Nauka logike II [PDF]

Zitiervorschau

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Urednik VUKO PAVlCEVlC

Naslov originala GEORG WILHELM FRIEDRICH HEGEL W ISSENSCHAFT DER LOGIK Zw eiter Teil. Die objektive Logik (Die L ehre vom Wesens) S tu ttg art, 1936. Fr. From m anns V erlag

GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL

NAUKA LOGIKE Drugi deo

OBJEKTIVNA LOGIKA (UCENJE O SUSTINI)

Preveo Dr NIKOLA POPOVlC Predgovor i strucna redakcija D r GLIGORIJE ZAJECARANOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFlCKI ZAVOD Beograd, 1977.

Ucenje o sustini

Istina bica jeste suStina. Bide jeste ono Sto je neposredno. PoSto znanje hoce da sazna ono Sto je istinito, ono sto je bide po sebi i za sebe, to ono ne zastaje kod onoga Sto je neposredno i kod njegovih odredaba, ved se probija kroz njega s pretpostavkom da iza toga bica postoji joS neSto drukcije od samog bica, da ta pozadina sacinjava istinu bida. To saznanje je posredovano znanje, jer se ono ne nalazi neposredno kod suStine i u sustini, ved pocinje od neceg drugog, od bida, i mora da prevali jedan prethodni put, p ut izlazenja izvan bida, ili, naprotiv, ulazenja u njega. Tek posto se znanje na osnovu neposrednog bida seda, ono tim posredovanjem nalazi suStinu. — Jezik je u glagolu »biti« (Sein) zadrzao bit (Wesen) u njegovom proSlom vremenu »bio« (Gewesen); je r bit je bide koje je proslo, ali bezvremenski proSlo. Ako se ovo kretanje predstavi kao p u t znanja, onda izgleda da to polazenje od bida i napredovanje, u kome se bide prevazilazi i koje dospeva do suStine kao necega posredovanoga, predstavljaju jednu delatnost saznanja koja je za bide spoljasnja i nista se ne tide njegove vlastite prirode. Ali, taj hod jeste kretanje samog bica. Na bicu se pokazalo da se ono po svojoj prirodi udubljuje i da se tim ulazenjem u sebe pretvara u sustinu. Prem a tome, ako je ono apsolutno bilo najpre odredeno kao bide, sada je ono odredeno kao sustina. Saznanje uopste ne moze da zastane kod raznovrsnog postojanja (Dasein), ali tako isto ni kod bica, kod cistoga bica; neposredno se namece refleksija da to cisto bice, negacija svega konacnoga, pretpostavlja jedno udubljivanje i kretanje, koje je neposredno postojanje 7

odistilo do cistog bica. Bide se potom odreduje kao sustina, kao takvo bide na kome je negirano sve sto je odredeno 1 sto je konacno. Na taj nacin ono je bezodredbeno, prosto jedinstvo, sa kojeg je na spoljasan nacin odstranjeno ono sto je odredeno; samo ono odredeno bilo je tom e jedinstvu nesto spoljasnje, i posle toga odstranjenja ono nastavlja da m u jos stoji nasuprot; jer ono nije bilo prevazideno po sebi, nego relativno, samo u odnosu prem a tome jedinstvu. — Ved je napred napom enuto da ako se dista sustina odredi kao skup svih realiteta, ti realiteti isto tako podlezu prirodi odredenosti i apstrahujucoj refleksiji i taj se skup svodi na praznu jednostavnost. Na taj nacin, sustina je samo produkt, nesto sto je proizvedeno. Spoljasnja negacija, koja je apstrakcija, samo uklanja odredenosti bida sa onoga sto preostaje kao sustina; ona ih tako reci stavlja uvek samo na neko drugo mesto i ostavlja ih kao bivstvujuce posle kao i pre. Ali sustina na taj nacin nije n iti po sebi, n iti sama za sebe; ona postoji blagodareci necern drugom, spoljasnjoj, apstrahujucoj refleksiji, i postoji za nesto drugo, naim e za apstrakciju i uopste za ono bivstvujuce koje i d alje stoji nasu­ prot njoj. Stoga je ta sustina u svojoj odredbi ona bezodrednost koja je u sebi m rtva i prazna. Ali sustina, kako je ovde postala, jeste ono sto ona jeste, ne blagodareci nekoj negativnosti koja je njoj tuda, ved blagodareci svome vlastitome, beskonacnome k retan ju bida. Sustina je bice po sebi i za sebe: — apsolutno bice po sebi, posto je ona ravnodusna prem a svakoj odredenosti bida, apsolutno su prevazideni drugobivstvo i odnos prem a drugome. Ali sustina nije samo ovo bide po sebi; kao cisto bide po sebi ona bi bila samo apstrakcija ciste sustine; ved je ona isto tako sustinski bice za sebe; sama sustina jeste ta negativnost, sam oprevazilazenje d ru gobivstva i odredenosti. Sustina kao potpuno vracanje bida u sebe jeste n a taj nacin pre svega neodredena sustina; odredenosti bida su u njoj prevazidene; ona ih sadrzi po sebi, ali ne onako kako su one postavljene u njoj. A psolutna sustina u toj jednostavnosti sa sobom nema nikakvog postojanja (Dasein). Ali ona m ora da prede u postojanje; je r ona je bice po sebi i za sebe, to jest ona razlikuje odredbe koje ona sadrzi po sebi; posto je odbijanje sebe od sebe ili ravnodusnost prem a sebi negativan odnos prem a sebi, ona se tim e protivstavlja samoj sebi i samo je utoliko beskonadno bide za sebe ukoliko u tom svom razlikovanju od sebe jeste jedinstvo sa sobom. — To odredivanje je tako dru k cije prirode nego odredivanje u sferi bida, i odredbe sustine im aju drukdiji karakter nego odredenosti bida. Sustina je apso8

lutno jedinstvo bica po sebi i bica za sebe; stoga njeno odre­ divanje ostaje unutar toga jedinstva i nije nikakvo postajanje niti prelazenje, kao sto ni same odredbe nisu neko drugo kao drugo, niti odnosi prema drugome; one jesu samostalnosti, ali time samo kao takve koje su u svome jedinstvu jedne sa drugima. — Posto je sustina na prvom mestu jednostavna negativnost, to ona sada mora onu odredenost koju sadrzi jedino po sebi da postavi u svoju sferu, da bi sebi dala postojanje i potom svoje bice za sebe. Sustina je u celini ono sto je u sferi bica bio kvantitet: apsolutna ravnodusnost prema granici. Ali kvantitet jeste ta ravnodusnost u neposrednoj odredbi, a granica na kvantitetu [jeste] neposredno spoljasnja odredenost, kvantitet prelazi u kvantum; spoljaSnja granica je za nj nuzna i na njemu bivstvuje. Naprotiv, na sustini nema odredenosti; odredenost je postavljena samom sustinom, ne slobodno, vec samo u odnosu na njeno jedinstvo. — Negativnost sustine jeste refleksija, a njene odredbe [jesu] reflektovane, postavljene samom sustinom i one u njoj ostaju kao prevazidene. Sustina se nalazi izmedu bica i pojma i sacinjava njihovu sredinu, a njeno kretanje sacinjava prelaz od bica u pojam. Sustina je bice po sebi i za sebe, ali to jeste u odredbi bica po sebi; je r njena opsta odredba jeste da proizilazi iz bica ili da bude prva negacija bica. Njeno se kretanje sastoji u tome da na sebe postavi negaciju ili odredbu, da time da sebi postojanje i da kao beskonacno bice za sebe postane ono Sto ona jeste po sebi. Tako sustina daje sebi svoje postojanje, koje je jednako njenom bicu po sebi i postaje pojam. Jer, pojam jeste ono sto je apsolutno, kao sto je ona u svome postojanju apsolutna ili po sebi i za sebe. Ali, to postojanje koje sustina daje sebi jos nije postojanje kakvo je ono po sebi i za sebe, vec kakvo ga sustina daje sebi ili kakvo se ono postavlja, usled toga jos razlicito od postojanja pojma. Sustina se prvo privida (reflektuje) u samoj sebi ili je ona refleksija; drugo, ona se pojavljuje; trece, sustina se otkriva. U svome kretanju ona se postavlja u sledece odredbe: I. kao jednostavna, posebicna sustina u svojim odredbama un utar sebe, II. kao sustina koja izlazi u postojanje, ili prem a svojoj egzistenciji i pojavi, III. kao sustina koja je u jedinstvu sa svojom pojavom, kao stvam ost. 9

Prvi odsek

SU STIN A k a o r e f l e k s i j a u s a m o j s u S t i n i Sustina proizlazi iz bida; utoliko ona nije neposredno po sebi i za sebe, ved jedan rezultat onog kretanja. Ili, ako se sustina shvati najpre kao neposredna, onda je ona jedno odre­ deno postojanje, kome protiv stoji neko drugo; ona je samo sustinsko postojanje nasuprot nesustinskom. Ali, sustina je po sebi i za sebe prevazideno bide; ono Sto stoji njoj nasuprot jeste samo privid. Ali, privid je vlastito postavljanje sustine. Sustina je prvo refleksija Refleksija odreduje sebe; njene odredbe su neka postavljenost, koja je u isto vreme reflektovanje u sebe; drugo, treba razm otriti te refleksivne odredbe ili suStastvenosti; trece, sustina se, kao refleksija odredivanja u sebi [suSti­ ni]1 samoj, pretvara u osnov i prelazi u egzistenciju i pojavu.

Prva

glava

PRIVID SuStina, proizlazedi iz bida, izgleda da m u stoji nasuprot; ovo neposredno bide jeste pre svega ono Sto je nesustinsko. Ali, drugo, ono je viSe nego samo nesuStinsko, ono je bide bez suStine, ono je privid. 1 Red u zagradi dodao je redaktor (G.Z.).

11

Trece, ovaj privid nije ne§to spoljasnje, za suStinu dru ^o f nego je on njen vlastiti privid. P rividanje su§tine u sebi samoj jeste refleksija. A. SU STIN SK O I N E SU ST IN SK O Sustina jeste prevazideno bice. Ona je jednostavna jed n akost sa samom sobom, ali ona je utoliko negacija sfere bica uopste. Tako sustina ima nasuprot sebi neposrednost kao takvu neposrednost iz koje je ona postala i koja se u tom e ukidanju ocuvala i odrzala. Sam a sustina je u toj odredbi bivstvujuca, neposredna sustina, a bice je nesto negativno samo u odnosu prema sustini, ne samo po sebi i za sebe, dakle, sustina je jedna odredena negacija. Bice i sustina odnose se n a taj nacin jedno prema drugome opet kao drugi uopste, je r svako od n jih ima neko bice, neku neposrednost, koji su jedno prem a drugom e ravnodusni, i [oboje] su prem a ovome postoj anju iste vrednosti. Ali, u isto vrem e bice je u suprotnosti prem a sustini ono nesustinsko; u odnosu na sustinu ono im a odredbu prevazidenoga. Pa ipak, ukoliko se bice odnosi prem a sustini samo uopste kao neko drugo, utoliko sustina nije zapravo sustina, vec je samo jedno drukcije odredeno postojanje (Dasein), ono sto je sustinsko. Razlika izmedu onoga sto je sustinsko i onoga sto je nesu­ stinsko ucinila je da sustina padne n atrag u sferu postojanja, posto je sustina, kakva je ona najpre, odredena kao neposredna bivstvujuca i samo tim e kao drugo u odnosu na bice. Sfera postojanja polozena je tim e u osnovu, a da ono sto je bice u tome posto j an ju jeste bice po sebi i za sebe — to je jedna dalja, samom posto j an ju spolj asnj a odredba, kao sto je, obm uto, su­ stina zaista bi6e po sebi i za sebe, ali samo u odnosu na drugo, u odredenom pogledu. — Ukoliko se, stoga, na jednom postojanju razlikuju jedno od drugog nesto sustinsko i nesto nesu­ stinsko, utoliko je ta razlika jedno spolj asnj e postavljanje, jedno odvajanje jednog dela postojanja od drugog dela, koje ne dodiruje samo postojanje, jedno rastavljanje koje pada u nesto trece. P ri tome je neodredeno sta spada u ono sustinsko ili u ono nesustinsko. Neki spoljasnji obzir i spoljasnje posmatranje cine tu razliku, i zbog toga se ista sadrzina moze sm atrati cas kao sustinska cas kao nesustinska. Tafcnije posmatrano, suStina se pretvara u nesto §to je samo sustinsko nasuprot neSemu §to je nesustinsko tim e sto je 12

suStina uzeta samo kao prevazideno bice ili postojanje. Sustina je na taj na£in samo prva negacija ili negacija koja je odrede­ nost, na osnovu koje bice postaje samo postojanje (Dasein) ili postojanje postaje samo neSto drugo. Ali sustina je apsolutna negativnost bica; ona je samo bice, ali ne odredeno samo kao nesto drugo, vec bice koje se prevazislo ne samo kao neposredno bice, nego takode kao neposredna negacija, kao negacija koja je skopcana sa jednim drugobivstvom. Prem a tome, bice ili po­ stojanje nije se odrzalo kao drugo nego sto je sustina, a ono neposredno koje je jos razlicito od sustine nije samo neko nesustinsko postojanje, vec ono neposredno koje je po sebi i za sebe nistavno; ono je samo jedna nesustastvenost, privid. B. PRIVID 1. Bice je privid. Bice privida sastoji se jedino u prevazidenosti bica, u njegovoj nistavnosti; tu nistavnost ono ima u sustini, te izvan svoje nistavnosti, izvan sustine privid ne postoji. Privid je ono negativno postavljeno kao negativno. Privid je celi ostatak koji je jos preostao od sfere bi6a. Ali izgleda da sam privid ima jos jednu neposrednu stranu koja je nezavisna od sustine i koje je uopste neko drugo sustine. To drugo sadrzi uopste oba momenta: postojanja i nepostojanja. Posto ono nesustinsko nema vise neko bice, to mu od drugobivstva ostaje samo cisti momenat nepostojanja; privid je to neposredno nepostojanje u odredenosti bica, tako da ono samo u odnosu prem a drugom, u svome nepostojanju ima postojanje, ono nesamostalno koje postoji samo u svojoj negaciji. Dakle, ostaje mu samo cista odredenost neposrednosti; ono je kao reflektovana neposrednost, to jest neposrednost koja postoji samo posredstvom svoje negacije, i koja nasuprot svom posredovanju nije nista drugo do prazna odredba neposrednosti ne­ postojanja. Tako je privid fenomen skepticizma, ili takode pojava idealizma [je] takva neposrednost, koja nije neko nesto ili neka stvar, uopste nije neko ravnodusno bice, koje bi postojalo izvan svoje odredenosti i izvan odnosa prem a subjektu. Skepticizam nije sebi dozvoljavao da kaze »to postoji«; noviji idealizam nije sebi dopustao da posmatra saznanje kao neko znanje o stvari po sebi; onaj privid ne bi trebalo uop§te da ima neku osnovu bivstvovanja, u ta saznanja ne bi trebalo da ulazi stvar po sebi. Ali, u isto vreme skepticizam je dopustao raznolike od­ redbe svoga privida, ili, sta vise, njegov privid je imao za 13

sadriinu celokupno raznoliko obilje sveta. Isto tako »pojava« idealizma obuhvata u sebi celi obim tih raznolikih odredenosti. Onaj privid i ova pojava neposredno su odredeni tako razno­ liko. Dakle, toj sadrzini zaista ne m ora da lezi u osnovi nikakvo bice, nikakva stv ar ili stvar-po-sebi; ona ostaje za sebe onakva kakva jeste; ona je samo iz bica prevedena u privid, tako da privid ima u n u ta r sam a sebe one raznolike odredenosti koje su neposredne, bivstvujuce, druge jedna u odnosu na drugu. Sam privid, dakle, jeste nesto neposredno odredeno. P riv id moze imati ovu ili onu sadrzinu; ali koju sadrzinu privid ima, to nije postavio sam on, vec je on im a neposredno. Lajbnicov ili K antov, Fihteov idealizam, kao i druge njegove forme, isto su tako malo kao i skepticizam prekoracili bice kao odredenost, tu neposrednost. Skepticizam dopusta da m u je sadrzina njegovog privida data; za skepticizam je to neposredno, bilo koju sadrzinu da ima. Lajbnicova monada razvija svoje predstave iz same sebe; ali ona nije sila koja ih proizvodi i povezuje, vec one iskacu iz n je kao m ehurovi; one su jedna prem a drugo j ravnodusne, neposredne, a tako i prem a samoj monadi. K antova pojava je isto tako jedna data sadrzina opazanja; K ant p retpostavlja afekcije, odredbe subjekta, koje su neposredne prem a samima sebi i prem a subjektu. Beskonacnome podsticaju Fihteovog idealizma mozda zaista ne lezi u osnovi nikakva stv ar po sebi, tako da on postaje cisto jedna odredenost u Ja. Ali ta odredenost jeste za Ja, koje nju cini svojom i ukida njenu spolj asnj ost, u isto vrem e neposredna, neka njegova ogranicenost preko koje ono moze da prede, ali koja im a na sebi jednu stranu ravnodusnosti, po kojoj ona, m ada u Ja, sadrzi jedno njegovo neposredno nebice. 2. Privid, dakle, sadrzi jednu neposrednu pretpostavku, jednu stranu koja je nezavisna od sustine. Ali, ukoliko se privid razlikuje od sustine, o njem u se ne moze pokazati da se ukida i vraca u sustinu; je r bice se u svome to talitetu vratilo u su­ stinu; privid je ono sto je po sebi nistavno; treb a samo poka­ zati da odredbe po kojim a se razlikuje od sustine jesu odredbe same sustine i, dalje, da je ta odredenost sustine, koja je privid, prevazidena u samoj sustini. Ono sto sacinjava privid jeste neposrednost nebica; ali to nebice nije nista drugo do negativnost sustine u samoj sebi. Bice jeste nebice u sustini. Njegova nistavnost po sebi jeste negativna priroda same sustine. Ali, neposrednost ili ravnodus­ nost koju sadrzi to nebice jeste vlastito apsolutno bide po sebi sustine. Negativnost sustine jeste n jena jednakost sa samom 14

sobom ili njena jednostavna neposrednost i ravnodusnost. Bi6e se odrzalo u suStini ukoliko suStina u svojoj beskonacnoj negativnosti poseduje tu jednakost sa samom sobom; time je sama suStina bi6e. Stoga neposrednost koju nasuprot suStini poseduje odredenost na prividu nije ni§ta drugo do vlastita neposrednost sustine, ali ne neposrednost koja bivstvuje, ve6 apsolutno posredovana ili reflektovana neposrednost, koja je privid — bice ne kao bice, vec samo kao odredenost bi