Nauka logike I [PDF]

Zitiervorschau

G Ir5HHB5H5H5H5B5iH5H5H5EL5HSiH5H.c i3 nF

Nauka logike

1 J] 1

SHSESaSBSESESTfl

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Urednik VUKO PAVICEVIC

Naslov originala

GEORG WILHELM FRIEDRICH HEGEL WISSENSCHAFT DER LOGIK.

Erster Teil. Die objektive Logik. [Die Lehre vom Sein]

Stuttgart, 1936.

Fr. Frommanns Verlag

GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL

NAUKA LOGIKE Prvi deo

OBJEKTIVNA LOGIKA UCENJE O BICU Preveo Dr Nikola Popovic

Predgovor i strucna redakcija Dr GLIGORIJE ZAJECARANOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD 1976.

HEGELOVA DIJALEKTICKA LOGIKA Medu znacajnim stvaralackim proizvodima velikih filuzofa postoji izvestan broj takvih dela koja se smatraju »tezim«, »manje razumljivim« i »tesko pristupa£nim«. Za filozofska dela te vrste obicno se zahtevaju interpretacije, kako bi bila dostupnija onima koji zele da prodru do njihovog dubljeg smisla. Nauka logike — koja se sada prvi put pojavljuje u srpskohrvatskom prevodu — ta »Velika logika« genijalnog filozofa Georga Vilhelma Hegela, po opstem priznanju dolazi u takva »teze razumljiva« dela. Nju je utoliko teze shvatiti ukoliko se uzima i tretira odvojeno od celine filozofskog sistema kome pripada ili nezavisno od istorije njegovog formiranja. No utoliko vece duhovno zadovoljstvo, radost i bogatstvo misli pruza onome ko je, solidnijim proucavanjem pripremljen, uspeo da prodre do ogronuiog i izvanrednog obilja smisla i sadrzaja. Ona, nadme, ima svoju istoriju tokom koje je postepeno nastajala, sazrevala, oblikovala se i rasclanjavala u okviru sistema Hegelove filozofske misli i zajedno sa njim. Otuda i potreba da se sam taj sistem filozofije razmotri. To razmatranje se u isto vreme pokazuje kao neophodna pretpostavka za razumevanje sadrzaja »Velike logike«, kao §to ona, poSto je deo tog sistema, i to najznadajniji, pretpostavlja sam taj sistem, buduci i sama njegova pretpostavka. Na taj nacin se Nauka logike kao deo ■i sam sistem kao celina uzajamno uslovljavaju, omogucavaju i odreduju u skladu sa jednim od osnovnih principa Hegelove filozofije, kojim se tvrdi svestrana d sveopsta povezanost u celini bivstvujuceg. Ali, cemu uopste sistem sluzi? Za§to je on i radi 6ega neophodan u Hegelovoj filozofiji? 5

Da bi se to razumelo potrebno je poci od Hegelovog poimanja same filozofije. Doista, pokazuje se da je upravo taj pojam filozofije, sam Hegelov pristup filozofiiji, ono sto olakSava razumevanje razvijene, raSdlanjene i jedinsteve celine sistema filozofije ovog mislioca. Rec je o tome da Hegel shvata filozofiju kao istinsku nauku, a ne samo kao ljubav prema mudrosti i znanju, kako su je obicno shvatali i kako se joS i danas pokatkad definiSe. Njemu je stalo do istine;, a ne do puke emocdonalne usmerenosti prema njoj, do ciste teznje bez dosezanja zeljenog cilja, Sto ostaje maglovito nejasno u neodredenoj, nepregledno beskonafinoj daljini. Jos manje je imao razumevanja za slicnu usmerenost protiv istine i same njene mogucnosti. On smatra da je doSlo vreme, najzad, »da se filozofija uzdigne na stupanj nauke«: »Pravi oblik u kome istina egzistira moze b id jedino njen naucni sistem. Zadatak koji sam sebi postavio jeste da saradujem na tome da se filozofija pitibliii form i nauke — cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime .ljubav prema znanju’ i da predstavlja stvam o znanje.«‘ Hegel je filozofiju shvatio tako da je u njoj kao sistem u sve medusobno povezano i uzajamno uslovljeno. Svaki deo, svaki princip i stav iima svoje odredeno m esto u celini i u odnosu prema svima ostalima u njoj. Sam za sebe nijedan deo, nijedan stav nije istinit — u onom sm islu koji Hegel ima u vidu kada govori o istinii. Naprotiv, po njemu, istina je u celini, odnosno, istinita je samo sama celina, ali i ona ne kao gotova, kao rezultat koji bi bio »leSina« bez zivota, nego kao proces, kao celina u svome postajanju d razvoju. Doduse, veliki filozof je ovaj momenat celine;, momenat sistema, u velikoj meri prenaglasio rekavSi da je istina (ono apsolutno) rezultat, ono Sto je na kraju, »zajedno sa svojim postajanjem«.2 Konacnost rezultata, kraj saznavanja istine, »apsolutnost znanja«, kao dostignuce samoga sistem a filozofije koje ostvapojedinacni filozof Hegel, predstavlja, naravno, idealisticko preterivanje ovog filozofa. Isto tako, celina se preobrazava, menja, razvija, a delovi mogu izmeniti svoja mesta r., n^ e u nJPJ- T° bi moralo vaziti i za Hegelov sistem filozofije. Ukoliko ga je Hegel shvatio kao zatvoren i dovrSen u sebi, on je izneverio suStinski momenat svoje dijalektike, 1 Hegel, F en o m en o lo g ija duha, BIGZ, 1974, str. 3. 2 Ibid., uporediti str. 2 i 11.

6

na Sta je Engels s pravom skrenuo paznju kao na konzervativnu stranu ove filozofije.3 Medutim,, Hegel je sa prevelikim naporom dosao do svog naucnog sistema filozofije, udubljujuci se u osnovne probleme i temeljito ih analizirajuci, pa ne treba da zacuduje to sto nije dopustao njegovo relativisanje, koje mu je izgledalo kao dovodenje istine u pitanje, a bio je uveren da je dosao do istine i da je poseduje. Poznato je da je on u pogledu izgradivanja svog filozofskog sistema kasnio za Selingom, koji je inace bio pet godina mladi od njega (Hegel se rodio 1770, a Seling 1775. g.). Dok je Seling svoje prvo obimno i sistematsko delo, Ideje za filozofiju prirode, objavio vec 1797, a Sistem transcendentalnog idealizma 1800. godine, Hegel svoje prvo obimno delo, Fenomenologiju duha, objavljuje tek 1807. godine. Do tada je Hegel uglavnom trazio svoje polaziste i vlastitu filozofsku koncepciju, provodeci zaista veliki deo vremena u filozofsko-teoloskim razmatranjima hriscanstva. Pa ipak, ne treba misliti da je on gubio vreme proucavajuci »sporedne« stvari. Naprotiv, baveci se problemom religije, solidno je upoznao socijalnu problematiku, koja je mnogo doprinela izgradivanju njegove dijalektike. Njegova misao je, u stvari, postepeno i u tisini sazrevala, obogacivala se i razvdjala. Taj tihi, ali napomi »rad pojma«, kako bi rekao sam Hegel, omogucio je nastanak najznacajnijeg i misaono najdubljeg filozofskog sistema u dotadasnjem istorijskom razvitku ljudske misli. Tako se dogodilo da je pojava Fenomenologije duha iznenadila intelektualnu javnost svojom zreloscu i dubinom. Tek znatno kasnije se uvidelo i shvatilo da je ona u stvari bila dugo pripremana drugim, ranijim fdlozofskim delima njenog autora, delima kao sto su Jenska logika i Jenska realna filozofija, koje su ostale neobjavljene sve do najnovijeg vremena (prva je objavljena 1923, a druga 1931). U vreme kada je radio na Fenomenologiji duha Hegel je vec zapravo imao plan svoga sistema filozofije, koji je kas­ nije, doduse, nesto malo izmenio. Stavise, mozemo potvrditi Marksov iskaz da je »pravo rodno mesto i tajna Hegelove filozofije« upravo Fenomenologija duha, te se »pogled na Hegelov sistem« mora poceti bas> od nje.4 3 F. Engels, L u d v ig F o je rb a h i k r a j klasicn e n e m a d k e filozofije, »Kultura«, 1950, str. 13. 4 Marx — Engels, W e rk e, Erganzungsband, Erster Teil, Dietz, Berlin 1968, S. 571.

7

Naime, iz nje se vec nazire ono sto je Hegel kasnije razviio kao svoj potpuni filozofski sistem , jer ona prikazuje »postajanje naiuke uopSte ili znanja« kao sistem a, a sama pri tome »sacinjava prvi deo nauke« buduci da pocinje od neposrednoga kao onoga sto je prvo i Sto 6ini pocetak saznavanja i svesti.5 Kroz nju se dolazi do bica kao posredovanoga, prevazilazenjem one neposrednosti i odvojenosti svestii i predmeta, odnosno znanja i bica. Njen rezultat je apsolutno znanje kao cisto bice, koje potom postaje predmet novog istrazivanja u Nauci logike, buduci da se supstancijalna sadrzina onoga Sto se proucava u Fenomenologiji duha pretvorila u pojam, tj. u znanje: »U tome se elem entu znanja m o­ ment! duha razvijaju u formi one jednostavnosti koja za svoj predmet zna kao za samu sebe. Ti momenti duha ne raspadaju se vise u suprotnosti izmedu bica i znanja, vec ostaju u jednostavnosti znanja, predstavljaju ono Sto je istinito u formi istinitoga, i njihova je razlika samo sadrzdnska razlika. Njihovo kretanje koje se u tome elem entu organizuje u celinu jeste logika ili spekulativna filozofija«.6 Na ovaj nacin se u samoj Fenomenologiji duha odreduje sustina i zadatak kasnijeg logickog dela, Nauke logike. Prema tome, iza Fenomenologije duha kao »nauke iskustva svesti« morala je da usledi Nauka logike, ciji je zadatak bdo da prikaze razvoj logicke ideje, odnosno cistoga (apsolutnoga) znanja ili pojma, od bica preko suStine do apsolutne ideje. A posle ove nauke, kao prave spekulativne filozofije, trebalo je prikazati materijalizaciju apsolutne ideje u prostoru i vremenu, u obliku prirode kao otudenja ideje, kao njenoga drugobivstva, Sto je bio zadatak Filozofije prirode, da bi se potom pratio i sdstematski izlozio proces vracanja ideje iz toga drugobivstva k samoj sebi u obliku duha: subjektivnog, objektivnog (svetskog) i apsolutnog duha, u kome ideja po­ staje svesna sebe (u liku coveka), sto proucava Filozofija duha. Za razliku od logike, koja je shvacena kao spekulativna filozofija, druge dve discipline, filozofija prirode i fiilozofija duha, definisane su kao realne filozofske nauke. Medutiim, njih Hegel nije obradio niti je objavio kao posebna, samostalna dela, nego samo kao sastavne delove obuhvatmjeg dela Enciklopedije filozofskih nauka, koja kao prvi deo sadrzi Nauku logike (tzv. »Malu logiku«), a zatim Filo5 F e n om en olo gija duha, str. 15. i 20.

6 Ibid., str. 21.

zofiju prirode i Filozofiju duha, mada su kasnije izdate i kao posebne, dopunjene dodacima, komentarima itd. Ovaj plan sistema filozofije ostvaren je u potpunosti, dakle, upravo u Enciklopediji filozofskih naukai, koja je prvi put objavljena 1817. godine. Medutim, u njoj je doslo do izvesne izmene mesta i uloge one prve discipline, fenomenologije duha, koja je sada pripala sferi subjektivnoga duha, u okviru filozofije duha, pa se i sadrzajno razlikuje od ranije objavljenog dela — Fenomenologije duha. Ovde mozemo dodati da je sam Hegel, osim Fenomenologije duha, Nauke lo­ gike i Enciklopedije filozofskih nauka, objavio jos i Osnovne crte filozofije prava (1820), delo koje spada u sferu objektivnoga (svetskoga) duha. Sva ostala kasnija dela objavili su Hegelovi ucenici i postovaoci posle njegove smrti (1831), ukljucujuci i tzv. »Srednju logiku«, koja je u stvari »Mala logika« (iz Enciklopedije filozofskih nauka), obogacena i konkretizovana mnogobrojnim »dodacima« koji sadrze popularnija objasnjenja i primere. Naravno, ne moze se poreoi znacaj ovih naknadno izdatih dela, ni uopste ni za sagledavanje celine sistema Hegelove filozofije. Hegelova dela kao sto su Estetika, Filozofija istorije, Istorija filozofije, Filo­ zofija religije i dr. cak su veoma interesantna i znacajna. * x

it

Fenomenologija duha i Nauka logike (»Velika logika«) — da ukratko razmotrimo odnos ovih prvih i ujedno najznacajnijih Hegelovih dela, bez kojih se njegov sistem filo­ zofije ne moze zamisliti — medusobno su vrlo tesno povezane i svaka od njih doprinosi razjasnjenju one druge. Nije rec samo o tome da je dijalekticka metoda nasla svoju sjajnu primenu u Fenomenologiji duha, a da je u Nauci logike, osim ponovne i dalje primene, dobila i svoje teorijsko objasnjenje i razradu, bez cega ni ona prva ne bi bila dovoljno shvatljiva i jasna. Ako bi se pocetak (polazna kategorija) Nauke logike, a to je bice, uzeo kao pocetak sistema, bez ikakvog prethodnog objasnjenja i dzvodenja, on bi sam ostao veoma nejasan i neobrazlozen, kao sto bi i citav dalji razvoj bio preopterecen iracionalnoscu i mistikom. Naime, ostao bi nepojmljiv nacin na koji iz praznog bica, koje se ddentifikuje kao nista, proizilazi toliko mno^tvo i bogatstvo kategorija, sve do apso9

lutne ideje, pa i dalje, do njenog ovaplodenja-otudenja i njenog vracanja sebi, tj. osveScenja u obliku duha. Zato se Hegel i sam pobrinuo da obezbedi racionalnojiskustveno uvodenje u svoj filozof ski sistem , polazeci od »neposrednog zivota«, od obicne svesti na njenom najnizem stupnju razvoja, tj. od »culne izvesnosti«. Fenomenologija duha, o kojoj Hegel u Uvodu ove Nauke logike kaze da predstaivlja dedukoiju pojma ciste nauke, sto je pretpostavka same logicke nauke7, dijalektickom metodom demonstrira put razvoja svesti do spoznaje apsolutnoga znanja, analizirajuci razne »likove svesti«, cime se ujedno pokazuje postanak pojma ciste nauke (apsolutnoga znanja), koji je neophodan za razumevanje Hegelove koncepcije logike kao nauke u kojoj se postize istina u adekvatnoj formi, u formi pojma.8 U Fenomenologiji duha razvija se pojam subjekta-supstancije, tj. supstancije koja je ujedno subjekat, na sta Hegel vec u njenom Predgovoru ukazuje: »Po mome saznapju, koje se mora opravdati samo izlaganjem samog sistem a, sve je stalo do toga da se ono sto je istinito shvati i izrazi ne kap supstancija, vec isto tako kao s u b je k a t.. . Ziva je supstanc ija ... ono bice koje uistinu jeste subjekat, ili, sto znaci isto, ono bice koje uistinu jeste stvarno samo ukoliko ona pred­ stavlja kretanje samopostavljanja ili posredovainje samopredrugojacavanja sa samom sobom. Kao subjekat ta ziva sup­ stancija jeste casta jednostavna negativnost, upravo time ona predstavlja podvajanje jednostavnoga, ili suprotstavljajuce udvostruca'vanje.. ,«9 Ovim recima Hegel objasnjava dijalekticki karakter raz­ voja svesti (preko samosvesti i uma) do cistoga znanja (ap­ solutne istine), sto se prikazuje u Fenomenologiji duha, ali to se ujedno odnosi na samo oisto znanje u obliku pojma, tj. na razvoj samoga pojma od bica (kao onoga Sto je s te ) preko sustine do potpunosti i savrsenosti apsolutne ideje (kao totaliteta cistih sustina, odredaba pojm a), sto izlaze Nauka logike. Teii 7s H| | e1' W is se n sch a ft d e r L ogik, Leipzig 1923. (Lasson), Erster % .tome u raspravi »Radanje savremene dijalektike u str 11 Ii dalje. 9;, .ZajeCaranovic> D ija le k tik a l j u d s k o g s v e ta , Novi Sad 1969, str. 11. 9 F enom en ologija duha, str. 9—10.

10

Osnovni polazni stav empirijske neposredne svesti (culne izvesnostd) u Fenomenologiji duha utvrduje Sinjenicu postojanja, odnosno bica (jest), pa se kao rezultat daljeg kretanja i razvoja pojavljuje na kraju toga dela pojmovno znainje ciste nauke kao istinsko bice (oslobodeno privida, slucajnosti pojavnoga itd.), koje zatim cini polaznu tacku Nauke logike, isto tako kao sto njen kraj, apsolutna ideja, podseca na kraj Fenomenologije duha, apsolutno znanje, s tom razlikom sto je ono sada raSclanjeno d razvijeno u citavo bogatstvo logickih kategorija, koje apsolutna ideja u sebi sadrzi. U osnovi celog dijalektickog procesa, i u jednom i u drugom delu, nalazi se jedna te ista supstancija-subjekat, sto izvodi svoje »krugove krugova«, a sto Hegel na svoj idealistickd nacin izlaze u svom sistemu filozofije. Medutim, dok je Fenomenologija duha empirijsko-istorijski motivisana, jer je Hegel u njoj zeleo da prdkaze stvarni proces uzdizanja svesti do istine, pa je spekulativni momenat pri tome u drugom planu, dotle Nauka logike, dduci za logickom metodom, razvija upravo spekulativnu misao. Ipak, oba momenta su nerazdvojna i prisutna, kako u jednom tako i u drugom slucaju.10 Otuda se moze govoriti o jedinstvu istorijskoga i logickoga, empirijskoga i racionalnoga u Hegelovoj filozofiji. Ali, kao sto u Fenomenologiji duha, kako je Marks primetio, Hegel svodi coveka na samosvest, po idealistickom postupku, a oblike otudenja na otudenje svesti i samosvesti, tako da je istorija otudenja i ukidanja otudenja samo »istorija proizvodnje apstraktnog, tj. apsolutnog misljenja, logickog spekulativnog misljenja«, tako njegova Nauka logike predstavlja »novac duha, spekulativnu, misaonu vrednost coveka i prirode« — »otudeno misljenje, koje stoga apstrahuje od prirode i stvamog coveka; apstraktno misljenje«." Nauka logike predstavlja sistem takvih apstrakoija, »sustina« otrgnutih od stvarnosti, prociscenih ljudskim stvarnim^ procesom misljenja, ali otudenih od tog procesa. Ipak, kako je primetio Lenjin, »Hegel je genijalno pogodio dijaleKtiku stvari (pojava, sveta, prirode) u dijalektici pojmova«, »u smeni, u uzajamnoj zavisnosti svih pojmova, u identitetu njihovih suprotnosti, u prelazima jednoga pojma u drugi«. 10 Jean Hippolite, G en ese e t s tr u c tu r e d e la P h e n o m in o lo g ic de I'esprit d e H egel, Paris 1946, t. I p. 30, t. II p. 567; takode E tu d e s sur M arx e t H egel, Paris 1955, pp. 191—— 2. 11 Marx — Engels, op. cit. SS. 571 2^ n v.I. Lenjin, F ilo zo fsk e s v e s k e , »kultura« 1955, str. 168.

11

Potrebno je sagledati tu dijalektiku pojmova, odnosno misaoni sadrzaj Hegelove Nauke logike. Ovo delo, poznato kao »Velika logika«, sastojii se u stvari iz dva sveska, odnosno tri knjige. Prvi svezak je posvecen objektivnoj logici i sadrzi dve knjige: u prvoj knjizi se razvija ucenje o bicu,, a druga knjiga predstavlja ucenje o sustini, prva je objavljena 1812, a druga 1813. godiine. Drugi svezak obraduje ucenje o pojmu, odnosno subjektivnu logiku. On je prvi put objavljen 1816. godine. Vec iz ove podele se vidi da je Hegel logiku shvatio ujedno kao ontologiju. Pri tome se najpre analiziraju kategorije bicd i sustine, a tek potom sam pojam. * *

*

Glavne kategorije ucenje o bicu su: kvalitet, kvantitet i mera. Hegel pocinje razmatranjem kvaliteta, jer kvalitet je ncposredna odredba: sve sto postoji ima svoju odredenost. A glavne kategorije kvaliteta su: bice, postojanje i bice za sebe. Bice je najpre neodredeno i neposredno. Ali to cini njegov kvalitet i utoliko je ipak odredeno bdce. Kao cista neodredenost i praznina ono je nista, jer je bez ikakvih odredaba i odnosa u sebi, ali to nista je ipak bice. U stvari, cisto bice i nista su isto, obostrano prelaze jedno u drugo i vec su »presli«. Nerazdvojni su, i njihovo kretanje je iscezavanje jednoga u drugome. Postajanje (Werden) je njihova istina i njihovo jedinstvo. U stvari, ovde je rec o cistim apstrakcijama bica i nicega, bez odredenog sadrzaja kojii bi im dao karakter konacnog i prolaznog. Odnos kategorija ove prve, osnovne trijade tipican je za Hegelovu idealisticku dijalekV.. Pa J e ^ rns^ Bloh s razlogom tvrdio da je to »praceliia dijalektlike«.13 Postajanje se odreduje kao prelaz iz nicega u bice (nastajanje) i iz bica u nista (nestajanje). Ta dva momenta se piozimaju, svaki ima na sebi svoju suprotnost i sam po sebi se prevazilazi, a rezultat toga je postojanje (Dasedn), ravnoteza nastajanja i nestajanja, mirno jedinstvo bica i nicega cao prevazidemh momenata. Postojanje kao takvo je odre,lce’ a ?Jeg°va odredenost je kvalitet. Ono je svojim sebi k S T o h S 0' Pa Je U ° ^ osu Prema drugome, ali i prema o odnos prema sebi nesto je prva negacija negacije, 13 Ernst Bloch, S u b je k t- o b je k t , »Naprijed«, Zagreb 1959, str. 125.

12

a time je ono pocetak subjekta, bivstvovanja u sebi, koje je tu jos sasvim neodredeno, ali sto ce se potom odrediti kao bivstvovanje za sebe, da bi u pojmu dostiglo konkretni intenzitet subjekta. Hegel ovde razlikuje bivstvovanje za drugo, bivstvovanje po sebi i bivstvovanje za sebe, ali istice njihovu nerazdvojnost, kao i uzajamnu zamenljiivost necega i drugoga. U odnosu necega i drugoga pokazuje se da je granica ono sto cini njihovo bice i omogucuje njihov odnos. Nesto postavljeno sa svojom imanentnom granicom jeste ograniceno, ali i ogranicavajuce. Ono je protivrecnost, izlazi iz sebe i menja se. Kao promenljivo ono je konacno. Pojedinacne stvari su konacne, one su odredene i ogranicene, pa nebice cini njihovu prirodu i bice, tj. one se odlikuju negaltivnim odnosom prema sebi. Bice u sebi konacnoga jeste nestajanje. Nesto je ograniceno ne samo drugim nego i svojom vlastitom granicom. A gde je granica, tu je i stremljenje da se ona prekoraci — trebanje. Tako su granica i trebanje momenti konacnoga, ali ne kao fiksirani i izolovani. Granica je isto tako trebanje, kao sto je trebanje granica. Nesto je trcbanjem uzviseno nad svojom granicom, ali i samo trebanje je granica koja se kao trebanje ne moze precri, mada je tre­ banje takode prevazilazenje granice, ali samo konacno, tj. unutar konacnosti. Prelaizeci jedno u drugo trebanje i granica se u svome drugom sastaju sa samim sobom. Taj njihov identitet sa sobom, kao negacija negacije, jeste afirmativno bice, drugo konacnoga, tj. beskondcno. Konacno i beskonacno su uzajamno uslovljeni ii odredeni u procesu medusobnog prevazilazenja, sadrzavajuci svako svoje drugo u samom sebi. Tako se — za razliku od rdave beskonacnosti, koja razdvaja ta dva momenta — dobija pojam istinske beskonacnosti, kao dalja definicija aposlutnoga. Beskonacno jeste bice po sebi i njegovo trebanje. I konacno i beskonacno jeste postavljanje svoga drugoga. Oni su u nerazdvojnom jedinstvu i uzajamnom prelazenju. Svako predstavlja jedinstvo sebe i drugoga i pojavljuje se u drugome. Prema uobicajenom misljenju, konacno vazi za realno, a beskonacno za ideelno, ali, obratno, pravo realno je beskonacno,, a konacno je samo ide­ elno ukoliko je ono samo odredba i momenat u beskonacnome, ne samostalno i istinski postojece. Tu dolazi do izrazaja Hegelov spekulativni idealizam, prema kome zasluzuje ime filozofije samo ono ucenje koje priznaje ideelnost ko­ nacnoga. Hegel neopravdano smatra da je u tom smislu svaka fiilozofija bitno idealisticka. U stvari, u tome se ogleda uticaj 13

srednjovekovnog realizma, po korne je samo opSte (undverzalno, pojam) ono sto je realno. Istinska beskonacnost kao vradanje u sebe, kao odnos prema sebi, predstavlja negaciju negacije — bice za sebe, kojim se dovrsava kvalitet. Ono prevazilazi drugobivstvo, odnos i zajednistvo s drugim. Kao za sebe bivstvujuce, bide za sebe je jedno, ali repulzijom prelazi u mnoStvo, drugo­ bivstvo jednoga, da bi se opet atrakcijom vratilo ideelnosti jednoga, jedinstvu u kome se mnogo m edusobno istih odnose cisto spoljaSnje (atom i). Time je izveden kvantitet. Kvantitet nije neposredna odredenost, kao kvalitet, nego odredenost koja je bicu postala ravnoduSna. Momenti kvamtiteta su: cisti kvantitet, kvantum i kvantitativni odnos. U cistom kvantitetu kao prevazidenom bicu za sebe sadrzan je momenat atrakcije u vidu kontdnuiteta,, a repulzija u vidu diskrecije. Kvantitet je jedinstvo tih momenata. Neshvatanje tog jedinstva vodi antinomijama kakve su Kantove. Po Hegelu, antinomije shvacene pravilno, kao objektivne protivrecnosti, sadrzane su u svakom pojmu i svakoj stvard. Kao neposredno jedinstvo kontinuiteta i diskrecije, kvan­ titet se pokazuje i kao kontinuirana i kao diskretna velicina. Kada se kvantitetu postavi granica dobije se kvantum, koji je u svojoj potpunoj odredenosti najpre broj, zatim ekstenzivni i intenzivni kvantum, da bi kao protivrecan u sebi postao kvantitativna beskonadnost, jer se svaka granica stalno prevazilazi, ali se beskonacnost ne dostize vec ostaje neSto onostrano, jedno trebanje. Slicno tome, u Kantovom i Fihteovom ucenju borba izmedu moralnosti i culnosti se nastavlja u beskonacnost i cilj se ne dostize: protivrecnost ostaje nerazresena. Kvantum je negacija cistog kvantiteta, a negacija kvantuma je kvantitativni odnos. Kao sto je kvantitet negacija kvaliteta, tako u kvantitativnom odnosu pocinje negacija kvantiteta i kvantitet dobija odredenost, kvalitet. Mera je kvalitativni kvantitet, jedinstvo kvaliteta i kvantdteta. Tek je time postavljen totalitet, jer postoji dvostruki prelaz, koji je nuzan i veoma vazan za naudnu metodu: ne samo prelaz kvaliteta u kvantitet, nego i prelaz kvantiteta u kvalitet. U odredbi mere vec lezi ideja suStine: u neposrednosti odredenog bica biti identican sa sobom i u tom identitetu biti posredovan sobom. Po sebi, tj. po svom pojmu, ona je sustina, ali da bi se taj pojam postavio potreban je prelaz, 14

realizacija i specifikovanje mere preko specificnog kvantiteta i realne mere do postajanja suStine. U tom prelazu naroiito su znacajne odredbe realne mere. U odnosu samostalnih mera te odredbe su: veza dveju mera, niz mernih odnosa i izborna srodnost (u hemijskim odnosima). Time se dolazii do cvorne linije mernih odnosa. Naime, u jednom istom supstratu nastaju razni odnosi koji grade cvornu liniju mere jednog bica za sebe, a ovo bice je podlozno kvantitativnom menjanju, pni cemu u okviru odredenih granica ne menja svoj kvalitet. Te granice Hegel naziva cvorovima. Ako se nastavi kvantitativno menjanje preko ovih granica onda nastaju skokovi, *prekidi postepenosti«, a usled toga se dobija nesto kvalitativno drugo u odnosu na ranije postojanje. Zasnovano na takvim odnosima, odredeno bice se menja, propada menjanjem svoje veldcine i mere i prelazi u bezmerno. Tako se smenjuju stvari, kvaliteti, specificne egzistencije — u besko­ nacnost, pri cemu stvar (Sache) kao supstrat ostaje, jer se menja stanje, a ono sto je nosilac stanja ostaje u osnovi isto. U toj istosti data je odredba sustine, pre svega kao apsolutna indiferencija (supstrata), u odnosu na koju su sve odredbe spoljasnje i ravnodusne. Apsolutna indiiferencija je poslednja odredba bica. Ona ne dohvata sustinu, jer je odredena kao ravnodusna i spoljaSnja,, ali njenim sarnoprevazilazenjem, negativnim odnosom prema sebi, nastaje sustina. * * * Ucenje o sustini pokazuje kako sc bice u svome prelazenju odreduje kao sustina. Kao istina bica sustina nije nesto neposredno, vec podloga koja cini osnovu bica. Zato je saznanje sustine posredovano znanje. Kao dalja odredba ap­ solutnoga sustina (Wesen) je proslo (ge-wesen) bice, ali bice koje ne prolazi, neprolazno bice. Ovde je prevazideno drugobivstvo, odnos prema drugom i odredenost. U tome je negativnost sustine, koja tako znaci vracanje bica u sebe, jedin­ stvo bica po sebi i bica za sebe, a svako odredenje ostaje u okviru toga jedinstva i sve su odredbe u jedinstvu jedna s drugom. Ta refleksija, tj. takva dijalekticka uzajamna povezanost ii prozimanje kategorija, predstavlja negativnost sus­ tine. Sustina je bice po sebi i bice za sebe, all jos u odredbi bica po sebi, jer je ona tek prva negacija bica. Njeno kretanje odvija se u smeru beskonacne zasebicnosti, tj. ona ezi 15

da postane za sebe ono sto je ona po sebi, da bude pojam, prava odredba apsoluta. Sustina je najpre refleksija u sam oj sustini, zatim pojava i, najzad, stvarnost. Kao refleksija sustina je tek proizasla iz bica i jeste bice optereceno neposrednoScu i nebitnoscu: tako je ono privid, bice bez suStine, ali ipak ne spoljasnje sustini nego njen vlastiti privid. Po Hegelu, privid je ono negativno postavljeno kao negativno, neposredno nepostojanje ili reflektovana neposrednost posredovana negacijom. Za razliku od privida kao neposredne refleksije, posredovana refleksija je negacija s negacijom na sebi, apsolutna negalivnost. Hegel razlikuje: postavljajucu, spoljasnju i odredujucu refleksiju. Ali, kao objektiivni idealist, on refleksiju ne svodi na refleksiju svesti ili na kretanje moci sudenja, kao Kant, nego ima u vidu refleksiju (odbijanje, odraz, vracanje) uopste, apsolutnu refleksiju kao momenat stvarnosti. Momenti refleksije su reflektovanost u sebe i postavljenost, koja je prevazideno drugobivstvo. Oba ta momenta su na jednome dstome, koje se nalazi u osnovi i bitno je. To je bice reflektovano u sebe, a njegove odredbe su bitnosti ili odredbe refleksije, odredena sustina. Kao beskonacno vracanje u sebe sustina je negativno jedinstvo, kretanje kroz razlicite momente i apsolutno posredovanje sa sobom. Ona se privida u svim svojim momentima, a to su: identicnost ili bezodredbenost, razlika (kao apso­ lutna razlika, razlicnost i suprotnost) i protivrecnost, koja postaje osnov. U vezi s ovim kategorijama, koje razmatra apstraktno, Hegel daje ostru kritiku formalno-logickih zakona. Naime, svaka od njih izrazava se u obliku stava, a ti stavovi pretenduju na to da budu opste pniznati zakoni misljenja. Ali, Hegel smatra da u obliku u kome ih razmatra i kako ih shvata formalna logika, oni to nisu i ne vaze za stvam o misljenje. Pomocu tih stavova filozofi su pridavali ovim odredbama drugaciji smisao i znacaj nego sto ga one stvarno limf j u n^ZLl drugih odredaba. A upravo protivrecnost, od­ redba koju su iskljucivali iz misljenja i stvarnosti, pokazuje se kao izvor snage i kretanja. Sadrzana u svakoj stvari i svakom pojmu, ona je princip samokretanja i razvoja. Razresena protivrecnost je osnov, sustina kao jedinstvo pozitivnog 11 negativnog, kao pozitivna identicnost sa sobom i ujedno kao negativnost zbog odnosa prema sebi. 16

Prema Hegelu, jedno od najvaznijih saznanja bez koga nema napretka u filozofiji jeste shvatanje ove prirode odredaba refleksije — da su one istinite samo u svome uzajamnom odnosu i da svaka sadrzi u sebi drugu. Time sto je odredena kao osnov,, sustina je postavljena kao sustina. identicnost sustine je u neposrednom jedinstvu s njenom apsolutnom negativnoscu. U kretanju negiranja osnov je realno posredovanje sustine sa sobom. On je najpre apsolutni osnov, koji je osnova za osnovni odnos i cija su bliza odredenja: forma, materija i sadrzaj. Ove odredbe izrazavaju sustinu, uzajamno su povezane i prelivaju se jedna u drugu buduci u suprotnosti, ali i u jedinstvu sa sustinom. iz toga proizilazi odredeni osnov, koji ima odredeni sadrzaj i u kome se razlikuju osnov i osnovano. Kao potpuni osnov on ukazuje na posredovanje uslovljavanja, jer osnov pretpostavlja uslov i obratno. Jedinstvo osnova i uslova cini neuslovljeno, — stvar (Sache) po sebi, koja tako posredovana prelazii u egzistenciju, jer su dati svi uslovi, a oni cine ceo sadrzaj stvari. Ali stvar jeste i pre nego sto egzistira, prvo kao sustina ili kao neuslovljeno, a zatim u svojim uslovima i u osnovi. Egzistencija je takva neposrednost koja je nastala posredovanjem i prevazilazenjem posredovaja. Ona nije predikat ili odredba sustine nego sama sustina, koja je presla u egzis­ tenciju, njeno apsolutno ospoljenje, izvan koga nije ostalo vise nista. Kao negativno jedinstvo i bivstvovanje u sebi, eg­ zistencija je nesto sto postoji, stvar (Ding) sa svojim osobinama, koje su rezultat odnosa stvari, jer se ove nalaze u uzajamnom dejstvu. Egzistencija je sustinsko bice proizaslo iz negativnosti i unutrasnjosti, sustastvo koje je doslo do neposrednosti. Prevazilazeci svoju neposrednost, posto u svojoj osnovi ima refleksiju, stvar se pokazuje kao postavljeno bice. Egzis­ tencija se ispoljava kao pojava, koja je u sustini dsto sto i stvar po sebi, a stvar po sebi je istina pojave. Pojava je pos­ tavljena egzistencija, sustina u svojoj egzistenciji. Zato je ona sustinska egzistencija. Njena jednostavna identicnost sa so­ bom je zakon pojava, kojii je dat zajedno sa svojom suprotnoscu, razlicitim sadrzajnim odredbama ili raznolikoscu. Ono sustinsko u pojavi je svet koji bivstvuje po sebi, nasuprot pojavnom svetu. Zakon i pojava imaju isti osnovni i bitni sadrzaj. Ali on cini samo osnovu pojave, jer pojava sadrzi vise, naime, i nebitni sadrzaj neposrednosti bica. Zakoni su i

17

»mirni odraz« pojavnog sveta, ono suStinsko i identic no u njemu, bez negativnosti koju sadrzi pojava. Zato je pojava totalitet. Ipak, pokazuje se da su obe strane te suprotnosti (posebicnost i pojavnost) date na svakoj od njih, Sto podrazumeva momenat promenljivosti,, apsolutne negativnosti. Svet koji bivstvuje po sebi i za sebe jeste natculni svet, koji je tota­ litet egziistencije i prava egzistencija s bitnom odredbom negativnog odnosa prema sebi. Taj svet se odbija od sebe i podvaja u sustinski svet i pojavni svet, pri cemu je prvi — odrcdeni osnov drugoga. Svaki od njih je obrnuta slika drugoga, ima u sebi momenat drugoga i predstavlja totalitet. Tiime sto oba sveta sadrze odnos prema drugome, pojava se pokazuje kao sustinski odnos, koji je njena istina i re­ zultat. Sustinski odnos predstavlja jedinstvo reflektovane i neposredne samostalnosti. To jedinstvo se postavlja najpre kao neposredni odnos celine i dela, koji se uslovljavaju i pretpostavljaju, zatim kao odnos snage i njenog ispoljavanja, koji se prevazilazi u odnos spoljasnjeg i unutrasnjeg, u kome razlika postaje formalna jer snaga ispoljava upravo iden­ ticnost svoje spoljasnjosti i unutrasnjosti: u pojavnom se pokazuje sustinsko. Iz ovoga identiteta pojave i suStine proizilazi stvarnost kao jedinstvo neposredne i reflektovane egzistencije ili jedinstvo sustine i egzistencije. Tek je stvarnost savrSeno jedinstvo refleksije u drugobivstvo d refleksije u sebe. Kao takva iden­ ticnost stvarnost je apsolut. Apsolut je negacija svih predikata, praznina i neodredenost (cisto bice). Ali, ujedno, on je pozicija svih ranije navedenih odredaba kao predikata, a time je on najformalnija protivrecnost. Logika ima zadatak, buduci da je ujedno ontologija, da prikaze apsolut, ali to mora biti vlastito izlaganje (prikazivanje) apsoluta,, njegovo pokazivanje sebe. To je udinjeno celim logickim kretanjem u sferi bica i suStine. Apsolut se dalje izlaze i odreduje preko atributa i modusa, cime se ispoljava, manifestuje i postaje stvarnost, sa odredbama slucajnog, stvarnog, mogucnog i nuznog, koje su medusobno najuze povezane i jedna se pomocu druge odreduju. Tako je slucajnost formalna stvarnost. Stvarnost sadrzi u sebi mogucnost 1 predstavlja jedinstvo stvarnoga i mogucega. U svemu mogucem sadrzana je mogucnost njegove suprotnosti i bas zato se ono odreduje kao moguce. Slucajno je stvam o koje je ujedno moguce, jedinstvo mogucnosti i stvarnosti. A poSto 18

nuzno jeste stvarno, to ni nuzno nije nesto izdvojeno i nezavisno od mogucega i slucajnoga, nego se pomocu njih odre­ duje. Nuznost je, pre svega, formalna. Njena negacija je realna nuznost. Realna mogucnost, posto sadrzi momenat stvarnosti, jeste relativna nuznost, cija je polazna tacka slu­ cajnost. Realna nuznost je jedinstvo nuznosti i slucajnostii, apsolutna stvarnost. Ona je odredena nuznost i zato je nepo­ sredno stvarna. Realna nuznost je apsolutna stvarnost, jer njeno bice po sebi nije vise mogucnost nego nuznost. Time je ona prazna odredba, slucajnost, jer stvarnost je apsolutna, tj. ona je jedinstvo same sebe i mogucnosti. All ova moguc­ nost je apsolutna. Istina stvarnosti i mogucnosti, formalne i realne nuznosti, jeste apsolutna nuznost, bice koje se u svojoj negativnosti odnosi prema sebi. Kao obrtanje svoje stvar­ nosti u svoju mogucnost i obratno, ona je slepa nuznost, tj. slucajnost i razvijanje apsoluta. U ovoj formi apsolutnoga, u ovom jedinstvu bica i sustine ili u apsolutno negativnoj nepo­ srednosti proizasla je supstancija kao identicnost bica, u svojoj negaciji, sa sobom. To je apsolutni odnos. U njemu je sustina apsolutno prividanje, postavljeno kao takvo, koje je u svom odnosu prema sebi apsolutna stvarnost. Apsolutni odnos je prvo odnos supstancije i akcidencije, zatim kauzalni odnos i, najzad, uzajamno dejstvo, kao odnos prema samom sebi (Spinozin pojam causa sui). U ovome je postavljeno jedinstvo odredaba, celina,, beskonacno, koje prevazilazi kau­ zalni mehanizam. Time je dat pojam, podrucje subjektivnosti ili slobode. U uzajamnom dejstvu dostignut je pojam i nuz­ nost je uzdignuta u slobodu, a time isto tako i slucajnost, jer su sve te odredbe sada postavljene kao identicnost, kao jedna te ista refleksija. * *

*

U Hegelovom ucenju o pojmu pokazuje se pojam kao apsolutna osnova, ali tako da on svojom vlastitom delatnoscu to postaje. Bice i sustina su samo momenti njegova postajanja, a on je njihova istina i osnova, njihov rezultah Zato je objektivna logika »geneticka ekspozicija pojma«. Pojam je identicnost, jednakost sa sobom, tj. opste. All ta identicnost ima odredbu negativnosti i ona je time odredeM Hegel, W is s e n s c h a ft d e r Logik, Zweiter Teil, S. 213.

nost koja se odnosi prema sebi, tj. pojedinacnost. Kao slobodna egzistencija pojam je ja, cisto sam stvo ill cista saraosvest, a ja je »cisti pojam koji je kao pojam stupio u postojanje«.15 Trijada pojma je: subjektivnost, objektivnost i ideja. Forma kretanja odredaba je ovde razvoj, a ne prelaz, kao u sferi bica, niti refleksija, kao u sferi sustine. Po Hegelu, samo se ono ideelno — pojam, ideja, duh — moze razvijati. U tom smislu priroda se ne razvija, nego se razvija jedino ideja prirode. Ovaj stav je posledica Hegelovog idealistickog polaznog stanovista. Na stupnju subjektivnosti pojam je najpre formalni pojam, neposredni pojam kao takav, a njegovi su mom enti. opstost, posebnost i pojedinacnost. Cisti pojam je na pocetku samo opsti pojam, ali on se pokazuje i kao odredeni ili posebni pojam, pored drugih pojmova, iako je on totalitet koji obuhvata u sebi i proiim a sve momente, sve odredene pojmove. On je takode pojedinacni pojam i time je apsolutna negativnost. Kao takav, pojam se iiz svoje identicnosti razvija u svoje drugobivstvo i postaje sud, vrativSi se u sebe, deleci se i realizujuci se. Sud je totalitet koji sadrzi subjekat i predikat kao odredene pojmove i njihove medusobne odnose izrazene kopulom. On se u svom razvoju pokazuje kao: sud postojanja, sud refleksije, sud nuznosti i sud pojma. U tom razvoju subjekat i predikat postaju identicni, izrazavajuci primerenost stvari pojmu. Sud se razvija u zakljucak, koji predstavlja jedinstvo i istinu pojma i suda. Zakljucak je potpuno postavljeni subjektivni pojam, zato je on nesto umno, a sve umno jeste zakljucak. Kao dalja realizacija pojma on je u svome razvoju: zakljucak postojanja, zaklju­ cak refleksije i zakljucak nuznosti. U tom razvoju se ekstremi zakljucka postavljaju kao totalitet, a pojam i realnost se pokazuju kao podudarni. Time subjektivnost dostize svoju is­ tinu — objektivnost, u kojoj je pojam realizovan, a njegova istiina je identicnost njegove spoljasnjosti i unutrasnjosti. Zakljucak je bio posredovanje. Njegovim prevazilazenjem je prevazideno posredovanje i dobijena je neposrednost, bice, koje je identicno s posredovanjem — pojam koji je sebe proizveo u svom drugobivstvu i postao objektivnost. Razlikuju6i bice d realnost od culnosti, Hegel ne suprotstavlja bice i pojam vec ih identifikuje, ali sa glediSta pojma kao osnove, 15 Ibid., S. 220.

20

dakle, ideahsticki, 1 u tom smislu opravdava tzv. ontoloski dokaz za postojanje boga: pojam proizvodi biice, iz nie