Prolegomena za marksističku estetiku. Potrebnost kao centralna kategorija estetike [PDF]

Zitiervorschau

BIBLIOTEKA SAVREMENE FILOZOFIJE

SYMPOSION STRANI AUTORI

UREĐIVAČKI ODBOR DRAGAN JEREMIĆ MIHAILO MARKOVIĆ, urednik GAJO PETROVIĆ SVETOZAR STOJANOVIĆ

ĐERĐ LUKAC

PROLEGOMENA ZA MARKSISTIČKU ESTETIKU POSEBNOST KAO CENTRALNA KATEGORIJA ESTETIKE

UVODNA STUDIJA

IVAN FOCHT

* £

N O L IТ • B E O G R A D • 1960

Naslov originala DIE KATEGORIE DER BESONDERHEIT ALS DIE ZENTRALKATEGORIE DER AESTHETIK

Preveo s nemačkog MILAN DAMNJANOVIĆ

SADRŽAJ Temelji Lukačeve estetike

IX

PROLEGOMENA ZA MARKSISTIČKU ESTETIKU Predgovor

3

I GLAVA POSTAVLJANJE LOGIČKOG PITANJA POSEBNOG KOD KANTA I Š E L I N G A ...........................................................

5

II GLAVA HEGELOV POKUŠAJ REŠENJA..................................................

28

III GLAVA POSEBNO U SVETLOSTI DIJALEKTIČKOG MATERIJA­ LIZMA

56

IV GLAVA ESTETICKI PROBLEM POSEBNOG U DOBA PROSVECENOSTI I KOD GETEA............................................................

94

V GLAVA POSEBNO KAO CENTRALNA KATEGORIJA ESTETIKE

121

VI GLAVA KONKRETIZOVANJE POSEBNOSTI KAO ESTETlCKE KATEGORIJE NA POJEDINIM PROBLEMIMA . . .

137

1. Najopštije obeležje umetniČke f o r m e .........................137 2. Manir stil ................................................................................140 3. Tehnika i f o r m a ..................................................................141 4. Estetska subjektivnost i kategorija posebnosti . . . 146 5. Umetnička originalnost i odražavanje stvarnosti . . . 154 6. P a rtijn o st............................................................................... 158 7. Suština i p o j a v a ..................................................................167 8. Trajno delovanje i zastarevanj e ..................................174 9. Individualnost delà i p o seb n o st...................................... 184 10. Tipično: problemi sa d rž a ja ............................................... 200 11. Tipično: problemi forme . . . ..................... 208 12. Umetnost kao samosvest razvitka čovečanstva. . . . 216

TEMELJI LUKAČEVE ESTETIKE

Saiv ogroman i impozantan opus Đerđa Lukača, između prve njegove značajnije zbirke eseja sabranih pod naslovom H isto­ rija i klasna svijest i ove knjige koju će sad naš čitalac uzeti da čita, sve to široko i solidno zasnovano bogatstvo misli i analiza najraznovrsnijih manifestacija u oblasti1kulturne nadgradnje, vođeno je i rukovođeno jednim jedinstvenim ciljem: pomoći da se ostvari ljudsko u čovjeku. Lukač je već u djelu Historija i klasna svijest utvrdio da čovjeku prijeti »postvarenje« (»die Verdinglichung«), da se u našem vijeku sve rapidnije razvija jedan strašan proces, proces pretvaranja čovjeka u stv ar. Na ovom području otuđenja čovjek nije cilj, već sredstvo: kao s kakvom stvarju s njim slijepa sila jednostavno kalkulira: ne pitajući se o tome šta on voli i osjeća, ona se jedino pita čemu on može koristiti i poslužiti. Bez obzira na sve ostalo, to što je Lukač ovdje izmjerio svu strahotu tog otu­ đenja koje se događa u krilu imperijalističkog i tehnokratskog svijeta, što nas je upozorio i uplašio ocrtavši nam njegove prijeteće simp­ tome i razmjere, on je time izvršio grandioznu humanu misiju: zahvaljujući njemu, mi znamo dz kakvih se sve žarišta to postva­ renje širi, dokle je u nagnizanju ljudskosti doprlo i u kakvim se sve fenomenima pritajilo. Jer, Lukač je kroz mnoštvo svojih stu­ dija pratio podzemni njegov razorni rad, pa je i u prividno nevinim i nasmiješenim cvjetovima visoke kulture otkrivao prisustvo bolesti. Tako se njegova borba za ostvarenje ljudskog nužno svela n a 1borbu(jfxrotiv post var en ja Ijuoti. Jer i ono što je u ljudima v e ć | bilo ljudško, sve više se guši. Zato, prdjie nego se pozitivnim izgradi, negativnim se mora otstraniti. Borbu za ljudsko Lukač je s pravom povezao sa interesima proleterske Mase, a onaj negativnim sa interesima kapitalističke Mase. ZaftTje u veoma različitim ideološkim oblicima — kao što su filozofska učenja, pravne i sociološke teorije, književna djela — ispitivao u kolikoj mjeri d po čemu pretstavljaju apologiju kapi-

X taliističkih interesa. Tako je iz jednog djela u drugo «prolazio, mogli bismo reći, kroz gotovo svu širinu evropske kulture, baveći se svim njenim važnijim razdobljima i pretstavnicima: sa sjajnim pozna­ vanjem opće historije, te historije države d prava, filozofije i knji­ ževnosti, Lukač nam se pretstavlja zaista kao jedan od najuniverzainijih marksističkih mislilaca. Ponekad «se d sa teoretičarima koji su se najuže specijalizirali uspješno mjeri na njihovom polju. Ne čudimo se toliko upravo briljantnom poznavanju Hegelove filozofije, jer ona je jedan od »korijena marksizma«. Ali, Lukač ne poznaje slabije ni Fridriha Teodora Fišera, Hegedovog učenika, pa ni čitavo razdoblje njemačkog klasičnog idealizma. Kanta poznaje kao i ruske materijaliste, s Maksom Veberom raspravlja kao i s Aristo­ telom, Getea i njemačku romantiku poznaje koliko i Šekspira, Balzaka ili Tolstoja. Ne samo da mu je to omogućio dugi radni život (rođen je 1885 g. u Budimpešti); iza ovog mora znanja moramo pretpostaviti i silan elan i želju da što je moguće više doprinese izgradnji proleterske teoirije. Specijalan predmet Lukačevog initeresovanja pretstavlja građanska ideologija, i u svojoj »uzlaznoj« i u svojoj »silaznoj« fazi. U skladu s marksističkim shvatanjem da svaka klasa u svom raz­ voju prolazi dvije faze: prvu, u kojoj razvija proizvodne snage i drugu, u kojoj ih koči (pošto su se ispunile sve okvirom date mogućnosti) — Lukač nalazi i adekvatne termine za ideologiju tih dviju faza: prva je »napredna«, druga »nazadna«. U težnji da sa­ čuva istinsko bogatstvo i vrijednost evropske kulturne tradicije, on insistira na tome da se socijalistička kultura nado veže na prvu fazu građanske, prevazilazeći je dakako. Zato mu je ova podjela veoma važna, pa se može razumjeti kad isuviše oštro luči i cijepa te dvije faze građanske ideologije. Ističući, dakle, vrijednost uzlazne faze (naravno uz upo­ zorenje o njenoj histomsfci uslovljenoj ograničenosti), Lukač se frontalno suprotstavlja silaznoj, tj. ustaje protiv kulture građani 1 skog svijeta u vremenu u kome sam živi. Ukazujući na neljudskost) leoja se razvija unutar današnjeg stadija kapitalizma, Lukač je, razumljivo, naišao na brojne napade njegovih ideologa. Znao je da u oblasti kulturne nadgradnje mora biti nekakvog odjeka i odraza (»die Wiederspiegelung«) ovog stvarnog stanja, pa jie stoga sve-, liikjuprni ideologiju ove faze u razvoju građanstva nazvao »apolbT gijom dekadencije«.'Zaista, u mnogim slučajevima Lukaču je uspjeloj da otkrije klasni interes i tamo gdjç se radi o idejama i aitritddama za ‘koje u prvi mah izgleda da su sasvim (izvan mogućnosti da se kao apologija protumače. Poslije ćemo pokazati kako je on pravi

XI majstor u tome da iza shvatanja kao što je naprimjer određena teorija tragedije, Ш iza prakse kao što je naprimjer naturalistička, otkrije (prikrivenu i maskiranu ideološku pozadinu. No, zanesen tom potrebom da »(raskrinkava« apologiju postojećeg kapitalistič­ kog poretka, Lukač je pogdekad i vulgarizirao, uprošćavao i na silu pronalazio »reakcionare« i među onim građanskim misliocima i književnicima koji to svakako nisu, a nisu naprosto zato što nije nužno da kao građani budu eksponenti kapitalističkih interesa. Ponekad, a osobito u Razaranju uma, najslabijem i najsimplicifističnijem Lukačevom djelu, pa, u većoj mjeri i u Prilozim a histo­ riji estetike, Lukač prehitro i nekritički dijeli epitete. U najmanju ruku moglo bi se reći da pretjeruje kad Diltaja, F. T. Fišera, pa čak i Šilera, naziva »reakcionarima«, ili Kjerkegôra čak »pretečom fašizma«. Ako je Kjerkegôr sklon iracionalizmu i religioznosti, to još ne znači da je preteča fašizma; jer, po toj logici, to bi prije bio Plotin. Ako je Fišer težio autonomiji i osamostaljenju estetskog područja, to još ne znači da je reakcionar; ako se dobro promisli, upravo ova težnja za osamostaljenjem estetike -oslobađa tu disci­ plinu iz Hegelovih religioznih okova; u trećem svesku njegove Estetike može se pročitati kako Fišer upravo u toj tački prigovara Hegelu: »Hegel je estetiku isuviše povezao sa religioznim«. Kad po­ mislimo na to koliko je Hegel zbilja kruto povezao umjetnost sa religioznim zadacima, prije bismo njega m ogli nazvati reakcionar­ nim. Staljin je i to uradio, a Lukač je dalje po njegovoj shemi (»reakcija na Francusku revoluciju«) na Hegelu radio. Poznajući Lukačevu savjesnost i smisao za uočavanje razlika, mi moramo pretpostaviti da je ovakva mjesta sastavljao pod pritiskom sta­ ljinističkih direktiva. Ovakve nasilne kategorizacije i banalizaoije na vukle su Lukaču neprijateljstvo i nelkih poštenih građanskih mislilaca i književnika koji se 'kao i Lukač bore protiv postvarenja čovjeka u kapitalističkom svijetu. Tako je naprimjer Teodor Adorno, njemački filozof i muzikolog, priznajući Lukaču zasluge u tome što je otkrio mehanizam otuđenja u sklopu industrijalizacije, nedavno pokazao kako je sam Lukač postao žrtva tog otuđenja. On piše za Lukača: „Pri svemu tome dobij a se utisak da se iradi o čovjeku koji beznadežno trese svojim lancima i pri tom zamišlja da je njihov zveket hod svjetskog duha«. A Adorno nije reakcionar; on je blizak Hegelu i Marksu. U svojoj Filozofiji nove m uzike, naprimjer, Adorno se gotovo neprestano poziva na Marksa kako bi pokazao da u građan­ skom svijetu sve postaje roba, pa i osjećaji i umjetnost. Kao i Lu­ kač on nam slika sliku otuđenja u kapitalističkom društvu, kao i Lukač on piše o prikrivanju suštine iza varljive pojavnosti: »Kako

XII je 'kulturna industrija odgojila svoje žrtve za to da u slobodno vri­ jeme, namijenjeno njihovoj duhovnoj konsumacijd, otklanjaju svako naprezanje, one se još tvrdoglavije hvataju za pojavu koja zaklanja suštinu...« Pa ipak, iako kod njega nalazimo puno mjesta poput ovog, iako dolazi do konstatacija koje bi i Lukač mogao supotpisati (kao što se i vidi iz jednog novijeg Luikaičevog napisa), Adomo Lukač a kritikuje veoma oštro zbog vulgariziran ja. Lukač je uprošćavao, ali i uočavao razlike. Kad bi uprošćavao, zamjerao se građanskim misliocima, kad je uočavao razlike, zamjerao se birokratima, pretendentima na sveznanje. Jer, kad je uprošćavao, prelazio je preko često veoma važnih razlika i razno­ rodnih motiva i tendencija u učenjima i stavovima pojedinih gra­ đanskih mislilaca i književnika: Prust i Džojs, zajedno sa Dos Pasosom i Kafkom, bivali bi u tim momentima stavljani u isti lonac »apologije dekadencije«. Lukač ne vidi da je Kafka savr­ šeno realistički oslikao ono strašno postavljanje čovjeka u okviru birokratije, dakle upravo ono otuđenje koje i Lukaču najviše smeta. Možda nijedan drugi književnik nije poput Kafke tako snažno i plastično pred nas razastro istinu da su ljudi postali stvari, * No, kad bi uočavao razlike, Lukač bi se odvajao od one jedino prave linije za koju je sve jasno, naime, jasno da je sve to »imperijalistički tabor«. Kad je uočio da za vrijeme birokratskog poretka i u Sovjetskom Savezu takođe ima književnih djela u kojima ljudi nastupaju kao stvari, a stvari (i parole) se fetišiziraju, napali su ga strašno i u »socijalističkom taboru«. Danas, na kraju svog životnog puta Lukač se vjerovatno sjetio svog velikog ranog djela Historija i klasna svijest. Govoreći o hladnoći golog opisivanja površine u romanu, on listiće da takav naturaliizam ustvari pretvara ljudske vrednote u stvari. U savremenim ruskim romanima, piše Lukač izuzimajući Šolohova, često glavnu ulogu igraju stvari, a »ljudi samo isporučuju materijal za ilustraciju«. »Kod većine romana«, nastavlja Lukač u izvrsnom eseju Ispričati ili opisati, »samo što smo počeli da ih čitamo, već nam je poznat čitav tok stvari: u nekoj fabrici djeluju štetočine; gospodari stra­ šno rasulo, partijska jedinica najzad, ili GPU, otkriva leglo štetočinstva, i proizvodnja cvjeta. Ili, uslijed sabotaže kulaka kolhoz ne radi. Prikomandovanom radniku ili MTS uspijeva da njihovu sabotažu skrši, i mi vidimo: procvat kolhoza«. I zatim, Lukač je rekao: »I tako se u tim romanima novi čovjek ne pojavljuje kao gospodar stvari, već kao njihov dodatak, kao ljudski sastojak jedne raomentalizovane mrtve prirode. Ta dominantna metoda

XIII opisivanja protivurječi osnovnoj hiistoriskoj činjenici naše epohe. Dakako da u svim tim knjigama tvrde da je čovjek postao gospo­ dar stvari i da je kao takav i «opisan. Ali, to umjetnički ništa ne koristi«. Zbog ovih i sličnih tekstova Lukaču se osvetila borba pro­ tiv otuđenja. Ostao je između dva oblika otuđenja. Lu'kač je pre­ lazio iz uprošcavanja u traženje nijansi, zamjerao se sad jednom sad drugom svijetu i kao -uklet lavirao između njih: u prvi nije htio da uđe, a iz drugog je izgnan. Kroz čitav svoj život bio je dosljedan neprijatelj kapita­ lizma, ali staljinističkim shvatanji-ma sam se ponekad prilagođavao i bez potrebe iznosio teze u koje sam najvjerovatnije nije vje­ rovao. No, uzmemo li i da je bio prinuđen da tvrdi nešto što sam po sebi ne bi, teško je pretpostaviti da je, naprimjer, Staljina mo­ rao uzdizati i poslije njegove smrti, i to na načine kao recimo u Prilozim a historiji estetike: ne samo najveći doprinos lingvistici, »Staijinov rad o j-ezdku analizira presudna estetlioka pitanjia tako temeljito da se u njemu može uočiti silan razvoj (koji Lenjin Staljinov period pretstavlja u historiji estetike«. No sve mu to nije pomoglo iz prostog razloga što je previše znao i time kon­ kurirao pretendentima na sveznanje. Stavljen Ш -dospio u ovakvu -poziciju, Lukač je i dalje nastavio savjesno da radi na problemima koji su -mu izgledali najurgentniji i, paralelno, -da (unosi tekstove koji su sadržavali razne pragmaitističke pobude (tuđe ili njegove). Otuda dolazi do pojave da se ne samo pojedini radovi kao cjelina po -stavu i načinu tretiranja često mnogo međusobno razlikuju, već u jednom te istom radu možemo zapaziti izvjesne ideološke skokove i osjetiti kao da nešto sitramo upada u tok i kontinuitet izlaganja. Možda ove spoljnje intervencije donosi sama zabrinutost autora da nije »zgriješio«, možda potreba da se unaprijed osigura od neželjenih posljedica, a možda su se javile i iz straha pred neposrednom prijetnjom. U sva­ kom slučaju razdoblja pod spoljnjim pritiskom ne mogu se oštro izdvojiti od razdoblja slobodnih izlaganja, što znači da je dvojnost same Lukačeve pozicije i u njemu samom izazvala dvojnost, da je i sam postao žrtva «otuđenja protiv koga se tako ogorčeno borio. Kad bismo bili u stanju da izdvojimo d izlučimo ono što je nastalo iz popuštanja potrebama dnevne politike i birokratskih tendencija, isplatilo bi se mnogostruko, jer, preostao bi jedan čist rad jednog od najvećih m arksističkih teoretičara. I u ovom ovdje prevedenom, vjerovatno najnovijem djelu Đerđa Lukača ima odavanja počasti Staljinu i pretjeranih hvaljenja autora ša vrha prioritetne liste (ikao što je naprimjer Čem iševski

XIV sa svojim slabašnim pokušajima na estetičkom planu), no sve to dolazi tako spol ja da ga lako možemo izlučiti. Eseji objavljeni u ovoj knjizi nesumnjivo, pretstavljaju najbolje Lukačevo estetičko djelo, oni su kao ekstrakt svih prošlih Lukačevih razmatranja o književnosti i ujedno čisto filozofsko fundiran je njihovo. Mnoge ranije razbacane i izolirane tvrdnje dobile su sada opći nazivnik i obrazloženje, i mi naprosto vidimo kako proizlaze iz jednog so­ lidnog i u sebi zaokruženog teorijskog stava. Zato ćemo najveću pažnju posvetiti ovom djelu u kojem su Lukačeve estetičke koncep­ cije dobile, takoreći, svoj sistematizirani oblik i svoju konačnu for­ mulaciju, a starija djela uzeti u obzir samo ukoliko pretstavljaju pripremu i obradu materijala iz aspekta ovog djela. * Lukač je sa izvora literature klasika marksizma prelazio na specijalna i minuciozna kritička ispitivanja zapadnoevropske i ruske kulturne tradicije. Iznad svega zanimale su ga filozofija i književnost. Tako su, s jedne strane, u prvi plan izbila »razračuna­ vanja s Hegelom« i spašavanje »racionalnog jezgra« njegove filo­ zofije, te »bespoštedna~lk ritlka«_tilo(zofa »iracionalnog perioda«, a s druge, оогоа za čeliku 'realističku književnost »uzlaznog« perioda i borba protiv »dekadentne Književnosti« »snažnog«. Zbog toga centralnu važnost dobij aju njegova djela Mlađi Hegel i ProbleiAi realizma. To ne znači da su ova dva djela i najbolja, ali u njima se Lukačev interes, takoreći, najipredmetn'ije ispoljio. U obimnoj monografiji o Hegelu, u kojoj Lukač pokazuje izvrsno poznavanje Hegelovih spisa, obratićemo pažnju najviše na mjesta koja su u bližoj vezi s grupom osnovnih^estetičkih pitanja, jer je Lukač i u razmatranju ^kategorije posebnogThajviše prouča­ vao Hegela. Na ovom mjestu možemo, nažalost, samo istaći originalnu Lulkačevu interpretaciju Hegelove Fenomenologije duha. Naime, poglavlja Fenomenologije duha i prema tome faze u razvoju duha Lukač razmatra u analogiji prema Hegelovoj Enciklopediji filozof­ skih nauka. Tako on veoma sjajno zapaža da odjeljku »Subjektivni duh« u Enciklopediji odgovaraju odjeljci I—V Fenomenologije, »Objektivnom duhu« — odjeljak VI, a »Apsolutnom duhu« — odjeljci VII i VIII: u prvoj fazi povijest se odvija »iza leđa« »oblika svijesti«, svijest još ne spoznaje objektivni proces i stupa u kolizije sa spoljnim svijetom, tako da istrajava u apstraktnoj protivurječnosti subjektiviteta uopće i Objektiviteta uopće; u dru­ goj fazi se formiraju »oblici jednog svijeta«, a duh prolazi kroz mijiih i povjest ima neposredno prezentnu; u trećoj, fazi »dluh spo-

XV znaje svjetsku povijest kao već završeni proces i samo je rekapi­ tulira prema njenim zakonitostima i vezama«. Tako se u trećoj fazi, kojoj pripada i umjetnost, ne dešava ništa novo; sve se već, odvile, a umjetnost rima samo da ispriča kako se to^desilo, tj. kao jedan stupanj apsolutnog duha ima samo da rekonstruira događaјеГОпа je samo »pogled unatrag«, »naknadna spoznaja« koja je tek kao post festum moguca- ^ošto se više ništa sadržajno nôvô~hë TavITa. umjetnost se samo po svojoj formi raztU

stvaranju nečeg novog, već prvenstveno u (gpoznavanjuOSamo, za razliku od Hegelovog shvatanja, Lukaou objektivna stvarnost ne pretstavlja jedan oblik otuđenja duha u čulnost, pa prema tome predmetnost, Hegel joj je i pridao niže mjesto u svom sistem u. I Lukač nam veoma uvjerljivo pokazuje kako se Hegelov i. Apsolutno idealizam očituje u težnji za гддпје. kod Hegela, piše Lukač, ima posebno idealističko značenje, tj. ono pretstavlja »preuzimanje otuđenja od s t o n e subjekta, što znači, potpuno ukidanje predmetnosti«. Kako je lUm jetnosQ prg^ svog čulnog momenta upućena na predmetnost predmetnosti sadržava materijalnost, Hegel ie iz idealističkih razloga odbacuje. Lukač ispravno zaključuje: »Hegelov slijed — umjetnost, religija, filozofija — u suštini je određen i s obzirom na to u kojoj mjeri ha svakom od ovih stupnjeva može doći do izraza ova posljednja specifična tendencija Hegelove dijalektike, ukidanje predmetnosti«. Ova antimaterijalistička tendencija se očituje i u drugim Hegelovim tezama, kaoi što su naprimjer preobraćan je supstancije u subjekt, ili pretvaranje objektiviteta u identitet subjekta i ob­ jekta, pa i, da nadopunimo Lukača, sam prelaz od »prirodne reli­ gije« (koja obožava predmete) u »umjetnu« (koja to više ne čini), Upravo zbog toga, nastavlja Lukač, kod Hegela treba prevazioi i religiju s njenim predodžbenim karakterom, jer u njemu je još uvijek zadržano nešto od ïfcedmetnosti. nauke i filozofije otstranjen je svaki talog materijalnosii. Dok je iz tih razloga kod Hegela umjetnost podređena nauci, Lukaču je ona s naukom i filozofijom ravnopravna, jer, u okviru materijalizma, činjenica da je um jetnost vezana za mate­ rijalne predmete ne pretstavlja nikakav njen nedostatak.

XVI Time sto Hegel, piše Lukač, »ovo ukidanje predmetnosti ne ograničava samo na fetišizirane društvene tvorevine, već misli na predmetnost uopće, ono /kod njega dobij a čisto mistificiranu formu«. Pa ipak, iako često nailazi na mističke elemente u Hegelovom učenju, on želi da sačuva njegovo racionalno jezgro i od­ brani ga od krivih interpretacija apologeta dekadencije. On s pra­ vom nastoji da se karakter i duh Hegelovog sistema ne tumači kao mistički. Hegel je jedan od najvećih raoionalista sviju vremena. Tako Luikač brani Hegela od Diltaja, koji je napisao monografiju 0 Hegelu gotovo jednako veliku kao d L/uikačeva što je, i gotovo pod istim naslovom (Der junge Hegel — Hegel’s Jugendgeschichte), 1 koju je u mnogom pogledu i sam Luikač koristio. Kod Diltaja se zaista mogu naći mjesta koja govore o Hegelovoj mistici, no on ne konstatira Hegelov iracionalizam u većoj mjeri nego sam Lukač. U svakom slučaju nije opravdano kad Lukač tvrdi da je Diltajeva monografija poslužila kao podloga T. Heringu u njegovom nasto­ janju da »Hegela načini onako mitsko-dracionalnim kako je to od­ govaralo fašizmu« i da je ona »imperijalističko-reakcionama«. Ne bismo se mogli složiti s tim olakim etiketiziranjem kad znamo da je u istoj monografiji Diltaj isticao revolucionarni duh čak i Hegelovih religioznih spisa, pa 'bio i protiv Hegelove forme zatvorenog sistema, pišući: »Hegel je zatvorio slobodne misli u svoj sistem kao u kakav zatvor«. A s druge strane, Lukač u svojoj .studiji Hegelova estetika govori o tome kako je Hegelova filozofija »nabijena mističkim elementima« i kako ona dobija krunu u »mističnoj teoriji identi­ teta subjekta d objekta«. No uprkos ovoj nedosljednosti i traženju klasnog neprijatelja tamo gde ga nema, veoma je značajno što Lukač insistira na racionalističkom karakteru Hegelove filozofije u cjeldini. U djelu Mladi Hegel poslužilo je kao osnovna kritička poluga ovo dragocjeno mjesto iz Marksovog Priloga kritici političke ekonomije: »Konkretno je konkretno zato što je ono skup /mnogih odredaba, dakle jedinstvo mnogostrukog. Zbog toga se ono u mi­ šljenju ispoljava kao proces sjedinjavanja, kao rezultat, ne kao polazna točka, mada ono jeste ^Jÿama polazna točka, pa uslijed toga i polazna točka opažanja i predodžbe. Ovim prvim putem bala je puna predodžba raspljtinjena u apstraktnu odredbu; ovim drugim apstraktne odredbe vode do reproduciranja konkretnog putem mišljenja. Zbog toga je Hegel zapao u iluziju da realno shvati kao rezultat mišljenja koje se u sebi sjedinjuje, u sebi uidubljuje i iz samog sebe kreće, dok je metod koji se od apstraktnog

XVII penje ka konkretnom samo način za mišljenje da sebi prisvoji kon­ kretno, da gaTeproducira kao duhovno konkretno. Ali to nije ni u kom slučaju prrc^s postojan ja ^saipiog konkretnog«. No р&ето Je, kako viâmio, i zadatak nauke da uspostavi to konkretno, za Lukača se nameće veoma složen zadatak da od­ redi (poseban) način (umjetničke spoznaje? za razliku od naučne. Vidječemo poslije da se ovaj problem javlja i kao jedan od cen­ tralnih »problema realizma« i da je upravo u vezi s kategorijom posebnogaJJUuKac uložio najveće napore da ga riješi^ Upravo činjenica što je put kojim mišljenje osvaja kon­ kretno panlogistički zamjenjivao i brkao s procesom razvitka samog konkretnog, Hegel je misaone odredbe k oje nastaju u spoznavanju povijesti pripisao samoj povijesti kao njene faze. To nam Lukač pokazuje u svojim Prilozima historiji estetike. Zato što je i u este­ tici teorijske nazore prebacio na povijesni plan, umjetničku formu je smjestio u jednu određenu etapu razvoja čovječan­ stva, pa ju je stoga učinio smrtnom. Tako iz same strukture Hegelovog sistema proizlaze nepovoljne konsekvencije za umjet­ nost: tvrdnja da je »duh umjetnost već prevazišao« i da je »period umjetnosti već na kraju«. Uočivši da je Hegel »samo antičku grčku umjetnost smatrao pravom«, Lukač je s pravom na ovom mjestu upozorio na to da je »umjetnost Antike, a osobito epika Homerova, i za Marksa bila norma i nedostiživ uzor«. No uprkos tome, mark­ sizam ne gleda pesimističkd na budućnost umjetnosti, iako je svje­ stan toga da je ona draž »djetinjstva čovječanstva«, kako su je dali stari Grci, nepovratno prošla. Lukač ističe da tek socijalizam otvara umjetnosti najveće perspektive" ~A Hegel je krizu, koju "Je Marks obiaCTib dubokim neprijateljstvom kapitalističkog društve­ nog uređenja prema umjetnosti, uzeo kao definitivni kraj i zaklju­ čio da je dun prekoračio ni vo umjetničke lorrne. iJft.ad se uklone smetnje nesmetanom razvoju sviju ljudskih snaga, kad se ostvari ideal harmoničnog čovjeka, um jetnost će dobiti nove snažne impul­ se. U doba prosvijećenosti, pa i kod Hegela, nije se moglo pro­ vesti jedinstvo ljepote i istine, pa je ljepota promatrana kao pod­ ređena forma, kao pretstupanj naučne i filozofske spoznaje. Time čitava estetika gubi svoju samostalnost i postaje jedan dio opće gnoseologije. Čitalac će zapaziti da i u ovoj 'knjizi Lukač ustaje protiv baumgartenovsko-hegelovskog tretiranja umjetnosti kad jedne niže forme spoznaje. Svestran čovjek, čovjek u kojem se slobodno i harmonično razvijaju njegove ljudske sposobnosti, prikazuje se u realLStičkoT kniiževnostL3 Lijk?č tako srnama Ha jg realistička književnost umjetnost budućnosti. Time prelazimo u drugi krug П Estetika

XVIII , pitanja,'u »probleme realizma«. U Problemima realizma, koji su takođe prevedeni na naš jezik, Lulkač se bori za temelje jedne ne estetike,^odnosno iznosi u čenje po kojem se umjetnički sadrzcTrsmatra centralnim estetiokiih pitanjem i osnovnom vred-ftefaffn um]etnos UL' ‘ --------U Sadržaju umjetničkog НјеЦ govori se o stvarnosti, a kako marksizam teži da stvarnost preobrazi. Lulkač na umjetnost glgđa~lcao na jedno od snažnih sredstava i orucTa u kftnkrgt.nnj borbi za preobražaj stvarnost^ Zato je Lulkač fža tendencioznu ^fffnjetnost, jtjr za umjetnost која može 'neposredno' poslužiti сШе~ vima revorucije. A kako ova tendencija ne smije bitT nakalem­ ljena na prikaz stvarnosti, već mora izražavati same tendencije koje u stvarnosti objektivno leže, kako, dirugačije, sama stvarnost nosi u sebi tendencije da se preobrazi, Lukač je za to da se ona vjerno prikazuje. A vjerno prikazlvanT^ptyam osti Lukač naziva Na bazi ovog polaznog stava nastaje niz problema, od ko­ jih ćemo izvući nekoliko najvažnijih. v 1. Tendencije koje leže u samoj stvarnosti nisu vidljive spol ja, pa umjetmJT mora putem apstrakcije prodrijeti do opće pod površinom skrite zakonitosti, do one nužnosti koja prikriveno vlada šarolikim mnoštvom naoko slučajnih pojava. Zato realizam nije n ipošto naturaliz^m. ni iu kom slučaju nije fotografsko slikanje ^HSümponiranje slučajno sakupljenih spoljnih manifestacija života. Tako kritik ovan ie i razgraničavan je pravog realizma od naturalizma pretstavlja jedan-od д аота značajnih »problema realizma«. 2. Kako se realizamm e sastoji u kopiranju spoljnjih data, već u izlaiganiu^stin^o štvarhosn, on ulazi u krug dfug'in spoznaj niti о ш а. A s v a s pSlnaja je »objektivni 'odraz stvarnosti«. Zato SI- jedan od »problema realizma« sastoji u tome da se*"utvrd'Cspe"ciflcnost umjetnićfroir odraza stvamosti^za razliku od, prije svega, nailčn’og" ^ ------^ _______—^ 3. Kako j a sadržaj 'шпј etničkog (djela bitan? na umjetničku jormu^treba gledati u prvom redu s obzirom na njene mogućnosti da sadržaj izrazi, da^îstinu podvuče i istaknfe. Tako postaje važno da se vodirborba*!protiv svake tendencije za osamostaljenjem for­ me^ jer oria' Prenebregava stvarnost o koioTHse "govori ~аГ sadržaju djela*^Zato d u tome da se utvrdi Nerazlučiva povezanost forme sa sadržajan) Tezi jedan od Tnajvažnijiih »problema realizma«? Sadržajiu je potrebna forma da bi snažnije djelovaoTT forma je zbog sadržaja, 'odnosno, ona i nije do »sadržaj preobračen п «. 4. Kako realistička 'književnost treba da posluzi(borbîj pro­ leterske klase_zacdslo'bodènje"> litvrđivanje njene vlasti, a "kako

XIX

se i u okviru kapitalističkog sistema javlja realistička književnost, nastaje роЈгеБа da še uWrdTTdasna pozadina i karakter dvaju tipova realizma i da se pokaže kako jem o g u će da pripadnik kapi­ talističke klase ustaje protiv vlastitih interesa iznoseći listinu o stvamôstîT~Zatp_4e_u okviru »problematike realizma« važno i da se razlikuju (»kritički^» (pasivno negatonskd) i »socijalistički reali­ zam« (aktivno revolucionarni). " 5. Kako kapitalističkoj klasi koja »truli« i »propada« nije u interesu da se s tv a r n o s t p r ik a z u je, potrebnome pokazati otkud to da ona rađa pisce koji p r ik a z u ju ovo » tru ljen je « i »propadanje«, gut п »abnormalnost «Т Drugačije rečeno, »problem realizma« je da se utvrdi kako ne treba prikazivati stvarnost truljenja i propadanja,^ e ô ^ ^ 5 iiîoi5tJzdrav,ih klica?! 'truljenje i propadanje je stvairnost, no prikazivanje te stvarnosti kao prave, »apologijadekadencije«, ne može poslužiti progresu. Dvije su stvarnosti, kapitalistička i socijalistička, i kroz kritiku prve treba dati izglede druge. 6. Kako je kapitalizmu u borbi protiv istine potrebna kamuflaža à makinacija, on rađa u svoj im nj edrima ^pseudorealističku* književnost^ tj. koristi se naturaSstjjčkim prikaziv^njëtn nevažnih detalja da bi pažnju masa odvratio od istinskih problema današnjice. ^Pokazati da (iza naturalizma leže kapitalistički interesi, i to je jedan od »problema realizma«. 7. No, odvraćanje pažnje od istinskih društveno-historij skih problema nije upućeno samo na jedno jedino sredstvo, na »namještanje« stvarnosti, tj. na podmetanje lažne slike kao isti­ nite. Опо^ se može poslužiti i apstrahirani em od stvarnosti, izbjegavanjernsvakog^sadiržaja, bijegom u tobože samostalno carstvo čiste formeTm sv p ev j^aroîh-Jartizma. JLato se unutar »problematike realizma« nameće potreba da se otkrije (ova ideološka pozadina formalizma i esteticizma. 8. Pošteni građanski književnici snagom same svoje umjet­ nosti izriču istinu pa makar ona bila protiv građanskih interesa silazne faze. U tom slučaju oni ne brane interese vlastite klase i nezadovoljni su stvarnošću. Pa ipak, oni se ne oslanjaju na jedino realnu snagu (na radničku klasu) koja bi tu njihovu stvarnost mo­ gla prevladati. Zato oni ostaju u očajanju. No i književnici koji bježe od stvarnosti ne b i bježali da su njom zadovoljni. Zato se pred L/ukača postavlja, kao jedan od teških »problema realizma«, pitanje: zašto um jetnici bježe od stvarnosti TEađT~kao pripadnici viadaiuće klase, mora^đa se u~njof »ugodno oRjPčajn«? 9. I u Sovjetskom JSavezu^ pdše Lukač, dosta je česta p o ­ java naturalizam “i formalizam, oponašanje građanskih rrïetnda; i u toj zemlji radnika spoljnji opiF bez duše stupa um jesto prikaza

XX pravih, presudnih zbivanja. Zaito je moždajLL-tome4-najteži od.svih »jproblema-realizma« da se ookaže /*sfci. U ovome mu pomaže ona Marksova misao po kojoj sam ym jçtniôkLxealitet, tj. svijet postojećih umjetničkih djela, razvija u čo­ vjeku estetske sp osobnosti, j razvjja »osjećaj ljepote«. Umjetnički predmet stvara publiku sa smislomTsposobnoI^iTda u njemu uživa. C kako M arkškažeT" »produkcija stoga ne producira samo jedan predmet za subjekt, vec~i"unosT jed an subjekt u predmet«. Ova velika~ontološka funkcija um jetnosti po kojoj ljudski duh postiže svoju oojeKtivnu, u m ateriji opredmećenu egzistenciju, to je ona druga strana um jetnosti kojoj Lukač nije stigao da posveti veću pažnju. N o m i vidimo kako se Lukač, mučno i s naprezanjem, približava i njoj, gotovo plastično možemo pratiti kako se otrže od svoje ranije ograničenosti, ograničenosti na samo jedan aspekt koji nam pruža um jetnost i um ijeće književnosti. У »Nauka otkriva objektivnu, od svijesti neovisnu, stvarnost u njenoj zakonitosti. Umjetnost djeluje neposredno na ljudski subjekt, a odraz objektivne stvarnosti, društvenih ljudi u njihovim uzajamnim odnosima, u njihovoj društvenoj razmjeni s prirodom, ovdje je, istina, neophodan posredni član, no ipak samo sredstvo da se usavršava subjekt«. y Dakle, onaj odraz predmetnog područja je ovdje samo sredstvo, prilika da se preko njega prikaže d umjetnikov duhovni svijet, da se na njemu »predmetno ispolji bogatstvo ljudskog bića«.

XXXV U m jetnik se «predmetnim područjem koristi da bi ostvario vlastiti sv ijet (ovaj put bez navodnika) i za sebe postojeću »stvarnost« (i ovaj pult sa navodnicim a): ' »U m jetničko odražavanje stvara, s jed ne strane, takve odraze stvarn osti u kojim se preobražava biće ob jektiviteta po sebi u biće oblikovanog sv ijeta za se b e d atog u in d ivid u alitetu djela, a s druge strane, u adekvatnom d ejstvu takvih djela budi se i uzdiže ljud sk a sam osvijest: dok čovjek sa sm islom za u m jetn ost doživljava — na naprijed opisan način — jed nu tak vu z a seb e postojeću »stvarnost«, u njem u n astaje jed na sam osvojn ost sub­ jekta, sam osvijest koja se n e sastoji u nep rijateljsk om odvajanju od sp oljn jeg s v ij e t a ...« itd. , F austovsk i svijet, da uzm em o prim jer Lukaču najbliži, nije sam o pod navodnicim a »sam ostalan svijet«, on je s a m o s ta la n uistinu, jer on s t o j i na onom e što sa m o s a m sadrži, a ono što on sadrži, sadrži sam o on. D a li će um jetnička stvarn ost ostati pod navodnicim a ili ne, to zavisi od toga da li će je Lukač u b u du će gled ati kao izraz otuđenja koje vlad a stvarn ošću ili kao protutežu tom otuđenju. Ako je sagleda kao protutežu, tj. kao u m jetn o ostvaren je onoga što čovjek stv a rn o ne posjeduje, kao isp u n jen je istin sk e n jegove suštine, tada će m u ona b iti prava stvarnost. No, da li će Lukač u svojim novim sp isim a u k lon iti n avod ­ nike oko u m jetn ičk e stvarn osti, to zavisi i od n jegove d aljn je sudbine.

Dr. Ivan FOCHT

PROLEGOMENA ZA MARKSISTIČKU ESTETIKU

1

Estetika

PREDGOVOR Ova séparatno objavljena stu d ija p rvobitno je bila sk ici­ rana i napisana kao jedna glava d ijalek ti^ o-m ateirijalistiok og d e­ là m oje estetike, P r o b le m a e s te ts k o g o d r a ž a v a n ja . Prem a prirodi stvari, istorisko-m aterijalističk i deo m ože sam o k asn ije sled iti, p o ­ što on pretpostavlja rešen je d ij a le k t ič k o g a terijalističb ih problem a estetskog odražavanja. Da bih čitaocu objasnio opravdanost posebnog izdavanja ove stu d ije, m oram sa n ek olik o reci ukazati na njenu istoriju nastan k a i n jen o m esto u čitavom sk lop u estetike. G ore označeno delo treba d a sadrži dva g lavn a odeljka: estetskog^ u k om e p re sv eg a treb a da s e analizira m ozoisK a gen eza esreisiKog principa, n jegovo razlik ovan je i od vajan je od naučnog odražavanTaLjab iek tivn e stvarn osti, kao i od odražavanja sva k id a šn jeg života. (Tretiranje p oseb n ostP k ao katego­ rije estetik e b ilo je plan iran o i n apisano kao druga, zaključna glava o v o g odeljka. D ru gi g la v n i d eo P r o b le m a e s te ts k o g o d r a ž a ­ v a n ja b &viće se^strulfiTurom u m etn ičk og 'delà i filozofsk om tipolo­ gijom estetsk og ponašanja. Kak'o"šam' ja ^ đ u v d k sm atrao p oseb n ost kao jed n u od cen ­ tralnih k ategorija estetsk og (ako v eć n e 'kao cen traln u kategoriju), započeo sam p isa n je g o re p om enu tog d elà n jenom m onografskom obradom, i to, k ak o je v eć pokazano, kao sa drugom glavom p rvog glavn og odeljka. P ri tom su se pokazale određene tešk oće u izradi op šte filozofsk e g en eze i osobenosti estetsk og, teškoće koje su do­ v ele u p ita n je prvob itn i plan. P u šta osnovn a m isao čita v o g d elà jeste ta d a ______ ______ кш ааш е i e s te t s k i odra ža v an je r eflek tira i s t u ob jek tiv n u stv a rn o st. To p o v la či za sobom k ao n u žn u poštedicu n e sam o to da odraženi sadržani m oralu b iti isti, v eć da m oraju b iti iste i k ategorije k oje ove sad ržaje form iraju. O sobenost ra zličitih n ačin a odražavanja

4 može se, dakle, ispoljiti samo u o k v ir u jednog «takvog opšteg iden­ titeta: u specifičnom izboru iz beskonačnosti mogučih sadržaja, u specifičnom m aglašavanju d šgrupdsanju o d n o s n i presudnih katego­ rija" ~ --------------Shodno ovom e stanju stvari m orali smo svuda da pridamo osnovni značaj -toj promend strukture i proporcije unutar oblasti istih kategorija, naročito smo svuda morali da naglasimo jedinstvo identičnosti i različitosti naučnog i estetičkog učenja o kategorijama. No pošto, kao što je opštepoznato, «problem posebnosti ide u malo obrađene delove logike, bio sam (prinuđen da stavim ispred svojih izlaganja istorisko-filozofsko ispitivanje problema posebnog (glava 1— 3 ove studije). I sad je po sebi razumljivo zašto je ovome b ila pridô3âti~Jedna sk ica razvitka te 'kategorije unutar estetike (glava 4). Već su iz toga proizišle kompozicione teškoće za ostvarenje m oje prvobitne nam ere: jedan 'prinudno tako široki — iako po sebi samo skicirani problemsfco-istordski prikaz, nije se dobro uklapao u okvir jednog po suštini sistematsko-estetičkog delà. Drugo, ispostavilo se da se kategorija posebnosti mora tre­ tirati i u genetskom otseku prvog odeljka P ro b le m a e ste tsk o g o d ­ ra ža v a n ja . I to u vezi i uzajamnom odnosu sa drugim kategorijalnim različitostim a izm eđu naučnog i estetskog odražavanja, što u ovoj studiji n-ije obavljeno. (Dezantropomorfizirajući, odn. antropomorfizirajući način posmatranja, interpretacija onog Po sebi i Za nas, etc.) Opšta teoriska glava ove studije (glava 5) vodila bi, dakle, u celoj toj povezanosti neprijatnim ponavljanjima. Treće pokazalo se da konkretizacija posebnosti, koja je u ovoj studiji bila neiztoežna, ide po prirodi stvari ne u prvi, već u drugi glavni deo P ro b le m a e s te tsk o g o d ra ža va n ja , pre svega u analizu strukture um etničkog delà. To su razlozi koji su pokrenuli pisca na to da izvuče već gotovu glavu iz čitavog delà. Iz toga, prirodno, još nikako ne sledi opravdanje da se izdvojeno objavi ova studija. Glavni razlog za ovu odluku jeste taj što problem -posebnosti, sa jedne strane, ide u logički kao i estetički najviše zanemarene probleme, dok on, sa druge strane, po m išljenju pisca čini jedno od centralnih .pitanja estetike. Ova studija može dakle samo u vrlo ograničenom smislu da važi kao prolegomenon moje estetike, ali ona sigurno i uprkos tome sadrži, iako sam o u skici, monografsku obradu jednog od najvažnijih problema ćele estetike. A to se začelo može usvojiti kao razlog publikovanja.

I GLAVA

POSTAVLJANJE LOGIČKOG PITANJA POSEBNOG KOD KANTA I ŠELINGA Odnos opštosti, posebnosti i pojedinačnositi je, naravno, prastari problem ljudskog m išljen ja. Bez izvesn og stepena njihovog razlikovanja, n jih ovog uzajam nog razgraničenja i, istovrem eno, bez izvesn og uvid a u n jih ovo m eđusobno prela­ ženje, n ije m oguća orijentacija u stvarnosti n iti praksa u naj'svakodnevnijem sm islu, reci. D akle, sam o je po sebi razum ­ ljivo da ovaj problem m ora isk rsn u ti čim se ja v i dijalek tičko m išljen je, m a i u spontanoj form i, i naročito kada se ono probija do svesti. L enjin to k on statu je v e ć kod A ristotela. On citira jedan od n jegovih iskaza, iz koga jasno proističe da je već sagledao ideološku opasnost osam ostaljivan ja opšteg: „jer, prirodno, ne m ožem o m isliti da p ostoji kuća (kuća uopšte) van v id ljivih ku ća“. L en jin ov kom entar, koji se ov d e ograni­ čava na dijalek tički odnos op šteg i pojedinačnog, ali se bez dalljega m ože proširiti i na posebno, ide, naravno, m nogo dalje od A ristotela. „Tako su suprotnosti (pojedinačno je su p rotstavljeno opštem ) identične: pojedinačno n e egzistira drukčije do u povezanosti koja vodi ka opštem . O pšte egzistira sam o u pojedinačnom , kroz pojedinačno. Svako pojed in ačn o je (na jedan ili drugi način) opšte. S ve opšte čini đ elić ili stranu ili su štinu pojedinačnog. S v e opšte obuhvata sv e p ojedinačne predm ete sam o približno. S v e pojedinačno ulazi u opšte sam o nepotpuno itd., itd. S v e pojedinačno povezan o je h iljadam a prelaza sa drugom v r s to m p ojedinačnih ob jek ata (stvari, po­ java, procesa itd.)”.1 1 Lenin. 1932, S. 287.

Aus

d em

p h ilo so p h isch en

N achlass,

Wien—Berlin

6 Opasnost koju je u video Aristotel d koja je pre njega dobila jasan oblik u Platonovoj filozofiji, pojačala se u srednjevekovnoj skolastici u pojmovnom realizmu. Za naš pro­ blem važna komponenta ove opasnosti sastoji se u xtome što se pojedinačnost, posebnost i opštost ne shvataju kao odredbe sam e stvarnosti u njihovim uzajamnim dijalektičkim odnosima, već tako što se jedna kategorija posmaitra kao stvarnija u poređenju sa drugom, čak kao jedino stvarna, jedino objek­ tivna, dok drugima treba da pripadne samo subjektivno zna­ čenje. Takav saznaj no-teoriski naglasak dobi j a opštost u pojmovnom realizmu. Nominalistička opozicija preokreće predznake, i od opštosti čini čisto subjektivno, fiktivno odre­ đenje. Opozicija koja je pobijala pojmovni realizam, često spontano materijalistička, koja se, naravno, u skladu sa istoriskim okolnostima, takođe javlja u teološkom ruhu, preobraća se u svojoj kritici pojmovnog realizma u subjaktiviranje opštega, u nominalizam. Marks konstatuje kod Duns Skota spontani, teološki prikriveni materijalizam i označava ga kao „prvi izraz“ materijalizma. Takva nominalistička tendencija Vlada i u začecima materijalizma u novovekovnoj filozofiji; Marks pri tome ukazuje s pravom na Hobsa.2 Moment koji je Engels naglasio u modernom filozofskom razvitku, da su naime nastanak i prvobitni razvitak prirodnih nauka na j pre omogućili prevlast metafizičkog mišljenja, igra, razumljivo, odlučujuću ulogu u tome što se dijalektika posebnoga jedva pojavljuje, u najboljem islučaju epizodno. Naravno, poneke centralne ličnosti koje su filozofski zasnovale nove matematsko-geom etrisko-m ehaničke nauke, bile su i značajni dijalektičari, tako Dekart ili Spinoza. Poslednji je svojom definicijom „amnis determinatio est negatio“ (svako određenje je odricanje), kao što ćemo kasnije videti, bitno doprineo tačnome shvatanju posebnosti. Ipak, tek kada se naučni interes upravio ne samo na fiziku — shvaćenu uglavnom kao mehanika — već i na herniju i pre svega na biologiju, kada su se u biologiji počeli javljati problemi evolucije, kada je zatim Francuska revolucija u dru­ štvenim i istoriskim naukama stavila takođe u prednji plan borbu za ideju razvoja, počelo je naše pitanje da se ротпега u središte filozofskih interesa. N ije nikakvo čudo što se to desilo u klasičnoj nemačkoj filozofiji. Ona je bila ta koja je u velikoj krizi rastenja *I, 2 Marx—Engels, Die heilige Familie. Werke (MEGA), Moskau, III, S. 305. Tamo gde izričito drukčije ne navodimo, Marksa i Engelsa citiramo uvek po ovom izdanju.

7

m išljenja počela nabacivati problem e d ijalek tik e i težiti ka njihovom rešenju. U svom slavnom prikazu veilli'ke debate izm eđu K ivjea (Cuvier) i Žofroa de Sen t-Ilera (G eoffroy de Saint-H ilaire), G ete ukazuje često na to da je ovaj drugi pri­ znavao p otstičaje nem ačke filozofije prirode u izgradnji n jegove evolu cione m etod e i da m u je onaj prvi prebacivao tu duhovnu vezu sa „nem aokom mistikom**. P rvo delo u kom e sto ji u centru razm išljanja ovaj, po sebi prastari, ali u svom e svesn om obliku tipično n ovovek ovn i problem, jeste |K anto v a K ritik a m oći su đ en ja . A ko ovd e pri­ znajem o tu K an tovu ulogu inicijatora, to onda n e znači, kao što ćem o odm ah pokazati, ni najm anju kon cesiju građanskom shvatanju K anta iz p osled n jeg stoleća. N aim e, u n ašim očim a K antova filozofija — i u njoj K r itik a m oći su đ en ja — n ije ni 'veličan stven a fundam entalna sinteza, na kojoj k a sn ije m i/šljen je treba da gradi, ni otkriće n ečeg novog, neki „kopernii kanski preok ret“ u iistoriji filozofije. Ona je upravo sam o jedan važan m om en t — i to prirodno n ije m alo — u krizi filo z o fije koja je postala akutna na p relasku iz 18. u 19. stoleće. L enjin je konstatovao kolebanja K anta izm eđu idealizm a i m aterija­ lizma. Isto tako m ože se kod K anta p rim etiti, kao što ćem o takođe videti, koleban je izm eđu m etafizičk og i dijalek tičk og m išljenja. Svako zna, naprim er, da transcen dentalna d ijalek ­ tika u K r itic i čistog um a nab acu je p rotivrečje kao cen tralni problem filozofije; svakako kao problem koji sam o određuje neprekoračivu granicu „našeg** m išljen ja, iz koga se — osim ovog p ostavljan ja granica — n e m ogu izvu ći nik akvi zaključci za m etodu saznanja, za m etod u nauka. I tam o gde K ant pri­ daje um u presudni značaj, u etici, p rotivrečn ost za njega potpuno prestaje; on poznaje sam o oštru, antinom ičku suprot­ nost izm eđu zapovesti um a i ljudskih osećanja, izm eđu in te ligibiln og i em piriskog Ja, zbog čega u njegovoj etici isk lju čivo i vlada b ezuslovno pod vrgavan je pod Treba; tu nem a m esta za dijalek tik u etičkih konflikata. K ant je, dakle, up ravo protiv svoje volje, bez znanja o tom e postao prva značajna i u ticajn a figura u nastajanju d ija lek tičk e m etod e u idealizm u klasičn e nem ačke filozofije. N jegova filo zo fija je p re sim ptom krize no neki ozbiljn i pokušaj rešenja. I K r itik a m oći su đ en ja ne čini u ovom p ogledu n ik ak av izuzetak. N aravno, n ije nik ako slučajno što se u njoj nab acu ju ona pitan ja koja je p o sta v ila filozofiji tada rođena n ova nauka, biologija, kao p ritisak da se razbije okvir k on sek ven tn o m ehaničkog m išljen ja onih pra­ vaca koji su dotada vladali.

8 I o v d e m oram o p očeti sa jed n im ogran ičen jem . Naistaniak b io lo g ije kao naiuke p ovezan je sa borbom oko evolu cije. T ačno je, doduše, da je u v rem e p isanja K r i t i k e m o ć i s u đ e n ja jo š v lad ao p ravac m eh an ičk e k la sifik a cije L in eovog tipa, ali borba je v eć izb ila, da govorim o sam o o Nem ačkoj; sa G eteovim otk rićem m e đ u v iličn e k osti kod čoveka. K an t o v d e zauzim a od lu čan sta v p roti v u tog novog: „n ep riličn o je za lju d e i da sam o p o m išlja ju n a to ili da se n adaju tom e da b i ikada m ogao da se p o ja v i n ek i N ju tn k oji bi u čin io p ojm ljivim p o prirodnim za k on im a i sam o rađ an je jed n e travk e k oje nijie od red ila n ik a k v a n a m e ra “.3 O vde sim b oličk i u p otrebljen o im e N jutna d vostru k o je zn ačajn o za svak og p oznavaoca K anta. Sa jed ne stran e, kao izraz stvarn o n au čn e m eto d e u op šte (upor. treti­ ra n je fizik e u K r i t i c i č is to g u m a ), sa druge stran e zbog toga što kod K an ta od b ijan je m ogućnosti n au čn e teorije gen eze i e v o lu c ije u k lju ču je u se b e i od b ijan je svak e v rste naučne m eto d e k oja bi išla d a lje od m etod e 17.— 18. stoleća. A li novo p o sta v lja n je prob lem a i p ok u šaji rešen ja n e stoje, kao v eć isto v rem en o kod G etea ili m alo godina k asn ije kod m ladog Š elin g a, u službi u čen ja o razvoju k oje tada nastaje, v eć hoće sam o da stvore sazn ajn o-teorisk u osn o v u za statičko, biološko k la sificira n je. Ipak sam a čin jen ica da s e p od ru čje b iologije podvr­ gava logičkom , m etod ološkom i saznajno-4eoriskom ispitivanju, n am eće n o v e p rob lem e k oje je n em oguće resiti onim pojm ov­ n im aparatom koji K r i t i k a č is to g u m a kritiku je i pokušava da u savrši. Čak i ako o v d e sa K antom uočim o sam o p itanja k lasi­ fik a c ije i sp ecifik a cije, m oram o m etod ološki i saznajn o-teorisk i izn ova fo rm u lisa ti k ategorije kao što su vrsta, rod itd. K an t je sagledao srazm em o jasno zadatke koji su sta ja li p red njim , naravn o u onim granicam a koje su za njega p retsta v lja li su b jek tiv n i id ealizam i antievoEucioinizam. Značaj o v o g k om p lek sa problem a n agoni nas da detaljno navedem o n je g o v u p ostavk u pitanja: „L ogička form a jed nog sistem a sa ­ sto ji se sam o u p od eli datih op štih p ojm ova (takvih čija je pri­ roda o v d e u op šte jedna) na taj način što se posebno (ovde em piričko) sa svojom različitošću ovd e zam išlja kao sadržano po n ek om prin cip u pod opštim . A ko postupam o em pirički i p e­ n jem o se od poseb n og do opšteg, ovd e spada k la s if ik a c ija raznolikog, tj. m eđ usob n o p oređ en je v iše klasa, od kojih svaka sto ji pod od ređ en im pojm om , i, ako su on e prem a zajedničkom 3 Kant, K ritik der U rteilskraft, § 75.

9 obeležju potpune, supsum iram o ili pod v iše klase (vrste), dok ne dospem o do pojm a koji u sebi sadrži princip ć ele k lasifi­ kacije (i čini najvišu vrstu). Ako, naprotiv, počnem o sa opštim pojm om da bism o se sp u stili do posebnih p u tem potpune podele, onda se ta radnja zove sp ecifik a cija raznolikog pod da tim pojm om , pošto se napreduje od n ajvišeg roda prem a nižim (podrodovim a ili vrstam a) i od vrsta ka podvrstam a. Ispravni je će se izraziti ako se, u m esto da se kaže (kao u opštoj govornoj upotrebi): m oramo sp ecifikovati posebno, koje stoji pod opštim , radije kaže: o p šti p o ja m se sp e c ifik u je tim e što se pod njim navodi raznoliko. Jer rod je (logički posm atrano) u neku ruku m aterija ili sirovi supstrat koji priroda prerađuje kroz v iše odredaba u p oseb n e vrste ili podvrste, te tako m ožem o reći: p riroda se sam a sp e c ifik u je prem a izv e snom principu (ili ideji jednog sistem a), analogno upotrebi ov e reći kod profesora prava kada govore o sp ecifik ovanju izv e sn ih sirovih m aterija".4 Ovaj dugi citat otkriva nam prilično jasno stan je pro­ blem a kod Kanta. Mi vidim o, prvo, da se kod njega — kao i u opštoj m isliiačkoj praksi prosvećen osti — m išljen je spon­ tano i nekritički id en tifik u je naprosto sa m etafizičk im m išlje ­ njem . V eć iz toga sledi, drugo, da je evolu cija za K anta pojm ovno n esh vatljiva (neegzistentna). P ostoji samo ili k la si­ fikacija ili specifikacija, prem a tom e da li se m išljen je uzdiže od posebnog ka opštem ili se okreće od opšteg ka posebnom . To znači: indukcija i dedukcija, koje su se dotada vrlo često ja v lja le jedna pored druge, katkad kao oštro odvojene filo zo f­ ske šk ole (pom islim o na Bekona, sa jedne strane, i na Spinozu. sa druge), javljaju se kao m eđusobno priređene m etode. One su svakako i kod K anta m etafizički otsečno od vojen e m isaone operacije. Treće, i ovde izlazi na vid elo K antovo koleban je izm eđu m aterijalizm a i id ealizm a k oje je L enjin otkrio. Ovo p relivan je se jasno vid i u form ulacijam a kao što je: ,,priroda sp ecifik u je sam u se b e ”. N aravno, čim K ant k on kretizuje pro­ blem i potraži kon kretn e p u teve za n jegovo rešen je, n astaje odm ah b ek stvo u su b jek tivn i idealizam . N ajzad, m oram o v e ć ovde da prim etim o, anticip irajući on o što k asn ije treba da se izvede, da ovo bek stvo u sled id en tifik a cije m etafizičk og m išlje ­ nja sa ljudskom sposobnošću m išljen ja uopšte, m ora da sk rene u pravcu jed n e iracionalistički obojene in tu icije. K ant kaže u 4 Kant, K r itik d e r U rte ilsk ra ft. Erste Einleitung. W e rk e, Ausgabe Cassirer, Berlin 1922, V, S. 195/6.

10 K ritic i moći su đen ja: „Naš razum je pojmovna sposobnost, tj. diskurzivni razum“.5 Na ovo pitanje se vraćamo kasnije iscrpno. Jasno je da kako klasifikacija tako i specifikacija na­ bacuje problem uzajamnog odnosa opštosti i posebnosti. Da bi se na pitanja koja ovde iskrsavaju uopšte mogao naći jedan samo donekle konsekventan odgovor, Kant mora preći preko onog odnosa m išljenja i bića koji je statuirao u K ritici čistog uma. Ovde, naime, stoji svaka uobličenost, svaki formativni princip isključivo na strani subjekta; sadržaj potiče, doduše, iz one ,,afekcije“ koju stvar po sebi vršli na subjekt putem čulnih oseta.j Ali pošto su sve kategorije (sve forme) produkti transcendentalno-tvoračke subjektivnosti, Kant mora konse­ kventno da odrekne svaku uobličenost sadržaju, svetu stvari po sebi, da ga shvati kao principijelno neuređen haos koji treba urediti samo kategorijama transcendentalnog subjekta. (Ovu konsekvenciju Kant nije sam nikada radikalno dosledno izveo; ona kasnije postaje osnova Šopenhauerove filozofije.) Klasifikacija kao i specifikacija prinuđuje Kanta da pođe dalje od ove koncepcije; on to čini a da, naravno', nije svestan da tim e izneverava principe svog glavnog teoretskog delà. Jer je saznaj no-teoriski program za ovu oblast, koji smo upravo naveli, nespojiv sa ranijim oštrim suprotstavljanjem čistog subjektivnog oblikovanja i haosa sadržaja. Vidimo da se Kantovo kolebanje*između materijalizma i idealizma ovde javlja na jednom višem stupnju, jače konkretizovano. Više nije reč samo o onom apstraktnom, za mišljenje principijelno nedostižnom Uopšte egzistencije stvari po sebi, stvari nezavisne od svesti, već ova nezavisnost dobij a konkretniji oblik: priroda, objektivni spoljni svet mora da specifikuje samog sebe, da bi ga m išljenje koje specifikuje, spuštanjem od opštega ka posebnom, saznajno-teoriski moglo da shvati. Ovde bi već jedan konsekventni objektivni idealist (a da i ne govo­ rimo o materijalfisti) energično morao da pređe preko shvaitanja stvarnosti K ritik e čistog uma: on bi morao da korenove, osnovu specifikacije — i, prirodno, takođe osnovu klasifikacije — traži u samoj objektivnoj stvarnosti; tako izvedeni principi specifikacije i klasifikacije morali bi biti objektivne osobine, oznake sam ih predmeta po sebi, njihovog povezivanja i razvit­ ka. Razumljivo je bez daljega da takva doslednost za Kanta uopšte nije mogla doći u obzir. On može kao subjektivni idealist samo da postulira subjektivnu saznaj nu sposobnost, on mora da 5 K ritik der U rteilskraft, § 77.

11 reproduku j e na višem nivou osnovnu p rotivrečn ost K r itik e čistog um a ako hoće da dođe do ma kakvog rešenja (pa i do prividnog rešenja) a da svoj v lastiti sistem potpuno n e dem olira. Zato K ant izvodi programatski: „Tako je «subjektivno nužna transcendentalna p re tp o sta v k a da prirodi nije svojstven a ona zabrinjavajuća bezgranična neistovrsnost em piričkih zakona i heterogenost prirodnih formi, ona se, naprotiv, afinitetom posebnih zakona pod op štije zakone k valifik u je u isku stvo kao em piriski sistem “.6 —" A li ovo kolebanje izm eđu m aterijalizm a i idealizm a, koje se kod K anta u v ek završava pobedom posledn jeg, n ije jedina teškoća u izgradnji nove teorije saznanja. K anto va kon­ cepcija na kraju krajeva nije samo su bjektivno-idealistička već i m etafizička, kao što sm o ranije vid eli, no takođe ovo m etafizičko obrazovanje pojm ova nastaje kao rezu ltat procesa koji započinje sa kolebanjem izm eđu m etafizik e i dijalektike. U svom ranijem pokušaju da od „skandala filozofije i opšteg ljudskog razuma", od ekstrem no solip sističk ih konsekvenctija jednog Berklija, spase objektivno v a žen je prirodnih zakona, m atem atike i fizike, koje je kod n jega uglavn om m ehanicističko, bio je prinuđen da pribegne ap rioritetim a čulnosti (prostor i vrem e) i aprioritetim a razuma, k oji su b ili određeni da garantuju ob jek tivn ost form alne strukture sp oljn jeg sveta. A ko sada i apstrahujem o opšte id ealističk e granice ovoga shvatanja, onda je tim e čitava struktura sp oljn jeg sveta i n jegove zakoni­ tosti skrojena prem a m etod ologiji m atem atik e i fizik e (m eha­ nike). N o k ak o se m ože ovim pojm ovn im aparatom da sh v a ti fenom en života? I ovde je K ant teškoću bar delim ično jasno video i izrazio: „A li razum apstrahuje u svom transcen dental­ nom za k o n o d a vstv u prirode svu raznolikost m ogu ćih em p iriskih zakona. On uzim a u obzir u prirodi sam o u slo v e m oguć­ nosti jednog isku stva uop šte prem a svojoj form i. U njem u se, dakle, n e m ože naći onaj princip a fin iteta poseb nih prirodnih zakona".7 Moć su đenja dobij a sada u K antovom sistem u „du šev­ nih sposobnosti" zadatak da prem osti ovaj jaz, „da poseb ne zakone i po onom e što im aju različito u istim op štim pri­ rodnim zakonim a ipak pod ved e pod više, m ada još u v ek em pi­ rijske z a k o n e . . . " N jena je fu n k cija kod K anta ipak vrlo različita, prem a tom e da li pu t te če od p oseb n og ka opštem e Kant, Erste Einleitung usw., a, a. O., S. 191.

7 Ibidem.

12 (klasifikacija) Ш obratno (specifikacija). Otsečno metafizičko odvajanje puteva odozdo na gore i odozgo na dole ima kao posledicu da se ovde za shvatanje odnosa opšteg prema poseb­ nom moraju navesti dva različita organa saznanja, dve „du­ ševne sposobnosti”. U P r v o m u v o d u u K r i t i k u m o ć i s u đ e n ja Kant precizno skicira kako on zamišlja ovu podelu rada „duševnih sposobnosti". Razum: „moć saznanja o p š te g (pra­ vila)"; moć suđenja: „sposobnost p o d v o đ e n ja p o s e b n o g pod opšte"; um: „sposobnost o d r e đ iv a n ja posebnog opštim (izvođenje principa)"8. Pridavanje ovog poslednjeg zadatka umu znači u oblasti Kantovog m išljenja agnosticizam. Jer mi znamo da Kant — sa izuzetkom prakse, .ljudskoga delanja, preciznije: zauzimanja stava u jednoj radnji — ne pripisuje „našim" du­ ševnim sposobnostima mogućnost konkretnog umnog saznanja koje se odnosi na realnost; „naša" upotreba uma može biti samo postavljanje granica razumu. Kant se pridržava ovog sta­ novišta i u K r i t i c i m o ć i s u đ e n ja . Ipak se ono zbog prirode m aterije može da provede samo krajnje nekonsekventno. Jer u teoriji saznanja mehanike agnosticizam pretstavlja samo jedan graničan problem. Ovim pomeranjem saznajno-teorisfcog hori­ zonta ne dotiču se pojedini rezultati fizike. Prirodnjacima ostaje pravo, kao što je Lenjin pokazao, da u svojim poje­ dinačnim istraživanjima budu m atem ijalisti i da se tek onda brinu za a,gnosticizam kad se bave filozofijom. Ovde pak, pri svoj ograničenosti Kantovih pogleda na evoluciju, sazna jnoteoriski problem iskrsava u krajnjoj liniji iz konkretne pro­ blem atike same biologije (organizam, život, vrsta, rod itd.). Potpuno odbijanje svake saznatljivosti takvih fenomena bilo bi više no saznajno-teoriski agnosticizam; to bi bilo priznanje bankrotstva nauke. Zato je K r i t i k a m o ć i s u đ e n ja kompromis u poređenju sa P r v i m u v o d o m . Nasuprot gore navedenom radikalnom odvajanju oba puta, njihovom pripisivanju različitim „dušev­ nim sposobnostima", sada se zadatak saznanja u oba pogleda pripisuje moći suđenja. Naravno, kao što ćemo odmah videti, na vrlo različit način. Moć suđenja je, naime, određujuća u prelazu od opšteg ka posebnom; ona je samo reflektujuća ako se, polazeći od posebnog, traži opšte. Ovo suprotstavljanje se ne srne jednostavno izjednačiti sa konstatacijom koja se može naći u mnogim logičkim delima, da indukcija daje manje sigurne rezultate od dedukcije. Ovde je kod Kanta reč o gene* Ibidem, S. 184.

13 ralmoj problem atici, o krizi m etafizičkog m išljen ja uopšte — svejed no što on toga nije bio svestan; ta se križa u drugom slučaju uzdiže do novog kvaliteta. N aravno da i u prvom e slu ­ čaju postoji duboka problem atika. A li ovde K antu m ože izg le­ dati kao da bi transcendentalnim izvođ en jem kategorija opšti zakoni dali dovoljan logički fundam ent, zakoni koje razum — tobože, po K antovom shvatanju — propisuje prirodi. Ipak piri svakoj konkretnoj prim eni, tj. pri nalaženju i određivanju jedne proizvoljne konkretne posebnosti (bila ova poseb no grupisanje ili neka posebna zakonitost), ta se problem atika javlja sa nedvosm islenom pregnancijom . K ant kaže: „Im a m eđutim tako raznovrsnih formi prirode, takoreći tolik o m odifikacija opštih transcen dentalnih pojm ova prirode, k oje ne određuju oni zakoni što ih pisti um a priori daje, jer se odnose sam o na m ogućnost prirode (kao predm eta čula) uopšte, da i zato mora biti zakona koji, doduše, kao em pirički po n ašem razum skom uvidu m ogu biti slučajni, ali koji se ipak, ako treba da se zovu zakonim a (kao što to zahteva i pojam prirode), m oraju sm atrati kao nužni na osnovi nekog, iako nam a nepoznatog, principa jedinstva razn olikosti“.9 Kao odlučujući m om en t ovih K antovih izvođenja mora da se istakn e da su svi posebni (em pirički) zakoni, sa jedne strane, „ро n ašem razum skom uvidu* slučajni, da ova njihova slučajnost im a da ostane n eotk lon jiva za ,,n aše“ m išljen je, ali da, sa druge strane, „ako oni treba da se zovu zakonim a“, njim a u osnovi mora ležati jedan „princip jed in stva raznolikosti**, koji mi, naravno, nism o saznali i koji je za nas nesaznatljiv. O čigledno je da mi, doduše, im am o posla sa agn osticizm om isto kao u K r itic i čistog u m a, ali sa agnoisticizmom koji se k valitativn o razlikuje od onog tam ošnjeg. Tam o je bila reč o principijelnoj n esazn atljivosti stvari po sebi, što n ije isklju čivalo stalno sve veće, sve savršen ije saznanje fenom ena. Da je u ovom saznanju reč sam o o svetu pojava, a ne o o b jek ­ tivnoj stvarnosti, ostalo je, kao što sm o vdde'li, zasada bez posledica za konkretnu nau čn u praksu. K ažem o: zasada, jer čim razvitak fizik e kao nauke, n jen o tačn ije prib ližavan je sa­ znanju o b jek tiv n e stvarn osti u k ine m ehanicističko^m atem atičku hom ogenost naučno otslik an og sv e ta koja je p reovlad avala u K antovo vrem e, čim se, prem a tom e, ja v e poseb ne p ojave ili grupe pojava, sp ecifičn e pojedinačne zakonitosti k oje se m eh andcističko-m etafizički v iše n e m ogu da supsum iraju, agn ostici-

9 K r itik

d e r U r t e il s k r a f t,

Einleitung, Abschnitt IV.

14 stdčki subjektivni idealizam utiče duboko negativno i na kon­ kretnu naučnu praksu fizičara. Čim se pojavio' ovaj razvojni pravac, Lenjin je signalizirao opasnost koja iz njega proističe za prirodne nauke i preduzeo uništavajuću ideološku borbu protiv njega. Danas se u najvećoj meri zaoštrila ova kriza, kako u pogledu teorije relativiteta tako i u odnosu na kvantnu teoriju. Takva kriza je od samog početka postojala u teoriji saznanja i metodologiji bioloških nauka; moglo bi se reći: sam nastanak biologije kao nauke manifestovao se u formi jedne takve filozofske krize. Videli smo da se već kod Kanta subjektivno-idealistički agnosticizam ne odnosi više samo na naj ap­ straktnije principe naučnog saznanja uopšte, već odmah i direktno na samu konkretnu naučnu praksu: svaiki posebni zakon, svaki odnos prema opštern zakonu (po Kantu: njegova mogućnost supsumiranja) unapred je problematičan, pošto ovaj odnos mora biti samo subjektivan, neoitklonjivo hipote­ tičan, a pri tom ipak istovremeno mora da bude naučno objek­ tivan. Nesaznatljivost objektivnog, od svesti nezavisnog sveta, određujući naučni sadržaj i naučnu metodu, utiče na svako konkretno pojedinačno tvrđenje. Ova se protivrečnost čini još većom tamo gde treba da se uzdignemo od posebnog ka opštern: u oblasti refleksivne moći suđenja. Kant izvodi: „Takav transcendentalni princip može, dakle, refleksivna moć suđenja samo sebi sauna dati kao zakon, a ne može ga preuzeti odnekud drugde (jer bi inače bila odredujuča moć suđenja), niti ga može propisati prirod i.. .“10 Subjektivizam i agnosticizam se ovde dakle još pojačavaju: agnosticizam vlada čitavom oblašću nauke, svim njenim kon­ kretnim problemima i rešenjima; ćela metoda ostaje u otvore­ nom subjetotivizmu. Sva ova neotklonjiva protivrečja svode se na kraju krajeva na filozofski idealizam. Otkad postoji biologija kaonauka, građanska filozofija stoji pred jednom dilemom koja je za nju nerešiva: ona pokušava ili da resi biološke probleme sredstvima metafizičkog mišljenja, tj. da ih svede na zakone mehanike, i tako dospeva u protivrečje sa specifičnim činjeni­ cama života, ili pokušava da nove fenomene shvati pojmovnim aparatom koji ide dalje od mehanike, pri čemu nužno dospeva do kategorije celishodnosti i zapada u sve one protivrečnosti koje sadrži ova kategorija u idealističkom obliku. Ovim dru­ gim putem pokušava da ide i Kant. On se utoliko pozitivno 10 Ibidem.

15 r a zlik u je od sv o jih r e a k cio n a rn ih sa v r e m e n ik a i sle d b e n ik a što n e ć e d o p u stiti da ce lis h o d n o s t o tv o r e n o i d ir e k tn o z a v r š i u n e č e m teo lo šk o m , k a o i na taj n a čin š to o v u ce lish o d n o st, k ao n o v u k a te g o riju , n e ž e li da isk o r is ti za r a d ik a ln o p o tis k iv a n je k a u za ln e c e lish o d n o sti, n a p ro tiv , on h o ć e da n ju d o v e d e u Sklad 9a o p štim siste m o m ta k v ih zak on a. Z a to on o d r e đ u je c e lis h o d ­ n o st kao „ za k o n ito st s lu č a jn o g k ao takvog*'.11

A li pošto kod K anta, i pored važnih prodora ka dija­ lektici, preovlađuje m etafizičko m išljnje, teškoće tako postaju još n esavlad ljivije. Jer, s jedne strane, kod njega — kao kod m etafizičkog m islioca — nužnost i slučajnost stoje otsečno, neposredovano jedna nasuprot drugoj. Za K anta je nužno sam o ono što je a priori saznatijivo; sve ostalo neizbežno potpada pod slučaj. Stoga m u se m ora čin iti kao slučajno svako diferenciranje, svaka sp ecifik acija stvarnosti, dakle sv e ono što je posebno i čak sve pojedinačno. U očavanje slu čajn o­ sti, kako u sp ecifik aciji tako i u celishodnosti, traženje v la sti­ tih bioloških kategorija, a da pri tom e n e odbaci ili da ne obezvredi kategorije n ežive prirode: u svim ovim m otivim a nalaze se neosporno i progresivn i m om enti, iako je K ant bio daleko od toga da o v e problem e tačno postavi, a kam oli da resi, kao što to tvrde m nogi građanski istoričari filozofije. On je dopustio da m u stvarnost, da m u razvitak nauka n am etne ove problem e — a to je već istoriiSka zasluga, naročito ako se vidi da je on bar n aslu ćivao n jih ov značaj. Sto se sad tiče sam e posebnosti, v e ć sm o ukazali na genijaln ost Spinozine definicije. A k o K ant u odnosu p oseb n og prem a opštem uočava m om en t slučaja, onda tu lež i neosporno jedan ispravan aspekt: prekid sa pravolin isk o-m eh an icističk om m etafizikom u uzdizanju od posebnog ka opstem i v ice versa: konstatacija da se upravo ono što čini p oseb n ost n e m ože bez daljega deđukovati iz opšteg, a tek se o p šte nik ako n e m ože dobiti bez daljega iz n ečeg posebnog. U tolik o je opravdano nabacivanje problem a slu čajn osti u ovoj in terak ciji. N aravno, sam o za stvarno dijalek tičk o m išljen je, k oje u slu čaju uvek vidi i sastavni deo, m om en t nužnosti. A li o to m e kod K anta nem a n i nagoveštaja. P ri tom e, da bi se K ant oštro razgraničio od reakcionarnih „biologista", mora naročito da se 'istakne da K ant „slučajnom zakonitošću" celishod nog (organizm a) nikada ne teži da otstrani kauzalnu nu žn ost i zakonitost, već želi da ih održi — un utar on e o b jek tiv n o sti m eh an icističk i sh vaćen og 11 Kant, Erste Einleitung, a. a. O., S. 198.

kauzaliteta koja je u njegovom sistemu moguća. Pošto on ipak ne poznaje dijalektiku nužnosti i slučajnosti, nas tajju i ovde antinomije tipa transcendentalne dijalektike u K ritici čistog uma: „T eza: Svako proizvođenje materijalnih stvari moguće je samo po m ehaničkim zakonima. A ntitezai proizvođenje nekih od njih nije m oguće prosto po mehaničkim zakonima".12 Dalja Kantova izvođenja pokazuju da je ova antinomija, doduše, prikazana prema formalnom uzoru transcenden­ talne dijalektike, ali da ona, kao što smo već nagovestili, ima drugi karakter nego u K ritici čistog uma. Ova razlika se izra­ žava рге svega u tome što ono nesaznatljivo koje proiziiazi kao rezultat iz te neotklonjive antinomije više nije potpuno besadržajna i bezoblična stvar po sebi, već dobij a jasnu, sadržajnu kao i formalnu fizionomiju — iako kao nerešdv problem. Tako Kant, tumačeći posledice upravo citirane antinomije, nabacuje pitanje: „nisu li u nama nepoznatoj unutrašnjoj osnovi same prirode povezane u jednom principu fizičko-mehanička i svr­ hovita veza na istim stvarima, samp što naš um nije u stanju da ih sjedini u takvom principu .. .“13 Ovde dakle nastaje novo, osobito prelivanje Kan tove filozofije: jednom rukom ona odba­ cuje svaku objektivnu sazna ti jivost života, drugom ona daje srazmerno konkretne indikacije istraživanju. (Sigurno nije slučajno što upravo citirani stav pripada onim mestima koje je Gete odobravajući podvukao u 'svom primerku K ritike moći suđenja.) Zahtev za takvom zakonitošću organskog utoliko je značajniji što Kant ispravno Sluti da svaki specifično-konkretni pojavni način života, posmatran sa stanovišta čisto mehani­ čke zakonitosti, mora imati neotklonjivo slučajni karakter: „da se priroda posmatrana kao prosti mehanizam mogla na hiljadoistruki način drukčije r a zv iti. . ,“14 Za Kanta je utoliko teže da ispuni ovaj zahtev, jer njegova metafizička, neistoriska koncepcija sveta (na osnovi subjektivnog idealizma) onemogućuje tačno shvatanje celishodnosti u organskom životu. Kant određuje celiishodnost na sledeći način: „jedna stvar egzistira kao prirodna svrha ako je sama sebi (mada u dvostrukom smislu) uzrok i p osledica. . . " Iz toga bi, sa jedne strane, sledilo da ona samu sebe proizvodi i kao vrstu i kao individuum, a sa druge strane da tu mora postojati takva povezanost delova „da održavanje jednoga 12 Kritik der Urteilskraft, § 70. 13 Ibidem. « Ibidem, § 61.

17 uzajam no zavisi od održavanja drugoga**1516; ,,da su d olovi (prema svom biću i formi) m ogući samo svojim odnosom prem a celini**. A li um esto da ovde otkrije novu višu form u zakonitih veza, um esto da „razvojnu snagu** koju je on ovde postavio kao aktivnu, koju suprotstavlja „isklju čivo pokretačkoj snazi** m ehaničkog, dijalektički izvede iz poslednjeg, on i ovde dolazi do oštrog suprotstavljanja koje je kako m etafizičko tako i agnosticističko: „Tačno govoreći, organizacija prirode nem a dakle n ičeg analognog sa ma kakvom kauzalnošću koju m i poznaj em o“.10 Tako se K antov saznajno-teoriski prodor prem a obra­ zloženju naučne m etodologije organskog života završava u potpunom agnoisticizmu. No da bi om ogućio privid naučnog obrazovanja pojm ova, on mora da izm isli potpuno m istifik ovanu ,,prim erenost“ objektivne stvarnosti „našoj saznajnoj sposobnosti**. Naravno, i ovde se pokazuju tragovi K antova kolebanja izm eđu m aterijalizm a i idealizm a, koje je L enjin otkrio; ovde potsećam o na n jegov sud da priroda sam u sebe sp ecifikuje. Jer ako bi povezanost opšteg i posebnog, koju K ant ovde pretpostavlja, bila određena kao osobina sam e ob­ jek tivn e stvarnosti, onda bi ta „primerenost** (kao što je to često Slučaj kod H egela) bila sam o idealistički na glavu posta­ vljen i izraz za to da se naše saznanje prilagođava objektivnoj stvarnosti koja je nezavisna od naše svesti, da ona neprekidno teži da ovu što je m oguće adekvatn ije otslika; obrnuti izraz bi bio jedna od m nogih iluzija spontanosti su bjekta koji saznaje naivno nekritički. A li dotle ne m ože ići K antov agnosticističk i su bjektivni idealizam . Ovu zagonetnu „milost** koju priroda pokazuje prem a našoj m oći saznanja K ant m ože u toj čistoti da up otrebi samo za zasnivanje svoje estetik e. I ovde sam o na taj način što se sv e estetsko sasvim potisk uje u su b jek tivn u sferu , što se svak a objektivna zakonitost, a i pojm ovnost, kon sekventn o otstran ju je iz estetik e. „Estetska moć suđenja je dakle posebna sposobnost da se stvari prosuđuju po nekom p ravilu , a ne po pojmovima**.17 Na taj način estetik a kod K anta ne p ostaje sam o su bjektivistička, već i form alistička; u k lan jan je pojm a donosi sa sobom brisanje sadržaja.' (Ovde se n e m ože rasprav­ ljati ukoHiko K ant — recim o to u n jegovu čast — n e provodi ovaj program konsekventno.) S v e u svem u, tim e se estetik a 15 Ibidem, § 64. 16 Ibidem, §- 65.

17 Ibidem, Einleitung. Abschnitt VIII. 2 E stetik a

л - •-

18 pretvara u jedan „prirodni zaštitni park” koji je uveliko izolova-n Oid sfere saznanja. No takvo oštro odvajanje u odnosu na saznanje organskog je za Kanta metodološki nemoguće. Zato ovo saznanje, njegova metoda teleOloškog načina posmatranja nema „nikakvu posebnu sposobnost, već samo reflek­ sivnu moć suđenja uopšte“. Ono je pojmovno saznanje, ali takvo koje ne može imati nikakvo „objektivno1 određujuće” pravo.18 Naučna objektivnost se dakle istovremeno odriče bio­ logiji i zahteva od nje. Iz takvih m istifikovanih antinomija moguć je samo m istifikovan izlaz. Kant postavlja teoriju saznanja u kojoj svi za „nas” nerešivi, konkretni problemi ipak treba da se reše. Granica saznanja ovde ne protiče, kao u K ritici čistog uma, po horizontu realno-stvarnog saznanja, ostavljajući ne­ taknutim to saznanje, već posred konkretnih saznanja. Njeno prekoračenje se dakle ovde ne zabranjuje, kao u prvoj kritici, već treba pokušati da se granica prekorači, adii sa filozofskom svešću da je rnč o saznanjima koja su — za ,,nas“ — nerazrešivo problematična. Ovaj mnogo kolebljiviji Kantpv stav jasno pokazuje da on bar sluti i o'seća filozofsku krizu svog vremena. Priznajući nerešivost problematike, on zato ovde predlaže, u suprotnosti prema prvoj kritici, skok u ponor novoga. Pri tome Kant ne vidi da njegova problematika, njegov neuspeh (i ne uzimajući u obzir opštu idealističku granicu) pokazuje odlučnu krizu metafizičkog mišljenja, da do tog neuspeha dolazi pri pojavi očigledno dijalektičkih problema. U kako velikoj meri je Kant bio sputan metafizičkim mišljenjem, može se najjasnije videti iz toga što ga on identifikuje kako sa svakim ljudski dostižnim („našim”) mišljenjem, tako i sa svakim mišljenjem koje je pojmovno racionalno (on ga naziva „diskurzivno mi­ šljenje”). Iz takve pogrešne i iskrivljene konstrukcije može proizići samo pogrešan odgovor koji probleme još više iskriv­ ljuje: ono m išljenje — s one strane granica koje su postavljene „našem” m išljenju — nije dijalektičko (nasuprot metafizičkom), već intuitivno (nasuprot racionalno-pojmovnom, disku rzivnom). Suprotnost koju Kant postavlja glasi: „Naš razum je pojmovna sposobnost, tj. diskurzivni razum za koji, naravno, mora biti slučajno kakve sve vrste i koliko različito mora biti ono po­ sebno što mu u prirodi može biti đato i što se može podvesti pod njegove pojmove. Ali kako je saznanju potreban i opažaj, i kako bi sposobnost pune spontanosti opažanja bila sposobnost 18 Ibidem.

19 saznanja različita od čulnosti i potpuno nezavisna od nje, dakle razum u najopštijem sm islu, zato se može zam isliti i in tu itiv n i razum (negativan, naim e kao nediskurzivan), koje ne ide pom oću pojm ova od opšteg ka posebnom i tako ka pojedi­ načnom, a za koji se ne nalazi ona slučajnost saglašavanja prirode u njenim produktim a po posebn im zakon im a sa razu­ mom, koja našem razumu tako otežava da njenu raznolikost dovede do jedinstva saznanja . . ,“19 Takvo intuitivno saznanje bi b ilo „sintetička opštost“, nasuprot samo „analitičkoj opštosti“ diskurzivnog razuma. Za takvu vrstu saznanja ne bi uopšte postojao problem slučajno­ sti, nap rimer, u povezivan ju celine sa delovim a, opšteg sa posebnim . Mi vidim o .da unutrašnja dijalektika problem a vodi Kanta sve do praga na kom e iskrsavaju pitanja dijalektike, ali se on ovđe okreće i obraća intuiciji, iracionalizm u. Svakako je takođe evidentno da K ant jasno oseća opa­ snosti koje proističu iz ove njegove filozofsk e pozicije. On je daleko od toga da put ka intuiciji, ka iracionalizm u koji njegova razm išljanja pokazuju kao m etodološki izlaz, označi kao p u t ko­ jim se konkretno može ići. On naprotiv, energično odriče ,,našem “ saznanju tu sposobnost za intuicilju koju je on sam postulirao; razum e se po sebi da se tim e u isti m ah m isli i na opraštanje ,,našeg“ saznanja od svake dijalek tik e. On dakle prelazi granicu horizonta K r itik e čistog u m a sam o u sm islu najapstraktnije m etodologije. In tuitivn o saznanje se ovde takođe pojavljuje samo kao horizont, kao poslednja perspektiva; K ant želi da dokaže samo toliko da pretpostavka in tu itivn og razuma („intellectus arch etyp usi;-a) n e sadrži „nikakvo proti v r eč je ‘\ On u ovoj vrsti saznanja vid i n ešto onostrano, n ešto što je za ,,naše“ m išljen je p rincip ijelno nedostižno. R azum ljivo je da je ovaj K antov v iše no k oleb ljiv stav usred krize rastenja nauka i filo zo fije m orao izazvati ogrom nu senzaciju, veliko uzbuđenje. M ože se reći da su u takvom dejstvu K antove saznaj no-teoriske su m nje bile jednostavno p oti­ snute ustranu; u K ritic i m oći su đ en ja se vid elo široko o tv a ­ ranje vrata onom m išljen ju koje su burno zah tevali razvitak prirodnih nauka i slika sveta koja je nastajala na ovoj osnovi: dijalek tičkom m išljen ju. A li se pri tom e m oraju razlikovati dva vrlo različita puta. Gete, o čijoj ćem o ulozi opširno govoriti kasnije u dru­ goj vezi, u razvitku koji nas sada in teresu je, pozdravlja *• Ibidem , § 77. 2*

20 K r i t i k u m o ć i s u đ e n ja kao filozofsku potvrdu svoga spontano dijalektičkog načina posmatranja prirodnih pojava. Njega skoro uopšte ne interesuje suprotnost između diskurzivnog i intuitivnog; on — kao spontani materijalist — preču tno poti­ skuje ustranu Kantove saznaj no-teoriiske sumnje. Utoliko odlučnije nastavlja Seling, Kantov problem diskurzivnog i intuitivnog mišljenja. Ü svojoj knjizi R a z a r a n je u m a pokazao sam kako dijalektika mladoga Selinga nužno skreće sv e jače u intuitivni iracionalizam, a što se tiče ideolo­ ške strane, u tome igra ne malu ulogu odlučujući utisak koji je na Selinga učinila Kanto va K r i t i k a m o ć i s u đ e n ja . Na izgled slično Geteu, i Seling pravi od Kantovog — neispunjivog — postulata određenu stvarnost. Ali pri tome Seling preuzima od Kanta suprotnost diskurzivnog i intuitivnog, i identifikuje je sa suprotnošću metafizičkog i dijalektičkog mišljenja. Tako Selingova „iskrena mladalačka misao" (Marks) vodi u ćor-sokak iracionalizma, mada njegova mladalačka filozofija sadrži poneki zanim ljiv uspon ka izgradnji dijalektike opšteg i posebnog koja ide dalje od Kanta. Ipak je Seling, da bi izjednačio intu­ iciju sa dijalektikom, sa pravim saznanjem stvarnosti, da bi mogao preći preko onoga što je samo postulativno kod Kanta, morao da navede neku garantiju, „organon" ovog zaista dija­ lektičkog mišljenja. Sve dok je ovaj „organon" bilo estetsko ponašanje, još je bilo moguće kolebanje između objektivno idealističke dijalektike i iracionalizma; čim je Seling otpočeo (posle preseljenja u Vircburg 1803) da ovaj „organon" sagle­ dava u religiji, bio je odlučen njegov potpuni pad u čisti, nedijalektički, reakcionarni iracionalizam. Zbog toga je protivrečno Selingovo prevazilaženje Kanta. Mi nalazimo kod njega realne začetke dijalektičkog rešenja onih pitanja koja su Kantu unekoliko spolija bila na­ metnuta, koja je on stoga morao da subjektivira i tako ostavi otvorenim. Ova se tendencija ipak združuje i ukršta kod mla­ doga Seiinga sa mističkim iracionalisanjem problema, koje sve više preplavljuje težnja ka stvarnoj dijalektici. Nas ovde interesuje samo prva tendencija; sa drugom smo se suočili u već navedenoj knjizi. Tako Seling ide odlučno dalje od Kan­ tovog pojma organskog života, vođen spontano ispravnom m išlju da se jedinstvo prirodne zakonitosti ne srne ukinuti priznanjem posebne vrste razvoja organskog. U svojoj S v e t s k o j d u š i — nado vezujući na Kantovu misao, koja nam je već poznata ^_o slučajnosti u nagonu razvijanja organskog, Seling izlaže: ,yU pojmu n a g o n a r a z v ija n ja sadržano je da se razvoj

21 ne zbiva samo slepo, tj. pom oću sila ko>je su m ateriji kao takvoj svojstvene, već da uz nužno, koje se nalazi u ovim si­ lama, dolazi s lu č a jn o jednog stranog uticaja, koji, m odifikujući razvojne sile m aterije, istovrem eno nagoni m ateriju da proizvodi o d r e đ e n i o b l ï k “ . \ Selin g istovremeno' odlučno odbija pretpostavku neke posebne „životne sile" 2021; prilikom objašnjavanja fenom ena života on neće ni da čuje o nekoj takvoj specifičnoj sili. Živpt se sastoji, izvodi on dalje, ,,iiz s lo b o d n e ig r e s ila , koja se kontinuirano održava ma kakvim šp oljašnjim uticajem “.i Život dakle nije nikakvo posebno P o sebi, „već sam o jecjLna f o r m a bića“£U I on dosledno zaključuje ovo rasni at ranje recima: „Sile dakle koje su za vrem e života u igri nisu nikakve p o s e b n e s i l e s v o j s t v e n e organskoj prirodi; ali ono što te pri­ rodne sile pokreće na ig r u , čiji je rezultat ž i v o t , m ora biti p o s e b a n princip koji takoreći odnosi organsku prirodu iz sfere opštih prirodnih sila i ono što bi inače bio m rtvi produkt razvojnih si'la prebacuje u višu sferu života".22 A ko uzm em o u obzir da je ova knjiga izašla 1798, ako se setim o tadašnjeg stanja prirodnih nauka, naročito bioloških, onda se čini nesu m njivim da je S elin g ovde snažno krenuo dalje od Kanta. I to ne sam o u pok ušaju dijalek tičkog sh vatanja života, već i u daljem razvitku i kon kretizovanju poseb­ nog. M ladi S elin g čak sluti n ešto o ulozi sredine pri nastanku i propasti života, o dijalektičkoj interak ciji organizm a i sredine. Upravo na taj način, kako ono što je slučajno tako' i ono što je posebno debljaju kod njega dijalek tičko zn ačen je koje K ant nije bio u stanju da shvati: obe kategorije počinju da gube onu m etafizičku krutost i apstraktnost koja im je bila svojstven a kod Kanta, postaju konkretni je, uklapaju se u dijalek tičke povezanosti. Ova tendencija ka dijalek tici ise j ljudi i sveta, ukoliko on otkriva v iše takvih posredovanja i, ako je potrebno, produžava do krajnje opštosti, utoliko je energič­ nije ovo ukidanje. U koliko je veća njegova snaga oblikovanja, ukoliko će in tu itivn ije sv e sti otkrivena posredovanja na n ovu neposrednost, organski ih centrirati u njoj: iz pojeđinačnosti form irati nešto posebno. I ovde razvitak um etnosti pokazuje d a se ispravna dija­ lektika, koja se zahteva u ovim odnosim a, istoriski vrlo razli­ čito izražava. V eć A ristotel kon statu je razvitak od pesmika jamb ova do kom edije koji se m anifestu je u tom e što predm et satire više nisu pojedinačni ljudi, v e ć tipičn e osobine. Ovaj pojam pojeđinačnosti — u aristotelovskoj term inologiji „prida­ vanja im ena “, in d ivid u aln osti iz m ita, legende, isto rije itd. — igra v elik u ulogu još u H am bu rškoj dra m a tu rg iji. P ri tom e nam, naravno, estetsk i nije sta lo do označavanja: potpuno je m oguće satirično oblikovanje određenog individuum a sa svim •crtama n jegove pojeđinačnosti, pri čem u s e ipak obavlj ^ u k id a ­ nje pojeđinačnosti u posebno (tipično), a tipičn o označavanje nipošto n e garantu je samo po sebi stvarno uk idanje u poseb­ nost. I ovde je odlu ču ju će k retanje u sadržaju pojedinačnog, da li se, naim e, one odredbe koje ga vezu ju ob jek tivn im uza­ jam nim odnosim a sa svetom , sa društvom , — pri oču van ju ovoga karaktera posredovanja, — vraćaju u novu posebnost, ukidaju u njoj. O pet se u vrem enim a dekad en cije gubi ova bogatija determ iniranost individualnosti. Teorija i praksa deka­ dencije naglašavaju, naravno, u v ek pojedinačnost, koja se fetišizu je kao jedinstvenost, n ep on ovljivost itd. N o u stvari je reč o tom e da su organi odražavanja stvarnosti, po recim a

126 Gorkoga, izgubili svoj „socijalni amalgam", i zato prenaglaša­ vaju samo neposrednu pojedinačnost, jer su dotični umetnici izgubili! sposobnost da zahvate nešto dalje od toga i da dođu do prave konkretnosti. Gi de Mopasan priča veoma zanimljivo kako ga je Flober vaspitavao za pisca. Učitelj je rekao između ostaloga: „Reč je o tome da se ono što se hoće da izrazi posmatra do­ voljno dugo, dovoljno pažljivo da bi se oitkrio jedan aspekt koji još niko nije video ni iz r e k a o ... Da bi se opisao jedan plamen, neko drvo u ravnici, mi moramo da ovaj plamen, to drvo posmatramo toliko dugo dok oni za nas više ne liče ni na koji drugi plamen, n i na koje drugo d r v o . . . Mora se, jed­ nom reči, pokazati u čemu jedan fijakerski konj nije sličan sa pedeset drugih koji mu prethode ili sled u ju V Ova su rasmatranja u dvostruKom pogledu interesantna. Ona, prvo, pokazuju da čak kod snažnih i misaonih um etnika teorija često zaostaje daleko za praksom. Da je Flober zaista tako pisao, da je Mopa­ san samo to od njega naučio, onda bi oni obojica bili odavno zaboravljeni naturalisti. Aid — drugo — ova rasmatranja su nezavisno od toga interesantna, jer pokazuju u kakav se ćor­ sokak dovodi estetika prenaglašavanjem pojedinačnosti. Jer ja­ sno je da Flober upravo zahteva od originalnosti pisca da stavi pod lupu izolovamo neposrednu pojedinačnost. Njeno vezivanje i interakcija sa spoljnim svetom (društvo i priroda) treba da nestanu da bi se moglo dobiti ono što je specifično u izolovanoj pojedinačnosti. To je, s jedne strane, Sizifov posao, jer bi pri dostizanju tog cilja bio uništen svaki umetnički interes. Jedno drvo ili fijakerski konj (i takođe jedan čovek) zaslužuje dnteresovanje samo u uzajamnim odnosima sa svojom sredinom. No s druge strane, taj artistički rezultat ukida u literaturi samog sebe; H egel ima potpuno pravo kad kaže da najjednostavnija reč već krije u sebi uopštavanje u odnosu na pojedinačni pred­ met: ona ga supsumira bar pod jednu pretstavu, uspostavlja odnose itd. Energični Floberov potez u pravcu pojedinačnosti pokazuje dakle — u suprotnosti prema njegovim interesima — da se umetnost, naprotiv, nikada ne može ilišiti pojedinačnosti, da se ona neprekidno mora rvati za njeno zahvatanje, ali da ona srne nazvati pojedinačnost zaista svojom samo u ukinutom obliku u posebnom. Što se sad tiče same posebnosti, moramo misliti na to da su oba ekstrema (opštost i pojedinačnost) tačke koje se3 3 G. de Maupassant, Etudes sur le roman, Oeuvres complets, Paris 1935, X, S. 281/2.

127 mogu sve dalje pom icati, ali u određenom trenutku pretstavljaju ipak tačke, dok je posebno kao sredina više jedna m eđuduž, područje kretanja, jedno p o lje /T o se mora radikalno izmemiti u estetskom odražavanju, gde se sredina fiksira kao središte kretanja. N o tim e izgleda da za teoriju estetskog odra­ žavanja iskrsava jedna nerešiva teškoća: naime, da se tačno odredi m esto ove središne tačke. To unapred izgleda kao nerešivi zadatak ako pom islim o na strukturu teoriskog odražavanja, jer — posmatrano sa stanovišta estetskog obrazovanja uopšte — svaki izbor mora izgledati proizvoljan; n e m ože se zam isliti opštevažeći kriteri j um koji bi ovde dopuštao neku odluku. Ovu sm o teškoću m orali energično istaći da bism o jasno osvetlili odvajanje izm eđu teoriskog i estetskog odražavanja. Stvarno' nem a nikakvog teoriskog kriterijUma, a um etnički obuhvata (apstraktno posm atrano) čitavo područje posebnog; fiksiranje središta m ože po sebi, uop šte govoreći, da se obavi bilo gde u OKviru područja. No možda izgleda da se tim e tešk o­ ća saimo zaobilazi, čak pom ora u nešto što je iracionalno i pro­ izvoljno, te da se u op šte n e rešava na zadovoljavajući način. I zaista, u okviru naših sadašnjih razm atranja, koja ne pretenđuju ni na šta drugo nego da takoreći dadu sazoa.jno-teorisku analizu estetskog odražavanja, n e m ože se naći nikakav konkretni kriterijum . A li tim e se n e zahteva n iti iracionalnost niti proizvoljnost, a neophodnost ove čisto apstraktne odredbe, povezane sa jednim privrem eno p otp un im uzdržavanjem od suđenja u konkretnom , mora još posebno da dokaže svoje pravo i svoju plodnost za estetiku. V eć sm o ukazali na to da samo dijalektička teorija odražavanja m ože da zasnuje objektivnost estetskog odraža­ vanja stvarnosti a da ne postavi hijerarhiski odnos podređivanja u odnosu na teorisko odražavanje, dakle da od u m etn osti n e napravi neko nesavršeno znanje, priprem ni stadijum saznanja. P rividna teškoća koja se up ravo pojavila, da se u posebnom mora p retpostaviti jedno organizujuće sred ište za k retan je odražavanja stvarnosti, a da se ta tačka ne m ože da odredi, jeste saznajno-teorisfco obrazloženje m nogostrukosti estetski oblikovanog sveta, m nogostru kosti u m etn osti, žanra, stilo v a itd. A li teorija saznanja estetik e m ora se zad ovoljiti tim e da odbije v lastitu kom petenciju da ovde pronalazi neku odgovarajući konkretni kriterijum . Ona, naravno, tim e istovrem eno kon statu je da pri generalno postavljenoj r e la tiv n o s t posebnog, kako u odnosu na opšte tako i u odnosu na pojedinačno, ova r ela tiv ­ nost po seb i m ože d elovati polazeći od m a k o je tačke; to znači:

128

polje posebnosti iznad, odnosno ispod izabrane središne tačke, posmatrano otuda, može da se neprotivrečno preobrati u opšte, odnosno pojedinačno ili, bolje rečeno, da čini put ka opštosti, odn. ka pojedmačnosti. Bilo bi više no površno videti ovde samo formalne m ogućnosti kombinacije. Mada sada pitanje tretiramo na sa­ znaj no-teoriski nužno apstraictan način, mora biti jasno da je njegov stvarni sadržaj odnos umetničkog delà prema stvarnosti, vrsta, širina, dubina itd. kojom jedno umetničko delo svodi na opažaj izvesnu stvarnost sui generis. Baš oni koji umetnička delà ne posmatraju formalistički, već sa stanovišta života moraju uvideti: upravo ovde,ju izboru središne tačke u polju posebnosti odlučuju se najvažnija pitanja idejnog sadržaja, kao i stvarnog oblikovanja. Sto se dakle iz najopštijeg, najapstrak­ tnijeg principa teorije' odražavanja neposredno ne mogu da izvedu nikakvi estetički principi, to pretstavlja štetu samo sa stanovišta dogmatizma koü hoće da propisuje striktna i for­ malno izvodijiva pravila.! Istoniska činjenica mnogostrukosti um etnosti ili stilova u okviru jedne um etnosti itd. dobi ja sa­ zna jno-teorisko obrazloženje upravo na taj način — i pre svega na taj n a č in .! H teti sistem atizovati bar u skici upravo nagoveštenu mnogostrukost, prirodno da leži van okvira ovih razmatranja. To je zadatak konkretni j ih delo va estetike, sistema umetnosti, estetske analize stilova itd. Ovde je moguće samo nekoliko — prim em o ilustrativnih — nagoveštaja koji treba da osvetle tu čisto principijelnu povezanost. Pomislimo na razliku drame, s jedne strane, i epike (naročito u njenim modernim formama romana), s druge strane. Bez daljega je evidentno da drama svoje likove i situacije shvata mnogo opštije no epika; da se crte pojedinačnosti u njoj javljaju daleko oskudnije, sa daleko, m anje detalja; svaki individualni detalj ima u drami simbo­ li čno-simptomatičnii akcenat, koji on u epici može i srne imati samo u daleko manjoj meri. I takođe je evidentno da pri tome nipošto nije reč o nekim „nedostacima** jednog od ovih žanra. Prirodno, uvek je bilo dogmatičara koji su zastupali takve po­ glede. No pri bližem razmatranju se pokazuje da su se u takvim slučajevima postavljali bilo naturalistički zakoni drami, bilo formalistički pripovedačkoj umetnosti; da se pri tome estetski nije dokučila niti produbila suština drame ili epike, već su delo vale tendencije kočenja ili razlaganja njihovih specifič­ nih formi. To znači, ukratko rečeno, da drama generalno ima tendenciju da onu središnu taičku kristalizacije u posebnome

129 odredi bliže opëtosti, dok takva središna taoka za epiku izigleda'j više pom erena u pravcu poj edinačnosti. S ličn u razliku m ožem o < takođe konstatovati izm eđu k lasičn e n ovele i romana, budući da novela, donekle slično drami, svoju sliku stvarnosti obično koncentriše u pravcu većeg uopštavanja. Naravno da je ovde nagovešteno diferenciranje još izvanredno apstraktno. Ono najviše pokazuje tendenciju pravca kretanja u okviru područja posebnosti, a da ipak još ne m ože da navede kriterijum za to m esto središta. I u istin i ako, n aprimer, uporedimo Sekspirovu dram u sa Rasinpvom, grčku tragediju s m odernom građanskom dram om , nalazim o takođe divergentne tendencije u okviru opšte d iferen cije pravaca kre­ tanja koju je konstatovala teorija žanra: Rasin pom era svoju tačku centralizovanja mnogo bliže ka opštem no Sekspir, mo­ d em a građanska drama pom era je, naprotiv, energično ka poj edinačnosti. No i sa ovom konstatacijom nalazim o se još na suviše uopštavajućoj udaljenosti od stvarn e konkretnosti um etničkih delà. Jer su i gornje kon statacije samo — društven oistonski uslovljen e — ten den cije; isti pisac u istom e žanru može da ovo središte različito odredi u pojedinim svojim delima, sada ne više samo u okviru područja opšteg, već takođe u okviru opšteistoriskih tendencija i u okviru svoje ind ividu­ alne osobenosti u prim eni jednog žanra; d ovoljno je ako se uporedi, naprimer, G eteova Ifigen ija sa njegovom P rirodn om kćeri — a da i ne navodim o tako oštre kon traste kao što je G ec od B erlih in gen a. Tako pred sobom im am o red: opšta zakonitost estetik e uopšte, konkretno posebni zakoni žanra, istorisko diferenci­ ranje u razvitku žanra, individualno oblikovan je pojedinih um etničkih delà i tek na poslednjem stupnju m ože da rezultira konKretno određivanje središta! A li tim e n ije statuiran nik akav individualistički relativizam . Jer red koji sm o m i postavili, koji nipošto n ije potpun, te koji pokazuje sam o prin cip ijeln e etape, jeste zaista red, pošto uk azu je na odredbe k oje sve tačnije i konkretni je deluju, koje m ogu naći tek u in d ivid u al­ nom um etničkom delu svoj stvarni završetak, ako estetik a ne treba da se izrodi u neki p seu d o-sistem apstraktnih propisa i m ehaničkih pravila. A li on je stvarni red i u tom pogledu što u njem u deluju iste dom inante, da bi se stvarno isp u n ile ne u suprotnosti prem a prethodnim apstrak tnijim d om inan tama, već u svom e konkretizovanju u in d ivid u aln om u m etn ič­ kom delu. » Estetiika

130 Ovde je nabačeno jedno staro mučno pitanje estetike: prividna nesjeđinjivost toga da je stvarno umetraičko delo nešto jedinstveno, neuporedivo, individualno, i da istovremeno m ože posta ti plravim umietničkinT delern^ sam o ispunjenoj em svoje unutrašnje zakonitosti, koja je moment opšte estetske zakonitosti. Mada je pitanje vrlo staro, ono je dobilo tèk kod Kanta onaj oblik koji je postao značajan za kasniju građansku teoriju um etnosti. Kant izlaže: „Jer svaka umetnost pretpo­ stavlja pravila na čijoj se osnovi neki produkt tek pretpo­ stavlja kao moguć ako treba da se zove umetnički. No pojam lepe um etnosti ne dopušta da se sud o lepoti njenog produkta izvede iz nekog pravila koje ima pojam kao osnovu određivanja, dakle koje čini osnovom neki pojam o načinu kako je taj pro­ dukt moguć. Tako lepa umetnost ne može sama sebi da izmi­ šlja pravila po kojima treba da stvara svoj produkt. No pošto ipak bez prethodnog pravila neki produkt ne može nikada da se zove umetnošću, zato mora priroda da u subjektu (i pomoću određenja njegovih moći) daje pravila umetnosti, tj. lepa umet­ nost je moguća samo kao produkt genija“.4 Ovde se u Kantovoj konstataciji mora razlikovati opravdan moment od tendencije ka iracionalizaoiji, koja kod njega i ovde nastaje usl'ed njego­ vog kolebanja između metafizičkog d dijalektičkog mišljenja. Iracionalizacija je sadržana u učenju koje nam je već poznato, da sudovi o lepoti stoje van pojmovnog sveta. Ako on dakle dopušta da priroda „daje pravila um etnosti“, to je samo posledi'ca shvatanja um etnosti kao delà genija, om rešava metafizič­ ki nerešivo pitanje paividnim odlgovorom koji se preliva u iracionalno. Dalje od toga nije otišla ni m odem a građanska estetika; setirno se Kročea ili Zimela. Uprkos svemu tome je u Kantovoj postavci pitanja skriven jedan stvarni problem s obzirom na. odnos estetske zakonitosti i pojedinačnog' um etničkag delà. Naravno, Kant zatvara sebi put ka razumnom rešenju i na taj način što odre­ đuje estetsku zakonitost kao „pravilo", u čemu se izražava ne samo njegovo m etafizičko m išljenje, već i izvesna umetmčkoteoriska skučenost u dvorsko-feudalnim učenjima 17. i 18. stoleća. Problem ispunjenja estetskih zakona umetn'ičkim délima ostaje ipak realni problem, jer svako takvo ispunjenje, ako je stvarno ispunjenje, može da se dostigne samo na taj način što se zakon u svom e ispunjenju ponovo rađa, proširuje, konkretizuje;1prosta ,,primena“ estetskih zakona na umetnost 4 Kant, Kritik der Urteilskraft, § 46.

131 značila bi razaranje estetske suštine delà. O sam om ovom p i­ tanju m ožem o govoriti samo u drugim odnosima, na komkretnijem stupnju naših estetičkih saznanja. Ipak upravo n agovešteni put označava m etodističfci prilaz rešenju. I ovde — protiv svakoga iracionalizm a koji m etodološki neposredovano uvek kontrastira jedan apstraktni zakon sa „jedinstvenošću" ind i­ vidualnog — važi M arksova reč koju je on izgovorio upravo s obzirom na saznanje razvitka um etnosti: „Teškoća se sastoji samo u opštem shvatanju ovih protivrečja. Čim se ona sp ecifiibuju, već su objašnjena'*.5 Izraz „ specif ikovan je" je ovde upravo veom a važan u suprotnosti prem a opštosti. On poka­ zuje da konkretizoivanje k oje sm o n agovestili n e srne ići od apstraktno opšteg (pravilo) ka čisto i zato neodredljivo poje­ dinačnom (genije), da mi, naprotiv, moramo postaviti sebi kao cilj stalno konkretizovanje posebnosti sa što je m oguće v iše konkretnih posredovanja. Istoriski m aterijalizam d aje takvu metodu i za teorisk o-estetsk i način posm atranja; na osnovi te m etode, njenom prim enom m ogu se i m oraju tretirati ovi problemi. Ma koliko ovi problem i na p rvi pogled i izg led a li kom plikovani, ipak im u osnovi leži jedna uprošćena apstrakcija, koja se takođe mora prevesti u konkretno ako hoćem o da tačno razum em o značaj1 posebnosti kao centralne, taiKorećd „obla­ sne kategorije" estetik e. Za razum evanje odlučujuće razlike izm eđu naučnog i estetskog odražavanja b ilo je neophodno da se naglasi da posebno koje u onom prvom odražavanju figurira kao ^osredni^cp „polje", m ora p ostati u ovom drugom odraža­ vanju* organizujuće središte. Ova suprotnost osvetljava zaista fundam entalnu razliku i u svojoj prvoj, otsečno apstraktnoj form ulaciji. No za estetik u ona je sam o privrem ena apstrakcija, koja sam o vodi ka istinitom razum evanju, dakle priprem na apstrakcija, da bi se poseb nost tačno sh vatila k ao organizujuća središna tačka. T ačnije posm atrano, ipak je reč m anje o tački u striktnom sm islu reči nego o središtu jednoga područja k re­ tanja. Tim e se u svom jezgru ne m odifikuju naša ranija rasm atranja, jer se i pre i p osle ostaje p ri to m e da vrsita oblikovanja jednoga delà zavisi od toga gde s e bira sred ište u odnosu prema opštosti i pojedinaonosti. Kon'kretdzujuća m odifikacija koja se sada uvodi, sastoji se sam o u tom e da izbor koji odre­ đuje um etničku osobenost takvoga centra istovrem eno sadrži kretanje oko tog centra u oblasti posebnog. O va konstatacija 5 Marx, Grundrisse der poiitischen Okonomie, S. 30. »•

132 izriče dakle opštepoznatu i priznatu estetsku činjenicu da, naiime, stil, ton, raspoloženje ltd. jednoga delà u umetničkom sm islu mogu ostati potpuno jedinstveni i kada u okviru ovog jedinstva postoji snažno kretanje na gore i na dole, kad se određeni m om enti delà približavaju opštosti više od drugih, a drugi opet više pojedinačnosti, svakako pod uslovom da se ova kretanja obavljaju u okviru iste sfere posebnosti, da se sva ona idealno i formalno strogo odnose jedna na druga. Da bi se izibegli lako mogući nesporazumi, naglasimo ovde da se ovom našom odredbom nipošto iscrpno ne karak­ tern u sistem i kretanja u okviru jednog um etničkog delà. Na­ protiv. Mi govorimo ovde isključivo o kretanju u okviru posebnosti, i to kako u pravcu prema opštositi tako i prema pojedinačnosti. Veoma važno kretanje strasti, naprimer, u jed­ nom pesničkom delu, njegovo često burno kretanje gore^dole isto tako malo spada u krug naših sadašnjih rasmatranja kao i — sa tim tesno povezane — napetosti pokreta kod Mikelanđela. Takva kretanja se mogu naći potpuno na istom nivou posebnosti, ali ona to, naravno, n e moraju biti. Da bi se za ove apstraktne konstatacije našla potvrda u umetničkoj praksi, ne mora se tražiti suviše dugo. No bilo bi površno ako bismo to ovde određeno, manje ili veće područje kretanja jednostavno identifikovaili sa tim da bi veća blizina središta prema opštosti imala kao posledicu m anje po­ dručje, a, naprotiv, manje približen je, sklonost ka pojedinačnosti, veće područje. Naravno, ima i takvih slučajeva. Pomi­ slim o samo na pomenutu suprotnost Rasina i Sekspira. No Dante, čiju blizinu opštosti niko neće osporiti, obuhvatio je oblikujući jedno od najvećih područja 'kretanja u svetskoj lite­ raturi, dok veliki deo modernih realističkih romana, koji svoje središte obično рге traže u pravcu pojedinačnosti no opštosti, operiše srazm em o mnogo manjim područjem. (Naravno, i ovde ima važnih izuzetaka, kao Balzak i Dikens.) Istu sliku dobi jamo ako, s jedne strane, pomislimo na Ticdjana ili Brojgelia, a na drugoj na impresioniste. I ovde bi svako šematizovanje bilo isto tako opasno i nedopustivo kao u našim rani­ jim analizama, gde se sada konkretizovano središte još shvatalo — sa pripremnom apstrakcijom — kao organ izu juća sredina, kao tačka. Bitno, konkretno misaono' priibliženje suštini umetnosti sastoji se u tom e što se umetnička organiza­ cija jednoga „sveta" otsada shvata dinamički kao sistem 'kre­ tanja, kao sistem njegovih napetosti i kontrasta. To, kako se zbiva ovo odnošenje pokretnih elemenata i momenata jednih

133 na druge, prirodno da je i ovde u slovljen o društveno-iBtoriski, žanrom i Meno-umetnički. Teorija odražavanja — da n e bi zapala ni u kakav dogm atizam — m ože i treba ovde da Jsonstatuje sam o najopštiju strukturu. Uz ito treba prirodno primetd/ti da svako od ovih pod­ ručja, svako od ovih pokretnih poli ja mora da se strogo zasniuje u idealno^umetničkom jedinstvu dotičnog um etniôkog delà. Jedno, ma koliko snažno osciliranje na gore ili na dole, ako je reč o stvarno um etničkom delu, nem a ničega zajedničkog sa retorikom koja otvoreno teži ka opštosti, n iti sa naturalističkim utapanjem u pojedinačno. Ako, naprim er, D ikens u nekim svojim romanima karakteriše društveno ,,gore“ satiričnim uopštavanjim a, a ,,dole“ upuštanjem , pu nim ljubavi, u detalje svakidašnjeg života, ako se u pojedinim v elik im kom pozici­ jama Ticijana nalaze pojedinačnosti k oje bi — izolovano poismaltrano — d elovale kao žanr itd., onda je ovde u vek reč o širokom rasponu oblikovanog sveta koji je fundiran n a po­ gledu na svet, čije se razlike i suprotnosti idealn o i um etnički strogo odnoise jedne na druge, koje se baš u takvim kontrastnim dejstvim a uzajam no pojačavaju, k oje dakle proširuju sadržaj jedinstva delà, ali nikada n e ugrožavaju to jedinstvo ukidanjem njegove sp ecifične osobenosti u opštosti ili p oje­ dinačnosti. O vo područje, kao što sm o videld, m ože da bude veće ili m anje. No izvestan m ali raspon m ože se naći i u deMma koja su najstrože »podešena prem a jednom e tonu. Stoga sm o naše ranije određenje te tačke nazvali priprem nom , uvodnom apstrakcijom . Jer i u ovom e slučaju form e odražavanja čine najviša uopštavanja odraženog sadržaja. Iako posebnost u sistem u kategorija estetskog odražavanja (igra đirugu ulogu no u naučnom , onda ona pri tom e ipak sačuva onaj svoj sp e­ cifični karakter koji smo konstatovali prilikom tretiranja naučnog odražavanja stvarnosti, naim e: da bude „polje" posre­ dovanja izm eđu opšteg i pojedinačnog. N jeno značen je i njena funkcija izm enila se shodno osob en osti estetsk og odražavanja, ali je njen o bitno m esto, njena struktura ostala ista. I u tom e se ispoljava, s jedne n ove strane, osnovna čin jen ica teorije odražavanja da su, naim e, nau čn e i e stetsk e reprodukcije stvarnosti, reprodukcije iste ob jek tivn e stvarnosti, i da prem a tom e — pri svim nužnim m odifikacijam a — osn ovne strukture moraju m a na koji način odgovarati jed n e drugim a. U ovaj kom pleks pitanja id e i držanje n a p am eti toga da, s jed n e strane, objektivna, od sv e sti n ezavisn a stvarn ost u

134 sebi objektivno sadrži sve tri 'kategorije (pojedrinačnostt, poseb­ nost, opštost), da dakle prelaženje odražavanja preko nepo­ sredne pojedinačnosti nije napuštanje objektivnosti, nikakva „misaona ekonomija", nikakvo „suvereno stvaranje" saznajnog ili um etničkog Ja, no da, sa_ druge strane, kategorije uopštavanja (dakle i posebnost) u samoj stvarnosti nemaju samostalni oblik, već su upravo im anentne toj stvarnosti kao odredbe koje se nužno ponavljaju, da dakle njihovo izolovainje, njiihovo naduvavanje u likove sa egzistencijom koja tobože počiva u samoj sebi, pretstavlja — idealističko — falsifikovanje suštine i strukture objektivne stvarnosti. To je već jasno video Ari­ stotel u svojoj polemici protiv Platonovog učenja o idejama. Pitamo se dakle: ne postoji M opasnost u našem shvatanju centralnog značaja posebnosti u sistemu estetiČKih kategorija da se zapadne u neku vrstu platonskog idealizma? Verujem o da je upravo suprotno slučaj. Međutim (kratko raz­ jašnjenje tog m ogućeg nesporazuma može poslužiti tome da se razgovetnije objasni specifični karakter estetskog odraža­ vanja. Pre svega'sam ostalni oblik u kome se posebnost javlja u um etnosti nije misao koja se javlja sa pretenzijom da bude istovrem eno misao (ideja) i najistinitija objektivna stvarnost, kao što je to slučaj u Platonovom učenju o idejama, u srednjevekovnom pojmovnom realizmu, kod Hegelovog „svetskog duha". Naprotiv,/ „samostalni oblik" posebnosti, umetničko delo je, prvo, nešto sto je čovek stvorio, što nikada ne pretenduje na to da,bude stvarnost u smislu kakva je stvarno objek­ tivna realnost; drugo, &um etničko delo svakako stoji prema nama kao „stvarnost", tj^lïàse m isli, želje itd. nisu u stanju da išta izm ene u njegovoj egzistenciji i biću, pa ga moramo uzeti za takvo kao što je, sam o ga možemo —i subjektivno — da potvrdimo ili odbijemo. Treće, „stvarnost" umetničkog delà je ipak čulna; ukidanje neposredne pojedinačnosti u umetničkom odražavanju je — u suprotnosti prema naučnom — uvek istovrem eno i očuvanje, i to u najidoslednijem smislu; posebnost u odnosu na pojedinačnosti odražava isto tako malo samostalni obl-ik kao i opštost u samoj objektivnoj stvarnosti, ona se m anifestu je u svim pojavnim formama neposredne po­ jedinačnosti, ali se od ovih ne može nikada da odvoji. To ima — četvrto U-. kao posledicu da se ^ d iz a n je , svake pojeđinačnosti na nivo posebnoga može da obavi samo povećavanjem njene neposredne čulnosti; samo na taj način može da se ostvari manifestna imanencija posebnog u_svakoj poj eddnačno'sti kao i u njenoj totalnosti, u njenom sitemu, u deki, i samo

139 Ijašnjih, čak beznačajnih pojedinosti, može samo onda biti naučno plodno ako se sve pojedinačno saznaje u zakonitoj povezanosti sa opštosti koja ga obuhvata i sa posebnostim a koje posreduju. Setim o se našeg ranije (navedenog prim era sa m edicinskom dijagnozom, iz koga jasno proizilazi da svaki stvarni napredak u njoj m ože da se p ostign e sam o na obdlaznom e putu uopštavanja i tačne prim ene opštega na p ojed i­ načni slučaj. U oštroj suprotnosti prema tom e stoji izvorna, origi­ nalno estetska forma, uvek forma jedn og određenog sadržaja. Pri ovoj kon stataciji n e treba dopustiti da nas zavede to što se estetik a kao nauka b a v i otkrivanjem što ie m oguće opštijih zakonitosti, arkratnka, naprotiv, njihovom prim enom n a pojedina delà (ili grupe p ojedinih delà). Estetika, istom ja um etnosti, kri­ t i k a itd. su upravo nauke za k oje bitno važi ono što je gore izvedeno o naučnom odražavanju stvarnosti. U koliko estetsko kao sadržaj ovih nauka vrši određene m odififcujuće u ticaje na njihovu m etodologiju, tretiraćem o opširno u drugim odnosima. Ovde je dovoljna konstatacija da je lišeno svak og saznajn oteoriskog i m etodološkog fundam enta tvrđ en je da je kritika vrsta um etnosti, k o je se javlja u nem ačkoj rom antici i koje je privrem eno postalo velikom m odom u im perijalističkom periodu. Ovde treba da ispitam o estetsku form u u njenoj izvor­ noj i originalnoj pojavi, kao što je p re svega m ožem o naći u um etniokom delu kao objektivaoiji estetsk og odražavanja stvarnosti, u tvoračkom procesu i recep tivn o-estetsk om pona­ šanju prem a um etnosti. O vde je evid en tn o da je um etnička form a — upravo u onom e u čem u je estetsk i relevan tna — specifična, osobena form a one određene m aterije k oja čini sadržaj dotičnog um etničkog delà. Ovaj smo problem već nagovestili prilikom tretiranja posebnog kao org&nizujuće sre­ dine; ukazali sm o na to da je čak kod istog umetnifca, čak kod n jegovih stilsk i sličn ih delà, ova organizujuća sredina razli­ čito sm eštena, t e m ora b iti jasn o da um etn ičk i bitno stvaranje, koje određuje osobenost form e delà, proizilazi upravo iz ove tačke gled išta i da ga ona determ inate. Ona odreduj e šta se u oblikovanom svetu delà ističe, a šta zanem aruje, šta čak potpuno iščezava: koje crte i m om en ti u m etn ičk i reflek tovane stvarnosti postaju struk turaln im elem en tim a d elà i kakvu k on­ kretnu ulogu igraju u toj strukturi. (Iscrpno izlaganje p o sle dica k o je odavde proizilaze, naprim er estetsk e su štin e kom po­ zicije, dijalek tičkog uzajam nog odnosa pogleda na sv e t i um etničkog pogleda itd., m ože se d a ti sam o u drugim odno­

140 sima.) Čitava istorija umetnasti i zdravo estetsko osečanje uče nas da je ovde reč o centralnom problemu, o suštini estetskog. Mada ovde još nije mesto da se izvuku sve konkretne konsekvencije, ipak moramo ukazati na nekoliko bitnih momenata.

2. MANIR I STIL Počinjemo sa jednim srazmemo prostim pitanjem, pitanjem manira i stila. Sta je manir u estetskom smislu? On se možda najjednostavnije može ovako odrediti: jedan umetni'k zapada u manir ako određeni način posmatranja stvarnosti koji je razvio, i umetnioka sredstva koja iz toga proizilaze, ne prilagođava osobenosti onoga što treba formirati pri svakom dodiru sa stvarnošću, ne obnavlja na ovoj, već ih fiksira u sebi, čini od njih estetski a priori primanja stvarnosti i njenog oblikovanja, tako da u delima formalni elementi koji iz toga proističu dolbijajiu izvesnu samostalnost u odnosu na oblikovanu materij u . Nije potrebno opširno izlagati da ovde imamo posla sa vrlo čestom pojavom u istan ji umetnosti. I to ne samo kod šeprtlja ili diletanata — kod ovih ne govorimo o maniru, oni stoje van estetičkog razmatranja, — već, naprotiv, vrlo često kod naj Obdarenijih umetnika, kod majstora umetnosti. Tačno ispitivanje estetske diferencije izm eđu manira i stila opet ne spada u krug našeg sadašnjeg ispitivanja. Mi ovde analiziramo njihovu suprotnost isključivo sa stanovišta opšte teorije estet­ skog odražavanja. A li već iz ovog najopštijeg ogleda proizilazi da su u istoriji um etnasti najveći upravo oni geniji koji u svojoj produkciji ostvaruju po mogućnosti potpuno Geteovo „stirb und w erde“*, tj. u odnosu na svaki novi sadržaj kao stvaralački umetnici doživijuju novo rođenje. Ovde je dovoljno ukazati na samoga Getea ili na Pušfcina da bi se ovo stanje stvari potpuno razjasnilo. Ali ima veliki broj značajnih i ozbiljnih umetnika koji su — čak d kada su sami patili zbog toga, kao naprimer Haj ne — po vremeno ili stalno zapadali u izvesnu ukočenost manira; veličina Hajneove poezije četr­ desetih godina i posle 1848 leži upravo u tome što snažni životni potresi razbijaju ovaj a priori manira koji se kod njega * »Umri i postani« — Prim. prev.

141 već bio učvrstio i oslobađaju od m anira njegov um etnički pogled, a tim e i njegova um etnička izražajna 'sredstva. Prirodno, reč je o dva — apstraktno zaoštrena — ekstrema; u stvarnosti jedva da postoji neki um etnik k oji bi bio u svim svojim produktim a potpuno slobodan od m anira, a takođe nem a estetski stvarno značajne produkcije koja bi potpuno zastala na n ivou m anira. N o za našu svrh u razjašnja­ vanja estetske form e kao form e određenog sadržaja poitpuno je dovoljno konstatovanje ovih ekstrem a i n jih ove suprotnosti sa stanovišta estetske vrednosti. Jer već ove letim ičn e prim edbe pokazuju o čem u je ovde reč u pogledu teorije odražavanja u estetici: svaki m anir znači razvijanje apstraktno su bjektivnog načina izražavanja” "(na osnovi apstraktno su bjektivnog načina posmatranja stvarnosti), dakle, um etnički način rada u kom e stvaralački su bjekt nastupa kao pojedinačan. Pri tom e nastaje neobičan, ali nipošto paradoksalan objektivan položaj, da takva apstraktna su bjektivnost stoji nasuprot trenutnom kon­ kretnom i određenom (posebnom) sadržaju kao apstraktna opštost form e i prolazi istovrem eno n aviše i naniže m im o svoje stvarne um etničke suštine, kraj svoje posebnosti. 3

3. TEH NIK A I FORMA D rugo slično pitanje koje je podesno da uvodno rasvetli ovaj kom pleks problem â, je st um etnička tehnika. I ovde — kao i u svim sled ećim pitanjim a koja se odnose na kon­ kretne problem e estetik e, mi, prirodno, ne m ožem o da govorim o 0 značajnim , zapletenim i u m nogom e još nerazjašnjenim od­ nosim a izm eđu um etničke form e i tehnike. I ovde se moramo ograničiti na one n ajop štije m om ente koji su tesno povezani sa osobenom fun kcijom kategorije posebnosti u estetici i koji su podesni da sa jedne nove strane rasvetle razlike naučnog 1 estetskog odražavanja. O vde n ije potrebno iscrpno razlagati da je i u pitanju tehnike poreklo zajedničko. Ovde, prirodno, nirje mestio za neki, ma kako letim ičan prikaz procesa diferenciranja tehnike; uka­ zujem o sam o na M arksova izlaganja, k oja sm o ranije n aveli u sasvim drugom kontekstu, kak o je p o ja v ljiv a n je i p reovladavanje m ašine sv e v iše oslobađalo tehniku in d u strije od svih njenih antropoloških ograničenja. O va odlučna p rekretn ica u istoriji rada istovrem eno je prekretnica u odlučnom razilaženju

142 tehnike u naučnom kao i u industrisko-praktičnom (Oboje su međusobno tesno povezani) i umetničkom smislu. Dotle su granice tekuće; sve dok je produkcija čisto zanatska, skoro je nemoguće odrediti gde počinje ili prestaje umetnički način obrade. Tek raščlanjen je procesa rada koje nastaje u manu­ fakturi jasno pokazuje početak diferenciranja a da se on ipak potpuno ne odvaja od čovekovih specifičnih sposobnosti, veština. Jer u ovome leži princip stvarne diskrepancije: u mo­ dernoj tehnici u naučnom smislu bitna je njena odvojenost od ljudske subjektivnosti. Prirodno, ne u smislu postavljanja cilja. Cilj je uvek na kraju krajeva ekonomski, služi dakle ljudskome društvu; tehnički postupak ipak počiva na saznanju prirodnih zakonitosti, koje su nezavisne od čoveka, na njiho­ voj što optimainijoj kombinaciji, na optimalnom dopuštan ju upli'tanja jednih u druge radi takvih ciljeva. I da ne idemo ovde dalje u detalje, već možemo reći da je tehnički postupak u ovome pogledu utoliko savršeniji ukoliko su opštije njegove teoriske osnove, ukoliko može biti jednostavnija — i stoga: ukoliko opštija — njegova upotrebljivost. Nužnost da se u njegovoj primeni apelu je na posebnu obdarenost, a ne na to šta svaki normalni čovek više ili manje brzo može da izuči, označava uvek izvesnu — uvek privremenu — granicu potpu­ nog tehnificiranja. U oštrom kontrastu prema ovoj opštosti naučne mašinske tehnike nalazi se način rada staroga zanata. Nije Slučajno što se zanatska virtuoznost u ranijim vremenima označavala kao „tajna" određenih majstora ili esnafa itd. Pri tome se za naše svrhe ovaj izraz ne mora upotrebiti u doslovnom smislu prećutkivanja; pri tome je reč o nečem kvalitativno različitom no kada mi danas govorimo o tome da je, naprimer, patent nekog tehničkog postupka monopol izvesne grupe kapitalista. Razlika odmah postaje jasna ako shvatimo da takvi monopoli nikada ne mogu biti dugog života, čak ni onda ako iza njihove „tajne" kao zaštita stoji snažan državni aparat (pomislimo na sudbinu monopola atomske ili vodonične bombe). Pri dana­ šnjem stanju teoriiskih i primenjenih prirodnih nauka, te naučno raciionalizovane tehnike, ne može se nijedan zadatak koji je jednom rešen smatrati kao principijelno nerešiv za neposvećene. Naprotiv, poneke ,,tajne“ stare zanatske tehnike ostale su do danas stvarne tajne, koje se ne mogu podražavati. Konture ove suprotnosti sada se već jasno vide, mada smo mi najpre govorili samo o — naravno često umetnostd

143 bliskom e — zanatu, a ne o um etnosti u pravom e sm islu. No ako pri tom e, shodno našim svrham a, u prvom e planu stoji osnovna suprotnost prem a naučnom odražavanju stvarnosti, iz te suprotnosti se ni u ovom e p itanju n e srne napraviti „kineski zid“ što otsečno odvaja. B ezbrojnim činjenicam a istorije u m et­ nosti dokazano je kako je razvitak nauka izvršio velik i uticaj na um etničku tehniku. (Dovoljno je ukazati na otkriće i razvitak perspektive u slikarstvu R enesanse, na ulogu koju je pri tom e igrao Leonardo da Vinči.) A s druge strane, ni nauka n ije nikada nem arno prolazila kraj naprednih novačenja u u m etničkoj tehnici. No ovde je ipak — pri svem priznavanju takvih prelaza — reč o suprotnosti osnovnih principa; u tom e polo­ žaju ništa bitno1ne m enja recepcija pojedinih rezultata koja se obostrano uvek podređuju dotičnim suprotnim principim a i njim a prilagođavaju. Kod ove suprotnosti je reč o nem ogućnosti opšte prim ene određene um etničke tehnike, o nem ogućnosti da se ona bar još jednom preuzm e gotova, potpuno neprom enjena. Ra­ zlog, naravno, leži u tom e što um etnička form a je ste forma određenog sadržaja, što ona stoga ne dopušta generalisanje preko one posebnosti koja je tren u tn o u njoj postavljena. P o­ sebnost kao centralna kategorija estetik e određuje, s jedne strane, uopštavanje proste neposredno date pojedinačnosti životnih pojava, no s druge strane ukida u sebi svaku opštost; neukinuta bi opštost, koja seže dalje od nje, upravo razbila um etničko jedinstvo delà. Već sm o m ogli da vidim o prilikom tretiranja m anira da svako takvo uopštavajuće ponašanje prem a konkretnim problem im a oblikovanja mora štetno delovatd na estetsko. Ipak se pitam o, zar se u um etničkoj tehnici, uprkos svem u tome, ne m ogu nalaziti izv e sn e tendencije uopštavanja koje ide preko ove posebnosti. P itan je je opravdano. Jer, n e­ sum njivo, tehnika svake um etnosti ima elem en te (m etriku, obrađivanje mramora, bronze dltd.) koji s e n e sam o m ogu naučiti, već se m ogu steći sam o napornim učenjem , čija se iskustva takođe m ogu prenositi od jednoga čoveka drugom . U ovom pogledu, ali sam o u ovom e, um etnička tehnika se ne razlikuje bitno od naučno-induStriske i još m anje od zanatske. U vrem e teorisKih pokušaja da se u m etn ost i nauka jasno odvoje, često se stavljalo u p red n ji plan up ravo to što se u m e t­ nost, nasuprot nauci, ne m ože izučiti. To je naročito naglaša­ vao R ant, koji je u nauci hteo da prizna samo k van titativn u

144 različitost između Njutna i „najjadnijeg imitatora i šegrta“3, doik bi umetnička produkcija bila potpuno nesvesna delatnost genija (koja se stoga ne može naučiti). Ta suprotnost je ovde zaoštrena do apsurdne paradoksije i za naučnu, odnosno umetni'čku, celokupnu delatnost; ova (umetnička delatnost) ni izda­ leka nije tako nesvesna kao što Kant misli, ona (naučna) sadrži takođe kvalitativne skokove u «pogledu obdarenosti i genijalnosti. No čak i onda ako govorimo o tehnici posmaitranoj za sebe, malo šta možemo otpočeti sa takvim suprotnostima koje proizilaze samo iz subjekta. Priznanje kvalitativno stupnjevite hijerarhije u obdarenosti, ne znači nikakav apsolutni kontrast prema m ogućnosti učenja uopšte. Već smo ukazali na to da i um etnička tehnika ima jedan, čak krajnje važan, element koji se može naučiti. Istoričnost umetnosti, koja nipošto nije jednostavna i pravoliniska, napredak koji je u njoj postignut u odnosu na sve veće približavanje adekvatnoj reprodukciji stvarnosti, izražava se naročito jasno u razvitku umetniičke tehnike. A li upravo iz ove neravnomernosti razvitka može se jasno razabrati stvarna razlika, odn. suprotnost. Svaki oaučni napredak u tehnici m orajsejprobiti-— ranije ili kasnije — kao korak u kretanju unapred, pošto njegov objektivni smisao ukazuje na veće -približavanje zakonima objektivne stvarnosti, na njihovu ekonomsku primenu itd. Umetnička tehnika je, naprotiv, samo sredstvo da bi se što Je moguće savršenije izrazila ona “stvaralačka reprođukcija^stvarnoisti koju smo rezi­ mirali u prtnćipuj'orme kao forme odrëdën b g sadržaja, u orga'nizujućoj ulozi specifičnog nivoa posebnosti za svako umeitničko delo. Videli smo da je ova organizujuoa sredina različita prema periodu, žanru, stilu, ličnosti itd. Jedna tehnika može dakle u umetničfcom sm islu biti plodna i napredna samo onda ako ona potpomaže razvoj upravo te posebnosti. Druge njene osobine moraju bezuslovno biti podređene tom cilju. Ako mu one protivreče, onda svaka tehnika — ne narušavajući njene druge pozitivne kvalitete — mora kočiti umetnost. Ipak nije reč samo o takvom individualno uimetničkom ili vremensko istoriskom slučaju konflikta, već i o mnogo opštijim pitanjima. Problemi daljega razvoja umetniičke tehnike određeni su društvenim razvitkom. Ipak principi i tendencije koji se ovde javljaju ne pomažu umetnost bezuslovno i pod svim okolno3 Kant, Kritika moći suđenja, § 47.

145 stima, oni m ogu i da koče i om etaju estetsko, čak da budu antium etnički.4 Dok je u R enesansi interakcija opéte ten d en cije vrem ena, .pre svega naučne i uimetničke tehnike, uzdigla u m etnost do neslućenih visina, doživljavam o danas neprekidne konflikte, koji, ako pobede ,,m od em e“ tendencije, m ogu i po­ štene um etm ke dovesti do tragične situacije; setim o se uticaja pointilizm a itd. n a slikarstvo, uticaja „dubinske psihologije*4 na literaturu itd.5*10 Prirodno da sve što je ovde dodirnuto n ije isključivo, i čak ni u prvom 1 redu, teh n ičk i kom pleks probiem â. P ostoji vrlo kom plikovano m eđusobno delovanje društven oga položaja, pogleda na svet, umetniČKOg pogleda i nam ere stvaralačke lič ­ nosti u određenoj i određujućoj istoriskoj situaciji koja determiniiše vrstu izbora i prim ene jed n e konkretne tehnike. Kako se izražavaju ta uzajam na dejstva, u čem u se sastoje njihovi principijelni problem i, m ože se konkretno tretirati sam o tam o gde će se već govoriti o um etnosti kao društvenoj pojavi, kao delu nadgradnje. Zato smo o v d e m orali sam o ukratko da ukažemo na ovu problem atiku, da bism o m ogli jasno videti: nem ogućnost opšte prim ene jedne teh n ik e (tehničkog novače­ nja itd.), nem ogućnost čak da se u toj opštoj prim enlljivosti nađe kriterij um tehnike, n e leži u psih ologiji tvoračk og pro­ cesa (u njegovoj ,,n eizvesn osti“) n iti čak u iracionalnosti u m et­ nosti, već, naprotiv, baš u sp ecifičn oj vrsti n jen og odražavanja ob jek tivn e stvarnosti. Ta vrsta određuje nu žn ost da s e tehnika u svakom pravom delu m ora iznova roditi u sm islu on e posebne tačke gled išta sa koje se estetsk i orgamizuje reprodukovana stvarnost. To nipošto ne isk lju ču je razvitak tehnike, ali od m eđusobnog delovanja teh n ik e i stvaranja čini kom plikovan proces k oji se u svakom pojedinom delu m ora iznova rešiti. N o mada su, uopšte uzev, značajna delà u m etn osti obično i tehnički vrhunci svoga doba, um etničko stvaralaštvo ipak teoriski nipošto n ije identičn o sa tehničkim , a tehnički razvitak n a v iše uopšte n e dodiruje estetsko savršen stvo delà n ek og n ižeg te­ hničkog stupnja. к 4 Marx. Theorien über den Méhrwert, Stuttgart 1919, I. 382. 5 To da u takvim konfliktima nije reč o fataMstičkim odnosima, pokušao sam konkretno da pokažem u analizi Faustus-romana Tomasa Mana (Thomas Mann, Aufbau-Verlag, Berlin), Beherovog Rastanka (Sudbinska prekretnica, ibidem) itd. Ali ovo saznanje ne približava umetničku tehniku naučnoj tehnici, već upravo naglašava oprečnost njihove suštine. 10 E s te tik a

146 4. ESTETSKA POSEBNOSTI

SUBJEKTIVNOST I KATEGORIJA

Ukoliko tačnije ispitivanje pojedinih pitanja k-onkretizuje ulogu kategorije posebnosti u estetici, utoliko jasnije izlazi na svetlost da ne može biti ni jednog jedinog — po sebi još toliko objektiviranog — momenta umetničkog delà koji bi se mogao zam isliti kao odvojiv od čoveka, od ljudske sub­ jektivnosti. S takvom konstatacijom međutim još ni izdaleka nije postignuto stvarno rasvetljenje ove subjektivnosti. Na­ protiv. Tek se sada javlja čitav niz problema koji se moraju rešiti ako treba ispravno da se shvati značaj posebnosti u este­ tici. Mi sm o se dakle tek pridružili tačnoj konstataciji, a ni izdaleka još ne i odgovoru. Pre svega moramo bliže da objasnimo ovu estetsku subjektivnost. Blizu je pameti — -naročito usled teorije i prakse naših dana — da se ona identifikuje sa neposrednom, čak veštački či'sto neposredno napravljenom sulbjektivnosću i pojedinačnošću čoveka. Čitave škole i pravci našega vre­ mena, tako naprimer nadrealizam, stavljaju je u središte estetičkog posmatranja. Nadrealizam hoće upravo da uništi svaku granicu, svaku normu, svako vrednovanje unutar nepo­ sredne subjektivnosti. Breton traži stanovište sa koga potpuno iščezava svaka razlika između života i smrti, između realnog i imagiranog, između prošlosti i budućnosti, između visokog i niskog ltd. I, konsekventno, nadrealizam ide tako daleko da ne priznaje nikakvu razliku između normalnog i ludog čoveka. Ako se još ekspresionizam pozivao samo na izvesne crteže „genijalnih" luđaka, onda nadrealisti odbijaju takvo pozivanje i zahtevaju za sve luđake jednaka prava u svakom pogledu. Razlikovanje anti'socijalnih akata je neprihvatljivo, jer su svi akti individuuma antisooijalni.6 Prirodno, takve teorije su eks­ tremi, ali one ipak pokazuju samo krajnji pol jedne jako ras­ prostranjene tendencije u dekadentnoj građanskoj ideologiji: da se subjektivnost — i pre svega umetnička — potpuno izjednači sa na j neposredni jom partikularnošću odnosnog subjekta. Nesumnjivo, neodoljivi neposredni utisak tvoračke umetnioke ličnosti pripada bitnim znacima delovanja umetničkog delà. Izvestan izuzetak čine svakako prvi počeci um et6 Maurice Nadeau, Histoire du surrealisme, Parts 1945, 176 i 295.

147 nosti, a na razvijenijem stupnju, neke pojave orijentalne um etnasti; ipak se i ovde veom a rano sve jače ispoljava ličnost um etnika — setim o se sam o um etnosti Am arna u Egiptu, — a oid vrem ena grčkoga razvitka ta nota um etničke ličnosti je bitni odrednički znak svakog um etničkog delà. Naravno — i to već vodi ka našem sadašnjem pitanju — ni izdaleka uvek u sm islu pojedinačnog subjekta, koji se m ože identifikovati. U m nogim slučajevim a kod grčkih hra­ mova, kod gotskih katedrala itd. m i čak sasvim' tačn o znam o da ova delà nisu bila produkti pojedinih umjetničkih ličnosti, da su čitave generacije najrazličitijih ind ividu aln osti sarađivale na njihovom dovršavanju. No to je po sebi sam o um etničko istorisko znanje, svakako izvanredno dragoceno. E stetički posm atrano, svako od ovih delà ima izraženu ind ividualnu fizionom iju. Kako neposrednom utisku tako. i najpodrobnijoj estetičkoj ana­ lizi ono se pokazuje kao nešto što je kvalitativn o, ind ividu­ alno različito od svih ,,sličn ih “ delà, kao ind ividu aln ost delà. Baš ako hoćem o stvarno da prim im o u sebe njegovu suštinu i da je pojm im o, prinuđeni sm o da neprekidno- operišem o kategorijam a ličnosti, p očev od jed in stva atm osfere do detalja, u čijem se uvršćivanju u celin u jasno p o ja v lju je jed in stvo um etničke nam ere. Sličan je položaj kod Hom era, u N ibelu n škoj p esm i itd. N eka bi ovde iStorisko -istraživanje poricalo još kako snažnim razlozim a pojedinačnu ličn ost k ao autora, za estetsko saznanje epike kao žanra „Homer" ostaje pisac O d iseje i Ilijade. Ne treba m istifik ovati činjenlično stan je koje se ovde ističe. Imamo — -naravno na umetniČKi -nižem nivou, no još uvek u oblasti estetičkog rasm atranja — u toku pisanja isto rije, što se već tačno i biografski m ože kontrolisati, ne m alo takvih „kolektivnih ličnosti" koje, estetičk i posm atrano, m oraju važiti kao jedan pisac; tako izm eđu ostalih Borno-n — F lečer (Baum ont — F letscher), Erkrnan — Šatrij an (Erckm ann — Chatrian), braća, Gonkur, IIjf — P etrov. K od ovo g dvostrukog autorstva za naše pitanje je naročito interesan tno što su neki od njih (Bornon, Flečer, Edm on d e Gonkur, P etrov) nastup ali i kao pojedinačni autori i pri to m e pokazali um etničko lice koje se potpuno razlikuje od ličn osti literarne kooperacije. Šta iz svega toga sledi za naš problem ? Sam a m ogućnost u sp ešn e um etničke saradnje različitih ličn osti pok azu je -da tvoračka su bjektivnost nlikako ne m ože b iti prosto id en tičn a sa neposred­ nom su bjektivnošću dotičnih ind ividu aln osti, m ada se n jih ove najvažnije recep tivn e kao i prod u k tivn e ten d e n c ije n u žn o m o10*

148 raju organski stopiti u novoj ličnosti (autoru zajedničkog delà). U naučnoj kooperaciji to pitanje je bitno jednostavnije*. Prirod­ no da i ovde svaxo ulaže ne samo svoj razum, svoj um, svoje znanje, već i svoju fantaziju, svoj temperament, svoja lična iskustva itd; ali moment sjedinjenja čini objektivna stvarnost koja egzistira nezavisno od ljudske svesti (dakle od svesti svih učesnika); maksimalno taono približenje njoj određuje stoga način sjedinjenja ličnosti. Drugačije je u umetnosti. Ako iz saradnje više pisaca treba da nastane stvarno umetmičko delo, onda ono mora, naravno, da dostigne neuporedivu jedinstvenu, pregnantnu individualnost delà, počev od osnovne koncepcije pa do stilističkih pojedinosti. Subjektivnost onih 'koji tvorački učestvuju u jedinstvenom delu dolazi dakle u obzir samo utoliko kao po­ zitivna, kao estetski relevantna, ukoliko je u stanju da postane organski elem ent izgradnje individualnosti delà, ipak su nepo­ sredne, partikularne subjektivnosti u svojoj monadskoj pojedinačnosti kvalitativno mkomenzurabilne. Videli smo da u naučnoj kooperaciji to zajedničko tie daje objektivno, dezantropologizirajuće uopštavanje. U umetnosti je takođe nužno uopštavanjie — shodno njenoj konkretnoj suštini — koje ide dalje od neposredne partikularne -subjektivnosti. Takva subjektivnost javlja se sa -svoje strane iz onoga što smo nazvali specifičnom pojavnom formom posebnosti kao organizujuće sredine dotičnog umetničkog delà. Ta posebnost, kao što smo takođe videli, jeste uzdizanje iznad neposredne subjektivnosti kao apstraktne pojedlinačnosti ilii partikular­ nosti, no ona je istovremeno takođe nešto još subjektivno, još lično. Njena objektivnost se meri po tome koliko je subjektiv­ nost koja je tako uopštena do posebnosti, i koja time istovre­ meno, kao što smo takođe pokazali, uvlači i opštost kao m om ent u svoju organizujuou sredinu, koliko je takva subjek­ tivnost u stanju da da neposredno delujuôi, istinit i orginalan odraz stvarnosti. Objektivnost ne može dakle da se odvoji od subjektivnosti uopšte, ni u -pojmovnoj apstrakciji naijopštijeg estetičkog rasmatranja. Ono što u teoriji saznanja mora biti pogrešni idealizam, stav: Bez subjekta nema objekta, utoliko je jedan od osnovnih principa estetike što u njoj ne može biti nikakvog estetskog objekta bez estetskog subjekta; objekt (umetničko delo) je u svojoj celoj Strukturi potpuno prožet subjektivnošću; on nema nijednog ,,atoma“, nijedne ,,ćelije“ bez subjektivnosti, njegova celina involvira subjektivnost kao elem ent konstruktivne misli.

149 Naravno, uvek se .pretpostavlja nezavisnost objektivne stvarnosti oid ljudskog subjekta. Ako polazna tačka i cilj ne bi bilo um etničko otslikavan je i reprodukcija te stvarnosti, onda se naša pitanja čak n e bi ni m ogla postaviti. Onda bi — kao u tako m nogim dekadentnim teorijam a um etnosti — sam izraz neposredne su bjektivnosti b io identičan sa um etn ičkim stvaranjem , onda bi u um etničkom deliu nastao solipsistički svet, koji je prem a bitnom e sadržaju neposredan, sluteći — asocijativni — introjek tivn i sv e t što se nejasno nazire, kao u nadrealizm u, i istovrem eno bism o opet pred sobom im ali slučaj kao pri tretiranju manira, tj. d a še apstraktno neposredna, estetski lažna su bjektivnost preobraća u apstrak­ tnom elj u dski objektivizam . Za um etnost je uop šte karakte­ ristično, i to sledi iz suštine njenoga načina odražavanja stvarnosti, da se pogrešni (ekstrem no pogrešni) subjektivizam i isto tako ekstrem no p ogrešni objektivizam obično javljaju zajedno, preobraćaju se neprekidno jedan u drugi. I u tom e se pokazuje, kao negativna strana ten d en cije ka dijalektičkoj sintezi, značaj posebnog kao organizujuće sredine estetskog odražavanja. Školski prim er za to je poznati en glesk i pisac D. H. Lorens (Lawrence), kod koga se to preobraćan je apstraktno neposredne su bjektivnosti u nečovečnost, u nelju d sk i Objek­ tivizam , izražava tako savršeno 'da postaje suštinom njegove stvaralačke nam ere. P ošto se ovd e estetsk i ćor-sokak takvih tendencija javlja u retko čistom e obliku, neka nam s e dopusti da nešto opširnije citiram o jedan d eo njegovog program skog pism a Edvardu G arnetu (Edward G am ett): „N o bilo kako — ono što je čisto fizikalno u čovečan stvu za m ene je intere­ santnije no starom odni ljudski elem en t, koji čoveka pobu­ đuje na to da jedan karakter skicira u određenoj m oralnoj šem i i da ga dosledno oblikuje. Ja dižem glas protiv te određene m oralne šem e. K od T urgenjeva, kao i Tolstoija i D ostojevskog, m oralna šem a je — ma kako da su sam i karak­ teri in ače izvanredni — otrcana, stara, m rtva. K ad Mairineti piše: ,Solidnost jednog čeličn og žileta je in teresan tn a sam a po sebi, tj. n esh v a tljiv i i n eljudski spoj n jegovih m olekula u njihovom otporu prem a — recim o — jednoj ku gli. V relina jednog kom ada d rveta ili gvožđa za nas je zaista strašnija no osm eh ili suze jedne žene' — onda znam šta on m isli. On je kao um etnik glup što vrelin u gvožđa i sm eh žen e suprotstavlja jedno drugom e. Jer ono što je interesantno, u sm ehu žene je isto što i p ovezivan je čeličn ih m olek ula ili n jih ovo k retanje

150 pri toploti: m ene fascinira neljudska volja, nazivam je fizio­ logijom ili — kao Mamneti — fiziologijom materije. Mene se toliko ne tiče šta žena oseća u oibičnom sm islu reci. To pret­ postavlja jedan ego kojim se može oseća'ti. Imteresujem se samo za to šta je žena — šta Je ona — neljudski, fiziološki, m aterijalno u stvarnom smislu: ali za m ene ona postoji kao fenom en (ili kao reprezentant neke veće neljudske volje) шпеsto onoga što ona oseća shodno ljudskoj predstavi.. . (Kao što su dijamant i ugalj isti čisti pojedinačni element: ugljenik. Običan roman bi hteo da podražava istoriju dijamanta, ali ja kažem: ,Ah, šta dijamant! To je ugljenik*. Bilo da je moj dijamant ugalj ili čađ, moja tema je ugljenik)“.7 Kako ćor-sokaci neposredne subjektivnosti, koji su upravo poicazani, tako i ranije tretirani Slučajevi uspešne ko­ operacije različitih ličnosti kao tvoraca individualnosti delà, ukazuju na jedan isti pravac: u tvoračkom procesu delà zbiva se pretvaranje neposredne subjektivnosti; psihologija treba da se bavi beskonačnim varijablama individualnog načina izra­ žavanja takvih premeštanja. Za estetiku su jedino i isključivo relativne one tipične crte koje se pokazuju kao neizbežne za nastajanje individualnosti delà. Uzdizanje umetničke ličnosti u tvoračkom procesu delà je prastara, poznata činjenica. Već se grčka estetika podrobno bavila njom ,.no usleđ prisne pove­ zanosti prim itivne umetnosti sa magijom i religijom, opis i tu­ m ačenje ovih činjenica sigurno su još mnogo stariji. U takvim teorijam a inspiracije, da bismo na j različiti je teorije skupili pod jedan termin, nas interesuje samo ovo' — prividno zago­ netno — uzdizanje tvoračke subjektivnosti iznad nivoa koji ona zauzima u normalnoj svakidašnjici. Već Platon ironiše — naprimer u (Ionu) — pretenzije da se u takvim inspiraci­ jama gleda objavljivanje viših istina. Ali je ta pretenzija i u kasnijim estetikama retko sasvim izumirala. Razumljivo: pošto realne osnove ovog uzdizanja ličnosti nisu bile otkrivene, morale su i u „sekularizovanoj“ formi da žive i dalje zaostaci magičnih tradicija (Kodvel). Njihove korenove imamo, prvo, u naročito danas vrlo snažnom iracionalističkom strujanju, i oni se krdstališu većinom oko mita intuicije. Pošto sam se ovim pitanjem podrobno bavio u drugim spisima (naročito u Razaranju uma) i tamo već dokazao da se istinosna vrednost intuicije sastoji isključivo u 7 D. H. Lawrence, Stories, Essays and Poems, London, Everymens Library. 333/4.

151 sadržajnoj ispravnosti onoga što je ona pronašla, ali da njenoj psihološkoj pojavnoj form i ne pripada nik akav značaj, to je ovde nepotrebno iscrpno izlaganje ovog pitanja. Drugo, reč je o fetišiziranju uopštavanja koje je ovde umeitnički obavljeno. Sa izuzetkom zastupnikâ ekstrem no dekadentnih tendencija, svako vidi da je u takvim inspiracijam a u vek sadržan pravac prema natsubjektivnoj opštosti. A li pošto estetičke teorije im aju običaj, kao što .smo više puta pokazali, da zamenjuj.u um etničko uopštavanje naučnim ili filozofskim uopštavanjem , moraju da proteknu uprazno čak i fino usm ereni prodori. Idealističke teorije o> ,,opšteljudskom “, o ,,idealu", o> osloncim a na platonsku teoriju ideja, kao isk rivljen e form e odražavanja, doprinose jako ovom fetišizm u. Treće, još se mora ukazati, kao na izvor takvog fetišiziranja, da se iza svak e tak ve op­ štosti nalazi retko i samo unekoliko saznato ili naslućeno biće um etnosti. Prividne antinom ije, k oje nastaju na takvom e tlu, izm eđu sam ostalnosti um etnosti, postavijenostd-na^sebe in­ dividualnosti delà i društvene fun kcije estetskog, sa svoje strane zam agljuju ovaj problem. Naše analize pokazuju ovo činjenično stanje u daleko trezveni joj svetlosti. Pri tom e je reč o živom dijalek tičkom protivrečju izm eđu estetski relevan tne i neposredno partikularne um etničke ličnosti. Oba m om enta u ovom e protivrečju su realne životn e sile (a nikada ne apstraktno treba), oba su neophodna, upravo u svojoj dijalektičkoj protivrečnosti, za nastanak individualnosti delà. P ošto smo u v e k dosada svesn o jednostranim naglaskom isticali estetsk i relevan tnu ličnost, da bism o pokazali svu apsurdnost teorija dekadencije k oje su ba­ zirane isklju čivo na ličnoj partikularnosti, o v d e se m ora prido­ dati kao naknadna dopuna ranijim izvođenjim a: osobine ljudi koje se nalaze u ličnoj partikularnosti, kao čulna prijem ljivost, fina senzibiln ost prem a utiscim a, fantazija itd., jesu baza svak e um etničke obdarenosti; da se i ove u toku rada m ogu i m oraju razviti do n eslućenih visina, ne m enja n išta u tom e da ovde imamo posla sa onim osobinam a koje su nerazdvojno povezane sa partikulam ošću, sa neposrednom inikomenzumbiflinošću lič ­ nosti koja je u pitanju. One sam e jioš n e čin e obdarenost, ali one su njena neophodna fiziološko-p sihološk a baza. O vde je m o­ guće i neophodno sam o dalje razvijanje, u zdizanje n aviše onoga što je urađeno, ali nikakav preokret, nikakvo preobraćan je u nešto principijelno drugo.

152 Razumevanje ove činjenice, svakidašnje u umetničkoj praksi, uvek se pomračuje idealističkim shvatanjima ljudske ličnosti. Jer se u njima javlja neposredna partikularnost kao jedina empiriska realnost, dok se sve snage koje teže ka uzdi­ zanju, kao treba, kao idealno ili Antičko biće, fetišiziraju u transcendenciju nasuprot subjektu — a da uopšte i ne govorimo o obnavljanjima religiozne ili magične transcendencije. Tek m aterijalističko shvatanje ljudskog života dopušta da se ovde uoči unutrašnja dijalektika. Već u Aristotelovoj etici nalazimo tendencije koje ukazuju na ovaj pravac, ali je tek Spinoza prvi jasno formulisao problem presudan za shvatanje ljudske subjektivnosti na koju se ovde misli: „Jedan afekt se može sprečiti ili ukinuti samo afektom koji je suprotan ili jači no afekt koji treba sprečiti**.8 Ako ovde i u sledećem može biti govora o povećanju subjektivnosti, onda to povećanje treba uvek razumeti u Spinozinom smislu. Mnogo je zaoštreni je stanje u odnosu na ono što smo mi nazvali estetski relevantnom ličnošću stvaraoca, mada gore navedena baza ostaje ista. Pre svega primetimo da se upravo tretirana partikularnost uopšte ne ograničava na upravo opi­ sanu senzibilnost; ona obuhvata, naprotiv, sve reakcije čoveka na fenom ene života u njihovoj neposrednoj spontanosti, što, prirodno, ne isključuje ni njen stečeni karakter ni njenu svesnost. Upravo ovde igraju važnu ulogu ubeđenja dotičnog čoveka počev od njegovih ordinarnih predrasuda pa do nje­ govoga pogleda na svet koji se oseća kao najsvetiji. U ovome obliku živo protivrečje, koje smo postavili kao problem, po­ staje već daleko razum ljivije i konkretni je. U procesu odraža­ vanja, u procesu umetničke reprodukcije stvarnosti oba sloja tvoračke ličnosti neprekidno dolaze u sukob. U tome nema još ničeg što bi bilo specifično za umetničko odražavanje; jer je takvim konfliktima ispunjen i svakidašnji život svakog čoveka. Ipak je za umetnički stvaralački proces karakteristično da se rezultat likovno može fiksirati u delu kao protivrečan predrasudama ili čak pogledu na svet umetnika, da estetski oblik može dobiti ovaj viši nivo a da se stoga u partikularnoj privatnoj ličnosti umetnika ne mora desiti odgovarajući na­ predak. Balzak je, naprimer, bio i ostao legitimistički rojalist. Ali u njegovom prikazu perioda restauracije i julskog kra­ ljevstva izražava se umetnički upravo ono- što je suprotno tome. Engels opisuje taj proces ovako: „Što je tako Balzak bio 8 Spinoza, Etika, IV. deo, teorema 7.

153 prinuđen da radi protiv svojih vlastitih klasnih sim patija i političkih predrasuda, što je v id e o nužnost propasti svojih vo­ ljenih plem ića i što ih je slikao kao ljude koji n e zaslužuju bolju sudbinu; te što je v id e o stvarne ljude budućnosti tam o gde su se oni u to vrem e jedino m ogli naći, — to sm atram kao jedan od n ajvećih trijum fa realizm a i kao jednu od n a jkolosalnijih crta staroga B alzaka“.9 K onkretni društveni i lični uzroci i uslovi za uspeh ili neuspeh ovoga „trijum fa realizma" m ogu se tretirati tek tamo gde bude konkretno reći o uzajam nom dejstvu pogleda na sv et i oblikovanja. M oramo sam o da naglasim o da je ovde reč o uzdizanju tvoračke ličnosti iz p artik u lam e pojedinacnosti u posebnost, u n jen u v la s titiu posebnost. S v e što je iz neposredne pojedinačnosti um etnika značajno za njegovo stvaranje m ože neprom enjeno, čak sa povećavanjem zadataka pojačano, doći do važenja. P reokretanje iz partikularnosti u estetsko uopštavanje, u posebnost, obavlja se usled dodira sa objektivnom stvarnošću, usled težn je da se ova reprodukuje verno, duboko istinito. U pravo senzibiln ost posm atračkog dara, spontana fantazija itd. čini da nastanu lik ovi i situacije čija vlastita unutrašnja logika prevazilazi predrasude p artik u lam e ličnosti, dolazi u kon flik t sa njim a. O um etničkom rangu od­ lučuje u velikoj m eri ishod baš takvih kolizija. P oseb n i život um etničkih likova, unutrašnja logika situacija, već su često konstatovani upravo kao oznaka pravog u m etništva, no isto tako često je konstatovano da uspešno up litan je tvorca u taj posebni život delà obično mora voditi um etničkom neuspehu. M ožem o videti da ovom stanju stvari nije potrebna nikakva m istika inspiracije da bi ono postalo potpuno razum ­ ljivo; u tom posebnom životu upravo se ispoljava uočena dru­ štvena povezanost; nju um etnik shvata najpre sam o spontano, no iz njegovog um etničkog obrađivanja izrasta živa dijalek tič­ ka protivrečnost, koju sm o naslikali, čim stvaralac saznaje ili bar naslućuje, — a sposobnost za to takođe određuje n jegov rang kao um etnika, — da je on ovde uočio nešto kvalitativn o drukčije, opštije, no što su mu pružala prosečna ili ekscentrič0 Engels Margareti Harknes, Lifšicovo izdanje, ibidem, 106. Slično Marks o Eženu Siu, Werke, 384. Klice ovog -shvatanja nalazimo kod ruskih revolucionarnih demokrata. Upor. moj članak o tome u: Ruski realizam u svetskoj literaturi, Aufbau-Verlag. Sam problem sam iscrpno hetirao u svojim studijama o Balzaku, Gogolju, Tolstoju Dostojevskom, Klajstu itd.

154 na opažanja, utisci itd. njegove svakidašnje partikularnosti. Na takvim predmetima sam stvaralac uči da bolje upozna svoje najintim nije društvene sim patije i antipatije no u svom vlastitom svakidašnjem životu ispunjenom predrasudama, ograničenom fiksnim idejama; u njima, u njihovom razvijanju, u dopuštan ju da se one ižive, on se uzdiže kao umetnik iznad svoje obične pojedinačnosti. Korektura stvaralačkog subjekta i delà koja ostvaruje „pobedu realizma“, označava, dakle, put od partikulam o pogrešnog, od opštosti koje su proistekle iz površnih predrasuda, ka tačnoj umetničkoj posebnosti. Ako se pri tome napušta prvobitna neposrednost svakidašnjeg života, onda uopštavanjem upravo ne nastaje njeno uništenje, već, naprotiv, nova neposrednost na višem nivou. Tako delo postaje posebnim ,,svetom “ ne samo u odnosu na onoga koji prima, već takođe i u odnosu na vlastitog tvorca; on mu daje život, ali mu pomaže da se uzdigne na visinu estetsko-društvene sub­ jektivnosti, na visinu posebnosti koja umetnički tek omogućuje njegovo savršenstvo. Upravo stoga je za estetiku presudna neophodnost da se stvarnost koja egzistira nezavisno od ljudske svesti prikaže istinito, i istovremeno kao ljudski i ljudima zajednički svet. Ova neophodnost iznuđuje, ovde naslikano, uopštavanje sub­ jektivnosti u posebnom, ukidanje svega čisto opšteg takođe u očoveeenu subjektivnost posebnog.

5. UMETNIČKA ORIGINALNOST I ODRAŽAVANJE STVARNOSTI Naša su razmatranja — ne slučajno — prešla preko svog neposrednog vidljivog cilja: pokušavajući da shvatimo estet­ sku subjektivnost u pojedinačnom problemu umetničke koope­ racije više umetnika, morali smo ne samo da odredimo ovu subjektivnost u njenoj opštosti, već i da se probijemo do njene stvarne osnove, do individualnosti delà. Pri tome smo morali navesti jednu odredbu koja se tamo još ipominje bez obra­ zloženja, ali kojoj je sada potrebna bliža konkretizacija, nadme originalnost. I u ovome pitanju možemo posmaitraitd kako spore teorija umetnosti sledi umetničkoj praksi. Dok ova objektivne uveik proizvodi originalna delà, problem originalnosti kae bitne oznake um etničkih delà javlja se srazm em o kasno. Jang (Young), koji je prvi efikasno izrazio ovu misao, dao joj je zs

155 dug period na j valjani ju form ulaciju, nalazeći originalnost tamo gde um etnik podražava prirodu, dok podražavanje dru­ gih um etnika naziva pukom im itacijom . Prirodno, term in ,,podražavanje“ pokazuje svu ograničenost m etafizičkog m išlje­ nja; i izraz „Priroda** im a nejasnoču i razlivenost u slovljen u vrem enom prosvećenosti, i zvuči pom alo rusoovski ako odnos um etnika prem a um etničkom razvitku dolazi do izraza isk lju ­ čivo kao odbijanje podražavanja gotovih delà. A li sv e to ne m enja ništa u osnovnom e značenju da je izm eđu originalnosti um etniôkog delà i odražavan ja ob jek tivn e stvarnosti postavljena nužna povezanost, čim e je odredba originalnosti bila oslobo­ đena od svih iracionalizam a. R elativna Jangova jasnoća i naprednost pokazuje se ne sam o u suprotnosti prem a pom odnoagnosticietičkim teorijam a „je ne sa is pas quoi** n jegovih francuskih prethodnika i savrem enika, već i prem a kasnijem skretanju u iracionalizam u klasičnoj nem ačkoj filozofiji. Tako i K ant sm atra originalnost „prvom osobinom 4 genija. K ant je teoriski bezgranično nadm oćan u odnosu na m oderniste koje sm o ranije tretirali utoliko što je saznao opasnost „originalnog b esm isla“ i postavio geniju zahtev za „egzemplarnim**. (Sam o u drugim konkretnim vezam a se može tretirati da se on pri tom e probija do naslućivanja dijalek tik e estetskog zakona i genijalnosti, ne nalazeći ipak zadovoljava­ juće rešenje). Kod K anta se jasno vid i da je on u stanju da zam isli razumnu, filozofsk i pozitivnu povezanost stvari, koja se jasno m ože izraziti samo u kategorijam a naučnosti, i to u onim a klasične fizike. U koliko on tačnije i dublje slu ti druge, osobene strukture estetskog sveta, utoliko je on više u stanju da svoj pogled izrazi sam o čisto negativno, sam o u form i poricanja sv e sti i pojm ovnosti. Zato ova njegova određenja, form ulisana čisto negativno — sasvim nasuprot osnovnoj tendenciji njegova m išljen ja — m oraju da otstupe pred iracionalizm om . Tako kod njega um etnik p ostaje „autor jednog produkta za koji zahvaljuje svom geniju a da sam ne zna kako se u njem u nalaze id e je za nj, a u njegovoj se m oći takođ e ne nalazi da tak ve id eje po v olji ili p lan ski izm išlja, i drugim a saopštava tak ve propise k o ji bi ih u čin ili kadrim da p roizvod e sličn e produkte**.10 Jasno se vid i da apstraktna n egacija m ogućnosti učenja itd. um etnosti — koja potiče iz po sebi ispravnih nasduć iv a n ja ,— u sled ove isk lju čive p revlasti naučnih kriterijum a, dobij a jedan tako ek strem n o-n egativn i izraz. 10 Kant, Kritika moći suđenja, § 46.

156 Svakako Kant ovde čini u odnosu na Janga korak unatrag: estetičke kategorije, ovde originalnost, određuju se kao čisto negativno drugobivstvo racionalnog mišljenja, kao pojmovna neodredljivust. Ako to već kod Kanta — ponav­ ljamo: nehotično — vodi ka približenju nečem iracionaiističkom, onda je to još više slučaj u romantičnoj teoriji umetnosti, koja baš taj motiv, svesno i pozitivno naglašen, stavlja u sredi­ šte i potpuno iracionališe genija, njegovu originalnost. Pri tome je neizbežno da originalnost dobije čisto subjektivni karakter, da singularnost, pojedinačnost dobije dominirajuće mesto, kako u teoriskim tako i u praktičnim manifestacijama romantike, naravno često pomešano sa mističkom opštošću. Što u romantičkoj ironiji d ova singularnost razlaže samu sebe, to samo povećava tu estetski destruktivnu tendenciju: romantička ironija je neposredno trajno pretvaranje ove partikularnosti subjekta u apstraktno opšte i vice versa; nije dakle slučaj, već umetniioko-filozofska nužnost što je u takvoj praksi morao postati manir koji preo vladu je sa svim svojim posledicama koje smo ocrtali. Tek u Hegelovoj estetici vidimo u odnosu na Janga korak unapred, i to u tome što se originalnost ponovo javlja najuže povezana sa oblikovanim sadržajem, kao nosilac obli­ kovanja objektivno značajnog sadržaja,.što se stoga metodo­ loška polazna ta oka objašnjenja ne traži u 'subjektu, već u samome delu. Zato H egel daleko energičnije odbija samu partikularnost subjektivnog (subjektivnosti kao pojedinačnosti) i istovrem eno je dublje zasniva nego Kant. Tako Hegel kaže: „Rđava slika je ona na kojoj umetnik pokazuje samog sebe; originalnost se sastoji u tome da se proizvede nešto sasvim opšte“.n Tako H egel oštrije odvaja originalnost od „proizvolj­ nosti i subjektivnosti prostih desetki"; on vidi njenu suštinu u* tom e što ona, s jedne strane, „zahvata materiju koja je po sebi i za sebe razumna", što, s druge strane, njena obrada ove materije odgovara „suštini i pojm u određenog umetrtiČkog roda". U skladu sa tim H egel može da ovako rezimira svoju odredbu originalnosti: „Originalnost je stoga identična sa pra­ vom objektivnošću, i u pretstavljanju združuje subjektivno i stvarno na taj način što obe strane ne zadržavaju više ništa strano jedna za drugu. U jednome odnosu ona čini najposebndju duševnost umetnika, prema drugoj strani ona ne daje ništa drugo do prirodu predmeta, tako da se ona osobenost javlja samo kao “ Hegel, Werke, XV. 654.

157 osobenost sam e stvari i u istoj m eri proiziilazi iz nje kao stvar iz produktivne subjektivnosti**.12 N ije potrebno nikakvo posebno objašnjenje da je sa svim tim učinjen važan korak dalje od prosvećenosti: Jang vidi najpre samo u apstraktnom aktu odražavanja (koid njega: podražavan ja) stvarnosti (kod njega: prirode) najvažniju oznaku razlikovanja originalnosti, dok H egel već ne fiksira više kao odredbe sam o Sta se odražava (sadržaj koji je po sebi i za seb e razuman) već i K ako (u skladu sa žanrom itd.). Na prvi pogled bi se čak m oglo p om isliti da otsustvo odražavanja u H egelovom idealističkom sistem u ovde stvara samo form alni, saznajno-teoriski nedostatak, da je i ovde reč o slučaju „m aterijalizm a postavljenog na glavu**. To ipak nije tako. Tim e što H egel ovde pristupa jednom problem u za koji teorija odražavanja, kao što je to Jang tačno osećao, pruža ključ za pravo rešenje, njenim n e p d m en jivan jem on lišava sebe m ogućnosti da za konkretno razjašnjenje pitanja navede upravo ono što je najbolje i najnaprednije u njegovoj estetici, istoričnost. U pravo u analizi originalnosti ne treba potcenjdvati značaj istoričnosti um etnosti. Jer ako bi stvarnost koju je um etnost otslikala bila bitno neprom enljiva, onda bi se ori­ ginalnost ispoljila sam o kao dubina prodiranja u n jen e naj­ važnije odredbe. No pošto neprekidna d m štven o-istorisk a prom ena pripada su štini stvarnosti, nem oguće je da se ona zanem ari u um etničkom Odražavanju. Ona čak izrasta do cen ­ tralnog pitanja prave reprodukcije. Jer ako se — kao uop šte kod H egela — istoriska prom ena sadržaja otkriva k ao osnova p r o ­ m ené um etnosti u oblikovanju, stilu , kom p oziciji itd., onda je jasno da um etničkom oblikovan ju m ora stojati u sred ištu upravo ovaj m om ent prom ene, nastanka novoga, izum iranja staroga, uzroka i posledica društven ih strukturalnih prom ena u m eđusobnim odnosim a 'ljudi. Umetraička originalnost, kao up ravljenost na sam u stvarnost, a ne na to šta je u m etn ost dotada proizvela po sadržaju i form i, iisppljava se upravo u ulozi otkrivanja, brzog nalaženja onog n ovog što ga stvara društven o-istorisk i razvitak. Iako to teoriski n ije tretirao čak ni osn ivač istoriske m etode u estetici, H egel, to je stajalo u vek u središtu stvarnog 12 Hegel, W e rk e, X. I. 379/80.

158 um etničkog oblikovanja.13 Ipak tek u estetici marksizma ovo prastaro pitanje može da dobije precizan teoriski smisao: ori­ ginalan je onaj umetniik kome uspeva da tačno zahvati ono što se u njegovo vrem e javlja kao bitno novo po sadržaju, pravcu i proporciji, koji je u stanju da razvije oblikovanje organski primereno novom e sadržaju, rođeno iz njega. Kako se ovaj pojam originalnosti nužno povezuje sa našim osnov­ nim pitanjem posebnosti, moći ćemo tek da konkretizujemo pošto razjasnimo nekolika — sa njim a tesno povezana — pi­ tanja bar u najopštijim ortama, pitanje nužnosti stava um etnika prema stvarnosti koju je on oblikovao, pitanje partijnosti kao i dijalektički odnos pojave i suštine u okviru individualno­ sti delà.

6. PARTIJNOST Sto se tiče partijnosti, tu je reč o jednom kompleksu problemâ kod koga treba savladati izvesne predrasude. S jedne strane, mnogobrojni građanski teoretičari smatraju, polazeći ođ jednostranog precenjiivanja teorisko-kontemplativnog po­ našanja, svaku pravu um etnost kao nepartijnu, kao uzdignutu iznad dnevnih borbi, i oni se izražavaju prezrivo ili, u najbo­ ljem slučaju, sa izvinjenjem o odlučnim stavovima značajnih umebnika. Kantova teorija „nezainteresovanosti" — o čijem ćemo opravdanome jezgru u drugim odnosima još govoriti — ojačala je ovaj stav isto tako kao što su to učinili isikatzi uticajnih pisaca, naprimer Flobera, koji je svojom „impas’si'bilité“ uobražavao da sledi takvoj praksi. S druge strane, ima mark­ sista koji drže partijnost jedinom privilegijem socijalističkog realizma ili, u najboljem slučaju, privilegijom nekih njegovih favorizovandh preteča. Odbijanje takvih pogleda ne implicira, naravno, pori can je toga da svesna parti jnost socijalističkog realizma, par ti jnost sa ispravnom svešću, kakva se jedino može postići m arksističkim pogledom na svet, znači nešto kvalita­ tivno novo u poređenju sa spontanim stavovima iu .svakoj ranijoj umetničkoj praksi. Međutim o konkretnim posledicama ove kvalitativno nove partijnosti socijalistiČKog realizma moći ćemo da govo­ 13 Nekoliko starih oznaka, kao trubadur, truver, novela itd. ukazuju na to da je ovu praksu često pratilo jaisno naslućivanje njenih principa.

159 rimo tek u vezi sa estetičkom analizom stilova. Ovde, gde n ajpre tretiram o sam o ono što neposredno sled i iz osobenosti estetskog odražavanja, im am o posla sam o sa ovom opštom i spontanom partijnošću um etnosti, i moramo ostaviti nedodirnutim itekako važne istoriSke prom ene. Šta znači ta k v a par­ ti jnost? Р ге svega se mora naglasiti: za nas je reč isk lju čivo o stavu prem a prikazanom svetu koji je um etničkim sred ­ stvim a oblikovan u delu. Kako sam u m etnik za m išlja to svoje ponašanje prem a stvarnosti, to je biografska, a ne estetska stvar; dovoljno je potsetiti na F loberovu teoriju i na n jen u drastičnu suprotnost prem a otsečno partijnom , naim e iron ič­ nom oblikovan ju građanskog sveta u značajnim Floberovim delima. Ako ovde govorim o o spontanosti i neizbežnost'i ta ­ kvoga stava, onda opet moramo sebi predočiti razliku izm eđu naučnog i um etničkog odražavanja stvarnosti. Da bi se pitanje uz izvesn o uprošćavanje brzo razja­ snilo, najpre ćem o govoriti samo o egzaktno m atem atičkim prirodnim naukama. Zakon k oji je u njim a izražen izriče, ako je tačno shvaćen, ob jek tivn u i opštu povezanost stvarnosti koja egzistira nezavisno od naše svesti. U jednom takvom zakonu se ne sadrži po sebi nikakav stav, budući da on u najboljem slučaju zam en ju je ranije netačn e i n epotp un e form ulacije istih odnosa form ulacijam a v e će vrednosti. U kojoj je m eri kod pronalazača igralo ulogu zauzim anje ličn og stava u izra­ žavanju tog zakona, opet je biografska stv a r koja n e dodiruje samo to saznajno-teorisko pitanje, naim e što je m oguće veće približavanje tačnom odražavanju o b jek tivn e stvarnosti. Prirodno, dešava se često i nipošto ne slučajno da n a ­ učna otkrića postanu polaznom tačkom najžešćih ideoloških borbi; tako K opernikovo ili D arvinovo otkriće. A li ona ipak moraju da se saznajno-teoriski razlikuju — m ada s e u dru­ štvenoj praksi nerazdvojno povezuju sa njim a — od naučnih diskusija o ispravnosti ili neispravnosti n ovih zakona. Strasni sudari oko k op em ik an sk e teorije, koji su, izm eđu ostaloga, doveli do spaljivanja Đordana Bruna, do ink vizicionog procesa protiv G alileja ltd., okreću se po su štin i stvari oko suprotnosti feudalnog i građanskog društven og poretka. D a li opšti p ogled na svet treba da im a geocentrične ili heliocen tričn e osnove, d'a li nauka im a pravo na nepristrasno isp itiv a n je svih činjenica, čak i kad se n jen i rezu ltati n e saglašavaju sa dogm am a religije, to su prirodno ideološka pitanja izm eđu feudalizm a -koji je opadao i građanstva koje se uzdizalo, borbe oko održavanja ili razaranja feudalne nadgradnje. Zato je B ela F ogaraši m o­

160 gao ta-čno reći da te borbe pripadaju nadgradnji, dok sama kope m ikanska teorija n e pripada. Karakteristično je da, kada Lenjin u M aterijalizm u i em piriokriticizm u govori o parti'jnosti, on izričito naglašava parti jnost filozofije (ovde u vezi -sa prirodnim naukama), a prak­ su sam ih prirodnih nauka tretira u sasvim suprotnom smislu: „Ni jedn om jedinom od ovih profesora koji su u stanju da dadu najdragocenije radove u specijalnim oblastima — hernije, istorije, fizike — ne srne se verovati ni jedna jedina reč čim se govori o filozofiji4*.14 A li i u odnosu na društvenu nauku, gde klasne borbe igraju daleko jaču i neposredniju ulogu u metodi samoga istraživanja, mora se reći da je istinit, napiimer, zakon tendenciskog pada profitne stope, nezavisno od toga koji se Klasni interesi mobilišu radi njegovog .pobijanja; da su činje­ nice koje utvrđuje ekonomija ili istoriska nauka istinite ili nisu prema tome da li odražavaju objektivnu Stvarnost ili samo beleže izm išljotine. Lenjin produžava ovako upravo citirani m isaoni tok u odnosu prema naukama: „Zašto? Iz istoga ra­ zloga iz koga se ni jednom jedinom profesoru nacionalne eko­ nom ije koji je u stanju da u oblasti specijalnog istraživanja činjenica da najdragocenije radove ne srne verovati ni jedna jedina reč čim počne da govori o opštoj teoriji nacionalne eko­ nomije. Jer ovo je nauka koja u okvirni modernog društva nije m anje p artijna no teorija saznanja".15 Ako dakle hoćemo da misaono shvatimo osobenost partijnosti u estetskom odražavanju Stvarnosti, moramo upraviti svoju pažnju na to da je, s jedne strane, reč o što je m-oguće vernijem otslikavanju iiste objektivne stvarnosti, adi da, s druge strane, cilj koji treba postići nije misaono shvaitanje opšte zakonitosti, već opažajno-simbolično oblikovanje -nečeg poseb­ nog, koje u sebi organski obuhvata, ukida, kako svoju opštost tako i svoju pojedinačnost, čije formiranje ne teži za opštom primenom u smislu nauke, već je, usled oblikovanja, formom tog određenog sadržaja upravljeno na univerzalnu mogućnost naknadnog doživljavanja. Skoro je banalna istina ako dodamo da takva poseb­ nost može da nastane samo na osnovi izbora, izdvajanja, uop14 Lenjin, Delà, Beč—Berlin, 1927, XIII. 350. Sto u našim danima filozofski idealizam iskrivljuje i metodu prirodnih nauka, još više komplikuje ovo pitanje, ali ne menja njegovu saznajno-teorisku suštinu. Filozofsko pobijanje ili odbrana fizikalnog idealizma pripada i sada nadgradnji; ali ne i to da li je ova ili ona pojedinačna teorija u fizici ispravna ili pogrešna. 15 Ibidem, 350/1.

161 štavanja neposrednih pojedinačnosti. O vde nam je pre svega stalo do toga da bliže odredim o specifični karakter ovog estet­ skog uopštavanja. Pri tom e maramo držati pred očim a najpre ono što smo postigli ispitujući um etničku originalnost, kao rezim e dosadašnjih pokušaja da -se ovaj fenom en svede na pojam: originalnost je tamo značila shvatanje odlučujućih crta u borbi starog i novog, umetmičko izdvajanje sp ecifičnih mom enata novog, i to u oblikovanju koje je upravljeno na reprodukciju i izraz upravo ovog posebno novog. To znao' da je talkva borba bitni idejni sadržaj svakog umetničkoig delà, lo m e ne protivreči što n jegov neposredni sadržaj (i zato i njegova neposredna forma) može biti nešto što miruje, čak neka idTična tišina. Ta već je S iler ubedijivo dokazao, upravo s obzirom na umetmičko ponašanje koje vodi ka oblikovanju idila, da sam fakt takvog izbora m aterije već sadrži kritički stav prem a stvarnosti, da dakle i to idilično kao oblikovanje uključuje u sebe partijnost. Tako stvarnost kej u um etnost odražava i oblikuje uključuje kao cclina od sam og početka zauzim anje stava uime-tnika prema ist-orisklm borbama sadašnjice. Bez takvoga stava ne bi bilo ostvarijivo da on upravo ovaj m om ent života, i n ije­ dan drugi, čini predm etom oblikovanja- kao karakteristično poisebno. Onda bi, naim e, onaj deo stvarnosti koji je um etnost otslikala (Zolin ,,un coin d e la nature***) zaista bio samo slu ­ čajni iisečak na čijem bi m estu mogao stajati b ilo k oji drugi isečak, kom e bi dakle m orala nedostajati svaka nužnost, svaka snaga ubedljivosM. N atu rallstičk e i im presionističke tendencije u teoriji um etnosti 19.— 20. stoleća zaista su ovaj m om enat stavile u prednji plan. U velikoj m eri na pom etnju teorije um et­ nosti i um etnieke prakse. Jer sh vatanje stvarnosti koju u m et­ nost treba da obliku je kao prostog, v iše ili m anje slučajnog isečka, sreza va d ijalek tičk i karakter održavanja k*o prostog podražavan ja, do fotografske kopije. Prem a ovim te o rja m a , stvarnost treba da se uzm e sam o u njenoj m om entanoj, slu ­ čajnoj p ojed n ačn osti; svako um etničko uopštavanje se isk lju ­ čuje iz prikaza. U k olik o se ono pojavlju je,'sam o je — većinom sociološko, katkada psihološko — apstraktno uopštavanje. Mi, naravno, znam o da im presion isti i naturatisti k o ii su bar un e­ koliko značajni, na svoju sreću, nisu uveik doslovn o uzim ali tu svoju tear'ju. D voljno je p otsetiti na Zolu. A li istovrem eno je k a ra k terstičn o da su se oni m ogli uzdići iznad antium et- *1 * „Ugao prirode” — Prim. prev. 11 Estetika

162 ničke problematike svoje teorije upravo utoliko ukoliko su u svojoj umetničkoj praksi ozbiljno zauzeli stav prema pri­ kazanom svetu; opet je Zola najznačajniji primer, ne toliko stoga što on gore navedenoj odredbi predmeta umetnosti do­ daje poznatu formulu ,,vu à travers d’un tempérament*** — da bi singularnosti objekta samo pristupila singularnost sub­ jekta, — nego, naprotiv, stoga što su kod njega izbor i obrada materijala, i pored njegove teorije, bili nošeni borbenom par­ ti jnošću nasuprot društvenoj stvarnosti. A kako stoji stvar sa umetnioima koji su iskreno i duboko ubeđeni u to da samo verno otslikavaju stvarnost, da dopuštaju svojoj fantaziji da se slobodno razvija, svojoj lično­ sti da se čisto izrazi itd., a da prema svojoj materiji neće da zauzmu potvrdan ili odrican stav? Na to smo već odgovorili u našoj aluziji na Flobera: ako oni zaista umetnički oblikuju, onda se nalaze u stanju samoobmane. Već prosta činjenica da je svaka estetska reprodukcija stvarnosti potpuno natopljena emocijama, i to ne kao u svakidašnjem životu gde su dati predmeti nezavisni od svesti, čiju subjektivnu recepciju onda prate emocije, već tako da emocionalnost u umetn'čkom obra­ zovanju predmeta čini neophodan konstitutivni moment u jed­ nome takvom-a-ne-drugom-biću. Svaka ljubavna pesma je napisana za neku ili protiv neke žene (ili nekog čoveka), svaka slika pro delà ima određeno raspoloženje kao osnovni ton koji povezuje, u kome se — naravno često na vrlo komplikovan način — izražava potvrdno Ш ođrično ponašanje prema stvar­ nosti, prema određenim tendencijama koje u njoj deluju. Pri tome u umetnosti, ma koliko i bio fundamentalan moment emocije, nipošto nije reč samo o njoj. Jedna od naj­ većih slabosti pokušaja početkom 19. stoleća da se odredi osobencist umetnosti počiva na apstraktno-antmomičnom na­ činu pobijanja ranijih pogleda, koji, usled metodološko-terminološke identifikacije umetničkog uopštavanja sa cpštim pojmom u nauci ili filozofiji, umetnost suviše često pretvaraju u misao, čine od nje prethodnu formu nauke ili filozofije. U K ritic i m oći suđenja jača tendencija da se pojmovnost totalno otstrani iz umetnosti; čak i Hegel hoće samo toliko da prizna da se jedinstvo umetnosti ostvaruje ,,i u elementu pretstave***16; pojam ostaje kod njega rezervisan za filozofiju. * ,.Viđen kroz jedan temperament" — Prim. prev. 16 Hegel, Werke, X. I. 132.

163 U tome je nesum njivo sadržano jedno nedopustivo ograničenje oblasti um etnosti. Pošto ona treba da odražava istu stvarnost kao nauka i filozofija, pošto je ona u tom odra­ žavanju isto tako univerzalna, isto tako ide na totalnost kao i ove, nem oguće je da se ona liši one sfere, onoga nivoa objek­ tivne stvarnosti i njenog subjektivnog ogledan ja, čiji sadržaj, formu, obim ltd. označava term in pojam. Upravo ono najveće što im am o u um etnosti: grčka tragedija i Dante, M ikelanđelo i Sekspir, Gete i B etoven, bili bi nem ogući ako bi bilo oprav­ dano ovo isključivanje n ajviše m isaonosti iz um etničkog obli­ kovanja. Naravno, takvi konkretni opšti pojm ovi, m isli, po­ gledi na svet itd. javljaju se u um etnosti u vek uk inuti u posebnosti; tj. predm et um etničkog oblikovanja nije m isao po sebi, u svojoj neposrednoj čisto objektivnoj istini, već kako deluje u konkretnim situacijam a konkretnih ljudi, kao kon­ kretni faktor života, kao deo težn ji i borbi, pobeda i poraza, radosti i bolova ljudi, kao važno sredstvo da se učine opažajnim (očiglednim ) ljudska csobencst, tipična posebnost ljudi i ljudskih situacija. D ovoljno je da se skiciraju ove najopštije konture da bi se potvrdila neizbežnost zauzim anja stava u um etničkom delu — koju smo ranije izrazili. Jer preko već tretirane, uvek nužno partijne em ocionalnosti, m isaoni život ljudi, a da i n e govorim o o njihovoj, sa tim tesno povezanoj, voljnoj ak tiv­ nosti, uvek je povezan sa zauzim anjem stava pro ili contra, kako prem a neposredno dinam ičnim pojedinostim a života, tako i prema velik im životnim problem im a koji se u njim a javljaju. Uzeto samo za sebe, to bi, naravno, im alo samo kao posledicu da se pojedini lik ovi u um etničkim delim a, kao i lju d i uopšte, um etnički ne m ogu zam isliti i stoga ne m ogu prikazati bez svojih bitnih stavova prem a najvažnijim pitanjim a n ji­ hovog života. U m etnost ipak nikada ne oblikuje pojedinačno, već uvek total.'tete; tj. ona se ne m ože zadovoljiti reprodukcijom ljudi skupa sa njihovim težnjam a, naklonostim a i odbojno­ stima, itd., ona to mora prevazići, i to u pravcu oblikovanja sudbine ovih stavova u njihovoj društveno-istoriskoj sredini. Ova sredina likovno egzistira i onda ako se neposredno u delu javlja sam o čovek koji postoji za sebe, naprim er u lirskom , slikarskom ili m uzičkom portretu ili autoportretu. Jer sve crte i tog pojedinačno prikazanog čoveka nose na seb i tragove njegove sudbine, n jegovih odnosa prem a njegovim bližnjim a, ishoda n jegovih un utrašn jih životn ih tendencija; dovoljno je

ii*

164 pozvati se na Rembrantove portrete. Tako svaki umetnik mora, uzimajući kao uzor — direktno i'li indirektno — ljud­ ske sudbine, d,a zauzme i stav prema njima. On to čmi uvek u dvostrukom pogledu. Prvo, već uspeh ili neuspeh određenih namera i težnji ljudi sadrži njihovu kritiku cd strane umeitnika, odnosno umetničkog delà. Konkretnije: da li se takva pobeda ili takav poraz javlja kao tragičan Ш komičan, kao onaj koji uzdiže ili koji ubija, to odaje već tu neizbežnu рагtijnost um etničkog delà. Drugo, svaki takav trijumf, svaki poraz, svaki takav kompromis itd., ako je istinito umetmički oblikovan, okružen je određenim pregnantnim raspoloženjem, kroz koje se, ako ne i drukčije — izražava jasno stav delà. Ovaj može, prirodno, često bi ti vrlo komplikovan, čak diskrepaintan. Lukanusova reč: „Victus causa diis p^acuit. sed victa Catoni“* opisuje to raspoloženje, stav mnogih delà usred antagonističkih pirotivrečja klasnih .(društava. Ali t.'ime nije ukinuto, već potvrđeno ono što ovđe hoćemo da pokažemo, neizbežnost partijnosti umetničkih delà. A li ovaj dokaz nužnosti partijnosti uopšte, bio bi još uvek suviše apstraktan. Stvarna partijnost pravih umetničkih delà nije H ervegova (Herwegh): „О izaberi zastavu, i ja sam tiničL^adovoljan, Pa bilo i neku drugu no što je m oja“, već j^rajnje konkretni stav prema konkretnim pitanjima i tenden­ cijama" života. Zato za naš problem nije toliko odlučujuća opšta formalna partijnost svakog um etničkog delà, kako u nje­ govoj celovitosti, tako i u svim njegovim detaljima — mada je i to već dovoljno da se baci sveti ost na specifičnu vrstu um etničkog odražavanja u njegovoj suprotnosti prema nauč­ nom, — koliko upravo njen odgovarajući konkretni sadržaj i generalni princip takve konkretne sadržaijnosti. Jer tek onda počinju da se konkretizuju naša izvođenja o originalnonti pra­ vih um etničkih delà. Tamo smo rekli da pravo i umetnički oblikovano saznanje društveno-istoriski novog o n i suštinu originalnosti. Naša ra-smatranja o nužnoj partijnosti delà, naš rezultat da njenu esenciju čini konkretni sadržajni stav prema konKretniim sadržajno važnim životnim pitanjima određuju dakle pravu originalnost delà u tome smislu što se u njima javljaju sadržajno ispravni stavovi prema velikim probiem'ma vremena, prema onom novom koje se u njima otkriva u formi koja je primerena tom idejnom sadržaju, koja ga ade­ kvatno izražava. * „Bogovi su bili za pobednika, a Katon za pobeđenog" — Prim. prev.

165 Zajedništvo odraženog sveta u nauci i um etnosti je osnova ovog opšteg zajedništva kriterij uma: sadržajne isprav­ nosti u otkrivanju, u rasvetljenju novoga. Ovaj m om ent sadržajne ispravnosti mora se naročito naglasiti; jer u tr eti­ ranju parti jnosti se vrlo često p ojavljuje — sa pozitivnim ili negativnim ponašanjem prema njoj — m etafizičko suprotstav­ ljanje partijnoisti i objektivnosti, shvaitanje kao da partijnost/i Ч^кЈЈи^и^е objektivni, objektivno tačni prikaz ljudi, situacija, su3BmiC ili kao da je ova objektivnost sam o podređeni m om ent. Lenjin, koji se najodlučnije i teoriski najiscrpnije bori za nužnu partijnost m arksizm a, sm atra, naprotiv, v iši stupanj objektivnosti koji se baš u ovom e m ože dostići kao jednu od njenih presudnih oznaka. ,,Na ovaj način“, izvodi on, ukazujući na klasnu analizu svake pojave, „m aterijalist je, s jedne strane, dosledniji no objektivist, i provodi svoju objektivnost dublje i potpunije**.17 Ova L enjinova konstatacija važi za svako odra­ žavanje stvarnosti, za nauku baš kao i za um etnost. (Koje form e parti jnost dobij a u toku istorije, to je problem istoriskom ateri'jalističkog delà estetike.) No ovo zajedništvo naučnog i estetskog odražavanja samo podvlači suprotnost utoliko jače: u istom e fenom enu novoga shvata nauka zakonitost novih (ili novootkrivenih) odnosa ili bar daje tačno fiksiranje ili tum a­ čenje tako sh vaćenih novih pojedinačnih činjenica; um etnost, naprotiv, pokazuje u čulnoj slici, koja se neposredno m ože doživeti, životnu pojavnu form u novih fenom ena u 'ljudskom životu, u društvu. Ona stoga m ora da sve ono pojedinačno u čem u novo neposredno stupa u život,' pokaže takođe uopšteno. A li iz ovoga su protstavljanja proističe jasno da takvo uop štavanje m ože biti sam o uzdizanje pojedinačn-osti u određeno posebno, u tipičn o u estetskom sm islu, istovrem eno sa odre­ đenim konkretizovanjem opšteg, u kom e se ukida njegova opštost po sebi u njegovo konkretno d elovanje u ljudskom životu, u njegovu posebnost. O vo uopsta van je pokazuje suprotni pravac od uop štavanja nauke. U kidanje kako pojedinačnog tako i opšteg u po­ sebnosti čini da u um etničkom delu nastane jed in stven a predm etnost, u kojoj se neod vojivo sjedinju ju zakoni života sa neposrednim pojavn im form am a života, utap aju s e u njoj do nerazlikovanja. O vde je nem oguć du alitet koji je L enjin ista­ kao, d u alitet ispravnog utvrđivanja naučno vređ n ih novih čin je­ nica i pojedinačnih, povezanosti uz parti jn ost u teoriji saznanja. 17 Lenjin, Ekonomski sadržaj narodnjaštva itd.

166 ekonom iji itd. koja falsifikuje i iskrivljuje celokupnu poveza­ nost. (Tamo gde se takva suprotnost javlja u umetnosti, ona ili dobij a form-u „pobede realizma**, koju je Engels naslikao, ili uništava umetmčko stvaranje). Umefcnost ne može prikazati nijednu činjenicu ili odnos van njihove partijnosti: um etnička parti jnost se mora prika­ zati u oblikovanju svake pojedinačnoisti, ili ona umetnički uopšte ne postoji.'; Um etnički je „utvrđivanje** jedne činjenice identično sa njenim oblikovanjem, ta, činjenica je već u svo­ joj goloj datosti partijno viđena i oblikovana, pro ili contra delà je, prema njegovim proizvoljnim pojedinačnim pojavama, estetički posmatrana, specifični kvalitet njene predmetnosti. Ako jedan sud koji je izrečen u delu ili komentar koji je u njem u dat, koji su u pojedinim umetničkim rodovima potpuno dopušteni kao estetsko izražajno sredstvo, ako oni treba da budu od um etničke vređnosti, onda mogu biti samo svesno i jasno ekspliciran je onoga što se već nalazilo im plicite u obli­ kovanoj predmetnosti; dakle, već direktno ili indirektno kva­ litativno povećavanje oblikovane predmetnosti no sam sud ili komentar o predmetima koji su nezavisni od toga. To se u još većoj meri odnosi na celinu delà. Njegova kompozicija, me­ đusobno osvetljavanje i razjašnjavanje del'ova dinamikom i proporcionalnošću njihovih uzajamnih odnosa, jeste pravi umetnički put da se određene tendencije života estetski potvrde ili odbace. U tome nipošto ne sadrži slabljenje partijnosti. Na­ protiv. Ovo shvatanje izražava upravo bitno estetsko stanje stvari, da je pravo umetničko delo ,,s kožom i kosom**, u svim svojim porama, partijno, da principi njegove strukture involviraju stavove prema velikim problemima života, da se рагtiljnost ne može odvojiti od njegove estetske predmetnosti. Takvo organsko jedinstvo vidimo ne samo kod izričito borbe­ nih temperamenata, kao što su Svift, Domje ili SaltikovŠčedrin, već isto tako i kod takozvanih objektivnih umetnika, kao što su Sekspir i Tolstoj. Ovde je reč samo o diferencijaciji izražajnih sredstava, umetniokog temperamenta, čija vrsta i način rnanifestovami a itd. su klasno uslovljeni, a ne o načelno različitim poslednjim principima umetmčkog oblikovanja. Upravo Lenjinovo povezivanje prave objektivnosti sa partijnošću daje estetici mogućnost da tačno izrazi stvarnu suštinu partijnosti.

167 7. SU ŠTIN A T PO JA VA Tako smo došli do našeg drugog pitanja. Ž ivot stalno reprodukuje staro, neprekidno proizvodi novo, borba starog i novog prožim a sve životne m anifestacije. K riterij um koji smo dosada stek li ipak sam o generalno izriče zah tev za sadržajnom ispra vnošću; u toj opštosti on dakle još n e m ože dati neko stvarno m erilo. Ako hoćem o da dostignem o n eop­ hodnu konkretnost m ere, onda moramo da bar ukratko uve­ demo i ispitam o dijalektiku pojave i suštine. Marks kaže: „Svaka bi nauka bila izlišna ako bi se pojava i suština stvari neposredno poklapale**.18 Pošto M asks pri ovoj konstataciji; tretira antičku osnovu naučnog odražavanja stvarnosti, pošto je ta baza bića objektivno ista za nauku i um etnost, to ovaj odnos pojave i su štine mora važiti i za estetsko odražavanje. Ipak se i ovde opet pojavljuje različitost, čak njihova suprotnost u okviru id en titeta odražene objektivne stvar­ nosti. O snovna tendencija naučnog odražavanja je jasno od­ vajanje pojave i suštine; pri tom e je dovoljno potsetiti рге svega na m atem atski izraz određenih fizikalnih fenom ena, ali se i u društvenim naukam a — kao naprim er kod cene i vred nosti u ekonom iji — ukida neposredna pojavna form a da bi se om ogućilo adekvatno pojm ovno zahvatanje suštine. A jasno je da, čak i tam o gde je naučni cilj tačno istraživanje pojedinačnosti, — to pokazuje naš ranije navedeni prim er dijagnoze u m edicini — naučno jednoznačno određeni pojedinačni slučaj takođe m ože i m ora sadržati, sam o ukinutu u sebi, nepo­ srednu pojavnu form u ako treba da se ostvari naj egzaktni ja m oguća prim ena saznanja suštine. Iz svega toga sledi da na­ učno odražavanje stvarnosti mora da razloži neposrednu datu vezu pojave i su štine da bi, zahvatajući suštinu, teoriski m oglo da izrazi zakonitu povezanost pojave i su štine. Tako dobijem opšti izraz su štin e mora, doduše, uveK b iti p rim en ljiv na pojave, da u seb i sadrži njihovu zakonitost; no na izgled, posm atrano upravo sa stan ovišta pojave, ovo jedinstvo pretpo­ stavlja prethodno razdvajanje, ali i — što se tiče neposrednosti pojave — fiksirano razdvajanje. D a ovaj proces u tolik o v iše dovodi do približavanja objektivnoj stvarnosti ukoliko je opšti je izražena suština, u koliko je en ergičn ije to gore odre­ đeno razdvajanje — razum e s e po sebi. N ije dakle slučajno 18 Marks, Kapital, III. II. Ibidem, 352.

168 što Lenjin Hegelovu porugu zbog „razneženosti prema prirodi i Ltoriji** objavljuje kao „sjajnu*4.19 Naravno, takođe se razume po sebi da se i u umetničkom radnom procesu na isti način prelazi neposredno date pojedinačnosti pojave. Različite vrste naturaliizma deluju upravo tim e kao antium etničke i antiformalne, jer one pri odra­ žavanju stvarnosti n iti hoće niti mogu da savladaju ovu pojedinačn-ost neposrednih pojava. (Da bi se izbegao svaki nespo­ razum, primetimo ovde ukratko da izrazi kao razlaganje forme ili bezobličnost, naravno, ne označavaju uništenje uobličenosti uopšte — to je principijelno nem oguće — već uništenje estet­ skog karaktera forme. Već je H egel tačno primetio da pod bezobličnošću treba razumeti „nepostojanje pravih formi**.20 No ukidanje pojedinačnosti pojavne forme u umetnič­ kom radnom procesu označava samo njegovu polaznu tačku, svesno razdvajanje pojave i suštine, energično izgrađivanje i prerađivan je suštinskog; u ovom pogledu ono ide sličnim putem kao naučno- odražavanje. Ali dok se ovo, kao što smo videli, čvrsto drži oštrog odvajanja pojave od suštine, proces ukida­ nja pojavne forme koji se obavlja u umetničkom delu jeste ukidanje u doslovnom H egelovom sm islu reči, naime istovre­ m eno uništenje, očuvanje, uzdizanje na viši nivo. Opet je Gete prvi jasno formulisao ovu osobenost estetskog ^odražavanja. Doduše, na mestu koje ćemo navesti on ne govori izričito o umetnosti, no naše ranije analize su pokazale da se Geteova slabost u m etodologiji prirodnih nauka sastoji upravo u tome što on hoće da te nauke suviše približi estetici, da stoga ono što je tamo bila slabost ovde postaje pionirskom vrlinom. G ete kaže: „Postoji jedna nežna empirija koja se s predmetom najprisnije iidentifikuje i tim e postaje pravom teorijom**. Već stilistički pada u oči suprotnost prema Hegéliu: kod ovoga sati­ rična polemika protiv „razneženosti“ u odnosu prema nepo­ srednoj stvarnosti, kod onoga „nežna empirija**. Ta suprotnost obasjava sa najvećom oštrinom odnos neposredne pojavne forme i suštine u naučnom, odnosno umetničkom odražavanju. Kao što sm o često m ogli posmatrati, umetničko uopštavanje ide drugim putevim a no naučno. U odlučujuće važnom pitanju odnosa pojave i suštine, ova se osobenost umetnosti ispoljava u tome što suština potpuno prelazi u pojavu, što ona u umetničkom delu ne može dobiti samostalni, od pojave odvojeni oblik, dok suština u nauci — misaono — mora biti 10 Lenjin, Filozofska zaostauština, 51. 20 Hegel, Enzyklopàdie, § 133, Zusatz.

169 odvojena od pojave, a logičke, m etodološke i stvam o-sadržajno prisne spojne niti izm eđu njih ne sm eju da ukinu ovo — m i­ saono — razdvajanje. Tako izgleda da umeitnost stoji bliže životu no nauka. To odgovara utoliko istini što svesno un išten je sam ostalnog oblika su štin e ističe strukture stvarnosti taij m om ent da suština samo u ррјаујЈга а realnu egzistenciju. A li je to ipak sam o privid, jer ova im anencija ima u životu i u um etnosti vrlo različite kvalitete; u stvarnosti pojava i suština čine realno neodv o jivo jedinstvo, i veliiki je zadatak- m išljenja da suština m isaono izvu če iz takvog jedinstva i na taj način učini isaznatljivom. U m etnost, naprotiv, stvara novo jedinstvo pojave i su štine u "kome Je suština i sikriveno sadržana u pojavi — kao što je to slučaj u .stvarnosti — i istovrem eno prožima sv e pojavne forme, tako da se on e u svakoj svojoj m anifestaciji — što u samoj stvarnosti nije slučaj — nepo­ sredno javljaju kao jednoznačni otkrivači svoje suštine. Nauka, kao i um etnost, pretvaraju dakle interakciju pojave i suštine, koja u stvarnosti egzistira po sebi, u biće-zanas. Sp ecifičnost um etnosti se ipak sastoji u tom e što se u neposrednom utisku javlja sačuvana struktura stvarnosti, što um etnost neposredno postiže evid en tnost suštine, ne dajući joj u svesti posebni oblik odvojen od pojavne forme. I ovo postignuće um etničke form e odražava važnu stranu ob jek tivn e stvarnosti. Sam o idealizam i skepticizam poriču realnost pojave, privida. B udući da se nauka na obilaznom putu izdvajanja suštine vraća pojavi, ona m isaono potvrđuje realnost pojave. Tako i dijalek tički m aterijalizam , uzdižući naučnu praksu do svesnoSti. L enjin kaže: ,,tj. nebitno, prividno, ono što se nalazi na površini, iščezava češće, ne drži se tako ,,tesno“ uz, ne ,,leži“ tako „čvrsto" kao „suština". Naprim er: kretanje jedne reke — pena gore i dubina strujanja dole. A li i pena je izraz suštine"!21 I dalje: „Ono što se privida jeste suština u jed n o j svojoj odredbi, u jednoj svojoj strani, u jednom svom m o­ m entu. S u štin a se up ravo privida kao da je ono. P rivid je ,pri viđ an je’ su štine u samoj sebi".22 Specifično je za um etničko odražavanje stvarnosti oblikovan je ovog uzajam nog odnosa pojave i suštine, ali tak o da pred nam a stoji sv et koji izgleda da se sastoji samo iz pojava, no iz takvih pojava koje, ne gubeći svoju pojavnu formu, svoj karakter „efem ern e povr­ šine", čak upravo sv o jim čulnim p ojačavanjem u svim svojim m om entim a kretanja i m irovanja, u vek čin e m ogućim doživ21 Lenjin, Filozofska zaostavština, 44. 22 Ibidem, 47.

170 1javan je suštastvenosti koja se nalazi u pojavi. Posebnost, koja, kao centar umetničkog odražavanja, kao moment sinteze opš tosti i pojedinačnosti, ukida ove u sebi, određuje onu speci­ fičnu formu uopštavanja (neposredno datog pojavnog sveta koji zadržava svoje pojavne forme, ali ih ipak čini prozirnim, providnim za neprekidno otkrivanje suštine. ’ Očigledne znake ovog karaktera umetničkih delà bile su, prirodno, odavno poznate teoriji. Ali su one ipak dugo vrem ena vodile ka odbacivanju njihove ,,:lažnosti“, ka njiho­ vom poismatranju kao prim itivne „prethodne forme** saznanja. Tek je razvitak dijalektike u klasičnoj nemačkoj filozofiji doveo do toga da se pozitivno sazna i proceni ova osobenost umetnosti, kao njena odrednička suštinska oznaka. Hegel kaže: „Forma čulnog opazaja pripada dakle um etnosti," tako da umetnost postavlja istinu za svest na način čulnog oblikovanja, i to čulnog oblikovanja koje samo u ovoj svojoj pojavi ima dublji smisao i značenje, ne hoteći ipak da kroz čulni medij um učini shvatljivim pojam kao takav u njegovoj opštosti; jer je upravo njegovo jedin stvo sa individualnom pojavom suština lepoga i njegove produkcije kroz umetnost “.25L I on shodno tome rezimira odredbu lepog: „Lepo se na taj način određuje kao čulno sijanje id ej e “.2324 Time je u ispravnom shvatanju .estetskog učinjen ve­ liki korak unaped. Ali, ovde kao i svuda, Hegelov idealizam iskrivljuje njegove genijalne poglede i naslućivanja. Već smo ukazali na to da on u shvatanju estetskog kao opažaja dopušta samo ukidanje pretstave, ali ne i ukidanje pojma u opažaju, da tako odriče umetnosti da u sebi sadrži kao ukinuti moment stvarno razvijenu konkretnu opštost. Tako je on potporno dosledan svojoj filozofiji istorije umetnosti, koja u toku istorije čovečanstva pretvara umetnost u prevaziđeni stadijum raz­ vitka. A li se proti vrečnost ovog njegovog principa obelodanjuje prilikom tretiranja velikih umetnika, naročito Getea, u peri­ odima koji su, prema strukturi sistema, već prevažala umetnost. Ovo protivrečje je ipak prodrlo i u njegovo teorisko estetičko razmatranje. H egel određuje ideju kao istinito, koja je „samo za m išljenje opšta id eja “. Ali ova treba da se „i spolija realizuje i da se dobije određena postojeća egzistencija kao prirodna i duhovna objektivnost**. To se ostvaruje samo u lepom: „Time što sada ono (istinito, Đ. L.) u ovoj svojoj spoljašnjoij egzistenciji postoji neposredno za svest, a pojam ostaje 23 Hegel, Werke, X. I. 132. 24 Ibidem, 144.

171 neposredno u jedinstvu sa svojom sp oljnom pojavom , ideja nije samo Istinita, već i lep a “.25 Svaki poznavalac H egela vidi da on ovde čini isti salto m ortale od ideje ka stvarnosti kao i u ćelom sistem u pri prelazu od logike ka filozofiji prirode, da on tim e m istifik u je sv e prelaze i veze. Mada dakle H egel jasn ije saznaje dijalektiku pojave i suštine u estetici no ma ko od njegovih prethodnika, on ipak stoji pred pogrešnom dilem om : ili da um etnost sroza sam o na jednu „prethodnu form u“ m išljenja ili da je uzdigne do su štin e same stvarnosti. P oslednji razlog ovih antinom ičnih suprot­ nosti, ovoga pada sa veličan stven ih dijalektičkih uspona, n e­ sum njivo je idealistička koncepcija H egelovog sistem a, nužno nedostajanje teorije odražavanja u njoj. A li u tom e igra ne malu ulogu to što H egel ovde — opet: i pored sjajnih uspona — zanem aruje ono što je specifično u um etničkom uopštavanju, što opšte u um etnosti ipak shvata na čisto logičko-filozofski način. Na taj način on ipak prolazi m im o estetske osobenosti dijalek­ tike pojave i suštine, ne zna za ulogu posebnosti u izgradnji onoga sveta koji stvara um etnost — kao odražavanje stvar­ nosti, — čim e se tek m ože teoriski da obrazloži njena sam o­ stalnost i jednaka vrednost s naukom i filozofijom . Značajan korak od H egela dalje nalazim o u estetičkoj teoriji B jelinskog. On daje sled e ču d efin iciju u svom e članku Ideja u m e tn o sti iz prelaznog vrem ena od ortodoksnog h eg elijan stva ка m aterijalističkoj filozofiji: „U m etnost je nepo­ sredno opažanje istine ili n iišljen je u slikam a".26 Ono što je značajno u ovoj lakonskoj form ulaciji jeste to što ona obuhvata obe strane problem a, kako jedinstvo m išljen ja i um etničke delatnosti, tako i sp ecifičnu osobenost um etnosti. Izraz neposred­ nost, upravo u svojoj prim eni na estetiku, potiče, prirodno, od H egela. A li tim e što B jelin sk i p ovezu je ovaj pojam sa ,,m sljen jem u slikam a", on postiže daleko odlučnije sh vatanje sam ostalnosti um etnosti no što je to b ilo m oguće sam om H egelu. Jer H egelov „opažaj“, u n ek olik o kao područna k ategorija estet­ skog, krije u sebi već od sam oga početka hijerarhično podre­ đivan je pod pretstavu i pojam , a H egel s e usudio da pokuša da od kru te h ijerarhije napravi d ijalek tički uzajam ni odnos sam o u odnosu na pretstavu, a n e i u odnosu na pojam . (Tome odgovara to što je u njegovoj filozofiji istorije ume+nosti odnos izm eđu r elig ije i um etnosti ispao daleko d ijalek tičn iji no protivrečno antinom ični odnos u m etn osti prem a filozofiji. 25 Ibidem. 2e Bjelinski, Sabrana delà, Moskva 1948, II. 67, na ruskom.

172 NerešenoG't o v o g problema, prirodno, deluje povratno na dija­ lektiku p o ja v e i suštine u ovim oblastima.)

No ako Bjelinski govori o „mišljenju u slikama**, onda se pod tim podr ažurne va podjednako opravdanje umetnosti kao i m išljenja u pojmovima. Slabost odredbe Bjelinskog leži u tome što se on u vrem e formulisanja ove definicije umet­ nosti saznajno-teoriski još nalazio na stanovištu identičnog subjekt-objekta, a ne na stanovištu odražavanja objektivne stvarnosti. On kaže: . . sve ono što jeste, sve ono što nazivamo materijom ili duhom, priroda, život, čovečanstvo, istorija, svet, svem ir — sve je to m išljenje koje samo sebe misli**.27 Ova objektivno-idealistička .polazna taČKa prinuđava Bje­ linskog da sve bazira na ovom e m išljenju — u smislu identičnog subjekt-objekta shvaćenog kao objektivnog — ali tim e je on de facto u najboljem slučaju mogao da odredi umetnički proces, a ne i objektivno estetsko. I pošto u definiciji nedostaje odnos prema pravoj objektivnoj stvarnosti, ona zahvata, doduše, jedan važan moment estetskog, ali ipak samo jedan moment. Veliki korak kojim Bjelinski nadmašuje Hegela sastoji se dakle u tome što on — terminom ,,slika“ — zasniva •podjednaku vrednost i takođe osobenost estetskog nasuprot čistoj teoriji. Ova druga odredba je istovremeno oštro razgra­ ničenje umetnosti i nauke u shvatanju opšteg: > ’to što je reč 0 mišljenju, to znači da obe obuhvata ju opštoist, a to što je m išljenje u slikama, to zasniva samostalnost estetskog. Slabost teim 'na „slika “ leži u tome što se granica ’između pojedinačnosti i posebnosti čini nepreciznom jer se obe mogu na isti način shvatiti kao slika, a definicija Bjelinskog ne daje oslonca za njihovo teorisko estetičko razgraničenje. Na taj način se onemogućuje konsekventno do kraja provedena dijalektika po­ jave i suštine, naročito zato što termin „mišljenje** sadrži u sebi izvesno slabljenje i brisanje granice između umetničkog uopštavanja i filozofske opštosti. Bjelinski pokušava na dru­ gome m estu da da konkretni je odredbe umetnosti, koje se u pojedinostim a više približavaju njenoj suštini no njego­ va slavna definicija, adi čije osnovne slabosti on ne može potpuno da savlada. Bjelinski kaže: „Predmet umetnosti je o p š ti. . . Ipak ono što je opšte u umetnosti, kao i u prirodi 1 isturi j i, da ne bi ostalo apstraktna ideja, mora da se izdvoji u separatne organske pojave. Stoga je svako umetničko delo 27 Ibidem, 68.

173 nešto posebno, izdvojeno, ali prožeto opštim sadržajem i ide­ jom. U um etničkom délai ideja se m ora organski da stopi sa formom, kao duša !s a telom , tako da uništiiti form u znači uništiti ideju, i obratno".28 U svojoj kritičkoj delatnosti, u m nog'm posebnim raspravama B jelinski daleko ta m i je p ov­ lači ovu granicu izm eđu posebnog i pojedinačnog. O vde je ipak isključivo reč o teoriji estetik e. Uz to izlazi da m išljen je u slikam a, m a koliko ono bilo osnovno i u gore navedenom smislu, ipak intelektu alistički sužava sadržaj i formu. U primeni njegovog učenja od strane poznijih autora, ove slabosti, prirodno, dolaze još više do izražaja. Sigurno nije slučajno što velik i nastavljači njegovog životnog delà, Č erniševski i Dobroljubov, ne polaze od ove definicije. D isertacija Černiševskog, u kojoj s e prvi put stav­ lja u središte est etičkog rasm atranja novi m aterijalistički stav prema stvarnosti, u odredbi suštine um etnosti zaista ne polazi od .,m išljen ja u slikama", već od podražavanj a, reprodukcije stvarnosti.29 Ovaj ekskurs u istoriju estetičk e teorije bio je neop­ hodan da bi se još sa jed n e strane pokazalo da je saznajnoteorisko obrazloženje sam ostaln osti um etnosti, pored naučnog shvatanja stvarnosti, m oguće sam o na osnovi m aterijalističke teorije odražavanja. Jer je sam o d ijalek tičko-m aterijalisličko rasm atranje u stanju da u toj interakciji p ojave i su štin e m i­ saono zahvati u isti m ah životn u blizinu i udaljenost od sva­ kidašnjeg života, povratak neposrednosti upravo u s ed njenog ukidanja, stalnu prisutnost suštine, a da nikada n e zam re u sam ostalnom liku. M islioci koje sm o analizirali pokazuju v e ­ ličan stven e napore koji ipak nisu m ogli da pre nastanka dijalektičkog m aterijalizm a dođu 'do sam ostaln og nhvotamjia ovog stanja stvari. Naša rasm atranja o dijalek tici pojave i suštine pošla su od toga da u jednoj važnoj tački dalje konkretizuju ovo učenje. Mi sm o zaista d ošli do toga da u ovoj dijalektici svedem o na pojam stvarnu svojevrsnost uimetničkog odražavanja stvarnosti, istovrem eno u n jen om sagT.ašavanju i u njenoj suprotnosti prem a naučnom odražavanju. Sada je reč o tom e da se dob ijene odredbe dalje konkretiizuju, da bi se ovaj karakter um etničkog odražavanja jasno ispoljio u svo­ jim najp resu dn ijim posledicam a; ovo kon kretizovanje služi i tom e da su štin u um e tračke originalnosti izv e d e još jasn ije iz teorijo odraza no što nam je to dosada bilo m oguće. 28 Citirano iz drugog članka Bjelinskog o ruskoj narodnoj poeziji, Izabrana delà, Moskva, 1936. II. 683, na ruskom. 29 Černiševski, Izabrani filozofski spisi, Moskva 1953, 482.

174 8. TRAJNO DELOVANJE I ZASTAREVANJE Estetsko otslikavanje dijalektičkih odnoisa pojave i suštine u stvarnosti pokazalo nam je da što dublje i što obuhvatnije zahvatanje suštine pretstavlja jednu od najneophodnijih pretpostavki za nastanak pravih umetndčkih delà. Već smo pri tretiranju um etničke orig'nalnosti mogli da konstatujemo da ova u prvome redu znači otkrivanje i razjašnjavanje novoga među fenomenima života, zauzimanje za ono što je novo u borbi onoga što nastaje i što izum re. Sada je moguće da se u konkretizovanju ovoga stanja stvari učini još jedan korak dalje: u stvarnu umetničku originalnost ide i to da se zahvata upravo suština trenutne nove pojave, i to, već shodno rasvetljenoj svojevrsnosti estetskog odražavanja, ne samo kao pronalaženje cpštih zakonitosti koje se otkrivaju prilikom nastajanja novoga, kao u nauci, niti kao prosto konstato van je ili uzdizanje do problema novih fenomena, kao što se to obično javlja kao prethodna forma otkrića novih zakona u nauci, već kao oblikovanje posebnih sudbina posebnih ljudi, kao odražavanje takvih konstelacija i udesa u predmet­ nom svetu koji posreduju takve međusobne odnose ljudi i koji se sami m enjaju sa njihovom promenom. Estetska vrednost takvih oblikovanja zavisi dakle primarno’ od toga koliko je um etnik kadar da osećajno, duboko i obuhvatno oblikuje pravac kretanja u menjanju ovih posebnosti i da ih oblikuje prema njihovoj novini. Shodno smislu ovog problema, naša rasmatranja stav­ ljaju u središte moment novoga, jer je upravo to zaista u prvo­ me redu od značaja za trajnu vrednost delà. Naravno, samo ako se ono, prema univerzalnosti umetničkog sveta, shvati univer­ zalno, tj. ako se pod nastajanjem novoga stvarno razume preo­ bražaj, — eventualno početni preobražaj, čak prve klice onih sila koje su pozvane da stvore promenu. Pri analizi najpregnantnije forme tog novog što nastaje, revolucije, Lenjin izriče kao njenu bitnu oznaku: „Samo kada ,donji slo jevi‘ više neće stari poredak, a ,gornji slojevi’ više ne mogu da žive na stari način — samo onda može revolucija da pobed-i. Ova istma se drugim recim a može ovako izraziti: revolucija je nemoguća bez krize ćele nacije (koja obuhvata izrabljivane i izrabljiivače“).30 30 Lenjin, Delà, XXV. 272/3.

175 Zahtev za takvom univerzalnošću, kakvu Lenjin Izra­ žava sa stanovišta naučnog saznanja i političke prakse, im a na j dalekosežnije estetske konsekvencije: novo je, tako posm atrano, jedan opšteistoriski fenom en, promena koja obuhvata i prožima čitav društveni život. M eđutim um etnici nižeg ranga upravljaju svoju pažnju — prem a svom socijalnom stavu — ili isključivo na nove m om ente i ove uklapaju u stari dru­ štveni poredak koji nije bitno izm enjen ili je šem atski naslikan, ili u odbrani staroga prikazuju novo iskrivljeno, često čak klevetnički, šlep i prema njegovim pozitivnim tipovim a; to zatim daje, usled zakržljalog sadržaja, jednu osirom ašenu, šem atsku formu. Ovo odustajanje od prave univerzalnosti no-t voga ima takođe u većini slu čijeva tu posledicu da staro i novoj više ne istupaju jedno prema drugom kao dve form e đruštvej nog bića, ne pretstavl'jaju borbu realnih društvenih sila, veq um etnički izblede do suprotnosti bića i prostog trehanja (ili netrebanja). N aprotiv, stvarno značajni um etnici sh vata ju novo uvek kao univerzalni fenom en, kao društvenu silu koja re­ alno delà. U kidanje starih, dotada ili tada vladaj ućih slojeva javlja se na tačno određenom stupnju njihovog unutrašnjeg raspada, dok novo dobij a onu razvijen u ili samo em brionalnu formu koju zaista im a na tom naslikanom stupnju razvoja. Kom pozicija se konkretno određuje realnim i m nogostranim interakcijam a ovih antičkih kom ponenti. V alter Skot i za njim Balzak prikazuju na ovaj način englesku, odnosno francusku istoriju, pre, za vrem e i porte revolucije, unutrašnja, politič­ ka i ljudska degradacija i dekom pozicija Stju artovih pristalica ili legitim ističk og plem stva, isto tako organski pripadaju ovoj slici kao i novonastala herojska čvrstina puritanaca ili jakobinaca. A li i ovde iz univerzalnosti idejnog sadržaja ne sledi nikakav zahtev za enciklopeđiskom totalnošću u oblikovanju: dinamička totalnost pokretnih sila m ože vrlo lako da pokaže neku neposrednu pretežnost u procesu raspadanja staroga ili u rađanju novoga; ispravnost i snaga ub eđenja zavise isk lju ­ čivo od toga kako dotično um etničko delo čini opažaj no e v i­ dentnim , p o n jegovim kon sekvencijam a, taj nadm oćni m om en t kao i realna kretanja m om enta koji neposredno nedostaje ili koji se javlja sam o u pozadini. Tako je Gorki u rom anu M ati prikazao nastanak novoga pretežno neposrednim oblikovan jem n ov’h ljudi koji su se razvijali za novo, u A rta m o n o v im a m eđutim isto to, a li daleko v iše posm atran o sa stan ovišta ras­

176 padanja staroga; vrlo slično Šoloho-v u Tihom Donu. Skoro neograničeno područje varijabilnosti ovde mogućih proporcija pokazuje kako naglašeni prioritet sadržaja kao kriterijum, — ovde univerzalnost i suštinska ispravnost novoga, — shvaćen prema stvarnom estetskom smislu, kako on malo koči, ometa mnogostrukost i originalnost 'oblikovanja, već ih, .naprotiv, unapređuje. Građanska teorija umetnosti iz vremena dekadencije, shodno svojoj klasnoj prirodi, neće ništa da zna o taikvim kriterijum ’ma. A i razumljivo je da jedna klasa koja, ako se usuđuje da do kraja promisli o tim svojim sadašnjim pretpostav­ kama pogleda na svet — što se, razumljivo, retko dešava — u stanju je da proizvede sam o raspoloženja totalnog očajanja o ,,liaosu“ koji je okružuje, samo vizije propasti; koja u svojoj normalnoj produkciji izaziva — rafinirano ili grubo demago­ ški — samo različite forme bekstva od suštine stvarnosti, nije u stanju ništa da uradi sa kriterijumom čija je centrailna taeka opravdanje budućnosti, u sadašnjosti često saznaloj samo kao perspektiva. Marks je, naprotiv, istakao kao najvišu pohvalu Balzakovom stvaranju: „Balzak je bio ne samo istoričar društva svog vremena, več proročici stvaralac likova koji su se pod Lujem Filipom nalazili još u embrionalnom slanju, a tek su se potpuno razvili posle njegove smrti pod Napoleonom III“.31 Sa ove upravo pomenute građanske strane, rasmatranjim a kao što su ova prigovara se zanemarivanje umetničke forme nasuprot tome, ukazuje se na formarna novačenja, na „revolucije44 u pitanjima forme. Nasuprot tome, treba jedno­ stavno ponoviti da u našim očima 'svaka umetnička forma jeste forma određenog sadržaja, zbog čega se jedna stvarna i bitna nova forma može da rodi samo iz jednog značajnog novog idejnog sadržaja; ?naša su razmatranja bila upravljena baš na kriterij ume takvog pravog i značajnog sadržaja. (U spec;f'čna pitanja forme možemo se detaljno upustHi samo u drugim, razvijenijim odnosima pošto iscrpemo našu sadašnju temu.) Entuzijasti „revolucija formi44 takođe imaju običaj da zaborave da je trajanje važenja t :h „revolucija44 krajnje ograničeno. Ko je doživeo poslednju polovinu stoleća umetnrčkog razvitka, pregrmeo je bar tuce takv'h „révolue'ja44 čija ш „epohalna novače­ nja44 često posle nekoliko godma utonula u totalni zaborav, ier se u ni'hovim produktima ubrzo totalno nije mog’o uživati. To 31 P. Lafarg, Sećanja na Marksa, citirano iz: Karl Marks, Zbirka sećanja i članaka, Moskva—Lenjingrad 1934, 1828.

177 nije slučaj, a ni jednostavna brza prom ena modâ. Iza svake prom ene form e nalazi se, naim e, prom ena životnog sadržaja, ma koliko da su dotični „revolucionari4* ostajali nesvesn i toga. Reč je sam o o tome: gde i kako um etnioi zahvata ju ovaj život­ ni sadržaj: da li oni duboko studiraju prom ene u sam om e životu i duboko u sebi prerađuju njihov novi sadržaj, da bi tu tražili i našli novu form u koja odgovara novom sadr­ žaju, ili se oni zadovoljavaju fenom enim a neposredne površine života i proklam uju form u koja izgleda adekvatna ovim p ovr­ šinskim pojavam a kao nešto „radikalno n ovo44. Ova njihova nova forma, bila ona još tolik o tražena ili izobličena, ipak je dakle odražavanje određenih novih životnih pojava, ali samo površni je odražavanje; „novatori44 su u lovili sam o jedan uglić, krajičak, odlom čić stvarno novoga, oni su ga — m etafizički — veštački izolovali od prošlosti i perspektive budućnosti, od prave društven o-istorisk e borbe staroga sa novim ; zbog toga oni nisu u stanju da i um etnički form alno zahvate trajne oznake koje stvarno ukazuju na budućnost ili koje duboko karakterišu savrem enu krizu u novom , zato je njihova „revo­ lucionarna44 nova form a tako površna i upravo isk rivlju je to novo, forma koja i užava i falsifik u je suštinu novoga.32 Sa svim tim smo dospeli do jednog od najvažnijih pitanja i'storije delovanja um etnosti: do pitanja trajnog dejstva ili zastarevanja um etničkih delà. I ovde vidim o, ovoga puta sa strane dejstva, dalekosežne razlike izm eđu naučnog i um etničkog odražavanja, naravno opet na osn ovi identiteta odražene stvarnosti. U oba slučaja reč je o tom e da sam o ono m ože ostati živo što za sadašnj ost ima aktu elni značaj. U nauci 9e uvek pogrešno ili nepotpuno saznanje zam enjuje ispravnijim i obuhvatnijim . N aprotiv, zastarevanje u svetu um etnosti nem a — zadugo — ničega zajedničkog sa ovim p otisk ivanjem jednoga produkta drugim. Da li je jedno um etničko delo u stanju da izvrši trajno ili samo efem erno dejstvo, to zavisi od tačnoisti i od obuhvatne snage u odražavanju stvarnosti, od dubine i strasti u shvatanju bitno novoga, u izgrađivanju id ejn og sadržaja, od sposobnosti da se nađe nova form a u kojoj to n ovo na ade­ kvatan način dolazi do izraza, koja u organski dovršenom skladu sjed in ju je jed in stven ost (posebno, određenu i konkretnu

92 O takozvanim revolucijama forme upor. moj članak:

p r e s i o n i z a m , kao i članke: R e č j e o r e a l i z m u ( P r o b l e m i r e a l i z m a ) . O pitanju kako i posle

E ks­

i Prepiska sa Anom Zegers kojih promena i takve nove forme mogu postati nosiocima stvarno novog sadržaja, članak: T r a g e d i j a m o d e r n e u m e t n o s t i (Tomas Man).1 2 12 E s te tik a

178 suštinu) o-vog novog sa opštim formalnim uslovima trajnog dejstva, sa zakonima dotičnog žanra. Da li je ova komplikovana harmonija sadržaja i forme ostvarena i u drugim delirna, da li ovo ili ono drugo delo ostvaruje takvu harmoniju na višem iili nižem stupnju, to nije značajno za dejstvo dotičnog delà. Time je uopšte formalno određena odlučujuća suprot­ nost u trajnosti va ženi a jednog naučnog stava (ili jednog sistem a stavova), odn. jednog umetničkog delà: tamo relativno kontinuirano upritanje jecmog u drugo, korigovanje jednog drugim, sm anjivanje pokušaja jednih drugima da se što je m oguće više približi objektivnoj stvarnosti, ovde samostalna, jedna od drugih primarno nezavisna delà — to se odnosi i na različita delà istoga umetnika — koja „vlastitom snagom“ postižu trajno dejstvo ili usled vlastitih slabosti padaju u zaborav. (Da bi se iizbegli nesporazumi, mora se naglasiti: ovde govorimo samo o estetskom ostajanju u životu umetničkih delà; što se istorija književnosti, filologija, istorija etc. opširno bave proizvodima umetnosti kao itekako važnim dokumentima svog vremena, to nema ničeg zajedničkog sa našim sadašnjim pitanjem; takođe ni to što se u ovoj oblasti, kao i svuda, ma­ sovno javljaju prelazne pojave, koje imaju delimično doku­ mentarne, deldmično estetski aktivne crte.) No ne nastaje li subjektivistička anarhija takvim obrazloženjem trajnog dejstva umetničkih delà? Zar se time ne ukida društvena zakonitost umetničkog dejstva? Mi verujemo: ona se, naprotiv, pojačava i produbljuje, shvata u svojoj pravoj objektivnosti baš priznanjem i teoriskim iskorišćavanjem ovog stanja stvari. Jer samo građanska teorija iz vremena opadanja vidi nešto anarhistički-iracionalističko u negativnom suprotnom polu trajnog delovanja, u zastarevanju, ili traži njegove uzroke u čisto estetskom, u problemima ,,čistog“ obli­ kovanja. U društveno-istoriskoj stvarnosti proces zastarevanja um etničkih delà protiče sasvim drugačije. Svako delo je umeitnički odraz jednog procesa u kome se jasno vidi kako Otkuda? tako i Kuda?, u kome razvitak ljudi, razvoj njihovih sudbina, njihovo umetničko procenjivanje delom, daje poslednje principe kompozicije, oblikovanje. Delo se javlja dakle kao skraćena, komprimirana slika toga kako umetnik zamišlja put razvitka čovečaeiStva u svome stvaranju delà. Delo svojim umetničkim uopštavanjem u po-sebno, izdvaja, doduše, to što je"oblikovano iz svakidašnjice, daje mu posebni — prividno — na sebi postavljeni život, život koji počiva na samom sebi. Ovaj privid, koji je u Lenjinovom

179 sm islu stvarno egziistemtan, naduvava se u teorijam a l ’art pour l ’art do jedinog osnovnog principa um etnosti uopšte, i tako falsifikuje. A li ovo uzdizanje iz svakidašnjice do n ečeg samo­ stalnog je ipak sam o privid, naravno privid koji egzistira, utoliko što je ono prava pretpostavka povratka um etm čkog delà u život, njegovog aktivnog delovanja u društvenoj stvar­ nosti. Jer tako ostvarenim uzdizanjem lik ova i sudbina, njiho­ vog puta realizovainja, čija osnova, pravac i perspektiva u um etnički uopšteno (u posebno, u tipično) tek čini od u m etniičkog delà takav odraz života u kom e ljudi dublje i obuhvatnije tum ače sam e sebe i svoje sudbine, dobi jaju u jasnoći koja u većoj m eri ukazuje na njihov put no što je to u stanju da im ukaže sam život. O blikovanje koje je razvijeno na takvoj bazi najpre daje um etničkim delim a njihovo zanosno dejstvo. A li se pri tom e n e srne nikada zaboraviti da poslednja osnova takvih utisaka iz delà počiva na tom e što ljudi u oblikovanom svetu um etnosti potresno d oživljavaju i saznaju sam e sebe, svoje tipičn e sudbine, svoj pravac puta, da je stoga sadržajna ispravnost u prikazu tipičnog neophodna pretpostavka takvog dejstva. No ipak proporcije, put i pre svega perspektive tipičnog ne m ogu se u sadašnjosti nikada kon statovati sa m atem atskom egzaktnošću. G enijalnost i originalnost um etnika sastoji se u nasiućivanju takvih sudbinskih puteva, u dokučivanju da će ono što on predviđa kao perspektivu jednom figurirati kao stvarnost. Zato Marks govori, kao što sm o naveli, o ,,proročkom oblikovanju", a S taljin ispravno dopunjava i konkretizuje tu m isao u ovom e smislu: „Prem a dijalektičkoj m etodi, važno je pre svega ne ono što se u datom trenutku javlja kao jako a već počinje da izum ire, već ono što nastaje i razvija se, čak ako u datom e trenutku izgleda n ejak o“.33 S taljin ovde ispravno ističe k o eficijen t nesigurnosti koji tačno opisuje m ogućnost zablude u odnosu na sadašnjost i budućnost. P rim en jen o na um etnost, m i u tom e vidim o uzrok zastarevanja tako m nogih, po sebi sadržajno kao i form alno značajnih delà. P ošto u toku razvoja m nogo toga što je u sada­ šnjosti izgled alo slabo i nejako, kasnije m ože postati solidn im fundam entom čitavih novih društven ih form acija, dok m nogo toga što je u danim a svoga p ojavljivan ja izgled alo ‘n eodoljivo jako, ubrzo kao beznačajna epizoda pada u zaslužen i zabo­ rav, sam a budućnost postaje m erilom tačnog saznavanja i procenjivanja sadašnjice. U sličn om položaju nalazi se, na­ ravno, svako odražavanje vla stito g vrem ena u ljudskoj svesti, 33 Istorija KPSS, Moskva 1939, 128. 12*

180 naučno kao i umetničko. Oni su u istome položaju i utoliko što se činjenice budućnosti, njihova realna konkretna fizio­ nomija, svesno principijelno ne mogu anticipirati; čak tako genijalni kritičar svoga doba kao što je to Furije, zapada u detinjastu naivnost kada hoće da ocrta konture budućeg života, zahvatajući unapred u.njegove stvarne detalje. Napro­ tiv, pravom naučnom m išljenju je potpuno moguće dâ sa va­ žnošću zakona proširi i na budućnost principe što ih je otkrilo u prošlosti i sadašnjosti; naravno, tamo gde je reč o najvišem uopštavanju, misaono se moigu fiksirati samo najopštije, najprincipijelnije veze. A da se to može postići, to pokazuju, naprimer, Marksova izlaganja u K ritici Gotskog programa o principijelnoj suštini dvaju perioda, socijalizma i prelaza ka njemu, diktature proletarijata. M ogućnost umetničkog anticipiran ja budućnosti je kvalitativno druge vrste. I ovde se pokazuje kao valjana razlika koju smo utvrdili između obeju formi odražavanja. Ako se mi­ saona anticipacija budućeg u nauci može postići samo najvi­ šim, najčistijim i najkonkretnijim načinom ucpš tavan ja, onda je u um etničkom oblikovanju sredstvo za to jedno slično savr­ šeno izdvajanje posebnog. Obistin javan je perspektiva umetnič­ kog delà sastoji se dakle u tome što se posebno (tipično) koje je u del u oblikovano pokazuje kao tačno predviđeni moment koji ie nužno sačuvan u kontinuitetu razvitka čovečanstva. Svojom m etafiz'čkom formulacijom ovo stanje stvari je dugo vremena bilo fetišizirano u pojmu opšteljudskog, ali po sebi opravdana kritika koja je nastupala protiv toga, zapadala je obično u relativizam, poričući i kontinuitet istorije čovečanstva, a sa njom takođe očuvanje tipičnih čvornih tačaka. Ali time se poriče trajno važenje velikih umetničkih delà — jedna objek­ tivno dstoriska činjenica, — ili se mora pribeći usiljenim i iskrivijen:'m konstrukcijama (kao Spengler u ,,istovremenosti“ postaj an ja i nestajanja različitih kulturnih krugova) ako se čitavo pitanje ne prebaci na formalističko naduvavanje savr­ šenstva forme, što implicira još iskrivljeni ju fetišizaciju nego svojevrem eno opšteljudsko. Reč je dakle o oblikovanju koje ljude i njihove sud­ bine shvata sadržajno, kao i prema proporcijama, tako da omi zaista odgovaraju svom trajnom naknadnom životu u raz­ vitku čovečanstva i stoga se — pre svega stoga — u bilo koje vrem e još neposredno mogu doživeti kada su konkretni društveno-istoriski uzroci, pretpostavke, pojave takvih ljudi i

181

sudbina već odavno pali u zaborav. Kao tipičan primier, kao um etnički pendant navedenom naučnom anticipirani u buduć­ nosti od strane Marksa — m ože se navesti Sofoklova Antigona. U njoj su tačno pogođene upravo proporcije ljudskih sudbina, m oralnih problema; što Kreon tragično pobeđuje, a A ntigona tragično podlože, po'smatrano sa o v e tačke gledišta, isto je tako duboko i trajno ispravno kao d ljudska m oralna nadm oćnost A ntigone nad Kreonom, kao i racionalno politička naprednost K reonova naspram A ntigone. Ipak ove proporcije nisu , ,,opsteljudski“ ispravne, kao da je Sofoklova tragedija opšte, obuhvatno obli kovan je „večnih" suprotnosti (nap rimer držav- . mog i privatno-ljudskog m orala etc.), ne, taj konflikt ima tačnu istorisku u slovljencst, određenost i posebnost. Tomson tačno uviđa već u eshilovskoj varijanti legende: ,,K lan je propao, država nadživljuje".34 To je takođe osnova Sofoklove A ntigone. Ali dok sam Esihil oblikuje ovu propast, ove problem e raspada­ nja klana koji čine nužnim n jegov slom, a nastanak države kod njega izgleda sam o kao zaključak i perspektiva, sv e je to kod Sofokla već prosta pretpostavka, a drama im a kao predm et isključivo m oralni sudar izm eđu etik e starog i novog. D uboka sadržajna ispravnost S ofok love A n tigon e sa­ stoji se dakle u tom e što on, pri ub ed ljivom oblikovanju nužne propasti, pri energičnom istican ju društvenih prava novoga, sa zanosnim patosom pokazuje u ob lik u A n tigon e šfca je čovečanstvo izgubilo u m oralnim vrednostim a sa ovim nu­ žnim i — u krajnjoj lin iji — naprednim prelaženjem preko gentiln og društva. P roblem koji je ovde izražen sažeo je opštenaučno Fridrih Engels: „N ajn ištavniji poliiciski sluga oivilizovane države im a v iše ,autoriteta' nego sv i organi gentiln og društva uzeti zajedno; ali najm oćniji knez i najveći državnik ili vojskovođa civilizacije m ože da zavidi najneznatnijem pretstavniku gen tiln e vlasti na neiznuđenom i neospornom pošto­ vanju koje m u se ukazuje".35 Pri tom e je reč o ljudsko-m oralnom problem u, čija protivrečn ost prožima čitavu istoriju klasnog društva. Sofok lova dramska struktura, koja je proporeionirana sa veličan stven om ispravnošću, čudesno oživi i avanje sv ih likova, takos A n tigon e i Kreona, m ogli su se uzdići sam o sa jedne takve baze. Što se m isaone form u lacije tog trajn og delovanja izvanredno retko upuš+aju u sadržaj no-istorisku stranu sam e stvari, čak često sadržaj d ejstva pretstavljaju sebi potpuno drukčije (mada je, naprim er, H egel srazm em o jasno video34 G. Thomson, Aischylus und Athens. London 1946, 315. 35 Engels, Poreklo etc., ibidem, 167/8.

182 stvarni konflikt), govori vrlo malo protiv toga; kod takvih de j stava stalo nam je pre svega do živog prisvajanja sadržaja i forme, a pri tome se može značenje ovog moralnog konflikta, lik Antigone etc. doživeti na ispravan način, bilo kako da je pogrešno istorisko obrazloženje estetskog doživljaja. (Uskoro ćemo govoriti o neravnomernom razvitku koji veoma često leži u osnovi takvih dejstava.) Naprotiv, sasvim je pogrešno ako se ovo trajno dejstvo svodi na dramaturško savršenstvo forme. Upravo sofoklovska tragedija ima takvu po sebi ra­ zum ljivu i konačnu drama tursku strukturu da su je skoro svi kasniji obrađivao! (sve do Anu ja) morali preuzeti sa neznatni1m izmenama. Ali pošto je kod njih za patos Antigone i Kreona morala nedostojati realna društveno-istoriska osnova, ovi veličanstveni živi tipični likovi pretvorili su ise u kasnijim dramama — kako gde — u akademske grupe članova ili ekscen­ trične osobenjake. Zastarevanjè umetničkih delà je povezano možda na još neposrednije evidentan način sa ispravnošću, sa tačnom proporcionalnošću društveno-istoriski tačnog shvatanja su­ štine u borbi novog sa starim. Promašaj u ovim proporoijama nastaje, čak i kod naj obdarenijih u m etaka, utoliko lakše što društvena izobličenja, pre svega u prelaznim vremenima, pro­ izvode masovne predrasude, kojima vrlo* lako mogu da podlegnu umetnici sa zbrkanim pogledom na svet, 'koji je proiste­ kao iz klasno-perifernog gledanja na protivrečja i borbe vremena. I ovde treba da se navede samo jedan tipičan primer: Ibzenova D ivlja patka. To je sigurno njegova najdublje do­ življena, najstrašnija samokritična drama. Malograđanski anarhiist, Ibzen, ipak se koleba između tragičnog i komičnog shvatanja svojih likova i konf likataA Ova kolebanja, ovo zbr­ kano prelaženje jednog u drugo oprečnih perspektiva i gledi­ šta, sigurno su bili jedan od uzroka njegovog, jakog uticaja na savremem ke koji su možda živeli u još dubljoj konfuzijd. Iza ovoga kolebanja nalazi se tačno konstatovanje samoraznranja građanskih ideala, združeno s punim neraziumevanjem pravih društvenih uzroka tog razaranja. Istoriski razvitak je ipak raspleo to što je kod Ibzena izgledalo nerazmrsivo zapleteno, a u o9vetljavaniju ove real­ nosti ljudi i sudbine D ivlje patke ne izgledaju više tor;ko kao tačna odražavanja ljudskih izobličenja, već kao umetn'čka izo­ bličenja i brkanja tipova i problema čija je poziit'vna i nega­ tivna procena već p o s ta t istoriski evidentna. (Da hi se dzbegao nesporazum, naglasio bih ovde da je D ivlja patka formalno-

183 dramaturški pravo rem ek-delo.) D ovoljno je pom isliti na Servantesa da bi se jasno v id ele ove slabosti — koje su pro stek le i'z nejasnog pogleda na svet, iz m alograđanskog kolebanja Ibzena, tog značajnog dram skog um etnika. Rezolutno kom ično shvatanje Don K ihota, čija je osnova odlučan stav Servantesov u borbi feudalizm a koji izum ire sa građanskim svetom koji nastaje, n e samo da dopušta da se ta kom ična vrsta oblikovanja nesm etano iživi, do ljudskog un išten ja zastareiog, već istovre­ m eno vodi i tom e da subjektivna ljudska integralnost D on Kihota, njegova čiistota, hrabrost, pristojnost, u suprotnosti prem a m nogostrukoj moralnoj nižoj vrednosti onoga realnog sveta koji njegov svet sna, sa istoriskom nužnošću, sm enjuje i iismeva, ispoljavaju .se do granice tragičnog. P ozitivno i ne­ gativno, tragično i kom ično uzajam no se tako pojačavaju kod Servantesa, dok kod Ibzena mora doći do njihovog uzajam nog slabljenja. Trajno d eistvo jednoga, zastarevanje drugoga ;mai u svoj odlučujući uzrok u ovom pogađanju, ođn. prom ašivanju bitnih odredb' i proporcija istoriskog razvoja. P rirodno — i m i sm o to već n agovestili — ovaj proces delovanja i zastarevanja umetmičkih delà protiče krajnje neravnom erno. U svojim prethodn;m rasm atranj ima m i sm o svesn 'm aps^rahovonjem zanem arili ovu neravnom em ost, a to smo m ogli da učinim o zato što postign uti rezultati ostaju istoriski tačni, svakako samo principijelno, unekoliko kao limna razdvajanja, a ne kao ključ za rešen je svih konkretnih pojedinačnih pitanja istorije delovanja. Sam a ta pitanja leže, razum ljivo, van oKvira naših sadašnjih isnitivania. O graničavam o se na to da ukratko istakn em o najvažniju opštu teorisku stranu pitanja koja se ovde javljaju. Svaka kultura, kultura je,dne klase u toku dosadašnje istorije, uvek dobi ja tradicijom iz prošlosti m anji ili veći broj um etničkih delà. Sta od toga p ostaje povrem eno ž'v;m estetsk'm pciseđom odnosne kulture, zavisi p rim am o od aktu elnih ideoloških potreba. gled išta koju sm o istakii igra pri tom e odlučujuću ulogu, budući da se рге svega prisvaja ono u čem u se m ože n epo­ sredno dozive ti živi pr'isitup sadašnjice p rošlosti i vlasti t,fm perspektivam a budućnosti. U tom e dolazi do važen ja k o n ti­ n u itet istoriskog toka, koji sm o n aglasili; sam o ona um etnost m ože ostati živo aktivna koju m ožem o prim iti kao sliku v la ­ stite prošlosti. Svaka kultura im a dakle kao m oto M olijerovu izreku „je prend m on bien ou je le trouve"*. * Uzimam svoje dobro ili ga nalazim" — Prim. prev.

184 Ali pošto objektivni hod istorije nije pravoliniski evolutivan, pošto su klase koje određuju kulturu često napola ili sasvim reakcionarne, pošto i napredak unutar klasnih dru­ štava ima nužno protivrečan karakter, tako da i ovde važi osnovni zakon razvitka u organskoj prirodi koji je Engels formulisao: „da je svaki napredak u organskom razvitku isto­ vrem eno na*zadak“36, takve recepcije i odbijanja ranije umetnosbi moraju da se ostvare na način klasno određen i protivrečan. Ovde je osnova za česte nesporazume i iskrivljenja u interpretaciji stare umetnosti. Dovoljno je možda potsetiti na borbu oko Homera i Virgilija u 17. i 18. stoleću, kada u stavo­ vima pro i contra, u njihovim sadržajnim i formalnim obra­ zloženjima, očigledno dolazi do izraza borba dvorsko-feudalne i građanske kulture koja se uzdiže. Tek kraj „predIstorije čovečanstva** (Marks), tek nastanak socijalist’oke kulture Stvara m ogućnost adekvatnog odnosa i prema istoriji umetnosti. 9. INDIVIDUALNOST DELA I POSEBNOST Sve ove razlike, čak suprotnosti u načinu kako nauka i um etnosi odražavaju istu objektivnu stvarnost, ukazuju bez izuzetka na već često pominjanu osobenost umetnosti: na individuailnost delà, na završenu, postavijenu-na-sebe, u sebi samostalnu suštinu umetnosti koja deluje neposredno samo kroz samu seb ej I ovde nije suviše teško pokazati kontrast prema naučnom odražavanju stvarnosti. Stavovi i zakoni jedne nauke, na kraju krajeva stavovi i zakoni svih nauka, čine jedan kontinuum. Svaki novi stav može se pokazati istinitim samo u kontekstu ove totalnosti. To znači da se svaki novi stav mora saglašavati sa stavovima i zakonima koji su dotada verifikovani, u slučaju da se ovde jave protivrečja, jedan stav se pokazuje ili kao neispravan (eventualno kao nepotpun, kao nedovoljno formulisan etc.) ili ima kao posledicu da se stavovi koji mu protivreče moraju na odgovarajući nač n revidirati, sasvim odbaciti, prema okolnostima iznova form udisati etc. Već je A ristotel tačno objasnio: „Isključeno je da jedan isti predikat pripada i ne pripada jednom istom subjektu**.37 Ova osnovna struktura naučnog odražavanja nema analogije u estetskom odražavanju. Da bi se izbegao svaki30* 30 Engels, Dijalektika prirode, ibidem, 661. 37 Aristotel, Metafizika IV., knjiga 10056, citirano po prevodu A. Lasona, Jena 1908, 65.

185 nesporazum, prim etim o ukratko uvodno, u sta se detaljno m ožem o upustiti tek prilikom analize strukture delà, da se un utar jednog delà vrlo lako m ogu da pojave protivrečja koja se m eđusobno isključuju. Govorimo, naprimer, o tom e da jedan karakter sam om sebi protivreči, da je u jednoj slici o sv eti j en je protivrečno provedeno etc. Pri tom e m ože biti reci kako o sa­ držajnim tako i o form alnim protivrečjim a. P rva se odnose na nesaglašavanje sa istinom života; ona dakle znače pre po-grešn ost nego protivrečje. D ruga nastaju iz nesposobnosti u m etnika da u delu adekvatno uobliči neko protivrečje života kao protivrečje koje se kreće. Po sebi, ako se stvarna protivrečja života prikažu stvarno um etnički, sitničavo je zakeranje govoriti o protiv-rečju, nem ogućnosti, kao što se to, naprim er, često dešava u odnosu na početak Seksipirovog K ra lja Lira. G ete daje duhovitu analizu čin jen ice kako jedan v elik i um etnik — R ubens — m ože da dovede do u m etničke harm onije nešto što je stvarno protivrečno.38 Ako dva slikara različito slikaju isti predeo ili različito portretiraju istog čoveka, ne m ože nastati protivrečje u gore navedenom sm ’slu. Prirodno, jedno takvo um etničko delo (ili oba) m ože ispasti neum etničko, ali onda m oramo da svako od njih pojedinačno prosuđujem o prema m etodam a koje su ovde ranije nagoveštene. Prirodno da je u oba slučaja, kao što smo videli, u krajnjoj lin iji presudan kriterijum duboko, tačno, obuhvatno, bogato, sređeno etc. odražavanje stvarnosti; ali m oguće je i da svako dostigne, i da nijedno od njih ne dostigne ovaj cilj. Prirodno, pri tom e m ože doći i dio upoređenja oba delà i da nastane sud da jedno stoji um etnički više no drugo. Sve se to — i m nogo šta drugo — uvek iznova opravdano javlja u praksi isfcorije kn jiževnosti i um etnosti. A li m i moramo biti načisto sa tim da iza sv ih takvih sudova u v ek m ora stajati prim am i estetsk i doživljaj dotičnih pojedinačnih, za sebe uze­ tih delà, i pri tom doživljaju je onaj koji prim a pre svega neizbežno u v ek konfrontiran sam o sa jednim određenim delom ; upoređenje delà pretpostavlja uvek ovu prim arnu osnovu, bez nje bi on m orao n em am o proći upravo kraj estetsk e su štine upoređeni'h delà, n jegov sud, njegovo upoređenje bilo bi e stet­ ski beznačajno. Ova osobenost um etnosti biće nam m ožda još jasnija kada n aši prim eri dobiju konkretan karakter. K ako su često razni značajni u m etnici reprođukovali istu stvarnost, n jihova odražavanja i oblikovan ja bila su k v alitativn o različita, u stv a 88 Ekerman, Razgovori sa Geteom, 18. IV. 1827.

186 ranju tipova, u perspektivi oni su katkada dospevali do vtIo divergentnih rezultata — no da li se ovde može govoriti o protivrečju, u gore navedenom Aristotelovom snrslu, između oblikovanja restauracione prirode i VTemena građanskog kra­ ljevstva kod Balzaka i Stendala, između oblikovanja stadij uma raspadanja ruskog (kmetstva kod Turgenjeva i Šaltikov-Ščedrlna? Te razlike neće niko poricati. Balzak je, sa jedne strane, pristalica restauracije, a sa druge strane, on daje oštro zastrašujuću sliku kapitalističke degradacije plemstva, koja od većeg njegovog dêla čini laktaše i bludnice, koja prouzrokuje da oni koji se pridržavaju pogleda i morala staroga plemstva izgledaju kao u svetu izgubljeni Don Kihoti. Stendal je, sa jedne strane, žestoki protivnik restauracije, a isa druge strane, dož vljavam o kod njega u liku Matilde de la Mol renesansu neslom ljenih starih vrlina i strasti tog Starog plemstva. Isto tako u odnosu prema vremenu građanskog kraljevstva. Kod Balzaka se iz cilja-svesnog i radinog morala građana, kao tlačenog sloja pod restauracijom, razvi jaju sve kasni je ideološke oznake raspadanja poznije buržoazije (Popino, Krevel etc.), dok kod Stendala porodica bankara Levena reprezentuje ona moralna i kulturna dobra koja donosi sa sobom građanstvo 18. stoleća i koja će — prema Stenđalovoj perspektivi — biti osnova buduće građanske kulture. Sa druge strane, kod Balzaika se nikada ne javlja u tako jakim bojama podlost gra­ đanskog kraljevstva u suzbijanju s pravom nezadovoljnih radnika kao kod Stendala etc. Sliično bi ispalo jedno takvo suprotstavljanje Turgenjeva i Saltikov-Ščedrina. Ovde, gde ove suprotnosti koristimo samo kao primere za ilustraciju, prosto ukazujemo na TurgenjeVljevo melanholično lirsko raspoloženje propadanja i na jezivo satiričan ton Saltikov-Ščedrina, na crno u crnom Gospode G olovljevih. Činjenica ,,protivrečja“ izgleda dakle dokazana, no ako ne reflektiram o toliko na još kako karakteristične pojedinačne momente, nego pre upoređujemo celinu odnosnih životnih delà sa isioir'skom stvarnošću koju ona odražavaju, onda se đoibija izmenjena slika. Pokazuje se da u odražavanju odlučujućih osnovnih tendencija tih perioda celokupnost takvih delà kon­ vergira daleko jače no što je to bio slučaj u neposrednom estetskom doživljaju svakog pojedinačnog delà. Do takvih rezultata je došla svaka stvarno velika kritika koja je bila u stanju da sagleda literaturu iT umetnost u širokim istorisVrn vezama, u jedinstvu umetnosti i društvenog života. U najvi­ šem stilu začelo u eseju Dobroljmbova o oblomovštini, u к о т е se javljaju Puškinov Onjegin, Ljermontovljev Pečorin, Her-

187 cenov Belj tov, T urgen jevljev Ruđin, G ončarovljev O blom ov kao istoriski niz razvoja jednog istog tipa u istoriji ruskog društva. Naravno, ovde odmah iskrsava prigovor: je li takva sinteza estetski opravdana? Zar se upravo tim e ne vrši nasilje nad um etničkom suštinom , nad um etničkom osobenošću u m etničkih ličnosti i sa njim a nad individualnošću delà? Bez daljega je jasno da bi današnja građanska teorija um etnosti dala potvrdan odgovor na to pitanje. Ona to mora da učini, jer neposredno vezivan je um etničke su bjektivnosti sa delom , njena identifikacija se individualnošću delà, izjednačenje n e­ posredne partikularnosti tvoračkog subjekta sa subjektom kao stvarnim , estetski značajnim stvaraocem , involvira njenu po­ tvrdu. A li je isto tako jasno da za nas, pošto sm o ovo sh vatanje ovde već više pu'ta kritikovali i pobili, odluka m ora ispasti drukčije, daleko kom plikovanije. P re svega m oramo ukazati na naša izvođenja o u m etničkoj originalnosti. Tam o sm o m ogli da konstatujem o da je originalnost nerazdvojno povezana sa vernim odražavanjem i reprodukcijom objektivne stvarnosti: naša rasmaibranja o su ­ štini i pojavi odredila su ovaj rezultat u tom e sm islu da je tačno sh vatanje i reprodukcija su štin e stvarnosti fundam en­ talna oznaka prave u m etničke su b jek tivn osti i originalnosti, i da to mora biti. V eć tim e naš odgovor dobija isasvim drugi naglasak i obrazloženje no građanski: ako duboka i tačna reprodukcija ob jektivne stvarnosti čini neophodnu osnovu ind ividu a’n osti delà, ne nalazim o se, po Dobrolj ubovu, n pošto van oblasti estetskog. S vi pu tevi kojim a se kreće prava um etnost potiču iz društven e stvarnosti; sv i p u tevi njenog adekvatnog d e jsfva m oraju stoga voditi natrag u tu stvarnost. Potpuno je dakle legiti mno — i sa estetičk og stan ovišta — da se značajna delà sm atraju kao važni putokazi razvoja društvenog života ljudi, kao što je to D obroljubov sm atrao. U k olik o su značajnija ova dola u um etn ičk cm pogledu, utoliko će ona jasn ije obasjavati staze razvitka čovečamstva. O čigledno je da takvo rasm atranje ide dalje od neposredno estetskog. A li kasnija ispitivanja će pokazati da je, sa jed n e strane, nužnost tak vog prekoračenja g r m ić a neposredno estetskog zasnovana na su štini sam e u m etno?*i, no da, sa druge strane, tak av korak sam o onda vodi ka proširenju estetsk og (a n e ka njegovom razbijanju i razaranju) kada on im a kao pretpostavku m om ent neposredn o estetskog, ako ga u seb i sačuva kao uk in u ti m om ent.

188 Time je, naravno, estetički opravdana samo Dobroljubovljeva metoda. Ali time još nipošto nije dat zadovoljavajući odgovor na naše polazno pitanje o primemljivosti aristotelovskog stava neprotivrečja. Ono samo dobij a konkretni j i oblik: stvarnost koju odražavaju umetnička delà čini se u njima pot­ puno različita od nauke u zahtevu za istinom, ne samo po umetničkoj formi, već i po Idejnom sadržaju. Ovo razlikovanje koje je zasnovano na suštini um etnosti čini da među delima nastaju proti vreč ja, koja ipak stvaraju utisak —■dotle dopire naša dosadašnja analiza — da ona ne isključuju jedna druga, tako da bi istina jednog u sebe morala da tuđjući lažnost dru­ gog, već su proti vreč ja samoga života, zakonitosti njegovog kretanja i razvoja, koja stoga, upravo u svojoj protivrečnosti, mogu ostati jedna kraj drugih, čak sa određene (i nipošto vanestetičke) tačke gledišta pozvana da se međusobno dopune. Govorili smo često o uopštavajućoj funkciji umetničkog odražavanja, specijalno o umetmičkom oblikovanju; sada moramo da krenemo nekoliko koraka dalje, rezimirajući ukratko eno što je dosada rečeno. Ako naučno mišljenje obav­ lja svoj proces uopštavanja, onda znamo da se ono utoliko više približava stvarnosti ukoliko su opštiji njegovi rezultati, to jest, ukoliko se ono može primeniti na veći broj pojedinih pojava, posebnih veza. Ima li u umetnosti takvog približavanja i, po svom efektu, takve opšte primenljivosti? O samom približavanju ne treba gubiti mnogo reči. Istorija svakog pravog stvaranja jeste borba za takvo pribli­ žen je, i ako je posmatramo — izolovano-metafizički — samo u poređenju sa objektivnom stvarnošću, ova borba ne može nikada imati puni uspeh: umetnost kao i nauka ne mogu nikad potpuno dostići ekstenzivnu kao ni intenzivnu beskonačnost sveta, ne možemo nikada govoriti o nečem drugom do o pribli­ žavanju. Ova situacija se uvek zamagljuje u estetikama ide­ alizma; obično se odbija kao naturalizam svaka mogućnost upoređenja umetnosti i stvarnosti; uvek se emfatično uverava u nadmoćnost „ideje** u odnosu prema „prirodi**. Materijalist Černiševski ima potpuno pravo kad takve teorije najodlučnije odbija i u ovom pogledu govori o nadmoćnosti prirode (stvar­ nosti) u odnosu prema umetnosti. On samo grasi kada ovu, po sebi tačnu, konstataciju — sada sa svoje strane metafizički — fiksira kao nešto konačno, kada smatra da umetnost u sva­ kom pogledu stoji bezuslovno ispod stvarnosti.30 Jer se tre30 Iscrpnu ocenu ovoga problema kod čemiševskog pokušao sam da dam u svome članku o njegovim estetičkim spisima. Prilozi

estetici, Aufbau-Verlag.

189

nutno postignuto približen je estetski fiksira u specifičnoj tvore­ vini deila, individualnosti delà, koja, doduše, baš kao i stavovi nauke, nikada n e može biti potpuno pravična prema neiscrpnoisti svog objekta, ali se istovrem eno usled umeitničkog uopštavanja uzdiže iznad pojavne površine neposredno date stvarnosti. V eć sam Č em iševsk i dodaje svojoj odredbi um etnosti kao „podražavanju" (reprodukciji) života, ukoliko je ono za ljude od oipšteg interesa, da ona istovrem eno objašnjava i daje sud o onom e što je reprodukovano.40 V eć je tim e pobijena svaka m ehanicistička naturalistička teorija proste uporedljivosti um etnosti i stvarnosti, jer se, -prirodno, oba navedena m om enta ne m ogu naći kao takvi u samoj stvarnosti. Ipak se takvo upoređenje u vek čini, kao što ćem o kasnije iscrpno po­ kazati, ono je čak neiZbežna pretpostavka svakog pravog i dubokog dejstva. A li se nikada ne upoređuje detalj sa detaljem (mada se i u tom e m ože nalaziti eficijen tn i uzrok neposrednog, pozitivnog i negativnog dejstva), već celina d elà sa celiinom stvarnosti, kako ona stvarno živi u iskustvim a i doživljajim a onoga koji prima K orespondencija um etnosti i života je dakle m eđusobna korespondencija — relativn ih — totaliteta. I pošto je oblikovana totalnost ind ividu aln osti della takva, u objašnje­ nju i u sudu, da bism o ostali pri term inologiji Č em iševskog, mora da se govori ne samo o stvarnosti koja egzistira nezavisno od njih; ovi su upravo neophodni strukturalni elem en ti njenog oblikovanja, njenog preobražavan ja u um etničku „stvarnost". Tako ind ividu aln ost delà m ože — upravo kao utisak -stvarnosti — da prevaziđe po in tenzitetu neposredno datu stvarnost, mada u tvoračkom procesu približavanja um etnost nije nikada u stanju da je potp un o iscrpe. N edostižan je i istovrem eno prevazilažen je stvarnosti delom je dakle svakako pro-tivrečje, ali živo, dinam ično protivrečje života sam e um etnosti. Ovo protivrečje ne bi nipošto m oglo im ati tako plodan i napredan karakter ako bi ta k oresp on d en cja bila korespon­ dencija opštosti, tj. opste istin e o stvarnosti (ili o jednom rela­ tiv n o u seb i potpunom delu) sa pokušajem da se ova istina um etnički reprodukuje. P olazeći od tak vih pretpostavki, P laton kritiku je u m etn ost i dolazi — na kon sekventan način sa ove tačke gled išta — do svog n egativn og rezultata. Sa druge strane, taKođe je jasno da bi zah tev za korespondencijom p ojedinosti u 40 Cerniševski, ibidem, 482/3.

190 umetničkom delu sa pojedinostima stvarnosti, bio neispunjiv naturailistiičkd postulat. Naše živo i plodno protivrečje može nastati samo u sferi posebnosti.! Individualnost delà je nešto posebno, njeno umetničko uopstavanje uzdiže sve pojedinačno do posebnosti, simboliku je sve opšte u posebnom. I začelo nije potrebno nikakvo iscrpno razlaganje da poređenje sa stvar­ nošću kojoj delo mora da odgovara, takođe pokazuje kongruenoiju jedne posebnosti sa drugom. Nof ono što u umetničkom delu estetsk/i odgovara opštem važenju naučnih stavova, jeste opšta mogućnost doživljavanja umetnički oblikovanog uopstavanj a stvarnosti. Ukoliko ljudi pri tome opštije, dublje, potresni je doživljavaju to tua res agltur*, ukoliko šire obilje sveta — čije ekstenzivne kao d in­ tenzivne mogućnosti određuju zakoni žanra — obuhvataju ovi doživljaji, ukoliko ova dejstva mogu biti rasprostranienija u prostoru i vremenu, utoliko snažnije uspeva umetničko uop­ stavanje. Ali bi bilo površno da se u ovoj mogućnosti doživ­ ljavanja sagleda naprosto odlučujuća suštinska oznaka svojevrsnosti samog estetskog. Jer je takva mogućnost doživljavanja, kao što je pokazano, upravo završni rezultat odnosa sadržaj— forma, koji čine suštinu individualnosti delà. Oni se dakle moraju shvatiti iz ove, a ne obratno. Individualnost delà se razlikuje od svih drugih formi odražavanja na taj način što pretpostavlja jednu u sebi zatvo­ renu stvarnost. Ali reč stvarnost mora ovđe da se odredi nešto bliže. Njena svojevrsnost, koja neposredno izgleda para­ doksalna, sastoji se, naime, u tome što nam je ona, prvo, data kao tvorevina koja je u sebi završena, koju su ljudi stvorili; u odnosu na um etničko delo, mi smo uvek načisto da je ono produkt koji je čovek stvorio, koji pred nama stoji gotov, završen, nepram enljiv u svome biću. Ova tvorevina mora dakle da isključivo vlastitim sredstvima postigne svoju neposrednu doživljajnu snagu ubeđenja kao stvarnost; i ona ne može da pozove u pomoć iz estetske sfere ništa drugo — nikakvo drugo delo — dok se svaki stav u nauci može da pozove, i većinom čak mora, na druge već dokazane stavove. Drugo, karakter svake takve tvorevine je svojevrstan: individualnost delà se javlja i delu je kao stvarnost, tj. ona stoji prema svesti kao nešto što je od nje nezavisno; naše su želje i nade, simpatije i antipatije, etc., koje ona sama izaziva i pojačava, u odnosu prema njoj potpuno nemoćne, dakle nemoćni je negoli prema * Tiče se tebe — Prim. prev.

191 samoj stvarnosti, gde naša intervencija m ože nešto, a pod odre­ đenim okolnostim a čak m nogo šta da prom eni. Treće, ova stvar­ nost je ipak sam o stvarnost pod znacim a navoda. Ona poseduje upravo ocrtanu nezavisnost od naše svesti, no ovu n ezavisnost je ipaJk stvorila isklju čivo um etm čk a forma. M isaone form e svakidašnjice i nauke up ravljene su na to da sh vate m ateri­ jalnu stvarnost, koja se, prirodno, takođe javlja kao kom pleks formi, u n jenim bitnim odredbama, zakonitostim a, da bi — na kraju krajeva — om ogućile efek tivn u praksu, baiz^ranu na što tem elj nijem saznanju; pri tom e, prirodno, tem eljnu prom enu pretrpe u prvom e redu pojavne form e stvarnosti. A li u odnosu prem a „stvarnosti" um etničkih delà, kao što je upravo pokazano, nije m oguća nikakva praksa (nikakva pro­ m ena njih ove stvarnosti). O blikovane form e su konačne ili one — estetički posm atrano — uopšte ne egzistiraju. Jedan naučni stav koji zam enjuje sum nju ili podozrenje, m ože biti opovrgnut ili korigovan; kod um etničkog delà je nem oguća takva korektura ili pobijanje. U m etničko delo zahteva — pre svega i neposredno — da se prosto prim i n jegov sadržaj, ono iznuđuje — utoliko v iše ukoliko je savršenija njegova forma — čistu receptivnost, in ten zivn o sao'sećanje sa onim sto je u njem u oblikovano. Ovu stranu um etnosti obrazložili su na ekstrem no idealistički način K ant svojom teorijom ,,nezain teresovanosti“41 i S iler teorijom „igre", koji jednostrano stavljaju ovaj m o­ m ent u središte estetik e. U p adljivo je da Fojerbah, pri pokušaju da um etnost tačno razgraniči od religije, upotrebljava jednu odredbu koja je K antu vrlo srodna, prirodno, sa tom bitnom razlikom što kod njega nedostaje svako prenaglašavanje ovog m om enta. N jegova izvođ en ja izlaze na to da „um etnost ne izdaje svoje tvorevin e ni za šta drugo do za ono što one jesu, za tvorevin e um etnosti; ali religija izdaje svoja uobražena bića za stv a rn a b ića“.42 N jegova polem ik a pobija dakle preten ziju religije da sam im produktim a ljudskih prctstava, osećanja, tvorevinam a fantazije prip-iše m aterijaln u realnost, stvarn ost nezavisnu od svesti. U okviru jedne tak ve polem ike nastaje njegova odredba um etnosti, koju L enjfn u svojim m argin aln im prim edbam a ovako rezim ira: „U m etnost ne zahteva priznanje svojih delà kao stvarnost".43 Prirodno da i ova odredba b iva izobličena u kasnijoj građanskoj teoriji: sva sk olastička raspravljanja za i 41 Kant, Kritika moći suđenja, § 2. 42 Fojerbah, Delà, ibidem, VIII. 233. 43 Lenjin, Filozofska zaostavština, 316.

192 protiv „iluzije" etc. povezana su opet sa tim što se ovaj karak­ ter delà shvata kao „nestvamost" u metafizičkoj ukočenosti i jednostranosti. Ako mi, naprotiv, stvarnost koju je stvorila um etnička forma u svojoj dijalektičkoj istovetnosti sa tom svojom ,,nestvarnošću“ smatramo kao svojevrsno odražavanje stvarnosti, onda se razjašnjava protivrečno jedinstvo zatvore­ nosti, posta vi jenosti-na-sebe umetničkih delà i njihove -socijalno određene geneze i đejstva. Ovo pO'Slednje pitanje je postalo presudno za prosuđi­ vanje umetnosti, moglo bi se reći, od Platona do Cemiševskog; tako važne teorije kao katarza kod Aristotela postaju razum­ ljive tek u ovom odn-csu. U svojoj Poetici Aristotel je već oba pitanja tesno povezao jedno sa drugim. Doik Platon u tenden­ ciji ume t mekog stvaranja ili čak umetničkog delà prema samo­ stalnosti vidi m otiv koji pojačava njegovo odbijanje, njegovo nepoverenje prema njima, P oetika teži da i formalnu umetničku osobenost tragedije istakne što je moguće konkretnije, sa svesnom namerom da upravo u njenom formalnom savr­ šenstvu pronađe i teoriski zasnuje nosioca njene socijalnopedagcške uloge. Kasnija estetika u ovom pogledu nije otišla dalje od Aristotela, ona je samo konkretizovala njegove geni­ jalne uvide u skladu sa vremenom, tamo gde je išla ispravnim putevima. A ristotel je uvideo da formalno savršenstvo umet­ ničkih delà, čije uslove može da osigura samo ispunjavanje specifično estetskih zakonitosti žanra, čini jedinu moguću realnu pretpostavku za to da umetnost bude pravična prema svojoj socijalnoj funkciji. On je dakle prvi pojmovno shvatio nerazdvojnu povezanost estetskog savršenstva delà i društve­ nog značaja umetnosti. A li um etnost je tek time, ne gubeći svoju specifičnu suštinu, postala pojmljiva kao važan moment društvenog raz­ vitka čovečanstva. Sve teorije koje su suviše direktno shvatale ove odnose, m orale su nemarno, katkada čak neprijateljski, proći mimo um etničke suštine umetnosti. One su morale da previde da su snažna — korisna ili štetna — dejstva pseudoumetni'čkih delà, posmatrana iz perspektive razvitka čoveoanstva, više ili manje, bila efemerna, da ona pripadaju onim delovim a nadgradnje koji, prema Staljinovoj konstataciji, iščezavaju bez traga sa propadanjem baze, čak da većinom nije potrebno njihovo uzdrmavanje, već je potrebno samo malo pomeranje njihovih proporcija da bi se učinilo da takvi pro­ dukti utonu u konačni zaborav. (Ovo saznanje nema ničeg zajedničkog sa tim da takvi efemerni proizvodi mogu biti

193 prolazno, čak i za duže vrem e, socijalno izvanredno korisni ili štetni, da ih shodno tom e u vrem e njihovog efek tivn og delovanja treba na odgovarajući način braniti ili pobijati.) Napro­ tiv, ona shvatanja koja veštačk i izoluju savršenstvo delà od njegovog društveno u slovljenog trajnog delovanja, prem eštaju um etnost u jedan socijalni „prirodni zaštitni park“. Mada tvrde da hoće da spasu najviše vrednosti um etnosti, ona ih srozavaju do društvene im potencije, što takođe ima kao p o sle d c u da se na drugi način efem erna delà, u kojim a je tanji, partikularniji, često reakoionarniji sadržaj dobio formailističko prividno savršenstvo, proizvoljno uzdižu na isti nivo sa najvišim pro­ duktim a umetmičko'g razvitka, u čem u je -isto tako sadržano srozavanje pravih delà um etnosti. A ristotel još nije m ogao da um etnost tretira zaista istoriiSki, njem u je izgledala po sebi razum ljiva veza koju je on postavio izm eđu savršenstva della i socijalno-pedagoŠKOg dejstva um etnostu: Ovo je m oralo da iščezne sa propašću dem o­ krati je polisa — već A ristotel govori v iše o prošlosti nego o svojoj sadašnjosti, — a borba oko ponovnog m isaonog uspo­ stavljanja ov e povezanosti, njenog realizovanja za um etnost vidi se jasno u sv im značajnim estetičkim spisim a. U delim a ruskih revolucionarnih dem okrata ove težnje dostižu svoj — predm arksistički — vrhunac. D obroljubovljevo istorisk o-estetičko tretiraije tipova pokazuje jasno prihvatanje stare postavke pitanja, na višem nivou konkretnosti, u skladu sa razvitkom vrem ena. Razlika društvenog položaja ima kao posledicu da ono što je za A ristotela b ilo po sebi razum ljivo, socijalnopedagoško dejstvo um etnosti, kod D obro]jubova postaje glav­ nim problem om , dok estetsko savršenstvo delà, u kojim a um etnički nastaju tipovi koje je on tretirao po njihovom soci­ jalnom dejstvu i značaju, postaje sporednim pitanjem . I ovde potpuna sinteza m ože n astati tek u m arksizm u.44 A li ako se na ovo bitno zahvatanje jednog u drugo, uzajam no pojačavanje savršenstva deln i m ogućnosti stvarno adekvatnog i trajnog socija^no-pedagoškog dejstva um etnosti odgovori tačno kao na centralno pitanje estetik e, onda se slam aju po sebi svi prigovori koji su učinjeni D obroljubljevoj m etodi posm atranja, kao vanum etničkoj i n eu m etn ičk oj. Ako sm o md o-vde stalno posm atrali um etničku form u kao form u određenog posebnog sadržaja, onda ispravnost o v e d efin icije otsada dobij a jednu d alju konkretizaciju: ona je form a odre-

44 Upor. Marksovu dvostruku postavku pitanja o estetici, koju ćemo kasnije tretirati. Grundrisse, 31. 13 E s te tik a

194 đenog značajnog — značajnog za ljudski razvitak — sadržaja. N jena posebnost postavlja neuporedivost, posta vi j enost-na-sebe svakog pravog um etničkog delà; specifični karakter onog sa­ držaja determ iniše ovu posebnost forme, uzdiže se takvim oblikovanjem u umetničku posebnost, daje delu ovaj društveni značaj, koji mu omogućuje da vrši široko i duboko socijalnopedagoško dejstvo. i Sadržajno, kao i formalno, umetničko uopštavanje stvarnosti jeste osnova svake opštosti dejstva; samo je ono u stanju da u najrazličitijim ljudima probudi ne­ posredni doživljaj, da ih se duboko dojmi svet koji je oblikovan u delu, da u njemu oblikovani problemi jesu njihovi vlastiti životni problemi sa kojima se oni bezuslovno moraju da suoče. Samo na ovome putu stvarnog usavršavanja delà umetnosti dolazi do toga da ispuni svoj socijalni zadatak, da doprinese promeni, napretku ljudi. I ova društvena funkcija umetnosti organski izrasta iz estetske posta Vi jenosti-na-sebe delà, iz njihove neposredne um etničke neuporedivosti. Opštost važenja delà upravlja se, dakle, na subjekt. Prirodno, i nauka može da izvrši na ljude dejstva koja izazi­ vaju promene. A li njen put ka tome je uvek saznanje objek­ tivne stvarnosti koje se stalno produbljuje, dok se umetnost obraća neposredno subjektu, potresi svih vrsta koje je ona iza­ zvala tek čine umetnički odražen svet na plodan način pristu­ pačnim subjektu, a sa druge strane, i ovde se ne može naglašavanjem dovoljno istaći da se uvek mogu tako nepo­ sredno obratiti subjektu samo takva delà koja u svom najsuštinskijem sadržaju, u onom što je najumetničkije u nji­ hovim formama, verno odražavaju objektivnu stvarnost. Su­ protnost između dejstva naučnog i umetničkog odražavanja ne srnemo dakle nikada uprostiti do suprotnosti objektivnosti i subjektivnosti. Stoga se, takođe, ne dodiruje centralno pitanje razlike između naučnog i umetničkog odražavanja ako se — kao što je to često slučaj — ono označava kap razumsko, a ovo kao emocionalno, koje apelu je na fantaziju etc. Jer se i jedno i drugo obraćaju ćelo vi tom čoveku sa svim njegovim društve­ nim m oć:ma. Odlučujući momenat, shodno razlici obe vrste odražavanja, leži upravo u tome kako ćelo viti čovek povremeno nalazi prilaz ka njima, na koji se način sve njegove sile stav­ ljaju u pokret. Ovde se sasvim jasno ispoljava estetsko značenje razLieite uloge opštosti i posebnosti u naučnom i umetničkom odražavanju stvarnosti. Pozitivna funkcija posebnosti, uneko­ liko kao oblasne kategorije, tj. kategorije koja određuje ono

195 što je sp ecifično za estetik u u čitavoj oblasti, odnosi se, kao što smo m ogli videti, kako na sadržaj tako i na form u um etnosti, ona u slovljava takođe njihovu osobenu vezu koja je organski ja i prisnija nego u svakoj drugoj vrsti odražavanja stvarnosti. N eprekidno uzajam no preobraćanje sadržaja i form e jednog u drugo je, doduše, opšfca karakteristika stvarnosti, i stoga se ponavlja u svakom obliku njenog odražavanja. Ipak, ako svakidašnje m išljen je su više često zastaje kod prvobitne nerazdvojenostii form e i sadržaja, onda to otkriva jedno odi n jegovih ograničenja: nesposobnost da se pređe preko nepo­ sredne i letim 'čn e pojavne forme, da se njenim razbijanjem , njenim zam enjivanjem višim — opštijim — formam a prodre ka suštini pojava. U pravo se u tom e sastoji centralni princip naučnog odražavanja. Ono je neprekidno raskidanje površinskih formi, povezivan je opšbih form i sa uopšteno shvaćenim sadr­ žajima, gde se — usled sam o približnog karaktera saznanja — i najviša i najpotpunija opšta forma ozakonjuje na even ­ tualnu štetu neke približni je form e, even tualno koriguje od strane ove. Sličan proces odigrava se, prirodno, u um etničkom stvaralačkom radu (ovde se ne m ožem o upustiti u razlike unutar ove sličnosti), no rezultat, ind ividu aln ost delà postavlja — kao form u odrëdenog sadržaja — ovo jedinstvo sadržaja i form e kao jedinstvo koje se otsada ne m ože ukinuti: preobraćanje jednog m om enta u drugi — kako u ćelom delu, tako i u deta­ ljim a — sam o je produbljivanje i fiksiranje nerazdvojnog organskog jed in stva sadržaja i forme, istovrem eno kao besko­ načnog procesa i kao dovršenog jedinstva. Što se to odigrava pod Vlašću kategorije posebnosti, to im a kako jedan sadržajan tako i jedan form alan aspekt. U oba aspekta se ukida u posebnosti kako pojedinačnost tako i op štost. Sadržajno, to znači da pojedinačno gubi svoj letim ičn i, sam o površinski, slu čajn i karakter, no sv e pojedinačno ne sam o da čuva svoju pojedinačnu pojavnu form u, v e ć se još poja­ čava, njegova čulna neposrednost se pretvara u neposredno značajnu opažajnost, njegov sam ostaln i pojavni način se tako­ đe neposredno čulno pojačava, no istovrem eno dovodi u n e ­ razdvojnu du hovno-čulnu povezanost sa drugim pojediinačnostima. Opšte gubi opet svoju m isaonu d'rektnost. Ono se javlja kao sila koja se u pojedinim ljudim a izražava kao lični pogled na sv et koji određuje njihova delà, koja se izražava u njihovim odnosim a, u kojim a se ogled aju n jih ove socijaln e prilike, kao objektivna snaga društveno-istoriskog, koja se dakle — m isajm o posm atrano — indirektno izražava; ova m isaona ind irek 13*

196 tnost postaje upravo u estetskom pogledu di'rektnost, znak vlasti nove um etničke neposrednosti. Sa f ormalnog aspekta, sve ovo znači preobraćan.] e onoga što je dosada ocrtano iz mogućnosti neposredne opažajnosti u stvarnu i aktivnu opažaj nost. Umetnička forma ima kao i svaka forma funkciju uopštavanja. No budući da je ova funkcija upravljena na posebnost, tj. na simboličnu opštost, ona ima tendenciju da ukine svaku vrstu fetišiziranja; i to opet ne direktno, misaonim raskrinkavanjem fetišiziranja, već na taj način što ona čini da se sve predmetno u ljudskom životu javi kao odnos između konkretnih ljudi. Evokativna snaga forme koja izaziva doživljaje shvata se površno, čak iskriv­ ljeno, ako se na njoj istakne samo čulno dejstvo toga što stvara utisak, kao što su to, naprimer, učinili Fidler i Hildebrant u odnosu na vizuelnost. Tačno je da svaka umetnička vrsta ima kao pretpostavku i kao posledicu delovanja određeni homogeni m edijum čulnosti (naprimer, čistu vidljivost u slikarstvu ild plastici). A li ova čulnost može dosezati u dubinu doživljaja samo zato što u sebi obuhvata celokupnost posebnog ljudskog života, spoljašnjeg kao i unutrašnjeg, 'ličnog kao i društvenog. Um etnička forma dovršava sadržajno preokretanje onog što je misaono ili neposredno-doživljajno direktno u indirektno, u apsorbovanje u ljudsko svake objektivnosti koja je tuđa čoveku; no time istovremeno nastaje specif ično-estetska direktnost: prem eštanje svake životne pojave, koja se u samom životu obično samo indirektno može shvatiti, u nešto što u novoj umebničkoj neposrednosti jeste neposredno doživijajno. To je formalni sm isao um etničkog ukidanja svih fetišiziranih pojavnih formi života. To organsko jedinstvo čulno pojedinačnog i misaono opšteg u ovoj novoj neposrednosti jeste upravo atmosfera po­ sebnosti kao specifično estetsko. Ovde se opet konkretno vidi značaj «posebnosti — kao međucarstva koje se uzdigllo do sam ostalnog oblika; specifično estetsko jedinstvo sadržaja i forme može se realizovati samo u njenoj atmofseri; prosto opšte ili partikularno pojedinačno dopuštaju da nastane ili samo privremeno jedinstvo, unapred osuđeno da bude ukinuto (kao često u svakidašnjem životu), ili jedinstvo koje razbija pojavne forme (kao u nauci). ^ Ova izdvojenja ukazuju višestruko na ono što smo ranije izveli: um etnost uvek oblikuje samo jedan prosbomovremeniski, ištoriiski tačno ograničeni deo stvarnosti; ali tako da ori postavlja i ispunjava zahtev da ipak bude jedna u sebi

197 zatvorena celina, jedan „ s v e tV O tkuda opravdanje i m oguć­ nost ispu njenja takve — u stvarnosti uvek iznova realizovane — pretenzije? V erujem o da se i ovde ključ za rešen je nalazi u posebnosti.; U svojoj ekstenzivnoj beskonačnosti stvarnost je bezgranična, nezavršiva. V rednost naučne apstrakcije počiva upravo na tom e što ona priznaje ovu beskonačnost, što je čini polaznom tačkom i stvara form e (otkriva zakone), čijom se pom oću m ože konkretno saznati, dovesti u vezu, tačno odrediti neka proizvoljna tačka ekstenzivno beskonačnog. Umetniičko odražavanje unapred odustaje od neposredne re­ produkcije ek sten zivn e beskonačnosti. Ono što ono oblikuje jeste i u ovom e sm islu — u poređenju sa naukom — uvek n e­ što posebno. iU m etničko oblikovanje mora upravo to posebno da učini svevLadajućim, da bi kako pravac prem a opštem , tako i prema pojedinačnom , kao što sm o to u posebnim rasm atranjim a često m ogli da konstatujem o, prinudno fiksirao nedo­ statak u ekstenz'vnoj beskonačnosti, u ekstenzivno sadržajnoj totalnoisti otslikanog delà sveta u samoj njegovoj partikular­ nosti i učinio potrebnom n jegovu dopunu. Tek je preovlađivanje posebnosti, kao tvoračk i i organizacioni princip predm etnosti koja je oblikovana u delu, u stanju da ovaj ,,deo“ izdvoji iz sam e partikularnosti, iz razlom ijenosti i da m u da karakter delovanja jednoga u sebi zatvorenog „sveta" koji rep rezentuje totalnost. Ako bi tim e bilo samo toliko izrečeno da se um etničko odražavanje ne odnos: na ek stenzivnu totalnost stvarnosti, već sam o na intenzivn u beskonačnost ovoga što je ono reprođukovalo, onda bi tim e o njem u bilo rečeno su više m alo konkretnog i specifičnog. Jer i odražavanje u svaK idašnjem životu, kao i ono u n a u c , mora da se neprekidno suočava i sa in ten ­ zivnom beskonačnošću svakog fenom ena. U um etnosti ovaj obrt dobij a jedan k valitativn o novi akcent već tim e što upravljenost na in ten zivn u beskonačnost nije jedna od m nogih tendencija, već tendencija koja preovladava, ona koja odlučno određuje estetsku reprodukciju predm etnosti. P ovrh toga, no sa tim tesno povezana, ova u p ravljenost na posebno, ova odre­ đenost posebnim u estetskom odražavanju im a još tu ten d en ­ ciju da se nikada ne odvaja od — stalno žanrom u slo v ljen e — čulne neposrednosti p ojavn e form e. Saznanje in te n z iv n e beskonačnosti m ora čak i u svak id ašn jem životu da se m anje ili v iše odvoji od nje, mora da se analitički razloži, da stupi u vezu sa drugim, takođe analitički obrađenim fenom enim a i grupam a fenom ena da bi joj se što v iše približilo; m a koliko

198 da se konačni rezultati takvog proceisa približavaju intenzivnoj beskonačnosti predmeta, njihova metodološka pretpostavka jeste ukidanje ove čulno neposredne pojavne forme. Upravo to bi bila smrt umetničkog odražavanja, ko­ je baš postavlja sebi zadatak da predmetima koje oblikuje da karakter, pojavni oblik intenzivne beskonačnosti u njenoj neposrednosti. Neka je tvorački proces samo približavanje ovoj neposrednosti, neka — de facto i prema saznanju — svaki oblikovani predmet daleko zaostaje u iscrpljivanju intenzivne beskonačnosti za svojim uzorom u stvarnosti, umetnički obli­ kovani predmet ima ipak tu osobinu da evokativno izazove baš doživljaj svoje intenzivne beskonačnosti. Tako u umetničkom delu nastaje vlastiti ,,svet“, pose­ ban u doslovnom smislu, individualnost delà. Čulno postavi jenna-sebe, on se održava međusobnom usklađenošću ne­ posredno evokativnih detalja. No ovo njegovo delo van je uvek je samo udarna snaga duhovnog sadržaja, uzdignuta do nove neposrednosti. Neka ovaj sadrži najviše i najznačajnije opšte istine, one mogu samo onda da postanu organski sastavni del ovi jednog takvog kompleksa dejstva ako se stope do naj­ potpunije homogenosti sa novom čulnom, neposrednošću drugih elem enata delà, ako baš kao i oni isključivo žive i rade u atm osferi posebnosti, specifične posebnosti respektivnog delà. Tako postignuta homogenost jednog prvobitno — prema ap­ straktnom sadržaju sastavnih delova, u estetskom pogledu — heterogenog sveta ne povlači samo granice individualnosti delà, ne ograničava je samo prema objektivnoj stvarnosti, već čini da u nj oj iz svakog aspekta koji dolazi u obzir za dotično konkretno oblikovanje nastaje vlastiti, neposredno posmatrano, autonomni ,,svet“. Takva osobenost i autonomnost izgleda na prvi pogled da protivreči karakteru um etničkog odražavanja i nuž­ nosti njegovog socijalno-pedagoškog dejstva. Međutim ovde opet imamo podla sa povezanošću umetničkog savršenstva delà kako sa vernošću odražavanja, tako i sa akcionim radijusom društvenog dalo van ja, sa živo pokretljivom protivrečnošću u estetskom odražavanju. Jedan tako svesni realist kao Balzak, koji svoje lično delo vidi samo u beleženju diktata društva, kaže o svetu L ju dske kom edije koji je stvorio: „Moje delo ima svoju geografiju, kao što ima svoju genealogiju i svoje poro­ dice, svoja m esta i svoje stvari, svoja lica i svoje činjenice,

199 kao što poseduje i svoju heraldiku, svoje plem iće i svoje gra­ đane, svoje zanatlije i -svoje seljake, svoje političare i svoje dendije u svoju vojsku, ukratko svoj sv e t“.45 B alzak ovde izražava m išljen je svih stvarno značajnih realista. A ristotelovsko povezivan je savršenstva delà i socijalno^pedagoškog dejstva koje sm o naveli on varira u tom e sm islu što zatvorenost „posebnog sv e ta “ um etničkih delà, njihova neuporediva indi­ vidualnost, pretstavlja stvarnog nosioca v e m o g i dubokog estetskog odražavanja stvarnosti. Tako, delo pretstavlja nešto posebno, ali u dvostrukom pogledu. Sa jedne strane, ono stvara „posebni", u sebi zatvoren svet. Sa druge strane, ono, prirodno, deluje takođe u jednom sličnom pravcu; kao što je posebni karakter delà uticao pre­ obražavajući na tvorački proces, na ličnost svog tvorca, tako on mora i u svom e delovamju da utiče na sličan način na receptivni subjekt. Pošto — objektivno — u sebi zatvorene, samo­ dovoljne ind ividu aln osti delà konačno nisu solipsist! čki jedni od drugih odvojeni „sv eto v i“, već upravo usled ove postavi je n osti-n a-seb e ukazuju na zajednički odražanu stvarnost, ne mora — subjektivno — n ajintenzivnija zanosnost jednog takvog „svojstvenog", posebnog sv e ta da ukoči receptivni su bjekt u njegovoj partikularnosti, već, naprotiv, treba da razbije uske granice takve partikularnosti, da proširi n jegov horizont, da ga dovede u bliže, bogatije odnose sa stvarnošću. P ri tom e je takođ e -primarna o b jek tivn a struktura, osnova kvaliteta su b jek tivn og dejstva. Jedinstvenost in d ivid u ­ alnosti delà koja je činila i čini polaznu tačku za sva ind ividu­ al istička, iracionalistička tum ačenja građanskih teoretičara, pretstavlja, kao što sm o videli, direktnu suprotnost od onoga što teorija d ekad en cije o njoj tvrdi. Ona zahvaljuje za ovu postavljen ost-n a-seb e upravo onoj m eđu svojim bitnim osobinam a koja ide iznad partikularno individualnog, istinitog odražavanja bitn ih crta i tendencija objektivne stvarnosti, njihovog uzdizanja na v iši stupanj uopštavanja. Individualnost delà je upravo zaito stvarna in d ivid u aln ost jer je istovrem eno i nerazdvojno od ind ividu aln og nešto nadlično, posebno. Zato to očuvanje znači in ten zivn o pojačavanje čulnih pojavnih formi, n jen evok ativn i karakter im a isto takvu n ed eljivu dvo­ strukost: odraženi sadržaj i evokativna form a čine nenarušivo organsko jedinstvo. 45 Balzak, Predgovor Ljudskoj komediji.

200 Mi smo već tretirali dijalektiku pojave i suštine u este­ tici i konstatovali kao njenu glavnu osobenost to očuvanje čulne pojavne forme. Tome bi sada još 'trebalo dopunjavajući i u nastavku dodati da neposredno poklapanje pojave i suštine u um etničkom deiu nije jednostavno objektivni fakt umetničke zakonitosti forme, da je, naprotiv, svako takvo jedinstvo d kao za sebe uzeti detalj, i u uzajamnom dejstvu sa drugim deta­ ljima, u svojoj kompozioionoj funkciji (obe ove tačke gledišta mogu se odvajati samo u teoriskoj analizi — pa i tamo samo relativno) istovremeno nosilac duhovnog sadržaja d evokativne snage forme. Ova forma je bez prisne isprepletanosti sa onim sadržajem prazna, samo formalna, samo „radi štimunga", onaj sadržaj je ništavan, neumetnički, ako se sa ovom formom neposredno ne poklapa.

10. TIPIČNO: PROBLEMI SADRŽAJA Ova suprotnost se prividno odnosi samo na jedno pi­ tanje um etničke forme, kao nosioca estetske vlasti posebnog. No kao forma jednog određenog (posebnog) sadržaja, um etnička forma može imati ovaj karakter samo utoliko što je taj sadržaj — i prema čisto sadržajnom biću — jedan poseban sadržaj. Crte ove nužnosti već su jasno proistekle iz naših dosadašnjih izvođenja. Jedan sadržaj koji mora da sačuva i produbljujući fiksira čulnu neposrednost pojavnih formi, koji unapred i principijelno mora odustati od reprodukcije eksten­ zivne beskonačnosti sveta, koji svoju snagu ubeđenja može isključivo crpsti iz evokativne 9nage u formiranju reprodukovane stvarnosti, mora da upravi svoj smisao uopštavanja na uzdizanje pojedinačnosti u posebno. No ako ispitujemo dosad postignute odredbe s obzirom na njihovo sadržajno značenje, ako bliže formulišemo istinosni karakter obrade sadržaja postignute na takvim putevima, onda nužno nailazm o na fenom en tipičnog kao konkretno umetničkog otelovljenja posebnosti. Prirodno, i ovde treba odmah naglasiti da je — sa­ držajno posmatrano — to tipično, kao i svi sadržajni elementi um etnosti, kategorija života koja takođe u svom naučnom odrazu mora igrati izvesnu ulogu,' iako ni izdaleka tako cen­ tralnu kao u umetnosti. U vanljuđskoj stvarnosti naučno tipično je pojava u kojoj se zakonite bitne odredbe jasnije

201 ispoljavaju nego u drugim pojavam a. U koliko je, dakle, jednoj taKvoj nauci više uspelo da izgradi sistem zakonâ, utoliko je u njoj m anji m etodološki značaj tipičnog (dakle on je u fizici m anji nego u biologiji). D rukčije stvar stoji u društvenim naukama. Tamo gde radnje i odnosi ljudi čine supstrast sazna­ nja, tipično, pored opšte zakonitosti, m ože da postigne izvesnu relativnu sam ostalnu funkciju. N e m ogući da se ovde bliže upustim o u ovo pitanje, čiji je značaj različit u različitim nau­ kama, ukažim o samo, kao na m etodološki primer, na M arksovu koncepciju „karakterne m ask e“4e kao na m isaono sažim anje onih nužnih osobina, naprim er kapitaliste, koje nužno proističu iz n jegovog položaja koji je zauzeo u proizvodnji, koje su zato izvedene iz ekonom skih zakonitosti i ne p retstavljaju samo su­ m iranje ili sintezu n jegovog psihološkog raščlan javan ja. Baš zato one sadrže opštije istine no što bi ova ispitivanja to m ogla dati, one su daleko pre vodeća nit za ove no njihov rezultat. No svakako, naučno tipično koje je tako nastalo sadrži upravo najopštije odredbe, ono je prim ena kategorije opšteg na ovaj sadržajni kom pleks. Isto tako n ije naročito teško pokazati da je u odnosu tipičnog prem a prosečnom razliku stvorio sam ži^ot, da stoga i ispravno naučno odražavanje stvarnosti tačno razlikuje oba pojm a jedan od drugog. Zadovoljim o se i ovde pozivanjem na M arksovo izlaganje, u kom e se pokazuje kako je izvestan broj onih koji zajednički rade dovoljan da bi prak­ tično učinio da nastane jedan tak av prošek.*47 Kao i svuda u našim rasm atranjim a, i ovde 'suprotnost izm eđu naučnog i um etničkog odražavanja m ože da razjasni i osobenost ovog poslednjeg. V ideli sm o da pod tipom razum em o koncentrirano sažim anje onih odredbi koje objektivno nužno izaziva određen konkretni položaj u društvu, pre svega u pro­ cesu proizvodnje. T im e je, kao što sm o videli, pojam tipa podređen pojm u opšte zakonitosti. On dakle ima u životu, kao i u nauci, neposredno karakter posebnosti. No pošto je, kao što sm o takođe videli, odredba tipa naučno utoliko ispravni ja ukoliko se ova odredba i njena sinteza u tipu uzdiže do većeg stepena uopštenosti, u tako nastaloj dijalektičkoj interak ciji mora da preovlađava m om ent opštosti, iako m om ent posebnosti ostaje neophodna karakteristika tipa. Ono što je rečen o o tipu čoveka, prirodno, važi i za tip ičn u situaciju; m i ćem o jednu 48 Marks kaže: »Mi ćemo uopšte u daljem toku razvitka naći da su ekonomske karakterne maske samo personifikacije ekonomskih prilika, kao čiji se nosioci one suprotstavljaju«, Kapital I. 91. 47 Ibidem, 337/8.

202 situaciju nazvati utoliko odlučnije tipičnom ukoliko više u njoj preovladavaju opšte odredbe koje se na nju mogu odnositi: njihovo nedostajanje, njihovo slabije iispoljavanje, važna uloga slučajnosti u njoj, čini tu Situaciju više ili manje atipičnom, približava je pojedinačnosti. Iz svega toga je jasno da 'Stvarni čovelk u ovome smislu naučnog odražavanja m ože da pokaže samo jače ili slabije crte tipičnog: čist tip, Marksova „karakterna maska“, jeste naučno uopštavanje, a ne empiriska stvarnost. Ovom konsta­ tacijom dobili smo osnovu za tip u sadržajno-estetskom smislu: pošto umetnoist uvek oblikuje konkretne ljude u konkretnim situacijama, konkretne predmete koji ove posreduju, konkretna osećanja koja ovi izražavaju, ona mora težiti za simbolisanjem tipičnog u ljudima i situacijama, da ih svede na sintezu čiji bi predmet bio naprosto taj tip.4849Time je već uopšte navedena dalekosežna razlika i čak suprotnost između naučnog i umetničkog odražavanja stvarnosti. Ali se odmah mora dodati da je ovde taikođe reč o odražavanju iste stvarnosti, da dakle tipično u nauci i umetnosti ipak odgovaraju jedno drugom, utoliko što oni ne obuhvata ju prošek crta koje se najčešće ponavljaju, već najrazvijenije i na j konkretni je odnose na najvišem stupnju njihove rea-lne proti vrečnosti. Naravno — i sa čisto sadržajnog’ stanovišta — um etnost ne sm e da zastane kod same konstatacije tipičnog. U es­ tetskom odražavanju stvarnosti nije reč samo o fiksiranju, niti o isticanju takvih tipičnih crta u ljudima, osećanjima, mislima, predmetima, institucijama, situacijama etc., već svako takvo tipiziran je stoji istovrem eno u konkretnom dinamičnom sistem u odnosa pojedinih momenata, kako u samom pojedi­ načnom liku, tako i u njihovim međusobnim vezama, čime u celini delà nastaje tipičnost višega reda: aspekt jednog tipičnog razvojnog stupnja ljudskog života, njegove suštine, njegove sudbine, njegovih perspektiva. Ova tendencija je pri­ sutna već u naj prvobitni jam spontanom stvaranju tipova: u folkloru, u mitologiji. Stvaranje velikih tipičnih likova, kao što su Herku'l, Prometej, Faust etc., simultano je sa pronala­ ženjem onih konkretnih situacija, radnji, okolnosti, prijatelja, neprijatelja etc. u čijoj se povezanosti lik može uzdići do tipa.4* 48 Naša izlaganja o zaostajanju estetike u odnosu na umetničku praksu pokazala su da su takvi zahtevi koji iskrivljuju specifičnu suštinu umetničkog oblikovanja bili dugo vladajući zahtevi. 49 Velika je zasluga Gorkog što je ukazao na ovo spontano stvaranje tipova u folkloru. Gorki o literaturi, Moskva 1937, 450, na ruskom.

203 V eć ovaj cilj — naglašavam o opet: -sada je reč još sam o o sadržaju um etničkih d elà — pokazuje jasno da najviši stadij um naučnog odražavanja, nalime da se sredstvim a n ajvi­ šeg uopštavanja samo koncentrišu u jed n o m tipu tipičn e crte jednog vrem ena, klase etc. jeste oprečan su štini um etničkog odražavanja. E stetski posm atrano, svaka takva oblast tipa stvarnosti nem a nikada samo jedan sažeti lik, ona se, naprotiv, ostvaruje — principijelno posm atrano — u m ogućnosti m anjeg ili v ećeg broja tipova, koji, ako su shvaćeni podjed­ nako istin ito i duboko, m eđusobno m ogu biti um etnički jed­ nake vrednosti. (Pom islim o samo na skoro nepreglednu m asu B alzakovih finansijera i zelenaša, na centralne lik ove poznog Sekspira koji bez izuzetka pripadaju jednoj jedinoj oblasti tipa, na prikaz raspada km etovsk e R usije u ogledalu proble­ m atike p lem stva od Puškina do Tolstoja, D ostojevskog i S altikov-Sčedrina.) Uz to dolazi, kao što sm o upravo pokazali, da je stvaranje jedne ta k v e tip ičn e figure, čak i kada ona dom inira celim delom , kao što je to obično slučaj, naprim er, kod M olijera, u v ek sam o sredstvo za um etničku svrhu: da se pri­ kaže uloga ovog tipa, u in terak ciji sa svim njegovim kontrastnim protivtip ovim a, као tipičn a pojava za određenu etapu razvitka čovečanstva. Stoga u svakom pravom um etničkom delu nastaje hijerarhija tip ova koji se m eđusobno dopunjuju — relativn om slianošću, relativn om !ili (apsolutnom suprotnošću — čija dinam ična interakcija čini osnovu kom pozicije. Ovaj kom pleks tipova čini da m eđu njim a nastane — takođe kompoziicionii — poredak po rangu, pri čem u socijalna vrednost tipa po seb i n e odlu ču je o njegovom m estu u ovoj hijerarhiji, već konkretna uloga koja pripada takvom članu dotične kon­ k retne h ijerarhije tipova u problem u koji treba prikazati, u predočavanju jed n e razvojne etape čovečanstva. Iz ov e zatvo­ r en e i dobro u ređene totalnoisti n astaje u delu Slika jedne kon kretn e posebnosti, upravo u m etn ičk i uop štena reproduk­ cija određene etape razvitka. T ek se sada m ože na zadovoljavajući način odgovoriti na n aše ranije p ostavljen o pitanje. D a li logičko u čen je o neprotivrečju, kako ga je A ristotel form ulisao, važi za um etnička delà? N e m ože b iti n ik ak ve su m n je u to d a n e važii. No takvom prostom n egacijom još n i izd alek a n ije rešeno pravo sadržajno jezgro ovoga pitanja. Jer odm ah i prirodno iskrsava drugo p itanje, zar n jegovo n egiran je ne bi m oralo da u oblasti um etnosti u stan ovi su b jek ti vističk u proizvoljnost? Mi sm o odmah posle nab acivan ja a ristotelovsk og pitanja, oslon jen i na

204 iskustvo, pokušali da opšt ©sadržajno odgovorimo na ovaj pro­ blem, i pri tom e smo se pre svega pozvali na opravdanost kritičke metode Dobrodjubova. Sada smo u stanju da na ovo pitanje odgovorimo još konkretni je. N ije reč, naime, samo o tome da u naj razlici ti j im umetničkim delima mora da nastane takva sadržajna konvergencija — koja je upravljena na isti­ canje tipičnog — što je po sebi razumljivo, pošto ona odraža­ vaju i'stu stvarnost. Povrh toga neposredna divergencija svakog posebno oblikovanog umetničkog sveta, kao što pokazuju naša poslednja rasmatranja, ima karakter naglašeno posebnog aspek­ ta stvarnosti i njenog razvitka. U ovoj posebnosti leži speci­ fična — sadržajna — istina svakog pravog umetničkog delà. Tačna odredba tipičnog kao pravog, centralnog otelovljenja posebnosti u umetnosti, mora dakle da se ispita s obzirom na njegov objektivni istinosni sadržaj, da estetska istina ne bi bila shvaćena kao prosta kopija naučne istine, te da njeno apstraktno negiranje ne bi vodilo ka estetičkom relativizmu. Nauka nastoji da shvati svaku stvarnost u njenoj ob­ jektivnoj istini; zato za svaki od njenih stavova važi Aristo­ telova konstatacija o nužnosti njihove neprotivrečnosti. Ipak svaki ozbiljni istraživač društva zna taeno: ova se zakonitost potvrđuje na krajnje komplikovani način u dijalektici nužnosti i slučajnosti. Lenjin, veliki majstor u primeni najispravnije metode društvenih nauka, istoriskog materijalizma, govori upravo o ,,lukavstvu“ ove stvarnosti, o tome da puteve ostva­ renja zakonitosti do izvesnog stepena ne možemo predvideti u njihovom konkretnom Kako. Prirodno da Lenjin time ne poriče mogućnost naučnog predviđanja u ovoj oblasti. Nje­ gova praksa bila je uvek — i uspešno — upravljena na to da usred tog „lukavstva**50 načisto izvede zakonitost koja se javlja povremeno varirajući, da misaono odvoji slučajno od nužnog i da pre svega tako dijalektički, tako elastično razvije metodu i njenu odgovarajuću primenu da i pored tog neotklonjivog „lukavstva1* stvarnosti ipak bude moguće ispravno i uspešno delanje partije proletarijata. U uskoj vezi sa tim svaka nauka mora biti upravljena na to da tako duboko sazna dijalektiku nužnosti i slučajnosti, da je tako elastično svede na pojam, da se u delanju kojim upravlja saznanje slučaj praktično učini maksimaOno neškodljivim. (Pomislimo na primenu računa verovatnoće etc.) Najdublja istina umetnosti sastoji se, naprotiv, baš u tom e da se oblikuje ovo „lukavstvo** života. Sto se dakle um et60 Lenjin, Delà, XXV, 284.

205 nost ne može uzdići do najviših opštosti, a da i n e govorim o o čistim zakonitostim a, što se taikođe ne m ože uzdići do na­ učne opštosti tog t.pa, to nije njena im anentna slabost, nikakva prepreka koja joj je neotklonjivo postavljena na put, već, naprotiv, njena najveća snaga i vrlina, njen sp ecifičn i doprinos, proširenju, produbljenju i obogaćenju ljudske svesti. To što tipični ljudi i situacije, predm eti itd. koje je ona oblikovala" često i bitno divergiraju, nije stoga nikakav subjektiviistički relativizam , nikakva protivrečnost u ariistotelovskom sm islu. Ta divergencija je, naprotiv, tačno — estetski tačno — odra­ žavanje života. Kada Č em iševsk i -naziva um etnost „udžbeni­ kom ž ivota“51, onda on tačno označava upravo ovu njenu stranu. Tim e nipošto nije poreknut, ako je reč o pravoj, a ne 0 dekadentno izobličenoj um etnosti, nužni razvojni hod stvar­ nosti. Nem a ni jednog jedinog veQjikog um etniôkog delà čiji poslednji i najh itn iji id ejn i sadržaj ne bi činila baš ova nužnost. No ona se p ojavlju je sa svojim m nogostrukim , n evid ljivo bogatim „lukavstvom "; ona pokazuje kako se ova nužnost realno javlja, realno probija u konkretnom životu konkretnih ljudi. U m etnost dakle daje sliku života kakav je on stvarno, tj. upravo u njegovoj realnoj strukturi i pok retljivosti. Tačnost ove slike ne m ože se stoga m eriti prem a korespondenciji život­ nih detalja sa um etničkim detaljim a, čak dublja koresponden­ cija koja se, naprim er, izražava u hijerarhiji tipova koju sm o n agovestili, pretstavlja korespondenciju kom pozicionog jed in ­ stva koje je um etnost stvorila sa zakonitošću života koja se realno potvrđuje. P osebnost, kao kategorija estetskog podru­ čja, pretstavlja, kao što sm o videli, negativno, odustajanje od otslikavan ja eksten zivn e totalnosti stvarnosti, a pozitivno, oblikovanje jednog ,,d ela“ stvarnosti, koji kao reprodukcija njene in ten zivn e totalnosti i njenog pravca kretanja čini v id ­ ljivom tu stvarnost iz jednog određenog i suštinskog aspekta. Ovaj ,,deo‘‘ stvarnosti ima, naim e, tu sp ecifičnu osobinu da se u njem u izražavaju bitne odredbe čitavog života, uk olik o se one uopšte m ogu n alaziti u jednom takvom određenom okviru, u svojoj pravoj su štastvenosti, u 'svojoj tačnoj propor­ cionalnosti, u svojoj stvarnoj protivrečnosti, pravcu kretanja 1 perspektivi. Zato — i sam o zato — m ože i m ora um etničko delo da bude zatvorena totalnost, tvorevin a koja je postavljenana-seb e (O graničeni okvir slik e izražava ovu činjenicu neposredno evidentno.) Ova zatvorenost u sebi je, dakle, naj-

51 Čemiševski,

ibidem, 529.

206 рге jedno sadržajno pitanje, sadržajna suština estetskog odra­ žavanja stvarnosti.*'Ova totalnost odgovarajućih konkretnih odredbi čini od najmanje Geteove pesme jedan takav ,,svet“; tamo gde ona nedostaje, formalno najsavršenije artističko oblikovanje može da ostvari samo jedan partikulami delić, proizvoljno istrgnut iz realno postojeće ekstenzivne totalnosti stvarnosti, čak i onda ako je postignuta najveća moguća encikiopediska totalnost sadržaja. Ova vrsta sadržajne određenosti umetničkog odraža­ vanja ima takođe kao posledicu da se u njoj dijalektika nužno­ sti i slučajnosti pojavljuje sasvim drugačije no u naučnom odražavanju. Pre svega i neposredno: opet bliže životu. Umetnost nipošto ne može težiti za ukidanjem slučajnosti u nužnosti koja vlada u nauci. Ona neposredno uopšte neće da ukine slučajnosti; ona, naprotiv, hoće, da njihovu isprepletanost sa nužnošću pretstavi očigledno, na taj način kako se ta inter­ akcija javlja u samom životu. Ipak, kako smo upravo vide'li, kao što onaj ,,deo“ života koji umetnost oblikuje ne odgovara nikakvom određenom delu života, već posebnoj celini života, tako je to i ovde. Samo u neposrednom načinu p o j a v l j i v a n j a um etnost i život su i u ovuili pitanju slični jedno drugom. Um etnost ne daje ni nužnost po sebi, u njenoj najopštijoj zakonitosti, ni slučaj u njegovoj otsečnoj* suprotnosti prema nužnosti, odn. slučaj koji je bez ostatka ukinut u opštoj nužno­ sti. Ona daje sliku realne uzajamne igre nužnosti i slučajnost u onim proporcijama koje odgovaraju istini posebnog sveta koji treba oblikovati. Tj. to slučajno je za umetnost jedna od od­ redbi oblikovane posebnosti: njegova uloga, njegov pojavni oblik, njegova moć nad ljudima i zbivanjima, odgovara tačno hijerarhijskom mestu koje ono zauzima u onoj konkretnoj tota'lnosti odredbi što ise oblikuje u okviru posebnosti delà. Stoga se ne može postaviti nikakvo opšte pravilo, kakvo se u estet’ci nalazi tako često, o opravdanju ili nedopustivosti slu­ čaja u delima umetnosti. Oboje zavisi, prvo, od posebnosti žanra oblikovanog sveta, pri čemu se odmah vidi da određeni umetnički rodovi, kao naprimer, novela, upravo zahtevaju veću ufJogu slučaja, dok drugi više ograničavaju njegovo područje. Uz to, naravno, treba primati ti da su različitosti žanra, po našem shvatanju, takođe forrpe—odražavanja stvarnosti; stoga je bilo sasvim potrebno da se 'ha ovo diferenciranje ukaže već pri rasmatranju sadržaja. Drugo, ova uloga slučaja u okviru na­ vedene mnogostrukosti žanra je takođe društvenonistoriski različita (i prema ličnosti umetnika i delà). Pre svega zato što se sa razvitkom društva interakcija nužnosti i slučajnosti

207 takođe menja; ali i stoga što posebnost odnosnog oblikovanog sveta m ože da suzi ili proširi područje slučaja. Oba glavna gledišta koja sm o istakli stoje u najužoj vezi i najintenzivnijoj interakciji sa svetom koji je oblikovan u delu, naročito sa onim dispozicijam a sadržaja defla koje smo označili kao hijerarhiju tipova. Slučaj je um etnioki opravdan ako nosi i unapređuje ovu hijerarhiju; on je elem en t koji sm eta ako je rem eti i čini neprozirnom . I ovde dakle im am o pred sobom jedan konkretni sadržajni kriterij um; sadržajna totalnost, sadržajna povezanost u okviru posebne totalnosti delà je princip odlučivanja, ali to nisu artistička sredstva, kao što je raspoloženje, ni tehničke pom oćne konstrukcije, ni naknadno kauzalno obrazloženje. Jasno je da takvo odbijanje apstraktno opštih pravila ne im plicira nikakav estetički agnosticizam : ako se slučaj sazna kao objektivna odredba um etnlčkl oblikovanog sveta, p r o izla z i sama od sebe p rim en ljivost našeg kriterijum a na pojedinačna delà. Naša analiza sadržajne strane um etničkog oblikovanja tipova, prelazeći preko ovog — svakako centralnog — pitanja, bacila je izvesnu svetlost na opšti odnos sadržaja i form e u um etnosti. Pokazalo se da se problem i um etničkih form i sm isaoho m ogu da nabace samo onda ako je data obrada sadržaja prem a principim a estetsk og odražavanja. K oliko dakle poslednja odluka o um etničkoj vrednosti jednog delà izriče uspeh ili neuspeh oblikovanja, tolik o se m ora naglasiti d$ sadržajna obrada životn e m aterije već m ora im ati umetni/čki karakter. I ovde je estetička teorija u vek zaostajala za um etničkom prak­ som. Sa m a kolikom pogrešnom svešću da su i značajni u m etnici m isaono prikazivali sam i sebi i svojoj okolini vodeće m isli svoje delatnosti, ovaj princip je za njihovu vlastitu praksu uvek bio neposredno izvestan. S asvim drukčije j e u teoriji u m et­ nosti. P ojm ovno zam en jivan je um etničkog uopštavanja i filo ­ zofske opštosti, koje sm o već analizirali, dovelo je do dva tipična isk rivljen ja ovog pitanja. M islioci koji su skloni m eha­ nicističkom m aterijalizm u istak li su — isp ravn o — zajed ništvo sveta k oji održavaju nauka i um etnost, ali su zanem arili ono što je v iše ili m anje sp ecifično u um etničkom odražavanju. No pošto je sadržajna obrada odražene stvarnosti u nauci ležala pred njim a v iše ili m anje gotovo izvedena, oni su p o d legli isk u šen ju da u tom e vid e i um etnički sadržaj i stajali pred p itan jem koje je otsađa bilo nerešivo: kako o v a j sadržaj treba dakle um etnički da se oblikuje? N aprotiv, id ea listi koj-i su često jasno osećali diskrepanciju izm eđu ta k v o g sadržaja koji je naučno

208 već obrađen i um etničke forme, težili su prema tome suviše često da odgurnu sadržajna pitanja kao umetnički irelevantna ili sekundam a i da formi pripišu magičnu svemoć. Tek je dijallektičk'i materijalizam u stanju da na osnovi posebnosti estetskog odražavanja konkretno i adekvatno postavi problem um etnički obrađenog sadržaja i da tim e u estetici otvori mo­ gućnost da se ispravno shvati odnos sadržaja i forme.52 Ova ispravnost počiva na neprekidnom preobraćan ju sadržaja i forme jednog u drugo, pri prioritetu sadržaja. Ali ova dijalektička veza se samo onda smisaono i konkretno shvata ako odražavanje i reprodukcija sadržaja, kao što smo to pokušali da pokažemo u pitanju tipičnog, već nastaje angažovanjem estetskih kategorija. Samo u ovome slučaju je shvatljivo organsko izrastanje forme iz sadržaja, kao forme određenog sadržaja.

11. TIPIČNO: PROBLEMI FORME Zbog nerazjašnjenosti tog pitanja mi smo 'iscrpnije ušli u analizu estetskog odražavanja sadržaja. Ako sada ho­ ćem o da bacimo pogled na formalnu stranu tipičnog, onda mi ovde n e pretendujemo na to da iscrpemo odnos sadržaj—for­ ma, čak ni u obliku nagoveštaja; to će biti zadatak drugih konkretni j ih razmatranja. Zadovoђ avam© se tim e da skre­ nemo pažnju na jednu, naravno vrlo važnu stranu ovog odnosa: na evokativnu funkciju umetmčkog obl'ika, funkciju izazivanja doživljaja. Bez daljega je jasno da se u tome nalazi jedan od centralnih zadataka forme. Naravno, odmah na početku bilo bi pogrešno m isliti da su primanje i obrada sadržaja čisto misaono kontem plativnog karaktera, dok u stvaranju forme preovladava m om ent evokacije, doživljaja, strasti. Time bi sadržaj bio opet potisnut u oblast naučnog odražavanja i onemogućeno poj imanje organskog izrastam ja forme iz sadržaja. Mi ćemo u sledećem izlaganju nastojati da polkažemo da je oblikovanje 52 Ovde hoću samo ukratko da ukažem na to da^ pitanje šematizma u socijalist’čko-realističkoj umetnositi takođe proističe iz tog nesporazuma. Umetnicd koji šematizuju preuzimaju — obično iz tre­ nutne partiske literature — sadržaj koji je već obrađen naučnopropagandistički i nastoje onda da ga učine umetničkim. Sve dok umetnici i kritičari traže čisto formalno principe oblikovanja, — naprimer literarni kritičari u jezičkoj formi — nemoguće je da prodru do suštine ove situacije, do stvarne teškoće, neumetničke prirode sadržaja.

209 pravi, odlučujući princip, a estetsko obrađivanje sadržaja samo predradnja koja po sebi um etnički još vrlo m alo znači, pošto zastajanje kod nje ne stvara neko slabije um etničko detlo, već, estetski posmatrano, ne stvara uopšte ništa. AJli ovaj nedosta­ tak u sam ostalnosti ne men ja ništa u prioritetu sadržaja, u apsolutnoj nezam enljivosti takvog sadržajno-um etničkog pret­ hodnog rada za poslednje, stvarno um etničko oblikovanje. Da li dakle oblikovanjem nastaje n ešto bitno novo? Na to pitanje se ne može odgovoriti prosto jednim glatkim da ili ne. Ako su značajni um etnici kao, napnimer, Kurbe illi Lajibl subjektivno bili duboko ubeđeni da ništa drugo n e stva­ raju do m aksim alno vernu reprodukciju prirode, onda to kod njih nije ni teorisko srozavanje u naturalizam , ni samoobmana. U sm islu u kome smo ranije tretirali korespondenciju um etničkog delà sa stvarnošću, izražavali su takvi um etnici samo n aj­ dublju tvoračku tendenciju svake prave um etnosti. A ko se setim o slikara M ihajlova iz T olstojeve A ne K a ren jin e sa n je­ govim shvatanjem , koje je i shvatanje njegovog tvorca, da um etnik ništa drugo nem a da radi do da otklanja v elo v e koji pokrivaju likove, i to tako da ovi pri tom e ne budu oštećeni, onda imamo pred sobom koncepciju form e koja joj nam eće jednu izvanrednu m isiju i istovrem eno joj zabranjuje da u odnosu na stvarnost proizvodi nešto radikalno novo. N em oguće je poreći da je u svem u tom izražen jedan odlučno važan m om ent umetn'ičke forme, pa ipak sam o jedan m om ent. No ako hoćem o da naglasim o suprotnu stranu ove konstatacije, onda se pre svega mora reći da p rotivrečje koje se pri tom e otkriva jeste protivrečje sam og um etničkog života, tj. jedno protivrečje čija egzistencija, funkcija, ukidanje i re­ produkcija čini su štinu um etničkog oblikovanja. Za njega važi ono što je M arks rekao o dijalektičkom protivrečju uopšte: ono ,,je jedna od form i kretanja u kojoj se ovo protivrečje isto toliko ostvaruje kao što se razrešava“.53 Razm otrim o ovo pi­ tanje uz pomoć jednog problem a što stoji u najužoj vezi sa tipičnim , koje sad treba tretirati. Kod naučnog odražavanja tipa istakli smo n jegov pojam prosečnog k o ji se često zam en ju je njim e u um etničkoj teoriji i praksi, ali se nism o up u­ stili u njegovu anaflizu pri sadržajnom isp itivan ju tipičnog. To n ije bilo slučajno. Jer u sadržajnoj hijerarhiji tipova pre­ sudnu ulogu igra njihov društven o-istorisk i značaj, prirodno centriran uvek na jedan određen posebni problem . B ilo bd dogm atičko n asilje nad um etnošću ako bi teorija h tela da joj 53 Kapital, I. 109. 14 Estetika

210 zabrani oblikovanje prosečnog ili da ga samo ograniči. Pitanje stoji sasvim drukčije ako je reč o oblikovanju. Ovde nastaje izbor: da li će kao uzor za umetničko karakterisanje služiti normalna struktura tipičnog ili ona pro­ sečnog? Ukratko rečeno, princip ovoga razlučivanja sadrži sledeće: da li forma karakterisanja polazi od maksimalnog razvoja protivrečnih odredbw(kao u tipičnom) ili od toga da se ova protivrečja međusobno otupljuju, međusobno neutrališu (kao u prosečnom)? Pri tome sada nije reč više jednostavno o tome da li je dati lik po sadržajnosti svog karaktera više prosečan ili tipičan, već o upravo navedenoj umetničkoj metodi karakterisanja, pri čemu je moguće — i to se često dešava — 'Ha značajni umetnici uzdižu prosečnog čoveka na visinu tipič­ nog tim e što ga premeštaju u situacije п kojima se protivrečnost njegovih odredbi ne pokazuje kao prosečna ,,ravnoteža“, već kao borba suprotnosti, i tek uzaludnost ove borbe, zapadanje u tu­ post, konačno karakteriše figuru kao prosečnu. Naravno, takođe je moguće — i to je pre svega vrlo čest slučaj u najnovijoj umetnosti — da se oblikovanje onoga što je po sebi tipično po­ tisne na strukturalni nivo prosečnog, ne dopuštajući da se iživi protivrečnost odredbi i operišući od samog početka gotovim rezultatima. U prvome slučaju vidimo kako istina forme, koja svoj prosečni sadržaj stvara sadržajno tačno po proporcijama stvarnog života, oživi j uje ono što je po sebi ukočeno; u drugom slučaju, da vrsta oblikovanja u prikazu daleko zaostaje iza neposredno date empiriske stvarnosti. Pri tome, naravno, nije reč o suprotnosti bivanja i bića koja je po sebi filozofska. A ni ovde oblikovanje ne može da napravi nešto iz ničega, ne može da pretvori apstraictno u konkretno. Ali ono začelo može, kao što smo upravo mogli videti na jednom važnom primeru, da iz samih mogućnosti stvori umetničku stvarnost, da ostvari kvalitativne promene u neposrednoj, prividnoj strukturi sadržaja. Taikve funkcije pokazuju presudnu, samostalnu, završnu funkciju forme u đelu. A li one istovremeno pokazuju — kao ovde u bivanju i biću — da se ova funkcija forme zasniva upravo na tome što ona u ponekom pitanju zastupa :višii istinu života, veće pri­ bližavanje njegovoj totalnosti i njegovoj suštini, negoli sama sadržaj nost, naravno takođe već estetski shvaćena. Ova istina forme može se u našem slučaju (izraziti i ovako: tip i prošek postoje u životu kao različite, suprotne odredbe. No njihova suprotnost nije metafizička ni u samom životu. Forma velike umetnosti izražava dakle upravo ovu istinu života: da tipično ne postoji, već postaje, da prosečno nije metafizički entitet,

211 već takođe posta janje, rezultat borbe izm eđu proti vrečnih društvenih odredbi.54 U m etnička forma dospeva, dakle, u ceilini, samo uisled svoje strasne vernosti stvarnosti, do talkve ,,nevern osti“ prema njenim pojedinačnim pojavam a, premia njenim pojedinostim a i ispoljavanjim a. Pošto smo, dakle, na jednom važnom primeru m ogli da raismatramo funkciju um etm čkog oblikovanja u njegovom živom odnosu prema obli Kovanom životu, m ožem o uči u nje­ govo bliže određivanje s obzirom na naš sadašnji problem. U m etnička forma pri tom e postiže, prvo, to da dotičan tip učini potpuno čulnim. Drugo, ona stvara opažajno, otada n enarušivo jedinstvo onih crta lik ova koje ona čini pregnantno karakterisanim pojedinačnim bićim a i onih u kojim a se izra­ žava njihova tipična suština. Svaka tipična crta sadrži u sebi ukinute društveno-opšte odredbe. Istina form e počiva i ovde na tom e što ona čini opažajnim jedinstvo, neprekidno preobraćanje pojedinačnog i tipičnog jednog u drugo u životu. Treće, ovo jedinstvo n e obliku je na ,,nepartijni“ način, već je svaki lik nam eravao da izvrši individualno dejstvo. Četvrto, poje­ dini likovi, doduše, treba da izazovu utisak jednog sam ostalnog života koji počiva u sebi, no njihova um etnička egzistencija zavisi objektivno od n jihovog uzajam nog odnosa prem a figu­ rama koje su zajedno s njim a oblikovane, od n jih ovog m esta i fun kcije u hijerarhiji tipova dotičnog delà, koja takođ e n ije nešto što statički m iruje, već dinam ički, dijalektički pokretno, nešto što stvara prom ene i preokrete. Ove najvažnije funkcije, koje se, naravno, m ogu još jako um nožiti, čin e organsko jedinstvo; one se m ogu um etnički ostvariti sam o uno actu; njihovo razdvajanje bilo je potrebno isk lju čivo radi pojm ovanog razjašnjenja. N jihova m nogostrukost je odražavanje intenzivn e beskonačnosti svakoga m om enta u životu; jedinstvo m nogostrukog u oblikovanju je takođe odražavanje sam og života. 54 Ovo pitanje sam iscrpno istraživao u različitim člancima; ukazujem ovde pre svega na analizu Gončarovljevog Oblomova u eseju o realizmu. Ovu vrstu karakterisanja opisao sam kod Gorkoga ovako: »Tako kod Gorkoga dosada postaje dramatična, usamljenost postaje dijalogom, a osrednjost pesnički oživljena«, Ruski realizam u svetskoj literaturi, četvrto izdanje, 339. Upor. takođe članke o Balzaku, Tolstoju etc. Pogledi koji se ovde zastupaju potpuno se potvrđuju Maljenkovljevim izlaganjima na 19. Kongresu KPSS. On kaže: »Tipično odgovara suštini društveno-istoriske pojave, ali ono nije prosto ono što je naj­ rasprostranjenije, ono što se često ponavlja, svakidašnje. Svesno pove­ ćavanje likova, jače naglašavanje njihovih osobina ne isključuje tipično, već ga otkriva i potpunije podvlači«. 14*

212 Ako, dakle, hoćemo da rezimiramo ovo bogato raščla­ njeno jedinstvo oblikovanja, onda dolazimo do evokativne funkcije umetničke forme koja izaziva doživljaj. Ova njena osobina je tako evidentna da se — različito formulisana, ra­ zličito protumačena, različito praćen jena — ponavlja sikoro u svakom razmatranju o estetici. To znači da se iza ove nepo­ sredne i potpune evidencije ipak kriju problemi, mogućnosti nesporazuma. Ovde m ožem o. ući samo u jednu od mnogih takvih zabluda, koje danas imaju relativno široki uticaj. To je |osam ostaljivanje evokativne funkcije forme, njeno odva­ janje od odražavanja stvarnosti. Prirodno da takva «hvatanja igraju véliku ulogu pre svega u estetici muzike, koja se tek u poslednje vreme sa mnogo oklevanja približila teoriji odra­ žavanja. Ipak se takvi pogledi pojavljuju li u teoriji književ­ nosti, gde je karakter odražavanja delà daleko neposrednije vidljiv. Tako, naprimer, kod izvanredno Obdarenog engleskog esteticara Kristofer Kođvela (Caudwell), koji posmatra liriku isključivo sa njene evokativne strane i u njoj vidi miiistifikovano „delo sna“, koje, nasuprot rodovima što odražavaju stvar­ nost, izražava samo čistu izolovanu subjektivnost i apelluje isključivo na nju. Kodvel ispravno vidi u umetničkoj formi, o čemu će u završetku ovih razmatranja još iscrpno biti govora, apel sam osvesti čoveka, umesto njegovoj svesti. No on upropašćuje to ispravno u ovoj konstataciji, sa jedne strane, na taj način što konstruiše krutu metafizičku antinomiju, budući da sam osvest shvata kao samoopiranje svetu, a sa druge strane, što ovo dejstvo pripisuje samo lirici. On pri tome dolazi do teorije — na koju su uglavnom uticali Po i Malarme — da samo lirika koristi гес kao stvarni organ, i to kao razarača strukture realnosti, dok, naprimer, romani nisu neposredno komponovani recima. (Karakteristično je da se Kodvel kao na izuzetak poziva na Prusta, Malroa, Lorensa itd.) Pod uticijem dekadentnog pogleda na umetnost, Kodvel ne vidi da je svaka prava velika lirika, Geteova ili Puškinova, uvek odražavanje stvarnosti, da je Gete ovu svoju praksu čak i teoriSkd formuLisao u sh va tanju o „prigodnoj pesm i“ i da je čak rekao: „Na svom najvišem vrhuncu poezija izgleda sasvim spoljašnja; uko­ liko se više povlači u unutrašnje, ona se nailazi na putu opadanja“55, i da nikakvo objektivno tačno odražavanje stvarnosti u romanu ne bi moglo biti umetnički efikasno bez evokativne snage reci, poređenja etc. Natašini „veseli koraei“ u Tolstoje-

55 Gete,

I z r e k e u p r o z i, M a k s i m e i r e f l e k s i j e ,

odeljak I.

213 vom R atu i m iru nisu m anje evokativni od bilo koje m etafore u lirici.5® A li mnogostruka funkcija form e ima i jednu sp ecifičn o-estetsk u uopštavajuću stranu. U sled svojevrsmostà um etnički odraženog sadržaja nastaje, kao što smo videli, m oguć­ nost u sebi zatvorene individualnosti delà. Ova ind ividu aln ost se i/paik m ože ostvariti samo putem oblikovanja. Ma koliko da jedan taikav kvailitet sadržaja m ože biti odlučujući za navede­ nu funkciju forme, na sadržajnom stupnju geneze taj sadržaj je završen samo po intenciji, jedan svet za sebe. On je još nužno povezan sa drugim sadržajnim elem en tim a odražene stvarnosti, i samo je forma u stanju da raiskine takve niti, da evokativno poveže one koje su stvarno bitne i da tim e u sebi zatvori in d ividu aln ost delà. Crtanje je ispuštanje, rekao je nem aoki slikar Liberman. Tim e se dalje konkretizuje poseb­ nost kao Kategorija estetskog područja. Jer se to evokativno, kao odlučujuća oznaka forme, izražava u onome: nenarušivo organsko jedinstvo pojedinačnog i opšteg, takvo njihovo ukida­ nje, čak stapanje u novu sintezu u kojoj se oni više ne mogu opažati: to je upravo posebnost. Pokušajm o da ovu m isao rasvetldmo na problem u tipičnog koji ovde treba da tretiram o. V eć sm o govorili o h ije ­ rarhiji tipova u svakom delu, o tom e da u um etnosti ne može da se javi n iti samo izolovan tipični lik, a još m anje sažim anje svih tipičnih crta u jedno jedino oličenje, da se, naprotiv, u svakom značajnom um etničkom delu različiti tipovi uzajam no osvetljavaju i čine plastičnijim , čak um etnički življim usled svoje sličnosti, svoje paralelnosti i svog kontrasta po karakteru i sudbini, etc. H ijerarhija tipova, kao idealna osnova kom pozicije, pretvara se tek tim e u stvarnu um etničku kom poziciju: u evokaciju posebnog sveta, u kom e, sa jedne strane, pojedini likovi, sudbine, situacije im aju sam ostalnu, posta vi jen u -n a-seb i opažajnost (očiglednost), u kom e se, sa druge strane, njegova konkretna totalnost zaokrugljuje u jedan poseban svet, u kom e svi ovi pojedini m om enti im aju sam o tu funkciju da, m eđusobno se dopunjavajući i pojačavajući, ožive posebnost ove nove celine. Ne m ožem o dovoljno snažno n a­ glasiti da je za uspeh takve sinteze neophodna pretpostavka 58 C. Caudwell, I l u s i o n a n d R e a l i t y , London 1946, 198/201. Pi­ ščevi pogledi nalaze se ukratko rezimirani u članku P o l i t i č k a p a r t i j n o s t i p e s n i č k o s a v r š e n s t v o , u zbirci P e s n i k u m i r a J . R . B e c h e r - u, AufbauVerlag, Berlin 1951. Sada u novome izdanju: S u d b i n s k a p r e k r e t n i c a , Berlin 1956.

214 sadržajna ispravnost svih pojedinosti njenih odnosa i propor­ cija. A li se sa istom energijom mora naglasiti da i najispravnije sadržajne konstatacije, naprimer o psihologiji, o odnosima ili situaciji, ostaju umetnički potpuno irelevantne ako u nji­ hovom oblikovanju nedostaje ova evokativna snaga. Moramo se stalno pridržavati ove dvostrukosti svake odredbe ako ho­ ćemo da tačno shvatimo bitne funkcije umetničke forme koje stvaraju nešto novo. Moramo pre svega insistirati na — nera­ z d v o jn o j— duhovno-čulnoj suštini svih formalnih elemenata. Upravo tamo gde se na j neosporni je javlja osećajni, čisto evokativni karakter forme, najjasnije se može uočiti ovo njihovo jedinstvo, mada je u ranija vremena zaostajanje estetike za umetničkom praksom zamračivalo ovu povezanost i mada u naše dane dekadentne teorije i delà polažu sve na to da raskinu ovu vezu, da od umetnosti naprave hešto iracionalno. Pri tome je za konačni ishod beznačajno da li je put ka tome solipsistički subjektivizam ili objektivizam, fiksiran do nečovečnosti, do antičovečnosti. Razmislimo o pitanju kao što je intonacija u muzici. Šta je ona drugo do koncentrisano sažimanje duhovno-čulnog sadržaja celog delà, do otkrivanje, sugestivno izazivanje onog raspoloženja koje otvara put ka duhovnom, sadržaju delà, do utvrđivanje onog ponašanja prema životu, one distanci je prema životu koju delo odražava, čije duhovno-čulno provođenje čini suštinu njegovog jedinstva raznolikosti i zato otkriva jedini pristup njegovom poslednjem smislu. Ili uzmimo Sekspirove ekspozicije. One nisu prosto činjeničko upoznavanje sa lično­ stima i situacijama drame, bez kog bi sve kasnije ostalo nera­ zumljivo. (To postižu — izolovano uzeto — i teatarske zanat­ lije, pri čemu, naravno, čvrsto stoji da to postignuće čini, uzeto u umetničkoj povezanosti, neophodni sastavni do svake drame.) Scena veštica u M akbetu, noćno kucanje na vratima grada posle ubistva Dankana, noćna gradska terasa Elsinora sa duhom koji se pojavljuje i očekivanjem duha, itđ., doduše, saopštavaju i nužne faktičke pretpostavke tragedije, no to su istovremeno evokativne, čulno-duhovne, pune štimunga sinteze njihove posebne kobne atmosfere. One su Stoga po snazi štimunga tako neodoljive, jer ta snaga ovde nije ništa drugo do u emociju pretvorena esencija onoga što će delo kasnije razviti u duhovnom sadržaju, u posebnim tipovima, jer jedinstvo duhovnog neprekidno nose takva — jeđinstena, a ipak krajnje različita — raspoloženja, jer raspoloženje, kao što je gore navedeno, nije ništa drugo do specifična atmosfera oblikovanih posebnih tipova i sudbina.

215 To ima kao posledicu da svako delo — počev od naj­ jednostavnije pesm e do najkompM kovanije sim fonije, do epike koja obuhvata svet — kao célina oblikuje takođe nešto tipično. Ono što je, sadržajno posmatrano, izgledalo samo kao hijerar­ hija tipova, javlja se sada kao sažeti posebni sudbinski kom ­ pleks čovečanstva. Uzajam no utican je različitih pojedinačnih tipova u njihovom priređivanju, u njihovom nadređivanju i podređivanju, u dinam ičkim interakcijam a koje iz toga na­ staju, uzdiže se do čulno-duhovne jedinstvene totalnosti, čija je evokativna snaga, doduše, uslovljena sadržajnom ispra vnošću, sadržajno ispravnom usklađenošću svih tih m otiva, ali koja je uprkos tom e nešto drugo i više no prosta sinteza ovih elem enata. Estetski nužni pluralizam tipova koji smo dosada razmatrali samo u pojedinim likovim a, situacijam a etc., čiju osnovu i opravdanje čini ,,luk avstvo“ puteva razvitka čovečan­ stva, daje ovde jedan pluralizam na višem stupnju. Intenzivna beskonačnost svakoga m om enta objektivne stvarnosti, njihova ekstenzivna beskonačnost, od čijeg oblikovanja, kao što smo videli, um etnost, doduše, mora odustati, no čiji je indirektni uticaj na svako istinito, ta eno i duboko prikazivanje ipak n eizbežan, tek se ovde odražavaju na estetski prim eren način. Sam o kada se u ovoj celini kao celini izražava nešto odluču­ juće, nešto što je za čovečanstvo neotuđivo tipično, jedan pro­ dukt um etnosti zaslužuje da se nazove um etničkim delom. A jasno je da pri tom e posebnost, kao kategorija estetskog područja, opet dolazi do važenja: nepregledno m noštvo pojedi­ no: ti stvara čulnu osnovu evokativnog karaktera forme; čitav jedan niz tačnih odraza važnih povezanosti fundira sadržaj i form u duhovnog sadržaja. A li um etnička form a m ože iz ovog supstrata da stvori vlastitu „stvarnost*4, odražavanje po­ sebnog rpomenta u životu čovečanstva, sam o onda ako i pojedinačnost izgu bi svoju partikularnost, a opštost svoju m isaonu apstraktnost, kada se obe potpuno utope u čulno-duhovnom m eđu carstvu posebnosti. P rom enljivo značenje posebnosti pri strogom jed in ­ stvu sadržaja jeste idealna baza evokativnog delovanja forme: nenarušiva čulno-duhovna jed in stven ost form e m ože sam o onda da izvrši svoje nam eravano dejstvo ako svaki njen p oje­ dini m om ent sin tetičk i izražava ne sam o sadržajno obilje, već i onu nap etost koja ispunjava njihovu, po sebi postojeću heterogenost jednih u odnosu na druge i u odnosu na princip oblikovanja koji hom ogenizuje. G ete izriče ovu nap etost vrlo drastično na jednom prim eru kada kaže: „S ve lirsko m ora biti

216 u celini vrlo razumno, a u pojedinostima pomalo nerazumno'4.57 Nairavno, to je samo jedan primer. Ova napetost može i treba da obuhvati sve oblasti i načine manifestovanja ljudskog života. Upravo po svojoj sintetičkoj funkciji forma mora da probudi utisak intenzivne beskonačnosti oblikovane predmetnosti, da upravo time učini opažaj nim uzdizanj e-do-dozivlj aj a napetosti između elem enata delà i njegovog jedinstva. Posebnost kao područje, kao polje sila između opšteg i pojedinačnog, kao organizujuća sredina njihovih protivrečnih dinamičkih međusobnih odnosa, čini idealnu osnovu za umetničku istinu forme. Pojedinačni tipovi, njihova društveno sadržajna hijerarhija, njihova sinteza u totalnost, u sliku jedne tipične etape razvitka čovečanstva, uzdižu se tek formiranjem_ iz proste mogućnosti u aktivnu stvarnost.' Sadržajno, ovT elem enti su samo elementi, klice, tendencije za određenu kon­ kretnu sliku objektivne stvarnosti, mada su oni već i po svojoj sadržajnosti formirani sa estetiôke tačke gledišta. Njihova Ko­ načna, živa, dinamična povezanost koja odgovara. njihovoj pravoj sadržajnosti može da nastane tek u umetničkoj formi. To što je ova forma tako đefinisana kao forma respektivno određenog konkretnog sadržaja, bilo bi samo onda ograničenje ako bi se forma i sadržaj shvatili u naučno-ftogičkom smislu; estetički posmatrano, baš iz toga proističe njeno opšte važenje. Ova odredba izriče, samo na apstraktniji način, osnovnu istinu estetike, da je u njenoj oblasti tipično najviši nivo uopštavanja. Istina forme je dakle jedna istina života upravo kao proces u kome se o va posebnost čini opaža j nom: maksimalno pove­ ćavanje — i tim e uzdizanje do posebnog kvaliteta — životne istine odraženog sadržaja 12. UMETNOST KAO SAMOSVEST RAZVITKA ČOVEČANSTVA U tome se izražava humanost umetničkog oblikovanja. Posebno kao estetička kategorija obuhvata ceo unutrašnji kao i spOljašnji svet, i to upravo kao svet čoveka, čovečanstva: čulne pojavne forme spoljnog sveta su onda — bez štete za svoju povećanu intenzivnu čulnost, za svoj vlastiti neposredni život — uvek znak života ljudi,' njihovih međusobnih odnosa, pred­ meta koji posreduju ove odnose, prirode što razmenjuje mate­ riju sa ljudskim društvom. A opšte je, opet, kako otelovljenje 57 Gete, ibidem.

217 jed n e od slila koje određuju život üjudi, tako i — kada se javi subjektivno kao sadržaj jedne svesti u oblikovanom svetu — nosilac života ljudi, oblikovanja njihove ličnosti i njihove sudbine. O vim sim bolizovanjem pojedinačnog kao i opšteg um etnioko delo ob javlju je — usled svoje objektivne suštine, nezavisno od subjektivnih ciljeva koji leže u osnovi njegovog nastanka — jedan unutrašnji, u sebi sm isaoni k valitet ljudskog, zem aljskog života. Ono im a ovu isuštinu i onda kada su, iz društveno-istoriskih uzroka, svesn i m otivi njegova nastanka bili transcendentalnog (magičnog, religioznog) karaktera. Ono inkarniira oblikujući ove m otive — ta forma je određena sadr­ žajem — n o ono to čini um etnički na način koji nehotično pretvara transcendenciju u im anenciju zem aljskog. Mi dakle danas m ožem o da doživim o i ovu transcendenciju u đelirna prošlosti, ali je m i doživljujem o kao ljudsku sudbinu, kao ljudske em ocije i strasti. N epoverenje ekstrem nih idealista, ideoloških pretstavnika religija, koje se tako često javlja, im a i ovde jedan od svojih uzroka u ovoj spontanoj ten denciji prave um etnosti prem a zem aljskoj im anenciji. Ovaj problem hum anosti um etnosti je nerazdvojno povezan s njenom objektivnošću i subjektivnošću. I ovde je teorisko razjašnjavanje bilo om etano na taj način što se m išlje­ n je o um etnosti kretalo tam o-am o izm eđu — ovde pogrešnih — polova opštosti i pojedinačnosti, i stoga je 'iz prenaglašavanja pojedinačnosti zapadalo čas u pogrešan subjektivizam koji se obično m anifestovao kao estetičk i agno ticizam , čas je iz pre­ naglašavanja opštosti zapadalo u dogm atizam . G rađanska d e ­ kadencija im a takođe kao teorisku osnovu jednu takvu isk rivljen u polarizaciju u lažnom suibjektivizm u i lažnom objektivizm u. N o velik a razlika prem a starom e vrem enu sastoji se u tom e što je u staro vrerne, kao što sm o to već pokazali na pojedinim važnim prim er:ma, intencija značajnih naprednih m islilaca u vek bila up ravljena na osobenu estetsku posebnost, čak i onda kada su iz nesporazum a govorili o op­ štosti i pojedinačnosti. D ok dekadentne teorije, kao što smo takođ e pokazali, dopuštaju da se ta dva, u svojoj izolovanosti, u nedostatku svoga centra pogrešna pola, fiksiraju i ukoče. P osebnost, kao središte estetsk og odražavanja stvar­ nosti, jedino je u stanju da razjasni sp ecifično dijalektičko jed in stvo su b jek tivn og i ob jek tivn og faktora kao protivrečn o din am ični princip ćele sfere. P okazali sm o ovu d ijalek tičku in terak ciju su b jek tivn osti i ob jek tivn osti kako u samoj in d i­ vid u aln osti delà, tako i u njenom estetsk om delovanju. Ta upravo istakn uta hum anost u m etn osti dopušta n am jedno

218 dalje konkretizovanje. Dok umetnost uvek i isključivo oblikuje svet čoveka, tim e što je u svakom e aktu odražavanja (u sup­ rotnosti prema naučnom odražavanju) prisutan čoveik koji uvek određuje, dok se vanljudski svet u umetnosti javlja samo kao posredni član ljudskih odnosa, radnji, osećanja etc., nastaje iz ove objektivno dijalektičke suštine estetskog odražavanja, iz njegove kristalizacije u individualnosti delà, dijalektička udvojenost estetskog subjekta, dijalektičko protivrečje u sub­ jektu, koje samo opet pokazuje odražavanje fundamentalnih činjenica razvitka čovečanstva. Pri tome je reč o odnosu čoveka i čovečanstva. Objek­ tivno je ovaj odnos uvek postojao, on se dakle uvek morao nekako nalaziti u oblicima odražavanja stvarnosti. No pošto je ovo objektivno biće u toku „predistorije čovečanstva“, u prakomunizmu, u klasnim društvima, postojalo više po sebi negoli za nas (kako u smislu samog čovečanstva, tako i u svesti pojedinačnih ljudi), morao je njegov direktni izraz često da bude iskrivljen, nehotično pogrešan. Dok je za čovečanstvo, i u sm islu kulturnog napretka, diferenciranje u plemena, nacije etc. bilo i jeste osnova njegove egzistencije, dok u okviru svake nacije klasna borba čini motor razvitka, morao je svaki direktan teoriski apel čovečanstvu koji preskače ova objektivna posredovanja da izvrši nasilje nad pravim sadrža­ jim a i formama stvarnosti, da kao rezultat ima nešto pogrešno, vrlo često reakcionarno. (Setimo se današnjih teorija o naddržavnim, nadnacionalnim „sintezama**, koje nisu n :šta drugo do ideološka pomoćna sredstva američkog imperijalizma. Tek sa nastankom socijalizma, sa realnom mogućnošću ostvarenja besklasnog društva, objektivno se uzdiže ovaj problem u jedan viši stadij um: zajednički socijalistički sadržaj koji se realiizuje u nacionalnim formama već pokazuje čovečanstvo u konturama njegovog konkretnog bivanja i bića, konkretnu perspektivu jedinstvenog čovečanstva.) Ovo pitanje, kao pitanje koje je u suštini istorisko, po sebi lleži van okvira naših rasmatranja, te bi naročito ovde bilo sasvim nedopustivo da se ma i samo u skioi dodirnu istoriske promene ovog kompleksa problemâ. Naš interes ostaje usretsređen na teoriju odražavanja. Ali tu se mora konstatovati da, ako jedno stanje stvari egzistira po sebi, ono se mora reflektovati ma u kom obliku i u odražavanju stvarnosti. U naučnom odražavanju ne retko nalazimo jedan apel za koji se pretpostavlja kao da je po sebi razumljiv, da m u nije potrebno nikakvo obrazloženje, apel onoj zajednici koja čini realni supstrat pojma čovečanstva. Setimo se kate-

219 gori ja logike k oie nikada n e dopuštaju da s e javi sum nja u to da osnovne m isaone form e čine zajednički posed oovečanstva kao ćeli ne. (Ovde, naravno, ne go vorim o o prirodnim naukama, jer je predm et njihovog odražavanja pretežno vainljudska stvarnost.) Sa pravom se pretpostavlja n ešto opšteljudsko; jer bez obzira na to što se čovek, otkad je po­ stao čovek, u antropološkom sm islu više n ije odlučno m en jao, istoriski razvitak pokazuje da, i pored ogrom ne vari­ jabilnosti, čak u vrlo bitnim pitanjim a, određeni stadijum i ili etape pokazuju u najvećoj m eri srodne tipičn e crte, dadu se svesti na određene opšte zakone. (Ekonom ske form acije, njihov nastanak i raspadanje, etc.) Prirodno, ovo zajed ništvo leži pretežno u oblasti opšteg; ukoliko se v iše približavam o konkretnoj stvarnosti, utoliko se diferencije ispoljavaju pre­ težni je i p lastičn ije (nastanak kapitalizm a u E ngleskoj, Fran­ cuskoj etc.). Tom konstatacijom p ribližili sm o se za jedan korak odgovoru na ovo pitanje u estetici. Jer za nastanak bilo kog um etničkog delà presudno upravo to konkretno u odraženoj stvarnosti. U m etnost koja bi h tela da preskoči objektivno, svoje nacionalne osnove, klasnu strukturu sv o g društva, stu ­ panj klasn e borbe u njem u, kao i subjektivno, stav autora prem a svim ovim pitanjim a, m orala bi tim e da sam u sebe ukine kao um etnost.j N aučno im a sm isla istraživati zajed­ ničke opšte zakonitosti jed n e ekonom ske form acije (čak sv ih form acija). No za svako um etničko delo, kao neposredni pred­ m et oblikovanja, u vek dolazi u obzir sam o jedna određena konkretna razvojna etapa jedne određene konkretne form acije. Ta nedvosm islena istina je bila dugo vrem ena zam račivana idealističkom teorijom ,,opšteljud sk og“ kao uzora um etnosti, a spasonosni obrt je došao tek sa istoriskim m aterijalizm om i n jegovim značajnim pretečam a, koji su um etnost teorisk i vratili natrag u realnost n jen e čin jen ične delotvornosti. M eđutim ovd e je privrem eno zavladala jedna suprotna zabluda. V ulgarni m arksizam je neposredno iden tifik ovao socijaln u genezu um etnosti sa činjenicom n jen e su štin e i pri tom e katkada dolazio do tako apsurdnih zaključaka da će, naprim er, u besklasnom društvu velik a umetndčka delà k lasn ih društava postati n erazu m ljiva i da se u njim a n eće m oći uživati. O vakvim sužavanjim a i isk rivljen jim a pravog stanja stvari u osnovi leži zanem arivanje teorije odražavanja, sh vatan je

220 um etnosti kao golog izraza određene pozicije u klasnoj borbi.58 Jer je tek sa odražavanjem, kao osnovnim principom umetnosti, teoriski obrazložena univerzalnost umetničke predmetnosti, a sa njom i univerzalnost umetničke forme. Socijalna determiiniranost geneze, nužna partijnost svakog oblikovanja, mogu se stvarno razviti tek na tlu jedne takve univerzalnosti reprodukovanog Sveta i univerzalnosti sredstva za njegovo reprodukovanje. U skladu sa ovom situacijom, sam Marks je potpuno drukčije postavio pitanje negoli njegovi vulgardzatori. I za njega je, prirodno, socijalna geneza polazna tačka. No sa njenim rešenjem tek počinje stvarni zadatak estetike: „АИ teškoća se ne sastoji u tome da se razume da su grčka umetnost i ep bili vezani za izvesne društvene razvojne forme. Teškoća je u tome što oni još pružaju umetnički užitak i u izvesnom sm islu važe kao norma i nedostižni uzor“.59 Ako je pitanje tako postavljeno, onda, prirodno, iskrsa­ va pitanje zajedničkog supstrata. ^(To pokazuje da je teorija o ,,opšteljudskom “ bila pogrešan odgovor na jedno opravdano pitanje.)',Pri materijaliističko-dijalektičkom rasmatranju istoriskog procesa odgovor se ne dobija suv'še teško>ovaj zajednički supstrat je kontinuitet razvitka, realni uzajamni odnos delova u njemu, činjenica da razvitak nikada ne počinje sasvim od početka, već uvek obrađuje rezultate ranijih etapa u skladu sa savrem enim potrebama, prisajedinjuje ih sebi; prirodno da se ovde ne može tretirati komplikovanost ovoga razvitka. Ali sama konstatacija ovoga stanja stvari otkriva'* sadržajni mo­ ment, koji um etnosti omogućuje oblikovanje razvitka čovečanstva i taj razvitak čini zadatkom oblikovanja: -otkriti up­ ravo u konkretnosti nacionalnog i klasno neposrednog sadržaja ono što je novo, što je zaslužilo da postane trajnim posedom čoveoanstva i što postaje takvim posedom. Prilikom tretiranja originalnosti i trajnog deCiovanja već smo se bavili ovim pita­ njem, koje se sada, naravno, daleko konkretni je osveti java. A li ova odredba još uvek nije dovoljno konkretna za specifične zadatke umetnosti. Sam kontinuitet razvitka čovečanstva ima svoju solidnu materijalnu bazu, koju smo ranije nagovestili. Za umetnost ova baza ipak služi samo kao posre58 Ako čak jedan teoretičar kao što je Plehanov smatra da je sipoljni član između ekonomske baze i ideologije »psihologija društvenih ljudi« koju je odredila ekonomska baza, a ideologiju, dakle i umetnost, shvata kao odražavanje »osobina ove psihologije«, onda je i on odgo­ voran za takvo sužavanje marksističkog shvatanja. Plehanov, Osnovni problemi marksizma, Stuttgart—Berlin 1922; 77. 59 Marks, Grundrisse, 31

221 dovanje da bi ispunila svoj zadatak: oblikovan je čoveka, njegove sudbine, n jegovih m anifestacija etc. — sve to uzeto u najširem sm islu. Tek tim e ovaj zadatak dobi ja svoj pravi profil: razvitak stvara neprekidno prom ene u tipičnom , čiji je v elik i deo, prirodno, sasvim efem eran. Samo se ograničeni broj novonastalih društveno-istoriski tipičnih ljudi i situacija sačuva — u dobrom kao i u rđavom sm islu — u pam ćenju eovečanstva, prisajedinjuje kao trajni posed onom e što kasnije dolazi. Ipak bi to bio sam o sadržajan izbor, pri kom e se još mora napraviti ograničenje da sa stanovišta sadržajno-tipičnog suprotnost efem ernog i večn og mora biti samo relativna. Jer n.'jedan tip ne pripada „kožom i kosom “ ovoj ili onoj katego­ riji; o toj pripadnosti se odlučuje i prema tom e koliko u m etničkom odražavanju uspeva da tipičn e osobine shvati tako da se u njim a — kao dobro ili zlo — izražava jedan m om ent ove trajnosti. Zato je m asa tipično ljudskih osob'na koju je sačuvao sam :storiski razvitak sigurno daleko veća od broja onih oso­ bina koje su živo sačuvan e u um etničkim likovim a. Za trajnost svog stvaranja tipova um etnost im a dakle objektivnu bazu u samoj stvarnosti, no da li oblikovani tipovi nastaju i ostaju, to rezultira iz njihove vlastite aktivnosti. Pri tom e sm o ovo pitanje najp-re razm atrali sam o sa sadržajnog stanovišta. Prirodno da je ostajan je u životu jed ­ noga delà i tipova koji su u njem u oblikovani u krajnjoj lin iji problem um etničkog savršen stva form e. K oliko nam je delà sačuvano koja stručnjaci u vek rasm atraju i tum ače, jer su izvanredno važni istoriski dokum enti prošlih vrem ena, a m nogi sp ecijalisti su skloni da ovu istorisko-sadržajnu interesan tnost pom ešaju sa trajanjem živog um etničkog delovanja. Nasuprot tom e, m ora se u vek izn ova potsetiti na ono što je neposredno evokativno u um etničkoj form i. Sigurno je da S ofok lov Edip daje obilje pouka istoričaru Staroga veka. A li je isto tako sigurno da d evet desetina kasnijih slušalaca ili čitalaca ove dram e ne zna ništa ili prilično m alo zna o takvim stvarnim istoriskim pretpostavkam a, pa ipak, n ajd ub lje potresen i p od ležu njenom delovanju. N o bio bi suprotan, pogrešan ekstrem m isliti da je pri ovom d ejstvu reč isk lju čivo o ,,magdji“ savr­ šen stva forme: Ova postoji — upravo će Edip večno ostati form alni uzor određene vrste dram ske k om p ozicije — ali ona sam a n e bi izazvala ništa drugo do praznu i stoga efem ern u napetost, do jedan puki gran -gin joi-efek t. Ono što sluišalac u Edipu potresno doživljava jeste jedna tipična ljudska sudbina u kojoj — doživljavaju ći je — i današnji čovek sa zn a je nepo­

222 sredno emocionalno jedno mea causa agitur*, pa i kada kon­ kretne istoriske pretpostavke može da razume samo u najgrubljim -potezima. Naravno da je ovoj identifikaciji sa onim što je umetnički prikazano potrebna dalja konkretizacija. Ako je, naprimer, sovjetska omfladina u masama hrlila na izvođenje Nore ili Romea i Julije i radosno usvajala njihove likove i sudbine, onda je jasno da je svaki gledalac tačno znao da se takve konkretne sudbine nalaze potpuno van njegovog životnog kruga, da one nepovratno pripadaju prošlosti. Ali otkuda onda evokativna snaga takvih drama? Verujemo da ona leži u tome sto je ovde oživljena, predočena upravo vlastita prošlost, i to ne lični prethodni život svakog pojedinačnog individuuma, već začelo njegov prethodni život kao pripadnika čovečanstva. On i doživljava sudbinu čovečanstva aikona njega utiču delà koja oblikuju sadašnjicu, ako snaga umetnosti čini da na taj način doživi ono što mu je strano, prostorno ili vremen­ ski, nacionalno ili klasno. Jer je 'iisto tako neosporna činjenica da su mase proletera oduševljeno čitale Tolstoja kao što su ne manje mase buržuja čitale Gorkoga. Svi ovi primeri jednoznačno ukazuju na stvarnu osnovu takvih delovanja: u velikim umetničkim delima ljudi doživljavaju sadašnjost i prošlost čovečanstva, perspektive budućnosti njegovog razvitka, ah oni ih ne doživljavaju kao spoljašnju činjenicu koja se, kao više ili manje važna, uzima na znanje, već kao nešto što je biitno za vlastiti život, kao važan moment i njihove vlastite individualne egzistencije. Govoreći o Homerovom uticaju, Marks je principijelno uopštio ovo pitanje: „Čovek ne može opet postati dete sem da podetinji. A li zar njega ne raduje naivnost de te ta, i zar -on sam ne mora opet na višem stupnju težiti za tim da reprodukuje njegovu istinu? Zar u dečjoj prirodi ne oživljava u prirodnoj istini u svakoj eposi njen vlastiti Karakter? Zašto da istorisko detinjstvo čovečanstva, tamo gde je ono najlepše razvijeno, nema večnu draž kao stupanj koji se nikada više neće vratit’? Ima nevaspitane dece i starmale dece. Mnogi od starih naroda idu u ove kategorije. Normalna deca bili su Grci. Draž njihove um etnosti za nas ne stoji u protivrečju sa jie ^ z v y e m m jjru štvenim stupnjem'TnT kome je ona rasla. Upravo" je njegov rezultat, i sa time je upravo nerazdvojno povezano da se ne­ zreli društveni uslovi pod kojima je ona nastala i jedino mogla * Reč je o meni. — Prim, iprev.

223 nastati, više nikada ne m ogu ponoviti**.®0 A bez daljega je jasno da se ovo M arksovo izlaganje ne m ože odnositi sam o na period detinjstva čovečanstva, da se upravo svaka epoha m ože doživ eti kao takav m om ent vlastite, nepon ovljive prošlosti. V eć smo ukazali na to da stvaralačka ličnost koja je relevantna za nastajanje um etničkog delà, nije prosto i nepo­ sredno identična sa svojom svakidašnjom individualnošću, da stvaranje um etnika zahteva od n jega uopštavanje n jegovog Ja, sam ouzdizanje iz n jegove partik u lam e pojedinačnosti u estetsku posebnost. Isto tako sada vid im o da je delovanje značajnih deila najupadljivije kad je oblikovani sadržaj pro­ storno-vrem enski, nacionalno ili klasno stran sadržaj, i sa sobom donosi produbljenje, povišenje neposredne svakidašnje indi­ vidualnosti. I upravo se i u ovom obogaćenju Ja pre svega nalazi srećni doživljaj koji zaista daje velik a um etnost. . Opšte je priznata činjenica da se u osnovi takvog delovanja um etnosti nalazi kao odlučujući m om ent uzdizanje individuum a koji uživa u njoj iz partikularnosti čisto sub­ jek tivn og u posebnost. On doživljava stvarnosti koje bi m u inače bile nepristupačne u tom obilju u kom e m u ga delo pruža; n jegove pretstave o ljudim a, o njihovim realnim m oguć­ nostim a u dobru kao i u zlu doživljavaju neslućeno proširenje; prostorno i vrem enski, istoriski kao i klasno njem u tuđi sv e tovi otkrivaju se pred njim u unutrašnjoj dijaleictici onih sila u čijoj uzajam noj igri on, doduše, doživljava nešto tuđe, ali u isti mah ipak nešto što se stvarno m ože dovesti u vezu sa n jegovim vlastitim životn im tokom, sa njegovom vlastitom duševnošću. (Tamo gde nedostaje ovo poslednje, nastaje čisto spoljašnji, katkada form alni ili tehničko artistički, no po su štini ne estetski, sasvim spol ja okrenut interes za erotično, puka radoznalost.) P ravi sadržaj ovo g uopštavanja, koji objektivno kao i su bjektivno produbljuje i obogaćuje ind ividu aln ost, ali se nikada n e izvodi iz nje, jeste upravo društveni karakter lju d ­ sk e ličnosti. V eć je A ristotel to taono znao. Tek u su bjektivnom idealizm u građanske epohe m istifik ovan je na najrazličitije načine ovaj društven i supstrat estetskog stvaranja i njegovog delovanja. lSadržaj delà i prem a tom e n jegovog d ejstva jeste sam od oživljavanje ind ividu um a u razvijen om bogatstvu n je ­ govog života u društvu i — posredovana bitno novim crtam a tako razjašnjenih ljudskih odnosa — njegova egzisten cija kao deo i m om ent razvitka čovečanstva, kao n jegova koncenitrisana eo I b i d .

224 abrevijatura.61 Ovo povišenje partikulam e subjektivnosti ne izvodi je iz same sebe u čisto objektivno o«pšte, naprotiv pro­ dubljuje individualnost, upravo tim e što je uvodi u ovo m eđu carstvo posebnog. Recepti vnd subjekt podražava u estetskom užitku ono kretanje koje svoju objeirtivnu formu dobija u stvaranju individualnosti delà: jednu „stvarnost'4 koja je u sm islu diferenciranja intenzivnija od doživljemosti same objektivne stvarnosti, koja upravo u ovoj intenzivnosti nepo­ sredno otkriva suštastvenost koja je prikrivena u realnoj stvarnosti. Tako povišenje subjektivnosti do posebnog izaziva u receptivnom subjektu sličan proces povišenja kao u onome ko stvara. Pri tome je jasno da nivo obi'kovanja individualnosti delà čini osnovu za takvo delovanje. H egel je u pojmu „patosa“62 tačno sagledao onaj društveno-duhovno-moralni nivo do koga se mora uzdići oblikovanje u delu da bi izazvalo pravo estetsko dejstvo: posebnost individualnosti delà određuje tendenciju ka posebnosti u estetskom aktu umetničkog užitka. Naravno da se društveno, ljudsko delovanje umetnosti ne sastoji samo iz zanosa direktne receptivnosti. Svako takvo dejstvo ima jedno Pre i jedno Posle, i jedna od najvećih gre­ šaka većine idealističkih estetičara je ta što oni veštački izoluju neposredno umetničko dejstvo od celog života receptivnog subjekta. Nijedan čovek u umetničkom iskustvu i kroz njega ne postaje direktno drugi čovek. Obogaćenje kroz ovaj užitak je obogaćenje njegove ličnosti, isključivo njegove. Ali ova je formirana Vlastitim iskustvim a klasno, nacionalno, istoriski etc. kao i u okviru ovih odredbi, i opet je prazna iluzija esteta kao da bi mogao postojati i samo jedan jedini čovek koji bi umetničko delo mogao u sebe da primi kao duševna tabula rasa. Ne, sva njegova dotadašnja iskustva koja su u njemu živo postojala na osnovu njegove socijalne određenosti deluju i u um etničkom už:tku. Pri svem priznanju evokativne snage umetn: čke forme moramo biti načisto sa tim da svaki recep­ ti vni subjekt neprekidno upoređuje stvarnost koju je odrazila um etnost sa onom koju je on dotada prisvojio. Prirodno da i ovde nije reč o mehaničko-fotografskom unutrašnjem slaganju jednih na druge pojedinačnih detalja koji su doživljeni ranije u životu i sada u umetničkom užitku. Kao što ismo to već izveli « Ovi odnosi su — u velikom stilu — najpre saznati u Hegelovoj »Fenomenologiji« a oblikovani u Getheovom »Faustu«. Upor. o tome dotično poglavlje iz mog »Mladog Hegela«, kao i moje studije o Faustu u »Gete i njegova dela«, Berlin, Ašfbanverbah. 02 Hegel: Werke X. I. 297 ff.

225 u drugim odnosim a, reč je isključivo o korespondiranju dveju celina, celine konkretnog oblikovanja sa celinom dotadašnjeg iskustva. Priznanje ovog stanja stvari ne im plikuje ni najm anje ograničenje onoga što sm o izvelli o snazi pravog um etničkog oblikovanja. N aprotiv. Ono što sm o upravo nazvali srećnim obogaćenjem u um etničkom užitku, počiva baš na tom e što nijedan recepti vni subjekt ne stoji kao tabula rasa prema um etničkim delim a. Naravno, u delovanju zatim nastaje često borba izm eđu starih iskustava i trenutnih um etničkih utisaka. N jihovo poprište je upravo ono korespondiranje celine, o kom e smo upravo govorili; korespondiranje detalja daje samo povode za to. D ejstvo velik e um etnosti sastoji se baš u tom e što novo, originalno, sadržajno odnosi pobedu nad starim iskustvim a receptivnog subjekta. Upravo se u tom e m anife­ stu je proširenje i produbljenje iskustava kroz sv e t koji je obli­ kovan u delu. Naravno, često se događaju slučajevi gde usled nek orespondencije dejstvo izostaje, a delo odbijamo. To može da se fundira na idejnim i um etničkim nedostacim a delà, ali takođe i na ideološkoj ili um etničkoj nezrelosti receptivnog subjekta. Tretiranje ovih pitanja ide u istoriju um etnosti, istoriju njenih opštih principa, u onaj deo estetik e koji se bavi analizom raz­ ličitih stupnjeva receptivnosti. O vde se za naša pitanja pret­ p ostavlja prava, estetsk i razvijena prijem čivost. Što je u dru­ štvenoj stvarnosti reč o istoriskom procesu nastajanja jedne takve sposobnosti prim anja, što ovaj razvitak ni danas ni izda­ leka nije završen, što dakle svak i recept:vni subjekt ne može da u ovd e navedenom sm islu adekvatno reaguje na um etnost, to ne m enja ništa u principijelnoj strani pitanja, u sp ecifično estetskom odražavanju stvarnosti. M arks izlaže objektivnu nužnost takve interakcije za ceo život društva, na interesantan način upravo pozivajući se na um etnost: „U m etnički predm et — isto као i svaki drugi produkt — stvara publiku koja razume um etnost i koja je sposobna za užitak lepoga. Produkcija stvara stoga ne sam o predm et za su bjekt, već takođe su bjekt za taj predmet**.63 j U vođ en je u un iverzalnu povezanost ovog stanja stvari, koje sm o ovde istakli, ne um anjuje ni najm anje značaj sp ecifičn og u estetskoj recep ti vnosti, u konsum aoiji um etnosti. Na nekoliko redaka pre izvođ en ja koje sm o citirali M arks kaže: „J e d n o m je predm et, ali nikako n e predm et uopšte, već odre­ đeni predm et koji se m ora konsum irati na određeni način, koji opet treba posredovati sam om produkcijom**.®4 вз Marx: Grundrisse, 14. «4 Ibid, 13. 15 Estetika

226 Za tačnu ocenu delovanja umetnosti njeno Posle nije m anje važno od njenog Pre. Za ideologiju polisa antičkih estetdčara ovo pitanje je, naravno, stojalo u središtu. Iz toga izviru kako Platonovo nepoverenje prema umetnosti, tako i Aristotelova teorija katarze. Tek idealistička teorija i praksa najnovije umetnosti, koja se sve više odvaja od društva, izoluje i estetsko dejstvo, po modelu života u periodu dekadencije, od Pre i Posle; tačnije rečeno: ona shvata ovo dejstvo kao jedinstveni zanos, koji je kao Posle i kao Pre okružen morem bezgranične dosade, depresivnog mamurluka; ovaj način delovanja je najbolje naslikao mladi Hofmanstai. Sasvim je drukčiji položaj u društvu normalno aktiv­ nih ljudi. Obogaćenje koje im pruža umetndčki užitak izražava se, naravno često postepeno i indirektno, u celokupnom načinu njihovog života, pa pri tom i u njihovom odnosu prema umet­ nosti. Suštinu ovoga PosLe možemo najbolje opisati ponavlja­ jući reci Čem iševskog: umetnost je „udžbenik života**. Naravno, ima delà — među njima i mnogih prvorazrednih — čije je dejstvo direktni je, gde se obogaćenje u tom Posle preobraća u radnju bez posredovanja; sasvim neposredno, naprimer u Marsel jezi, ali i relativno neposredno, kao strasno poštovanje određenog tipičnog ponašanja, kao pokušaj da se on uzme za uzor u životu, kao isto tako strasno odbijanje svakog drugog tipa etc. Bilo bi smešno da se takva dejstva sitničavo kritikuju kao „neumetnička**, kao što to ima običaj da čini najveći deo dekadentne teorije umetnosti; na taj način hi se Eshil i Aristofan, Servantes i Rahle, Go ja i Dom je, etc., etc. morali da udalje :'z oblasti umetnosti. A li bi isto tako bilo jednostrano i pogrešno da se u takvom direktnom i pravoliniskom dejstvu vidi jedini kriterij um umetnosti. Ne samo zato što bi lista „isključenih** rem ek-dela možda bila još veća, već i stoga što je jedan vctliki niz takvih delà, koja su u svoje vreme izvršila takvo d;rektno dejstvo, na osnovi dejstva koje je postalo više indirektno, postao živim sastavnim delom umetničkog sveta jedne poznije budućnosti. Dovdljno je ako pomenem o delà kao Figarova ženidba ili Verter. Zajedničko u direktnom i indirektnom utican ju na receptivni subjekt putem umetrrčkog užitka jeste preobražaj subjekta, koji smo naslikali, njegovo obogaćenje i produbljenje, njegovo učvršćenje ili potresanje. A tako smo opet došli do odlučne suprotnosti između umetnosti i nauke. Kao što u ob­ jektivnosti odražavanja stav koji je odvojen od svakog sub­ jektivnog momenta svoje geneze stoji nasuprot individualnosti

227 delà koju uvek određuje su bjektivnost i koja se n e može zam isliti bez takve subjektivnosti, tako je i u delovanjui Nauka oticriva u svojoj zakonitosti objektivnu stvarnost koja je neza­ visna od svesti. U m etnost deluje neposredno na ljudski subjekt; odražavanje objektivne stvarnosti, društvenih ljudi u njihovim ' uzajam nim odnosim a, u njihovoj društvenoj razm eni m aterije sa prirodom, ovde je jedan, naravno neophodan, posredni član, no ipak samo sredstvo da bi se izazvalo ovo raistenje subjekta. Zato se m ože izreći kao odlučna oznaika ove suprotnosti: naučno odražavanje pretvara Po sebi svoje objektivnosti, svoje suštine, svoje zakonitosti, u što je m oguće p rim em ije Za nas; njegovo delovanje na ljudsku su bjektivnost je, dakle, pre svega ek sten ­ zivno kao i intenzivno razvijanje, proširivanje i produbljivanje sv e ti, svesn og znanja o prirodi, društvu i ljudima.! U m etničko odražavanje stvara, sa jedne strane, takve slike stvarnosti u kojim a se biće-p o-sebi ob jektivnosti pretvara u b'iće-za-sebe oblikovanog sveta, u individualnost delà, a sa druge strane, u adekvatnom delovanju takvih delà nastaje buđenje i povećanje ljudske sam osvesti: tim e što recep tivn i su bjekt doživljava — na upravo naslikan način — jednu takvu „stvarnost“ koja za seb e postoji, u njem u nastaje jedno za-seb e subjekta, sam osvest koja se ne sastoji u neprijateljskom odvajanju od sp oljn jeg sveta, već znači bogatije i produbljeni je odnošenje jednog bogato i duboko shvaćenog sp oljašnjeg sveta prem a tako obo­ gaćenoj i produbljenoj sam osvesti čoveka, kao člana društva, klase, nacije, kao sam osvesnog m ikrokosm osa u makirokosmosu razvitka čovečanstva.65 \ A li ako sm o tako utvrdili suprotnost izm eđu obeju vrsta odražavanja, onda opet m oramo p otsetiti na to da oba odražavanja reflek tu ju istu objektivnu stvarnost, da su oba — naravno na različit način — m om en ti istog d ruštven o-istoriskog procesa razvitka čovečanstva. Zato se ni ovde svest i sam osvest ne sm eju su protstavljati kao da jedna drugu kruto isklju ču je, kao što to, naprim er, čini K odvel pod uticajem dekad en tne ideologije; u njim a se, naprotiv, m ogu sagledati p olovi subjektivn og prim anja sveta, m eđu kojim a deluju bez­ brojne interak cije i prelazi. Jer, razum e se po seb i da odraženi naučni sadržaj koji prim arno čine posedom ljudske svesti sam o jednu stvarnost koja postoji nezavisn o od svesti, vrše izvanredan, katkada upravo revolucionaran uticaj na ra­ zvitak ljudske sam osvesti. D ovoljno je ako se možda setirno 85 Izraz Fiir-sich-Seim upotrebljava se ovde u smislu koji mu daje Marx u »Bedi filozofije«, Stuttgart, 1919, 162. 15*

228 dejstva koje su naučna otkrića, naprimer Kopernikovo ili Darvinovo, izvršila ma Šta i Kako samoevesti ljudi, a da i ne govorimo o uticaju Marksa ili Lenjina, o uticaju njima posre­ dovanih ekonomskih i istoriskih znanja za socijalnu i naci­ onalnu samoisvest lju d i Sa drugo strane, u ovim rasmatranjima je često isticano da je za razvoj samosvesti putem delovania umetničkiih delà apsolutno neophodan obilazan puit preko odražavanja stvarnosti, čak u umetničkim radovima kao što su muziika i lirika, gde dekadentna ideologija to obično poriče, konkretna marks'stička analiza mora da komstatuje ovo stanje stvari. Poznato je da velika epika, tragedija, stvarno veliko slikarstvo etc. uvek i sadržajno posreduju ,,svetove“ i tek na ovome putu deluju na samosvest. Ko bi mogao da utvrdi da li je i storiju svoje otadžbine više ljudi usvojilo putem umetnosti ili putem nauke? Prelazi i interakcije igraju dakle ovde veliku ulogu. Ipak je — ili možda upravo stoga — polarizacija svesti (nauka) i sam osvesti (umetnost) jedna činjenica, jedna tačma karakte­ ristika diferenciranja obeju vrsta održavanja. Što je ova polarizacija dostigla svoju čistu formu tek posle jednog dugog storiskog razvoja, što su se u ranijim vremenima kako nauka tako i um etnost često pojavljivale pomešane* sa onim načinima ponašanja prema stvarnosti (magija, religija) koji su u među­ vrem enu u velikoj meri potisnuti :z ovih oblasti, to ne pobija, već, naprotiv, potvrđuje naše shvaitanje. Jer su kako nauka tako i umetnost mogle da izvojuju svoju primerenu formu samo u ovoj borbi za svoju čisto tu, za ono što je njima speci­ fično u odražavanju stvarnosti. AH za teoriju dijalektičkog materijalizma, ove istoriski dostignute adekvatne forme čine bitni predmet ispitivanja; istoriski materijalizam mora da se suoči sa istoriskim uslovima razvitka njihove polarizacije. Iz toga sledi da još itekako brojnije tačke ukrštanja, pokrivanja etc. koje se mogu naći u konkretnim obj akti­ vacijama oba načina odražavanja, da još itekako brojne interakcije i prelazi u genezi i dejstvu njihovih produkata, ne mogu da ukinu fundamentalnu suprotnost tih polova. Prvo sledi iz zajedništva odražene stvarnosti, drugo iz različitosti njihovih strukturalnih formi koje su se postepeno razvile. Ali ako u estetskom odražavanju hoćemo da pređemo preko naj­ grubljih (i često najjednostranijih, najkonfuznijih) opštosti, onda ipak moramo — prirodno, pri dovoljnom obazirao ju na ovu zajedničku bazu — da akcent stavimo na različitost, na suprot­ nost. To sm o pokušali u ovim rasmatranjima sa ufrogom kate-

229 gori je posebnosti. Upravo n agoveštena polarizacija uloge nauke i um etnosti u životu i u razvitku čovečamstva, polarizacija sv e sti i samosvesiti, n ije pretstavljaja ništa više do zaključak, rezim e svih sp ecifičnih odredbi k oje se m ogu dobiti — uzim a­ ju ći u obzdir našu teoriju o kretanju posebnosti u estetskom odražavanju — iz p ažljivog isp itivan ja um etničkih fenom ena.

ĐERĐ LUKAC: PROLEGOMENA ZA MARKSISTIČKU ESTETIKU * T E H N I Č K I U R E D N I K : ŽIŽA PETROVlC * ŠTAMPA: BEOGRADSKI GRAFIČKI ZAVOD, BEOGRAD