Norsk-serbisk-kroatisk ordbok [PDF]

Zitiervorschau

Norsk-serbisk / kroatisk ordbok Brit Bakker Ljiljana Komadinić-Nikolić Diana Mazalin-Bøge Svein Mønnesland

Universitetsforlaget, Oslo

Forord

Hvem er ordboka beregnet på? Denne o r d b o k a er beregnet både på n o r d m e n n og på personer med serbisk/kroatisk/bosnisk som morsmål. O r d b o k a vil v æ r e et n y t t i g h j e l p e m i d d e l for p e r s o n e r fra d e t tidligere J u g o s l a v i a s o m ø n s k e r å lære seg n o r s k . D e t gis e k s e m p l e r og u t t r y k k s o m er n y t t i g e i n o r s k o p p l æ r i n g e n , og d e n o r s k e o p p s l a g s o r d e n e e r forsynt m e d o p p lysninger o m b ø y n i n g o g u r e g e l m e s s i g u t t a l e . B e a r b e i d i n g e n av m a t e r i a l e t er o g s å lagt til r e t t e for n o r s k t a l e n d e s o m l æ r e r seg serbisk eller k r o a t i s k . D e t e r o p p g i t t n o r s k e o r d f o r k l a ringer i p a r e n t e s n å r et o p p s l a g s o r d h a r forskjellige b e t y d n i n g e r . D e t e r o g s å lagt a n p å å t a m e d forskjellige s e r b i s k e o g k r o a t i s k e s y n o n y m e r o g u t t r y k k s m å t e r s o m vil v æ r e n y t t i g e for n o r s k e b r u k e r e . Serbisk, kroatisk, bosnisk Siden første u t g a v e a v d e n n e o r d b o k a u t k o m i 1990, h a r d e n p o l i t i s k e s i t u a s j o n e n o g s p r å k s i t u a s j o n e n i d e t tidligere J u g o s l a v i a f o r a n d r e t seg r a d i k a l t . O p p l ø s n i n g e n a v D e n sosialistiske f o r b u n d s r e p u b l i k k e n J u g o s l a v i a h a r f ø r t til a t s p r å k n o r m e r i n g e n f o r e g å r a t s k i l t i de n y e s t a t e n e . K r i g e n h a r ført til e n e n d a s t e r k e r e p o l i t i s e ring av språkspørsmålet. Ikke bare språkpolitikken, men også den f a k t i s k e s p r å k b r u k e n e r blitt f o r a n d r e t . D e n p o l i t i s k e o m v e l t n i n g e n h a r s a t t sine s p o r i s p r å k e t . O r d o g u t t r y k k s o m t i l h ø r t e d e t sosialistiske Jugoslavia, er erstattet m e d nytt ordtilfang. A n n e n u t g a v e av o r d b o k a hair b a r e i liten g r a d k u n n e t t a h e n s y n til d e n n e n y e r e a l i t e t e n . —Av- p r a k t i s k e å r s a k e r e r d e t b a r e blitt f o r e t a t t mindre endringer i annen utgave. T i d l i g e r e k a l t e m a n gjerne h o v e d s p r å k e t i J u g o s l a v i a for s e r b o k r o a t i s k eller, k r o a t o s e r bisk, selv o m b e t e g n e l s e n e serbisk o g k r o a t i s k o g s å ble b r u k t . F r a g a m m e l t a v h a r o g s å b e t e g nelsen b o s n i s k v æ r t b r u k t o m s p r å k e t i B o s n i a H e r c e g o v i n a , m e n v a r i k k e i offisiell b r u k i d e t tidligere J u g o s l a v i a . I d a g er de offisielle b e t e g n e l s e n e serbisk i S e r b i a ( J u g o s l a v i a ) , k r o a t i s k i K r o a t i a o g b o s n i s k , s e r b i s k eller kroatisk i Bosnia-Hercegovina. Forskjellene m e l l o m s k r i f t s p r å k s n o r m e r i n gen i S e r b i a o g K r o a t i a g å r delvis p å o r d f o r r å -

d e t (tog: voz, vlak), delvis på lydlige forskjeller (lykkelig: srećan, stretan), o r t o g r a f i s k e forskjel­ ler (futurum: pisaću, pisat ću) og på e n k e l t e forskjeller i s e t n i n g s b y g n i n g e n . D i s s e forskjel­ lene er blitt k a l t østlige (serbisk) og vestlige ( k r o a t i s k ) . I B o s n i a - H e r c e g o v i n a b r u k e s en skriftnorm s o m h a r noen elementer,fra serbisk, a n d r e fra k r o a t i s k , s a m t e n k e l t e spesifikke b o s niske t r e k k . K r o a t i s k s k r i v e s m e d d e t l a t i n s k e alfabetet, m e n s d e t kyrilliske alfabetet er d e t v a n l i g s t e i S e r b i a og M o n t e n e g r o . I B o s n i a - H e r c e g o v i n a b r u k e s begge alfabeter. I en del o r d finner vi en forskjell m e l l o m f o r m e r m e d e ( « e k a v i s k » ) og f o r m e r m e d (i)je («jekavisk»): ekavisk: lepa devojka « p e n j e n t e » jekavisk: lijepa djevojka I s k r i f t s p r å k e t b r u k e s (i)je-formene i K r o a t i a , Bosnia-Hercegovina og Montenegro, mens eformene brukes i Serbia. I denne o r d b o k a brukes to skriftspråks normer, de s o m er vanlige i Serbia og K r o a t i a . D e n s e r b i s k e oversettelsen gis m e d kyrillisk alf a b e t o g d e n k r o a t i s k e m e d l a t i n s k alfabet. D e t o s k r i f t n o r m e n e e r skilt m e d tegnet * . Selv o m d e n s k r i f t s p r å k s n o r m e n s o m b r u k e s i B o s n i a - H e r c e g o v i n a i k k e er r e p r e s e n t e r t s o m egen n o r m her, vil o r d b o k a likevel k u n n e b r u k e s a v p e r s o n e r fra B o s n i a - H e r c e g o v i n a fordi d e s t o r t sett vil f i n n e «sitt» o r d f o r r å d r e p r e s e n t e r t , e n t e n s o m felles o r d t i l f a n g , eller p å e n a v s i d e n e , i serbisk eller k r o a t i s k . Heller i k k e s p r å k n o r m e n i M o n t e n e g r o blir gitt eksplisitt her. I M o n t e n e g r o b r u k e s s t o r t sett detJcyrilliske a j f a ^ t e j ^ n i e n j e k a v i s k . O r d tilfanget e r h o v e d s a k e l i g s o m f š e r b l š l c S e r b i s k o g k r o a t i s k e r i k k e strengt n o r m e r t , slik a t o v e r s e t t e l s e n e b a r e m å tas s o m e n veil e d n i n g . I m a n g e tilfeller vil o r d og f o r m e r s o m er oppført i den ene varianten, også k u n n e brukes i den andre. Dessuten er s p r å k n o r m e n u n d e r rask utvikling. Ikke minst i kroatisk er d e t m y e n y t t o r d t i l f a n g s o m d e t b a r e i e n viss g r a d h a r v æ r t m u l i g å ta h e n s y n til her. I p a k t m e d u t v i k l i n g e n i d e t tidligere J u g o s l a v i a e r tittelen p å o r d b o k a blitt f o r a n d r e t fra « N o r s k - s e r b o k r o a t i s k o r d b o k » til « N o r s k serbisk/kroatisk ordbok».

6 Skjematisk oversikt over s k r i f t s p r å k e n e i K r o a t i a , S e r b i a , B o s n i a - H e r c e g o v i n a og M o n t e n e g r o Kroatia

Serbia

Bosnia-Hercegovina

Montenegro

Alfabet:

latinsk .

kyrillisk/ latinsk

latinsk/ kyrillisk

kyrillisk/ latinsk

e/(i)je:

(i)je

e

(i)je

(i)je

Ordtilfang:

vestlig

østlig

østlig/ vestlig '

østlig

Serbisk/kroatisk grammatikk D e t e r n o r m a l t i k k e gitt o p p l y s n i n g e r o m g r a m m a t i s k e forhold ( b ø y n i n g o.I.) i oversettelsene. N å r et n o r s k o p p s l a g s o r d i entall oversettes m e d et s e r b i s k / k r o a t i s k o r d i flertall, er d e t t e a n g i t t m e d (pl.). Ved verbene er d e t lagt v e k t på å vise b r u k e n a v verbalaspekt. N å r b å d e d e t i m p e r f e k t i v e o g perfektive v e r b e t b r u k e s , er disse skilt m e d tegnet II. I tilfeller h v o r b a r e det perfektive v e r b e t rinnes, eller passer i n n i oversettelsen, står tegnet II foran det perfektive v e r b e t . I m p e r f e k t i v e v e r b alene e r ikke m a r k e r t , o g heller i k k e v e r b s o m h a r begge a s p e k t e r .

d e t n o r m a l t b a r e tatt m e d « h o v e d f o r m e r » o g ikke « s i d e f o r m e n ) (dvs. former s o m k a n b r u k e s av skoleelever i skriftlige a r b e i d e r , m e n s o m i k k e s k a l b r u k e s i l æ r e b ø k e r eller i statstjenest e n ) . N å r det finnes f l e r e likestilte h o v e d f o r m e r av et o r d , er det s o m regel h e n v i s t fra den e n e f o r m e n (f.eks.: d o k k e -* d u k k e , golv gulv). A v d e likestilte f o r m e n e kalles gjerne d e n e n e « m o d e r a t » o g d e n a n d r e ( s o m ofte faller s a m m e n m e d formen i nynorsk) «radikal». Som o p p s l a g s o r d i d e n n e o r d b o k a er valgt de f o r m e n e s o m a n s e s s o m d e vanligste i m o d e r n e b o k m å l . S o m oftest e r d e t d e « m o d e r a t e » f o r m e n e , m e n i e n k e l t e tilfeller er d e n « r a d i k a l e » f o r m e n o p p s l a g s o r d (frem fram, bjerk -+ bjørk).

Eksempel:

B ø y n i n g s f o r m e r av tillatte valgfrie f o r m e r er t a t t m e d (svi sved/svei, bok - e n / - a , k a s t e -et/ - a ) . S o m regel s t å r d e « m o d e r a t e » f o r m e n e p å første p l a s s .

kaste

imperfektivt

perfekrivt

bacari

II

baciti

II

iskrvariti

forblø ba

imari

N o r s k e valgfrie former Liksom serbisk/kroatisk har også norsk stor valgfrihet n å r d e t gjelder hvilke f o r m e r s o m e r tillatt i skriftspråket. D e n n o r s k e s p r å k f o r m e n i o r d b o k a bygger på d e n offisielle r e t t s k r i v n i n gen for b o k m å l ( L æ r e b o k n o r m a l e n ) . N y n o r s k f o r m e r e r ikke t a t t m e d . I n n e n f o r b o k m å l e r

Grammatiske opplysninger D e n o r s k e o p p s l a g s o r d e n e e r forsynt m e d g r a m m a t i s k e opplysninger. O v e r s i k t e n e p å forrige o g d e n n e side viser h v o r d a n n o r s k e s u b stantiver, a d j e k t i v e r o g v e r b b ø y e s . F ø r s t e r d e t a n g i t t hvilken m a r k e r i n g d e e n k e l t e b ø y n i n g s mønstrene har i ordboka. M e r k a t ved v e r b s o m k a n bøyes e n t e n m e d -te, -de (luke lukte, dreie dreide eller m e d r e t /

SUBSTANTTVERr Entall ubestemt

Entall bestemt

1) -a: 1) -en/-a:

en/ei myr en/ei seng

myrer senger

myrene sengene

3)-en: 4 ) -en, pl. ~-e: 5) -et, pL -:

en best en lærer et slott

myra sengen/ senga hesten læreren slottet

hester lærere slott

6) -et, pl. -er:

et eple

eplet

epler

7) -et, pl. -/-er:

et kontor

kontoret

kontor/ kontorer

hestene lærerne slottene/ slotta eplene/ epla kontorene/ kontora

^JHertall ubestemt

Flertall bestemt

7 ADJEKTIVER: Ubestemt entall hankjønn/ hunkjønn

Ubestemt entall intetkjønn (+adverb)

ekte god norsk forkastet

ekte godt norsk forkastet

ekte gode norske forkastede/ forkastete

Infinitiv

Preteritum

Perfektum

1) - e t / - a :

kaste

2) 3) 4) 5)

lyse leve bo luke

kastet/ kasta lyste levde bodde luket/ luka/ lukte dreiet/ dreia/ dreide

kastet/ kasta lyst levd bodd luket/ luka/ lukt dreiet/ dreia/ dreid

1) : 2) -t, - e : 3) -e:

B e s t e m t entall flertall

VERB:

-te: -de: -dde: -et/-a/-te:

6) -et/-a/-de:

dreie

- a ( l u k e t / l u k a , d r e i e t / d r e i a ) , e r disse b ø y n i n g s m å t e n e o p p f ø r t s a m m e n : -et/-a/-te eller - e t / -a/-de. Ved u r e g e l m e s s i g e v e r b e r p r e t e r i t u m s - o g p e r f e k t u m s f o r m e n o p p g i t t , f.eks.: gi

gav, gitt

fryse

f r ø s / f r a u s , frosset

•

•

Faste uttrykk I o r d b o k a e r n o r s k e faste ( i d i o m a t i s k e ) u t t r y k k m a r k e r t m e d e n a s t e r i s k ( * ) . . D e t t e e r faste v e n dinger, o r d t a k o.I. (f.eks. fugl: *En fugl i hånden er bedre enn ti på taket). U t t r y k k er o g s å markert på denne måten når oppslagsordet er b r u k t i o v e r f ø r t (figurlig) b e t y d n i n g , slik at d e t _ i k k e uten viderejcanJorstås u t J r a oppslagsord e t s g r u n n b e t y d n i n g (f.eks. fisk: *å falleljišfcj. D e t e r lagt v e k t p å å t a m e d f l e s t m u l i g slike faste u t t r y k k . I d e tilfeller h v o r d e t h a r v æ r t mulig, er de oversatt med idiomatiske serbiske og kroatiske uttrykk. Forfattere D e f i r e m e d f o r f a t t e r n e h a r h a t t a n s v a r e t for å skrive h v e r sin del a v o r d b o k a . I tillegg h a r alle b i d r a t t til l ø s n i n g av felles p r o b l e m e r . F o r delingen av oppslagord på forfatterene h a r v æ r t : B r i t B a k k e r : snabel - > å , m i n e - * m o r e , Ljiljana K o m a d i n i ć - N i k o l i ć : gaffel -* låve, m a d -

r a s s - > m a t t , D i a n a M a z a l i n - B ø g e : morell - * s m å t t e r i , Svein M ø n n e s l a n d : a -> fåtallig, m a u r -» mindre. M ø n n e s l a n d h a r h a t t hovedansvaret for k o o r d i n e r i n g a v a r b e i d e t . T a k k for hjelpen! F o r f a t t e r n e vil t a k k e alle d e m s o m p å forskjellig vis h a r h j u l p e t til i a r b e i d e t m e d o r d b o k a . Først og fremst fortjener o r d b o k s r e d a k t ø r T o m H u s t a d i U n i v e r s i t e t s f o r l a g e t s t o r t a k k for all o p p m u n t r i n g under den langvarige prosessen m e d å få o r d b o k a ferdig. I k k e m i n s t vil f o r f a t terne takke de jugoslavene s o m har vært k o n s u lenter og bidratt m e d gode r å d under utarbeidelsen a v m a n u s k r i p t e t . I n g e n a v d e m e r i m i d lertid a n s v a r l i g e for d e n e n d e l i g e versjon o g d e e v e n t u e l l e m a n g l e r o g s v a k h e t e r s o m f i n n e s der. E n s p e s i e l H a k k til d o s e n t Ljubiša Rajić v e d U n i v e r s i t e t e t i B e o g r a d for verdifullt s a m a r b e i d u n d e r hele a r b e i d e t m e d o r d b o k a . Ø v r i g e k o n sulenter i Jugoslavia h a r vært: professor Stjep a n D a m j a n o v i ć , Z a g r e b , p r o f e s s o r Ivo P r a n j ković, Z a g r e b , l e k t o r M i r k o R u m a c , Z a g r e b , p r o f e s s o r J o s i p Silić, Z a g r e b . O g s å a n d r e h a r b i d r a t t m e d verdifull hjelp til d e l e r a v a r b e i d e t . F o r f a t t e r n e vil r e t t e en t a k k til Kulturo g v i t e n s k a p s d e p a r t e m e n t e t , Norsk-jugoslavisk s a m b a n d , R å d e t for videregående opplæring, Slavisk-baltisk i n s t i t u t t , Universitetet i O s l o og Utlendingsdirektoratet, som h a r bidratt ø k o n o m i s k til utgivelsen a v o r d b o k a .

Forkortelser

A a d j e k t i v eller a d v e r b ADJ adjektiv ADV adverb ART artikkel anat. anatomisk astr. astronomisk best. bestemt form bot. botanisk f. femininum, hunkjønn fam. familiært, muntlig fig. figurlig, i o v e r f ø r t b e t y d n i n g fys. fysisk geom. geometrisk geol. geologisk geogr. geografisk gml. g a m m e l t , foreldet gram. grammatisk hist. historisk I NT interjeksjon intr. intransitivt, s o m ikke t a r objekt jug. s o m gjelder jugoslaviske forhold jur. juridisk kjem. kjemisk komp. komparativ KONJ konjunksjon lingv. lingvistisk

m. mat. med. mil. mus.

maskulinum, hankjønn matematisk medisinsk militæruttrykk musikkuttrykk

myt. mytologisk n. n ø y t r u m , intetkjønn pej. pejorativt, nedsettende pl. pluralis, flertall pol. politisk PREP preposisjon pres..-*»*e j f ( g e n s pronomen PRON rei. religiøst substantiv, ubøyd substantiv, S substantivert adjektiv singularis, entall sgsport. sportsuttrykk sup. superlativ TALL tallord tekn. teMsk trans. transitivt, som tar objekt V verb vulg. vulgært zool. zoologisk økon. økonomisk

1

ad notam

A va j a b u č i c a å PREP . .. adder|e -te V с а б и р а т и || с а б р а т и * zbrajati || zbro(til) д о * d o jiti 5 å 6 meter 5 до 6 м е т а р а * 5 do 6 m e t a r a 2) (til en pris av) no (цени о д ) * po (cijeni od) addisjon -en с а б и р а њ е * zbrajanje, pribrajanje 5 kg å kr. 8 5 к и л о г р а м а no (цени од) 8 круна -* adekvat -e A адекватан, одговарајуђи * adekvatan, 5 kilograma po (cijeni od) 8 k r u n a odgovarajući abbed -en игуман, старешина м а н а с т и р а * o p a t , adel -en п л е м с т в о * plemstvo prior, nadstojnik s a m o s t a n a adelig -e A племенит .* plemenit, plemenita r o d a adelsmann -en, pl. -menn п л е м и ћ * plemić abbor -en (zool.) (Perca fluviatilis) гргеч * grgeč adgang -en abc [abese] -en 1) б у к в а р početnica, abecedar 1) (atkomst) приступ, п р и л а з , улаз, у л а з а к * pristup, prilaz, ulaz, ulazak 2) (Jig.) OCHOB osnova abdiser|e -te V о д р и ц а т и ce || о д р е ћ и се престола adgang forbudt приступ/улаз з а б р а њ е н * pristup * odricati se || odreći se prijestolja zabranjen ablegøyer pl. враголије, шега, ш а л е * vragobje, gratis adgang бесплатан улаз * besplatan ulaz šale å ha adgang til hemmelige dokumenter и м а т и приступ т а ј н и м д о к у м е н т и м а * i m a d pristup tajnim abnorm -/, -e A н е н о р м а л а н , а б н о р м а л а н * nenordokumentima malan, abnormalan abonnement [-mang] -et, pl. -f-er 2) (tillatelse) д о з в о л а , о д о б р е њ е , п р а в о (на ко1) (på avis o. i.) п р е т п л а т а * pretplata р и ш ћ е њ е ) * dozvola, dopuštenje, odobrenje, pravo (na korištenje) 2) (på teater o. i) претплата, а б о н м а н * pretpla­ ta, predbrojka, a b o n m a n et værelse med adgang bad с о б а ca у п о т р е б о м abonnent -en претплатник -k pretplatnik к у п а т и л а * soba s u p o t r e b o m kupaonice abonner|e -te V п р е т п л а ћ и в а т н ce || п р е т п л а т и т и ce adgangsbegrensning -en органичење уписа * organičenje upisa * p r e t p l a d v a t i se || pretplatiti se Jeg abonnerer på det tidsskriftet П р е т п л а ћ е н с а м adgangstegn -et, pl. - д о з в о л а за. у л а з а к -k dozvqla на тај часопис * Pretplačen sara na taj časopis za ulazak abort -en побачај, а б о р т у с * pobačaj, a b o r t u s adjektiv -et, pl. -/-er придев * pridjev fri abort п р а в о на с л о б о д а н а б о р т у с p r a v o na adjunkt -en (предметни) наставник (m.), наставниSlobodan a b o r t u s ца (f.) (ca универзитетским о б р а з о в а н л м ) * aborter|e -te V а б о р т и р а т и , || п о б а ц и т и * abortira(predmetni) nastavnik (m.), nastavnica (f.) (sa ti, II pobaciti sveučilišnom n a o b r a z b o m ) 1 absolutt -e ADJ апсолутан, потпун apsolutan, adjutant -en а ђ у т а н т * a đ u t a n t potpun adjø INT з б о г о м , д о в и ђ е њ а z b o g o m , doviđenja 2 absolutt ADV å si adjø о п р а ш т а т и ce || о п р о с т и т и ce -k oprastati 1) а п с о л у т н о , сасвим -k a p s o l u t n o , sasvim, posve se (I oprostiti se -UteUauabsølvfj.nødvendi&Tojc сасвим н е о п х о д н о - a d l y d e adlød, adlydt К с л у ш а т и || п о с л у ш а т и * slus* To je prijeko p o t r e b n o ati II poslušati 2) absolutt ikke никако * n i k a k o å adlyde en ordre и з в р ц ш т и н а р е д б у * izvršiti naredbu 3) (ja visst) свакако, а п с о л у т н о * s v a k a k o , apso­ lutno å adlyde loven поступати no з а к о н у * p o s t u p a t i Bor jeg gjore det? - Absolutt! Да ли л р е б а да то po zakonu учиним? - С в а к а к о ! * Da li trebam to uciniti? administrasjon -en а д м и н и с т р а ц и ј а , у п р а в а * adSvakako! ministracija, u p r a v a absorber|e -te V упијати || упити, а п с о р б о в а т и * administrativ -t, -e A а д м и н и с т р а т и в н и , управни * upijati (I upiti, apsorbirati administrativni, upravni abstrakt -e A апстрактан * a p s t r a k t a n adminisrrer|e -te V управљати (нечим), а д м и н и absurd -e A бесмислен, апсурдан * besmislen, apс т р и р а т и * upravljati (nečim), administrirati surdan administrerende direktør -en г е н е р а л н и д и р е к т о р * acetylcalisylsyr|e -enj-a ацетисал, а ц е т и л о с а л и ц и л generalni d i r e k t o r на* киселина, аспирин * acetisal, acetilosalicilna admiral -en а д м и р а л ~к admiral kiselina, aspirin ad notam ADV adamsepl|e -et, pl. -er А д а м о в а ј а б у ч и ц а * A d a m o å ta seg noe ad notam п р и м и т и н е ш т о на знање

2

adopsjon

akademisk

å blande seg opp i andres affærer м е ш а т и ce y т у ђ а посла * miješati se u tuđi posao *å ta affære п р е д у з и м а т и || предузети м е р е * adopcija p o d u z i m a t i || poduzeti mjere adopter|e -te V 2) (skandale) афера * afera 1) усвајати || усвојити, а д о п т и р а т и * posvajati afghaner -en, pl. -e А в г а н и с т а н а ц (м.), АвганистанII posvojiti, adoptirati ка (ф.) Afganistanac (m.), Afganislanka (f.) De adopterte et barn Усвојили cy ј е д н о дете * Afghanistan (geogr,) А в г а н и с т а н Afganistan . Posvojili su j e d n o dijete Afrika (geogr.) А ф р и к а * Afrika 2) (ta etter) преузимати || преузети * preuzimati l afrikaner en, pl. -e А ф р и к а н а ц (м.), А ф р и к а н к а II preuzeti (ф ; ) ir Afrikanac (m.), Afrikanka (f.) adoptivbarn -et, pl. - усвојено дете, усвојеник (м.), afrikansk -e A афрички, африкански * afrički усвојеница (ф.) * posvojeno dijete. posvojenik aften -en (ra.), posvojenica (f.) 1) (kveld) вече večer adoptivforeldre pl. адоптивни родитељи, усвојитељи -к adoptivni roditelji, posvojitelji God aften! Д о б р о вече! -k D o b a r večer adressat -en п р и м а л а ц , адресат * naslovnik, prima/ aften в е ч е р а с * večeras om aftenen увече, c вечера * uvečer, navečer lac, primatelj, adresat / går aftes синоћ sinoć adress|e -епј-а адреса * adresa, naslov å oppgi navn og adresse навести и м е и адресу * 2) (dag for helligdag) д а н уочи црквеног п р а з н и navesti ime i adresu ка * d a n uoči crkvenog praznika adresseforandring -en/-a п р о м е н а адресе * promjejulaften Б а д њ е вече, Б а д њ а к * Badnjak påskeaften Велика с у б о т а -к Velika subota na adrese aftenkjol|e -en вечерња хаљина -к večeraja haljina adresser|e -te V aftens S вечера -k večera -* 1) (skrive adresse) адресирати, адресовати * adresirati, nasloviti å spise aftens вечерати * večerati 2) (mynte på) упућивати || упутити * upućivati aftensmat -en вечера * večera II uputiti aftensmåltid -et, pl. -j-er вечера * večera agent -en Bemerkningen var adressert til meg П р и м е д б а ce односила на мене Primjedba se odnosila na 1) (selger) заступник, представник * zastupnik, mene predstavnik Adriaterhavet (geogr.) Ј а д р а н с к о м о р е , Ј а д р а н * 2) (spion) агент, шпијун -k agent, špijun agentur -et, pl. -f-er з а с т у п н и ш т в о , п р е д с т а в н и ш т J a d r a n s k o more, J a d r a n в о , а г е н т у р а * zastupništvo, predstavništvo, advar|e -te V о п о м и њ а т и || опоменути, упозораваagentura ти II упозорити * opominjati || o p o m e n u t i , u p o z o ravati || upozoriti ager|e -te V глумити, п р а в и т и ce, и з и г р а в а т и * Jeg advarte ham mot å gå dit О п о м е н у о с а м ra да glumiti, praviti se, izigravau* не оде т а м о ~к O p o m e n u o såra ga da ne o d e t a m o aggresJQn -en Jeg advarer deg mot ham О п о м и њ е м те да ra ce V (aggressivitet) агресивност k agresivnost чуваш * Opominjem te da ga se čuvaš 2) (mil.) агресија * agresija advarsel -en, pl. -sier о п о м е н а , упозорење * o p o m aggressiv -/, -e A агресиван, насртљив k agresivan, ena, upozorenje nasrtljiv, navalan å tjene til skrekk og advarsel служитн к а о о п о м е н а agitasjon -en агитација -k agitacija agitator -en а г и т а т о р , хушкач -k agitator, huškač * služiti kao o p o m e n a agiter|e -te V а г и т о в а т и , п р о п а г и р а т и * agitirati, advent -en (rei.) Адвент (последње четири недеље п р е д Б о ж и ћ ) * Došašce (posljednja četiri tjedna propagirati pred Božić), Advent å agitere for noe п р о п а г и р а т и н е ш т о , а г и т о в а т и _ adventskalender -en, pl. -e дечији предТ5бжТШни~ка-" з а H e n r r o " * p r o p a g i r a t i - n e š t o , agitirati z a n e š t o — л е н д а р (од 1. до 24. д е ц е м б р а ) * dječji predbožiagn -et, pl. - м а м а ц , м е к а -k meka, m a m a c ćni kalendar (od 1. do 24. prosinca) agronom -en а г р о н о м , инжењер агрономије * adverb -et, pl. -{-er п р и л о г * prilog a g r o n o m , inženjer agronomije advokat -en а д в о к а т * odyjetnik, a d v o k a t agurk -en/-a (bot.) к р а с т а в а ц * krastavac, u g o r a k å soke hjelp hos advokat т р а ж и т и п о м о ћ од адвоaha INT a x a * a h a к а т а -к tražiti p o m o ć od odvjetnika aha-oppleve!s|e -en аха-доживљај k aha-doživljaj affekt -en узбуђење, узбуђеност, афекат * uzbuđAIDS S (med.) сида • sida, A I D S enje, uzbuđenost, afekt air condition [erkondisjn] 5 å komme i affekt пасти y афекат, бити узубуђен 1) климатизација, е р к о н д и ш н * klimatizacija * pasti u afekt, bi ti uzbuden 2) (apparat) клима-уређај * klima-uredaj affektert A афектиран, извештачен * afektiran, izå jour [asjur] AD V y току, ажуран, т а ч а н * u t o k u , vještačen ažuran, točan en affektert uttale и з в е ш т а ч е н и з г о в о р * izvještaajourfør|e [asjur-] -te V а ж у р и р а т и , довести y ажурčen izgovor но с т а њ е * ažurirati, dovesti u a ž u r a o stanje affær|e -en akademi -et. pl. -j-er академија * akademija 1) (sak) ствар, п о с а о * stvar, posao akademisk -e A а к а д е м с к и , универзитетски * a k a * primiti nešto na znanje adopsjon -en усвојење, адопција

•

posvojenje,

akademiker demski, sveučilišni akademisk utdanning академско о б р а з о в а њ е * akaderaska naobrazba * Spørsmålet har kun akademisk interesse П и т а њ е je с а м о од академског интереса * Pitanje je samo od akademskog iriteresa akademiker -en, pl. -e л и ц е c универзитетским образовањем * osoba sa sveučilišnjom naobrazbom akademjmedlera -met, pl. -mer академик, члан академије наука * akademik, član akademije znanosti ak|e -teV 1) санкати ce * sanjkati se å ake kjelke санкати ce на санкама * sanjkati se na saonicama 2) (skli) тоциљати ce, клизати ce * klizati se å ake på gelenderet клизати ce no о г р а д и степеништа * klizati se po ogradi stubišta 3) å ake seg fram пузати (потрбушке) * puzati (potrbuške) akebakk|e -en падина за санкање * padina za sanjkanje akebrett -et, pl. - даска за санкање * daska za sanjkanje akelei|e -enf-a (bot.) (Aquilegia) кандилка, пакујац * kandilka, pakujac akevitt -en аквавит, ракија од к р о м п и р а * akvavit, rakija od krumpira akk INT ax, j a o * ah, j a o akklamasjon -en акламација * aklamacija å velge ved akklamasjon бирати а к л а м а ц и ј о м * birati aklamacijom akklimatisere -te seg V а к л и м а т и з о в а т и ce, прилагођавати ce || прилагодити ce * aklimatizirati se, prilagodavati se || prilagoditi se akkompagnere [-panjere] -te (mus.) п р а т и т и (на инструменту) к pratiti (na instrumentu) å akkompagnere på gitar п р а т и т и на г и т а р и k pratiti na gitari akkompagnement [-mang] -et (музнчка) п р а т њ а * muzička/glazbena pratnja å synge til pianoakkompagnement певати уз пратњу клавира * pjevati uz pratnju klavira akkord -en 1) (lønnssystem) н о р м а , плата п р е м а учинку, а к о р д _ * n o j r a a ^ p j a & r ^ n ^ шлпки, a k o r d å arbeide på akord радити no учинку~тТ raditi po učinku 2) (jur.) споразум, поравнање ( и з м е ђ у дужника и поверилаца) * sporazum, poravnanje, n a g o d b a (između dužnika i vjerovnika) *å gå på akkord med noe учинити к о м п р о м и с * učiniti kompromis 3) (mus.) акорд, сазвук * akord, suzvuk akkordarbeid -et рад no н о р м и * rad po n o r m i akkordlønn -en п л а т а no учинку, п л а т а према норми * plaća po učinku, plaća p r e m a normi akkumuler|e -te V акумулисати, н а г о м и л а в а т и || нагомилати * akumulirati, nagomilavati || nagomilati akkurat AD V тачно, б а ш , управо, т а м а н * točno, upravo, baš

3

aksjonær Han kom akkurat nå У п р а в о je стигао * Upravo je stigao Disse skoene passer akkurat Ове ципеле cy т а м а н * Ove cipele upravo pristaju akkusativ -en акузатив * akuzativ akrobat -en а к р о б а т а * a k r o b a t akryl -en/-et акрил * akril aks-е/ (bot.) клас * klas aks|e -en 1) (mat.) oca * os Jorda dreier seg rundt stri akse Земља ce окреће OKO своје oce * Zemlja se okreće oko svoje osi koordinatakse координатна oca k koordinatna os 2) (polit.) осовина * osovina 1 aksel -en (tekn.) осовина, с т о ж е р * osovina, stožer hjulaksel осовина точка * osovina kotača aksel 2 -en (anat.) р а м е , плеће * råme, piece å bære på akslene носити на р а м е н и м а * nositi na ramenima/plećima akselererte -te V убрзавати || у б р з а т и , акцелерирати * ubrzavati || ubrzati, akcelerirati akseltrykk -et осовински притисак -k osovinski pritisak aksemaktene pl. (hist.) осовинске силе * osovinske sile aksent -en 1) (trykk) нагласак, акценат * naglasak, akcent ~2) (tegn) акценат * akcent 3) [aksang] страни нагласак •*• strani naglasak å snakke med aksent г о в о р и т и ca страним наглас к о м * govoriti sa stranim naglaskom akseptabel -t, -ble A прихватљив * prihvatljiv aksepterte -te V прихваћати || прихватити, примати II примити * prihvatati || prihvatiti å akseptere et tilbud прихватити понуду * prihva­ titi p o n u d u aksjje -en акција, деонида * dionica, akcija aksebørs -en берза * burza aksjekapital -en акционарски к а п и т а л ~k dioničarski kapital aksjeleilighet -en акционарски с т а н (стан за који ce плаћа одређена сума, с т и м ш т о власник стана постаје акционар у стамбеној згради) * akcionarski stan (stan za koji se plaća određena surna, s tim što vlasnik stana postaje akcionar u stambenoj zgradi) aksjemajoritet -en акционарска^ већина * j d i o n i č a r "~ skå vecinå aksjemegler -en, pl. -e берзански сензал * burzovni mešetar aksjeselskap -et, pl. -l-er акционарско друштво, деоничарско друштво * dioničarski/dioničko društvo aksjeutbytt|e -et, pl. -er дивиденда, акционарски д о битак * dividenda, dioničarski dobitak aksjon -en акција, р а д * akcija, rad å gå til aksjon ступити y акцију k stupiti u akciju aksjonerte -te ступати || ступити y акцију, предузим а т и II предузети мере * stupati || stupiti u akci­ ju, poduzimati || poduzeti mjere aksjonsradius -en радијус д е л о в а њ а * radijus djelovanja aksjonær -en акционар, деоничар * dioničar, ak-

akt cionar 1 akt -en 1) (i skuespill) чин (драме) • čin (drame) 2) (nakenmodell) акт (y сликарству) • akt (u slikarstvu) 3) (handling) чин, обред • čin, obred kjønnsakt полни чин * spolni čin 4) (dokument) акт (пл. акта), предмет • akt (pl. akta), predmet 2 akt -en 1) (oppmerksomhet) пажња, позор, опреза, oпрез * pažnja, pozor, oprez, pozornost å gi akt på noe пазити на нешто * paziti na nešto å ta seg i akt бити на опрези * biti na oprezu Giv akt! (mil.) Мирно! ic M i r n o ! 2) (respekt) поштовање -k poštovanje, štovanje *å holde i akt og ære дубоко п о ш т о в а т и * duboko poštovati a k t | e -etl-a V 1) (ense) марити (за нешто) * mariti (za nešto) Ingen akter på hva han sier Н и к о не м а р и за оно што каже * Nitko ne mari za ono što kaie 2) (respektere) поштовати. ценити * poŠtovati, poštivati, cijeniti Han er høyt aktet av alle Сви ra високо цене * Svi ga visoko cijene 3) (å ha til hensikt) намеравати * namjeravati Hva akter du å gjøre? Шта намераваш да учиниш? * Što namjeravaš učiniti? 4) akte seg (passe seg) чувати ce (нечега), пазити k čuvati se (nečega), paziti aktelsfe -en поштовање, уважавање * poštovanje, štovanje, uvazavanje Jeg har stor aktelse for ham Високо ra ценим k Visoko ga cijenim akter ADV на крми * na krmi akterover ADV назад (o броду) * nazad (o brodu) akterstavn -en крмена става * krmena stava aktiv -t, -e A 1) (virksom) активан, делатан * aktivan, djelatan å delta aktivt активно учествовати * aktivno sudjelovati 2) (gram.) активан, радни * aktivan, radni aktiviser|e -te V активисати, активирати * aktivirati aktivitet -en активност, делатност -k aktivnost, djelatnost å være i full aktivitet радити пуном п а р о м * raditi punom parom aktivitetstilbud -et, pl. - организована активност (за омладину) * organizirana aktivnost (za omladinu) aktivum -et, pl. aktiva актива (пл.), укугша имовина (и сва потраживања) * aktiva (pl.), ukupna imovina (i sva potraživanja) aktor -en (jur.) јавни тужилац * javni tužilac, javni tužitelj : aktsom -t, -me A пажљив k pažljiv, pozoran aktualisere -te V актуализовати, чинити || учинити актуелним * aktualizirati, činiti || učiniti aktualnim aktualitet -en актуелност * aktualnost

4

alder akruel|I -t A актуелан, од интереса * aktualan, od interesa Saken er ikke lenger aktuell Ствар више није актуелна * Stvar više nije aktualna aktverdig -e A уважен, поштован * uvažen, poštovan aktør -en активан учесник к aktivan sudionik/ učesnik akupunktur -en (med.) акупунктура k akupunktura akustikk -en акустика * akustika akustisk -e A акустичан, акустички * akustičan, akustički akutt -e A акутан, хитан, крнтичан * akutan, hitan, kritičan akvarell -en акварел, водена боја -к akvarel, vodena boja al -» avl å la carte [a la kart] AD V no поруибпни, c јеловника * po narudžbi, s jelovnika alarm -en узбуна, а л а р м * uzbuna, alarm å slå alarm дићи узбуну * dići uzbunu falsk alarm л а ж н а узбуна * lažna uzbuna alarmberedskap -en приправно стање, стаље приправности pripravno stanje, stanje pripravnosti, priprava alarmer|e -te V алармирати, давати || дати знак за узбуну, узбуњивати || узбунити * alarmirati, davati |ј dati znak za uzbunu, uzbunjivati || uzbuniti å alarmere brannvesenet обавестити ватрогасну службу * obavijestiti vatrogasnu službu alarmerende A алармантан, узбуњујући -k alarmantan, uzbunjujući albaner -en, pl. -e Албанац (м.), Албанка (ф.) * Albanac (m.), Albanka (f.). Albania (geogr.) Албанија -k Aibanija albansk -e A албански k albanski albu|e -en л а к а т * lakat *å ha spisse albuer лактати ce, бити лакташ k laktati se, biti laktaš albuerom -met простор за кретање * prostor za kretanje albueskjefl -et.pl. - (zool.) (Patella Cocrulea) лупар, прилепак lupar, priljepak album -met, pl. -f-er албум * album aldeles ADV сасвим, потпуно -k sasvim, potpuno, posve " Du har aldelesTéft Потпуно си y l i p a B y * P o t p u n o si u pravu aldeles ikke уопште не * uopće ne alder -en, pl. -ej-drer 1) узраст, године (живота), старост * dob, godine (života), starost Han er på min alder Oa je мојих година k On je mojih godina Hun døde i en alder av 40 år У м р л а je кад je имала 40 година * Umrla je kad je imala 40 godina Hun er stor for alderen Она je велика за свој узраст * O n a je velika za svoju d o b Han er i sin beste alder У најбољим je годмина * U najboljim je godinama å nå en høy alder доживети дубоку старост *

alderdom

doživjeti d u b o k u starost Han bærer alderen godt Д о б р о подноси године * Dobro podnosi godine skolepliktig alder школски узраст -k školska dob, školski uzrast 2) (epoke, bare i sammensetninger) д о б а , век * doba, vijek middelalderen средњи век * srednji vijek jernalderen гвоздено д о б а * željezno d o b a alderdom -men старост * starost / alderdommen под старост * pod starost alderdommelig -e A стариниски, застарео -k starinski, zastario alderdomssvakbet -en старачка слабост * staračka slabost aldersbolig -en стан прилагођен с т а р и м а * stan prilagođen starima aldersgrens|e -епј-а старосна гранида * dobna/starosna granica å gå av for aldersgrensen отићи y пензију * otići u mirovinu aldersgrupp|e -enf-a годиште, старосна група * godište, starosna skupina/grupa aldershjem -met, pl. - старачки дом, д о м за пензионере * starački dom, dom za umirovljenike/penzionere alderspensjon [-pangsjon] -en старосна пензија * starosna mirovina, penzija aldri ADV 1) никада, никад * nikada, nikad aldri mer никад више * nikad više Nå eller aldri! С а д или никад! k Sad ili nikad! *Bedre sent enn aldri Боље икад него никад * Bolje ikad nego nikad *£>! skal aldri si aldri! Никад немој рећи никад * Nikad nemoj r e d nikad! Dette går aldri godt! O B O неће и ћ и ! * Ovo nece ići! 2) om ... aldri så ... макар, ма колико * m a k a r , ma koliko Han kommer ikke om vi venter aldri så lenge Н е ћ е д о ћ и , na м а к а р чекали сто година * Neće doći, pa m a k a r čekali sto godina Hun kommmer alltid på jobben om hun er aldri så trett Увек дође на посао ма колико била у м о р н а * Uvijek dode na posao ma koliko bila u m o r n a 3) vel aldri ваљда не * valjda ne —Du-har- veLaldrijagt_det2_3^ji2LHvtcn то рекао? 1 * Valjda nisi to rekao? Du skulle vel aldri ha glemt brevet? Н и с и ваљда з а б о р а в и о писмо? * Nisi valjda zaboravio pismo? al|e -etj-af-te V гајити, одгајати Ц о д г о ј и т и * gojiti, gajiti, odgajati || odgojiti å ale opp griser гајити свиње * gajiti svinje alen -en (gml.) аршин, л а к а т * lakat, aršra alene ADV = aleine 1) (ensom) сам, усамљен * sam, usamljen å være alene hjemme остати сам к о д куће * ostati sam doma La meg være alene! Остави ме на миру! * Ostavi me na m i n i ! 2) (gml.) (bare) с а м о * samo : Gud alene kan hjelpe oss С а м о Бог м о ж е да нам

5

all помогне к Samo nam Bog može pomoći alfabet -et, pl. -/-er азбука, алфабет, писмо * abeceda, alfabet, pismo det latinske alfabet латиница -k latinica ' det kyrilliske alfabet ћирилица * ćirilica det norske alfabet норвешки а л ф а б е т * norveški alfabet, norveška abeceda alfabetisk -e A алфабетски, азбучни, абецедни * alfabetski, abecedni /' alfabetisk rekkefolge no алфабетском реду * po abecednom/alfabetskom redu alg|e -en алга alga Algerie [alsjeri] (geogr.) Алжир * Alžir alibi -et, pl. -/-er алиби * alibi alk|e -en/-a (zool.) (Alca) њ о р к а * njorka *full som en alke пијан као бачва/мајка/земља * pijan kao bačva/majka/zemlja alkohol -en алкохол * alkohol alkoholfri -tt, -e A безалкохолни * bezalkoholni alkoholholdig -e A алкохолни * alkoholni alkoholholdige drikker алкохолна гшћа * alkoholna pica alkoholiker -en, pl. -e алкохоличар (м.), алкохоличарка (ф.) kr alkoholičar (m.), alkoholičarka (f.) alkoholmisbruk -et прекомерно уживаље алкохола, злоупотреба алкохола, алкохолизам * prekomjerno uživanje alkohola, zloupotreba alkohola, alkoholizam alkoholproblem -et, pl. -/-er проблем алкохолизма к problem alkoholizma alkotest -en алкотест * alkotest alkov|e -en ниша за спавање * niša za spavanje all alt, -e A 1) (hel) сав, цео, читав * sav, cio, cijel, čitav All maten er odelagt Сва храна ce покварила * Sva hrana se pokvarila *til alt hell на сву срећу * na svu sreću */ all stillhet неприметно * neprimjetno *i all korthet укратко * ukratko */ all vennskapelighet пријатељски * prijateljski */ all hast на брзину * na brzinu */ all verden! За милога бога! Забога! * Za miloga boga! Z a b o g a ! 2) (pl-) olle сви, сваки * svi, svaki alle bokene све књиге * sve knjige *alle og enhver свако * svatko */ alle fall y сваком случају * u svakom slučaju *en gang for alle ј е д н о м заувек * jednom zau~ vijek *En for alle og alle for en С в и за једног, један за све * Svi za jednoga, jedan za sve 3) alt све * sve framfor alt пре свега k prije svega Jeg er lei av alt Доста ми je свега * Dosta mi je svega Hun er alt for meg Она ми je све на свету -к O n a mi je sve na svijetu Vi løp alt vi kunne Трчали Смо из петних жила * Trčali smo iz petnih žila */ alt укупно •*• u k u p n o *alt i alt све у Свему * sve u svemu *når alt kommer til alt све y свему * sve u svemu alt muligt свашта, све могуће * svaita, sve

allé

6

allting

u s a v e z s n e k i m , u d r u ž i v a t i se || u d r u ž i t i se, z d r u ž i moguće v a t i se || z d r u ž i t i se s n e k i m Alt godt! Свако добро! • Svako dobro! alliert -e A савезни k s a v e z n i */ ett og alt y сваком погледу * u svakom pogledu de allierte (hist.) савезници * s a v e z n i c i *ikkefor alt i verden ни за што на свету * ni za allikevel ADV što na svijetu 1) ипак, упркос томе, свеједно к ipak, u n a t o č / *for alt jeg vet колико знам koliko znam usprkos tome, svejedno tross alt упркос свему * unatoč svemu *alt etter som према томе да ли * preraa tome De hadde ikke lyst, men sa ja likevel Нису имали da li воље, али су ипак пристали к Nisu i m a l i volje, 4) (allerede) већ • već ali su ipak p r i s t a l i Er du alt ferdig? Јесн ли већ готов? * Jesi li već 2) (i alle fall) ионако k ionako gotov? Nå er det for sent allikevel Сада je ионако касно 5) all slags свакојак, свакакав * svakojak, svak Sada j e i o n a k o k a s n o kakav allmannamøte -er, pl. -er збор, заједничка седница alle slags ting свакакве ствари, све и свашта * * zbor, z a j e d n i č k a s j e d n i c a svakakve stvari, sve i svašta a l l m e k t i g -e.A свемоћан, свемогућ * s v e m o ć a n , allé -en алеја -k aleja svemoguć alle -» all Gud, den allmektige свемоћли Бог * s v e m o g u ć i ' allehelgensdag -en (rei.) Сви свети, Свисвети ir Svi Bog sveti, Svisveti a l l m e n n -t, -e A општи, свеопшти k o p ć i , o p č e n i t , allehånd|e -en (bot.) (Pimenta qfficinalis) бибер ca sveopd Јамајке, пимент, најквирц * рараг s Jamajke, allmenn stemmerett опште право гласа * o p č e piment, najkvirc pravo g l a s a aller ADV нај- * najallment kjent општепознат * o p ć e p o z n a t aller best најбољи k najbolji allmenndannels|e -en опште образовање * o p ć a n a aller helst најраднје * najradije obrazba, opće obrazovanje den aller siste апсолутно последњи k sasvim poallmennfag -et, pl. • општеобразовни предмет * sljednji, zadnji općeobrazovni predmct de aller fleste огромна већина * ogromna/golema allmennfaglig studieretning -en општеобразовни većina смер средњег усмереног образовања к o p ć e det aller viktigste далеко најважније -k daleko o b r a z o v n i smjer srednjeg u s m j e r e n o g obrazovanja najvažnije allmenngyldig -e A општеважећи * o p ć e v a ž e ć i *ikke så aller verst не баш л о ш е k ne baš lose almennhet -en јавност, публика * j a v n o s t , p u b l i k a , allerede ADV općinstvo 1) (alt) већ k već aUmenning -en земљиште за општу употребу * Har du allerede stått opp? Зар си већ устао? * Z a r zemljište za o p ć u uporabu/upotrebu si već ustao? allmennnyttig -e A од опште користи, општекори2) (så tidligt som) ј о ш * još с т а н - * o d opće k o r i s t i , o p ć e k o r i s t a n Pakken kom allerede i går Пакет je стигао ј о ш allmennpraktiserende A јуче k Paket je stigao još jučer allmennpraktiserende lege лекар опште праксе * Vi visste det allerede for en uke siden Знали смо liječnik o p ć e p r a k s e то још пре нсдељу дана к Znali smo to još pred allmenntilstand -en опште стање к opće s t a n j e tjedan dana jillsang' -gn заједничко певање zajedničko allergi -en (med.) алергија * alergija pjevanje allergisk -e A алергичан * alergičan allsidig -e A свестран * s v e s t r a n å vare allergisk mot noe бити алергичан на нешто å ha allsidige interesser имати свестрана интер_ к biti alergičan na nešto есовања * i m a t i s v e s t r a n e i n t e r e s e allfarvei -en allslags ADJ CBaKaKaB,~CBaKojaKir*~svakakav,~svautenfor allfarvei Богу иза леђа, далеко од света kojaki * Bogu iza leda, daleko od svijeta a l l t i d ADV allians|e -en савез, удружење k savez, udruicnje 1) увек, вазда, свагда k u v i j e k , s v a g d a , v a z d a å gå i allianse med noen сгупити y савез c неким for alltid заувек k z a u v i j e k k stupiti u savez s nekim 2) (saktens) већ -k v e ć alliansefri -ti, -e A несврстан, ванблоковски k Vi skal alltid bli enige Већ ћемо ce договорити nesvrstan, izvanblokovski, vanblokovski * Već ć e m o se d o g o v o r i t i alliansefri politikk политика несврставања * po­ alltids ADV liti ka nesvrstavanja 1) (saktens) већ * već alliansefrie stater несврстане земље * nesvrstane Han kan alltids konvne Па нека дође * Pa n e k a zemlje dode allierje -te V 2) (iallfall) бар, барем, ипак * bar, b a r e m , i p a k å alliere seg med noen ступаги || ступити y савез Det er da alltids noe To je бар нешто * To je bar ca неким, удруживати ce || удружити ce, зружиnešto вати ce || здружити ce ca неким • stupati || stupiti allting PRON све * sve

almanakk hvorom allting er било како било * bilo kako bilo almanakk -en календар (c астрономским и другим подацима) * kalendar (s astronomskim i drugim podacima) alm -en (bot.) (Ulmus) 1) брест * brijest .. 2) (materiale) брестовина * brijestovina almen -* allmenn almjnnelig -e A 1) (vanlig) обичан * običan alminnelige folk обични људи * obični ljudi 2) (allmenn) општи * opći Det er allminnelig kjent To je општепознато * To je opcepoznata stvar alminnelig stemmerett опште право гласа k opče pravo glasa almiss|e -en милостиња -к milostinja almjnnelighet -enf-a •-• 1) i alminnelighet обично * obično / sin alminnelighet опште узевши * opće uzevši, općenito uzevši 2) (banalitet) баналност * banalnost Alpene pl. (geogr.) Алпи * Alpe alskens ADJ свакакав, свакојак * svakakav, svakojak alt' -en (mus.) алт * alt 2 alt ADV (allerede) већ • već alt 3 A - all altan -en балкон * balkon. alter -etj-tret, pl. -ef-tre олтар * oltar å gå til alters причешђиватн ce || причестити ce * pričešćivati se || pričestili se alternativ 1 t, -e A алтернативан * alternativan en alternativ losning алтернативно решење -k altemativno rjesenje alternativ- -et, pl. -l-er могућност, алтернатива * mogućnost, alternativa å velge mellom to alternativer бирати између две могућности * birati između dvije mogućnosti altertavl|e -en/-a олтарска слика * oltarska slika altfor /4£)Ксувише, превише, пре- * previše. suviše, ргеaltfor mye превише ~к previše altfor seint прекасно prekasno altmuligmann -en, pl. -menn радник за све, човек вичан сваком послу * radnik za sve, čovjek vičan svakom poslu Han er altmuligmann her Он ради све и свашта овде ^FOrTradi sve i svašta ovdje altomfattende A свеобухватан -к sveobuhvatan altså Л/) F 1) дакле * dakle . , Vi er uenige, altså blir det diskusjon He слажемо ce, биће дакле дискусије * Ne slažemo se, bit ce dakle diskusije 2) (forsterkende) заиста, стварно * zaista, doista, odista, stvarno Hun er veldig pen, altså! Стварно je лијепа! k Zbilja je lijepa! alumjnium -et алуминијум * aluminij aluminiumskjel|e -en лонац од алуминијума * lonac od aluminija alY -en вила * vila

7

amerikansk alvor -et 1) (fare) озбиљност, тежина, опасност * ozbiljnost, težina, opasnost situasjonens alvor озбиљност ситуације * ozbiljnost situacije 2) (oppriktighet) искреност, озбиљно схватање * iskrenost, ozbiljno shvaćanje, usrdnost Er det spok eller alvor? Да ли мислиш озбиљно? * Misliš li ozbiljno? i fullt alvor озбиљно * ozbiljno 3) (virkelighet) стварност, збиља * stvaraost, zbilja *å gjore alvor av noe остварити нешто * ostvariti nešto å ta noe på alvor схватити нешто озбиљно * shvatiti nešto ozbiljno å starte for alvor озбиљно ce латити нечега * ozbiljno se latiti nečega alvorlig -e A 1) (seriøs) озбиљан k ozbiljan alvorlig talt озбиљно говорећи * ozbiljno govored Situasjonen er alvorlig Стаље je озбиљно * Stanje je ozbiljno Jeg mener det alvorlig Озбиљно кажем * Ozbiljno kažem å holde seg alvorlig држати ce озбиљно * držati se ozbiljno 2) (farlig) тежак težak en alvorlig ulykke тешка несрећа k: teška nesreća å bli alvorlig syk тешко ce разболети * teško se razboljeti alvorsord -et, pl. å snakke et alvorsord med noen озбиљно поразговарати c неким * ozbiljno porazgovarati s nekim amanuensis -en унлверзитетски наставник * sveučilišni nastavnik amatør -en аматер * amater, Ijubitelj . amatørfotograf -en фото-аматер * foto-amater ambassadje -en амбасада k ambasada, poslanstvo, poklisarstvo ambassadefunksjonær -en службеник амбасаде * službenik ambasade ambassaderåd -en саветник амбасаде -Ar savjetnik ambasade ambassadesekretær -en секретар амбасаде k tajnik/ sekretar ambasade ajnbassaderj-en амбасадор * ambasador, poklisar ambisiøs -t, -e A амбициозан * ambiciozan—= — ambisjon -en амбиција -A- ambicija ambulans|e -en кола хитне помоћи, амбулантна кола -к kola hitne pomoći, ambulantna kola ambulansehelikopter -et, pl. -e хеликоптер за спасавање * heb'kopter za spašavanje amen -et (rei.) амин * amen *Det er sikkert som amen i kjerka To je сто посто сигурно * To je potpuno sigurno. To je kao amen u crkvi Amerika (geogr.) Америха * Amerika amerikaner -en pl. -e Америкавац (м.), Американка (ф.) * Amerikanac (m.), Američanin (m.), Amerikanka (f.), Američanka (f.) amerikansk -e A амерички •*• američki

amme а т ш | е ' -enj-a дојиља * dojilja. dojkinja 2 aram|e -et\.-a V дојити || подојити • dojiti || podojti

j . . ammunisjon -en мунициЈа • mumcija ammunisjonslager -et, pl. - складиште муниције * skladište municije amnesti -et, pl. -l-er амнестија, помиловање -k amnestija, pomilovanje amper -pre A раздражљив, мрзовољан * razdražljiv, mrzovoljan en amper stemning напета атмосфера * napeta atmosfera ampere [arapær] -en ампер ir amper amputasjon -en ампутација * amputacija amputer|e -te V ампутирати * amputirati amøb|e -en амеба k ameba an ADV Det går an Могуће je * Moguce je Det kommer an på ... Зависи ... * Zavisi ... Kom an! Хајде! * Hajde! anakronismje -en анахронизам * anakronizam analfabet -en неггасмен, аналфабет(а) k nepismen, analfabet analfabetism|e -en неписменост k nepismenost analys|e -en анализа * analiza, rašclamba kjemisk analyse хемијска анализа * kemijska analiza setningsanalyse аналвза реченице * analiza rečenice analyserje -te V анализовати, рашчлањивати || рашчланити * analizirati, raščlanjivati || rašclaniti ananas -en (bot.) ананас * ananas anark| -et анархија, безвлашће k anarhija, bezvlađe anbefalje -te V препоручивати || препоручити (некоме нешто) * preporučivati || preporučiti (nekome nešto) å anbefale noe på det varmeste најтоплије препоручити нешто * najtoplije preporučiti nešto anbefaling -епј-а препорука * preporuka anbringe anbragte, anbragt V смештати || сместити * smještati |[ smjestiti å anbringe penger уложити новац * uložiti novac anbud -et, pl. - понуда (за нзвођење радова) к роnuda (za izvodenje radova) å innhente anbud прикупити понуде за извршење радова * prikupiti ponude za izvršenje radova anbudsfrist -en рок за доставу понуда (за извршење р а д о м ) * rok" za dostavu' pbnudå" (za" izvršenje radova) and -enf-a, pl. ender (zool.) патка, пловка patka andakt -en 1) проповед, молитва (y школи, на радију и сл.) * propovijed, molitva (u školi, na radiju i sl.) 2) (hengivenhet) побожност, оданост * pobožnost, odanost å lytte med andakt побожно слушати к pobožno slušati andektig -e A побожан, одан * pobožan, odan andedam -men (fig.) (духовна) бара, жабокречина * (duhovna) bara, žabokrečina andel -en удео * udio, udjel Andesfjellene pl. (geogr.) Анди * Ande andpusten -i, -tne A задихан, задуван k zadihan,

8

angi zapuhan, žaduhan å bli andpusten || задихати ce, || задувати ce II zadihati se, || zapuhati se, || zaduhati se andre -+ annen an|e -te V 1) (forutfole) слутити || наслутити, предосећати * slutiti II naslutiti, predosjećati å ane uråd слутити зло * slutiti zlo uten å ane noe неслућено * nesluoeno Det ante meg To сам и слутно * To sam i slutio 2) (ha peiling) знати * znati Jeg aner ikke Н е м а м појма * Nemam pojma Du aner ikke hvor overrasket jeg ble He можеш замислити како. сам ce изненадио * Ne možeš zamisliti kako sam se iznenadio anekdot|e -en анегдота * anegdota anels|e -en = aning -enf-a 1) (fornemmelse) слутња * slutnja *å ha bange anelser имати зле слутње imati zle slutnje Jeg har ingen anelse Немам појма Nemam pojma 2) (smule) трунка, мрвица k trun, trunak, mrvica anerkjen|ne '-te V признавати || признати k priznavati II priznati anerkjennelsje -en признање k priznanje Hun fikk anerkjennesle av sjefen Шеф joj je одао признање -k Šef joj je odao priznanje anerkjent -e A признат * priznat anerkjente varer квалитетна роба * kvalitetna roba en anerkjent forfatter афирмисан књижевник k afirmiran književnik anfall -et, pl. - (med.) напад (болести), нападај, наступ * napad (bolesti), napadaj, nastup Han fikk et anfall av feber Ухватила raje грозница k Uhvatila ga je groznica reserianfall напад беса * napad bijesa _ hjerteanfall срчани налад * srcani napad anfør|e -te V 1) (lede) водити voditi 2) (nevne) наводити || навести, спомињати |[ споменути * na voditi || navesti, spominjati |[ spomenuti / rapporten er det anført flere årsaker У извештају je наведено неколшсо разлога k U izvještaju je navedeno nekoliko razloga 3) (notere gjeld) књижити || прокњижити * knjižiti II proknjižiti De fikk varene anført Добили cy робу на вересију Dobili su robu na kredit anfører -en, pl. -e вођа k voda anførselstegn -et, pl. - знак навода, наводник * navodni znak, navodnik å sette et ord i anførselstegn ставити реч под знаке навода * staviti rijcč u navodnike anger -en кајање, покајање * kajanje, pokajanje full av anger покајнички * pokajnički angi anga (v), angitt V I) (oppgi) наводити || навести, пријављивати II пријавити * navoditi || navesti, prijavljivati || prijaviti

angina pectoris å angi noe som grunn навести нешто као разлог * navesti nešto kao razlog 2) (rope) потказивати || потказати, цинкарити * potkazivati || potkazati De ble angitt av forrædere Потказали cy их издајнжш * Potkazali su ih izdajice angina pectoris [pektoris] (med.) ангина пекторис, срчани грчеви * angina pectoris, srčani grčevi 1 angivelig -e ADJ тобожњи, наводни * tobožnji, navodni den angiveligei grunn тобожњи разлог * tobožnji razlog angjvelig ADV наводно, тобоже * navodno, tobože angiver -en, pl. -e потказивач, достављач, доушник цинкарош * potkazivač, prokazdvač, doušnik angr|e -etj-a V кајати ce || покајати ce, жалити || зажалити/пожалити * kajati se || pokajati se, žaliti II zažaliti/požaliti Dette skal du komme til å angre på! Кајаћеш ce ти због тога! * Kajat ćeš se ti zbog toga! Hun angret på at hun hadde gjort det Покајала ce што je TO учинила * Pokajala se što je to učinila angrefrist -en отказни рок, рок y коме купац може да поништи порудбину при куповшш од заступника * otkazni rok, rok za vrijerae kojeg kupac može ponistiti narudžbu pri kupovini od zastupnika 2

angrefristloven (best.) (jur.) закон o праву купца да поништи порунбину * zakon о pravu kupca da poništi namdžbu angrep -et, pl. - напад -k napadaj å gå til angrep ступити y напад * stupiti u napadaj Han er blitt utsatt for sterke angrep Оштро cy ra нападали * Oštro su ga napadali * Angrep er det beste forsvar Напад je најбоља одбрана Napadaj je najbolja obrana angrepskrig -en офанзивни рат, нападачки рат * ofenzivni rat, napadački/navalni rat angrepsspiller -en, pl. -e (sport.) нападач * napadač angripe angrep, angrepet V 1) нападати || напасти, насртати || насрнути * napadati || napasti, nasrtati J| nasrnuti Tyskland angrep Norge i 1940 Немачка je напала Норвешку 1940. године * Njemačka je napala Norvešku 1940. godine 2) (om sykdom) спопадати || спопасти * spopa___datiJljpopasti Han ble angrepet dv ~uibe7kdlds~e~¥æ6oW^ce~(>u~ туберкулозе * Obolio je od tuberkuloze 3) (om rust o. 1.) нагризати || нагристи * nagrizati I) nagristi Bilen er angrepet av rust Ауто je захваћен корозијом * Auto je zahvacenkorozijom 4) (problem o. I.) приступати || пристушгги, прилазити II прићи (нечему) * pristupati || pristupiti, prilaziti (I p r i d (nečerau) Vi må angripe problemet fra flere sider М о р а м о прићи проблему ca више страна * M o r a m o p r i d problemu s više strana angriper -en, pl. -e 1) (mil.) arpecop * agresor 2) (sport.) нападач * napadač

9

anklagede angst -en страх, тескоба, бојазан * strah, tjeskoba, bojazan angå angikk, angått Ктицати ce (нечега), односити ce на * ticati se (nečega), odnositi se na Det angår ikke meg! To ce мене не тиче! * To se mene ne tiče! hva det angår што ce тога тиче * što se toga tice angående AD V y вези ca, y погледу, што ce тиче, поводом, y поводу * u vezi s, u pogledu, što se tiče, povodOm, u povodu, glede anho!d||e -t Кхапсити || ухапсити * hapsiti || uhapsiti, II uhititi aning -*• anelse anis -en (bot.) (Pimpinella anisum) онајз, анис * anis, januš, anason ank|e' -en (jur.) жалба (вишем суду протнв пресуде нижег суда) к žalba (višem sudu protiv presude nižega suda), priziv å inngi anke поднети жалбу + podnijeti žalbu Anken ble avvist Суд je одбио жалбу * Sud je odbio žalbu ank|e -etf-a V (jur.) жалити ce (вишем суду), поднети жалбу, апеловати * žaliti se (višem sudu), podmjeti žalbu, apelirati, prizivati se || prizvati se Dommen ble anket til Høyesterett Ha пресуду je уложена жалба Врховном суду * Na presudu je uložena žalba Vrhovnom sudu ankefrist -en (jur.) рок за жалбу, рок жалбе * rok za žalbu, rok žalbe ankeinstans -en (jur.) апелациони суд, жалбени суд •*• apelacioni/apeladjski sud, žalbeni sud ankel -en, pl. -kler глежањ * gležanj å forstue ankelen || уганути ногу * || uganuti nogu anker -et, pl. -k(e)re сидро, котва * sidro, kotva å kaste anker бацити сидро, усидрити ce * baciti sidro, usidriti se å ligge for anker бити усидрен * biti usidren å lette anker дићи сидро, испловити * did sidro, isploviti ankerplass -en сидриште, котвиште * sidrište, kotvište anklagle -en 1) (jur.) оптужба, оптужница * optužba, optužnica Anklagen lød på grovt tyveri Оптужница ra je теретила за тешку крађу * Optužnica ga je teretila za tešku kradu 2)~(bebreidelse) оптужба"* optuzbå å rette anklager mot noen изнети оптужбе против некога -к izrujeti optužbe protiv nekoga anklag|e -etf-al-de V тужити || оптужити, окривљавати II окривнти (некога за нешто) -к tužiti || optužiti, okrivljavati || okriviti (nekoga za nešto) Han ble anklaget for tyveri Оптужен je за крађу •k Optužen je za kradu anklagebenk -en: å sitte på anklagebenken седети на оптуженичкој клупи к sjedjeti/sjediti na optuženičkoj klupi anklagede S ADJ оптужени, оптуженик (м.), оптуженица (ф.) * optuženi, optuženik (m.), optuženica (f.) Den anklagende tilsto Оптужени je признао * 2

1

z

ankomme

Optuženi je priznao ankomme -kom, -kommet V стизати || стићи, долазити II доћи * stizati || stići, dolaziti || d o d Toget ankommer kl. 8 Воз стиже y 8 сати * Vlak stiže u 8 sati ankomst -en долазак * dolazak Flyet har ankomst kl. 8 Авион стиже y 8 сати * Avion stiže u 8 sati ankrje -etj-a V сидрити ce || усидрити ce, укотвљавати ce || укотвити ce * sidriti se || usidriti se anledning -en прилика -k prilika, prigoda å benytte anledningen корнстити || искористити прилику, користити ce приликом * koristiti || iskoristiti priliku, koristiti se prilikom hvis anledningen byr seg ако ce укаже прилика ako se pruži prilika ved anledning кад ce укаже прилика * kad se p r i m prilika i den anledning том приликом * tom prilikom ved første anledning првом приликом * prvom prilikom Jeg har ikke anledning til å vare med Немам прилике да учествујем * Nemam prilike sudjelovati anlegg -et, pl. 1) (talent) дар, таленат, обдареност * dar, ta­ lent, nadarenost Han har anlegg for å male Има дара за сликаље. Надарен je за сликање * Ima dara za slikanje. Darovit je za slikanje 2) (medfødt disposisjon) склоност, предиспозиција * sklonost, predispozicija Han har anlegg for fedme Склон je гојењу/дебљању * Sklon je gojaznosti/débljanju 3) (tekn.) уређај * uređaj det elektriske anlegget електрични уређај * električni uređaj alarmanlegg алармни уређај * alarmni uređaj parkanlegg зелена површина * zelena ploha 4) (byggearbeid) пројекат, градилиште, већи грађевннски радови, постројење + projekt, gradilište, ved građevinski radovi, postrojenje å arbeide på anlegg радити као грађевински радник * raditi kao građevinski radnik anleggsarbeid -et, pl. -j-er грађевински послови (pl.) •k građevinski poslovi (pl.) anleggsmaskin -en грађевинска машина k gradevinski stroj anliggend|e -еГпосаогствар k p o s a o . - s t v a r — ikke-innblanding i andre staters indre anliggender немсшање y унутрашње послове других земаља nemiješanje u unutrašnje poslove drugih zemalja anløp -et, pl. - пристанак брода (по реду пловидбе) * pristanak broda (po redu plovidbe) anløpe anløp, anløpt V пристајати || пристати (no реду пловидбе), навраћати || навратити * pristajati II pristati (po redu plovidbe), navracati || navratiti Skipene anløper disse havnene Бродови навраћају y ове луке * Brodovi navraćaju u ove luke anløpssted -et, pl. -er пристаниште pristanište anmarsj -en: å vare i anmarsj приближаватн ce, стизати * približavati se, stizati anmeld|e -te V

10

annenfiolin 1) пријављивати || пријавити * prijavljivati || prijaviti å anmelde noen til politiet пријавити некога полицији * prijavljivati nekoga policiji 2) (gi kritikk) приказивати || приказати * prikazivati II prikazati å anmelde en bok приказати књигу * prikazati knjigu anmeldels|e -en 1) (melding) пријава k prijava å gå til anmeldelse av noen пријавити некога (полицији) * prijaviti nekoga (policiji) 2) (kritikk) приказ, рецензија, критика * prikaz, recenzija, kritika Filmen har fått god anmeldelse Филм je добио добру критику к Film je dobio dobru kritiku anmelder -e, pl. -e приказивач, критичар * prikazivač, kritičar anmerkning -en 1) примедба * primjedba 2) (i karakterbok) опомена (y ђачкој књижици) k opomena (u đačkoj knjižici) anmod|e -etj-a V молити || замолпти * moliti || zamoliti anmodning --en м о л б а k molba å gjøre noe etter anmodning fra noen учинити нешто на нечију молбу к udniti nešto na nedju molbu annekterje -te V анектирати k pripajati || pripojiti, anektirati anneks -et, pl. -j-er депанданс, анекс * depandansa, aneks annen annet, andre PRO 1) други kr drugi Hun er hans annen/andre kone Она му je друга жена k Ona mu je druga žena på den annen side c друге стране * s druge strane den ene etter den annen један за другам k jedan za drugim Han gjør den ene dumheten etter den andre Прави глупост једну за другом к Pravi glupost jednu za drugom med andre ord другим речима * drugim rijedma ikke annet enn ништа друго него * ništa drugo nego Vi har ikke annet å gjøre enn å ... He преостаје нам ништа друго него да ... * Ne preostaje nam -ništa drugo no da — fra det ene til det andre c једне на другу ствар s jedne stvari na drugu 2) (øvrig) остали, други * ostali, drugi alle de andre сви други/осталн * svi drugi/ostali blant annet између осталог * između ostalog blant andre између осталих * između ostalih 3) en eller annen неко * netko et eller annet нешто * nešto et eller annet sted негде k negdje en og annen понеки * poneki Gi meg en eller annen bok Дај ми неку/какву књш-у Daj mi neku/nekakvu knjigu annenfiolin -en å spille annenfiolin свирати другу виолину k svi­ nt ti drugu violinu

annengradsligning annengradsligning -en једначина другог степена * jednadžba d r u g o g stupnja annenhver PRON сваки други * svaki drugi annenhver dag сваког другог дана * svakog dru­ gog dana annenhver gang сваки други ггут * svaki drugi put annenhånds A из друге руке, посредан, индиректан * iz d r u g e ruke, posredan, neizravan, indirektan å ha annenhånds kjennskap til noe познавати нешто из друге руке ir poznavati n e š t o iz d r u g e ruke annensortering -en другоразредна роба * drugorazr e d n a roba

annerledes A другачији, друкчији * drukčiji, drugačiji Det gikk annerledes enn vi hadde tenkt Десило ce другачије него што смо мислили * Dogodilo se drukčije nego što smo mislili annet -* annen, annons|e -en оглас -k oglas å sette en annonse i avisen дати оглас y новине * dati ogias u novine annonser|e -te V 1) (kunngjøre) оглашавати || огласити, најављивати I) најавити * oglašavati || oglasiti, najavljivati II najaviti Fjernsynsvertinnen annonserer kveldens program Спикерка најављује вечерашњи програм * Spikerica najavljuje večerašnji program 2) (avertere) давати || дати оглас, оглашавати II огласити * davati || dati oglas, oglašavati || oglasiti å avertere etter noe тражити нешто путем огласа у новинама * tražiti nešto oglasom u novinama annullerte -te V поништавати || поништити * poništavati || poništiti anonym -t.-e A анониман * anoniman anorakk -en ветровка, виндјакна * vjetrovka, vindjaka, vindjakna anretning -en 1) (bord med mat) постављен сто ca јелом * postavljen stol s jelom 2) (rom) предсобље за сервирање хране * predsoblje za serviranje hrane ansatt -e A запослени, намештеник -k zaposleni, namještenik de ansatte запослени * zaposleni anse wiså ansett V- сматрати j * L s m a t r a t i Jeg anser denne løsningen for umulig С м а т р а м ово решење немогућим к Smatram ovo rješenje nemogućim Jeg anser det for sannsynlig at... С м а т р а м вероватним да ... * Smatram vjerojatnim da ... Hun er ansett for å vare vår fremste idrettskvinne Сматрају je н а ш о м највећом спортисткињом * Smatraju je n a š o m najvećom sportašicom anseels|e -en углед, поштовање * u g l e d , poštovanje å nyte stor anseelse уживати велики углед * uživati v e l i k i ugled anseelig -e A знатан * znatan et anseelig beløp знатна сума * znatna svota/suma ansett -e A угледан * ugledan et ansett firma угледна фирма * ugledna t v r t k a /

anslå

11 firma

ansett|e ansatte ansatt V запошљавати || запослити k zapošljavati || zaposliti å vare ansatt бити запослен * biti zaposlen ansettels|e -en запослење, намештен>е k zaposlenje, namještenje fast ansettelse стално запослење * stalno za­ poslenje ansiennitet -en радни стаж, године службе * radni staž, godine službe Jeg har 8 års ansiennitet И м а м 8 година радног стажа к Imam 8 godina radnog staža ansikt -et. pl. -f-er лице k lice *å stå ansikt til ansikt med noen стајати лицем y лице c неким * stajati Iicem u lice s nekim *å skjare ansikt кревељити ce, искревељити лице * kreveljiti se || iskreveljiti se *å bli lang i ansiktet обесити HOC, покуњити ce, направити кисело лице * objesiti nos, pokunjiti se, napraviti kiselo lice *å tape ansikt изгубити образ, осрамотити ce, бламирати ce * izgubiti obraz, osramotiti se, blamirati se *å si noe rett opp i ansiktet på noen скресати некоме нешто у брк, рећи некоме нешто у лице * skresati nekome nešto u brk, reći nekome nešto u lice *et slag i ansiktet ударац у лице * udarac u lice *å vise sitt rette ansikt показати право лице * pokazati pravo lice ansiktsfarge -en боја лица, тен * boja lica, ten ansikts Luftning -en 1) (med.) козметичка хирургија на лицу * kozmetička kirurgija na licu 2) (fig-) поправка (спољашности) * popravak (vanjštine) ansiktstrekk pl. црта лица * erta lica ansjos -en (zool.) (Engraulis encrasicholus) инћун, бргљун * inćun, brgljun anskaff]e -et/-a (seg) V набављати || набавити * nabavljati || nabaviti Jeg har anskaffet (meg) bil Набавио сам ауто k Nabavio sam auto anskafTels|e -en набавка k nabavka å gå til anskaffelse av noe набавити нешто * naba­ viti nešto anskuelig|gjøre -gjorde, -gjort Косветљавати || осветлити, илустровати * osvjetljavati || osvijetliti, ilustnran anskuelsje -en схватање * shvačanje anslag -et. pl. 1) (overslag) процена, прорачун * procjena, proračun 2) (komplott) ударац, смицалица udarac, smicalica 3) (på tastatur) ударац (на писаћој машини) * udarac (na pisacem stroju) anslagsvis Л / Ж п р и б л и ж н о , отприлике približno, otprilike anslå anslo anslått V процењивати || проценити, оцењивати || оценити * procjenjivati || procijeniti, ocjenjivati || ocijeniti å anslå for høyt прецењивати || преценити * pre-

anspent

cjenjivati || precijeniti å anslå for lavt потцењивати || потценити • potcenjivati potcijeniti Jeg vil anslå hennes alder til ca. 40 år Д а о бих joj OKO 40 година * D a o bih joj oko 40 godina anspent -e A напет * napet anspor|e -te V подстицати || подстаћи * poticati || potaknuti anstalt -en 1) завод, установа (за болеснике, сирочад и сл.) * zavod, ustanova (za bolesnike, siročad i sl.) forbedringsanstalt поправни завод ic popravni zavod kuranstalt завод за лечеа>е (од алкохолизма и сл.) * zavod za liječenje (od alkoholizma i sl.) 2) anstalter комешање, галама * komešanje, galama, strka å gjøre anstalter om noe дићи галаму око нечега * dići galamu oko nečega anstand -en 1) пристојно понашање, пристојност -к pristojno ponašanje, pristojnost 2) (person) пратиља, изводнља, особа која надзире понашаље младих * pratilica, osoba koja nadzire ponašanje mladih anstendig -e A пристојан * pristojan anstendighet -en пристојност -к pristojnost anstreng|e -te seg V напрезати ce || напрегнути ce, напињати ce || напети ce, улагати || уложити напор * naprezati se || napregnuti se, napinjati || napeti se, ulagati || uložiti napor anstrengt økonomi тешка економска ситуација * teška ekonomska situacija, težak gospodarski položaj anstrengels|e -еп напор * napor med store anstrengelser c великим напором -k s velikim naporom anstrengende A напоран * naporan anstøt -et: å ta anstot av noe вређати ce због нечега * vrijedati se zbog nečega å vekke anstot вређати морал * vrijedati (moral) ansvar -et одговорност k odgovornost å ha ansvar for noe сносити одговорност за нешто * snositi odgovornost za nešto på eget ansvar на своју одговорност k na svoju odgovornost _ å kreve noen til ansvar for noe позвати некога на одговорност због нечега* W požvati nekoga na odgovornost zbog nečega å stå til ansvar for noe одговарати за нешто, бити одговоран за нешто * snositi odgovornost za nešto, biti odgovoran za nešto ansvarlig -e A одговоран * odgovoran ansvarsbevisst -e A одговоран, свестан одговорности * odgovoran, svijestan/svjestan odgovoraosti ansvarsbevissthet -en одговорност k odgovornost ansvarsfull -e A одговоран * odgovoran ansvarsløs -t, -e,A неодговоран * neodgovoran ansvarsområdde -et, pl. -er надлежност k nadležnost ansøkning -*• søknad anta antok, antatt V 1) (tro) претпостављати || претпоставити * pretpostavljati || pretpostaviti

1

anvende Jeg antar at ... ПретпоставЈБам да ... Pretpostavljam da ... 2) (godta) прнхватати || прихватити, примати II примити * prihvaćati || prihvatiti, primati || primiti å anta et tilbud прихватити понуду * prihvatiti ponudu antakelig AD V вероватно * vjerojatno antakels|e -en претпоставка * pretpostavka å bygge på antakelser ослањати ce на претпоставке * oslanjati se na pretpostavke løse antakelser пуке претпоставке k puke pret­ postavke antall -et, pl. - број * broj Et stort antall tilskuere var mott opp Сакупио ce велики број гледалаца k Skupio se velik broj promatrača antenn|e' -enj-a антена * antena anten|ne* -te Кзапаљивати || запалити, потпаљивати jl потпалити к zapaljivati || zapaliti, potpaljivati I) potpaliti antibiotika -en антибиотици (pl.) * antibiotici (pl.) antiatomvåpenkampanjle -en кампања против атомског оружја к kampanja protiv atomskog oružja antikvariat '-et, pl. -j-er антикварница, продавница старих књига * antikvarijat, prodavaonica starih knjiga antikvarisk -e A антикваран * antikvaran antikvitet -en старнна, антиквитет * starina, anti­ kvitet antikvitetshandel -en, pl. -dier продавница старина * prodavaonica starina antiluftsskyts -et (mil.) противавионско оружје k protuzračno/protuavionsko oružje antipati -en антипатија k antipatija å føle antipati mot noen осећати антипатију према некоме * osjećati antipatiju prema nekome antisemittism|e -en антисемитизам k antisemitizam antiseptisk -e A антисептичан antiseptičan antologi -en антологија * antologija antrekk -et, pl. - одело, одећа k odijelo, odjeća sivilt antrekk цивилно одело k civilno odijelo militært antrekk униформа uniforma, odora antrekk galla гала одело k gala odijelo antyd|e -et/-a V наговештавати || наговестити * nagovještavati || nagovijestiti, dati naslutiti Hun antydet hvem som hadde skylden Наговестила —je чија je кривица -fc-Davala-je- naslutiti _tko_je krivac antydning -en

1) (vink) наговештај, миг, алузија nagovještaj, nagovijest, mig, aluzija å komme med antydninger наговестити нешто * nagovijestiti nešto 2) (spor) траг, трунка трунчица к trag, trunka trunčica Det var ikke antydning til vind Није било ни дашка ветра к Nije bilo ni daška vjetra anvend|e -te V примењивати || применити, служити ce (нечим), употребљавати || употребити, искоришћавати || искористити к primjenjivati || primijemti, služiti se (nečim). uporabljivati || uporabiti, upotrebljavati || upotrijebiti, iskoriščivati || isko-

anvendelig

ristiti å anvende tid og penger på noe потрошити време и новац на нешто * potrošiti vrijeme i-novac na nešto anvendelig -e A употребљив, користан, практичан * uporabljiv, upotrebljiv, koristan, praktičan anvendels|e -en примена, употреба, коришћење * primjena, upotreba, uporaba, korištenje anvendt -e A примен>ен * primijenjen anvendt språkvitenskap примењена лингвистика * primijenjena lingvistika anvisfe -te V 1) упућивати II упутнти, показивати || показати * upućivati II uputiti, pokazivati || pokazati som anvist као што je показано * kao što je pokazano 2) (tildele) додељивати || доделити * dodjeljivati II dodijeliti De fikk anvist plasser Додељена cy им места * Dodijeljena su im mjesta 3) (gi beskjed om utbetaling) наредити да ce нешто наплати * dati naplatiti anvisning -en J) (veiledning) упутство * uputa en anvisning på hvordan man baker brød упутство за печенл хлеба * uputa za pečenje kruha 2) (blankett) дознака, налог, упутница doznaka, uputnica, doznačnica utbetalingsanvisning дознака за исплату трошкова ic doznaka za isplatu troškova postanvisning поштанска упутница * poštanska uputnica AOF (= Arbeidernes opplysningsforbud) Раднички културно-просветни савез, Раднички универзитет * Radnički kultumo-prosvjetni savez, Radničko sveučilište apartheid -en апартхејд, апартхајд * aparthajd apatisk -e A апатичан * apatičan ap|e' -en (zool.) мајмун * majmun, opica 1 apje -etj-aj-te V опонашати (некога), имитирати ic oponalati (nekoga), imitirati Barna aper etter foreldrene Деца опонашају poдитеље * Djeca oponašaju roditelje apekatt -en (zool.) мајмун * majmun, opica apestreker pl. мајмунлуци * majmunluci, majmunarije apostel -en, pl. -tier апостол * apostol *å bruke apostlenes hester ићи пешке * ici pješice apotek -et, pl. -l-er апотека * Ijekarna, apoteka apparat -et, pl. -l-er 1) апарат * aparat høreapparat слушни апарат * slušni aparat 2) (tiltak) служба * služba Det ble satt i gang et stort apparat for å ta seg av de sårede Организована je обимна служба помоћи рањеницима ic Organizirana je opsežna služba pomoći ranjenicima appartement [-mang] -et, pl. -l-er апартман * apartman appell -en

1) апел * apel en appell om fred апел за мир * apel za mir 2) (respons) одзив, одјек * odaziv, odjek

13

arbeide publikumsappell одзив публике * odziv publike appeller|e -te V 1) (jur) апеловатн, улагати || уложити жалбу (вишем суду против пресуде нижег суда) * ulagati II uložiti priziv (višem sudu protiv presude nižeg suda) 2) (ha appell til) апеловати * apelirati å appellere til noens godvilje апеловати на нечију добру вољу • apelirati na nečiju dobru volju appelsin -en (bot.) помораниа * naranča appelsinsaft -епј-а сок од поморанпи * sok od naranča appelsinmarmelad|e -en мармелада од поморашш * marmelada od naranča appetitt -en апетит * tek, apetit Jeg har dårlig appetitt Немам апетита * Nemam teka appetittelig -e A укусан * ukusan, tečan applauder|e -te V аплаудирати, пљескати * aplaudirati, pljeskati aprikos -en (bot.) кајсија * marelica april -en април * trayanj aprilsnarr -en првоаприлска шала, априлили * prvoaprilska šala apropos [apropp] ADV 1) (når det gjelder) urro ce тиче, поводом, кад je већ реч о * što se tiće, u povodu, povodom, kad je već riječ o 2) (beleilig) згодно * zgodno araber -en, pl. -e Арапин, Арап, Арабљанин (м.), Арапкиња, Арабљанка (ф.) * Arapin, Агар (m.), Arapkinja (f.) arabisk -e A арапски * arapski arbeid -et, pl. -l-er 1) (jobb) посао, запослење * posao, zaposlenje, namještenje å ha fast arbeid имати сталан посао * iraati stalan posao å gå på arbeidet нћи на посао * ići na posao å sette noen i arbeid запослити некога * zaposliti/ namjestiti nekoga å få arbeid наћи посао, запослити ce * naći posao, zaposliti se, namjestiti se 2) (virksomhet) рад * rad manuelt arbeid физички рад * fizički rad Lykke til i det videre arbeidet! Желим ти успеха y даљем раду! * Želim ti uspjeha u daljnjem radu! å legge ned mye arbeid / лоеуложити-труд y нешто •к uloati trud u nešto 4) (produkt) рад, дело, радња * rad, djelo, radnja skriftlige arbeider писмени радови * pismeni radovi vitenskapelige arbeider каучни радови znanstveni radovi Kunstneren stilte ut sine arbeider Уметник je изложио своје радове * Umjetnik je izložio svoje radove arbeid|e -etf-af-de V радити * raditi å arbeide med noe раднти на нечему k raditi na nečemu å arbeide på fabrikk радити y фабрици * raditi u

arbeider

tvoraici å arbeide for en sak бориги ce за нешто • boriti se za nešto *å arbeide seg opp пробити ce, успети * probiti se, uspjeti *å arbeide svart радити на црно * raditi na c m o arbeider -en, pl. -e радник (м.), радница (ф.) • rad­ nik (m.), radnica (f.) arbeiderbevegelsen (best.) раднички покрет • radnički pokret Arbeiderpartiet (pol.) Радничка партија (Норвешка социјалдемократска страгаса) * Radnička partija (Norveška socijaldemokratska stranka) arbeidervernlov -en закон о заштити на раду * zakon о zaštiti na radu arbeidsdag -en радни дан * radni dan åtte timers arbeidsdag осмочасовно радно време * osmosatno radno vrijeme /. mai er ikke arbeidsdag 1. маја ce не ради 1. svibnja se ne rad i arbeidsdyktig -e A способан за рад * sposoban za rad arbeidsevn|e -en радна способност * radna sposobnost å ha nedsatt arbeidsevne имати смаљену радну способност * imati smanjenu radnu sposobnost arbeidsforhold pl. радни услови, услови рада * rad­ ni uvjeti, uvjeti rada arbeidsformann -en, pl. -menn пословођа * poslovoda arbeidsformidling -en биро за запошљавање * ured za zapošljavanje arbeidsfør -t, -e A способан за рад * sposoban za rad arbeidsgiver -en, pl. -e послодавац poslodavac arbeidsgiveravgift -en допринос послодавца за coцијално осигурање -к doprinos poslodavca za socijalno osiguranje arbeidsgiverforening -en удруженл послодаваца * udniženje poslodavaca arbeidsinstruks -en упутство за рад * uputa za rad arbeidsinntekt -en зарада * zarada arbeidsjern -et, pl. - марљив радник * marljiv radnik Han er et arbeidsjern Ради као коњ * Radi kao konj arbeidskamerat -en друг ca посла -k drug s posla arbeidsklær pl. радно одело * radno odijelo 7 arbeidskonflikt -en спор између послодавцаЛГза послених k spor izmedu poslodavaca i zaposlenih arbeidskontor -et, pl. -f-er биро за запошљавање * biro za zapošljavanje arbeidskraft -en радна снага * radna snaga arbeidsleder -en, pl. -e пословођа k poslovoda arbeidsledig -e A незапослен k nezaposlen arbeidsledighetstrygd -епј-а накнада y случају незапослености * naknada u slučaju nezaposlenosti arbeidsliv -et: å gå ut i arbeidslivet запослити ce * zaposliti se, namjestiti se arbeidsløs -/, -e A незапослен • nezaposlen arbeidsløshet -en незапосленост * nezaposlenost arbeidsløshetstrygd -enj-a = arbeidsløysestønad -en накнада y случају незапослености, потпора незапосленима * naknada u slučaju nezaposlenosti,

14

arbeidsulykke potpora nezaposlenima arbeidsmarked -et тржиште рада * tržište rada Det er godt arbeidsmarked for oljearbeidere Постоји велика потражња за радницима у нафтаој индустрији * Postoji velika potražnja za radnicima u naftnoj industriji Arbeidsmarkedet er svakt Број слободних места je мали k Вгој slobodnih mjesta je malen stramt arbeidsmarked висок степен запослености k visok'stupanj zaposlenosti arbeidsmarkedskurs -et, pl. - курс за стручно оспособљаваље и преквалификацију * tečaj za stručno osposobljavanje i prekvalifikaciju arbeidsmiljø -et радна средина * radna sredina arbeidsmiljøloven (jur.) закон o радној средини * zakon o radnoj sredini arbeidsmiljøutvalg -et одбор за заштиту радне средине * odbor za zaštitu radne sredine arbeidsnedleggels|e -en обустава рада k obustava rada arbeidsom -t, -me A радан, раден * radin arbeidsoppgav|e -en радни задатак к radni zadatak arbeidsplass -en радно место * radno mjesto arbeidspress -et оптерећеност послом k opterećenost poslom arbeidsreglement [-mang] -et, pl. -f-er правилник o раду * pravilnik o radu arbeidsreisie -епј-а путован>е од куће до радног места к putovanje od kuće do radnog mjesta Arbeidsretten (jur.) Суд за радне спорове к Sud za radne sporove arbeidsro -en неометање y раду, м и р за рад * neometanje u radu, mir za rad arbeidssky -e A нерадан, несклон раду * neradan, nesklon radu arbeidsstans -en обустава рада + obustava rada arbeidsstokk -en запослени, особл>е, радници, персонал * zaposleni, osoblje, radnici, personal arbeidssøker -en, pl. -e (незапослен) који тражи посао (nezaposlen) koji traži posao arbeidstaker ~en, pl. -e запослени, намештеник * zaposleni, namještenik arbeidstakerorganisasjon -en организација запослених, синдшсална организација * organizacija zaposlenih, sindikalna organizacija arbeidstempo -et радни темпо * radni tempo arbeidssted -et, pl. -er радно место k radno mjesto arbeidstid -en радно време k radno vrijéirie arbeidstilbud -et, pl. - понуда за рад, радна понуда к ponuda za rad, radna ponuda arbeidstillatels|e -en дозвола за рад, радна дозвола к dozvola za rad, radna dozvola Arbeidstilsynet (best.) Инспекција рада * Inspekcija rada arbeidsudyktig -e A неспособан за рад * nesposoban za rad arbeidsufør -r, -e A онеспособљен за рад * onesposobljen za rad arbeidsuførhet -en онеспособљенсот за рад * onesposobljenost za rad arbeidsuk|e -епј-а радна недеља * radni tjedan arbeidsulykk|e -епј-а несрећа на раду k nesreća na radu -

arbeidsvei arbeidsvei -en пут до радног места * put do radnog mjesta arbeidsvilkår pl. радни услови * radni uvjeti arbeidsYærelsje -et, pl. -er радна соба, соба за рад * radna soba, soba za rad areal -et, pl. -f-er површтгна, простор * površina, prostor arg -t, -e A бесан * bijesan argentiner -en. pl. -e Аргентивац (м.), Аргентинка (ф.) * Argentinac (m.), Argentinka (f.) argument -et, pl. -j-er аргуменат, аргумент * argu­ ment å underbygge med argumenter поткрепити apryментима * potkrijepiti argumentima argumentasjon -en аргументашгја -k argumentacija argumenter|e -te V аргументисати, поткрепљивати II поткрепнти аргументима argumentirati, potkrepljivati || potkrijepiti argumentima aristokratisk -e A аристократски * aristokratski aritmetikk -en аритметика * aritmetika 1 ark -et, pl. 1) (stykke papir) лист (хартије) * list (papira) 2) (typografisk) (штампарски) табак * arak 2 ark -en 1) (arkit.) испупчени кровни прозор, мансарда * ispupčeni krovni prozor, mansarda 2) Noas ark Нојев ковчег * Nojeva arka arkaisk -e A архаичан * arhaičan arkeolog -en археолог arheolog arkeologisk -e A археолошки * arheološki arkitekt -en архитекта * arhitekt hagearkitekt инжевзер хортикултуре * inženjer hortikulture arkitektur -en архитектура * arhitektura arkiv -et, pl. -j-er архива, архив * arhiv arkivmappje -enj-a архивска омотница, регистратор * arhivska oraotnica, registrator arktisk -e A арктички * arktički arm 1 -en 1) (anat.) (цела) рука * (cijela) ruka å brekke armen сломити руку * slomiti ruku å gå arm i arm ићи руку под руку * ići ruku pod ruku *å ta imot noen med åpne armer дочекати некога раширених руку dočekati nekoga raširenih ruku 2) (overarm) м т ш с а * mišica å bære noe under armen носити нешто под мишком •*• nositi nešto pdči mišicom 3) (av elv, fjord) рукавац * rukavac 4) (erme) рукав * rukav 5) (om ting som likner på en arm) крак * krak en lysestake med sju armer свећњак ca седам кракова k svijećnjak sa sedam krakova arm 2 -e A јадан, бедан * jadan, bijedan *Jeg visste ikke min arme råd Нисам знао шта ћу * Nisam znao što ću armbånd -et, pl. - наруквица * narukvica armbåndsur -et, pl. - ручни сат * ručni sat armé -en армија, војска -k armija, vojska armensk -e A јерменски k armenski armener -en, pl. -e Јерменин (м.), Јерменка (ф.) * Armenac (m.), Armenka (f.)

15

artianer armer|e -te V армирати * armirati armert betong армирани бетон * annirani beton annhulje -en пазухо k pazuho armkrok -en наручје * naručje • armod -en сиромаштво * siromaštvo armslag -et: å gi noen armslag дати некоме простора да ce размакне к dati nekome prostora da se razmakne arr -et, pl. 1) (sårmerke) ожиљак brazgotina, oziljak 2) (bot.) стигма (која прихваћа полен) * stigma (koja prihvaća polen) arrangement [arrangsjemangl -et, pl. -/-er 1) (tilstelning) приредба * priredba 2) (plassering) аранжман k aranžman blomster i vakkert arrangement лепо аранжирано цвеће k lijepo aranžirano cviječe 3) (mus.) музичка обрада, аранжман * glazbena/rauzička obrada, aranžman arranger|e [-sjere] -te V 1) (stelle til) приређивати || приредити, организовати к priređivati || prirediti, organizirati å arrangere et mote организовати састанак * or­ ganizirati sastanak 2) (ordne) распоређивати || распоредити, сређивати (I средити, удешавати || удесити * rasporedivati || rasporediti, sređivati || srediti, udešavati I) udesiti Innbruddet var arrangert Провала je била намештсна к Provala je bila namještena 3) (mus.) аранжирати, музички обрадити * aranžirati, glazbeno/muzički obraditi arranger [-sjør] -en органнзатор, аранжер, преређивач * organizator, aranžer, priređivač arrest -en 1) (fengsling) притвор * pritvor å holde noen i arrest држати некога y притвору * držati nekoga u pritvoru husarrest кућни притвор * kućni pritvor 2) (fengsel) затвор * zatvor å sitte i arresten бити y затвору * biti u zatvoru arrestasjon -en хапшење k hapšenje å gå til arrestasjon av noen ухапсити некога * uhapsiti nekoga arrester|e -te V хапсити || ухапсити * hapsiti || uhapsiti, || uhititi å være arrestert бити ухапшен * biti uhapšen *å arrestere en feil упозорнти на грешку * upozoritrna'grešku " arrestordr|e -en налог за хапшен>е * nalog za hapšenje, uhidbeni nalog arrogant -e A арогантан, надмен, надуван * аггоgantan, nadut, napuhan art -en 1) (slag) врста * vrsta, vrst dyreart животињска врста * životinjska vrsta 2) (karakter) природа * narav, priroda Smertene er av forbigående art Болови cy пролазне природе * Bolovi su prolazne naravi arteri|e -en/-a (anat.) артерија, жила куцавица * arterija, žila kucavica artianer -en, pl. -e матурант (м.), матуранткин>а (ф.) к maturant (m.), maturantica (f.)

artig

'I)

'k

16

at

artig -e A забаван * zabavan brat (u bajkama) Det er artig å prove noe nytt Забавно je пробати Askepott Пепељуга * Pepeljuga нешто ново * Zabavno je probati nešto novo asket -en испосник, аскета * isposnik, asketa Han er en artig fyr Он je забаван тип * On je asosial -t, -e A асоцијалан, недруштвен * asocijazabavan tip lan, nedrultven artikkel -en, pl. -kler asparges -en (bot.) шпаргла * šparoga 1) (avis-) чланак, напис * članak, napis asparges bønner pl. боранија * mahune å skrive en artikkel i avisen нагшсати чланак за aspekt -etl-en, pl. -/rer новине -к napisati članak za novine 1) (side) гледиште, аспек(а)т, страна k gledište, 2) (gram.) члан * član aspekt, strana bestemt artikkel одређени члан * određeni član en sak med mange aspekter ствар ca мвого стра3) (vare) (продајни) артикал, роба * roba, arна/аспеката stvar s mnogo strana/aspekata . tikl 2) (gram.) (глаголски) вид k (glagolski) vid ur 4) U -) члан, параграф * član, paragraf imperfektivf t) aspekt несвршени вид k nesvršeni artikulasjon -en артикулација * artikulacija vid artikulerje -te V артикулисати * artikulirati perfektiv(t) aspekt свршени вид * svršeni vid artilleri -et артиљерија * artiljerija, topništvo aspbant -en приправник k pripravnik artist -en артиста (м.), артисткиња (ф.) * artist assimiler|e -te V (ra.), artistica (f.) 1) асимиловати, стагЈати |[ стопити k asmilirati, sirkusartist циркуски артиста * cirkuski artist, stapati II stopiti cirkusant å bli assimilert бити аситлилован * biti asimiliran underholdningsartist естрадни уметник * estradni 2) (gram.) изједначавати || изједначити * izumjetnik jednačavati || izjednadti artiskokk -en (bot.) артичока * artičoka 3) (TJ'-гЈ.апсорбовати * apsorbirati artium [artsium] -en матура * matura assimilering -enf-a асш^гилација, стапање * asimiå ta eksamen artium матурирати, положити маlacija, stapanje туру -к maturirati, položiti maturu assistans|e -en помоћ * pomoć arv -en наследство, наслеђе, баштина * nasljedå komme noen til assistanse притећи некоме y stvo, nasljede, baština помоћ * priteči nekome u pomoć å få i arv добити y наслеђе -A- dobiti u nasljedstvo. assistent -en kulturarv културна баштина * kulturna baština 1) помоћник (м.), помоћшша (ф.) * pomoćnik arv|e -etl-a Кнаслсђивати || наследити, баштиннти (m.), pomoćnica (f.) •k nasljedivati || naslijediti, baštiniti tannlegeassistent зубарска помоћница * zubararveanlegg pl. наследна обележја * nasljedna ska pomoćnica obilježja kontorassistent службеник (м.), службеница(ф.) arveavgift -епј-а порез на наследство * porez na * službenik (m.), službenica (f.) nasljedstvo 3) (vitenskaplig) асистент (на факултету) * arvelig -e A наследан * nasljedan asistent (па fakultetu) arverett -en наследно право k nasljedno pravo assister|e -te V помагати || помоћи * pomagati || arvesynd -en (rei.) источни rpcx, грехови праочева pomoći * istočni grijeh, grijesi/grehovi praočeva assisterende direktør -en заменик директора ~k zaarving -en наследник (м.), наследница (ф.), баштиmjenik direktora ник (м.), баштиница (ф.) * nasljednik (m.), naassortert -e A одабран * odabran sljednica (Г), baštinik (m.), baštinica (f.) assorterte varer д о б а р избор робе * dobar izbor A/S (aksjeselskap) акционарско друштво (A. Д.), robe деоничарско друштво (Д. Д.) к dioničarsko assurans|e -en осигурање k osiguranje društvo (D. D.), akcionarsko društvo (A. D.) å tegne assuranse склогшти уговор o осигурању ašfalt ^еи а с ф а л т ^ asfalt —k sklopiti ugovor o osiguranju Asia (geogr.) Азија * Azija assuransepremi|e -en осигурнина, премија осигуasiat -en Азијац (м.), Азијка (ф.) * Azijac (m.), рања * osiguxnina, premija osiguranja Åzijka (f.) assurerte -te V осигуравати || оситураги * osiguraasiatisk -e A азијски * azijski vati II osigurati asjett -en тањирић, мали тањир * tanjurić, mali astma -en (med.) астма k astma tanjur astmatiker -en, pl. -e астматичар k astmatičar ask -en (bot.) (Fraxinus excelsior) asyl -et 1) (tre) јасен * азил, jasen (politisk) уточиште * azil, utočište 2) (materiale) јасеновина * jasenovina å få politisk asyl добити политички азил * dobiti ask|e -en/-a neneo * pepeo politički azil *å komme fra asken til ilden пасти c коња на 2) (sinnsykehus) (gml.) луднида * ludnica магарца, прећи ca лошег на rope * pasti s konja asylsøker -en, pl. -e тражилац права азила, азилант na magarca, preći s lošeg na gore tražilac prava azila, azilant askebeger -et, pl. -{-gre пепељара * pepeljara asymetrisk -e A асиметричан * asimetričau Askeladden најмлађи брат (y бајкама) • najmladi at KONJ

atelier 1) да * da Han sa at han ville komme Рекао je да ће доћи * Rekao je da će d o d At hun lyver, er jeg sikker på Уверен сам да она лаже * Uvjeren sam da ona laže 2) (ved sinnsstemning) т т о * sto, da Det var hyggelig at du kom Д р а г о ми je што си дошао * Drago mi je što/da si došao Jeg er lei for at ... Ж а о м и je што ... * Žao mi je što .:. Takk for at du hjalp meg Хвала што си ми помогао * Hvala sto si mi pomogao 3) (i utrop) како, што * kako, sto At du kunne gjore det! Како си могао то да учиниш! * Kako si to mogao učiniti! At du tor! Како ли само смеш! * Kako se samo usuđuješ! atelier [atelje] -et, pl. -/-er атеље • atelje Aten (geogr.) Атина * Atena atferd -en понашање * ponašanje Adaoterhavet (geogr.) Атлантски океан, Атлантик * Atlantski ocean, Atlantik atlantisk -e A атлантски * atlantski atlas -et, pl. - атлас * atlas atmosfærje -en 1) (tø) атмосфера * atmosfera 2) (stemning) расположење, атмосфера * raspoloženje, atmosfera en spent atmosfare напета атмосфера * napeta atmosfera atom -et атом * atom atombomb|e -en/-a атомска бомба * atomska bomba atomdrevet A на атомски/нуклеарни погон -k na atomski/nuklearni pogon atomenergi -en нуклеарна енергија * nuklearna energija atomfri -t, -e A: atomfri sone безатомска зона * bezatomska zona atomfysikk -en нуклеарна физика * nuklearna fizika atomkraft -en нуклеарна енергија * nuklearna energija atomkraftverk -et, pl. - нуклеарна електрана/централа, нуклеарка nuklearna elektrana/centrala, nuklearka atomkrig -en атомски рат * atomski rat atomreaktor -en нуклеарни реактор * nuklearni re—aktor atskil|le -te V 1) одвајати || одвојити, раздвајати || раздвојити, растављати || раставити * odvajati || odvojiti, razdvajati || razdvojiti, rastavljati || rastaviti Barna er atskilt fra foreldrene Деца cy одвојена од родитеља + Djeca su odvojena od roditelja atskilt WC посебан клозет * poseban klozet 2) å atskille seg fra разликовати ce од (нечега) * razlikovati se od (nečega) atskillelse -en одвајаље, раздвајање, одвојеност * odvajanje, razdvajanje, odvojenost 1 atskillig -e ADJ доста, много * dosta, mnogo atskillige ganger доста пута * dosta puta 2 atskillig ADV знатно -k znatno atskillig bedre знатно боље * znatno bolje

17

automatgir atspredels|e -en разонода, растерећее>е, забава k razonoda, rasterećenje, zabava Hun reiste vekk for å få atspredelse Отпутовала je да ce мало растерети * Otputovala je da se malo rastereti atspredt -e A расејан * rastresen, rasijan attakk -et, pl. -J-er напад k napad atten TALL осамнаест * osamnaest attentat -et, pl. -j-er атентат * atentat atter ADV опет, још * opet, još atter og atter увек изнова, y више махова * uvijek nanovo, u više navrata Nei og atter nei! He долази y обзир! * Ne dolazi u obzir! tusener og atter tusener хиљадама * tisućama, hiljadama attest -en 1) (писмена) потврда, уверење * (pismena) potvrda, svjedodžba fødselsattest извод из матичне књиге рођених к izvadak iz matične knjige rođenih legeattest лекарска потврда к liječnička potvrda 2) (anbefaling) препорука * preporuka å ha gode attester имати добре препоруке * imati dobre preporuke attester|e -te V оверавати || оверити, потврђивати II потврдити * ovjeravati || ovjeriti, potvrđivati || potvrditi attføring -en/-a рехабилитација, оспособљавање за рад * rehabilitacija, osposobljavanje za rad attføringshjelp -en/-a помоћ за рехабилитагхију k pomoć za rehabilitadju attføringsinstitutt -et, pl. -/-er ннститут за рехабилитацију * institut za rehabilitadju attpåtil ADV још, поред тога, уз то к još, pored toga, usto attraksjon -en атракција, занимљивост * atrakdja, zanimijivost attraktiv -t, -e A атрактиван, привлачан * atraktivan, privlačan, privladv au INT jao (израз бола) * jao (izraz bola) audiens -en аудијенција, пријем * audijencija, prijem auditorium -et, pl. -rier слушаоница (за предавања) * predavaonica, dvorana (za predavanja) august -en август * koiovoz, august auke -* øke auksjgn -en лшџггација, јавна продаја (надметан>ем) * dražba^ javno nađmetanje å selge på auksjon продати на лшштацији * ргоdati na dražbi tvangsauksjon принудна (јавна) продаја * prin u d n a dražba aula -en аула, свечана сала * aula, svečana sala aure -*• ørret ause -* øse aust -> øst Australia (geogr.) Аустралија * Australija australier -en, pl. -e Аустралијанац (м.), Аустралијанха (ф.) * Australac (m.), Australka (f.) australsk -e A аустралски * australski automat -en аутомат * automat automatgir -et, pl. - аутоматски мењач (брзине) *

automatisere automatski mjenjač (brzine) automatiserte -te V аутоматизовати • automatizirati automatisk -e A аутоматски * automatski automatisk telefonsvarer уређај за аутоматски телефонски одговор * uređaj za automatski telefonski odgovor autorisasjon -en ауторизација, одобрење, овлашћење * autorizacija, odobrenje, ovlast autorisert -e A ауторизован, овлашћен * autoriziran, ovlašten autorisert translatør ауторизовани преводилац, судски тумач к autorizirani prevodilac/prevoditelj, sudski tumač autoritativ -t, -e A ауторитативан, меродаван * autoritativan, mjerodavan autoritet -en ауторитет * autoritet autoritær -/, -e A диктаторски, претерано строг * diktatorski, pretjerano strog autostrada -en аутопут k autoput, autocesta autovern -et, pl. - колобран * kolobran av PREP 1) oa (нечега) k od (nečega) fra nå av одсада, одсад * odsada, odsad en av dem једал од њих * jedan od njih Det er dumt av deg To je глупо од тебе * To je glupo od tebe mitt brev av 10. mai моје гшсмо од 10. маја * moje pismo od 10. svibnja Det er av stor betydning To je од велике важности * To je od velike važnosti et bord av.tre сто од дрвета * stol od drveta en ring av gull прстен од злата * prsten od zlata å gråte av glede плакати од радости * plakati od radosti å do av sult умрети од глади^г umrijeti od gladi Han skjelver av kulde Tpece ce од зиме k Trese se od zime å lide av en sykdom боловати од неке болести * bolovati od neke bolesti 2) из (нечега) * iz (nečega) å gjore noe av vane учинити нешто из навике к učiniti nešto iz navike av kjærlighet из љубави * iz ljubavi av ukjent grunn из непознатог разлога k iz nepoznatog razloga 3) ca, c (нечега) k s, sa (nečega) —å-gå av-toget-cwhuc воза k sid svlaka å ta lokket av gryten скинути поклопац c лонца * skinuti poklopac s Ionca å ta skallet av noe скинути кору ca нечега * skinu­ ti koru s nečega å falle av sykkelen пасти c бнцикла k pasti s bicikla Han kommer ikke av flekken He може да ce макне c места * Ne može se pomaknuti s mjesta 4) (tilhørighet) (присвојно, преводи ce генитивом или присвојним придевом) к (posvojno, prevodi se genitivom ili posvojnim pridjevom) kongen av Danmark дански краљ, краљ Данске * danski kralj, kralj Danske den andre siden av gaten друга страна улице * druga strana ulke

18

avbestilling et dikt av Shakespeare једна Шекспирова песма * jedna Shakespeareova pjesma en venn av meg један/неки мој пријатељ * jedan/neki moj prijatelj 5) (passiv) (пасивно, преводи ce обично активном конструкцијом) * (pasivno, prevodi se obično aktivnom konstrukcijom) Han ble drept av. en soldat Убио ra je један војнитс k Ubio ga je jedan vojnik Barnet ble funnet av politiet Дете je нашла полиција * Dijete je našla policija 6) (med hensyn til) што ce тиче (често ce преводи генитивом или инструменталом) к što se tiče (često se prevodi genitivom ili instrumentalom) å være liten av vekst бити ниског раста k biti niska rasta Han er norsk av fødsel Родом je Норвежанин k R o d o m je Norvežanin Hun er svensk av avstamning Пореклом je Швеђанка -k Podrijetlom/porijeklom je Šveđanka 7) (diverse uttrykk med verb) Hva går det av deg? Шта je c тобом? * Što je s tobom? Hvor ble det av deg? Где си нестао? * K a m o si nestao? * å være stolt av noe дивити ce нечему * diviti se nečemu av gårde AD V -* av sted av og til ADV понекад, c времена на време, повремено -к ponekad, s vremena na vrijeme, povremeno av sted ADV даље, одавде * dalje, odavde å reise langt av sted отпутовати далеко * otputovati daleko å gå av sted отићи k otid Jeg må av sted Морам да пођем * Moram p o d Av sted med deg! Хајде, крени! * Hajde, krem! å komme galt av sted кренути наопачке, поћи крнвим путем * krenuti naopačke, poći krivim putem å se noen vel av sted испратити некога * ispratiti nekoga avans[e -en добит, добитак, зарада * dobil, dobitak, zarada avansement [-mang] -et.pl. -j-er унапређење (на послу) * unapredenje (na poslu) avanser|e -te V бити унапређен, напредовати (y каријери)-*-biti-unaprijeđen, napredovati-(.uJcari-jeri) avansert -e A савремен, на високом нивоу, напредан * suYrcmen, na visokoj razini, napredan avbalansert -e A избалансиран k izbalansiran avbestil|le -te Котказивати || отказати, поништавати II поништити (поруибшгу/г^зервацију) * otkazivati || otkazati, poništavati [| poništiti . (narudžbu/rezervaciju) Vi avbestilte flybillettene Отказали смо авионске карте Otkazali smo avionske karte Jeg vil gjerne avbestille værelset Желим да откажем собу * Želim otkazati sobu avbestilling -en отказ, поништеБ>е поруибине/резервације * otkaz, pomštenje narudžbe/rezervacije

avbetaling avbetaling -en куповина на отплату * kupnja na otplatu å kjope noe på avbetaling куггати нешто на отплату * kupiti nešto na otplatu avbetalingskontrakt -en уговор o куповини на отплату * ugovor о kupnji na otplatu avbitertang -enj-a, pl. -tenger клешта за жицу * kliješta za žicu avblomstret -e A прецветао * ocvao avblås|e -te V прекидати || прекинути, укидати || укинути * prekidati || prekinuti, ukidati || ukinuti Streiken ble avblåst etter to dager Штрајк je npeкинут после два дана + Štrajk je prekinut poslije/ nakon dva dana avbrudd -et, pl. - прекид * prekid uten avbrudd непрекидно * neprekidno avbryte avbrot, avbrutt V 1) (gjore slutt på) прекидати || прекинути * pre­ kidati I) prekinuti å avbryte de diplomatiske forbindelser прекинути дипломатске односе * prekinuti diplomatske odnose 2) (komme med bemerkning) упадати || упасти * upadati || upasti Han liker ikke å bli avbrutt He воли да ra прекидаjy Ne voli da ga prekidaju avbrytels|e -en прекид k prekid uten avbrytelser непрекидно * neprekidno . avbud -et, pl. - извињење, отказивање позива * isprika, otkazivanje poziva å melde avbud отказати посету (уз извињење) * otkazati posjet (uz ispriku) avdeling -enf-a 1) (på sykehus) одељење * odio, odjel, odjeljenje 2) (i firma) одељен>е, служба, јединшда, погон * odio, odjel, odjeljenje, služba, jedinica, pogon 3) (filial) огранак, филијала * ogranak, filijala 4) (mil.) јединица, одред * jedinica, odred avdelingssjef -en шеф одељења ~k šef odjela avdrag -et, pl. - отплата, рата * otplata, rata avduk|e -etl-a V откривати || открити (споменик) * otkrivati || otkriti (spomenik) avdød -e A S покојни * pokojni den avdode покојник (м.), покојница (ф.) к роkojnik (m.), pokojnica (f.) aversjon -en аверзија, одвратност, одбојност * averzija, odvratnost, odbojnost averter|e -te V , .. .. :;. 1) (intr.) објављивати огласеТ објавити оглас, давати огласе, дати оглас * objavljivati oglase, objaviti oglas, davati oglase, dati oglas å avertere i avisen дати оглас y новине * dati oglas u novine å avertere etter noe тражити «eurro преко огласа * tražiti nešto oglasom 2) (trans.) оглашавати || огласити * oglašavati II oglasiti Stillingen er avertert ledig Огласнли cy да je радно место слободно -к Oglasili su da je radno mjesto slobodno avertissement [-mang] -et, pl. -f-er оглас • oglas avfall -et отпаци (пл.), смеће, отпади (пл.) ђубре * otpaci (pl.), otpad, smeće

19

avgjøre

avfallsstoffer pl. отпадне материје, отпадне твари * otpadne tvari, otpadne materije avfei|e -de V одбацивати || одбацити * odbacivati Ј II odbaciti Han avfeide oss med at han ikke hadde tid Одбио нас je рекавши да нема времена * Odbio nas je rekavši da neraa vremena avfinne avfant, avfunnet V å avfinne seg med noe помирити ce c нечим + pomiriti se s nečim Hun avfant seg med sin skjebne Помирила ce ca својом судбином * Pomirila se sa svojom sudbinom avfolkning -en смањивање становништва * smanjivanje stanovništva avfolk|e -etj-a V смањивати || смањити број становника -к smanjivati || smanjiti broj stanovnika Landsbygda avfolkes Ha селу опада број становника -к Na selu opada broj stanovnika avfyr|e -te V испаљивати || испаллити * ispaljivati II ispaliti avføring -en/-a 1) столица, пражњење црева * stolica, pražnjenje crijeva hard avforing тврда столшда k tvrda stolica 2) (ekskrementer) измет, изметине (пл.), фекалије (пл.) * izmet, izmetine (pl.), fekalije (pl.) avføringsmiddel -et, pl. -/-dier средство за регулисање столице, лаксатив * sredstvo za reguliranje stolice, laksativ avgang -en 1) (avreise) полазак, одлазак * polazak, odlazak Klar til avgang! Полазак! -k Polazak! 2) (fratredelse) оставка, отказ * ostakva, otkaz avgangseksamen -en завршни испит * završni ispit avgangsklassje -en завршни разред *- završni razred avgi avga(v), avgitt V 1) (avstå) уступати || устушгги k ustupati || ustupiti 2) (komme med) давати || дати, подносити || поднети * davati || dati, podnositi || podnijeti å avgi et løfte дати обеђање * dati obecanje å avgi forklaring дати објашњење * dati objašnjenje å avgi stemme гласати k glasati å avgi rapport поднети извештај k podnijeti izvještaj _^å_avgtkjennelse (jur.) -донетл1-прес^ду^Ј1оп|јеи presudu 3) (kjem.) излучивати || излучити * izlučivati || izlučiti avgift -en[-a 1) такса, порез (на промет), дажбина * taksa, porez (na promet), daća, dažbina, pristojba å legge avgift på noe увести порез на нешто, опорезивати нешто к uvesti porez na nešto, oporezivati nešto 2) (toll) царина * carina 3) medlemsavgift чланарина * čianarina avgiftsfri -r, -e A ослобођен царине * oslobođen takse/pristojbe avgjøre avgjorde, avgjort V одлучивати || одлучити, решавати || решити * odlučivati || odlučiti, rješ-

avgjørelse avati II riješiti Saken ble avgjort ved votering Питање je решено гласањем * Pitanje je riješeno glasanjem å spille en avgjørende rolle играти одлучујућу улогу * igrati odlučujuću ulogu avgjørels|e -en одлука, решење * odluka, rjesenje å ta en avgjørelse донети одлуку * donijeti odluku avgreos|e -etj-a V ограничавати || ограничити * ograničavati || ograničiti avgrunn -e/J понор, провалнја, бездан, амбис к ponor, provalija, bezdan avgud -en кумир, идол к idol avgudsdyrkelse -en идолопоклонство *k idolopoklonstvo avgå avgikk, avgått V 1) (reise) полазити || поћи, одлазити || отићи * polaziti II poći, odlaziti || otići avgående tog воз y одласку к vlak u odlasku 2) (ta avskjed) отићи y пензију k otići u mirovinu/penziju 3) å avgå ved doden || преминути * || preminuti avhandling -en 1) расправа, (научна) студија, научни рад * rasprava, (znanstvena) studija, znanstvena radnja 2) doktoravhandling дисертација, теза k disertacija, teza avhenge avhang, avhengt V зависити (од нечега) к ovisiti (о nečemu), zavisiti (od nečega) Det avhenger av varet Зависи од времена k Ovisi o vremenu. Zavisi od vremena avhengig -e A 1) зависан k ovisan, zavisan Det er avhengig av deg Зависи од тебе k Ovisi о tebi. Zavisi od tebe 2) (henfallen til) подложан, који подлеже * podložan, koji podliježe Han er avhengig av alkohol Подложан je алкохолу. Зависан je од алкохола * Podložan je alkoholu. Zavisan je od alkohola avhengighet -en зависност k ovisnost, zavisnost avhjelpe avhjalp, avhjulpet V 1) олакшавати || олакшати, смаљивати || смањити (бол, зло) * olakšavati || olakšati, smanjivati || smanjiti (bol, zlo) 2) å avhjelpe et behov задовољити потребу * zadovoljiti potrebu avhold -et апсггиненција, уздржавање од алкохола —*-apstineneija,-uzdržavanje od alkohola avhold|e -/ V 1) (arrangere) одржавати || одржати, приређивати (I приредити •*• održavati || održati, priredivati II prirediti Møtet avholdes den 20. mars Састанак ће ce одржати 20. марта * Sastanak će se održati 20. ožujka 2) (avskrekke) одвраћати || одвратити (нексга од нсчега), спречавати || спречити * odvracati || odvratiti (nekoga od nečega), sprečavati || spriječiti Uvaret avholdt dem fra å gå ut Невреме их je спречило да изађу • Nevrijeme ih je spriječilo da izidu 3) å avholde seg fra уздржавати ce || уздржати ce (од нечега), одустајати || одустати * uzdržavati

20

avl se II uzdržati se (od nečega), suzdriavati se || suzdržati se, odustajati || odustati å avholde seg fra å stemme уздржати ce од гласања * uzdržati se od glasanja avholdenhet -en одрицање, уздржавање * odricanje, uzdržavanje, suzdrzavanje avholdsmann -en, pl. -menn трезвењак, апстинент, антиалкохоличар k trezvenjak, apstinent, antialkoholičar avholdt -e 'A цењен * cijenjen avhopper -en, pl. -e особа која тражи полнтички азил, избеглица * osoba koja traži politički azil, izbjeglica, pribjeglica avhør -et, pl. - саслушање, саслушавање * saslušanje, saslušavanje avhør|e -te Ксаслушавати || саслушати * saslušavati II saslušati Vitnene ble avhort Саслушали cy сведоке k Saslušali su svjedoke avis -en новине (pl.), лист * novine (pl.), list /" avisen y новинама * u novinama avisartikkel -en, pl. -kler новински чланак к novinski članak avisbud -et.pl. - разносач новина * raznosač novina avisoverskrift -en новински наслов * novinski naslov avkall S: å gi avkall på noe одрицати ce || одрећи ce нечега * odricati se || odreéi se nečega avkastning -en добит, добитак, принос * dobit, dobitak, prinos å gi god avkastning донети велику добит к do­ nijeti veliku dobit avkjøl|e -te V 1) расхлађивати || расхладити * rashladivati || rashladiti Vinen må avkjøles Вино треба расхладити * Vino treba rashladiti 2) å avkjøle seg хладити ce || охладити ce * hladiti se II ohladiti se avkjøling -en/-a расхлађивање k rashladivanje avkjøring -en/-a скретање * skretanje avklar|e -te V разјашњавати || разјасннти * razjalnjavati || razjasniti avklaring -епј-а разјашн>ење, решење razjašnjenje, rješenje å gi avklaring på noe решити нешто * riješiti nešto avkledning -en свлачење к svlačenje avkledningsrom -met ^влачионица11г^ГааопЈса avkobling -en/-a растерећење, разонода, опуштање, одмор, релаксација * rasterećenje, razonoda, opuštanje, odmor, relaksacija Jeg fregner avkobling Потребна ми je промена к Potrebna mi je promjena avkom -met 1) (yngel) младунчад, легло, кот * mladunčad, legio, kot 2) (etterkommere) потомство * potomstvo avkrok -en забачено место, Богу иза леђа * zabačeno mjesto, Bogu iza leda avl -en 1) (dyrking) гајење * gajenje kornavl гајен>е жита * gajenje žita 2) (oppdrett) одгајивање, расплод * odgaji-

avlang vanje, rasplod kvegavl сточарство * stočarstvo biavl пчеларство * pčelarstvo avlang -t, -e A дугуЈБаст * dugoljast avlastje -etj-a V растерећивати || растеретити * rasterećivati || rasteretiti ' avl|e -etj-a V 1) (dyrke) гајити * gajiti 2) (frambringe) узроковати || проузроковати * uzrokovati || prouzrokovati/prouzročiti avled |e -etj-a V 1) одвраћати || одвратити, скретати || скренути, одводити II одвести * odvraćati || odvratiti, skretati II skrenuti, odvoditi || odvesti å avlede oppmerksomheten fra noe одвратити пажњу од нечега * odvratiti pažnju od nečega en avledende manover лажни маневар, лажни покрет * Iažni manevar, lažni pokret 2) (gram.) изводити |[ извести * izvoditi || izvesti et avledet ord изведена реч * izvedena riječ avledning -en (gram.) изведеница ir izvedenica avledningsmanøver -en, pl. -vrer лажни маневар * lažni manevar avlegge avla, avlagt V чинити || учинити, || положити * činiti II učiniti, || položiti å avlegge besok учинити посету, посетити * učiniti posjet, posjetiti å avlegge ed положити заклетву * položiti zakletvu å avlegge eksamen положити испит * položiti ispit å avlegge regnskap положити рачун * položiti račun å avlegge rapport поднети извештај * podnijeti izvještaj å avlegge tilståelse признати * priznati avlagt -e A одбачен * odbačen avlagte klar одбачена одећа * odbačena odjeća avlegger -en, pl. -e (bot.) пресадница," положница * presadnica, položnica avleggs A застарео, старомодан * zastario, staromodan avleiring -enj-a наслага, талог * naslaga, talog avles|e -te V очитавати || очитати * očitavati || očitati å avlese strømmen очитати струјомер * očitati strujomjer avlesning -епј-а очитавање * očitavanje avlever|e--feJ^jicnopj'4jrB^THjLиоторучити, предавати II предатн, достављати || жбсгаЂНШ^аб^ bavljati || dobaviti, predavati || predati, dostavljati II dostaviti å avlevere en pakke til noen доставрти некоме пошиљку * dostaviti nekome pošiljku avling -enj-a летина, урод, род, родина * Ijetina, urod potetavling урод кромпира * urod krumpira Regn er godt for avlingen Киша je добра за усеве * Kiša je dobra za usjeve avliY|e -etj-a V || усмртити, убијати || убити (животиње) * II usmrtiti, ubijati || ubiti (životinje) avlyd -en (lingv.) превој * prijevoj avlys|e -te V отказивати || отказати- (представу, састанак и сл.) * otkazivati || otkazati (predstavu,

21

avsender sastanak i sl.) Motet ble avlyst Састанак je отказан ir Sastanak je otkazan avlytt|e -etj-a V прислушкивати * prisluškivati avlønn|e -etj-a V плаћати || платити (запосленима) * plaćati II platiti (zaposlenima) avløp -et, pl. 1) одвод, сливник * odvod, slivnik Avløpet fra vasken er tett Одвод из лавабоа je зачепљен * Odvod iz umivaonika je začepljen 2) (fiS-) одушка * odušak å gi avlop for sine følelser дати одушке својим осећајима * dati oduška svojim osjećajima aYløs|e -te V смењивати || сменити, замењивати || заменити * smjenjivati || smijeniti, zamjenjivati || zamijeniti Jeg skal avløse deg om en time Заменићу те кроз један сат * Zaraijenit ću te kroz jedan sat Den ene ulykken avloste den andre Једна несрећа je следила за другом * Jedna nesreća je slijedila za drugom avløsning -en смена, замена * smjena, zamjena å få avløsning бити смењен ir biti smjenjen avmagret -e A омршавео, осушен ir omršavio, osušen, istanjen avmakt -enj-a немоћ * nemoć avmektig -e A немоћан * nemocan å fole seg avmektig overfor noe осећати ce немоћним пред нечим * osjećati se nemoćnim pred nećim avmålt -e A одмерен * odmjeren med avmålte skritt одмереним корацима * odmjerenim koracima avreager|e -te V дати себи одушке * dati sebi oduška avreis|e -enj-a одлазак, полазак ir odlazak, polazak avrund|e -etj-a V 1) (gjore rund) заобљавати || заоблити * zaobljavati || zaobliti å avrunde de skarpe kantene заоблиги оштре углове * zaobliti oštre kutove 2) (om penger) заокругљивати || заокруглити * zaokruživati || zaokružiti å avrunde et beløp заокруглити суму * zaokružiti svotu 3) (avslutte) завршавати || завршити * završavati II završiti å avrunde en telefonsamtale завршити телефонски_ разго¥бр ir završiti telefonski razgdvbr ~ avsann|e -etj-a V порицати || порећи, оповргавати II оповрћи, демантовати ir poricati || poreći, opovrgavati || opovrći, demantirati avsats -en 1) (fjellhylle) (равна) избочина на литгади * (ravna) izbočina na litici 2) (trappe-) одмориште (на степенидама) * odraorište (na stubištu) avse avså, avsett V одвајати || одвојити, остављати II оставити, (I уштедети * odvajati || odvojiti, ostavljati || ostaviti, || uštedjeti å avse tid til noe одвојити време за нешто * odvojiti vrijeme za nešto avsender -en, pl. -e пошиљалац pošiljač, pošiljalac, :

avsetning odašiljac avsetning -enj-a прођа, продаја * proda, prodaja Det er god avsetning på denne varen Ова роба ce добро продаје * Ova se roba dobro prodaje avsette avsatte, avsatt V 1) (avskjedige) отпуштати || отпустити (ca nocла) * otpuštati || otpustiti (s posla) å avsette en konge сврђи/свргнути краља * svrći/ svrgnuti kralja 2) (legge til side) одвајати || одвојити * odvajati (I odvojiti Jeg har avsatt 5000 kr. til ferien Одвојио сам 5000 круна за годишњи одмор * Odvojio sam 5000 kruna za godišnji odmor 3) (selge) продавати || продати * prodavati || prodati Det var vanskelig å få avsatt varene Било je тешко продати робу * Bilo je teško prodati robu 4) avsette seg таложити ce || наталожити ce * taložiti se || nataložiti se avsi avsa, avsagt V изршдати || изрећи * izricati || izred å avsi en dom изрећи пресуду * izred presudu Retten har avsagt dom Суд je изрекао пресуду * Sud je izrekao presudu avsides A забачен, удаљен, Богу иза леђа • zabačen, udaljen, Bogu iza leda Hytta ligger avsides til Викендица ce налази на забаченом месту * Vikendica se nalazi na zabačenom mjestu a v s i n d i g -e A избезумљен, помаман * izbezumljen, pomaman avskaffje -etj-a V укидати || укинути *k ukidati || ukinuti Dødsstraffen er avskaffet Смртна казна je укинута * Srnrtna kazna je ukinuta aYskaJTelsje -en укидање, укинуће * ukidanje, ukinuće avskilt|e -etj-a V скинути регистарску таблицу (за казну) * skinuti registarsku tablicu (za kaznu) avskjed -en 1) (oppbrudd) опроштај, растанак k oproštaj, rastanak å la avskjed med noen опростити ce c неким k oprostiti se s nekim 2) (fratredelse) отпуштање, отпуст, оставка, отказ * otpuštanje, ostavka, otkaz —Han fikk avskjed Отпуштен je__c.nocnajfe J^tpušten je s posla å søke avskjed дати отказ, поднети оставку * dati otkaz, podnijeti ostavku *å få avskjed på grått papir добити корпу, бити сместа одбијен к dobiti košaru, biti smjesta odbijen avskjedig|e -et/-a V отпуштати || отпустити (ca посла), удаљивати || удаљити из службе * otpuitati II otpustiti (s posla), udaljivati || udaljiti iz službe Han ble avskjediget fra stillingen Отпуштен je ca посла. Смењен je ca положаја * Otpušten je s posla. Smijenjen je s položaja avskjedslag -et, pl. - опроштајна забава * oproštajna zabava avskjedsord pl. опроштајне речи • oproštajne rijed

22

avslapning

avskjære avskar, avskåret V 1) пресецати || пресећи * presijecati || presjeći å avskjære veien for noen пресећи некоме пут + presjed nekomu put Fienden avskar forsyningslinjene Непријатељ je пресекао линије снабдевања k Neprijatelj je presjekao linije snabdijevanja 2) å vare avskåret fra бити спречен * biti spriječen Vi er avskåret fra å hjelpe Нисмо y стању да помогнемо * Nismo u stanju p o m o d 3) avskårne blomster резано цвеће k rezano cvijece avskrekk|e -etj-a V застрашивати || застрашити * zastrašivati || zastrašiti Han lar seg ikke avskrekke av noe Ничега ce не боји * Ničega se ne boji avskrekkende A застрашујући * zastrašujud å ha avskrekkende virkning имати застрашујући ефекат * imati zastrašujud efekt Prisen er avskrekkende høy Цена je ужасно висока * Cijena je strašno visoka et avskrekkende eksempel пример који застрашуje k primjer koji zastrasuje avskrift -en препис * prijepis, prepis avskrive avskrev, avskrevet V отписивати || отписати вредност, амортизовати * otpisivati || otpisati vrijednost, amortizirati Maskinen ble avskrevet over 5 år Вредност машине cy отписали y року од пет година * Vrijed­ nost su stroja otpisali u roku od pet godina *å avskrive noen отгшсати некога * otpisati ne­ koga avskrivning -enj-a 1) (økon.) отписивање вредности, амортизациja, расходовање * otpisivanje vrijednosti, amortizacija, rashodovanje 2) (det å ta avskrift) прегшсивање * prepisivanje avskrivningsbyrå -et, pl. -j-er биро за преписе, дактилографски биро к ured za prijepise avskum -met олош, шљам, багра * ološ, šljam, bagга, fukara avsky' -en гађење, гнушање, одвратност, аверзија к gađenje. gnušanje, odvratnost, averzija å fole avskp for noe осећати одвратност према нечему, гнушати ce нечега к osjećati odvratnost prema nečemu, gnušati se nečega avsky 2 -dde Кмрзети, гнушати ce (нечега) * mrziti, gnjušati se (nečega) avskyelig A гнусан, одвратан, гадан * gnjusan, odvratan, gadan avskygning -en нијанса, прелив k nijansa, preljev avslag -et, pl. • 1) (prisreduksjon) попуст, смањење цене, рабат • popust, sniženje djene, rabat å gi et avslag på 500 kr. дати попуст од петсто круна * dati popust od petsto kruna 2) (avvisning) одбијање * odbijanje Jeg fikk avslag på søknaden Одбијена ми je молба k Odbijena mi je molba *Jeg har fått blankt avslag Одбијен сам без даљњега * Odbijen sam bez daljnjega avslapning -en опуштаље, релаксација * opuštanje, relaksarija

avslappet avslappet -e A опуштен * opušten en avslappet atoms/ære опуштена атмосфера * opuštena atmosfera avslutning -en завршетак, свршетак, крај * završetak, svršetak, konac, kraj avslutningsfest -en завршна свечаност * završna svečanost avslutt|e -etj-a ^ з а в р ш а в а т и || завршити, свршавати II свршити * završavati || završiti, svršavati || svršiti de avsluttende forhandlinger завршни преговори •k završni pregovori avsler|e -te V (раз)откривати || (раз)открити, pacкринкавати || раскринкати * otkrivati || otkriti, raskrinkavati || raskrinkati Tyvene ble avslørt Лопови cy били откривени * Lopovi su bili otkriveni Det han sa var avslørende Раскринкао ce оним што je рекао * Raskrinkao se onim što je rekao avsløring -enj-a откривање, раскринкавање k otkrivanje, razotkrivanje, raskrinkavanje, objelodanjivanje avslå avslo, avslått V одбијати || одбити * odbijati II odbiti Han avslo tilbudet Одбио je понуду k Odbio je ponudu avsmak -en: å få avsmak for noe || омрзнути нешто * II zamrziti nešto avsnitt -et 1) (tekstavsnitt) одломак, пасус, одељак текста, ставак, став * odlomak, pasus, odjeljak teksta, stavak 2) (administrativ avdeling) одељевае * odjeljenje avspaser|e -te V узети слободне дане као надокнаду за прековремени рад * uzeti slo bod ne dane kao nadoknadu za prekovremeni rad avspeil|e -te V одражавати || одразити * odražavati II odraziti avspenning -enj-a (pol.) попуштање затегнутости, детант * popuštanje napetosti/zategnutosti, detant avspenningspolitikk -en (pol.) политика попуштања затегнутости * politika popuštanja napetosti/ zategnutosti avspisje -te V: å avspise noen med noe задовољити некога нечим (малим), откачити некога нечнм -*• zadovoljiti nekoga nečim (malim), otkupiti ne­ koga nečim_ avsporing -ел/-а исклизнуће воза * iskakanje (vlaka iz tračnica) avstamming -enj-a порекло k porijeklo, podrijetlo Han er av tysk avstamming Пореклом je Немац * Podrijetlom je Nijemac avstand -en раздаљина, растојаље, размак, удаљеност, даљина, одстојање к razdaljina, razmak, udaljenost, daljina avstanden mellom Oslo og Bergen растојање између Осла и Бергена * razdaljina od Osla do Bergena Hva er avstanden herfra til Bergen? Колико има одавде до Бергена? * Koliko ima odavde do Ber­ gena? : på 100 meters avstand на удаљености од 100 мета-

23

avtale ра к na udaljenosti od 100 metara *å holde noen på avstand држати некога на одстојању držati nekoga na udaljenosti *på lang avstand издалека * izdaleka *å ta avstand fra noe ограђивати ce |j оградити ce од нечега, осуђивата || осудити нешто * ograđivati se || ograditi se od nečega, osudivati || osuditi nešto avstemning -en гласање * glasovanje å holde avstemning om noe ставити нешто на гласаље * sta vi ti nešto na glasovanje å velge ved hemmelig avstemning бирати тајним гласаљем k birati tajnim glasovanjem avstemningen gikk i vår favør Гласан>е je било нама y прилог * Glasovanje je bilo nama u prilog folkeavsteming референдум referendum avstigning -enj-a силазак, силажен>е * spust, slaz, silazak avstikkende A упадљив * napadan avstikker -en заобилазни пут, заобилазница k obilazni put, obilaznica avstå avsto(d), avstått V 1) å avstå fra noe одустајати || одустати од нечега * odustajati || odustati od nečega Han avsto fra å stemme Одустао je од гласања * Odustao je od glasovanja 2) (overlate) уступати || уступити, препуштати II препустити * ustupati || ustupiti, prepultati || prepustiti å avstå et landområde уступити територију k ustupiti teritorij avta avtok, avtatt V смањивати ce || смањити ce, опадати || опасти k smanjivati se || smanjiti se, opadati || opasti Stomien har avtatt Бура ce стишала k Bura se smirila Månen er i avtagende Месец je y опадању * Mjesec se smanjuje avtal[e' -en 1) договор, уговор, споразум, погодба * dogovor, ugovor, sporazura, pogodba, nagodba å inngå en avtale склопити уговор k sklopiti ugovor å bryte en avtale раскинути уговор k raskinuti ugovor ifolge avtale према споразуму * prema sporazumu Det er en avtale! Договорили емо ce! Важи! * Dogovorili smo séfVrijedi! handelsavtale трговински уговор * trgovinski ugovor 2) (møte) (уговорен) састанак (ugovoren) sastanak J avtal|e -te V || договорити ce, || погодити ce, || уговорити k II dogovoriti se, || pogoditi se, || ugovoriti, nagoditi se Vi avtalte å motes kl. 8 Договорили смо ce да ce нађемо y 8 чосова k Dogovorili smo se da se nađemo u 8 sati å avtale en time hos tannlegen заказати време код зубара * zakazati vrijeme kod zubara avtalt spill дослух, договорена игра * dosluh, dogovorena igra

24

avtjene på avtalt sted на утовореном месту * na ugovorenom mjestu avrjen|e -te V одслуживати || одслужити * odsluživati II odslužiti å avtjene verneplikten одслужлти војску * odslužiti vojsku avtred|e -et тоалет, нужник * toalet, zahod avtrekk -et: *å være sen i avtrekket имати касно паљење ' A ' imati kasno paljenje avtrekker -en, pl. -e обарач, окидач, ороз * otponac, okidač, obarač avtrykk -et, pl. - огисак * otisak awei|e -etj-a V одмеравати || одмерити, вагати, бирати odmjerivati || odmjeriti, vagati, birati å avveie sine ord бирати речи k birati riječi avveier pi: å komme på avveier || залутати, || изгубити ce * II zalutati, || izgubiti se avvekslende A разноврстан, разнолик * raznovrstan, raznohk avveksling -en/-a промена, разноликост, разноврсност к promjena, raznolikost, raznovrsnost Det er godt med litt avveksling Добро дође мало промене к Dobro dođe malo promjene awenfne -te V 1) (fra å die) одбијати || одбити (од сисе) * odbijati || odbiti (od sise) 2) (fra uvane) одвикавати || одвикнути, || излечити (од рђаве навике) * odvikavati || odviči/ odviknuti, || izlečiti (od loše navike) awent|e -etj-a V чекати, очекивати * čekati, očekivati avventende A чекајући * čekajući å innta en avventende holdning држати ce уздржаHO, не истрчавати ce * držati se suzdržano, ne istrčavati še awerg|e -etj-a V || спречити * || spriječiti Uhellet kunne ha vart avverget Несрећа ce могла спречити Nesreća se mogla spriječiti awik -et, pl. 1) одступање * odstupanje avvik fra den opprinnelige planen одступање од

bade првобитног плана * odstupanje od prvobitnog plana 2) (psykisk) настраност, изопаченост * nastranost, izopačenost awike avvek, avveket V одступати || одступити. разилазити cc, одударати * odstupati || odstupiti, razilaziti se, odudarati De har avvikende meninger Њихова ce ксашљења разилазе * Njihova se mišljenja razilaze avviker -en, pl. -e лице које одудара, ненормална особа, настран човек * osoba koja odudara, nenormalna osoba, nastran čovjek awikl|e -etj-a V 1) (arrangere) приређивати || приредити, организовати * priređivati || prirediti, organizirati Stevnet ble fint avviklet Такмичење je лепо протекло * Natjecanje je Lijepo prošlo 2) (avslutte) завршавати || завршити, ликвидирати k zavrŠavatr || završiti, likvidirati å avvikle en forretning ликвидирати предузеће k likvidirati poduzeée avvikling -enj-a 1) (gjennomføring) организовање k organiziranje 2) (avslutning) ликвидација * likvidacija awis|e -te V 1) (avslå) одбијати || одбити, одбацивати || одбацити * odbijati || odbiti, odbacivati || odbaciti Forslaget ble avvist Предлог je одбијен * Prijedlog je odbijen å avvise et tilbud одбити понуду * odbiti ponudu Anken ble avvist Одбили cy тужбу * Odbili su tužbu 2) (nekte adgang) ускраћивати || ускратити приступ k uskraćivati || uskratiti pristup avvisende A негативан, одбојан * negativan, odbojan avvæpn|e -etj-a. разоружавати || разоружати * razoružavati || razoružati *et avvæpnende smil разоружавајући осмех * razoružavajući osmjeh

B bablje -etj-a ^брбљати^блебетати * brbljati, blebetati babord S лева страна (брода) *• lijeva strana (broda) baby [bebi] -en беба, одојче * bcba, dojenče Babylon (geogr.) Вавилон Babilon back [bekj -en (sport) бек, бранич * branič, bek bacon [beken] -et (испругана) сланнна, царско месо * (isprugana) slanina, carsko meso

bad -et, pl. 1) (det å bade) купање k kupanje, kupka, kupelj å ta seg et bad окупати ce * okupati se 2) (baderom) купатило k kupaonica, kupaona 3) (badested) бања * toplice (pl.) 4) (fys.) купка * kupka, kupelj badje -etj-a V, 1) (noen, trans.) купати || окупати * kupati ||

badebukse okupati Hun badet babyen Окупала je бебу * Okupala je bebu 2) (ta et bad, intr.) купати ce || окупати ce * kupati se || okupati se Vi badet i sjoen Купали смо ce y мору * Kupali smo se u moru Han var badet i svette Купао ce y зноју * Kupao se u znoju 3) (Jig.) Fjellene lå badet i sol Планине cy ce простирале обасјане сунцем * Planine su se prostirale obasjane suncem . badebuks|e -enj-a купаће гаћице (пл.) ~k kupače gaćice (pl.) badeberstje -en четка за купање * četka za kupanje badedrakt -en купаћи костим * kupaći kostim badehett|e -епј-а капа за купање • kapa za kupanje badekar -et, pl. - када * kada badekåp|e -enj-a бадемантил, огртач (за купање) • ogrtač (za kupanje) badeplass -en купалиште * kupalište badesko pl. патшсе за купање * papuče za kupanje badestrand -enj-a плажа * plaža, žal badstu -enj-a сауна, парно купатило * sauna, parna kupelj bag [bæg] -en торба * torba bagasj|e -en пртљаг * prtljaga bagasjerom -met, pl. - пртљажник * prtljažnik bagatell -en ситница, маленкост * sitnica, malenkost bagatelliserte -te V потцењивати, омаловажавати, ниподаштавати * potcjenjivati, omalovažavati bagatellmessig -e A безначајан, ситан * beznačajan, sitan bajas -en пајац, луда * pajac, luda bajonett -en бајонет * bajoneta bak' -en (bakende) задњица, стражњица, тур * zadnjica, stražnjica, tur å falle på baken пасти на стражњицу * pasti na stražnjicu å gi noen et spark i baken шутнути некога y стражњицу * šutnuti nekoga u stražnjicu *å ha mange år på baken бити м а т о р * biti star/ iskusan *å lage ris til egen bak самом себи јаму копати * samom sebi jamu kopati 1 bak PREP за (нешто, нечим), иза (нечега) * za (nešto, nečim), iza (nečega) bak huset иза к у ћ е " * izaicuee ~~Han gjemte seg bak dora Сакрио ce за/иза врата * Skrio se za/iza vrata bak rattet за воланом * za volanom å gå bak noen ићи иза некога * ići iza nekoga Det ligger mye arbeid bak dette И з а тога стоји много труда -к Iza toga stoji mnogo trada Hvem står bak dette? Ko стоји иза тога? * T k o stoji iza toga? 3 bak ADV позади, на крају + pozadi, straga, na kraju Se bak i boka Види на крају књиге * Vidi na kraju knjige Hva ligger bak? Шта ce крије иза тога? * Što se krije iza toga?

25

bakke

bak fram наопачке, наопако * naopačke, na­ opako bakbinde -bandt, -bundet V везати некоме руке на леђа * vezati nekome ruke na leda bakdør -enj-a задња врата (пл.) * stražnja vrata (pl-) bak|e -tej-a V пећи || нспећи (хлеб, пециво) * peći II ispeći (kruh, pecivo) å bake brod пећи хлеб * peći kruh Hun er fink til å bake kaker Она уме добро да прави колаче * Ona zna dobro praviti kolače bakte poteter печени кромпир * pečeni krumpir bakepulver -et прашак за пециво * prašak za pecivo bakeri -et, pl. -er пекара * pekarnica, pekara 1 bakerst -e ADJ последњи, крајњи, задњи * posljednji, stražnji, krajnji, zadnji / bakerste rekke y последњем реду * u posljednjem redu 2 bakerst AD V на крају, позади ic na kraju, .pozadi bakerst i salen y дну сале * u dnu sale bakervarer pl. колачи и пециво * kolači i pecivo bakevjle -enj-a 1) мртваја, устајала вода * ustajala voda 2) (fig-) мртвило, жабокречина * mrtvilo, žabokrečina *å komme inn i en bakevje стићи на мртву тачку, доћи до застоја ic stići па mrtvu točku, doći do zastoja bakfra Л / Ж о д о с т р а г а , отпозади, остраг * otraga, straga, otpozadi, odostrag bakgrunn -en 1) позадина, залеђе * pozadina, zaleđe å holde seg i bakgrunnen не појављивати ce, држати ce y позадини * ne pojavljivati se, driati se u pozadini *å komme i bakgrunnen бити потисвуг y други план -k biti potisnut u dragi plan 2) (grunnlag) OCHOB, темељ * osnova, temelj på bakgrunn av dette на основу тога ic na osnovi/ temelju toga sett på bakgrunn av det som har hendt c обзиром на то urro ce десило * s obzirom na to što se dogodilo 3) (opprinnelse) порекло * porijeklo, podrijetio bakgrunnsmusikk -en попратна музика (ради атмосфере) * popratna glazba (radi atmosfere) bakgrunnsmaterial|e -et изворна грађа * izvorna. grada bakgåTfd^e/f 1) (gårdsplass) двориште * dvorište 2) (bygning) дворшпна зграда * dvorišna zgrada bakhold -et. pl. - заседа * zasjeda å ligge i bakhold чекати y заседи * čekati u zasjedi å falle i bakhold упасти y заседу * upasti u zasjedu bakholdsangrep -et. pl. - напад из заседе * napad iz zasjede bakhånd -en резерва * rezerva *å ha noe i bakhånd имати нешто y резерви * imati nešto u rezervi bakk|e' -en 1) (skråning) падина, косина * padina, kosina en bratt bakke стрмина * strmina Huset lå i en bakke Кућа ce налазнла на падини

bakke • Kuća se nalazila na padini oppoverbakke узбрдица • uzbrdica nedoverbakke низбрдица * nizbrdica å gå opp en bakke пењати ce узбрдо * penjati se uzbrdo å gå ned en bakke спуштати ce низбрдо * spuštati se nizbrdo *bakke opp og bakke ned узбрдо-низбрдо * uzbrdo-nizbrdo - 2) (Iwyde) брежуљак, узвишење, узвишица * brežuljak, uzvišenje, uzvišica 3) (mark) тло, земља * tlo, zemlja å trampe i bakken топтати ногом o тло * toptati nogom o tlo *å stå på bar bakke бити без игде ичега * biti bez igdje ičega 4) (sport.) hoppbakke скакаоннца -k skakaonica slalombakke стаза за слалом * staza za slalom 2 bakk|e -etl-a V 1) (rygge) возити натраг (o броду) • voziti natrag (o brodu) *å bakke ut av noe извући. ce из нечега * izvući se iz nečega 2) (stolte) подржавати || подржати, подупирати II подупрети, потпомагати || потпомоћи * роdržavati || podržati, podupirati || poduprijeti, potpomagati || potpomoći å bakke opp noen подржавати некога * podržavati nekoga bakkerekord -en рекорд скакаонице rekord skakaonice bakket -e A брежуљкаст * brežuljkast bakketopp -en брежуљак * brežuljak bakleks|e -a: å komme i bakleksa заостајати || заостати zaostajati || zaostati baklengs AD V натрашхе * natraške å gå baklengs ходати натрашке * hodati natraške å falle baklengs пасти на леђа, пасти полеђушке к pasti na leda bakom ADV иза * iza

bakover AD V натраг, натрашке, унатраг, назад * natrag, natraške, unatrag, nazad å falle bakover пасти на леђа * pasti na leda *å kunne noe forlengs og baklengs знати нешто напамет * znati nešto od prve do zadnje bakpå AD V позади на * straga na å sitte bakpå sykkelen седети на пртљажнику бицикла * sjedjeti na prtljažniku bicikla bakre ЛЈЗ/задњи, стражњп^-stražnji " bakrus -en мамурлук * mamurluk å vare i bakrus бити мамуран * biti mamuran baks|e -еЦ-а V мучити ce (c нечим), рвати ce (c нечим) * mučiti se (s nečim), rvati se (s nedrn) bakset|e -et, pl. -er задвзе седиште * stražnje sjedalo/sjedište baksid|e -en/-a 1) (mots. forside) задња страна * stražnja strana på baksiden av huset иза куће * iza kuče 2) (ulempe)' л о ш а страна * loša strana *medaljens bakside наличје медаље k naličje medalje baksmell -en непријатно изненађекве * neugodno iznenadenje

26

ball åfå en baksmell på skatten бити накнадно додатно опорезован biti naknadno dodatno oporezovan baktal|e -te V клеветати || оклеветати, оговарати * klevetati || oklevetati, ogovarati baktank|e -en задња мисао, скривена намера к primisao, zadnja misao, skrivena namjera bak teri |e -en бактерија * bakterija baktropper pl. (mil.) заштитница * zaštitnica, zalaznica bakvaskje -etj-a V клеветати || оклеветати k kleve­ tati II oklevetati bakvei -en задњи улаз k stražnji ulaz *å bruke bakveier улазити на мала врата, радити потајно/закулисно * ulaziti na mala vrata, raditi potajno/zakulisno bakvendt -e A наопак, неспретан * naopak, nespretan en bakvendt ordning наопако решен>е k naopako rješenje Dette er en bakvendt måte å gjore det på Овако je наопако + Ovako je naopako bakverk -et колачи и пециво k kolači i pecivo balans|e -en 1) равнотежа * ravnoteža å holde balansen одржати равнотежу * održati ravnotežu å miste balansen изгубити равнотежу * izgubiu* ravnotežu a forskyve balansen пореметити равнотежу k poremetiti ravnotežu 2) (i regnskap) биланс * bilanca balanse i utenrikshandelen уравнотежен биланс спољне трговине к uravnotežena bilanca vanjske trgovine handelsbalanse трговински биланс * trgovačka bilanca balanser|e -te V 1) одржавати || одржати равнотежу * održavati II održati ravnotežu Regnskapet balanserer Завршни рачун je уравнотежен * Završni račun je usklađen 2) (trans.) балансирати || избалансирати, уравнотеживати || уравнотежити, усклађивати || ускладити •*• balansirati || izbalansirati, uravnoteživati II uravnotežiti, uskladivati || uskladiti đ gi en balansert fremstilling av noe дати уравнотежен пршсаз нечега * dati uravnotcžen prikaz nečega — — balansegang -en балансирање, одржавање равнотеже * balansiranje, održavanje ravnoteže balderbrå -en (bot.) (Matricaria inodora) (бела) рада * (bijela) rada balj|e -enj-a корито, кадица * korito Balkan (geogr.) Балкан * Balkan Balkanhalvøya (geogr.) Балканско полуострво * Balkanski poluotok balkong -en 1) балкон * balkon 2) (i teater) галерија * galerija 1 ball -en лопта * lopta å spille ball итрати ce лоптом * igrati se loptom *A spille ballen over til noen додати лопту другоме, предати ствар другоме к dodati loptu drugo-

27

ball

barbent

me, predati stvar drugome 2) (pryl) батине (пл.) * batine (pl.) 2 ball -et, pl. - (dansetilstelning) бал * bal å få bank добити батине * dobiti batine baDad|e -en bankbok -enj-a штедна књижица * štedna knjižica 1) балада * balada bankboks -en сеф (y трезору банке) * sef (u trezoru 2) (oppstyr) дрека, фрка * dreka, galama banke) ballast -en баласт * balast bank|e' -en Båten går i ballast Б р о д носи само баласт * Brod 1) пличнна y мору * pličina u moru nosi samo balast fiskebanke пличина богата рибом * pličina bogaballett -en балет * balet ta ribom å danse ballett играти балет * plesati balet 2) skybanke облачни фронт k oblačna fronta 2 ballettdanser -en, pl. -e балетски играч, балетан -k bank|e -etj-a V balelni plesač, baletan 1) куцати II куцнути, лупати || лупнути k kucati baUettdanserinn|e -en/-a балетска плешачица, балеII kucnuti, lupati || lupnuti рина * baietna plešačica, balerina Det banker (på dora) Неко куца на врата * Netko ballong -en балон * balon kuca na vrata * Lufta har gått ut av ballongen Ствар je спласнуHjertet banker Срце лупа * Srce lupa ла као пробушен балон * Stvar je splasnula kao å banke tepper истрести тепихе k isprašivati saprobušen balon gove baltisk -e A балтички * baltički å banke kjøtt излупати месо k izlupati meso bams|e -en меца, меда (итрачка) * medo (igračka) Motoren banker Мотор лупа * Motor lupa banal -e A баналан, отрцан k banalan, otrcan *Bank i bordet! Куцни y дрво! Да не чује зло! * banan -en (bot.) банана * banana Kucni u drvo! band' -et -» bånd 2) (pryle) тући II истући, бити || избити к tući || band -et, pl. - (musikkgruppe) поп-оркестар, caistući, biti || izbiti став, бенд, инструментална група к pop-orkeJeg tok og banket ham opp Истукао сам ra k star, sastav, bend, instrumentalna grupa Istukao sam ga bandasjle -en завој * zavoj bankgiro [-sjiro] -en жиро-рачун k žiro-račun å legge bandasje på et sår превити рану * previti bankkonto -en банковни рачун, рачун y банци * ranu bankovni račun, račun u banci band|e -en банда k banda bankkort -et, pl. - банковна картица * bankovna forbryterbande разбојничка банда k razbojnička kartica banda, družina banklån -et, pl. - банковни кредит/зајам k bankov­ ni kredit/zajam guttebande дечачка банда * dječačka banda banksjef -en директор банке * direktor banke banditt -en бандит. разбојник * bandit, razbojnik bann -et изопштење из цркве, анатема * izopčenje ban|e -en iz crkve, anatema 1) (jernbane) железница, воз * željeznica, vlak 2) (lopefelt) стаза, писта k staza, pista, tråka å lyse noen i bann бацити анатему на некога * indre bane стаза број 1 * staza broj 1 ' baciti anatemu na nekoga bann|e -etj-a V 3) kjørebane коловоз * kolnik 4) (sportsplass) игралиште ikr igralište . 1) псовати II опсовати * psovati || opsovati fotballbane фудбалско итралиште k nogometno 2) å banne på заклињатн ce || заклети ce * zaklinjigraliste ati se II zakleti se veddelopsbane хиподром * Jiipodrom Det kan du banne på! Буди убеђен y то! * Budi skytebane стрелиште k streljana uvjeren u to! U to se možeš zakleti! 5) (planet-) орбита, путања * putanja, orbita banning -enj-a псовка, псовање k psovka, psovanje Månen går i bane rundt Jorda Месец ce креће y bannlys|e -te V путаљи OKO Земље * Mjesec se kreće u putanji 1) (forby) строго забрањивати || забранити * — o k o -Zemlje - strogo zabranjivati || zabraniti * 6) (fis-) å bringe noe på bane изнети нешто * 2) (rei.) анатемисати, изопштавати Ц изопштиiznijeti nešto ти из цркве к izopćivati || izopćiti iz crkve *i lange baner y великој количини * u velikoj baptist -en баптиста k baptist 1 kolidni bar -et (kvister) борово и јелово грање к borovo *å tenke i nye baner лшслити на нов начин * i jelovo granje 2 misliti na nov način bar -en (skjenkested) бар, бифе •*• bar, bife 3 banebrytende A ггаонирски, који крчи нове путеве bar -t, -e A *• pionirski, koji krči nove putove 1) r o , наг * gol, nag banemann -en, pl. -menn убица k ubojica Han gikk med bar overkropp Био je ro до nojaca banesår -et, pl. - смртна рана * smrtna rana * Bio je gol do pasa 1 bank -en банка k banka 2) (om føtter) бос * bos å sette penger i banken уложити/ставити новац y 3) (om drikk) чист, немешан (o пићу) k čist, банку * uložiti/staviti novac u banku nemiješan (o piću) bank -et, pl. barakk|e -enj-a барака * baraka 1) (slag) ударац * udarac barbent -e A бос, босоног * bos, bosonog 2

2

barber(er)

28

barnedåp

barber(er) -en, pl. -ere бербернн, (мушкн) фризер • да идеш, само да се брзо вратиш к Sad možeš brijač, (muški) frizer i d , samo se brzo vrati barberblad -et, pl. -f-er жилет, ножић за бријање * bark -en кора k kora žilet, brirvica, nožić za brijanje *å være mellom barken og veden наћи ce између barber|e -te V бријати || обрнјати * brijati || obriчекића и наковња * n a d se između čekića i паkovnja jati å barbere seg бријати ce || обријатн ce -k brijati barkbillje -en (iool.) (Ips typographus) (смреков) se II obrijati se поткорњак k (smrekov) potkornjak barberhøvel -en, pl. -vier апарат за бријање (ca barkeeper [barkiper].-en, pl. -e бармен + barmen жилетом) * brijaći aparat (na britvice) barlind -én (bot.) (Taxus baccata) тиса * tisa barberkniv -en бритва * britva barm -en недра (пл.), груди (пл.), прса (шт.) * barberkost -en четкица за бријање -к četkica za njedra (pl.), grudi (pl.), prsa (pl.) brijanje *å nære en slange ved sin barm хранити ryjy y barbermaskin -en (електрнчни) апарат за бријање недрима * gajiti zmiju u njedrima * (električni) brijaći aparat barmhjertig -e A милосрдан, милостив * milobarbersåp|e -en сапун за бријање * sapun za srdan, milostiv brijanje barmhjertighet -en милосрђе, милост * milosrde, bardun -en жииа или конопац за придржаваље milost (јарбола, бандере, шатора и сл.) * žica ili uže å ha barmhjertighet med noen смиловати ce на za pridržavanje (jarbola, bandere, šatora i sl.) некога k smilovati se nekome bardus ADV barn -et, pl. - дете k dijete 1) наглавице, главачке, наглавачке * naglavce, å bli med barn || затруднети k || zatrudnjeti glavačke, naglavačke å være med barn бити трудна k biti trudna å få barn рађати || родити * radati || roditi Han falt bardus П а о je наглавачке * Pao je naHun skal ha barn Очекује дете k Očekuje dijete glavce et nyfødt barn новорођенче, одојче k novorod2) (overraskende) изненада k iznenada enče, dojenče Det kom bardus på ham To ra je изненадило + To ga je iznenadilo * Kjært barn har mange navn Од миља три имена 1 bare ADV носи -к Od milja tri imena nosi 1) (kun) само, једино, тек * samo, jedino, tek * Brent barn skyr ilden Опечени и на хладно дува. Jeg har bare ti kroner И м а м само десет круна * Kor су гује ујеле тај се и гуштера плаши. ОпImam samo deset kruna арен кашу хлади к Opečeni i na hladno puše. Klokka er bare tre Тек cy три сата * Tek su tri Kog su zmije ujele, taj se i guštera plaši. Oparen sata kašu hladi *Det er ikke bare bare Није уопште једноставно *Like barn leker best Свака птица свом јату лети -k Nije uopće jednostavno * Svaka ptica svorne jatu leti 2) bare så vidt једва, тек што * jedva, tek što *å slå barnet ut med badevannet заједно ca лошим Del var bare så vidt han overlevede Једва je одбацити и добро * zajedno s lošim odbadti i преживео * Jedva je preživio dobro Det var bare så vidt han ikke falt С а м о што није *små barn har små gleder ситна деца, ситне радопао. Још мало па би пао * Samo što nije pao. сти sitna djeca, sitne radosti Jos malo pa bi pao *Han er ikke mors beste barn У мајке ra roper 3) (uttrykk for onske) само да * samo da нема. Да c њим омркнеш, a не осванеш * Nije Bare han ikke har tatt feil av veien! Само да није baš za uzor. Da s njim omrkneš, a ne osvaneš промашио пут! * Samo da nije pogriješio put! barndom -men Den som bare hadde vært rik! Да ми je богатство! 1) детињство к djetinjstvo k Kad bih samo bio bogat! fra barndommen av од малих ногу, од детињства —4) (uttrykkfor velvilje) с л о б о д н о * slobodno — od-malih-nogu; ~od djetinjstva Du kan bare gå hvis du vil Можеш слободно да 2) (fis-) зачетак, почетак, замстак к začetak, идеш * Možeš slobodno ići početak, zametak 5) (forsterkende) *Det var da som bare pokker! Denne vitenskapen er bare i sin barndom Ова наука Само je још то требало! * Samo je još to treje још y заметку * Ova znanost je još u zametku balo! barndomshjem -met, pl. - родитељска кућа * rodite*Det skulle bare mangle! И те како! k I te kako! Ijska kuća *som bare det ужасно, страшно k užasno, strašno barndomsvenn -en друг из детињства **• drug iz dje­ Han lop som bare det Трчао je из све снаге k tinjstva Trčao je iz sve snage barnebarn -et, pl. - унук (м.), унука (ф.) * unuk (m.), bare 2 KONJ . unuka (f.) 1) чим, како * čim, kako barnebegrensning -en контрола рађања * kontrola Han skvetter bare jeg ser på ham Тргне ce чим ra rađanja погледам * Trgne se dm ga pogledam barnebidrag -ei, pl. - дечији додатак, накнада за 2) (hvis) само да * samo da издржавање детета к dječji doplatak Nå kan du gå, bare du er fort tilbake Сад можеш barnedåp -en крштење детета * krštenje djeteta,

barnefamilie

29

batteri

krstitke (pl.) (pl.) barnefamili|e -en породида ca децом * obitelj s barselfeber -en породиљска грозница * porodiljska djecora groznica bamehag|e -en (дечији) вртпћ, јаслице (пл.) * (djebarselspenger pl. надокнада за време порођајног одсутства * nadoknada za vrijeme porodiljnog čji) vrtić, jaslice (pl.) dopusta barnehjem -met, pl. - дечији дом, д о м за децу без barsk -t. -e A родитеља, сиротиште * dječji dom, dom za djecu 1) (streng) суров, оштар * surov, ostar bez roditelja, sirotište et barskt klima сурова клима * surova klima barneklinikk -en дечија клиника * dječja klinika (toff.fam.) згодан * zgodan barneleg|e-ен педијатар, дечији лекар * pedijatar, barskog -en четинарска шума, црногорица * craodječji Uječnik gorična šuma, crnogorica barnelek -en дечија игра * dječja igra bart -en бркови (пл.) * brkovi (pl.) *Det er ingen barnelek Није то мачији кашаљ + bartender -en, pl. -e бармен -k barmen Nije to mačji kašalj bartre -et, pl. bartrær четинар * crnogorično drvo, barnelærdom -men знање из детињства * znanje iz četinjača djetinjstva bas -en пословођа k predradnik, poslovoda barnemat -en храна за децу * hrana za djecu basar -en *Det er bare barnemat! To je мачији кашаљ! * 1) приредба ca лутријом (y добротворне сврхе) To je mačji kašalj! * priredba s lutrijom (u dobrotvorne svrhe) barnemishandling -en злостављање деце * zlosta2) (marked) чаршија, базар * čaršija, bazar vljanje djece bas|e -en (mil.) база k baza barnepark -en забавиште * zabavište marinebase поморска база * pomorska baza barnepass -et чување деце ~k čuvanje djece baseball [bejsbål] -en (sport.) бејзбол, безбол * barnepik|e -enj-a дадиља * (dječja) odgajateljica, bejzbol, baseball dadilja baser|e -te V barneplei|e -en нега детета * njega djeteta 1) заснивати || засновати, базирати, темељити barneseng -enj-a дечији креветац •*• dječji krevetić * zasnivati || zasnovati, bazirati, temeljiti barnesteU -et неговање деце * njegovanje djece Hjelpen er basert på frivillige gaver Помоћ ce теbarnesykdom -men мељи на добровољним прилозима * Pomoć se 1) дечија болест * dječja bolest temelji na dobrovoljnim prilozima 2) (fig.) почетне тешкоће * početne teškoće 2) å basere seg på noe ослањати ce || ослонити ce Skolereformen har hatt en del barnesykdommer на нешто, полазити од нечега oslanjati se || Школска реформа je прележала своје дечије osloniti se na nešto, polaziti od nečega болести * Školska reforma je prošla svoje dječje bolesti basilikum -en (bot.) босиљак * bosiljak basill -en бацил kr bacil barnetim|e -en емисија за децу * emisija za djecu barnetrinn -et првих шест разреда основне школе *Han er blitt bitt av basillen И њега je ујела та буба * I njega je ugrizla ta buba •к prvih šest razreda osnovne škole barnetrygd -en дечији додатак -k dječji doplatak ._ basis -en основ, основа, темељ * osnova, temelj barnevakt -en особа која чува децу * osoba koja på bred basis на широком основу * na širokoj osnovi čuva djecu på basis av noe на основу нечега * na temelju/ å sitte barnevakt чувати децу * čuvati djecu osnovi nečega barnevern -et старање и брига o деци, заштита деце * staranje i briga o djeci, zaštita djece på frivillig basis добровољно k: dobrovoljno barnevernsnevnd -enj-a (општински) одбор за стаbask|e -etj-a V батргати ce * batrgati se basketak -et, pl. - окршај, чарка * okršaj рање и бриту о деци * (opčinski) odbor za sta­ basketball -en (sport.) кошарка * košarka ranje i brigu o djeci barnevogn ^еи/--л_дечија колица-(пл.),-колица-за _basketbaUspiUerj-ew, pl. -e кошаркаш * košarkaš bass -en бас * bas ~ бебу * dječja kolica (pl.), kolica za bebu barneværels|e -et, pl. -er дечија соба * djećja soba bassanger -en, pl. -e басиста kr basist barnlig -e A детпњи * djednji basseng -et, pl. -j-er базен * bazen barnløs -t, -e A бездетан, без деце, који нема деце bast -en (bot.) лика * liko basta INT доста * dosta к bezdjetan, bez djeće, koji nema djece barnsben S: *fra barnsben av од малих ногу, одмаGjor som jeg sier. og dermed basta! Учини ш т а ти кажем и доста! * Učini što ti kažera i dosta! лена * od malih nogu, odmalena bastard -en бастард * bastard barnslig -e A детињаст • djetinjast basun -en т р о м б о н * trombon barnål -enj-a (bot.) четина, иглица kr četina, iglica bataljon -en батаљон * bataljon, bataljun barokk -kt, -e A барокни * barokni batteri -et, pl. -j-er barometer -et, pl. -f-tre барометар barometar, 1) (bilbatteri) акумулатор * akumulator tlakomjer Batteriet er tomt Акумулатор ce испразнио * barrier|e [bariære] -enj-a баријера * barijera : Akumulator se ispraznio barrikadje -en барикада k barikada barsel -en порођај, бабиње (пл.) * porođaj, babinje 2) (torrbatteri) батерија * baterija

batterist

30

batterier til en reiseradio батерије за транзистор • baterije za tranzistor 3) (slagverk) бубњеви и удараљке (pl.) • bubnjevi i udaraljke (pl.) 4) (mil.) батерија (топова) * baterija (topova) 5) (samling) мноштво * mnoštvo et helt batteri av flasker гомила флаша -k gomila boca batterist -en бубњар * bubnjar baufil -en/-a тестера за сечење гвожђа * pila za piljenje željeza baug -en прамац (брода) * pramac (broda) *på alle bauger og kanter свуда * svuda bauksitt -en = bauxitt боксит * boksit bayer -en, pl. -e црно/тамно пиво * crno/tamno pivo bayonneskinke -enj-a днмљена шунка -k dimljena Sunka be bad, bedt V 1) (anmode) молити || замолити, тражити || затражити * moliti || zamoliti, tražiti |] zatraiiti å be noen om hjelp молити некога за помоћ * moliti nekoga za pomoć Han bad henne (om å) komme Замолио jy je да дође * Zamolio ju je da dode Be far om å kjope det til deg Тражи од оца да ти то купи к Traži od oca da ti to kupi Takk! - A, jeg ber! Хвала! - Молим лепо! * Hvala! - Molim lijepo! *Han lot seg ikke be to ganger Сместа je то учинио * Smjesta je to učinio. Nije se dao dva puta moliti å be om unnskyldning извињавати ce || извинити ce k ispričavati se || ispričati se å be om lov тражити дозволу * tražiti dopuštenje 2) (rei.) молити ce || помолнти ce * moliti se || pomoliti se å be til Gud молити ce Бо_гу>г moliti se Bogu 3) (invitere) звати || позвати * zvati || pozvati Hun ble bedt til middag Позвана je на вечеру * Pozvana je na večeru bearbeid|e -etj-aj-de V обрађивати || обрадити * obradivati || obraditi bebodd -e A настањен, насељен k nastanjen, naseljen beboelig -e A погодан за становање k pogodan za stanovanje be^er/T/V^e-Станар, становник * stanar,~stanovnikbebreidje -etj-a V пребацивати || пребацити, приговарати II приговорити, замеравати || замерити •A- predbacivati || predbaciti, prigovarati || prigovoriti, zamjeravati || zamjeriti, spočitavati bebreidels|e -en прекор, пребацивање * prijekor, predbacivanje bebyggels|e -en l') (bebygd område) насеље, насељено место * naselje, naseljeno mjesto, naseobina spredt bebyggelse раштркано насеље * raštrkano naselje tettbebyggelse густо насељено подручје + gusto naseljeno područje 2) (bygninger) зграде, грађевине • zgrade, gradevine

bedriftsledelse

den eldre bebyggelsen старе грађевине k stare gradevine bebygget A насељен * naseljen bebygget område изграђено подручје k izgradeno područje bed -et, pl. - (blomsterbed) леја, леха * lijeha, gredica bedagelig -e A лагодан, лаган, миран k lagodan, lagan, miran i et bedagelig tempo без журбе, лагано * bez žurbe, lagano bedehus -et, pl. - богомоља * bogomolja bedra bedro, bedratt V варати || преварити, обмањивати || обманути * varati || prevariti, obmanjivati || obmanuti Han bedro firmaet for store belop Преварио je предузеће за велике износе к Prevario je poduzeće za velike iznose * Skinnet bedrar Споља гладац, a изнутра јадац. Изглед често вара * Izvana gladac, a iznutra jadac. Izgled često vara * Verden vil bedras Свет жели да ra лажу * Svijet želi bi ti prevaren bedrag -et, pl. • 1) (svik) превара, обмана * prijevara, prevara, obmana 2) (illusjon) варка, обмана, опсена tlapnja, opsjena, varka, obmana optisk bedrag оптичка варка * optička varka bedrager -en, pl. -e варалица, обмањивач * varalica, obmanjivač bedrageri -et, pl. -er превара, обмана, проневера k prijevara, obmana, pronevjera sjekkbedrageri издавање чекова без покрића * izdavanje čekova bez pokriča bedr|e' -etj-a V побољшавати || побољшати, поправљати II поправити * poboljšavati || poboljšati, popravljati || popraviti Været har bedret seg Време ce побољшало * Vrijeme se poboljšalo bedre A (komp. av goA) 1) бољи k bolji Nå er hun bedre Сад joj je боље * Sad joj je bolje nårjeg får bedre tid кад будем имао више времена * kad budem iraao više vremena * Bedre fore var enn etter snar Боље спречити него — л е ч и т и ir Bolje ^priječiti nego liječiti 2) (utmerket) изврстан k izvrstan en bedre middag изврстан ручак * izvrstan ručak bedrift -en 1) (foretak) предузеће k poduzece 2) (bragd) подвиг podvig bedriftsbolig -en стан који je власништво предузећа * stan koji je vlasništvo poduzeća bedriftsdemokrati -et демократија y предузећу k demokracija u poduzeću bedriftshelserjenest|e -en здравствена служба y npeдузећу k zdravstvena služba u poduzeću bedriftsklubb -en синдикална подружница y предузећу k sindikalna podružnica u poduzeću bedrjftsledels|e -en управа предузећа * uprava poduzeća 1

bedriftslege

31

bedriftsleg|e -en лекар y предузеђу -k liječnik u poduzeću bedring -en 1) (forbedring) побољшање * poboljsanje *Han lovet bot og bedring Обећао je да ће ce поправити * Obećao je da će se popraviti 2) (med.) опорављање * oporavljanje Pasienten er i bedring Болесник ce опоравља * Bolesnik se oporavlja å være på bedringens vei опорављати be || опоравити ce * oporavljati se || oporaviti se God bedring! Оздрави(те) што пре! * Ozdravi(te) što prije! bedrive bedrev, bedrevet V бавити ce (нечим) * baviti se (nečim) bedrøvelig -e A жалостан, тужан, бедан, тмуран * žalostan, tužan, bijedan, tmuran *en bedrovelig historie тужна прича -k tužna priča *et bedrovelig vær очајно време * očajno vrijeraé bedrovels|e -en жалост * žalost bedrøvet -e A жалостан * žalostan bedugget - A накресан, напит * nakresan, napit bedømjme -te V 1) (vurdere) процењивати || проценити, оцењивати II оценити, судити, просуђивати || просудити * procjenjivati || procijeniti, ocjenivati || ocijeniti, suditi, prosudivati || prosuditi å bedomme avstanden проценити раздаљину k procijeniti udaljenost å bedømme en situasjon оценити ситуацију * ocijeniti situaciju 2) (til eksamen) оцењивати || оценити, давати || дати оцену * ocjenjivati || ocijeniti, davati || dati ocjenu bedøramels|e -en оцењивање, оцена * ocjenjivanje, ocjena bedøv|e -etj-a V 1) (med.) анестезирати, дати анестезију, дати опрјно средство anestezirati, dati anesteziju, dati opojno sredstvo Pasienten ble bedøvet Болеснпку cy дали анестезију kr Bolesniku su dali anesteziju 2) (slove) ошамућивати Ц. ошамутити * ošamućivati || ošamutiti bedøvet av alkohol ошамућен од алкохола * ošamučen od alkohola bedøvels[e -en (med.) анестезија * anestezija Pasienten fikk lokalbedovelse Болеснику cy далн локалну aHecTe3HJy JFBoIésnlku"šiTdali' lokalnu anesteziju bedårje -et A шармирати, чарати || очарати, || onчинити * šarmirati, čarati || očarati, || opčiniti en bedårende liten pike очаравајућа дсвојчица * očaravajuća djevojčica befal -et, pl. • (mil.) командно особље * komandno osoblje befal|e -te V 1) (gi ordre) наређивати || наредити, заповедати II заповедити * naređivati || narediti, zapovijedati II zapovjediti De befalte ham å komme Наредилл cy му да дође к Zapovijedili su mu da dođe 2) (ha kommandoen) командовати (нечим), за_:

begeistring поведати || заповедити (некоме) kr komandirati (nečim), zapovijedati || zapovjediti (nekome) å befale over en hær командовати војском k ko­ mandirati vojskom : befaUng -enj-a команда, наређење, заповест * zapovijed, naredba, naredenje, komanda befalsskol|e -en школа за подофшдире * škola za podoficire befatning -en веза, посао * veza, posao å ha befatning med noe имати везе c нечим k imati vezu s nečim beferdet -e A прометан * prometan en beferdet gate прометна улица k prometna ulica befinne befant, befunnet seg Г н а л а з и т и ce * nalaziti se Han befinner seg i utlandet Он ce налази y нностранству * On se nalazi u inozemstvu befolk|e -etj-a V насељавати || населити * naseljavati I) naseliti Området er tynt befolket Kpaj je слабо насељен Kraj je slabo naseljen befolkning -en становништво * stanovništvo befordringsmiddel -etj-dlet, pl. -dier саобраћајно средство, превозно средство к prometno sred­ stvo, prijevozno/prevozno sredstvo befrj -dde V 1) (frigjøre) ослобађати || ослободити k oslobadati || osloboditi å befri noen fra fangenskap ослободити некога ропства * osloboditi nekoga ropstva 2) (lette) олакшавати || олакшати olakšavati II olakšati en befriende følelse осећај олакшавЕ>а * osjećaj olakšanja befrjels|e -en 1) (frigjoring) ослобођење * oslobođenje 2) (lettelse) олакшање * olakšanje Det var en befrielse å slippe ansvaret Лакнуло ми je кад сам ce решио одговорности * Laknulo/ odlanulo mi je kad sam se oslobodio odgovoraosti befrukt|e -etj-a V оплођивати || оплодити k oplodivati II oploditi *å virke befruktende på стимулисати stimulirati befruktning -en оплодн>а k oplodnja kunstig befruktning вештачха оплодња kr umjetna oplodnja begavels|e -en даровитост, дар^обдареност * darovttdšt, dar, nadareriošt Han er en musikalsk begavelse И м а дар за музику * Iraa dar za glazbu/muziku. Glazbeno je nadaren begavet -e A даровит, обдарен * darovit, nadaren Han er mindre begavet (fam.) Није баш нека памет * Nije baš neka pamet begeistr|e -etj-a V одушевљавати || одушевити * oduševijavati || oduševid, ushićivati || ushititi begeistret -e A одушевљен, усхићен * oduševljen, ushićen å være begeistret for noe бити одушевљен нечим, одушевити ce нечим * biti oduševljen nečim, oduševiti se nečim, ushićivati se || ushititi se nečim begeistring -епј-а одушевљен>е, усхићевл, занос * oduševljenje, ushit, ushićenje, zanos

begge Det var stor begeistring for forslaget Предлог je прихваћен c одушевљењем * Prijedlog je prihva6en s oduševljenjem Jeg kan styre min begeistring for ideen Нисам баш одушевљен том идејом -к Nisam baš oduševljen tom idejom begge PRON 1) (med substantiv) оба, обе, обадва, обадве, обадвоје * oba, obje, obadva, obadvije, obadvoje på begge sider av gaten на обе стране улице * na obje strane ulice Jeg har tatt med begge bokene Донео сам обе књнге * Donio sam obje knjige begge barna обадва детета, обадвоје деце * obadva djeteta, obadvoje djece begge avisene обе новине * obje novine 2) begge (to) обојица (м.), обадве (ф.), обоје * obojica (m.), obadvije (f.), oboje Han har to sanner. Begge er hoye Има два сина. Обојица cy високи * Ima dva sina. Obojica su visoka De har to dotre. Begge er lyshårede Имају две ћерке. Обадве/обе cy плаве * Imaju dvije kćeri. Obadvije/obje su plave Lever foreldrene dine? - Ja, begge to Jecy ли ти родитељи живи? - Да, обоје су живи * Jesu li ti roditelji živi? - Da, oboje su Svi begi begav, begitt V: å begi seg av sted |[ кренути, одлазити II отићи, || упутити ce * || krenuti, odlaziti II otići, II uputiti se begivenhet -en догађај * dogadaj Det var en stor begivenhet To je био велик догађај -к To je bio velik događaj *en lykkelig begivenhet срећан догађај, порођај •k sretan događaj, porodaj *å avvente begivenhetenes gang сачекати развој догађаја * pričekati razvoj događaja begivenhetsrik -e A пун догађаја * pun događaja begjær -et, pl. 1) чежња. жудња (за нечим) * čežnja, žudnja (za nečim) 2) (griskhet) похлепа (за нечим) * pohlepa (za nečim) begjær etter penger похлепа за новцем pohlepa za novcem 3) (seksuelt) похота, пожуда * pohota, požuda begjærlig -e A пожудан, похлепан * požudan. pohlepan begjæring ^enfjiirT) захтев * zatjev på begjæring fra politiet на захтев полиције * na zahtjev policije begravje -etj-de V 1) (gravlegge) сахрањивати || сахранити, покопавати || покопати * pokopavati || pokopati, sahranjivati || sahraniti *Der ligger hunden begravet У TOM грму лежи зец * U tom grmu leži zec 2) (grave ned) закопавати || закопати • zakopavati II zakopati *å begrave stridsøksa закопаги ратну секиру * zakopati ratnu sjekiru *Han begravet seg i arbeidet Закопао ce y nocao Zakopao se u posao

32

begå begravels|e -en сахрана, погреб •*• pogreb, sprovod, pokop, sahrana begravelsesbyrå -et, pl. -J-er погребни завод * pogrebni zavod begravelsesfølg|e -et, pl. -J-er спровод, погребна поворка * sprovod, pogrebna povorka begrens|e -etj-a V ограничавати || ограничити * ograničavati || ograničiti Han begrenset seg til disse fakta Ограничио ce на ове податке * Ograničio se na ove podatke begrenset -e A ограничен k ograničen / begrenset omfang y ограниченом обиму * u ograničenom opsegu begrensning -en ограничење, ограничавање k ograničenje, ograničavanje begrep -et, pl. -f-er 1) појам, представа * pojam, predodžba et abstrakt begrep апстрактни појам k apstraktni pojam Jeg har ikke begrep om hvor han er Немам појма где je Nemam pojma gdje je 2) å stål være i begrep med спремати ce, намеравати * spremati se, namjeravati Han står i begrep med å gjøre det Управо ce спрема да то учини * Upravo se sprema to učiniti begrepsapparat -et, pl. -j-er појмовни апарат * pojmovni aparat begrepsforvirring -en збрка појмова * zbrka pojmova begripe begrep, begrepet V схватати || схватити, paзумети -k shvaćati || shvatiti, razumjeti, poimati || pojmiti Kan du begripe det? Можеш ли то да схватиш? * Možeš li to shvatiti? Jeg begriper meg ikke på det У TO ce не разумем * U to se ne razumijem begrunn|e -et l-a V образлагати || образложити * obrazlagati || obrazložiti en begrunnet mistanke основана сумња * osnovana sumnja begrunnels|e -en образложење * obrazloženje begunsdg|e -et V повлашћивати || повластити povlašćivati || povlastiti begyn|ne -te V почињати || почети * počinjati || pbčeti /// å begynne med у/на почетку, c почетка * u/na početku, s početka -Det begynte å regne ПочелајеТсиша # Pocelå je" kiša å begynne på nytt почети изнова * početi iznova *Vel begynt er halvt fullendt Што добро почне, добро ce сврши. Д о б р о започето - упола готово -к Što dobro počne, dobro se svrši. Dobro započeto - upola gotovo begynnels|e -en почетах -k početak i begynnelsen av året почетком године početkom godine Alt er vanskelig i begynnelsen Сваки почетак je тежак k Svaki početak je težak begynnerlønn -en почетна плата *- početna plaća begå begikk, begått V почињати || починити, извршавати || извршити, чинити || учинити * počinjad II počiniti, izvršavati || izvršiti, činiti || učiniti

behag

33

behå

å begå et mord починити убиство * počiniti ubojovladavati || ovladati (nečim), gospodariti (nečim) stvo Fienden behersker dette området Непријатељ влада овим подручјем * Neprijatelj vlada ovim å begå en feil учинити грешку * učiniti grešku područjem å begå en kriminell handling учинити кривично дело * počiniti krivično djelo Han behersker norsk bra Д о б р о влада норвешbehag -et ким језиком * Dobro vlada norveškim jezikom å beherske situasjonen господарити ситуацијом 1) (glede) задовољство, уживање, угодност, драж * zadovoljstvo, uživanje, ugodnost, draž * gospodariti situacijom 2) (forgodtbefinnende) жеља * želja 2) å beherske seg владати собом, савладавати ce etter behag no жељи * po želji II савладати ce, обуздавати ce |[ обуздати ce * vladati sobom, svladavati se || svladati se, obuzdabehagelig -e A пријатан, угодан, удобан * prijavati se || obuzdati se tan, ugodan, udoban en behagelig reise утодно путовање * ugodno puBehersk deg nå! Савладај ce! Обуздај ce! * Svlatovanje daj se! Obuzdaj se! en behagelig overraskelse пријатно изненађење * behersket -e A смирен, уздржан, прибран, сталожugodno iznenađenje ен -к smiren, uzdržan, pribran, staložen behandl|e -etI-a V behjelpelig -e A: å vare noen behjelpelig бити некоме 1) (håndtere) управљати (нечим), руковати од помоћи, помагати || помоћи некоме * biti (нечим), баратати (нечим) * upravljati (nečim), nekome od pomoći, pomagati || pomoći nekome rukovati (nečim), baratati (nečim) behold: i god behold добро очуван, неповређен, å behandle en maskin управљати машином * читав, здрав * dobro očuvan, nepovrijeđen, čitav, upravljati strojem zdrav Maskinen må behandles forsiktig Ca машином Pengene var i god behold Н о в а ц je сачуван * треба пажљиво поступати к Sa strojem treba Novac je sačuvan pažljivo postupati De kom fra det med livet i behold Преживели cy. Извукли cy ce ca читавом кожом * Preživjeli su. 2) (fare fram mot) поступати || поступити c неIzvukli su se s čitavom kožom ким, понашати ce према некоме * postupati || Jeg har mine ord i behold П о к а з а л о ce да сам y postupiti s nekim, ponašati se prema nekome праву •*• Pokazalo se da sam u pravu Hvordan behandlet de deg? Како cy поступали c beholdfe -t V задржавати || задржати, чувати || очутобом? * Kako su postupali s tobom? вати * zadržavati || zadržati, čuvati || očuvati 3) (drøfte) разматрати || размотрити, обрађиDu kan beholde boken Можеш да задржиш књиту вати II обрадити, третирати, претресати || претрести * razmatrati || razmotriti, obrađivati || * Možeš zadržati knjigu obraditi, tretirati, pretresati || pretresti Han beholdt hatten på Задржао je шешир на глаå behandle et problem разматрати проблем * raz­ ви * Zadržao je šešir na glavi matrati problem å la noen beholde livet поштедетн некоме живот 4) (med.) лечити * lijedti * pojtedjeti nekome život å behandle noen for reumatisme лечити некога од beholder -en, pl. -e посуда, резервоар, цистерна * реуматизма * liječiti nekoga od reumatizma posuda, rezervoar, cisterna beholdning -en залиха k zaliha 5) (tekn.) подвргавати || подврћи (нечему), излагати || изложити дејству * podvrgavati || varebeholdning залиха робе * zaliha robe podvrći (nečemu), izlagati || izložiti djelovanju behov -et, pl. - потреба * potreba, nužda å behandle noe med syre изложити нешто дејству å ha behov for noe осећати потребу за нечим * киселине * izložiti nešto djelovanju kiseline osjećati potrebu za nečim behandling -enf-a når behovet melder seg кад искрсне потреба * kad 1) (stell) поступак, поступање * postupak, postiskrsne potreba upanje å dekke behovet подмирити потребу * podmiriti —behandling avJzdgsfangerjaocrryjiQx^ptUd. ратним potrebu заробљениоима * postupak prema ratnim zaro- ^епвп8~^~/4 одговарајућигпотребан,- надлежан, bljenicima прописан * odgovarajući, potreban, nadležan, propisan 2) (med.) лечење, терагшја * liječenje, terapija å gå til behandling ићи на лечење * ići na liječenje å vare i behørig stand бити y прописном стању * å få behandling бити подвргнут лечењу * biti biti u propisnom stanju podvrgnut liječenju behøv|e -de V 3) (drøfting) разматрање, расправа * razma1) морати, требати * morati, trebati tranje, rasprava Du behøver ikke komme He м о р а ш да дођеш * 4) (tekn.) обрада, обрађивање * obrada, Ne moraš doći obradivanje Det behøves ikke Није потребно * Nije potrebno behendig -e A спретан, вичан, вешт, окретан * 2) (ha behov for) имати потребу (за нечим), треspretan, vičan, vješt, okretan бати к imati potrebu za nečim, trebati beherskje -etf-a V Han behøver mye sovn Треба му много сна к 1) владати (нечим), овладавати/ || овладати Treba mu mnogo sna (нечим), господарити (нечим) * vladati (nečim), behå -en грудњак, прслуче * grudnjak

beige

34

beige [besj] A беж * bež bein -et, pl. - = ben 1) (legemsdel) (цела) нога * (cijela) noga å strekke beina протегнути ноге * protegnuti noge å være på beina бити на ногама * biti na nogama å være dårlig til beins тешко ходати k teško hodati å være rask til beins бити лаких ногу * biti lakih nogu . *å ta beina på nakken бежати главом без обзира * bježati glavom bez obzira *å selte det gale beinet ut av senga устати на леву ногу k ustati na lijevu nogu * Pengene fikk bein å gå på Новац je одлетео као да има крила * Novac je odletio kao da ima krila *å stable noe på beina скргшти нешто * skrpiti nešto *å stå på egne bein стајати на сопственнм ногама * stajati na vlastitim nogama *å stå med ett bein i hver leir седети на две столице к sjedjeti/sjediti na dvije stolice * Firmaet harflere ben å stå på Фирма ce не ослања само на једну ногу * Tvrtka se ne oslanja samo na jednu nogu *Jeg setter ikke mine bein der mer! Т а м о више нећу ни ногом да крочим! * Tamo moja noga neće više zakročiti! 2) (knokkel) кост * kost Han er bare skinn og bein Он je сама кост и кожа * On je sama kost i koža *å ha bein i nesa бити одлучан k biti odlučan *å skjære inn til beinet засећи до кости k zasječi do kosti 3) buksebein ногавица * nogavica 4) (geom.) крак, страница * krak, stranica beinbrudd -et, pl. 1) прелом ногс k prijelom noge 2) (knokkelbrudd) прелом кости * prijelom kosti beinhard -t, -e A 1) тврд као камен * tvrd kao kamen В

Л0

ак

К0 И не

2) (fig-) Р Ј > Ј попушта * vrlo jak, koji ne popušta beinvev -et (biol.) коштано ткиво * koštano tkivo beis -en бајц k bajc, močilo (u stolarstvu) beis|e -etf-a V бајцовати * bajcati beit|e' -et.pl. -er (beitemark) пашњак k pašnjak beitje -etj-a V пасти (пасе) k pasti (pase) —Sauene-beiterifjellet Овцепасу-у планини * Ovce pasu u planini bekjempje -etj-a V сузбијати || сузбити, борити ce против k suzbijati || suzbiti, boriti se protiv bekjen|ne -te V 1) (tilstå) признавати || признати * priznavati || priznati 2) (rei.) исповедати || исповедити * ispovijedati II ispoyjediti å bekjenne sine synder исповедати ce || исповедити ce, исповедати своје грехове/грехе * ispovijeda­ ti se II ispoyjediti se, ispovijedati svoje grijehe 3) å bekjenne seg til изјашњавати ce || изјаснити ce, исповедати * izjašnjavati se || izjasniti se, ispovijedati Han bekjenner seg til katolisismen Исповеда като2

bekrefte лицизам k Ispovijeda katolicizam bekjennels|e -en 1) (tilståelse) признање k priznanje 2) (rei.) исповест * ispovijed bekjent -e A познат * poznat en bekjent av meg један мој познаник * jedan moj poznanik som bekjent к а о . ш т о je познато * kao sto je poznato bekjentgjort -gjorde, -gjort V објављивати |[ објавити, оглашавати || огласити * objavljivati || objaviti, oglašavati || oglasiti bekjentgjerels|e -en објава, проглас k objava, proglas bekjentskap -et, pl. -j-er познанство * poznanstvo å stifte bekjentskap med noe упознати ce c нечим k upoznati se s nečim bekk -en поток k potok *å gå over bekken etter vann крај реке бунар копати; сипати воду у море; носити воду решетком; солити море * kraj rijeke bunar kopati; hjevati vodu u more; soliti more; musti jarca u rešeto * Mange bekker små gjor en stor å Зрно no зрно погача * Zrno po zrno pogača

bekkasin -en (zool.) (Scolopax) (шумска) шљука, «бена» * (šumska) šljuka bekken -et, pl. -j-er 1) (anat.) карлица * zdjelica 2) (potte) гуска (посуда за нужду за непокретне болеснике) * guska (posuda za nuždu za nepokretne bolesnike) beklagle -etj-a V жалити, тужити ce * žaliti, tužiti se Jeg beklager avgjørelsen Ж а л и м због одлуке * Žalim zbog odluke Jeg beklager at... Ж а о ми je ш т о ... * Žao mi je što ... å beklage seg over noe жалити ce због нечега * žaliti se zbog nečega beklagelig -e A за жаљење, незгодан k za žaljenje, nezgodan beklagels|e -en жаљење, извињење k žaljenje, isprika beklemmende A нелагодан, мучан * nelagodan, mučan en beklemmende følelse нелагодно осећање * nelagodno osjećanje -bekomme bekom ^-bekommet -V:-vehbekomme 1) молим, пријатно (каже домаћин на крају оброка кад му се гост захваљује на јелу) * mohm, prijatno (kaže domačin na kraju obroka kad mu se gost zahvaljuje na jelu) 2) (iron.) не завидим ти, пријатно ти било * ne zavidim ti, prijatno ti bilo 1 Jeg ble valgt til formann - Vel bekomme . Изабралн cy ме за председника - Ho, наздравље! * Izabrali su me za predsjedmka - N o , nazdravlje! bekpstfe -etj-a V сносити трошак * snositi trošak bekostning -en трошак, рачун * trošak, račun på andres bekostning на рачун других * na račun drugih bekreft|e -etj-a V 1) (styrke) потврђивати || потврдити k potvr-

bekreftelse đivati II potvrditi Dette bekrefter mitt inntrykk To потврђује мој утисак * To potvrđuje moj dojam 2) (bevitne) оверавати |( оверити, потврђивати II потврдити * ovjeravati || ovjeriti, potvrdivati || potvrditi Herved bekreftes at ... Овим ce потврђује да ... • Ovim se potvrduje da ... bekreftek|e -en потврда * potvrda bekvem -f, -ine A удобан, комотан, комфоран * udoban, komforan, ugodan bekvemmelighet -en удобност, комфор * udobnost, komfor bekymr|e -etj-a V 1) забрињавати || забринути * zabrinjavati || zabrinuti Situasjonen bekymrer oss Ситуација нас забрињава * Situacija nas zabrinjava 2) å bekymre seg for бити забринут, узнемиравати ce II узнемирити ce * biti zabrinut, uznemiravati se || uznemiriti se Han bekymrer seg for fremtiden Забрињава ra 6yдућност * Zabrinjava ga budućnost 3) å bekymre seg om noe бринути за нешто * brinuti (se) za nešto Det skal du ikke bekymre deg om! He брини за т о ! * Ne brini za to! bekymret -e A забринут * zabrinut å'være bekymret for noe бити забринут због нечега, бити забринут за нешто к biti zabrinut zbog ncčega, biti zabrinut za nešto bekymring -enj-a брига, забринутост * briga, zabriniitost bekymring for fremtiden брита за будућност * briga za budućnost Situasjonen gir grunn til bekymring Ситуација забрињава Situacija zabrinjava belast|e -etj-a V оптерећивати || оптеретити * opteredvati || opteretiti å belaste en konto оптеретити рачун -k opteretiti račun arvelig belastet наследно оптерећен * nasljedno opterecen belastning -en оптерећење, оптерећеност * opterećепје, opterećenost belegg -et. pl. 1) (log) облога, слој, наслага, превлака -к obloga,_oj?ljjep^sloj,_naslaga, prevlaka 2) (på hotell ol.) попуњен капацитет * popunjen kapadtet Hotellet har fullt belegg Хотел je попуњен * Ho­ tel je popunjen 3) (eksempel) потврда * potvrda beleilig -e A згодан, погодан * zgodan, pogodan å vente på et beleilig øyeblikk чекати згодну прилику * ćekati zgodnu priliku når det er beleilig for Dem кад Вам je згодно * kad Vam je zgodno å komme beleilig доћи y прави час * doći u pravi čas beleir|e -etj-a V опкољавати || опколити, опседати II опсести * opkoljavati || opkoliti, opsjedati || opsjesti

35

bensinstasjon beleiring -enj-a опсада * opsada belest -e A начитан * n a d t a n belg -en (bot.) махуна * mahuna, sodvica belgfrugt -en (bot.) махунасто воће * mahunarka Belgia (geogr.) Белгија * Belgija belgier -en, pl. -e Белгијанац (м.), Белгијанка (ф.) * Belgijanac (m.), Belgijac (m.), Belgijanka (f.) belgisk -e A белгијски * belgijski belgmørkt ADVмрачно као y тунелу mračno kao u ro vu beliggenhet -en положај k položaj Huset har fin beliggenhet Кућа има леп положај * Kuča je na lijepom položaju belt|e -et, pl. -er 1) каиш, појас, ремен, опасач k pas, pojas, re­ men, opasač 2) (sone) појас, зона k pojas, zona beltested -et: *å slå under beltestedet задавати ниске ударце * zadavati niske udarce belys|e -te V осветљаватп || осветлити * rasvjetljavati II rasvijetliti *å belyse et spørsmål осветлити неко ггатање k rasvijetliti neko pitanje belysning -en осветљење k rasvjeta belønn|e -et V награђивати || наградити k nagradivati II nagraditi belønning -enj-a награда k nagrada beløp -et, pl. - износ, сума, свота * iznos, surna, svota beløpe beløp, beløpet V: å beløpe seg til износити * iznositi Utgiftene beløper seg til 100 kr. Трошкови износе хиљаду круна * Troškovi iznose tisuću krana beraann|e -etj-a V попунити посадом k popuniti posadom bemerk|e -etj-a V примећивати || приметити, oпажати || опазити k primjedvati || primijetiti, opažati II opaziti bemerkelsesverdig -e A значајан, вредан пажње, изванредан кг značajan, vrijedan pažnje, osobit, izvanredan bemerkning -en примедба, опаска, напомена * primjedba, opaska, napomena å komme med en bemerkning ставнти примедбу * staviti primjedbu ben -> bein bemyndigels|e -en овлашћен>е k ovlaštenje bendelorm -en (zooL)^(Cesioda)^^пантљичара k trakavica benektje -etj-a V порицати || порећи, одрицати || одрећи, демантовати, негирати * poricati || роred, odricati || odred, demantirati, negirati benevnels|e -en назив naziv benk -en 1) (i park) клупа * klupa 2) (arbeidsbenk) радни сто, тезга к radni stol høvelbenk столарска тезга * stolarska klupa 3) (i sal) ред, седиште -k red, sjedište på første benk y првом реду * u prvom redu bensin -en бензин k benzin bensinmåler -en, pl. -e мерач бензина •*• mjerač benzina bensinstasjon -en бензинска пумпа k benzinska

bensintank

36

beruse

crpka/pumpa imati svbje opravdanje bensintank -en резервоар за бензигн * rezervoar za berettiget -e A benzin 1) (rimelig) оправдан, основан * opravdan, osbenytt|e -et/-a V употребљавати || употребити, novan служити ce II послужити ce (нечим), користити en berettiget mistanke оправдана сумња * oce (нечим) * upotrebljavati || upotrebiti, rabiti, pravdana sumnja služiti se II poslužiti se (nečim), koristiti se (nečim) å ha et berettiget håp имати оправдану наду * å benytte seg av noe користити ce (нечим) * kori­ imati opravdany nadu stiti se (nedm) 2) å vare berettiget til noe имати право на нешто å benytte anledningen користити прилику, корик imati pravo na nešto стити ce приликом * koristiti priliku, koristiti se berg -et, pl. - брдо, брег, планина * brdo, brijeg, prilikom planina å benytte tiden godt добро употребнти време * *over berg og dal преко брда и долина к preko dobro upotrijebiti vrijeme brda i dolina benådfe -etj-a V |[ помиловати * || pomilovati *her på berget овде код нас k ovdje u/kod nas benådning -en помиловање pomilovanje *Når ikke berget vil komme til Muhammed, så går beordr|e -etj-a V наређивати || наредити, налагати Muhammed til berget К а д неће брег Мухамеду, II наложити * određivati || odrediti, naiagati || онда ће Мухамед брегу * Kad neće brdo Muhanaložiti medu, onda ce Muhamed brdu berg|e -etj-a V спасавати || спасти k spasavati || beramraje -etj-a V заказивати || заказати * zakazispasiti vati II zakazati å beramme et mote заказати састанак * zakazati å berge livet til noen спасти некоме живот spasi­ sastanak ti nekome život beredskap -en Det var så vidt de berget seg Једва cy ce спасли 1) спремност, готовост * spremnost, gotovost * Jedva' su se spasili 2) (mil.) стање приправности, стање борбене berg- og dalbanje -en брдска железница, тобоган (y готовости к stanje pripravnosti, stanje borbene забавном парку) * tobogan (u luna-parku) gotovosti bergenser -en, pl. -e становник Бергена k stanovnik beregn|e -etj-a V Bergena 1) (regne ut) израчунавати || израчунати * izbergensk -e A који ce односи на Берген, бергенски računavati || izračunati к koji se odnosi na Bergen, bergenski å beregne omkostningene израчунати трошкове * berggylt|e -enj-a (zool.) (Labrus) смоквица (врста izračunati troskove рибе) k smokvica (vrsta ribe) å beregne seg betaling наплаћивати || наплатити berging -enj-a спасаваље * spasavanje k naplaćivad || naplatiti berglendt -e A брдовит k brdovit 2) (bedømme) рачунати, процењивати || процеbero -dde V нити k računati, procjenjivau" || procijeniti 1) (avhenge) зависити (од нечега) zavisiti (od Når beregner du å komme fram? К а д рачунаш да nečega), ovisiti (o neéemu) ћеш стићи? к Kad računaš da češ stići? Det beror på deg Зависи од тебе k Ovisi o tebi 3) (bestemme) намењивати || наменити, предви2) (skyldes) заснивати ce (на нечему), радити ђатп II предвидети * namjenjivati || narnijemti, ce (o нечему), бити посреди * osnivati se (na predviđati || predvidjeti nečemu), raditi se (o nečemu), biti posrijedi Boka er beregnet på barn Књита je намењена Det beror på en misforståelse Посреди je неспорадеци * Knjiga je namijenjena djeci зум Posrijedi je nesporazum beregnende A прорачунат k proračunat Det beror på en feil To je због грешке * To je beregning -enj-a zbog greske 1) (utregning) израчунавање k izračunavanje 3) (vente) чекати || сачекати * čekati || pričekati 2) ( anslag [иуоуџнуп тјг.ргогасип —La saken bero! Н е к а с т в а р c a 4 e K a ! * . N e k a _ s t v a r etter mine beregninger no м о м прорачуну * po odleži! mom proraéunu Vi lar det bero med dette Остаћемо на томе 3) (betraktning) обзир k obzir Ostat cemo pri/na tome å ta noe med i beregningen узети нешто y обзир 4) (befinne seg) налазити ce * nalaziti se k uzeti nešto u obzir Dokumentene beror hos advokaten Документи ce 4) (hensikt) намера, прорачунатост * namjera, налазе код адвоката * DokumenU se nalaze kod proračunatost odvjetnika bereist -e A који je много путовао, напутован k berolig|e -etj-a Vсмиривати || смирити, умиривати koji je mnogo putovao, naputovan II умприти k smirivau' || smiritj, umirivati || umiriti beretning -en извештај * izvještaj A bli beroliget смирити ce k smiriti se berettje -etj-a V извештавати || известити, јављати beroligende A умирујући * umirujući II јавити * izvještavati || izvijestiti, javljati || javiti et beroligende middel средство за умирење, седаberetrjgels|e -en оправдан»е, оправданост • oтив *• sredstvo za umirenje, sedativ pravdanje, opravdanost berus|e -etj-a V огшјати || опити * opijati || opiti å ha sin berettigelse имати своје оправдање * berusende midler опојна средства k opojna sred-

beruselse stva berusels|e -en опијеност, напитост, пијаност * opijenost, napitost, pijanost beruset -e A 1) опијен * opijen 2) (av alkohol) гшјан, нагшт, под утшдајем алкохола * pijan, napit, pod utjecajem alkohola å bli beruset напити ce * napiti se, opiti se overstadig beruset мртав пијан * mrtav pijan å kjøre i beruset tilstand возити y пијаном стању * voziti u pijanom stanju beryktet -e A злогласан, озлоглашен * zloglasan, o'zloglašen berømmelig -e A (mest iron.) чувен * čuven, glasovit berømmels|e -en чувење, знаменитост, слава * čuvenje, znamenitost, slava berømt -e A чувен, славан, знаменит * čuven, gla­ sovit, slavan, znamenit å vare berømt for noe бити чувен no нечему -Ar biti glasovit po nečemu berør|e -te V 1) (røre ved) дирати || дирнути, додиривати || додирнути, дотицати ce || дотаћи/дотакнути ce (нечега) * dirati || dirnuti, dodirivati || dodirnuti, doticati se || dotad/dotaknuti se (nečega) Apparatet må ikke berøres! Апарат ce не сме дирати! *• Aparat se ne smije dirati! 2) (omtale) дотицати || дотаћи/дотакнути, cnoмињати II споменути * doticati || dotad/dotaknu­ ti, spominjati || spomenuti Spørsmålet ble ikke ber ort Питање није дотакнуто * Pitanje nije dotaknuto 3) (angå) тицати ce * ticati se å fole seg ille berørt осећати ce погођен * osjećati se pogođen berøring -enj-a додир * dodir å komme i berøring med noe доћи y додир c нечим * d o d u dodir s nečim berøringspunkt -et, pl. -j-er додирна тачка * dodirna točka besatt -e A опседнут, обузет * opsjednut, obuzet å vare besatt av onde ånder бити обузет злим дусима * biti obuzet zlim dusima å arbeide som besatt радити као сумануг * raditi kao opsjednut beseir|e etj-a V побеђивати || победити, савладавати II савладати * pobedivati || pobediti, savladavati II savladati beseriflng^eTi • 1) (mannskap) посада (брода, авиона) * posada (broda, aviona) 2) (husdyr) стока, живи инвентар k stoka, živi inventar besette besatte, besatt V заузимати || заузети * zauzimati || zauzeti å besette en stilling заузети положај zauzeti položaj besiktig|e -etj-a V разгледати/разгледавати || разгледати, прегледати/прегледавати || прегледати * razgledad/razgledavati || razgledati, pregledati/ pregledavali || pregledati besjttels|e -en поседовање * posjedovanje å ta noe i besittelse присвојити нешто * prisvojiti

37

beskylde nešto å vare i besittelse av noe поседовати нешто k posjedovati nešto besjnnels|e -en присебност, сабраност * prisebnost, sabranost å tape besinnelsen изгубити присуство духа * izgubiti prisutnost duha beskadig|e -etj-a V оштећивати || оштетити * oštećivati || oštetiti beskaffenhet -en особина, стање * osobina, stanje, kakvoća beskatning -en 1) (skattlegging) опорезивање * oporezivanje å vare fritatt for beskatning бити ослобођен пореза * biti oslobođen poreza 2) (jaktkvote) одобрени одстрел/улов * odobreni odstrel/ulov beskjed -en порука, обавештење * poruka, obavijest Jeg har fått beskjed om det Добио сам обавештење о томе * Dobio sam obavijest о tome å legge igjen beskjed til noen оставити поруку за некога * ostaviti poruku za nekoga Nå vil jeg ha beskjed! Сад желим да чујем о чему са ради! * Sad želim čuti о čemu se radi! beskjeden -/, -due A скроман * skroman å leve beskjedent живети скромно * živjeti skromno et beskjedent overskudd скроман вишак * skro­ man vi šak beskjedenhet -en скромност * skromnost . falsk beskjedenhet лажна скромност kr lažna skromnost beskjeftig|e -etj-a V 1) (sysselsette) запошљавати || запослити * zapošljavati || zaposliti Fabrikken beskjeftiger 100 personer Фабрнка запошљава сто људи * Tvornica zapošljava sto ljudi 2) å beskjeftige seg med noe занимати ce нечим, бавити ce нечим k zanimati se nečim, baviti se nedm å vare beskjeftiget med noe бити заузет нечим, бити заокупљен нечим * biti zauzet nečim, biti zaokupljen n e d m beskjeftigels|e -en запослење * zaposlenje å vare uten beskjeftigelse бити без запослења * bid bez zaposlenja beskrive beskrev, beskrevet Гописивати || описати * opisivati || opisati Det kan ikke beskrives! To ce не може огшсати! * To se ne može opisati! Forfatteren beskriver en reise Писац описује једно путовање * Pisac opisuje jedno putovanje beskrivels|e -en опис opis å gi en beskrivelse av noe дати опис нечега k dati opis nečega beskyld|e -te V оптуживати || оптужити (некога з а н е ш т о ) , окривиљавати || окривити (некога за нешто) * optuživati || optužiti (nekoga za nešto), okrivljavati || okriviti (nekoga za nešto) De beskyldte ham for å lyve Оптужили cy ra да л а ж е * Optužili su ga da laže

beskyldning Han ble beskyldt for tyveri Оптужен/окривљен je за крађу * Optužen/okrivljen je za kradu beskyldning -en оптужба * optužba å rette en beskyldning mot noen изнети оптужбу против некога, оптужити некога * iznijeti optužbu protiv nekoga, optužiti nekoga beskytt|e -etf-a Кштитити || заштитити (некога од нечега) * štititi || zaštititi (nekoga od nečega) å beskytte noen mot fare штитити || заштитити некога од опасности * štititi || zaštititi nekoga od opasnosti De var godt beskyttet mot vind Били cy добро заштићени од ветра * Bili su dobro zaštićeni od vjetra beslag -et, pl. 1) (metall-) оков * okov 2) (konfiskering) заплена, конфискација, узапћен>е -к zapljena, konfiskacija Politiet tok beslag i tyvegodset Полиција je конфисковала/запленила украдене ствари * Policija je konfiscirala/zaplijenila ukradene stvari 3) å legge beslag på заузимати || заузети * zauzimati II zauzeti Dette arbeidet legger beslag på mye av min tid Овај nocao Mil одузима много времена -k Ovaj posao mi oduzima mnogo vremena beslaglegge -la, -lagt Кконфисковати, заплењивати II запленити, узапћивати || узаптити * konfiscirati, zapljenjivati || zaplijeniti beslektet -e A сродан, близак * srodan, blizak beslektede språk сродни језици * srodni jezici beslektede sjeler сродне душе * srodne duše beslutning -en одлука, решење * odluka, rješenje å fatte en beslutning донети одлуку * donijeti odluku Han tok en rask beslutning Брзо je донео одлуку •к Brzo je donio odluku å fastholde sin beslutning остати при својој одлуци ostati pri svojoj odluci beslutningsdyktig -e A који има право да донесе одлуку к koji ima pravo donijeti odluku besluttje -et\-a V ^) (avgjore) одлучивати || одлучити, решавати II решити * odlućivati || odlučiti, rješavati || riješiti Regjeringen har besluttet å ... Влада je одлучила да ... * Vlada je odlučila da ... 2) beslutte seg til одлучивати (ce) || одлучити (ce) —*~odlučivati-(se) II odludti (se) Vi besluttet å gå hjem Одлучили смо да одемо кући Odlučili smo otići kući Vi besluttet oss til å gjore det Одлучили смо ce да то учинимо * Odlučili smo to učiniti besluttsom -/, -me A одлучан * odlučan best -e A (superl. av god) најбољи, бољи * najbolji, bolji Det er best vi går nå Боље je да сада одемо * Bolje je da sada odemo å gjore sitt beste учинити све ш т о je могуће * učiniti sve što je moguće å gjøre det beste ut av noe учинити што je најбоље могуће * učiniti što je najbolje moguće Slikt kan hende den beste To ce и најбољима дешава * To se i najboljima dogada

38

bestikkelse *best som det var одједном * odjednom bestand -en количина, бројно стање, инвентар * količina, brojno stanje, inventar husdyrbestanden стока k stoka bestanden av trær шумска састојина k šumska sastojina fiskebestanden богатство рибом k bogatsvo ribom ulvebestanden број вукова * broj vukova bestandig »Л/Жувек, стално k uvijek, stalno for bestandig заувек * zauvijek bestefar -en, pl. -fedre деда * djed besteforeldr|e pl. баба и деда, бака и дека к baka i djed bestem|me -te V 1) (avgjore) одлучивати || одлучити * odlučivati II odlučiti Jeg har bestemt meg for å reise Одлучио сам да отпутујем * Odlučio sam se otputovati Han har bestemt alt Он je све одлучио * On je sve odlučio 2) (fastsette) одређивати || одредигги, заказивати II заказати * određivati || odrediti, zakazivati II zakazati Motet ble bestemt til kl. 10 Састанак je заказан за 10 сати * Sastanak je zakazan za 10 sati Tilbudet bestemmes av etterspørselen Потражња одређује понуду k Potražnja određuje ponudu bestemmels|e -en 1) (beslutning) одлука * odluka 2) (lov-) одредба, прогшс * odredba, propis etter gjeldende bestemmelser према важећим npoписима * prema važećim propisima bestemmelsessted -et, pl. -er одредиште, место oпредељења k odredište bestemor -enf-a, pl. -mødre баба, (фам.) бака * baka bestemt -e A 1) одређен * od reden /// bestemt tid на одређено време k na odredeno vrijeme Jeg kan ikke si noe bestemt Ништа одређено не могу да кажем * Ništa odredeno ne mogu reći bestemt artikkel (gram.) одређени члан * određeni član 2) (besluttsom) одлучан k odlučan å sette seg bestemt imot noe одлучно ce противити нечему * odlučno se pj^tivitijreæmu bestemmef^^oflnyraoCT k odlučnost å opptre med bestemthet одлучно поступатн * odlučno postupati bestevenn -en најбољи пријатељ •*• najbolji prijatelj bestialsk -e A бестијалан, зверски * bestijalan, zvjerski bestige besteg, besteget V пети/пењати ce |[ попети ce на * peti/penjati se || popeti se na Vi besteg fjellet Попели смо ce на брдо k Popeli smo se na brdo bestikk -et, pl. - прибор за јело k jedaći pribor, pribor za jelo bestikke bestakk, bestukket V подмићивати || подмитити, потплаћивати || потплатити * podmićivati II podmititi, potplaćivati || potplatiti bestikkels|e -en

bestille 1) мито raito å ta imot bestikkelser примити мито * primiti mi to 2) (det å bestikke) подмићивање * podmićivanje bestikkelse av tjenestemenn подмићивање службеника * podmićivanje službenika bestil|le -te V 1) поручивати II поручити, наручивати || наручити naručivati || naručiti Vi har bestilt varene Поручили смо робу *' Naručili smo robu 2) (reservere) резервисати * rezervirati å bestille flybilletter резервисати авионске карте * rezervirati/naručiti avionske karte 3) (avtale) заказивати || заказати * zakazivati || zakazati å bestille time hos legen заказати време код лекара * zakazati/ugovoriti vrijeme kod liječnika 4) (gjøre) раднти k raditi *Du skal få med meg å bestille! Имаћеш посла ca мном! * Imat ćeš posla sa mnom! bestilling -en 1) поруибина, поруиба * narudzba ; . 2) (reservering) резервација * rezervacija bordbestilling резервација стола * reservacija stola bestjele bestjal, bestjålet V || покрасти, || окрасти k II pokrasti, II okrasti Han ble bestjålet for tusen kroner Украли cy му хиљаду круна k Ukrali su mu tisuču kruna bestselger -en, pl. -e бестселер * bestseler bestreb|e -et\-a seg настојати (да ce нешто учини) k nastojati (da se nešto učini) bestrebelse -en настојање, напор, труд * nastojanje, napor, trud bestyrer -en, pl. -e управник -k upravitelj, ravnatelj bestyrerinn|e -enj-a управница * upraviteljica, ravnåteljica bestøvning -en опрашивање * oprašivanje bestå bestod, bestått V 1) (av noe, i noe) састојати ce (од нечега, y нечему) * sastojati se (od nečega, u nečemu) Leiligheten består av tre rom Стан има три собе к Stan ima tri sobe Luft består av oksygen og nitrogen Ваздух ce caстоји од кисеоника и азота * Zrak se sastoji od kisika i dušika - Arbeidet-består i å skrive på maskin Посаосе_састоји y куцању на машини * Posao se sastojPu tipkanju na pisaćem stroju 2) (klare) || положити * || poiožiti å bestå eksamen положити испит * p o l o ž i t i ispit 3) (eksistere) постојати * postojati *så lenge verden består док je света и века * dok je svijeta i vijeka besvarels|e -en писмени задатак, писмени рад к pismena zadaća, pismeni zadatak, pismeni rad besvjm|e -te V онесвешћивати ce || онесвестити ce, падати || пасти у несвест к onesvješcivati se || onesvijestiti se, padati || pasti u nesvijest besvær -et, pl. - мука, потешкођа, тегоба * muka, : poteškoča, tegoba å være til besvar for noen бити некоме на терет *

39

betegnelse biti nekome na teret med stort besvar уз велики напор k uz veliki napor besynderlig -e A чудан k čudan i bes?k -et, pl. - посета * posjet å gå på besøk til noen ићи y посету код некога * ići u posjet nekome å vare på besok hos noen бити y гостима код некога * biti u gostima kod nekoga vårt besøk i Jugoslavia наша посета Југославији * naš posjet Jugoslaviji besøk|e -te V посећивати || посетити к posjećivati II posjet i ti betagende A заносан, задивљујући * zanosan, zadivljujući betal|e -te V 1) плаћати || платити k plačati || platiti * Dette skal du få betale for! O B O ће те скупо стајати! к Ovo će te skupo stajati! *å betale med samme mynt вратити мило за драго * vratiti milo za drago 2) å betale seg исплатити ce * isplatiti se 3) åta seg betalt for наплаћивати || наплатити * naplaćivati || naplatiti betale av (på noe) отплаћивати || отплатнти нешто * otplaćivati || otplatiti nešto betale inn уплаћивати || уплатити * uplaćivati || uplatiti å betale inn en sum på konto уплатити суму на рачун * uplatiti svotu na račun betale ned отплаћивати || отплатити * otplaćivati II otplatiti Jeg har betalt ned gjelden Отплатио сам дуг * Otplatio sam dug betale tilbake враћати || вратити дуг * vraćati || vratiti dug betale ut исплаћивати || исплатити * isplaćivati || isplatiti betaling -enj-a 1) (det å betale) плаћање * plačanje kontant betaling плаћање y готовом k plaćanje u gotovu å ta betalt for noe наплаћивати || наплатити нешто -k naplaćivati || naplatiti nešto De har tatt for høy betaling Превише cy наплатили * Previše su naplatili 2) (lom) плата * plaća betalingsbalanse -en платни биланс * platna bi­ lanca betatt -e A занесен k zanesen bet|e -en (bot.) цвекла, pena -k cikla, repa bet?gn|e -etj-a V 1) (angi) означавати || означити k označavati || označiti 2) (bety) представљати, значити * predstavljati, značiti Dette betegner noe nytt O B O представља нешто ново * Ovo predstavlja nešto novo 3) (beskrive) карактерисати || окарактерисати * karakterizirati || okarakterizirati betegnende A карактеристичан, особен * karakterističan, osobit betegnels|e -en назив, ознака, име * naziv, oznaka,

betegnende ime betegnende A типичан * tipičan betenkelig -e A опасан, ризичан * opasan, riskantan betenkeligheter pl. недоумица, двоумљење, oклевање k nedoumica, dvoumljenje, oklijevanje å få betenkeligheter предомишљати ce, двоумити ce * predomišljati se, dvoumiti se Jeg har ingen betenkeligheter ved å gjøre det He устручавам ce да то урадтгм k Ne ustručavam se da to uradim betenkning -en 1) (overveielse) размишљање, двоумљење * razmišljanje, dvoumljenje 2) (rapport) извештај * izvještaj betenkt -e A забринут * zabrinut betennelsje -en запаЈћење k upala betent -e A запаљен, загнојен * upaljen, zagnojen *en betent situasjon нездрава ситуација * nezdrava situacija betingels|e -en услов * uvjet på betingelse av at ... под условом да ... * pod uvjetora da uz uvjet da ... betingelsesserning -en (gram.) условна/погодбена реченица * pogodbena rečenica betinget -e A 1) услован * uvjetan en betinget dom условна пресуда uvjetna presuda 2) (avhengig) условљен * uvjetovan å vare betinget av noe бити условљено нечим * biti uvjetovano nečim betjen|e -te V 1) (ekspedere) служЈгги/послуживати || noслужити, услуживати || услужити * služiti/posluživati II poslužiti, usluživati || uslužiti 2) (maskin) руковати (нечим) * rukovati (nečim) betjening -en/-a 1) (personale) послуга * posluga 2) (oppvartning) услуга, послуживање * usluga, posluživanje 3) (av maskin) руковање (нечим) * rukovanje (nečim) betjent -en 1) службеник službenik 2) (politi-) полицајац, милицајац * policajac, milicajac betong -en бетон * beton " betoning -еп/-a нагласак * naglasak betrakt|e -etj-a V 1) (iaktta) посматрати * motriti, promatrati 2) (anse) сматрати * smatrati Som larer betraktet er han flink Kao наставник je способан * Kao nastavnik je sposoban betraktelig -e A знатан, приличан * znatan, ргШсап betraktning -en 1) обзир, разматрање * obzir, razmatranje å ta i betraktning узети y обзир * uzeti u obzir å komme i betraktning долазити || доћи y обзир k dolaziti || doći u obzir Det er ute av betraktning He долази y обзир * Ne dolazi u obzir i betraktning av c обзиром на, имајући на уму

40

beundre

к s obzirom na, imajući na umu / betraktning av at han var syk, ... C обзиром да je био болестан, ... k S obzirom da je bio bolestan, ... forholdene tatt i betraktning c обзиром на прилике * s obzirom na prilike 2) betraktninger (pl.) размишљања, мисли * razmišljanja, misli betro -dde V поверавати || поверити (нешто неко' ме) * povjeravati || poyjeriti (nešto nekome) Jeg skal betro deg en hemmelighet Поверићу ти једну тајну к Povjerit ću ti jednu tajnu en betrodd stilling поверљив/одговоран положај * povjerljiv/odgovoran položaj å betro seg til noen поверити ce некоме * poyjeriti se nekome betroels|e -en поверљива изјава k povjerljiva izjava betryggende A 1) (beroligende) умирујући k umirujući Det er betryggende å ha ham her Њ е г о в о присуство нам улива сигурност * Njegova prisutnost nam ulijeva sigurnost 2) (sikker) сигуран k siguran på betryggende avstand на сигурном одстојању * na sigumoj udaljenosti betvil|e -te V сумњати * sumnjati Jeg betviler ikke din rett He сумњам y твоје npaBo * Ne sumnjam u tvoje pravo bety betyddelbetod, betydd V значитк •* značiti kva betyr dette ordet? Шта значи ова реч? * Što znači ova riječ? Hva skal dette bety? Шта ово значи * Što ovo znači? Det betyr mye for landet To много значи за земљу * To mnogo znači za zemlju betydelig -e A f) (anseelig) знатан, приличан * znatan, priličan en betydelig formue знатан иметак znatan imetak 2) (fremragende) истакнут, значајан * istaknut, značajan en betydelig innsats значајан допрршос * značajan doprinos betydning -en 1) (innhold) значење, смисао kr značenje, smisao overfort betydning пренесено значензе preneseno značenje ~ iordets rette 6е/^лш^уг1равом смислу те речи" к u pravom smislu tc riječi 2) (viktighet) значај, важност * značenje, važnost å ha stor betydning бити од великог значаја * biti od velike važnosti Det har ingen betydning To je безначајно k To je beznačajno å tillegge noe stor betydning придавати нечему велики значај pridavau" nećemu veliko značenje betydningsfull -e A значајан * značajan beuhdr|e -etf-a V дивити ce (нечему) diviti se (necemu) Vi beundrer henne for hennes tålmodighet Дивимо ce њеном стрпљењу * Divimo se njenom strpljenju

beundrer å beundre utsikten дивити ce погледу * diviti se pogledu beundrer -en, pl. -e обожавалац (м.), обожаватељка (ф.) * obožavatelj (m.), obožavalac (m.), obožavateljica ( f . ) beundring -enj-a дивљење * divljenje å vare full av beundring for noe бити пун дивљења према нечему * biti pun divljenja prema nečemu beundringsverdig -e A вредан дивљења * vrijedan divljenja Det er beundringsverdig To je за дивљење * To je za divljenje bevandret A упућен * upućen å vare vel bevandret i noe знати нешто добро, бити добро упознат са нечим * poznavati nešto dobro, biti dobro upoznat s nečim bevar|e -te V чувати || сачувати/очувати, задржавати jl задржати * čuvati || sačuvati/očuvati, zadržavati II zadržati Parkene må bevares Треба сачувати паркове * Treba sačuvati parkove å bevare en hemmelighet сачувати тајну -k sačuvati tajnu å bevare fatningen остати присебан k ostati priseban Gud bevares! Боже сачувај! * Bože sačuvaj! beveg|e -etj-a V 1) bevege seg кретати ce || кренути ce * kretati se II krenuti se Hun beveger seg grasiøst Она ce грациозно креће * Ona se graciozno kreće Jorden beveger seg i en bane rundt solen Земља ce окреће OKO Сунца * Zemlja se okreće oko Sunca 3) (gripe) II дирнути, || ганути • || dirnuti, || ganuti Det beveget meg dypt Дубоко ме je дирнуло * Duboko me je dirnulo 4) (få til) наводити || навести * navoditi || navesti Hun beveget ham til å gjore det Она ra je навела да то учнни k Ona ga je navela da to učini bevegelig -e A покретан * pokretan bevegelsje -en 1) покрет, кретња, кретање * pokret, kretnja, kretanje å sette i bevegelse ставити y покрет, покренуги * staviti u pokret, pokrenuti å vare i bevegelse бити y покрету * biti u pokretu _ å sette seg i bevegelse покр_енути_се, *_ pokrenuti se Toget satte seg i bevegelse Воз je кренуо * Vlak je krenuo^ *å sette himmel og jord i bevegelse преврнути небо и земљу к prevrnuti nebo i zemlju 2) (strømning) покрет * pokret en politisk bevegelse политички покрет * politički pokret arbeiderbevegelsen раднички покрет * radnički pokret 3) (sinnsbevegelse) узбуђење, тронутост * uzbu. đenje, tronutost Stemmen skalv av bevegelse Глас je дрхтао од узбуђенл * Glas je drhtao od uzbudenja Det satte sinnene i bevegelse To je узбудило духо-

41

bevitnelse ве * To je uzbudilo duhove bevegelseshemmet -e A хендикепиран * hendikepiran bever -en, pl. -e (zool.) дабар k dabar bevertning -en јело * jelo en lett bevertning закуска * zakuska bevilgle -etj-a V дотирати, додељивати || доделити (средства) * dotirati, dodjeljivat || dodijeliti (sredstva) bevilgning -en дотација, додела средстава * dotacija, dodjela sredstava bevilling -en одобрење, дозвола (за вођење неког посла) * odobrenje, dozvola (za vođenje nekog posla) skjenkebevilling дозвола за точења алкохолних ггаћа * dozvola za točenje alkoholnih piča bevinget A крилат * krilat bevinget ord крилатица * krilatica bevjs -et, pl. -j-er 1) доказ * dokaz å fore bevis for noe изнети доказе за нешто к iznijeti dokaze za nešto fellende bevis одлучујући доказ * odlučujući dokaz Saken ble henlagt pågrunn av bevisets stilling Предмет je закључен због недостатка доказа к Predmet je zaključen zbog nedostatka dokaza 2) (tegn) знак * znak som et bevis på vår takknemlighet y знак наше захвалности * u znak naše zahvalnosti 3) (bevitnelse) потврда * potvrda . . . bevisbyrd|e -en обавеза доказивања * obveza/obaveza dokazivanja bev|s|e -te V доказивати || доказати k dokazivati || dokazati bevisførsel -en, pl. -sier доказни поступак, излагање доказног материјала к dokazni postupak, izlaganje dokaznog materijala bevismaterial|e -et, pl. -er доказни материјал * dokazni raaterijal bevisst -e A : 1) свестан ~к svjestan å vare seg bevisst noe бнти свестан нечега biti svjestan nečega 2) (med vilje) намеран * namjeran en bevisst fornarmelse намерна увреда * namjerna uvreda be\\sstgfarejj[jorde, -gjort V чинити || учннити свесним, II освестити к činiti j|Tičiniti svjesnim, || osvijestiti bevjssthet -en свест * svijest å vare ved bevissthet бити при свести * biti pri svijesti å miste bevisstheten изгубити свест * izgubiti svi­ jest å komme til bevissthet доћи к свести * doći k svijesti bevisstløs -/, -e A онесвешћен, несвестан, бесвестан * onesviješćen, besyjestan bevisstløshet -en несвестица, несвест к nesvjestica, nesvijest bevitnels|e -en потврда, сведочанство * potvrda, svjedodžba

bevokte bevokt|e -etj-a V чувати • čuvati Fengslet er strengt bevoktet Затвор je строго чуван * Zatvor je strogo ćuvan bevæpnet -e A наоружан * naoruian, oboruian tungt bevæpnede styrker тешко наоружане снаге * teško naoružane snage *å være bevæpnet til tennene бити наоружан до зуба biti naoružan do zuba bi AD V: å slå noen bi помагати || помоћи некоме * poraagati || pomoći nekome *Lykken står den djerve bi Јунаку ce срећа осмеxyje * Junaku se sreća osmjehuje Bibelen Библија, Свето писмо * Biblija, Sveto pismo bibelsted -et, pl. -er цитат из Библије * citat iz Biblije bibliotek -et, pl. -j-er библиотека ~k knjižnica, biblioteka å låne boker på biblioteket позајмљивати || позајмити књите y библиотеци * posuđivati || posuditi knjige u knjižnici/biblioteci bibliotekar -en библиотекар * knjižničar, biblio­ tekar bidra bidro, bidratt V доприносити || допринети (нечему) * pridonositi || pridonijeti, doprinositi || doprimjeti (nećerau) Besoket bidrar til å bedre forbindelsene Посета д о приноси побољшању односа * Posjet pridonosi poboljšanju odnosa Alle må bidra med silt Свако треба да да свој допринос * Svatko treba dati svoj doprinos bidrag -et, pl. 1) допринос * doprinos å gi sitt bidrag til noe дати свој допринос нечему * dati svoj doprinos nečemu 2) (tilskudd) прилог * prilog et økonomisk bidrag новчани прилог * novčani prilog 2) barnebidrag„алиментација * alimentacija bidragsplikt -en обавеза плаћања алиментације * obveza/obaveza plaćanja alimentacije bi|e -enj-a (zool.) (Apidae) пчела * pćela bielv -enj-a приток * pritok bifall -et, pl.1) аплауз, плесак * pljesak, aplauz stormende bifall буран аплауз ic buran pljesak 2) (støtte) подршка ic podrška biff -en бифтек * biftek *å greie biffen успети * uspjeti * Saken er biffСве y реду. Ствар je y реду * Sve u redu. Stvar je u redu bihol|e -en (anat.) носна дупља, синус • nosna šupljina, sinus bihulebetennels|e (med.) -en запаљење носних дупљи -k upala nosnih šupljina, upala sinusa biinntekt -en узгредна зарада, приход од допунског рада к uzgredna zarada, prihod od dopunskog rada bikkjle -a кер, куче, пас * pas *Det er mange bikkjer om beinet Много ce керова туче око те кости. Много уста, a једна погача * Mnogo usta, a jedna pogača bikubje -en кошница k košnica

42

billett

bil -en кола (пл.), automobil, auto * automobil, auto å kjøre bil возити кола/ауто * voziti auto bilag -et, pl. - прилог, додатак * prilog, dodatak bilbeltje -et, pl. -er сигурносни појас (y аутомобилу) * sigurnosni pojas (u automobilu) bild|e -et, pl. -er 1) слика * slika å male et bilde насликати слику * naslikati sliku Boka gir et falskt bilde Књига пружа лажну слику * Knjiga pruža lažnu sliku *å danne seg et klart bilde av noe стећи јасну слику o нечему * steći jasnu sliku o nečemu *Han er ute av bildet Он више није актуелен к On više nije aktualan *å komme inn i bildet постати актуелан k postati aktualan. 2) (foto) снимак, слика, фотографија k snimka, slika, fotografija å ta et bilde снимити, сликати, фотографисати k snimiti, slikati, fotografirau bildel -en резервни део за кола * rezervni dio za auto bildende A: bildende kunst ликовна уметност k likovna umjetnost bil|e -tej-a'V 1) путовати колима/аутом, возити ce колима, возити •*• putovati autom, voziti se aiitom, voziti Vi bilte til byen Одвезли смо ce y град ic Odvezli smo se u grad 2) (trans.) одвозити/одвести * odvoziti || odvesti "Han bilte henne hjem Одвезао jy je кући * Odvezao ju je kući bilforhandler -en, pl. -e продавац аутомобила * prodavač automobila bilfri -tt, -e A без аутомобила, где je забрањена вожња * bez automobila, gdje je zabranjena vožnja en bilfri sone пешачка зона * pješačka zona bilfører -en, pl. -e возач, шофер ic vozač, šofer biljst -en возач, аутомобилиста * vozač, automobilist biljard -en билијар * biljar bilkjøring -епј-а вожња аутомобилом * vožnja automobilom bill|e -en (zool.) (Coleoptera) тврдокрилац, корњаш к kornjaš, tvrdokrilac billedbok -enj-a, pl. -bøker сликовница * sUkovnica billedhugger -en, pl. -e вајар * kipar billett -en 1) (til transportmidler) карта * karta å bestille billett резервисати карту * naručiti kartu å løse billett купити карту k kupiti kartu Jeg skal ha to billetter til Dubrovnik Молим вас, две карте за Дубровник * Molim Vas, dvije karte za Dubrovnik togbillett карта за воз, возна карта * karta za vlak, vozna karta flybillett авионска карта * avionska karta 2) (til forestillinger) улазница, карта k ulaznica, karta å kjøpe billett til et teaterstykke купити улазницу за позоришну представу * kupiti ulaznicu za

Billett merket (Bill. merk.) kazališnu predstavu 3) (svar på annonse) шифра * sifra, oznaka Billett merket (Bill. merk.) «ikke-roker». Шифра «непушач» * Oznaka «nepusac» å legge inn billett på en annonse одговорити на оглас y новинама * odgovoriti na oglas u novinama billig -e A јефтин, јевтин * jeftin billigsalg -et. pl. - распродаја * rasprodaja billion -en билион * bilijun, bilion bilmekaniker -en, pl. -e аутомеханичар * automehaničar bilradio -en ауто-радио, радио за аутомобил * auto-radio, radio za automobil bilsyk -t, -e A оболео од аутомобилске болести * obolio od vožnje autom Barnet blir lett bilsyk Детета л а к о ухвати мучнина од аутомобила -к Djeteta lako uhvati mučnina od automobila Biltilsynet (best.) Инспекција возила * Inspekcija vozila biltur -en вожња колима ~k vožnja automobilom bilulykk|e -en саобраћајна несређа * prometna nesreća bilverksted -et, pl. -er ауто-сервис * auto-servis bind -et. pl. 1) (eksemplar av bok) TOM, књига k svezak, tom, knjiga samlede verker i fem bind сабрана дела y пет томова к sabrana djela u pet svezaka 2) (bokomslag) корице (пл.) (за књиту), повез * korice (pl.) (za knjigu), povez, uvez en bok med skinnbind књига y кожном увезу * knjiga u kožnom povezu 3) (toybind) завој, повез * zavoj, p o v e z å gå med armen i bind носити руку y завоју * nositi ruku u zavoju med bind for øynene завезаних очију" * zavezanih očiju 4) (hygienisk) хигијенски уложак ~k higijenski uložaic bindende A који обавезује k koji obavezuje/obvezuje bindende påmelding коначна.пријава k konačna prijava bindeledd -et. pl. - спона * spona binders -en спајалица * spajalica bindestrek -en цртица * crtica binding -en f-aвез k vez skibindinger везови~за CKHJe~Tfr~vezovrza~skije— bindevev -et везивно ткиво * vezivno tkivo binyr|e -en (anat.) надбубрежна жлезда * nadbubrežna žlijezda biokjemi -en биохемија * biokemija biologi -en биологија * biologija biologisk -e A биолошки * biološki biprodukt -et. pl.-f-er узгредни производ, нуспроизвод * uzgredni proizvod, nusproizvod birøkt -en пчеларство * pčelarstvo bisette bisatte bisatt V сахрањивати || сахранити * pokopavati || pokopati, sahranjivati || sahraniti bisettels|e -en сахрана * pogreb, sahrana, sprovod biskop -en епископ, владика k biskup' bispedømmje -et, pi -er епископија * biskupija

43

bivirkning bistand -en помоћ * pomoć å søke juridisk bistand тражити правну помоћ * tražiti pravnu pomoć bit -en 1) (stykke) комадић, парче, део * komadić, dio Fienden erobret landet bit for bit Непријатељ je освајао земљу део no део * Neprijatelj je osvajao zemlju dio po dio Koppen gikk i tusen biter Шоља ce разбила y naрампарчад * Šalica se razbila u koraadiće bite bet/beit, bitt V 1) гристи II угристи gristi || ugristi Fisken biter Риба гризе k Riba grize å bite negler гристи нокте k gristi nokte * Vi fikk noe å bite i Добили смо нешто да прегриземо * Dobili smo nešto da pregrizemo *å bite fra seg бранити ce * braniti se *å bite i gresset губити || изгубити k gubiti || izgubiti *d bite i seg noe прогутати нешто k progutati nešto *Han bet på det Загризао je k Zagrizao je *å bite sinnet i seg прогутати бес k progutati bijes *å bite noen av прекинути некога k prekinuti ne­ koga *å bite merke i noe запазити нешто k zapaziti neš to *Ingenting biter på ham Н и ш т а не може да ra избаци из такта * Ništa ga ne može izbaciti iz takta *Det er bitende kaldt Мраз уједа * Mraz ujeda *bitende ironi загрижљива иронија * zagrižljiva ironija 2) (stikke) уједати || ујести * ujedati || ujesti, || ugristi Han ble bitt av en orm Ујела ra je змија * Ugrizla ga je zmija bitt -et, pl.е 1) УЈ Д, угриз •*• ujed, ugriz hundebitt ујед nea * ugriz psa 2) (merke) рана од уједа * rana od ugriza 3) overbitt истурена горња вилица * isturena gornja čeljust underbitt истурена доња вилица isturena donja čeljust bitte ADV : bitte liten сићушан, ситан * sićušan, sitan bitte små hus малене кућице * .malene kudce hitterst, bitre A 1) (om smak) горак * gorak en bitter medisin горак лек * gorak lijek 2) (skuffet) огорчен, озлојеђен, једах * ogorčen, ozlojeđen, jedak 3) (uforsonlig) огорчен, д.ут, жучан * ogorčen, ljut, žučan bitre fiender љути непријатељн * ljuti neprijatelji Det er bittert å måtte gjøre det Тешхо ми пада што то м о р а м учинити * Teško mi pada što to moram učiniti bitterhet -en огорченост, озлојеђеност, јеткост * ogorčenost, ozlojeđenost bivirkning -en узгредна последица к uzgredna роsljedica

bjeffe bjeff]e -et/-a V лајати, кевтати * lajati bjelk|e -en греда, балван * greda, balvan bjell|e -en/-a звонце * zvonce *å henge bjeller på katten окачити мачки звоно o pen * zakvačiti mački zvono o rep bjerk -en{-a = bjerk (bot.) (Betitla odoraia) бреза * breza bjørn -en (zool.) медвед * medvjed bjørnebær -et, pl. - (bot.) (Rubusfruticosus) купина • kupina bjørnetjeneste -en медвеђа услуга * medvjeđa usluga å gjore noen en bjørnetjeneste учинити некоме медвеђу услугу * učiniti nekome medvjeđu uslugu bla -dåe V листати, прелиставати || прелистати * Iistati, prelistavati || prelistati Han bladde gjennom boka Прелистао je књиту * Prelistao je knjigu blad -et, pl. -l-er 1) (lov) лист (пл. лишће) * list (pl. ušce) Bladene faller Лишће пада * Lišce pada *å ta bladet fra munnen рећи своје мишљење ~k ' reći svoje mišljenje 2) (ark) лист (хартије) * list (papira) Boka har mange lose blader У књизн има мнбго неповезаних листова * U knjizi ima mnogo nepovezanih Iistova *å spille fra bladet свирати no нотама * svirati po notama 3) (avis) лист, новине (пл.) * list, novine (pl.) ukeblad илустровани лист .* tjednik 4 e )J SS) ОШТЈЛШД, ce; nivblad оштрица sagblad лист тестере * lisf pile - ^ ј ј | ^ Ш а * 1 У о п а т а весла * lopata vesla bladla^pWf^Yzoo/J лисна ваш -k lisna uš, ušenak bladløs -/. -e A без лишћа * bez lišca blaffen: å gi blaffen i noe не марити за нешто * ne ^raariti^za^nešto Det gir jeg blaffen i! Баш ме брига! Свеједно ми je! * Baš me briga! Fućka mi se! blakk blakt, -e A 1 "" , " ^ 1) (pengelens) без новца, ш в о р ц " * bez novca, švorc Jeg er helt blakk Немам ни пребијене паре * Nemam ni prebijene pare 2j__(om Jiestj-wytiKacT, -кулашаст-(о-коњу) žućkast, kulasast (o konju) blandje -et(-a V 1) (rore sammen) мешати || помешати/промешати/смешати k miješati || pomiješati/promiješati/ smiješati å blande saft og vann помешати сок и воду * pomiješati sok i vodu å blande kort промешати карте k promiješati karte Han blander språkene Меша језике * Miješa j e zike å blande gift смешати отров kr smiješati otrov 2) å blande seg med мешати ce || измешати ce ca + miješati se || izmiješati se s Han blandet seg med tilskuerne Умешао ce међу

44

blankett

гледаоце k Umiješao se među gledaoce 3) å blande sammen (fig.) мешати || помешати/ измешати, бркати || побркати/збркати * miješati II pomiješati/izmiješati, brkati || pobrkati/ zbrkati Han blander sammen datoene Брка датуме * Brka datume 4) å blande seg opp i noe мешати ce || умешати ce y нешто * miješati se || umiješatiVe u nešto Han blander seg opp i alt Он ce y све меша k On se u sve miješa Ikke bland deg opp i andres saker! He мешај/ петљај ce y туђи nocao! * Ne miješaj/petljaj se u tudi posao! blandet -e A 1) мешовит * mješovit et blandet kor мешовит xop * mješovit kor/zbor et blandet ekteskap мешовит брак + mješovit brak 2) мешан * miješan blandet grill мешано месо на жару. * miješano meso na žaru 3) (tvilsom) противречан * proturječan Boka fikk en blandet mottakelse Књига je примљена на разне начине * Knjiga je primljena na --Ijj^ne na'čine med blandede følelser c противречним осећањима * s proturječnim osjećajima Det var en.blandet fornøyelse Није било само задовољство k Nije bilo samo zadovoljstvo blanding -enj-a 1) MemaBttTÉP^mjesavina 2) (det å blande) мешање k mješanje blank -/, -e A *Mm_\.. 1) (skinnende) б л и с т а В ј ^ ^ ^ , * blistav, sjajari" blanke knapper сјајна дугмад sjajna dugmad blank is гладак лед (без снега) ^rglada.k led jQjez snijcga> . blank maling сјајна & skoene er blanke ципелС cn^jyt^clpWe^eyåJu å pusse noe blankt изглачати нештo до cjaja k izglačati nešto do sjaja *midt på blanke dagen усред бела дана k usrijed jMjela dana *Det er blank logn To je чиста лаж * To je eista laž *d få blankt avslag бити начисто одбијен k biti glatko odbijen —-Jeggir-blanke-blaffen! ЈБаш_м_е .6pHraLåL_Bas_me_ briga! 2) (ubeskrevet) празан, чист k prazan, čist et blankt ark празан лист хартије * prazan list papira Eleven leverte blankt Ученик je предао празан лист * Učenik je predao prazan list å stemme blankt предати празан гласачки листић к predati prazan glasački listić 3) (uten kunnskaper) без знања * bez znanja Han er helt blank i fysikk Он појма нема o физици * On pojma nema o fizici 5) (nøyaktig) тачан * točan to blank (2,0) чиста двојица * čista dvojka blankett -en формулар, образац * formular, obrazac, tiskanica :

—

45

blant

PREP 1) (på et sted) међу (нечим) * među (nečim) Han sitter blant vennene Седи међу пријатељима * Sjedi medu prijateljima å være ute blant folk кретати ce међу људима * kretati se medu ljudima 2) (til et sted) међу (нешто) * medu ( n e š t o ) å komme ut blant folk излазити међу људе * izlaziti medu ljude blaut A -»•• bløt blazer [bleser] -en сако * sako blei -en типчина, тип * tipčina, tip Fy for en blei! Одвратан тип! * Odvratan tip! bleije -enj-a пелена * pelena å skifte bleier på en baby мењати беби пелене * mijenjati bebi pelene bleik -t, -e=blek A блед k blijed å bli blek || побледети, || пребледети * || poblijedjeti, (I problijedjeti Han ble blek av skrekk Пребледео je од страха Problijedio je od straha å vare blek som et laken бити блед као крпа * biti blijed kao krpa Fotballaget leverte en bleik innsats Фудбалски тим je слабо итрао k Nogometna momčad je slabo igrala *Han er bleik om nebbet Tpecy му ce гаће * Tresu blant

mu

se g a c e

b l e k k -et мастило * t i n ta

å skrive med penn og blekk писати пером и мастил о м * pisati perom i tintom blekksprut -en (zool.) 1) (åttearmet. Octopus) хоботшгаа kr hobotnica 2) (tiarmet, Sepia officinalis) сипа * sipa 3) (tiarmet, Loligo vulgaris) литња * lignja blemm|e -enj-a плик, мехур * plik, mjehur bli ble/blei, blitt V 1) (bli varende) остајати || остати * ostajati || osta ti Han ble hjemme Остао je код К7ће * Ostao je kod kuće Bare bli sittende! С а м о останите на својим местима! * Samo ostanite na svojim mjestima! Det får bli med dette To je доста k To je dosta 2) (om framtid) бити * biti Det blir regn Биће кише k Bit ce kiše Jeg blir borte i morgen Сутра ћу бити одсутан * Sutra ću biti odsutan ~DFrb1iF vanskeligBnfle^eurKO^-Bitce-tesko^:— Hvis det blir pent var ... Ако буде лепо време ... * Ako bude lijepo vrijerae ... 3) (om forandring av tilstand) постајати || noстати * postajati || postati Det ble kaldt Захладнело je -k Zahladnjelo je Han ble formann Постао je председник * Postao je predsjednik Dagene blir lengre Дани бивају дужи * Dani bivaju duži å bli syk разболети ce * razboljeti se å bli gal полудети * poludjeti å bli voksen одрасти * odrasti å bli frisk || оздравити * || ozdraviti å bli rik обогатити ce k obogatiti se

blid

å bli blind ослепити * osbjepiti å bli sint наљутити ce k naljutiti se . 4) (i passiv) бити * biti Tyven ble grepet Лопов je ухваћен. Ухватили cy лопова * Kradljivac je uhvaćen. Uhvatili su kradljivca Han ble kjort hjem Одвезли cy ra куђи * Odvezli su ga k u d Hun ble drept Била je убијена. Убили cy je * Bila je ubijena. Ubili su je bli av 1) остваривати ce || остварити ce, обистињавати ce II обистинити ce k ostvarivati se || ostvariti se, obistinjavati se || obistiniti se Hvis det blir noe av planen Ако ce план оствари * Ako se plan ostvari Det ble ikke noe av motet Састанак je отказан * Sastanak je otkazan 2) Hvor ble det av ham? Где je нестао? * Kamo je nestao? Jeg vel ikke hvor det ble av pengene He знам где je новац нестао * Ne znam kamo je novac nestao Hva skal det bli av ham? Шта ће бити од н>ега? * Što će biti od njega? bli av med noe продавати || продати * prodavati || prodati bli borte нестајати || нестати, крити ce || сакрити ce * nestajati || nestati, kriti se || sakriti se Sola ble borte bak en sky Сунце je нестало иза облака * Sunce je nestalo iza oblaka Skipet ble borte i det fjerne Брод je нестао y даљини * Brod je nestao u daljini bli med придруживати ce || придружити ce * pridruzivati se || pridružiti se Blir du med på tur? Хоћеш ли c нама на излет? * Hoćeš li s nama na izlet? bli til 1) претварати ce || претворити ce k pretvarati se II pretvoriti se Trollet ble til stein Трол ce претворио y камен * Trol se pretvorio u kamen Vannet blir til is Вода ce леди * Voda se ledi 2) настајати || настати * nastajati || nastati Hvordan er diktet blitt til? Како je настала песма? * Kako je nastala pjesma? 3) испадати || испасти * ispadati || ispasti Det ble til at vi reiste Ha крају смо ипак отпутовали * Na kraju smo ipak otputovali —^va-^/^r-aer-r//^Штatieмo?-*-Što-cemo? bli ved 1) продужавати || продужити, настављати || наставити * produžavati || produžiti, nastavljati || |Г nastaviti Han ble ved å snakke Наставво je да говори * Nastavio je govoriti 2) остајати || остати k ostajati || ostati Han ble ved sitt Остао je при своме * Ostao je pri svorne Alt ble ved det gamle Све je остало no старом * Sve je ostalo po starome blid -e A ведар, весео, насмејан * vedar, veseo, nasmijan Hun er alltid blid og glad Увек je ведра и весела m

46

blidgjøre

• Uvijek je vedra i vesela Jeg er ikke særlig blid på ham Прилично ce љутим на њега * Prilično se ljutim na njega blidgjere -gjorde -gjort V одобровољавати || одобровољити, размекшавати || размекшати * odobrovoljavati || odobrovoljiti, razraekšavati || razraekšati blikk -et, pl. - (øyekast) поглед • pogled *å kaste et blikk på noe бацити поглед на нешто • baciti pogled na nešto å senke blikket оборити поглед * oboriti pogled *å bli fjern i blikket бити замишљеног/сањарског погледа * biti zamišljena/sanjarska pogleda kjærlighet vedjorste blikk љубав на први поглед •к ljubav na prvi pogled å veksle blikk погледавати ce || погледати ce • pogledavati se || pogledati se å folge med blikket пратити погледом -k pratiti pogledom *å ha et åpent blikk for noe немати предрасуда према нечему * nemati predrasuda preraa nečernu blikk 2 -et (metallplate) (бели) лим, плех * (bijeli) lim, pleh blikkboks -en конзерва, лименка * limenka, konzerva blikkenslager -en. pl. -e лимар k limar blind -t, -e A слеп * slijep en blind mann слепац * slijepac en blind kvinne слегшца * slijepica blind på det ene øyet слеп на једно око, ћорав * slijep na jedno oko, ćorav *blind lydighet слепа послушност * slijepa poslušnost *å være blind for noe бити слеп за нешто * biti slijep za nešto ' -*m*m*å stirre seg blind på noe забуљити ce y нешто * zabuljiti se u nešto *å stole blindt på noen слепо веровати некоме k slijepo vjerovati nekomu * Kjærlighet gjør blind Љубав je лепа, али слепа * Ljubav je lijepa, ali slijepa blindebukk -en: å leke blindebukk играти ce ћораве баке * igrati se žmurke/skrivača blindeskol|e -en школа за слепе * škola za slijepe blindeskrift -en писмо за слепе, Брајево писмо * pismo za shjepe, Brajevo pismo bUndgatle -ел/-д слепа улица, ћорсокак^jr slijepa ulica blindhet -en слепило, слепоћа * sljcpilo, sljepoća blindlanding -enf-a слетаље наслепо -к slijetanje naslijepo blindpassasjer -en слепи путник * slijepi putnik blindtarm -en слепо црево * slijepo crijevo, crvuljak blindtarmsbetennels|e -en (med.) запаљење слепог црева к upala slijepog crijeva 1 blink -et, pl. - (glimt) блесак * blijesak 2 blink -en (målskiye) централни круг мсте, (фит.) тачан погодак к središnji krug mete, (fig.) točan pogodak *å treffe midt i blinken погодити y центар мете; (фиг.) погодити срж * pogoditi u središte mete, (fig.) pogoditi srž 1

:

blodskam

blinke -etj-a V светлуцати, блескати || блеснути k svjetlucati, blijeskati || bljesnuti Fyrtårnet blinker Светионик блеска * Svjetionik blijeska Stjernene blinker Звезде светлуцају/трепере k Zvijezde svjetiucaju/trepere blitz [blits] -en блиц k blic, fleš blod -et крв k krv . . å gi blod давати крв k davati krv De sloss 'så blodet rant Тако cy ce тукли да je лила крв k Tako su se tukli da je lila krv *å få blod på tann запалити ce за нешто * oduševiti se za nešto *å skapejsette vondt blod посејати злу крв * posijati zlu krv *å slå kaldt vann i blodet på noen расхладити некога * rashladiti nekoga *Det har gått ham i blodet To му je y крви k To mu je u krvi *å tilfore friskt blod унети свежу крв k unijeti svježu krv *Blod er tykkere enn vann Крв није вода * Krv nije voda *å myrde noen med kaldt blod хладнокрвно убити некога * hJadnokrvno ubiti nekoga *Bloderkom i kok Узбуркала ce крв * Uzburkala se krv blodbad -et.pl. - крвопролиће, покољ • krvoproliče, pokolj blodbank -en банка крви k banka'krvi blodfattig -e A малокрван, анемпчан k slabokrvan, anemi čan blodforgiftning -en тровање крви * trovanje krvi blodgiver -en, pl. -e давалац крви * davalac krvi blodhevn -en крвна освета * krvna osveta blodig -e A крвав k krvav *Det er blodig alvor To je крвава збиља * To je krvava zbilja *blodig urett крвава неправда k krvava nepravda *Han lar blodig feil Он крваво греши * On gadno grijeSi blodigl|e -en (zool.) (Hirudo medicinalis) пијавица * pijavica blodkar -et, pl. - крвни суд * krvni sud blodlegem|e -et, pl. -er крвно зрнце, крвно телашце, крвна ћелија к krvno zrnce, krvno tjelešce, krvna stanica Wp_dmangeljien.MaiiOKpBHocT * slabokrvnost blodomløp -et, pl. - крвоток, циркулација крви * krvotok, krvni optok, cirkulacija krvi blodoverføring -enj-a трансфузија крви * transfuzija krvi blodpropp -en (med.) тромбоза, зачепљење крвних судова -к tromboza, začcpljenje krvnih žila blodprosent -en п о с п п а к црвених крвних зрнаца * postotak crvenih krvnih zrnaca bIodprøv|e -enj-a 1) анализа крви k analiza krvi 2) (resultatet) крвна слика * krvna slika blodpøls|e -enj-a крвавица * krvavica blodsenkning -en (med.) седиментација k sedimentacija * blodskam -men родоскврнуће, родоскрвље, po-

blodskutt доскрвљење * rodoskvrnuče blodskutt -e A закрвављен, закрвавео * zakrvavljen med blodskutte øyne закрвављених очију * zakrvavljenih očiju blodtap -et губитак крви * gubitak krvi blodtrykk -et крвни притисак * krvni tlak blodtyp|e -en крвна група * krvna grupa blodtørstig -e A крвожедан, крволочан * krvožedan, krvoločan blodår|e -en/-a крвна жила * krvna žila blokk -en 1) (bolig-) стамбена зграда * starabena zgrada hoyblokk солитер * soliter 2) (skrive-) блок (за писање) * blok (za pisanje) notisblokk бележница • bilježnica, teka tegneblokk блок за цртање * blok za crtanje 3) steinblokk камени блок * kameni blok 4) (politisk) блок, савез * blok, savez Østblokken Источни блок * Istočni blok 5) (olje-) подручје где ce тражи нафта -к područje gdje se traži nafta blokkerje -te V блокирати * blokirati blokkfløyte -enj-a блок-флаута * blok-fiauta blomkål -en (bot.) карфиол * cvjetača, karfiola blomst -en 1) цвет * cvijet å plukke blomster брати цвеће * brati cvijeće 2) (blomstring) цват * cyat Epletrærne står i blomst Јабуке cy y цвату * Jabuke su u cvatu å slå ut i full blomst расцветавати ce || расцветати ce * rascvjetavati se || rascyjetati se blomsterbukett -en букет цвећа * buket/kita cvijeća blomsterhandel -en, pl. -dier цвећарница, цвећара * cvjećarnica, cvjećarna blon^tejnn)^,.-e^/-a саксија * lonac za cvijeće в етатн 4НИ ШШШ' Д Ј II процветати * cvjetati

47

blå

blus|e -ај-еп блуза * bluza blussje -etj-a V: blusse opp буктати || букнути * buktati II buknuti bly -et олово k olovo *tung som bly тежак као олово k težak kao olovo blyant -en оловка * olovka å skrive med blyant писати оловком * pisati olovkom blyantspisser -en, pl. -e резач за оловке k šiljilo za olovke blyforgiftning -en тровање оловом * trovanje olovom blyg -e A снебивљив, стидљив -k stidljiv, sramežljiv blyghet -en снебивљивост, стидљивост * stidljivost. sramežljivost blær|e -enj-a 1) (urin-) (мокраћна) бешика * (mokraćni) mjehur 2) (blemme) плик * mjehurić, plik 3) (overlegen person) надувенко, надута особа к naduvenko, naduta osoba Han er en hoven blære! Он je надувена тиква! * On je naduvena tikva! blærekatarr -en (med.) запаљење мокраћне бешике *• upala mokraćnog mjehura blæretang -en (bot.) (Fucus vesiculosus) атлантски брачиђ * atlantski bračić blø -dde V крварити * krvariti Han blør neseblod Oa крвари из носа * On krvari iz nosa bløder -en. pl. -e хемофиличар * hemofilicar blødersykdom -men (med.) хемофилија * hemofilija blødning -en крварење k krvarenje bløff -en блеф, обмана, превара blef, obmana, prijevara il р ш Р н в * ^ ^ bløff|e -et/-a V блефирати, обмањивати || обмануEpletrærne blomstrer Јабуке цветају * Jabuke ти * blefirati, obmanjivati || obmanuti cvjetaju bløt -/, -e A = blaut Kulturlivet blomstrer Културни живот цвета * 1) (myk) мек * mek Kulturai život cvjeta *å bli blot om hjertet \\ разнежити ce * || raznježiti blomstret -e A цветни, ca цветним шарама * cvjetse ni, s cyjetnim šarama 2) (skjor) ћакнут k ćaknut blomstring -enj-a цват, цветање * cvat, cvatnja, *Han er bløt på pæra (fam.) И м а сламу y глави cvjetanje * Ima slamu u glavi blond -/, -e A 3) (våt) (oftest blaut) мокар k mokar /Ј-Плав.(о-КОСи) jfc. plav jjojcosi) å legge tøy i bløt потогшти в е ш , * namočiti rublje Hun har blondt hår Она има плаву косу i k r D n a *å legge hoder i bløt м у ћ н у п г т л а в о м -*-mućnuti ima plavu kosu glavom 2) (lyshåret) плавокос * plavokos Han er blaut på beina Мокре cy му ноге * Mokre en blond kvinne плавуша k plavuša su mu noge blondin|e -enj-a плавуша * plavuša 4) (veik) слаб * slab bluferdig -e A стидљив * stidljiv, sramežljiv Han er for blotjblaut til å protestere Сувише je blund -en дремеж * drijemež слаб да би протестовао * Suviše je slab da bi å ta en blund || дремнути * || dremnuti protestirao blunder -en, pl. -e груба грешка * gruba greška bløtdyr -et, pl. - (zool.) (Mollusca) мекушац meblunkje -etj-a V трептати || трепнути k treptati || kušac trepnuti bløtkakfe -aj-en (крем) торта, торта ca кремом * å blunke med øynene трептати очима k treptati (krem) torta, torta s kremom očima blå -it A *å gjøre noe uten å blunke учинити нешто не треп1) плав, м о д а р * plav, modar нувши оком * učiniti nes to ne trepnuvši okom Han har blå øyne И м а плаве очи * Ima plave oči

blåbær hoyt oppe i det blå високо y плавети/плаветнилу * Visoko u plavetnilu *Det er helt ut i det blå To виси на дуду • Na vrbi svirala *Det skal du bli blå for! Можеш ce сликати! * Možeš se slikati! 2) (etter slag) модар • modar et blått merke модрица * modrica et blått oye модрица око ока, масница на оку * modrica oko oka, masnica na oku *Hun slo seg så hun ble gul og blå Тако ce ударила да je сва y модрицама * Tako se udarila da je sva u modricama Han hostet så han ble blå i ansiktet Од кашља je сав поплавео y лицу * Od kašlja je sav poplavio u licu blåbær -et.pl. - (bot.) (Vaccinium myrtillus) боровница * borovnica * Dette er bare blåbær To cy трице и кучине. To je просто као купус * To su trice i kučine blåklokk|e -enj-a (bot.) (Campanula rotundifolia) звонце, звончић * zvončić blåhval -en (zool.) (Baaenoptera musculus) плаветни кит * plavetni kit blåmeis -en (zool.) (Parus caeruleus) плаветна сеница * plavetna sjenica blåpapir -et, pl. - индиго-namip * indigo-papir blås|e -te V 1) (om vind) дувати * puhati Det blåser Дува ветар * Puše yjetar Det blåser opp til storm Долази рлуја * Dolazi oluja *Han forstod hvilken kant vinden blåste fra Схватио je c које стране дува ветар * Shvatio je s koje strane puše yjetar 2) (ifloyte od.) дувати (y трубу/флауту), звиждати * svirati (puhanjem), puhati, zviždati Dommeren blåser ifloyta Судија звижди * Sudac sviždi/fućka *Det blåser vi en lang marsj i Баш нас брига за то * Bai nas briga za to * Vel blåst! Одлично! * Odlično! blåse av 1) звиждаљком означити крај утакмице • zviž_ . ^ о ^ Ц к ^ т ^ о Ј Ј а | ^ Л г а ј utakmice ^'ШШВ^^Шш^^^катреп Судија je одсвирао/ означио itpaj утакмице -к Sudac je odzviždao/ —označio kraj-utakmice 2) (ikke bry seg om) не марити * ne mariti Han bare blåste av det jeg sa Само je одмахивао руком на то ш т о сам говорио ic Samo je odmahivao rukom na to sto sam govorio blåse i (gi blaffen i) не марити * ne mariti Det blåser jeg i! Баш ме брига! Фућка ми ce! * Baš me briga! Fućka mi se! å blåse bort || одувати * || otpuhnuti Papiret blåste bort Ветар je одувао папир Vjetar je otpuhnuo papir å blåse ned || оборити (дувањем) • || srušiti puhanjem Et tre ble blåst ned av vinden Ветар je оборио дрво * Vjetar je oborio drvo å blåse ut || угасити дувањем • || ugasiti puhanjem

48

bokbinder å blåse ut et lys угасити свећу * ugasiti svijeću blåskjell -et, pl. - (zool.) (Mytilus edulis) мушула, дагња * dagnja, mušula blåveis -en (bot.) (Anemone hepatica) јетренка, крстати когштњак, плава саса/шумарица -к јеtrenka, krstati kopitnjak, plava sasa/šumarica *å få en blåveis добити модрицу око ока * dobiti modricu oko oka • blåøyd -e A 1) плавобк * plavook 2) (naiv) наиван, лаковеран ic nai van, lakovjeran 1 bo -et, pl. - имовина, баштина * imovina, baština å gjøre opp et bo вршити поделу имовине * vršiti podjelu imovine dødsbo заоставштина ic zaostavština å sette bo основати дом * osnovati dom 2 bo -dde V 1) (om geografisk område) живети k živjeti Vi bor i Norge Живимо y Норвешкој * Živimo u Norveškoj Han bor i Oslo Живи y Ослу * Živi u Oslu 2) (om leilighet) становати, живети * stanovati, živjeti Han bor i første etasje Станује y приземљу * Stanuje u prizemlju å skaffe seg et sted å bo наћи стан * naći stan 3) (ta inn) одседати || одсести k odsjedati || odsjesti Vi bor på «Grand» hotell Одсели смо y хотелу «Гранд» k Odsjeli smo u hotelu «Grand» 4) *Jeg vet ikke hva som bor i ham He знам шта ce све крије y н>ему * Ne znam što se sve krije u njemu bobl|e' -enj-a клобук, мехур k mjehur såpebobler мехури/клобуци од сапунице * mjehuri od sapunice 2 bobl|e -etj-a V испујцтата. мехурнце k ispuštati mjehurice bobIejakk|e -enj-a j a r a a напуњена ватом * jakna napunjena vatom bod -en 1) (lagerrom) остава k ostava matbod остава, шпајз * smočnica, ostava kjellerbod остава y подруму * smočnica u podrumu loftsbod^ остава_у_поткровљу_ * smočnica u pot~~ kfovlju 2) (uthus) шупа * šupa 3) (kiosk) киоск * kiosk pølsebod киоск за продају виршли к kiosk za prodaju hrenovki bohem -en боем * bohem boikott -en бојкот * bojkot handelsboikott трговински бојкот "k trogovinski bojkot boikott|e -etj-a V бојкотовати k bojkotirati bok -enj-a, pl. bøker књига * knjiga Det står i boka at... Пшпе y књизи да ... k Piše u knjizi da ... å fore boker водити књите * voditi knjige skrivebok свеска k bilježnica, teka bokbinder -en, pl. -e књиговезац" *

bokfink knjigovezničar, knjigoveža bokfink -en (zool.) (Fringilla coelebs) зеба * zeba bokføring -enl-a књиговодство * knjigovodstvo bokhandel -en, pl. -dier књижара * knjižara bokhandler -en, pl. -e књижар * knjižar bokholderi -et. pl. - рачуноводство, књиговодство k računovodstvo, knjigovodstvo bokhyll|e -enj-a регал, полица за књиге * regal, polica za knjige bokkøl -et јако црно пиво * jako crno pivo boklig -e. A књишки * knjiški bokmål -et «књишки језик», један од два норвешка књижевна језика настао развојем од данског (упор. nynorsk) к «knjiski jezik», jedan od dva norveška književna jezika nastao razvojem od danskog (upor. nynorsk) bokorm -en (фит.) књишки мољац * knjiski moljac boks -en 1) (dåse) (метална) кутија * (metalna) kutija blikkboks лименка * limenka hermetikkboks конзерва k konzerva 2) (bank-) сеф (y банци) * sef (u banci) 3) (post-) поштански фах/преградак -A- poštanski pretinac 4) (oppbevarings-) гардеробни преградак * garderobni pretinac 5) (telefon-) телефонска говорница/кабина * telefonska govornica/kabina 6) (vitne-) место за сведока (y судници) * mjesto za syjedoka (u sudnici) boksamling -enj-a збирка књига k zbirka knjiga boks|e -etj-a V боксовати * boksati boksehansker pl. рукавице за бокс * rukavice za boks boksekamp -en бокс-меч * boks-meč bokser -en, pl. -e боксер * boksač bokstav -en слово * slovo å skrive med store bokstaver писати великим словима pisati velikim slo vima *å dømme etter lovens bokstav судити no слову закона * suditi po slovu zakona bokstavelig -e A буквалан, дослован * doslovan, bukvalan *bokstavelig talt y буквалном смислу, буквално, дословце к doslovno, doslovce, bukvalno boksåpner -en, pl. -e отварач за конзерве * otvarač za konzerve boktrykker -en, pl, -e типограф, -штампар - J t tipograf, tiskar bolig -en стан, кућа k stan, kuća enebolig породична кућа, вила * obiteljska kuća, vila tomannsbolig кућа ca два стана * kuća sa dva stana boligbyggelag -et, pl. - стамбена задруга k stambena zadruga boligbygging -enj-a стамбена изградња * stambena izgradnja boligformidling -en стамбено посредништво * stambeno posredništvo boligkontor -et. pl. -j-er стамбена управа, оггштинска служба за стамбена питања * stambeni ured, općinska služba za stambena pitanja

bondegård

49

boliglån -et, pl. - стамбени кредит k stambeni kredit boligmarked -et стамбено тржиште * stambeno tržište boligspørsmål -et, pl. - стамбено питање * stambeno pitanje boIl|e' -en (skål) чинија, здела * zdjela suppebolle чинија за чорбу k zdjela za juhu 2 boll|e -en (kake) 1) (hvete-) земичка k slatko pecivo 2) (kjott-) ћуфта/округлица од меса * okruglica od mesa 3) (fiske-) ћуфта/округлица од рибљег меса * okruglica od ribljeg mesa 4) (mel-) кнедла, округлица од брашна к knedla, okruglica od brašna bolt -en реза, гвоздени клин, преворница, чивија к željezni klin, svornjak, zavoranj bom -men 1) (vei-) рампа, пречница, ђерам * rampa, brklja Veien er stengt med en bom Пут je затворен рампом k Cesta je zatvorena rampom *å sette en bom for noe ставити тачку на нешто * staviti točku na nešto 2) (sport.) греда * greda 2 bom -men (bomskudd) промашај * promašaj å skyte bom промашити циљ * promašiti cilj bom Л Л Р с к р о з , потпуно * skroz, potpuno *å sitte bom fast заглибити ce, укопати ce * zaglibiti se, ukopati se *å tie bom stille ћутати као заливен k šutjeti kao riba bombardement [-mang] -et, pl. -l-er бомбардовање * bombardiranje bomb|e' -enj-a бомба k bomba * Nyheten kom som en bombe Новост је^одјекнула као гром -Ar Novost je odjeknula kao grom 2 bomb|e -etj-a V бомбардовати * bombardirati bombefly -et, pl. - бомбардер (авион) k bombarder (avion) bomm|e' -etj-a V (ikke treffe) промашивати || npoмашити * promašivati || promašiti å bomme på målet промашити циљ k promašiti cilj Han bommet på to av spørsmålene П р о м а ш и о je два гаггања -Ar Promašio je dva pitanja bomm|e -etj-a V (for penger) || огрепсти ce, || измо— л и т и * II ogrepsti se, || izmoiiti å bomme noen for en sigarett o i p e n e r a c e загцига-рету * ogrepsti se za cigaretu bommert -en грешка, погрешка * pogreška, greška å gjøre en bommert оманути, погрешити k pogriješiti, učiniti grešku bompenger pl. друмарина * cestarina bomull -enj-a памук k pamuk bomullstøy -et памучна тканина * pamućna tkanina bond|e -en, pl. bønder 1) сељак, пољопривредник, земљорадник -Ar seljak, poljoprivrednik, poljodelac, zemljoradnik, ratar 2) (i sjakk) пешак -A- pješak, pion bondegård -en (сеоско) имање, газдинство, пољопривредни посед * (seosko) imanje, gazdinstvo. 1

3

2

bondsk poljoprivredni posjed, majur bondsk -e A сељачки, гејачки * seljački bon|e -et\-a\-le V полирати || исполирати * polirati II ispolirati bonevoks -en маст за под * laštilo za pod bonus -en премија, допунска награда k premija, dopunska nagrada bopel -en пребивалиште k prebivalište å være uten fast bopel немати стално пребивалиште * nemati stalno prebivalište bor -et, pl. - бургија, сврдло к svrdlo 1 bord [bård] -en (kant) поруб, обруб, перваз k porub, obrub 2 bord [bor] -et, pl. CTO * stol å sette seg til bords сести за сто * sjesti za stol å sitte til bords седети за столом * sjedjeti za stolom å dekke bordet поставити сто k postaviti stol å ta av bordet распремити сто * raspremiti stol ved enden av bordet y дну стола * u dnu stola øverst ved bordet y прочељу * na pročelju å ha noen til bords седети уз некога k sjedjeti uz nekoga *å drikke noen under bordet опити некога (тако да падне под сто) -к opiti nekoga (tako da padne pod stol) *å betale under bordet платити испод тезге * platiti ispod stola *å gjore rent bord однети низ узастопних победа odnijeti niz uzastopnih pobjeda *å slå i bordet треснути песницом o сто; (фш~.) заузети одлучан став к tresnuti pjesnicom о stol; (fig.) zauzeti odlučan stav *å legge kortene på bordet отворити карте * ^ у о riti karte *å gå til dekket bord доћи на готово * doći na gotovo 2) (planke) даска * daska golvbord даска за (бродски) под к daska za (brodski) pod 3) (om skip) om bord на броду k na brodu å gå om bord укрцатн ce на брод k ukrcati se na brod å falle over bord пасти y море (ca брода) * pašti u more (s broda) å gå fra borde искрцати ce kr iskrcati se bordduk -en чаршав за сто, столњак *~stolnjak bord|e -etj-a V || укрцати ce на брод * || ukrcati se na brod Skipet ble bordet av politiet Полиција ce укрцала на брод k Policija se ukrcala na brod bordell -etj-en бурдељ, јавна кућа * bordel, javna kuća bordskikk -en понашање за столом * ponašanje za stolom bordtennis -en стони тенис * stolni tenis bordvin -en стоно вино * stolno vino bor|e -etj-a V 1) бушити II пробушити k bušiti || probušiti å bore hull пробушити рупу * probušiti rupu å bore etter olje тражити нафту (бушењем) * tražiti naftu (bušenjem)

50

borte 2) (stikke) заривати || зарити * zarivati || zariti å bore kniven i hjertet på noen зарити некоме нож y срце + zariti nekome nož u srce boremaskin -en бушилица 'År bušilica boreplattform -en платформа за бушење нафте -к platforma za bušenje nafte borehull -et, pl. - рупа настала бушењем к rupa nastala bušenjem • borettslag -et, pl. - стамбена задруга * stambena zadmga borg -en тврђава ic tvrdava borger -en, pl. -e грађавзга k gradanin borgerkrig -en грађански рат k gradanski rat borgerlig -e A грађански k gradanski borgerlig vielse грађанско венчан>е (код матичара) * građansko vjenčanje (kod matičara) borgerlige partier грађанске партије * građanske stranke borgermester -en, pl.'-e градоначелник k gradonačelnik borgerskap -et грађанство, буржоазија к građanstvo, buržuazija borr|e -en (bot.) (Arctium tomentosum) чичак * čičak bort ADV 1) (vekk) даље k dalje Bort med deg! Макни ce! Губи ce! * Makni se! Gubi se! å reise bort отпутовати * otputovati å gå seg bort залутати k zalutati å leie bort издавати || издати * izdavati || izdati å gi bort noe поклањати || поклонити (нешто некоме) •*- poklanjati || pokloniti (nešto nekome) å se bort fra noe не узимати y обзир * ne uzimati u obzir 2) (henimot) к, ка (нечему), преиа (нечему) к k, ka (nečemu), prema (nečemu) å gå bort til noen прићи некоме * prići nekome Kan du komme bort til oss i kveld? Можеш ли да дођеш вечерас код нас? к Možeš li doći večeras k nama? borte ADV 1) (vekk) на другом месту, рдсутно * na drugom mjestu, odsutno ч -langt borte далеко одавде •*• daleko odavde —å bli borte нестајати || нестати * nestajati || nestad Boka eTblitt odr/e Књита je нестала * Knjiga je nestala Jeg har vært borte i to dager Био сам одсутан два дана * Bio sam odsutan dva dana å holde seg borte fra избегавати * izbjegavati *borte vekk потпуно нестало * potpuno nestalo *Han er ikke borte! Није за шалу! Nije za šalu! * Borte bra, men hjemme best Свуда пођи, својој кући дођи ic Svagdje јс Цјеро, ali kod kuče najljepše 2) (henne) онде, тамо * ondje, tamo der borte т а м о ic tamo Han er borte hos naboen Он je код комшије/ суседа * On je kod susjeda *Jeg har aldri vært borte i noe liknende Никад нисам доживео тако нешто * Nikad nisam doži-

borteboerstipend vio tako nešto borteboerstipend -et, pl. - стипендија за трошкове школовања ван пребивалишта * stipendija za troškove školovanja izvan prebivališta bortenfor PREP иза (нечега), даље од (нечега) * iza (nečega), dalje od (nečega) Jernbanestasjonen ligger bortenfor busstasjonen Железничка станица ce налази иза аутобуске станице * Kolodvor se nalazi iza autobusne stanice bortfall|e -t V отпадати || отпасти, не долазити || доћи y обзир * otpadati || otpasti, ne dolaziti || doći u obzir Forslaget bortfaller Предлог отпада * Prijedlog otpada bortekamp -en утакмица на туђем терену * utakmiса na tudem terenu bortforklare -te V порицати || порећи, оправдати (објашњавањем) ir poricati || pored, opravdati (objašnjenjem) Vi har gjort en feil, det kan vi ikke bortforklare Погрешили CMO и то не можемо порећи к Роgriješili smo i to ne možemo pored bortførje -te V отимати || отети, киднаповати * otiraati || oteti, kidnapirati bortgang -en преминуће, смрт * preminuće, smrt borti ADV 1) (i kontakt med) y додир c (нечим) * u dodir s (nedm) å sneie borti noe очешати ce o нешто * očešati se o nešto å komme borti noe додирнути нешто, закачити ce за нешто * dodirnuti nešto, zakvačiti se za nešto Han har vært borti nesten alt Он je y скоро свим чорбама био мирођија * On je probao skoro sve 2) (i, på) т а м о у/на * tamo u/na Han er borti skogen Он je тамо y шуми * On je tamo u šurai bortimot ADV (nesten) скоро, замало * skoro Han er bortimot ti år eldre enn henne Он je скоро десет година старији од ње * On je skoro deset godina stariji od nje bortover ADV дуж * duž . Hun gikk bortover fortauet Ходала je т р о т о а р о м (удаљавајући ce) * Hodala je pločnikom (udalja__yjy u d j | e ) Han lop bortover gata Трчао јеГулицом * T r č a o " je ulicom Ballen trillet bortover Лопта ce откотрљала * Lopta se otkotrljala bortover mot према (нечему) * prema (nečemu) bortreist -e A на путу, одсутан-* na putu, odsutan Han er bortreist Ha путу je * Na putu je bortsett ADV: bortsett fra осим (нечега), сем (нечега), изузев * osim (nečega), izuzevši Alle kom, bortsett fra ham Сви cy д о ш л и осим њега * Svi su došli osim njega bortsett fra at... осим што ... * osim što ... bortskjemt -e A размажен * razmažen bortvis|e -te V истеривати || истерати, Отеривати || отерати, избацивати || избацити * isterivati |j

51

brakkvann isterati, oterivati || oterati, izbacivati || izbaciti Demonstrantene ble bortvist fra motet Демонстранте cy избацили ca састагаса * Demonstran­ te su izbacili sa sastanka bosette -satte, -satt seg Кнастањивати ce || настанити ce, насељавати ce || населити ce * nastanjivati se II nastaniti se, naseljavati se || naseliti se Han er bosatt i Oslo Живи y Ослу * Živi u Oslu bosetting -enj-a насељавање * naseljavanje Bosnia (geogr.) Босна * Bosna bosnier -en.pl. -e Босанац (м.), Босанка (ф.) * Bosanac (m.), Bosanka (f.) bosnisk -e A босански * bosanski 1 boss -et (soppel) отпаци (пл.) * smeće, otpaci (pl.) 2 boss -en (sjef) шеф, газда k šef, gazda Bosporus (geogr.) Босфор * Bospor bosted -et, pl. -er место становања, место боравка, боравиште к mjesto stanovanja, mjesto boravka, boravište bostedsadresse -enj-a боравишна адреса k boravišna adresa bostedskommune -en општина y којој неко борави k općina u kojoj netko boravi bostøtt|e -en економска помоћ за станарину * ekonomska pomoć za stanarinu bot -en pl. bøter 1) (mulkt) глоба, новчана казна * globa, novčana kazna * Han fikk 200 kr i bot Кажњен je ca 200 круна * Kažnjen je sa 200 kruna 2) (forbedring) поправка k popravak *Han lovet bot og bedring Обећао je да ће ce поправити * Obecao je da će se popraviti *å råde bot på noe поправити нешто * popraviti nešto 3) (lapp) закрпа * zakrpa botanikk -en ботаника k botanika botaniker -en, pl. -e ботаничар k botaničar bra' ADJ 1) (god) добар * dobar en bra kar вредан момак * vrijedan momak 2) (frisk) здрав * zdrav å bli bra igjen оздравити * ozdraviti 2 bra AD V добро * dobro Han har dt-bra Добро му je * Dobro mu je Hvordan går det? - Takk, bare bra Како си? Хвала, добро сам к Kako si? - Hvala, dobro sam •__ . JeYfoleT^u7glkIče~ri7čtig bra He осећам ce б а ш најбоље * Ne osjecam se b a i najbolje Ha det bra! Здраво! До виђен>а! * Zdravo! Do videnja! brak -et, pl. - тресак * trijesak brak|e -etj-aj-te V трескати || треснути, грмети || загрмети * treskati || tresnuti, grmjcti || zagrmjeti Det braker i isen Лед пуца k Led puca *Nå braker det løs! Сад почиње (уз трубе и таламбасе)! * Sad podnje! brakk A угарен, необрађен * neobrađen Jorda ligger brakk ЗемЈБа лежи на угару к Zemlja je neobrađena brakk|e -enj-a барака * baraka brakkvann -et сланкаста вода, мешавина слатке и

brandy слане воде * slankasta voda, mešavina slatke i slane vode brandy [brændi] -en бренди, вињак * brendi, vinjak brann -en пожар, ватра * požar, vatra Det brot ut brann Избио je пожар * Izbio je požar Huset står i brann Кућа гори * Kuća gori Brann! Пожар! Ватра! * Požar! Vatra! å slukke en brann угасити пожар * ugasiti vatru brannalarm -en пожарна узбуна * požarna uzbuna brannbil *en ватрогасна кола (пл.) * vatrogasna kola (pl.) brannbombje -enj-a запаљива бомба * zapaljiva bomba brannfar|e -en опасност од пожара * opasnost od požara brannfarlig -e A запаљив * zapaljiv Dette buset er svært brannfarlig У овој кући постоји опасност од пожара * U ovoj kući postoji opasnost od požara brannforsikring -en оснггурање од пожара * osiguranje od požara brannmann -en, pl. menn ватрогасац * vatrogasac brannskad|e -en штета нанета пожаром * šteta nanijeta požarom brannslukningsapparat -et, pl. -j-er апарат за гашење пожара * aparat za gašenje požara brannstasjon -en ватрогасна станица * vatrogasna stanica brannstig|e -en пожарне лестве (пл.) * požarne Ijestve (pl.) brannsår -et, pl. - опекотина, опеклина * opekotina, opeklina branntau -et, pl. - уже за спуштаље y случају пожара к uže za spuštanje u slučaju požara brannvesen -et ватрогасна служба * vatrogasna služba bransjle -en (привредна) грана, струка * (privredna) grana, struka tekstilbransjen текстилна грана kr tekstilna grana Brasil (geogr.) Бразил * BrazH brasilianer -en, pl. -e Бразилац (м.), Бразилка (ф.) * Brazilijanac (m.), Brazilijanka (f.) bratsj -en (mus.) виола, брач * viola, brač bratt -e A стрм * strm en bratt bakke стрмина * strmina brautende A који ce много трси * koji se mnogo ——. bravo INT. браво * bravo bre' -en (isbre) ледник, леденгик, глечер k ledenjak, glečer 2 bre -ddej-dte V 1) (spre) ширити II проширити, простирати || прострти * širiti || proširiti, prostirati || prostrti Ryktet har bredt seg Раширио ce глас * Proširio se glas 2) (dekke over) крити || покрити * kriti || pokriti å bre over et barn покрити дете * pokriti dijete å bre over seg et teppe покрити ce ћебетом -k pokriti se dekom bred -t, -e = brei A широк * širok en bred vei широк пут kr širok put Boka gir en bred innføring i emnet Књига даје

52

brekkbønner

опширан увод у тематику * Knjiga daje opsežan uvod u tematiku Det er bred enighet om dette O томе постоји широка сагласност к О tome postoji široka suglasnost på bred front на широком фронту * na širokoj fronti de brede lag av folket широке народне масе * široke narodne mase å gjore bredere проширивати || проширити * proširavati || proširiti *å legge ut i det vide og det brede распричати ce, почети од Кулигна бана * raspričati se (nadaleko i naširoko) bredd -en 1) (vannkant) обала k obala ved elvebredden на обали реке k na obali rijeke 2) (ovre kant) врх, горња ивица * vrh, gornji rub Bøtta var fylt til bredden Кофа je била пуна до врха * Kablica je bila puna do vrha bredd|e -en ширина k s i n n a på 60 grader nordlig bredde на 60 степени северне шнрине *. na 60 stupnjeva sjeverne širine å ta opp et spørsmål i sin fulle bredde покренути једно гштање y свој његовој ширини к po­ krenuti j e d n o pitanje u svoj njegovoj širini breddegrad -en степен ширине, паралела * stupanj • Širine, paralela, usporednica nordfor den 62. breddegrad северно од 62. паралеле * sjeverno od 62. paralele/usporednice *her på våre breddegrader овде код нас * ovdje k o d nas breddfull -e A дупке пун * dupkom pun, pun puncat bredskuldret -e A плеђат, широких рамена * plećat, širokih råmena bregnje -enj-a (bot.) папрат k paprat brei -» bred breiflabb -en (zool.) (Lophius piscatorius) грдобина мркаља (врста рибе) * grdobina mrkalja (vrsta ribe) brek|e -etj-aj-te V блејати * blejati brekke brakk, brukket V 1) (noe, trans.) ломити || сломити, преламати || преломити, кршити ]| скршити * lomiti || slomiti, prelamati ||^prelomidJcršitLIUkršiti a brekke beinet сломити ногу * slomiti nogu å brekke nakken сломити врат * slomiti vrat Vinder brekker greiner Ветар крши гране * Vjctar lomi gråne 2) å brekke av откидати || откинути, одламати || одломити * otkidati || otkinuti, odlamat || odlonuti Han brakk av en grein Откинуо je једну грану * Otkinuo je jednu granu 3) (gå av, intr.) ломити ce || сломити ce, пуцати II пукнуту/пући lomiti se || slomiti se, pucati || puknuti/pući Skien brakk Скија ce сломила * Skija se slomila 4) å brekke seg (kaste opp) повраћати, бљувати * povraćati, bljuvati brekkbønner pl. (bot.) бораније mahune —

brekkjern brekkjern -et, pl. - ћускија * poluga (za obijanje) brekkmiddel -et, pl. -/-dier средство за повраћање -k sredstvo za povraćanje brekning -en повраћање, бљување * povraćanje, bljuvanje å få brekninger повраћати povraćati brems -en (200I.) (Oestridae) штрк, штркаљ * štrk, štrkalj brems|e' -епј-а кочница * kočnica Bilen har dårlige bremser Кола имају лоше кочнице * Auto ima loše kočnice 2 brems|e -etj-a V кочити || закочити * kočiti || zakočiti Myndighetene prover å bremse (på) inflasjonen Власти покушавају да успоре раст инфлације * Vlasti pokušavaju usporiti rast inflacije bremsespor pl. трагови кочења ~k tragovi kočenja brennbar -t, -e A 1) (antennelig) запаљив * zapaljiv 2) (omtålig) шкакљив * škakljiv et brennbart tema шкакљива тема * škakljiva tema brenne' brant, brent V (intrans.) горети * gorjeti Huset brenner Кућа гори * Kuća gori Det brenner i ovnen Гори y пећи * Gori u peči Rå ved brenner ikke Мокро дрво не гори * Mokro drvo ne gori *å brenne av begjær горети од жудње/пожуде * gorjeti od žudnje/požude * tampen brenner топло, вруђе (y игри скривалице) к toplo, vruće (u igri skrivača) * Jorden brenner under ham Гори му под петама * Gori mu pod petama brenne ned/opp изгарати || изгорети, сагоревати || сагорети * izgarati j| izgorjeti, sagorjevati || sagorjeti Veden er brent opp Дрва cy изгорела * Drva su izgorjela • Huset brant ned til grunnen Кућа je изгорела до темеља * Kuća je izgorjela do temelja Lyset er brent ned Свећа je догорела * Svijeca je dogorjela • brenne ut догоревати j| догорети, прегоревати || прегорети * dogorijevati || dogorjeti, pregorijevati II pregorjeti Ilden er brent ut Ватра je догорела kr Vatra je dogorjela brenne inne 1) изгарати || изгорети y пожару * izgarati || izgorjeti u požaru Hele familien brant inne Цела породица je настрадала y пожару * Cijela obitelj je, nastradala u požaru 2) *å brenne inne med noe имати нешто важно неисказано или неучињено * imati nešto važno neiskazano ili neučinjeno Butikken brant inne med varene Продавница je ггуна непродате робе * Prodavaonica je puna neprodane robe Han brant inne med bemerkningen Горео je y себи од жеље да каже своју примедфу к Gorio je u sebi od želje da kaže svoju primjedbif brenne etter/for (noe) изгарати за нешто * izgarati

53

brensel za nešto *Han brenner for denne saken Он изгара за ту ствар * On izgara za tu stvar *Han brenner etter å gjøre det Гори од жед>е да то учини к G o r i od želje da to učini 2 bren|ne -te V (trans.) 1) (sette fyr på) палити/спаљивати || спалити *• paliti/spaljivati || spaliti å brenne et brev спалити писмо k spaliti pisrao å brenne bål палити ватру k paliti vatra De brente ned huset Спалили cy кућу k Spalili su kuću *å brenne alle broer bak seg спалити све мостове за собом * spaliti sve mostove za sobom å brenne hull i прогоревати || прогорети * progorijevati || progorjeti Han brente hull i skjorten med sigaretten Прогорео je кошуљу цитаретом * Progorio je košulju cigaretom brenne opp спаљивати || спалити, изгоревати || изгорети, сагоревати || сагорети * spaljivati || spaliti, izgorijevati || izgorjeti, sagorijevati || sagorjeti Vi har brent opp mye ved Погорели смо много дрва к Pogorjeli smo mnogo drva å brenne av et skudd опаљивати || опалити метак * opaljivati || opaliti metak 2) (svi) пећи II опећи, жећи || ожећи, опаљивати II опалити * peći || opeći, žeći || ožeći, opaljivati II opaliti Sola brenner Сунце пече/жеже * Sunce peče/žeže Han ble brent av sola Опалило ra je сунце. Изгоpeo je од сунца k Opalilo ga je sunce. Izgorio je od sunca å brenne seg^på fingeren опећи прст k opeći prst Jeg brente meg på brennesle Опекао/ожегао сам ce на коприву * Opekao/ožegao sam se na koprivu 3) (om mat) прегоревати || прегорети * pregori­ jevati II pregorjeti Brødet ble brent Хлеб je nperopeo * Kruh je pregorio Middagen ble brent Ручак je загорео * Ručak je zagorio 4) å brenne brennevin пећи || испећи ракију * peći II ispeči rakiju Han brenner hjemme Пече домаћу ракију * Peče domaću rakiju 5) å brenne kaffe пржити || испржити кафу *

^ratinnšpr^u^kavu brenneslje -enj-a (bot.) (Urtica dioica) коприва * kopriva brennevin -et ракија, жестоко ггаће * rakija, žestoko piće brenning -en 1) (det å brenne) печење * pečenje 2) (brottsjø) разбијање таласа (o гребене), yдарање м о р а (о обалу) * razbijanje valova (о grebene), udaranje mora (o obalu) brennpunkt -et жижа, жариште, фокус * žarište, fokus brennstoff -et гориво * gorivo flytende brennstoff течно гориво * tekuće gorivo brensel -et огрев, огревни материјал k ogrjev,

brett

54

brudd

ogrjevni materijal 2) (mangel) мана, дефект, недостатак * mana, 1 brett -et pl. defekt, nedostatak briste brast, bristet/brustet V пуцати || пући/пукну1) (plate) даска, табла * daska, tablå ти, прскати II прснути k pucati || pud/puknuti, sjakkbrett шаховска табла/даска * šahovnica, prskati II prsnuti šahovska ploča 2) (serverings-) послужавник * pladanj Isen brister Лед пуца * Led puca Håpet brast Нада je пропала k Nada je propala *på ett brett заједно, све скупа * zajedno, sve *Det får briste eller bare Куд пукло да пукло * skupa 2 Kud puklo da puklo brett -en (fold) превој, набор * prijevoj, nabor å briste i gråt бризнути y плач k briznuti u plač *å legge brett på noe придавати значај нечему * Det brast ut av ham To je просто излетело из pridavati važnost nečemu н>ега к To je naprosto izletjelo iz njega brett|e -etj-a V савијати j| савнтн, завртати || заврbritje -en Британац (м.), Британка (ф.) * Britanac нути * savijati || saviti, zavrtati || zavrnuti (ra.), Britanka (f.) Brett opp buksene! Потегни панталоне! * Zadigni hlače! Zavrni nogavice! britisk -e A британски k britanski brev -et, pl. - писмо * pismo De britiske oyer Британска острва k Britanski å sende brev послати писмо, јавити ce гшсмом otoci • poslati pismo, javiti se pismom bro -enj-a = bru -a å skrive brev til noen писати некоме писмо * 1) M o e r , ћупрнја * m o s t pisati nekome pismo *å slå bro over премошћлвати || премостити * brevkurs -et, pl. - дописнн icypc * dopisni tečaj premošćivati || premostiti brev- og beseksforbud -et (jur.) забрана дописи*å bryte alle broer порушити све мостове за собом * porušiti sve mostove za sobom вања и посете -к zabrana dopisivanja i posjeta brevskolte -en дописна школа * dopisna škola 2) (tann-) зубна протеза k zubna proteza breweksl|e -etj-a V дописивати ce * dopisivati se brodd -en bridg|e [bridsj]/ -en брии * bridž 1) (hos bier og fig.) жаока * žalac, žaoka brigad|e -en (mil.) бригада * brigada *å ta brodden av noe ишчупати жаоку, ублажити briljant -e A сјајан, блистав k sjajan, blistav нешто к iščupati žaoku, ublažiti nešto briljerje -te V бриљирати, бити сјајан * briljirati, 2) (is-) кукица за ходање по леду (да се не biti sjajan оклизне) * kukica za hodanje ро ledu (da se ne briller pl. наочари * očale, naočale oklizne) Han bruker briller Носи наочаре * Nosi naočale broderje -te V вести || известн (извезем) k vesti || brilleslangle -en (zool.) кобра, наочарка * kobra, izvesti (izvezem) naočarka å brodere en duk извести шаре на чаршаву * bringle1 -a(-en прса (пл.), груди (пл.) k prsa (pl.), izvesti šare na stolnjaku grudi (pl.) broderi -et, pl. -er вез, везен»е * vez, vezenje 2 bringe brakte brakt V broderlig -e A братски * bratski 1) носити, доносити II донети k nositi, donositi å dele broderlig поделити братски * podijeliti II donijeti bratski å bringe ulykke доносити несрећу * donositi broiler [bråjler] -en, pl. -e бројлер, пиле за печење nesreću * brojler, pile ze pečenje 2) (med kjoretøy) довозити || довести * dovoziti broket -e A шарен, шаролик * šaren, šarolik II dovesti en broket forsamling шаролик скуп k šarolik skup Forretningen bringer varene til dora Продавница brokk -en (med.) кила k kila, bruh, hernija доноси робу кући k Prodavaonica donosi robu brokkoli [bråkåli] -en (bot.) прокуле (пл.), прокељ k.ući * prokulica 3) (fig-) наводити II навести, приводити j| привеbrolegning -en калдрма * kaldrma / ~~сти~ * navoditr||naveštn"privoditi || privesti -bronkitt-en-(' »^/"6poHXHTHe--*:-bronhitis å bringe samtalen inn på noe навести разговор на brons|e -en бронза * bronca нешто к navesti razgovor па nešto bronsealder -en бронзано доба * brončano doba *å bringe noe til opphor привести нешто крају * bror -en pl. brødre брат (пл. браћа) * brat (pl. braća) dovesti nešto do kraja tre brødre три брата * tri brata fem brødre петоро браће * petero braće *å bringe noe på bane покренути нешто k pokre­ brorpart -en лављи део * lavlji dio nuti nešto brorskap -et братство * bratstvo *å bringe noe på det rene рашчистити нешто * brosjyr|e -en брошура * brošura raičistiti nešto bru - * bro bringebær -et, pl. - (bot.) (Rubus idaeus) малина * malina brud -enj-a млада, невеста k mlada, nevjesta bris -en поветарад k povjctarac, lahor *å stå brud удавати ce || удати ce * udavati se || brisling -en (zool.) (Clupea sprathus) срделшда, naudati se палина * srdelica, srdjelica, papalina brudd -et, pl. brist -en I) (med.) прелом (кости) k prijelom (kosti) 1) (med.) напрслина * naprslina brudd på lårhalsen прелом кука * prijelom kuka

brudepar 2) (tekn.) прекид * prekid brudd på telefonlinjen прекид телефонске линије * prekid telefonske linije strømbrudd прекид струје * prekid struje 3) (avbrytelse) прекид, раскид -k prekid, raskid brudd i forhandlingene прекид преговора * prekid pregovora diplomatisk brudd прекид дипломатских односа * prekid diplomatskih odnosa 4) (krenkelse) повређивање, нарушавање, кршење * povredivanje, narušavanje, kršenje et brudd på kontrakten неиспуњење/кршење yroвора -k neispunjavanje/kršenje ugovora reglementsbrudd кршење правилника k kršenje pravilnika 5) (stein-) каменолом * kamenolom brudepar -et, pl. - млада и младожења, веренички пар * mlada i mJadoženja, vjerenički par brudgom -men младожења * mladoženja brugd|e -enf-a (zool.) (Cetorhinus maximus) горостасна псина (врста ајкуле) к gorostasna psina (vrsta morskog psa) bruk' -en 1) (anvendelse) употреба * upotreba, uporaba til personlig bruk за личну употребу k za osobnu upotrebu å gjøre bruk av noe употребљавати нешто, служити ce нечим к upotrebljavati nešto, služiti se nečim å ta i bruk noe почети употребљавати нешто * početi upotrebljavati nešto å være i bruk бити y употреби * biti u upotrebi å gå ut av bruk изаћи из употребе * izaći iz upotrebe 2) (behov) потреба * potreba å ha bruk for noe требати нешто, осећати потребу за нечим * trebati nešto, osjećati potrebu za nečim - - v ;,. . 1 Vi har bruk for en ordbok Треба н а м ^Ш^к *, Treba nam rječnik Jeg har ikke bruk for det To ми није потребно * To mi nije potrebno Det er bruk for tolker Постоји потреба за тумачима * Postoji potreba za tumačima 3) (sedvane) обичај * običaj 4) (av narkotika) уживање (дрога) * uživanje (droga) bruk -et, pl. • T) (gårds-) газдинство. сеоско имање * gazdinstvo, seosko imanje kollektivbruk пољопривредна задруга k poljoprivredna/zemljoradnička zadruga 2) (bedrift) фабрика, комбинат * tvornica, kombinat sagbruk пилана * pilana 3) (fiskeredskap) риболовни прибор k ribolovni pribor brukbar -t.-e A 1) употребљив * upotrebljiv 2) (passelig) пристојан, прихватљив * pristojan, prihvatljiv en brukbar innsats пристојно улагање, приличан допринос * pristojno ulaganje, priličan doprinos 2

55

brutal brukje -te V 1) употребљавати || употребити, користити, користити ce (нечим), служити ce (нечим) к upo­ trebljavati II upotrijebiti, rabiti, koristiti, koristiti se (nečim), služiti se (nečim) å bruke makt употребити силу * upotrijebiti silu å bruke hodet служити ce главом k služiti se glavom Hvem bruker leiligheten din? Ko користи твој стан? Ky ce користи твојим станом? * Tko koristi tvoj stan? Tko se koristi tvojim stanom? *å bruke munn грдити || изгрдити * grditi || izgrditi 2) (forbruke) трошити || потрошити * trošiti || potrošiti å bruke penger трошити новац k trošiti novac Denne bilen bruker mye bensin Ова кола троше много бензина *к Ovaj auto troši mnogo benzina å bruke opp потрошити * potrošiti 3) (om tid) требати (o времену) * trebati (o vremenu) Vi brukte to dager på det Требало нам je два дана за то * Trebala su nam dva dana za to Hvor lang tid bruker du? Колико ти треба времена? * Koliko ti treba vremena? 4) (om narkotika) уживати (дроге) * uživati (droge) 5) (pleie) нмати обичај, обичавати imati običaj, običavati bruker -en, pl. -e корисник k korisnik bruksanvisning -en упутство за употребу k uputa za upotrebu/uporabu, ^ brukskunst -en примењена уметност -k primijenjena umjetnost brukt -e A полован, употребљен * rabljen, upotrijebljen, polovan bruktbil -en половна кола * rabljeni/polovni auto brun -/, -e A

1) смеђ, мрк, браун * smed brune øyne смеђе очи * smede od 2) (av sol) црн, преплануо * cm, preplanuo å bli brun поцрнети, препланути pocrnjeti, preplanuti brun|e -etf-a (steke) пржити k pržiti brunkuQ -et мрки угаљ * smedi ugljen brunst -en терање, букарење, време парења (животиње) * tjeranje, doba parenja (životinje) brunstig -e-A-спреман.за ларење.-к spreman za parenje brus' -et шум, брујаЕве, зујање * šum, brujanje, zujanje brus -en газирани сок к pjenušavi sok brus|e -etf-af-te V хучати, шумети k hučati, šumjeti brusflask |e -enf-a 1) флаша газираног сока * boca pjenušavog soka 2) (tom) флаша за газирани сок * boca za рјеnušavi sok brushan|e -en (zool.) (Philomachus pugrax) пршљивац огрличар (врста птице) к pršljivac ogrličar (vrsta ptice) brusk -en (anat.) хрскавица * hrskavica brutal -t, -e A бруталан, свиреп * brutalan, okrutan 2

brutto brutto ADV бруто • bruto brutto nasjonalprodukt бруто национални производ * bruto nacionalni proizvod bruttoinntekt -en(-a бруто доходак, укупан приход * bruto dohodak, ukupan prihod bruttolønn -en бруто плата * bruto plača bry' -et сметња, неугодност, незгода * smetnja, neugodnost, nezgoda Ikke gjør noe bry for min skyld! Немој чинити ништа посебно због мене! * Nemoj činiti ništa posebno zbog mene! Jeg hadde mye bry med å gjore det И м а о сам доста брига око тога * Imao sam dosta briga oko toga å være til bry бити некоме на терет * biti nekome na teret 2 bry -dde V 1) (forstyrre) сметати (некоме), узнемиравати || узнемирити * smetati (nekome), uznemiravati jj uznemiriti Kan jeg bry deg et øyeblikk? Могу ли да ти мало сметам? -к Mogu li ti malo smetati? 2) å bry seg om бринути ce Цпобринути ce (за нешто, o нечему), марити (за нешто) * brinuti se ј| pobrinuti se (za nešto, o nečemu), mariti (za nešto) Det er ikke noe å bry seg om За то не треба да ce брине * Za to ne ne treba brinuti Ikke bry deg om det! Немој да ce бринеш o томе! kr Nemoj se o tome brinuti! Ne brini zbog toga! Det bryr jeg meg ikke om! Б а ш ме брига за то! * Baš me briga za to! bryderi -et неугодност, гњаважа * neugodnost, gnjavaža Det er for mye bryderi å gjøre det To захтева превише гњаваже *k To zahtijeva suviše gnjavaže brygg -en пиво (које ce вари) * pivo (koje se vari) brygg|e' -enj-a кеј, пристаниште * kej, pristanište, obala, gat brygg|e -etj-a V 1) варити * variti å brygge ol варити гшво * variti pivo 2) (blande) мешати || смешати (алкохолни напитак) * miješati || smiješati (alkoholhi napitak) *å brygge sammen en forklaring садислити објашњење * smisliti objašnjenje 3) å brygge på спремати * spremati Jeg brygger på en forkjølelse Осећам да добијам npe^afly-*-Osjećam-da-dobivam preblađu bryggeri -et, pl. -j-er пивара * pivovara bryggearbeider -en, pl. -e пиварски радник -k pivovarski radnik bryllup -et, pl. -j-er свадба, венчање * svadba, vjenčanje bryllupsreis|e -enj-a свадбено путоваље k svadbeno putovanje bryn -et, pl. • 1) (øyenbryn) обрва k obrva å rynke brynene мрштити ce || намрштити ce * mrštiti se || namrštiti se 2) (skogbryn) ивица шуме * rub šume brynje -et брус, тоцило k brus, tocilo bryn|e -etj-tej-a V брусити || избрусити/набрусити * brusiti II izbrusiti/nabrusiti 2

56

bryte

brysk -i, -e Å груб, осоран, набусит k grub, osoran, nabusit brysom -t, -me A мучан, незгодан * mučan, nezgodan Bryssel (geogr.) Брисел * Bruxelles, Brisel bryst -et, pl. 1) груди (пл.), прса (пл.) * grudi (pl.), prsa (pl.) *å trykke noen f/7 sitt bryst притрлити некога, примити некога на груди к- prigrliti nekoga, primiti nekoga na grudi *Det falt ham tungt for brystet To му je тешко пало * To mu je teško palo 2) (kvinnebryst) дојка, сиса, грудн (пл.) * dojka, sisa, grudi (pl.) å gi et barn bryst дојити дете * dojiti dijete brystbein -et, pl. - (anat.) прсна/грудна кост * prsna/grudna kost brystholder -en, pl. -e прслуче, грудњак k grudnjak brystkass|e -enj-a грудни кош * grudni koš brystkreft -en (med.) рак дојки * rak dojki brystsvømming -en прсно пливање * prsno plivanje brystvorte -enj-a брадавица на дојци k bradavica na dojci bryte brotjbraut, brutt V 1) (V/ve/noMHTH II сломити, преламати || преломити, пробијати || пробити * lomiti || slomiti, prelamati || prelomiti, probijati || probiti å bryte noe i stykker разбити нешто * razbiti nešto å bryte lydmuren пробити звучни зид -k probiti zvučni zid *Isen er brutt Л е д je пробијен k Led je probijen 2) (brekke løs) вадити || извадити * vaditi || izvaditi å bryte stein вадити камен * vaditi kamen å bryte kull копати угаљ k kopati uglen 3) (ikke overholde) кршити || прекршити, нарушавати II нарушити к kršiti || prekršiti, narušavali II narušiti å bryte sitt løfte прекршити дату реч * prekršiti zadanu riječ 4) (lå opphore) прекидати || прекинути -k raskidati II raskinuti å bh^^^diplomatiske forbindelser прекинути Т Ш Ш а г с к е односе к prekinuti diplomatske odnose å bryte tausheten прекинуги ћутање к prekinuti ~ šutnju å bryte strømmen прекинути струју * prekinuti struju Telefonforbindelsen ble brutt Прекинута je телефонска веза * Prekinuta je telefonska veza å bryte løpet прекинути трку * prekinuti trku å bryte over tvert med noen потпуно раскинути c неким * potpuno prekinuti s nekim 5) (om lys) преламати || преломити k prelamati II prelomiti Lyset brytes Светлост ce прелама k Syjetlost se prelama 6) (sport) рвати ce * hrvati se, rvati se 7) (om bølger) разбијати ce || разбити ce * razbijati se || razbiti se Belgene bryter mot stranda Таласи ce разбијају

bryte o обалу * Valovi se razbijaju o obalu 8) (snakke med aksent) говорити ca страним акцентом * govoriti sa stranim akcentom bryte av 1) откидати !| откинути * otkidati |j otkinuti å bryte av en grein откинути грану * otkinuti granu 2) (slutte) застајати || застати * zastajati || zastati Han brøt' av midt i en setning Застао je усред реченице * Zastao je usred rečenice bryte fram пробијатн ce |j пробити ce * probijati se II probiti se Sola brot fram gjennom skyene Сунце ce пробило кроз облаке * Sunce se probilo kroz oblake bryte igjennom пробијати (ce) || пробити (ce) * probijati (se) || probiti (se) Vannet brot gjennom demningen Вода je пробила насип * Voda je probila nasip bryte inn 1) проваљивати || провалити * provaljivati || provaliti Tyven brøt (seg) inn i huset Лопов je провалио y кућу * Lopov je provalio u kuću 2) упадати || упасти * upadati || upasti å bryte inn i en samtale упасти y разговор * upasti u razgovor bryte løs 1) (begynne) почињати || почети, || започети * počinjati II početi, || započeti Stormen brøt los Дитла ce олуја. Почела je олуja -k Digla se oluja. Počela je oluja 2) å bryte seg los (fra) ослобађати ce || ослободити ce (нечега), отимати ce || отети ce (нечему) * oslobađati se || osloboditi se (nečega), otimati se || oteti se (nečemu) bryte med прекидати || прекинути (c неким), кршити II прекршити prekidati || prekinuti (s nekim), kršiti II prekršiti å bryte med sine prinsipper кршити своје принципе -к kršiti svoje principe å bryte over tvert med noen потпуно раскинути c неким -k potpuno raskinuti s nekim bryte ned /) рушити Цсрушити, проваљивати || провалитп * rušiti II srušiti, provaljivati || proyaliti De brøt ned gjerdet Провалили cy ограду * Provaiili su ogradu 2fri'ødelegge) разарати * razarati å bryte ned moralen разарати морал * razarati moral 3) (kjem.) распадати ce * raspadati se giftstoffer som ikke brytes ned отрови који ce не распадају otrovi koji se ne raspadaju bryte opp 1) (åpne) обијати || обити * obijati || obiti De brøt opp dora Обили cy врата * Obili su vrata 2) (gå) разилазити ce || разићи ce, кретати || кренути * razilaziti se || raziéi se, kretati || krenuti Det er på tide å bryte opp Време je за полазак * Vrijeme je za polazak 3) (rydde) крчити || разкрчити k knčiti || razkrciti bryte sammen

57

brønn

1) (gå i stykker) отказивати || отказати, кварити ce jf покварити ce * otkazivati || otkazati, kvariti se II pokvariti se Bilen brot sammen Ауто je потпуно отказао * Auto je potpuno otkazao Strømforsyningen brøt sammen Електроенергетски систем ce pacnao * Elektroenergetski sistem se raspao. 2) (med.) доживети нервни слом * doživjeti živčani slom Helsen hans brot sammen Здравље ra je издало •k Zdravlje ga je izdalo bryte ut 1) (begynne) избијати || избити, || гшанути, || букнути * izbijati || izbiti, || planuti, || buknuti Krigen brot ut Плануо je рат k Buknuo je rat Det brot ut brann Избила je ватра * Izbila je vatra 2) å bryte (seg) ut av пробијати ce || пробити ce probijati se || probiti se å bryte seg ut av et fengsel пробити ce из затвора * probiti se iz zatvora Han brot ut av partiet Изашао je из партије k Izašao je iz stranke 3) (briste) II прснути, || бризнуги * || prsnuti, II briznuti å bryte ut i latter прснути y смех * prsnuti u smijeh bryter -en. pl. -e 1) (tekn.) прекидач prekidač 2) (sport.) рвач, хрвач * hrvač, rvač brytning -enj-a 1) (sport) рвање * hrvanje, rvanje 2) (fys.) преламање * prelamanje 3) (strid) сукоб * sukob brød -et. pl. - хлеб * kruh *det daglige brod хлеб насуипга * kruh svagdanji *Mennesket lever ikke av brød alene He живи ce с а м о од хлеба k Ne živi se samo od kruha *Den enes død den andres brød Д о к једном не омркне, другоме не осване ~к Dok jednom ne omrkne, dmgora ne osvane brødfø -dde V хранити kc hraniti brødboks -en кутија за хлеб * kiitija za kruh brødfjøl -enj-a даска за сечење хлеба к daska za siječenje kruha brødrister -en. pl. -e тостер * toster, priilo brødskiv|e -enj-a кришка хлеба k kriška kruha _ brøk -en разломак * razlomak _ uekte brak неправи разломак * nepravi railomak brøkdel -en мали део, делић * mali dio, djelić brøl -et. pl. 1) (lovebrøl) рика (лавова) * rika (lavova) 2) (skrik) урлик k urlik 3) (om hav) хук k huk 4) (om storm) тутњава k tutnjava brøl|e -te V 1) (om løver) рикати || рихнути * rikati || riknuti 2) (skrike) урликати || урликнути k urlikati || urliknuti 3) (om havet) хучати * hučati 4) (om stormen) тутњати * tutnjati brønn -en

58 /) бунар, студенац -k bunar, zdenac, kJadenac 2) oljebrønn бушотина (за нафту) • bušotina za naftu brøyt|e -et/-a V чистити пут од снега, крчити || раскрчити * dstiti put od snijega, krčiti || raskrčiti å brøyte seg vei крчити пут * krčiti put brøytebil -en камион ca плугом за чишћење снега * kamion s plugom za dšćenje snijega, ralica brå -tt ADJ 1) (oppfarende) плаховит, жесток * naprasit, žestok 2) (uventet) изненадан, нагао * iznenandan, nagao en brå dod прека смрт * naprasita srart bråk -et 1) бука, галама buka, galama 2) (fig.) свађа, лом * svada, lom å lage bråk дизати || дићи/дигнути галаму k dizati (I dići/dignuti galamu bråkje -et(-a V 1) галамити, бучати, правити буку * galamiti, bučati, praviti buku, larmati 2 ) (figj правити проблеме, дизати || дићи/дигнути галаму * praviti probleme, dizati || dići/ dignuti galamu Det er ingenting å bråke for He треба око тога дизати галаму к Ne treba oko toga dizati galamu bråket(e) A бучан * bučan bråkmaker -en, pl. -e галампија * bukač, galamdžija brått ADV нагло, изненада * naglo, iznenada Uværet kom brått på Невреме ce сручило на нас * Nevrijeme se sručilo na nas bud -et, pl. 1) (beskjed) порука, вест k poruka, vijest å sende bud etter noen послати no некога k poslati po nekoga å bringe bud om noe носити поруку/вест o нечему nositi poruku/vijest o nečemu 2) (ordre) заповест k zapovijed på hans bud на његову заповест k na njegovu zapovijed, po njegovoj zapovijedi 3) (rei.) заповед * zapovijed de ti bud десет заповеди k deset zapovijedi 4) (tilbud) понуда (на лицитацији) * ponuda (na dražbi) Den som har det høyeste budet, får tilslaget Ko највише нуди, тај добија к Tko najviše nudi, taj dobiva 5) (visergutt) pa3HOca4-po6e,-Kypurr*-raznosač" robe, kurir 6) (postbud) поштар, писмоноша * poštar, pismonoša budbringer -en. pl. -e гласник, поруконоша * glasnik, glasonoša, teklič buddhismje -en будизам * budizam buddhjst -en будиста k budist budsjett -et. pl. -f-er буиет k budzet budsjetter|e -te V буиетиратн * budžetirati bu|e en 1) лук * luk gotisk bue готички лук * gotiski luk å skyte med pil og bue гађати луком и стрелом * gađati lukom i strijelom

bukt *å spenne buen for hoyt превише захтевати, претеривати * previše zahtijevati, pretjerivati 2) (fiolinbue) гудало * gudalo 3) (krum linje) кривул>а, део круга * krivulja, dio kraga buet -e A лучни, y облику лука * luČni. u obliku luka buffet [bufe] -en 1) (møbel) креденац, бифе * kieden(a)c, buffet 2) stående buffet пријем/забава на којој ce гости сами служе храном * prijem/zabava gdje se gosti sami služe hranom bugn|e -etj-a V обиловати (нечим) * obilovati (nečim) bugnende A обилан, раскошан obilan, raskošan buk -en трбух k trbuh bukett -en букет, кита (цвећа) * buke(t), kita (cvijeća) bukhinnebetennels|e -en (med.) запаљење трбушне марамице * upala trbušne maramice bukhule -enj-a (anat.) трбушна дупља * trbušna šupljina bukk -en 1) (zool.) мужјак (код неких животиња) к mužjak (kod nekih životinja) geitebukk јарац k јагас sauebukk ован k ovan råbukk срндаћ * srndač reinsbtdck ирвас k sob *å sette bukken til å passe havresekken дати јарцу да чува купус * dati jarcu da čuva kupus *å skille bukkene fra fårene одвојити вредно од маље вреднога * odvojiti vrijedno od manje vrijednoga 2) (sport.) јарац, козлић * jarac, kozlić 3) (lek) å hoppe bukk прескакати ce * preskakati se *å hoppe bukk over noe прескочити нешто, занемарити нешто * preskočiti nešto, zanemariti nešto 4) (tekn.) ногаре (пл.) к nogari (pl.) bukk|e -etj-a V 1) клањати ce || поклонити ce * klanjati se || pokloniti se *bukke og skrape улагивати ce k ulagivati se 2) å bukke under for noe подлећи (нечему) k podleći (nečemu) buks|e -enj-a панталоне (пл_.) * hJače ( p l ) *Han skjelver Т buksene Дрхте му колена к Dršcu mu koljena *Jeg er glad jeg ikke er i hans bukser Драго ми je што нисам y нлговој кожи * Drago mi je da msam u njegovoj koži bukseseler pl. трегери, нараменице * naramenice buksesmekk -en шлиц, разрез k šlic, rasporak, rastriž (na hlačama) bukspyttkjertel -en.pl. -tier (anat.) панкреас, гуштерача kr pankreas, gušterača bukt -enj-a 1) залнв, затон k zaljev, zaton Den persiske bukt Перзијски залив •*• Perzijski zaljev 2) (krumning) вијугање * vijuganje

bukte 3) * få bukt med noe савладати нешто * svladati nešto * Vi har fått bukt med krisen Савладали с м о кризу •Ar Svladali smo krizu *å ha bukten og begge endene бити бог и батина biti bog i batina bukt|e -etj-a seg V вијугати ce, увијати ce * vijugati se, uvijati se bulder -et тутњава, бука * rutnjava, buka bul|e -enj-a рупа, крчма * rupa, krčraa, špelunka bulgarer -en, pl. -e Бугарин (м.), Бугарка (ф.) к Bugarin (m.), Bugarka ( П ) Bulgaria (geogr.) Бугарска * Bugarska bulgarsk -e A бугарски * bugarski buljong -en буљон * buljon bulk -en улуботина, улубљење * ulupljenje bulke -etj-a V улубљивати || улубити k ulupljivati II ulupiti bulket(e) A улубљен * ulupljen bulldoser -en. pl. -e булдожер * buldožer bulletin [-tengj -en билтен * bilten bunad -en народна ношња * narodna nošnja bunk|e -enj-a гомила, хрпа k goraila, h ф a bunker -en, pl. -e бункер * bunker bunn -en = botn 1) дно k dno å gå til bunns потонути * potonuti *å begynne fra bunnen av почети од самог почетка * početi od sama početka *å gå til bunns i saken истресати ствар до краја * produbiti stvar dokraja *å kjenne noe til bunns знати нешто до y детаље * znati nešto do u pojedinosti */ bunn og grunn y ствари * u stvari *bunnen er nådd rope не може да буде * gore ne može biti *Hun er god på bunnen У суштини je добра * U biti je dobra 2) (bakgrunn) позадпна * pozadina hvite figurer på blå bunn беле фигуре на плавом к bijele figure na plavom bunnfall -et талог * talog bunnløs -e A без дна k bez. d n a bunt -en везица, сноп * svežanj, snop *hele bunten све ћутуре k cijelo društvo, sve skupa buntmaker -en, pl. -e крзнар k krznar bur -et, pl. —/>-кавез--*--кауег 2) (sport.) гол * gol, vrata burde bor, burde, burdet V требати * trebati Vi bor gå nå Сад треба да кренемо * Sad bi trebali krenuti Vi burde hjelpe Требало би да помогнемо * Tre­ bali bismo pomoći Han burde ikke ha gått Није требало да иде * Nije trebao otići *som seg hor og bor како ce пристоји * kako se pristoji burot -enj-a (bot.) (Artemisia vulgaris) хомоннка * homonika bus ADV: å lope bus på \\ налетети на * || naletjeti : na bus|e -etj-aj-te V

59

bygg 1) I) залетети ce * || zaletjeti se Han bare buser på Само ce залеће k Samo se zalijece 2) å buse ut med || истрчати c нечим * || istrčati s necirn busk -en жбун, грм * žbun, grm buskap -en стока, благо * stoka, blago buskas -et грмље k grmlje buss -en аутобус k auto bus buss|e -etj-å V возити ce аутобусом * voziti se autobusom busserull -en врста кошуље * vrsta košulje bussholdeplass -en аутобуска станица * autobusna postaja, autobusno stajalište bussrut|e -enj-a аутобуска линија * autobusna li­ tt ija bust -en чекиња -k čekinja *å reise bust кострешити ce (на нешто), рогушити ce (на нешто) * kostriješiti se (na nešto), гоgušiti se (na nešto) bustet(e) A разбарушен, рашчупан * razbarušen, raščupan butikk -en радња, продавница, дућан к prodavaonica, trgovina, dućan butikkvindu -et. pl. -er излог * izlog butt -e A туп, затупаст * tup by' -en град, варош * grad *å gå på byen излазити || изаћи (y град) * izlaziti II izaći (u grad) bf bod, budt V 1) (tilby) нудити II понудити, пружати || пружити * nuditi II ponuditi. pružati || pružiti hvis det byr seg en anledning ако ce укаже прилика * ako se pruži prilika Dette byr på visse fordeler To пружа извесне предности * To daje stanovite prednosti 2) (invitere) частити || почастити, звати || позвати * castiti || počastiti, zvati || pozvati Vi ble budt på kaffe Позвали cy нас на кафу * Pozvali su na na kavu De bod oss på vin Частили cy нас вином * Častili su nas vinom å by opp til dans замолити за игру * zamoliti za ples bydelsutvalg -et, pl. - градска месна заједница k gradska mjesna zajednica bydende A заповедајућн, заповеднички * zapovijedajući, zapovjednički Ih^d^byliendestemme-ouirpmA гласомoštrim glasom byfogd -en матичар * matičar bygd -a село, насеље, сеоска огпитина * selo, na­ selje, seoska općina min hjembygd мој завичај * moj zavičaj */ by og bygd y граду и на селу * u gradu i na selu byg|e -enj-a пљусак * pljusak 1 bygg -en (bot.) (Hordeum) јечам •*• ječam bygg 2 -et 1) (bygning) грађевина, зграда * gradevina, zgrada 2) (nybygg under oppførelse) зграда y изградњи * zgrada u izgradnji

bygge

60

byglge -de V 1) градити II саградити, изграђивати || изградити * graditi || sagraditi, izgrađivati || izgraditi å bygge ut изграђивати || изградити * izgrađivati II izgraditi De har bygd hus Саградили cy кућу * Sagradili su kuću 2) (grunne seg) å bygge på заснивати ce на * osnivati se na, temeljiti se na Filmen bygger på faktiske hendelser Филм ce заснива на стварним догађајима * Film se zasniva na stvarnim dogadajima byggelån -et, pl. - кредит за изградњу * kredit za izgradnju byggematerialer pl. грађевински материјал •*: gradevinski materijal byggeplass -en градилиште * gradib'šte byggetillatels|e -en грађевинска дозвола * gradevna dozvola byggmester -en, pl. -e грађевински предузимач * građevni poduzetnik bygning -en зграда, грађевина * zgrada, gradevina bygningsarbeider -en, pl. -e грађевински радник * gradevinski radnik bygsl|e -etj-a V унајмљивати || унајмити * unajmljivati || unajmiti bygård -en стамбена зграда y граду * stambena zgrada u gradu bykjern|e -en језгро града * jezgra grada byplanlegging -enj-a урбанизам * urbanizam byks -et, pl. - CKOK * skok byll -en чир * čir *å stikke hull på byllen пробушити чир k probuši ti čir byrd|e -en бреме, оптерећенл, терет kr breme, opterecenje, leret økonomiske byrder економско оптерећенл k ekonorasko opterećenje *å vare noen til byrde бити некоме на бремену/ терету -A- biti nekome na teretu ~*å legge stein til byrden додати некоме камен на бреме * dodati nekome kamen na breme *Det var hun som måtte bare byrden Она je морала носити сав терет * Ona je morala nositi sav teret byrett -en општински суд, првостепени суд * općinski sud, prvostepeni sud byrå -etrplr^j^er агенција * agencija — telegrambyrå телеграфска агенција k telegrafska agencija transportbyrå превозно предузеће k prijevozno poduzece byråkrati -et бирократија k birokracija byråkratisk -e A бирократски * birokratski Bysants (geogr.. hist.) Византија * Bizant bysantinsk -e A византијски k bizantski bystje -enj-a попрсје, биста * poprsje, bistå bystyr|e -et. pl. -er градско веће, градска скупштина * gradsko vijeće, gradska skupština byttje' -et. pl. -j-er замена zamjena å få noe i bytte for noe добити нешто y замену за нешто * dobiti nešto u zamjenu za nešto Vi gjorde et dårlig bytte Изгубшш смо на тој

bære замени * Izgubili smo na toj zamjeni 2 bytt|e -etj-a V 1) мењати || променити k mijenjati || promijeniti å bytte arbeid променити nocao * promijeniti posao å bytte tog пресести из воза y воз * presjesti iz vlaka u vlak 2) (utveksle, innbytte) замењивати || заменити * zamjenjivati || zamijeniti De byttet plass Заменилн cy места * Zamijenili su mjesta Varene byttes ikke Роба ce не замењује k Roba se ne zarajenjuje Han byttet boka med en annen Заменио je књиту за другу k Zamijenio je knjigu za drugu å bytte inn den gamle bilen заменити стари ауто за нови уз доплату * zamijeniti stari auto za novi uz doplatu 3) (ved byttehandel) трамгшти * trampiti De byttet plater Трамгшли cy грамофонске плоче * Trampili su gramofonske ploče å bytte til seg noe доћи до нечега трампом * doći do nečega trampom byttehandel -en трампа * trampa bær -et. pl. - бобица, јагодасто воће k bobica, jagodasto voće å plukke bar брати бобице * brati bobice bære bar, båret V 1) носити k nositi Han barer (på) en tung koffert Носи тежак кофер * Nosi težak kovčeg * bare sorg носити црнину * nositi crninu *å bare frukt носити род * nositi rod 2) (vare ansvarlig for) сносити * snositi *å bare skylden for noe сносити кривицу за нешто * snositi krivnju za nešto 3) (føre) ићи * ići *Hvor barer dette hen? Куд нас ово води? * Kamo nas to vodi? *Det barer mot et spennende valg Све указује на то да ће избори бити узбудљиви * Sve pokazuje da će izbori biti uzbudljivi 4) (tåle) подносити || поднети k podnositi || podnijeti *Han barer alderen godt Добро подносн своје године * Dobro podnosi svoje godine 5) bare preg av носити печат * nositi pečat Det barer-preg av -д/-т.---Види ce да ... fr-Vidi - s e — da ... 6) (ha) гајити k gajiti *å bare hat til noen гајити мржњу према некоме gajiti mržnju prema nekome bære seg 1) (lonne seg) исплаћивати ce || исплатити ce * isplaćivati se || isplatiti se Firmaet barer seg ikke Фирма не стоји добро * Tvrtka ne stoji dobro 2) å bare seg at понашати ce, чинити || учинити * ponašati se, činiti || učiniti Hvordan skal man bare seg at? Шта треба да ce учини? * Što treba učiniti? 3) (jamre seg) кукати, јадиковати * jadikovati Han skrek og bar seg Дерао ce и стен»ао * Derao

61

bære

se i stenjao bære av sted || кренути * |[ krenuti Dette bærer galt av sted O B O ће ce лоше свршити * Ovo će loše završiti bære bort односити || однети * odnositi || odnijeti bære fram преносити || пренети, заговарати * prenositi II prenijeti, zagovarati å bare fram en sak заговарати неку ствар * zago­ varati neku stvar bære los || кренути, || започети • || krenuti, || započeti Nå barer det los! Сад почиње! * Sad počinje! bære ned сносити || снети * snositi || snijeti bære over (med noen) показивати || показати стрпљење према некоме * pokazivati || pokazati strpljenje prema nekome bære ut износити || изнети * iznositi || iznijeti bærtur -en излет ради брања бобица (боровница и сл.) * izlet radi branja bobica (borovnica i sl.) bærepos|e -en (пластична) кесица * (plastična) vrećica bæsj -en (fam.) говно * govno bø INT бух -k buh bøddel -en, pl. -dier иелат, крвготк * krvnik bøffel -en, pl. -fler (zool.) биво * bivol bølge -en талас, вал * val lysbølger светлосни таласи * svjetlosni valovi hetebolge топлотни талас * toplotni val * Bølgene gikk høyt Било je бурно * Bilo je burno bøig|e -etj-a Кталасати ce * talasati se, biti valovit bølgeblikk -en таласасти л и м * žljebast (valovit) lim bølgedal -en удолина између два таласа * udolina između dva vaia bølgelengd]e -enj-a таласна дужина k valna dužina *å vare på bølgelengde бити на истој таласној дужини * biti na istoj valnoj dužini bølget -e A таласаст, валовит * valovit bøU|e -en грубијан * grubijan bønn -en 1) (anmodning) молба * molba 2) (rei.) молитва * molitva bønn|e -enj-a (bot.) 1) зрно пасуља * zrno graha bonner пасуљ * grah aspargesbonner бораније k mahune 2) kaffebønne зрно кафе * zrno kave bønnesupp|e -enj-a пасуљ, чорба од пасуља к juha od graha bønnfall|e -/ V преклињати * preklinjati bonnhørje -te V || услишити нечију молбу/молитву * II uslišiti nečiju molbu/molitvu Vi ble bonnhørt Испунила нам ce жеља. Услишани с м о * Ispunila nam se želja. Uslišani smo bor' -enj-a товар, терет, бреме k tovar, teret, breme b ø r -» burde børs -en берза k burza børs|e -enj-a пушка * puska børst|e' -en 1) четка * četka . 2) tannbørste четкица за зубе * četkica za zube børst|e -etj-a V 1) (hår, sko) четкати || очеткати * četkati || očet1

2

:

både kati 2) å børste tennene прати || опрати зубе * prati II oprati zube bøss -et отпаци (пл.) * otpaci (pl.) *ikke det boss ни трунке * ni trunke bøss|e -enj-a касица, кутија k kasica, škrabica *å spytte i bossa пљунути лову k pljunuti lovu bøt|e -te V 1) (sette i stand) поправљати || поправити, исправљати || исправити k popravljati || popraviti, ispravljati || ispraviti å bote på en mangel исправити недостатак k is­ praviti nedostatak 2) (betale) плаћати || платити * plaćati || platiti å bote med livet платити животом * platiti životom bøtelegge -la, -lagt V || оглобити, казнити новчано * II oglobiti, kazniti novčano bøtt|e -enj-a кофа, ведро k vedro bøy|e' -enj-a плутача, бова, пловац * plutača, bova, plovac bøy|e -de V 1) (trans.) савијати || савити, повијати || повити, сагибати/сагињати || сагнути, || погнути * svijati II saviti/svinuti, zavijati || zavinuti, sagibati/ saginjati || sagnuti, || pognuti å boye hodet сагнутн главу * prignuti glavu å boye kneet савити колено * saviti koljeno å boye en grein повити грану * poviti granu 2) (gram.) измењати k sklanjati, sprezati 3) (intrans.) повијати ce || повити ce k povijati se II poviti se å boye av скретати || скренути k skretati || skrenuti *å boye av for noen попуштати || попустити некоме * popuštati || popustiti nekome bøye seg 1) (om ting) повијати ce || повити ce, пресавијати ce II пресавити ce * povijati se || poviti se, presavijati se || presaviti se Greinene boyer seg i vinden Гране ce повијају на ветру * Grane se povijaju na vjetru 2) (om mennesker) сагињати ce || сагнути ce, нагшз>ати ce || нагнути ce * sagibati se || sagnuti se, naginjati se || nagnuti se å boye seg over noen нагнути ce над неким * nagnuti se nad nekim 3) (gi etter) покоравати ce || покорити ce (некоме), потчињаватиce || потЈ?вшггисе,Јгопуштати II попустити (некоме) * pokoravati se |j рокбШГ se (nekome), potčinjavati se || potčiniti se (neko­ me), popuštati II popustiti (nekome) bøyg -en препрека, запрека * prepreka, zapreka bøyl|e -en обруч * obruč bøylehest -en (sport.) коњ (гимнастичка справа) * konj (gimnastička sprava) bøyning -en 1) савијање * savijanje 2) (gram.) промена * sklonidba, sprezanje bøyningsendels|e -en (флексијски) наставак * (fleksijski) nastavak både KONJ 1) både ... og ч ... и k \ ... i både dag og natt и дању и ноћу * i danju i noću :

62

bål 2) (sånn passe) тако-тако Liker du norsk mat? - Både og! Свиђа ли ти ce норвешка храна? - Тако, тако! И да и не! * Sviđa li ti se norveška hrana? - Tako, tako! I da i ne! bål -et, pl. 1) ватра • vatra, oganj 2) (hekse-) ломача * lomača bånd -et, pi - = band /) трака. врпца * vrpca, trak(a) å ta opp på bånd снимити на магнетофонасу траку * snimiti na magnetofonsku vrpcu *på lepende bånd стално, узастопце, непрекидно • stalno, uzastopce, neprekidno 2) (pynte-) пантљика, гајтан, врпца * vrpca, gajtan, obrub 3) (på skrivemaskin) пантљика * vrpca å skifte bånd ставити нову пантљику -Ar stavin novu vrpcu 4) (hunde-) узида (за пса) * uzica (za psa) 5) (metall-) (метални) обруч, каиш, nojac -Ar (raetalni) obruč, pojas, remen 6) (vennskapsbånd) веза, спона * veza, spona å styrke båndene учврстити везе * učvrstiti veze

chassis 7) (hemmende) узда, обуздавање * uzda, obuzdavanje å legge bånd på обуздавати || обуздати k obuzdavati II obuzdati båndopptaker -en, pl. -e магнетофон * magnetofon bår|e -enf-a 1) (til syketransport) носила (пл.) k nosila (pl.) 2) (likbåre) одар k odar bås -en преградак (за животиње y штали) * pregrada(k) (za životinje u štali) *å sette folk i båser (површно) поделити људе према њиховим схватањима к (površno) podijeliti ljude prema njihovim shvatanjima båt-en 1) (liten) чамац к čamac robåt чамац за веслање к čamac za veslanje motorbåt моторни чамац * motorni čamac *å være isamme båt наћи ce y истој ватри, делити исту судбину * naći se u istom čamču/brodu, dijeliti istu sudbinu *å gi noe på båten оставити на цедилу * ostaviti na cjedilu 2) (skip) брод "Ar brod båtshakje -en чакља * čaklja

C ca -» cirka cabin-cmiser [kæbinkruser] -en велики глисер k veliki gliser calling [kåblng] -en звонце на капији (ca слушалицом у стану) к zvonce na vratima (sa slušalicom u stanu) campe [kæmpe] -etj-a V камповати, логоровати * šatrovati, kampirati, kempirati, logorovati camping [kæmping] -en камгшнг, камповање, логоровање * šatrovarije, karaping, Jcemping, logorovanje campingplass [kæmping-] -en кампинг, камп * kamping, kemping, kemp, kamp, Iogorište campingvogn [kæmping-] стамбена аутомобилска приколица -k stambena automobilska prikolica cancer [kanser] -en (med.) рак, канцер * rak, kancer cand. [kan] дипломирани магистар k diplomirani magistar cand. philol магистар филолошких наука * ma­ gistar filoloških znanosti cand. polit магистар политичких наука k magi­ star političkih znanosti cand. mag. [kan mag] -en дипломирани студент (после 4 године студија) • diplomirani student (nakon 4 godine studija)

cell|e [selle] -enj-a 1) (i fengsel, kloster) ћелија celija 2) (biol.) ћелија * stanica celledeling [selle-]/ -enj-a деоба ћелија * dijeljenje stanica cellevev -et (biol.) ћелијско ткиво "Ar stanično tkivo cello [selo] -en (mus.) чело k čelo cellulos|e [sellulose] -en целулоза k celuloza celsiusgrad [selsius-] -en степен Целзијусов -Ar stupanj Gelzija 20° C 20 степени Целзијуса -A- 20 stupnjeva Celzija centiliter [senti-] -en центилитар, сантшштар * centilitar centimeter [senti-] -en сантиметар * centimetar cerebral parese [sere-] -en церебрална парализа -Acerebralna paraliza Ceylon [seilån] (geogr.) Цејлон -Ar Cejlon champagne [sjampanje] -en шампањац k šampanjac chargé d'affaires [sjarsje daffær] -en отправник nocлова -Ar otpravmk poslova charterfly [sjarter-] -et чартер авион -Ar Carter avion chartertur [sjarter-] -en чартер-лет, чартер путованл * carter-rlet, Carter putovanje chassis [sjajsi(s)] -et шасија, доњи построј кола *

63

Chile šasija, donji postroj automobila Chile [tsjile] (geogr.) Чиле * Čile . . . chilener [tsjilener] -en Чилеанац (м.) г Чилеанка (ф.) * Čileanac (m.), Čileanka (f.) chips [tsjips] -en чипс, пом-чипс, пржени кромпир * čips-krumpir, prženi kmmpir chok|e [sjouk, sjåk] -en сауг, притушивач, ручица лептира расшшњача * čok, ručica leptira rasplinjača cikad|e [sikade] -en цврчак * cvrčak cirka [sirka] ADVоко, отприлике * oko, otprilike cistern|e [sisterne] -en цистерна -k cisterna clutch [kløtsj] -en спојнитда, кушгунг * kvadlo, kuplung, spojnica c/o [se o] преко ... (на писмима) * preko ... (na pismima) cockpit [kåkkpit] -en пилотска кабина, кокпит * pilotska kabina, kokpit cocktail [kåkkteil] -en коктел * koktel, cocktail cocktailselskap [kåkkteil-] -et коктел-пријем * koktel-prijem, coctail-party collage [kållasj] -en колаж * kolaž come-back [kåmmbækk] -et повратак, враћање (y популарност), камбек * povratak, vraćanje (u popularnost), come back computer [kåmpjuter] -en, pl. -e компјутер, рачунар

dadle * kompjutor, računalo container [kånteiner] -en, pl. -e контејнер * kontejner copyright [kåppirait] -en ауторско право k autorsko pravo cordfloyel [kård-] -en ребрасти сомот * rebrasti baršun/samt corner [kårner] -et (sport.) корнер k korner cornflakes [kornfleks] кукурузне пахуљице * kukuruzne pahuljice cottage cheese [kåttidsj tsjis] -en свежи сир k sviježi sir cover [kåwer] -et омот грамофонске плоче * omot gramofonske ploče cowboy [kåbbåi] -en каубој k kauboj crawl [krål] -en (sport.) краул ir kraul cruiseskip [krus-] -et брод за крстарење * brod za krstarenje cubaner [kubaner] -en, pl. -e Кубанац (м.), Кубанка (ф.) * Kubanac (m.), Kubanka (f.) cup [kopp] -en (sport.) куп * kup cupfinale [køpp-] -en (sport.) финална утакмица купа k finalna utakmica kupa curling [kørling] -en куглање на леду k kuglanje na ledu cyste [syste] -en (med.) циста * eista

D da' ADV \ 1) (den gangen) тада, онда * tada, onda fra da av отада * otada til da дотада k do tada nå og da c времена на време, понекад к s vremena na vrijeme, ponekad nettopp da баш тада/онда * baš tada/onda 2) (i så fall) онда, y TOM случају * onda, u tom sTučaju — Da er det best vi går Онда je најбоЈБе да одемо * Onda je najbolje da odemo 3) (fremhevende) TO * to Se der! - Hvor da? Гледај т а м о ! -' Где то? к Gledaj tamo! - Gdje to? . . . . Ser du ham? - Hvem авати || окривити, корити ||

dag укорити * okrivljavati || okriviti. koriti || ukoriti dag -en дан * dan i dag данас * danas i dag tidlig јутрос • jutros tidlig på dagen ујутро • ujutro hele dagen цео дан * cijeli/cio dan dagen lang цео божији дан * cijeli/cio bozji dan *midt på lyse dagen усред бела дана * usred bijela dana hver dag сваки дан, сваког дана * svaki dan, svakog dana annenhver dag сваког другог дана * svakog drugog dana om en dag eller to за који дан -k za koji dan om dagen дању * danju neste dag сутрадан * sutradan her om dagen пре неки дан, недавно k pred/prije nekoliko dana, nedavno Jeg har ikke sett ham på noen dager Нисам ra видео неколико дана * Nisam ga vidio nekoliko dana Vi sees en av dagene Видећемо ce ових дана Vidjet ćemo se ovih dana *en vakker dag једног лепог дана * jednog lijepog dana *dag og natt даноноћно k danonoćno *dag ut og dag inn из дана y дан k iz dana u dan *nå til dags ових дана * ovih dana *den dag i dag данданас k dandanas Vi kan levere på dagen Испорука истог дана * Isporuka istog dana Det er på dagen ett år siden Има тачно годину дана *• Ima točno godinu dana God dag! Добар дан! * Dobar dan! *Rom ble ikke bygd på en dag Ни свет није настао за један дан * Ni svijet nije nastao za jedan dan *dagen derpå дан након пијанке * dan nakon pijančevanja/pijanke *Jeg gir en god dag i det Б а ш ме брнга за т о . Фућка ми се на то к Baš me briga za to. Puca mi prsluk za to *Han gav en god dag i advarslene Није ce обазиpao на упозорен>а * Nije se obazirao na upozorenja fire ganger om dagen четири пута дневно * četiri puta dnevno på sine gamle dager под старост, под старе дане —*-pod-starost, pod .stare dane Gratulerer med dagen! Срећан рођендан! * Sretan rodendan! Hans dager er talte Дани cy му избројани k Dani su mu odbrojani *å se dagens lys угледати светло дана k ugledati syjetlo dana *å komme for dagen испољавати ce || испољити ce, I] обелоданити ce, изаћи на видело * || objelodaniti se, izaci navidjelo *å legge/bringe for dagen изнети на видело дана * iznijeti navidjelo *Det ligger klart i dagen Јасно je као на длану Jasno je kao na dlanu */ morgen er det atter en dag И сутрадан свиће * I sutradan svice

64

dal *Det kommer dager etter denne Биће дана за мегдана. И м а времена к Bit če dana za megdana. Ima vremena / gamle dager y стара времена * u stara vremena i morgen den dag сутра и готово k sutra i gotovo *å ha sett sine beste dager не бити више што je некад био * ne biti više što je nekad bio *den ytterste dag судњи дан * sudnji dan *Han er snill som dagen er lang Д о б а р je као добар дан. Добар je као хлеб * Dobar je kao knih */iver bidige dag сваки божији дан * svaki božji dan *å være som natt og dag разликовати ce као дан и ноћ * razlikovati se kao dan i noć *Han er sin.far opp av dage Он je очева слика и прилика. Он je швунути отац * On je očeva slika i prilika. On je pljunuti otac *på år og dag целу вечност * cijelu vječnost *Hva i alle dager? Шта, за име света? к Što, za ime boga? dagbok -en, pl. -boker дневник k dnevnik dagevis ADV: i dagevis данима * danima dagdrøm -men сањарија, сањарење, маштарија * sanjarija, sanjarenje, snatrenje, maštarija daggry -et, pl. - зора. освит, свитање, свануће, праскозорје * zora, osvit, svitanje, svanuće, praskozorje daghjem -met, pl. - обданиште, јаслице (пл.) * obdanište, jaslice (pl.) daginstitusjon -en обданиште, предшколска установа * obdanište, predškolska ustanova daglig -e A свакодневни, дневни * svakodnevni, dnevni til daglig свакодневно k svakodnevno dagligdags -e A свакидашњи, свакодневни k svakidalnji, svakodnevni dagligstu|e -enj-a дневна соба * dnevna soba dagligtal|e -en свакодневнн говор k svakodnevni govor dagligvareforretning -en продавница робе за свакодневну потрошњу, самопослуга * prodava­ onica za svakodnevnu potrošnju, samoposluga dagligvarer pl. роба свакодневне потрошње * roba svakodnevne potrošnje daglønn -en/-a дневна зарада * dnevna zarada dagmamma -en жена која чува туђу децу (у току дана) * žena koja čuva-tudu djecu (u -toku-dana)* ~ dagpenger pl. дневница k dnevnica dagsavis -enj-a дневни лист * dnevni list dagslys -et дневна светлост, дневно светло * dnev­ no syjetlo, dnevna svjeUost dagsnytt -et вести (на радију) k vijesti (na radiju) dagsorden -en дневни ред * dnevni red dagspressje -enj-a дневна штампа * dnevna stampa, dnevni tisak

Dagsrevyen Дневник (емисија вести на TB) * Dnevnik (emisija vijesti na TV) dagsverk -et, pl. - дневни учинак, посао од једног дана к dnevni učinak, posao od jednog dana dagtid -en: på dagtid преко дана, дању * preko dana, danju dal -en долина * dolina

dalbunn

65

dalbunn -en дно долине * dno doline dal|e -te V 1) спуштати ce полако, лагано падати * spuštati se polako, lagano padati Snoen daler ned Снег лагано пада * Snijeg lagano pada 2) (minske) опадати |[ опасти kr opadati ]| opasti Hans popularitet er dalende Њ е г о в а популарност опада * Njegoya popularaost opada dalfor|e -et, pl. -er велитса, дутачка долина * velika, dugačka dolina dam 1 -men 1) (pytt) бара, локва * bara, lokva 2) fiske- рибњак * ribnjak 3) (kunstig innsjo) резервоар, вештачко језеро * rezervoar, umjetno jezero 4) (demning) брана * bråna dam men (spill) дама, игра даме * dama, igra dame dam|e -enf-a 1) госпођа, дама * gospoda, dama Mine damer og herrer! Д а м е и господо! * Dame i gospodo! 2) (i kortspill) краљица -k kraljica dameblad -et, pl. -l-er часопис за жене ~k časopis za žene damefrisør -en женски фризер * ženski frizer damesko pl. женске ципеле * ženske cipele damp -en napa * para *for full damp пуном паром * punom parom *Opp med dampen! С а м о напред! * Samo naprijed! dampmaskin -en парна машина * parni stroj dampskip -et. pl. - пароброд * parobrod dank S: å drive dank дангубити, беспосличити, красти богу дане * dangubiti, besposličariti, krasti bogu dane Danmark (geogr.) Данска * Danska dann|e -etj-a V 1) образовати, стварати || створитн, оснивати || основати, састављати || саставити * stvarati || stvoriti, osnivati || osnovati, sastavaljati || sastaviti å danne en forening основати једно удружење * osnovati jedno udruženje å danne regjering образовати владу kr sastaviti vladu 2) (lingv.) градити, творити k tvoriti —3jf-utgjorej представљати,-чинити,-сачињавати_ k predstavljati, činiti, sačinjavati å danne grunnlag for noe чинити оснбв нечега * činiti osnovu nečega dannels|e -en 1) (grunnleggelse) стварање, оснивање * stvaranje, osnivanje 2) (kultur) васпитање, култура * odgoj, kultura dannet -e A културан, образован * kulturan, obrazovan dans -en 1) итра, плес * ples *Det gikk som en dans И ш л о je као no лоју * Išlo je kao po loju * Livet er ikke en dans på roser У ж и в о т у није увек све ружичасто * U životu nije uvijek sve 2

:

de mžičasto *å vare ute av dansen испасти из игре * ispasti iz igre *Nå skal det bli en annen dans E, сад ћ е м о да окренемо лист/плочу * Е, sad ćemo promijeniti ploču 2) (dansetilstelning) итранка, плесна забава * ples, plesna zabava å gå på dans ићи на игранку k id na ples dans|e -etj-a V играти, плесати k plesati *å danse etter noens pipe итрати no нечијој свирали, итрати како други хоће * plesati kako drugi hoće dansegulv -et, pl. - подијум за игру * podij za ples dansemusikk -en музика за итру k glazba/muzika za ples, plesna glazba danser -en, pl. -e итрач, плесач k plesač danserinn|e -enj-a итрачица, плесачица * plesačica danseskol|e -en школа играња k plesna škola dansk -e A дански * danski Han er dansk Он je Данац * On je Danac dansk|e -en Данац (м.), Данкиња (ф.) * Danac (m.), Dankinja (f.) dask -et, pl. - (лак) ударац дланом * (lak) udarac dlanom dass -en клозет, заход k zahod data pl. подаци * podaci personlige data лични подаци, личне генералије * osobni podaci databehandling -enj-a компјутерска обрада података * kompjutorska obrada podataka elektronisk databehandling (EDB) електронска/ аутоматска обрада података * elektronska/ automatska obrada podataka datamaskin -en компјутер, електронски рачунар * kompjutor, elektronsko računalo dataterminal -en компјутерски терминал * kompjutorski terminal dater|e -te V 1) датирати * datirati 2) (tidfeste) утврђивати || утврдити д а т у м * utvrđivati || utvrdiu" datum 3) datere seg fra датирати од, потицати од * datirati od, potjecati od dato -en датум * datum Hvilken dato er det i dag? Који je данас дан? * Koji je danas dan? ttiidags_dqtoRO^данашњег дана do današnjeg dana av ny dato новијег датума k novijeg datuma datostempl|e -etj-a V ставити рок трајања (на кварљиву робу) * staviti rok trajanja (na pokvarljivu robu) datter -enj-a, pl. døtre ћерка, кћерка, riln * kćerka, kći datterselskap -et, pl. - самостална компанија y склопу веће * samostalna kompanija u sklopu vede daværende A тадашњи * tadalnji de' dem PRON 1) (3. pers.) они * oni 2) De (2. pers.) Ви • Vi 2 de ART (одређени члан уз придеве, не преводи

debatt ce) * (odredeni elan uz pridjeve, ne prevodi se) de nye .elevene нови ученици * novi učenici debatt -en дебата, дискусија, расправа * debata, diskusija, rasprava debattant -en учесник y дебати * sudionik/ućesnik u debati debatter|e -te V дебатовати, расправљати * debatirati, raspravljati debattinnlegg -et. pl. - излагање/изјава y дискусији * izlaganje/izjava u diskusiji debet -en дебет, дуговање debet, dugovanje debiter|e -te V наплаћивати || наплатнти, уписивати II угтсати у дуг * naplaćivati || naplatiti, upisivati II upisati u dug debitor -en дужник * dužnik debut [deby] -en деби * debi debuter|e -te V дебитовати * debitirati decennium [des-] -et. pl. -er деценија, десетлеће * desetljeće, decenij defekt1 -en квар, неисправност, недостатак, грешка к kvar, neispravnost, nedostatak, greška defekt -e A неисправан, оштећен, ca грешком * neispravan, oštećen, s greškom defensiv1 [defangsiv] -en дефанзива к defenziva å være på defensiven бнти y дефанзиви, повлачити ce * biti u defenzivi, povlačiti se defensiv*2 [defangsiv] -t, -e A дефанзиван, одбрамбени * defenzivan, obrambeni definer|e -te V дефинисати * definirati definisJQn -en дефиниција k definicija definitiv -/, -e A коначан, дефинитиван -k konačan, definitivan defonner|e -te V деформисати, изобличавати || изобличитн * deformirati, izobličavati || izobličiti deformering -enj-a деформација * deformacija deg -» du deig -en 1) (av mel) тесто * tijesto 2) kjøtt- млевено месо, фаширано месо к mljeveno meso, faširanomeso deilig -e A 1) (nydelig) диван * divan, krasan deilig vær дивно вријеме * divno vrijeme 2) (god) укусан k ukusan Det smaker deilig Веома je укусно * Vrlo je ukusno degrader|e -te V деградирати k degradirati dekadent -e A декадентан * dekadentan dekan|us -en. pl. -er декан * dekan dekar -et декар, десет ари * dekar, deset ari dekk -et. pl. 1) (skips-) палуба k paluba 2) (bil-, sykkel-) гума (за ауто/бицикл) * guma (za auto/bicikl) bildekk ауто-гума * auto-guma piggdekk гуме ca клиновима * gume s klinovima, špajkerice vinterdekk зимске гуме * zimske gume dekk|e' -et, pl. -er (lag) прекрив, површински слој pokrov *under dekke av прекривши ce као * skrivajući se pod veidekke асфалт и сл * asfalt i sl 2

66

del 2

dekk|e -etj-ajdekte V 1) покривати II покрити * pokrivati || pokriti å dekke til med jord покрити земљом k pokriti zemljom Snøen dekket jorda Снег je покрио земљу k Snijeg je pokrio zemlju å dekke etterspørselen покрити потражњу * po­ kriti potrainju • å dekke et tap покрити губитак k pokriti gubitak å dekke 'omkostningene покрити трошкове k po­ kriti troškove å dekke et behov задовољити потребу * zadovoljiti potrebu Boka dekker emnet godt Књига ce исцрггао бави предметом * Knjiga se iserpno bavi predmetom 2) å dekke bordet постављати || поставити сто * postavljati || postaviti stol Bordet er dekket til åtte personer Сто je постављен за осам особа к Stol je postavljen za osam osoba *å gå til dekket bord доћи на готово k doći na gotovo 3) (rapportere) извештавати. послати допис (o), приказивати || приказати k izvještavati, poslati dopis (o), prikazivati || prikazati Journalisten dekker fotballkampen Новинар извештава o утакмици k Novinar izvještava o utakmici 4) å dekke seg обезбедити ce * osigurati se å dekke seg mot tap обезбедити ce од губитака * osigurati se od gubitaka 5) å dekke over прикривати || пршсрити, крити || сакрити k prikrivati || prikriti, kriti || sakriti dekkende A адекватан, који одговара k adekvatan, koji odgovara dekketeyskap -et, pl. - орман за прибор за јело и чаршаве * ormar za pribor za jelo i stolnjake deklarasjon -en декларација * deklaracija deklarer|e -te V изјављивати || изјавити * izjavljivati II izjaviti dekning -en 1) (beskyttelse) заклон k: zaklon å søke dekning тражити заклон k tražiti zaklon 2) (omtale) извештаваље izvještavanje Nyheten får god dekning i avisene O тој новости исцрпно извештавају y новинама * O toj novosti iserpno izvještavaju u novinama 3) (økon.) покриће * pokriće ~en sjekk uten dekning чек-безпокрића-A-ček-bez ~ pokrića dekor -en декор, украс dekor, ukras dekorasjpn -en декорација * dekoracija dekorativ -e A декоративан *• dekorativan dekorerfe -te Кдекорисати, украшавати || украсити * dekorirati, ukrašavati || ukrasiti deksel -et, pl. deksler хауба, поклопац мотора * hauba, poklopac motora del -en 1) (enhet) део dio for en stor del добрим делом * dobrim dijelom til dels делимичво k djelomično, djelimice begge deler и једно и друго i jedno i drugo ingen av delene ш једно ни друго к ni jedno ni drugo

delaktig Jeg får ta min del av skylden Преузећу свој део одговорности •*• Preuzet ću svoj dio odgovomosti 2) (andel) учешће * sudjelovanje, učešče å ta del i noe учествовати y нечему * sudjelovati u nečemu å bli noen til del запасти некоме y део, притгасти некоме ic zapasti nekome u dio, pripasti nekome En slik lykke blir ikke alle til del Таква срећа ce не може свакоме десити ic Takva sreća se ne može svakome dogoditi Jeg for min del ... Што ce мене тиче ... Ja ca своје стране ... ic Što se mene tiče ... Ja sa svoje strane ... 3) (noe) en del доста, неколико ic dosta, nekoliko en (hel) del mennesker доста људи, прилично много људи * dosta ljudi, prilično mnogo ljudi delaktig -e A умешан * uraiješan del|e -te V 1) делити || поделити * dijeliti || podijeliti 18 delt på 6 er 3 18 подељено на 6 je 3 * 18 podijeljeno sa 6 je 3 å dele på arbeidet поделити nocao * podijeliti posao å dele leilighet делити стан ic dijeliti stan Det er delte meninger om dette Постоје различита миињења o томе * Postoje. različita mišljenja o tome Jeg deler ikke din oppfatning He делим твоје мишЈБење * Ne dijelim tvoje mišljenje *å dele skjebne med noen делити c некнм судбину •k dijeliti s nekim sudbinu *å dele ut med rund hånd делити шаком и капом к dijeliti šakom i kapom 2) å dele opp/av раздељивати || разделити, одвајати II одвојити * razdjeljivati || razdijeliti, odvajati II odvojiti . å dele av et rom преградити собу * pregraditi sobu delegasjon -en делегација * delegacija delegat -en делегат, посланик * delegat, poslanik delfin -en (zool.) делфин * dupin, pliskavica delikat -e A 1) (velsmakende) укусан * ukusan 2) (ømtålig) шкакљив, осетљив -k škakljiv, osjetljiv et delikat emne шкакљива тема * škakljiva tema delikatesse -en деликатес delikatesa delikatesseforretning -enj-a продавница деликатеса —*-prodavaonicadelikatesa— deling -enj-a 1) (oppdeling) подела, деоба k podjela, dioba Tysklands deling подела Немачке -k podjela Njemačke å få noe på deling добити нешто на поделу * dobiti nešto na podjelu 2) (mat.) дељење * dijeljenje delirium -et (med.) делиријум * delirij dels AD V делимично k djelomično, djelimice til dels делимично * djelomično, djelimice delta 1 -et, pl. -j-er делта k delta 2 delta deltok, deltatt V учествовати * sudjelovati, učestvovati å delta i forberedelsene учествовати y припрема-

67

den ма * sudjelovati u pripremaraa deltakels|e -en 1) (det å delta) учешће, учествовање k sudjelo­ vanje, udio, učešce 2) (medfølelse) саучешће, саосећан>е * sućut, suosjećanje deltaker -en, pl. -e учесник sudionik. učesnik deltidsarbeid -et скраћено радно време * skraćeno radno vrijeme delvis ADV делимично, делимице к djelomično, djelimice dem -* de dementer|e -te V демантовати k demantirati dementi -et демант, деманти k demant, demanti demilitariserte -te V демилитаризовати k demilitarizirati dem|rae -te V || загатити, || преградити, || оградити браном k II pregraditi, || ograditi branom å demme opp en elv преградити реку браном k pregraditi rijeku branom *å demme opp for noe стати на пут нечему + stati na put nečemu tiltak som skal demme opp for inflasjonen мере које треба да успоре инфлацију * mjere koje treba da uspore inflaciju demning -en брана k bråna demokrat -en демократ(а) * demokrat demokrati -et. pl. -er демократија * demokracija demokrati på arbeidsplassen демократија на радн о м месту -к demokracija na radnora mjestu demokratiserte -te V демократизовати k demokratizirati demokratisk -e A демократски * demokratski demonstrant -en демонстрант * demonstrant demonstrasjon -en 1) (protest) демонсгграција * demonstracija 2) (framvisning) приказиваље ic prikazivanje demonstrerte -te V демонстрирати -Ar dcmonstrirati demonter|e -te V демонтирати * demontirati demp|e -etj-a V 1) (om lyd, lys) пригушивати || прнтушити"kr prigušivati || prigušiti å dempe stemmen притушити/стишати глас •*• prigušiti/stišati glas med dempet røst пригушеним гласом -k prigušenim glasora dempet belysning прпгушено осветљеа»е * prigušena rasvjeta 2y{rTdiaérT)~yбЈОЖ2лгтп || ублажт^Гсмањивати II смањити * ublažavati || ublažiti, smanjivati I) smanjiti Myndighetene vil dempe prisstigningen Власти желе да успоре раст цена * Vlasti žele usporiti rast cijena demre -etj-a V свитати || сванути k svitati || svanuti den PRON 1) (påpekende) онај, тај * onaj, taj Hvem eier den boka? Чија ja она књига? * Čija je ona knjiga? 2) den som ко * tko 3) (til bestemt adj.) (уз придев, не преводи ce) -к (uz pridjev, ne prevodi se) den savnede нестало лице * nestala osoba

đengang

68

det

dengang ADV тада, у оно време * tada. u ono dertil kommer at varet er dårlig a још je и лоше vrijeme време k a k tome je i vrijeme loše deng|e -te V батинати || избатинати • batinati || 2) (til det) за то k za to izbatinati Han kan ikke være uskyldig, dertil er bevisene for denne PRON овај • ovaj tydelige Он не може бити невин, за то су докази Vil du ha denne blyanten? Хоћеш ли ову оловку? сувише јасни * On ne može biti nevin, za to su * Hoćeš li ovu olovku? dokazi isuviše očiti den slags овакав, такав * ovakav, takav derved ADV тиме * time Den slags oppførsel passer seg ikke her Такво nodesember -en децембар k prosinac нашање овде не пристаје к Takvo ponašanje desentralisere -te V децентрализовати * decenlraovdje ne prilići lizdrati deodorant -en дезодорант * dezodorant deserter|e -te V дезертирати * dezertirati departement [-mang] -et, pl. -j-er министарство, desertør -en дезертер, бегунац k dezerter, bjegunac (Jyr.) секретаријат * ministarstro, (Jug.) sekretdesibel -en децибел k decibel arijat design [desain] -en дизајн, индустрнјско обликоforsvarsdepartementet министарство одбране * вање * dizajn, industrijsko oblikovanje minjstarstvo obrane desiliter -en, pl. - децилитар * decilitar deponer|e -te V депоновати k deponirati desimal -en децимал(а) k decimala depositum -et, pl. -erjdeposita депозит k depozit desimeter -en, pl. - дециметар * decimetar depot [depo] -et, pl. -er депо, складнште k depo, desinfiser|e -te дезинфиковати -k dezinficirati, rasskJadište kužiti depresjon -en депресија k depresija desperasjon -en очајање k očajanje depressiv -/, -e A депресиван * depresivan Han gjorde det i ren desperasjon Учинио je то ИЗ deprimert -e A депримиран, покуњен * deprimiran, чистог очајања k Učinio je to iz čistog očajanja potišten desperat -e A очајан, очајнички, избезумљен * der ADV očajan, očajnički, izbezumljen 1) тамо, онде k tamo, ondje despot -en деспот, насилник * despot, nasilnik Der ligger boka Књига je тамо k Knjiga je tamo despotisk -e A деспотски * despotski 2) ено, ето * eno, eto dess -» desto Der ser du! Ето, видиш! * Eto, vidiš! dessert [dessær] -en десерт, слаткиш * desert, slatkiš derav ADV од тога * od toga dessuten ADV осим тога, ш т а в и т е , још к osim dere PRON ви • vi toga, štoviše, još deres PRON dessverre AD V на жалосг к nažalost 1) (2. pers.) ваш * vaš Jeg kan dessverre ikke komme Ha жалост, не могу 2) (3. pers.) њихов k njihov да д о ђ е м * Nažalost, ne mogu doći deretter ADV desrHJer|e -te V дестиловати, дестилисати * destili1) (siden) затим, после тога * zatim, nakon toga rati 2) (i samsvar med) према томе, y складу c т и м destinasjon -en дестннација, место опредељења * k prema tome, u skladu s tim odredište, destinacija derfor AD V зато * zato desto ADV derfra ADV 1) (foran komparativ) тим, утолико * to, tim, 1) (fra det stedet) одатле, отуда * odatle, otuda utoliko 2) (derav) од тога * od toga desto mer тим више * to/tim više deriblant ADV укључујући k uključujući desto bedre т и м боље * to/tim bolje sju land, deriblant Norge седам земаља, укључу2) jo ... desto што ... TO * sto ... to јући и Норвешк-у * sedam zemalja, uključujući i Jo mer du arbeider, desto mer har du Што више Norvešku радиш, то више и м а ш * Što više radiš, to više derimot AD V међутим k medutim 1 —imaš dermatologisk -e A дерматолошки * dermatološki jo fortere desto bedre што брже, то боље * što dermed ADV тиме k time brže, to bolje Det er ikke dermed sagt at ... Тиме није речено 2) (til gjengjeld) зато * zato ... To не значи ... * Time nije rečeno ... To ne Han snakker lite, men tenker desto mer Он мало znači ... прича, али зато много мисли к On malo priča, dernest ADV затим, после тога • zatim, nakon ali zato mnogo misli toga 3) ikke desto mindre поред (свега) тога, na ипак, dersom KONJ ако, кад, уколико * ako, kad, ukoпри свему том к pored (svega) toga, pa ipak, pri liko svemu tom dersom dette går bra ако ово успе k ako ovo uspije det PRON Dersom jeg bare visste! К а д бих само знао! к Kad 1) (påpekende) TO * to bih samo znao! Hva er det? Шта je TO? • Što je to? dertil ADV 2) (med adj.) (одређени члан уз придеве, не пре1) (dessuten) још (више), к томе, осим тога * води се) * (određeni član uz pridjeve, ne prevodi još (više), k tome, osim toga se)

detalj

69

diskresjon dikter -en, pl. -e песник * pjesnik dikter|e -te диктирати * diktirati dikterisk -e A песнички * pjesnički diktning -en песгогштво k pjesništvo diktsamling -еп/-a збирка песама * zbirka pjesama dilemma -et, pl. -er дилема, недоумица k dilema, nedoumica

det store huset велика кућа * velika kuća det beste најбоље • najbolje 3) (formelt subjekt) Det er kaldt Хладно je * Hladno je Det er viktig Важно je * Važno je Det regner Пада киша * Pada kiša . detalj -en 1) (bagatell) ситшша * sitnica, raalenkost å fortape seg i detaljer губити ce y ситницама * gubiti se u sitnicama 2) (enkelthet) детаљ, појединост, подробност •k detalj, pojedinost, podrobnost å gå i detaljer улазити y детаље * ulaziti u detalje detaljert -e A детаљан, подробан k detaljan, podroban detaljhandel -en малопродаја, трговина на мало к maloprodaja, trgovina na malo detaljjst -en малопродавац, трговац на м а л о * maIoprodavač, trgovac na malo detektiv -en детектив * detektiv 1 dette datt, dettet V падати || пасти * padati || pasti : dette PRON OBO • ovo Hva er dette? Шта je OBO? * Što je ovo? . dette og hint ово И OHO * ovo i ono devaluerje -te V девалвирати * devalvirati devaluering -enf-a девалвација * devalvacija diabetiker -en, pl. -e шећераш, дијабетичар k šećerai, dijabetičar diagnos|e -en дијагноза k dijagnoza å stille diagnose поставити дијагнозу, дијагностицнрати к postaviti dijagnozu, dijagnosticirati diagonal -t, -e A дијагоналан * dijagonalan diagram -met, pl. -mer дијаграм, графихон * dijagram, grafikon dialekt -en дијалекат, наречје * dijalekt, narječje dialog -en дијалог k dijalog diamant -en дијамант k dijamant diameter -en, pl. -tre дијаметар k dijametar, promjer diaré -en пролив * proljev diesel [disel] -en дизел k dizel . • • * • ; . diett -en дијета * dijeta å vare på diett д р ж а т и дијету k držati dijetu differansje -en разлика * razlika diffus -t, -e A дифузан k difuzan difteri -en дифтерија * difterija diftong -en дифтонт, двогласник * diftong, dvoglas diger -gre A огроман, голем * ogroman, golem

dill -en (bot.) (Anethum graveolens) мирођија * kopar 2 dill -et (toys) глупост k glupost dimensjon -en 1) димензија * dimenzija den fjerde dimensjon четврта димензија * četvrta dimenzija 2) (omfang) размера * razmjer A v slike dimensjoner таквих размера k takvih razmjera en skandale av dimensjoner скандал великих размера к skandal velikih razmjera dimitter|e -te V пуштати || ггустити из војске * puštati I) pustiti iz vojske Soldaten ble dimittert Војник je одслужио војни рок * Vojnik je odslužio vojni rok din PRON твој • tvoj Ditt svin! Свнњо једна! * Svinjo jedna! diplom -et, pl. -er диплома * diploma diplomat -en дипломат(а) k diplomatdiplomatisk -e A дипломатски k diplomatski diplomatiske forbindelser дипломатски односи * diplomatski odnosi et diplomatisk svar дипломатски одговор * dip­ lomatski odgovor direkte A директан, непосредан * izravan, direktan, nesposredan direkte sending директан пренос * izravan prijenos Det er direkte galt To je напросто погрешно * To je naprosto pogrešno direktør -en директор * direktor, ravnatelj dirigent -en диригент * dirigent diriger|e -te V дириговати (нечим) * dirigirati (nečim) A dirigere et orkester дириговати оркестром * dirigirati orkestrom dirr|e -etl-a V треперити, дрхтати * treperiti, drhtati en dirrende stemme дрхтав глас * drhtav glas dis -en сумаглица, измаглица * sumaglica, izmag-

digttalur^err/*/---дигитални-сат * .digitalnLsat dik|e -et, pl. -er 1) (voll) насип * nasip 2) (grøft) јарак, јендек + jarak, graba dikt -et, pl. - (писана) песма * (pisana*) pjesma diktat -en диктат * diktat diktator -en диктатор diktator diktatur -et, pl. -er диктатура * diktatura diktje -etl-a V 1) (skrive dikt) гшсати песме/стихове * pisati pjesme/stihove 2) (fantasere) измишљати || измислити * izmišIjati |j izmisliti Han har diktet opp en historie om at.... Измислио je причу да ... * Izmislio je priču da ...

disig -e A сумагличаст, измагличаст * sumagličast disharmoni -en несклад 'År nesklad disiplin -en дисшшлина * disciplina, stega disk -en 1) (i butikk) тезга, пулт, ш т а н д • tezga, pult, štand 2) (bar-) шанк * sank disk|e -etf-a V (sport.) дисквалификовати * diskvalificirati diskett -en дискета disketa diskos -en (sport.) диск, дискос * disk, diskos diskotek -et, pl. -j-er дискотека * diskoteka diskresjon -en дискреција, дисгретност k diskrecija, diskretnost

1

lica

\

diskret diskret [diskre] -e A дискретан • diskretan diskriminerte -te Кдискриминисати Ar diskriminirati diskriminering -enj-a дискриминација * diskriminacija diskusjon -en дискусија, расправа, расправљање * diskusija, rasprava, raspravljanje diskuterte -te V дискутовати, расправљати * diskutirati, raspravljati diskvalifiserte -te V дисквалификовати Ar diskvalificirati dispensasjon -en диспензација, ослобађање * dispenzacija, oslobađanje, izuzeće disponent -en управник * upravitelj disponerte -te V 1) (ha til rådighet) располагати (нечим), диспоновати raspolagati (nečim), disponirati å disponere bil располагати колима -A- raspolagati autom 2) (fordele, ordne) распоређивати || распоредитн •Ar rasporedivati || rasporediti Hvordan skal pengene disponeres? Како ће ce новац распоредити? к Kako če se novac raspore­ diti? Stilen er godt disponert Састав je добро компонован * Sastav je dobro komponiran disposisjon -en 1) (rådighet) располагање -Ar raspolaganje å ha noe til disposisjon имати нешто на располагању Ar imati nešto na raspolaganju å stille til disposisjon ставити нешто на располагање -A- staviti nešto na raspolaganje 2) (av stoff) композиција, распоред грађе * kompozicija, raspored grade 3) (bestemmelse) мера * mjera 4) (anlegg) предиспозиција, склоност Ar predispozicija, sklonosl dispril -en врста таблета против болова -к vrsta tableta protiv bolova disputasjon -en одбрана докторске дисертације -Ar obrana doktorske disertacije disse PRON ови * ovi dissens -en неслагање, разилажење * neslaganje, razilaženje Det er dissens i komiteen У одбору cy подељена мишљен>а Ar U odboru su podijeljena mišljenja dissenter -en, pl. -e припадшис хришћанске верске заједнице изван званичне цркве •*• pripadnik - - kršcanske vjerske_zajedmce izyan službene crkve _ dissident -en дисидент, противник режима * disident, protivnik režima distans|e -en J) (avstand) раздаљина, растојање, удаљеност, размак к udaljenost, razmak, rastojanjc, razdaljina 2) (fig-) одстојање, дпстанција * distanca 3) (sport.) пруга, дистанца • pruga, distanca distinksjon -en дистинкција, разлика * distinkcija, razlika distraherte -te V ометати || омести, сметати * ometati || omesti, smetati distré A расејан * rastresen, rasijan distribuerte -te V дистрибуирати * distribuirati distribusjon -en дистрибуција, расподела • distri-

70

doktorgrad

bucija, raspodjela distrikt -et, pl. -j-er 1) (område) подручје, округ, област, регион * područje, okrug, regija 2) (utkant) унутрашњост, пров1Шција к unutrašnjost, provincija distriktslegle -en оггштински лекар опште праксе (у јавној здравственој служби ван градова) Аopćinski liječnik opće prakse (u javnoj zdravstvenoj službi.izvan gradova) distriktshøyskolte -en регионална виша школа -A- геgionalna viša škola distriktsutbygging -enj-a развој неразвијеннх подручја -к razvoj nerazvijenih područja dit ADV т а м о -A- tamo til dit дотле k dotle ditt -* din divan -en диван, софа Ar divan, sofa diverse A разни, разл1гчити Ar razni, različiti diverse ganger y више наврата * u više navrata divider|e -te V (mat.) делити || поделити Ar dijeliti II podijeliti divisjon -en 1) (mil.) дивизија -A- divizija 2) (sport.)- пша k liga djerv -/, -e A одважан, смео Ar odvažan, smion djevel -en, pl. -vier ђаво, враг k vrag, davao *en stakkars djevel јадник, сиромах * jadnik, siromah *Din djevel! Проклетијо једна! k Vraže jedan! djup dyp do -en нужник, клозет * zahod dobbel(t) -e ADJ двострук, душга, удвојен, двојни к dvostruk, dupli, udvojen, dvojni dobbel konsonant удвојени сугласник * udvojeni suglasnik dobbelte vinduer душш прозори Ar dupli prozori dobbelt ADV два пута, дупло -Ar dva puta, duplo dobbelthak|e -enj-a подваљак Ar podbradak dobbeltmoral -en двоструки/лажни морал * dvostruki/lažni moral dobbeltseog -enj-a брачни кревет k bračni krevet dobbeltsporet -e A двосмерна пруга A: dvosmjerna pruga dobbeltværels|e -el, pl. -er двокреветна соба -A: dvokrevetna soba dobl|e -etj-a V удвајати || удвојити, || удвостручити k udvajati 11 udvpjiti, || udyostrudti dog AD V ипак -Ar ipak dogg -+ dugg dogmatisk -e A догматичан, догматски * dogmaličan, dogmatski dokk -enj-a док dok tørrdokk суви док Ar suhi dok flytedokk пловећи док -Ar ploveći dok dokke -» dukke doktor -en 1) (lege) лекар (м.), лекарка (ф.), доктор (м.), докторка (ф.) Ar liječnik (m.), liječnica (f.), doktor (m.), doktorica (f.) 2) (med doktorgrad) доктор наука Ar doktor znanosti doktorgrad -en докторат Ar dokiorat

dokument dokument -et, -er докуменат, испрааа * dokument, isprava dokumentmappa -en/-a актташна * aktovka dokumentarfilm -en документарни филм, документарац * dokumentarni film, dokumentarac dokumentene -te V документовати, доказивати || доказати * dokumentirati, dokazivati || dokazati dolk -en бодеж, кама * bodež dollar -en, pl. - долар * dolar 1 dom [dåm] -men 1) (jur.) пресуда, осуда * presuda, osuda å avsi dom i en sak изрећи пресуду y процесу * izreći presudu u procesu å ta en sak opp til doms приступити доношењу пресуде * pristupiti donošenju presude betinget dom условна пресуда * uvjetna presuda Dommen er falt Пресуда je изречена * Presuda je izrečena dom- [do:m] -en катедрала. саборна црква * katedrala, stolna crkva dommedag -en судњи дан * sudnji dan dommer -en, pl. -e судија * sudac dompapp -en (zool.) (Pyrrhula pyrrhula) зимовка * ćućarin domsavsigelse -en судска одлука * sudska odluka domspremiss -et, pl. -er образложење пресуде * obrazloženje presude domstol -en суд ir sud domsutsetteIs|e -en одлагање изрицања пресуде * odlaganje izricanja presude dongeri -en тексас-платно * blu-džins, teksas-platno dongeribukser pl. фармерке, фармерице, ш ш с * traperice, džins dop|e -etj-a V 1) (sport.) допинтовати -k dopingovati 2) å dope seg дрогирати ce, узимати стимулативна средства * drogirati se, uziraati stimulativna sredstva dorg|e -etj-a V пецати вукући уд1гцу * pecati vukući udicu dorra|e -etj-a V дремати * drijemati dorsk -e A учмао, млитав * učmao, mlitav dos|e -en доза * doza dosent -en ванредни професор ir izvanredni profesor dott -en 1) смотуљак (вате, вуне итд.) -A- smotuljak (vate, YjmeJtd.) *å få dotter i orene || заглухнути * || oglušiti 2) (mehe) млакоња -k ralakonja, budalaš doven -/, -vne A 1) (lat) лењ * lijen ; Han er for doven til å gjore leksene Сувише je лењ да би радио задатке * Previše je bjen da bi radio zadatke 2) (følelsesløs) утрнуо kc utrnuo 3) (uten smak) бљутав * bljutav, dovent øl бљутаво пиво * bljutavo pivo dovendyr -et.pl. - (zool.) (Bradypodidae) лењивац •A' ljenivac doYenpeis -en лењивац, ленштина -A- lijenčina dovenskap -en лењост kc lijenost dra drog, drattjdradd V

71

dra 1) (trekke) вући, повлачити || повући k vući, povlačiti II povući å dra noen i håret повући некога за косу -к povući nekoga za kosu *å dra lasset носити највећи терет, потегнути највише * nositi najveći teret, potegnuti najviše *å dra fordel av noe извући корист из нечега * izvući korist iz nečega *å dra kjensel på препознати * prepoznati *Alle monner drar Свака мала добро дође * Svaka mala dobro dode 2) (reise) ићи, полазнти || поћи, кретати || кренути, путовати к ići, polaziti || poći, kretati || krenuti, putovati Han dro i går Отггшао je јуче k Otišao je jučer å dra av stedjgårde поћи, кренути k poći, krenuti å dra hjem отићи кући k otići kući å dra på ferie ићи на о д м о р * ići na odmor *Dra til helvete! Иди до ђавола! * Idi do vraga! 3) å dra seg (dovne seg) ленчарити, беспосличити •A- Ijenčariti, besposličiti dra av свлачити || свући -A- svlačiti || svući dra bort 1) (trekke bort) одвлачити || одвући * odvlačiti II odvući 2) (reise) одлазити || отићи * odlaziti || otići dra for (gardinene) навлачити || навући (завесе) -A- navlačiti II navući (zavjese) dra fra 1) (gardiner) развлачити || развући (завесе) k razvlačiti || razvući (zavjese) 2) (forlate) напуштати || напустити * napuštati II napustiti 3) (sport.) измицати || измаћи/измакнути * izmicati || izmad/izmaknuti dra fram вадити || извадити, извлачити || извући * vaditi II izvaditi, izvlačiti || izvud dra inn увлачити || увучи * uvlačiti H«vući dra innpå примицати ce || примаћи/примакнути ce * primicati se || priraad/primaknuti se dra med seg вући ca собом * v u d sa sobom dra ned спуштати || спустити -A- spuštati || spustiti dra over 1) превлачити || превући k prevlačiti || prevud 2) (reise) прелазити || прећи * prelaziti || p r e d dra opp 1) (/ге£А-е,Л_извлачити || извући на rope THzvlačiti f) izvući na gore 2) (reise) одлазити || отићи rope -A- odlaziti || o t i d gore dra på (ta på) навлачити || навући * navladti || navud 2) (bære) теглити, носити + tegliti, nositi 3) (nøle) отезати, одуговлачити, оклевати (c одговором) * otezati, odugovladti, oklijevati (s odgovorom) Han dro på det Отезао je ca одговором -k Otezao je s odgovorom 4) *å dra på smilebåndet \\ насмешити ce * || nasmiješiti se *å dra på årene старити * stariti

dra *å dra på skuldrene слегати || слегнути раменима * slijegati || slegnuti ramenima dra sammen скупљати || скупити, навлачити || навући • skupljati || skupiti, navladti || navud å dra sammen kvister til bål навући грања за ватру * navući granja za vatru dra til 1) (stramme) затезати || затегнути, притезати II притегаути * zatezati || zategnuti, pritezati || pn"tegnuti 2) (slå) ударати || ударити, млатити || млатаути * udarati || udariti, mlatiti || mlatnuti 3) (reise) путовати || огпутовати * putovati || otputovati dra ut 1) (trekke) извлачити || извући * izvlačiti || izvući å dra ut en skuff извући фијоку * izvući ladicu 2) (tiden) отезати || отегнути, одуговлачити || -A- otezati || otegnuti, odugovlačiti Motet dro ut Састанак ce отегао * Sastanak se otegao 3) (reise) путовати || отпутовати Ar putovati || otputovati drabantby -en притрадско насеље k prigradsko naselje drabelig -e A убиствен, огроман k ubitačan, ogroman et drabelig slagsmål ужасна туча k užasna tuča draft -et, pl. - поморска карта k pomorska karta drag -et, pl. 1) å tomme i ett drag попити на искап * popiti na iskap å nyte livet i fulle drag испијати живот пуном чашом k ispijati život punom čašom *å ha draget på jentene привлачити девојке * privlačiti djevojke 2) (åndedrag) удисај * udisaj drag|e -en 1) (uhyre) аждаја, змај * zmaj, aždaja 2) (leke) змај k zmaj dragsug -et, pl. - вртлог, вир k vrtlog, vir drakt -en 1) (jakke og skort) (женски) костим * (ženski) kostim 2) badedrakt купаћи костим k kupaći kostim 3) nasjonaldrakt народна ношња * narodna nošnja. 4) (sport.) дрес * dres dram -men чашица (жестоког) пића -Ar čašica (žestokog pića) drama -et, pl. -f-er драма A- drama dramatiker -en, pl. -e драматичар * dramatičar dramatfkk -en 1) (skuespillkunst) драматика k dramatika 2) (dramatisk begivenhet) драматичност, драматика * dramatičnost, dramatika dramatisk -e A 1) (om skuespill) дра.мски * dramski 2) (rystende) драматичан, драматски * dramatičan, dramatski dranker -en, pl. -e пијаница * pijanac, pijanica drap -et, pl. - убиство k ubojstvo forsettlig drap убиство c предумншљајем *

72

driftskostnader ubojstvo s umišljajem/predumišljajem uaktsomt drap убиство из нехата k ubojstvo iz nehaja/nehata drapsmann -en pl. -menn убица * ubojica drastisk -e A драстичан * drastičan dregg -en мало сидро * malo sidro drei|e etf-af-de V 1) (vri) окретати || окренути, обртати || обрнути •Ar okretati || okrenuti, obrtati || obrnuti å dreie på hodet окренути главом k okrenuti glavom 2) (tekn.) токарити k tokariti 3) å dreie seg om радити ce o (нечему) k raditi se 0 (necemu) Hva dreier det seg om? O чему ce ради? Ar O čemu se radi? dreiebenk -en струг Ar tokarski stol dreining -en окретање, заокрет A- okretanje, zaokret drektig -e A скотна (животиња) 'A- skotna (životinja) drektighet -en скотност Ar skotnost drener|e -te V исушивати || исушити, одводњавати II одводнити k isušivati || isušiti, odvodnjavati || odvodniti å drenere ei myr исушити мочвару * isušiti močvaru drep|e -te V убијати || убити 'A" ubijati || ubiti Hun ble drept i en bilylykke Изгубила je живот y саобраћајној несрећи -Ar Izgubila je život u prometnoj nesred drepende A убитачан -Ar ubitačan drepende kjedelig убитачно досадно k do zla boga dosadno dress -en одело Ar odijelo dresser|e -te V дресирати * dresirati driblje -etf-a V дрибловати * driblati drift -enf-a 1) (virksomhet) погон, рад. ход A- pogon, rad, hod å sette i drift стављати || ставити y погон -Ar stavljati II staviti u pogon billig i drift економичан -Ar ekonomičan forhjulsdrift предњи погон -A- prednji pogon Heisen er ute av drift Лифт не ради -A- Dizalo ne radi 1 full drift y пуном погону * u punom pogonu 2) (ledelse) управљање -Ar upravljanje En annen eier har overtatt driften av firmaet Фирму je преузе6"други власник-А- Tvrtku je preuzeo drugi vlasnik 3) (trang) нагон Ar nagon selvoppholdelsesdrift нагон за самоодржавањем Ar nagon za samoodržanjem kjønnsdrift полни нагон * spolni nagon 4) (bevegelse) ношење брода (струјом и ветром) -A- nošenje broda (strujom i vjetrom) Skipet kom i drift Изгубили cy контролу над бродом Ar Izgubui su kontrolu nad brodom 5) (dyreflokk) стадо, крдо k stado, krdo driftig -e A предузетан, предузимљив, динамичан Ar poduzetån, dinamičan driftskapital -en обртни кагштал -A: obrtni kapital driftskostnader pl. текући трошкови * tekući troškovi

driftssikker driftssikker -/, -sikre A поуздан (o мотору/машини) * pouzdan (o raotoru/stroju) drikk -en пиће * piće drikke drakk drukket V 1) пити II попити * piti || popiti å drikke kaffe пити кафу * piti kavu 2) (drikke seg full) опијати ce || опити ce * opijati se || opitt se *å drikke noen under bordet оггати некога до даске * opiti nekoga do daske å drikke opp pengene sine потрошити сав новац на пиће * potrošiti sav novac na piće 3) å drikke ut испијати || испити * ispijati || ispiti drikkevarer pl. (алкохолна) ггаћа * (alkoholna) pića drill1 -en (innøving) вежба, увежбавање, дрил * vježba, uvježbavanje, dril drill -en (boremaskin) бушилица * bušilica drill|e -etJ-a V (øve inn) увежбавати * uvježbavati drink -en пиће * piće drisdg -e A смео, одважан * smion, odvažan dristighet -en смелост, одважност * smjelost, odvažnost drite dreit V (vulg.) срати k srati Jeg driter i alt sammen! Серем ce ja на т о ! * Serem se ja na t o ! *å drite seg ut изглутгарати ce * izpasti glup dritt -en 1) (lort) говно, дрек * govno, izmet 2) (elendighet) срање * sranje Det er bare dritt! To je право срање! * To je pravo sranje! drittsekk -en: Din drittsekk! Говнарко ниједан! * Govno jedno! drittvær -et очајно време * očajno vrijeme drive dreiv/drev drevet V 1) (tvinge, presse) терати || натерати, гошгги, доводити II довести * tjerati || natjerati, goniti, dovoditi II dovesti å drive noen på flukt натерати некога y бекство * natjerati nekoga u bijeg å drive noen til fortvilelse довести некога до очајања * dovesti nekoga do očajanja 2) (holde i virksomhet) терати, водити, обезбедити футационисање/погон * tjerati, voditi, osi­ gurati funkcioniranje Denne maskinen drives med damp Flapa тера ову машину * Para pokreće ovaj stroj Apparatet drives med batterier Апарат ради на батерије * Aparat radi na båterijé atomdrevet на атомски погон * na atomski pogon 3) (holde på med) бавити ce (нечим) * baviti se (nečim) å drive sport бавити ce спортом * baviti se sportom å drive forretning бавити ce пословима * baviti se poslovima å drive på med noe радити нешто * raditi nešto å drive propaganda вршити пропаганду * vršiti propagandu *å drive gjøn med noen терати шегу c неким * tjerati sprdnju s nekim *Hun kommer til å drive det langt Она ће далеко 2

73

drysse стићи * Ona će daleko stići *å drive for vidt претеривати || претерати k pretjerivati || pretjerati 4) (føres av sted) плутати (без контроле) k plutati (bez kontrole) Skipet drev mot land Брод je био ношен према копну (ветром и таласима) kr Brod je bio nošen prema kopnu (vjetrom i valovima) 5) (reke) лутати, тумарити, ходати без цшва * lutati, tumarati, hodati bez cilja å drive dank беспосличити kr besposličiti å drive gatelangs тумарати улицама k tumarati ulicama drive fram гајити || одгајити * gajiti || odgajati å drive fram grønnsaker гајити поврће k gajiti povrće drive ut истеривати || истерати istjerivati || istjerati drivgods -et предмети које таласи избаце на обалу * predmeti koje valovi izbace na obalu drivhus -et, pl. - стакленик * staklenik drivkraft -en погон * pogon drivhjul -et, pl. - погонски точак * pogonski kotač dronning -enj-a краљица k kraljica drops -et, pl. - бомбона kr bonbon drosjle -enj-a такси -k taksi å ta drosje узети такси, одвести ce таксијем * uzeti taksi, odvesti se taksijem drosjeholdeplass -en такси-станица * taksi-stanica dru|e -enj-a зрно грожђа k zrno grožda druer грожђе k grožđe drueklase -en грозд k grozd drukken drukne A пијан k pijan drukkenskap -en пијанство, алкохолизам k pijanstvo, alkoholizam drukn|e -etj-a V 1) (do, in trans.) давити ce || удавити ce, утапати ce || утопити ce * daviti se || udaviti se, utapati se II utopiti se kan druknet i elven Удавио ce y реци k Udavio se u rijeci 2) (drepe, trans.) давити || удавити, утапати || утопити * utapati || utopiti, daviti || udaviti *å drukne sine sorger утопити бриге y гшћу * utopiti brige u piću drukning -enj-a дављен>е, утапање * davljenje, utapanje : drygA-+_ drey drypp -et, pl. - кап, капање, цурење * kap, kapanje, curenje drypp|e -etj-a V 1) (renne, intrans.) капати || капнути * kapati || kapnuti Det drypper fra taket Капље c таванице Kaplje sa stropa Kranen drypper Чесма капље * Česma kaplje 2) (trans.) укапавати || укапати * ukapavati || ukapati å dryppe øynene укапати лек y очи ir ukapati lijek u od dryss|e -etj-a V I) (falle) расипати ce * rasipati se Det drysser snø fra trærne Снег ce раснпа ca грана

drøfte

74

dukke

* Snijeg se rasipa s grana док није платио Potrajalo je dok nije platio 2) (strø) посипати || посути • posipati || posuti 2) (somle) одуговлачити, отезати * odugovlačiå drysse sukker på grøten посути кашу шећером ti, otezati posuti kašu šećerom Han drøyde med betalingen Отезао je ca плаћаdreft|e -etl-a V расправљати, претресати, размањем k Otezao je s plaćanjem трати ~к raspravljau, pretresati, razraatrati 3) (vente) чекати || почекаги k čekati || počekati De drøftet forslaget Расправљали cy o питању * Vi drøyer det litt til Почекаћемо још мало * Raspravljali su o pitanju Počekat ćemo još malo drøftels|e -en расправљање, разматрање * raspradråp|e -en кап, капља, капљица к kap, kaplja, kapvljanje, razmatranje Ijica å ta opp til drøftelse узети y разматрање uzeti nesedråper капи за нос к kapi za nos u razmatranje *еп dråpe i havet кап y мору * kap u moru drem -men сан * san *å vare like som to dråper vann бити слични као Hans drom gikk i oppfyllelse Испунио му ce сан jaje јајету; бити једнаки као да их је иста -k Ispunio mu se san мајка родила biti slični kao jaje jajetu; biti i drømme y сну * u snu jednaki kao da ih je ista majka rodila */// siste blodsdråpe RO последње капи крви k do *Det går som en drom Иде као no лоју k Ide kao posljednje kapi krvi po loju du deg PRON ти • ti dagdrøm сањарија, сањарења k sanjarija, sanjarenje *Du store min! Богамн! Господе боже! * Bogami! drem|me -te V Gospode bože! 1) сањати, сневати, снивати sanjati, snivati *Du og du! Господе боже! * Gospode bože! å drømme sott слатко сањати k slatko snivati dublett -en *Det kunne jeg ikke drømme om! To ми ни y сну 1) (duplikat) дупликат * duplikat не би пало на памет! к To mi ni u snu ne bi palo 2) (dobbeltrom) двособни апартман k dvosobni na pamet! apartman 2) (dagdrømme) сањарити, маштати * sanjariti, du|e -en/-a (zool.) голуб * golub maštati duell -en дуел, двобој * dvoboj å dromme seg bort одлутати y мислима * odlutau' . duett -en дует * duet u mislima duft -en (леп) мирис * miris, miomiris drømmer -en pl. -e сањалац, сањар, сањалица, duft|e -etj-a V (лепо) мирисати k (lijepo) mirisati сањало, машталац * sanjalac, sanjar, sanjalica, Det dufter kaffe Мирише на кафу * Miriše na sanjalo, maštalac kavu drønn -et, pl. - тутањ, тутњава, грување к tutanj, dug|e -de V вредети, ваљати, бити довољно добар tutnjava, gruvanje к vrijediti, valjati, biti dovoljno dobar drøv S': tygge drov преживати * preživati Dette duger ikke OBO не ваља * Ovo ne valja drøvel -en.pl. -vier (anat.) ресица * resica dugg -en = dogg -enj-a poca * rosa drøvtygger -en, pl. -e (zool.) преживар * preživač *å forsvinne som dugg for solen нестати без трага drøy -/, -e A = dryg k nestati bez traga 1) (lang) повећи, поприличан, дуг * poveći, podugnad -en моба, "заједнички добровољан рад priličan, dug (нлр. свих станара у згради) * zajednički dobroen droy marsj попрнлично ходање к poprilično voljan rad (npr. svih stanara u zgradi) hodanje duk -en et drøyt arbeid повећи nocao poveći posao 1) (bordduk) чаршав (за сто), столњак * Det er et drøyt stykke å gå Има доста да ce иде stolnjak пешке * Ima dosta da se ide pješice å legge duk på bordet прострти чаршав * prostrti *Vi ventet en droy halvtime Чекали смо добрих stolnjak пола_сатаЈ*г_Сека1кзто^оопћ pola sata — 2) (stoff) rmaTHOlfc pIåtno 2) (i bruk) економичан k ekonomičan dukk|e' -enj-a = dokk|e лутка * lutka 3) (stiv) претеран * pretjeran å leke med dukker играти ce луткама * igrati se lutkama en drøy pris претерана цена * pretjerana cijena 2 dukk|e -etj-a V en drøy spøk масна шала * masna šala en drøy påstand претерана тврдња * pretjerana 1) (bøye) сагибати/сагињати || сагнути k tvrdnja sagibati/saginjati || sagnuti *Det er for drøyt! To прелази сваку меру! * To å dukke hodet сагнути главу k sagnuti glavu prelazi svaku mjeru! . 2) (intrans.) сагибати/сагињати ce || сагнути ce 4) (foran tall) преко, више од * preko, više od * sagibati/saginjati se || sagnuti se Det var drøyt 1000 tilskuere Било je преко ХИЈБ3) (dyppe) рошгги II уронити, || гњурати k roniti аду гледалаца * Bilo je preko tisuću promatrača II uroniti, gnjurati drøy|e -de V 4) -* dykke 1) (trekke ut) трајати || потрајати * trajati || 5) å dukke opp/fram искрсавати || ис!фснути, nopotrajati јављивати ce || појавити ce, израњати || изрониDet drøyde en stund før han betalte Потрајало je ти * iskrsavati || iskrsnuti, pojavljivati se || pojaviti _

dukkert se, izranjati || izroniti Det dukker stadig opp nye problemer С т а л н о искрсавају нови проблеми * Stalno iskrsavaju novi problemi dukkert -en купање * kupanje, kupka å ta en dukkert i sjøen окупати ce y мору * okupati se u moru dukketeater -ret, pl. -/-teatre позоршите лутака * kazalište lutaka duknakket -e A оборене главе * oborene glave duit|e -etj-a V мувати || мунути, гурати || гурнути • muvati || raunuti, gurati || gurnuti dum -t, -me A глуп * glup Det var dumt gjort av deg To je било глупо од тебе * To je bilo glupo od tebe Det ville ikke vare så dumt To не би било тако глупо * To ne bi bilo tako glupo *dum som en stut глуп као клада/ћускија * glup kao tuka/magarac dumdristig -e A лудо смео, непромишљен * ludo smion, nepromišljen dumdristighet -en луда храброст, непромишљеност -k luda hrabrost, nepromišljenost dumhet -en глупост, будалаштшча * glupost, budalaština å begå en dumhet направити будалаштину * napraviti budalaštinu å si dwnheter причати којештарије k pričati koještarije dummje -etj-a V: å dumme seg ut || изглупирати ce, направити од себе будалу * || izglupirati se, napraviti od sebe budalu 1 dump -en рупа (на путу) * rupa (na putu) 2 dump -e A (om lyd) пригушен k prigušen dump|e -etj-a V 1) (havne) || банути, || налетети * || banuti, || naletjeti å dumpe opp i noe упасти y нешто * upasti u nešto Vi dumpet på hverandre Налетели с м о један на другога * Naletjeli smo jedan na drugoga 2) (til eksamen) (fam.) || окинути на испиту * || okinuti/ljosnuti na ispitu 3) (slippe overbord) бацити y море ~k baciti u more dumping -en (okon.) дампинт * demping dumrian -en глупак * glupan, blesan " . dundr[e -etj-a V лупати, трескати * lupati, treskati Han~dundret pårdoren Л упао/трескао je по-вратл-_ ма * Lupao/treskao je po vratima dundrende A огроман, голем * ogroman, golem dundrende hodepine тешка главобоља * teška glavobolja dundrende underskudd огроман м а њ а к kc ogro­ man manjak dundrende fiasko потпун неуспех * potpun neuspjeh dundyn|e -enj-a јорган од паперја, перина kc perina 1 dunk -en канта * kanta søppeldunk канта за смеће * kanta za otpatke 2 dunk -et pl. - тресак, ударац * tresak, udarac dunk|e -etj-a V трескати || треснути * treskati || tresnuti

75

dyd dunkel -t, dunkle A 1) (mørk) мрачан * mračan dunkel belysning пригушено светло k prigušeno svjedo 2) ( s) мутан, нејасан * mutan, nejasan en dunkel anelse неодређена/нејасна слутња * neodredena/nejasna slutnja dunst -en воњ, смрад -k vonj, smrad dunst|e -etj-a V 1) (lukte) воњати * vonjati 2) (fordampe) å dunste bort испаривати || испарити * isparivati || ispariti dupp -en пловак * plovak *full som en dupp пијан као мајка/земља * pijan kao makja/zemlja dur -en 1) (larm) зујање, брујање * zujanje, brujanje motordur брујање мотора * brujanje motora 2) (mus.) дур * dur durabelig -e A огроман * ogroman dur|e -etj-a V зујати, брујати * zujati, brujati *å dure i vei || залетети ce, || одјурити * || zaletjeti se, II odjuriti durkdreven -vne A препреден, лукав * prepreden, lukav dus ADV на «ти» * na «ti» å vare dus говорити ти, бити на ти * govoriti ti, biti na ti dusin -et, pl. - туце kc tuce dusj -en туш kc tuš å ta en dusj туширати ce || истуширати ce * tuširati se || istuširati se dusj|e -etj-a V 1) туширати ce || истуширатн ce * tuširati se || istuširati se 2) (dynke) прскати || попрскати kc prskati || poprskati dusk -en кићанка, гомба * kićanka, pumpun duskregn -et кшшгца, pocyjba * kišica, rosulja duv|e -etj-a V лелујати ce * lelujati se dval|e -en 1) (vinterdvale) зимски сан (код животиња) * zimski san (kod avotinja) å ligge i dvale спавати зимским сном * spavati zimskim snom 2) (sløvhet) обамрлост, летаргија * obamrlost, letargija dvask -e A млитав * mlitav -dvel|e --ге_1^задржавати ce ||-задржати ce * zadrža— vati se || zadržati se Han lot blikket dvele ved henne Задржао je поглед на н>ој * Zadržao je pogled na njoj dverg -en кепец, патуљак * kepec, patuljak dybd|e -en дубина * dubina Skipet sank på 60 meters dybde Брод je потонуо на дубитгу од 60 метара * Brod je potonuo na dubinu od 60 metara *å gå i dybden дубити ce, дубље заћи (y материју) k dubiti se, dublje z a d (u materiju) dyd -en 1) (mots. last) врлина k vrlina 2) (renhet) невиност, чедност k nevinost, čednost va

dydig dydig -e A чедан * čedan dykkje -etj-a Кронити || уроннти/заронити * roniti II uroniti/zaroniti dykker -en, pl. -e ронилац, гњурац * ronilac dyktig -e A 1) (flink) способан, вешт, вичан * sposoban, vješt, vičan å være dyktig til noe бити вешт y нечему, бити вичан нечему * biti vješt u nečemu, biti vičan nečemu 2) (kraftig) о ш т а р , јак • oštar, jak Jeg er dyktig sliten Поштено сам ce уморио * Pošteno sam se umorio dyktighet -en способност, вештина, вичност -k sposobnost, vještina, vičnost dynamikk -en динамика * dinamika dynamisk -e A динамичан k dinamičan dynamjtt -en динамит * dinamit dyn|e' -enj-a јорган * poplun, jorgan dundyne перина * perina 2 dyn|e -enj-a (sand-) дина * dina dynetrekk -et, pl. - навлака за јорган * navlaka za poplun dyng|e' -enj-a 1) (haug) хрпа, гомила * hrpa, gomila 2) søppeldynge ђубриште, сметилиште k gnojište, smedište *å kaste noe på dynga одбацити нешто k odbaciti nešto dyng|e -etj-a V гомилати, трпати k gomilati, trpati dynk|e -etj-a V квасити || наквасити * vlažiti || navlaiiti dyp -et, pl. - = djup дубина k dubina på 100 meters dyp на дубини од сто метара * па dubini od sto metara 2 dyp -f, -e A = djup дубок * dubok dyp stemme дубок глас k dubok glas en dyp tallerken дубок тањир * dubok tanjur dyp sovn дубок/тврд сан k dubok/tvrd san å gå i dype tanker бити задубљен y мисли k biti zadubljen u misli dyp rod тамноцрвене боје * tamnocrvene boje en dyp sorg тсшка туга k teška tuga Jeg er dypt rystet Дубоко сам потресен k Duboko sam potresen å være dypt religios бити веома религиозан * biti veoma religiozan —Er-du virkelig sunket såjlypt?' Да ли си стварно тако ниско пао? * Jesi li stvarno tako mskč^pao? dypfryse -fros. -frosset V (дубоко) замрзавати || замрзнути * (duboko) zamrzavati [| zamrznuti dypfrystjdypfrossen fisk замрзнута риба k zamrznuta riba dypfryser -en pl. -e замрзивач k zamrzivač dypp|e -etj-a V умакати || умочити, замакати || замочити, намакати || намочити kr uraakati || umočiti, zamakati || zainočiti, namakati || namočiti dypsindig -e A дубокоуман k dubokouman dyr' -et. pl. 1) животиња * životinja ville dyr дивље животиње * divlje životinje *å rase som el vilt dyr беснети као звер k bjesnjeti kao zvijer 2

1

76

død 2) villdyr звер * zvijer 3) husdyr стока * stoka 2 dyr -t, -e A 1) (kostbar) скуп * skup Det er for dyrt To je прескупо * To je preskupo Hun fikk seg en dyr lærepenge Скупо je платила TO искуство * Skupo je platila to iskustvo *å selge seg dyrt скупо ce продати k skupo se prodati 2) (verdifull) драгоцен * dragocjen *Nå er gode råd dyre Сад je тешко знати шта да ce ради. Да je једна глава, a седам памети к Sad je teško znati šta da se radi dyrebar -t, -e A драгоцен kr dragocjen dyrebeskyttelse -en заштита животиња * zaštita životinja dyrehav|e -en зоолошки врт * zoološki vrt dyrkbar -e A обрадив * obradiv dyrkbar mark обрадиво земљиште * obradivo zemljište dyrk|e -etj-a V 1) (jorden) обрађивати (земљу) k obradivati (zemlju) dyrket jord обрађена земља * obrađena zemlja 2) (avle) FaJHTH * gajiti å dyrke korn гајити жито * gajiti žito 3) (tilbe) обожавати -k obožavati 4) (drive) бавити ce (нечим) k baviti se (necim) å dyrke en hobby бавити ce хобијем * baviti se hobijem dyrleg|e -en ветеринар ic veterinar dyrplageri -et мучевае животиња k mučenje životinja dyrtid -enj-a период изузетне скупоће * razdoblje/ period izuzetne skupoce dysenteri -en (med.) дизентерија k dizenterija dyst -en обрачун, борба * obračun, borba å utkjempe en dyst обрачунати ce * obračunati se å stille til dyst бити спреман на борбу/улагање * biti spreman za borbu/ulaganje dyster -t, -tre A суморан, мрачан * sumoran, mračan en dyster stemning суморно расположење * sumorno raspoloženje et dystert syn тужан/жалостан призор tužan/ žalostan prizor djttle -etj-a V гурати Ц гурнути * gurati || gurnuti dyyåtj/, -e A покисао до коже к pokisao do kq&_ dægern AD V (vulg.) до ђавола •*•* k vragu Dægern ta deg! Иди до ђавола! kr Nek te vrag nosi! dævern ADV (vulg.) до ђавола k vragu AB-de

V

1) умирати II умрети * umirati || umrijeti Han dode av kreft У м р о je од рака Umro je od raka å holde på å dø av latter умирати од смеха * umirati od smijeha 2) (om planter) венути || увенути ic venud || uvenuti 3) å do ut изумирати || нзумрети * izumirati || izumrijeti 1 ded -en смрт * smrt

død å avgå ved doden || преминути * || preminuti å ligge for doden бити на самрти, умирати -к biti na samrti, umirati å gå i doden for noen умрети за некога * umrijeti za nekoga en brå dod прека смрт * naprasna smrt å do en naturlig dod умрети природном смрћу * umrijeti prirodnom smrću å dømme noen til doden осудити некога на смрт * osuditi nekoga na smrt *å se doden i øynene гледати смрти y очи * gleda ti smrti u očima *å kjede seg til døde умирати од досаде * umirati od dosade *Dod og pine! Колци и конопци! * Dovraga! K vragu! *Han vil på liv og død reise Хоће да путује no сваку цену * Hoće da putuje pod svaku cijenu død -/, -e A мртав * rartav Det er helt dødt i byen i dag Д а н а с je y граду сасвим мртво -*- Danas je u gradu sasvim mrtvo *dod som ei sild потпуно мртав * potpuno mrtav *dodt lop мртва трка * mrtva trka *Radioen er helt dod Радио je цркао k Radio je crkao dødbringende A смртоносан * smrtonosan døddrukken -t, -drukne A мртав пијан * mrtav pijan Dødehavet (geogr.) Мртво море * Mrtvo more dødelig -e A смртан * smrtan en dødelig sykdom неизлечива болест * neizlječiva bolest med doelig utgang ca смртним исходом * sa smrtnim ishodom *alminnelige dødelige обични смртници * obični smrtnici Han ble dødelig fornærmet С м р т н о ce. увредио * Smrtno se uvrijedio dødfødt -e A мртворођен * mrtvorođcn et dodfodt barn мртворођенче * mrtvorođenče dødgang -en мртав ход * mrtav hod dødningehod|e -et. pl. -er мртвачка глава, л о б а њ mrtvačka glava, lubanja dødpunkt -et. pl. -/-er мртва тачка * mrtva točka dødsannons|e -enj-a читуља * osmrtnica dødsattest -en смртовница, умрлица k smrtovnica dødsbo -et. pl. • заоставштина, оставштина * ostavština dødsens A: dødsens alvorlig мртвачки озбиљно * mrrvacki'ožbiljno Det er dødsens alvor To je гадна збиља * To je gadna zbilja dødsfall -et, pl. - смртни случај * smrtni slučaj dødsfiendje -en смртни непријатељ * smrtni neprijatelj dødskamp -en агонија * agonija dødsstraff -en смртна казна * srartna kazna dødssyk-t, -e A смртно болестан * smrtno bolestan dødssynd -en смртни rpex • smrtni grijeh dødsulykk|e -enj-a несрећа ca смртним исходом, удес nesreća sa smrtnim ishodom, udes dødvekt -en пуна носивост брода k puna nosivost broda dødvann|e -et мртваја, ћорсокак * ćorsokak :

77

dørslag

å ligge i dødvanne заћи y мртвају, не макнути ce ca мртве тачке * zaći u ćorsokak, ne maknuti se s mrtve točke, biti na ledu dødsårsak -en узрок смрти * uzrok smrti . døgn -et, pl. - дан и ноћ, 24 сата * dan i noć, 24 sata døgnet rundt даноноћно k danonoéno til alle døgnets tider y свако доба дана и ноћи * u svako doba dana i noči døgnvill -vilt, -e A: å være døgnvill побркати д а н и ноћ к pobrkati dan i noć døm|me -te V судити || осудити * suditi || osuditi Han ble dømt skyldig i mord Оглашен je кривим за убиство * Oglašen je krivim za ubojstvo * etter alt å dømme no свему судећи k po svemu sudeéi dømmekraft -en м о ћ расуђивања * moć rasudivanja dønning -en велики морски талас * veliki morski val døp|e -te V крстити * krstiti Han ble dopt Per Дали cy му име П е р на крштењу * Dali su mu ime Per na krštenju Skipet er dopt Jadran Брод je крштен именом Јадран * Brod je kršten imenom Jadran døpefont -en крстионица * krstionica døpenavn -et, pl. - крсно име * krsno ime dør -enj-a врата (пл.) * vrata (pl.) å stå i dora стајати на вратима * stajati na vratima å bo dor i dor med noen становати врата до врата с неким * stanovati vrata do vrata s nekim for lukkede dorer иза затворених врата * iza zatvorenih vrata å levere ved doren доставити на праг k dostaviti na prag *å kaste noen på dør избацити некога k izbaciti nekoga *å vise noen doren показати некоме врата, отерати некога * pokazati nekomu vrata, otjerati ne­ koga * Vinteren står for doren Зима je на прагу * Zima je na pragu *å renne på dorene hos noen стално некоме висити на вратима к stalno nekome visiti na vratima *d feie for egen dør чистити/мести пред својим вратима к čistiti/mesti pred svojim vratima *å holde dørene åpne оставити отворене могућности * ostaviti otvorene mogućnpsti ~~~*~åg~å sTillé Г dorene бити дискретан/ненаметљив * biti diskretan/nenametljiv dørgende ADV; Det var dorgende stille Б и л а je мртва тишина * Bila je mrtva tišina dørhandtak -et. pl. - квака k kvaka dørk -en под (на броду) * pod (na brodu) dørkarm -en оквир врата k okvir vrata dørsalg -et продаја на вратима * prodaja na vra­ tima dørselger -en. pl. -e трговачки путник који продаје на вратима * trgovački putnik koji prodaje na vratima dørskilt -et. pl. - таблица c именом на вратима * tablica s imenom na vratima dørslag -et. pl. - цедиљка * cjedilo, cjediljka

78

dørstokk

dørstokk -en npar * prag dørvakt -en вратар * vratar døs -en дремеж, полусан * drijemež døsig -e A дремљив * dremljiv døy -t. -e A глув * gluh å være dov på ett ore бити глув на једно уво * biti gluh na jedno uho *å vende det dove oret til не хтети слушати некога, оглушити ce, пречути * ne htjeti slusati nekoga, oglušiti se na, prećuti *å snakke for dove orer говорити глувоме * govoriti gluhome stokkdov глув као топ * gluh kao top døveskol|e -en школа за глуве * škola za gluhe døvstum -me A глувонем * gluhonijem døyt -en: ikke en doyt ни трунке, нн малчице * ni trunke, ni malčice døyv|e -de V ублажаваги || ублажити, олакшавати II олакшати * ublažavati |f ublažiti, olakšavati || olakšati Medisinen doyver smerten Лек ублажава бол * Lijek ublažava bol å doyve sin samvittighet умирити своју савест * umiriti svoju savijest • : . .

effektfull dåd -en подвиг podvig en tapper dåd херојско дело * herojsko djelo *i råd og dåd и речју и делом * i riječju i djelom dådyr -et, pl. - (zool.) јелен лопатар * jelen lopatar dån|e -etj-aj-te Гонесвешћавати ce|| онесвесгити ce ic onesyjescavati || onesvijestiti se dåp -en крштење * krštenje å bære et barn til dåpen носити дете на крштење - ic nositi dijete na krštenje ilddåp ватрено крштење * vatreno krštenje dåpsattest -en крштеница * kršteoica dårje -en будала ic budala dår|e -et/-a V вабити, привлачити * vabiti, privlačiti dårlig -e A лош, рђав, слаб * loš, slab Det var ikke.dårlig! To није лоше! ic To nije loše! å fole seg dårlig лоше ce осећати * loše se osječati Han ser dårlig ut Лоше изгледа * Loše izgleda Det er dårlig med vilt i år Слабо има дивљачи ове године ic Slabo ima divljači ove godine å ha dårlig råd немати napa * nemati para dås|e -en\-a кутија * kutija dåsemikkel -en, pl. -mikler будала, блесавац * budalaš, budala, blesavac 1

2

E eau de cologne [ådøkålånj] -en колоњска вода * kolonjska Yoda ebb|e -enj-a осека * oseka ed -en 1) (erklæring) заклетва * prisega, zakletva å avlegge ed положити заклетву * položiti zakletvu, prizezati || priseći/prisegnuti Vitnene ble tatt i ed Сведоци cy ce заклели -k Syjedoei-su se-zakleli/prisegli~ 2) (banning) псовка * psovka edamerost -en ајдамер, едамец k edamer EDB (= elektronisk databehandling) електронска/ компјутерска обрада података * elektronska/ kompjutorska obrada podataka eddadikt -et, pl. - старонордијски en k staronordijski ep edderkopp -en (zool.) паук k pauk eddik -en сирће * ocat edel -t, edle A племенит k plemenit edle metaller племенити метали * plemeniti metali en vin av edel årgang внно доброг годишта * vino dobrog godišta edelsten -en драги камен k draguli, dragi kamen

Edens hage Еден, paj * Eden, raj ederdun -et, pl. - паперје од ајдерске пловке * paperje od ajderske patke edru -e A трезан k trijezan edruelig -e A трезвен, уздржљив k trezven, uzdržan edruskap -et трезвеност * trezvenost edruskapsnevn -enj-a општински одбор за борбу против алкохолизма * općinski odbor za borbu protiv alkoholizma edruskapsvern -et антиалкохолизам * antialkoholizam edsvoren -t, -rne A заклет * zaklet EF (= Det europeiske fellesskap) Европска Заједница (ЕЗ) * Evropska Zajednica (EZ) effekt -en 1) ефекат, дејство, учинак * učinak, efekt, djelovanje Medisinen hadde ingen effekt Лек није имао никаквог ефекта к Lijek nije imao nikakav učinak Tiltaket hadde god effekt Mepe cy добро дејствовале * Mjere su imale dobar učinak 2) (pl.) ствари k stvari personlige effekter личне ствари * osobne stvari effektfull -e A ефектан, снажан * efektan, snažan

effektiv effektiv -e A ефикасан * efikasan effektiviser|e te V чинити || учинити ефикасним * činiti II učiniti efikasnim effektivisering -enj-a побољшање ефикасности * poboljšanje efikasnosti effektivitet -en ефикасност * efikasnost efey -en (bot.) бршљан ~k brsljan Egeerhavet (geogr.) Егејско море * Egejsko more egen egne A 1) сопствен, властит, свој * vlastit, svoj Han har (sitt) eget hus И м а сопствену кућу * Ima vlastitu kuću å se med egne oyne видети својим очкма * vidjeti svojim očima med egne hender својим рукама * svojim nikama *å vare sin egen herre бити свој човек ~k biti svoj čovjek *Det er av sine egne man skal ha det Од свог ћеш (најпре чути) * Od svog ćeš (najprije čuti) 2) (særskilt) посебан * poseban å sende som egen pakke послати као посебан пакет * poslati kao poseban paket 3) (eiendommelig) својствен * svojstven å ha et eget ganglag имати својствен ход * imati svojstven hod 4) (sta) тврдоглав, бандоглав * tvrdoglav egenart -en особеност, својственост, особитост, особнна * osebujnost, svojstvenost, osobitost, osobina egenart|et -e A особен, особит, нарочит osebujan, osobit, naročit — egenhendig1 -e ADJ власторучан, својеручан * vlastoručan egenhendig underskrift власторучан потпис * vlastoručan potpis egenhendig2 ADV властитом руком * vlastitom rukom egenhånd -en: på egenhånd сам, без помоћи * sam, bez pomoći å gjøre noe på egenhånd урадити нешто без туђе помоћи * uraditi nešto bez tuđe pomoći egeninteress|e en: å handle i egeninteresse радити за своју корист, чинити нешто из користољубља * raditi za svoju korist, činiti nešto iz koristoljublja egenkapital -en лични капитал * osobni kapital egenmektig -e A својевластан, својевољан * svoje_xoJjanvSamo_voljan : egennavn -et властита именица * vlastita imenica egenrådig -e A самовољан, својевољан -k samovoljan, svojevoljan egenskap -en 1) (trekk) особина k osobina Hun har mange gode egenskaper Она има много добрих особина * Ona ima mnogo dobrih oso­ bina 2) i egenskap av noe y својству нечега * u svojstvu nečega / egenskap av formann erklærte han ... У својству председника изјавно je ... * U svojstvu predsjednika izjavio je ... 1 egentlig -e ADJ прави * pravi hans egentlige hensikt његова права намера *

79

eidsvollsmann njegova prava namjera 2 egentlig AD V заправо, y ствари * zapravo, u stvari Det er egentlig ikke så vanskelig To, y ставри, није тако тешко * T o , u stvari, nijé tako teško egenvekt -en специфична тежина * specifična težina egg' -et, pl. - jaje * jaje å legge egg носити || снети jaje * nositi || snijeti jaje et hardkokt egg тврдо кувано jaje k tvrdo kuhano jaje et blotkokt egg ровнто jaje * meko kuhano jaje * Egget vil lære høna å verpe Учило пиле квочку да какоће * Učilo pile kvočku da kakoće 2 egg -en 1) (på verktøy) оштрица, сечиво * oštrica 2) (på fjell) (планински) гребен, било * (planinski) greben, bilo eggcell|e -enj-a јајна ћелија/станица * jajna stanica eggdeler -en, pl. -e направа за резање jaja * naprava za rezanje jaja egg|e -etj-a V подбадати || подбости (некога на нешто) к podbadati || podbosti nekoga na nešto eggedosis -en умупено jaje (ca шећером) * umućeno jaje (sa šećerom) eggeglass -et, pl. - чашица за jaje * čašica za jaje eggehvit|e -en беланце, беланак * bjelance, bjeljanak, bioce egghvitestoff -et беланчевина * bjelančevina eggeplomra|e -enj-a жуманце * zumanjak, zumance eggerer|e -enj-a кајгана k kajgana eggeskall -et, pl. - љуска од јајета * ljuska od jajeta eggleder -en, pl. -e (anat.) јајовод jajovod eggløsning -en овулација * ovulacija eggstokk -en (anat.) јајник -k jajnik egl|e -etj-a V: å egle seg innpå noen закачињати ce

ca неким k zakadnjati se s nekim egling -enj-a свађа, препирка svada egn -en крај, област, подручје kraj, područje egn|e -etj-a V 1) (om ting) бити подесан, бити прикладан * biti podesan, biti prikladan Rommet egner seg ikke til kontor Соба није подесна за канцеларију * Soba nije prikladna za ured Den bemerkningen var egnet til å vekke mistanke Ta je примедба могла да изазове сумњу * Ta je primjedba mogla izazvati sumnju —2)-(-om-personer) -бити подобан *• bitr p o d o b a n — Han egner seg ikke til å være lærer Није подобан за наставника * Nije podoban za nastavnika egoism|e -en егоизам, себичност * egoizam, sebičnost egoist -en егоиста egoist egoistisk -e A егоистички * egoističan Egypt (geogr.) Египат * Egipat egyptisk -e A египатски k egipatski . ei 'ADV не * ne enten han vil eller ei хтео - не хтео * htio - ne htio ei blott til lyst не само ради забаве к ne samo radi zabave eidsvollsmann -en, pl. -menn учесник норвешке уставотворне скупштине 1814. године у Ејдсволу

80

eid

• sudionik norveškog ustavotvoraog vijeća 1814. godine u Eidsvollu eid -et, pl. - земљоуз, превлака •*• prevlaka 1 eije -et власшшггво, својина * vlasništvo, svojina Huset har vært i familiens eie i mange år Куђа je већ много година y власништву породице * Kuća je već mnogo godina u vlasništvu obitelji *å få noe til odel og eie добити нешто y трајно власништво -k dobiti nešto u trajno vlasništvo ei|e -de V поседовати, имати (y власништву) * posjedovati, imati (u vlasnišlvu) Hvem eier dette huset? Чија je ова кућа? * Čija je ova kuća? 2

*alt jeg eier og har све што имам * sve što imam *Han eier ikke nåla i veggen Нема ни пет пара к Nema ni pet para eiendeler pl. својина, сопствени предмети * svoji­ na, sopstveni predmeti eiendom -men 1) својина, имовина * svojina, imovina privat eiendom приватна својина kr privatna svo­ jina fast eiendom непокретна имовина, некретнина k nepokretna imovina, nekretnina 2) (grunn) посед, имање * posjed, imanje Han har en eiendom utenfor byen Има једно имаље ван града * Im'a jedno imanje van grada eiendommelig -e A чудан * čudan eiendomsmekler -en, pl. -e посредник y купопродаји некретнина * posrednik u kupoprodaji nekret­ nina eiendomspronomen -et, pl. -f-er присвојна заменица + posvojna zamjenica eiendomsskatt -en порез на некретнину/имовииу -k porez na nekretninu/imovinu eier -en, pl. -e власник (м.), власница (ф.), поседник (м.), поседншда (ф.) * vlasnik (m.), vlasnica (f.), posdjednik (m.), posjednica (f.) å skifte eier бити продат k biti prodat eik -enj-a (bot.) 1) храст, дуб k hrast, dub 2) (materiale) храстовина, дубовина * hrastovi­ na, dubovina eikenett -en жир * žir einer -en, pl. -e (bot.) (Juniperus communis) обична боровица, смрека, клека, вен>а * obična boroviса, smreka, kleka, venja einstoing _Trø_D.co6eH.aKJ*-OSobenjak Eire (geogr.) Ирска * Irska ekkel -/, ekle A 1) (motbydelig) одвратан, гадан, гнусан * odvratan, gadan, gnusan Jeg synes det er ekkelt To ми ce гади. Гадим ce тога * To mi se gadi. Gadim se toga 2) (ubehagelig) незгодан k nezgodan Jeg synes det er ekkelt å si nei Незгодно ми je да одбијем * Nezgodno mi je odbiti ekko -et, pl. -j-er одјек, exo * jeka, eho å gi ekko одјекивати || одјекнути * odjekivati || odjeknuti ekkolodd -et, pl. - сонар * sonar eklatant -e A јасан, упадљив * jasan, upadljiv ekorn -et, pl. - (zool.) веверица * vjeverica

eksklusiv eksakt -e A тачан, егзактан * točan, egzaktan eksaltert -e A егзалтиран * egzaltiran eksamen -en испит * ispit å gå opp til eksamen полагати испит, изаћи на испит * polagati ispit, izaći na ispit å ta/bestå eksamen положити испит * položiti ispit å stryke til eksamen пасти на испиту k pasti na ispitu eksamensbesvarelse -en (ггисмени) одговор на исггату к (pismeni) odgovor na ispitu eksamensbevis -et. pl. - потврда o положеном испиту k potvrda o položenom ispitu eksamenskandidat -en кандидат (м.), кандидаткиња (ф.) на испиту, испитаник (м.), испитаница (ф.) * kandidat (m.), kandidatica (f.) na ispitu, ispitanik (ra.), ispitanica (f.) eksamensoppgav^ -en испитни задатак * ispitna zadaća eksamensordning -en испитни систем * ispitni sistem eksaminand -en испитаник (м.), нспитаница (ф.) * ispitanik (m.), ispitanica (f.) eksaminasjon -en испитивање * ispitivanje eksaminator -en испитивач * ispitivač eksaminer|e -te V исггативати || испитати Elevene ble eksaminert av læreren Ученике je истштивао наставник * Učenike je ispitivao nastavnik eksellens|e -en екселенција kr ekselencija eksem -en (med.) екцем * ekcem eksempel -et, pl. -j-pler пример * primjer for eksempel на пример k na primjer å bruke noe som eksempel служити ce нечим као примером k služiti se nečim kao primjerom *å gå foran med et godt eksempel давати добар пример * davati dobar primjer *å statuere et eksempel дати пример једном за свагда * dati primjer jednom za svagda eksempelvis ADV на пример k na primjer, primjerice eksemplar -et, pl. -j-er примерак * primjerak eksemplarisk -e A узоран kr uzoran eksemplarisk oppførsel узорно понашање k uzorno ponašanje eksentrisk -e A ексцентричан, настран k ekscentričan, nastran eksepsjonell -neit, -e A изузетан * izuzetan eksersis -en егзерцир, вежба * egzercir, vježba eksil -et, pl. -j-er прогнанство, изгнанство, егзил * prognanstvo, izgnanstvo, egzil eksistens -en постојање, опстанак * postqjanje, opstanak eksistensberettigels|e -en разлог постојања * razlog postojanja eksistensminimum -et животни минимум * životni minimum eksisterje -te V постојати kr postojati eksklusiv -t, -e ADV 1) (fornem) луксузан, отмен, ексклузиван k luksuzan, otmen, ekskluzivan et eksklusivt hotell луксузан хотел * luksuzan hotel

eksklusiY(e) 2) (forbeholdt utvalgte) ексклузиван * ekskluzivan et eksklusivt intervju ексклузиван интервју ekskluzivan intervju eksklusiv(e) ADV (unntatt) c изузетком, не рачунајући -к s izuzetkom, ne računajući ekskrementer pl. изметине * izmetine eksos -en издувни гасови (пл.) * izpusni plinovi (pl-) eksospott|e -enj-a пригушивач, лонац издувне цеви * prigušivač, lonac izduvne cijevi eksosrør -et, pl. - издувна цев, ауспух ir izpusna cijev, auspuh eksotisk -e A егзотичан -k egzotičan ekspansjon -en експанзија, проширење * ekspanziја, proširenje ekspeder|e -te V 1) (sende) отпремати || отпремити, отправљати II отправити * otpremati || otpremiti, otpravljati II otpraviti å sende bagasje med toget отпремити пртл>аг возом ir otpremiti prtljagu vlakom å ekspedere en sak отпремити^до^мента * otpre­ miti dokumenta 2) (betjene) служити || послужити, опслуживати II опслужити * služiti || poslužiti, opsluživati || opslužiti å ekspedere en kunde послужити муштерију * poslužiti kupca ekspedisjon -en 1) (ferd) експедиција, научно путовање -к ekspedicija, znanstveno putovanje 2) (avdeling) служба за рад ca странкама * služba za rad sa strankama 3) (det å betjene) опслуживање * opsluživanje ekspedisjonssjef -en шеф управе (y министарству) * šef uprave (u ministarstvu) ekspeditris|e -enj-a продавачица * prodavačica ekspeditør -en продавац * prodavač eksperiment -et, pl. -j-er експерименат, оггат * eks­ periment, okus eksperimenterte -te V експериментисати, вршити експерименте * eksperimeqtirati, vršiti eksperimente ekspert -en стручњак, експерт ir stručnjak, ekspert å være ekspert på noe бити стручњак за нешто * biti stručnjak za nešto ^kspertis|e_-ea_eKcnepTH3a, стручно мишљење^*ekspertiza, stručno mišljenje eksploder|e -te V експлодирати * eksplodirati eksplosiv -t, -e A експлозиван * eksplozivan eksplosjon -en експлозија * eksplozija, eksport -en 1) извоз, експорт * izvoz, eksport 2) (ol) јако пиво * j a k o pivo eksporter|e -te V извозити || извести * izvoziti || izvesti eksportfirma -et, pl. -j-er извозно предузеће * izvozno poduzeée eksportlisens -en извозна дозвола * izovozna doz­ vola eksporter -en извозник * izvoznik 1 ekspress -en (tog) експрес, експресни воз * eks-

81 pres, ekspresni vlak 2 ekspress ADV хитно, експрес * hitno, ekspres å sende et brev ekspress послати као експрес пис- * мо * poslati kao ekspres pismo eksproprierte -te V експроприсати * eksproprirati ekstas|e -en екстаза * ekstaza 1 ekstra A екстра, посебан, додатан ir ekstra, poseban, dodatan Har du en ekstra billett? И м а ш ли једну карту више? * Imaš li kartu viška? ekstra ADV 1) изузетно * izuzetno laget av et ekstra godt stoff направљен од изузетно доброг материјала * napravljen od izuzetno dobrog rnaterijala 2) (i tillegg) посебно ir posebno De måtte betale ekstra for sitteplass Морали cy платити посебно за резервацију седишта * Morali su platiti posebno za rezervaciju sjedišta ekstraarbeid -et додатни рад, екстра посао * dodatni rad, ekstra posao ekstraordinær -/, -e A ванредан, изванредан izvanredan ekstranummer -et, pl. 1) (da capo) додатна тачка (на захтев публике) * dodatna točka (na zahtjev publike) 2) (blad) специјално издање ir specijalno izdanje ekstraskatt -en допунски порез dopunski porez ekstrem -t, -e A крајњи, екстреман ir krajnji, ekstreman ekstremjst -en екстремист(а) * ekstremist 1 ekte A прави, истински, истинит * pravi, istinski, istinit, nepatvoren ekte gull чисто злато * čisto zlato en ekte Picasso орш"инални Пикасо ir originalni Picasso ekte vennskap истинско пријатељство ir istinsko prijateljstvo en ekte farge постојана боја postojana boja 2 ekt|e -etj-a V стугшти y брак (c неким) * stupiti u brak (s nekim) ektefell|e -en супруг (м.), супруга (ф.), брачни друг * suprug (m.), supruga (f.), bračni drug ektemann -en, pl. -menn cynpyr * suprug ektepakt -en (jur.) брачни уговор ir bračni ugovor ektepar -et, pl. - брачни пар * bračni par ekteskap_-6/, pi, - брак brak å inngå ekteskap склопити брак * sklopiti brak å oppløse et ekteskap развести ce ir razvesti se barn født utenfor ekteskap ванбрачно дете vanbračno dijete papirløst ekteskap слободан/дивљи брак * slobodan/divlji brak ekteskapsbrudd -et, pl. - прељуба, браколомство * preljuba, brakolomstvo ektestand -en брак * brak ekvator -en екватор * ekvator elastisk -e A еластичан + elastičan eldes eldedes, eldes V старити || остарити * stariti II ostariti eldgammel -t, -gamle A прастар * prastar eldre (komp. av gammelj старији * stariji 2

eldreomsorg på sine eldre dager под старе дане * pod stare dane den eldre generasjon старија генерација * starija generacija eldreomsorg -en брита o старима * briga o starima eldstemann -en најстарији (y друштву) * najstariji (u društvu) elefant -en (zool.) слон * slon *å gjore en mygg til en elefant од комарца правити магарца * od komarca praviti magarca *å oppfore seg som en elefant i et glassmagasin понашати ce као слон y стакленој радњи * ponašati se kao slon u staklenoj radnji elegans|e -en елеганција -k elegancija elegant -e A елегантан * elegantan elektriker -en, pl. -e електричар * električar elektrisitet -en електрицитет * elektricitet elektrisitetsverk -et, pl. - електрана • elektrana elektrisk -e A електричан * električan elektrisk forretning продавница електроробе * prodavaonica elektrotehničke robe elektrisk anlegg електрична инсталација * električna instalacija elektroingeniør -en електроинжењер * elektroinženjer elektrokjemisk -e A електрохемијски * elektrokemijski elektronisk -e A електронски * elektronski elektronisk databehandling електронска обрада података * elektronska obrada podataka -element -et, pl. -/-er 1) елеменат * element galvanisk element галвански елеменат * galvanski element *å vare i sitt rette element бити y свом елементу •k biti u svom elementu Det finnes en del urolige elementer i klassen И м а немирних ученика y разреду * Ima nemirnih učenika u razredu 2) (naturkraft) стихија, природна сила k stihija, prirodna sila å trosse naturkreftene супротставити ce стихији k suprotstaviti se stihiji 3) (bygge-) елеменат, монтажни део * element, montažni dio elementær -t, -e A елементаран, основни, почетни •*• elementaran, osnovni, početni —elementarekunnskaper-основпа знања k osno.vna znanja elendig -e A 1) очајан, јадан * očajan, jadan å se elendig ut очајно изгледати * očajno izgledati å vare i et elendig humor бити очајно расположен * biti očajno raspoložen 2) (forsterkende) проклет * proklet Din elendige idiot! Идиоте ниједан! * Idiote nijedan! < elendighet -en/-a беда, јад * bijeda, jad Det er bare elendighet med ham Бедан je k Bijedan je å føre noen ut i elendigheten одвести некога y пропаст * odvesti nekoga u propast

82

elsker

elev -en ученик (м.), ученица (ф.), ђак к učenik (m.), učenica (f.) elevråd -et, pl. - савет ученика, ђачки савет * vijeće učenika elfenben -et слоновача, слонова кост * bjelokost, slonova kost Elfenbenskysten (geogr.) Обала Слоноваче * Obala slonove kosti elfenbenstårn -et, pl. - кула од слонове кости * kula od slonove kosti elg -en (zool.) (Alces akes) лос * los elgjakt -en лов на лосове * lov na losove elgkjøtt -et лосовина * losovina elit|e -en елита * elita elier KONJ 1) или * ili nå eller aldri сада или никада k sad ili nikad enten ... eller ... или ... шги ... * ili ... ili ... mer eller mindre мање више k manje više en dag eller to дан два k dan dva 2) verken ... eller.... ни ... ни ... * ni ... ni ... 3) et eller annet нешто * nešto en eller annen неко * netko et eller annet sted негде k negdje ellers ADV 1) (forøvrig) иначе * inače Hvordan går det ellers? Како je иначе? k Kako je inače? Hvem kan ellers gjøre det? Ko то иначе може да учини? к Tko inače to može učiniti? Den ellers så beskjedne mannen snakket mye Taj иначе скромни човек je причао много к Taj inače skromni čovjek je pričao mnogo 2) (i tillegg) ј о ш k još Er det ellers noe du ønsker? Желиш ли још нешто? * Želiš li još nešto? Var det ellers noe? Ј о ш нешто? k Još nešto? 3) (i motsatt fall) или * ili Stans, ellers skyter jeg! Стој, или пуцам! * Stoj, ili pucam! Vi må gå, ellers kommer vi for sent М о р а м о ићи, или ђ е м о закаснити * Morarao ići, ili ćemo zakasniti elleve TALL. једанаест jedanaest ellevill -vill, -e A узбуђен k uzbuden ellevte TALL једанаести * jedanaesti *l ellevte time y последњем тренутку, y пет до ._^BaHaecT.T!r_u.posljednjemlrenutku, u pet do dvanaest elsk -en љубав * Ijubav *å legge sin elsk på Цзаволети -k ||zavoljeti elsk|e -etf-a V волети k voljeti De elsker hverandre Они ce воле * Oni se vole Hun elsker å lese Она воли да чита * Ona voli čitati et elskende par љубавни пар, љубавници * ljubavni par, ljubanvnici elskelig -e A љубазан, симпатичан k ljubazan, simpatičan elsker -en. pl. -e 1) љубавник * ljubavni k 2) (person som Uker noe) љубитељ * ljubitelj musikkelsker љубитељ музике * ljubitelj glazbe

elskerinne elskerjnn|e -enj-a љубавница * ljubavnica elskov -en љубав * ljubav elskverdig -e A љубазан * ljubazan Vil De være så elskverdig å... Будите тако љубазни да ... * Budite tako ljubazni da ... Det er meget elskverdig av Dem To je врло љубазно од Bae * To je vrlo ljubazno od Vas elt|e -etj-a V месити || умесити * mijesiti || umijesiti elv -enj-a река * rijeka ved elven на реци, уз реку ir na rijeci, uz rijeku elveblest -en (med.) копривњача * koprivnjača, urtikarija elvebredd -en обала реке, речна обала * obala rijeke, riječna obala elvelei|e -et, pl. -er речно корито * riječno korito eraaljle -en 1) емајл, емаљ * eraajl, emalj 2) (tann-) (зубни) глеђ * (zubna) caklina emansipasjon -en еманципација, ослобађаље * emancipacija, oslobadanje emballasjle -en амбалажа * ambalaia embet|e -et, pl. -er висок положај (no указу) * visok položaj (po ukazu) å tiltre et embete ступити на указни положај * stupiti na ukazni položaj */' embets medfar службено * službeno embetseksamen -en дипломски испит на универзитету * diplomski ispit na sveučilištu embetsmann -en, pl. -menn указно лице, чиновник k ukazno lice, činovnik emigrant -en исељеник, емигрант k iseljenik, emi­ grant emigrasjon -en емитрација, исељеништво * emigracija, iseljeništvo emigrer|e -te V исеЈБавати ce || иселити ce, емигрирати * iseljavati se || iseliti se, emigrirati emissær -en путујући проповедник * putujuči ргоpoyjednik emblem -et, pl. -еј-ег амблем * amblem emn|e -et, pl. -j-er 1) предмет, тема * predmet, tema. • emnet for diskusjonen предмет расправе ir pred­ met rasprave å skifte emne прећи на другу тему к prijeći na drugu temu 2) (råstoff) материјал, грађа, градиво * matrijal, grada, gradivo 3) (person) таленат k talent__^_ .- .. Ћпп er et lovende emne Она обећава много k Ona obećava mnogo emmen -/, emne A бљутав * bljutav 1 en ett TALL један * jedan en for en један no један * jedan po jedan en om gangen један no један * jedan po jedan *en gang for alle једном за свагда * jednom za svagda *alle som en сви до једнога * svi do jednoga *Det kommer ut på ett Своди ce на исто k Svodi se na isto *å gå i ett med noe стопити ce ca нечим * stopiti se s nečim *med ett одједном k odjednom */ ett sett стално, цело време stalno, cijelo

83

ende

vrijeme *en for alle, alle for en један за све, сви за једнога * jedan za sve, svi za jednoga 2 en ei, et ART један (као неодређен члан обично ce не преводи) к jedan (kao neodreden član obično se ne prevodi) Det er en blyant To je оловка k To je olovka En elefant har snabel Слон има сурлу * Slon ima surlu 3 en PRON 1) (man) преводи ce безлично, пасивом или ca човек/људи) k (prevodi se bezlično, pasivom ili sa čovjek/ljudi) En skal ikke tro alt en hører He треба поверовати y све што ce чује k Ne treba povjerovati u sve što se čuje En har undersøkt saken Ствар je размотрена * Stvar je razmotrena Hvordan kan en bo et slikt sted? Како може човек да живи на таквом месту? к Kako čovjek može živjeti na takvom mjestu? enakter -en, pl. -e једночинка k jednočinka enda 1 ADV 1) (fremdeles) ј о ш (увек) * još (uvijek) Han bor her enda Још увек живи овде ~к Još uvijek živi ovdje 3) (ved komparativ) још, далеко к još, daleko Det blir enda varmere i morgen Сутра ће бити још топлије * Sjutra će biti još toplije 3) (iallfall) ипак, баш * ipak, baš Det var enda bra du kom Б а ш добро ш т о си дошао * Baš dobro što si došao 4) (bare) бар * bar Hvis han enda ville betale К а д би бар хтео да плати к Kad bi bar htio platiti Det er da enda noe To je бар нешто * To je bar nešto enda KONJ 1) (skjønt) иако, премда * iako, premda Han gikk ut enda han var syk Изашао je иако je био болестан k Izašao je iako je bio bolestan 2) enda så колико год, ма колико/како да * koliko god, ma koliko/kako da Enda så vondt det gjorde, rørte han seg ikke Ma колико да ra je болело, није ce ни помакао * Ma koliko da ga je boljelo, nije se ni pomakao end|e' -en 7 / к р а ј , завршетак^свршетак * kraj, završetak, svršetak enden av gaten крај улице * kraj ulice *fra ende til annen од почтека до краја, скроз к od počteka do kraja, skroz *å få endene til å motes састављати || саставити крај c крајем * sastavljati || sastaviU kraj s krajem *å gjore ende på noe стати на крај нечему * stati na kraj nečemu *å komme til veis ende стићи до краја k stići do kraja *Når enden er god er allting godt Све je д о б р о што ce добро сврши * Sve je dobro što se dobro svrši * verdens ende смак света * smak svijeta 2

84

ende

* Barna satte huset på ende Деца cy испретумбала целу куиу ir Djeca su isprevrtala cijelu kucu * Regnet tok aldri ende Киша није престајала * Kiša nije prestajala * Enden på det hele ble at... Све ce свршило тако што ... * Sve se svršilo tako što ... *Det er ingen ende på det Томе нема краја -k Tome nema kraja 2) (bak) задњица, стражњица, тур * zadnjica, stražnjica end|e -te V 1) (trans.) свршавати || свршитн, завршавати || завршити, окончавати || окончати * svršavati || svršiti, završavati || završiti, okončavati || okončati Han endte sitt liv i fattigdom Окончао je живот y сиромаштву * Okončao je život u siromaštvu 2) (intrans.) свршавати ce || свршити ce, завршавати ce || завршнти ce Filmen endte lykkelig Филм ce срећно завршио * Film se sretno završio Alt endte godt Све ce добро свршило ir Sve se dobro svršilo Det endte med forferdelse Завршило ce ужасно * ZavrŠilo se užasno endelig -e ADJ коначан * konačan Avgjørelsen er endelig Одлука je коначна ir Odlu­ ka je konačna endelig3 ADV 1) (til slutt) коначно * konačno, napokon Endelig kom han Коначно je стигао * Konačno je stigao 2) (slett ikke) нипошто * nipošto Det må du endelig ikke glemme To нипошто не смеш да заборавиш * To nipošto ne smiješ zaboraviti endels|e -en (gram.) наставак, суфикс * nastavak, sufiks, dočetak endeløs -/. -e A бескрајан, бесконачан k beskrajan, beskonačan endestasjon -en крајња стантда * krajnja stanica endetarm -en (anat.) ректум, задње црево k rek­ tum, zadnje crijevo endetarmsåpning -enj-a (anat.) чмар * čmar endevend|e -te V претурати || претурити, испретурати II испрстурити * preturati || preturiti, ispreturati II ispreturiti ending -* endelse endog ADV-чак k čak endr|e -etj-a V мењати |[ променити •*• mijenjati || promijeniti Han endret sitt standpunkt Променио je став k Promijenio je stav endring -enj-a промена * prorajena enearving -en једини наследник (м.), једина наследница (ф.) * jedini nasljednik (m.), jedina nasljednica (f.) enebarn -et, pl. - јединац (м.). јединица (ф.) * jedinac (m.), jedinica (f.) enebolig -en породична кућа, вила k obiteljska kuća, vila eneboer -en, pl. -e пустин>ак * pustinjak eneggede tvillinger pl. једнојајчани близанци * jednojajčani blizanci 2

1

engasjere

enehersker -en, pl. -e самодржац k samodrzac enemerker pl. сопствени атар k vlastito područje ener -en, pl. -e 1) (tallet 1) јединица -k jedinica Han fikk en ener i matematikk Добио je јединицу из математике * Dobio je jedinicu iz matematike 2) (person) првак, мајстор * prvak, majstor Han er en ener på dette området Ha TOM подручју je мајстор * Na tom području je majstor enerett -en искључиво право, монопол * isključivo pravo, monopol energi -en енергија * energija energiforbruk -et потрошња енергије kr potrošnja energije energikris|e -enj-a енергетска криза k energetska kriza energisk -e A енергичан * energičan enerådende A превлађујуђи * prevlađujući enerådig -e A самовољан * samovoljan eneste A једини ~k jedini Du er min eneste venn Ти си ми једини пријатељ к Ti si mi jedini prijatelj hver eneste en сваки поједини k svaki pojedini ikke en eneste ниједан -k nijedan med en gang одмах, сместа * odmah, smjesta enestående A јединствен * jedinstven enetal|e -en монолог * monolog eneveld|e -et, pl. -er самодржавље, апсолутизам * samodržavije, apsolutizam det opplyste enevelde просвећени апсолутизам k prosvijećeni apsolutizam enfoldig -e A простодушан, прнпрост, прост * prostodušan, priprost, prost enfoldighet -en простодушност, простота * prostodušnost, prostota eng -enj-a ливада k livada 2 eng ADJ узак * uzak i en engere krets y ужем кругу * u uiem krugu engang ADV ikke engang чак ни k čak ni Ikke engang hun visste det Чак ни она није знала к Č a k ni ona nije znala Han har ikke engang vasket opp Није чак ни oпрао посуђе * Nije čak ni оргао sudove engangsbeløp -et, pl. - једнократни износ * jednokratni iznos engasjement [anggasjemang] -et, pl. -f-er 1) анТажовање, антажованост angažiranje,-an— gažiranost å vise stort engasjement i en sak живо ce антажовати за нешто * živo se angažirati ža nešto 2) (ansettelse) ангажман (служба на одређено време по уговору) * angažman (služba na odredeno vrijeme po ugovoru) engasjer|e -te V 1) (ansette) ангажовати * angažirati å engasjere en advokat антажовати адвоката * angažirati odvjetnika 2) (oppta) интересовати || заинтересовати, занимати * interesirati || zainteresirati, zanimati Teaterstykket engasjerte meg Позоришни комад ме je заокупио * Kazališni komad me je zaokupio 1

engel 3) engasjere seg залагати ce || заложити ce (за нешто) * zalagati se || založiti se (za nešto) å engasjere seg i et sporsmål заложити ce за решавање питаља •*• založiti se za rješavanje pitanja 4) (by opp til dans) замолити за плес/игру * zaraoliti za ples engel -en, pl. engler анђео * anđeo *en reddende engel спас y невољи * spas u nevolji engelsk -e A енгелски * engelski Hun er engelsk Она ja Ентлескиња * Ona je Engleskinja engelsk syke (med.) рахитис * rahitis engelskmann -en, pl. -menn Ентлез * Englez England (geogr.) Енглеска * Engleska engleaktig -e A анђеоски * andeoski englender -en, pl. -e Енглез * Englez en gros [angro] AD V на велико * na veliko å selge en gros продавати на велико * prodavati na veliko engrosfirma [angro-] -et, pl. -j-er велетрговинско предузеће k veletrgovačko poduzeće engstje -etj-a seg V бринути (ce), узнемиравати ce II узнемирити ce * brinuti (se), uznemiravati se || uznemiriti se Det er ingenting å engste seg for Н е м а ш чега да ce плашиш * Nemaš se čega bojati engstelig -e A 1) (fryktsom) плашљив, бојажљив, страшљив * plašljiv, bojažljiv. strašljiv 2) (bekymret) забринут, неспокојан * zabrinut, nespokojan * Vi var engstelige for at du ikke skulle komme Бојал и с м о ce да нећеш доћи * Bojali smo se da nećeš dod engstels|e -en забринутост, узнемиреност, зебња * zabrinutost, uznemirenost, zebnja enhet -en 1) јединство * jedinstvo Enhet gir styrke У јединству je снага * U jedinstvu je snaga 2) (det) јединица * jedinica en kjemisk enhet хемијска једишша kemijska jedinica militær enhet војна јединица -k vojna jedinica mytenhet новчана јединица * novčana jedinica enhjørning -en једнорог * jednorog enhver ethvert PRON _и_свако svatko . Enhver kan gjøre det Свако то може да уради к Svatko to može uraditi * Enhver er seg selv nærmest Бог je најпре себи браду створио. Кошуља je ближа од капута * Bog je najprije sebi bradu stvorio. Košulja je bliža od kaputa 2) (adjektivisk) сваки * svaki for enhver pris no сваку цену * po svaku cijenu enig -e A сагласан, сложан k suglasan, složan å være enig med noen слагати ce ca неким * slagati se s nekim å bli enig om noe сложити ce око нечега * složiti se oko nečega Er du enig? Слажеш ли ce? k Slažeš li se? enighet -en сагласност, слагање, слога -k suglas-

85

enn nost, slaganje, sloga å komme til enighet med noen om noe сложити ce ca неким око нечега, сагласити ce о нечему * složiti se s nekim oko nečega, suglasiti se o nečemu Det er bred enighet om saken O TOM питању влада оггшта сагласност * О tom pitanju vlada opća suglasnost * Enighet gjor sterk У слози je снага * U slozi je snaga enk|e -enj-a удовица * udovica enkel -t, enkle A једноставан, прост -k jednostavan, prost Maskinen er enkel å betjene Руковање машином je једноставно k Rukovanje strojem jednostavno je enkelt -e A 1) (individuell) појединл, појединачан * pojedini, pojedinačan den enkelte појединац * pojedinac / sine enkelte deler y појединим деловима k u pojedinim dijelovima Enkelte mener at ... Поједини/неки мисле да ... k Pojedini/neki misle da ... Læreren snakket med hver enkelt elev Наставник je говорио ca сваким учентпсом појединачно * Nastavnik je govorio sa svakim učenikom pojedinačno 2) (mots. dobbelt) једнострук * jednostnik et enkelt vindu једноструки прозор * jednostruki prozor enkeltbillet -en карта y једном правцу k karta u jednom smjeru enkeltheter pl. детаљи * detalji enkeltvis ADV појединачно * pojedinačno enkeltværels|e -et, pl. -er једнокреветна соба * jednokrevetna soba enkemann -en, pl. -menn удовац k udovac enkepensjon -en породична пензија (удовици или удовцу) * porodična mirovina (udovici ili udovcu) enmannsbetjent -e A који опслужује једно лице * koji opslužuje jedna osoba enn' ADV 1) (innrømmende) ма, било, год * ma, bilo, god hva som enn skjer ма шта ce десило * ma što se dogodilo 2) om enn иако * iako 3) enn.sia камоли--А--а-катои — 2 enn KONJ 1) него, од (уз компаратав) k nego, od (uz kom­ parativ) Han er eldre enn deg Он je старијн од тебе. Он je старији него ти * On je stariji od tebe. On je stariji nego ti mer enn en gang више пута * vise puta . Jeg er mer enn fornøyd Више сам него задовољан * Više sam nego zadovoljan 2) (medsetn.) него што * nego što Det gikk annerledes enn jeg tenkte Десило ce друкчије него што сам мислио -к Desilo se drukčije nego što sam mislio 3) enn om д а ли да, шта а к о da li da, što ako Enn om vi forsøkte? Да ли да покушамо? * Da li

ennå

da pokušamo? 4) enn ... da? a ...? * a ... Takk, jeg har det bra, enn du da? Хвала, ja сам добро, a ти? * Hvala, ja sam dobro, a ti? ennå ADV)om kr još Han er ikke kommet ennå Још није стигао * Još nije stigao enorm -t, -e ADJ огроман * ogroman enormt ADV јако * jako Jeg ble enormt skuffet Јако сам ce разочарао * Jako sam se razočarao ens A једнак * jednak å ha ens oppfatning бити истог мишљења * biti istog mišljenja *ens ærend само због тога * samo zbog toga ensart|et -e A једнак, једноврстан, истородан, уједначен * jednak, jednovrslan, istorodan, ujednačen ensbetydende A истог значења k istog značenja å være ensbetydende med значити * značiti ens|e -etj-a V пазити (на нешто), водитн рачуна (о нечему) к paziti (na nešto), voditi računa (o nečemu) Han enset ikke det hun sa Није водио рачуна o њеним речима * Nije vodio računa o njenim riječima cnsembl|e [angsambel] -et, pl. -er ансамбл * ansambl ensfarg|et -e A једнобојан * jednobojan ensformig -e A једноличан, једнолик * jednoličan, jednolik ensformighet -en једноллчност * jednoličnost ensidig -e A једностран k jednostran en ensidig framstilling једнострано приказивање . ствари * jednostrano prikazivanje stvari ensidighet -en једностраност * jednostranost enslig -e A 1) (bare en) појединачан pojedinačan *en enslig svale једна ласта * jedna lastavica 2) (ugift) сам, неожењен (м.), неудата (ф.), самохран sam, neoženjen (m.), neudata (f.), samohran en enslig самац (м.), самица (ф.) * samac (m.), samica (f.) enslig mor самохрана мајка * samohrana majka ensom -i, -me A усамљен * usamljen ensomhet -en усамљеност, осамљеност, самоћа * usamljenost, osamljenost, samoća _. ensrett|et.-ev* дирнгован, политички униформисан •*• dirigiran, politički uniforrairan ensrettet presse неслободна штампа * neslobodni tisak ensretting -enj-a политичко униформисање * političko uniformiranje enstavelsesord -et, pl. - једносложна реч k jednosložna riječ enstemmig -e A 1) једногласан, једнодушан * jednoglasan, jednodušan Det ble enstemmig vedtatt Закључено je једнодушно * Zaključeno je jednodušno 2) (mus.) једногласан * jednoglasan å synge enstemmig певати једногласно * pjevati jednoglasno

86

erfare enstonig -e A једнозвучан •*• jednozvučan entall -et једнина * jednina enten KONJ 1) enten ... eller ... или ... или ... * ili ... ili ... Enten du eller jeg må gjore det Или ти или ja м о р а м о то учинити k Ili ti ili ja moramo to učiniti 2) (innrømmelse) -без обзира да ли, свеједно да ли * bez obzira da li, svejedno da li Vi reiser 'enten det blir sol eller regn Путоваћемо без обзира да ли ће бити сунчано или киша * Putovat čemo bez obzira da li će biti sunčano ili kiša 1 entré [angtrej -en 1) (gang) предсобље * predsoblje 2) (det å komme inn) приступ, улаз * pristup, ulaz *å gjore sin entré појавити ce * pojaviti se 3) (inngangspenger) улазница * ulaznica 2 entr|e -etj-a V 1) (gå inn i) улазити || ући k ulaziti || ud Bokserne entret ringen Боксери cy ушли y ринг * Boksači su ušli u ring 2) (mar.) пењати ce || попети ce (на брод) * penajd se || popeti se (na brod) entreprenør -en грађевински предузимач k građevinski poduzetnik entreprenørfirma -er, pl. -j-er грађевинско предузеће k gradevinsko poduzece enrusiasm|e -en одушевљење, ентузиазам kr oduševljenje, entuziazam entusiastisk -e A одушевљен, ентузиастичан * oduševljen, entuziastičan entydig -e A недвосмислен k nedvosmislen ensveiskjøring -enj-a једносмеран саобраћај k jednosmjeran promet enveiskjørt -e A једносмеран * jednosmjeran enøyd -e A једноок * jednook enzym -et, pl. -er енцим k encim epidemi -en епидемија * epidemija epilepsi -en епилепсија, падавица * epilepsija, padavica episod|e -en 1) (opptrinn) инцидент, догађај, епизода * incident, dogadaj, epizoda 2) (avsnitt) епизода, одломак, наставак * epizo­ da, odlomak, nastavak En TV-film i 4 episoder телевизијскифилм y 4 наставка * televizijski film u 4 nastavka epl|e -et, pl. -er јабука k jabuka *stridens eple јабука раздора k jabuka razdora *å bite i det sure eplet прогутати горку пилулу k progutati gorku pilulu * Eplet faller ikke langt fra stammen Ивер не пада далеко од кладе. Какав отац такав син * Iver ne pada daleko od kladc. Kakav otac takav sin eplekak|e -enj-a пита од јабука * pita od jabuka epok|e -en enoxa -k epoha epokegjørende A веома значајан, епохалан * veoma značajan, epohalan ereksjon -en ерекција k erekcija erfar|e -te V 1) (fole) II искусити, доживљавати || доживети

erfaren * II iskusiti, dozivljavati || dozdyjeti Han fikk erfare hvordan det var å bo i et fremmed land Искусио je шта значи живети y страној земљи * Iskusio je što znači živjeti u tudoj zemlji 2) (få vite) сазнавати || сазнати, дознавати || дознати * saznavati || saznati, doznavati || doznati etter det vi erfarer колико смо обавештени * koliko smo obaviješteni erfaren -t. erfarne A искусан * iskusan erfaring -enj-a искуство ~k iskustvo Jeg snakker av erfaring Говорим из искуства * Govorim iz iskustva å få erfaring стећи искуство * sted iskustvo *å bringe i erfaring сазнати -k saznati Han ble en erfaring rikere Стекао je још једно искуство Stekao je još jedno iskustvo Hun har liten erfaring i å skrive på maskin Она нема много искуства у куцању на машини * • Ona nema mnogo iskustva u tipkanju ergerlig -e A 1) (sint) љут, љутит, срднт * ljut, ljutit, srdit, gnjevan å vare ergerlig forjover noe љутити ce због нечега * ljutiti se zbog nečega 2) (irriterende) досадан, незгодан * dosadan, nezgodan Det var ergerlig at jeg ikke kunne komme Незгоно je што нисам могао да дођем * Nezgodno je što nisam mogao d o d ergoterapeut -en радни терапеут * radni terapeut ergoterapi -en радна терапија * radna terapija ergr|e -etj-a V 1) љутити II наљутити, срдити || расрдити ~k ljutiti II naljutiti, srditi || rasrditi Det ergrer meg at han stadig kommer for sent Нервира/једи ме ш т о стално закашњава * Nervira/jedi me što stalno zakašnjava 2) å ergre seg over noe љутити ce || наљутити ce због нечега k ljutiti se || naljutiti se zbog nečega ergrels|e -en љутња, негодовање, јед * ljutnja, negodovanje, jed erindrje -etj-a V сећати ce || сетити ce * sjećati se || sjetiti se så vidt jeg kan erindre колико ce сећам * koliko se sjećam erindring -en сећање, успомена * sjećanje, uspomena å fremkalle noe i erindringen присетити ce нечега * pnsjetiti se necegå ; Jeg skal ha det i erindringen Имаћу то на памети * Imat ću to na pameti erkebiskop -en архиепископ * nadbiskup erkefiend|e -en заклети/крвни непријатељ zakleti/krvni neprijatelj erkesludder -et крајња бесмислица, потпуна глупост * krajnja besmislica. potpuna glupost erkjen|ne -te V 1) (innromme) признавати || признатн к priznavati II priznati å erkjenne seg skyldig признатн кривицу * prizna­ ti krivnju 2) (filos.) спознавати || спознати * spoznavati || spoznati

87

erstatningskrav 3) (bekrefte) потврђивати || потврдити * potvrdivati || potvrditi erkjennels|e -en 1) (forståelse) сазнање, спознаја, спознање * saznanje, spoznaja, spoznanje 2) (innrømmelse) признање * priznanje erklær|e -te V 1) (kunngjøre) изјављивати || изјавигти * izjavljivati II izjaviti Statsministeren erklarte at han ville gå av Председник владе je изјавио де ће поднети оставку * Predsjednik vlade je izjavio da će podnijeti ostavku 2) å erklare krig mot noen објављивати || објавити некоме рат * objavljivati || objaviti nekomu rat 3) (fastslå) проглашавати [| прогласити * proglašavati || proglasiti å erklære noen for dod прогласити некога мртвим * proglasiti nekoga mrtvim Han ble erklært persona non grata Прогласили cy ra непожељном личношђу k Proglasili su ga nepoželjnom osobom 4) erklære seg изјашњавати ce || изјаснити ce k izjašnjavati se || izjasniti se å erklære seg uenig изјаснити ce против нечега * izjasniti se protiv nečega å erklære seg skyldig признати крившду * priznati krivnju Hun erklærte seg uskyldig Изјавила je да je невина * Izjavila je da je nedužna erklæring -enj-a изјава, исказ * izjava, iskaz å avgi erklæring дати изјаву * dati izjavu krigserklæring објава рата kr objava rata erm|e -et, pl. -er рукав rukav ernær|e -te Кхранити || нахранити * hraniti || nahraniti å ernære seg av noe хранити ce нечлм k hraniti se necim ernæring -enj-a исхрана, прехрана * ishxana, prehrana erobr|e -etj-a V освајати || освојити, заузнмати || заузети * osvajati || osvojiti, zauzimati || zauzeti Landet ble erobret av fienden Земљу je освојио/ заузео непријатељ Zemlju je osvojio/zauzeo neprijatelj erobrer -en, pl. -e освајач * osvajač erobring -enj-a 1) освајање, освојење k osvajanje, osvojenje 2^-Y/jwm.-^ocBojeHa особа ~k osvojena osoba Hun er hans siste erobring Она му je последњи улов * Ona mu je posljednji ulov erotikk -en еротика * erotika erotisk -e A еротичан erotičan erstatning -en 1) (vederlag) одштета, обештећење, накнада, надокнада к odšteta, naknada, nadoknada Jeg forlanger 1000 kroner i erstatning Тражим 1000 круна одштете * Tražim 1000 kruna odštete 2) (surrogat) замена * zamjena kajfeerstatning замена за кафу * zamjena za kavu erstatningsansvar -et одговорност * odgovornost erstatningskrav -et, pl. - захтев за накнаду k zahtjev za naknadu

88

erstatningspliktig erstatningspliktig -e A обавезан да надокнади * obvezan nadoknaditi erstatt|e -et/-a V 1) (betale) надокнађивати || надокнадити * nadoknadivati || nadoknaditi Han måtte erstatte skaden Mopao je да надокнади штету * Могао je nadoknaditi štetu 2) (bytte ut) замењивати || заменити * zamjenjivati II zamijeniti Ingen kan erstatte ham Hinco не може да ra замени -* Nitko ga ne može zamijeniti ert -en (bot.) зрно грашка * zrno graška erter грашак * grasak ert|e -etj-a V задиркивати, дирати, пецкати, задевати * zadirkivati, dirati, peckati Han blir ofte ertet av de andre i klassen Остали ^ученици ra често задиркују Ostali učenici ! £4eestd'ga zadirkuju erteblomstfamilien (bot.) махунице (пл.) * mahunice (pl.) ertekrok -en задевало ir zadirkivalo ertesupp|e -enj-a чорба од грашка * juha od graška erverv -et, pl. - занимање * zanimanje erverv|e -etj-a seg V стицати || стећи * stjecati || sted å erverve seg kunnskap стећи знања * steći znanja ervervsmessig -e A пословни ic poslovni es|e -tej-a V набрекивати || набрекнути * nabrekivati II nabreknuti Deigen eser Тесто ce диже * Tijesto se diže esel -et, pl. esler магарац ic magarac sta som et esel тврдоглав као магарац ic tvrdoglav kao magarac Ditt esel! Магарче један! * Magarče jedan! eselspark -et, pl. *å gi noen et eselspark задати низак ударац * zadati nizak udarac eselnrer pl. 1) магареће уши k magareće uii 2) (fig) поврнут део листа y књизи * zavrnut dio lista u knjizi esk|e -en кутија (од картона) * kutija (od kartona) en eske fyrstikker кутија шибица * kutija šibica skoeske кутија за ципеле * kutija za cipele eskimo -en Еским (м.), Ескимка (ф.) * Eskira (m.), Eskimka (f.) eskortje -en (оружана) пратња, ескорта ic (oružana) prajnja^eskqrta ess' -et, pl. - (i kortspill) кец, ac *"aš~ ess S: *å være i sitt ess бити y свом елементу * biti u svom elementu essay [essei] -et, pl. -j-er ecej, оглед * esej, ogled essens -en 1) (ekstrakt) есенца, есенција * esenca, esencija 2) (kjerne) суштина * bit essensiell -elt, -e A битан, суштински * bitan, suštinski estetisk -e A 1) естетски * estetski å ha estetisk sans имати смисла за лепо * imati sraisla za lijepo 2) (om estetikk) естетички * estetički Estland (geogr.) Естонија * Estonija _

2

etrusker estnisk -e A естонски * estonski et ART -* en etabler|e -te V 1) (grunnlegge) оснивати || основати, отварати II отворити, установљивати || установити -к osnivati II osnovati, otvarati || otvoriti, ustanovljivati II ustanoviti å etablere et firma основати фирму ic osnovati tvrtku 2) (opprette) успостављати || успоставити * uspostavljati || uspostaviti å etablere et samarbeid успоставити сарадњу * uspostaviti suradnju 3) etablere seg отпочињати || отпочети nocao, отварати || отворити праксу ic otpodnjati || otpočeti posao, otvarati || otvoriti praksu å etablere seg som tannlege отворити зубарску праксу ic otvoriti zubarsku praksu en etablert kunsmer афирмисан уметник ic afirmiran umjetnik etablering -enj-a 1) (grunnlegging) оснивање, отварање ic osnivanje, otvaranje 2) (oppretting) успостављање ic uspostavljanje etablissement [-mang] -et, pl. -j-er локал, зграда (xoтел, ресторан и сл.) * lokal, zgrada (hotel, restoran i sl.) etapp|e -en етапа, фаза * etapa, faza en utbygging i tre etapper изградња y три фазе * izgradnja u tri faze etasjle -en спрат * kat første etasje приземље * prizemlje annen etasje први спрат * prvi kat Han bor i femte etasje Станује на четвртом спрату * Stanuje na četvrtom katu kjelleretasje сутерен ic suteren loftsetasje мансарда * mansarda ete åt, ett V 1) (spise grådig) ждерати * žderati å ete opp прождерати ic prožderati 2) (om dyr) јести || појести (o животињама) * jesti II pojesti (o životinjama) 3) (dial.) -* spise 4) (tære) изједати || изјести izjedati || izjesti Rusten åt seg gjennom jernet Рђа je прогризла гвожђе * Rda je progrizla željezo eter -en (kjem.) erap * eter *i eteren на радију ic na radiju ethvert TRON ^ e n h v e r etikett -en етикета etiketa, naljepnica etikett|e -en етихеција, правила понашања ic eti­ keta, pravila ponalanja etjkk -en етика * etika etiopier -en, pl. -e Етиопљанин (м.), Етиопљанка (ф.) ic Etiopljaniu (m.), Etiopljanka (f.) etiopisk -e A етиопски * etiopski etisk -e A > 1) етичан * etičan 2) (om etikk) етички * etički etnisk -e A етнички etnički etnografi -en етнографија ic etnografija etnologi -en етнологија ic etnologija etrusker -en, pl. -e Етрурац * Etruščanin

etruskisk

89

etruskisk -e A етрурски * etrušcanski, etnirski ets|e -etj-a V изједати || изјести, нагризати || нагристи * izjedati || izjesti, nagrizati || nagristi Syren etset hull i metallet Киселина je нагризла метал * Kiselina je nagrizla metal ett TALL -» en 1 etter PREP 1) после, након, иза (нечега) * poslije, nakon, iza (nečega) etter krigen после рата * poslije rata Han kom etter meg Дошао je после мене ~к Došao je poslije mene litt etter litt мало помало -k malo pomalo 2) за (нечим) * za (nečim) dag etter dag дан за даном * dan za danom den ene etler den andre један за д р у п ш * jedan za drugim Han gjor den ene dumheten etter den andre Прави глупост за глупошћу * Pravi glupost za glupošću' Gjenta etter meg! Поновите за мном * Ponovite za mnom 3) no, према (нечему) * po, prema (nečemu) etter planen no плану * po planu etter min mening no м о м мишљењу * po m o m mišljenju etter alt å dømme no свему судећи * po svemu sudeči 4) (for å hente) no (нешто) * po (nešto) å gå etter avisen отићи no новине -k otid po novine å ringe etter lege позвати лекара k nazvati liječnika 5) (av) од (нечега) * od (nečega) Smykket har hun arvet etter sin mor Н а к и т je наследила од мајке * Nakit je naslijedila od majke trett etter reisen уморан од путовања * umoran od putovanja 6) (langs) (преводи ce инструменталом) * (prevodi se instrumentalom) å gå etter veien ићи друмом k ici cestom 7) alt etter зависно (од тога) k zavisno (od toga) alt etter hvor gamle de er зависно од тога колико cy стари * zavisno od toga koliko su stari 8) (med verb) Politiet er etter ham П о л ж и ј а ra тражи * Policija ga traži å lete etter noe тражити нешто * tražiti nešto å lengte etter noe чезнути за нечим * čeznuti za nečim —å~sla~erreTi en bok потражити y књизи * potražiti u knjizi etter ADV касније, после * kasnije, poslije et år etter годину дана касније k godinu dana kasnije året etter следеће године * slijedeće godine like etter мало затим * malo zatim 3 etter KONJ 1) etter at пошто, кад k pošto, kad Etter at han hadde lest avisen, slukket han lyset Пошто je прочитао новине, угасио je светло * Pošto je pročitao novine, ugasio je svjedo 2) etter å после, пошто * poslije, pošto, nakon Etter å ha sett filmen, forstår jeg alt П о ш т о с а м гледао филм, све ми је било јасно * N a k o n što

etterligne sam gledao film, sve mi je bilo jasno 3) etter som према томе * prema tome etter som en blir eldre ca годинама * s godinama Det er alt etter som en tar det Све je то како ce узме * Sve je to kako se uzme etterbarberingsvann -et лосион за после бријања * losion za poslije brijanja etterbehandling -enj-a додатно лечење k dodatno liječenje etterdønning -en талас, позно дејство * val, kasno djelovanje etterforskning -en истрага * istraga å drive etterforskning водити истрагу k voditi istragu etterforskningskommisjon -en истражна комисија k istražna komisija etterfølger -en, pl. -e наследник (м.), наследншда (ф.), следбеник (м.), следбеница (ф.) к nasijednik (m.), nasljednica (f.), sljedbenik (m.), sljedbenica (f-).

ettergi -gav, -gitt V å ettergi en gjeld опростити дуг * oprostiti dug å ettergi en straff ослободити од казне * osloboditi od kazne ettergivenhet -en попустљивост, повлађивање * popustljivost, povladivanje etterhånden ADVca временом * s vremenom etterforsk|e -etj-а V истраживати || истражити k istraživati || istražiti etterkomme -kom, -kommet V å etterkomme et krav одазвати ce захтеву * odazvati se zahtjevu å etterkomme en befaling повиновати ce заповести •*• pokoriti se zapovijedi etterkommer -en, pl. -e потомак * potomak etterkrav -et, pl. - поузеће * pouzeće å sende en pakke mot etterkrav послати пошиљку поузећем k poslati pošiljku pouzečem å betale pr. etterkrav платити поузећем * platiti pouzećem etterlate -lot, -latt V 1) остављати || оставити (нешто некоме) * ostavljati II ostaviti (nešto nekomu) å etterlate inntrykk оставити утисак -k ostaviti dojam 2) etterlate seg остављати || оставити за собом k ostavljati || ostaviti za sobom Han .ettedaterseg .kone-og.tt£_barn._Оставља за собом жену и троје деце * Ostavlja za sobom ženu i troje djece de etterlatte чланови уже породице покојника * čianovi uže obitelji pokojnika etterlev|e -de V држати ce (нечега) * držati se (nečega) etterlign|e -etj-a V 1) (ta etter) подражавати, опонашати, имитирати, угледати ce (на некога) * oponašati, imitirati, ugledati se (na nekoga) Barna etterligner de eldre Деца подражавају одрасле * Djeca oponalaju odrasle 2) (forfalske) имитирати, фалсификоватн * imitirati, falsificirati, patvoriti, krivorvoriti 3) (skatt) накнадно опорезивати || опорезовати

etterligning •k naknadno oporezivati |( oporezovati etterligning -enj-a 1) (det å ta etter) подражавање, опонашање, имитирање, угледање (на нешто) * oponašanje, imitiranje, ugledanje (na nešto) 2) (forfalskning) копија, имитација * kopija, imitacija 3) (skatt) накнадно опорезивање * naknadno oporezivanje etterlys|e -te V издавати || издати потерницу, тражити (преко средстава јавног информисања) * izdavali || izdati potjernicu, tražiti (preko sredstava javnog informiranja) Han er etterlyst av politiet Полиција je расписала потерницу за њим * Policija je raspisala po­ tjernicu za njim etterlysning -en потерница * potjernica ettermiddag -en поподне, no подне, после подне * popodne, po podne, poslije podne i ettermiddag данас no подне * danas po podne Vi pratet en hel ettermiddag Причали смо једно цело поподне к Pričali smo jedno cijelo popodne ettermiddagsundervisning -en поподневна настава * popodnevna nastava ettermael|e -et глас који o некоме остане после смрти, посмртна репутација * glas koji о neko­ me ostane poslije smrti, posmrtna reputacija etternavn -et, pl. - презиме * prezime etternøler -en, pl. -e 1) који долази касно, задоцнели * koji dolazi kasno, zakašnjeli 2) (som vakler) оклевало * oklijevalo etterpå AD V после, касније * poslije, kasnije etterpåklokskap -en накнадна памет k naknadna pamet etterretning -en обавештење k obavijest, obavještenje *å ta til etterretning примити к знању k primiti k znanju etteiTetningstjenest|e -en обавештајна служба k obavještajna služba etterrett -en десерт * desert etterslekt -enj-a потомство * potomslvo etterskudd -et: på etterskudd накнадно k naknadno etterskuddsbetaling -en затезна камата k zatezna kamata etterskuddsvis ADV накнадно * naknadno ettersom KONJ -/->-пошто— каког кад(а),~будући да * kako, kad(a), budući da Etter som du spor, skal jeg fortelle deg det П о ш т о питаш, рећи ћу ти * Budući da pitaš, reći ću ti 2) alt etter som зависи, према томе како се узме * zavisno, prema tome kako se uzme Lett eller vanskelig, det er alt etter som en tar det Лако или тешко, зависи како ce узме к Lako ili teško, zavisi kako se uzme etterspill -et наставак, обрачунавање, последица * nastavak, obračunavanje, posljedica Saken har fått rettslig etterspill Ствар je завршила на суду * Stvar je završila na sudu etterspørsel -en потражња k potražnja Det er stor etterspørsel etter den varen Велика je

90

eventuell потражња за том робом * Velika je potražnja za tom robom etterspurt -e A тражен * tralen ettersyn -et преглед, контрола k pregled, kontrola ved nærmere ettersyn детаљним прегледом detaljnim pregledom ettersøk|e -te V трагати (за неким) * tragati (za nekim) Han er ettersøkt av politiet За њим трага полициja k Za.njim traga policija ettersøkning -en трагање (за несталим лицем) * traganje (za nestalom osobom) ettertank|e -en размишљање k razmišljanje ved nærmere ettertanke кад ce боље размисли k kad se bolje razmisli ettertenksom -me A мисаон, замишљен * misaon, zamišljen ettertrakt|et -e A тражен * tražen ettertrykk -el 1) наглашавање, истицање, подвлачење -k naglašavanje, isticanje å si noe med ettertrykk наглашавати || нагласити, истицати II истаћи, подвлачити || подвући к naglašavati || naglasiti, isticati || istaći 2) (om boker) прештамлавање * pretiskavanje, preštampavanje Ettertrykk forbudt Забрањено прештампавање k Zabranjeno pretiskavanje ettertrykkelig -e A наглашено, недвосмислено k naglašeno, nedvosmisleno etterutdanning -enj-a допуснко школовање, стручно усавршавање * dopunsko školovanje, stručno usavršavanje ettervirkning -en последица, накнадно дејство к posljedica, naknadni učinak ettall -et јединица, број један к jedinica, broj jedan ettpartisystem -et једнопартијски систем k jednopardjski sistem etui -et, pl. -j-er футрола k futrola brilleetui футрола за наочаре k futrola za naočale etymologi -en етимологија k etimologija Europa (geogr.) Европа kr Evropa europamesterskap -el европско првенство * evropsko prvenstvo europeer -en. pl. -e ЕврошБанин (м.), Европљанка (ф.) к Evropljanin (m.), Evropljanka (f.) europeisk -e A. евррпски k eyropsld r evakuer|e -te V евакуирати, евакуисати k evakui rad evakuering -enj-a евакуација * evakuacija evangelisk -e A 1) јеванђелиски * evandeliski 2) (protestantisk) евангелички, протестантски * evangelički, protestantski evangelist -en јеванђелнста k evandelisl evangeli|um -et, pl. -er јеванђеље k evandelje Lukas' evangelijum Јеванђеље no Луци k Evandelije po Luci eventualitet -en евентуалност * eventualnost eventuell -elt, -e A евентуалан * eventualan Vi kan eventuell komme tilbake til saken Можемо евентуално да ce вратимо на то питање * Mož-

91

eventyr emo se eventualno vratiti na to pitanje eventyr -et, pl. J) (folke-) бајка, народна приповетка * bajka, narodna pripovijetka *å fortelle eventyr причати бајке * pričati bajke 2) (opplevelse) авантура, пустоловнна * avantura, pustolovina eventyrer -en, pl. -e пустолов (м.), ггустоловка (ф.). авантуриста (м.), авантуристкиња (ф.) * pustolov (m.), pustolovka (f.), avanturist (m.), avanturistkinja (f.) eventyrlig -e A 1) '(dumdristig) пустолован, авантуристички * pustolovan, avanturistički 2) (fantastisk) фантастичан, бајан, баснослован * fantastičan, bajan, basnoslovan et eventyrlig hell невероватна срећа kr nevjerojatna sreća eventyrlyst -en/-a жеља за пустоловинама * želja za pustolovinama evig -e A 1) вечан * vječan evig liv вечни зивот * vječni zivot *til evig tid заувек * zauvijek 2) (uavlatelig) вечит, сталан k vječan, stalan en evig krangling вечите свађе * vječne svađe evig student вечити студент * vječni student 3) *hver evige dag сваки божји дан * svakt božiji dan * Hvert evige ord er sant Све je истина, од речи до речи * Sve je istina, od riječi do riječi

fadese 4) (forsterkende) потпуно k potpuno *Det har du evig rett il Потпуно си y праву! * Potpuno si u pravu! evighet -en вечност * vječnost * Aldri i evighet! Никаду y животу! * Nikada u životu! Vi måtte vente i en evighet på toget Морали смо да чекамо читаву вечност на воз к Morali smo čekati čitavu vječnost na vlak eviggrønn -gront, -e A зимзелен * zimzelen evinnelig -e A вечит * vječni / det evinnelige вечито исто к vječno isto evn|e -enl-a 1) способност, вештина, моћ * sposobnost, vještina, moć *etter beste evne што боље уме što bolje umije *etter fattig evne како зна и уме к kako zna i umije *å leve over evne живети изнад својих могућности * zivjeti iznad svojih mogućnosti manglende evne til noe неспособност за нешто * nesposobnost za nešto 2) (anlegg) дар, обдареност, таленат к dar, obdarenost, talent Hun har gode evner i språk И м а дара за језике * Ima dåra za jezike Han har gode evner Надарен/даровит je * Nadaren/darovit je evnerik -/, -e A обдарен, талентован k darovit, nadaren, talentiran evneveik -e A ометен y развоју, ментално заостао * ometen u razvoju, mentalno zaostao

F fabel -en. pl. -bier басна k basna . fabelaktig -e A баснослован * basnoslovan fabrikant -en Ijjpfoduient) произвођач -*~proizvođač^ 2) (fabrikkeier) фабрикант k tvorničar fabrikasjon -en производња * proizvodnja fabrikasjgnsfeil -en фабричка грешка, грешка y производњи * tvornička greška, greška u proizvodnji fabrikat -et, pl. -f-er 1) (produksjon) (фабричка) производња * (tvornička) proizvodnja en vare av norsk fabrikat роба норвешке производње * roba norveške proizvodnje 2) (produkt) фабрикат, (фабричкн) производ * fabrikat, (tvornički) proizYod fabrikk -en фабрика * tvornica Han arbeider på fabrikk Ради y фабрици * Radi

u tvornici fabrikkarbeider -en, pl. -e фабрички радник k tvornički radnik -fabrikkeier -en.pl. -e власнтс фабрике, фабрикант * vlasnik tvornice, tvorničar fabrikker|e -te V 1) (lage) производити (фабрички) k proizvoditi (tvornički) 2) (dikte opp) измгаиљати || измислити k izmišljati II izmisliti fabrikkmerk|e -et, pl. -er фабрички знак * tvornički znak fadder -en, pl. -e (крштени) кум (м.), К7ма (ф.) * (kršteni) kum (m.), kuma (f.) fadervår -et оченаш * očenaš *Han kan mer enn sitt fadervår Препреден je k Prepreden je fades|e -en грешка, «кикс», глупост * greška,

faen «kiks», glupost faen -en (vugl.) ђаво • vrag Fy faen! До сто ђавола! У божију матер! * U božju mater! faenskap -et зло, смицалица * zlo, smicalica fag -et, pl. 1) (skole-) (школски) предмет • (školski) predmet naturfag -et познавање природе -k poznavanje prirode 2) (håndverk) струка * struka Han er snekker av f ag По струци je столар • Po struci je stola r fagarbeider -en, pi -e квалификовани радник * kvalificirani radnik fagbevegels|e -en синдикални покрет * sindikalni pokret fager -/, fagre A леп, диван k lijep, divan fagfolk pl. стручњаци **stručnjaci fagforbund -et, pl. - земаљски струковни синдикат k zemaljski strukovni sindikat fagforening -enj-a 1) синдикат * sindikat å melde seg inn i fagforeningen учланити ce y CUHдикат * učlaniti se u sindikat 2) (klubb) синдикална подружница y предузећу * sindikalna podružnica u poduzeću fagforeningskontingent -en синдикална чланарина k sindikalna članarina fagidiot -en професионално деформисан, који осим своје струке ништа друго не види * profesionalno deformiran, koji osim svoje struke nista drugo ne vidi fagkunnskap -en стручно знање * stručno znanje fagkyndig -e A стручан, компетентан • stručan, kompetentan fagkrets -en предмети (за дипломски испит) * predmeti (za diplomski ispit) faglig -e A 1) (fog-) стручни * stručni 2) (fagforenings-) струковни, синдикални k strukovni, sindikalni faglitteratur -en стручна литература * stručna literatura faglært -e A квалификован * kvalificiran faglært arbeidskraft квалификована радна снага * kvalificirana radna snaga fagmann -en, pl. fagfolk стручњак * stručnjak fa"gområd|e -el~pV-er струка k struka fagopplæring -enj-a стручно образовање * stručno obrazovanje fagorganisere -te seg V ступати || ступити y синдикат, учлањивати ce || учланити ce y синдикат * stupati II stupiti u sindikat, učlanjivati se || učlaniti se u sindikat fagorganisering -enj-a 1) (det å organisere) организовање радника y синдикат * organiziranje radnika u sindikat 2) (det å organisere seg) учлањивање y синдикат učlanjivanje u sindikat fagott -en (mus.) фагот •*• fagot fagprøv|e -enj-a стручни испит * stručni ispit fagutdanning -enj-a стручно образовање * stručno

92

fall obrazovanje fajans|e -en фајанс, мајолика * fajansa, majolika fakk|e -etj-a Кхватати || ухватити k hvatati || uhvatiti fakkel -en, pl. fakler буктиња, бакља, (noem.) луча k baklja, zublja, (poet.) luč fakkeltog -et, pl. - бакљада * bakljada fakter pl. гестови k gestovi 1 faktisk -e ADJ стваран, прави, фактички * stvaran, pravi, faktički de faktiske forhold право стање ствари * pravo stanje stvari 2 faktisk ADVy ствари, заправо, стварно -k u stvari, zapravo, stvarno Det er faktisk sant To je, y ствари, истина * To je, u stvari, istina faktor -en, pl. faktorer 1) чинилац, фактор * činilac, čimbenik, faktor Faktorenes orden er likegyldig Редослед чинилаца не игра улогу к Redoslijed činilaca ne igra ulogu den menneskelige faktor људски чинилац, субјективни фактор * Ijudski činilac, subjektivni faktor 2) (trykkerileder) фактор, штампарски пословођа * faktor, poslovođa u tiskari faktum -et, pl. fakta чињеница. факат * činjenica, fakt Det er et faktum at... Чињеница je да ... * Činjenica je da ... et ubestridelig faktum неоспорива чињеница k neosporiva činjenica faktura -en фактура, рачун ca подацима o роби * faktura, račun s podacima o robi fakultet -et, pl. -j-er факултет * fakultet Det historisk-filosofiske fakultet Историјско-филозофски факултет * Povijesno-filozofski fa­ kultet Det matematisk-naturvitenskapelitge fakultet Природно-математички факултет * Prirodoslovnomatematički fakultet falby -bød, -budt нудити || понудити на продају nuditi II ponuditi na prodaju fald|e -etj-a Крубити || порубити, опшивати || опшити rubiti II obrubiti, opšivati || opšiti falk -en (zool.) соко k soko fall' -et 1) (det å falle) пад, падање * pad, padanje et fall i temperaturen пад температуре -k pad tem­ pera ture . v — regjeringens fall пад владе k pad vlade *å stå for fall бити пред падом k biti pred padom *Det endte med knall og fall Свршило ce лоше * Svršilo se loše 2) (helning) падина, пад, нагиб k padina, pad, nagib 3) (i håret) талас (косе) k val (kose) å ha fall i håret имати таласасту косу * imati valovitu kosu 4) (fosse-) водопад * vodopad 2 fall -et (tilfelle) случај * slučaj ifall ако * ako i alle fall y сваком случају * u svakom slučaju i verste fall y најгорем случају u najgorem slučaju

falle

93

/ så fall y TOM случају, онда * u tora slučaju, onda / motsatt fall y супротном случају * u suprotnom slučaju mt falt v 1) падати || пасти * padati || pasti Han falt i kamp Пао je y борби * Pao je u borbi *Han falt så lang han var Треснуо je колико je дуг и широк * Tresnuo je koliko je dug i širok Valget falt på ham Избор je пао на њега * Izbor je pao na njega *å falle i unåde пасти y немилост -k pasti u nemilost *å falle i smak допасти ce k dopasti se Festningen falt Тврђава je пала * Tvrdava je pala Frisene har falt Цене cy пале * Cijene su pale å falle på kne пасти на колена * pasti na koljena 2) (kunngjøres) бити објављен k biti objavljen Dommen faller i morgen Пресуда ће бити изречена сутра к Presuda će biti izrečena sutra Sensuren faller i morgen Резултати испита ће бити објавЈБени сутра * Rezultati ispita će biti objavljeni sutra 3) åla noe falle напуштати || напустити * napuštati II napustiti La forslaget falle! Повуци предлог! * Povuci prijedlog! å la ankeret falle спустити сидро * spustiti sidro *å la noen ord falle рећи пар речи * r e d par rijed 4) falle seg (hende) дешавати ce || десити ce • dešavati se || desiti se Det faller seg slik at ... Ствар je y т о м е да ... * Stvar je u tome da ... når det faller seg slik кад ce укаже пршгика * kad se pruži prilika * Vi må ta det som det faller Све y своје време * Sve u svoje vrijeme 5) (vare) бити * biti Det faller meg lett Лако ми je * Lako mi je Det faller ikke naturlig for meg Није ми природно k Nije mi prirodno Det faller meg tungt å gjøre det Тешко ми je да TO учиним * Tesko mi je to udniti faUe ay 1) (falle ned fra) спадати || спасти, падати || пасти (ca нечега) * spadati || spasti, padati || pasti (s nečega) g falle av en hest пасти c коња. k pasti s konja *å falle av lasset испасти из TplcelFispastHz~trke~ 2) (losne) отпадати || отпасти * otpadati || otpasti Knappen falt av Дутме je отпало * Puce je otpalo falle bort отпадати || отпасти * otpadati || otpasti Det forslaget faller bort! Taj предлог отпада! * Taj prijedlog otpada! Straffen faller bort Опростиће му ce казна * Oprostit će mu se kazna' faUe fra hverandre распадати ce || распастн ce -k raspadati se || raspasti se Motoren falt fra hverandre М о т о р ce pacnao * Motor se raspao falle gjennom пропадати || п р о п а с т и * propadati || propasti

falle

å falle gjennom et hull пропасти кроз рупу k pro­ pasti kroz rupu Filmen falt gjennom i forhold til romanen Филм je био слабији y односу на роман * Film je bio slabiji u odnosu na roman falle i упадати || упасти * upadati || upasti a falle i en felle упасти y замку k upasti u zamku å falle i sovn заспати * zaspati falle for подлегати || подлећи, бити освојен * podlijegati J| podleći, biti osvojen Han falt for hennes sjarm Освојио ra je њен шарм * Osvojio ga je njen šarm Han falt for henne Заљубио ce y њу * Zaljubio se u nju falle fra 1) (do) умирати II умрети k umirati || umrijeti 2) (svikte) остављати || оставити, напуштати II напустити * ostavljati || ostaviti, napuštati || napustiti En etter en falt hans venner fra Пријатељи cy ra редом напуштали * Prijatelji su ga redom napuštali falle inn падати || пасти на ум/памет k padati || pasti na um/pamet Det falt henne ikke inn To joj није пало на памет * To joj nije palo na pamet falle inn under спадати y * spadati u Det faller inn under denne loven To je одређено ~*овим законом k To je odredeno ovim zakonom falle ned рушити ce || срушити ce k rušiti se || srušiti se Taket falt ned Кров ce срушио k Krov se srušio faUe på 1) наилазити || наићи на * nailaziti || naid na Blikket mitt falt på en bok Поглед ми ce зауставио на једној књизи * Pogled mi se zaustavio na jednoj knjizi Natten falt på Спустила ce ноћ * Spustila se noć 2) падати || пасти на * padati || pasti na Det meste av arbeidet falt på ham Највећи део посла je пао на њега * Najved dio posla je pao na njega falle sammen 1) (falle ned) рушити ce || срушити ce * rušiti se II srušiti se 2) (hende samtidig) подударати ce, поклапати ce (ca нечим) * podudarati se, poklapati se (s necim) Julaften faller sammen med min fødselsdag Бадње —вече-ее-поклапа ca -мојим_рогјенданом Ja _Ba-_ dnjak se poklapa s mojim rodendanom Våre ønsker faller sammen Н а ш е жеље ce подудаpajy * Naše želje se podudaraju falle tilbake på: å ha noe å falle tilbake på нмати нешто на шта човек може да се ослони k imati nešto na što se čovjek može osloniti falle ut испадати || испасти * ispadati || ispasti Tennene hans faller ut Испадају му зуби • Ispadaju mu zubi Alt falt heldig ut Све je добро испало • Sve je dobro ispalo TV-programmet falt ut TB програм je испао k TV program je ispao Her har det falt ut en hel setning Овде je нспала

falleferdig цела реченица * Ovdje je ispala cijela rečenica falleferdig -e A оронуо * oronuo fallitt -en банкрот • bankrot å gå faliti банкротирати, пасти под стечај * bankrotirati, pasti pod stečaj fallitterklæring -enj-a признање o неуспеху * priznanje o neuspjehu fallrep -et: på fallrepet при крају, на растанку * pri kraju, na rastanku fallskjerm -en падобран * padobran fallskjermhopper -en, pl. -e падобранац * padobranac fallskjermtropper pl. падобранске јединице • padobranske jedinice falm|e -etj-a V бледети || нзбледети, (фиг.) лињати ce II олињати ce * blijediti || izblijediti, (fig.) linjati se II olinjati se Stoffet har falmet Тканина je нзбледела * Tkanina je izblijedila fals -en обод, поруб, шав * obod. porub, šav falsk -/, -e A 1) (feil) лажан, неистинит -k lažan, neistinit falsk alarm лажна узбуна * lažna uzbuna falskt vitnemål лажно сведочанство k Iažno svjedočenje å avlegge falsk ed криво ce заклети * krivo se zakleti 2) (imitert) лажан, фалсификован k lažan, falsificiran, krivotvoren, patvoren falske smykker лажан накит * lažan nakit falsk underskrift фалсификован потпис k krivo­ tvoren potpis 3) (svikefull) лажан, притворен, подмукао * lažan, pritvoren, podmukao 4) (mus.) нескладан k neskladan å synge falskt певати погрешно * pjevati роgrešno falskhet -en дволичност ~k dvoličnost falskner -en, pl. -e фалсификатор, кривотворилац * falsifikator, krivotvoritelj falskneri -et фалсификација, фалсификовање, кривотворење к falsificiranje, krivotvorenje, patvorenje, patvorina famjli|e -en 1) породица * obitelj å stifte familie основати породицу к: zasnovati obitelj familien Olsen У л с е н о в и k Olsenovi 2) (slekt) род, родбина, тазбина * rod, rodbina å vare i familie med noen бити некоме род k biti nekome rod Han er av god familie Доброг je рода k Dobrog je roda Han har familie i USA Има рођаке y САД-у * Ima rodake u SAD-u famjliedaghjem -met «кућне јаслице», породица којој о т п т и н а плаћа за чуваље деце к «kuene jaslice», obitelj kojoj općina plaća za čuvanje djece familieforhold -et односи y породици, породичне прилике * odnosi u obitelji, obiteljske prilike familieforsørger -en, pl. -e хранилац породице k hranitelj obitelji familieplanlegging -enj-a планирање породице *

94

fange planiranje obitelji familierådgivningskontor -et, pl. -j-er саветовалиште за породична питања * savjetovalište za obiteljska pitanja familieundervisning -en школовање досељеничких породица * školovanje doseljeničkih obitelji familievennlig -e A погодан за породицу * pogodan za obitelj familiær -/, -e A 1) породични k obiteljski Han kunne ikke komme på jobben av familiare grunner Није могао доћи на посао из породичних разлога * Nije mogao doći na posao iz obiteljskih razloga 2) (fortrolig) фамилијаран * familijaran faml|e -etj-a V пипајући тражити k pipajući tražiti Han famlet etter dørklinken Тражио je кваку пипајући Tražio je kvaku pipajući å famle seg rundt i mørket пипати унаоколо y мраку k pipati unaokolo u mraku å famle etter ordene тражнти речи натуцајући * tražiti riječi natucajući famn -* favn fanatiker -en, pl. -e фанатик, фанатичар, занесењак * fanatik, fanatičar, zanesenjak fanatisk -e A фанатичан, фанатички, занесен k fanatičan, fanatički, zanesen fanatisra|e -en фанатизам, заслепљеност * fanatizam, zaslijepljenost fanden -en 1) (djevelen) ђаво, враг * vrag, davao *å male fanden på veggen видети ђавола и где ra нема -к vidjeti vraga i gdje ga nema *Nå er fanden løs! Дошао ђаво no своје! * Sad će biti belaja! *Hvis man gir fanden lillefingeren, tar han hele hån­ den Дај ђаволу мали прст, тражиће ти целу руку * Daj vragu mali prst, tražit će ti cijelu ruku *før fanden får sko på рано ујутро, y цик зоре * rano ujutro, u eik zore *Han er full av fanden Ушао неки ђаво y њега. Спопао ra неки бес к Ušao je neki vrag u njega. Spopala ga je neka zloca 2) (forsterkende, jfr. faen) For fanden! До (сто) ђавола! * Dovraga! U božju mater! Det bryr jeg meg fanden ikke om! Баш ме боли за т о ! * Baš me boli za to! Reis fanden i vold! Иди до сто ђавола[Ј1оси ми ce с очију! * Nosi se u božju mater! Fandens idiot! Кретену један! k Kretenu jedan! Fanden ta meg om jeg gjor! Нека ме ђаво носи ако то учиним! к Vrag me odnio ako to učinim! Fanden ta deg! Нека те ђаво носи! * Vrag te odnio! fandenivoldsk -e A ђаволски k vražji fan|e -en барјак, застава, стег * barjak, zastava, stijeg fanfar|e -en туш, фанфара k tuš, fanfara fang -et, pl. - крило * krilo Hun satt med barnet på fanget Држала je дете y крилу * Driala je dijete u krilu fang|e' -et нарамак, прегршт * naramak, pregršt el fange ved нарамак дрва naramak drva

fange :

fang|e -en 1) (innsatt) затвореник (м.), затвореншда (ф.) * zatvorenik (m.), zatvorenica (f.) politiske fanger политички затвореници * politički zatvorenici 2) (mil.) заробљеник (м.), заробљеница (ф.) * zarobljenik (m.), zarobljenica (f.) å ta noen til fange заробити некога * zarobiti nekoga 3 fang|e -etl-a V 1) ловити II уловитн, хватати || ухватити * loviti II uloviti, hvatati || uhvatiti Katten fanger mus Мачка лови мишеве k Mačka lovi miševe De fanget en ulv Уловили cy вука k Ulovili su vuka 2) (ta tilfange) заробљавати || заробити * zarobljavati || zarobiti De ble fanget av fienden Непријатељ их je заробио * Neprijatelj ih je zarobio 3) (vekke) привлачити || привући k privlačiti || privuéi å fange noens oppmerksomhet привући нечију пажњу * privući nečiju pažnju fangeleir -en заробљенички логор * zarobljenički logor fangenskap -et заробљеништво, заточеништво, сужањство к zarobljeništvo, zatočeništvo, sužanjstvo Han var i tysk fangenskap under krigen Био je y немачком заробљеништву за време рата к Bio je u njemačkom zarobljeništvu za vrijeme rata fangevokter -en, pl. -e затворски чувар, стражар k zatvorski čuvar, stražar fanglin|e -en/-a прихватно уже * prihvatno uže fangst -en 1) (det å fange) лов (на фоке, китове и сл.) * lov (na tuljane, kitove i sl.) å drive fangst på sel бавити ce л о в о м на фоке * baviti se lovom na tuljane 2) (bytte) улов * ulov å gjore en god fangst имати добар улов, д о б р о уловити * imati d o b a r ulov, dobro uloviti fangstfelt -et, pl. - ловиште k lovište fangstfolk pl. ловци (на фоке, китове и сл.) к lovci (na tuljane, kitove i sl.) fant -en скитница, покућар -k skitnica, pokućar *å gjore noen tilfant руинирати некога * niinirati nekoga *Han er raka fant Н е м а ни пребијене паре * Nema ni prebijene pare fantaser|e -te V , 1) (drømme) м а ш т а т и , сањарити, фантазирати k maštati, sanjariti, fantazirati 2) (snakke i ørske) бунцати, булазнити, фантазирати к buncati, bulazniti, fantazirati fantasi -en 1) машта, уобразиља, имапгаација, фантазија * mašta, imaginacija, fantazija Han har en livlig fantasi И м а бујну мапггу + I m a bujnu maštu 2) (drøm) маштарија, сањарија, фантазија к maštarija, sanjarija, fantazija

95

fare

Det er fri fantasi To cy чисте измишљотине k To su čiste izmišljotine fantasifull -/, -e A маштовит, пун маште * maštovit, pun mašte ; fantastisk -e A фантастичан, невероватан k fantastičan, nevjerojatan fantasifoster -et, pl. -j-tre творевина маште, илузија * tvorevina mašte, iluzija fanteri -et мантуплук, лудорија, обешенаштво, угурсузлук -к manguparija, ludorija, lakrdija, obješenjaštvo fantestrek -en —* fanteri far' -et (spor) траг * trag f a r -en отац * otac Han er sin far opp av dage Он je сушти отац * On je sušti otac farbar -t, -e A проходан, пролазан * prohodan, prolazan farbror -en стриц * strie far|e' -en опасност k opasnost Livet hans er i fare Живот му je y опасности * Život mu je u opasnosti med fare for livet уз опасност no живот * uz opasnost po život å utsette seg for fare изложити ce опасности * izložiti se opasnosti fare for brann опасност од пожара * opasnost od požara Det er ingen fare på ferde Н е м а опасности k Nema opasnosti *å ane fred og ingen fare не слутити зло -k ne slutiti zlo Han står i fare for å miste jobben Прети му опасност да изгуби посао * Prijeti mu opasnost da izgubi posao 2 fare for, fart V 1) (reise) путовати, полазити || поћи, одлазити II отићи * putovati, polaziti || p o d , odlaziti || o t i d Han for til Amerika О т и ш а о je y Америку -k Otišao je u Ameriku *å la noe fare пустити нешто да иде како иде * pustiti nešto da ide kako ide 2) (jage) јурити || јурнути * juriti || jurnuti Toget for forbi Воз je пројурио * Vlak je projurio fare med бавити ce * baviti se å fare med løgn лагати * lagati å fare med sladder торокати, трачати k tračati Han har lite å fare med С л а б о зна с т в а р и * Slabo zna stvari fare opp II пренути ce, || поскочити * || prenuti se, II p o s k o a t i fare sammen || тргнути ce, || жацнути ce, || стрести ce од страха k || trgnuti se, || žacnuti se, || stresti se od straha fare gjennom 1) пролазити II проћи * prolaziti || p r o d En tanke for gjennom hodet mitt Сину ми мисао kr Sinu mi misao 2) (se på) прегледавати || прегледати * pregledavati || pregledati Han for gjennom brevet Прегледао je писмо k Pregledao je pismo

»

fare fare over прелазити || прећи * prelaziti || preći Hun for over gulvet med en kost Ha брзину je метлом почистио под * Na brzinu je mellom podslio pod *å fare over noe med en harelabb урадити н е ш т о површно k uraditi nešlo površno å fare over noe med øynene прелетети погледом преко нечега к preletjeti pogledom preko nečega fare overende падати || пасти к padati || pasti fare ille рђаво пролазити || проћи, || настрадати * loše prolazili || proći, || nastradati farefri -tt, -e A безопасан * bezopasan faretruende A претећи k prijeteći farfar -en деда (no оцу) * djed (po ocu) farg|e' -en = farve 1) боја * boja en skrikende farge дречећа боја * drečeća boja * seier for de norske fargene победа за норвешку репрезентацију * pobjeda za norvešku reprezentaciju 2) (stoff) боја, фарба * boja, farba, ličilo oljefarger уљане боје * uljane boje 3) (preg) карактеристика k karakteristika *å sette farge på оживљавати || оживети k oživljavati (I oživjeti politisk farge политичка прнпадност * politička pripadnost *å ta farge av подлећи утицају * podleći uticaju farg|e 2 -etj-a V= farve 1) бојити II обојити, фарбати || офарбати * bojiti I) obojiti, farbati || ofarbati Hun farger håret Боји косу * Boji kosu Blusen farger av Блуза пушта брју -* Bluza pušta boju 2) (prege) утицати на * utjecati na Hennes politiske syn farger framstillingen Њ е н о политичко убеђен>е утиче на излагање * Njeno političko uvjerenje utiče na izlaganje fargeblind -e A слеп за боје * slijep za boje en fargeblind person далтониста * daltonist fargeblindhet -en слепило за боје, далтонизам * sljepoća za boje, daltonizam fargeekte A постојане боје * postojane boje fargefilm -en филм y боји/колору * film u boji/ koloni fargefjernsyn -et, pl. 1) телевизија y боји k televizija u boji 2)XsppAratf телевизор y боји * televizor u bojr fargehandel -en, pl. -dier продавница боја * proda­ vaonica boja fargekart -et, pl. - каталог боја * katalog boja fargelos -t, -e A безбојан * bezbojan fargerj -et, pl. -f-er радионица за бојење k bojadisaonica fargerik -e A шарен, шаролик * šaren, šarolik fargesans -en смисао за боје * smisao za boje farin -en шећер y зрну k šećer u zrnu farkost -en пловило k plovilo farlig -e A опасан * opasan Det er ikke så farlig Није т а к о страшно * Nije tako strašno farløs -t,-e A без оца * bez oca farm -en фарма * farma

96

fascist farmasøyt -en фармацеут k farmaceut farmor -enj-a, pl. -modre баба (no оцу) kr baka (po ocu) fars|e -en 1) (komedie) фарса, лакрдија * farsa, lakrdija 2) (kjøtt-) фаширано месо kr mljeveno meso farskap -et очинство * očinstvo Han ble tilkjent- farskapet til barnet Суд му je досудио очинство * Sud mu je dosudio očinstvo farskapssak -en судско утврђивање очинства * sudsko utvrdivanje očinstva farsott -en куга, пошаст kr kuga, pošast fart -en 1) (hastighet) брзнна * brzina med f i stor hastighet великом брзнном * velikom brzinom • å ta fart залетети ce * zaletjeti se Jeg husker ikke i farten Тренутно ce не сећам k Trenutno se ne sjećam Han er på farten sent og tidlig Он с т а л н о негде жури kr On stalno negdje žuri Han stod på farten til å gå ut Спремао ce да изађе •Ar Spremao se izaći 2) (liv) живот k život Det var full fart på festen Забава je била y пуном јеку ir Zabava je bila u punom jeku en jente med fart i живахна девојка kr živahna djevojka 3) (marit.) пловидба * plovidba Hva slags fart går skipet i? К а к а в превоз врши брод? •*• Kakav prevoz vrši brod? utenriksfart прекоморска пловидба * prekomorska plovidba fart|e -etj-a V путовати k putovati Han har fartet verden rundt П у т о в а о je no целом свету k Putovao je po cijelom svijetu fartsbegrensning -en ограничење брзине * ograničenje brzine fartsgal -t, -e A заљубљен y брзу вожњу * zaljubljen u brzu vožnju fartsgrens|e -enj-a дозвољена брзина kr dozvoljena brzina fartssynder -en, pl. -e возач који прекорачује дозвољену брзину * vozač koji prekoračuje dozvoljenu brzinu fartøy -et, pl. -j-er брод, лађа kr brod, lada fartstid -en пловидбени стаж kr plovidbeni staž farvannet,pl:воде (плт)~irvode(p\r) i internasjonalt farvann y међународним водама u medunarodnim vodama *Han er i farvannet Ty je негде k Tu je negdje farve -*• farge farvel -et збогом * zbogom å ta farvel med noen опраштати ce || опростити ce c неким * opraštati se || oprostiti se s nekim fasad|e -en фасада, прочеље * pročelje, fasada fasan -en (zool.) (Phasanius) фазан * gnjeteo, fazan fasciner|e [fas-] -te V фасцинирати, || опчинити * fascinirati, || opčiniti fascinerende [fas-] A фасцинантан, очаравајући * fascinantan, očaravajući fascism|e [fasjisme] -en фашизам * fašizam fascist [fasjist] -en фашист(а) * fašist

fascistisk

fascistisk [fasjjstisk] -e A фашистички * fašistički fas|e -en 1) фаза * faza Forhandlingene er gått inn i en ny fase Преговори cy прешли y нову фазу * Pregovori su prešli u novu fazu 2) (måne-) мена * mijena månens faser Месечеве мене * Mjesečeve mijene fasit -en 1) (løsning) решење, резултат * rješenje, rezulta't 2) (hefte) збирка математичких решења * zbirka matematičkih rješenja. fasjonabel -t, -ble A отмен, елегантан * otmjen, elegantan fasong -en фазон, крој * fazon, kroj *å få fasong på noe средити нешто k srediti nešto fast' -e ADJ 1) чврст, т в р д * čvrst, tvrd en vei med fast dekke ггут ca чврстом подлогом * cesta sa čvrstom podlogom en fast karakter чврст карактер * čvrst karakter fast eiendom некретшша, непокретна имовина * nekretnina, nepokretna imovina å lede med fast hånd водити чврстом руком * voditi čvrstom rukom å tro fullt og fast på noe чврсто веровати y нешто k čvrsto vjerovati u nešto 2) (permanent) сталан * stalan fast arbeid сталан nocao * stalan posao faste utgifter стални трошкови/издаци * stalni troškovi/izdaci fast bopel пребиваллште k prebivalište en fast gjest сталан гост kr stalan gost faste priser сталне цене * stalne cijene 1 fast ADV 1) чврсто k čvrsto å sitte fast бити заглављен * biti zaglavljen å sette seg fast || заглавити ce, || заглибити ce, || запасти * || zaglaviti se, || zaglibiti se, || zapasti å henge seg fast i noe закачињати ce || закачити ce за нешто * zakačinjati se || zakačiti se za nešto å gjøre fast en båt привезатн чамац kr privezati čamac å holde fast ved noe придржавати ce нечега * pridržavati se nečega å slå noe fast утврђивати || утврдити нешто * utvrdivati || utvrditi nešto 2)j(^ermgm^_CTZjmojk stalno Han er fast ansatt И м а сталан n o c a o * lina stalan posao fast|e' -en 1) nocT post . 2) (rei.) Велики пост * korizma, Veliki post 2 fast|e -etl-a V постити * postiti på fastende hjerte наште срца * natašte fastelavn -en покладе (пл.), месојеђе, месопуст * poklade (pl.), vrijeme poklada, mesopust faster -enf-tra 1) (fars søster) тетка * tetka, teta 2) (onkels kone) стрина * strina fasthet -en чврстина * čvrstina fastho!d|e -t V држати ce (нечега)" -k držati se (nečega)

97

fatte Han fastholder sin forklaring Остаје при својој изјави * Ostaje pri svojoj izjavi fastfryse -frøs, -frosset V з а м р з а в а т и || замрзнути (фиг.) * zamrzavati || zararznuti (fig.) fastland -et, pl. - копно * k o p n o fastlegge -la, -lagt V утврђивати || утврдити k utvrdivati || utvrditi Datoen er fastlagt Д а т у м je утврђен * D a t u m je utvrden fastlønt -e A ca сталном/редовном платом k sa stalnom/redovnom plaćom fastsette -satte, -satt V ордређивати || одредити, утврђивати I) утврдити kr odredivati || odrediti, utvrdivati || utvrditi til fastsatt tid y одређено време * odredeno vri­ jeme Motet er fastsatt til kl. 12 Састанак je заказан за 12 часова * Sastanak je zakazan za 12 sati fastslå -šlo, -slått V установљивати || установити, утврђивати II утврдити * ustanovljavati || ustanoviti, utvrdivati || utvrditi Kommisjonen fastslo at det var underskudd К о м и сија je утврдила мањак * Komisija je utvrdila manjak fat -et, pl. 1) (шштка) чинија, велики тањир, здела * pik­ ka zdjela, veliki tanjur kakefat чинија за колаче * tanjur za kolače *Fingrene av fatet! He пипај! * Ne pipaj! * å forlange noens hode på et fat тражити нечију главу * tražiti nečiju glavu 2) (tønne) буре, бачва * bačva, bure et fat ol бачва пива * bačva piva et fat olje буре нафте * bure nafte fatal -t,-e A фаталан, судбоносан, погубан * fataIan, sudbonosan, poguban fatl|e -et (med.) троугласта м а р а м а , троугласти повез к trokutna marama, trokutni povez fatning -en прибраност, сталоженост, присебност, сабраност * pribranost, staloženost, prisebnost, sabranost å bringe noen ut av fatning збунити некога * zbuniti nekoga å miste fatningen смести ce, изгубити главу * smesti se, izgubiti glavu å bevare fatningen сачувати присуство духа * sačuvati prisutnost duha Han tok nyheten med fatning Смирено je примио Becrr~*~Simreno je primio~vijesf fatt' ADV å få fatt i noe д о м о ћ и ce нечега * domoći se nečega å gripe fatt i noe ухватити нешто * uhvatiti nešto å ta fatt på et arbeid латити ce посла * latiti se posla å ta beina fatt поћи, побећи * poći, pobjeći fattr ADV Det er noe galt fatt Н е ш т о није y реду * Nešto nije u redu Er det slik fatt? Тако ли стоји ствар? * T a k o li stoji stvar? fatt|e -etf-a V 1) (forstå) схватати || схватити * shvaćati || shva-

98

fatter

titi Jeg kan ikke fatte al ... He могу да схватим да ... • Ne mogu shvatiti da ... 2) å fatte mot прикупити храброст * prikupiti hrabrost å fatte håp добити наду * dobiti nadu å fatte en beslutning донети одлук'у * donijeti odluku å fatte mistanke посумњати -k posumnjati å fatte interesse for noe заинтересовати ce за нешто * zainteresirati se za nešto 3) å fatte seg i korthet изражавати ce кратко/ сажето, бити кратак * izražavati se kratko/sažeto, biti kratak fatter -en (fam.), pl. -e ћале, ћ а ћ а , стари ir ćale, ćaća, stari fattig -e A 1) сиромашан -k siroraašan et fattig land сиромашна земља * siromašna zemlja en fattig stakkar сиромах * siromah *to fattige poeng два бедна бода * dva bijedna boda 2) (mangelfull) оскудан, сиромашан oskudan, siromašan Dette området er fattig på vann Овај крај оскудева у води * Ovaj kraj oskudijeva u vodi Maten er fattig på vitaminer Храна je сиромашна витаминима •* Hrana je siromašna vitaminima fattigdom -men сиромаштво * siromaštvo fattigslig -e A сиротињски sirotinjski fattigfolk pl. сиромаси k siromasi fatøl -et пиво из бурета, точено гшво * pivo iz bačve, točeno pivo favn -en=famn 1) (armtak) наручај, наручје * naručaj, naručje Han bar barnet i favnen Носио je дете y наручју k Nosio je dijete u naručju *å ta noen i favn пригрлити некога k prigrliti nekoga 2) (lengdemål) хват * hvat Det er 6 favner dypt Дубина je 6 хвати k Dubina je 6 hvati 3) (om ved) мера за продају дрва (нешто преко 3 1 м ) -A- mjera za prodaju drva (nešto preko 1 m ) favoritt -en 1) љубимац (м.), љубимица (ф.), миљеник (м.), —миЈМЈоша (ф.) • ljubimac (m.), ljubimica (fX. miljenik (m.), miljenica (f.) Den melodien er min favoritt O B O je моја омиљена мелодија * Ovo je moja omiljena melodija 2) (sport.) фаворит * favorit favoriser|e -te V фаворизовати, повлашћивати * favorizirati, povlašćivati favorittstempel -et Han har favorittstempelet Сматрају ra фаворитом k Smatraju ga favoritom favør -en корист, предност • korist, prednost 2:1 i norsk favor 2:1 y корист Норвешке ir 2:1 u korist Norveske 1 fe -en вила * vila 2 fe -et стока, марва * stoka, marva feavl -en сточарство, марвогојство * stočarstvo 3

feiekost

feber -en 1) темлература, врућица * temperatura, vrućica Han har 39 i feber И м а температуру од 39 степени * Ima ternperaturu od 39 stupnjeva 2) (febersykdom) грозница * groznica gulfeber жута грозница kr žuta groznica feberfantasi -en бунцање y грозници * buncanje u groznici febrilsk -e A грозничав ir grozničav Han leite febrilsk etter lommeboken Грозничаво je тражио новчаник k Grozničavo je tražio novčanik en febrilsk aktivitet грозничава активност * grozničava aktivnost febernedsettende A febernedsettende middel средство за снижење температуре к sredstvo za sniženje vrućice februar -en фебруар ~k veljača, februar fedm|e -en гојазнбст -k gojaznost å ha anlegg for fedme бити склон гојењу k biti sklon gojenju fedrift -en сточарство k: stočarstvo fedreland -et, pl. - отаибина, домовина -*- domovina fedrelandssang -en (државна) химна * (državna) himna feedback [fidbækk] -en фид-бек, повратна веза, подаци о резултатима к fidbek, povratna sprega, podaci o rezultatima feid|e -en завада, размирица, распра k rasprava, razmirica, raspra å ha en feide med noen расправљати ce c неким (y новинама и сл.) * raspravljati se s nekim (u novinama i sl.) fei|e -et/-a/-de V 1) (sope) мести || помести, чистити метлом kr raesti II pomesti, čistiti metlom å feie gulvet помести патос * pomesti pod *å feie for egen dor мести пред својим вратима, чистити испред свог прага * mesti pred svojim vratima, čistiti ispred svog praga *å feie noe under teppet забашурити * zabašuriti *Nye koster feier best Н о в о м ce метлом најбоље чисти * N o v o m se metlom najbolje čisti å feie skorsteinen чистити || почистити димњак * čistiti II očistiti dimnjak 2) (skyve) отклањати || отклонити * otklanjati II otkloniti _ å feie noen vefc/г.збрисати некога с пута ^r-zbrisatr nekoga s puta å feie all motstand til side уклонити сваки отпор k ukloniti svaki otpor 3) (fyke) јурити II јурнути • juriti || jurnuti Vinden feide langs gatene Ветар je брисао улицама * Vjetar je brisao ulicama Han feide forbi oss Пројурио je поред нас * Projurio je pored nas å feie over noe прелетети (оком/прстима), прећи на брзину * preletjeti (okom/prstima), preći na brzinu Det gikk feiende fort П р о ш л о je док оком трепнеш * Prošlo je dok o k o m trepnes feier -en, pl. -e опачар, димничар * dimnjačar feiekost -en метла, чистач * metla

feiebrett feiebrett -et, pl. - лопатица за смеће * Iopatica za smeće, mišafl feig -/, -e A кукавички * kukavički feighet -en кукавичлук * kukavičiuk feiging -en кукавица * kukavica 1 feil -en 1) (mistak) грешка, погрешка * pogreška, greška å gjore en feil направити грешку * napraviti pogrešku å ta feil погрешити * pogriješiti Du tar feil! Вараш ce! Ниси y праву! * Varas se! U kri vu si! 2) (skyld) кривица, грешка * krivnja, greška Det var ikke min feil Нисам ja био крив * Nisam ja bio kriv Det er din egen feil С а м си крив * Sara si kriv 3) (mangel) мана, грешка mana, greška Det er en feil med motoren Н е ш т о није y реду ca м о т о р о м * Nešto nije u redu s m o t o r o m feil ADJ погрешан, крив * pogrešan, kriv å ta feil dor ући на крива врата * ući na kriva vrata å slå feil nummer бирати погрешан број * nazvati pogrešan broj å være på feil spor бити на кривом трагу * biti na krivom tragu 3 feil ADV погрешно, криво * pogrešno, krivo å slå feil подбацити, не успети * podbaciti, ne uspjeti Beregningene slo feil Прорачуни cy били погрешни * Proračuni su bili pogrešni Fisket slo feil Улов je био слаб * Ulov je bio slab Det slår aldri feil To никад не о м а н е * To nikad ne omane å ta feil грешити || погрешити * griješiti || pogriješiti Vi tok feil av veien Пошли смо погрешним путем * Pošli smo pogrešnim putem Det er ikke til å ta feil av Нема сумње y то * Nema sumnje u to Jeg tok feil av ham og en annen Погрешио сам, мислио сам да je неки други * Pogriješio sam, mislio sam da je neki drugi Du tar feil hvis du tror det Г р е ш и ш ако тако мислиш * Griješiš ako tako misliš Ask rJvefеЛпогрсшво писати^направити.грешку. у писању -к pogrešno pisati, napraviti grešku u pisanju å hore feil погрешно чути * pogrešno čuti å snakke feil направити омашку y г-овору * na­ praviti omašku u govoru feilaktig -e A погрешан, нетачан * pogrešan, пеtočan feilaktige opplysninger погрешне информације * pogrešne informacije feil|e -etj-aj-te V 1) (gjore feil) грешити || погрешити, правити || направити грешку * griješiti || pogriješiti, praviti (I napraviti pogrešku Å feile er menneskelig Људски je i ^ e r m r r a * Ljudski je griješiti 2

99

felle 2) (være i veien med) фалити * faliti Hva feiler det deg? Шта ти je? • Što ti je? Feiler det ham noe? Да нешто није y реду c њим? * Da nešto nije u redu s njim? Det feiler meg ingenting Н и ш т а ми није * Ništa mi nije feilfri -tt, -e A 1) (om person) беспрекоран * besprijekoran en feilfri oppførsel беспрекорно владање k besprijekorno ponašanje 2) (om ting) без мане/грешке, исправан * bez mane/greške, ispravan et feilfritt eksemplar примерак без грешака k primjerak bez grešaka i feilfri stand y исправном стању * u ispravnom stanju feilgrep -et, pl. - грешка, погрешка k greška, pogreška Det var et feilgrep av henne å gjore det П о г р е ш и л а je uiTO je т а к о учинила k Pogriješila je što je tako učinila Feilmeldingen Пријава кварова, Одељење за рекламације + Prijava kvarova, Odjeljenje za reklamacije feilparkering -enj-a погрешно/непрописно паркирање * pogrešno/nepropisno parkiranje feiltakels|e -en заблуда, грешка k zabluda, greška feil var |e -en j-a роба ca грешком * roba s greškom feilernæring -enj-a погрешна исхрана * pogrešna ishrana feir|e -etj-a V славити || прославити * slaviti || p r o slaviti Dette må feires! Ово треба да прославимо! * Ovo treba proslaviti! feit — fet fekt|e -etj-a V 1) (sport.) мачевати ce * mačevati se 2) (veive) гестикулирати, м л а т а р а т и * gestikulirati, mlatarati Han fektet med en pistol М л а т а р а о je пиштол>ем * Mlatarao je pištoljem fektning -en (sport.) мачевање * mačevanje fel|e -a виолина * violina felespiller -en. pl. -e виолиниста k violinist felg -en наплатак (точка) * naplatak (kotača) *å være helt på felgen бити сасвим изнемогао * biti sas vim iznemogao ХеЈ11еЈ^«/-^1^оггка, замка * klopka, zamka å gå i en felle упастиу' i c ^ m ^ # l i p a T t i "u klopkii å legge en felle for noen поставити некоме клопку * posta vi ti nekome zamku 2 fel|le -te V 1) (hugge) обаратн || оборити k obarati |f oboriti å felle et tre оборити дрво * oboriti drvo 2) (skyte) II одстрелити * || odstrijeliti Han felte tre elger Одстрелио je три лоса Odstrijelio je tri losa 3) (miste) губити || изгубити * gubiti || izgubiti å felle hår лињати ce * linjati se å felle tårer лити/ронити сузе * liti/roniti suze Barnet feller tenner Детету испадају зуби -k Djetetu ispadaju zubi å felle fjær митарити ce * mitariti se

felles

100

ferd

4) (jur.) осуђивати || осудити * osudivati || osufelttog -et, pl. - поход * pohod feltspat -en (geol.) фелдспат * feldsp.at diti fem TALL пет, петоро, петорица -k pet, petero, å felle en dom донети/изрећи пресуду * donijeti/ petorica izreći presudu feminin -t, -e A женствен * ženstven et fellende bevis доказ кривице * dokaz krivnje feminist -en феминисткиња (ф.), феминиста (м.) * 5) (i strikking) смањивати || с м а а и т и (y плеfeministkinja (f.), feminist (m.) тењу) * sraanjivati || smanjiti (u pletenju) femkamp -en (sport.) петобој * petoboj felles A заједнички, општи, узајаман * zajednički, femkron|e -enj-a ковани новац од пет круна * koopći, uzajaman vani novac od pet kruna felles interesser заједнички интереси * zajednički femte TALL пети * peti interesi med'felles krefter заједничким напорима * zakong Olav den femte краљ Олав Пети k kralj Olav jedničkim naporima Peti å ha noe til felles имати нешто заједничког * *å være femte hjul på vognen бити девета рупа на imati nešto zajedničkog свирали + biti deveta rupa na svirali fellesei|e -et заједничко власништво * zajedničko femtedel -en петина * petina vlasništvo femten TALL петнаест * petnaest fellesferi|e -en колективни годишњи о д м о р * kofemti TALL педесет * pedeset lektivni godišnji odmor femitilapp -en новчаница од педесет круна * novfellesmarked -el заједннчко тржиште zajedničko čanica od pedeset kruna tržište femtiøring -en новчић од педесет epa k novčić od fellesnavn -et, pl. - заједничка именица * zajedničpedeset era ka imenica fenalår -et, pl. - димљени овчји бут * dimljeni ovčji fellesnevner -en заједнички именилац * zajednički but nazivnik fenghettje -etj-a ударна каписла * udarna kapisla fellesskap -et заједшша * zajednica fengsel -et, pl. -j-sler затвор * zatvor De eier huset i fellesskap Кућа им je заједничко Han ble kastet i fengsel Бацили cy ra y затвор * власништво * Kuća im je zajedničko vlasništvo Bacili su ga u zatvor De gjorde det i fellesskap Урадили cy то заједно livsvarig fengsel доживотни затвор * doživotni •к Uradili su to zajedno zatvor Det europeiske fellesskap (EF) Европска заједниå få lo års fengsel бити осуђен на две године ца (E3) ir Evropska zajednica (EZ) затвора * biti osuđen na dvije godine zatvora 1 felt -et, pl. -l-er fengselsstraff -en казна затвора k kazna zatvora 1) поље * polje fengselsbetjent -en затворски чувар * zatvorski Sjakkbrettet har 64 felter Шаховска т а б л а има 64 čuvar поља * Šahovska ploča ima 64 polja fengsl|e -el/-a V oljefelt нафтоносно поље * naftonosno polje 1) стављати || ставити y затвор, ухапсити * magnetisk felt магнетско поље * magnetsko polje stavljati || staviti u zatvor, uhititi, uhapsiti interessefelt поље интереса * polje interesa Han ble fengslet for ti dager Осугјен je на десет 2) (fagområde) поље, област, лодручје * polje, дана затвора * Osuden je na deset dana zatvora područje 2) (tiltrekke) привлачити, обузимати || обузети Han er ekspert på dette feltet Он je стручњак y * privlačiti, obuzimati || obuzeti овој области * On je stručnjak na tom polju Boken fengslet ham fullstendig Књига ra je потпу3) (fiske-) риболовшпте * ribolovište HO обузела * Knjiga ga je potpuno obuzela 4) (kjøre-) трака (коловоза), стаза * trak, tråka fengslende A привлачан * privlačan (kolovoza), staza fengsling -en/-a хапшење hapšenje, uhićenje 5) (sport.) претрка * pretrka fenomen -et, pl. -j-er 2 felt -en "" "~" 7^-појава,-феномен * pojava, fenomen — 1) (mil.) ратиште, бојиште, бојно поље * ratišDet er et vanlig fenomen To je уобичајена појава te, bojište, bojno polje * To je uobičajena pojava Soldatene dro i felten Војншш cy пошли y бор2) (noe usedvanlig) чудо, феномен * čudo, fe­ бену линију * Vojnici su pošli u borbenu liniju nomen *А gå til fells mot noen устати против некога * fenomenal -t, -e A феноменалан, изванредан ir feustati protiv nekoga nomenalan, izvanredan 2) i felten на терену ir na terenu fenrik -en (mil.) потпоручник potporučnik A drive arbeid i felten радити на терену * raditi ferd -en na terenu 1) (tur) пут, путовање * put, putovanje feltartilleri -et пољска артиљерија * poljska artiljen ferd langs kysten путовање уз обалу * puto­ erija vanje uz obalu feltarbeid -et рад на терену rad na terenu 2) (oppførsel) понашање * ponašanje feltmarskalk -en (mil.) фелдмаршал * feldmaršal Han er ærlig i all sin ferd'Увек ce поштено понаша feltseng -enj-a пољски кревет * poljski krevet Uvijek se pošteno ponaša feltsykehus -et, pl. - пољска болница 3) A være i ferd med спремати ce * spremati se

ferdes

101

Han var i ferd med å gå Т а м а н je полазио ir Upravo je polazio Solen var i ferd med å titte fram Сунце ce т а м а н пробијало * Sunce se upravo probijalo 4) på ferde y току * u toku Hva er på ferde? Шта je посреди? * Što je posrijedi? Det er fare på ferde Прети опасност * Preti opas­ nost Det er noe galt på ferde Нешто није y реду * Nešto nije u redu ferdes ferdedes V кретати ce * kretati se å ferdes i skog og mark боравити y природи * boraviti u prirodi ferdig -e A 1) (klar) спреман, готов * spreman, goto v Han er ferdig til å gå Спреман je да п о ђ е * Spre­ man je za polazak å gjore seg ferdig спремити ce * spremiti se Middagen er ferdig Ручак je спреман * Ručak je spreman 2) (avsluttet) готов, завршен ir gotov, završen Er du ferdig med arbeidet? Јеси ли з а в р ш и о посао? * Jesi li završio posao? å bli ferdig завршити * završiti Jeg er ferdig med ham Ja с а м г о т о в c њ и м * Ja sam gotov s njim ferdighet -en вештина * vještina ferdighus -et, pl. - монтажна кућа ir montažna kuća ferdigmat -en готова храна * goto va h r a n a ferdigpakket: en ferdigpakket tur пакет а р а н ж м а н , групно путовање •*• paket aranžman, grupno putovanje ferdiglaget -e A префабрикован, готов * prefabriciran, gotov ferdsel -en 1) (det å ferdes) кретање ir kretanje fri ferdsel слободно кретање ir slobodno kretanje 2) (trafikk) саобраћај * promet Det er stor ferdsel på veiene Ha путевима je велики саобраћај * Na cestama je veliki promet ferdselsåre -en\-a саобраћајница * prometnica ferg|e -en 1) (bil-) трајект, ферибот ir trajekt, feribot 2) (liten) скела * skeia feri|e -en 1) (fri) школски распуст, школски празници (пл.). ферије (пл.) * školski praznici (pl.), školski raspust, 1епје~(рП) ' 2) (sommer-) годгалњи одмор, летовање * godišnji odmor, dopust, ljetovanje Jeg har tre ukers ferie i juli У jyjry и м а м т р и недеље годишњег о д м о р а ir U srpnju imam tri tjedna godišnjeg odmora • feriekoloni -en дечије о д м а р а л и ш т е * dječje odmaralište feriejobb -en посао за време распуста * posao za vrijeme raspusta feriepenger pl. накнада за годишњи о д м о р * nak n a d a za godišnji o d m o r ferier|e -te V летовати, проводити || провести годишњи о д м о р Ijetovati, provoditi || provesti godišnji odmor

festskrift

Hvor ska' du feriere i sommer? Где ћеш на летовање ове године? * K a m o ceš na ljetovanje ove godine? ferieukje -enj-a недеља годишњег одмора -k tjedan godišnjeg o d m o r a ferieår -et период за стнцање права на накнаду за годишњи о д м о р * period za sticanje prava na n a k n a d u za godišnji odmor ferje ferge fernjss -et фирнајз, политура * firnis, politura fersk -t, -e A свеж, нов * svjež. nov ferskt brod свеж хлеб, тазе хлеб * svježi kruh ferske spor свежи трагови * svježi tragovi Han ble tatt på fersk gjerning Ухваћен je на делу * Uhvaćen je na djelu Han er helt fersk i jobben Сасвим je зелен на т о м послу * Sasvim je zelen na tom poslu fersken -en (bot.) бресква ir breskva ferskvann -et слатка вода * slatka voda ferskvannsfisk -en слатководна риба ir slatkovodna riba fesjå -et, pl. - СТОЧНИ сајам * stočni sajam fest -en 1) (privat) забава, жур ir zabava, žur 2) (høytidelig) свечаност * svečanost 3) (høytid) празник * blagdan, praznik 4) (fylle-) rrajamca ir pijanka Han liker å ta seg en fest iblant Он воли да понекад лумпује ir On voli ponekad lumpati 5) (feiring) славље, весеље ir slavlje, veselje fest|e' -et 1) (støttepunkt) упориште, подлога, ослонац, подршка * uporište, podloga, oslonac, podrška 2) (fortøyning) причвршћивање * pričvršćivanje fest|e : -etj-a V славити, бакчити, проводити ce k slaviti, bančiti, provoditi se De festet hele natten Банчили cy целу ноћ * Bančili su cijelu noć fest|e 3 -etj-a V 1) (gjore fast) причвршћивати || причврстити * pričvršćivati || pričvrstiti Han festet bildet med en spiker Причврстио je слику ексером * Pričvrstio je sliku čavlom å feste blikket уперити поглед * uperiti pogled 2) å feste seg ved noe обраћати || обратити пажњу на нешто к obračati || obratiti pažnju na nesto 3) (jur., bygsle) најмити || унајмити земљу, узе__ти у најам • najmiti || unajmiti zemlju, uzed u najam festlig -e A 1) (høytidelig) свечан * svečan ved festlige anledninger y свечаним приликама * u svečanim prilikama 2) (morsom) забаван * zabavan Hun er virkelig festlig Заиста je забавна * Zaista je zabavna Vi hadde det festlig Лепо с м о ce забавили • Lijepo smo se zabavili festlighet -en свечаност * svečanost festmat -en празничко јело * prazničko jelo festning -en тврђава, утврђење * utvrda, tvrdava, utvrdenje festskrift -et, pl. -j-er зборник (y нечију част) *

festspill

102

zbornik (u nečiju čast) festspill -et. pl. • фестивал * festival fet -e = feit A 1) (tykk) гојазан, дебео * gojazan, debeo Han er blitt feit Угојио ce * Ugojio se 2) (som inneholder fett) мастан -k mastan fet mat масна храна * masna hrana *en fet lonn масна плата k masna plaćta fett -et 1) маст, масноћа k mast, masnoća plantefelt биљна маст k biljna mast å steke i felt пржити на масти * priiti na masti . *Dei er ett fetl for meg Свеједно ми je * Svejedno mi je 2) (flesk) сало * salo å få fett på kroppen накугшти сало k nakupiti salo 3) (smore-) мазиво k mazivo fetter -en, pl. -e брат (од тетке/стрица/ујака) k brat (od tetke/strica/ujaka) fettinnhold -et проценат м а с н о ђ е * procenat masnoće fettkjertler pl. лојнице, лојне жлезде * lojnice, lojne žliježde fiasko -en фијаско, неуспех, промашај * fijasko, neuspjeh, promašaj fiber -en, pl. -e влакно k vlakno fiendje -en непријатељ, противнлк * neprijatelj, protivnik fiendskap -et непрнјатељство * neprijateljstvo fiendtlig -e A непријатељски kr neprijateljski å være fiendtlig innstilt overfor noen бити непријатељскн расположен према некоме * biti neprija­ teljski raspoložen prema nekome fiffig -e A спретан, досетљив * spretan, dosjetljiv figur -en 1) (kroppsform) фигура, облик, т ш и ј а k figura, oblik, linija Hun har en pen figur Она je лепо грађена k Ona je lijepo gradena *å gjore en god figur учинити добар утисак k učiniti dobar dojam 2) (skulptur) кип kip 3) (illustrasjon) илустрација * ilustracija Se fig. 2 Види слику 2 * Vidi sliku 2 figurer|e -te V појављивати ce || појавити ce * pojavljivati se || pojaviti se figurlig -e A фитуративан k figurativan fiken -en (bot.) (Ficus caricq) CMOKBajlc_smokva fikle -et/-a V пртљати, чачкати, неспретно баратати (нечим) * prtljati, čačkati, nespretno baratati (nečira) fiks -t, -e A 1) (elegant) елегантан, згодан * elegantan, zgodan For en fiks kjole du har! Што и м а ш згодну хаљину! к Sto imaš zgodnu haljinu! 2) en fiks idé фиксна идеја * fiksna ideja 3) fiks ferdig готов * gotov fiks|e -etj-a V 1) (ordne) сређивати || средити, удешавати || удесити * sređivati || srediti, udešavati || udesiti Det fikser jeg! Ja ћу то да средим! • Ja ću to srediti!

filme

*å fikse jenter мутити цуре * mutiti cure 2) (reparere) поправљати || поправити k popravljati II popraviti Kan du fikse sykkelen min? Можеш ли да ми поправиш бицикл? * Možeš li mi popraviti bicikl? fiksfakseri -et мућкање, мутеж k mućkanje, mutež fiksstjern|e -enj-a звезда некретница k zvezda nekretnica fiktiv -/, -e A фиктиван, измишљен * fiktivan, izmišljen ' fil -enj-a турпија * turpija neglefil турпијица за нокте * turpijica za nokte 2 fil -en (kjørebane) трака (коловоза) k trak, tråka (kolovoza) å skifte fil променити траку * promijeniti traku, fil|e -etj-a V турпијати k Ш ф у а и *å file på noe дотеривати нешто k dotjerivati nešto filet [file] -en филе, филет k file, filet fileter|e -te V филетирати * filetirati filial -en филијала, подружница * filijala, podružnica filigran -et филигран k filigran filipens -en бубуљница, акна, гнојица k bubuljica, akna Filippinene (geogr.) Ф и л и т ш и * Filipini 1 fiUje '-enj-a 1) крпа, дроњак, рита, прња -к krpa, dronjak, prnja, rita å gå kledt i filler бити y дроњцима * biti u dronjcima *De sloss så fillene føk С т р а ш н о cy ce тукли * Strašno su se tukli *å gå i filler покварити ce * pokvariti se *å rive i filler цепати || поцепати k cijepati || pocijepati 2) (klut) крпа * к ф а vaskeklut крпа за прање * к ф а za pranje 3) (snø-) (снежна) naxyjbmia * (sniježna) pahuljica fille ADV пишљив * pišljiv Alt dette bråket for denne fille bilens skyld! Толико буке због овог пишљивог аутомобила! * Toliko buke zbog ovog pišljivog automobila! fillebikkje пукела k džukela fillery|e -enj-a крпара, ћилим од крпа * krpara, ćilim o d к ф а filleonkel-ел, pl. -onkler стрипгчика- *-stric,-čikar barba fillete A 1) (om person) дроњав, y дроњцима, одрпан * dronjav, u dronjcima, o d ф a n 2) (om tøy) поцепан k pocijepan film -en филм k film filmatiserte -te V филмовати, екранизовати * filmovati, ekranizirati filmje -etj-a V 1) (la opp) снимати || снимити филм * snimati II snimiti film Hendelsen ble filmet Снимили cy догађај Snimili su dogadaj 2) (spille) играти y филму igrati u filmu 3) (simulere, f am.) глумити, претварати ce 1

2

filmlerret

103

glumiti, pretvarati se filmlerret -et, pl. -/-er филмско платно, екран * filmsko platno, ekran filmfotograf -en филмски фотограф * fiimski foto­ graf filmkamera -et, pl. -er/- филмска камера * filmska kamera filmsrjern|e -en/-a филмска звезда * filmska zvijezda filologi -en филологија * filologija filosoferje -te V 1) филозофирати * filozofirati 2) (iron.) мудровати, мудријашити * mudrovati, mudrijašiti filosofi -en филозофија * filozofija filt -en филц, пуст * file, pust filter -et. pl. -j-e филтер, филтар * filter filtersigarett -en цитарета ca филтером * cigareta s fil terom filthatt -en шешир од филца, пустени шешир * šešir od fika, pusteni šešir filtrer|e -te V филтрирати, || профилтрирати k filtrirati, |[ profiltrirati fin -e A 1) (bra) леп, фин * lijep, fin, krasan fint vær лепо време * Hjepo vrijeme en fin familie фина породица * fina obitelj Han er et fint menneske Он je фин човек * On je fin čovjek *Det er fine greier! Лепе ствари, нема ш т а ! * Kråsne stvari, nema šta! *Du er meg en fin en Б а ш си препреден! * Baš si prepreden! 2) (mots. grov) ситан, фин * sitan, fin fin sand фини песак * fini pijesak fint regn ситна кишица * sitna kišica * *Han har en fin nese И м а фнн нос k Ima fin nos final|e -en финале k finale å spille i finalen итрати y финалу *" igrati u finalu finalekamp -en финална утакмица * finalna utakmica finalist -en финалиста * finalist finansdepartement [-mang] -et мшшстарство за финансије * ministarstvo za financije finanser pl. финансије kr financije finansier|e -te V финансирати * financirati finansiering -en/-a финансирање * financiranje finansminister -en министар финансија * ministar financija finer -en фурнир * furnir ~~ kryssfiner шперплоча k šperploča finess|e -en финеса k finesa finger -en, pl. fingrer прст (на руци) * , p r s t (na ruci) å telle på fingrene рачунати на прсте * računati na prste *å ha en finger med i spillet и м а т и своје прсте y игри, бити умешан у нешто * imati svoje prste u igri, biti umiješan u nešto * Fingrene av fatet! He дирај! kr Ne diraj! *Han vil ikke løfte en finger for det Неће ни прстом да мрдне за то kr Neče ni prstom da mrdne za to *å kunne noe på fingrene имати нешто y м а л о м е прсту imati nešto u malome prstu

finne

*d se gjennom fingrene med noe гледати нешто кроз прсте * gledati nešto kroz prste *Jeg klør i fingrene etter å begynne Једва чекам да почнем * Jedva čekam da počnem *Han må alltid ha noe å henge fingrene i Увек м о р а нечим да ce бави * Uvijek se mora nečim baviti *å krysse fingrer д р ж а т и палчеве * držati palčeve *å sette fingeren på noe уперити прстом на нешто, замерити нешто * uperiti prstom na nesto, zamjeriti nešto *å ha lange fingrer имати дугачке прсте к imati dugačke prste *Нап legger ikke fingrene imellom Нема длаке на језику * Nema dlake na jeziku fingeravtrykk -et, pl. - отисак прстију * otisak prstiju finger|e -te V измгапљати || измислити * izmišljati II izmisliti et fingert navn измишл>ено име k izmišljeno ime fingerferdig -e A вешт. спретан ir vješt, spretan fingernem -/, -me -» fingerferdig fingerspiss -en врх прста * vrh prsta *Hun er kunstnerinne til fingerspissene О н а je уметник од главе до пете -к Ona je umjetnik od glave do pete fingr|e -et/-a V пипати, чепркати, чачкати kr pipati, čeprkati, čačkati finhakket -e A ситно исецкан * sttno isjeckan finkjemm|e -et/-a V темељито претраживати || npeтражити, прочешљавати || прочешљати * temeljito pretraživati || pretražiti, pročešljavati || pročešljati Politiet finkjemmet terrenget Полиција je npeтражила терен k Policija je pretražila teren Finland (geogr.) Финска k Finska finmalt -e A ситно млевен * sitno mljeven finmekaniker -en, pl. -e бравар, прецизни механичap * bravar, precizni mehaničar finnje' -en Финац (м.), Финкиња (ф.) * Finac (m.), Finkinja (f.) 2 finn|e -en (på fisk) nepaja, nepaje * peraja finne fant, funnet V 1) (oppdage) налазити || наћи, проналазити || пронаћи kr nalaziti || naći, pronalaziti || pronaći å finne veien пронаћи пут * pronaći put å finne en løsning наћи решење * naći rješenje 2) (synes) сматратн, држати, мислити * smatrati, držati, misliti fég finner He tikke riktig ågjøTedéfpå den måten Мислим да није правилно да тако поступим * Mislim da nije pravilno da tako postupim Hun reiser hvis hun finner det for godt Отпутоваће ако joj ce то прохтје k Otputovat ce ako joj se to prohtije 3) å finne sted дешавати ce || десити ce, д о г а ђ а т и ce II догодити ce * događati se || dogoditi se, dešavati se || desiti se Når fant ulykken sted? К а д ce десила несрећа? * Kad se desila nesreča? 4) (jur.) Han ble funnet skyldig Проглашен je кривим * Proglašen je krivim 5) finne seg i трпети || отрпети, || издржати, подносити II поднети • trpjeti || о1фјеН, || izdržati, 3

finne

104

podnositi II podnijeti Jeg finner meg ikke i det! To нећу да т р п и м ! * To neću trpjeti! Det får du finne deg i! Хтео не хтео, м о р а ш ! * Htio ne htio, m o r a i ! å finne seg i sin skjebne помирити ce ca судбином * pomiriti se sa sudbinom 6) finne seg til rette сналазити ce || снаћи ce * snalaziti se || snaći se Vi har funnet oss godt til rette Д о б р о смо ce снашли * Dobro smo se snašli finne fram проналазити || пронаћи пут ir pronalaziti II pronaći put Det var vanskelig å finne fram Било je тешко пронаћи пут * Bilo je teško pronači put Vi fant fram til en løsning П р о н а ш л и смо решење ir Pronašli smo rješenje finne igjen проналазити || пронаћи (нешто изгубљено) * pronalaziti || pronaći (nešto izgubljeno) finne på измишљати || измислити, смишљати || смислити * izmišljati || izmisliti, smišljati || smisliti Det er bare noe han har funnet på To je он нешто измислпо * To je on nešto izmislio Det var ikke dårlig funnet på! To није л о ш а идеја! ir To nije loša ideja! finne ut II сазнати, || дознати * || saznati, || doznati Jeg har funnet ut hvor han bor Сазнао сам где станује * Saznao sam gdje stanuje Jeg har funnet ut at det ikke går Д о ш а о сам до закључка да не иде * Došao sam do zaključka da ne ide Jeg finner verken ut eller inn He могу да ce снађем * Ne mogu se snaći finne ut av || разабрати, || протумачити * || razabrati, II protumačiti finner -en. pl. -e налазач ic nalaznik finnerlønn -en награда налазачу * nagrada nalazniku finnes fantes, funnes V постојати, бити. имати ic postojati, biti, imati Det finnes mange ulykkelige mennesker Има много несрећних људи * Ima mnogo nesretnih ljudi det finnes ikke нема nema Det fantes ikke kaffe Није било кафе * Nije bile kave Det finnes dem som tror at jorda er flat И м а их који верују да je земља пљосната * Ima ih koji _ vjeruju^da j e z e m l j a plosnata finsk -'e A фински ir finski fintfølende A осетљив * osjetljiv finurlig -e A лукав, препреден ir lukav, prepreden fiol -en (bot.) (Viola) љубичица * ljubica fiolett -e A љубичаст * ljubičast fiolin -en виолина ic violina fir|e' -te V 1) (senke ned) спуштати || спустити • spuštati || spustiti å fire flagget спустити заставу * spustiti zastavu 2) (føye seg) предавати ce || предати ce, уступати II уступити * predavati se ||.predati se, ustupati II ustupiti Det er alltid han som må fire når de er uenige Увек ОН попушта кад ce не слажу • Uvijek on popušta

fiskekort

kad se ne slažu fire TALL четири, четворо, четворица ic četiri, četvero, četvorica firfisl|e -en[-a (zool.) (Lacerta vivipara) гуштерица * gušterica firkant -en четвороугао ic četverokut firkantet -e A 1) четвороугласт * četverokutni 2) (fig.) искључив, нееластичан ic iskljuČiv, neelastičan firkløver -en, pl. -e четверолисна детелина * djetelina s četiri lista firma -et, pl. -j-er фирма, компанија, предузеђе * tvrtka, kompamja, poduzeće firmafest -en забава y предузећу ic zabava u poduzeću fis|e -te/fe(i)s V (vulg.) прдети || прднути * prditi II prdnuti fisk -en риба * riba Er det mye fisk i dette vannet? И м а ли много рибе у овом језеру? * Ima li mnogo ribe u ovom jezeru? *å trives som fisken i vannet бити y свом елементу, осећати ce као риба у води ic biti u svom elementu, osjećati se kao riba u vodi *å ta noe for god fisk примити здраво за готово ic primiti zdravo za gotovo *Det er verken fugl eller fisk Није нп вода ни вино * Nije ni voda ni vino *frisk som en fisk здрав као дрен * zdrav kao dren *å falle i fisk пропасти * propasti *Han er en vemmelig fisk Он je одвратан тип * On je odvratan tip fisk|e' -et 1) (yrkes-) риболовство, рибарење * ribolov, ribarenje å drive fiske бавити ce риболовством * baviti se ribolovom 2) (sports-) пецање, риболов * pecanje, ribolov 2 fiskje -etj-a V 1) (som yrke) рибарити, ловити рибу * ribariti, loviti ribu 2) (som sport) пецати, ловити рибу * pecati, loviti ribu *å fiske i rørt vann ловити y м у т н о м ic loviti u mutnom *å fiske etter komplimenterловити комплименте * loviti komplimente fiskeboll|e -en округлица од рибе * okruglica od ribe fiskebåt -en рибарски брод * ribarski brod fiskedam -men рибнчак * ribnjak fiskefelt -et, pl. -j-er риболовиште * ribolovište fiskefilet [-file] -en рибљи филе * riblji file fiskegarn -et. pl. • рибарска мрежа * ribarska mreža fiskehall -en рибарница ir ribarnica fiskehandel -en продавница рибе ir prodavaonica ribe fiskekak|e -enj-a пржено ћуфте од млевене рибе * pržena okruglica od mljevene ribe fiskekort -et. pl. - дозвола за спортски риболов * dozvola za sportski ribolov 2

fiskekrok

105

fiskekrok -en удица * udica fiskepudding -en рибљи пудинг * riblji puding fiskestang -en/-a пецаљка, штап за пецање * pecaljka, štap za pecanje fiskevær -et, pl. - рибарско насеље k ribarsko naselje fisker -en, pl. -e рибар * ribar fiskerigrens|e -enj-a риболовна граница * ribolovna granica fiskeri -et, pl. -er риболовство * ribolov (privredna grana) fitte -enj-a (vulg.) гшчка, пизда * pička, pizda fjel -ew/-a=fjøl -a даска (за.сечење јела или сервирање) * daska (za sječenje jeia ili serviranje) fjell -et, pl. 1) (berg) планина, брдо * planina, brdo å dra til fjells ићи y планине * ići u planine 2) (steingrunn) камен, стена, стење * kamen, stijena, stijenje Huset står på fjell Кућа je саграђена на стењу * Kuća je sagradena na stijenju fjelland -et, pl. - планинска земјва * planinska zeralja fjellkjed|e -en планински ланац/сплет к planinski lanac/splet fjellklatrer -en, pl. -e алпиниста * alpinist fjellklatring -enj-a алпинизам * alpinizam fjellovergang -en планински прелаз * planinski prijelaz

fjelltopp -en планински врх ~k planinski vrh fjerde TALL четврти * četvrti fjerdedel -en четвртина * četvrtina fjern -e A далек * dalek fjerne slektninger далеки р о ђ а ц и * daleki rodaci i det fjerne y даљини * u daljini Det fjerne Østen Далеки Исток * Daleki Istok * fra fjern og nær ca свих страна * sa svih strana * Jeg har ikke den fjerneste idé Н е м а м појма * N e m a m pojma *Du er så fjern i dag Данас као да си одсутан * Danas kao da si odsutan fjern|e -etj-a V одстрањивати || одстранити, удаљивати II удаљити, уклањати || у к л о т г г и * odstranjivati || odstraniti, u.daljavati || udaljiti, uklanjati || ukloniti Han ble fjernet fra sin stilling Уклонили cy ra c положаја * Uklonili su ga s položaja Politiet bad dem fjerne seg straks Полихдаја je затра^ома_дд_се рдмах уклоне * PoUcjjaJe^ z a ^ tJazila da se o d m a h uklone fjernkontroll -en даљинско управљање * daljinsko upravljanje fjernlys -et, pl. - велико светло (на колима) * veliko svijetlo (na kolima) fjernskriver -en, pl. -e телепрннтер * teleprinter fjernstyrt -e A ca даљинским управљањем * sa daljinskim upravljanjem fjernsyn -et

1) телевизија * televizija å se på fjernsyn гледати телевизију * gledati televiziju Han jobber i fjernsynet Ради на телевизији * Radi na televiziji 2) (apparat) телевизор * televizor

flagg

fjernsynsapparat -et, pl. -j-er телевизор k televizor, televizijski prijemnik fjernsynslisens -en телевизијска претплата, TBпретплата * televizijska pretplata, TV-pretplata fjernsynsprogram -et. pl. -j-er телевизијски п р о г р а м * televizijski program fjernvarme -en централно грејаље из топлане * centralno grijanje iz toplane fjernvalg -et l') (system) директна телефонска веза kr direktna telefonska veza 2) (samtale) међуградски позив k medugradski poziv fjernvalgsamtal|e -en 1) (innenlands) међуградски позив k medugrad­ ski poziv 2) (utenlands) међудржавни позив -k medudržavni poziv fjert -en (vulg.) прдеж, прдац, т р т * prdež, prdac fjes -et, pl. - лице k lice fjesing -en (zool.) (Trachinus draco) паук белац (врста рибе) * pauk bijelac (vrsta ribe) fjollet -e A будаласт k budalast fjols -et, pl. - будала, бедак, глупак * budala, bedak, glupak fjompeniss|e -en безвезњак * bezveznjak fjor AD V: i fjor прошле године, лане, лани к lani, prošle godine i fjor sommer п р о ш л о г лета * prošlog ljeta fjoråret (best.) лањска/прошла година * lanjska/ prošla godina fjord -en фјорд, залив * fjord, zaliv, zaljev fjording -en (zool.) врста норвешког коња * vrsta norveškog konja fjorten TALL четрнаест * četraaest om fjorten dager за петнаест дана * za petnaest dana fjær -enj-a=T\ax -a ne

e r o

V (fugle-) P O * P lett som en fjær л а к као перо/перце -k lak k a o pero/perce å plukke fjærene av en fugl очерупати птицу * očerupati pticu *å smykke seg med lånte fjær китити ce т у ђ и м перјем k kititi se tudim perjem *å gjore en fjær tilfem høns од к о м а р ц а направити м а г а р ц а * od komarca napraviti magarca 2) (tekn.) опруга, федер k opruga, feder, pružina Bilen fiar~gode fjærer• К о л а имају-добре орпуге * Automobil ima dobre opruge fjær|e' -enj-a осека * oseka fjærje -etj-a V гибати ce, бити еластичан kr gibati se, biti elastičan Madrassen fjærer godt Душек je еластнчан k M a drac je elastičan fjærende A гибак, еластнчан * gibak, elastičan fjærfe -et живнна, перад * perad, živina fjel fjel fjor -+ fjær fjes -et, pl. - стаја/штала за стоку * staja/štala za stoku flagg -et, pl. - застава k zastava å heise flagget подићн заставу k podići zastavu 2

106

flagge

å fire flagget спустити заставу * spustiti zastavu *å tone flagg показати право лице * pokazati pravo lice Skipet seiler under norsk flagg Б р о д плови под норвешком заставом к Brod plovi pod norveškom zastavom *å seile under falsk flagg пловити под л а ж н о м заставом * ploviti pod lažnom zastavom flaggle -etj-a V истицати || истаћи заставу * isticati fl istaći zastavu å flagge på halv stang истаћи заставу на пола копља к istaći zastavu na pola koplja flaggermus -enj-a (zool.) ш и ш м и ш , слепи м и ш , љиљак * netopir, šišmiš flaggskip -et, pl. 1) адмиралски/заповедничкн брод * admiralski/zapovjednički brod 2) (fig.) понос * ponos flaggspett|e -enj-a (zool.) (Dendrocopus major) велихи детао * veliki djetao flaggstang -enj-a јарбол (за заставу) -k jarbol (za zastavu) flagr|e -etj-a V лепршати (ce), лепетати * lepršati (se), lepetati Gardinen flagret i vinden Завеса je лепршала на ветру * Zavjesa je lepršala na vjetru flak -et, pl. 1) танак слој, љуска, лишка к tanak sloj, ljuska Malingen falt av i store flak Боја ce љуштила и отпадала y веллким комадима * Воја se ljuštila i otpadala u velikim komadima oljeflak танак слој излевене нафте (на мору) * tanak sloj izljevene nafte (na moru) 2) isflak санта * santa 3) tåkeflak прамен (магле) * pramen (magle) 4) skjorteflak скут (кошуље) * skut (košulje} flakk|e -etl-a V 1) лутати * lutati 2) å flakke med øynene гледати несигурно * gledati nesigurno flaks -en срећа * srcća å ha flaks имати среће * imati sreće flaks|e -etf-a V млатарати (крилима) * mlatarati (kriUma) flamm|e' -en 1) пламен * plamen Huset står i flammer Кућа je y пламену * Kuća j e u plamenu — *å vare i fyr og flamme over noe запалити ce за нешто k zapaliti se za nešto 2) (person) љубав * ljubav Han er hennes siste flamme Он je њена најновија љубав * On je njena najnovija ljubav 2

flamm|e -etj-a V пламтети, пламсати * plamtjeti, plamsati å flamme opp разбуктати ce, планути * razbuktati se, planuti flammekaster -en, pl. -e (mil.) бацач пламена * bacač plamena flammende A ватрен k vatren flamsk -e A фламански * flamanski flanell -en фланел * flanel flaner|e -te V шетати ce k šetati se

fleipe

flank|e -en (mil.) бок, крило * bok, krilo flask|e -enj-a флаша, боца * boca, flaša *å slå seg på flaska одати ce пићу * oda ti se piću å gi barnet flaske хранити дете на цушгу -к hraniti dijete na dudu flaskehals -en 1) грлић флаше * grlić boce 2) (fig.) уско грло, теснац * usko grlo, tjesnac fl aske åpner -en, pl. -e отварач за боце * otvarač za boce * flass -et перут * prhut flass|e -etj-a V 1) (ha flass) имати перут, перутати ce * imati prhut 2) (skalle av) гулити ce, љуштити ce * guliti se, ljuštiti s e . Han flasser på ryggen Љушти ce no л е ђ и м а Ljušti se po ledima Malingen flasser av Боја ce гули k Boja se guli flat -/, -e A 1) раван, пљоснат * ravan, plosnat et flatt tak раван кров * ravan krov en flat tallerken плитак тањир * plitak tanjur å slå med flat hånd ударити дланом * udariti dlanom *Jeg skal slå ham flat Направићу лепињу од њега * Slistit ću ga å gjøre noe flatt поравнати нешто * poravnati nešto Hjulet er flatt Гума ce пробушила * G u m a se ispuhala 2) (flau) потиштен, покуњен * potišten, pokunjen Han ble temmelig flat To ra je прилично погодило * To ga je prilično pogodilo flatbrød -et суви пљоснати хлеб * suhi plosnati kruh flat|e -enj-a 1) (overflate) (равна) површина k (ravna) površina, ploha 2) (slette) равнина, раван -k ravnica 3) (flat side) пљосната страна * plosnata strana flateinnhold -et површина * površina flatlus -enj-a (zool.) (Phtirus pubis) стидна в а ш * stidna uš flatterende A ласкав laskav flau -/, -e A 1) (forlegen) постиђен, посрамљен k postiden, —posramljen . å vare flau over noe стидети ce нечега k stidjeti se necega å gjore noen flau постидети некога * postidjeti nekoga 2) (om smak) бљутав, безукусан * bljutav, bezukusan 3) flau vind слаб ветар slab vjetar 4) (dum) глуп * glup en flau vits глупа шала * glupa šala flaus|e -enj-a груба грешка * gruba greška fleip -en зезање, зафркавање, завитлаваље * zezanje, zafrkancija, zafrkavanje å gjore noe på fleip чинити нешто из завитлавања * činiti nešto iz zavitlavanja fleip|e -etj-a V зафркавати ce, завитлавати ce *

fleis

107

zafrkavati se, zavitlavati se å fleipe med noen завитлавати некога, шегачити ce c неким * zavitlavati nekoga, šegačiti se s nekim Han bare fleiper С а м о ce зафркава * Samo se zafrkava fleis -en (fam.) лице, њушка * lice, njuška flekk -en 1) (merke) nera * pjega en hest med en hvit flekk i pannen к о њ c белом пегом на челу * konj s bijelom pjegom na čelu solflekker Сунчеве nere .* Sunčeve pjege 2) (av soling) мрља, флека * mrlja, fieka å få en flekk på buksene замрљати панталоне * zamrljati hlače 4) *på (flyvende) flekken сместа, о д м а х * smjesta, odmah flek|ke -te V: flekke tenner цернти зубе * ceriti zube flekkete A 1) (spettet) пегав, пегаст * pjegav, pjegast 2) (skitten) мрљав, замрљан, ca мрљама * rarljav, zamrljan, s mrljama å bli flekkete умрљати ce * umrljati se fleksibel -t, -ble A флексибилан * fleksibilan fleksitid -enj-a клизно радно време * klizno radno vrijeme fleng S: i fleng насумце * nasumce å nevne navn i fleng насумце набрајати имена * nasurace nabrajati imena fleng|e -enj-a поцепотина, подеротина * poderotina, pocjepotina flerdobl|e -etj-a V умногостручавати || умногостручити * iimnogostručavati || umnogostručiti flere ADJ 1) (komparativ av mange) више * više Han har flere venner enn jeg har Он и м а више пријатеља него ja * On ima više prijatelja nego ja 2) (atskillige) неколико, више * nekoliko, više flere ganger више пута * više puta flere og flere све више * sve više flerkoneri -et многоженство, полигамија * mnogoženstvo, poligamija flerpartisystem -et вишепартијски систем * visepartijski sistem flerplanskryss -et, pl. - раскрсница y в т и е нивоа * križanje u više razina flerr|e' -en поцепотина, подеротина * poderotina, ^pocjepotina : flerr|e -etj-a V цепати || поцепати, раздирати || раздерати * cijepati || pocijepati, razdirati || razderati Han flerret opp buksen Поцепао je панталоне * Pocjepao je hlače flerspråklig -e A вишејезички * višejezičan flerstemmig -e A многогласан * mnogoglasan flertall -et 1) (gram.) множина * množina 2) (majoritet) већина * većina flertydig -e A вишезначан k višeznačan flesk -et 1) (svinekjøtt) свињетина * svinjetina 2) (spekk) сланина * slanina

flittig

*Det koster flesk To скупо стоји * To skupo stoji *store ord og fett flesk крупне нечи и празна слама * krupne riječi i prazna slama valgflesk подилажење бирачима * podilaženje biračima flest -e ADJ 1) (mest) највише * najviše Han har flest feil Он и м а највише грешака * On ima najviše grešaka 2) de fleste већина -k većina / de fleste tilfeller y већини случајева kr u većini slučajeva folk flest обични људи * obični ljudi flett|e' -enj-a плетеница, кика * pletenica 2 flett|e -etj-a V плести || оплести kr plesti || oplesti en flettet kurv плетена корпа pletena korpa å flette inn en bemerkning убацити примедбу * ubaciti primjedbu flid -en марљивост, прилежност, ревност * marljivost, revnost å gjore seg flid med arbeidet усрдно ce трудити * usrdno se truditi flik -en скут * skut flikkje -etj-a V крпити || окргтти/закрггити * krpiti II okrpiti/zakrpiti *å flikke på noe извршити најпотребније поправке * izvršiti najpotrebnije popravke flimr|e -etj-a V треперити, титрати * treperiti, titrati flink -e A способан, вешт, добар * sposoban, vješt, dobar Hun er flink på skolen Добра je ученица * D o b r a je učenica Han er flink til å spille piano Д о б р о свнра клавир * D o b r o svira klavir flint -en кремен * kremen *å fly i flint расрдити ce * rasrditi se flintskallet -e A ћелав kr celav flir -enj-et смијуљен>е, церење, кезење, церекање * smijuljenje, cerenje flir|e -te V смејуцкати ce, церити ce, кезити ce, церекати ce, кибити ce k smijuljiti se, smijuckati se, ceriti se flis -enj-a 1) (tre-) цепка, пвер, иверка, трешчица * iver, triješcica Han har fått en flis i fingeren Забио му ce ивер y прст * Zabio mu s^ iver u prst ~ *å snu på flisa бити штедљив -k biti štedljiv sagflis струготина, гшљевина * strugotina, piljevina 2) (plate) плочица ir pločica å legge fliser på gulvet обложити патос плочицама •k obložiti pod pločicama flisespikker -en, pl. -e цегшдлака * cjepidlaka flisespikkeri -et цепидлачење * cjepidlačenje ffittig -e A 1) (arbeidsom) марљив, приљежан, вредан * marljiv, vrijedan Han er en flittig maur Вредан je као м р а в * Vrijedan je kao mrav 2) (hyppig) чест * čest en flittig gjest чест гост čest gost

flo

108

å gjore flittig bruk av noe често ce служити нечим • često se služiti nečim flo -enf-a плима * plima flo og fjære плима и осека -Ar plima i oseka flodbølg|e -enj-a плима Ar plima flodhest -en (zool.) нилски коњ * nilski/vodeni konj flok|e -en 1) чвор, заплет, замршеност * čvor, zaplet, zamršenost Vi skal nok lose den floken Распетљаћемо и тај чвор к Raspetljat ćemo i taj čvor 2) Han slår floke Удара ce рукама да би ce yrpej a o * Udara se rukama da bi se ugrijao flokk -en 1) (mennesker) гомила, група, скупина Ar gomila, gTupa, skupina *å løfte i flokk наступити сложно Ar nastupiti složno De kom i flokk og folge Долазили cy y г о м и л а м а •Ar Dolazili su u gomilama 2) (storfe) крдо, чопор ir krdo, čopor 3) (småfe) стадо, чопор * stado, čopor saueflokk стадо оваца * stado ovaca 4) (villdyr) чопор * čopor ulveflokk чопор вукова Ar čopor vukova 5) (fugler) ј а т о * j a t o flom -men 1) (oversvømmelse) поплава, потоп, бујица -Ar poplava, potop, bujica Det var flom i elven Река je бујала * Rijeka je bujala 2) (fig-, strøm) бујица, навала, потоп, излив * bujica, navala, potop, izliv en flom av spørsmål навала питања Ar navala pitanja en flom av ord бујица речи -A; bujica riječi flomkatastrofe -en катастрофална поплава * katastrofalna poplava flombelysning -en рефлектор ir reflektor flomm|e -etj-a V бујати || набујаги * bujati || nabujati Tårene flommet nedover kinnene hennes Облиле cy je сузе -Ar Oblile su je suze å flomme over преливати ce || прелити ce Ar prelivati se || preliti se Elven flommet over Река ce излила Ar Rijeka se izlila flor -et. pl. - цват, процват -A: cvat, procvat å stå i flor бити y пуном цвату -Ar bid u p u n o m cvatu flora -en флора Ar flora florer|e -te V цветати, бујати A- cvjetati, bujati floskel -en. pl. floskler (шупља) фраза, празна реч * (šuplja) fraza, prazna riječ flosshatt -en цилиндар (шешир) * cilindar (šešir) flott -e A 1) (elegant) диван, одличан, згодан, дотеран, елегантан -Ar divan, odličan, zgodan, dotjeran, elegantan Det er flotte greier! Одлично! * Odlično! 2) (luksuriøs) луксузан, раскошан Ar luksuzan, raskošan Han lever et flott liv Живи раскошним животом

Ar Živi raskošnim životom 3) (flytende) пловећи ir ploveći å bringe et skip flott одсукати брод * odsukati brod flotter -en пловак * plovak flu|e -enj-a мува -A- muha *å slå to fluer i ett smekk једним ударцем убити две муве * jednim hicem (ubiti) dva zeca fluefanger -en. pl. -e муволовка ir muholovka fluesnapper -en, pl. -e (zool.) (Muscicapidae) муварица (птица) -Ar muharica (ptica) fluesopp -en (bot.) (Amanita) 1) rod fluesopp мухара (отровна гљива) * muhaга (otrovna gljiva) 2) hvit fluesopp књега (отровна гљива) -Ar knjega (otrovna gljiva) fluefisk|e -et пецање на муишцу, мушичан>е -A: реcanje na mušicu fluksens ADV одмах -A- odmah flukt -en 1) (rømning) бекство, бежање -A- bijeg, bježanje å være på flukt бити y бекству Ar biti u bijegu å slå noen på flukt натерати некога y бекство ir natjerati nekoga u bijeg 2) (det å'fly) лет, летење Ar let, letenje å fange en fugl i flukten ухватитн птицу y лету * uhvatiti pticu u letu fantasiens flukt лет м а ш т е -Ar let maste 3) i flukt med noe y равни ca. раван ir u razini s i flukt med bakken y равни ca тлом * na razini da fluktforsøk -et. pl. - покушај бекства Ar pokušaj bijega fluktstol -en лежаљка * Iežaljka flunkende A: flunkende ny нов новцат -Ar nov novcat fluktuer|e -te V флуктуирати * fluktuirati fluor -en флуор * fluor flust ADV y изобиљу ir u izobilju fly' -et. pl. - авион k avion, zrakoplov å reise med fly путовати авионом -A; putovati avionom 2 fly =flyge fløyf flaug, flyddjfloyet V 1) летети Ar letjeti Tiden flyr Време лети Ar Vrijeme leti *Fuglen er fløyet Птичица je одлетела Ar Ptičica je odletjela 2) (reise med fly) летети, путовати авионом * — Ietjeti, putovati avionom 3) (styre et fly) пилотирати, управљати авионом * pilodrati, upravljati avionom 4) (fare) јурити || јурнути, журити ce || пожурити ce -A: juriti || jurnuti, žuriti se || požurid se Jeg må fly M о р а м да пожурим Ar Moram požuriti å fly sin vei одјурнти Ar odjuriti 5) (hoppe) скакати || скочити Ar skakati |j s k o d d å fly på noen бацити ce на некога, скочити на некога -A: b a d t i se na nekoga, skodti na nekoga Doren fløy opp Врата cy ce нагло отворила k Vrata su se naglo otvorila Prisene fløy i været Цене cy скочиле * Cijene su skodle å fly i luften одлетети y ваздух k odletjeti u zrak fly avsted одлетати || одлетети, || полетети k odiije-

fly

109

tati II odletjeti, || poletjeti fly inn улетати || улетети * ulijetati || uletjeti Fuglen floy inn i rommel Птица je улетела y собу •k Ptica je uletjela u sobu fly forbi пролетати || пролетети * prolijetati || proletjeti fly over 1) надлетати || надлетети * nadlijetati || nadletjeti De floy over fiendens stillinger Надлетали cy непријатељске положаје * Nadlijetali su neprijateljske položaje 2) (tvers over) прелетати || прелетети * prelijetati II preletjeti De floy over Atlanterhavet Прелетели cy Атлантик * Preletjeli su Atlantik fly opp 7 ; | | узлетети * || uzletjeti Fuglen fløy opp Птица je узлетела * Ptica je uzletjela 2) (fare) скакати || скочити * skakati || skočiti flyalarm -en ваздушна узбуна * zračna uzbuna flybillett -en авионска карта * avionska karta flybuss -en аутобус за аеродром * autobus za aerodrom flybåren -t, -me A 1) који ce преноси авионом * koji se prenosi avionom 2) (mil.) ваздушнодесантни * zračnodesantni flyforbindeIs|e -en авионска веза * avionska veza flygel -et, pl.-l-gler концертни клавир * koncertni klavir flyger -• flyver flykaprer -en, pl. -e отмичар авиона * otmičar aviona flykapring -en отмица авиона * otmica aviona flykt|e -etj-a V бежати || побећи * bježati || pobjeći *å flykte over hals og hode побећи г л а в о м без обзира к pobjeći glavom bez obzira flyktig -e A летимичан * letimičan et flyktig bekjentskap случајно познанство * slučajno poznanstvo å kaste et flyktig blikk på бацити летимичан поглед на * baciti letimičan pogled na flyktning -en 1) (rømling) бегунац * bjegunac • 2) (politisk) избеглица * izbjeglica ftyktnmgebarn^e/,^ - ЈабеглЈгчкс^дете -k izbjegličk o dijete ~" " flyktningeleir -en избеглички л о г о р * izbjeglički logor Flyktningerådet Савет за избеглице *.Savjet za izbjeglice flyndr|e -enj-a (zool.) 1) (skrubbe) иверак * iverak 2) (rødspette) иверак златопег * iverak zlatopeg 3) (tunge) лист * list 4) (sandflyndre) пљосната л и м а н д а * plosnata limanda 5) (piggvar) облиш (квргаш) * obliš (kvrgal) flyndrefamilien (best.) (zool.) (Pleuronectidae) пљоснатице (пл.) * plosnatice (pl.)flyplass -en аеродром * aerodrom, zračna luka

flyulykke

flypost -en авионска пошта * avionska pošta å sende som flypost послати авионом * poslati avionom flyrut|e -enj-a авионска линија ~k avionska linija flyselskap -et, pl. -j-er авионска компанија * avion­ ska kompanija flyt -en глаткоћа, ток k glatkoća, tok Det er god flyt i trafikken Саобраћај добро тече * Promet dobro teče flyte flotjflaut, flytt V 1) (renne) тећи, протицати || протећи * teći, protjecati || proteći Elva flyter ut i havet Река утиче y море k Rijeka utiče u more *Begeret fløt over Ч а ш а ce препунила * Čaša se prepunila 2) (ikke synke) плутати, пловити k plutati, ploviti Olje flyter i vann Уље плива no води k Ulje pliva po vodi å flyte med strømmen nedover elva бити ношен низ реку * biti nošen niz rijeku 3) (være uryddig) бити разбацан k biti razbacan Rommet fløt med bøker Књиге cy биле разбацане no соби * Knjige su bile razbacane po sobi flytende A течан * tekući i flytende tilstand y течном стању * u tekućera stanju å snakke flytende течно говорити k tečno govoriti flytebrygg|e -enj-a понтонски кеј k pontonski kej flytedokk -enj-a плутајући док, пловећи док * plutajući dok, ploveći dok flytevest -en прслук за спасавање * prsluk za spasavanje flyttje -etj-a V 1) (skifte bolig) селити ce || преселити ce k seiiti se II preseliti se De har flyttet Преселили cy ce * Preselili su se å flytte inn усељавати ce || уселити ce k useljavati se II useliti se å flytte ut исељавати ce || иселити ce * iseljavati se II iseliti se 2) (plassere et annet sted) премештати || преместити, мицати || макнути, помицати || помаћи/ помакнути, померати || померити * premiještati II premjestiti, micati || raaknuti, pomicati || pomaći/ pomaknuti Flytt stolen! Помери столиду! * Pomakni stolicu! De~flytfčrs~{olen~bo~rriil vinduet Преаестили^су столицу до прозора •*• Premjestili su stolicu do prozora Flytt deg litt! Макни ce м а л о ! * Makni se malo! flyttebyTå -et, pl. -f-er предузеће за превоз селидбених ствари poduzeće za prijevoz selidbenih stvari flyttemelding -en пријава o промени пребивалишта * prijava o promjeni prebivališta flytting -enj-a селидба, пресељев»е, сеоба k selidba, preseljenje, seoba flyttfugl -en птица селица -k ptica selica flytur -en лет k let flyulykk|e -enj-a авионска несрећа k avionska nesreća

flyveblad

110

flyveblad -et. pl. -j-er летак * letak flyvefisk -en (zool.) летећа риба * leteca riba flyver=flyger -en, pl. -e пилот, авијатичар * pilot, avijatičar flyvertinn|e -enj-a стјуардеса, д о м а ћ и ц а авиона * stjuardesa, domaćica aviona flyvning -enj-a 1) (det å fly) летење * letenje 2) (flight) лет • let flyvåpen -et ратно ваздухопловство, авијација -k ratno zrakoplovstvo, avijacija flørt -en флерт, удварање * flert, udvaranje flørt|e -etj-a Кфлертовати, кокетовати * flertovati, koketirati fløtfe -en павлака, милерам, врхње * (kiselo) vrhnje kremflote павлака (за шлаг) slatko vrhnje (za slag) Bruker du flote i kaffen? Пијеш ли кафу ca млеком? * Piješ li kavu s mlijekom? *å skumme floten av noe обрати/побрати кајмак obrati kajmak fløtesaus -en coc од павлаке * sos od vrhnja fløy -en крпло (куће, врата) •* krilo (kuće, vrata) Hotellet har to floyer Хотел и м а два крила Hotel ima dva krila partiets venstre fløy лево крило партије * lijevo krilo partije fløyel -en COMOT, баршун k samt, somot, baršun fløyt|e -enj-a 1) (konsertinstrument) флаута kr flau ta 2) (pipe) звЈгждаљка, пиштаљка * zviždaljka, pištaljka Dommeren blåste i fløyta Судија je зазвиждао k Sudac je zazviždao 3) (folkemusikkinstrument) фрула k frula flå -dde V дерати || одерати/одрати kr derati || oderati/odrati *Han ble flådd Одрали cy ra kr Odrali su ga flåkjefta A језичав, лајав * jezičav, lajav flåt|e -en 1) (skip) флота, морнарица, бродовље k flota, mornarica, brodovlje handelsflåte трговачка флота * trgovačka flota krigsflåte ратна морнарица * råtna mornarica fiskerflåte рибарска флота * ribarska flota 2) (liten farkost) сплав * splav redningsflåte сплав за спасавање * splav za spa—savanje .__ FN Forente nasjoner fnis -et кикот * hihot fnis|e -te V кикотати ce k hihotati se fnugg -et, pl. 1) (stov-) трун * trun *Jeg forstår ikke et fnugg He разумен ни трунке од r o r a * Ne razumijem ni trunka od toga *Han har ikke f nugg. av sjanse Н е м а нп трунке шансе к Nema ni trunka šanse 2) (snø-) пахуљица k pahuljica fnys|e -tejfnos V фркати || фркнути kr frktati || frknuti foajé -en фоаје, предворје * foajé, predvorje fokus -et фокус, жижа -*r žarište, fokus *å stå i fokus бити y центру пажње * biti u centru

folkemengde

pažnje fokuser|e -te V фокусирати * fokusirati fold -en 1) (toy-) набор * nabor *å komme i de vante folder igjen вратити ce на старо * vratiti se na staro 2) (ansikts-) бора (на лицу) k bora (na licu) fold|e -etj-a V 1) (sammen) савијати |f савити, пресавијати || пресавити 2) folde ut развијати || развнти * razvijati || razviti 3) folde hendene склапати || склопити руке folder -en, pl. -e проспект prospekt folk -et, pl. 1) народ * narod, puk det norske folk норвешки народ * norveški narod en mann av folket човек из народа čovjek iz naroda det arbeidende folk радни народ radni narod 2) (mennesker) свет, људи kr svijet, ljudi Det var mange folk i gatene Б и л о je много света no улшдама * Bilo je m n o g o svijeta po ulicama Hva vil folk si? Шта ће свет да каже? * Što će svijet reći? lærde folk учени људи * učeni ljudi folk flest већина људи, обични људи * većina ljudi, obični ljudi *å gjøre folk av noen направити од некога човека * napraviti od nekoga čovjeka *å oppfore seg som folk понашати ce пристојно k ponašati se pristojno 3) (man) људи k ljudi Folk sier at... Говоре да ... k Govore da ... 4) (ansatte) запослени, радници * zaposleni, radnici Han behandler sine folk godt Пристојно поступа ca својим људима * Pristojno postupa sa svojim ljudima folkeavstemning -enj-a референдум, плебисцит * referendum, plebiscit folkebevegels|e -en масовни покрет * masovni pokret folkebibliotek -et, pl. -j-er народна библиотека * narodna knjižnica folkedans -en народна итра * narodni ples folkediktning -enj-a нардоно песништво * narodno —pjesništvo folkeforsamling -enj-a скупштина * skupština folkegruppje -enj-a етничка група ir etnička grupa folkehelt -en народни xepoj * narodni heroj folkehøyskolte -en врста средње општеобразовне интернатска школе ir vrsta srednje opceobrazovne internatske skole folkelig -e A народски k narodski, pučki et folkelig uttrykk народски израз k narodski izraz å snakke folkelig говорнти као обичан свет * govoriti k a o običan svijet folkeliv -et народни живот * narodni život foIkemengd|e -enj-a 1) (folkemasse) гомила, маса, гужва, мноштво света ir gomila, masa, gužva, mnoštvo svijeta

folkeminnevitenskap

111

2) (innbyggertall) број становника, становништво -к broj stanovnika, stanovništvo folkeminnevitenskap -en етнологија, фолклористика * etnologija, folkloristika folkeopplysning -enj-a народна просвета * narodna prosvjeta folkeregister -et, pl. -j-tre општинско пријавно одељење -к općinski prijavni ured folkerett -en међународно право * međunarodno pravo folkeskikk -en лепо понашање ir lijepo ponašanje Han eier ikke folkeskikk He уме да ce понаша * Ne zna se ponasati * utenfor folkeskikken богу иза леђа * bogu iza leda folkeskoI|e -en (barneskole) основна школа (старији назив) * osnovna/pučka škola (stariji naziv) folkeslag -et, pl. - н а р о д * narod folketannrøkt -a општа нега и лечење зуба (за децу и омладину) * opća njega i liječenje zuba (za djecu i omladinu) folketelling -enj-a попис становништва * popis stanovništva folketom -me A пуст, празан, без људи * pust, prazan, bez ljudi folketrygd -enj-a социјално оситурање, пензија ir socijalno osiguranje, penzija folkeuniversitet -et, pl. -j-er народни/раднички универзитет * narodno/radničko sveučilište folkevalgt -e A: de folkevalgte народни посланици ir narodni posianici folkevandring -enj-a сеоба народа * seoba naroda folkevett -el здрав разум * zdrav razum folke vis [e -enj-a народна песма, балада narodna pjesma, balada folklor|e -en фолклор, народно стваралаштво * folklor, narodno stvaralaštvo folksom -/, -me A nya света ir pun svijeta foml|e -etj-a V пртљати, неснгурно тражити * prtljati, nesigurno traždti fomlete A неспретан, шепртљигв * nespretan, šeprtljav f.o.m. (= fra og med) од, почевши од * od, počevsi od fond -et, pl. - фонд * fond fonetikk -en фонетика * fonetika fonetisk -e A фонетски * fonetski fonn -enj-a 1) (sno-) снежни нанос, смет * sniježni nanos, smet 2) (isbre) глечер, ледник * ledenjak fontenje -enj-a фонтана, водоскок ir fon tana, vodoskok for' -et (dyre-) крма, сточна храна * krma, stočna hrana f o r -et, pl. - (på klær) постава * podstava 3 for PREP 1) за (нешто) * za (nešto) å gjore noe for noen учинити нешто за некога к učiniti nešto za nekoga Boka selges for 100 kr К њ и г а ce продаје за сто круна * Knjiga se prodaje za sto kruna Det er skadelig for helsen To je штетно no здра-

for вље * To je štetno po zdravlje å domme noen for mord осудити некога за убиство * osuditi nekoga za ubojstvo å ha ansvar for noe бити одговоран за нешто -* biti odgovoran za nešto lesebok for grunnskolen читанка за основну школу * čitanka za osnovnu školu Det er nok for i dag To je доста за данас ir To je dosta za danas Han kan ikke noe for det Није крив за то * Nije kriv za to en gang for alle једном за свагда * jednom za uvijek 2) (foran) пред (нечим), испред (нечега) * pred (nečim), ispred (nečega) Det skjedde like for oynene på meg To ce десило пред мојим очима * To se dogodilo pred mojim očima å svare for retten одговарати пред судом * odgovarati pred sudom 3) (med) c(a) (нечим) * s(a) (nečim) å sove for åpent vindu спавати ca отворенв.м n p o з о р о м ir spavati s otvorenim prozorom for lukkede dorer иза затворених врата * iza zatvorenih vrata for åpen scene на отвореној сцени * na otvorenoj sceni 4) (om tid) на (одређено време) * na (odredeno vrijeme) å reise et sted for to dager отићи негде на два дана * otići negdje na dva dana 5) (i forhold til) од (нечега) * od (nečega) /// hoyre for oss десно од нас * desno od nas syd for јужно од * južno od 6) (pga.) због (нечега), ради (нечега), од (нечега) * zbog (nečega), radi (nečega), od (nečega) Hun tor ikke for mannen Она не сме због/од мужа * Ona ne smije zbog/od muža Vi så ikke noe for bare røyk Н и ш т а нисмо видели од д и м а * Ništa nismo vidjeli od dima for hans skyld ради њега * radi njega å anklage noen for tyveri оптужити некога з б о г к р а ђ е * optužiti nekoga zbog krade 7) for ... siden пре (извесног времена) * prije (izvjesnog vremena) for to uker siden пре две недеље ir prije dva tjedna for kort tid siden пре кратког времена, малопре j*_jjrije kratkog vremena, maloprije 8) (oversettes med daifr) ХпревбДИ~се~дативо\г)* (prevodi se dativom) å være i veien for noen сметати некоме ir smetati nekome Det går rundt for ham Врти му ce y глави * Vrti mu se u glavi Det lykkes for ham П о ш л о му je за руком * Pošlo mu je za rukom 9) (oversettes med instrumentalis) преводи ce инструменталом) * (prevodi se instrumentalom) De kalte ham for en tosk Звали cy ra будалом * Zvali su ga budalom De anså ham for leder С м а т р а л и cy ra в о ђ о м * Smatrali su ga vodom for full fart пуном паром * punom parom

for

112

10) (oversettes med genitiv) (преводи ce генитивом) • (prevodi se genitivom) * sjefen for sjøforsvaret командант ратне морнарице * komandant råtne mornarice 11) for ovrig иначе * inače for øyeblikket моментално *k momentalno for tiden привремено * privrenaeno for det første прво * prvo for spøk y шали * u šali for eksempel на пример * na primjer å være for seg selv бити сам * biti sam i og for seg само no себи * samo po sebi for så vidt ш т о ce тога тиче * što se toga tiče Det har mye for seg Има нечега y томе Ima nešto u tome dag for dag дан за даном * d a n za danom Takk for hjelpen Хвала на п о м о ћ и ir Hvala na pomoći Gjerne for meg Што ce мене тиче, може ir Što se mene tiče, može for 4 KONJ 1) (årsak) jep * jer Vi var sultne, for vi hadde ikke spist på lenge Б и л и CMO гладни jep одавно нисмо ништа јели * Bili smo gladni jer odavno nismo nista jeli 2) (hensikt) for at да (би) * da (bi) Han kjorte fort for at han ikke skulle komme for sent Возио je брзо да не би закаснио * Vozio je brzo da ne bi zakasnio 5 for ADV 1) (i utrop) какав, што * kakav, što For et grusomt var! Какво ужасно време! Ужасног ли времена! ir Kakvo užasno vrijeme! Užasnog li vremena! For en frekkhet! Какав безобразлук! * K a k a v bezobrazluk! _ _ For en nydelig kjole! Дивне ли хаљине! * Divne li haljine! For noe tull! Глупости! * Gluposti! 2) (altfor) превише, сувише, пре- * previše, suviše, ргеDet er for dumt! To je превише глупо! * To je previše glupo! Nå går det for vidt Сад je превршило сваку меру * Sad je prevršilo svaku mjeru forakt -en презир, презрење ir prezir forakt|e -etl-a V презирати, омаловажавати * ргеzirati,-omalovažati Det er ikke å forakte To није за потцењивање * To nije za potcjenjivanje foraktelig -e A 1) (som viser forakt) презиран, презрив ir preziran, prezriv et foraktelig blikk презрив поглед • prezriv pogled 2) (som fortjener forakt) вредан презира * vrijedan prezira et foraktelig tilbud понуда вредна презира • po­ nuda vrijedna prezira 1 foran PREP 1) испред (нечега), пред (нечим) • ispred (nečega), pred (nečim) De satt foran huset Седели cy испред куће • Sjedi-

forbanne

li su ispred kuce 2) (bevegelse) пред (нешто) * pred (nešto) De satte seg foran huset Сели cy пред кућу * Sjeli su pred kuću foran 2 AD V напред ir naprijed, napred å sitte foran i bilen седети напред y колима * sjediti naprijed u kolima foran i boken на. почетку књиге ir na početku knjige å gå foran ићи напред ir ići naprijed foranderlig -e A променљив * promjenljiv forandr|e -etj-a V мењати || променити, измењивати II изменити * mijenjati || promijeniti, izmjenjivati II izmijeniti å forandre mening променити мишљење, предомислити ce ir promijeniti mišljenje, predomisliti se Hun har forandret seg veldig Она ce веома изменила * Ona se jako izmijenila Varet har forandret seg Време ce променило * Vrijeme se promijenilo Det forandrer saken To мења ствар * To mijenja stvar forandring -enj-a промена, измена * promjena, izmjena å foreta en forandring извршити промену ir izvršiti promjenu *Forandring fryder П р о м е н а прија * Promjena prija /// en forandring за промену ir za promjenu en forandring til det bedre промена на боље * promjena na bolje forankret -e A укорењен, дубоко усађен, уврежен * ukorijenjen, duboko usađen, uvriježen foranIedig|e -et V проузроковати * prouzrokovati foranledning -en повод * povod foranstaltning -en мера, поступак * mjera, postupak forarbeid -et припрема, претходни р а д * priprema, prethodni rad forarg|e -etj-a Ксаблажњавати || саблазнити, вређати II увредити, љутити || наљутити ir vrijeđati || uvrijediti, ljutiti || naljutiti å forarge seg over noe љутити ce на нешто ir ljutiti se na nešto å bli forarget увредити ce * uvrijediti se forargels|e -en негодовање, увреда, љутња, јед ir negodovanje, uvreda, ljutnja, jed ~~d vekke forargelse изазва-тинегодовање -Ar-izazvati negodovanje til hans store forargelse на његов велики бес/јед * na njegov veliki bijes/jed forarget -e A увређен, љут * uvrijeđen, ljut å vare forarget over noe негодовати због нечега * negodovati zbog nečega for at -* for forbann|e -etj-a V 1) (høytidelig) проклињати || проклети ir proklinjati II prokleti Forbannet vare den som gjor dette! Проклет био ко то учини! * Proklet bio tko to u d n i ! 2) (banne over) псовати || опсовати * psovati || opsovati 3) å forbanne seg på at клети ce да * kleti se da

forbannelse

113

forbannels|e -en проклетство * prokletstvo Han kom med eder og forbannelser Псовао je и грдио * Psovao je i grdio 1 forbannet -e ADJ 1) (elendig) проклет * proklet, vražji Det forbannete regnværet odela turen П р о к л е т а киша je покварила излет * Prokleta kiša je pokvarila izlet 2) (sint) бесан, љут * bijesan, ljut Han ble forbannet Разбеснео je * Razbjesnio je forbanner -e ADV (forsterkende) ђаволски, врашки * vražje, vraški Det er forbannet vanskelig ђаволски je тешко * Vraški je teško Det er forbannet varmt Паклена je врућина * Paklena je vrućina forbarm|e -etl-a seg V å forbarme seg over noen смиловатн ce на некога •k smilovati se na nekoga forbasket -e A ђаволски, проклет * vraški, proklet Det var forbasket synd at du ikke kunne komme Проклета штета што ниси могао доћи * К vragu, kakva šteta da nisi mogao doći forbaus|e -et/-a V изненађивати || изненадити * iznenađivati || iznenaditi Han var forbauset over nyheten Био je изненађен вешћу * Bio je iznenađen viješću Det forbauser meg at han har klart det Изненађује ме ш т о je успео * Iznenađuje me da je uspio forbausels(e -en изненађење -k iznenadenje til min store forbauselse на моје велико изненађење * na moje veliko iznenađenje forbauset -e A изненађен k iznenaden å bli forbauset изненадити ce -k iznenaditi se forbedrje -etj-a V побољшавати || побољшати * poboljšavati || poboljšati Kvaliteten er blitt forbedret К в а л и т е т je n o бољшан -k Kvalitet je poboljšan forbedring -enj-a побољшање * poboljšanje forbehold -et.pl. - ограда, резерва k ograda, rezerva uten forbehold без ограде, безусловно * bez ograde, bezuvjetno Det tas forbehold om endring av tidspunkt Задржава ce право на измену времена * Zadržava se pravo na izmjenu vremena forbehold|e -t seg V резервисати, придржавати || придржати * rezervirati, pridržavati || pridržati Jeg forbeholder meg retten til å ... З а д р ж а в а м себи право да ... * Zadržavara sebTpravo da ... forbered|e -te V припремати || припремити, спремати II спремити * pripremati || pripremiti, spremati II spremiti å forberede seg til eksamen прнпремати ce за испит kr pripremati se za ispit å være forberedt бити припремљен/преман k biti pripremljen/spreman forberedels|e -en припрема k priprema forberedende A припремни k pripremni forbj' PREP м и м о (нечега), поред (нечега) * mimo (nečega), pored (nečega) Veien går like forbi landsbyen П у т иде о д м а х поред села * Cesta ide odmah pored sela å gå forbi мимоилазити || мимоићи * mimoilaziti

forbli

II mimoići å kjore forbi претицати || претеђи * pretjecati || preteéi *Det er ikke til å komme forbi To je неминовно * To se ne može izbječi *Det gikk meg hus forbi To ми je промакло * To mi je promakio forbr ADV (slutt) свршено, завршено * svršeno, završeno Alt er forbi Све je п р о ш л о * Sve je prošlo Det er forbi med ham Свршено je c њим * Svršeno je s njim forbifart -en: i forbifarten узгред, успут k uzgred, usput forbjgå -gikk. -gått V заобилазити || заобићи * zaobilaziti |[ zaobići forbjgåels|e -en заобилажење k zaobilaienje forbigående A пролазан, привремени * prolazan, privremeni forbikjøring -enj-a претицање k pretjecanje forbildfe -et. pl. -er узор * uzor forbjnde -bandt, -bundet V 1) (med.) превијати || превити, повијати || noвити (рану) * previjati || previti, povijati || poviti (ranu) 2) (knytte sammen) повезивати || повезати, cnaјати I) спојити * povezivati || povezati, spajati || spojiti Broen forbinder oya med fastlandet Мост cnaja острво ca копном k Most spaja otok s k o p n o m 3) å forbinde noe med noe доводити || довести y везу ca * dovoditi || dovesti u vezu s Hva forbinder du med dette? C чим то повезујеш? * S dm to povezuješ? forbindelsje -en 1) веза * veza å sette seg i forbindelse med noen стугагги y везу c неким * stupiti u vezi s nekim å stå i forbindelse med noen бити y вези ca неким * biti u vezi s nekim i forbindelse med Deres brev y вези ca В а ш и м д о п и с о м * u vezi s Vašim dopisom å opprette forbindelser успоставити везе -k uspostaviti veze å bryte de politiske forbindelser прекитгути политичке везе * prekinuti političke veze kulturelle forbindelser med utlandet културне везе с а Ј ш о с т р а н с т в о м *Jeulturne veze s inozerastvom / denne forbindelse vil jeg nevne at ... У вези ca овим бих хтео да споменем да ... к U vezi s ovim bih htio napomenuti da ... 2) (kjemisk) (хемијски) cnoj * (kemijski) spoj forbinding -enj-a (med.) завој * zavoj forbipasserende S пролазник k prolaznik forb{trels|e -en огорченост * ogorčenost forbitret -e A огорчен * ogorčen å være forbitret på noen бити огорчен на некога * biti ogorčen na nekoga forbli -ble. -blitt V остајати || остати k ostajati || ostati Det forblir en gåte To остаје загонетка * To ostaje zagonetka Alt forble som det var Све je остало no с т а р о м

forblø

114

fordel

~k Sve je ostalo po starome široke potrošnje forblø -dde V || искрварити * || iskrvariu forbryte -brøt, -brutt V forblødning -en искрварење * iskrvarenje å forbryte seg mot loven кршити || прекршити forbløff|e -etj-a V запањивати || запаљити, зграљизакон * kršiti || prekršiti zakon вати (I згранути, пренеражавати || пренеразити, å forbryte seg mot noen огрешити ce o некога, II забезекнути * zapanjivati || zapanjiti, zgranjivati напаствовати некога * ogriješiti se o nekoga, II zgranuti, preneražavati || preneraziti, || zabezenapastvovati nekoga knuti forbrytels|e -en злочин * zločin Han ble forbløffet over å hore det Запањно ce кад å begå en forbrytelse извршити злочин * izvršiti je ro чуо * Zapanjio se kad je to čuo zločin forbløffeIs|e -en запањеност, пренераженост * zakrigsforbrytelse ратни злочин ir ratni zločin panjenost, preneraženost forbrytersk -e A криминалан. злочиначки * krimiforbløffet -e A згранут, забезекнут, запањен, пренеnalan, zločinački ражен * zgranut, zabezeknut, zapanjen, preneforbrødring -епј-а дружење, спријатељавање к ražen druženje, sprijateljavanje forbokstav -en почетно слово * početno slovo forbud -et, pl. - забрана * zabrana å begynne med stor forbokstav почети великим å nedlegge forbud mot noe забранити нешто ir словом * početi velikim slovom zabraniti nešto forbren|ne -te V brev- og besøksforbud забрана посете и дописн1) (skade ved forbrenning) || опећи, опаљивати || вања * zabrana posjete i dopisivanja опалити -к II opeći, opaljivati || opaliti forbudt -e A забрањен ir zabranjen Han ble stygt forbrent Опасно ce рпекао k Opasforbund -et, pl. - савез, удружење * savez, udruženje no se opekao å inngå forbund med noen склопити савез c неким forbrent av solen опаљен од сунца * opaljen od * sklopiti savez s nekim sunca Fotballforbundet Фудбалски савез Nogometni 2) (brenne opp) сагоревати || сагорети ir izgarati savez II izgorjeti forbundsfeU|e -en савезник saveznik Dette stoffet forbrenner lett Ова т в а р лако caropeforbundskansler -en, pl. -e савезни канцелар * savezва * Ova tvar Iako izgara ni kancelar forbrenning -enf-a forbundsrepubUkk -en савезна републшса * savezna 1) (brannsår) опеклина, опекотина * opeklina republika annengradsforbrenning опекотина другог степена Forbundsrepublikken Tyskland Савезна Републи* opeklina drugoga stupnja ка Немачка ir Savezna Republika Njemačka 2) (kjem.) сагоревање * izgaranje forby -bod, -budt V браннти, забрањивати || забра3) (det å brenne) спаљивање ir spaljivanje нити (некоме нешто) -к braniti, zabranjivati || za­ forbrenning av soppel спаљивање смећа ir spalji­ braniti (nekome nešto) vanje smeća Jeg forbyr deg å gå Забрањујем ти да идеш * forbrenningsmotor -en м о т о р ca унутрашњим caroZabranjujem ti da ideš ревањем ir motor s unutrasnjim izgaranjem forbuden frukt забрањено воће * zabranjeno voce forbrenningsovn -en пећ за спаљивање отпадака ir forbytt|e -etj-a V замењивати || заменити, бркати peć za spaljivanje otpadaka II побркати * zamjenjivati || zamijeniti, brkau || forbruk -el потрошња potrosnja pobrkati forbruk|e -te V трошити || потрошити ir trošiti || Vi har forbyttet hattene våre Заменили смо potrošiti шешире ir Zamijenili smo šeširc Fabrikken forbruker mye energi Фабрика т р о ш и forbønn -en молба ir molba м н о г о енергије * Tvornica troši mnogo energije å gå i forbønn for noen заузимати ce || заузети ce forbruker- og heimstellskontor -et општинска служза некога -k zauzimati se ||j:auzeti se za nekoga — б а з а потрошачха п и т а њ а и д о м а ћ и н с т в о * ор-~ " fordamp|e -e//'fl К"исг1арава¥и^се) || испа^птГ(се)" ćinska služba za potrošačka pitanja i domaćinstvo * isparavati (se) || ispariti (se) forbruker -en, pi -e потрошач * potrošač Vannet fordampet Вода ce испарила * Voda se Forbruker- og administrasjonsdepartementet Миниisparila старство за потрошачка питања и администраfordampning -enj-a испаравање -k isparavanje цију * Ministarstvo za potrošačka pitanja i adfordel -en ministraciju 1) (godside) предност, преимућство * prednost forbrukerombudsmann -en државни бранилац поDenne løsningen har mange fordeler O B O решење трошачких интереса * državni branilac potrošačима много предности * Ovo rješenje ima mnogo kih interesa prednosti Forbrukerrapporten Потрошачки информатор 2) (nytte) корист * korist (лист) * Potrošački informator (list) å dra fordel av noe извући корист из нечега * Forbrukerrådet Савет за заштиту права и интереса izvući korist iz nečega потрошача * Savjet za zaštitu prava i interesa Det er til fordel for deg To je y твоју корист * potrošača To je u tvoju korist forbruksvarte -enj-a роба широке потрошње * roba 3) (favør) прилог * prilog

fordelaktig

1 15

fordømme

Det taler til hans fordel To му иде y прилог * To II otrpjeti mu ide u prilog Jeg kan ikke fordra ham He т р п и м ra * Ne trpim 4) (privilegium) повластица * povlastica ga økonomiske fordeler економске повластице * Jeg fordrar ikke å stå tidlig opp Мрзи ме да р а н о ekonoraske povlastice устанем * Mrzim rano ustati fordelaktig -e A повол>ан * povoljan fordragb'ghet -en слога, сагласност kr sloga, suglaset fordelaktig tilbud повољна понуда kr povoljna nost ponuda å leve i fordraglighet живети y слози * živjeti u til fordelaktig pris уз повољну цену * uz povoljnu slozi cijenu fordr|e -etl-a V захтевати, тражити || затражити, fordel|e -te Краспоређивати || распоредити, pacnoизискивати * zatijevati, tražiti || zatražiti, iziskiдељивати || расподелити .* rasporedivati || raspovati rediti, raspodjeljivati || raspodijeliti fordring -enj-a Hvordan skal pengene fordeles? К а к о да ce новац 1) (krav) захтев k zatjev . расподели? -Ar Kako raspodijeliti novac? å stille store fordringer til noen много захтевати Vi må fordele arbeidet over to år Рад ћ е м о распореод некога * mnogo zahtijevati od nekoga дити на две године * Rad ćemo rasporediti na 2) (jur.) потраживање k potraždvanje dvije godine utestående fordringer ненаплаћена потраживања å fordele elevene i grupper распоредити ђаке no * nenaplaćena potraživanja групама * rasporediti učenike po grupama fordringshaver -en. pl. -e потражилац, потраживач, fordeler -en, pl. -e (tekn.) разводник (паљења) * кредитор * potražilac, potraživač, kreditor razvodnik (paljenja) fordringsløs -r, -e A скроман, којн не изискује м н о fordeJing^///-fl расподела, подела k raspodjela, poго * skroman, koji ne iziskuje mnogo djela fordrive -drev. -drevet V fordelingsnøkkel -en кључ за расподелу * ključ za 1) (jage bort) терати || отерати, потискивати || raspodjelu потиснути, протеривати || протерати * tjerati || forderv|e -etj-a V кварити || покварити/искварити, otjerati, potiskivati || potisnuti, protjerivati || protjeизопачавати || изопачити * kvariti || pokvariti, rati izopačavati || izopačiti Fienden ble fordrevet fra stillingen Потиснули cy Voldsfilmer forderver barn Филмови насиља кваре непријатеља ca положаја * Potisnuli su neprijaдецу -Ar Filmovi nasilja kvare djecu telja s položaja fordenels|e -en упропаштавање, пропаст k upro2) å fordrive tiden убијати време * ubijati vrijeme paštavanje, propast forduft|e -etj-a V fordervet -e A 1) (fordampe) испаравати (ce) || испарити (ce) * isparaviti (se) || ispariti (se) 1) (moralsk ødelagt) искварен, изопачен k pokvaren, izopačen 2) (forsvinne) || шмугнути, || ухватити маглу, || Han har en fordervet moral П о т п у н о je искварен о д м а г л и т и kr || šmugnuti, || odmagliti * Potpuno je pokvaren fordums A ранији, стари k raniji, stari 2) *å le seg fordervet пукнути од смеха * puknuti fordunkl|e -etj-a V замрачивати || замрачити, потаod smijeha мњивати II потамнити * zamračivati || zamračiti, *å slå seg fordervet тешкр ce повредити * teško potamnivati || potamniti se povrijediti fordunst|e -etj-a V испаравати (ce) || испарити (ce) fordj KONJ * isparavati (se) || ispariti (se) 1) зато што, због тога што, jep * zato što, zbog fordyp|e -etj-a V удубљивати || удубити, задубљиtoga što, jer вати II задубити * udubljivati || udubiti, zadubljiVi kom for sent fordi bilen var ødelagt Закаснили vati II zadubiti CMO зато што cy ce кола покварила kr Zakasnili Hun fordypet seg i en bok Задубила ce y књиту * smo zato sto se au^o_pokyario Zadubila se u knjigu 2) (ved sinnsstemning) ш т о * što, da —å være-fordypet-itanker-6wTH-3a}iy6JbeH-у-мисли •k biti zadubljen u misli Vi ble sinte fordi han kom for sent Наљутили с м о fordypning -en удубљење, улегнуђе k udubljenje, ce што je закаснно * Naljutiti smo se sto je zaulégnuce kasnio fordypels|e -en удубљеност, задубљеност k udublje3) fordi om (selv om) иако * iako Man er ikke utlært fordi om man har tatt eksamen ndst, zadubljenost Човек није научен иако je положио испит * fordyr|e -etj-a V поскупљивати || поскутпгги k p o Čovjek nije izučen iako je položio ispit skupljivati || poskupiti fordoblje -etj-a V удвостручавати || удвостручити, Emballasjen fordyrer varene Паковање поскупљуудвајати || удвојити k udvostručavati || udvoje робу * Pakiranje poskupljuje robu stručiti, udvajati || udvojiti fordøm|me -te V fordom -men предрасуда * predrasuda 1) (kritisere) осуђивати || осудити * osudivati || fordomsfri -//, -e A без предрасуда * bez predrasuda osuditi fordra -drog -drattl-dradd V подносити || поднети, Alle fordømte invasjonen Сви cy осудили инвазитрпети I) отрпети * podnositi || podnijeti, trpjeti jy * Svi su osudili invaziju

fordømmelse

116

2) (rei.) осудити на вечне муке ir osuditi na vječne muke fordømmels|e -en осуда * osuda fordømt -e ADJ (forbannet) проклет * proklet Din fordømte idiot! Проклета будало! * Prokleta budalo! fordømt ADV (veldig) ђаволски, проклето * vraški, vražje, prokleto Han er fordomt smart Ђ а в о л с к и ј е препреден * Vraški je prepreden fordøy|e -de V варитн/сваривати || сварити * probavljivati || probaviti å fordøye maten сварити храну ir probaviti hranu *å fordøye kunnskapene сажвакати знања ir sažvakati znanja *Han kan ikke fordøye at ... Никако не м о ж е да свари да ... * N i k a k o ne može probaviti da ... fordøyelig -e A сварљнв, варљпв * probavljiv • lett fordøyelig mat лако сварљива храна * Iako probavljiva hrana fordøyels[e -en варен>е *• probava å ba dårlig fordøyelse имати рђаво варење ir ima ti Iošu probavu fordøyelsesbesvær -et р ђ а в о варење * loša probava fordøyelseskanal -en пробавни канал * probavni kanal fordøyelsesmiddel -et, pl. -f-midler средство за варење ir probavno sredstvo fore' ADV å ba noe fore имати нешто y виду, намеравати нешто учинити ir imati nešto u vidu, namjeravati nešto uciniti Har du noe fore i kveld? И м а ш ли нешто y виду за вечерас? * Imaš li nešto u vidu za večeras? å sette seg fore одлучити ce * odlučiti se fore 2 -etj-a V (gi mat) хранити || нахранити (стоку) * hraniti || nahraniti (stoku) forebyglge -de V предупређивати || предупредити, предусретати || предусрести, спречавати || спречити * predusretati || predusresti, sprečavati II spriječiti å forebygge trafikkulykker спречавати саобраћајне несреће ir sprečavati prometne nesreće forebyggende A превентиван ir preventivan forebyggende behandling превентивно лечење * preven ti vno liječenje foredl|e -etj-a V lV('gjore'edlere)ouneMeB>uha.jii-\\ оплеменити oplemenjivati || oplemeniti 2) (bearbeide) прерађивати || прерадити * preradivati || preraditi å foredle olje прерадити нафту ir preraditi naftu foredling -enj-a прерада * prerada foredrag -et, pl. - предавање, излагаље, реферат * predavanje, izlaganje, referat å holde et foredrag одржати предавање * održati predavanje foredragsholder -en, pl. -e предавач ir predavač foregangsmann -en. pl. -menn пионир ir pionir foregripe -grep. -grepet V узимати || узети унапред, претицати || претећи * uzimati || uzeti unapred. preticati || preteći å foregripe begivenhetenes gang претећи догађаје 1

2

forelesning

* preteći dogadaje foregå -gikk, -gått V 1) (finne sted) дешавати ce || десити ce, догађати ce II догодити ce. збивати ce || збити ce, одигравати ce || одитрати ce * dogadati se || dogoditi se, dešavati se || desiti se, zbivati se || zbiti se, odigravati se || odigrati se Hva foregår her? Шта ce овде дешава? * Što se ovdje dogada? 2) (gå foTan) предњачити ir prednjačiti å foregå med et godt eksempel предњачнти д о б р и м ггримером * prednjačiti dobrim primjerom forehavendje -et намера, посао * namjera, posao forekomme -kom, -kommet V 1) (finnes) налазити ce || наћл ce, постојати, имати ir nalaziti se || naći se, postojati, imati Det forekommer en og annen feil Н а ђ е ce покоја грешка * Nađe se pokoja greška 2) (hende) бивати, дешавати ce |[ десити ce, догађати ce || догодити ce * bivati, dogadati se || dogodiU se, dešavati se || desiti se Det forekommer at ... Дешава ca да ... * Dogada se da ... 3) (synes) чинити ce || учинити ce * činiti se || učiniti se Det forekommer meg al ... Чини ми ce да ... * Čini mi se da ... forekommende A предусретљив, услужан * susretljiv, uslužan forekomst -en 1) (det å forekomme) налажење, постојаље, jaвљање * nalaženje, postojanje, javljanje 2) (geol.) налазиште * nalazište forekomster av olje налазишта нафте * nalazišta nafte foreldeIs|e -en (jur.) застарелост * zastara foreldelsesfrist -en (jur.) рок застаревања rok zastare foreldet -e A застарео * zastario et foreldet ord застарела реч * zastarjela riječ et foreldet krav (jur.) застарели захтев * zastarjeli zahtjev foreldre pl. родитељи ir roditelji å miste foreldrene остати без родитеља * ostati bez roditelja foreldreløs -t, -e A без родитеља ir bez roditelja et foreldreløst barn сирочг ir siroče foreldjemynm*ghet--en родитељско право *-roditeljsko pravo foreldremøt|e -et, pl. -er родитељски састанак ir roditeljski sastanak forelegg -et, pl. - (jur.) новчана казна * novčana kazna, globa et forenklet forelegg поједностављен предлог (врста казне) * pojednostavljen prijedlog (vrsta kazne) forelesje -te V предавати, држати предаваља * predavati, držati predavanja Han foreleser på universitetet Предаје на универзитету ir Predaje na sveučilištu forelesning -en предавање predavanje å holde forelesninger држати предаваља •* držati predavanja

foreleser

117

å gå på forelesninger слушати предавања -k slušati predavanja foreleser -en, pl. - предавач * predavac foreligge -lå, -ligget V постојати, бити, имати * postojati, biti, imati Det foreligger ingen grunn til mistanke Н е м а разлога за сумњу ~к Nema razloga za sumnju Når vil boken foreligge? К а д ће ce појавити књига? * Kad će se pojaviti knjiga? forelsk|e -etj-a seg V заљубљивати ce || заљубити ce * zaljubljivati se |] zaljubiti se Han har forelsket seg i henne Заљубио ce y њу * Zaljubio se u nju forelskels|e -en заљубл>еност * zaljubljenost forelsket -e A заЈБубљен * zaljubljen foreløpig -e A привремен * privremen en forelopig losning привремено решење k privremeno rjesenje foren|e -te V 1) (slå sammen) уједињавати || ујединити, cjeдињавати || сјединити, удруживати || удружити * ujedinjavati || ujediniti, sjedinjavati || sjediniti, udruživati || udružiti å forene kreftene сјединити снаге * sjediniti snage 2) (kombinere) спајати || спојити * spajati || spojiti *å forene det nyttige med det behagelige спојити корисно ca пријатним k spojiti korisno s prijatnim De to tingene lar seg ikke forene Te ce две стварн не могу спојити * Te se dvije stvari ne mogu spojiti forening -en 1) (det å forene) уједињење, сједињење, спајање * ujedinjenje, sjedinjenje, spajanje Norges forening med Danmark уједињење Норвешке ca Данском k ujedinjenje Norveške s Danskom 2) (organisasjon) удружење, д р у ш т в о * udruženje, društvo å vare medlem av en forening бити члан неког удружења к biti član nekog udruženja forenkl|e -et/-a V поједностављати || поједноставити, упрошчавати || упростити k pojednostavljati II pojednostaviti Det forenkler problemet Тиме ce проблем упрошчава к Time se problem pojednostavljuje forent -e A уједињен, сједињен, спојен -fr ujedinjenrsjedfnjen, spojen ved forente anstrengelser сједињеним снагама * sjedinjenim snagama Forente nasjoner (FN) Уједињене нације (УН) * Ujedinjeni narodi ( U N ) De forente stater (USA) Сједињене (америчке) државе (САД) * Sjedinjene (američke) države (SAD) forenlig -e A спојив * spojiv foresatt -e A 1) родитељ или старатељ * roditelj ili staratelj 2) (mil.) претпостављени, старешина * pretpostavljeni, starješina foreskrive -skrev, -skrevet V прописивати || прописати * propisivati || propisati

foretrekke

å foreskrive en medisin прогшсати лек k propisati lijek foreslå -slo, -slått V предлагати || предложити (нешто некоме) * predlagati || predložiti (nešto nekome) Jeg foreslår ham som formann Предлажем њега за председника * Predlažem njega za predsjednika forespørsel -en, pl. -sier проггитивање, обраћање, м о л б а * propitivanje, obraćanje, molba Han fikk forespørsel om å delta Обратили cy му ce ca м о л б о м да учествује * Obratili su mu se s molbom da sudjeluje å rette en forespørsel til noen упутити питање некоме к uputiti pitanje nekome forestil|le -te V 1) (gjengi) представљати, приказивати * predstavljati, prikazivati Hva forestiller dette bildet? Шта представља ова слика? * Što prikazuje ova slika? 2) å forestille seg (tenke seg) замишљати || замисл и т и , представљати себи || представити себи * zamišljati || zamisliti, predstavljati sebi || predstaviti sebi Det er vanskelig å forestille seg det To je тешко з а м и с л и т и * To je teško zamisliti forestilling -enj-a 1) (oppførelse) представа, извођење k predstava, izvedba teaterforestilling позоришна представа * kazališna predstava 2) (idé) представа, појам * predodžba, pojam å ha uklare forestillinger om noe имати нејасне представе o нечему * imati nejasne predodžbe o nečemu forestående A предстојећи + predstojeći Det er nar forestående Близу je * Blizu je foresvev|e -etj-de V чинити ce, слутити k d n t i se, slutiti Det foresvever meg at... Чини ми ce да ... * Čini mi se da ... foreta -tok, -tatt V 1) (utfore) предузимати || предузети, извршавати II извршити * poduzimati || poduzeti, izvršavati II izvršiti å foreta en analyse извршити анализу к izvršiti analizu 2) å foreta seg радити * raditi Hun har ingenting å foreta seg Н е м а шта да ради * Nema šta raditi foretak -et, pl. - = foretagende 1) (noe man gjor) подухват * pothvat et risikabelt foretak рискантан подухват * riskantan pothvat 2) (bedrift) предузеће * poduzeće foretaksom -t, -me A предузетан * poduzetan foreteelsje -en појава * pojava foretrekke -trakk, -trukket V више волети, претпостављати || претпоставити (нешто нечему) * vise voljeti, pretpostavljati || pretpostaviti (nešto nečemu) Han foretrekker kaffe framfor te Више воли кафу од чјаја -к Više voli kavu od čaja Jeg foretrekker å bli hjemme Радије hy остати код

forevige

118

куће * Radije ću ostati kod kuće forevig|e -etj-a V овековечити * ovjekovjedti forfall -et, pl. 1) (fravær) изостанак * izostanak lovlig forfall оправдан изостанак ir opravdan izo­ stanak å melde forfall отказаги, не моћн доћи * otkazati, ne rnoći doći 2) (opplesning) пропадање, распад, расуло * rasulo, raspad, rasap, propadanje moralsk forfall морално расуло * raoralno rasulo 3) (betalingstermin) доспеће, доспелост, рок плаћања -к dospjeće, rok plaćanja ved forfall при истеку рока ir pri isteku roka forfalle -falt V 1) (bli odelagt) пропадати || пропасти, || оронути, II дотрајати, не одржавати ce ir propadati || propasti, II oronuti, || dolrajati, ne održavati se Huset forfaller Кућа ce не одржава * Kuća se ne održava 2) (jur.) доспевати || доспети, приспевати || приспети за исплату ir dospijevati || dospjeti, prispijevati || prispjcti za isplatu Regningen forfaller i morgen Сутра je рок плаћања рачуна * Sutra je rok plaćanja računa 3) å forfalle til noe одавати ce || одатп ce (нечему) • odavati se || odati se (nečemu) Han er forfallen til drikk Одао ce пићу * O d a o se piću forfallsdag -en рок плаћања * dan dospijeća, rok plaćanja forfalsk|e -etj-a V фалсифшсовати, кривотворити * falsificirati, krivotvoriti forfalsket -e A фалсификован *- krivotvoren, patvoren forfalskning -en 1) (etterligning) фалсификација, фалсификат, кривотворина * krivotvorina, falsifikat Maleriet er en forfalskning Слнка je фалсификат • Slika je falsifikat 2) (det å forfalske) фалсификовање * krivotvorenje, falsificiranje forfatning -en 1) (tilstand) стање ir stanje å være i dårlig forfatning бити y л о ш е м стању * biti u lošem stanju 2) (grunnlov) устав * ustav forfatningsstridig _-e - -A—противуставан ir ^ r o t u - ustavan forfatt|e -etj-a V састављати || саставити, срочити •к sastavljati || sastaviti. sročiti forfatter -en, pl. -e гшсац, књижевник, аутор ir pisac, spisatelj, književnik, autor forfatterforening -en удружење књижевника * društvo književnika forfatterskap -et стваралаштво, књижевна дела * stvaralaštvo, književna djela forfedre pl. преци * preci forfeil|e -etj-a V промашивати || промашити ir p r o mašivati || promašiti å forfeile sine hensikter промашити своје намере * promašiti svoje namjere forfeilet -e A п р о м а ш е н * promašen

forfølge

forfekt|e -etj-a V бранитн * braniti å forfekte et standpunkt бранити неко мишЈБење * braniti neko mišljenje forfengelig -e A сујетан, ташт * tast en forfengelig fyr гиздавац, кицош •*- gizdavac. kicoš forfengelighet -en сујета, таштина ir taština forferdelig -e A ужасан, стравичан, страшан * užasan, stravičan, strašan en forferdelig ulykke стравична несрећа ir stravična nesreća Filmen var forferdelig morsom Ф и л м je био страшно смешан * Film je bio strašno smiješan forferdels|e -en ужас, страва, запрепашћење * užas, strava, zaprepaštenje /// møl store forferdelse на моје запрепашћење -к na moje zaprepaštenje Det endte med forferdelse Завршило ce стравично + Završilo se stravično forferdet -e A запрепашћен ir zaprepašten forfinet -e A профињен * profinjen forfjamsels|e -en сметеност ir smetenost / forfjamselsen glemte han ... од сметености je заборавио ... * od smetenosti je zaboravio ... forfjamset -e A сметен * smeten forfjor ADV i forfjor претпрошле године * pretprošle godine forflytt|e -etl-a V премештати || преместити * premiještati || premjestiti forfordelte -te V закидати || закинути (некоме), давати II дати некоме мање него што му припада * zakidati || zakinuti (nekome), davati || dati neko­ me manje nego sto mu pripada forfra ADV 1) (fra forsiden) од спреда, ca предње стране * od sprijeda, s prednje strane 2) (fra begynnelsen) испочетка, од почетка * ispočetka, od početka å begynne forfra почети испочетка * početi ispočetka forfremm|e -etj-a V унапређивати || унапредити * unapređivati || unaprediti, || promaknuti Han ble forfremmet til kaptein Унапређен je y капетана ir Unapreden je u kapelana forfremmelsje -en унапређење * unapredenje, promaknuce forfriskning -en - i» освежење * osvježenje 2) (leskedrikk) освежавајуће пиће * osvježavajuće piće forfryse -frøs. -frosset V \\ промрзнути * || promrznuti Han forfros føttene П р о м р з л е cy му ноге ir Promrzle su mu noge forfrysning -en промрзлина, смрзотина * promrzlinaj smrzotina forfølge -fulgte, fulgt V 1) ГОНИТИ, прогонити, прогањати, хајкати, терати * goniti, progoniti, proganjad Jødene ble forfulgt Прогаљали cy Јевреје •*• Ргоganjali su Zidove Uhellet forfølger oss Гони нас несрећа ir Goni nas nesreća

forfølgelse

119

Tanken forfolger meg Прогони ме мисао * Ргоgoni me misao 2) (folge opp) следити, настављати || наставити, терати до краја * slijediti, nastavljati || nastaviti, tjerati do kraja å forfølge saken терати ствар * tjerati stvar å forfølge suksessen гањати ycnex * ganjati uspjeh å forfølge et mål ићи за циљем * ići za ciljem forfølgeIs|e -en 1) (jakt) потера, хајка, гоњен>е * potjera. hajka, gonjenje Politiet opptok forfølgelsen av forbryterne П о л и ц и ja ce дала y потеру за криминалцима k Policija se dala u potjeru za kriminalcima 2) (undertrykkelse) прогон, прогањање * ргоgon, proganjanje forfølgelse av jødene прогањан>е Јевреја k pro­ ganjanje Židova forfølgelsesvanvidd -et манија гоњења k manija proganjanja forfølger -en, pl. -e гонилац * progonitelj forfør|e -te Р з а в о д и т и || завести * zavoditi || zavesti forfarer -en, pl. -e заводник k zavodnik forførerisk -e A заводљив * zavodljiv forføyning -en 1) (bestemmelse) решење, наредба * rješenje, naredba 2) (rådighet) располагање * raspolaganje forgangen -/. -gangne A минули, протекли, п р о ш л и * minuli, protekli. prošli forgasser -en, pl. -e карбуратор * karburator forgifrje -etj-a V тровати || отровати, || затровати k trovati (I otrovati, || zatrovati Han ble forgiftet av maten О т р о в а о ce храном * Otrovao se hranom *å forgifte stemningen з а т р о в а т и расположење * zatrovati raspoloženje forgiftet -e A затрован * zatrovan forgiftning -en отровање, тровање * otrovanje, trovanje soppforgiftning тровање печуркама kr trovanje gljivama forgjeldet -e A презадужен k prezadužen forgjengelig -e A пролазан, кратког века * prolazan, kratkog vijeka forgjenger -en, pl. -e претходник, претеча k prethodnik, preteča, predšasnik forgjeves1 ADJ узалудан * uzaludan etforgjeves-forsok узалудан покушај^А- uzaludanpokušaj forgjeves AD V узалуд, (за) бадава * uzalud, zaludu Han prøvde forgjeves å starte bilen У з а л у д je n o кушавао да упали м о т о р * Uzalud je pokušavao upaliti motor forglemmegei -en (bot.) (Myosotis) споменак, незаборавак * potočnica, nezaboravak forglemraels|e -en пропуст, о м а ш к а * propust, omaška ved en forglemmelse о м а ш к о м , непажњом * omaškom, nepažnjom forgodtbefinnend|e -et нахођење * nahođenje etter eget forgodtbefinnende према властитом на2

forhatt

хођењу * prema vlastitom nahođenju forgren|e -et(-a/-te V seg=forgreine seg гранати ce II разгранати ce * granati se || razgranati se forgrening -enj-a = forgreining 1) (utløper) грана, разгранавање, рачвање, изданак * grana, razgranavanje, račvanje, izdanak Fjorden har mange forgreninger Фјорд има м н о г о залива * Fjord ima mnogo zaliva 2) (fig.) огранак * ogranak forgrunn -en 1) (forreste del) први план, предњи део, прочеље kr prvi plan, prednji dio, pročelje 2) (fokus) центар пажње, прво место к centar pažnje, prvo mjesto Dette problemet rykker stadig mer i forgrunnen O B O гштање добија све већи значај * Ovo pitanje dobija sve veći značaj forgrunnsfigur -en главна личност * glavna ličnost forgud|e -etl-a V обожавати * obožavati forgyI|le -te V позлаћивати || позлатити k pozlaćivati II pozlatiti forgå -gikk, -gått V J) (forsvinne) пролазити || проћи, нестајати || нестати * prolaziti || p r o d , nestajati || nestati 2) å forgå av noe умирати || умрети од нечега * umirati || umrijeti od nečega å forgå av sult умирати од глади k umirati od gladi 3) å forgå seg mot || огрешити ce (o некога), напаствовати * || ogriješiti se (o nekoga), napastvovati - Han forgikk seg mot en mindreårig pike Напаствовао je малолетну девојчицу * Napastvovao je maloljetnu djevojčicu forgårs ADV: i forgårs прекјуче prekjučer forhalle -te V одуговлачтги kr odugovladti forhandl|e -etj-a V 1) (fore forhandlinger) преговарати k pregovarati å forhandle seg fram til enighet постићи споразум путем преговарања * postid sporazum putem pregovaranja 2) (selge) продавати, трговати (нечим) k ргоdavati, trgovati (nečim) Firmaet forhandler møbler Предузеће тргује намештајем к Poduzeće trguje pokućstvom forhandler -en, pl. -e 1) преговарач * pregovarač • — 2) ј ^ е / ^ ^ ^ п р о д а в а ц , т р г о в а ц * prodavač, trgovac forhandb'ng -enf-a преговори (пл.), преговарање pregovori (pl.), pregovaranje å fore forhandlinger водити преговоре * voditi pregovore forhandlingsbord -et преговарачки сто * pregovarački stol forhandlingsrett -en право преговарања pravo pregovaranja forhast|e -etl-a Kseg пренагљивати ce || пренаглити ce * prenagljivati se || prenaghti se forhastet -e A пренагљен, исхитрен * prenagljen, ishitren forhatt -e A омрзнут, мрзак * omrznut, rarzak

forhekse

120

forheks|e -et/-a V\\ опчинити, || зачарати, || учарати * I) opčiniti, II začarati, || učarati forheng -et, pl. - завеса * zavjesa forhenværende A бивши * bivši forherlig|e -etj-a V величати, уздизати, узносити * veličati, uzdisati, uznositi forhindr|e -etj-a V спречавати || спречити, ометати II омести * sprečavati || spriječiti, ometati || oraesti å være forhindret fra å mote битн спречен да дође •Ar biti spriječen da dođe Politiet forhindret hans planer Полиција ra je спречила y његовим плановима * Policija ga je spriječila u njegovim planovima forhistori|e -enj-a 1) (begivenhet) претходни догађај, позадина * prethodni događaj, pozadina Saken har en lang forhistorie Ствар има дугу позадину ~к Stvar ima dugu pozadinu 2) (forhistorisk tid) преисторија, праисторија * pretpovijest, prethistorija forhistorisk -e A преисторијски, прансторијски * prethistorijski forhjul -et, pl. - предњи точак * prednji kotač forhold -et, pl. 1) однос ir odnos å ha et godt forhold til noen бити y добрим односима c неким * biti u dobrim odnosima s nekim i forhold til noe y односу на нешто ir u odnosu na nešto *å ha et forhold til noen имати (полне) односе c неким * imati (spolne) odnose s nekim gode naboforhold добросуседски односи * d o brosusjedski odnosi 2) (proporsjon) сразмера, размера * razmjer, omjer Inntekten står ikke i forhold til utgiftene Д о х о д а к није y сразмери ca издацима * Dohodak nije u razmjeru s izdacima 3) (pi) (vilkår) пршшке, услови, околности * prilike, uvjeti, okolnosti under vanskelige forhold y тешким условима * u teškim uvjetima etter forholdene према приликама * prema prilikama 4) (jur.) дело * djelo et straffbart forhold кажњиво дело * kažnjivo djelo forholdje -/ V seg 1) (opptre) понашаги ce, односити ce (према нечему), држати ce * ponašati se, odnosid se (prema nečemu), drzati se å forholde seg rolig д р ж а т и ce мирно *• držati se mirno 2) Det forholder seg slik at ... Ствар je y т о м е што ... * Stvar je u tome što ... forholdsmessig -e A сразмеран * razmjeran forholdsregel -en, pl. -regler мера, мера предострожности * mjera opreza å ta sine forholdsregler предузети потребне мере * poduzeti potrebne mjere forholdsvis ADV сразмерно, размерно, релативно * razmjerno, relativno

forkjært

forhud -en (anat.) удна навлака * udna navlaka, prepucij forhør -et, pl. - саслушаље * saslušanje Han ble innkalt til forbor hos politiet Полиција ra je позвала на саслушаље * Policija ga je pozvala na saslušanje forhør|e -te V 1) (avhøre) саслушавати || саслушати ir saslušavati I) saslušati 2) å forhøre seg (om noe) распитивати ce || распитати ce (o нечему) * raspitivati se || raspitati se (o nečemu) Han forhørte seg om prisene Распитивао ce o ценама •* Raspitivao se o cijenama forhørsrett -en (jur.) истражни суд ir istražni sud forhøy|e -etj-aj-de V повишавати || повисити, повећавати II повећати * povisivati || povisiti, povećavati II povećad Husleien ble forhoyet med 10 prosent Кирија je повећана за 10 посто ir Stanarina je povecana za 10 posto forhøyels|e -en (økning) повишење, повећање ic povišenje, povecanje forhøyning -en (hoyt sted) узвишење * uzvišenje forhånd S: på forhånd унапред unaprijed forhånclsbestilling -enj-a претходна поруцбина, поручивање унапред * prethodna narudžba, naručivanje unaprijed forhåndsomtal|e -en претходни публицитет * pret­ hodni publicitet forhåndsstemm|e' -en претходно гласање •*: prethodno glasanje forhåndsstemfme -te V гласати унапред * glasati unaprijed forhåpentlig AD V= forhåpentligvis надам(о) ce, надајмо ce, no свој прилици * nadam(o) se, nadajmo se, po svoj prilici Det er forhåpentligvis ikke sant To, н а д а м ce, није истина * T o , n a d a m se, nije istina forhåpning -en очекивање, нада * očekivanje, nada å gjore seg forhåpninger om noe надати ce нечему n a d a d se nečemu forhåpningsfull -t, -e A пун наде ir pun nade forjettet -e A: det forjettede land обећана земља ir obećana zemlja forkalkning -en (med.) закречење крвних судова * ovapnjenje krvnih sudova forkammer^et T pl. -j-kamre (anat.)- преткомора-,— претклетка ir (srčana) pretklijetka forkast|e -etj-a V одбацивати || одбацити, одбијати II одбити * odbacivati || odbaciti, odbijati || odbiti Forslaget ble forkastet Предлог je одбачен ir Prijedlog je odbačen forkastelig -e A неприхватљив, за одбацање ir neprihvatljiv, za odbaciti forkjemper -en, pl. -e поборник, борац, заточнтс (м.), заточница (ф.) * pobornik, borac forkjærlighet -en склоност * sklonost å ha en forkjærlighet for noe имати склоност к нечему * imati sklonost k nečerau forkjært AD V наопако, наопачке, криво * naopa­ ko, naopačke, krivo 2

forkjøle

121

forlegge

forkjol|e -et/-a/-te V seg || прехладити ce • || prehlaforkyn|ne -te V 1)' (rei.) проповедати, придиковати * propoviditi se jedati forkjølels|e -en прехлада * nazeb, prehlada 2) (kunngjøre) проглашавати || прогласити, forkjølet -e A прехлађен * prehlađen објављивати || објавити * proglašavati || proglaforkjøp -etså komme noen i forkjøpet || предухитрити, siti. objavljtvati || objaviti претицати || претећи k \\ preduhitriti, preticati || 3) å forkynne en dom изрећи пресуду * izred preteći presudu Han kom oss i forkjøpet Претекао нас je * Preteforkynnelse -en проповедање, проповед * ргоkao nas je po'vjed forkjøpsrett -en прече право куповине * preče praforlag -et, pl. - издавачко предузеће, издавачка vo kupovine кућа к nakladni zavod, izdavačko poduzeće, izdaforkjørsrett -en предност, првенство проласка * vačka kuća prednost, prvenstvo prolaska på eget forlag у властитом издању * u vlastitoj forkjørsvei -en пут c првенством проласка * cesta nakladi s prvenstvom prolaska forlagsrett -en ауторско право k autorsko pravo forklar|e -te V forlang|e -te V захтевати, тражити || затражити * 1) објашњавати |j објаснити, тумачити || npozahtijevati, tražiti || zatražiti тумачити, разјашњавати || разјаснити -k objašnjavati || objasniti, turaačiti || protumačiti, Det ville vært for meget forlangt Б и л о би превише razjašnjavati || razjasniti очекивати ј о ш и то * Bilo bi previše očekivati Forklar hva du mener Објасни ш т а хоћеш да još i to кажеш * Objasni što želiš red forlangend|e -et: på forlangende на захтев * na zatjev 2) å forklare seg изјашњавати ce || изјаснити ce, forlate -lot. -latt V давати || дати изјаву k izjainjavati se || izjasniti 1) (reise fra) напуштати || напустити, остављати se, davati || dati izjavu II оставити * napuštati || napustiti, ostavljati || forklaring -enj-a ostaviti 1) објашњење k objašnjenje Han forlot landet Напустио je земљу * Napustio Hva er forklaringen på dette? Ч и м е ce OBO je zemlju објашњава? k Čime se ovo objainjava? 2) (tilgi) опраштати || опростити k oprastati || 2) å avgi forklaring давати || дати изјаву * davati oprostiti II dati izjavu 3) å forlate seg på noe ослањати ce || ослонити ce forklarlig -e A објасњив, разјасњив * objasnjiv, на нешто k oslanjati se || osloniti se na nešto razjasnjiv forlatelsje -en извињење, опроштење * oproštenje 1 forkle -et, pl. forklar кецеља, прегача ~k pregača å be noen om forlatelse for noe м о л и т и некога за forkle 2 -dde seg V прерушавати ce || прерушити ce извињење због нечега * moliti nekoga za oproš* prerusavati se || prerušiti se tenje zbog nečega Han forkledde seg som politimann П р е р у ш и о ce y Om forlatelse! Извините! к Orpostite! полицајца * Prerušio se u policajca forlatt -е A напуштен, оставЛзен -к napušten, forkledd -e A прерушен * prerušen ostavljen forkledning -en прерушен>е, преушавање * prerušforled|e -etj-a V заводити || завести k zavoditi || enje, prerušavanje zavesti forkludr je -etj-a Креметити || пореметити, ометати forleden AD V прошли * prošli II омести * remetiti || poremetiti, ometati || omesti forleden dag пре неки дан * prije neki d a n forknytt -e A плашљив * plašljiv forleden uke прошле недеље * prošlog tjedna forkommen -t, -komne A изнемогао * iznemogao forlegen -t, -legne A forkort|e -etj-a V скраћивати |j скратити * kratiti/ 1) (brydd) снебивљив, збуњен k snebivljiv, skradvati || skratiti zbunjen en forkortet utgave скраћено издање * skračeno å bli forlegen збунити ce * zbuniti se iždanje • —2)- å være-forlegen /ог-лое_осећати_лотребу_за. forkortelse -en = forkorting -enj-a нечим * osjećati potrebu za nečim 1) (det å forkorte) скраћивање, скраћење * kraćHan er aldri forlegen for svar Увек има спреман enje, skradvanje, skracenje одговор * Uvijek ima spreman odgovor forkortelse av arbeidstiden скраћивање радног forlegenhet -en времена * skradvanje radnog vremena 1) (sjenanse) збуњеност, снебивљивост * 2) (forkortet skrivemåte) скраћеница * kratica zbunjenost, snebivljivost forkrøplet -e A осакаћен, закржљао k osakačen, 2) å være i forlegenhet for noe имати потребу за zakržljao нечим * imati potrebu za n e d m forkull|e -etj-a V угљенисати || поупБенисати * forlegge -la, -lagt V ugljeniti II pougljeniti 1) (tropper) смештати || сместити (трупе) k smiforkunnskaper pl. предзнања * predznanja ještati II smjestiti (trupe) Kurset krever forkunnskaper i kjemi За курс cy 2) (glemme) \\ загубити, || заметнути k || zagubiпотребна предзнања из хемије к Za tečaj su ti, II zametnuti potrebna predznanja iz kemije 3) (utgi) издавати || издати, публиковати k iz-

forlegger

122

davati || izdati, publicirati forlegger -en, pl. -e издавач * nakladnik, izdavač forleng|e -el\-a V продуживати || продужити k p r o duživati || produžiti, produljivali || produljiti Han fikk visumet forlenget Продужили cy му визу Ar Produžili su mu vizu forlengels|e -en продужење, продужетак Ar produženje, produžetak, produljenje forlengs ADV напред Ar naprijed *Han kan det forlengs og baklengs Он то зна до танчине -Ar On to zna do tančine forlengst ADV одавно * odavno forlik -et, pl. - (jur.) помирење, намирење, споразум, поравнање * pomirenje, namirenje, sporazum, nagodba, poravnanje å inngå et forlik помирити ce, поравнати ce ir pomiriti se, poravnati se forliksråd -et (jur.) мировно веће k mirovno vijeće forlis -et, pl. - б р о д о л о м -Ar brodolom forlisje -te V претрпети бродолом -Ar pretrpjeti bro­ dolom forlokkende A замамљив, примамљив k zamamljiv, primamljiv forloren -lorne A вештачки k umjetan forlov|e -etj-a V seg 1) II верити ce k || zaručiti se 2) (love for mye) обећати превише Ar obećati previše forlovels|e -en веридба -A: zaručeništvo, zaruke (pl.) forlover -en, pl. -e венчани кум (м.), венчана кума (ф.) -Ar vjenčani kum (m.), vjenčana kuma (f.) forlovet -e A верен -Ar zaručen De er forlovet Верили cy ce -Ar Zaručili su se forlovede вереник (м.), вереница (ф.) -Ar zaračnik (ra.), zaručnica (f.) forIystels|e -en разонода, забава Ar razonoda, zabava forløp -et TOK, развој -A: tok, tijek, razvoj etter et års forlop после годину дана -Ar nakon godinu dana sykdommens forlop TOK болести Ar tok bolesti forløpe -lop К т е ћ и , протицати || протећи, пролазити II проћи, развијати се || развити се Ar teći, protjecati || proteći, prolaziti || proći, razvijati se || razviti se Alt forlop normalt Све je прошло нормално Ar Sve je prošlo normalno forløper -en, pl. -e ггоетеча Arjpreteca forløsning -en (fodsel) порођај Ar porod form -en 1) облик, обличје, вид Ar oblik, obličje, vid form og innhold облитс и садржина -Ar oblik i sadržaj bestemt form av et substantiv одређени облик именице к odredeni oblik imenice 2) (tilstand) стање -Ar stanje i flytende form y течном стаљу Ar u tekucem stanju 3) (etikett) пропис, правило, формалност, форма Ar propis, pravilo, formalnost, forma å holde på formene бити ф о р м а л а н k biti formalan for formens skyld форме ради Ar forme radi 4) (fysisk tilstand) форма, кондшдија * forma, kondicija

formidle

å være i god form бити y доброј форми k biti u dobroj formi å liolde seg i form одржавати ковдицију Ar održavati kondiciju 5) (kake-) модла -Ar kalup, modla 6) (støpe-) калуп Ar kalup formalitet -en формалност Ar formalnost forman|e -te V опомињати || опоменути, упозоравати II упозорити Ar opominjati || opomenuti, upozoravati,|| upozoriti formaning -enj-a упозорење, опомена Ar upozorenje, opomena formann -en, pl. -menn 1) председник (удружења, комисије и сл.), председавајући * predsjednik (udruženja, komisije i sl.), predsjedavajući Han ble valgt til formann i klubben И з а б р а л и cy ra за председника клуба -A: Izabrali su ga za predsjednika kluba 2) (arbeids-) пословођа k poslovoda formannskap -et председништво општинске скупштине -Ar predsjedništvo općinske skupštine formasjon -en формација * formacija formastelig -e A дрзак Ar drzak format -et, 'pl. -j-er формат, велићина ir format, velićina form|e -etj-a V 1) (gi form) уобличавати || уобличнти, обликовати Ar uobličavati || uobličiti, oblikovad Forslaget var uheldig formet Предлог je био несрећно уобличен к Prijedlog je bio nesretno uobličen 2) (danne) образовати Ar sastavljati || sastaviti å forme setninger образовати речешгце Ar sastaviti rečenice formel -en, pl. formler формула Ar formula en kjemisk formel хемијска формула -A: kemijska formula formelig ADV просто, напросто, буквално Ar prosto, naprosto, doslovno formell -melt, -e A формалан * formalan formening -en мишљење Ar mišljenje fonner|e -te V seg размножавати ce || размножити ce razmnožavati se || razmnožiti se formering -enj-a размножаваље Ar razmnožavanje formfullendt -e A савршен, савршеног облика -Ar savršen, savršenog oblika formgivning -enj-a обликоваље, дизајн ir obliko^ vanjé7dizåjn formidabel -t, -ble A огроман * ogroman formiddag -en преподне, пре подне -Ar prijepodne, prije podne hver formiddag свако преподне, сваког преподнева к svako prijepodne, svakog prijepodneva Han arbeider om formiddagen Ради пре подне k Radi prije podne i formiddag данас пре подне "Ar danas prije podne formiddagsmat -en преподневна ужина * prijepodnevna užma formidl|e -etj-a V 1) (overføre) преносити || пренети -Ar prenosili || prenijeti å formidle et budskap пренети поруку Ar prenijeti

formidler

123

poruku 2) (være mellommann) посредовати * posredovati Bankene formidler store beløp Банке посредују велике износе * Banke posreduju velike iznose formidler -en, pl. -e посредник * posrednik formidling -enj-a 1) (det å være mellommann) посредоваље, nocредништво * posredovanje, posredništvo formidling av leiligheter посредовање станова * posredovanje stanova 2) (overforing) преношење * prenošenje formidling av nyheter преношење вести * prenošenje vijesti formjdIingstjenest|e -en служба за посредовање * služba za posredovanje formild|e -etj-a Кублажавати || ублажити -k ublaiavati II ublažiti formildende A: formildende omstendigheter (jur.) олакшавајуће околности * olakotne okolnosti forming -enj-a 1) (det å forme) обликоваље, образовање * oblikovanje, formiranje 2) (skolefag) ликовна култура * likovna kultura forminsk|e -etj-a V смањивати || смањити, умањивати II умањити * smanjivati || smanjiti, umanjivati I) umanjiti i forminsket målestokk y смањеној сразмерн * u smanjenoj mjeri formloff -en бели хлеб печен y м о д л и * bijeli kruh pečen u kalupu forralær|e -en (gram.) наука o облицима, морфологија * raorfologija formkurv|e -en развој кондиције * razvoj kondicije Formkurven hans var på topp Б и о je на врхунцу кондиције k Bio je na vrhuncu kondicije formod|e -etj-a V претпостављати || претпоставити k pretpostavljati || pretpostaviti formodentlig ADV вероватно, no свој прилици * vjerojatno, po svoj prilici formodning -en претпоставка * pretpostavka mot formodning против очекивања * protiv očekivanja formsak -en формалност * formalnost formu|e -en 1) (det man eier) имовина. иметак -k imovina, imetak 2) (stor pengesum) богатство, велика сума k b^galštToTvelika surna formuende A имућан k imućan formueskatt -en порез на имовину * porez na iraovinu formular -et, pl. -j-er образац, ф о р м у л а р * obrazac, formular, tiskanica formuler|e -te V формулисати * forraulirati formulering -enj-a формулација * formulacija formynder -en, pl. -e старатељ * staratelj formørk|e -etj-a V || помрачити * || pomračiti formørkels|e -en помрачење ~k pomracenje formå -dde V моћи, бити y стаљу * moći, biti u stanju formål -et, pl. - сврха, циљ * svrha, cilj Hva er formålet med besøket? Шта je циљ посете?

fornødenheter

* Što je cilj posjeta? Fengene går til et godt formål Новац ce даје y добру сврху * Novac se daje u dobru svrhu formålstjenlig -e A целисходан, сврсисходан * svrsishodan fornavn -et, pl. - (крсно) име * (krsno) ime å være på fornavn med noen бити на «ти» c неким * biti na «ti» s nekim fornedr|e -etj-a V понижавати || понизити, унижавати II унизити к ponižavati || poniziti fornekt|e -etj-a ^ о д р и ц а т и , ce || одрећи ce, порицати II порећи -к odricati se || odreći se, poricati || poreći Han fornektet sine foreldre Одрекао ce својих родитеља * Odrekao se svojih roditelja *Han fornekter seg ikke Остаје увек исти k Ostaje uvijek isti fornem -me A отмен * otmjen fornemm|e -etj-a V наслућивати || наслутити, осећати II осетити * naslućivati || naslutiti, osjećati || osjetiti fornminnje -et, pl. -er старина (предмет) * starina (predmet) fornuft -en разум, памет * razum, pamet sunn fornuft здрав разум k: zdrav razum *å ta til fornuften опаметити ce, доћи памети * opametiti se, d o d pameti fornuftig -e A разуман, паметан * razuman, pametan fornuftsstridig -e A противан разуму, бесмислен * protivan razumu, besmislen forny|e -etj-a V Ij (skifte ut) обнављати || обновити k obnavljati II obnoviti å fornye møblementet обновити намештај -k ob­ noviti pokucstvo 2) (forlenge) продуживати || продужити, обнављати II обновити к produživati || produžiti, obnavljati II obnoviti å fornye kontrakten продужити утовор -k produžiti ugovor å fornye førerkortet продужити/обновити возачку д о з в о л у к produžiti/obnoviti vozačku dozvolu fornyelsje -en lj (utskifting) обнова, обнављаље, промена * obnova, obnavljanje, promjena Vi trenger fornyelse Потребне cy нам свеже снаге * Potrebne su nam svježe snage. 2) (forlengelse) продужењеТ ббнова— *-produž— enje, obnova fornyelse av passet продужење пасоша -k produženje pasoša fornærmfe -etj-a вређати || увредити * vrijeđati || uvrijediti Han ble fornærmet over svaret Увредио ce због одговора * Uvrijedio se zbog odgovora fornærmehg -e A увредљив * uvredijiv å ta noe fornærmelig opp увредзгги ce због нечега * uvrijediti se zbog nečega fornærmels|e -en = fornærming -enj-a увреда * uvreda fornærmet -e A увређен * uvrijeden fornedenheter pl. потрепштине * potrepštine

124

fornøyd

fornøyd -e A задовољан * zadovoljan å vare fornoyd med noe бити задовољан c нечим • biti zadovoljan s nečim fornøyelig -e A забаван 1c zabavan fornøyels|e -en 1) (glede) задовољство * zadovoljstvo Med største fornøyelse! Ca великим задовољств о м ! Ar S velikim zadovoljstvom! Det er meg en spesiell fornøyelse å ... .Чини ми посебно задовољство д а . . . Ar Za mene je posebno zadovoljstvo da ... *Det var en blandet fornøyelse Није бшто бог зна какво задовољство Ar Nije bilo bog zna kakvo zadovoljstvo 2) (moro) забава ir zabava Godfornøyelse! Лепо ce проведи! ir Lijepo se provedi! Jeg gjor det ikke for fornøyelsens skyld He р а д и м TO ради забаве * Ne radim to radi zabave fornøyelsespark -en луна-парк, забавни парк ir luna-park, zabavni park forord -et, pl. - предговор Ar predgovor forordning -en пропис A- propis forover AD V (према) напред Ar (prema) naprijed å boye seg forover нагнути ce напред * nagnuti se naprijed Full fart forover! Пуном паром напред! Ar P u n o m parom naprijed! forpakt|e -etj-a V . 1) закупљивати || закупити, узимати || узети y закуп Ar zakupljivati || zakupiti, uzimati || uzeti u zakup 2) å forpakte bort давати || дати y закуп Ar davati II dati u zakup forpakter -en, pl. -e закупац Ar zakupac forpest|e -etj-a V 1) загађивати || загадити (ваздух) -Ar zagadivad II zagaditi (zrak) 2) (fig) тровати II отровати/затровати Ar trovad II otrovati/zatrovati forplant|e -etj-a V seg 1) расплођавати ce || расплодити ce, множити ce II размножити ce Ar rasplodavati se || rasploditi se, množiti se || razmnožiti se 2) (bre seg) ширити ce || раширити ce Ar širiti se II rasiriti se forplantning -en размножаван>е, расплод Ar raz_množayang xasplod forplantningslærte -en сексуално васпитање Ar spolni odgoj forpleining -en исхрана Ar ishrana forpIikt|e -etj-a V обавезивати || обавезати Ar obavezivati || obavezati Han har forpliktet seg til å gjore det Обавезао ce да TO учини Ar Obavezao se to učiniti Jeg foler meg forpliktet til å ... Осећам обавезу да ... Ar Osjećam obavezu da ... forplikteIs|e -en обавеза Ar obaveza, obveza forpliktet -e A обавезан, задужен Ar obavezan, obvezan, zaduien forpost -en предстража Ar predstraža forpunje -etj-a V осујећивати || осујетити, кварити II покварити Ar osujećivati || osujetiti, kvariti || t

forråde

pok variti forrang -en предност Ar prednost forregn|e -etj-a seg V преварити ce y рачуну Ar prevariti se u računu forrest Л £ Ж с а с в и м напред Ar sasvim naprijed å stå forrest i koen стајати први y реду Ar stajati prvi u redu forresten ADV уосталом Ar uostalom forretning -enj-a 1) (butikk) радња, продавница, дућан Ar proda­ vaonica, dućan, radnja å drive forretning бити трговац Ar biti trgovac å gå i forretninger ићи y куповину Ar ići u kupnju 2) (virksomhet) посао, трговина Ar posao, trgovina å gjore en god forretning направити д о б а р посао Ar napraviti dobar posao . Jeg er her i forretninger Овде сам пословно "Ar Ovdje sam poslovno forretningsbrev -et, pl. -j-er пословно писмо Ar pos­ lovno pismo forretningsforbindels|e -en пословни партнер Ar poslovni partner forretningsfører -en, pl. -e пословођа Ar poslovoda forretningstiv -et пословни живот, бизниз Ar poslovni život, bizniz forretningsmann -en, pl. -mennj-folk пословни човек Ar poslovni čovjek forretningsmessig -e A послован Ar poslovan forretningsministerium -et (pol.) привремена влада Ar privremena vlada forretningsreiste -enj-a пословно путовање ir pos­ lovno putovanje forrett -en предјело Ar predjelo forrett|e -etj-a V (rei.) чинодејствовати 'År vršiti || izvršiti obred forrige A 1) (siste) п р о ш л и Ar prošli i forrige uke прошле недел>е Ar prošlog tjedna 2) (tidligere) бивши, пређашњи, пријашњи, претходни Ar bivši, prijašnji, prethodni hennes forrige mann њен бивши муж Ar njen bivši muž forringle -etj-a V смањивати || смањити (вредност, квалилтет) Ar smanjivati || smanjiti (vrijednost, kakvoću) å bli forringet погоршати ce, попустити Ar pogor- šati se,- p o p u s t i d — forrykende A муњевит Ar munjevit i et forrykende tempo муњевитом брзином Ar munjevitom brzinom forrykk|e -etj-aj-rykte V реметити || пореметити Ar remetiti || poremetiti forrykt -e A ћакнут, луд Ar ćaknut, lud forræder -en, pl. -e издајица, издајник (м.), издајншда (ф.) Ar izdajica, izdajnik (m.), izdajnica (f.) forræderi -et издаја, издајство Ar izdaja, izdajstvo forrædersk -e A издајнички Ar izdajnički forråd -et, pl. - залиха * zaliha forråd|e -te V издавати || издати, одавати || одати Ar izdavati || izdad, odavati || odati Han forrådte sitt land И з д а о je сврју земљу -Ar Izdao je svoju zemlju

forråtnelse

125

forråtnels|e -en труљење, распадање, гњиљење Ar truljenje, raspadanje, gnjiljenje å gå i forråtnelse трулити || иструлити * truliti || istruliti forsagt -e A снебивљив, малодушан * snebivljiv, malodušan forsak|e -etj-a V одрицати ce || одрећи ce (нечега) •A- odricati se || odreći se (nečega) forsakels|e -en одрицање * odricanje forsamI|e -etj-a seg V окупљати ce || окупити ce * okupljati se || okupiti se å vare forsamlet бити на окупу * biti na okupu forsamling -enj-a 1) (folkemengde) скупина, скуп, збор * skupina, skup, zbor 2) (folkevalgt) скуггштина * skupština forsamlingslokale -et, pl. -l-er дворана за скупове * dvorana za skupove forseels|e -en прекршај * prekršaj forsendelsje -en пошиљка * pošiljka forsegl|e -etj-a V печатити || запечатити -A- pečatiti II zapečatiti forser|e -te V форсирати -Ar forsirati forset|e -et, pl. -er предње седиште * prednje sjedište forsett -et 1) намера -k namjera, nakana 2) (jur.) предомишљај, предумишљај * predumišljaj, umišljaj forsettlig -e A c намером, c предомишљајем Ar s namjerom, s predumišljajem forsid|e -enj-a 1) (framside) предња страна * prednja strana 2) (av bok, blad) насловна страна * naslovna strana forsjkrje -etj-a 1) (garantere) уверавати || уверити, потврђивати I) потврдити * uvjeravati || uvjeriti, potvrđivati II potvrditi Han forsikret seg om at alt var i orden Уверио ce да je све y реду * Uvjerio se da je sve u redu 2) (assurere) осигуравати |[ оснгурати * osiguravati || osigurati Han har forsikret huset mol brann Осигурао je кућу од пожара -A- Osigurao je kuću od požara forsjkring -enj-a 1) (garanti) уверавање, потврђивање, потврда * uvjeravanje, potvrđivanje, potvrda 21 (assuranse) осигурање -A- osiguranje å tegne en forsikring på bilen закључити осигурање за ауто к zaključiti osiguranje za auto forsikringsordning -en врста оснгурања * vrsta osiguranja forsikringspremi|e -en оситурина, премија оситурања * osigurina, premija osiguranja forsikringsselskap -et, pl. -j-er осигуравајући завод, осигуравајуће д р у ш т в о * osiguravajući zavod, osiguravajuče društvo forsikringssum -en оситуравајућа сума -к osiguravajuća suma forsikringstaker -en, pl. -e оситураник * osiguranik fors|ktig -e A I) (varsom) опрезан, предострожан, смотрен, обазрив * oprezan

forskning

Vær forsiktig! Буди опрезан! 'År Budi oprezan! 2) (beskjeden) скроман * skroman Han spurte forsiktig om å få bli med Скромно je з а м о л и о да учествује -A- Skromno je zamolio da sudjeluje Han er forsiktig med alkohol Обазриво гшје алкохол Ar Oprezan je s alkoholom forsiktighet -en опрезност, предострожност, смотреност * oprez, opreznost å vise forsiktighet бити опрезан -A- biti oprezan forsiktighetsregler pl. мере предострожности * mjere opreza fors|nk|e -etj-a V 1) успоравати || успорити, одуговлачити, задржавати || задржати * usporavati || usporiti, odugovlačiti, zadržavati || zadržati Et uhell forsinket arbeidet Једна несрећа je ycnoрила рад * Jedna nesreča je usporila rad 2) å bli forsinket закашњавати || закаснити, || з а д о ц т г г и -A- zakašnjavati || zakasniti forsinkels|e -en закашњење * zakašnjenje forsinket -e A закаснели, задоцнели, касан k zakasnio, kasan å værejbli forsinket з а к а ш њ а в а т и || закаснити, || задоцнити * zakašnjavati || zakasniti flere dager forsinket неколико д а н а y закашњењу * nekoliko dana u zakašnjenju forskaling -en оплата (калуп од дасака за бетонирање) -A- opiata (kalup od dasaka za betoniranje) forskans|e -etj-a V seg ушанчивати ce || ушанчити ce, утврђивати ce || утврдити ce, барикадирати ce II забарикадирати ce -A- uiančivati se || ušančiti se, utvrdivati se || utvrditi se, barikadirati se || zabarikadirati se Terroristene forskanset seg i bygningen Терористи cy ce забарикадирали y згради * Teroristi su se zabarikadirali u zgradi forskansning -en шанац, утврђеЕ>е kr šanac, utvrđenje forsk|e -etj-a V истраживати || истражити, бавити ce научним р а д о м * istraživati || istražiti, baviti se znanstvenim radom forsker -en, pl. -e истраживач, научник * istraživač, znanstvenik forskjell -en разлика * razlika til forskjell fra за разлику од Ar za razliku od å gjore forskjell på noen различито поступати према некоме *_različito-postupati-prema-nekome forskjellig -е A 1) (ulik) различит, различан -к različit *Smaken er forskjellig Укуси cy различити -AUkusi su razlidti *forskjellige som natt og dag различити као небо и земља * različiti kao nebo i zemlja 2) (noen) разни -A- razni av forskjellige grunner из разних разлога -A- iz raznih razloga Han har hatt forskjellige jobber И м а о je разних послова Ar Imao je raznih poslova forskjellige slags разноврсни * raznovrsni forskjellsbehandling -en дискриминација * diskriminacija forskning -en истраживање, научни рад, проуча-

forskningsinstitutt

126

forstand

*så det forslår до миле вол>е, доста Ar do mile вање Ar istraživanje. znanstveni rad, proučavanje volje, dosta forskningsinstitutt -et.pl. -/-er научноистраживачки, Han arbeidet så det forslo Радио je да ce све институт -Ar znanstveno-istraživački institut пушило Ar Radio je da se sve pušilo forskningsråd -et, pl. - савет за научни рад * vijeće forslått -e A изубијан, злостављен Ar izubijan, zloza znanstveni rad stavljen forskjønn]e -et/-a V улепшавати || улепшати * forsmak -en наговештај, први знак, предосећај Ar uljepšavati || uljepšati forskrekk|e -etj-a К п л а ш и т и || уплашитн, запрепаnagovještaj, prvi .znak, predosjećaj штавати || запрепастити Ar plaiiti ]| uplašiti, zaDette er bare en forsmak på det som kommer O B O prepaštavati (| zaprepastiti je с а м о проба онога ш т о ће доћи -Ar Ovo je samo å bli forskrekket уплашити ce Ar uplašiti se proba onoga što će doći forskrekkelig -e страшан, ужасан, страховит Ar forsmedelig -e A незгодан, срамотан Ar nezgodan, strašan, užasan, strahovit sramotan Det var et forskrekkelig spetakkel Била je ужасна forsmå -dde V одбијати || одбити, презирати || бука Ar Bila je užasna buka презрети Ar odbijati || odbiti, prezirati || prezreti forskrekkels|e -en ужас * užas forsmådd kjærlighet одбијена љубав Ar odbijena å få seg en forskrekkelse i livet ужаснутн ce Ar ljubav užasnuti se forsnakk|e -etj-a V seg || изланути ce, || истрчати ce, forskrekket -e A запрепашћен Ar zaprepašćen зарицати ce || зарећи ce, грешити || погрешити y forskremt -e A преплашен, препаднут Ar preplašen, говору Ar II izlanuti se, || istrčati se, zaricati se || prepadnut zareći se, griješiti || pogriješiti u govoru forskrift -en пропис, одредба, упутство Ar propis, Han forsnakket seg Омакнуо му ce језик. Излаodredba, uputa нуо ce Ar O m a k n u o mu se jezik. Izlanuo se forskriftsmessig -e A прописан -Ar propisan forsnakkelsje -en омашка y говору Ar omaška u goi forskriftsmessig stand y прописном стању Ar u voru propisnom stanju forsommer -en рано лето Ar rano Ijeto forskudd -et forsnevring -enj-a (med.) сужење Ar suženje 1) аконтација, предујам Ar predujam, akontaforson|e -etj-a V мирити || помприти Ar miriti || cija pomiriti å få forskudd på lønnen добити аконтацију плате *å forsone seg med tanken помирити ce c мишљу * dobiti akontaciju plaće Ar pomiriti se s mišlju 2) på forskudd унапред -Ar unaprijed Han har forsonet seg med sin skjebne П о м и р и о å betale leien på forskudd платити кнрију унапред ce ca својом судбином Ar Pomirio se sa svojom •k platiti stanarinu unaprijed sudbinom *å ta sorgene på forskudd бринути унапред * bri­ forsoning -enj-a помирен>е Ar pomirenje nuti unaprijed forsonlig -e A помирљив Ar pomirljiv forskuddsbetaling -enj-a плаћање унапред Ar forsove -sov V seg || успавати ce, || преспавати ce, plaćanje unaprijed предуго спавати Ar || prespavati se, predugo spaforskuddstrekk -et прелиминарно опорезиван>е, поvati рез плаћен унапред Ar preliminarno oporezivanje, forspill -et предигра Ar predigra porez plaćen unaprijed forspill|e -te V проигравати || проиграти, пропушforskuddsvis AD V унапред Ar unaprijed т а т и II пропустити * proigravati || proigrati, ргоforskutterte -te V давати || дати новац унапред, || puštati II propustiti предујмити -Ar || predujmiti Han har forspilt sine sjanser Проитрао je своје forskyve -skjøv, -skjovet V померати || померити, шансе Ar Proigrao je svoje sanse помицати II помакнути/помаћи Ar pomicati || poforspisje -te V seg преједати ce || прејести ce k maknuti prejedati se || prejesti se _.. Lasten forskjo v seg Товар. ce_ померио Js Teret .se _ ..forsprang -et предност, преимућство * p f e ' d n d š l pomakao å få forsprang på noen измицати || измаћи некоме Timeplanen ble forskjøvet Распоред часова je noAr izmicati || izmaći nekome макнут Ar Raspored časova je pomaknut Han har et forsprang på alle i klassen И з м а к а о je forskån|e -etj-a V штедети || поштедети (некога од свима y разреду Ar Izmakao je svima u razredu нечега) * štedjeti || poštedjeti (nekoga od nečega) Han vant med stort forsprang Победио je далеко forslag -et. pl. - предлог Ar prijedlog испред свих -k Pobijedio je daleko ispred svih å stille/fremsette et forslag поднети предлог Ar forstad -en предграђе Ar predgrade podnijeti prijedlog forstadsban|e -en приградски воз Ar prigradski vlak Forslaget ble forkastet Предлог je био одбачен forstand -en Ar Prijedlog je, bio odbačen 1) (fatteevne) разум, ум, памет Ar razum, um, forslagsstiller -en, pl. -e предлагач Ar predlagač pamet forsljtt -e A похабан, истрошен k iznošen, istrošen *Det går over min forstand To je изнад моје моћи forsluken -t, -kne A похлепан, продржљив Ar pohleсхватаља Ar To je iznad moje moći shvaćanja pan, prodržljiv *Det var til å få forstand av Од тога ce може forslå -slo, slått V бити довољан Ar biti dovoljan м н о г о научити -Ar Od toga se može mnogo naudti -

forstander

127

*å gå fra forstanden изгубитп памет, сићи c ума, шенути * izgubiti pamet, sid s шпа, šenuti *å ha forstand på noe разумети ce y нешто * razumjeti se u nešto 2) (betydning) смисао •* smisao / egentlig forstand y правом смислу речи * u pravom smislu rijed / bokstavelig forstand y буквалном смислу kr u doslovnom smislu i videste forstand y најширем смислу * u najširem smislu forstander -en, pl. -e управник, управитељ ir upravitelj, ravnatelj forstandig -e A разуман, паметан ir razuman, pametan forstavels|e -en префикс, предметак * prefiks, predraetak forsteining -en/-a фосил, окаменотина * fosil, okamenina forstemmende A обесхрабрујући * obeshrabrujud forsterk|e -et/-a V појачавати || појачати ir pojačavati II pojačati forsterker -en, pl. -e појачало * pojačalo forsterkning -en појачање pojačanje forsti!|le -te V seg претварати ce, правити ce * pretvarati se, praviti se forstkandidat -en дипломирани инжењер шумарства ir diplomirani inženjer šumarstva forstokket -e тврдоглав ir tvrdoglav forstoppelse -en (med.) тврда столица, з а т в о р (црева) * tvrda stolica, zatvor (crijeva> forstrek|ke -te V (med.) истезати || истегнути (мишић) * istezati || istegnuti (mišić) forstrekking -enj-a (med.) истезање (мишића) * istezanje (mišića) forstu|e -etj-a V (med.) ишчашивати || ишчашити, II уганути, II ушинути * išcašivati || iščašiti, || uganuti Han hår forstuet hånden И ш ч а ш и л а je руку * Išcašila je ruku forstuing -enj-a (med.) ишчашење, угануће * išcašenje, uganuće forstumm|e -etj-a V || занемети .* || zanijemiti forstyrrle -etl-a V l)'(uroe) сметати (некоме), узнемиравати || узнемирити (некога) * smetati (nekome), uznemiravati || uznemiriti (nekoga) _ Unnskyld at jeg forstyrrer Dem! Извините ш т о Вам сметам! * Oprostite što Vam smetam! 2) (hindre) ометати || омести * ometati || omesti å forstyrre en radiosending ометати радио-емисију * oraetati radio-emisiju 3) (ødelegge) нарушавати || нарушити, реметити II пореметити * narušavati || narušiti, remetiti II poremetiti å forstyrre den offentlige ro og orden н а р у ш а в а т и јавни ред и м и р * narušavati javni red i mir forstyrrek|e -en 1) (det å uroe) узнемиравање, сметање, сметња •к uznemiravanje, smetanje, smetnja Unnskyld forstyrrelsen! Извините на сметњи! * Oprostite na smetnji! 2) (det å ødelegge) сметња, нарушавање, поре-

forsvar

мећај * smetnja, narušavanje, poremećaj forstyrrelser på fjernsynet сметње на телевизији •к smetnje na televiziji forstyrret -e A поремећен * poremećen forstorrje -etj-a V увеличавати || увеличати, увећавати II увећати ir uveličavati || uveličati, uvećavati II uvećati, povećavati || povećati forstorrels|e -en увеличавање, увеличање * uveličavanje forstørrelsesglass -et, pl. - увеличавајуће стакло * povećalo forstå -stod, -stått V 1) разумети, схватати || схватити, разабирати || разабрати -k razumjeti, shvacati || shvatiti Han forstod ordet galt Погрешно je разумео реч Krivo je razumio riječ Vi forstår hverandre Ми ce р а з у м е м о * Mi se razumijemo Hun forstår seg på musikk Она ce разуме y музику k Ona se razumije u glazbu - Jeg forstår meg ikke på ham He схватам ra k Ne shvacam ga 2) å gjore segforstått споразумевати ce || споразумети ce k sporazumijevati se || sporazumjeti se Vi gjorde oss forstått medfakter Споразумели с м о ce гестовима Sporazumjeli smo se gestama 3) (kunne) умети, знати * znati Han forstår å innrette seg Он уме да ce снађе * On se zna snad 4) (mene) подразумевати || подразумети * podrazumijevati || podrazumjeti Hva forstår man med det? Шта ce под т и м п о д р а зумева? к Što se pod" time podrazumijeva? forståelig -e A 1) разумљив, схватљив * razumljiv, shvatljiv en forståelig feil разумљива грешка k razumljiva pogreška 2) å gjore seg forståelig споразумевати ce || cnopaзумети ce k sporazumijevati se || sporazumjeti se forståels|e -en V (oppfatning) разумевање, схватање k razximijevanje, shvaćanje Bildene letter forståelsen av teksten Слике олакшавају разумевање текста * Slike olakšavaju razumijevanje teksta 2) (medfølelse) разумеваље, симпатија kr razumijevanje, simpatija ^Jeghar stor forståelse for det И м а м пуно разумев а њ а з а т о kr Imam puno razumijevanjå za to"~ ; 3) (enighet) споразум * sporazum I å komme til forståelse med noen споразумети ce c неким k sporazumjeti se s nekim forståelsesfull -t, -e A пун разумевања * pun razu­ mijevanjå forståsegpåer -en, pl. -e паметњаковић * pametnjaković forsvar -et 1) одбрана * obrana å ta noen i forsvar узети некога y одбрану * uzeti nekoga u obranu Laget har et sterkt forsvar Т и м има снажну одбрану * Momčad ima snažnu obranu 2) (beskyttelse) з а ш т и т а * zaštita

forsvare

128

forsvar av menneskerettighetene заштита људских права Ar zaštita ljudskih prava 3) (mil.) одбрана, оружане снаге (пл.) * obrana, oružane snage (pl.) sjøforsvaret ратна морнарица Ar råtna mornarica 4) (jur.) бранилаштво, правобранилаштво, одбрана * branilaštvo, pravobranilaštvo, obrana forsvar|e -te V 1) бранити II одбранити * braniti || obraniti å forsvare landet mot angrep бранити земљу од напада ir braniti zemlju od napada Han forsvarte seg i retten Бранио ce на суду ir Branio se na sudu å forsvare tittelen одбранити титулу Ar obraniti naslov 2) (rettferdiggjøre) оправдавати || оправдати Ar opravdavati || opravdati Kan du forsvare det du har gjort? Можеш ли да оправдаш то ш т о си учинио? Ar Možeš li oprav­ dati to što si učinio? forsvarer -en, pl. -e 1) (JM-) бранилац Ar branitelj 2) (sport.) бранич Ar branič forsvarlig -e A који ce може правдати, прихватљив, задовољавајући Ar koji se može pravdati, prihvatljiv, zadovoljavajući Det er ikke forsvarlig å gjore det Такав постулак не може да ce брани Ar Takav se postupak ne može braniti forsvarsdepartement [-mang] -et министарство одбране ir ministarstvo obrane forsvarsløs -e A без одбране, незаштићен Ar bez obrane, nezaštićen forsvarsminister -en, pl. -e министар одбране Ar ministar obrane forsvarsstab -en (mil.) врховни штаб Ar vrhovni stab forsvarstale -en одбрамбени говор, пледоаје Ar obrambeni govor, pledoaje forsvarsvåpen -et, pl. - одбрамбено оружје Ar obrambeno oružje forsverg|e -et(-a V заклињати ce || заклети ce Ar zaklinjati se || zakleti se *En skal aldri forsverge noe Ни y шта ce не треба заклињати Ar Ni u šta se ne treba zaklinjati forsvinne -svant, -svunnet V нестајати || нестати, ишчезавати || ишчезнути, губити ce || изгубити ce Ar nestajati || nestati, išcezavati || iščeznuti, gubid se II izgubiti se — Han er sporlost forsvunnet Нестао je без трага Ar Nestao je bez traga Forsvinn! Губи ce! Ar Gubi se! Håpet forsvinner Нада ce губи Ar N a d a se gubi forsvinningsnummer -et, pl. - изненадно нестајање Ar iznenadno nestajanje forsvinnende A незнатан Ar neznatan forsvinnende liten бескрајно мален Ar beskrajno malen forsvunnet -e ADJ нестао Ar nestao forsyn -et провиђење, провидност Ar providenje, providnost forsyn|e -te V 1) снабдевати || снабдети (некога нечим) -Ar opskrbljavati || opskrbiti (nekoga nečim), snabdije-

forsørgerfradrag

vati II snabdjeti (nekoga nečim) å forsyne markedet med varer снабдети тржиште р о б о м Ar snabdjeti tržište robom 2) å forsyne seg служити ce || послужити ce (нечим) Ar služiti se || poslužiti se (nečim) Varsågod, forsyn deg! И з в о л и , послужи ce! Ar Izvoli, posluži se! Takk, jeg er forsynt Хвала, доста ми je ir Hvala, dosta mi je Gjestene forsynte seg med kaffe Гости cy ce nocлужили кафом Ar Gosti su se poslužili kavom forsyning -enj-a снабдевање Ar opskrba, opskrbfjavanje forsyning av mat снабдевање храном -Ar opskrba hranom å skaffe seg forsyninger av noe снабдевати ce нечим Ar opskrbiti se neéim forsøk -et, pl. 1) (prove) покушај Ar pokušaj et forsøk på tyveri покушај крађе Ar pokušaj krađe Det er forsøket verdt Вреди покушати ir Vrijedi pokušati 2) (eksperiment) опит, експерименат Ar pokus, eksperiment å gjore forsøk på dyr вршити опите на/са животињ а м а Ar vršiti pokuse na/sa životinjama De driver forsøk med en ny sort tomater Испробавају нову врсту парадајза Ar Isprobavaju novu vrstu rajčica forsøk|e -te V покушавати || покушати Ar pokušavati I) pokušati Forsøk en gang til! Покушај ј о ш ј е д н о м ! Ar Pokušaj još jednom! forsøkskanin -en заморче Ar pokusni kunić forsøksstasjon -en опитна станица 'År pokusna stanica forsøm|me -le V занемаривати || занемарити, запуш т а т и II запустити ir zanemarivati || zanemariti, zapuštati || zapusdti Han forsommer sine plikter Запушта своје обавезе Ar Zapušta svoje obaveze å forsømme sitt utseende занемарити изглед Ar zanemariti izgled å ta igjen det forsømte надокнадити пропуштено Ar nadoknaditi propušteno forsømmels|e -en пропуст, нехат, немар Ar propust, nehat, nemar forsømt -e A занемарен--Аг zanemaren forsøpl|e -etj-a Кзагађивати || загадити (отпацима) Ar zagadivati || zagaditi (otpacima) forsøpling -enj-a загађивање (отпацима) -Ar zagadivanje (otpacima) forsørgle -etj-a V издржавати Ar uzdržavati, izdržavad Han forsorger kone og to barn Издржава жену и двоје деце Ar Uzdržava ženu i dvoje djece forsørgelsesbyrd|e -en обавеза издржавања Ar Obveza uzdriavanja forsørger -en, pl. -e који издржава, хранилац Ar skrbnik, hranitelj enslig forsorger самохрана мајка, самохран о т а ц Ar samohrana majka, samohran otac forsørgerfradrag -et, pl. - пореска олакшшда за из-

forsørgerstipend

129

државање чланова породице * poreska olakšica za uzdržavanje članova obitelji forsørgerstipend -et, pl. - стипендија за студенте који издржавају децу * stipendija za studente koji uzdržavaju djecu forsørgertillegg -et, pl. - додатак за издржавање * dodatak za uzdržavanje for så vidt ADV y неку руку, донекле, унеколико, што ce тога тиче * u neku ruku, donekle, unekoliko, što se toga tiče Han har for så vidt rett Донекле je y праву * Donekle je u pravu 1 fort -et (mil.) утврђење, тврђава * utvrđenje, tvrđava fort 2 -e ADJ брз * brz forte bevegelser брзи покрети * brzi pokreti 3 fort ADV 1) брзо -k brzo å kjøre for fort возити пребрзо * voziti prebrzo så fort som mulig што npe * sto prije Klokken går fem minutter for fort С а т жури пет минута kr Sat ide pet rainuta naprijed 2) (lett) лако * Iako Det er fort gjort To ce лако дешава * To se Iako dogada Han kunne fort blitt overkjørt М о г а о je л а к о бити прегажен Mogao je Iako biti pregažen fortann -en, pl. -tenner предњи зуб * prednji zub fortapels|e -en (rei.) пропаст, осуда * propast, osuda evig fortapelse вечно проклетство * vječno ргоkletstvo fortapt -e A изгубљен k izgubljen Vi er fortapt! Г о т о в и смо! * Gotovi smo! *Han er helt fortapt i henne Луди за њ о м * Ludi za njom fortau -et, pl. -f-er т р о т о а р + pločnik, trotoar fort|e -etf-a V seg журити ce || пожурити ce * žuriti se II požuriti se fortegn -et, pl. - (mat., mus.) предзнак * predznak *med motsatt fortegn обрнуто k o b r a u t o fortegnels|e -en сггисак, norrac * spisak, popis fortelle -talte, -talt V причати || испричати, казати, казивати || рећи * pričati || ispričati, kazati, kazivati II reći å fortelle en historie испричати причу * ispričati priču _forteUJng.=en/-a прича, приповетка k priča,-pripov— jetka, pripovijest fortettet -e A: en fortettet stemning напета атмосфера * napeta atmosfera fortgang -en: å gjore fortgang med noe напредовати, убрзати ствар * napredovati, pospješiti, ubrzati stvar fortid -en/-a 1) прошлост * prošlost Det horer fortiden til To припада п р о ш л о с т и * To pripada prošlosti 2) (gram.) п р о ш л о време * prošlo vrijeme forridsminn|e -et, pl. -er старина, историјски споменик * starina, povjesni spomenik forti|e -dde V прећуткивати || прећутати * prešućivati II prešutjeti

fortrolig

fortjen|e -te V заслуживати || заслужити * zasluživati II zaslužiti Hun fortjener ros Она заслужује похвалу * O n a zaslužuje pohvalu *å få lønn som fortjent добити OHO UITO човек заслужи * dobiti ono što čovjek zasluži fortjenest|e -en 1) (profitt) зарада, добитак, добит, профит * zarada, dobitak, dobit, profit Han solgte leiligheten med fortjeneste П р о д а о je стан ca д о б и т к о м k Prodao je stan s dobitkom 2) (fortjenstfull handling) заслуга k zasluga etter fortjeneste no заслузи * po zasluzi Det er hans fortjeneste at... Њ е г о в а je заслуга што ... * Njegova je zasluga što ... fortjenstfull -t, -e A заслужан * zaslužan fortjent -e A заслужен * zaslužen fortjent ros заслужена похвала * zaslužena pohvala fortløpende A текући * tekući fortolk|e -etj-a V тумачити || протумачити, интерпретирати * tumačiti || protumačiti, јтефге^гаи fortoll|e -etj-a V царинити || оцаринити * cariniti || ocariniti Har De noe å fortolle? Имате ли нешто за царињење? к Imate li nešto za carinjenje? Varene må fortolles Робу треба оцаринити * Robu treba ocariniti forton|e -et/-a/-te V seg изгледати, чннити ce -Ar izgledati, činiti se Nå fortoner saken seg helt annerledes Ствар ми сада сасвим друкчије изгледа * Stvar mi sada sasvim drukčije izgleda fortred -en непријатност, неприлика k neprijatnost, neprilika fortreffelig -e A изврстан k izvrstan fortrekke -trakk, -trukket V 1) (forsvinne) повлачити ce || повући ce * povlačiti se || povući se 2) (trekke sammen) искривљавати || искривити (лице) * iskrivljavati || iskriviti (lice) uten å fortrekke en mine a да ce не треггае kr a da se ne trepne fortreng|e -te Кистискивати || истиснути, истеривати II истерати * istiskivati || istisnuti, istjerivati || istjerati fortrinn -et, pl. - предност, првенство, преимућство prednost, prvenstvo _ ... fortrinnsrett -en (право на) предност, првенство (pravo na) prednost, prvenstvo fortrinnsvis AD V првенствено * prvenstveno fortrolig -e A 1) (konfidensiell) поверљив * povjerljiv fortrolige dokumenter поверљива документа * povjerljivi dokumenti en fortrolig samtale поверљив разговор * povje­ rljiv razgovor 2) (som har innsikt i) упознат, утгућен k upoznat, upučen Han er fortrolig med planen Упућен je y план * Upućen je u plan å gjore seg fortrolig med noe упознати ce ca нечим * upoznati se s nečim

fortrolighet

130

forutsetning

uvrijediti (nekoga) 3) (tillitsfull) присан, пријатељски -k prisan, priforulykkje -etj-a К с т р а д а т и || настрадати k stradati jateljski II nastradati fortrolighet -en forum -et, pl. -j-fora форум ir forum 1) (kunnskap) упућеност, познавање * upućeforunderlig -e A чудан, чудноват k čudan, čudnovat nost, poznavanje forundr|e -etj-a V чудити * čuditi 2) (intimitet) присност, поверљшзост * prisnost, poyjerljivost Det forundrer meg ikke To ме не чуди * To me en samtale i all fortrolighet поверљив разговор + ne čudi povjerljiv razgovor å forundre seg чудити ce k čuditi se fortropp -en (mil.) претходница * prelhodnica å bli forundret over noe чудити ce нечему k čuditi fortryllje -et/-a Кчарати |[ очарати * čarati || očarati se nečemu forundret -e A зачуђен k začuđen Vi'ble fortryllet av henne Очарала нас je * Očaraforundring -en чуђење, ншчуђавање * čuđenje, išcula nas je fortryllende A чаробан * čaroban davanje fortsatt ADV ј о ш (увек) k još (uvijek) /// min store forundring на моје велико чуђење * Han er fortsatt medlem Још увек je члан ir Još na moje veliko čuđenje uvijek je član forurens|e -elj-a К з а г а ђ и в а т и || загадити k zagađifortsette -satte, -satt V vati II zagaditi 1) (trans.) настављати || наставити * nastavljati Fabrikken forurenser luften Фабрика загађује II nastaviti ваздух * Tvornica zagađuje zrak Hun fortsatte å skrive Наставшта je да пише k forurenset -e ADJ загађен * zagaden Nastavila je pisati forurensning -enj-a загађење, загађивање, загађе2) (gå videre, intrans.) настављати ce || наставити ност * zagađivanje, zagađenost ce, продужавати ce || продужити ce * nastavljati forurensning av luften загађење ваздуха k zagadise II nastaviti se, produžavati se || produziti se vanje zraka Kampen fortsetter Борба ce наставља k Borba se forurolig|e -et V узнемиравати || узнемирити * uznastavlja nemiravati || uznemiriti Toget fortsetter til Zagreb Boe наставља за Загforut ADV реб * Vlak produžuje za Zagreb 1) (for) forut for пре (нечега), испред (нечега) * * Delte kan ikke fortsette! Тако ce више не м о ж е ! prije (nečega), ispred (nečega) k Tako se više ne može! alt som skjedde forut for mordet све ш т о ce дешfortsettels|e -en наставак * nastavak авало пре убиства к sve što se dogadalo prije Fortsettelse i neste nummer Наставак y следећем ubojstva броју k Nastavit ce se u slijedećem broju *å være forut for sin tid бити испред свог времена fortumlet -e A збуњен k zbunjen * biti ispred svog vremena fortvil|e -te V очајавати * očajavati 2) (framme på båt) напред (на броду/чамцу) * Du må ikke fortvile! Немој да губиш наду! * Ne naprijed (na brodu/čamcu) gubi nadu! forutaneIs|e -en слутња, предосећање, наслућивање *Det er til å fortvile av To je да човек постане * slutnja, predosjećaj, naslućivanje очајан к To je da čovjek postane očajan foruten PREP fortvilels|e -en очајаље, очај * očajanje, očaj 1) (bortsett fra) осим (нечега), поред (нечега) * fortvilet -e A очајан, очајаннчки к očajan, očajosim (nečega) nički Det var tre stykker foruten meg Било je троје et fortvilet forsøk очајнички покушај * očajnički поред мене k Bilo je troje osim mene pokušaj 2) (uten) без * bez fortynn|e -et/-a V разређивати || разредити, разå være foruten noe бити без нечега * biti bez блаживати || разблажити * razrjeđivati || razrijenečega diti, razblaživad jl råzblåziti "forutgående A претходни ir prethodni fort2r|e -te V forutinntatt -e A предубеђен * unaprijed uvjeren 1) (ete) прождирати || прождерати/прождрети en forutinntatt mening унапред створено * proždirati || prožderati/proždrijeti мишљење, предубеђење * unaprijed stvoreno Rovdyret fortærte sitt bytte Звер je прождерала mišljenje плен * Zvijer je prožderala plijen forutse -så, -sett Кпредвиђати || предвидети k pred2) (tære opp) изједати || изјести k izjedati || viđati II predvidjeti izjesti Dette var umulig å forutse O B O ce н и ј е м о г л о Jern fortæres av rust Рђа изједа гвожђе * R đ a предвидети * Ovo se nije moglo predvidjeti izjeda željezo forutseende A fortørnet -e A љут * ljut 1) (framsynt) далековид, који добро предвиђа, fortøy|e -de V привезивати |J привезати (брод/ проницљив * dalekovidan, koji dobro predvida, чамац), везати ужетом к privezivati || privezati pronicljiv (brod/čamac), vezati užetom 2) (klok) обазрив, опрезан * obazriv, oprezan forulemple -etl-a V сметати (некоме), вређати || увforutsetning ren редити (некога) • smetati (nekome), vrijeđati || 1) (betingelse) предуслов, услов, претпоставка

forutsette

131

•k preduvjet, uvjet, pretpostavka under forutsetning av at. под условом да . k pod uvjetom da . 2) (anlegg) услов, квалифитсација kr uvjet, kvalifikacija Han har ingen forutsetninger for å klare oppgaven Нема никаквих квалификација да изврши задатак Nema nikakvih kvalifikacija da izvrsi zadatak forutsette -satte, -satt V 1) (gå ut fra) претпостављати [| претпоставити * pretpostavljati || pretpostaviti Jeg forutsetter at... Претпостављам да ... * Pretpostavljara da ... forutsatt at под условом да, ако * pod uvjetom da, a k o 2) (vare avhengig av) зависити (од нечега) k zavisiti (od nečega) Et godt resultat forutsetter hardt arbeid Д о б а р peсултат зависи од напорног рада * D o b a r rezultat zavisi od napornog rada forutsi -5a. -sagt V предсказивати || предсказати ir predskazivati || predskazati forutsigelse -en предсказање, предвиђање * predskazivanje, predvidanje forvalt|e -et/-a V располагати (нечим), руководити (нечим) * raspolagati (nečim), rukovoditi (nečim) forvaltning -enj-a управа, администрација * uprava, administracija den offentlige forvaltning државна администрација * državna administracija forvandl|e -et/-a V претварати || претворити, преображавати || преобразити * pretvarati || pretvoriti, preobražavati || preobraziti Ørkenen er forvandlet til en hage Пустиња ce претворила y башту * Puštinja se pretvorila u vrt Du er helt forvandlet! Ти си ce потпуно преобразио! к Ti si se p o t p u n o preobrazio! forvandling -enj-a преображај, претварање * ргеobrazba, pretvaranje forvansk|e -etj-a V 1) (fordreie) искривљавати || искривити, изопачивати || изопачити, извртати || изврнути к iskrivljavati || iskriviti, izopačivati || izopačiti, izvrtati II izvrnuti å forvanske kjensgjerningene нзврнути чиљенице * izvrnuti činjenice 2) (forfalske) фалсификовати * falsificirati, patvoriti forvanskning -enj-a искривљење, изопачење * iskrivljenje, izopačenje forvaring -enj-a 1) (oppbevaring) чување * čuvanje å ta noe i forvaring п р к м и т и н е ш т о не чување k priraiti nešto na čuvanje 2) (jur.) притвор * pritvor å ta noen i fengslig forvaring cf авити некога y притвор * staviti nekoga u pritvor forvarsel -et, pl. -j-sler наговештај, предзнак * nagovještaj, nagovijest, predznak forveien: i forveien унапред k unaprijed å gå i forveien ићи унапред/испред * ići unaprijed/ ispred

f o r v r i

lang tid i forveien дуго времена унапред k dugo vremena unaprijed forveksI|e -etj-a V мешати || помешати, бркати || побркати * miješati || pomiješati, brkati || pobrkati Unnskyld, jeg forvekslet deg med din søster Извини, побркао сам те ca твојом сестром * Oprosti, pobrkao sam te s tvojom sestrom forveksling -enj-a мешање, бркаље, забуна * miješanje, brkanje, zabuna De er til forveksling like Толико личе један на другога да их човек не може разликовати * Toliko liče jedan na drugoga da ih čovjek ne može razlikovati forvell|e -aj-elj-velte V å forvelle grønnsaker барити || обарити поврће * pariti II opariti povrće forvent|e -etj-a V очекивати kr očekivati forventning -en очекивање k očekivanje *Det gikk over all forventning И ш л о je боље од сваког очекивања * Išlo je bolje od svakog očekivanja mot all forventning против очекивања * protiv očekivanja forventningsfull -e A пун очекивања * pun očekivanja forverr|e -etj-a погоршавати || погоршати * pogoršavati || pogoršati Tilstanden har forverret seg С т а њ е ce погоршало Stanje se pogoršalo forverring -enj-a погоршан>е * pogoršanje forvikling -en заплет, замршеност, запетљаЕПгија kr zaplet, zamršenost, zapetljancija forvill|e -etj-a V seg || залутати k \\ zalutati Gutten forvillet seg inn i skogen Дечак je залутао y шуму Dječak je zalutao u šumu forvirrje -etj-a V збуњивати || збунити, пометати || помести, II смести * zbunjivati || zbuniti, || smesti Hans oppførsel forvirret meg Њ е г о в о понашање ме je збунило k Njegovo ponašanje me je zbunilo et forvirrende svar одговор који збуњује * odgovor koji zbunjuje forvjrret -e A збуњен -k zbunjen å bli forvirret збунити ce * zbuniti se forvirring -enj-a збуњеност, сметеност, збрка, пометеност * zbunjenost, smetenost, zbrka, p o metnja Det oppstod full forvirring Н а с т а л а ј е . п о т п у н а збрка * Nasta'la je potpuna zbrka forvjs|e -te V протеривати || протерати, прогањати/прогонити || прогнати k protjerivad II protjerati, proganjati/progoniti || prognad forviss|e -etj-a V å forvisse seg om noe уверавати ce || уверити ce y нешто, убеђивати ce || убедити ce y нешто * uvjeravad se || uvjeriti se u nešto forvreng|e -te V искривљавати || искривити, изопачивати || изопачлти, изобличавати || изобличити * iskrivljavati || iskriviti, izopačivad || izopačiti, izobličavati || izobličiti *å gi et forvrengt bilde av noe дати искривљену слику нечега * dati iskrivljenu sliku nečega forvri -dde V (med.): å forvri armen || истегнути, ||

forværelse

132

извити, II извинути, II ишчашити * || istegnuti, || izviti, II izvinuti, || iščašiti forværels|e -et, pl. -er предсобље * predsoblje forward ffårverd] -en (sport.) навални играч * navalni igrač e forynget " Л подмлађен Ar podmlađen å bli forynget подмлађивати ce || подмладити ce • pomladivati se || pomladiti se foræring -en поклон Ar poklon forøk|e -et/-a/-te V повећавати || повећати, проширивати II проширити Ar povećavati || povećati, proširivati || proširid Familien ble forøket Породида ce повећала Ar Obitelj se povećala for øvrig ADV 1) (ellers) иначе, поред тога Ar inače, osim toga For ovrig har jeg ingenting å si П о р е д тога н е м а м шта да кажем Ar Osim toga nemam što reći 2) (forresten) уосталом Ar uostalom Jeg er for ovrig ikke helt sikker på om ... Уосталом, нисам сасвим сигуран да л и . . . -Ar Uostalom, nisam sasvim siguran da li... forårsak|e -etj-a V узроковати || проузроковати, изазивати || нзазвати Ar uzrokovati || prouzrokovati, izazivati || izazvati Røyking kan forårsake lungekreft Пушење може да проузрокује рак на плућама Ar Pušenje može prouzrokovati rak na plućama fosfor -en фосфор Ar forsfor foss -en 1) (vannfall) водопад, слап * vodopad, slap 2) (fig.) бујица Ar bujica en foss av ord бујица речи Ar bujica riječi foss|e -etj-a тећи || потећи y бујици, куљати Ar teći I) poteći u bujici, kuljati Vannet fosset inn Вода je куљала унутра -Ar Voda je kuljala unutra Regnet fosser ned Киша лије као из кабла Ar Kiša lijeva kao iz kabla fossekall -en (zool.) (Cinclus Cinclus) водени кос, брљак Ar vodeni kos, brljak fossjl -et, pl. -j-er фосил Ar fosil fosskok|e -te V врети (јако) A: vreti (јако), ključati foster -et, pl. -j-tre 1) ембрион, ембрио, заметак Ar zametak, embrij 2) (etter 3 måneder) фетус Ar fetus fosterbarn -et, pl. - подсвојче, храњеник Ar posvoj~cé7 nranjenik fosterfar -en, pl. -fedre поочим Ar poočim fosterforeldre pl. поочим и помајка Ar poočim i pomajka fosterhjem -met, pl. - породица која прима децу на старање * obitelj koja prima djecu pod starateljstvo fostervannspreve -en (med.) проба плодове воде Ar proba plodne vode. fostr|e -etj-a V одгајати || одгајити ir odgajati || odgojid fot -en, pl. føtter 1) нога, стопало Ar noga, stopalo å gå til fots ићи пешке Ar ići pješice foten på en strømpe стопало чарапе Ar stopalo čarape

fotofinish

*Jeg vil ikke sette min fot der! He желим гамо ни ногом да крочим! Ar Ne želim tamo ni nogom zakročiti! Ved foten gevær! K нози! -Ar К nozi! *å være rask til fots бити лаког корака Ar biti laka koraka *å stå på godfot med noen бити c неким на доброј нози Ar biti s nekim na dobroj nozi *på stående fot из ових стопа, сместа -Ar iz ovih stopa, smjesta *å leve på stor fot живети на велихој нози Ar živjeti na velikoj nozi *å få en fot innenfor убацити ce Ar ubaciti se *å få kalde fotter уплашити ce, посумњати y ycnex Ar uplašiti se, posumnjati u uspjeh *Det er lett som fot i hose To je лако да не може бити лакше Ar To je Iako da ne može biti lakše *å bringe på fote igjen поставити нешто на чврсте/ здраве ноге Arpostaviti nešto na čvrste/zdrave noge *å stå på svake føtter стајати на стакленим ногама Ar stajati na staklenim nogama *å slå ned for fote потући до ногу Ar potući do nogu *å konkurrere på like fot med noen конкурисати c неким под једнаким условима Ar konkurirati s nekim pod istim uyjetima *å stå på like fot med noen бити c неким на равној нози Ar biti s nekim na ravnoj nozi 2) (mål) стопа -Ar stopa en båt på 20 fot чамац од 20 стопа * čamac od 20 stopa rentefot каматна стопа Ar kamatna stopa 3) (nederste del av noe) подножје Ar podnožje vedfoten av fjellet y подножју брда ir u podnožju brda fotavtrykk -et, pl. - отисак стопала Ar otisak stopala fotball -en 1) (idrettsgren) фудбал, ногомет Ar nogomet å spille fotball играти фудбал Ar igrati nogomet 2) (ball) фудбалска лопта Ar nogometna Iopta fotballban|e -en фудбалско игралиште, стадион Ar nogometno igralište, stadion fotballag -et. pl. - фудбалски тим Ar nogometna momčad fotballkamp -en фудбалска утакмшда Ar nogometna utakmica _ fotballspiller -en, pl. -e фудбалер Ar nogométas fotbrems -en ножна кочншда -Ar nožna kočnica fotfest|e -et упориште, чврсто место за ноге * uporište, čvrsto mjesto za noge å miste fotfestet изгубити т л о под ногама -Ar izgubiti tlo pod nogama fotgjenger -en, pl. -e пешак ir pješak fotgjengerfelt -et, pl. - пешачки прелаз, зебра -A: pješački prijelaz, zebra fotnotje -en фуснота ir fusnota foto -et, pl. - фотографија, снимак, слика, фотос Ar fotografija, snimak, slika, fotos fotoalbum -et, pl. - албум ca фотографијама * al­ bum sa fotografijama fotoapparat -et, pl. -j-er фото-апарат -Ar foto-aparat fotofinish -en фото-финиш -Ar foto-finiš

fotoforretning

133

fotoforretning -en продавнида фотографског прибора -к prodavaonica fotograf'skog pribora fotograf -en фотограф * fotograf fotografene -te V фотографисати, сликати, снимати II снимити * fotografirati, slikati, snimati || snimiti fotografi -et, pl. -j-er фотографија, снимак, слнка * fotografija, snimak, slika fotografiapparat -et, pl. -l-er фото-апарат ir fotoaparat fotokopi -en фотокопија * fotokopija fotokopiene -te V фотокопирати * fotokopirad fotomontasj|e -en фото-монтажа * foto-montaža fotostatkopi -en фотокопија * fotokopija fotoutstyr -et фотографски прибор * fotografski pribor fotplei|e -en педикдир * pedikura fotsopp -en (med.) гљивице (пл.) на нози * gljivice (pl.) na nozi fotspor -et, pl. - стопа, траг стопала * stopa, trag stopala *å gå i noens fotspor поћи нечијим стопама * poći nečijim stopama fotsål|e -en табан, стопало * taban, stopalo fottrinn -et, pl. - корак * korak fottur -en излет пешке, пешачење k izlet pješice, pjesačenje fotturist -en турнста пешак -k turist pješak fottøy -et обућа k obuća foyer -* foajé fra PREP 1) (om tid, avstand) од (нечега) ir od (nečega) Han arbeider fra 9 til 4 Ради од 9 до 4 kr Radi od 9 do 4 fra november til januar од новембра до јануара * od studenog do siječnja å reise fra Oslo til Bergen путовати од Осла до Бергена * putovati od Osla do Bergena å trekke 3 fra 10 одузети 3 од 10 k oduzeti 3 od 10 100 meter fra sjoen 100 метара од м о р а * 100 raetara od mora en presang fra far поклон од оца ir poklon od oca 2) (ved bevegelse fra «i» noe) из (нечега) * iz (nečega) leg er fra Norge Ja сам из Норвешке * Ja sam iz Norveške Han kommer fra Amerika Д о л а з и из Америке k Dolazi iz Amerike 3) (ved bevegelse fra «på» noe) c(a) нечега k s(a) nečega Han kommer fra konsert Д о л а з и ca концерта * Dolazi s koncerta Han falt fra et tre П а о je ca дрвета ir Pao je s drveta å oversette fra norsk преводити ca норвешког * prevoditi s norveskog fra ost ca истока * s istoka å se noe fra vinduet гледати нешто ca прозора k gledati nešto s prozora larm fra gaten бука ca улице * buka s ulice 4) *fra og med почев од. рачувајући од * počev od, računajući od

fraktfart

*Han er helt fra seg Избезумљен je * Izbezumljen je *å være fra seg av glede бити ван себе од радости kr biti van sebe od radosti i *Det gjor ikke noe fra eller til To нит помаже нит одмаже * To nit pomaže nit odmaže frabe -bad, -bedt V seg з а м о л и т и да ce нешто не уради, не допуштати * zamoliti da se nešto ne uradi, ne dopuštati Jeg fraber meg spydige kommentarer И, м о л и м без пакосних примедби * I, molim bez pakosnih primjedbi Det skal jeg ha meg frabedt! To не прихватам! * To ne prihvaćam! fradrag -et, pl. - одбитак * odbitak Han fikk fradrag i straffen Смањена Nfy je казна Smanjena mu je kazna skattefritt fradrag пореска олакштгда k porezna olakšica fradragsberettiget -e A који ce може одбити (од пореза) * koji se može odbiti (od poreza) frafalle -falt V одустајати || одустати (од нечега) * odustajati || odustati (od nečega) å frafalle tiltale одустати од оптужбе * odustati od optužbe Jeg frafaller ordet Одустајем (од учешћа y дискусији) к Odustajem (od sudjelovanja u diskusiji) å frafalle et krav одустати од захтева * odustati od zahtjeva fraflytt|e -etl-a V напуштати || напустити пребивалиште, исељавати ce || иселити ce * napuštati || napustiti prebivalište, iseljavati se || iseliti se fragment -et, pl. -f-er одломак, фрагмент к odlomak, fragment frakk -en 1) (ytterplagg for menn) (мушки) капут * (muški) kaput vinterfrakk зимски капут k zimski kaput 2) (kittel) м а н т и л * mantil regnfrakk кишни мантил k kišni mantil legefrakk лекарски мантил ir Iiječnički mantil fraksjon -en фракција, група k frakcija, grupa frakt -en 1) (det å frakte) превоз, транспорт, подвоз * prijevoz, transport, podvoz Varene ble skadet under frakten Роба je оштећена y превозу kr Roba je oštećena u prijevozu 2) (gods) роба, товар, терет ir, roba, teret Frakten var ikke forsikret -Роба -није била-оеигу-рана * R o b a nije bila osigurana 3) (betaling) возарина k vozarina . fraktbrev -et, pl. - товарни лист, теретница * teretnica, tovarai list frakt|e -etl-a V превозити || превести, транспортирати k prevoziti || prevesti, transportirati . . Varene ble fraktet med jernbane Робу cy превезли железницом * Robu su prevezli željeznicom fraktfri -tt, -e A без подвоза, без возарине * bez podvoza, bez vozarine frakteskut |e -enj-a теретни брод, теретњак teretni brod, teretnjak fraktfart -en теретна пловидба * teretna plovidba Skipet går i fraktfart Б р о д иде на теретној лини-

fraktmarked

134

ји * Brod ide na teretnoj liniji fraktmarked -et превозно тржиште Ar prijevozno tržište fraktutgifter pl. превозни трошкови Ar prijevozni troškovi fram AD V = hem 1) (forover) напред * naprijed Kom litt lenger fram! Д о ђ и т е м а л о напред! k Dodite malo naprijed! *fram og tilbake т а м о и натраг * tamo i natrag å komme seg fram i verden напредовати y животу Ar napredovati u životu litt lenger fram i tiden нешто касније Ar nešto kasnije 2) (ul) напоље. ван, на видело к van, vani, na vidjelo Kom fram fra skjulestedet! Изнђи из свог скровишта! * Iziđi iz svog skrovišta! Solen kom fram Сунце ce појавило * Sunce se pojavilo frambringe -brakte, -brakt V 1) (skape) производити, стварати [| створити Ar proizvoditi, stvarati || stvoriti å frambringe et mesterverk створити ремек-дело k stvoriti remek-djelo 2) (forårsake) || проузроковати * || prouzrokovati Undertrykkelse kan frambringe vold Тлачење може да проузрокује насиље kr Tlačenje može prouzrokovati nasilje framdrift -en 1) (tekn.) погон * pogon 2) (fig.) побуда, подстрек * pobuda, poticaj framfor PREP 1) (foran) испред (нечега), пред (нечим), пре (нечега) * ispred (nečega), pred (nečim), prije (nečega) Han så reven like framfor seg Видео je лисицу одмах испред себе * Vidio je lisicu odmah ispred sebe framfor alt пре свега * prije svega 2) (ved sammenligning) од (нечега), него * od (nečega), nego Jeg foretrekker kaffe framfor te Више в о л и м кафу од чаја * Više volim kavu od čaja framgang -en напредак, успех * napredak, uspjeh Eleven hadde framgang på skolen Ученик je д о б р о напредовао y школи * Učenik je d o b r a n a p r e d o vao u školi framgangsmåt|e -en поступак, начин рада * postupak, način rada å bruke riktig framgangsmåte правилно поступати •A: pravilno postupati framgå -gikk, -gått V произлазити, показивати ce || показати ce * proizlaziti, pokazivati se || pokazati se Det framgår av undersøkelsen at... Истраживање покузује да ... * Istraživanje pokazuje da ... framhev|e -etj-a Кистицати || истаћи, наглашавати II нагласити • isticati || istad, naglašavati || naglasid Kjolen framhever formene Хаљнна истиче облихе •Ar Haljina ističe oblike

frammøte

framholdje V истицати || истаћи k isticati || istad framifrå A (fam.) нзванредан * izvanredan framkal|Ie -te V 1) (forårsake) изазивати || изазвати, узроковати II проузроковати -Ar izazivati || izazvati, uzrokovati II prouzrokovati Planen framkalte protester План je изазвао npoтесте -Ar Plan je izazvao proteste 2) (film) развијати || развити (филм) Ar razvijati II razviti'(film) 3) å framkalle noe i minnet побудити нешто y сећању Ar pobuditi nešto u sjećanju 4) (kalle fram) звати (некога да изиђе) * zvati (nekoga da izide) Skuespilleren ble framkalt mange ganger Глумца cy неколико пута враћали на сцену -A: Glumca su nekoliko puta vraćali na pozornicu framkommelig -e A проходан k prohodan Veien var ikke framkommelig Пут je био непроходан Ar Put je bio neprohodan framkomstmiddel -et. pl. -/-dier превозно средство Ar prijevozno sredstvo framlegg -et, pl. - предлог Ar prijedlog å gjore framlegg om noe предложитн нешто k predložiti nešto framlei|e -enf-a посредно изнајмљнвање * posredno iznajmljivanje Framleie av leiligheten er ikke tillatt Стан ce не сме изнајмити другим -A: Stan se ne smije iznajmiti drugima Vi bor på framleie Унајмљујемо стан од некога који je и сам постанар к Unajmljujemo stan od nekoga koji je i sam podstanar framleis —> fremdeles framme ADV 1) (mots. bak) напред, спреда, на челу -A: napri­ jed, sprijeda, na čelu Han satt langt framme i toget Седео je сасвим напред y возу Ar Sjedio je sasvim naprijed u vlaku Det står lengst framme i boken To пише сасвим на почетку књите Ar To piše sasvim na početku knjige Barnet er langt framme for sin alder Дете je напредно за своје године -A: Dijete je napredno za svoje godine 2) (ved målet) на циљу -Ar na cilju Nå er vi snart framme Сад ћ е м о скоро стићи -A: - Sad ćemo skoro stid — 3) (synlig) на видику Ar na vidiku Bokene lå framme Књите cy биле изложене Ar Knjige su bile izložene Maten stodframme Храна je била изнета * Hrana je bila iznijeta 4) (aktuell) актуелан Ar aktualan Delte spørsmålet har vært mye framme i det siste Ово питање je било врло актуелно y последње време Ar Ovo pitanje je bilo vrlo aktualno u posljednje vrijeme frammet|e -et учешће (публике), долажење -A: sudjelovanje (publike), dolazenje Det var godt frammote ved valget Проценат учешћа на изборима je добар * Procent sudjelovanja na izborima je dobar

frammøteprosent

135

frammøteprosent -en проценат учешћа (на изборима и сл.) * procent sudjelovanja (na izborima i sl.) framover ADV напред * naprijed å boye seg framover нагнути ce напред * nagnuti se naprijed Arbeidet går raskt framover Рад брзо напредује * Rad brzo napreduje / tiden framover y предстојећем времену * u predstojecem vremenu frampå PREP (senere) касније * kasnije frampå dagen касннје y току дана * kasnije u toku dana frampå ADV близу k blizu å holde seg frampå показати ce k pokazati se *å slå frampå om noe набацити нешто (y разговоpy) * nabaciti nešto (u razgovoru) framset|e -et, pl. -er предње седиште * prednje sjedalo framsette -satte, -satt V износнти || изнети, постављати II поставити * iznositi || iznijeti, postavljati II postaviti å framsette et forslag изнети предлог k iznijeti prijedlog å framsette et krav поставити захтев k postaviti zahtjev framsidje -enj-a предња страна * prednja strana framskritt -et напредак * napredak å gjore framskritt напредовати, постићи напредак * napredovati, postići napredak framskynd|e -te V убрзавати || убрзати * ubrzavati II ubrzati å framskynde avreisen пожурити c одласком * požuriti s odlaskom framstil|le -te V 1) (produsere) производити || произвести k proizvoditi II proizvesti Papir framstilles av tre Папир ce производи из дрвета * Papir se proizvodi iz drveta 2) (skildre) приказивати, представљати k prikazivati, predstavljati Maleriet framstiller en solnedgang Слика представља залазак сунца * Slika predstavlja zalazak sunca 3) å framstille seg til eksamen појавити ce на испиту * pojaviti se na ispitu Den tiltalte ble framstilt i retten Извели cy оптужеH o r пред судију * Izveli su optuženog pred sucaframstilling -enj-a 1) (produksjon) производња k proizvodnja framstilling av kunstgjødsel производња вештачког ђубрива к proizvodnja umjetnqg gnojiva 2) (skildring) приказ, приказивање, опис * prikaz, prikazivanje, opis framstøt -et, pl. 1) (angrep) испад, налад * ispad, napad 2) (anstrengelse) напор * napor framstående A 1) (som stikker fram) истурен * isturen framstående tenner истурени зуби k istureni zubi 2) (fremragende) нстакнут k istaknut framsynt -e A далековид, проницљив * dalekovidan, pronicljiv 1

2

fravær

framtid -enj-a 1) будућност * budućnost i nærmeste framtid y скорој будућности * u skoroj budućnosti Det vil framtiden vise Нек будућност то покаже * Nek budućnost to pokaže for framtiden y будућности * u budućnosti 2) (gram.) будуће време, футур * buduće vrijeme, futur framtidig -e A будући k budući framtidsutsikter pl. изгледи за будућност к izgledi za budućnost framtoning -en појава, фнгура * pojava, figura framtre -trådte, -trådt V појављивати ce || појавити ce, наступати || наступити * pojavljivati se || po­ javiti se, nastupati || nastupiti framtredende A истакнут k istaknut en framtredende person истакнута личност * istaknuta ličnost franker|e -te V стављати || ставити марку (на писмо) * stavljati || staviti marku (na pismo) Frankrike (geogr.) Фрашгуска k Francuska fransk -e A француски francuski Hun er fransk Она je Францускиња k Ona je Francuskinja franskmann -en, pl. -menn Франтдуз * Francuz franskbrød -et, pl. - врста белог хлеба k vrsta bijelog kruha . . fraråd|e -te V одговарати (некога од нечега), одвраћати II одвратити (некога од нечега) -к odgovarati (nekoga od nečega), odvraćati || odvratiti (nekoga od nečega) Jeg fraråder deg å gjore det Саветујем ти да то не чиниш * Savjetujem ti da to ne činiš fras|e -en фраза * fraza Det er bare fraser To cy празне речи * To su prazne riječi frasemaker -en, pl. -e причало k pričalo frasi -sa, -sagt V seg одрицати ce || одрећи ce (нечега) * odricati || odreći se (nečega) Prinsen frasa seg tronen Принц ce одрекао npeстола * Princ se odrekao prijestolja å frasi seg gjenvalg одрећи ce поновног избора * odreći se ponovnog izbora fraskilt -e A разведен, растављен k: razveden, rastavljen fraskrive -skrev, -skrevet Kseg одрицати ce |J одрећи - ce-*-odricati se II odreći se å fraskrive seg ansvaret одрећи ce одговбрности" * odreći se odgovoraosti fraspark -et, pl. - почетни ударац (y фудбалу) * početni udarac (u nogometu) frastøtende A одвратан * odvratan . frata -tok, -tatt Кодузимати || одузети k oduzimati If oduzeti fratre -trådte, -trådt V повлачити ce || повући ce (ca положаја) * povlačiti se || povući se (s položaja) fratredelsfe -en повлачење (ca положаја) kr povlačenje (s položaja) fravike -vek, -veket V одустајати || одустати (од нечега), уступати || уступити * odustajati || odustati (od nečega), ustupati || ustupiti fravær -et одсуство, изостанак к odsutnost, izo-

fraværende

136

stanak ulovlig fravær неоправдан изостанак -k neopravdan izostanak å fore fravær i klassen водити дневник изостанака ca наставе -k voditi dnevnik izostanaka sa nastave fraværende A 1) одсутан k odsutan 2) (ånds-) расејан, одсутан k rastresen, odsutan fred -en мир k mir å slutte fred склоггити/закључити мир * sklopiti/ zaključiti mir La meg være i fred! Пусти ме на миру! к Pusti me na mini! i fred og ro на миру * na mini å holde fred бити миран k biti miran *å ane fred og ingen fare не слутити зло * ne slutiti zlo fredag -en п е т а к * petak fred|e -etj-a V штитити || заштитити законом, стављати II ставити под заштиту * štititi || zaštititi zakonom, stavljati || staviti pod zaštitu Bygningen er fredet Зграда je под з а ш т и т о м k Zgrada je pod zaštitom Ørnen er fredet Opao je заштићена врста * Orao je zaštićena vrsta fredelig -e A 1) (rolig) миран k miran et fredelig sted мирно место * mirno mjesto 2) (ukrigersk) мирољубив, мирнодопски * miroljubiv, mirnodopski fredelig sameksistens мирољубива коегзистенциja * miroljubiva koegzistencija utnyttelse av atomkraft tilfredelige formål коришћење нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе * korištenje nuklearae energije u mirnodopske svrhe fredløs -/, -e A ван закона, прогнан * van zakona, prognan å lyse noen fredlos ставити некога ван закона * staviti nekoga van zakona fredning -en заштита (животиња, биљки, зграда и сл.) к zaštita (životinja, biljki, zgrada i sl.) Nå er det fredning på rein Сада je ловостај на ирвасе • Sada je lovostaj na sobove fredsavtal|e -en мировни уговор, уговор o миру * mirovni ugovor, ugovor o m i m fredsbevarende A: fredsbevarende styrker мировне снаге * mirovne snage fredsdue '-érif-атолуб мира kgolub mira fredselskende A мирољубив k miroljubiv fredsforhandlinger pl. преговори o миру k pregovori o mini fredskonferanse -en мировна конференција * mirovna konferencija fredskorps -et, pl. - мировни корпус k mirovni korpus fredsommelig -e A мирољубив, миран k miroljubiv, miran fredspris -en: Nobels fredspris Нобелова награда за мир * Nobelova nagrada za mir fredsprisvinner -en, pl. -e добитник Нобелове награде за мир * dobitnik Nobelove nagrade za mir fredstid -enj-a мирно доба k mirno doba freelancer -en, pl. -e хонорарац * honorarac

fremmedkontor

fregn|e -enj-a пега (на кожи) * pjega (na koži) fregnet -e A пегав + pjegav freidig -e A 1) (med friskt mot) смео, одважан, одлучан k smion, odvažan, odlučan Hun gikk freidig i gang med arbeidet Одважно ce бацила на посао * Odvažno se bacila na posao 2) (frekk) дрзак * drzak Han var freidig nok til å påstå at... Био je довољно дрзак да тврди да ... * Bio je dovoljno drzak da tvrdi da ... frekk frekt, -e A безобразан, дрзак, бестидан * bezobrazan, drzak, bestidan å gi et frekt svar одговорити безобразно * odgovoriti bezobrazno Det er frekt! To je безобразлук! k To je bezobrazluk! frekkhet -en безобразлук, безобразност, дрскост k bezobrazluk, bezobraznost, drskost frekvens -en фреквенција, учесталост k frekvencija, učestalost frels|e' -enj-a спас, спасавање k spas, spasavanje 2 frels|e -te V избављати || избавити, спасавати || спасти * izbavljati || izbaviti, spasavati || spasiti å frelse noen fra en fare избавити некога од опасности к izbaviti nekoga od opasnosti Frelsesarméen Војска спаса -k Vojska spasa frem -» fram f r e m — • framfremad ADV напред * naprijed fremdeles ADV (још) увек * (još) uvijek fremm|e -etj-a V унапређивати || унапредити * unapredivati || unaprediti et bidrag til å fremme samarbeidet допринос унапређивању сарадње * doprinos unapređivanju suradnje 2) å fremme et forslag подноситн || поднети предлог к podnositi || podnijeti prijedlog fremmed -e A 1) (utenlandsk) стран, т у ђ * stran, tud fremmede språk страни језици k strani jezici i et fremmed land y туђој земљи k u tudoj zemlji 2) (ukjent) непознат, стран * nepoznat, stran Jeg er fremmed i denne byen He познајем овај град * Ne poznajem ovaj grad En slik folelse er meg helt fremmed Такав осећај ми je сасвим стран * Takav mi je osjećaj sasvim stran 3) (gjest) гост k gost Vi skal ha fremmede i aften И м а ћ е м о госте вечеpac Imat ćemo goste večeras fremmedarbeider -en, pl. -e страни радник, «гастарбајтер» * strani radnik, «gastarbajten> fremmedarbeiderforening -en удружење страних радника * udruženje stranih radnika fremmedarbeiderkontor -et општинска служба за стране раднике к općinska služba za strane radnike fremmedforskrift -en пропис o страним држављанима * propis o stranim državljanima fremmedkontor -et завод за регистрацију страних држављана к zavod za registraciju stranih državljana

fremmedlegeme

137

fremmedlegem|e -et. pl. -er (med.) страно тело -Ar strano tijelo fremmedlov -en закон o страним држављанима ir zakon o stranim državljanima fremmedord -et, pl. - страна реч, туђица * strana riječ, tuđica fremmedspråklig -e A: fremmedspråklige elever ученици којима норвешки није матерњи језик * učenici kojima norveški nije materinski jezik fremragende A изванредан, истакнуг * izvanredan, istaknut 1 fremst -e ADJ 1) први * prvi Han satt i den fremste raden Седео je y првом реду ir Sjedio je u prvom redu * i fremste rekke y првом реду ic u prvom redu 2) (betydeligst) истакнут * istaknut Han er en av våre fremste kunstnere Један je од наших најистакнутијих уметника ir Jedan je od nasih najistaknutijih umjetnika 2 fremst ADV напред, на челу * naprijed, na čelu å gå fremst i opptoget ићи на челу поворке * ići na čelu povorke *forst og fremst пре свега -Ar prije svega fres|e -te V 1) (brase) цврчати, прштати * cvrčati, prštati Fettet freser i pannen М а с т цврчи y тигању -A: Mast cvrči u tavi å frese lok i smor пржити лук на маслацу -Ar pržiti luk na maslacu 2) (hvese) фркати || фркнути -Ar frkati || frknuti Hun freste som en katt Фркала je као мачка * Frkala je kao mačka 3) (tekn.) глодати || оглодати, фрезатн * glodati II oglodati, frezati fresemaskin -en глодалица, фрез-машина * glodalica freskomåleri -et, pl. -J-er фреска * freška fri' -tt. -e A 1) слободан ir slobodan å sette fri ослободити, пустнти на слободу * osloboditi, pustiti na slobodu å være fri som en fugl бити слободан као птица -Ar biti slobodan kao ptica fri oppdragelse слободно васпитање * slobodan odgoj å stille noen fritt не постављати некоме услове * ne postavljati nekome uvjete ~ åTaTseg fri узети слободно од посла * uzeti slobodno od posla Jeg har fri i dag Данас сам слободан * D a n a s sam slobodan De fikk fri fra skolen Пуштени cy ca часова * Pušteni su sa nastave å gå fri избегавати || избећи * izbjegavati || izbjeci å slippe fri for straff избећи казну -Ar izbjeći kaznu Ordet er fritt Реч je слободна * Riječ je slobodna *å ha ryggen fri имати чисту заледину -Ar imati čistu zaledinu *å gi noen frie hender оставити некоме одрешене руке Ar ostaviti nekome odriješene ruke 2) (åpen) отворен * otvoren Huset ligger fritt Кућа je на отвореном терену

frigjøringsdag

ir Kuća je na otvorenom terenu ute i det fri под ведрим небом * na zraku, u prirodi 3) (gratis) бесплатан Ar besplatan fri kost og losji бесплатни стан и храна -Ar besplatni stan i hrana fri adgang бесплатан улаз Ar besplatan ulaz 2 fri -dde V (befri) ослобађати || ослободити * oslobadati || osloboditi å fri seg fra mistanke ослободити ce сумње Aosloboditi se sumnje Jeg kan ikke fri meg fra det inntrykk at... He могу да ce отмен утиску да ... Ar Ne mogu se oteti utisku da ... *Fri og bevare meg! Боже сачувај! -Ar Bože sačuvaj! 3 fri -dde V (tilby ekteskap) просити || запросити * prositi II zaprositi å fri til en jente запросити девојку ir zaprositi djevojku fridag -en слободан дан Ar slobodan dan frier -en. pl. -e просилац, просац Ar prosilac, prosac frieri -et просидба Ar prosidba frifinne -fant. -funnet ослобађати || ослободити (onтужбе) -A: oslobadati || osloboditi (optužbe) Den anklagede ble frifunnet Оптужени je ослобођен Af Optuženi je oslobođen frifinnels|e -en ослобађајућа пресуда * oslobađajuća presuda Forsvareren nedla påstand om fullfrifinnelse Бранилац je захтевао потпуно ослобађање од оптужбе Ar Branitelj je zahtijevao potpuno oslobađanje od optužbe frifot -en: å være på frifot бити на слободи -Ar biti na slobodi frigi -gav, -gitt V ослобађати || ослободити -A: oslo­ badati II osloboditi frigid -e A фригидна (o жени) -A: frigidna (o ženi) frigiditet -en фригидност, фритидитет * frigidnost, frigiditet frigjort -e A 1) (befridd) ослобођен Ar osloboden 2) (frisinnet) еманципован * emancipiran frigjere -gjorde, -gjort V ослобађати || ослободити •Ar oslobadati || osloboditi Slavene frigjorde seg Робови cy ce ослободшга Ar Robovi su se oslobodili Ved atomspalting frigjøres det energi П р и цепаљу а т о м а ослобађа ce енергија Ar Pri dijeljenju ato­ ma oslobada se energija frigjøring -en\-a 1) (det å frigjøre) ослобађање Ar oslobadanje kvinnenes frigjøring еманципација жена -Ar emancipacija žena frigjøring av energi ослобађање енергије -Ar oslo­ badanje energije 2) (befrielse) ослобођење * oslobodenje frigjøringen av Beograd ослобођење Београда * oslobodenje Beograda frigjeringsbevegels|e -en ослободилачки покрет -A: oslobodilaćki pokret frigjøringsdag -en дан ослобођен>а Ar dan oslobođenja

frihandel

138

frihandel -en слободна трговина * slobodna trgovina frihet -en слобода • sloboda Landet fikk sin frihet Земља je ослобођена * Zemlja je oslobodena Jeg tar meg den frihet å ... Слободан сам да ... ir Slobodan sam da ... *å ta seg friheter overfor noen дозвољавати себи разне слободе у односу на неког * dozvoljavati sebi razne slobode u odnosu na nekoga frihetsberevels|e -en лишење слободе ir HŠenje slobode frihetskamp -en ослободилачка борба ir oslobodilačka borba friidrett -en лака атлетика ir laka atletika friidrettsmann -en, pl. -menn атлетнчар Ar atletičar frikadell|e -en ћуфте, пљескавица, округлица (од меса) -к ćufta, pljeskavica, okruglica (od mesa) frikasse -en паприкаш Ar paprikas frikirkje -enj-a самостална протестантска верска заједница к samostalna protestantska vjerska za­ jednica frikjen|ne -te V ослобађати || ослободити k oslo­ badati II osloboditi Tiltalte ble frikjent Оптужени je ослобођен од оптужбе * Optuženi je osloboden od optužbe frikjennels|e -en ослобађајућа пресуда Ar oslobađajuća presuda frikort -et 1) (teater o.l.) бесплатна улазница * besplatna ulaznica 2) (tog o.l.) бесплатна карта * besplatna karta 3) (skattekort) беспореска картица (y случају ниских примања) * besporezna kartica (u slučaju niskih primanja) friksjon -en фрикција, трење * frikcija, trenje frikvarter -et, pl. - (велики) о д м о р (y школи) * (veliki) odmor (u školi) friluft -enj-a i friluft y природи, на ваздуху Ar u prirodi, na zraku friluftsliv -et боравак y природи k boravak u prirodi friluftsområd|e -et, pl. -er рекреативно подручје, зелено подручје ~к rekreativno područje, zeleno роdručje frimerk|e -et, pl. -er (поштанска) марка * (poštanska) marka frimerkesamler-ел, pl. -ефилателиста Ar filatelist— friminutt -et, pl. -j-er (мали) о д м о р (y школи) k (mali) odmor (u školi) frimodig -e A искрен, отворен Ar iskren, otvoren frimurer -en, pl. -e масон, слободни зидар -Ar mason, slobodni zidar friområd|e -et, pl. -er рекреативно подручје -A: rekreadvno područje friplass -en бесплатно место (y школи и сл.) Ar besplatno mjesto (u školi i sl.) friser|e -te V фризирати * frizirati frisinnet -e A слободоуман, либералан -A- slobodouman, liberalan 1 frisk S: på ny frisk поново -Ar ponovo 2 frisk -e A 1) (mots. syk) здрав * zdrav

fristende

*frisk som en fisk здрав као дрен * zdrav kao dren å bli frisk оздрављати || оздравити Ar ozdravljad II ozdraviti *Han kan ikke være riktig frisk Нешто није y реду c њ и м -Ar Nešto nije u redu s njim 2) (fersk) свеж * svjež frisk frukt свеже воће k svježe voće frisk luft свеж ваздух k svjež zrak friskt blod свежа крв Ar svježa krv å ha noe i friskt minne имати нешто y свежем памћењу * imati nešto u svježem pamćenju 3) (sterk) јак к jak frisk vind јак ветар Ar jak yjetar Det blåste friskt Јако je дувало Ar Jako je puhalo 4) (livlig) свеж, живахан, ведар Ar svjež, živahan. vedar friske farger свеже/живахне боје Ar svježe/živahne boje Hun er en frisk jente Она je ведра девојка Ar Ona je vedra djevojka friskn|e -etj-a V оздрављати || оздравити Ar ozdravljati II ozdraviti Barnet frisknet til Дете je оздравило Ar Dijete je ozdravilo frispark -et.pl. - (sport.) слободан ударац Ar slobo­ dan udarac frist -en рок * rok Fristen er utlopi Рок je истекао Ar Rok je istekao vedfristens utlop no истеку рока Ar po isteku roka innen en frist på fem dager y року од пет дана Ar u roku od pet dana å oversitte en frist прекорачити рок Ar prekoračiti rok frist|e -etj-a V 1) (lokke) кушати, искушавати || искушати, доводити II довести некога у искушење Ar iskušavati II iskušati, napastovati, mamiti || primamiti, dovoditi II dovesti u iskušenje Du kan ikke friste ham med penger He можеш да ra кушаш новцем Ar Ne možeš ga primamiti novcem Det frister meg ikke To ме не привлачи Ar To me ne privlad Jesus ble fristet av djevelen Исуса je кушао ђаво Ar Isusa je napastovao vrag Jeg er fristet til å gjøre det У искушењу сам да то - учиним Ar U iškušehju sam da to u a n i m 2) (prove) окушавати || окушати Ar okušavati || okušati Vi får friste lykken Окушаћемо срећу * Okušat ćemo sreću 3) (tåle) трпети Ar trpjeti å friste en kummerlig tilværelse живети бедно Ar živjeti bijedno fristels|e -en искушење Ar napast, iskušenje å falle for fristelsen подлећи искушењу Ar podleći napasti/iskušenju å stå imot en fristelse одолети искушењу Ar odoljeti napasti/iskušenju Storbyen har mange fristelser Велики град je пун искушен>а Ar Velegrad je pun iskušenja fristende A примамљив, замаман * primamljiv, za-

139

frisyre

maman et fristende tilbud примамљива понуда * primaraljiva ponuda frisyr|e -en фризура * frizura friser -en 1) (herre-) берберин, фризер за мушкарце * brijač, frizer za muškarce 2) (dame-) (женски) фризер * (ženski) frizer frita -tok, -tatt К о с л о б а ђ а т и || ослободити (некога нечега), решавати || решити (некога нечега) + oslobađati || osloboditi (nekoga nečega), rješavati II riješiti (nekoga nečega) å bli fritatt for militærtjeneste бити ослобођен војне обавезе * biti oslobođen vojne obaveze Han bad seg fritatt for vervet З а м о л и о je да ra ослободе дужности ~k Zamolio je da ga se riješi dužnosti fritak -et, pl. - ослобађање (од нечега) * oslobadanje (od nečega) fritid -enj-a слободно време, доколица * slobodno vrijeme, dokolica Hva gjor du i fritiden? Шта радиш y слободно време? * Što radiš u slobodno vrijeme? fritidsaktivitet -en активност y слободном времену -к aktivnost u slobodnom vremenu fritidshjem -met, pl. - установа за продужени дневни боравак (деце) * ustanova za produženi dnevni boravak (djece) fritidsklubb -en омладински клуб * omladinski klub fritidskurs -et, pl. - курс из неког хобија * tečaj iz nekog hobija fritidsproblem -et, pl. -j-er проблем слободног времена к problem slobodnog vremena fritidstilbud -et, pl. - могућност за провођење слободног времена * mogućnost za provođenje slo­ bodnog vremena frittstående A самосталан * samostalan frityrstekt -e A пржен y уљу * pržen u ulju frityrtorsk -en бакалар пржен y уљу * bakalar pržen u ulju Friundervisningen народни универзитет k n a r o d n o sveučilište frivillig -e A добровољан * dobrovoljan å melde seg frivillig пријавити ce добровољно * prijaviti se dobrovoljno Det er en frivillig sak! К а к о ти je воља! k K a k o ti je volja! frodig -e A 1) бујан k bujan •" — frodig vegetasjon бујна вегетација * bujna vegetacija en frodig fantasi бујна м а ш т а * bujna mašta 2) () PPig) f °dig kvinne пуначка жена * punačka žena frokost -en доручак doručak å spise frokost доручковати k doručkovati from -me A 1) (foyelig) кротак, благ * kro tak, blag *from som et lam кротак као јагње * krotak kao janje *et fromt ønske пуста жеља * pusta želja 2) (rei.) побожан * pobožan fromasj -en фромаж * fromaž !

en

r

frukt

front -en 1) (mil.) фронт fronta ved fronten на фронту k na fronti *å kjempe på vikende front узмицати k uzmicati kaldfront (meteor.) хладан ф р о н т k hladna fronta 2) (forside) чело, предња страна, предњи део * čelo, prednja strana, prednji dio Bilene kolliderte front mot front К о л а cy ce сударила чеоно k Kola su se sudarila čeono 3) (område) подручје, поље, област k polje, područje på bokfronten на литерарном пољу * na literarnom polju frontkollisjon -en фронтални/чеони судар * frontalni/čeoni sudar frontrute -enj-a предње стакло, шофер-шајбна k prednje staklo frosk -en (zool.) жаба * žaba froskemann -en, pl. -menn човек-жаба, ронилац * čovjek-žaba, ronilac froskeperspektiv -et жабља перспектива k žablja perspektiva frossen frosne A V (dypfryst) замрзнут, смрзнут * smrznut, zamrznut frosne matvarer замрзнута храна k smrznuta hrana 2) (kald) зимогрозљив * zimogrozan Hun er frossen av seg Зимогрозљива je *• Zimogrozna je å være frossen зепсти ~k zepsti Jeg er frossen på fingrene Зебу ми прсти * Zebu mi prsti frossenfisk -en замрзнута риба -k smrznuta riba frossenpinn -en смрзљивко ~k smrzljivko, smrzavac frosset -y fryse frost -en 1) м р а з * mraz, smrzavica Det kom frost på potetene М р а з je нагризао кромпир * Mraz je nagrizao krumpir Det er frost i jorda Земља je смрзнута * Zemlja je smrznuta barfrost голомразшда, суви мраз * golomrazica, suhi mraz 2) å få frost i seg зепсти || озепсти * zepsti || ozepsti frostskad|e -en (med.) промрзлина * ozeblina -frostvæskje -enj-a течност против замрзавања_мо^ тора, антифриз * tekućina protiv zamrzavanja mo tora, antifriz frottéhåndkle -et, pl. -klær пешкир од фротира * ručnik od frotira fru -* frue fru|e -enj-a госпођа, супруга * gospođa, supruga herr Olsen med frue господин Улсен ca супругом к gospodin Olsen sa suprugom fru Olsen госпођа Улсен * gospoda Olsen fruen i huset домаћица к domačica frukt -en 1) (spiselig) воће к voče å kjøpe frukt på torget кугшти воће на пијаци * kupiti voće na tržnici

fruktbar

140

2) (bot.) плод * plod Planten har satt frukt Биљка je уродила плодом * Biljka je urodila plodom 3) (fg.) (resultat) плод • plod *å hoste fruktene av noe брати плодове нечега * brati plodove nečega fruktbar -t, -e A плодан * plodan et fruktbart samarbeid плодна сарадња -k plodna suradnja fruktesløs -e A јалов, неплодан * jalov, neplodan fruktforretning -en воћарница * voćarna frukthag|e -en воћњак k voćnjak fruktsalat -en воћна салата * voćna salata frukttre -et, pl. -trær воћка (стабло) k voćka (stablo) frustrasjon -en фрустрација, разочараност k frustracija, razočaranost fryd -en милина k miuna Det var en fryd for øyet Било je милина то гледати * Bilo je milina to gledati Han sang så det var en fryd Певао je милина y бога k Pjevao je da je milina *fryd og gammen дивота divota fryd|e -etj-a V seg веселити ce || развеселити ce * veseliti se || razveseliti se Han frydet seg ved tanken Веселила ra je та noмисао k Veselila ga je ta pomisao *Forandring fryder Промена прија k Promjena prija Det fryder meg at ... Весели ме ш т о ... k Veseli me da ... frykt -en страх, бојазан * strah, bojazan å nære frykt for noe страховати од нечега * strahovati od nečega av frykt for konsekvensene из страха од последица * od straha od posljedica frykt|e -etj-a V бојати ce (нечега), плашити ce (нечега), страховати (од нечега) bojati se (nečega), plašiti se (nečega), strahovati (od nečega) Jeg frykter det verste Бојим ce најгорег к Bojim se najgoreg fryktelig -e A страшан, ужасан, грозан * strasan, užasan, grozan en fryktelig ulykke страшна несрећа * strašna nesreća Jeg er fryktelig trett Страшно сам уморан * Strašno sam umoran fryktinngytende A који улива страхопоштовање к koji uliva strahopoštovanje fryktsom -t, -me A плашљив k plašijiv frynset -e A 1) (fillet) одрпан * odrpan 2) (fig.) слаб * slab å ha frynsete nerver имати слабе живце * imati slabe živce en frynsete moral нагризен/отрцан м о р а л k nagrizen/otrcan moral fryse fros, frosset V 1) (bli til is) замрзавати ce || замрзнути ce, мрзнути ce II смрзнути ce, ледити ce || заледити ce * zamrzavati se || zamrznuti se, || smrznuti se, lediti se || zalediti se Fjorden fros til Фјорд ce заледио * Fjord se za-

fugl

ledio Det fryser på Мрзне ce. Стеже м р а з k Steže mraz Skipet fros inne i isen Б р о д je заробљен ледом * Brod je zarobljen ledom Kornet fros Жито je ухватио м р а з * Žito je uhvatio mraz 2) (være kald) зепсти || озепсти, смрзавати ce || смрзнути ce * .zepsti || ozepsti, smrzavati se || smrznuti se Jeg fryser Зима ми je k Zima mi je Jeg fryser på fingrene Зебу ми прсти k Zebu mi prsti å fryse ihjel смрзнути ce (до смрти) k smrznuti se (do smrti) *Jeg fryser på ryggen når jeg lenker på det Јежим ce када помислим на то * Ježim se kad pomislim na to 3) (dypfryse) замрзавати || замрзнути * zamrza­ vati II zamrznuti å fryse ned matvarer замрзнути храну k zamrznu­ ti hranu å fryse fast prisene замрзнути цене * zamrznuti cijene 4) å fryse noen ut изопштити некога хладннм понашанЧем к izopćiti nekoga hladnim ponašanjem fryseboks -en замрзивач ca поклопцем, шкриња за дубоко замрзавање * škrinja za d u b o k o zamrzavanje, zamrzivač sa poklopcem frysedisk -en отворени замрзивач (y радњи) * otvoreni zamrzivač (u dućanu) fryseskap -et, pl. - замрзивач (ca вратима) k zamrzivač (s vratima) frysepunkt -et тачка мржњења * ledište frysning -en 1) (det å fryse) смрзавање, замрзавање * smrzavanje, zamrzavanje е а

eza

2) (gysning) ј з * J frysevæske -+ frostvæske frø -et, pl. - семе, семенка k sjeme, sjemenka Planten har satt fro Биљка je избацила семе * Biljka je izbacila sjeme *å gå i fro стагнирати * stagnirati *å så tvilens fro усадити клицу сумње * usaditi klicu sumnje frø -dde V seg расејати семе k rasijati sjeme Plantene frør seg Биљке избацују семе k Biljke izbacuju sjeme frøbrød -et, pl. - хлеб ca м а к о м * kruh s makom frøken -en 1) (ugift kvinne) госпођица k gospodica 2) (lærerinne) учитељица * učiteljica fråd|e' -en пена * pjena frådje -etj-a V пенити ce * pjeniti se fråfsje -etj-a V кркати, ждрати, преждеравати ce *• krkati, ždrati, prežderavati se Om hosten kan vi fråtse i frukt У јесен имамо воћа y изобиљу * U jesen imamo voća u izobilju fug|e. -enj-a жлеб * žlijeb fugl -en птица * ptica *å være fri som fuglen бити слободан као птица biti Slobodan kao ptica *Det smaker av fugl Oa тога ce може много оче1

2

2

fuglebur кивати * Od toga se može mnogo očekivati *En fugl i hånden er bedre enn ti på taket Боље je врабац y руци него голуб на грани * Bolje je vrabac u ruci nego golub na grani *Jeg har hort en fugl synge om at... Једна птичица ми je казала да ... Jedna ptičica mi je kazala da ... *Han er en sjelden fugl på disse kanter Он je ретка птица y овим крајевима * On je rijetka ptica u ovim krajevima *Da politiet kom, var fuglen fløyet К а д je полициja стигла, птичица je већ одлетела * Kad je policija stigla, ptičica je već odletjela *gatens lose fugler уличарке * uličarke fuglebur -et, pl. - кавез за птице -k krletka za ptice fuglehund -en (zool.) гттичар (nac) ir ptičar (pas) fugleperspektiv -et птичија перспектива kr ptičja perspektiva fuglesang -en цвркут птица k cvrkut ptica fugleskremsel -et, pl. -/-sier страшило, плашило * strašilo, plašilo fukt|e -et/-a V влажити || овлажити, квасити || поквасити * vlažiti |( ovlažiti, kvasiti || pokvasiti *å fukte strupen попити чашицу ir popiti čašicu fuktig -e A влажан * vlažan et fuktig klima влажна клима * vlažna klima *et fuktig selskap весела браћа, накресано друштво * vesela braća, nakresano društvo fuktighet -en влага, влажност ir vlaga, vlažnost ful -e A препреден, лукав k prepreden, lukav full -t, -e A 1) (mots. tom) пун kr pun å være full av forventning бити пун очекивања * biti p u n očekivanja Konserten trakk fulle hus Концерт je пунио сале * Koncert je punio sale *å ha hendene fulle имати пуно посла * imati puno posla Månen er full Пуни je месец.. Уштап je * Puni je mjesec. Uštap je 2) (fullstendig) потпун, пун, цео k potpun, pun, cio, cijeli i full uniform y пуној униформи * u punoj uni­ formt å si noe i fullt alvor рећи нешто потпуно озбиљно •*r reći nešto potpuno ozbiljno å vare ved full bevissthet бити при пуној свести к biti pri punoj svijesti Hva er -Deres fulle navn? К а к о je Ваше име и презиме? * K a k o je Vaše ime i prezime? Ute er det full vinter Напољу je цича зима * Vani je ciča zima å ta saken opp i sin fulle bredde покренути ствар y пуној мери k pokrenuti stvar u punoj mjeri *å forstå noe til fulle разумети нешто y потггуности * razumjeti nešto u potpunosti full storm права олуја * prava oluja med full rett c пуним правом * s punim pravom *Han er ikke ved sine fulle fem Фали му даска y глави * Fali mu daska u glavi Blomstene stod i full flor Цвеће je било y пуном цвату * Cvijeće je bilo u punora cyatu * i full fart пуном брзином * punom brzinom

141

fungere

*for full musikk свим снагама * svim snagama å arbeide for fullt радити пуном паром k raditi punom parom *å synge av full hals певати из свег гласа к pjevati iz sveg glasa *å nyte livet i fulle drag. уживати y животу до сржи k uživati u životu do srži 3) (beruset) пијан k pijan å drikke seg full напити ce, оггати ce k napiti se, opiti se *Han er full som en dupp Пијан je као земља k Pijan je kao zemlja 4) like fullt без обзира на то, ипак к bez obzira na to, ipak Han er syk. men like fullt er han på jobben Болестан je, али je ипак на послу * Bolestan je, ali je ipak na poslu fullbefaren -t, -me A: en fullbefaren sjømann м о р н а р .који je завршио дугу/обавезну пловидбу к mornar koji je zavrsio dugu/obaveznu plovidbu fullbyrd|e -et/-a V извршавати || извршити k izvrsavati II izvršiti fullendt -e A савршен * savršen fullfor|e-te К з а в р ш а в а т и || заврпгати, довршавати II довршити k završavati || završiti, dovršavati || dovršiti fullkommen -/, -komne A савршен ir savršen fullmakt -en пуномоћ, пуномоћје к punomoć å gi noen en fullmakt опуномоћити некога, дати некоме пуномоћ -к opunomoćiti nekoga, dati ne­ kome punomoć å få fullmakt til å gjore noe бити опуномоћен да нешто учини к biti opunomoćen da nešto učini en som har fullmakt пуномоћник * punomoćnik fullmånje -en пун месец * pun mjesec fullsatt -e A пун (пунцат), крцат * pun (puncat), krcat fullstendig -e A потпун, цео, читав, исцрпан * pot­ pun, cio, čitav, iscrpan fullstendig adresse потпуна адреса kr potpuna adresa Han er fullstendig idiot Скроз je блесав * Skroz je blesav fulltallig -e A на броју, комплетан k na broju, kompletan Medlemmene møtte fulltallig fram Сви cy чланови били присутни * Svi su članovi bili prisutni fulltreffer -en, pl. -e пун погодак ir pun pogodak fullverdig -e A довољан, задовољавајући j*r dovoljan, zadovoljavajući fundament -et темељ, основа, основ k temelj, osnova Firmaet har et solid økonomisk fundament Предузеће има здраву економску основу ir Poduzeće ima zdravu ekonomsku osnovu funder|e -te V 1) (underbygge) темељити || утемељити * temeljid || utemeljiti Forslaget er velfundert Предлог има добру основу •*• Prijedlog iraa dobru osnovu 2) (gruble) размишљати || размислити k razmisljati II razmisliti funger|e -te V

funkle

142

/; (tjenestegjøre) радити, вршити функцију * raditi, vršiti funkciju Han har fungert som formann i to år Две године je на функцији председника -Ar Dvije godine je na funkciji predsjednika den fungerende formann вршилац дужности ггредседника * vršilac dužnosti predsjednika 2) (tekn.) (virke) радити, фунхционисати * ra­ diti, funkcionirati Maskinen fungerer ikke М а ш и н а не ради * Stroj ne radi funkl|e -etj-a V блештати * bliještati funksjon -en 1) (virksomhet) дејство, деловаље, функција * djelovanje. funkcija Maskinen er ute av funksjon Маштгна je нзван погона * Stroj je izvan pogona å tre i funksjon ступити y дејство * stupiti u djelovanje 2) (oppgave) задатак ir zadatak helsevesenets funksjoner задаци здравствених служби * zadaci zdravstvenih službi 3) (mat., lingv.) функција * funkcija 4) (konsekvens) последица posljedica funksjonshemmet -e A хендикепиран * hendikepiran funksjonær -en службеник, функционер * službenik, funcioner funn -et, pl. - налаз, налазиште * nalaz, nalazište et arkeologisk funn археолошки налаз ir arheološki nalaz furt|e -etj-a V дурити ce || надурити ce, бурити ce II набурити ce, пућити ce || напућнти ce, прћити ce II напрћити ce * duriti se || naduriti se Slutt å furte! Прекини да ce дуриш! ir Prestani se duriti! furten -/, -tne A надурен naduren furu -enj-a (bot.) 1) б о р * bor 2) (materiale) боровина * borovina furulund -en борик * borik furumøbler pl. намештај од боровине * pokućstvo od borovine furuskog -en борова шума * borova šuma fusjon -en фузија, спајање * fuzija, spajanje fusk -et 1) (juks) превара * prijevara 2) (til eksamen) преписивање (на испиту) * ргеpisivanje (na ispitu) — .-Han ble tatt i fusk ved eksamen Ухватили cy ra како преписује на испиту * Uhvatili su ga kako prepisuje na ispitu 3) (dårlig arbeid) фушерај, фуш, мурдарлук, аљкавост ir fušeraj, fus, aljkavost fusk|e -etl-a V 1) (jukse) вараги || преварити • varati || prevariti 2) (til eksamen) преписивати (на испиту) * ргеpisivati (na ispitu) 3) (slurve) фушарити, аљкаво радити, крпарити ir fušariti, aljkavo raditi 4) (om maskin) прекидати рад, радити неправилко * prekidati rad, raditi nepravilno futt -et живахност ir živahnost futteral -et, pl. -j-er футрола, навлака * futrola,

fylle

navlaka futurum -et (gram.) футур, будуће време ir futur, buduće vrijeme fy INT фуј, пфуј • fuj Fy, skamme deg! С р а м те било! * Sram te bilo! Fy, for en lukt! Фуј, какав смрад! * Fuj, kakav smrad! Fy faen! У божију м а т е р ! ir U božju mater! fyke føk/fauk, føket V 1) летети, јурити * letjeti, juriti Gnistene føk Искре cy летеле ir Iskre su letjele 2) fyke igjen)sammen || замести ir || zamesti Veien har føket igjen Снег je замео пут * Snijeg je zameo put Snoen har føket sammen Снег лежи y сметовима * Snijeg ležd u smetovima fyld|e -en пуноћа * punoća fyldig -e A 1) (rund) пунашан, дебељушкаст, буцмаст * punašan, debeljuškast, bucmast 2) (innholdsrik) исцрпан, опширан, обиман * iscrpan, opširan, opsežan et fyldig svar исцрпан одговор * iscrpan odgovor 3) (klangfull) звонак ir zvonak en fyldig slemme звонак глас * zvonak glas 4) (om smak) пријатан * prijatan en fyldig vin вино пријатног укуса * vino prijatnog okusa fylk|e -et, pl. -er срез, покрајина (административна јединица у Норвешкој) ir kotar, pokrajina, županija (administrativna jedinica u Norveškoj) fylkesarbeidskontor -et срески биро за запошљавање ir kotarski ured za zapošljavanje fylkesbibliotek -et среска библиотека ir kotarska knjižnica fylkesmann -en, pl. -menn председник среза * predsjednik kotara fylkesting -et среска скупштина * kotarska skupština fyll -enj-a 1) (fyllmateriale) пуњење * punjenje Dun brukes som fyll i puter Паперје ce користи као пуњење за јастуке * Paperje se koristi kao punjenje za jastuke 2) (i mat) надев, фил ir nadjev, fil en kake med fyll колач ca филом * kolač s nadjevom 2 fyll -a пијанство * pijanstvo Han ble arrestert for fyll Ухапшен je због пијанства * Uhapšen je zbog pijanstva å kjøre i fylla возити пијан * voziti pijan fyl|Ie -te V 1) (gjore full) пунити || напунити, испуњаватн || испунити puniti || napuniti, ispunjavati || ispuniti å fylle en flaske med vann напунити флашу водом * napuniti bocu vodom Det fyller meg med avsky To ме испуњава гађеEbeM To me ispunjava gadenjem Publikum fylte salen Публика je испунила дворану * Publika je ispunila dvoranu Vinden fylte seglene Ветар je надуо једра * Vjetar je naduo jedra 1

fylle

143

2) (erstatte) попуњавати || попунитн * popimjavati || popuniti å fylle noens plass попунити нечије место ir po­ puniti nečije mjesto *å fylle et tomrom попунити празнину * popuniti prazninu 3) (runde) пунити || напунити, навршавати || навршити Ar puniti || napuniti, navršavati || navršiti å fylle år имати рођендан * imati rodendan Han fylte 10 år i går Јуче je напунио/навршио 10 година Ar Juče je napunio/navršio 10 godina 4) (plombere) пломбирати (зуб) k plombirati (zub) Tannlegen fylte to hull Зубар je ставио две пломбе * Zubar je stavio dvije plombe 5) (oppfylle) испуњавати || испунити -k ispunjavati I) ispuniti å fylle alle krav испунити све услове * ispuniti sve uvjete fylle igjen засипати || засути. насипатн || насути, затрпавати || затрпати k zasipati || zasuti, nasipati II nasuti, zatrpavati || г а 1 ф а и å fylle igjen et hull med sand насути руггу песком * nasuti rupu pijeskom fylle opp пунити II напунити, затрпавати || затрпати * puniti II napuniti, г а 1 ф а у а П || г а 1 ф а и å fylle opp huset med skrot затрпати кућу старудијама Ar г а ! ф а и kuću starudijama fylle ut попуњавати || попунити, испуњавати || испунити Ar popunjavati || popuniti, ispunjavati || ispuniti å fylle ut et skjema исггунити формулар * ispuniti obrazac fyllearrest -en ћелија за трежњење k ćelija za triježnjenje fyllebøtte -enj-a испичутура, ггијандура * ispičutura, pijandura fyllefant -en -*• fyllebøtte fyllefest -en пијанка, лумперај, теревенка * pijanka, lumperaj, terevenka fyllepenn -en налив-перо, пенкало ir naliv-pero, penkala fyllik -en пијаница * pijanac fylling -enj-a 1) (søppelhaug) ђубриште, сметиште, сметлиште * smetlište, smetište 2) (i tann) пломба k plomba 3) (hnatftym, надев ir nadjev, fil fynd -en: med fynd og klem снажно k snažno fyT -en (kar) тип * tip Han er en merkelig fyr Он je чудан тип k On je čudan tip fyr -en 1) (ild) ватра * vatra, oganj å sette fyr på noe палити || запалити нешто Ar paliti II zapaliti nešto å ta fyr запалити ce, упалити ce * zapatiti se, upaliti se *å vare fyr og flamme over noe запалити ce за нешто * zapaliti se za nešto Kan jeg få fyr? Могу ли добити ватре? k M o g u 11 dobiti vatre? 1

føde

2) (fyrrom) ложионица * ložionica fyr -et (fyrtårn) светионик * svjedonik fyrbøter -en, pl. -e л о ж а ч ir ložač fyrje -te V ; 1) (gjore opp varme) ложити kr ložiti Vi fyrer med ved Л о ж и м о на дрва k Ložimo na drva *å fyre opp under noe потпаљивати ватру k potpaljivati vatru 2) å fyre av палити || испалити * paliti || ispaliti å fyre av en rakett испалити ракету k ispaliti raketu fyringsolj|e -enj-a уље за ложење k loživo ulje fyrst|e -en кнез Ar knez fyrstedømm|e -et, pl. -er кнежевина k kneževina fyrstekak|e -en/-a колач ca надевом од бадема * kolač s nadjevom od badema fyrstikk -en/-a шибица * šibica, žigica fyrsdkkesk|e -en кутија шибнца, кутија за шибице + kutija šibica, kutija za šibice fyrstinn|e -enj-a кнегиња k kneginja fyrtårn -et, pl. - светионик к svjetionik et fyrverkeri ~ ватромет k vatromet fyrvokter -en, pl. -e светионичар k svjetioničar fysikalsk -e A физикални ir fizikami fysikalsk behandling лечење физиотерапијом * liječenje fizioterapijom fysiologisk -e A физиолошки ir fiziološki fysiker -en, pl. -e физичар k fizičar fysikk -en 1) (fog) физика * fizika 2) (kropps-) телесна констатуција, стас k tjelesna konstitucija, stas Han har god fysikk Д о б р о je грађен k D o b r o je graden fysioterapeut -en физиотерапеут k fizioterapeut fysioterapi -en физиотерапија kr fizioterapija fysisk -e A физички * fizički fysisk arbeid физички рад k fizički rad fysisk fostring физичко васпитање, фискултура * fizički odgoj, gimnastika fysj INT фуј, срам те било ir fuj, sram te bilo Fysj, for noe griseri! Фуј, какав свињац! k Fuj, kakav svinjac! fæl -/, -e A ужасан, страшан * užasan, strašan : falt var ужасно време к užasno vrijeme en fal fyr одвратан тип k odvratan tip ikke såfall lenge не тако страшно дуго Ar ne tako strašno dugo ~ færre A (komp. av få) мање, м а њ и број k manje, manji broj Færøyene (geogr.) Фарска острва k Faroeski otoci fø -dde V хранити || нахравзгти, шгтати Ar hraniti || nahranid De har mange unger å fø på Имају много деце да хране Ar Imaju mnogo djece koju treba nahranid fød|e' -en (naring) храна, исхрана Ar hrana, ishrana flytende føde течна храна -Ar tekuča hrana å arbeide for føden радити за хлеб насушни -Ar raditi za kruh svagdanji fød|e -te V рађати || родити * radati || roditi Hun fødte en pike Родила je девојчицу Ar Rodila je djevojčicu 3

2

fødeavdeling

144

følge

Når er du fodt? Када си рођен? * Kada si roden? опипати Skoro da se može opipati Hun er fodt i Jugoslavia Рођена je y Југослав*å fole noen på tennene испипати неког k ispipati ији. Родила ce y Југославији * Rođena je u nekog Jugoslaviji. Rodila se u Jugoslaviji følehorn -et, pl. - пипак * ticalo *Han er ikke fodt i går Није он од јуче * Nije følels|e -en осећање, осећај * osjećaj, osjećanje, ćut on od jučer en følelse av tretthet осећај умора * osjećaj fedeavdeling -en одељење за порођаје * odjel za umora porođaje, rodilište å nære vennlige følelser for noen гајити пријатељfaderasjon -*n федерација, савез * federacija, savez ска осећања према некоме * gajiti prijateljske føderal -t, ~e A федерални, савезни * federalni, saosjećaje prema nekome vezni ømme følelser нежна осећања * nježni osjećaji føderativ -/, -e A федеративан ~k federativan Jeg har en følelse av at ... И м а м осећај да ... k fødeby -en родни град rod ni grad Imam osjećaj da ... fødested -et место рођења + mjesto rodenja Jeg har på følelsen at... Чини ми ce да ... -fr Čini fødsel -en, pl. fodsler mi se d a . . . 1) (det å fode) порођај, рађање * porod, radanje *med blandede følelser неодлучно * neodlučno for tidlig fødsel превремени порођај -k uranjeni *å gi sine følelser luft дати одушке својим осећporod ањима * dati oduška svojim osjećajima 2) (det å bli fodt) рођење * rođenje Han mistet følelsen i annen Утрнула му je рука Han har vært blind fra fødselen av Био je слеп од k Utrnula mu je ruka рођења * Bio je slijep od rodenja følelsesliv -et осећајни живот * osjećajni život 3) (fig.) зачетак * začetak følelsesløs -t, -e A Opproret ble kvalt i fødselen Буну cy угушили y 1) (nummen) утрнуо * utrnuo зачетку k Bunu su ugušili u začetku Hun var helt følelsesløs i fingrene av kulde Прсти fødselsattest -en извод из матичне књиге рођених, cy joj утрнули од зиме * Prsti su joj utrnuli od родни лист * izvod iz matične knjige rođenih, zime rod ni list 2) (ufølsom) безосећајан, неосетљив * bešćfødselsdag -en рођендан * rođendan utan, bezosjećajan, neosjetljiv fødselsdagspresang -en рођендански поклон, поføleri -et сентименталност * sentimentalnost клон за рођендан * rođendanski poklon, poklon følg|e' -en za rodendan 1) (resultat) последица * posljedica fødselsdato -en дан рођења * dan rođenja å få alvorlige folger имати озбиљне последице * fødselsnummer -et број рођења (први део броја imati ozbiljne posljedice личне карте) * broj rodenja (prvi dio broja lične å ta følgene av noe прихватити последице нечега karte) k prihvatiti posljedice nečega fødselspenger pl. накнада при порођају * naknada som en folge av noe услед нечега k uslijed nečega pri porođu 2) (jur.) å bli tatt til folge бити прихваћен k biti fødselspermisjon -en породиљско одсуство * рогоprihvacen diljski dopust Klagen ble tatt til folge Суд je усвојио жалбу * fødselsrat|e -en наталитет, стопа рођења * nataliSud je usvojio žalbu tet, stopa rodenja Kravet ble ikke tatt til folge Нису пристали на fødselsregister -et матична књига рођених * matičзахтев * Nisu pristali na zahtjev na knjiga rođenih 3) (rekkefolge) ред, редослед k red, redosljed fødselsår -et година рођења к godina rodenja følg|e -et føflekk -en младеж * madež 1) (det å være sammen) друштво * društvo følbar -t, e A осетљив, осетан * osjetljiv, osjetan Han fikk folge hjem Испратили cy ra кући * Otføl|e -te V pratili su ga kući 1) (fornemme) осећаткЦ осетити * ćutjeti, osjeć- —å slå folge med noen придружити cé "некоме * ati II osjetiti pridružiti se nekome Hvordan foler du deg? Како ce осећаш? k K a k o i følge med noen заједно c неким -k zajedno s se osjećaš? nekim å fole smerte осећати бол * osjećati bol Vi gikk ifølge П о ш л и смо заједно * Pošli smo *å fole noe på kroppen осетити нешто на својој zajedno кожи * osjetiti nešto na vlastitoj koži å holde følge med noen ићи укорак c неким * ići 2) å føle med noen саосећати c неким. имати ukorak s nekim саосећан>е c неким k suosjećati s nekim, imati Jeg klarte ikke å holde folge med ham Н и с а м ycneo sućut snekim да ra пратим * Nisam ga uspio pratiti 3) (berøre) опипивати || опипати, додиривати *å ha fast følge meden pike забављати ce ca девојII додирнути • opipivati || opipati, dodirivati || KOM k hodati s djevojkom dodirnuti 2) (flokk) поворка * povorka å føle seg fram кретати ce пипајући * kretati se begravelsesfølge погребна поворка * pogrebna pipajući povorka *Det er til å ta og fole på С к о р о да ce може * i flokk og følge хрпимице, y гомилама * hrpimi2

følge

145

ce, u gomilama følgle fulgte, fulgt V 1) (ledsage) цратити || отпратитн, испраћати || испратити Ar pratiti || otpratiti, ispracati || ispratiti De fulgte meg til stasjonen Испратшга cy ме на станицу * Otpratili su me na kolodvor 2) (gå etter) пратити, следити, ићи за (неким) * pratiti, slijediti, ići za (nekim) Veien følger elva Пут следи реку Ar Put sbjedi rijeku Hva folger deretter? Шта следи даље? Ar Što dalje slijedi? å folge visse prinsipper следити извесне принципе Ar slijediti izvjesne principe *å folge hakk i hæl пратити y корак Ar pratiti u korak *å folge i noens fotspor ићи нечијим с т о п а м а Ar ići nečijim stopama Av dette folger at ... Из овога следи да ... Ar Iz ovoga sbjedi da ... 3) (iaktta) пратити Ar pratiti Han fulgte sendingen på TV Пратио je емисију на телевизији Ar P r a d o je emisiju na televiziji å folge med øynene пратити очима Ar pratiti očima 4) (forstå) пратити, разумети Ar pratiti, razumjeti å folge noens tankegang пратити нечији ток мисли Ar pratiti nečiji tok misli 5) (gå på) похађати Af pohađati Jeg følger et kurs i norsk П о х а ђ а м курс из норвешког језика Ar Pohađam tečaj iz norveškog jezika 6) (rette seg etter) држати ce, следити, поступати II поступити (по нечему) Ar držati se, slijediti, postupati II postupiti (po nečemu) å folge rettledningen поступити no упутству Ar postupiti po uputi å folge spillets regler држати ce правила игре * držati se pravila i gre å folge vanlig praksis поступати no' уобичајеној пракси -Ar postupati po uobičajenoj praksi å folge et råd послушати савет Ar poslušati savjet feige etter I) следити II уследити (за нечим) -Ar slijediti || uslijediti (za nečim) Han fulgte etter henne på gaten Следио jy je на улици Ar Slijedio ju je na ulici Deretter fulgte krig Затим je уследио рат Ar Zatim je uslijedio rat _ 2) (etterfølge) наслеђивати || наследити Ar nasljedivati || nasljediti feige med 1) (være orientert) пратити догађаје, бити y току * pratiti dogadaje, biti u toku , Han folger med i alt som skjer П р а т и све ш т о ce догађа Ar Prati sve sto se događa 2) (være oppmerksom) бити пажљив -Ar biti pažljiv Elevene følger ikke med i timene Ученици нису пажљиви на часу Ar Učenici nisu pažljivi na satu 3) (henge med) пратити * pratiti Han har vanskelig for å følge med i matematikk Тешко прати наставу математике Ar Teško prad nastavu matematike folge opp настављати || наставити Ar- nastavljati || nastaviti 3

før

å følge opp en sak терати ствар до краја Ar tjerati stvar do kraja å følge opp en suksess настављати ycnex ~k nasta­ vljati uspjeh følge på Følg på innover i vognen! Средина напред! Померите ce напред! Ar Sredina naprijed! Pomaknite se naprijed! følgebrev -et, pl. - попратно гшсмо, попратница Ar popratno pismo følgelig ADV дакле, према т о м е Ar dakle, prema tome følgende A следећи -Ar slijedeći det følgende о н о ШТО следи Ar ono sto slijedi det følgende år следеће године -Ar slijedeće godine Følgende saker skal diskuteres Р а з м а т р а ћ е ce следећа питања Ar Razmatrat će se slijedeća pitanja føling -enj-a д о д и р Ar dodir å få føling med noe стуггити y контакт c нечим -k stupiti u kontakt s nečim føll -et ждребе Ar ždrijebe føljetong -en фељтон Ar feljton, podlistak følsom -t, -me A 1) (fintfølende) осетљив Ar osjetljiv å være følsom for kritikk бити осетљив на критику * biti osjetljiv na kritiku en følsom vekt осетљива вага Ar osjetljiva vaga 2) (uttrykksfullt) осећајан Ar osjećajan, čuvstven Hun sang følsomt Певала je ca осећањем Ar Pjevala je s osjećajem følsomhet -en 1) осетљивост * osjetljivost 2) (uttrykksfullhet) осећајност Ar osjećajnost, ćutilnost fønvind -en топао и сув ветар Ar topao i suh yjetar før -t. -e A способан Ar sposoban Han er frisk og for Он je здрав и читав kr On je zdrav i čitav arbeidsfør способан за рад Ar sposoban za rad f ø r PREP 1) пре (нечега), до (нечега), пред (нешто) Ar prije (nečega), do (nečega), pred (nešto) for krigen пре рата Ar prije rata like før krigen пред сам рат k pred sam rat å bli gammel for tiden остарети пре времена Ar ostarjeti prije vremena 2) ikke før тек kr tek Jeg kan ikke komme før om et par dager Могу да " д о ђ е м тек~за~ неколико дана Ar Mogu doćrtekrza: nekoliko dana Han kommer ikke for i juli Д о л а з и тек y јулу Ar Dolazi tek u srpnju før AD V раније, npe Ar ranije, prije Jeg har ikke sett ham for Нисам ra раније видео Ar Nisam ga ranije vidio Jeg kjenner ham fra for Познајем ra од раније •Ar Poznajem ga od ranije for eller senere npe шга касније Ar prije ili kasnije Jo for jo heller Што npe то боље Ar Što prije to bolje dagen før дан npe, претходни дан Ar dan prije, prethodni dan før i tiden раније, некада Ar ranije, nekada 1

3

146

før

for på dagen раније y току дана * ranije u toku dana før KONJ пре него ш т о * prije nego što Han gikk for vi var kommet О т и ш а о je пре него ш т о CMO ce вратили * Otišao je prije nego sto smo se vratili Jeg ser deg for du reiser Видећу те пре него што отпутујеш * Vidjet ću te prije nego što otputuješ før|e' -et стање снега шш коловоза услед временских прилика * stanje snijega ili kolovoza uslijed vremenskih prilika Det er glatt fore på veiene Путеви cy клнзави * Putovi su klizavi Det er godt (ski)fore Снег je добар за скијање * Snijeg je d o b a r za skijanje Det er ikke fore i dag Данас снег није за скијање * Danas snijeg nije za skijanje Han går på ski i all slags fore Он иде на скијање по свакаквом снегу * On ide na skijanje po svakakvom snijegu før|e -te V 1) (lede) водити * voditi Det forer til fordervelse To води y пропаст * To vodi u propast å fore et lystig liv водити весео жпвот -k voditi veseo život å fore krig водити рат * voditi rat å fore dagbok водити дневник k voditi dnevnik å fore en rettssak водити парншгу k voditi parnicu å fore regnskap водити рачуноводство * voditi računovodstvo å fore ordet водити реч * voditi riječ å fore kontroll med noe контролисати нешто * kontrolirati nešto å fore bevis навести доказ k navesti dokaz *Det forer for langt To иде предалеко k To ide predaleko *å fore noen bak lyset обманути некога * obmanuti nekoga 2) (ha på lager) држати * držati Forretningen forer ikke den varen П р о д а в н и ц а не држи ry робу * Prodavaonica ne drži tu robu 3) (styre) управљати (возилом), возити * upravljati (vozilom), voziti å fore et skip управљати б р о д о м k upravljati brodom føre an предњачити, служити као пример * prednjačiti, služiti kao primjer føre bort одводити || одвести * odvoditi || odvesti Vokteren forte fangene bort Стражар je одвео затворенике * Stražar je odveo zatvorenike føre fram 1) доводити II довести * dovoditi || dovesti De ble fort fram til huset Довели cy их до куће * Doveli su ih do kuće å fore en skoleklasse fram til eksamen довести р а з ред до исгшта к dovesti razred do ispita 2) (lykkes) успевати || успети k uspijevati || uspjeti Forsøket forte ikke fram Покушај није успео * Pokušaj nije uspio føre hen водити * voditi Hvor fører denne veien hen? Куда води овај пут? 4

2

først

к K a m o vodi ovaj put? Det forer ingensteds hen To ничему не води k To ničemu ne vodi føre inn 1) (lede inn) уводити || увести k uvoditi || uvesti De forte dem inn i huset Увели cy их y кућу * Uveli su ih u kuću 2) (skrive inn) уносити || унети * unositi || unijeti å føre noe inn i protokollen унети нешто y записник k uhijeti nešto u zapisnik 3) (renskrive) читко преггасати k čitko prepisati føre med seg повлачити за собом * povlačiti za sobom Dette forer med seg mye arbeid To повлачи за собом много посла * To povlači za sobom m n o ­ go posla føre opp 1) (bygge) изграђивати || изградити, подизати || поднћи k izgrađivati || izgraditi, podizati || podići 2) (skrive opp) записивати || зат1сати, уносити II унети * zapisivati || zapisati, unositi || unijeti å føre opp noe på regningen ставити нешто на рачун * sta vi ti nešto na račun føre rundt обводити || обвести, проводити |[ npoвести k provoditi || provesti Han forte dem rundt bygningen Обвео их je око зграде * Proveo ih je oko zgrade å fore noen rundt i byen воднти некога no граду k provesti nekoga po gradu føre til водити. доводити || довести (до нечега) * voditi, dovoditi || dovesti (do nečega) Hva skal dette føre til? Чему то води? * Cemu to vodi? Det forer ikke til noen ting To ничему не води * To ničemu ne vodi Det forte til en ulykke To je довело до несреће k To je dovelo do nesreće føre tilbake враћати || вратитп k vraćati || vratiti føre ut изводити || извести k izvoditi || izvesti For tiltalte ut! Изведите оптуженог! k Izvedite optuženog! fører -en, pl. -e 1) (leder) вођа, првак * vođa, prvak 2) (bil-) возач, шофер k vozač, šofer 3) (gidde) водич к vodič førerhund -en пас водич (за слепце) * pas vodič (za slijepce) førerhus -et, pl. - кабина возача * kabina vozača . førerkort -et, pl. - возачка дозвола * vozačka doz­ vola førerprøv|e -en возачки исгшт * vozački ispit førerset|e -et место за воланом * mjesto za volanom førkrigs A предратни k predratni førskole -en м а л а школа * mala škola førskolebarn -et, pl. - дете y предшколској установи * dijete u predškolskoj ustanovi førskolelærer -en, pl. -e васпитач (м.), васпитачица (ф.) * odgajatelj (m.), odgajateljica (f.) først ADV 1) (før andre) први, прво * prvi, prvo Jeg sa del forst Ja сам то први рекао * Ja sam to prvi rekao

første

147

Han kom forst Он je први ститао ir On je prvi stigao * forst og fremst npe свега Ar prije svega 2) (i begynnelsen) y почетку, рано * u početku, rano forst på dagen ујутро k: ujutro forst i april почетком априла -Ar početkom travnja fra forst av од почетка ir od početka 3) (tidligst) тек Ar tek Vi reiser forst om en uke Путујемо тек за недељу дана Ar Putujemo tek za tjedan dana Hun kom forst i går Стигла je тек јуче * Stigla je tek jučer 4) (fremst) напред, на челу k naprijed, na čelu å gå forst i opptoget ићи на челу поворке * ići na čelu povorke å stå forst på listen бити на врху списка -к biti na vrhu spiska 5) (likevel) већ * već Når du forst er her ... К а д си већ ту ... -Ar Kad si već tu ... første TALL 1) први * prvi Han er den første som har gjort det Он je то први учинио k On je to prvi učinio for forste gang no први пут ~k po prvi p u t for det forste прво, на првом месту Ar prvo, na prvom mjestu *i forste rekke првенствено Ar prvenstveno ved forste anledning првом приликом * prvom prilikom 2) med det forste ускоро, скоро k uskoro, skoro Han kommer med det forste Ускоро долази k Uskoro dolazi førstedagsstempel -et, pl. -/-pier марка за жигом првог дана продаје ir m a r k a sa žigom prvog dana prodaje førstefødt -e прворођен kr prvoroden førstegangstjeneste -en служење војног рока к služenje vojnog roka førstegradsligning -en/-a једначина првог степена ir jednaždba prvog stupnja førstehjelp -еп/-a прва п о м о ћ *. prva pomoć førstehjelpsskrin -et приручна апотека, кутија прве помоћи к priručna apoteka, kutija prve pomoći førstehånds A из прве рутсе Ar iz prve ruke førsteinntrykk -et први утисак k prvi dojam førsteklasses A првокласан, прворазредан k prvoklasån, prvorazredarf førstemann -en (који стиже) први * (koji stiže) prvi førsteplass -en прво место Ar prvo mjesto førstepremi|e -en прва награда * prva nagrada førsteprioritet -en први приоритет k prvi prioritet førstesekretær -en први секретар Ar prvi sekretar førstesortering -en/-a први одбир -Ar prvi odabir førstestyrmann -en, pl. -menn први официр (на броду) * prvi oficir (na brodu) førsteutgaY|e -en прво издање Ar prvo izdanje førstkommende A следећи, идући, наредан -Ar slijedeći, idući Jeg kommer førstkommende mandag Д о л а з и м следећег понедељка Ar Dolazim idućeg ponedeijka førstning -en: i førstningen y почетку Ar u početku

få

førti TALL четрдесет -Ar četrdeset førtiende TALL четрдесети Ar četrdeseti førtidspensjon -en лревремена пензија Ar prijevremena mirovina føy|e -et/-a V 1) å foye sammen спајати || спојити Ar spajati || spojiti 2) å foye til додавати || додати Ar dodavati || dodati 3) (gi etter for) повиновати ce -Ar povinovati se Hun føyet ham i hans ønske Повиновала ce његовој жељи Ar Povinovala se njegovoj želji 4) å foye seg попуштати || попустити (некоме), повиновати ce (некоме) Ar popuštati || popustiti (nekome), povinovati se (nekome) Hun føyde seg etler farens onske Повиновала ce очевој жељи Ar Povinovala se očevoj želji Han foyer seg alltid etter henne Увек joj попушта * Uvijek joj popušta få (komp. færre, sup. færrestj ADJ . 1) (fåtallig) малобројан Ar malobrojan hans få venner његови малобројни пријатељи Ar njegovi malobrojni prijatelji 2) м а л и број, мало, неколико Ar mali broj, malo, nekoliko Han hadde få venner И м а о je м а л о пријатеља * Imao je malo prijatelja Det er få av oss М а л о нас je Ar Malo nas je om noen få dager за неколико дана Ar za nekoliko dana Det er noe de færreste vet Мало ко то зна -к M a l o tko t o zna få fikk, fått V 1) добијати/добивати || добити -Ar dobijati/dobivati II dobiti å få svar добити одговор Ar dobiti odgovor å få arbeid добити nocao Ar dobiti posao å få lungebetennelse добити запаљење плућа, оболети од запаљења шгупа -Ar dobiti upalu pluća, oboljeti od upale pluča å få utbytte av noe имати користи од нечега Ar imati koristi od nečega å få bruk for noe затребати нешто Ar zatrebati nešto å få bukt med свладати, овладати Ar svladati, ovladati å få tak i набавити, пронаћи Ar nabaviti, pronaći å få greie på noe сазнати Ar saznati_ å få juling добити батине Ar dobiti bafine å få lyst på зажелети Ar zaželjeti å få råd til noe м о ћ и себи дозволити нешто Ar moći si priuštiti nešto å få øye på уочити, запазити, спазити, угледати Ar uočiti, zapaziti, spaziti, ugledati 2) (motta) примати || примити Ar primati || primiti å få lønn примати плату -Ar primati plaću 3) (erverve) стицати || стећи Ar stjecati/sticati || steći å få inntrykk av стећи утисак Ar steći dojam å få erfaring стећи искуство -Ar sted iskustvo å få rett til стећи право на Ar sted pravo na 4) (om framtid) хтети Ar htjeti 1

2

få

148

Vi får se Видећемо * Vidjet ćemo Vi får nok hore det Чућемо сигурно * Čut ćemo sigurno Vi hår håpe det beste Надајмо ce најбоље ~k N a dajmo se najbolje Jeg får vel gjore det Па, учинићу то * Pa, učinit ću t o Han får gjore som han vil Нека ради како хоће * Neka radi kako hoće 5) (få lov) смети ~k smjeti Får jeg komme inn? Смем лн да уђем? * Smijern li ući? 6) (måtte) морати * morati Nå får du gjore som jeg sier! E, сад ђ е ш урадити како ja кажем! * Е, sad ćeš uraditi kako ja kažem! 7) (klare) успевати || успети * uspijevati || uspjeti Han fikk så vidt av seg stavlene Једва je успео да скине ципеле * Jedva je uspio skiri uti cipele Hun fikk ikke ned en bit Није могла да поједе ниједан залогај * Nije mogla pojesti nijedan zalogaj Han fikk ikke los skruen Није успео да одврне ш р а ф * Nije uspio odvrauti vijak Han fikk motoren til å gå Успео je да упали м о т о р •k Uspio je upaliti motor 8) (påvirke til) узроковати || проузроковати, тератн II натерати, наводнти || навести * uzrokovati II prouzrokovati, tjerati || natjerati, navoditi || navesti å få noen til å gjore noe натерати некога да нешто учини, навести некога на нешто * natjerati ne­ koga da nešto učini, navesti nekoga na nešto Du må få ham til å gjore det М о р а ш ra натерати да то учини * Moraš ga natjerati da to ucini Hun fikk ham på andre tanker Навела ra je на друге мисли * Navela ga je na druge misli Hun fikk seg ikke til å si det Устручавала ce да TO каже * Ustručavala se to r e d å få noen fra å gjore noe о д в р а т и т н некога од нечега к odvratiti nekoga od nečega Vi fikk ham fra å gå Убедили смо ra да не иде * Uvjerili smo ga da ne ide Klovnen fikk alle til å le Кловн je навео све на смех к Klaun je naveo sve na smijeh 9) (la) дати да ce нешто учини * dati nešto udniti Han fikk bygd huset Дао je да ce кућа изгради * D a o je izgraditi kuću Han fikk håret klippet Дао je да ce ошиша k D a o se ošišati få av скидати || скинути, свлачити || свућн * skidati II skinuti, svladti || svud Han fikk av seg genseren Скинуо je пемпер * Skinuo je džemper få av sted отпремати || отпремити, слати || послати * otpreraati || otpremiti, slati || poslati få bort одстрањиватн || одстранити * odstranjivati II odstraniti Jeg fikk ikke bort flekken Нисам успео да уклоним мрљу к Nisam uspio ukloniti mrlju få for seg намеравати, одлучивати ce || одлучити ce * namjeravati, odludvati se || odludti se

få

Han fikk for seg at han skulle reise У врнуо je себи y главу да треба да путује к U v r n u o je sebi u glavu da treba putovati få fram приказивати k prikazivati Kunstneren fikk fram stemningen Уметник je успео да пренесе атмосферу * Umjetnik je uspio a prenijeti atmosferu få igjen 1) добијати/добивати || д о б и т и натраг * dobijati/dobivati || dobiti natrag Kan jeg få igjen på 100 kr.? Можете ли да ми вратите кусур до сто круна? Možete li mi vratiti ostatak do sto kruna? 2) Det skal du få igjen! Вратићу ти т о ! Добићеш своје! -к Vratit ću ti to! Dobit ćeš svoje! få igjennom прогуравати || прогурати, обављати || обавити k proguravati || progurati, obavljati || obaviti Vi fikk forslaget igjennom Успели с м о да прогур а м о предлог к Uspjeli smo progurati prijedlog få imot (mislike) не волети * ne voljeti Han fikk mange imot seg Стекао je много непријатеља * Stekao je mnogo neprijatelja få inn 1) (oppfange) хватати * hvatati Vi får inn svensk TV Х в а т а м о шведску телевизиjy k H v a t a m o švedsku televiziju . 2) (motta) примати || примити k primati || primiti Vi fikk inn mange penger Примшги смо много новаца кс Primili smo mnogo novaca 3) (bringe inn) доносити || донети унутра * donositi II donijeti unutra få i stand 1) (arrangere) приређивати || приредити * priredivati || prirediti 2) (reparere) поправљати || поправити k popravljati II popraviti få med 1) å få noen med придобити некога да ce придружи -к natjerati nekoga da se pridruži 2) (oppfatte) å få med seg alt запазити све * zapaziti sve 3) (ta med) укључивати || укључити k ukljudvati 1) ukljudti få ned .__ IX(spise) гутати || прогутати * gutati || progutati 2) (bringe ned) доносити [| донети~доле * đonositi II donijeti dolje 3)åfå ned på papiret нагшсати k napisati få opp 1) (heise) дизати || подићи * dizati || podid 2) å få opp farten убрзати * ubrzati få over преносити || пренети, пребацивати || пребацити prenositi || prenijeti, prebacivati || prebaciti få på 1) (om klær) облачити || обући k obladti || obući Han fikk på seg toyet i en fart Ha брзину ce обукао * Na brzinu se obukao 2) Politiet har fått noe på ham Полиција има нешто против њега. Полиција и м а доказе прот и в њега * Policija ima nešto protiv njega. Policija ima dokaze protiv njega

149

få

få til успевати II успети * uspijevati || uspjeti Jeg får det ikke til He полази ми за руком ir Ne polazi mi za rukom få tilbake добијати/добивати || добити натраг Ar dobijati/dobivati || dobiti natrag Jeg fikk boken tilbake Вратили cy ми књигу AVratili su mi knjigu faut 1) износити II нзнети, извадити || извући * iznositi II iznijeti, izvaditi || izvući 2) (kaste ut) избацивати || избацити * izbacivati II izbaciti 3) (snakke) || проговорити * || progovoriti Få det ut! Проговори већ једном! * Progovori već jednom! 1 fåfengt Л А / у з а л у д а н * uzaludan fåfengt ADV узалуд, (за) бадава * uzalud, zaludu fåmælt -e A малоречив, од мале речи * malorječiv, 2

gallestein

od male riječi får -et, pl. - овца ir ovca *familiens sorte får црна овца породице Ar erna ovca obitelji *å skille fårene fra bukkene одвојити добро од рђавог ir odvojiti dobro od lošega fårekjett -et овчетина * o v æ t i n a fårepols|e -enj-a овчија кобасица -Ar ovčja kobasica fåret -e A глуп, тупав ir glup, tupav fårikål -en јело од куваног купуса и јагњетине са бибером ir jelo od kuhanog kupusa i janjetine s biberom fåtall -et мали број * mali broj Bare et fåtall vet det Само неколико људи знају за то ir Samo nekoliko ljudi znaju za to fåtallig -e малобројан ir malobrojan et fåtallig publikum малобројна публика * malobrojna publika

G gafTel -en, pl. gafler 1) виљушка * vilica 2) (hoygajjel) виле (пл.), рогуље (пл.) ir vile (pl.), roglje (pl.) gaffelbiter pl. (херметизирани) зачињени комадичи харинге ir (hermetizirani) začinjeni komadići haringe gaffeltruck [-trøkk] -en виљушкар * viljuškar gafl|e -etj-a V å gafle i seg јести халапљиво k jesti halapljivo gagn -et корист * korist å gjore mer skade enn gagn чинити више штете него користи * činiti više štete nego koristi å vare til gagn користити Ar koristiti *til gagns темељито, y потпуности Ar temeljito, u potpunosti gagn|e -etj-a~V"користити, бити од користи * koristiti, biti od koristi gagnlig -e A користан Ar koristan gagnløs -t, -e A бескористан -Ar beskoristan gal -e A 1) (sinnsyk) луд, шашав, блесав -Ar lud, šašav, blesav å bli gal лудети || полудети Ar ludjeti || poludjed *å vare splitter pine gal бити начисто луд Ar biti p o t p u n o lud 2) (feil) погрешан Ar kriv, pogrešan Vi tok en gal veg Кренули с м о погрешним путем Ar Krenuli smo krivim putem *å gjore galt verre учинити з л о горим Ar učiniti zlo gorim

*å bare galt av sted ићи/поћи/кренути наопако Ar ići/poći/krenuti naopako 4 aldri så galt at. det ikke er godt for noe Свако з л о за неко добро Ar Svako zlo za neko dobro galant -e A галантан Ar galantan galje -tejgol V 1) (om hane) кукурикати || кукурикнути * kukurikad II kukuriknuti 2) (om gjok) кукати (o кукавици) Ar kukati (o kukavici) galei -en 1) (skip) галија Ar galija 2) *Hva ville du på den galeien? Kor си ђавола ту тражио? Ar K o g si vraga tu tražio? */ kveld skal vi ut på galeien Вечерас ћемо на провод Ar Večeras ćemo na provod galg|e -en вешала (пл:) Ar yješalaT(pl.) galgenhumor -en црни хумор Ar crai humor galla -en гала Ar gala antrekk galla гала обучен, свечано одело Ar gala obučen, svečano odjelo gallaforestiUing -enj-a свечана представа Ar svečana predstava gall|e -en жуч -Ar žuč *å spy edder og galle лити жуч, сииати отров -Ar lid žuč, sipati otrov galleblær|e -enj-a жучна кесица * žučna kesica galleri -et, pl. -j-er 1) (kunstgalleri) галерпја Ar galerija 2) (i teater) балкон, галерија * balkon, galerija gallestein -en жучни камен Ar žučni kamenac

gallup

150

gallup -en испитивање јавног мнења * ispitivanje javnog mnijenja galopp -en галоп * galop galoppban|e -en хиподром за одржавање галопских утрка hipodrom za održavanje galopskih utrka galskap -en 1) (vanvidd) лудило, махнитост, лудост * ludilo, mahnitost, ludost 2) (dumhet) лудост * ludost Dette er den rene galskap O B O je чиста лудост * Ovo je eista ludost 3) (dumhet) лудорија * ludorija galt Л£>Кпогрешно, криво, неисправно * pogrešno, krivo, neispravno Hva er galt med ham? Шта није y реду c њим? k Što nije u redu s njim? Det er noe galt fatt her Овде нешто није y реду * Ovdje nešto nije u redu galvanisert -e A галванизнран, поцинкован * galvaniziran, pocinčan gamla (best.) стара, старка, старнца. баба k stara, baka, starica gambl|e -etj-a V коцкати ce * kockati se gamlehjem -et, pl. - старачки д о м * starački dom gamlen (best.) (pej.) 1) старкеља, старац * starkelja, starac 2) (far) ћале, матори k stari gamling -en старац, (пеј.) старкеља k starac, (pej.) starkelja gammel -/, gamle — gammal A 1) стар * star å bli'gammel старети || остарети * starjeti || ostarjeti unge og gamle старо и м л а д о * staro i mlado på sine gamle dager под старост, под старе дане к pod starost, pod stare dane / gamle dager y старо доба -k u staro d o b a *fra gammelt av из давнииа, одвајкада * iz davnina, odvajkada *å la alt bli ved det gamle оставити све no с т а р о м * ostaviti sve po starom 2) (om alder) одређеног узраста * odredene dobi Hvor gammel er du? Колико и м а ш година? К о л и ко ти је година? * Koliko ti je godina? Koliko imaš godina? Han er 10 år gammel Он има 10 година * On ima 10 godina 3) (om mat) стар^ устајао, бајат * ustajao^ star gammelt brod бајат хлеб * ustajao kruh gammeldags -e A старински, старомодан * starinski, staromodan gammeldans -en врста норвешких народних игара (полка, итд.) * vrsta norveških narodnih plesova (polka itd.) gammelnorsk -en старонорвешкн језик к staronorveški jezik gammelost -en врста норвешког сира "к vrsta norveškog sira gamp -en (радни) коњ * (radni) konj gan|e -en непце k nepce åpen gane зечија усна * zečja usna gang 1 -en 1) (forløp) TOK • tok, tijek

gap

livets gang ток ж и в о т а k tijek života historiens gang TOK историје * tijek povijesti Tiden gikk sin gang Време je протицало k Vrije­ me je protjecalo Livet gikk sin vante gang_Живo^ je текао својим уобичајеним т о к о м * Zivot je tekao svojim uobičajenim tokom *å gå noen en høy gang надмашивати || надмашити некога k nadmašivati |[ nadmašiti nekoga 2) (farr) кретање k kretanje å gå/sette i gang med\\ започети, || кренути, пуштати II пустити у р а д * || započeti, || krenuti, puštati II pustiti u rad å være i full gang med arbeidet бити потпуно заокупљен послом к biti p o t p u n o zaokupljen poslom å komme i gang med noe кренути ca нечим, започетн нешто krenuti s nečim, započeti nešto Vi må komme i gang med treningen М о р а м о n o чети ca тренингом * M o r a m o početi s treningom å holde noe i gang о д р ж а в а т и * održavati å få bilen i gang стартоватн кола, упалити кола kr upaliti kola 3) (gange) ход, ходање k hod, hodanje en verdig gang(e) достојанствен ход k dostojanstven hod en times gang(e) сат хода * sat hoda 2 gang -en 1) (korridor) ходник * hodnik 2) (havegang) стаза k staza 3) (kanal) шупљина, дупља, канал k šupljina, duplja, kanal nesegang носна шупљина * nosna šupljina gang en (tilfelle) пут * put De ropte på ham mange ganger Д о з и в а л и cy ra пуно пута * Dozivali su ga p u n o p u t a to ganger to er fire д в а пута два je четири * dva puta dva je četiri en gang for alle једанпут за свагда k jedanput za svagda en ad gangen један no један k jedan po jedan en gang i blant понекад * ponekad Det var en gang en konge Б и о једном један краљ к Bio jednom jedan kralj med en gang одмах, сместа k odmah, smjesta alle på en gang сви одједном * svi odjednom et par ganger неколико пута * nekoliko puta en gang til ј о ш једанпут * još jedanput gang på gang стално, изнова * stalno, iznova gang|e -etj-a V множити || помножити, мултиплицирати k množiti || pomnožiti, multiplicirati gangetabell -en т а б л и ц а множења * tablica množenja gangster -en, pl. -e гангстер, бандит * gangster, bandit ganske ADV 1) (aldeles) сасвим, потпуно * sasvim, potpuno Det var noe ganske annet To je нешто сасвим друго * To je nešto sasvim drugo 2) (temmelig) поприлично, прилично, доста k poprilično, prilično, dosta ganske vanskelig прилично тешко * priličuo teško gap -et, pl. 3

gape 1) (munn) отворена уста, ждрело, зев -Ar otvorena usta, ždrijelo, zijev *å gå rett i lovens gap срљати право y пропаст ir srljati pravo u propast Doren står på vidt gap Врата стоје пгаром отворена * Vrata stoje širom otvorena 2) (kloft) јаз, разлнка * jaz, razlika gapet mellom rike og fattige јаз између сиромашних и богатих * jaz između siromašnih i bogatih gap|e -tej-a Кзијати || зинутн, зјапити || зјапнути, разјапити ir zijati || zinuti, zjapiti || zjapnuti, razjapiti Midt i gaten gapte et hull Насред улице je зјапила рупа * Nasred ulice zjapila je rupa Han gapte av forbauselse Зинуо je од чуда ir Zinuo je od čuda *å gape over mer enn en makter загристи внше него што ce може прогутати * zagristi više nego što se može progutati gapskratt -en грохот, грохотан смех * grohot, grohotan smijeh gapestokk -en срамни стуб * stub srama garanter|e -te V гарантовати || загарантовати, јемчити II зајемчити * garantovati || zagarantirati, jamčiti || zajamčiti garanti -en гаранција, јемство * garancija, jamstvo garasjle -en гаража * garaža gard -en 1) (bondegård) сеоско газдинство, имање * seosko gazdinstvo, imanje 2) (gjerde) ограда, забран ic ograda, zabran gardbruker -en, pl. -e земљорадник, пољопривредник * poljoprivrednik, zemljoradnik gard|e -en гарда * garda Kongens garde краљевска гарда * kraljevska garda den gamle garde стара гарда/постава * stara garda/postava garder|e -te V 1) å gardere seg оситуравати ce || осигурати ce, ограђивати ce || оградити ce * osiguravati se || osigurati se, ogradivati se || ograditi se 2) (i tipping) (y спортској прогнози) * (u sport skoj prognozi) helgardere играти пуни систем * igrati puni sistem halvgardere играти скраћени систем -Ar igrati • skračem' 'sistem garderob|e -en гардероба ir garderoba garderobeplikt -en обавезно одлагање одеће y гардероби -к obavezno odlaganje odjeće u garderobi garderobeskap -et, pl. - о р м а н за одећу ir ormar za odjeću gardin -епј-а завеса (на прозору) Ar zavjesa (na ргоzoru) å trekke for gardinene намакнути завесе * navući zavjese å trekke fra gardinene размакнути завесе ir razmaknuti zavjese gardinbrett -et, pl. -j-er карнишна, засторница ir karniša gardinstang -enj-a м о т к а за вешање застора или

151

gatekryss

завесе ir motka za vješanje zavjesa gardsbruk -et, pl. - сеоско газдинство -Ar seosko gaz­ dinstvo å drive gardsbruk бавити ce земљорадњом/пољопривредом Ar baviti se poljoprivredom/zemljoradnjom garn -et, pl. 1) (strikkegarn) вуница, влакно Ar vunica, vlakno 2) (fiskegarn) м р е ж а Ar mreža å sette garn поставити мрежу Ar postaviti mrežu *å fange noen i sitt garn уловити некога y своју мрежу Ar uloviti nekoga u svoju mrežu garnfisk|e -et риболов мрежом Ar ribolov mrežom garnnest|e -et, pl. -er клупче вунице, клубе, клупко, смотак -Ar klupko vunice gartner -en, pl. -e баштован, вртлар, градинар Ar vrtlar gartneri -et, pl. -j-er повртарско предузеће -Ar rasadnik garv|e -etj-a К ш т а в и т и || уштавити Ar štaviti || uštaviti, učinjati || učinid (kožu) garveri -et, pl. -j-er штавионнца Ar štavionica garvet -e A (fig.) прекаљен, окорео Ar prekaljen, okorjeli gasbind -et, pl. - повез од газе, газа ir zavoj od gaze, gaza gasj|e -en плата, приход -Ar plaća, prihod gasjepålegg -et, pl. - повишида плате Ar povišica plaće gass -en 1) гас, плин Ar plin • giftgass отровни r a c Ar otrovni plin 2) (i bil) rac * gas å trå på gassen нагазити папучиду raca -A: nagaziti p a p u d c u gasa for full gass пуном брзином * punom brzinom å gi full gass дати пун rac -A: d a d pun gas gassbeholder -en, pl. -e плинска боца Ar plinska boca gassledning -en гасовод -A: plinovod gassmask|e -enj-a гас-маска Ar plinska maska, gasmaska gasspedal -en папучнца за rac Ar papučica za gas gassverk -et, pl. - шганара -Ar plinara gast -en м о р н а р -Ar mornar gat|e -enj-a улица Ar ulica å gå omkring i gatene шетати улицама Ar šetati ulicama å gå over gaten прећи ушгду -Ar prijeći ulicu */ samme gatey и с т о м духу ir u istom duhu * mannen i gata обргчан човек Ar običan čovjek *å sette noen på gaten избацити некога из стана •A- izbaciti nekoga iz stana *å trekke på gaten бавити ce проституцијом ir baviti se prostitucijom *Dette er ikke i min gate To ми не лежи Ar To mi ne leži gatehjern|e -et. pl. -er угао улице, улични ћошак -Ar ugao ulice gatekjøkken -et, pl. -f-er улични снек-бар, киоск за продају једноставне хране која се једе с ногу -A- ulični snek-bar, kiosk za prodaju jednostavne hrane koja se jede s nogu gatekryss -et, pl. - раскрсница Ar raskršce, križanje

gatelys

152

gatelys -et улично осветљење ulično syjetlo gatelangs ADV å gå gatelangs ићи/луњати улицама -k ići/lunjati ulicama gatepik|e -enj-a уличарка * uličarka gateuorden -en улични неред -k ulični nered gauk -en 1) (zool.) (=gjekj кукавица * kukavica 2) (brennevinsselger) особа која ce бави недозвољеном продајом алкохолног пића к osoba koja se bavi nedopuštenom prodajora alkoholnog pića gaule -el\-a V урлати k urlati gaup|e -enj-a (zool.) рис k ris gav|e -enj-a поклон, дар * poklon, dar å motta som gave примити на дар k primiti na dar gavl -en забат, калкан k čelna strana (kuće), zabat gavekort -et, pl. - поклон-чек * poklon-ček gavmild -t, -e A дарежљив k darežljiv gear [gir] -el -* gir gebet -el струка, nocao * struka, posao gebiss -et.pl. -j-er протеза, вештачки зуби k umjetno zubalo, gebis gebrokken -t, gebrokne A ca туђим нагласком, неправилан, л о ш (о језику) * sa stranim naglaskom, nepravilan, loš (o jeziku) å snakke gebrokkent norsk говорнти л о ш е н о р вешки * govoriti loše norveški geburtsdag -en рођендан k rodendan geburtsdagsgav|e -enj-a рођендански поклон k rodendanski poklon geburtsdagsselskap -et.pl. -f-er рођенданско славље, прослава рођендана * rođendansko slavlje, ргоslava rođendana gebyr -et, pl. -f-er такса k taksa gedigen -t. gedigne A 1) (ekte) чист, прави k čist, pravi en lysestake i gedigent solv чирак/свећњак од чистог сребра * svijećnjak od čistog srebra 2) (flott) раскошан k raskošan et gedigent skap раскошан орман * raskošan ormar 3) (stor) велик * velik en gedigen rangel велика теревенка kr velika terevenka gehør -et 1) (musikalsk) слух k sluh å ha gehør имати слуха * imati sluha 2) (forståelse) разумевање, одзив, одазив k гаzumijevanje, odziv, odaziv å vinne gehor for noe наићи на разумевање за нешто к naići na razumijevanje za nešto geip [jeip] -en прћење, пућење * prćenje, pućenje geipe Oeipe] -etf-a V прћити ce, пућити ce * prćiti se, pućiti se geistlig -e A свештен, црквени, клерикални * svećenički, crkyeni, klerikalni geistligheten (best.) свештенство, клер * svećenstvo, kler geit [jeit] -enf-a (zool.) коза k koza geitost [jeit-] -en козји сир • kozji sir geitebukk \je\te-] -en јарац * jarac

geriljakrig

geiterams Oeite-] -en (bot.) (Chamaenerion angustifolium) китшовина, урбица * kiprovina, urbica gelé [sjele] -en желе * žele kjott i gelé месо y аспшсу, пихтије (пл.) k meso u aspiku *Jeg er helt gelé i knærne Клецају MU колена * Klecaju mi koljena geleaktig [sjele-] -e A пихтијаст k želatinozan geledd -et, pl. - (mil.) врста kr vrsta gelender -et, pl. -f-dre ограда на степеништу kr ograda na stubištu gemen -t, -e A прост, простачки, низак kr prost, prostački, nizak gems|e -en (zool.) (Rupicapra) дивокоза kr divokoza gemytt -et ћуд, темпераменат * ćud, temperament å 'berolige gemyttene смирити духове * smiriti duhove gemyttlig -e A дружеван, дружељубив, пријатан k društven, druželjubiv, prijatan en gemyttlig fyr дружељубив м о м а к * druželjubiv moraak general -en генерал * general generaldirektør -en генерални директор * generalni direktor generalforsamling -enf-a генерална скупштина -k generalna skupština generalisere -te K уопштавати || уопштити, генерализовати k uopćavati || uopćiti, generalizirati generalprøvje -enf-a генерална проба k generalna proba generalsekretær -en генерални секретар * generalni sekretar, glavni tajnik generalstreik -en општи штрајк k opći štrajk generasjon -en генерација, нараштај, поколење * pokoljenje, naraštaj, generacija generasjonsmotsetning -en сукоб генерација k sukob generacija generell [sjenerell] -elt, -e A општи kr opći generell arbeidstillatelse о п ш т а дозвола за рад к opća dozvola za rad generøs [sjenerøs] -t. -e A широкогрудан, великодушан, дарежљив kr širokogrudan, velikodulan, darežljiv et generøst tilbud великодушан предлог ir velikodušan prijedlog genetisk -e A генетски, генетичан ir genetički geni [sjenj] et, -pl. -f-er геније, гениј * genij _ genial -t, -e A генијалан * genijalan genialitet -en генијалност kr genijalnost genitiv -en (gram.) генитив * genitiv genre [sjanger] -en жанр, правац k žanr, smjer genser -en, pl. -e пемпер ir džemper genuin -t, -e A истински, прави kr istinski, pravi geografi -en географија, земљопис k zemljopis geografisk -e A географски * zemljopisan, geografski geolpgisk -e A геолошки * geološki geometrisk -e A геометријски * geometrijski gerilja -en герила * gerila geriljakrig -en герилско ратовање, партизанско paтовање ir gerilsko ratovanje, partizansko ratovanje

germansk germansk -e A германски * germanski gesjms -en опшивница, украсна ивица на фасади зграде ~к opšivnica, ukrasni rub na fasadi zgrade geskjeft -en nocao * posao gestikulere -te V гестикулисати -k gestikulirati getto -en гето ~k geto gevinst -en 1) (fortjeneste) добитак, зарада kr dobitak, zarada 2) (premie) згодитак, премија k zgoditak, premija å vinne en stor gevinst д о б и т и велики згодитак * dobiti veliki zgoditak gevær -et, pl. -J-er пушка k puska geværkolb|e -en кундак * kundak gi [ji] ga(v),gitt V 1) давати || дати (некоме нешто) k davati || dati (nekome nešto) å gi råd дати савет * dati savjet å gi noen rett дати некоме за право kr dati nekome za pravo *å gi alt дати све од себе dati sve od sebe *å gi noen inn изгрдити некога * izgrditi nekoga *å gi til kjenne дати на знање, изнети на јавност к dati na znanje, iznijeti na javnost *å ta noe for gitt узети нешто као готову чињеницу к uzeti nešto kao gotovu činjenicu *å gi tapt предавати ce || предати ce * predavati se II predati se *Hya gir du meg for det? Шта ли мислиш o томе? * Što li misliš o tome? 2) (rekke) пружати || пружнти (некоме нешто) * pružati (I pružiti (nekome nešto) å gi noen hånden пружитн некоме руку * pružiti nekome ruku å gi noen hjelp пружити некоме помоћ * pružiti nekome pomoć 3) (forære) поклањати || поклонити (некоме нешто), давати || дати (некоме нешто) * роklanjati || pokloniti (nekome nešto), davati ]| dati (nekome nešto) 4) å gi seg (slutte) предавати ce || предати ce, посустајати || посустати, престајати || престати, попуштати || попустити 'k predavati se || pre­ dati se, posustajati || posustati, prestajati || prestati, popustati II popustiti Vinden gav seg Ветар je попустио * Vjetar je popustio - Smertene-gav seg Болови cy нестали * Bolovi su nestali 5) å gi seg hen предавати ce || предати ce * preda­ vati se (I predati se Hun gav seg hen til musikken Предала ce музитди k Predala se glazbi 6) å gi seg til å почнњати || почети, || започети k počinjati II početi, || započeti Han gav seg til å skrike Почео je да вришти * Počeo je vrištiti 7) å gi seg ut for представљати ce || представити ce као k predstavljati se || predstaviti se kao 8) å gi seg ut på || кренути, полазити || поћи * || krenuti, polaziti || poći De gav seg ut på en lang reise Кренули cy на

153

gifte

далеко путовање * Krenuli su na daleko putovanje gi bort поклањати || поклонити, давати || дати * poklanjati || pokloniti. davati || dati Han gav bort alle sine penger Д а о je све своје паре другима * D a o je sve svoje pare drugima gi etter попуштати || попустити k popustati || popu­ stiti Doren gav etter Врата cy попустила k Vrata su popustila gi ifra seg предавати || предати, давати || дати * predavati || predati, davati || dati De gav ifra seg alt de eide Д а л и cy све што cy имали k Dali su sve sto su imali gi igjen в р а ћ а т и || вратити, узвраћати || узвратити * vraćati || vratiti, uzvračati || uzvratiti Kan du gi igjen på 100 kr.? М о ж е ш ли ми вратити кусур до с т о круна? * Možeš li mi vratiti sitniš do sto kruna? Jeg kan ikke gi igjen Н е м а м ситно k N e m a m sitnoga gi tilbake в р а ћ а т и || вратити * vraćati || vratiti gi opp предавати ce || предати ce, посустајати || посустати * predavati se || predati se, posustajati II posustati De gav opp ethvert håp Изгубили cy сваку наду * Izgubili su svaku nadu gi ut издавати || издати kr izdavati || izdati Hvem har gitt ut boken? Ko je издао књигу? * Tko je izdao knjigu? gid INT боже, jy, ију * bože Gid, så stor han er blitt! Боже, како je порастао! k Bože, k a k o je porastao! gidde gadd, giddet V имати вољу * imati voljii . Jeg gidder ikke gjore det Мрзи ме да то учиним * Ne da mi se to učiniti At du gidder! Како те не мрзи! * Kako ti se samo da! Jeg gadd vite om ... П и т а м ce да ли ... * Pitam se da li ... Gidder du å gjore dette for meg? Јели ти не би било тешко да ми то учиниш? * Bi li to učinio za mene? Jeg gidder ikke lese den boken М р з и ме да прочитам ту књигу * Ne čita mi se ta knjiga Han gidder ingenting Њ е г а све мрзи. Мрзи га све * Ništa mu se ne da gift [ji-] -en/-a о т р о в k otrov *Det kan du ta gift på Буди уверен y то k Budi uvjeren u to 2 gift [ji-] -e A 1) (om mann) ожењен k oženjen . Han er en gift mann Он je ожењен човек * On je oženjen čovjek 2) (om kvinne) удата * udata Er hun gift? Да ли je удата? * Je li udata? 3) (om mann og kvinne) венчан, y браку kr vjenčan, u bråku De har vært gift i fem år У браку cy пет година * U bråku su pet godina gift|e {ji-] -etj-a seg V 1) (om kvinne) удавати ce || удати ce (за некога) * udavati se || udati se (za nekoga) 1

giftering Hun giftet seg med ham Она ce удала за њега * Ona se udala za njega 2) (om mann) женити ce || оженити ce (неком) * ženiti se || oženiti se (nekom) Han giftet seg med henne Он ce оженио њ о м * On se oženio njom 3) (om mann og kvinne) венчати ce, ступити y брак * vjenčati se, stupiti u brak 4) å gifte bort en gutt оженити м о м к а ir oženiti momka å gifte bort en pike удати девојку * udati djevojku giftering [ji-] -en бурма, венчани прстен * vjenčani prsten, burma giftermål [ji-] -et, pl. 1) (om mann) склапање брака, женидба, венчање * ženidba, vjenčanje 2) (om kvinne) склапање брака, удаја, венчање ir udaja, vjenčanje giftfri [ji-] -//, -e A који није отрован * koji nije otrovan giftig [ji-] -e A отрован * otrovan giftmord [ji-] -et, pl. - убиство троваљем. уморство тровањем * ubojstvo trovanjem giftslangje [ji-] -en змија отровница * zmija otrovnica gigant -en иин, див, гигант * div, gigant gigantisk -e A ииновски, гигантски, дивовски * gigantski, divovski gikk -* gå gikt Oi-] -en (med.) костобоља, реума, реуматизам * kostobolja, reuma, reumatizam giktfeber [ji-] -en запаљење зглобова * upala zglobova gild Oi-] -e A 1) сјајан, фин * sjajan, fin Det skulle vært gildt Било би сјајно * Bilo bi sjajno 2) (om person) гиздав * gizdav gips 0'-] -en n m c , садра * gips, sadra gips|e Oi ] -et{-a V гипсати, гипсовати * gipsati, gipsivati gir -et = gear мењач (брзине) ir mjenjač (brzine) gir|e -etf-a V мењати брзину ir mijenjati brzinu girkass|e -enf-a мењачка кутија ir mjenjačka kutija giro [sjiro] -en жиро, жиро-рачун ir mo, žiro-račun postgiro поштански жнро ir poštanski žiro å sende penger over giro послати паре преко жиро-рачуна k poslati novac preko žiro-računa_. -giroblankett [sjiro-] -en уплатница или исплатница за жиро-рачун * uplatnica ili isplatnica za žiroračun girs tang -enf-a д р ш к а мењача * drška mjenjača gissel -et, pl. gisler талац ir talac gitar -en гитара * gi tara gitarist -en гитариста * gitarist gitarstreng -en жица за гитару k žica za gitaru gitter -et, pl. -fgi tre решетка * rešetka givende Oi-] A захвалан, користан k zahvalan, koristan et givende arbeid захвалан nocao * zahvalan posao en givende diskusjon корисна дискусија -k korisna diskusija

154

gjenge

gjedde -erif-a (zool.) (Esox lucius) штука k stuka 1 gjeld -enf-a дуг k dug å komme i gjeld пасти y дугове k pasti u dugove å sette seg i gjeld задуживати ce || задужити ce k zaduživati se || zadužiti se å stå i gjeld til noen дуговати некоме, бити дужан * dugovati nekome, biti dužan gjeldspost ставка дуга k stavka duga studiegjeld студентски кредит * studentski kredit 2 gjeld -et.(prestegjeld) парохија * župa gjelde gjaldt, gjeldt V 1) (ha gyldighet) важити * važiti Den regelen gjelder ikke her Taj npomic овде не важи * Taj propis ovdje ne važi 2) (berore) тицати ce (нечега), радити ce o (нечему) k ticati se (nečega), raditi se o (nečemu) Det gjelder livet Радн ce o животу * Riječ je o životu Nå gjelder det Сад je важно/одлучујуће k Sad je važno/odlučujuće når det gjelder dette што ce тиче тога, кад je y питању k što se tiča toga, kad je u pitanju å gjore seg gjeldende истицати ce || истаћи ce k isticati se || istad se 2 gjeld|e -etf-a (kastrere) шкопити || ушкопити, штројити II уштројити * škopiti || uškopiti •gjeldsbrev -et, pl. - кредитно писмо, задужница к kreditno pismo, zadužnica gjeller pl. шкрге * škrge gjem|me -te V = gjem|me -te 1) (skjule) крити/сакривати || сакрити k kriti/ sakrivati || sakriti Hun gjemte pengene i en skuff Сакрила je новац y фиоци * Sakrila je novac u ladici 2) (spare) чувати || сачувати * čuvati || sačuvati Jeg gjemte en sjokolade til deg Сачувао сам ти чоколаду * Sačuvao sam ti čokoladu å gjemme noe unna сакрити/сачувати нешто sakriti/sačuvati nešto å gjemme seg for noen сакрити ce од некога * sakriti se od nekoga gjemmested -et, pl. -er скровиште ir skrovište gjemsel -et å leke gjemsel итрати ce жмурке k igrati se skrivača gjendiktning -en препев k prepjev gjenforening -enf-a поновни састанак * ponovni sastanakgjenfortelling -enf-a препричавање (y школи) k prepričavanje (u školi) gjeng -en група, друштво, дружина * grupa, društvo, družina hele gjengen цело друштво * cijelo društvo arbeidsgjeng радни т и м kr radni tim lyvegjeng лоповска банда k lopovska banda gjenganger -en, pl. -e 1) (spokelse) авет, сабласт, дух, сен * duh, sablast 2) (gjentagelse) вечито понављан>е k vjedto ponavljanje gjengle -enf-et 1) (tekn.) навој, завојница, лоза • navoj, zavojnica, loza 1

gjengi

155

2) (gang) ход, развој * hod, razvoj Arbeidet er i god gjenge Р а д ce лепо одвија * Rad se lijepo odvija. Rad lijepo teče gjengi -gav, -gitt V 1) (fortelle) препричавати || препричати, реферисати * prepričavati || prepričati, referirati Kan du gjengi det han sa? М о ж е ш ли испричати шта je рекао? * Možeš li ispričati što je rekao? 2) (vise) приказивати || приказати, описивати II описати * prikazivati || prikazati, opisivati || opisati Bysten gjengir hans ansiktstrekk godt Биста одлично приказује црте његовог лица * Bista odlično prikazuje erte njegovog lica gjengjeld -enj-a 1) (vederlag) компензација, замена * kompenzacija, zamjena Jeg vil gjerne gjore gjengjeld Р а д о бих ce одужио R a d o bih se odužio 2) til gjengjeld за узврат * za uzvrat å kreve noe til gjengjeld тражити нешто за узврат * tražiti nešto za uzvrat gjengjeld|e -te V узвраћати || узвратити k uzvraćati II uzvratiti Jeg skal gjengjelde det onde du har gjort mot meg Узвратићу ти зло које си ми учинио -к Uzvratit ću ti zlo koje si mi u d n i o *å gjengjelde ondt med godt Ko тебе к а м е н о м , ти њега хлебом * Tko tebe kamenom, ti njega kruhom *å gjengjelde med samme mynt вратити м и л о за драго * vratiti milo za drago gjengs -e A устаљен, обичан * ustaljen, običan den gjengse oppfatning устаљено мишљење * ustaljeno mišljenje gjengse ord og uttrykk обичне речи и изрази * obične riječi i izrazi gjenkjen|ne -te V препознавати || препознати к prepoznavati || prepoznati Hun gjenkjente deg på stemmen Препознала те je no гласу k Prepoznala te je po glasu gjenlevende A преживели k prezrjyjeli gjenlyd -en одјек * odjek å gi gjenlyd || одјекнути, н м а т и одјека * || odjeknuti, imati odjeka Talen ga gjenlyd over hele verden Говор je одјекнуо широм света * Govor je odjeknuo širom svyeta gjenlyde -/тГКодјекивати || одјекнути * odjekivati II odjeknuti 1 gjennom PREP 1) кроз * kroz Tunnelen går gjennom fjellet Тунел води кроз брдо * Tunel vodi kroz brdo 2) (ved hjelp av) преко (шга ce преводи инструменталом) к preko (ili se prevodi instrumentalom) gjennom pressen преко ш т а м п е * tiskom, preko stampe å oppnå noe gjennom forbindelser испословати нешто преко веза * isposlovati nešto preko veza å bestille billetter gjennom reisebyrået резервисати карте преко туристичке aremmje * rezervirati

gjennomgå

karte preko turističke agencije Gjennom hardt arbeid kan du klare det Упорним р а д о м м о ж е ш успети * U p o r a i m radom možeš uspjeti 3) (i tidsuttrykk) током * tokom, tijekom opp gjennom årene током година * tokom godina 4) (med verb) å lese gjennom \\ прочитати k \\ pročitati å se gjennom || прегледати * || pregledati å komme seg gjennom en sykdom || прележати болест k (I preležati bolest å slå seg gjennom || пробити ce * || probiti se Vi har vært gjennom alt П р о ш л и смо сито и решето * Prošli smo sito i rešeto gjennom Л / Ж с к р о з , сасвим к skroz, sasvim gjennom ærlig скроз поштен k skroz posten gjennomarbeid^ -etj-aj-de V прорађивати || npopaДИТИ, разрађивати || разрадити * proradivati || proraditi, razradivati || razraditi gjennombrudd -et, pl. 1) (det å bryte gjennom) продор, пробој * prodor, proboj gjennombruddet av en tunnel пробој тунела * pro­ boj tunela 2) (suksess) успех k uspjeh å få gjennombrudd || успети, || постићи yenex, j| пробити ce, II прославити ce k || uspjeti, || postići uspjeh, II probiti se, j| proslaviti se Forhandlingene står foran et gjennombrudd Преговори cy пред успехом * Pregovori su pred uspjehom gjennomfart -en пролаз, прелаз * prolaz, prijelaz gjennomfartsår|e -enj-a пролазна саобраћајтгда k prolazna prometnica gjennomfor|e -te V спроводити || спровести, остварити, изводити I) извести * sprovoditi || sprovesti, ostvariti, izvoditi || izvesti å gjennomføre en plan извести план kr izvesti plan å gjennomføre en reform спровести реформу * sprovesti reformu gjennomforing -enj-a спровођење * sprovođenje gjennomført -e A доследан, консеквентан k dosljedan, konsekventan gjennomgang -en пролаз k prolaz gjennomgangsbolig -en привремени стан * privremeni stan gjennomgangstrafikk -en пролазни саобраћај * prolazni promet gjennomgripende A свеобухватан, т е м е љ н т , т е и е ~ љан * sveobuhvatan, temeljit gjennomgå -gikk, -gått V 1) (tåle) преживљавати || преживети, || пропатити * preživljavati || preživjeti, || propatiti Han fikk gjennomgå mye vondt Д о с т а je пропатио * Dos ta je propatio 2) (underkaste seg) подвргавати ce || подврћи ce * podvrgavati se || podvrci se å gjennomgå en operasjon подврћи ce операцији * podvrći se operaciji å gjennomgå en forvandling преображавати ce || преобразити ce * preobražavati se || preobraziti se 3) (gå på) похађати *• pohađati 2

gjennomgåelse

156

å gjennomgå et kurs похађати курс * pohadati tečaj 4) (forklare) обрађивати || обрадити * obrađivati |t obraditi Læreren gjennomgikk leksen til neste dag Наставних je обрадио задатке за следећн дан -к Nastavnik je obradio zadatke za slijedeći dan 5) (undersøke) прелазити || прећи, прегледати * prelaziti || prijeći, pregledati å gjennomgå et regnskap прегледати рачуноводство A- pregledati racunoYodstvo gjennomgåels|e -en обрада, преглед ir obrada, pregled ved nærmere gjennomgåelse av teksten приликом детаљнијег прегледа текста ir prilikom detaljnijeg pregleda teksta gjennomgående ADV (generelt) углавном Ar uglavnom et gjennomgående godt resultat углавном добар резултат * uglavnom dobar rezultat gjennomreis|e -enj-a пропутовање Ar proputovanje å være på gjennomreise бити на пропутоваљу ir biti na proputovanju gjennomsiktig -e A провидан * providan gjennomsku|e -etj-a V прозирати || прозрети -Ar prozirati II prozreti Planene ble gjennomskuet på forhånd Планове cy унапред прозрели 'År Planove su unapred prozreli gjennomslagskraft -en продорна м о ћ , пробојна сила -A- prodorna moć, probojna sila gjennomsnitt -et просек ir prosjek over gjennomsnittet изнад просека ir iznad prosjeka / gjennomsnitt просечно, y просеку * prosječno, u prosjeku gennomsnitts- просечан -A- prosjecan gjennomsnittsalder -en просечна старост * prosječna dob/starost gjennomsnittlig -e A просечан ir prosjecan gjennomsyn -et, pl. - преглед A- pregled til gjennomsyn на преглед * na pregled ved gjennomsyn av bokene лриликом прегледа књига Ar prilikom pregleda knjiga gjennomsyre -etj-a V прожимати || прожети -A- prožimati || prožeti gjennomtrekk -en 1) промаја Ar propuh Det var gjennomtrekk i rommet У одаји je била промаја -A- U sobi je bio propuh 2) (fig-) флуктуација радне снаге -A- fluktuacija radne snage gjennomtrengende A продоран, пробојан ir prodoran, probojan gjenoppfrisk|e -etj-a V освежавати || освежити * osvježavati || osvježiti å gjennoppfriske gamle minner освежити старе успомене -A- osvježiti stare uspomene gjenopplivte -etj-a V оживљавати || оживети, повратити y живот Ar oživljavati || oživjeti, povratiti u život gjenopplivningsforsek -et, pl. - покушај оживљавања -A- pokušaj oživljavanja gjenopprettje -etf-a V поново успоставЈБати || yeno-

gjentakelse

ставити Ar ponovo uspostavljati || uspostaviti å gjenopprette ro og orden завести поново ред и мир * zavesti ponovo red i mir gjenoppta -tok, tatt V 1) отпочињати || отпочети изнова, почпњати || почети изнова, настављати || наставити ir otpočinjati II otpočeti iznova, poČinjati || početi iznova, nastavljati || nastaviti De gjenopptok arbeidet elter pausen Н а с т а в ш ш cy рад после паузе * Nastavili su rad nakon pauze å gjenoppta en samtale наставити р а з г о в о р -A- na­ staviti razgovor å gjenoppta en rettssak обновити парницу -A- ob­ noviti parnicu å gjenoppta forbindelsene обновити везе/контакте •A: obnoviti veze/kontakte 2) (ta inn igjen) поново примати || примити * ponovo primati || primiti Klubben skal gjenoppta et tidligere medlem Клуб ће поново примити једног старог члана * Klub ce ponovo primiti jednog starog člana gjenpart -en копија -A- kopija gjenreisning -en обнова (земље) -A- obnova (zemlje) gjensidig -e A обостран, узајаман -A- medusoban II etter gjensidig overenskomst према узајамном договору Ar prema medusobnom dogovoru å ha gjensidig respekt for hverandre узајамно ce поштовати ir medusobno se poštovati gjenstand -en 1) (ting) предмет, ствар -A- predmet, stvar Han ble slått i hodet med en tung gjenstand Ударен je y главу неким тешким предметом * U d a r e n je u glavu nekim teškim predmetora kunstgjenstand уметнички предмет Ar umjetnički predmet pyntegjenstand украсни предмет -Aukrasni predmet 2) (emne) предмет, објекат -A- predmet, objekt å gjore en til gjenstand for latter учинити некога смешним ir učiniti nekoga smiješnim være I bli gjenstand for hat постати п р е д м е т о м мржње -A- postati predmetom mržnje å være gjenstandfor oppmerksomhet бити y центру пажње -A- biti u središtu pažnje gjenstridig -e A јогунаст, тврдоглав -Ar jogunast, tvrdoglav gjenstå -stod, -stått V преостајати || преостати, рстајати JI рстати *. preostajati || preostati, o s t a ~ jati II ostati Det gjenstår bare en ting på dagsordenen Преостаје још с а м о једна тачка на дневном реду -А- Preostaje još samo jedna točka na dnevnom redu Det gjenstår å se Остаје да видимо * Ostaje da vidimo gjensyn -et поновно виђење "Ar ponovno videnje På gjensyn! До виђења! 'A- Do videnja! gjensynsgledje -enj-a радост при поновном сусрету Ar radost pri ponovnom susretu gjenta -tok, -tatt V понављати || поновити Ar ponavljati II ponoviti gjentatte ganger безброј пута, пуно пута, низ пута * bezbroj puta. puno puta gjentakels|e -en понављање * ponavljanje

gjenvalg

157

gjenvalg -et, pl. - реизбор, поновни избор A: reizbor, ponovni izbor å stille seg til gjenvalg прихватити реизбор * prihvatiti reizbor å frasi seg gjenvalg одбити поновну кандидатуру, одбити реизбор ~к odbiti ponovnu kandidatura., odbiti reizbor gjenvinne -vant, -vunnet V 1) (få tilbake) || повратити * || povratiti å gjenvinne balansen повратити равнотежу Ar po­ vratiti ravnotežu å gjenvinne troen på seg selv повратити веру y себе * povratiti yjeru u sebe 2) (bruke på nytt) поново користити || искористити (као сировину), прерађивати || прерадити * ponovo koristiti || iskoristiti (kao sirovinu), prerađivati || preraditi gjenytels|e -en узвраћање услуге * uzvraćanje usluge gjerd|e -et, pl. -er ограда -Ar ograda *å sitte på gjerdet држати ce no страни, бити посматрач, оклевати * držati se po strani, biti promatrač, oklevati gjerdesmutt -en (zool.) (Troglodytes) царић, стреж палчић -k carić, strijež palčić gjerne ADV 1) (med glede) радо, драге воље * rado, drage volje Det gjor jeg så gjerne Учинићу то радо ~k Učinit ću to rado Jeg tar gjerne kaffe Радо бих кафу * R a d o bih kavu Jeg vil gjerne se på den boken Хтео бих да поглед а м ту књиту Ar Htio bih pogledati tu knjigu 2) (godt) слободно, мирно Ar slobodno, mirno Du kan gjerne bli med oss Слободно пођи c нама Ar Slobodno pođi s nama Gjerne for meg Н е м а м ништа протнв kr Nemam ništa protiv Det tror jeg så gjerne Врло je могуће * Vrlo je moguće 4) like gjerne свеједно, без даљег Ar svejedno, bez daljeg Du kan like gjerne gjore det М о ж е ш без даљег то учиннти -A: Možeš bez daljeg to učiniti Vi kan like gjerne gå som å ta buss Свеједно je да лн ћ е м о ићи пешхе или узети аутобус * Sve­ jedno je d a j i čemo ići pješice ili uzeti autobus 5) (som regel) обично -Ar obično Han sykler gjerne til jobben Обично одлази бициклом на посао к Obično odlazi biciklom na posao gjerning -en 1) (handling) дело Ar djelo Han er god i ord og gjerning Д о б а р je и на речима и на делу Ас Dobar je i na riječima i na djelu Han bekreftet det i ord og gjerning П о т в р д и о je TO и речју и делом * Potvrdio je to i riječju i djelom 2) (arbeid) nocao -Ar posao å skjotte sin daglige gjerning обављати свој свакид а ш њ и nocao Ar obavljati svoj svakidašnji posao gjerningsmann -en. pl. -menn преступник, злочинац Ar zločinac, prijestupnik

gjødsel

gjeraingssted -et, pi -er место злочина Ar mjesto zločina gjerrig -e A шкрт Ar škrt gjerrigknark -en циција, тврдица, шкртац Ar škrtac, cicija, tvrdica gjesp -en зев, зевање Ar zijev, zijevanje gjesp|e -etl-a Г з е в а т и || зевнути Ar zijevati || zijevnuti *å gjespe kjeven ut av ledd зевати од досаде Ar zijevati od dosade gjest -eii гост (м.), гошћа (ф.) Ar gost (m.), gošca (f.) ubudne gjester незвани гости -Ar nezvani gosti gjest|e -etj-a V 1) (besoke) посећнвати || посетити A- posjećivati II posjetiti Mange turister gjester byen i sommer Овог лета многи туристи посећују град Ar Ovog ljeta mnogi turisti posjećuju grad 2) (om ensembler) гостовати "Ar gostovati Truppen gjestet i Sovjetsamveldet Трупа je гостовала y Совјетском Савезу Ar T r a p a je gostovala u Sovjetskom Savezu gjestebok -enj-a, pl. -boker књига гостију Ar knjiga gostiju gjestebud -et, pl. - гозба k gozba gjestfri -//, -e A гостољубив, гостопримљив Ar gostoljubiv, gostoprimljiv gjestefrihet -en гостопримство, гостољубље Ar gostoprimstvo, gostoljublje gjestgiveri -et, pl. -j-er гостионтгца Ar gostionica gjestmild -/, -e A гостољубив ir gostoljubiv gjestespill -et, pl. - гостовање * gostovanje gjesteværels|e -et, pl. -er гостинска соба, соба за госте -Ar soba za goste gjetje -te V чувати (стоку) -Ar čuvati (stoku) gjeter -en, pl. -e чобанин k pastir gjettje -etl-a V 1) (finne ut) (tr.) погађати || погодити k pogadati || pogoditi å gjette en gåte одгонетнути загонетку A- odgonetnuti zagonetku Hun gjettet helt riktig Тачно je погодила Ar Točno je pogodila 2) (tippe) (intr.) нагађати, погађати Ar nagadad, pogadati Han vet det ikke, han bare gjetter Он то не зна, он с а м о нагађа Ar On to ne zna, on samo nagada Gjett da, vel! Чик, погоди! * Čik, pogodi! gjettekonkurrans|e -en 1) игра погађања Ar igra pogadanja -— 2) (på TV) квиз Ar kviz gjær -en квасац Ar kvas, kvasac gjære S å vare i gjare спремати ce * spremati se Hva er i gjare? Шта ce збива? Ar Što se zbiva? gjær|e -etj-a V врети, превирати, ферментовати A: vreti, previrati, fermentirati Vinen gjarer Вино ври -Ar Vino vrije gjø -dde V (bjeffe) лајати || залајати/ланути * lajati II zalajati/lanuti gjø -dde V (fore) товити || утовити * toviti || utoviti gjødning -en ђубриво, гнојиво (често y течном облику) * gnojivo (često u tekućem obliku) gjødsel -en 1

2

1

2

gjødselbinge

158

1) (mokk) стајско ђубре * stajski gnoj 2) (kunstgjødsel) вештачко ђубриво * umjetno gnojivo gjedselbingle -enj-a ђубриште, буњиште • gnojnica, dubrište, bunjište gjødsl|e -etj-a V ђубрити || нађубрити • gnojiti || nagnojiti gjøgler -en, pl. -e кловн, весељак, забављач Ar klaun, veseljak, zabavljač gjøk -en 1) (zool.) кукавица Ar kukavica 2) (fig.) шерет, спадало, луда Ar šeret, spadalo gjøkur -et, pl. - часовник ca кукавицом * sat s kukavicom gjømme -» gjemme gjøn -et шала * šala å drive gjon med noen тератн/збијати шалу c неким * zbijati/tjerati šalu s nekim gjøre gjorde, gjort V 1) ЧИНИТИII учинити, радити || урадити, правити II направнти * činiti || učiniti. raditi || uraditi, praviti II napraviti Hva skal jeg gjøre? Шта да радим? * Što da radim? Hva har de gjort deg? Шта cy ти учиннли? * Što su ti učinili? å gjore et godt arbeid д о б р о обавити посао k dobro obaviti posao å gjore en feil учинити грешку, погрешити Ar učiniti grešku, pogriješiti å gjore forretninger склапатн послове Ar sklapati poslove å gjore tjeneste som служити || послужитн као * služiti II poslužiti k a o Dette kan gjore at De blir oppsagt Због овога можете добити отказ * Zbog ovoga možete dobiti otkaz Han gjør ikke annet enn å skjenne Он само грди * On samo grdi Han gjør oss bedre enn vi er Он нас чини бољнма него што смо * On nas čini boljima nego što smo å gjore sitt beste учинити све ш т о je могуће Ar učiniti sve što je moguće Jeg lover å gjore mitt beste Обећавам да ћу учинити све што могу * Obećavam da ću učiniti sve što mogu Det vil gjore det To ће решити ствар -Ar To će riješiti stvar_ å gjore det bra успевати y животу/послу Ar uspijevati u životu/poslu å gjore del dårlig не успевати. показати слаб резултат * ne uspijevati, pokazati slab rezultat å gjore det godt igjen исправнти увреду/погрешку •Ar ispraviti uvredu/pogresku å gjore fast везати, причврстити Ar vezati, pričvrstiti å gjore noe forståelig разјаснити, објаснити (некоме нешто) Ar razjasniti, objasniti (nekome nešto) Det gjorde du rett i Право си поступио. Био си у праву * Pravo si postupio. Imao si pravo Nu skal det gjore godt med et glass ol Уз OBO he пријати чаша пива -A- Uz ovo će prijati čaša piva

gjøre Det var godt gjort! To je за похвалу! -Ar To je za pohvalu! Hva gjør det! Какве то везе има! Ar Kakve to veze ima! Hva gjor det om det regner! Па шта ако пада киша! -Ar Pa što ako pada kiša! Det gjor ingenting! He мари ништа! Нема везе! -A- Nema veze! Nije važno! Det gjor ingenting fra eller til To не значи ништа. To не мења ствари к To ne znači ništa! To ne mijenja na stvari Det var lumpent gjort av deg To je било ружно од тебе -A: To je bilo ružno od tebe Det var pent gjort av ham To je било лепо од њега -Ar To je bilo lijepo od njega Dette gjor meget til å forbedre situasjonen O B O умногоме доприноси побољшању ситуације Ar Ovo umnogome doprinosi poboljšanju situacije å gjore noen oppmerksom på noe скренути некоме пажњу на нешто -Ar skrenuti nekome pažnju na nešto å gjore sitt учинити своје k učiniti svoje Jeg skal gjore mitt Учинићу ш т а je y мојој моћп •A- Učinit ću što je u mojoj moći å gjore vondt болети || заболети к boljeti || zaboljeti å få noe gjort обавити nocao Ar obaviti posao Jeg fikk gjort en hel del i dag Данас сам обавио доста послова -A- Danas sam obavio dosta poslova Gjort er gjort Учињено je учињено k Učinjeno je učinjeno å ha noe å gjore имати посла -Ar imati posla Jeg har noe jeg skal ha gjort И м а м неки nocao да свршим/обавим Ar Imam obaviti neki posao å ha meget å gjore имати пуно посла k imati puno posla Jeg har ikke noe særlig å gjore Н е м а м баш пуно посла -Ar Nemam baš puno posla Det lar seg ikke gjore To je немогуће. To ce не да урадити -A- To je nemoguće. To se ne da uraditi så godt det lot seg gjore што год ce боље м о г л о урадити Ar što god se bolje moglo uraditi Det var så vidt det lot seg gjore Једва да ce м о г л о учинити * Jedva da se moglo učiniti Det er lite å gjore ved det Ty ce м а л о да учинити Ar Tu se malo da učiniti 2) (refi.) å gjore seg (godt) изгледати л е п о Ar izgleda ti li­ jepo Det gjor seg godt med blomster på bordet Изгледа лепо кад на столу има цвећа -Ar Lijepo izgleda kad na stolu ima cvijeća å gjore seg bebreidelser пребацивати || пребацити себи. корити себе Ar predbacivati || predbaciti sebi, koriti sebe Han gjør seg bedre enn han er Прави ce бољим него ш т о je -A- Pravi se boljim nego što jest å gjore seg et ærend свратити, навратити -Ar svratiti, navratiti å gjøre seg forståelig изражавати ce разумљиво * izražavali se razumljivo De kunne ikke gjøre seg forstått Нису могли да ce споразумеју -A- Nisu se mogli sporazumjeti

gjøre

159

å gjore seg til претварати ce, понашати ce извештачено ir pretvarati se, ponašati se neprirodno å gjore seg til herre over noe загосподарати нечим * zagospodariti nečim gjore av 1) Hvor gjorde du av boka? Где си оставио књигу? * Gdje si ostavio knjigu? Hvor har han gjort av seg Где ce денуо? Где je нестао? ir Gdje je nestao? 2) (å gjore det av med noen || дотући, || докрајчити, убијати II убити неког * || dotući, || dokrajčiti, ubijati || ubiti nekog gjore opp 1) (betale) подмиривати || подмирити, плаћати II платити ir podmirivati || podmiriti, plaćati || platiti 2) (ordne) рашчишћавати || рашчистити * rašcišćavati || raščistiti gjore slutt прекидати || прекинути * prekidati || prekinuti gjøre unna обављати || обавити * obavijati |] obaviti gjøremål -et, pl. - намера, nocao ir namjera, posao gjørlig ADV изводљиво * izvedivo, izvodljivo Det er fullt gjorlig Сасвим je изводљиво * Sas­ vim je izvedivo så langt det er gjorlig колико ce да извести/учинити * koliko se da izvesti/učiniti gjørm|e -en/-a муљ, глиб, блато * mulj, glib, blato gjørs ADV på gjors намерно * namjerno glad -e A 1) (lystig) радостан, весео, срећан ir radostan, veseo, sretan å vare glad for noe радовати ce нечему * radovati se nečemu å vare like glad бити равнодушан * biti ravnodušan Jeg er like glad Свеједно ми je * Svejedno mi je å vare glad til бити захвалан * biti zahvalan Du får vare glad til at du slapp så heldig fra det Буди задовољан што си ce извукао тако лако * Budi zadovoljan što si se izvukao tako Iako *å vare en glad laks бити весељак •* biti veseljak *å leve Herrens glade dager живети као бубрег y лоју, красти богу дане * bezbrižno se provoditi, živjeti kao bubreg u loju, krasti bogu dane 2) å vare glad i волети * voljeti Jeg er glad i ham Волим ra * Volim ga å bli gladi'\\ завопети ir || zavoljeti glam -met лавеж, лајање * lavež, lajanje glan|e -tej-a V зурити, зверати, пиљити, буљити * zuriti, zjati, piljiti, buljiti Hva glaner du på? Ha ш т а буљиш? * Na što buljiš? glans -en cjaj, одсјај k sjaj, odsjaj Hun klarte eksamen med glans Сјајно je положила испит * Sjajno je položila ispit å klare seg med glans одлично успети, снаћи ce * odlično uspjeti, snaći se å vise seg i all sin glans показати ce y ггуном cjajy * pokazati se u punom sjaju å kaste glans over noe увеличати (својим присуством) * uveličati (svojim prisustvom) glansnummer -et, pl. -f-numre најбоља тачка * naj-

glede

bolja točka glansperiod|e -en процват k procvat glass -et, pl. 1) (stoff) стакло * staklo *å sette noen i glass og ramme гледати y некога као y икону * gledati u nekoga kao u ikonu/ božanstvo 2) (vindusrute) прозорско окно + prozorsko okno 3) (til å drikke av) чаша * čaša å ta seg et glass попити чашицу k popiti čašicu 4) (til syltetøy o.l.) стакленица * staklenica glassblåser -en, pl. -e дувач стакла k puhač stakla glasser|e -te V глазирати * glazirati glassfiber -en стаклена вуна ir staklena vuna glasshus -et *Kast ikke stein når du sitter i glasshus Ko не види своје грешке, нема право да пребацује другоме к Tko ne vidi svoje greske, neka ne kudi drage glassmagasin -et, pl. - стакларница k staklarnica glassmaleri -et, pl. -j-er сликаље на стаклу * slikanje na staklu glassmester -en, pl. -e стаклорезац, стаклар * stakiorezac, staklar glassverk -et, pl. - стаклара, фабрика стакла * staklana, tvornica stakla glasur -en глазура, глеђ * glazura, gled glatt -e A 1) (slett) гладак, раван * gladak, ravan glatt hår равна коса * ravna kosa 2) (sleip) клизав * sklizav Det er glatt på veiene Путеви cy клизави k Putovi su sklizavi 3) (falsk) лицемеран * licemjeran en glatt person лицемер, дволичњак k licemjer, dvoličnjak 4) (lett) л а к • lak Reisen gikk glatt Путовање je прошло без тешкоћа * Putovanje je prošlo bez teškoća glattbarbert -e A глатко обријан k glatko obrijan glatt|e -etf-a V 1) (jevne) гладити || угладити, равнати || поравнати/изравнати ir gladid || ugladiti, ravnati || poravnati/izravnati 2) å glatte over заташкавати || заташкати, прикривати II прикритн * zataškavati || zataškati, prikrivad || prikrid glattkjøring -enf-a вожња по клизавом терену * vožnja po skJizavom terenu glattstrøken -t, -kne A испеглан, углачан * uglačan, ispeglan. gled|e' -enf-a радост, весеље * radost, veselje med glede ca задовољством -k sa zadovoljstvom å spre glede rundt seg ширити радост око себе * širid radost o k o sebe å vare til glede for noen бити од користи некоме kr biti od koristi nekome 2 gled|e -etf-a V 1) (trans.) радовати || обрадовати * radovad || obradovati Det gleder meg Радује ме. Д р а г о ми je к Raduje me. Drago mi je De gledet sin mor med en blomsterbukett Обрадо-

gledelig

160

вали cy мајк-у букетом цвећа * Obradovali su ulaziti II ući. ukJapati se || uklopiti se majku buketom cvijeća ord som er glidd inn i språket речи које cy ушле Det gleder meg å se Dem Драго ми je ш т о Bae y језик * riječi koje su ušle u jezik видим * Drago mi je sto Vas vidim å gli lett inn i et selskap лако ce уклопити y неко 2) å glede seg (over noe) радовати ce || обрадовадруштво * Iako se uklopiti u neko drustvo ти ce (нечему) * radovati se || obradovati se gli ned клизати (ce) || клизнути (ce) доле * klizati (nečemu) (se) II kliznuti (se) dolje De gledet seg som barn Радовали cy ce као деца Strompene glir stadig ned Чарапе стално спадају •k Radovali su se kao djeca k Čarape stalno spadaju Jeg gleder meg over de vakre bildene Радујем ce gli opp ' легаш сликама ir Radujem se lijepim slikama Doren gled opp Врата cy ce полако отварала k 3) å glede seg til noe жељно ишчекивати/очекиваVrata su se polako otvarala ти, унапред ce радовати нечему ir željno gli over iščekivati/očekivati, unaprijed se radovati nečemu 1) пролазити II проћи * prolazid || proći Barna gledet seg til jul Деца cy жељно очекивала Uvære! gled over Невреме je прошло * NevrijeБожић k Djeca su željno očekivala Božić me je prošlo Jeg har gledet meg til dette besoket Р а д о в а о с а м å la blikket gli over noe прећи очима преко нечега ce унапред овој посети. Жељно сам ишчекивао к prijeći očima preko nečega ову посету •* Unaprijed sam se radovao ovom 2) å gli over i hverandre поступно прелазити || posjetu. Željno sam iščekivao ovaj posjet прећи, стапати ce || стопити ce k postupno prelagledelig -e A радостан ir radostan ziti II prijeći, stapati se || stopiti se en gledelig nyhet радосна вест * radosna vijest gli ut Gledelig jul Срећан Божлћ ir Sretan Božić Jordmassene gled ut Земља ce одронила * Zemlja gledesdreper -en, pl. -e онај који квари расположse odronila ење * onaj koji kvari raspoloženje Samtalen gled ut Разговор ce удаљиб од првоglefs -en ујед, угриз ir ujed, ugriz . битне теме * Razgovor se udaljio od prvobitne glefs|e -etj-a V уједати || ујести * ujedati || ujesd teme glem|me -re=gløm|me V заборављати || заборавити glidelås -en рајсфершлус, патент затварач * pa* zaboravljati || zaboraviti tentni zatvarač Ikke glem å kjope blomster! Немој заборавити да glimmer -et cjaj, одсјај * sjaj, odsjaj купиш цвеће! * Nemoj zaboraviti kupiti cvijeće! glimr|e -etl-a V сијати, светлуцати k sijati, svjetluglemsel -en = glømsel заборав ir zaborav cati glemsk -e=glømsk A забораван ir zaboravan *å glimre med sitt fravær скренути пажњу на себе glemsom -me=glømsom A забораван, расејан ir својим одсуством, бити одсутан -к skrenuti zaboravan, rastresen pažnju na sebe svojim odsustvom, biti odsutan glemsomhet -en = glømsomhet A заборавност, забо*Det er ikke gull all som glimrer Није з л а т о све рављивост zaboravnost, zaboravljivost што сија к Nije zlato sve što sija 1 gli -en glimrende A сјајан, блистав, бриљантан * sjajan, 1) (det å være glatt) клижење + kliženje blistav, briljantan å ha god gli (på skiene) имати глатке скије * et glimrende resultat сјајан резултат kr sjajan imati glatke skije rezultat 2) å komme på gli почети (причати) * početi glimt -et, pl. (pričati) 1) (lysblink) бљесак, зрачак k blijesak, tračak å få noen på gli развести некоме језик ir rzavesti lynglimt бљесак мун>е k bljesak munje nekome jezik Han fikk et vennlig glimt i øynene Појавио му gli gled/glei, glidd V ce добродушан израз y очима * Pojavio mu se 1) (bevege seg jevnt) клизити ir kliziti dobrodušan izraz u očima Seilbåten gled^ på vannet Једрилица -je клизила " 2) (gløtt) летнмичан norлед ir le'tiniičan "pogted" на води * Jedrilica je klizila na vodi å få et glimt av noe спазити y магновењу/тренутку 2) (skli) клизати (ce) || клизнути (ce), оклизати k spazid na trenutak ce II оклизнути ce, || поклизнути ce * skliznuti et glimt av håp трачак наде k tračak nade (se) II sklizati (se), oklizati se || okliznuti se, || poglimt|e -etl-a V блистати, блескати || блеснути, kliznuti se светлуцати * blistati, blijeskati || bljesnuti, svjetBarnet gled og falt Дете ce оклизнуло и пало * lucad Dijete se okliznulo i paio stjernene glimter звезде светлуцају * zvijezde 3) (sveve) лебдети * lebdjeti syjetlucaju Fuglene gled gjennom luften Птице cy лебделе y glins|e -etl-a V сијати ce, пресијавати ce * sjati se, *ваздуху * Ptice su lebdjele u zraku presijavati se 4) (gå lett) бити обављен без тешкоћа • biti Ansiktet hans glinset av svette Лице му ce пресијаobavljen bez teškoća вало од зноја * Lice mu se presijavalo od znoja Arbeidet glir lett П о с а о ce глатко одвнја * Posao glipp -en/-et se glatko odvija 1) (fig.) пропуст • propust gli inn улазити || ући, уклапати ce || уклопити ce • å gå glipp av noe пропустити нешто ir propustiti

161 nešto 2) skiglipp проклизавање скија * prokJizavanje skija glippe glapp, glippet V испуштати || испустити -k ispuštati II ispustiti Skiene glipper hele tiden Скије ми све време проклизавају * Skije mi cijelo vrijeme proklizavaju å glippe ut av hendene испустити, испасти из руке * ispustiti, ispasti iz ruke Ordene glapp ut av ham Речи cy Nfy излетеле из уста * Riječi su mu izletjele iz usta glis|e -te Кцерити ce, церекати ce * ceriti se, cerekati se glissen -/, glisne A редак * rijedak glissen skog ретка шума k rijetka surna glissent hår ретка коса k rijetka kosa glitter -et 1) (glans) cjaj • sjaj 2) (julepynt) сребрне траке (за божићну јелку) * srebrae tråke (za božićni bor) glitr|e -etl-a V бљескати, пресијавати ce, блистати k blijeskati, presijavati se, blistati 1 glo -en/-a, pl. glor жеравица, жар * žeravica, žar å steke på glorne пећи на жару k peći na žaru *å sitte som på glor седети као на жару * sjediti kao na žeravici glo -dde V буљити, бленути * buljiti, blenuti å glo på noen буљити y некога * buljiti u nekoga global -e A глобални, светски * globalni, svjetski i et globalt perspektiv y глобалној перспективи k u globalnoj perspektivi globoid -en (med.) врста таблете против главобоље к vrsta tablete protiv glavobolje globetrotter -en, pl. -e светски ггутник * svjetski putnik globus -en глобус k globus gloende A ужарен, усијан, врео k vreo, užaren, usijan gloende varm te врео чај * vreo čaj *å sanke gloende kull på ens hode о с р а м о т и т и некога, извргнути некога подсмеху •* osramotiti nekoga, izvrgnuti nekoga podsmijehu gloret -e A дречав, шарен, бљештав * šaren, blještav, drečav glos|e -en/-a (непозната)-реч (из лекције) -k (nepoznata) riječ (iz lekcije) gloselist|e -enf-a списак нових речи (из лекције) к popis novih-riječi (iz lekcije) glovarm -/, -e A ужарен * užaren glugg ADV å le seg glugg i hjel умирати од смеха -k umirati od smijeha glugg|e -en прозорчић (без стакла), окно, оканце * prozorčić (bez s takla), okno, okance glupende A glupende sulten гладан к а о вук * gladan k a o vuk glupsk -e A прождрљив, халапљив k proždrljiv, halapljiv glød -en 1) ж а р , cjaj * žar, sjaj 2) (fig.) одушевљење, жар, занос * oduševljenje, žar, zanos Han talte med glod Говорио je ca одушевљењем/ 2

gnisse

ж а р о м k Govorio je s oduševljenjem/sa žarom glød|e -etj-a V=g\o -dde 1) жарити (ce), усијавати ce || усијати ce, бити ужарен * žariti (se), usijavati se || usijati se, biti užaren Ovnen gladet Пећ je била ужарена k Peć je bila užarena 2) (fig-) горети, изгарати * gorjeti, izgarati å glode av begeistring горети од одушевљења * gorjeti od oduševljenja å glode for en sak горети од одушевЈБења за неку ствар, ангажовати се страсно за неку ствар * gorjeti od oduševljenja za neku stvar, angažirati se strasno za neku stvar glodelamp|e -enj-a сијалица, жаруља * žarulja, sijalica glødende A 1) (brennende) ужарен, усијан * užaren, usijan glødende lava ужарена лава k užarena lava 2) (lidenskapelig) ватрен * vatren en glødende tale ватрен говор * vatren govor gløgg -en пунч, (божићно) кувано вино (ca бадем и м а , сувим грожђем, шећером и зачинима) * punč, (božićno) kuhano vino (s bademima, suhim grožđem, šečerom i začinima) gløgg -e A бистар, оштроуман, паметан * bistår, oštrouman, pametan glømme-»glemme glømsk -»glemsk gløtt -enj-et 1) på gløtt полуотворен * poluotvoren Doren stod på glott Врата cy бпла одшкринута •k Vrata su bila odškrinuta 2) (glimt) летимичан поглед * letimičan pogled å få et glott av noe летимице погледатн k letimice pogledati Det kom et glott av sol Сунце ce појавило за тренутак * Sunce se pojavilo za trenutak gnag|e -dejgnog V 1) глодати II оглодати * glodati || oglodati Hunden gnager på et bein Пас глође коску/кост * Pas glode kosku/kost 2) (tare) гристи * gristi gnager -en, pl. -e глодар k glodavac gnagsår -et, pl. - жуљ на нози * žulj na nozi gneis -en (miner.) гнајс * gnajs gneldr|e -etj-a V лајати kr lajati gni -ddejgne(i)d V y 1) тртн, трљати II истрљати/ггротрљати -k trti, trljati II istrljati/protrljati å gni seg i hendene трљати руке k trljati ruke 2) å gni inn утрљавати || утрљати, утирати || утрти k utrljavati || utrljati, utirati || utrti 3) å gni bort отирати || отрти, скидати || скинути трљањем * otirati || otrti, skidati || skinuti trljanjem gnien -t, -e A шкрт * škrt gnier -en, pl. -e циција, шкртац kr škrtac, cicija gnikk|e -etj-a V трљати || истрљати * trljati || istrljati gnisning -en трзавице (пл.) * trzavice (pl.) gniss|e -etj-a V трти ce k trti se å gnisse mot noe трти ce o нешто * trti se o nešto 1

2

gnist

162

gnist -en

1) искра, варница * iskra å slå gnister варничити, искрити * iskriti *et gnist av håp трунка наде * trunka nade 2) (inspirasjon) инспирација * inspiracija å miste gnisten изгубити инсгшрацију * izgubiti inspiraciju gnistr|e -etj-a V варничити, сипати варнице, пресијавати ce -к iskriti, sipati iskre, presijavati se Det gnistret av bålet Варнице cy сипале из ватре •k Iskre su sipale iz vatre Det gnistrer Варнице врцају/прскају ~k Iskre vrcaju/prskaju *å arbeide så det gnistrer радити пуном паром * raditi punom parom gny -et (larm) звекет * zveket gnål -et чантрање, масирање, гунђање k gunđanje Hold opp med det gnålet! Престани да чантраш! * Prestani gundati! gnål|e -te V масирати, досађиватн, гњавнти k dosadivati, gnjaviti, masirati god -/, -e A 1) добар k dobar godt og ondt добро и зло * dobro i zlo *å finne for godt наћи за сходно/потребно * naći za potrebno/shodno å ha godt av имати користи од * imati koristi od Det har han godt av To ће му користити * To će mu-koristiti Det har du godt av! Тако ти и треба! к T a k o ti i treba! Hva skal det være godt for! Чему т о ! k Čemu to! Det er godt at... Д о б р о je ш т о ... * D o b r o je sto *Han er god for en million Он вреди читав милион * On vrijedi čitav milijun *å gå god for noen јемчити за некога * jamčiti za nekoga *Jeg holder meg for god til å ... Ценим себе одвише да бих ... * Cijenim sebe previše da bih ... *å ta det med det gode покушати на леп начин к pokušati na lijep način * Vær så god! Изволите! * Izvolite! *De er Uke gode Једнаки cy * Jednaki su *for godt заувек, за свагда * zauvijek *så godt som скоро, тако рећи k skoro, tako red å gjore godt igjen поправљати || поправити * poprayljatj II popraviti å ta seg godt ut добро/лепо изгледати * dobro/ lijepo izgledati å gjore så godt en kan учинити ш т о ce боље м о ж е učiniti što se bolje može *Det kommer godt med (for ham) Д о б р о ће му доћи * D o b r o će mu doći *å gjore det godt успевати || успети • uspevati || uspeti *å gjore det godt til eksamen положити испит ca успехом * položrti ispit s uspjehom *Det er godt gjort av ham! Свака му част! * Svaka mu čast! *å sitte godt i det бити д о б р о ситуиран * biti dobro situiran *A, du godeste! Ma немој! За бога! * Ma nemoj!

godhjertet

Za boga! 2) (stor) велик, приличан k velik, priličan Bilen hadde god fart Кола cy ишла доста брзо k Kola su išla dosta brzo å ha god plass имати доста места k imati dosta mjesta Jeg ventet en god stund Чекао сам доста дуго к Čekao sam dosta dugo å ha god tid имати доста времена * imati dosta vremena en god del добар део, доста * dobar dio, dosta å ha god lyst til noe веома желети нешто, осећати јаку жељу за нечим * j a k o željeti nešto, osjećati jaku želju za nečim 3) (lett) лако * Iako Det er ikke godt å si om ... Није лако рећи да ли ... к Nije lako reći da li ... Det er godt mulig Л а к о je могуће k Lako je moguće 4) (gjerne) слободно * slobodno Du kan godt bli med oss Слободно пођи c нама k Slobodno podi s nama Det går godt an Могуће je k Moguće je 5) (i hilsener) добар, лак, срећан kr dobar, lak, sretan God dag Д о б а р дан k D o b a r dan God natt Лаку ноћ k Laku noe Godt nytt år Срећна нова година * Sretna nova godina God jul Срећан Божић * Sretan Božić 6) godt og vel преко, више од * preko, više od Boken koster godt og vel 100 kr К њ и г а кошта преко сто круна * Knjiga staje preko sto kruna 7) til gode на располагању * na raspolaganju å ha penger til gode имати неисплаћен или неутрошен новац * imati neisplaćen Ш neutrošen novac Jeg har en hel månedslønn til gode И м а м ј о ш целу месечну плату у резерви. Ј о ш ми није исплаћена цела месечна плата к Imam još cijelu mjesečnu plaću u rezervi. Još mi nije isplaćena cijela mjesčna plaća Du har 100 kr. til gode hos meg Дугујем ти 100 круна k Dugujem ti sto kruna Det kom meg til gode Испало je y моју корист * Ispalo je u moju korist godartet -e A доброћудан, бенигни * dobroćudan, . benignt .. -— en godartet svulst доброћудан тумор * dobroćudan tumor godbit -en посластица, добар залогај * poslastica, dobar zalogaj god|e -et, pl. -er 1) д о б р о , благо * dobro, blago Friheten er del største gode Слобода je највеће д о б р о * Sloboda je najveće blago å nyte livets goder уживати y благодетима живота k uživati u blagodatima života 2) til gode-*god 7) godhet -en доброта k dobrota å fatte godJiet for noen заволети некога * zavoljeti nekoga godhjertet -e A добродушан * dobrodušan

godkjenne

163

Han er godhjertet Он и м а добру душу ir On ima dobru dušu godkjen|ne-te Кодобравати || одобрити, признавати II признати ir odobravati || odobriti, priznavati II priznati å godkjenne et resultat признати резултат -k priz­ nati rezultat å godkjenne et forslag одобрити предлог * odo­ briti prijedlog godkjennels|e -en одобрење, признање * odobrenje, priznanje Forslaget vant allmenn godkjennelse Предлог je наишао на опште одобравање -к Prijedlog je naišao na opće odobravanje godkjent -e A одобрен, дозвољен, признат * odobren, dopušten, priznat godkjent utdannelse признато школовање * priznato školovanje godlag -et добро расположење k d o b r o raspoloženje godlynt -e A доброћудан ir dobroćudan godmodig -e A добродушан ic dobrodušan gods -et 1) (eiendeler) благо ir blago *å være rik på gods og gull бити и м у ћ а н ir biti imućan 2) (eiendom) (велико) ггмање, велепосед k (veliko) imanje, veleposjed et stort gods велико имање * veliko imanje 3) (varer) роба k roba lasting/lossing av gods утовар/истовар робе k utovar/istovar robe 4) stopegods ливена роба kc livena roba godseier -en, pl. -e земљопоседник, велепоседник * zemljoposjednik, veleposjednik godsekspedisjon -en предаја робе (на железшши) * predaja robe (na željeznici) godskrive -skrev, -skrevet V утгасивати || уписати y добит * upisivati || upisati u dobit godslig -e A доброћудан, добар ir dobroćudan, dobar godsnakk|e -et/-a V говорити благо/улгарујуће (неко.ме) * govoriti blago/umirujuce (nekome) godstog -et, pl. - теретни воз -A: teretni vlak godta -tok, -tatt V прихватати || прихватити k prihvačati || prihvatiti Han godtok avgjørelsen Прихватио je одлуку -A: .Prih.yatio.je odluku — — Jeg godtar forklaringen din Прихватам твоје објашњење k Prihvaćam tvoje objašnjenje godter pl. посластице k poslastice godtgjørelse -en=godtgjøring -en/-a накнада * naknada reisegodtgjoring накнада за путне т р о ш к о в е к naknada za putne troškove diett godtgjør ing накнада за трошкове исхране * naknada za troškove ishrane godtroende A лаковеран, наиван -A: lakovjeran, naivan en godtroende sjel лаковерна душа * lakoyjeraa duša godvenner pl. å være godvenner med noen бити y пријатељским/

gramatikalsk

д о б р и м односима ca неким ir biti u prijateljskim/ dobrim odnosima s nekim godvilj|e -en/-a добра воља k dobra volja å legge godviljen til уложити добру вољу * uložiti dobru volju å vise godvilje показати добру вољу * pokazati dobru volju godvillig -e A добровољан k dobrovoljan å gjøre noe godvillig чинити нешто добровољно kr činiti nešto dabrovoljnp godvær -el лепо време * lijepo vrijeme gold -/, -e A rrycT, јалов * pust, jalov golfbanje -en игралиште за голф * igralište za golf golfstrømmen (geogr.) Голфска струја -A; Golfska struja goly -*gulv goml|e -et/-a V жвакати kr žvakati å gomle ferdig || сажвакати k || sažvakati gomra|e -en (anat.) десни (пл.) k desni (pl.) gonoré -en (med.) гонореја, трипер k gonoreja, triper, kapavac goodwill [gudvil] -en добра воља, симпатија k do­ bra volja, simpatija godsk -e A 1) (om stil) готички kr gotički 2) (om folk) готски * gotski 3) gotisk skrift готица ir gotica gotter pl. слаткиши kr bomboni, slatkiši goudaost -en гауда (врста тврдог сира) ir gauda (vrsta tvrdog sira) grad -en 1) (målestokk) степен * stupanj Termometeret viser 8 grader Термометар показуje 8 степени ir Termometar pokazuje 8 stupnjeva /10 graders kulde на хладноћи од 10 степени, на минус десет * na hladnoći od 10 stupnjeva, na minus deset likning av annen grad једначина другог степена ~k jednadžba drugog stupnja, drugo stepena jednadžba 20 grader østlig lengde 20 степени источне дужине 20 stupnjeva istočne dužine en vinkel på 30 grader угао од 30 степени k kut od 30 stupnjeva 2) (omfang) мера k mjera i den grad y тој мери, утолико k u toj mjeri, utoliko Lhøy graa[y. великој мери, увелико * u velikoj mjeri, uveliko, naveliko til en viss grad донекле, y одређеној мери donekle, u odredenoj mjeri til de grader до те мере ir do te mjere 3) (rang) чин -Ar čin gradestokk -en т е р м о м е т а р Ar termometar gradvis -e A постепен k postupan, postepen en gradvis utvikling постепен развој k postupan, postepen razvoj grafiker -en, pl. -e графичар (уметнгас) -Ar grafičar (urajetnik) grafikk -en графика -A: grafika gram -met, pl. - г р а м Ar g r a m gramatikalsk -e A граматички правилан -Ar gramatički pravilan

gramatikk

164

gramatikk -en граматика * gramatika grammatisk -e A граматички * gramatički grammofon -en грамофон * gramofon grammofonplate -enj-a грамофонска плоча * gramofonska ploča gran -enj-a (bot.) 1) (Abies alba) јела Ar jeia 2) (Picea abies) смрча, смрека k smrča, smreka 3) (Picea omorika) оморика * omorika 4) (julegran) божнћна јелка k božićni bor, božićna jelka granat -en 1) (våpen) граната k granata 2) (mineral) гранат * granat granateple -et, pl. -er (bot.) нар, шипак k šipak, nar grandonkel -en, pl. -kler б р а т од деде или бабе к brat djeda ili bake granjtt -en гранит * gTanit grann|e -en сусед, комшија Ar susjed gransk|e -etj-a Fиспитивати || испитати, разматрати II размотрити, контролисати к ispitivati || ispitati, razmatrati || razmotriti, kontrolirati å granske noye подробно испитати * detaljno ispitati granskende blikk испитнвачки поглед Ar ispitivački pogled granskning -enj-a испитивање -A- ispitivanje granbar -et јелово грање k jelovo granje grapefrukt [greip-] -en (bot.) грејпфрут k grejpfrut gras-* gress grasrota (best.) (jig.) обични људи k obični ljudi grassat ADV ny no (o вожњи) Ar ludo (o vožnji) en grassat fart луда брзина k luda brzina grateng -en гратинирано јело (y рерни) * gratinirano jelo (u pećnici) gratial|e -et, pl. -er новчана награда Ar novčana nagrada gratis 1 ADJ бесплатан * besplatan gratis adgang бесплатан улаз * besplatan ulaz 2 gratis ADVбесплатно, иабе, мукте k besplatno Jeg har fått dette gratis O B O с а м добио пабе Ar Ovo sam dobio besplatno å gjore noe gratis чинити нешто бесплатно * činiti nešto besplatno gratulasjon -en честитка * čestitka gratulerje -te V честатати * čestitati å gratulere noen med noe честитати некоме нешто •Ar čestitati nekome nešto Gratulerer med ny leilighet! Ч е с т и т а м ти/Вам на новом стану! к Cestitam ti/Vam na novom stanu! Gratulerer med dagen! Сређан рођендан! Ar Sretan rodendan! graut-* grøt grav -en 1) гроб, рака * grob, raka *fra vuggen til graven од колевке до гроба Ar od kolijevke do groba *å være taus som graven ћутати као заливен, бити нем као гроб Ar šutjeti kao riba, šutjeti kao zaliven, biti nijem kao grob å folge en til graven ићи некоме y пратњу Ar ići nekome na sprovod

greie

*å få en våt grav утопити ce Ar utopiti se *å gå i graven умрети Ar umrijeti *å snu/vende seg i sin grav окретати ce y гробу Ar okretati se u grobu *å stå på gravens rand бити на ивнци гроба Ar biti na ivici groba *Den som graver en grav for andre, faller selv i den Ko другоме јаму копа, сам у њу пада Ar Tko drugome jamu kopa, sam u nju pada 2) (skyttergrav) ров, шанац Ar rov, šanac 3) (dyregrav) ј а м а y земљи за хватање дивљих животиња Ar jama u zemlji za hvatanje divljih životinja gravalvorlig -e A врло озбиљан Ar vrlo ozbiljan grav|e -dejgrov V копати Ar kopati grave ut (oppjfram) ископавати || ископати Ar iskopavati || iskopati å grave ned закопавати || закопати Ar zakopavati II zakopati graverende A озбиљан, тежак Ar ozbiljan, težak gravemaskin -en кашикар, багер Ar bager, stroj za kopanje gravferd -enj-a сахрана (пратња), погреб Ar pogreb, sahrana gravid -e A трудна, y другом стању Ar trudna, u drugom stanju graviditet -en трудноћа Ar trudnoća gravitasjon -en гравитација, сила теже Ar gravitacija, sila teže gravlaks -en маринирани лосос Ar marinirani losos gravlegge -la, -lagt V сахраљивати || сахранити Ar pokopavati || pokopati, sahranjivati || sahraniti gravlund -en гробље Ar groblje gravmæl|e -et, pl. -er надгробни споменик Ar nadgrobni spomenik gravplass -en гробница, гробље Ar grobnica, groblje gravstøtt|e -enj-a надгробни камен, споменик Ar nadgrobni kamen, spomenik gre -dde V 1) å gre seg чешљати ce || очешљати ce Ar češljati se II očešljati se 2) å gre håret чешљати || очешљати косу Ar češljati II očešljati kosu grei -tt, -e A 1) (klar) јасан, пристојан Ar jasan, pristojan et greit svar пристојан одговор Ar pristojan odgovor en grei forklaring- пристојно објашњење Ar. pri-. stojno objašnjenje 2) (lett) једноставан, лак, практичан * jednostavan, lak, praktičan Det gikk greit Д о б р о je прошло Ar Dobro je prošlo Han har det ikke greit Није му лако Ar Nije mu Iako 3) (hyggelig) добар, пријатан * dobar, ugodan, prijatan en grei kar добар м о м а к Ar dobar momak grei|e' -enj-a 1) (ting) ствар * stvar Jeg er lei hele greia Сит сам целе ствари Ar Sit sam cijele stvari Dette var fine greier! Каква дивота! Ar Kakva di-

greie

165

vota! Dette var ikke rare greiene! O B O je прилично јадно! k Ovo je prilično j a d n o ! 2) (rede) å få greie på noe сазнати нешто k saznati nešto Du må få greie på disse tingene М о р а ш дознати нешто o т о м е * Moraš doznati nešto o tome å ha greie på noe знати нешто * znati nešto Han har greie på alt om biler Он зна све o колима * On zna sve o autima 3) (orden) ред k red Her er det ikke greie på noen ting Овде нема никаквог реда * Ovdje nema nikakvog reda 2 grei|e -dde V 1) (klare) успевати || успети, моћи * uspijevati II uspjeti, moći Vi greier det nok Успећемо * Uspjet ćemo Vi greidde ikke å starte bilen Нисмо могли да упалимо кола * Nismo mogli upaliti kola å greie eksamen положити испит k položiti ispit Han greide ikke påkjenningene Није издржао напор к Nije izdržao napor 2) -»gre 3) greie opp сређивати || средити, размршавати II размрсити Ar sređivati || srediti, razmršavati || razmrsiti Vi må greie opp i denne floken М о р а м о размрспти ту ствар к M o r a m o razmrsiti tu stvar 4) å greie ut om noe разјашњавати || разјаснити, објашњавати || објаснити * razjašnjavati || razjasniti, objašnjavati || objasniti å greie ut et spørsmål разјаснити питање * razjasniti pitanje 5) å greie seg (klare seg) сналазити ce || снаћи ce k snalaziti se || snaći se Du må greie deg uten hjelp М о р а ш ce снаћи без туђе помоћи * M o r a s se snaći bez tuđe pomoći Jeg greier meg fint Лепо/фино ce Сналазим k Lijepo se snalazim 6) å greie seg (vare nok) бити достатан, достајати к biti dostatan, dostajati Vi greier oss med lite Н а м а не треба много к Nama ne treba mnogo Det greier seg O B O je довољно kr Ovo je dovoljno Det greier seg såvidt Једва стнже k Jedva stiže grein -en/-a=gren -en грана k grana . *å komme på den grønne gren бити на коњу, доћи на зелену грану * biti na konju, doći na zelenu granu *å sage over den grein man sitter på одсећи грану на којој ce седи, нанети с а м о м себи штету Ar odsjeći granu na kojoj se sjedi, nanijeti samom sebi stetu en gren av familien једна грана породице * jedna grana obitelji greip -enj-aj-et, pi -/-er виле (за ђубре) * vile (za gnoj) Grekenland (geogr.) Грчка * G r č k a greker -en, pl. -e Грк (м.), Гркиња (ф.) • G r k (m.), Grkinja (f.) grell grelt, -e A дречећи, дречав * drečav, drečeći / grell motsetning til y снажном контрасту Ar u snažnom kontrastu

grep

gremm|e -et/-a seg V јако ce секирати * jako se sekirati Jeg gremmer meg over din ubetenksomhet Јако ce секирам због твоје непромишљености к Jako se sekiram zbog tvoje nepromišljenosti gren--grein grend -a сеоце, заселак * seoce, zaselak grens|e' -en f-a 1) гранида Ar granica naturlig grense природна граница Ar prirodna gra­ nica 2) (grad) граница, мера Ar granica, mjera Dette går over alle grenser! Ово прелази сваку границу/меру! Ar Ovo prelazi svaku granicu/ mjeru! Det må da vare grenser! Свему има граница! Ar Svemu ima granica! Han kjenner ingen grenser Он уоггште нема мере. Он не зна за граншде Ar On uopće nema mjere. On ne zna za granice innenfor rimelighetens grenser y границама могућer Ar u granicama mogućeg å sette grenser поставити границу Ar postaviti gra­ nicu å trekke en fast grense повући оштру граншгу Ar povući oštru granicu grens|e 2 -etl-a V граничити ce (ca нечим) Ar graničiti (se) (s nečim) Norge grenser til Sverige Норвешка ce граничи ca Шведском Ar Norveska (se) graniči sa Svedskom Det grenser til det utrolige To je на ивици невероватног Ar To je na rubu nevjerojatnog En mistanke som grenser til visshet Сумња која ce граничи ca сигурношћу * Sumnja koja se graniči sa sigurnoscu grenseløs -t, -e A безграничан, неограничен, неумерен Ar neograničen, bezgraničan, neumjeren grenseovergang -en гранични прелаз Ar granični prijelaz grenseområd|e -et, pl. -er гранична зона Ar granična zona grensekrenkelse -en повреда границе Ar povreda granice grensestasjon -en погранична станица Ar pogranična stanica grensetilfelle -et, pl. -er гранични случај Ar granični slučaj grensevakt -en . : -. 1) fvakJpost) граничар Ar graničar 2) (avdeling) пограннчна стража Ar pogranična straža grep -et, pl. 1) (tak) захват, машање, хватање, ухват, стисак Ar zahvat, hvatanje, stisak Hun kjente et kraftig grep om armen Осетила je чврст стисак око руке Ar Osjetila je čvrst stisak o k o ruke 2) (håndgrep) потез * potez Apparatet monteres med noen enkle grep А п а р а т м о н т и р а м о уз неколико једноставних потеза -Ar Aparat montiramo uz nekoliko jednostavnih poteza 3) (makt) власт Ar vlast

gresk

166

Juntaen har strammet sit grep om landet Хунта je учврстила своју власт y земљи Ar H u n t a je učvrstila svoju vlast u zemlji å ha grepet på noen држати некога y својој м о ћ и * držati nekoga u svojoj moći 4) (gripeevne) способност приањања Ar sposobnost prianjanja bildekk med godt grep аутомобилска гума која д о б р о приања * automobilska guma koja d o b r o prianja 5) (håndlag) вештина, овладавање Ar vještina, ovladavanje å ha det rette grep på tingene знати како ce нешто чини Ar znati kako se nešto čini gresk -e A грчки Ar grčki * Dette er gresk for meg To cy за мене шпанска села. To ja ништа не разумем к To su za mene španska sela. To ja ništa ne razumijem gresk-ortodoks -e A православан k pravoslavan gress -et = gras трава k trava *å bite i gresset предати ce k predati se *Mens gresset gror dor kua Липши, магарче, до зелене траве к Lipši, magarče, do zelene trave. Cekaj, magarče, dok trava naraste *Han tjener penger som gress Он има новца к а о плеве к Ima novca kao pljeve gressenk|e -enf-a бела удовица Ar bijela udovica gressenkemann -en, pl. -menn бели удовац k bijeli udovac gresshopp[e -enj-a (zool.) скакавац * skakavac gresskar -et, pl. - (bot.) тиква * tikva gresslok -en (bot.) ситни лук, власац, дробњак * vlasac gressplen -en травњак k travnjak gretten -t, gretne A мрзовољан, зловољан k mrzovoljan, zlovoljan grev -et, pl. - мотика k motika grev|e -en гроф * grof *å komme i grevens tid стићи y прави час k stići u pravo vrijeme grevinn|e -enj-a грофица k grofica grevling -en (zool.) (Meles) ј а з а в а ц k jazavac grevbnghund -en (zool.) јазивичар * jazavičar gribb -en (zool.) стрвинар, л е ш и н а р * lešinar griljer|e -te V 1) (panere) поховати, панирати k pohati 2 2) -* grille grill-e/j _ 1) роштиљ k rostilj å steke kjott på grill пржити месо на роштиљу/ жару * pržiti meso na roštilju/žaru Vi har grill i haven И м а м о роштиљ y башти * I m a m o roštilj u vrtu kjott stekt på grill месо ca роштиља k meso s rostilja 2) (restaurant) ресторан ca роштиљем * restoran s roštiljem Vi spiste i grillen Ручали с м о y ресторану ca р о ш тиљем k Ručali smo u restoranu s roštiljem 3) (tekn.) вентилска плитица/решетка k ventilska plitica/rešetka grillbar -en ресторан ca роштиљем * restoran s roštiljem

gripe

1

grillje -enj-a å sette griller i hodet på noen напунити некоме главу глупостима Ar napuniti nekome glavu glupostima 2 grillje -etj-a V пржити на роштиљу k pržiti na roštilju grillet kylling пште на роштиљу к pile na roštilju grillet kjøtt месо ca роштиља k meso s rostilja grillmat -en месо ca роштиља k meso s rostilja grillspidd -er, pl. - ражањ * ražanj grimas|e -en гримаса * grimasa å gjorejskjære grimaser правити гримасе k praviti grimase grin -et pl. -

1) злобан осмех, подсмех, гримаса Ar zloban osmijeh, podsmijeh, grimasa 2) (mas) гњаважа k gnjavaža grind -enj-a 1) (port) капија (на дрвеној огради) к kapija (na drvenoj ogradi) 2) (takgrind) пртљажник на крову аутомобила Ar prtljažnik na krovu automobila grindhval -en (zool.) (Globicephala melaena) белогрла плискавица Ar bjelogrla pliskavica grin|e -te/gre'(i)n V 1) (gråte) плакати Ar plakati Er det noe å grine for? Зар треба плакати због тога? Ar Zar treba plakati zbog toga? 2) (syte) цмиздрити Ar cmizdriti 3) (skjenne) грдити, пвањкати Ar grditi 4) å grine på nesen av noe о м а л о в а ж а в а т и нешто Ar omalovažavati nešto grinebiter -en.pl. -e гунђало, закерало, иангризало, намрштенко к gundalo grinete A мрзовољан, зловољан, цмиздрав Ar mrzovoljan, zlovoljan, cmizdrav gripe gre(i)p, grepet V 1) хватати || ухватити Ar hvatati [| uhvatiti å gripe en leilighet ухватити прилику Ar uhvatiti priliku Han ble grepet på fersk gjerning Био je ухваћен на делу Ar Bio je uhvaćen na djelu *som grepet ut av livet као из стварности Ar kao iz stvarnosti *grepet ut av luften измишљен Ar izmišljen 2) (bevege) тронути, дирнути Ar tronuti, dimuti Vennens dod grep ham sterkt Пријатељева смрт ra je ј а к о тронула Ar Prijateljeva smrt "ga je jako" tronula gripe an прихватити, узети Ar prihvatiti, uzeti å gripe saken riktig an започети c правог краја Ar započeti s pravog kraja gripe etter посегнути за нечим Ar posegnuti za necim gripe fatt i || дохватити, || зграбити Ar || dohvatiti, II zgrabiti De grep fatt i ham Зграбили cy ra Ar Zgrabili su ga

gripe for seg одупрети ce рукама Ar oduprijeti se rukama Han grep for seg med hendene i det han falt Д о чекао ce на руке (y паду) Ar Dočekao se na ruke (u padu) gripe inn

gripe o m s e g 1) II умешати ce, интервенисати * || umiješati se, intervenirati De grep inn i slagsmålet Интервенисали cy y тучи ir Intervenirali su u tuči 2) å gripe inn i утицати на * utijecati na Skattene kommer til å gripe inn i det økonomiske liv Порез ће утицати на економску ситуацију * Porez će utjecati na ekonomsku situaciju å gripe inn i hverandre бити повезан * biti povezan gripe om seg ширити ce || проширити ce, захватати II захватити ir širiti se || proširiti se, zahvacati || zahvatiti Panikken grep om seg Паннка ce ширила * Panika se širila gripe til прибегавати || прибећи (нечему), лаћати ce II латити ce (нечега) * pribjegavati || pribjeći (nečemu), laćati se || latiti se (nečega) å gripe til en utvei прибећи заобилазном решењу •к pribjeći zaobilaznom rješenju å gripe til våpen латити ce оружја * latiti se oružja å gripe til fukt дати ce y бекство * dati se u bijeg gripende A дирљив * dirljiv gris|e -et/-a/-te V 1) være griset бити прљав * biti prljav 2) å grise til noe || упрљати * || uprljati gris -en (zool.) свиња * svinja feit som en gris дебео као свиња * debeo kao svinja en heldiggris срећко, батлија * sretnik • Din gris! Свињо једна! * Svinjo jedna! å skrike som en stukken gris драти ce као свиња коју кољу ir drati se kao svinja koju kolju Det lignet ikke grisen Није личило ни на шта * Nije sličilo ni na sto griseflaks -en луда срећа * luda sreća grisehus -et, pl. - обор, свињац * svinjac griseri -et прљавштина, свињарија * prljavština, svinjarija grisete A прљав, засвињен * prljav, zasvinjen griseprat -en масне приче * masne priče grisevær -et ружно време ir ružno vrijeme grisgrendt -e A раштркан, слабо насељен * raštrkan, slabo naseljen grisk -e A похлепан, алав, халапљив * pohiepan å være grisk etter noe бити похлепан на нешто * biti pohiepan na nešto grisung|e -en (zool.) npace kr prase gro.-dde V. ' 1) расти k rasd ~ gresset gror трава расте trava raste *å gro opp som paddehatter ницати као печурке после кише * nicati kao gljive posle kiše *å gro fast et sted пустити негде корен ir pustiti negdje korijenje å la skjegget gro пустити браду -k pustiti bradu 2) (om sår) зарашћивати || зарасти * zarašcivati II zarasti grobunn -en тло * tlo god grobunn for повољно тло за ir povoljno tlo za grop -enj-a удубљење, мала јама, јамида * udubljenje, mala jama, jamica grosserer -en, pl. -e трговац на велико, гросиста *

167

grunn

trgovac na veliko grossjst -en гросиста kr grosist grotesk -e A гротескан, извитоперен, изопачен * groteskan grott|e -enj-a пећина, шпиља + špilja grov -t, -e A 1) груб k grub grovt stoff груб штоф kr grub štof grov stemme груб глас k grub glas en grov feil груба грешка * gruba greška grovt mel грубо самлевено брашно k grubo samljeveno brašno. i grove trekk y главним цртама k u glavnim crtama i det grøvste углавном, већином * uglavnom, većinom 2) (uforskammet) прост * prost en grov spok проста шала kr prosta sala å være grov i munnen говорити непристојно, бити прост (на језитсу) * biti prost (na jeziku) grov betaling дебело плаћено * debelo plaćeno grovbrød -et. pl. - црни хлеб ir crni kruh grovhet -en грубост, непристојност k grubost, nepristojnost grovtelling -enj-a прорачун отприлике kr proračun otprilike gru -en ужас * užas Jeg tenkte med gru på hva som kunne skje Помислио сам пун ужаса шта се може догодити * Pomislio sam pun užasa što se može dogoditi grubl|e -etj-a V мислити, размишљати, премишљати, мозгати * misliti, razmišljati, premišljati, mozgati å gruble over noe размишљати o нечему k razmišljati o nečemu gru|e' -enj-a огњиште * ognjište . . gru|e -etj-aj-dde seg V страховати, плашитн ce, бојати ce, бити нервозан k strahovati, plašiti se, bojati se, biti nervozan Jeg gruer meg tiljfor eksamen Плашим ce исггата * Plašim se ispita Jeg gruer meg til å gjore det Бојим ce да то учиним * Bojim se to učiniti grufull -t, -e A ужасан, страховит, страшан k užasan, strašan, strahovit grums -et талог kr talog grumset -e A мутан, пун талога -k mutan, pun taloga 1 grundig -e ADJ темељан, т е м е љ и т * ^emeljan, te— meljit en grundig undersøkelse темељито испитивавзе * temeljito ispitivanje 2 grundig ADVјако, потпуно, сасвим * j a k o , potpuno, sasvim å ta grundig feil сасвим погтЈешити * sasvim p o griješid Han ble grundig skuffet Био je јако разочаран Bio je jako razočaran grundighet -en темељитост ir temeljitost Arbeidet ble utfort med den største grundighet n o cao je био урађен врло темељито k Posao je bio uråden vrlo temeljito grunn -en 2

1

grunn

168

/; (årsak) разлог * razlog Du har ingen grunn til å tvile Н е м а ш разлога за сумњу Ar Nemaš razloga za surrmju De som er fraværende uten grunn Они који cy неоправдано одсутни * Oni koji su neopravdano odsutni av en eller annen grunn из неког разлога ir iz nekog razloga av den gode grunn из једноставног разлога ir iz jednostavnog razloga uvisst av hvilken grunn непознато из којег разлога * nepoznato iz kojeg razloga med god grunn ca добрим разлогом * s dobrim razlogom på grunn av због (нечега) * zbog (nečega) 2) (havbunn) дно ir dno å sette på grunn || насукати ir || nasukati Skipet står på grunn Брод ce насукао * Brod se ' nasukao *Stille vann har dyp grunn Тиха вода брег р о н и Ar Tiha voda brijeg roni 3) (jordbunn) т л о . земља Ar d o , zemlja *på gyngende grunn на неснгурном тлу -A- na nesigurnom tlu *å rå grunnen господарити ir gospodariti 4) (grunnvold) OCHOB, темељ, база -A: osnova. temelj, baza fra grunnen из основа, темеља -A: iz osnove, temelja å lære noe fra grunnen av научити нешто из темења Ar naučiti nešto iz temelja i grunnen y ствари Ar u stvari Hvorfor ikke i grunnen? У ствари, зашто не? Ar U stvari, zašto ne? å brenne ned til grunnen нзгорети до темеља ir izgorjeti do temelja å legge til grunn образложити Ar obrazložiti å ligge til grunn for бити основ/узрок нечега Ar biti osnova/uzrok nečega 5) å gå tilgrunne пропадати || пропасти ir propadati II propasti 2 grunn grunt, -e A 1) плитак * plitak 2) (overflatisk) површан Ar površan grunne kunnskaper површно знање * površno znanje grunnbelep -et, pl. - основна сума -Ar osnovna suma grunn|e' -enj-a плићак -Ar plićak 2 grunn|e -etj-a V 1) (grunnlegge) оснивати || основати Ar osnivati II osnovati 2) å grunne på (tenke) премишљати, р а з м и ш л>ати -Ar premišljati, razmišljati Han grunnet på det lenge og vel Дуго ce премишљао око тога -Ar D u g o se premišljao o k o toga 3) (ved maling) ставити основни премаз -Ar staviti osnovni premaz grunneier -en, pl..-е власник земљишта Ar vlasnik zemljišta grunnfag -et, pl. - основни степен предмета (на универзитетским студијама) * osnovni stepen predmeta (na sveučilišnim studijama) grunnfjell -et првобитна стена/планина * prvobitna

grusom

stijena/planina grunnflat|e -enj-a површина Ar površina grunnforskning -en фундаментална истраживања Ar fundamentalna istraživanja grunnlag -et, pl. - основ, темељ Ar osnova, temelj å legge/danne grunnlaget for noe ударити основ нечему, сворити основ за нешто Ar udariti osno­ vu nečemu, stvoriti osnovu za nesto på grunnlag av noe на основу нечега * na osnovi nečega ' på sviktende grunnlag на с л а б о м темељу, на слабој основи Ar na slabom temelju, na slaboj osnovi grunnlegge -la, -lagt Коснивати || основати Ar osni­ vati II osnovati Byen ble grunnlagt i 1250 Град je основан 1250 Ar G r a d je osnovan 1250 grunnleggende A основан Ar osnovan grunnlov -en устав * ustav grunnlovsdag -en дан устава Ar dan ustava grunnlovsendring -enj-a промена устава Ar promjena ustava grunnlovstridig -e A противуставан Ar protuustavan grunnlønn -enj-a основна плата "Ar osnovna plaća grunnpensjon -en основна пензија ir osnovna mirovina grunnplan -et база -Ar baza grunnskol|e -en основна школа -Ar osnovna škola grunnstipend et, pl. - основна спшендија Ar osnovna stipendija grunnstoff -et, pl. -j-er елеменат -Ar element grunnstøt|e -te V || насукати ce Ar || nasukati se grunnsyn -et, pl. - основни поглед Ar osnovni pogled grunntall -et, pl. - основни број ir osnovni broj grunntrekk -et, pl. - основна црта Ar osnovna erta grunnvann -et подземна вода Ar podzemna voda grunnvoll -en темељ, основ Ar temelj, osnova grupp|e -enj-a rpyna -Ar grupa i grupper no групама -Ar po grupama gruppearbeid -et р а д no групама, групни рад Ar rad po grupama, grupni rad grupper|e -te V 1) распоређивати || распоредити no групама, груписати Ar rasporedivati || rasporediti po grupa­ ma, grupirati 2) å gruppere seg формирати групу, груписати ce -Ar grupirati se, formirati grupu grupperabatt -en попуст за групе, групни п о п у с т * "grupni popust, popušt z a g r u p e gruppereis|e -enj-a групно путовање Ar grupno putovanje grus -en шљунак Ar šljunak *å legge i grus потпуно уништити Ar potpuno uništiti *å synke i grus нестати, претворити ce y npax -Ar nestati, pretvoriti se u prah nyregrus песак y бубрезима Ar bubrežni kamenac grusom -/, -me A 1) свиреп * okrutan å være grusom mot noen бити свиреп према некоме * biti okrutan prema nekome 2) (stygg) ужасан Ar užasan et grusomt vær ужасно невреме -Ar užasno nevrijeme

grusomhet

169

grusomhet -en свирепост, дивЈБаштво * okrutnost, divljaštvo grut -en талог (кафе) Ar talog (kave) å spå i gruten гледати y шољу * gledati u šalicu gruv|e -enj-a рудник, рудокоп, мајдан * rudnik kullgruve рудник угља Ar rudnik ugljena gruvearbeider -en, pl. -e рудар * rudar gruvedrift -enj-a рударство * rudarstvo gry -dde V свитатн || сванути * svitati || svanuti Det gryr av dag Свиће * Sviće gryn -et, pl. 1) пахуљице (пл.) * pahuljice (pl.) havregryn овсене пахуљице k zobne pahuljice 2) (penger) (fam.) лова k lova masser av gryn пуно лове k puno love grynt|e -etj-a V роктати k roktati gryt|e -enj-a посуда, шерпа, (плитки) лонац * (plitki) lonac, posuda *Små gryter har også orer И мале уши чују k I male uši čuju gryteferdig -e A полуспремљено/полузготовљено јело k poluspremljeno/poluzgotovljeno/polugotovo jelo grytelokk -et, pl. - поклопац за шерпу/лонац * poklopac za lonac gryteklut -en крпа за држање вруће посуде * krpa za držanje vruće posude gryteskrubb -en жица за рибање суђа * žica za ribanje suda groft -enj-a јендек, јарак k jarak *å kjore noe i groften упропастити нешто * upropastiti nešto Grønland (geogr.) Гренланд * Grenland grønn gront, -e A 1) зелен k zelen *Å være gronn av misunnelse позеленети од зависти к pozeleniti od zavisti / det gronne y природи k u prirodi *å sove på sitt gronne ore спавати чврстим сном * spavati čvrstim snom *i hans gronne ungdom y његовој раној младости к u njegovoj ranoj mladosti *å sitte på den gronne gren бити на коњу, бити рођен п о д сретном звездом * biti na konju, biti roden pod pod sretnom zvijezdom 2) (uerfaren) неискусан k neiskusan grønnsaker pl. поврће * povrće grønnsaksupp|e -enj-a супа од поврћа Ar juha od povrca grønsk|e -enj-a зелениш, маховина (на влажним местима), жабокречина (у бари) к mahovina (na vlažnim mjestima), žabokrečina (u barj) grønnskolling -en жутокљунац * žutokljunac grønt 5" 1) зеленило * zelenilo 2) (i suppe) зелен * zelen grøpp -et, pl. - мекиње (пл.) k mekinje (pl.) grøss|e -etj-ajgroste V трести ce || стрести ce (од страха), I) најежити ce * tresti se || stresti se (od straha), || naježiti se Det grosset i ham bare ved tanken på at ... Сав ce најежио при самој помисли да ... * Sav se naježio pri samoj pomisli da ...

gud

Det grosset i meg Стресао сам ce од страха k Stresao sam se od straha grøt -en — graut к а ш а k kasa *å gå som katten om den varme grøten заобилазити OKO нечега као киша око Крагујевца, као мачка око вруће каше, избегавати нешто к obilaziti oko nečega k a o mačka oko vruće kaše, izbjegavati nešto, okolišati gTå -tt A 1) сив * siv Været var grått Време je било сиво/тмурно * Vrijeme je bilo sivo/tmurao */ morket er alle katter grå У мраку cy све мачке/ краве сиве к U mraku su sve mačke/krave sive *å få avskjed på grått papir бити одбијен, д о б и т и отказ * biti odbijen, dobiti otkaz 2) (om hår) сед * sijed Han begynner å bli grå i håret Почео je да седи Ar Počinje sijediti gråbein -en вутс, курјак * vuk, kurjak •• grådig -e A халапљив, похлепан, л а к о м k pohlépan, lakom grådighet -en похлепност, халапљивост, лакомост Ar pohlepa, lakomost grågås -enj-a, pl. -gjess (zool.) дивља гуска -Ar divlja guska gråhåret -e A сед Ar sijed grålysning -enj-a свитање Ar svitanje gråmåke -enj-a (zool.) (Larus argentatus) сребрнасти галеб, клаукавац Ar srebrnasti galeb, klaukavac gråsprengt -e A просед * prosijed gråspurv -en (zool.) врабац Ar vrabac gråstein -en сиви камен, сивац Ar si vi kamen, sivac gråtrost -en (zool.) (Tur dus pilar is) дрозд бравењак •Ar drozd bravenjak gråvær -et облачно/тмурно време Ar oblačno/tmurno vrijeme gråt -en плач Ar plač å briste i gråt бризнути y плач Ar briznuti u plač Hun var på gråten С а м о ш т о ce није расплакала k Samo što se nije rasplakala Han hadde gråten i halsen Плач му je застао y грлу k Plač mu je zastao u grlu å være opplost i gråt гушити ce y сузама Ar gušiti se u suzama gråte gråt, grått Кплакати, расплакати ce -Ar plakati, rasplakati se Hva gråter тТ/огТЗбогчега плачеш?-Аг Zbog-čega. plačeš? å gråte ut исплакати ce Ar isplakati se *å gråte sine modige tårer over noe ронити/лити горке сузе због нечега Ас roniti/liti gorke suze zbog nečega gråtkvalt -e A који ce гуши y сузама * koji su guši u susama gubb|e -en старкеља, старац Ar starkelja, staraC gud -en бог, Б о г Ar bog, Bog Gud være lovet! Слава Богу! k Slava Bogu! Gud bevare meg! Сачувај Боже! -Ar Sačuvaj Bože! for Guds skyld y име Бога, Бога ради, забога -Ar u ime Boga, Boga radi, zaboga ved Gud т а к о ми Бога -Ar tako mi Boga

guddom

170

så sant hjelpe meg Gud тако ми Бог п о м о г а о * tako mi Bog pomogao *Gud vet! Бог ће знати! Бог би га з н а о ! * Bog će znati. Bog bi ga znao! *Det må guderne vite Ko то зна! -Ar Tko to zna! Gud gi Дај боже * Daj bože * Mennesket spår, men Gud rår Човек каже, a Бог располаже Ar Covjek kaže, a Bog raspolaže å gå hjem til Gud отићи Богу на истину * otići Bogu na istinu *Guds kvern maler langsomt Б о г je спор, али достнжан -Ar Bog je spor, ali dostižan *et syn for guder призор за богове Ar prizor za bogove guddom -men божанство ir božanstvo guddommelig -e A 1) божанствен -Ar božanstven 2) (deilig) божанствен, божански Ar božanski, božanstven gudelær|e -enf-a митологија Ar mitologija gudfar -en, pl. -fedre (крштенн) кум * (kršteni) kum gudfryktig -e A побожан -Ar pobožan gudinn|e -enf-a богиња, божица ir boginja gudsbespottelse -en богохуљење Ar bogohuljenje gudsforlatt -e A забачен Ar zabačen et gudsforlatt sted место Богу иза леђа, забачено место Ar mjesto Bogu iza leda, zabačeno mjesto gudskjelov INT хвала Богу -Ar hvala Bogu gudstjeneste -en богослужење, божија служба -Ar bogoslužje, služba božja gudsønn -en кумче ir kumče guffen -t, gufne A одвратан, непријатан -Ar odvratan, neprijatan et guffent var одвратно време Ar odvratno vrijeme gufs -et, pl. - налет, (хладан) дах Ar naiet, (hladan) dah guide [gaid] -en водич -Ar vodič gul -/, -e A жут Ar žut *å slå noen gul og blå изударати некога Ar izudarati nekoga *Han ergret seg gul og gronn Позеленео je од једа -A- Pozelenio je od jeda gulfeber -en (med.) жута грозница Ar žuta groznica gull -et злато -Ar zlato av pure gull од чистог злата -Ar od čistog zlata å ta gull добити златну медаљу * dobiti zlatnu medalju *å ha et hjerte av.gull имати з л а т н о срце Ar imati zlatno srce *å være god som gull бити добар као хлеб -Ar biti dobar kao kruh *å love gull og gronne skoger обећавати златна брда и долине * obećavati zlatna brda i doline *tro som gull веран као пас * vjeran kao pas *Det er ikke gull alt som glimrer Није злато све ш т о сија -Ar Nije zlato sve slo sija * Morgenstund har gull i munn Ko рано рани две среће граби -Ar, Tko гапо rani, dvije sreće grabi gull- златан -Ar zlatan gullklokke златан сат * zlatan sat gullalder -en златно доба * zlatno doba gullbryllup -St, pl. -f-er златна свадба • zlatna svadba

gutt

gullende A Det var gullende rent overalt Свуда je блистало од чистоће Ar Svuda je blistalo od čistoće gullfisk -en (zool.) златна рибица -Ar zlatna ribica gullgruv|e -enf-a златан рудник Ar zlatan rudnik gullkorn -et, pl. - златно зрнце ir zlatno zrnce *Han kom med noen gullkorn Рекао je неколико паметних ствари ir Rekao je nekoUko pametnih stvari guUmedaljje -enf-a златна медаља -Ar zlatna medalja gullregn -en, pl. - (bot.) зановет -A- žuta glicinja gullring -en златан прстен Ar zlatan prsten gullsmed -en златар, кујунпија ir zlatar gullstjern|e -enf-a (bot.) (Gagea Lutea) балоће -Ar baloce gullstol -en . *å bære noen på gullstol носити некога на рукама. (фит.) величати, уздисатн * nositi nekoga na ru- . kama, (fig.) veličati, uzdisati gulp|e -etf-a V 1) подритивати || подритнути -Ar podrigivati || podrignuti 2) å gulpe opp повраћати || повратити -Ar povracati II povratiti gulrot -enf-a, pl. -rotter (bot.) шаргарепа, мрква Ar mrkva gulsott -en (med.) жутида Ar žutica gulspurv -en (zool.) стрнадица, жутовољка Ar strnadica, žutovoljka gulv -et, pl. -=go!v под, патос Ar pod alt på etl gulv све на истом спрату Ar sve na istom katu Han la ham i gulvet Оборио/свалио ra je на п о д •Ar Oborio/svalio ga je na pod gulvtepp|e -et, pl. -er тепнх, ћилим, простирач (за под) -Ar sag, tepih, ćilim, prostirač (za pod) gummi -en гума * guma gummistøvler pl. гумене чизме Ar gumene čizme gunst -en наклоност -Ar naklonost å stå i gunst hos noen бити цењен од некога Ar biti cijenjen od nekoga gunstig -e A повољан Ar povoljan Hun ventet en gunstig anledning Чекала je повољну прилику -Ar Čekala je povoljnu priliku å være gunstig stemt mot en бити наклоњен некоме -Ar biti naklonjen nekome gurglje -etf-a V 1) испирати грло * ispirati grlo ... Han gurglet seg med vannet Испирао je грло вод о м -Ar Ispirao je grlo vodom 2) (klukke) клокотати, гргољити Ar klokotati, grgoljiti Bekken gurglet under snoen Поток je клокотао пспод снега ir Potok je klokotao ispod snijega gusten -t, gustne A gusten hud болесно жута боја коже -Ar bolesno žuta boje kože gutt -en 1) (under ca. 15 år) дечак -Ar dječak 2) (over ca. 15 år) младић, м о м а к Ar mladić, momak Kom nå gutter! Хајде момци! Ar Hajde momci! Vi gamle gutter Ми, стари момци * Mi, stari

171

guttaktig

raomci *Han er gutten sin! To je м о м а к и n o ! Taj м о м а к вреди злата! * To je momak i pol! Taj moraak vrijedi zlata! 3) (sann) син ir sin Gutten min! Сине мој! * Sine moj! Begge guttene er gifte Оба сина cy ожењена * Oba sina su oženjena guttakdg -e A дечачки * dječački guttestreker pl. дечији' несташлуци, мангупска посла, мангупарије * dječji nestašluci, manguparije guttung|e -en дечак, м а л и ш а н * dječak, mališan gyldig [jy-] -e A пуноважан, правоснажан * punovažan, pravosnažan gyldig grunn оправдан разлог * opravdan razlog å være gyldig важити * važiti Billetten er gyldig i to måneder К а р т а важи два месеца ir Karta važi dva mjeseca • gyldighet [jy-] -en важност ir važnost , å ha gyldighet важити * važiti Den paragrafen har ingen gyldighet lenger Taj члан више не важн * Taj član više ne važi gylf [jy-] -en шлиц, патна, соблајшна * šlic, patna gyllen [jy] -/, gylne A златан, златаст * zlatan, zlatast gyllent hår златаста коса * zlatasta kosa gylne lofter златна обећања ic zlatna obečanja gylne tider златна времена * zlatna vremena den gylne middelvei златна средина ~k zlatna sredina gymnas -et, pl. -j-er гимназија * gimnazija gymnasiast -en гимназијалац (м.), гимназијалка (ф.) * gimnazijalac (m.), gimnazijalka (f.) gymnastikk -en гимнастика, фискултура, телесно васпитање * gimnastika, fizička kultura, tjelesni odgoj å drive gymnastikk бавити ce фискултуром * ba­ viti se gimnastikom gymnastikksal -en сала за фискултуру * sala za fizičku kulturu gynekolog -en гинеколог, специјалиста за женске болести -к ginekolog, specijalist za ženske bolesti gyng|e [jy-] -etl-a V 1) (noe, trans.) љуљати * ljuljati Moren gynget vuggen varsomt Мајка je опрезно љуљала колевку * Majka je oprezno ljuljala kolijevku —2) (svaiej-intrans.) љуљати ce, клатити ce ir ljuljati se *på gyngende grunn на несигурном тлу -k na nesigurnom tlu gyngehest [jy-] -en дрвени коњић за љуљање * drveni konjić za ljuljanje gyngestol [jy-] -en столица за љуљање, столида њихалка * stolica za ljuljanje, stolica njihaljka gys [jy-] -et, pl. - језа * jeza gysje [jy] -te V јежити ce || најежити ce ir ježdti se II naježiti se å gyse av redsel најежити ce од страха ir naježiti se od straha gyselig [jy-] -e A ужасан ic užasan gyt|e [jy-] мрестити ce || омрестити ce * [ t e

v

mrijestiti se || omrijestiti se gyteplass [jy-] -en мрестилиште * mrestilište gytj|e [jy-] -enf-a блато, муљ * blato, mulj gyvel [jy-] -en (bot.) жутилица, жутиловка, жутица •k žutilica, žutilovka, žutica gorr ADV досадно к dosadno Jeg er gorr lei av alt sammen Сит с а м свега ir Sit sam svega gey ADV забавно * zabavno Det er goy å spille fotball Забавно je играти фудбал k Zabavno je igrati nogomet gøyal -t, -e A забаван * zabavan gå gikk, gått V 1) (på bena) ходати, ићи * hodati, ići Barnet kan gå alt Дете већ уме да хода * Dijete već zna hodati Han har vondt for å gå Тешко хода * Teško hoda å gå på tærne ходати на прстнма kc hodati na prstima 2) ићи k i d Forretningen går godt Послови д о б р о иду k Poslovi dobro idu Hvordan går det? Како иде? * K a k o ide? • Klokka går for fort Сат жури ir Sat žuri å gå på skolen ићи y школу ir id u školii *Nå går du for langt Сад претерујеш ir Sad pretjeruješ Denne veien går langs elva Овај пут иде дуж реке * Ovaj put ide duž rijeke Går det ikke, så går det ikke Ако не иде, не иде * A k o ne ide, ne ide Dette går ikke O B O не иде kr Ovo ne ide Praten går ... Прича ce ... * Priča se ..; Det er noe som går (om sykdom) To je некаква редња (o болести) k To je nekakva rednja (o bolesti) Det går rykter at... Гласине круже да ... * Kruže glasine o tome da ... Glasine kruže da ... Flyet går 800 km. i timen Авион иде 800 км на сат * Avion ide 800 km na sat Hvor ofte går trikken? Колико често иде т р а м вај? * Kako često ide tramvaj? 3) (om tid, begivenhet) пролазити || проћи * prolaziti II p r o d Tiden går Време пролази * Vrijeme prolazi Hvordan gikk det til eksamen? К а к о си п р о ш а о на испиту? * K a k o si prošao na ispitu? Hvordan gikk avstemningen? К а к о je п р о ш л о гла— сање? k K a k o je prošlo glasanje? ~ 4) (gå av sted) одлазити || отићн * odlaziti || o t i d Han har gått (for dagen) О т и ш а о je (за данас) * Odšao je (za danas) Toget går kl. 11 Воз полази/креће y 11 часова * Vlak polazi/kreće u 11 sad Jeg må gå nå Сад морам да идем * Sad m o r å m ići 5) (oppfores) давати ce ir d a v a d se Hva går på kino? Шта ce даје y биоскопу? * Što se daje u kinu? Det går en musical på teateret У позоришту ce даје мјузикл * U kazalištu se daje mjuzikl 6) (gå i stykker) кварити ce || покварити ce, нестајати || нестати k kvariti se || pokvarid se,

g å an

172

nestajati || nestati Sikringen er gått Осигурач je nperopeo * Osigurač je pregorio Plutselig gikk lyset Одједном je нестало светла Ar Odjednom je nestalo svjetia 7) (за изражавање имперфективности) Ar (za izražavanje imperfektivnosti) Han gikk og tenkte Размишљао je * Razmišljao je Hun går og spiller piano Свира клавир * Svira klavir gå an Det går an Могуће je Ar Moguće je Det går ikke an å gjore det Није могуће да ce то учшги Ar Nije moguće to učiniti Det går til nod an To je донекле прихватљиво Ar To je donekle prihvatljivo gå aY 1) (ta avskjed) давати || дати отказ ~k davati || dati otkaz Han gikk av som formann Д а о je оставку на функцију председника Ar D a o je oslavku na funkciju predsjednika 2) (om skudd) опаљивати || опалити Ar opaljivati II opaliti Geværet gikk av Пушка je опалила Ar Puska je opalila 3) (om farge) скидати ce || скинути ce -Ar skidati se II skinuti se 4) силазити || сићи -Ar silaziti || sići Du skal gå av toget på den stasjonen Треба да сиђеш c воза на тој станици Ar Moraš sići s vlaka na toj stanici 5) Hva går det av ham? Шта му je? Ar Što mu je? 6) å gå av med seieren побеђивати || победити Ar pobjedivati || pobijediti 7) å gå av sporet исклизнути из шина -A- iskliznuti iz tračnica gå bort 1) одлазити II отићи Ar odlaziti || otići å gå bort til vinduet о т ш ш до прозора Ar otići do prozora 2) (do) умирати || умрети Ar umirati || umrijeti Han er gått bort Умро je Ar U m r o je 3) å gå seg bort || залутати, губити ce || изгубити ce Ar (I zalutati, gubiti se || izgubiti se Han gikk seg bort i skogen Залутао je y шуми Ar Zalutao je u šumi gå etter 1) (bak) ићи нза/за Ar ići iza/za Han gikk etter henne И ш а о je за њ о м Ar Išao je za njom 2) (hente) одлазити || отићи no нешто/некога Ar odlaziti || otići po nešto/nekoga De gikk etter lege Отишли cy no лекара Ar Otišli su po liječnika 3) (rette seg etter) управљати ce no нечему Ar upravljati se po nečemu å ha noe å gå etter имати нешто no чему ce може управљати Ar imati nešto po čemu se može upra­ vljati 4) å gå noe etter i sommene испитивати || испитати нешто * ispitivati || ispitati nešto

gå i

gå for 1) (regnes for) рачунати ce y, сматрати ce за ~k računati se u, smatrati se za Hun går for å være rik Сматрају je богатом Ar Smatraju je bogatom 2) (bli solgt for) бити продат Ar biti prodat Stolen gikk for 5 kroner Столица je отишла за пет круна Ar Stolica je otišla za pel kruna gå for seg дешавати ce || десити ce, д о г а ђ а т и ce || догодити ce * dešavati se || desiti se, dogadati se I) dogoditi se Hva er del som går for seg her? Шта ce овде дешава? Шта je посреди? Ar Što se ovdje dogada? Što je posrijedi? gå foran ићи напред/испред Ar ići napred/ispred gå forbi пролазити || проћи поред Ar prolaziti || proći pored gå forut for претходити нечему Ar prethoditi nečemu gå fra 1) (glemme igjen) заборављати || заборавити Ar zaboravljati || zaboraviti Hun gikk fra vesken sin Заборавила je ташну Ar Zaboravila je tašku 2) (forlate) остављати || оставнти Ar ostavljati || ostaviti Han gikk fra kone og barn Оставио je жену и децу Ar Ostavio je ženu i djecu å gå fra sitt ord не одржати реч Ar ne održati riječ å gå fra en plan одустати од плана Ar odustati od plana å gå fram (bære seg ad) поступати || постуго1ТИ, понашати ce Ar postupati || postupiti, ponašati se Vi må gå lempelig fram М о р а м о поступити опрезно Ar M o r a m o postupiti oprezno gå framover напредовати * napredovati Det går framover med forretningen П о с а о напредуje Ar Posao napreduje gå hen å gå hen å gjore noe урадити/учинити нешто * uraditi/učiniti nešto Han gikk hen og giftet seg Оженио ce Ar Oženio se å gå ustraffet hen остати некажњен Ar ostati nekažnjen gå i *å gå i hundene пропадати || пропасти Ar propadati II propasti å gå i. kystfart пловити y приобалној пловидбиAr ploviti u priobalnoj plovidbi *å gå i baklås покварити ce Ar pokvariti se Det gikk moll i kåpen Mољац je изгризао/појео капут Ar Moljac je izgrizao/pojeo kaput å gå i seg selv повући ce y себе Ar povući se u sebe å gå i hverandre помешати ce, замрсити ce Ar pomiješati se, zamrsiti se Hun går i sitt attende år У ш л а je y осамнаесту годину -Ar Ušla je u osamnaestu godinu å gå i spissen ићи на челу Ar ići na čelu *å gå i stå зауставити ce, стати Ar zaustaviti se, sta ti *å gå i stykker покварити ce, разбити ce Ar pokva­ riti se, razbiti se *å gå i vannet бити преварен Ar biti prevaren

gå igjen

173

*å gå i vasken пропасти (o плановима) * propasti (o planovima) *å gå i været винути ce, дићи ce, подићи ce * vinuti se, dići se. podići se gå igjen 1) (om gjenferd) повампирити ce, појављивати ce ~k pojavljivati se kao d u h 2) (om dor) затварати ce || затворити ce * zarvarati se || zatvoriti se Skuffen går ikke igjen Фијока неће да ce затвори * Ladica se neće zatvoriti 3) (gjenta) понављати ce, навраћати -k ponavljati se, navraćati Det er et trekk som ofte går igjen To je црта/ особина која ce често понавља To je erta/ osobina koja se često ponavlja gå igjennom 1) (passere) пролазити || проћи * prolaziti || proći Kula gikk gjennom veggen Метак je пробио з и д * Metak je probio zid å gå gjennom isen пропасти кроз лед * propasti kroz led 2) (se gjennom) пролазити || проћи, прелазити II прећи, прегледати * prolaziti || proći, prelaziti II preći, pregledati Han gikk gjennom materialet Прегледао je материјал * Pregledao je materijal 3) (lide) II препатити, || пропатити * || propatiti Han har gått gjennom mye Препатио je м н о г о * Propatio je mnogo 4) (bli vedtatt) бити прихваћен * biti prihvaćen Forslaget gikk igjennom П р е д л о г je б и о прихваћен * Prijedlog je bio prihvaćen gå imellom интервенисати, || умешати ce * intervenirati, II umiješati se gå imot бити против * biti protiv Dommen gikk ham imot Пресуда није била y његову корист * Presuda nije bila u njegovu ko­ rist gå inn 1) (tre inn) улазити || ући k ulaziti || ući Gå inn til deg selv! Иди y своју собу! Idi u svoju sobu! 2) å gå inn for noe залагати ce || заложити ce, заузимати ce || заузети ce (за нешто), посветити ce нечему, одати ce (нечему) * zalagati se || zaJožiti se, zauzimati se || zauzeti se (za nešto), posvedti se nečemu, odad se (necemu) Han gikk inn for å bli beste elev i klassen Трудио ce да постане најбољи ученик у разреду * Trudio se da postane najbolji učenik u razredu 3) (om avis) бити укинут k biti ukinut 4) å gå inn på noe (drøfte) дискутовати (o нечему), дотаћи ce (нечега) * diskutirati (o ne­ cemu), d o t a d se (nečega) gåinnpå 1) å gå hardt innpå noen бити строг према некоме, притиснути некога уза зид * bid strog prema nekome, pritisnuri nekoga uza zid 2) Det gikk hardt innpå ham Био je дубоко потресен * Bio je duboko potresen gå med

gå opp

1) å gå med noen полазити || поћи ca неким * polaziti II p o d s nekim 2) (ha folge) ходати/ићи ca неким * hodati/ići s nekim . 3) Hvordan går det med helbreden? Како стојиш ca здрављем? * K a k o stojiš sa zdravljem? 4) Hele sommeren gikk med Ц е л о лето je прошло * Cijelo ljeto je prošlo 5) å gå med på (vilkår) пристајати || пристати (на услове) * pristajati'|| pristati (na uvjete) å gå med på et forslag пристати на предлог, прихватити предлог * pristati na prijedlog, prihvatiti prijedlog 6) (om klær) носити k nositi å gå med hatt носити шешир ir nositi šešir gå ned 1) силазити II сићи * silaziti || sići 2) (om solen) залазити || заћи ir zalaziti || z a d Solen gikk ned Сунце je з а ш л о * Sunce je zašlo 3) (om pris) спуштати ce || спустити ce, спадати II спасти * spuštati se || spustiti se, spadati || spasti 4) (med båt) потонути ca б р о д о м * potonuti s brodom gå om igjen понављати || поновити k ponavljati || ponoviti å gå om igjen en klasse понављати разред k pona­ vljati razred gå omkring шетати около k šetati okolo gå opp 1) пети се/пењати ce || попети ce * peti se/penjati se II popeti se Han gikk opp på toppen Попео ce на врх * Popeo se na vrh 2) (til værs) дизати ce || дићи ce k dizad se || dići se Teppet går opp Завеса ce диже * Zavjesa se diže 3) (om sol) излазити || изаћи izlaziti || izad 4) (oke) скакати || скочити, расти || порасти -k skakati || skodti, rasti || porasti Prisene har gått opp Цене cy скочиле k Cijene su skodle 5) (åpnes) отварати ce || отворити ce k otvarati se II otvorid se Dora gikk opp Врата cy ce отворила * Vrata su se otvorila 6) (bli lost) Skolissen gikk opp Пертла ce развезала kr Uzica se razvezala Regnestykket gikk opp Разрешили смо задатак из математике * Razriješili smo zadatak iz matematike 7) gå opp til eksamen || изаћи на испит * || i z a d na ispit 8) gå opp for en постати јасно, схватити, разумети ic postati jasno, shvatiti, razumjeti Det gikk plutselig opp for ham Одједном му je постало јасно kr Odjednom mu je postalo jasno 9) å gå helt opp i noe потпуно ce посветити/предати кечему k potpuno se posvetiti/predad nečemu 10) *Det går opp i opp To ce своди на једно те исто * To se svodi na (jedno te) isto 11) *ågå opp i røyk нестати, ишчезнути * nesta ti, iščeznuti

gå oppover

174

gå oppover ићи узбрдо/навише/нагоре • ići uzbrdo/ naviše/nagore gå over 1) (overskride) прелазити || прећи * prelaziti || prijeći Han gikk over til fienden П р е ш а о je непријатељима ir Prešao je neprijateljima å gå over til en annen tro прећи y друту веру ir prijeći na drugu vjeru *å gå over streken прећи границу (дозвољеног) * prijeći granicu (dopuštenog) 2) (om smerte) пролазити || проћи. престајати II престатн * prolaziti || proći, prestajati || prestati Uværet gikk over Невреме je п р о ш л о ir Nevrijeme je prošlo gå på 1) (fremover) поћи напред, гурати ce напред * proći naprijed, gurati se naprijed 2) (skynde seg) журити ce * žuriti se De gikk på alt de kunne Журили cy ce што cy више могли * Zurili su se sto su više mogli 3) (befordringsmiddel) пети се/пењати ce || noneти ce ir peti se/penjati se || popeti se Han gikk på bussen ved torget Попео ce на аутобус на тргу * Рорео se u aulobus na trgu 4) *Jeg går ikke på den Нећу насести на т о . Нећеш ме преварити * Neću nasjesti na to. Nećeš me prevariti å gå los på noen навалити на некога, бити/тући некога ir navaliti na nekoga, tući nekoga 6) Det går på livet los Ради ce o жнвоту * Radi se o životu gå rundt 1) обилазити II обићи ir obilaziti || obići Han gikk rundt huset Обишао je кућу ir Obišao je kuću 2) ићи около * ići okolo Han gikk rundt i huset И ш а о je около no кући ir Išao je okolo po kući 3) (dreie) окретати ce || окренути ce ir okretati se II okrenuti se Nokkelen ville ikke gå rundt Кључ није хтео да ce окрене у брави ir Ključ se nije htio okrenuti u bra vi gå sammen 1) (falges at) ићи заједно * ići zajedno De går sammen på skolen Иду заједно y школу ir Idu zajedno u školu 2) (om farver) одговарати, бити y складу c нечим ir odgovarati, biti u skladu s necim Disse fargene går pent sammen Ове боје cy складне ir Ove su boje skladne 3) (lope sammen) спајати ce, срести ce || cycрести ce * spajati se, sresti se || susresti se Sava og Donau går sammen ved Beograd Сава и Дунав ce спајају код Београда * Sava i Dunav spajaju se kod Beograda gå til 1) (nå) стизати || стићи до * stizati || stid do Vannet går ham til halsen Вода му je ститла до грла ir Voda mu je stigla do grla 2) (vare nødvendig) бити потребан ir biti potreban

gågate

Hvor mye tøy går det til kjolen? Колико je материјала потребно за хаљину? ir Koliko je materijala potrebno za haljinu? 3) (hende) дешавати ce || десити ce, догађати ce II догодити ce * dešavati se || desiti se, dogadati se II dogoditi se Hvordan gikk det til? К а к о ce то збило/десило? * K a k o se to zbilo/dogodilo? Slik går det til i verden Тако ce то збива/дешава y свету * Tako se to zbiva u svijetu 4) å gå til grunne (omkomme) пропадати || nponaсти * propadati || propasti gå tilbake 1) враћати ce || вратитн ce, одлазити || отићи натраг ir vraćati se || vratiti se, odlaziti || otid natrag 2) (om hevelse) || спласнути * || splasnuti Hevelsen gikk tilbake Оток je спласнуо * Oteklina je splasnula 3) (trekke seg tilbake) повлачити ce || повући ce * povladti se || p o v u d se 4) (om kvalitet) опадати || опастн y квалитету •k opadati || opasti u kvaliteti Det er gått tilbake med ham He иде му више. Ствари cy кренуле наопако по њега ir Ne ide mu više. Stvari su krenule n a o p a k o po njega gå under 1) (synke) тонути || потонути ir tonuti || potonuti 2) (gå tilgrunne) пропадати || пропасти * propa­ dati II propasti 3) å gå under navn av водити се/ићи п о д именом * voditi se/id pod imenom Han går under navn av Falken Води ce под именом Соко * Vodi se pod imenom Soko gå unna (om varer) продавати ce, ићи ir prodavati se, i d *Det går unna som varmt hvetebrød Продаје се/ иде као алва * Prodaje se/ide kao alva gå ut 1) излазити II изаћи k izlaziti || izaći Vi går mye ut om kveldene И з л а з и м о често увече * Izlazimo često uvečer 2) (om ild) гасити ce || угасити ce kr gasiti se || ugasiti se 3) (melde seg ut) иступати || иступити, излазити II изаћи * istupati || istupiti, izlaziti || izad Han har gått ut av partiet Истугшо je из партије __ Istupio j e i z partije . . . . 4) å gå ut fra noe полазити од нечега k polaziti od nečega Jeg går ut fra at det stemmer П о л а з и м од тога да je тачно * Polazim od toga da je točno gå utover погађати || погодити •** pogađati || pogoditi Det går mest utover meg To највише погађа мене * To najviše pogađa mene Han lot det gå utover henne Пустио je да ce кола сломе на њој * Pustio je da se kola slome na njoj å la sin vrede gå utover noen искалити свој бес на некоме * iskaliti svoj bijes na nekome gågat|e -enj-a улица за пешаке, пешачка зона * ulica za pješake, pješačka zona

175

går

går ADV i går јуче -k jucer i går aftes синоћ * sinoć . i går morges јуче ујутро * jučer ujutro / hele går цео јучерашњи дан kr cio jučerašnji dan gård -en 1) (bondegård) сеоско газдинство/имање * seosko gazdinstvo/iraanje 2) (bygård) (стамбена) зграда * (stambena) zgrada 3) (gårdsplass) двориште * dvorište skolegård школско двориште k školsko dvorište gårdbruker -en, pl. -e земљорадник, пољопривредник * poljoprivrednik, zemljoradnik gårdeier -en, pl. -e власник зграде * vlasnik zgrade gårdsbruk -et, pl. - сеоско газдинство * seosko gazdinstvo å drive gårdsbruk бавити ce пољопривредом * baviti se poljoprivredom gårdsplass -en д в о р и ш т е * dvorište

ba

gårdsrom -met, pl. - двориште • dvorište gås -en/-a (zool.) гуска * guska *å skvette vann på gåsa силати из шупљег y празно, чинити нешто узалуд * sipati iz šupljeg u prazno, činiti nešto uzalud gåsehud -en å få gåsehud \\ најежити ce * || naježiti se gåseoyne pl. знак навода, наводниде k navodnici i gåseoyne под знаком навода k u navodnicima gåseung|e -en 1) (zool.) гушче k gušče 2) (bot.) врбина маца, ципа маца * vrbina maca, cica maca gåt|e -enj-a загонетка, тајна * zagonetka, tajna Det er meg en gåte To je за мене тајна k To je za mene tajna å lose en gåte одгонетнути загонетку * odgonetnuti zagonetku gåtefull -e A тајанствен, загонетан * tajanstven, zagonetan

H ha hadde, hatt V 1) (eie) имати * imati Har du bil? И м а ш ли кола? * Imaš li kola? Jeg har ikke tid Н е м а м времена * N e m a m vre­ mena 2) (fole seg) бити * biti Hvordan har du det? Како си? k K a k o si? Jeg har det bare bra Д о б р о сам k D o b r o sam Ha det bra! Пријатно! Здраво! kr Prijatno! Zdravo! 3) Hva vil De ha? Шта желите? * Što želite? Vil du ha en kopp kaffe? Желиш ли једну кафу? * Želiš li jednu kavu? Takk skal du ha Хвала ти * Hvala ti Jeg vil gjerne ha deg til å gjore dette Хтео/желео " бих да тсгучиниш * Htio/želio bib da to učiniš å ha et ord med i laget учествовати y решењу нечега * sudjelovati u rješenju nečega å ha noen unnskyldt извинити н е к о г а , * ispričati nekoga å ha det travelt бити y журби * biti u žurbi *Nå kan du ha det så godt! Тако ти и треба! * T a k o ti i treba! Hvordan har dette seg? Шта значи ово? * Što zn ad ovo? Ha deg vekk/unna! Мичи ce! Торњај ce! Склони ce! Макни ce! * M i a se! Tornjaj se! Skloni se! M a k n i se! Vi har mye å gjore И м а м о пуно посла * I m a m o p u n o posla

Der har vi dem! Ево их! k Evo ih! Han har lett for det И м а смисла за то * I m a smisla za to Han skal ha seg et bad forst П р в о хоће да ce окупа k Prvo će se okupati 4) (hjelpeverb i perfektum) Han har kommet Стигао je k Stigao je Hun har spist Јела je * Jeia je 5) (med inf.) морати * morati Du har å lystre М о р а ш слушати * Moras slušati ha av 1) Dette skal jeg ikke ha noe av O B O не дозвољав а м * Ovo ne dopuštam 2) å ha godt av користити (некоме) * koristiti _ (nekome) Hadde du godt av oppholdet ved sjoen? Да ли т и ј е користио боравак на мору? к Da li ti je koristio boravak na moru? Det hadde du godt av! Тако ти и треба! * T a k o ti i treba! ha etter Han har det etter sin far Ha оца je * Na oca je ha for 1) Hva skal du ha for dette? Колико тражиш за ово? * Koliko tražiš za ovo? 2) å ha forseg мислити, веровати * misliti, vjerovati Det har intet for seg Нема никаквог смисла -k N e m a nikakvog smisla Det har meget for seg И м а смисла * Ima smisla

h a fore

176

3) Vi har hele dagen for oss И м а м о цео дан пред нама Ar Imamo cijeli dan pred sobom ha fore имати посла, бити y послу, бити заузет Ar imati posla, biti u poslu, biti zauzet Han har stadig noe fore Стално je заузет нечим •Ar Stalno je zauzet nečim ha fram износити || изнети, истицати || истаћи Ar iznositi II iznijeti, isticati || istad Det var dette jeg ville ha fram To сам хтео да истакнем Ar To sam htio istad ha i (tilsette) додавати || додати, стављати || ставити Ar dodavati || dodati, stavljati || staviti å ha i mel додати брашно Ar staviti brašno ha igjen остајати || остати, преостајати || преостати Ar ostajati || ostati, preostajati || preostati Hva har du igjen av pengene? Шта тн je остало од новца? Ar Sto ti je ostalo od novca? Dette skal du ha igjen! O B O ћу ти вратити! At Ovo ću ti vratiti! Han har ikke lenge igjen Није му остало ј о ш дуго да живи Ar Nije mu ostalo još dugo da živi ha imot и.мати нешто против (некога/нечега) Ar imati nešto protiv (nekoga/nečega) Jeg har ikke noe imot ham Н е м а м ништа против њега Ar Nemam ništa protiv njega ha med (bringe) || понети, доносити || донети Ar || ponijeti, donositi || donijeti Har du med boka? Да ли си донео књигу? Ar Jesi li donio knjigu? Det har jeg ikke noe med C т и м немам никакве везе * S tim nemam nikakve veze ha på 1) (fylle) пунити II напуннти,' допуњавати || допунити, додавати || додати Ar puniti || napuniti, dopunjavati || dopuniti, dodavati || dodati Ha på litt bensin! Напуни још мало бензина! Ar Napuni još malo benzina! 2) (om klær) облачити || обући -Ar obladti || obući Hva skal vi ha på oss i kveld? Шта ћемо обући вечерас? Ar Što ćemo obući večeras? Han hadde alltid en revolver på seg Увек je носио револвер * Uvijek je nosio revolver 3) Politiet har ikke noe på ham Није регистрован y полицији (као прекршилац закона) Ar Nije registriran u policiji (kao prekršilac zakona) habil -t, -e A солидан Ar solidan hagje -en башта. врт, градина Ar vrt frukthgge_Bohs>zK Ar voćnjak botanisk hage ботаннчка б а ш т а Ar botanički vrt hagebruk -et вртарство, повртарство, хортикултуpa Ar vrtlarstvo, povrtlarstvo, hortikultura hageredskap -et, pl. -{-er баштенски алат Ar vrtni alat hagl -et, pl. 1) (nedbor) град, туча, крупа Ar grad, tuča, knipa 2) (blyhagl) сачма Ar.sačma hagl|e' -enf-a (gevær) сачмарица Ar sačmarica haglje 2 -etj-a V 1) Det hagler Пада град/туча -Ar Pada tuča 2) (fig-) пљуштати Ar pljuštati Det haglet med skjellsord Пљуштале cy псовке Ar Pljuštale su psovke Slagene haglet over ham Ударци cy пљуштали no

hale

њему Ar Udarci su pljuštali po njemu haglebyg|e -enf-a пљусак c градом Ar pljusak s tučom hagtorn -en (bot.) бели глог Ar bijeli glog hai -en (zool.) ајкула, морски nac Ar morski pas haik|e -etf-a Кпутовати аутостопом, аутостогшрати Ar autostopirati, putovati autostopom haiker -en, pl. -e аутостопер Ar autostopist hak|e' -enf-a (anat.) брада Ar brada 2 hak|e -enj-a 1) кука, закачка Ar kuka, kukica 2) (v-formet skrive tegn) зачкољица, ознака Ar kvačica å sette haker i margen стављатн ознаке на маргини Ar oznadti kvačicom na margini 3) (fig.) зачкољица Ar kvaka *Det er en hake ved det Ty има једна зачкољица Ar Tu postoji jedna kvaka 3 hak|e, -etj-aj-te V å hake seg fast закачињати ce || закачити ce Ar zakadnjati se || z a k a d t i se hakekors -et, pl. - кукасти крст Ar kukasti križ hakk -et, pl. 1) урез, усек, усекотина Ar urez, usjek, usjekotina et hakk i platen огреботина на плочн Ar ogrebotina na p l o d 2) (fig-) трунка Ar trunka Hun er ikke et hakk bedre Није ни за длачицу/ трунку боља Ar Nije ni za dlaciču/lrunku bolja • å gå et hakk videre узнапредовати Ar uznapredovati 3) *å gå hakk i hæl пратити y стопу Ar pratiti u stopu hakk|e' -enj-a мотика Ar motika 2 hakk|e -etj-a V 1) копати, окопавати || окопати Ar kopati, okopavati II okopati å hakke hull påji isen ископати рупу y леду * iskopati rupu u ledu 2) (om fugl) кљуцати || кљуцнути Ar kljucati || kljucnuti å hakke på noen (fig.) кљуцати, убадати некога Ar kljucati, ubadati nekoga De hakket los på hverandre Свађали cy ce Ar Svadali su se 3) (skjære opp) сецкати || исецкати Ar sjeckati || isjeckati Hun hakker lok Сецка лук Ar Sjecka luk 4) (stamme) замуцкивати Ar zamuckivati 5) å hakke tenner цвокотати Ar cvokotati 6) Motoren hakket М о т о р je кашљуцао. М о т о р ce гушио Ar M o t o r je kašljucao. Motor se gušio hakkemat -en (fig.) *å gjore hakkemat av noen самлети некога Ar samljeti nekoga hakkespett -en (zool.) детлић Ar djetao hal|e' -en pen Ar rep å stikke halen mellom bena подвити pen Ar podviti rep å logre med halen махати репом Ar mahati repom 2 hal|e -etj-aj-te V (dra) вући || повући -Ar v u d || povud å hale fram извлачити || извући * izvladti || izvud å hale ut tiden одуговлачити време Ar odugovlačiti

h a l e h virvel

177

vrijeme å hale seieren i land једва извући победу * jedva izvući pobjedu å hale innpå стизати, достизати, прнмицати ce * stizati, dostizati, primicati se halehvirvel -en, pl. -vier (anat.) тртични пршљен * trtični pršljen hall -en 1) (sal) дворана, сала, хала k dvorana, sala, hala 2) [hål] предсобље, предворје k predsoblje, predvorje halleluja INT алелуја k aleluja hallik -en подводач, макро * svodnik, m a k r o hallo INT2J10 k halo hallomann -en, pl. -menn спикер * spiker hallusinasjon -en халуцинација, привиђен>е k prividenje, tlapnja, halucinacija halm -en слама * slama halmstrå -et, pl. - сламка * slamka *å gripe etter et halmstrå Ko ce дави, за сламк-у ce хвата * Tko se davi, za slamku se hvata hals -en 1) (utvendig) врат * vrat Hun falt om halsen på ham Бацила му ce око врата kc Bacila mu se o k o vrata *å flykte over hals og hode побећи на в р а т на нос * pobjeći na vrat na nos *Han er sportsmann på sin hals Спортиста je д у ш о м и телом k Sportaš je dušom i tijelom å strekke hals истезати врат * istezati vrat *å gå på med krum hals бацити ce на nocao, прионути на nocao * baciti se na posao, prionuti na posao *å vri om halsen på noen заврнути некоме шију zavrnuti nekome šiju 2) (innvendig) грло, гуша * grlo, guša Jeg har vondt i halsen Боли ме г р л о kr Boli me grlo Jeg fikk noe i halsen Загрцнуо сам ce * Zagrcnuo sam se Han hadde en klump i halsen Стегло му ce грло. Застала му je кнедла у грлу к Steglo mu se grlo. Zastala mu je knedla u grlu *Jeg har ham helt opp i halsen Сит сам ra до гуше * Sit sam ga do guše *Han har hjertet i halsen Срце му je y петама. Срце му je под грлом к Srce mu je u petama. Srce mu je~pbd grlom å rope av full hals викати из свег гласа -к vikati iz sveg glasa 3) (krage) оковратник, крагна *« ovratnik, kragna Skjorten er for trang i halsen Кошуља стеже око врата * Košulja steže oko vrata genser med høy hals иемпер ca рол-крагном * džemper s rol-kragnom 4) (flaskehals) грлић -* grlić, grljak halsbetennelse -en (med.) запаљење грла, фаривхитис, антина upala grla, faringitis, angina halsbrann -en (med.) горушица, жгаравица * žgaravica halsbrekkende A вратоломан * vratoloman

halvt

halsbånd -et, pl. - огрлпца за nee, л и т а р k ogrlica za pse halspastiller pl. бомбоне за грло * bomboni za grlo halsesyk|e -en (med.) гушобоЈБа, (пролазна) инфекција грла * (prolazna) infekcija grla, grlobolja halshogge hogg/hogde V || одрубити главу * || odrubiti glavu halskjed|e -etJ-en, pl. -er огрлица, ђердан k ogrlica halsstarrig -e A тврдоглав, јогунаст, бандоглав k tvrdoglav, jogunast halt -e A хром, шепав, ћопав, шантав * hrom, šepav å være halt på høyre foten храмати на десну ногу hramati na desnu nogu halt|e -etl-a V 1) храмати, шепати, ћопати, шантати * hrama­ ti, šepati 2) (fig.) Sammenlikningen halter Поређење je на слабим ногама * Poredenje je na slabim nogama halv -e A 1) пола, no, полу- * pola, pol, polu• • to og en halv два и п о * dva i pol tre og en halv kilo три и no киле * tri i pol kilograma Klokken er nå halv tre Сада je пола три. Сада je д в а и no к Sada je dva i pol. Sada je pola tri Barn halv pris Деца плаћају пола цене к Djeca plaćaju pola cijene til halv pris за пола цене * za pol cijene 2)-halvt halvannen TALL један и no * jedan i pol halvannen kilo кило и п о * kilo i pol halvannen time сат и no * sat i pol halvautomatisk -e A полуаутоматски -k poluautomatski halvbror -en, pl. -brodre полубрат * polubrat halvdel -en половина * polovica *mm bedre halvdel моја боља половина kr moja bolja polovica halvdod -t, -e A полумртав * polumrtav halver|e -te К п о л о в и т и || преполовити/располовити kr poloviti II prepoloviti/raspoloviti halvfabrikat -et, pl. -l-er полупроизвод, полуфабрик а т * poluproizvod, polufabrikat halvhøyt -e AD V полугласно * poluglasno halvkulle -enf-a хемисфера, полулопта, полукугла polutka, hemisfera, polulopta, polukugla halvliter -en, pl. -e 'l) пола литра * pola litre, pol litre 2) (om ol) критла * krigla halvmån|e -en полумесец * polumjesec halvpart -en половина * polovica halvsøster -en, pl. -tre полусестра k polusestra halvspråklig -e A полујезичан, лкце које лоше влада језиком -к polujezičan, osoba koja loše vlada jezikom halvt ADV 1) (halvhjertet) половно, половично k polovno, polovično Han gjør ingenting halvt Он не чини нншта половично * On ne čini ništa polovično 2) (likt) å dele halvt поделити једнако * podijeliti jednako

halvtime

178

3) (halvveis) упола * upola å si noe halvt i spok рећи нешто упола y шалн * reći nešto upola u šali halvtim|e -en пола сата * pola sata, pol sata en droy halvtime добрих пола сата ic dobrih pola sata halvveis ADV 1) (midtveis) на пола пута * na pola puta, na pol puta 2) (nesten) скоро * skoro halvey -a полуострво * poluotok halvår -et, pl. - полугође, полугодиште * polugodište ham -men 1) свлак (змије) * svlak (zraije) 2) (Jig-) å skifte ham променити лик/обличје * promijeniti lik/obličje hamburger -en, pl. -e пљескавица y лепињи * pljeskavica u pecivu hammer -en 1) чекиг! * čekić *å komme under hammeren пасти под стечај, доћи на добош * pasti pod stečaj, doći na bubanj 2) (dor-) алка, звекир * alka, zvekir 3) (berg-) стена ic stijena hamp -en 1) (bot.) конопља ic konoplja *bort i hampen бесмислено, без везе ic bezmisleno, bez veze 2) (materiale) кудеља ir kudelja hamr|e -et/-a Кударати (чекићем), лупати * udarati (čekićem), lupati *å hamre los på noen навалити на некога * navaliti na nekoga *å hamre noe inn i noen утувити некоме нешто ir utuviti nekome nešto hamster -en. pl. -e (zool.) хрчак * hrčak hamstr|e -etf-a V панично куповати, гомилати залихе, згртати || згрнути * panično kupovati, gomilati zalihe, zgrtati || zgrnuti han ham PRON он (њега/га, њему/му, њнм) ic on (njega/ga, njemu/mu, njim) hand-+hånd

hand—landhandel -en 1) (vareomsetning) трговина * trgovina å bringe i handelen изнети на тржиште * iznijeti na tržište å drive handelбавити ce трговиндм * "baviti se trgovinom Denne varen er ikke i handelen Ове робе нема на тржишту * Ove robe nema na tržištu 2) (forretning) nocao ic posao å slutte en handel склопити nocao, уговорити куповину/продају/купопродају * sklopiti po­ sao, ugovoriti kupovinu/prodaju/kupoprodaju å gjore en god handel направити добар nocao ic napravid dobar posao handelsavtale -en трговински уговор * trgovinski ugovor handelsbalans|e -en спољнотрговински биланс * bi­ lanca vanjske trgovine handelsbrev -et, pl. - дозвола за приватну трговач-

handling

ку делатност * dozvola za privatnu trgovačku djelatnost handelsdepartement [-mang] -et министарство за спољну трговину ic ministarstvo za vanjsku trgovinu handelsfag -et, pl. - трговачки предмети * merkantilni predmeti handelsflåt|e -en трговачка флота * trgovačka flota handelshøyskol|e -en виша еконо.мска школа ic viša ekonomska škola handelskorrespondans|e -en трговачка кореспонденција ic trgovačka korespondencija handelsmann -en, pl. -menn трговац * trgovac handelsreisende S трговачки путник * trgovački putnik handelsskip -et, pl. - трговачки брод * trgovački brod handelsskolte -en трговачка школа, средња економска школа -к trgovačka škola, srednja eko­ nomska škola handheve-^håndheve handikappet -e A хендикепиран * hendikepiran handl|e -etf-a V 1) (foreta seg noe) делати, радити * djelati, raditi Man må handle, ikke snakke Треба делати, a не причати * Treba raditi, a ne pričati å handle raskt брзо дејствовати ic stupiti brzo u akciju 2) (gjore innkjøp) куповати * kupovati Vanligvis handler jeg på supermarkedet Обично купујем y супермаркету ir Obično kupujem u supermarketu Jeg skal til byen og handle Идем y град y куповину -Ar Idem u grad u kupovinu 3) (drive handel) трговати (неч1гм) ir trgovati (nečim) Han handler med fisk Он тргује р и б о м ic On trguje ribom 4) å handle om радити ce o (нечему), обрађнвати ic raditi se o (nečemu), obradivati Boken handler om livet på landet Књита обрађује жпвот на селу * Knjiga obrađuje život na selu handlefrihet -en слобода деловања ic sloboda djelovanja handlemåtje -en начин поступања, поступак * način postupanja, postupak gal handlemåte погрешан поступак * pogrešan postupak handling -enf-a 1) (innhold) радња * radnja Handlingen utspilles i Frankrike Радња ce одвија y Француској -k Radnja se odvija u Francuskoj 2) (det å handle) делање, дело * rad, djelo i ord og handling на речима и делу * riječju i djelom 3) (gjerning) чин, дело, акција * čin, djelo, akcija en fryktelig handling ужасан чин ir užasan čin Han skal svare for sine handlinger Одговараће за своја дела * Bit će odgovoran za svoja djela en handlingens mann човек од дела ic čovek od akcije straffbar handling кривично дело • krivično djelo

handlingslammet

handlingslammet -e A парализован * paraliziran handtak-» håndtak handtere-» håndtere han|e -en (zool.) петао * pijetao *å være eneste hane i kurven бити једини каваљер Ar biti jedini kavalir hangl|e -etj-a V куњати, провлачити ce Ar kunjati, provlačiti se Det hangler og går Иде некако. Котрља ce некако k Ide nekako å hangle seg gjennom noe једва ce провлачити k jedva se provlačiti hank -en дршка (на лонцу, шољи, кофи) к držak, uho (na loncu, šalici) hans PRON његов k njegov hansk|e -en (кожна) рукавица * (kožna) rukavica *å kaste hansken изазвати некога, бацити рукавицу * izazvati nekoga, baciti rukavicu *å ta opp hansken прихватити изазов k prihvatiti izazov *å passe som hånd i hanske сасвим одговарати k sasvim odgovarati hanskes med V имати посла c неким/нечим, бактати ce * imati posla s nekim/nečim, baktati se Han er ikke lett å hanskes med Није лако имати c њим посла к Nije Iako imati s njim posla Han hanskes med mange problemer Он ce бакће c многим проблемима * On se bakće s mnogim problemima hard -t. -e A 1) (mots. myk) тврд * tvrd. en hard nott тврд opax * tvrd orah hard mage тврда столица * tvrda stolica hard hud отврдла кожа * otvrdla koža å bli hard || отврднути, || стврднути ce k \\ otvrdnuti, II stvrdnuti se 2) (streng) c r p o r Ar strog Han er hard mot sin sonn Строг je према сину Ar Strog je prema sinu hard straff строга казна -Ar stroga kazna å gjore seg hard стегнути срце Ar stegnuti srce 3) (tung) тежак Ar težak Det er hardt for ham Тешко му je. Тешко му пада к Teško mu je. Teško mu pada Det var et hardt slag for henne To je био тежак ударац за њу Ar To je bio težak udarac za nju harde tider тешка времена Ar teška vremena å sitte hardtjidet битн y тешком положају Ar biti u teškom položaju å komme hardt ut å kjore наћи ce y тешкој ситуацији Ar naći se u teškoj situaciji Det skal holde hardt Биће тешко * Bit £e teško 4) (intens) о ш т а р , жесток, јак, љут Ar oštar, žestok, jak, ljut hard konkurranse о ш т р а конкуренција * oštra konkurencija et hardt angrep жесток напад Ar žestok napad en hard dyst тешка/јака борба Ar teška/jaka borba en hard vinter о ш т р а з и м а Ar oštra zima å banke hardt på dora јако лупати на врата Ar jako lupati na vrata der hvor det går hardest for seg т а м о где je нај-

179

harv

жешће/најгушће Ar tamo gde je najžešce/najgušće *å sette hardt mot hardt одговорити истом м е р о м , ударио тук на лук Ar odgovoriti istom mjerom, udario tuk na luk 5) (gram.) hard konsonant безвучни сугласник Ar bezvučni suglasnik hardfør -t, -e A отпоран, истрајан, робустан Ar otporan, ustrajan, robustan hardhaus -en издржљив човек, робустна особа Ar izdržljiv čovjek, robustna osoba hardhendt -e A груб Ar grub hardhet -en тврдоћа, чврстина, чврстоћа Ar tvrdoća, čvrstoća hardhjertet -e A немилосрдан, тврда срца, окорелог срца Ar nemilosrdan, tvrda srca hardingfel|e -enj-a норвешки народни инструмент, (виолина ca дуплим струнама) Ar norveški narodni instrument (violina s duplim žicama) hardkokt -e A hardkokt egg тврдо скувано jaje -A- tvrdo kuhano jaje *hardkokt forbryter окорели злочидац Ar okorjeli zločinac hardnakket -e A упоран, несаломив Ar uporan, nesaloraljiv hare -en (zool.) зец Ar zec * Ingen vet hvor haren hopper Никад ce не зна ш т а ће ce десити. Непознати cy путеви господњи Ar Nikad se ne zna što će se desiti. Nepoznati su putovi gospodnji hareskår -et, pl. - (med.) зечја усна Ar zečja usna harm -t.-e A љут Ar ljut Er du harm på meg? Јеси ли љут на мене? Ar Jesi li ljut ne mene? harmdirrende A бесан, уздрхтао од беса Ar bijesan, uzdrhtao od bijesa . . harm|e -en љутња Ar ljutnja Din oppførsel vekker harme Твоје понашање изазива љутњу Ar Tvoje ponašanje izaziva ljutnju harmelig -e A нзазован, безобразан Ar izazovan, bezobrazan et harmelig svar изазован одговор k izazovan odgovor en harmelig oppførsel изазовно понашање -Ar izazovno ponašanje harmløs -t, -e A безопасан Ar bezopasan harmoner|e -te V бити y складу Ar biti u skladu å få til å harmonere усклагјивати || ускладити Ar ušklađivati || uskladiti Disse fargene harmonerer godt Ове боје cy л е п о усклађене Ar Ove boje su lijepo uskladene harmonj -en склад, хармонија, усклађеност Ar sklad, harmonija, uskladenost harmonisk -e A хармоничан, складан Ar skladan, harmoničan harp|e -enj-a харфа Ar harfa harpiks -en смола Ar smola harselas -en исмејавање, ругање Ar ismijavanje, ruganje å drive harselas med noen исмејавати некога, pyгати ce некоме -Ar ismijavati nekoga, rugati se ne­ kome harv -enj-a дрљача Ar drljača, bråna

hasard

180

hasard -en хазард, ризик * hazard, rizik å spille hasard играти на срећу * igrati na sreću hasardspill -et игра на срећу. хазард * igra na sreću, hazard hasardiøs -t, -e A хазардан, опасан, риз1гчан * hazardan, opasan, riskantan hasj -en хашиш * hašiš hassel -en (bot.) леска, (лесково) дрво * lijeska. (Ijeskovo) drvo hasselnett -enf-a лешник * lješnjak hast -en журба * žurba Han målte reise i all hast Отпутовао je на брзину Otputovao je na brzinu */ hui og hast на пречац, на врат на нос * na prečac, na vrat na nos Det har ingen hast Нема журбе * Nema žurbe hast|e -etl-a V 1) (skynde seg) журнти (ce) * žuriti (se) Han hastet videre Журио ce даље ~k Zurio se dalje 2) det haster хитно je * hitno je Saken haster Ствар je хитна * Stvar je hitna hasdg -e A 1) брз, ужурбан * brz, užurban Han kastet et hastig blikk Бацио je брз поглед * Bacio je brz pogled en hastig avgjørelse брза одлука * brza odluka 2) (om person) нагао. љутит, прек * nagao, ljutit, prijek Han har et hastig sinn Преке je нарави ir Prijeke je naravi hastighet -en брзина * brzina med lynets hastighet муњевитом брзином * munjevitom brzinom med en hastighet av брзином од -k brzinom od hastighetsmåler -en, pl. -e брзиномер * mjerač brzine hastverk -et журба * žurba Jeg har hastverk Журим ce * Žurim se *Hastverk er lastverk Што je брзо, то je кусо * Brzo, pa pogrešno hat -et мржња * mržnja å nære hat til noen мрзети некога, гајити мржњу према некоме * mrziti nekoga, gajiti mržnju prema nekome å legge noen for hat омрзнути некога * omrznuti nekoga hat|e -etl-a V мрзети * mrziti *å hate noe som pesten мрзети нешто из дна душе * mrziti nešto iz dna duše De hatet hverandre Мрзели cy ce * Mrzili su se hatsk -e A непријатељски, пун мржње * neprijateljski, pun mržnje hatt -en шешир ir šešir stiv hatt цилиндар ir cilindar *Han er høy i hatten Дитао je HOC * Digao je nos *Han var ikke høy i hatten Покуњио ce ir Pokunjio se *å vare mann for sin hatt бити способан, знати владати собом * biti sposoban, znati vladati sobom *å bare sin hatt som man vil п о н а ш а т и ce no своjoj вољи * ponaiati se po vlastitoj želji * Sannelig min hatt! Bepe ми! * Vjere mi! *Jeg tar hatten av for ham Скидам му капу kr

havarikommisjon

Skidam mu kapu *å ta sin hatt og gå напустити службу (y знак протеста) k napustiti službu (u znak protesta) hattehyll|e -enf-a полица за шешире ir polica za šešire haug -en 1) (hoyde) узвишица, брежуљак, брдашце, хум * uzvisina, brežuljak, brdašce, hum Huset lå på en haug Кућа ce налазила на брдашцу k Kuća'se nalazila na brdašcu *Han onsket ham over alle haugene Пожелео ra je далеко бестрага -k Poželio mu je da se tornja do vraga *Han onsket seg over alle haugene П о ж е л е о je да je д а л е к о одатле * Poželio je da je daleko odatle *å vare over alle haugene бити иза седам м о р а и седам гора * biti iza sedam mora i sedam gora 2) (liten jordhaug) гомила, хумка * gomila, humak gravhaug надгробна хумка * nadgrobni humak 3) (hop) хрпа, гомила * ћ ф а , gomila Klarne lå i en haug Одећа je лежала на гомили * Odjeća je ležala na gomili en haug aviser хрпа новина k: hrpa novina *Han tjente en haug med penger Зарадио je xpny новаца * Zaradio je hrpu novaca haugevis ADV на гомилу, пуно, м н о г о * puno, mnogo, na gomilu, hrpimice hauk -en (zool.) 1) (hønsehauk) јастреб * jastreb 2) (spurvehauk) кобац k kobac *hauk over hauk Намерио ce кобац на копца. Ударио челик на гвожђе * Namjerio se kobac na kopca hav -et, pl. 1) море k more det åpne havet пучина, отворено море * pučina, otvoreno more hav og land море и копно ir more i k o p n o Båten stakk til havs Б р о д je о т п л о в и о на пучину k Brod je otplovio na pučinu Byen ligger 500 meter over havet Г р а д ce налази на надморској висини од 500 метара * G r a d se nalazi na nadmorskoj visini od 500 metara 2) (fig.) маса, море * masa, more et hav av blomster море цвећа k more cvijeća 3) (i sammens.) океан k ocean Atlanterhavet Атлантски океан k Atlantski ocean Stillehavet Тихи океан * Tihi ocean havarer|e -te V 1) хаварисати, доживети б р о д о л о м * doživjeti brodolom/havariju Båten havarerte i uværet Б р о д je доживео бродол о м у олуји * Brod je doživio brodolom u oluji 2) (bli ødelagt) || покварити ce, || распасти ce k II pokvariti se, || raspasti se Bilen havarerte К о л а cy хаварисана * Kola su havarirana havari -et, pl. -er бродолом, хаварија, аварија k brodolom, havarija havarikommisjon -en комисија за испитивање хаварије (брода или авиона) -к komisija za ispitivanje havarije (broda ili aviona)

havfrue

181

havfru|e -enj-a сирена, морска вила A- sirena, mor­ ska vila havn -en 1) лука, пристаниште Ar luka, pristanište å sake havn потражити луку, упловити y луку Ar potražiti luku, uploviti u luku 2) (fig-) уточиште Ar utočište å soke en trygg liavn i livet тражити уточиште y животу Ar tražiti utočište u životu å bringe noe vel i havn успешно окончати ствар Ar uspješno okončati stvar havn|e -etj-a V || доспети, || завршити Ar || dospjeti, II završiti Brevet havnet i papirkurven Пис.мо je завршило y корпи за отпатке Ar Pismo je završilo u košu za otpatke å havne på hodet пасти на главу * pasti na glavu å havne i fengsel доспети y затвор Ar dospjeti u zatvor Bilen havnet i groften К о л а cy завршила y јарку Ar Kola su završila u jarku havneby -en лучки град Ar lučki grad havr|e -en (bot.) овас, зоб Ar zob havregryn -et, pl. - озсене пахуљице (пл.) Ar zobene pahuljice (pl.) havregrøt -en каша од овсених пахуљица Ar kaša od zobenih pahuljica havål -en (zool.) (Conger conger) yrop, rpyj Ar ugor, gruj heat [hit] -et (sport.) претрка, предтрка, трка Ar utrka, trka hebraisk -e A хебрејски, иврит -A- hebrejski hedensk -e A пагански Ar poganski hedenske skikker пагански обичаји Ar poganski običaji hedenskap -en паганство Ar poganstvo hederlig -e A поштен, частан, правичан, пристојан -к posten, častan, pravičan, pristojan Boken fikk hederlig omtale Књига je добила пристојну критику -Ar Knjiga je dobila pristojnu kritiku å være et hederlig unntak бити частан изузетак Ar biti častan izuzetak hedning -en паганин -Ar poganin bedr|e -etj-a V указати некоме част, поштовати, одавати || одати почаст Ar ukazati nekome čast, poštovati, odavati || odati počast å hedre et minne п о ш т о в а т и успомену Ar poštovati uspomenu ~ heft|e' -et, pl. -er 1) књижица, брошура Ar knjižica, brošura dikthefte свезак стихова Ar svezak stihoya 2) (skrivehefte) свеска * teka 3) (kuponghefte) блок Ar blok. . 2 heft|e -etj-a V 1) (feste) II прикачити, || закачити Ar || prikadti, II zakačiti Tøystykket er heftet med nål Материјал je прикачен прибадачом Ar Materijal je prikačen pribadačom 2) (sinke) задржавати || задржати Ar zadržavati II zadržati Han heftet meg med sitt snakk Задржао ме je

heise

својим причањем Ar Zadržao me je svojim pričanjem Trafikken heftet oss Саобраћај нас je задржао Ar Promet nas je zadržao 3) (okon.) гарантовати, јемчити Ar garantirati, jamčiti Han hefter med sin formue Јемчи својим иметк о м Ar Garantira svojim imetkom 4) å hefte seg ved noe закачити ce за нешто Ar zakačiti se za nešto heftig -e A 1) (hissig) љутит, прек, нагао, напрасит Ar Ijutit, prijek, nagao, naprasit Han er ganske hissig av seg Он je напрасите нарави Ar On je naprasite naravi 2) (intens) јак, интензиван, о ш т а р Ar jak, intenzivan, oštar et heftig uvær ј а к а олуја Ar jaka oluja et heftig raseri јак бес Ar jak bijes heftighet -en наглост, интензивност Ar naglost, intenzivnost hegg -en (bot.). (Primuspadus) сремза, магрива * sremza, cremza hegr|e -en (zool.) (Ardea cinerea) сива чапља Ar siva čaplja hei 1 -a брда обрасла ш у м о м или ниским растињем Ar brda obrasla šumom ili niskim raslinjem hei INT 1) ало, хало, хеј Ar halo, hej Hei der! Хало! Ar Hej! 2) (morn) здраво Ar zdravo Hei på deg! Здраво! Ar Zdravo! 3) hei sann xonca Ar hopsa heia / Л Т напред наши, хајде, терај, ура Ar napri­ jed naši, hajde, ura Heia Norge! Напред наши! Ar Naprijed naši! heiagjeng -en група навијача Ar grupa navijača hei|e -etj-a V навијати за некога, бодрити Ar navijati za nekoga, bodriti Publikum heiet på hjemmelaget Публика je навијала за д о м а ћ и т и м Ar Publika je navijala za domaću momčad heil—»hel heim-> hjem heime-* hjemme heimevern -et територијална одбрана Ar teritbrijalna o b r a n a heimkunnskap -en познавање природе и друштва (школски предмет) Ar poznavanje prirode i društva (školski predmet) heis -en лифт Ar dizalo, lift Heisen er i ustand Лифт je y квару Ar Dizalo je u kvaru Heisen står Л и ф т не рали Ar Dizalo ne radi *å komme i heisen наћи ce y невољи Ar naći se u nevolji heis|e -te V 1) (heise opp) дизати || дитш/подигнути, подизати II подићи/подигнути Ar dizati || dići/podignuti, podizati |j podići/podignuti å heise flagg подићи заставу Ar podići zastavu å heise segl разапети/дићи једра Ar razapeti/dići jedra 2

heisekran

182

2) å heise ned спуштати || спустити * spuštati || spustiti heisekran -enj-a дизалица -k dizalica heit-»het hekl|e -etj-a V кукичатн, хеклати || нсхеклати, xeкловати * heklati || isheklati, kačkati || iskačkati hekk -en 1) живица, жива ограда * živica, živa ograda 2) (sport) препона * ргеропа Han vant 100 meter hekk Победио je на 100 метаpa ca препонама * Pobijedio je na 100 metara sa preponama heks -enj-a вештица * vještica heksekunst -en враибина -k vrađžbina *Det er ingen heksekunst To није никаква вештина к To nije nikakav kunst hekseskudd -et, pl. - (med.) ушинуће леђа, лумбаго, бол у леђима к uiinuće leda, lumbago, bol u ledima hektar -et, pl. - хектар * hektar 1 hektje -enf-a кукица * kukica å sy i en hekte i en kjole приигити кукицу за копчу на хаљину * prišiti kukicu za kopču na haljinu hekt|e 2 -etf-a V закачињати || закачити * zakačinjati II zakačiti hektisk -e A ужурбан * užurban hekto -en хекто, сто грама * deset dekagrama hektogram -met, pl. - хектограм * hektogram, deset dekagram hektoliter -en, pl. - хектолитар k hektolitar hel -t, -e A 1) цео, читав * cio, cijel, čitav hele verden цео свет k cijeli svijet hele dagen цео дан k cijeli dan *en hel del пуно, поприлично * puno, poprilično *i det store og det hele све y свему * sve u svemu Boka kostet hele 100 kroner Књига je коштала читавих 100 круна k Knjiga je stajala čitavih 100 kruna Det hele er en misforståelse Све je то неспоразум k Sve je to nesporazum *i det hele tatt опште узев * opće uzevši *ikke i det hele tatt уопште не * uopće ne svart over det hele потпуно црн k potpuno cm 2) (ubeskadiget) цео, читав, неоштећен * cio, cijel, čitav, neoštećen Vindusglasset var helt Стакло на прозору je било неоштећено * Stakio na prozoru je bilo ne-oštećeno 3) (komplett) комплетан, цео, потпун * cio, ci­ jel, potpun, kompletan Mitt servise er enda helt Moj сервис je и даље комплетан k Moj servis je i dalje kompletan 4) (ren) чист * čist hel ull чиста вуна k eista vuna helbred -en здравље, здравствено стање * zdravlje, zdravstveno stanje Det tok på hans helbred To му je оштетило здравље * To mu je ostetilo zdravlje sviktende helbred начето здравље * načeto zdravlje helbred|e -etf-a V || излечити k || izliječiti å helbrede noen for en sykdom излечити некога од

heile

неке болести к izliječiti nekoga od neke bolesti heldig -e A 1) å være heldig имати среће k imati sreće Han er alltid heldig Увек и м а среће * Uvijek ima sreće De var så heldige å få leilighet Имали cy срећу да добију стан * Imali su sreću da dobiju stan 2) (gunstig) повољан kr povoljan et heldig øyeblikk повољан тренутак * povoljan trenutak' å falle heldig ut испасти повољно/срећно k ispasti povoljno/sretno heldigvis ADV среЋом k srećom helgen -en, pl. helgner светац * svetac heler -en, pl. -e препродавац украдене робе * ргеprodavač ukradene robe heleri -et, pl. -er препродаја украдене робе k preprodaja ukradene robe helg -enf-a 1) (ukeslutt) крај недеље, викенд * vikend, kraj tjedna Jeg vil lese denne romanen i helgen Прочитаћу овај р о м а н преко викенда * Pročitat ću ovaj roman preko vikenda å kjøpe inn mat til helgen купити намирнице за викенд * kupiti namirnice za vikend 2) (rei.) црквени празник, благдан * erkveni praznik, blagdan julehelg Божићни празник * Božićni praznici Påskehelg Ускршњи празник * Uskrsni praznici Pinsehelg Духови k Duhovi helgedag -en празник, светац * praznik, blagdan, svetac helhet -en целина, целокупност k cjelina, cjelokupnost Man må se dette problemet i sin helhet П р о б л е м ce м о р а сагледати y својој целини * Problem se mora sagledati u svojoj celini helhetsinntrykk -et, pl. - општи утисак k opći dojam helhjertet -e A свесрдан k svesrdan å gå helhjertet inn for en sak свесрдно ce заузети за неку ствар к svesrdno se zauzeti za neku stvar helikopter -etj-tret, pl. -j-tre хеликоптер * heli­ kopter hell -et срећа k sreča å ha hellet med seg иматн среће * imati sreće /// alt hell ble det pent vær на сву срећу време ce пролепшало к na svu sreću vrijeme se proljepšalo. Vi ønsker deg hell og lykke! Ж е л и м о ти среће и успеха! к Želimo ti sreće i uspjeha! Hellas (geogr.) Грчка * Grčka beuje1 -enj-a камена плоча * kamena ploča hel|le 2 -te V 1) (tomme) сипати, усипавати || усути, наливати/налити * nahjevati || naliti å helle vann i et glass еипати воду y чашу k naliti vodu u čašu å helle ut просипати || просути * prosipati || prosuti 2) (skråne) кривити ce, нагињати ce || нагнути ce * kriviti se, naginjati se || nagnuti se Terrenget heller mot syd Терен ce спушта према југу k Teren se spušta prema jugu

hellefisk

183

3) å helle til бити наклоњен/склон (нечему), приклањати ce (нечему) * biti naklonjen/skJon (nečemu), priklanjati se (nečemu) å helle til en bestemt oppfatning приклањати ce одређеном мишљењу * priklanjati se odredenom mišljenju 4) Dagen heller Дан ce ближи крају * D a n se bliži kraju hellefisk -en (zool.) (Hippoglossus) коњски језик (врста рибе) * konjski jezik (vrsta ribe) helleristning -en фигура уклесана y стену * figura uklesana u stijenu heller ADV радије, npe ~k radije, prije Jeg vil heller ha kaffe enn te Пре бих кафу него чај * Radije bih kavu nego čaj jo for jo heller што npe, т и м боље ir čim prije, tim bolje Det er ikke noe heller jeg vil To бих најрадије и хтео -k To bih najradije i htio 2) (temmelig) поприлично, npe ... но, првенствеHO * poprilično, prije ... nego, prvenstveno Håret var heller lyst Koca je била npe светла но тамна * Kosa je bila prije svijetla nego li tamna Veien var heller smal Пут je био прилично узан k Put je bio prilično uzak Filmen var heller dårlig Ф н л м je био д о с т а л о ш k Film je bio poprilično loš 3) (med nekting) mi k ni ikke jeg heller ни ja ni ja Jeg vil heller ikke Нећу ни ja k Neću ni ja Han er ikke fattig, men heller ikke rik Није ни сиромашан ни богат * Nije ni siromašan ni bogat hellig -e A с в е т * svet Den hellige ånd Свети дух k Duh sveti et hellig sted свето место, светилиште * sveto mjesto, svetište *å love noe dyrt og hellig тврдо обећати, заклети ce * čvrsto obećati, zakleti se helligbrød[e -en скрнављење *• oskvrajivanje helligdom -men 1) (hellig gjenstand) светиња * svetinja 2) (hellig sted) светилиште * svetište helligdag -en празник, светац * praznik, blagdan, svetac helligholde -holdt V светковати, празновати * svetkovati, praznovati helpensjon [-pangsjon] -en пун пансион k pun pansion ~~ hels|e' -enf-a здравље k zdravlje å ha dårlig helse бити лошег здравља -k biti lošeg zdravlja å få helsen igjen оздравити * ozdraviti Det går på helsa los To штети здрављу ir To sted zdravlju *Slit den med helsa Да носиш и да ce поносиш (кад je реч о неком поклону, део одеће) •* Da nosiš i da se ponosiš (kad je riječ o nekom poklonu, dio odjeće) helse2 -*hilse helseattest -en уверење o здравственом стању, лекарска потврда * uvjerenje о zdravstvenom stanju, liječnička potvrda

hemme

helsedirektoratet (best.) државна управа за здравство * državna uprava za zdravstvo helsekontroll -en здравствени преглед * zdravstveni pregled helsekost -en природна храна * prirodna hrana helsemyndighetene (pl.) здравствени органи * zdravstveni organi helsereis|e -enf-a путовање ради лечења * p u t o vanje radi liječenja helserådet (best.) општинска служба за здравствену заштиту к općinska služba za zdravstvenu zaštitu helseskad|e -en оштећење здравља k oštečenje zdravlja helsestasjon -en здравствена станица * zdravstvena stanica helsesøster -en, pl. -sostre медицинска сестра ir medicinska sestra helsevesen -et здравство k zdravstvo helskinnet -e A читаве коже, неповређен k cijele kože, nepovrijeđen, neozlijeđen helst ADV 1) пре, радије * prije, radije Jeg vil helst ikke gjore det Ja то раднје не бих учинио * Ja to radije ne bih učinio Hun vil helst bli ferdig Она би раднје завршила nocao * Ona bi radije završila posao Jeg vil helst bli igjen Радије бих остао * Radije bih ostao 2) hva som helst било шта k bilo sto hvem som helst било ко * bilo tko •.. hvilken som helst било који * bilo koji hvor som helst било где * bilo gdje 1 når som helst било када k bilo kada : helstekt -e A печен * pečen helstekt lam печено јагње * pečeno janje helt -en јунак, xepoj k junak, heroj hverdagens helter јунаци свакидашњшде k junaci svakidašnjice *Uten mat og drikke duger helten ikke Снага на уста улази * Snaga na usta ulazi heltedåd -en јунаштво, јуначки подвиг "Ar junaštvo, junački podvig heltid -enf-a пуно радно време к puno r a d n o vrijeme Hun arbeidet på heltid Радила je пуно радно време * Radila je puno radno vrijeme heltidsstilling -enf-a радно место ca пуним радгогм временом * radno mjesto s punim radnim vremenom heltinn|e -enf-a јунакиња * junakinja helvet|e -et пакао k pakao *å gjore helvete hett for noen направнти пакао некоме * napraviti pakao nekome Dra til helvete! Иди до ђавола! Носи ce! Idi do vraga! Nosi se! Din helvetes drittsekk! Говнару један! * Govnaru jedan! Hva i helvete gjor du? Шта радиш, мајке му? * Što radiš, majke mu? Koga vraga radiš? helvetesild -en (med.) херпес зостер, појасни херпес, осип * herpes zoster, pojasni herpes, osip hemm|e -etf-a V спутавати || спутати, ометати ||

hemmelig

184

омести, сметати * sputavati || sputati, ometati || omesti, smetati å bli hemmet i veksten бити спутаван y расту Ar biti sputavan u rastu hemmelig -e A тајни * tajni hemmelige papirer тајни документи ir tajni dokumenti å holde noe hemmelig држати нешто y тајности •Ar držati nešto u tajnosti hemmelighet -en 1) тајна * tajna Han ropet sin hemmelighet Одао je своју тајну •Ar Odao je svoju tajnu Hva er hemmeligheten bak hans suksess? Шта je тајна н>еговог ycnexa? Ar Što je tajna njegovog uspjeha? 2) (det å være skjult) тајност -Ar tajnost i all hemmelighet y тајности * u tajnosti hemmelighetsfull -e A тајанствен * tajanstven hemmelighold|e -/ V држати y тајности. тајити || утајити -Ar držati u tajnosti, tajiti || utajiti hemmet -e V ометан, спутан -Ar ometen, sputan hemorrojder pl. (med.) хемороиди, шуљеви * hemoroidi hemning -en комплекс, сметња -Ar kompleks, smetnja hempje -enj-a закачка, закачаљка, алка/алкица (на дугмету) A: zakačka (na dugmetu) hen ADV 1) (bort) K, ка (нечему) Ar k, ka (nečemu) Gå hen til haml Иди к њему! * Idi k njemu! 2) hvor hen где, куда * kamo. kuda Hvor ska! du hen? Где/куда ћеш? Ar Kamo/kuda ćeš? 3) dit hen дотле, донде -Ar dotle, donde 4) å do hen одумирати || одумрети Ar odumirati II odumrijeti henblikk -et med henblikk på c обзиром на Ar s obzirom na hend|e -le V 1) догађати ce || догодити ce, дешавати ce || десити ce Ar dogadati se || dogoditi se, dešavati se II desiti se Det hendte en ulykke Десила ce несрећа -Ar Dogodila se nesreća 2) kan hende можда Ar možda Kan hende du har rett Можда си y праву -Ar Možda imaš pravo hendels|e -en 1) догађај, збивање * događaj, zbivanje daglidagse hendelser свакодневна збивања * svakodnevna zbivanja 2) (tilfeldighet) случај, случајност -Ar slučaj, slučajnost Ved en hendelse oppdaget jeg fellen Случајно с а м открио замку -Ar Slučajno sam otkrio zamku hendig -e A 1) (dyktig) спретан, вичан -Ar spretan, vičan 2) (praktisk) практичан Ar praktičan hending—hendelse henfalle -falt V |[ одати ce, |j потпасти, || упасти Ar II odati se, || potpasti, || upasti å henfalle til alkohol одати ce пићу Ar odati se piću å henfalle i grublerier утонути y дубока раз-

henge på

мишљања * utonuti u duboka razmišljanja henge hang, hengt V (intr.) висити -Ar visjeti, visiti Det henger et maleri på veggen Ha зиду виси слика * Na zidu visi slika *Det henger hoyt To je недостижно. Далеко je TO Ar To je nedostižno. Daleko je to *Hoyt henger de og sure er de Киселе cy јабуке Ar Kisele su jabuke *å henge i en tråd висити o концу Ar visjeti o koncu *på hengende håret за длаку, за мало * za dlaku. za malo Royklukten hang i rommel С м р а д дима je прожим а о собу ir Smrad dima je prožimao sobu å henge over bokene til stadighet стално висити над књигама Ar stalno visiti nad knjigama Ungdommen hang på et hjorne hver aften Омладина je висила на ћошку свако вече At Mladež je visila na uglu svako veče henge etter 1) заостајати || заостати Ar zaostajati || zaostati Han ble hengende etter de andre Заостао je за другима -Ar Zaostao je za drugima 2) (være innpåsliten) ићи за неким, тражити нечије друштво Ar ići za nekim, tražiti nečije društvo" Han henger etter oss til stadighet Он стално иде за нама Ar On stalno ide za nama henge fast || заглавити ce, || закачити ce A-1| zaglaviti se, II zakačiti se Toyet hang fast i piggtråden Одећа ce закачила за бодљнкаву жицу * Odjeća se zakačila za bodljikavu žicu henge i 1) (streve) радити .марљиво, бити вредан -Ar ra­ diti marljivo, biti vrijedan Han henger i fra morgen til kveld Он ради од јутра до сутра Ar On radi od jutra do sutra 2) (bli værende) остајати || остати, задржавати ce II задржатн ce * ostajati || ostati, zadržavati se II zadržati se Lukten henger lenge i Мирис ce дуго задржава * Mins se dugo zadržava henge igjen остајати || остати, задржавати ce || задржати ce -Ar ostajati || ostati, zadržavati se |j zadržati se En svak lukt hang igjen i toyet С л а б мирис ce задржао y оделу Ar Slab miris zadržao se u odijelu henge med пратити, не заостајати -Ar pratiti, ne zaostajati Han henger såvidt med i undervisningen Једва npaти наставу -Ar Jedva prati nastavu Han henger med oss overalt Свуда нас прати * Svuda nas prati henge ned висити, падати * visiti, padati Håret henger ned i oynene på ham Koca му пада y очи -Ar Kosa mu pada u oči henge over Han har en trussel hengende over seg Виси му претња над г л а в о м -Ar Visi mu prijetnja nad glavom henge på придружити ce, закачити ce (за) Ar pridružiti se, zakačiti se (za) * Vil du være med, så heng på Ако хоћеш, придужи 1

henge

sammen

185

нам ce * Ako hoćeš, pridruži nam se henge sammen 1) залепљиватн ce || залеггати ce, слешБивати ce II слепити ce * zalijepiti se || zaljepljivati se, sljepljivati se || slijepiti se Dropsene henger sammen Бомбоне cy ce слепиле Ar Bomboni su se slijepili 2) Skoene henger så vidt sammen Ципеле само што ce нису распале * Cipele samo što se nisu raspale 3) å henge sammen med noe и м а т и везе ca Ar imati veze s(a) Jeg skal forklare hvordan det henger sammen Објаснићу y чему je ту ствар k Objasnit ću u čemu je tu stvar henge Yed бити везан за k biti vezan za Han henger ved hjemmet Везан je за кућу * Ve­ zan je za kuću henge 2 hengte, hengt V (trans.) 1) вешати || обесити, качити || окачити, закачињати II закачити * vješati || objesiti Han hengte et maleri på veggen Окачио je слику на зид * Objesio je sliku na zid *Jeg har nok å henge fingrene i И м а м пуно посла k Imam puno posla å henge seg opp i bagateller качити ce за ситнице k kačiti se za sitnice å bli hengt ut бити извргнут подсмеху k biti izvrgnut podsmijehu å henge seg på noen прилепити ce, закачити ce за некога * prilijepiti se, zakačiti se za nekoga 2) (ta livet av) вешати || обесити k vješati || objesiti Han hengte seg Обесио ce k Objesio se hengebru -a висећи мост * viseći most hengelås -en катанац, локот k lokot hengekoy|e -enf-a мрежа за спавање, висаљка, висећи кревет * mreža za spavanje, viseći krevet hengi -gav, -gitt seg V 1) (forfalle til) || предати ce, || одати ce (нечему) k (I predati se, || odati se (nečemu) å hengi seg til drikk одати ce пиђу k odati se piću 2) (vie seg til) |] посветити ce (нечему) k || posvetiti se (nečemu) å hengi seg til studier посветити ce студијама * posvetiti se studiju hengiven -t, vne A привржен, одан, веран * privržen, odan, vjeran hengivenhet -en преданост, оданост, наклоност k predanost, odanost, naklonost å nære hengivenhet for noen бити наклоњен некоме Ar biti naklonjen nekome hengning -en вешање k vjesanje hengsel -enf-etf-sletf-sla, pl. -f-sler шарка (на вратима) к šarka (na vratima) Doren gikk ut av hengselen Врата cy спала ca шарки * Vrata su spala sa sarki henhold -et i henhold til no (нечему), према (нечему), на основу (нечега) к ро (nečemu), prema (nečemu), na osnovi (nečega) / henhold til loven на основу закона k na osnovi zakona

hensikt

henholdsvis ADV односно k odnosno henimot PREP према (нечему), к(а) (нечему) к pre­ ma (nečemu), k(a) (nečemu) henimot midnatt око поноћн к oko ponoći en utvikling henimot det bedre развој на боље Ar razvoj nabolje henlegge -la, -lagt V V (flytte) преносити II пренети, пресељавати || преселити Ar prenositi || prenijeti, preseljavati || preseliti De henla sin virksomhet til England Пренели cy своје пословање y Енглеску Ar Prenijeli su svoje poslovanje u Englesku 2) (legge til side) одлагати || одложити. ставити ад акта -A: odlagati || odložiti, staviti ad acta Saken er henlagt p.g.a. manglende beviser Предмет je стављен ад акта Ar Predmet je stavljen ad acta henleggels|e -en одлагање, стављање ад акта * odlaganje, stavljanje ad acta å henlegge en rettssak обуставити процес Ar obustaviti spor henne'->hun 2 henne ADV hvor ... henne где Ar gdje Hvor var du henne i går? Где си био јуче? Ar Gdje si biojučer? hennes PRON њен Ar njezin, njen henrett|e -etf-a V вршити || извршити смртну казну, II погубити Ar vršiti || izvršiti smrtnu kaznu, || pogubiti Forbryteren ble henrettet ved hengning Злочинац je погубљен вешањем. Над злочицнем je извршена смртна казна вешањем Ar Zločinac je pogubljen vješanjem. Nad zločincem je izvršena smrtna kazna vješanjem henrettels|e -en извршење смртне казне, погубљење Ar ivršenje smrtne kazne, pogubljenje henrivende A очаравајући, шармантан, заносан Ar očaravajući, šarmantan, zanosan Hun er en henrivende person Она je заносна особа At Ona je zanosna osoba henrykt -e A очаран, одушевљен Ar očaran, oduševljen Han var henrykt over å få mote henne Био je одушевљен ш т о ће je срести Ar Bio je oduševljen što ce je sresti henseend|e -enf-et поглед Ar pogled i denlså henseende y TOM погледу, што ce тога тиче Ar u tom pogledu, što se toga tiče / enhver henseende y сваком погледу Ar u svakom pogledu / politisk henseende што ce тиче политике Ar što se tiče politike hensikt -en намера, сврха, циљ, намена Ar namjera, svrha, cilj, namjena å svare til sin hensikt одговарати намени Ar odgovarati namjeni med den hensikt å ... ca намером да ... Ar s narajerom da ... å ha til hensikt имати намеру, намеравати Ar ima­ ti namjeru, namjeravati Det har ingen hensikt å skjule noe Нема сврхе да ce нешто крије Ar Nema svrhe nešto kriti

hensiktmessig

186

Hensikten helliger middelet Циљ оправдава средство * Cilj opravdava sredstvo 1 hensiktmessig -e ADJ подесан, прикладан, целнсходан * prikladan, podesan hensiktsmessig utstyr подесна опрема * prikladna oprema 2 hensiktsmessig ADV целисходно, прикладно ir svrsishodno, prikladno henstand -en одлагање (плаћања), продужење рока, одгода * odlaganje (plaćanja), produženje roka, odgoda Vi fikk henstand med betalingen Одложили cy нам плаћање за касније ir Odložili su nam plaćanje za kasnije henstil|le -te V молити || замолити, тражити || затражити moliti || zamoliti, tražiti || zatražiti å henstille til noen å gjore noe з а м о л п т и некога да нешто учини ir zamoliti nekoga da nešto učini henstilling -en/-a молба * molba hensyn -et, pl. - обзир * obzir å ta hensyn til узети y обзир -k uzeti u obzir Han tok ikke hensyn til andre mennesker Није имао обзира према другим људима * Nije imao obzira prema drugim ljudima med hensyn til што ce тиче, c обзиром на * što se tiče, s obzirom na av hensyn til из обзира према * iz obzira prema hensynsledd -et, pl. - (gram.) индиректни објект ir neizravni/indirektni objekt hensynsløs -e A безобзиран * bezobziran hent|e -etf-a V 1) доносити II донети, ићи no, одлазити || отићи no, долазити || доћи no * donositi || donijed, ici po, odlaziti || otići po, dolaziti || doéi po Hun lop for å hente hjelp Отрчала je no п о м о ћ * Otrčala je po pomoć Hent kåpen mm! Донесн ми капут! * Donesi mi kaput! Vi henter gamle aviser Mu долазимо no старе новине k Mi dolazirao po stare novine De ble hentet på stasjonen Д о ш л и cy no њих на станицу * Došli su po njih na kolodvor Han hentet fram bokene Изнео je књиге * Iznio je knjige 2) (få) добијати || добити, извлачити || извући (корист, зараду) * dobivati || dobiti, izvlačiti || izvući (korist, zaradu) Vi harjngenting å hente der Н е м а м о никакве користи од тога * Nemamo nikakve koristi od toga hentydning -en алузија * aluzija, natuknica Hun kom med hentydninger om at han hadde stjålet pengene Натукнула je да je он украо новац k Dala je naslutiti da je on ukrao novac henvend|e -te V 1) å henvende seg til noen обраћати ce || обратити ce некоме k obraćati se || obradti se nekome Han henvendte seg til sjefen for å få hjelp О б р а т и о ce шефу за помоћ * Obratio se šefu za pomoć Man bes henvende seg ved skranken Обратите ce на шалтер * Obratite se na salter 2) å henvende oppmerksomheten обратити пажњу * obradti pažnju å ha sin oppmerksomhet henvendt på noe о б р а т и т и

herlig

пажњу на нешто * obratiti pažnju na nešto henvendels|e -en молба * molba Ved henvendelse til kontoret fåes ytterligere informasjon AKO ce обратите канцеларији, добићете још информација * A k o se obratite uredu, dobit oete još informacija en skriftlig henvendelse писмена молба k pismena molba henvis|e -te V 1) упућивати II упутити (на) * upućivati || uputiti (na) Hun ble henvist til en annen adresse Упутили cy je на другу адресу k Uputili su je na drugu adresu 2) (overlate) препуштатн || препустити * prepuštati II prepustiti å henvise en sak til reiten препустити предмет суду •*• prepustiti predmet sudu å være henvist til å klare seg selv бити препуштен с а м о м е себи к biti prepušten samome sebi 3) (referere til) позивати ce || позвати ce на, указивати || указати на * pozivati se || pozvati se na, ukazivati || ukazati na å henvise til en paragraf i loven позивати ce на члан y закону k pozivati se na član u zakonu henvisning -en 1) упут, упутство k uputa, uputnica henvisning til en spesialistlege упут лекару специјалисти к uputnica (liječniku) specijalistu 2) (referanse) упућивање к upućivanje under henvisning til gjeldende vedtekter позивајући ce на важеће прописе ir pozivajući se na važeće propise her ADV 1) овде, ту k ovdje, tu Her skal vi av Овде силазимо * Ovdje silazimo her og der ту и т а м о * tu i tamo her i landet код нас * kod nas 2) ево kr evo Her har dere meg! Ево ме! * Evo me! Her har du boken! Ево ти књиге! * Evo ti knjige! 3) dette her OBO * ovo denne boken her ова књига k ova knjiga 4) her om dagen, her forleden npe неки дан, оном а д * prije neki dan, onomad(ne) herberg|e -et, pl. -er коначиште, преноћиште * prenoćište herd|e -etj-a V 1) калити II искалити * kalid || iskaliti 2) å herde seg челичити ce || очеличити ce, npeкаљивати ce || прекалити ce * čeličiti se || očeličiti se, prekaljivati se || prekaliti se heretter ADV одсада, убудуће odsada, ubuduće herfra AD V одавде k odavde Hun reiser herfra i morgen Она путује одавде сутра kr Ona putuje odavde sutra herj|e -etj-a V харати, пустошити * pustošiti, harati Tyvebandene herjet omkring i byen Лоповске банде cy харале no граду k Lopovske bande harale su po gradu herk S Det er noe herk To je права беда. To je прави ј а д * To je prava bijeda. To je pravi j a d herlig -e A диван, сјајан * divan, sjajan

herlighet

187

Det var et herlig måltid Био je диван оброк * Bio je divan obrok en herlig utsikt диван поглед * divan pogled herlighet -en дивота, красота, благодет Ar divota, krasota, blagodat De levde i herlighet og glede. Живели cy срећно и безбрижно * Zivjeli su sretno i bezbrižno Guds herlighet Божија благодет Ar Božja blagodat *Hele herligheten koster 20 kroner Цела ствар je стајала свега 20 круна -A- Cijela stvar je stajala samo 20 kruna hermje -etj-a V опонашати, имнтирати Ar oponasati, imitirati De hermet etter alt hun gjorde Опонашали cy je y свему Ar Oponašali su je u sverau hermed ADV овим ~k ovim Hermed er vi ferdige О в и м с м о завршили -A- Ovim smo završili hermetikk -en конзерве (пл.), конзервираш! производи Ar konzerve (pl.), konzervirani proizvodi hermetikkboks -en конзерва Ar konzerva hermetiser|e -te V конзервирати A- konzervirati hermetisk -e A конзервиран Ar konzerviran hermetisk fruktjkjott конзервирано воће/месо * konzervirano voće/meso herr 5 господин Ar gospodin herr Jensen господин Јенсен Ar gospodin Jensen herr|e -en 1) господин (пл. господа) Ar gospodin (pl. gospoda) å oppfore seg som en herre понашати ce као господин ir ponašati se kao gospodin Mine damer og herrer! Д а м е и господо! -k Dame i gospodo! 2) (hersker) господар Ar gospodar å være sin egen herre бити свој господар Ar biti svoj gospodar å være situasjonens herre бити господар ситуациje, владати снтуацијом -Ar biti gospodar situacije, vladati situacijom å være herre over seg selv владати с а м и м собом Ar vladati samim sobom husets herre господар y кући Ar gospodar u kući å gjore seg til herre over noe загосподарити нечим Ar zagospodariti nečim å bli herre over ilden савладати ватру/пожар, стећи контролу над в а т р о м Ar savladati vatru/ —požarrsteći-kontrolu nad vatrom 3) (rel.) Господ Ar Gospod Herrens bonn Божија м о л и т в а Ar Božja molitva Hvor i herrens navn ...? Где за име, Бога ...? Ar Gdje za ime Boga ...? / det herrens år лета господњег Ar ljeta gospodnjeg for mange herrens år siden одавно Ar odavno å leve herrens glade dager уживати, живети као бубрег у лоју Ar uživati, živjeti kao bubreg u loju herred -et, pl. -er (сеоска) општина Ar (seoska) općina herredsrett -en општински суд Ar općinski sud herredømm|e -et власт, контрола Ar vlast, kontrola å ha herredømmet i landet владати y земљи At vladati u zemlji

het

å få/vinne herredømme over noe завладати нечим Ar zavladati nečim å miste herredømmet over seg selv изгубити власт/ контролу над собом Ar izgubiti vlast/kontrolu nad sobom å få herredømme over seg selv овладати собом Ar ovladati sobom herreekvipering -enj-a продавница мушке одеће Ar prodavaonica muške odjeće herrefriser -en мушки фризер, берберин Ar frizer za muškarce, brijač herregud INT господе Боже, побогу, за име Бога Ar gospode Bože, zaboga, za ime Boga Herregud for et uvær! Боже, какво невреме! Ar Bože, kakvo nevrijeme! herreløs -t, -e A без господара/власника Ar bez gospodara/vlasnika en herreløs bikkje пас без господара, пас луталица Ar pas bez gospodara, pas Iutalica herskap -et, pi -j-er господа Ar gospoda hersk|e -etj-a V владати (нечим), управљати (нечим) Ar vladati (nečim), upravljati (nečim) Kongen hersket over landet Краљ je управљао земљом -A- Kralj je upravljao zemljom Det hersket fullstendig stillhet i lokalet У локалу je владала потпуна тишина Ar U lokalu je vladala p o t p u n a tišina hersker -en, pl. -e владар, владалац Ar vladar hertil ADV (i tillegg) уз OBO Ar uz ovo Hertil kommer omkostningene Уз OBO иду и трошкови Ar Uz ovo idu i troškovi hes -/. -e A промукао Ar promukao Han skrek seg hes Промукао je од викања Ar P r o m u k a o je od vikanja hesblesende A задихан Ar zadihan heshet -en промуклост A- promuklost hesj|e -enj-a направа за сушење сена (на жицама) Ar naprava za susenje sijena (na žicama) hest -en (zool.) к о њ Ar konj å sitte til hest седети на коњу Ar sjediti na konju *Han sitter på sin høye hest Сад je на коњу Ar Sad je na konju *å bruke apostlenes hester ићи пешке Ar ići pješice *å satse på feil hest кладнти ce погрешно, изабрати погрешно Ar kladiti se pogrešno, izabrati pogrešno hestehov -en (bot.) (Tussilago farfara) коњско копито, подбел Ar podbjel hestekur -en "коњска кура, примена најјачих л е к о - _ ва/средстава Ar konjska kura, primjena najjačih lijekova/sredstava hestesko -en, pl. -sko потковица Ar potkova hesteveddeløp -et, pl. - коњске трке (пл.) * konjske trke (pl.) hestekraft -enj-a коњска снага Ar konjska snaga en motor på 80 hestekrefter м о т о р од 80 коња Ar m o t o r od 80 konja het -t, -e A = heit врућ, врео, ужарен Ar vruć, vreo, užaren å være het i kinnene имати ужарене образе -Ar imati užarene obraze en het diskusjon жустра расправа Ar žustra rasprava

hete

188

himmel

het elskov жарка љубав Ar žarka ljubav 3) (avslutte) завршавати || завршити, раскидати het]e' -en II раскинути * završavati || završiti, raskidati || 1) (varme) жега, врућина, japa, припека • žega, raskinuti vrućina, jara, pripeka Forlovelsen er hevet Веридба je раскинута -Ar Za2) (heftighet) жестина ir žestina ruke su raskinute i kampens hete y жестини борбе * u žestini borbe Motet er hevet Састанак je завршен/закључен * het|e -te/het V Sastanak je završen/zaključen 1) (ha som navn) звати ce * zvati se å heve taffelet завршити оброк Ar završiti obrok Hun heter Kari Она ce зове К а р и ir Ona se zove hevels|e -en оток, отеклина Ar oteklina Kari hevn -en освета, одмазда -Ar osveta, odmazda 2) (sies) казати ce * kazati se å torste etter hevn жудети за осветом Ar žudjeti za Hva heter del på norsk? Како ce то каже на норвеosvetom шком? -к Kako se to kale na norveškom? å ta/f å hevn over sin fiende осветити ce непријаDet heter seg at... Говори/каже/прича ce да ... * тељу Ar osvetiti se neprijatelju Govori/kaže/priča se da ... Han fikk hevn for nederlaget Осветио je пораз -Ar het|e 3 -etl-a V жарити || ужаритн * žariti || užariti Osvetio je poraz Solen hetet opp steinen Сунце je ужарило/усијаhevn|e -et/-a V светнти ce || осветити ce (некоме) * ло камен Ar Sunce je užarilo/usijalo kamen svetiti se || osvetiti se (nekome) hetebølg|e -enf-a топлотни талас -Ar toplotni val Jeg har hevnet meg på ham for det Осветио сам heteslag -et, pl. - топлотни удар Ar toplotni udar му ce за ово * Osvetio sam mu se za ovo hets -en хајка, агитација (против некога), расDet hevner seg å være uordentlig Освети ce човеку пламсавање мржње -Ar hajka, agitacija (protiv ne­ кад je неуредан Ar Osveti se coyjeku kad je neukoga), rasplamsavanje mržnje redan å drive hets mot noen терати хајку на некога * hevngjerrig -e A осветољубив Ar osvetljiv tjerati hajku na nekoga hi -et, pl. - јазбина A- brlog hett|e -en/a капуљача -A: kapuljača hig|e -et/-a Кжудети (за нечим) Ar žudjeti (za nedm) en regnfrakk med hette кишни мантил ca капуhikJk|e' -en штуцање. штуцавица -Ar štucanje, štucaљачом * kišni ogrtač s kapuljačom vica hetvin -en јако вино -Ar jako vino hikk|e -et/-a V штуцати || штуцнути Ar štucati |j hevd -en (jur.) обичајно право * običajno pravo štucnuti hevd|e -el/-a V Jeg hikker Штуца ми ce. Има.м штуцавицу * 1) (påstå) тврдити -A: tvrditi Štuca mi se. Imam štucavicu Han hevdet at han ikke hadde gjort det Тврдио je hikst|e -et/-a V грцати/грцнути Ar grcati/grcnuti да TO није учинио Ar Tvrdio je da to nije učinio Hun hikstet av gråt Грцала je y сузама Ar Grcala 2) (kreve) тражити, захтевати ir tražiti, zahtijeje u suzama vati hils|e -le V поздрављати || поздравити Ar pozdraHan krevet sin rett på huset Т р а ж и о je своје n p a vljati II pozdraviti BO на кућу A: Tražio je svoje pravo na kuću Jeg skal hilse fra din venn Поздравио те твој 3) å hevde seg истицати ce || истаћи ce -A: isticati пријатељ -Ar Pozdravio te tvoj prijatelj se II istad se å hilse igjen отпоздрављати || отпоздравити * å hevde seg godt i konkurransen истаћи ce y такмиotpozdravljati || otpozdraviti чењу Ar istad se u natjecanju å komme å hilse på noen посетити некога -A- posjetihev|e -et/-a/-de V ti nekoga 1) (lofte) дизати || дићи/дигнути, подизати || å hilse et forslag med glede прихватити предлог подићп/поднгнути Ar dizati || did/dignuti, podizaca задовол>ством -Ar prihvatiti prijedlog sa zadoti II podid/podignuti voljstvom Han hevet glasset for å skåle Подигао je чашу да *Jeg skal hilse og si at han ble sint И те како ce наздрави -Ar podigao je čašu da nazdrayi _.. .наЈвутио Ar L t e kako se naljutio ... _ Han hevet alle pengene П о д и т а о je сав новац -Ar hilsen -en поздрав Ar pozdrav Podigao je sav novac mange hilsener (fra) Olga пуно поздрава од Олге å heve nivået i skolen подићи ниво y школи Ar Ar puno pozdrava od Olge podid razinu u školi beste/hjertelig hilsen Olga срдачан поздрав од å heve seg over noe уздигнути ce, узвисити ce над Олге ir srdačan pozdrav od Olge нечим * uzdignuti se, uzvisiti se nad nečim Med vennlig hilsen C п о ш т о в а њ е м Ar S poštoDet er hevet over enhver tvil To je изнад сваке vanjem сумње * To je iznad svake sumnje hilsningstal|e -en здравица Ar zdravica Deigen hevel seg Тесто ce надитло * Tijesto se himmel -en, pl. himler nadiglo 1) небо Ar nebo *å heve opp i skyene дизати y облаке Ar dizati u Solen står hoyt på himmelen Сунце стоји високо oblake на небу .Ar Sunce stoji visoko na nebu 2) (gjore sterkere) повнсивати || повисити • pounder åpen himmel под ведрим небом * pod vedvisivati || povisiti rira nebom . å heve stemmen повисити глас -Ar povisiti glas *å sette himmel og jord i bevegelse покренути све 3

2

himmelfallen

и сваког * pokrenuti sve i svakog *som lyn fra klar himmel као г р о м из ведрог неба • kao grom iz vedra neba *å være i den syvende himmel бити на с е д м о м небу • biti u devetom nebu 2) (rei.) небеса, paj Ar nebesa, raj å komme til himmelen доћи y paj * doći u raj Himmel! Небеса! * Nebesa! For himmelens skyld! За име Бога! * Za ime Boga! himmelfallen -/, -falne A изненађен, као да je пао c неба Ar iznenađen, kao da je pao s neba himmelhøy -t, -e A огроман, до неба висок Ar ogroman, do neba visok himmelhøy forskjell огромна разлика * ogromna razlika himmelfartsdag -en (rei.) Kristi himmelfartsdag Спасовдан Ar Spasovo himmellegem|e -et, pl. -er небеско тело Ar nebesko tijelo himmelstrøk -et, pl. - поднебље * podneblje hin PRON онај (тамо) * onaj (tamo) på hin side av elven на оној страни реке * na onoj strani rijeke */ hine hårde dager y давна тешка времена Ar u davna teška vremena dette og hint и OBO И OHO Ar i ovo i o n o hind -enj-a (zool.) кошута * košuta hinder -et, pl. -dre 1) препрека, сметња Ar prepreka, smetnja å være til hinder for noe бити препрека/сметња нечему Ar biti prepreka/smetnja nečemu å legge hinder i veien for препречити Ar prepriječiti 2) (sport) препона (y коњским тркама) * prepona (u konjskim trkama) hindi ADJ, S хинди (језик) Ar hindi (jezik) hindr|e -etj-a V 1) (forhindre) спречавати || спречитн, ометати || омести, предупрегјивати || предупредити Ar sprečavati || spriječiti, ometati || omesti Han fikk såvidt hindret en ulykke Једва je спречио несрећу A: Jedva je spriječio nesreću 2) (hemme) ометати || омести, сметати, спутавати Ar ometati || omesti, smetati, sputavati De hindret ham i arbeidet Омели cy ra y раду Ar Omeli su ga u radu 3) (stenge for) затварати || затворити Ar zatvarati II zatvoriti å hindre utsikten заклањати видик Ar zaklanjati "vidik hindring -enj-a препрека, сметња Ar prepreka, smetnja å legge hindringer i veien for noen спречавати некоra y нечему Ar sprečavati nekoga u nečemu hinduism|e -en хиндуизам Ar hinduizam hingst -en (zool.) пастув Ar pastuh hink|e -etl-a V 1) (halte) храмати Ar hramati Han hinket avgårde Отхрамао je * O t h r a m a o je 2) (hoppe) скакутати на једној нози -Ar skakutati na jednoj nozi hinn|e -enj-a опна Ar opna hint -et. pl. - знак, наговештај Ar znak, nagoyjestaj å gi noen et hint om noe наговестити некоме

189

hittebarn

нешто Ar nagovijestiti nekome nešto Hun fikk et hint om hva som skulle skje Наговестили cy joj шта he ce догодити Ar Nagovijestili su joj Sto će se dogoditi hirs|e -en (bot.) npoco Ar proso hiss|e -etj-a V 1) (egge) дражити || надражити, хушкати || нахушкати, пујдати ]| напујдати Ar huškati || nahuškati II dražiti || nadražiti Han hisset dem på hverandre Нахушкао их je једне не друге Ar Medusobno ih je nahuškao Han hisset hunden på dem Напујдао/нахушкао je пса на њих Ar Nahuškao je psa na njih 2) å hisse seg opp жестити ce || ражестити ce, успаљивати ce || успалити ce, узбуђнвати ce || узбудити ce Ar žestiti se || razestiti se, uspaljivati se II uspaliti se, uzbudivati se || uzbuditi se 3) å hisse seg ned смиривати ce || смирити ce * smirivati se || smiriti se hissig -e A 1) раздражљив, љутит, жесток, прек Ar razdražljiv, ljutit, žestok, prijek en hissig person особа преке нарави, нагла особа Ar osoba prijeke naravi en hissig diskusjon жестока расправа Ar žestoka rasprava hissige ord жестоке речи Ar žestoke riječi Ikke så hissig! Без узбуђења! Ar Bez uzbudenja! å bli hissig жестити ce || ражестити ce Ar žestiti se II razestiti se 2) (ivrig) жељан At željan å være hissig etterjpå noe желети нешто Ar željeti nešto Han var hissig etter å bli ferdig med prosjektet Б и л о му je јако стало да заврши пројекат Ar Bilo mu je j a k o stalo da završi projekt 3) (med.) јак Ar jak en hissig hevelse јака отеклина At jaka oteklina hissighet -en жестина, раздраженост -Ar žestina, razdraženost i et øyeblikks hissighet y тренутку раздражености Ar u trenutku razdraženosti hissigpropp -en љутица Ar ljutica histori|e -enj-a 1) историја At povijest, historija. å studere historie студирати историју Ar studirati povijest 2) (fortelling) прича, анегдота Ar priča, anegdota Det var en sørgelig historie To je била тужна прича Ar To je bila tužna priča 3) (affære) ствар Ar stvar Det ble en dyr historie å reparere taket Б и л а je скупа ствар оправити кров Ar Bila je skupa stvar popraviti krov historiker -en, pl. -e историчар At povjesničar, historičar historjkk -en историјат At historijat historisk -e A историјски At povijesni, historijski hit AD V о в а м о At ovamo Kom hit! Д о ђ и овамо! Ar Dodi ovamo! hit og dit т а м о - а м о Ar tamo-amo Hit med boka! Дај књигу! -Ar Daj knjigu! hittebarn -et. pl. - нахоче Ar nahoče

hittegods

190

hittegods -et нађене стварн (пл.) * nađene stvari (pl-) hittegodskontor -el, pl. -f-er биро за изгубљене ствари * ured za izgubljene stvari hitterst -e A најближи * najbliži hittil ADV до сада * do sada Hittil har alt gått bra До сада je све добро ишло * Do sada je sve dobro išlo hiv|e he(i)v[hivde, hivd/hevet V 1) (kaste) бацати || бацити * bacati || baciti Han hev papiret i soppelkassen Бацио je хартију y корпу за отпатке -k Bacio je papir u košaru za otpatke Båten hev seg i sjoene Таласи cy бацали брод тамо-амо * Valovi su bacali brod tamo-amo 2) å hive ut избацнвати || избацити (напоље) k izbacivati || izbaciti (van) Han ble hevet ut av restauranten Избацили cy ra из ресторана k Izbacili su ga iz restorana 3) å hive overbord избацити ca брода y море, (фиг.) одбацити k izbaciti s broda u more, (fig.) odbaciti *Han hev overbord alle hemningene Одбацио je све комплексе k Odbacio je sve komplekse 4) å hive på seg klær набацити на себе одећу * nabaciti na sebe odjeću 5) å hive etter pusten покушати доћи до ваздуха pokušati doći do zraka 6) (lofte) дизати || диЈли/дигнути * dizati || dići/ dignuti å hive (opp) ankeret нзвлачитн || извући сидро * izvlačiti || izvući sidro hjelm -en шлем, кацига * šljem, kaciga hjelp -enj-a помоћ ~k pomoć Han fikk hjelp av sine venner Д о б и о je п о м о ћ од својих пријатеља к Dobio je pomoć od svojih prijatelja å rope om hjelp зватн/викати y п о м о ћ * zvati/ vikati u pomoć Hjelp! У помоћ! * U pomoé! å komme noen til hjelp помоћи некоме •* pomoći nekome Arbeidet er stort, men vi får ta tiden til hjelp П о с а о je велнк, али временом ћемо успети к Posao je velik, ali vremenom ćemo uspjeti De måne ta natten til hjelp М о р а л и cy да раде и ноћу к Morali su raditi i noću ved hjelp av помоћу ir pomoću ved egen hjelp' властитом снагбм ir vlastitom snagom hjelpe hjalp, hjulpet V 1) помагати || помоћи (некоме, некога) * pomagati II pomoći (nekome, nekoga) Hun hjalp ham med leksene П о м о г л а му je ca задацима * Pomogla mu je sa zadacima å hjelpe noen fra å drukne спасти некога од дављења * spasti nekoga od davljenja Hun hjalp ham med penger П о м а г а л а ra je новчаHo * Pomagala ga je novčano å rekke noen en hjelpende Лаж/пружити руку некоме, помоћи некоме * pružiti ruku nekome, роmoći nekome å hjelpes at помоћи један другоме, узајамно ce

hjemland

помагати + pomoći jedan drugome, uzajamno se pomagati De hjalp ham på med frakken П о м о г л и cy му да обуче мантил * Pomogli su mu da obuče ogrtač å hjelpe til med noe помагати y нечему k pomagati u nečemu 2) (nytte) бити од користи, користити помагати II помоћи к biti od koristi, koristiti, pomagati II pomoći Hva hjelper det å vare snill? Од какве je користи бити добар? к Od kakve je koristi biti dobar? Det hjelper ikke å klage Нема користи од жаљења/жалбе + Nema koristi od žaljenja/žalbe Medisinen hjelper mot forkjølelse Лек помаже против назеба * Lijek p o m a ž e protiv prehlade Det får ikke hjelpe om det blir sent He мари ако буде касно * Nije važno ako bude kasno 4) å ikke kunne hjelpe for noe не битн крив/дужан због нечега Ar ne biti kriv/dužan zbog nečega Jeg kan ikke hjelpe for at jeg synes synd på ham likevel He могу a да ra не жалим k Ne mogu a da ga ne žalim hjelpearbeider -en, pl. -e помоћни радник * pomoćni radnik hjelpeverb -et, pl. - помоћни глагол ir pomoćni glagol hjelpeles -i, -e A беспомоћан * bespomocan hjelpemiddel -ei, pl. -midler п о м о ћ н о средство * pomoćno sredstvo hjelpeordning -enj-a олакшавајуће мере (пл.) kr olakšavajuće mjere (pl.) hjelpepleier -en, pl. -e болничар (м.), болничарка (ф.) * bolničar (m.). bolničarka (f.) hjelpeundervisning -enf-a додатна настава * dodatna nastava Eleven måtte ha hjelpeundervisning i norsk Ученик je м о р а о добити додатну наставу из норвешког језика к Učenik je morao dobiti dodatnu nastavu iz norveškog jezika hjelpsom -t, -me A услужан, спреман да помогне к uslužan, spreman da pomogne hjem' -met, pl. - = h e i m -en 1) дом, кућа dom, kuća å komme fra et godi hjem бити из добре куће/ породице к biti iz dobre kuće/obitelji å stifte sitt eget hjem основати свој д о м * osno­ vati svoj dom å måtte gå fra hus og hjem морати напустити куђу и огњиште * morati napustiti kuću i ognjište Norge er mitt nye hjem Норвешка je моја нова домовина * Norveška je moja nova domovina 2) (institusjon) дом, институција * dom, institucija hjem for alkoholikere завод за лечење алкохоличара * zavod za liječenje alkoholičara hjem for utviklingshemmede д о м за децу о.метену у развоју к dom za djecu ometenu u razvoju 2 hjem ADVкући k kući, doma *å gå nedenom og hjem пропасти * propasti å lengte hjem чезнути за кућом/домовином * čeznuti za kućom/domovinom hjemkomst -en повратак кућл * povratak kući hjemland -et, pl. - домовина, отапбина k domovina

hjemlengsel

191

England er hans hjemland Енглеска je његова домовина Ar Engleska je njegova domovina Norge er. skisportens hjemland Норвешка je колевка скијања * Norveška je kolijevka skijanja hjemlengsel -en чежња за завичајем/домовином Ar čežnja za zavičajem/domovinom Han fikk hjemlengsel Ухватила ra je чежња за кућом Ar Uhvatila ga je čežnja za kućom hjemlig -e A д о м а ћ и Ar d o m a d en hjemlig atmosfære д о м а ћ а атмосфера Ar domaća atmosfera hjemme = heime ADV mon. куће Ar kod kuće, doma Jeg bor hjemme Станујем код куће/родитеља * Stanujem kod kuće/roditelja å fole seg hjemme осећати ce као код куће -Ar osjećati se kao kod kuće *å være hjemme i sitt fag имати свој nocao y м а л о м прсту Ar imati svoj posao u malom prstu *Det horer ikke hjemme noesteds To није тачно. To je м и м о памети Ar To nije točno. To je mimo pameti hjemmebrenning -enj-a (недозвољено) печење ракиje код куће Ar (nedopušteno) pečenje rakije kod kuće hjemmebrent -en д о м а ћ а ракија шећеруша Ar domaća rakija šećeruša hjemmearbeid -et 1) nocao који изискује рад ван радног времена (код куће) -Ar posao koji zahtijeva rad izvan radnog vremena (kod kuće) 2) (lekse) д о м а ћ и задатак Ar domaći zadatak hjemmefra ADV од куће, од родитеља Ar od kuće, od roditelja Han flyttet hjemmefra da han var 18 år Ca 18 година ce одселио од k-уће Ar Sa 18 godina odselio se od kuće hjemmehjelp -en помоћ y кући (коју плаћа општинска социјална служба немоћним старијим особама и болесницима) -Ar pomoć u kući (koju plaća općinska socijalna služba nemoćnim starijim osobama i bolesnicima) hjemmehørende A ca пребивалиштем Ar s prebivalištem hjemmel -en, pl. hjemler законска основа/подлога, правни основ Ar zakonska osnova, zakonsko pokriće Det er ikke hjemmel i loven for å gjore dette Нема основа y зјпсону за такав поступак Ar Nema osnove u zakonu za takav postupak hjemmelaget -e A израђен код куће, д о м а ћ и * izraden kod kuće, domaći hjemover ADV кући Ar kući , . Han gikk hjemover П о ш а о je кући Ar Pošao je kud hjemsted -et, pl. -er место боравка, завичај Ar mje­ sto boravka, zavičaj hjemsok|e -te V задешавати || задесити Ar zadešavati II zadesiti Landet ble hjemsøkt av krig Земљу je оггустошио рат Ar Zemlju je opustošio rat hjemvei -en пут кући Ar put k u d på hjemveien на путу кући, на повратку Ar na putu k u d . na povratku

hjerteknuser

hjern|e -en мозак, ум, памет Ar mozak, um, pamet *å legge hjernen i blot мудроватн, премишљати, мозгати II промозгати Ar mudrovati, premišljati, mozgati || promozgati *Han har fått den melodien på hjernen Ta мелодија му ce стално врти no глави Ar Ta melodija mu se stalno vrti po glavi *å vri sin hjerne med noe разбијати главу нечим * razbijati glavu n e d m Hun er hjernen bak det hele Она je мозак читаве ствари Ar O n a je mozak dtave stvari landets skarpeste hjerner најјачи умови y земљи Ar najjad umovi u zemlji hjernegymnastikk -en вежбање мозга, оштрење ума Ar vježbanje mozga, oštrenje uma hjerneblødning -en (med.) мождано крварење Ar moždano krvarenje hjernehinnebetennels|e -en (med.) запаљење мождане опне Ar upala moždane ovojnice hjernerystels|e -en (med.) потрес мозга Ar potres mozga hjerneslag -et, pl. - (med.) мождани удар, кап, шлаг Ar moždani udar, kap, šlag hjernevask -en праље мозгова Ar pranje mozgova hjert|e -et, pl. -er срце Ar srce Han har svakt hjerte И м а слабо срце Ar Ima slabo srce / hjertet av byen y срцу града Ar u srcu grada Han har et godt hjerte Он има добру душу. Он има срца Ar On ima dobru dušu. On ima srca på fastende hjerte наташте, наште срца Ar natašte *å ha hjertet på rette sted имати срце на п р а в о м месту Ar imati srce na pravom mjestu *å ha hjertet i halsen и.мати срце y петама Ar imati srce u petama *med hånden på hjertet руку на срце Ar ruku na srce *å ha alt hva hjertet begjærer имати све ш т о срце жели Ar imati sve što srce želi *å åpne sitt hjerte for noen открити своју душу некоме Ar otkriti svoju dušu nekome *Han har noe på hjertet И м а нешто на срцу ш т о би хтео да каже Ar Ima nešto na srcu što bi htio red *å legge seg noe på hjertet имати на уму, запамтити * imati na umu, zapamtiti *Det kom fra hjertet To je д о ш л о од срца Ar To je došlo od srca *ah~aét hjerte av gidl/stein и м а т и срце од злата/камена Ar imati zlatno/kameno srce *å ikke ha hjerte til... немати срца да ... Ar nemati srca da ... hjertet banker срце лупа Ar srce lupa mitt hjerte banker for deg срце ми куца за тебе -Ar srce mi kuca za tebe *å lette sitt hjerte олакшати срцу, дати себи одушке Ar olakšati srcu, dati sebi oduška *å tape sitt hjerte заљубити ce Ar zaljubiti se hjerteattakk -et, pl. - срчани напад * srčani napadaj hjertebank -en лупање срца Ar lupanje srca hjerteinfarkt -et, pl. - инфаркт срца, срчани удар Ar infarkt srca, srčani udar hjerteknuser -en, pl. -e миљеник Ar miljenik

hjertelig

192

hjertelig -e A срдачан * srdačan hjertelig hilsen fra срдачан поздрав од * srdačan pozdrav od Hjertelig velkommen! Добро нам д о ш л л ! * Do­ bro nam došli! Jeg er hjertelig enig med Dem Потпуно ce слажем ca Вама * Potpuno se slažem s Vama bjertelos -e A бездушан, без срца * bezdušan, bez srca hjertens A искрен * iskren hjertens gjerne драге воЈБе k drage volje *å være hjertens glad обрадовати ce из свег срца, бити срећан к obradovati se iz sveg srca, biti sretan *å si sin hjertens mening рећи своје искрено мишљење * reći svoje iskreno mišljenje *av hjertens lyst до миле воље * do mile volje hjerteslag -et.pl. - (med.) срчани удар k srčani udar hjertesukk -et, pl. - уздах од срца k uzdah od srca hjertesvikt -et, pl. - (med.) срчани застој k srčani zastoj hjerteskjærend|e A болан, који пара срце к bolan, koji para srce et hjerteskjærende skrik крик који пара срце к krik koji para srce et hjerteskjærende syn болан призор k bolan prizor hjord -en (rei.) стадо, крдо k stado, krdo hjort -en (zool.) јелен * jelen hjul -et, pl. - точак k kotač *Det går som kjepper i hjul Иде као п о д м а з а н о * Ide kao podmazano *å være femte hjul på vognen бити прекобројан, девета рупа на свирали * biti prekobrojan, deveta rupa na svirali *å få hjulene i sving успешно покренути нешто * uspješno pokrenuti nešto hjulbent -e A кривоног * krivonog hjulspor -et, pl. - трагови точкова * tragovi kotača hjørnje -el, pl. -er 1) (om ytre hjørne) угао, ћ о ш а к k ugao, kut Vi motes på hjørnet Срешћемо ce на углу/ћошку k Srest ćemo se na uglu Han bor på hjørnet Станује на углу -k Stanuje na uglu like om hjørnet одмах иза ћошка * odmah iza ugla 2) (om indre hjørne) ћошак, yrao k kut i hjørnet y ћошк-у * u kutu å bli klemt opp i et hjørne бити сабијен y ћ о ш а к •k biti satjeran u ugao *å være i godt/lunt hjorne бити y добром р а с п о л о жењу k biti u dobrom raspoloženju hjørnestein -en камен темељац * kamen temeljac hjørnetann -en/-a очњак k očnjak H-melk -en хомогенизовано млеко (y коме cy павлака и млеко сједињени) к homogenizirano mlijeko (u korne su vrhnje i mlijeko sjedinjeni) hobby -en хоби * hobi Jeg har fotografering som hobby Moj хоби je фотографнја + Moj hobi je fotografija hobbyklubb -en хоби-клуб * hobi-klub hod|e -et. pl. -er

hogg

1) глава * glava å vri om hodet på noen разбити некоме главу • razbiti nekome glavu et hode høyere за главу виши * za glavu viši *stort hode lite vett глава без памети, шупљоглав к glava bez pameti, šupljoglav *et godt hode бистра глава k bistra glava kloke hoder паметне главе * pametne glave *et vittig hode духовита особа * duhovita osoba å bry sitt hode med noe з а м а р а т и / л у п а т и главу, разбнјати главу нечим * zamarati/lupati glavu, razbijati glavu nečim å boye hodet сагнути главу, (фиг.) погнути шију к sagnuti glavu, (fig.) pognuti šiju *å folge sitt eget hode р а д и т и no свом * raditi po svom *å ha hode for имати смисла за + imati smisla za *å holde hodet kaldt бити присебан k biti priseban *å holde hodet over vannet једва ce п р о в л а ч и т н kr jedva se provlačiti *å legge siti hode i blot у м о в а т и , р а з м и ш љ а т и o нечему ir umovati, razmišljati o nečemu *å stikke hodene sammen н е ш т о конспирирати * nešto konspirirati *Det er ikke etter mitt hode Није no мојој вољи k Nije po mojoj volji *å sette seg noe i hodet увртити н е ш т о себи y главу * uvrtid nešto sebi u glavu *Jeg kan ikke få det inn i hodet mitt He иде ми y главу * Ne ide mi u glavu *å henge med hodet бити нерасположен, обеситн главу * biti neraspoložen, objesiti glavu *å ha tak over hodet имати кров над г л а в о м * imati krov nad glavom ' *å flykte over hals og hode побећн г л а в о м без обзира * pobjeći glavom bez obzira * Problemene vokser oss over hodet П р о б л е м и npeвазилазе наше снаге * Problemi nadilaze naše snage *å sette saken på hodet изврнути/преокренути ствар ir izvrnuti/preokrenuti stvar å stupe på hodet скочити на главу y воду ir skočiti na glavu u vodu å riste på hodet одмахнути главом * o d m a h n u t i glavom *å treffe spikeren på hodet погодити т а ч н о y циљ •*• pogoditi točno u cilj *å få noe. ut ayjwdet избити н е ш т о . и з г л а в е . * . . izbiti nešto iz glave *å ta en avgjørelse over hodet på noen одлучитн нешто без договарања ca неким * odlučiti nešto bez dogovaranja s nekim 2) (om kål. salat) главица * glavica hodebunn -en теме, кожа испод косе * tjeme hodepinje -en/-a главобоља * glavobolja hodepinetablett -en таблета против главобоље k tableta protiv glavobolje hodeskalle -en лобаља -k lubanja hoff -et. pl. - д в о р * dvor ved hoffet на двору * na dvoru hoft|e -en/-a к-ук * kuk hofteholder -en, pl. -e мидер, корзет * haller hogg -et, pl. - = hugg

hogge 1) усек, посеклина, посекотина, ударац * usjek, posjeklina, posjekotina, udarac 2) (nærhet) близина Ar blizina Huset ligger Uke borti hogget her Кућа je ту y близнни * Kuća je tu u blizini hoglge -de/hogg = hugge V 1) сећи Ar sjeći å hogge ned посећи * posjeći å hogge av одсецати || одсећи * odsijecati || odsjeći å hogge over пресецати |[ пресећи * presijecati || presjeći 2) (gripe) å hogge tak i || ухватити, || зграбити Ar II uhvatiti, || z g T a b i t i

3) (kløyve) цепати * cijepati å hogge ved цепати дрва * cijepati drva å hogge opp II нскомадати, || исцепкати Ar || i s k o madati, || iscjepkati 4) (stange) ударати * udarati Båten ligger og hogger mot steinene Ч а м а ц удара o стене Ar Čamac u d a r a o stijene hoggjern -et, pl. - длето Ar dlijeto hoggorm —>huggorm hol-^hull hold -et, pl. 1) (tak) чврстина * čvrstina Det er ikke noe hold i ham Он je млакоња. Нема енергије Ar On je mlakonja. Nema energije Det er ikke noe hold i den påstanden Н е м а основе за ту тврдњу Ar Ta tvrdnja je neosnovana 2) Han er i godt hold Прилично ce заоблио/попунио -Ar Prilično se zaoblio/popunio 3) (avstand) удаљеност -Ar udaljenost på nært hold из близине, изблиза Ar iz blizine, izbliza på kloss hold сасвим близу, тик уз Ar sasvim blizu, tik uz på langt hold издалека Ar izdaleka 4) (krets) круг Ar krug Jeg har opplysningen fra pålitelig hold Д о б и о сам обавештење из поверљивих хрутова Ar Dobio s a m obavijest iz povjerljivih krugova på høyeste hold y највишим круговима -Ar u n a j v i š i m krugovima 5) (med.) пробадање Ar probadanje Jeg har hold i siden П р о б а д а ме ca стране Ar P r o b a d a me sa strane holdbar -e A 1) трајан, солидан Ar trajan, solidan —2) (om-mat) који није лако кварљив, трајан, некварљив Ar k o j i n i j e Iako kvarljiv, trajan, nekvarljiv 3) (akseptabel) истинпт, прихватљцв Ar istinit, prihvatljiv Påstanden var ikke holdbar Тврдња није била истинита * Tvrdnja nije bila istinita holdbarhet -en 1) трајност Ar trajnost Kjøttet har lang holdbarhet i dypfrysen Meco има дуг рок трајања у замрзивачу Ar Meso ima dug rok trajanja u škrinji za duboko smrzavanje 2) (gyldighet) истинитост * istinitost undersøke en påstands holdbarhet испитати истинитост тврдње Ar ispitati istinitost tvrdnje

193

holde

holde holdt, holdt V 1) д р ж а т и Ar držati å holde i armene држати y рукама/наручју Ar držati u rukama/naručju å holde noen i hånden држати некога за руку Ar držati nekoga za ruku *å holde noen i orene зауздати/обуздати некога, држати некога на узди Ar zauzdati/obuzdati ne­ koga, držati nekoga na uzdi å holde sin del av avtalen испунити свој део уговора Ar ispuniti svoj dio ugovora *å holde tungen rett i munnen сконсентрисати ce, бити сконсентрисан Ar koncentrirati se, biti koncentriran *å holde oye med noen мотрити на некога Ar motri ti na nekoga *å holde hund држати/имати nea Ak- držati/imati psa *å holde ord одржати реч Ar održati riječ *å holde pusten зауставити дисање Ar zaustaviti disanje *å holde sengen лежати y кревету -Ar ležati u krevetu *å holde stikk показати ce тачним Ar pokazati se točnim *å holde tett med noe ћутати o нечему, не одати Ar šutjeti o nečemu, ne odati *å holde lag med noen дружити ce ca неким Ar družiti se s nekim *å holde følge med noen пратити y стопу Ar pratiti u stopu *å holde stand mot noe одолевати || одолети нечему Ar odolijevati || odoljeti nečemu *Det vil holde hardt! Биће тешко! Ar Bit će teško! *Hold kjeft/munn! Умукни! Завежи! * U m u k n i ! Zaveži! *Det holder! Довољно je! Доста! Ar Dovoljno je! Dosta! 2) (avholde) одржавати || одржати Ar odriavati II odrzati å holde forelesning одржати предавање Ar odrzati predavanje : å holde andakt (о)држати службу Божију Ar (o)držati službu Božju å holde bryllup/mottakelse приредити свадбу/пријем Ar prirediti svadbu/prijem 3) holde seg (ikke bli ødelagt) трајати, издржавати II издржати, одржавати ce Ц.одржати ce Ar trajati, izdržavati || izdržati Kjøtt holder seg lenge i fryseren Meco дуго траје y замрзивачу Ar Meso dugo traje u škrinji za duboko smrzavanje Han holder seg godt Држи ce добро. Лепо изгледа Ar Drži se dobro. Lijepo izgleda Hvis det gode været holder seg AKO ce лепо време одржи -k Ako lijepo vrijeme potraje 4) å holde seg д р ж а т и ce Ar držati se å holde seg rolig бити миран Ar biti miran å holde seg for ørene поклопити уши рукама Ar poklopiti uši rukama Barnet holdt seg til moren Дете ce држало мајке Ar Dijete se držalo majke Hold deg frampå! Буди пробојан! Ar Budi pro-

h o l d e av

194

bojan! holde av волети * voljeti Jeg holder av ham Волим ra * Volim ga holde borte J) држати на страни ir držati na strani 2) å holde seg borte избегавати ir izbjegavati Han holder seg borte fra oss Избегава нас * Izbjegava nas holde fast 1) стезати || стегнути, држати чврсто * stezati II stegnuti, držati čvrsto 2) å holde fast ved држати ce нечега, тврдити, остајати при нечему * držati se nečega, tvrditi, ostajati pri nečemu 3) å holde seg fast држати ce * držati se holde fra hverandre разликовати ir razlikovati holde fram 1) пружати II пружити * pružati || pružiti Han holdt fram hånden Пружио je руку * Pružio je ruku 2) (fortsette) настављати || наставити ir nastavljati II nastaviti *Holdfram som du stevner Настави правцем којим си кренуо * Nastavi pravcem kojim si krenuo holde igjen 1) (bremse) задржавати. затезати * zadržavati. zatezati 2) å holde igjen øynene Жхмурити || зажмурити * žmiriti || zažmiriti holde inne 1) држати y кући ir držati u kući Hun holder seg inne Стално je y кући * Stalno je u kući 2) å holde seg inne med noen бити пријатељ ca неким biti prijatelj s nekim holde med 1) å holde med noen слагати ce ca неким * slaga ti se s nekim 2) å holde en med klar снабдевати некога одећом * opskrbiti nekoga odjećom 3) å holde en med selskap правити некоме друштво к praviti nekome društvo holde nede å holde noen nede спутавати некога ir sputavati nekoga 1) å holde prisene nede држати цене на ниском нивоу * držati cijene na niskoj razini holde opp å holde opp med noe престајати || престати c нечим * prestajati || prestati s nečim Hold opp! Престани! ir Prestani! holde på 1) å holde på med noe бавити ce нечим ir baviti se nečim 2) (vare nar ved å) бити на ивици • biti na rubu Jeg holder på å bli gal! Полудећу! • Poludjet ću! 3) (fastholde) тврдити, остајати при (нечему) tvrditi, ostajati pri (nečemu) Jeg holder på mitt Тврдим своје • Tvrdim svoje holde sammen дружити ce, држати ce скупа, бити заједно • družiti se, držati se skupa, biti zajedno *De holder sammen i tykt og tynt Д р ж е ce заједно y добру и злу • Drže se zajedno u dobru i zlu

hopp

holde til налазити ce, бити ir nalaziti se, biti Hvor holder du til? Где живиш? ir Gdje živiš? holde tilbake задржавати || задржати * zadržavati II zadržati holde ut издржаватн || издржати, подносити || поднети * izdržavati || izdržati, podnositi || podnijeti Jeg holder det ikke ul! He могу више! He подносим више! к Ne mogu više! Ne podnosim više! holde utenfor држати no страни, не увести k držati po strarti, ne uvesti Han holdes alltid utenfor Увек ra држе no страни k Uvijek ga drže po strani holdeplass -en станица, стајалиште (на аутобуској/трамвајској линији) -к stanica, stajalište, postaja (na aulobusnoj/tramvajskoj Liniji) holdepunkt -et, pl. -/-er основа, основ k osnova Har du noe holdepunkt for det du sier? Ha основу чега то кажеш? * Na osnovi čega to kažeŠ? Hun er et fast holdepunkt i hans liv Она je чврст ослонац y његовом животу k Ona je čvrst oslonac u njegovom životu holdning -en 1) држање * držanje Han har god/dårlig holdning Он има лепо/лоше држање к On ima lijepo/Ioše držanje 2) (instUling) став, однос к stav, odnos Hvilken holdning har du til dette spørsmålet? Какав став заузимаш o овом питању? к Kakav stav zauzimaš o ovom pitanju? hollandsk -e A холандскн, низоземски k nizozemski, holandski hollender -en, pl. -e Холанђанин (м.), Холанђанка (ф.) * Holanđanin (m.), Holanđanka (f.) holm|e -en острвце k otočić, školj homofil -t, -e A хомосексуалан k homoseksualan homofiles rettigheter права хомосексуалаца k prava homoseksualaca homoseksualitet -en хомосексуалност * homoseksualnost homoseksuell -t, -le A хомосексуалан k homoseksu­ alan homøopati -en хомеопатија ir homeopatija honning -en мед * med honnør-en 1) похвала pohvala Han fortjener honnør for sin innsats Он заслужује похвалу за своје залагање * On zaslužuje роhvalu za svoje zalaganje . 2) (mil.) почасни поздрав * počasni pozdrav honnørbillett -en, pl. -er повластнца y јавном caобраћају * povlastica u javnom prometu honorar -et, pl. -er хонорар k honorar honorær -e A хонораран k honoraran hop -en 1) (haug) гомила, xpna * hrpa, gomila en hop med boker гомила књига * hrpa knjiga 2) (flokk) гомила, маса kr gomila, masa alt/alle i hop све/свн скупа * sve/svi skupa *å henge i hop бити повезан * biti povezan hopp -et, pl. 1) CKOK k skok

å gjøre et hopp скочити * skočiti lengdehopp скок удаљ k skok udalj

hoppbakke

195

hoydehopp скок увис -Ar skok uvis 2) (del av hoppbakke) мост/платформа скакаонице * most/platforma skakaonice hoppbakk|e -en скакаоннца Ar skakaonica hopp|e -etj-a Кскакати || скочити Ar skakati || skočiti å hoppe lengdejhoyde скакати увис/удаљ * skakati uvis/udalj å hoppe bukk играти ce труле кобиле * igrati se trule kobile å hoppe paradis итрати ce школице kr igrati se školice å hoppe tau скакати преко конопца * skakati preko konopca *Det er like godt å hoppe i det som å krype i det Боље одједном него м а л о по мало -Ar Bolje odjednom nego malo po malo hoppe av 1) нскакати || искочити -Ar iskakati || iskočiti 2) (pol.) тражити политичкн азил k tražiti politički azil hoppe over прескакати/прескакивати || прескочити Ar preskakati/preskakivati || preskočiti hoppe på 1) скакати || скочити на k skakati || skočiti na 2) (fig.) å hoppe på et forslag прихватити предлог из места * prihvatiti prijedlog smjesta hopp|e -a (zool.) кобила * kobila hopper -en, pl. -e скакач на смучкама/скијама * skakač na skijama hopprenn -et, pl. - такмичење y смучарским/скијашким скоковима к takmičenje u skijaškim skokovima hoppski -enj-a, pl. - смучке/скије за скакање * skije za skakanje hor|e -a курва * kurva horisont -en хоризонт, видокруг k vidokrug, obzorje, horizont å dukke opp i horisonten појавити ce на хоризонту k pojaviti se na horizontu horisontal -/, -e A водораван, хорнзонталан k horizontalan hormon -et, pl. -er хормон * hormon horn -et, pl. 1) por * rog en okse med horn бик ca роговима, рогати бик k bik s rogovima, rogati bik *å ta tyren ved hornene ухватити ce укоштац ca проблемима * uhvatiti se ukoštac s problemima *å ha~eThorn i siden til noen имати нешто против некога -Ar imati nesto protiv nekoga *å bære jf å horn бити/постати рогоња Ar biti/postati rogonja 2) (mus.) por, труба Ar rog, truba valthorn шумски p o r -Ar šumski rog jakthorn ловачки p o r Ar lovački rog 3) (bilhorn) аутомобнлска сирена Ar automobilska sirena horngjel -en (zool.) (Belone) иглитда (врста рибе) * iglica (vrsta ribe) hornhinn|e -enj-a (anat.) рожњача Ar rožnjača hornmusikk -en музнка лимених инструмената k glazba limenih instrumenata hos PREP код (некога) Ar kod (nekoga), u (nekoga)

hoven

Han har vært hos meg Б и о je код мене -Ar Bio je kod mene hospital -et, pl. -j-er болнитда Ar bolnica Hun måtte innlegges på hospitalet Морала je y болницу Ar Morala je u bolnicu hospjts -et, pl. -er (јефтино) преноћиште * (jeftino) prenoćište host|e -etj-a V 1) кашљати -Ar kasljati å hoste opp noe искашљати нешто Ar iskašljati nešto 2) (fuske) неправилно радити (о мотору) Ar nepravilno raditi (o motoru) host|e -en кашаљ Ar kašalj hostemikstur -en сируп против кашља Ar sirup protiv kašlja hostesaft -en сируп против кашља Ar sirup protiv kašlja hot dog [håt dåg] -en виршла стављена y кајзерицу Ar hrenovka u pecivu, hot dog hotell -et, pl. -er хотел Ar hotel å bo på hotell становати y хотелу Ar stanovati u hotelu å ta inn på et hotell одсести y хотелу Ar odsjesti u hotelu å bestille hotell наручити хотелску собу Ar naručiti hotelsku sobu hotell- og restaurantnæringen (best.) угоститељство Ar ugostiteljstvo • hotelIværeIs|e -et, pl. -er хотелска соба -A- hotelska soba 1 hov -en (zool.) копито k kopito 2 hov -et паганско светилиште Ar pagansko svetilište hovdyr -et, pl. - (zool.) копитар Ar kopitar hoved- A главни Ar glavni hovedavtale -en главни уговор (између послодаваца и синднката) Ar glavni ugovor (između poslo­ davaca i sindikata) hovedfag -et, pl. - главни степен на студијама, магистратура, магистеријум к magisterij Hun tok hovedfag i engelsk Положила je магистратуру из ентелског Ar Položila je magisterij iz engleskog hovedforhandling -en (jur.) главни претрес Ar glavni pretres hovedkvarter -et, pl. 1) (mil.) врховпи ш т а б Ar vrhovni stab 2) (fig.) главна база, централа. k glavna baza, centrala hovedperson -en главна личност Ar glavna ličnost hovedroll|e -enj-a главна улога Ar glavna uloga hovedsak -enf-a главно, главна ствар, суштина Ar glavno, glavna stvar, bit, suština Hovedsaken er at noe blir gjort Главно je да ce нешто учини Ar Glavno je da se nešto učini hovedsakelig -e ADV углавном, већином k uglav­ nom, većinom hovedsetning -en главна реченица Ar glavna rečenica hovedstad -en, pl. -steder 1) главни град Ar glavni grad 2) (i et kongedømme) престоттца Ar prijestolnica hovedtrekk -et, pl. - основна црта Ar osnovna odlika hoven -t, hovne A

hovmester

196

1) отекао, отечен * otekao, otečen 2) (overlegen) надмен, охол * nadmen, ohoi hovmester -en, pl. -e шеф сале •* šef sale hovmodig -e A надмен, арогантан •* nadmen, arogantan hoYn|e -etl-a Котицати || отећи, надувати ce || надути ce -k oticati || oteći, napuhati se || naduti se Etter slaget hovnet armen sterkt opp Рука je ј а к о отекла после ударца * Ruka je j a k o otekla posli­ je udarca hr. (= herr) r., г-дин (господин) ir g., g-din (gospodin) hubro -en (zool.) (Bubo bubo) буљина, совуљага * buljina, sovuljaga hud -en кожа, пут (ф.) * koža, put (f.) Han er mork i huden Тамне je пути * Tamne je puti å ha tykk hud имати дебелу кожу, (фиг.) бити неосетљив * imati debelu kožu, (fig.) biti neosjetljiv møbler av hud кожни намештај * kožno pokućstvo *å sluke noe med hud og hår прогутати нешто y целости, (фиг.) поверовати у нешто без критике * progutati nešto u cijelosti, (fig.) povjerovati u nešto bez kritike *å skjelle noen huden full изгрдитн некога на пасје име -к izgrditi nekoga na pasja kola hudfarg|e -en боја коже * boja kože huff/ЛТуф * u f Huff, for et vær! У ф , какво je време! ir Uf, kakvo je vrijeme! hugg-hogg hugge-hogge huggorm -en (zool.) шарка ir ridovka, šarka huk S å sitte på huk чучати -Ar čučati å sette seg på huk || чучнути * || čučnuti hukommels|e--en памћење * pamćenje Han har mistet hukommelsen Изгубио je памћење ir Izgubio je pamćenje hul -t, -e A 1) шупаљ, шупљикав * šupalj, šupljikav Treet var hult inni Д р в о je изнутра било шупље Drvo je iznutra bilo šuplje *å ha noen i sin hule hånd и м а т и некога y својој моћи, држати некога у руци * imati nekoga u - svojojjnoći, držati nekoga u ruci 2) (om lyd) пригушен, дубок * prigušen, dubok en hul stemme притушен глас * prigušen glas 3) (falsk) празан ir prazan en hul unnskyldning празан изговор ir prazan izgovor hule fraser празне речи ir prazne riječi hulder -dra, pl. -drer вила, натприродно биће из норвешког народног вероваља у лику лепе жене чобанице са крављим репом * vila, natprirodno biće iz norveškog narodnog vjerovanja u liku lijepe žene pastirke s kravljim repom hul|e -enf-a 1) пећина * spilja, špilja, pećina *å våge seg inn i lovens hule усуднти ce лаву на ноге, храбро стати пред опасност * usuditi se

humør

lavu na noge, hrabro stati pred opasnost 2) (hulrom, anat.) шупљина * šupljina huleboer -en, pl. -e пећински човек k spiljski/pećinski čovjek hulk|e -etf-a V ридатн, јецати k ridati, jecati hull -et, pl. -f-er=hol 1) pyna * rupa hull i buksen pyna на панталонама ir rupa na hlačama å stille hull på noe пробушити нешто k probušiti nešto å spenne belteremmen et hull inn затегнути каиш за једну рупу * zategnuti remen za jednu rupu Det er mange hull i hans kunnskaper Постоје велике рупе у његовом знању * Postoje velike rupe u njegovom znanju *Hun slo hull i hodet Раскрварила je главу * Raskrvarila je glavu 2) (i tennene) зубни каријес, кварни зуби к zubni karijes, pokvareni zubi Jeg har hull i en tann Покварио ми ce зуб * Pokvario mi se zub 3) fangehull тамница * tamnica Han ble satt i hullet Стрпали cy ra y апс/ћузу k Strpah su ga u ćuzu hullet -e A пун pyna k pun rupa hullkort -et, pl. - компјутерска (перфорирана) картица kompjutorska (perforirana) kartica hulrom -met, pl. - шупљина * šupljina hulter til bulter ADV разбацан на све стране, у нереду * razbacan na sve strane, u neredu Klærne var slengt hulter til bulter Одећа je била разбацана на све стране * Odjeća je bila razbacana na sve strane human -/, -e A хуман, човечан k čovječan, human humanistisk -e A хуманистички k humanistički humanitær -/, -e A хуманитаран * humanitaran humbug -en превара * prijevara huml|e' -enf-a (zool.) (Bombus) бумбар * bumbar *å la humla suse ударити бригу на весеље, опустити ce * udariti brigu na veselje, opustiti se 2 huml|e -en (bot.) хмељ k hmelj hummer -en, pl. -erf-e (zool.) јастог * jastog humor -en хумор humor å ha sans for humor шиати смисла за хумор к imati smisla za humor humoristisk -e A хумористичан k humorističan hump -en неравнина, цомба, избочина k neravnina,izbočina Veien var full av humper П у т je био и о м б а с т * Cesta je bila neravna hump|e -etf-a V одскакивати, труцкати ce ir truckati se, drndati se humpet -e A нераван, помбаст * neravan humor -et расположење * raspoloženje å være i godt humor бити расположен * biti raspoIožen å være i dårlig humor бити нерасположен * biti neraspoložen De kom i godt humør Орасположили cy ce k Oraspoložili su se å ta noe med godt humor прихватити нешто ca осмехом * prihvatiti nešto s osmijehom

hun

197

Det tar på humoret To квари расположење * To kvari raspolozenje hun henne PRON она (њу/ју, њој/јој, њ о м ) * ona (nju/ju, njoj/joj, njom) hund -en (zool.) пас, куче Ar pas å ha hunden i bånd држати пса на ланцу/каишу • držati psa na lancu *å gå i hundene пропасти * propasti * Der ligger hunden begravet У TOM грму лежи зец Ar U t o m grmu Ieži zec *En skal ikke skue hunden på hårene He суди no изгледу Ar Ne sudi po izgledu rode hunder (med.) овчије/средње богиње, варицеле * vodene boginje, varicele hundeskatt -en порез на псе * porez na pse hundeliv -et пасји живот Ar pasji život hundevær -et псеће време Ar pasje vrijeme hundegalskap -en (med.) беснило, рабијес * bjesnoća hundehalsbånd -et, pl. - огрлица за псе, литар Ar ogrlica za pse hundekjeks -en (bot.) крбуљица Ar krasuljica hundelenk|e -enj-a ланац за nee Ar lanac za pse hundre TALL сто, стотина Ar sto, sto tina to hundre двеста, две стотине Ar dvjesto, dvije stotine Mange hundre mennesker omkom Више стотина људи je погннуло Ar Više stotina ljudi je poginulo hundrelapp -en стотка, стотинарка (o парама) Ar stotinjarka (o novcu) hundrevis ADV иа стотину, више стотина Ar na stotinu, vise stotina hundreår -et, pl. - век, столеће Ar stoljeće, vijek hunger -en глад Ar glad å do av hunger умрети од глади * umrijeti od gladi hungersnød -en глад, гладовање Ar glad, gladovanje hungr|e -etj-a V жудети, гладовати Ar žudjeti å hungre etter kjærlighet жудети за љубављу -k žudjeti za ljubavlju hunn -en (zool.) женка Ar ženka hunnkjønn -et женски род Ar ženski rod hurp|e -a бештија (o жени) Ar beštija, vještica (o ženi) Din gamle hurpe! Стара бештијо! A: Stara vještice! hurra INT живео, ypa Ar živio, hura å rope hurra узвикивати живео/ура Ar uzvikivati živio/hura Hurra for 17. mai! Живео 17. мај! Ar Zivio 17. maj! Hipp, hipp, hipp hurra! Ура! Ar Hura! *Det er ikke noe å rope hurra for Није ништа нарочито Ar Nije ništa naročito hurtig -e A брз, хитар * brz, hitar hurtigtog -et, pl. - брзи воз Ar brzi vlak hurtighet -en брзина, хитрина Ar brzina, hitrina hurtigløp -et, pl. - (sport) брзо клизање на леду -Ar brzo klizanje na ledu hurtigruta (best.) експресна бродска линија (уз норвешку обалу) Ar ekspresna brodska linija (uz norvešku obalu) hun -en гомила Ar gomila hus -et, pl. - кућа, д о м Ar kuća, dom 1

huske

*å ha åpent hus примати госте без посебног позива Ar primati goste bez posebnog poziva * holde til hus становати, живети Ar stanovati, živjeti *De gikk mann av huse Сви cy кренули/похрлили Ar Svi su krenuli/pohrlili . *å sette huset på ende испревртати/испретумбати кућу направити дармар/иумбус A- isprevrtati kuću, napraviti darmar *å holde et forferdelig hus галамити Ar galamiti Hun styrer huset Она води домаћинство Ar Ona vodi domaćinstvo kongehus краЈБевска кућа Ar kraljevska kuča å holde noe innen husets fire vegger држати нешто унутар четири зида * držati nešto unutar četiri zida å spille for fullt hus играти пред пуном салом Ar igrati pred p u n o m dvoranom husarrest -en кућни притвор -A- kućni pritvor husbank -en државна банка за стамбену изградњу Ar državna banka za stambenu izgradnju husbanklån -et, pl. - кредит од државне банке за стамбену изградњу к kredit od državne banke za stambenu izgradnju husbond|e -en д о м а ћ и н , господар k domaćin, go­ spodar husbukk -en (zool.) (Halstrupes bajulus) кућна стризибуба Ar kućna strizibuba husdyr -et, pl. - д о м а ћ а животиња -Ar domaća životinja husflid -en д о м а ђ а радиност Ar domaća radinost hus|e -etj-a V примити y кућу -Ar primiti u kuću å huse noen for natten пружити некоме преноћиште -Ar pružiti nekome prenoćište Museet huser mange verdifulle gjenstander У музеjy je похрањено пуно драгоцених предмета Ar U rauzeju je pohranjeno puno dragocjenih predmeta . . hushai -en шпекулант становима Ar spekulant stanovima hushjelp -enj-a кућна помоћница Ar kućna pomoćnica husholdersk] e -enj-a домаћица y служби код других Ar domaćica u službi kod drugih husholdning -en домаћинство, домазлук Ar d o maćinstvo, kućanstvo husholdningsartikkel -en, pl. -artikler потрошачки артикал Ar potrošački artikal husholdningsmaskin -en кухињска машина Ar kuhinjski stroj husk -en hukommelse памћење. сећаље Ar pamćenje, memorija, sjećanje husk|e' -en(-a клацкалица, љуљашка Ar ljuljaška, njihalica husk|e -etj-a V 1) памтити II запамтити, сећати ce || сетити ce (нечега) Ar pamtiti || zapamtiti, sjećati se || sjetiti se (nečega) Jeg husker det ikke He сећам ce тога * Ne sjećam se toga 2) å huske på || запамтити, || упамтити Ar || zapam­ titi, II upamtiti 2

huske 3

198

husk|e -etj-a V клацкати ce, љуљати ce (на љуљашки) * ljuljati se (na ljuljaški) huskelist|e -enj-a подсетник Ar podsjetnik huslei|e -enj-a станарина, кирија Ar stanarina husleiebok -enj-a књижица ca уллатницама за кирију/станарину * knjižica s uplatnicama za stanarinu husleiekontrakt -en станарски уговор * stanarski ugovor husleielov -en закон o стамбеним односима -Ar zakon o stambenim odnosima huslig -e A 1) (flink i huset) који je добар домађин или добра домаћица, кућеван Ar kućevan, koji je do­ bar domaćin ili dobra domaćica 2) (hus-) д о м а ћ и k domaći huslige sysler д о м а ћ и послови * domaći poslovi husmor -en, pl. -mødre домаћица * domaćica hjemmeværende husmor незапослена домаћица k nezaposlena domaćica husmorskolte -en школа за домаћинство k škola za domaćinstvo husorgan -et, pl. -j-er интерни лист kr interai list husrom -met смештај Ar smještaj husstand -en домаћинство, кућанство Ar kućanstvo, domaćinstvo hustelefon -en интерни телефон к intemi telefon hustru -enj-a супруга, жена k supruga, žena husundersøkelse -en претрес стана * pretres stana husvogn -enj-a приколица за кампирање * prikolica za kampiranje husværje -et, pl. - смештај 'År smještaj hutr|e -etj-a V дрхтати од зиме k drhtati od zime huttetu JNT yxa, yx k uh Huttetu, hvor kaldt det er! Ух, ала je хладно! Ar Uh, kako je hladno! hva PRON шта • što Hva er klokken? Колико има сати? k Koliko je sa ti? Hva så? Па шта онда? * Pa što onda? hva slags какав k kakav hva for en који, какав k koji, kakav Hva for en fyr er det? Какав je то човек? k Kakav je to čovjek Jeg spurte hva han het? Питао сам (ra) како ce зове * Pitao sam (ga) kako se zove hva for noe шта -Ar sto hva det_enn er. ма шта да je k ma sto da je . hva som helst било шта -Ar bilo što Hva kommer det av? Због чега je тако? kr Zbog čega je tako? hval -en (zool.) кит * kit hvalfangst -en китолов k kitolov hvalp -en (zool.) штене, куче, пашче Ar štene å få hvalper || окотити ce Ar || okotid se Hunden fikk mange hvalper Kyja je окотила пуно штенади/кучића -Ar Kuja je okotila mnogo štenadi hvalross -en (zool) морж Ar m o r i hvelv -et, pl. 1) свод k svod kirkens hvelv свод цркве Ar svod crkve himmelkvelv небески свод * nebeski svod 2) bankhvelv сеф * sef

hvile

hvelv|e -etj-a V 1) å hvelve seg надвијати ce || надвити ce A: nadvijati se II nadviti se Himmelen hvelvet seg over oss Небо ce надвило над нама k Nebo se nadvilo nad nama 2) (snurre) извртати || изврнути Ar izvrtati || izvrnuti 3) (kantre) превртати ce || преврнути ce k prevrtati se II prevrnuti se Båten hvelvet Брод ce преврнуо Ar Brod se prevrnuo hvem PRON KO Ar tko hvem som helst бнло ко -Ar bilo tko Hvem der? Ko иде? Ko je TO? -Ar Tko ide? Tko je to? hveps -en (zool.) oca, осица -Ar osa hvepsebol -et, pl. - осињак Ar osinjak hver PRON сваки k svaki hver den som сваки ко Ar svatko tko hver annen сваки други * svaki drugi hver og en свакн појединачно 'År svaki pojedinačno hver især сваки понаособ Ar svaki posebno hver for seg свако за себе Ar svatko za sebe å trekke hver sin vei вући свако на своју страну Ar vući svatko no svoju stranu hverandre PRON један други, ce Ar jedan drugi, se De er glad i hverandre Они ce воле Ar Oni se vole etter hverandre један за другим * jedan za drugim tett på hverandre тик један за другим Ar tik jedan za drugim De sa all til hverandre Казали cy један другоме све Ar Kazali su jedan drugome sve hverdag -en радни дан, обичан дан, свакидашњица •Ar radni dan, običan dan, svakidašnjica Kontoret er åpent på hverdager mellom 9 og 15 Канцеларија je отворена радним даном од 9 до 15 часова -Ar Ured je olvoren radnim danom od 9 do 15 sati til hverdags за/на обичне дане k za/na obične dane den grå hverdag сива свакидашњица k siva svakidašnjica hvert PRON litt av hvert од свега no мало -Ar od svega po malo etter hvert постепено 'År postupno, postepeno hvet|e -en (bot.) пшеница Ar pšenica *å skille klinten fra hveten одвојити кукољ од пшенице Ar odvojiti kukolj od pšenice hvetemel -et бело брашно Ar bijelo brašno hvil -en предах, одмор, пауза Ar predah, odmor, pauza De tok seg en hvil Н а ч ш ш л и cy мали предах Ar Učinili su mali predah middagshvil о д м о р после ручка Ar odmor poslije ručka hvilje1 -en о д м о р , рекреација -Ar odmor, rekreacija * å stede noen til hvile сахранити некога 'År sahraniti nekoga hvil|e -te V 1) о д м а р а т и ce |] одморити ce, || предахнути -Ar odmarati se || odmoriti se, || predahnuti 2

hviledag

199

*å hvile på sine laurbær почивати на л о в о р и к а м а •k počivati na lovorikama å hvile ut одморити ce, одахнути Ar odmoriti se, odahnuti 2) (utsette) оставити на страну Ar ostaviti na stranu Vi lar saken hvile inntil videre Оставићемо ствар на страну до даљег Ar Ostavit ćemo stvar po strani do daljnega 3) (Ugge begravet) почивати Ar p o d v a t i På denne kirkegården hviler mange soldater Ha OBOM гробљу почивају многи војниди Ar Na ovom groblju počivaju mnogi vojnici 4) (stå stille) бити заустављен * biti zaustavljen Arbeidet hviler for øyeblikket Р а д je засад заустављен * Rad je zasad zaustavljen å la våpnene hvile прекинути ватру, спустити opyжје Ar prekinuti vatru, spustiti oružje 5) (støtte seg på) ослањати ce на, имати ослонац y Ar oslanjati se na, imati oslonac Påstanden hviler på lose antagelser Т в р д њ а ce ocлања на криве претпоставке Ar Tvrdnja se oslanja na krive pretpostavke Taket hviler på soyler К р о в ce ослања на стубове Ar Krov se oslanja na stupove hviledag -en дан о д м о р а Ar dan o d m o r a hvileløs -t, -e A немиран * nemiran hvilepaus|e -en о д м о р , пауза Ar odmor, pauza hvilken PRON 1) који Ar koji Hvilken vin liker De best? Koje вино највише волите? Ar Koje vino najviše volite? hvilken som helst било који Ar bilo koji 2) (i utrop) какав Ar kakav Hvilken dag! Какав д а н ! * K a k a v d a n ! 3) hvilket (noe som) ш т о Ar što Vi prøvde å komme inn, hvilket var meget vanskelig Покушали CMO ући, што je било јако тешко Ar Pokušali smo ući, što je bilo j a k o teško hvin|e -te V пиштати || писнути, звнждатн Ar pištati II pisnuti, zviždati Kulene hvinte om orene hans М е ц и cy звиждали OKO његових ушију Ar Meci su zviždali o k o njegovih ušiju hvirvel-* virvel h virvelvind -* virvelvind hvis KONJ 1) ако Ar a k o Jeg går livisdu kommer Отихгићу ако дођеш-Аг Otići ću ako dođeš Hvis du er snill gutt, skal du få kake А к о будеш добар дечак, добићеш колача Ar Ako budeš do­ bar dečko, dobit ćeš kolača 2) (ireell betingelse) да, к а д б и Ar da, k a d bi Hvis det ikke hadde vært for ham, så hadde de ikke fått det til Да није било њега, не би успели * Da nije bilo njega, ne bi uspjeli 2 hvis PRON чији Ar ciji /// hvis ære y чију част Ar u čiju č a s t . hvisk|e -etj-a V шапутати/шаптати || шапнути (некоме нешто) Ar šaputati/šaptati || šapnuti (nekome nešto) Hun hvisket ham noe fortrolig i øret Шапнула му 1

hvorav

je нешто поверљиво на уво * Šapnula mu je nešto povjerljivo na uho Det blir hvisket om at han snart er konkurs Шапуће ce да ће скоро банкротирати -Ar. Šapuće se da će skoro bankrotirati hrisl|e -etj-a V звиждати, сиктати, прштати, зујати, шуштати, праскати * zviždati, siktati, prštati, zujati, šuštati, praskati hvit -t, -e A бео Ar bijel å bli hvit белети || побелети, бледети || пребледети к bijeljeti || pobijeljeti, blijediti || poblijediti Han ble hvit i ansiktet av raseri Пребледео je од беса Ar Poblijedio je od bijesa Sjoen går hvit Mope ce пени Ar More se pjeni *å skyte en hvit pinn etter noe оставити сваку наду, нзгубити све шансе Ar ostaviti svaku nadu, izgubiti sve sanse kjole og hvitt смокинг -Ar smoking hvit pepper бели бибер Ar bijeli papar en hvit logn добронамерна лаж Ar dobronamjerna lai den hvite mann бели човек, белац Ar bijeli čovjek, bijelac hvitnje -etj-a V 1) белети II побелети -k bijeljeti || pobijeljeti Håret hvitnet Koca je побелела Ar Kosa je pobijeljela 2) (bli blek) бледети || пребледети Ar blijediti || poblijediti Hun hvitnet i ansiktet av raseri Пребледела je од беса Ar Poblijedila je od besa hvitløk -en бели лук Ar češnjak, bijeli luk i hvitting -en (zool.) (Merlangus) мерлан Ar merian hvitveis -en (bot.) (Anemone nemorosa) бела caca, бреберина, шумарица Ar šumarica hvitvin -en бело вино Ar bijelo vino hvor ADV 1) где • gdje Hvor bor du? Где станујеш? * Gdje stanuješ? hvor som helst било где Ar bilo gdje Huset hvor jeg bodde er revet Кућа y којој сам становао срушена je * Kuća u kojoj sam stanovao srušena je 2) (hvor hen) где, куда Ar kamo, kuda 3) (i utrop) како, што Ar kako, sto Nei, hvor sot hun er! Како je љупка! Ar K a k o je ljupka! 4) (med mengdeord) колигко Ar koliko - Hvor mye koster det? Колико" кошта? Ar Koiikxr staje? Hvor lenge? К о л и к о дуго? * Koliko dugo? 5) (innrømmelse) hvor enn ма колико да Ar ma koliko da Hvor klok han enn er, klarer han ikke å lose denne oppgaven Ma колико да je паметан, неће м о ћ и да реши овај задатак Ar Ma koliko bio pametan, neće moći riješiti ovaj zadatak hvorav ADV 1) (relativt) од којих к od kojih Han kjøpte sju epler hvorav tre var dårlige Купио je седам јабука од којих cy три биле покварене Ar Kupio je sedam jabuka od kojih su tri bile pokvarene

hvordan

200

2) (sparrende) због чега * zbog čega hvordan ADV како * kako Hvordan har du klart delte? Како ти je то успело? k Kako ti je to uspjelo? Hvordan har De det? Како сте? * K a k o ste? Hvordan er det du ser ut? Како то изгледаш? ~k K a k o to izgledaš? hvordan enn било како да * bilo kako da Hvordan du enn spor, like fornærmet blir han Било како да питаш, он ће се увредити * Bilo kako da pitaš, on će se uvrijediti hvorfor ADV з а ш т о , због чега * zašto, zbog čega Hvorfor kom du ikke på arbeidet i går? З а ш т о јуче ниси дошао на nocao? к Zašto jučer nisi došao na posao? hvorledes ADV како, на који начин * kako, na koji način Hvorledes gjor du det? Како то радиш? * K a k o to radiš? hvorvidt KONJ уколико, да ли * ukoliko, da li Jeg er ikke interessert i hvorvidt du godtar det eller ikke He интересује ме да ли то прихваташ или не * Ne zanima me da li to prihvačas ili ne hybel -en, pl. hybler (изнајмљена) соба -k (iznajmljena) soba å bo på hybel изнајмити собу k iznajmiti sobu hybelleilighet -en гарсон>ера * garsonjera hydraulisk -e A хидрауличан, хидрауличкн k hidrauličan, hidraulički hydrofoil -en хидроглисер k hidrogtøser hydrogen -et водоник, хидроген * vodik, hidrogen hydrogenbomb|e -en хидрогенска бомба k hidrogenska bomba hyen|e -en хијена * hijena hygg|e' -enj-a пријатна атмосфера * ugodna at­ mosfera hjemlig hygge д о м а ћ а атмосфера k domaća at­ mosfera byggle2 -etf-a V å hygge seg осећати ce пријатно * osjećati se ugodno Alle gjestene hygget seg i selskapet Свим гостима je било пријатно на забави * Svim gostima bilo je ugodno na zabavi De hygget seg hjemme foran TV-en Било им je лепо код куђе уз телевизор * Bilo im je Iijepo kod kuče uz televizor _. å hygge for noen забављати некога * zabavljati nekoga hyggelig -e A пријатан, угодан * ugodan en hyggelig overraskelse пријатно изненађење * ugodno iznenadenje hygien|e -en хигијена k higijena godjdårlig hygiene добра/лоша хигијена * dobra/loša higijena personlig hygiene лична хигијена * osobna higi­ jena hygienisk -e A хитијенски * higijenski hykl|e -etj-a V претварати ce, лицемерити, дволичити * pretvarati se Han hykler for å oppnå fordeler Он ce претвара да би стекао корист * On se pretvara da bi stekao korist

hyse

hykler -en, pl. -e лицемер, притворица, дволичњак k licemjer, dvoličnjak hykleri -et претварање, притворност, лицемерство. дволичност * pretvaranje, licemjerje hyklerisk -e A лицемеран, дволичан * licemjeran, dvoličan hyl -et, pl. - крик, вриштање k krik, vrištanje Hun horte et hyl om hjelp Чула je запомагање * Čula je zapomaganje Han satte i et hyl Вриснуо je. Д а о ce y вриску * Dao se u vrisku hylje -te V 1) вриштати, врискати, викати •*: vrištati, vriskati, vikati å hyle av latter вриштати од смеха * vrištati od smijeha å hyle om hjelp запомагати * zapomagati 2) (ule) завијати * zavijati ulvene hyler вукови завијају * vukovi zavijaju vinden hyler ветар завија k yjetar zavija hyll -en (bot.) зова * bazga, zova hyll|e -enj-a 1) полица * polica Han tok boken fram fra hyllen Извадио je књигу из полице k Izvadio je knjigu iz pohce *å legge noe på hyllen оставити нешто, баталити, напустити, обесити о дуд к ostaviti se nečega, napustiti *Jeg la fotballen på hyllen Баталио сам фудбал -к Ostavio sam se nogometa *å komme på sin rette hylle i livet наћи своје право место у животу *• naći svoje pravo mjesto u životu 2) (berg-) плато, усек k plato, usjek hyls|e -enj-a чаура (метка) * čahura (metka) hylster -etj-stret, pl. j-slre 1) (zool.) чаура k čahura 2) (futteral) футрола * futrola hymnje -en ода, хвалоспев, химна * oda, hvalospjev, himna hypermoderne A супермодеран * supermoderan hypnos|e -en хигшоза * hipnoza hypokondri -en хипохондрија * hipohondrija hypotes|e -en хипотеза * hipoteza hypotetisk -e A хипотетичан * hipotetičan hyppig -e A чест * čest Han er hyppig gjest der Он je ту чест гост * On j e t u čest g o s t — - hyrd|e -en пастир k pastir (naročito u biblijskom smislu) hyr|e' -enj-a 1) запослење на броду, служба на броду + zaposlenje па brodu, služba na brodu Han sokte hyre Тражио je запослење на броду kr Tražio je zaposlenje na brodu 2) (lønn) плата (морнара) k plaća (moraara) hyr|e 2 -te V ангажовати, унајмити, погодити * angažirati, unajmiti, pogoditi å hyre mannskap til en båt унајмити посаду за брод * unajmiti posadu za brod å hyre seg på en båt запослити ce на броду * zaposliti se na brodu hys|e -enj-a (zool.) (Melanogrammus aeglefinus)

hysj

201

кољак (врста рибе) Ar koljak (vrsta ribe) hysj INT hyr, n e r * pst Hysj, barnet sover Пст, дете спава Ar Pst, dijete spava hysj|e -etl-a V å hysje på noen утишавати j| утишати, ућуткивати II ућуткати Ar utišavati || utišati, ušutkivati || ušutkati hyssing -en канап, узица Ar (tanka) špaga • hysteri -et хистерија Ar histerija hysterisk -e Å хистеричан Ar histeričan hytt|e -a 1) (lite hus) колиба -Ar koliba 2) (feriebolig) викендица Ar vikendica hæl -en 1) (anat.) пета * peta *Han snudde på hælene О т и ш а о je из ових стопа * Otišao je iz ovih stopa *å folge like i hælene på noen пратити некога y стопу Ar pratiti nekoga u stopu *hakk i hæl за петама Ar za petaraa 2) (skohæl) потпетица -Ar potpetica hær -en 1) (mil.) армија, војска * vojska Hæren var i alarmberedskap Војска je била y стању приправности Ar Vojska je bila u stanju pripravnosti 2) (fig.) маса, мноштво Ar mnoštvo, masa en hær av mennesker м н о ш т в о људи ~k mnoštvo ljudi hærfører -en, pl. -e војсковођа Ar vojskovoda hærværk -et л о м почињен из обести, штета, вандализам, оштећење имовине Ar lom počinjen iz obijesti, šteta, vandalizam, oštećenje imovine ovelbegå/bedrive hærverk учинити/направити/нанети штету Ar učiniti/napraviti/nanijeti štetu høflig -e A учтив Ar uljudan høflighet -en учтивост Ar uljudnost høg-» høy høgre-» høyre hølj|e -etl-a V пљуштати Ar pljuštati Ute høljet regnet ned Напољу je пљуштала киша ~k Vani je pljuŠtala kiša høljregn -et пљусак Ar pljusak Det har vært høljregn i hele dag П љ у ш т а л о je цео дан Ar Pljuštalo je cijeli dan høn|e -enj-a, pl. -er/høns (zool.) кокошка Ar kokos Hona legger egg Кокошка носи jaja Ar Kokos nosi jaja *å ha en høne å plukke med noen и м а т и c неким нерашчишћене рачуне Ar imati s nekim nerašcišcene račune For en høne! Каква ћурка/гуска/глупача! Ar Kakva guska/glupača! høneblund -en кратак дремеж Ar kratak drijemež høns-» høne hønsegård -en живинарник Ar peradarnik hønsehauk -en (zool.) јастреб (кокошар) Ar jastreb (kokošar) hønsehjern|e -en пилећи мозак Ar pileći mozak hør|e -te V 1) чути Ar čuti Han horer ikke på det ene oret He чује на једно

høste

уво Ar Ne čuje na jedno uho Jeg har hort at han er syk Ч у о с а м да je болестан Ar C u o sam da je bolestan Det lar seg høre Може ce. To je већ могуће Ar Može se. To je već moguće *Han vil ikke hore på det oret Неће RU да чује ANeće ni da čuje å la hore fra seg дати гласа од себе Ar dati glasa od sebe 2) (lytte) слушати Ar sluiati å hore på radio слушати радио Ar slušati radio Hun vil ikke hore på det jeg sier О н а неће да слуша оно што joj говорим Ar Ona neće da sluša ono što joj govorim å hore etter слушати Ar slusa ti Alle horte oppmerksomt etter Сви cy пажљиво слушалп Ar Svi su pažljivo slušali 3) å hore noen i lekser преслшпавати некога домаће лекције Ar preslišavati nekoga domaće lekcije høre hjemme припадати (негде) Ar pripadati (negdje) Det horer ingensteds hjemme! To je без везе! To je неприхватљиво! Ar To je bez veze! To je neprihvatljivo! høre inn under спадати y, потпадати под 'År spadati u, potpadati pod høre innom свраћати || свратити (no обавештење) •Ar svraćati || svratiti (po obavještenje) høre med ићи уз, бити обавезан, спадати у Ar ići uz, biti obavezan, spadati u Det horer med til pliktene To спада y обавезе Ar To spada u obaveze børe sammen припадати једно уз друго, иђи заједно Ar pripadati jedno uz drugo, ići zajedno høre til припадати Ar pripadati å hore til på et sted живети негде Ar živjeti negdje Det horer fortiden til To припада прошлости Ar To pripada prošlosti høres ut звучати као Ar zvučati k a o Det hores underlig ut To чудно звучи Ar To čudno zvuči høreapparat -et, pl. -j-er апарат за појачање слуха, слушни апарат Ar aparat za pojačanje sluha, slušni aparat hørespill -et, pl. - радио-драма Ar radio-drama hørlig -e A чујан Ar čujan knapt horlig једва чујно Ar jedva čujno hørsel -enj-slen слух -k sluh Pasienten har fått nedsatt horsel Пагшјенту-је оштећен слух * Pacijentu je oštećen sluh hørselprøve -enj-a тест слуха Ar test sluha hørselsvekket -e A (особа) ослабљеног слуха Ar (osoba) oslabljenog sluha hørselvern -et заштита слуха на раду Ar zaštita sluha na radu høst -en 1) (etterår) јесен Ar jesen / host јесенас Ar jesenas om hosten y јесен Ar u jesen til hosten на јесен Ar na jesen 2) (grøde) летина -Ar ljetina høst|e -etj-a V 1) убирати II убрати, сакупљати || скупити, бра-

høstlig

202

ти II обрати * ubirati || ubrati, sakupljati || skupiti, brati II obrati å hoste korn пожљети жито k požnjeti žito *Som man sår skal man hoste К а к о посејеш, онако ћеш и пожњети к K a k o posiješ, onako ćeš i požnjeti 2) (oppnå) убирати || убрати, побирати || побрати к ubirati || ubrati, pobirati || pobrati Forfatteren hostet stort bifall for sin siste bok Писац je побрао велика признања за своју последњу књигу к Pisac je pobrao velika priznanja za svoju posljednju knjigu å hoste fruktene av et arbeid убирати плодове рада * ubirati plodove rada 3) Det hostes Стиже јесен * Stiže jesen høstlig -e A јесењи * jesenski, jesenji høstsemester -et, pl. -/-tre јесењи семестар * jesen­ ski semestar høvding -en поглавар, поглавица, вођа k poglavica, poglavar, voda høv|e -de V 1) (passe) одговарати * odgovarati Det hover godt at du kommer kl. 10 Одговара да дођеш y 10 часова * Odgovara mi ako dođeš u 10 sati 2) (somme seg) приличити k priličiti Slik uforskammet oppfor sel hover seg ikke for en herre Такво безобразно понашање не прилнчн једном господину * Takvo bezobrazno роnašanje ne priliči jednom gospodinu høvel -en, pl. hovler ренде, струг к blanja, hoblić høvelbenk -en столарска тезга * stolarska klupa høvelmaskin -en машина за рендисаље * blanjalica høvl|e -etf-a V ревдисати, струтати || истругати k blanjati || izblanjati, hoblati høy' -et сено k sijeno nyslått hoy свеже покошено сено -k svježe pokošeno sijeno høy -/, -e A = høg 1) висок k visok hoy utdannelse високо образовање k visoko obrazovanje *å rose noen i høye toner хвалити некога k hvaliti nekoga *det er på hoy tid крајње je време * krajnje je vrijeme *å gå noen en hoy gang сустнзати некога k sustizati nekoga å sette noen høyt ценити некога високо k visoko cijeniti nekoga hoy straff висока казна * visoka kazna hoy alder дубока старост * duboka starost *å lete både høyt og lavt тражити на све стране к tražiti na sve strane *å bære hodet høyt држати ce поносно/поносито k držati se ponosno/ponosito det høye nord далеки север * daleki sjever *å sverge høyt og hellig свечано ce заклети, заклети ce y најсветије k svečano se zakleti, zakleti se u najsvetije 2) (om lyd) гласан k glasan et høyt smell снажна експлозија * snažna eksplozija 2

høyre

å le hoyt гласно ce смејати k glasno se smijati Ikke rop så hoyt! He вичи тако гласно/јако! He дери ce! k Ne viči tako glasno/jako! Ne deri se! å lese hoyt читати наглас k čitati naglas høyd|e -en 1) висина * visina Bygningens hoyde er 50 meter Висина зграде je 50 метара k Visina zgrade je 50 metara Flyet befant seg i 5000 meters hoyde Авион ce налазио'на висини од 5000 метара к Avion se nalazio na visini od 5000 metara hoyde over havet надморска висина k nadmorska visina å komme på hoyde med hverandre бити један поред другога, (фиг.) бити на истом нивоу к biti jedan pored drugoga, (fig.) biti na istoj razini Hans berømmelse nådde store høyder Нзегова слава ce дитла на невиђену висину к Njegova slava dostigla je nevidénu visinu Prisene når stadig nye hoy der Цене стално скачу y внс *• Cijene stalno skaču *å være fullt på hoyde med бити равноправан, једнак, на истом нивоу к biti ravnopravan, jednak na istoj razini *å være på hoyde med situasjonen бити дорастао ситуацији, бити на висини ситуације * biti dorastao situaciji, biti na visini situacije 2) (i terrenget) брежуљак, узвншица * brežuljak, uzviŠica Roma ligger på 7 hovder Рим je смештен на 7 брежуљака * Rim je smješten na 7 brežuljaka 3) i høyden највише k najviše Han får i hovden 5 års fengsel Добиће највнше 5 година затвора * Dobit će najviše 5 godina zatvora høydehopp -et, pl. - скок увис * skok uvis høydepunkt -et, pl. -l-er клнмакс, зенит, највиша развојна тачка * klimaks, zenit, najviša razvojna točka Sommeren har nådd sitt høydepunkt Л е т о je y nyHOM јеку * Ljeto je u punom jeku høyesterett -en врховни суд * vrhovni sud Saken ble brakt for høyesterett Спор je изнет пред врховни суд * Spor je iznijet pred vrhovni sud høyfeber -en пелудна кијавица * peludna groznica høyfjell -et планина * planina høyfjellshotell -et, pl. -/-er планински хотел rk pla­ ninski hotel " høyhalset -e A (иемпер) ca високим оковратником * (džemper) s visokira ovratnikom høyhet -en височанство k visočanstvo Deres Kongelige Høyhet Ваше Височанство * Vaše Visočanstvo høykonjunktur -en висока коњунхтура k visoka konjunktura høymess|e -en/-a велика миса, главна Божија служба недељом и на празнике у протестантској цркви * velika misa, služba Božja nedjeljom i na praznike u protestantskoj crkvi å forrette hoymessen одржати богослужење к odslužiti veliku misu høyre A = høgre 1) десни * desni

høyremann

203

å brekke det hoyre benet сломити десну ногу * slomiti desnu nogu å kjøre på hoyre side av veien возити десном страном пута ir voziti desnom stranom puta til hoyre на десно * nadesno til hoyre for en c десне стране * s desne strane hoyrekjoring вожња y десно * vožnja udesno 2) (pol.) Hoyre Конзервативна партија, десница -к Konzervativna partija, desnica heyremann -en, -menn припадник Конзервативне партије, десничар * pripadnik Konzervativne stranke, desničar hoyrostet -e A гласан, бучан * glasan, bučan hoyset|e -et, pl. -er почасно место * počasno mjesto høyskolje -en висока школа, факултет, школа на универзитетском нивоу * visoka škola, fakultet, škola na univerzitetskoj razini teknisk høyskole технички факултет * tehnički fakultet høyspenning -enj-a високи напон k visoki napon høyspent -e A 1) високог напона * visokog napona høyspent strøm струја високог напона * struja visokog napona 2) (fig.) напет k napet høyspente forventninger напета ишчекивања ir napeta iščekivanja høyspendedning -en вод високог напона vod viso­ kog napona høyst ADV 1) највшпе kr najviše Han tjener hoyst 90000 i året Он зарађује највише 90000 годишње к On zarađuje najviše 90000 godišnje 2) (svært) јако, крајње, врло * j a k o , krajnje, vrlo Det var hoyst ubehagelig Било je крајње непријатно * Bilo je j a k o neugodno høystakk -en c r o r * stog høydd -enj-a празник * blagdan høytidelig -e A свечан svečan Kongen foretok den høytidelige åpningen К р а љ je извршио свечано отварање * Kralj je izvršio svečano otvaranje å ta seg selv høytidelig узимати себе преозбнљно * uzimati sebe preozbiljno høytidsdag -en празник, празнични дан ir blagdan Forste juledag er høytidsdag i Norge У Норвешкој je празнични дан први дан Божића * U Norveškoj je prvi dan Božica blagdan høytlesning -enj-a читање наглас k čitanje naglas høytrykk -et висок притисак (атмосфере) * visok tlak (atmosfere) *å arbeide under høytrykk радити пуном п а р о м høyttaler -en, pl. -e звучник ir zvučnik høyttravende A високопаран kr visokoparan høytstående A на високом нивоу k na visokoj razini høyverdig -e A висококвалитетан, узвишен * visokokvalitetan, uzvišen høyvann -et плима, висок водостај * plima, visok vodostaj håbrann -en (zool.) (Lamna nasus) дугоноса псина (врста ајкуле) * dugonosa psina (vrsta morskog

hånd

psa) hålk|e -enj-a поледица, клизавица k poledica hån -en презир, поруга, ругање * prezir, poruga, ruganje hånd -enj-a = hand -a рука, шака k ruka, saka å rekke opp hånden днћи/подићи руку * dići/podići ruku *å ha gode kort for hånden и м а т и добре изгледе * imati dobre izglede • å gå over på andre hender прећи y туђе руке k prijeći u tude ruke å gå fra hånd til hånd ићи од руке до руке * ići od ruke do ruke å lia noe på hånden држати нешто y руци ir držati nešto u ruci å ha noe for hånden имати нешто прн руци * imati nešto pri ruci å være for hånden бити при руци * biti pri ruci *å ha hendene fulle av arbeid имати пуне руке посла к imati pune ruke posla *å begynne med to tomme hender почети празних шака * početi praznih šaka *å gå med livet i fiendene држати живот y рукама * držati život u rukama *å ta hånd om noe постарати ce за нешто * pobrinuti se za nešto *Det stårjligger nå i dine hender Сада je до тебе. Сад то лежи y твојим рукама * Sad je do tebe. Sad to leži u tvojim rukama *å ta saken i sin egen hånd преузети ствар y своје руке * preuzeti stvar u svoje ruke *å ha alt i sin hule hånd држати све конце y својим рукама, имати све под контролом к držati sve konce u svojim rukama, imati sve pod kontrolom *Han har ham i sin hule hånd Држи ra y шаци ir Drži ga u šaci *å legge en klam hånd over noen спутавати некога y нечему * sputavati nekoga u nečemu *å holde sin hånd over noen штитити некога, узети под своје окриље * štititi nekoga, uzeti pod svoje okrilje *å slå hånden av noen дићи руке од некога * dići ruke od nekoga *å gå/fare på egen hånd ићи с а м , на своју руку * ići sam, na svoju ruku *å handle på egen hånd радити на своју руку * raditi na svoju ruku *å gi med den ene hånden og ta med den andre c једне стране давати, c друге стране узимати-*s jedne strane davati s druge strane uzimati *å gi med rund hånd издашно давати * izdašno davati Han skjelver på hånden Рука му дрхти. Tpece му ce рука * Ruka mu drhti. Trese mu se ruka å spise av hånden јести из руке * jesti iz ruke å være lett på hånden и м а т и лаку/вешту руку * imati laku ruku å gå hånd i hånd д р ж а т и ce за руке * držati se za ruke å klappe i hendene пљеснути рукама kr pljesnuti rukama å vri sine hender кршити руке * kršiti ruke å gni sine hender трљати руке * trljati ruke

håndalfabet

204

å rekke noen hånden пружити некоме руку * pružiti nekome ruku å ta noen i hånden руковати ce ca HexiLvt * rukovati se s nekim å dø/falle for noens hånd погинути од нечије руке Ar poginud od nečije ruke å gjøre noe for hånden израдити нешто руком, ручно обрадити * izraditi neŠto rukom, ručno obraditi *å ikke se en hånd for seg не видети прст пред носом -к ne vidjeti prst pred nosom uten å rore en hånd не мрднувши ни прстом * ne mrdnuvši ni prstom *å sitte med hendene i fanget седети скрштених руку -k sjediti skrštenih ruku *ikke løfte en hånd не дићи руку, не мрднути ни прстом * ne dići ruku, ne pomaći ni prsta *å gi noen en hjelpende hånd пружити некоме помоћ * pružiti nekome pomoć *å gå noen til hånde помоћи некоме * pomoći nekome *å bare noen på hendene носити некога на рукама, држати некога као мало воде на длану к nositi nekoga na r u k a m a držati nekoga kao malo vode na dlanu *å legge siste hånd på verket завршити нешто ir završiti nešto *å få arbeidet fra hånden обављати/обавити nocao ефикасно * obavljati/obaviti posao efikasno *å ha en heldig hånd med noe бити срећне руке * biti srelne ruke *å gi noen frie hender д а т и некоме одрешене руке * dati nekome odriješene ruke *å toe sine hender прати руке од нечега * prati ruke od nečega *å legge hånd på noen ударити некога, малтретирати физички некога * udariti nekoga, maltretirati fizički nekoga *å komme noen i hende доспети y нечнје руке/ шаке k dospjeti u nečije ruke/šake *å ha penger mellom hendene имати новаца * imati novaca *å ha svar på rede hånd имати спреман одговор k imati spreman odgovor *å vare noens hoyre hånd бити нечија десна рука * biti nečija desna ruka *å ha opplysninger fra forste hånd имати обавеш_тење и з п р в е руке * imati obavijesti iz prve ruke *på hoyre hånd на десној страни * na desnoj strani *på venstre hånd на левој страни * na lijevoj strani *å leve fra hånd til munn живети од данас до сутра к živjeti od danas do sutra å skrive for hånden писати руком • pisati rukom Hendene i varet! Руке увис! * Ruke uvis! *å do for egen hånd одузети себи живот * oduzeti sebi život håndalfabet -et, pl. -j-er Брајево писмо, писмо за слепе * Brajevo pismo, pismo za slijepe håndbagasj|e -en ручни пртљаг • ručna prtljaga håndball -en 1) рукомет * rukomet

håndveske

å spille håndball играти рукомет * igrati rukomet 2) (ball) рукометна лопта k rukometna lopta håndbok -enf-a, pl. -boker приручник k priručnik en håndbok i kjemi приручник из хемије k priručnik iz kemije håndfast -e A чврст k čvrst håndflat|e -enf-a длан ir dlan håndfull -en шака, шачица, прегршт kr pregršt, šaka, šačica håndgemeng -et туча, гужва, комешање * tuča, gužva, komešanje håndgrep -et, pl. 1) захват руке к zahvat ruke med et fast håndgrep чврстим захватом руке k čvrstim zahvatom ruke 2) (fig.) потез руке k potez ruke med et enkelt håndgrep једноставним потезом руке jednostavnim potezom ruke å kunne de rette håndgrep знати правилне потезе k znati pravilne poteze 3) (håndtak) дршка * drška håndgripelig -e A опипљив, очигледан * opipljiv, očigledan håndgripelighet -en насиље, туча * nasilje, tuča Det kom 'til håndgripeligheter Д о ш л о je до туче kr Došlo je do tuče håndhev|e -etf-a V спроводити || спровести * sprovoditi II sprovesti å håndheve loven спроводити закон k sprovoditi zakon å håndheve ro og orden одржавати ред и мир к održavati red i mir håndhils|e -te V руковати ce k rukovati se håndjern -et, pl. - лисице (пл.) * lisice (pl.) å legge håndjern på noen ставити некоме лисице staviti nekome lisice håndkl|e -et. pl. -klar пешкир, убрус, ручник * ručnik å torke seg med/på et håndkle обрисати ce пешкиром k obrisati se ručnikom håndlag -et вештина, умеће, умешност k vještina, umijeće, spretnost håndlanger -en, pl. -e 1) помоћник k pomoćnik 2) (medløper) саучесник y неком нечасном послу sudionik u nekom nečasnom poslu håndledd -et, pl. - ручни зглавак, зглоб * ručni zglavak, zglob håndmikser -en, pl. -e ручни миксер k ručni mikser håndskrift -en рукопис ir rukopis håndsrekning -en помоћ k pomoć håndtak -et, pl. - дршка * drška håndter|e -te V руковати (нечим), управљати (нечим), баратати (нечим) * rukovati (nečim), upravljati (nečim), baratati (nečim) Regjeringen håndterer saken uheldig Влада неспретно поступа у тој ствари * Vlada nespretno postupa u toj stvari håndvending -en i en håndvending за трен ока * za tren oka håndverk -et занат * obrt, zanat håndverker -en, pi -e занатлија * obrtnik håndvesk|e -enf-a (женска) ташна, (ручна) торбица

205

håne

• (ženska) taska, (ručna) torbica hånje -etj-aj-te V ругати ce || наругати ce (некоме) • rugati se || narugati se (nekome) De hånte ham for hans latskap Ругали cy му ce због његове лењости * Rugali su mu se zbog njegove lijenosti hånlig -e A презрив, подругљив -A- prezriv, podrugljiv en hånlig mine презрив поглед, презриво држање • prezriv pogled, prezrivo držanje håp -et, pl. - нада * nada å leve i håpet живети y нади * živjeti u nadi å fatte håp om noe стећи наду k steći nadu å sette sitt håp til noen уздати ce y некога -Ar uzdati se u nekoga *Så lenge det er liv er det håp Док je неба, биће и кише к D o k je neba, bit će i kiše håpfe -etj-a V надати ce (нечему) * nadati se (nečemu) Turistene håper på sol Туристи ce надају сунцу k Turisti se nadaju suncu håpløs -/, -e A безнадежан, безнадан, очајан * beznadan, očajan en håplos elev немогућ ђак * nemoguć d a k en håplos situasjon безнадежна ситуација k beznadna situacija håpløshet -en безнађе * beznade hår -et, pl. 1) (hårvekst på hodet) коса * kosa, vlasi grått hår седа коса ir sijeda kosa å klippe håret о ш и ш а т и ce ~k ošišati se • Håret reiser seg på hodet hans Диже му ce коса • Diže mu se kosa 2) (hårstrå) длака -Ar dlaka, vias å felle hår лињати ce -Ar linja ti se *Du får ikke krumme et hår på hans hode He сме му фалити ни длака ca главе Ar Ne smije mu faliti ni dlaka s glave

i

*å vare et hår i suppen загорчати живот некоме k zagorčati život nekome *å stryke noen etter hårene ићи некоме уз длаку * ići nekome uz dlaku : *å trekke noe etter liårene силом/извештачено наметнути нешто к silom nametnuti nešto *Han setter grå hår i hodet på meg Поседећу због њега k Posijedit ću zbog njega *Han er ikke et hår bedre Није ни за длаку бољи * Nije ni za dlaku bolji *på hengende håret за длаку, з а м а л о Ar za dlaku, zamalo *å ligne på et hår бити на длаку једнак/исти к biti na vias jednak/isti *Det stemmer på et hår Слаже ce y длаку. Сасвим je тачно * Slaže se u dlaku. Sasvim je točno 3) (kropps/iår) маља * malja håravfall -et, pl. - опадање косе k opadanje kose hårbørst|e -enj-a четка за косу At četka za kosu hårdnakket -e A упоран, тврдокоран Ar uporan, tvrdokoran håret -e A маљав, длакав Ar maljav, dlakav hårfin -/, -e A утанчан, истанчан * utančan, istančan hårkløveri -et цепидлачее>е -Ar cjepidlačenje hårnål -enj-a укосница, шналица за косу -Ar ukosniса, šnalica za kosu hårreisende A ужасавајући, ужасан, језив * užasavajući, užasan, jeziv hårsbredd -en длака kr dlaka, vias *ikke vike en hårsbredd не попустити ни за длаку -Ar ne popustiti ni za dlaku/vlas *å være en hårsbredd fra døden избећи смрт за длаку -Ar izbjeći smrt za dlaku hårstrå -et, pl. - д л а к а Ar dlaka, vias hårtørker -en, pl. -e апарат за сушење косе, фен Ar aparat za sušenje kose, fen hårvann -et водица за косу Ar voda za kosu , håv -en мередов, рачило, мрежа kr račilo, mreža

I i PREP , . •• 1) (ikke bevegelse) y (нечему) Ar u (nečemu) i hele verden y целом свету -Ar u cijelom svijetu Han bor i Norge Живи y Норвешкој Ar Zivi u Norveškoj 2) (bevegelse) y (нешто) Ar u (nešto) Han satte flaskene i kjoleskapet С т а в и о je флаше y фрижидер kr Stavio je boce u frižider å helle vann i et glass сипати воду y чашу -Ar naliti vodu u čašu

å gå i kirken ићи y цркву Ar ići u crkvu Hendene i været! Руке y вис! * Ruke u vis! Han er såret i foten Рањен je y ногу Ar Ranjen je u nogu å slå knyttneven i bordet ударити песницом y/o CTO k udariti pesnicom u/o stol 3) на (нешто/нечему) * na (nešto/nečemu). / sor на jyry -Ar na jugu / nord на северу kr na severu å klatre opp i et tre попети ce на дрво Ar popeti

i

206

se na drvo 4) (om tid) (y временским изразима) * (u vremenskim izrazima) i vår tid y наше време Ar u naše vrijeme i mai y мају Ar u svibnju i julen o Божићу, на Божић Ar o Božiću, na Božić /' tide благовремено, на време Ar blagovremeno, na vrijeme i dagevis данима -Ar danima / ukevis недељама Ar tjednima Talen varte (i) en time Говор je трајао један сат Ar Govor je trajao jedan sat Hun bodde der i mange år Жнвела je т а м о м н о г о година Ar Zivjela je tamo mnogo godina 5) (ved fagområde o.I.) (преводи ce генитивом) Ar (prevodi se genitivom) professor i historie професор историје Ar profesor povijesti 6) (medhensyn til) y (нечему), што ce тиче (нечеra) Ar u (nečemu), što se tiče (nečega) Hun er flink i idrett Добра je y спорту Ar D o b r a je u sportu Han er dårlig i regning Слаб je y математици Ar Slab je u matematici *i ett og alt y свему Ar u svemu de største landene i utstrekning највеће земље y пространству Ar najveće zemlje u prostranstvu å hindre noen i skrivningen спречитн некога y гшсању Ar spriječiti nekoga u pisanju 7) (ved følelse) (y изразима осећања) Ar u izrazima osjećaa) å være forelsket i noen бити заљубљен y некога Ar biti zaljubljen u nekoga Han er glad i kaffe Воли кафу Ar Voli kavu 8) (om vær) no (нечему) Ar po (nečemu) i regn no КИШИ Ar po kiši / kaldt vær no хладном времену Ar po hladnom vremenu i aften ADV вечерас Ar večeras iaktta iakttok, iaktatt V 1) (observere) посматрати, мотрити на Ar promatrati, motriti na Han følte seg iakttatt Осећао je да мотре на њега Ar Osjećao je da motre na njega 2 ) (folge) одржавати, следети Ar održavati, slijediti å iaktta visse forsiktigshetsregler предузети мере предострожности Ar poduzeti mjere opreza iakttakels|e -en посматрање, мотрење, уочавање, опсервација Ar promatranje, motrenje. uočavanje, opservacija iakttaker -en, pl. -e посматрач Ar promatrač iallfalJ=i alle fall ADVбарем, y сваком случају Ar barem, u svakom slučaju ibenholt -enj-et абонос, абоносовина Ar ebanovina iberegn|e -etj-a V укључивати || укључити, урачунавати II урачунати -к uključivati || uključiti, uračunavati || uračunati iblant 1 PREP међу, усред Ar među, usred midt iblant dem међу њима, усред њих Ar medu njima, usred njih 3 iblant ADV понекад * ponekad Det hender en gang iblant To ce понекад дешава

idiot

Ar To se ponekad dogada iboende A урођен, прирођен Ar uroden, priroden i dag данас -Ar danas i dag for tyve år siden на данашњи дан пре двадесет година Ar na današnji dan prije dvadeset godina / dag om et år на данашњи дан за годину дана Ar na današnji dan za godinu dana 14 dager fra i dag 14 дана од данас Ar 14 dana od danas idé -en идеја, замисао, појам Ar ideja, zamisao, pojam Han fikk en lys idé Синула му je идеја -A- Sinula mu je ideja en fiks idé фикс-идеја Ar fiksna ideja, fiks-ideja Jeg har ingen idé om hvor han er Н е м а м појма где je он -A- Nemam pojma gdje je on ideal -et, pl. -l-er 1) идеал'Ar ideal 2) (om person) идол Ar idol Gandhi var hans store ideal Ганди je био његов велики идол Ar Gandhi je bio njegov veliki idol idealiser|e -te V идеализовати -Ar idealizirati ideab'sm|e -en идеализам Ar idealizam idealist -en идеалиста Ar idealist idealjsrisk -e A идеалистички Ar idealistički ideell -elt, -e A 1) (fullkommen) идеалан Ar idealan den ideelle ektemann идеалан муж Ar idealan muž 2) (idealistisk) идеалистичан Ar idealističan identifiser|e -te V идентификовати, поистовећивати II поистоветити Ar identificirati, poistovjećivati II poistovjetiti å identifisere et lik идентификовати леш Ar identi­ ficirati leš å identifisere seg med noen поистоветити ce ca неким Ar poistovjetiti se s nekim identisk -e A идентичан Ar identičan identitet -en идентитет Ar identitet å fastslå en forbryters identitet утврдити идентитет криминалца Ar utvrditi identitet kriminalca identitetskort -et, pl. - лична карта, легитимација * osobna karta, legitimacija ideologi -en идеологија Ar ideologija ideologisk -e A ндеолошки Ar ideološki idet KONJ 1) (i samme øyeblikk som) баш, кад, чим Ar baš — kad, čim — Idet han skulle til å gå, fikk han øye på henne Угледао jy je, баш кад je хтео да крене Ar Baš kad je htio krenuti, ugledao ju je 2) (ettersom) jep, како. п о ш т о -Ar jer, kako Vi måtte ta en omvei, idet hovedveien var stengt Морали CMO околним путем jep je главни био затворен Ar Morali smo okolnim putem jerje glav­ ni bio zatvoren idiot -en идиот, глупак, будала Ar idiot, glupan, budala For en idiot! Каква будала! -Ar Kakva budala! Din idiot! Глупаку! Идиоте! Ar Glupane! Idiote! fagidiot професионално деформисан Ar profesionalno deformiran sportsidiot особа која ce преко сваке мере ин-

idiotisk

207

тересује само за спорт Ar osoba која se preko svake mjere interesira samo za sport idiotisk -e A идиотски * idiotski et idiotisk påfunn глупа исмишљотина, будалаштина Ar glupa izmišljotina, budalaština idrett -en спорт Ar sport å drive idrett бавити ce спортом Ar baviti se sportom idrettsplass -en спортско игралиште, стадион Ar sportsko igralište, stadion idrettsstevn|e -et, pl. -er спортско такмтгчење Ar sportsko natjecanje idyll -en идила Ar idila idyllisk -e A идиличан Ar idiličan . idømme idotnte, idomt V осуђивати || осудити, изрицатн II нзрећи казну, кажњавати || казнити Ar osuđivati || osuditi, izricati || izreći kaznu, kažnjavati II kazniti idomme noen en straff осудити некога на казну * osuditi nekoga na kaznu idomme noen en bot på 100 kroner казнити некога глобом од 100 круна -A- kazniti nekoga globom od 100 kruna i fall KONJ y случају да, ако, уколико -к u slućaju da, ako, ukoliko /fall han kommer for klokken tre, vil jeg snakke med ham Уколико дође пре три сата, разговараћу с њим Ar Ukoliko dode prije tri sata, razgovarat ću s njim i fjor ADV прошле године, лани, лане Ar prošle godine, lani i forgårs ADV прекјуче Аг prekjučer ifra1 PREP од (нечега) Ar od (nečega) å gå ifra noen оставити некога Ar ostaviti nekoga Han er hell ifra seg av raseri Потпуно je ван себе од беса Ar P o t p u n o je van sebe od bijesa 2 ifra ADV одатле, отуда Ar odatle, otuda Han stod et stykke ifra og så det hele Стајао je недалеко одатле и видео све -к Stajao је nedaleko odatle i vidio sve *å falle ifra умрети * umrijeti Jeg er langt ifra fornøyd Ни издалека нисам задовољан * Ni izdaleka nisam zadovoljan Går du dit? - Langt ifra! И д е ш ли т а м о ? - Т а м а н посла! -Ar Ideš li tamo? - T a m a n posla! ifra KONJ откад(а), откако -Ar otkad(a), otkako ifølge PREP према (нечему) Ar prema (nečemu) i følge kontrakten према уговору At prema ugovoru igjen ADV 1) (på ny) опет, поново Ar opet, ponovo Han kommer snart igjen Доћиће ускоро опет Ar Doći će uskoro opet Vi møtes snart igjen Ускоро ћ е м о ce поново cpeсти Ar Uskoro ćemo se ponovo sresti 2) (tilbake) натраг -Ar natrag å få igjen noe добити нешто натраг * dobiti nešto natrag å gi igjen вратити, узвратити Ar vratiti, uzvratiti Kan De gi igjen på 100 kroner? М о ж е т е ли ми узвратити кусур до 100 круна Ar Možete li mi uzvratiti kusur do 100 kruna 3) bli/ståfvære igjen остајати || остати Ar ostajati 3

ikke

I) ostati Bli her! Остани овде! Ar Ostani ovdje! Det stod en masse varer igjen Преостало/остало je ј о ш м н о г о робе Ar Preostalo/ostalo je još mnogo robe 4) å legge igjen остављате || оставити Ar ostavljati II ostaviti Han la igjen en beskjed Оставио je поруку Ar Ostavio je poruku Han la igjen paraplyen sin på bussen Оставио je кишобран y аутобусу -Ar Ostavio je kišobran u autobusu 5) å ha igjen преостати * preostati Hvor mye arbeid har vi igjen? К о л и к о нам je nocла још остало? * Koliko n a m je posla još ostalo? Han har ikke lenge igjen Није му преостало ј о ш дуго да живи Ar Nije mu preostalo još dugo da živi å sitte igjen остати y школн после часова за казну •Ar ostati u školi poslije nastave (satova) za kaznu 6) (lukket) затворен -Ar zatvoren Doren er igjen Врата cy затворена -Ar Vrata su zatvorena Knepp igjen skjorten Закопчај кошуљу -Ar Zakopčaj košulju igjennom1 PREP 1) кроз * kroz å gå igjennom isen пасти кроз лед At pasti kroz led å kjore igjennom en tunnel возити кроз тунел Ar voziti kroz tunel 2) преко (нечега) -k preko (nečega) hele året igjennom преко целе годнне, током целе године -Ar preko cijele godine, tijekom cijele godine 2 igjennom AD V скроз Ar skroz, naskroz et helt igjennom ærlig menneske скроз поштен човек Ar skroz pošten čovjek Kulen gikk helt igjennom Метак je прошао скроз A- Tane je prošlo skroz *å slå seg igjennom пробити ce, продрети * probi­ ti se, prodrijeti *å falle igjennom не успети At ne uspjeti å sette sin vilje igjennom наметнути своју вољу * nametnuti svoju volju igl|e -enj-a (zool.) пијавида Ar pijavica ignorer|e -te V игнорисати Ar ignorirati iherdig -e A упоран, енергичан At uporan, energičan i hjel AD V м р т в о At mrtvo å slå i hjel убити * ubiti *å slå tiden i hjel убијати време -Ar ubijati vrijeme" å sulte i hjel умрети од глади -Ar umrijeti od gladi i hop ADV заједно, скупа Ar zajedno, skupa i hvert fall AD V барем, y сваком случају k barem, u svakom slučaju ikke ADV 1 ) (med verb) не, ни- * ne, ni. . . Jeg forstår ikke He разумем Ar Ne razumijem De er ikke her Нису овде -Ar Nisu ovdje . Jeg horte ikke hva han sa Нисам чуо шта je рекао Ar Nisam čuo što je rekao 2) (ikke engang) ни * ni Ikke engang han vet det Ни он то не зна * Ni on to ne zna Ikke en lyd vil jeg hore! Нећу ни писак да чујем!

ikke-røyker

208

* Da nitko nije ni pisnuo! 3) (med pr on.I adv.) ни- -k niikke noen нико -Ar nitko ikke noe sted нигде Ar nigdje ikke i det hele tatt никако k nikako 4) ikke for тек -Ar tek Han kom ikke for i går Стигао je тек јуче k Stigao je tek jučer ikke-røyker -en, pl. -e непушач k nepušač il -en журба, експрес k žurba, ekspres ilbrev -et експресно/хитно писмо kc ekspresno/hitno pismo ilgods -et експресна роба k ekspresna roba ild -en 1) ватра k vatra, oganj Det kom ild ut av vinduet Кроз прозор je сукнуо пламен k Koz prozor je suknuo plamen å bli herre over ilden савладати ватру, стећи контролу над ватром к savladati vatru, steći kontrolu nad vatrom å gjore opp ild запалити ватру * zapaliti vatru å puste til ilden дувати y ватру, разбуктати ватру k puhati u vatru, razbuktati vatru *å være i ilden бити активан * biti aktivan *å være så forskjellig som ild og vann разликовати ce као ватра и вода * razlikovati se kao nebo od zemlje *Ingen røyk uten ild Нема дима без ватре -Ar Nema dima bez vatre *å gå igjennom ild og vann for noen дати десну руку за некога "Ar dati desnu ruku za nekoga *å gå i ilden for en sak изгарати за неку ствар -Ar izgarati za neku stvar *å ha mange jern i ilden имати два гвожђа на . ватри, истовремено се бавити с више ствари, ангажирати се на више страна -Ar istovremeno se baviti s više stvari, angažirati se na više strana *fra asken til ilden из ватре y воду -Ar iz vatre u vodu 2) (skyting) ватра, паљба * vatra, paljba å åpne ild отворити ватру Ar otvoriti vatru å komme imder dobbel ild бити између две ватре, бити изложен паљби са обе стране, бити изложен нападу са обеју страна -Ar biti između dvije vatre, biti izložen paljbi s obje strane, biti izložen napadu s obiju strana Fotballlandslaget skal i ilden mot Sverige neste uke Фудбалска репрезентација ће ce опробати против Шведске идуће недеље * Nogometna reprezentacija če se oprobati protiv Švedske idući tjedan ilder -en, pl. ildrer (zool.) (Mustela putorius) т в о р -Ar tvor ildsfarlig -e A лако запаљив -Ar Iako zapaljiv ilje -te V журити ce || пожурити ce, хрлити || noxpлити * žuriti I) požuriti, hrliti || pohrliti Hun ilte ham i mote Похрлила му je y сусрет -Ar Pohrlila mu je u susret ilegge ila, ilagt Иналагати (казну), подврћи (казни) -Ar nalagati (kaznu), podvrći (kazni) Politiet ilegger fartssyndere bøter Полиција кажњава глобом оне који пребрзо возе -Ar Poli­ cija kažnjava globom one koji prebrzo voze i like måte ADV такође (и Вама/теби) • također

immigrasjon

(i Vama/tebi) God Jul! - Takk, i like måte Срећан Божић! Хвала, такође (и Вама) 'År Sretan Božić! - Hvala. također (i Vama) ille ADV 1) (stygt) лоше, ружно, р ђ а в о Ar loše, ružno å ta noe ille opp схватити нешто y најгорем смислу Ar shvatiti nešto u najgorem smislu 2) (trist) лоше, нелагодно Ar lose, nelagodno å fole seg ille til mote осећати ce нелагодно -Ar osjećati se nelagodno illebefinnend|e -et, pl. å få et illebefinnende || позлити -Ar || pozliti Han fikk et illebefinnende Позлило му je Ar Pozlilo mu je illegal -e A илегалан * ilegalan illusjon -en илузија k iluzija illustrasjon -en илустрација, приказ Ar ilustracija, prikaz illustrer|e -te V 1) илустровати Ar ilustrirati 2) (vise) доказивати || доказати, показивати || показати, приказивати || приказати kc dokazivati II dokazati, pokazivati || pokazati, prikazivati || prikazati Bilulykken viste hvor farlig det er å kjore fort Caобраћајна несрећа je показала колико je опасно возити брзо -Ar Prometna nesreća je pokazala koliko je opasno voziti brzo ilter -t, iltre A напрасит, срдит Ar naprasit, srdit imellom PREP између (нечега) -A- između (nečega) Treet stod midt imellom to hus Дрво je стајало тачно између две куће Ar Drvo je stajalo točno između dviju kuća en gang imellom понекад -Ar ponekad å ikke legge fingrene imellom не поштедети некога. не ублажавати, рећи отворено 'År ne poštedjeti nekoga, ne ublažavati, reći otvoreno i mellomdden AD V у међувремену Ar u meduvremenu Du går og kjoper mat, i mellomtiden ordner vi huset Ти иди и купи храну, a ми ћ е м о у међувремену спремити кућу * Ti odi kupiti hranu, a mi ćemo u meduvremenu spremiti kuéu imens ADV y међувремену Ar u meduvremenu Bare sitt og les litt, imens lager jeg mat С а м о ти седи и читај, у међувремену ћу ја да спремим јело Ar Samo ti sjedi i čitaj, ja ću u meduvremenu spremiti jelo imidlertid ADV међутим, ипак, али Ar medutim, ipak, ali Jeg forsokte å overtale ham til å bli, han reiste imidlertid like etter Покушао сам да ra наговорим да остане, он је, међутим, одмах затим отггутовао Ar Pokušao sam ga nagovoriti da ostane, ali on je odmah zatim otputovao imitasjon -en имитација, опонашање Ar imitacija, oponašanje imiter|e -te V имитирати, опонашати. подражавати -Ar oponašati, imitirati immatrikulering -enj-a први упис студената на универзитет * prvi upis studenata na sveučilište immigrasjon -en имиграција, усељење -Ar imigracija,

immigrant

209

useljenje immigrant -en досељенилс, усељеник, имигрант * doseljenik, useljenik, imigrant iramigrer|e -te Кусељавати ce || уселити ce, досел>авати ce || доселити ce * useljavati se || useliti se, doseljavati se || doseliti se . immun -te, -e A имун Ar imun Vaksinen gjor deg immun mot kopper Вакцина те чини имуним на велике богиње Ar Vakcina te čini imunim na velike boginje immunitet -en имунитет * imunitet Vaksinen gir immunitet mot difteri Вакцина даје имунитет против дифтерије * Vakcina daje imunitet protiv difterija diplomatisk immunitet дипломатски имунитет Ar diplomatski imunitet i morgen ADV сутра * sutra i morges ADV јутрос * jutros imot PREP 1) (henimot) к(а) (нечему), према (нечему) Ar k(a) (nečemu), prema Han kom gående imot oss И ш а о je к нама * Išao je k nama 2) (mots. for) против (нечега) * protiv (nečega) å ha noe imot noen имати нешто против некога Ar imati nešto protiv nekoga å gå imot et forslag противити ce предлогу Ar protiviti se prijedlogu å si noen imot противити ce некоме * protusloviti nekome 3) (sammenlignet med) према -A- prema Hun er mye bedre nå imot hva hun var for Она je сада много боље према ономе како ce осећала раније * O n a je sada mnogo bolje prema onome kako se osjećala ranije imperativ -en (gram.) императив, заповедни начин Ar imperativ, zapovjedni način imperfektum -et (gram.) 1) (preteritum) п р о ш л о време * prošlo vrijeme 2) (i serbokr.) имперфекат, прошло кесвршено време -к imperfekt, prošlo nesvršeno vrijeme imperialism|e -en империјализам Ar imperijalizam imperialistisk -e A империјалистички * imperijalistički imperi|um -et, pl. -er империја, царство Ar imperija, carstvo imponer|e -te V задивљавати || задивити, импоновати (некоме) Ar zadivljavati || zadiviti, imponirati (nekome)7 impresionirati Hans styrke imponerte oss Његова снага нас je задивила. Импоновао нам je својом снагом Ar Impresionirala nas je njegova snaga . imponerende A задивљујући, импозантан * zadivljujući, impozantan en imponerende innsats залагање које импонује/ задивљује Ar zalaganje koje impresionira/zadivljuje import -en увоз, импорт * uvoz, import import av arbeidskraft увоз радне снаге Ar uvoz radne snage importer|e -te V увозити |] увести * uvoziti |j uvesti Norge importerer frukt fra sydlige land Норвешка увози воће из јужш!Х земаља Ar Norveška uvozi

indirekte

voće iz južnih zemalja importfirma -et, pl. -e/-er увозно предузеће Ar uvozno poduzece importør -en увозник Ar uvoznik ; impotens -en импотенција -Ar impotencija impotent -e A импотентан Ar impotentan impregnere -te V импрегнисати -Ar impregnirati improvisasjon -en импровизација -Ar improvizacija improviserfe -te V импровизовати -Ar improvizirati impuls -en импулс, подстрек, побуда * impuls, podstrek, pobuda å få en plutselig impuls добити нагао импулс/подстрек Ar dobiti nagao impuls/podstrek impulsiv -/, -e A импулзиван -Ar impulzivan Hun er impulsiv av natur Она je импулзивне природе * Ona je impulzivne naravi i møte AD V y сусрет Ar u susret Han hp oss i mote Трчао н а м je y сусрет Ar Trčao n a m je u susret å se fremtiden lyst i mote гледати ружичасто на будућност Ar gledati ružičasto na budućnost imøtegå -gikk, -gått V противити ce (нечему), cyпротстављати || супротставити ce (нечему) * protiviti se (nečemu), suprotstavljati || suprotstaviti se (nečemu) imøtekomme -kom, -kommet V нспуњавати || испунити, изаћи y сусрет (нечему) ~k ispunjavati || ispuniti, izaći u susret (nečemu) Vi kan ikke imøtekomme Deres onsker Ми не м о ж е м о изаћи y сусрет Вашим жељама Ar Mi ne možemo izići u susret Vašim željama imøtekommende A предусретљив, љубазан Ar ljubazan, susretljiv imøtekommenhet -en предусретљивост Ar susretljivost imøtese -så, -sett V очекивати * očekivati Vi imøteser Deres brev Очекујемо Ваше писмо •Ar Očekujerao Vaše pismo i natt ADV ноћас Ar noćas indeks -en 1) (i bok) регистар, списак Ar popis, registar 2) (okon.) иидикатор -A- pokazatelj, indikator prisindeks индикатор цена * pokazatelj cijena indeksfamili|e -en индексна породица, статистичка породица Ar indeksna obitelj, statistička obitelj indekstall -et, pl. - индексни број, индикатор Ar indeksni broj, pokazatelj indeksregulering -enj-a регулисање према економским индикаторима Ar reguliranje prema-ekonomskim pokazateljima inder -en, pl. -e Индијац (м.), Индијка (ф.) Ar Indij a c (m.), Indijka (f.) inderlig -e A искрен, истински, из свег срца Ar iskren, istinski, iz sveg srca Jeg er inderlig lei av dette O B O МИ je сасвим дојад и л о Ar Ovo mi je sasvim dojadilo Han var inderlig glad i henne Он jy je истински волео -Ar On ju je istinski volio India (geogr.) Индија Ar Indija indianer -en, pl. -e Индијанац (м.), Индијанка (ф.) * Indijanac (m.), Indijanka (f.) indirekte A индиректан, посредан At posredan, indirektan

indisk

210

ad indirekte vei посредним путем * posrednim putem indirekte skatt порез на промет * porez na promet indirekte tale индиректни говор * posredni govor indisk -e A индијски * indijski Det indiske hav Индијски океан Indijski ocean individ -et, pl. -j-er појединац, јединка, индивидуа •k pojedinac, individua individets forhold til samfunnet однос јединке према друштву к odnos pojedinca prema društvu uønskede individer непожељне особе к nepoželjne osobe individuell -elt, -e A индивидуалан, појединачан k pojedinačan, individualan individuelle variasjoner индивидуалне варијације kr individualne varijacije individuell undervisning појединачна/посебна настава k pojedinačna/posebna nastava indoktriner|e -te V индоктринисати, усмерити y једном правцу k indoktrinirati, usmjeriti u jednom pravcu Indonesia (geogr.) Индонезија k Indonezija indoneser -en, pl. -e Индонежанин (м.), Индонежанка (ф.) * Indonežanin (m.), Indonežanka (f.) indonesisk -e A индонежански * indonežanski indre A унутрашњи, унутарњи k unutrašnji, unutarnji det indre Afrika централна Африка k središnja Afrika indre konflikter унутрашњи конфликти k unutrašnji konflikti indre blødninger унутрашње крварење k unutrašnje krvarenje *det indre øye седмо чуло, интуицнја k sedmo čulo, intuicija å blande seg inn i et lands indre anliggender м е ш а т и ce y унутарње послове једне земље * miješati se u unutrašnje poslove jedne zemlje indrefilet [-file] -en ружа, унутарњи филе ruža, unutrašnji file indremedisin -en интерна медицнна * interna medicina indremedisiner -en, pl. -e лекар интерниста k liječnik internista industri -en индустрија k industrija industriarbeider -en, pl: -e индустријски радник 'k industrijski radnik industrjland -el, pl. -e индустријска земља * industrijska zemlja industriell -ielt, -e A индустријски * industrijski infanteri -et, pl. -j-er пешадија, инфантерија k pješadija, infanterija infanteriregiment -et, pl. -j-er пешадијски пук + pješadijski puk infeksjon -en инфекција, зараза * infekcija, zaraza infiltrasjon -en ннфилтрација kr infiltracija infiltrer|e -le V инфилтровати, продирати || n p o дрети y * infiltrirati, prodirati || prodrijeti u infinitiv -en (gram.) инфинитив * infinitiv infinitivsmerk[e -et, pl. -er ознака за инфинитив (речца å) к oznaka za infinitiv (riječca å)

ingenting

infiser|e -te V инфицирати, заражавати || заразити * zaražavati j| zaraziti, inficirati Drikkevannet var infisert Вода за пиће je била заражена к Voda za piće bila je zaražena inflasjon -en инфлација * inflacija influensa -en (med.) грил, инфлуенца k gripa influer|e -te V утнцати (на) * utjecati (na) Etterspørselen influerer på prisene П о т р а ж њ а утиче на цене * Potražnja utječe na cijene å la seg influere av noe пасти под утицај нечега к pasti pod utjecaj nečega informasjon -en информација k informacija å skaffe seg informasjoner добавити информације k dobaviti informacije informasjonsplikt -en дужност информисања k dužnost informiranja informasjonstjenest|e -en служба за ипформације * služba za informacije informer|e -te V обавештавати || обавестити, информисати, извештаваги || известити к obavještavati II obavijestiti, informirati, izvještavati || izvijestiti Han er informert om hva som skal skje Обавештен je o томе_ шта ће ce догодити k Obaviješten je o tome što će se dogoditi ingefær -en (bot.) ђумбир k dumbir, ingver ingen PRON 1) нико * nitko Her slipper ingen inn Овде нико не може да уђе к Ovdje nitko ne može ući Ingen av dem dukket opp Нико ce од њих није појавио * Nitko se od njih nije pojavio *Ingen nevnt, ingen glemt «Нико поменут, нико заборављен» (не поменути никога појединачно како нико не би био изостављен) к «Nitko spomenut, nitko zaboravljen» (ne spomenuti nikoga pojedinačno kako nitko ne bi bio izostavljen) 2) (til subst.) никакав k nikakav Det har jeg ingen anelse om Н е м а м појма o томе * N e m a m pojma o tome Jeg har ingen penger Н е м а м новца k Nemam novca *å ane fred og ingen fare не слутити опасност k ne slutiti opasnost på ingen måte ни y KOM смислу/случају, нипошто, никако ni u kom smislu/slučaju, nipošto, nikako ingeniør [insjeniør] -en инжењер *- inženjer ingeniørhøgskoI|e [insjeniør-] -en грађевински факултет kr gradevinski fakultet ingenmannsland -et, pl. - ничија земља k ničija zemlja ingenting PRON шплта * ništa Det er ingenting å snakke om Нема ce на чему захваљивати. To није потребно спомињати kc Nema se na čemu zahvaljivati. To nije potrebno spominjati for en slikk og ingenting будзашто, скоро пабе * za male pare, u bescijenje å late som ingenting правити ce као да je све y реду, правити ce луд + praviti se kao da je sve u redu, praviti se lud å tenke på alt og ingenting не мислити mt на шта

inhabil

211

посебно Ar ne misliti ni na sto posebno Det ligner ingenting To ни на шта не личи Ar То ničemu ne sliči inhabil -e A (jur.) неподобан, који подлеже изузећу At nepodoban, koji podliježe izuzeću å erklære en person inhabil i en sak з а т р а ж и т и нечије изузеће y једном предмету Ar zatražiti nečije izuzeće u jednora predmetu inhaler|e -te V инхалирати, удисати || удахнути * udisati || udahnuti, inhalirati initial [ini(t)sial] -en иницијал, почетно слово * inicijal, početno slovo initiativ [ini(t)siativ] -et, pl. -/-er интгцијатива • inicijativa Hvem har tatt initiativet til dette? Ha чију иницијативу je ово урађено? Ar Na čiju je inicijativu ovo uradeno? Saken ble reist på hennes initiativ Спор je покренут њеном иницијативом * Spor je pokrenut njezinom inicijativom injurije -en јавна увреда, повреда части, вређање Ar javna uvreda, povreda časti, vrijeđanje Hun ble domt for injurier Осуђена je због увреде части * Osudena je zbog uvrede časti injuriesak -en/-a случај повреде части Ar slučaj povrede časti injurier|e -te V вређати || увредити (нечију част) Ar vrijeđati || uvrijediti (nečiju čast) Han folte seg injuriert Осећао ce јавно увређеним Ar Osjećao se javno uvrijedenim injurierende uttalelser увредљиве изјаве -Ar uvredljive izjave inkasso -en (принудна) наплата, наплаћиваље * (prisilna) naplata, naplaćivanje Fordringen er sendt til min advokat til inkasso 3axтев je послат м о м е адвокату ради нагшате Ar Zahtjev je poslat mome advokatu radi naplate inkassobyrå -et. pl. -l-er биро за принудну наплату Ar ured za prisilnu naplatu inkluder|e -te V урачунавати || урачунати, укључивати II укључити * uračunavati || uračunati, uključivati || uključiti A vgifter er inkludert i prisen У цену cy урачунате и таксе Ar U cijenu su uračunate i takse inklusiv(e) ADV урачунавши, укључивши, укључујући At uračunavši, uključivši, uključujući Leien for rommet er 200 kroner måneden inklusive lys og oppvarming Месечна кирија je 200 круна ~"урачунавши-осветлење и грејање At Mjesečna stanarina je 200 kruna uključujući svjetlo i grijanje inkompetent -e A неспособан, некомпетентан Ar nesposoban, nekompetentan Han er inkompetent for oppgaven Неспособан je за тај задатак Ar N e s p o s o b a n j e za taj zadatak inkonsekvent -e A недоследан -Ar nedosljedan inn ADV y-k u å gå inn i et hus ући y кућу Ar ući u kuću å ro inn til land довеслати до обале Ar doveslati do obale å se en inn i øynene погледати некога y очи * pogledati nekoga u oči *å kjenne noen ut og inn познавати некога сасвим/ y потпуности Ar poznavati nekoga u dušu, pozna-

innblikk

vati nekoga do dna *å vite hverken ut eller inn бити y недоумиди шта да ce уради, наћи ce у небраном грожђу Ar biti u nedoumici što da se učini, naći se u nebranom grožđu å gå inn i sitt tyvende år ући y двадесету годину, узети двадесету годину 'År ući u dvadesetu godinu Det satte plutselig inn med nattefrost Одједном je преко ноћи стегао мраз Ar Odjednom je preko noći stegao mraz dag ut og dag inn из дана y дан -Ar iz dana u dan å ove inn et musikkstykke увежбати музички ком а д -A- uvježbati muzički komad innabords=innenbords A унутар брода * unutar broda innenbords utstyr опрема унутар брода Ar oprema unutar broda *G få for mye innabords напити ce Ar napiti se, naljoskati se innafor=innenfor ADV унутра Ar unutra innaskjærs ADV y појасу између копна и острва, хриди и гребена, приобаље Ar u području između kopna i otoka, hridi i grebena, priobaije innaskjærs farvann приобални појас заштићен од отвореног мора, приобално подручје Ar priobalni pojas zaštićen od otvorenog mora, priobalno područje innaskjærs seilas приобална пловидба Ar priobalna plovidba innbil|Ie -te V 1) å innbille seg уображавати || уобразити Ar umišljati II umisliti Han innbiller seg at han er en stor maler Уобразио je да je велики сликар * Umislio si je da je veliki slikar Dette er bare noe du innbiller deg To си ти с а м о уобразио At To si si ti samo umislio en innbilt fare измишљена опасност At izmišljena opasnost 2) å innbille noen noe уобразити некоме нешто * navesti nekoga da u nešto povjeruje Og dette prøver du å innbille meg! И ти хоћеш да ja y TO поверујем! -Ar I ti hoćeš da ja u to povjerujem! innbilning -en машта, маштарије, уобразиља -Ar mašta, maštarije Det er bare innbilning at du har sett ham С а м о си уобразио да си ra видео At Samo. si umisJio_ sebi - - da si ga vidio å være stor i egen innbilning бити велик y својој машти Ar biti velik u svojoj mašti innbilsk -e A уображен Ar umišljen Han er en innbilsk narr Он je уображена будала •Ar On je umišljena budala innbitt -e A огорчен -Ar ogorčen med innbitt raseri пун беса At pun bijesa å være innbitt motstander av noe бити огорчени противник нечега Ar biti ogorčeni protivnik nečega innbinding -enj-a повез Ar povez innblandet -e A умешан -Ar umiješan innblikk -et. pl. - увид At uvid å få innblikk i noe стећи увид y нешто Ar sted uvid

212

innbo

u nešto innbo -et намештај, покретна имовина -Ar pokućstvo, pokretna iraovina innbringe -brakte, brakt Кдоносити || донети, давати II дати Ar donositi || donijeti, davati || dati en investering som innbringer 5% инвестнција која доноси 5% Ar investicija koja donosi 5% innbringende A уносан * unosan Det er ikke videre innbringende forretning Није баш уносан nocao Ar Nije baš unosan posao innbrudd -et, pl. - провала Ar provala å gjore innbrudd извршити провалу Ar izvršiti provalu innbruddspris -en til innbruddspris скоро иабе. будзашто * u bescijenje, badava, nizašto innbruddstyv -en провалник Ar provalnik innbundet -e A повезан Ar uvezan en innbundet bok повезана књига Ar uvezana knjiga innby -bod, -budt V позивати || позваги -k pozivati II pozvati Han innbød oss til et selskap Позвао нас je на парти Ar Pozvao nas je na parti de innbudte позвани, званице k uzvanici, pozvani * Været innbyr ikke akkurat til å bade Време није баш за купање -Ar Vrijeme nije baš za kupanje innbydels|e -en 1) позив Ar poziv å avslå en innbydelse не прихватити позив Ar ne prihvatiti poziv 2) (skriftlig) позивница Ar pozivnica De mottok en innbydelse til bryllupet Примили cy позивницу за свадбу Ar Primili su pozivnicu za svadbu innbydende A деликатан, примамљујући, привлачан Ar delikatan, primamljujući, privlačan innbydende småretter деликатна закуска Ar delikatna zakuska innbygger -en, pl. -e становннк Ar stanovnik, žitelj Byen har 300.000 innbyggere Град има 300.000 становника Ar G r a d ima 300.000 stanovnika innbyggerantall -et број становника Ar broj stanov­ nika innbyrdes A узајаман, међусобан Ar uzajaman, medusoban De hjelper hverandre innbyrdes Помажу ce узај а м н о Ar Pomažu se uzajamno innbyrdes uavhengighet међусобна независност Ar medusobna nezavisnost innbyrdes uavhengige størrelser међусобно независне величине Ar međusobno nezavisne veličine inndel|e -te Кделити || поделити (на rpyne), груписати Ar dijeliti || podijeliti (na grupe) grupirati Klassen ble inndelt i fire grupper Разред je био подељен y четири групе * Razred je bio podijeIjen u četiri grupe inndra -dro(g), -dratt V 1) (konfiskere) заплењивати || запленити • zapljenjivati || zaplijeniti Smuglergodset ble inndratt Кријумчарена роба je заплењена -Ar Krijumčarena roba zaplijenjena je -

innehaver

2) (ta ut av omlop) повлачити || повући из оптицаја Ar povlačiti || povući iz opticaja Den myntsorten skal inndras Ta врста кованог новца биће повучена из оптицаја -Ar Ta vrsta kovanog novca bit će povučena iz opticaja 3) (ta tilbake) одузи.мати || одузети Ar oduzimati II oduzeti å inndra el førerkort одузети дозволу за вожњу Ar oduzeti vozačku dozvolu å inndra én stilling укинути радно место * ukinuti radno mesto inndragning -en заплена, конфискација, укидање Ar zapljena, konfiskacija, ukidanje inndragning av en stilling укидање радног места * ukidanje radnog mesta inne ADV унутра Ar unutra inne i huset y кући, унутар куће Ar u kući, unutar kuce inne i landet y унутрашњости Ar u unutrašnjosti inne på skogen y шуми Ar u šumi å holde seg inne бнти код куће, не излазнти ван куће -Ar biti kod kuće, ne izlaziti izvan kuće mens vi er inne på det док je реч o томе -Ar dok je riječ o tome å være inne i noe бити упућен y нешто, разумети ce y нешто Ar biti upućen u nešto, razumjeti se u nešto Tiden er inne til å ... Д о ш л о je време да ... Ar Došlo je vrijeme da ... Du er inne på noe der som er veldig interessant Д о т а к а о си ce нечега што je врло занимљиво Ar D o t a k a o si se nečega što je vrlo zanimljivo innebære -bar, -båret V имплицирати, повлачити за собом, доводити II довести (до нечега), садржати -Ar implicirati, povlačiti za sobom, dovoditi || dovesti (do nečega), sadržati Dette innebærer at han må slutte å arbeide To значи да он мора престати да ради Ar To znači da on mora prestati raditi Forslaget innebærer en viss kritikk av regjeringen Предлог садржи извесну критику владе Ar Prijedlog sadrži izyjesnu kritiku vlade inneha -hadde, -hatt V 1) имати, држатн * imati, držati Aksjemajoriteten innehas av norske interesser Hopвешки интересенти имају акционарску/деоничарску већину Ar Norveški interesenti imaju akcionarsku/dioničarsku većinu å inneha en hoy stilling бити на високом положају к biti na visokom položaju å inneha en rekord држати рекорд -Ar držati rekord 2) (utove) вршити Ar vršiti å inneha et tillitsverv вршити неку дужност Ar vršiti neku dužnost å inneha vervet som kasserer вршити дужност благајника Ar vršiti dužnost blagajnika innehaver -en, pl. -e 1) (eier) власник, газда -к vlasnik, gazda Den nåværende innehaver av forretningen Садашњи власник радње At Sadašnji vlasnik prodavaonice 2) (som er blitt tildelt noe) носилац Ar nosilac Han er innehaver av verdensrekorden på 5000 тОн je носилац светског рекорда на 5000 м Ar On je

inneholde

213

nosilac syjetskog rekorda na 5000 m 3) (utover) вршилац kr vršilac den tidligere innehaver av stillingen претходник на послу Ar prethodnik na poslu inneholde -holdt, -holdt V садржавати || садржати k sadržavad || sadržati Forslaget inneholder ikke noe nytt П р е д л о г не caдржи ништа ново Ar Prijedlog ne sadrži ništa novo innen PREP 1) (far) npe, до k prije, do Belopet må være betalt innen 5 mai И з н о с ce м о р а уплатити npe 5 маја. Износ мора бити уплаћен пре 5 маја к Iznos se mora uplatiti prije 5. svibnja innen en kort tid за кратко време ir za kratko vrijeme 2) (i) унутар Ar unutar uenighet innen regjeringen неслагање унутар владе -A- neslaganje unutar vlade 2 innen KONJ npe него што -Ar prije nego sto Innen hjelpen nådde fram, var alle druknet П р е него ш т о je п о м о ћ стигла, сви cy ce утопили * Prije nego što je pomoć stigla, svi su se utopili innendørs A y кући * u kuéi Han har holdt seg innendørs hele uken Није излазио из куће целе недеље * Nije izlazio iz kuce cijeli tjedan innendørs arbeid nocao y затвореним просториј а м а ~k posao u zatvorenim prostorijama innendørs svømmebasseng затворени базен k: zatvoreni bazen innenfor PREP унутар, ca унутрашње стране kr unutar, s unutrašnje strane De horte noen innenfor doren Чуш cy некога ca унутрашње стране врата * Čuli su nekoga s unutrašnje strane vrata Han bad oss komme innenfor Позвао нас je унутра * Pozvao nas je unutra Han har venner innenfor alle partier Он има пријатеља у свим партијама * On ima prijatelja u svim strankama å være innenfor rekkevidde av noe бити н а д о м а к нечега kr biti nadomak nečega innenfra ADV изнутра ir iznutra. Doren kan åpnes bare innenfra Врата ce могу отворити само изнутра * Vrata se mogu otvoriti samo iznutra å bygge opp en organisasjon innenfra изградити/ ојачати организацију изнутра * izgraditi/ ojåcati organizåciju iznutra "~ innenlands ADJ домаћи Ar domaći innenlands produksjon д о м а ћ а производња -Ar d o maća proizvodnja 2 innenlands ADV y земљи Ar u zemlji å reise innenlands путовати y земљи * putovad u zemlji Sjekken er bare gyldig innenlands Чек важи с а м о y земљи Ar Ček važi samo u zemlji innenriks A домаћи, унутрашњи, y земљи ir domaći, unutrašinji, u zemlji innenriks telefonsamtale телефонски разговор y земљи Ar telefonski razgovor u zemlji innenriksdepartement министарство унутрашњих послова Ar ministarstvo unutrašnjih poslova 1

1

innfri

innenrikspolitikk -en унутрашња политика -Ar unutrašnja politika innerst -e A 1) унутарњи, крајњи -Ar unutrašnji, krajnji det innerste rommet крајња соба k krajnja soba å rope sine innerste tanker открити своје најскривеније мисли * otkriti svoje najskrivenije misli 2) y дну Ar u d n u innerst i gangen y дну ходника k u dnu hodnika Innerst inne er jeg i tvil У дну душе ce колебам •Ar U dnu duse se kolebam å skifte fra innerst til ytterst потпуно ce пресвући * p o t p u n o se presvući innersving -en å ta innersvingen på noen ушити некога, прећи некога kr nadmudriti nekoga, pred nekoga inneslutt|e -etj-a Кобухватати || обухватити -Ar obuhvatati || obuhvatiti Huset var helt innesluttet av flammer Кућа je била попуно обухваћена пламеном Ar Plamen je pot­ puno zahvatio kuću innesluttet -e A затворен, повучен -Ar zatvoren, povučen Hun har et innesluttet vesen Она je затворене природе -A; Ona je zatvorene naravi innestå -stod, stått F гарантовати, јемчити * j a m d ti, garantirati å innestå for noe гарантовати нешто -Ar garantirati nešto inneværende A текући ir tekud / inneværende år текуће године -Ar tekuće godine i inneværende uke ове недеље * ovog tjedna innfall -et, pl. 1) (angrep) напад, инвазија -Ar napad, invazija Germanerne gjorde stadige innfall i Romerriket Германи cy стално упадали y Римско царство ir Germani su stalno upadali u Rimsko carstvo 2) (tanke) идеја * ideja et lost innfall тренутна/успутна идеја -A: trenutna/ usputna ideja innfatning -en оквир, р а м Ar okvir innfinne -fant, -funnet seg V долазити || доћи, nojaвљивати ce || појавити ce, || наћи ce * dolaziti || d o d , pojavljivati se j| pojaviti se, || n a d se Du har å innfinne deg i tide М о р а ш да стигнеш на време -Ar Moraš se pojaviti na vrijeme Han innfant seg en hel time for tidlig Д о ш а о je читав сат раније Ar Došao je d t a v s,at ranije innflytelsje -en утицај, уплив -Ar utjecaj å ha en viss innflytelse på noe имати одређени утицај на нешто Ar imati odreden utjecaj na nešto Været har stor innflytelse på hans humor Време јако утиче на његово расположење Ar Vrijeme j a k o utiječe na njegovo raspoloženje å gjore sin innflytelse gjeldende утнцати -Ar utjecati innflytter -en, pl. -e дошљак, усељеник * došljak, useljenik innflyttingsdag -en дан усељења Ar dan useljenja innfløkt -e A замршен, сложен, компликован * zamršen, kompliciran, složen innfri -dde V 1) исплаћивати || исплатити * ispladvati || ispla­ titi

innfødt

214

å innfri et lån исплатити зајам * isplatiti zajam 2) (oppfylle) испуњавати || испунити • ispunjavad || ispuniti å innfri et lofte испунити обећање * ispuniti obecanje å innfri forventningene оправдати наде/ишчекивања ir opravdati nade/očekivanja innfødt pl. -e 1) (fra stedet) мештанин ir mještanin Han taler som en innfødt Говори као људи из тог краја * Govori kao ljudi iz tog kraja 2) (urbefolkning) урођеник, доморадац ir urodenik, domorodac blant de innfødte i Afrika међу урођеницима y Африци * medu urođenicima u Africi innfødt -e A рођен, урођен k roden, uroden en innfødt nordmann рођени Норвежанин ic rođeni Norvežanin innfør|e -te V 1) (importere) увозити || увестн * uvoziti || uvesti Norge må innfore korn Норвешка мора да увози жито + Norveška mora uvoziti žito 2) (ta i bruk) уводити || увести. спроводити || спровести * uvoditi || uvesti, sprovoditi || sprovesti å innfore reformer спровести реформе ic sprovesti reforme 3) (skrive inn) уводити || увести, регистровати, загшсати * registrirati, zapisati å innfore et navn i folkeregisteret регистровати име код матичара * registrirati ime u prijavnom uredu 4) (gjore kjent med) упознавати || упознати ir upoznavati || upoznati å innfore noen i et emne упознати некога ca темом/предметом * upoznad nekoga s temom/ predmetom innføring -enf-a 1) увод, увођење, упознавање * uvod, uvodenje, upoznavanje en innføring i Kants filosofi увод y Кантову филозофију * uvod u Kantovu filozofiju 2) (del å ta i bruk) увођење uvođenje innføring av nye maskiner увођење нових м а ш и н а * uvođenje novih strojeva innførsel -en увоз, импорт * uvoz, import inngang -en 1) улаз * u l a z Hybelleilighet med egen inngang Гарсоњера ca n o себним улазом * Garsonjera s posebnim ulazom 2) (tekn.) прикључак ir priključak inngrep -et, pl. 1) мешање, уплитање, шчтервенција * miješanje, uplitanje, intervencija Han tåler ingen inngrep i sin private frihet Он не трпи никакво мешање у у своју сопствену слободу * On ne trpi nikakvo miješanje u svoju vlastitu slobodu offentlige inngrep i prisdannelse друштвена интервенција y формирању цена * društvena intervencija u formiranju cijena politiets inngrep интервенција полиције ir inter­ vencija policije 1

2

innkassere

2) (med.) захват -k zahvat et kirurgisk inngrep хируршки захват * kirurški zahvat inngrodd -e A дубоко укорењен * d u b o k o ukorijenjen inngå -gikk, -gått V 1) склапати || склопити, закључивати || закључити * sklapati || sklopiti, zaključivati || zaključiti å inngå en avtale склогшти уговор sklopiti ugovor' å inngå ekteskap склопити брак k sklopiti brak å inngå et forlik склопити погодбу * sklopiti p o godbu å inngå et veddemål опкладити ce * okladiti se 2) (være inkludert) бити укључен * biti uključen Det inngår i prisen To je урачунато y цену k To je uračunato u cijenu inngående A 1) (noye) детаљан, тачан, прецизан, п о д р о б а н točan, precizan, detaljan, podroban å ha inngående kjennskap til noe познавати н е ш т о y танчине * poznavati nešto u tančine å foreta en inngående undersøkelse извршнти детаљно испитивање к izvršiti detaljno ispitivanje å drøfte en sak inngående подробно продискутовати неку ствар к podrobno prodiskutirati о nekoj stvari 2) (på vei inn) који пристиже * koji pristiže Skipet er for inngående Брод пристиже * Brod pristiže inngående varer роба која пристиже, улаз/пријем робе к ulaz/prijem robe innhold -et садржина, садржај * sadržaj bokens innhold садржина књиге * sadržaj knjige et liv ulen innhold живот без садржаја, бесмислен живот ir život bez sadržaja, besmislen život innholdsfortegnels|e -en садржај, преглед садржаја k kazalo, sadržaj innholdsløs -/, -e A без садржине/садржаја k bez sadržaja inni PREP (унутра) y (нечему) * (unutra) u (nečemu) Inni konvolutten lå et brev У коверти je б и л о micMO * U kuverti je bilo pismo langt inni skogen дубоко y шуми k duboko u šumi inni ADV унутра k unutra Sett deg inni Седни унутра * Sjedni unutra inniblant' PREP међу (нечим) k medu (nečim) inniblant 2 ADV (av og til) понекад * ponekad 1 innimellom PREP (blant) међу (нечим) * medu (nečim) Han stod skjult innimellom trærne Стајао je скривен међу дрвећем ic Stajao je skriven medu drvećem innimellom 2 ADV (av og til) понекад k ponekad innkal|le -te V позивати || позвати * pozivati || pozvali Han ble innkalt til militærtjeneste Примио je n o 3KB за одслужење војног рока * Primio je poziv za odsluženje vojnog roka innkalling -enf-a сазивање, позив sazivanje, poziv innkasser|e -te V наплаћивати || наплатити * napladvati || naplatiti 1

2

innkjøp

215

å innkassere kontingent наплатити чланаршгу Ar naplatiti članarinu Han kunne innkassere bare ros for lagets seier Убрао je само похвале поводом победе тима * U b r a o je samo pohvale povodom pobjede tima innkjøp -et, pl. - куповина Ar kupovina Vi gjorde et godt innkjop Направили смо добру куповину -Ar Napravili smo dobru kupovinu å gå ut og gjore innkjop ићи y куповину * ići u kupovinu innkjøpspris -en набавна цена, фабричка цена Ar nabavna cijena, tvornička cijena innkjøring -enj-a 1) (det å kjore inn) вожња (унутра) * vožnja (unutra) Innkjøring forbudt! Забрањена вожња! * Zabranjena vožnja! 2) (klargjøring) разрада, припремање Ar razrada, pripremanje innkjøring av en bil разрада аутомобила kr razrada automobila 3) -» innkjørsel mnkjøringsperiod|e -en период разраде * period razrade innkjørsel -en, pl. -sier (колни) прилаз, улаз * (kolni) prilaz, ulaz innkomst -en (sport.) шгљ k cilj innkrev|e -de V утеривати || утерати (дуг), убирати II убрати Ar utjerivati || utjerati (dug), ubirati || ubrati innkvarter|e -te V смештати || сместити * smještati II smjestiti innkvartering -enj-a смештај k smještaj innland -et 1) унутрашњост земље k unutrašnjost zemlje Innlandet er dekket av isbreer У н у т р а ш њ о с т земље je покривена глечерима/леднлцима * Unutrašnjost zemlje pokrivena je ledenjacima 2) (ens eget land) домовина, земља k domovina, zemlja Han har reist mye både i innland og utland Путовао je много и no земљи и no иностранству Ar Putovao je mnogo i u zemlji i u inozemstvu innlandskliraa -et континентална клима k kontinentabia klima innkreving -enj-a убирање (новца) Ar ubiranje (novca) innlate -lot, -latt seg V упуштати ce || утгустити ce —*r_upuštatLse ||-upustiti se - Du bor ikke innlate deg med fremmede He би требало да ступаш у контакт са страним људима * Ne bi trebalo da stupas u kontakt sa stranim ljudima å innlate seg i samtale med noen упустити ce y разговоре ca неким k upustiti se u razgovore s nekim Jeg visste ikke hva jeg innlot meg på Н и с а м знао y шта сам ce упустио k Nisam znao u što sam se upustio innled|e -etj-a V започињати || започети, кренути II покренути * započinjati || započeti, krenuti || pokrenuti å innlede forhandlinger започети разговоре -Ar za-

innløse

početi razgovore å innlede talen med å si започети говор речима k započeti govor riječima å innlede bekjentskap med en упознати ce ca неким k upoznati se s nekim å innlede til diskusjon om et emne дати увод y дискусију -k dati uvod u diskusiju å ta de innledende skritt til en avtale начинити прве кораке ка неком споразуму * učiniti prve korake prema nekom sporazumu innledning -en увод kr uvod innledningsvis AD V y почетку, као почетак k u početku, kao početak innlegg -et, pl. 1) уметак, уложак k umetak, uložak . innlegg i skoene уложак y ципелл * uložak u cipeli en mahognyplate med innlegg av elfenben плоча од махагонија ca уметком/интарзијом од слонове кости к ploča od mahagonija s intarzijora od slonovače 2) (bidrag) прилог, чланак Ar prilog, članak Han hadde et innlegg i avisen Објавио je чланак y новннама k Objavio je članak u novinama å holde et innlegg учествовати прилогом y дискусију Ar sudjelovati prilogom u diskusiju 3) (pasning) добацивање (лопте) Ar dobacivanje (lopte) Han skåret på et fint innlegg Постигао je гол д о б р о убаченом лоптом Ar Postigao je gol dobro ubačenom loptom innlegge -la, -lagt V 1) сместити, отправити (y болницу) k smjestiti, otpraviti (u bolnicu) Hm ble innlagt på sykehus i går Јуче cy je сместиди y болницу k Jučer su je smjestili u bolnicu å innlegge noen til observasjon послати y болницу ради испитивања -A- poslati u bolnicu radi ispitivanja 2) (installere) уводити || увести, инсталирати -Ar uvoditi II uvesti, instalirati Huset har innlagt vann У кућу je уведена вода kr U kuću je uvedena voda innleggels|e -en смештање y болницу k smještanje u bolnicu innleggessål|e -enj-a уложак за ципеле Ar uložak za cipele innlemm|e -etj-a V припојавати || припојити, cnaјати II спојити, укључивати || укључити * pripojavatni pripojiti," špajati || spojiti, ukijučivati-||uključiti innlemmels|e -en спајање, укључивање, присаједињење Ar spajanje, uključivanje innlevelsje -en ужнвљавање k uživljavanje innlysende A јасно, очигледно * jasno, očigledno Det er innlysende at jeg har rett Јасно je да с а м y праву Ar Jasno je da sam u pravu innløp -et, pl. - улаз, прилаз, приступ * ulaz, prilaz, pristup Innløpet til havnen var meget trangt Улаз y луку je био јако узак -Ar Ulaz u luku bio je j a k o uzak innløs|e -te V искупљивати || искупити, откупљивати (I откупити -Ar iskupljivati || iskupiti, otkupljivati II otkupiti

innmari

216

Han klarte ikke å innlåse urei igjen Није успео да откупи сат * Nije uspio da otkupi sat å innlese en sjekk извршити наплату чека * na­ platiti ček innmari ADV (fam.) ужасно, грозно * grozno, užasno Det gjorde innmari vondt Ужасно je болело * Grozno je boljelo innmark -enj-a зиратна земља, обрадиво земљиште -Ar obradivo zemljište innmarsj -en улазак, улажење * ulazak, ulaženje innmat -en 1) изнутрице Ar iznutrice 2) (innhold) садржина * sadržina Innmaten i boken holder på å falle ut Књига ce распада k Knjiga se raspada innmelding -enj-a упис, учлањивање * upis, učlanjivanje innmelding i et idrettslag упис y спортски клуб Ar upis u sportski kl ub innmeldingsblankett -en шема за упис * shema za upis innom PREP, ADVycnyr, узгред * usput, uzgred å gåjsejstikke innom навраћати || навратити свраћати || свратити -Ar navraćati || navratiti svraćati || svratiti Han ser innom sine foreldre hver uke Сваке недеље свраћа до својих роднтеља * Svakog tjedna svraća do svojih roditelja Jeg stikker innom i morgen Свратићу сутра Ar Svratit ću sutra Båten går ikke innom det stedet Брод не свраћа y то место. Б р о д не пристаје у т о м месту * Brod ne svraća u to mjesto. Brod ne pristaje u tom mjestu Etter artium var han innom selgeryrket После матуре je радио неко време као продавац к Poslije mature je radio neko vrijeme kao prodavač Han var innom kontoret som snarest Свратио je на брзину y канцеларију k Svratio je na brzinu u ured innover PREP, ADV ка. према, преко, y * k(a), prema, preko, u Bolgene slo innover mot stranden Таласи cy плавили обалу Ar Valovi su plavili obalu Skal vi spasere innover mot sentrum? Хоћемо ли да ce прошетамо ка центру Ас Hoćemo li se prošetati do centra Skipet skal lenger innover i fjorden Б р о д залази дубље y фјорд * Brod zalazi dublje u fjord innpakning -en 1) OMOT, амбалажа k omot, ambalaža 2) (det å pakke inn) паковање k pakiranje innpakningspapir -et хартија/папир за паковање k papir za pakiranje innpass -et приступ * pristup å få/vinne innpass бити примљен/прихваћен, продрети * biti primljen/prihvaćen, prodrijeti De nye ideene vant hurtig innpass Н о в е идеје cy брзо продрле -Ar Nove ideje brzo su prodrle innprent|e -etj-a V ставити на ум, утувити Ar staviti na um, utuviti Han innprentet seg disse reglene Дубро je утувио

innrømme

ова правила. Добро je научио ова правила * Dobro je utuvio ova pravila. Dobro je naučio ova pravila Han innprentet ham forsiktighet Утувио му je y главу опрезност kr Utuvio mu je u glavu opreznost innpå PREP близу (нечега) Ar blizu (nečega) å stå innpå hverandre стајати збијено -Ar stajati zbijeno å hale'innpå noen сустизати некога * sustizati nekoga Sett deg lenger innpå benken Седни м а л о даље на клупу ir Sjedni malo dalje na klupu innpå ADV OKO, приближно, скоро k: oko, približno, skoro Det koster innpå .50 kr To кошта скоро 50 круна * To stoji skoro 50 kruna innpasb'ten -/, ine A досадан, упоран -Ar dosadan, uporan Han er svært innpåsliten Јако je досадан -Ar Jako je dosadan innred|e -etj-a V намештати || наместити, сређивати II средити, уређивати || уредити, опремати || опремити к namještati || namjestiti, sređivati || srediti, uredivati || urediti, opremati || opremiti et luksuriøst innredet værelse луксузно намештена соба * luksuzno namještena soba Huset skal innredes til kontorer Кућу ће преуредити у канцеларијски простор -Ar Kuću će preurediti u uredski prostor innredning -en опремање, опрема, уређење kr opremanje, oprema, uredenje Stuen hadde en pen innredning Дневна соба je била лепо опремљена * Dnevna soba bila je lijepo opremljena innreis|e -en улазак/улаз y земљу, долазак * ulazak/ulaz u zemlju, dolazak Ved innreisen i landet ble passene kontrollert При уласку y земљу контролисали cy пасоше -Ar Pri ulasku u zemlju kontrolirali su pasoše innreisetillatels|e -en улазна виза k ulazna viza innretning -en справа, конструкција, направа k sprava, konstrukcija, naprava innrett|e -etj-a V прилагођавати || прилагодити, сређивати || средити, намештати || наместити, удешавати || удесити, подешавати || подесити к prilagodavati || prilagoditi, sređivati || srediti, namještati || namjestiti, udešavati || udesiti, podešavati || podesiti å innrette seg etter noe прилагодити ce нечему Ar prilagoditi se nečemu Kjøkkenet er praktisk innredet Кухиња je практично сређена k Kuhinja je praktično sredena å innrette seg fornuftig средити ce паметно k sre­ diti se pametno å være slik innrettet бити тако створен/направљен/подешен kr biti tako stvoren/napravljen/podešen å innrette seg på noe припремити ce на нешто k pripremiti se na nešto innrømm|e -etj-a -romte V 1) давати || дати, дозвољавати || дозволити, одобравати || одобрити, уступати || уступити * 1

2

innrømmelse

217

davati || dati, dopuštati || dopustiti, odobravati || odobriti, ustupati || ustupiti Jeg innrommer Dem 20% provisjon Ja Вам дајем 2 0 % провизије * Ja Vam dajem 2 0 % provizije å innromme elevene storre frihet дозволити ученлцнма већу слободу Ar dopustiti učenicima veću slobodu 2) (vedgå) признавати || признати Ar priznavati II priznati Jeg innrommer min skyld Признајем своју кривицу -к Priznajem svoju krivicu innrommels|e -en 1) уступак k ustupak å gjore en innrømmelse учинити уступак -A- učiniti ustupak 2) (tilståelse) признање * priznanje innsamling -enj-a сакупљање, прикупљање -k prikupljanje, skupljanje å foreta en innsamling til inntekt for noe скупљати прилоге за нешто к skupljati priloge za nešto innsats -en 1) (ytelse) залагаље, напор, труд, допринос к zalaganje, napor, trud, doprinos Arbeidet krever stor innsats Р а д изискује/захтева велики труд kr Rad traži/zahtijeva veliki trud 2) (sum i spill) улог * ulog å vinne et stort belop på liten innsats д о б и т и велику суму на мали улог * dobiti veliku sumu na raali ulog å gjore noe med livet som innsats ризиковати живот, ставити живот на коцку к reskirati život, staviti život na kocku 3) (del til å sette inn i noe) уметак, уложак Ar umetak, uložak innsatsviljle -en жеља за залагањем, прегор к želja za zalaganjem, prijegor innsatt -e A 1) смештен k smešten penger som er innsatt i banken новац који je уложен y банци * novac koji je uložen u banci innsatte tenner вештачки зуби k umjetni zubi 2) (subst.) en innsatt затвореник k zatvorenik innse -så, -sett V увиђати || увидети, схватати || схватити k uviđati || uvidjeti, shvaćati || shvatiti å innse nødvendigheten av noe схватити нужност нечега * shvatiti nužnost nečega innsender -en, pl. -e читалац који шаље писмо новинама * čitatelj koji šalje pismo novinama —Innsenderen-onsket å være anonym Ч и т а л а ц je хтео да остане анониман * Čitatelj je htio ostati anoniman innsid|e -enj-a унутарња страна (нечега) k unutarnja strana (nečega) å kjenne noe fra innsiden п.ознавати нешто темељито * poznavati nešto temeljito innsikt -en разумевање, увид, сазнање * razumijevanje, uvid, spoznaja å ha teknisk innsikt разумети ce y технику k ra­ zumjeti se u tehniku å skaffe seg innsikt i noe упознати ce ca нечим * upoznati se s nečim innsjø -en језеро * jezero innskjerp|e -etj-a Кизричито нагласити, строго на-

innstille

ложити, подвући * izričito naglasiti, strogo naložiti, potcrtati å irmskjerpe forsiktighet изричито нагласити опрезност * izričito naglasiti oprezndst å innskjerpe betydningen av noe изричито нагласити важност нечега к izričito naglasiti važnost nečega innskrenk|e -etj-a V ограничавати || ограничити, смањивати || смаљити k ograničavati || ograniciti, smanjivati || smanjiti Bedriften måtte innskrenke Предузеће je м о р а л о да смањи производњу к Poduzeće je moralo smanjiti proizvodnju å innskrenke sitt personlige forbruk смањити своје лигчне трошкове к smanjiti svoje osobne troškove å være innskrenket бити глуп * biti glup Han innskrenket seg til å si dette Ограничио ce само на то. Рекао je с а м о то * Ograničio se samo na to. Rekao je samo to innskudd -et, pl. 1) (bank-) улог, уштеђевина kr ulog, ušteđevina Han tok ut hele innskuddet И з в а д и о je целу уштеђевину k Podigao je cijelu ušteđevinu 2) (for leilighet) удео, учешће * udio, učešće Han måtte betale 50.000 kr. i innskudd M o p a o je платити 50.000 кр. као учешће за стан * M o r a o je platiti 50.000 kr. kao učešće za stan 3) (tilføyelse) уметак k umetak innskuddsleilighet -en стан за који ce плаћа учешће, стан ca учешћем к stan za koji se plaća učešce, stan s učeščem innskytels|e -en тренутна идеја, помисао, импулс * trenutna ideja, pomisao, impuls å folge plutselige innskytelser повести ce за тренутним идејама Ar povesti se za trenutnim idejama innskyter -en, pl. -e улагач Ar ulagač innslag -et, pl. - прилог, елеменат, део, појава * prilog, element, dio, pojava det mongolske innslaget i den russiske befolkningen монголски елеменат y руском становнишсву * mongolski element u ruskom stanovništvu et fargerikt innslag i gatebildet ведра појава на уллци Ar vedra pojava na ulici et morsomt innslag i programmet забавна тачка y програму Ar zabavna točka u programu innsnevr|e -etj-a V сужавати || сузити Ar sužavati || suziti et innsnevret syn på saken уско гледање на ствар : Ar usko gledanje na stvar — innsnevring -enj-a сужеа>е Ar suženje innspurt -en (sport.) завршни напор y трци Ar završni napor u trci innspilling -enj-a снимање -Ar snimanje innstendig -e A озбиљан, интензиван Ar ozbiljan, intenzivan en innstendig bonn озбиљна м о л б а Ar ozbiljna molba innstil|Ie -te V 1) (om apparater) подешавати || подесити, намештати I) наместити, регулисати Ar namještati || namjestiti, regulirati å innstille et fotoapparat подесити фотоапарат Ar namjestiti fotoaparat

innstilling

218

2) (stanse) прехидати || прекинути, укндати || укинути, заустављати || зауставити * prekidati II prekinuti, ukidati || ukinuti, zaustavljati || zaustaviti å innstille flyvningene укинути летове * ukinuti letove å innstille utbetalingen зауставити исплату ic zaustaviti isplatu 3) (foreslå) предлагати || предложити * predlagati I) predložiti å være innstilt til en forfremmelse битн предложен за унапређење -к biti predložen za unapređenje å innstille et forslag til vedtak изнети предлог на усвајање ic inijeti prijedlog na usvajanje 4) (være innstilt på) бити спреман, бити припремљен на -к biti spreman, biti pripremljen na Jeg er innstilt på å gjore det Спреман сам да то учиним ic Spreman sam da to učinim 5) en konservativt innstilt avis конзервативне новнне, десничарске новине * konzervativne novine, desničarske novine å være velvillig innstilt бити наклоњен ic biti naklonjen innstilling -en\-a O (regulering) подешавање, намештање, peryлисање -k namještanje, reguliranje feil innstilling av et apparat погрешно подешен апарат * pogrešno podešen aparat 2) (holdning) држање, став * držanje, stav å ha liberal innstilling иматн лнбералан став ic imati liberalan stav 3) (opphor) прекид * prekid innstilling av fiendtlighetene прекид непријатељске активности * prekid neprijateljske aktivnosti 4) (forslag) предлог * prijedlog komiteens innstilling предлог одбора ic prijedlog odbora innstramm|e -etf-a V ограничаватн || ограшгчити, увести рестрикције, сужавати || сузити * ograničavati || ograničiti, uvesti restrikcije, sužavati || suziti å innstramme lånevilkårene пооштритн услове за дрбијање зајма, пооштрити кредитне услове * pooštriti uyjete za dobijanje zajma, pooštriti kreditne uyjete innstramming -enf-a ограничење, сужавање ic ograničenje, sužavanje innsyn -et увид k uvid innta -tok-,-tati V 1) (erobre) заузимати || заузети, окупирати * zauzimati || zauzeti, okupirati Byen ble inntatt av fienden Непријатељ je заузео град Neprijatelj je zauzeo grad 2) (besette) заузимати || заузети * zauzimati || zauzeti Gjestene inntok sine plasser Гости зу заузели своја места ir Gosti su zauzeli svoja mjesta å innta en fiendtlig holdning заузети непријатељски став zauzeti neprijateljski stav 3) (ansette) запошљавати || запослити * zapošljavati || zaposliti å innta nye arbeidere запослити нове раднике k zaposliti nove radnike

inntreffe

4) (ta med) уносити || унети, додавати || додати k unositi II unijeti, dodavati || dodati å innta nye bestemmelser i loven унети нове одредбе у закон * unijeti nove odredbe u zakon 5) (spise) јести * jesti å innta et måltid јести оброк k jesti obrok inntagende A љубак, шармантан k ljubak, šarmantan inntatt -e A заљубљен k zaljubljen å være.inntatt i noen бити заљубљен y некога * biti zaljubljen u nekoga inntak -et, pl. - пријем, примање k prijem, primanje inntak av varer пријем робе k prijem robe inntak av flyktninger примање избеглица k pri­ manje izbjeglica inntak av nye studenter пријем нових студената k prijem novih studenata inntekt -enf-a 1) приход, доходак * prihod, dohodak en årlig inntekt på 100.000 kr годишњи приход од 100.000 круна • godišnji prihod od 100.000 kruna fast inntekt стални приходи k stalni prihodi 2) (nytte) корист * korist å gjore noe til inntekt for noen/noe чинити нешто y корист некога/нечега ic raditi nešto u korist nekoga/nečega å ta noe til inntekt for seg схватити нешто y своју корист * shvatiti nešto u svoju korist inntektsskatt -en порез на приход * porez na prihod inntektsoppgave -enf-a преглед прихода * pregled prihoda inntektsoppgjør -et, pl. • договарање (послодаваца и радника) о платама * dogovaranje (poslodavaса i radnika) о plaćama inntektsår -et, pl. - година y којој je стицан приход godina u kojoj je stijecan prihod 1 inntil PREP до (нечега), к(а) (нечему) k do (nečega), k(a) (nečemu) Han lente seg inntil veggen Наслонио ce на зид k Naslonio se na zid inntil videre до даљег ir do daljnjeg inntil i dag до данас * do danas inntil da до тада * do tada inntil nylig доскора, до недавно k doskora, donedavno inntil for noen få år siden до npe неколико година do pred nekoliko godina 2 inntil KONJ док (не) • dok (ne) Inntil du får el sted å bo, kan du være her Д о к не нађеш место за становање, можеш бити овде * Dok ne nađeš mjesto za stanovanje, možes biti ovdje inntog -et, pl. - улазак, долазак * ulazak, dolazak å holde hoytidelig inntog i byen Свечано ући y град svečano ući u grad inntre -trådte, -trådt V настајати || настати, наступатн II наступити * nastajati || nastati, nastupati II nastupiti Det har inntrådt en krise Настала je криза * Nastala je kriza inntrene -traff, -truffet V наступати || наступити, дешавати ce || десити ce, д о г а ђ а т и ce || догодити ce nastupati || nastupiti, dešavati se || desiti se,

inntrengende

219

dogadati se || dogoditi se Doden inntraff momentant С м р т je наступила тренутно * Smrt je nastupila trenutno på grunn av inntrufne omstendigheter због насталих прилика * zbog nastalih prilika Ulykken inntraff ved forbikjøring Несрећа ce десила приликом претицања -k Nesreća se dogodila prilikom pretjecanja inntrengende A продиран (дубоко y душу), убедљив, молећив -к prodiran (duboko u dušu), uvjerljiv, molećiv å be inntrengende om noe замолити нешто из душе * zamoliti nešto iz diiše inntrenger -en, pl. -e 1) наметљивац, уљез * nametljivac, uljez 2) (erobrer) упадач * upadač inntrykk -et утисак * dojam, utisak å få et inntrykk av noen стећи утисак o некоме * steći dojam o nekome å gi inntrykk av давати/дати утисак * davati/dati utisak Det gjorde dypt inntrykk på oss To je оставило дубок утисак на нас * To je ostavilo dubok do­ jam na nas innunder PREP под (нечим) * pod (nečim) innvandrfe -etf-a V досељавати ce || доселити ce, усељавати ce || уселити ce * doseljavati se || doseliti se, useljavati se || useliti se innvandrer -en, pl. -e досељеник, усељеник * doseljenik, useljenik innvandring -enj-a досељење, усељење, имиграција * doseljenje, useljenje, imigracija innvandringsstopp -en забрана доласка нових досељеника * zabrana do laska novih doseljenika innvend|e -te V ставити примедбу, приговарати || прнговорити, замерати || замерити * staviti primjedbu, prigovarati || prigovoriti, zamjerati || zamjeriti Hvem har noe å innvende mot forslaget? И м а ли неко замерке на предлог? ~к Ima li netko zamjerke na prijedlog? innvending -enj-a примедба, замерка, приговор * primjedba, zamjerka, prigovor å gjore en invending mot noe ставити примедбу на нешто * staviti primjedbu na nešto innvendig -e A унутарњи, унутрашњн * unutrašnji, unutaraji ; innvendig arbeid р а д под кровом * rad pod krovOm Han skalv innvendig Дрхтао je y себи * D r h t a o je u sebi å le innvendig смејати ce y себи * smijati se u sebi Huset skal males innvendig og utvendig Кућу ће бојити и споља и изнутра * Kuću će bojiti i iznutra i izvana innvi I e -etj-aj-ddej innvigde V 1) (rei) посвећиватн || посветити * posvećivati II posvetiti 2) (åpne) свечано отворити * svečano otvoriti 3) (betro) поверавати || поверити -k povjeravati II povjeriti å innvie noen i sine planer поверити.некоме своје планове k povjeriti nekome svoje planove

inspisere

innviels|e -en 1) (rei.) посвећење -k posvećenje 2) (åpning) отварање * otvaranje innviklet -e A замршен, запетљан, компликован * zamršen, zapetljan, kompliciran å gjore noe innviklet комшгаковати, запетљати * komplicirati, zapetljati innvilg|e -etj-a V одобравати || одобрити, додељивати II доделити * odobravati || odobriti, dodjeljivati I) dodijeliti Søknaden ble innvilget Молба je одобрена * Molba je odobrena Han fikk innvilget permisjon på et år Добио je одсуство од годину дана k Dobio je dopust od godinu dana innvirkning -en дејство. дејствовање, утицај k djelovanje, utjecaj å få innvirkning på noe утицати на нешто * utjecati na nešto innvoller pl. утроба k utroba å ta ut innvollene извадити утробу * izvaditi utrobu innvollsorm -en (zool.) паразит унутарњих органа k parazit unutrašnjih organa innvortes A унутар тела k unutar tijela medisin til innvortes bruk лек који ce пије * lijek koji se pije insekt -et, pl. -j-er инсекат, кукац, буба k kukac, insekt insektetende A бубоједни, који једу бубе к koji jedu insekte insektmiddel -et, pl. -midler средство против инсеката * sredstvo protiv insekata insinuer|e -te V инсинуирати, злобно натукнути ^ insinuirati, zlobno natuknuti insister|e -te V инсистирати, захтевати, настојати k insistirati, zahtijevati, nastojati å insistere på noe инсистирати на нечему k: insisti­ rati na nečemu Jeg insisterer på å bli med Захтевам да пођем и ja * Zahtijevam da pođem i ja Hun insisterer på at det er sant Она остаје при т о м е да je то истина к Ona ostaje pri tome da je to istina insolvent -e A инсолвентан k insolventan inspeksjon -en шзспекција k inspekcija å foreta en inspeksjon вршити инспекцију k vršiti inspekciju inspektør -en инспектор •*• inspektof inspirasjon -en инспирација, надахнуће * nadahnuće, inspiracija inspirasjpnskildle -en извор инспирације k izvor inspiracije inspirer|e -te V инспирисати, надахњивати || надахнути * inspirirati, nadahnjivati || nadahnuti et inspirerende miljo стимулативна средина k stimulativna sredina inspiser|e -te V 1) прегледати, испитивати || испитати, вршити II извршити инспекцију ~к pregledati, ispitivati || ispitati, vršiti || izvršiti inspekciju 2) вршити II извршити смотру * vršiti || izvršiti smotru

installasjon

220

installasjon -en 1) (det å installere) увођење * uvođenje 2) (anlegg) уређај * uredaj de elektriske installasjoner електрични уређаји * električni uređaji installerte -te V 1) (anbringe) смештати || сместити ~k smještati II smjestiti å installere seg i en leilighet сместити ce y стан * smjestiti se u stan 2) (montere) инсталирати, уводнти || увести * instalirati, uyoditi || uvesti å installere telefon увести телефон * uvesti telefon instans -en 1) (jur.) надлежнн орган, инстанција, инстанца * nadležni organ, instanca 2) (fig.) степен -k stupanj i for ste instans првенствено, превасходно, прво •k ponajprije, prvenstveno, prvo */ siste instans на крају крајева * na kraju krajeva instinkt -et, pl. -j-er инстинкт * instinkt institusjon -en 1) установа, институција * ustanova, institucija de offentlige institusjoner јавне установе * javne ustanove 2) (anstalt) д о м * dom en institusjon for unge lovbrytere д о м за »младе преступнике * dom za mlade prestupnike institutt -et, pl. -j-er 1) Јгнститут, завод * institut. zavod Norsk utenrikspolitisk institutt Норвешки ннститут за међународну политику * Norveški insti­ tut za međunarodnu politiku fysikalsk institutt институт за физикалну терапнју и рехабилитацију ~к institut za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju meteorologisk institutt метеоролошки з а в о д * meteorološki zavod 2) (ved universitetet) одсек -k odsjek slavisk institutt одсек за славистику -k odsjek za slavistiku instruer|e -te V инструисати, упућивати || упутити, обучавати || обучити * instruirati, upućivati || uputiti, obučavati || obučiti å instruere noen i noe упутити некога y употребу нечега * uputiti nekoga u upotrebu nečega å instruere i bruken av nye maskiner обучити некога y руковању новим м а ш и н а м а * obučiti neko­ ga u nikovanju novim strojevima instruktør -en инструктор * instruktor instruks -en 1) (ordre) директива, инструкција, упутство * uputa, direktiva, instrukcija å folge regjeringens instrukser следити владине ' директиве * slijediti vladine direktive 2) (reglement) правилник * pravilnik instruks for stillingen правилник за радно место • pravilnik za radno mjesto instruksjon -en поучавање, обучавање, инструкциje k poučavanje, obučavanje, instrukcija å gi instruksjon обучавати * obučavati instrument -et, pl. -/-er

interiør

1) (redskap) инструменат, средство, справа * sredstvo, instrument, sprava • å fly på instrumentene летети no инструментима k letjeti po instrumentima å bruke noen som instrument употребити некога као средство к upotrijebiti nekoga kao sredstvo 2) (mus.) (музички) инструменат ~k (muzički) instrument, glazbalo insulin -et (med.) инсулин * inzulin insulinsjokk -et, pl. - инсулиноси шок k inzulinski šok integrer|e -te V интегрисати, уклапати || уклопити * uklapati || uklopiti, integrirati intellekt -et интелект, памет, ум * pamet, um, intelekt intellektuell -elt, -e A интелектуалан, уман + uman, intelektualan intellektuell virksomhet интелектуална делатност •Ar intelektualna djelatnost intelligens -en интелигенција * inteligencija intelligent -e A интелигентан, паметан -k inteligentan, pametan intens -e A интензиван, снажан, јак k intenzivan, s n a ž a n , j a k intens spenning јака напетост * jaka napetost Å fole et intenst hat mot noen осећати дубоку мржњу према некоме * osjećati duboku mržnju prema nekomu intensitet -en интензитет, јачина к jačina, intenzitet intensjon -en намера k namjera interessant [-sang] -e A занимљив, интересантан * zanimljiv, interesantan interess|e -en 1) интересовање, пажња k zanimanje, interes, pažnja A vekke interesse побудити интересовање k pobuditi zanimanje A holde interessen ved like одржаватн пажљу/интересовање k održavati pažnju/zanimanje spørsmålet er uten interesse питање није заниМ Ј Б И В О k pitanje nije zanimljivo å dyrke sine interesser неговати своје интересовања к njegovati svoje interese A miste interessen for noen изгубити интересовање за неког к izgubiti interes za nekog 2) (fordel) интерес korist, interes Det er i hans interesse To je y његовом интересу ~k To je u njegovom interesu A ivareta noens interesser чувати нечије интересе k čuvati nečije interese A handle i felles interesse делати y заједничку корист -k raditi u zajedničkom interesu interesser|e -te V 1) интересовати, занимати * zanimati, interesirati Det interesserer meg To ме занима To me zanima Alle interesserte kan komme Сви заинтересовани могу да дођу Svi zainterisirani mogu doći 2) å være interessert i noe интересовати ce за нешто * interesirati se za nešto interiør -et, pl. -j-er интеријер, унутрашњост * unutrašnjost, interijer

interjeksjon

221

moderne interiorer модерни интеријери * moderni interijeri interjeksjon -en (gram.) узвик * usklik, uzvik intern -/. -e A интерни, унутрашњи, унутарњи * interni, unutrašnji, unutarnji interne dro/teiser интерне дискусије Ar interne diskusije interne anliggender унутрашље ствари * unutrašnje stvari internasjonal -t, -é A међународни, интернационалан * medunarodni, internacionalan internat -et, pl. -j-er и н т е р н а т * internat interner|e -te V интернирати * internirati interneringsfang|e -en интернирац * internirac intervener|e -te V интервенисати, || умешати ce • intervenirati, || umješali se intervju -et, pl. -j-er интервју * intervju intervju|e -etj-a V интервјуисати k intervjuirati 1 intet -et ништавило * ništavilo intet PRON ништа k nista intetanende A не слутећи, који ншита не сумња * ne sluteći, koji ništa ne sumnja intetkjønn -et (gram.) средњи р о д k srednji rod intetsigende A бесадржајан, безначајан, који ништа не говори * besadržajan, beznačajan, koji ništa ne govori intim -/. -e A интиман, присан k prisan, intiman å stå i intim kontakt med noen имати присне одноce ca неким kr imati prisne odnose s nekim intolerans|e -en нетрпељивост, нетолеранција k netrpeljivost, netolerancija intolerant -e A нетолерантан, нетрпељив * netrpeljiv, netolerantan intonasjon -en интонација k intonacija intrjg|e -en интрига, сплетка k intriga, spletka introduksjon -en 1) (presentasjon) представљање, упознавање k predstavljanje, upoznavanje 2) (innføring) увод * uvod 3) (det å innfore) увођење k uvodenje introduksjonsbrev -et, pl. - писмо ca препоруком, лрепорука k pismo s preporukom, preporuka introduksjonstilbud -et, pl. - цена којом ce нова роба нуди кутшу * cijena kojom se nova roba nudi kupcu introduser|e -te V 1) представљати || представнти, упознавати || упознати * predstavljati || predstaviti, upoznavati irupoziiafi — — • — å introdusere noen for noen представити некога некоме, упознати некога ca неким к predstaviti nekoga nekome, upoznati nekoga s nekim 2) (innfore) уводити || увести * uvoditi || uvesti å introdusere en ny vare på markedet представити/ увести нову робу на тржиште * predstaviti/uvesti novu robu na tržište invader|e -te К з а у з и м а т и || заузетн, упадати || упасти у -к zauzimati || zauzeti, upadati || upasti u å invadere et land упасти y земљу * upasti u zemlju invalid -e A инвалид * invalid krigsinvalid ратни инвалид * ratni .invalid invalidepensjon -en инвалидска пензија, инвалид2

ss

нина к invalidska mirovina, invalidnina invasjon -en инвазнја, упад, најезда Ar upad, invaziја, najezda inventar -et, pl. -j-er намештај, предмети покућства, опрема * pokućstvo, inventar, predmeti kućanstva, oprema fast inventar стална опрема * stalna oprema invester|e -te V улагати || уложити, инвестирати * ulagati |j uložiti, investirati å innvestere i nye maskiner инвестирати y нове машине k ulagati u nove strojeve investering -enj-a инвестиција * investicija investeringsavgift -enj-a порез на ннвестнције k po­ rez na investicije invitasjon -en 1) позив * poziv å avslå en invitasjon одбити позив k odbiti poziv 2) (trykt invitasjon) позивница k pozivnica inviter|e -te V позивати || позвати k pozivati || pozvati Jeg ble ikke invitert Нисам био позван * Nisam bio pozvan å invitere ut изводити || извести k izvoditi || izvesti invitt -en позив * poziv ir|e -en И р а ц (м.), Иркиња (ф.) к Irac (m,), Irkinja irettesette -satte, -satt V опомин>ати || опоменути, карати * opominjati || opomenuti irettesettels|e -en опомена * opomena Irland (geogr.) Ирска k Irska ironi -en иронија k ironija skjebnens ironi иронија судбине * ironija sudbine ironisk -e A ироничан Ar ironičan irrelevant -e A ирелевантан, небитан, споредан, безначајан * nebitan, irelevantan, sporedan, beznačajan irritabel -t, -ble A 1) (om person) раздражљив -Ar razdražljiv 2) (om organ) преосетљив Ar preosjetljiv irritabel hud преосетљива кожа Ar preosjetljiva koia irritasjon -en иритација, раздраженост, надражење, раздражење Ar razdraženost, iritacija, nadraženost, razdraženost irriterje -te V 1) иритирати, дражити || раздражити Ar iritirati, dražiti || razdražiti Det irriterer halsen To дражи грло Ar To draži grlo 2) (om person) нервнратл, иритирати, једити * nervirati, iritirati Han irriterer meg Он ме нервира Ar On me nervira irriterende A иритирајући, раздражујући, несход а н Ar iritirajući, razdražujući irritert -e A изнервиран, раздражен -к iznerviran, razdražen irsk -e A ирски Ar irski is -en 1) лед k led Isen er ikke trygg Лед није ситуран Ar Led nije siguran *å bryte isen пробити лед Ar probiti led *å våge seg ut på tynn is усудити ce изали на

isbit

222

несигурно тло. усудити ce на танак лед к usuditi se izaći na nesigurno tlo, usuditi se na tanak led *å legge noe på is оставити за касније, одложити до даљег * ostaviti za kasnije, odložiti do daljeg 2) (iskrem) сладолед Ar sladoled isbit -en коцка леда -Ar kocka leda isbjern -en бели/поларни медвед * bijeli/polarni medvjed isbre -en глечер, ледник * ledenjak isende A леден * leden isfjell -et, pl. - ледени брег * ledeni brijeg isflak -et, pl. - ледена санта * santa leda ishavsfangst -en л о в y архтичким водама * lov u arhtičkim vodama ishockey [-håkki] -en хокеј на леду * hokej na ledu isj INT уф, иш * uf isjias -en (med.) ишијас * išijas iskak|e -enj-a колач ca сладоледом Ar kolač sa sladoledom iskald -e A леден * leden Han var iskald på hendene Руке cy му биле ледене k Ruke su mu bile ledene iskrem -en сладолед k sladoled islam 5 ислам * islam islamittisk -e = islamsk A исламски * islamski Island (geogr.) Исланд * Island islending -en Исланђанин (м.), Исланђанка (ф.) -Ar Islanđanin (m.), Islanđanka (f.) isolasjon -en 1) (avstengning) изолација, усамљеност Ar izola­ cija, usamljenost å bryte isolasjonen прекинути/разбити изолацију k prekinuti/razbiti izolaciju 2) (fys.) изолација k izolacija varmeisolasjon топлотна изолација -Ar toplotna izolacija isolasjonsbånd -et, pl. - трака/пантљика за изолациjy * izolacijska tråka isolasjonsmateriale -et изолациони материјал "Ar izolacijski materijal isoler|e -te V изоловати k izolirati isolering -enj-a изолација -Ar izolacija ispinn|e -en сладолед на штапићу * sladoled na štapiću Israel (geogr.) Израел k Izrael Israeler -en, pl. -e Израелац (м.), Израелка (ф.) * Izraelac (m.), Izraelka (f.) israelsk -e A израелски * izraelski - iss|e -en теме A- tjeme istapp -en ледентда k ledena siga/svijeca, ledeni mosur i stand ADV 1) (i orden) исправан * ispravan Klokken er ikke i stand C a r није исправан * Sat nije ispravan 2) å vare i stand til å gjore noe имати могућности да ce нешто учини, бити у стању да се нешто учини -Ar imati mogućnosti da se nešto učini, biti u stanju nešto učiniti

iøyenfallende

3) å stelle i stand noe прилремати || припремити, спремати || спремити нешто * pripremati || pripremiti, spremati || spremiti nešto isteden=i stedet ADV уместо тога, већ * umjesto toga, već Han fikk ikke penger, men fikk mat i stedet Није добио новац, већ храну Ar Nije dobio novac, već hranu istedenfor=i stedet for PREP уместо (нечега), наместо ^нечега) к umjesto (nečega) Jeg kan gå istedenfor deg Могу да идем уместо тебе к Mogu ići umjesto tebe istem|me -te V || запеватн -Ar || zapjevati istid -enj-a ледено доба * Iedeno doba i stykker-+stykker i stå-* stå især ADV 1) (særlig) поготову -Ar pogotovu Det er kaldt i Norge, især om vinteren Хладно je y Норвешкој, поготову зими Ar Hladno je u Norveškoj, pogotovu zimi 2) hver især свако понаособ -Ar svatko posebno i søvne-»sovne i så fall ADV y TOM случају Ar u tom slučaju Italia (geogr.) Италија Ar Italija italiener -en, pl. -e Италијан (м.), Италијанка (ф.) Ar Talijan (m.), Talijanka (f.) italiensk -e A италијански k talijanski ivareta -tok, -tatt V чувати || сачувати * čuvati || sačuvati å ivareta noens interesser чувати нечије интересе Ar čuvati necije interese iver -en ревност, усрдност, ентузијазам, полет, елан Ar revnost, usrdnost, entuzijazam, polet, elan å kaste seg over arbeidet med stor iver бацити ce на nocao c пуно полета -Ar dati se na posao s puno poleta iverksette -satte, -satt V спроводити || спровести y дело k provoditi || provesti u djelo Planen skal iverksettes så fort som mulig План ће бити спроведен у дело што npe Ar Plan će biti proveden u djelo sto prije ivrig -e A ревностан, предузимљив, полетан, енергичан, пун елана, ватрен Ar revan, poletan, poduzetan, energičan, pun elana, vatren å være for ivrig i tjenesten бити сувише ревностан y служби Ar biti previše revan u službi å være enAvrig forkjemper for /гое.ватрено ce бори- _ ти за нешто Ar biti vatreni pobornik nečega en ivrig samtale жив разговор Ar živ razgovor å være ivrig etter noe јако желети нешто Ar j a k o željeti neŠto iøyenfallende A упадљив, уочљив -Ar upadan, upadljiv, uočljiv en iøyenfallende kjole упадљива хаљина -Ar upadna haljina en iøyenfallende plakat уочљив плакат -Ar uočljiv plakat

223

ja

jamvekt

J ja f NT 1) да, јест(е) * da Er du frisk? - Ja Јеси ли здрав? - Јесам -к Jesi li zdrav? - Jesam å svare ja одговорити потврдно * odgovoriti potvrdno 2) (innrammende) па да k pa da Ja, det har du rett i Па да, y праву си -k Pa da, u pravu si 3) (uttrykk for tvil) na * pa Hvordan blir været ? - Ja, det er ikke godt å si Какво ће бнти време? - Па, то није лако рећи * Kakvo će biti vrijeme? - Pa. to nije lako reci Ja, farvel da Па з б о г о м * Pa zbogora Jaja Па нека. Нека, нека * Pa neka. Neka, neka 4) (mellom to ledd) чак * čak Det ventes mange hundre, ja over tusen mennesker Очекује ce више стотина људи, чак витие од хиљаду * Očekuje se više stotina ljudi, čak više od tisuću Han var sint, ja rasende Био je љут, чак бесан k Bio je ljut, čak bijesan jafs -en/-et, pl. -j-er залогај * zalogaj / en jafs y једном залогају, једним потезом * u jednom zalogaju, jednim potezom jag -et журба, трка, јурњава k žurba, trka, jurajava Hele dagen gikk i et eneste jag Ц е о дан je п р о ш а о y јурњави -k Cijeli d a n je prošao u jurnjavi jag|e -etj-aj-de V 1) (%åpå jakt) ловитн * loviti 2) (forfølge) гонити, терати * goniti, tjerati å jage vilt терати/ловити/гонити дивљач -Atjerati/loviti/goniti divljač å jage bort/vekk терати || отерати, || разгонити * tjerati II otjerati, || razgoniti De jaget fienden på flukt Натерали cy непријатед>а y бекство k Natjerali su neprijatelja u bijeg 3) (haste) јурити || јурнути * juriti || jurauti å jage avsted јурити * juriti å jage fra det ene til det andre јурити од једне ствари до друге, расипати ce * juriti od jedne stvari do drage, rasipati se — — å jage opp tempoet повисити темпо * povisiti tempo å jage forbi пројурити * projuriti å jage på журити || пожурити * žuriti || požuriti å jage etter lykken јурити за срећом * juriti za srećom jager -en, pl. -e (mil.) разарач * razarač jagerfly -et, pl. - ловачки авион, ловац -A- lovački avion, lovac jaggu INT (vulg.) б о г а м и , баш, ала * baš, bogami Jaggu er du frekk! Б а ш си безобразан! * Baš si bezobrazan! • Jaha INT да, добро, дабоме * da, dobro, dabome jakk|e -enj-a

1) јакна kr jaka, jakria Hun var kledd i jakke og skjørt Била je обучена y јакну и сукњу k Bila je obučena u jaku i suknju boblejakke спортска пуњена јакна (од синтетике) к sportska punjena jakna (od sintetike) dynejakke јакна пуњена перјем k jakna punjena perjem vindjakke ветровка, виндјакна k vjetrovka, vindjakna 2) (dressjakke) сако * sako Han hadde jakke og slips И м а о je на себи сако и машну -A- Imao je na sebi sako i kravatu å kaste jakken скинути сако, раскомотити ce, (фиг.) засукати рукаве, бадити се на посао * skinuti sako, raskomotiti se, (fig.) zasukati rukave, baciti se na posao jakt -enj-a 1) лов Ar lov å gå på jakt ићи y л о в Ar ići u lov . 2) (forfølgelse) потера, лов k potjera, lov jakt på forbrytere потера за криминалцњма, лов на криминалце к potjera za kriminalcima, lov na kriminalce *å være på jakt etter noe тражити нешто k tražiti nešto 3) (higen) трка (за нечим) rAr trka (za nečim) jaktje -etj-a V ловити Ar loviti å jakte etter noe тражити/ловитн нешто, јурити за нечим -A- tražiti/loviti nešto, juriti za nečim jakthund -en ловачки пас * lovački pas jaktrett -en дозвола за л о в -Ar dozvola za lov jaktterreng -et, pl. - ловнште ~k lovište jamfer|e jevnføre jammen ADV заиста, баш k zaista, baš Det var jammen godt du kom Б а ш je д о б р о ш т о си д о ш а о -A- Baš je dobro što si došao jamn-* jevn jammer -en лелек, јадиковање, кукњава * jadikovanje, lelek jamr|e -etj-a (seg) V 1) (klynke) јаукати * jaukati Desårede jamret seg Рањеници cy јаукали-А; R a " njenici su jaukali å jamre av smerte јаукати од болова -A- jaukati od bolova 2) (beklage seg) кукати * kukati Han jamret seg bestandig Стално je кукао на нешто/због нечега Ar Stalno je kukao na nešto/ zbog nečega jamsides ADV један поред другога, упоредо, паралелно -A- jedan pored drugoga, usporedno, рагаlelno De lop over mål jamsides Претрчали cy преко циља упоредо * Pretrčali su preko cilja uspo­ redno jamvekt -en равнотежа -A- ravnoteža

janitsjarorkester

224

janitsjarorkester -etj-trel, pl. -tre блех оркестар * limena glazba januar -en јаунар * siječanj, januar japaner -en, pl. -e Јапанац (м.), Јапанка (ф.) -к Japanac (m.), Japanka (f.) japansk -e A јапански * japanski japp -en млади каријернста * mladi karijerist jaså ADV je ли, зар, заиста, a тако * je li, zar, zaista, a tako Jaså gitt! Ma, немој! * M a , nemoj! jatt|e -et/-a V повлађивати (некоме), говорити некоме по вољн * povladivati (nekome), govoriti nekome po volji Han bare jatter med uten å tenke Он само повлађуje другима, a не размишља сам * On samo роvlađuje drugima, a ne razmišlja sam ja vel ADV добро, y реду * dobro, u redu Du kommer i morgen? - Javel, jeg skal komme Доћићеш сутра? - Добро, доћи ћу * Doći ćeš sutra? - Dobro doći ću jazz [jass] = jass -en иез * džez, jazz jazzballett [jass-] -en иез/модеран балет * džez/moderan balet jazzband [jass-] -et, pl. - иез-оркестар * džez-orkestar jazzmusiker [jass-] -en, pl. -e иез-музичар, цесиста * džez-muzičar, džesist jeans [jins] -en фармерке (пл.), фармерице (пл.), шгнс -к traperice (р!.), džins jeep [jip] -en unn * džip jeg PRON ja • ja jeger -en, pl. -e л о в а ц * lovac jekk -en ручна дизалица за кола * ručna dizalica za kola jekk|e -etj-a V 1) (lofte) дизати || дитнути, подизати || подигнути (ручном дизалицом) * dizati || dignuti, podizati II podignuti (ručnom dizalicom) 2) å jekke seg opp узбуђивати ce * uzbuđivati se Jekk deg ned! Смири ce! Олабави! * Smiri se! Opusti se! jeksel -en, pl. -sier кутњак * kutnjak jenk|e -etf-a V 1) å jenke på noe сређивати || средити нешто * sređivati || srediti nešto 2) å jenke seg etter noe прилагодити ce нечему * prilagoditi se nečemu jent|e -a 1) (jentunge) девојчица, цурица * djevojčica, curica — en jente på fem år девојчица од пет година * djevojčica od pet godina 2) (ung pike) девојка * djevojka, cura Sett deg her, jenta mi! Седи овде девојко, душо! * Sjedi ovdje, dušo! jentefut -en женскарош * ženskaroš jentung|e -en девојчица k djevojčica jern -et, pl. .2^. 1) гвожђе * željezo støpejern ливено гвожђе * lijevano željezo *å ha vilje av jern имати челичну/гвоздену вољу * imati čeličnu/željeznu volju *å ha helse av jern иматн челично здравље *

jerv

imati čelično zdravlje *å ha mange jern i ilden разапети ce на сто страна, држати два гвожђа на ватри * razapeti se na sto strana *å smi mensJernet er varmt Гвожђе ce кује док je вруће k Zeljezo se kuje dok je vruće *å være et jern til å arbeide бити велики радник/ прегалац * biti veliki radnik/pregalac 2) pl. (lenker) окови * okovi å legge noen i jern оковати некога * okovati nekoga 3) (redskap, i sammens.) boggjern длето k dlijeto rivjern ренде, (фиг. o жени) оштрокониа * trenica, (6g. o ženi) oštrokondža strykejern пегла * glačalo, pegla 4) (med.) хемоглобин * hemoglobin Han mangler jern Недостаје му хемоглобнна k Nedostaje mu hemoglobina jernalder -en, pl. -e/-er гвоздено доба * željezno doba jernban|e -en железница k željeznica å reise med jernbanen ићи/путовати возом k ići/ putovati vlakom å arbeide ved/i jernbanen бити запослен на железници * biti zaposlen na željeznici jernbanelinjle -епј-а железничка пруга -Ar željeznička pruga jernbaneknutepunkt -et железнички чвор * željeznički čvor jernbaneselskap -et железничка компанија * željezniČka kompanija jernbanestasjon -er железничка станица * željeznička stanica, kolodvor jernbanevogn -en/-a железнички вагон * željeznički vagon jerngrep -et, pl. - гвозден/челичан захват, стисак * gvozden/čeličan zahvat, stisak Han holdt ham i et jerngrep Д р ж а о ra je y челичHOM загрљају k Držao ga je u čeličnom zagrljaju jernlung|e -enj-a челична плућа * čelična pluća jernmalm -en гвоздена руда * željezna rudača jern- og metallarbeider -en, pl. -e металац * metalac jernpillje -enf-a (med.) капсула/таблета c гвожђем tableta saželjezom jernstøperi -et, pl. -l-er ливница гвожђа * ljevaonica željeza jerntepple -et, pl. -er 1) (pol.) гвоздена завеса željezna zavjesa bak~jernteppet иза гвоздене завесе, y земЈБЗ^а r источног блока * iza željezne zavjese, u zemljama istočnog bloka 2)*åfå jernteppe не сећати ce ничега -к ne sječati se ničega *Jeg har fått jernteppe С т а о ми je мозак * Stao mi je mozak jernvarehandel -en гвожђарница, гвожђара * prodavaonica željezne robe, željeznarija jernverk -et, pl. -/-er жељезара * željezara jernvilj|e -en челична/гвоздена воља * čelična/ željezna volja jerv -en (zool.) (Gulo gulo) ждероња, росомах * žderonja, rosomah

Jesus

225

Jesus Исус -k Isus jetfly -et, pl. - млазни авион, млазњак, млажњак к mlazni avion, mlažnjak jevn -t, -e A 1) (glatt) раван, гладак * ra van, gladak en jevn overflate равна површина ir ravna površina *å holde seg på det jevne д р ж а т и ce средине, бити осредњи * držati se sredine, biti osrednji 2) (konstant) једнак, равномеран jednak, ravnomjeran å kjore med jevn fart возити једнаком брзином * voziti jednakom brzinom å være jevnt fordelt бити једнако распоређен * biti jednako raspoređen *jevnt og trutt без застоја, стално k bez zastoja, stalno jevn pust равномерно дисање * ravnomjerao disanje 3) (rolig) сталожен k staložen å ha jevnt humor бити сталожене нарави * biti staložene naravi 4) (alminnelig) просечан * prosječan Han er jevnt flink Он je просечно способан * On je prosječno sposoban den jevne mann просечан/обичан човек * prosječan/običan čovjek å være av jevne folk бити од обичних људи ir biti od običnih ljudi * jevnt over просечно prosječno jevnaldrende A в р т њ а к (м.), вршњакиња (ф.) * vršnjak (m.), vršnjakinja (f.) Han er jevnaldrende med henne Он je њ е н вршњак * On je njezin vršnjak De er jevnaldrende Они cy вршњаци. Они cy истих година * Oni su vršnjaci. Oni su istih godina jevndegn -et, pl. - равнодневгагца, еквиноциј * ravnodnevnica, ekvinocij jevn|e -etj-a V 1) равнати || изравнати * ravnati || izravnati *å jevne veien for noen равнати пут некоме, чистити пут некоме * ravnati put nekome, čistiti put nekome å jevne ut изравнати, поравнати * izravnati, p o ravnati å jevne noe med jorden сравнити ca земљом, срушити * sravniti sa zemljom, srušiti 2) å jevne sausenjsuppen згустити сос/чорбу * —zgustitrumak/juhu—— , jeYnfer|e -te=jamføre ^ у п о р е ђ и в а т и || упоредити, поређивати || поредити ir usporedivati || usporediti å jevnføre et forslag med et annet поредити један предлог ca другим * usporediti jedan prijedlog s drugim jf. (=jevnfer) yn * usp 1 jo INT 1) (ved negasjon) да, јест(е), него шта * da, nego šta Han fikk ikke lov. - Jo. det fikk han Није д о б и о дозволу. - Јесте, добио je -к Nije dobio dozvolu. - Pa dobio je

joik

Kommer du ikke? - Jo. snart Нећеш ли доћи? - Хоћу, ускоро к Zar nećeš doći? - Hoću, uskoro Du har vel ikke mistet vantene igjen? - Jo Ниси ваљда поново изгубио рукавице? - Hero шта сам * Nisi valjda ponovo izgubio rukavice? - Nego šta sam 2) (svar på positivt spørsmål) na kr pa Du kan sikkert hjelpe oss. - Jo, det kan jeg nok Сигурно м о ж е ш да нам помогнеш. - Па, ваљда могу Ar Sigurno nam možeš pomoći. - Pa, valjda mogu 2 j o AD V na, већ * pa, već Slik har det jo alltid vært Па тако je увек и било * Pa tako je uvijek i bilo Det er jo det jeg sier Па то je то што кажем к Pa to je to što kažem Der kommer de alt jo Па ево већ стижу к Pa evo već stižu j o 3 KONJ jo ...jo/desto што ... то/утолико/тнм * što ... to/ utoliko/tim Jo mer du arbeider, jo/desto flinkere blir du Што више радиш, утолико ћеш бити бољи * Što više radiš, utoliko češ biti bolji jo for jo heller/bedre чим npe, т и м боЈве; ш т о npe, то бол>е kr što prije, to bolje; čim prije, to bolje Veien blir smalere jo lenger vi går Што даље одмичемо, пут je све ужи * Što dalje odmičemo, put je sve uži jobb -en nocao posao å ha en godjobb имати добар nocao k imati dobar posao å miste en jobb изгубити nocao * izgubiti posao å gå på jobben ићи на nocao * id na posao en hard jobb тежак nocao -*• težak posao *Det var litt av en jobb! Ала je било напорно! k Bogme je bilo naporno! jobb|e -etj-a V • 1) радити * raditi å jobbe på kontor радити y канцеларији * raditi u uredu å jobbe hardt радити озбиљно/много * raditi ozbiljno/mnogo å jobbe overtid радити прековремено * raditi prekovremeno 2) (spekulere) шпекулисати * špekulirati å jobbe med usikre papirer шлекулисати ca несигурним вредносЕпгм хартијама к špekulirati s nesigurnim vrijednosnim papirima jobbetid -enj-a период привредног бума * period privrednog b u m a jod -enj-et (med.) ј о д * jod jodd -en слово J k slovo J jodl|e -etj-a V јодловати k jodlati j°gg|e -etj-a ^ т р ч а т и лагано/цопгаг k trčati lagano Han jogger hver morgen Он трчи сваког ј у т р а к On t r d svakog jutra joggesko -en, pl. - патике за трчање * tenisice za trčanje joggetur -en трчање, погинт * trčanje, džoging jogurt-» yoghurt joik -en лапонско народно певан>е * laponsko narodno pjevanje

jolle

226

jolije -епј-а мали чамац (на весла) * mali čamac (na vesla) jomfru -епј-а девица, дева -k djevica, djeva gammel jomfru уседелица * usidjelica, stara cura jomfru Maria Девица Марија, Богородица * Djevica Marija, Bogorodica jomfrufødsel -en девичанско рођење djevičansko rodenje jomfrutal|e -en први говор (на прнмер у парламенту) к prvi govor (naprimjer u parlamentu) jomfrutur -en прво путовање * prvo putovanje jonsok -en Ивањдан, Ивање -k Ivanjdan, Ivanje jord -en/-a 1) земља * zemlja los jord растресита земља * rastresita zemlja god jord д о б р о земљиште. плодна земља * do­ b r o zemljište, plodna zemlja *å falle i god jord наили на одобравање, пасти на штодно тло * naići na odobravanje, pasti na plodno tlo sandjord песковита земља * pjeskovita zemlja å få noen i jorden сахранити некога -k sahraniti nekoga å falle til jorden пасти/стропоштатн ce на земљу * pasti/stropoštati se na zemlju *å holde seg på jorden стајати чврсто на земљи, бити трезвен -к stajati čvrsto na zemlji, biti trezven *å ha begge ben på jorda бити трезвен/реалан * biti trezven/realan *å gå under jorden отићи под земљу, прећи у илегалце * otići pod zemlju, prijeći u ilegalce Ingen makt på jorden kunne stanse ham Нико на о в о м свету шгје м о г а о да га заустави * Nitko na ovom svijetu nije ga mogao zaustaviti *å sette himmel og jord i bevegelse д и ћ и све на ноге, покренути и планине * dići na noge, pokrenuti i planine jordbruk -et земљорадња, пољопривреда k poljoprivreda, zemljoradnja, zemljodjelstvo å drive jordbruk бавити ce з е м љ о р а д њ о м * baviti se poljoprivredom/zemljoradnjom jordbruker -en, pl. -e пољопривредник, земљорадник * poljodjelac, ratar, poljoprivrednik jordbruksland -et, pl. - пољопривредна земља * poljoprivredna zemlja jordbruksskolte -en пољопривредна школа * poljoprivredna škola jordbær -et, pl. - јагода -k jagoda" ville jordbar дивље јагодеГситне миаисјсеЈагоде * divljc jagode, sitne šumske jagotfc**'*' ' jordbærsyltetøy -et ием од јагода * džem od jagoda jord|e -et, pl. -er њива, поље * njiva, polje Hesten beiter på jordet К о њ пасе на пашњаку * Konj pase na pašnjaku *å være helt på jordet бити потпуно ван свих догађаја, не бити у току, бити сасвим необавсштен, забраздити * biti potpuno izvan svih d o gadaja, ne biti u toku, biti sasvim neobaviješten. zabrazditi jordje -et/-a V I) (elektr.) II уземљити * || uzeraljiti å jorde et radioapparat уземљити р а д и о а п а р а т *

juble

uzemljiti radioaparat 2) (begrave) || сахранити -k || sahraniti jorden (best.) Земља -k Zemlja på jorden на Земљи k na Zemlji jordens overflate Земљина површина * Zemljina površina *å forlate denne jorden отићи ca овога света, умрети * otići s ovoga svijeta, umrijeti jordet -e A уземљен * uzemljen jordet kontakt уземљен контакт к uzemljen kon­ takt jordfeste!s|e -en сахрана, погреб к pokop, sahrana jording -en/-a уземљење * uzemljenje jordkloden (best.) Земља, свет * Zemlja, svijet jordledning -en уземљивач * uzemljivač jordmor -en/-a бабица * babica jordnær -/, -e A трезвен * trezven jordomseiling -enj-a пловидба око света * plovidba o k o svijeta jordskjelv -et, pl. - земљотрес * p o t r e s . jordskjelvstasjon -en сеизмнчка станица * seizmička stanica jordsmonn -et земљшите * zemljište journal [sjor-] -en - • 1) (protokoll) протокол, дневник, деловодни протокол, записник к protokol, dnevnik, djelovodni protokol, zapisnik firmaets journal протокол/записник фирме * protokol/zapisnik tvrtke 2) (med.) журнал, лист, картон * žuraal, list, karton pasientens journal på sykehuset болеснички лист/ картон (y болници) * bolesnički list/karton (u bolnici) skipets journaler бродски дневник * brodski dnevnik 3) (tidsskrift) журнал, часопис, ревија * ćasopis, žurnal, revija motejournal модни журнал modni žurnal journalist [sjor-] -en новинар (м.), новинарка (ф.) * novinar (m.), novinarka (f.) journalistikk [sjor-] -en новинарство, журналистика * novinarstvo, žurnalistika journaUstakademi [sjor-] -et виша школа за новинаре -к viša škola za novinare jo visst INT како да не, na да * kako da ne, pa da jubel -en усхићење, одушевљење, клицање, овације * ushićenje, oduseyljenje, klicanje, ovacije

*en ganghven^be^^^^^^zrvio kr vrlo rije'tk'o7 jubilant -en слављеник -k slavljenik jubiler|e -te V славити || прославити јубилеј * slaviti (I proslaviti jubilej jubileum -leet, pl. -leer јубилеј, годпшњица, облетница * godišnjica, obljetnica, jubilej hundreårsjubileum стогодишњица kc stogodišnjica, stota obljetnica jublfe -et/-a V бити усхићен, кликтати од радости * biti ushićen, kliktati od radosti Publikum jublet mol ham Публика му je клицала + Publika mu je klicala

juvel

227 å være jublende glad бити пресрећан * biti presretan jugl -et безвредан накит, бофл накит, кич * bezvrijedan nakit, kič jugoslav -en Југословен (м.), Јутословенка (ф.) * Jugoslaven (m.), Jugoslavenka (f.) Jugoslavia (geogr.) Југославија -Ar Jugoslavija jugoslavisk -e A југословенски -k jugoslavenski juic|e [jus] -en густи воћни сок Ar gusti voćni sok appelsinjuice сок од поморанпе Ar sok od naranče juks -et 1) превара Ar prijevara, pr.evara Han driver med juks og fanteri Он с а м о лаже и вара * On samo laže i vara 2) (jugl.) бофл роба k bofl roba Disse smykkene er bare noe billig juks Овај накит je само јефтин бофл к Ovaj nakit samo je jeftin bofl jul -enI-a Божић * Božić å feire jul славити Божић Ar slaviti Božić å onske noen god jul пожелети некоме срећан Божић Ar poželjeti nekome sretan Božić julaften -en Бадње вече Ar Badnjak lille julaften дан уочи Бадње вечери * d a n uoči Badnjakff julebord -et, pl. - б о ж и ћ н а трпеза, божнћни банкет Ar božićna trpeza, božićni banket julebukk -en покладе за време Б о ж и ћ а к poklade za vrijeme Božića juledag -en forste og annen juledag први н други дан Божића * prvi i drugi dan Božića juleevangeliet (best.) божпћно читање јеванђеља Ar bozićno čitanje evanđelja juleferije -en божићни распуст -Ar božićni raspust julegat|e -en/-a улица окићена за Б о ж и ћ -Ar ulica okićena za Božić julegav|e -enf-a божићни поклон Ar božićni poklon å få i. julegave д о б и т и као божићни поклон Ar dobiti kao božićni poklon julegled|e -enf-a (bot.) бегонија -Ar begonijå julehandel -en куповина уочи Б о ж и ћ а Ar kirpovina uoči Božića . julehelg -enf-a божићни празникЈАг b o a ć n i blagdan julekak|e -enf-a колач ca сувим rpØiØ^^^ kolač sa suvim grožđicama julekort -et, pl. - божићна честитка kr božićna čestitka _ julekveld ^_en_-± julaften •• *å komme som julekvelden på kjelrmgd~Jiohtrt£&o~ г р о м из ведрог неба Ar d o d kao grom iz vedra neba julesang -en божићна песма Ar božićna pjesma julestjern|e -enf-a (bot.) (Euphorbia pulcherrima) врста млечике Ar vrsta mlječike juletre -et, pl. -trær божићна јелка * božićno drvce, božićni bor juletrefest -en приредба/забава за време Б о ж и ћ а Ar priredba/zabava za vrijeme Božića juletrefot -et, pl. -fatter постоље за јелку kc postolje za bor juletrelys -et, pl. - свећице за јелку * svječice za bor

juletrepynt -en накит за јелку -Ar ukrasi za bor juli -en јул, јули k 5фапј, juli, jul juling -enf-a батине (пл.) * batine (pl.) å få juling д о б п т и батине Ar dobiti batine å gi juling истући -Ar istud jumbo -en (sistemann) фењериија, фењераш, најслабије пласиран -Ar najslabije plasiran jumper -en, pl. -e ue.vmep -Ar džemper jungel -en, pl. -gler цунтла -Ar džungla juni -en јун, јуни Ar lipanj, juni, j u n junior -en J) (sport) јуниор, о м л а д и н а ц -A- omladinac, ju­ nior norgesmesterskap for juniorer норвешко првенство за омладинце к norveško prvenstvo za omladince 2) млади, јуниор kr mladi, junior Han er ute og spaserer med junior ГЛета ce напољу ca сином Ar Šeta se vani sa sinom Hansen jr Хансен јуниор. Хансен млађи * Han­ sen mladi, Hansen junior junta -en хунта kr hunta jur -et. pl. - виме Ar vime juridisk -e A правии Ar pravni juridisk fakultet правни факултет * pravni fa­ kultet juridisk holdbart правно одрживо Ar pravno održivo å få juridisk embedseksamen завршити студије права, д и п л о м и р а т и права Ar završiti studij ргаva, diplomirati pravo jurist -en правник * pravnik å soke bistand hos en jurist тражити помоћ од правника kr tražiti pomoć od pravnika jury -en 1) (jur.) п о р о т а * porota 2) (bedømmelseskomité) жири kr žiri jurymedlem -met. pl. -mer (jur.) поротник * p o rotnik jus -en право * pravo å studere jus студирати права * studirati pravo jussbuss S бесплатна правна п о м о ћ коју дају студенти права (имају свој аутобус којим обилазе град) -Ar besplatna pravna pomoć koju daju studenti prava (imaju svoj autobus kojim obilaže grad) jussformidlingen -en/-a (бесплатна) правна п о м о ћ коју пружа општина к (besplatna) pravna. pomoć koju pruža o p d n a _ -just-Л D Ј^баш,-^таманг-тачно.-управо Jk_baš, _točnoZ_ upravo Det er just hva jeg mener To управо и мислим k To upravo i mislim juster|e -te V подешавати || подесити, регулисати Ar podeŠavati || podesiti, regulirati å justere en vekt подесити вагу -Ar podesiti vagu justisdepartement -et министарство за правосуђе и полицију * ministarstvo za pravosuđe i policiju justisminister -en, pl. -e министар за правосуђе * ministar za pravosude justismord -et, pl. - (jur.) осуда невнног Ar osuda nad nedužnim juvel -en д р а г и камен, драгуљ Ar dragi kamen, :

228

juveler

dragulj juveler -en златар, јувелир * draguljar, juvelir jypling -en жутокљунац * žutokljunac jærtegn -et, pl. - знамење, предзнак * znamenje, predznak jævel -en (vulg.) ђубре * đubre Din jævel! Ђубре једно! * D u b r e jedno! jævla-» jævlig jævlig -e A ужасан * užasan Han er en jævlig fyr Ужасан je човек * Užasan je čovjek å være jævlig mot noen бити ужасан према некоме, поступати II поступити лошс/ружно према некоме * biti užasan prema nekome, postupati || postupiti loše/ružno prema nekome jævlig ADV (vulg.) ј а к о , веома * jako, vrlo en jævlig vanskelig oppgave ј а к о тежак задатак * j a k o težak zadatak å være jævlig dum бити јако глуп * biti j a k o glup jod|e -en Јеврејин (м.), Јеврејка (ф.) * Židov

kaianlegg

(m.), Židovka (f.) jødeforfolgels|e -en прогон Јевреја, погром * proganjanje Židova, pogrom jødisk -e A јеврејски * židovski jøye meg I NT ajoj * ajoj Joje meg for et vær! Ajoj, какво време! * Ajoj, kakvo vrijeme! jøss INT 1) (overraskelse) Исусе! * Isuse! Jøss hvor du skremte meg! Исусе, ш т о си ме уплашио! *к Isuse, što si me uplašio! 2) (forsterkende) како да не -к kako da ne Har du reist med fly? - Jøss, mange ganger Јеси ли путовао авионом? - К а к о да нисам, много пута к Jesi li putovao avionom? - Kako da nisam, mnogo puta jål|e -en el. -a каћилерка, помодарка * kaćiperka, pomodarka jålete A извештачен, афектиран, каћиперан k izvještačen, afektiran

К kabal -en п а с и ј а н с * pasijans *å få kabalen til å gå opp решити проблем * riješi ti problem kabaret [kabare] -en кабаре * kabare kabel -en, pl. -bier 1) кабел, кабл * kabel telefonkabel телефонски кабл * telefonski kabel 2) (skipskabel) паламар, гумина * palamar, gumina kabinett -et, pl. -f-er (pol.) кабинет (владе) * kabinet (vlade) kabinettspørsmål -et, pl. - питање поверења влади, ултиматум од стране владе * pitanje роујегепја vladi, ultimatum od strane vlade 'Regjerin^mTtillettbinettsporsmåTBnajiaL je fioctавила питање поверења * Vlada je postavila pitanje povjerenja kadaver -et, pl. -j-vre стрвина * strvina kafé -en кафана * kavana Vi spiste på en kafé Јели смо y кафанн k Jeli smo u kavani kafeteria -en ресторан ca самопослуживањем, екепрес-ресторан, кафетерија * restoran sa samoposluživanjem, ekspres-restoran, kafeterija kaff]e -en кафа k kava kaffe med melk бела кафа * bijela kava å be noen til kaffe позвати на кафу * pozvati na kavu

kaffebønn|e -a зрно кафе -k zrno kave kaffegrut -en талог од кафе * talog od kave kaffekann|e -еп/-a посуда за послуживање кафе у облику чајника * posuda za posluživanje kave u obliku čajnika kaffekjel|e -en посуда за кување кафе у у облику чајника * posuda za 4cuhanje kave u obliku čajnika kaffekopp -en шоља за кафу ic šalica za kavu kaffekvern -a млин за кафу * mlinac za kavu kaffemaskin -en апарат за кување кафе -к aparat za kuhanje kave kaflepaus|e -en предах (уз кафу) * predah (uz kavu) _kaffJes€lskap--e/-,-/7/.--/-er _ _ å invitere til kaffeselskap позвати на кафу poz­ vati na kavu kaffetrakter -en, pl. -e апарат за прављење кафе ca цедилом * aparat za pravljenje kave s cjedilom kahytt -en кајита, кај>та, к а б г а а (на броду) к kajita, kajuta, kabina (na brodu) kai -en/-a пристаниште, кеј * pristanište, kej å legge til kaien пристајати || пристати * pristajati (I pristati Båten la til kaien Б р о д je пристао -k Brod je pristao Båten ligger ved kaien Б р о д je на пристаништу т*г Brod je na pristaništu kaianlegg -et, pl. - лука * luka

229

kaie

kai|e -enj-a (zool.) (Corvus monedula) чавка * čavka kajakk -en кајак * kajak kakao -en какао * kakao kakje -enj-a 1) (uten krem) колач ir kolač å bake kaker пећи колаче * peći kolaće småkaker ситни колачи * sitni kolači mandelkake колач од бадема * kolač od badema formkake колач печен y калупу * kolač. pečen u kalupu 2) blotkake торта ca кремом, крем-торта ic torta s kremom, krem-torta sjokoladekake торта од чоколаде ic torta od čokolade fruktkake воћна торта, колач ca воћем * voćna torta, kolač s voćera *å mele sin egen kake терати воду на свој млин * tjerati vodu na svoj mlin *å ta hele kaka покупити све за себе, добити све * pokupiti sve za sebe, dobiti sve *å sikre seg sin del av kaka осигурати себи свој део * osigurati sebi (svoj) dio kakebu -a (fam.) ane, бувара * ćuza, haps kakerlakk -en (zool.) бубашваба * žohar kakespad|e -en лопатица за торту.Аг lopatica za tortu kakkelovn -en каљева пећ * kaljeva peć kakl|e -etj-a V кокодакати * kokodakati kaktus -en (bot.) кактус * kaktus kalas -et, pl. -j-er славље, весеље, ггијанка, теревенка * slavlje, veselje, pijanka, terevenka kald -t, -e A хладан * hladan et glass kaldt vann чаша хладне воде * čaša hladne vode Jeg er kald på hendene Руке cy ми хладне * Ruke su mi hJadne . *med kaldt blod хладнокрвно * hladnokrvno kald krig хладни рат * hladni rat *å holde hodet kaldt бити присебан/прибран, не збунити ce * biti priseban/pribran ne zbuniti se *å få kalde føtter постати нервозан, губити присебност ir postati nervozan, gubiti prisebnost *å slå kaldt vann i blodet på en расхладити неког -Ar rashladiti nekog *å vise noen den kalde skulder окренути некоме леђа -A- okrenuti nekome leda kaldblodig -e A хладнокрван * hladnokrvan kalddusj -en хладан туш * hladan tuš kaldflir -et. p/r e npe3pHB-ocMex-*-prezriv-osmijeh kaldsYett|e -etj-a V презнојавати ce || презнојити ce од страха * preznojavati se || preznojiti se od straha Han kaldsvettet Облио ra ј е х л а д а н зној * Oblio ga je hladan znoj kalender -en. pl. -ej-dre календар * kalendar kalenderår -et. pl. - календарска година Ar kalendarska godina kalesjje -en платнени поклопац/кров ir platneni poklopac/krov kalk -en креч * vapno lesket kalk гашени креч * gašeno vapno kalkstein -en кречњак * vapnenac ;

_

kalles

kalk[e -etj-a V кречити || окречити * krečiti || okrečid kalkulator -en калкулатор, рачунар * računalo lommekalkulator иепни калкулатор Ar džepno računalo kalkulasjon -en прорачун, калкулација * proračun, kalkulacija kalkuler]e -te V прорачунавати || прорачунати, калкулисати * proračunavati || proračunati, kalkulirati kalkun -en (zool.) 1) (hann) ћуран * puran, tukac 2) (hunn) ћурка * pura, tuka kalkyl|e -en прорачун, калкулације * proračun, kalkulacije kall 1 -et. pl.1) позив -Ar poziv å svikte sitt kall изневерити свој позив * iznevjeriti svoj poziv å folge et kall одазвати ce позиву ir odazvati se pozivu 2) (prestekall) парохија -Ar župa kall -en (fam., dial.) старац, старкеЈБа * starac, starkelja, starina kal|Ie -te V 1) звати/позивати || позвати, називати || назвати, дозивати || дозвати * zvad/pozivati || pozvati, nazivati || nazvati, dozivati || dozvati De ble kalt opp over høytaleren Позвали cy их преко звучника ir Pozvali su ih preko zvučnika å kalle på hunden дозивати nea * dozivati psa *Du kommer som kallet Д о ш а о си y прави час. Д о ш а о си к а о наручен * Došao si u pravi čas. DoŠao si kao naručen *å føle seg kallet til noe осећати ce позваннм за нешто, осеђати ce предодређеним за нешто * osjećati se pozvanira za nešto, osjećad se predodredenim za nešto 2) (om navn) звати, називати || назвати -к zvati, nazivati || nazvati Hun kalte ham en tosk Н а з в а л а ra je глупаком Ar Nazvala ga je glupakom De kalte ham Magnus Назвали cy ra Магнус * Nazvali su ga Magnus Kaller du det å synge? И т и т о зовеш певање? * I ti to zoveš pjevanjem? 3) (med prep.jadv.) *å bli kalt bort умрети, отићи на онај свет * umrijeti, otići na drugi svijet åJkallemnjuoen позвати некога унутра -Ar pozvati nekogaunutra å kalle sammen til et mote сазвати састанак/седницу -Ar sazvati sastanak/sjednicu å kalle tilbake опозивати || опозвати * opozivad II opozvati å kalle ut (i det militære) позвати y војску * pozvati u vojsku å kalle noen opp etter noen д а т и некоме име no некоме -Ar dati nekome ime po nekome kalles kaltes V звати ce, називати ce * zvati se, nazivati se Dubrovnik kalles Adriaterhavets perle Дубровник ce назива бисером Јадрана -Ar Dubrovnik se na2

kalori

230

ziva biserom J a d r a n a kalori -en калорија * kalorija kalorjfattig -e A сиромашан калоријама * siromašan kalorijama kaloririk -t, -e A б о г а т калоријама * bogat kalori­ jama kalv -en (lool.) теле -*- tele kalvbeint -e A кривоног, ноге на икс * krivonog, noge na iks kalv|e -et/-a V телнти/отелити * teliti/oteliti kalvebing|e -en стаја за телад -k staja za telad kalvebrissel -et телеће крезле -Ar teleći brizl kalvekjøtt -et телетина -A: teletina kalvestek -en телеће печење * telece pečenje kam -men 1) чешаљ -Ar češalj å gre håret med en kam чешљати косу чешљем * češljati kosu češljem *å skjære alle over en kam мерити све истим аршином * mjeriti sve istom mjerom 2) (hanekam) креста ~k krijesta *å bli rod i kammen зајапурити ce, поцрвенети од беса Ar zajapuriti se, pocrvenjeti od bijesa 3) (høyderygg) гребен -Ar greben bakkekam гребен брега/брда * greben brijega/ brda fjellkam планински гребен * planinski greben bolgekam врх таласа * vrh vaia 4) (på slakt) хрбат, хрггтењача * hrpt, hrptenjača kamel -en (zool.) камила * deva kamera -et, pl. -/-er камера, ф о т о а п а р а т * kamera, fotoaparat kameramann -en, pl. -menn камерман k kamerman kamerat -en друг (м.), другарица (ф.) Ar drug (m.), drugarica (f.) arbeidskamerat колега/друг c посла -Ar kolega/ drug s posla skolekamerat школски друг -Ar školski drug kamerat Tito друг Тито * drug Ti to kameratskap -et другарство Ar drugarstvo kamfer -en/-et к а м ф о р Ar kamfor kamin -en узидана пећ, затворени кам!Ш * uzidana peć, zatvoreni kamin kammer -et, pl. -/kamre 1) (lite rom) собица -Ar sobica 2) (handels-) (економска) к о м о р а k (ekomoska) komora 3) (pol.) дом, веће (y парламенту) * dom, vijecc (u parlamentu) —4)(tekn.) лсжиштс~кЛсИв1е — kammermusikk -en камерна музика * k a m e m a glazba kammers -et, pl. - собица -Ar sobica kamp -en 1) (strid) борба, бој * borba, boj De falt i kampen for fred Пали cy y б о р б и за слободу -Ar Pali su u borbi za slobodu vill kamp жестока борба * žestoka borba valgkamp предизборна кампања -Ar predizborna kampanja 2) (sport) утакмица -Ar utakmica fotball фудбалска утакмица k nogometna utak­ mica

kanonkule

landskamp утакмица између две државне репрезентације * utakmica izmedu dviju državnih reprezentacija kampanj|e -en кампања, борба, агнтација kr kam­ panja, borba, agitacija valgkampanje предпзборна камлања -A- prediz­ borna kampanja kampanje mot atomvåpen борба против нуклеарног наоружања Ar borba protiv nuklearnog naoružanja Kampucbea (geogr.) Кампућија -A: Kampućija kamuflasjje -en к а м у ф л а ж а * kamuflaža kamufler|e -te V камуфлирати, забашуривати || забашурити -A: kamuåirati, zabašurivati || zabašuriti kanadier -en, pl. -e К а н а ђ а н и н (м.), Канађанка (ф.) * Kanađanin (m.), K a n a d a n k a (f.) kanadisk -e A канадски -Ar kanadski kanal -en канал -Ar kanal luftekanal вентилација -k ventilacija Den engelske kanal Енглески канал, Л а м а н ш * Engleski kanal, La Manche fjernsynskanal телевизијски канал k televizijski kanal Saken ble tatt opp gjennom diplomatiske kanaler Ствар ćy покренули дипломатским путем * Stvar su pokrenuli diplomatskim putem kanarifulg -en (zool.) канаринац * kanarinac Kanariøyene (geogr ) Канарска острва k Kanarski otoci kandidat -en 1) (søker) кандидат -Ar kandidat Han er kandidat til den stillingen Он je кандидат за тај положај kr On je kandidat za taj položaj presidentkandidat кандидат за председника -Ar kandidat za predsjednika 2) (nyutdannet) дипломирани студент -A- diplo"mirani student turnuskandidat стажиста y болници * stažist u bolnici 3) (eksamens-) испитаник, кандидаг на исгшту -A- ispitanik, kandidat na ispitu kanefart -en вожња саоницама на вучу -Ar vožnja saonicama na vuču kanel -en (bot.) цимет -Ar eimet kanjn -ejj (zool.) (Oryctolagus curiculus) питоми зец, кунић * kunić kaninkjøtt -et, pl. - месо од кунића -к meso od kunica kann|e -en/-a 1) (beholder) канта -A: kanta —bensinkanne канта за бензин * kanta za benzin 2) (til å servere i) чајник, врч, ибрик * čajnik. vrč kannestøper -en, pl. -e * Politisk kannestøper политикант * politikant kano -en кано * kano • kanon -en т о п * top Kanonene drønnet Топови cy грували k- Topovi su gruvali *å skyte spurver med kanoner пуцати топовима на комарце -A; pucati topovima na komarce kanonball -en (sport.) итра између две ватре * igra između dvije vatre kangnkul|e -enf-a ђуле * topovsko tane

kanonskudd

231

kanonskudd -et, pl. - топовски пуцањ * topovski pucanj kanskje ADV м о ж д а * možda Han kommer kanskje i morgen Д о ћ и ће можда сутра * Doći će možda sutra kant -en 1) (side) ивица, руб * rub . . . på kanten av stupet на ивици провалије -k na rubu provalije å ha skarpe kanter имати оштре нвице * imati oštre rubove *å være frynsete i kantene бити сумњива м о р а л а kr biti sumnjiva morala ... *å være på kanten бити на граници пристојности * biti na granici pristojnosti *å komme på kant med noen д о ћ и y сукоб ca неким * doći u sukob s nekim 2) (retning) страна • strana fra alle kanter ca свих страна * sa svih strana /// alle kanter на све стране * na sve strane 3) (del) крај * kraj Jeg bor på den kanten av byen Ж и в и м y TOM крају/ делу града * Živim u tom kraju/dijelu grada å være fra en annen kant av landet бити из другог краја земље к biti iz drugog kraja zemlje når jeg er på de kanter кад с а м y TOM крају * kad sam u tom kraju kantarell -en (bot.) (Cantharellus) папрењак, naпрењача (врста јестиве печурке) * lisičarka (vrsta šumske gljive) kantet -e A 1) угласт, четвртаст * uglast, četvrtast 2) (fig.) нељубазан, неотесан * neljubazan, neotesan kanrinje -en(-a менза * menza kantr|e -et/-a || изврнути ce, || преврнути ce (o броДу) * II prevrnuti se, || izvrnuti se (o brodu) Båten kantret og sank Б р о д ce изврнуо и потонуо * Brod se izvrnuo i p o t o n u o kaos -et xaoc * kaos Motet endte i det rene kaos Састанак ce завршио y потпуном нереду * Sastanak se završio u potp u n o m neredu kaotisk -e A хаотичан * kaotičan kaotiske tilstander хаотичне прилике * kaotične prilike kapasitet -en 1) капацитет, способност * sposobnost, kapacitet ^^arbeidskapasitet радни капацитет * radnf kapacitet å ha for liten kapasitet немати довољан капацитет * nemati dovoljan kapacitet å ha ledig ka