Rimsko privatno pravo [14 ed.] [PDF]

Zitiervorschau

PREDGOVOR

cETRNAESTOM IZDANJU

U ovom izdanju udzbenika Rimsko privatno pravo, koristeei iskustva poslednjih godina svoje profesorske karijere, izvrsio sam znatne izmene i dopune. Ove izmene i dopune nikako ne znace promenu moga osnovnog metoda izucavanja rimskog prava, niti su one, cak ni u najmanjoj meri, uticale na karakter, osnovni ton i boju udzbenika. One su ih samo kompletirale, zaokruzile i do\'ele do kraja. Mnoge intervencije imale su za cilj samo da ucine jos jasnijim i razumljivijim ono sto se zelelo reCi. Mnoge dopune ustvari su vraeanje u udzbenk nekih delova koje sam svojevremeno, zbog zahteva da udtbenik bude sto kraci, teska srca izostavio. Mnoga od .njih sam uneo kao nove, jer sam dosao do zakljucka da bi to moglo biti vrlo korisno za jedan broj boljih studenata. Vrlo je tesko navesti sve sto je prerat1.eno i dopunjeno, jer se najcesee radi 0 nekoliko recenica. Pokusacu da navedem samo ono sto je znacajnije: 1. U Uvodu sam dopunio i, mislim, jasnije izlozio odeljak pod naslovom Zadatak i znacaj Rimskog privatnog prava. Dodao sam odeljak Rimsko pravo

-

pojam

i podela,

u kome

sam

detaljnije

izlozio

pojam

rimskog

pra-

va, rims1ci pojam prava (ius) i, u vezi sa tim, pojmove ius publicum, ius privatum, ius naturale, ius gentium i ius civile. To su pojmov koji se pro\'lace kroz celu knjigu, pa je korisno da ih citalac vee na pocetku raScisti. Najzad, izostavio sam spisak inostranih udzbenika koji se kroz ranija izdanja provlacio od davnih, mojih romanticarskih, vremena, a sada mi se cini potpuno izliSnim. 2. U Prvom delu ucinio sam sledece znacajnije izmene i dopune: a) Da bih vise podvukao da je podela rimske istorije ne objektivno data nego je stvar auto rove subjektivne ocene objektivnih cinjenica, izlozio sam kakva podela je usvojena u nekim postojecim jugoslovenskim udzbenicima. b) Preradio sam i dopunio odeljak 0 Zakonu XII tablica, da bih jos vise podvukao njegov znacaj. c) Prosirio sam odeljke 0 drzavnom uret1.enju do mere koja je nuzna za bolje razumevanje istorije rimskog prava. d) Dogat1.aje koji su prethodili Principatu izlozio sam U okviru perioda Republike pod naslovom Kriza, grat1.anski ratovi i pad republike. U ranijim izdanjima to je bilo izlozellO kao u\'od u izucavanje perioda Principata, sto je kod nepazljivih studenata stvaralo velike zabune. 3. Da bih jos vise podvukao znacaj recepcije rimskog prava odeljak o tome sam izdvojio iz prvog dela i izlozio kao poseban, drugi, deo. III

4. Pojmove vezane za pravnu i poslovnu sposobnost studenti vrlo tesko razumeju i usvoje. Zato sam nastojao da ih ucinim razumljivijim i pristupacnijim. Posebno sam obradio pravni polozaj pojedinih kategorija stanovnistva i narocito robova. 5. Nesto opsirnije sam obradio opsti pogled na Porodicno pravo i opsti pogled na brak. 6. U gradanskom sudskom postupku nije bilo ozbiljnijih intervencija. Samo je na nekoliko mesta preradeno i dodato po nekoliko recenica. 7. U Stvarnom pravu je bilo nesto vise intervencija. a) Detaljnije je obrai1eno pitanje karakteristika stvarnopravnog odnosa i njegovo uporedenje sa drugim pravnim odnosima. b) Posebno je obradena peregrinska svojina. c) Prvo su izlozeni originarni a zatim derivatni nacini pribavljanja svojine. Mislim da je to, sa gledista istorije, logicniji red izlaganja. d) Drzavina nesumnjivo spada u, za studente, najteza pitanja. Zato sam odeljak o drzavini znatno prosirio i dopunio. e) Prosirio sam odeljak 0 sluzbenostima i napisao novi, mislim prikladniji, odeljak 0 pojmu zaloznog prava. f) Dosta mesta preradio sam ili dodao nekoliko recenica, najcesce da ucinim tekst pristupacnijim studentima, da ispravim neke propuste, ili dovedem istoriju ustanova do Justinijanovog prava. 8. U obligacionom pravu izvrsio sam sledece izmene i dopune: a) Napisao sam novi odeljak 0 pojmu i karakteristikama obligacionog prava i obligacionog odnosa. b) U odeljku 0 subjektima obligacija dodao sam deo 0 zastupanju. c) Potpuno sam preradio i dopunio odeljak 0 sadrzini obligacija. d) U odeljku 0 obezbedenju poverioca obradio sam posebno pojam in tercesije, 0 cemu u ranijim izdanjima nije bilo govora. e) Odeljak 0 posluzi je, u ranijim izdanjima, imao neopravdano malo prostora. To sam, mislim, sada u znatnoj meri ispravio. f) Odeljku 0 kupoprodaji dodat je deo 0 modifikacijama, time je, mislim, ispunjena jedna znacajna praznina. g) Odeljku o bezimenim kontraktima dodao sam: poravnanje i davanje na probu. h) Obradio sam nekoliko pretorskih delikata 0 kojima u ranijim izdanjima nije bilo reci. To su: oskrnjavljenje groba, alienatio iudicii mutandi causa facta, kvarenje roba, nesavesnost meraca i zloupotreba poreznika. i) Detaljnije sam objasnio pojam kvazidelikata. j) U ovom delu sam na vise mesta preradio ili dodao po nekoliko recenica da bih bolje objasnio ili dopunio ono 0 cemu se govori. 9. Nasledno pravo sam premestio na kraj knjige kao poslednji deo. Mislim da mu fe tu mesto, jer nasledivanje obuhvata i obligacione odnose umrloga. U tom delu izvrsio sam sledece znacajnije izmene i dopune: a) Skoro potpuno sam pre radio uvod i odeljak 0 intestatskom redu nasledivanja. b) Odeljku 0 testamentu dodao sam deo 0 vojnickom testamentu. c) Na kraju sam obradio poklon na slucaj smrti. 10. U proslim izdanjima neki tekstovi su bili odstampani sitnijim slovima i uvuceno, uz objasnjenje u predgovoru »da se oni nece traziti od manje ambicioznih studenata«. U ovom izdanju toga nema, jer mislim da, posta vise ne predajem, nemam pravo da odredujem sta ce se od studenata na ispitima traziti, a sta ne. Prepustio sam to profesorima koji sada predaju. 15. marta 1984. IV

DRAGOMIR

STOJCEVIC

SADRZAJ Strana

UVOD 1. Zadatak

i znaeajrimskog

prlvatnog

3 8 8 8 9 9 10 13 13 14 14 15 15

prava

2. Rimskopravo - pojam i podela 1. Rimskopravo - - - - -

2. Ius - - - - - - -

-

3. Lus publicum i Ius ,privatum 4. Ius naturale, Ius gentium i Ius civile 3. Predmet i plan izIaganja 4. Izvori i literatura 1. Izvorna grada 2. Literatura - a. Bilbliografija i recnici b. Ca~;opisi

c. Udi.benici- - -

PRVI DEO KARAKTERISTIKE NOG PRAVA

I OSNOVNE

LINIJE

RAZVITKA

RIMSKOG

PRIVAT.

I PERIODI ISTORIJE RIMSKE DRzA VE I iPRAVA II PERIOD STVARANJA DRZAVE -

17 18

1. Od vojne demokratije do drZave 1. Rimska vojna demokratija 2. Raslojavanje rimskog drustva i raspadanje vojne demo:kratije 3. Stvaranje drlave 2. Staro ius civile a) Pojam i izvori b) Karakteristilke

18 18 19 21 21 21 21 22 23 23 25 25 26

-

1.Nerazvijenost -

2. Veza sa religijom 3. FOl1II1aJ:izam i ISimbolJilka

4. Apstraktnost - S. Konzervatwnost 3. Zakon XII tablica - - -

V

~

S trana III PERIOD REPUBLIKE OD DRzAVE - GRADADO NAJVECE ROBOVLA-

SNICKEDRZAVESVETA(509.-27. god pre n. e.) -

-

-

1. Ekonomske i drustvene promene - - - - - - A. Do Punskih ratova - prva polovina perioda republike B. Posle Punskih ratova - IpOslednja dva veka repuhHke a) Privreda '1. Latifundije

-

2. Mali i srednji

-

-

1. Robovi - 2. Latini i peregl'ini 3. Nobili i elwestri c) Ddavno uredenje

2. Pravo - - - - 1. Opste kara}kteristike

3. Ius gentium -

-

-

-

-

-

zemljiSni 'posed

3. Zanatstvo i trgovina b) Drustvena stroktUira

2. IUIShonorarium

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

27

- - -

28

- - -

- - - - -

-

-

-

-

-

i !prawo kurulskih

-

-

-

-

-

edila)

-

-

i druStvenoj

- --

-

2. Pravo

-

a) Opsti pregled b) IlZvori prava 1. Stapanje

36

i kodifi'kaoija

pre-

- - - - - - - - - -

39 40 41

42 42 43

43 43

- - - - - - - - - - -

43 44

-

46

V PEIUOD DOMINATA: KRAJ RIMSKE

(iROBOVLASNICKE

DRZAVE)

- - - - - - - - - 2. Razvitak feudalnih elemenata u ekonomskim i drustvenim odnosima 1. Naturalizacija privrede - - - - - - - - - - - 2. Koncentraclja zemljisnih ,poseda i .porast politiOke moei vlasniika latifundija - - - - - - - - - - - - - - _

46

3. Hriscanstvo- - - - - - - - - - - - - - - -

49

1. Parast religioznosti - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

49

2. Pokusaj imperatora Avgusta

49 49 50 51 51

1. Opsti pregled

na period

dominata

3. Stvaranjestaleia.- koloni - - - - - - - - - 4. Rdbovi- - - - - - - - - - - - - - - -

3. Progoni i ,pobeda

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

4. Uticaj na drustveni i pravni fivot 4. Driavno uredenje

- - - - - - - - - - - - - - -

5. Pravo - - - - 1. QpSte karakteristj,ke

- - - - - - - - _ _ _ _

- - - - - - - - - - - -

2. Izvorj prava - Ius i :leges 3. Pravnici i pravne skole - VI

~

31

31 32 33 34 34 35

39

i driaVlW111 uredenju

iUlScivile i ius civile i us gentium

ucenih pravnika

31

-

strukturl

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

3. Constitutiooes !principum

29 30

39

torskogprava- - - - - - - - - - - - 2.Senatusconsulta- - - - - - - - - - - -

c) Aktivnost

29

- -

- - - - - - - - - -

Klasicno rimsko pravo

29 29

38

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Drustvena struktura Ddavno uredenje - - - - - - - - - - - - - -

1. Bkonomska struktura

2. 3.

-

28

- - - - - - - -

IV PERIOD PRINCIPATA: KRIZA ROBOVLASNICKIH ODNOSA u ekonomskoj

-

- - - - - - - - - - - -

3. Kriza, gradanS'ki ratovi i !pad Tepublike

1. Promene

-

- - - - - - - - - - - -

(preto11&ko pravo

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

47 47 47

48 48

51

52 S3

Strana 53 54 54 54 55 56

6. Zbomici rimskog prava pre Justinijana 1. Zbornici koji sadrie sarno leges 2. ~barnici koJi !sadrZe sarno Ius 3. Zbornici koji sadrfe ius i leges 4. Varvarski zbornici rirnskog prava 7. Justinijanova DRUG

- - - - - -

kodifikaclja

I DEO

RIJ\lJSKO PRAVO POSLE PROPASTI

RIMSKE

DIttAVE

(RECEPCIJA

RIM-

SKOGPRAVA)- - - - - - - - - - - - - - - -

60

- - - - - - - - - - - - - - - - -

61

1. Vizantija

2. Zemlje zapadne Evrope

- - - - - - - - - - - - -

1. Od Justinijana do glosatora (VI-XI veik) 2. Bolonjlskaskola. Glosatori - - - - -

3. Postglosaitori (Kornentatori) 4. PaDidektisti (Korneralisti) 5. Stara

istorijska

7. lsoorijska

pravna

skola

1. Opstipreglw 2. Pravna sposobnost

l. Cives -

-

-

fdziCkih lica

- - - -

jUl'ispudencije)

66

- - - -

- - - - - - -

-

-

-

-

-

- - -

- - - - - - - - - - -

-

3. 4. 5. 3. Poslovna sposobnost fiziCkih Yea l. Ogranicenje poslovne sposobnosti 2. Ogranicenje posiJOvne sposobnosti

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

- - - - - - - - -

-

-

-

-

DEO

PORODIcNO

PRAVO

2. Raspad konsorcijurna-

68 69

7'1

72 72

74 74 76 77 77

rnaloletni'ka i zena. Tutorstvo drugih Iica. Starate1jstvo (cU'ra)

-

78 78

- - - - - - - - - -

-

-

-

-

-

76

80 8.1

81 83 83 84 85 85

87 87 88

I OPSTI PREGLED II OBLICI PORODICE

1. Consortium 1. Postanak i karakteristike

67

-

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

cETVRTI

65

-

4. Pravni polozaj robova - - - - - - - l. Prornene u pravnorn i faiktiOkorn polozaju rob ova 2. Pravni 'PoLozaj oslobodenih robova - - - 5. Aetiones adiecticiae qualitatis - - - - - 6. Deliktna odgovomost fizickih lica - - - - 7. Capitis deminutio 8. Pravna lica -

63 63

- - - - - - - - -

SPOSOBNOST

- - - - - Peregrini Koloni - - - Stranoi - - -

-

63

-

- - - - - - - - - - - -

1. Laitimli

-

- - - - - - - - - -'- - - - - - - - - - - - - -

DEO

PRAVNA I POSLOVNA

-

- - - - - - - - - - -

8. Rimsko iPravo i !prava 'socijalistickih zernalja

GRECI

-

- - - - - - -

skola (skola elegantne

6. Skola prirodnog IPrava

-

-

-

88 88 89 VII

2. Familia - - - - - - - 1. pojam- - - - - - - - - 2. Pater famillias i iPatrija potestas - - -

3. Dolazak pod patria potestas i izlazak iz nje 4. Sadrlina

patria

potestas

- - - - -

3. KognatSka porodiea- - - - - - 1. Karakterist1ke - - - - - - - 2. Litni i imovinski odnosi roditelja i dece III BRAK

-

- - -

97

1. Brak Sa manusom 1. Manus 2. Zakljucenje i razvod braka 2. Brak bez manuSa

Strana 90 90 91 92 93 95 95 96

- - -

1. Zaildju6enje:irazvod -

-

2. LiCni i imovinski odnosi braenih drugova 3. Miraz i dona'tio ante nUlptia's IV SRODSTVO - - - -

1. Agnatskosrodstvo (agnatio)

1. Pojam - - - - 2. Promene u toku rejpubli'ke 2. Kognatsko srodstvo (cognatio) 1. Osnov i natin raeunanja

-

2. Vanbracnadeea --

3. polubraca i polusestre

98 98 99 100 100 102 102 104 104 104 105 106 106 106 107

PET I DEO GRADANSKO-SUDSKIPOSTUPAK I. OPSTI PREGLED

1. Pojam

- --

- - - _ _ _

108 108

2. Poreklo i OSnovneIinije razvoja 3. FormaIizam 4. Sporovi peregrina

108 108 110 111

II. ACTIO

112

1. Pojam 2. Vrste tuibi 1. Actiones ci.viles i actiones honorariae 2. Actiones in rem ,i actiones in personam 3. Actiones stricti iuris i akciones bonae fide 4. Penalne i re1persekutorne tuzbe 3. Druga procesualna sredstva 1. Condictio -

5. Restitutio iu integrum

112 113 1:13 114 114 115 115 115 116 116 116 116

III LEGISAKCIONI POSTUPAK

117

- ____

2. Querela - - _ _ 3. InterdicLllm_ _ _

4.Exceptio_ _ _ _ _

1. Postanak i karakterstike

1. Postanak

- -

2. Orgami pos'1n.1!Pka

VIII

-

117 1.t7 117

3. Tok postupka a) In iure b) Apud iudicem 2. Vrste legisakciOl1og postupka 1. Legis actio sacramento 2. Legis actio per il1'dcias,postulationem 3. Legi,s actio per condictionem - 4. Legis actio per manus inectionem 5. Leg1s actio per pignoris capionem 6. Postupak per sponsionem IV FORMULARNI

Strana 118

-

POSTUP AK

122

1. postanak i karakteristike 1. Postanak - - - 2. Organi .postupka 3. Formula - - - 2. Tok formularnog postupka 1. Pokretanje posttllPka i postupak in iUTe 2. PostUjpak CllPudiud:icem i IPresuda 3. Izvrsenje .presude - Actio iudicati V EKSTRA ORDINARNI

1. 2. 3. 4.

,J.,18 119 119 120 120 120 121 121 122

(KOGNICIONI)

-

POSTUPAK

postanak i karakteristike Organi postupka Tokpostupka Appellatio

L:. Izvrsenje sESTI

122 122 123 123 124 124 125 126 126 126 127 128 129 129

presude

DEO

STVARNO PRAVO

- - --

130

I. POJAM I KARAKTERISTIKE

130

1. pojam - - - - - 2. Karakteristikestvarn.opravnog odnosa

3. Sadriina- - - - - -

130 130 132

II. OSNOVNE LINIJE RAZVITKA

132

1. 2. 3. 4.

132 134 136 136

Stvamo pravo Zakona XII tablica Pravo svojine i driavina patrimoniwn (bona, in bonis esse) Iura in re aliena

III. STVAR.I -

137

1. Pojam 2. Klasifikac:ija 1. Res in commercio i resexstra commercium 2. Res mancilpi .i res nee mandpi 3. Pokretne i ne.pokretnestvari

137 138 138 B9 140 140 141 141

- - - _

4. Telesne i bestelesne stvari - - - _ 5. Res quae numero, lPondere,mensurave consistunt 6. Potrosne i nepotroSne stvari - - - - - _

IX

7. Deljive

8.

i nedeljive

Strana 141 141 142 .t42

- - - - -

stvari

Proste i slozene stJvari i univel1sitates 9. Deo stvari (,pars) i pr.ipadak (accessorium) 10. Plodonosne stvari i plodovi IV SVOJINA

143

1. Oblici svojine 2. Ostaci druStvene svojinc a) Ager gentilicijus b) Svojina tkonsorcijuma c) Zaostali clementi drustvene svojine u familij,i 3. DrZavna zemlja - - - a) Ager tpublicU!s b) Solum provinciale 4. Peregrinska svojina - - 5. Fcudalizacija svojinc u postklasienom pravu

1143 143 143 144 145 145 145 146 146 1146

PROPRIETAS

-

DOMINlJUM

EX lURE QUiRITIJUM

-

t. pojam - - 1. Eelementi- 2. Ogranicenja 3. Subjekt i objekt 2. Susvojina (condominium) 3. Nacini za prlbavljanje svojinc (modus aquirendi) a) Poj!8lm i XIlralSifilkacija

- - - - - - - prisvajanje -

b) Originamo pribaiVljanje :svojine 1. Occupatio - - - - 2. ,MbavljarJlje

siVojirne II1IaIPilio'do'VliIIna

3. Accessio (prirastaj) 4. Prerada (specificatio) 5. Confusio i commixtio 6. Odrzaj - - - - -

c) prenos svojine -

1. Mancipatio

derivativni

- -

-

naCini pdbavljanja

-

od ddave

1. Vernditio sub hasta 2. Adsignatio 4. pretorska svojina 5. Zastita svojine 1. Rei vindica tiJO-

2. Actio negatoria 3. Ostala sredstva za zastit'll svojine 4. Zastita provincijske svojine

6. Gasenje svojine

- - - - - -

166

- - - - -

166 168 169 169 170 170

2. Sticanje i gaSenje driavine 3. Zastita driavine - - -

a) Interdikti - - - b) Ostala sredstva za zastitu ddavine

c) Justinijanovo pravo

x

148 148 149 149 150 151 151 \152 .152 153 153 1154 154 1154 157 157 159 1159 161 161 161 162 163 163 165 165 165 166

-------

IV DRZAVINA 1. pojam

svojine

- - - - - - - - - - -

2. In iure cessio 3. Traditio - - id) PribavJjanje

stvari

148

-

-

-

-

Strana 171

V STVARNA P,RAVA NA TUDIM STVARIMA (IURA IN RE ALIENA)

- - 1. Sluzbenosti a) Pojam i 'istorija 1.Pojam

171 171 171 172 172 173 173 173 175 175 176 176 176 176 177 178 179 179 180 180 180

2. Istorija - 3. Klasifikacija 2. Pojedine slu2!benosti 1. ,Zemljiisnesluzbenosti (servitutes preediorum)

- - - - - -

2. Licne sluzbenosti

3. Pribavljanje, gasenje i zastita sluibenosti 1. Pribavljanje sluzbenosti 2. Gasenje sluzbenosti 3. Zastita slliZbenosti 2. ZaloZno pravo 1. Pojam - 2. Fiducia 3. Pignus - 4. Hypotheca 3. Ostala stvarna prava na tuWm stvarima - -1. Supel'ficies ---------2. Ius in agro vectigali ----------3. Emfitevza SEDMIO

DEO

OBLIGACIONOPRAVO 1. POJAM I K~RAKTERISTIKE II.OSNOVNE

LINIJE

- - - - -

-

-

-

-

2. Pretorsko pravo 1. Slabljenje formalizma

i uticaja

-

-

186 186 187

religije

-

- - - -

- - -

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

--

--

-

-

-

-

-

-

-

-

194 195

- - - - - - - - -

196 198 198

- Nove forme: konsensualni Jwntrakti -

6. Nove forme: realni kontra'kti -

1. Bona fides 2. Dolusi culpa -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

-

-

-

-

3. Zastupnistvo u ;pravnim iposlovima 4. Bezimeni kontrakti - - - 5. Pacta adiecta i pacta praetoria -

-

- - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - -

4. Postklasieno i Justinijanovo pravo

1. Slobodai.zboraforme - 2. Zastita oduZnika - - -

-

-

183

-

3. 4. 5. Pravno neosnovano obogacenje 8. Na/krnaJdastete 3. Klasicno pravo -

181 183

183

- -

- - - - - Kauzalne obligacije - - - - Sinalagmatiene obligacije - - - -

2. Novi lrontrakti

6. Deliikti -

-

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

4. Bona fides

7.

PRAVA

- - - - - - - - -

1. Obligaciono pravo Zakona XII tablica 1. Nerazvijenost - - - - 2. Formalizam - - - - - -

3. Apstraiktnost -

- - - - - -

RAZVITKA RIMSKOG OBLIGACIONOG

-

-

-

-

-

-

-

-

-

188

188 189

191 191 191

192

192 193 194

199

200

200 202

XI

-

III

OPSTIPOJMOVI 0 OBLIGACIONIM ODNOSIMA

1. Stranke U obllgacionom odnosu

- -

1. Poverilaci duznik - - - -

2. Ob1igacija deluje inter par.tes 3. Jednostrane i dvostrane obligacije

2. Subjekti

- - - - -

obligacije

1. Sposobnost biti 5UJbjekt dbligacije 2. Vise subjekata u obligacionom odnosu

3. Zastupanje - - - - - - - -

4. Promena subjekta U obligacionom odnosu 3. Dejstvo obUgacija premta trecim Iicima 1. Udgovornost paterfamilijasa za obaveze potCinjenih lica 2. Ugovori u korist i na teret trecih lica

-

IV

SADRZINA OBLIGACIJE slucajni

elementi

3. Prlrodni elementi (naturaIia) 4. Dare, facere, praestare 5. Predmet duinikove obaveze

6. Alternativneobllgacije

213 213 215 215 215 216

-

-

V - NOVCANA VREDNOST OBLIGACIJE

-

1. Actiostvara obligatio -

-

-

VI

ACTIO I OBLIGATIO

- - - -

217 217

-

217 218

-

-

2. Prlrodne obllgaoije (obligationes naturales) VII

-

OBEZBEDENJE

1. Intercessio 2. Jemstvo -

POVERIOCA

3. Kreditni nalog 4. Stipulatio poenae OBLIGACIJE

-

223

1. Solutio - - - - - 2. Acceptilatio i solutio per aes et llbram 3. Dokaz isplate - - - - - -

-

IX

POSLEDICE

219 219 220 222 222

- -

VIII IZVRSENJE

203 203 204 204 205 205 206 208 208 211 211 212 213

- - - -

1. Bitni elementi 2. Sporedni,

Strana 203

NElZVRSENJA

OBLIGACIJE

223 224 225 225

]. Neizvrienje obligacije 2. Docnja (mora) 1. Mora debitoris 2. Mora creditoris 3. OdgovornOSt za naknadu stete (Irontraktna odgovornost)

225 226 226 227 227 227 228 228 231

X -

232

1. pojam - - 2. Steta (damnum) 3. Krivica -4. Protivpravnost

GASENJE OBLIGACIJE

1. NaCini gaSenja obUgacije 2. Gasenje obllgacija voljom stranaka 1. Jednostrana izjava volje 2. Contrarius consensus (suprotan sporazum)

- -

XII

232 232 232 232

3. Pactumde non!petendo- - - - - - - - 4. Novatio - - - - - - - - - - - - -

5. Lutiscontestatio - - - - - - - - - - -

3. GaAenje obligaclja usled okolnosti nezav1snih od volje stranaka 1. Smrt i capitis deminutio jedne od strana!ka 2. ShlCaj.na PfIOPa!st idJuguvaarog predimeta (casus)

- - -

3. Conf.usio -

-

-

-

4. Zastarelost (praescriptio)

- -

4. Compensatio - - - - - X. -

238

KLASIFlKACIJA OBLIGACIJA

A. KONTRAKTI

- -

239

1. pojam f.klasifikacija 1. Contlractus 2. Sa~ost

- - - - - -

vo11e SltIramaka«CiOr1vemrt:Iio)

3. ZablJU:ga(enrar) Kdas:ifiJImaija ikon.trakta

2. Nexum

- - -

3. Vcrbalni kontrakti a. Stripulatio 1. Prvobitni obli 2. aSadrlina 3. Promene u klasienom i postklasicnom !pravu

- - - - 5. Tuzbe- - 5tipulacije - 4. Apstraktnost

b. OSitaild verbalni kontrakti 1. Predijatura 2. Dotis dictio 3. Iusiurand'UlIIl Jliiben1li 4. Adstipulat,io 4. Literalni kOIltrakti a. Ex:pem.sJlJatio(nomoo ItralIJlSOI1i(pticiuan) b. Chirographum i iSyng-,:aphae 5. Realni kontrakti

-

1. Istorija-

-

a. Fiducia b. Mutuum (lZajam)

2. Blemeruti 3. Prava i dtiZnostistranaka 4. Kamatna stopa

-

5. Fenus nauticum C. Depositum (ostava) -

1. Lstorija-

-

-

2. Prava i obaveze ISItiraII1Jakia

3. Zastita- - - - -

4. Posebnd slucajevi d(1pozita d. Commodatum (ugovor 0 posluzi) 1. Ilstorija - - - - 2. Pirava i obarveze s1mam.alkia

3. Zastita-

Strana 233 233 234 234 234 235 236 236 237

- - -

e. Pignus (ugovor 0 zalozi)

1. Ilstorija- - - -

239 239 240 240 241 242\ 242 243 243 243 244 244 24~ 245 245 245 246 246 246' 247 248 249 250 251 251 253 254 254 255. :.t 255 255 256 256 256 257 257 257 258 259 259 XIII

r Strana

2. Pirava i obaweze StIranaka 3. ZaStita - - - - 6. Konsensuallli kontrakti - a. Emptio-vanditio (ugo.vor a ikupopro.daji)

1. lsto.rija -

- - - - - -

2. Bitnidementi- - - - - 3. 4. 5. 6.

DejSltva Obaveze Obaveze Obaveze

ugo.VIOI1a- - - - pro.davca IPro.daja stvari Iprodavca: odgo.vorno.st za evikciju pro.davca: o.dgo.vo.rno.stza fizicke nedostatke stvari

7. Obavezekupca-

-

-

-

-

-

8. Medifikacije ugo.vo.raa 'kUipo.pro.dajib. Lo.catio.co.ndactio.- - - - - - -

- - -

1. lstolija- - - - - - - - - - 3. Lo.catio co.nductio. o.perarum - - - - -

2. Locatio. conductio. rei (ugo.vo.r a zakUiPu stvari)

4. Locatio conductio.o.peris

- - - - - -

5. Po.sebna praviIa za lo.catio co.nductio.u lPo.mo.rsko.mtranSjpOrtu

c. ~ocietariiheredes Izjava 0 prijemu nasleda aditio hereditatis Posledice prijema i odbijanja nasleda Hereditatis petitio -

-

- -

326 326 328 329

F. - POKLON NA SLUCAJ SMRTI -

330

PRILOZI

331

-----------------

- - - - - - - - - - -

333 REGISTAR POJMOVA I IMENA LATINSKE IZREKE, PRAVILA I DEFINICIJE KOJE SE U KNJIZI POMINJU 349 HRONOLOSKI PREGLED DOGAE>AJA ZNACAJNIH ZA ISTORIJU RIMSKOG

PRAVA - - - - - - - - - - - - - - - - - - 353

RIMSKO PRIVATNO PRAVO

UVOD 1. -

ZADATAK I ZNACAJ RIMSKOG PRIVATNOG PRAVA

1. - Period od 13 vekova u kojima se razvijala anticka rimska driava i anticko rimsko pravo (od sredine VIII veka pre n.e. do sredine VI veka n.e.), Ciji tok smo u mogucnosti da pratimo sa dosta detalja zahvaljujuci velikom broju knjiga, natJpiosa,dokumenata i tragova materijalne kulture koji su nam sacuvani do danas, predstavlja nesumnjivo za istoriju driave i prava jedan od najvaznijih perioda, a pravo anticke rimske driave, naroeito njeno privatno pravo, predstavlja, nesumnjivo, zajedno sa grckom filozofijom, najznacajnije kulturno naslede antike. Klasici marksizma- lenjinizma su na mnogo mesta isticali ogroman istorijS'ki znacaj rimskog prava: u Manifestu komunisticke partije, Nemackoj ideologiji, Kritici politicke ekonomije itd. Primera radi navodim neke Engelsove reci: »Bez helenstva i Rimske imperije kao temelja, ne bi bilo ni moderne Evrope« (Engels,. Anti-Diring, prevod na srpskohrvatski R. Vujovic, Beograd, 1959, str. 199); »Rims'ko pravo je klasican pravni izraz zivotnih uslova i protivrecnosti drustva koje pociva na Cistoj privatnoj svojini, tako da sva docnija zakonodavstva nisu mogla niSta bitno da mu dodaju« (Engels, o propadanju feudalizma i nastajanju burioazije, prevod na srpskohrvatski, M. Mojasevic, Beograd 1951, str. 14), »... rimsko pravo, najsavrsenije od svih poznatih prava 'koja se temelje na privatnoj svojinj« (Engels, Anti-Diring, prevod na srpskohrvatski R. Vujovic, Beograd 1959, str. 115). Kad su se pojavili na istorijskoj pozornici, Rimljani su se nalazili na stupnju prelaska iz viseg stupnja varvarstva ka civilizaciji, iz vojne demokratije,koja j'e jos bila u punoj snazi, ka ddavi koja se radala; na stupnju u kome su se ekonomske razlike pretvarale u klasne i razvijale u antagonisticke suprotnosti koje su dovele do nuznosti osnivanja »aparata za prinudu u korist vladajuce klase« - driave. U toku vekova, Rim je postao najveca robovlasnicka driava 'koja se pojavila u istoriji, u kojoj su robovlasnicki odnosi dostigli svoj najviSi stepen razvitka. No, Rim nije sarno najizrazitiji predstavnik robovlasnickog tipa driave, nego on predstavlja neku Vl'stu sinteze robovlasnickog perioda istorije naroda Evrope i Sredozemlja. On je postao mocan u vremenu kada su se istocne despotije, grcki gradovi, Kartagina i Etrurija vec nalazili u krizi, ne moguci da uspostave ravnotezu izmedu svojih unutrasnjih ekonomskih i drustvenih, i spoljnih, osvajackih i odbrambenih problema. Ali svaka od njih 3

bila je razvila neku stranu svoga zivota do vrl0 visokog stepena. U Kartagini je, na primer, bio razvijen do visokog stepena sistcm velikih posed a - latifundija - koje su obradivali robovi; u Etruriji su cvetali zanati, u Grckoj trgovina, filozofija i pravo itd. Pokorivsi sve ove robovlasnicke ddave, Rim je iskoristio sva njihova iskustva i prisvojio sve njihovc tekovine i, kombinujuei ih sa preimuestvima ogromne i mocne drZave kakva je on bio, i mogucnostima koje su pruzili uspesni ratovi i neSl11tcana trgovina izmedu njenih udaljenih i u I]Jroizvodnji specijalizovanih provincija, razvio svoju kulturu do najviSeg stepena koji je u robovlasnickom drustvu bio mogue. U borbi sa krizom u 'koju je zapala njena privreda pocetkom n.e. i pri resavanju konkretnih privrednih i politickih problema, stvoreni su 11Rims'koj imperiji, s jedne strane koreni feudalnih odnosa, a s druge strane cvrsta drlavna organizacija. Medu okolnostima koje su do toga dovele navodim narocito: nedostatak radne snage (koji je nastao usled prestanka masovnog priliva robova dobijenih novim osvajanjima). nemogucnost primene savrsenijih oruda i intenzivnije zemljoradnje u uslovima grube eksploatacije robova, stalne pobune provincija i odmetnika svake vrste sa kojima Rim nije mogao da izade na kraj zbog svoje unutrasnje slabosti, slabljenje trgovine, finansijske krize, vracanja na naturalnu ,privredu, pljackanje bogatih gra. dana (konfiskacije) od strane imperatora, velika snaga i samovolja najamne vojske, nesiguran zivot II gradu za bogate vlasnike latlfundija i njihovo bezanje iz gradova itd. itd. (Vidi detaljnije 0 tome: Dragomir Stojcevie, Od rimskog roba do kolona, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1961, str. 129 i sledeee). OsnivajuCi svoje drZave posle propasti Zapadnog rims-kog carstva, varvari su, zajedno sa teritorijom, preuzeli od njega i sve njegove tekovine. Tako su u temelje srednjevekovnih feudalnih ddava uzidani i rimsko pravo i feudalni clementi koji su se razvili u okviru rimske ddave. Tako feudalni odnosi imaju jedan od svojih mocnih korena u rimskoj drlavi, a rimska drlavna organizacija je posluzila ne samokao obrazac kasnijim velikim feudalnim i burloaskim monarhijama, nego je od njih bila i direktno kopirana. Poseban znacaj u tome pogledu ima hriScanska crkva. koja je igrala izvanredno znacajnu ulogu u srednjem veku a i danas il11a veliki uticaj na zivot nekih naroda i drlava. Za tako veliki llticaj ona ima da zahvali znatnim delorn svojoj dobroj i cvrstoj organizaciji. Osnove te organizacije ona je dobila u vremenu kada je bila rimska drlavna religija. Njena organizacija predstavlja sarno kopiju rimske drlavne organizacije, od koje je preuzela, i sacuvala do danas, i nazive pojedinih organa i 'funkcionera. 2. - Rimska drlava je bila robovlasnicka driava i njena osnovna unutrasnja funkcija je bila drlanje u pokornosti robova. Rimsko pravo je stvorilo pravne okvire i pravna sredstva za to. tretirajuci ih 'kao objekte a ne subjekte prava (»stvari koje govore«) izgradlljuci niz drugih ustanova kojima je ta:kavpolozaj rob ova bio osiguran. Ali, pored ove osnovne funkcije, jamne imovinske odnose robovlasnika Slozeni sastav ovog dela stanovniStva bejci, proleteriJ ili ogranicena pravna vih slojeva, njihova stalna borba za 4

rimska drlava je imala da regulise uzai ostalih slobodnih stanovnika ddave. ril11ske drlave, veliko siromastvo (plesposobnost (peregrini) pojedinih njegozemlju i cesti direktni napadi na imo-

--

vinu pDjedinih robovIasnika, sto je pratiJo celu rimsku istoriju, izazvaIi su precizno regulisanje svojinskih odnosa i ustanovIjenje neogranicene, neprikosnovene privatne svojine. Razvijena robna proizvodnja i robna razmena u periodu procvata rimske drZave posle punskih ratova, izazvala je detaljno i vrIo precizno regulisanje svih osnovnih pravnih odnosa vezanih za nju, kao sto su: kupoprodaja, posluga, zajam, zakup itd. Izvanredno brzi razvitak odnosa robne razmene, koji se odvijao pod vrlo sloienim ekonomskim i drustvenim, religij'skim i psihickim uslovima, i specificni odnos koji su RimIjani imali prema Zakonu XII tablica i pravima pokorenih naroda (V. 0 tome: Dragomir Stojcevic, Rimljani i pravo, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1960. god.) uCinili su da se izgradi vrIo elasticna zakonodavna tehnika u oblasti privatnog prava, koja je omogucavala, preko pl'etora, da pravo tako reci u ,korak prati razvitak odnosa. Neke od ustanova privatnog prava dostigle su ovde oblik koji je ostao, u osnovi nepromenjen, u upotrebi do danasnjih dana. Sa pravnickim genijem kojim su raspolagali (izazvanim specificnim uslovima pod kojima su Rimljani ziveli, rimski pravnici su uspeli da nadu takva resenja i takve formuIacije ,kojima kasnija prava nisu imala mnogo sta da dodaju, a kratkoca, jasnost i preciznost rimske pravne terminologije i nacin izrazavanja rimskih ,klasicnih pravnika, ne sarno da nisu do sada prevazideni nego jos uvek sluze kao uzor ambicioznim pravnicima. Rimsko pravo je pravo robovlasnicke driave, pravo stvoreno u usIovirna robovIasnickog nacina proizvodnje, ali je one istovremeno i pravo stvoreno u uslovima razvijene robne proizvodnje i razvijene robne razmene, pravo bazirano na robnoj proizvodnji i robno-novcanoj razmeni. To se vrIo mnogo odrazilo na njegovom privatnom pravu: na njegvom shvatanju svojine i ugovora kao osnovnog regulatora cirkuIacije robe i promene u svojinskim odnosima. lbog tih svojih karakteristika, rimsko pravo je bilo zaboravIjeno u feudalnim driavama zapadnoevropskog tip a, koje nisu poznavle robnu proizvodnju i robno-novcanu razmenu i koje su imale sasvim drugacije, feudalno, shvatanje svojine. Kada se, medutim, u krilu feudalnih odnosa pocela sve viSe razvijati robna proivzodnja i robna razmena, i kada su se poceH razvijati burioaski odnosi, ozivela je neposredna primena rimskog prava U obliku koji je one dobilo u Justinijanovoj kodifikaciji. Corpus iuris civilis postao je predmet detaljnih proucavanja. Na njegovim osnovama stvorena su prava kapitalistickih zemalja. Veliki bUrZoaski kodeksi: francuski Code Civil od 1804. god., austrijski Algem.eines biirgerliches Gesetzbuch od 1811. god., nema(';ki Biirgerliches Gesetzbuch od 1896. god., i dr., izradeni su pod neposrednim, manjim ili veCim, uticajem rimskog prava, koje je, dopunjeno nemackim obicajnim pravom, primenjivano u Nemackoj kao Gemeines Richt ili Pandektno pravo, sve do 1900. godine. Na njegovim osnovama izradena je i klasicna burioaska opsta teorija prava i teorija privatnog prava. Ono je osnov i moderne burioaske pravne teorije i prakse, iako se oni svakim danom sve viSe udaljuju od svojih klasicllih shvatanja. 3. - U ,pravima socijaIistickih ddava, iako one pocivaju na potpuno razliCitim osnovama od onih na 'kojima su poCivale rimska i burioaske driave, na iskljucenju eksploatacije coveka covekom, ima rimskoga prava mnogo viSe nego sto to na prvi pogled izgleda. To dolazi pre svega otudasto drugi osnov rimskog prava, robna proivzodnja i robno-novcana razmena, jos

5 (

II.

uvek igraju, i igrace jos za dugo, znacajnu ulogu II tivotu socijalistiekih zemalja. Mnogi oblici robno-noveane razmene koji se primenjuju u socijalistickim zemljama, u osnovi se ne razlikuju od oblika koji su izgradeni u rimskom pravu. To je slueaj, na primer, sa kupoprodajom, zakupom, poslugom, zajmom, cesijom, zalogom itd. Najeesce socljalistieka prava su preuzela ove ustanove od bUrZoaskih prava zatecenih na svojim teritorijama u trenutku revolucije. Mnogi od ovih osnovnih oblika robno-novcane razmene bili su u r1mskom pravu do te mere obradeni da kasnija prava, pa ni socijalisticka, nisu imala potrebe niti mogucnosti nista u tome da menjaju. U kojoj meri je to taeno, dovoljno ilustruje primer komisije koja je radila projekt Gradanskog zakonika Ruske Soc. Republike od 1923. god.: i pored izrienih uputstava da je »nuzno da se energicno bori protiv pokusaja primene principa rimS'kog prava na svojinske odnose sovjetske drZave«, i upornih nastojanja komisije da to uputstvo postuje, kad je bio gotov, Zakonik je sadrZao u sebi ne sarno skoro sve.osnovne ustanove privatnog prava izgradene u rimskom pravu, nego cak i mnoge formulacije preuzete iz rimskog prava. 4. - Zbog ov~kve svoje istorije, ulog~ koju je odigralo u istoriji prava kroz toliko dugi niz vekova i uloge koju ima u danasnjem pravnom fivotu, dmsko pravo je vrIo pogodno da sluzi kao istorijska podloga pravnih studija. Zbog toga se ono, u veooj l1i manoj meri, u jednom Hi drugom vidu, izucava na skoro svim pravnim skolama sveta, cak i u mnogim zemljama cije se pravo nije formiralo ni razvijalo pod njegovim uticajem (npr. Engles'ka, Sovjetski Savez, mnoge pravne skole u Americi). To je razlog sto se predmetu Rimsko pravo uvek davalo, i danas daje znaeajno mesto u nastavnom 'planu svih pravnih fakulteta u nas. Od njega se oeekuje da ispuni nekoliko znaeajnih zadataka u formiranjumladih pravnika. Prvi i osnovni zadatak predmeta Rimsko pravo jeste da sluzi studentima kao istorijski primer, kao eksperiment koji je sam fivot izveo, na kome ee, u dugoj istorijskoj perspektivi, reljefno videti kako nastaju i kako deluju pojedini elementi koji Cine da se pravni fivot u celini i pojedine pravne ustanove razvijaju u odredenom pravcu. Rimsko pravo je za to pogodno zato sto je one proslo kroz sve drustvene formacije koje su se do sada u istoriji pojavile: stvaralo se u drustvu koje je tek izlazilo iz odnosa prvobitne zajednice, razvijalo se u uslovima razvijenog robovlasnickog drustva. koje je uz to imalo razvijenu robno-novcanu razmenu, obradivano je u uslovirna nastajanja i razvijanja feudalnih odnosa, proslo je kroz uslove vizantijskog feudalizma, odigralo je znaeajnu uIogu u uslovima stvaranja i razvitka kapitalizma, a njegovi ostaci five jos u danasnjim uslovima socijalistiekog drustva. Uz to, zahvaljujuc sticaju okolnosti, saeuvan nam je dovoljan izvorni materijal da njegov zivotni put i okvire kroz koje je on prolazio mozemo da pratimo sa mnogo detalja, mnogo viSe detalja nego sto je to, npr., slueaj sa istorijom snpskog prava pocev od srednjeg veka do sredine XIX veka. U tom pogledu mi smo mnogo viSe upueeni na rimsko pravo nego mnoge druge zemlje, 'koje, leao npr. Francuska, Nemaeka, Engleska, kroz saeuvane arhivske materijale, knjige i druge izvore, mogu da izvrse detaljnu rekonstrukciju svoje sopstvene pravne istorije kroz mnogo vekova i da je upotrebe kao sredstvo za skolovanje studenata. 6

(

-Za formiranje mladog pravnika je izvanredno vazno da usadi u sebe shvatanje da pravni'k nije slepi merac pravde sa vagom na cijim tasovima leze bezliene ma'se paragrafa, ljudi i dela i da zakoni nisu sarno masa paragrafa, vec da su rezultat odredene politike vodene u odredenim konkretnim uslovima, koje on kao takve treba da primeni na slucajeve koji su takode nastali u odredenoj sredini i u odreuenim uslovima. Pravnik mora ne sarno poznavati pravne propise i teoriju pravnih ustanova, nego mora umeti da prodre u sustinu nasih drustvenih odnosa i nase ddavne i pravne politike i mora umeti da shvati drustvene i psihicke procese 'koji '5U doveli do problema koji on treba da raspavi. Proucavanje pravne istorije uopste i istorije Rimskog prava kao njenog posebnog poglavlja, moze ogromno da doprinese ovakvom formiranju mladih pravnika. Neka mi je dozvoljeno da navedem nekoIiko Lenjinovih recenica, izgovorenih ruskoj 'komunistickoj omladini 1920. god., koje izrazavaju is to miSljenje: »Vi biste napravili ogromnu gresku ako biste zakljucili da se moze postati komunistom ako se ne usvoje ona znanja 'koja je coveeanstvo nakupllo. BiIo bi pogresno misliti da je dovoljno nauciti komunisticke parole, rezultate komunisticke nauke, ne stekavsi ona znanja cija je posledica komunizam«. »Ako bismo postavili pitanje zasto je Marksovo ucenje moglo osvojiti milione i desetine miliona srca najrevolucionarnije klase, dobili bismo sarno jedan odgovor: zato sto se Marks oslanjao na solidne temelje znanja koje je covecanstvo osvojilo za vreme kapitalizma«. »Sve sto je covecanstvo osvojilo on je kriticki obradio ne zanemarujuci ni jednu tacku«. )}Proleterska kultura maze se graditi sarno ako se tacno poznaje kultura koju je izgradio citav razvitak covecanstva«. lake su pravo i pravosude predstavljali kao boginju vezanih oCiju koja ddi u roci vagu, i rim ski pravnici su ulogu pravnika, sudije shvataIi na nacin slican gore izlozenom. To se, na primer, vidi iz Celzusovog teksta u D 1, 3, 17: Scir'e leges non hoc est vooba earum tenere sed vim ac potestatem - Poznavati zakone ne znaci ddati se njihovih reci nego snage i moci (sagledavanje posledica njihove primene). Vec smo pomenuli da je 'rimsko pravoodigralo znacajnu ulogu u formiranju feudalnih, a narocito kapitalistickih pravnih sistema evropskih zemalja i da je, putem recepcije, postalo osnov najznacajnijih budoaskih Gradanskih kodeksa koji su jos u primeni. Oni su Hi neposredno prihvatili pravna pravila rimskoga prava i reSenja za neke pravne probleme !koje je one nudilo, Hi su, prihvatajuci sistematiku pravnih ustanova i probleme koju su u O'kviru njih rimski pravnici ili kasniji romanisti uocavali i resavali, usvajaH svoja, drugacija resenja. Videli sma, najzad, da 'se mnoge pravne ustanove rimskog prava nalaze i u pravnim sistemima svih evropskih socijalistickih zemalja. Da do toga dade, bio je potreban dugi ,put njegovog viSevekovnog stvaranja i usavrSavanja u toku zivota Rimske ddave i dugi put njegove teorijske obrade, prilagodavanja kapitalistickim odnosima i usavrsavanja u toku njegove viSevekovne recepcije. Poznavanje svih ovih procesa je nuzno, ili bar vrlo korisno, za razumevanje danasnjih evropskih gradanskopravnih sistema i razlika koje postoje izmedu 'njih i drugih pravnih sistema (na 'Pl'. engleskog) koji nisu pretrpeli uticaj rimskog prava. U mnogim udzbenicima, ova njegova karakteristika se navodi kao osnovni Hi iskljucivi razlog i zadatak izucavanja Rimskog prava na pravnim

7 (

falmltetima. Tako, na primer na nekim ameriekim pravnim skolama, uno se izucava u okviru predmeta »Uvod u evropsko pravo«, paralelno sa Germanskim, Anglosaksonskim i Kanonskim pravom. Prema nekim sovjetskim udZbenicima rimsko pravo se izucava »kao osnov pravnih sistema evropskih kapitaIisickih zemalja, sto je sovjetskim pravnicima potrebno zbog medunarodne trgovine sa njima«. I neki pravni fakulteti u Jugoslaviji (na Pl'. Zagrebacki) pridaju predmetu Rimsko pravo prvenstveno ovaj znacaj i zadatak, smatrajuCi ga uvodom u danasnje, pozitivno gradansko pravo. Sledstveno tome su i sastaviii program i nacin izlaganja predmeta i ukljucili ga u sastav Gradanskopravne a ne Pravnoistorijske katedre. Rimski pravnici su postaviIi temelje pravne nauke, a na temeljima rimskog prava, izucavajuci rimsko pravo. italijanski glosatori i postglosatori i francuski, holandski i nemacki pravnici 16. - 19. veka, izgradiIi su definicije i klasifikacije ipravnih ustanova i formulisali osnovne pravne principe gradanskog prava. Tako je viSevekovna teorijska obrada rimskog prava postala OSftOVsavremene gradanskopravne nauke. Istovrcmeno, latinska pravna terminologija postala je medunarodna nauena terminologija. Zbog svega toga izucavanje Rimskog prava dobija znacaj uvoda u pravnu nauku uopste, a posebno Medunarodnog privatnog i Uporednog prava. Najzad, predmet Rimsko privatno pravo treba da upozna studente i sa izvesnim brojem latinskih pravnih definicija, maksima, sentenci i aforizama koji se, kao klasicni, i danas cesto upotrebljavaju u pravnoj literaturi.

2. -

RIMSKO PRAVO -

POJAM I PODELA

1. - Rimsko pravo. - Na~iv »,rimsko pravo« (ius Romanum Hi ius Romanorum) ima danas dva znacenja jedno uze i jedno sire. U uzem znacenju on oznacava pravne sisteme koji su izgradivani i primenjivani u razn~m periodima istorije Rimske drZave od njenog postanka (7~4. iIi 753. god. pre n.e.) do smrti Justinijana (565. god. n.e.). U sirem znacenju on obuhvata i pravna pravila rimske drZave koja su primenjivana posle njene propa!sti na njenim bivsim teritorijama (»Vulgarno rimsko iPravo«~ i pravima rimskog prava 'koja su primenjivana u mnogim evropskim zemljama pocevsi od XII do kraja XIX veka u obliku u kome su ih shvatali i rprikazivali mnogi uceni pravnici pocevsi od glosatoril i postglosatora (XI-XV vek), preko francuske skole elegantne jurisprudencije (XVI vek) i holandske skole prirodnog prava (XVII do XIX veka) do nemackih pandektista (XVI do kraja XIX veka).

-

2. - Ius. - Rimljani su pravo nazivali ius. Pritom nisu pravili Tazliku koju mi danas pravimo izmedu pojmova: pravo u objektivnom smislu tj. skup .pravnih pravila koja zabranjuju Hi dozvoljavaju odredeno ponasanje pojedinaca, i pravo u subjetkivnom smislu tj. prava koja su pojedinci stek-

li na osnovu objektivnih pravnih normi.

.

Po siroko prihvacenom shvatanju ree ius je indoevropskog porekla i prvobitno je oznacavala religijske formule koje obavezuju pojedinca na odredeno ponasanje. Kod Rimljana je veza ove reci sa religijom iScezla vrIo 8

davno, jer vee u vreme Zakona XII tablica oni za rcligijska pravila imaju ree fas, a' naziv ius upotrebljavaju iskljueivo za nereligijska, svetovna pravila ponasanja. Jpak se nekadanja veza reci ius sa religijom saeuvala u nazivima kao sto su iusiurandum (zakljetva), iustitia (pravicnost, pravda) itd. Rimski pravnici su bili prakticari, bez sklonosti za teorijska i filozofska uopstavanja. Zato su oni izbegavali definisanje pojmova i formulisanje opstih principa. Zbog toga nam nisu astavili ni definiciju prava (ius). Ipak u rimskoj pravnoj literaturi sreeemo sledeee tri izreke 0 pravu: VIpijan (Ulp. D, 1,1,10,1,) kaze: Iuris praecepta sunt haec: honestc vivere, alterium non laedere, suum cuique tribuere (Principi prava su: posteno ziveti, ne vredati dmgoga i svakome priznavati one sto mu pripada. Na drugom mestu Ulpijan (VIp. D, 1,1,10, pr.) kaze govoreei 0 pravicnosti: Iustitia est constans et peIlPetua voluntas ius suum cuique tribuendi (pravicnost je uporno i stalno nastojanje da se drugome prizna one sto mu pripada.). VIpian (VIp. 1,1,1, pr.) je, imajuei u vidu pravnu nauku, rekao: Ius est ars boni et aequi (pravo je umetnost dobrote i pravienosti).

3. - Ius publicum i ius privatum. - Kao i svi drugi pravni sistemi i rimsko pravo saddi pravila ponasanja u svim oblastima zivota drustva i pojedinaca. Sva su ta pravila ponasanja nazivana ius. Medutim jos su rimski pravnici sva pravna pravila delili u dye grupe: ius publicum (javno pravo i ius privatum (privatno pravo). Definiciju javnog i privatnog prava daje nam rimski pravnik Ulpianus u delu Instittttiones, koje je citirano u Digestama (D, 1, I, I, 2): PubliclIm ius est quod ad statum rei Romanae spectat, privatwn quod ad singulorum utilitatem,' sunt enim quedam publicae utilia, guedam privatim (Javno pravo je one koje se odnosi na polozaj ddave, a privatno - na korist pojedinaca... Jer neSto je korisno za ddavu, nesto za privatna lica. Od-mah zatim, Ulpijan objasnjava da se javno pravo odnosi na sakralne stvari, svestenike i magistrate (Publicum ius in sacris, sacerdotis, in magistratibus consistit) iz cega biproizilazilo da sva ostala pravna pravlia saeinjavaju privatno pravo. Ulpijanova definicija izrazava rimsko shvatanje javnog i privatnog prava one ima za kriterijum: interes koji pravna norma stiti. Privatno pravo, po rimskom shvatanju, obuhvata, dakle, one pravne norme koje stite privatne imovinske interese pojedinaca. Aka ovu Ulpinijancvu Ipodelu prevedemo na danasnji jezik, videeemo da javno ,pravo obuhvata: ustavno, upravno i krivicno pravo i krivieni postupak. Privatno pravo, pak obuhvata: gradansko (stvarno i obligaciono) pravo, nasledno pravo, porodicno pravo, gradanski postupak i neke delove statusnog prava ~pravna i poslovna sposobnost). Rimska podela se, prema tome, razlikuje unekoliko od danasnje, jer su neki pravni odnosi u rimsko doba bili shvatani drugaeije nego danas. Tako, na primer, porodicno pravo se danas ne moie nikako svrstati u privatno pravo, jer su se odnosi u porodici iz osnove promenili nisu viSe u osnovi imovinski. Gradanski sudski postupak se u rimskom pravu mora svrstati u privatno pravo, jer je rimska zakonodavna tehnika bila takva da je postupak bio nerazdvojno integrisan sa gradanskim pravom.

-

4. - Ius naturale, ius gentium i ius civile. - ObjasnjavajuCi razliku izmedu ius publicum i ius privatum VIpinijan u gore nave den om tekstu (D 1, 1, 1, 2) dodaje da se privatno pravo sastoji iz tri dela: iz prirodnog 9

prava (ius naturale), prava stvorenog za sve narode Rimske imperije (ius gentium) i prava rezervisanog samo za rimske grauane (ius civile). Ius naturale shvatalo se u ,klasicnom rimskom pravu kao pra\'a koja svakom Ijudskom bieu (u Justinijanovom pravu »svakom zivom bku«, sto znaCi i zivotinjama) samim njegovim 'lpostojanjem prirodno pripadaju pa zato postoje i bez zakonodavcevog izricitog priznavanja i van svih ustanovljenih ddavnih pravnih sistema. Ulpijan (D. 1, 1, 1, 3) navodi kao primere odnos izmedu muskarca i zene i radanjc i podizanjc dece. Ono se izrazava uvek samo u pravnim principima i uvek je »dobro i pravicno« (bonum et aequm). Danas bi se u grupu ovakvih prava moglo svrstati pravo na zivot, pravo na 510bodu i pravo na nacionalno opredeljenje. Kod Rimljana rcbovima nije priznavano ni jedno od ovih Iprava, a trece od njih priznavano je samo onima koji su imaIi status rimskog gradanina (cives), Rimljani su, kako nam objasnjava Gajus (Gai Institutiones 1, 1), imali dva pravna sistema: jedan ,kojim su mogli da se koriste samo rimski graaani (civeSt), koji su nazvaIi ius civile i drugi kojim su mogli da se koriste svi narodi koji su ziveIi na teritoriji Rimske drZave uis gentium. Oni su, dakle, primenjivali paralelno i tzv. personalni i 'teritorijalni princip primene prava: neka pravila su se primenjivala ad .per~onam sarno na odredene Ijude (cives), a neka ad teritoriam na sve stanovoike Rimske ddave. Osnovni fond ius civile sacinjavalo je pravo stvoreno u prvom periodu rimske istorije i kodifikovano u Zakonu XII tablica, Da bi ga razlikovali od docnije stvorenih pravila koja takode spadaju u ius civile, ovo pravo nazivamo »staro ius civile«. U toku perioda republike ono je dopunjavano zakonima (leges), aktivnoseu gradskog pretora (pretorsko prav() i odlukama senata. No, jedna i druga pravila sacinjavala su rimsko pravo, pravo, Rimske ddave, jer im je ona davala sankciju i brinula se 0 njihovoj primeni. Rimljani su, prema tome, u svojim medusobnim odnosima mogli da koriste i ius c:ivile i ius gentium, a ostali stanovnici (peregrini) niogli su da koriste samo ius gentium. Posto je ius gentium bie) mnogo manje formalan, elasticniji i ~veobuhvatniji pravni sistem, koji je pruzao strankama mnogo sire moguenosti nego ius civile. Rimljani su vrIo cesto u svojim mcdusobnim odnosima koristili radije ius gentium. Usto ius gentium je vrsilo snazan uticaj na ius civile, pa je vremenom, vee u klasicnompravu, sa odgovarajuCim promenama u drustveno-ekollomskoj strukturi i drustvellom uredenju I:azlika izmedu ova dva pravna sistema nestala i u JUstillijanovoI1l pravu se pomillje samo kao istorijska kategorija.

-

3. --'- PREDMET I PLAN IZLAGANJA 1. U ovoj knjizi se obraduje rimsko privatno imo\'insko pravo. To znaci da ne obuhvata riITisko ustavno, upravn() ni krivicno pravo. Istina, mnoga pravila rimskog javnog prava su primenjivana i posle propasti Rimske ddave i neki njihovi tragovi se nalaze i u danasnjim pravnim sistemima, ali ipak ne zasluzuju da budu detaljnije izucavani u okviru predmeta Rimsko pravo, jer njihbv. uticaj na savremena pravo je takomali da 5e moze zanemariti. Neka pitanja meuutim,kao sto su ddavno uredenje, nacin poslovanja nekih ddavnih ustanova i funkcionera i pravni polozaj pojedinih ka10

tegorija stanovniStva, sto spada u ustavno i upravno pravo, nuzno je bilo dodirnuti i ukratko izloziti prilikom izlaganja 0 osnovnim linijama razvitka rimskog privatnog prava u prvom delu knjige. 2. Privatno pravo, kako se vidi iz Gajevih Institucija (1. 1, 9), Justinijanovih Institucija (I, 1, 2, 12) i Digesta (D. I, 5, 1), rim ski pravnici su delili !Ila tri dela, na: ius quod ad personas perlillet (pravo koje se odnosi na lica) , ius quod ad res pertinet (pravo koje se odnosi na stvari) i ius quod ad actio11espertinet (pravo koje se odnosi na tuzbe). Ius quod ad personas pertinet rimski pl'avnici su delili na dye velike grupe: na pravo koje reguliSe polozaj lica u porodici i pravo koje regulise polozaj lica van porodice, tj. njegovu pravnu j poslovnu sposobnost. Iz ove po dele su proizasle dye poscbne grane prava: statusno i porodicno pravo. Ius quod ad res pertiuet je imalo kod rimskih pravnika mnogo sire znacenje nego danasnje stval~no pravo. Ono je obuhvatalo sva pravna pravila kojima su bili regulisani imovinski odnosi izmeuu ljudi. Najbolje bi bilo prevesti ga sa: imovinsko pravo. Medutim, ni to ne bi bilo sasvim adekvatno, jer su, zbog rimskog shvatanja tuzbe (aczio), i time uslovljene njihove zakonodavne tehni.ke, mnoga pravila materijalnog prava koja se odnose na imovinu bila obuhvacena u odeljku ius quod ad actionts perlinet. Ius quod ad res pertinet .klasicni .pravnici delili su na dye velike grupe: na pravo koje regulise odnose inter vil'Os (izmedl1 zivih) i pravo koje deluje mortis causa (na slucaj smrti). Pravila inter 'vivos su del jena na dye grupe: iura in re, tj. prava koja daju neposredna ovlascenja na koriScenje stvari, i iura in personam, tj. prava da se od drugih lica nesto potrazuje Tako Sl1 u okviru ius quod ad res pertiuet stvorene tri velike grane prava: stvarno, nasledno i obligaciono. Ius quod ad actioues pertinet je pravo koje se odnosi na tuzbe i na postupa:k. Medutim, to nisu sarno pravila koja mi danas nazivamo formalnim pravom, nego se tu nalazi i niz pravila materijalnog prava 0 kojima smo do sada govorili. To dolazi otuda sto je rimski pojam actio mnogo siri od danasnjeg pojma tuzbe i sto su Rimljani smatrali da tuzba stvara pravo, da nema subjektivnog prava ako za njegovl1 zastitu nije predvidena posebna tuzba, pa su mnogi odnosi regulisani, mnoge uslanove stvorene, sarno na taj naCin sto je za njih ustanovljena tuzba. Zbog potpuno promenjene zakonodavne tehnike i pojma tuzbe, mnoga pitanja koja su rimski pravnici obradivali u ovom odeljku, obraduju se danas u okviru materijalnog gradanskog prava, tako da su. ostala sarno ~ma pravila koja danas sacinjavaju Gradanski parnicni postupak. Tako je izgradena osnovna klasifikacija ustanova privatnoga prava, koja je danas siroko prihvacena u udzbenicima Rimskog prava. Ona formira sledece grane privatnog prava: Status no pravo, Porodicno pravo, Stvarno pravo, Nasledno pravo, Obligaciono pravo i Gradanski parnicni postupak. 3. - Takva klasifikacija prihvacena je i u ovoj knjizi uz sledeca neznatna odstupanja: 1) nije izlozeno celokupno statusno pravo, nego sarno njegovi najvazniji delovi, odnosno sarno oni delovi Cije poznavanje je neophodno za razumevanje pravnih ustanova drugih grana prava - pravna i poslovna sposobnost, sposobnost za deliktnu od..govornost fizickih lica, pro. menu poslovne sposobnosti fizickih lica (capitisl deminntio) i pojam i polozaj pravnih lica kao subjekta prava. 11

..

4. Posto su pravila rimskog gradanskog postupka vrlo mnogo upletena u pravila materijalnog prava, tako da je prethodno poznavanje postupka nuzno za razumevanje materijalnog prava, gradanski postupak je izlozen pre stvarnog, naslednog i obligacionog prava. Najzad, na pocetku, pod naslovom »Karakteristike i osnovne linije razvitka rimskog privatnog prava«, izlozeni su u najkracoj neophodnoj meri: osnovne Ilnije razvitka rimskog prava posmatranog u celini, drustveno-ekonomski uslovi pod kojlma se uno razvijalo dogadaji i cinioci koji su bili odlucujuci za odredeni tok njegovog razvitka, osnovni elementi ddavnog uredenja, osnovni izvori privatnog prava i njihove kodifikacije. Poseban odeljak posvecen je sudbini rimskog privatnog prava posle propasti Rimske ddave. S. - Pravna istorija jedne ddave moze se izlagati na dva nacina. Moze se podeliti na nekoliko perioda pa svaki period izucavati posebno, posmatrajuci kako se pojedine ustanove i celokupni pravni zivot ponasaju u njemu. Takav nacin izlaganja usvojen je kod nas u udzbeniku Borasa i Margetica. Po drugom sistemu posmatraju se odvojeno pojedine grane prava i pravne ustanove kao celine, pa se lzlaze njihov razvitak tokom cele istorije. Oba sistema imaju pozitivne i negativne strane i oba sistema su usvojena u udzbenicima. Ovde je usvojen sistem koji se najcesce srece, koji je usvojen u 'svim jugoslovenskim udibenicima izuzev gore navedenog, a to je kombinacija oba sistema: drustveno-ekonomski uslovi u kojima se razvijalo rimsko 'pravo, drustveno uredenje i izvori prava izlozeni su po prvom, a pojedine pravne ustanove po drugom sistemu. Na taj nacin su iskoriscene pozitivne strane oba sistema. Prema tome, knjiga saddi sledece delove: 1) Dvod, u kome su izlozeni pojam i znacaj rimskog prava, pojam i podela rimskog privatnog prava, predmet i plan izlaganja i osnovni izvori i literatura; 2) deo nazvan Karakteristrke i osnovne linije razvitka rimskog privatnog prava, u kome su izlozene osnovne linije razvitka rimskog prava posmatranog u celini, drustveno-ekonomski uslovi pod kojima se uno razvijalo, dogadaji i cinioci koji su bili odlucujuci za odredeni tok njegovog razvitka, osnovni elementi drzavnog uredenja i osnovni izvori prava i njihove kodifikacije; 3) deo u kome se govori 0 sudbini rimskog prava posle propasti Rimske ddave recepciji rimskog ,prava; 4) deo koji govori 0 pravnoj i POSIOVllOjsposobnosti i spasobnosti za deliktnu odgovornost fizickih Iica i 0 pravnim Iicima kao subjektima privatnog prava; 5) deo u kome se govori 0 oblicima porodice, braku i odnosima bracnih drugova, odnosima roditelja i dece i nacinu racunanja srodstva (Porodicno pravo); 6) deo 0 gradanskom postupku u kome se govori 0 pojmu i klasifikacijama tuzbi, organizaciji pravosuda i vrstama gradanskog postupka; 7) deo nazvan Stvarno pravo u kome se govori 0 stvarima i njihovoj klasifikaciji, svojini, njenlm oblicima, nacinima pribavljanja i zastite, ddavini i stvarnim pravima na tuulm stvarima; 8) cleo 0 Naslednom pravu u kome se govori 0 sudblni imovine jednog lica posle njegove smrti, odnosno 0 intestatskom i testamentalnom nasledivanju; i 9) deo nazvan Obligaciono pravo u kome se govori 0 oblicima razmene stvari i usluga i njihovom pravnom regulisanju, odnosno 0 pravlma i obavezama koji nastaju iz ugovora i deliktnih radnji i njihovoj zastiti. Na kraju knjige, kao, prilozi, dodati su hronoloski pregled dogadaja znacajnih za istoriju rimsk~ prava, jedan broj latinskih izreka i definicija i registar imena i pojmova.

-

12

U okviru svakog dela, izlozene su, na ;pocetku, osnovne linije i karakteristike razvitka grane prava koja se izucava posmatrane u celini, a zatim i istorija pojedinih ustanova koje spadaju u tu granu. Da hi knjiga viSe odgovoriIa svojoj nameni, pojedine pravne ustanove su posmatrane, koliko je to bilo moguee, 'kao deo celokupnog uzajamno povezanog i uslovljenog pravnog sistema rimske driave, koji je, isto tako, posmatran kao deo, jedna strana celokupnog drustenog zivota i razvitka Rimljana. Naravno, nije biIo moguee na svakom mestu ukazati na odgovarajuee povezanosti i uslovljenosti. Negde je to morale biti izostavljeno zbog nedostatka pouzdanih izvora, negde zbog jos neresenih istrazivackih problema i nedostatka sigurnog odgovora na pitanje, a negde zbog preglednosti knjige, da bi se izbegla ponavljanja i citanje uCinilo laksim. No i u tim slucajevima pazljivi citalac ee imati dovoljno osnovnih elemenata izlozenih na drugim mestima da sam zakljucuje, sto je korisno i potrebno.

4. -

IZVORI I LITERATURA

1. - Izvorna grada za istoriju rimskog prava kojom raspolazemo je ogromna i obuhvata: kompletne zbornike zakona i pravnih propisa. udzbenike, teorijske rasprave, uzgredne pomene u hronikama, delima ekonomista, Imjizevnika i pesnika, mnoge dokumente iz svakodnevnog pravnog saobraeaja gradana, natpi'se na kamenu (epigrad'ske spomenike) i mnoge tragove materijalne kulture. Sve to navoditi ovde suvise je dugo i nepotrebno. Naveseemo samo neke najosnovnije i najznacajnije medu njima. Najvazniji izvor je nesumnjivo Justinijanova kodifikacija, koja nam je sacuvana skoro u celini. Ona obuhvata: udzbenik rimskog privatnog prava (lnstitutiones), i fragmente iz oko 1.500 dela klasicnih pravnika grupisane po pitanjima na koja se odnose (Digesta), zbornik zakona koje 'Su izdali rimski imperatori pre Justinijana(Codex) i zbornik zakona koje je izdao Justinijan (Novellae). Justinijanova kodifikacija je, pod nazivom Corpus iu1'is civilis dofivela bezbroj izdanja u raznim krajevima sveta. NajviSe je u upotrebi, i smatra se najboljima, izdanje koje su pripremili Mommsen, Kruger, Scholl i Kroll. Poslednje izdanje je izaslo u Berlinu 1954-1959. god. Justinijanove Institucije je preveo na srpskohrvatski jezik i izdao 1905. god. dr Lujo Bakotie. Digesta su prevedena na nemacki. Odabrani delovi Digesta prevedeni su na srpkohrvatski jezik i objavljeni u zbirci: Tek3tovi iz rimskog prava, koju su pripredili profesori Jelena DaniIovie i Obrad Stanojevie. Drugi znacajan izvor jeste udfbenik (Illstilutionesj, koji je pisao Gaius u prvoj polovini II v. nase er~ i ciji tekst nam je sacuvan skoro u celini. On je doziveo bezbroj izdanja. Gajeve Institucije je preveo na srpskohrvatski jezik O. Stanojevie. Ovaj prevod, zajedno sa latinskim tekstom, objavio je Nolit 1982. god. Prevod pojedinih odabranih delova objavljen je u gore navedenoj zbirci J. DaniIovie i O. Stanojeviea. NajviSe koriseene zbirke drugih pravnih tekstova su: zbirka koju je sastavio poznati francuski romanist. Girard pod naslovoll1 Textes de droit romain; zbirka koju je sastavio Bruns pod nazivom Fontes iuris romani antigui; zbirka koju je sastavila grupa italijanskih profesora, medu kojima Riccobono i Arangio Ruiz, pod naslovom Foyes

iuris romani anteiustiniani. 13

Vazan izvor, narocito za istoriju istocnih rimskih provincija, jesu tekstovi pisani (delovi knjiga, poslovni papiri, testamenti i s1.) na papirusima, koji su sacuvani najcesce, u Eg1ptu, u suvom pesku i otkriveni u velikom broju. Njihovim tumacenjem se bavi poscbna nauka; papirologija. Nema centralne zbirke papirusa vec su objavljeni u raznim publikacijama. Isprave i natpisi na latinskom jeziku objavljeni su u zbirci Corpus inscriptionum latina rum. U III tomu ovog korpilsa objavljeni su tekstovi pronadeni u nasoj zemlji. Grcki tekstovi su objavljeni u posebnoj zbirci Corpus inscriptionum graecarum. Drugi arheoloski spomel1ici koji se odnose na rimski period, a pronadeni su u nasoj zemlji, objavljeni su u slcdeCim zbirkama: Ljubic, Specilegium 1110numentorum archeologicoru11l in terris quas slavi australes incolunt, Zagreb, 1876; Vulic, Anticki spomenicl u Srbiji. Spomenik Srpske akademije nauka 1900-1909. i Anticki spomenici u nasoj zemlji, Spomenik ,SAN 1931-1934. Medu nepravnim piscima, Cija dela, intcresantna za rekonstrukciju rimske pravne istorije, su nam sacuvana, pomenucemo govornika Cicerona; istoricare, odnosno hronicare, Tit Livija, Tacita, Salustija i Amijana Marcelina; zatim Aulusa Gelija, Katona, Varona, Seneku i dr. Mnogi njihovi spisi, kompletni Hi u delovima, prevedeni su na srpskohrvatski jezik i objavljeni. Najbolji pregled izvora za istoriju rimskog prava daje Wenger, Quellen des romischen Rechts, Wien 1935. Recnik i7raza koji se srecu u Gajevim Institucijama, sa naznakom svih mesta na kojima se on srece, izradio je Zanzucchi (Vocabulario delle Istituziolli di Gaio). Isti takav recnik za sve najvaZnije izvore zajedno izradio je Hewnamt (Handlexicon zu den Quellen des romischen Rechts). Izbor najvaznijih izvora, sa prevodom na srpskohrvatski jezik, prireden za potrebe studenata, nalazi se u gore navedenoj zbirci J. Danilovic i O. StanojeviCa i u knj.izi prof. Ante Romca: Izvori za istoriju rimS'kog prava. 2. -- Utcratura 0 rimskom pravu je ogromna. Svake godine nekoliko stotinu stranica casopisa Iura ispunjeno je sarno naslovima knjiga i clanaka iz oblasti rimskog prava koji su objavljeni u protekloj godini. Zato je moguce ovde uputiti samo na nekoliko osnovnih knjiga koje mogu da posluze kao polazna baza u trazenju potrebne bibliografije. a.) Bibliografije

i recnici:

L. Ceas, Bibliografia operum ad ius romanum pertinentium, koja izlazi u Briselu pocev od 1949. godine. Kad bude gotova, obuhvatice sve knjige i clanke iz oblasti rimskog prava objavljene od 1800. god. do danas. Berger, Encyclopedic Dictionary of Roman Lallv, PhiJadelphia 1953. Monier, Petit vacabulaire de droit romain, 3 ed. Paris, 1942. Pauly's Realencyklopiidie del' klassischcn Altertumwissenschaft novo izdanje pod redakcijom G. Wissowa, Stuttgart, 1894-1953. 35 svezaka. Daremberg-Saglio, Dictionnaire des antiquites grecques et romaines. Ante Romac, Rjecnik Rimskog prava (Zagreb 1983. str. 762). SadrZi oko 2300 pojmova 14

rimskog

prava, obradenih

i svrstanih

po abe/,dnom

redu.

Na kraju se nalazi kratak pregled rimskog prava i hronloski pregled rimske pravne istorije. Pravna enciklopedija (izdanje Savremene administracije, Beograd, 1979) sadrli i oko 250 pojmova, pravila i izreka uzetih iz rimskog prava, sa prevodom i sirim objasnjenjima. D. Stojcevic i A. Romac, Dicta et regulae iuris, IV izd. Beograd 1984. Sadrti oko 8000 latinskih pravnih izreka i definicija sa prevodom, naznakom porekla i najnuznijim kratkim objasnjenjima. Osim toga sadrli i najnuznije podatke 0 delima iz kojih su izreke izvadene i 0 njihovim autorima. Ante Romac, Latinske pravne izreke, Zagreb, 1982. Sadrli oko 14000 izreka od kojih su 1/3 ne pravne vec opsteg zivotno-iskustvenog karaktera. Izreke su prevedene na hrvatskosrpski jezik i propracene kratkim objasnjenjima. Pored toga sadrli Registar imena koji daje osnovne podatke 0 autorima iz Cijih dela su izreke izvucene. b) Casopisi: Zeitschrift del' Savigni-Stiftung, R0111anisLisclzeAbteilung. Izlazi od 1861. godine. Revue historique de droit franrais et elranger: Izlazi od 1877. godine. Iura, Rivista internaLionale di db'itto 1'Omano e antlCO. Izlazi od 1949. godine. Studia et documenta historiae et iuris. Izlazi od 1935. godine. Labeo, Rasegna di diritto romano. Izlazi od 1955. godine. c) Udzbenici: Na jezicima jugoslovenskih naroda objavljeni su sledeci udzbenici: Dragomir Stojcevi6, Rimsko obligaciono pravo, 7. izd. Beograd 1960. Dragomir Stojcevic,

Rimsko

obligaciono

Borislav Blagojevi6, Rimsko obligaciono

pravo,

3. izd. Beograd

1960.

pravo, 2. izd. 1951.

Borislav Blagojevi6, Rimski gradanski sudski postupak, 3. izd., Beograd 1960. Jelena Danilovi6, Osnovi rimskog gradanskog postl1pka, skripta, Beograd 1965. Marijan Horvat, Rimsko pravo, 10. izd., Zagreb 1980. Mile Boras -

Lujo Margeti6, Rimsko pravo, Zagreb 1980.

Ante Romac, Rimsko pravo, Zagreb 1981. Viktor Korosec, Rimsko pravo, 2. izd. Ljubljana 1980. (na slovenackom jeziku). Ivo Puhan, Rimsko pravo, Skopje 1961. (na makedonskom jezikl1). Ivo Puhan, Rimsko pravo, 5. izd. 1977. (na srpskohrvatskom preveden i na albanski jezik).

)

jeziku,

15

Prvi period obuhvata vreme od pojave Rimljana na istorijskoj pozornici (754. god. pre n.e. - godine od koje su Rimljani racunali svoj kalendar) do ustanovljenja republikanskog ddavnog uredenja posle revolucije od 510. god. pre n.e. To je period prelaska od uredenja vojne demokratije ka ddavnom uredenju u kome su elementi odnosa prvobitne zajednice i gentilskog uredenja jos vrlo zivi a ropstvo ne igra jos znacajnu ulogu u ekonomskom i drustvenom zivotu Rimljana. Njega smo nazvali: period stvaranja ddave. Drugi period obuhvata vreme od 509. god. pren.e. do ustanovljenja principata (27. god. pre n.e.). To je period u kome se razvijaju i dostizu vrhunac robovlasnicki odnosi i veliCina i snaga Rima. U njemu se razvija robn~novcana razmena i stvaraju sve najosnovnije i najvaznije pravne ustanove privatnog prava. Svoju ddavu u ovom periodu Rimljani zovu res publica, zato smo i mi njega nazvali: period republike. Treci period obuhvata vreme od dolaska Avgusta, tj. ustanovljenja novog ddavnog uredenja principata, do dolaska Dioklecijana na vlast (284. god.). To je 'Period u kome prezivelost robovlasnickih odnosa izaziva velike ekonomske i politicke krize i u kome se pojavljuju putevi koji ce postepeno, u sledecem periodu, dovesti do visokog stepena feudalizacije rimskog drustva. Istovremeno na potpuno formiranim i izivljenim robovlasnickim odnosima procvetala je i dobila svoju polituru njena kulturna nadgradnja: knjizevnost, filozofija i, naroCito, pravna teorija. Po drZavnom uredenju koje je Rim imao u njemu, nazvali smo ovaj period: principat. Cetvrti period obuhvata vreme od dolaska Dioklecijana na vlast (284. god. n.e.) do Justinijanove smrti (565. god. n.e.). Zapravo istorija rimske ddave se zavrsava propascu Zapadnog ,rimskog carstva 476. god. kada pocinje istorija Vizantije. Mnogi uzimaju da istorija Vizantije pocinje sa dolaskom na vlast imperatora Konstantina. Tako se ovaj period od Konstantina do Justinijana nekada naziva »period kasne rimske imperije«, a nekada >~period rane vizantijske ddave«. Ali mi je produzavamo do Justinijanove smrti, zbog velikog znacaja 'koji je njegova kodifikacija imala za dalju sudbinu rimskog prava. U ovom periodu dolazi do visokog stepena feudalizacije rimskog drustva i do seobe centra ddavnog i pravnog zivota na Istok. Na novim ekonomskim odnosima i 'Pod uticajem prava istocnih provincija, narocito grckog, i hriScanstva izgraduje se novi pravni sistem. Imperator je u ovom periodu

nazvali: dominat.

neograniceni

II. -

1.

-

~

--

gospodar

dominus,

zato

smo

ovaj

period

PERIOD STVARANJADRZAVE Od vojne demokratije

do driave

-

1. Rimska vojna demokratija. Kada se pojavljuje na istorijskoj pozornici, sredinom osmog veka pre n.e., Rimljani se nalaze na prelazu iz viSeg stupnja varvarstva ka civilizaciji. Njihovo uredenje ima obelezja vojne demokratije. Vojna ili vojnicka demokratija je oblik organizovanja u uslovima viSeg stupnja varvarstva, odnosno u drustvima 18

ljudi koji zive koja su vec u

---

znatnoj meri izgubila, prezivela, razorila, karakteristicne elemente prvobitne zajednice (ekonomsku i pravnu jednakost svih odraslih clanova zajednice) i gentilskog uredenja (nepostojanje klasnih razlika ni aparata za klasnu prinudu) a nisu jos izgradila drlavno uredenje. tj. uredenje bazirano na klasnoj prinudi i teritorijalnom (a ne srodnickom) principu. Ona je demokratiji zatosto su u osnovi njihovog drustvenog zivota jos uvek vrIo izrazeni principi doneti iz prvobitne zajednice, a »vojna« Hi »vojdcka« zato sto je organizovanakao vojna organizacija sposobna u svakom momentu da stupi '.!. odbrambeqi Hi osvajacki, odnosno pljackaski rat. Po pravilu vojna demokratija nastaje udruzivanjem gensova u bratstva, bratstva u .plemena i plemena 11savez plemena. Do toga dolazi na taj nacin sto zakonitost razvitka prvobitne zajednice izaziva, poeev od »prve drustvene podele rada« u srednjem stupnju varvarstva, dye paralelne, u izvesnom pogledu suprotne, pojave: sa jedne strane cepanje i raslojavanje gensova, zbog cega gens prestaje da bude osnovna ekonomska jedinica drustva, a sa druge strane udruzivanje gensova u vece politicke grupacije: bratstva, plemena i saveza plemena. Rat radi pljacke postaje redovno, najcasnije zanimanje ljudi. Pritom svaka od ovih jedinica zadrlava svoju vojnu (predstavlja posebnu vojnu jedinicu) i politicku ('I'ri odlucivanju ima samostalni glas) samostalnost. Savezom, kao najviSi 'organ, upravlja skup svih odraslih muskaraca sposobnih da nose oruZje (skupstina), cije odluke izvrsava skup prvaka, heroja (savet staraca). U slucaju ratnog pohoda imenuje se vojni komandant bez civilne vlasti (kralj). Organizacija Rimljana u vreme kada ulaze u istoriju nosi sva gore navedena obelezja, pa se moze uzeti kao jedan od .klasicnih primel'a vojne demokratije. Po tradiciji, koja nalazi potvrcLu u broju clanova senata, rimsku drlavu je stvorilo 300 gensova koji su ziveli na obalama donjeg Tibra. Sredinom VIII v. pre n. e. oni su IlldruzenJiIII30 bratstava koja oni naz.ivaju curia. Kurije su bile udruzene' u 3 plemena a savez ova tri plemena sacinjavao je Populus Romanus (rimski narod) koji je osnovao rimsku drzavu. Na celu svakog gensa nalazio se staresina, koji je biran po ugledu a ne starosti, mada je to uvek bio neko od starijih clanova gensa. Staresina kurije (curio) bio je viSe religijski i vojni, nego upravni i politicki organ. NajviSi organ, koji odlucuje 0 svim vaznim pitanjima, jest skupstina (comitia), tj. skup svih odraslih mu~karaca. Na ovim skupstinama kw'ija predstavlja osnovnu j~dinicu - zato se one nazivaju kurijatske skupstine (comitia curiata). Odluka §kupstine se formira tako sto se prvo veCinom glasova gradana formira miSljenje kurije a zatim veCina glasova kurija, pri cemu svaka ima po jedall glas. formira misljenje skupstine: Drugi organ vojne demokratije Rimljana jeste senat (senatus). lako lljegovo iIi1e potice od reci senex = starac, njega ne saCinjavaju starci (kaokod mnogih drugih naroda sa uredenjem vojnicke demokratije) nego staresine gensova (300 na broju), koji su birani viSe po ugledu nego po starosti. Sellat zaseda stalno, izvrsuje odluke skupstina i donosi 'sve odluke izmedu dva zasedanja skupstine. U slucaju rata, bira reksa, koji je vojni komandant bez ikakve gradanske vlasti i cija funkcija prestaje kad se rat zavrsi.

2. - Raslojavanje rimskog dru~tva i raspadanje vojne demokratije.

_

Proces klasnog raslojavanja rimskog drustva vec je bio znatno odmakao i iSao je brzim koracima. On je isao po dva paralelna puta: ratovima i unutrasnjim raslojavanjem. Paralelno stirn komicije, senat i rex su gubili 19

r

~

obelezja organa gentHskog drustva, 'Prestajali da budu organi celoga drustva, i dobijali sve vise obelezja organa klasne i ll1ajzad drZavne organizacije. Taj proces prerastanja, pretvaranja uredenja vojnicke demokratije u klasno, drlavno uredenje,koji se obavio u toku prvog perioda rimske istorije jeste proces stvaranja rimske drlave, po cemu smo i dali ime ovom 'Periodu. Uspesni pljackaski ratovi Rimljana zavrsavali su se pljackanjem stoke i pokretne imovine, oduzimanjem suma i pasnjaka, ubijanjem dela pobedenog plemena i rasturanjem njegove organizacije. Samo pojedin.f:i su dolazili u ropstvo, jer nizak stupanj razvitka pfoizvodnih snaga Rimljana nije omogucavao eksploataciju robova u vecem obimu. Ostali pripadnici pokorenih plemena ostajali su da zive kao slobodni ljudi. Ali, liseni stoke i pasnjaka, koji su predstavljali osnovna 'Sredstva iproizvodnje, i liseni svih politickih prava, pa i prava da zakljucuju brakove sa Rimljanima, formirali su poseban sloj rimskog drustva, koji je, zbog sve daljih osvajanja i zbog toga sto mu se prikljucio znatan broj stranaca, koji se iz raznih razloga stalno nastanio u Rimu, i razni drugi deklasirani ljudi, 'Postojao sve brojniji, i vremenom formirao klasu plebejaca (plebes), u odnosu na koju su se clanovi rimskih gensova ipojavljivalikao vladajuca klasa patricija (pat1"icii). Kurijatska komicija, na kojoj plebejci nisu mogli ucestvovati, na taj nacin 'Pretvorila se, od skupa koji je nekada izraZavao volju celoga jedinstvenoga drustva, u skup koji je predstavljao i izrazavao volju same vladajuce klase, patricija. Istovremeno dolazi i do unutrasnjeg raslojavanja patricija. Tome je mnogo doprinela praksa da se staresine gens ova biraju uvek iz istih porodica. Posta je staresina gensa imao mnogo mogucnosti da stice bogatstva, kao sto su, na primer, veci deo pljacke u ratu, pokloni stranih trgovaca za dozvolu trgovanja u gensu, prigodni pokioni itd. itd., ove porodice u svim gensovima su se vremenom obogatile i izdvojile, svojim ekonomskim, a zatim i politickim interesima od ostalih porodica svoga gensa i pribliZile se bogatim porodicama drugih gensova. Posledica toga bilo je raslojavanje gensova i formiranje unutar patricija posebnog bogatog i mocnog sloja gentilske aristokracije. BuduCi da je senat sada fakticki upravIjao zajednicom, jer je permanentno zasedao, jer je birao reksa i jer su sve odluke komicija podlezale njegovom odobrenju, i buduCi da su senat saCinjavale staresine gensova, novostvorena gentilska aristokracija je fakticki upravIjala rimskom zajednicom. U meduvremenu slican proces unutrasnjeg raslojavanja odvijao se i kod plebejaca. LiSeni stoke i pasnjaka, mnogi plebejci su se prihvatili zanata i trgovine, sto je u starom Rimu bilo nerentabilno i zato ponizavajuce zanimanje. Sa podizanjem opsteg standarda zivota i kulturnog nivoa Rimljana, trgovina i zanatstvo su postajali sve rentabilnije zanimanje, sto je ucinilo da se jedan broj plebejaca, koji su se time bavili, obogatio i po klasnim interesima izdvojio od mase plebejaca i priblizio rimskoj gentilskoj aristokraciji. Ekonomski mocan, ovaj sloj, podrlan od mase plebejaca, organizuje borbu za svoja politicka prava. Istovremeno kod reksa se pojavijuju monarhisticke tendencije. U pocetku samo vojni komandant za vreme ratnog pohoda, sa vremenski i prostorno ogranicenom vlascu, on sve viSe nastoji da svoj polozaj zadrli i u vreme mira. On to uspeva, najviSe zahvaljujuCi svojoj ratnoj drtiZini, liktorima, koje i po zavrsetka rata zadrlava naoruzane i upotrebljava ih kao svoje izvrsne organe. Iz ove druZine vremenom se razvija drlavni prinudni aparat Rima.

-

20

-

-

3. Stvaranje driave. Rezultat svih ovih procesa, bio je dogadaj poznat u istoriji pod imenom: reforma 8ervija Tulija. Kao jedan od ;poslednjih reksa, on je izvrsio novu organizaciju vojske i skupstine. U istu vojnu jedinicu centuriju, Hi grupu centurija svrstani su svi Ijudi istog bogatstva, bez obzira da li su plebejci ili patriciji i da li i kome pripadaju. Centurije bogatih su imale daleko manji broj clanova nego centurije siromasnih

-

(ljudi bez imovine

-

-

proletarii

-

ulazili

su, npr.,

svi u jednu

centuriju,

bili

su nenaoruzani i sluzili su kao nosaci ili za sliene poslove). Zato su bogati imali, viSe centurija nego siromasni.IU novoosnovanoj skupstini (»centurijska komicija«) koja je potisnula kurijske komicije uglavnom na stepen verskih skupova i preuzela vlast odlueivanja na sebe, svaka centurija je imala po jedan glas. Tako je veCina bila uvek obezbedena za bogate. Ovakvom organizacijom bila je definitivno razbijena i uniStena organizacija rimskog drustva na bazi gensova, nasledena od vojne demokratije, i ustanovljena nova oligarhijsko-plutokratska, bazirana na klasnim razlikama i snabdevena organizovanim naoruzanim prinudnim klasnim aparatom. Da ta organizacija po svim svojim osnovnim osobinama bude ddavna, bio je potreban samo jos poslednji korak, ueinjen nesto kasnije: podela zemlje na teritorijaln~ jedinice (tribus) i podredivanje gradana upravnoj vlasti po teritorijalnom a ne gentilskom principu. Ceo ovaj proces isprepleten je pobunama plebejaca, koje rimski hronieari pominju kao »iseljavanje plebejaca« (secessio plebis) i drugim politiekim dogadajima 0 kojima znamo vrlo malo. Izvesno je da su se Rimljani u ovom vremenu oslobodili vlasti Etruraca i »kraljeva« (rex). Urnes to njih, izgleda, ddavom je, po ugledu na neke gradove u Umbriji, neko vreme upravljao odbor od 10 gradana (decemvri) biran na godinu dana. Koliko dugo je ovakva uprava trajala, ne moze se utvrditi zbog praznina u rimskom kalendaru ovog vremena. Hronieari su pomenuli dye kolegije decemvira one koji su doneli Zakon XII tablica ali je nesumnjivo da je ovakva organizacija ddavne uprave trajala duze, i da su vrlo rano decemviri zamenjeni dvojicom konzula. Uobieajeno je da se svi ovi dogadaji vezuju za burne dogadaje (»revoluciju«) koji su se desili 509. god. pre n.e. pa se ta godina smatra godinom kada je srusena vlast reksa i ustanovljena republika, time poeinje sledeci, drugi period rimske istorije. (Detaljnije 0 raspadanju gentilskog uredenja i stvaranju ddave vidi u elanku: D. Stojcevic, Postanak rane rimske drzave, objavljenom u Zborniku radova iz pravnc istorije posvecenom Albertu Vajsu, Beograd 1966.).

-

-

2. -

Staro ius civlle

a. Pojam i izvori Pravo ovog perioda nazivamo »8taro ius civile« da bi ga razlikovalii od pravnih pravila donetih u periodu republike koji takode spadaju u ius civile. Kao i kod drugih naroda, i kod Rimljana ovog perioda osnovni izvor prava su obicaji. Nemamo dovoljno podataka, 0 starim rimskim obicajima i obieajnom pravu da bismo mogli sa sigurnoscu govoriti 0 njegovom poreklu, ali nemamo razloga da ne pretpostavimo da je i kod Rimljana, kao uglavnom kod svih primitivnih naroda, prvo pravo najveCim svojim delom nastalo na 21

,

taj nacin sto je novonastala ddava preuzela iz obicaja i obezbedivala im sankciju, ona pravila koja su odgovarala njenim interesima i eventualno ih prilagodavala svojim potrebama. Nema sumnje da su mnoga od pravila obicajnog prava stvorena i stvarana kroz ceo period svesnom aktivnoscu reksa, svestenika ili drugih ddavnih organa, ali sva ta pravila su stvarana kroz praksu Hi tumacenje starih obicaja a ne u formi opstih pravila - naredaba Hi zakona. Nije izvesno da Ii su u ovom periodu uopste doneSeni z~koni. Mi 0 zakonima ovog perioda imamo pomena sarno ocod iPisaca klasienog perioda. (Paulus, Pomponius) koji pominju neku zbirku za:kona koje su cloneli kraljev,i (leges regiae) pod lIlarzi'VlOlItl "ius Papiriamum« IiJI["de ritu sacrorum.« Po njihovom tvrdenju, to su zakoni koji su doneseni u razno vreme u prvom periodu, pa ih je iIlelkiiPajpiriussIlropiioIidbj:aJV'io Ik!ao~l)ittik;u.0 isJtiiJnJiIt:oo ovog twdenja; tlJ'OI'eiklu0IV1ih!ZaIkOlIla, naOiruu na Ikojli su doneti i [iCnOisItliPapiriulsa, mi danas ne znamo niSta pouroaiIlO, mada ima nekoliko hiJpoteza 0 tome. Iz citata koji w navedeni u delima ovih pisaca Ikao odlomci leges regiae, i ius sacrum. Da li se tu radilo 0 zaOConima Hi iPropisima donetdm na drugi nacin? Da Ii jt' ta zbirka uopste postojala nekada? To jos nije izvesno. Sumnju izaziva narocito cinjenica da nju ne pominje niko od lPisaca perioda republike.

b. Karakteristike 1. - Nerazvijenost. - Ekonomsku osnovu rimskog drustvenog i pravnog zivota ovog vremena Cini zatvorena kucna privreda, bazirana na malim posedima obradive zemlje i pravu za patricije da za stocarstvo koriste sume i pasnjake koji pripadaju njihovom gensu (ager gentilicius). I zemljoradnja i stocarstvo obavljani su radom clanova porodice. Zbog niskog stupnja razvitka proizvodnih snaga, rad coveka je davao nikakav Hi minimalan viSak proizvoda. Zato su svi morali raditi, a znatnija eksploatacija robovskog rada je bila jos nemoguca. Druga strana zatvorene kucne privrede i minimalnog viska proizvoda ljudskog rada je nerazvijena razmena: svaka porodica je zadovoljavala svoje potrebe uglavnom sopstvenom proizvodnjom. Razmena dobara obavljala se retko. Nerazvijena razmena i nerazvijene funkcije ddave i primitivni men talitet mogli su stvoriti sarno vrIo nerazvijen i primitivan sistem prava. Funkcije ddave svode se sarno na ddanje u pokornosti plebejaca, klijenata i rob ova, na vodenje ratova radi odbrane, osvajanja Hi pljacke i obezbedenje vlasti paterfamHijasa (koji je bio vazan oslonac i transmisija ddavne vlasti u ovom periodu) prema potcinjenim licima. Zato se propisi javnog prava svode na regulisanje prava kaznjavanja za najteze povrede pokornosti od strane plebejaca i robova (perduelio potcinjenih slobodnih Lica (parricidium

-

pobuna) i od strane paterfamilijasu ubistvo paterfamilijasa), na regu-

-

lisanje odnosa izmedu patricija i plebejaca i na uredenje vojnih pitanja. Pred. videne kazne su vrlo stroge (uglavnom smrtna kazna) i svirepe (vezivanje u vrecu zajedno sa zmijom i petlom); vojni propisi obezbeduju neograniccno pravo zivota i smrti komandanta nad vojnicima (imperium militiae) i iskljucivo pravo na podelu pljacke za patricije. Privatno pravo poznaje sarno najprimitivnije odnose razmene (prenos svojine - mancipatio i zajam), oblike svojine sa elementima drustvene svojine nasledenim od gentilskog uredenja (ager gentilicius, consortium) i pri-

-

22

....

vatnu svojinu, koju nastoji da razvije i ucvrsti. Ono utvrduje neograniceno pravo svojine za paterfamilijasa, iako obicaji, pa Ii nasledno pravo, smatraju njegovu imovinu porodicnom i daju clanovima porodice mnoga prava prema njoj. U oblasti porodice: obezbeduju neogranicenu vlast paterfamilijasa prema clanovima porodice, lisavajuCi ih pravne i poslovne sposobnosti i dajuCi paterfamilijasu ius vitae ac necis (pravo zivota i smrti). U oblastii nasleda obezbeuuju ucvrscivanje privatne svojine, potiskujuei prava agnata i gentila na imovinu de cuius-a, ako je on ostavio clanove porodice (sui). 2. - Veza sa religijom. - Rimsko pravo ovog vremena je tesno veza no sa religijom. Nijedan drZavni i pravni posao nije pocinjan ni zavrsavan bez prethodnog ispitivanja volje bogova (auspicije) i njihovog umilostivljenja (prinosenje zrtve). DrZavni poslovi (skupstine, sudenja, svecanosti i dr.) i pri. vatnopravni poslovi mogli su se obavljati sarno u dane kada je to religija dozvoljavala. U rimskom kalendaru su dani bili svrstani u kategorije: oko stotinu sto znaci dies nec fasti (dani mirovanja, dani u dana su bili oznaceni sa N kOjl1se ne preduzimaju poslovi, sluibene radnje i svecanosti), oko 40 dana

-

su bili oznaceni

sa F

-

sto znaci dies fasti

(dani odredeni

za pravne

poslove

i svecanosti), oko 200 dana su oznaceni sa C-sto znaci dies comitiales (dani rezervisani za skupstine i zasedanja sudija). Kalendar je cuvan kao religijska tajna pa se zato svaki magistrat, sudija i pojedinac pre pre. duzimanja posla morao obratiti svestenicima (pontifima) da mu od. rede dan u koji ee ga moei obaviti. Svestenici (pontifices) su bili cuvari i jedini sigurni poznavaoci pravnih pravila i rituala, a vrhovni svestenik (pontifex maxlmus) je bio nadlezan za autenticno tumacenje pravnih propisa. Zato je svaki Rimljanin pre preduzimanja pravnog posla morao da se obrati pontifima za uputstva i savet, a pontifex maxim us je uvek imao moguenost da pravna pravila protumaci onako kako zahtevaju interesi klase kojoj je pripadao (patricija). Neki pravni poslovi (testamenat) adrogacija morali su se obavljati pod njegovim predsedniStvom. Neka krivicna dela povlacila su religijske sankcije (sacer esto Zrtvovanje bogovima, znaci smrt; aquae et ignis interdictio zabrana upotrebe vatre i vode, znaci progonstvo) u cijem izvrsenju ucestvuju neposredno svestenici itd. Ipak se pravila jasna razlika izmedu pravnih pravila koja su regulisala zivot rimske drZave (ius) i pravila koja su regulisala unutrasnje uredenje religije i religijski ceremonijal (fas), sto je predstavljalo koren odvajanja prava od religije. Ovakva povezanost prava i religije nije bila posledica izraiene religioznosti Rimljana, niti je ona neka odlika rimske driave. Oslanjanje drZave nd religiju (prema tome povezanost prava i .religije) se pojavljuje kod svih primitivnih naroda u vreme stvaranja drZave, kada organizacija drZave i njen prinudni aparat nisu jos dovoljno razvijeni da bi mogli dovoljno i na svakom mestu obezbediti postovanje volje vladajuee klase, a primitivnost gradana, nepoznavanje prirodnih pojava i velika zavisnost i strah od njih, obezbeduju ogroman autoritet religije. Zato veza rimskog prava ovoga perioda sa religijom ukazuje na to da je rimska vladajuea klasa obilno koristila religijske sankcije za postizanje svojih ciljeva.

-

-

-

3. - Formalizam i simbolika. Znacajna karakteristika rimskoga pmva, a narocito privatnog, ovog vremena je veliki znacaj forme u kojoj se prav23

.. r

ni poslovi preduzimaju. Pri izvrsenju ma kakvog pravnog posla, nuzno je izgovoriti propisane reci ili uciniti propisane gestove. To znaci da su samo oni poslovi smatrani pravnim (samo oni su uZivali sankciju) za koje je bila unapred propisana forma. Pri tom su zahtevi forme bili vrlo strogi: najmanja greska u recima ili gestovima povlacila je niStavost posla. Odredeni gestovi iz kojih su sastavljene forme pravnih poslova najcesee su nastajali iz nekadasnje potrebe da se bas oni w~ine. a kad je potreba nestala gestovi su, dobijajuCi izvesne misticne i religijske okvire, zadrZavani kao zahtevi forme. Najocigledniji u tom pogledu je slucaj mancipacije (naCina za prenosenje svojine): ona je nastala u vremenu kada Rimljani nisu jos upotrebljavali novae nego bakarne sipke, koje je trebalo svaki put odmeravati. Zato je svakoj kupoprodaji morae prisustvovati merac sa vagom (lib ripens). Kada su Rimljani dobili novae, potreba za merenjem bakra je otpala, ali se i dalje zahtevalo prisustvo libripensa i svedoka a kupae je i dalje, ali sada sarno zbog zahteva forme i u ritualnom obliku, udarao stapieem 0 vagu. Drugi svecani gestovi su nastali kao simboli necega. Na toj osnovi se razvila pravna simbolika, koja je igrala znacajnu ulogu u rimskom pravnom zivotu. Pri sporu oko svojine parnicke stranke su stavljale na predmet oko koga se spore svoje stapiee (vindicta) koje simbolizuju koplje (koje je opet simbol vlasti); magistrat koji vrsi rasprodaju ratnog plena ili drugih stvari, zabadao je koplje (simbol vlasti koja mu daje pravo na javnu prodaju) na mesto prodaje (prodaja sub hasta); pratioci magistrata (liktori) nosili su snopove pruea u koje su zabodene sekire, simbolizujuCi time magistratovo pravo da izrice telesne i smrtne kazne (imperium); na sud se donosi saka zemlje ili vune koji simbolizuje zemljiste ili stado oko koga se vodi spor; ruka (manus) je simbol vlasti paterfamilijasa i sopstvenika zato se vlast muZa prema zeni naziva manus, zahvatiti rukom (manu eapere) znaci postati sopstvenikom, forma za pribavljanje svojine se naziva mancipatio a dosudivanje duznika poverioeu u duZnicko ropstvo manus iniectio. Svecane reci koje su upotrebljavane pri preduzimanju pravnih poslova nastale su, takode, vrlo cesto iz nekadasnje potrebe zaodenute u religijske i misticne formule. To je, na primer, slucaj sa nuncupatio koji je upotrebljavan pri pravljenju testamenta: reci nekadanje neformalne molbe upueivane skupstini, pretvorene su kasnije u svecanu formulu bez odredenog znacenja. Ipak najcesee upotreba odredenih reci pri preduzimanju odredenih poslova bila.je poslediea verovanja u njihovu magijsku snagu, u njihovu moe da pokrenu bogove da se svete onome ko ne izvrsi obavezu primljenu tim poslom. Takav je slucaj, na primer, sa kontraktima stipulatio i expensilatio. Ovako strogi formalizam i simbolika nisu proizvod Rimljanima svojstvenog duha, nego su, kao i kod drugih naroda na istom stupnju razvitka, nuZna poslediea primitivnih uslova u kojima se pravni zivot odvijao. U takvim uslovima formalizam se pojavljuje kao viSestruki pomagac u obavljanju razmene i odrianju pravnog poretka. U uslovima nerazvijene pismenosti, sveCano izgovorene reci, ucinjeni gestovi, prisustvo svedoka i javnosti postupka urt~zivali su u seeanje ljudi obavljeni pravni posao i time obezbedivali dokaz u slucaju spora; svec.anost samoga akta podize autoritet obavljenog posla u ocima primitivnog coveka, a religijski (}kviri forme ulivaju postovanje i strah, a time obezbeduju izvrsenje primljene obaveze. NuZno obraf.anje svestenicima za pomoe, da bi se obezbedila besprekorna forma pravnom poslu, omogucava,

-

24

10je svestenicima (koii su u ovom periodu jedan od znacajnih organa vladajuce klase) uvid u eelokupan pravni zivot, a tIme i kontrolu pravnog zivota i jednoobraznost primene pravnih pravila i njihovo svakodnevno prilagodavanje potrebama vladajuce klase; u nerazvijenom pravnom sistemu, koji ne poznaje sredstava za zastitu od prevarnih i uopste nepostenih radnji saugovaraca, forme, zasticena reIigijom i obavljena javno, sto znaci pod kontrolom i pritiskom javnog mnjenja obezbeduje minimum postenja i savesnosti u pravnim odnosima stranaka, nateruje stranke da prethodno dobro razmisle; cuva pojedinee (npr.: pri pravljenju testamenta, prodaji elana porodiee, njegovom kaznjavanju) i magistrate (npr.: pri izrieanju i izvrsenju kazne) od prenagljenih postupaka; Hd. 4. - Apstraktnost. - Kao posledica strogog formaIizma i veze sa religijom, javlja se apstraktnost pravnih poslova. Rimljani ovoga vremena u recima i gestovima ne vide zahteve forme, nego glavnog Cinioea pravnog posla, tvorea obaveza koje su iz njega nastale; izvrsene formalnosti obavezuju duznika da ispuni obavezu. Kauza njegove obaveze su izgO\;orene reCi i uCinjeni gestovi a ne ekonomski eilj zbog koga je pristupio izvrsenju (primljena protivvrednost, zelja da se ueini poklon i t.s1.). Zato ce on biti obavezan da ispuni primljene obaveze iako razlog zbog koga je pristupio pravnom poslu nije ispunjen (nije primio obecani novae na zajam, nije primio stvar eiju se eenu stipulacijom obavezao platiti i t. s1.); njegova obaveza ne zavisi od protiveinidbe nego od valjanosti forme, i obratno, gasenje njegove obaveze ne zavisi od toga da Ii ju je on ispunio, nego od toga da Ii je zadovoljena forma za gasenje obIigacija (acceptilatio, solutio per aes et libram). Pravni poslovi ovoga vremena nisu, dakle, kauzalni nego apstraktni. Apstraktnost formi dobila je odgovarajuCi izraz i u drugim gran ama ,prava: po izvrsenoj mancipaciji svojina na stvari je preneta, bez obzira na valjanost osnova prenosa; po izvrsenom deIiktu deHkvent se osuduje bez obzira na to da Ii je kriv (da Ii je vin); magistrat IPocinje i oprekidaskupStine izrice presude ne navodeci razloge za to; iudex u legisa!kcionom postupku TIe izrice obrazlozenu presudu nego iudicium (lalkonski formulisanu, neobrazlozenu »ree bogova«); skupstina lIle diskutuje 0 zakonskim predlozima, nego ih sarno neobrazlozenim glasanjem usvaja Hi odbaouje u celini; imenovanje naslednika, adrogacija, emancipacija itd., se vrSe neobrazlozenom voljom paterfamilijasa i odredenim reCima, a punovazni 'SUCim su formalnosti i~vrSene; itd. 5. - KonzervativDost. - Vezanost pravnog zivota za reIigiju je jedan od osnova sledece karakteristike rimskoga prava ovoga vremena - konzervativnost. Posto su formule stvorene od bozanskih predaka i religije, one se ne mogu ni menjati niti lako stvarati nove. Zato pravne Dorme imaju »veCiti« karakter - odrZavaju se i onda kada se sustina pravnih odnosa potpuno izmenila. Novonastali pravni odnosi ne dobijaju nove forme niti odmah bivaju priznati kao samostalna pravna ustanova, nego se svim sredstvima (tumaeenjima, eesto vrIo nategnutim, fikcijama i s1.) podvode pod postojece norme i obavljaju u postojeCim formama stvorenim za druge poslove (emancipacija se postize trostrukom fiktivnom prodajom, roena kupoprodaja dvema samostalnim sti-pulacijama itd.). Od ove karakteristike imali su veIike koristi patrieiji, naroeito u iducem periodu (republike). Polazeci od nje proglasili su svoje pravo stvoreno u ovom 25

/

III

periodu (staro ius civile), za sveto i nedostizno za pokorene narode, pa time i ovim putem osiguravali sebi privilegije. Tako, na pirmer, formalnosti mancipacije su bile pristupacne sarno Rirnljanima a res manicipi (osnovna sredstva proizvodnje) mogla su se pribaviti sarno u toj formi prema tome sarno oni su mogli biti sopstvenici tih stvari.

-

3.

-

Zakon XII tabUca

Iako je donet u prvim decenijama sledeceg perioda, perioda republike, 451. i 450. pre n.e., govorimo ovde 0 Zakonu XII tablica zato sto on uglavnom predstavlja kodifikaciju starog ius civile, koje je stvoreno u toku prvog perioda i nosi u sebi njegove karakteristike. Rimski hronicari i pravnici isticu da je donosenje Zakona XII tablica znacajan uspeh plebejaca u njihovoj borbi za politicka prava. Posto su pravna pravila, dani u koje su mogli biti obavljeni pojedini pravni poslovi i forme koje su za njih morale biti upotrebljene, cuvani kao tajna od strane svestenicke kolegije pontifa (pontifices) sastavljene iskljucivo od patricija, plebejci ih nisu poznavali pa su zato bili cesto izlozeni sarnovolji i zloupotrebama od strane patricija. Na njihov zahtev, patriciji su pristali da kodifikuju i objave ius civile. Godine 451. pre n.e. izabrali su komisiju od 10 clanova i dali joj neogranicenu vlast »da napise zakone« (decemviri legibu.s scribendis). Posto oni nisu zavrsili posao te godine, sledece (450) god. imenovani su drugi decemviri koji su zavrsili say posao. Plikupljena pravila bila su napisana na dvanaest tablica i objavljena na forumu. Zato je ova prva rimska kodifikacija dobila ime Zakon XII tablica. U stvari Zakon XII tablica nije rezultat jedino zahteva plebejaca. On je normalna posledica celog toka dogadaja, a narocito osnivanja i ucvrscenja ddave i njenog postepenog oslobadanja od svestenika. I patriciji su imali potrebu da pravo nasledeno iz gentilskog perioda i vojne demokratije, stvarano u proteklim vekovima brzih promena, preciste, oslobode ga onoga sto je protivno njihovim interesima i dodaju rnu ono sto ce ubrzati zamiranje preZiveJih i podstaci razvitak novih pravnih odnosa. Zbog toga, iako su rimski hronicari (npr. Livije) govorili da je zakon XII tablica fons omni publici privatique iuris (osnov celokupnog javnog i privatnog prava), on nije kodifikacija obicaja u bukvalnom znacenju te reci: on je zakon sastavljen uglavnom iz pravila uzetih iz obicajnog prava aU i iz novih pravila koja izraZavaju volju i tendencije tadanje vladajuce klase. Sa druge strane on nije kodifikacija celokupnog prava, zbomik svih pravila obicajnog prava koja su bila u primeni, ili, tacnije receno, pravna pravila sadrZana u njemu ne pokrivaju celokupni pravni zivot Rimljana toga vremena, vec Zakon reguliSe sarno one odnose i sadrli sarno ona pravila obicajnog prava koji iz nekog razloga izazivaju razlicita tumacenja, razlicitu primenu. To se najcesce desava zato sto se nesto 11praksi menja sto neko od pravila koje regulise neki pravni odnos vise ne odgovara potrebama, prevazideno je, pa se javljaju neka tumacenja koja mu daju novi smisao, sto izaziva otpor konzervativnih gradana. IIi se zeli uvesti u zivot neko novo pravilo koje taj odnos regulise na drugi, novi nacin, cemu opet konzervativniji gradani daju otpor. IIi se radi 0 izumiranju, nestajanju nekog pravnog odnosa, neke pravne ustanove i njegovo potiski26

vanje novo stvorenim sto izazivarazlicita tumacenja i sporove. Svim tim slucajevima Zakon jeposvetio posebnu paznju nastojeCi da utvrdi jasna pravila i time otkloni mogucnost razlicitih tumacenja i razlicite primene u praksi. Sa druge strane, Zakon sarno uzgredno pominje, Hi uopste ne pominje one pravne ustanove i pravne odnose koji potpuno odgovaraju uslovima i potrebama zivota toga vremena, koji su dovoljno usadeni u svest gradana kao dobri i obavezni pa ne izazivaju razlicita tumacenja i razliCitu primenu u praksi. Zato, npr., patria potestas i mnoge druge ustanove koje su odigrale izvanredno znacajnu ulogu u zivotu Rimljana toga vremena, nisu uopste pomenuti u Zakonu. Tekst Zakona XII tablica nije nam sacuvan, jer su tab lice istaknute na forumu 451. i 450. god. izgorele prilikom provale Gala u Rim. Docnije su, izgleda, tablice obnovljene, ali njihova sudbina nam nije poznata. Mi za njega znamo sarno kroz citate njegovih odredaba koji su rasuti po delima velikog broja rimskih i grckih pravnika, istoricara, gramaticara i knjizevnika. Vadenjem i sredivanjem ovih citata izvrsena je njegova rekonstrukcija, koja razume se, nije potpuna i izaziva sporove. Najpoznatije rekonstrukcije Zakona XII tablica su: Godofredusova iz 1653.god.; Dirksenova iz 1824, i selova (Legis duodecim tabularum reliquiae), koja je posIuzila kao osnov mnogim savremenim izdanjima i prevodima. Zakon XII tablica je preveden na skoro sve velike jezike sveta. Kod nas tekst i prevod zakona je objavljen nekoliko puta. Poslednji put 1970. u Zbirci tekstova iz rimskog prava koji su priredili prof. J. Danilovic i prof. O. Stanojevic. Rimljani su kroz celu svoju istoriju pridavali vrIo veliki znacaj Zakonu XII tabllca. Smatrali su ga nekom vrstom ustavnog zakona, »izvorom celokupnog javnog i privatnog prava«. Ukazivali su mu skoro religijsko postovanje. Ucili su ga u skolama napamet. Jos i u vreme Justinijana dakle hiljadu godina posle njegovog izdanja - citirali su ga sa postovanjem, i smatrali da su svi docniji zakoni razvijali principe postavijene u njemu. Pravo formulisano u Zakonu XII tablica nije moglo biti ukinuto od magistrata. Ipak su Rimljani, pritisnuti potrebom, preko svih odredaba Zakona XII tablica koje vise nisu odgovarale promenjenim usiovima, prelazili ne primenjujuCi ih, ili su ih tumacenjem prilagodavali promenjenim potrebama, a relativno cesto su se sluZili njegovim autoritetom da pribave postovanje novim pro;1isima koji u stvari nisu postojali u Zakonu XII tablica.

-

Kao i zakoI)ici svih drugih naroda izdati na tom stupnju razvitka, Zakon XII tablica posvecuje najviSe pafnje sudskom postupku i javnim i privatnim deliktima. Razlog je u tome sto su se sve prve kodifikacije pojavile u vreme ucvrsCivanja ddavne vlasti, u vreme kada novostvorena drzava poCinje sve viSc da se mesa u svakodnevni zivot gradana, osniva sudove i uzima pravosude u svuje ruke. To su novine koje zahtevaju potpuno i precizno regulisanje i podvucenu odgovornost. Posebnu paznju, takode, Zakon posvecuje pitanjima svojine na nepokretnostima i susedskim odnosima, sto pokazuje da je donet u vreme formiranja i ucvrsCivanja privatne svojine na nepokretnostima. Najzad, Zakon posvecuje posebnu paznju naslednim, tutorskim i drugim pravima bliskih srodnika, sto ukazuje na vreme promena u porodicnim odnosima (naroCito imovinskim) tj. na vreme raspadanja konsorciju" 27

ma i ucvrseenja familije kao osnovnog oblika porodice. Po ~elovoj rekonstrukciji, koja je posluzila kao osnov prevodima na srpskohrvatski jezik do sada objavljenim, materija je rasporedena po tablicama na sledeCi naCin: tablica I-III sudski postupak i izvrsenje presuda; tablica IV-V porodicno i nasledno pravo; tablica VI-VII imovinski odnosi; tablica IX krivicna dela; tablica X religijski obredi; tablica XI-XII razna druga pravila koja regulisu razne oblasti drustvenog zivota.

III. - PERIOD REPUBLIKE: 00 DRZAVE-GRADA DO NAIVECE ROBOVLASNICKE DRZAVE SVETA (509.-27. GOD. PRE N.E.)

1. -

Ekonomske i drustvene promene

A. - DO PUNSKIH RATOVA- PRVA ,POLOVINA PERIODA REPUBLIKE Period Republike mozemo podeliti u dva podperioda uzimajuCi kao granicu punske ratove. U toku prve polovine republike Rimljani su postali gospodari Apeninskog poluostrva. Neki od naroda pokorenih u ovom periodll su bili na daleko viSem kulturnom nivon od Rimljana. To je narocito slucaj sa Etrurcima. Oni su vee poznavali razvijene robovlasnicke odnose i visoku tehnicku kulturu, narocito u obradi metala. Njihov nacin zivota i njihova umetnost ukazuje na daleko visi stupanja razvitka od onoga koji su imali Rimljani u tom vremenu. Grci, koji su nastanjivali gradove na jugu Poluostrva, bili su majstori prekomorske trgovine. U Kampanji su bili vrIo razvijeni zanati. Tu i u drugim oblastima; Rimljani su dobili i vrIo siroku sirovinsku bazu. PokoravajuCi ove narode, Rimljani nisu uniStili njihove kulture. One su sarno bile zaustavljene u njihovom razvitku a zatim ukljucene u rimsku ratnu i drlavnu masinu. To je ogromno podiglo proizvodne snage Rimljana i njihov opsti kultumi nivo. Ipak u toku prve polovine republike nije doslo do korenitih promena u ekonomskoj i drustvenoj strukturi rimske drlave. U osnovi njene privrede lezala jc i dalje zatvorena kuena privreda, zasnovana na malom i srednjem zemljiSnom posedu, obradivanom od strane svih clanova porodice. (Poznata je prica 0 T. Lauriciusu koga su senatori. kad su dosli da mu saopste da je izabran za prvog diktatora Rima, zatekli da ore svoju njivu. Ropstvo je i dalje patrijarhalnog karaktera i igra skoro beznacajnu ulogu u zivotu Rimljana. Osnovni unutrasnji drustveni problem je odnos patricija i plebejaca i odnos njihov sa pokorenim narodima. Plebejci, koji su postali vrlo brojni, ucestvuju sa patricijama u ratovima i imaju podjednake zasluge za osvajanja. Medutim, njihov udeo u podeli plena i upravljanju zemljom daleko je manji. Zato oni vode stalnu i ostru borbu za izjednacenje sa patricijama. Veliki deo osvajanja na Poluostrvu, Rimljani su izvrsili na taj naCin sto su najpre zakljucili savez sa susedom, a zatim mu u savezu dali potCinjen polozaj. Takvi saveznicki odnosi stvarali su posebnu grupu problema rimske drlave toga vremena. 28

B. -

POSLE PUNSKIH

RATOVA -

POSLEDNJA DVA VEKA RBPUBLIKE

a. Privreda

-

-

1. I.atifundije. lako nije doslo do korenitih promena u ekonomskoj i drustvenoj strukturi, u prvoj polovini repubIike pripremljeni su uslovi da dode do krupnih i brzih promena u drugoj polovini Republike, odmah po zavrsetku punskih ratova. Korenite promene nastupile su u svim oblastima drustvenog i ddavnog zivota tako da punski ratovi predstavljaju jednu od prekretinaca u rimskoj istoriji. Osnov svih promena predstavlja stvaranje latifundija i ukljucenje ogromnog broja roboda u proizvodnju. Uzore za to Rimljani su zatekli na Siciliji, kad su je osvojili od Kartagine. U novoosvojenoj provinciji Rimljani su deo stanovniStva ubijali, veliki deo pretvarali u robove, a jedan deo je ostajao u slobodi. NajveCi deo zemlje u novoosvojenoj provinciji proglasavan je za driavnu zemlju (solum provindale). Velike komplekse ove zemlje (po nekoliko stotina ili hiljada jugera) uzimali su pojedini bogati i vlasti bliski ljudi u zakup od ddave, za minimalnu zakupninu. Tu su dovodili veliki broj robova, koje je kvestor prodavao, vec na bojnom polju takoreCi, po minimalnoj ceni. Tako su stvarani veliki zemljiSni posedi - latifundije. (Od latus - sirok, veliki i fundus - zemljisni posed), na kojima je, uz brutalnu nemilosrdnu eksploataciju robova, organizovana proizvodnja ogromnih kolicina fita za trfiSte. Vremenom su na ovaj nacin organizovane latifundije postale vrlo rasireni oblik zemljiSnog poseda i u Italiji. Mali i srednji zemljiSni posednici Apeninskog poluostrva koji su na svojim ledima izneli sve ratove, sva osvajanja i sve nedace neprijeteljskih invazija, vracali su se iz ratova prezadufeni zbog velikih poreza i zaticali upropascene posede zbog dugog odsustva, neprijateljske pljacke i gramzivosti susednih vlasnika latifundija. Zbog gramzivosti zelenasa kod kojih su se zaduzivali da bi platili duine poreze i obnovili svoja gazdinstva, oni su ubrzo ostajali bez svojih poseda. Usto, zbog konkurencije latifundija, koje su prodavale fito po nizim cenama nego sto je kostala sopstvena proizvodnja zita sitnog zemljiSnog posednika na Apeninskom poluostrvu, nastupila je preorijentacija poljoprivrede na Apeninskom poluostrvu ka proizvodnji vinove loze i maslina, koje zahtevaju i investicije i viSegodiSnje ocekivanje prvoga roda. Zbog toga se mali i srednji zemljoposednici jos viSe zaduzuju pod vrlo teskim uslovima. Vremenom oni gube svoje posede, a zelenasi od tako stecenih poseda stvaraju latifundije na koje dovode masu robova. 2. - Malt i srednji zemljisni posed. Ipak mali i srednji posed na Poluostrvu nije sasvim iScezao. On se zaddao u masi naroeito na severu. Osim toga u nekoliko mahova su dodeljivane manje parcele plebsu (na osnovu tzv. agrarnih zakona) ili isluienim vojnicima. Tako su obnavljani mali zemIjiSni posedi, ciji znatan deo je vremenom opet postajao plen zelenasa i okolnih latifundija. No i ukoliko su se oddavali, mali zemljiSni posednici su bili uglavnom jako siromasni, pa su se, uz obradu svoje zemlje, bavili cesto i najamnim radom. Nairne, vlasnici latifundija su obicno na njima drfali onoliki broj robova koliki su u toku cele godine mogli da zaposle. Dobar robovlasnik, kaze Katon u svom delu De agricultura, ne sme da do-

-

29

zvoli da ma koji rob provede dan ne radeei - za robove nema ni praznika ni nedelje. Zato su za sezonske poslove koji se moraju brzo obaviti, narocito zetvu, uzimali kao nadopunu i slobodne najamne radnike. Isto tako »na nezdravim mestima bolje je obradivati zemlju najamnimn radnicima nego robovima«, kaie Varon u svome delu De re rustica. Zbog toga je u robovlasnickom Rimu uvek igrao vaznu ulogu i najamni rad. Osim malog zemljisnog poseda na Apeninskom poluostrvu je kroz eeo period republike dosta rasiren stari oblik poseda, srednji zemljiSni posed u vlasniStvu bogatih starih patricijskih porodiea, ali i skorojeviea obradivan sa manjim brojem rob ova uz nespecijalizovanu proizvodnju i ne za trliste, tj. uz proizvodnju raznih poljoprivrednih proizvoda za potrebe vlasnika. Ovakvi posebi nazivani su villa. 3. Zanatstvo i trgovina. Ratovi i osvajanja su uslovili brzi razvitak zanatstva. Vojska je zahtevala oruije, kola i ratne masine. U osvojenim gradovima zatecene su iskusne zanatlije, ana osvojenim teritorijama sirovine za zanatlije. Latifundije zahtevaju ogromne koliCine oruda za robove koji ih cesto kvare. Parazitski zivot robovlasnika zahteva luksuzne gradevine, stanove, tkanine, ukrase itd. Razvijena trgovina traii proizvode za izvoz u zaostalije provincije. Zbog svega, zanatstvo se naglo razvija. U zanatske radionice se ukljucuju i robovi, koji su cesto bili dovedeni iz grckih gravoda vee kao izucene zanatlije. Neki gradovi su se bili specijalizovali u izvesnim zanatima. Tako Katon piSe da obueu i odeeu za robove treba kupovati u Rimu, sudove za ulje i vino i bakarne predmete u Kapui i Noli. Gradovi u Etruriji su proizvodili odlicnu keramiku a naroCito lampe. No valja napomenuti da su svi ovi zanatski proizvodi uglavnom bili namenjivani selu ili izvozu u provincije. Luksuzni predmeti za potrebe robovlasnika donoseni su iz Grcke i sa Istoka. Trgovina, koja je u proslom periodu pocela da se razvija i igra vidnu ulogu u ekonomskom zivotu, dobija velike razmere. Ceo bazen Sredozemnog mora, skoro eeo anticki svet, postaje jedno trgovinsko podrucje. U ratne svr-

-

he izgradeni

-

su drumovi

i flota

-

trgovina

ih iskoriseuje.

Masovna

upotreba

robova omogueuje proizvodnju za triiSte. To sve daje polet trgoveima grckih gradova u Juinoj Italiji, koji su jedno kratko vreme po osvajanju bili zamrli. No trgovinom se ne bave sarno oni, nego su u nju bili ukljuceni svi slojevi, a narocito bogati plebejci. Tako Plutarh piSe za Katona da se bavio sirokim trgovanskim operacijama: trgovao zemljom, vodenom snagom, osnivao kompanije za gradnju brodova i tako dalje. Trgovalo se najviSe robovima, zitom i zemljom, stanovima, luksuznim predmetima, ali i svim drugim artiklima predmetima svakodnevne potrosnje i ishrane itd. Vodila se krupna prekomorska trgovina ali i najsitnija trgovina u plebejskim kvartovima. Paralelno se razvijaju i druga dva pomagaca trgovine: novae i kredit. U IV v. (340-338. g.) javlja se prvi rimski kovani novae. Jediniea ovoga novea je as koji je sadriao u pocetku jednu funtu (Libra = 328 grama) bakra i delio se na 12 delova (unciae), a doenije je smanjen na 1/6 funte. Pred prvi punski rat poceo se kovati srebrni novae sestercius ili nummus, a njegovi najveci apoeni koji su vredeli 10 libralnih asa zvali su se denarius. U vreme principata preslo se i na zlatan novae koji je nazvan aureus a od Konstantina solidus aureus. Sestercius je tada postao sitan bakarni novae cija vrednost je bila stoti deo aureusa, odnosno u Justinijanovo doba, hiljaditi deo solidusa.

-

-

30

Razvija se do ogromnih razmera i zelenastvo, koje doprinosi u velikoj meri unistenju i proletarizovanju malih zemljoposednika i stvaranju latifundija. Pored pojedinaca koji su davali zajmove siromasnim seljacima i naplaCivali im i 50% interesa, i krupnih zelenasa koji su davali zajmove gradovima u provinciji i drZavama, najeesce da bi mogli platiti neku kaznu ili otkup koji su rimskii magistrati razrezivali na njih (eesto su tu magistrati i zelenasi radiIi po dogovoru i ortaeki), bio se razvio specijalni oblik zelenastva u vidu drustva za zakup poreza (societates publicanorum) i drustva za zakup javnih radova.

b. Drustvena struktura Paralelno, i uzajamnom uslovljenoscu i uzajamnim uticajima povezane sa svim ovim promenama, odigrale su se i korenite promene u drustvenoj strukturi Rima, koja postaje vrlo slozena. Dva nova elementa u strukturi rimskog drustva, koji mu i daju osnovno obelezje u ovom periodu, jesu: robovi i pokoreni narodi. 1. - Robovt - Uspesni ratovi dovode na rimsku teritoriju ogroman broj robova. Njihova vrlo niska cena, izazvana velikom ponudom na trZiStu, ucinila jt' da je njihov pravni polozaj sveden na polozaj objekata prava st\'ari. (Po Varonovim recima - (Varro, De re rustica 1, 17) - sve stvari se dele na: »stvari koje su neme, stvari koje mueu i stvari koje govore«), a njihova eksploatacija i tretman bili su suroviji i bespostedniji od onoga koji je bio primenjivan prema domacim zivotinjama. Sa druge strane to je omogucilo da Rimljani celokupnu proizvodnju, a vremenom i organizaciju i rukovodenje proizvodnjom u latifundijama i radionicama, prebace na robove. Oni se sada bave samo ratom, drZavnom upravom i krupnim finansijskim i trgovaekim operacijama, ili besposliee provodeCi dane po ulicama, forumima, cirkusima ili termama, a noCi na gozbama i bahanalijama. 2. - Latini i peregrini. - Poseban polozaj imali su stanovici Lacij'.1ma, koji su bili Rimljanima nacionalno i verski bliski i sa kojima su od davnina bili u Latinskom savezu. Njh su nazvali Latini (latini) i priznavali im aktivno biraeko pravo, ako dodu u Rim da glasaju, pravo da zakljueuju brakove sa njima i da zakljueuju ugovore. Prikljueujuci pojedine gradove u oblasti Apeninskog poluostrva svojoj drZavi Rimljani su relativno ranD poeeli da ih naseljavaju. Osnovali su svoje koJonije naselja (coloniae civium romanorum) u zajednici sa Latinima (coloniae latinae). Na ovaj naCin su uevrscivali svoju vlast na poluostrvu i romanizirali ga, SHena naselja sa polozajem kolonija osnovali su i u drugim provillcijama. U pokorenim zemljama van Italije, Rimljani su osnivali provincije koje su predstavljale teritorijalne i upravne jedinice rimske vlasti na njima. Svakom od njih upravljao je po jedan isluzeni viSi magistrat, koga je imenovao Senat. Deo pokorenill naroda u provincijama koji je ostao ziv i na slobodi posle osvajanja, dobijao je razlieit polozaj u rimskoj drZavi. To je zavisilo eesto od stcpena otpora koji je provincija dala rimskoj okupaciji, od momentalnog sticaja okolnosti i od naravi vojskovode koji je izvrsio osva-

-

31

.1an.1e,ko.1i .1e po pravu i praksi putem tzv. lex data, odredivao poloza.1 provinci.1e ko.1u .1e osvo.1io. Stanovnici nekih provinci.1a nisu se smeli pribliziti Rimu na 100 kilometara a drugi su vodili vrIo zivu trgovinu sa Rimom. Ipak su svi zajedno nazivani peregrinima (peregrini), nisu imali ni pasivno ni aktivno biracko pravo, nisu mogli sklapati brakove sa Riml.1anima i nisu mogli zakl.1uCivali pravne poslove sa Riml.1anima na naCin ko.1ipredvida ius civile.

3. - Nobili i ekvestri.

-

U toku Republike,

unutrasn.1im

raslo.1avan.1em,

potpuno presta.1u da posto.1e kao posebni slo.1evi patrici.1i i plebejci. Poslovni l.1udi - trgovei, bankari, vlasnici latifundi.1a, preduzimaci itd. - ovoga perioda bili su uglavnom plebe.1ci. Sarno relativno mali bro.1 patricija je uspeo da promeni svoj nacin zivota i da se ukljuci u trgovinu i druge poslove. To, po n.1ihovom shvatanju, i nije bilo bas sasvim dostojno uglednog patrici.1a. Cieeron u svo.1o.1knjizi 0 zaniman.1ima, npr., kaZe da ugledni gradanin mOLe sebi da dozvoli da se bavi trgovinom sarno ako .1e ona velikog obima i ako stecen'l bogatstva ulaze u zeml.1oradn.1u, koja .1e .1edino otmeno zanimanjc. Okovani shvatanjima stvorenim tokom prethodnih vekova i velikim postovan.1cm tradicije, patrici.1i su velikim delom osta.1ali da zive na svo.1im starim srednjim zeml.1iSlJim posedima i po svo.1im starim navikama, izuzev sto su o~radu zemlJe i oni prepustili robovima. Oni su prestali da budu na.1bogatiji sloj rimskog drustva, jer su bogatstva poslovnih ljudi plebejaea bila daleko veca. Gube6 ekonomsku osnovu svoje vlasti, oni su je opravdavali slavnom prosloscu i zaslugama svojih predaka. Oni uspevaju da nametnu celom Rimu religiozno postovanje prema proslosti. Tako se potomci slavnih patricija prctvaraju u zatvoIeni uski krug nazvan nobilitas, iz koga su ispali svi patriciji koji nisu imali tako slavne pretke. U n.1ega .1e vrIo tesko ulazio neki bivsi plebe.1eac koji .1e uspeo da se popne do najvisih drlavnih funkci.1a, ali on je u tom drustvu uvek bio obelezen kao dosl.1ak - homo noVus. Drugi su davali citava bogatstva da usvo.1en.1em ili nekim falsifikatom dokaZu svo.1u rodbinsku vezu sa nekim slavnim covekom proslosti. Ovim putem nobiles S11uspcli da odde tra.1no u svojim rukama senat, koji je fakticki imao najviS~ vlasti i fakticki upravl.1ao rimskom drlavom u periodu republike. Zato su oni nazivani 1 »senatski red«. Bogati plebc.1ci, poslovni l.1udi, obrazovali su poseban slo.1 ko.1i .1e dobio ime »kon.1icki red« (ordo equester) po tome sto su n.1egovi clanovi, pocevsi od reformi Servi.1a Tuli.1a, zbog bogatstva razvrstavani u kon.1icke eenturi.1e. Ostflli plebcjci, zajedno sa propalim patricijima, oslobodenim robovima, a narocito Si. bivsim malim zemljiSnim posednicima, koji su u proeesu stvaranja latifundija postali htve zelenastva, izgubili svoju zemlju i tako proletarizovani masovno dolazili u Rim, obrazovali su novi, za ova.1 period rimske istorije karakteristican, slo.1 - gradski plebs. Potpuno proletarizovan, a neradan i ponosan lla svo.1u slobodu, svo.1e pravo rimskog gradanstva i svoje pravo glasa. ovaj lumpen-proletari.1at - kako ga .1enazvao Marks - .1eza novae, gozb~ i cirkuske predstave glasao za jednog ili drugog kandidata za visoke polozaje u driavnoj upravi i; kao orude raznih politickih protivnika ili samostalno, priredivao cesto razne demonstracije ili napade na pojedine senatore i njihove kucc. Kao takav, gradski plebs je mnogo puta bio glavni oslon:\c pomocu koga su dosli na vlast mnogi rimski slavni drlavnici, ali istovremeno on .1e kao neobuzdana masa bio permanentna opasnost za unutrasnji mir Rima. 32

---

C. -

DR2:AVNO UREDENJE

Rimljani su svoju- drlavu u ovom periodu nazivaIi res publica, tj. »opsti drustvepi posao - zastita opstih interesa«. Formalno najvisi drlavni organ je centurijska skupstina, organizovana reformom Servija Tulija. Ona je donosUa zakone i biraIa

najviSe funkcionere

-

magistrate. Osim nje

oddavt'l.f1esu i kurijske skupstine. Njima je predsedavao vrhovni svestenik

- pontifex

maxim us a sluzile su za pravljenje testamenta, usvojenja itd. Drugi od najviSih drlavnih organa je senat. Imao je 300, pa 600, pa 900 clanova. U njega su po nasledu ulazili clanovi odredenih porodica (nobiles) i bivsi visoki magistrati. Upravnu vlast vrsili su magistrati, koje je birala skupstina sa mandatom od godmu dana. Svoje funkcije magistrati su obavljaIi besplatno i imali su polozaj, ne drlavnog cinovnika, nego izabranog drlavnog funkcionera. Delih su se na »viSe«, koji su imaIi imperium tj. vlast naredivanja uz pravo kaZnjavanja za nepostovanje njihovih naredbi, i »nize«, koji su imali sarno pot('st~s. tj. obavljanje izvesnih drlavnih poslova, ali bez prava naredinnja i kaZnjavanja. Najvisi magistrat sacinjavala su dva konzula (conzules) koje je birala centurijska skupstina. Oni su imali ovlascenje da sazivaju skupstine i senat i da predsedavaju, ,da stvaraju pravna pravila koja za vreme njihovog mandata ,imaju snagu zakona, a da komanduju vojskom, da imenuju senatore (pr~ ustanovljenja funkcije cenzora) i da obavljaju druge upravne i pravosudne poslove. Svaki od njih je imao potpuno jednaka ovlascenja i obavljrtu ih je sam s tim da je drugi konzul imao pravo veta na odluke svog kolc~',~,Ooa konzula imala su pravo veta na odluke svih drugih magistrata. S drug~ strane, na njihove osude na smrtne i druge teske kazne, gradani su se mogli zaliti skupstini (provocatio ad populum). U slucajn velikih opasnosti za drlavu, umesto konzula, imenovan je jedan diktator. Na njegove odluke niko nije imao pravo veta niti zalbe, aU je njego\'.\ funkcija vremenski ogranicena najviSe na sest meseci. Za privatno pravo su znacajni narocito pretori i kurulski edili. Pretori su u pocetku birani kao mlade kolege, zamenici konzula sa istim ovlasc~njima kao i oni, ali su vremenom svoju aktivnost sveli na organizovanje pravosuda i, tl vezi sa tim, stvaranje pravnih pravila. Bilo ih je dvojica: gradski prdoI', koji je organizovao raspravljanje sporova izmedu Rimljana i primenjivao i stvarao ius civile, i peregrinski pretor, koji je organizovao raspravljar'je sporova izmedu peregrina i primenjivao i stvarao ius gentium. Kurulskl edil jc bio viSi magistrat zaduien za odrlavanje reda i snabdevanje grad~ hr~lJcm. Pritom je imao izvesnu jurisdikciju u sporovima nastaIim na pijacan.a. U toj funkciji je doprineo razvoju privatnog prava, a narocito ugo\"'Jra 0 kupo-prodaji. Poseban polozaj imao je cenzor. Biran je svakc pete godine sa mandatom od 18 meseci sa zadatkom da izvrsi popis senatora i rimski h gradana i njihove imovine i da ih razvrsta po centurijama. Pritom je imao vrlo siroka ovlascenja; da iskljuci senatore, ucini gradane ne3po30brhn da vrse javne funkcije, da naredi njihovo preseljenje itd. U stvari ddavom je upravljao senat. On je upravljao drlavnom blagajnom, skupstine su mogle glasati sarno 0 onom predlogu koji je on usvojio, on 3 Rimsko privatno pravo

33

,

je sast.l\'lho listu kandidata za magistarske funkcije, on je imenovao vojne komandante i upravnike provincija. Na taj nacin svi su zavisili ",d njega a on ih je, iako nije imac nikakvu formaInu vIast prema njima, ddao staIno u svojoj vIastl.

2. - Pravo

-

1.- Opste karakteristike. Brzi razvitak rimske drZave u toku perioda republike i promene u ekonomskoj i drustvenoj strukturi, bili su praceni brzim raz"itkom svih grana prava. U ovom periodu postavIjeni su osnovi svega onoga sto Je uCinilo rimsko pravo tako sIavnim. Da bi mogli vIadati tako velikom ddavom i obezbediti pravni zivot u njoj, RimIjani su najveci deo svojih umova i najveCi deo svoga vremena vekovima posveCivali pravu. Prinudeni brzim razvitkom robno-novcanie razmene da stalno menjaju i razvijaju svoja pravna pravila i prilagodavaju ih novim uslovima, a vezani tradicijom i religijskosn ncprikosnovenoscu Zakona XII tablica, cije pravo je bilo suvise nerazvijeno za nove uslove, RimIjani su bili prinudeni da prilaze stvaranju novih pravnih pravila S~ mnogo studioznosti i elasticnosti. Rezultat svega je izvanred...rl smis:Jo Rinl]jana za pravo i izvanredno elastican, dobro prostudiran i prakticIlo resct' pravni sistem. To se narocito odnosi na privatno pravo a u njemu r.arocito nil obligaciono pravo. Pri tome, ne sarno da je stvoren veliki broj novih pravnih ustanova koje omogucuju regulisanje i vrlo komplikovanih i nijansiranih odnosa stranaka, nego se iz omcva izmenio i pogled RimIjana na sustinu prava i njegove forme. Pre svega pravo se u znatnoj meri odvaja od religije i oslobada se od nje. Drzava je sada dovoIjno razvila svoje funkcije i dovoIjno razvila i ojaCala svoj. aparat da moze sarno pomocu njega da obezbedi postovanje njene voIje od strane gradana nije joj viSe toliko potreban oslonac na religiju kao u prvom periodu. Sa druge strane robovi i pokoreni narodi su imali svoje religije, pa se pomocu rimske religije nije ni moglo nista postici kod njih. Pa i kod samih Rjm]jaI.'a se, zbog njihovog sada znatno viseg kulturnog nivoa, nije moglo pomocu rdigijc mnogo postici. Sa druge strane, razvijenoj razmeni smetaju glomazne, rituaIne, spore i pristup::lcne sarno RimIjanima forme staroga ius civile. Zato pravnici trafe nacine da se poslovi obavIjaju brzo i jednostavno. Na tom posIu, veliku teskocu im stvara neprikosnoveno us civile. Zato putevi kojima idu su: ne ukidanje nego vr1.o siroko tumacenje, zaobilaZenje i izigravanje njegovih propisa.

-

-

prema tome nije vise voIja bogova, nego Prav::>je odvojeno od religije volja Ijudi, koja se moze menjati i koja moze stvoriti nove pravne norme. Reci i gestovi cinjeni pri izvrsenju nekog pravnog akta ne shvataju se vise kao tvorci njegovog dejstva, nego kao zahtev forme u koju treba zaodenuti voIju stranaka da bi se obezbedila upotreba wzbe koju predvida ius civile. Znaci, voIja stranaka je tvorac pravnog posIa, pa se u sukobu voIje stranaka i forme daje prven&t\'O prvoj. Zato se valjanost pravnog posla moze napadati iako su svi zahte'i forme zadovoIjeni. Tako su pravni poslovi postepeno gubili apstrakt'lo dejstvo. Sa druge strane, ovako shvacena forma nije nufna za valjanost svakog pravnog posla (nego sarno za one za koje se to izricno zahtevalo), pa su se mogH stvarati i neformalni pravni poslovi. 34

2. - Ius honorarium (pretorsko pravo i pravo kurulsldh ediIa). - Brzi

razvitak rims1:~ drzave i robno-novcane razmene u njoj, nametali su veliku zakonodavnu aktivnost. Zakone (leges) je donosila skupstina na predlog nekog od magi51ara i It.':7prethodnu saglasnost senata. Medutim, u oblasti privatnog prava, narobif) obligacionog, Rimljani su vrIo retko pribegavali zakonima. VrIo mali broj zakona je donet u toj oblasti prava. Rimsko privatno pravo stvoren:.> je najveCim delom zaslugom pretora (pretores) i kurulskih edila (aediles curules). Pretori su bili medu najviSim magistratima u rang-listi su bili odmah posle konsula. U pocetku je biran sarno jedan pretor. Docnije su birana dva: jedan za sporove rimskih gradana (gradski pretor praetor urbanus) a drugi za sporove rimskih gradana sa peregrinima i sporove peregrina iz raznih provincija (peregrinski pretor praetor peregrinus). Docnije se broj pretOla popeo na 8 (za vreme Sule), pa na 16 (za vreme Cezara). Pretori su, kao i konsuli, imali vlast naredivanja i kaznjavanja (imperium) koju su dol>ijah od skupstine. Oni su cesto komandovali vojskom, zamenjivali konsule i vrsili druge funkcije, ali njihov glavni posao bilo je organizovanje pravosuda u gradanskim stvarima, ili tacnije receno, organizovanje resavanja pojedinih sporova izmedu gradana. Pri tom njih je vezivalo ius civile i svi zakoni. Ali ius civilc nijc davalo resenje za veliki broj odnosa, koji su se takoreci svakodnevllo javljali u praksi. Pretor je morae i za njih da nade resenje, a mogao je to da uradi, jer je imao pravo naredivanja imperium. Tako je uvedena praksa da svaki pretor prilikom stupanja na duZnost izda proglas 0 tome kako ce postupati u pojedinim slucajevima koji dodu pred njega. U pocetku je to radIO usmeno zato se ovaj proglas nazivao edictum. Kasnije ga

-

=

-

-

-

je ispisivao na belim drvenim plocicama (album na forwnu.

-

od albus

= bee) i isticao

.

Na isti nacia postupao je i kurulski edil, koji je bio sef policije i zbog toga, izrnedu ostalog, imao za zadatak da osigura red na trgovima i organizuje resenje sporova koji se pojave na pijacama, a narocito na pijacama robova. Pravila koja su na ovaj nacin postavila pretori i kurulski edili bila c;u obavezlJa za gradane, pod pretnjom sankcije koju su na osnovu svog imperijuma, mog.i.i primeniti. Ali obaveznost ovih pravila je bila ogranicena mandatom mapstrata, sto znaci da je trajala sarno godinu dana. Ona ni na koji nacin nisu obavezivala sledeceg pretora i kurulskog edila (a morali su se menjati }.:l' jedan isti nije mogao biti ponova izabran). Novi magistrat morae je izraditi novi edikt. No vrIo cesto sledeci magistrat je zaddavao u svom ediktu pravila svojih prethodnika koja su se u praksi pokazala kao dobra, ili ih je samo dopunjavao ili ispravljao njihove nedostatke. Tako su svake godine, i svaki put od stram, nove grupe ljudi, sva pravna pravila koja se primenjuju u sporovima izmedu gradana, bila iz temelja proucena, dopunjena, prociScena i prilagodena promenama koje je zivot u meduvremenu stvorio. SastavljajuCi svoj edikt, svaki magistrat je morae poci od ius civile, tj. .pravlla sadrZanih u Zakonu XII tablica i drugim zakonima. Ona nikad nisu bila ukinuta i Rimljani su ih uvek smatrali za »fons omnis iuris«. Zato pretor nije smeo, bar u prvim decenijama svoje zakonodavne aktivnosti, otvoreno doneti pravi10 suprotno Zakonu. To mu je stvaralo posebnu teskocu i prisiIjavalo ga da pribegava konstrukeijama i fikcijama. Vrcmenom su se edikti gradskog pretora i kurulskog edila pretvorili u "kompleksni sistem privatnoga prava, koji je potisnuo (iako nije formalnouki35 3*

nuo) primenu pravila zastarelogaius civile i preuzeo na sebe regulisanje celokupnog pravnob zivota Rimljana u oblasti proizvodnje i razmene. Ovaj pravlli sistem dobio je naziv ius honorarium (zato sto su pretor i kurulski etlil bili honores), prete-rov deo u njemu »pretorsko pravo« a deo kurulskog edila »pravo edila«. U ius honorarium u sirem smislu spada i ius gentum, tj. pravo koje je stvorio peregrinski pretor. Sa druge strane, u odnosu na ius gentum kao pravo koje se pdmenjivaIo na peregrine, pravo gradskog pretora i pravo edila su predstavijali, zajedno sa pravom Zakona XII tablica i pravilima koja su doneta u formi zakona, ius civile, tj. pravo kojim su mogli da se sluZe sarno rimski gradani a ne i peregrini. U sledecem periodu, periodu principata, paralelno sa sve vecom koncentracijom vlast! u ruke princepsa, vlast i udeo u upravi zemlje ostalih magistrata, pa i pretora, sve viSe slabi. Pretor ima sve manje incijative, a njegov edikt S\'Cmanje nO\w pravila. Urnes to pretora nova pravila stvaraju princeps Hi senat. Pretorsko pravo stvoreno u toku republike smatra se sada kao dovrseni, izgradcni zaokrugljeni pravni sistem, koji ima obaveznu snagu. Ali one je prestalo da bude zivi pravni sistem koji se svake godine revidira i obnavlja. Umesto tog"! veliki pravnici ga sada komentariSu i teorijski obraduju. Takav, staticki polozaj pretorsko pravo je i formalno dobilo kada ga je, za vreme Hadrijana oko 135. god. n.e., slavni rimski pravnik Salvius Julianus poslednji put revidirao i kada je, pod nazivom Edictum perpetuum, bilo kodifikovano. Tekst Edictum perpetuum nije nam sacuvan, aIi su pojedine njegove odredbe bile citirane Hi komentarisane u raznim delima pravnika i Justinijanovoj kodifikaciji. Vadeci ove odlomke i sredujuci ih, nemacki pravnik Otto Lenel jzvrsio je njegovu rekonstrukciju. 3. -

Ius gentium. -

uzevsi, nisu brinuli

Pokoravajuci

za interne

odnose

jednu provinciju Rimljani se, uopste

prezivelih

stanovnika

- peregrina.Obic-

no su ili. ostavljali da zive i obavljaju svoje pravne poslove po svojim starim obicajima ih sopstvenom pravu. Njima cak nije bilo ni dozvoljeno da koriste ius civile, koje jc bilo privilegija Rimljana. Zato je svaka provincija imala svoj sistem privatnog prava, sto je, zajedno sa ius civile, cinilo da je pravo primenjivano na teritoriji rimske drlave predstavljalo vrlo sarenolik mozaik. To u pocetku nije stvaralo nikakve teskoce. Ali vremenom pojedini peregrini i pojedine provincije sve su vise trgovali sa Rimom i Rimljanima a i razmena izmedu provincija je postajala sve zivlja. Tada su nastajale teskoce. Peregrini nisu mogh zakljuciti sa Rimljaninom ugovor na nacin koji propisuje ius civile, a Rimljanima je bilo poniZenje da se posluZe pravom jedne provincije. Slicnu teskocu su imali i peregrini iz dve provincije pri izboru formi za zakl.iuc~nje ugovora. Jos vece teskoce su nastajaIe ako je doslo do spora izmedu Rimlj.mina i pt'regrina, Hi peregrina iz raznih provincija. Po kom pravnom sistemu SpOI' raspraviti?

-

To su bih razlozi zbog kojih je biran poseban magistrat peregrinski pretor. Njego\'a dtiZnost je bila da raspravlja sporove izmedu peregrina i Rimljana iIi peregrina iz raznih provincija. Snabdeven pravom naredivanja i primene sankcije (imperium), on je, kao gradski pretor, izdavao edikt koji je sadriao p~'&vilakojih ce se drZati pri obavljanju svoga posla. Rezultat njegove aktivnosti kroz nekoliko vekova, bio je jedan novi sistem privatnoga pm36

va, koji je postojaza.jalieni iuris, a !to je imalo krupne 'posledice na njegove imovinske odnose sa treeim licima. Adopeija nema ova dejstvo na imovinske odnose adOlptiranoga sa treCim licima. Tu se radi 0 lieu alieni iuris, ikoje lI1Ii~ie imalo svoju imovinu ni svoje obaveze preffid treCim licima, koje bi se adopcijom ugasile. Otuda formalnosti adopcije nisu ,podvrgnute kontroli pontifa ni ueescu skUlpstine. skopcana sa lPosebnim Ona ~p. privatni aRt starog i novog paterfamilijasa, postupkom kojim se adoptirani prvo oslobadao ranije patria potestas i :POrodicnog kulta a zatim -je, IPutem in iure cessio, bio prisvajan od strane novog paterfamilijasa. e. Emancipatio. - Kao SID se voljom paterfamilijasa ulazilo u porodieu, tako se moglo oj izaCi i.z nje. To ce se desiti ako on nekoga clana porodice proda u ropstvo, Hi dozvoli d.rugome da ga adoptira, ili putem ema.ncipacije (empancipatio). Emancipatio .je IpOstUlpak ikojlitm !Se jedinlo iliiee alieni iuris OOLoibadalIo vlasti paterfamilijasa i postajalo sui iuri!i. Postupak je obavljao sam pater familias u.z pomoc jednog pftijatelja. Emancipovani je istina postajalO sui iuris, a.lii je gubio agnatsku rodbinsku vezu sa s.vojom ranijom p,orodicom i sva imovinska i nasledna prava prema njoj. .Gubio je i sva prava prema svojoj zeni i deci, koji su ostajali u ranijoj porodici. U uslovima zatvorene h16ne privrede toga vremena, i 00 je billa 'VIIlloreSika lka'Zll1aza :ntiega.

-

4. - Sadriina patria potestas. Ius civile daje paterfamilijasu u odnosu na Hcnost clanova porodice i njenu imovinu, takva ovlascellja koja ga Cine neogranicenim gospodarom. U OdllOSUlla Hcnost clanova porodice, onje imao ius vitae ac necis, tj. pravo da odlucuje 0 njihovom zivotu i smrti; on ih je mogao prodati (in mancipio) drugom Rimljaninu u Rimu i1i u ropstvo van Rima; mogao ih je osuditi na sve kazne; mogao'ih je oieniti i udati i bez njihove saglasnosti, mogao je novorodence primHi u porodicu ili ga odbaciti, itd. U odnosu na imovinu, smatran je neogranlcenlm sopstveni'kom celokupne porodicne imovine, kojom je mogao raspobgati inter '"ivos i mortis causa. Posto je on jedini imao pravnu sposobnost, njemu je pripadalo sve sto bi ma koji clan porodice, ma na koji nacin, privredio i1i dobio. Ovako siroka ovlascenja koja je illS civile davalo paterfamilijasu bila su, medutim, vrlo mnogo ogranicena nizom drugih pravnih, moralnih i religijskih normi, tako da je pravaslika odnosa u rimskoj familia izgledala sasvim drugace nego kad se gleda sarno kroz ius civile. Pritom, ne radi se tu nikako 0 nekom neslaganju prava i stvarnosti. Radi se tu sarno 0 jednoj »zakonodavnoj tehnici« koja se cesto srece u mladim ddavama na tom stepenu razvitka: pravo regulise sarno neka najvaznija pitanja i to sarno 93

u najosnovnijim, najgrubljim crtama, ostavljajuci drugim normama, koje u zivotu takvog drustva igraju ogronmu ulogu (reIigiji, obicajima, moralnim normama), da ga dopune i reguliSu njegovu primenu. Zato kada se stvara slika odnosa u staroj rimskoj familia, mora se voditi racuna i 0 sledeCih nekoliko Cinjenica. Pre svega, ne treba zaboraviti da je Rim tad a maIi grad primitivne sredine u kojoj se zivi pod stalnim uvidom i kontrolom suseda, gradana i javnog mnenja, koje ima svoja pravila i svoje kriterijume pa i svoje, cesto nevidljive, sankcije. Porodica, deca, njihova majka, imovina nasledena od predaka su u toj sredini najvece moraIne vrednosti. NedoIicno ponasanje paterfamilijasa sa njima, donosilo mu je opstu i odlucnu osudu javnog mnenja, a zatim »nota censoria« u cenzuskom spisku, sto je znacHo zigosanje koje mu onemogucuje da bude ma kakav drZavni funkcioner, da vrsi ma kakvu javnu fun'kciju, da bude tutor, da bude svedok itd. Paralelno sa tim, svi njegovi postupci podlezu .daleko strozijoj nijoj

kontroIi

i oceni

porodi6nih

bozanstava

-

umrIih

predaka.

i detaljRimljanin

toga vremena je primitivan covek, koji duboko veruje da bogovi igraju ogromnu ulogu u njegovom zivotu. Religija mu kaze-da je on sarno privremeni sef porodice, koja je postojala pre njega i .treba da postoji posle njega, da je njegov g!avni zadatak da obeZ'bedi potomke i sacuva za njih imovinu nas!edenu od predaka i da preci, koji se zato sahranjuju u neposrednoj blizini kuce, ucestvuju u svakodnevnom zivotu porodice i pomazu mu ili odmazu, prema tome da Ii on postuje reIigijske propise i da Ii porodicom upravlja na nacin koji se njima svida. Navuci na sebe gnev predaka rasipanjem njihove imovine ili grubim nepromiSljenim kaznjavanjem Hi maltretiranjem potomaka, bila je za Rimljanina toga vremena uzasna stvar. lato je svaku odluku i svaki svoj postupak morae dobro proveriti sa te strane. Osim toga religija mu kaze da ce posle smrti i on stati u red bogova-predaka, a tesko njemu tada ako mu potomci ne budu prinosili dovoljno zrtava. Zato je morae zasluziti za zivota popularnost i postovanje kod potomaka i time obezbediti sebi dovoljno zrtava posle smrti. Dalje, za izvrSenje najteZih kazni prema potclnjenim Iicima, pater familias je, i po propisima ius civile, morao prethodno pribaviti miSljenje najblizih srodnika. Sakupiti ih i sa~lusati znaci izbeci izvrsenje ovakvih kazni u afektu i biti iz!ozen kritici i ubedivallju, sto je nesunmjivo uticalo na njegovu od-Iuku. Zatim, jos Zakon XII tablica je paterfamilijasa koji otuduje prodi6nu imovinu nasledenu od predaka (patema avitaque) proglasavao za l'asipnika i stavljao ga pod starateljstvo, Cime su sva njegova raspolaganja bila podvrgnuta kontroli najbIizih agnata. Najzad, i sarno pitanje njegove iskljucive pravne i poslovne sposobnosti, odnosno pravne i pos!ovne nesposobnosti ostaIih clanova porodice, mora se procenjivati vodeCi racuna 0 strukturi tadasnjeg ekonomskog i pravnog zivota Rimljana. U uslvima zatvorene kucne privrede u kojima je jedna porodica bila u situaciji da sarno 2-3 puta godisnje zakljuci neki pravni posao, i to uz vrlo stroge i slozene formalnosti, clanovima porod ice ne sarno da nije smetalo, nego su verovatno i bili sretni sio nemaju pravnu i poslovnu sposobnost. 94

r

3. -

Kognatska porodica

1. - Karakteristike.- Familia kakvu smo opisali u prethodnom odeljku, ,poCivala je na vrlo niskom stupnju projzvodnih snaga, koji nije omogucavao masovnu eksploataciju robovske radne snage; na zatvorenoj kucnoj privredi, koja je cinila da je covek sarno na porodiCnoj imovini i zivotom i radom u porodici mogao obezbediti svoj fizicki opstanak; na primitivnom mentalitetu Rimljana toga vremena, Cija oskudna znanja i misli su bili preokupirani osecanjem sopstvene slabosti u borbi sa prirodom, strahom od nje i religijom koja je iz svega proizlazila, i najzad, na jakom osecanju uzajamne meduzavisnosti clanova porodice, na osecanju solidarnosti i agnatskom srodstvu, koji su iz svih ovih uslova proizasli. Slabost u borbi sa prirodom ucinila je rim sku porodicu toga vremena zajednicom imovine, zivota i rada cvrsto vezanom uzajamnom meouzavisnoscu, solidarnoscu, agnatskim srodstvom, religijom i pravom. Zato je razumljivo da je, paralelno sa krupnim promenama koje su se, pocev od punskih ratova, odigrale u rimskoj ekonomskoj i drustvenoj struk. turi, u ulozi religije u drustvenom i pravnom zivotu i shvatanjima Rimljana. doslo i do krupnih promena u sastavu i znacaju porodice, njenoj ulozi u ekonomskom i pravnom zivotu Rimljana i licnim, imovinskim i srodnickim odnosima izmedu bracnih drugova i roditelja i dece. Osnov i polaznu tacku ovih promena Cine masovna upotreba robova, razvijena robna proizvodnja i robno-novcana razmena; sirenje ddave i drzavnog aparata. U takvim uslovima svaki gradanin, pa i lice alieni iuris ima siroke mogucno,sti, kao vojnik Hi magistrat, Hi uzimajuci u zakup drlavnu zemlju i dovodeci na nju robove, ili baveci se trgovinom i preduzimanjem raznih drugih poslova, da stvori sebi egzistenciju van nasledene porodicne imovine i radom van porodice. Zato njihova zavisnost od porodice slabi pa ona prestaje da bude zajednica zivota i rada, ili tacnije receno, to nije njena osnovna osobina, one sto cini kohezionu snagu porod ice, i vlada svim njenim osnovnim obelezjima. Tako familia gubi agnatski karakter, agnatsko srodstvo biva sve vise potiskivano, a krvna ve2a porodice postaje sve vainija i postepeno se pretvara u osnov, u jedinu "kohezionu snagu porodice. POl'Odicu sada sacinjava braciii par i -njihovi potomci, bez obzira da li su u zajednici imovine, i rada iako jesu, ne zbog toga sto ih ta zajednica zivota i rada vezuje, nego sto su krvno, kognatskim srodstvom medusobno vezani. Zato ovu porodicu i nazivamo kogmitskom porodicom. Cak i kada braca sa svojim porodicama nastave da zive u zajednici posle smrti oca, a takvih slucajeva je bilo, sto nam svedoci Gajus, ta zajednica nije nazivana porodicom niti su odnosi u njoj bili regulisani por.odicnim pravorn. Ona je smatrana nekom vrstom orta'kluka (»genus societatis« kaze Gaj), koji je sastavljen od viSe porodica i ciji odnosi su regulisani obligacionim pravorn. Porodica je sarno zajednica'roditelja i dece. Paralelno sa promenama 0 kojirna smo napred govorHi slabi i patria potestas i njena uloga u zivotu drlave i porGdice, pa deca postepeno prestaju da budu u ranijoj meri licno zavisna od nje j u znatnoj meri dobijaju sopstvenu 'pravnu i poslovnu sposobnost. Odnosi izrneou bracnih drugova, narocito imovinski, i forme za zakljucenje braka se iz os nove menjaju: vladajuci, karakteristicni oblik braka je brak bez manusa u kome zena ne dolazi 95

, pod vlast muza i ne postaje alielli iuris, nego zadrzava svoju raniju pravnu i poslovnu sposobnost i svoju imovinu. Najzad, porodica gubi svoj raniji patrijarhalni karakter, ne sarno po tome sto su kognatskim srodstvom podjednako vezani i materini i oeevl srodnici, nego i po skoru podjednakim naslednim pravima dece prema oee.. vim i materinim srodnicima. 2. Licni i imoivnski odnosi raditelja i deee. - 1. Sva ovlaseenja paterfamirlijasa prema lienosti elanova poroc\ice, koja su nekada proizilazila irz njegove pat ria potestas, postepeno su ugasena Hi su dobila drugu saddinu. Istovremeno stvorena su nova ovlascenja i niz novih elemenata u odnosima izmedu roditelja i dece, koje su diktirali novi uslovi i nova shvatanja, u kojima je hriseanstvo igralo znaeajnu ulogu. Za to se s pravom moze reei da su lieni odnosi izmedu roditelja i dece u kognatskoj porodici potpuno drukeiji nego u familia prve polovinc republike. Posmatrajuei ih u celini posle zavrsenog razvoja mozemo istaCi dve znaeajne karakteristike: 1) deca nisu sarno objekt vlasti paterfamilijasa nego imaju i prava prema roditeljima, koja mogu putem tuzbe i prinudno ostvariti; 2) sve veea uloga majke u resavanju problema dece i, za vreme Justinijana, skoro potpuno njeno izjednaeenje sa ocem u tom pogledu. Na taj nacin se nekada patria potestas, iskljueiva vlast oca u porodici, iako je jos uvek zadriala isto ime, fakticki iz osnove izmenila i ogromno priblizila onome sto se u modernim pravima naziva roditeljskom vias cu. Zato ovde i ne govorimo 0 pat ria potestas, iako se u Justinijanovom pravu taj izraz vrJo cesto sreee, nego 0 odnosima roditelja i dece. Isto tako i dalje se u pravn011l recniku sreeu izrazi: lice sui iuris i lice alieni iuris, ali oni sada nemaju nikakve veze sa nekadanjom poteinjenoseu elanova porod ice paterfamilijasu. Oni sarno oznaeavaju polozaj Ilea u porodici sa saddinom koja je proisticala iz njenc. opste strukture i opstih lienih i imovinskih odnosa u njoj. Tok razvitka licnih odnosa izmedu roditeIja i deee, \poc~si od druge polovine republike do Justinijana, mogao hi se ukratko izioziti na sledeei naCin: Jos u toku IV i III veka \pre n.e. bilo je zabranjeno odbacivanje novorodenceta. Prodaja potcinjenih Iiea dozvoIjena je u doba dorninata sarno u slucaju kl'ajnje bede ,paterfamilijasa i to sarno za novorodencad. Pl'avo na kaznjavanje ogl'aniceno je nizom mel'a: u pocetku II veka Trajan je prisiljavao paterfamilijasa koji je maItl'etirao svoje dete, da ga emancipuje; Hadl'ijan je propisivao progonstvo za ,paterfamilijasa koji ubije dete; Ulipijan je zastupao giediSta da je pater familias, allro dete zasIJuWje sma1tJnJUkarlJIlu duzan da ga preda magistratu, a nema \pravo sam da ga osudi; najzad, Konstan tin je pl'opisao smrtnu kaznu za iPatel'familijasa Ikoji ubije dete. Sve ostale kazne mogao je pater familias Ii dallije 'Pl'ianemjilV'altIi, ailliISlepot:6iJn.jeno lice IffiQglozaliti magistratu ako ga je pater familias lIletP11llVlOdnJo anallrtretirntO, Naj,zald, pater familias lITij.eviSe mogao ozeniti ni udati potcinjena liea bez njihove saglasnosti, a jos pocevsi od Avgusta bio je obavezan da da miraz kcerima i unukama. Sa druge stl'ane, otae je imao IPl'avo i duznost da odl'zava kucnu disciplinu i u vezi sa tim izrice odgovarajuce kazne; oba roditeIja su imala pl'avo i du~nost da vaspitavaju decu, da ueestvuju u izboru njihovog zanimanja i da ih savetuju Ipri zakIjucenju braka; oba roditeIja imaju pl'avo da zahtevaju izdrlavanje od deee, ako nemaju od cega da five, itd. itd. sto sve saCinjava pojam patria potestas IU postilclasienom i JusunJijano'110mpl'avu.

;,

96

j

lake deci, licima alieni iuris, nikada nije bila formalno priznata pravna i poslovna sposobnost, fakticki ona je postojala i bila zasticena nizom posrednih i neposrednh mera. Pre svega to se postizaIo emancipacijom (emancipatio) tj. oslobodenjem od patria potestas, koja se i u kIasicnom pravu mnogo praktikovala a u postklasicnom pravu se obavljala prostom izjavom paterfamilijasa, registrovanom kod magistrata. Osim toga u nizu slucajeva nastupaIa je automatska emanci,pacija. Tako npr. stieanje visokih svestenickih zvanja povlacio je jos od perioda republike automatsku emancipaciju, a Justinijan ju je prosirio i na sva liea koja su stekIa viSe polozaje u drlavnoj upravi. Emancipovani je postojao sui iuris i time sticao potpunu pravnu i poslovnu sposobnost, zadrZavajuci pritom, uz izvesne uslove, sva svoja nasledna prava prema roditeljima i neemancipovanoj braci i sestrama. No i neemancipovana liea su, putem actiones adiecticiae qualitalis i putem ustanova peculium castrense, peculium quasi castrense, bona profecticia i bona adventicia, 0 kojima smo vec napred govorili, dobila dosta siroku pravnu i poslovnu sposobnost. Pravna i poslovna sposobnost liea alieni iuris. stecena emancipacijom Hi drugim putem, stvorila je za njih i imovinske obaveze prema roditeljima. Zato se ne radi viSe 0 imovinskim obavezama paterfamilijasa prema deci i pravima dece prema njemu, nego 0 uzajamnim pravima i obavezama izmedu njih. I imovinska samostalnost maj'ke i njena pravna i poslovna sposobnost su uneli znacajne nove elemente u imovinski poloZaj deee. Zato se ne govori viSe 0 imovinskom odnosu pateI'familijasa i potCinjenill liea, nego 0 imovinskim odnosima roditelja i deee. Najbolji izraz novih imovinskih odnosa u porodici na kraju razvitka bilo je uzajamno pravo na izdrZavanje izmedu oba roditelja i deee, koje je bilo zasticeno tuzbama, i uzajamno nasledno pravo roditelja i deee,koje je u Justinijinovom pravu bilo potpuno jednako.

III. - BRAK. 1. - Osnov svih oblika rimske porQdice Cini brak jednog muskarea i jedne zene za Cije zakljucenje su Zahtevani odredeni uslovi i odredene forme. Zato se moze reci da brak predstavlja osnov rimske po'rodiee. Medutim, u raznim periodima brak je zakljucivan pod razli~itim uslovima i u razlicitim formama, menjala su se shvatanja braka i licni i imovinski odnosi izmedu bracnh drugova. . U svim patrijarhalnim drustvima sa zatvorenom kucnom privredom, brak se shvata uglavnom sarno kao sredstvo, put da se obezbede radna snaga i potomci, koji ce produZiti zivot porodiee. Zena je pritom viSe objekt nego subjekt, 'pa je potcinjenost muzu karakteristika njenog polozaja u porodici. Rimska varijanta ovakvog braka jeste: brak sa manuspm. Njega srecemo na pocetku rimske istorije i on se zadrzava kao vladajuCi oblik braka sve dok osnovu rimskog drustva predstavlja zatvorena kucna privreda. U toku druge polovincrepublike, paralelno sa razvitkom robne proizvodnje i robnQ-novcane privrede, sto znaci potiskivanjem i razbijanjem zatvorene 'kucne privrede, razvija se novo shvatanje braka, novi polozaj zene 7 Rimsko privatno pravo

97

u porodici i novi licni i imoivnski odnos izmeau bracnih drugova, sto sve brak bez manusa. On skupa stvara novi bracni odnos, novu vrstu braka potiskuje i zamenjuje stvari patrijarhalni brak sa manusom. Ali, brak sa manusom se nije sasvim izgubio, vec se, zakljucivan u formi confarreatio, odrlao jos dugo u jednom uzanomkrugu porodica nobila koje su pretendovale da u svojim rukama drle najviSa svdtenicka zvanja. Jer, kako nam saopstava Gajus, jos i u njegovo vreme (sredina II veka nase ere) Jupiterov, Marsov i Kvirinusov flamen (svestenik koji im prinosi zrtve) morali su biti roaeni u braku zakljucenom u formi confarreatio, a to znaci u braku sa manusom. Brak bez manusa je bio u primeni sve do kraja rimske istorije, ali to ne znaci da je on u toku druge polovine republike dobio svoj definitivni oblik i ostao nepromenjen do kraja. Naprotiv, on je u periodu republike dobio sarno svoje osnovne 'konture, zadrZavajuci mnoge elemente nasleaene iz proslosti. Njih se u toku principata i dominata postepeno osiobaaao pa je tek u periodu dominata, dobrim delom pod uticajem hriScanstva, doslo do shvatanja braka kao ravnopravne zajednice muza i zene, koju Modestin (D. 23, 2, 1) definiSe na sledeci naCin: nuptiae sunt coniunctio maris et feminae et consorttum omnis vitae, divini et humani iuris communicatio. (Brak je veza muza i zene, dozivotna zajednica, ustanova bozanskog i ljuds'kog prava). Razlike izmeau bracnih odnosa u drugoj polovini republike i bracnih odnosa u periodu dominata su tako velike da bi se mozda moglo govoriti 0 novom, trecem hriScanskom obliku braka. Ali je uobicajeno da se govori 0

-

dva oblika

braka

-

braku

sa manusom

kasnije promene u bracnim pa cemo se i mi toga drZati.

odnosima

i braku

bez manusa

-

i da se sve

izlazu u okviru braka bez manusa,

2. - Bilo je u Rimu i trajnih veza izmeau muskarca i zene kojima pravo nije priznavalo 'karakter ni posledice braka. To je, pre svega, veza meau robovima kojima Rimljani, sve do kasnog klasicnog perioda, nisu priznavali pravo da zakljucuju brak, nego su na njihove veze gledali kao na »prirodne«, a ne pravne veze. Isto tako se gledalo i na vezu izmeau slobodnog coveka i ropkinje i obratno. Ovakva veza se zvala contubernium i nije proizvodila nikakve pravne posledice. Naprotiv, bila je raznim putevima sprecavana i zabranjivana. Sasvim drugacije se gledalo na konkubinat, tj. na trajnu vezu slobodnog muskarca i slobodne zene, ali bez zelje da zakljuce brak, bez afectio maritalis. Tu se uvek radi 0 nekim zabranama Hi socijalnim Hi politickim smetnjama da se zakljuci pravom priznati brak. Na ovakvu vezu, Rimljani nisu gledali kao na »prirodnu«, vec kao na pravom priznatu vezu nizeg ranga od braka. ana je raaaia i neka uzajamna prava i obaveze, ali deca roaena u ovakvoj zajednici smatrana su vanbracnom .i ula, zila u agnatsku zajednicu majke, a ne oca, aU su, narocHo u hriScanskom periodu, mogla biti pozakonjena naknadnim zakljucenjem braka izmeau ro, ditelja Hi posebnim, za to predviaenim, postupkom.

1. - Brak sa manusom

-

-

1. Manus. Zena paterfamilijasa i zene svih njemu potcinjenih lica imale su u vreme kada je vladajuci oblik porodice bio familia polozaj kceri. Udajom su izlazile iz porodice svojih roditelja Hi gubile status lica sui iuris 98

ako su ga imale, i dolazile u porodicu svoga muza, odnosno rpod vlast n.1egovu ili n.1egovog paterfamili.1asa. Ta vlast se nazivala manus, rpa se i brak ko.1i .1e tada zakl.1uCivan i ko.1i .1e dovodio zenu u ta.1 poloZa.1, nazivao manus-brak, ili brak sa manusom. Manus inace znaci: ruka. Rimljani su cesto uzimali ruku za simbol vlasti i svo.1ine, pa su i nazive mnogih ustanova vezanih za pribavl.1an.1e Hi gubl.1en.1evlasti ili svo.1ine izveli iz naziva ruke. Tako npr.: muZevI.1eva vIast prema zeni .1e manus; .1edan od nacina rpribavl.1anja svo.1ine .1e mancipatio; osloboden.1e roba .1e manumissio; odvodenje duZnika u ropstvo .1e manus iniectio, itd. Po svo.1o.1sustini i sadrZini manus se ne razliku.1e mnogo od patria potestas. Zato sve sto smo napred govorili 0 licnim i imovinskim odnosima paterfamili.1asa i lica ko.1a se nalaze pod n.1egovom pal ria patestas, odnosi se i na zene pod manusom. Posto.1ale su ipak neke razlike ko.1e cemo ovde istaci. Udate zene. su u starom Rimu uzivale veliko postovan.1e, pa su uzivale i posebnu zastitu. 2:ena paterfamili.1asa .1e imala u porodici polozaj domacice (mater familias) i odgovara.1ucu vlast naredivanja mladim zenama i deci. Bila .1e zabran.1ena paterfamilijasu svaka proda.1a u ropstvo zena ko.1e su pod n.1egovim manusom, a mogao ih je ubiti sarno u dva odredena sluca.1a: u slucaju prel.1ube i slucaju pijanstva. Manus .1e nasta.1ao zakl.1ucen.1em braka a gasio se razvodom braka. Usled smrti paterfamili.1asa manus se gasio sarno onda ako .1e umrli bio n.1en muZ. U svim drugim sluca.1evima manus .1eprelazio na novog paterfamili.1asa. Tako, na primer, ako .1e umrli paterfamili.1as bio deda n.1enog muZa, manus ce preci na n.1egovog oca, ako umre i otac, preci ce na muza, tek smrcu muZa se definitivno gasi. 2. ZakIjucenje i razvod braka. Da hi se mogao zakl.1uCiti brak ko.1i ius civile prizna.1e, bilo .1e potrebno da buduci bracni drugovi nisu u srodstvu koje predstavlja bracnu smetn.1u, da svaki od n.1ih ima ius conubii, i da svaki od n.1ih ima odredeni uzrast. Brak se ni.1e mogao zakljuciti izmedu agnatskih srodnika svih stepena; kIirnih srodnika u pravoj lini.1i svih stepena i krvnih srodnika u rpobocnoj lini.1i do.cetvrtog stepc:;na. Ius conubii, t.1. pravo da zakl.1uce brak koji ius civile priznaje, imali su sarno rimski gradani (cives) i latini veteres. Brak peregrina .1e bio regulisan njihovim sopstvenim pravom. Sarno po.1edini. pergrini su, za izvesne zasluge, dobijali ius conubii. U prvo vreme ga nis« imali ni plebe.1ci - to .1e bilo .1edno od posledn.1ih prava ko.1e su izvojevali. U pogledu uzrasta traZio se pubertas. Manus~brak se zakl.1ucivao u formi coemptio, ili confarreatio. Coemptio (od cum = sa i emere =kupiti) .1e kupovina zena u formi mancipaci.1e. Verovatno .1e i kod Riml.1ana (to .1e cesta pojava 'kod primitivnih naroda na odredenom stupnju razvitka() nekada pater familias pribavl.1ao zene, potrebne porodice za radimje dece i rad, kupovinom. U istori.1skom periodu efektivna kupovina zena kod Rimljana ni.1e nam poznata: coel11.ptio je sarno simbolicna kupovina. Confarreatio je zakljucenje braka uz religi.1ski obred i rprinosen.1e na zrtvu hleba (far je krupnik vrsta Zita od koga se pravi hleb ko.1i se zvao farreus), izgovaran.1e odredenih reci i odredeni ceremoni.1al. To .1e osnovna, na.1viSe primenjivana i na.1viSe rimska forma za zakl.1ucenje braka. Ona sadrli u sebi u stvari religi.1ski obred i ceremoni.1al ko.1im se zena oslobada svog rani.1eg pordicnog religijskog ,kulta (detestatio sacrorum) i pri7' 99

-

--

-

.,

vodi porodicnom ognjistu, a to znaci porodicnolll reIigijskom kultu i precima, muievijeve porodice. Ovom formom su mogli da se sIuZe sarno patriciji. Ako je bracna zajedniea zasnovana bez formainosti coemptio i confarreatio, onda se ona pretvaraia u brak sa manusom tek posto je zena proveia godinu dana neprekidno u muievijevoj 'kuci. Za ovakav manus brak govorilo se da je nastao »upotrebom« (usus). Brak se mogao rastaviti sarno voIjom muza Hi njegovog i zeninog paterfarnilijasa. Zena nije mogia sarna razvesti svoj brak. Nisu zahtevani za razvod braka nikakvi drugi usiovi nego da se izvrsi forma suprotna onoj u kojoj je brak zakIjucen: diffareatio, ako je brak bio zakIjucen u fromi confarreatio, a prividna prodaje zene, ako je bio zakIjucen na drugi nacin.

2. -

Brak bez manusa

1.- Zak1jucenjei razvod.- Stara forma za zakIjucenjebraka ceomptio je iscezia iz upotreba jos u toku druge tpolovine republike, a religijska forma confarreatio se zadrlala sarno 'kod nekih porodica llobila koje su i daije odrlavale manus-brak. Novi brak, brak bez manusa nije preuzeo llijednu od starih formi. Zapravo, pravo nije ni zahtevalo ispunjenje nekih formalnosti da bi brak bez manusa nastao i bio punovazan. Zato je bio dovoljan fakticki zajednicki zivot bracnih drugova i njihov affectio maritalis, tj. dokazana zelja da se ta zajedniea smatra brakom. Affectio maritalis moraju imati supruZnici lieno, sto znaci da ill. sada roditeIji ne mogu ozeniti protivno njihovoj volji, kao sto su to po starom ius civile mogli. Ipak se za vaijanost braka traZila saglasnost paterfamilijasa supruZnika i to za muskarea je saglasnost morae dati i otae i njegov pater familias, ako je otae bio alieni iuds, a za devojku sarno pater familias. To se objasnjava cinjenicom da zenidba muskarea cini da u iporodicu ulaze deea rodena iz tog braka, koja ce eventualno biti nasledniei paterfarnilijasa i mladozenjinog oea. Rimsko pravo pak nije htelo da neko ima za nasIednj,ka liea koja ISUusIa u porodieu protiv njegove voIje. Kad je u pitanju devojka, ona udajom izlazi iz kuee i ne dovodi u nju naslednike, zato je dovoIjna saglasnost paterfamilijasa. U dominatu se poCinje traZiti i saglasnost majke supruZnika a 'l'Oditelji se mogu prisiliti da daju pristanak, ako to neopravdano odbijaju. lako nije zahtevana nikakva forma za zakljucenje braka, u praksi su vrIo cesto, pre zakljucenja ili u momentu zakIjucenja braka, odrlavane porodiene sveeanosti i reIigijski obredi koji su na vidan nacin obelezavali affectio maritalis. Medu njima najvaznija je veridba (sponsalia) koja je bila vrIo "rasirena. U ipOCetku ona se obavijaia u formi stipulacije, zakljucene i~medu paterfamilijasa buducih supruga, koja je radala utuiivu obavezu da do. bracne zajednice zaista i dode. Doenije se zakljuCivala prostim sporazurriom i radala je sarno obavezu na naknadu stete ako do braka ne dode. Affectio maritalis se vrlo cesto manifestovao i zakIjucenjem pismenog ugovora 0 mirazu (instrumentum dotale). lpak je u praksi cesto bilo v:rIo tesko utvrditi da Ii kod muskaraea i zena koji :live zajedno postoji affectio maritalis ili ne, pa prema tome da Ii se njihova zajednica ima smatrati 'brakom Hi konkubinatom, jer je i konkubinat isto tako trajna veza izmedu muskarea i zene kao i brak. Pitanje je vrIo 100

vazno jer zivot u konkubinatu nije davao zem ni drustveni polozaj muZa ni imovinska i nasledna prava prema njemu a deca roaena u konkubinatu smatrana su vanbracnom. Da se tdkoce oko toga izbegnu, stvorena je za vreme dominata, pretpostavka po kojoj se, uvek kada covek i zena istog drustvenog poloZaja zive zajedno, ima smatrati da su u braku. Za vreme Justinijana ova pretpostavka je prosircna i na slucajeve lcada covek i zena razlicitog drustvenog polozja zive zajedno. Justinijan je rpropisao da lica senatorskog reda illustres i lica koja zele svoj konkubinat da pretvore u brak, moraju instrumentum dotale. uvek saCiniti pismeni ugovor

-

-

-

Da ibi lIIlogli da zalklljlUcebmk, odbudu6m ~ ISelItra2riJ1o da imaju ius conubii. Srumo sada ius conubii :ima drogo 2JI1aCenjenego m.nije. PoSito

je lex Canuleia (445.god. pre Ill.e.)1UikJimn.ro zaibl1aJI1Ju zaikJIjlUCenja braika ,izmedu partlridja Ii plebejaca, 'Ilrvedena je 'labmtna ~juCenjia Ibratka lirzlrnedJuos1obod:enih robova i sIobodno. rodenih gradana. Ona je Ulkinuta 18. god. !pre n.e., ali je ostalcr i dalje 'Il vaZnosti za Clanove senatorskog reda. U -vreme dominata je i ova zabrana ukinuta, a ustanovljena je .zabrana za clanove senatorskog reda da zakljuce brak sa licima rdavog morala i licima..Jkoja obavljaju ponizarvajuce zanimanje. Justinijan je Ulkinuo i ovu zabranu, tako da se u njegoyom pravu eius conul?lL ne ipomiJDJelkalOiposeban iU'Slovza zatkflijlUCeinje braka. P,reana tome, limaitfi ius conubi rznaCill.oj.e ne iOOtiobuh'Va6:m m dednam od ovih zabrana.

Za valjanost braka trazio se isti najmanji uzrast supruZnikakao i u manus-braku: J2..godina za zenu i 14 godina za muskarca. Brak je bio zabranjen izmedu svih srodnika u pravoj liniji, a u pobocnoj liniji bio je zabranjen u pocetku do Isestog stepena a docnije je ta zabrana svedena sarno na srodnike do treceg stepena. Pred kraj republike i dvorodno srodstvo (afinitas) je postalo prepreka za zakljucenje braka time sto je zabranjen brak izmeau svekra i snaje i taste i zeta. Docnije je ta zabrana prosirena i na devera i snaju i zeta i svastiku. Brak je bio zabranjen jos u nekoUko specijalnih slucajeva. Tako Avgustov lex Iulia de adulteriis, je.zaibmmo ibm1ktizmedu bra1lrolJottnmJiii IIl!jegove saJUiCeSillice.Jecma seD:altiSkaodlliuIka za lVII1J1le MMikia AiuJreffiiJjla zabmJDJiJJa

je bmk :izJmedutuJtora il.i njegovog L9inaIi fPII1IPiIle. Zalbmnjen je brak izmedu guvernera provincije i zene iz te provincije itd. Brakovi zakljuceni protivno nek.oj zabrani su apsolutno niStavi. Njihovo poniStenje 'se moze trafiti uvek i moze ga traziti svako ko zato ima interes. Ponisteni brak je niStav od momenta zakljucenja, a deca rodena u takvom braku smatraju se, od momenta poniStenja, vanbracnol11. Razvod braka vec rpred ;kraj republike postaje vrlo lak. On se moze izvrsiti bilo saglasnoscu oba supruga (divortium communi c01lsensu) bilo jednostranom voljom svakoga od njih (repudiwn). Imperatori su vrlo rano poceIi da ogranicavaju ovu slobodu. Jedan od Avgustovih :.>kadukarnih zakona« (lex Iulia de adulteriis) je propisao da se jednostrano raskidanje braka mora izvrsiti predajom pismene izjave 0 raskidu drugom suprugu pred sedam svedoka. Ako razvod nije izvrsen uz ove formalnosti, inicijator razvoda je bio strogo kaznjavan. I hriScanska crkva je nastojala da llametne izvesna ogranicenja razvodu braka. Ako je brak prestao smrcu muza, zen a se nije smela udati Ipre nego sto iprode tempus lugendi (vreme zaljenja, tugovanja) koji traje 10 meseci. Ako je brak prestao razvodom, nije bio propisan nikakav rok za ponovnu

101

udaju zene. Usled toga je mogao nastupiti turbatio sallgu.inis (mesanje krvi) tj. moze biti nejasno da Ii je otac deteta, rodenog u prvim mesecima novoga braka zene, prvi Hi drugi muZ. Zato je propisano da je razvedena zena duZna 'prijaviti mum trudnocu najkasnije 30 dana po razvodu. Hriscanstvo je prosirilo tempus lugendi i na slucaj razvoda braka i produzilo rok na 12 meseci. Deca razvedenih roditelja, po principima patrijarhalne porodice, ostajala su u svakom slueaju u oeevoj kuci. Tek je Justinijan propisao da deca, u slueaju razvoda braka, pripadaju onome roditelju koji nije kriv za razvod.

-

-

2. UcDi i imovinski odnosi bracnih drugova. Posle apsolutno po. dredenog polozaja, Ikoji je manus-brak nametnuo zeni, Rimljand tSU'Sa brakom bez manusa otisli .sasvim u suprotnu krajnost, proglasavajuci sikoro ,potIpUnu nezavisnost i ravnopravnost bracnih drugova i u licnim i u imovinskim odnosima. Bra'k se zakljucuje saglasnoscu volja supruznika (»consenus tacit nuptias«) i traje dok ta volja (attectio maritalis) kod obe stranke postoji. Zbog ovakvog shvatanja braka, udaja zene nije povlacila nikakve promene u njenom lienom poloZaju, niti u njenoj pravnoj i poslovnoj sposobnosti. Ona je zadrlavala status koji je ranije imala a imovinom, ako ju je ranije imala, je upravljala i raspolagala na isti nacin kao i pre udaje. Hriscanski imperatori perioda dominata cinili su velike napore da ovako liberalno shvatanje braka izmene i bracnu vezu 8to je moguee viSe ucvrSte. Sa istim nastojanjem je i hriScanska crkva patela sve viSe da se mesa u zakljucenje i razvod braka i uzajamne odnose supruzni'ka. Rezultat tih nastojanja bio je taj da se u opravnim tekstovima V i VI veka n.e. consensus i attectio maritalis pojavljuje sarno kao nuZan uslov za nastanak braka, koji, ako je jedanput nastao, traje i proizvodi pravom odredena dejstva nezavisno od volje supruznika. To je u znatnoj meri ucvrstilo braenu zajednicu, ogranieilo slobodu razvoda i nametnulo izvesne nove liene i imovinske obaveze supruznicima. Ipak je brak i u vreme kada je bio najslobodnije shvaeen, u drugoj polovini republike i prvim vekovimla principata, radao izvesna uzajarnna prava i obaveze izmedu braenih drugova, koji su ogranicavali njihovu potpunu slobodu i nezavisnost u lienim i imovinskim odnosima. 2ena je dobijala drustveni polozaj i domicil muZa. Muz je imao pravo da zallteva od zene da zivi u njegovoj kuei. Ovo njegovo pravo bilo je sankcionisano posebnim pravnim sredstvom (interdictum de uxore exhibenda vel ducel1da) koje se moglo upo. trebiti protiv zeninih roditelja Hi drugih liea koja zadrZavaju zenu kod sebe. Bracni drugovi duguju uzajamno postovanje i vernost i uzddavanje od svakog akta koji bi doveo u pitanje opstanak braka. Neverstvo zene se smatralo krivicnim delom, za koje je u Avgustovo vreme postojala actio popularis, tj. tuzba koju je mogao podiei svaki gradanin, a u periodu dominata, za vreme hrisCanskih imperatora, je pravo njene upotrebe ograniceno sarno na muza. Neverstvo muZa povlaeilo je sarno gubitak prava na tuzbu protiv zene, ako je i ona ucinila neverstvo. U IV veku n.e. pojavljuje se prvi put u istoriji Ri. ma bigarnija kao krivieno delo sa vrlo teskim kaznama. 3. Miraz i donatio ante nuptias. I u imovinskim odnosima su pravo i obicaji nametali uvek izvesne uzajamne obaveze suprwnidma. Muz je uvek bio obavezan da izddava porodicu i zenu na naein koji odgovara njegovom

-

102

-

imovnom stanju i drustvenom polozaju. Zena, pak, ako je imala imovinu, Hi njen pater familias, morala je dati jedan njen deo muZu ad sustinenda on era matrimonii (da bi mu olaksala teret izddavanja porodice). U pocetku je to bila samo moralna obaveza nametnuta obicajima, aU je od Avgusta postala pravna obaveza zene (ako je sui iuris) odnosno njenih rodite1ja i predaka. Ovaj deo imovine nazivao se miraz (dos) i bio je podvrgnut specijalnom rezimu upravljanja i raspolaganja od strane muza. Ostala zenina imovina nazivala se bona parapherna i bila je na njenom, od muZa nezavisnom, upravIjanju i raspolaganju. Sa druge strane obicaji su nametali obavezu muzu koji je primio miraz, da obezbedi njegovo vracanje zeni za slucaj pres tanka braka i da joj, pre Hi pri zakljucenju braka, ucini specijalne vrste poklona (donatio ante Hi propter nuptias) koji ce joj obezbediti izddavanje za slucaj razvoda braka. Brak bez manusa je radao i uzajamna, u raznim periodima razlicita, nasledna prava supruznika, 0 cemu ce biti govora u naslednom pravu. Miraz (dos) se uvek zakljucivao ugovorom. U pocetku ,se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio a IkJasniijei prostJam ISaig1aJsnosoo V'oIja (pactum doti) iJ1i.samian ailct:ornjpI'odaevaJIJJja miJra7JlJJihdJoibara mufu. U iP III dimovi:nJu

lTIIl1fu, alii ilroda

su

IUcesrtalilrarlNOdi,n!ametmJIIalSejpIOI1Jreba da miraz bude vraeen. Zenino IPravo da traii 1P0vracaj miraza moglo je postati neostvarljivo usled toga sto je muz bio vIasnik miraznih dobara i mogao ih, 'za vreme trajanja braka; otuditi. Zato je jednim zakonom iz vremel1a Avgusta oduzeta muZu mogucnost da otudi izvesna nepokretna mirazna dobra. Istovremeno je jpraksom uvedeno da se muZ pri zaokIjucenju braoka s:pecijalnim ugovorom (cautio rei uxoriae) obaveze da ~e po prestanku braka vratiti miraz: Docnije je stvorena pretpostavka da su supruZnici, ako nisu zakljucHi ugovor 0 povracaju miraza, iZaboravili da urade, iPa je pr~isano da se i u tom slucaju moze specijalnomt'uzbom (actio rei uxoriae) traziti povracaj miraza, isto kao da je i ugovoren. 'Za vreme Justinijana ,tlstanovljena je IPrecutna hijpoteka sa prvenstvenim redom u korist zene na celokupnoj muZevljevoj imovini za obezbedenje miraza. U slucaju povracaja miraza razlicito se postUlpa ako postoji ugovor, a razlicito ako nema ugovora: a) Ako nema ugovora, zena ne moze traziti povracaj miraza ako je testamentom Hi poklonom IPrimila od muZa onoliko koUko vredi miraz. Ako postoji ugovor, ona moze istovremeno traziti miraz i zadrZati poklon. b) Ako nema ugovora, muz nije bio duZan odjednom vratiti miraz vec u anuitetima. c) Ako je bilo ugovora muz je morae vratiti ceo miraz, a svoja eventualna'rpotraiivanja prema zeni traiiti specijalnim tuzbama. Ako nije bilo ugovOra, on je moga pri povracaju miraza zadrlati- vrednost odnetih stvari, vrednost poklona ucinjenih zeni, jedan deo miraza u slucaju da je brak prestao zeninom krivicom, po jedan deo miraza za 'svako dete i nuZne troskove koje je ucinio za odrZavanje miraznih dobara. d) Ako nije bilo ugovora zena ima IPrvenstveno pravo naplate u slucaju prezad.uZenosti muza.' .' . Donatio ante nuptias(predbracni poklon) je -davao mlliZHi njegov pater familias. On je u poeetkti IPrenosen u svojinu zene. Docnije je muz sarno obecavao da ee, u slucaju razvoda braka Hi u slucaju svoje smrti, preneti svojinu obeeanih stvari na nju. Justinijan je propisao da donatio ante nuptias (on ga sada naziva donatio propter nuptias) 'Jnoze muZ dati sarno ako je dobio miraz, da mora po vrednosti biti ravan mirazu i da se moze dati ne sarno pre bra!ka, kao sto je to u pocetkIUbilo, vec i u toku trajaJnja braka. Stvari obecane kao iPoklon ostaju u svojini muza, ali ih, isto kao i mirazna dobra, ne moze otuditi dok bra:k traje. U slucaju da zena umre IPre muia, zenini naslednici nemaju pravo nasleda na ovim stvarima one ostaju muiu, ali su bracni dmgovi mogli i drukcije ugovori.ti. Pram zene na poklonjenim stvarima zagarantovano je hipotekom na muZevljevoj imovini, aIi ova hi.poteka nema prvenstveni red.

-

103

IV.

-

SRODSTVO

Borba za opstanak u primitvnim drustvima sa zatvorenom kucnom privredom je tako ostra i teSka, da sarno cvrsta zajednica livota i rada moze da odrli svoju egzistenciju i da se razvija. Osnov i uslov njenog zivota je porodicna imovina, pa se na nju ne gleda kao na stvari koje se 1II10guotuditi i pribaviti, nego 'Se gleda -kao na uslov opstan~a porodice, ona je ne nesto sto pripadaporodici, nego ono sto, zajedno sa ljudima, saCinjava porodicu. Zato je jedna od vaznih preokupacija drustva na ovakvom stepenu razvitka: oeuvati neokrnjenu porodicnu imovinu i ocuvati cvrstinu zajednice Gporodice). U takvim uslovima javljaju se i specificni srodnicki odnosi: srodnik je sarno onaj, i svaki onaj, sa kime se zivi i radi na ~aJednickoj imovini a nije srodnik onaj koji je van zajednice. Sarno' onaj ko Zivi i radi u porodici, ima .pravo prema njenoj imovini. Cim iz nje izade, gubi Sva prava prema njenoj imovini. Pri tom blizina ki;vne veze ne igra nikakvu ulogu ona je potisnuta u drugi plan. agna~sko Rimski obHk ovakvog gledanja na srodnicke odnose je agnatio. Ono je dobilo svoj oblik u konsorcijumu i odrlalo se srodstvo sve dok je vladala zatvorena ku.cna privreda, a to znaci do druge polovine republike. Tada je sa .razvitkom robno-novcane privrede bile potisnuto shvatianjem da je krvna veza ja~a od svih drugih, da je ona osnov srodnickih odnosa, da se njom odreduju'i odmeravaju prava prema porodicnoj imovini, tj. krvnim (kognatskim) s1'odstvom (cognatio). Medutim, iako potisnut, agnatio se srece u rimskim pravnim izvorima sve do Justinijana. Ali on sada sarno oznaeava pripadnistvo jednoj porodici kao zajednici zivota i rada, jednoj grupi koja zajedno zivi i radi bez ikakvog znacaja za imovins-ka, nasledna i druga prava. U toku perioda republike, zajedno sa krvnim srodstvom i kao njegova posledica, javlja se shvatanje da je jedan bracni drug u srodstvu sa krvnim srodnicima drugog bracnog druga, iako nije sa njima u krvnoj vezi. Takvo srodstvo naziva se affinitas. Njemu se pridavao veliki znacaj u licnim i drustvenim odnosima i bilo je pravom propisana bracna prepreka, aU nije davalo nikakva imovinska i nastedna prava.

-

-

-

1. - Agnatsko srodstvo (agnatio) 1. - Pojam. - U ikoJ1Sore1j.ul1lu je nastao nacin racunanja srodstva koji se \l Rimu zadrZao ISve do ikraja republike

-

agnatsko

srodstv:o.

Zato se kon.

sorcijum cesto naziva agnatskom porodicom. Osnov agnatskog srodstva je zl.}jednica zivota i rada: srodnik (agnat) je onaj sa kojim se zivi i radi u istoj porodici, a nije srodnik niko ko zivi van porodice pa ma bio u vrlo bliskoj krvnoj vezi sa clanovima porodice. Tako, na1>rimer, kci kada se uda, prestaje biti agnatski srodnik svoga oea i braGe i postaje agnatski srodnik svih CIanova muievljeve pordiee; materini ,krvni -srodnici (njen otae, braca itd.,) nisu agnatski srodnici njene' deee; Njt?na vanbracna deea su agnatski srodnici one porodice u kojoj zive, najcesce porodice materinog oca, a nisu agnatski srodnici njenog muza i njene bracne dece. Isti je slucaj sa njenom decom iz dva razna braka. \ 104

r Blizina agnatskog srodstva u konsorcijumu se odredivala po generacijama: najblizi srodnik (proximus agnatus) je brat; deca sve brace sacinjavaju sledecu generaciju i medu sobom su najblizi srodnici bez obzira na to sto poticu od raznih roditelja, a svi Sl1 podjednako bliski srodnici svim clanovima prethodne generacije: roditeljima, stricevima i tetkama. Njihova deca sacinjavaju trecu generaciju u kojoj vlada isti princip: najblizi srodnici (prvi stepen srodstva) su pripadnici iste (trece generacije, zatim (drugi stepen) njihovi roditelji, tj. pripadnici druge generacije i, najzad, (treci step en) dede i babe, tj. pripadnici prve generacije. Ko nije raden u porodici nego je u nju naknadno usao udajom ili ma kojim drugim nacinom, dobija srodnicko mesto generacije u koju je usao. Kao sto se vidi, ceo sistem agnatskog srodstva je patrijarhalan do krajnjih konsekvenci. Mati nema nikakvog udela u odredivanju srodstva svoje dece. Medutim, ne treba shvatiti da su lica koja nisu agnatski srodnici, a vezana su krvnim srodstvom bila potpuno"'strana jedna drugima. Obieaji su postovali krvnu vezu, a krvno srodni neagnati. su odrlavali srodnicke odnose, pa je i pravo smatralo blisko krvno srodstvo smetnjom za zakljucenje braka, iako bracni kandidati nisu vezani agnatskim srodstvom. Ali u svim drugim slucajevima, narocito u naslednom pravu, priznavalo se samo agnatsko srodstvo. Ovakvo srodstvo nije specificno rimsko. Ono se srece u svim drustvima sa zatvorenom kucnom privredom i posledica je zavisnosti clanova porodice od porodicne imovine, nastojanja da se ona po svaku cenu sacuva neumanjena za potomke i patrijarhalnog karaktera odnosa koji u takvim drustvima uvek postoje. Zato je ono bilo u vaZnosti u Rimu sve dok je njegova osnova bila zatvorena kucna privreda, a to znaci da je iScezlo tek u toku druge .polovine republike. Medutim, sa promenama u porodicnim odnosima, do kojih je dosl0 usled toga sto se konsorcijum raspadao i vladajuci oblik porod ice postajala familija, vec u prvoj polovini republike dolazi do izvesnih promena u shvatanju i racunanju agnatskog srodstva. 2. - Promene u toku republike. Familija, kao i konsorcij'l1m, pociva na zatvorenoj kucnoj privredi i svi razlozi su u konsorcijumu stvorili agnatsko srodstvo, nametali su se i tu. Ali sada su pater familias i njegova patria potestas nadkrilili i zaklonili stvarni osnov odnosa u porodici i nametnuli se oni 'kao osnov. Ne govori se viSe 0 tome da porodicu sacinjavaju oni koji u njoj zive i rade, nego se govori da porodicu sacinjava pater familias i lica koja se nalaze pod njegovom patri potestas. Zato se ne kaze viSe da je agnatski srodnik onaj koji zivi i radi u istoj porodici, nego sekaze da je to onaj koji zivi pod vlascu is toga paterfamilijasa. Iz istih razloga se sada postaje agnatskim srodnikom »dolaskom pod patria potestas« istog paterfamilijasa a prestaje biti agnatskim srodnikom »izlaskom« iz nje. Ovo je viSe terminoloska iIlego sustinska promena. Do znacajnih promena u shvatanju agnatskog srodstva dolazi usled toga 5to se sada posle smrti paterfamilijasa porodica redovno deli na onoliko delova koHko muskaraca postaju sui iuris usled njegove smrti. Usled cepanja porodice ne prestaje agnatsko srodstvo izmedu njenih clanova. Tako sada imamo dye grupe agnatskih srodnika: oni koji zive pod istim patria potestas i oni koji su ziveli pod istom patria potestas u momentu smrti zajednickog paterfamilijasa. Hi bi ziveli pod njom da je on jos ziv znaCi braca i njihovi potomci.

-

-

105

Medutim racunanje blizine i udaljenosti srodstva pojedinih agnata se potpuno menja: umesto principa generacija, dolazi princip bliskosti krvne \'eze. Struktura ove porodice je sasvim drukcija nego struktura konsorcijuma: to nije zajednica brace, ljudi iz iste generaclje koji imajuj decu, nego je to zajednica jednog bracnog para i njihove dece. Zato hema bliZeg agnatskog srodnika od deteta odnosno roditelja.' Clanovi porodice iz iste generacije braea i sestre su vec otisli iz porod ice Hi ce otiCi, zato su oni manje bliski i dolaze u drugi red.

-

-

2.

-

-

Kognatsko srodstvo (cognatio)

-

1. Osnov i nacin racunanja. Kognatsko srod5tvo se iz osnove razlikuje ad agnatskog. N3egov osnov je krvna vcza a kritcrijum za raeunanje bliskosti i1i udaljenosti srodstva: bliskost i udaljenost krvne veze, odnosno broj rodenja 'koji srodnike dovodi do zajednickog pretka. Ova razlika u osnovi dovodila je do ogromnih razlika izmedu agnatskog i kognatskog srodstva 11prakticnim posledicama, narocito u naslednom pravu. Kognatsko srodstv obuhvata daleko siri krug lica nego agnatsko, jer je mati podjednaki izvor srodstva sa oeem. Zato postoje kognatski srodnici po ocevoj i po materinoj lozi. Udaljenost kognatskog srodstva meri se po principu tot gradus quod gel'lerationes (koliko rodenja toliko stepena), koji je primenjivan u rimskom pravu i koji se i danas primenjuje u civilizovanom svetu, ali na ovaj nacin je formulisan tek od strane pandektista.

-

2. Vanbraena deca - 1. - Sa kognatskim srodstvom postavilo se i pitanje srodnickih veza vanbraene dece (spurii, vulgo concepti). Agnatsko srodstvo je vanbracnu decu stavljalo pod patria potestas materinog oca. Zato njemu nije priznavano nikakvo srodstvo sa ocem Hi sa bracnom decom svoje majke (jer su ona dolazila pod patria potestas njihovog oca, a ne majcinog oca). Iz ovoga su proisticala i njegova odredena nasledna prava. Ni klasicno rimsko pravo, a narocito postklasicno, pod uticajem hriscanstva, nisu sa simpatijama gledali na vanbracnu decu. Zato su ih i oni uv.ek izdvajali od bracne i dodeljivali im nesto nepovoljniji polozaj. Ali njiha'Va krvna veza sa ocem, ako je ,poznat, i majkom i njihovim krvnim srodnicima se nije mogla poreei. To se narocito odnosilo na decu rodenu u trajnoj vanbracnoj, od prava nepriznatoj, vezi - konkubinatu. Zato je za njih izgraden posebni pojarn srodstva: prirodno srodstvo cognatio naturalis, za razliku

-

od srodstvakoje

proistice

iz pravom

priznatih

veza

-

braka,

koje je nazi-

vane cognatio civilis. Cogl'latio naturalis je radao izvesne obaveze izdriavanja i izvesna nasledna prava, ali sarno prema roditeljima, a ne i prema njihovim kognatima. Pocevsi od imperatora Konstantina, vanbracna deca su mogla posebnim postwpkom da dobiju polozaj bracne dece i cognatio civilis sa njihovim srodnicima. Taj postupak se nazivao legitimlltio pozakonjenje. To se moglo postiei na tri nacina: 1) naknadnim stupanjem roditelja u brak; 2) stupanjem vanbracnog deteta u sluzbu kurijala; i 3) miloscu imperatora.

-

-

2. Imenom cogllatio civilis, u jednom drugom zllacenju tog izraza, l1aziva se i srodnicka veza izmedu usvojenih lica i usvojitelja. Ovde taj izraz znaci one sto se danas zove »gradansko srodstvo«, tj. srodstvo stvoreno ne krvnom vezom, ne rodenjem, nego prirodenjem usvojenjem. Ovakva lica

-

106

su u agnatskoj porodici postajala punopravni i ravnopravni clanovi porodice i srodnici. U kognatskoj porodici njihov polozaj, kao i cela ustanova adopcije i adrogacije se iz osnove menja. Adrogatio se, posle niza izmena, u periodu dominata zakljucivao imperatorovim reskriptom. Nije bilo viSe ogranicenja u pogledu toga ko i koga moze adrogirati, ali je nizom propisa regulisan imovinski odnos izmedu adrogiranog i usvojitelja. Adrogirani stice cognatio civilis i odgovarajuca nasledna prava sarno prema usvojitelju, a ne i prema njegovim kognatima. Sa druge strane on je dobio niz garancija protiv eventualnih zloupotreba usvojiteljevih u odnosu na njegovu imovinu koju je prilikom adrogacije doneo. Adoptio je pretrpeo velike promene u Justinijanovom pravu. On se sada ostvaruje prostom izjavom registrovanom kod magistrata i proizvodi razlicite posledice, prema tome da Ii je usvojitelj predak usvojenika Hi ne. U prvom slucaju, koji se naziva adoptio plena, zasniva se skoro potpuna kognatska veza izmedu njih i njegovih lcognata. U drugom slucaju, koji se naziva adoptio minus pleua, zasniva isti srodbinski odnos kao adrogacijom. 3. Polubraca i polusestre. Postklasicno i Justinijanovo pravo prave razlike izrnedu krvnih .srodnika koji Imaju zajednicka oba roditelja (germanil, koji imaju zajednickog sarno oca, znaci poticu C'd istog oca i raznih majki (consanguinei) i onih koji imaju zajednicku sarno majku a poticu od raznih oeeva (uterini). Polubraca i polusestre su kognati drugog reda i na naslede dolaze tek posle punokrvne brace i sestara.

-

-

,

PETI DEO GRADANSKO-SUDSKI

1. -

POSTUPAK

OPSTI POGLED

1. - Pojam. - Da bi razwneli sta je gradanski postupak i cime se on bavi, treba da se podsetimo da je pravo norma iza koje stoji prinudna sila drlave, koja ce svakoga ko je dobrovoljno n~ primenjuj~, prisHiti na to upotrebom svoga aparata za prinudu. Koji je to drlavni organ koji se u jednom odredenom slucaju stavlja u pokret radi primene sankcije, na koji nacin se on stavlja u pokret i, kada je stavljen u pokret, na koji naCin on postupa sve do primene sankcije, to je predmet grane prava koja se naziva postupak. Nepostovanje pravne norme moze drustvo, odnosno njegov pravni sistem, procenjivati na dva nacina: 1) Hi ga smatra drustveno opasnim, odnosno napadom na osnove drZavnog i drustvenog uredaja, pa ga proglaSuje za krivicno dele i one preuzmia na sebe posao gonjenja i kaznjavanja; 2) Hi ga smatra povredom privatnih interesa pojedinaca, koja izaziva sarno spor izmedu gradana kao pojedinaca. Za jedan i drugi slucaj postoje potpuno razlicita .pravila postupka pa prema tome postoje dye grane postupka: u prvom slucaju primenjuje se krivicni postupak, koji nas ovde ne interesuje, a u drugom slucaju primenjuje se gradanski postupak, 0 kome ce ovde biti govora. Prema tome mogli bi dati ovakvu definiciju grane prava 0 kojoj cemo ovde govoriti, Gradanskog postupka: to je grana prava koja se bavi pitanjem koji drZavni organ se stavlja u pokret (koji drzavni organ je stvarno i mesno nadlezan), ko i na koji naCin ga stavlja u pokret i, ako je stavljen u pokret, kako on postupa da bi primenio sankciju za pravno pravilo cija povreda se ne smatra krivicnim delom, nego sarno povredom privatnih interesa pojedinaca. 2. - Poreklo i osnovne linije razvitka. - U .svom IPreurfavnom periodu, Rllnljani iSUpitanje zaStite prava gradana resavali na isti nacin kao i svi drugi narodi na tom stupnju razvitka: putem samopomoCi, odnosno upotrebe sopstvene sile ostecenoga. Ovakav postupak je prirodna posledica nacina zivota na tom stupnju razvitka i nedostatka prinudnog aparata koji bi bio dovoljno razgranat i imao dovoljno autoriteta da interveniSe u svim konfliktima gradana. Sa druge strane , on je potpuno dovoljan za uslove u kojima 108

je nastao i u stanju je da resi sve konflikte koji u takvom drustvu mogu nastati. Meuutim, i na tom stupnju, samopomoc ne znaei samovolju: ona je regulisana obicajima i pod stalnom je kontrolom drustva. Iza nje pak stoji, kao krajnja sankcija, progonstvo odnosno iSlkljueenje iz zatjednice u unutrasnjim OdnOSll11aa rat u odriosima sa pripadnicima drugh plemena. Obieaji regulisu pitanje u kom slueaju se i kakva sankcija moze preduzeti a samopomoc se sastoji u tome sto pov.redeni ima sopstvenim snagama tu san;kciju da ostvari. U slueaju spora, stranke su obavezne da se obrate jednom graaaninu - arbitru - Cije miSljenje ih obavezuje. Najcesce to je svestenik Hi drugi funkcioner ali ,i svaki graaanin Ikome se strankeobrate. Ni novostvoreni Ir.imski drZavni aparat nije odmah preuzeo na sebe resavanje sporova izmeau ~adana. On rSesarno umesao u postojeCi postupak, uzimajuCi u pocetku 'Sarno ulogu posmatraea i pomagaea u izboru arbitra, a kasnije, i to vrlo oprezno, uzimajuCi sve viSe i vise u svoje ruke ceo tok postUipka. Ovaj proces je trajao vrlo dugo. Zapravo cela is-torija rimskog graaanskog postupka je iostor,ijaovog procesa. Prvi rim ski pravom regulisani graaans:ki postupak, legi'sakcioni postupak, nastao je iz samopomoci i arbitraze. ad njih potieu karakteristike, kojih je graaanski postupak uspeo da se oslobodi tek pred kraj principata: podela po stupka na dva dela - in iure i apud iudicem, donosenje presude od strane izabranog graaanina, a ne od strane ddavnog organa, i privodenje tuzenog sudu i izvrsenje pre-sude sopstvenim snagama tuzioca. Njegov najstariji i karakteristioni oblik legis actio per ,sacramentum u stvari je .ritualizirana borba oko 'Stvari - samopomoc. Stranke SIlldolazile pred pretora zajedno sa spornim predmetom, Tu su, dodirujuci spornu stvar stapicem koji je simbolizovao koplje, i upotrebljavajuCi rSveeane formule, isticale svoja prava na stvarL Tada bi pretor stao izmedu njih, oduzeo im sporni predmet i poverio ga na euvanje nekom traeem ~aaaninu 'a njih uputio da poloze

opkladu

i izaberu

graaanina

-

sudiju

koji

ce spor

resiti.

Kad

su

stranke to uradile, zavrsen je prvi' deo postupka (in iure)., U drugom delu postupka (apud iudicem) koje se odvija pred izabranim sudijom, graaaninom koji nije organ vIas-H, stlranke u slobodnoj formi dokazuju ISvoja prava na stvari. Na osnovu toga 5/Udija donos! presudtu, koja je odmah izvrsna, ali eije izvrsenje ima pobednik da obezbedi sopstvenim snagama. Kao sto se vidi, uloga drZavnog organa, rpretora u toku postupka je vrlo mala, a pri donosenju i izvrsenju presude niikakva. Potpuno ista uloga pretora je i u dI1Ugim kasnije uvedenim oblicima legisatkcionog pOrStupka (legis actio per iudicis postulationem i legis actio per condictiqnem) iako su oni znatno jednostavniji od legis actio per sacramentum i osloboaeni opklade. Ovakav polozaj driavnog organa u postupku potpuno je [l()l1lllalan u drustvima koja SlU tck dobila ddavno ureaenje, pa je drZavni aparat SI\.lviSeslab da potisne iz svesti graaana duboko ukorenjene obieaje i nametne im svoj autoritet. Ali kod Rimljana se, verovatno zbog njihove izuzetne privrzenosti tradiciji, ovakav polozaj drZavnih organa u postupku zadrzao znatno duZe nego kod drugih naroda pa eak i u per'iodu kada su vec imali vrlo jak i vrlo razgranat drZavni aparat. U novom, formularnom, postupk4, uvedenom u II v. pre n.e., uloga pretora je znatno veca, ali on jos uveK ima osnovne ,karakteristike nasIeaene od samopomoci. Postupatk se jos uvek vodi u dva dela: prvi pred preto109

rom (in iure), a dl1Ugi pred izabranim gradaninom (apud iudicem). P:retor sada u postupku in iure ima vrIo aktivnu ulogu: on odlucuje da Ii su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka I(»da Ii ce dati actio«); on s'lusa zahteve, razloge i protivrazloge stranaka i unosi ih u formul'll; on potvrduje izbor gradanitna...sudije (iudex, arbiter) koji su stranke iZVirsile i daje mu uputstva kako da presudi, ali u postupk'll apud iudicem i pri izricanju i izvrsenj'll prasude OIl nema ni,kakvu 'lllogu. a tome koja od stranaka je u pravu odlucuje -sudija na osnovu dokaza koje IS'llstranke i~neJe pred njega, a 0 izvrsenju lPI'esude ima da Ise stara sopstvenim sredstvima pobednik. Tek 'll period'll principata i sa uvodenjem treceg i poslednjeg postupka ekistraordtnamog post'llpka po1Jpuno ,su izbrisani tragovi samopomoci. Avgustovi zakoni, pomati pod imenom leges Juliae de vi publica et de vi privata, i tzv. Decretum divi Marci zabranili SIll'llpotrebu sHe za zadovoljenje svojih povredenih pravnih interesa. Sada je postavljeno pravilo da nedozvolje.na 'llpotreba sHe postoji Ii onda kada neko :sam, bez pomoCi sudije, oduzima 000 sto mu neko duguje:. »vis .est ~t tunc, quoties quis id quod deberi sibi putat, non per iudicem reposcit((; (l 4, 21; C, 8, 4, 7; D, 48, 7, 7). Sarno :silu odbiti silorn 'svi zakoni i sva prava. ,dozvoljavaju: »vim enim vi detendere omnes leges omniaque iura permittuflt(( (D. 9, 2, 45, 4). Postupak se sada ne deli na dva dela nego iSe ceo obavlja pred driavnim organom, koji 'se istara 0 tome da stranke dod'll na sud, iJspituje dokaze i donosi presud'll i iStara se 0 njenom izvrsenju. Nema viSe izbora s'lldije od IStrane stranaka. Zato je ustanovljeno njihovo pravo zalbe na donetu presudu. Tek sada, posle mnogo vekova, drZava je, dakle, potpuno uzela resavanje gradanskQpravnih sporova gradana u 'svoje ruke. U Rimu su, dakle, nastala tri postupka: 1) legisakcioni, koji se primenjivao od Zakona XlI tablica do Avgusta; 2) formularni, koji se primenjivao cd sredine II veka pre n.e. do sredine II veka n.e.; 3) kognicioni, ili ekstraordinarni, koji s~ primenjivao od AVgUJstado JustiniJjana. Formularni postupak je primenjivan u najvaznijem periodu rimske pravne istorije. On je omoguCio znacajml pretorovu aktiViDost na polj'll razvitka rimskog prava i na njemu je izgralteno klasicno rimsko pravo, aU on nije nikad primenjivan kao jedini, opsti obavezni postupak, vec u poce1Jku paralelno sa legisakcionim, a zatim paralelno sa kognicionim.

-

-

-

-

3. Fonnalizm;n. Jedna od vaznih karakteristika rimskog gradanskog ,postupka, narocito legisakciJonog, jesu vrIo strogi zahtevi forune: svaka radnja ,gtranaka i pretora u tok'll postupka in iure, morala je biti lizvrsena u pravom momentu i propracena pravim reCima i pravim gastovima. Najmanja greska u tome, povlacila je nistavost radnje i gubitak spora za onoga koji je pogresio. Gajus (Gaius, lnstitutiones 4, II) za ilustraciju navodi ovaj primer: Zakon XlI tablica nije predvidao postupak u tSipOI1U nastalom usled toga sto je neko odsekao susedovu vinovu lozu, jer 'll vreme Zaikona XII tablica Rimljani nisu gajili vinovu lozu. Zato !su se 'll takvom slucaj'll sI'llzili postupkom Ipredvidenim za slucaj ,secenja drveta. Ako bi stranka greSkom pomenula vinovu lozu u toku postuplka izgubila bi spor. Osnov tome je u opstem znacaju forme i ,shvatanjlU zahteva fOl1me u starom r,imskom praVlU. Pri tom veza sa religijom i ,gIabost i neizgradenost ddavnog 8iparata imaju veliki znacaj. Sve se svodi na Isledece: sarno bogovi znaju koja od stranaka u ,gporu je u ,pravu i oni ce to kazatikroz iIleeija usta (jer kroz usta pametnih ljudi govore bogovl!). U pocetk'll oni ,su to govorili sarno kroz usta odre110

--

denih svestenika (pontific(~s), pa su stranke morale njih birati za sudije. Docnije 'su govorili i kroz usta dr.ugih uglednih gradana, ako Sillpravim magijskim reCima i gestavima bili pravacirani da to ucine. Ceo postupalk bia je na to sracunat. Zato su stranke marale upotrebiti ceremonijaLne re6i i gestave lI"eligijom tacna propisane; zata 'su na kraju postupka in iure polagale O'pkladu, 'kojast: I'..lpocetku sastajala iz htvenih volova i OVlIlova, a docnije iz novca sa kajim ce se kupiti zrtvene zivatinje; zata je u ipoeetllro apklada polagana u hram i astajala njemu, a tek dac.nije je davana drlavi; zato je, najzad, i presuda izricana u religijskoj formi, kratka i bez obrazlozenja - iudiciu111. Ovaka doneta presuda ima u 'svesti primitivnag cavek:a, kaji zivi IIIacelcivanju pamoci ad bogova .i strahu ad njihave osvete, daleka vecu snagu, apsolutnu, neapozivu snagu, lIlega miSljenje ljudi Hi naredba organa vlasti. U formwarnam postupku tstranke su dalek:o slobodnije u ubail"1llsvojih reci i gestaila. On je nastao i primenjivan je u vreme nadvece moci rimske ddave, i najviSeg stepcna dO'koga su rabno"ilavcani O'dnasi III rimskom robovlasni6kam drustvu IStigli. U apstem slabljenju woge lI"eligije 'll pravnom zivatu j zahtevi farme u postupku su 'se u ogromnoj meri oslabodili ad religije. Ali se postupak nije sasvim oslabodia formalizma. NajviSe ~z razloga tradicije, ali i zbog opste stJ1UktJureIsistema rimskog prava, a narocita shvatanja actio i njegove ulage u pravu, zaddalti su Ise mnagi farnna1izmi u pravnam zivatu uopste. pa i u pastupku. Pastupalk lSemogaa pokrenuti sarna Ujpotrebom prave formule -. greska 'll tame povlacila je gubitak spara; eventualni plus petitio .du, kariscene za zakljueivanje najrazlicitih pas lava i izigravanje raznih zabrana (npr. visine interesne stape). Kada je posle Karakaline konstitucije od 212. god. rimska pravo pros ireno na sve peregrine chirographum i syngraphae su se spojile sa stipulacijom i postale instrumentum stipulationis. Nairne, pri njihovom sastavljanju unesena je klauzula da je obligacija a kajaj je tu rec nastala stipulacijam. ad tada ani prate istariju stipulacije, odnasna imaju zajednieku istariju sa njam. U pastklasienam pravu se i na njih magI a primeniti querela non numeratae pecuniae pa su izgubile svoje apstraktna dejstva. U Justinijanavam pravu im se u jednam slueaju priznaje apstrakna dejstva, tj. duznik ce marati platiti dug bez abzira da li je ispunjena causa aka su chirographum ili syngraphae farmulisane apstrakna (bez navadenja asnava), a duznik ne iskoristi dvameseeni rak za querela non numeratae pecuniae. 5. - REALNI KONTRAKTI Pa shvatanju Ilsvojenam u Justinijanavaj kadifikaciji, realni kantrakti se zakljueuju na taj naein sta jedna stranka da iIi ueini drugaj stranci nesta, a ona se abaveze da vrati istu ili drugu stvar, ili prativCinidbu. Prema tame predaja stvari je avde farmalni uslav za nastanak kantrakta (re contrahitur obligatio): sve datle dak jedna ad stranaka ne izvrsi svaju einidbu, nema kantrakta, bez abzira sta su se stranke sparazumele a svim elementima kantrakta. Prema tame i realni kantrakti su farmalni kantrakti, jer za njihav pastanak nije davaljna prasta saglasnast valja. Sarna ani za razliku ad neksuma, stipulacije i literalnih kantrakta, nisu svecani - davaljna je prasta predaja stvari bez izgavaranja farmula i svecanih gestava. Sporazumi stranaka su avde sarna pactum de contrahendo (nczasticeni sparazum a tame da se zakljuci ugovar), prema tanie pravna neabavezni za stranke dak se predaja ne izvrsi. U Gajusova vreme realni kantrakti su shvatani znatna uze: ani nastaju sarna u anim slucajevima u kajima se predajam stvari prenasi svajina na drugu stranku, a ana se abavezuje da tu stvar vrati paveriacu. Iz tih razlaga Gajus medu realne kantrakte ubraja sarna mutuum (zajam) iaka su i astali kantrakti, kaji su docnije svrstani u realne (commodatum, depositum), bili poznati u njegova vreme i cak bili dabili, pored pretarske zastite, i tuzbe in ius conceptae

-

znaei bili su usli u ius civile. Medutim.

Gajus

ne paminje

medu realnim kantraktima ni fiduciju iaka je ana bila realni kantrakt pri kame se prenasila svajina. Verovatna je ta zata sta je u njegava vreme fiducija uglavnom upatrebljavana uz mancipaciju, pa se zapaza viSe kaa pactum nega kaa samostalni punavazni kantrakt. Osim taga, fiducija kaa zaloga je u praksi bila vec tada sve viSe potiskivana pignusam. 249

U kasnom klasicnom i postklasicnom pravu medu realne kontrakte uvrscena su jos tri: commodatum, depositum i pignus. Time je, pojam realnih kontrakta prosiren, jer se kod ova tri kontrakta ne prenosi svojina, nego kod prva dva samo detencija a kod treceg drZavina. Zajednicko im je sa mutuumom sto se zakljucuju predajom stvari. Za pojam realnih kontrakta nije viSe vazan prenos svojine, nego samo predaja stvari. Ovakvo shvatanje je preslo i u Justinijanovo pravo. Zato ono poznaje cetiri realna kontrakta: mutuum (zajam), commodatum (posluga), depositum (ostava) i pignus (zaloga). Fiduciju ne pominje ni Justinijanovo pravo, jer je ona bila vec sasvim iscezla iz upotrebe. Zato cemo govoriti prvo 0 fiduciji a zatim 0 cetiri realna kontrakta Justinijanovog prava. Kasni vizantijski i srednjovekovni komentatori Justinijanovog prava dodali su im i grupu bezimenih kontrakta (anon i1110nsynaIagl11a) koji se takode zakljucuju reo Oni su nazivani, za razliku od ostalih realnih kontrakta, »realni bezimeni« kontrakti. Posto ni klasicno ni Justinijanovo pravo nisu bezimene kontrakte svrstavali medu realne, to mi o njima necemo govoriti na ovom mestu.

a.

-

Fiducia

Rimljani vrlo dugo nisu shvatili svojinu kao pravo koje se moze odvojiti od drZanja stvari. Narocito nisu shvatili mogucnost da neko s pravom koristi neku stvar ili cini akte upravljanja prema njoj, a nije njen sopstvenik. Iz tih razloga u starom pravu uvek kada je trebalo omoguCiti nekom da se koristi tudom stvari Hi da upravlja tudom irnovinorn, prenosena je svojina na njega (tutor je postajao sopstvenik pupiline irnovine, zato je vrsen mancipatio familiae itd.). Tako isto ako je neko hteo da d& neku stvar na poslugu, cuvanje ili u zalogu, morao je preneti svojinu i to u formi u kojoj se svojina na toj stvari mogla prenositi (za res mancipi mancipacija i in iure cessio, za res nec l1lancipi i tradioija). Tom prilikorn pribavilac se obavezivao prenosiocu da ce mu stvar, po ispunjenju uslova ili isteku roka, vratiti u svojinu. Takvo prenosenje svojine uz obavezu pribavioca da je kasnije vrati, nazivalo se fiducia. Svoje ime fiducia je dobila otuda sto u prvo vreme obaveza na vracanje stvari nije radala obligacioni odnos je pocivala na moralnim norrnama

-

-

nije bila pravorn zasticena na gradanskoj savesti (fides).

nego Zato

fiducia nije bila pravna ustanova. Tada je ona zakljucivana sarno izrnedu pdjatelja (fiducia cum amico contracta). Njena prirnena se, medutim, brzo rasirila i na druge ljude, pa i na odnose izrnedu poverioca i duznika (fiducia cum creditore contracta). Tada su trazeni putevi da se pribaviocevoj obavezi pribavi sankcija. Prvi korak u torn pravcu uCinjen je ustanovorn usureceptio fiduciae - propisano je da ce fidllcijarni prenosilac. ako ma na koji nacin dode do drZavine prenete stvari, postati njen sopstvenik jednogodiSnjim odrzajem, bez obzira 0 kakvoj se stvari radi i bcz obzira na iustus titt/Ius i bona fides. Dalji razvitak zastite fiducije je sporan. Izvesno je da je od Ciceronovog vrernena bila zasticena samostalnorn tuzbom i time postala samostalni kontrakt. Fiducia je imala vrIo siroku prirnenu u raznim granama prava i, rnada nije bila apstraktan pravni posao stricti iuris kao stiplllacija, pruzala je mogucnost da se u njenoj formi svrSe mnogi razliciti poslovi. Zato je neki pisci 250

nazivaju "formom za zakljllccnje kontrakta«, izjednacujllCi je u tom pogledu sa stipulacijom. Narocito su pomoeu fiducije svrsavani poslovi posluge, zaloge i depozita, pre nego sto su oni postali samostalni kontrakti. ana je imala sirokll primenu i van obligacionog prava: II stvarnom pravu kao najstariji oblik zaloge: II naslednom pravu kao mancipatio familae; II porodicnom pravu: pri emancipaciji, pri adopciji, oslobodenju zene od tutorstva agnata (coemptio fiduciaria), pri razvodu braka. U klasicnom pravu fiducija je bila podvrgnuta sledeCim pravilima: 1i,

-

Fiducija

se zakljucivala

na taj nacin

sto je jedna

stranka

(fiduci-

jant) davala drugoj stranci (fiducijaru) neku stvar, a ona se obavezivala da je po isteku roka ili ispunjevju uslova vrati. ana je, dakle, prenos svojine pod uslovom da se ta svojina kasnjje vrati prenosiocll. Posto je uslov za nastanak obaveze iz fiducije predaja stvan, ona je realni kontrakt. Fiducijarni prenos svojine mogao se izvrsiti sarno putem mancipatio i in iure cessio, a ne putem traditio. Fiducijarna klauzula je ugovarana prostim sporazumom. 2-k - Iz fiducije se rada u momentu zakljucenja sarno jedna obaveza za fiducijara da po proteku roka, odnosno ispunjenju uslova, vrati fiducijantu'.:stvar. On je duzan da vrati istu stvar. Zato je nije smeootuditi!pre ispunjenja uslova odnosno proteka roka, niti je ostaviti nekome testamentom, a u meduvremenu ju je morae cuvati kao i svoje stvari. Ako se radi 0 fidllcia cum aeditore, poverilac je, po istekll roka za isplatu duga, mogao prodati stvar, ali posta je fiducija kontrakt bonae fidei i posta se fiducijar obavezao nad savesno poslovanje, bio je duzan da prethodno obavesti fiducijanta. Ukoliko proda stvar radi naplate, duzan je da viSak cene, preostao od naplate duga, vrati fudicijantu. Pri vraeanju nije duzan vratiti plodove stvari koje je II meduvremenu ubrao. Medutim, u toku trajanja obligacionog odnosa mogla je nastati i za fiducijanta obaveza prema fiducijaru da mu naknadi nuzne troskove oko izddavanja stvari IIi naknadi stetu koju mu je nekom svojom doloznom radnjom pricinio. Zato je fiducija contractus bilateralis inaequalis i, kao i svi ovakvi kontrakti zastieena je sa dye tuzbe: actio fiduciae directa, kojom je fiducijant mogao traziti od fiducijara da mu vrati stvar, da prenese na njega svojinu, i actio fiduciae contraria, kojom se koristio fiducijar za naplatu svojih eventualnih potrazivanja prema fiducijantu. Osuda po tuzbi actio fiduciae directa povlaCila je sa sobom infamiju, jer je fiducia bio kontrakt koji je poCivao na specijalnom poverenju. U Justinijanovom pravu fiducija se ne pominje. ana .ie tada bila vee davno iScezla iz upotrebe. Ali kada, to je dosta tesko llstanoviti. U porodicnom pravu se rano prestala upotrebljavati, posta su poslovi 11kojima je ana upotrebljavana dobili novi znacaj i nove oblike vee u klasicnom pravu. Takode se fiducija prestala upotrebljavati i u naslednom pravu, jer se testament pravio u drugoj formi. Fiducia cum creditore se zaddala duze. Pominje se kod Modestina, u Alarikovom Brevijaru i nekim drugim tekstovima IV i V veka, ali nije sigurno da je znacenje ove reci ostalo isto.

-

b. - Mutuum (zajam) 1. - Istorija. - Struktura rimskog drustva je vrIo rano plebejce ucinila zavisnim od milosti patricija, jer im mali herediwn, bez prava na iskoriseavanje suma i pasnjaka iz ager gentilicius i bez moguenosti najamnog rada, 251

nije omogucavao zivot ni u normalno vreme, a pogotoVtl u vreme ratova, u kojima su ucestvovali 0 svom trosku. Zato zajam spada medu najstarije pravne poslove rimskog prava. Vec Zakon dvanaest tabliea propisuje visinu interesne stope i sadrii nekoliko odredaba koje ga regulistl. Tada se on zakljuCivao u formi nexum, sponsio i expensilario, obavezno je sadriao u sebi pravo naplate interesa, davao pravo na tuzbu i dovodio do teskih posledica po duznika (manus inieclio). O.-akav zajam se nazivao fen us. Paralelno sa ovakvim zajmcm bio je u upotrebi vrlo ranD i zajam izmedu prijatelja, suseda i clanova istog gensa. Takav zajam se nazivao mutuum. Za razliku od fenusa, mutuum se zasnivao na susedskom, prijateljskom Hi gradanskom poverenju - bona fides, - a ne na :eravnim propisima. Zato je bio moralna obaveza i nije davao pravo na tuzbu. On je -bio prijateljska usluga pa zato ne sarno da nije davao pravo na interes, nego je bilo ponizavajuce, necasno, za poverioea da ga naplati. Mutuum je bio daleko povoljniji od drugih oblika zajma, jer je zakljuCivan jednostavno, prostom predajom stvari, bez iCijeg prisustva i bez upotrebe svecanih formula. Zato je bio u vrJo sirokoj primeni - uvek onda kada je poverilae imao dovoljno razloga da veruje da do spora nece doci ida, prema tome, ne mora sebi obezbediti pravo na tuzbu. Dugo i u velikom broju slucajeva ovakva ocekivanja poverioea su se i ostvarila. Medutim, vec sa prvim 5irenjima driave u prvim vekovima republike, pocelo se sve ce5ce desa. vati da ocekivanja .poverioea budu izneverena, da duznik, iako je primio zajam kao prijateljsku uslugu i za njegovo vracanje angazovao svoju fides, izbegava vracanje zajma. Sa druge strane sve razvijenija robno-novcana privreda zahtevala je da se nadu forme za zakljucenje zajma izmedu poslovnih ljudi koje bi bile jednostavnije i ne apstraktnog dejstva kao 5to je to bio stipulatio i expensilatio, koji tadanjem poslovnom svetu apsolutno nisu od. govarali. Zato se poceo traziti nacin da se zastiti mutuum, da se obezbedi pravo na tuzbu iz njega, i time, sa jedne strane, zastiti poverilae Cije je poverenje u fides duznika iznevereno, a sa druge strane omoguCi siroka primena ovog oblika zajma i u poslovnom svetu. Izlaz je naden tl ideji 0 pravno neosnovanom obogacenju, cija posledica je bio legis actio per condictionem. Nairne, posta mutuum, nije priznavan za pravni posao, smatralo se da se one sto je duznik dobio od poverioea na osnovu njega. kod njega nalazi bez pravnog osnova, pa prema tome treba da ga vrati poverioeu. Ako duznik to ne uradi poverilae nije mogao upotrebiti rei vindicatio i traziti stvar nazad, najce5ce zato 5tO se radilo 0 noveu i potro5nim stvarima koje je duznik vec potrosio, ali i zato 5tO je traditio imao apstraktno dejstvo prenosio je svojinu i kad je osnov prenosa bio nevaJjan. Jedino 5tO je poverilae mogao. to je da upotrebi condictio tj. pokrene legis acLio per condictionem i putem izdejstvovane presude dove de takvog duznika u polozaj duznika iz stipulacije i ekspensilacije, koji ga obavezuje na placanje interesa i dovodi pod manus iniectio. Pravo poverioea da pokrene postupak nije se, dakle, osnivalo na zakljucenom ugovoru 0 zajmu, niti je bio upravljeno na to da prnsili duznika da ispuni oba. vezu koju je tim ugovorom primio. Ono se zasnivalo na shvatanju da mutuum nije valjan pravni posao, pa da se, prema tome, ono 5tO je na osnovu njega dato kod duznika nalazi bez pravnog osnova, da se on time obogatio bez pravnog osnova. Zato je condicticrbio upravljen sarno na vracanje onolike su-

-

252

me novea za koju se duznik »obogatio« zajmom tj. koja je kao tuda usIa u imovinu duznika. Prema tome, ako je npr. duznik uzeo novae na zajam (mutuum), pa mu je propao pre nego sto ga je upotrebio (nije se »obogatio«, nije usao u imovinu duznika) nece biti duzan da vrati ni novae ni interes. Iako je njegova zastita shvacena na ovaj naCin, iako jos nije smatran kontraktom, nego paktom koji prenosi svojinu (actum re), mutuum je sada dobio potpunu zastitu i potpunu snagu kontrakta. ad tada imamo paralelno dye ustanove zajma: 1* tenus - kontrakt koji se zakljuel1je u formi stipulacije, neksl1ma i ekspensilacije, povlaei pravo na naplatu interesa, zasticen je tuzbom upravljenom na ispunjenje obligacionog odnosa i pristupaean je sarno onima koji imaju commercium; 2* mutuum koji je zakljuCivan predajom stvari, nije davao pravo-..na interes, bio je 11osnovi besplatan i bio je pristl1paean svakome, pa i peregrinima. Mutuum je imao velika preimucstva nad fenusom. On nije zahtevao sveeanu formu kao nexum i stipulatio, nego je mogao biti zakljuee.n svuda i u svako doba i to prostom predajom stvari. On je, pored toga, obezbedivao duznika od prevare, jer nije bio apstraktna obaveza: obligacioni odnos je nastajao samo onda kada je novae zaista i bio predat duzniku, sto je poverilae, u slueaju spora, morao i dokazati. Ova i druga preimucstva koja je imao mutuum, doprinela su da se on naglo skio i potiskivao tenus. Zato su pravnici poeeli priznavati pravni znaeaj sporazumima zakljueenim uz predaju stvari, pa se vrlo ranD proees zavrsio time sto je mutuum dobio posebnu formulu, a time i tuzbu u pretorovom albumu i time definitivno postao poseban realni kontrakt. Jedanput priznat za kontrakt, mutuum je primenjivan u skoro neizmenjenom obliku sve do kraja rimske imperije. 2. - Elementi. - Klasieni pravnici su definisali mutuum kao realni kontrakt kojim jedna stranka daje u svojinu drugoj stranci bes,platno izvesnu kolieinu zamenljivih stvari, a ona se obavezuje da ce u odredenom roku vratiti poverioeu istu kolieinu iste vrste stvari. Iz ove definicije izlazi da je mutuum u rimskom .pravu bio regulisan na sledeCi naCin: a. - Da mutuum nastane potrebna je Ipredaja stvari u svojinu duznika. Prema tome, kao zajmodavae se moze pojaviti sarno sopstvenik stvari. Predaja stvari od nesopstvenika ne rada mutuum eak i ako su obe stranke savesne, tj. ako veruju da je zajmodavae sopstvenik stvari koju daje zajmoprimeu. Zato se povracaj takve stvari mogao traziti ne po osnovu mutuuma, nego po osnovu pravno neosnovanog obogacenja. Nece postojati mutuum ni onda ako je stvar predata sarno u pritezanje (detentio). Tada ce nastati commodatum, depositum, locatio conductio Hi s1. Za predaju je dovoljna prosta tradicija u svim njenim varijantama, jer stvari koje mogu biti predmet zajma spadaju u res nec mancipi. U poeetku se trazilo prisustvo stranaka i neposredna predaja stvari; doenije se mogla izvrsiti Hi primiti i ipreko posred. nika (mandatara, najeesce bankara). Da bi iz predaje stvari nastao mutuum, potrebno je da je ona izvrsena uz sporazum da duznik vrati istu kolieinu i istu vrstu stvari. Non satis autem est dantis esse nummos et tieri accipientis, ut obligatio nascatur sed etiam hoc animo dari et accipi ut obligatio constituatur (za nastanak obligacionog odnosa nije dovoljno da se novae da i da ga duznik primi, nego je potrebno da je dat sa namerom da se ustanovi obligacioni odnos) kaze Paulus (D, 44, 7, 3, 1). 253

b. - Predmet mutuuma mogu biti sarno res quae pondere, numero mensurave consistunt a to su npr. novae, zito, ulje, plodovi itd. Mogle su predmet zajma biti i druge stvari, ako se duznik obavezao na vracanje ne iste stvari nego iste koliCine iste vrste stvari, ako su ih, dakle, stranke u svom kontraktu smatrale kao zamenljive stvari. e. - Stranke mogu biti sva liea koja imaju poslovnu sposobnost. Izuzetno, od druge polovine I veka n.e., po jednoj senatskoj odluci (5. C. Macedonianum), za davanje zajma licima alieni iuris trazila se saglasnost paterfamilijasa. Svetonije prica da je povod ove odluke bio jedan dogadaj koji je uzbudio svet: neki filius po imenu Mecedo (otuda naziv odluke), koji je bio prezaduzen, a nije imao svoje imovine, ubio je svoga paterfamilijasa, da bi ga nasledio i isplatio poverioee koji su ga pritiskivali. Zajam zakljucen protivno ovoj senatskoj odluei radao je obligatio naturalis. Poverilae ga ne moze prisiliti na isplatu, jer ce mu pretor uskratiti tuzbu, Hi ce u formulu staviti (on a ne duznik) exceptio. 5. C. Macedoniani. Ali ako duznik plati takav dug, Hi ga prizna kad postane sui iuris, smatra se da je ispunio obavezu pa ne moze traziti povracaj datoga. Na osnovu njega poverilae ne d. - Mutuum je u principu besplatan. moze traziti kamate ni iSta viSe od onog 5tO je dao. Kamata se mogla ugovoriti sarno posebnom stipulacijom (stipulatio usurarum), a ne dodatnim paktom. Medutim, vec u klasicnom pravu se mogao paktom ugovoriti interes, ako se radilo 0 specijalnom pomorskom zajmu (fenus nauticum). Doenije je to bilo moguce u svim slucajevima nenovcanog zajma a Justinijan je to dozvolio i za novcani zajam uzet od bankara. 3. - Prava i duinosti stranaka. - Mutuum je cist jednostrani kontrakt (contractus unilaterali's), jer u momentu zakljucenja kontrakta nastaje sarno jedna obaveza: za duznika da plati dug, tj. da vrati istu kolicinu ist." vrste primljenih stvari; i jedno pravo: za poverioea da trazi isplatu. Poverilae ni u momentu zakljucenja, niti u toku trajanja obligacionog odnosa ne moze imati nikakve obaveze prema duzniku. Duznikova obaveza se sastoji sarno u tome da vrati 0 roku istu koliCinu iste vrste stvari (tantundem eiusdem generis). Ako poverilae prenese u svojinu duznika stvar, a on se obaveze da vrati poverioeu u svojinu istu stvar, onda je to fiducia, a ne mutuum. Njegova obaveza je stricti iuris, zato poverilae nije od njega mogao traziti niSta viSe i niSta drugo sem onoga 5tO mu je dao. Eventualno ugovoreni interes se morae traziti posebnom tuzbom. Slucajna propast stvari koju je duznik primio, ne oslobada ga obaveze, jer je bio sopstvenik, a po principu res perit domino stetu za slucajnu propast stvari snosi sopstvenik. Za zastitu svoga potrazivanja poverilae je imao na raspolaganju condictio certe creditae pecuniae, ako je predmet zajma bio novae i condictio triticaria, ako je predmet zajma bila neka druga stvar. Condictio triticaria je u Justinijanovom pravu nazivana i condictio certae rei. Pocev5i od principata, praktikovalo se da duznik pri prijemu novea izda poverioeu priznanicu, koja ima dokaznu snagu. Ako je duznik izdao priznanicu ne primivsi novae, imao je na raspolaganju querella (odnosno exceptio) non numerate pecuniae. 4. - Kamatna stopa. - lake je mutuum u nacelu bio besplatan, interes se kroz eelu rimsku istoriju naplaCivao i bio vrlo visok. To se vidi iz cestih 254

zestokih pobuna plebejaea protiv poverilaea, ali i iz relativno cestih nastojanja zakonodavaea da ograniCi kamatnu stopu. Tako vec u Zakonu dvanaest tabliea nalazimo odredbu koja je maksimirala kamatnu stopu na 1/12 (8,33%) na mesee. Istu stopu propisuje i jedan drugi zakon donet sredinom IV veka pre n.e. Jedan plebiscit iz is tog vremena snizio ju je na pola od toga. Jedan zakon donet nekoliko godina doenije zabranio je naplaCivanje in teres a od cives, alSO godina doenije ta zabrana je prosirena i na Latine i Peregrine. Nesumnjivo je da zabrana nije bila postovana od prvih dana, nego je izigravana stipulacijom i ekspensilacijom a kasnije i otvoreno zanemarena. U Ciceronovo vreme dozvoljena je kamata od 1% mesecno. Justinijan ju je maksimirao na 8% godiSnje kod trgovackog zajma, 4% smeju naplaCivati illustres, a usvim ostalim slucajevima moglo se ugovoriti najviSe 6% godiSnje. Osim toga-u-klasicnom pravu je bio zabranjen tzv. anatocizam - naplaCivanje interesa na dospeli i jos neplaceni interes. Neplaceni interes je prestajao teCi Cim dostigne visinu glavnice. Ovu zabranu Justinijan je prosirio na taj naCin sto je propisao da se pri izracunavanju visine interesa usled koje on prestaje teCi ima uracunati i vec placen interes. 5. - Fenus nauticurn. - Posebni propisi vazili su za pomorski kredit (tenus nauticum) koji je za poverioea bio vrlo rizican. Duznik je (obicno kapetan broda koji se zaduzio radi prekomorske trgovine) bio obavezan da vrati pozajmljeni novae sarno ako srecno stigne na drugu obalu ili sa roborn nazad. Ako mu novae ili roba usput propadnu, smatra se da kontrakt ne postoji. Tako je fenus nauticum bio neka vrsta pomorskog osiguranja. Zato je poverilae imao pravo na kamate i bez specijalne stipulacije (dovoljan je pakt) i kamatna stopa nije podlegala nikakvim ogranicenjima. Tek je Justinijan maksimirao stopu na 12% godiSnje.

e. -

Depositum (ostava)

1. - Istorija. - Poveravanje stvari drugome na cuvanje je praksa poznata Rimljanima jos pre Zakona dvanaest tabliea. Zakon je propisivao kaznu in duplum za onoga koji ne vrati stvar primljenu na cuvanje. Ali poveravanje stvari na cuvanje Rimljani nisu tad a smatrali kontraktom, nego su nevracanje stvari primljene na cuvanje smatrali isto kao i Hamurabijev zakonik, kradom. Za zakljuCivanje ovakvog posla upotrebljavane su sve apstraktne forme, a narocito fiducija. Preko fiducije se i doslo do shvatanja da je obaveza na vracanje stvari primljene na cuvanje kontraktnog karaktera. Takav posac ius civile naziva »servandum dare«. Jos u Cicero novo vreme ovakav posac nije smatran samostalnim kontraktom nego je zakljuCivan u formi fiducije. Pretor mu je prvi dao posebno ime depositum i poceo ga stititi svojom actio in factum. U Gajevo vreme depositum je nesumnjivo smatran samostalnim kontraktom, jer on navodi da za njegovu zastitu postoje dva sredstva: pretorska actio in factum i in ius concepta (znaci spada u ius civile) actio depositi. P.rema tome depositum je postao samostalni kontrakt u vremenu izmedu Cieerona i Gaja, i to, verovatno, blize Gajevom vremenu, jer u njegovom vremenu nije jos bila iScezla pretorska zastita in factum, iako je vec postojala posebna tuzba za njega u ius civile. Pretorova actio in factum je 255

nestala ubrzo posle Gaja. Od tad a do Justinijana znacajnije promene.

depositum

nije pretrpeo

-

2. - Prava i obaveze stranaka. U klasicnom pravu depositum je realni kontaM bonae fidei kojim jedna stranka (deponent) poverava drugoj stranci (depozitaru) pokretnu stVar, a ona se obavezuje da je besplatno cuva i na zahtev deponent a vrati. Predmet ostave moze biti sarno pDlqetna stvar. Za cuvanje nepokretne stvari morale su se stranke i dalje sluziti fiducijom. Ona ne mora biti svojina deponenta. On moze ostaviti na cuvanje i tudu stvar. Ali bi bio niStav ugovor ako bi st'/ar bila depozitareva svojina. Pri zakljucenju ostave javlja se obaveza sarno za jednu stranku (depozitara) - da stvar cuva i na zahtev vrati. Depozitar je duzan da vrati istu stvar koju je i primio na cuvanje, cak i ako se radi 0 zamenljivim stvarima. Izuzetno ako su predmet depozita zamenljive stvari, a stranke su ugovorile povracaj ne iste stvari nego iste kolicine iste vrste stvari, postojace tzv. depositum irregulare. Cuvanje stvari je cilj i sustina depozita. Ipak depozitar nije duzan (sem ukoliko se na to specijalno obavezao) da posvecuje cuvanju stvari specijalnu paznju: posta je depositum besplatan pa od cuvanja nije imao nikakve koristi, odgovarao je sarno za dolozno ostecenje stvari. U Justinijanovom pravu odgovarao je i za culpa lata (grubi nehat, koji je izjednacen sa dolusom). Za nehatno cuvanje nije odgovarao. On se moze obavezati da odgovara za culpa levis in concreto (da stvar cuva koliko i svoje stvari. Ali ako se obavezao da cuva kao bonus pater familias (znaci da odgovara za culpa levis in abstracto) onda to nije viSe bio depositum nego mandatum. Depozitar ne sme upotrebljavati stvar, niti koristiti njene plodove. Zato je na prvi zahtev deponenta ili po isteku ugovorenog roka duian vratiti stvar i sve plodove koje je ona za vreme cuvanja imala. Ako je upotrebljava Cini furtum usus (kradu upotrebe), pa je deponent mogao upotrebiti deliktnu actio furti. Deponent je obavezan da naknadi depozitaru sve nuzne i korisne troskove koje je imao oko cuvanja stvari (hrana, spasavanje od propasti, lecenje itd.) i (u Justinijanovom pravu) da mu naknadi svaku stetu koju mu je stvar koja je na cuvanju, priCinila. Pri tome je deponent odgovarao za omllis culpa, jer se depozitum uvek zakljucuje sarno u njegovom interesu. Depositum je besplatan - zato dopozitar nije rnogao traziti i nagradu za cuvanje. Ako je ugovorena nagrada onda to nije depositum nego locatio conductio Hi neki drugi neimenovani kontrakt. 3. - Zastita. - Depositum je contractus bilateralis inaequalis. Zato su strankama stajale na raspolaganju dye naspramne tuzbe. Protiv depozitara koji dolozno nanese stetu stvari Hi plodovima, ili ne vrati slvar na njegov zahtev, deponent je imao na raspolaganju actio depositi directa. Ona je actio bonaee fidei, a osuda po njoj povlacila je infamiju, posta je depositum bio :po saD baziran na specijalnom poverenju stranaka. Za eventualna svoja potrazivanja prema deponentu, depozitar je imao na raspolaganju actio depositi contraria, koja je takode bila bonae fidei ali nije povlacila infamiju. 4. - Kosebni slucajevi depozita. - Neki posebni slucajevi ostave bili su regulisani nesto drugacije od redovnih slucajeva. To su: depositum miserabile, depositum irregulare i sequestratio. 256

a. - Depositum miserabile. - Ako je neko prilikom teskih nepogoda Hi nesreca bio prinuden da ostavi stvar na cuvanje nemajuci vremena ni mogucnosti da bira depozitara, pretor mu je stavljao na raspolaganje tliZbu in duplum, povecavajuCi time odgovornost depozitara. Justinijan je davao actio in duplum same ako depozitar poriee depozit. b. - Depositum irregulare sastoji se u tome sto se depozitaru poverava na cuvanje zal}.1enljiva stvar (npr. zito, vino, ali najcesce novao), a on se obavezuJe aa wati ne istu stvar, nego istu kolicinu iste vrste stvari. Ovakva praksa se pojavila u periodu procvata rimske trgovine kod bankara i sopstvenika javnih skladiSta i bila rasirena naroCito u grckim provincijama. KIasicni pravnici su dugo ovakve kontrakte smatrali za mutuum. Medutim, od njega se depositum irregulare razlikuje po cilju: mutuum je zakljucen u interesu zajmoprimca a depositum irregulare u interesu deponenta. Iz toga proisticu znacajne posledice u pogledu odgovornostl. Tek je Papinijan istakao da se tu radi 0 jednoj vrsti depozita, a Justinijan je njegovo miSljenje prihvatio i razradio. Za razliku od obicnog depozita, depozitar ovde postaje sopstvenik stvari, moze se njom sluziti i otuditi je, a duzan je vratiti istu kolicinu iste vrste stvari. Depositum irregulare je bio vrlo cesto koriscen, naroCito u drugoj polovini repwblike i prvim vekovima principata, jer Rimljani nisu poznavali ugovore 0 stednji, tekucem racunu i javnim skladiStima, pa su te poslove i jos neke druge, obavljali u formi depositum il'reglllarc. c. - Sequestratio postoji onda kada dva Hi viSe lica povere trecem stvar na cuvanje stirn da je on vrati onome od njih koji ispuni uslove. Najcesce se to desava kod opklade i prilikom spora oko svojine stvari. On je bio rano u upotrebi. Za razliku od deposita, predmet sekvestracije moze biti i nepokretna stvar. Osim toga sekvestar se smatra ddaocem i moze'samostalno upotrebljavati sredstva za drZavins>ku zastitu. Najzad, on nije dliZan vratiti stvar na poziv deponenta, nego po ispunjenju uslova. Deponent ,koji je stekao pravo da trazi stvar time sto se l1!slovispunio u njegovl1 korist, imao je na raspolaganju posebnu tuzbu actio depositi sequestraria.

d. -

Commodatum

(ugovor 0 posluzi)

1. - Istorija. - Commodatum je, kao i depositum" ustanova koja je svoje prve dane provela kao nesankcionisana prijateljska usluga bazirana na bona fides. Zatim je dugo tuzba za njega obezbedivana na taj nacin sto je zakljucivan u formi fiducije. Stari pravnici su ga nazivali »intendum dare«. Pretor mu je dao ime commodatum i stitio ga sa actio in factum. Tek Gajus ga pominje kao kontrakt sa posebnom tuzbom actio commodatio Od tada je ostao nepromenjen do kraja rimske istorije. 2. -

Prava i obaveze stranaka.

se satoji u tome sto je jedna na raspolaganje drugoj stranci

stvar na besplatnu dantu istu stvar. 17 Rinrsko privatno

upotrebu, pravo

-

Commodatum je realni kontrakt koji - poslugodavac) stavlja stranka (komodant (komodataru poslugoprimcu) nepotrosnu

-

a ona se obavezuje da po upotrebi

vrati komo257

Osnovni cilj commodatuma je da se poslugoprimcu prijateljski omoguCi upotreba stvari. On ima pravo da je upotrebljava u granicama koje su predvidene ugovorom. Ako nije niSta predvidcno, mora je koristiti prema njenoj obicnoj nameni. Ukoliko je drugacije upo trebJj ava, ili preko ovlascenja, cini furtum usus (»kradu upotrebe«) pa je deliktno odgovoran. Posto se commodatum zakljucuje iskljuCivo u interesu poslugoprimca. on stvar mora euvati kao bonus pater familias, sto znac.i da odgovara za omnis culpa. U klasicnom pravu on je odgovarao i za custodia ali ner za castis maio/'. Commodatum se moze zakljueiti i uz obostranu- kor-ist 1I kom slueaju predstavlja dye uzajamne prijatelj-ske besplatne usluge. To ce, na primer, biti slucaj ako poslugodavac, odlazeCi na duzi put, preda poslugoprimcu stvari na upotrebu radi euvanja. Ovakav ugovor je sliean depozitu, ali se od njega razlikuje po pravu upotrebe koje ima euvar, a i po nekim drugim elementima. Kod ovakve posluge odgovornost poslugoprimca se umanjuje pa on odgovara sarno za culpa levis in concreto, sto znaei da nije obavezan da predmetu obligacijc posvecuje vecu paznju od one koju posvecuje svojim sopstvenim stvarima. Pri zakljueenju commodatum a rada se sarno jedna obaveza - za ko. modatara da vrati stvar. On je duzan da vrati stvar u ugovorenom roku :ili po zavrsenoj upotrebi. Po tome se posluga razlikuje od prekarijuma kod koga je prekarist obavezan vratiti stvar uvek lead je davalac zatrazi, bez obzira da Ii je koriScenje zavrseno Hi ne. Poslugoprimac je obavezan da vrati poslugodavcu istu stvar (in speciae). Zato predmet posluge mogu biti sarno nepotrosne stvari. Izuzetno mogu biti predmet posluge i potrosne stvari ako se daju »ad pompam et ostentationem« Hi »dicis gratia« tj. radi prikazivanja drugima, a ne radi njihove ob:cne upotrebe (na Pl'. daje se suma novca, ili vino, Hi druga sliena roba da bi se drzala u izlogu. U postklasicnom pravu predmet posluge su mogle biti i nepokretne stvari. posiugoprimac je obavezan da stvar vrati u stanju u kome ju je primio sa svim plodovima koje je ona u meduvremenu donela a koji nisu bili predmet njegove upotrebe (na primer, zdrebe od kobile koju je uzeo na upotrebu radi jahanja). On je duzan snositi troskove redovnog izdriavanja stvari u upotrebljivom stanju i preduzimati sve mere za njeno odrzavanje( na primer, hraniti i timariti zivotinju). Troskovi koji prelaze granlce redovnog odrZavanja (na primer, lec.enje zivotinje, popravka kvarova za koje poslugoprimac nije kriv) duzan je snositi poslugodavac. stete nastale zbog prekoraeenja ugovorene Hi normalne upotrebe, duzan je snositi poslugoprimac. Najcesce posluga zavrsava kao jednostrana obaveza poslugoprimca da stvar i plodove vrati i priCinjenu stetu naknadi. Mogla se, medutirn, javiti i obaveza poslugodavca prema poslugoprimcu. To ce bili ako je on imao troskove oko stvari koji ne ulaze u njeno redovno odrlavanje u upotrebljivom stanju (na Pl'. za lecenje bolesnog roba, za izrnenu dolrajalnih delova stvari i s1.). Poslugodavac je duzan naknaditi poslugoprimcu stetu koju mu je pricinio svojom doloznom radnjom (npr. dao mu svesno zarazenog konjakoji mu je zarazio druge konj~. Posto se commudatum zakljucuje iskljucivo u interesu poslugoprimca, poslugodavac ne odgovara za nehatno pricinjenu stetu. 3. - Zastita. - Commodatum je contractus bilateralis inaequalis. Zato je poslugodavac, cije potrazivanje je obavezno nastajalo zakljucenjem ugovora, imao na raspolaganju actio commudati directa. Poslugoprimac je imao na raspolaganju actio commodati contraria za svoja eventualna potrazivanja pre258

ma poslugodavcu. Actio com7nodati directa i contrarfa su tuzbe za .zastitu uzajamnih prava posIugQprimca i poslugodavca. Posta je poslugoprimac samo detentor stvari, on ne moze upotrebiti ni tuzbe ni interdikte protiv treCih lica koja bi mu stvar oduzeia ili ostetila. U 1akvim slucajevima on se morae obratiti za pomoe poslugodavcu. Posto poslugodavac lIe mora biti sopstvenik stvari, jer se u poslugu moze dati i zakupIjeno pa cak i ukradena stvar. Poslugoprimac u takvim slucajevima nema nikakva prava ni obaveze prema viasniku nego same prema poslugodavcu. Jedino je obavezan ,predati mu stvar ako se on njemu obrati svojinskom tuzbam.

---

e. -

Pignus (ugovor 0 zalozi)

1. - Istorija. - Rimski poverioci su nesumnjivo vrio rano trazili obezbedenje svojih potrazivanja i van licnosti duznika. Ali, zbog karaktera prvobitnih obligacija oni su ga trazili prvenstveno u licnoj garanciji drugog gradanina

-

jemstvu.

Kada

je uvedena

praksa

da se za obezbedenje

potrazi-

vanja uzima stvar u zalogu, ne maze se sa sigurnoseu utvrditi. U prvo vreme i dosta dugo to se postizalo fiducijom. U Katonovo vreme vee se pominje pignus kao realno obezbedenje koje se »cesto davalo privremeno u oeekivanju da duznik obezbedi jemca«. Pre tor je u takvom slucaju poceo davati duzniku actio in factum za povraeaj stvari date u zalogu. Medutim, ni Gajus ni drugi klasicni pravnici ne pominju pignus kao realni kontrakt, niti actio pigneraticiae. Zato je verovatno da je klasicno pravo poznavalo za pignus sarno jednu tuzbu - actio in factum, koju je mogao upotrebiti zalogodavac prativ zalogoprimca, i da je tek u Justinijanovom pravu actio pigneraticiae svrstana medu iudicia bonae fidei i ustanovijena actio pigneraticiae contraria. Rec pignus oznacava genusni pojam za zaIozno pravo (pa prema tome obuhvata i fdiucia cum kreditore i hipoteku). Ali u uzem znacenju oznacava ugovor kojim duznik u vee postojecem (ranije nastalorn) obligacionom odnosu (zalozni duznik - zalogodavac) predaje svome poveriocu (zaloznom poveriocu - zalogoprimcu) neku stvar za osiguranje isplate duga, a on se obavezuje da ee mu istu stvar vratiti kad dug bude ispIaeen. Usled ovoga se rada s jedne strane stvarnopravni odnos (zalozno pravo) zaIoznog poverioca prema stvari primljenoj u zalogu, a sa druge strane rada se obligacioni odnos koji nameee posebna prava i obaveze strankama. U tom obligacionom odnosu zalozni poverilac je duznik, a zalozni duznik je poverilac. 2. - Prava i obaveze stranaka. - Predmet zaloge maze biti svaka stvar koja se moze vratiti in specie. Rimsko pravo nije poznavalo davanje u zalogu potrosnih stvari i stirn da poverilac vrati istu kolicinu iste vrste, t"L:V. pignus irregulare. On je tvorevina pandektnog prava. Pod izvesnim uslovima moze se zaloziti i tuda stvar. Zalozni poverilac je duzan zalozenu stvar cuvati kao bonus pater familias, pa odgovara za omni5 culpa, a verovatno i za custodia. On ne sme stvar upotrebijavati, jer tada Cini furtum usus. Duzan je pdbirati plodove stvari i njihovu vrednost uracunavati u isplatu duga. Medutim, u vreme dominata uvedena je praksa da posebnim sporazumom poverilac stekne pravo da stvar upotrebljava i pribira plodove umesto interesa za dug. Takav sporazum se naziva antihreza i sluzio je prikrivanju visine interesne stope. U Justinijanovom pravu se, uvek kada je predmet zaloge stvar koja donosi 17*

259

plodove, pretpostavl.lalo da posto.li antihreza, iako ni.le posebno ugovorena. Antihreza se mogla zakl.luCiti i nezavisno od pignusa. Justini.lan .le takav spo-

razum smatrao samostalnim bezimenim kontraktom i dao (fiU zastitu sa actio in factum. Obaveza na vracan.le stvari nasta.le od momenta kada se ugasila glavna tra~bina. Kra.lem republike se u praksi po.lavio tzv. lex commissoria - sporazum da poverilac zadrli zalozenu stvar mesto isplate. To .le davalo siroke mogucnosti zloupotreba i eksploataci.le. Konstantin .le ovu praksu zabranio. Zalogodavac .le obavezan da naknadi zalogoprimcu sve troskove za adrzavan.le stvari i stetu ko.lu mu .le pricinio svo.lim doloznim i ,kulpoznim radn.lama (npr. time sto .le dao u zalogu bolesnog kon.la ko.li .le zarazio i poverioceve kon.le). Pri tome, on .le odgovarao' za ol1l1lis culpa, .leI' .le posao zakl.luCivan i u n.legovom interesu. 3. - Zastita. .., Dugo se za zastitu prava obe stranke mogla upotrebiti sarno pretorova actio in factum.. U postklasicnom pravu je stvorena posebna tuZba actio pigneraticiae, ali .le n.lu sve do Justini.lana mogao upotrebiti sarno zalogodavac, da bi dobio nazad predmet zaloge. Zalogoprimac se za svoja eventualna potrafivan.la morae sluziti sa actio in factum Hi actio doli. Justini.lan je i njemu dozvolio upotrebu actio pigneraticiae koja je, posto je pignus bio contractus bilateralis inaequalis, bila directa, ako je upotrebi zalogodavac za povracaj predmeta zaloge, a cOlltraria, aka je upotrebi zalogoprimac za svoja eventualna potra'livanja. 6. Za zakljucivanje

cetiri

KONSENSUALNI KONTRAKTI vrlo znacajna

kontrakta

- emptio-venditio, loca-

tio-conductio, societas i mandatum - bila je pocev od kraja republike dovoljna prosta saglasnost volja (consensus) saugovaraca 0 bitnim elementima kontrakta. Zbog te svoje 'karakteristike, oni su izdvojeni u posebnu grupu i nazvani konsensualni kontrakti. Prema tome konsensualnim kontraktima nanazivamo cetiri kontrakta za Cije zakljucenje je bila dovoljna prosta saglasnot volja 0 bitnim elementima 'kontrakta, koja se moze postici ma na koji nacin usmeno, pismeno, izmedu prisutnih i odsutnih, preko glasnika, izricito, konkludentnim radnjama itd. Oni predstavljaju izuzetak, .leI' rimsko pravo nije postavilo nikada generalno pravilo da je consensus dovoljan za nastanak kontrakta, pa je kod svih drugih kontrakta, da bi obligacioni odnos nastao, bilo potrebno, pored postignute saglasnosti vol.la uciniti jos nesto: izgovoriti svecane reci, upisati u codex, pre dati stvar Hi izvrsiti cinidbu Hi u postklasicnom i Justinijanovom pravu, sastaviti pisanu ispravu. Konsensualni kontrakti su nastali vrlo rano. Ciceron nam prica da je Q. M. Scaevola,koji je 'liveo na prelazu jzmedu drugog i treceg veka pre n.e., ova cetirikontrakta navodio leao posebnu grupu (konsensualnih) kontrakta. Kako .le do toga doslo izlo'leno je napred u odeljku 0 osnovnim lini.lama razvitka obligacionog :prava. Bitna su tri cinioca: 1. da su ti ugovorl, svaki iz posebnog razloga, uvek zakl.lucivani prostom saglasnoscu vol.la pa im je, u slucaju da to stranka 'leli, zastita obezbedivan.la ugovaranjem posebnih stipulacija Hi postupkom per aes et libram; 2. da .le, zbog vafnosti ovih poslova, zakl.lucivanih u drugoj polovini republike i izmedu manje po. znatih stranaka u ko.le se nije moglo imati apsolutno poverenje, pojavila se 260

potreba da se njima omoguci neposredna, a ne posebno ugovorena zastita; i 3. da su pretor i pravniei imali za uzor ius gentium, ,koje nije upotrebljavalo svecane forrnule ius civile. Interesantno je da su u klasicnom i postklasicnom pravu mnogi pravni poslovi zakljuceni 'Prostom saglasnoscu volja dobili zastitu, ali rimski pravniei ih nikad nisu (,pa ni u Justinijanovom pravuJ svrstali medu konsensualne kontrakte,

nego

su ih smatrali

posebnom

grupom

obligacija

-

zasticenim

paktima. Sem forme zakljucenja, konsensualni kontrakti imaju i neke druge zajednicke ,karakteristike. Svi oni spadaju u contractus bonae fidei i svi su, izuzev mandata, contractus bilateralis aequalis. To znaCi da su stranke bile obaveztle da se t1ZdrZavaju od svih nepostenih postupaka i da se jedna prema drugqj ponasaju savesno i posteno kako to bona fides zahteva, 0 cemu su pretor i sudija, u slucaju spora, vodili racuna po sluzbenoj duinosti. To dalje znaci da su to teretni, sinalagmaticni ugovori.

'a. -

Emptio-venditio

(ugovor 0 kupoprodaji)

1. - Istorija, - Ugovor 0 kupoprodaji je nesumnjivo najvazniji obligacioni odnos. On je imao siroku primenu 'kroz eelu rimsku istoriju poeev od najstarijih vremena. Zato je on i imao bogatu istoriju i bio do najmanjih detalja razraden i regulisan. Njegovi prvi poeeei nalaze se u trampi: u vreme kada Rimljani nisu poznavali novae, razmena se vrsila zamenom stvari ;za stvar. Medutim, neposredna razmenastvari za stvar kod Rimljana je bio iskljucivi oblik razmene daleko pre perioda koji smatramo pocetkom rimske istorije. U istorijskom periodu zaticemo kod Rimljana vec stoku kao sredstvo l'azmene - stoka vrsi ulogu novea. Vrlo brzo zatirn, sa razvitkom razmene, ulogu merila vrednosti uzima bakar u sipkama. Bakar se svaki put morae meriti. Zato su stranke, posta su se sporazumele 0 kupoprodaji, obavezno pri njenom izvrsenju 'Pribegavale mancipaciji. Kada je sa ,pojavom novea mancipacija postala svecana forma za prenos svojine, ona potiskuje znacaj prethodllog sporazuma stranaka i efektivne isplate eene i pokriva ih (zaklanja ih) znacajem svoje svecane forme, tako da se kupoprodaja utapa i gubi u mancipaciji i izjednacuje se sa njom. Ona'se sad a nuzno neposredno izvrsuje: u aktu mancipacije sadrzano je zakljucenje ugovora i 'Prenos svojine i priznanje prodavea da je primio isplatu eene. Ali istovremeno, zbog pojave novea, ucesce libripensa prestaje da bude nuzno u svakom slucaju kupoprodaje, jer nije bilo potrebno meriti bakar. Promet res nee mancipi je postao sve cesca, skoro svakodnevna pojava, a privatna 'Svojina na njima se POtpWlO ucvrstila, pa nije viSe bilo nuzno da svakoj kupoprodaji ovakvih stvari prisustvuju svedoci koji treba da je odobre. Zato se cesce desava da ljudi ne pribegavaju maneipaciji pri kupoprodaji res nee mancipi nego je obavljaju uz 'Prostu saglasnost volja i prostu 'Predaju (traditio) stvari, uz najrazlicitije modlfikacije u pogledu rokova i uslova predaje stvari i isplate eene, koje su potrebe zivota nametale. Pri tom su se stranke oslanjale na bona fides i u slucaju spora poveravale ga arbitriumu boni viri (»sudu dobrih ljudi« »sudu casti«). Sarno u slucaju ako je predmet kupoprodaje res mancipi, stranke su i dalje morale koristiti mancipaciju Hi in iure cessio.

-

261

U svim ovim slucajevima kupoprodaja nije smalrana za kontrakt, jer nema specijalnog sredstva zastite. Pitanje zastite putem tuzbe nije se ni postavljalo ako su obe stranke neposredno izvrsavale obaveze, Hi ako .se posao obavlja izmedu gradana na ciju se bona tides moze racunati. To pitanje se postavljalo sarno kod rocnih ugovora i kod ugovora sa peregrinima Hi gradanima na ciju se bona fides nije moglo racunati. U takvim slucajevima pribegavalo se svim sredstvima za obezbedcnje koje jc tadanje ,pravo prmalo: uzimanje zaloge putem fiducije, uzimanju Jicnog jemslva. a narocito zaodevanju kupoprodaje u apstraktne (orme ekspensilacije i stipulacije, pomocu kojih se dobijala mogucnost podizanja tllzbe. To se cinilo Hi na taj nacin 5tO je jedna stranka izvrsila svoju cinidbu, a druga se slipulacijom Hi ekspensilacijom obavezala da ce izvrsiti kontracinidbu; Hi su se obe stranke obavezale

da ce u nekom

roku

izvrslLi svaka

svoju

cinidbu

-

tada

je bilo 'po-

trebno izvrsiti dye uzajamne stipulacije Hi ekspensilacije. Svoju posebnu zastitu kupoprodaja jos uvek nije imala. Tek sa razvitkom trgovine, narocito sa peregrinima i prodiranjem bona fides u ius civile i shvatanjem da je mogucna civilna zastita i prostih neformalnih sporazuma stranaka, zajedno sa ostalim konsensualnim kontraktimd, pojavljuju se i posebne tuzbe iz kupoprodaje, a sredinom Il v. pre n.e. imamo potpuno formiran konsensualni kontrakt bone fidei empito-vellditio. Od tada emptio1}enditio je u osnovi ostao uvek konsesualni kontrakt. AJi u postklasicnom pravu uobicajeno je da se pri zakljucenju ugovora sa~tavlja pismena isprava, koja je, ukoliko su se stranke unapred dogovorile da je sastave, dobila postepeno znacaj forme bez cijeg ispunjenja ne nastaje kontrakt. Justinijan je ovu praksu sankcionisao. Od tada je kupoprodaja bib konsensualni kontrakt sarno onda aka se stranke nisu unapred dogovorile da svoj ugovor 0 kupoprodaji zakljuce u pismenoj formi. 2. - Bitni elementi. - U klasicnom pravu emptio-venditio je kontrakt kojim se jedna stranka (prodavac, venditor) obavezujc da preda drugoj strano ci (kupcu, emptoru) odredenu stvar (merx), a ona se obavczuje da ce za stvar platiti odredenu cenu (pretiulll). Prema tome njegovi bitni elementi su: predmet i cena.

-

a. - Predmet konsensualne kupoprodaje mogle su u starom pravu biLi sarno res nee mancipi, jer je za pribavljanje res nzallcipi bila potrebna mancipacija, a Rimljani jos nisu u mancipaciji videli sarno izvrsenje kupoprodaje, nego i zakljucenje. Od vremena kada su poceH izvrsenje kontrakta odvajati od njegovog zakljucenja i smatrati ih kao dva odvojena posla, predmet konsensualne kupoprodaje maze biti svaka res in eOlllmucio, pa i bestelesne stvari: potrafivanja i nasledstvo. Posto sarno zakljucenje ugovora 0 kupoprodaji nema nikakvog stvarno. pravnog dejstva (ne stice njime kupac nikakvo pravo prema stvari, koja je predmet ugovora) nego sarno rada obligacioni odnos, to predmet ugovora moze biti i tuda stvar, koja u momentu zakljucenja lIgovora pripada nekom drugom a ne poveriocu. U tom slucaju prodavac se u st\'ari obavezuje da ce 1I meduvremenu izmedu zakljucenja i roka za izvrscnje ugovora nabaviti stvar i predati je kupcu, odnosno, ako u tome ne uspe, naknaditi mu stetu. Predmet ugovora moze biti i stvar koja u momelltu zakljucenja ugovora ne postoji. Tu se pravi razlika jzmedu tzv. cmpito spei (kupovina nade - npr. kupovina za pausalnu cenu lava koji rlbar postigne odredenog dana Hi sata;) 262

i tzv. emptio rei speratae (naziv nije rim ski nego pandektisticki). To ce npr. biti slucaj pri kupovini buduce zetve Hi stvari koje ce tek biti napravljene, za odredenu cenu po kilu Hi komadu. Empitio spei je ugovor na srecu (aleatorni). Njegov predmet je nada da ce nesto uloviti, pa je zato perfektan od momenta zakljucenja i kupac ce morati platiti cenu l11~llovac niSta ne ulovio (ali mora svesrdno loviti). Emptio rei speratae je uslovni ugovor smatra se punovaznim tek kada stvari budu napravljene ili zetva zaista rodila. Ako stvari nisu/ stvorene bez krlvice prodavca, smatrace se da ugovor ne postoji. ,b. - Cena mora biti izrazena u novcu iIi bar pretezno u novcu. Ukoliko je iskljuCivo Hi pretezno izrazena u stvarima, nece nastati kupoprodaja nego promena (permutatio). To je u klasicnom pravu bilo miSljenje Prokulovaca koje je preovladalo. Sabinovci su smatrali da ce biti kupovina ikada se daje stvar za stvar i time obuhvati ovim kontraktom i pennutatio. Cena, dalje, mora biti dovoljno odredena (pretium certum), inace nece biti kontrakta. U Gajevo vreme .bilo je 'Spomo da li ce postojati kontrakt, ako se imenuje trece lice da cenu odredi. Justinijan je takav ugovor smatrao uslovnim: nastace tek u momentu kada cena bude odredena. Klasicno pravo nije postavljalo nikakve uslove u pogledu odnosa cene i vrednosti stvari nije trafilo da cena bude pravicna (pretium iustum). Tako Paulus istice da je sasvim prirodno da covek nastaji da kupuje sto jeftinije, a prodaje sto skuplje. Zahtevalo se same da cena bude ozbiljno miSljena (pretium verum), tj. da nije fiktivna Hi simulovana. Medutim, Rimljani

-

-

S11se cesto sluzHi fiktivnom

kupoprodajom

(rnummo

uno

-

za fiktivnu

cenu)

da pastignu druge ciljeve: emancipatio, coemptio, poklon i s1. Takvi paslovi su bili punovazni, ali nisu smatrani kupovnim ncgo onim poslom .koji 'Se stvarno zeleo. Medutim, Dioklecijan je zbog teskih privrednih uslova u kojima se drzava nalazila, bio prinuden da odstupi od ovog shvatanja ida, u svom ediktu De pretiis rerum venalitium, odredi cene za veIiki broj najvaznijih predmeta kupoprodaje i najma. Medutim, pocevsi u IV veku n.c. klasicni princip je opet u primeni. Izuzetno od njega Justinijan je postavio pravilo da u slucaju kupoprodaje zemljiSta cena ne sme biti manja od polovine vrednosti stvari, pa je prodavcu (i to samo njemu, a ne i kUpCl~),koji nije primio ni polovinu vrednosti zemljiSta davao pravo da trazi raskid ugovora i povracaj u predasnje stanje. Kupac je u tom slucaju mogao Hi pristati na raskid Hi doplatiti razIiku cene do pune vrednosti stvari. Srednjovekovno pravo je prosirilo primenu ovog Justinijanovog pravila i na kupca i na sve slucajeve kupoprodaje i ustanovi koja je tako stvorena dalo ime laesio ellormis. Predmet i cena Sillbitmi elementi ugovora 0 kupoprodajoi. Zato se smatralo, sa jedne strane, da nema ugovora dok stranke ne postignu saglasnot o njima, a sa druge strane, da je ugovor zakljucen eim su stranke postigle saglasnost volja a njima, ukoIiko se stranke nisu bile drugacije sporazumele. A:ko je predmet ugovora bila stvar odredena hz genere, odnosno jedna od stvari quae pondere, numero, mensurave consistu1'lt, za nastanak ugovora bila je, pored saglasnosti volja stranaka, potrebno da odredeni broj Hi mera tih stvari budu odmereni i advojeni. Jos od Plautovog vremena postojala je praksa da kupac pri zakljucenju ugovora da prodavcu malu sumu novca koja se nazivala arrha (kapara). Ona je u pocetku sluzila za obezbedenje izvrsenja kontrakta. U klasicnom pravu 263

je bila znak da je kontrakt zakljucen, a u Justinijanovom pravu, izmedu ostalog, bila je akontacija isplate i obezbedenje za slucaj odustajanja od ugovora: u slueaju izvrsenja ugovora, uracunava se u cenu, u slucaju da odustane kupac, prodavac zadriava kaparu, u slucaju da odustane prodavac koji je primio kaparu, mora vratiti dvostruki iznos. 3. - Dejstva ugovora. - Ugovor 0 kupoprodaji zasniva izmedu prodavca i kupca obligaciju koja im namece uzajamna prava i obaveze. Zato je on contractus bilateralis aequalis. Stvarna prava prema predmetu i ceni za kupca i prodavca nastace, kao i kod svih ugovora, tek po izvrsenju glavnih obaveza stranaka. Medutim, za razliku ad svih drugih ugovora, ugovor 0 kupoprodaji je u rimskom pravu od momenta zakljucenja davao ~upcu i prodavcu izvesna ovlascenja prema predmetu i ceni i nametao im izvesne obaveze kao da je predaja vee izvrsena. U izvesnom pogledu, dakle, rimsko pravo (i to kroz celu svoju istoriju) je priznavalo izvesna dejstva vee od momenta zakljucenja kontrakta i to u odnosu na obe stranke. Tako prodavac ie morae cuvati stvar kao bonus pater familias (kao da ddi tudu stvar), pa prema tome odgovara kupca za svaku stetu koja na stvari nastane u meduvremenu izmedu zakljucenja i izvrsenja ugovora, izuzev za stetu nastalu usled slucaja i viSe sileo On je morae predmet predati kupcu zajedno sa svim plodovima koje je stvar u meduvremenu donela. Od toga je izuzeta sarno zakupnina, ako je predmet ugovora bio izdat pod zakup. Sa druge strane kupac je morae platiti prodavcu kamatu na cenu ukoliko je nije isplatio odmah po zakljucenju ugovora. Kupac je iz istih razloga, iako mu stvar jos nije predata, snosio rizik za slucajno ostecenje stvari od momenta zakljucenja kontrakta, po pravilu: periculum est emptoris perfecta emptione (od momenta zakljucenja ugovora 0 kupoprodaji rizik kupcev). 4. - Obaveze prodavca: predaja stvari. Prodavceva je osnovna obaveza da stvar preda kupcu. Medutim, on nije obavezan da ucini kupca sopstvenikom stvari nego sarno »praestare rem«, »possessionem tradere«, »vacuam possessionem tradere«, tj. predati stvar kupcu i obezbediti mu mirnu ddavinu, tj. ddavinu koje ga niko ne moze lisiti upotrebom nekog pravnog sredstva. Zato ce se smatrati da je prodavac ispunio svoju..obavezu iako je predao kupcu tudu stvar, pa ce kupac, u slucaju da mu stvar bude oduzeta, imati pravo sarno da trazi naknadu pretrpljene stete. Prodavceva obaveza se, dakle, ne sastoji u »dare« nego u »facere«. Objasnjenje za ovakve propise treba nesumnjivo traiiti sarno u istorijskim i prakticnim razlozima, ali kojim, ne moze se sa sigurnoscu reei. Posto je emptio-venditio kontrakt bonae fidei, on obavezuje prodavca da ucini najvise sto moze za obezbedenje kupca: da ustupi kupcu sva svoja prava na stvari, pa i svojinu putem mancipacije, ako se radi 0 res mancipi. Zato tom pravilu ne treba dati preterano veliki znacaj: Rimljani su uvek smatrali da kupoprodaja ima u osnovi za cilj da prenese svojinu, sarno Jz niza prakticnih i istorijskih razloga prenosenje svojine nisu smatrali uslovom za ispunjenje kontrakta. Iz tih razloga, ako se radi 0 res nee mancipi, kupac ce pribaviti svojinu samom predajom stvari bez obzira na volju prodavca, ako je on bio sopstvenik. Iz istih razloga nece se smatrati kupoprodajom ugovor koji bi iskljucivao prenos svojine. Ali ce kupovina biti punovazna iako je prodavac predao tudu stvar kupcu pa on zato ne stekne svojinu.

-

264

-

5. - Obaveze prodavca: odgovornost za evikciju. Druga osnovna obaveza prodavca je da, po predaji stvari, odgovara za evikciju stvari, tj. da odgovara kupcu ako mu je neko tuzbom ili interdiktom oduzeo stvar. Odgovornost za evikciju je poznavao jos Zakon dvanaest tablica. On je propisivao da je kupac res mancipi koja mu je preneta putem mancipacije duzan da, u slucaju da neko pokrene protiv njega rei vindicatio zbog kupljene stvari, oba¥esti 0 tome prodavca (auctorem laudare, litem denunciare) koji je obavezan bilo da preuzme parnicu kao kupcev prokurator (u tom slucaju je osu1a glasila protiv njegar, bilo da mu u sporu pomaZe kao intervenient (u tpm slucaju je osuda glasila protiv kupca). Ako se prodavac nije upustio u spor, ili ako je i pored njegove pomoCi spor izgubljen, kupac je posebnom tuzbom (actio auctoritatis) mogao traziti od prodavca povracaj dvostruke cene (duplum). Actio auctoritatis je bila u upotrebi i u klasicnom pravu, a nestala je tek sa nastankom mancipacije u Justinijanovom pravu. Ako prenos stvari nije izvrsen mancipacijom ili se radi 0 res nec mancipi, prodavceva odgovornost je osiguravana stipulacijom zakljucenom sa kupcem i to: kod res mancipi i skupocenih stvari pomocu stipulatio duplae (na dvostruku cenu kao kod actio auctoritatis), koja je davala pravo na actio certae creditae pecuniae, a kod ostalih stvari pomocu stipulatio rem habere licere (na povracaj cene) koja je davala pravo na actio ex stipulatu. Pocetkom n.e. kurulski edili, u okviru svoje nadleznosti sudstva na trgovima, omogucili su kupcu da pomocu actio empti prisili prodavca na zakljucenje stipulacije. Klasicni pravnici su posle mnogih razmimoilazenja najpre tu praksu prosirili na sve slucajeve a zatim stvorili pravilo da se kod kupoprodaje skupocenih stvari, na osnovu same bona fides, ima pretpostaviti da su stranke zakljucile stipulatio duplae, iako to nisu uradile, a kod ostalih slucajeva kupac moze na osnovu sarno actio empti (bez pretpostavljene stipulacije) traZiti naknadu pretrpljene stete (upravo quanti interest rem evictam non esse) zbog evikcije. On je to mogao traZiti i ako je stvar zaddao kod sebe, ali ne po osnovu kupovine nego po drugom osnovu (npr. nasledio je, ponova je platio, dobio na poklon), pa cak i ako do evikcije nije ni doslo, ako je prodavac dolozno prodac tuau stvar a kupac to nije znao. Meautim, stipulacija odgovornosti za evikciju zaddala se i dalje u upotrebi kod prodaje robova i zemlje, a u Justinijanovom pravu zaddala se sarno jos kod skupocenih stvari i robova.

-

6. - Obaveze prodavca: odgovornost za fizicke nedostatke stvari. Jos Zakon dvanaest tablica je kupcu, koji je pribavio mancipacijom zemljiSte pa naknadno ustanovi da je njegova povrsina manja nego sto je prodavac rekao, ili je optereceno sluzbenostima a prodavac je tvrdio da je slobodno (»uti optimus maximus«), davao tuzbu de modo agri, kojom je trazio dvostruku vrednost priCinjene stete. Van ovog slucaja prodavac nacelno nije odgovarao za fizicke nedostatke stvari, pa se kupac obicno obezbedivao putern stipulacije. Kada je kupoprodaja postala konsensualni kontrakt bonae fidei, poceli su se i na nju, primenjivati principi postenog odnosa izmedu stranaka i posledice dolusa. Zato se pocelo priznavati kupcu pravo, da, iako nije bilo 0 tome zakljucena stipulacija, tuzbom actio empti trazi naknadu stete koju je pretrpeo usled toga sto mu je prodavac dolozno (sto je morao dokazati) sakrio nedostatke stvari Hi lazno predstavio (dicta et promissa da stvar 265

ima neko svojstvo koje ona nema. Ova mogucnost bila je prihvacena i od klasicnih pravnika i primenjivana sve do Justinijana. Posebna pravila ustanovio je kurolski edil (u okviru svoje policijske i sudske nadleznosti na trgovima) za slucajeve kupoprodaje robova i stoke na trgovima. Robovi i stoka daju najviSe mogucnosti za prikrivanje mana i prevare ~bolest fizicka i psihicka, karakterne osobine, odgovornost za ucinjeni delikt i s1. ne mogu se uvek spolja uociti) a trgovci robovima (manganes) su bili POZ'l1atikao ljudi sumnjivog morala i prevaranti. Oni su obicno bili peregrini, a kao kupci, pak, pojavljivali su se najcesce Rimljani robovlasnici. Zato su edili vrlo ranD uzeli u zastitu kupee, propisujuCi da je prodavae duzan javno da istakne sve nedostatke roba i zivotinje. Obicno se to radilo na taj naCin sto prodavae napiSe na tabli koju obesi robu 0 vrat njegove nedostatke, ili sto obelezi roba uobicajenim znacima za pojedine karakteristike robova. Osim toga, prodavae je bio duzan da stipulacijom garantuje kupeu da su svi njegovi navodi 0 kvalitetima roba tacni i da rob (kod zivotinja tu obavezu nije imao) nema drugih nedostataka. Ova stipulacija je, zato sto je zakljucivana istovremeno sa stipulacijom koja ustanovljava odgovornost za evikciju, nazivana nekad stipulatio duplae. Medutim, ~na nije davala pravo na naknadu dvostruke, nego sarno fakticki pretrpljene stete. Istovremeno, edili su ustanovili dva sredstva za zastitu kupea. Jedno je actio redhibitoria, koju je kupac mogao podici u roku od dva meseea ako prodavae nece da zakljuCi stipulaciju, a u roku od sest meseci ako je stipulacija zakljucena. Njeno dejstvo u klasicnom pravu bilo je vrlo blisko dejstvu restitutio in integrum - dovodilo je ili do raskinuca ugovora i povratka u predasnje stanje ili do naknade stete in simplum. Drugo sredstvo koje je stvorio edil jeste actio quanti minoris (ili actio aestimatoria), kojom je kupae u roku od sest meseci ako prodavae odbije da zakljuci stipulaciju, a u roku od godine dana ako je stipulacija zakljucena, mogao traziti smanjenje cene srazmerno umanjenoj vrednosti roba ili zivotinje zbog prikrivenih nedostataka. U oba slucaja prodavae je odgovarao bez obzira da li je za nedostatak znao ili ne. Uzimalo se da on svoju stvar mora poznavati. Pritom bio je odlucujuCi momenat zakljucenje ugovora a ne predaje stvari: prodavac ce odgovarati samo ako je stvar imala nedostatke u momentu zakljucenja ugovora. Pored ova dva sredstva, kupae robova i stoke je mogao, pod istim uslovima pod kojima i svi drugi kupci, za dicta et promissa upotrebiti i actio emptio Ona je bila za njih povoljnija utoliko sto nije bila vezana za rokove, a1i je imala tu nezgodu sto im je nametala obavezu da dokazu prodavcev dolus. U Justinijanovom pravu propisi edilskog edikta se primenjuju na sve slucajeve kupoprodaje, a ne samo kod prodaje robova i stoke na trgu. Kad su se ove promene odigrale ne moze se jos sa sigurnoscu utvrditi. Zna se sarno da su edilska pravila bila prosirena prvo na nepokretnosti. Tesko je verovati da klasicno pravo tu nije niSta doprinelo i da je stipulacija bila obavezna sve do Justinijana. Zato viSe privlaci miSljenje da je to delo klasicnih pravnika. Pritom edilova pravila su pretrpela izvesnu izmenu: prodavae viSe nije obavezan da zakljuci stipulaciju kojom garantuje ispravnost stvari, jer je j bez nje imao sve iste obaveze, a osuda na osnovu actio redhibitaria je glasila in duplwn. Kupae sada moze da bira izmedu raskinuca ugovora odnosno osude in duplum (actio redhibitoria), nadopune eene (actio 266

quanti minoris} i, u slucaju doloznog prikrivanja mana Hi laznog prikazivanja osobina stvari (dicta et promisa), naknade stete (actio empti). 7. - Obaveze kupca. - Kupceva je osnovna obaveza da plati cenu za stvar i to, ukoliko nije ugovoren rok, odmah po prijemu stvari. Njegova obaveza je obligatio dandi: duzna je da prenese svojinu na novcu i stvarima koje su sastavni deo cene. Zato se nece smatrati da je kupac ispunio svoju obavezu ako novac Hi stvar primljena od kupca budu prodavcu vindicirani Hi drugim sredstvima oduzeti. Ako cenu nije isplatio odmah po zakljucenju ugovora, kupac je duzan platiti prodavcu kamatu na iznos cene za vreme izmedu zakljucenja ugovora i isplate cene. Kad prodavac od njega to zatrazi, kupac je duz~n preuzeti predmet Hi se izjasniti da predmet nece da preuzme, Ako ne preuzme predmet ili ga ne preuzme na vreme, duzan je naknaditi prodavcu stetu koju je usled toga pretrpeo. Najzad, kupac je duzan naknaditi prodavcu nuzne troskove uCinjene za odrZavanje stvari od momenta zakljucenja kontrakta. Za svoja potrazivanja prema kupcu prodavac ima na raspolaganju actio venditi. U Varonovo vreme mogao ju je upotrebiti sarno ako je vec predao stvar. Sredinom drugog veka n.e. uloge su se izmenile: prodavac je mogao zadrZati stvar sve dok mu kupac ne isplati cenu. Time je kupac prisiljen da prvi ispuni svoju obavezu. Kupac je imao pravo da odbije isplatu cene, iako je primio stvar, sve dok njegovi interesi ne budu dovoljno obezbedeni (ako je npr. neko podigao tuzbu protiv njega). Sa druge strane, po jednom dosta diskutovanom pravilu Justinijanovih Institucija, kupac nije postajao sopstvenik kupljene stvari, iako mu je predata, sve dok ne isplati prodavcu cenu. 8. - Modifikacije ugovora 0 kupoprodaji. Stranke mogu sporazumima pridodatim ugovoru 0 kupo-prodaji (pacta adiecta) primiti i druge, sparedne obaveze koje, iako su zakljucene posebnim paktom, postaju sastavni deo kontrakta, zasticen istim sredstvima kojima i sve os tale obaveze koje proizilaze iz nje. Vazniji medu ovakvim paktima su: pactum displicentiae, na osnovu koga kupac stice pravo da u odredenom roku po prijemu stvari odustane ad ugovora aka mu se stvar ne svida to je kupovina na probu. lex commissoria, na osnovu koga prodavac dobija pravo da raskine ugovor (sa dejstvom povratka u predasnje stanje) ako mu kupac ne isplati na vrneme cenu; in diem addietio, po kome ce ugovor a kupoprodaji biti poniSten ako prodavac ne nade u odredenom roku povoljnijeg kupca; pactum de retrovendendo i pactum retroemendo, na osnovu kojih kupac stice pravo da jednostranom voljom preproda stvar prodavcu, odnosno prodavac stice pravo da jednostranom voljom prekupi stvar od kupca, po ceni po kojoj je kupljena (aka nije drugacije dogovoreno); pactum protimiseos, na osnovu koga je kupac, aka bi hteo prodati kupIjenu stvar, morao prvo ponuditi prodavca da je kupi pod istim uslovima kao i os tali interesenti.

-

-

b. -

Locatio conductio

Kontrakt locatio conductio je dobio ime od glagola locare, koji znaci smestiti stvar kod nekoga iIi na neko mesto, izloziti je ncgde, i glagola con267

ducere, koji znaci uzeti sa sobom, poneti, koristiti. Rimljani su ovim imenom nazivali tri kontrakta kojima je zajednicka karakteristika u .tome sto jedna stranka (locator) stavlja na raspolaganje stvar Hi radnu snagu drugoj stranci (conductor), a ona je uzima i -koristi uz novcanu naknadu. Ta tri kontrakta su: locatio conductio rei (ugovor 0 zakupu stvari), locatio conductio operis (ugovor 0 delu) i locatio conductio operarum (ugovor 0 sluzbi najmu radne snage). 1. - Istorija. - Locatio conductio nije nikad igrao tako znacajnu ulogu u pravnom zivotu Rimljana kao kupoprodaja, ali je nastao rano i bio u upotrebi sve do Justinijapa. Prvi njegov poznati oblik bio je zakup robova i stoke, koji se pominje u Zakonu dvanaest tablica i, verovatno, neki praoblik locatio conductio operisi operarum koji se ne pominje neposredno, ali se moze pretpostaviti da je postojao u sledeeem obliku: zanatlija je odlazio u kueu patricija da tamo od njegovog materijala sasije odelo, Hi napravi obueu, ili napravi druge stvari i za to dobijao platu u novcu Hi namirnicama. Ovakva praksa je poznata kod naroda koji vode zatvorenu kuenu privredu. Kod Rimljana u vreme Zakona dvanaest tablica ona se moze pretpostaviti, jer su oni vodili zatvorenu kuenu privredu, nisu imali robova-zanatlija koji bi im to obavljali, a postojale su zanatlije udruzene u kolegije. Zakup kuea i zemljiSta nije u to vreme praktikovan, jer je ekonomska struktura bila takva da je svaki gradanin dobijao od drZave nesto zemlje i kueu u heredium Hi ih je dobijao u precarium od svoga patrona. Iz prakse davanja klijentu zemlje u precarium, verovatno se razvio prvobitni oblik zakupa zemlje. Jer, klijent-prekarist istina nije plaeao ugovorenu cenu za koriSeenje zemlje, ali je morao ciniti patronu niz poklona, ciji je iznos bio mozda veei od zakupnine. Zakup zgrada za stanovanje razvio se posle punskih ratova i krupnih promena u ekonomskoj i drustvenoj strukturi koje su se tada odigrale, koje su izazvale navalu plebsa i raznih stranaca (Grka, Kartaginjana i drugih) u Rim. Tada se javlja unosan posao: zidanje zgrada za izdavanje. Tim

-

poslom

se bavio

i riiz uglednih

Rimljana

-

izmedu

ostalih

i Kras.

Podizane

su ili zasebne zgrade sa jednim veCim stanom (domus), koji su nekad (delile) zakupljivale i po dve porodice, Hi velike zgrade (insulae) sa viSe stanova (coenaculum), obicno viSesobnih, koje je cesto zakupljivalo viSe porodica. Svaki od ovih apartmana imao je posebno stepeniSte koje je izlazilo Hi na ulicu Hi na neko zajednicko dvoriSte (tada se nazivao conclave - jer se mogao zakljucati) Hi se u njih ulazilo kroz jednu zajednicku prostoriju (tada su nazivani cellae). Siromasniji su zakupljivali sobe u gostionicama Hi suterenima. U isto vreme i pod dejstvom istih promena u drustvenoj i ekonomskoj strukturi javlja se i razvija zakup zemljiSta za obradivanje. S jedne strane javlja se zakup velikih kompleksa ager publicus od strane bogatih robovlasnika. Ager publicus su izdavali cenzori licitacijom na pet godina (do izbora novog cenzora). Otuda je nastao uzus da se uopste zemlja izdaje u zakup na petogodiSnji rok: ako stranke drugaCije ne ugovore, pretpostavljao se taj rok. S druge strane krupni zemljoposednici poCinju izdavati pojedine parcele sitnim zemljoradnicima Hi preduzimacima koji ih obraduju pomoeu robova. Ovi zakupi su imali razlicite oblike, jer je to vreme u kome locatio conductio nije jos dobio svoj odredeni oblik. Neki su se priblizavali ortakluku (kad vlasnik

ulozi zemlju

a zakupac

radnu

snagu,

a prihod

dele

-

obicno

kod

vinograda i zitnih polja); neki ugovoru 0 delu (kad je zakupac istovremeno 268

-

strucnjak za melioracije politor); kod nekih se placala zakupnina u novcu Hi plodovima, kod nekih se davao procenat plodova itd. lako su ovakvi ugo. vori bili cesti. Rimljani jos dugo nisu bili nacisto u pogledu njihove pravne prirode i sankcije. Zato su u Katonovo vreme (sredina II veka pre n.e.) i u vreme agrarnog zakona od 111. god. pre n.e., zakup stvari koje donose plodove (zemlje, stado), a narocito prirodne (trava, mleko, vuna), smatrali uslovnom i roe nom kupovinom tih plodova. Krajem republike su najzad smatrali da se uvek kada neko uzme zemlju sa obavezom da je obractuje i sa pravom da pribira plodove, radi 0 locatio conductio rei. 0 drugim slucajevirna se jos u Gajusovo vreme diskutovalo. lako je u robovlasnickom Rimu proizvodnja pocivala na radu robova, a najamni rad se smatrao nedostojnim slobodnog coveka on je kroz celu rimsku istoriju (izuzev mozda najranijeg perioda) bio u upotrebi i to ne sarno u zanatstvu nego i u zemljoradnji. U rimskoj driavi je u vreme razvijenih robovlasnickih odnosa i stvaranja gradskog plebsa bilo uvek sitnih zemljoradnika koji se jos nisu potpuno proletarizovali. Posto im je posed bio nedovoljan za izdriavanje a nisu se jos mogli odvojiti od njega, trazili su dopunu u najamnom radu. To je narocito bila pojava u severnoj Italiji. Osim toga i proletarizovani plebs (ili bar pojedinci) nije bio do te mere neradan da se bukvalno bas nikakvog posla i nikad nije prihvatao i nikada niSta zaradio. Sa druge strane, nije svaki gractanin imao robove, pa se, ako nije imao . dovoljno clanova porodice, pri kampanjskim poslovima (npr. zetve) sluzio i najamnim radom. I vlasnici latifundija, kako piSe Katon, su driali na latifundijama sarno onoliko rob ova koliko mogu zaposliti preko cele godine (jer rob ne sme ni jednog dana biti bez posla), a za kampanjske poslove su uzimali za nadopunu najamne radnike. Osim toga Katon konstatuje da u nezdravim i mocvarnim predelima robovi mnogo umiru, pa savetuje da se tu koristi najamna radna snaga (jer smrt najamnog radnika ne kosta robovlasnika nista a smrt roba kosta). Ovakav robovlasnicki mentalitet ostavio je vidan pecat na dva rimska ugovora 0 radu - locatio conductio operis i locatio conductio operarum. Oni su se uvek mogli zakljuCiti sarno za poslove nize vrste, koje obicno rade robovi. Poslovi koji zahtevaju izvesno znanje ili vestinu (lekara, ucitelja, advokata i s1.) ne mogu biti predmet ovog kontrakta. Oni su smatrani za mandatum, koji je besplatan. Sve do Avgusta razlika izmectu locatio conductio operarum i operis nije bila jasna i precizna i oslanjala se na kriterijume pozajmljene iz javnog prava. Kao i drugi konsensualni kontrakti locatio conductio se u prvim svojim danima oslanjao na bona fides i bio sankcionisan sa arbitrium boni viri. Verovatno se, gde je to bilo moguce, pribegavalo i stipulaciji; kod zakupa stvari se verovatno pribegavalo i fiduciji; a za zakup namenjen zrtvenim svrhama, vazili su posebni propisi Zakona dvanaest tablica. Pred krj republike locatio conductio je konsensualni kontrakt bonae fidei, zasticen dvema posebnim tuzbama. 2. - Locatio conductio rei (ugovor 0 zakupu stvarl). Locatio conductio rei je kontrakt kojim se jedna stranka (zakupodavca, locator) obavezuje drugoj stranci (zakupcu, conductoru) da mu stavi na raspolaganje radi upotrebe ili uzivanja odrectenu stvar, a druga stranka se obavezuje da za to plati ugovorenu cenu.

-

269

L

Osnovna obaveza koja se iz ovog kontrakta rada za lokatora jeste da stavi konduktoru na raspolaganje stvar radi koriScenja. Predmet obaveze moze biti svaka pokretna i nepokretna stvar (zemlja, zgrada, stan, radnja, stoka, rob itd.). Predmet zakupa je mogla biti sarno nepotrosna stvar. Uzimanje u zakup potrosne stvari je zajam. Izuzetno potrosne stvari mogu biti predmet zakupa ako su uzete ad pompam et ostentationem. Predmet zakupa moze biti i usustructus koji je tada tretiran kao bestelesna stvar. a. - Obaveze zakupodavca. - Lokator je duzan da omoguCi da conductor koristi stvar u ugqvorenim granicama (praestare rem). U tom cilju on je duzan da mu preda predmet zakupa u detenciju i da ga oddava u upotrebljivom stanju (da vrsi opravke, placa porez itd.). On je morao naknaditi zakupcu stetu, koju je pretrpeo usled toga sto predmet ima mane koje su umanjile mogucnost njegovog koriscenja. U Justinijanovom pravu locator je odgovarao i ako je stvar imala nedostatke za koje on nije znao. Stvar data u zakup ne mora biti u svojini lokatora, pa ce se smatrati da je on ispunio svoju obavezu i ako je zakupcu predao tudu stvar. U tom slucaju on je duzan braniti zakupca od svih uznemiravanja pri koriScenju stvari. Conductor posta je sarno detentor, nema nikakvu stvarnopravnu zastitu nego sarno obligacionu. Zato ako mu neko oduzme stvar Hi ga uznemirava u koriScenju, ne moze ga on tuziti, nego se sarno moze obratiti lokatoru i traziti od njega zastitu i eventualnu naknadu stete. Za ostvarenje svih svojih zahteva conductor ima na raspolaganju actio conductio b. - Obaveze zakupca. - Conductor je obavezan: da plati zakupninu, da stvar upotrebljava kao bonus pater tamilias i da je na vreme vrati. Kao i kod kupoprodaje, cena (merx) mora biti odredena i ozbiljna. U Justinijanoyom pravu moral a je biti izrazena u novcu, ali pri zakupu zemljiSta mogla se odrediti zakupnina u delu plodova. Conductor je duzan platiti cenu sarno ako je stvar mogao koristiti. Zato ako krivicom lokatora Hi slucajnom propascu, stvar nije mogao koristiti, nece biti duzan da plati odgovarajuCi deo zakupnine, a ako je u pitanju zemljiSte za obradivanje, mogao je traziti odgovarajuce smanjenje zakupnine ako je zetva bila slaba. Tu je, dakle, vazio princip periculum est locatoris, tj. da sve rizike, pa i rizik za neuspeh zetve usled nepovoljnih prirodnih uslova, snosi locatot.. Conductor je duzan stvar koristiti kao dobar domaCin. Zato odgovara za on11lis culpa. Medutim, ne odgovara za ostecenja koja su nastala usled redovne upotrebe stvari. Za sva svoja potrazivanja prema konduktoru. Locator je imao actio locatio

c. - Rok trajanja. -

Locatio conductio rei se normalno gasi po pro-

teku ugovornog roka. Ako rok nije ugovoren, za zemljiSte za obradivanje se podrazumevao petogodiSnji rok a za ostale stvari su obe stranke mogle raskinuti ugvor u svako doba. Ako po proteku roka stvar ostane kod zakupca a zakupodavac ne protestuje, smatra se da je rok precutno obnovljen (relocatio tacita). Jos u klasicnom pravu locator je mogao i pre roka otkazati ugovor, ako zakupac ne placa zakupninu Hi ako ne koristi stvar kao dobar domaCin. Conductor je mogao otkazati ugovor pre roka ako locator ne opravlja stvar ili ne obezbeduje dovoljno njeno koriScenje. Karakala je propisao da locator moze otkazati ugovor ako je stvar potrebna njemu, a Zenon (V v. n.e.) da obe stranke mogu, ako se nisu drugaCije sporazumele, u toku prve godine zakupa otkazati ugovor bez obrazlozenja i naknade (ius poenitendi). 270

-

-

3. Locatio conductio opcrarum. Locatio conductio operarum Je kontrakt kojim se jedna stranka obavezuje da ce drugoj strand staviti na raspolaganje svoju radnu snagu za odredeno vreme, a ona se obavezuje da za to plati odredenu cenu. Posto ovde radnik »plasira« svoju radnu snagu, on je locator. Poslodavac koristi radnu snagu radnika, zato je on conductor. Locatio conductio operarum se zakljueuje samo za poslove koji ne traze nikakvu spremu ni posebne sposobnosti, koje obieno obavljaju robovi. Zato se i drustveni polozaj najamnog radnika smatrao ravnim ropskom. Prava i obaveze iz ovog kontrakta mere se vremenom a ne delom, ne rezultatom rada. Zato je locator duzan raditi ugovorene poslove u toku ugovorenog vremena savesno i prema upustvima poslodavca. Conductor je duzan platiti radniku nagradu, koja je obieno odredena globalno za celo ugovoreno vreme, ali je isplaCivana sedmieno Hi polumeseeno. On je duzan platiti nagradu i u slueaju ako radnik njegovom krivicom nije imao posla u ugovorenom vremenu. Sa druge strane, nije duzan platiti za one vreme u kome radnik, zbog bolesti Hi svojom krivicom, nije radio. Sva ostala pitanja odnosa izmedu radnika i poslodavca resavana su prema opstim pravilima za konsensualne kontrakte i locatio conductio. 4. - Locatio conductio operis. - Po shvatanjima Rimljana locatio conductio operis faciendi je kontrakt kojim jedna stranka poverava drugoj strand neku stvar, a ona se obavezuje da na njoj izvrsi odredeni rad za odredenu cenu. Ovde je narueitelj onaj koji plasira stvar da bi se na njoj izvrsio neki posao (local vinwn transportandum - vino za prevoz, vestimenta sarcienda treba izgraditi)

-

-

odelo za krpljenje, insulam aedificandam zato je on locator. Radnik, pak, uzima stvar

-

kucu koju da bi na njoj

izvrsio neki posao - zato je on conductor. a. - Obaveze narucitelja. - Glavna obaveza narueitelja je da stavi na raspolaganje radniku stvar, materijal, na kojoj treba posao da se obavi. Zato, ako je radnik obavio posao sa svojim materijalom, vecina rimskih pravnika je smatrala da to nije locatio conductio operis nego kupoprodaja, ili da su to dva kombinovana posla: locatio conductio operis i kupoprodaja. Ako preduzimae (conductor) podigne zgradu od svog materijala na narueiteljevom zemljiStu, smatralo se da postoji locatio conductio operarum. Druga obaveza locatora je da plati cenu za izvrseni posao. Cena je obieno bila jz. razena u novcu, ali ne mora biti. Najzad locator je duzan da preuzme izradenu stvar. b. - Obaveze preduzimaca. - Preduzimae (conductor) je obavezan da izvrsi naruceni posao. Predmet njegove obaveze je ne radna snaga Hi rad nego opus

(deIo)

-

rezultat

rada.

Zato on ima pravo

na cenu sarno ako i iz-

vrsi posao. On se moze sluziti pomocnidma, ukoliko posao koji radi nije vezan za njegove liene sposobnosti. Duzan je poslu i euvanju poverenog materijala posvetiti najvecu profesionalnu paznju. Zato odgovara ne sarno za omnis culpa nego i za struenost (imperitia) svoju i svojih pomocnika, a u nekim slueajevima i za custodia u pogledu poverenih stvari. Ako je obavIjeni posao imao nedostataka koji se mogu ispraviti, preduzimae je bio obavezan da ih otkloni. U protivnom narueitelj je mogao odustati od ugovora i traziti naknadu za dati materijal Hi u odgovarajucoj meri smanjiti cenu. Zanatlije koje su se profesionalno bavile pranjem i eiScenjem odela bili su obavezni da posvete posebnu paznju cuvanju stvari. Oni su odgovarali 271

l

za custodia sto znaci da su odgovarali i za slucajnu propast ili slucajna ostecenja poverene stvari, ali ne i za casus maior (viSu silu). Conductor, po pravilu dobija detenciju na poverenoj stvari. Ali ako je stvar zamenljiva (npr. vino ili zito povereno radi transporta), conductor ce postati sopstvenik, s tim da je po izvrsenom poslu (prevozu) duzan vratiti istu kolicinu iste vrste. Za ostvarivanje svih svojih prava prema naruCitelju, radnik je imao na raspolaganju actio COl'zducti, a narucitelj je, za ostvarenje svih svojih prava prema radniku imao actio locatio 5. - Posebna pravila za locatio conductio u pomorskom transportu. Ugovor kojim se kapetan brodoa obavezao da za odredenu cenu preveze neCiju robu, Rimljani su smatrali vrstom locatio conductio operis. Tu je vIasnik robe bio locator a kapetan broda conductor. Na osnovu jednog starog zakona ostrva Rodosa (Lex Rhodia de iactu) koji je bio primenjivan u pomorskom saobracaju po Sredozemnom moru, kapetan broda je imao pravo da, u slucaju nepogode, rastereti brod bacajuci u more deo tereta. Stetu od toga snosili su srazmerno vlasnici spasene robe. Vlasnik zrtvovane robe imao je pravo da tuzbom actio locati trazi od kapetana naknadu stete, a kapetan je tuzbom actio conducti mogao traziti od vlasnika spasene robe odgovarajuCi regres.

-

c. -

Societas (ugovor 0 ortakluku)

1. - Istorija. - NaCin ubiranja ddavnog poreza, izvodenja velikih drzavnih radova, narocito puteva i pristaniSta, nabavke potreba za opremu vojske, koja je skoro neprekidno u ,ratu, krupna trgovina sa udaljenim i prekomorskim zemljama, koja se u tom periodu razvija, veliki finansijski poslovi koji se obavljaju, i druge slicne okolnosti, uCinile su da je u drugoj polovini republike bila vrIo cesta pojava udruZivanja velikih finansijera i preduzetnika. Ubiranje poreza u provincijama je cenzor izdavao u zakup. Zakupac je isplaCivao ddavi ukupnu sumu poreza a dobijao pravo da ga za sebe ubira. Posto je to zahtevalo velika finansijska sredstva i organizaciju, osnovana su udruzenja

finansijera

-

societates

publicanorum.

Veliki

javni

radovi

i snab-

devanje vojske vrseni su takode preko velikih privatnih preduzimaca. UdruZivanje radi trgovine sa prekomorskim zemljama vrseno je radi izgradnje brodova i po dele rizika. Prodaju zaplenjenih rob ova vrsio je kvestor na lieu mesta trgovcima na veliko, koji su se udruzivali u societates venaliciariorum. Bankari su imali poslovne prijatelje ortake u raznim provincijama i trgovackim cent,rima sa kojima su osnivali societates argentariorum. Osim toga, bile su u ovom periodu ceste i razne vrste ortakluka manjeg obima u poljoprivredi. Takav je, na primer, ugovor izmedu viSe vlasnika stada koji poveravaju svoja stada zajednickom pastiru, stirn da dele prihode. Drugi ugovor 0 ortakluku u poljoprivredi koji je mnogo praktikovan, bio je ugovor vlasnika zemlje sa politor-om. Politor je specijalista za gajenje pojedinih biljaka i melioracije zemljista potrebnih za gajenje te biljke. Obicno se naseljavao na zemlju na nekoliko godina, obvezivao da popravi zemlju i podigne novu kulturu a prihode je delio sa vlasnikom zemlje. Sve ove oblike ortakluka stvorili su specificni uslovi druge polovine republike i ne treba im traziti koren u nekim ranijim ustanovama. Ali je ne-

-

272

sumnjivo da to nisu prvi oblici ortakluka koje su Rimljani poznavali. lako 0 tome nemamo neposrednih podataka, mozemo sa sigurnoscu pretpostaviti da su i oni, kao i svi narodi na njihovom stepenu razvitka, od vajkada praktikovali udruzivanje (najeesce rodaka i suseda) radi nabavke skupocenih zivotinja (vo je kostao 100 asa, a konj 1000), izgradnje sistema navodnjavanja i s1. Svi ovi poslovi obavljani su van pravne zastite oslanjajuCi se na bona fides i prema tome zakljueivani prostom saglasnoscu volja. Vrlo eesto se u konsorcijumu trazi praoblik rimskog konsensualnog ortakluka. Medutim, consortium nije ortakluk, vec porodiena zajednica uredena po propisima porodienog a ne obligacionog prava. Za njega je bitna sradnieka veza, potpuna zajednica zivota i rada i podela po principu potreba svakog elana. U ortakluku, medutim, nema zajednice zivota, zajednica imovine i rada nije neophodna. 8to Gajus u njemu vidi genus societatis dolazi otuda 5tO u njegovo vreme nije bilo tog porodienog oblika, jer je pre viSe (4-5) stotina godina nestao, a poslednji njegovi degenerisani oblici su se pretvorili u neku vrstu ortakluka. Osim toga, do Gajusa su bile doprle vesti 0 prvim oblicima societas omnium bonorum koji su izgleda zaista zakljueivani »ad exemplun fratrum suum« (po ugledu na consortium). Krajem II v. pre n.e. societas je vec potpuno formirani konsensualni kontrakt, sa posebnom tuzbom bonae fidei (actio pro socio), tako da mu kIasieno pravo nieeg bitnog nije dodalo. 2. - Elementi i vrste ortakluka. - Societas je kontrakt kojim se dva Hi viSe lica (ortaci, socii) obavezuju da zajedniekim sredstvima postignu imovinsku korist (zaradu). On se razlikuje od svih ostalih kontrakta po tome sto u njemu moze ueestvovati viSe subjekata koji nisu ni u solidarnom ni u podeljenom dugovinskom odnosu. Njihov odnos je takav da izgleda da svaki od njih prestavlja samostalnu stranku pa da, prema tome, u ovom obligacionom odnosu ima viSe stranaka. U stvari, osnovno obelezje obligacije da je t.o odnos izmedu dve stranke i da je to odnos izmedu duznika i poverioca, nije ovde povredeno. I societas, kao i svi drugi obligacioni odnosi, je odnos izmedu dve stranke: duznika i poverioca. Sarno, ovde je svaki ortak za svoje obaveze duznik prema svim ostalim ortacima, a zajedno sa drugim ortacima poverilac prema svakom pojedinom ortaku. Ortakluk nije pravno lice, jer ne predstavlja poseban subjekt prava sa posebnom imovinom razliCitom od imovine pojedinih ortaka. Udeli, delovi imovine koje unesu pojedini ortaci u zajednicu, ostaju u njihovoj svojini i dalje i oni njima mogu slobodno raspolagati (povuCi ih, pokloniti i prodati) ukoliko time ne stete interese drugih ortaka. Iz istih razloga, obaveze primljene poslovanjem ortakluka obavezuju ne ortakluk kao celinu nego ortake pojedinaeno. Zato se ne moze podici tuzba protiv ortakluka nego protiv ortaka pojedinaeno. Societas se zakljueuje prostom saglasnoscu volja, izraZenom izrieno Hi precutno. Justinijan je postavio zahtev da affectio societatis (volja da se zakljuei ortakluk) bude izrieno izrazena. Ortakluk mora imati za cilj obavljanje izvesnih poslova radi postizanja zarade

-

inaee

ce biti

susvojina.

Cilj i obim

poslovanja

mogu

biti razliciti:

zajednicko vodenje svih svojih poslova (to je slucaj kod societas omnium bonorum); zajednicko vodenje odredene poslovne grane (societas alicuius negotiationis, npr. trgovina robljem) Hi zajednicko obavljanje jednog odrede18 Rimsko prh'atno

pravo

273

nog posla (societas unius rei, npr. obrada jednog zemljiSta, izgradnja jednog objekta itd.). 3. - Prava i obaveze ortaka. - Svaki ortak je obavezan da unese svoj udeo u ortakluk. Ako bi ortak bio osloboden svakog uloga a imao pravo na ucesce u dobiti, bio bi to poklon a ne ortakluk. Sta ce uloziti zavisi od ugovora. Ortaci mogu uloziti u zajednicu eelokupnu svojinu sadasnju i buducu imovinu (takav ortakluk se nazivao societas omnium. bonorum), ili samo buducu imovonu stecenu aktivnoscu ortakluka (societas quaestus). Imovina stecena pre zakljucenja ugovora kao i imovina stecena drugim putem a ne aktivnoscu ortakluka (nasledem, poklonom i sl.) ne unosi se u zajednicu. Takav ortakluk se u klasicnom pravu pretpostavljao ako se stranke nisu drugaCije sporazumele. Ulog se moze sastojati u svojini ili koriscenju stvari, u noveu, pravima ili radu. Ulog svih clanova ne mora biti jednak po vrednosti (ali ne sme biti samo simbolican). Svaki ortak je ovlascen da obavlja poslove ortakluka, ako ugovorom nije drugaCije regulisano. Pritom on to radi u svoje ime. Iz toga proistice obaveza svakog ortaka da unese u zajednicu sve sto je pribavio za racun ortakluka, ali i obavezu svih ortaka da priznaju poslove koje je on obavio i troskove i eventualne gubitke koje je on u vezi sa tim imao. U klasicnom pravu socii su odgovarali samo za stetu pricinjenu drugim ortacima dolusom. Justinijan je prosirio odgovornost na culpa levis in concreto. Svaki ortak ima pravo na deo dobiti. Visina dela se odreduje ugovorom. U slueaju da nije niSta ugovoreno, dobit (kao i gubitak) deli se na ravne delove bez obzira na visinu uloga. Stranke mogu isklujCiti ucesce u dobiti koje nije u srazmeri sa udelom, mogu iskljueiti ucesce u gubitku, ali ne mogu ugovoriti iskljucenje nekog elana u podeli dobiti (to bi bio tzv. societas leonina = lavovski ortakluk). Ortakluk je tesno vezan za lienost ortaka. Zato se gasi usled smrti ili capitis deminutio. Ako naslednici umrlog ortaka ostanu u ortakluku, smatra se da se stari ortakluk ugasio i nastao novi. Ortakluk se gasi, zatim, kada se ispuni ili postane nemoguc eilj ortakluka, kada protekne vreme za koje je ortakluk zakljueen, kada propadne ortaeka imovina ili sporazumom stranaka (contrarius dissensus). Posto je ortakluk bio baziran na odnosu uzajamnog poverenja, svaka stranka ga je mogla raskinuti jednostranom izjavom. Ako su ostali elanovi orta!laJIl, a emptio-venditio IkonserJlSUlail.aIIl; 2*. permutatio IPrenos; S'VojliJnJu a emptio-venditio dtrla'VWu,(:mooaIlro de ;preneba tuda st>v>arpermutatio neee iPOISIoojati, a emptio-venditio hoce); 3*. emptio-venditio se ne moze jednostrano raskinuti, a permutatio moze sve dok druga stranka pocne izvrsenje svoje cinidbe. b. - Aestimatum iJi contractus aestimatorius je kontra.kt kojim trgovac ili proizvodae na veliko daje trgovcu na malo Hi preprodavcu robu da je proda, a on se obavezuje da ee, (po proteku 'l"oka, neprodatu robu vratiti a za prodatu .platiti odredenu cenu, bez obzira na to (po kojoj ceni je robu prodao. Medu rimskim praVil1icimadugo se vodio spor 0 tome da Ii se ova279

kav ugovor ima smatrati za kupoprodaju, Spor je otklonjen time sto je ustanovljena toria i time utvrc1ena njegova samostalnost.

mandatum illi locatio conductio. posebna actio in factum aestima.

c. - Precarium je vrlo stara ustanova, pra:ktikovana mnogo jos u Iprvom periodu rimske istorije, pa je sve do Justinijanovog vremena bila odlicno sredstvo za eksploataciju klijenata, oslobodenih robova i duinika. IiPak on je vrlo kasno priznat za kontrakt i dobio konktraktnu zastitu. Sastoji se u tome sto patron daje klijentu ili oslobodeniku komad zemlje ili stado na koriscenje, ali stirn da ga u svako doba moie uzeti nazad. Posto je to obitno bio jedini izvor sredstava za izdriavanje prekariste (klijenta Hi oslobodenika), on je bio u iPotpunoj zavisnosti od volje sopstvenika zemlje i bnio je sve da ga odobrovolji da mu je ne uzme. Docnije je prakt1kovano da siromah koji kupuje na kredit robu, dobije istu sarno u precarium slVedo !i;sp:l'a.tecene. Do Idasi6nog perioda precarium je smatran fakti6kim odnosom, za ciju zastitu je bila dovoljna snaga patrona. U klasitnom pravu je ustanovljen interdictum de precario (:maci imao je driavinsku a ne kontraktnu zastitu) kojim je precario dans (sopstvenik zemlje) mogao dobiti nazad svoju zemlju od prel,(ariste. Krajem V veka na zapadu je smatran sjpecijalnom vrstom komadatuma, a na istoku je imao zastitu kao bezimeni kontrakt. U Justinijanovom pravu 'se smatra kfao bezimeni ikontrakt tiJpa facio ut facias. Precarium ima sl\i6nos:tJi sa commodatumom. Bitna je razlika u tome sto nema roka vracanja i sto prekarist ni u kom slucaju ne moze imati neka prava prema sopstveniku stvari kao sto to moze komodator. Prvi je contractus unilateralis a drugi bilateralis inaequalis.

d. - poravnanje (transactio) je sporazum stranaka kojim, uz uzajamne ustupke, resavaju neke svoje nerasciScene imovinske odnose. Oni mogu biti najrazlicitije prirode: dugovanja i potrazivanja nastala ugovorima Hi deliktima, stvarnopravni odnosi (svojina, sluzbenosti i sl.) podela nasleda, pitanja miraza i td. Nuzno je da to bude nerasciSceni sporni odnos. Zato se ne moze zakljuciti poravnanje 0 sporu koji je vec presuden. Poravnanje ima iste dejstvo kao i presuda (transactio est instar rei iudicatae). To znaci da je time raniji spor rasCiscen i time unisten i ne moze se ponovo pokretati. Ostaje sarno novi bezimeni

kontrakt

-

poravnanje.

e. - Davanje na probu je vrlo stara praksa, ali se dugo vodio spor oko njegove pravne prirode. U postklasicnom pravu svrstan je medu bezimene kontrakte. Sastoji se u tome sto jedna stranka daje drugoj neku stvar da bi ispitala njena svojstva i, eventualno, odlucila se da je kupi, da zakljuci ugovor 0 kupoprodaji. Ovakav ugovor je samostalIJii obligacioni odnos po cemu se razlikuje od kupovine na probu, pactum displicenciae, koji je dodatni ,pakt uz vec zakljuceni ugovor 0 k~poprodaji. 4. - Zastita. - Bezimeni kontrakti u klasicnom pravu su bili zasticeni sa condictio ob rem dati, actio doli i pretorskom actio in factum. Docnije je uvedena i actio civilis incerti. Justinijan je pretorsku actio in factum i civilnu incerti spojio u jednu pod imenom actio praescriptis verbis ili actio civilis in factum. Pored toga, mogla se u Justinijanovom pravu i dalje upotrebiti condictio, koja se sada naziva caUSa data causa non secuta, ali sarno ako je duznik dolozno onemoguCio izvrsenje obaveze. Najzad Justinijan je uveo jos jedno

sredstvo

-

condictio

ex poenitentia

(kondikcija

»zbog kaja-

nja«) - kojim je stranka koja je izvrsila svoju Cinidbu mogla, j pre dospeca obaveze druge stranke, traziti povracaj date stvari i time raskinuti jednostrano ugovor, iako je duznik spreman da ispuni svoju obavezu. 280

B.

-

PACTA

1. - Pojam. - Po opste usvojenom objasnjenju, rec pactum ima zajednicki koren sa pax (mir), i prvobitno je oznacavala izmirenje, poravnanje, pogodbu izmedu delikventa i deliktom povredenog, sa ciljem da se likvidira neprijateljski odnos koji je usled izvrsenog delikta nastao izmedu njih. To znacenje daje mu Zakon dvanaest tablica u poznatoj odredbi: »si membrum rupsit ni cum eo pacit, talio esto« (»u slucaju osakacenja, ukoliko se ne izmire, pnimenice se talion«). Zato se jos u klasionom pravu obligacioni odnos koji je nastao iz delikta iniuria i furtum gasio iprostom saglasnoscu volja slianaka - paktom. Posto se mirenje zavrsavalo obicno obecanjem izvesne sume novca kao odstete, pocela se rec pactum u,potrebljavati i za oznacenje sporazuma koji imaju za cilj zasnivanje obligacionog odnosa. U klasicnom pravu paktom se naZJivao svaki sporazum (saglasnost volja) stranaka. Prema tome u ovom, najsirem znacenju reoi, pacta su i svi kontrakti 0 kojima smo do sada govorili, pa se u izvorima govori na primer, in pacta convento societatis. Rec pactum u ovom najsirem znacenju oznacava isto sto i conventio i consensus. Medutim rec pactum se kod Rimljana upotrebljavala i u drugom, uzem znacenju, oznacavao je sve one saglasnosti volje, sporazume stranaka koji nisu spadali u kontrakte. U tom smislu se sve saglasnosti volja dele na kontrakte i pakte. U vremenu kada su sarno kontrakti imali zastitu, kontrakti su predstavljali zasticene, a pakti nezasticene (otuda nudum pactum) sporazume stranaka. Vremenom su, medutim, i neki pakti dobili zastitu. Najpre su dobili zastitu pakti dodati ugovorima koji spadaju u negotia bonae fidei. Kod njih je sudija morao po sluzbenoj duznosti uzeti u obzir sve okolnosti koje mogu uticati na donosenje pravicne presude. Medu tim okolnostima u klasicnom pravu su uzimani u obzir i sporazumi, pakti koje su stranke zakljucivale istovremeno ili neposredno posle (in continenti) zakljucenog ugovora. Pritom su ovakvi pakti tretirani kao sastavni delovi kontrakta, pa su i bili zasticeni njegovim tuzbama. Pretori i imperatori su docnije stvorili mogucnost samostalne zastite za niz drugih pakta. Ove zasticene pakte Rimljani nisu nikada uvrstili medu kontrakte, iako su neki od njih imali potpuno isto dejstvo kao i kontrakti. Zato sad a imamo dye vrste pakta: nezasticene pakte, koje su rimski pravnici nazivali nuda (gola) pacta, i zasticene pakte, koji su rimski pravnici nazivali prosto pacta, a srednjevekovni pravnici pacta vestita (obucena), da bi podvukli razliku izmedu njih i nezasticenih pakta. Prema tome, RJimljani su izraz pactum u;potrebljavali u tri znacenja: 1*. u najsirem znacenju svake saglasnosti volja (consensus, conventio); 2*. u uzem znacenju sporazuma stranaka koji nije kontrakt; i 3*. u najuzem znacenju sporazuma stranaka koji ima zastitu (actio), a nije kontrakt. 0 ovoj trecoj, najuzoj grupi pakta bice ovde govora. Ovakvih zasticenih pakta ima tri grupe: jedni dopunjavaju neki vec postojeCi obligacioni odnos; drugima je pretor dao zastitu, a treCima su zastitu dali imperatori. Srednjevekovni pravnici su prvu grupu nazvali dodatna pakta (pacta adiecta, jer su »pridodati« nekom kontraktu), druga pretorska (pacta praetoria jer im je pretor dao zastitu), a trecu zakonska (pacta legitima - jer im je zastita data putem impera.torskih konstituciJa - leges). Posto je to uobicajeno, drzacemo se i mi u daljim izlaganj,ima ovoga reda i naziva, iako nisu rim ski.

-

281

2. - Pacta adiecta (dodatni pakti). - Pacta adiecta su sporazurni stranaka koje se vec nalaze u kontraktorn obligacionorn odnosu, koji irnaju za cilj da u izvesnoj rneri dopune Hi izrnene obaveze duznika; i to: Hi da ih urnanje (tzv. pacta ad minuendam obligationem), ili da ih uvecaju (tzv. pacta ad augendam obligationem). Pacta adiecta se zakljucuju ili istovrerneno sa kontraktorn korne su pridodani (in continenti) ili kasnije (ex intervallo). Pakti koji irnaju za cilj da ublaze duznikovu obavezu bili su vec pred kraj republike zasticeni na taj nacin sto je duznik, u slucaju da ga poverilac tuzi za ispunjenje obaveze iz kontrakta, rnogao istaCi prigovor (exceptio pacti conventi ili prosto exceptio pacti) na osnovu koga ce njegovo pravo steceno paktorn biti zasticeno. Prigovor je rnogao upotrebiti bez obzira kada je pakt zakljucen i to: akoje kontrakt korne je pridodan stricti iuris, rnogao ga je istaCi sarno u postu,pku in iure, a ako je bonae fidei rnogao ga je istaCi i u postupku in iudicio, jer je sudija na osnovu bona fides duzan da uzrne u obzir sve okolnosti. Pakti koji irnaju za cilj da prosire duznikovu obavezu, ukoliko su zakljuceni ex intervallo, nisu bili zasticeni (spadali su u pacta nuda). Uko1iko su zakljuceni in continenti uz kontrakt bonae fidei zasticeni su pocevsi od kraja II v. na taj nacin sto su srnatrani sastavnirn delorn kontrakta. Ukoliko su zakljucivani in continenti uz kontrakt stricti iuris, u principu rNSUzasticeni (tako npr. interes uz mutuum se mogao utuziti sarno ako je zakljucen u forrni stipulacije). U Justinijanovom pravu, izuzetno, pakti koji su pridodati stipulaciji, ali na istorn pisrnenu, srnatraju se njenirn sastavnirn delorn. Primera radi navodimo dodatne pakte zakljucene uz ugovor 0 kupoprodaji, koji, ako su zakljuceni istovremeno sa ugovorom Hi n~osredno posle njega (in continenti), postaju sastavni deo ,kontrakta i zasticeni su istim sredstvima kojima i sva ostala potraiivanjakoja proisticu iz njega: pactum displicientiae (kup'ovina na ,probu) na osnovu ikoga Iillipac stice IPravo da u odredenom roku po prijemu stvari odustane od odgovora a:ko mu se stvar ne svida; lex commissoria, na osnovu koga prodavac dobija IPravo da ra'skine ugovor (sa dejstvom povratka u predasnje stanje) ako mu kupac ne isplati na vreme cenu: in diem addictio, po kome ce ugovor 0 kupoprodaji biti ponisten ako prodavac nade u odredenom roku povoljnijeg ,kupca; pactum de retrovendendo J pactum de retroemendo, na osnovu kojih ku,pac stice pravo da jednostranom izjavom volje preproda stvar prodavcu, odnosno prodavac stice pravo da jednostranom i!ljavom volje pre.ku:pi stva):' od kupca, po ceni po kojoj je kuplje>na '(aiko nije drugaCije ugovoreno); pactum protimiseos, na osnovu koga je kupac, a,ko bi hteo IProdati kupljenu stvar, morao prvo .ponuditi prodavca da je ,kUlpi pod istim uslovirna kao i ostali interesenti.

3. - Pacta praetoria (pretorski pakti). - Irnenorn pretorska pakta nazivarno grupu od pet pakta koje je pretor stitio svojorn actio in factum. ani su ,sarnostalni ugovori i po dejstvu se ne razlikuju od kontrakta. To su: a) Receptum arbitrii je sporazurn kojirn se jedna stranka obavezuje da kao izabrani sudija (arbiter) presudi spar izmeau dva lica. Stranke koje su u sporu, pojavljuju se kao druga stranka u paktu. To je, dakle, ugovor izrneau arbitra i stranaka u sporu. Zakljucenju ovog pakta uvek je prethodio spa,razurn izrneau stranaka koje su u sporu da resavanje spora povere !izabra282

nom sudiji a ne redovnom sudu. Ovakav sporazum se nazivao comprommissum i u klasicnom rpravu nije imao posebnu zastitu (zasticen je tek u postklasicnom pravu kao zakonski pakt). Zato je obicno zakljucivan u formi stipulacije. Arbiter je sudio ne u redovnom postupku nego extra ordinem. Protiv arbitra koji ne izvrsi primljenu obavezu, pretor nije davao actio in factum radi naknade pricinjene stete, nego ga je pretnjom kazne ili uzimanjem zaloge (multis et pignoribus) prisiljavao da svoju obavezu ispuni. b) Receptum nautarum, cauponum et stabulariorum je ugovor koj1m se kapetan broda, gostionicar ili vlasnik stale u kojoj su se putnici sa rob om j kc.injima odmarali, obavezuje da primljene (receptae) putnikove stvari, robu i konje vrati neostecene. Na osnovu ovog ipakta on je odgovarao za svaku stetu koju bi poverene stvari pretrpele za vreme dok se putnik nalazi u gostionici Hi na brodu, bez obzira ko ju je priCinio i da li je on za to kriv. Jedino nije odgovoran za stetu nastalu usled VliSesileo Putnik je imao na rasrpolaganju actio in factum koja je nazivana i actio de recepto. U kasnom klasienom i Just,iniJanovom pravu, ovakva odgovornost brodara, gostionicara i vlasnika stala podrazumevala se za poverene stvari i bez posebno zakljucenog pakta. Osim toga, ustanovljena je kvazideliktna odgovornost in duplum, ako kradu Hi osteeenje izvrse njihov.i namesteniei. e) Receptum argentarii je ugovor kojim se bankar (argentarius) obavezuje svome klijentu da ce platiti neki njegov dug prema treeem lieu, koji vec postoji Hi ce tek biti zakljucen. Bankar je obavezan sarno prema klij~ntu a ne i prema njegovom poverioeu. Zato, ako odbije da isplati obecani dug, sarno klijent moze podiCi protiv njega tuz.bu. Receptum argentarii je najcesce zakljucivan sa eiljem da pojaca kredit klijenta (tada je imao znacaj sped. jalne vrste jemstva), ali su tim putem postizani i drugi eiljevi (npr. da bankar kod koga klijent drii svoj novae, isplati klijentove racune u drugom mestu neka vrsta mandata). Tuzba koj'a je strankama stajala na ras,polaganju bila je ista kao i kod svih drugih reeepata: actio in factum, odnosno actio de recepto. Receptum argentarii nije, izgleda, upotrebljavan u istocnim, grckim provincij'ama, koje su se sluzile jednom grckom ustanovom slicnom constitutum-u. Zato se on u Digestama ne rpominje, nego je potpuno zamenjen constitutum-om. U zGlipadnomdelu Imperije on se zadriao dugo u upotrebi, tako da je posluzio kao osnov srednjovekovnim bankarslclm poslov.ima. d) Constitutum debiti je ugovor kojim se jedna stranka obavezuje da ce drugoj stranci isplatiti u odredenom roku neki vec postojeCi svoj (constitutum debiti proprii) Hi tudi (constitutum debiti alieni) dug. Prvobitno je constitutum bio sredstvo da se duzniku, iz milosti, odlozi do odredenog roka placanje duga. Ako duznik ni u tom roku ne isplati dug, pretor je davao poverioeu actio de pecunia constituta, koja je imala za eilj da kazni duznika koji, pored odgadanja roka, ne plati dug. U klasicnom pravu primena constitutuma je znatno prosirena. Sada se mogao ugovoriti i za tudi dug (tada je igrao ulogu jemstva), i za sve obaveze, i bez tacno odredenog roka i da bi omoguCio zastitu prirodne obligacije itd., a Justinijan je actio de pecunia constituta ,prosirio tako da je obuhvatila i slucajeve receptum argentarii (tretirajuCi ga kao constitutum debiti alielli) i jednu grcku slicnu ustanovu. Obicno se navodi da consti'tutum sluii i kao novatio. Medutim, novatio izaziva gasenje starog obligacionog odnosa i nastanak potpuno novog. Kod consti-

-

283

tutuma ne nastu.pa ni jedno ni drugo: on ne gasi stari obligacioni odnos, nego poverilac po izboru moze da upotrebi staru tu~bu ili actio de pecunia constituta, a upotrebom te tuzbe ne gasi se pravo na upotrebu prvobitne tuzbe niti se stvara samostalni no vi obligacioni odnos, jer se obaveza iz constitutuma automatski gasi gasenjem stare obaveze. e) Pactum iusiurandi nastaje na taj nacin sto se dye stranke, koje se spore oko postojanja neke obligacije, ili oko svojine na nekoj stvari, Hi imaju ma kakav drugi spor, sporazumeju da spor likvidiraju zakletvom. Poverilac izjavi duzniku da ce odustati od svog zahteva ako se on zakune da nije duzan, ili da je on sopstveni!~/sporne stvari, ili titular spornog prava. Ako on na to pristane i zakletvu po10zi, sklopljen je pakt kojim je spor izmedu njih likvidiran. Ako poveplac ipak podigne tuzbu, duznik ce moei da istakne prigovor da je polozio zakletvu, na osnovu koga ce tuzba biti odbijena. Umesto da pristane na polaganje zakletve, duznik je mogao da uzvrati poveriocu ponudu: neka se ,poverilac zakune da postojri dug, odnosno da pravo pripada njemu. Ako poverilac na to pristane i polozi zakletvu, zakljucen je pakt koji ima izvesno novaciono dejstvo: poverilac je dobio pravo na actio de iure iurando, na osnovu koje je imao sarno da dokaze da je on zakletvu polozio, pa ce tuzeni biti osuden bez ikakvog daljeg ispitivanja njihovih odnosa. 4. - Pacta legitima (zakonski, imperatorski pakti.) U vreme dominata imperatori su svojim konstitucijama ustanovili zastitu za jos tri pakta: ugovor 0 izbornom sudu (compromissum), obecanje poklona od 500 solida (donatio) i obecanje miraza (pollicitatio dotis). Ova tri pakta srednjevekovni pravnici su nazivali pacta legitima. Tuzbu koju su za njihovu zastitu imperatori stvorili, Justinijan je nazvao condictio ex lege i ona je stricti iuri.s. a) Compromissum je sporazum stranaka koje imaju da rese neki medusobni spor, da njego'vo resavanje povere nekom izabranom sudiji (arbitru) a ne redovnom sudu. Na osnovu ovakvog sporazuma oni zatim zakljucuju sa izabranim sudijom pakt receptum arbitrii. lake je ,praksa izbornog sudstva bila jako rasi1rena vec od perioda principata, compromissum je dobio sarnostalnu zastitu tek u Justinijanovom pravu. Pre toga stranke su pribegavale stipulaciji. b) Obecanje miraza (pollicitatio dotis). Miraz je praktikovan pocev od perioda repubIike, ali se on tada ugovarao u formi stipulacije Hi do tis dictio, Hi acceptil'atio (ako se miraz sastoji u oslobodenju od duga) , ili neposrednim prenosenjem svojine (datio). Konstitucijom Teodosija II i Valentinijana III, koja je izdata sredinom V veka n.e. ,priznato je pravo muzu da tuzbom ostvari i neformalno usmeno obecani mioraz.

-

c) Obecanje poklona (pollicitatio donationis). Poklon (donatio) postoji uvek onda kada se neki pravni posao obavi uz animus donandi tj. uz iskljucivu nameru

da se poveca

imovina

jedne

stranke

-

poklonoprimca,

na ra-

cun imovine druge stranke - poklonodavca. To se pak moze ,postici najrazlicitijim pravnim poslovima: faktickim prenosenjem svojine (mancipacijom Hi tradicijom), stipulacijom, ustupanjem potrazivanja, otpisom duga, itd. U osnovi svakog poklona lezi pakt, koji sve do Justinijana nije imao posebnu zastitu nego je, ako se zelela obezbediti zastJita, morae biti zaodenut u neku od zasticenih formi. lake su pokloni nesumnjivo praktikovani kroz celu rimsku istoriju, rimsko pravo je, sve do hriScanskog perioda, nastojalo da ih ogranici i podvrgne 284

kontroli: svi propisi koji su nam od tog vremena poznati govore sarno 0 zabranama. Najstariji koji znamo (iz 204. god. pre n.e.) zabranjuje, pod pretnjom cetvorostruke kazne, svakii poklon advokatima. Istovremeno proglasuje da su pokloni preko odredene vrednosti, ako su dati licima van porodice, prirodne obligacije. Drugi propis (iz 149. god. pre n.e.) zabranio je magistratu da prima poklone od svojih gradana. Najzad, praksa tokom klasicnog perioda je zabranila poklone i~medu bracnih drugova. Sva ova ogranicenja doneta su da bi se sprecile izvesne zloupotrebe. Prvo ogranicenje done to je da bi se sprecilo neobjektivno zastupanje stranaka radi novea, i da bi se sprecilo siromasenje porodica rasturanjem porodicne imovine. Drugo, da bi se spreCio taj vid pljacke od strane magistrata, a trece u eilju zastite braka koji je bio velika briga ovog perioda. Paull/s, citirajuCi Sextusa Cecilusa, pravda ovu zabranu time: da ne bi odriavanje braka i dobri odnosi swpruznika bili kupovani nove em (D, XXIV, 1, 2,) a Proculus (D, XXIV, 1,31, 7) je pravda time: da ne bi neko zbog Ijubavi prema bracnom drugu, bio opljackan. Pocevsi od IV v. n.e. kurs prema poklonima se menja. Pala su u zaborav sva stara ogranicenja poklona. Umesto toga pokloni su podvrgnuti kontroli: propisano je da ugovor 0 poklonu mora biti zakljucen u prisustvu suseda kao svedoka (doenije zaboravljen uslov), u pismenoj formi i registrovan u posebnoj kaneelariji. U protivnom ugovor je niStav. Kasnije, pokloni obecani bracnom drugu pre braka, ako nisu veCi od 200 solida, nisu morali biti registrovani. U Justinijanovom pravu najzad, svi pokloni ispod 500 solida ne moraju biN registrovani. Za njihovu utuzivost dovoljna je :P'rosta saglasnost volja. Tek tada je donatio, i to sarno onaj cija vrednost ne prelazi 500 solida, postao pactum legitimum. Poklon se zakljucuje ~skljucivo u interesu poklonoprimea. Ipak on ne moze imati nikakve obaveze prema poklonodaveu ukoliko poklon nije primio pod nekim uslovom iIi pod nalogom. Poklonodavae, medutim, pored osnovne obaveze da poklonoprimeu preda stvar, odgovara i za sve stete koje je pricinio poklonoprimeu namerno iIi iz teskog nehata (na primer, poklonio mu bolesnu Zivotinju koja je zarazila nj,egove) kao i za evikciju i fizicke nedostatke stvari.

C. -

OBLIGACIJE KJOJE NASTAJU IZ NEDOZVOLJENIH RADNJI - DELICTA 1. -

DELIKTNA ODGOVORNOST

1. - Istorija. - Delicta su nedozvoljene radnje. Vrlo ranD su Rimljani pravi'li razHku izmedu delicta publica i delicta privata. Delicta publica koji su nazivani i crimina, su nedozvoljene radnje za koje se smatralo da predstavljaju napad na osnove drustvenog poretka, pa su izazivale javnu represiju u vidu smrtne kazne, progonstva, batinanja Hi novcane kazne u korist drzave. Delicta privata su nedozvoljene radnje koje su smatrane manje opasnim, pa nisu izazivale javnu represiju, nego obavezu za delikventa da plati nesto ostecenom lieu. Iz ovih delikata se, dakle, rada obligacija. Za takve obligacije su rimski pravnici govorili da nastaju ex delicto, a uobicajeno je da se nazivaju deliktnim obligacijama iIi, pros to, deliktima (delicta). Razlika izmedu ove dye 285

grupe delikta nije u pocetku bila tako jasna, jer su i neka delicta privata izazivala osvetu (krvna osveta, talion), sto je karakteristicl10 za delicta publica, a i obligacioni odnos koji se iz njih radao imao je dugo kazneni karakter. Nairne, po vladajucem miSljenju, u poectku se iz izvrsenog delikta radalo sarno pravo ostecenog na krvnu, tj. neogranicenu, osvetu prema delikventu. Nesto

docnije

osveta

je bila

ogranicena

na vracanje

iste

takve

povrede

-

talion (po principu »oko za oko, zub za zub«). Tragovi ovog sistema nalaze se jos u Zakonu dvanaest tablica u odredbi koja propisuje da ce se, ako neko osakati drugoga (»si membrum rupsit«) a sa njim se ne izmiri na drugi nacin

(»ni cum

eo pacit«

-

najcesce

ugovaranjem

otkupa),

primeniti

talion

(»talio esto«). Na nesto/visem stepenu razvitka, talion biva potiskivan izmirenjem preko posredni a koje se obicno zavrsavalo placanjem izvesne naknade ostecenom. Njen visina je odrec1ivana pogodbom (tzv. dobrovoljna kompozicija). Tu dakle, ob~ igacioni odnos nijc nastajao samim izvrsenjem delikta, nego tek sporazumom\ stranaka povodom izvrsenog delikta. Sa jacanjem dr:lave, kompozicija postaje obavezna, a visinu naknade odreduje drZava zakonom (tzv. zakonska kompozicija). Sada izvrselli delikt rada obavezno i neposredno, samim izvrsenjem, obligaciju izmedu delikventa i ostccenog, ali suma koju je delikvent morae platiti ostecenom ima karakter kazne, jer se ne meri visinom pricinjene stete nego tezinom dela, drustveno opasnoscu dela, koju je pravo unapred odmerilo za pojedine grupe slucajeva. Vremenom se rimsko pravo postepeno oslobadalo ovakvog kaznenog gledanja na posledice delikta, i sve viSe uvodilo naknadu stete, ali nikada nij:;: uspelo da ga se oslobodi. Ni krug nedozvoljenih radnji koje spadaju u delicta privata nije bio sasvim jasno razgranicen od kruga nedozvoljenih radnji koje spadaju u delicta publica. U vreme Za'kona XII tablica, krug deliCia publica je bio vrIo maIi. Obuhvatao je sarno ubistvo paterfamilijasa (purricidium) i pobunu (perduellio). To je razumljivo s obzirom na nerazvijene drustvene funkcije i relativno jednostavriu i laku borbu sa potcinjenim drustvenim klasama. Svi ostali delikti, medu kojima i ubistva, telesne povrede i t. s1., smatrani 'su privatnim deliktima i radali obligaciju. Sa jacanjem drZave, sirenjem drzavnog aparata i sve slozenijom strukturom rimskog drustva, mnoge od tih nedozvoljenih radnji svrstavane su mec1u delicta publica, ali mnoge od njih su vrIo dugo, Hi do kraja rimske istorije bile istovremeno smatrane privatnim deliktima, pa je osteceni mogao da bira da Ii zeli gradanskopravnu ili krivicnu sankciju za delikventa. To je, npr. bio slucaj sa kradom., uvredom i s1. Sve ove cinjenice navode nas na zakljucak da se cela istorija delikta u rimskom pravu krece u dva pravca; sirenje kruga deliciu publica i razvitak pojma naknade stete kao redovne posledice delicta privata. 2. - Karakteristikc - Deliktne obligacije su uvek u rimskom pravu bile u mnogim pitanjima regulisane drugacije od kontraktnih. Ukazacemo ovde na neke od tih razlika. a) Krug lica koja su doli capax, tj. koja su deliktno odgovorna, cije radnje mogu stvoriti deliktnu obligaciju, uvek je bio siri od kruga lica koja imaju poslovnu sposobnost. Posto je sankcija za izvrseni delikt bila vezana za fizicku licnost delikventa, doli capax su sva lica koja imaju fi:zjcku licnost bez obzira na njihov status libertatis, status civitatis i status familiae i bez obzira na uzrast. Zato su u pravu Zakona XII tablica doli capax i robovi i deca. U 286

klasienom pravu su bili izuzeti illfantes, illfanliae proximi i dusevno bolesni. Kada je osveta na fiziekoj lienosti delikventa (koja je u stamm pravu lezala u osnovu odgovornosti deJikventa svojom fizickom lienoscu) bila vremenom potisnuta i zamenjena noveanom naknadom, to nije ukinulo deliktm~ odgovornost rob ova i lica alieni iuris, koji nemaju svoju imovinu niti su poslovno sposobni, nego je stvorilo ustanovu noksalne odgovornosti paterfamiliasa. b) Pitanje dejstva smrti i capitis deminutio stranaka u deliktnoj obligaciji bilo je regulisano na naein potpuno suprotan naeinu na koji je to pitanje bilo regulisano kod kontraktnih obligacija. Deliktne obligacije su uvek bile strogo intuitu personae. Zato su se gasile smrcu jedne od stranaka. U poeetku su one bile aktivno i pasivno nenasledive: delikt je stvar kaja se tiee sarno delikventa i neposredno ostecenog. U klasicnom pravu su naslednici ostecenog mogli, u nekim slucajevima i jednim slozenim mehanizmom, traziti izvrsenje deliktne obligacije. Ali naslednici delikvcnata nisu nikada bili oba. vezni da ispune deliktnu obligaciju. U Justinijanovom pravu su bili obavezni jedino da vrate predmete koje je delikvent pribavio deliktom i nalazili su se u njegovoj zaostavstini. Capitis deminutio stranke imao je za posledieu gasenje svih njenih kontraktnih obaveza: muz nije bio obavezan da plati dugove svoje zene u manus-braku koje je pre zakljueenja braka primila ugovorom; pater familias nije bio odgovoran za kontraktne obaveze adrogiranih liea; kontraktne obaveze slobodnog coveka koji je postao rob, nije niko bio obavezan da plati. Medutim, potpuno suprotno dejstvo je imao cap tis d6minutio na deliktne obligacije. Posto je delikvent i dalje imao fizieku Henost on je i dalje bio odgovoran i nosio je tu svoju odgovornost sa sobom 111a gde bio: svaki njegov pater familias Hi gospodar bice noksalno odgovoran. Iz istih razloga rob delikvent, ako bude osloboden, .ostaje i dalje odgovoran, ali sada neposredno, a ne preko noksalne odgQvornosti gospodara. Capitis dClIlinutio ostecenog, medutim, gasi obligaciju, jer osteceni tada nema viSe sposobnosti da sam putem tuzbe ostvari potrazivanje, a za njegovog novog gospodara ili paterfamilijasa pravo nije predvidalo nikakvo sredstvo da to ostvari. c) Neke karakteristike deliktne odgovornosti u klasicnom pravu bile su ostatak nekadanjeg shvatanja da je ona osveta a ne naknada pricinjene stete. To je, pre svega, kumulativna odgovornost sadelikventa: ako je delikt izvrSilo viSe liea, radalo se toliko samostalnih obligacija koliko je bila saizvrsilaea i ,svaki od njih je bio obavezan da naknadi ceo iznos stete. Samo u slueajevima koje je predvideo lex Aquilia sadelikventi su odgovarali solidarno. Iz istih razloga su neke penalne tuzbe (koje povlace kaznu u vidu viSestruke naknade stete) gubile taj karakter ako se ne upotrebe za godinu dana po izvrsenom deliktu. Smatralo se da covek norl)1alno na uvredu reagira odmah i odmah trazi osvetu, zato se pretpostavljalo da osteceni koji za godinu dana nije podigao tuzbu nije bio, Hi nije viSe uvreden, pa mu ne treba osveta, nego sarno jednostruka naknada stete. Najzad, iz istih razloga su se deliktne obligacije uvek mogIe gasiti prostim paktom - nije bio potreban nikakav sveeani akt. 3. -Klasicno pravo. - U klasienom pravu bila jc izgradena teorija delikata, koja je dodala neke nove karakteristike deliktne odgovornosti. Njihova posledica je bila da se suzio krug nedozvoljenih radnji koje su smatrane 287

deli-ktima i da se iz njih izdvojila grupa slucajeva koji su u postklasicnom pravu nazvani zajednickim imenom kvazidelikti. Smatralo se, nairne, da ce postojati delikt samo onda ako je steta nastupila delatnoscu, aktivnom radnjom, Cinjenjem delikvcnta. Steta nastala usled necinjenja, us led propustanja da se ncsto ucini, llije radala deliktnu odgovornost. Necinjenje je povlacilo sarno, eventualnu, kontraktnu odgovornost za naknadu stete. Osim toga, za deliktnu odgovornost se traiilo dt>.je steta nastupila i da je nastupila neposredno iz radnje delikventa (corpori corpore datum). Rimljani nisu poznavali teoriju posredne uzrocne veze. Zato nije smatrana deliktnom, odgovornost gostionicara za stete koje pricine gostima clanovi njegove porodice, robovi Hi name?;tenici, kao ni odgovornost u drugim slucajevima kvazidelikata. Zato, isto tako, nema dellkta ni onda aka neko, npr. iz sazaljenja, isece veze kojima je rob radi kazne bio obesen 0 drvo, pa rob pobegne. Gospodar je pretrpeo stetu, ali ne neposredno od secenja veze, nego od bezanja. IIi, ako ne'ko poplasi tudeg kunja koji upadne u potok i udavi se (jer nerna neposrednog dejstva koje bi postojalo da ga je on gurnuo u potok). IIi, ako neko zatvori roba, pa on umre od gladi (negativna radnja neCinjenje). 4. - Klasifikacija delikata. - Staro ius civile poznavalo je dva vaznija delikta: iniuria i furtum. Zakon dvanaest tablica pominje i nekoliko delikata koji su vrlo ranD bili sankcionisani na drugi na60, pa zato necemo 0 njima govoriti posebno. To su: secenje tudeg drveta, napasanje stoke na tudem zemIjiStu, ugradivanje u zgradu tude grede, utaja pupHine imovine od !>trane tutora, i juS neke druge. U toku republike ius civile je dobilo dva nova delikta: damnum iniuria datum i rapina. Poeetkom princ1pata. pre tor je ustanovio nekoliko delikata koji se zato nazivaju pretorski delikti. Medu njirna najvainiji su: dolus malus, metus i fraus creditorum. Mi cemo prvo izloziti delikte ius civile-a i to redom kojim su nastali, a zatim pretorske delikte.

-

2. - DELICTI STAR.OG IUS CIVILE

a. - Injuria

-

1. - Zakon dvanaest tablica. Zakon dvanaest tablica nazivao je »iniuria", lake telesne povrede (npr. samar, tuca, nasilno privremeno lisenje slobode), koje nisu povlacile osakacenje niti dugo lecenje. On je propisivao da je u takvom slucaju delikvent duzan platiti povredenom 25 asa. Zakon dvanaest tablica je poznavao jos dva slucaja telesne povrede: trajno osakacenje Hi onesposobljenje rna koga dela tela (membrum ruptum), i prelom kosti koji nije imao za posledice trajno osakacenje (os fractllm). U prvom slucaju, Zakon je propisivao da ce se, ukoliko se dilekvent i povredeni ne sporazumeju drugacije, primeniti talion tj. delikventu ce biti osakacen isti deo tela koji je i on osakatio povreden011l. Talion ce se, znaci, primenjivati sarno onda ako se stranke ne izmire tj. sporazumeju da na drugi nacin (najcesce novcanom naknadom Hi zlvotinjama) rese svoj spor. Ovde je, dakle osveta 'Potisnuta dobrovoljnom kompozicijom. U drugom ~ll1caju Zakon je propisivao da je delikvent duzan platiti 300 asa ako je 'Povredeni slobodan covek, a ako je rob 150. Interesantno je ovde obratiti paznju na ci288

njenicu da se povreda roba smatrala povredom coveka, pa se tako i kaznjava. Tada jos imamo nerazvijeno, patrijarhalno ropstvo u kome je rob clan familije i saradnik Tek sa daljim razvitkom ropstva, postaje rob stvar pa lex Aquilia povredu roba ne tretira viSe kao povredu coveka (iniuria) nego kao ostecenje stvari (damnum iniuria datum). Ova dva delikta Zakon dvanaest tablica nije nazivao iniuria, iako imaju mnogo zajednickih osobina. Verovatno zato sto njihova sankcija nije ranije ulazila u sferu »ius« nego sferu »fas« tj. religijskog prava koje je, pre ucvrscenja driave, regulisalo odnose coveka sa bogovima, a time i mnoge imovinske i drustvene odnose. Talion je bio jedna od tipicnih religijskih sankcija toga vremena. Medutim, vec u periodu republike, veroyatno kad se fas i ius potpuno odvajaju, i ova dva delikta su smatrana injurijom. Mnogi autori ucvrscuju u injuriju jos dva slucaja predvidena u Zakonu dvanaest tabIica: malum carmen, i occclltatio. koji se satoje u vradibinama i izgovaranju magijskih formula upravljanjem na nanosenje stete drugome. Medutim ovi slucajevi ne spadaju u injuriju, jer su delicta publica, gone se krivicnim postupkom i povlace smrtnu kaznu. 2. - Pretorsko pravo. - Ovi propisi Zakona dvanaest tablica nisu dugo os tali u primeni. Vec u prvim danima naglog razvitka Rima, u drugoj polovini republike, iniuria jepoeela trpeti krupne promene. Dalje ucvrscenje i obrazovanje driavnog aparata i poostrena borba za klasnu i licnu bezbednost robovlasnika, s jedne strane, i sve ccsci neredi i cesCi manji i veCi napadi na pojedine pripadni'ke vladajuce klase, s druge, ucinilu su da su teske telesne povrede izdvojene iz injurije i pretvorene u delicta publica. Surovija eksploatacija rob ova izdvojila je telesnu povredu raba iz injurije i premestila u damnum iniuria datum (ostecenje stvari). Znatno smanjena vrednost novca ucinila je novcane naknade predvidene Zakonom, smesno malim. Poznata je anegdota koju prica Aulus Gelius 0 bogatom Luciusu Vcraciusu koji se jednog dana zabavljao time sto je iSao ulicom i prolaznicima udarao samare, a za njim je isao rob koji je svakom osamarenom odmah isplaCivao 25 asa na ime naknade predvidene Zakonom. Najzad, novi uslovi su, prepustajuci zastitu fizicke licnosti krivicnom pravu, nametnuli potrebu gradanskopravne zastite nekih drugih dobara, koja u vreme Zakona dvanaest tablica nisu bila od takvog znacaja, ili su bila dovoljno zasticena patrijarhalnim moralom i religijskim verovanjima. Takva dobra su na primer: cast zene i dece i ugled gradana. Zato prvenstveno pretor, a zatim zakoni i klasicni pravnici, pokazuju veliku aktivnost u oblasti injurije. Rezultat te aktivnosti je potpuno ukidanje odredaba Zakona dvanaest tablica i ustanovljenje potpuno novih pravila 0 injuriji. Umesto unapred odredenih novcanih sankcija (legalne kompozicije) za svakipojedini slucaj uvedena je jedinstvena tuzba koja se upotrebljavala u svim slucajevima injurije, actio iniuriarum eastimatoria. Kao sto sarno ime kaze ona 'je stavljala u duznost rekuperatorima u postupku in iudicio da, prema okolnostima, odrede visinu naknade. Visina naknade nije se odredivala visinom pricinjene stete nego opasnoscu dela. Zato ova naknada nema karakter naknade stete, nego kazne. Dna je imala i druge osobine penalne tuzbe: mogla se upotrebiti sarno u roku od godinu dana, nenaslediva je ni aktivno ni pasivno, mogla se kumulativno traziti kazua od svih ucesnika u izvrsenju injurije, povlacila je infamiju za osudenoga, povlacila je noksalnu odgovornost itd. 19 Rimsko privatno

l

pravo

289

Posebnim ediktima pretor je proglasio za injuriju: javno vredanje pogrdnim izrazima uCinjeno od viSe lica (convicium = zajednieko vikanje, »maeja serenada«); napad na cast i postene zene i maloletnika pogrdnim dobacivanjima, ponudama, pracenjem, odvodenjem pratioca (jer se postene zene i malotenici nisu smeli pojavljivati na javnom mestu bez njih) itd., i svaki drugi nap ad na ugled gradanina uCinjen sa namerom da se umanji njegova cast (infamandi causa factum). Time je iniuria umesto nekadasnje telesne povrede dobila karakter uvrede (contumelia). U Sulino vreme injurijom se smatrala i povreda domaceg mira (prodiranje u stan) uCinjena infamandi causa. Time je injurija prodrla i u drugu sferu - zastitu imovine. PolazeCi odatle, pravnici su, pocey od kraja republike, poceli upotrebljavati actio iniuriae u svim onim slueajevima u kojim se napad na imovinu Hi uzivanje neke stvari (svoje Hi tude, koja je u pritezanju), moze smatrati povredom easti. Na pro ako neko baca dubre u susedno dvoriste, prolazi preko njegovog imanja, smeta mu da dolazi na njivu, smeta mu da lovi )ibu, neosnovano ga optuzi, uzima mu stvari sarno iz sikane i t. sl. Time je injurija dopunjavala zastitu svojine i drZavine. 3. - Klasieno i postklasicno pl'aVO. - Klasieni pravci su pod injuriju podveli mnoge druge radnje kojima se neko lice vreda Hi omalovazava, na pro spreeavanje nekoga da prolazi ulicom, da ide 11pozoriste, da koristi javna dobra, vredanje njegove dece, ukucana, robova i sl. U vreme Konstantina, tome su pridodati i neki drugi slueajevi, medu kojima narocito veliki znacaj imajl1 napadi na staleske privilegije i uznemiravanje drugoga zato sto je hriScanin. Jos u Sulino vreme bili Sl1neki tezi sll1cajevi injurije povereni posebnoj kvestiji (questio iniuriis). Questio je krivicni sud, ali je postupak zbog injurije pred njim bio zaddao u izvesnoj meri privatni karakter: pokrece se sarno na tuibu uvredenog, a izrecena kazna pripada njeml1. Polazeci odatle, u vreme dominata su svi tezi slucajevi injurije mogli biti gonjeni i po krivicnom postupku i kaznjeni javnom kaznom. Justinijanovo pravo dozvoljava povredenome da u svim slucajevima hira izmedl1 privatne i javne kazne. Tako injurija nije nikada izgubila svoj karakter privatnog delitkta.

b. -

-

Furtum

-

1. Zakon dvanaest tablica. Furtum je delikt protiv imovine nekog lica, koji je najbliZi savremenom krivienom delu krada, ali se nikad nije poklapao sa savremenim pojmom krade, nego je uvek bio siri. Tako: furtum je pored uzimanja pokretne stvari u nameri prisvajanja (to je u savremenim pravima krada), obuhvatao uvek sll1cajeve koji u savremenim pravima sacinjavaju utajl1 Hi pljackl1 (prisvajanje poverene ill l1adene stvari), slucajevi tzv. furtum usus saeinjavajl1 u savremenim pravima nekoliko raznih krivicnih dela. Osim toga, jedno vreme je furtum obl1hvatao i prisvajanje nepokretnih stvari - sto u savremenim pravima nije krada; itd. Pre Zakona dvanaest tablica furtum je postojao samo onda kada je 10pov uhvacen na delu, Hi je ukradena stvar pronadena kod njega, na osnOVl1 koji se specijalnog religijskog ceremonijala - perquisitio lance et licio sastojao u tome sto je pokradeni go, opasan sarno keceljom (ili koncem? licium), sa zdelom (Hi easom? lanx) u ruci i pracen od rodaka i prijatelja,

-

-

_

vdio pretres stana onoga kome vode ostavljeni tragovi krade. Sliean cere290

monijal poznat je mnogim primitivnim narodima. Nesumljivo je da je njegov osnov u nastojanju da se otkloni mogucnost podmetanja krade (zato pokradeni dolazi go i sa zauzetim rukama) i da je taj cilj zaodenut u religijski eeremonijal (sto je redovan nacin regulisanja odnosa kod primitivnih naroda). I u jednom i u drugom slucaju lopov je bio predavan na raspolaganje pokradenom. Zakon dvanaest tahliea je prosirio furtum, smatrajuCi za lopova (fur) i onoga koji nije ni uhvacen na delu, ni na osnovu pertjllisitio lance et licio, nego je na drugi nacin utvrdeno da je on ukrao. Ovakav lo.pov nazvan je fur nec manifestus (neuhvaceni lopov), za razliku od fur manifes/us (lopov uhvacen na delu ili na osnovu perquisitio). Kao specijalne teze vrste lopova Zalkon smatra nocnoga lopova i lopova koji se pri kradi branio oruzjem. Tako sada imamo tri vrste furtuma: a) Nocna krada i krada sa upotrebom oruzja. Pokradeni je imao pravo ovakvog lopova, ako ga je uhvatio na delu, ubiti na lieu mesta, ne cekajuCi intervenciju magi strata ali je prethodno morao sazvati vikom susede (ploratio). Prema tome u ovom slucaju se ne rada nikakav obligacioni odnos. b) Furtum manifestum. Pokradeni u tom slucaju nije smeo sam kazniti uhvacenog lopova, nego ga je morao odvesti kod magistrata, koji ga je osudivao na batinanje, a zatim, ako je rob, na smrt baeanjem sa Tarpejske stene, a ako je slobodan covek, dosudivao ga je pokradenom u dugovinsko TOPstvo. Ako je bio maloletnik, predavao ga je ,pokradenom da mu radom naknadi stetu. U svim ovim slucajevima lopov se mogao osloboditi fizickih kazni, ako se sa pokradenim sporazumeo (pro stirn paktom) da mu plati otkupninu. Posebnu sankciju predvideo je Zakon dvanaest tablica za onoga u cijoj .kuCije na osnovu perquisitio lance et lido, pronadena ukradena stvar, ali se nije moglo utvrditi da je on lopov. Protiv njega je IPokradeni mogao podiCi posebnu tuibu (actio furti concepti) na osnovu koje je osudivan da plati trostruku vrednost U!kradene stvari, a on je mogao, ako utvrdi ko mu je stvar rpodmetnuo, podiCi protiv njega IPosebnu tuZbu (actio furti oblati), II1aosnOVIU'Koje je dobijao reg res za placenu trostruku vrednost ukradene stvari. c) Ako lopov nije uhvacen na delu niti je kod njega nadena ukradena stvar prilikom pretresa, krada se nazivala furtum nec matufes/um. Protiv ta,kvog lopova pokradeni je mogao pokrenuti samo redovau postupak (per sacramentum) na osnovu koga je on osudivan da plati pokradenom dvostruku vrednost pokradene stvar1. 2. - Pretorsko i klasicno pravo. -- Aktivnoscu pretora i jurisprudencije pojam furtuma je znatno prosiren. Furtumom se sada smatra svaka povreda tude imovine koja nije obuhvacena drugim deliktima, a ne sarno oduzimanje stvari kako je to Zakon dvanaest tablica uzimao. U periodu .principata se oseca teznja za suzavanjem pojma furtuma. Istovremeno njegovi elementi su preciznije definisani a sankcija je nesto izmenjena i znatno dopunjena. Furtum ie sada sire shvacen utoliko, sto se smatra da IPostoji ne sarno okada lopov stvar uzme i odnese od s~stvenika, nego u svim onim slucajevima u kojima neko, ma kakvom prevamom radnjom, lisi sopstventka stvari Hi je prisvoji, bez obzira na koji naein je dosao do nje. Zato mnogi rim ski praWlici smatraju da moze biti krade nea>0Icr-etnosti(ako zakupac 19*

291

ili drugo lice kome je ona poverena (proda zemlju) i da se ima osuditi za .kradu roba lice koje skloni roba koji befi da ga 'Sopstvenik ne nade, sekvestal' koji ne vrati poverenu mu stvar, lice koje negira da mu je stvar data u d~ozit, itd. Osim toga smatrala se kradom i nedozvoljena upotreba poverena stvari (kod depozita, (posluge, ;laloge), bez namere da se oduzme svojina sopstveniku. Takva krada se nazivala »krada u,potrebe« (furtum usus). BtaviSe smatralo se da i sopstvenik moze da izvrsi kradu sopstvene stvari, ako je prevarno uzme od lica koje ima pravo da je drli (DIPr. od uzufruktuara, zakupca, zaloznog poverioca). Takav slucaj se nazivao furtum possession is (krada drlavine) za rarlliku od drugih slueajeva koji su nazivani furtum rei. Isto tako smatralo se da rob koji (pobegne izvrsi time kradu samoga sebe. U klasicnom pravu bila je ukinuta telesna kazna svake vrste za sve slucajeve furtum manifestum Ii zamenjena cetvorostrukom naknadom vred'I1osti stvari, .koja se ostvaruje sa actio furti manifesti. P.retor je istovremeno stvorio jos dye tuzbe: actio furti prohibiti, protiv onoga ko se odUipire kuenom pretresu, koja je upravljena na cetvorostruku vrednost stvari, i actio furti nec exibiti protiv lica koje odbija da preda odmah stvar koja je pri pretresu pronadena. Obe ove tuzbe iscezle su u postklasicnom IPravu zajedno sa tuzbama furti concepti i furti oblatio Da bi se uzirnanje Hi koriscenje tude stvari smatralo kradorn, bilo je potrebno: a) da je ueinjeno sa namerorn da se izvrsi krada (animus furandi); b) da je izvrseno u cilju pribavljanja koristi (animus lucri faciendi), zato ako bi neko uzeo tudu stvar pa je bacio u more bez sopstvenog rnaterijalnog interesa nece postojati furtum,' c) da je ukradena stvar tuda. Zato ako neko uzme tudu stvar misleci opravdano da je njegova, Hi stvar koja je nicija, nece izvrsiti furtum. Pored gradanskopravne sankcije za furtum, razvijala se paraleIno i krivicnopravna. Jos je Sula (lex Cornelia de sicariis) (propisao krivicnu odgovornost za naoruzanog 'lqpova. Avgust jru je prosirio i na kradu stvari za javnu u,potrebu, a kasnije je jprosirena i na mnoge druge sluc!lJjeve. U svim ovim slucajevima pokradeni je mogao birati izmedu gradanskopravne tuZbe (kojom se sluzio (protiv IQpova od koga se mogla naplatiti novcana kazna) i krivicne tuZbe (koju je upotrebljavao obieno protiv insolventnog lopova).

3. - Potklasicno i Justinijanovo pravo. - Razlika izmedu furtum manifestum i nec manifest £1m zadrlala se i u Justinijanovom pravu. Perquisitio lance et licio je zarnenjen neforrnaInirn (neritualnirn) pretresorn. Izgraden je pojam saucesnika u kradi, koji je obuhvatio sva lica koja su pomagala Hi prikrivaIa ukradene stvari. Oni su kaznjavani kao i fur nec manifestus. 4. - Zastita. - Tuibe protiv lop ova rnogao je u pocetku podiei sarno sopstvenik ukradene stvari. U klasienorn i Justinijallovorn pravu rnoglo ih je podiCi svako lice koje irna in teres a da stvar bude saeuvana (furit actio ei competit cuius interest rem salvam esse). To su, na primer: zakupac, poslugoprirnac i sva lica koja sopstveniku odgovaraju za custodia aU ne i depozitar, jer on odgovara sarno za dolus i culpa lata. Actio furti nec manifesti se rnogla podici ne sarno protiv kradljivca nego i protiv njegovih saucesnika i pornagaca i to sa kurnulativnirn dejstvorn. lako penalna tuzba, actio furti je bila trajna sto znati da njena upotreba nije bila vrernenski ogranicena. Osuda po njoj povlacila je uvek infamiju. Zbog ove njene posledice, ona se nije ll10gla upotrebiti u svirn onirn slueajevima u kojirna tuZilac ne bi trebalo da dopusti da do de do infarnije osudenog. Zato se Ova tuzba nije rnogla upotrebiti izrnedu roditelja i dece, bracnih drugova i oslobodenika i njegovog patrona. 292

L

Sve tuzbe 0 kojima smo do sada govorili upravljene su sarno na to da lopov plati kaznu, a ne i na rpovraeaj ukradene stvar!. Zato je pokradeni morao, ukoliko nije pri hvatanju lopova oduzeo stvar, pokrenuti poseban paralelni postupak da bi dobio nazad ukradenu stvar ili njenu vrednost. Osim toga, pokradeni se mogao posluziti i jednom kondikcijom (condictio furtiva) kojom je, smatrajuei da se nalazi u kvazikontraktnom odnosu sa lopovom, trazio da lopov prenese svojinll stvari na njega ~li mu rplati njenll vrednost. Ova kondikcija je anomalija: pokradeni nije izgubio kradom svojinu, pa zato nema potrebe da se ona prenosi na njega. Ali je ona uvedena, 'PO Gajusovim recima odio furum (na stetn lopova), jer se time pokradeni oslobada obaveze da dokazujc svoju svojinu sto bi morae raditi ako upotrebi svojinsku tuzbu, vee sarno dokazuje postojanje krade. Osim toga, ovu kondi'kciju moze podiei i protiv onoga lopova kod koga se stvar viSe ne nalazi (pa se zato svojinske tuzbe ne mogu podiei), kao i protiv njegovil:} naslednika.

c.

-

Damnum iniuria datum

1. - Zakon XII tablica. - Damnum iniuria datum je osteeenje tude stvari bez namere pribavljanja koristi za sebe. Zakon dvanaest tablica je predvidao viSe takvih slucajeva, ali ih nije smatrao jcdinstvenim deliktom vee samostalnim deliktima i predvidao za svaki od njih posebno sredstvo zastite. To su bili, na primer, sledeei slucajevi: 1. Namerno paljenje tude kuee ili sena koje se nalazi u blizini kuce. Ovakva radnja smatrana je jednim od najtezih delikata 'pa je kaznjavana i smrtnom kaznom uz prcthodno sibanje. 2. Isto tako teskim deliktom smatralo se namerno preoravanje tudih useva ili njihovo uniStenje drugim nacinom. I on je kaznjavan smrtnomkaznom ili, ako je izvrsilac maloletnik, njegovim predavanjem osteeenome da radom nadoknadi stetu. 3. Nehatna, nenamerna paljevina kuee, koja je kafnjavana naknadnom stete ili sibanjem. 4. Secenje tudeg drveta; koje je kaznjavano novcanom kaznom od 25 alsa. 5. Stete koje priCine tude zivotinj" kaznjavane su time sto je na osnovu actio de pauperiae zivotinja predavana osteeenome. 2. - Lex Aquilia. - Jedinstveni delikt cija sadriina je ostecenje tude imovine stvoren je u III veku pre n.e. jednim plebicitom, koji je kasnije dobio naziv lex Aquilia de damno. Lex Aquilia je saddao tri poglavlja. U prvom poglavlju je propisivao da li ee lice koje ubije tudeg roba ili cetvoronoznu zivotinju koja zivi u stadu, biti obavezno da naknadi stetu u iznosu najvece vrednosti ,koju su taj rob ili zivotinja imali u toku prethodne godine. U drugom poglavlju je predvidena odgovornost sapoverioca, (adstipulatora) koji oprosti dug na stetu ostalih sapoverilaca. U klasicnom pravu jc ovakav adstipulator smatran za mandatara pa se protiv njega upotrebljavala actio malldati. lato je ova odredba lex Aquila pala u zaborav. U treeem poglavlju propisano je da ee u svim drugim slucajevima osteeenja tude stvari (ranjavanje ili prelom kostiju roba Hi zivotinje ili osteeenje drugih stvari) delikvent biti duzan da naknadi stetu u visini najvece vrednosti stvari za prethodnih 30 dana. Za ostvarenjc svih prava prema delikventu osteceni je dobio jedinstvenu tuzbu (actio legis Aquiliae) koja mu je, 11 slucaju da tuzeni neosnovano podce da je izvrsio delikt, davala pravo da zahteva dvostruku vrednost osteeene stvari. 293

Da bi postojao delikt damnum ii/iuria datum potrebno je: a) Da je radnja izvrsena protivpravno (iniuria), posta nemo damnum facit qui suo iure utitur (onaj koji vrsi neko svoje pravo ne moze priciniti drugome stetu). Zato (da se posluzimo primenom iz lustinijanovih Institucij3l> ako neko ubije tudeg roba u nuznoj odbrani, nije uCinio delikt. b) Da je steta materijalne prirode. c) Da je prouzrokovano neposrednim dejstvom delikventove pozitivne radnje. d) Delikvent se smatrao krivim ako je stetu priCinio i usled najmanje nepaznje. To znaci da nije odgovarao sarno za stete nastale slucajem (casus). Delikvent je odgovarao i za strucnost (imperitia), pa je bio odgovoran i za stete koje su nastale zbog njegove nedovoljne strucnosti. To ee, na primer, biti slucaj sa lekarem koji zbog neznanja ne izleci roba Hi zivotinju. Sankcija koju je predvideo lex Aquilia sastoji se ne u kazni u naknadi stete ciji iznos se meri iskljuCivo visinom pricinjene stete. U tome je veliki znacaj lex Aquilia: on je postavio osnove na kojima se razvila sva kasnija rimska i pandektisticka teorija naknade stete kao karakteristicne gradansko-pravne sankcije, pa se i u savremenoj pravnoj terminologiji tuzba za naknadu stete naziva »akvilijanska tuzba«. Jpak je acLw legis Aquiliae zadrzala neke karakteristike penalne tuzbe: povlacila je kumulativnu odgovornost viSe izvrsilaca delikta i u nekim slucajevima (ako delikvent neosnovano porice pred sudom da je izvrsio delikt) moze dovesti do plaeanja dvostruke vrednosti priCinjene stete. 3. - Klasicno i postklasicno pravo. - U klasicnom i postklasicnom pravu delikt damnum iniuria datum je pretrpeo izvesne promene. Najznacajnija je ta sto se poeelo voditi racuna 0 krivici izvrsioca delikta. Nije viSe bilo dovoljno da je radnja protivpravna (iniuria), nego ,j da je uCinjena krivicom delikventa (culpa). Pri tom dovoljan je i najmanji nehat (>>Inlege Aquilia culpa levissima venit«). Zato, po Justinijanovom primeru, ako vojnik vezbajuei se ,po polju kopljem ubije tudeg roba slucajno, neee postojati delikt; ali ako to uradi na mestu gde je vezbanje vojnika sa oruzjem zabranjeno, odgovaraee. Druga promena je u tome sto se pri odmeravanju naknade stete pocela uzimati za osnovicu ne pojacana vrednost stvari nego i sva steta koju je vlasnik pretrpeo, a koja je cesto veea od trzisne vrednosti stvarii. Tako, npr., ako je ubijen rob koga je neko imenovao za naslednika, njegov gospodar ee izgubiti ne sarno vrednost roba nego i nasledstvo koje bi mu preko roba pripalo. Zato ima pravo da trazi naknadu celokupne stete. Pre tor je prosirio primenu actio legis Aquiliae na jos neke slucajeve: a) pomoeu fikcije, dozvolio je njenu upotrebu peregrinima, savesnim ddaocima, plodouZivaocima i zaloznim poveriocirna; b) pomocu actio utilis prosirio je njenu primenu i na neke slucajeveposrednog nanosenja stete. (Npr. na slucaj kad neko zatvori roba pa on umre od gladi). U postklasicnom pravu actio legis Aquiliae se mogla upotrebiti i u slucaju ranjavanja slobodnog coveka i nanosenja moraIne stete.

d. - Rapina U nemirnim vremenima pred kraj republike nametala se potreba za poostrenom zastitom licnosti i imovine robovlasnika, narocito protiv napada i pljacke od strane odmetnutih naoruzanih rob ova i plebsa. Takvi slucajevi su po Zakonu dvanaest tablica smatrani za furtum manifestum i povlacili pravo, 294

pokradenog da ubi.1e lop ova, Hi naplati od n.1ega cetvorostruku vrednost stvari. AIi za to je bilo potrebno da pokradeni uhvati lopova. To .1e, medutim, postalo nemoguce ako .1e napad na imovinu izvrsila naoruzana grupa ko.1u pokradeni ne moze savladati sopstvenim snagan1a. Tako su oni Hi osta.1ali nekazn.1eni iIi odgovarali za furtum nee manifestwtl ili damnum iniuria datum. Zato .1e Sula predvideo krivicno gon.1en.1eu ovim sluca.1evima, a nesto kasni.1e .1edan pretor .1e za ovakve sluca.1eve ustanovio posebnu tuzbu actio vi bonorum raptorum (»tuzba zbog silom otetih stvari«), na osnovu ko.1e .1e delikvent osudivan da plati ostecenom cetvorostruku vrednost otete stvari, ako je tuzba podignuta u roku od go dine dana po izvrsenom delu. Ako osteeeni ne podigne tuzbu u roku od go dine dana, ona prestaje da bude penalna i da.1e pravo sarno na prostu (jednostruku) naknadu stete. Posto .1e rapina sarno kvalifikovani tefi sluca.1 furtuma osteceni je uvek mogao upotrebiti actio furti, ali ne kumulativno sa actio vi bonorum raptorum., nego .1ednu Hi drugu. Te'k: u Justinijanovom pravu mogao je osteceni, ko.1i je koristio actio furti i dobio dvostruku naknadu, traziti pomocu actio vi bonorum raptorum dopunu do cetvorostruke vrednosti. Kumulativno sa svakom od ovih tuzbi morae .1e osteceni upotrebiti i svojinske i druge tuzbe za povraca.1 S'tvari. U Justinijanoyom pravu actio vi bonorum raptorum .1eactio mixta a cetvorostruka naknada sadrli u sebi i povraca.1 stvari, pa iskljucu.1e kumulativnu upotrebu svo.1inske tuzbe. Tako je prakticno actio vi bonorum raptorum u Justinijanovom pravu davala pravo na povracaj stvari i kaznu u iznosu trostruke n.1ene vrednosti. 3. -

PRETORSKI DELIKTI

a. - Metus (strah) 1. - Pojam. - Metus (strah) posto.1i onda kada jedna stranka upotreborn sile {vis} Hi pretn.1om da ce jo.1 priciniti neko zlo, prisili drugu stranku da se odluci da zakl.1uci pravni posao usled koga pretrpi neku stetu. U modernim pravima smatra se da u takvom slucaju posto.1i samo nedostatak u iz.1avi vol.1e (prisil.1eni nije pri zakl.1ucenju ugovora iz.1avio svo.1u pravu nego iznudenu vol.1u), ko.1i cini zakl.1uceni posao relativno niStavim. U rimskom pravu takav sluca.1 je smatran samostalnim pretorskim deliktom. Pandektno pravo razliku.1e tzv. vis absoluta (slucaj u -kome ni.1e ni doslo do odluke prinudenog da zakl.1uci posao -- njemu .1e npr. neko silom stavio pero u ruku i vukuci mu ruku potpisao ugovOlV, i tzv. \'is compulsi1'a (sluca.1 kada se on pod de.1stvom sile Hi pretn.1e ipaK odlucio da zakl.1uci ugovor Hi ucini neki drugi pravni akt). U prvom slucaju nema vol.1e, pa ni pravnoga posla - on .1eneposto.1eci. U drugom sluca.1u pravni posao .1enastao i posto.1i dok se ne poniSti. U izvorima rimskog pray::! nema nigde pomena 0 sluca.1evima vis apsoluta, verovatno zato sto se takvi slucajevi nisu desavali zbog slabe upotrcbe pismenih formi. Delikt metus odnosi se sarno na druge sIucajeve - vis compulsiva. 2. - Istorija. - Staro ius civile ni.1e vodilo racuna 0 pri preduzimanju pravnih poslova. Verovatno zato sto u .1e one primen.1ivano, ni.1e ni bilo mnogo mogucnosti za ograniceni krug saugovaraca, ko.1i se dobro pozna.1u, ucesce

upotrebi pretn.1e upotrebi pretn.1e n.1enu upotrebu: libripensa i sve295

doka, strogi formalizam i verovanje u religijski osnov i dejstvo pravnih poslova, bili su dovoljni da obezbede saugovarace. Uslovi pod kojima se razvijao pravni zivot pred kraj republike, medutim, davali su siroke mogucnosti zloupotreba ovakve vrste (narocito prema propadajuCim sitnim zemljoposednicima, pa i upotrebe sileo Narocito mnogo takvih slucajeva bilo je u vreme Suline diktature, jer je Sula, po Ciceronovim recima. dao u tom pogledu odresene ruke jednom broju oslobodenika na cije usluge je racunao. Zato je pretor Octavius ustanovio jednu tuzbu sile ili pretnje. Ta tuzba ej u pocetku nazivana formula Octaviana, a u klasicnom pravu actio quod metus causa.

3. - Zastita. - Za zastitu lica koja su zakljucila stetne ugovore pod dejstvom straha postojala su tri sredstva: actio quod metus causa (ili krace actio metus), restitutio in integrum ob metum i exceptio metus. a. Actio quod metus causa. - Ova tuzba tretira metus kao delikt i daje ostecenom pravo na cetvorostrukl1 naknadu stete (in quadruplum) ako je podigne u tokl1 prve godine po zakljl1cenju pravnog posla pod dejstvom metusa, odnosno na jednostruku naknadu posle ovoga roka. U pocetku ona se mogla podiCi sarno ako je metus imao za posledicl1 nasilno odnosenje stvari. Kasnije je pre tor postavio pravilo da »nece smatrati valjanim ono sto je uCinjeno zbog straha« (»quod metus causa gestum erit ratum non habebit«). Time je tuzba metus proSirena na sve pravne poslove zakljucene pod dejstvom pretnje i sileo U Justinnijanovom praVl1 delikvent je mogao biti osuden in quadruplum sarno ako do izricanja presude ne vrati uzete stvari, odnosno, ne naknadi stetu, a tuzba se mogla podiCi protiv svakoga ko je imao koristi od delikta, a ne sarno protiv lica koje je izvrsilo prinudu. b. - Restitutio in integrum ob metum. - Pored penalne zastite putem actio metus, pretor je davao i restittttio in integrum ob metum, koji je potpuno poniStavao dejstvo pravnog posla ucinjenog pod dejstvom straha. Ovo sredstvo je bilo protivteza delikventovoj mogucnosti da se oslobodi odgovornosti in quadruplum vracajuci stvar pre podizanja actio metus. Osteceni se njime sluzio uvek ako mu je ono davalo povoljniji polozaj nego actio metus. To ce biti npr. slucaj: a) ako je !prosao jednogodiSnji rok za actio

-

metus, pa i 1Ja:ko dobija jednostruk.u naknadu Ulpotrebom restitutio in integrum ubrzava i uproscuje sebi postupak; b) ako je delikvent prezaduzen, pa ne moze da plati viSestruku naknadu - restitutio in integrum mu daje mogucnost da svojinskom tuzbom dobije svoje stvari od svakoga kod koga se nalaze; c) ako je strah uticao na izjavu 0 prijemu nasleda, vracanjem u predasnje stanje stice mogucnost da se naknadno izjasni 0 prijemu po svojoj volji; itd.

c. - Exceptio 111.etus.- Najzad ostecenome je stajalo na raspolaganju i trece sredstvo: exceptio metus. U slucaju da ga poverilac iz kontrakta zakljucenog pod dejstvom straha tuzi za ispunjenje kontrakta, on je mogao isticanjem ovoga prigovora odbiti njegovu tl1zbu i time se oslobobiti svih posledica. U svim ovim slucajevima da bi postojao delikt metus potrebno je da je pretnja protivpravna, ozbiljna i takve prirode da moze izazvati strah kod vrIo hrabrog coveka, jer »pretor ne stiti plasljivce«. (»Metum autem non vani hominis, sed quo merito et in homine constantissimo cadat, ad hoc edictum pertinere dice/nus«).

b. -

Dolus malus (prevara)

1. - Istorij.a - Staro ius civile nije imalo nikakvu sankciju za prevarne radnje stranaka. Verovatno je to iz istih razloga iz kojih nije imalo sankciju za metus. Celokupna struktura tadasnjeg rimskog drustva, a narocito formalizam, prisustvo svedoka i religijski ritual u koje su svi tadasnji pravni poslovi bili uvijeni, do krajnjih granica su smanjivali moguenost prevara. U toku druge polovine republike, kada su se prilike iz osnova izmenile, pretor je poceo vodit racuna 0 postenom odnosu (bona fides) stranaka u obligaciji, pa im je izmedu ostalog, omoguCio da se u prigovoru na tuzbu pozivaju na prevarne radnje druge stranke. Tada je izgraden pojam dolusa, koji je obuhvatao sve radnje, sve postupke stranaka koji su protivni bona tides, pa bilo da su ucinjene pri zakljucenju, bilo u toku trajanja obligacionog odnosa, bilo u toku spora u vezi sa njim. Prigovor koji su stranke u takvim slucajevima isticale dobio je ime exceptio doli. Dejstvo ovog prigovora bilo je sarno odbijanje tuzbe iz kontrakta zasnovanog na dolaznim radnjama. Medutim. dolazne radnje su moglc biti izvrsene i pri preduzimanju drugih pravnih akata (npr. pri prenosu svojine, pri izvrsenju ugovora). U takvom slucaju izvrsilac doloznih radnji nema potreba da podize ma kakvu tuzbu, pa osteeeni nema priliku da istakne prigovor na nju. Sa druge strane pretori su nastojali da kaznom poostre borbu protiv nepostenog ponasanja u pravnim posJovima. Zato je u prvom veku pre n.e. pretor stvorio posebnu tuzbu, koja je dobila ime actio doli ili actio de dolo, kojom je osteeeni mogao sam pokrenuti postupak i traziti da delikvent bude osuden da otkloni stetna dejstva njegovih doloznih radji, placanjem jcdne kaznene sume novca veee od vrednosti prieinjene stete. Time je stvoren samostalni pretorski delikt dolus. On je docnije nazvan doLus malus da bi se istaklo da on ne obuhvata neke slucajeve koji su dozvoljeni, koji su dolus bonus, kao npr. ako prodavac preuvelicava kvalitete stvari, ako neko pribegava lukavstvu da uhvati lopova ili da prevari neprijatelja. U klasicnom i postklasicnom pravu dolus malus je shvaeen kao delikt koji obuhvata sve radnje ucinjene sa narnerom da navedu drugu stranku da uCini neki materijalni ili pravni akt koji ee rnu naneti, stetu, a koji ne bi ueinio da nije bilo te dolozne radnje. Najcesee se radi 0 dovodenju u zabludu iH odriavanju u zabludi 0 momentirna odlucujuCim za njegovu odluku da preduzme neki posao. Tako Ciceron iznosi kao primer dolusa slucaj Rimljanina Kaniusa, koga je neki bankar iz Sirakuze doveo u zabludu da ee od kupovine jedne kuee za uzivanje imati velike koristi i zato se odlucio da je kupi. Dolus malus ee postojati i u slucaju ako je stranka sarna sebe (iz neznanja, neosnovane sarnouverenosti ili iz drugih razloga) dovela u zabludu, a druga stranka ju je u tome podrzala. Dolus se moze izvrsiti ne sarno na lice koje podigne tuzbll na kOjll, po bukvalnom tumacenjll odredaba ius civile, ima pravo ali po sustini njegovih odnosa sa tuzenim to ne bi trebalo da uradi. To ce biti, npr. slucaj kada prodavac res mancipi koji je preneo stvar prostom tradicijom podigne rei vindicatio protiv kllpca; ili neko trazi ,tuzborn od drugoga stvar kOjll ee mu, po nekom drugom osnovu, morati odmah vratiti (»dolo facit qui petit quod redditurus est«). U svim slucajevima za po stojanje doillsa trazila se sciencla atque prudencia, tj. da je delikvent izvrsio 297

doIoznu radnju svesno i namerno, i da je postojaia neka aktivnost sa njegovc strane u tom pravcu, tj. da je on prediozio i savetovao (propositum atque consilium) ostecenom da ,izvrsi akt koji mu je naneo stetu. Justinijan je jos viSe prosirio pojam ovog delikta. On je u Justinijanovom pravu obuhvatio sve slucajeve namernog osteccnja imovinskih interesa jedne stranke u obligaciji, izvrsene od strane druge stranke a tuzba actio de dolo je dobila karakter generaine tuzbe za naknadll stete. 2. - Zastita. - U klasicnom i postkiasicnom pravu za otkianjanje 1'0sledica doloznih radnji postojala su tri sredstva: exceptio doli, actio doli i in integrum restitutio ob dolum.

a. - Exceptio doli je prigovor na tuzbu zasnovan na doloznim radnjama tuzioca. Ako se tuzeni poziva na tuzioceve dolozne radnje pri zakljucenju kontrakta, prigovor se naziva exceptio doli specialis. Ako se pozivao na dolozne radnje izvrsene u toku trajanja obligacionog odnosa Hi samim podizanjem tuzbe. prigovor se naziva exceptio doli generalis. b. - Actio doli (ili actio de dolo) nije bila upravljena na poniStaj pravnog posla predllzetog pod dejstvom dolozne radnje, nego na obestecenje tuzioca i kaznu tuzeniJga. Zato se ona mogla podid sarno ako je iz posla zakljucenog pod dejstvom dolozne radnje vec nastupila steta na tuziocevoj imovini, ako je on, npr. vec izvrsio delimicno Hi potpuno tako stecenu obavezu; Hi ako tuzeni, pozivajud se na takvu obavezu tuzioca, nece da izvrsi neku drugu svoju obavezu prema njemu. Iz istih razloga osteceni nije mogao po did actio doli ako je delikvent dobrovoljno otklonio stetne posiedice svoga delikta. Iz istih razloga, najzad, actio doli nije poviacila osudu na povracaj stvari primIjenih od tuzioca na racun izvrsenja napadnutog pravnog posIa, niti je tuzilac mogao traziti povracaj tih stvari sa rei vindicatio Hi nekom drugom svojinskom Hi drZavinskom tuzbom. Po svim svojim karakteristikama actio doli je penaina tllzba. ana se mogia upotrebiti sarno u roku od godinu dana od izvrsenog delikta i poviacila je osudu na sumu koja je nezavisna (obicno veca) od koristi koju je delikvent imao od posia zakIjucenog pod dejstvom njegovog dO]llsa. Ovaj rok Konstantin je produzio na dye godine. Posle ovog roka ostecenom je stajaia na raspolaganju sarno actio in factum, kojom je mogao traziti da mu delikvent plati sarno onoliko koliko se od delikta obogatL Actio doli se mogia upotrebiti sarno protiv delikventa, a ne i protiv drugih lica koja su imaia koristi od delikta. ana je aktivno i pasivno nenaslediva i povlaci noksalnu odgovronost. Medutim, za razliku od drugih penalnih tuzbi ona nije povlacila viSestruku nego jednostruku naknadu stete, i nije povlacila kllmulativnu nego solidarnu odgovornost, ako je dolus izvrsen od vise lica. Osuda na osnovu actio doli povlacila je infamiju. Zato je nju pretor dozvoljavao sarno posle ispitivanja okolnosti (cognita callsa) i sarno »si de his rebus alia actio non erit«, tj. ako ne postoji nikakvo drugo sredstvo da se otklone stetne posledice delikta. Najcesce je pretor pokusavao prvo da pitanje reci putem in integrum restitutio. tj. naredujuCi strankama da jedna drugoj vrate one sto su pri izvrsenju posia primile. Na taj nacin su bile otklonjene stetne posledice del~kta na imovinu tuzioca i time nestala pretpo298

stavka za podizanje actio doli. Cesto je i sam osteceni, umesto da upotrebi actio doli trazio in inrgrum restitutio. Ovakav in integreum zvao se ob dolum U Justinijanovom pravu actio de dolo nema penalni karakter niti povlaCi infamiju. Njen jedini cilj je obestecenje ostecenog. Zato ona potiskuje sasvim

iz upotrebe

restitutio

in integrum

ob dolurn

-

njega

Justinijanovo

pravo viSe ne poznaje. Istovremeno ona postaje arbitrarna, tj., tuzeni je mogao dobrovoljnom naknadom stete prekinuti dalji postupak.

C. -

Fraus creditorum (izigravanje poverilaca)

1. - Istorija. - Rec fraus u rimskim pavnim tekstovima znaci svaku prevarnu radnju i na nekoliko mesta je upotrebljena u znacenju dolusa. U

-

ovom izrazu fraus creditorum - ona ima posebno, znatno uze znacenje prevara. Delikt fraus creditorum) nastaje onda kada duznik umanji svoju imovinu da bi onemogucio poverioce da iz nje naplate svoja potrazivanja. Ovakvim postupcima duznici nisu pribegavali sve dok je nemogucnost naplate duga iz njihove imovine omogucavala manus iniectio i ubijanje odnosno prodaju duznika u ropstvo. Zato staro ius civile nije ni poznavalo delikt fraus creditoru:n. Ali kada je lex Poetelia zabranio manus iniectio duznika i kada je ustanovljen venditio bonorum kao naCin zajednicke naplate svih poverilaca insolventnog duznika iz njegove imovine, neki duznici su poceli, videCi da ce doci do stecaja, na razne nacine spasavati delove svoje imovine. ani su ih poklanjali Hi prodavali fiktivno prijateljima, Hi su omogucavali pojedinim poveriocima da pre stecaja naplate celokupna svoja potrazivanja. Time su Hi stetHi interese svih poverilaca Hi su neke od njih stavljali u povoljniji polozaj u odnosu na druge poverioce. Da bi ovo sprecio i sto vise zastitio interese poverilaca, pretor je, uvodeCi jedan interdikt i jednu tuzbu omoguCio da se svi ovakvi pravni poslovi poniSte, i time stvorio poseban delikt koji je nazivan fraus creditorum. Prvo sredstvo koje je pretor stvorio u tom cilju bio je interdictum fraudatorium. Njime je pretor, na zahtev nekog poverioca Hi curatora bonorum, naredivao poveriocu da vrati uno sto je, znajuCi za insolventnost duznika, primio od njega, na stetu ostalih poverilaca. Ukoliko on ne postupi po, interdiktu, pretor je davao protiv njega actio in factum kojom je osudivan da plati kaznu u visini primljene vrednosti i plodova. Vremenom je upotreba ovog interdikta bila prosiren a na sve slucajeve duznikovih fraudoloznih raspolaganja u kojima je pribavilac znao za duznikovu nameru da osteti povcrioce. Tako se on mogao upotrebiti i protiv treCih lica: Pretor je u nekim slucajevima, posle ispi1ivanja okolnosti, dozvoljavao da se ovaj interdikt upotrebi i proti\' pribavilaca koji nisu znali za duznikovu fraudoloznu nameru. Na iPOcetku principata pretor je poceo davati restitutio in integrum ob fraudem kojim su na zahtev curatora bonorum, vracena u predasnje stanje sva duznikova fraudolozna 0tudenja. Ali Ova sredstva nisu bila dovoljna zastita poverilaca, jer su se mogla upotrebiti sarno u slucaju otudenja stvari. Duznik je medutim, mogao fraudolozno ostetiti interese svojih poverilaca i drugim aktima u korist treCih lica Cnpr. oprastajuci svoje potrazivanja Hi ih prenoseCi na drugoga). Da bi kompletirao zastitu poverilaca i obuhvatio sve moguce fraudolozne akte duznika, pretor je stvorio jednu tuzbu, koja je nezvana actio Pauliana. U 299

Justinijanovorn pravu su interdictum fraudatorium i in integrum restitutio ob fraudem ukinuti, a njihova dejstva su preneta na actio Pauliana. Da bi to postigli, Justinijanovi pravnic su izvrsili veIiki broj interpolacija u tekstovirna klasicnih pravnika. lato je vrIo tesko zakljuciti kako je actio Pauliana, izgledala u klasicnorn pravu. 2. - Actio Pauliana - U Justinijanovorn pravu actio Pauliana se rnogla upotrebiti protiv svih fraudoloznih radnji duznika, koje se rnogu sastojati ili u otudenju nekog dela irnovine (prodajorn, poklonorn, isplatorn duga, otpisorn potrazivanja) ili u propustanju neke radnje (ako narnerno propusti neke rokove pa se zato ugasi neko njegovo pravo, narncrno ne koristi neko pravo pa se ono zbog neupotrebe ugasi i sl.). NuZno je da je usled toga nasta10 urnanjenje duznikove imovinc. lato nece postojati deIikt ako duznik sarno propusti rnogucnost da nesto pribavi (npr. ako propusti da prirni ponudeno rnu naslede ili poklon). Tuzbu je rnogao podiCi i curator bonorum i svaki poverilac, pod uslovorn da je usled napadnute duznikove radnje nastala steta (eventus damni) za poverioce, sto se utvrduje nernogucnoscu da se iz preostale duznikove irnovine naplate njihovi dugovi. Ona se rnogla podiCi kako protiv duznika tako i protiv treCih lica koja su od pobijanog duznikovog akta irnala rna kakve koristi. Ako je podignuta protiv duznika, njen jedini cilj je bio da dove de duznika u zatvor i onernoguCi njegova eventualna dalja raspolaganja. Da bi actio Pauliana irnala uspeha, trazilo se da je duznik radnju koja se pobija izvrsio znajuCi da time povecava svoju insolventnost (consilium traudis). Nije se, dakle, trazila duznikova narnera da osteti poverioce: dovoljno je da je znao za svoju insolventnost. Consilium fraudis se uvek pretpostavljao, pa tuzilac nije rnorao dokazivati da postoji, nego je tuzeni duznik eventualno rnorao dokazivati da ne .postiji. Isto tako, trazilo se da je pribavilac otudene stvari ili druge koristi iz duznikove fraudolozne radnje znao da je duznik insolventan i da tirn aktorn nanosi stetu poveriocirna (conscius traudis). Medutirn, ovaj uslov se zahtevao sarno kod oneroznih osnova pribavljanja. Ako je tuzeni besplatno stekao stvari od duznika, tuzba ce irnati uspeha bez obzira da Ii postoji conscius {raudis. Ovakvo resenje je usvojeno zato sto ce pribavilac stvari oneroznirn poslorn, ako tuzba uspe, pretrpeti stetu, jer je stvar platio a protivvrednost ne rnoze dobiti nazad. Tu stetu treba da pretrpi sarno ako do njega ima neke krivice, tj. ako je znao za duznikovu insloventnost. Ako nije znao, ne treba ga kazniti. Besplatni pribavilac, pak, ako tuzba uspe, nece izgubiti niSta, nego ce sarno izgubiti priliku da uveca svoju irnovinu. lnaci bez stete za besplatnog pribavioca. otklonice se steta za poverioce. Conscius fraudis ipak irna uticaja na odgovornost besplatnog pribavioca utoIiko sto ce on ako je savestan (nije znao za insolventnost duznika) biti osuden sarno na onoIiko koIiko se tirn aktorn obogatio. Nesavesni ce pak biti osuden na ceo iznos i plodove. lako je u osnovi penalna tuzba, actio Pauliana je bila i aktivno i pasivno naslediva i nije povlacila infarniju za osudenoga. U slucaju da actio Pauliana uspe, tuzeni je duzan da vrati prirnljene stvari ili druge vrednosti (odnosno naknadi njihovu jednostruku vrednost). Ali ovakvo dejstvo ona irna sarno ako se podigne za godinu dana od izvrsenja pobijanog akta. Posle toga roka tuzeni je duzan naknaditi sarno onoIiiko za koliko se tirn aktorn obogatio. 300

d.

-

Ostali pretorski

delikti

Pored tri napred navedena pretorova delikta, u pretorovim edilktima bila je ustanovljena zaStita protiv sledeCih manje znacajnih deliktnih radnji.

a. - Osknzavljenje groba obuhvata svaku povredu Hi osteeenje groba. Protiv izvrsioea ovih radnji mogla se upotrebiti actio sepulcri violati. Ona je spadala u actiones populares pa su je mogli podid ne same rodaei umrlog ciji je grob povreden, nego i svaki drugi gradanin. Povlacila je infamiju za osudenoga. b. - .4lienatio iudicii mutandi causa facta postoji onda okada neko namerno otudi stvar ili pravo koji su predmet spora na nacin koji ee protivnoj strani znatno otezati polozaj (na primer, otudi je lieu koji pripada povlaseenom sloju drustva Hi lieu iz druge provincije). Izvrsilae ovakve radnje mogao je biti osuden na naknadu stete koju je druga strana zbog toga pretrpela. Ovakve osude mogao se osloboditi ako ponisti ugovor 0 otudenju i vrati stvari u predasnje stanje. e. - Kvarenje roba postoji kada neko nagovori roba na begstvo Hi mu pomaze u tome Hi ga nagovori da uCini neko drugo robovima zabranjeno delo. Protiv ovakvih lica mogao je vlasnik roba upotrebiti actio servi corrupti i traziti naknadu pretrpljene stete. d. - N esavesltost meraca postoji kada merac zemlje (agrimensor) nesavesnim merenjem osteti necija svojinska Hi neka druga prava. Protiv njega se mogla podiCi actio in factum i traziti naknada pretprljene stete. e. - Zloupotreba poreznika postoji kada poreznik neosnovano oduzme poreskom obvezniku neku stvar radi naplate poreza. Protiv njega se mogla upotrebiti penalna actio in duplum i traziti dvostruka naknada stete.

D. -

OBLIGACIJE KOJE NASTAJU IZ RAZNIH DRUGIH OSNOVA - VARIAE CAUZARUMFIGURAE

Klasicni pravnici su sve obligacionc odnose delili na dye grupe: one koji nastaju iz kontrakta i one koji nastaju iz delikta. Medutim, vee tada je bilo obligacionih odnosa koji nisu imali izrazene karakteristike ni jednog ni drugog. Takav je npr. slucaj sa obavezama koje nastaju iz legata per damnationem Hi preduzimanja tudih poslova bez ovlaSeenja (negotiorum gestio) i jos neki. Ove slucajeve su klasicni pravnici dodavali obligacijama kojima su bili najslicniji. Tako, na primer, negotiorum gestio i obaveza tutora prema pupili po prestankl.l tutorstva (tutela) su tretirani kao mandatum; communio incidens kao societa.:>,pravno neosnovano bogaeenje kao mutuum. U postklasiCnom pravu svi ovakvi slucajevi su grupisani u posebnu grupu obligacija za koje se govol'ilo da nastaju ex variis causa rum figuris (iz raznih drugih osnova), tj, ni iz kontrakta, ni iz delikta. Justinijanovi pravnici su ove obligacije podelili, prema tome da li su slicni kontraktima Hi deliktima, na dye grupe: ,kvazikontrakte i kvazidelikte. U kvazikontrakte su svrstali sve obligacije koje su nastale iz dozvoljenih radnji ali ne iz saglasnosti volja. U kvazidelikte su svrstali sve obligacije koje nastaju iz nedozvoljenih radnji, a nemaju druge elemente delikata. 301

A. -

KVAZIKONTRAKTI

Kvazikontrakti su obligacije zasticcne, kao i kontrakti, posebnom tuzborn, nastale jz jzvesnih dozvoljenih radnji, ali bez saglasnosti volja stranaka. Oni nisu kontrakti ni pakti, jer nemaju osnovnu njihovu karakteristiku saglasnost voIja. Ali oni su slicni sa kontraktima po tome sto nastaju iz dozvoljenih radnji i sto su regulisani po istim principima po kojima i kontrakti. Justinijanove Institucije nabrajaju pet kvazikontrakta: pravno neosnovano obogacenje (C011dictiol1essine causa), preduzimanje tudih posiova bez ovIaScenja (negotiorum gestio) obaveze iz tutorstva (tutela), obaveze naslednika prema Iegataru postavijenom per damnationem, i obaveze koje proizilaze iz imovinske zajednice nastale bez ugovora (communio incidens).

-

1. -- Pravno neosnovano obogacenje 1. - Istorija. - Pod zajednickim imenom pravno neosnovano obogacenje obuhvaceno je nekoliko slucajeva u kojima se u imovini jednog lica nalaze tude stvari ili vrednosti na osnovu nekih nepostojeCih Hi niStavih pravnih posiova, pa je uno zbog toga obavezno da ih vrati. Ovi obligacioni odnosi se nazivaju» pravno neosnovano obogacenje" zato sto se stvari nalaze kod duznika bez pravnog osnova (jer je naknadno ustanovijeno da pravni osnov pribavljanja nije ni postojao Hi je postao nistav) a zadrZavajuci ih on se »bogatk Medutim, ovaj naziv nije potpuno precizan, jer se bez pravnog osnova bogati i Iopov i svaki onaj koje je bez ugovora sa viasnikom i besplatno dosao do drZavine stvari pa nece da je vrati. Ove slucajeve ne treba mesati sa sIucajevima 0 kojima se ovde govori. Cesto se navodi da ovi obligacioni odnosi poCivaju na principu »da niko ne moze da se obogati na stetu drugoga« ili na »moralnom principu« da »svakome treba dati uno sto mu pripada« (suUln cuique tribuere). Medutim, ocigledno je da se radi 0 potrebi prakse, koja se sastoji u sledecem: Rimsko pravo je prenos svojine uvek smatralo apstraktnim pravnim poslom - izvrsene formalnosti za mancipatio i in iure cessio prenose svojinu bez obzira na razloge, na pravni osnov, zbog koga su one izvrsene. Pravni osnov se nije morao ni navoditi. Kod tradicijc pravni osnov (iusta causa traditionis) je morao postojati u momentu prenosenja svojine i morao se navesti, ali je pribavilac postojao sopstvenik stvari iako je pravni osnov prenosa svojine bio niStav. Sa druge stranc rimski sistem zastite prava bio je takav da se tuzba mogla podiCi sarno na osnovu nekog pravnog posia Hi pozivajuci se na svoju svojinu. Posto je u nasim slucajevima pravni osnov bio niStav Hi nije ni postojao, osteceni nije mogao podiCi tuzbu pozivajuCi se na njega. Isto tako nije se mogao pozvati ni na svojinu, jer je prenosom prestao biti sopstvenik. Prema tome, on nije imao sredstva da dobije stvari nazad. Jedino sredstvo koje se mogio primeniti i na ove slucajeve bile su kondikcije. To pravno sredstvo je stvoreno sa legis actio per condictionem. Posto za upotrebu kondikcija nije bilo potrebno navesti nelki drugi pravom priznati osnov, pretor je dozvoljavao upotrebu kondikcija u svim onim slucajevima kada tuzilac nema nikakvo drugo sredstvo da dode de svoje imovine koja se nalazi kod drugoga, a pretor nalazi da bi bilo pravicno da mu ta imovina bude vracena. Zato su tokom druge polovine republike i principata kondikcije 302

imale vrl0 siroku i raznovrsnu primenu, ali sarno u slucajevima kada se radi100 neosnovanom prenosenju svojine (dare). U postklasicnol1l pravu je stvorena condictio incerti koja se mogla upotrebiti i u drugim slucajevima. Vremenom su mnogi slucajevi koji su bili zastiCeni kondikcijama dobili posebnu zastitu, posebne tuzbe, sto je bio slucaj i Sa mutuumom, pa se u Justinijanovom pravu upotreba kondikcija svela sarno na pet slucajeva. Za svaki od ovih slucajeva postojala je posebna kondikcija, sa posebnim nazivom, a sve su nazvane zajednickim imenom condictiones sine causa. 2. - Condictio indebiti. - Condictio indebiti upotrebljava liee koje je u zabludi (misled da je duzno) platilo nesto sto nije duzno platiti. Potrebno je da obligacija bude ma iz kojih razloga nepostojeca ili niStava. Dovoljno je da je takva da se njeno ostvarenje moze odbiti trajnim prigovorom. Tako na primer condictio indebiti se mogla upotrebiti ako je dug vec neko isplatio, ili se iz nekih drugih razloga ugasio; ili je obaveza uslovna, pa duznik pogresno misli da se uslov ispunio, ili ne zna za uslov a on se nije ispunio. Isplata se moze sastojati u noveu, u cinidbi ili davanju stvari. Ali isplata prirodne obligacije se ne moze traziti nazad ni kondikcijom. Ko je znajuei platio ono s10 nije duzan (znaci nije u zabludi) ne moze traziti povraeaj, nego se to plaeanje smatralo poklonom. Sa druge strane ako je accipiens (liee je primilo takvu isplatu) znalo da dug ne postoji pa precutao, smatralo se da je izvrsio furtum. 3. - Condictio causa data causa non secuta. - Ovu kondikciju upotrebljava liee koje je dalo Hi ucinilo drugome nesto nadajuCi se nekim posledicama koje, medutim, nisu nastupile. To ee, na primer, biti sillcaj ako neko da miraz kceri a do zakljucenja braka ne dode; izddava i neguje starea u nadi da ce da nasledi njegovu imovinu, a starae napiSe suprotan testamenat itd. Kondikcija iste vrste (tzv. condictio ob rem dati) upotrebljavana je u klasicnom pravu i u slucajevima kada je neko, na osnovu sporazuma, dao drugoj stram nesto da bi mu ona dala Hi ucinila neSto drugo (do ut des Hi do ut facias) pa ona to nije ucinila. Doenije su ovi slucajevi postali bezimem kontrakti. 4. - Condictio ob turpem vel iniustam causam. - Ova kondikcija upotrebljava se protiv liea koje je primilo nesto po nemoralnom (turpis causa) Hi protivpravnom osnovu (iniusta causa). Potrebno je da je osnov nemoraIan sarno za accipiensa. U tom slucaju se moze traiiti povracaj iako je on izvrsio ocekivanu protivcinidbu. Tako npr. ako je neko dao novae drugome da bi ga nagovorio da ne izvrsi neki zlocin, prijem je nemoralan ali davanje nije; Hi ako je neko dao novae, ili druge stvari, drugome da bi izvukao od njega svoju stvar koju mu je inace duzan dati (jer je na Pl'. bila u depozitu), Hi ako je primio isplatll iznudene stipulacije prijem je protivpravan ali isplata ne, itd. U svim ovim slucajevima moze se traiiti povracaj kondikcijom, iako je bio postignut cilj radi koga je stvar data. Ako je posao za obe strane nemoralan Hi zabranjen. ne maze se traziti kondikcijom povracaj. Npr., neko daje drugome nesto da bi izvrsio zloCin ili kakvu drugu nemoralnu ili nedozvoljenu radnju (kradu, blud). 5. - Condictio ob causam finitam. - Ova kondikcija se mogla upotrebiti onda kada je u momentu davanja stvari prenos imao pravni osnov, ali je on naknadno nestao, kad je, dakle, neosnovanost pridosla naknadno. Njom 303

l

se, na primer, mogao traziti povraeaj poklonjenih stvari ako je poklon poniSten zbog nezahvalnosti Hi traziti povraeaj date kapare po prestanku ugovora 0 kupoprodaji. 6. - Condictio sine causa. - Ova kondikcija se upotrebljava u slueajevirna kada postoji pravno neosnovano bogacenje, aIi se ne moze upotrebiti ni jedna druga kondikcija. Dna je neka vrsta opste tuzbe za pravno neosnovano obogaeenje. Tako, npr. ona se upotrebljava ako je neko dao drugome novac na zajam, a on misIi da je dobio na poklon. Posto ovde nema saglasnosti volja, ni 0 zajmu ni 0 poklonu, to nije nastao ni jedan od ovih ugovora pa »zajmodavac« nije mogao upotrebiti actio mutui.

2. -

Obavljanje tudih poslova bez ovla~cenja (Negotiorum gestio)

1. - Istorija. - Imenom negotiorum gestor nazivao se u poeetku eovek kome je neki gradanin, koji je, zbog sluzbenog posla morae biti odsutan (zbog odlaska u rat Hi na duznost magistrata u provincijama), poverio na upravu celu svoju imovinu. On je, znaei, bio neka vrsta generalnog punomoenika (procurator). U Ciceronovo vreme tako je nazivano svako lice (obieno prijatelj ili oslobodeni rob), kome je poverena na upravu ma kakva tuda imovina. Pretor je tako tretirao i one slueajeve u kojima je neko spontano, bez ovlaseenja sopstvenika (negotiorum gestor voluntarius) preuzeo upravu imovine nekog odsutnog Iica Hi jos neprihvacenog nasleda. Vremenom su slueajevi zastupanja po nalogu formiraIi samostalni kontrakt mandatum, a negotiorum gestio je obuhvatio sarno slueajeve preuzimanja tudih poslova Hi zastupanje pred sudom bez prethodnog ovlaseenja dominusa. U ovakvom obliku negotiorum gestio je u Justinijanovom pravu uvrseen u kvazikontrakte. 2. - Pojam. - U klasicnom pravu negotiorum gestio je obIigacioni odnos koji je nastao usled to~ sto je jedna stranka (,koja se zove negotiorum gestor) obavila ma kakve fizicke i pravne poslove druge stranke (koja se zove dominus negotii) iako zato od njega nije dobila ovlaseenje. Potrebno je, dakle, da negotioram gestor preduzima tude poslove. Da su poslovi »tudi«, procenjuje se subjektivno: potrebno je da negotiorum gestOr zna da 'se prihvata tudih poslova. Ako misIi da radi svoje poslove Hi tude, aIi za svoj raeun, neee nastati negotiorum gestio, nego ee, po Justinijanovom pravu, imati pravo na naknadu stete u granicama obogacenja dominusa tim poslom. Potrebno je da negatiorum gestor radi sa namerom da trazi od vlasnika naknadu troskova koje je oko obavljanja posla imao. Ako je radio bez te namere, neee nastati negotiorum gestio nego ee se raditi 0 nekoj vrsti poklona. U klasienom pravu se nije trazilo da dominus ne zna da je gestor preuzeo poslove. Dovoljno je da se nije protivio. U postklasienom pravu je negotiorum gestio nastajao sarno ako dominus nije znao da je gestor preuzeo poslove. Ako je znao a nije se protivio, nastajao je mandatum. Ako je saznao u toku izvrsenja posla i odobrio ga (ratihabitio) nastaje mandatum, ali se i daIje mogla upotrebiti i tuzba iz negotiorum gestio. Medu rimskim pravnicima bilo je sporno sta ee biti ako je dominus izricno zabranio izvrsenje toga posla. Po Justinijanu, u tom slueaju ne nastaje negotiorum gestio, izuzev ako se radi 0 sahrani umrlog Hi izvrsenju javnih obaveza. 304

...

3. - Prava i obaveze stranaka. - Iz ovako preduzetog posla rada se obligacioni odnos koji sc sastoji u sledecem: negotiorum gestor je duian da zapocete poslove radi savesno, da ih dovede do kraja, da podnese dominusu racun 0 obavljenom poslu i prenese na njega sve ono sto je pribavio obavljajuCi ga. Pri tom on je odgovoran za culpa levis (ako je poslom sprecio neku stetu odgovara samo za dolus). Za ostvarenje svojih ,prava prema njemu, dominus negotii ima actio negotiorum gestorum directa. Dominus negotii je duzan da naknadi troskove negotiorium gestoru i da preuzme na sebe obaveze koje je on tSvrsavaju6i posao, pr.imio. Pri tom, obavezan je da snosi sarno one troskove koji su mu bili korisni i nuini. Za ostvarenje svojih prava prema dominusu, negotiorum gestor ima (u Justinijanovom pravu) actio negotiorum gestorum contraria.

3. -

Slucajna zajednica (Communio incidens)

Slucajna zajednica (communio incidens) postoji kada dva ili viSe lica postanu suvlasnici na jednoj stvari Hi imovini bez svoje volje. Do ovakve zajednice najcesce dolazi na taj nacin sto vise lica naslede jednog ostavioca, ali i na taj nacin sto dode do neodvojivog mesanja (usled havarije broda Hi slicnih dogadaja) stvari koje pripadaju razlicitim vlasnicima. Suvlasnicki odnosi su regulisani po pravima stvarnog prava, sto znaci svaki od suvlasnika ima svojinska prava prema odgovarajucem idealnom delu zajednicke imovine. Ali, istovremeno, suvlasnici se nalaze i u obligacionom odnosu kojim su regulisana njihova uzajamna prava i obaveze koji iz takvog, slucajnog suvlasnistva za njih proisticu. Posto je taj obligacioni odnos nastao bez saglasnosti volja stranaka, a iz dozvoljene radnje, svrstan je medu ,kvazi1kontrakte. Iz njega za stranke proizilaze sledeca prava i obaveze: svaki suvlasnik ima pravo na upotrebu i koriscenje stvari, iz cega proizlazi njegova obaveza da postuje ista prava drugih suvlasnika; svaki suvlasnik ima pravo na srazmerni doo prihoda i obavezu da naknadi deo troskova stvari, iz cega proizilaze uzajarnna potrzivanja suvlasnika; najzad svaki suvlasnik ima pravo da u svako doba traZi raskinuce suvlasniStva, odnosno podelu stvari. Za raskinuce ovakvih zajednica rimsko pravo je imalo tri tuibe: a) actio familiae erciscundae, koju je poznavao jos Zakon dvanaest tablica i koja se mogla upotrebiti ako je do zajednice doslo tako sto je vise lica nasledilo jednog ostavioca; b) actio finium regundorum, koja se mogla upotrebiti ako se radi 0 suvlasniStvu

na medi

od pet stopa

(finis

-

koja je kod Rimljana

obavezno postojala izmedu svih zemljiSta), koja se izgubila tako da se ne moze raspoznati; c) actio communi dividundo, koja se mogla upotrebiti za sve druge slucajeve. Osim podele, ovim tuibama se istovremeno ostvaruju i sva druga uzajamna potrazivanja suvlasnika. Spor pokrenut ovim tuibarna razresavao je stvarnopravne i obligacione odnose stranaka, pa su zato one u Justinijanovom pravu svrstane u »mesovite tuibe« (actiones mixtae). Njihova zajednicka karakteristika je u tome sto kod njih nema osudenog i pobednika nego presuda podjednako tretira i tuzioca i tuienoga: svaki dobija svoj deo i svaki biva osuden na odgovarajuca davanja. Ako je stvar Ikoja je predmet spora nedeljiva sud moze postupiti na dva nacina: ili odrediti da se stvar proda i dobijena cena podeli, ili dosuditi stvar jednoj stranci uz obavezu da ostalim suvlasnicima da odgovarajucu novcanu naknadu. 20 Rimsko privatno pravo

305

4. -

Obaveze iz tutorstva

(Tutela)

Kad tutorstvo prestane, nastaje izmeau tutora i pupile obligacioni odnos, koji je u poeetku tretiran kao negotiorum gestio, a docnije kao samostaIan obligacioni odnos. Posto je on nastajao bez ugovora izmeau tutora i pupile, Justinijan ga .1e svr.stao u kvizikontrakte. On se iSasto.1iu sledecem: tutor je duZan da vrati pupili njegovu imovinu, da mu podnese racun 0 celokupnom poslovan.1u, da prenese na njega potraZivan.1a ko.1a .1e za njega stekao i da mu naknadi stetu 'ko.1u mu .1eprieinio eventualnim rdavim voaen.1em poslova. Za svoja potraZivanja prema tutoru, pupila .1e imao actio tutelae directa. Pupila .1e obavezan da naknaditutoru troskove ko.1e .1e imao oko upravljanja njegovom imovinom i da preuzme na sebe obaveze koje je tutor primio za njega. Za svo.1a potrazivanja prema pupili, tutor .1e u klasicnom pravu imao actio negotiorum gestorum utilis, a u Justinijanovom pravu actio tutelae contraria.

5. -

ObUgacija nastaIa iz legata per damnationem

Ako je de cuius ostavio nekome legat u formi per damnationem, nastaje u momentu njegove smrti izmedu legatara i naslednika obligacioll'i odnos. koji je, zato sto je nastao bez ugovora, svrstan u kvazikontrakte. On se sasto.1i u tome sto su naslednici duzni da uruee legiranu stvar legataru, u kom cil.1u ova.1moze upotrebiti actio ex testamento. Sliean obligacioni odnos nastajao je i iz legata sinendi modo.

B. - KVAZIDELIKTI Kad su klasieni pravnici izgradili teoriju deliktnih obligacija, niz obligacionih odnosa nastalih iz nedozvoljenih ,radnji nije viSe mogao biti svrstan meau delikte. U Justini.1anovom pravu za njih se govorilo da su nastali quasi ex delicto (iz osnova koji su slieni deliktima), pa su oni nazvani kvazideliktima. Justini.1anovom pravu bila su poznata cetiri kvazidelikta i svaki od njih nije mogao biti svrstan meau delikte izposebnoih razloga. Kod nesavesnosti sudije razlog je u tome sto se od njega nije traZila naknada stete, sto je neophodan uslov za deliktnu odgovornost, nego preuzimanje spora na sebe, odnosno eventualno placan.1e tudih dugova. Kod ugrozavanja prolaznika razlog je u tome sto se kazna traZila iako steta ni.1e nastupila (sto je za delikte neophodan uslov). Kod povrede prolaznika razlog je u tome sto se naknada traiHa od v:lasnika, odnosno stanara i Ikada steta nije Iposledica njegove radnje, sto je neophodan uslov za deli'ktnu odgovomost. Kod odgovornosti gostionicara razlog je u tome sto se od njega trazi odgovornost za tuae radnje sto je, inaee, kod delikata nemoguce. 1. Nesavesnost sudije. Ako sudija, (iudex) namerno ill iz nehata ne donese Ipresudu on predvidenom roku, pa usled toga tuzilac, 2'Jbognovacionog dejstva litis contestatio i neposto.1anja pravnih lekova, izgubi mogucnost da ostvari svoje pravo na tuzbu, ili ako sudija zlonamerno donese rdavu presudu kojom osteti, interese stranaka, ostecena stranka je mogla, Ipocev od Zakona dvanaest tablica, podici protiv sudi.1e tuzbu i od njega traZiti predmet

-

306

-

r spora i naknadu stete. Govorilo se da sudija u tom slucaju cini spor svojim (litem suam facit). U vreme primene e~straordinannog postupka, kada je iudex bio skolovani pravnik a 'stranke imale pravo na Zalbu na njegovu presudu, iudex je odgovarao ne u visini vrrednosti &pora, nego sarno do vis1ne stvarne stete.

-

2. - UgroZavanjeprolaznika. Ako neko obesi Hi postavi nesto na ulieni zid kuce tako da moze pasti i povrediti Hi ostetiti nekog prolaznika, mogao je vlasnik Hi zakupae kuce na osnovu actio de positis et suspensis, koju je stvorio pretor jos pre Cieerovog vremena i koju je mogao podici svaki prolaznik, biti osuden da plati tuZioeu kaznu od 10.000 sestercija (u Justinijanovom pravu 10 aureusa). 3. - Povreda prolaznlka. - Ostecenje tude stvari kaznjavalo se po actio legis Aquiliae kao damnum iniuria datum, a telesna povreda ISlobodnog eoveka smatrala se injurijom. Ako je jedna od ovih posledica nastaIa na taj naein sto je neko izbacio Hi izlio nesto kroz prozor kuce Hi lade na prolaznike, pretor je ostecenom lieu davao actio de deiectis vel effusis na osnovu koje je stanar sobe osudivan da plati: 50.000 sestercija (50 aureusa u Justinijanovo doba) , ako je prolaznik ubijen; punu naknadu stete i izgubljene dobiti prema oeeni sudije, ako je ranjen; dvostruki iznos stete ako je ostecena stvar. Stanar je bio osudivan bez obzira da li je on izvrsio radnju koja je prieinila stetu i da li je za nju kriv. On je mogao traziti regres od krivca.

-

-

4. Odgovomost gostionicara i brodara. Vlasniei brodova, gostionica i stala u kojima se odmaraju putnici sa stokom i robom, odgovarali su na osnovu pretpostavljenog pakta za svaku kradu Hi stetu koja im je pricinjena na stvarima unetim u brod, gostionicu Hi stalu. Ali ako su to uradiIi liea koja su namestenici Hi clanovi kuce vlasnikove, onda je vlasnik u Justinijanovom pravu, na osnovu posebne actio in factum, osudivan da plati dvostruku vrednost stete (in duplum). U tom slucaju, dakle, tufba ima penalni ,karakter, pa je svrstana u k'Vazideli~te. Polazilo 'se od toga da je vlasnik odgovoran zato sto je uzea u sluzbu nesigurna lica. Ova mera, kao i odgovornost na osnovu pretpostavljenog pa~ta ako kradu ucine druga liea, oeigledno je posredno prisilno sredstvo da ,se obezbedi veca sigurnost trgovea i putnika na putevima, u vreme kada je ona, zbog opsteg opadanja snage rimske ddave, znatno oslabila.

20'

OSMI

DEO

NASLEDNO PRAVO

I. -

OPSTI POGLED

1. - Pojam. - Nasledno pravo se bavi pitanjem sta biva pasle smrti jednog lica sa njegovom imovinom i drugim pravima koja sva zajedno sacinjavaju njegovu zaostavstinu. Umrlo lice, kada je u pitanju nasledno pravo, Rimljani su nazivali de cuius Hi de functus. De cuius je skracenica od izraza: de cuius successione agitur (lice 0 cijem nasledivanju se radi). De fuctus je izraz nastao od glagola de fungere i oznacava »lice koje je prestalo da bude aktivno«. Ukupnost imovinskog prava i obaveza umrlog lica nazivana je hereditas, sto znaci »zaostavstina« ili »naslede«. Hereditas obicno prelazi u celini na neko drugo lice koje se naziva naslednik (heres). Zato je osnovno pitanje naslednog prava 'ko ce biti naslednik, ko ce biti pazvan na naslede umrlog lica. Prolazark celokupne imovine umrlQg na naslednika naziva se u tooriji univerzalna lSukcesija. Ako je de cui us odredio putem legata da pojedina stvar Hi pojedina prava pripadaju odredenim licima ona nisu naslednici (univerzalni swkcesori) nego legatar,i (,singulami 'Sukcesori). Pocevsi od rimskog prava do danas, u skoro svim pravima pitanje ko ce biti naslednik se resava Hi na taj nacin sto de cuius jos za zivota odredi sebi naslednike testamentom, Hi na taj nacin sto naslednik postaje lice koje na to ima pravo po zakonima Hi obicajima. Prema tome postoje: testamentalno i intestatsko ili zakonsko pozivanje na naslede. P,rema tome, postoje dye osnovne grupe pitanja kojima se bavi nasledno pravo: pitanja vezana za intestanski red nasledivanja i pitanja vezana za testament, testamentalno nasledivanje i legati. Na zakonsko naslede uvek su pozivana lica koja su najbliza i najviSe vezana za ostavioca, a to su najcesce njegovi najblizi srodnici. Medutim videli sma govoreci a porodicnom pravu, da se u razlicitim ekonomskim uslovima smatraju najblizim srodnicima razlicita lica, pa se i srodstvo racuna na razne nacine. Zato i shvatanje nasleda i intestatski red nasleda zavise ad konkretnih ekonomskih i drustvenih odnosa i iz njih proizaslih porodicnih i srodbinskih odnosa. Isto taka i pravo ostavioca da pravi testamenat i granice u kojima se on pri tom maze kretati zavise, kao i intestatski red nasledivanja, ad konkretnih ekonomskih i porodicnih odnosa. Na to uticu sekundarno i mnogi drugi cinioci kao sto je religija, tradicija, opsti 308

kulturni nivo i s1. Zato se istorije. pojavljuju railiciti pravljenja testamenta.

u raznim intestatski

drustvima i u raznim periodiam njihove redovi nasleda i razUcite mogucnosti

-

2. - Osnovne linije razvitka. Rim je u svojoj dugoj istoriji prdao u cetiri dela, u cetiri perioda put od primitivne zatvorene kucne privrede, preko razvijene robovlasnicke robno-novcane privrede do prvih koraka u feudaUzam. Ovaj razvitak je bio dosledno pracen promenama u shvatanju nasleda, slobodi koju je de cuius imao pri pravljenju testamenta i intestatskom redu nasledivanja. Pitanje prava nasleda i reda nasleda postavlja se u istoriji jeOOog drustva tek onda kada se pocinje postavljati pitanje po dele kolektivne svojine i kada se stvara privatna svojina. U Rimu je to bilo u vreme kada se konsorcijum poceo eepati. 0 nasledivanju u gensu mozemo govoriti sarno uslovno: mi mozemo naCi u njegovim imovinskim odnosima i elemente nasledivanja, mi danas mozemo govoriti 0 tome da su u gentilskom drustvu gens, oOOosno clanovi gensa, gentili, nasledniei eelokupne imovine svih clanova gensa, aU oni o tome nisu imaU nase predstave. Tu se covek radao i umirao na gensovoj imovini, zaticuci, koristeCi i ostavljajuci u njemu sve, nemajuci pri tom osecanje da to cini na osnovu nekih svojih naslednih i svojinskih ovlascenja. Njemu je takvo stanje prirodno, jer je to jedina mogucnost koja se u tim uslovima mogla ostvariti pa i zamisUti. Takvo osecanje je preneto i u cousortium: i tu se oovek rada i umiTe na porodioooj imovini kao svojim pI1irodnim uslovima zivota. AU tu dolazi jedan novi momenat: imovinski odnos konsorcijuma i gensa. lmovina konsorcijuma izdvojena je nekad iz gentilske a tu je i staro pravilo da sve sto umrli clan gensa ima ostaje gensu, pa gens, odnosno gentili polaiu "neko pravo na nju. Tu se rada prvo pravilo naslednog prava, tj. prvo pravilo koje razgranicava nasledna prava. To pravilo kaie: imovina umrlog clana konsorcijuma ostajekonsorcijumu, tj. njegovim Zivim clanovima, agnatima, a tek ako njih nema, ako se tom smrcu gasi porodica, imovina pripada gentilima. Tako su stvorena dva nasledna reda koja zaticemo u Zakonu XII tabUea: agnati, zatim gentili. U toku prve polovine repubUke, familia postaje vladajuci obUk porodice i osnovna zajednica imovine, zivota, proizvodnje i potrosnje. Njoj ne odgovara nasledni sistem Zakona XII tabliea, pa ga praksa prilagodava novim uslovima i u pogledu intestatskog i testamentalnog nasledivanja. Sada su na naslede pozvani clanovi familije (sui), a raniji testamentum calatis comitiis biva zamenjen testamentom per aes et libram.

U svim ovim slucajevima naslede ostaje zajeOOici - gensu, konsorciju-

-

mu Hi porodici odnosno njihovim clanovima. naslednih sistema lem agnatsko srodstvo. U toku srodstvo gubi sve vdse.znacaj u korist kognatskog, ralo biti prilagodeno promenama. Taj posao je, obavio pretor. Tako su stvorena .nova pretorska mentalnog nasledivanja.

sto znaci da u osnovi ovih perioda repubUke agnatsko pa je i nasledno pravo mokao i mnoge druge sUcne, pravila intestatskog i testa-

Najzad, promene u porodicnom pravu, koje su se odigrale u toku principata i dominata pod uticajem promena opste ekonomske i drustvene strukture i hriScanstva, dovele su do promena u naslednom pravu koje su nasle svoj zavrsni oblik u Justinijanovom naslednom pravu.

U Rimu se, dakle, smenilo pet sistema naslednog prava: pravo Zakona XII tablica, pravo perioda republike, pretorsko pravo, pravo principata i dominata i Justinijanovo pravo. Sve ove promene bice ovde pracene prvo u intestatskom redu nasleda, a zatim u testamentu. Posebno ce b1ti izlozena pitanja vezana za p11ijern nasleda i zastitu naslednih prava.

II. -

INTESTATSKI RED NASLEDA

-

-

Vec je Zakon XII tablica istakao da ce nje1. Zakon XII tablica. gova pravila nasleda biti primenjena tek ako je de cuius umro bez testamenta, upotrrebljavajuci za takvog dekujusa naziv »intestatus«. Tako je stvoren naziv »intestats'ki« red nasleda koji se upotrebljava do danalS. Zakon XII tablica je zabelezio intestatski red nasleda koji je stvoren obicajima u vrerne kada je consortium bio jedini Hi vladaju6i oblik porodice. Zato je on za slucaj da de cuius umre bez testamenta, predvidao dva intestatska reda nasleda: prvo je pozvan adgnatus proximus (najblizi agnat) a ako njega nema, na naslede su pozvani gentiles (clanovi njegovog gensa). Adgnatus proximus u konsorciumu su njegovi clanovi koji pripadaju istoj generaciji, a to su braca. Ali u vreme Zakona XII tablica konsorcium se raspada. Sve je cesCi slucaj da se braca dele zasnivajuci tako svaki svoju familiju. Iako sada izmedu brace nema viSe zajednice imovine, Zivota, proizvodnje i potrosnje, oni su i dalje najblizi agnatski srodnici koji imaju nasledno pavo prema imovini svakog umrlog brata. Adgnatus proximus Zakona XII tablica; prema tome, su lica iste generacije sa kojima je de cuius ziveo do srnrti, ako je :liveo u konsordumu i lica sa kojirna je on nekada ziveo u konsorciumu pre nego sto se iz njega izdvojio i zasnovao svoju familiju. Medu intestatskim naslednicima Zakon XII tablica ne pominje decu urnrloga. To ne znaci .da ~h je on iskljucivao iz nasleda. On je za njih ustanovio testamenat. Bila je normalna i po normalnim i religijskim pravHima obavezna pmksa, da de cuius napravi testamenat i njime imenuje za naslednika (heres) svoju decu i potomke, tako da se smatralo velikom nesreoom umreti bez testamenta. Zato je do intestatskog nasledivanja normalno dolazilo sarno onda ako de cuius nije imao sui i ako se usled toga njegova familia gasila. Zato Zakon XII tablica i ne ka'Ze za najblizeg agnata da je naslednik (heres) i ne daje rnu prava i obaveze vezane za taj polozaj, nego sarno ka'Ze da ce on dobiti porodicnu irnovinu (»familiam habeto«). Po opste usvojenom turnacenju odredaba Zakona XII tablica, u ovorn naslednorn redu nije bilo ni devolucije ill reprezentacije. Devolucija je prelazak, silazak naslednih prava na potornke lica koje je urnrlo pre pozivanja na naslede, Hi je postalo nedostojno da nasledi, Hi je odbilo da prirni naslede: nasledno pravo oca prelazi na decu, ako on urnre pre srnrti de cuius-a, Hi se odrekne svojih naslednih prava Hi ih izgubi. Dolazeci na naslede po principu devolucije, potomci, po principu reprezentacije, stupaju na rnesto pretka i dobijaju svi zajedno onoliko koliko bi dobio predak da je naslednik. Prerna tome, sarno ziva braca dobijaju naslede a ako njih nerna naslede pripada naslednicirna

drugg

reda

-

gentilima.

Deca urnrle

brace

se ne porninju.

Ve-

rovatno je to zato sto je umrlog brata vec nasledio preziveli brat i uz njegovu 310

imovinu primio i brigu 0 njegovoj ded, koja su tako postala njegovi sui i u pogledu prava izjednacena sa njegovom rodenom decom. Zato se, verovatno, nije ni desavalo u praksi da neko ko ima decu umrlog brata na staranju umrre kao intestatus, pa prema tome ni bilo prilike da se oni pojave kao intestatski naslednici. Ako nema najbHzeg agnata, na naslede iSUpozvani gentili tj. clanovi gensa kome je de euius pl1]padao. Zakon ne govor~ niSta 0 tome ko ad gentila ee naslediti, ali se iz izraza familiam habento, koji je upotrebljen u mnozini i bez ikakvih ogranicenja, i iz cinjenice da se i tu ne pominje naslednik, nego se sarno kaze da ee »imovina pripasti«, zakljucuje da se u tom slucaju imovina ugasene porodice dekujusa utapala u zajednicku imovinu gensa ager gentilicius. 2. - Promene u toku republike. U toku prve polovine republike tragovi konsorcijuma se vrlo brzo gube. Normalni, moze se reei i jedini oblik porodice je familia sastavljena od bracnog para i njegovih potomaka. U takvim uslovima staro shvatanje da je brat blizi od dece sasvim se gubi i kao proximus adgnatus poCinje se smatrati suus, tj. najbli~i potoma:k de euiusa koji zivi sa njim. Zato se smatra normalnim, pa je u tom smislu tumacen Zakon XII tablica, da je suus pozvan ,prvi na naslede onda kada nema testamenta. Odredba Zakona XII tablica »qui suus heres nee escit adgnatus proximus tamiliam habeto« pocela se tumaciti tako da je i bez testamenta na naslede prvo pozvan suus, a tek ako njega nema, najblizi agnat. Tako je stvoren jos jedan nasledni red, koji je zauzeo prvo mesto, potiskujuei ranije nasledne redove na drugo i treee mesto. Sada su, u slucaju da de euius umre bez testamenta, na naslede prvo po~ivani sui, zatim najblizi

-

-

agnat

koji nije suus

-

maci

brat,

i najzad,

ako njega

nema

imovina

IPripa-

da gensu. Sui Hi domestiei heredes su ona lica koja su se u momentu smrti dekujusa nalazila pod njegovom neposrednom patria potstas, pa su zato njegoyom smreu postala sui iuris. To su njegovi rodeni Hi adoptirani sinovi i potomd umrlih sinova. Udate zene ne nasleduju svoga oca jer mu nisu ni sui,ni agnati. Neudate keen dok su u kuCi uzivaju potpuno ravnopravno sa muskarcima parodicnu imovinu. AH one nisu dobijale deo nasleda, jer bi to znacilo odneti jedan deo porodicne imovinde u slucaju udaje, a to nije odgovaralo shvatanjima tadasnjih Rimljana. Jedino ako de euius nije imao muske potomke nego sarno neudate keeri, one ee dobiti porodicnu imovinu. Sui su i za zivota dekujusa suvlasnici porodicne imovine. Otuda njihovo nasledivanje ne znaci pribavljanje nasleda u pravom smislu reci, vee samo ozivljavanje njihovog prava svojine, koje je za iivota paterfamilijasa bilo potisnuto. Otuda oni postaju nasldnici bez ispunjavanja specijalnog postupka predvidenog za preuzimanje nasleda ~ smatraju se naslednicima od momenta smrti de euiusa i bez njihovog znanja, cak i protiv njihove volje. Oni su nuzni, prinudni, naslednici (heredes neeessarii) koji se ne mogu ne primiti Hi odreei nasleda. To ne bi oni niposto ni uradHi, jer je jos uvek vladala zatvorena kuena privreda, koja je njihov opstanak cinila zavisnim od porodicne imovine (paterna avitaque), ali ako bi to i pokusali to bi se smatralo strahovitim zlodelom u odnosu na pretke i porodicnu religiju, koja bi se time ugasila. 311

Vrlo je verovatno da je, u slucaju da su naslednici ostaIi da Zive u zajednici i posle smrti ostavioca, duinost pater familiasa vrsio najstariji brat. Specijalni red nasledivanja postojao je za oslobodene robove i emancipovane gradane. Oni nemaju agnate a oslobodeni robovi ni gentile. Zato ako nemaju sui, njihovu imovinu dobijaju patron ili njegovi potomci. Oslob~denici, pak, ni u kom slucaju ne nasl.eduju patrone. 3. - Pretorsko pravo. - Pred kraj repubIike, kada je porodica prestala da bude radna zajednica i kada su masovnim iskoriscavanjem robova pojedinci mogli da steknu velika bogatstva nezavisno od porodicne imovine, porodicna kohezija je znatno oslabila. Usled toga patria potestas, a uporedo sa njom i agnatsko srodstvo, pocinju da gube znacaj, a kognatsko srodstvo ima sve vecu ulogu u porodicnom i naslednom pravu. Propisi staroga ius civile 0 intestatskom naslednom pravu, sada viSe ne odgovaraju porodicnim i imovinskim odnosima Rimljana, pa ih je bilo potrebno prilagoditi. Taj posao obavio je pretor. Da to postigne, on se posluiio ustanovom bonorum possessio. On nije mogao ulci.nuti niti menjati ius civile, niti oduzeti nasledno pravo Iicima koja su po njemu pozvana na naslede. Ali, posta su se shvatanja 0 blizini srodstva i imovinskim odnosima srodnika izmenila, on je, oslanjajuci se na uticaj javnog mnenia, ne vodeci raeuna 0 odredbama ius civile, davao naslede u drlavinu (bonorum possessio) onim Iicima koja su to trazila a 'Po noV'im shvatanjima bila najb1iza de'kujusu. U pocetku su Iica koja su na ovaj nacin dobila naslede bila u neizvesnosti do proteka roka za usucapio (kojim je otek bilo ucvrsceno njihovo pravo svojine), jer je lice koje je po ius civile imalo pravo na naslede moglo u tom roku pokrenuti parnicu i zatraziti naslede za sebe. Pr.itisak javnog mnenja je bio tako jak da su, verovatno, takvi slucajevi bili retki. Zato je pretor mogao, posle kratkog vremena, jednim prigovorom da im oduzme tu mogucnosti. Tako je bonorum possessor bio rpotpuno zasticen a odrredbe Zakona XII tablica 0 intestatskom redu nasleda potpuno potisnute iz prakse. Rezultat ovih pretorovih nastojanja bio je novi intestatski red nasledivanja, koj~ se iz osnove razlikuje od starog. Pretor je ustanovio cetiri reda naslednika: a. Prvo su pozivani liberi, tj. deca, i to bez obzira da Ii su u momentu smrti de cuius-a bila pod njegovom patria potestas. Znaci, pozvani su i sui, i deca udata, emancipovana, ili data u adopciju. Deca su delila imovinu na ravne delove, a potomci umrle dece su dobijali delove po principu reprezentacije. Emancipovani je, ako jehteo da bude naslednik, morao prethodno uneti u zaostavstinu svu imovinu koju je posle emaricipacije stekao (tzv. collatio bonorum), posto je sve sto su druga deca, koja nisu emancipovana, zaradila automatski postajalo svojina paterfamilijasa i prema tome usia u zaostavstinu. b. Ako nema nikoga iz prvog reda, naslede dobijaju legitimi (»zakonski naslednici«), tj. lica koja je Zakon XII tabIica pozivao na naslede. To su Iica sa kojima je de cuius ziveo u zajednici dok je njegov pater familias bio ziv a to su njegova braca i sestre. Jedan zakon iz 169 god. pre n.e. (lex Voconia) ogranicio je ovo pravo sarno na bracu, punokrvne sestre i polusestre po ocu. c. Ako nema nikoga iz prva dva reda, nasleda dobijaju cognati tj. krvni srodnici do 6. stepena srodstva. To su, pre svega, krvni srodnici koji nisu 312

obuhvaceni prethodnim redovima (npr. braca i sestre od strica Hi srodnici po zenskoj Iiniji). U ovom redu pozvana je na naslede od II v. n.e. i majka de cuiusa, bez obzira da Ii je dete iz braka sa ili bez manusaili je vanbracno, a i vanbracno dete na naslede majke. d. Ako nema nikoga iz prethodnih redova, naslede dobija preziveli bracni drug - pod uslovom da brak nije bio pre smrti raskinut. Kao sto se vidi, novi nasledni red ima za osnovu kognatsko srodstvo sa minimalnim ostacima nekadanjeg o~nova nasleda, agnatskog 's.rodstva. On unosi vrlo mnogo i znacajnih novina u intestatsko nasledivanje. Krug Iica obuhvacenih pojmom liberi daleko je siri od kruga sui, jer obuhvata svu musku i zensku decu i potomke, bez obzira da Ii su emancipovani Hi udati i bez obzira da Ii su potomci po muskoj ili zenskoj liniji. Zato, deca na potpuno isti nacin nasleduju majku kao i oca, jer i zena moze imati liberi (a ne moze imati sui) a u ovom vremenu zene u braku bez manusa mogu imati imovinu odvojenu od muzevljeve. Zatim, novina je i nasledno pravo pobocnih krvnih srodnika potomaka brace i striceva, koji po Zakonu XII tabIica nisu nikako mogli doci na naslede a sada su pozvani u trecem naslednom redu. Najzad, to je uzajamno nasledno pravo bracnih drugova, koje se sada iako sa slabim izgledom na ostvarenje, u cetvrtom naslednom redu, ipak ustanovljava. Pretor je uneo promene i u intestat~i red nasleda oslobodenih robova On je davao bonorum possessio prvo deci, zatim kO!¥latskim srodnicima (pretor

rih je nabrojao

-

deset

zato

se ovaj

bonorum

possessio

zvao

bono-

rum possessio unde decem personae), a tek ako njih nema, patronu. 4. - Promene u toku prlncipata i dominata. -Pretor je uzeo za osnov svog naslednog reda kognatsko srodstvo, ali ga nije potjpuno dosledno Siproveo. Isto tako on je uveo zen sku decu i zenu medu naslednike, ali nije dosledno sproveo ravnopravnost u nasledu izmedu muskarca i zene. Nizom senatskih odluka i imperator~kih zakona bilo je rimsko intestat~o nasledno pravo razvijeno u ova dva pravca. Puteve ovog razvitka vrlo je tesko u detaljima pratiti, narocito zbog iZiVesnih suprotnih tendencija koje su se pojavljivale na Istoku i na Zapadu. Navescemo neke vainije prqI?ise. Jedna senatska odluka iz vremena Hadrijana (SC Tertulzanum) je 'lI:stanovila nasledno pravo majke ,prema imovini deteta, bracnog i1i vanbracnog, ako je umrlo bez testamenta a nema oca ni punokrvnu braeu. Druga senatska odluka (SC Orficianum), doneta nesto docnije izjednaeio je nasledna prava bracne i vanbraene dece, hilo da su sui liIli alieni iuris, prema imovini majke i to IPre svih agnatskih srodnika. Uslov je bio: da .su rodena slobodna i da su rimski gradani. U 1P0stklasicnom pravu slieno pravo su dobili i descendenti umrlih sinova.

-

5. - Justinijanovo pravo. Justinijan je dvema novelama (118 iz 543. god. i 127 iz 548. god.) potpuno ukinuo raniji i izgradio novi intestatski red pozivanja na naslede. On je ustanovio sledeca cetiri nasledna reda: 1. Prvi su pozvani na naslede descendenti (potomci) i to bez obzira da Ii se radi 0 nasledu muskarca iIi zene i bez obzira da Ii se descendent nalazi pod patria potestas de cuius-a ili ne. U obzir do laze sarno bracna deca. 2. U drugi nasledni red spadaju ascendenti (preci). To su roditelji i braca i sestre de cuiusa od istag oca i majke i njihova deca u prvom stepenu, a ne i njihovi unuci (tzv privilegisani pobocni srodnici). Najblizi zivi ascendenti dobijaju celu zaostavstinu iskljucujuCi ostale. To znaci da roditelji de cuius-a dobijaju celu zaostavsthm, iskljucujuCi sve ostale. ani dele zaostavstinu na pola, pa ocev deo docnije odlazi njegovim ascendentima a majCin njenima. Ako otac i majka nisu ~ivi zao313

stavstinu dobijaju braea i sestre iskljucujuei tako svoju decu. Oni dele zao5tavStinu na jednake delove pro capite. Deca urnrlog brata ucestvuju u toj podeli po naeelu reprezentacije. 3. U treei nasledni red ulaze polubraea i polusestre (od istog oca i raznih rnajki Hi iste rnajke a raznih oceva) de cuiusa i njihovi potornci prvog stepena. 4. U eetvrti nasledni red ulaze svi ostali pobocni srodnici koji su pozvani tek ako nerna nikoga iz prethodnih redova. Ako je viSe ascendenata istog stepena, jednu polovinu dobijaju ascendenti po oeevoj a drugu po rnajeinoj lozi. Ako nerna nikoga iz ova eetiri reda, zaostavstinu dobija preziveli bracni drug Hi izvesne korporacije Hi ddava. Vanbracna deca nernaju pravo na na. slede, vee sarno na alimentacije.

-

III. A. -

TESTAMENAT

FORME TESTAMENTA

je u Rirnu vrIo stara 1. - Testamentum calatis comitiis. - Testarnenat ustanova. U vreme Zakona XII tablica je 000 vee dovoljno poznat, tako da tvorci Zakona nisu osecali potrebu da ga objasnjavaju niti detaljno regulisu, vee ga sarno porninju. Napraviti testarnenat se srnatralo eak tako jakorn moralnom i religijskorn obavezom za svakog gradanina, da se smatralo velikom nesrecom umreti bez testamenta, pa je i jedna od teskih kletvi toga vremena bHa pozeleti nekome da ga Jupiter kazni time da umre bez testamenta. U tom pogledu Rimljani predstavljaju istorijski izuzetak, jer drugi narodi na tom stupnju Hi nisu uopste poznavali takvu ustanovu, Hi su poznavali, samo neke posredne puteve da se postignu neka dejstva testamenta, ali testamentalno nasledivanje koje bi imalo prvenstvo nad intestatskim, odnosno testamenat koji bi potiskivao primenu intestatskog reda nasledivanja, nijedan narod na istom st'.lpnju razvitka kao Rimljani u vreme Zakona XII tablica, nije poznavao. Grci su, na primer, u vreme kada su ih Rimljani pokorili, bili na daleko viSem stupnju razvitka od njih, ali su poznavali samo moguenost da se neki stranac dovede u polozaj da postane intestatski naslednik. SHena mogucnost je bio najveci domet do koga su stigla i druga vrIo razvijena robovlasnicka prava. Uzrok ovako ranoj pojavi testamenta u Rimu, koji mu je i dao osnovne karakteristike i diktirao prvu formu, bio je sledeci. Videli smo da je stari obieajni red nasledivanja, koji je unet i u Zakon XII tablica kao intestatski red nasledivanja, predvidao sarno dva naslednieka reda: najbliZi agnat i, ako njega nema, gentHi. NajbliZi angat je tu brat ostavioca. Deca umrlog nisu pozivana na naslede. Ona su, zajedno sa ostalom decom iste generacije u konsorcijumu, sa kojirna su zajedno saeinjavali sledeeu generaciju i sledeei step en srodstva, morala eekati da postanu sopstvenici porodicne imovine tek kad generacija oeeva izumre. Ovakav red nasledivanja potpuno je odgovarao konsorcijumu, u kome je i nastao i shvatanjima 0 srodstvu i porodicnoj imovini koja su tada vladala. Ali kada se u praksi konsorcijum sve cesee cepao i na njegovo mesto dolazHa kao imovinska i oradna zajednica familia, u kojoj zive i rade izdvojeno jedan bracni par sa decom, javHa se zelja kod paterfamilijasa da njegova imovina posle njegove smrti ostane njegovoj deci, tj. da deca, umesto da odu zajedno sa imovinom na staranje najbliZem agnatu, kao s10 je bio red i praksa, nastave da zive na njegovoj imovini. Ova zelja paterfa-

314

milijasa bila je protivna vladajuCim pravilima nasleda, a i interesima njegovih agnata. Jedini ko je mogao ovaj krupni spor da raspravi bila je skupstina >kurijska 'komicija - i to kad joj predsedava pontifex maximus, sef svestenicke kolegije koja se brinula 0 obicajima. Zato se pater familias poceo obracati njoj sa molbom da njegovoj zelji izade u susret. On je traZio od skupIjenih gradana testimonium, pa se zato njegova molba zvala testamentum. U pocetku je, verovatno, bilo otpora da se ovakvim molbama izade 11susret, pa se 0 svakoj od njih i glasalo u skupstini. Ali vremenom, sa sve vecim brojem familia, ulazilo je u svest ljudi osecanje da je prirodno da ,imovina paterfamilijasa ostanc njegovoj deci. Stvaranju tog osecanja je vrlo mnogo doprinela religija, koja je stvorila kult porodicnog ognjiSta i porodicnih bozanstava i koja je pomogla da se izgradi pojam heresa, svestenika porodicne religije i cuvara porodicne imovinde i porodicnih tradicija. Tako je postalo normalno da se svi testamenti odobravaju pa su iznosenja pred skupstinu i izgovaranje svecanih reci pred njom, postali sarno zahtev forme a volja zaveStaoca sustina testamenta. Bas to je znacenje onoga sto je receno u Zakonu XII tablica odredbom »uti legassit suae rei ita ius esto«; prvopozvani intestats'ki naslednik je brat (adgnatus proximus), ali ako pater familias testamentom hoce da postavi decu za naslednike, neka tako bude. Testamenat tako stvoren nazivao se testamentum calatis comitiis jer je pravljen pred komicijom kojoj predsedava pontifex maxim us. Njegov cilj je da obezbedi heresa i naslede za sui. Zato je imenovanje naslednika njegova gIavna saddina, bez koga nema testamenta, koji predstavlja, kako su rimski pravnici govorili, temelj i glavu (caput et fundamentum) testamenta. Ovo pravilo, tada stvoreno, ostalo je kroz celu rimsku istoriju jedan od osnovnih zahteva za valjanost testamenta. Iz ovakvog cilja prvog rimskog testamenta izasla je i druga njegova znacajna karakteristika: da je za naslednika mogao biti imenovan sarno suus zavestaoca. Najzad, taj njegov cilj objasnjava zaSto je testamenat u Rimu od samog njegovog pocetka bio jaci od intestatskog nasleda i zasto je bilo prokletstvo umreti bez testamenta: znaCilo je to gasenje porodice, gasenje porodicnog ognjiSta i rasturanje porodicnih bozanstava i neobezbedeno prinosenje htava ostaviocu posle smrti- a to niko nije zeleo.

-

-

2. - Mancitpatiofamiliae. Testamentum calatis comitiis vrlo ranD nije zadovoljavao sve potrebe Rimljana. Njime se nisu mogli slmiti svi oni koji nisu imali pristup na kurijatske komicije (plebejci i zene); mogao je biti pravljen sarno u Rimu gde su se sastajale komicije; u slucaju iznenadne bolesti i opasnosti od smrti nije bilo moguce napraviti testamenat (jer 5U za to bila odredena sarno dva dana u godini i to oba u prolece), itd. Osim toga promene nastale u toku republike, kada je suus postao prvopozvani tintestatski naslednik, kada su stvoreni legati i kada je zavestalac poceo da unosi u testamenat razna druga raspolaganja, nije mu, vrlo cesto, odgovarao testamentum calatis comitiis zbog toga sto je morao objaviti sadrzinu testamenta pred celom skupstinom. Zato je praksa pocela traziti puteve da omoguCi. pravljenje testamenta i gradanima koji nemaju pristupa na kurijatske komicije i.onima koji ne mogu da sacekaju odredene dane za pravljenje testamenta pred skupstinom ili ne zele da objave njegovu saddinu. U tu svrhu hila je iskoriscena mancipacija, koju su mogli preduzimati i plebejci i zene, koja se mogla preduzimati i van Rima i u svako doba. Taj nacin se sastojao u sledecem: de cuius je pro315

davao fiktivno mancipaci10m celokupnu svoju imovinu (mancipatio familiae) nekom svom prijatelju (koji je nazivan familiae emptor) koji se istovremeno obavezivao da ce tu imovinu, kad de cuius umre, preneti na onoga koga je on odredio. Izvrseni mancipatio familiae cinio je da je familiae emptor postajao kviritski sopstvenik celokupne imovine ostavioca. Ali on tu imovinu nikada nije dobijao, nego je ostajala kod de cuiusa sve do njegove smrti, a zatim ju je dobijao u ddavinu neposredno onaj na koga je familiae emptor po nalogu ostavioca duzan da prenese imovinu. Mancipacija kojom familiae emptor prenosi kviritsku svojinu na ovakvo lice je fiktivna. Mancipatio familiae nije testamenat, jer nema osnovnu karakieristiku testamenta: imenovanje nC1lsledni'ka.Familiae emptor nije nasledni,k vec sarno posrednik izmedu zavestaoca i lica kome on zeli da ostav,] svoju imovinu. Takvo lice, pak, nije naslednik, jer svoje pravo prema ovoj imovini ne izvlaci iz naslednog prava vec iz pravnog posla kojima je familiae emptor preneo svojinu na njega. Zato ovo lice i nije heres. Ono ce to postati tek protekom vremena, putem usucapio pro lzerede.

-

3. - Testamentum per aes et Iibram. Vremenom je testamenat calatis comitiis upotrebljavan sve rede, jer se umanjivala potreba za objavljivanjem saddine testamenta na komicijama. Zato mancipatio familiae ulazi sve viSe u upotrebti kod onih koji bi se inace mogli koristiti i testamentom calatis comitiis. Pri tom mancipatio familiae trpi [zvesne promene i pretvara se u formalni testamenat koji je nazivan testamentum per aes et libram. U toj formi on sasvim potiskuje testamentum calatis comitiis i postaje za dugi period jedina forma testamenta. Testamentum per aes et libram je preuzeo od mancipatio familiae formalnosti mancipacijei prisustvo svedoka, libripensa i familiae emptora, ali mancipacija se ne vrsi da bi se prenela svojina na familiae emptora, vec sarno kao forma koja omogucuje testatoru da prilikom izgovaranja nunkupacije 'saopsti saddinu testamenta. Zato libripens i familiae emptor u njemu nemaju nikak.vu praktienu ulogu, vec su tu sarno zato da se iladovolji forma. Glavni deo celog posla je i.zjava zavestaoca nuncupatio - u koju su sada Ilmete Ii sveeane reci

-

koje su ranije izgovarane ,pri imenovanju naslednika u testamentu calatis comitiis. Ona sadrii imenovanje naslednika i sve elemente testamenta, pa ima i snagu testamenta i smatra se testamentom. Na.slednik imenovan u ovakvom testamentu postaje heres i kao takav nasleduje zavestaoca neposredno u svim njegovim pravnim odnosima i u obavezi odrlavanja porodicnog 'kuIta.

Vremenom je uobicajeno da zavestalac ne saopstava prisutnim svedocima saddinu testamenta, vec da .donese vec napisan testamenat, koji pri nunkupaciji sarno pokaze i izjavi da je u njemu saddano njegovo raspolaganje na slucaj smrti. Testamenat je obicno pisan na tzv. diptihu, tj. dye dascice premazane voskom, vezane i preklopljene kao dva lista u knjizi. Tekst je bio pisan na unutrasnjim (drugoj i trecoj) stranama a spoljasnje strane (prva i cetvrta) su ostajale za potpise i pecate zavestaoca i svedoka, kojima unutrasnje strane nisu ni pokazivane. 4. - Testamenat u pretorskom pravu. Posto su vec kod testamenta per aes lib ram mancipaeija, libripens i familiae emptor bili postali sarno zahtev forme bez ikakvog prakticnog znacaja, pretor je otiSao korak dalje pa

-

31()

je aka 70 gad. pre n.e.) propisaa da ce an smatrati testamentam svaka pismena kaje saddi imenavanje naslednika i snabdevena je pecatima testatara i sedam svedaka, bez abzira da Ii je pri njegavam sastavljanju bila mancipacije ili ne. Sa glediSta ius civile ovakav pismeni akt nema snagu ,testamenta, jer IPri njegovom sastavljanju nije izgovoren nuncupatio Ik.oji je smatran bitnim elementom testamenta. Zato su u takvom slucaju \po ius civile .imaJ1i pravo intestatski naslednici da traie naslede. Zbog 'toga iIlaslednici po /pretorskom testamentu nisu postajali heredes !VeCISIUsamo dobijali imovinu u bonorum possessio, tj.. postajali ,su pretorSiki sqpstvenici. Tek. u II veku n. e. su ovakV'i naslednici dabijali potpunu zastitu pa je pismeni pretorski testamenat lPostao najcesce upotrebljavana forma testamenta.

Pre tor je aslabodio testamenat svecanih :i.zjava i gestava i potpuna uprastio njegova sastavljanje, isticuCi time valju testatara kaa bitni elemenat testamenta i pridajuCi svedacima i farmama sarna znacaj nesumnjivag dakaza a pastajanju i sadrzini testartorave valje. Testamentum ex eo appellatur quad testatio mentis est (testament se taka zove s.ta je an svedocanstva, dakaz anoga sta neka misIi, njegave valje) kaZe se u Justinijanavim Institucijama. Hm putem je dalje iSaa razvitak testamenta.

-

S. - Postklasicno i Justinijanovo pravo. Kad je jedanput postavljen princip da svedoci sluZe sarno tame da dakazu valju testatora, postepeno su pastale valjane za testamenat sve farme kaje su taj dakaz abezbedivale. Jednom konstitucijom donetom sredinom treceg veka, priznata je snaga 'testamenta i usmenoj izjavi testatorovoj ucinjenoj pred sedam svedoka. Paralelno 'sa tim rarz:vijale su se i forme testamenta pri Kojima je za dokaz volje testatora koriscena javna overa ili sadejstvo driavnih organa. Krajem cetvrtog veka primata je snaga testamenta svakom pismenu, bez obzira cijom rukom je napisano, koje je testator deponovao kao testamenat u cenzusku kancelariju. Od sredine petog veka testamenat se mogao deponovati i u imperatorovoj kancelariji.Poeevsi od istog tog vremena, mogao je testator izdiktirati usmeno svoj testamenat u zapisnik municipalnog .sluzbeni,ka.

Justinijan je sumiraa sve prapise i praksu koji su da njega pastajaIi i propisao tri farme u kojima se magaa praviti testamenat. Glavna vrsta testamenta, kojoj je pridavan najveCi znacaj, bia je pismeni testamenat potpisan od testatara i overen pecatima 7 svedaka. On je bia nazvan »tripartitni« jer su za njegovu farmu bili uzeti elementi iz tri pravna sistema: iz ius civile elementi koje je testamenat maraa imati ired izlaganja u njemu, iz pretarskog prava 7 svedaka i njihavi pecati, a iz imperatarskih leges patpis testatara. Druga forma je usmeni testamenat saapsten pred sedam svedoka. Trenapisan i patpisan rukom testatara. Za ca farma je alagrafski testamenat njega se nije traZila prisustva ni potpisi svedaka. Osim avih, »privatnih« farmi, Justinijan je zaddao i dve »javne«: testamentum apud acta conditum, tj. izdiktiran u zapisnik pred sluzbenikam, i testamentum principi oblatum tj. deponovan na c1.1vanjeu :i.mperatorovaj kancelariji.

-

317

-

-

6. Vojnicki testamenat. Paralelno sa gore navedenim formama testamenta, postojali su kroz celu rimsku istoriju posebni propisi 0 testamentu vojnika. Vec Zakon XII tablica poznaje poseban vojnicki testamenat, koji se naziva testamentum in pracinctu. Kasnije je to bila jedna od povlastica koje su rimski imperatori, pocev od Cezara davali vojnicima. Zajednicka karakteristika svih vojnickih testamenata je da su oslobodeni forme i mnogih ogranicenja slobode testiranja koja su hila nametnuta drugim zavestaocima. To znaci da se vojnicki testamenat mogao praviti u svakoj pisanoj i usmenoj formi koja je dovoljna da saddina njegove volje bude jasna. Svedoci nisu bili obavezni. Protivno pravilima koja vaze za civilna lica, vojnik je mogao imenovati za naslednika lice koje nema testamenti factio passiva, ostaviti deo imovine testamentalnim, a deo intestatskim naslednicima, mogao je raspolagati svojim peculium castrensae itd. Justinijan je propisao da se ovakav vojnicki testamenat mogao praviti samo za vreme ratnog pohoda. Posebni propisi, koji su testamenat potpuno oslobadali forme, ili je samo uproscavali, vaZili su: za testamente pravljene na selu, Hi za vreme epidemija, zaraznih bolesti itd. I ovde se radilo 0 specijalnim okolnostima u kojima nije bilo moguce postovati propisane formalnosti. B. - OPOZIVANJE I NI$TAVOST Testator u principu moze uvek opozvati svoj testamenat. Ali u vreme testamenta calatis comitiis i per aes et lib ram on je to mogao uraditi samo na taj nacin sto hi sastavio novi testamenat koji ispunjava sve uslove. Drugog nacina za opozivanje nije bilo. Tek kada je pretor propisao da ce proiznati kao punovaZan samo onaj pisani testamenat na kome su svi pecati i potpisi ne osteceni, testator je mogao prostim uniStenjem pecata i potpisa ili celih tabli.ca, opozvati testamenat. U doba dominata (Teodosije II, V vek) propisano je da gubi vaznost svaki testamenat koji je star deset godina. Justinijan je propisao da testamenat star deset godina ne gubi vaZnost automatski, vec samo ako testator pred svedoka i nekim organom vlasti izjavi da ga opoziva. Testamenat koji u momentu redakcije ne ispunjava sve potrebne zahteve je nistav {iniustum}. Ali testamenat moze i u meduvremenu izmedu redakcije i smrti testatora biti ponisten. Za takav testamenat se kaZe da je ruptum. Testamenat moze biti poniSten Hi usled capitis deminutio rtestatora, Hi usled toga sto testator u meduvremenu izmedu sastavljanja testamenta i smrti dobije novog clana porodice koji spada u sui a koga pri sastavljanju testamenta nije mogao uzeti u obzir. C. - SADRZINA TESTAMENTA

1. - Imenovanje naslednika

-

1. Institutio heredis est caput et fundamentum testamenti. - Imenovanje naslednika bilo je kroz celu rimsku istoriju glavni cilj testamenta. Zato su Rimljani govorHi da je institutia heredis est caput et fundamentum te. stamenti (imenovanje naslednika je glava i temelj testamenta). Kako je do tog 318

pravila doslo, videli smo napred, govoreci 0 postanku testamenta. Kada su u testamenat pocela da budu unosena i pojedina raspolaganja imovinom putem legata i druge razne naredbe nasledniku, ovo pravilo je bilo protumaceno bukvalno, pa se smatralo da testamenat mora poceti imenovanjem naslednika. Dalja posledica ovakvog shvatanja bila je da se smatralo nepostojecim sve sto je u testamentu napisano pre naredbe 0 imenovanju naslednika. Ovakvo tl1macenje ovog pravila ukinuo je tek Justinijan. Imenovanje naslednika je moralo biti izvrseno specijalnim svecanim recima. Po Gaju moralo je biti izreceno na latinskom jeziku i morala se upotrebiti imenica »heres« i glagol »esse«. Tek u V v. n. e. mogao se upotrebiti i drugi jezik. Kroz celu rimsku istoriju se primenjivalo pravHo »semel heres, semper heres« (jedaIl\Put naslednik, uvek naslednik). Zbog toga naslednik nije mogao biti postavljen pod raskidnim uslovom, tj. da postane odmah naslednik a da to prestane biti ako i kad se l1slov ispuni. Isla tako nije mogao biti postavljen pod izvesnim (za koji se zna da ce i kad ce se ispl1niti) odloznim uslovom, tj. da ne postane odmah naslednik vec tek od momenta kada se uslov ispuni. Pod neizvesnim odloZnim uslovom moguce je imenovati naslednika. U tom slucaju dok se uslov ne ispuni, naslede »ceka« a pretor ga je davao imenovanome odmah u privremeni bonorum possessio. Moguce je imenovati u testamentu viSe naslednika i to Hi tako da su svi istovremeno pozvani na naslede Hi da su pozvani jedan za drugim. U prvom slucaju su naslednici postavljeni Hi na jednake delove, sto se postiZe prostim naoo-ajanjem njihovih imena, ili na odredeni broj dvanaestina (unciae). Naslednik se nije mogao postaviti na odredenu stvar iz zaostavstine. Takva naredba u teS'tamentu je, ukoliko je to hilo moguce, tretirana kao legato lako se r1msko pravo cesto smatra trijumfom privatnosopstvenicke volje, testator u Rimu nije nikada imao potpunu slobodu izbora lica koje ce imenovati za naslednika. U prvim vekovima njegov izbor je bio ogranicen sui, jer je jedini cilj testamenta bio iskljucivo na njegove muske potomke da se za njih obezbedi porodicna imovina. Pri tom izgleda da je heres mogao postati sarno jedan od njih. Kakav polozaj su ddbijala druga braca i ostali clanovi porodice ne moze se sa sigurnoScu utvrditi. Verovatno su ostajali da zive posle smrti testatora u zajednici i pod vlascu novoga sefa porodice naslednika, sve dok, koristeCi actio familiae erciscundae, nisu traZili podelu imovine i tako zasnovali svaki svoju posebnu familia. Sloboda testiranja hila je i kasnije, ukljufujuCi i Justinijanovo pravo, u razlicitim slucajevima i na razlicite nacine ogranicavana. Medu njima, najva.znije je ustanovljenje formalnog i materijalnog nuinog naslednog prava. 2. Formalno i materijalno nuino nasledno pravo. U uslovima koji su tada vladaH, testatoru nije mogla ni na pamet pasti ideja da iskljuci nekog clana porodice iz nasleda. Zato se 0 tome nije govorilo u testamentu pa ni Zakon XII tablica nije pominjao nikakva ogranicenja paterfamHijasa u tom pogledu. Medutim, docnije kada je zavisnost clanova porodice od porodicne imovine, usled razvitka robovlasnickih odnosa slabila, u testamenat se sve vise, kao vaZan elemenat, porelo uvlaciti raspolaganje imovinom bez nastojanja da ona ostane u porodici nepodeljena. Testatori su tada poceli imenovati viSe naslednika, medu kojima i lica koja nisu clanovi porodice (extranei heredes). U takvim uslovima ne spomenuti nekog clana porodice u testamentu, znacilo je lisiti ga ucesca u podeIi porodicne imovine. Ovakva praksa

-

-

-

-

319

je nesumnjivo bila protivna interesima drlave. Zato je propisano da je testator dllian u testamentu spomenuti sve clanove porodice, a ukoliko feli nekoga ad njih da iskljuci iz nasleda, mora to u testamentu naznaciti. Ako je hteo iskljuciti sinove, morae je to uraditi spominjuCi svakoga poimenice, ostale clanove porodice mogao je iskljuciti opstom formulom (npr. ceteri ostali neka budu iskljuceni iz nasleda). Pravo ovih lica exheredes sunto da budu spomenuti u testamentu naziva se »formalno nuZno nasledno pravo«. Njega imaju svi oni koji su bili clanovi testatorove porodice u momentu sastavljanja testamenta Hi to posle sastavljanja a pre njegove smrti postanu (rodenjem, adopcijom, brakom sa manusom itd.).

-

Nepominjanje nekog od sinova, Cinilo je testamenat nevaZeCim. Na OVIU nevaznost mogao se pozvati svako i uvek pa i posle smrti zainteresovanog sina. Nepominjanje ostaIih clanova nije povlacilo nevaznost testamenta, nego je nepomenutim davalo pravo da uzmu iz zaostavstine polovinu onog dela koji bi dobili

intestatski.

Pojava

novog

clana

porodice

-

pa i posle

smr-

ti testatora - povlacila je poniStaj testamenta. Primenjivano je, dakle pravila »Postumi - povlacila je poniStaj testamenta. Primenjivano je. dakle, pravilo »Fostumi agnatione testamentum rumpitur«. Pred kraj republike i nesto docnije stvorena je moguenost da oUtestamentu bude UD3IPred pomenut i postumus i da se na taj nacin sacuva vaznost testamenta.

Pretor je znatno izmenio ove propise. Pre svega prosirio je krug lica sa formalnim naslednim pravom na sve one koje je on svrstao u liberi, a zatim zahtevao je poimenicno iskljucenje za sve muSke potomke bez obzira na stepen srodstva. Samo zene su mogle biti iskljucene opstom formulom. Pretor nije proglasavao nistavim testamenat u kome nije spomenut neko od tiberi, nego je same nespomenutome clavao bonorum possessio na odgovarajucem delu zaostavstine. Inace sve odredbe testamenta, ukoliko nisu u suprotnosti sa bonorum possessio os tale su u vaZnosti. MoguCnost iskljucenja iz nasleda koju je pater familias imao bila je formalno neogranicena - nikakav propis nije postavljao uslove pod kojima je neko mogao biti iskljucen. To ipak ne znaci da je rimsko pravo tada dozvoljavalo testatoru da po svojoj volji i bez razloga iskljucuje clanove svoje porodice iz nasleda. To sarno znaci da, zbog tadanje strukture porodice i moralnih principa koji su vladali nije ni bilo slucajeva da pater familias feli nepravicno da iskljuCi nekoga od clanova porodice. Iskljucenje je u pocetku bila retka pojava i vrseno je sarno u zaista opravdanim slucajevima Hi u feIji da se iskljucenom pruii beneficija. Tako, na primer, odrlavanje porodicnog kulta, na sta je heres bio obavezan, ,predstavljalo je veliki teret. Primiti naslede bez kulta predstavljalo je veliku srecu, tako da su Rimljani najvecu srecu koja moze da zadesi coveka figurativno nazivali »Hereditas sine sacris« naslede bez kulta. Zato je pater familias ponekad iskljuCivao dete iz kruga naslednika (i time ga oslobodio kulta), a davao mu odgovarajuci deo imovine legatom. Docnije, pak, poeeli su se pojavljivati slueajevi nepravicnog iskljucenja, koji su bili protivni i tradiciji i interesima vladajuce klase. Zato su propisana ogranicenja u vidu obaveze za paterfamHijasa da izvesna lica ne sarno pomene u testamentu, vec i postav,i za naslednike na odgovarajuCi deo. Lica koja su imala pravo na deo nasleda su: ,potomci, preci, braea i sestre i polubraca i polusestre po ocu {ovi poslednji sarno ako je za naslednika postavljeno neko nedostojno lice (turpis persona). Ovo njihovo pravo naziva se »materijalno nllino nasledno pravo«. Testamenat u kome de cuius

-

320

nije ispunio ovu obaverzu, smatran

je za testamentum

inofficiosum,

koji je prenebregao duznasti, bezumni akt. Zato. se i tuiba Za njegov paniStaj nazivala querela inofficiosi testamenti.

surov,

koja se podizala

Po. njaj je IPastUiPaa centumviralni sud. OvlaScena lica ,su magla podici avu tuclbu sama aka su a:u~pravedna iskljucena iz naslelta. U poeetku nije bila adredenih pravila a tame kad je iskljucenje nepravedna,. vec je to. astavljena proceni suda. Tek je Justinijan u noveli 115 nabrajaa mative za iskljucenje koja ,se smatraju ,pravednim, pa su, prema tame, svi ostaJ.i nepravedni. U IPacetku nije bia odreden dea nasleda kaji je ,testatar morao asta. viti licima sa materijalnim nuZnim naslednim iPravom. Po. analogiji sa lex Falcidia, donetim 40. ~d. pre n. e. :za legate, ustanavljena Je da ne maZe traiiti paniMaj testamenta lice kaje je primilo bar 1/4 ad o.naga sto. bi nasledila da nije bila testamenta. Justinijan je odredio da taj dea treba da iznosi 1/3 aka de cuius lima do cetiri deteta a ,1/2 aka ima vise od cetiri deteta. Panistaj testamenta nisu mag1i traiiti ascendenti u IPravaj Hniji ko.ji su pastavljeni za naslednike na ma kaliki dea. Querela inofficiosi testamenti je uvek bila paniZavajuca za uspamenu testa tara, jer ga je IProglasavala dusevna paremecenim. Zata je ana sma. trana kao. ultimum remedium (.krajnje sredstva) i dazvaljavana sarna anda aka nije bila nikakvag drugag nacina da se nepravda u testamentu ispravi. Prava na podizanje ave tnJ2Jbene ,prelaczi na nasledni!ke i gasi se iUsled ne. upatrebe kroz dye godine. Jusmnijan je dazvalio upotrebu ove tufbe sarno anima kaji nisu niSta dobili testamento.m. Lica kaja nisu dabila dovaljna imala su prava da traie sarna dqpUllU svaga dela.

3. - Supstitucija.- Testatar maze adrediti u testamentu ko ce biti naslednik u slucaju da se prvaimenavani naslednik ne primi nasleda Hi da se primi ali umre pre nega sta je stekaa spasabnast da sam pravi testamenat. Takav, eventualni, naslednik, naziva se supstitut a ustano.va se naziva supstitucija. Ovu ustano.vu je rimsko pravo poznavalo vdo. rana, tako da je Gajus bio u magucno.sti da da vrla detaljne podatke 0. njaj. Posto.jale su dye vrste sup stitucij e: vulgalfna i pupilama. Pupilarna je v.r1o. stara usta. nava i, verovatna, patice iz prvih vekova republike. Vulgarna je nastala po.. cetkam principata. Vulgarna supstitucija pastaji onda kada testator odredi lice koje ce biti naslednik u slucaju da prvaimenavani naslednik ne dozivi prijem nasleda, ili ga odbije, Hi ma iz ko.jih razloga ne postane naslednik. Ona je u naj. prostijem obliku naredivana na sledeci naCin: »Neka A bude mo.j nasledni'k. Aka A ne bude naslednik, neka B bude maj naslednik. Ako A i B ne budu, neka C bude naslednik itd.« Moguce je jednom nasledniku o.drediti vise istavremenih supstituta, Hi nekalicini jednaga. Supstitucija je u stvari pastav. Ijanje naslednika pad adlo.znim uslavam »da prethodna imenavani ne postane naslednik«. pupila, deCka bez roditelja, sirotan) supPupilarna (ad reCi pupillus stitucija posto.ji anda kada de cuius imenuje za naslednika svoga malo.letno.g sina a istavremena adredi ka ce naslediti sina u slucaju da on ne bude u mogucnasti da pravi testamenat zata sta je wnra pre nega sta je stekao sposobnast za pravljenje testamenta. Ona je abicna naredivana avakvam formulam: »Neka maj sin A bude naslednik, a aka umre pre mene ili pasle mene ali pre svoga punaletstva, neka B bude naslednik«. Otac je na ovaj nacin mogao raspolagati ne sama imovinom koju sin od njega nasledi, nego i ono.m kaju je sin na drugi naein stekao. Docnije je mogao i iskljuciti sina iz nasleda a odrediti supstituta.

-

21 Rimsko privatno

pravo

321

U Justinijanovam pravu po primeru ipupilame supstitucije postupano je i u sIueaju kada sin istina postane punaletan, aU 7Jbog dusevne iporemeeenosti ne bude sposoban da pravi testamenat. Ovaj slucaj je nazvan kvazipupilarna supstitucija, i bio je regulisan potpuna isto kao i pupilarna. Pasta je u testamentu o.dredeni substitutus mo.gao.imati, i abieno. imao., interes da supstituirani naslednik ne do.fivi (prijem nasleda Hi s;po.sobno.st pravljenja testamenta, jos u perio.du re(publike je uvedena praksa da se supstitucija nareduje u posebno.j tablici Ikoja je sastavni deo. testamenta adi se ne o.b]avljuje, niti su njego.vi .svedo.cismeli saqpstiti njegovu sadrlinu pre nego. sto. supstitucija nastupi.

2. -

-

Legati i fideikomisi

-

1. Legati. Osim imenavanja naslednika i raspadele imovine izmedu naslednika, testarnenat je, vec u periadu republike, vrla cesta sadrZaa i imavinska raspalaganja u karlst Iiea kaja nisu naslednici ili u karlst nekaga od naslednika, a1i nezavisno ad tag njegavog svajstva i dela kaji mu u tom svojstvu pripada. Takvo raspalaganje nazivana je legat (legatum) i bilo je u upotrebi tSve do. Justinijana. Legatar je ,singularni sukcesor, 5ta znaci da u svakom slucaju dobija sarno Iegirana prava, za razliku od nasledmka, kaji je univerzaIni sukeesor, 8to znaei da dobija sva prava i abaveze umrlaga, bez obzira da Ii su u momentu sm~ti bila ipOznata ili ne. Poeevsi ad Avgusta uslo je u praksu da se Iegati nared,uju u advojenim tablicama, koje su nazivane lrodicil. Od Konstantirna je za vaIjanast kodicila bilo patrebna prisustvo 7 svedaka. Legat mora biti nareden sveeanim re'cima i, ako je nareden u testamentu, admah pasle imenovanja naslednika. On moZe biti nareden u cetirl forme: a. - Legatum per vindicationem nareduje se najceSCe reeima »do, lego« (dajem, legiram) i ima za pasledicu da u momentu smrti de cuiusa Iegatar pastaje sopstveni'k legiil'ane stvarl bez iCijeg iPOsredovanja. On ima pravo da svajinskam tuibam rei vindicatio traii legiranu stvar od svakog kod koga se ona nalazi, pad istim uslavima i u istam abimu u kame svaki sapstvenik traii pavracaj svaje stvari. b. - Legatum per damnatibnem se nareduje reCima »heres meus ... dare damnLLS esta« (»rnoj naslednik je obavezan da da .. «) i ima za iposledieu obligacioni odnas izmedu opterecenog naslednika i Iegatara. Legatar u mamentu smrti astaviaea ne pastaje sapstvenik Iegirane stvarl, vec sarna stice pravo da ad apterecenaga naslednika traii ispunjenje Iegata. U starom pravu ova patraiivanje Iegatara je bilo sankcianisano sa manus iniectio protiv naslednika. U kIasiCnom pravu manus iniectio je bio zamenjen jednam tuZJbom na osnovu koje je, u slucaju uspeha, osudivan optereeeni na davanje dvostruke vrednosti Iegata. Ta tuZba se nazivala actio ex testame.nto. c. Legatum sinendi modo (od sinere dozvoliti, dopustiti, 1JI1peti)je sliean Iegatu per damnationem. Legatam optereceni nasIednik nije duZan niSta sam da ucini, da da, vec je sarno duZan da dopusti da legatar uzme Iegiranu stvar iz njegovog dela na,sleda. Ovaj Iegat je varijanta legata per damnationem pa je talrode zasticen sa actio ex testamento. d. Legatum per praeceptionem (00 praecipio = unapred uzeti) opterecuje ne jednog od naslednika vec celo naslede. Zato su naslednici dufui ispuniti avakav legat pre nega s10 pristupe padeli zaostavst1ne. On je sHean legatu per vindicationem i stvara u karl.st Iegatara, u momentnl smrti ostavioca,

-

322

=

stvamo pravo na legiranu stvar. Doanije je i on bio zasticen sa actio ex testamento. Vec u klasicnom ,pravu doslo je do umanjenja rmika izmedu pojedinih formi legata. Pritom je poseban polozaj, i u praksi i u propisima (SC Neronianum) dobio legatum per damnationem. U postklasiCnom pravu se legat mogao ostaviti upotrebom mlo kojih reei. Time su izbcisane razlike izmedu gore pomenutih vrsta legata. Sada se ne po formi, nego po sadrlini odrediva10 stvamopravno Hi obligaciono-pravno dejstvo legata. Legatom moze biti optereeelIl sarno testamentom imenovani naslednik i to jedan od njih Hi vise njih zajedno. Predmet legata rnoZe biti svaka stvar (novae, a:emlja, ikuca, :pekulium, stado, plodouzivanje itd.) koja predstavlja korist za legatara. iPredmet legata moze biti i stvar koja ne pri(pada ostaviocu vee nekom drugom (u tom slucaju naslednik je duzan da je pdbavi i preda legataru), Hi nasledniku (u tom slucaju je ispunjenje legata uslov za :prijem nasleda). Legat moze biti ostavljen tako da legatar izabere koju od /Vise stvari zeli da uz,me. Ako je ,predmet legata potra7livanje, le~atar ne postaje odmah poverilae vec sarno stice pravo da trazi da se potraZlV3'llje :prenese na njega. Razumljivo je da svi ovi predmeti ne mogu biti legirani u svim formama legata. Predrnet legata per vindicationem i praeceptionem moze biti sarno telesna stvar koja pripada zaveStaoeu. IPredmet legata sinendi modo moze biti sarno stvar koja pri(pada zavestaocu Hi optereeenom nasledniku. Sarno legat per damnationem, koj.i je i inace bio najviSe u upotrebi, mogao je biti primenjen u svim kombinacijama. Pod uticajem promenjenih imovinskih i lPorodienih odnosa IPred kraj republike se pocinju desavati slucajevi da pater familias legatima koje naredi u ,korist svojih tprijatelja, prijateljica, saucesnika IU operacijama najrazlititijih vrsta, iserpi skoro eelu ~aostavstinu, tako da nasledniku ostane sarno mali deo irnovine ili sarno golo naslednicko iZVanje, skqpcano sa teretOm odrlavanja porodicnog kulta. Ovalkvi slucajevisu ,bili stetni ne sarno tZa clanove njegove porodice, koja je .time siromasila, nego i za robovlasnicku klasu, jer su slabili njenu ekonornsku snagu. Zato su 1UII v. !pre n. e. pocela da se lPojavljuju ogranitenja legata. U republ1kanskom lPeriodu donete su u tom cHju tri zakonske mere: a. - Lex Furia testamentaria (oko 200. g. pre n. e.) zabranio je zavestaoeu da legira viSe od 1.000 asa jednome legataru, ukoliko mu nije najblizi rodak. 'Prekrsaj ave naredbe nije povlaeio

niStavost voc imovinsku kaznu za legatara koji primi voci legato b. -

Lex

Voconia (169. god. pre n.e.) je zaoo-anio zavestaocu da nekom legataru legira vise nego sto je dobio naslednik c. - Lex Falcidia 1(40. god. pre n.e.) je zabranio da se legatima iscl1pi viSe od 3/4 a:aostavstine, odnosno dao je pr~vo nasledni'ku da zaddi 1/4 zaostavstine bez obzira na naredenje u testarnentu, i bez obzira da li je u nekom drugom svojstvu, a ne u svojstvu naslednika, prirnio vise od cetvrtine zaostavstine.

2. - Fideikomisi.- Fideikomisomje prvobitno nazivana molba testatora ispunjenje kakve bilo radnje pri kojoj se racunalo na cast, na »veru« (tides) i kome je molba upucena. Ova'kva molba bila je moraIne a ne pravne prirode. ZamoIjeni nije mogao biti pravnim sredstvima prinuden da ispuni ovakvu mo1bu. Tek od Av.gusta fideikomis se poeeo pretvarati u pravni institut i dobija pravnu zastitu a staranje 0 njegovom izvrsenju je povereno specijalnom pretoru (praetor tideicommissarius). U prvo vreme je fideilromis morao biti upucen u ma kom pismenom Hi usmenom obliku. Docnije je najcesce 000 upucivan u kodicilu, pa je ;prema tome bio ,podvrgnut formalnostima propisanim za 'kodicil. Fideilromisiom moze biti opterecen svako ko je, ma u kom vidu primio ma sta iz zao.stavstine (naslednik, legatar, fideikomisar). On nije vezan za postojanje testamenta, pa mozebiti nalozen i in21*

323

testantslcim naslednicima. Fideikom1som se moze naloZiti nasledni,ku ili legataru da, po proteku izvesnog v:remena :Hi po ispunjenju izvesnog uslova, preda svoj deo nasleda drugome a ovom drugom naloziti da preda trecem itd. a ovaj nacin je postao tzv. porodicni fideikomis, tj. naredenje da izvestan deo imovine, ili celu, naslednici nri njihovi dooniji naslednici ne smeju prodati, veC on mora ostati sarno u porodici i prenosin se sa kolena na koleno. Ovo je sredstvo da se spreei osiromaSenje jedne iporodice, koje je narocito mnogo upoocebljavano u feudalnom pravu. Otkalro je fideilkomis postao pravni institut, na njega su se prosirila ~vesna ogranicenja koja su bila propisana za legate i oba instituta su se dosta priblizila. I;pak je u klasienom pravu posrojala jasna razlika izmedu njih koja se ogledala naroCito u formalnim zahtevima za njihovu valjanost. Za vreme Konstantina i Konstansa, kada je propisano da se kod legata ne mora voditi racuna 0 propisanim recima, legat je postao isporuka naredena testamentalnom nasledniku, a sve ostale isporuke su nazivane fideikomisom. Justinijan je i forma1no ukmuo r~riku izmedu njih i naredio da se svaka isrporuka ima smatrati i,stovremeno i kao legat i kao fideikomis i imaju se na nju primenjivati propisi i za jedan i za drugi institut i to oni od njih koji su povoljniji za odrlavanje isporuke u vaznosti.

3. -

Ostala nare4enja

1. - Oslobodenje robova. - Jos u prvim vekovima republike je uslo u praksu da se testamentom dodeljuje sloboda nekom robu. Naredba 0 tom moze biti bezuslovna i uslovna. U prvom slucaju je momentom smrti testatora rob sticao slobodu i status rimskog gradanina, dolazeci pod patronat naslednika. U drugom slucaju rob je ostajao u svojini naslednika dok se postavljeni uslov ne ispuni. Tatkav rob se nazivao statuliber. Po ispunjenju uslova on je ipso iure ipOstajao slobodan, bez obzira da Ii je jos u svojini naslednika ili u svojini nekoga drugoga. Ako je naslednik sprecavao ispunjenje uslova, smatralo se da je uslov od tog momenta ispunjen. U oba slucaja oslobodenje roba je zavisilo od valjanosti testamenta, ali ako testamentalni naslednik odbije prijem nasleda pa nastupi intestatsko nasledivanje, naredba 0 oslobodenju roba je ostajala na .snaz.i. Marko AureIije je propisao da, u slucaju da imenovani naslednici odbiju naslede a in1'estatskih naslednika nema, rob koji je u testamentu osloboden moze traZiti da mu se uruci naslede uz obavezu da isplati sve zavestaoceve poverioce, i na taj nacin steCi slobodu.

-

-

2. Imenovanje tutora. Pocev od Zakona XII tablica pa do Justinijana, testator je mogao u testamentu odrediti tutora svojoj maloletnoj muskoj i zenskoj deci i potomcima, svojoj i njihovim Zenama, detetu koje se eventualno rodi posle njegove smrti a docnije i staratelja sinu koji je punoletan ali dusevno boles tan, ili sa drugim nedostacima koji umanjuju njegovu poslovnu sposobnost. Za tutora je mogao imenovati lice po svom izboru, ukoliko ono ima opstu sposobnost da bude tutor. To je mogao biti i rob osloboden u istom testamentu. Ako je imenovanje tutora u testamentu bilo bez dejstva zbog neva~nosti testamenta, naredba u testamentu je sluilia pretoru kao orijentacija za odredivanje tutora. 324

D. - TESTAMENT! FACTIO

1. - Testamenti factio activa.

-

Testamenti

factio

activa

je sposobnost

praviti testamenat, tj. sposobnost za vestavati testamentom svoju imovinu. Posto je testamenat akt volje koji se odnosi na imovinu, to ga maze praviti sarna lice kaje ima imovinu i kaje ima patpunu paslovnu spasabnast. Prema tame nespasabni su za pravljenje testamenta: 1. Lica koja ne magu imati svoju imovinu. To su: robavi, peregrini i lica alieni iuris. Ovi poslednji su imali izvesno ograniCena pravo testiranja u odno.su na svoj peculium castrense. 2. Lica kaja nemaju pravno relevantnu volju: impuberes, dusevno poremeceni i rasipnici. 3. Plebejci i zene u starom pravu nisu mogli daci na kurijske kamicije pa zata nisu mogli praviti testamentum calatis comitiis. Iz nekih rarlaga zene nisu mogle praviti testamenat ni u formi per aes et libram. Za vreme Hadrijana ane su dabijale prava da prave testamenat uz auctoritas tutora. PiI'etor je propisao da ce dati bonorum possessio na asnavu zeninog testamenta napravljenog bez auctoritasa tutara. Tutorstvo nad zenama je nastala u III veku, a Justinijan ih je patpuna izjednacio sa muSkarcima u pagledu testamenta. 4. Najzad, ne mogu praviti testamenat: intestabiles (koji su obecali da budu svedaci kad nekag pasla i nisu ispunili abeeanje, pa usled toga izgubili pravo da budu svedod i da prizivaju svedake), jeretici i atpadnici od vere (u doba hriscanstva).

-

2. - Testamenti factio passiva. Testamenti factio passi'Va je sposobnost biti imenavan za naslednika i primiti lIlaslede. Zata se naslednicka spasabnast mara imati u mamentu imenavanja i u mamentu kada testamenat praizvadi dejstva (smrt de cuius-a). Zahtev da se naslednicka spasabnast ima u momentu sastavljanja testamenta nije ni nl\.lZanni praktican, ali je u rimskarn pravu adrZavan kaa zaastatak iz vremena kada je testamenat praizvadia

dejstva

admah

po. sastavljanju

-

jas za zivata

ranijeg

sefa para dice.

iNisu imaili naslednicku spasobnost: 1. Pereg,rfu;J.ii zene. U stamm pravu zene nisu mogle biti naslednici jer nisu magle biti sefavi paradice. Dacnije, kada je sadrZina testamenta pastala raspalaganje imavinam, uabicajena je da se i zene postavljaju za naslednika. Da bi se oCuvao stan porodicni paredak, spreeilo asiromasenje deobom imo.vine i adri:aa raniji autaritet paterfamilijasa bar kad najbagatijih, danet je 169. gad. pre n.e. lex Voconia kaji je zabrania pripadnicima prvag cenzusno.g reda da imenujuju za naslednika zenu, odnasno. oduzeo je zenama sposabnost da naslede pripadnike prvoga reda. Ovaj zakan je relativna rana paa u zabarav i ad tada su zene dabile patpunu naslednicku spasobnast. 2. Personae incertae, tj. lica a 'kojima testator u mamentu redigavanja testamenta nije mogao iomati adredenu pred~ stavu. To. su: postumlls (lice rodeno posle sastavljanja testamenta), pravna lica, kalektivi, grad, karparacije, hramavi itd. Iz istih razlaga nije testatar magaa astaviti da drugi ili slucajnast adrede naslednika. Postumus je vec u klasicnom pravu mogaa biti imenavan. U doba hriScanstva je bio jako rasiren obieaj da se za naslednika imenuju hramavi i zaduZbine. 3. Intestabiles, jeretici i apastati. 4. Lica kaj.ima je ta spasobnost delimicno ili potpuno adUIZeta kadukarnim zakanima. Rob je mogao biti postavljen za naslednika i to. Hi od svog gaspodara ili ad drugag lica. U prvom slucaju gospadar ga je istov:remeno aslobadaa. Ovakav rob je nooni naslednilk (heres necessarius), tj. maraa se primiti na325

sleda. U drugom slucaju imenovanje roba za naslednika nije bilo vezano za osloboaenje i imalo je za eilj da imovinu dobije robov gospodar Hi da se robu za zivota de cuius-a ;podigne eena i obez.bede bolji zivotni uslovi.

E. - PRIJEM NASLEDA

-

1. - Sui et necessarll heredes. Ako su na nasleae pozvani intestatski ill testarnentom, clanovi porodiee ostavioca Hi rob, oni su postajali naslednici u momentu njegove smtti »sive velint, sive nolint« (»hteli ne hteli«) kako se izraiava Gajus, tj. bez ikakve izjave njihove volje i cak protiv njihove volje. Oni nisu ni mogli cIa ne prime nasleae. Njihov polozaj bio je uslovljen cinjenieom da su Rimljani i za zivota paterfamHijasa smatrali clanove njegove porodice suvlasnieima, Hi tacnije receno, sauiivaoeima porodicne imovine. Zato se njihov polozaj naslednika shvatao kao produienje njihovog ranijeg odnosa prema porodienoj imovini. Sliean poloiaj, ali iz ch'ugih razloga, imao je i rob ako ga je gospodar imenovao za naslednika. Njemu je ovakav polozaj narnetnut zato sto ga je gospodar obicno imenovao za naslednika onda kada je zaostavstina prezaduiena, da bi time oslobodio clanove porodice teSkih posledica venditio bonorum. Ovi naslednici nazivani su necessarii heredes. Ovakav poloiaj sui kao naslednika poeoo im je nanositi stetu u drugoj polovini republike, .kada su sinovi testo :liveli van porodice, jer su postajuci naslednici, odgovarali za dugove nasleaa i svojom sopstvenom imovinom. Zato im je pretor dozvolio da se »uzdcie« od nasleaa (,}ius abstinendi«) i time spasu od stetnih posledica. Nairne, ukoliko su se oni briZljivo cuvali da preduzmu ma kakav akt u vezi sa ponuaenim nasleaen, poverioci nasleaa su, putem venditio bonorum, naplacivali svoja potrazivanja iz zaostavstine, a suus je ostajao stra!n svemu tome. Na ovaj nacin je suus heres prakticno dobio mogucnost da se ne primi nasleaa. Nesto kasnije ustanovljen je tzv. beneficium inventarii, tj. pravo ovakvih naslednika da neposredno posle ostavioeeve smrti, a pre nego sto su ucinJ.li ma kakav naslednicki akt, sastave spisak ostavioceve imovine i time ogranice svoju odgovomost za njegove dugove sarno na vrednost popisane imovine. 2. - Izjava 0 prijemu nasle4a aditio hereditatis. Sva os tala liea, koja nisu sui ni robovi ostavioea a pozvana su testamentom Hi intestatski na nasleae, nazivana su extmnei heredes. Ovi naslednici nisu bili duzni da prime ponuaeno nasleae. Zato nisu postajali naslednici u momentu smrti ostavioca nego tek posle izjave 0 prijemu nasleaa (aditio hereditatis). Izjava 0 prijemu nasleaa vrsila su u narocitim formama, koje su razlicite i ius civile a razlicite u pretorskom pravu. Ius civile poznaje dva nacina izjave 0 prijemu nasleaa. Prvi je cretio. To je vrlo stara forma koja se sastoji u svecanoj izjavi u prisustvu svedoka, Ova forma je primenjivana i kod intestatskog i testamentalnog nasleaivanja i bila je vezana za rok od 100 dana od dana pozivanja naslednika na nasleae. Kao svecana ustanova starog prava, cretio nije trpeo nikakve uslove ni rokove. Upotrebljavan je jos i u vreme principata. Drugi nacin na koji se mogla dati izjava 0 prijemu nasleaa bio je tzv. gestio pro herede. To je posredna izjava o prijemu nasleaa izvrsena na taj nacin sto pozvani naslednik preduzme iz-

-

326

-

vesne radnje u vezi sa nasledem (npr. otudi neki deo zaostavstine, podigne tuzbu i tome slieno). U pretorskom pravu izjava 0 prijemu nasleda davala se u formi molbe liea pozvanog na naslede upucene pretoru da mu se zaostavstina preda u bonorum possessio. Takva molba se zvala bonorum possessionis agnitio ili rogatio. Justinijan je propisao da se izjava 0 prijemu nasleda moze dati na ma koji naein i bez ikakvih formalnosti. Da bi i tim putem prisilio gradane da zakljueuju brakove i radaju decu, Avgust je tzv. kadukarnim zakonima, kako su zajedniekim imenom nazivani lex Julia i lex Papia Poppaea, oduzeo izvesnim licima pravo da prime naslede iako inaee imaju uslove da budu imenovani za naslednike. Ta liea su muskarci od 25 do 60 i zene od 25. do SOgodina, ako su neozenjeni odnosno neudate. Ozenjeni muskarci bez deee, zene ako nemaju troje deee i muskarci udovci ili razvedeni ako imaju deeu, mogu primiti sarno polovinu svoga dela nasleda. Supruzi koji nemaju u momentu smrti jednog od njih zive deee, mogu naslediti jedan od drugoga najviSe desetinu imovine. Ova ogranicenja ne odnose se na naslednika koji je ostaviocev kognat do 6 stepena srodstva. Pored toga, bilo je i individualnih oslobodenja od strane senata ili imperatora. Ostali su imali rok od 100 dana u kome su se mogli ozeniti ili steCi deeu i time pribaviti sposobnost za prijem nasleda. Kadukarni zakoni su potpuno ukinuti za vreme Konstantina. U vremenu izmedu smrti ostavioea i izjave 0 prijemu nasleda naslede lezi, pociva

(iacet

-

zato

se naziva

hereditas

iacens).

Ovakva

situacija

je

neprijatna za uspomenu de cuiusa jer niko nije obavezan da mu prinosi zrtve i oddava porodicni kult. Ona je istovremeno nezgodna za njegove poverioee, jer ne mogu da naplate svoja potra:zivanja. Zato se nastojalo da se ovakva situacija sto manje produzi. U tom cilju bio je propisan rok od 100 dana u kome se morao izvrsiti cretio. Istom cilju sluzio je i usucapio pro herede. Nairne, u starom pravu se smatralo ovakvo naslede nekom vrstom niCije stvari na kojoj se sticala svojina, a time i svojstvo naslednika, oddajem od go dine dana bez obzira na iustlls titulus i bona fides. Ta:kvo stieanje nasleda se nazivalo usucapio pro herede. U klasicnom pravu je ovakvo stieanje nasleda zabranjeno i proglaSeno krivienim delom. Urnes to toga je, fikcijom da je de cuius ziv sve dok naslednioi ne daju izjavu 0 prijemu nasleda, stvoren ovakvom nasledu polozaj pravnog liea sposobnog da naplacuje svoja potra:zivanja i isplacuje svoje dugove. U istom eilju pretor je propisao rok od 100 dana u kome se morao tra:ziti bonorum possessio i ustanovio jedno sredstvo poznato pod imenom spatium deliberandi. Nairne, poverioci nasleda i druga liea koja za to imaju materijalni interes, mogla su zahtevati da naslednik dode pred pretora i izjasni se 0 prijemu. Ukoliko ne dode, Hi se ne izjasni i ne zadrzi odredeni rok za odgovor, smatra se da je odboio naslede i pretor moze dati bonorum possessio drugome. Jus~inijan je propisao da, ako naslednik umre pre nego sto se izjasni o prijemu, izjavu mogu dati naslednici naslednika do kraja tekuce go dine. Pored toga skratio je u izvesnim slucajevima rok za spatium deliberandi i propisao da cutanje 0 prijemu nasleda znaci prijem a ne odbijanje. Naslede se moglo otuoiti, putem in iurecessio, i to pre Hi posle izjave o prijemu nasleda. Preneti na drugoga naslede pre izjave 0 prijemu, moze sarno intestatski naslednik. Pribavilae u tom slucaju dobija i aktivu i pasivu de cuis-a i postaje njegov naslednik. Posle izjave 0 prijemu, naslede u eelini 327

moze preneti svaki naslednik. Sarno, ovakvo prenosenje llasleda ima karakter obicnog prenosa svojine: pribavilac dobija sarno telesne stvari dekujusa, dugovi i naslednicko svojstvo ostaju prenosiocu.

-

3. - Posledice prijema i odbijanja nasleda. Naslednik je univerzalni sukcesor ostavioca, sto znaci da on preuzima na sebe sva njegova prava i obaveze koji se nisu ugasili njegovom smreu. Ona se nazivaju zajednickim imenom hereditas. U starom pravu hereditas je saddavao niz prava i obaveze neimovinske prirode. Nasledllik je postojao produzitelj i sef porodice i svestenik porodicnog kulta. To mu je davalo pravo i obavezu da se stara 0 svim maloletnioima porodice i da vrsi sva prava i sve duznosti paterfamilijatsa (npr.: nasledivao je polozaj senatora). Istovremeno to mu je natmetalo obavezu da oddava porodicni religijski kuIt (sacra privata). U toku druge polov.ine republike sva prava i obaveze ovakve prirode postepeno se gasili a obaveza oddavanja sacra privata ostavioca nametnuta je onome ko je dobio ma kojim putem (legatom, nasledem) najveci deo njegove Jrnovine. Smreu ostavioca gase se sva njegova prava .j obaveze nastale iz delikata. Na naslednika prelaze sarno njegova kontraktna prava i obaveze. Naslednik nije nastavljao ddavinu ostaviocevu, aU je imao na raspolaganju interdictum quorum bonorum kojim je mogao traZiti da rou se uruce stvari koje su bile U ostavioeevoj ddavini. Isto tako i tok odrlaja se prekida smrcu ostavioca i za naslednika poeinje teei iznova. Prijemom nasleda nastupa potpuno spajanje imovine ostavioca i naslednikove imovine. Usled toga se gase sva uzajamna potrazivanja naslednika i de cuius-a (jer niko ne moze biti sam sebi dman). lz obe imovine od tada mogu naiPlatiti svoja potrazivanja i nasledni!kovi i ostaviocevi poverioci. Zbog ,toga mogu da nastanu nezgode, ako je jedna od imovina bila iPrezaduzena. Da hi zastitio poverioce de cuius-a od poverilaca IPrezaduienog naslednika, pretor im je stvorio moguCnost da ill roku od pet godina traZe separatio bonorum (odvajanje nasledene imovine od sopstvene imovine naslednika) i timesprece Sjpajanje imovine. Time poverioci de cuius-a dobijaju pravo da se prvo ani naplate iz 'laostavstine. Tek ako po njihovoj naplati ostane nesto, mogu se i nasledni'kovi poverioci najplatitiiz ostatka. Time istovremeno ostaviocevi poverioci gube ,pravo da se naplate naslednikove Hene imovine.

Ako je vise naslednika primilo naslede oni postaju suvlasnici na nasledenoj imovini u srazmeri svojih naslednickih delova. Za pode1u susvojine ove vrste, koju je svaki od njih mogao u svako doba traziti, imaH su actio familiae erciscundae. Pri pOOeli nasleda uracunavao je udatoj keen ono sto je primila na i.me miraza (tzv. collatio dotis) a emancipovanom sinu ono sto je posle emancipacije zaradio (collatio bonorum emancipati). Ovo uracunavanje se vrsi sarno ako su ostali naslednici sui heredes i sarno ako se radi 0 intestatskom nasledivanju. Uracunavanje je poznato od pocetka principata, ali je od vremena kada su i neemancipovana deca mQgla imati svoju otmovinu, iScezlo. Kad pozvani naslednik odbije prijem nasleda, nastupaju, prema prilikama, razliCite posledice. Ako je bilo viSe pozvanih nasIednika, 'pa naslednstvo odbije jedan od njih kome de cuius nije bio odredio supstituta, njegov deo »prirasta« ostalim pozvanirn naslednicima. Tacnije rcceno: prirasta .delovima ostalih naslednika i to automatski bez akta njihove volje. Ovaj deo prirasta ostalim naslednicima bez ikakvih tereta, jer se smatralo da su ler"\ti, 328

fideikomisi, oslobodenja itd. stavljeni na teret Henosti pozvanog naslednika a ne na teret njegovog naslednickog dela. Zato kad otpadne Henost, njen naslednicki deo ostaje slobodan. Osnov ovoga »prava prirastaja« (ius accrescendi) leZi iU principu da niko ne moze biti nasleden delom po testamentu a delom intestatski (»Nemo partim testatus, partim intestatus decedere potest«) Ii shvatanju da je svaki od sanaslednika pozvan na celu zaostavstinu a da ne moze da je uzme celu jer mu smetaju ostali sanaslednci. Ako je pozvanom Lkoji odbije naslede bio odreden sll;pstitut, on postaje naslednik (naravno IPO izjavi 0 prijemu) i dobija naslede sa svim teretima.

UkoliLko se nijedan od testamentom pozvanih naslednika ne primi, nastupa intestatsko nasledivanje. Ako neko od viSe pozvanih intentatskih naslednika odbije naslede, nastupa ,priraStaj ostalim sanaslednicima. Ako je bio pozvan sarno jedan naslednik pa on odbije da primi naslede, pozivaju se naslednici iz narednog kruga naslednika. Ako ni od illtestatskih naslednika niko ne primi naslede u starom pravu ga je mogao pribaviti svako putem usucapio pro herede. Kaduikarni zakoni su u izvesnim od ovih slucajeva davali zaostavstinu ddavi. U doba dominata su, pored drZave, imali cl'kva i Lkorporacije izvesno pravo na zaostavstinu svojih clanova. DrZava, crkva Hi kOIlPoracija, ako IPrime ovako napuStenu zaostavstinu, moraju ispuniti sve terete koji su bili nalozeni pozvanim naslednicima. 4. Hereditatis petitio. Kao !produZitelj Hcnosti de cuius.J3., naSleldnik od momenta prijema nasledstva ima na raspolaganju sve tuZbe koje je imao de cuius. Ali !pored njih, ima i jednu taibu baziranu na II1jegovom svojstvu naslednika - hereditatis petitio (naziva se jos i vindicatio generalis). Ova tuZba je vrlo stara i u pogledu procedure imala je skoro iste uslove i istu evoluciju kao i rei vindicatio. iPostuipak !po njoj vodi se IPred centumviraLnim sudom. Naslednik je za uspeh twbe morao jedino dokazati svoje naslednicko svojstvo a ne i svojinu. Ovu ,tuibu moze 1P0dici sarno onaj koji je naslednik po ius civile i pod uslovom da nema u drzavini stvar koja je predmet tuzbe. TuZba se moze podici sarno IProtiv lica koje 1ma predmet spora u driavini i koje lI1ece da je vrati, ili nece da ispuni obave'Zu zato sto odbija da IPrizna taiioca za naseldnika, lPa ,bilo da on stvar drli pro herede (smatrajuei sebe naslednikom), bilo da je drli pro possessore (ne smatrajuci sebe naslednikom ali osporavajuci tuZiocu nasledno pravo). Sarno u dva izuzetna slucaja u Justinijanovom IPravu mogla se podici ova tuZba, kao i rei vindicatio, i protiv f1ktivnih ddalaca (qui dolo desiit possidere i qui liti se obtulit). Ako petitio hereditatis uspe tuzeni je dwan da preda stvar nasledn~ku. Ako drZalac otudi neku stvar iz nasleda, duzan je da naknadi vrednost otudene stvaTi aka je bio nesavestan drZalac, a ako je bio savestan drZalac duZan je da preda nasledniku sarno onoHko koliko se obogatio otudenjem te stvari. Isto tako i u pitanju plodova stvari, nesavestan drlalac je duzan vratiti sve plodove i nakilladiti vrednost 1P0trosenih i iPropuStenih IPlodova, a saves tan drZalac je duian vratiti sarno one plodove koji se u momentu podizanja tuzbe nalaze kod njega nepotroseni. Bonorum possessor nije mogao UiPotrebiti hereditatis petitio. Da bi uzeo u drZavinu stvar iz zaostavstine koju mu je pretor dodelio, imao je na raspolaganju: 1. Interdictum quorum bonorum (p.I1Oti'V lica .koja stvar drZe pro herede i!l:i:pro possessore. 2. Interdictum quod legatorum, protiv onih koji stvar dde smatrajuci sebe legatarima. 3. Uz fikciju da je heres, lS'Vewzbe Ikoje je de cuius imao za rzastitu svojih imovinskih odnosa. 4. Najzad, kada su se tokom vremena bonorum possessio i naslede IPOius civile skoro polJpUlDJO ;pIi]j}i.Zi!li,bonorum possessor je ddbio .tuZbu sa dejstvom i po ugledu na hereditatis petitio kdja lSe zw!la hereditatis petitio possessoria.

-

-

329

F. -

POKLON NA SLUCAJ SMRTI

Poklon na slucaj smra je, u sustini, obligacioni oclnos, pa mu zato ne bi bllo mesto ovde. ALi, posta je u mnogome ibio podvrgnut istim Hi slicn~m pravilima kao i legati, uobicajeno je da se 0 njemu govori u okviru Naslednog prava. Ovakav poklon za:kljucuje darodavac koji se nalazi u srnrtnoj opasnosti zbog bolesti, odlaska u rat ili na opasan put i ts1. To se radilo na dva nacina: ili je poklonodavac prenosio svojinu poklonjene stvari na poklonoprirnca, ali pod uslovorn da je vrati ako poklonodavac prezivi opasnost; ili je sarno zakljucivao ugovor 0 poklonu s tirn da ce poklonoprirnac postati sopstvenik stvari tek ako poklonodavac ne prezivi opasnost. U oba slucaja poklon nastaje ugovororn izrnedu poklonodavca i poklonoprimca po svirn pravilima obligacionog prava. Ali vec u klasicnorn pravu su se na ovakve poklone poceli primenjivati pravila Avgustovog zakonodavstva 0 braku i nasledivanju, a zatirn i pravila 0 nuznom naslednorn pravu i pravu priraStaja pri nasledivanju. Poklonoprimac je kasnije rnogao biti opterecen fideikrnisima kao i naslednici i legatari. On je rnogao upotrebiti querela inoficiosi testamenti, predvidenu za naslednike i ponistiti testamenat poklonodavca ako je ostetio njegova prava drzpoldona, ali za dobijanje poklonjene oStvari poole smrti poklonodavca nije mogao upotrebiti hereditatis petitio nego sarno svojinsku tuibu rei vindicatio.

PRILOZI

REGISTAR POJMOVA I IMENA (Brojevi

oznacavaju

A abusus 148 accessio 153 accesorium 142 acceptilatio 24, 224, 225 accidentalia negotii 213 accipiens 159 Accursius 64 actio 1, 11, 112+ actio aestimatoria 266 auctoritatis 158 certae creditae lPecumae 245,265 civilis incerti 198,280 civilis in factum 280 cOIiunodati 257,258 communi dividundo 120, 151,305 conducti 270 . confessoria 176 de deiectis vel effusis 307 in rem verso 84 iure iurando 284 paUJperiae293 peculio 84 , lPecunia eonstituta 283 dEU>ositieontraria 256 de receq)tJo283 . actio de tigno iuncto 154 -::-d~ositi directa 255 -' sequestraria 257 - doli 195, 198,229, 278,280, 298+ empti 262 ex interdicto 170

--

-

--

-

--

- .testamento 322

exercitoria 84 familiae erciscundae '90, 151,305, 319 - fiduciae 251 - fintum .regundorom 305 furti concepti 291, 292 manifesti 292 nee exibiti 292 oblasti 291, 292

- -

-

stranicu

-

---

knjige)

-

prohihiti 282 hYIPothecaria 179 i obligatio 217+ in factum 108,257, 278, 280 factum 'aestimatoria 280

-

- lPerssonam 134

.

inivriarum aestimatoria 289 institoria 84 iudicati 126, 129 legis Aquiliae 174,293 locati 270 mandati 217 momentariae Ipossessionis 170 negatoria 165+, 176 . - negotiorum gestorum utiJIis.305, 306 . actio noxalis 211

-

- Pauliana 299 - pigneraticiae 259,260

-

IPraescriptis verbis 280 !pro !Socio274 -Pu:bliciana in rem 113,135, 162 aquae ,pluviae arcendae 165 quanti minoris 266 - quod iusSIU84 quod metus causa 296 redhilbitoria 266 Salviana 179 'sepulcri vioiati 301 . oservicorropti 301 - suStPtIDSisvel eiectis 307 tributoria 84 tutelae 79, 306 rei uxoriae 103 venJditi267 .:- "i, bonOl!U!ID ratptorum 295 actiones' adiectitiae qualitatis 83+, 78,

-

--

--

211, 219.,275,

--

.

bonae fidei .114,124 civiles 113 - fJctwae 112, 162, 189 - honorariae 113 - in factum 114,189 . 333

-

--

ius conceq>tae113 personam 114

rem 1.14

- mixtae305 - noxales85 actiones penales 115 per ,traIl$Ositionem 114 lPopulares 276 r"'i ,perseoutoriae 115 stricti iuris 114 utHes 113,189 actor 118 ad exemplum fratruum suum 145,273 minuendam obligationem 198 personam 10 lPompam et ostentationem 270 sustinenda onera matrimonii 103 - teci.toriam 10 aditio hereditatis 326 adiudicatio 123, 157 adoptio 92+, 107 minus plena 107 plena 107 adrogatio 24, 85, 92+, 107 adsertor libertatis 276 adsigJIlatio161 adstipulatio 246, 293 adversaria 247 advocatUIS45, 210 aediles curules 35 Aemilius Papinianus 44 aerarium lPublicum 86 aes et libram 188 aestimatum 279 affectio maritalis 100 societatis 273 affinitas 104 ager gentilicius 22, 143, 144+, 311 OCClLpatorius145 lpublicUIS145 romanus 139 agere 45 agnatio 104 agnatS'ka porodica 88 agnatS'ko srodstVIO88, 104 agnatus plOximus 31U aggarni zakoni 29 akvilijanska tulba 294 aktivna wlidarnost 207 Alarikov Breviar 63 album 35 formula 123 iudicum 118,123 A1ciatus Andreas 68 AI~ksandrija 47 alienatio in fraudem creditoIW1l 299, 199 1udroilimUfalnkldfaota 301 alieni iuris 74, 84,91, 96 alieno nomine 166 aliquid l110vi233 alluvio 153 alternativne obligacije 216

-

--

--

--

-

--

-

--

334

anatocizam, 202, 255 Anatolius 56 animus donandi 167,284 furandi 292 lucri faciendi 292 animus novandi 234 possidendi 167 rem ,sibi habendi 167 anonymon synalagma 198,278 antecesores 53 antihreza 177,259+ Apleton 7] apocha 225 ap,pelatio 129 apstraktnost 24+, 186 stipulac:je 244 apud iudicem 109, 110,125 aquae et ignis il11terdictio23, 85 Arangio Ruiz 13 arbiter 283 arbitrafa 117 arbitrarna tuzba 164 arbitri 118 arbitrium bani viri 269 Archadius Charisius 53 argentarius 237 Arndts 67 arrha 263 ascendenti 313 auctorem laudaJ;"e265 auctoritas 80 - tutoris 80, 223 aureus 30 auspicije 23 Austrijski gradanski zakonik 69 avulsio -153 Av;gust 18,39, 43, 49, 51 Atzrzo64

--

--

-

B

bagwdi 46 Baldus de Ubaldis 65 bankar 237 Bartolus de Sa,ssoferato 65 Basilicos nomos 62 Bazilike 62 benefic1um cedendarum actionum 208 competentiae 203, 275 divisionis 207 inventarii 326 bestelesne stvari 132,161bezimeni kontrakti 198+, 278 b1gamija 102 bitni elementi obligacije 213 Blum 57 bolonjs'ka s.kola 63 bona 136 adventitia 75 . - paraferna 102 - paterna avitaque 80

--

-

- profecticia 74

-

fides 37, 156, 187, 193, 194, 252, 273 Bonfante 71 bonitarna .5vojina 102 bonorum possessio 161, 163, 312, 313, 317, 319,329 bonus lPater fanillias 229 braene z'