Nauka logike III [PDF]

Zitiervorschau

Objavljeno

Platon — ODBRANA SOKRATOVA. KRITON. FEDON. Platon — DR2AVA Aristotcl — POLITIKA I. Kant — KRITIKA MOCI SUDENJA 1. Kant — KRITIKA CISTOG UMA J. G. Fihte — UCENJE O NAUCI G. V. F. Hegel — ISTORIJA FILOZOFIJE, I—III G. V. F. Hegel — ESTETIKA, I—III L. Fojerbah — PREDAVANJA O SUSTINI RELIGIJE H. Markuze — KULTURA I DRUSTVO T. Adorno — NEGATIVNA DIJALEKTIKA T. de garden — FENOMEN COVEKA Dz. Barkli — RASPRAVA O PRINCIPIMA LJUDSKOG SAZNAIMJA 2. Bofre — UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE L. Goldman — LUKAC I HAJDEGER E. Hanslik — O MUZICKI LIJEPOM E. Huserl — IDEJA FENOMENOLOGIJE S. Kjerkegor — STRAH I DRHTANJE S. Kjerkegor — DNEVNIK ZAVODNIKA Patandali — IZREKE O JOGI 2. Pijaze — STRUKTURALIZAM 2. 2. Ruso — VEROISPOVEST SAVOJSKOG VIKARA J. San — KNJIGA VLADARA OBLASTI SAN

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Urednik VUKO PAVlCEVlC (1914— 1978)

Naslov originala GEORG WILHELM FRIEDRICH HEGEL WISSENSCHAFT DER LOGIK

Zweiter Teil. Die subjektive Logik oder Lehre vom Begriff

Stuttgart, 1936. Fr. Frommanns Verlag

Pripremio DIMITRIJE TASIC

UVOD

Ovaj deo Logike, koji obuhvata ucenje o pojmu i sacinjava treci deo celine, izdaje se takode pod posebnim naslovom koji glasi: Sistem subjektivne logike, da bi se udovoljilo onim prijateljim a ove nauke koji se, po navici, vise interesuju za probleme koji su ovde obradeni — a koji su obuhvaceni u okviru obicno takozvane logike — nego za one sire logicke predm ete koji su bili obradeni u prva dva dela. — Sto se tice tih ranijih delova, ja sam mogao da polazem pravo na popustIjivost pravednih ocenjivaca s obzirom na mali broj prethodnih radova koji bi mogli da mi pruze neki oslonac, m aterijale i neki putokaz u napredovanju. Kod sadasnjega ja mogu tu popustljivost da zahtevam, naprotiv, iz suprotnog razloga, posto se u pogledu logike pojma nailazi na m aterijal koji je potpuno gotov i ocvrsnuo, moze se cak reci okostao, te se moj zadatak sastoji u tome da taj m aterijal ucinim tecnim i da zivi pojam ponovo potpalim u takvom mrtvom m aterijalu; ako posto je teskoce u pokusaju da se u nekoj pustoj zemlji izgradi jedan novi grad, to se doduse nalazi dovoljno materijala, ali i utoliko vise teskoca druge vrste, ako se radi o tome da se da nov raspored jednom starom gradu koji je cvrsto izgraden i koji se odrzao u neprekidnom posedovanju i obitavanju; izmedu ostalog, covek se tada mora odluciti i na to da ne upotrebi mnogo sta od zalihe koja je inace cenjena. — Aid se, pre svega, radi izvinjenja zbog nepotpunog izvodenja moze navesti velicina samog predmeta. Jer, koji je predmet za saznanje uzviseniji od same istine! — Ali sum nja da M taj predm et nije ono zbog cega se upravo treba izvinjavati nije nepoznata ako se podsetimo onog smisla u kojem je Pilat izgovorio pitanje: sta je istina?; — prem a pesniku: 7

____________ sa izrazom lica dvorjanina, koje kratkovido, ipak smeSedi se stvar ozbiljnostl osuduje.1

Ono pitanje tada obuhvata u sebi smisao, koji se moze shvatiti kao momenat uctivosti, i sedan je na to da svrha da se sazna istina predstavlja, kao sto je poznato, neSto sto je napu§teno, nesto odavno konacno, a da je nedostiznost istine i medu filozofima i logicarima po struci ne§to sto je priznato! — Medutim, ako pitanje religije o vrednosti stvari, uvidanja i radnji, koje u pogledu sadrzine ima isti smisao, u na§e vreme sve vise ponovo zahteva svoje pravo, onda se filozofija svakako mora nadati da isto tako nece vise izgledati tako dudnovato ako ona ponovo istakne, pre svega u svojoj neposrednoj oblasti, svoju pravu svrhu, pa zazeli da se ponovo vine k njoj, nakon sto je poput drugih nauka pala u stanje ravnodusnosti prema istini. Da se zbog tog pokusaja zahteva neko izvinjenje, to zapravo ne moze biti dozvoljeno; ali sto se tide njegovog izvodenja, ja moram, radi takvog izvinjenja, da spomenem jos da su mi moje sluzbene prilike i druge licne okolnosti dozvoljavale samo izvestan rastrojeni rad u nauci, za koju je potreban usredsreden i jednostavan napor i koja je dostojna toga. N im berg, 21. ju l 1816.

1 KlopStok, Mesija, 7. pesma.

8

O POJMU UOPSTE Sta je priroda pojma ne moze se pokazati neposredno, kao sto se ni pojam ma kojeg drugog predmeta ne moze neposred­ no ustanoviti. Moglo bi, recimo, izgledati da se radi oznacenja pojma nekog predm eta pretpostavlja ono sto je logicko i da prem a tome ono logicko ne moze opet imati nesto drugo sto mu prethodi niti moze biti nesto izvedeno, kao sto se u geom etriji logicki stavovi u obliku aksioma, neizvedenih i neizvodljivih odredaba saznanja unapred saopstavaju, onako kako se oni pojavljuju u prim eni na velicinu i upotrebljavaju u toj nauci. Mada se pojam mora shvatiti ne samo kao neka subjektivna pretpostavka vec i kao apsolutna osnova, ipak on moze to biti samo ukoliko se pretvorio u osnov. Doduse, apstraktna neposrednost jeste nesto sto je prvo; ali kao ta apstraktnost ona je naprotiv nesto posredovano, cija se, dakle, osnova tek m ora traziti ako je potrebno da se ona shvati u njenoj istinitosti. Stoga ta osnova, doduse, mora biti neka neposrednost, ali tako sto se ona na osnovu prevazilazenja posredovanja pretvorila u neposrednost. Sa te strane pojam se mora shvatiti kao ono sto je trece u odnosu prem a bicu i sustini, prema onome sto je neposredno i prem a refleksiji. Utoliko su bice i sustina momenti njegovog postajanja; pojam, medutim, jeste njihova osnova i istina, kao identitet u koji su oni zasli i u kome se sadrze. Bice i sustina se sadrze u pojmu, jer pojam je njihov rezultat, ali ne vise kao bice i kao sustina; tu odredbu im aju bice i sustina jedino ukoliko se nisu vratili nazad u to svoje jedinstvo. Stoga objektivna logika, koja razm atra bice i sustinu, sacinjava zapravo geneticko izlaganje pojma. Blize posmatrano, vec supstancija jeste realna sustina, ili sustina ukoliko je ujedinjena sa bicem i stupila u stvarnost. Stoga pojam ima supstanciju za svoju neposrednu pretpostavku, ona je po sebi ono sto je pojam kao nesto manifestovano. Stoga dijalekticko 9

kretanje supstancije kroz kauzalitet i uzajamno delovanje jeste neposredna geneza pojma, u kojoj se prikazuje njegovo postaianie Ali njegovo postajanje, kao i postajanje uop§te, ima to znacenje da je ono refleksija onoga sto prelazi u svoj osnov, i da ono Sto je najpre prividno drugo, u koje je preslo ono prvo, sacinjava njegovu istinu. Tako je pojam istina supstancije, i posto je nuznost odredeni nacin odnosa supstancije, to se slo— boda pokazuje kao istina nuznosti i kao nadin odnosa pojma. Vlastito nuzno dalje odredivanje supstancije je postavljanje onoga sto je po sebi i za sebe; pojam je pak to apsolutno jedinstvo bica i refleksije, da bice-po-sebi-i-za-sebe postoji tek time sto je ono isto tako refleksija ili postavljenost, i sto je postavljenost bice-po-sebi-i-za-sebe. — Taj apstraktni rezultat razjasnjava se prikazivanjem njegove konkretne geneze; ona sadrzi prirodu pojma; ali ona je morala da prethodi njegovoj obradi. Stoga treba momente toga izlaganja (koje je iscrpno obradeno u drugo j knjizi Objektivne logike) ovde ukratko pregledati: Supstancija je ono sto je apsolutno, ono stvam o koje bivstvuje po sebi i za sebe, — po sebi, kao prosti identitet mogucnosti i stvarnosti, apsolutna sustina koja svu stvarnost i mogucnost sadrzi u sebi, — za sebe taj identitet kao apsolutna moc ili prosto-naprosto kao negativnost koja se odnosi na sebe. — K retanje supstancijaliteta koje je postavljeno tim momentima sastoji se u tome: 1. Sto se supstancija kao apsolutna moc ili kao negativ­ nost koja se odnosi na sebe diferencira u odnos u kome oni najpre samo prosti momenti postoje kao supstancije i kao iskonske pretpostavke. — Njihov odredeni odnos jeste odnos jedne pasivne supstancije, prvobitnosti prostog bica-po-sebi, koje, nemocno da postavi samo sebe, jeste samo iskonska po­ stavljenost, — i aktivne supstancije, negativnosti koja se odno­ si na sebe, koja se kao takva postavila kao drugo i odnosi se prema tom drugom. To drugo jeste zapravo pasivna supstan­ cija koju je ta negativnost u prvobitnosti svoje moci pretpostavila sebi kao uslov. — To pretpostavljanje treba shvatiti tako da se kretanje same supstancije nalazi najpre pod formom jednoga momenta njenog pojma, bica-po-sebi, da odredenost jedne od supstancija koje stoje u odnosu jeste takode odrede­ nost samog tog odnosa. 2. Drugi momenat jeste bice-za-sebe, ili to da sila postavIja sebe kao onu negativnost koja se odnosi na samu sebe, 10

cime ona ponovo prevazilazi ono sto je pretvostavljeno. — A ktivna supstancija jeste uzrok; ona dejstvuje, to jest ona je sada postavljanje, kao sto je ranije bila pretpostavljanje da se a) sill daje takode privid sile, a postavljenosti takode privid postavljenosti. Ono sto je u pretpostavci bilo iskonsko, u kauzalitetu se, na osnovu odnosa prema drugom, pretvara u ono sto ono jeste po sebi; uzrok proizvodi jednu posledicu, i to na nekoj drugo j supstanciji; on je sada sila u odnosu prema necem drugom; utoliko se pojavljuje kao uzrok, ali to je tek na osno­ vu toga pojavljivanja. — b) Pasivnoj supstanciji pristupa posledica, kroz koju se ona sada takode pojavljuje kao postavlje­ nost, ali tek u tome je pasivna supstancija. 3. No u tome se nalazi jos nesto vise, a ne samo ta pojava, naime a) uzrok dejstvuje na pasivnu supstanciju, on menja njenu odredbu; ali ta je odredba postavljenost, inace se na njoj nista ne moze izmeniti; a druga odredba koju ona dobija jeste uzrocnost; pasivna supstancija se, dakle, pretvara u uzrok, silu i delatnost, — b) posledicu u njoj postavi ja uzrok; ali ono sto uzrok postavlja jeste sam uzrok koji je u dejstvovanju identican sa sobom; taj uzrok je ono sto se postavlja na mesto pasivne supstancije. — Isto tako u pogledu aktivne supstancije a) dejstvovanje je prenosenje uzroka u posledicu, u njegovo drugo, u postavljenost, i b) u posledici se uzrok pokazuje kao ono sto on jeste; posledica je identicna sa uzrokom, nije nesto drugo; uzrok, dakle, pokazuje u dejstvovanju postavljenost kao ono sto on sustinski jeste. — Sa obe strane, dakle, ne samo identicnog vec i negativnog odnosenja druge strane prema prvoj, svaka se pretvara u suprotnost same sebe; ali svaka postaje ta suprotnost, tako da ona druga, dakle takode svaka, ostaje identicna sa samom sobom. — Medutim, oba odnosenja, identicno kao i negativno, jesu jedno i isto; supstancija je identicna sa samom sobom jedino u svojoj suprotnosti, i to sacinjava apsolutni identitet onih supstancija koje su postavljene kao dve. Aktivna supstancija se m anifestuje kao uzrok ili kao iskonska supstancijalnost na osnovu dejstvovanja, to jest time sto se postavlja kao suprotnost same sebe, sto je u isto vreme prevazilazenje njenog pretpostavljenog drugobivstva, pasivne supstancije. Obrnuto, na osnovu uticanja postavljenost se ma­ nifestuje kao postavljenost, ono sto je negativno kao nesto negativno, prem a tome, pasivna supstancija kao negativnost koja se odnosi na sebe, i u tome drugome samog sebe uzrok se podudara prosto-naprosto jedino sa sobom. Tim postavljanjem, dakle, pretpostavljena ili po sebi bivstvujuca prvobitnost 11

postaje za sebe; ali to bi6e po sebi i za sebe jeste samo na osnovu toga sto to postavljanje jeste isto tako neko prevazila zenje pretpostavljenog ili sto se apsolutna supstancija vratila samoj sebi jedino iz svoje postavljenosti i u njoj, i usled toga jeste apsolutna. Tamo je ovo uzajamno dejstvo pojava koja se opet prevazilazi, otkrivanje privida kauzalnosti u kome uzrok postoji kao uzrok toga sto taj privid jeste privid. Ta beskonacna refleksija u samu sebe, da je bice po sebi i za sebe samo na osnovu toga sto je postavljenost, jeste dovrsenje supstancije. Ali to dovrsenje nije vise sama supstancija, vec je nesto uzvisenije, pojam, subjekat. Prelaz odnosa supstancijalnosti dogada se na osnovu njegove vlastite im anentne nuznosti i nije nista drugo do manifestacija same te supstancijalnosti, da je pojam njena istina i da je sloboda istina nuznosti. Vec je ranije u drugoj knjizi O bjektivne logike, na str. 148 u primedbi napomenuto da filozofiju koja se postavlja na stanoviste supstancije i na njemu zastaje predstavlja Spinozin sistem. Tu je u isto vreme pokazana mana toga sistema, kako u pogledu forme tako i u pogledu m aterije. Ali opovrgavanje toga sistema jeste nesto drugo. U pogledu opovrgavanja nekog filozofskog sistema na drugom je mestu isto tako data opsta primedba da se iz njega mora odstraniti ono naopako misljenje kao da taj sistem mora biti prikazan kao skroz pogresan i kao da je istiniti sistem, naprotiv, laznome sistemu jedino suprotan. Iz veze u kojoj se spinozisticki sistem ovde pojavljuje proizlazi samo od sebe pravo stanoviste toga si­ stema, kao i pitanja da li je on istinit ili lazan. Odnos sups­ tancijalnosti obrazovao se blagodareci prirodi sustine; stoga je taj odnos, a isto tako i njegovo prikazivanje u jednom sistemu koje se prosirilo u jednu celinu, jedno nuzno stano­ viste, na koje se postavlja ono sto je apsolutno. Otuda se takvo jedno stanoviste ne sme shvatiti kao neko mnenje, kao neki subjektivan, proizvoljan nacin predstavljanja i m isljenja ne­ kog pojedinca, kao neka zabluda spekulacije; naprotiv, spekulacija se na svome putu pokazuje kao nuzno prevedena na to stanoviste, i utoliko je taj sistem savrseno istinit. — Medutim, on nije najvise stanoviste. Samo utoliko se taj sistem ne moze smatrati kao lazan, kao sistem kome je potrebno opovrgavanje i koji moze biti opovrgnut; vec se na njemu mora sm atrati kao lazno jedino to da on predstavlja najvise stanoviste. Stoga istiniti sistem i ne moze prema njemu imati taj odnos da mu je iskljucivo suprotan; jer na taj bi nacin to sto je suprotno 12

i samo bilo nesto jednostrano. Stavise, kao ono sto je vise, ono mora da sadrzi u sebi ono sto je podredeno. Osim toga, opovrgavanje ne sme da dode spolja, to jest da pode od pretpostavki koje leze izvan onog sistema i kojima on ne odgovara. Potrebno je samo da on te pretpostavke ne prizna; taj nedostatak je nedostatak samo za onoga ko polazi od onih potreba i zahteva koji se na tim pretpostavkama zasnivaju. Utoliko je bilo receno da onaj ko ne pretpostavlja da su za nj sloboda i samostalnost samosvesnog subjekta reseni, za njega ne moze biti nikakvog opovrgavanja spinozizma. Jedno tako visoko i u sebi vec tako bogato stanoviste kao sto je odnos supstancijalnosti ionako ne ignorise one pretpostavke vec i njih sadrzi u sebi; jedan od atributa spinozisticke supstancije jeste misljenje. Stavise, to stanoviste ume da razresi i u sebe uvuce odredbe pod kojima mu te pretpostavke protivrece, tako da se one pojavljuju u njem u, ali u modifikacijama koje su mu saobrazne. Nerv spoljasnjeg opovrgavanja zasniva se tada je­ dino na tome da se sa svoje strane kruto i cvrsto drzi formi koje su suprotne onim pretpostavkama, na prim er apsolutno samopostojanje misaonog pojedinca nasuprot onoj formi misljenja kako se ono postavlja u apsolutnoj supstanciji, kao identicno sa prostorom. Istinsko opovrgavanje mora da pride snazi protivnika i da se stavi u sferu njegove jacine; napadati ga pak izvan njega samog, pa ostati u pravu onde gde se on ne nalazi, to ne koristi stvari. Stoga se jedino opovrgavanje spinozizma moze sastojati u tome sto ce se njegovo stanoviste prvo priznati kao bitno i nuzno, ali sto ce se potom to stano­ viste samo iz sebe podici na vise glediste. Odnos supstancijal­ nosti, posm atran potpuno jedino sam po sebi i za sebe, prevodi se na svoju suprotnost, na pojam. Stoga jedino i pravo opovr­ gavanje spinozizma jeste ono izlaganje supstancije koje vodi ka pojmu, a koje se sadrzi u poslednjoj knjizi.1 To izlaganje predstavlja razotkrivanje supstancije, a ova je geneza pojma, ciji su glavni momenti gore uporedeni. — Jedinstvo supstan­ cije jeste njen odnos nuznosti, ali na taj nacin ona je samo unutrasnja nuznost; posto ona postavlja sebe kroz momenat apsolutne negativnosti, ona postaje mantfestovani ili postavIjeni identitet, a time sloboda, koja je identitet pojma. Pojam, taj totalitet koji rezultira iz uzajamnog delovanja, jeste je­ dinstvo obeju supstancija uzajamnog delovanja, ali tako da one sada pripadaju slobodi, posto one nem aju vise svoj identitet 1 Re5 je o drugoj knjizi Objektivne logike, tj. o UCenju o suStini, kao sastavnom delu Nauke logike. — Red.

13

kao nesto Sto je slepo, to jest unutraSnje, vec tako Sto one u suStini imaju tu odredbu da postoje kao privid ili kao momenti refleksije, usled cega je svaka isto tako neposredno slivena sa svojim drugim ili sa svojom postavljenoScu, i svaka sadrzi u sebi samo svoju postavljenost, te je prema tome u svemu drugome apsolutno postavljena samo kao identicna sa sobom. Stoga se u pojmu otvorilo carstvo slobode. Pojam je ono slobodno, jer onaj po sebi i za sebe bivstvujuci identitet koji sacinjava nuznost supstancije postoji u isto vreme kao prevaziden ili kao postavljenost, a ta postavljenost, kao ona koja se odnosi na sebe samu, jeste upravo taj identitet. IScezla je uzajamna nejasnost onih supstancija koje stoje u kauzalnom odnosu, posto je prvobitnost njihovog samopostojanja presla u postavljenost, cime se pretvorila u jasnost koja je samoj sebi providna; prvobitna stvar jeste to, posto je ona samo uzrok same sebe, i to je supstancija koja je oslobodena za pojam. Iz ovoga proizlazi za pojam neposredno sledeca bliza od­ redba. Posto bice po sebi i za sebe neposredno jeste kao postavljenost, to je pojam u svome jednostavnom odnosu prema samom sebi apsolutna odredenost; ali ta apsolutna odredenost, kao ona koja se odnosi samo na sebe, jeste isto tako neposredno jednostavni identitet. Medutim, taj odnos odredenosti prema samoj sebi, kao njeno slivanje sa sobom, isto je tako negacija odredenosti, a pojam kao ta jednakost sa samim sobom jeste ono sto je opste. Ali taj identitet ima isto tako odredbu negativnosti; on je negacija ili ona odredenost koja se odnosi na sebe; tako je pojam nesto pojedinacno. Svako pojedinacno jeste totalitet, svako sadrzi u sebi odredbu drugoga, te su zbog toga ti totaliteti isto tako apsolutno samo jedan, kao sto to jedinstvo jeste rascepljenje sebe sama u Slobodan privid toga dvojstva — jednog dvojstva koje se u razlici pojedinacnoga i opstega pokazuje kao potpuna suprot­ nost, ali suprotnost je u toj meri privid da cim se jedno od njih shvati i izrazi, u tome je neposredno shvaceno i izrazeno ono drugo. To sto smo upravo izlozili treba sm atrati kao pojam pojma. Ako moze izgledati da taj pojam pojma odstupa od onoga sto se inace podrazumeva pod pojmom, onda bi se mogao postaviti zahtev da se pokaze kako se ono isto sto se ovde^ ispostavilo kao pojam sadrzi u drugim predstavama ili objasnjenjima. S jedne strane, ipak nije stalo do jedne potvrde koja se zasniva na autoritetu uobicajenog shvatanja; u nauci 14

o pojmu njegova sadrzina i odredba mogu biti osvedocene jedino imanentnom dedukcijom, koja sadrzi njegovu genezu, a koja se vec nalazi iza nas. S druge strane, pojam o pojmu koji smo ovde deducirali mora se, naravno, raspoznati po sebi u onome sto se inace predstavlja kao pojam pojma. Ali nije tako lako pronaci ono sto su drugi iskazali o prirodi pojma. Jer, oni se najcesce uopste ne bave tim istrazivanjem i pretpostavljaju da to svako vec sam od sebe razume kada se govori o pojmu. U novije doba covek je mogao sm atrati utoliko pre da je osloboden truda oko pojma, jer se vec duze vremena u filozofiji ukorenila navika, a delimice jos postoji, da se na pojam baca drvlje i kamenje, da se prema pojmu koji je vrhunac m isljenja izazove preziranje, i da se nasuprot njemu sm atra najvisim, ne samo u nauci vec i u moralu, ono sto je neshvatljivo i neshvatanje, kao sto je jedno vreme bilo u modi da se o uobrazilji, a potom o pamcenju govori sve najgore. Ja cu se ovde ograniciti na jednu primedbu koja moze da posluzi za shvatanje pojmova koji su ovde razvijeni i da olaksa snalazenje u njima. Pojam, ukoliko je dospeo do takve jedne egzistencije koja je i sama slobodna, nije nista drugo do Ja ili cista samosvest. Ja zaista imam pojmove, sto ce reci odredene pojmove; medutim, Ja jeste sam cisti pojam koji je kao pojam dospeo do postojanja. Stoga, ako se covek podseti na one osnovne odredbe koje sacdnjavaju prirodu Ja, onda moze pretpostaviti da se podseca na nesto poznato, to jest za predstavljanje obicno. Medutim, Ja jeste prvo to cisto jedinstvo, koje se odnosi na sebe, i to ne neposredno vec posto apstrahuje od svake odredenosti i sadrzine, pa se vrati u slobodu bezgranicne jednakosti sa samim sobom. Na taj nacin ono je opstost; jedinstvo koje predstavlja jedinstvo sa sobom jedino kroz ono negativno odnosenje koje se pokazuje kao apstrahovanje i usled toga u sebi sadrzi svaku odredenost kao ukinutu. Drugo, kao negativnost koja se odnosi na samu sebe Ja jeste isto tako neposredno pojedinacnost, apsolutna odre­ denost koja se suprotstavlja drugome i iskljucuje ga; individualna licnost. Ona apsolutna opstost koja je isto tako nepo­ sredno apsolutna upojedinjenost i neko bice po sebi i za sebe, koja je prosto-naprosto postavljenost i predstavlja to bice^po sebi i za sebe samo blagodareci jedinstvu sa postavijenoscu, sacinjava isto tako prirodu Ja kao i prirodu pojma; ni o Ja kao ni o pojm u ne moze se nista shvatiti, ako se oba navedena momenta ne shvate u isto vreme u njihovoj apstrakciji i tako isto u njihovom potpunom jedinstvu. 15

Kada se na uobiSajeni nacin govori o razum u koji poseduje Ja, onda se pod tim podrazumeva neka moc ili osobina, koja stoji prema Ja u istom odnosu kao osobina stvari prema samoj stvari, — prema jednom neodredenom supstratu koji nije pravi osnov svoje osobine i ono sto je odreduje. Prem a tom shvatanju Ja isto tako ima pojmove i pojam, kao sto ja imam kaput, boju i druge spoljasnje osobine. — K ant je prevazisao taj spoljasnji odnos razuma kao moci pojmova i samog pojma prema Ja. U najdublja i najtacnija saznanja koja se nalaze u kritici uma spada to sto se ono jedinstvo koje sacinjava sustinu pojma saznaje kao iskonsko — sinteticko jedin­ stvo apercepcije, kao jedinstvo onoga: Ja mislim, ili samosvesti. — Taj stav sacinjava takozvanu transcendentalnu dedukciju kategorija; medutim, ona je odvajkada vazila za jedan od najtezih delova Kantove filozofije, — i to ni iz kakvog drugog razloga vec zato sto ona zahteva da se prevazide prosta predstava o odnosu u kome stoje Ja i razum ili pojm ovi prema nekoj stvari i njenim osobinama i akcidencijama, pa da se prede na misao. Objekat, kaze K ant u Kritici cistog um a1 na str. 137 drugog izdanja, jeste ono u cijem je pojm u ujedinjena raznovrsnost nekog datog opazaja. Ali, svako udruzivanje predstava iziskuje jedinstvo svesti u njihovoj sintezi. Prema tome, ovo jedinstvo svesti jeste ono sto jedino sacinjava odnos predstava prema nekom predmetu, dakle njihovo objektivno vazenje, i na cemu pociva sama mogucnost razuma. Od toga Kant razlikuje subjektivno jedinstvo svesti, jedinstvo predstava, da li sam ja svestan neke raznovrsnosti kao jednovremene ili kao sukcesivne, sto zavisi od empirickih uslova. Naprotiv, principi objektivne odredbe predstava mogu se izvesti jedino iz osnovnog stava transcendentalnog jedinstva apercepcije. Pomocu kategorija, koje predstavljaju te objek­ tivne odredbe, raznovrsnost datih predstava se odreduje tako sto se ona dovodi do jedinstva svesti. — Prem a ovome izlaganju, jedinstvo pojma jeste ono na osnovu Sega nesto ne pred­ stavlja prostu osecajnu odredbu, opazaj ili takode puku predstavu, vec je objekat, objektivno jedinstvo koje jeste jedinstvo J a sa samim sobom. — Poimanje jednog predmeta u stvari se ne sastoji ni u cemu drugom do u tome sto Ja usvaja doticni predmet, prozima ga i unosi u svoju vlastitu formu, to jest u opstost koja neposredno jeste odredenost ili u odredenost koja neposredno jeste opstost. Predm et u opazaju ili takode u predstavi jos je nesto spoljasnje, nesto tude. Na osnovu poi1 Re6 je o drugom originalnom izdanju od 1787. god. — Red.

16

manja se bice-po-sebi i za-sebe, koje predm et ima u opazanju i predstavljanju, preinacava u neku postavljenost; Ja prozima predm et misleci. Medutim, tek takav kakav je u misljenju, predm et je po sebi i za sebe; onakav kakav je u opazaju ili predstavi on je pojava; misljenje prevazilazi njegovu nepo­ srednost sa kojom on najpre dolazi pred nas i na taj nacin cini od njega neku postavljenost; ali ta njegova postavljenost jeste njegovo bice po sebi i za sebe, dli njegova objektivnost. Prem a tome tu objektivnost predm et ima u pojmu, a pojam jeste jedinstvo samosvesti u koje je on primljen; stoga njegova objektivnost ili sam pojam nije nista drugo nego priroda sa­ mosvesti, nema drugih momenata ili odredaba nego samo Ja. Prem a tome, jednim glavnim stavorn Kantove filozofije opravdava se to sto se podseca na prirodu Ja da bi se saznalo ono sto je pojam. Medutim, obrnuto, radi toga je potrebno da se pojam Ja shvati onako kako je on malopre bio naveden. Ako se zastane kod proste predstave Ja kakva se ona pokazuje nasoj obicnoj svesti, onda Ja jeste samo ona jednostavna stvar koja se takode naziva dusom, a kojoj pojam inherira kao neki posed ili osobina. Ovo predstavljanje, koje ne tezi da pojmi ni Ja ni pojam, ne moze posluziti tome da olaksa ili da priblizi poimanje pojma. Navedeno Kantovo prikazivanje sadrzi jos dve strane koje se ticu pojma i cine nuznim jos nekoliko daljih napomena. Na prvam mestu, pre stupnja razuma izlozeni su stupnjevi osecaja i opazaj a, a sustinski je stav Kantove transcendentalne filozofije da su pojmovi bez opazaja prazni i da imaju vrednosti jedino kao odnosi one raznovrsnosti koja nam je data u opazaju. Drugo, pojam je naznacen kao ono sto je objektivno u saznanju, prem a tome kao istina. Ali, na drugoj strani, pojam se shvata kao nesto cisto subjektivno, iz cega se ne da isceprkati realitet, pod kojim treba podrazumevati objektivnost, po­ sto se on protivstavlja subjektivnosti; i uopste se kod Kanta pojam i ono sto je logicko oglasavaju za nesto samo formalno, u kome se ne sadrzi istina, posto apstrahuje od sadrzine. Pre svega, sto se tice onog odnosa razuma ili pojma prema stupnjevim a koji su postavijeni pre njega, pitanje se svodi na to koja je to nauka koja se obraduje da bi se odredila forma onih stupnjeva. U nasoj nauci, kao cisto j logici, ti stupnjevi jesu bice i sustina. U psihologiji se pre razuma izlazu osecanje i opazaj, a onda predstava uopste. U fenomenologiji duha kao ucenju o svesti bilo je izvrseno uzdizanje do razuma preko stupnjeva culne svesti i potom opazanja. K ant pre razuma 2 Nauka logike III

17

izlaze samo ose6anje i opazaj. Koliko je, pre svega, nepotpuna ta lestvica pokazuje vec sam K ant time Sto transcendentalnoj logici ili ucenju o razumu dodaje kao prilog jos jednu raspravu o pojmovima refleksije, — oblast koja lezi izmedu opo.zo.jo. i razuma ili bica i pojma. O samoj stvari treba u prvom redu prim etiti da oni oblici, opazaj, predstava i tome slicno, pripadaju samosvesnom duhu koji se kao takav ne razm atra u logifikoj nauci. Doduse, ciste odredbe bica, sustine i pojma sacinjavaju takode osnovu i unutrasnji jednostavni skelet formi duha; duh kao duh koji posmatra, isto tako kao culna svest, nalazi se u odredenosti neposrednog bica, kao Sto se duh kao duh koji predstavlja, a takode i kao opazajna svest, uzneo od bica na stupanj suStine ili refleksije. Ali, ti konkretni oblici se isto tako ne ticu logicke nauke, kao ni konkretne forme koje logicke odredbe uzimaju na sebe u prirodi, i koje bi bile prostor i vrem e, a potom ispunjeni prostor i vreme, kao neorganska priroda, i organska priroda. Takode se ovde ne moze razm atrati pojam kao akt samosvesnog razuma, subjektivni razum, vec pojam po sebi i za sebe, koji sacinjava isto tako jedan stupanj prirode kao i duha. Zivot ili organska priroda jeste taj stupanj prirode na kome se pojavljuje pojam; ali kao slepi pojam koji ne shvata sama sebe, tj. koji ne misli; kao pojam koji misli on pripada samo duhu. Ali logicka forma pojma je nezavisna ne samo od onog neduhovnog nego isto tako od ovog njegovog duhovnog oblika, o cemu je u Uvodu ucinjena potrebna prethodna napomena; to je jedno znacenje koje se ne moze opravdati tek u logici, vec sa kojim se mora biti nacisto pre nje. Ali ma kako da su uoblicene te forme koje prethode pojmu, ipak je, u drugom redu, stalo do onog odnosa u kome se pojam zamislja prema njima. Ne samo u obicnom psiholoskom predstavljanju, vec i u Kantovoj transcendentalnoj filozofiji taj se odnos shvata tako da materijal, raznovrsnost opazaja i predstave, najpre postoji za sebe, a da potom njemu pristupa razum, unosi u njega jedinstvo i uzdize ga putem apstrahovanja u formu opstosti. Na taj nacin razum je neka za sebe prazna forma, koja delimice zadobija realitet samo pomocu one date sadrzine, delimice od nje apstrahuje, naime, izostavlja je, ali kao nesto sto je samo za pojam neupotrebljivo. Ni u jednom ni u drugom delanju pojam nije ono sto je nezavisno, nije ono sto je sustinsko i istinito u onome prethodecem materijalu, koji je stavise realitet po sebi i za sebe koji se ne moze isceprkati iz pojma. 18

Svakako se mora priznati da pojam kao takav jos nije potpun, vec se mora uzdici u ideju, koja tek predstavlja jedin­ stvo pojma i realiteta; kao sto se u nastavku mora pokazati samom prirodom pojma. Jer realitet koji pojam daje sebi ne sme da se shvati kao nesto spoljasnje, vec mora prema naucnom zahtevu da se izvede iz njega samog. Ali, zaista, nije m aterijal koji je dat u opazaju ili u predstavi ono sto se kao realno moze istaci nasuprot pojmu. »To je samo pojam«, kaze se obicno kada se suprotstavlja kao nesto sto je izvrsnije nego pojam, ne samo ideja vec culno, prostorno i vremensko opipljivo postojanje. U tom slucaju se ono sto je apstraktno smatra zbog toga za neznatnije nego ono sto je konkretno, jer je iz onoga izostavljeno toliko mnogo toga materijala. Po tom shvatanju apstrahovanje znaci da se iz onoga sto je konkretno samo radi nase subjektivne svrhe tako uzimaju jedna ili druga oznaka, da se sa izostavljanjem toliko drugih osobina i svojstava nekog predm eta njim a nista ne moze oduzeti od njihove vrednosti i njihovog dostojanstva; vec da se one kao ono sto je realno ostavljaju, ali tamo na drugo j strani, kao nesto sto i dalje potpuno vazi, tako da je to samo nesposobnost razuma da prim i u sebe takvo obilje i da se mora zadovoljiti oskudnom apstrakcijom. Ako se pak dati m aterijal opazaj a i raznovrsnosti predstave shvate kao ono sto je realno nasuprot onome sto je zamisljeno i nasuprot pojmu, onda je to jedno shvatanje cije odbacivanje nije samo uslov filozofiranja, nego njegovo odbacivanje vec religija pretpostavlja. Kako je moguca potreba za religijom i kako je moguc njen smisao ako se jos sm atra za istinu prolazna i povrsna pojava onoga sto je culno i pojedinacno? Medutim, filozofija daje pojmljeni uvid o tome kako stvar stoji sa realitetom culnoga bica, pa one stupnjeve osecanja i opazaj a, culne svesti itd. utoliko izlaze pre razum a ukoliko su oni u njegovom postajanju njegovi uslovi, ali samo tako sto pojam proizlazi iz njihove dijalektike i nistavosti kao njihov osnov, a ne kao da bi on bio uslovljen njihovim realitetom. Stoga se apstrahujuce misljenje ne moze sm atrati kao prosto ostavljanje po strani culnoga m aterijala, koji time ne trpi nikakvo ostecenje u svom realitetu, ve6 je ono naprotiv prevazilazenje i redukovanje tog m aterijala kao proste pojave na ono sto je sustinsko, a sto se manifestuje jedino u pojmu. Naravno, ako ono sto iz konkretne pojave treba uneti u pojam treba da sluzi samo kao neka oznaka ili neki znak, onda na svaki nacin to moze biti takode ma koja samo culna pojedinacna odredba predmeta, koja se izmedu 2*

19

ostalih odabira s obzirom na neki spoljaSnji interes, a koja je iste vrste i prirode kao i ostale. Glavni nesporazum koji pri tome postoji jeste kao da ono Sto je istinito i sto je u pojm u prvo jeste toboze prirodni princip ili potetak od koga se polazi u prirodnom razvoju ili u istoriji pojedinca koji se obrazuje. Opazaj ili bice jesu zaista po prirodi ono Sto je prvo ili uslov za pojam, ali oni zbog toga nisu ono Sto je po sebi i za sebe neuslovljeno; naprotiv, u pojmu se prevazilazi njihov realitet, a sa njim u isto vreme privid koji su oni imali kao ono realno koje uslovljava. Ako nije stalo do istine v e t samo do istorije o tome kako se to zbiva u predstavljanju i miSljenju koje se pojavljuje, onda se svakako moze zastati kod prifianja da mi pocinjemo sa osecanjima i opazaj ima i da razum izvlaSi iz njihove raznolikosti neku opstost ili nesto Sto je apstraktno i da mu je, razumljivo, za to potrebna ona podloga koja pri tome apstrahovanju joS zastaje kod celokupnog realiteta sa kojim se ona prvobitno pokazala, kod predstavljanja. Medutim, filozofija ne treba da bude prita o tome Sta se dogada, nego saznanje onoga Sto je u tome istinito, a iz onoga Sto je istinito ona treba dalje da poima ono Sto se u pri£i pojavljuje kao puko dogadanje. Ako u povrSnoj predstavi o tome Sta je pojam sva razno­ vrsnost stoji izvan pojma i pojmu pripada samo forma apstraktne opStosti ili praznog identiteta refleksije, onda se vec najpre moze podsetiti na to da se i inace za naznacenje jednoga pojma ili za definiciju, pored roda, koji ni sam ne pred­ stavlja zapravo cistu apstraktnu opStost, izricno zahteva ta­ kode specificna odredenost. Ako bi se samo sa malo misaonog razmatranja razmislilo o tome Sta to treba da znaci, onda bi se pokazalo da se time razlikovanje sm atra kao isto tako bitni momenat pojma. Kant je to razm atranje zapoCeo vrlo vaznom miSlju: da postoje sinteticni sudovi a priori. Ta iskonska sinteza apercepcije jeste jedan od najdubljih principa za spekulativni razvoj; ona sadrzi pocetak pravog shvatanja prirode pojma i potpuno je suprotna onom praznom identitetu ili apstraktnoj opStosti koja nije sinteza u sebi. — Pa ipak, dalje izvodenje malo odgovora tome pocetku. Vec izraz sinteza ponovo lako navodi na predstavu nekog spoljasnjeg jedinstva i proste veze takvih koji su po sebi i za sebe odvojeni. Zatim Je Kantova filozofija zastala samo kod psiholoSkog refleksa pojma i ponovo se vratila tvrdenju o trajnoj uslovljenosti pojma nekom raznovrsnoScu opazaj a. Saznanja razuma i iskustvo ona je izrazila kao neku pojavnu sadrzinu, ne zbog toga 20

sto su same kategorije samo konacne vec iz razloga psiholoskog idealizma, jer su kategorije samo odredbe koje poticu iz samosvesti. Tu ispada i to da pojam opet bez raznovrsnosti opazaja treba da bude besadrzajan i prazan, bez obzira sto je on a priori jedna sinteza; posto pojam to jeste, to on ima u samom sebi odredenost i razliku. Buduci da je odredenost odredenost pojma, a time apsolutna odredenost, pojedinacnost, to je pojam osnov i izvor svake konacne odredenosti i razno­ vrsnosti. Formalni polozaj koji pojam zadrzava kao razum zavrsava se u Kantovom izlaganju o tome sta je um. U umu, tome najvisem stupnju misljenja, trebalo bi ocekivati da ce pojam izgubiti onu uslovljenost u kojoj se on jos pokazuje na stupnju razuma i da ce dospeti do savrsene istine. Ali to se ocekivanje ne ispunjava. Time sto K ant odreduje odnosenje uma prema kategorijam a jedino kao dijalekticko, i to rezultat te dijalektike shvata prosto-naprosto samo kao beskonacno nista, beskonacno jedinstvo uma gubi takode jos sintezu, a time onaj pocetak spekulativnog, istinski beskonacnog pojma; to jedinstvo se pretvara u poznato, potpuno formalno, cisto regulativno jedinstvo sistematske upotrebe razuma. Oglasava se za zloupotrebu to sto se logika, koja treba da bude samo kanon ocenjivanja, shvata kao organon za proizvodenje objektivnih saznanja. Pojmovi uma, u kojima su se morali naslucivati neka visa moc i dublja sadrzina, nem aju vise nicega konstitutivnog kao sto su jos imale kategorije; pojmovi uma jesu samo ideje; treba da je sasvim dozvoljeno da se upotrebljavaju, ali s tim inteligibilnim sustastvima, u kojima bi trebalo da se potpuno otkrije sva istina, ne treba zamisljati nista vise nego hipoteze, te bi pripisivanje ovima istine po sebi i za sebe predstavljalo potpunu samovolju i bezumnu smelost, posto se one — ne mogu pojaviti ni u kakvom iskustvu. Zar bi se ikada moglo pomisliti da bi filozofija odricala istinu inteligibilnim susta­ stvima zbog toga sto su ona lisena prostornog i vremenskog m aterijala culnosti? U neposrednoj vezi sa tim je ono stanoviste, s obzirom na koje treba razm atrati pojam i odredenje logike, a koje se u Kantovoj filozofiji shvata na isti nacin kao sto se to cini obicno: naime, odnos pojma i nauke o njem u prema samoj istini. Malopre je navedeno iz Kantove dedukcije kategorija da prem a njoj objekat, u kome je ujedinjena raznovrsnost opa­ zaja, predstavlja to jedinstvo samo blagodareci jedinstvu samosvesti. Tu je, dakle, jasno izrazena objektivnost misljenja, 21

identitet pojma i stvari, koji je istina. Na isti nafcin se obiino priznaje da dati predmet, buduci da ga miSljenje prisvaja, pretrpi time izvesnu promenu i pretvara se od dulnog u zamisljeni predmet, ali da ta promena ne samo sto nista ne menja u njegovoj suStastvenosti, vec da je on naprotiv tek u svom pojmu u svojoj istini, a da je u neposrednosti u kojoj je dat samo pojava i slucajnost, da saznanje predm eta koje ga poima jeste njegovo saznanje kakav je on po sebi i za sebe, i da je sam pojam njegova objektivnost. Ali, s druge strane, tvrdi se isto tako opet da mi ipak ne mozemo da saznajemo stvari kakve su one po sebi i za sebe, i da je istina nepristupacna za urn koji saznaje; da je ona istina koja se sastoji u jedinstvu objekta i pojma ipak samo pojava, i to opet iz razloga Sto je sadrzina samo raznovrsnost opazaj a. Povodom toga je ve6 napomenuto da se, Stavise, upravo u pojmu prevazilazi ta raznolikost ukoliko pripada opazaju u 9 uprotnosti prema pojmu i da je pojam predm et vracen u svoju suStastvenost koja nije slucajna; ta sustastvenost stupa u pojavu, zbog toga upravo pojava nije samo nesto nesuStinsko, vec predstavlja manifestaciju sustine. Ali, njena manifestacija koja je postala potpuno slobodna jeste pojam. — Ovi stavovi, na koje se ovde podseca, nisu neka dogmatska tvrdenja, zato Sto su oni rezultati koji su sami od sebe proizaslii iz celokupnog razvoja sustine. SadaSnje stanoviste, do koga je doveo taj razvoj, jeste da je pojam ona forma apsolutnoga koja je viSa od bica i od suStine. PoSto je pojam u tom pogledu potcinio sebi bice i suStinu, u koje i kod drugih polazista spadaju ose6anje, opazaj i predstava, i koji su se pojavili kao njegovii prethodni uslovi, a on se pokazao kao njihov bezuslovni osnov, to preostaje joS druga strana, Cijem je obradivanju posvecena ova treca knjiga Logike, naime predstavljanje toga kako pojam u sebi i iz sebe obrazuje onaj realitet koji je u njemu iScezao. Stoga je na svaki nacin priznato da je ono saznanje koje ostaje samo kod pojma cisto kao takvog joS nepotpuno i da je dospelo samo tek do apstraktne istine. Ali njegova se nepotpunost ne sastoji u tome Sto je ono liSeno onog vajnog realiteta koji je dat u osecanju i opazaju, ve6 u tome Sto pojam joS nije dao sebi svoj vlastiti realitet, proizveden iz njega samog. U tome se sastoji ona apsolutnost pojma koja je pokazana nasuprot empirickom materijalu i na njemu, i, tacnije, na nj ego vim kategorijama i refleksivnim odredbama, da empiricki m aterijal nema istine onakav kakav se pokazuje izvan pojma i pre 22

pojma, vec jedino u svome idealitetu ili u svome identltetu sa pojmom. Izvodenje onoga sto je realno iz pojma, ako se zeli da se to nazove izvodenjem, sastoji se, pre svega, sustinski u tome sto se pojam u svojoj formalnoj apstraktnosti po­ kazuje kao nezavrsen i pomocu u sebi zasnovane dijalektike prelazi ka realitetu tako sto ga proizvodi iz sebe, a ne tako sto se ponovo vraca nekoj gotovoj realnosti koja se nalazi nasuprot njemu, pribegavajuci necemu sto se pokazalo kao ono sto je u pojavi nebitno, zato sto on, nakon sto se obazreo oko sebe trazeci nesto bolje, ipak tako nesto nije nasao. — Stalno ce se isticati kao nesto cudnovato kako je Kantova filozofija — koja je onaj odnos misljenja prema culnom po­ sto j an ju kod kojeg je zastala priznala za jedan samo relativan odnos proste pojave, pa je vrlo dobro priznala i izrazila jedno njihovo vise jedinstvo u ideji uopste i, na primer, u ideji nekog intuitivnog razuma — ipak zastala kod tog relativnog odnosa i kod tvrdenja da pojam jeste i ostaje apso­ lutno odvojen od realiteta, — usled cega je tvrdila kao istinu ono sto je izrazila kao konacno saznanje, a oglasila je za nesto prekomerno, nedopusteno i za fikcije ono sto je saznala kao istinu i o cemu je postavila odreden pojam. Posto je ovde rec pre svega o odnosu logike a ne nauke uopste prem a istini, to se, osim toga, mora jos priznati da logika kao formalna nauka ne moze i ne treba da sadrzi i onaj realitet koji predstavlja sadrzinu ostalih delova filozo­ fije, nauke o prirodi i o duhu. Svakako, ove konkretne nauke dospevaju do realnije forme ideje nego logika, ali ujedno ne tako sto bi se one ponovo okrenule realitetu koji je napustila svest koja se preko svoje pojave uzdigla do nauke, ili takode da bi se vratila upotrebi formi kao sto su kategorije i refleksivne odredbe cija se konacnost i nedstinitost pokazala u lo­ gici. Naprotiv, logika pokazuje uzdizanje ideje na onaj stu­ panj sa kojeg ona postaje stvoriteljka prirode i zakoracuje u formu konkretne neposrednosti, ciji pojam, medutim, opet razbija i taj oblik, da bi se kao konkretan duh pretvorio u sama sebe. N asuprot tim konkretnim naukama, koje pak im aju i zadrzavaju za svoga unutrasnjeg oblikovaoca ono sto je logicko ili pojam, kao sto su ga imale za praoblikovaoca, sama logika je svakako formalna nauka, ali nauka o apsoluU noj form i koja je u sebi totalitet i sadrzi cistu ideju same istine. Ta apsolutna forma ima u samoj sebi svoju sadrzinu ili realitet; posto pojam nije trivijalni, prazni identitet, on ima u mom entu svoje negativnosti ili apsolutnoga odredi23

vania razlicite odredbej sadrzina nijc uopSte ni§ta drugo do takve odredbe apsolutne forme, — sadrzina koju je postavila sama forma i koja joj stoga takode odgovara. — Zbog toga je ta forma takode sasvim drukcije prirode nego sto se logicka forma obicno shvata. Ona je vec sama za sebe istina, posto je ta sadrzina saobrazna svojoj formi ili taj realitet svome pojmu, i predstavlja cistu istinu, je r odredbe te sadrzine jos nemaju forme neke apsolutnog drugobivstva ili apsolutne neposrednosti. — Dosav§i u Kritici cistog uma, str. 831 u vezi sa logikom na staro i cuveno pitanje: Sta je istina?, Kant nam pre svega poklanja kao nesto trivijalno ono nominalno objasnjenje, da je dstina podudaran je saznanja sa svojim predmetom, — jedna definicija velike, cak najvece vrednosti. Ako se setimo te definicije kod osnovnog tvrdenja transcendentalnog idealizma, da saznanje uma nije u stanju da shvati stvari po sebi, da se realitet nalazi apsolutno izvan pojma, onda se odmah pokazuje da su to neistinite predstave da postoji takav um koji nije u stanju da se usaglasi sa svojim predmetom, sa stvarim a po sebi, i da postoje takve stvari po sebi koje nisu podudam e sa pojmom uma, pojam koji nije podudaran sa realitetom i neki realitet koji nije podudaran sa pojmom. Da je K ant kod one definicije istine zadrzao ideju o jednom intuitivnom razumu, onda on tu ideju, koja izrazava zahtevanu saglasnost, ne bi smatrao za neku fikciju, vec naprotiv za istinu. Kant dalje navodi: »Ono sto ljudi zele da znaju jeste neki opsti i pouzdani kriterijum istinitosti svakoga saznanja; to bi bio takav kriterijum koji bi vazio za sva saznanja, bez obzira na razlike njihovih predmeta; ali posto se kod takvog kriterijum a apstrahuje od svake sadrzine saznanja (od odnosa prema njihovom objektu), a istina se tice upravo te sadrzine, to bi bilo potpuno nemoguce i besmisleno postavljati pitanje o nekoj oznaci istinitosti te sadrzine saznanja.« — Ovde je vrlo odredeno izrazena uobicajena predstava o formalnoj funkciji logike, i navedeno rasudivanje izgleda da je vrlo jasno. Medutim, treba pre svega prim etiti da se u takvom rasudivanju obicno postupa tako sto se u svome govoru zaboravlja ona stvar koja je uzeta za osnov i o kojoj je rec. Bilo bi besmisleno, kaze se, postavljati pitanje o nekom kriterijum u istinitosti sadrzine saznanja; — ali prema definiciji istinu ne sacinjava sadrzina, vec njena podudamost sa Red.

24

1 U nasem prevodu ovoga dela, izd. BIGZ-a od 1976. g., str. 77. —

pojmom. Neka takva sadrzina o kakvoj se tu govori, bez pojma, jeste nesto bespojmovno, prema tome nesusfcinsko; naravno da se o kriterijum u istinitosti takve sadrzine ne moze postavljati pitanje, ali iz suprotnog razloga, naime zato sto ona zbog svoje bespojmovnosti nije trazena podudarnost, vec je samo ono sto pripada neistinitome mnenju. — Ako ostavimo po strani spomiinjanje sadrzine koja je ovde izazvala pom etnju — u koju, medutim, formalizam zapada svaki put kad se upusti u objasnjavanje, i koja cini da on tvrdi nesto suprotno onome sto zeli da izlozi — pa zastanemo kod apstraktnog shvatanja da je ono logicko samo formalno i da stavise apstrahuje od svake sadrzine, onda imamo jedno jednostavno saznanje koje navodno ne sadrzi nikakav predmet, jednu praznu formu bez odredbe, koja dakle isto tako ne predstavlja neku podudarnost — posto je za podudarnost potrebno sustinski dvoje — kao ni neku istinitost. — U apriornoj sintezi pojma K ant je imao jedan visi princip, u kome se moglo saznati dvojstvo u jedinstvu, prema tome ono sto se zahteva za istinu; ali za njega je culni materijal, razno­ vrsnost opazaj a bila suvise mocna da bi mogao da se od nje otrgne i da dospe do posm atranja pojma i kategorija po sebi i za sebe, do spekulativnog filozofiranja. Posto je logika nauka o apsolutno j formi, to ovo for­ malno, da bi bilo nesto istinito, mora imati u samom sebi neku sadrzinu koja odgovara njegovoj formi, i utoliko vise posto ono formalno, koje je logicko, mora biti cista forma, dakle ono logicko istinito mora biti sama cista istina. Stoga to sto je formalno mora da se misli kao u sebi mnogo bogatije u odredbam a i sadrzini, a isto tako da je njegovo dejstvo na ono sto je konkretno beskonaono vece nego sto se to obicno smatra. Logicki zakoni za sebe (odbaoivsi ono inace heterogeno, prim enjenu logiku i ostali psiholoski i antropoloski m aterijal) obicno se osim stava protivrecnosti ograruicavaju na nekoliko skucenih stavova koji se ticu obrtanja sudova i formi zakljucaka. Same forme koje se pri tome pojavljuju, kao i njihove dalje odredbe, prim aju se tako reci samo istorijski, ne podvrgavajuci ih kritici da li su one po sebi i za sebe nesto istinito. Tako se, na primer, forma pozi-' tivnog suda sm atra za nesto po sebi potpuno pravilno, pri cemu je zavisilo iskljucivo od sadrzine da li je takav jedan sud istinit. Da li je ta forma po sebi i za sebe jedna forma istine, da li nije u sebi dijalektican onaj stav koji izrazava, pojedinacno jeste nesto opste, tna to se istrazivanje 25

ne misli. Upravo se sm atra da je taj sud sam za sebe sposoban da sadrzi istinu i da je istinit onaj stav koji je izrazen u svakom pozitivnom sudu, mada je neposredno jasno da njemu nedostaje ono sto zahteva definicija istine, naime, po­ dudarnost pojma i njegovoga predm eta; ako se predikat, koji je ovde ono opste, uzme kao pojam, a subjekat koji je ono pojedinacno, uzme kao predmet, onda se jedno ne podudara sa drugim. Ali, ako ono apstraktno opste, koje je predikat, jos ne sacinjava neki pojam, za koji je svakako potrebno nesto vise, — kao sto ni takav subjekat jos nije mnogo dalje od gramatickoga subjekta, — kako bi onda sud mogao da sadrzi istinu, posto se njegov pojam i predm et ne podudaraju, ili mu cak nedostaje pojam, a svakako i predmet? — Stoga je upravo nemoguce i besmisleno zeleti da se shvati istina u takvim formama, kao sto je pozitivan sud, i kao sto je sud uopste. Kao sto Kantova filozofija nije razm atrala kategorije po sebi i za sebe, vec ih je samo na osnovu naopakog razloga, da su one subjektivne forme samosvesti, oglasila za konacne odredbe, koje su nesposobne da sadrze istinu, tako je ona jos manje podvrgla kritici one forme pojma koje su sadrzina obicne logike; ona je stavise jedan njihov deo, nai­ me funkcija sudova, uzela za odredbu kategorije i priznala ih je kao valjane pretpostavke. Cak i ako u logickim for­ mama ne bi trebalo gledati nista drugo nego formalne funkcije misljenja, onda bi one vec zbog toga bile dostojne istrazivanja u kojoj meri one same za sebe odgovaraju istini. Logika koja to ne cini moze da polaze pravo, u najbolju ruku, na vrednost mekog prirodnoistorijskog opisivanja po­ java misljenja kako se one zaticu. Sto je Aristotel ovo opisivanje prvi preduzeo jeste njegova beskonacna zasluga, koja nas mora ispunjavati najvecim divljenjem prema j acini toga duha. Ali nuzno je da se ide dalje i da se sazna, delom, sistematska povezanost, a delom vrednost formi.

PODELA

Posmatran kao gore, pojam se pokazuje kao jedinstvo 'bica i suStine. Sustina je prva negacija bica, koje je usled toga postalo privid; pojam je druga negacija ili negacija te 26

negacije, dakle, ponovo uspostavljeno bice, ali kao beskonacno posredovanje i negativnost bica u samom sebi. — Stoga bice i sustina u pojmu nemaju vise onu odredbu u kojoj se nalaze kao bice 1 sustina, niti su oni samo u takvom jedinstvu da se svako privida u drugome. Stoga se pojam ne razlucuje u te odredbe. On je istina supstancijalnog odnosa, u kome bice i sustina dostizu jedno pomocu drugoga svoju ispunjenu samostalnost. Kao istina supstancijalnosti pokazao se supstancijalni identitet, koji isto tako i jedino kao postavljenost postoji. Postavljenost je postojanje i razlikovanje; stoga je bice-po-sebi i za-sebe postiglo u pojmu jedno sebi primereno i istinsko postojanje, jer ona postavljenost jeste samo bice-po-sebi i za-sebe. Ta postavljenost sacinjava razliku pojma u njemu samom; njegove razlike, jer neposredno on1 je bice po-sebi i za-sebe, jesu same celi pojam; u svojoj odredenosti [one su]2 opste i identicne sa svojom negacijom. Ovo je pak sam pojam pojma. Ali to je samo tek njegov pojam; — ili on sam jeste takode samo pojam. Posto je on bice-po-sebi i za-sebe, ukoliko je ono postavljenost, ili apso­ lutna supstancija, ukoliko ona otkriva nuznost razlicnih sups­ tancija kao identitet, onda taj identitet mora sam da postavi ono sto on jeste. Momenti kretanja odnosa supstancijalnosti, na osnovu kojih je postao pojam, i na osnovi toga prikazana realnost, nalaze se tek u prelazu ka pojmu; ta realnost jos ne postoji kao njegova vlastita, iz njega proizasla odredba; ona je spadala u sferu nuznosti; njegova realnost moze biti samo njegova slobodna odredba, neko postojanje u kome je on kao identican sa sobom, ciji momenti jesu pojmovi, i to postavljeni samim pojmom. Prem a tome, pojam je prvo jedino po sebi istina; posto je pojam samo nesto unutrasnje, to je on isto tako samo nesto spoljasnje. Pojam je pre svega uopste nesto nepo­ sredno, i u tom obliku njegovi momenti imaju formu neposrednih, nepokretnih odredaba. On se pojavljuje kao odredeni pojam, kao sfera cistog razuma. — Posto je ta forma nepo­ srednosti jedno postojanje koje jos ne odgovara prirodi pojma, je r on je ono slobodno koje se odnosi jedino prema samom sebi, to je ona neka spoljasnja forma, u kojoj pojam ne moze da vazi kao po-sebi i za-sebe-bivstvujuce, vec kao 1 U Hegelovom tekstu je ovde stajalo sie (ona). Tu oCiglednu gre§ku Lason je ispravio u es (ono), sto bi zamenjivalo postavljenost (Gesetztsein). U stvari, re£ je o pojmu (er, Begriff). Ovde je naS prevod ispravljen prema ruskom (od 1972) i bugarskom (od 1967). Red. 2 Dodao prevodilac. — Red.

27

samo nesto postavi jeno ili kao ne§to subjektivno. Oblik neposrednog pojma sacinjava stanoviste prem a kome je pojam neko subjektivno misljenje, neka refleksija koja je stvari spoljasnja. Stoga taj stupanj sacinjava subjektivnost ili formalni pojam. Njegova se spoljasnjost pokazuje u nepokretnom bicu njegovih odredaba, usled cega se svaka za sebe pojavljuje kao nesto izolovano, kvalitativno, koje je samo u spoljasnjem od­ nosu prema svom drugom. Ali identitet pojma, koji je upravo njihova unutrasnja ili subjektivna sustina, stavlja ih u dijalekticko kretanje, kojim se prevazilazi njihovo upojedinjavanje i time odvojenost pojma od stvari, te kao njihova istina proizlazi totalitet, koji je objektivni pojam. Drugo. Pojam u svojoj objektivnosti jeste sama po-sebi i za-sebe-bivstvujuca stvar (Sache). Svojim nuznim daljim odredivanjem formalni pojam pretvara sam sebe u stvar i time gubi odnos subjektivnosti i spoljasnjosti prem a njoj. Ili, obrnuto, objektivnost jeste realni pojam koji je izisao iz svoje unutrasnjosti i presao u postojanje. — Prem a tome, u tome identitetu sa stvari pojam ima vlastito i slobodno postojanje. Ali to je jos neka neposredna, jos nije negativna sloboda. Istovetan sa stvarju, pojam je utonuo u nju; njegove razlike jesu objektivne egzistencije, u kojima je on sam opet ono unutrasnje. Kao dusa odredenog objektivnog postojanja, pojam mora da d& sebi formu subjektivnosti, koju je on neposredno imao kao formalan pojam; tako on u form i onoga slobodnoga, koju u objektivnosti jos nije imao, stupa nasuprot objektivnosti i u tome pretvara identitet sa njom, koji on kao objektivan pojam ima sa njom po sebi i za sebe, u identitet koji je takode p ostavljen. U tome savrsenstvu, u kome on u svojoj objektivnosti isto tako ima formu slobode, adekvatni pojam jeste ideja. Um, koji je sfera ideje, jeste istina koja se otkrila samoj sebi, u kojoj pojam poseduje realizaciju koja mu je potpuno saobrazna i utoliko je Slobodan ukoliko on taj svoj objektivni svet saznaje u svojoj subjektivnosti, a subjektivnost u objektivnom svetu.

P rvi

o ds e k

SUBJEKTIVNOST Pojam je najpre formalan, pojam u pocetku ili koji postoji kao neposredan. — U neposrednom jedinstvu sama njegova razlika ili postavljenost je najpre pre svega prosta i samo jedan privid, tako da su momenti razlike neposredno totalitet pojma i samo pojam kao takav. Ali, drugo, posto je pojam apsolutna negativnost, to se on razdvaja i postavlja se kao ono negativno ili kao drugo samoga sebe; i to, posto je pojam prvo neposredan, ovo postavljanje ili razlikovanje ima odredbu da momenti postaju ravnodusni jedan prema drugom i svaki postaje sam za sebe; u tome deljenju njegovo jedinstvo je samo jos spoljasnji odnos. Tako kao odnos svojih momenata, koji su prostavljeni kao samostalni i ravnoduSni, pojam jeste sud. Trece, sud zaista sadrzi jedinstvo pojma, koji se izgubio u svojim samostalnim momentima, ali to jedinstvo nije postavljeno. Ono to postaje putem dijalektickog kretanja suda, koji se time pretvorio u zakljucak, do potpuno postavljenog pojma, posto su u zakljucku postavijeni isto tako momenti pojma kao samostalni ekstremi, kao i njihovo posrednicko jedinstvo. Ali, posto neposredno samo to jedinstvo kao sredina koja sjedinjuje i m om enti kao samostalni ekstrem i stoje pre svega jedno nasuprot drugom, to se prevazilazi taj protivrecni odnos, koji postoji u form alnom zakljucku, i potpunost pojma prelazi u jedinstvo totaliteta, subjektivnost pojma u njegovu objek­ tivnost. 29

Prvi odsek POJAM Pod razumom se obicno podrazumeva mo6 pojmova uop­ ste; utoliko se razum razlikuje od modi sudenja d od moci zakljucivanja kao formalnoga uma. Ali, razum se prvenstveno protivstavlja um u; a utoliko razum ne znaci moc pojma uopste, nego moc odredenih pojmova, pri cemu vlada predstava kao da je pojam samo nesto odredeno. Ako se razum u tome znacenju razlikuje od formalne moci sudenja i od formalnoga uma, onda se on mora shvatiti kao moc pojedinacnog odredenog pojma. Jer, sud i zakljucak ili um jesu Cak kao nesto formalno samo nesto razumsko, posto stoje pod formom apstraktne odredenosti pojma. Ali, pojam ovde uopste ne vazi kao nesto samo apstraktno odredeno; stoga razum treba razlikovati od uma samo tako da je razum jedino moc pojma uopste. Taj opsti pojam, koji sada ovde treba posmatrati, sadrzi u sebi ova tri momenta: opstost, posebnost i pojedinacnost. Razlika i odredbe koje on daje sebi u razlikovanju sacinjavaju onu stranu koja je ranije bila nazvana postavljenoscu. Posto je postavljenost u pojmu identicna sa bicem-po-sebi i za-sebe, to je svaki od onih momenata ne samo celi pojam nego i odre­ deni pojam, kao i neka odredba pojma. Pojam je pre svega cisti pojam ili odredba opStosti. Ali cisti ili opsti pojam takode je samo jedan odredeni ili posebni pojam, koji se stavlja na stranu pored drugih. Posto je pojam totalitet, dakle, posto je u svojoj opstosti ili cistom adentiCnom odnosu prema samom sebi sustinski odredivanje i razlikovanje, to on u samom sebi ima merilo, na osnovu koga se ta forma njegovog identiteta sa sobom, posto ona prozima i u sebi obuhvata sve momente, isto tako neposredno odreduje da bude samo ono opste nasuprot razlicitosti momenata. Drugo, pojam je time kao ovaj posebni ili kao odredeni pojam, koji je postavijen kao razliciti od drugih pojmova. Trece, pojedinacnost je pojam koji se iz razlike reflektuje u apsolutnu negativnost. To je u isto vreme momenat u kojem je on presao iz svoga identiteta u svoje drugobivstvo i pretvara se u sud. 30

A. Opsti pojam Cisti pojam jeste ono apsolutno beskonacno, ono bezuslovno i slobodno. Ovde gde pocinje rasprava koja za svoju sadrzinu ima pojam, treba se jos jednom obazreti na njegovu genezu. Sustina je postala iz bica, a pojam iz sustine, prema tome takode iz bica. All to postajanje ima znacenje njemu samom protivnog toka (des Gegenstosses seiner selbst), tako da ono postalo, naprotiv, jeste ono bezuslovno i ono prvobitno. U svome prelazu u sustlnu bice se pretvorilo u privid ili n postavljenost, a postajanje ili prelazenje u drugo pretvorilo se u postavijanje, i obrnuto, postavijanje ili reflektovanje sustine ukinulo se i ponovo se uspostavilo kao nesto ne-postavljeno, kao neko iskonsko bice. Pojam je prozimanje tih momenata, tako da ono kvalitativno i iskonski bivstvujuce jeste samo kao postavljanje i samo kao vracanje-u-sebe, a ta cista refleksija-u-sebe jeste prosto-naprosto predrugojacavanje ili odrede­ nost, koja je stoga isto tako beskonacna odredenost koja se odnosi na sebe. Zato je pojam pre svega apsolutni identitet sa sobom, na taj nacin da je taj identitet takav samo kao negacija negacije ili kao beskonacno jedinstvo negativnosti sa samom sobom. Taj cisti odnos pojma prema sebi, koji je takav na osnovu toga sto se postavlja kroz negativnost, jeste opstost pojma. Opstost izgleda da nije podobna (fahig) za neko objasnjenje, posto je ona krajnje jednostavna odredba; jer objasnjenje mora da se upusti u odredbe i razlikovanja i da izrice o svome predm etu predikate; ali time se ono prosto pre menja negoli objasnjava. No upravo je priroda opstega da bude takvo nesto prosto koje usled apsolutne negativnosti sadrzi u sebi najvecu razliku i odredenost. Bice je prosto kao neposredno; zbog toga ono je nesto samo zamisljeno i o njemu se ne moze reci sta je ono; ono je stoga neposredno istovetno (eins) sa svojim drugim, sa nebicem. Njegov je pojam upravo to da bude takvo nesto prosto, koje neposredno iscezava u svojoj suprotnosti; taj pojam je bivanje. Ono opste, naprotiv, jeste ono prosto koje je u samom sebi isto tako ono najbogatije, je r ono je pojam. Stoga je ono opste, na prvom mestu, prosti odnos prema samom sebi; ono je jedino u sebi. No, na drugom mestu, taj identitet je u sebi apsolutno posredovanje; ali ne nesto posredovano. O onome opstem koje je posredovano, naime o apstraktnom opste koje je suprotno posebnome i pojedmacnome, 31

moze s g govoriti tek u vGzi s odredenim pojmorn. Ali, v g c i ono apstraktno sadrzi to da se za njegovo dobijanje zahteva da se izostave druge odredbe onoga konkretnoga. Te odredbe su kao determinacije uop§te — negacije; osim toga, njdhovo izostavl janje je isto tako neko negiranje. Dakle, kod apstraktnoga se takode javlja negacija negacije. Ali ta se dvostruka negacija predstavlja kao da m u je ona spoljasnja a da su ne samo one ostale izostavljene osobine konkretnoga razlifne od onih zadrzanih, koje su sadrzina apstraktnoga, nego takode kao da se ta operacija izostavljanja ostalih osobina i zadrzavanja jedne odvija izvan njih. Ono opste jos se nije odredilo za takvu spoljasnjost u odnosu na ono kretanje; ono je samo u sebi jos ono apsolutno posredovanje koje je upravo negacija negacije ili apsolutna negativnost. Prema ovom prvobitnom jedinstvu, ono prvo negativno ili odredenje, pre svega, nije neka granica za ono opste, vec se opste u njem u odrzava i pozitivno je identicno sa sobom. Kategorije bica, kao pojmovi, bile su sustinski ovi identiteti odredaba sa samim sobom u svojoj granici ili u svom drugobivstvu; ali taj identitet je bio pojam samo po sebi; on jos nije bio manifesto van. Stoga je kvalitativna odredba kao takva propala u svojoj drugo j odredbi, pa je imalo za svoju istinu neku od sebe razlicnu odredbu. Naprotiv, ono opste, cak i kada se stavi u neku odredbu, ostaje u njoj to sto ono jeste. Ono opste je dusa konkretnoga, u kome se nalazi neometano i jednako samom sebi u njegovoj raznovrsnosti i razlicnosti. Ono ne biva uvuceno u bivan je, vec se kroz njega produzuje nepomuceno i poseduje snagu nepromenljivog i besmrtnog samoodrzanja Ali, ono se isto tako ne privida samo u svome drugome, kao odredba refleksije. Ova kao ono relativno ne odnosi se samo prema sebi, nego je neko ponasanje. Ona se objavljuje u svo­ me drugome; ali se samo tek privida na njemu, a prividanje svakoga na drugome ili njihovo uzajamno odredivanje ima pri njihovoj samostalnosti formu nekog spoljasnjeg delanja. — Naprotiv, ono opste postavljeno je kao sustina svoje odredbe, kao njena vlastita pozitivna priroda. Je r odredba koja saci­ njava njegovo negativno nalazi se u pojmu prosto-naprosto samo kao neka postavljenost ili u isto vreme sustinski samo kao negativno negativnoga, i ona je data samo kao taj identitet negativnoga sa sobom, koji je ono opste. Utoliko je to opste takode supstancija svojih odredaba; ali tako da ono sto je za supstanciju kao takvu bilo nesto slucajno, jeste vlastito posre .32

dovanje pojma sa sarnim sobom, njegova vlastita imanentna refleksija. Ali to posredovanje, koje pre svega uzdize ono slucajno do nuznosti, jeste manifestovani odnos; pojam nije ponor besformne supstancije ili nuznosti kao unutrasnji identitet stvari ili stanja koji se medusobno razlikuju i ogranicavaju, nego je kao apsolutna negativnost ono sto formira i ono sto stvara, te posto odredba ne postoji kao granica, vec prosto-naJ prosto isto tako kao ukinuta, kao postavljenost, to je privid pojava kao pojava identicnoga. Stoga je ono opste slobodna moc; ono jeste ono samo i zavladava nad svojim drugim; ali ne kao nesto nasilnicko, nego naprotiv kao nesto sto je u drugome mirno i kod samoga sebe. Kao sto je ono nazvano slobodnom moci, tako bi se moglo oznaciti i kao slobodna ljubav i bezgranicno blazenstvo, jer ono jeste neko odnosenje opstega prema razlicitome kao prema samom sebi; u razlicitome ono se vratilo samome sebi. Upravo je bila spomenuta odredenost, mada pojam samo tek kao ono opste i kao samo sa sobom identicno jos nije dospeo do nje. Ali, ne moze se govoriti o opstem bez odredenosti koja, blize posmatrana, jeste posebnost i pojedinacnost; je r ono ih sadrzi u svojoj apsolutno j negativnosti po sebi i za sebe; dakle, odredenost se za njega ne uzima spolja, kada se govori o njoj kod opstega. Kao negativnost uopste, ili prema prvoj, neposrednoj negaciji, ono ima na sebi odredenost uopste kao posebnost; kao ono drugo, kao negacija negacije, ono je apsolutna odredenost ili pojedinacnost i konkretnost. — Prema tome, ono opste jeste totalitet pojma; ono je nesto konkretno, nije nesto prazno vec, naprotiv, ima sadrzinu blagodareci svo­ me pojmu, — jednu sadrzinu u kojoj se ono ne samo odrzava, vec koja mu je svojstvena i imanentna. Doduse, od sadrzine se moze apstrahovati; ali na taj nacin se ne dobija ono opste pojma, vec ono apstraktno, koje je izolovani, nesavrseni mom enat pojma, te nema istine. Ono opste pokazuje se pri blizem posm atranju ovako kao taj totalitet. Ukoliko ono ima u sebi odredenost, ona nije samo prva negacija nego i njena refleksija u sebe. Sa onom prvom negacijom uzetom za sebe, ono jeste nesto posebno, kao sto ce odmah biti razmotreno; ali u toj odredenosti ono je sustin­ ski jos opste; ta se strana jos mora ovde shvatiti. — Ta je odredenost, naime, kao totalna refleksija u pojmu, dvostruki privid, s jedne strane, privid prema spoljasnjosti, refleksija u drugo, s druge strane, privid prema unutrasnjosti, refleksija u sebe. Ono spoljasnje prividanje oini neku razliku nasuprot 3 Nauka logike III

33

drugome; ono opste dma po tome neku posebnost, koja ima svoje razreSenje u nekom visem opstem. Ukoliko je ono ta­ kode samo neko relativno op§te, ono ne gubi svoj karakter opstega; ono se odrzava u svojoj odredenosti, ne samo tako sto bi ono u vezi sa njom ostalo samo ravnoduSno prema njoj, — na taj bi nacin ono bilo samo postavljeno zajedno sa njom, — vec tako sto ono jeste to sto je upravo nazvano prividanjem prema unutrasnjosti. Odredenost se kao odre­ deni pojam povila iz spoljasnjosti nazad u sebe; ona je vlastiti. dmanentni karakter, koji je nesto sustinsko time §to, prim ljen u opstost i njome prozet, istoga obima i sa njom identican; on nju isto tako prozima; to je karakter koji pripada rodu (Gattung) kao odredenost koja je neodvojiva od opstega. Uto­ liko taj karakter nije neka granica koja je usmerena prema spolja vec je pozitivan, posto on na osnovu opstosti stoji u slobodnom odnosu sa samim sobom. Na taj nacin i odredeni pojam ostaje u sebi beskonacno Slobodan pojam. Sto se pak tice druge strane, po kojoj je rod ogranicen svojim odredenim karakterom, zapazeno je da on kao nizi rod nalazi svoje razreSenje u nekom visem opstem. To vise opste moze da se shvati takode opet kao rod, ali kao apstraktniji, a uvek pripada opet samo strani odredenoga pojma koja vodi napolje. Istinski vise opste jeste ono u kome je ta strana koja vodi prema spolja prim ljena natrag unutra, druga negacija u kojoj se odredenost nalazi naprosto samo kao nesto postav­ ljeno ili kao privid. Zivot, ja, duh, apsolutni pojam nisu ono opste samo kao visi rodovi, vec su konkretnosti, cije odrede­ nosti takode nisu samo vrste ili nizi rodovi, nego su u svome realitetu naprosto samo u sebi i time ispunjeni. Doduse, uko­ liko su: zivot, ja, konacni duh, takode samo odredeni pojmovi, utoliko se njdhovo apsolutno razresenje nalazi u onome op­ stem, koje se mora shvatiti kao istinski apsolutni pojam, kao ideja beskonacnoga duha, cija postavljenost jeste beskonacna, providna realnost, u kojoj on neposredno opaza (anschaut) svoju tvorevinu i u njoj sebe sama. Ono istinsko, beskonacno opste, koje je neposredno u sebi isto tako posebnost kao i pojedinacnost, treba sada najpre blize posmatrati kao posebnost. Ono odreduje sebe slobodno; njegovo pokonacenje (Verendlichung) nije neko prelazenje koje ima mesta samo u sferi bica; ono je stvaralacka moc kao apsolutna negativnost koja se odnosi na samu sebe. Kao ta negativnost ono je razlikovanje u sebi, a to razlikovanje jeste odredivanje na osnovu toga sto je razlikovanje istovetno (eins) sa 34

opstoscu Prem a tome, to opste je postavi janje samih razlika kao opstih, koje se odnose na sebe. Time one postaju fiksirane, izolovane razlike. Izolovano opstojanje konacnoga koje se ra­ ni je odredilo kao njegovo bice za sebe, takode kao stvarstvo kao supstancija, u svojoj istinitosti je opstost, kojom formom beskonacni pojam oblaci svoje razlike, — jedna forma koja je upravo jedna od samih njegovih razlika. U tome se sastoji stvaranje pojma, koje se moze shvatiti jedino u tome sto je najim anentnije samom pojmu. B. Posebni pojam Odredenost kao takva pripada bicu i onome kvalitativnome; kao odredenost pojma ona je posebnost. Ona nije neka granica, tako da bi se prema necem drugom odnosila kao prema nekoj svojoj onostranosti, stavise, kao sto se upravo pokazalo, ona je samo vlastiti imanentni momenat opstega; stoga se u posebnosti to opste ne nalazi kod necega drugoga, vec prosto-naprosto kod samog sebe. Ono posebno sadrzi opstost koja sacinjava njegovu supstanciju; rod nepromenjen u svojim vrstam a; v-rste nisu razlicne od onoga opstega, vec jedino jedne u odnosima na druge. Ono posebno ima jednu i istu opstost sa drugim posebnima, prem a kojima se odnosi. U isto vreme, zbog njihovog identi­ teta sa onim opstim, njihova je razlicnost kao takva opsta; ona je totalitet. — Prem a tome, posebno ne sadrzi samo ono opste,. vec ga takode prikazuje svojom odredenoscu; utoliko to opste sacinjava jednu sferu, koju mora da iscrpi ono posebno. Taj se totalitet pojavljuje kao potpunost, ukoliko se odredenost posebnoga uzme kao cista razlicnost. U tom pogledu vrste su potpune, ukoliko ih zapravo nema vise. Za njih ne postoji neko unutrasnje merilo ili princip, je r razlicnost je upravo razlika koja je bez jedinstva, na kojoj je opstost, koja je za sebe apso­ lutno jedinstvo, cisto spoljasnji refleks i neka neogranicena, slucajna potpunost. Ali razlicnost prelazi u suprotstavljenost, u neki im anentni odnos razlicnih. Ali, posebnost kao opstost jeste takav im anentni odnos sama po sebi i za sebe, a ne na osnovu prelazenja; ona je totalitet u samoj sebi i jednostavna odredenost, ona je bitno princip. Ona nema neke druge odredenosti do one koja je postavljena samim opstim i koja iz nje­ ga proizlazi na sledeci nacin. Ono posebno jeste samo ono opste, ali ono je njegova raz­ lika ili odnos prem a necem drugom, njegovo prividanje usme3*

35

reno napolje; ali ne postoji neSto drugo, od Cega bi ono posebno bilo razlicito, nego samo ono op§te. — Ono opste odreduje sebe, na taj nacin, ono samo jeste ono posebno; odredenost jeste njegova razlika; ono je razlicito jedino od samoga sebe. Zato su njegove razlike samo a) samo ono opste i b) ono po­ sebno. Ono opste kao pojam jeste ono samo i njegova suprot­ nost, koja je opet ono samo kao njegova postavljena odrede­ nost; ono zavladava nad njom i u njoj se nalazi kod sebe. Na taj nacin ono je totalitet i princip svoje razlicnosti, koja je potpuno samo odredena njim samim. Stoga nema neke druge istinske podele osim te da se sam pojam stavlja na stranu-kao neposredna, neodredena opstost; upravo to neodredeno cini njegovu odredenost, ili, da je on nesto posebno. Oboje su ono posebno i zato su koordinirani. Oboje su takode kao nesto posebno ono odredeno nasuprot •opstem; to znaci, utoliko su subordinirani opstem. Ali upravo to opste, nasuprot kome ono posebno jeste odredeno, time je stavise i samo takode samo jedno od protivstojecih. Kada govorimo o dvama protivstojecim, onda moramo takode opet reci, dakle, da oni oboje sacinjavaju ono posebno, ne samo zajedno, kao da bi oni samo za spoljasnju refleksiju bili jednaki u tome sto su nesto posebno, nego njihova odredenost jednog naspram drugog je ujedno sustinski samo jedna odredenost, negativnost, koja je u opstem prosta. Razlika kakva se ovde pokazuje jeste u svome pojmu, a time u svojoj istini. Svaka rani j a razlika ima to jedinstvo u pojmu. Onakva kakva je neposredna razlika u bicu, ona je kao granica necega drugoga; onakva kakva je u refleksiji, ona je relativna, postavljena kao razlika koja je sustinski u odnosu sa svojim drugim; prema tome, ovde jedinstvo pojma pocinje da se postavlja, ali ono je najpre samo privid u necem drugom. — Prelazenje i razresenje tih odredaba ima samo taj istiniti smisao, da one ne dostizu svoj pojam, svoju istinu; bice, posto­ janje, nesto, ili celina i deo itd., supstancija i akcidencije, uzrok i posledica jesu same za sebe odredbe misli; one se shvataju kao odredeni pojmovi ukoliko se svaka saznaje u jedinstvu sa svojom drugom ili suprotnom odredbom. — Na primer, ce­ lina i delovi, uzrok i posledica itd. jos nisu oni razliciti, koji bi bili odredeni jedan prema drugom kao posebni, jer oni po sebi, doduse, sacinjavaju jedan pojam, ali njihovo jedinstvo jos nije dostiglo formu opstosti; tako ni razlika koja se nalazi u tim odnosima jos nema tu formu da jeste jedna odredenost. Uzrok i posledica, na primer, nisu dva razlicna pojma nego 36

samo jedan odredeni pojam, a kauzalitet, kao i svaki pojamr jeste jedan prost pojam. Sto se tice potpunosti, pokazalo se da se ono odredenS posebnosti nalazi potpuno u razlici opstega i posebnoga, i da samo to dvoje sacinjavaju posebne vrste. Naravno, u prirodi se nalaze u jednome rodu vise nego dve vrste, kao sto ni te mnoge vrste ne mogu imati jedne prema drugima pokazani odnos. U tome se i sastoji nemoc prirode, da ne moze da se pridrzava strogosti pojma i da je prikaze, te proti£e u toj bespojmovnoj, slepoj raznolikosti. Mi se mozemo diviti prirodi u raznolikosti njenih rodova i vrsta i beskonacno j razlicnosti njenih oblikovanja, jer divljenje je bez pojma i njegov je predm et ono bezumno. Posto je priroda izvansebnost pojma, njoj je data sloboda da se krece u toj razlicnosti, kao sto se duh, mada poseduje pojam u obliku pojma, upusta i u predsta vl janje i tum ara u njegovoj beskonacno j raznolikosti. Mnogostruki prirodni rodovi ali vrste ne treba da se sm atraju za nesto vise od proizvoljnih pomisli duha u nj ego vim predstavama. Doduse, oboje svuda pokazuju tragove i naslucivanja pojma, ali ga ne prikazuju u vernoj slici, jer oni su strana njegove slobodne onostranosti; on je apsolutna moc upravozbog toga sto moze da slobodno otpusti svoju razliku do oblika samostalne razlicnosti, spoljasnje nuznosti, slucajnosti, samovolje, mnenja, koje, medutim, ne treba shvatiti za nesto vi§e od apstraktne strane nistavnosti. Odredenost posebnoga, kao sto smo videli, jeste jednostavna kao princip, ali ona je to takode kao momenat totaliteta, kao odredenost nasuprot drugo j odredenosti. Ukoliko pojam sebe odreduje ili razlikuje, on je negativno usmeren na svoje jedinstvo i daje sebi formu jednoga od svojih idealnih mome­ nata bica; kao odredeni pojam, on ima neko postojanje uopste. Ali ovo bice nema vise smisao ciste neposrednosti, nego opsto­ sti, neposrednosti koja je na osnovu apsolutnog posredovanja jednaka samoj sebi, koja isto tako sadrzi i drugi momenat, sustinu ili refleksiju u sebe. Ta opstost kojom je odeveno ono odredeno jeste apstraktna. Ono posebno ima opstost u samom sebi kao svoju sustinu; ali, ukoliko je odredenost razlike po­ stavljena i na osnovu toga poseduje bice, opstost je forma na njemu, a odredenost kao takva jeste sadrzina. Opstost se pre­ tvara u form u ukoliko razlika postoji kao ono sustinsko, kao sto ova, naprotiv, u cistom opstem postoji samo kao apsolutna negativnost, a ne kao razlika koja je postavljena kao takva. Doduse, odredenost je ono apstraktno nasuprot drugoj odredenosti, ali druga odredenost jeste jedino sama opstost; 37

ova je utoliko takode apstraktna, a odredenost pojma ili po­ sebnost nije opet nista drugo nego odredena opStost. Pojam je u njoj izvan sebe,* ukoliko on jeste ono §to je u njoj izvan sebe, utoliko ono apstraktno op§te sadrzi sve momente pojma: ono je a) opStost, (3) odredenost, y) prosto jedinstvo obeju; ali to jedinstvo jeste neposredno, i zbog toga posebnost ne postoji kao totalitet. Po sebi, ona je takode taj totalitet i posredovanje; ona je u sustini iskljucujuci odnos prem a drugome ili ukidanje negacije, naime druge odredenosti, — druge, ali koja lebdi pred ocima samo kao mnenje, je r ona neposredno iscezava i pokazuje se kao isto sto bi trebalo da je ona koja je njoj druga. To cini, dakle, tu opstost apstraktnom , sto je posredovanje samo uslov ili sto nije postavljeno u njoj samoj. Posto ono nije postavljeno, jedinstvo apstraktnoga ima formu neposrednosti, a sadrzina [ima] formu ravnoduSnosti prem a svojoj opstosti, jer ona ne postoji kao taj totalitet koji je opstost apsolutne negativnosti. Prem a tome, apstraktno-opste doduse jeste po­ jam, ali kao nesto bespojmovno, kao pojam koji nije postavljen kao takav. Kada se govori o odre&enome pojmu, onda ono Sto se zamislja jeste obicno iskljucivo samo takvo jedno apstraktno-opste. Takode se pod pojmom uopste podrazumeva najcesce samo taj bespojmovni pojam, a razum oznacava moc takvih pojmova. Demonstracija pripada tome razumu, ukoliko se ona razvija u pojmovima, to jest samo u odredbama. Stoga takvo razvijanje u pojmovima ne izlazi izvan konacnosti i nuznosti; ono najvise za njih jeste negativno beskonacno, apstrakcija najviseg sustastva, koje i samo jeste odredenost neodredenosti. Doduse, ni apsolutna supstancija nije ta prazna apstrakcija, naprotiv, prema sadrzini ona je totalitet, ali ona je apstraktna zbog toga sto je bez apsolutne forme; njenu najdublju istinu ne sacinjava pojam; mada je ona identitet opstosti i posebnosti, ili misljenja i jednovandrugog (des Aussereinander), taj identitet ipak nije odredenost pojma; izvan supstancije postoji jedan razum, — i to slucajan, upravo zato §to je izvan nje, — u kome i za koji se ona nalazi u raznim atributim a i modusima. Uostalom, apstrakcija nije prazna, kako je obicno nazivaju; ona je odredeni pojam; ona ima kao sadrzinu nekakvu odredenost; i najvise sustastvo, cista apstrakcija, kao sto je mapomenuto, takode ima odredenost neodredenosti; ali neodredenost jeste neka odredenost, jer ona treba da stoji nasuprot odredenome. Ali kada se izgovori sta je ona, ukida se samo to sto ona treba da bude; ona se iskazuje kao istovetna sa odredenoscu i na taj nacin se iz apstrakcije uspostavlja pojam 38

i njena istinitost. Ali, svaki odredeni pojam je svakako uto­ liko prazan ukoliko ne sadrzi u sebi totalitet, nego samo neku jednostranu odredenost. Ako i ima neku konkretnu sadrzinu, na primer, covek, drzava, zivotinja itd., on ipak ostaje prazan pojam ukoliko njegova odredenost nije princip njegovih raz­ lika; princip sadrzi pocetak i sustinu njegovog razvoja i njegove realizacije; ali, ma koja druga odredenost pojma jeste besplodna. Stoga, ako se pojam uopste prekorno ocenjuje kao prazan, onda se previda ona njegova apsolutna odredenost, koja je razlika pojma i jedina istinita sadrzina u njegovome elementu. Tu spada ona okolnost zbog koje se razum u novije doba ne ceni i nasuprot umu toliko zapostavlja; to je postojanost koju razum dodeljuje odredenostima i prema tome konacnostima. Ovo fiksno sastoji se u razmatranoj formi apstraktne opstosti. Blagodareci njoj, odredenosti postaju nepromenljive. Jer, kvalitativna odredenost kao i refleksivna odredba postoje sustinski kao ogranicene, a na osnovu svoje granice imaju neki odnos prem a svom drugom, dakle, nuznost prelazenja i prolazenja. Ali, opstost koju one im aju u razumu daje im formu refleksije u sebe, usled cega su one lisene odnosa sa drugim i postale su neprolazne. Ako pak ta vecnost u cistome pojmu spada u njegovu prirodu, onda bi njegove apstraktne odredbe bile vecne sustastvenosti samo prema svojoj formi; ali njegova sadrzina nije saobrazna toj formi; otuda one nisu istina i neprolaznost. Njihova sadrzina nije prim erena formi, jer ona nije sama odredenost kao opsta, to jest nije kao totalitet razlike pojma, ili cak ni cela forma; ali, sama forma ogranicenog razuma jeste nesavrsena, naime, apstraktna opstost. — No, dalje, treba ceniti kao beskonacnu snagu razuma da razdvaja ono konkretno na apstraktne odredbe i da shvata dubinu raz­ like, a koja je u isto vreme jedino moc koja izaziva njihov prelaz. Ono konkretno u opazaju jeste totalitet, ali culni tota­ litet, — realni m aterijal, koji prebiva u vremenu i prostoru ravnodusno jedan izvan drugog; ta razjedinjenost raznovrsnoga, u kojoj je ono sadrzina opazaj a, ipak ne bi mogla da mu se uracuna u zaslugu i preimucstvo pred razumskim. Vec prom enljivost koju to raznovrsno pokazuje u opazaju ukazuje na ono opste; ono sto od toga dospeva do opazaja jeste samo nesto drugo, isto tako promenljivo, dakle samo ono sto je isto; ono sto bi stupilo i pojavilo se na njegovo mesto nije ono opste. Ali, najm anje bi moglo da se uracuna u zaslugu nauke, na prim er geom etrije i aritm etike, ono opazaj no koje njihov m aterijal donosi sa sobom i da se njihovi stavovi predstave kao zasnovani njime. Naprotiv, zato je m aterijal taikvih nauka nizi po svojoj 39

prirodi; opazanje figura ili brojeva ne pomaze nauci o njima; samo je m isljenje o njima u stanju da proizvede takvu nauku. Ali, ukoliko se pod opazanjem ne podrazumeva samo ono culno vec objektivni totalitet, ono je utoliko intelektualno, to jest ono nema kao predm et postojanje u njegovoj spoljasnjoj egzistenciji, nego ono sto je u postojanju neprolazna realnost i istina, — realnost, samo ukoliko je ona sustinski odredena u pojmu i pomocu pojma, ideja cija 6e se bliza priroda kasnije pokazati. Ono preimu6stvo koje opazaj kao takav treba da ima pred pojmom jeste spoljasnja realnost, ono bespojmovno, koje zadobija neku vrednost tek pomocu pojma. Stoga, posto razum predstavlja beskonacnu silu koja odre­ duje ono opste ili, obrnuto, koja pomocu forme opstosti dodeljuje fiksno opstojanje onome sto je u odredenosti po sebi i za sebe nepostojano, onda nije krivica razuma ako se ne ide dalje. Upravo neka subjektivna slabost uma priznaje tako te odre­ denosti i nije u stanju da ih svede na jedinstvo pomocu dijalekticke snage, koja je suprotna onoj apstraktnoj opstosti, to jest pomocu prirode onih odredenosti, naime, pomocu njihovog pojma. Doduse, razum im daje pomocu forme apstraktne opsto­ sti, tako reci, neku takvu tvrdocu bica kakvu one im aju u kvalitativnoj sferi i u sferi refleksije; ali tim uproscavanjem on ih u isto vreme oduhovljava i tako ih zaostrava da one zapravo samo na tom vrhuncu zadobijaju sposobnost da se razrese i da predu u svoju suprotnost. Najveca zrelost i najvisi stupanj, koje nesto moze postici, jeste ono u cemu pocinje njegova propast. Cvrstina te odredenosti, o koju razum izgleda da se razbija, forma neprolaznoga, jeste forma opstosti koja se odnosi na sebe. Ali ona pripada pojmu kao veoma svojstvena; i stoga se u njoj samoj nalazi izrazeno razresenje konacnoga, i to u beskrajnoj blizini. Ova opstost neposredno izoblicava odredenost konacnoga i izrazava njegovu neprikladnost prema njoj. — Ili, naprotiv, njegova prikladnost vec postoji; ono apstraktno odredeno postavljeno je kao jedinstveno (als eins) sa opstoscu; a upravo zbog toga kao — ne za sebe, ne ukoliko bi ono bilo samo nesto odredeno, vec samo kao jedin­ stvo odredenoga i opstega, to jest kao pojam. Stoga se u svakom pogledu mora odbaciti razdvajanje ra­ zuma i uma, takvo kakvo se obicno cini. Kada se pojam posmatra kao lisen uma, onda se upravo to mora sm atrati kao nesposobnost uma da u pojmu sazna sebe. Odredeni i apstraktP°jam ie usl°v ili, stavise, sustinski momenat uma; on je oduhovljena forma, u kojoj se ono konacno, pomocu opstosti 40

u kojoj se ono odnosi prema sebi, uzize u sebi, postavljeno kao dijalekticno, i time je sam pocetak pojavljivanja uma. Posto je u dosadanjem izlaganju odredeni pojam prikazan u njegovoj istinitosti, to ostaje samo jos da se pokaze, u kojoj je formi on time vec postavljen. — Razlika koja je sustinski momenat pojma, ali kao takva jos nije postavljena u cistom opstem, zadobija svoje pravo u odredenome pojmu. Odrede­ nost je u formi opstosti povezana sa opstoscu u ono jednostavno; to odredeno opste jeste odredenost koja se odnosi na samu sebe; odredena odredenost ili apsolutna negativnost po­ stavljena za sebe. Ali, odredenost koja se odnosi prema samoj sebi jeste pojedinacnost. Kao sto opstost vec sama po sebi i za sebe jeste neposredno posebnost, tako je posebnost neposredno po sebi i za sebe takode pojedinacnost, koju treba, pre svega, posm atrati kao treci momenat pojma, ukoliko se ona zadrzava nasuprot obema prvim, ali takode kao apsolutno vracanje poj­ ma u sebe, i u isto vreme kao postavljeni gubitak samog pojma. NAPOM ENA Prem a dosadasnjem, opstost, posebnost i pojedinacnost su tri odredena pojma, ako ih se, naime, zeli brojati. Vec je ranije bilo pokazano da je broj jedna neprikladna forma da bi se u njoj izrazile pojmovne odredbe, ali je najnepodesnija narocito za odredbe samog pojma; posto broj ima »jedan« kao princip, on pretvara izbrojane i potpuno odvojene i jedne prema drugima sasvim ravnodusne. U dosadasnjem izlaganju pokazalo se da su razlicni odredeni pojmovi pre prosto-naprosto samo jedan i isti pojam, nego da se oni raspadaju u broj. Inace se u obicnom tretiranju logike javljaju raznolike podele i vrste pojmova. Odmah pada u oci nedoslednost u tome sto se vrste uvode na ovaj nacin: prema kvantitetu, kvalitetu itd., postoje sledeci pojmovi. »Postoje« ne izrazava nikakvo drugo opravdanje osim onoga da se na takve vrste nailazi i da se one pokazuju prem a iskustvu. Na taj nacin se dobija neka empiricka logika — jedna cudnovata nauka, neko iracionalno saznanje racionalnoga. Time logika daje vrlo los prim er pridrzavanja njenih vlastitih ucenja; ona sebi dozvoljava da sama za sebe cini suprotno onome sto sama propisuje kao pravilo, da se pojmovi m oraju izvoditi i da se naucni stavovi (pa dakle i stav: ima toliko i toliko raznolikih vrsta pojmova) moraju dokazati. — U tom pogledu Kantova filozofija cini jednu dalju nedoslednost: ona za transcendentalnu logiku pozajmljuje ka41

tegorije kao takozvane osnovne pojmove iz subjektivne logike, u koju su one bile prim ljene empirifcki. Posto ona ovo priznaje, onda se ne moze uvideti zaito se transcendentalna logika odlucuje na pozajmljivanje iz takve nauke, a ne podinje sama odmah empiricki. Tako se — da navedemo neSto od toga — pojmovi dele prvenstveno prema njihovoj jasnosti, i to na jasne i nejasne, na razgovetne i nerazgovetne, na adekvatne i neadekvatne. Ovde se takode mogu navesti potpuni pojmovi, preobilni i dru­ ge takve suvisnosti. — Sto se tice one podele prem a jasnosti, uskoro se pokazuje da su to stanoviste i razlike koje se odnose na nj uzeti iz psiholoskih odredbi, a ne iz logickih. Takozvani jasni pojam treba da je dovoljan da se jedan predm et razlikuje od nekog drugog; tako nesto se jos ne moze nazvati pojmom, ono nije nista drugo do subjektivna predstava. Sta je nejasan pojam, mora ostati tajanstveno, jer inace on ne bi bio mutan, vec bi bio razgovetan pojam. — Razgovetan pojam treba da je onaj cije se oznake mogu navesti. Prem a tome, to je zapravo odredeni pojam. Oznaka, ako se naime shvati ono tacno u njoj, nije nista drugo nego odredenost ili prosta sadrzina pojma, ukoliko se sadrzina razlikuje od forme opstosti. Ali oznaka nema u prvom redu upravo to tacnije znacenje, nego je uopste samo jedna odredba, kojom neko treci pam t’ neki pojam ili predmet; stoga to moze biti neka sasvim slucajna okolnost. Uopste, oznaka ne izrazava toliko im anentnost i sustastvenost odredbe, vec njen odnos prema nekom spoljasnjem razumu. Ako je ovaj stvarno neki razum, onda on ima pred sobom pojam i pamti ga nicim drugim nego onim sto se u pojmu nalazi. Ako je pak ona razlicita od pojma, onda je ona neki znak ili inace neka odredba koja pripada predstavi stvari, a ne njenom pojmu. — Sta je nerazgovetan pojam, to se moze preskociti kao izlisno. Medutim, adekvatni pojam je nesto sto je vise; pri tome zapravo lebdi pred ocima saglasnost pojma sa realnoscu, sto nije pojam kao takav, vec ideja. Ako bi oznaka razgovetnog pojma trebalo stvarno da bude sama pojmovna odredba, onda bi logika zapala u pometnju sa prostim pojmovima, koji se prema nekoj drugo j podeli protivstavljaju slozenim pojmovima. Jer, ako bi o prostome pojmu trebalo da se navede neka istinita, to jest imanentna oznaka, onda ne bismo zeleli da ga smatramo za neki prost pojam; medutim, ukoliko se o njemu ne bi navela nikakva oznaka, on ne bi bio razgovetan pojam. Ali tu sada pomaze jasni pojam 42

Jedinstvo, realitet i druge takve odredbe treba da su prosti pojmovi, svakako, samo iz toga razloga sto logicari nisu uspeli da pronadu njihovu definiciju, pa su se zato zadovoljili time da imaju o njim a samo jasan pojam, to jest da nemaju nikakav pojam. Za definiciju, to jest za oznacenja pojma, zahteva se uopste navodenje roda i specif icne diferencije. Dakle, definicija ne daje pojam kao nesto jednostavno, vec u dva izbrojiva sastojka. Ali takav pojam svakako nece zbog toga ipak morati da bude nesto slozeno. — Kako izgleda, kod prostoga pojma lebdi pred ocima apstraktna prostota, neko jedinstvo koje ne sadrzi u sebi razliku i odredenost, koje otuda takode nije ono jedinstvo koje pripada pojmu. Ukoliko je neki predmet u predstavi, narocito u pamcenju, ili takode ukoliko je apstraktna misaona odredba, on moze biti sasvim prost. Cak i predmet koji je u sebi najbogatiji, na primer, duh, priroda, svet, isto tako bog, ako se shvati potpuno bespojmovno u prostoj predstavi isto tako prostoga dzraza: duh, priroda, svet, bog — sva­ kako je nesto prosto, kod cega svest moze da zastane, a da ne istakne dalje svojevrsnu odredbu ili neku oznaku; ali predmeti svesti ne treba da ostanu ti prosti predmeti, predstave ili apstraktne misaone odredbe, vec treba da budu shvaceni, to jest njihova prostota treba da bude odredena njihovom unutrasnjom razlikom. — No slozeni pojam svakako nije nesto vise nego drveno gvozde. O necemu slozenome moze se svakako imati neki pojam; ali jedan slozeni pojam bio bi nesto losije od m aterijalizma koji samo supstanciju duse prihvata kao nesto slozeno, a m isljenje ipak shvata kao prosto. Neobrazovana refleksija pomislja pre svega na slozenost kao na sasvim spoIjasnji odnos, tu najgoru formu u kojoj se stvari mogu razmatrati; i najnize prirode m oraju biti neko unutrasnje jedinstvo. Da se uz to forma najneistinitijeg postojanja prenosi na ja, na pojam, to je vise nego sto se moglo ocekivati i mora se posm atrati kao nesto neumesno i varvarsko. Dalje, pojmovi se prvenstveno dele na kontrarne i kontradiktom e. — Kada bi kod raspravljanja o pojmu bilo stalo do toga da se navede kakvih odredenih pojmova ima, onda bi se morale navesti sve moguce odredbe, — jer sve odredbe su pojmovi, dakle, odredeni pojmovi, — a sve kategorije bica, kao i sve odredbe sustine morale bi se navesti medu vrstama pojmova. Kao sto se, uostalom, u logikama i pripoveda, u jedno j po volji vise, u drugoj manje, da postoje potvrdni, odrecni, identicni, uslovljeni, nuzni itd. pojmovi. Posto se takve odredbe prirode samoga pojma nalaze vec iza nas, pa se zato, 43

kada se navode kod njega1, ne pojavljuju na svome sopstvenome mestu, onda one dopustaju samo povrsna objaSnjenja reci i ovde se pojavljuju bez ikakvog interesovanja. — U osnovi kontrarnih i kontradiktornih pojmova — razlika na koju se ovde narocito obraea paznja — leze refleksivne odredbe razlic­ nosti i suprotstavljenosti. Oni se sm atraju za dve posebne vrste pojmova, to jest svaki kao potpuno samostalan i ravnodusan prema drugome, bez ikakve misli o dijalektici i unutrasnjoj nistavnosti ovih razlika, — kao da ono sto je konkretno ne bi moralo da se odredi isto tako kao kontradiktorno. Priroda i sustinski prelaz refleksivnih formi, koje ovi pojmovi izrazavaju, razm atrani su na njihovame mestu. U pojm u je identitet razvijen u opstosti, razlika u posebnosti, a suprotstavljenost, koja se vraca u osnov, razvijena je u pojedinacnost. U ovim formama se nalaze one refleksione odredbe onakve kakve su u svome pojmu. Ono opste pokazalo se ne samo kao ono iden­ ticno, vec u isto vreme kao razlicno ili kontrarno nasuprot onome posebnome i pojedinacnome, osim toga takode kao njima protivstavljeno ili kontradiktorno; ali u toj protivstavljenosti ono je identicno sa njim a i ono je njihov istinski osnov u kome su oni ukinuti. Nesto slicno vazi o posebnosti i pojedinacnosti, koje su takode totalitet refleksivnih odredaba. Dalje se pojmovi dele na subordinarne i koordinirane, jedna razlika koja se vise priblizava odredbi pojma, naime, odnosu opstosti i posebnosti, gde su ti izrazi takode uzgred spomenuti. Samo se oni obicno posm atraju isto tako kao pot­ puno nepokretni odnosi, te se usled toga o njima postavljaju mnogostruki neplodni stavovi. Najopsirnije raspravljanje o tome tice se opet odnosa kontrarnosti i kontradiktornosti pre­ ma subordinaciji i koordinaciji. Posto je sud odnos odredenih pojmova, to ce se tek kod njega pokazati istinit odnos. Onaj manir da se te odredbe uporeduju, bez misli o njihovoj dija­ lektici i o neprekidnom m enjanju njihove odredbe ili, stavise, o povezivanju suprotnih odredaba koje u njim a postoje, pretvara celokupno razm atranje o tome sta u njima jeste saglasno ili nije, — tako reci kao da je ta saglasnost ili nesaglasnost nesto odvojeno i trajno, — u nesto samo neplodno i besadrzajno. — Veliki Ojler (Euler), koji je beskrajno plodan i ostrouman u shvatanju i kombinovanju dubljih srazmera algebarskih velicina, a narocito suvoparno razumni Lam bert i drugi pokusali su da tu vrstu odnosa pojmovnih odredaba oznace pomocu linija, figura, i tome slicno; nameravalo se uopSte da 1 Tj. ovde, u uienju o pojmu. — Red.

44

se nacini logickih odnosa uzdignu do nekog racunanja, — dru­ gim recima, u stvari upravo da se srozaju. Vec pokusaj oznacavanja predstavlja se odmah kao po sebi i za sebe nistavan, ako se uporede jedna sa drugom priroda znaka i priroda onoga sto treba da se oznaci. Pojmovne odredbe, opstost, posebnost i pojedinacnost, svakako su razlicite kao i linije ili algebarska slova; — one su dalje takode suprotne i utoliko bi zadovoljavale i znake plus i minus. Ali same te odredbe i narocito njihovi odnosi, — cak i kada bi se zastalo samo kod supsumcije i inker encije, — imaju sasvim drukciju sustinsku prirodu nego slova i linije i njihovi odnosi, jednakost ili razlicnost velicina, plus i m inus, ili neki polozaj linija jednih iznad drugih, ili njihova povezanost u uglove i polozaji prostora koje one obuhvataju. Takvi predm eti imaju, nasuprot pojmovnim odredbama, tu samosvojnost sto su oni jedan drugome spoljasnji, te im aju neku neprom enljivu odredbu. Ako su pak pojmovi shvaceni na taj nacin da odgovaraju takvim znacima, onda oni prestaju da budu pojmovi. Njihove odredbe nisu takvo nesto m rtvo-nepokretno kao sto su brojevi i linije, kojima njihov odnos cak i ne pripada; pojmovi su ziva kretanja; razlicita odre­ denost jedne strane neposredno je unutrasnja i drugo j strani; ono sto bi kod brojeva i linija bilo potpuno protivrecnost, to je za prirodu pojma nesto sustinsko. — Visa matematika, koja takode dolazi do beskonacnoga i dopusta sebi protivrecnosti, ne moze vise za prikazivanje takvih odredaba da upotrebljava svoje ranije znakove; za oznacavanje jos vrlo bespojmovne predstave o beskonacnom priblizavanju dveju ordinata, ili ka­ da izjednacava jedan luk sa nekim beskonacnim brojem be­ skonacno malih pravih linija, ona ne cini nista drugo nego da dve prave linije nacrta jednu izvan druge i da u jednome luku povlaci prave linije, ali kao razlicne od njega; sto se tice beskonacnog, do cega je pri tome stalo, visa matematika upucuje na predstavljanje. Ono sto je pre svega navelo na onaj pokusaj jeste prvenstveno kvantitativni odnos, u kome treba da stoje jedna prema drugoj opstost, posebnost i pojedinacnost; ono opste oznacava se sirim od posebnoga i pojedinacnoga, a ono posebno sirim od pojedinacnoga. Pojam je ono konkretno i najbogatije, jer on je osnov i totalitet ranijih odredaba, kategorija bica i re­ fleksivnih odredaba; stoga se one svakako javljaju i na njemu. Ali njegova se priroda potpuno pogresno shvata kada se one fiksiraju na njem u jos u onoj apstraktnosti; ako se siri oblik opstega shvata tako da je ono nesto vece ili neki veci kvantum nego ono posebno i ono pojedinacno. Kao apsolutni osnov, 45

pojam je mogu6nost kvantiteta, ali isto tako d kvaliteta, to jest njegove su odredbe isto tako kvalitativno razlicite; stoga se one vec tada posm atraju protivno njihovoj istini ako se postave jedino pod formu kvantiteta. Tako je, dakle, nesto relativno ona refleksivna odredba, u kojoj se privida njena suprotnost; ona se ne nalazi u spoljasnjem odnosu, kao neki kvantum. Ali, pojam je nesto vise od svega toga; njegove odredbe su odre­ deni pojmovi, sustinski su cak totalitet svih odredaba. Stoga je potpuno neprikladno kada se zeli da se prim ene brojni i prostorni odnosi, u kojima sve odredbe padaju jedne izvan drugih, da bi se shvatio takav unutrasnji totalitet; oni su, stavise, poslednji i najgori medijum koji bi se mogao upotrebiti. Odnosi u prirodi, kao sto su, na prim er, magnetizam i odnosi boja, bili bi za tu svrhu beskrajno visi i istinitiji simboli. Posto covek raspolaze govorom kao sredstvom oznacavanja koje je svojstveno umu, onda je izlisna pomisao, kada se zeli obazirati na neki nesavrseniji nacin prikazivanja i hoce da se time muci. Pojam kao takav moze se u sustini shvatiti samo duhom, jer on je. ne samo svojina duha vec i njegovo cisto samstvo. Uzaludno je hteti da se pojam fiksira pomocu prostornih figura i algebarskih znakova radi spoljasnjeg oka nekog bespojmovnog, mehanickog nacina obradivanja, nekog racunanja. Takode sve drugo, sto bi trebalo da posluzi kao simbol, moze u najbolju ruku da izazove slutnje i podsecanja na pojam, kao simboli za prirodu boga; ali ako bi ozbiljno trebalo da se time sazna i izrazi pojam, onda je spoljasnja priroda svih simbola nepodesna za to, i odnos je upravo obrnut, da ono sto je u simbolima podsecanje na neku visu odred­ bu [moze] da se saznaje tek pomocu pojma i da se njem u priblizava tek izdvajanjem onog culnog dodatka, koji bi trebalo da ga izrazi. C. Pojedinacno Kao sto se pokazalo, pojedinacnost je postavljena ve6 posebnoscu: posebnost je odredena opstost, dakle, odredenost koja se odnosi na sebe, ono odredeno koje je odredeno. 1. Stoga se pojedinacnost pojavljuje pre svega kao reflek­ sija pojma iz svoje odredenosti u sama sebe. Ona je posredo­ vanje pojma sobom, ukoliko se njegovo drugobivstvo opet pretvorilo u nesto drugo, cime je pojam uspostavljen kao nesto jednako samom sebi, ali u odredbi apsolutne negativnosti. — Ono negativno u opstem, usled cega je opste nesto posebno, 46

bilo je ranije odredeno kao dvostruki privid; ukoliko ono jeste prividanje unutra, ono posebno ostaje opste; prividanjem pre­ ma spolja, ono je neko odredeno; vracanje te strane u ono opste jeste dvostruko: ili kroz apstrakciju koja izostavlja to odre­ deno i penje se ka visem i najvisem rodu, ili pak kroz pojedi­ nacnost, ka kojoj se ono opste spusta u samoj odredenosti. — Tu se odvaja ona stranputica na kojoj apstrakcija skrece sa puta pojma i napusta istinu. Ono njeno vise i najvise, opste, ka kome se ona uzdize, samo je povrsina koja postaje sve besadrzajnija; pojedinacnost koju ona prezire jeste dubina, u k°.j0j pojam shvata samoga sebe i postavijen je kao pojam. Opstost i posebnost pojavile su se, s jedne strane, kao momenti postajanja pojedinacnosti. Ali, vec je pokazano da su one u samima sebi totalni pojam i prema tome u pojedinacnosti ne prelaze u nesto drugo, nego da je u njoj samo postavljeno ono sto one jesu po sebi i za sebe. Ono opste jeste za sebe, jer ono u samom sebi jeste apsolutno posredovanje, odnos prema sebi samo kao apsolutna negativnost. Ono je apstraktno opste, ukoliko je to prevazilazenje jedno spoljasnje delanje i usled toga neko izostavljanje odredenosti. Stoga se ta negativnost zaista nalazi na apstraktnome, ali ona ostaje izvan kao neki njegov cisti uslov; ona je sama apstrakcija, koja drzi nasuprot sebi svoje opste, koje stoga nema u samom sebi pojedinac­ nost i ostaje bespojmovno. — Zivot, duh, bog — kao i cisti pojam, — to je ono sto apstrakcija nije u stanju da shvati, zbog toga sto ona od svojih proizvoda odstranjuje pojedinacnost, princip individualnosti, i tako ne dospeva ni do cega drugog nego do opstosti koje su bez zivota i bez duha, bezbojne i bez sadrzajne. Ali, jedinstvo pojma je tako nerazdeljivo da sami ti proizvodi apstrakcije, dok treba da napuste pojedinacnost, jesu naprotiv pojedinacni. Posto apstrakcija uznosi ono konkretno u opstost, a ono opste shvata samo kao odredenu opstost, onda je upravo ovo pojedinacnost, koja se ispostavlja kao odrede­ nost koja se odnosi na sebe. Stoga je apstrakcija odvajanje konkretnoga i upojedinjavanje njegovih odredaba; pomocu nje se shvataju samo pojedinacne osobine i momenti; jer njen proizvod mora da sadrzi ono sto je ona sama. Medutim, razlika izmedu te pojedinacnosti njenih proizvoda i pojedinacnosti pojma je u tome sto se u njenim proizvodima razlikuju jedno od drugoga pojedinacno kao sadrzina i opste kao forma, jer upravo sadrzina nije kao apsolutna forma, kao sam pojam, ili forma nije kao totalitet formi. — Ali ovo blize posmatranje pokazuje samo ono apstraktno kao jedinstvo pojedinacne sadr47

zine i apstraktne opstosti, prema tome, kao nesto konkretno , kao suprotnost onoga sta ono zeli da bude. Ono posebno jeste takode pojedinacno iz istog razloga, zato sto je ono samo odredeno opste, i obrnuto, posto ono po­ jedinacno jeste odredeno opste, ono je isto tako nesto posebno. Ako se pridrzavamo te apstraktne odredenosti, onda pojam ima one posebne odredbe, opste, posebno i pojedinacno, dok su malopre samo opste i posebno navedeni kao vrste posebnoga. Posto je pojedinacnost vracanje pojma kao negativnoga u sebe, to se samo to vracanje od apstrakcije, koja je zapravo u njemu prevazidena, moze postaviti i brojati kao jedan ravnodusan momenat pored drugih momenata. Ako se pojedinacnost navede kao jedna od posebnih pojmovnih odredaba, onda je posebnost totalitet koji obuhvata u sebi sve odredbe; upravo kao taj totalitet, ona je njihovo kon­ kretno ili sama pojedinacnost. Ali, ona je ono konkretno takode prema malocas spomenutoj strani kao odredena opstost; tako je ona kao ono neposredno jedinstvo u kome nijedan od tih momenata nije postavljen kao razlicit ili kao ono odredujuce, i u toj formi posebnost ce sacinjavati sredinu formalnog zakIjucka. Samo od sebe pada u oci da se svaka odredba koja je izvedena u dosadasnjem izlaganju pojma neposredno razresila i izgubila u svojoj drugoj odredbi. Svako se razlikovanje spira u posmatranju koje treba da ga izoluje i fiksira. Samo puko predstavljanje, radi koga ih je apstrahovanje izolovalo, u stanju je da cvrsto drzi opste, posebno i pojedinacno jedno izvan drugoga; tako se oni mogu brojati, i u pogledu neke dalje razlike predstava se pridrzava potpuno spoljasnje razlike bica, kvantiteta, koji nigde ne pripada manje nego ovde. — U pojedinacnosti je postavljen onaj istinski odnos, nerazdvo jivost pojmovnih odredaba; jer kao negacija negacije pojedi­ nacnost sadrzi njihovu suprotnost, a sadrzi je u isto vreme u njenom osnovu ili jedinstvu, — slivenost svake odredbe sa svojom drugom. Posto se u ovoj refleksiji opstost nalazi po sebi i za sebe, ona je u sustini negativnost pojmovnih odre­ daba, ne samo tako sto bi ona nasuprot njima bila nesto trece, razlicno, nego je sada postavljeno to da je postavljenost bice-po-sebi i za-sebe; to jest da svaka odredba koja pripada razlici jeste sama totalitet. Povratak odredenog pojma u sebe je u tome sto on ima odredenje da u svojoj odredenosti bude celi pojam. 2. Ali, pojedinacnost nije samo vracanje pojma u samoga sebe, nego je neposredno njegovo gubljenje. Kroz pojedi48

nacnost, kao sto u njoj jeste u sebi, on postaje izvan sebe i stupa u stvarnost. Apstrakcija, koja je kao dusa pojedinacnosti odnos negativnoga sa negativnim, nije nista spoljasnje onome opstem i posebnom, kao sto se pokazalo, vec im je imanentna, i oni su blagodareci njoj nesto konkretno, sadrzina, pojedi­ nacno. All pojedinacnost je kao ta negativnost odredena odre­ denost, razlikovanje kao takvo; blagodareci toj refleksiji raz­ like u sebe, razlika postaje trajna; odredivanje posebnoga nastaje tek na osnovu pojedinacnosti; jer ona je ta apstrakcija koja je sada, upravo kao pojedinacnost, postavljena apstrak­ cija. Dakle, pojedinacno je kao negativnost koja se odnosi pre­ ma sebi neposredan identitet negativnoga sa sobom; ono je za-sebe-bivstvujuce. Ili, ono je apstrakcija koja odreduje po­ jam prema njegovom idealnom momentu bica kao nesto nepo­ sredno. — Na taj nacin, pojedinacno je neko kvalitativno jedno ili ovo. Prem a tome kvalitetu ono je, pre svega, repulzija sebe od samog sebe, cime se pretpostavlja mnogo drugih jednih; a drugo, ono je nasuprot tim pretpostavljenim drugima negativan odnos i utoliko je pojedinacno iskljucujuce. Opstost, dovedena u odnos prem a tim pojedinacnima kao ravnodusnim jedinicama, — a ona se mora dovesti u odnos prema njima, jer ona je momenat pojma pojedinacnosti, — jeste samo ono sto im je zajednicko. Ako se pod opstim razume ono sto je zajednicko mnogim pojedinacnima, onda se polazi od njihovog ravnodusnog prebivan ja i u pojmovnu odredbu biva umesana neposrednost bica. Najniza predstava koja se moze imati o opstem, kakvo je ono u odnosu na pojedinacno, jeste ovaj njegov spoljasnji odnos kao neceg samo zajednickog. Ono pojedinacno, koje postoji u refleksivnoj sferi egzistencije kao ovo, nema prema drugom »jednom« onaj iskljucujuci odnos, koji pripada kvalitativnom bicu za sebe. A »ovo« kao u sebe reflektovano »jedno« jeste za sebe bez repulzije; ili repulzija je u ovoj refleksiji u jedinstvu sa atrakcijom ,1 pa je ona reflektujuce posredovanje, koje se u »ovome« nalazi tako da je ono postavljena neposrednost, pokazana od necega spoljasnjega. »Ovo« jeste; ono je neposredno; ali ono jeste »ovo« samo ukoliko biva pokazano. Pokazivanje je reflektujuce kre­ tanje koje se pribira u sebe i postavlja neposrednost, ali kao nesto sebi spoljasnje. — Doduse, pojedinacno je takode »ovo« 1 Verovatno treba da stoji Attraktion umesto Abstraktion, kako su Hegelovi izdavaci ispravili gresku Abstraktion iz prvog izdanja od 1816. god. Uporedi ruski prevod iz 1972. god. — Red. 4 Nauka logike HI

49

kao ono neposredno koje je proizvedeno iz posredovanja; ali ono nema posredovanje izvan sebe, — ono samo jeste repelirajuce rastavljanje, postavljena apstrakcija, ali je u samom svom rastavljanju pozitivan odnos. Ovo apstrahovanje pojedinacnoga jeste kao refleksija raz­ like u sebi, pre svega, postavljanje razlifiitih kao samostalnih, u sebe reflektovanih. Oni su neposredni; ali dalje, to odvajanje jeste refleksija uopste, prividanje jednoga u 'drugom e; tako oni stoje u sustinskom odnosu. Osim toga, oni nisu jedno prema drugome cisto bivstvujuci pojedinacni; takvo mnostvo pripada bicu; pojedinacnost koja postavlja sebe kao odredenu, postavlja se kao odredena ne spoljasnjom, vec pojmovnom razlikom; dakle, ona iskljucuje iz sebe ono opste, ali po§to je ovo momenat nje same, to se ono odnosi na nju isto tako sustinski. Pojam je iscezao 'kao taj odnos svojih samostalnih od­ redaba; jer, na taj nacin, on nije vise njihovo postavljeno je ­ dinstvo, a one nisu date vise kao momenti, kao njegov privid, vec kao po sebi i za sebe opstojece. — Kao pojedinacnost, po­ jam se u odredenosti vraca u sebe; time je samo ono odredeno postalo totalitet. Stoga je njegovo vracanje u sebe apsolutno, iskonsko deljenje sebe, ili, kao pojedinacnost, pojam je postav­ ljen kao sud.

Druga

glava

SUD Sud je odredenost pojma koja je postavljena u samom pojmu. Pojmovne odredbe ili odredeni pojmovi, sto je, kako se pokazalo, jedno isto, vec su posmatrani za sebe; ali to posmatranje bilo je vise neka subjektivna refleksija ili subjektivna apstrakcija. Ali sam pojam jeste to apstrahovanje; stavljanje njegovih odredaba jednih u odnosu prema drugima jeste njegovo vlastito odredivanje. Sud je ovo postavljanje odredenih pojmova samim pojmom. Sudenje je utoliko neka drukcija funkcija nego pojimanje ili, stavise, ono je druga funkcija pojma, ukoliko je on odredi­ vanje pojma samim sobom, i dalje napredovanje suda u razlic­ nost sudova jeste to dalje odredivanje pojma. Kakvih ima odredenih pojmova i kako te njegove odredbe nuzno proizlaze, to treba da se pokaze u sudu. 50

Zato se sud moze nazvati prvom realizacijom pojma, ukoliiko realnost oznacava stupanje u postojanje kao odredeno bice uopste. Pri blizem posmatranju, priroda ove realizacije pokazala se takvom da prvo, momenti pojma blagodareci njegovoj refleksiji u sebe ili njegovoj pojedinacnosti, jesu samostalni totaliteti, a drugo, da jedinstvo pojma postoji kao njihov od­ nos. U sebe reflektovane odredbe jesu odredeni totalitetiy koji su isto tako sustinski u ravnodusnom opstojanju bez od­ nosa, kao sto su uzajamno posredovani jedni drugima. Samo odredivanje jeste totalitet samo ukoliko ono sadrzi te totalitete i njihov odnos. Taj totalitet jeste sud. — Prema tome, sud sadrzi pre svega ona oba samostalna [cinioca],1 koji se zovu subjekat i predikat. Sta je svaki od njih jos se zapravo ne moze reci; oni su jos neodredeni, jer treba da se odrede tek pomocu suda. Posto je sud pojam kao odredeni pojam, postoji samo opsta razlika medu njima, da sud sadrzi odredeni pojam nasuprot jos neodredenom pojmu. Dakle, subjekat se prema predikatu moze shvatiti pre svega kao pojedinacno prema opstem, ili takode kao posebno; utoliko oni stoje jedan prema drugome samo uopste kao ono odredeni je i ono opsti je. Stoga je zgodno i potrebno da se za odredbe suda imaju ova imena — subjekat i predikat; kao imena, oni su nesto neodredeno, sto treba tek jos da dobije svoje odredbe; a zato oni nisu vise nego imena. Delom se iz toga razloga same pojmovne odredbe ne bi mogle upotrebiti za dve strane suda, a delom jos vise zbog toga sto se priroda pojmovne odredbe odlikuje time da nije nesto apstraktno i nepokretno, nego u sebi ima svoju suprotnu odredbu i po sebi je postavlja; posto su same strane suda pojmovi, dakle totalitet njegovih odredaba, to one m oraju da produ kroz sve i da ih pokazu u sebi, bilo u apstraktnoj, bilo u konkretnoj formi. Da bi se, pri ovoj promeni svoje odredbe, strane suda ipak fiksirale na jedan ops 1 nacin, najzgodnija su imena koja u toj promeni ostaju ista. Ali, ime stoji nasuprot stvari ili pojmu; ovo razlikovanje poiavljuje se u samom sudu kao takvom; posto subjekat uopste izralava ono odredeno, te stoga vise ono neposredno bivstvujuce, a predikat ono opste, sustinu ili pojam, to je subjekat kao takav pre svega samo jedna vrsta imena; je r to, sta je subjekat, izrazava tek predikat, koji sadrzi bice u smislu pojma. »Sta je to«, ili »kakva je to biljka« itd. — pod bicem o kome se pita cesto se podrazumeva samo ime, a kada se ono saznalo, covek je zadovoljan i zna sta je ta stvar. To je bice u smislu subjekta. 1 Dodao prevodilac. — Red. 4*

51

Ali pojam.,1 ili bar suStinu i uop§te ono opste, daje tek predi­ kat, i o njemu je rec u smislu suda. — Zato je bog, duh, pri­ roda, ili sta bilo, kao subjekt jednog suda samo tek ime; sta je takav jedan subjekat prema pojmu, dato je tek u predikatu. Kada se trazi kakav predikat pripada takvom subjektu, onda bi u osnovi procenjivanja vec morao da lezi neki pojam; ali njega izrazava tek sam predikat. Zbog toga, zapravo, samo prosta predstava sacinjava pretpostavljeno znacenje subjekta i ona vodi do jednog objasnjenja imena pri cemu je slucajno i istorijski je fakat sta se pod jednim imenom razume ili ne razume. Zbog toga toliko sporovi da li nekom subjektu pripada neki predikat ili ne nisu nista drugo nego verbalni sporovi, zato sto polaze od one forme; ono sto lezi u osnovi (subjectum, u7roxei[i.evov) nije jos nista drugo do ime. Sada pak, drugo, treba blize razm otriti kakav je odnos subjekta i predikata u sudu i kako su pre svega odredeni oni sami upravo tim odnosom. Sud ima kao svoje strane uopste totalitete, koji su najpre dati kao sustinski samostalni. Stoga jedinstvo pojma jeste samo tek odnos samostalnih; jos nije konkretno iz ove realnosti u sebe vraceno i ispunjeno jedinstvo, nego jedinstvo izvan kojeg oni opstoje kao ekstrem i koji u n je­ m u nisu prevazideni. — Sada razm atranje suda moze poci ili od prvobitnog jedinstva pojma ili od samostalnosti ekstrema. Sud je rastavljanje pojma samim sobom; stoga to jedinstvo jeste osnov sa kojeg se sud razm atra prem a njegovoj pravoj objektivnosti. Utoliko je sud iskonska deoba (Teilung) onoga sto je iskonski jedno; prema tome, rec sud (Urteil) odnosi se na to sta je sud po sebi i za sebe. Ali, da je pojam dat sudu kao pojava, posto su njegovi momenti postigli u sudu samostalnost, — te strane spoljasnjosti vise se pridrzava predstavIjanje. Stoga se prema ovom subjektivnom posm atranju subjekat i predikat razm atraju svaki za sebe, kao da su jedan izvan drugog za sebe gotovi; subjekat kao neki predm et koji bi postojao cak i kada ne bi imao taj predikat; predikat kao neka opsta odredba, koja bi postojala cak i kada ne bi pripadala tome subjektu. Prem a tome, sa sudenjem je povezana refleksija — da li ovaj ili onaj predikat, koji je u nasoj glavi, moze i treba da se pripise predmetu, koji postoji za sebe izvan; samo sudenje sastoji se u tome sto se tek njim a neki predikat poveU originalu stoji der Begriff, ali prevodilac smatra da je to greska i da treba da stoji den Begriff. Uporedi ruski prevod iz 1972. — Red.

52

zuje sa subjektom, tako da, kada ta veza ne bi postojala, sub­ jekat i predikat bi, svaki za sebe, ipak ostali ono sto jesu, sub­ jekat kao predm et koji egzistira, a predikat kao neka predstava u glavi. — Medutim, predikat koji se pripisuje subjektu treba takode i da mu pripada, to jest treba da bude po sebi i za sebe identican sa njim. Ovim znacenjem pripisivanja opet se ukida subjektivni smisao sudenja i ravnodusno spoljasnje opstojanje subjekta i predikata: ovaj postupak je dobar; kopula po­ kazuje da predikat pripada bicu subjekta i da sa njim nije povezan samo spolja. U gramatickom smislu potpuno vazi onaj subjektivni odnos u kome se polazi od ravnodusne spoljasnosti subjekta i predikata; jer reci su ono sto se tu spolja povezuje. — Ovom prilikom moze se takode navesti da svaka recenica zaista ima u gramatickom smislu subjekat i predikat, all ona zbog toga jos nije sud. Za sud je potrebno da se pre­ dikat odnosi prem a subjektu shodno odnosu pojmovnih odre­ daba, dakle, kao opste prema posebnome ili pojedinacnome. Ako samo ono sto se kazuje o pojedinacnom subjektu izrazava samo nesto pojedinacno, onda je to jedna prosta recenica. Na prim er: »Aristotel je umro u 73. godini svoga zivota, u cetvrtoj godini 115. olimpijade« — to je jedna prosta recenica, a ne sud. Samo bi tada u toj recenici bilo nesto od suda ako je bila stavljena u sum nju neka od okolnosti, vreme smrti ili starost ovog filozofa, ali bi se iz bilo kojeg razloga tvrdili navedeni brojevi. J e r u tom slucaju bi ti brojevi bili uzeti kao nesto opste, kao vreme koje postoji i bez one odredene sadrzi­ ne o sm rti Aristotela, ispunjeno drugom sadrzinom ili takode prazno vreme. Isto tako obavestenje: »Moj prijatelj N. je umro« — jeste jedna recenica; i ona bi bila sud samo tada ako bi se postavilo pitanje da li je on stvarno m rtav ili samo obamro. Kada se sud obicno odreduje tako da je on povezivanje dva pojma, onda se zaista za spoljasnju kopulu moze pnznati neodredeni izraz povezivanje, dalje, da oni povezam re a bar da budu pojmovi. Ali inace je to odredenje zaista krajnje povrsno; ne samo zato sto su, na primer, u disjunktivnom sudu povezana vise od dva takozvana pojma, vec pre zato sto je obiasnienie mnogo bolje nego stvar; jer to na sta se mis uopste nisu pojmovi, jedva da su pojmovne odredbe, zapravo to su samo predstavne odredbe; povodom pojma uopste i povodom odredenoga pojma bilo je primeceno da ono sto se obicno tako naziva ni u kom slucaju ne zasluzuje naziv poj­ mova; a odakle bi kod suda pojmovi mogli poticati. — Pre svega, u onome objasnjenju previdelo se ono sustinsko u sudu, 53

naime razlika njegovih odredabaj jos manje sg uzgo u obzii odnos suda prema pojmu. Sto se tice dalje odredbe subjekta i predikata, vec je napomenuto da oni zapravo tek u sudu moraju dobiti svoju od­ redbu. Ukoliko je sud postavljena odredenost pojma, utoliko ova navedene razlike neposredno i apstraktno ima kao pojedi­ nacnost i opstost. — Ali ukoliko je sud uopste postojanje ili drugobivstvo pojma, koji se jos nije ponovo uspostavio kao ono jedinstvo zahvaljujuci kome postoji kao pojam, utoliko se istice takode ona odredenost koja je bespojmovna, suprotnost bica i refleksije ili bica po sebi. Ali, posto pojam sacinjava sustinski osnov suda, to su one odredbe bar tako ravnodusne da taj odnos isto tako postoji kao obrnut, posto svaka pripada: jedna subjektu, druga predikatu. Subjekat kao ono pojedinac­ no pokazuje se pre svega kao bivstvujuce ili kao za sebe biv­ stvujuce shodno odredeno j odredenosti pojedinacnoga — kao neki stvaran predmet, mada je on samo predm et u predstavi kao, na primer, hrabrost, pravo, podudarnost itd. — o kome se sudi; — predikat, naprotiv, kao ono opste, pokazuje se kao ta refleksija o predm etu ili takode, stavise, kao njegova reflek­ sija-u-sama-sebe, koja nadilazi onu neposrednost i prevazilazi odredenosti kao cisto bivstvujuce, — pokazuje se kao njegovo bice-po-sebi. — Utoliko se polazi od pojedinacnoga kao prvoga, neposrednoga, pa se ono sudom uzdize u opstost, kao sto, obrnuto, ono opste koje bivstvuje samo po sebi silazi u pojedinacnome u postojanje ili se pretvara u nesto za-sebe-bivstvujuce. Ovo znacenje suda treba shvatiti kao njegov objektivni smisao, a u isto vreme kao istinito znacenje ranijih formi prelaza. Ono sto bivstvuje postaje i menja se, ono konacno propada u beskonacnome; ono sto egzistira proizlazi iz svoga osnova u pojavu i propada*; akcidencija m anifestuje obilje supstancije, kao i njenu moc; u bicu je prelaz u drugo, a u sustini prividanje u drugome, ono cime se otkriva nuzna veza. To prelazenje i prividanje presli su sada u prvobitno deljenje pojma, koji, svodeci ono pojedinacno na bice po sebi svoje opstosti, odreduje isto tako ono opste kao nesto stvarno. Ovo oboje jesu jedno te isto, da se pojedinacnost postavlja u svoju refleksiju-u-sebe a opste kao nesto odredeno. Ali, u to objektivno znacenje spada isto tako da su nave­ dene razlike, posto se u odredenosti pojma ponovo pokazuju, u isto vreme postavljene samo kao pojavne, to jest da one nisu nista fiksno, vec pripadaju jednoj pojmovnoj odredbi isto tako 1 Vraca se u osnov (geht zugrunde). — Red.

54

h tZ 1 ?*!* Stoga se subjekat moze shvatiti isto tako kao inhiJE,* Sh 3 Pfedlkat> naprotiv, kao postojanje (Dasein). h!t J t predikata jeste ono sto je u pojavi stvar bez oso­ bine, stvar-po-sebi, neki prazan neodredeni osnov; on je na tai nacin pojam u samom sebi, koji tek u predikatu dobija razli­ kovanje 1 odredenost; time predikat sacinjava stranu subjektovog postojanja. Pomocu ove odredene opstosti subjekat stoii u odnosu prema spoljasnjem, otvoren je uticaju drugih stvari 1 time stupa u delatnost prema njima. Ono sto tu postoji iz svoga bica-u-sebi stupa u opsti elemenat povezanosti i odnosa u negativne odnose i promenljivosti stvarnosti, a to je neko produzavanje pojedinacnoga u drugo i otuda jeste opstost. Pa ipak, identitet koji je upravo pokazan, da odredba subjekta pripada isto tako i predikatu i obrnuto, ne spada samo u nase posmatranje; on ne postoji samo po sebi, vec je takode postavljen u sudu; jer sud je odnos obojega; kopula izrazava da subjekat jeste predikat. Subjekat je odredena odredenost, a predikat je ta njegova postavljena odredenost; subjekat je odreden samo u svome predikatu, ili on je samo u njemu sub­ jekat; subjekat se u predikatu vratio u sebe i u njemu je ono opste. — Ali, ukoliko je subjekat ono samostalno, utoliko onaj identitet ima taj odnos da predikat nema samostalno opstojanje za sebe, nego ima svoje opstojanje samo u subjektu; on inherira subjektu. Ukoliko se, prema tome, predikat razlikuje od subjekta, utoliko je on samo jedna njegova upojedinjena odre­ denost, samo jedna od njegovih osobina; ali, sam subjekat jeste ono konkretno, totalitet raznolikih odredenosti, kao sto predikat sadrzi jednu; predikat jeste ono opste. — Ali, s druge strane, i predikat jeste samostalna opstost, a subjekat je, obrnuto, samo jedna njegova odredba. Utoliko predikat subsumira subjekat; pojedinacnost i posebnost nisu nesto za sebe, vec im aju svoju sustinu i svoju supstanciju u opstem. Predi­ kat izrazava subjekat u svome pojmu; ono pojedinacno i ono posebno jesu slucajne odredbe na njemu; on je njihova apso­ lutna mogucnost. Kada se kod subsumiranja misli na neki spoljasnji odnos subjekta i predikata, pa se subjekat predstavlja kao nesto samostalno, onda se subsumiranje odnosi na gore pomenuto subjektivno sudenje, u kome se polazi od samostalnosti obojega. Subsumcija je po tome samo primena opstega na nesto posebno ili pojedinacno, koje se stavlja pod opste prema jednoj neodredenoj predstavi, kao nesto manjega kvantiteta. Ako je identitet subjekta i predikata posmatran tako da jedanput subjektu pripada jedna pojmovna odredba a predi­ katu druga, ali drugi put isto tako obrnuto, onda je time 55

identitet jos uvek tek neki po sebi bivstvujuci identitet; zbog samostalne razlicnosti obeju strana suda njihov postavijeni odnos ima takode ove dve strane, najpre kao razlicne. Ali bezrazlicni identitet sacinjava zapravo istinski odnos subjekta i predikata. Sama pojmovna odredba sustinski jeste odnos, je r ona je nesto opste; dakle, one iste odredbe, koje im aju subjekat i predikat, time takode ima sam njihov odnos. On je opsti, je r je pozitivni identitet obojega, subjekta i predikata; ali on je takode odreden, jer odredenost predikata jeste odredenost sub­ jekta; dalje, on je takode pojedinacan, je r su u njem u samo­ stalni ekstremi prevazideni kao u svome negativnome jedin­ stvu. — Ali, u sudu taj identitet jos nije postavljen; kopula postoji kao jos neodredeni odnos bica uopste: A jeste B; jer samostalnost odredenosti pojma ili ekstrem a jeste u sudu onaj realitet koji pojam ima u njemu. Kad bi ono jeste (das 1st) kopule vec bilo postavljeno kao ono odredeno i ispunjeno je ­ dinstvo subjekta i predikata, kao njihov pojam, onda bi ono vec bilo zakljucak. Ponovo uspostaviti ili, stavise, postaviti taj identitet pojma — to je cilj kretanja suda. Ono sto u sudu vec postoji delom je samostalnost subjekta i predikata, ali takode i njihova odre­ denost jednog nasuprot drugome, a delom je njihov odnos, ali ipak njihov apstraktni odnos. Subjekat jeste predikat, to je, pre svega, ono sto sud izrazava; ali posto predikat ne treba da je ono sto je subjekat, to postoji jedna protivrecnost koja mora da se resi, da prede u neki rezultat. Ali, upravo, posto subjekat i predikat po sebi i za sebe jesu totalitet pojma, a sud je reali­ tet pojma, to onda njegovo dalje kretanje jeste samo razvija­ nje; u sudu vec postoji ono sto se u njem u pojavljuje, i utoliko demostracija jeste samo neko pokazivanje (Monstration), neka refleksija kao postavljanje onoga sto se u ekstremima suda vec nalazi; ali i samo to postavljanje vec postoji; ono je odnos ekstrema. Sud, kakav je neposredno dat, jeste pre svega sud postojanja; njegov je subjekat neposredno nesto apstraktno, biv­ stvujuce pojedinacno, a predikat je njegova neposredna odre­ denost ili osobina, nesto apstraktno opste. Posto se prevazilazi to kvalitativno u subjektu i predi­ katu, pre svega, odredba jednoga privida se u onome drugome; sud je tako, na drugom mestu, sud refleksije. Ali to vise spoljasnje susretanje prelazi u sustinski iden­ titet jedne supstancijalne, nuzne veze; na taj nacin sud je, na trecem mestu, sud nuznosti. 56

Cetvrto, posto se u tome sustinskom identitetu razlika sub­ jekta i predikata pretvorila u neku formu, to sud postaje subjektivan; on sadrzi suprotnost pojma i njegovog realiteta i sravnjivanje obojega; on je sud pojma. Ovo pojavljivanje pojma zasniva prelaz suda u zakljucak. A. Sud postojanja U subjektivnom sudu zeli se dvostruko videti jedan te isti predmet, jedanput u njegovoj pojedinacnoj stvarnosti, a drugi put u njegovom sustinskom identitetu ili u njegovom pojmu: ono pojedinacno uzdignuto u njegovu opstost ili, sto je isto, ono opste upojedinjeno u njegovu stvarnost. Sud je na taj nacin istina; jer on je podudarnost pojma i realnosti. Ali sud nije najpre takav; jer on je prvo neposredan, posto se na njemu jos nije pokazala neka refleksija i kretanje odredaba. Ta ne­ posrednost pretvara prvi sud u sud postojanja, koji se takode moze zvati kvalitativni sud, ali ipak samo utoliko ukoliko kvalitet ne pripada samo odredenosti bica, vec je njime obuhvacena takode ona apstraktna opstost, koja zbog svoje prostote ima isto tako formu neposrednosti. Sud postojanja jeste takode sud inker en d je; posto je ne­ posrednost njegova odredba, ali u razlici subjekta i predikata subjekat jeste ono neposredno, pa usled toga ono prvo i ono sustinsko u ovom sudu, zato predikat ima formu necega nesamostalnog, sto im a svoju osnovu u subjektu. a) P o z i t i v n i

sud

1. Subjekat i predikat jesu, kao sto je napomenuto, najpre nazivi cija se stvarna odredba zadobija tek na osnovu razvoja suda. Ali, kao strane suda, koji je postavi jeni odredeni pojam, subjekat i predikat im aju odredbu njegovih momenata, no koja je zbog neposrednosti jos potpuno prosta, delom nije obogacena posredovanjem, a delom, pre svega, shodno apstraktnoj suprotnosti, postoji kao apstraktna pojedinacnost i opstost. Predikat, da prvo govorimo o njemu, jeste ono apstraktno opste; ali posto ono apstraktno jeste uslovljeno posredovanjem prevazilazenja pojedinacnoga ili posebnoga, to posredovanje je utoliko samo jedna pretpostavka. U sferi pojma ne moze postojati druga neposrednost do takva koja po sebi i za sebe sadrzi posredovanje i koja je nastala samo njegovim prevazi 57

lazenjem, to ce reci opsta neposrednost. Tako je i samo kvalitativno bice u svome pojm u ne§to op§te; ali kao bice nepo­ srednost jos nije tako postavljena; tek kao opstost ona je pojmovna odredba, u kojoj je postavljeno da joj negativnost pri­ pada sustinski. Taj odnos postoji u sudu, u kome je ona pre­ dikat jednog subjekta. — Isto tako je subjekat neko apstraktno pojedinacno ili ono neposredno, koje kao takvo treba da bude; stoga on treba da bude pojedinacno kao neko nesto uopste. Utoliko subjekat sacinjava apstraktnu stranu u sudu, prem a kojoj je u njem u pojam presao u spoljasnjost. — Kako su odredene obe pojmovne odredbe, tako je odreden i njihov odnos, jest, to jest kopula; ona isto tako moze imati samo zna­ cenje jednog neposrednog, apstraktnog bica. Po tom odnosu, koji jos ne sadrzi neko posredovanje ili negaciju, taj se sud naziva pozitivnim. 2. Stoga je prvi cisti izraz pozitivnog suda stav: Pojedi­ nacno jeste opste (allgemein). Taj izraz ne treba da se shvati: A jeste B; je r A i B su potpuno besformna imena i stoga bez znacenja; ali, sud uopste, pa stoga vec i sam sud postojanja, ima pojmovne odredbe za svoje ekstreme. A jeste B, moze da predstavlja isto tako svaku prostu recenicu, kao i neki sud. Medutim, u svakome sudu, pa i u sudu koji je u svojoj formi bogatije odreden, tvrdi se re­ cenica ove odredene sadrzine: ono pojedinacno jeste opste, — ukoliko je, naime, svaki sud takode apstraktan sud uopste. O negativnome sudu, ukoliko on isto tako spada pod taj izraz, bice odmah govora. — Kada se inace ne misli upravo na to da se svakim sudom, pre svega svakako pozitivnim sudom, po­ stavlja tvrdenje da ono pojedinacno jeste nesto opste, onda se to dogada zato sto se delom previda ona odredena forma kojom se razlikuju subjekat i predikat, — posto sud, navodno, nije nista drugo nego odnos dva pojma, — delom mozda takode zato sto druga sadrzina suda: Kajus je ucen, ili Ruza je crvena, lebdi pred svescu koja, zauzeta predstavom Kajus itd. ne reflektuje o formi, — mada je svakako takva sadrzina, kao logicki Kajus, koji obicno mora da posluzi kao primer, vrlo malo interesantna sadrzina i, stavise, bas se bira to neinteresantno, da ne bi odstranilo paznju od forme i privuklo je na sebe. Po objektivnom znacenju recenica: da ono pojedinacno jeste opste oznacava, kao sto je ranije uzgred napomenuto, de­ lom prolaznost pojedinacnih stvari, delom njihovo pozitivno opstojanje u pojmu opste. Sam pojam je besmrtan, a ono sto 58

u njegovoj deobi iz njega proizlazi podlozno je promeni i vracanju u njegovu opstu prirodu. Ali, obrnuto, ono opste daje sebi neko postojanje. Kao sto sustina u svojim odredbama prelazi u privid, osnov u pojavu egzistencije, a supstancija u otkrivenje, u svoje akcidenoije, tako se i ono opste odresuje do pojedinacnoga; sud je ovo njegovo otvaranje, razvijanje negativnosti koju ono predstavlja vec po sebi. — Ovo poslednje izrazava obrnuti stav: ono opste jeste pojedinacno (einzeln), koji je isto tako izrazen u pozitivnom sudu. Subjekat, pre svega ono neposredno pojedinacno, odnosi se u samome sudu sa svojim drugim, naime sa opstim; on je prema tome postav­ ljen kao ono konkretno, — u pogledu bica kao nesto sa mnogim kvalitetim a ili kao ono konkretno refleksije, jedna stvar s raznovrsnim osobinama, nesto stvarno s raznovrsnim mogucnostima, jedna supstancija s upravo takvim akcidencijama. Posto ove raznovrsnosti ovde pripadaju subjektu suda, onda je nesto ili stvar itd. u svojim kvalitetima, osobinama ili akci­ dencijama reflektovano u sebe, tj. produzuje se kroz njih, odrazavajuci sebe u njima, a isto tako njih u sebe. Postavlje­ nost ili odredenost pripada bicu po sebi i za sebe. Stoga je subjekat sam po sebi ono opste. — Predikat, naprotiv, kao ta opstost koja nije realna ili konkretna, vec apstraktna opstost, jeste prem a subjektu odredenost a sadrzi samo jedan momenat njegovog totaliteta uz iskljucenje drugih. Zbog ove negativ­ nosti, koja se u isto vreme kao ekstrem suda odnosi na sebe, predikat jeste nekoje apstraktno pojedinacno. — Predikat iz­ razava, na prim er, u stavu: Ruza je mirisna, samo jednu od mnogih osobina ruze; on upojedinjava osobinu koja je u sub­ jektu srasla sa drugima, kao sto se u rastvaranju stvari raznovrsne osobine koje joj inheriraju upojedinjavaju time sto se osam ostaljuju u materije. Otuda s te strane stav suda glasi ovako: ono opste jeste pojedinacno. Prem a tome, kada ovo uzajamno odredivanje subjekta i predikata u sudu razvrstamo, onda proizlazi ova dvostrukost: 1. da je subjekat doduse neposredno kao ono bivstvujuce, ili kao ono pojedinacno, a predikat je ono opste. Ali, posto je sud odnos obojeg, a subjekat je odreden predikatom kao ono opste, to je subjekat ono opste; 2. predikat je odreden u subjektu, je r predikat nije neka odredba uopste, vec odredba subjekta; ruza je mirisna; ta mirisavost nije makoja neodredena ^i^isavost, vec mirisavost ruze; predikat je, dakle, nesto pojedi­ nacno. — Posto pak subjekat i predikat stoje u odnosu suda, oni treba u pogledu pojmovnih odredaba da ostanu suprotni, kao sto u uzajamnom dejstvu kauzaliteta, pre nego sto ono 59

dostigne svoju istinu, obe strane treba, nasuprot jednakosti svoje odredbe, da ostanu jos samostalne i suprotne. Otuda, ako je subjekat odreden kao ono opste, onda ne treba od pre­ dikata takode uzeti njegovu odredbu opstosti — je r inace ne bi postojao nikakav sud — vec samo njegovu odredbu pojedi­ nacnosti; kao sto predikat treba uzeti kao opste, ukoliko je subjekat odreden kao pojedinacno. — Ako se reflektuje o onom cistom identitetu, onda se pokazuju ove dve recenice identiteta: Ono pojedinacno jeste pojedinacno (Einzelnes), Ono opste jeste opste (Allgemeines), u ikoj'ima odredbe suda padaju sasvim jedna izvan druge, izrazava se samo njihov odnos prem a sebi, a njihov odnos je razresen i prem a tome bi sud bio ukinut. — Jedna od obe one recenice: ono opste jeste pojedinacno, izrazava sud prema njegovom sadrzaju, koji je u predikatu jedna upojedinjena odredba, a u subjektu njihov totalitet; druga re­ cenica: ono pojedinacno jeste opste, izrazava formu, koja je samom recenicom neposredno naznacena. — U neposrednom pozitivnom sudu ekstrem i su jos jednostavni: stoga su forma i sadrzina jos sjedinjene. Drugim recima, pozitivni sud se ne sastoji iz dve recenice; dvostruki odnos koji se u njemu pokazao sacinjava neposredno jedan pozitivan sud. Jer, njegovi ekstremi: a) dati su kao sa­ mostalne, apstraktne odredbe suda, b) svaka strana je odredena drugom na osnovu kopule koja ih povezuje. Ali, kao sto se pokazalo, zbog toga po sebi u njemu postoji razlika izmedu forme i sadrzine; i to ono sto sadrzi prva recenica: ono pojedinacno jeste opste, pripada formi, jer ona izrazava neposrednu odredenost suda. Naprotiv, odnos koji izrazava druga recenica: ono opste jeste pojedinacno, ili da je subjekat odre­ den kao opsti, a predikat naprotiv kao poseban ili pojedinacan, tice se sadrzine, jer se njegove odredbe uzdizu tek pomocu refleksije-u-sebe, usled cega se neposredne odredenosti prevazilaze, i time se forma pretvara u sadrzinu, u jedan identitet koji je usao u sebe, a koji postoji nasuprot razlici forme. 3. Ako bi se sada obe recenice — forme i sadrzine: (subjekat) (predikat) Ono pojedinacno jeste opste Ono opste jeste pojedinacno ujedinile zbog toga sto su sadrzane u jednom pozitivnom sudu, tako da bi prema tome oboje, i subjekat i predikat, bili odre60

deni kao jedinstvo pojedinacnosti i opstosti, onda bi oboje bilo ono posebno, sto se po sebi mora priznati kao njihova unutrasnja odredba. Ali, delom bi se ta veza ostvarila samo po­ mocu neke spoljasnje refleksije, a delom recenica: ono posebno ■jeste ono posebno, koja bi iz nje razultirala, ne bi vise bila sud, vec jedna prazna identicna recenica, kao sto su bile re­ cenice koje su u njoj vec nadene: ono pojedinacno jeste poje­ dinacno, i ono opste jeste opste. — Pojedinacnost i opstost jos se ne mogu ujediniti u posebnost, jer su u pozitivnom sudu jos postavljene kao neposredne. — Ili, sud se jos mora razlikovati prema svojoj formi i prema svojoj sadrzini, zato sto se upravo subjekat i predikat jos razlikuju kao neposrednost i nesto posredovano, ili zato sto je sud prema svome odnosu oboje; samostalnost odnosenih i njihovo uzajamno odredivanje ili posredovanje. Prem a tome sud, prvo, posmatran prema njegovoj formi, znaci: Ono pojedinacno jeste opste. Medutim, upravo takvo jedno neposredno pojedinacno nije opste; njegov je predikat sireg obima, dakle, ne odgovara mu. Subjekat jeste nesto nepo­ sredno za sebe bivstvujuce i stoga je suprotnost one apstrakcije, posredovanjem postavljene opstosti, koja bi trebalo da se iskazuje o njemu. Drugo, ako sud posmatramo prema njegovom sadrzaju ili kao recenicu: Ono opste jeste pojedinacno, onda je subjekat jedno opste od kvaliteta, nesto konkretno, sto je beskonacno odredeno, i posto su njegove odredenosti samo tek kvaliteti, osobine ili akcidencije, to njegov totalitet jeste njihovo rdayo beskonacno mnostvo. Stoga takav jedan subjekat, naprotiv, nije neka takva pojedinacna osobina, kao sto iskazuje njegov predikat. Zato se obe recenice m oraju negirati i pozitivni sud se stavise mora postaviti kao negativan. b) N e g a t i v n i

sud

1. Vec je gore bilo reci o obicno j predstavi, po kojoj samo od sadrzine suda zavisi da li je on istinit^ili ne, posto se logicka istina tice jedino forme i ne zahteva nista drugo nego da ona sadrzina ne protivreci sebi. U formu samog suda ne ubraja se nista drugo do da je sud veza dva pojma. Medutim, pokazalo se da oba ta pojma nem aju samo bezodnosnu odredbu nekog broja, vec se odnose kao pojedinacno 1 opste. Te odredbe 61

saCinjavaju istinsku logi£ku sadrZinu, i to u toj apstrakciji sadrzinu pozitivnog suda; kakva se druga sadrzina javlja u nekome sudu (Sunce je okruglo; Ciceron je bio veliki govornik u Rimu; sada je dan; itd.), to se suda kao takvog nista ne tiCe; sud izrice samo ovo: Subjekt je predikat, ili, po§to su to samo imena, odredenije: ono pojedinacno jeste opste i obrnuto. — Pozitivan sud nije istinit zbog te disto logicke sadrzine, vec on ima svoju istinu u negativnome sudu. — Sadrzina, to se zahteva, samo ne treba da protivreci sebi u sudu; medutim, kao sto se pokazalo, ona protivreci sebi u onome sudu. — Pa ipak, potpuno je svejedno ako se ona logicka sadrzina naziva takode formom, i ako se pod sadrzinom podrazumeva ostalo empiricko ispunjenje, — tako forma ne sadrzi samo prazni identitet, izvan koga bi se nalazila sadrzajna odredba. Onda pozitivan sud, zbog svoje forme kao pozitivan sud, nema istine. Ko bi nazvao istinom tacnost nekog osecaja ili opaZaja, podu­ darnost predstave sa predmetom, taj svakako nema nikakvog izraza vise za ono sto je predm et i svrha filozofije. Svakako bi se taj predm et i svrha morali nazivati istinom uma, a zaista ce se priznati da nisu neke istine uma takvi sudovi [kao] da je Ciceron bio veliki besednik, da je sada dan itd. Ali, oni to nisu ne zbog toga sto tako reci slucajno im aju neku empiricku sadrzinu, vec zato sto su samo pozitivni sudovi, koji za sadrzinu ne mogu i ne treba da im aju neku drugu sadrzinu nego neku neposrednu pojedinacnost i neku apstraktnu odredbu. Pozitivan sud ima svoju istinu pre svega u negativnom sudu: ono pojedinacno nije apstraktno opste, — ve6 je predikat onoga pojedinacnoga i sam nesto odredeno zbog toga sto je takav predikat ili sto, posmatran za sebe bez veze sa subjektom, jeste apstraktno-opste\ stoga ono pojedinacno jeste pre svega nesto posebno. Dalje, prem a drugoj recenici, koja je sadrzana u pozitivnom sudu, negativni sud glasi: ono opste nije apstraktno pojedinacno, nego taj predikat, vec zbog toga sto je predikat, ili zato sto stoji u odnosu prem a opstem subjektu, jeste nesto vise od puke pojedinacnosti, pa stoga ono opste jeste pre svega isto tako nesto posebno. — Posto se samo to opste, kao subjekat, nalazi u pojedinacnosti kao odredbi suda, to se obe recenice svode na jednu: Ono pojedi­ nacno jeste nesto posebno. Moze se primetiti, a) da se ovde pokazuje kao predikat ona posebnost o kojoj je ranije ve6 bilo govora; ali ona ovde nije postavljena na osnovu spoljasnje refleksije, ve6 je nastala 62

posredstvom negativnog odnosa koji je pokazan u sudu. b) Ta se odredba ovde pokazuje samo kao predikat. U neposrednome sudu, u sudu postojanja, subjekat je ono sto lezi u osnovi; stoga izgleda da se odredba razvija pre svega u predikatu Ali, u stvari, ova prva negacija ne moze da bude jos nikakva odredba ili, zapravo, jos nikakvo postavljanje onoga pojedi­ nacnoga, posto je to postavljanje tek ono drugo, negativno negativnoga. Ono pojedinacno jeste nekoje posebno, to je pozitivni izraz negativnoga suda. Taj izraz utoliko nije sam pozitivni sud ukoliko ovaj zbog svoje neposrednosti ima kao svoje ekstreme samo ono apstraktno, a ono posebno pokazuje se kao prva posredovana odredba upravo na osnovu postavljanja odnosa suda. — Ali, ta odredba ne treba da se shvati samo kao mo­ m enat ekstrema, nego takode kao odredba odnosa, kao sto ona zapravo i jeste pre svega; ili sud treba posmatrati takode kao negativan. Ovaj se prelaz zasniva na odnosu ekstrema i njihovoj vezi u sudu uopste. Pozitivni sud je odnos neposredno pojedi­ nacnoga i opstega, dakle takvih, od kojih jedan u isto vreme nije ono sto je drugi; stoga je odnos isto tako sustinski odvajanje ili negativan; otuda je pozitivni sud morao da bude po­ stavljen kao negativan. Stoga logicari nisu mogli da dizu takvu galamu povodom toga sto je ono ne u negativnom sudu bilo preneto u kopulu. Ono sto je u sudu odredba ekstrema isto je toliko odredeni odnos. Odredba suda ili ekstrem nije cisto kvalitativna odredba neposrednoga bica, koja treba da protivstoji samo jednome drugom izvan sebe. Ona nije ni odredba refleksije, koja se prema svojoj opstoj formi odnosi kao pozitivna i negativna, od kojih je svaka postavljena kao iskljucujuca i samo je po sebi identicna sa drugom. Odredba suda kao odredba pojma jeste sama po sebi nesto opste, po­ stavljeno kao nesto sto se nastavlja u njenu drugu odredbu. Obrnuto, odnos suda jeste ona ista odredba koju imaju ekstre­ mi; jer ona jeste upravo ta opstost i kontinuiranje ekstrema jednoga u drugi; ukoliko se ovi razlikuju, utoliko odnos ta­ kode ima negativnost u sebi. Gore navedeni prelaz od forme odnosa ka formi odredbe sacinjava neposrednu konsekvenciju sto se ono ne kopule mora isto tako preneti u predikat i sto se predikat mora odrediti kao ono ne-op§te. Ali, ono ne-opste jeste na osnovu jedne isto tako neposredne konsekvencije ono posebno. — Ako se 63

ono negativno fiksira prem a potpuno apstraktnoj odredbi neposrednoga nebica, onda je predikat samo ono ne-opste koje je sasvim neodredeno. O toj se odredbi inace u logici raspravlja kod kontradiktornih pojmova pa se nalaze kao nesto vazno da se kod onoga negativnoga nekoga pojma treba pridrzavati samo negativnoga i da ga treba shvatiti kao cisto neo­ dr edeni obim onoga drugoga pozitivnog pojma. Tako bi ono prosto ne-belo znacilo isto tako crveno, zuto, plavo itd., kao 1 crno. Medutim, belo kao takvo jeste bespojmovna odredba opazanja; ono ne beloga je tada isto tako bespojmovno ne-bice, apstrakcija koja je razm otrena sasvim na pocetku ove logike, pa je kao njena neposredna istina bilo saznato bivanje. Ako se pri posm atranju odredaba suda upotrebi kao prim er takva bespojmovna sadrzina iz opazanja i predstave, pa se odredbe bica i odredbe refleksije uzmu za odredbe suda, onda je to onaj isti nekriticni postupak, kao kada se prema K antu pojmovi ra­ zuma prim enjuju na beskonacnu ideju uma ili na takozvanu stvar-po-sebi; pojam, u sta spada takode i sud, koji iz njega proizlazi, jeste istinska stvar-po-sebi ili ono umno; ali, one odredbe pripadaju bicu ili sustini, a jos nisu forme usavrsene do oblika u kome se nalaze u svojoj istini, u pojmu. — Ako se zastane kod beloga, crvenoga, kao culnih predstava, onda se, kao i obicno, naziva pojmom nesto sto je samo odredba predstave, a tada naravno ne-belo, ne-crveno, nisu nista pozitivno, kao sto je i ne-trouglasto nesto sasvim neodredeno, jer odredba koja pociva na broju i kvantum u uopste jeste sustinski ravnodusna, bespojmovna odredba. Ali, kao i samo nebice, tako treba i takva culna sadrzina da se pojmi i da izgubi onu ravnodusnost i apstraktnu neposrednost, koju ona ima u slepoj nepokretnoj predstavi. Vec se u postojanju ono nista, koje je bez misli, pretvara u granicu posredstvom koje se nesto ipak odnosi prema necemu drugome izvan sebe. Ali, u refleksiji ono je negativno, koje se sustinski odnosi prema necem pozitivnom, te je, prema tome, odredeno; nesto ne­ gativno vec niije vise ono neodredeno nebice; ono je postav­ ljeno da postoji samo ukoliko nasuprot njemu stoji ono pozitivno; ono trece jeste njihov osnov; prema tome, ono nega­ tivno drzi se u jedno j zatvorenoj sferi, u kojoj ono sto jedno nije jeste nesto odredeno. — Ali, jos vise je ono ne u apsolutno tecnome kontinuitetu pojma i njegovih odredaba neposredno nesto pozitivno, a negacija nije samo odredenost, vec je prim ljena u opstost i postavljena kao sa njom identicna. Stoga ono ne-opste jeste isto tako ono posebno. 64

2. Posto se negacija tice odnosa suda, a negativni sud se jos posmatra kao takav, to je ovaj sud pre svega jos sud; prem a tome, postoji odnos subjekta i predikata ili pojedi­ nacnosti i opstosti i njihov odnos, forma suda. Subjekat kao ono neposredno koje lezi u osnovi ostaje netaknut od nega­ cije; on, dakle, zadrzava svoju odredbu, da ima neki predi­ kat, ili svoj odnos prema opstosti. Otuda ono sto se negira nije opgtost uopste u predikatu, vec njegova apstraktnost ili odredenost koja je nasuprot toj opstosti izgledala kao sadrzina. — Dakle, negativni sud nije totalna negacija; opsta sfera u kojoj se nalazi predikat ostaje i dalje; zato odnos subjekta prem a predikatu jeste sustinski jos pozitivan; jos preostala odredba predikata jeste isto tako odnos. — Kada se, na pri­ mer, kaze: ruza nije crvena, onda se time negira samo odre­ denost predikata i odvaja se od opstosti, koja mu isto tako pripada; opsta sfera, boja, odrzana je; ako ruza nije crvena, onda se pri tome pretpostavlja da ona ima neku boju, i to neku drugu boju; u pogledu te opSte sfere sud je joS pozi­ tivan. Ono pojedinacno jeste nesto posebno, — ova pozitivna forma negativnoga suda to izrazava neposredno; ono posebno sadrzi opstost. Osim toga, sud izrazava takode da je predikat ne samo nesto opste, nego isto tako jos nesto odredeno. Negativna forma sadrzi to isto; je r ukoliko, na primer, ruza zaista nije crvena, to ona treba ne samo da zadrzi opStu sferu boja kao predikat, nego takode da ima nekakvu drugu odredenu boju; prem a tome, samo je ukinuta pojedinacna odredenost crvenoga, a ostavljena je ne samo opsta sfera, nego je takode sacuvana odredenost, ali je pretvorena u neku neodredenu, neku opstu odredenost, dakle, u posebnost. 3. Posebnost koja se ispostavila kao pozitivna odredba negativnoga suda jeste ono §to posreduje izmedu pojedinacno­ sti i opstosti; tako je sad negativni sud uopste ono §to posre­ duje, [vodeci]1 ka trecem koraku, ka refleksiji suda postojanja u sama sebe. On je prem a svome objektivnom znacenju same? momenat m enjanja akcidencija, — ili, , ^ ° lzvesni stav kao p o s r e d o v a T o d lo T i^ tl ilf dnM ? /a?01? -tak?de Jedna Posebna recenica, a ono stoga ill dakle (Also) izrazavaju da je recenica posredovana Ali to »stoga« ne moze se posmatrati kao neka u toi recenici’soolias nja odredba koja bi imala svoj osnov i sediste samo u s S ie k tivnoj refleksiji, vec naprotiv kao zasnovano u prirodi samih ekstrema, ciji se odnos opet izrazava kao prost sud ili recenica samo radi apstrahujuce refleksije i pomocu nje, ali S T f e istinski odnos postavljen kao terminus medius. Dakle, po'jediJeste W 6’ to ato ovo Jedan sud jeste jedna cisto subjektivna okolnost; zakljucak je upravo ovo, da to nije prosto neki sud, to jest nije neki odnos proizveden samo kopulom sredinom 111 ^eS*e* V6C oc*nos Pr°izveden odredenom sadrzajnom

Zbog toga, ako se zakljucak posmatra samo kao sastavljen iz tri suda, onda je to jedno formalno shvatanje, koje ne uzima u obzir odnos odredaba do koga je u zakljucku jedino stalo. Uopste, cisto subjektivna refleksija je ta koja odvaja odnos term ina u zasebne premise i jedan izvedeni stav koji je od niih razlicit: Svi ljudi su sm rtni; Kaj je covek; Dakle, Kaj je smrtan. Coveka odmah obuzima dosada kada cuje da se navodi takav jedan zakljucak; — to dolazi usled one nekorisne forme koja pomocu izdvojenih stavova proizvodi privid razlicnosti, koji se odmah rasplinjava u samoj stvari. Zakljucivanje se poka­ zuje poglavito zbog ovog subjektivnog oblikovanja kao neko subjektivno pomocno sredstvo, kome um ili razum pribegavaju onda kada ne mogu neposredno da saznaju. — Svakako, pri­ roda stvari, ono umno, ne pristupa delu tako sto bi se prvo postaviLa velika premisa, odnos neke posebnosti prema nekom opstem koje opstoji, pa bi se onda, drugo, nasao jedan odvojeni odnos neke pojedinacnosti prema posebnosti, iz cega bi se najzad, trece, dobila neka nova recenica. — To zakljucivanje koje napreduje kroz izdvojene recenice nije vise nista drugo do jedna subjektivna forma; priroda stvari jeste takva da su razlicite pojmovne odredbe stvari udruzene u sustinskom je­ dinstvu. Ta um nost nije neko pomocno sredstvo (Notbehelf); stavise, ona je nasuprot neposrednosti odnosa, koja se jos nalazi 91

u sudu, ono objektivno, a ona neposrednost saznanja jeste upravo ono Cisto subjektivno; naprotiv, zakljucak je istina su­ da. Sve stvari jesu zakljuiak, ne§to opSte, koje je pomocu posebnosti povezano sa pojedina6no§6u; ali, naravno, stvari nisu celine koje se sastoje iz tri reienice. 2. U neposrednome zakljucku razuma term ini im aju for­ mu neposrednih odredaba; taj zakljucak treba sada posm atrati sa te strane, prema kojoj su term ini sadriina. Utoliko se on moze sm atrati kvalitativnim zakljuckom, kao sto sud posto­ janja ima tu istu stranu kvalitativne odredbe. Samim tim te r­ mini ovoga zakljucka jesu kao i term ini onoga suda pojedi­ nacne odredenosti; jer je odredenost svojim odnosom prema sebi postavljena kao ravnodusna prema formi, dakle, kao sa­ drzina. Ono pojedinacno jeste neki neposredan konkretni pred­ met, posebnost je neka pojedinacna od njegovih odredenosti, osobina ili odnosa, a opstost je opet neka jos apstraktnija, poje­ dinacna odredenost na posebnome. — Posto subjekat kao nepo­ sredno odreden jos nije postavljen u svome pojmu, njegova konkretnost nije svedena na sustinske pojmovne odredbe; nje­ gova odredenost koja se odnosi na sebe jeste zato neodredena, beskonacna raznolikost. Ono pojedinacno ima u toj neposred­ nosti mnostvo odredenosti koje pripadaju njegovoj posebnosti, a od kojih, otuda, svaka moze da sacinjava za njega jedan medius terminus u nekom zakljucku. Ali, pomocu svakog dru­ gog srednjeg termina (medius terminus) ona se povezuje sa nekim drugim opstim; svakom od svojih osobina ono se nalazi u nekom drugom dodiru i vezi postojanja. — Dalje, i srednji termin jeste nesto konkretno u poredenju sa opstim; on sam sadrzi vise predikata, i ono pojedinacno moze opet pomocu istog srednjeg term ina da se poveze sa vise opstih. Stoga je uopste potpuno slucajno i proizvoljno koja se od mnogih oso­ bina jedne stvari shvata i posav od koje se ona povezuje sa nekim predikatom; drugi srednji term ini jesu prelazi ka dru­ gim predikatima, i cak isti srednji term in moze sam za sebe da bude prelaz ka razlicnim predikatima, posto on kao ono po­ sebno nasuprot opstem sadrzi vise odredaba. Ali, ne samo da je za jedan subjekat podjednako moguca neodredena mnozina zakljucaka i da je pojedinacni zakljucak po svojoj sadrzini slucajan, vec ti zakljucci koji se ticu istog subjekta moraju takode da predu u protivrecnost. Jer, razlika uopste, koja je najpre ravnodusna razlicnost, jeste isto tako u sustini suprotnost. Ono konkretno nije vise nesto samo pojavno, vec je ono konkretno na osnovu jedinstva onih suprotnosti u 92

pojmu koje su se odredile kao momenti pojma. Po§to se pak prema kvalitativnoj prirodi termina u formalnom zaklju6ku ono konkretno shvata prema nekoj pojedinacnoj odredbi koja mu pripada, to mu zakljucak dodeljuje onaj predikat koji od­ govara tom srednjem terminu; ali posto se sa neke druge stra­ ne zakljucuje na suprotnu odredenost, to se time onaj izvedeni stav pokazuje kao lazan, mada su njegove premise same za sebe potpuno tacne, a isto tako i njegova konsekvencija. — Ako se iz srednjeg term ina da je neki zid premazan plavo zakljuci da je prem a tome taj zid plav, onda je to zakljucivanje tacno; ali zid uprkos tome zakljucku moze biti zelen, ako je bio pre­ mazan i zutom bojom, a iz te poslednje okolnosti same za sebe proizilazilo bi da je taj zid zut. — Ako se iz srednjeg term ina culnosti zakljuci da covek nije ni dobar ni rdav, jer se o culnome ne moze predicirati ni dobro ni rdavo, onda je zakljucak tacan, ali je izvedeni stav lazan, jer o coveku kao 0 konkretnome vazi isto tako i srednji termin duhovnosti. — Iz srednjeg term ina teze planeta, trabanata i kometa prema Suncu sleduje tacno da ce ta tela pasti na Sunce; ali ona ipak ne padaju na njega, posto su ona isto tako jedan vlastiti centar teze za sebe ili, kako se to kaze, njih goni centrifugalna sila. — Isto onako kao sto se iz srednjeg termina socijaliteta moze zakljuciti na zajednicu dobara gradana, a iz srednjeg termina individualiteta, ako se on sprovodi isto tako apstraktno, proizilazi raspadanje drzave, kao sto je to usledilo, na primer, u Nemackom carstvu, posto se pridrzavalo poslednjeg srednjeg termina. — S pravom se sm atra da nista nije nedovoljno kao takav jedan form alan zakljucak, posto se na slucaju i proizvoljnosti zasniva to koji ce se srednji term in upotrebiti. Cak 1 kada se takva jedna dedukcija sasvim lepo obavila pomocu zakljucaka i ako je njena tafcnost priznata, ipak to ni najmanje ne vodi necemu, posto uvek preostaje da se nalaze drugi sred­ nji termini, iz kojih se isto tako pravilno moze izvesti upravo suprotno. — Kantove antinomije uma nisu nista drugo do to sto se iz jednog pojm a jedanput uzima za osnovu jedna nje­ gova odredba, a drugi put isto tako nuzno druga. — Utoliko se pri tome ta nedovoljnost i slucajnost jednoga zakljucka ne smeju pripisati samo sadrzini, kao da su one nezavisne od forme i da se forma jedino tice logike. Naprotiv, to sto je sadrzina jedan tako jednostran kvalitet nalazi se u formi formalnog zakljucka; njoj je ta jednostranost nam etnuta onom apstraktnom formom. Naime, sadrzina je pojedinacni kvalitet od mnogih kvaliteta ili odredaba jednog konkretnog predmeta ili pojma, je r ona po formi ne moze biti nista drugo do neka 93

tako neposredna, pojedinacna odredenost. Ekstrem pojedinacnosti jeste kao apstraktna pojedinaCnost ono konkretno koje je neposredno, a otuda je raznolikost koja je beskonaCna ili neodrediva; sredina je isto tako apstraktna posebnost i stoga jedan pojedinaCni od tih raznolikih kvaliteta, a isto tako je drugi ekstrem ono apstraktno opste. Otuda je form alni zaklju­ cak u sustini zbog svoje forme ne§to po svojoj sadrzini sasvim slucajno, i to ne utoliko sto je za zakljuCak slucajno da li mu se potCinjava ovaj ili neki drugi predm et; od te sadrzine logika apstrahuje; nego ukoliko u osnovi lezi neki subjekat, slucajno je kakve ce sadrzajne odredbe zakljuCak izvesti iz njega. 3. Odredbe zakljuCka su sa te strane sadrzajne odredbe ukoliko su neposredne, apstraktne, u sebe reflektovane. Ali, ono sustinsko u njima jeste upravo to Sto one nisu takve u sebe reflektovane, jedne prem a drugim a ravnodusne odredbe, vec sto su odredbe forme; utoliko su one u sustini odnosi. Ti odnosi su, prvo, odnosi ekstrem a prem a sredini, odnosi koji su neposredni, propositiones praemissae, i to delom odnosi posebno­ ga prema opstem, propositio maior; a delom odnosi pojedinacno­ ga prema posebnome, propositio minor. Drugo, postoji odnos ekstrema jednoga prema drugom, koji je posredovan odnos, conclusio. Oni neposredni odnosi, premise, jesu recenice ili sudovi uopste i protivrece prirodi zakljucka, prema kojoj razliCite pojmovne odredbe nisu neposredno povezane, nego nji­ hovo jedinstvo isto tako treba da bude postavljeno; istina suda jeste zakljuCak. Premise utoliko manje mogu ostati neposredni odnosi ukoliko njihovu sadrzinu sacinjavaju neposredno razliCite odredbe i, prema tome, nisu neposredno po sebi i za sebe identicne; osim ako su ciste identicne recenice, to jest prazne tautologije, koje ne vode nicemu. Otuda ono sto se zahteva od premisa obicno glasi: da one treba da se dokazu, to jest da one treba da se predstave isto tako kao izvedeni stavovi. Prem a tome, dve premise daju dva druga zakljucka. Ali, ta dva nova zakljucka daju opet zajedno cetiri premise, koje zahtevaju Cetiri nova zakljuCka; a ovi imaju osam premisa, Cijih osam zakljuCaka opet daju za svojih sesnaest premisa sesnaest zakljuCaka, i tako dalje u beskonaCnost u geometrijskoj progresiji. Ovde se, dakle, opet pojavljuje progres u beskonaCnost, koji se ranije pojavio, u nizoj sferi bica, a koji se nije mogao oCekivati u sferi pojma, apsolutne refleksije iz konaCnoga u sebe, u podrucju slobodne beskonaCnosti i istine. U sferi bi6a bilo je pokazano da onde gde se pojavljuje rdava beskonaCnost, koja prelazi u progres, postoji protivreCnost izmedu kvalita94

tivnog bica i n emocnoga trebanja koje ga nadilazi; sam pro­ gres je ponavljanje zahteva za jedinstvom, koji se p o sta v lfa t odnosu na ono kvalitativno, i neprekidnog vracanja u granicu koja nije pnm erena tom zahtevu. U formalnom zakljucku oak neposredni odnos iLi kvalitativni sud jeste osnova, a posredo­ vanje zakljucka jeste ono sto je nasuprot njemu postavljeno kao visa astma. Dokazivanje premisa, koje se nastavlja u be­ skonacnost, ne resava onu protivrecnost nego je samo stalno obnavlja, pa je ponavljanje jednog te istog iskonskog nedostatka. Naprotiv, isticna beskonacnog progresa jeste to da se prevazilaze on sam i ona forma koja je njime vec odredena kao nesavrsena. — Ta forma jeste forma posredovanja pojedinacno-posebno-opste (E-B-A). Oba odnosa, pojedinacno-posebno i posebno-opste, treba da su posredovana; ako se to dogodi na isti nacin, onda se samo udvostrucava nesavrsena forma E-B-A, i tako dalje u beskonacnost. B ima prema E takode formalnu odredbu neceg opsteg, a prema A formalnu odredbu neceg pojedinacnog, je r ti odnosi uopste jesu sudovi. Stoga je njima potrebno posredovanje, ali usled onog oblika posredovanja samo ponovo nastaje onaj odnos koji treba da se prevazide. Zato posredovanje mora da se izvrsi na neki drugi nacin. Za posredovanje »posebno-opste« (B—A) postoji pojedinacno (E); otuda posredovanje mora da primi oblik: B—E—A. Da bi se posredovalo E—B, dato je A; stoga se to posredovanje pretvara u zakljucak: E—A—B. Ako se ovaj prelaz blize posmatra prema njegovom pojmu, onda je pre svega posredovanje formalnog zakljucka prema njegovoj sadrzini slucajno, kao sto je ranije pokazano. Ono neposredno pojedinacno ima u svojim odredenostima jedno neo­ dredeno mnostvo srednjih termina, a ovi opet imaju isto tako mnogo odredenosti uopste; tako da to zavisi samo od spoljas­ nje proizvoljnosti, ili uopste od spoljasnje okolnosti i slucajne odredbe, sa kakvim opstim treba da se poveze subjekat zak­ ljucka. Otuda posredovanje prema sadrzini nije nista nuzno niti opste; ono nije zasnovano u pojmu stvari; osnov zakljucka je, naprotiv, ono sto je na stvari spoljasnje, to jest ono nepo­ sredno; ali to neposredno jeste medu pojmovnim odredbama ono pojedinacno. Sto se tice forme, posredovanje ima isto tako za svoju pretpostavku neposrednost odnosa; zato je samo posredovanje 95

posredovano, i to neposrednim, to jest pojedinadnim. TaCnije, izvedenim stavorn prvoga zakljuCka ono pojedinacno postalo je posredujuCe. Izvedeni stav je E—A; time je pojedinacno postavljeno kao opSte. U jednoj premisi, u donjem stavu E—B, ono se ve6 nalazi kao posebno; ono, prem a tome, postoji kao to u Cemu su obe ove odredbe sjedinjene. — Ili, izvedeni stav po sebi i za sebe izTazava ono pojedinaCno kao opSte, i to ne na neposredan naCin, veC putem posredovanja, dakle kao nuzan odnos. Prosta posebnost bila je srednji term in; u izvedenom stavu ta je posebnost postavljena razvijena kao odnos pojedi­ nacnoga i opStosti. Ali, ono op§te jo§ je kvalitativna odrede­ nost, predikat pojedinacnoga; pofito je ono pojedinaCno odre­ deno kao opste, ono je postavljeno kao op§tost ekstrem a ili kao sredina; ono je za sebe ekstrem pojedinacnosti, ali posto je sada odredeno kao opste, ono je u isto vreme jedinstvo oba ekstrema. b) Dr u g a f i g u r a :

B—E—A

1. Istina prvog kvalitativnog zakljuCka je to da nesto nije po sebi i za sebe povezano sa jednom kvalitativnom odredeno§cu kao opStom, vec pomoCu neke sluCajnosti ili u nekoj pojedinaCnosti. Subjekat zakljuCka nije se u takvom kvalitetu vratio u svoj pojam, vec je samo shvacen u svojoj spoljasnjosti; neposrednost sacinjava osnov odnosa, dakle posredovanje; utoliko je ono pojedinaCno uistinu sredina. Ali, dalje, odnos zakljuCka jeste prevazilazenje neposrednosti; izvedeni stav nije neki neposredan odnos, vec posredovan neoim treCim; stoga on sadrzi negativno jedinstvo; otuda je posredovanje samo odredeno da sadrzi u sebi negativan mo­ menat. U ovorn drugom zakljuCku premise su: B—E i E—A; samo ona prva od ovih premisa je jos neposredna premisa; ona druga, E—A, jeste veC posredovana, naime, prvim zakljuCkom; zato drugi zakljuCak pretpostavlja onaj prvi, kao Sto i, obrnuto, prvi zakljuCak pretpostavlja drugi. — Oba ekstrema su pri tome odredena jedan nasuprot drugome kao posebno i op§te; utoliko ovo op§te jo§ ima svoje mesto: ono je predikat; ali ono posebno zamenilo je svoje mesto: ono je subjekat, ili, postavljeno je s odredbom ekstrema pojedinadnosti, kao Sto je pojedinaCno postavljeno sa odredbom sredine ili posebnosti. Stoga oba ekstrema nisu vi§e apstraktne neposrednosti, koje su oni bili u prvom zakljuCku. Pa ipak, oni jo§ nisu postavljeni 96

kao konkretnosti; time sto pVc+mm 4. drugog, on je postavljen^ u s4 ju v l S u E ™ * * ° n0g ipak samo spoljasnje, u onu drugu odredbu. VT6me’ a Odredeni 1 objektivni smisao ovoga zakljucka je u tome da ono opste nije po sebi i za sebe jedno odredeno posebno jer ono je upravo totalitet svojih posebnih; vec na taj nacin jedna od njegovih vrsta postoji blagodareci pojedinacnostidruge njegove vrste iskljucene su iz njega neposrednom spoljasnjoscu. S druge strane, ono posebno isto tako nije nepo­ sredno (1, po sebi i za sebe) ono opste, vec mu negativno jedinstvo oduzima odredenost i time ga uzdize u opstost. — Pojedinacnost se odnosi prema posebnome negativno utoliko ukoliposebnog * ^ bUd6 n:*eg0V Predikat! to niJe predikat onoga 2. Ali, pre svega, termini su jos neposredne odredenosti; oni se jos nisu sami sobom razvili u objektivno znacenje; izmenjeni polozaj koji dobijaju dva od njih jeste forma, koja se nalazi na njim a samo tek spoljasnje; zato su oni jos, kao u prvom zakljucku uopste, neka sadrzina koja je ravnodusna jed­ na prem a drugoj, dva kvaliteta koji nisu povezani sami po sebi i za sebe, vec pomocu neke slucajne pojedinacnosti. Zakljucak prve figure bio je neposredan zakljucak ili isto tako takav zakljucak koji se nalazi u svome pojmu kao apstraktna forma, koja se jos nije realizovala u svojim odred­ bama. Posto je ta cista forma presla u drugu figuru, to je s jedne strane zapoceta realizacija pojma, jer se postavlja nega­ tivni momenat posredovanja, a time neka dalja odredenost forme, u najpre, neposredno j, kvalitativnoj odredenosti ter­ mina. — Ali, u isto vreme to je neko predrugojacavanje ciste forme zakljucka; zakljucak ne odgovara vise potpuno toj for­ mi, a odredenost koja je postavljena u nj ego vim terminima razlicna je od one prvobitne odredbe forme. — Ukoliko se on posmatra samo kao neki subjektivan zakljucak, koji se obavlja u nekoj spoljasnjoj refleksiji, utoliko se smatra za jednu vrstu zakljucka koja bi trebalo da odgovara rodu, naime opsto j semi E—B—A. Ali, on toj semi, pre svega, ne odgovara; dve nje­ gove premise jesu B—E, ili E—B, i E—A; stoga je srednji term in oba puta subsumiran, ili je oba puta subjekat, kome, dakle, oba druga term ina inheriraju; dakle, nije neka sredina koja jedanput treba da subsumira ili da bude predikat, a drugi put da bude subsum irana ili da bude subjekat, ili kojoj jedan term in treba da inherira, a ona sama da inherira drugom terminu. — Da taj zakljucak ne odgovara opstoj formi zakljucka, 7 Nauka logike III

97

to ima taj istinski smisao da je ta forma preSla u ovaj zaklju­ cak, posto se njena istina sastoji u tome da bude jedno subjek­ tivno slu£ajno povezivanje. Ako je tacan izvedeni stav u drugoj figuri (naime, ne uzimajuci u pomoc ono ogranicenje koje treba odmah spomenuti, a koje ga cini necim neodredenim), onda je on tacan zato sto je tacan sam za sebe, a ne zato sto je izveden stav ovoga zakljucka. Ali, to isto je slucaj kod izvedenog stava prve figure; ta njegova istina je ono sto je postav­ ljeno drugom figurom. — U onom shvatanju, da druga figura treba da je samo jedna vrsta, previda se nuzni prelaz prve figure u ovu drugu formu, pa se zastaje kod prve kao kod istinske forme. Stoga, ukoliko u drugoj figuri (koja se po staroj navici, bez daljeg osnova, navodi kao treca) treba isto tako da postoji neki u tom subjektivnom smislu tacan zakljucak, utoliko bi on morao da bude saobrazan prvom zakljucku, prema tome, posto jedna premisa, E—A, ima odnos supsumcije srednjeg term ina pod jedan ekstrem, to bi druga premisa, B—E, morala da sacuva suprotan1 odnos koji ona ima, te da se B moze subsum irati pod E. Ali, takav jedan odnos bio bi prevazilazenje odredenog suda: E jeste B, i mogao bi postojati samo u nekom neodredenom sudu, — u partikularnom sudu; stoga izvedeni stav u ovoj figuri moze biti samo partikularan. Ali, partikularni je sud, kao sto je gore primeceno, kako pozi­ tivan tako i negativan — jedan izvedeni stav, kome se upravo stoga ne moze pripisati neka velika vrednost. — Ukoliko se i ono posebno i ono opste ekstremi i neposredne odredenosti koje su ravnodusne jedne prema drugima, utoliko je sam njihov odnos ravnodusan; moze se proizvoljno jedna ili druga uzeti kao veliki pojam ili mali pojam, a otuda isto tako jedna ili druga premisa kao gornji srtav ili kao donji stav.2 3. Prem a tome, posto je isto tako pozitivna kao i negativna, konkluzija je jedan prema tim odredenostima ravnodusni, dakle, opsti odnos. Ako se blize posmatra, posredovanje prvog zakljucka bilo je po sebi slucajno; u drugom zakljucku ta slucajnost je postavljena. Prem a tome, ono je posredovanje koje prevazilazi samo sebe; posredovanje ima odredbu poje­ dinacnosti i neposrednosti; ono sto je tim zakljuckom povezano mora, stavise, da bude po sebi i neposredno identicno; jer ona sredina, neposredna pojedinacnost, jeste beskonacno raznolika i spoljasnja odredenost. U njoj je, dakle, postavljeno upravo sebi spoljasnje posredovanje. Ali, spoljasnjost pojedi* Suprotan u odnosu na E—B, u prvom zakljuCku. — Red. 2 Velika premisa i mala premisa. — Red.

98

nacnosti jeste opstost; ono posredovanje pomocu neposrednog pojedinacnog ukazuje izvan sebe samoga na svoje drugo po­ sredovanje, koje se, prema tome, zbiva pomocu opstega. — Ili, ono sto treba da bude sjedinjeno drugim zakljuckom, mora da bude neposredno povezano; pomocu neposrednosti, koja mu lezi u osnovi, ne ostvaruje se neko odredeno povezivanje. Neposrednost na koju on ukazuje jeste druga neposrednost nasuprot njegovoj, — prevazidena prva neposrednost bica, — dakle, u sebe reflektovana ili po sebi bivstvujuca neposred­ nost, ono apstraktno opste. Prelaz ovog zakljucka bio je sa posmatrane strane neko predrugojacenje kao prelazenje bica, jer mu u osnovi lezi ono kvalitativno, i to neposredna pojedinacnost. Ali, shodno pojmu, pojedinacnost utoliko povezuje ono posebno i ono opste, uko­ liko ukida odredenost posebnoga, sto se prikazuje kao slucaj­ nost ovog zakljucka; ekstrem i se ne povezuju pomocu svog odredenog odnosa, koji oni imaju za srednji termin; stoga taj zakljucak nije njihovo odredeno jedinstvo, a pozitivno je­ dinstvo koje mu jos pripada jeste samo apstraktna opstost. Ali, ako se sredina postavlja sa tom odredbom, koja je njena istina, to je neka druga forma zakljucka. c) T r e c a

figura:

E—A—B

1. Ovaj treci zakljucak nema vise nijedne jedine neposredne premise; odnos E—A bio je posredovan prvim zakljuckom, a odnos B—A drugim zakljuckom. Stoga treci zakljucak pretpostavlja oba prva zakljucka; ali i obrnuto, oba pretpostavljaju njega, kao sto uopste svaki pretpostavlja ostala dva. U ovom zakljucku je prem a tome uopste zavrseno odredenje zakljucka. — Ovo uzajamno posredovanje sadrzi upravo to da svaki zakljucak, mada je sam za sebe posredovanje, u isto vreme nije u samom sebi totalitet posredovanja, vec ima u sebi jednu neposrednost, cije se posredovanje nalazi izvan njega. Zakljucak E—A—B, posmatran sam po sebi, jeste istma formalnog zakljucka; on izrazava to da je njegovo posredo­ vanje apstraktno opste, i da ekstremi nisu sadrzani u sredini prema svojoj sustinskoj odredenosti, vec samo prema svojoj opstosti, stavise, dakle, u njem u nije povezano upravo ono sto bi trebalo da je posredovano. Ovde je, dakle, postavljeno ono u cemu se sastoji formalizam zakljucka, ciji termini imaju neku sadrzinu koja je ravnodusna prema formi, ili, sto znaci 99

isto, koji su takve odredbe forme koje se joS nisu reflektovale u sadrzinske odredbe. 2. DoduSe, sredina ovoga zakljucka jeste jedinstvo ekstre­ ma, u kome je, medutim, apstrahovano od njihove odredenos’ti, neodredeno opste. Ali, ukoliko se to opste kao ono ap­ straktno u isto vreme razlikuje od ekstrem a kao odredenoga, ono samo je takode jos nesto odredeno nasuprot njima, i celina je jedan zakljucak ciji odnos prem a njegovom pojmu treba razmotriti. Sredina kao ono opste jeste subsum irajuca ili predikat u odnosu na oba svoja ekstrema, cak ni jedanput nije supsumirana ili subjekat. Stoga ukoliko ova figura kao jedna vrsta zakljucka treba da odgovara zakljucku, to se moze dogoditi samo tako da posto jedan odnos, E—A, vec ima prikladan odnos, i drugi A—B, dobija isti odnos. To se dogada u jednom sudu u kome je odnos subjekta i predikata ravnodusan, u negativnom sudu. Na taj nacin zakljucak postaje legitiman, a tkonkulzija nuzno negativna. Zato je takode svejedno koja se od obeju odredaba ove recenice uzima kao predikat ili kao subjekat, a u zakljucku, da li kao ekstrem pojedinacnosti ili kao ekstrem posebnosti, prema tome, da li kao mali term in ili kao veliki termin. Posto prema uobicajenoj pretpostavci od toga zavisi koja premisa treba da bude velika ili mala, onda je to ovde postalo ravnodusno. — To je osnov obicne cetvrte jigure zakljucka, za koju Aristotel nije znao, a koje se uz to tice jedne potpuno prazne, beznacajne razlike. Neposredni polozaj term ina jeste u ovoj figuri obrnut njihovom polozaju u prvoj figuri; posto subjekat i predikat negativnog izvedenog stava nemaju, prem a formalnom posm atranju suda, odredeni odnos subjekta i predikata, vec jedan moze da zauzme mesto onog drugog, to je onda sve­ jedno koji se term in uzima kao subjekat, a koji kao predikat; stoga je isto tako svejedno koja se premisa uzima kao velika ili mala. — Ta ravnodusnost, kojoj doprinosi i odredba partikularnosti (narocito ukoliko se primecuje da se ona moze shva­ titi u komprehenzivnom smislu), cini onu cetvrtu figuru necim potpuno uzaludnim. 3. Objektivno znacenje zakljucka u kome je opste sredina sastoji se^ u tome da je ono sto posreduje kao jedinstvo ekstre­ ma u sustini opste. Ali, posto je opstost pre svega samo kvalitativna ali apstraktna opstost, to odredenost ekstrema nije sadrzana u njoj; njihovo povezivanje, ako treba da se ostvari, mora da ima svoj osnov isto tako u nekom posredovanju koje lezi izvan toga zakljucka, a s obzirom na taj osnov sasvim je 100

tako slucajno kao kod prethodnih formi zakljucaka Ali nosto je ono opste odredeno kao sredina a u njoj nije sadrzana odre­ denost ekstrema, to je ta odredenost postavljena kao neka potpuno ravnodusna i spoljasnja odredenost. — Time ie ore svega, prema toj prostoj apstrakciji, svakako nastala cetvrta figura zakljucka, naime figura zakljucka koji je bez odnosaA—A—A, koje apstrahuje od kvalitativne razlike termina i prema tome ima za odredbu samo njihovo spoljasnje iedinstvo, naime njihovu jednakost. d) C e t v r t a

f i g u r a : A—A—A, i l i zakljucak

matematicki

1. Matematicki zakljucak glasi: Ako su dve stvari ili dve odredbe jednake nekoj trecoj, onda su one jednake medu so­ bom. U njem u je ponisten odnos inherencije ili supsumcije termina. Nesto trece uopste jeste ono sto posreduje; ali ono nema apsolutno ndkakve odredbe u odnosu na svoje ekstreme. Stoga svako od trojega moze podjednako dobro da bude ono trece sto posreduje. Otuda, koje treba da se upotrebi za to, koji od tri odnosa treba da se uzmu kao neposredni, a koji kao posredovani, zavisi od spoljasnjih okolnosti i drugih uslova, — naime od toga koja su dva od njih data neposredno. Ali, ta se odredba nista ne tice samog zakljucka i potpuno je spoljasnja. 2. M atematicki se zakljucak sm atra u matematici kao neki aksiom — kao neki prvi stav, ocigledan po sebi i za sebe, kome nije potreban nikakav dokaz, koji nije sposoban za dokaz, tj. za posredovanje, niti mu je potrebno, koji ne pretpostavlja nista drugo, niti se iz drugog moze izvesti. — Ako se blize razmotri njegovo preimucstvo, da je neposredno ocigledan, onda se pokazuje da to preimucstvo lezi u formalizmu ovoga zakljucka, koji apstrahuje od svake kvalitativne razlicnosti odredaba i pretpostavlja samo njihovu kvantitativnu jednakost ili ne jednakost. Ali, upravo iz tog razloga on nije bez pret­ postavke ili nije neposredovan; kvantitativna odredba, koja u njemu jedino dolazi u obzir, postoji samo na osnovu apstrakcije od kvalitativne razlike i od pojmovnih odredaba. — Linije, figure, koje se pretpostavljaju kao medusobno jednake, razu­ me ju se samo u pogledu njihove velicine; jedan trougao izjednacava se sa nekim kvadratom, ali ne kao trougao sa kvadratom, vec jedino u pogledu velicine itd. U to zakljucivanje isto 101

tako ne ulaze pojam i njegove odredbe; tim zakljufcivanjem se uopste nista ne poirna; razum nem a pred sobom fak ni formalne, apstraktne pojmovne odredbe; stoga, ono ocigledno ovoga zakljuSka pociva samo na tome Sto je on u misaonoj odredbi tako oskudan i apstraktan. 3. AM rezultat zakljucka postojanja (Daseins) nije samo ovo apstrahovanje od svake pojmovne odredenosti; negativnost neposrednih, apstraktnih odredaba, koja je otuda proizasla, ima jos jednu drugu pozitivnu stranu, naime, da je u apstraktnu odredenost postavljena njena druga odredenost, pa je ona time postala konkretna. Pre svega, svi zakljucci postojanja uzajamno se pretpo­ stavljaju, a ekstremi koji su medusobno povezani u izvedenom stavu jesu samo utoliko istiniti i medusobno povezani po sebi i za sebe ukoliko su inace sjedinjeni jednim identitetom koji je zasnovan drugde; srednji termin, kakav je u razmotrenim zakljuccima, treba da bude njihovo pojmovno jedinstvo, ali je samo jedna formalna odredenost koja nije postavljena kao njihovo konkretno jedinstvo. No, to pretpostavljeno u svakom od onih posredovanja nije samo neka data neposrednost uop­ ste, kao u matematickom zakljucku, vec je i samo ono neko posredovanje, naime, za svaki od oba druga zakljucka. Ono, dakle, sto istinski postoji nije neka data neposrednost, vec posredovanje koje se zasniva na posredovanju. To, prema tome, nije kvantitativno posredovanje, koje apstrahuje od forme po­ sredovanja, nego upravo posredovanje koje se odnosi na po­ sredovanje, ili posredovanje refleksije. Krug uzajamnog pretpostavljanja, koji medu sobom zatvaraju ovi zakljucci, jeste vracanje toga pretpostavljanja u samo sebe, koje time obrazuje jedan totalitet, i ono drugo, na sta ukazuje svaki pojedinacni zakljucak, nema na osnovu apstrakcije izvan, vec obuhvata unutar kruga. Osim toga, u pogledu pojedinacnih odredaba forme pokazalo se da je u toj celini formalnih zakljucaka svaka pojedinacna odredba dospela do mesta sredine. Ta sredina neposred­ no je bila odredena kao posebnost; potom se ona putem dijalektickog kretanja odredila kao pojedinacnost i opstost. Isto tako je svaka od ovih odredaba prosla kroz mesta oba ekstre­ ma. Cisto negativni rezultat je brisanje kvalitativnih odredaba forme u cisto kvantitativnom matematickom zakljucku. Ali, ono sto istinski postoji jeste pozitivan rezultat, da se posredo­ vanje ne obavlja pomocu neke pojedinacne, kvaMtativne odre­ denosti forme, vec pomocu njenog konkretnog identiteta. Ne102

dostatak i formalizam tri razm atrane figure zakljucaka sastoii se upravo u tome sto bi jedna takva pojedinacna odredenos trebalo da sacinjava sredinu u njima. — Posredovanje se dakle, odredilo kao ravnodusnost neposrednih ili apstraktnih odredaba forme i kao pozitivna vcjleksi'ja jedne i druge Time je neposredni zakljucak postojanja presao u zakljucak reileksije. J NAPOMENA U izlaganju prirode zakljucka i njegovih razlicnih formi, koje je ovde dato, uzgred je uzeto u obzir i ono sto u obicnom razm atranju i obradivanju zakljucaka sacinjava glavni interes, naime, kako se u svakoj figuri moze naciniti jedan pravilan zakljucak; ipak je pri tome naveden samo glavni momenat, a preslo se preko onih slucajeva i zapleta koji nastaju kada se uz to uzme u obzir i razlika pozitivnih i negativnih sudova, pored kvantitativne odredbe, narocito odredbe partikularnosti. Ovde ce biti na svome mestu jos nekoliko primedbi o obicnom shvatanju i nacinu razm atranja zakljucka u logici. — Kao sto je poznato, to ucenje bilo je tako iscrpno razradeno da su njegove takozvane ostroumnosti izazvale opstu dosadu i gadenje. Posto je prirodni razum pribavio sebi vaznost protiv refleksivnih formi, lisenih supstancije, u svim pravcima obrazovanja duha, on se okrenuo i protiv onih vestackih znanja o formama uma i pomislio da moze da se lisi takve nauke sa toga razloga sto on vec sam od sebe po prirodi i bez narocitog ucenja izvodi pojedinacne misaone operacije koje su oznacene u njoj. Kada bi uslov umnog misljenja bilo naporno proucavanje formi zakljucaka, covek bi u stvari u pogledu tog mislje­ nja bio u isto tako teskom polozaju kao kada ne bi mogao (kako je vec bilo napomenuto u predgovoru) da se krece i da vari hranu, ako prethodno nije proucio anatomiju i fiziologiju. Kao sto i proucavanje ovih nauka ne mora biti bez koristi za dijetetsko ponasanje, tako ce se i proucavanju forini urna bez sumnje pripisati neki jos vazniji uticaj na ispravnost misljenja; ali ne ulazeci ovde u to pitanje, koje se tice obrazovanja sub­ jektivnoga misljenja, a otuda zapravo pedagogije, ipak ce moratd da se prizna da ono proucavanje, koje za svoj predmet ima nacine i zakone operacija uma, mora imati po sebi i za sebe najveci znacaj, — bar nista manji od poznavanja zakona prirode i njenih posebnih oblika. Kada se ne poteenjuje to sto je pronadeno sezdeset i nekoliko vrsta papagaja, stotri103

deset i sedam vrsta veronike itd., onda ce jo§ m anje smeti da se potcenjuje iznalazenje formi uma; zar nije jedan oblik zakljucka ne§to beskrajno vise nego neka vrsta papagaja ili neka vrsta veronike? Stoga, ma kako da se uopste preziranje poznavanja formi uma mora sm atrati samo za varvarstvo, ipak se isto tako mora priznati da uobicajeno prikazivanje zakljucka i njegovih posebn-ih oblika nije neko umno saznanje, nije njihovo prikaziva­ nje kao formi uma, i da je silogisticka m udrost zbog svoje bezvrednosti navukla na sebe potcenjivanje koje je doziveja. Nedostatak toga prikazivanja zakljucka sastoji se u tome sto ono zastaje prosto-naprosto kod razumske form e zakljucka, prema kojoj se pojmovne odredbe uzimaju kao apstraktne formalne odredbe. Utoliko je nedoslednije ako se pojmovne odredbe fiksiraju kao apstraktni kvaliteti, posto njihovi odnosi sacinjavaju ono sustinsko u zakljucku, a inherencija i supsumcija vec sadrze to da ono pojedinacno, posto mu inherira ono opste, jeste i samo nesto opste, i da ono opste, posto subsumira ono pojedinacno, i samo je pojedinacno, a da zakljucak, tacnije receno, izricno postavlja upravo to jedinstvo kao sredinu i da je njegova odredba upravo posredovanje, to jest da pojmovne odredbe nem aju vise za osnovu svoju uzajam nu spoljasnjost kao u sudu nego, naprotiv, svoje jedinstvo. — Prema tome, pomocu pojma zakljucka izrazena je nesavrsenost formalnog zakljucka, u kome sredina ne treba da se zadrzi kao jedinstvo ekstrema, vec kao neka formalna, od njih kvalitativno razlicita, apstraktna odredba. To posm atranje postaje jos besadrzajmije time sto se kao savrseni odnosi jos usvajaju i takvi odnosi ili sudovi u kojima postaju ravnodusne cak i for­ malne odredbe, kao u negativnom i partikulam om sudu, i koji se zato priblizuju recenicama. — Posto se pak uopste kvalitativna forma »pojedinacno-posebno-opste« (E—B—A) sm at­ ra za ono poslednje i apsolutno, to potpuno otpada dijalekticko posmatranje zakljucka; prema tome, ostali se zakljucci ne posmatraju kao nuzne promene one forme, vec kao vrste. — Pri tome je svejedno da li se sam prvi formalni zakljucak posmatra samo kao jedna vrsta pored ostalih ili pak kao rod i vrsta u isto vreme; ovo poslednje se dogada kada se ostali zakljucci svode na prvi zakljucak. Ako se ova redukcija ne vrsi izricno, ipak uvek lezi u osnovi isti formalni odnos spoljasnje subsumcije koju izrazava prva figura. Ovaj formalni zakljucak je protivrecnost da sredina treba da je odredeno jedinstvo ekstrema, ali ne kao to jedinstvo, vec kao odredba koja se kvalitativno razlikuje od onih odre104

daba cije jedinstvo ona treba da bude. Posto je zakljucak ova protivrecnost, on je u samom sebi dijalektican. Njegovo dijalekticko kretanje prikazuje ga u potpunim pojmovnim momentima, tako da su momenti povezivanja ne samo onaj odnos supsumcije ili posebnost, vec isto tako sustinski negativno je­ dinstvo i opstost. Ukoliko je svaki od momenata za sebe isto tako samo jedan jednostrani momenat posebnosti, oni su isto tako nesavrsene sredine, ali u isto vreme oni sacinjavaju razvijene posebnosti odredbe; celi tok kroz tri figure prikazuje sredinu u svakoj od tih odredaba sukcesivno, a pravi rezultat koji iz toga proizlazi jeste da sredina nije jedna pojedinacna nego totalitet odredaba. Otuda se nedostatak formalnog zakljucka ne nalazi u formi zakljucka, — ona je stavise forma umnosti, — vec u tome sto ona postoji samo kao apstraktna, stoga bespojmovna forma. Pokazano je da apstraiktna odredba moze biti posmatrana isto tako kao sadrzina, zbog njenog apstraktnog odnosa pre­ ma sebi; utoliko formalni zakljucak ne postize nista vise osim da jedna veza nekog subjekta sa nekim predikatom proizlazi ili ne proizlazi samo iz toga srednjeg termina. Nista ne pomaze to sto se jedan stav dokazao takvim jednim zakljuckom; zbog apstraktne odredenosti srednjega termina, koji je neki bespojmovni kvalitet, mogu isto tako postojati drugi srednji termini iz kojih proizlazi suprotno, stavise, iz istog srednjeg termina mogu se opet izvesti i suprotni predikati pomocu daljih zaklju­ caka. Pored toga sto form alni zakljucak ne postize mnogo, on je takode nesto vrlo jednostavno; ona mnoga oravila koja su bila pronadena dosadna su vec zbog toga sto toliko mnogo kontrastiraju sa jednostavnom prirodom stvari, a osim toga i zato sto se odnose na slucajeve u kojima se formalna sadrzina zakljucka potpuno um anjuje spoljasnjom odredbom forme, na­ rocito odredbom partikulam osti, poglavito ukoliko se ona radi toga mora uzeti u komprehenzivnom smislu, a takode gde se prema formi postizu samo sasvim bezvredni rezultati. — Me­ dutim, najopravdanija i najvaznija strana nemilosti u koju je zapala silogistika jeste sto je ona takvo opsirno bespojmovno bavljenje jednim predmetom cija jedina sadrzina je sam po­ jam. — Ta mnoga silogisticka pravila podsecaju na postupanje onih aritm eticara koji takode postavljaju mnostvo pravila o aritmetickim operacijama, koja sva pretpostavljaju da se ne poseduje pojam operacije. — Ali, brojevi su jedan bespojmovan m aterijal, racunska operacija je jedno spoljasnje povezi­ vanje ili razdvajanje, jedan mehanicki postupak, kao sto su najzad pronadene masine za racunanje koje izvrsavaju te 105

operacije; medutim, najteze je i najvise bode oti kada se od­ redbe forme zakljucka, koje su pojmovi, obraduju kao neki m aterijal li§en pojma. K rajnost toga bespojmovnog shvatanja pojmovnih odre­ daba zakljufcka jeste svakako to Sto je Lajbnic (Opp. Tom II. P. I.) podvrgao zakljucak kombinatorskom racunu i njime izracunao koliko ima mogucih varijanata zakljucka, — naime, s obzirom na razlike pozitivnih i negativnih sudova, pa onda opstih, partikularnih, neodredenih i singularnih sudova; takvih spojeva moguce je iznaci 2048, od kojih po iskljucenju neupotrebljivih preostaju 24 upotrebljive figure. — Lajbnic pridaje veliki znacaj korisnosti kombinatorske analize za pronalazenje ne samo formi zakljucka, vec i spojeva drugih pojmova. Operacija kojom se to nalazi jeste ona ista kojom se izracunava koliko spojeva slova omogubuje jedna azbuka, koliko je raznih kombinacija moguce u jednom kockanju, u igri L’hom bre-kartom itd. Dakle, ovde se odredbe zakljucka nalaze postavljene iednoj klasi sa tackama na kocki i L’hom bre-kartam a, ono umno shvaceno je kao nesto m rtvo i bespojmovno, a ostavljeno je na stranu ono sto je svojstveno pojmu i njegovim odred­ bama, da se kao duhovne sustine odnose i da tim odnosenjem prevazilaze svoju neposrednu odredbu. — Ova Lajbnicova primena kombinatorskog racuna na zakljucak i na spa janje dru­ gih pojmova nicim se nije razlikovala od izvikane Lulusove1 vestine, sem sto je s gled'ista aritm etike bila metodicnija, a inace je po besmislenosti jednaka sa njom. — Sa tim je stajala u vezi Lajbnicova omiljena misao, koju je on shvatio u mladosti, a koju ni docnije niije napustao i pored njene nezrelosti i povrsnosti, o jednoj opstoj karakteristici pojmova, — o jed­ nom jeziku pisma, u kome se svaki pojam prikazuje kako je on jedan odnos [proizasao]2 iz drugih pojmova ili se odnosi sa drugim pojmovima, — kao da bi u umnoj vezi, koja je u sus­ tini dijalekticna, sadrzina jos zadrzavala one iste odredbe koje ima kada je fiksirana za sebe. Plukeov3 racun je bez sumnje prim enio najdosledniji postupak, kojim se odnos zakljucka osposobljava da se oodvrgne racunu. Taj racun zasniva se na tome sto se u sudu apstrahuje od razlike odnosa, od razlike izmedu pojedinacnosti, posebnosti i opstosti, pa se fiksira apstraktni identitet subjekta i predi­ kata, usled cega medu njim a postoji matematicka jednakost 1 Raymundus Lullus, c. 1232—1315: ars magna s. generalis. 2 Dodao redaktor. — Red. s Ploucquet, Gottfried, 1716—1790: Principia de substantiis et phaenomenis, accedit methodus calculandi in logicis ab ipso inventa, 1753.

106

— jedan odnos koji pretvara zakljucivanje u jedno potpuno besadrzajno 1 tautolosko formiranje recenica. U receniciRuza je crvena, predikat ne treba da znaci opste crveno. ve6 samo odredeno crveno ruze; u recenici: Svi hriscani su ljudi, predikat treba da oznacava samo one ljude koji su hrisbaniiz ove recenice: Jevreji nisu hriscanii, izlazi onda kon'kluzija’ koja kod Mendelsona nije bila dobra preporuka za ovaj silogisticki racun: Dakle, Jevreji nisu ljudi (naime, nisu oni ljudi koji su hriscani). — Pluke navodi kao jednu posledicu svoga pronalaska: posse etiam rudes mechanice totam logicam doceri, uti pueri arithm eticam docentur, ita quidem, ut nulla formidine in ratiociniis suis errandi torqueri, vel fallaciis circumveniri possint, si in calculo non errant.1 — Ova preporuka, da ce neobrazovani ovirn racunom moci da nauce celokupnu logiku mehanicki, jeste zaista ono najgore sto se moze reci o jednom pronalasku o izlaganju logicke nauke. B. Zakljucak refleksije K retanje kvalitativnog zakljucka prevazislo je ono ap­ straktno u nj ego vim odredbama; term in se time postavio kao jedna takva odredenost u kojoj se privida i druga odredenost. Osim apstraktnih term ina, u zakljucku postoji takode njihov odnos, a u konkluziji je odnos postavljen kao posredovan i nuzan; stoga nijedna odredenost nije uistinu postavljena kao pojedinacna za sebe, vec kao odnos drugih, kao konkretna odredenost. Sredina je bila apstraktna posebnost, za sebe jedna prosta odredenost, i sredina samo spoljasnje i relativno u odnosu na samostalne ekstreme. Sada je sredina postavljena kao totali­ tet odredaba; tako je ona postavljeno jedinstvo ekstrema; ali na prvom mestu jedinstvo refleksije koje ih obuhvata u sebi, — jedno obuhvatanje (Befassen) koje kao prvo prevazilazenje neposrednosti i prvo odnosenje odredaba jos nije apsolutni identitet pojma. Ekstrem i su odredbe suda refleksije, prava pojedinacnost i opstost kao odredba odnosa ili jedna refleksija koja u sebi obuhvata ono razinoliko. Aid, kao sto je pokazano kod suda refleksije, pojedinacni subjekat sadrzi u sebi, pored proste * C ak i n e u k i m o g u m ehaniC ki d a n au 5 e celu iogiku^. k a ° J J ° jj?®® n au ce a ritm e tik u , i to ta k o d a ih n e m u ii b o ja za n d a ce svojim ra s u d iv a n jim a ili da ce b iti o b m a n u ti lu k a * n isu p o g resili u rafcunu. — Red.

107

pojedinacnosti koja pripada formi, isto tako odredenost kao prosto-naprosto u sebe reftektovanu opstost, kao pretpostavljeni, to jest ovde jos neposredno prihvaceni rod. Iz ove odredenosti ekstrema, koja pripada kretanju odred­ be suda, proizilazi bliza sadrzina sredine do koje je sustinski stalo kod zakljucka, posto se on sredinom razlikuje od suda. Sredina sadrzi 1. pojedinacnost, ali 2. prosirenu u opstost, kao svi, 3. rod, to jest onu opstost koja lezi u osnovi i koja prosto-naprosto u sebi ujedinjuje pojedinacnost i apstraktnu opstost. — Tek na taj nacin zakljucak refleksije ima pravu odredenost forme, posto je sredina postavljena kao totalitet odredaba; zbog toga je neposredni zakljucak u odnosu prema zakljucku refleksije neodredeni zakljucak, kao sto je sredina jos tek apstraktna posebnost, u kojoj momenti njenog pojma nisu jos postavljeni. — Ovaj prvi zakljucak refleksije moze se oznaciti kao zakljucak sveukupnosti. a) Z a k l j u c a k

sveukupnosti

1. Zakljucak sveukupnosti (der Allheit) je zakljucak ra­ zuma u njegovoj savrsenosti, ali jos nije nesto vise. Da sredina u tom zakljucku nije apstraktna posebnost, vec je razvijena u svoje momente i stoga kao konkretna, to je doduse bitan zahtev za pojam, ali forma sveukupnosti obuhvata ono pojedi­ nacno u opstost pre svega samo spoljasnje, i obrnuto, ona ono pojedinacno odrzava u opstosti jos kao nesto sto neposredno opstoji za sebe. Negacija neposrednosti odredaba, koja je bila rezultat zakljucka postojanja, jeste samo prva negacija, jos nije negacija negacije ili apsolutna refleksija u sebe. Stoga pojedinacne odredbe jos leze u osnovi one opstosti refleksije koja u sebi obuhvata te odredbe, — ili sveukupnost jos nije opstost pojma, vec je spoljasnja opstost refleksije. Zakljucak postojanja bio je slucajan zbog toga sto njegov srednji termin kao jedna pojedinacna odredenost konkretnoga subjekta dopusta jedno neodredivo mnostvo drugih takvih srednjih termina i samim tim je subjekat mogao biti povezivan sa neodredivo [mnogim]1 drugim pa i suprotnim predika­ tima. Ali, posto sredina sada sadrzi pojedinacnost, pa je usled toga i sama konkretna, to se pomocu nje moze povezati sa subjektom samo jedan predikat koji mu pripada kao konkretnome. — Ako bi, na primer, na osnovu srednjeg termina: zelen 1 Dodao redaktor. — Red.

108

trebalo zakljuciti da je jedna slika prijatna, jer je zeleno prijatno za oko, ili da je neka pesma, neka zgrada itd. lepa, jer poseduje pravilnost, onda bi i pored toga ta slika itd., bez obzdra na to, mogla biti ruzna zbog drugih odredaba, iz kojih bi se mogao zakljuciti ovaj poslednji predikat. Naprotiv, po§to srednji term in ima odredbu sveukupnosti, to on sadrzi zelenilo, pravilnost, kao nesto konkretno, koje upravo zbog toga nije apstrakcija necega cisto zelenoga, pravilnoga itd.; sa tim konkretnim mogu biti povezivani samo predikati koji odgovaraju totalitetu konkretnoga. — U sudu: Zeleno ili pravilno jeste prijatno, subjekat je samo apstrakcija zelenoga, odn. pravilnosti; u recenici: Sve zeleno ili pravilno jeste prijatno, napro­ tiv, subjekat jeste: svi stvarni konkretni predmeti koji su zeleni ili pravilni — koji se, dakle, kao konkretni uzimaju sa svim njihovim osobinama, koje oni jos poseduju pored zele­ noga ili pravilnosti. 2. Medutim, ta refleksivna savrsenost zakljucka pretvara ga upravo time u jednu prostu obmanu. Srednji termin ima odredenost: Svi; svima pripada u velikoj premisi neposredno predikat koji se povezuje sa subjektom. Ali, Svi znaci svi pojedinacni; u toj premisi, dakle, pojedinacni subjekat ima onaj predikat vec neposredno, a ne zadobija ga tek na osnovu zakljucka. — Ili, subjekat zadobija neki predikat pomocu konkluzije kao neku posledicu; ali velika premisa vec sadrzi u sebi tu konkluziju; prema tome, velika premisa nije tacna sama za sebe, ili nije neki neposredan, pretpostavljen sud, nego vec sama pretpostavlja konkluziju, ciji bi osnov trebalo da bude. — U omiljenom savrsenom zakljucku: Svi ljudi su smrtni, A Kaj je covek, Dakle, Kaj je smrtan, velika premisa je samo zbog toga i utoliko tacna ukoliko je tacna konkluzija; kada Kaj slucajno ne bi bio smrtan, onda velika premisa ne bi bila tacna. Stav koji bi trebalo da bude konkluzija mora vec neposredno za sebe da bude tacan, ^jer inace velika premisa ne bi mogla da obuhvati sve^ pojedinacne; pre nego sto velika premisa moze da vazi kao tacna, postavlja se prethodno pitanje: da li sama ona konkluzija nije argum enat protiv nje. 3. Kod zakljucka postojanja proizaslo je iz pojma zaklju­ cka da su prem ise kao neposredne protivrecile konkluziji, naime, posredovanju koje zahteva pojam zakljucka, da stoga 109

prvi zakljucak pretpostavlja druge i da, obrnuto, ti drugi zakljucci pretpostavljaju njega. U zakljucku refleksije postav­ ljeno je u njemu samom to da velika premisa pretpostavlja svoju konkluziju posto ta premisa sadrzi vezu pojedinacnoga sa nekim predikatom koja zapravo tek treba da bude konkulzija. Prem a tome, ono sto u stvari postoji moze se pre svega izraziti tako da je refleksivni zakljucak samo jedan spoljasnji prazni privid zakljucivanja, — da se prem a tome su§tina toga zakljucivanja zasniva na subjektivnoj pojedinacnosti, koja time sacinjava sredinu i koju kao takvu treba postaviti, — pojedinacnost koja je kao takva i samo spoljasnje ima opstost na sebi. — Ili, prema blizoj sadrzini refleksivnog zakljucka pokazalo se da ono pojedinacno stoji u neposrednom, a ne izvedenom odnosu sa svojim predikatom, i da velika premisa. veza posebnoga sa opstim, ili, tacnije govoreci, formalno opste­ ga sa po sebi opstim, jeste posredovana pomocu odnosa poje­ dinacnosti koja postoji u tom opstem — pojedinacnosti kao sveukupnosti. — To je, medutim, zakljucak indukcije. b) Z a k l j u c a k

indukcije

1. Zakljucak sveukupnosti stoji pod semom prve figure: »pojedinacno-posebno-opste« (E-B-A), zakljucak indukcije stoji pod semom druge figure »opste-pojedinacno-posebno« (A-E-B), posto on opet ima za sredinu pojedinacnost, ne apstraktnu pojedinacnost, vec kao potpunu, naime, postavljenu sa njoj suprotnom odredbom, sa opstoscu. — Jedan ekstrem. je neki predikat koji je zajednicki svim tim pojedinacnima; njegov odnos sa njima sacinjava neposredne premise, od kojih bi jedna trebalo da bude konkulzija u prethodnom zakljucku. — Drugi ekstrem moze da bude neposredni rod, kakav postoji u sredini prethodnog zakljucka ili u subjektu univerzalnog suda, a koji je iscrpljen u svim pojedinacnima ili takode u vrstama sredine. Prema tome, taj zakljucak ima oblik: e e A

B e e u beskonacnost.

110

2. Druga figura formalnog zakljucka »opste-pojedinacno-posebno« nije odgovarala semi zbog toga sto u jednoj premisi ono E koje sacinjava sredinu nije bilo subsumirajuce ili pre­ dikat. U indukciji je taj nedostatak uklonjen; tu je sredina: Svi pojedinacni; stav A-E, koji kao subjekat sadrzi ono objektivno opste, ili rod kao izdvojen za ekstrem, ima jedan pre­ dikat koji je bar istoga obima sa njim i time je za spoljasnju refleksiju identican. Lav, slon itd. sacinjavaju rod cetvoronoge zivotinje^ razlika da je ista sadrzina jedanput postavljena u pojedinacnosti, a drugi put u opstosti je prema tome cista ravnodusna odredba forme, — jedna ravnodusnost koja je u refleksivnom zakljucku postavljeni rezultat formalnog za­ kljucka, a koja je ovde postavljena jednakoscu obima. Stoga indukcija nije zakljucak pros tog opazanja ili slucajnog ^postojanja, kao druga figura koja mu odgovara, vec za­ kljucak iskustva, — subjektivnog obuhvatanja pojedinacnog u rodu i povezivanja roda sa nekom opstom odredenoscu, posto se na nju nailazi u svima pojedinacnima. Taj zakljucak isku­ stva ima takode objektivno znacenje da se neposredni rod totalitetom pojedinacnosti odredio kao neka opsta osobina, pa ima svoje postojanje u nekom opstem odnosu ili u nekoj oznaci. — Ali, objektivno znacenje ovoga kao i drugih zakljucaka jeste samo tek njihov unutrasnji pojam i ovde jos nije po­ stavljeno. 3. Indukcija je stavise jos u sustini jedan subjektivan zakljucak. Sredinu cine pojedinacni u njihovoj neposrednosti: njihovo obuhvatanje u rod pomocu sveukupnosti jeste jedna spoljasnja refleksija. Zbog opstojece neposrednosti pojedinac­ nih i zbog spoljasnjosti koja otuda proistice, opstost jeste samo potpunost ili, upravo, ostaje jedan zadatak. — Stoga se u indukciji opet pojavljuje progres u rdavu beskonacnost; poje­ dinacnost treba da se postavi kao identicna sa opstoscu, ali posto su pojedinacni i postavljeni isto tako kao neposredni, to ono jedinstvo ostaje samo jedno trajno trebanje; ono je jedinstvo jednakosti; oni koji treba da su identicni u isto vreme ne treba da su to. Oni a, b, c, d, e samo dalje u beskonacnom sacinjavaju rod i zavrseno iskustvo. Utoliko konkulzija indukcije ostaje problematicna. Ali, posto indukcija izrazava to da opazanje, da bi se pre­ tvorilo u iskustvo, mora biti nastavljeno u beskonacnost, to ona pretpostavlja da je rod povezan sa svojom oaredenoscu po sebi i za sebe. Time ona zapravo pretpostavlja svoju konkulziju pre kao nesto neposredno, kao sto zakljucak sveukupnosti 111

pretpostavlja konkulziju za jednu od svojih premisa. — Isku­ stvo koje se zasniva na indukciji usvaja se kao vazece, mada se priznaje da opazanje nije zavrseno; ali, moze se prihvatiti da se protiv onog iskustva ne moze dobiti nikakva instanca, ukoliko je to iskustvo po sebi i za sebe istinito. Stoga se zakljucak indukcije zaista zasniva na nekoj neposrednosti, ali ne na onoj na kojoj bi trebalo da se zasniva, na bivstvujucoj neposrednosti pojedinacnosti, vec na neposrednosti koja biv­ stvuje po sebi i za sebe, na opstoj neposrednosti. — Osnovna odredba indukcije jeste da je zakljucak; ako se pojedinacnost uzme kao sustinska, a opstost kao spoljasnja odredba sredine, onda bi se sredina raspala na dva nepovezana dela i ne bi postojao nikakav zakljucak; naprotiv, ta spoljasnjost pripada ekstremima. Pojedinacnost moze biti sredina samo kao nepo­ sredno identicna sa opstoscu; takva opstost je zapravo objek­ tivna opstost, rod. — To se moze posmatrati takode ovako: Opstost jeste spoljasnja, ali sustinska na odredbi pojedinacno­ sti koja lezi u osnovi sredine indukcije; jedno takvo spoljasnje jeste isto tako neposredno svoja suprotnost, ono unutrasnje. — Stoga je istina zakljucka indukcije takav zakljucak koji za sredinu ima jednu pojedinacnost koja je neposredno sama po sebi opstost; — zakljucak analogije. c) Z a k l j u c a k

analogije

1. Ovaj zakljucak ima za svoju apstraktnu semu trecu figuru neposrednog zakljucka: »pojedinacno-opste-posebno« (E-A-B). Ali, njegova sredina nije vise ma koji pojedinacni kvalitet, vec jedna opstost koja je refleksija-u-sebe necega konkretnoga, prema tome njegova priroda; — i obrnuto, posto je ona na taj nacin opstost kao necega konkretnoga, ona je u isto vreme sama po sebi to konkretno. — Ovde je sredina, dakle, jedno pojedinacno, ali prema njegovoj opstoj prirodi; osim toga, ekstrem je jedno drugo pojedinacno koje sa onim pojedinacnim ima istu opstu prirodu. Na primer: Zemlja ima stanovnike, Mesec je jedna zemlja, Dakle, Mesec ima stanovnike. 2. Analogija je utoliko povrsnija ukoliko ono opste, u ko­ me su oba pojedinacna jedno i prema tome jedno [pojedina­ cno] postaje predikat drugog pojedinacnog, jeste neki puki kvalitet, ili, buduci da se kvalitet uzima subjektivno, jedna 112

ili druga oznaka, ako se identitet obaju pojedinacnih uzme ovde kao neka prosta slicnost. Medutim, u logici uopste ne bi trebalo navoditi takvu povrsnost, do koje se dovodi jedna forma razuma ili uma, da se srozava u sferu prostog predstavIjanja. — Takode je neadekvatno da se velika premisa ovog zakljucka prikazuje tako da bi trebalo da glasi: Ono sto je nekome objektu slicno u nekim oznakama, to mu je slicno takode u drugim oznakama. Na taj nacin se forma zakljucka izrazava u obliku neke sadrzine, a empiricka sadrzina, koja zapravo treba tako da se naziva, prenosi se skupa u malu premisu. Tako bi se i cela forma, na primer, prvog zakljucka mogla izraziti kao njegova velika premisa: Onome sto je subsumirano pod nesto drugo, cemu inherira nesto trece, inherira takode to trece; ali, i tako dalje. No kod samog zakljucka nije stalo do empiricke sadrzine, pa njegovu vlastitu formu p re tv o ' riti u sadrzinu jedne velike premise jeste tako ravnodusno, kao kada bi se mesto nje uzela ma koja druga empiricka sadrzina. Ali, ukoliko kod zakljucka analogije ne bi stajalo do one sadrzine, koja ne sadrzi nista drugo do vlastitu formu zakljucka, onda ni kod prvog zakljucka isto tako ne bi stajalo do nje, to jest do onoga sto zakljucak cini zakljuckom. — Ono do cega je stalo jeste uvek forma zakljucka, bilo da on ima za svoju empiricku sadrzinu samu formu ili nesto drugo. Tako je zakljucak analogije jedna narocita forma, i potpuno je neosnovano ne hteti sm atrati ga za takvu formu zato sto se njegova forma moze pretvoriti u sadrzinu ili m ateriju ve­ like premise, a m aterije se ono logicko nista ne tice. — Ono sto kod zakljucka analogije, mozda i kod zakljucka indukcije, moze da navede na tu misao jeste to sto su u njima sredina i ekstrem i odredeni sire nego u cisto formalnom zakljucku, te stoga odredba forme mora takode da se pokaze kao odredba sadrzine, posto nije vise jednostavna i apstraktna. Ali to sto se forma na taj nacin odreduje kao sadrzina jeste najpre jedno nuzno napredovanje formalnoga, i stoga se sustinski odnosi na prirodu zakljucka; ali otuda, drugo, takva sadrzinska odredba ne moze kao takva da se posmatra kao neka druga empiricka sadrzina i da se od nje apstrahuje. Ako se forma zakljucka analogije posmatra u onom izrazu njegove velike premise, da ako se dva predmeta slazu u jedno j ili takode u nekoliko osobina, onda jednome pripada takode jedna druga osobina koju ima onaj drugi predmet, onda moze izgledati da taj zakljucak sadrzi cetiri odredbe, quatermonem terminorum , — jedna okolnost koja bi povlacila za sobom 8 Nauka logike III

113

teskocu da se analogija dovede u formu formalnog zakljucka. — Postoje dva pojedinaSna, trece, jedna osobina koja je nepo­ sredno usvojena kao zajedniSka i, cetvrto, druga osobina koju neposredno ima jedno pojedinacno, a koju drugo pojedinacno dobija tek pomocu zakljucka. — To proizlazi otuda sto je u zakljucku analogije, kao sto se pokazalo, sredina postavljena kao pojedinacnost, ali neposredno takode kao njena istinska opstost. — U indukciji je osim oba ekstrem a sredina jedna neodrediva mnozina pojedinacnoga; stoga bi u tome zakljucku mogla da se nabroji jedna beskonacna mnozina termina. — U zakljucku sveukupnosti opstost je na sredini samo tek kao spoljasnja formalna odredba sveukupnosti, a u zakljucku ana­ logije kao sustinska opstost. U gornjem prim eru je srednji termin, zemlja, uzet kao nesto konkretno, koje je u pogledu svoje istine isto toliko jedna op§ta priroda ili rod, kao i nesto pojedinacno. S te strane quaternio terminorum nije pretvorio analogiju u jedan nesavrseni zakljucak. Ali, on to postaje na osnovu cetvornosti term ina prema jednoj drugoj strani; je r mada jedan subjekat ima istu opstu prirodu kao i drugi, ipak je neodredeno da li jednome subjektu ona odredenost, koja se zakljucuje i za drugi subjekat, pripada na osnovu njegove prirode ili na osnovu njegove posebnosti, da li, na primer, zemlja ima stanovnike kao nebesko telo uopste ili samo kao ovo posebno nebesko telo. — Analogija je utoliko jos zaklju­ cak refleksije ukoliko su u njegovoj sredini neposredno sjedinjene pojedinacnosti i opstost. Zbog te neposrednosti jos postoji spoljasnjost refleksivnog jedinstva; ono pojedinacno je samo po sebi rod, ono nije postavljeno u toj negativnosti, kojom bi njegova odredenost bila data kao vlastita odredenost roda. Zbog toga predikat, koji pripada pojedinacnome sredine, nije takode vec predikat drugog pojedinacnog, mada oba pojedinacna pripadaju istom rodu. 3. »Pojedinacno-posebno« (Mesec ima stanovnike) jeste konkluzija; ali jedna premisa (Zemlja ima stanovnike) jeste jedno isto takvo »pojedinacno-posebno« (E-B); ukoliko E-B treba da je konkluzija utoliko se u njemu nalazi zahtev da i ona premisa bude konkluzija. Prem a tome, ovaj zakljucak je­ ste u samom sebi postuliranje sebe nasuprot neposrednosti koju on sadrzi, ili on pretpostavlja svoju 'konkluziju. Zaklju­ cak postojanja ima svoju pretpostavku u drugim zakljuccima postojanja; kod upravo sada posmatranih zakljucaka ona je pomerena unutar njih, jer oni su zakljucci refleksije. Posto 114

je, dakle, zakljucak analogije postuliranje svoga posredovanja nasuprot neposrednosti sa kojom je skopcano njegovo posre­ dovanje, onda je momenat pojedinacnosti ono cije ukidanje on zahteva. Tako za sredinu ostaje objektivno opste, rod, ociscen od neposrednosti. — U zakljucku analogije rod je bio mome­ nat sredine samo kao neposredna pretpostavka; posto sam zakljucak zahteva prevazilazenje pretpostavljene neposredno­ sti, to negacija pojedinacnosti, a time i ono opste, nije vise neposredna, nego postavljena. — Zakljucak refleksije sadrzao je tek prvu negaciju neposrednosti; sada je nastupila druga negacija i sa njom je spoljasnja refleksivna opstost odredena kao opstost koja bivstvuje po sebi i za sebe. — Ako se po­ sm atra sa pozitivne strane, onda se korikluzija pokazuje identicnom sa premisom, posredovanje slivenim sa svojom pretpostavkom, a time jedan identitet refleksivne opstosti, cime je ona postala visa opstost. Ako pregledamo tok zakljucaka refleksije, onda je posre­ dovanje uopste postavljeno Hi konkretno jediinstvo formalnih odredaba ekstrema; refleksija se sastoji u toj postavljenosti jedne odredbe u drugoj; ono sto posreduje jeste na taj nacin sveukupnost. Medutim, kao njen sustinski osnov pokazuje se pojedinacnost, a opstost samo kao spoljasnja odredba na njoj, kao potpunost. Ali, za ono pojedinacno opstost je sustinska, da bi ono bilo sredina koja povezuje; stoga se ono mora shva­ titi kao opste koje bivstvuje po sebi. Ali ono sa sredinom nije sjedinjeno samo na taj cisto pozitivni nacin, vec je u njoj prevazideno, pa je negativan momenat; tako ono opste, ono po sebi i za sebe bivstvujuce, jeste postavljeni rod, a ono pojedinacno kao neposredno jeste, naprotiv, njegova spoljasnjost, ili ono je ekstrem. — Zakljucak refleksije, uzet uopste, stoji pod semom B-E-A; ono pojedinacno jos je u njemu kao takvo sustinska odredba sredine; ali posto se njegova suprot­ nost prevazisla, pa se sredina odredila kao opstost koja biv­ stvuje po sebi i za sebe, to je zakljucak stupio pod formalnu semu: E-A-B, i zakljucak refleksije presao je u zakljucak nuznosti. C. Zakljucak nuznosti Ono sto posreduje sada se odredilo 1. kao jednostavna odredena opstost, poput posebnosti u zakljufiku postojanja, ali 2. kao objektivna opstost, to jest kao opstost koja sadrzi cdu odredenost razlicitih ekstrema, slicno sveukupnosti zakljucka a*

115

refleksije, jedna ispunjena ali jednostavna opstost, — opsta priroda stvari, rod. Ovaj zakljucak je bogat sadrzinom, jer se apstraktna sre­ dina zakljucka postojanja postavila kao odredena razlika, ka­ kva je ona kao sredina refleksivnog zakljucka, ali se ta razlika opet reflektovala u jednostavni identitet. — Stoga taj zaklju­ cak jeste zakljucak nuznosti, posto njegova sredina nije nekakva druga neposredna sadrzina, vec je refleksija odredenosti ekstrem a u sebe. Ovi ekstremi im aju u sredini svoj unutrasnji identitet, cije sadrzinske odredbe jesu formalne odredbe eks­ trema. — Time ono cime se term ini razlikuju postoji kao spoljasnja i nesustinska forma, i term ini postoje kao momenti jednog nuznog postojanja. Ovaj zakljucak je pre svega neposredan i utoliko tako formalan, da povezanost term ina jeste sustinska priroda kao sadrzina, i sadrzina se nalazi na razlicitim term inim a samo u razlicitoj form i, a ekstremi za sebe nalaze se samo kao neko nesustinsko opstojanje. — Realizovanje ovoga zakljucka ima tako da ga odredi da se ekstremi isto tako postavljaju kao taj totalitet, koji je pre svega sredina, a nuznost odnosa, koji je najpre samo supstancijalna sadrzina, jeste jedan odnos postav­ ljene form e. a) K a t e g o r i c k i

zakljucak

1. Kategoricki zakljucak ima kao jednu ili kao obe svoje premise kategoricke sudove. — Ovde se sa tim zakljuckom kao sa sudom povezuje odredenije znacenje da je njegova sre­ dina objektivna opstost. Povrsno posmatrajuci, kategoricki za­ kljucak se takode shvata samo kao neki cisti zakljucak inherencije. Kategoricki zakljucak je prema svome sadrzajnom znacenju prvi zakljucak nuznosti u kome je jedan subjekat povezan sa jednim predikatom pomocu svoje supstancije. Ali sup­ stancija, uzdignuta u sferu pojma, jeste ono opste, postavljeno da postoji po sebi i za sebe, tako da ona nema, kao u svom vlastitom odnosu, akcidencijalnost za formu, za nacin svoga bivstvovanja, vec pojmovnu odredbu. Stoga su njene razlike ekstremi zakljucka, i to, odredeno, opstost i pojedinacnost. Opstost je u odnosu na rod, kako je sredina blize odredena, apstraktna opstost ili opsta odredenost, — akcidentalnost sup­ stancije sazeta u prostu odredenost, koja je pak njena sustin­ ska razlika, specificna diferencija. — Medutim, pojedinacnost 116

jeste ono stvarno, po sebi konkretno jedinstvo roda i odrede­ nosti, ali ovde je kao u neposrednom zakljucku pre svega ne­ posredna pojedinacnost, akcidentalnost sazeta u formu za sebe bivstvujuceg opstojanja. — Odnos ovog ekstrema sa sredinom sacinjava jedan kategoricki sud; ali ukoliko i drugi ekstrem izrazava, prema navedenoj odredbi, specificnu razliku roda, ili njegov odredeni princip, utoliko je i ta druga premisa kategoricna. 2. Ovaj zakljucak kao prvi, prema tome kao neposredni zakljucak nuznosti, stoji pre svega pod semom prvog formal­ nog zakljucka »pojedinacno-posebno-opste« (E-B-A). — Ali posto je sredina sustinska priroda pojedinacnoga, ne ma koja od njegovih odredenosti ili osobina, a isto tako ni ekstrem opstosti nije ma koje apstraktno opste, niti opet samo neki pojedinacan kvalitet, nego je opsta odredenost, ono specificno razlike roda, to otpada slucajnost da bi subjekat samo ma kojim srednjim terminom bio povezan sa ma kojim kvalitetom. Prem a tome, posto ni odnosi ekstrema sa sredinom ne­ ma ju one spoljasnje neposrednosti kao u zakljucku postojanja, to se ni zahtev dokaza ne pojavljuje u onom smislu koji se tamo nalazio i vodio ka beskonacnom progresu. Dalje, kategoricki zakljucak ne pretpostavlja za svoje pre­ mise svoju konkluziju, kao zakljucak refleksije. Termini stoje jedni prema drugim a u pogledu supstancijalne sadrzine u identicnom odnosu, kao odnosu koji bivstvuje po sebi i za sebe; postoji jedna sustina, koja prozima sva tri termina, na kojoj su odredbe pojedinacnosti, posebnosti i opstosti samo formalni momenti. Zato kategoricki zakljucak utoliko nije vise subjektivan; u onome identitetu pocinje objektivnost; sredina je sadrzajni identitet svojih ekstrema, koji se u njoj sadrze prema svojoj samostalnosti, je r njihova samostalnost jeste ona supstancijalna opstost, rod. Ono subjektivno u zakljucku sastoji se u ravnodusnom opstoj anj u ekstrema prema pojmu ili sredini. 3. Ali, na kategorickom zakljucku jeste subjektivno jos to sto onaj identitet jos postoji kao supstancijalni identitet, ili kao sadrzina, a jos ne u isto vreme kao identitet forme. Stoga je identitet pojma jos unutrasnja veza, prema tome, kao odnos je jos nuznost; opstost sredine jeste cista, pozitivna identicnost, a ne isto tako kao negativnost njenih ekstrema. Neposrednost ovoga zakljucka, koja jos nije postavljena kao ono sto ona jeste po sebi, data je blize na ovaj nacin. 117

Ono istinski neposredno u zakljuCku jeste ono pojedinacno. To pojedinacno supsumirano je pod svoj rod kao pod sredinu; ali pod njim stoje jo§ druga, neodredeno mnoga pojedinaCna; stoga je slucajno sto je samo ovo pojedinaCno postavljeno pod rod kao supsumirano. — Ali, dalje, ta sluCajnost ne pripada samo spoljaSnjoj refleksiji, koja ono pojedinaCno koje je po­ stavljeno u zakljuCku slucajno nalazi putem uporedivanja sa drugim; upravo u tome §to je ono samo u odnosu sa sredinom kao svojom objektivnom opstoscu, ono je postavljeno kao slucajno, kao neka subjektivna stvarnost. Na drugoj strani, posto je subjekat jedno neposredno pojedinacno, on sadrzi odredbe koje nisu sadrzane u sredini kao opstoj prirodi; on, prema tome, ima takode jednu za sebe odredenu egzistenciju, koja je ravnodusna prem a sredini i koja ima svojevrsnu sadr­ zinu. Prem a tome, isto tako obrnuto, taj drugi term in ima jednu ravnodusnu neposrednost i egzistenciju koja se razlikuje od subjekta. — Isti odnos postoji takode izmedu sredine i dru­ gog ekstrema; jer ovaj ima isto tako odredbu neposrednosti, dakle, odredbu slucajnog bica u odnosu na svoju sredinu. Time su postavljeni u kategorickom sudu, s jedne strane, ekstremi u takvom odnosu prema sredini da oni im aju po sebi objektivnu opstost ili samostalnu prirodu, a u isto vreme postoje kao neposredni, dakle, kao stvarnosti koje su ravnodusne jedna prema drugoj. Ali, s druge strane, oni su odredeni isto tako kao slucajni, ili je njihova neposrednost odredena kao prevazidena u njihovom identitetu. Ali, identitet je zbog one samostalnosti i totaliteta stvarnosti samo formalni, unutrasnji identitet; time se zakljucak nuznosti odredio kao hipoteticki. b) H i p o t e t i C k i

zakljuCak

1. HipotetiCki sud sadrzi samo nuzni odnos bez neposred­ nosti onih koji se odnose. A ko postoji A, onda postoji B; ili, bivstvovanje A jeste takode isto toliko bivstvovanje jednog drugoga, B; time jos nije reCeno niti da postoji A niti da po­ stoji B. HipotetiCki zakljuCak dodaje ovu neposrednost postojanja: Ako A postoji, onda postoji B, A postoji, dakle, postoji B. Druga premisa za sebe izrazava neposredno bivstvovanje A. 118

All, uz sud nije pridoslo samo to. Zakljucak ne sadrzi odnos subjekta i predikata kao apstraktnu kopulu, vec kao ispunjeno posredujuce jedinstvo. Stoga bivstvovanje A ne treba da se uzme kao cista neposrednost, vec sustinski kao sredina zakljucka. To treba blize razmotriti. vPre sve§a> odnos hipotetickog suda jeste nuznost ili unutrasnji supstancijalni identitet pri spoljasnjoj razlicnosti egzistencije ili ravnodusnosti pojavnog bica jednog prema dru­ gome, — neka identicna sadrzina, koja unutrasnje lezi u os­ novi. Otuda obe strane suda ne postoje kao neko neposredno bice, vec kao bice koje se odrzava u nuznosti, dakle, kao bice koje je u isto vreme prevazideno, ili koje se samo pojavljuje. One se, dalje, ponasaju kao strane suda, kao opstost i pojedi­ nacnost; stoga je jedno ona sadrzina kao totalitet uslova, a drugo kao stvarnost. Pa ipak je svejedno koja se strana uzima kao opstost, a koja kao pojedinacnost. Ukoliko su, naime, uslovi ono unutrasnje, ono apstraktno neke stvarnosti, oni jesu ono opste, i njihova sazetost u jednu pojedinacnost jeste ono na osnovu cega su oni stupili u stvarnost. Obrnuto, uslovi su jedna upojedinjena, rastrkana pojava koja tek u stvarnosti dobija jedinstvo i znacenje i neko opste-vazece postojanje. Pa ipak, blizi odnos izmedu obeju strana, koji je ovde pretpostavljen kao odnos uslova i uslovljenoga, moze da se shvati takode kao uzrok i dejstvo, razlog i posledica; to je ovde svejedno; ali odnos uslova odgovara utoliko odnosu koji postoji u hipotetickom sudu i zakljucku ukoliko uslov sustin­ ski postoji kao neka ravnodusna egzistencija, dok su razlog i uzrok sami po sebi prolazni; isto tako je uslov jedna opsti j a odredba, posto on obuhvata obe strane onih odnosa, dok dej­ stvo, posledica itd. jesu isto toliko uslov uzroka, razloga kao sto su ovi uslov onih. — A je bice koje posreduje, ukoliko je ono, najpre, jedno neposredno bice, neka ravnodusna stvarnost, a drugo, ukoliko ono isto tako postoji kao bice koje je samo po sebi slucajno, koje prevazilazi sebe. Ono sto pretvara uslove u stvarnost novog oblika, ciji su oni uslovi, jeste to sto oni nisu bice kao ono neposredno koje je apstraktno, vec su bice u svome pojmu, pre svega bivanje; ali, pojam tu nije vise prelazenje, tacnije govoreci, pojedinacnost kao negativno jedinstvo koje se odnosi na sebe. — Uslovi su jedan rastureni materijal, koji svoju prim enu ocekuje i zahteva; ta negativnost jeste ono sto posre­ duje, slobodno jedinstvo pojma. Ona sebe odreduje kao de119

latnost, po§to je ta sredina protivre6nost objektivne op&tosti ili totaliteta identifine sadrzine i ravnodusne neposrednosti. — Otuda ta sredina nije vise samo unutrasnja nuznost, vec n uz­ nost koja bivstvuje; objektivna opstost sadrzi odnos prema sa­ moj sebi kao jednostavnu neposrednost, kao bice; — u kategorickom zakljucku je taj momenat pre svega odredba ekstre­ ma, ali nasuprot objektivnoj opstosti sredine on se odreduje kao slucajnost, a time kao nesto samo postavljeno, isto tako prevazideno, to jest nesto vraceno u pojam ili u sredinu kao jedinstvo, koja je sama u svojoj objektivnosti takode bice. Konkluzija: Dakle, B postoji, izrazava istu protivrecnost, naime da B jeste nesto neposredno. bivstvujuce, ali je isto tako na osnovu neceg drugog ili je posredovano. Stoga je konkluzija po svojoj formi onaj isti pojam koji je sredina; on se razlikuje samo kao ono nuzno od nuznosti, — u sasvim povrsnoj formi pojedinacnosti u odnosu na opstost. Apsolutna sadrzina i A i B jeste ista; to su samo dva razna imena iste osnove za predstavu, ukoliko ova fiksira pojavu razlicnog oblika postojanja i od nuznoga razlikuje njegovu nuznost; ali ukoliko bi nuznost bila odvojena od B, utoliko to B ne bi bilo ono nuzno. Dakle, u tome postoji identitet onoga sto posreduje i onoga sto je posredovano. 3. Hipoteticki zakljucak predstavlja pre svega nuzni odnos kao povezanost pomocu forme ili pomocu negativnog jedin­ stva, kao sto kategoricki zakljucak predstavlja cistu sadrzinu, objektivnu opstost, pomocu pozitivnog jedinstva. Ali, nuznost se sliva u ono nuzno; formalna delatnost prevodenja stvarnosti koja uslovljava u uslovljenu stvarnost jeste po sebi ono jedin­ stvo u kome su prevazidene odredenosti suprotnosti, koje su prethodno oslobodene u ravnodusno postojanje, i razlika izmedu A i B jeste prazno ime. Zato je formalna delatnost u sebe reflektovano jedinstvo — prema tome, jedna identicna sadr­ zina, a to nije samo po sebi, vec je to ovim zakljuckom takode postavljeno, posto bivstvovanje A takode nije njegovo vlastito, vec bivstvovanje B, i obrnuto, uopste bivstvovanje jednoga jeste bivstvovanje drugoga, te se u konkluziji zacelo nalazi neposredno bice ili ravnodusna odredenost kao posredovana odredenost — dakle, spoljasnjost se prevazilazi i postavljeno je njeno u sebe vraceno jedinstvo. Posredovanje zakljucka time se odredilo kao pojedinac­ nost, neposrednost i kao negativnost koja se odnosi na sebe ili kao identitet koji razlikuje i iz te razlike se pribira u sebe. 120

— ^kao apsolutna forma i upravo usled toga kao objektivna opstost, sa sobom identicno bivstvujuca sadrzina. Zakljucak u toj odredbi jeste disjunktivni zakljucak. c) D i s j u n k t i v n i

zakljucak

Kao sto hipoteticki zakljucak uopste stoji pod semom dru­ ge figure A-E-B, tako disjunktivni zakljucak stoji pod semom trece figure formalnog zakljucka: E-A-B. Ali sredina je opstost ispunjena form om ; ona se odredila kao totalitet, kao razvijena objektivna opstost. Zato je srednji termin isto tako opstost kao i posebnost i pojedinacnost. Kao opstost on je, pre svega, supstancijalna identicnost roda, a drugo, on je takva identicnost u koju je primljena posebnost, ali kao sa njom jednaka, dakle, kao opsta sfera koja sadrzi svoje totalno uposebnjenje. — rod koji je razlozen na svoje vrste: A, koje je isto tako B, kao i C, i D. Ali, uposebnjavanje kao razlikovanje jeste isto toliko ili-ilz toga B, C i D, negativno jedinstvo, uzajamno iskljucivanje odredaba. — Dalje, to iskljucivanje nije samo uzajamno, niti je odredba samo relativna, vec je u sustini isto tako odredba koja se odnosi na sebe, ono posebno kao pojedi­ nacnost sa iskljucenjem drugih pojedinacnosti. A je ili B ili C ili D, A je, medutim, B; dalde, A nije ni C ni D. Ili takode: A je ili B ili C ili D, ali, A nije ni C ni D; dakle, ono je B. A je subjekat ne samo u obema premisama nego, i u konkluziji. U prvoj premisi subjekat je ono opste, a u svome predikatu ona opsta sfera, koja je uposebnjena u totalitet svojih vrsta; u drugoj premisi subjekat je kao ono odredeno ili kao jedna vrsta; u konkluziji subjekat je postavljen kao iskljucujuca pojedinacna odredenost. — Ili, takode, subjekat je vec u donjoj premisi pozitivno postavljen kao iskljucujuca pojedi­ nacnost, a u konkluziji kao ono odredeno, sta on jeste. Prem a tome, ono sto se uopste pojavljuje kao ono posre­ dovano jeste opstost onog A sa pojedinacnoscu. Ali, ono sto posreduje jeste ovo A koje je opsta sfera svojih uposebnjenja i nesto odredeno kao pojedinacno. Ono sto je istina hipotetic121

kog zakljuika, jedinstvo onoga sto posreduje i1 onoga §to je posredovano, postavljeno je, prem a tome, u disjunktivnome zakljucku, koji iz toga razloga isto tako vise nije zakljucak. Sama sredina koja je u njemu postavljena kao totalitet pojma, naime, sadrzi oba ekstrem a u njihovoj potpunoj odredenosti. Ekstremi, za razliku od ove sredine, postoje samo kao neka postavljenost kojoj vise ne pripada nikakva osobena odrede­ nost nasuprot sredini. Ako se to posmatra sa jos odredenijim obzirom na hipo­ teticki zakljucak, onda je u njemu postojao jedan supstancijalni identitet kao unutrasnja veza nuznosti i neko od njega razlicito negativno jedinstvo — naime, delatnost ili forma koja je jedno postojanje pre vela u neko drugo. D isjunktivni zaklju­ cak je uopste u odredbi opstosti; njegova sredina jeste ono A kao rod i kao nesto potpuno odredeno; ovim jedinstvom je ta­ kode postavljena ona ranija unutrasnja sadrzina, i obrnuto, postavljenost ili forma nije spoljasnje negativno jedinstvo na­ suprot nekom ravnodusnom posto j anj u, vec je identicna sa onom cistom sadrzinom. Cela formalna odredba pojma postav­ ljena je u svojoj odredeno j razlici i u jedno u jednostavnom identitetu pojma. Time se prevazisao formalizam zakljucivanja, a prema to­ me subjektivnost zakljucka i pojma uopste. To formalno ili subjektivno sastojalo se u tome da ono sto posreduje izmedu ekstrema jeste pojam kao apstraktna odredba, a [ova] se time razlikuje od ekstrema, cije je ona jedinstvo. Naprotiv, u potpunosti zakljucka, u kojoj je objektivna opstost postavljena isto tako kao totalitet formalnih odredaba, otpala je razlika izmedu posredujuceg i posredovanoga. Samo ono posredovano jeste sustinski momenat svoga posredujucega, i svaki momenat postoji kao totalitet posredovanih. Figure zakljucka prikazuju svaku odredenost pojma poje­ dinacno kao sredinu, koja je ujedno pojam kao trebanje, kao zahtev da ono posredujuce bude njegov totalitet. Medutim, razliciti rodovi zakljucaka predstavljaju stupnjeve ispunjenja ili konkrecije sredine. U formalnom zakljucku sredina se po­ stavlja kao totalitet samo time sto sve odredenosti prolaze kroz funkciju posredovanja, ali svaka pojedinacno. U zakljuccima refleksije sredina je data kao jedinstvo koje odredbe ekstrema obuhvata spoljasnje. U zakljucku nuznosti ona se odredila do isto tako razvijenog totalnog, kao i prostog jedin1 Prema Gloknerovom izdanju, gde mesto redi »oder« stoji red »und«. — Prev.

122

stva, a time se prevazisla forma zakljucka, koji se sastojao u razlikovanju sredine u odnosu na svoje ekstreme. Time je pojam uopste bio realizovan; tacnije receno, on je zadobio takvu realnost, koja je objektivnost. Najbliza real­ nost bila je da se pojam kao u sebi negativno jedinstvo razdvaja i kao sud postavlja svoje odredbe u odredenu i ravnodusnu razliku, a u zakljucku se sam protivstavlja njima. Posto je on tako jos ono unutrasnje ove svoje spoljasnjosti, to se razvojem zakljucaka ta spoljasnjost izravnjava sa unutrasnjim jedinstvom; razlicne odredbe se onim posredovanjem u kome su one jedinstvene najpre samo u jednom trecem, vracaju nazad u to jedinstvo, i time spoljasnjost predstavlja pojam u samoj sebi, a on se prema tome isto tako ne razlikuje vise od nje kao unutrasnje jedinstvo. Ali, obrnuto, ona odredba pojma koja je posmatrana kao realnost, jeste isto tako neka postavljenost. Jer, ne samo sto se u tome rezultatu kao istina pojma prikazao identitet nje­ gove unutrasnjosti i spoljasnjosti, nego vec momenti pojma u sudu ostaju i u svojoj ravnodusnosti jedni prema drugima odredbe koje svoje znacenje imaju samo u svome odnosu. Zakljucak je posredovanje, potpuni pojam u svojoj postavlje­ nosti. Njegovo kretanje jeste prevazilazenje toga posredo­ vanja, u kome nista ne postoji po sebi i za sebe, vec svako postoji samo posredstvom necega drugoga. Stoga je rezultai jedna neposrednost koja je proizasla putem prevazilazenja po­ sredovanja, jedno bice koje je isto tako identicno sa posredo­ vanjem i jeste pojam, koji je proizveo sama sebe iz svoga drugobivstva i u njemu. Stoga je to bice jedna stvar (Sache), koja postoji po sebi i za sebe, — objektivnost.

123

Drugi

o ds e k

OBJEKTIVNOST U prvoj knjizi Objektivne logike apstraktno bice bilo je prikazano kao bice koje prelazi u postojanje, ali isto tako kao bice koje se vraca u sustinu. U drugoj knjizi se pokazuje da se sustina odreduje kao osnov, zahvaljujuci tome stupa u egzi­ stenciju i razlikuje se kao supstancija, ali se opet vraca u pojam. O pojmu je sada pre svega pokazano da se on odreduje kao objektivnost. Jasno je samo po sebi da je ovaj poslednji prelaz prem a svojoj odredbi ono sto se inace u metajizici pojavilo kao zakljucak od pojma, naime od pojma boga, na njegovo postojanje, ili kao takozvani ontoloski dokaz o postojanju boga. — Isto tako je poznato da je najuzvisenija Dekartova misao da je bog ono ciji pojam ukljucuje u sebe njegovo bice, nakon sto je pala u rdavu formu formalnog zakljucka, naime u formu onoga dokaza, najzad podlegla kritici uma i misli da se postojanje ne da isceprkati iz pojma. Ponesto sto se tice ovoga pojma vec je osvetljeno ranije; u prvom delu na str. 89 i dalje, posto je bice iscezlo u svojoj najblizoj suprotnosti, u nebicu, pa se kao istina obadvoga pokazalo bi­ van je, obratili smo paznju na brkanje, kada se kod nekog odredenog postojanja ne fiksira njegovo bice vec njegova odre­ dena sadrzina, pa se stoga misli, — kada se ta odredena sadr-* zina, na prim er sto talira, uporedi sa nekom drugom odredenom sadrzinom, na prim er sa kontekstom moga opazanja, sa mojim imovnim stanjem, i pri tom se nalazi neka razlika, da li ona sadrzina pridolazi ovoj drugoj ili ne, — kao da je tada rec o razlici izmedu bica i nebica, ili cak o razlici izmedu bica i pojma. Dalje, isto tako je na str. 113 i u drugome delu na str. 57. osvetljena ona odredba jednoga skupa svih realiteta koja se javlja u ontoloskom dokazu. — Medutim, sustinski predm et ontoloskog dokaza, povezanost pojma i postojanja, 125

tice se upravo zavrsenog razm atranja pojma i celoga toka kroz koji se pojam odreduje kao objektivnost. Pojam kao apso­ lutno sa sobom identicna negativnost jeste ono Sto odreduje samo sebe; primedeno je da se pojam vec time sto se u poje­ dinacnosti ostvaruje kao sud postavlja kao ono realno, kao bivstvujuce; ta jos apstraktna realnost zavrsava se u objek­ tivnosti. Ako bi pak moglo izgledati kao da je prelaz pojma u objektivnost nesto drugo nego prelaz od pojma boga u njegovo postojanje, onda bi, s jedne strane, trebalo uzeti u obzir da odredena sadrzina, bog, ne bi u logickom toku pricinjavala nikakvu razliku i ontoloski dokaz bi bio samo jedna prim ena toga logickog toka na onu posebnu sadrzinu. Ali, s druge strane, treba se u sustini podsetiti na onu napred ucinjenu primedbu da subjekat tek u svome predikatu dobija odrede­ nost i sadrzinu, a pre njega je za pojmovno saznanje samo jedno ime, mada za osecanje, opazanje i predstavl janje inace moze biti sto m u drago; a u predikatu u isto vreme sa odredenoscu pocinje realizacija uopste. — Medutim, sami predikati moraju se shvatiti kao jos zatvoreni u pojam, prema tome kao nesto subjektivno, dime se jos nije izaslo u postojanje; utoliko, s jedne strane, realizacija pojma u sudu na svaki nacin jos nije zavrsena. Ali, s druge strane, i puka odredba nekoga predmeta pomocu predikata, ne buduci u isto vreme realiza­ cija i objektiviranje pojma, ostaje nesto tako subjektivno, da ona nije cak ni istinsko saznanje i odredba pojma predmeta, — nesto subjektivno u smislu apstraktne refleksije i nepojmljenih predstava. — Bog kao zivi bog i jos vise kao apsolutni duh saznaje se samo u njegovom delanju. Rano je covek bio upucen da boga saznaje u njegovim delima; tek iz ovih mogu proizaci one odredbe koje se nazivaju njegovim osobinama, kao sto se u njima sadrzi i njegovo bice. Na taj nacin pojmovno saznanje njegovog delanja, to jest njega sa­ mog, shvata pojam boga u njegovom bicu, a njegovo bice u njegovom pojmu. Bice za sebe ili cak postojanje je tako bedna i ogranicena odredba da je teskoca njenog nalazenja u pojmu mogla zaista da proizade samo otuda sto nije bilo razmotreno sta je samo bide ili postojanje. — Bice kao potpuno apstraktni, neposredni odnos prema samom sebi nije nista drugo do aps­ traktni momenat pojma, koji je apstraktna opstost, koja ostva­ ruje i ono sto se od bica zahteva, da bude izvan pojma; jer ma kako da je ona momenat pojma, ona je isto toliko razlika ili apstraktni sud pojma, u kome on protivstavlja sebi samoga 126

sebe. Pojam, i kao formalan, vec neposredno sadrzi bice u nekoj istinitoj 1 bogatoj formi, posto je on, kao negativnost koja se odnosi na samu sebe, pojedinacnost. Ali, nesavladljivom postaje svakako teskoca da se nade bice u pojmu uopste, pa isto tako u pojmu boga, ako bice treba da je takvo, koje u kontekstu spoljasnjeg iskustva ili u formi culnog opazanja, kao sto talira u mome imovnom stanju treba da se pojavi samo kao nesto opipano rukom, a ne shvaf eri° duhom, kao nesto sto je u sustini vidljivo samo za spo­ ljasnje, a ne za unutrasnje oko, — ako se naziva bicem, reali­ tetom, istinom, ono sto stvari imaju kao culne, vremenske i prolazne. — Ako se neko filozofiranje kod bica ne uzdigne iznad cula, onda se tome pridruzuje i to da takvo filozofiranje ni kod pojma ne napusta cisto apstraktnu misao; ova stoii nasuprot bicu. Vec ce navika da se pojam uzima samo kao nesto tako jednostrano, kao sto je apstraktna misao, smetati da se prizna ono sto je malocas predlozeno, naime, da se prelaz od pojma boga na njegovo bice sm atra kao jedna primena prikazanog logickog toka objektiviranja pojma. Pa ipak, ako se prizna, kao sto se obicno desava, da ono logicko kao ono formalno sacinjava formu za saznavanie svake odredene sadrzine, onda bi se morao priznati bar onaj odnos, ako se uopste ne zastane kao kod necega sto je poslednje upravo kod suprotnosti pojma prema objektivnosti, kod neistinitog pojma i isto tako neistinite realnosti. — Ali, kod ekspozicije cistoga pojma je, jos dalje, pokazano da taj cisti pojam jeste sam apsolutni, bozanski pojam, tako da uistinu ne bi postojao odnos neke primene, vec bi onaj logicki tok bio neposredno prikazivanje samoodredivanja boga do bica. Medutim, o tome treba prim etiti da pojam, posto treba da se predstavi kao pojam boga, mora da se shvati tako kako je vec prim ljen u ideju. Onaj cisti pojam dolazi kroz konacne forme suda i zakljucka zbog toga sto jos nije postavljen kao po sebi i za sebe istovetan sa objektivnoscu, vec je tek pojm ljen u pretvaranju u objektivnost. Tako ni ta objektivnost jos nije bozanska egzistencija, jos nije real­ nost koja se privida u ideji. Ipak je objektivnost upravo uto­ liko bogatija i visa nego bice ili postojanje u ontoloskom dokazu ukoliko je cisti pojam bogatiji i visi od one metafizicke praznine skupa svih realnosti. — Pa ipak, odlozicu za neku drugu priliku da blize rasvetlim mnogostruki nesporazum koji je putem logickog formalizma unet u ontoloski dokaz, kao i druge takozvane dokaze o postojanju boga, a isto tako Kantovu 127

kritiku tih dokaza, pa da uspostavljanjem njihovog istinskog znacenja svedem one misli koje pri tome leze u osnovi na njihovu vrednost i znacaj. Kao sto je vec spomenuto, pojavilo se vec vise formi ne­ posrednosti, ali u razlicnim odredbama. U sferi bica neposred­ nost jeste samo bice i postojanje, u sferi sustine je egzisten­ cija i onda stvarnost i supstancijalnost, u sferi pojma, osim neposrednosti kao apstraktne opstosti, sada jos i objektivnost. — Ovi izrazii mogu se upotrebljavati kao sinonimi, kada se ne radi o tacnosti filozofskih pojmovnih razlika; one odredbe proizasle su iz nuznosti pojma; — bice je uopste prva nepo­ srednost, a postojanje jeste neposrednost sa prvom odredenoscu. Egzistencija sa stvarju jeste neposrednost koja proiz­ lazi iz osnova, — iz onog posredovanja jednostavne refleksije sustine koje sebe prevazilazi. Ali, stvarnost i supstancijalnost jeste ona neposrednost koja je proizasla iz prevazidene razlike izmedu jos nesustinske egzistencije kao pojave i njene sustastvenosti. Naposletku, objektivnost je ona neposrednost do koje se pojam odreduje prevazilazenjem svoje apstraktnosti i posredovanosti. — Filozofija ima pravo da iz govora svakidasnjeg zivota, koji je sacinjen za svet predstava, izabere ta­ kve izraze koji izgledaju da se priblizuju odredbama pojma. Ne moze se raditi o tome da se za jednu rec, koja je odabrana iz govora obicnog zivota, dokaze da se i u obicnom zivotu sa njom povezuje onaj isti pojam za koji je upotrebljava filozo­ fija; jer obicni zivot nema pojmove, vec predstave, i sama filozofija sastoji se u tome da sazna pojam onoga sto je inace cista predstava. Stoga mora biti dovoljno ako predstavi, kod njenih izraza koji se upotrebljavaju za filozofske odredbe, lebdi pred ocima tako nesto priblizno (Ungefahres), kao sto to moze biti slucaj kod onih izraza, naime da se u njima saznaju one nijanse predstave koje se blize odnose na odgovarajuce pojmove. — Mozda ce se teze priznati da nesto moze biti, a da ne egzistira: ali svakako se nece pobrkati, na primer, bice kao kopula suda sa izrazom egzistirati, i nece se reci: ova roba egzistira skupa, zgodna itd., novae egzistira metal, ili metalan, umesto: ova roba jeste skupa, zgodna itd., novae je metal*; * U jednom francuskom izvestaju, u kome zapovednik navodi da je oCekivao vetar koji obicno kod ostrva pocinje da duva pred zoru, da bi isplovio na kopno, nalazi se ovaj izraz: Je vent ayant ite longtems sans exister [vetar je dugo bio a da nije egzistirao]; tu je razlika [iz­ medu bica i egzistencije] nastala prosto iz ranijeg govornog obrta, na primer, il a et6 longtems sans m’£crire [on je dugo bio, a da mi nije pisao; on mi dugo nije pisao].

128

ali, bice i pojavljivanje, pojava i stvarnost kao i cisto bice nasuprot stvarnosti, razlikuju se zaista i inace, a isto tako svi ovi izrazi jos vise od objektivnosti. — Ali cak i kada bi se ti izrazi upotrebljavali sinonimno, filozofija ce ionako imati slobodu da takvo prazno obilje jezika iskoriscava za svoje razlike. U vezi s apodiktickim sudom, u kome, kao u dovrsenosti suda, subjekat gubi svoju odredenost prema predikatu, bilo je napomenuto dvostruko znacenje subjektivnosti koje otuda proizilazi, naime, subjektivnost pojma i subjektivnost spoljasnjo­ sti i slucajnosti koje inace stoje nasuprot njemu. Tako se i za objektivnost pojavljuje dvostruko znacenje, da stoji nasuprot samostalnome pojmu, ali takode da je ono sto bivstvuje po sebi i za sebe. Posto objekat u tom smislu stoji nasuprot onome ja = ja, koje je u subjektivnom idealizmu iskazano kao apso­ lutno istinito, to raznoliki svet u svome neposrednom postojanju jeste ono sa cim ja ili pojam stupa u beskonacnu borbu jedino zato da bi putem negacije toga po sebi nistavnoga dru­ goga dao prvoj izvesnosti sama sebe stvarnu istinu svoje jednakosti sa sobom. — U neodredenijem smislu objekat na taj nacin znaci neki predm et uopste za ma koji interes i delatnost subjekta. Ali u suprotnom smislu ono objektivno znaci ono sto bivstvuje po sebi i za sebe, koje je bez ogranicenja i suprotnosti. Umni osnovni stavovi, savrsena umetnicka dela itd. nazivaju se objektivnim utoliko ukoliko su slobodni i iznad svake slucajnosti. Mada umni, teorijski ili moralni osnovni stavovi pripadaju samo onome subjektivnome, svesti, ipak se njeno po sebi i za sebe bivstvujuce naziva objektivnim; saznanje istine stavlja se u to da se objekat saznaje onakav kakav je kao objekat Slobodan od dodatka subjektivne refleksije i da se pravedno delanje stavlja u pridrzavanje objektivnih zakona, koji nem aju subjektivno poreklo i koji nisu sposobni zajproizvoljnost i za razm atranje koje njihovu nuznost izopacava. Na sadasnjem stanovistu nase rasprave objektivnost ima, pre svega, znacenje po-sebi i za-sebe bivstvujuceg bica pojma, poima koji je u svome samoodredivanju prevazisao postavljeno posredovanje do neposrednog odnosa sa samim sobom. Sama ta neposrednost je time neposredno i potpuno prozeta pojmom, kao sto je i njegov totalitet neposredno identican sa njegovim bicem. Ali, posto dalje pojam ima isto tako da proizvede slobodno bice za sebe svoje subjektivnosti, to nastaje jedan odnos pojma kao svrhe prem a objektivnosti u kome se njena 9 Nauka logike IH

129

neposrednost pretvara u onb nasuprot njem u negativno, a sto njegovom delatnoscu treba da se odredi, dakle, dobija drugo znacenje, da bude ono sto je po sebi i za sebe nistavno, ukoliko stoji nasuprot pojmu. Na prvom mestu, objektivnost u svojoj neposrednosti, ciji momenti zbog totaliteta svih momenata opstoje u samostalnoj ravnodusnosti kao objekti jedni izvan drugih i u svome odnosu imaju subjektivno jedinstvo pojma samo kao unutrasnji ili kao spoljasnji, jeste mehanizam. — Ali, posto se u mehanizmu, drugo, ono jedinstvo pokazuje kao imanentan zakon samih objekata, to se njihov odnos pretvara u njihovu svojevrsnu diferenciju, zasnovanu njihovim zakonom, i u jedan odnos u kome se prevazilazi njihova odredena samostalnost, u hemizam. Trece, ovo sustinsko jedinstvo objekata je upravo time postavljeno kao razlicito od njihove samostalnosti; ono je subjektivni pojam, ali je postavljeno kao po sebi i za sebe u odnosu sa objektivnoscu, kao svrha, teleologija. Posto je svrha onaj pojam koji je postavljen kao sam po sebi u odnosu prema objektivnosti i da svoj nedostatak sto je subjektivan prevazilazi sam sobom, to se svrhovitost, koja je najpre spoljasnja, pretvara realizovanjem svrhe u unutrasnju i u ideju. Prva

glava

M EH ANIZAM Posto je objektivnost totalitet pojma koji se vratio u svoje jedinstvo, to je time postavljeno nesto neposredno, sto je po sebi i za sebe onaj totalitet, i takode je postavljeno kao takav totalitet, ali u kome se negativno jedinstvo pojma jos nije odvojilo od neposrednosti toga totaliteta; — ili objektivnost jos nije postavljena kao sud. Ukoliko objektivnost ima pojam imanentno u sebi, utoliko njegova razlika postoji u njoj; ali zbog objektivnog totaliteta oni razliciti su potpuni i samostalni objekti, koji se stoga takode u svom odnosu ponasaju jedni prema drugima samo kao samostalni i ostaju u svako j vezi jedni drugima spoljasnji. — K arakter mehanizma sacinjava to da, ma koji odnos postojao izmedu onih [cinilaca]1 koji su 1 Dodao prevodilac. — Red.

130

povezani, taj je odnos njima tudi odnos, koji se njihove prirode nista ne tice, pa cak i kada je on spojen sa prividom neko j eg jednoga, ne ostaje nista drugo do spa janje, mesavina, gomila itd. Kao 1 materijalni mehanizam, tako se i duhovni mehani­ zam sastoji u tome sto oni [cinioci]1 koji su u duhu povezani ostaju spoljasnji jedni drugima i njemu samom. Mehanicki nacin predstavljanja, mehanicko pamcenje, navika, mehanicki nacin delanja, znace da vlastito prozimanje i prisutnost duha nedostaju u onome sto duh shvata ili cini. Mada njegov teorijski ili prakticni mehanizam ne moze postojati bez njegove samodelatnosti, nekog nagona i svesti, to ipak u njemu nedo­ staje sloboda individualnosti, i posto se ona u njemu ne po­ javljuje, takvo delanje izgleda kao neko cisto spoljasnje. A . Mehanicki objekat Kao sto se pokazalo, objekat jeste zakljucak cije je posre­ dovanje izmireno i stoga je postao neposredni identitet. Otuda je objekat ono sto je po sebi i za sebe opste; opstost ne u smislu zajednicnosti osobina, vec opstost koja prozima poseb­ nost i u njoj jeste neposredna pojedinacnost. 1. Stoga se, pre svega, objekat ne razdvaja na materiju i formu, od kojih bi m aterija bila ono samostalno opste objekta, a forma ono posebno i ono pojedinacno; takva jedna aps­ traktna razlika izmedu pojedinacnosti i opstosti ne postoji na objektu prem a njegovom pojmu; ako se objekat posmatra kao materija, onda se on mora shvatiti kao m aterija koja je sama po sebi oformljena. Isto tako objekat se moze odrediti kao stvar sa osobinama, kao celina koja se sastoji iz delova, kao supstan­ cija sa akcidencijama i prema drugim odnosima refleksije; ali ti su odnosi uopste jos u pojmu propali; stoga objekat nema ni osobina ni akcidencija, jer ove su odvojive od stvari ili od supstancije; ali, u objektu se posebnost potpuno reflektovala u totalitet. Doduse, u delovima celine postoji ona samostalnost koja pripada razlikam a objekta, ali same te razlike su odmah u sustini objekti, totaliteti, koji nemaju kao delovi tu odre­ denost prem a celini. Otuda je objekat, pre svega, utoliko neodreden ukoliko nema na sebi nikakve odredene suprotnosti; jer objekat je ona posredovanost koja se sazela u neposredni identitet. Ukoliko pojam jeste sustinski odreden, objekat ima na sebi odredenost 1 Dodao prevodilac. — Red.

»•

131

kao neku, doduSe potpunu, ali in aie neodredenu, to jest bezodnosnu raznolikost, koja saCinjava neki totalitet, koji isto tako najpre nije dalje odreden; strane, delovi, koji se na objektu mogu razlikovati, pripadaju jednoj spoljaSnjoj reflek­ siji. Zato je ona sasvim neodredena razlika samo to da ima viSe objekata, od kojih svaki sadrzi svoju odredenost samo reflektovanu u svoju opStost, a ne privida se spolja. — PoSto je za objekat ta neodredena odredenost suStinska, on je u samom sebi takva jedna mnozina i stoga se mora posmatrati kao nesto slozeno, kao agregat. — Pa ipak, objekat se ne sastoji iz atoma, je r atomi nisu objekti, je r oni nisu totaliteti. Lajbnicova monada bi pre bila neki objekat, je r ona je neki totalitet predstave sveta, ali, zatvorena u svojoj intenzivnoj subjektivnosti, ona mora bar sustinski da bude jedinica u sebi. Pa ipak je monada, odredena kao jedinica koja iskljucuje, samo jedan princip koji je usvojen od refleksije. Ali monada je, delom, utoliko objekat, ukoliko izvan nje lezi osnov njenih raznolikih predstava, razvijenih, to jest postavljenih odredaba njenog cisto po sebi bivstvujuceg totaliteta, a delom ukoliko je monadi isto tako svejedno da li ce sa drugima zajedno sacinjavati neki objekat; prema tome, to u stvari nije neki iskljutivi, sam za sebe odredeni objekat. — 2. Posto je objekat totalitet odredenosti, ali zbog svoje neodredenosti i neposrednosti nije njeno negativno jedinstvo, to je on ravnodusan prema odredbama kao pojedinacnim, po sebi i za sebe odredenim, kao sto su i ove same ravnodusne jedne prema drugima. Stoga se te odredbe ne mogu shvatiti niti na osnovu objekta niti jedne na osnovu drugih; njegov totalitet jeste forma opste reflektovanosti njegove raznolikosti u pojedinacnost uopste koja sama po sebi nije odredena. Prema tome, odredenosti koje objekat ima na sebi zaista pripadaju njemu; ali forma koja sacinjava njihovu razliku i povezuje ih u neko jedinstvo jeste spoljasnja, ravnodusna; da li je ona neka mesavina ili dalje neki red, izvestan raspored delova i strana, — ipak su to spojevi koji su ravnodusni za one koji su na taj nacin povezani. Prem a tome objekat, kao i postojanje (Dasein) uopste, ima odredenost svoga totaliteta izvan sebe, u drugim objektima, ovi isto tako opet izvan sebe, i tako dalje u beskonacnost. Doduse, povratak u sebe ovog beskonacnog izlazenja mora se isto tako pretpostaviti i predstaviti kao neki totalitet, kao jedan svet, koji pak nije nista drugo nego jedna opstost koja je neodredenom pojedinacnos6u zatvorena u sebe, jedan univerzum. 132

Dakle, posto je objekat u svojoj odredenosti isto tako ravnodusan prema njoj, on samim sobom ponovo ukazuje radi svoje odredenosti izvan sebe, na objekte, kojima je pak na isti nacin svejedno da li ce biti odredujuci. Otuda nigde ne postoji neki princip samoodredivanja; determinizam, — sta­ noviste na kome stoji saznavanje, ukoliko za njega objekat, kako se ovde pre svega pokazao, jeste ono istinito, — navodi za svaku odredbu objekta odredbu nekog drugog objekta; ali taj drugi objekat jeste isto tako indiferentan kako prema svojoj odredenosti tako i prema svome aktivnom odnosenju. — Zbog toga je sam determinizam takode tako neodreden, da ide napred u beskonacnost; on moze proizvoljno da zastane svuda j da bude zadovoljan, jer objekat na koji je on presao jeste zatvoren u sebe kao neki formalni totalitet i ravnodusan je prema odredenosti nekim drugim. Zbog toga objasnjenje jed­ nog objekta i napredovanje te predstave koje je ucinjeno radi toga jeste jedna prazna rec, jer se u drugom objektu na koji ona prelazi ne nalazi nikakvo samoodredivanje. 3. Posto se pak odredenost jednog objekta nalazi u nekom drugom, to izmedu njih ne postoji nikakva odredena razlika; odredenost je samo dvostruka, jednom se nalazi na jednom objektu, onda na drugom, nesto prosto-naprosto samo iden­ ticno, i utoliko je objasnjenje ili poimanje tautolosko. Ta tau­ tology a jeste spoljasnji, prazni hod tamo i amo; posto odrede­ nost ne dobija od objekata koji su prema njoj ravnodusni nikakvu osobitu razlicitost i zbog toga je samo identicna, postoji samo jedna odredenost; a sto je ona dvostruka to izrazava upravo onu spoljasnjost i nistavnost razlike. Ali, objekti su u isto vreme samostalni jedni prema drugima; zbog toga oni ostaju u onome identitetu naprosto spoljasnji jedni za druge. — Prem a tome, postoji protivrecnost izmedu savrsene ravnodusnosti objekata jednih prema drugima i identiteta njihove odredenosti ili njihove savrsene spoljasnjosti u identitetu za nJega je zato nesto slucajno. Utoliko bi se zaista moglo reel da kauzalitet supstancija jeste samo nesto sto set predstavlja. AM, upravo taj predstavljeni kauzalitet jeste mehanizam, posto je mehanizam to da je kauza­ litet, kao identicna odredenost razlicnih supstancija, prema tome, kao propadanje njihove samostalnosti u tome identitetu neka cista postavljenost; objekti su ravnodusni prema tome jedinstvu 1 odrzavaju se nasuprot njemu. Ali, isto tako je i ta njegova ravnodusna samostalnost jedna cista postavljenost; objekti su zbog toga sposobni da se pomesaju i da obrazuju agregat, pa da se kao agregat pretvore u jedan objekat. Bla­ godareci toj ravnodusnosti kako prema svome prelazu tako i prema svojoj samostalnosti, supstancije su objekti. a) F o r m a l a n

mehanicki

proces

Mehanicki proces je postavljanje onoga sto je sadrzano u pojmu mehanizma, pre svega, dakle, postavljanje jedne protivrecnosti. 1. Delovanje objekata proizlazi iz pokazanog pojma taiko da je ono postavljanje identicnog odnosa objekata. Ovo se sa­ stoji samo u tome sto se onoj odredenosti koja se odreduje daje forma opstosti, — sto je predavanje (Mitteilung), koje je bez prelazenja u ono suprotno. — Duhovno predavanje, koje se ionako obavlja u elementu koji je opste u formi opstosti, jeste samo za sebe jedan idealan odnos, u kome se jedna odredenost nepomuceno produzuje od jedne licnosti u drugu licnost i bez ikakve promene se uopstava, — kao sto se neki miris slobodno rasprostire u atmosferi bez otpora. Ali i u opstenju medu m aterijalnim objektima njihova se odredenost tako reci siri na neki isto tako idealan nacin; licnost je jedna beskrajno intenzivnija tvrdoca nego ona koju poseduju objekti. Formalna totalnost objekta uopste, koja je ravnodusna prema odredenosti, pa dakle nije samoodredivanje, cini ga razlicitim od drugoga i usled toga, pre svega, uticanje pretvara u neometano produzavanje odredenosti jednog objekta u drugome. U duhovnome se pak nalazi jedna beskrajno raznolika sadrzina koja se moze saopstavati, posto ona, prim ljena u inteligenciju, zadobija tu form u opstosti u kojoj postaje saopstljivom. Ali, ono sto je opste ne samo na osnovu forme vec po sebi i za sebe jeste ono objektivno kao takvo, kako u duhovnom tako i u telesnom, nasuprot cemu pojedinacnost spoljas135

njih objekata, kao i pojedinacnost lifnosti jeste nesto nesustinsko, sto opstem ne moze pruzati otpor. Zakoni, obicaji, umne predstave uopste jesu u duhovnome takvi saopstljivi [entiteti]1, koji prozimaju pojedince na neki nesvesan nacin i u njima pribavljaju sebi vaznost. U telesnome su to kretanje, toplota, magnetizam, elektricitet i tome sliSno — koji se, cak i kada hocemo da ih predstavimo kao tvari ili m aterije, m oraju odrediti kao imponderabilni agensi, — agensi, kojima od m aterijalnosti nedostaje ono sto zasniva njihovo upojedinjavanje. 2. Ako se pak u uticanju objekata jednih na druge postavi najpre njihova identicna opstost, onda je isto tako nuzno da se postavi drugi pojmovni momenat, posebnost; stoga objekti dokazuju takode svoju samostalnost, odrzavaju se kao jedni drugima spoljasnji i u onoj opstosti uspostavljaju pojedinac­ nost. To uspostavljanje jeste reakcija uopste. Pre svega, ono se ne moze shvatiti kao neko prosto ukidanje akcije i saopstene odredenosti; ono saopsteno nalazi se kao opste pozitivno u posebnim objektima i uposebnjava se samo u njihovoj raz­ licnosti. Utoliko, dakle, ono saopsteno ostaje ono sto je; ono se samo razdeljuje medu objektima ili se odreduje njihovom partikularnoscu. — Uzrok se gubi u svome drugome, u posledici, aktivitet uzrocne supstancije gubi se u svom delovanju; ali, objekat koji deluje pretvara se samo u nesto opste; nje­ govo delovanje nije pre svega neko gubljenje njegove odre­ denosti, vec jedna partikularizacija, na osnovu koje on, koji je najpre bio ona cela, na njem u pojedinacna odredenost, sada postaje jedna njena vrsta, a odredenost se tek time postavlja kao nesto opste. To oboje, uzdizanje pojedinacne odredenosti do opstosti, u saopstavanju, i njena partikularizacija ili srozavanje te odredenosti, koja je bila samo jedna, do jedne vrste, u raspodeljivanju, jesu jedno te isto. Reakcija je ravna akciji. — To se pokazuje, pre svega, tako sto je drugi objekat primio u sebe celo opste, pa je on sada na taj nacin nesto aktivno nasuprot onom prvom. Tako je njegova reakcija ista kao akcija, uzajamno odbijanje udara. Drugo, ono predato jeste ono objektivno; dakle, supstancijalna odredba objekata ostaje kod pretpostavke njihove razlicnosti; prema tome, ono opste u isto vreme se specifikuje u objekti­ ma, pa otuda svaki objekat ne samo sto vraca celu akciju natrag, vec ima svoj specificni udeo. Ali, trece, reakcija je utoliko sasvim negativna akcija, ukoliko svaki objekat, blago1 Rei u zagradi dodao redaktor.

136

dareci elasticitetu svoje samostalnosti, izbacuje postavljenost necega drugoga u njemu i odrzava svoj odnos prema sebi. Specificna posebnost predate odredenosti u objektima, sto je malopre nazvano vrstom, vraca se pojedinacnosti, i objekat zadrzava svoju spoljasnjost prema predatoj opstosti. Time ak­ cija prelazi u mirovanje. Ona se pokazuje kao neka samo povrsna, prolazna promena na u sebi zatvorenom ravnodusnom totalitetu objekta. 3. Ovo vracanje sacinjava proizvod mehanickoga procesa. Objekat je pretpostavljen neposredno kao nesto pojedinacno, dalje, kao nesto posebno nasuprot drugima; a trece, kao nesto ravnodusno prem a svojoj posebnosti, kao opste. Proizvod je pak onaj pretpostavljeni totalitet pojma kao postavljeni tota­ litet. Pojam je konkluzija, u kojoj je ono preneto opste po­ mocu posebnosti objekta povezano sa pojedinacnoscu; ali u isto vreme je posredovanje postavljeno u mirovanju kao takvo koje je sebe prevazislo, ili da je proizvod ravnodusan prema tom svom bivanju odredenim i zadobijena odredenost je na njemu spoljasnja. Prem a tome, proizvod je ono isto sto je i objekat koji tek ulazi u proces. Ali u isto vreme on je odreden tek tim kretanjem ; mehanicki objekat jeste uopste samo objekat kao proizvod, je r ono sto on jeste nalazi se na njemu tek blagoda­ reci posredovanju necega drugoga. Tako kao proizvod meha­ nicki objekat jeste ono sto bi trebalo da je po sebi i za sebe, nesto slozeno, pomesano, izvestan red i raspored delova, uopste takvo nesto cija odredenost nije samoodredba, vec je nesto sto je postavljeno. S druge strane, rezultat mehanickog procesa isto tako ne postoji vec pre njega samog; njegov kraj se ne nalazi u njegovome pocetku, kao kod svrhe. Proizvod je jedna odredenost u objektu postavljena kao spoljasnje. Otuda, prema pojmu je taj proizvod zaista ono isto sto je objekat vec od pocetka. Ali, u pocetku se spoljasnja odredenost jos ne nalazi kao postavljena. Rezultat je utoliko nesto sasvim drugo nego sto je prvo postojanje objekta, pa je kao nesto sto je za njega na­ prosto slucajno. b) R e a l a n

mehanicki

proces

Mehanicki proces prelazi u mirovanje. Ona odredenost, naime, koju Objekat zadobija tim procesom, samo je spo137

Ijasnja odredenost. NeSto isto tako spoljasnje jeste za objekat samo to mirovanje, posto je mirovanje odredenost koja je suprotna delovanju objekta, ali je za objekat svaka odredenost ravnodusna; zato se mirovanje takode moze sm atrati kao proizvedeno nekim spoljasnjim uzrokom, kao sto je objektu bilo svejedno da bude dejstvujuci. Posto je, dalje, odredenost jedna postavljena odredenost i pojam objekta se kroz posredovanje vratio samom. sebi, to objekat ima odredenost na sebi kao u sebi reflektovanu. Stoga sada u mehanickom procesu objekti i sam taj proces imaju jedan blize odredeni odnos. Oni nisu prosto razlicni, vec su jedan nasuprot drugome odredeno razliciti. Rezultat formalnog procesa, koji je, s jedne strane, bezodredbeno mirovanje, sa­ mim tim je, s druge strane, na osnovu u sebe reflektovane odredenosti, raspodela suprotnosti, koju objekat uopste ima u sebi, izmedu vise objekata koji se odnose jedni prem a drugima mehanicki. Objekat, s jedne strane ono bezodredbeno koje se odnosi neelasticno i nesamostalno, s druge strane ima jednu samostalnost koja je za druge neprobojna. Objekti pak imaju takode jedni prema drugima tu odredeniju suprotnost samostalne pojedinacnosti i nesamostalne opstosti. — Bliza razlika moze da se shvati kao neka cisto kvantitativna razlika razne velicine mase u telesnom, ili intenziteta, ili na mnoge druge nacine. Ali tu razliku uopste ne treba zadrzati samo u onoj apstraktnosti; obe su i kao objekti pozitivni samostalni [cinioci]1. Prvi pak momenat toga realnog procesa jeste, kao i malocas, prenosenje (Mitteilung). Ono sto je slabije moze biti obuhvaceno i prozeto od onoga sto je jace samo utoliko uko­ liko ga ono prvo prima i sa njim sacinjava jednu sferu. Kao sto je u materijalnome ono sto je slabo osigurano prema ono­ me sto je nesrazmerno jako (kao sto puscano tane ne probija neko platno koje slobodno lebdi u vazduhu, a neku slabu organsku receptivnost ne nadrazuju toliko jaka koliko slaba nadrazajna sredstva) tako je i sasvim slabi duh sigurniji prema jakom duhu nego onaj koji je blizi jakom duhu; ako hocemo da predstavimo sebi nesto sasvim glupo, sasvim neplemenito, onda na njih ne moze da ucini nikakav utisak neki visoki ra­ zum, ono plemenito; jedino dosledno sredstvo protiv uma jeste — ne upustati se ni u kakvu raspravu sa njim. — Ukoliko ono nesamostalno ne moze da se slije sa onim samostalnim i ne moze da postoji medu njima nikakvo prenosenje, ono sa1 Dodao prevodilac. — Red.

138

mostaino takode ne moze da pruza nikakav otpor to iest da speciflkuje za sebe ono opste koje je preneto. - Kada se oni ne bi nalazili u jednoj sferi, onda bi njihov uzajamni odnos nlkakl^proces Can ^ 1 1ZmedU njih ne bi bio OfP0?"Je klizi momenat savladivanja jednog obiekta drugim objektom, posto je otpor pocetni momenat raspodele onog opsteg koje je preneto i postavljanja negativnosti koja se odnO Sl s a m n coK q r ^ i_ _ . . , J st b% P°Jedinara(>sti koju treba uspostaviti. Otpor se savladuje, ukoliko njegova odredenost nije primerena prenetom opstem koje je objekat primio i koje £ njemu treba da se singularizuje. Njegova relativna nesamostalnost manife­ s t ^ e s e u tome sto njegova pojedinacnost nema kapaciteta za ono sto je preneto i stoga biva razbijena od ovoga, posto ob­ jekat ne moze da se u tome opstem kontinuira kao subjekat, da to opste ucmi svojim predikatom . — Nasilje prema nekom objektu jeste za njega nesto tude samo u pogledu ove druge strane. Sila se pretvara u nasilje time sto ona, jedna objektivna opstost, jeste identicna sa prirodom objekta, ali njena odre­ denost ili negativnost nije objektova vlastita negativna reflek­ sija u sebe, s obzirom na koju je on nesto pojedinacno. Uko­ liko se negativnost objekta u sili ne reflektuje u sebe, ukoliko sila nije njegov vlastiti odnos prema sebi, ona je nasuprot sili samo apstraktna negativnost, cija manifestacija jeste iscezavanje. Sila kao objektivna opstost i kao nasilje prema objektu jeste ono sto se naziva sudbinom, — jedan pojam koji pada unutar mehanizma, ukoliko se sudbina naziva slepom, to jest njenu objektivnu opstost subjekat ne saznaje u njenoj specificnoj osobenosti. — Ako hocemo da o tome ucinimo nekoliko m anjih primedaba, onda sudbina zivoga uopste jeste rod koji se m anifestuje preko prolaznosti zivih individua, koju one imaju u svojoj stvarno j pojedinacnosti, a ne kao rod. Kao prosti objekti, prirode koje su samo zive nemaju nikakve sudbine, kao ni os tale stvari nizega stupnja; ono sto se njima dogada jeste slucajnost; ali u svome pojmu kao objekti one su sebi spoljasnje; stoga je tuda moc sudbine potpuno samo njiho­ va vlastita neposredna priroda, spoljasnjost i sama slucajnost. Pravu sudbinu ima jedino samosvest; jer ona je slobodna, otuda je u pojedinacnosti svoga ja apsolutno po sebi i za sebe, pa moze da se protivstavi svojoj objektivnoj opstosti i da se od nje otudi. Ali samim tim odvajanjem samosvest izaziva protiv sebe mehanicki odnos jedne sudbine. Da bi, dakle, takva jedna sudbina mogla im ati vlasti nad tom samosvescu, ova je morala 139

dati sebi neku odredenost u odnosu prem a sustinskoj op§tosti, morala je azvrsiti neko delo. Tim delom samosvest se ucinila necim posebnim, i to postojanje (Dasein) kao apstraktna opstost je u isto vreme otvorena strana za prenosenje sustine samosvesti, otudene od nje; sa te strane samosvest se uvlaci u pro­ ces. Narod koji nista ne dela jeste besprekoran; on se uvio u objektivnu, obicajnu opstost i u njoj se raspao, bez individualnosti, koja pokrece ono sto je nepokretno, daje sebi neku odre­ denost prema spoljasnjosti i neku apstraktnu opstost, koja je odvojena od objektivne; ali time se i subjekat pretvara u nesto otudeno od svoje sustine, u neki objekat, pa je stupio u odnos spoljasnjosti prema svojoj prirodi i u odnos mehanizma. c) P r o i z v o d

mehanickog

procesa

Proizvod formalnog mehanizma jeste objekat uopste, jedan ravnodusni totalitet, na kome se odredenost nalazi kao postav­ ljena. Posto je time objekat kao nesto odredeno stupio u pro­ ces, to, s jedne strane, u njegovoj propasti je rezultat m iro­ vanje, kao prvobitni formalizam objekta, negativnost njegove odredenosti-za-sebe. Ali, s druge strane, prevazilazenje odre­ denosti kao njegova pozitivna refleksija u sebe jeste u sebe vracena odredenost ili postavljeni totalitet pojma, istinska po­ jedinacnost objekta. Objekat, najpre u svojoj neodredenoj opstosti, potom kao ono posebno, sada je odreden kao objektiv­ no pojedinacno, tako da je u njemu ukinut onaj privid pojedi­ nacnosti koja je samo jedna samostalnost sto se protivstavlja supstancijalnoj opstosti. A ta refleksija u sebe, kako se pokazala, jeste objektivna jednost objekta, koja je individualna samostalnost, — centar . Drugo, refleksija negativnosti jeste opstost, koja nije neka sudbina protivstavljena odredenosti vec u sebi odredena, umna sudbina — jedna opstost koja se uposebnjava u samoj sebi, mirna razlika koja ostaje stalna u nesamostalnoj posebnosti objekta i njihovom procesu, zakon. Taj rezultat jeste istina, prema tome, takode osnova mehanickog procesa. C. Apsolutni mehanizam a) C e n t a r Prazna raznolikost objekta sakupljena je, na prvom mestu, u objektivnu pojedinacnost, u jednostavno srediste koje i samo 140

odreduje. Drugo, ukoliko objekat kao neposredni totalitet zadrzava svoju ravnodusnoet prema odredenosti, utoliko odrede­ nost postoji na njem u takode kao nesustinska 'ili kao neka eksteriornost (Aussereinander) mnogih objekata. Naprotiv, prva, sustinska odredenost sacinjava realnu sredinu, medu mnogirn objektim a koji mehanidki uticu jedan na drugi, pomo­ cu koje su oni po sebi i za sebe zajedno povezani, i koja je njihova objektivna opstost. Ta opstost se pokazala, pre svega, u odnosu prenosen ja (Mitteilung) kao jedna opstost koja postoji samo na osnovu postavljanja; medutim, kao objektivna, ona je im anentna sustina objekata koja ih prozima. U m aterijalnom svetu takva sustina je centralno telo, koje je rod, ali kao individualna opstost pojedinacnih objekata i njihovog mehanickog procesa. Nesustinska pojedinaena tela odnose se jedno prema drugom sudarajuci se i potiskujuci; takav odnos ne postoji izmedu centralnog tela i onih objekata ciju sustinu ono sacinjava; jer njihova spoljasnjost ne saci­ njava vise njihovu osnovnu odredbu. Dakle, njihova identicnost sa centralnim telom jeste zapravo mirovanje, naime biv­ stvovanje u njihovom centru; to jedinstvo jeste njihov pojam koji bivstvuje po sebi i za sCbe. Pa ipak, ono ostaje samo jedno trebanje, posto u isto vreme ona jos postavljena spoljasnjost objekata ne odgovara tom jedinstvu. Strem ljenje ka centru koje oni otuda poseduju jeste njihova apsolutna opstost, koja nije postavljena prenosenjem; ona sacinjava pravo, cak kon­ kretno mirovanje koje nije postavljeno spolja, a u koje proces nesamostalnasti mora da se vrati. — Zbog toga je to prazna apstrakcija kada se u mehanici pretpostavlja da bi se uopste neko pokrenuto telo neptf*ekidno kretalo u pravoj liniji u be­ skonacnost ako ne bi izgubilo svoje kretanje usled nekog spoljasnjeg otpora. Trenje, ili koju god formu ima otpor inace, jeste samo pojava centraliteta; centralitet jeste ono sto ga apsolutno vraca k sebi; je r ono o sta se telo koje se krece tare ima silu otpora jedino na osnovu svoje jednosti (Einssein) sa centrom. — 17 duhovnome centar d ono sto s njim cini jednost uzimaju na sebe vise forme; ali jedinstvo pojma i realitet jedinstva, koji je ovde pre svega mehanicki centralitet, mora tamo da sacinjava osnovnu odredbu. Centralno telo je utoliko prestalo da bude prost objekat, posto je na prostom objektu odredenost nesto ncsustinsko; jer, centralno telo nem a vise samo bice-po-sebi objekavnoga tota liteta, vec takode i njegovo bice-za-sebe. Zbog toga se centra telo moze sm atrati kao neki individuum. Njegova je odredenost 141

sustinski razlicita od nekog prostog reda ili aranzmana i spo­ ljasnje povezanosti delova; kao po sebi i za sebe bivstvujuca odredenost, ona jeste jedna im anentna forma, Cak odredujuci princip kome objekti inheriraju i kojim su oni povezani u neko istinsko jedno. Ali, taj centralni individuum jeste na taj nacin samo tek sredina, koja jos nema nikakvih pravih ekstrema; medutim, kao negativno jedinstvo totalnoga pojma, on se razdvaja u takve ekstreme. Ili, objekti koji su ranije bili nesamostalni, jedni za druge spoljasnji, vracanjem pojma odreduju se isto tako kao individue; identitet centralnog tela sa sobom, koji jos predstavlja strem ljenje, opterecen je spoljasnjoscu, kojoj je njegova objektivna pojedinacnost preneta, posto je spoljasnjost prim ljena u njegovu objektivnu pojedinacnost. Blagodareci ovom vlastitom centralitetu, objekti, postavljeni izvan onog prvog centra, jesu i sami centri za nesamostalne objekte. Ovi drugi centri i nesamostalni objekti povezani su ujedno onom apsolutnom sredinom. Medutim, same relativne centralne individue sacinjavaju takode sredinu jednog drugog zakljucka koja je, s jedne stra­ ne, subsumiirana pod neki visi ekstrem, pod objektivnu opstost i moc apsolutnog centra, a, s druge strane, pod sobom subsumira nesamostalne objekte, ciju povrsnu ili formalnu upojedinjenost ona nosi. — Ti nesamostalni objekti su takode sredina jednog treceg, formalnog zakljucka, posto utoliko sacinjavaju vezu izmedu apsolutne i relativne centralne individualnosti ukoliko ova poslednja ima u njim a svoju spoljasnjost, na osno­ vu koje odnos prema sebi jeste u isto vreme neko strem ljenje ka jednom apsolutnom sredistu. Formalni objekti im aju za svoju sustinu identicnu tezinu svoga neposrednog centralnog tela, kome oni inheriraju kao svome subjektu i ekstremu po­ jedinacnosti; na osnovu spoljasnjosti koju ti objekti sacinja­ vaju, njihovo neposredno centralno telo subsumirano je pod apsolutno centralno telo; oni su, prema tome, formalna sredina posebnosti. — Ali, apsolutni individuum jeste objektivna opsta sredina koja povezuje i cvrsto drzi bice u sebi relativnog individuuma i njegovu spoljasnjost. — Tako i vlada, gradanski pojedinci i potrebe ili spoljasnji zivot pojedinca jesu tri termina, od kojih je svaki sredina za druga dva. Vlada je apsolutni centar, u kome se povezuje ekstrem pojedinaca sa njihovim spoljasnjim postojanjem; isto su tako sredina pojedinci, koji onaj opsti individuum delom potvrduju do spoljasnje egzisten­ cije i prevode svoju obicajnu sustinu u ekstrem stvarnosti. 142

Treci zakljucak je formalan zakljucak, zakljucak privida da su pojedmci svojim potrebama i spoljasnjim postojan^em vezani za tu opstu apsolutnu individualnost; jedan zak ljF ak koji kao istinu

U drUge Zaklju5ke 1 u nJima ima svoF

Taj totalitet, ciji su sami momenti potpuni odnosi pojma, zakljucci u kojima svaki od tn razlicita objekta prolazi kroz odredbu sredine i ekstrema, sacinjava slobodni mehanizam. U nu&ni1^- °m ra?kc objekti im aju za svoju osnovnu odredbu objektivnu opstost, prodornu tezinu, koja se u uposebnjavanju odrzava identicno. Odnosi kao sto su pritisak, sudar, privlacenje i tome slicno, a tako isto agregacije ili mesavine, pripadaju odnosu spoljasnjosti, koja zasniva treci od uporedenih zaklju­ caka . Red, koji je cisto spoljasnja odredenost objekata, presao je u im anentnu i objektivnu odredbu; ta odredba jeste zakon. b) Z a k o n U zakonu se pokazuje odredenija razlika idealnog realiteta objektivnosti nasuprot spoljasnjem realitetu. Objekat kao ne­ posredni totalitet pojma jos ne poseduje spoljasnjost kao razlicitu od pojma, koji nije postavljen za sebe. Posto je objekat putem procesa usao u sebe, nastupila je suprotnost jednostavnog centraliteta prem a nekoj spoljasnjosti, koja je sada odre­ dena kao spoljasnjost, tj. postavljena je kao ono sto ne biv­ stvuje po sebi i za sebe. Ono identicno ili idealno u individualitetu jeste zbog odnosa prema spoljasnjosti neko trebanje; to je ono po sebi i za sebe odredeno i samoodredujuce jedinstvo pojma, kome onaj spoljasnji realitet ne odgovara i stoga dospeva samo do strem ljenja. Ali individualitet jeste po sebi i za sebe konkretni princip negativnog jedinstva, a kao takav i sam je totalitet, jedno jedinstvo koje se razdvaja u odredene poj­ movne razlike i ostaje u svojoj samoj sebi jednakoj opstosti, prema tome, srediiste koje je unutar svoga cistog identiteta prosireno pomocu razlike. — Taj realitet koji odgovara pojmu jeste ideelni realitet, razlicit od onog koji samo stremi, razlika, koja je pre svega jedno mnostvo objekata, u njenoj sustastvenosti i prim ljena u cistu opstost. Taj realni idealiitet jeste dusa ranije razvijenog objektivnog totaliteta, po sebi i za sebe odre­ deni identitet sistema. Stoga se objektivno bivstvovanje-po-sebi i za-sebe poka­ zuje u svome totalitetu odredeni je kao negativno jedinstvo centra, koje se deli u subjektivni individualitet i spoljasnji 143

objektivitet, u ovom odrzava subjektivni idealitet i odreduje ga u ideelnoj razlici. Ovo samoodredujuce jedinstvo, koje spolja§nji objektivitet apsolutno svodi na idealitet, jeste princip samokretanja; odredenost toga §to odusevljuje, koja je razlika samog pojma, jeste zakon. — M rtvi mehanizam bio je posmatrani mehanicki proces objekata koji su neposredno izgledali kao samostalni, ali su upravo zbog toga uistinu nesamostalni i svoj centar imaju izvan sebe; taj proces, koji prelazi u miro­ vanje, pokazuje ili slucajnost i neodredenu nejednakost ili for­ malnu ravnomernost. Ta ravnom ernost jeste zaista jedno pra­ vilo, ali nije zakon. Samo slobodni mehanizam ima neki zakon, vlastitu odredbu ciste individualnosti ili pojma koji bivstvuje za sebe; zakon je kao razlika sam po sebi nepresusni izvor kretanja koje samo sebe raspaljuje; posto se u idealitetu svoje razlike odnosi samo na sebe, on je slobodna nuznost. c) P r e l a z a k

mehanizma

Pa ipak, ta je dusa jos utonula u svoje telo; sada odrede­ ni, ali unutrasnji pojam objektivnog totaliteta jeste slobodna nuznost, tako da zakon jos nije stupio nasuprot svome objektu; zakon je konkretni centralitet kao opstost koja je neposredno rasprostrta u svoj objektivitet. Stoga onaj idealitet nema same objekte za svoju odredenu razliku; ti objekti su samostalne individue totaliteta 'ili takode, ako pogledamo za sobom na formalni stupanj, neindividualni, spoljasnji objekti. Zakon je zaista njima imanentan i sacinjava njihovu prirodu i moc; ali njegova je razlika ukljucena u njegov idealitet, i sami objekti nisu razliciti u idealnoj diferenoiji zakona. Medutim, objekat ima svoju sustinsku samostalnost jedino u ideelnom centralitetu i njegovim zakonima; stoga on nema nikakve sile da da otpor sudu pojma i da se odrzi u apstraktno j, neodredeno j sa­ mostalnosti i zatvorenosti. Blagodareci ideelnoj, njem u imanentnoj razlici postojanje objekta je jedna pojmom postavljena odredenost. Na taj nacin njegova nesamostalnost nije vise samo neko stremljenje ka sredistu, nasuprot kome upravo on, posto je njegov odnos samo neko strem ljenje, jos ima izgled nekog samostalnog spoljasnjeg objekta; vec je on neko strem ljenje ka odredeno njemu protivstavljenom objektu; onako kao sto se time raspao sam centar, i njegovo negativno jedinstvo je preslo u objektiviranu suprotnost. Stoga je centralitet sada odnos tih objektiviteta koji su jedni prema drugim a negativni i napregnuti. Tako se slobodni mehanizam odreduje kao hemizam. 144

Druga

glava

HEMIZAM Hemizam sacinjava u celini objektiviteta momenat suda, objektivnio postale diferencije i procesa. Posto on vec pocinje sa odredenoscu i postavljenoscu, a hemijski objekat je u isto vreme objektivni totalitet, njegov sledeci tok je jednostavan i potpuno odreden njegovom pretpostavkom. A. Hemijski objekat Hemijski se objekat razlikuje od mehanickog time sto je mehanicki objekat jedan totalitet koji je ravnodusan prema odredenosti; kod hemijskog objekta, naprotiv, njegovoj prirodi pripada odredenost, prema tome, odnos sa drugim objektom i nacin tog odnosa. — Ta odredenost je sustinski u isto vreme uiposebnjavanje, to jest prim ljena je u opStost; ona je na taj nacin princip — opsta odredenost, ne samo odredenost jednog pojedinacnog objekta, vec takode odredenost drugoga. Stoga se na hemijskom objektu razlikuje njegov pojam kao unutrasnji totalitet obeju odredenosti i ona odredenost koja sacinjava prirodu pojedinacnog objekta u njegovoj spoljasnjosti i egzistenciji. Posto je na taj naCin hemijski objekat po sebi ceo pojam, to on ima u samom sebi nuznost i nagon da prevazide svoje suprotno, jednostrano opsto janje i da se u postojanju pretvori u realnu celinu, sto on jeste prema svome pojmu. U izrazu hemizam za odnos diferencije objektiviteta, kao sto se pokazalo, moze se uostalom prim etiti da ga ovde ne treba shvatiti kao da bi se taj odnos prikazivao samo u onoj formi elem entam e prirode koja se zove pravi takozvani he­ mizam. Vec meteoroloski odnos mora se posmatrati kao neki proces, ciji delovi im aju vise prirodu fizikalnih nego hemijskih elemenata. U zivih bica polni odnos stoji pod tom semom, isto onako kao sto on sacinjava formalnu osnovu i za duhovne odnose ljubavi, prijateljstva itd. Blize posmatran, hemijski objekat je, pre svega kao samo­ stalni totalitet uopste, jedan u sebe reflektovan objekat, koji se utoliko razlikuje od svoje reflektovanosti ka spolja§njosti, — jedna ravnodusna baza, individuum koji joS nije odreden kao diferentan; liinost je takode jedna takva baza, koja se od­ nosi tek samo na sebe. Medutim, imanentna odredenost, koja sacinjava diferenciju hemijskog objekta, pre svega je tako u 10 Nauka logike UI

145

sebe reflektovana da je to povlaienje odnosa napolje samo formalna apstraktna opstost; tako je odnos prem a spoljaSnjosti odredba njegove neposrednosti i egzistencije. Sa te strane hemijski se objekat ne vrada sam po sebi u individualni tota­ litet; i negativno jedinstvo ima oba momenta svoje suprotnosti u dvama posebnim objektima. Prem a tome, hemijski objekat nije shvatljiv iz sama sebe, i bide jednoga jeste bide nekog drugog. — Ali, drugo, odredenost je apsolutno reflektovana u sebe, pa je konkretni momenat individualnog pojma celine, koji je op§ta suStina, realni rod posebnog objekta. Hemijski objekat, a time i protivrednost njegove neposredne postavlje­ nosti i njegovog imanentnog individualnog pojma, jeste jedno stremljenje da se prevazide odredenost njegovog postojanja i da se d& egzistencija objektivnom totalitetu pojma. Stoga je hemijski objekat, doduSe, isto tako jedan nesamostalni objekat, ali tako da je on samom svojom prirodom napregnut prema nesamostalnosti i podinje proces samoodredujudi. B.

Proces

1. Proces podinje pretpostavkom da napregnuti objekti, ma kako da su to prem a sebi samima, napregnuti su pre svega upravo time jedni prem a drugima, — jedan odnos koji se nazi­ va njihovim srodstvom. PoSto svaki hemijski objekat stoji po svome pojmu u protivrednosti prema vlastitoj jednostranosti svoje egzistencije, prem a tome, teiti da ovu prevazide, jednostranost drugog i da tim uzajamnim poravnanjem i povezivanjem postavi realitet shodno pojmu, koji sadrzi oba momenta. Ukoliko je svaki postavljen tako da sam po sebi protivredi sebi i prevazilazi sebe, utoliko se oni samo pomocu spoljasnje sile zadrzavaju u odvojenosti jedni od drugih i od njihovog uzajamnog dopunjavanja. Sredina kojom se ti ekstremi povezuju zajedno jeste, prvo, po sebi bivstvuju6a priroda oba ek­ strema, celi pojam, koji ih oba d rii u sebi. Ali, drugo, posto oni u egzistenciji stoje jedan nasuprot drugom, to je njihovo apsolutno jedinstvo takode jedan jos formalni elemenat koji egzistira razlicito od njih, — elemenat prenoSenja, u kome oni stupaju u spoljasnju zajednicu jedan sa drugim. PoSto realna razlika pripada ekstremima, to je ta sredina apstraktna neutralnost, njihova realna mogudnost, — tako reci teorijski ele­ menat egzistencije hemijskih objekata, njihovog procesa i rezultata toga procesa; — u telesnome funkciju toga medijuma 146

ima voda; u duhovnome ukoliiko u njem u postoji analogon nekog takvog odnosa, treba da se smatra za taj medijum znak uopste i, blize, govor. Odnos objekata kao prosto prenosenje jeste u tome ele­ mentu, s jedne strane, neko mirno slivanje, ali je, s druge strane, isto tako neko negativno odnosenje, posto je konkretni pojam, koji je njihova priroda, postavljen u prenosenju u realnost, cime se realne razlike objekata svode na njegovo jedinstvo. Time se njihova ranija samostalna odredenost pre­ vazilazi u jedinjenju koje odgovara pojmu, koji je u oba objek­ ta jedan te isti, -kroz to se otupljuje njihova suprotnost i napetost, cime strem ljenje u tome uzajamnom dopunjavanju dostize svoju m irnu neutralnost. Proces je na taj nacin ugasen; posto je protivrecnost pojma i realnosti izravnata, ekstremi zakljucka izgubili su svoju sup­ rotnost, oime su prestali da budu ekstremi jedan prema dru­ gome i prem a sredini. Proizvod je jedan neutralni proizvod, to jest takav u kome sastavni delovi, koji se ne mogu vise nazivati objektima, nem aju vise svoju napetost, a time ni osobine koje su im pripadale kao napetim, ali u kojima se odrzala sposobnost njihove ranije samostalnosti i napetosti. Negativno jedinstvo neutralnoga polazi, naime, od neke pretpostavljene diferencije; odredenost hemijskog objekta identicna je sa nje­ govim objektivitetom, ona je iskonska. Putem posmatranoga procesa ta je diferencija prevazidena samo tek neposredno; stoga odredenost jo§ ne postoji kao u sebe apsolutno reflekto­ vana, prem a tome, proizvod procesa je samo jedno formalno jedinstvo. 2. DoduSe, u tome su se proizvodu ugasili napetost suprotnosti i negativno jedinstvo kao delatnost procesa. Ali, posto je to jedinstvo sustinsko za pojam, a u isto vreme je i samo dospelo do egzistencije, to ono jo§ postoji, ali je istupilo izvan neutralnog objekta. Proces se ne raspiruje opet sam od sebe, ukoliko je diferenciju imao samo za svoju pretpostavku, a nije nju samu postavio. — Ta samostalna negativnost izvan objekta, egzistencija apstraktne pojedinacnosti, cije bice za sebe ima svoju realnost u indiferentnom objektu, napeta je u samoj sebi protiv svoje apstrakcije, jedna u sebi nem irna delatnost koja se, proidiruci sebe, okre6e prema spoljasnjosti. Ona se odnosi neposredno na objekat, cija m irna neutralnost jeste realna mogucnost njene suprotnosti; isti objekat sada je sredina neutralnosti koja je malopre bila cisto formalna, a sada je u samoj sebi konkretna i odredena.

Blifci neposredni odnos ekstrem a negativnog jedinstva prema objektu jeste da se objekat odreduje jedinstvom i usled toga se razdvaja. To razdvajanje m oie da se sm atra, pre svega, za uspostavljanje suprotnosti napregnutih objekata, sa kojom je hemizam zapoCeo. Ali, ta odredba ne saCinjava drugi ekstrem zaklju&ka, v et pripada neposrednom odnosu diferencirajuceg principa sa sredinom, u kojoj princip daje sebi svoju neposrednu realnost; to je odredenost koju ima sredina u disjunktivnome zakljuCku u isto vreme, pored toga Sto je opSta pri­ roda predmeta, usled Cega je taj predm et i objektivna opStost i odredena posebnost. Drugi ekstrem zakljuCka stoji nasuprot spoljasnjem samostalnome ekstrem u pojedinafnosti; otuda on je isto tako samostalni ekstrem opStosti; stoga se razdvajanje koje u njem u doJivljuje realna neutralnost sredine sastoji u tome Sto se ona ne raspariava u jedne prem a drugim a diferentne, vec indijerentne momente. Time su ti momenti, s jedne strane, apstraktna, ravnodu§na baza, a s druge strane njen oduhovljavajuti princip, koji svojim odvajanjem od baze zadobija isto tako formu ravnoduSne objektivnosti. Taj disjunktivni zakljuCak je totalitet hemizma u kojem je ista objektivna celina prikazana isto tako kao samostalno negativno jedinstvo, potom u sredini kao realno jedinstvo, — a naposletku hemijski realitet kao rastvoren u svoje apstrakt­ ne momente. U ovim apstraktnim onomentima odredenost nije, kao u neutralnome, dospela na n eiem drugom do svoje refleksije-u-sebe, v e t se po sebi vratila u svoju apstrakciju, jedan iskonski odredeni elemenat. 3. Time su ovi elem entam i objekti oslobodeni hemijskog napona; u njih je putem realnog procesa postavljena prvobitna osnova one pretpostavke sa kojom je hemizam zapoceo. A ukoliko, dalje, s jedne strane, njihova unutrasnja odredenost kao takva jeste u sustini protivreCnost njihovog jednostavnog ravnodusnog opstojanja i njih kao odredenosti, pa je nagon ka spoljasnjosti, koji se razdvaja i postavlja napon u njen objekat i u neki drugi objekat, da bi imao takav neki objekat prema kome se on moie odnositi kao diferentan, na kome se cxn moze neutralizovati i svojoj jednostavnoj odredenosti dati postojeci realitet, utoliko se hemizam time vratio u svoj podetak u kome se objekti, koji su jedni prema drugim napeti, uzajamno traze, pa se potom pomoCu jedne formalne, spoljainje sredine udruzuju u nesto neutralno. S druge strane, hemizam se prevazi­ lazi tim vracanjem u svoj pojam i pre&ao je u jednu visu sferu. 148

C. PrelaSenje hemizma Vec obicna hem ija pokazuje primere hemijskih promena u kojima neko telo, na primer, dodeljuje jednom delu svoje mase visu oksidaciju, i time spusta neki drugi deo na nizi stu­ panj oksidacije, na kome to telo tek mote da ulazi sa drugim diferentnim telom, koje m u je primaknuto, u neko neutralno jedmjenje, za koje ono ne bi bilo prijemcivo na onom prvom neposrednom stupnju. Ono Sto se ovde desava sastoji se u tome sto se objeikat ne povezuje sa nekim drugim objektom prema nekoj neposrednoj, jednostranoj odredenosti, vec prema unutraSnjem totalitetu neke iskonske relacije postavlja pretpostavku, koja mu je potrebna radi nekog realnog odnosa, i time daje sebi sredinu na osnovu koje povezuje svoj pojam sa nje­ govim realitetom; to je po sebi i za sebe odredena pojedinac­ nost, konkretni pojam kao princip disjunkcije na ekstreme, cije ponovno sjedinjenje jeste delatnost istog negativnog prin­ cipa, koji se time vraca svojoj prvoj odredbi, ali kao objektiviran. Sam hemizam jeste prva negacija ravnodusnog objektiv­ nosti i spoljasnjosti odredbe; on je prema tome, jos opterecen neposrednom samostalnoScu objekta i spoljasnjoScu. Stoga he­ mizam za sebe jos nije onaj totalitet samoodredivanja, koji proizilazi iz njega i u kome se on upravo prevazilazi. — Ona tri zakljuCka koja su se pokazala sacinjavaju njegov totalitet; prvi ima za sredinu form alnu neutralnost, a za ekstreme napregnute objekte, drugi im a za sredinu proizvod prvog zakljuoka, realnu neutralnost, a za ekstreme razdvajajucu delat­ nost i njen proizvod, ravnodusni elemenat; a treci zakljucak jeste pojam koji se realizuje, koji postavlja sebi pretpostavku kojom je uslovijen proces njegovog realizovanja, — jedan zakljucak, koji za svoju su§tinu ima ono opste. Pa ipak, zbog neposrednosti i spoljasnjosti, u cijoj odredbi stoji hemijski objektivitet, ovi se zakljucci jos nalaze jedni izvan drugih. Prvi proces, ciji proizvod jeste neutralnost napregnutih obje­ kata, gasi se u svome proizvodu, a jedna diferencijacija koja pridolazi spolja jeste ta koja ga ponovo raspaljuje; uslovi jen jednom neposrednom pretpostavkom, on se u njoj iscrpljuje. — Isto tako, izdvajanje diferentnih ekstrema iz neutralnoga, mora da polazi od uslova i podsticaja delatnosti koji pridolaze spolja, kao i njihovo razdvajanje u njihove apstraktne elemente. Ali ukoliko su takode oba sustinska momenta proces, s jedne strane neutralizovanje, s druge strane izdva janje i redukcija, povezani u jednom te istom procesu, a sjedinjavanje 149

i otupljivanje napregnutih ekstrem a je takode neko razdvaja­ nje na ekstreme, utoliko oni saCinjavaju dve razliine strane zbog spoljasnjosti koja jo§ lezi u osnovi; ekstrem i koji se izluCuju u istome procesu jesu drugi objekti ili m aterije, a ne one koji se u njem u ujedinjuju; ukoliko oni ponovo diferentno proizlaze iz tog procesa, oni se m oraju okrenuti prem a spoljaSnjosti; njihovo novo neutralizovanje jeste jedan drugi proces, a ne ono neutralizovanje koje se desilo u prvome procesu. Ali, ti razliCiti procesi koji su se pakazali kao nuzni jesu isto toliko stupnjeva kojima se prevazilaze spoljaSnjost i uslovIjenost, iz Cega proizlazi pojam kao totalitet koji je odreden po sebi i za sebe, a nije uslovljen spoljaSnjoScu. U prvcrme procesu prevazilazi se spoljasnjost uzajam no diferentnih ekstre­ ma — koji saCinjavaju celokupni realitet — ili razlicitost po sebi bivstvujuCeg odredenog pojma od njegove postojece odre­ denosti; u drugome se prevazilazi spoljaSnjost realnog jedin­ stva, sjedinjavanje kao samo neutralno; — taCnije, prevazilazi se formalna delatnost, pre svega, u isto tako formalnim bazama ili indiferentnim odredenostima, Ciji unutrasnji pojam jeste ona u sebe vraCena, apsolutna delatnost, kao delatnost koja se realizuje u samoj sebi, to jest koja postavlja u sebe odredene razlike, pa se tim posredovanjem konstituise kao realno jedin­ stvo, — jedno posredovanje koje, prem a tome, jeste vlastito posredovanje pojma, njegovo samoodredivanje i, s obzirom na njegovu refleksiju u sebe iz toga, imanentno pretpostavljanje. Treci zakljuCak, koji je, s jedne strane, ponovno uspostavljanje prethodnih procesa, s druge strane prevazilazi jo§ poslednji momenat ravnoduSnih baza, — sasvim apstraktnu spoljasnju neposrednost koja na taj naCin postaje vlastiti momenat posre­ dovanja pojma samim sobom. Pojam koji je time prevazisao sve momente svoga objektivnog postojanja kao spoljasnje i postavio ih u svoje jednostavno jedinstvo, time je potpuno osloboden objektivne spoljasnjosti, na koju se on odnosi samo kao na neku nebitnu realnost; taj objektivni slobodni pojam jeste svrha. TreCa gl ava TELEOLOGIJA Gde se opaza svrhovitost pretpostavlja se neki razum kao njen zaCetnik, dakle, za svrhu se zahteva osobena, slobodna egzistencija pojma. Teleologija se poglavito protivstavlja me150

hamzmu u kome je odredenost, postavljena na objektu kao sustinski spoljasnja, takva odredenost u kojoj se ne ispoliava nikakvo samoodredivanje. Suprotnost izmedu Causis efficientibus i Causis finalibus, prosto ucinskih i konacnih uzroka odnosi se na onu razliku na koju se, uzetu u konkretnoj formi’ svodi takode istrazivanje da li se apsolutna sustina sveta mora shvatiti kao slepi prirodni mehanizam ili kao neki razum koji se odreduje prem a svrhama. Antinomija izmedu fatalizma sa determinizmom i slobode odnosi se isto tako na suprotnost mehanizma i teleologije; je r ono slobodno jeste pojam u svoioi egzistenciji. Nekadasnja je metafizika postupala sa ovim pojmovima kao i sa svojim drugim pojmovima; ona je delimice pretpostavIjala jednu predstavu sveta, pa se trudila da pokaze da se sa njom slaze jedan ili drugi pojam, a da je suprotni pojam nezadovoljavajuci, posto se na osnovu njega ta predstava ne da objasniti; delimice ta metafizika nije pri tom istrazivala pojam mehanickog uzroka i svrhe, koji po sebi i za sebe ima istine. Ako je to za sebe utvrdeno, onda moze objektivni svet da poka­ zuje i mehanicke uzroke i krajnje uzroke; njihova egzistencija nije merilo istinitoga, vec ono istinito jeste, naprotiv, kriteri­ jum o tome koja je od ovih egzistencija prava egzistencija sve­ ta. Kao sto subjektivni razum pokazuje u sebi i zablude, tako objektivni svet pokazuje takode one strane i stupnjeve istine, koji su za sebe tek jednostrani, nepotpuni i samo pojavni odnosi. Ako se mehanizam i svrhovitost protivstavljaju, onda se oni upravo zbog toga ne mogu uzeti kao jednako-vredni od kojih bi svaki za sebe bio neki tacan pojam i imao isto toliko vrednosti koliko i onaj drugi, pri cemu bi pitanje bilo samo — gde se moze prim eniti jedan od njih, a gde onaj drugi. To podjednako vazenje obadvoga zasniva se samo na tome sto oni postoje, naime, sto ih mi posedujemo oba. Ali, prvo nuzno pitanje jeste, posto su oni suprotni, koji je od njih dva istinit; a viise pravo pitanje glasi: da li nije njihova istina nesto trece, ili: da li je jedan od njih istina drugoga. — Medutim, odnos svrhovitosti pokazao se kao istina mehanizma. — Ono sto se predstavilo kao hem izam uzima se zajedno sa mehanizmom utoliko ukoliko je svrha pojam u slobodnoj egzistenciji a njoj se uopste protivstavlja nesloboda pojma, njegova utonulost u spoljasnjost; oboje, mehanizam isto kao hemizam, obuhvataju se, dakle, pod prirodnom nuznoscu, po§to u mehanizmu pojam ne egzistira u objektu, je r objekat kao mehanicki ne sadrzi samoodredivanje, a u hemizmu pojam ili ima neku napetu, jednostranu egzistenciju, ili, ukoliko se on pokazuje kao jedin151

stvo koje napreie neutralni objekat u ekstreme, jeste sam sebi spoljaSan, ukoliko prevazilazi to rastavljanje. Ukoliko je viSe teleoloSki princip povezan sa pojmom ne­ kog izvansvetskog razuma i ukoliko ga je Stitila pobofcnost, uto­ liko se on izgleda viSe udaljavao od istinitog prouiavanja pri­ rode, koje zeli da sazna osobine prirode kao im anentne odrede­ nosti, a ne kao tude, i samo takvo saznanje priznaje kao poimanje. PoSto je svrha sam pojam u svojoj egzistenciji, to moze izgledati Cudnovato Sto se saznanje objekata iz njihovog pojma pokazuje upravo kao neopravdano prekoraSenje u neki heterogeni elemenat, a mehanizam, naprotiv, za koji je odre­ denost objekta kao jedna odredenost koja je njem u spoljasnja i postavljena neiim drugim, vazi za im anentnije glediSte nego teleologija. Mehanizam, bar onaj obiCni, neslobodni, kao i he­ mizam, mora na svaki na£in utoliko da se sm atra kao imanentan princip ukoliko je samo ono odredujuce spoljasnje opet jedino jedan takav objekat koji je spoljaSnje odreden i ravnoduSan prema takvom odredivanju, ili ukoliko je u hemizmu drugi objekat jedan isto tako hemijski odredeni objekat, uopSte ukoliko se suStinski momenat totaliteta uvek nalazi u necemu spoljaSnjem. Stoga ti principi ostaju unutar iste prirodne forme konacnosti; ali, mada oni ne zele da prekorace ono konacno i u pogledu pojava dovode samo do konacnih uzroka koji i sami zahtevaju da se ide dalje, ipak se oni u isto vreme proSiruju, delom u jedan formalni totalitet u pojmu sile, uzroka i u slicnim refleksionim odredbama, koje treba da oznacavaju neku prvobitnost, a delom putem apstraktne opstosti o nekoj sveukupnosti sila, o nekoj celini uzajamnih uzroka. Sam me­ hanizam pokazuje se kao neko strem ljenje totaliteta time sto tezi da shvati prirodu za sebe kao neku celinu, kojoj za njen pojam nije potrebno nista drugo, — jedan totalitet koji se ne nalazi u svrsi i u onom vansvetskom razumu koji je povezan sa njom. Svrhovitost se pokazuje, pre svega, kao neSto vise uopste, kao neki razum, koji raznovrsnost objekata odreduje spoljasnje jednim po sebi i za sebe bivstvujudim jedinstvom, tako da ravnodusne odredenosti objekata postaju kroz taj odnos sustinske. U mehanizmu one postaju sustinske kroz £istu form u nuznosti, pri cemu je njihova sadrzina ravnoduSna, je r one treba da ostanu spoljaSnje, a samo razum kao takav [treba] da se zadovolji, posto on saznaje svoju povezanost, apstraktni identitet. Naprotiv, u teleologiji postaje vainom sadrzina, jer teleologija pretpostavlja jedan pojam, nesto po sebi i za sebe odredeno, a time nesto samo odreduju6e, dakle, od odnosa razlika i nji152

hove uzajamne odredenosti, od forme razlikovala je u sebe reflektovano jedinstvo, nesto po sebi i za sebe odredeno, prema tome jednu sadrzinu. Ali, ako je sadrzina inace konacna i beznafcajna, onda protivreci onome sto ona treba da bude, jer svrha je po svojoj formi jedan u sebi beskonacni totalitet, — narocito ako je delanje, koje dejstvuje prema svrhama, pretpostavljeno kao apsolutna volja i apsolutni razum. Teleologija je tako desto prekorevana za glupost zbog toga sto su svrhe koje je ona pokazala, kako kad, znacajne ili takode beznacajnije, te je svrhovna odnos objekata morao na taj nacin cesto da izgleda kao neka igrarija, posto se taj odnos pokazuje tako spoljasnji i stoga slucajan. Naprotiv, mehanizam ostavlja odredenostima objekata prem a sadrzini njihovu vrednost slucajnih odredenosti, prem a kojima je objekat ravnodusan i koje ne treba da im aju neko vise znacenje niti za objekte niti za sub­ jektivni razum. Stoga taj princip u svojoj povezanosti spo­ ljasnje nuznosti daje svest o beskonaCno j slobodi nasuprot teleologiji, koja postavlja beznaiajne i cak prezrenja dostojne stvari iz svoga sadrzaja kao nesto apsolutno, u cemu se opsti j a misao moze naci samo beskonacno stesnjena, pa Cak i odvratno aficirana. Form alna zaostalost u kojoj se ova teleologija pre svega nalazi jeste to Sto ona dospeva samo do spoljasnje svrhovitosti. Posto je time pojam postavljen kao nesto formalno, to je za nju sadrzina takode nesto sto je pojmu dato spolja u raznovrsnosti objektivnoga sveta, — upravo u onim odredenostima koje su takode sadrzina mehanizma, ali kao nesto spoljasnje, slucajno. Zbog te zajednicnosti forma svrhovitosti sacinjava sama za sebe ono sustinsko u teleoloskome. U tome pogledu, ne uzimaju6i jos u obzir razliku izmedu spoljasnje i unutrasnje svrho­ vitosti, svrhovni odnos uopste pokazao se po sebi i za sebe kao istina mehanizma. — Teleologija, uopste uzev, ima visi prinoip, pojam u njegovoj egzistenciji koji je sebi i za sebe ono beskonacno i apsolutno, — princip sldbode, koji, potpuno siguran u svoje samoodredivanje, apsolutno je odstranjen iz spo­ ljasnje odredivosti mehanizma. Jedna od velikih Kantovih zasluga za filozofiju sastoji se u razlici koju je on postavio izmedu relativne ill spoljasnje svrhovitosti i unutrasnje svrhovitosti; u poslednjo] je on o 10 pojam zivota, ideju, i time je filozofiju uzdigao pozitivna iznad refleksivnih odredaba i iznad relativnog sveta metafizike, sto kritika uma cini samo nepotpuno, u jednom vrlo naopakom obrtu i samo negativno. — Napomenuto je da je supro 153

nost izmedu teleologije i mehanizma, pre svega, opStij a suprot­ nost izmedu slobode i nuinosti. K ant je u toj formi predstavio tu suprotnost medu antinomijama uma, i to kao treCi sukob transcendentalnih ideja. — Njegovo izlaganje, na koje je ranije bilo ukazano, ja cu navesti sasvim ukratko, posto je ono Sto je u njemu suStinsko tako jednostavno da neko opSirnije raspravljanje nije potrebno, a karakter Kantovih antinom ija osvetljen je iscrpnije na drugom mestu. Teza antinomije koju ovde treba razm otriti glasi: Kauzalitet prema zakonima prirode nije jedini na osnovi kojeg se mogu izvesti pojave sveta sve skupa. Potrebno je da se radi njihovog objasnjenja pretpostavi jos kauzalitet pomoCu slo­ bode. Antiteza: Nema nikakve slobode, vec se sve u svetu dogada jedino po zakonima prirode. U dokazu se postupa, pre svega, apagoski, kao i kod ostalih antinomija, pretpostavlja se suprotnost svake teze; drugo, da bi se pokazalo ono protivrecno u toj pretpostavci, prihvata se, obrnuto, njena suprotnost, to jest dakle onaj stav koji treba da se dokaze, i pretpostavlja se kao istinit; — stoga je celo okolisenje dokazivanja moglo da se ustedi; dokazivanje se sastoji jedino u asertoricnom tvrdenju oba suprotna stava. Radi dokaza teze treba, naime, prvo pretpostaviti da nema drugog kauzaliteta osim kauzaliteta prema zakonima prirode, to jest prema nuznosti mehanizma uopste, ukljudujuci i hemi­ zam. Ovaj stav protivreci sebi zbog toga, je r se zakon prirode sastoji upravo u tome sto se nista ne desava bez dovoljno a priori odredenog uzroka koji, prema tome, sadrzi u sebi neki apsolutni spontanitet; — to jest ona pretpostavka, koja je sup­ rotna tezi, protivrecna je zbog toga sto protivreci tezi. Radi dokaza antiteze treba postaviti da postoji sloboda kao neka posebna vrsta kauzaliteta, da bi naprosto moglo zapoceti neko stanje, a time i neki niz njegovih posledica. Ali posto jedno takvo pocinjanje pretpostavlja neko stanje [to jest stanje slobode] koje nema nikakve kauzalne povezanosti sa njendm prethodnim stanjem, to ono protivreci zakonu kauza­ liteta, prema kome jedinstvo iskustva i iskustvo uopste je je­ dino moguce; to jest pretpostavka slobode, koja je suprotna antitezi, ne moze da se uCini zbog toga sto protivreci antitezi. Prema sustini se ta ista antinomija .ponavlja u Kritici teleoloske moci sudenja kao suprotnost: da se svako proizvodenje materijalnih stvari desava po cisto mehanickim zakoni­ ma i da poneko njihovo proizvodenje nije mogu6e po tim 154

zakonima. — Kantovo resenje ove antinomije isto je kao i opste resenje ostalih, naime, da um ne moie da dokaze ni jedan ni drugi stav, posto mi ne mozemo imati neki odredujuci princip a priori o mogucnosti stvari prema Cisto empiriCkim zakonima prirode, — da stoga, dalje, oba stava ne treba da se shvate kao objektivni stavovi, vec kao subjektivne maksime, da ja, s jedne strane, treba uvek da razmisljam o svim dogadajima u prirodi prem a principu Cistog prirodnog meha­ nizma, ali da to ne sm eta da zgodnom prilikom istrazujem neke prirodne forme prem a jedno j drugoj maksimi, naime prema principu krajnjih uzroka, — kao da se sada te dve maksime, koje uostalom treba da su potrebne samo za ljudski um, ne bi nalazile u onoj istoj suprotnosti u kojoj se nalaze oni stavovi. — Kao sto je malopre napomenuto, na celom ovom stanovistu nije prouCeno ono sto jedino zahteva filozofski interes, naime, koji je od oba ta principa po sebi i za sebe istinit; medutim, za ovo stanoviste ne cini nikakvu razliku da li te principe treba posmatrati kao objektivne, to jest ovde kao spolja egzistirajuce odredbe prirode, ili kao proste maksime nekog subjektivnog saznanja; — naprotiv, ovo je jedno subjektivno, to jest sluCajno saznanje, koje zgodnom prilikom primenjuje jednu ili drugu maksimu, vec prem a tome da li ih smatra podesnim za date objekte, inaCe ne postavlja pitanje o istinitosti samih tih odredaba, bilo da su one obe odredbe objekata ili odredbe saznanja. Otuda, m a kako da je Kantovo razlaganje teleoloskog principa nedovoljno u pogledu sustinskog stanovista,^ ipak 3e znaCajan polozaj koji K ant daje tome principu. Posto Kant pripisuje taj princip reflektirajucoj moci sudenja, on ga cini jednim vezivnim srednjim clanom izmedu opstosti uma i ^po­ jedinacnosti opazanja; dalje, on razlikuje onu reflektirajucu moc sudenja od odredujuce, koja prosto supsumira posebno po opste. Takvo opste koje je samo supsumira juce jeste nesto apstraktno, sto postaje konkretno tek u neCern drugome, u posebnome. Naprotiv, svrha jeste konkretno opste, koje ima momenat posebnosti i spoljasnjosti u samom sebi, otuda je delatno, pa je nagon da sebe odbacuje od sama sebe. Pojam kao svrha jeste svakako jedan objektivan sud, u kome jedna odr ba jeste subjekat, naime konkretni pojam, kao odreden sami sobom, a druga odredba nije samo predikat vec le sP ^ as^ a objektivnost. Ali svrhovni odnos nije zbog toga ne^o re je k tirajuce sudenje, koje spoljasnje objekte posmatra samo P^em nekom jedtaitvu, kao ia ih je dao nelei razum rod.^ aase noc, saznanja, nego je svrhovni odnos ono istinito koje bivstvuje 155

po sebi i za sebe, koje objektivno sudi i apsolutno odreduje spoljaSnju objektivnost. Svrhovni odnos je usled toga neSto viSe nego sud; on je zakljudak samostalnog slobodnog pojma, koji se kroz objektivnost sliva sa samim sobom. Svrha se pokazala kao ono trece prem a mehanizmu i hernizmu; ona je njihova istina. PoSto sama svrha jos stoji unutar sfere objektivnosti ili neposrednosti totalnog pojma, to je ona jo§ aficirana spoljasnjoStu kao takvom, pa ima nasuprot sebi jedan objektivni svet, na koji se ona odnosi. Sa te strane se mehaniCki kauzalitet, u koji uopSte treba uraCunati takode hemizam, jos pojavljuje kod toga odnosa svrhe, koji je spoljasan, ali kao ovome podreden, kao po sebi i za sebe prevaziden. Sto se tice blizeg odnosa, mehaniCki objekat je kao neposredni totalitet ravnoduSan prema svojoj odredenosti, a time i prema tome da bude nesto odredujuce. Ta spoljasnja odredenost usavrsena je sada do samoodredivanja i time je sada vec postav­ ljen pojam koji je u objektu samo unutrasnji ili, sto je isto, samo spoljaSnji; svrha je pre svega upravo sam taj pojam, koji je mehaniCkome spoljasnji. Tako je svrha i za hemizam ono samoodredujuCe, koje svodi na jedinstvo pojma onu spoljasnju odredivost kojom je ona uslovljena. — Iz toga proiz­ lazi priroda podredivanja obeju prethodnih formi objektivnoga procesa; ono drugo, koje se u njim a nalazi u beskonacnome progresu, jeste pojam koji je za njih postavljen pre svega kao spoljasnji, a koji je svrha; nije samo pojam njihova supstan­ cija, veC i spoljasnjost je za njih suStinski momenat, koji saCinjava njihovu odredenost. MehaniCka ili hemijska tehnika pruza se, dakle, sama od sebe, svojim karakterom da je spo­ ljasnje odredena, svrhovnom odnosu, koji sada treba blize razmotriti. A. Subjektivna svrha Subjektivni pojam je u centralitetu objektivne sfere, koja je neka ravnodusnost prema odredenosti, ponovo nasao i postavio pre svega negativnu tacku jedinstva, a u hemizmu objektivnost pojmovnih odredaba, i tek time je on postavljen kao konkretan objektivan pojam. Njegova odredenost ili nje­ gova jednostavna razlika ima sada u njem u samom odredenost spoljasnjosti, i njegovo jedmostavno jedinstvo je time jedinstvo koje se odbija od sama sebe i koje se u tome odrzava. Stoga je svrha subjektivni pojam kao sustinsko strem ljenje i nagon da se postavi spoljaSnje. Pri tome ona ne podleie prelazenju. Ona 156

nije niti neka sila koja se ispoljava, niti neka supstanciia i uzrok, koja se manifestuje u akcidencijama i dejstvima. Sila ie samo neSto apstraktno uniutrasnje, dok se ona niie isDoliilaih ona ima postojanje tek u ispoljavanju, na koje mora biti podstaknuta, a isto tako uzrok i supstancija; posto oni imaiu stvarnost samo u akcidencijama i u dejstvovanju, to je njihova delatnost prelaz, nasuprot kome se oni ne odrzavaju u slobodi Doduse, svrha se moze odrediti takode kao sila i kao uzrok ali ti izrazi ispunjavaju samo jedniu nepotpunu stranu njenog znacenja, ako ovi treba da se iskazu o svrsi shodno njenoj istini, onda je to moguce samo na jedan nacin, koji prevazilazi njihov pojam, kao neka sila koja samu sebe podstice na ispoljavanje, kao neki uzrok koji je uzrok sama sebe, ili £ije ie deistvo neposredno uzrok. Ako se ono svrhovito pripise nekom razumu, kao sto je malopre navedeno, onda je pri tom uzeto u obzir ono odredeno u sadrSini. Medutim, svrhu uopste treba shvatiti kao ono umno u svojoj egzistenciji. Ona ispoljava umnost zbog toga sto je konkretni pojam, koji drzi objektivnu razliku u svome apsolut­ nom jedinstvu. Stoga je ona u sustini zakljucak u samoj sebi. Ona je ono opSte koje je sebi jednako i to kao ono §to sadrzi u sebi negativnost koja se odbija od sebe, pre svega opsta delatnost, koja je utoliko jos neodredena; ali posto je ova de­ latnost negativan odnos prem a samoj sebi, ona odreduje sebe neposredno i daje sebi momenat posebnosti, koja kao isto tako u sebe reflektovani totalitet forme jeste sadrzina nasuprot postavljenim razlikam a forme. Isto tako neposredno je taj negativitet, blagodareci svome odnosu prema samom sebi, apso­ lutna refleksija forme u sebe a pojedinacnost. S jedne strane, ta je refleksija unutrasnja opstost subjekta, a s druge strane je refleksija prema napolju; i utoliko je svrha jos nesto subjek­ tivno i njena je delatnost usmerena prema spoljasnjoj objek­ tivnosti. Svrha je naime pojam koji je u objektivnosti dosao k sa­ mom sebi; odredenost koju je ona dala sebi u objektivnosti jeste odredenost objektivne ravnodusnosti i spoljasnjosti odredenog bica; stoga njena negativnost koja se odbija od sebe jeste takva negativnost ciji momenti, po§to su oni samo odredbe samog pojma, im aju takode formu objektivne ravnodusnosti jednih prem a drugima. — Vec su u formalnom sudu subjekat i predikat odredeni kao samostalni jedan prema drugome; ali njihova je samostalnost samo tek apstraktna opstost; sada je ona zadobila odredbu objektivnosti; ali kao momenat pojma ta je savr§ena razlicnost ukljucena u jednost a vno jedinstvo 157

pojma. Ukoliko je pak svrha ova totalna refleksija objektiv­ nosti u sebe, i to neposredno, utoliko je pre svega samoodre­ divanje ill posebnost kao prosta refleksija u sebe razlicita od konkretne forme i jeste odredena sadriina. Svrha je po tome konacna, mada je ona po svojoj formi beskonaCna subjektiv­ nost. Drugo, posto njena odredenost ima formu objektivne ravnodu§nosti, svrha ima oblik jedne pretpostavke, a konacnost svrhe sastoji se sa te strane ox tome sto ona ima pred sobom jedan objektivni, mehanifiki i hemijski svet, na koji se njena delatnost odnosi kao na nesto dato; njena samoodredujuca delatnost jeste na taj naCin u svome identitetu neposredno sama sebi spoljaSnja, i isto je toliko refleksija u sebe koliko je refleksija prem a napolju. Utoliko ona zaista ima jo§ neku vansvetsku egzistenciju, ukoliko joj naime protivstoji ona ob­ jektivnost, isto tako kao sto nasuprot tome ta objektivnost stoji prema njoj kao neka mehanicka i hem ijska celina, koju svrha jos nije odredila i proiela. Stoga se kretanje svrhe moze izraziti tako, da je ono usmereno na to da ukine njenu pretpostavku, to jest neposrednost objekta, i da objekat postavi kao odreden pojmom. To nega­ tivno odnoSenje prema objektu isto je tako negativno odnosenje prema samoj sebi, prevazilazenje subjektivnosti svrhe. Pozitivno, to je realizovanje svrhe, naime sjedinjavanje objektivnog bica sa njom, tako da je to bice sto je kao momenat svrhe odredenost koja je neposredno identicna sa njom, dato kao spolja&nja odredenost, i obrnuto, ono objektivno kao pret­ postavka postavlja se, naprotiv, kao odredeno pojmom. — Svrha je u samoj sebi nagon svoje realizacije; odredenost pojmovnih momenata jeste spoljasnjost; ali jednostavnost iste u jedinstvu pojma ruije prim erena onome sto ona jeste, i stoga se pojam odbija od sama sebe. To odbijanje jeste uopste odluka odnosa negativnog jedinstva prem a sebi, usled cega je to je­ dinstvo iskljucujuca pojedinacnost; ali tim iskljucivanjem ono se odlucuje ili ono se otvara, je r iskljucivanje jeste samoodre­ divanje, postavljanje sama sebe. S jedne strane, posto se subjektdvnost odreduje, ona se pretvara u posebnost, daje sebi neku sadrzinu koja, ukljucena u jedinstvo pojma, jeste jos unutrasnja sadrzina; ali to postavljanje, prosta refleksija u sebe, jeste, kao sto se pokazalo, neposredno u isto vreme neko pretpostavljanje; i u istom momentu u kome subjekat svrhe odreduje sebe, on je doveden u odnos sa jednom ravnodusnom spoljasnjom objektivnoscu, koju on treba da izjednaCi sa onom unutraSnjom odredenoscu, to jest da je postavi kao nesto sto je pojmom odredeno, pre svega kao sredstvo. 158

B. Sredstvo Prvo neposredno postavljanje u svrsi jeste u isto vreme postavljanje necega unutraSnjeg, to jest necega odredenog kao postavljeno, a u isto vreme pretpostavljanje objektivnog sveta koji je ravnodusan prem a svrhovnom odredivanju. Ali subiektivnost svrhe je apsolutno negativno jedinstvo: stoga nieno drugo odredivanje jeste prevazilazenje te pretpostavke uopste* to prevazilazenje je utoliko vracanje u sebe, ukoliko se time prevazilazi onaj momenat prve negacije, postavljanje negativ­ noga nasuprot subjektu, spoljasnji objekat. Ali, prema pretpostavci ili prem a neposrednosti odredivanja, prema objektivnom svetu to je samo tek prva negacija, cak neposredna i otuda spoljasnja negacija. Stoga to postavljanje jos nije sama izvedena svrha, vec tek pocetak za to izvodenje. Tako odredeni objekat je tek sredstvo. Svrha se pomocu nekoga sredstva povezuje sa objektivnoscu, a u objektivnosti sa samom sobom. Sredstvo je sredina zakljucka. Svrsi je potreibno neko sredstvo radi svoga izvodenja, poSto je ona konacna, — sredstvo, to ce reci neka sredina koja u isto vreme ima oblik nekog spoljasnjeg postojanja, koje je ravnodusno prem a svrsi i njenome izvodenju. Apsolutni pojam ima u samom sebi posredovanje tako, da prvo njegovo postavljanje nije pretpostavl janje, u cijem bi objektu ravno­ dusna spoljasnjost bila osnovna odredba; nego svet kao tvorevina ima samo formu takve spoljasnjosti, all njegovu osnovnu odredbu sacinjavaju upravo njegova negativnost i postavlje­ nost. — Prem a tome, konacnost svrhe sastoji se u tome sto je njeno odredivanje uopste spoljasnje samom sebi, prema tome, njeno prvo odredivanje se raspada, kao sto smo videli, u jedno postavljanje i jedno pretpostavl janje; stoga je negacija toga odredivanja samo s jedne strane vec refleksija u sebe, s druge strane, naprotiv, ona je samo prva negacija; — ili: sama refleksija-u-sebe jeste takode sebi spoljasnja i refleksija prema napolju. Otuda je sredstvo formalna sredina jednog formalnog zakljucka; ono je nesto spoljasnje prema ekstremu subjektivne svrhe, a otuda isto tako i prem a ekstremu objektivne svrhe; kao sto je posebnost u formalnom zakljucku jedan ravnodusni srednji term in, na cije mesto mogu stupiti i drugi. Kao sto je, dalje, ta posebnost sredina samo po tome sto je u odnosu na jedan ekstrem odredenost, a u odnosu na drugi ekstrem je opste, dakle, svoju posrednicku odredbu ima relativno na os­ novu druge odredbe, tako je i sredstvo posrednicka sredina, 159

prvo, samo time Sto je neki neposredan objekat, drugo, time sto j'e sredstvo na osnovu za njega spoljaSnjeg odnosa prema ekstremu svrhe, — odnos koji je za sredstvo jedna forma prema kojoj je ono ravnoduSno. Stoga su pojam i objektivnost povezani u sredstvu samo sp o lj a&nje; sredstvo je utoliko jedan Cisto m ehaniiki objekat. Odnos objekta prema svrsi jeste jedna premiisa ili neposredni odnos koji je u pogledu svrhe, kao Sto je pokazano, refleksija u sama sebe, sredstvo je inherentni predikat; njegova je objek­ tivnost subsum irana pod odredbu svrhe koja je zbog svoje konkrecije opStost. Pomocu ove odredbe svrhe koja se nalazi u njemu, sredstvo je sada subsumirajuCe takode u odnosu pre­ ma drugom ekstrem u objektivnosti koji je najpre joS neodreden. — Obrnuto, nasuprot subjektivnoj svrsi, sredstvo kao neposredni objektivitet ima opStost postojanja, Cega je joS lisena subjektivna pojedlinaCnost svrhe. — Po§to se tako svrha nalazi u sredstvu pre svega samo kao spoljasnja odredenost, to je sama svrha kao negativno jedinstvo izvan sredstva, kao sto je i sredstvo mehaniCiki objekat koji svrhu ima u sebi samo kao neku odredenost, a ne kao prostu konkrecdju totaliteta. Medutim, sama sredina kao ono sto povezuje mora da bude totalitet svrhe. Pokazalo se da je odredba svrhe u sredstvu u isto vreme refleksija u samu sebe; ona je utoliko formalni od­ nos prema sebi, po§to je odredenost postavljena kao realna ravnodusnost, kao objektivnost sredstva. Ali, upravo zbog toga taj, s jedne strane, Cisti subjektivitet je u isto vreme takode delatnost. — U subjektivnoj svrsi je negativni odnos prema samom sebi jos identiCan sa odredenoscu kao takvom, sa sadrzinom i spolja§njo§6u. Ali u poCetnom objektiviranju svrhe, jednom preinaCavanju jednostavnog pojma, oni se momenti razdvajaju ili, obrnuto, u tome se sastoji to preinaCavanje ili sama spolj aSnjost. Prema tome, cela ta sredina jeste sama totalitet zakljuCka, u kome apstraktna delatnost i spoljaSnje sredstvo saCinjavaju ekstreme, Ciju sredinu saCinjava odredenost objekta svrhom, a na osnovu te odredenosti je objekat sredstvo. — AM, dalje, opStost jeste odnos svrhovite delatnosti i sredstva. Sredstvo je objekat, po sebi totalitet pojma; ono nema snage otpora na­ suprot svrsi, kao sto je pre svega ima prema nekom drugom neposrednom objektu. Stoga je sredstvo za svrhu, koja je po­ stavljeni pojam, potpuno prodorno i prijemCivo za to prenoSenje, jer je ono po sebi identiiCno sa njom. Ali, sredstvo je sada i postavljeno kao ono sto je prodorno za pojam, je r u centralitetu ono je ne§to sto tezli ka negativnome jedinstvu; 160

ono je isto tako u hemizmu, kao nesto neutralno i kao nesto diferentno, postalo nesto nesamostalno. — Njegova nesamostalnost sastoji se ujpravo u tome, Sto je ono jedino po sebi tota­ litet pojma; ali, pojam je bice za sebe. Stoga objekat u odnosu prema svmsi ima karakter da je nemocan i da joj stoji u sluzbi; svrha je njegova subjektivnost ili dusa, koja u njemu ima svoju spoljasnju stranu. Objekat, na taj nacin neposredno potcinjen svrsi, nije jedan ekstrem zakljucka, vec taj odnos sacinjava jednu njegovu premisu. Ali, sredstvo ima takode jednu stranu, prema kojoj ono jos ima samostalnost u odnosu prema svrsi. Objektivnost koja je u sredstvu povezana sa svrhom jeste za ovu jos spolja5nja, posto je ona povezana sa svrhom samo neposredno; i otuda pretpostavka jos postoji. Zbog toga je delatnost svrhe pomocu sredstva jos usmerena protiv te pretpostavke, i svrha je upravo utoliko delatnost, nije vise samo nagon i stremljenje, ukoliko je u sredstvu momenat objektivnosti postavljen u svo­ joj odredenosti kao nesto spoljasnje i prosto jedinstvo pojma sada im a objektivnost kao takvu po sebi. C. Sprovedena svrha 1. Svrha je u sebe reflektovana vec u svome odnosu pre­ ma sredstvu; ali njen objektivni povratak u sebe jo§ nije po­ stavljen. Delatnost svrhe pomocu njenog sredstva jos je usme­ rena protiv objektivnosti kao iskonske pretpostavke, ona je upravo u tome sto je ravnodusna prema odredenosti. Ukoliko bi se delatnost opet sastojala samo u tome da se odreduje ne­ posredna objektivnost, utoliko bi proizvod opet bio samo neko sredstvo, i tako dalje u beskonacnost; proizilazalo bo. samo neko svrhovito sredstvo, ali ne objektivnost same svrhe. S oga svrha koja je delatna u svome sredstvu ne treba kao nesto spoljasnje da odreduje neposredni objekat, prema tome, taj objekat mora sam sobom da se slije u jedinstvo pojma; ik ona spoljasnja delatnost svrhe pomocu njenoga sredstva mora da se odredi kao posredovanje i da se sama prevazide. ^ Odnos delatnosti svrhe pomocu sredstava prema spolj asnjem objektu jeste pre svega druga premisa za^ c k a , neposredan odnos sredine sa drugun neposredan, jer sredina im a u seba spoljasnji objekat 1 drugi etetrem jestJ isti takav objekat. Sredstvo je delotvomo i mocno prem a drugom ekstremu, je r je njegov o j odresamoodredujucom delatmo§cu, a ovome je p 11 Nauka logike IH

1

denost, koju on ima, ravmoduSna odredenost. N jen proces u tom odnosu jeste samo mehaniCki ili hemijski proces; u toj objektivnoj spoljasnjosti pojavljuju se raniji odnosi, ali pod vlasCu svrhe. — Ti procesd, medutim, vracaju se sami od sebe u svrhu, kao Sto se pokazalo na njima. Dakle, pre svega, ako je odnos sredstva prema spoljaSnjem objektu, koji treba obraditi, neposredan odnos, onda se on veC ranije prikazao kao neki zakljuCak, poSto se svrha pokazala kao njegova prava sre­ dina i jedinstvo. Dakle, poSto je sredstvo objekat koji stoji na strani svrhe i u sebi ima njenu delatnost, to je mehanizam koji ovde postoji u isto vreme povratak objektivnosti u samu sebe, u pojam, koji je, medutim, ve6 pretpostavl jen kao svrha; uto­ liko negativno odnosenje svrhovite delatnosti prema objektu nije spoljaSnje, v e t je promena i prelaz objektivnosti same po sebi u svrhu. Sto se svrha neposredno odnosi na objekat i pretvara ga u sredstvo, kao i to Sto ona tim sredstvom odreduje neki drugi objekat, to se moze posm atrati kao nasilje, ukoliko se pokazuje kao da je svrha sasvim druge prirode nego objekat i ukoliko su isto tako oba objekta samostalni totaliteti jedan prem a dru­ gome. Ali, sto se svrha postavlja u posredan odnos prema ob­ jektu, pa izmedu sebe i objeirta umece neki drugi objekat, moze se sm atrati kao lukavstvo uma. Konacnost umnosti ima, kao sto je primeceno, tu stranu da se svrha odnosi prema pretpostavci, to jest prema spoljasnjosti objekta. U neposrednom odnosu sa objektom sama bi svrha stupila u mehanizam ili he­ mizam i time bi bila podvrgnuta sluCajnosti i propasti svoje odredbe, da bude pojam koji bivstvuje po sebi i za sebe. Ovako pak ona istura napolje jedan objekat kao sredstvo, puSta da se umesto nje on potire spoljasnjim radom, prepuS ta ga satiranju i zasticena njdme Cuva se od mehaniCkog nasilja. Posto je svrha konacna, ona osim toga im a neku konacnu sadrzinu; po tome ona nije nesto apsolutno ili naprosto neSto po sebi i za sebe umno. Ali sredstvo je spoljaSnja sredina zakljucka, koji je ostvarenje svrhe; stoga se na sredstvu ispo­ ljava umnost u njemu kao takva, da se odrzi u tome spoljaS­ njem drugom i upravo pomoCu te spoljasnjosti. Utoliko je sredstvo nesto sto je vise od kona&nih svrha spoljaSnje svrho­ vitosti; — plug je dostojniji postovanja nego Sto su neposredno ona uzivanja koja se priprem aju pomocu njega i koja su svrhe. Orude se odrzava, dok neposredni uiici prolaze i zaboravljaju se. U svojim orudima Covek poseduje mod nad spoljaSnjom prirodom, mada ioj je, prema svojim svrhama upravo potcinjen. 162

All, svrha ne samo da se drzi izvan mehanickog procesa vec se u njemu odrzava i jeste njegova odredba. Svrha kao pojam koji egzistira slobodno nasuprot objektu i njegovom procesu i koji je delatnost koja odreduje samu sebe, shva se u njemu jedino sa samom sobom, posto je ona isto tako istina mehanizma koja bivstvuje po sebi i za sebe. Moc svrhe nad objektom jeste taj identitet koji bivstvuje za sebe, i delatnost svrhe je manifestacija identiteta. Svrha kao sadrzina jeste 0f red-en°st koja bivstvuje po sebi i za sebe, koja se nalazi na objektu kao ravnodusna i spoljasnja, a njena delatnost je s jedne strane istinitost procesa i kao negativno jedinstvo jeste prevazilazenje privida spoljasnjosti. Prema apstrakciji, ravno­ dusna odredenost objekta je ta koju isto tako spoljasnje zamenjuje neka druga odredenost; ali jednostavna apstrakcija odre­ denosti je u svojoj istinitosti totalitet negativnoga, konkretni pojam i pojam koji spoljasnjost postavlja u sebe. Sadrzina svrhe jeste njena negativnost kao jednostavna u sebe reflektovana posebnost, razlicita od svoga totaliteta kao forme. Zbog te jednostavnosti, cija odredenost je po sebi i za sebe totalitet pojma, sadrzina se pojavljuje u realizovanju svr­ he kao ono sto ostaje identicno. Teleoloski proces je prevodenje pojma koji distinktno egzistira kao pojam u objektivnost; po­ kazuje se da to prevodenje u neko pretpostavljeno drugo jeste stapanje pojma sama od sebe sa samim sobom. Sadrzina svrhe pak jeste taj identitet koji egzistira u formi identicnoga. U svakom prelazenju se odrzava pojam, na primer, kada se uzrok pretvara u posledicu, onda je uzrok ono sto se u posledioi sliva samo sa samim sobom; medutim, u teleoloskom prelazenju pojam je taj koji kao takav vec egzistira kao uzrok, kao apso­ lutno konikretno jedinstvo koje je slobodno prema objektivnosti u njenoj spoljasnjoj odredijivosti. Ona spoljasnjost u koju se svrha prevodi postavljena je, kao sto smo videli, vec sama kao momenat pojma, kao forma njegovog razlikovanja u sebi. Otuda svrha ima u spoljasnjosti svoj vlastiti momenat; a sa­ drzina, kao sadrzina konkretnog jedinstva, jeste jednostavna forma svrhe i ta forma u razlicitim momentima svrhe, — kao subjektivna svrha, kao sredstvo i posredovana delatnost, i kao objektivna svrha, — ne samo sto po sebi ostaje jednaka nego takode egzistira kao ono sto ostaje jednako sebi. Stoga se o teleoloskoj delatnosti moze reci da u njoj kraj jeste pocetak, posledica je razlog, efekat je uzrok, da je teleoloska delatnost postajanje postaloga, da u njoj stupa u egzi­ stenciju samo ono sto vec egzistira itd., to znaci da su uopste sve odredbe odnosa koje pripadaju sferi refleksije ili nepoii*

163

srednog bi6a izgubale svoje razlike, te ono Sto se iskazuje kao drugo, kao Sto su kraj, posledica, dejstvo, itd., u svrhovnom odnosu nema viSe odredbu drugoga, ve£ je naprotiv postavlje­ no kao identiino sa jednostavnim pojmom. 2. Ako se sad proizvod teleoloSke delatnosti blize posmat­ ra, onda on ima na sebi svrhu samo spoljaSnje, ukoliko je on apsolutna pretpostavka nasuprot subjektivnoj svrsi, ukoliko se naiime zastaje pri tome da se svrhovita delatnost svojim sredstvom odnosi prem a objektu samo mehanidki, pa umesto neke njegove ravnoduSne odredenosti postavlja neku drugu, koja je za njega isto tako spoljasnja. Takva odredenost, koju neki ob­ jekat ima blagodareci svrsi, razlikuje se uglavnom od neke druge Sisto m ehaniike [time], Sto onaj [objekat] jeste momenat jednog jedinstva, prem a tome, mada je ona [tj. odredenost] spoljaSnja objektu, ipak u samoj sebi nije neSto spoljasnje. Objekat koji pokazuje takvo jedinstvo jeste jedna celina prema kojoj su njeni delovi, njena vlastita spoljaSnjost, ravnoduSni, on je odredeno, konkretno jedinstvo, koje sjedinjuje u sebi razlidite odnose i odredenosti. To jedinstvo, koje se ne moze shva­ titi na osnovu specifiine prirode objekta i koje prema odredenoj sadrzini jeste neka d ruktija sadrzina nego Sto je vlastita sadrzina objekta, samo za sebe nije neka mehanicka odrede­ nost, ali je ono na objektu joS m ehaniiki. Kao Sto su na tome proizvodu svrhovite delatnosti sadrzina svrhe i sadrzina objek­ ta jedna za drugu spoljaSnje, isto se tako i u drugim momentima zakljucka njihove odredbe odnose jedna prema drugima, — u sredini koja povezuje svrhovita delatnost i objekat koji je sredstvo, a u subjektivnoj svrsi, u drugome ekstremu, beskona&na forma kao totalitet pojma i njegova sadrzina. Prem a odnosu kojim se povezuje subjektivna svrha sa objektivnoscu, neposredan odnos je kako jedna premisa, naime odnos objekta odredenog kao sredstvo prem a objektu koji je jos spoljasnji, tako i druga premisa, naime odnos subjektivne svrhe prema objektu koji se pretvara u sredstvo. Stoga zakljuiak ima nedo­ statak formalnog zakljudka uopste, da odnosi iz kojih se on sastoji nisu i sami izvedeni stavovi ili posredovanja, da oni upravo vec pretpostavljaju onaj izvedeni stav radi dijeg proizvodenja treba da sluze kao sredstvo. Ako posmatramo jednu premisu, neposredni odnos subjek­ tivne svrhe prema objektu koji time postaje sredstvo, onda se svrha ne moze odnositi neposredno n a objekat; je r objekat je ne§to isto tako neposredno, kao i objekat drugoga ekstrema, u kome svrha treba da se izvede putem posredovanja. Ukoliko 164

su oni na taj nacin postavljeni kao razlicni, izmedu ove objektivnosti i subjektivne svrhe mora se umetnuti neko sredstvo njihovog odnosa; ali to sredstvo je isto tako jedan svrhom vec odredeni objekat, izmedu cije objektivnosti i teleoloSke odredbe^ treba um etnuti neko novo sredstvo i tako dalje u beskonacnost. Time je postavljen beskonacni progres posredo­ vanja. To isto nalazi se u pogledu druge premise, odnosa sredstava prem a jos neodredenom objektu. Posto su oni pot­ puno samostalni, to se oni mogu sjediniti samo u jednom trecem, i tako dalje u beskonacnost. — Ili obrnuto, posto premise vec pretpostavljaju izvedeni stav, to ovaj, kakav je na osnovu onih samo neposrednih premisa, moze biti jedino nesavrsen. Izvedeni stav ili proizvod svrhovitog delanja nije nista drugo do jedan objekat odreden svrhom koja je za njega spoljasnja; on je prema tome ono isto sto je sredstvo. Stoga je u takvom proizvodu proizaslo samo jedno sredstvo, a ne jedna izvedena svrha, ili svrha u njem u nije zaista postigla objektivnost. — Stoga je sasvim svejedno da li ce se jedan objekat, odreden spolj asnjom svrhom, posm atrati kao izvedena svrha ili samo kao sredstvo; to je jedna relativna odredba, koja je za sam objekat spoljasnja, a nije objektivna. Prem a tome, svi objekti na kojima je izvedena neka spoljasnja svrha jesu isto tako samo sredstva svrhe. Ono sto treba da se upotrebi radi izvodenja neke svrhe i da se u sustini uzme kao sredstvo, to jeste sredstvo, prem a svojoj odredbi da biva troseno. Ali takode je prolazan i onaj objekat koji treba da sadrzi izvedenu svrhu i da se prikaze kao njena objektivnost; on isto tako ne ispunjava svoju svrhu nekim mirnim postoianjem koje odrzava samo sebe, vec samo ukoliko se trosi, jer on samo utoliko odgovara jedinstvu pojma, posto se njegova spoljasnjost. to jest njegova objektivnost prevazilazi u tom jedinstvu. Neka kuca, neki casovnik mogu izgledati kao svrhe u odnosu na oruda koja su upotrebljena za njihovo proizvodenje: ali kamenje, stubovi ili tockovi, sekire itd., koji sacinjavaju stvar­ nost svrhe, ispunjavaju svrhu samo pomocu pritiska koji oni podnose, pomocu hemijskih procesa, kojima su prepusteni sa vazduhom, svetloscu, vodom, i od kojih oni oslobadaju coveka, te pomocu svoga trenja itd. Oni, dakle, ispunjavaju svoje odredenje samo pomocu svoje upotrebe i habanja, i odgovaraju onome sto treba da budu samo putem svoje negacije. ni nisu pozitivno sjedinjeni sa svrhom, posto imaju na sebi samoodredenje jedino spoljasnje, pa su samo relativne svrhe, i i su u sustini takode samo sredstva. 165

Te svrhe uopSte imaju, kao Sto je pokazano, neku ograni£enu sadrzinu; njihova je forma beskonaCno samoodredivanje pojma, koji se pomo£u te sadrzine ograniiio do spolj aSnje pojedinafcnosti. OgraniCena sadrzina £ini te svrhe neprikladnim beskonafcnosti pojma i pretvara ih u neistinu; takva odrede­ nost je ve6 kroz sferu nuznosti, kroz bide prepuStena bivanju i promenljivosti, pa je neSto prolazno. 3. Time proizlazi kao rezultat da spoljasnja svrhovitost, koja ima samo tek formu teleologije, dospeva zapravo samo do sredstva, a ne do neke objektivne svrhe, — je r subjektivna svrha ostaje kao neka spoljasnja, subjektivna odredba; — ili ukoliko je delotvoma, pa se ostvaruje, m akar samo u sredstvu, subjektivna je svrha jos, povezana neposredno sa objektivnosdu, u nju je utonula; ona sama jeste neki objekat, a svrha, moze se reci, utoliko ne dospeva do sredstva, ukoliko je sred­ stvu potrebno izvodenje svrhe vec ranije, pre nego sto bi izvodenje moglo biti ostvareno pomodu nekog sredstva. Ali, u stvari, rezultat nije samo neka spoljasnja svrhovi­ tost, vec njena istina, unutrasnja svrhovitost i neka objektivna svrha. Spoljasnjost objekta, koja je samostalna u odnosu na pojam i koju svrha pretpostavlja, postavljena je u toj pretpostavci kao neki nesustinski privid i takode je po sebi i za sebe vec prevazidena; stoga je delatnost svrhe zapravo samo prikazivanje toga privida i njegovo prevazilazenje. — Kao sto se putem pojma pokazalo, prvi objekat postaje putem prenosenja sredstvo, posto je on po sebi totalitet pojma, a njegova odredenost, koja nije nista drugo do sama spoljasnjost, po­ stavljena je samo kao nesto spolja§nje, nebitno, otuda se na­ lazi u samoj svrsi kao njen vlastiti momenat, a ne kao neki koji je prema njoj samostalan. Na osnovu toga je odredba objekta kao sredstva naprosto neposredna odredba. Stoga za subjektivnu svrhu nije potrebno nikakvo nasilje ili drugo osnazenje nasuprot objektu, osim osnazenja sebie, da bi ga pretvorila u sredstvo; odluka, razjalnjenje, ta odredba same svrhe jeste samo postavljena spoljasnjost objekta, koji se u njoj nalazi neposredno kao potcinjen svrsi i nikakve druge odredbe nema nasuprot njoj osim odredbe nistavnosti, bica po sebi i za sebe. Drugo prevazilazenje objektivnosti objektivnosdu razlicno je od prvoga tako da je ovo, kao prvo, svrha u objektivnoj neposrednosti, usled £ega ono drugo nije samo prevazilazenje neke prve neposrednosti, ve£ obojega, objektivnoga kao neceg samo postavijenog i onoga neposrednoga. Na taj na£in se ne166

gativitet yra6a u sama sebe tako da je on isto tako ponovno uspostavl janje objektivnosti, ali kao objektivnosti koja ie sa njim identicna, i u tom uspostavljanju je u isto vreme takode postavljanje objektivnosti kao takve koja je odredena samo svrhom i koja je spoljasnja. Tim poslednjim taj proizvod ostaje, kao i ranije, takode sredstvo; onim prvim produkt ie objektivnost koja je identicna sa pojmom, realizovana svrha u kojoj je realitet same svrhe ona strana po kojoj je ona sredstvo. U izvedenoj svrsi sredstvo iscezava zbog toga sto bi ono bilo objektivnost koja je supsumirana pod svrhu samo tek neposredno, a koja se u realizovanoj svrsi nalazi kao povratak svrhe u samu sebe; dalje, time se takode samo posre­ dovanje, koje je odnosenje onoga spoljaSnjeg, delom gubi u konkretnom identitetu objektivne svrhe, delom u njemu kao apstraktnom identitetu neposrednosti postojanja. U tome je takode sadrzano posredovanje koje je bilo zahtevano za prvu premisu, za neposredni odnos svrhe prema objektu. Izvedena svrha je takode sredstvo i obrnuto, istina sredstva je isto tako to da bude sama realna svrha, a prvo prevazilazenje objektivnosti je takode vec drugo, kao sto se pokazalo da drugo sadrzi takode prvo prevazilazenje. Pojam, naime, odreduje sebe; njegova odredenost jeste spoljasnja ravnodusnost, koja je neposredno u odluci odredena kao prevazidena, naime, kao unutraSnja, subjektivna, i u isto vreme kao pretpostavljeni objekat. Njegovo dalje izlazenje iz sebe koje je, naime, izgledalo kao neposredno prenosenje i supsumcija objekta pod njega, u isto vreme je prevazilazenje one unutrasnje odredenosti spoljasnjega, koja je zatvorena u po­ jam, to jest koja je postavljena kao prevazidena, i u isto vreme prevazilazenje pretpostavke objekta; prema tome, ovo naizgled prvo prevazilazenje ravnodusne objektivnosti jeste' takode vec drugo, jedna refleksija-u-sebe, koja je prosla kroz posredovanje, i izvedena svrha. Posto se pojam ovde u sferi objektivnosti, gde njegova odredenost ima formu ravnodusne spoljasnjosti, nalazi u uzajamnom dejstvu sa samim sobom, to prikazivanje njegovog kretanja postaje tu dvostruko teze i zapletenije, jer je ono samo neposredno udvostruceno, i uvek je nekoj e prvo takode nekoje drugo. U pojm u za sebe, to jest u njegovoj subjektiv­ nosti, nalazi se njegova razlicitost od sebe kao neposredni identi6ni totalitet za sebe; ali posto je ovde njegova odredenost ravnodulna spoljasnjost, to je u njoj identitet sa samim sobom takode neposredno opet odbijanje od sebe, tako da ono sto je 167

odredeno kao njoj spolj aSnje i ravnoduSno jeste upravo ona sama, a ona kao ona sama, kao u sebe reflektovana, jeste upravo svoje drugo. Samo ako se to fiksira shvata se objek­ tivni povratak pojma u sebe, to jest njegovo istinsko objektiviranje, — shvata se da svaki od pojedinacnih momenata, kroz koje potide to posredovanje, jeste i sam njihov celi zakljudak. Na taj naCin iskonska unutraSnja spoljasnjost pojma, na osnovu koje je on jedinstvo koje se odbija od sebe, svrha i njeno strem ljenje napolje ka objektiviranju, jeste neposredno po­ stavljanje ili pretpostavka nekog spoljaSnjeg objekta; samo­ odredivanje je takode odredba nekog spoljaSnjeg objekta, kao objekta koji nije odreden pojmom, i obrnuto, ta odredba je samoodredivanje, to jest prevazidena spoljaSnjost, spolj aSnjost postavljena kao unutraSnja, — ili izvesnost nesustastvenosti spoljaSnjeg objekta. O drugom odnosu, o odredbi objekta kao sredstva, upravo je pokazano, kako je ona sama po sebi posre­ dovanje svrhe u objektu sa sobom. — Isto tako ono trece, mehanizam, koji se zbiva pod vlascu svrhe i objekat prevazi­ lazi objektom, jeste, s jedne strane, prevazilazenje sredstva, objekta koji je vec postavljen kao prevaziden, prema tome, ono je drugo prevazilazenje i refleksija-u-sebe, a s druge stra­ ne je prvo odredivanje spoljaSnjeg objekta. Ovo prvo odre­ divanje jeste, kao Sto je napomenuto, opet u izvedenoj svrsi proizvodenje samo nekog sredstva; posto subjektivnost konac­ noga pojma odbacuje sredstvo sa preziranjem , ona u svome cilju nije postigla niSta bolje. Ali ta refleksija, da je svrha postignuta u sredstvu i da su u ispunjenoj svrsi odrzani sred­ stvo i posredovanje, jeste poslednji rezultat spoljaSnjeg svrhovnog odnosa, u tome rezultatu ie on prevaziSao sam sebe i prikazao ga kao svoju istinu. — Treci zakljucak, koji je posm atran na posletku, odlikuje se time sto je on, pre svega, subjektivna svrhovna delatnost prethodnih zakljudaka, ali ta­ kode prevazilazenje spoljasnje objektivnosti, a time i spoljas­ njosti uopSte samom sobom, i samim tim je on totalitet u njegovoj postavljenosti. Nakon Sto smo videli da subjektivnost, bice za sebe pojma, prelazi u njegovo bide po sebi, u objektivnost, to se, dalje, u objektivnosti ponovo pokazala negativnost bica za sebe pojma; pojam se u objektivnosti odredio tako da je njegova po­ sebnost spoljasnja objektivnost, ili kao jednostavno konkretno jedinstvo, Cija spoljaSnjost je njegovo samoodredivanje. K re­ tanje svrhe je sada postiglo to da je momenat spoljasnjosti ne samo postavljen u pojmu, da pojam nije samo neko treba168

nje (Sollen) i stremljenje, nego je kao konkretni totalitet identican sa neposrednom objektivnoscu. Taj identitet jeste, s jedne strane, jednostavni pojam i objektivnost koja je isto tako neposredna, ali je s druge strane podjednako sustinski posredovanje, i samo na osnovu njega, kao posredovanja koje prevazilazi sama sebe, on je ona jednostavna neposrednost; tako je pojam u sustini to, da se kao za-sebe-bivstvujuci iden­ titet razlikuje od svoje po-sebi-bivstvujuce objektivnosti i da na osnovu toga ima spoljasnjost, ali u tome spoljasnjem totalitetu da bude samoodredujuci identitet tog totaliteta. Tako je pojam sada ideja.

Treci

o ds e k

IDEJA Ideja je adekvatni pojam, ono objektivno istinito ili ono istinito kao takvo. Ako ne§to ima istine, ono je ima kroz svoju ideju, ili nesto ima istine samo ukoliko je ono ideja. — Izraz ideja upotrebljavan je inade cesto u filozofiji kao i u obi6nom zivotu takode za pojam, pa cak za prostu predstavu; »ja nemam jos nikakve ideje o tome pravnom sporu, toj zgradi tome predelu«, time se ne zeli da izrazi nista drugo do predstava. Kant je izraz: ideja ponovo vindicirao pojmu uma. — Po Kantu, pojam uma treba da bude pojam o bezuslovnome, ali u pogledu p o j a v a transcendentan, to jest od njega se ne moze uciniti nikakva njem u adekvatna empiricka upotreba. Pojmovi uma treba da sluze za poimanje, a pojmovi razuma za razumevanje opazaj a. — U stvari, pak, ako su pojmovi razuma zaista pojmovi, onda su oni pojmovi, — pomocu njih se poima, a razumevanje opazaja pomocu pojmova razuma bice neko poimanje. Ali ako je razumevanje samo neko odredivanje opazaja pomocu takvih odredaba kao, na primer, celina i delovi, sila, uzrok i tome slicno, onda razumevanje znafii samo neko odredivanje pomocu refleksije, kao sto se pod razumevanjem moze zam isljati i samo odredeno predstavljanje sasvim odredene Culne sadrzine; kao kada neko, kome se oznaci put, da na kraju sume mora da ide levo, recimo odvrati: razumem, onda razumevanje ne moze da znaci nista drugo do shvatanje (Fassen) u predstavi i pamcenju. — Pojam uma je takode je­ dan donekle nezgodan izraz; je r pojam je uopste nesto umno; i ukoliko se um razlikuje od razuma i pojma kao takvog, utoliko je um totalitet pojma i objektivnosti. — U tome smislu ideja je ono umno; — ona je ono bezuslovno, zato sto uslove ima samo ono sto se sustinski odnosi na neku objektivnost, ali na objektivnost koja nije odredena njim samim, ve6 na takvu, 171

koja se jo§ nalazi nasuprot njem u u formi ravnodusnosti i spoljaSnjosti, kao Sto je imala joS spoljaSnja svrha. PoSto se pak izraz ideja zadrzava za objektivni ili realni pojam i razlikuje se od samog pojma, a joS viSe od proste predstave, to je osim toga joS viSe za odbacivanje ona ocena ideje, po kojoj se ideja sm atra za neSto samo negativno, pa se o istinitim mislima kaze da su to samo ideje. Ako su misli nesto samo subjektivno i sluiajno, onda one nem aju svakako nikakve druge vrednosti, ali u tome one ne zaostaju za vremenskim i slucajnim stvarnostima, koje isto tako nemaju nikakve druge vrednosti osim vrednosti slucajnosti i pojava. Medutim, obrnuto, ako ideja ne moze da im a vrednost istine zbog toga sto je u pogledu pojava transcendentna, je r joj ne moze biti dat nikakav kongruentan predm et u Culnome svetu, onda je to cudan nesporazum, poSto se ideji osporava objek­ tivno vazenje zbog toga sto joj nedostaje ono sto saCinjava pojavu, neistinito bice objektivnog sveta. Sto se tiCe praktifnih ideja K ant uvida da »se ne moze naci nista stetnije i jednog filozofa nedostojnije od prostackog pozivanja na iskustvo koje toboze stoji u opreci sa idejom. Samo to iskustvo ne bi uopste egzistiralo kada bi, na prim er, drzavne institucije bile ustrojene u pravo vreme shodno idejama, i kada umesto njih ne bi svaku dobru nameru osujecivali sirovi pojmovi, upravo zato sto su crpeni iz iskustva«. K ant sm atra ideju za nesto nuzno, za cilj, koji mora da se postavi kao prauzor za neki maksimum i mora postojati teznja da se stanje stvarnosti sve vise priblizuje njemu. Ali, posto je proizasao rezultat da je ideja jedinstvo pojma i objektivnosti, ono istinito, to se ideja ne moze posmatrati samo kao neki cilj, kome se treba priblizavati, a koji sam uvek ostaje neka vrsta onostranosti, nego da sve stvarno po­ stoji (ist) samo utoliko, ukoliko ima u sebi ideju i izrazava je. Predmet, objektivni i subjektivni svet uopste ne samo sto treba da kongruiraju sa idejom, vec su oni sami kongruencija pojma i realnosti; ona realnost koja ne odgovara pojmu jeste cista pojava, ono subjektivno, slucajno, proizvoljno, ono sto ne predstavlja istinu. Kada se kaze da se u iskustvu ne nalazi nijedan predmet koji potpuno kongruira sa idejom, onda se ideja protivstavlja stvarnome kao neko subjektivno merilo; medutim, ne moze se re6i sta nesto stvarno zaista treba da bude, ako se njegov pojam ne nalazi u njemu, i [ako] njegova objektivnost nikako nije saobrazna tome pojmu; jer bi to bilo nista. Doduse, mehanicki objekat i hemijski objekat, kao 172

1 subi ekat bez duha, pa i duh koji je svestan samo konacnoga a ne svoje sustine, prema svojoj rezlicnoj prirodi, nem aiusvoj pojam, egzistentan u njim a samima u njegovoj vlastitoj slobodnoj formi. All, oni mogu uopste biti nesto istinito samo utoliko ukoliko su sjedinjenje svoga pojma i realnosti, svoje duse i svoga tela. Celine kao drzaya, crkva, prestaju da egzistiraju, o se raspadne jedinstvo njihovog pojma i njihove realnosti' covek, ono zivo, jeste mrtvo, ako se u njemu odvoje dusa i telo; m rtva priroda, mehanicki i hemijski svet, — ako se naime m rtvo uzme za anorganski svet, inace ono ne bi imalo mkakvog pozitivnog znacenja, — m rtva priroda, dakle, ako se razdvoji na njen pojam i njenu realnost nije ni§ta drugo do subjektivna apstrakcija neke zamisljene forme i neke besformne m aterije. Duh koji ne bi bio ideja, jedinstvo samog pojma sa sobom, ■pojam koji bi za svoju realnost imao sam pojam, bio bi m rtvi duh, duh bez duha, neki m aterijalan obj eKat. Bice je postiglo znacenje istine, posto je ideja jedinstvo pojma i realnosti; bice je, dakle, sada samo ono sto je ideja. Konacne stvari su zato konaCne, ukoliko realnost svoga pojma nemaju potpuno u sebi samima, vec su im radi toga potrebne druge stvari, — ili, obrnuto, ukoliko su pretpostavljene kao objekti, prem a tome, ukoliko imaju na sebi pojam kao spo­ lj asnju odredbu. Najvise sto konacne stvari u pogledu te konacnosti postizu jeste spoljasnja svrhovitost. Sto stvarne stvari ne kongruiraju sa idejom, to je strana njihove konac­ nosti, neistinitosti, prem a kojoj su one objekti, od kojih je svaki odreden prem a svojoj razlicnoj sferi u odnosima objek­ tivnosti mehanicki, hemijski ili nekom spoljasnjom svrhom. Sto ideja nije potpuno obradila svoju realnost, sto je nepotpuno potcinila pojmu, mogucnost za to zasniva se na tome sto sama ideja ima ograniienu sadrzinu, sto ona m a koliko da je sustinski jedinstvo pojma i realnosti, isto tako sustinski jeste i njihova razlika; je r jedino objekat jeste neposredno jedin­ stvo, to jest jedinstvo koje bivstvuje po sebi. Ali, ako neka stvar, na prim er drzava, ne bi nikako bila primerena svojoj ideji, to jest upravo ako uopste ne bi bila ideja drzave, ako njen realitet, koji sacinjavaju samosvesni pojedinci, uopste ne bi odgovarao pojmu, onda bi se njena dusa i njeno telo bili odvojili; dusa bi odletela u izdvojene regione misli, a telo bi se raspalo na pojedinacne individualnosti; ali poSto pojam drzave tako sustinski sacinjava prirodu pojedinaca, to se on u njim a nalazi kao tako muCan nagon, da su oni prinudeni 173

da ga m akar i saimo u formi spoljasnje svrhovitosti prenesu u realnost, ili da ga kao takvog priznaju, inaSe bi morali propasti. Najgora driava, Cija realnost najm anje odgovara pojmu, ipak, ukoliko jo§ egzistira, joS je ideja; pojedinci se jo§ pokoravaju jednom pojmu, koji im a mo£i. Ali, ideja ima ne samo opStiji smisao istinitog bica, je­ dinstva pojma i realnosti, vec odredeniji smisao subjektivnog pojma i objektivnosti. Naime, sam pojam kao takav jeste veC identitet sebe i realnosti; je r neodredeni izraz »realnost* ne znaCi uopSte niSta drugo do odredeno bide; a ovo ima pojam u svojoj posebnosti i pojedinaCnosti. Dalje, isto tako objekti­ vitet je totalni pojam, koji se iz svoje odredenosti slio sa so­ bom u identitet. U onoj subjektivnosti je odredenost ili raz­ lika pojma jedan privid, — koji je neposredno prevaziden i vratio se u bide za sebe ili u negativno jedinstvo, — inherentni predikat. Ali, u ovoj objektivnosti odredenost je postavljena kao neposredni totalitet, kao spolj aimja celina. Ideja se pak pokazala kao pojam, koji se radi svoje subjektivnosti ponovo oslobodio neposrednosti u koju je u objektu utonuo, i koji se razlikuje od svoje objektivnosti, koju, medutim, isto tako odreduje i koja ima svoju supstancijalnost samo u tome pojmu. Stoga je taj identitet s pravom odreden kao subjekt-objekt; da je on isto tako formalan ili subjektivan pojam, kao isto je objekat kao takav. Ali, to treba odredenije shvatiti. Poisto je doista postigao svoju realnost, pojam je ovaj apsolutni sud, Ciji se subjekat, kao negativno jedinstvo koje se odnosi na sebe, razlikuje od svoje objektivnosti i predstavlja njeno bice po sebi i za sebe, ali se suStinski odnosi prem a njoj kroz samoga sebe, — stoga je samosvrha d nagon; — ali subjekat upravo zato nema objektivnosti neposredno u sebi, on bi tako bio samo u objektivnosti izgubljeni totalitet objekta kao tak­ vog; nego objektivnost je realizacija svrhe, jedna objektivnost koja je postavljena delatnoSdu svrhe, i koja kao postavljenost ima svoje opstoj anj e i svoju formu samo kao prozeta od svoga subjekta. Kao objektivnost ona ima na sebi momenat spoljasnjosti pojma i stoga je uop§te strana konaCnosti, promenljivosti i pojavi, ali koja ima svoju propast u tome sto se vraca u negativno jedinstvo pojma; negativnost kojom se nje­ na ravnoduSna jednovandrugost pokazuje kao nesto nebitno i kao postavljenost jeste sam pojam. Otuda je ideja, bez obzira na ovu objektivnost, potpuno jednostavna i imaterijalna, jer spoljaSnjost postoji samo kao pojmom odredena i prim ljena u njegovo negativno jedinstvo; ukoliko ona opstoji kao rav174

nodusna spoljasnjost, ona je ne samo ostavljena na milost me­ hanizmu uopste, ve6 postoji samo kao ono prolazno i neistinito. — Dakle, mada ideja ima svoju realnost u jedno j materijalnosti (Materiatur), ipak ova nije neko apstraktno bice, koje opstoji za sebe nasuprot pojmu, ve6 postoji samo kao bivanje, kroz negativnost ravnoduSnog bica, kao prosta odredenost pojma. Iz toga proizlaze sledece blize odredbe ideje. — Prvo, ideja je jednostavna istina, identicnost pojma i objektivnosti kao opste, u kome su suprotnost i opstoj anj e posebnog razreseni u njegovu sa sobom identicnu negativnost i postoje kao jednakost sa samim sobom. Drugo, ideja je odnos za-sebe-bivstvujude subjektivnosti jednostavnog pojma i njegove od toga razlicite objektivnosti; subjektivnost je u suStini nagon da se prevazide razdvojenost, a objektivnost je ravnodusna postav­ ljenost, opstojanje koje je po sebi i za sebe nistavno. Kao taj odnos ideja je proces u kome se ona razdvaja u individualnost i njenu anorgansku prirodu i ovu prirodu ponovo vraca pod vlast subjekta i okrece je prema prvoj jednostavnoj opstosti. Identi&nost ideje sa samom sobom cini jedno sa procesom; misao koja oslobada stvarnost od privida besciljne promenljivosti i preobrazava je u ideju ne sme tu istinu o stvarnosti da predstavlja kao m rtvo mirovanje, kao neku prostu sliku, bledu, bez teznje i kretanja, kao neki duh ili broj, ili kao neku apstraktnu misao; zbog slobode koju pojam u njoj po­ stize, ideja ima u sebi takode najoStriju suprotnost; njeno se m irovanje sastoji u pouzdanosti i izvesnosti sa kojima ona tu suprotnost veCito proizvodi i vecito savladuje, i u njoj se sliva sa samom sobom. Ali, pre svega, ideja je takode opet tek samo neposredno ili samo u svome pojmu; doduse, objektivna realnost je saobrazna pojmu, ali jo§ nije oslobodena do pojma, i pojam ne egzistira za sebe kao pojam. Tako je pojam zaista duCa, ali dusa postoji na naCin necega neposrednog, to jest njena odre­ denost nije kao ona sama, ona jos nije sebe shvatila kao dusu, nije u sebi shvatila svoju objektivnu realnost; pojam je kao neka duSa koja jos nije dusevna (seelenvoll). Tako je ideja, prvo zivot; pojam koji, razliCit od svoje objektivnosti, jednostavan u sebi, prozima svoju objektivnost i kao samosvrha im a u njoj svoje sredstvo i postavlja je kao svoje sredstvo, ali je u tome sredstvu imanentan i u njemu predstavlja realizovanu sa sobom identicnu svrhu. Zbog svoje neposrednosti ta ideja ima pojedinacnost za formu svoje 175

egzistencije. Ali, refleksija njenog apsolutnog procesa u sama sebe je prevazilazenje te neposredne pojedinaCnosti; time po­ jam, koji je kao opStost u njoj ono unutrasnje, pretvara spo­ lj a§njos t u opStost ili postavlja svoju objektivnost kao jedna­ kost sa samim sobom. Tako je ideja, drugo, ideja istinitoga i dobroga, kao saznavanje i htenje. Pre svega, ideja je konaCno saznavanje i konaCno htenje, u kojima se istinito i dobro jos razlikuju i oboje postoje samo tek kao svrha. Pojam se oslobodio, najpre, radi sama sebe i dao je sebi za realnost tek samo neku apstraktnu objektivnost. Ali proces toga konaCnog saznavanja i delanja pretvara onu najpre apstraktnu opStost u totalitet i kroz to ona postaje potpuna objektivnost. — Ili, posmatrano sa druge strane, konacni duh, to jest subjektivni duh, Cini sebi pretpostavku ne­ kog objektivnog sveta, kao Sto iiv o t ima jednu takvu pretpo­ stavku; ali njegova se delatnost sastoji u tome da tu pretpo­ stavku ukine i da je pretvori u neSto postavljeno. Tako je za njega njegova realnost objektivni svet ili, obrnuto, objektivni svet jeste idealitet u kome on saznaje sam a sebe. Trece, duh saznaje ideju kao svoju apsolutnu istinu, kao istinu koja postoji po sebi i za sebe; beskonaCnu ideju, u kojoj su se saznanje i delanje izravnali, i koja je apsolutno znanje o samoj sebi.

Prva glava ZIVO T Ideja zivota tiCe se jednog tako konkretnog i, ako se hoCe, tako realnog predmeta, da m oie izgledati da se sa njom, prema obiCnoj predstavi o logici, prekoraCuje njeno podruCje. Naravno, ako bi logika sadriavala samo prazne, m rtve forme misli, onda u njoj uopSte ne bi moglo biti govora o nekoj takvoj sadriini kao Sto je ideja ili zivot. Ali ako je predmet logike apsolutna istina i ako je istina kao takva u saznavanju, onda bi se bar o saznavanju moralo raspravljati. Jer, obicno se pretpostavlja da posle takozvane Ciste logike dolazi neka primenjena logika, — jedna logika koja im a posla sa konkretnim saztumjem, ne raCunajuCi psihologiju i antropologiju, Cije se uplitanje u logiku Cesto sm atra za potrebno. Medutim, antropoloSka i psiholoSka strana saznavanja odnosi se na njegovu pojavu, u kojoj pojam sam za sebe jo§ nije u tome da ima 176

jednu sebi ravnu objektivnost, to jest da ima za objekat sama sebe. Deo logike koji razm atra taj objekat ne pripada primenjenoj logici kao takvoj; na taj naCin bi se svaka nauka morala uvu6i u logiku, jer svaka je utoliko primenjena logika ukoliko se sastoji u tome Sto svoj predmet obuhvata u forme misli i pojma. — Subjektivni pojam ima pretpostavke koje se predstavljaju u psiholoskoj, antropoloskoj i drugoj formi. Me­ dutim, u logiku spadaju samo pretpostavke cistoga pojma, uko­ liko one im aju formu cistih misli, apstraktnih sustastava, od­ redbe bica i suStine. Isto tako u pogledu saznanja, shvatanja pojma od strane sama sebe, ne treba u logici razmatrati druge oblike njegove pretpostavke, vec samo onu koja i sama jeste ideja; ali ova se u logici nuzno mora razmatrati. Ta je pak pretpostavka neposredna ideja; jer posto je saznanje pojam, ukoliko je on za sebe samoga, ali kao subjektivno u odnosu prema objektivnome, to se pojam odnosi na ideju kao pretpostavljenu ili neposrednu. Ali, neposredna ideja jeste zivot. Utoliko bi se nuznost razm atranja ideje zivota u logici zasnivala na nuznosti, koja je takode nekada priznavana, da se ovde obraduje konkretni pojam saznavanja. Medutim, ta se ideja nam etnula vlastitom nuznoscu pojma; ideja, ono po sebi i za sebe istinito, jeste u sustini predmet logike; posto se ona mora posm atrati prvo u njenoj neposrednosti, to je treba shva­ titi i saznati u toj odredenosti u kojoj je^ ona zivot, da njeno razm atranje ne bi bilo nesto prazno i liseno odredbe. Mozda se moze samo prim etiti, recimo, ukoliko se logiCko shvatanje zivota razlikuje od njegovog drugog naucnog shvatanja, pa ipak, ovde ne spada to kako se o zivotu raspravlja u nefilozofskim naukama, vec samo to kako treba razlikovati logicki zivot kao cistu ideju od zivota u prirodi koji se razmatra u filozofiji prirode, i od zivota ukoliko on stoji u vezi sa d.uhom. — Onaj prvobitniji, kao zivot prirode, jeste zivot ukoliko je izbacen u spoljasnjost opstojanja, ukoliko u neorganskoj pri­ rodi im a svoj uslov, i kao sto su momenti ideje neka raznolikost stvam ih oblikovanja. Zivot u ideji je bez takvih pretpostavki, koje postoje kao likovi stvarnosti; njegova pretpo­ stavka je pojam, kako je bio razmotren, s jedne strane kao subjektivan, a s druge strane kao objektivan. U pnrodi se zivot pojavljuje kao najvisi stupanj koji njena spoljaSnjos dostize tim e sto je ona usla u sebe i prevazilazi se u subjektiv­ nost. U logici je jednostavno bice u sebi ono koje j e u i j zivota dostiglo svoju sebi zaista odgovarajudu s ^ j w n jo s t pojam, koji se kao subjektivan ram je pojavljuje, jeste dusa 12 Nauka logike III

177

samog Zivota; on je nagon koji sebi kroz objektivnost posre­ duje svoju realnost. PoSto priroda iz svoje spoljasnjosti dostize tu ideju, ona se uzdize iznad sebe; njen kraj nije kao njen pofetak, ve6 kao njena granica, u kojoj ona prevazilazi samu sebe. — Isto tako u ideji zivota momenti njegove realnosti ne dobijaju oblik spoljasnje stvarnosti, ve6 ostaju zatvoreni u formi pojma. Medutim, u duhu se zivot pojavljuje delom kao njem u protivstavljen, a delom kao postavljen u jedno sa njim, i to jedinstvo je opet od duha samog rodeno. Ovde, naime, zivot uopSte treba uzeti u njegovom pravom smislu kao prirodni Zivot, je r ono Sto se naziva zivotom duha kao duha jeste nje­ gova svojstvenost koja stoji nasuprot golome zivotu; kao sto se govori takode i o prirodi duha, m ada duh nije niSta prirodno i upravo je suprotnost prem a prirodi. Dakle, zivot kao takav jeste za duh delimice sredstvo, tako ga duh sebi suprotstavlja; delimice je duh Zivi individuum i zivot je njegovo telo; a delimice se to njegovo jedinstvo sa njegovom zivom telesnoScu rada iz njega samog kao ideal. Nijedan od ovih odnosa sa duhom ne tice se logiSkog zivota, i logicki zivot ne moze se ovde razm atrati niti kao sredstvo nekoga duha, niti kao njegovo Zivo telo, niti kao momenat ideala i lepote. — 2ivot u oba slufiaja, kakav je kao prirodan i kako stoji u odnosu sa duhom, ima jednu odredenost svoje spoljasnjosti, u prvom slufaju blagodare6i svojim pretpostavkama, a to su druga oblikovanja prirode, a u drugom slucaju blagodareci svrhama duha i njegovoj delatnosti. Ideja zivota je za sebe slobodna od one pretpostavljene i uslovne objektivnosti, kao i od odnosa prema subjektivnosti. 2ivot, blize posmatran u svojoj ideji, jeste po sebi i za sebe apsolutna opstost; objektivnost koju zivot ima po sebi potpuno je proZeta pojmom, ona samo pojam ima kao supstanciju. Ono §to se razlikuje kao deo, ili prema drugoj spolj asnjoj refleksiji, ima u samom sebi celi pojam; pojam je u njemu sveprisutna du§a, koja ostaje jednostavan odnos prema samoj sebi i jedinstvena u raznolikosti koja pripada objektivnom bicu. Ta raznolikost, kao objektivnost koja je sebi spo­ ljasnja, ima neko ravnodusno opstoj anj e, koje u prostoru i vremenu, ako bi se ovi mogli spomenuti vec ovde, jeste neka sasvim raznolika i samostalna uzajamna rastavljenost (Aussereinander). Ali, spoljasnjost je u Zivotu u isto vreme kao jednostavna odredenost njegovoga pojma; tako je dusa svuda prisutno izlivena u toj raznovrsnosti i u isto vreme ostaje na178

prosto jednostavna jednost konkretnoga pojma sa samim so­ bom. — Na zivotu, na tome jedinstvu njegovog pojma u spo­ ljasnjosti objektivnosti, u apsolutno j mnozini atomisticke materije, naprosto se gase za misljenje, koje se pridrzava odredaba refleksionih odnosa i formalnoga pojma, sve njegove misli; sveprisutnost jednostavnoga u mnostvenoj spoljasnjosti je za refleksiju apsolutna protivrecnost i, ukoliko refleksija mora tu sveprisutnost da shvati u isto vreme iz opazaja zivota i da samim time prizna stvarnost te ideje, jedna nepojmljiva tajna, jer refleksija ne shvata pojam, a pojam ne shvata kao supstanciju zivota. — Ali, jednostavni zivot nije samo sveprisutan, vec je prosto-naprosto opstojanje i imanentna supstancija svoje objektivnosti, ali kao subjektivna supstancija on je nagon, i to specif icni nagon posebne razlike, a isto tako sustinski jedini i opsti nagon specificnoga, koji to svoje uposebnjavanje svodi na jedinstvo i u njem u ga odrzava. Zivot samo kao to nega­ tivno jedinstvo svoje objektivnosti i uposebnjavanja jeste zivot koji se odnosi na sebe, koji bivstvuje za sebe, jedna dusa. On je time u sustini nesto pojedinacno, koje se odnosi prema ob­ jektivnosti kao prem a drugom, kao prema mrtvoj prirodi. Sto­ ga se prvobitni sud zivota sastoji u tome da se on kao individualni subjekat izdvaja od objektivnoga i, posto se konstituise kao negativno jedinstvo pojma, cini pretpostavku neke neposredne objektivnosti. Stoga zivot treba posm atrati: prvo, kao zivi individuum , koji je za sebe subjektivni to­ talitet i koji je pretpostavl jen kao ravnodusan prema jednoj objektivnosti, koja kao ravnodusna stoji nasuprot njemu; drugo, zivot je zivotni proces prevazilazenja njegove pret­ postavke, postavljanja prem a njem u ravnodusne objektivnosti kao negativne, i ostvarenja sebe kao njene moci i negativnog jedinstva. Time se zivot pretvara u ono opste, koje predstavlja jedinstvo sebe sama i svoga drugoga. Stoga je zivot trece, proces roda u kome zivot prevazilazi svoju upojedinjenost i odnosi se prem a svom objektivnom postojanju kao prema samom sebi. Dakle, taj proces je, s jedne strane, vra­ canje njegovome pojmu i ponavljanje prvog razdvajanja, po sta janje jedne nove i sm rt prve neposredne individualnosti; ali, s druge strane, pojam zivota koji se udubio u sebe jeste postajanje pojma koji se odnosi prema samom se i 1 oji egzistira za sebe kao opsti i Slobodan, prelaz u saznavanje. 12*

179

A. Zivi individuum 1. Pojam iivota ili op§ti iivot jeste neposredna ideja, pojam, kome je njegova objektivnost saobrazna; ali objektiv­ nost je saobrazna pojmu samo ukoliko je pojam negativno jedinstvo te spoljasnjosti, to jest ukoliko je postavlja saobrazno sebi. Beskonabni odnos pojma prem a samom sebi jeste kao negativnost samoodredivanje, njegova direm cija u sebe kao subjektivnu pojedinainost i u sebe kao ravnoduSnu opStost. Ideja iivota u svojoj neposrednosti jeste samo tek stvaralafcka opSta duSa. Zbog te neposrednosti njen prvi negativni odnos ideje u samoj sebi jeste njeno samoodredivanje kao pojma, — postavljanje po sebi, koje tek kao vracanje u sebe jeste bice-za-sebe, stvarala&ko pretpostavljanje. Na osnovu toga samoodredivanja opSti iivot je ne§to posebno; on se time razdelio u oba ekstrem a suda, koji se neposredno pretvara u zakljuiak. Odredbe suprotnosti su opSte odredbe pojma, je r pojam je taj kome pripada razdvajanje; ali ispunjenje ovoga jeste ideja. Jedno je ono jedinstvo pojma i realdteta, koje je ideja, kao neposredna, koja se ranije pokazala kao objektivnost. Ali ona se ovde nalazi u drugoj odredbi. Tamo je ona bila jedin­ stvo pojma i realnosti ukoliko je pojam preSao u nju i samo se u njoj izgubio; pojam nije stajao nasuprot realnosti, ili, po§to je on za nju samo ono unutrasnje, on je samo jedna njoj spolja§nja refleksija. Stoga ona objektivnost jeste samo ono neposredno na neposredan nacin. Sada, naprotiv, objektivnost je samo ono Sto je proizaSlo iz pojma, tako da je njena sustina postavljenost, da ona postoji kao negativno. — Objektivnost treba posmatrati kao stranu opstosti pojma, dakle, kao aps­ traktnu opstost, koja u sustini inherira samo subjektu i u formi neposrednog bi6a, koje je postavljeno za sebe, pa je ravnoduSna prema subjektu. Totalnost pojma, koja pripada objektivnosti, jeste utoliko, tako reci, samo pozajmljena; poslednja samostalnost koju objektivnost ima nasuprot subjektu je ono bide, koje po svojoj istini jeste samo onaj momenat pojma, a taj se pojam kao pretpostavljajuci nalazi u prvoj odredenosti jednoga po sebi bivstvuju6eg postavljanja, koje jos ne postoji kao postavljanje, kao u sebe reflektovano jedinstvo*. Prema tome, pioiza£av§i iz ideje, samostalna objektivnost jeste neposredno bi£e samo kao predikat suda samoodredivanja pojma, — jedno bi6e koje se, doduSe, razlikuje od subjekta, ali koje je u isto vreme suStinski postavljeno kao momenat pojma. 180

Prem a sadrzini ta je objektivnost totalnost pojma, kola medutim nasuprot sebi ima njegovu subjektivnost ili neJ £ tivno Jedinstvo, koje sacinjava istinsku centralnost, naiTe njegovo slobodno jedinstvo sa samim sobom. Taj subjekat ie ideja u formi pojedinacnosti, kao prost ili negativni identitet sa sobom, zivi individuum. Ovaj je, pre svega, zivot kao dusa, kao pojam samoga sebe, koji je u sebi potpuno odreden, pocetni princip, princip koji sam sebe pokrece. U svojoj jednostavnosti pojam sadrzi odredenu spoljasnjost zatvorenu u sebi kao prosti momenat. AH, dalje, ta je dusa u svojoj neposrednosti neposredno spo­ ljasnja i ima u samoj sebi neko objektivno bice, — svrsi potcinjenu realnost, neposredno sredstvo, pre svega objektivnost kao predikat subjekta; a pored toga ona je takode sredina zakljucka; telesnost duse jeste ono cime se ona povezuje sa spoljasnjom objektivnoscu. — Ono zivo ima telesnost pre svega ukoliko je ono realnost koja je neposredno identicna sa poj­ mom; ta realnost utoliko ima telesnost uopste od prirode. Po§to je pak ta objektivnost predikat individuuma i posto je prim ljena u subjektivno jedinstvo, to njoj ne pripadaju ranije odredbe objekta, mehanicki ili hemijski odnos, a jos manje apstraktne refleksivne odredbe celine i delova i tome slicno. Doduse, kao spolja§njost, objektivnost je sposobna za takve odnose, ali utoliko ona nije zivo postojanje; ako se ono zivo uzme kao neka celina koja se sastoji iz delova, kao nesto takvo na sta uticu mehanicki ili hemijski uzroci, kao meha­ nicki ili hemijski proizvod, bilo samo kao takav ili takode kao ono sto je odredeno nekom spolj asnjom svrhom, onda se pojam uzima kao nesto spoljasnje zivome, a ono kao ne§to mrtvo. Posto je pojam njemu imanentan, to se svrhovitost zivoga mora shvatiti kao unutrasnja; pojam se u njemu nalazi kao odreden, razlicit od njegove spoljasnjosti, kao pojam koji u svome razlikovanju proziima spoljasnjost i identican je sa sobom. Ta objektivnost zivoga jeste organizam; ona je sredstvo i oruide svrhe, potpuno je svrhovita, posto njenu supstanciju sacinjava pojam; ali upravo zbog toga samo to sredstvo i orude su izvedena svrha, u kojoj je utoliko subjektivna svrha nepo­ sredno povezana sa samom sobom. Prem a svojoj spoljasnjosti organizam je nesto mnogostruko, sastavljeno ne iz delova, vec iz udova, koji kao takvi a) opstoj e samo u individualitetu; oni su odvojivi ukoliko su spolja§nji i ukoliko se po toj spoljas­ njosti mogu shvatiti; ali ukoliko se odvoje, oni se vracaju pod mehanicke i hemijske odnose obi£ne objektivnosti; b) Njihova 181

je spolja§njost suprotna negativnome jedinstvu zivoga individualiteta; stoga je zivi individualitet nagon, da apstraktni mo­ m enat odredenosti pojma postavi kao realnu razliku; pogto ta razlika jeste neposredna, ona je nagon svakog pojedinacnog, specijiCnog momenta da sebe proizvede i da isto tako svoju posebnost uzdigne do opstosti, da ukine druge koji su za nj spoljasnji, da sebe proizvede na njihov nacin, ali isto tako da ukine i sama sebe i da se pretvori u sredstvo za druge. 2. Taj proces zive individualnosti ogranicen je na nju samu, i jog pada potpuno unutar nje. — U zakljucku spoljaSnje svrhovitosti je njegova prva premisa, da se svrha odnosi nepo­ sredno na objektivnost i pretvara je u sredstvo, posmatrana malopre tako da u njoj svrha ostaje sebi ravna i vratila se u sebe, ali se objektivnost sama po sebi jog nije prevaziSla, stoga svrha utoliko nije u njoj po sebi i za sebe i to postaje tek u izvedenom stavu. Proces zivoga sa samim sobom jeste ona premisa, ali ukoliko je ona u isto vreme izvedeni stav, ukoliko neposredni odncs subjekta prema objektivnosti, koja blagodaredi tome postaje sredstvo i orude, postoji u isto vrem e kao negativno jedinstvo pojma samog po sebi; svrha se izvodi u toj svojoj spoljasnjosti time sto je ona njena subjektivna moc i proces u kome njena spoljasnjost pokazuje svoje samoukidanje i povratak u to njeno negativno jedinstvo. Nemir i promenljivost spoljasnje strane zivoga je manifestacija pojma u sebi, koji kao negativnost sam po sebi poseduje objektivnost samo ukoliko se njeno ravnodugno opstojanje pokazuje kao opstojanje koje prevazilazi sebe. Dakle, poiam se proizvodi svojim nagonom tako da je Droizvod, posto je pojam njegova sustina, sam ono proizvodilacko, naime. da ie proizvod samo kao spoljagnjost koia isto tako sebe postavlja negativno, ili kao proces proizvodenja. Ideja koju smo upravo sada razm atrali ieste pojam zivoga subjekta i njegovoga procesa; odredbe koje su u odnosu jedne prema drugima jesu negativno jedinstvo pojma koje se odnosi na sebe i objektivnost, koja ie njegovo sredstvo, ali u kome se pojam vratio u sebe. Medutim, posto su to momenti ideje zivota unutar njegovoga pojma, onda to nisu odredeni pojmovrn momenti zivog individuuma u njegovoj realnosti. Ob­ jektivnost ili telesnost zivog individuuma ieste konkretni to­ talitet; oni momenti jesu strane iz kojih se konstituise zivotnost; stoga oni nisu momenti te zivotnosti koju je vec konstituisala ideja. Ali ziva objektivnost individuuma kao takva, pogto nju odusevljuje pojam i ona njega ima za supstanciju, 182

takode ima u sebi kao bitnu razliku takve odredbe koje su pojmovne odredbe, opstost, posebnost i pojedinacnost; stoga je oblik, u kome se oni razlikuju spoljasnje, izdeljen ili izrezan (insectum) prema njima. Time je oblik, najpre, opstost, cisto treperenje zivotnosti iskljucivo u samoj sebi, senzibilnost. Pojam opstosti, kako se on gore pokazao, jeste prosta neposrednost, ali koja je takva samo kao apsolutna negativnost u sebi. Taj pojam apsolutne razlike, kako je njegova negativnost u jednostavnosti rastvorena i samoj sebi jednaka, doveden je u senzibilnosti do neposrednog opazanja. Senzibilnost je bice u sebi, ne kao aps­ traktna jednostavnost, vec jedna beskonacno odrediva receptivnost, koja u svojoj odredenosti ne postaje nesto raznoliko i spoljasnje, nego je prosto-naprosto u sebi reflektovana. Odre­ denost se nalazi u toj opstosti kao jednostavan princip; pojedinacna spoljasnja odredenost, neki takozvani utisak, vraca se iz svoje spoljasnje i raznolike odredbe u tu jednostavnost samoosecanja. Prem a tome, senzibilnost se moze posmatrati kao postojanje duse koja bivstvuje u sebi, posto ona prima u sebe svu spoljasnjost, ali je svodi na savrsenu jednostavnost opsto­ sti koja je jednaka sa sobom. Druga odredba pojma jeste posebnost, momenat postav­ ljene razlike; otvaranje negativnosti, koja je zatvorena u jednostavnom samoosecanju, ili u njemu je ideelna, jos ne realna odredenost; — iritabilnost. Zbog apstrakcije svoje negativno­ sti osecanje je nagon; ono odreduje sebe; samoodredivanje zivoga je njegov sud ili okonacenje, po kome se ono odnosi prema spoljasnjem kao prema pretpostavljenoj objektivnosti i nalazi se u uzajamnom dejstvu sa njim. — Prema svojoj posebnosti ono je delom vrsta pored drugih vrsta zivoga; formalna refleksija te ravnodusne razlicnosti u sebe jeste for­ malni rod i njegovo sistematizovanje; ali individualna reflek­ sija je u tome sto posebnost, negativnost njene odredenosti kao jedne usmerenosti prema napolju, jeste negativnost pojma koja se odnosi na sebe. Prem a ovoj trecoj odredbi, ono zivo postoji kao pojedi­ nacno. Ta refleksija-u-sebe odreduje se blize tako da ono zivo predstavlja u iritabilnosti svoju spoljasnjost nasuprot sa­ mom sebi, nasuprot objektivnosti koju ono ima neposredno na sebi kao svoje sredstvo i orude, i koja je spoljasnje odrediva. Refleksija-u-sebe prevazilazi tu neposrednost, s jedne strane, kao teorijska refleksija, ukoliko naime negativnost postoji kao jednostavan momenat senzibilnosti koji je u njoj bio razmo183

tren i koji safiinjava ose6anje; — s druge strane kao realna refleksija, — po§to se jedinstvo pojma u njegovoj spoljaSnjoj objektivnosti postavlja kao negativno jedinstvo, reprodukcija. — Oba prva momenta, senzibilnost i iritabilnost, jesu aps­ traktne odredbe; u reprodukciji je zivot ne§to konkretno i zivotnost; on tek u njoj, kao u svojoj istini, ima takode oseCanje i otpornost. Reprodukcija je negativnost kao prost momenat senzibilnosti, a iritabilnost je samo ziva otpornost, tako da je odnos prem a spoljaSnjem reprodukcija i individualna identifinost sa sobom. Svaki od pojedinacnih jeste u suStini totalitet svih momenata; njihovu razliku sacinjava ideelna odredenost forme, koja je u reprodukciji postavljena kao konkretni totalitet celine. Stoga je ta ceiina, s jedne strane, kao ono treCe, naime kao realni totalitet, protivstavIjena onim odredenim totalitetim a, a s druge strane, ona je njihova po sebi bivstvujuCa sustastvenost i u isto vreme ono u Cemu su oni kao momenti sakupljeni ujedno, u cemu imaju svoj subjekat i svoje opstojanje. Sa reprodukcijom kao momentom pojedinacnosti postavlja se ono zivo kao stvarna individualnost, jedno bice za sebe koje se odnosi prema sebi, ali je u isto vreme realan odnos prema spoljasnjosti, refleksija posebnosti ili iritabilnosti pre­ ma necemu drugome, prema objektivnom svetu. Proces zivota koji je zatvoren unutar individuum a prelazi u odnos prema pretpostavljenoj objektivnosti kao takvoj time sto se indivi­ duum pretvara u totalitet, jer postavljajuci sebe kao subjek­ tivni totalitet, postavlja takode momenat svoje odredenosti kao odnos prem a spoljaSnjosti. B. Proces zivota Time Sto se zivi individuum oblikuje u samome sebi, on se napreze protiv svoga prvobitnog pretpostavljanja i kao po sebi i za sebe bivstvujuci subjekat pretpostavlja se pretpostavljenom objektivnom svetu. Subjekat je samosvrha, pojam koji u njemu potcinjenoj objektivnosti ima svoje sredstvo i subjektivnu realnost; subjekat je time konstituisan kao po sebi i za sebe bivstvujuCa ideja i kao ono sto je sustinski samostalno, u odnosu prema kome pretpostavl jeni spoljasnji svet ima samo vrednost negativnoga i nesamostalnoga. Ono zivo ima u svome samoosecanju tu izvesnost o po sebi bivstvujucoj nistavnosti drugobivstva koje m u je protivstavljeno. Njegov nagon je 184

potreba da prevazide to drugobivstvo i da sebi da istinu one izvesnosti Individuum kao subjekat jeste pre svega tek pojam ideje zivota; njegov subjektivni proces u sebi, u kome se on hrani iz sama sebe, 1 neposredna objektivnost, koju on po­ stavlja kao prirodno sredstvo shodno svome pojmu, posredovani su procesom koji se odnosi na potpuno postavljenu spo­ lj aimjost, na objektivni totalitet koji stoji ravnodusno pored njega. Taj proces pocinje sa potrebom, to jest sa moment tom da se ono zivo najpre odreduje, prema tome, postavlja se kao negirano i time se odnosi prema jedno j objektivnosti koja je u odnosu na njega druga, ravnodusna, — ali da ono, drugo, isto tako u tome gubitku sebe nije izgubljeno, odrzava se u njemu i ostaje identitet pojma koji je jednak samom sebi; time ono zivo jeste nagon, da onaj za njega drugi svet postavi za sebe, jednakim sebi, da ga prevazide i da sebe objektivira. Na taj nacin njegovo samoodredivanje ima formu objektivne spoljasnjosti, i posto je u isto vreme identicno sa sobom, ono je apsolutna protivrecnost. Neposredno oblikovanje jeste ideja u svome jednostavnom pojmu, objektivnost koja je saobrazna pojmu; tako je ono po prirodi dobro. Ali posto se njegov ne­ gativni momenat realizuje u objektivnu posebnost, to jest posto se sustinski momenti njegovog jedinstva svaki za sebe realizuje u totalitet, to je pojam razdvojen u apsolutnu nejednakost sebe sa sobom, a posto ie on u toj razdvojenosti isto tako apsolutni identitet, to ono zivo jeste samo za sebe ta razdvojenost, te ima osecanje ove protivrecnosti, koje je bol. Stoga je bol preimucstvo zivih priroda; posto su one egzistentni pojam, to su one jedna stvarnost beskonacne snage, tako da su u sebi negativnost sebe samih, da ta njihova nega­ tivnost jeste za n jih , da se one u svom drugobivstvu odrzavaju. — Kada se kaze da protivrecnost nije zamisljiva, onda je ona upravo u bolu zivoga cak stvarna egzistencija. To razdvajanje zivoga u sebi jeste osecanje, posto je raz­ dvajanje prim ljeno u jednostavnu op§tost pojma, u senzibil­ nost. Potreba i nagon pocinju od bola, i oni sacinjavaju prelaz. da individuum, onako kao sto je za sebe kao svoja negacija, isto tako postaje za sebe kao identitet, — jedan identitet koji postoji samo kao negacija one negacije. — Identitet koji se nalazi u nagonu kao takvom jeste subjektivna izvesnost o sa­ mom sebi, shodno kojoj se individuum odnosi prema svome sooljasnjem, ravnodusno egzistiraiucem svetu kao prema jednoj pojavi, jednoj stvarnosti koja je po sebi bespojmovna 185

i nesustinska. Ta stvarnost treba da u sebi dobije pojam tek pomodu subjekta, koji je im anentna svrha. Ravnodusnost objektivnog sveta prem a odredenosti i time prem a svrsi saci­ njava njegovu spoljaSnju sposobnost da bude saobrazan sub­ jektu; ma koje specifikacije inade on imao na sebi, njegova mehanidka odredivost, nedostatak u slobodi imanentnoga poj­ ma, sacinjavaju njegovu nemod da se odrzi nasuprot iivome. — Ukoliko se objekat nalazi nasuprot zivome kao neka ravno­ dusna spoljasnjost, on moze da na njega utide mehanidki; ali on tako ne dejstvuje kao na nesto zivo; ukoliko se on odnosi prema zivome, on ne dejstvuje kao uzrok, vec ga nadrazuje. Posto ono zivo jeste nagon, spoljasnjost pristupa njem u i ulazi u njega samo ukoliko se ona vec nalazi u njem u po sebi i za sebe; stoga se uticaj na subjekat sastoji samo u tome sto subje­ kat nalazi da mu odgovara spoljasnjost koja mu se pokazuje; — ona moze i ne biti saobrazna njegovome totalitetu, ipak ona mora odgovarati bar jednoj posebnoj strani u njemu, a ta se mogucnost nalazi u tome sto je subjekat nesto posebno upravo po svome spoljasnjem odnosu. Subjekat pak vrsi nasilje nad objektom, ukoliko se on odreden u svojoj potrebi odnosi prem a spoljasnjem i time je sam nesto spoljasnje ili orude. Njegov posebni karakter, nje­ gova konadnost uopste pada u odredeniju pojavu toga odnosa. — Ono spoljasnje u tome jeste proces objektivnosti uopste, mehanizam i hemizam. Ali, taj proces objektivnosti nepo­ sredno se prekida i spoljasnjost se preobrazava u unutrasnjost. Spoljasnja svrhovitost, koja se u ravnodusnome objektu proizvodi pre svega pomocu subjektivne delatnosti, prevazilazi se time sto objekat nije nasuprot pojmu neka supstancija, a zato pojam ne samo sto moze da postane njegova spoljasnja forma, ved se, shodno svome iskonskome identitetu, mora postaviti kao njegova sustina i imanentna prozimajuca odredba. Stoga sa savladivanjem objekta mehanicki proces prelazi u unutrasnji proces, pomocu kojeg individuum tako prisvaja objekat da ga lisava njegove samosvojne osobine, cini ga svojim sredstvom i daje mu svoju subjektivnost za supstanciju. Time se ta asimilacija sliva u jedno sa gore razmotrenim procesom reprodukcije individuuma; on se u tom procesu hrani najpre iz sebe, pretvarajudi svoju vlastitu objektivnost u svoj objekat; mehanidki i hemijski sukob njegovih dlanova sa spoljasnjim stvarima jeste jedan njegov objektivni momenat. Ono mehamcko i hemijsko u tome procesu podetak je raspadanja onoga zivoga. Posto je zivot istina tih procesa, a time 186

je kao zivo egzistencija te istine i njena moc, on prekoracuje njihove okvire, prozima ih kao njihova opstost, i njihov je proizvod potpuno odreden njime. To njihovo pr et varan je u zivu individualnost sacinjava vracanje ove individualnosti u samu sebe, tako da se produkcija, koja bi kao takva bila prelazenje u nesto drugo, pretvara u reprodukciju, u kojoj se ono zivo postavlja za sebe identicnim sa sobom. Neposredna ideja je takode neposredni identitet pojma i realnosti, ali ne kao za sebe bivstvujuoi identitet; pomocu objektivnog procesa ono zivo daje sebi svoje samoosecanje; jer ono se u tome procesu postavlja kao ono sto ono jeste po sebi i za sebe, da u svom drugobivstvu, koje je postavljeno kao rav­ nodusno, bude ono sto je identicno sa sobom, negativno jedin­ stvo negativnoga. U tome slivanju individuuma sa svojom objektivnoscu, koja je najpre pretpostavljena kao za njega rav­ nodusna, on je, kao sto se na jednoj strani konstituisao kao stvarno jedinstvo, isto tako prevazisao svoju posebnost i uzdigao se do opstosti. Njegova se posebnost sastojala u razdvajanju, kojim je zivot postavio kao svoje vrste individualni zivot i objektivnost koja mu je spoljasnja. Prema tome, pomocu spoljasnjeg zivotnog procesa zivot se postavio kao realan opsti zivot, kao rod. C. Rod Zivi individuum, izdvojen pre svega iz opsteg pojma zi­ vota, jeste jedna pretpostavka koja jos nije obistinjena sama sobom. Kroz proces sa svetom, koji je ujedno sa njim pretpo­ stavl jen, zivi individuum je postavio sama sebe za sebe kao negativno jedinstvo svoga drugobivstva, kao osnovu samoga sebe; on je na taj nacin stvarnost ideje, tako da se individuum sada proizvodi iz stvarnosti, kao sto je ranije proizlazio samo iz pojma, i da njegovo nastajanje, koje je bilo pretpostavl janje, sada postaje njegovo proizvodenje. Ali dalja odredba koju je zivi individuum zadobio putem prevazilazenja suprotnosti jeste da bude rod kao svoj iden 1 e sa svojim ranijim ravnodusnim drugobivstvom. Ta ideja in 1 viduuma jeste u sustini uposebnjavanje same sebe, pos o je ona taj sustinski identitet. To njeno razdvajanje jes e, prema totalitetu iz kojeg ona proizlazi, udvostrucenje mdaviduuma — pretpostavl janje jedne objektivnosti koja je i e n 1(^ njim, i jedno odnosenje zivoga prem a samom sebi a p nekom drugom zivom. 187

To opSte jeste tree: stupanj, iistina zivota, ukoliko je zivot jo§ zatvoren unutar svoje sfere. Taj stupanj jeste individuumov proces koji se odnosi prem a sebi, u kome je spolja3njo6t njegov imanentan momenat; drugo, sama ta spoljasnjost kao zivi to­ talitet jeste jedna objektivnost, koja je za individuum on sam, u kojoj ne kao ukinutoj vec kao opstojecoj, individuum ima izvesnost o samom sebi. Posto je odnos roda identitet individualnog samoosecanja u ne£emu takvom sto je u isto vreme jedan drugi samostalni individuum, taj odnos je protivrecnost; prem a tome, ono zivo je opet nagon. — Doduse, rod je dovrsenje ideje zivota, ali pre svega on se jos nalazi u okviru sfere neposrednosti; stoga je ta opstost stvarna u pojedinacnom liku, — pojam, iija realnost ima formu neposredne objektivnosti. Stoga je 'individuum po sebi zaista rod, ali on nije rod za sebe; ono sto je za njega, to. je samo tek jedan drugi zivi individuum; pojam koji se razli­ kuje od sebe ima za predmet, sa kojim je identican, ne sebe kao pojam, vec jedan pojam koji kao ono zivo ima u isto vreme spoljasnju objektivnost za njega, jednu formu koja je stoga neposredno obostrana. Prem a tome, identicnost sa drugim, opstost individuuma jeste samo tek unutrasnja ili subjektivna; stoga individuum ima zelju da postavi tu opstost i da sebe realizuje kao neSto opgte. Ali taj se nagon roda moze reaMzovati samo prevazilazenjem onih individualnosti koje su jos jedna prema drugoj posebne, pojedinacne. Pre svega, ukoliko ove jesu te koje, po sebi opste, zadovoljavaju napregnutost svoje zelje i koje se razlazu u svoju rodovsku opstost, utoliko je njihov realizovani identitet negativno jedinstvo roda, koji se iz podvojenosti reflektuje u sebe. Utoliko je rod individualnost samog zivota, proizvedena iz stvarne ideje, a ne vise iz pojma zivota. Pre svega, on sam jeste samo pojam, koji tek ima da se objektivira, ali stvarni pojam, — klica jednog zivog individuuma. Za obic­ no opazanje u toj klici postoji ono sto je pojam, i to da sub­ jektivni pojam ima spoljasnju stvarnost. Jer klica zivoga jeste potpuna konkrecija individualnosti, u kojoj su sadrzane sve njene razlione strane, osobine i rasclanjene razlike u njihovoj potpuno j odredenosti, i koja je pre svega imaterijalni, subjektiyni identitet, nerazvijen, jednostavan, i neculan; tako je klica celo ono zivo u unutrasnjoj formi pojma. Refleksija roda u sebe jeste sa te strane ono cime on zadobija stvarnost, posto se u njega postavlja momenat nega­ tivnog jedinstva i individualnosti, — razmnoiavanje zivih narastaja. Utoliko ideja, koja je kao zivot jos u formi neposred188

nosti, pada nazad u stvarnost, i ta njena refleksija je samo ponavljanje i beskonacni progres, u kome ona ne izlazi iz konaCnosti svoje neposrednosti. Ali, to vracanje u njen prvi po­ jam ima takode vis'll stranu, da je ideja ne samo prosla kroz posredovanje svojih procesa unutar neposrednosti, vec je upra­ vo time prevaziisla tu neposrednost i time se uzdigla u jednu visu formu svoga postojanja. Proces roda, naime, u kome pojedinacne (individue prevazilaze jedna u drugoj svoju ravnodusnu, neposrednu egzisten­ ciju i u tome negativnom jedinstvu izumiru, ima dalje za drugu stranu svoga proizvoda realizovani rod, koji se postavio identicnim sa pojmom. — U procesu roda propadaju izdvojene pojedina&nosti indiviidualnoga zivota; negativno jedinstvo, u kome se rod vraca u sebe, jeste isto tako, s jedne strane, proizvodenje pojedinacnosti, a s druge strane njeno prevazilazenje, prema tome predstavlja rod koji se sliva sa sobom, opstost ideje koja postaje za sebe. U parenju izumire neposrednost zive individualnosti; sm rt toga zivota jeste proizlazenje duha. Ideja, koja je kao rod po sebi, jeste za sebe, kada je prevazisla svoju posebnost, koja je sacinjavala zive narastaje, i time je dala sebi jednu realnost koja je i sama jednostavna opstost; tako je ona ideja koja se odnosi prema sebi kao ideja, ono opste koje za svoju odredenost i postojanje ima opstost, — ideja saznavanja. Druga

glava

IDEJA SA Z N A V A N JA Zivot je neposredna ideja ili ideja kao njen pojam koji jos nije realizovan sam po sebi. U svome sudu ideja je sazna­ vanje uopste. Pojam kao pojam jeste za sebe, ukoliko egzistira slobodno kao apstraktna opstost ili kao rod. Tako je pojam svoj Cisti identitet sa sobom, koji se tako razlikuje u samom sebi da ono razlikovano nije neka objektivnost, vec je isto tako oslobodeno radi subjektivnosti ili radi forme proste jednakostd sa sobom, a time je predm et pojma, sam pojam. Realnost pojma uopste jeste forma njegovog postojanja; stalo je do odredbe te forme; na toj se odredbi zasniva razlika onoga sto je pojam po sebi ill kao subjektivan, sto je on kao utonuo u objektivnost, potom u Ideji zivota. U ideji zivota on se, doduse, razlikuje od svoje spoljasnje realnosti i postavljen je za sebe, ipak on to svoje 189

bice za sebe ima samo kao identitet, koji je neki odnos prema sebi kao utonuo u svoju sebi potiinjenu objektivnost, ili pre­ ma sebi kao imanentnoj supstancijalnoj formi. Uzdizanje pojma iznad zivota sastoji se u tome §to je njegova realnost pojmovna forma koja je oslobodena radi opStosti. Kroz taj sud ideja je razdvojena — na subjektivni pojam, 6ija realnost jeste on sam, i na objektivni pojam, koji postoji kao zivot. — MiSljenje, duh, samosvest jesu odredbe ideje ukoliko ona ima za predm et samu sebe, i ukoliko njeno postojanje, to jest odredenost njenoga bica, jeste njena vlastita razlika od same sebe. Metafizika duha ili, kao Sto se nekada radije govorilo, me­ tafizika duSe vrtela se oko odredaba supstancije, prostote, imaterijaliteta, — oko odredaba kod kojih je predstava duha iz em piritke svesti postavljena u osnovu kao subjekat, pa se po­ tom pitalo, kakvi se predikati podudaraju sa opazajima, — jedan postupak koji nije mogao da ode dalje od postupka u fizici da se svet pojava svede na opste zakone i refleksivne odredbe, posto je duh takode lezao u osnovi samo u svojoj pojavi; stavise, taj postupak je morao jos da zaostane iza fizikalne naucnosti. PoSto je duh ne samobeskrajno bogatiji od prirode, vec poSto njegovu sustinu safcinjava takode apsolutno jedinstvo protivstavljenoga u pojmu, to on u svojoj pojavi i svome odnosu prema spoljasnjosti pokazuje protivrecnost u njenoj najvisoj odredenosti, otuda se mora moci za svaku od suprotnih refleksivnih odredaba navesti neko iskustvo, ili iz iskustva doci do suprotnih odredaba putem formalnog zaklju­ civanja. Posto predikati koji se pokazuju neposredno na pojavi pripadaju pre svega jos empiri&koj psihologiji, to za metafizi£ko razm atranje preostaju zapravo samo sasvim uboge ref­ leksivne odredbe. — K ant se u svojoj kritici racionalne psihologije u pogledu te metafizike Cvrsto drzi toga da bi se ta nauka, ukoliko treba da bude racionalna nauka, i necim najmanjim sto bi se iz opazaja pridodalo opstoj predstavi samosvesti pretvorila u em piriiku, pa bi bile upropascene i njena racionalna cistoca i nezavisnost od svakog iskustva. — Prema tome, ne ostaje nista drugo do prosta, za sebe u pogledu sadr­ zine potpuno prazna predstava: Ja, o kojoj se cak ne moze reci ni da je neki pojam, vec neka cista svest, koja prati sve poj­ move. Pomocu toga ja, ili takode toga ono (stvar) sto misli, ne zamislja se, prema daljim Kantovim zakljucivanjima, nista drugo do neki tramscendentalni subjekat misli = x, koje se saznaje samo pomocu onih misli koje su njegovi predikati, a o kome mi, kao odvojenom, nikada ne moiemo imati ni najmanji pojam; to ja sadrzi pri tome, prema Kantovom vlastitom izrazu, 190

tu nezgodnost sto se mi svagda, da bi ma kakav sud izrekli o njemu, vec moramo posluziti njime; jer ono nije toliko jedna predstava kojom se razlikuje neki poseban objekat, vec iedna njena forma uopste, ukoliko ona treba da se nazove saznanJernParalogizam u koji upada racionalna psihologiia sa­ stoji se u tome sto se modusi samosvesti pretvaraiu u mislienju u pojmove razuma kao pojmove o nekom objektu sto se ono »ja mislim« shvata kao neko suStastvo koje misli kao neka stvar-po-sebi pa se na taj nacin iz toga sto se ja u svesti uvek pojavljujem kao subjekat, i to kao singularan, pored sve raznovrsnosti predstave identican, i koji se razlikuje od te raznovrsnosti kao spoljasnje, izvodi neopravdano da je ja neka sup­ stancija, dalje, da je nesto kvalitativno prosto i nesto jedno i nesto sto egzistira nezavisno od prostornih i vremenskih stvari. Ja sam ovo izlaganje iscrpnije razvukao zbog toga sto se iz njega jasno moze upoznati ne samo priroda nekadasnje metafizike o dusi, vec posebno i priroda kritike na osnovu koje je ona propala. — Metafizika duse je bila usmerena na to da odredi apstraktnu sustinu duse; ona je pri tom polazila prvobitno od opazanja. pa je njegovu empiricku opstost i onu spo­ ljasnju refleksivnu odredbu koja se nalazi na pojedinacnosti stvamoga uopste pretvarala u formu navedenih odredaba sus­ tine. — K ant je pri tom uopste imao pred sobom samo stanje metafizake svoga vremena, koja je poglavito ostajala kod takvih apstraktnih, jednostranih odredaba bez ikakve dijalektike; istinski spekulativne ideje starijih filozofa o pojmu duha on nije uzeo u obzir i nije ispitivao. U svojoj kritici onih odredaba Kant je sledio sasvim jednostavno Hjumov manir skepticizma, naime, da on fiksira to kako se ja pojavljujem u samo­ svesti, a od cega treba odbaciti sve sto je empiricko, posto treba da se sazna njegova sustina, — stvar po sebi; potom ne preostaje nista do ova pojava onoga: ja mislim, koje prati sve pred­ stave, — o kome se nema ni najmanjeg pojma. — Zacelo se mora priznati da se nema ni najm anjeg pojma niti o ja, niti ma o cemu, cak ni o samom pojmu, ukoliko se ne poima i ukoliko se zastaje kod proste, krute predstave i kod imena. — Cudnovata je misao, — ako se to inace moze nazvati nekom mislju, — da se ja vec moram posluziti tim ja, da bih o ja sudio; ono ja koje se sluzi samosvescu kao jednim sredstvom, da bi sudilo, to je zaista jedno x, o kome se isto tako ne moze imati ni najmanji pojam, kao ni o relaciji takvog sluzenja. Ali zaista je smesno da se ta priroda samosvesti, — sto ja misli samo sebe, sto se ja ne moze misliti, a da ono nije ja koje misli, 191

oznacuje kao neka nezgodnost i jedan cirkulus kao nesto pogreSno, — jedan odnos kojim se u neposredno j empiridkoj sa­ mosvesti otkriva apsolutna, vedna priroda samosvesti i pojma, otkniva zbog toga Sto je samosvest upravo disti pojam koji po­ stoji, dakle, koji se em piriiki moze opaziti, apsolutni odnos prema samom sebi, koji se kao razdvajajuci (trennendes) sud pretvara u predm et i jedino se sastoji u tome Sto se tim e pret­ vara u cirkulus. — Neki kam en nema one nezgodnosti; ako on treba da se misli ili da se o njem u sudi, onda on pri tome ne stoji na putu samom sebi; — on je osloboden te nezgode da se radi toga posla posluzi samim sobom; izvan njega postoji neSto drugo Sto mora da preduzme taj trud. Nedostatak koji ove predstave, 'koje treba nazvati varvarskim, vide u tome Sto se p ri miSljenju toga ja isto ja kao subjekat ne moze izostaviti, pojavljuje se potom, obrnuto, takode tako da se ja pokazuje samo kao subjekat svesti, ili da ja mogu sebe upotrebiti samo 'kao subjekat jednog suda, i da nedostaje opaiaj pomocu koga bi ono bilo dato kao jedan obje­ kat; ali da pojam jedne stvari, koja moze egzistirati samo kao subjekat, ne povlaci za sobom joS nikakav objektivni realitet. — Kada se za objektivnost zahteva spoljaSnji, odredeni opazaj u vremenu i prostoru, a taj opazaj jeste ono ciji se nedostatak primecuje, onda se zaista vidi da se ipod objektivnoScu podrazumeva samo ona culna realnost, a uzdignutost iznad nje je uslov m isljenja i istine. Ali, svakako, ako se ja shvati bespojmovno kao tista prosta predstava, na nadin kako mi u svakodnevnoj svesti izgovaramo »ja«, onda je ono apstraktna odred­ ba, a ne odnos njega samog koji sam a sebe im a za predmet; — ono je na taj nacin samo jedan od ekstrema, jednostrani subje­ kat bez svoje objektivnosti, ili ono bi bdlo takode samo objekat bez subjektivnosti, kada naime pri tome ne bi bilo one spomenute nezgode, sto se od ja kao objekta ne moze otkloniti sub­ jekat koji misli. Ali, u stvari postoji ista nezgoda takode kod prve odredbe, kod Ja kao subjekta; ja misli nesto, sebe ili ne§to drugo. Ova neodvojivost te dve forme, u kojima se ja suprotstavlja sam sebi, pripada najsvojstvenijoj prirodi njegovog pojma i samog pojma; ona je upravo ono sto K ant zeli da spreci, da bi pouzdano dobio samo predstavu koja se u sebi ne razlikuje, pa prema tome samo bespojmovnu predstavu. Tako nesto bespojmovno moze se, doduse, lako protivstaviti apstraktnim refleksivnim odredbama ili kategorijama ranije metafizike; — jer po jednostranosti ono stoji na istoj liniji sa njima, mada su ove ipak jedan vi§i [rezultat]1 misli; napro1 Dodao redaktor.

192

tiv, ono izgleda utoliko oskudnije i praznije prema dubljim idejama starije filozofije o pojmu duse ili misljenja, na primer, prema istinski spekulativnim Aristotelovim idejama. Ako je Kantova filozofija istrazivala one refleksivne odredbe, onda je jos vise trebalo da istrazuje fiksiranu apstrakciju praznoga Ja, vajnu ideju stvari-po-sebi, koja se upravo zbog svoje apstrakdje pokazuje pre kao neSto potpuno neistinito; samo iskustvo okrdvljene nezgodnosti jeste empiricka cinjenica, u kojoj se izrazava neistinitost one apstrakcije. Kantova kritika racionalne psihologije spominje samo Mendelsonov dokaz o postojanosti duse i ja cu navesti jos njeno opovrgavanje toga dokaza, zbog znacajnosti onoga sto se tome dokazu protivstavlja. Taj se dokaz zasniva na prostoti duse, na osnovu koje ona nije sposobna da se menja, da u vremenu prede u neSto drugo. Kvalitativna prostota jeste ona gore razmotrena forma apstrakcije uopste; kao kvalitativna odrede­ nost ona je proucena u sferi bica, i bilo je dokazano da, na­ protiv, ono kvalitativno, kao takva odredenost koja se apstrakt­ no odnosi na sebe, jeste upravo zbog toga dijalekticno i samo je prelazenje u nesto drugo. Medutim, kod pojma je dokazano da, naprotiv, kada se posm atra u odnosu na postojanost, nerazorivost i neprolaznost, on jeste ono sto bivstvuje po sebi i za sebe i sto je vecito, zato sto nije apstraktna prostota vec kon­ kretna, nije odredenost koja se apstraktno odnosi na sebe, vec je jedinstvo sama sebe i svoga drugoga, a u to drugo, dakle, on ne moie preci tako kao da bi se u njem u izmenio, upravo zbog toga sto to drugo, ta odredenost, jeste on sam, te stoga u tome prelazenju on samo dolazi sebi samome. — Kantova kritika pak suprotstavlja onoj kvalitativnoj odredbi pojmovnog jedin­ stva kvantitativnu odredbu. Mada dusa nije neka raznolika jedno van drugost i ne sadrzi neku ekstenzivnu velidinu, ipak svest ima neki stupanj, a dusa neku intenzivnu velicinu, kao i svako egzistirajuce; ali time je postavljena mogucnost prelaska u nista putem postepenog ilcezavanja. — Pa sta je ovo opovr­ gavanje drugo nego prim ena jedne kategorije bica, intenzivne velicine, na duh? — jedne odredbe koja nema nikakve istine po sebi i u pojm u je upravo prevazidena. Metafizika, — £ak, i ona koja se ogranicavala na fiksne pojmove razum a i koja se nije uzdigla do spekulativnoga 1 o prirode pojma i ideje, im ala je za svoju svrhu da sazn a istinu, i prouiavala je svoje predm ete po tome da li su oni nestoustinito ili ne, jesu li supstancije ili fenomeni. All, p . tove kritike nad tom metafrzikom sastoji se upravo u odstranjuje istrazivanja koja im aju za svrhu ono is ini , p 13 Nauka

logike

in

samu tu svrhu; ona uopste ne postavlja pitanje koje jedino ima znaCaja, da li jedan odredeni subjekat, ovde apstraktno ja predstavljanja, ima istine po sebi i za sebe. Medutim, ako se ostane kod pojave i kod onoga Sto se u svakodnevnoj svesti izdaje za Cistu predstavu, onda to znaCi odricanje od pojma i od filozofije. Ono Sto prekoraiuje pojavu u Kantovoj kritici znaCi neSto Sto prele6e (Uberfliegendes), i na Sto um ni otrebiti u definiciji fiziCkog 6oveka kao njegov specifiSni karakter. Ah kako se takva sasvim spoljasnja odredba odmah pokazuje neskladnom sa predstavom totalnog habitusa fizickog coveka 1 sa zahtevom da pojmovna odredba treba da bude nesto sustinsko! Sasvun je slucajno da li one oznake koje su unete u 1 Blumenbah, Joh. Fridr., 1752—1840, profesor u Jeni, znaCajan za uporednu anatomiju i fiziologiju. 210

definiciju predstavljaju samo takva cista ispomagala za nevolju ili se pak viSe priblizuju prirodi jednoga principa Na njima se zbog njihove spoljasnjosti takode moze videti da se u pojmovnom saznanju nije poslo od njih; naprotiv, pronalazenju rodova u prirodi i u duhu prethodilo je neko mutno osecanje, neki neodredeni ali dublji smisao, neko naslucivanje sustinskoga, pa je tek onda za razum potrazena neka odre­ dena spoljasnjost. — Posto je pojam u postojanju stupio u spoljasnjost, on se razvio u svoje razlike i ne moze biti na­ prosto vezan za jednu pojedinacnu od takvih osobina. Osobine kao spoljasnjost stvari jesu spoljasnje same sebi; u sferi po­ jave pokazano je povodom stvari sa mnogim osobinama da se one zbog toga pretvaraju u sustini cak u samostalne materije; duh, posmatran sa istog stanovista pojave, pretvara se u agre­ gat od mnogih samostalnih snaga. Pojedinacna osobina ili snaga prestaje na osnovu toga stanovista, gde se ona postavlja kao ravnodusna prem a drugima, da bude karakterisuci princip, cime se gubi odredenost kao odredenost pojma uopste. Na konkretnim stvarim a javlja se pored razlicnosti oso­ bina jednih prem a drugim a jos i razlika izmedu pojma i njegovog ostvarenja. Pojam u prirodi i u duhu ima neko spo­ ljasnje prikazivanje u kome se njegova odredenost pokazuje kao zavisnost od spoljaSnjega, kao prolaznost i neprikladnost. Stoga nesto stvarno zaista pokazuje na sebi sta ono treba da bude, ali ono isto tako moze prem a negativnom pojmovnom sudu i da pokaze da njegova stvarnost odgovara tome pojmu samo nepotpuno, da je ona rdava. Posto pak definicija treba u jednoj neposrednoj osobini da navede odredenost pojma, to ne postoji nikakva osobina protiv koje se ne moze navesti neki slucaj (Instanz), u kojem doduse celi habitus omogucuje da se sazna ono konkretno sto treba definisati, ali se ona osobina koja se uzima za taj karakter pokazuje nezrelom ili pomucenom. U jednoj rdavoj biljci, jednom rdavom zivotinjskom rodu, u nekom coveku dostojnom preziranja, u nekoj rdavoj drzavi, nepotpune su ili sasvim ponistene one strane egzistencije koje su inace mogle biti uzimane za definiciju kao ono sto odlikuje i kao sustinska odredenost u egzistenciji takvoga konkretnoga. Ali rdava biljka, zivotinja itd. ostaje jo§ uvek biljka, zivotinja itd. Ako, stoga, treba da se u defi­ niciju unese i ono rdavo, onda empirifikome pretrazivanju izmicu sve osobine koje hi ono htelo sm atrati kao sustinske, na osnovu slucajeva nakaza kojima one nedostaju, na primer, bitnost mozga za fiziSkoga coveka na osnovu slucaja akefala, 14*

211

bitnost zaStite zivota i svojine za drzavu na osnovu slucaja despotskih drzava i tiranskih vlada. — Ako se protiv sluiaja (Instanz) zadrzi pojam, pa se on, odmeren na pojmu, oglasi za rdav egzemplar, onda pojam nema viSe svoju potvrdu u pojavi. Ali, samostalnost pojma protivna je smislu definicije, koja treba da bude neposredni pojam, a otuda svoje odredbe za predmete m ole uzimati samo iz neposrednosti postojanja i opravdati samo na onome Sto je v e t dato. — Da li je njena sadrzina po sebi i za sebe istina ili sludajnost, to lezi izvan njene sfere; ali formalna istina, podudarnost izmedu pojma, koji je subjektivno postavljen u definiciji, i nekog stvarnog predmeta, koji je izvan njega, ne moze da se utvrdi zato sto pojedinadni predm et moze d a bude takode rdav. Sadrzina definicije uzeta je uopste iz neposrednog posto­ janja, a poSto je neposredna, ta sadrzina nema nikakvog opravdanja; pitanje o njenoj nuznosti odstranjeno je na osnovu porekla; u tome Sto definicija izrazava pojam kao neSto disto neposredno, nalazi se odricanje od toga da se on sam pojmi. Stoga definicija ne predstavlja niSta drugo do form alnu od­ redbu pojma na jednoj datoj sadrzini, bez refleksije pojma u sama sebe, to jest bez njegovog bica za sebe. Ali, neposrednost uopSte proizlazi samo iz posredovanja, otuda ona mora da prede ka posredovanju. ILi, sadrzinska odredenost, koju sadrzi definicija, zbog toga Sto je odredenost jeste ne samo neSto neposredno, vec je neSto posredovano njenim drugim; otuda definicija moze da shvati svoj predm et samo pomocu suprotne odredbe, i zato mora da prede u podelu. 2. Podela Ono opSte mora se uposebiti; utoliko se nuznost podele nalazi u onome opStem. Ali, poSto v e t sama definicija podinje sa posebnim, to se njena nuznost da prede u podelu nalazi u posebnome, koje samo za sebe ukazuje na neko drugo posebno. Obrnuto, ono posebno odvaja se upravo u tome od opStega, time Sto se odredenost fiksira u potrebi njenog razlikovanja od odredenosti koja je za nju druga; time se ono opste pretpo­ stavlja za podelu. Stoga je tok, doduSe, takav da se pojedinacna sadrzina definicije uzdize kroz posebnost ka ekstremu opstosti, ali se sada opStost mora uzeti kao objektivna osnova, pa se polazeci od nje podela prikazuje kao disjunkcija opstega, kao prvoga. 212

Time nastaje jedan prelaz koji je odreden formom pojma posto se odvija od opstega prema posebnome. Definicija sama za sebe jeste nesto pojedinacno; neka mnozina definicija pri­ pada mnozini predmeta. Napredovanje od opstega ka poseb­ nome, koje pripada pojmu, jeste osnova i mogucnost jedne sinteticke nauke, jednog sistema i sistematskog saznavanja. Prvi je zahtev za to, kao sto je pokazano, da treba poceti sa predmetom u formi jednoga opsteg. Ako je u stvarnosti, bilo stvarnosti prirode ili stvarnosti duha, subjektivnome, prirodnome saznanju data konkretna pojedinacnost kao ono prvo. onda tome nasuprot u saznavanju koje je bar utoliko neko poimanje ukoliko za osnovu ima formu pojma, mora ono prvo da bude ono prosto, nesto izdvojeno iz konkretnoga, jer pred­ met samo u toj formi ima formu opstega i koje se odnosi na sama sebe i onoga prem a pojmu neposrednoga. Protiv toga toka u naucnome moze se, mozda, pomisliti da, posto je opazanje lakse nego saznavanje, to za pocetak nauke treba uzeti takode ono opazljivo, dakle konkretnu stvarnost, i da je taj put prirodniji nego onaj koji pocinje od predmeta u njegovoj apstraktnosti, pa odatle, obrnuto nap redu je ka njegovom uposebnjenju i konkretnom upojedinjenju. — Ali, posto treba da se saznaje, to je poredenje sa opazanjem vec odluceno i napusteno, te se moze samo pitati sta treba u granicama sazna­ vanja da bude ono prvo i kakav treba da je rezultat; ne za­ hteva se vise neki put koji odgovara prirodi, vec put koji odgovara saznanju. — Ako se pita samo o lakoci, onda je bez daljega jasno samo od sebe da je za saznanje lakse da shvati apstraktnu prostu misaonu odredbu nego ono konkretno, koje predstavlja jedan mnogostruki spoj takvih misaonih odredaba i njihovih odnosa; i to konkretno treba da se shvati na taj nacin, a ne vise kako je dato u opazanju. Po sebi i za sebe ono opste jeste prvi pojmovni momenat, jer opste je ono prosto, a posebno jeste tek ono sledece, jer posebno je ono posredovano; i, obrnuto, ono prosto jeste ono opsti je, a ono konkretno kao po sebi razlicito, prema tome kao posredovano, jeste ono sto vec pretpostavlja prelazak od necega prvoga. Ova se napomena odnosi ne samo na poredak kretanja u odredenim formama definicija, podela i stavova, vec takode na poredak saznanja uopste i samo s obzirom na razliku izmedu apstraktnog i konkretnog uopste. — Stoga je, na primer, pri ucenju citanja pam etnije poceti ne sa citanjem celih reci ili takode celih slogova, vec sa elementima reci i slogova i sa znacima apstraktnih tonova; u azbucnom pismu vec je izvrsena 213

analiza konkretne reci u njene apstraktne tonove i njihove znake; upravo po tome uCenju Citanja postaje prvo zanimanje apstraktnim predmetima. — U geometriji ne treba pocinjati nekim konkretnim prostom im oblikom, vec sa taCkom i linijom i potom dalje sa ravnim figurama, a medu ovima ne sa poligonima, ve6 sa trouglom, medu krivim linijam a sa krugom. U fizici treba pojedinacne prirodne osobine ili m aterije da se oslobode od njihovih raznolikih preplitanja u kojima se one nalaze u konkretnoj stvarnosti, pa da se prikazu sa prostim, nuznim uslovima; i one su nesto opazljivo, kao i prostorne figure; ali njihovo opazanje treba tako priprem iti da se one pre svega pojave i fiksiraju oslobodene svih modifikacija usled okolnosti koje su za njihovu vlastitu odredenost spoljasnje. Magnetizam, elektricitet, vrste gasova itd. jesu takvi predmeti Cije saznanje dobija svoju odredenost jedino time sto se oni shvataju kao istrgnuti iz konkretnih stanja u kojima se po­ javljuju u stvarnosti. Naravno, eksperim ent ih za opazanje prikazuje u jednom konkretnom slucaju; ali, da bi bio naucan, eksperimenat mora delimice da radi toga uzme samo nuzne uslove, a delimice se mora vise puta ponoviti da bi ono neodvojivo konkretno ovih uslova pokazao kao nesustinsko time Sto se oni pojavljuju Cas u jednom konkretnom obliku, Cas u drugom, Cime za saznavanje preostaje samo njihova apstraktna forma. — Da spomenemo jos jedan primer! Tako bi moglo izgledati kao prirodno i smisleno da se boja posmatra prvo u konkretnoj pojavi animalnog subjektivnog Cula, potom izvan subjekta kao neka avetinjska pojava koja lebdi i naposletku u spoljasnjoj stvarnosti, fiksirana na objektima. Ali, za sazna­ nje je opsta i time istinska prva forma ona srednja medu navedenim, kao sto boja lebdi izmedu subjektivnosti i objek­ tivnosti kao poznati spektar, jos bez ikakvog zaplitanja sa subjektivnim i objektivnim okolnostima. Ove poslednje okol­ nosti su za Cisto posmatranje prirode ovoga predmeta, najpre, samo smetnja, jer se one odnose kao uCinski uzroci, te otuda izazivaju neodluCnost da li odredene promene, prelazi i odnosi boje imaju osnov u njenoj vlastitoj specifiCnoj prirodi ili se naprotiv moraju pripisati bolesnoj specifiCnoj svojstvenosti onih okolnosti, zdravim i bolesnim posebnim afekcijama i uticajima organa subjekta, ili hemijskim, vegetabilnim, animal nim silama objekta. — Mnogi i drugi prim eri mogli bi se na­ vesti iz saznanja organske prirode i saznanja o svetu duha: svuda mora ono apstraktno da saCinjava poCetak i elemenat u kome se i od koga se rasprostiru posebnosti i obilni oblici konkretnoga. 214

Doduse, kod podele ili kod posebnoga javlja se zapravo njegovo razlikovanje od opstega, ali to opste vec je i samo nesto odredeno i time samo jedan clan neke podele. Stoga za njega postoji jedno opste koje je vise; ali za ovo opste postoji opet neko vise opste, i tako dalje u beskonacnost. Za saznanje koje se ovde razm atra ne postoji nikakva imanentna granica, posto ono polazi od datoga, a forma apstraktne opstosti jeste svojstvena onome sto je za njega prvo. Prem a tome, ma koji predm et koji izgleda da ima neku elementarnu opstost pretvara se u predm et jedne odredene nauke, i utoliko je apsolutni pocetak ukoliko se pretpostavlja upoznatost predstave sa njim, a on se za sebe uzme kao nesto za sta nije potrebno nikaikvo izvodenje. Definicija ga uzima kao jedan neposredan predmet. Dalje napredovanje od njega je pre svega podela. Za to napredovanje bio bi potreban samo jedan imanentan princip, to jest jedan pocetak od opstega i od pojma; ali saznavanju koje se ovde posm atra nedostaje takav princip, jer ono ide samo za formalnom odredbom pojma bez njene refleksije-u-sebe, a otuda sadrzinsku odredenost uzima iz datoga. Za ono posebno koje se javlja u podeli ne postoji nikakav vlastiti osnov, niti u pogledu onoga sto [treba da] sacinjava osnov podele, niti u pogledu odredenog odnosa koji treba da imaju clanovi disjunkcije jedni prem a drugima. Stoga se u tome pogledu posao saznavanja moze sastojati jedino u tome da, delimice, ureduje ono posebno koje je pronadeno u empirickom m aterijalu, a delimice da putem uporedivanja pronade njegove opste odredbe. Ove opste odredbe vaze tada kao osnovi podele, koji mogu biti raznoliki, kao sto, tome shodno, mogu isto tako postojati i raznovrsne podele. Uzajamni odnosi clanova jedne podele, odnos vrsta, im a samo tu opstu odredbu da su oni odredeni jedni nasuprot drugim a prema usvojenom osnovu podele; kada bi se njihova razlicnost zasnivala na nekom dru­ gom obziru, onda oni ne bi bili jedni drugim a koordinirani po istoj liniji. Zbog nedostajanja principa odredenosti-za-sama-sebe, zakoni za taj posao podele mogu se sastojati jedino u formalnim, praznim pravilim a koja ne vode nicemu. — Tako vidimo da je postavljeno kao pravilo da podela mora iscrpsti pojam, ali, u stvari svaki pojedinacni clan podele mora da iscrpi pojam. Medutim, misli se zapravo na odredenost pojma, koja treba da se iscrpi; ali kod empiricke raznovrsnosti vrsta, koja je u sebi lisena odredbe, iscrpnosti pojma nista ne doprinosi to da li je tih vrsta pronadeno vise ili manje; na primer, za 215

iscrpnost roda je svejedno da li ce se pored 67 vrsta papagaja pronadi jo$ jedno tuce drugih. Zahtev iscrpnosti moze znaciti samo tautoloSki stav, da sve vrste treba potpuno da se navedu. — Kod proSirenja empirifikih znanja moze se vrlo lako desiti da se pronadu vrste kojima ne odgovara usvojena odredba roda, poSto se ta odredba desto usvaja vise prem a nekoj nejasnoj predstavi o celome habitusu nego prem a vise ili m anje pojedinadnoj oznaci koja treba izridito da sluzi za odredbu roda. — U takvom bi se sludaju morao izmeniti rod i moralo bi biti opravdano to da se neka druga brojnost vrsta posmatra kao vrsta jednog novog roda, to jest rod bi se odredio na osnovu onoga sto se sastavlja ma iz kakvog obzira, koji se hoce prihvatiti kao jedinstvo; pri tome bi sam taj obzir bio osnov podele. Obrnuto, ako se ostane pri prvobitno usvojenoj odre­ denosti kao svojevrsnosti roda, iskljucio bi se onaj m aterijal koji se kao vrsta zeleo da poveze ujedno sa ranijim vrstama. Ovakva delatnost (Treiben) bez pojma, koja jedanput usvaja jednu odredenost kao sustinski momenat roda, pa se prema tome posebnosti povode pod rod ili se iz njega iskljucuju, a drugiput se pocinje sa posebnim, pa se u njegovom udruzivanju rukovodi opet nekom drugom odredenoscu, stvara pojavu neke igre samovolje, kojoj je prepusteno koji ce deo ili koju stranu konkretnoga zadrzati i po njoj rasporedivati. — Fizicka priroda pokazuje sama od sebe takvu slucajnost u principima podele; usled svoje zavisne, spolj aimje stvarnosti, ona stoji u raznolikoj povezanosti, koja je za nju isto tako data; otuda se nalazi mnostvo principa prem a kojima ona moze da se podesava, dakle, u jednom nizu svojih formi upravlja se prema jednom principu, a u drugim nizovima prema drugim princi­ pima, pa isto tako proizvodi i mesana dvospolna bica, koja u isto vreme idu na razne strane. Usled toga se desava da se na jednome nizu prirodnih stvari pokazuje kao vrlo karakteristicne i bitne neke oznake, koje na drugim prirodnim stvarima postaju beznaCajne i besciljne, a time postaje nemoguce pridrzavanje jednog principa podele takve vrste. Opsta odredenost empirickih vrsta moze biti samo takva da su one uopste razlicite jedne od drugih, a da nisu suprotstavljene. Ranije je pokazana disjunkcija pojma u njenoj odre­ denosti; ako se posebnost prihvata bez negativnog jedinstva pojma kao neka neposredna i data posebnost, onda razlika ostaje samo kod ranije razmotrene refleksivne forme razlicno­ sti uopste. Spoljasnjost, u kojoj se pojam poglavito u prirodi 216

nalazi, unosi potpunu ravnodusnost razlike; otuda se kao jedna cesta odredba za podelu uzima broj.1 Ma kako slucajno da je ovde ono posebno nasuprot onome opstem, pa otuda i podela uopste, ipak se moze pripisati jed­ nom instinktu uma, ikada se u ovom saznavanju nadu osnovi podele i [same]2 podele koje se pokazuju saobraznije pojmu, ukoliko to dopustaju culne osobine. Kod zivotinja, na primer, orude za hranjenje, zubi i kandze, upotrebljavaju se u sistemima kao znatno ozbiljniji osnov podele; oni se shvataju naj­ pre samo kao strane, na kojima se lakse mogu istaci oznake za subjektivni cilj saznanja. A, u stvari, u tim se organima nalazi ne samo jedno razlikovanje koje pripada nekoj spoljasnjoj refleksiji, vec su oni ona zivotna tacka animalne individualnosti gde se ona sama, za razliku od drugoga u pri­ rodi koja je za nju spoljasnja, postavlja kao pojedinacnost koja se odnosi na sebe i koja se izdvaja iz kontinuiteta sa dru­ gim. — Kod biljke oplodni organi sacinjavaju onu najvisu tacku vegetabilnog zivota kojom ona ukazuje na prelaz u polnu razliku, a time u individualnu pojedinacnost. Stoga se sistem s pravom obratio na tu tafiku za jedan osnov podele, koji do­ duse nije dovoljan ali je dalekosezan, i time je polozio u osnovu jednu odredenost koia nije samo odredenost za spo­ ljasnju refleksiju radi uporedivanja, vec je po sebi i za sebe najvisa odredenost za koju je biljka sposobna. 3. Teorem 1. Treci stupanj ovoga saznavanja, koje napreduje prema pojmovnim odredbama, jeste prelaz posebnosti u pojedinac­ nost; pojedinacnost sacinjava sadrzinu teorema. Prem a tome, ono sto ovde treba razm otriti jeste ona odredenost Jcoja se odnosi na samu sebe, razlika predm eta u samom sebi i uzajam ni odnos razlicitih odredenosti. Definicija sadrzi samo jednu odredenost, podela sadrzi odredenost nasuprot drugim odredenostima; u upojedinjavanju predm et se u samom sebi razdvojio. Ukoliko definicija ostaje kod opsteg pojma, utoliko je, tome nasuprot, u teoremima saznat u njegovom realitetu, u uslovima i formama njegovog realnog postojanja. Stoga zajedno sa definicijom teorem prikazuje ideju koja predstavlja jedinstvo pojma i realnosti. Ali ono saznavanje, koje se ov e 1 Tj. broj necega karakteristiinog, na primer, prasnika. 1 Dodao prevodilac. — Red.

Red.

217

razm atra i koje se jos shvata u trazenju, utoliko ne dospeva do toga prikazivanja ukoliko kod njega realnost ne proizlazi iz pojma, dakle, ne saznaje se njena zavisnost od pojma, a time ni samo jedinstvo. Teorem je prem a navedenoj odredbi ono istinski sinte­ ticko jednog predm eta ukoliko su odnosi njegovih odredenosti nu&ni, to jest zasnovani u unutrasnjem identitetu pojma. Ono sintetiiko u definiciji i podeli jeste jedna spolja prim ljena veza; ono sto se nalazi (das Vorgefundene) dovodi se u formu pojma, ali kao nadena sva se sadrzina samo pokazuje; a teorem treba da se demonstrira. Posto ovo saznavanje sadrzinu svojih definicija i odredaba ne dedukuje, to se cini da bi ono moglo sebi ustedeti i dokazivanje onih odnosa, koje izrazavaju teoremi, pa da se u tome pogledu isto tako zadovoljava opazanjem. Ali, ono cime se saznavanje razlikuje od prostog opa­ zanja i od predstavljanja jeste forma pojma uopste, koju ono dodeljuje sadrzini; to se postize u definciji i podeli; ali posto sadrzina teorem a proizlazi iz pojmovnog m omenta pojedinac­ nosti, to se ona sastoji u odredbama realnosti, koje nemaju vise za svoj odnos samo jednostavne i neposredne pojmovne odredbe; u pojedinacnosti pojam je presao u drugobivstvo, u realnost, usled cega on postaje ideja. Prem a tome, sinteza koja se sadrzi u teoremu nema vise za svoje opravdanje formu pojma; ona je jedna veza kao veza razlicnih; stoga jedinstvo koje time jos nije postavljeno treba tek pokazati, — prema tome, dokazivanje ovde postaje potrebno samom ovom saz­ nanju. Pre svega, pri tome se pokazuje teskoca da se odredeno razlikuje koje se od odredaba predmeta mogu uneti u defini­ cije, a koje pak m oraju da se stave u teoreme. O tome ne moze da postoji nikakav princip; izgleda kao da se takav princip nalazi mozda u tome da definiciji pripada ono sto neposredno pripada jednom predmetu, a o ostalome kao necemu posredovanom tek treba pokazati [njegovo]1 posredovanje. Ali, sadr­ zina definicije jeste uop§te odredena, a usled toga je i sama sustinski posredovana sadrzina; ona ima samo neku subjektivnu neposrednost, to jest subjekat cini jedan proizvoljan pocetak i dopuSta da neki predmet vazi kao pretpostavka. Posto je pak to uopste jedan u sebi konkretan predm et i ta­ kode mora da se podeli, to se dobija mnoStvo odredaba koje su po svojoj prirodi posredovane, pa se usvajaju kao nepo­ sredne i nedokazane ne na osnovu nekog principa, vec jedino 1 Dodao redaktor.

218

prema subjektivnoj odredbi. — Takode se kod Euklida, koji je s pravom u ovoj sintetickoj vrsti saznavanja od vajkada bio priznat kao majstor, nalazi pod imenom aksioma jedna pretpostavka o paralelnim linijama, za koju se smatralo da joj je potreban dokaz, pa se pokusavalo na razne nacine da se taj nedostatak nadoknadi. Verovalo se da ce se u ponekim drugim teoremima otkriti pretpostavke koje ne bi trebalo ne­ posredno usvojiti, vec bi ih trebalo dokazati. Sto se tice onog aksioma o paralelnim linijama, o tome se moze prim etiti da se upravo u njem u zaista moze uvideti pravi Euklidov um, koji je tacno ocenio elem enat kao i prirodu svoje nauke; dokaz toga aksioma trebalo je da se izvede iz pojma paralelnih lini­ ja; ali takvo dokazivanje isto tako ne spada u njegovu nauku kao ni dedukcija njegovih definicija, aksioma i uopste njego­ vog predmeta, samog prostora i njegovih prvih odredaba, dimenzija; — posto jedna takva dedukcija moze da se izvede samo iz pojma, a pojam se nalazi izvan one specificnosti Euklidove nauke, to su za ovu potrebne pretpostavke, relativni prvi [poceci]1. Aksiomi, da ovom prilikom spomenemo i njih, spadaju u istu klasu. Oni se obicno neopravdano uzimaju kao apsolutno prvi, kao da njim a po sebi i za sebe nije potreban nikakav dokaz. Kada bi to stvarno bilo tako, onda bi aksiomi bili 5iste tautologije, posto se samo u apstraktnom identitetu ne nalazi nikakva razlicnost, dakle i nije potrebno nikakvo posredo­ vanje. Ali, ako su aksiomi vi§e nego tautologija, onda su oni stavovi iz neke druge nauke, je r za onu nauku kojoj sluze kao aksiomi oni treba da budu pretpostavke. Stoga su aksiomi zapravo teoremi, i to najcesce iz logike. Aksiomi geometrije jesu takve leme, logicki stavovi, koji se uostalom priblizuju tautologijam a zbog toga sto se odnose jedino na velicine i stoga su u njim a izbrisane kvalitativne razlike; o glavnom aksiomu, o cisto kvantitativnom zakljuSku bilo je re5i gore. — Stoga je aksiomima, isto tako kao i definicijama i podelama, posmatranim po sebi i za sebe, potreban neki dokaz, a samo se zbog toga ne pretvaraju u teoreme, je r se oni kao relativno prvi usvajaju kao pretpostavke za jedno izvesno stanoviste. U pogledu sadrzine teorema treba sada podvuci blizu raz­ liku da, posto se ta sadrzina sastoji u jednom odnosu odre­ denosti realiteta pojma, ovi odnosi (Beziehungen) mogu biti vise ili m anje nepotpuni i pojedinacni odnosi (Verhaltnisse) predm eta ili pak jedan takav odnos koji obuhvata celu sadr1 Dodao prevodilac. — Red.

219

zinu realiteta i izrazava njen odredeni odnos. Ali, jedinstvo potpunih sadriajnih odredenosti jednako je pojmu; stoga sam stav koji sadrzi jedinstvo jeste opet definicija, ali koja ne izraiava samo neposredno prim ljeni pojam, ve6 pojam koji je razvijen u njegove odredene, realne razlike, ili njegovo potpuno postojanje. Stoga oboje zajedno prikazuju ideju. Ako se blize uporede teoremi jedne sintetifike nauke, a narodito geometrije, onda ce se pokazati ta razlika da neki od njenih teorema sadrze samo pojedinacne odnose predmeta, a drugi sadrze takve odnose u kojima je izrazena potpuna odredenost predmeta. Vrlo je povrsno shvatanje, ako se svi stavovi sm atraju kao po vrednosti medu sobom jednaki zato sto uopste svaki sadrzi neku istinu, pa je u formalnom toku. u povezanosti dokazivanja, pod jednako bitan. Razlika u pogle­ du sadrzine teorema najtesnje je povezana sa samim tim tokom; nekoliko drugih napomena o tome toku posluzide tome da se blize rasvetli ona razlika kao i priroda sintetickog sazna­ vanja. Pre svega u Euklidovoj geometriji, koja, kao reprezentant sintetioke metode, o kojoj ona daje najsavrseniji uzor, treba da sluzi kao primer, od vajkada je slavljen raspored u sledu teorema, kojim se uvek za svaku teoremu nalaze kao vec ranije dokazani oni stavovi koji su potrebni za njenu konstrukciju i dokaz. Ta okolnost odnosi se na formalnu doslednost; ma kako da je ta doslednost vazna, ipak ta okolnost viSe pogada spoljasnji raspored svrhovitosti i sama za sebe nema nikakve veze sa sustinskom razlikom izmedu pojma i ideje u kojoj lezi jedan visi princip nuznosti napredovanja. — Defi­ nicije, naime, sa kojima se pooinje, shvataju culni predm et kao neposredno dat i odreduju ga prema njegovom najblizem rodu i specificnoj razlici, koji isto tako jesu proste, neposredne odredenosti pojma, opstost i posebnost, cijd odnos nije razvijen dalje. A poCetne teoreme ne mogu se pridrzavati nicega osim takvih neposrednih odredaba, kao sto su one koje su sadrzane u definicijama; isto tako se njihova uzajamna zavisnost moze odnositi pre svega samo na ovo opste, da je uopste jedna odredena drugom. Tako se prvi Euiklidovi stavovi o trouglima odnose samo na kongruentnost, to jest [na pitanje]1 koliko delova jednoga trougla moraju biti odredeni da bi uopste bili odredeni takode ostali delovi jednoga te istoga trougla, odnosno celina. To sto se dva trougla uporeduju jedan sa drugim i sto se kongruentnost vidi u poklapanju jeste zaohilazan put, potreban metodi koja mora da upotrebljava culno poklapanje 1 Dodao prevodilac. — Red. 220

umesto misli: odredenost. Inace, posmatrani za sebe, sami oni teoremi sadrze dva dela, od kojih se jedan moze smatrati kao pojam, a drugi kao realnost, kao ono sto pojam upotpunjava do realnosti. Naime, ono potpuno odredujuce, na primer, dve strane i zatvoreni ugao, za razum je vec celi trougao: radi njegove potpune odredenosti nije potrebno nista dalje; ostala dva ugla i treca strana jesu suvisak realnosti nad odredenoscu pojma. Stoga, to sto oni teoremi cine jeste zapravo to da oni svode na najprostije uslove culni trougao, za koji su svakako potrebne tri strane i tri ugla; definicija je spomenula uopste samo tri linije, koje zatvaraju ravnu figuru i pretvaraju je u trougao; tek teorean sadrzi izricno odredenost uglova na osnovu odredenosti strana, kao sto i ostali teoremi sadrze zavisnost ostala tri dela od tri takva dela. — Medutim, potpunu odre­ denost velicine trougla prem a njegovim stranama u samom sebi sadrzi Pitagorin teorem; tek ovaj teorem jeste jednacina strana trougla1, posto prethodni teoremi2 dovode uopste do neke odredenosti njegovih delova jednih prema drugima, a ne do neke jednacine. Stoga je taj stav potpuna, realna definicija trougla, naime, pre svega pravouglog trogla, koji je u svojim razlikama najprostiji i stoga najpravilniji. — Ovim stavom Euklid zavrsava prvu knjigu, posto je taj stav u stvari dostignuta savrsena odredenost. Tako on zavrsava i drugu knjigu, — nakon sto je pre toga sveo na ono jednoobrazno nepravougle trougle koji su skopcani sa vecom nejednakoscu, svodenjem pravougaonika na kvadrat, — jednom jednacinom izmedu ono­ ga jednakoga samom sebi, kvadrata, i onoga u sebi nejednakoga, pravougaonika; tako u Pitagorinom teoremu hipotenuza, koja odgovara pravom uglu, onome sto je jednako samom sebi, sacinjava jednu stranu jednacine, a drugu sacinjava ono sto je nejednako, naime dve katete. Ona jednacina izmedu kvadrata i pravougaonika lezi u osnovi druge definicije kruga, — koje je opet Pitagorin teorem, samo ukoliko se katete uzmu kao prom enljive velicine; prva jednacina kruga jeste upravo u onom odnosu culne odredenosti prem a jednacini, u kome se uopste n a la z e dve razlicite definicije kupnih preseka jedna prema drugoj. To istinsko sinteticko napredovanje je prelaz od opStega na pojedinacnost, naime na ono sto je odredeno po sebi i za 1 To jest: tek ovaj teorem jednaCinom iskazuje odnos strana (pra­ vouglog) trougla. — Ured. 2 U originalu pogreSno stoji Seiten (strane). Uporedi rusko izdanje 1972. — Red. 221

sebe ili na jedinstvo predm eta u samom sebi, ukoliko se pred­ met raspao na svoje sustinske realne odredenosti i ukoliko je postao razlicit. Medutim, sasvim nepotpuno, obicno napredo­ vanje u drugim naukam a jeste takvo da, doduse, pocinje od neCega opsteg, ali njegovo upojedinjavanje i konkretizovanje jesu samo neka primena opstega na m aterijal koji je dosao od nekuda drugde; ono istinski pojedinacno u ideji jeste na taj naCin jedan empiridki dodatak. Ma kako da je teorem po sadrzini nepotpuniji ili potpuniji, on mora da bude dokazan. On je odnos realnih odredaba koje nemaju odnos pojmovnih odredaba; ako one im aju taj odnos, kao sto on moze biti pokazan u stavovima koje smo oznacili kao druge ili kao realne definicije, onda ove upravo zbog toga jesu, s jedne strane, definicije, ali po§to se njihova sadrzina u isto vreme sastoji iz odnosa realnih odredaba, a ne samo u odnosu jednog op§teg i proste odredenosti, njim a je, u poredenju sa takvom prvom definicijom, potreban dokaz, i sposobne su za njega. Kao realne odredenosti one im aju formu ravnodusno postojecih i razlicnih; otuda one nisu nepo­ sredno jedno; zbog toga treba pokazati njihovo posredovanje. Neposredno jedinstvo u prvoj definiciji jeste jedinstvo, prema kome se ono posebno nalazi u opstem. 2. Posredovanje, koje sada treba blize razmotriti, moze da bude prosto ili da prolazi kroz vise posredovanja. Clanovi koji posreduju stoje u vezi sa clanovima koji treba da se posreduju; ali posto nije pojam to iz Cega se izvodi posredovanje i teorem u ovom saznanju, kome je uopste tud prelaz u ono suprotno, to se posrednifike odredbe m oraju pribaviti od negde drugde, bez pojma povezanosti, kao privrem eni m aterijal za sklop dokaza. Ta priprem a jeste konstrukcija. Medu odnosima sadrzine teorema, koji mogu biti vrlo raznovrsni, moraju se sada navesti i predstaviti samo oni koji sluze dokazu. To pribavljanje m aterijala ima svoj smisao tek u dokazu; samo po sebi ono izgleda kao slepo i bez pojma. Doduse, kasnije se kod dokaza uvida da je bilo svrsishodno da se u geometrijskoj figuri, na primer, povlace takve druge linije kao sto konstrukcija naznaCuje; ali kod same konstrukcije moramo se slepo pokoravati; stoga je ta operacija sama za sebe bez razuma, posto jos nije izrazena svrha koja je rukovodi. — Svejedno je da li se ta operaoija preduzima radi pravog teorema ili nekog zadatka; tako kako ona najpre izgleda, pre dokaza, ona nije nesto Sto je izvedeno iz odredbe 222

koja je data u teoremu ili zadatku, otuda je neko besmisleno delanje za onoga koji jos ne poznaje svrhu, ali je uvek delanje dirigovano samo nekom spoljasnjom svrhom. To sto je u pofietku jos tajna, pokazuje se u dokazu. Do­ kaz, kao sto je navedeno, sadrzi posredovanje onoga sto je u teoremu izreceno kao povezano; tek se pomocu toga posredo­ vanja ta povezanost pokazuje kao nuzna. Kao sto je konstruk­ cija za sebe bez subjektivnosti pojma, tako je dokaz jedno subjektivno delanje bez objektivnosti. Naime, posto sadrzajne odredbe teorema nisu u isto vreme postavljene kao pojmovne odredbe, vec kao dati ravnodusni delovi koji stoje jedni prema drugima u raznolikim spoljasnjim odnosima, onda je samo formalni, spoljasnji pojam ono u cemu se pokazuje nuznost. Dokaz nije neka geneza odnosa koji sacinjava sadrzinu teo­ rema; nuznost postoji samo za uvidanje, a ceo dokaz radi subjektivnog cilja saznanja. Zbog toga on uopSte jeste spoljas­ nja refleksija, ona koja izvana ide prema unutra, to jest zakljucuje na osnovu spolj asnjih. okolnosti na unutrasnje strane odnosa. Okolnosti koje je prikazala konstrukcija jesu jedna posledica prirode predmeta, a ovde se one, obratno, pretvaraju u osnov i u posrednicke odnose. Zbog toga srednji termin, ono trece, u kome se u teoremu povezani termini prikazuju u svome jedinstvu, a koje cini nerv dokaza, jeste samo takvo nesto na cemu se ta veza pojavljuje, te je spoljasnja. Posto je red prema kome se vrsi ovo dokazivanje upravo obm uti red prirode stvari, to je ono sto se u njem u sm atra kao osnov jedan subjektivan osnov, iz koga priroda stvari proizlazi samo za saznavanje. Iz dosadasnjeg izlaganja je jasna nuzna granica ovoga saznavanja, koja se vrlo cesto pogresno shvatala. Blistavi pri­ mer sinteticke metode jeste geometrijska nauka aid ona je neumesno piim enjivana i na druge nauke, cak i na filozofiju. Geometrija je nauka o velicini, otuda je formalno zakljuci­ vanje za nju najpodesnije; posto se u njoj posmatra cisto kvantitativna odredba, a od kvalitativne odredbe se apstrahuje, to se ona moze drzati u n u ta r formalnog identiteta, bespojmoynog jedinstva, koje predstavlja jednakost i pripada spoljasnjoj apstrahujucoj refleksiji. Predm et, prostorne odredbe, jesu vec takvi apstraktni predm eti koji su priprem ljeni za tu svrhu da im aju potpunu konacnu, spoljasnju odredenost. S jedne strane, ta nauka, zahvaljujuci svom apstraktnom predmetu, ima tu uzvisenost da je u tim praznim tihim prostorima uklonjena boja, a isto tako su iscezle druge culne osobine, dalje, 223

(la u njoj cuti svako drugo interesovanje koje blize zanima ziva individualnost. S druge strane, apstraktni predm et je jos prostor, dulno koje je neculno; — opaiaj je uzdignut u svoju apstrakciju, prostor je jedna forma opaianja, ali je jo5 opazaj, — nesto culno, jednovandrugost same Culnosti, njena cista bespojmovnost. — U novije vreme se dosta Culo kako se go­ vori o izvrsnosti geometrije sa te strane; za njeno najvise preimucstvo oglaSavalo se to Sto joj u osnovi leii culno opa­ zanje, pa se Cak verovalo da se njena visoka nauCnost temelji na tome, i da njeni dokazi poCivaju na opazaju. Protiv ove povrSnosti potrebno je povrSno podsetiti na to da nijedna nauka ne nastaje pomocu opazanja, vec jedino pomocu m is­ ljenja. OCiglednost koju ima geometrija, zahvaljujuci svom jo§ Culnom m aterijalu, daje joj jedino onu stranu evidencije koju uopste ono Culno ima za nemisaoni duh. Stoga se, na zalost, ta Culnost m aterijala njoj uracunava kao neko prei­ mucstvo, dok ona upravo oznaCava niskost njenog stanovista. Samo apstraktnosti svoga Culnog predm eta geom etrija duguje svoju sposobnost za neku nauCnost i veliko preimuCstvo pred onim zbirkama znanja koje se isto tako rado nazivaju naukam a i za svoju sadrSinu im aju konkretnu Culnost koja se moze osetiti, a koje samo na osnovu reda, koji one teze da unesu, pokazuju neko daleko nasluCivanje i aluziju na zahteve pojma. Samo time Sto je prostor geometrije apstrakcija i praznina hivstvovanja jednog izvan drugoga (des Aussereinanderseins), moguce je da se u njegovu neodredenost ucrtaju fdguracije tako da njihove odredbe ostaju jedne izvan drugih u stalnom mirovanju i ne poseduju u sebi nikakav prelaz u ono suprotno. Nauka o njim a jeste usled toga prosta nauka o konacnome, koje se uporeduje prema veliCini i Cije jedinstvo jeste spo­ lj ainje jedinstvo, jednakost. Ali, posto se sad kod toga figurisanja polazi u isto vreme od razliCitih strana i principa i nastaju razli&te figure za sebe, to se ipak pri njihovom uporedivanju pokazuje takode kvalitativna nejednakost i inkomenzurabilnost. U njima geometrija biva gonjena iznad konacnosti, u kojoj je ona napredovala tako pravilno i sigurno, ka beskonacnosti — ka izjednaCavanju figura koje su kvalitativno razliCne. Tu prestaje njena evidencija sa one strane, ukoliko joj inaCe u osnovi lezi Cvrsta konaCnost i ona nema nikakva posla sa pojmom i njegovom pojavom, sa onim prelazom. Tu je konaCna nauka dospela do svoje granice, posto nuznost i posredovanje onoga sintetiCkoga nisu vi§e zasnovani samo u pozitivnom identitetu, veC u negativnom identitetu. 224

Kada geometrija, kao i algebra, kod svojih apstraktnih, cisto razumskih predm eta uskoro nadlaze na svoju granicu! onda se za ostale nauke sintetieka metoda pokazuje od pocetka utoliko nedovoljnija, a najnedovoljnija kod filozofije. U po­ gledu definicije i podele vec se pokazalo ono sto tu spada; ovde bi trebalo govoriti samo jos o teoremu i dokazu; ali osim pretpostavke definicije i podele, a ta pretpostavka vec zahteva i pretpostavlja dokaz, postoji dalje ono nedovoljno u njihovom polozaju uopste prem a teoremima. Taj polozaj je uglavnom znacajan kod iskustvenih nauka, kao sto je, na primer, fizika, kada one hoce da sebi daju formu sintetickih nauka. Tada je put takav da se na celo m oraju postaviti refleksivne odredbe 0 posebnim silama ili inace unutrasnjim i sustinskim formama, koje proizlaze iz nacina analiziranja iskustva i koje se mogu opravdati samo kao rezultati, da bi se u njim a posedovala opsta podloga koja se posle toga prim enjuje na ono pojedi­ nacno i u njem u se pokazuje. Posto te opste podloge za sebe nemaju nikakvog oslonca, to se na njih za prvi mah mora pristati; ali tek se na izvedenim posledicama (Folgerungen) prim ecuje da one sacinjavaju pravi osnov onih podloga. Takozvano objasnjenje i dokaz onoga konkretnoga koje je uneto u teoreme pokazuju se, delom, kao neka tautologija, delom kao neko zam rsavanje pravog odnosa, a delom takode da je to zamrsavanje sluzilo da se prikrije obmana saznavanja, koje je iskustvo prim ilo jednostrano, cime je ono jedino moglo da zadohije svoje proste definicije i osnovne stavove, i koje odstranjuje opovrgavanje n a osnovu iskustva time sto iskustvo ne prihvata i ne priznaje u njegovom konkretnom totalitetu, vec kao prim er, i to s one strane koja je korisna za hipoteze 1 teoriju. U tome podredivanju konkretnog iskustva pretpostavljenim odredbama pomracuje se podloga teorije i pokazuje se samo sa one strane koja je u skladu sa teorijom, kao sto se uopste time vrlo otezava da se konkretni opazaji mogu nepristrasno posm atrati za sebe. Samo ukoliko se ceo tok po­ stavi na glavu celina dobija pravi odnos, u kome se mogu pregledati povezanost razloga i posledice i ispravnost preobrazavanja opazaja u misao. Stoga je jedna od glavnih teskoca kod studiranja takvih nauka u tome da se u njih ude; to se moze dogoditi samo tako sto covek slepo usvaja pretpostavke i, bez mogucnosti da sebi napravi neki dalji pojam o njima, cesto cak jedva neku odredenu predstavu, u najbolju ruku neku m utnu sliku fantazdje, privremeno urezuje u pamcenje odredbe o pretpostavljenim silama, m aterijam a i njihovim hi15 Nauka logike III

225

potetifnim oblicima, pravcim a i okretanjim a. Ako se zahteva nuznost i pojam prebpostavki, da bi se one usvojile i priznale, onda se dalje od poCetka ne moze poCi. Napred je bila pnilika da se govori o nepogodnosti prim ene sintetiCke metode na strogo analitiCku nauku. Volf je proSirio tu prim enu na sve moguCe vrste saznanja, koje je on privukao u filozofiju i m atem atiku, — znanja koja su, delom, po svojoj prirodi sasvim analiticka, delom su takode po svojoj prirodi sluCajna i Cisto zanatska. K ontrast jednog takvog lako shvatljivog m aterijala, koji po svojoj prirodi nije sposoban da se strogo i nauCno obraduje, sa krutim nauCnim zaobilaznim p u ­ tem i zastorom pokazao je sam za sebe nespretnost takve p ri­ mene i diskreditovao je.* Pa ipak, ta zloupotreba nije mogla da poniSti veru u valjanost i sustastvenost te metode za neku nauCnu strogost u filozofiji; Spinozin prim er u izlaganju nje­ gove filozofije vaiio je jo§ dugo vrem ena kao neki uzor. Ali, u stvari, Kant i Jakobi su opovrgli celokupan naCin nekadaSnje metafizike, a tim e i njenu metodu. K ant je na svoj nacin po­ kazao da sadrzina one metafizike dovodi putem stroge demonstracije do antinomija, Cija je osobenost osvetljena na odgovarajuCim mestima; ali K ant nije razmiSljao o prirodi samog tog demonstniranja, koje je vezano za jednu konaCnu sadrzinu; medutim, jedno m ora da padne sa drugim. U svojim Osnovima prirodne nauke sam K ant je dao jedan prim er obradivanja jedne nauke, koju je on na taj naCin nameravao da vindicira filozofiji, kao jedne refleksivne nauke i po njenoj metodi. — Dok je Kant napao raniju metafiziku vise prem a m ateriji, * Na primer, Volfovi Osnovi gradevinstva; osmi teorem glasi: prozor mora biti toliko 5Irak da se na njemu dve osobe mogu udobao nasloniti jedna pored druge. Dokaz: jer Cesto se de§ava da Covek nalegne na prozor sa nekom drugom osobom i da pogleda okolo. PoSto pak gradevinar treba u svemu da zadovolji glavne namere vlasnika (§1), to on mora i prozor da napravi tako Sirok da se na njemu dve osobe mogu udobno nasloniti jedna pored druge. Sto je i trebalo dokazati. Od iistog plsca, Osnovi fortifikacije, drugi teorem glasi: Kada neprijatelj logoruje u blizini, pa se nasluCuje da Ce pokuSati da putem neke pomoCi zauame tvrdavu: onda se oko cele tvrdave mora povudi neld kruzni rov. Dokaz: Kruini rovovi spreCavaju da neko spolja moie prodreti u logor (311). Oni, medutim, koji hoCe da osvoje tvrdavu, teie da prodru u logor spolja. Ako se, prema tome, 2eli da se oni spreCe, onda se oko logora mora povuCi jedan kruzni rov. Zbog toga, ako neprijatelj logo­ ruje u blizini, pa se nasluCuje da Ce on pokuJati da putem neke pomoCi zauzme tvrdavu, onda se logor mora zatvoriti u kruine rovove. Sto je i trebalo dokazati.

226

dotle je Jakobi napao poglavito u pogledu njenog nacina demomstriranja, pa je vrlo jasno i vrlo duboko istakao onu tacku do koje je stalo, naime, da je takva metoda demonstracije potpuno vezana za krug krute nuznosti konaSnoga, te da slo­ boda, to jest pojam i sa njim sve sto je istinito, lezi s one strane te metode, kao nesto za nju nedostizno. — Prema Kantovom rezultatu, vlastiti m aterijal metafizike jeste ono sto je vodi u protivrecnosti, a nedostatak saznavanja sastoji se u njegovoj subjektivnosti; prem a Jakobijevom rezultatu, to dolazi od metode i celokupne prirode samog saznavanja, koje shvata samo neku vezu uslovljenosti i zavisnosti, usled Sega se pokazuje nepodesnim za ono sto postoji po sebi i za sebe d sto je apsolutna istina. U stvari, posto je princip filozofije besko­ nacni slobodni pojam i sva njena sadrzina pociva jedino na njemu, to metoda bespojmovne konacnosti nije podesna za taj pojam. Sinteza i posredovanje te metode, dokazivanje, doseze samo i jedino do jedne nuznosti koja stoji nasuprot slobodi, — naime, do identicnosti zavisnoga koja postoji samo po sebi, bilo da se shvati kao unutrasnja ili kao spoljasnja, a u kojoj ono sto sacinjava u njoj realnost, ono razlicito i sto je stupilo u egzistenciju ostaje prosto-naprosto nesto razlicno, koje je samostalno, pa otuda nesto konacno. U njemu, dakle, sam taj identitet ne dospeva do egzistencije i ostaje samo nesto unutraSnje, ili je on ono samo spoljasnje, posto je njegova odre­ dena sadrzina njem u data; — sa oba stanovista taj je identitet nesto apstraktno, nema realnu stranu na samom sebi i ndje postavljen kao po sebi i za sebe odreden identitet; prema tome, iz ovog saznavanja je iskljuSen pojam o kojem se jedino radi i koji je ono po sebi i za sebe beskonacno. U sintetickom saznavanju, dakle, ideja dostize svoju svrhu samo utoliko sto pojam prema svojim momentima identiteta i prema realnim odredbama, ili prema opstosti i posebnim razlikama, — dalje, takode kao identitet koji je povezanost i zavisnost razlicnoga, — postaje za pojam. Ali taj njegov pred­ met njem u ne odgovara; je r pojam ne postaje kao svoje jedinstvo sa samim sobom u svome predmetu ili u svojoj realnosti; u nuznosti se nalazi identitet pojma za sebe, ali u njemu [ona] sama nije odredenost, vec kao neki njemu spo­ lj a§nji m aterijal, to jest m aterijal koji nije odreden pojmom i u kome, dakle, pojam ne saznaje sama sebe. Dakle, uopste pojam nije za sebe, prema svorn jedinstvu niije u isto vreme odreden po sebi i za sebe. Zbog toga u ovome saznanju ideja jos ne dostize istinu zbog neadekvatnosti predm eta subjektiv15*

227

noun pojmu. — Ali, sfera nuznosti je vrhunac bi6a i refleksije; ona prelazi sama po sebi i za sebe u slobodu pojma, unutraSnji identitet prelazi u svoju manifestaciju, koja je pojam kao po­ jam. Kako se zbiva po sebi ovaj prelaz iz sfere nuznosti u pojam pokazano je pri razm atranju sfere nuznosti, kao sto se on u poCetku ove knjige takode prikazao kao geneza pojma. Ovde nuznost ima polozaj da bude realnost ili predm et pojma, kao Sto se i pojam u koji ona prelazi sada pokazuje kao pred­ m et pojma. Ali sam prelaz je isti. On je ovde takode samo tek po sebi i jos lefci u naSoj refleksiji izvan saznanja, to jest jos je sama njegova unutrasnja nuznost. Samo rezultat postoji za njega. Ukoliko je pojam sada za sebe pojam koji je po sebi i za sebe odreden, ideja jeste prakticna ideja, delanje. B. Ideja dobroga Posto je pojam, koji je predm et samoga sebe, odreden po sebi i za sebe, to je subjekat odreden za sebe kao pojedinacno. Kao subjektivno, pojam opet im a za pretpostavku jedno po sebi i za sebe bivstvujuce drugobivstvo; pojam je nagon da sebe realizuje, svrha koja sama sobom zeli da u objektivnom svetu da sebi objektivnost i da se ostvari. U teorijskoj ideji subjektivni pojam kao ono opste, po sebi i za sebe bezodred­ beno, stoji nasuprot objektivnome svetu, iz koga uzima za sebe odredenu sadrzinu i ispunjenje. Medutim, u prakticnoj ideji pojam kao nesto stvarno stoji nasuprot stvarnome; aid izvesnost 0 samom sebi, koju subjekat ima u svojoj odredenosti po sebi 1 za sebe, jeste jedna izvesnost o njegovoj stvarnosti i o nestvarnosti sveta; za subjekat je nistavno ne samo drugobivstvo sveta kao apstraktna opstost, ve6 i njegova pojedinacnost i odredbe njegove pojedinacnosti. Tu je subjekat sam sebi dodelio objektivnost; njegova odredenost u sebi jeste ono objek­ tivno, jer on je opstost koja je isto tako posve odredena; na­ protiv, onaj malopre objektivni svet jeste samo jos nesto postavljeno, nesto neposredno na razne nacine odredeno, ali posto je odredeno samo neposredno, ono je liseno jedinstva pojma u sebi i za sebe je nistavno. Ta odredenost, koja se sadrzi u pojmu, koja je sa njim jednaka i obuhvata u sebi zahtevanje pojedinaCne spoljasnje stvarnosti, jeste dobro. Ono se pojavljuje sa dostojanstvom da je apsolutno, jer ono je totalitet pojma u sebi, ono objektivno koje je u isto vreme u formi slobodnog jedinstva i subjektiv­ nosti. Ideja dobroga jeste viSa od ideje razmotrenog sazna228

vanja, jer ana ima ne samo dostojanstvo opstega, vec i dostojanstvo prosto-naprosto stvarnoga. — Ona je nagon, ukoliko je to stvarno jos subjektivno, koje postavlja samo sebe, a u isto vreme nema formu neposredne pretpostavke; njen nagon da sebe realizuje nije zapravo da sebi da objektivnost, — ona ima objektivnost u samoj sebi, — vec samo tu praznu formu neposrednosti. — Stoga delatnost svrhe nije usmerena prema sebi, da bi u sebe prim ila neku datu odredbu i da bi je prisvojila, vec upravo da bi postavila vlastitu odredbu i da bi posredstvom prevazilazenja odredaba spolj asnj eg sveta dala sebi realnost u formi spoljasnje stvarnosti. — Ideja volje, kao ono samoodredujuce, ima za sebe sadrzinu u samoj sebi. Ta sadrzina je, doduse, odredena sadrzina, i utoliko je nesto ko­ nacno i ograniceno; samoodredenje je u sustini uposebljenje, po§to je refleksija volje u sebe kao negativno jedinstvo uopste takode pojedinacnost u smislu i^kljucivanja i pretpostavljanja necega drugoga. Pa ipak, posebnost sadrzine je, pre svega, beskonacna zahvaljujuci formi pojma, cija vlastita odredenost je ta sadrzina i koji u njoj ima svoje negativno jedinstvo sa samim sobom, pa tim e poseduje ne samo nesto posebno, vec i svoju beskonacnu pojedinacnost. Spomenuta konacnost sadr­ zine u prakticnoj ideji jeste jedno te isto sa time sto je ona najpre jos neostvarena ideja; pojam je za sadrzinu ono sto bivstvuje po sebi i za sebe; on ie ovde ideja u formi objektiv­ nosti koja bivstvuje za samu sebe; s jedne strane, ono subjek­ tivno zbog toga nije vise samo nesto postavljeno, proizvoljno ili slucajno, vec nesto apsolutno; ali, s druge strane, ta forma eazistencije, bice za sebe, jos nema i formu bica po sebi. Ono sto se na taj nacin u pogledu forme kao takve pojavljuje kao suprotnost, pokazuje se na form/i pojma. koja ie reflektovana u jednostavni identitet, to jest na sadrzini, kao niena jedno­ stavna odredenost; ono dobro, premda vazi po sebi i za sebe. ieste usled toga neka posebna svrha, koia. medutim, ne treba da dobije svoiu istinitost tek kroz realizaciju, nego je vec za sebe ono istinito. Sam zakljucak neposredne realizacije ovde nije potrebno blize izvoditi; on je potpuno samo gore razmotren zakljucak svoljasnie svrhovitosti; razliku sacinjava samo sadrzina. U spoliasnioi svrhovitosti kao formalnoj sadrzai ie bio neodreden konacan sadrzai uopste: ovde je on, doduse, takode konacan, ali je kao takav u isto vreme apsolutno vazeci. Ali, u pogledu izvedenog stava, ostvarene svrhe, javlja se jedna nova razlika. Konacna svrha dospeva u svome realizovanju isto tako 229

samo do sredstva; poSto ona nije v e t u svom poietku neka po sebi i za sebe odredena svrha, to ona i kao izvedena ostaje neSto takvo sto nije po sebi i za sebe. Ako je dobro takode opet fiksirano kao neSto konacno i ako je u suStini takvo, onda ni ono ne moze, bez obzira na svoju unutraSnju beskonainost, da izbegne sudbinu konacnosti, — sudhinu koja se pojavljuje u mnogim formama. Ono izvedeno dobro jeste do­ bro zahvaljujuii onome sto ono jeste u subjektivnoj svrsi, u svojoj ideji; izvodenje m u daje neko spolja§nje postojanje; ali, poSto je to postojanje odredeno samo kao po sebi i za sebe nistavna spoljasnjost, zato je dobro postiglo u njoj samo jedno sluiajno razorivo postojanje, a ne ostvarenje (Ausftihrung) koje odgovara njegovoj ideji. — Dalje, posto je ono po svojoj sadr­ zini neSto ogranifieno, to postoje takode raznovrsna dobra; egzistentno dobro nije podlozno samo razoravanju usled spoljaSnje slucajnosti i usled zla, vec usled kolizije i sukoba samoga dobra. Sa strane objektivnog sveta, koji je pretpostavljen dobru i u 5ijem se pretpostavljanju sastoji subjektivnost i kona£nost dobroga, a koji kao drugaciji ide svojim vlastitim putem, samo izvodenje dobroga izlozeno je smetnjama, pa cak i nemogu6nosti. Na taj nacin, dobro ostaje jedno trebanje; ono jeste po sebi i za sebe, ali bice kao poslednja, apstraktna neposrednost ostaje nasuprot njem u takode odredeno kao ne­ bice. DoduSe, ideja savrsenog dobra jeste jedan apsolutni postulat, ali ne viSe nego postulat, to jest ono apsolutno optere6eno odredenoScu subjektivnosti. To su jo§ dva suprotna sveta, jedan je carstvo subjektivnosti u cistim prostorim a m i­ sli, a drugi je carstvo objektivnosti u elem entu jedne spo­ ljasnje raznolike stvarnosti, koja je neotvoreno carstvo mraka. Potpuno izobrazenje (Ausbildung) nerazresene protivrecnosti, one apsolutne svrhe, nasuprot kojoj nesavladljivo stoji granica ove stvarnosti, blize je razmotreno u Fenomenologiji duha1. Posto ideja sadrzi u sebi momenat savrSene odredenosti, to drugi pojam, prem a kome se odnosi pojam u njoj, im a u svojoj subjektivnosti u isto vreme momenat jednoga objekta; stoga se ideja ovde pojavljuje u obliku samosvesti i sa te strane podudara se sa prikazdvanjem te samosvesti. Medutim, ono Sto jo§ nedostaje praktifcnoj ideji jeste mo­ menat same istinske svesti, naime, da je momenat stvarnosti u pojmu sam za sebe dostigao odredbu spoljaSnjeg bi6a. — Taj se nedostatak moze posmatrati i tako, da praktiinoj ideji 1 Moralno shvatanje sveta: u srpskohrvatskom izdanju (BIGZ, 1974), str. 350 i dalje. — Red.

230

jos nedostaje momenat teorijske ideje. U teorijskoj ideji, nai­ me, na strani subjektivnog pojma, koji biva opazen od pojma u sebi, stoji samo odredba opstosti,■ saznavanje zna sebe samo kao shvatanje, kao za sebe samu neodredenu identicnost pojma sa samim sobom; ispunjenje, to jest po sebi i za sebe odredena objektivnost jeste za nju nesto dato, a ono istinski bivstvujuce jeste stvarnost, koja postoji nezavisno od subjektivnog postavljanja. Medutim, za prakticnu ideju ta stvarnost, koja joj se u isto vreme protivstavlja kao nesavladljiva pregrada, vazi kao ono po sebi i za sebe nistavno sto svoju pravu odredbu i jedinu vrednost treba da dobdje tek kroz svrhe dobroga. Stoga sama volja jedino ometa postizanje svoga cilj a time sto se odvaja od saznavanja i sto spoljasnja stvarnost za nju ne dobija formu istinski bivstvujucega; zato ideja dobroga moze naci svoju dopunu jedino u ideji istinitoga. Ali, ona vrsi taj prelaz sama sobom. U zakljucku delanja jedna prem isa jeste neposredni odnos dobre svrhe prema stvarnosti, kojom ona ovladava i usmerava [je] u drugoj pre­ misi kao spoljasnje sredstvo protiv spoljasnje stvarnosti. Do­ bro je za subjektivni pojam ono objektivno; stvarnost se u svome postojanju suprotstavlja dobru kao neprevladljiva pre­ grada samo ukoliko ona jos ima odredbu neposrednog posto­ janja, a ne necega objektivnoga u smislu bica po sebi i za sebe; ona je upravo ili zlo ili ono ravnodusno, sto je samo odredivo, a sto nema svoju vrednost u samom sebi. Ali to apstraktno bice, koje u drugoj premisi stoji nasuprot dobrome, vec je prevazisla sama prakticna ideja; prva premisa njenog delanja jeste neposredna objektivnost pojma, prema kojoj svrha prelazi u stvarnost bez ikakvog otpora i nalazi se u prostom, identicnom odnosu sa njom. Utoliko, dakle, treba samo povezati misli obeju njenih premisa. Uz ono sto je objektivni pojam u prvoj premisi neposredno vec izvrsio, pridolazd u drugoj premisi pre svega samo to da se to postavlja putem posredovanja, prem a tome, za njega. Kao sto je u odnosu svrhovitosti uopste izvedena svrha, doduse, takode opet samo jedno sredstvo, ali je, obrnuto, sredstvo isto tako izvedena svrha, tako se druga prem isa u zakljufiku dobroga takode vec nalazi po sebi neposredno u prvoj premisi; ali ta neposrednost nije dovoljna, te se druga prem isa vec postulira za ono sto je prvo; — izvodenje dobroga nasuprot nekoj drugoj stvarnosti, koja stoji nasuprot, jeste posredovanje koje je sustinski nuzno za neposredni odnos i za ostvarenost dobroga. Je r izvodenje je samo prva negacija ili drugobivstvo pojma, objektivnost, 231

koja bi bila neka utonulost pojma u spoljasnjost; druga nega­ cija je prevazilazenje toga drugobivstva, i tek time se nepo­ sredno izvodenje svrhe pretvara u stvarnost dobroga kao poj­ ma koji bivstvuje za sebe, poSto pojam u dobrome postaje identitan sa samim sobom, a ne sa necim drugim, prema tome, postavlja se jedino kao Slobodan. Ako pak svrha dobroga time ipak ne bi bila izvedena, onda je to vracanje pojma na sta­ noviste koje pojam ima pre svoje delatnosti, — stanoviste stvarnosti koja je odredena kao nistavna, a koja se ipak p ret­ postavlja kao realna, — jedno vracanje koje se pretvara u progres u rdavu beskonacnost, svoj osnov ima samo u tome sto se u prevazilazenju one apstraktne realnosti to prevazila­ zenje isto tako neposredno zaboravlja, ili sto se zaboravlja da je ta realnost upravo vec pretpostavl jena kao po sebi i za sebe nistavna, ne kao objektivna, stvarnost. To se ponavljanje pretpostavke neizvedene svrhe otuda posle stvam og izvodenja svrhe odreduje i tako da se subjektivno drzanje objektivnoga pojma reprodukuje i ovekovecuje, cime se konacnost dobroga pokazuje kao trajna istina, kako prema svojoj sadrzini tako i prema svojoj formi, kao Sto se njegovo ostvarenje naprosto pokazuje uvek samo kao jedan pojedinacan akt, a ne kao opsti akt. — U stvari, ta se odredenost u ostvarivanju dobra prevazisla; ono sto jos ogranicava objektivni pojam jeste njegov vlastiti pogled o sebi, koji iscezava kroz refleksiju o tome sta je njegovo ostvarenje po sebi; tim svojim pogledom on stoji jedino sam sebi na putu i zbog toga mora da se usmeri protiv sama sebe, a ne protiv spoljasnje stvarnosti. Naime, delatnost u drugoj premisi, koja proizvodi samo neko jednostrano bice za sebe, usled cega se proizvod pojav­ ljuje kao nesto subjektivno i pojedinacno, u cem-u se, prema tome, ponavlja prva pretpostavka, — jeste uistinu isto tako postavljanje po sebi bivstvujuceg identiteta objektivnoga poj­ ma i neposredne stvarnosti. Ova neposredna stvarnost jeste odredena pretpostavkom da ima samo neku realnost pojave, da bude po sebi i za sebe nistavna i apsolutno odredijiva ob­ jektivnim pojmom. Posto se delatnoscu objektivnog pojma menja spoljasnja stvarnost, cime se prevaziilazi njena odredba, to joj se upravo time oduzima cisto pojavna realnost, spoljas­ nja odredi jivost i nistavnost, a time se ona postavlja kao po sebi i za sebe bivstvujuca. U tome se uopste prevazilazi pret­ postavka, naime, odredba dobroga kao neke cisto subjektivne svrhe, koja je po svojoj sadrzini ogranicena, nuznost da se ona realizuje tek pomocu subjektivne delatnosti, pa i sama 232

ta delatnost. U rezultatu posredovanje prevazilazi samo sebe; to je jedna neposrednost koja nije ponovno uspostavljanje pretpostavke, vec je upravo njena prevazidenost. Time je ideja po sebi i za sebe odredenoga pojma postavljena da ne bude vise samo u delatnom subjektu, vec isto tako kao neka nepo­ sredna stvarnost, a ova, obrnuto, onakva kakva je u saznanju, da bude kao istinski bivstvujuca objektivnost. Pojedinacnost subjekta, kojom je on opterecen zahvaljujuci svojoj pretpostavci, dscezla je sa pretpostavkom; subjekat sada postoji, pre­ ma tome, kao Slobodan opsti identitet sa samim sobom, za koji je objektivnost pojma isto tako data, neposredno za subje­ kat postojeca objektivnost, kao sto subjekat zna za sebe kao za pojam koji je odreden po sebi i za sebe. Time je u ovome rezultatu saznanje uspostavljeno i ujedinjeno sa prakticnom idejom; u isto vreme je zatecena stvarnost odredena kao izve­ dena apsolutna svrha, ali ne prosto kao objektivni svet bez subjektivnosti pojma, kao u saznavanju koje trazi, vec kao objektivni svet, ciji unutrasnji osnov i stvarno opstojanje jeste pojam. To je apsolutna ideja.

,

Treca

glava

APSOLUTNA IDEJA Kao sto se pokazalo, apsolutna ideja je identitet teorijske i prakticne ideje, od kojih je svaka za sebe jos jednostrana i samu ideju ima samo u sebi kao neku trazenu onostranost i nedostizan cilj; — otuda je svaka jedna sinteza stremljenja, koja ideju isto tako u sebi ima kao sto je i nema, prelazi sa jedne misli na drugu, ali obe misli ne povezuje, vec ostaje u njihovoj protivrecnosti. Apsolutna ideja kao umni pojam koji se u svojoj realnosti sliva jedino sa samim sobom jeste zbog te neposrednosti njegovog objektivnog identiteta, s jedne strane, vracanje u zivot; ali ona je tu formu svoje neposred­ nosti isto tako prevazisla, pa je najvisa suprotnost u sebi. Po­ jam nije samo dusa, vec je Slobodan subjektivan pojam koji postoji za sebe i stoga ima licnost, — praktican, po sebi i za sebe odredeni, objektivni pojam, koji je kao lice (als Person) neprodorna, atomska subjektivnost, — ali koji isto tako nije iskljuciva pojedinacnost, vec je za sebe opstost i saznavanje i u svome drugome ima za predm et svoju vlastitu objektiv­ nost. Sve ostalo jeste zabluda, mutnoca, mnenje, stremljenje, 233

samovolja i prolaznost; jedino apsolutna ideja jeste bice, neprolazan iivot, istina koja zna sebe i jeste sva istina. Apsolutna ideja jeste jedini predm et i jedina sadrzina filozofije. Posto ona sadrzi u sebi svu odredenost, i poSto je njena sustina to da se vraCa sebi kroz svoje samoodredivanje ili uposebnjavamje, to ona ima razna uobliCenja, a posao je filozofije da u njim a saznaje ideju. Priroda i duh su uopste razliCiti naCini prikazivanja njenog postojanja, (Dasein), um etnost i religija su njeni razni nafiini da sebe shvati i da sebi da odgovarajuCe postojanje; sa umetnoSCu i sa religijom filo­ zofija iima istu sadrzinu i istu svrhu; ali filozofija je najviSi nadin shvatanja apsolutne ideje, jer je njen naCin najviSi — pojam. Stoga filozofija obuhvata u sebi ona uoblicenja realne i idealne konaCnosti, kao i be.^konacnosti i svetosti, pa shvata i njih i samu sebe. Izvodenje i saznanje tih posebnih nacina jeste dalji posao posebnih filozofskih nauka. Ono logicno apso­ lutne ideje moze takode da se nazove jednim njenim nadinom; ali po§to naCtn oznacava jednu posebnu vrstu, jednu odrede­ nost forme, to je ono logiSno nasuprot tome onaj opsti nacin u kojem su svi posebni naCini prevazideni i skriveni. LogiCka ideja jeste ona sama u svojoj Cistoj sustini, kao sto je ona u prostom identitetu zatvorena u svoj pojam i joS nije usla u prividanje u nekoj odredenosti forme. Stoga logika izlaze samokretanje apsolutne ideje samo kao iskonsku rec, koja je jedno ispoljenje, ali takvo, koje je kao neSto spoljasnje opet neposredno iSCezlo, dok u isto vreme ideja jeste; ideja je, dakle, u tome samoodredivanju jedino da bi sebe shvatila; ona je u cistoj misli, u kojoj razlika jos nije drugobivstvo, vec jeste i ostaje sebi potpuno providna. — Prem a tome, logiCka ideja ima za svoju sadrzinu sebe kao beskonacnu formu, — onu formu koja utoliko saCinjava suprotnost prema sadrzini, ukoliko je sadrzina odredba forme koja je vra6ena u sebe i prevazidena u identitetu, tako da taj konkretni identitet stoji nasuprot identitetu koji je razvijen kao forma; ta sadrzina ima oblik neCega drugoga datoga nasuprot formi, koja kao takva apsolutno stoji u odnosu i Cija je odredenost u isto vre­ me postavljena kao privid. — Sama apsolutna ddeja, blize [posmatrana]1, ima za svoju sadrzinu samo to da odredba forme jeste njen vlastiti zavrSeni totalitet, Cisti pojam. Odre­ denost ideje i celokupni tok te odredenosti saCinjavali su pred­ met logiCke nauke, a iz toga toka proizaSla je sama apsolutna ideja za sebe; ali za sebe se apsolutna ideja pokazala tako 1 Dodao prevodilac. — Red.

234

da odredenost nema oblik neke sadrzine, vec naprosto kao foTiTici, tako da ideja, prema tame, postoji kao naprosto opsta ideja. Dakle, ono sto ovde jos predstoji za razmatranje nije prema tome neka sadrzina kao takva, vec ono opste u nienoi formi, — to jest m etoda. J Metoda moze najpre izgledati kao prosti nacin saznavanja, i ona ima u stvari prirodu takvoga nacina. Ali na&in kao me­ toda nije samo jedan po sebi i za sebe odredeni modalitet bica, vec je kao modalitet saznavanja postavljen kao odreden pojmom i kao forma, ukoliko je ona dusa svake objektivnosti i ukoliko svaka in ace odredena sadrzina ima svoju istinu jedino u formi. Ako se opet usvoji da je sadrzina data metodi i da ima svojevrsnu prirodu, onda metoda u takvoj odredbi jeste, kao i ono logicko uopste, jedna samo spoljasnja forma. Ali, protiv toga se moze pozvati ne samo na osnovni pojam o logickome, vec je celokupni njegov tok, u kome su se pojavili svi oblici jedne date sadrzine i objekata, pokazao njihov prelaz i njihovu neistinitost, te mesto sto bi neki dati objekt mogao biti osnova prem a kojoj bi se apsolutna forma odnosila samo kao spoljasnja i sluSajna odredba, forma se upravo pokazala kao apsolutna osnova i poslednja istina. Iz toga je proizasla metoda kao pojam koji zna sebe samoga, koji ima za predmet sebe kao ono apsolutno, kako ono subjektivno tako i ono objek­ tivno, prem a tome, kao cisto slaganje pojma i njegove realno­ sti, kao neka egzistencija, koja je sam pojam. Prem a tome, ono sto se ovde mora razm atrati kao metoda jeste samo kretanje samog pojma, cija je priroda vec saznata, ali pre svega sada sa znacenjem da je pojam sve, a njegovo kretanje opsta apsolutna delatnost, samoodredujuce i samorealizirajuce kretanje. Zbog toga se metoda mora priznati kao opsti, unutrasnji i spoljasnji nacin bez ogranicenja i kao apso­ lutno beskonacna snaga, kojoj se ne bi mogao odupreti nikakav objekat, ukoliko se on prezentira kao neki spoljasnji objekat, koji je za um dalek i od njega nezavisan, koji bi u odnosu na nju mogao biti posebne prirode i koji ona ne bi mogla prozeti. Zbog toga je metoda dusa i supstancija, pa bilo koje nesto jeste shvaceno i u njegovoj istini saznato samo ukoliko je potpuno pot£injeno metodi; ona sam a je vlastita metoda svake stvari, je r njena delatnost jeste pojam. To je takode pravi smisao njene opStosti; prem a refleksivnoj opstosti ona se uzima samo kao metoda za sve; ali prem a opstosti ideje ona je ne samo na&in saznavanja, na&in pojma koji subjektivno zna sebe, vec i objektivan nacin ili upravo supstancijalnost stvari, 235

— to jest pojmova, ukoliko se oni, pre svega, pokazuju predstavi i refleksiji kao drugi. Zbog toga je metoda ne samo najviSa sila ili, Stavise, jedino i apsolutna sila uma, vec takode njegov najviSi i jedini nagon, da sam sobom u svem u nade i sazna sama sebe. — Time je, drugo, navedena takode razlika izmedu metode i pojma kao takvog, posebnost metoda. Onako kako je pojam bio razm atran za sebe, on se pokazao u svojoj neposrednosti; refleksija ili pojam koji razmatra taj pojam padao je u nose znanje. Metoda je samo to znanje, za koje pojam postoji ne samo kao predmet, vec kao njegovo vlastito, subjektivno delanje, kao instrum ent i sredstvo saznajne delat­ nosti, razlikujuci se od nje, ali kao njena vlastita sustastve­ nost. U tragalafikom saznanju metoda je isto tako postavljena kao orude, kao jedno sredstvo koje stoji na subjektivnoj strani, posredstvom koga se metoda odnosi prem a objektu. U torn zakljucku subjekat je jedan ekstrem, a objekat drugi, i subje­ kat se pomocu svoje metode povezuje sa objektom, ali se za sebe u njemu ne povezuje sa samim sobom. Ekstremi ostaju razlicni, jer subjekat, metoda i objekat nisu postavljeni kao jedan identicni pojam; stoga je zakljucak uvek formalni za­ kljucak; premisa u kojoj subjekat postavlja formu na svoju stranu kao svoju metodu jeste jedna neposredna odredba i zbog toga sadrzi, kao sto smo videli, odredbe forme, definicije, podele itd. kao ainjenice koje su zatecene u subjektu. Napro­ tiv, u istinskom saznavanju metoda nije samo jedno mnostvo izvesnih odredaba, vec po sebi i za sebe odredenost pojma, koji je sredina samo zbog toga sto ima isto tako znacenje objektiv­ noga, koje otuda ne samo sto u izvedenom stavu postize po­ mocu metode neku spoljasnju odredenost, vec je postavljeno u svome identitetu sa subjektivnim pojmom. 1. Prema tome, ono sto sacinjava metodu jesu odredbe samoga pojma i njihovi odnosi koji se sada moraju razm atrati u znacenju odredaba metode. — Prem a tome se, pre svega. mora poceti sa pocetkom. O pocetku je vec bilo reci u pocetku same ove Logike, kao i malopre povodom subjektivnoga saznavanja, i pokazano je da pocetak, ako se ne ucini profizvolino i sa nekom kategorickom nesvesnoscu, moze zaista izgledati da priciniava mnoge teskoce. ali ie ipak vrlo iednostavne prirode. Zato sto ie on pocetak, niegova .ie sadrzina nesto ncnosredno, ali takvo koie ima smisao i formu avstraktue ovStosti. Bilo da ie on inace sadrzina biostojanje Vorstellung — predstava Wahrheit — istina Wahlverwandschaften — izborna srodstva Wahrnehmung — opazanje Wechsel — smena Wechselbestimmendes — uzajamno odredujuce Wechselwirkung — uzajamno dejstvo Weitlaufigkeit — rasplinutost Werden (In-Eins-Werden) — bivanje, postajanje (pretvaranje u jedno)

262

Werdendes — bivajuce, ono sto biva (postaje) Wesen — sustina, suStastvo, bit, bice Wesenheit — bitnost, odredena suStina, odredba sustine Wesentlichkeit — sustastvenost, bitnost, sustinskost Wesenloses — nesustinsko, nebitno (Sto je bez suStine) Wider spruch — protivrecnost Widerstreit — sukob, opreka Wirksamkeit — delotvomost, dejstvo Wirkung — posledica, efekat, dejstvo Zeitlichkeit — vremenitost Zugrundegehen — propadati, vratiti se u osnov Zumutung — pretpostavka Zuriickbeugung in sich — povijanje natrag u sebe, refleksija u sebe Zuriickgekehrtsein in sich — posuvracenost u sebe, okrenutost nazad u sebe Zusammenfassen — spajanje, sazimanje, obuhvatanje Zusammenfliessende — koji se slivaju ujedno Zusammenfiigen — spajanje, sastavljanje Zusammengefiigtsein — sastavljenost Zusammengeflossensein — slivenost Zusammengeyangensein — slivenost Zusammengehen mit sich — sazimanje, slivanje, spajanje, stapanje sa sobom Zusammenhang — sklop, povezanost Zusammenstellen — uporedivanje Zusammenzahlen — sabiranje Zustand — stanje Zweck — svrha, cilj Zweckbestimmung — odredba svrhe Zweckbeziehung — svrhovni odnos, odnos svrhovitosti, odnos svrhe Zwecktatigkeit — svrsishodna delatnost.

263

SADR2AJ Uvod — — — — — — —— — — — — — — — O pojmu uopSte — — —— — — — — — — — — — Podela — — — — — — — — — — — — — — — Prvi odsek —— — — — — — —

Subjektivnost

7 9 26

— — —

20

—

— —

30

— — — —

— —

31

B. Posebni pojam — — —— Napomena — — — ——

— — — — — — — — — —

— — — —

35 41

C. Pojedinacno

— —

— —

46

— —

50

PRVA GLAVA Pojam

—

— — — —

A. OpSti pojam —

——

— — ——

— — — ——

— — — — —

— — —

DRUGA GLAVA Sud

— —

— — — —

——

— — — —

—

A. Sud postojanja — a) Pozitivni sud — b) Negativni sud — c) BeskonaCni sud

— — — —

—— —— —— — —

— — — — — — — — — — — — — — — —

— — — — — — — —

— — — —

57 57 61 67

B. Sud refleksije — a) Singulami sud — b) Partikularni sud c) Univerzalni sud

— — — —

—— —— — — — —

— — — — — — — — — — — — — — — —

— — — — — — — — — — — —

68 69 70 71

C. Sud nuinosti — — — — — — — — — — — — a) KategoriCki sud — — — — — — — — — —

264

74

75

Strana

D.

b) HipotetiCki sud

—

— — —

— — —

— — —

76

c) Disjunktivni sud Sud pojma —— a) AsertoriCki sud b) ProblematiCni sud c) ApodiktiCni sud

— — — — —

— — — — —

— — — — —

— — — — —

77

— — — — —

— — — — —

— — — — —

— — — — —

— — — — —

— — — — —

81 82 83 85

TRECA GLAVA Za k l j u 6ak — —— — — — — — — — — A. Zakljudak postojanja — — — — — — — — a) Prva figura zakljuCka — — — — — — — b) Druga figura: B-E-A — — — — — — — c) Treca figura: E-A-B — — — — — — — d) Cetvrta figura: A-A-A, ili matematicki zakljuCak Napomena —— — — — — — — — —

— — 86 —— 88 — — 89 — — 96 — — 99 — — 101 — — 103

B. Zakljucak refleksije — —— — a) Zakljucak sveukupnosti — — b) ZakljuCak indukcije —— — c) ZakljuCak analogije —— —

— — — —

— — — —

— — — —

— — — —

— — 107 —— 108 — — 110 — — 112

C. Zakljucak nutnosti

— — — —

— — — —

— — — —

— — — —

— — — —

— a) KategoriCki zakljuCak b) HipotetiCki zakljuCak c) Disjunktivni zakljuCak

Objektivnost

——

—— —— —— ——

— — — —

Drugi odsek — — — — — — —

— — — —

115 116 118 121

— — —

125

— — — — — —

*30

PRVA GLAVA Mehanizam — —— — A. Mehanidki objekat —

— — — —— —

B. Mehanidki proces — — —— a) Formalan mehaniCki proces b) Realan mehaniCki proces — c) Proizvod mehaniCkogprocesa

— — — —

— — — — — —

— — — — — — — — — — — — — —— —

— — —— — — —

C. Apsolutni mehanizam — — — — — — — — — a) Centar — — — — — — — — — — b) Zakon — — — — — — — — — c) Prelazak mehanizma — — — — — — —

131 133 135 137 140

140 140 14^ “

144

265

Strana

DRUGA GLAVA Hemizam — — — — —— A. Hemijski objekat — — —— B. Proces — — — — —— C. Prelaienje hemizma — ——

— — — —

— — — —

— — — —

— — — — — — —— — — ——

145 145 14® l 4^

TRECA GLAVA Teleologija

—

— — ——

—

— — — — — —

150

— ——

—

— — — — ——

156

— — —

—

— — —

159

— ——

—

A. Subjektivna svrha B. Sredstvo

— — —

C. Sprovedena Ideja —

svrha

—— — —

— — —

— — — — ——

Tr e Ci o d s e k — — — — — — —

— — —

161 171

PRVA GLAVA Zivot —

—— — —

A. Zivi individuum

— — —

—

— — —

— — ——

—

— — — — — —

180

— — — — — —

184

B. Proces iivota — — — C. Rod

—— — —

—— —

— — —

—

— — —

— — — 176

— — — 187

DRUGA GLAVA Ideja

saznav>anj a

— ——

A. Ideja istinitoga — — a) AnalitiCko saznavanje b) SintetiCko saznavanje 1. Definicija — — 2. Podela — — — 3. Teorem — — — B. Ideja dobroga —

—— —— —— —— —— ——

— — ——

—

— — — — ——

— — — — — — — — — — — — — — — — — — —

— — — — — —

— — — — — —

—— — — —— —— — — — —

189 197 200 206 207 212 217

— — — — — — 228

TRECA GLAVA Apsolutna ideja

—

— ——

—

Napomena redaktora — — —— — ReCnik — — — — — — — — —

266

— — — — ——

233

— — — — — — 253 — — — — — — 255

G. V. F. Hegel, NAUKA LOGIKE, III. Omot i korice: Stevan Vujkov. Tehnicki urednik: Ruzica VukaSinovic-Stanisavljev. Lektor: Marija Vukovic. Izdaje i Stampa: Beogradski izdavaCko-grafiCki zavod, Beo­ grad, Bulevar vojvode Misica, 17. Za izdavaCa: Vladimir Stojsin. Tiraz 5.000. Beograd, 1979.

U p riprem i P laton:

FILEB

A ristotcl:

R ETO R IK A

P lotin : E N E A D E A uaustin: O D R Z A V I A ristotcl — I. K a n t — NOG D.

BOZJOJ

FIZIK A

K R IT IK A PRAK TIC UMA

H jum

—

RASPRAVA

LJUDSKOJ V. D iltaj —

IZ G R A D N JA ISTO-

R IJSK O G V N IM

0

PR IR O D I SVETA

U DUHO-

NAUKAMA

C.

S. Pers —

L.

G old m an

IZ A B R A N I —

SPISI

SK R IV E N I

BOG E.

B loh

F.

K op lston

—

DUH

U TO PIJE

—

IST O R IJA

LOZOFIJE, H craklit V olter — I.

Kant

—

FI­

I-III

FRAGM ENTI

FILO Z O FSK A PISM A —

ZASNIVANJE

TA FIZ IK E

M E­

MORALA

B aslar — NOVI NAUCNI DUH E. Fink — EPILOZI PESNISTVU V asubanthu — TRIMSIKE (izreke o budizmu) G.