Kominterna i taktika borbe "klase protiv klase" (1927-1934) 8670910284 [PDF]

Zitiervorschau

Političke teme Biblioteka suvremene političke misli

Iz d a n ja O m la d in s k o g k u ltu r n o g ce n tra Z agreb

Političke teme Biblioteka suvremene političke misli

Zagreb, 1989.

P a d u le K n e ž e v ić

Urednik

Kominterna i taktika borbe ’klase protiv klase’

G ord an a Vlajčić

cekade

C o p y rig h t G o rd a na V la jč ić , 1988.

O v aj je rad dio istra živ ač ko g p ro je k ta » Id ejn o -te o rijs ke o snove, fu n k cio ­ n ira n je i razvoj p o litič ko g sis te m a s o c ija lis tič k o g sa m o u p ra v lja n ja *, ko­ ji o s tv a ru je In s titu t za p o litič k e z n an o s ti pri F ak u ltetu p o litič kih nauka u Z ag re b u .

Kazalo

Predgovor

7

I. poglavlje

MEĐUNARODNI ODNOSI I VANJSKA POLITIKA SSSR-a (1927— 1934) V rije m e u č v ršć iv a n ja sis te m a k olektivne sig u rn o sti

11

P o četa k ra s p a d a s is te m a kolek tiv n e sig u rn o sti

15

II. poglavlje

PROVEDBA KOMUNISTIČKE TAKTIKE JEDINSTVENE FRONTE NA OSNOVAMA ODLUKA PETOG KONGRESA KOMINTERNE (1925— 1927) »S kretanja« k o m u n ističk ih p a r ti j a u ta k tici jed in stv e n e fro n te i n jih o v a b o ljše v izac ija »Lijeva sk re ta n ja « u R K P (b)—SK P(b) »Lijeva sk re ta n ja « u K o m in tern i S in h ro n iz ira n a a k c ija p ro tiv »lijevih s k re ta n ja« u SK P(b) i u K o m in tern i

21 27 29 33

III. poglavlje

TAKTIKA BORBE »KLASE PROTIV KLASE« (1927— 1934) L ikvidacija »lijevih sk re ta n ja« u K o m in tern i i u SK P(b) i za o š tra v a n je k rite r ija tak tik e je d in s tv e n e fro n te N a sta v ak p ro c e sa lik v id acije ta k tik e jed in stv en e fro n te »odozgo« i ja č a n je p ritis k a na »desna sk re ta n ja« B u h arin o v P reth o d n i nacrt teza za Šesti kon g re s K o m in tern e i S ta ljin Š esti k ongres K o m in te m e 1. Iz N acrta teza o m eđ u n a ro d n o j situ a c iji i zadacim a K o m u n is tič k e internacionale 2. Iz d is k u s ije o N a crtu te ifi 3. Iz B u h arin o v a završnog govora 4. P o raz B u h arin o v ih g led išta 5. Iz T eza o ratu 6. Iz T eza o načinu borbe p ro tiv im p erija lističk o g rata 7. Iz N a c r ta pro g ra m a K om in tern e 8. Iz ra sp ra v e o N a crtu program a K o m in tern e

43

53 56 59 59 64 76 78 85 90 93 96

9. Iz B u h a rin o v a z a v ršn o g g o v o ra 10. Iz P ro g ra m a K o m in te rn e 11. Iz o p ć ih o p re d je lje n ja S ta tu ta K o m in te rn e 12. Iz O c je n e o s itu a c iji u S SSR -u i SK P(b)

97 100 105 105

L ik v id a c ija » desnih s k re ta n ja « K o m in te rn i

106

u S K P(b) i u

R a d ik a liz a c ija ta k tik e b o rb e »klase p ro tiv klase«

114

D olazak H itle ra n a v la s t i k o m u n istič k a ta k tik a

123

Izbor građe

129

K ra tic e S e le k tiv n i izvori g rađ e i se le k tiv n a lite ra tu ra

161 163

Predgovor

M o no g rafija je n astavak m ojih is traživan ja odnosa klasnog in teresa p ro le ta rija ta i nacionalnog pitan ja u osnovam a te o rijsk ih g ledišta i strateško -taktičkim o p red je lje n jim a K o m u n ističke in tern acio n ale i KPJ iz­ među dvaju sv je ts kih ratova. Ovoj m o n o g rafiji prethodi ona o b javljen a u dva izdanja (drugo pro ­ šireno) pod naslovom J u g o s la v e n s k a r e v o lu c ija i n a c io n a ln o p ita n je (1919— 1927). Prvo su izdanje ob javili »C e n ta r za kulturnu d jelatnost« i »Globus« 1984, a drugo, proširen o , »Globus« 1987. godine. Za razliku od p rethodne m o n o g rafije, ova obuhvaća sam o pro b lem atiku g ledišta K om unističke in tern acio n ale od 1927. do 1934. Svjesna nekih n ed o sta­ taka u prvoj m o n o g rafiji, u ovoj te m e ljitije o brađujem g le dišta Kom in­ terne od Petog p roširenog plenum a IK K I-e (1925) do njegova T rinaestog plenum a, održanog u prosincu 1933. Isto tak o, te m e ljitije je obrađena i p ro b lem atika idejnih sukoba u vodstvu RKP(b) — SK P(b) u tom v re ­ menu, koji su izravno utjec ali na o p red je lje n ja vodstva K om unističke in­ tern acio n ale. M o no g ra fija obuhvaća v rije m e tzv. ta k tik e borbe »klase p ro tiv klase«, u kojem u se a firm ira i učvršćuje p roces s ta ljin iza cije SK P(b) i Komu­ n ističke in tern a cio n a le. N aved ena je tak tik a bitno utjec ala i na vod­ stvo KPJ toga vrem e n a, i m eto d o lo ški bi b ilo opravdano p ratiti g le diš­ ta K om unističke in tern acio n ale i KPJ u je d in stve n o m tek stu . M eđ u tim , financijska situ acija nije om ogućila o b javljivanje tako o psežne mono­ grafije. U vje re na sam da n eće biti ve ćih poteško ća u p ovezivanju prob­ le m atik e ove m o n o g rafije s onom koja će se na nju nadovezati i obuhvatiti g le dišta KPJ. U m onografiji je prvi put u našoj h isto rio g ra fiji u p o trijeb ljen doku­ m ent pod naslovom P re th o d n i n a c r t te z a — o m e đ u n a ro d n o j s itu a c iji i zad acim a K o m u n is tič k e in te rn a c io n a le , što ga je Buharin napisao za njen š e s ti kongres. Pronađen je u zao stavštin i Trockoga zaslugom ta ­ lijanske po vjesn ičarke A n n e di Biagio i o bjavljen u Ita liji 1981. godine (vidi: popis s e le ktiv n e lite ra tu re ). Na ovaj značajni podatak prvi je upozorio Jovan Teo karević iz In s titu ta za m eđunarodni radnički pokret u Beogradu 1984. (vid i: popis s e le ktiv n e lite ra tu re ). K o ristim se p rili­ kom da mu i na ovaj način zahvalim što mi je ustupio o riginalni rad ta ­ lijanske po vjesn ičarke. U m o n o g rafiji sam p rev ela dije lo ve koji su b it­ ni za shvaćanje sukoba u vodstvu SK P(b) to ga vrem e n a i d jelovanja so vjetske d eleg ac ije na Šesto m kongresu K om unističke internacionale. M o no g ra fija je po d ijeljen a u dva d ije la . Prvi je au to ričin tek st, drugi su izvaci iz su vrem en e p ovijesne građe, koja je , nažalost, zbog fin an ­

K om intern a i ta k tik a bo rb e »klase p ro tiv k la se «

8

cijsk ih razlo g a na z a h tje v izd avača n akn ad n o zn atn o krać en a. U pozo­ ravam na d vo s tru k u n u m era ciju s tra n ica u p o trije b lje n e g rađ e . Prva se odnosi na o rig in a ln i te k s t, d ru g a na re p rin t-Iz d a n je g rađ e. Z a h v a lju je m sv im a koji su p rid o n ije li o b jav ljiva n ju m o n o g rafije . O na je n as ta va k t e m e ljitijih is tra ž iv an ja o ve p ro b le m a tik e , s ko jim a kasnim o u odnosu na d o stig n u ća p o vijes n e zn an o sti u sv ije tu . N adam se da će m la d e g e n e ra c ije p o vje sn iča ra n a s ta v iti rado m , to lik o zn ačajnim i za su v re m e n e p ro ce se bo rb e za s o c ija liza m . G o rd ana V la jč ić U Zagrebu, prosinac 1987.

I.

pog la vlj e

Međunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-a / 1927— 1934/

Vrijeme učvršćivanja sistema kolektivne sigurnosti P ovijest E v ro p e izm eđu 1925. i 1929. istraž iv a či o c je n ju ju kao n a jm irn ije ra z d o b lje n je n a p o s lij e r a t n o g ra zv itk a. U m e đ u n a ro d ­ nim je o d n o sim a u te m e lje n o u V e rsajsk o m ugovoru, a n a štetu po ra žen ih država. E v ro p a je već u to k u 1923. u šla u p ro c es re la ­ tivne stab iliz ac ije d ru š tv e n ih o d nosa, s u b laženim k lasn im i poli­ tičk im b o rb a m a . P osebno je od sre d in e d v ad e setih godina p ri­ s u ta n nag a o ra zv itak te h n ičk ih o sn o v a k a p italizm a, k o je p rid o ­ nose m a te rija ln o m sn až en ju ev ro p sk ih ra zv ijen ih k a p italistič k ih zem alja. Do 1925. izg ra đ en je o b ra m b e n i m eh a n iz am ev ro p sk ih m e đ u n a ­ ro d n ih o d n o sa, u te m e lje n u v e rsa jsk o m siste m u . D vije su osnovne g a ra n tn e to čk e n jeg o v a o č u v a n ja: F ra n c u s k a i D ru štv o n aro d a. S p o raz u m o m u L o k a m u u listo p a d u 1925. u n jeg a je u k lju č e n a i N jem a čk a, k o ja 1926. ulazi i u D ru štv o n a ro d a . T ako je sre d in o m dv a d e setih g odina p ro b ila sv o ju višeg o d išn ju p o litič k u blo k ad u . Ti će p ro c esi b iti p o ticaj n je n im re v iz io n ističk im a s p ira c ija m a p re m a K o rid o ru , G o rn jo j Š leziji, G d a n sk u , M em elu, S aaru , A ust­ riji i S u d etim a . U p ita n ju v a n jsk e p o litik e SSSR -a ističem o tr i osnovne e ta p e n jeg o v a p ris tu p a m e đ u n a ro d n im o d n o sim a . U p rv o j e ta p i, o d 1917. do 1921, m la d a so v je ts k a d rž av a p o n išta v a ta jn u d ip lo m a ciju . Op­ tim ističk i re v o lu c io n arn i zanos z a p lju sn u o je i n ač in p ris tu p a ru s ­ kih b o ljše v ik a m e đ u n a ro d n im p o litič k im o d n o sim a . D ru g a je e ta ­ pa tr a ja la o d 1921. do 1928. godine, s tv a ra ju ć i u tisa k u sp o stav ljen e ravnoteže m eđ u ev ro p sk im sila m a, ali i u o d n o su n a SSSR . Za taj bi se p e rio d m oglo re ći d a S SS R više im p ro v izira sv o ju v an jsk u po litik u , gasi m oguće su k o b e i d je lu je p re v en tiv n o n a p ro s to rim a k o ji o tv a ra ju m o g u ćn o sti z a o š tra v a n ja njeg o v ih o d n o sa s k a p ita lis ­ tičk im zem ljam a. U ovom p e rio d u doživljava S SS R m e đ u n a ro d n e po litič k e odn o ­ se i svoje m je s to u n jim a kao p rik riv e n i s u k o b d v a ju blokova. Jed a n b lo k čin e sile p o b jed n ice u r a tu i njih o v i saveznici, a u p e­ re n je p ro tiv SSSR -a i sv jetsk e re v o lu c ije u cjelini. D rugi je blo k SSSR i sv jetsk e snage revolucije. Zbog to g a se S SS R o k re će svim onim z e m lja m a k o je su bile nez ad o v o ljn e o sn o v am a v ersajsk o g siste m a i s n ag a m a i m o tiv im a u ev ro p sk im i izv a nevropskim d r­ žavam a, k ao i u k o lo n ija m a i p o lu k o lo n ija m a , k o je bi m ogle p r i ­ do n ijeti d e s tab iliza ciji sv jetsk o g im p erijalizm a. Jo š 1925. S ta ljin je o b ja sn io svoje v iđ en je p o n a š a n ja SSSR -a u s lu čaju iz b ija n ja r a ta m eđ u k ap ita lis tič k im drž av am a . U to m slu­ čaju, kaže S ta ljin , m o ra m o o s ta ti š to duže po s tra n i, ući u ra t

K om in le m a i ta k tik a borbe »klase pro tiv klase «

12

u z a d n ji ča s i u n je m u p re v a g n u ti sv o jim u tje c a je m . C rvena a r m i­ j a je , kaže S ta ljin , v a ž n ija o d b ilo k o je re v o lu c io n a rn e snage za­ p a d n e E v ro p e , o n a će p o m o ći sve p o je d in a č n e rev o lu c ije . S p o ra z u m u L o k a m u S S S R d o živ ljav a k ao p rip re m e za im p e ri­ ja lis tič k i r a t p ro tiv s n a g a re v o lu c ije , p rv e n s tv e n o u S SS R -u i u K ini. O š tro će z a m je riti svom e n a jb liž e m e k o n o m sk o m p a r tn e ru N je m a č k o j, p o s e b n o u p ro iz v o d n ji o ru ž ja , š to je d o p u s tila d a je o d re d b a m a ovog p a k ta e n g le sk a d ip lo m a c ija u d a lji o d SSSR -a. U lazak N je m a č k e u D ru štv o n a r o d a n ije o d g o v a ra o v a n js k o j p o ­ litic i S SSR -a, k o ji g a o c je n ju je s ta b iliz a c ijs k im fa k to ro m versajskog s is te m a . U tr a v n ju 1926, a n a liz ira ju ć i to k o v e a n tik o lo n ija ln e re v o lu c ije u K ini, PB CK S K P (b) ra z lik o v a t će in te re s e v a n js k e p o litik e SSS R -a o d in te re s a s v je ts k e re v o lu c ije . G ra đ a n s k i r a t u K ini o d ­ v ija o se izm eđ u d v a o sn o v n a c e n tra : v lad e u P ekingu, k o ju po m až u s n až n e k a p ita lis tič k e d rž av e, i s n a g a K u o m in ta n g a n a čelu sa Č ang K aj Š ekom , k o ji n a k o n s m rti S u n J a t S en a 1925. dolazi na čelo ove š iro k e n a c io n a ln o o slo b o d ila č k e o rg a n iz a c ije k in esk o g n a ­ ro d a . U s v o jo j b iti o vaj je su k o b iz ra ža v ao d u b o k d ru š tv e n i r a s ­ c je p s je v e ra i ju g a K ine. S S S R p o m až e sn ag e K u o m in ta n g a , u s k la d u sa sv o jim g le d iš tim a i g le d iš tim a K o m in te rn e o p o tre b i po m o ći sv im a a n tiim p e rija lis tič k im s n a g a m a sv ije ta . KPK, o s n o ­ v a n a 1921, u k lju č u je se u K u o m in ta n g 1925, ra č u n a ju ć i n a m o guć­ n o s t s tv a ra n ja š iro k e a n tiim p e rija lis tič k e fr o n te kin esk o g jiarod a p o d v o d stv o m k o m u n ista . U n u ta r K u o m in ta n g a d esn ica pod v o d stv o m Č ang K aj Š ek a z a s tu p a p o litik u b u d u će g ra s c je p a sa s n a g a m a k o m u n izm a, a ljev ica u č v rš ć iv a n ja s u ra d n je u d u h u s ta ­ r ih o p e d je lje n ja S u n J a t S ena. N a sje d n ic i PB CK S K P(b) T ro c k i je tra ž io p o d je lu K ine na d v a d ijela: s je v e rn u p o d v lašću ljev ice i ju ž n u p o d Č an K aj Še­ kom . P rito m je u p o zo rio d a b i u in te re s u so v je ts k e drž av e bilo p o ­ ž e ljn o d a n a sv o jim g ra n ic a m a im a u m je re n u ljev icu , a ne re a k ­ c io n a rn o g Č ang K aj Š eka. P le n u m s v o jim s a v je tn ic im a u K ini su ­ g e r ir a u m je re n i o d n o s p re m a Č ang K a j Š eku, n e želeći z a o š tra v a ti s itu a c iju n a s v o jim d a le k o is to č n im g ra n ic a m a zbog s u d a r a sov­ je ts k ih i ja p a n s k ih in te re s a u M a n d ž u riji i na S je v ern o k in e sk o j željeznici. P le n u m s u g e rira ljev ici K u o m in ta n g a to le ra n c iju p r e ­ m a J a p a n u i iz ja š n ja v a se za m o g u ćn o st g u b itk a J u žn e M andžurije u z a m je n u za o č u v a n je sv o jih p o zic ija u S je v ern o k in e sk o j že­ ljezn ic i i u sje v e rn im p re d je lim a M a n d ž u rije. U ovoj je d isk u siji T ro c k i is ta k a o d a s u je d n o in te re s i SSSR -a, a d ru g o je k o m u n is­ tič k a p o litik a u K ini. M eđ u tim , s u ra d n ja izm eđu K u o m in ta n g a i K P K n ije dugo tr a ­ ja la . U a p r ilu 1927. Č ang K aj Š ek o d b a c u je s u ra d n ju s k o m u n is­ tim a i S SSR -om , gušeći u k rv i ra d n ič k i u s ta n a k u K a n to n u pod v o d stv o m K PK . O ta d a se o tv a ra p ro c e s p rib liž a v a n ja K u o m in ta n ­ g a z a p a d n im k a p ita lis tič k im d rž a v a m a , k o je s u bile sp re m n e p riz ­ n a ti u je d in je n je K ine, ali n e i o d re ći se sv o jih in te re s a . N avedene p ro m je n e u k in esk o m d ru š tv u b itn o će u tje c a ti i n a p ro m je n u

Međunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-a

-j 3

globalne ta k tik e K o m in tern e i KPK, ali i n a ja č a n je frak cijsk ih b o rb i u SK P(b). Sve do k ra ja 1928. S SS R ne želi s u d jelo v ati u siste m u kolektivne s ig u rn o sti u E v ro p i, a d je la tn o s t D ru štv a n a ro d a shvaća posebnim oblikom im p e rija lis tič k e p o litik e velikih sila. T ek će pad o m »lije­ ve« fra k c ije u SK P(b) k ra je m 1927. i od lask o m C ičerina s položa­ ja m in is tra v an js k ih po slo v a 1928. početi p ro c es o tv a ra n ja SSSR-a p re m a ovom a s p e k tu m e đ u n a ro d n ih odnosa. On je u uskoj ovisnosti s po če tk o m p ro c e sa njegove u n u tra š n je »socijalističke re k o n stru k cije« , ko jem n u žn o tre b a ju godine m ira. U m eđ u v re m en u je S SS R s d o s ta u s p je h a o sig u rao svoje pozi­ cije n a B liskom isto k u , ali n ije m ogao s istim u sp jeh o m p re ra s ti i s ta re an ta g o n iz m e s F ran c u sk o m i E ngleskom . F ran c u sk a je up o m o tra ž ila d a S SSR p la ti s ta re dugove c a rs k e R usije, a svojom je p o litik o m n a s to ja la b lo k ira ti u tje c a j boljševizm a. S E ngleskom im a S SS R ta k o đ e r velikih p ro b lem a , p osebno u K ini zbog a n g a ž ira n ja n a s tra n i K u o m in tan g a, ali i zbog m ije ša ­ n ja so v jetsk ih s in d ik a ta u ra d b rita n s k ih tra d e u n io n a . S tv a ra n je A nglo-ruskog sin d ik a ln o g k o m ite ta 1926. i izb ija n je generalnog š tra jk a u E ngleskoj u lip n ju 1926. i njegovo p re ra s ta n je u gene­ ra ln i š tr a jk ru d a ra , uz sv esrd n u pom oć so v jetsk ih sin d ik a ta, zaošt r it će so v jetsk o -b ritan sk e odnose. U sv ib n ju 1927. doći će do nj i hova ra s k id a , što će ta k o đ e r b itn o u tje c a ti n a p ro m je n u globalne ta k tik e K o m in tern e . K ako je te is te godine došlo do z a o k re ta u politici K u o m in tan g a p re m a SSSR-u, sve se više u ovoj zem lji govori o m o g u ćn o sti in terv e n cije k a p ita lis tič k ih zem alja. S SSR je ipak u sp io s p rije č iti s tv a ra n je an tiso v jetsk o g b a ltič ­ kog b lo k a p o d v o dstvom P oljske, u sm je re n o g i p ro tiv revizionističk ih a s p ira c ija N jem a čk e. M ožda su ti d o g ađ a ji p o ta k li SSSR d a se u sv ib n ju 1927. p rv i p u t a k tiv ira u D ru štv u n a ro d a oko ra zo ru ž an ja, iako n ije b io njih o v član. Is te godine dolazi do sn ažne an tis o v je ts k e k am p a n je u F ra n c u s­ koj, n e sam o zbog d o g a đ a ja o k o A nglo-ruskog sin d ik a ln o g kom i­ teta, već i zbog vrlo n e s p re tn o g d je lo v a n ja so v jetsk o g a m b a sa d o ­ ra R akovskog i n jeg o v a p o tp isa n a m a n ife s tu ra d n ic im a i seljaci­ m a k a p ita lis tič k ih z e m alja, u k o jem ih se poziva n a o b ra n u SSSR-a. Tom e tre b a p rid o d a ti d e m o n s tra c ije K P F ran c u sk e p ro tiv ak tiv ­ n o sti u M aroku. K onačno, u ru jn u 1927. dolazi do p o tp isiv a n ja S ovjetsko-poljskog p a k ta , k o jim P o ljsk a p riz n a je SSSR -u p ra v o na B esarab iju , S SS R g a r a n tira p o m oć P o ljsk o j, ali ne z a b o ra v lja n a p o d ru č ja zap ad n e U k rajin e i z a p ad n e B je lo ru s ije u o k v irim a p o ljsk e d rž a­ ve. Ovaj je p a k t s tv o rio o d re đ e n u s ig u rn o st za S SS R n a n jeg o ­ vim s jev ern im i z a p ad n im g ra n ic am a, ali je tra jn o p ris u ta n oprez od m og u ćn o sti m ije š a n ja SAD-a u p o sto je će ev ro p sk e o d n o se, po­ sebno s ob ziro m n a velika m a te r ija ln a u la g a n ja SAD-a u N jem ač­ k u i n a z a d u že n ja z a p a d n o e v ro p sk ih ze m a lja u a m e ričk im b a n ­ kam a.

K om intern a i ta ktika borbe »klase p ro tiv k la se «

^

N e u s k la đ e n e će in te re s e E n g lesk e i F ra n c u s k e o b ila to is k o ris ­ titi I ta lija , š to će se n a jn e g a tiv n ije o d ra z iti n a ju g o s la v e n s k u d r ­ žavu. E k s p a n z io n is tič k e p lan o v e Ita lije n a B a lk a n u , P o d u n av lju , S re d o z e m lju i u A frici p o d rž a v a E n g lesk a , k o ja p o k u š a v a p a r a li­ z ira ti j a č a n je F ra n c u s k e i sa č u v a ti p r o s to r za s v o je a m b ic ije ko­ n a č n o g re g u la to ra ev ro p s k ih o d n o sa. E n g lesk a tre b a p o d rš k u I t a ­ lije i u sv o jo j a n tis o v je ts k o j e v ro p s k o j s tra te g iji, b u d u ć i d a u to m e n ije n a iš la n a p o s e b n o ra z u m ije v a n je N je m a č k e , a d jelo m ič­ no n i F ra n c u s k e . E n g le s k a i I ta lija se n ek o v rije m e b av e m išlju d a n a p r o s to r im a B a lk a n a , p o b rita n s k o j o cje n i, ili B a lk a n a i P o d u n a v lja , p o ta lija n s k o j, s tv o re je d a n novi L o k arn o , p rim je re n o v im p ro s to rim a i u s m je re n p ro tiv M ale A n ta n te i fran cu sk o g u tje c a ja u n jim a . N a B a lk a n u su z a o š tre n i in te re s i m e đ u svim d rž av am a . Izm eđu B u g a rs k e i K ra lje v in e S H S zbog M ak e d o n ije i ju g o isto č n e S rb i­ je, k a o i zbog d iv e rz a n ts k o g d je lo v a n ja VM RO-a s te r ito r ija B u­ g arsk e. Z a o š tre n i su i o d n o si izm eđu G rčke i A lb an ije z b o g g rč k ih p re te n z ija n a s je v e rn i E p ir, d o k A lb an ija n a p a d a G rčk u i K r a lje ­ v in u S H S zbog p o lo ž a ja a lb a n sk e m a n jin e . S u k o b i izm eđu G rčke i T u rs k e z a v rš a v a ju u z a ja m n im p ro tje r iv a n je m sta n o v n iš tv a , a z a o š tr a v a ju se i o d n o si izm eđ u G rčk e i K ra lje v in e S H S zbog p o ­ lo ža ja , k a k o k až u slu žb en i ju g o s la v e n s k i kru g o v i, »slavenskog« živ­ lja u G rč k o j, m isle ći p rito m n a M akedonce. U ta j s u s u k o b bili u m ije š a n i i z a h tje v i K ra lje v in e S H S za k o riš te n je so lu n sk o m lu ­ ko m , u k o jim a se po ziv a n a s ta re ug o v o re izm eđ u K ralje v in e S r­ b ije i K ra lje v in e G rčke. O vaj je p ro b le m rije š e n 1929. godine. K ra ­ lje v in a S H S im a izra z ito n a p e te o d n o se s Ita lijo m zbog o d b ija n ja p o tp is iv a n ja N e tu n s k ih k o n v en c ija , zbog čega je uživ a la o d re đ en e s im p a tije SSSR -a. K a d a ih je ip a k u kolovozu 1928. p o tp isa la , S S S R je s v rs ta v a u a n tis o v je ts k i b lo k , š to n ije b ilo n e is tin ito , ali š to o č ito n e m a veze s N e tu n s k im k o n v en c ija m a. K ra je m 1927. n a XV. k o n g re s u SK P(b) izjav io je S ta ljin d a je v rije m e re la tiv n e s ta b iliz a c ije k a p ita liz m a p ro šlo , a p o re m e tila se i ra v n o te ž a izm eđ u s v ije ta k a p ita liz m a i s v ije ta so cijalizm a. K ako je is ta k a o , d o šlo je v rije m e in te rv e n c ije n a S SS R , a ta m u je p a ­ r o la o č ito tre b a la za in te rn u u p o tre b u , j e r su d o g a đ a ji u m eđ u ­ n a ro d n im p o litič k im o d n o s im a 1928. k re n u li d ru g im p ra v cem . U to k u 1928. p rv i je p u t ja č e izra že n o n a s to ja n je F ra n c u s k e da u s is te m e v ro p sk e s ig u rn o s ti u k lju č i SAD i S SS R . To ne čini bez ra zlo g a, j e r E n g lesk a o č ito im a svoje p lan o v e u o d n o s u n a N je­ m ač k u , a o d m a lih d rž av ica , sv o jih saveznica, F ra n c u s k a ne m ože o če k iv ati e fik a s n iju pom oć. R e z u lta t tih n a s to ja n ja bio je B rian-K elogov p a k t, fra n c u sk o -a m e rič k i p o k u š a j iz kolovoza 1928. u b o r­ b i za s p re č a v a n je ra tn ih su k o b a. P o tp isa lo ga ie 57 z e m alja, m eđu n jim a i SAD, ali i S S S R 1929. U 1929. ulazi S S S R s re la tiv n o m ir­ n im sje v e rn im , ju ž n im i z a p a d n im g ra n ic am a. N e m a n a p e to sti sa s v o jim s u s je d im a i p o s ta je su d io n ik m e đ u n a ro d n e a k tiv n o s ti u b o rb i p ro tiv ra ta . U to k u 1928. S S S R o b n a v lja trg o v ač k i u g o v o r s Ita lijo m i u la ­ zi u tre ć u fa zu sv o jih m e đ u n a ro d n ih o d n o sa. O na se tem e ljila na

M eđunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-c

15

su ra d n ji s k ap ita listič k im drž av am a , bez o b zira n a to da li su burž o ask o -d e m o k ratsk o g ili fa šističk o g o b lik a vlasti. SSSR se sve više .p re tv a ra u d rž av u k o ja je su d io n ik m e đ u n a ro d n ih ek onom ­ skih i p o litič k ih o d nosa. P roblem s v jetsk e p ro le te rsk e revolucije dio je op ćih in te re s a njegove v an jsk e i u n u tra š n je politike. Ti će se p ro c esi snažno o d ra z iti n a glo b aln a ta k tič k a o p re d je lje n ja Ko­ m in te rn e. U to k u 1929. S SSR će n o rm a liz ira ti i svoje odnose s E ngleskom , a u p ro sin cu iste godine p rv i će p u t n akon 1920. o ru ­ žanom silom rije š iti je d a n g ra n ič n i sukob. To će se zbiti u suko­ bu s K inom o k o p ra v a n a Is to čn o k in e sk u željeznicu. U to k u 1929. i u 1930. sile p o b jed n ice u ra tu u blažile su N jem a č­ koj k rite rije p la ć a n ja ra tn ih re p a ra c ija i s k ra tile jo j rok povla­ č e n ja s tra n e vo jsk e s o k u p ira n ih te rito rija . U toj zem lji n ac istič­ ke snage su u usp o n u . T ešk a ek o n o m sk a kriza u zem lji jač a re­ vanšizam i plo d n o je tlo za a f irm a c iju N a cionalsocijalističke stran k e . U Aziji, A frici, S re d n jo j i Ju žn o j A m erici n ekoliko je ce n traln ih p ro b le m a k o ji će u tje c a ti n a to kove m e đ u n a ro d n ih o d nosa. To su: n a D alekom is to k u p ro b lem K ine i ja p a n sk ih a s p ira c ija na P acifiku, n a B liskom is to k u p o k re ti A rapa za nac io n aln o oslobo­ đ en je o d k o lo n ija ln e p o tč in je n o s ti F ran c u sk o j i E ngleskoj, a po­ četk o m 20-ih g o d in a i p a le stin s k o p ita n je izazvano n a s e lja v an jem Ž idova p o d za š tito m V elike B rita n ije , k o ja se 1926. tra n s fo rm ira u B rita n s k u Z aje d n ic u N a ro d a. T aj je p ro c es d ovršen 1931. go­ dine. N a p ro s to rim a S re d n je i Ju žn e A m erike d o m in ira in tere s SAD-a u p ro c e s u s tv a ra n ja m o d e rn ih n ac io n aln ih država. O d u staju ći od p o litik e o ru ž an e sile, SAD će p rih v a titi efik a s n iju politiku, p o zn a tu k ao » dolarska diplom acija«.

Početak raspada sistema kolektivne sigurnosti K ada je u listo p a d u 1929. došlo do slo m a V a lstre cta u New Y orku, velika je sv je ts k a e k o n o m sk a kriza p očela svoj pohod u svijet. T ra ja la je d o 1933, a v rh u n a c je doživjela u 1931, i 1932. godini. D ok tra je , jo š u v ijek fo rm a ln o ne re m e ti u sp o stav ­ ljeni siste m k olektivne sig u rn o sti u E vropi, ali b itn o po d riv a u k u p ­ ne d ru š tv e n e o d n o se u svim ze m lja m a sv ije ta. U n ek im a je p o ta k ­ la o tp o r p re m a p o sto je ćim m eđ u n a ro d n im od n o sim a, u dru g im a je s tv a ra la n a p e to sti zbog m ogućih b u d u ć ih p o re m e ća ja . K riza je bitn o p o re m e tila m e đ u n a ro d n u ek o n o m sk u s u ra d n ju , razvila »ekono m sk e nacionalizm e«, z n a č a jn u podlogu ja č a n ju konzervativnih snaga. K riza p rid o n o si ja č a n ju rev an šizm a, šovinizm a i n ac io n alistič­ ke h is te rije u svim z e m lja m a i n a c ija m a koje su bile pogođene

Koininterna i ta k tik a borbe »klase p ro tiv klase«

-Jg

o d re d b a m a V e rs a js k o g ugo v o ra . Z em lje, n jeg o v i u te m e ljite lji, pov­ lače se u d efen ziv u , n e v je ru ju ć i u m o g u ć n o s t ru š e n ja svega što su d o ta d a s tv o rile i očuvale. N a jv e ć u ag re s iv n o s t p o k a z u ju re a k c io n a rn e s n ag e N je m a č k e i Ita lije . N je m a č k e , j e r su tv rd ile d a je N je m a č k a u sv je ts k o m ra tu izg u b ila sve, a Ita lije , j e r j e m alo d o b ila. N a p e to s t r a s te n akon p rv e izb o rn e p o b je d e N a c io n a ls o c ija lis tič k e s tra n k e u stu d en o m 1930. godine. G odine 1931. M usolini o tv o re n o govori o rev iz iji V er­ s a js k o g u g o v o ra , o p ra v u I ta lije n a životni p ro s to r, u če m u im a o tv o re n u p o d rš k u N jem a čk e. U A u s triji izm eđ u 1929. i 1933. ve­ ć in a je k o n z e rv a tiv n ih s n a g a sk lo n a u je d in je n ju s N jem a čk o m , o d b a c u ju ć i m o g u ć n o s t fo r m ira n ja a u s trijs k e n a c io n a ln e sv ije sti. 1) to k u 1930. i 1931. d o šlo je d o niza ta jn ih d o g o v o ra o s tv a ra n ju » ca rin sk e unije« i o z a je d n ič k o j a u s trijs k o -n je m a č k o j trg o v in sk o j po litic i. U o ž u jk u 1931. u g o v o r je i p o tp isa n , ali n ije im ao m eđ u ­ n a r o d n ih u v je ta d a se i o stv a ri. V elika je s v je ts k a e k o n o m s k a k riz a p rid o n ije la izo lac io n ističk o j p o litic i SAD-a, a V elika B r ita n ija više j e o k re n u ta p ro b le m im a B ri­ ta n s k e Z aje d n ic e N a ro d a nego E v ro p i. F ra n c u s k a je p ris ilje n a na p o p u š ta n je , ze m lje b u rž o a s k e d e m o k ra c ije se povlače, a ja č a ju to ta lita rn e i m ilita ris tič k e . S S S R b itn o ne m ije n ja sv o ju v a n js k u p o litik u u k o ris t sn a g a b u rž o a s k e d e m o k ra c ije . S re d in o m 1930, n a X V I. k o n g re su S K P (b), S ta ljin istič e d a SSSR -u n e tre b a ni p e d a lj tu đ e ze m lje , ali d a će s v o ju b ra n iti. T oga će se d rž a ti do ko lovoza 1939. E k o n o m s k a je k riz a o m o g u ćila N je m a č k o j o s lo b a đ a n je o d v ra ­ ć a n ja r a tn ih re p a ra c ija , is to ta k o i d u žn ic im a SAD-a. T ešk a je ek o n o m s k a k riz a u N je m a č k o j širo m o tv o rila v r a ta n ac io n also ­ cija liz m u , k o ji je s v o jo m s o c ija ln o m d em a g o g ijo m i ra d ik a ln im n a c io n a listič k im p ro g r a m o m s tje c a o sve više p r is ta š a u n je m a č ­ k o m d ru š tv u . Id e jn o i o rg a n iz a c ijs k i p o c ije p a n n je m a č k i ra d n ič ­ ki p o k re t d o če k ao j e n e s p r e m a n k ru p n e p ro m je n e u u k u p n o m d ru š tv e n o m ra z v itk u N je m a č k e i u m e đ u n a ro d n im o d n o sim a . K riz a je p rid o n ije la ja č a n ju ja p a n s k ih ek s p a n z io n is tič k ih p la­ nova. G o d in e 1931. o b ja v lje n je ta jn i p lan iz 1927, u k o je m u se istič e d a p ro s to ri M an d ž u rije i M ongolije n isu n ik a d a bili k in es­ ki životni p ro s to r. U slijedile su p ers o n a ln e p ro m je n e u ja p a n sk o j vlad i u k o ris t m ilita r is ta i u r u jn u 1931. došlo je do o k u p a c ije M a n d ž u rije. U stu d e n o m iste godine J a p a n n a p a d a p ro s to re Istočn o k in e s k e željeznice i d ire k tn o za d ire u in te re s e SSSR -a. Ove po­ teze J a p a n a v elike sile n a n ek i n ač in to le rira ju , v je ru ju ć i d a štete ko m u n izm u , a S SS R n e re ag ira . Ti su d o g a đ a ji p rid o n ijeli p rib li­ ža v a n ju K ine i SSSR -a, čiji su o d n o si p o re m e će n i o d 1927. U o žu j­ ku 1932. s tv o re n a je ja p a n s k a m a rio n e ts k a d rž a v a M andžukuo, a ja p a n s k a je v o js k a o sv o jila s je v e ro isto č n u K inu. U to k u 1933. ovla d a t će većim d ijelo m K ineskog zid a i p rib liž it će se P ekingu. K in a je p o tp isa la p rim irje , a J a p a n je izišao iz D ru štv a n aro d a. U m e đ u v re m e n u su velike za p a d n o e v ro p sk e zem lje od rž av ale K o n fe re n c iju o ra z o ru ž a n ju , i to od v eljač e 1932. d o sv ib n ja 1933.

M eđunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-c

17

Z avršila je k ra h o m , o sim što je N je m a č k a dobila pravo naoružav an ja k ao p a r tn e r o s ta lim e v ro p sk im ze m lja m a u o b ra n i »dem o­ k ra cije i slobode«. SSSR je u to k u 1932. sklopio p a k t o n e n a p a d a n ju sa F inskom , L etonijom , E sto n ijo m i P oljskom , a ko n ač n o i s F ran c u sk o m u stu d en o m iste godine. U siste m u ev ro p sk e s ig u rn o sti p ris u tn a je i M ala A ntanta, s tv a ra n a u to k u 1921— 1922. u b o rb i p ro tiv revanšističk ih a s p ira c ija A u strije i M ađ a rsk e n a ra ču n čehoslovačke, K raljevine SH S i R u m u n jsk e . V elika je e k o n o m sk a k riza s tv a ra la p ro b lem e i zem lja m a Po­ d u n av lja i ju g o isto č n e E vrope, h lad ila je o d n o se m eđu članicam a Male A n tan te u k o ris t za štite p o jed in ač n ih d rž av n ih in tere sa. U s ije č n ju 1933. H itle r p o s ta je k a n c e la r V a jm a rs k e R epublike, a N a c io n also cijalistič k a s tra n k a v odeća sn ag a zem lje. D obri poz­ navaoci ra zv itk a n je m a č k e d ržave tv rd e d a se o ta d a m ogu p ra titi tri e ta p e u p o litic i N jem a čk e. P rv a je u s m je re n a p re m a ponov­ n om n a o ru ž a v a n ju i ra z b ija n ju siste m a ko lek tiv n e s ig u rn o sti u Ev­ ropi, d ru g a je u s m je re n a p re m a u k lju č iv a n ju u gra n ic e Trećeg R eicha većine te r ito r ija n a s ta n je n ih N ijem cim a, a tre ć a je e ta p a bila z a m išljen a k ao s tv a ra n je V elikog N jem a čk o g C arstva. U spon N a cio n also cijalistič k e s tra n k e n a v la s t p ra ti n a jp rije u n i­ štav an je s n ag a so c ija ld e m o k ra tsk o g i k o m u n ističk o g d ijela n je ­ m ačkog rad n ič k o g p o k re ta . K o risteć i se in scen iran im p aljen je m R eich tag a u v eljač i 1933. i v elikim s u d sk im p ro c eso m D im itrovu k ra je m iste godine u Leipzigu, ra zb ila je o tp o r n jem ač k e ra d n ič ­ ke klase. M eđutim , o s lo b a đ a ju ć a p re s u d a za D im itrova b ila je ujed n o i zn a k n ed o v o ljn e s p re m n o s ti n ac ističk e N jem a čk e za d efin itiv an ra s k id vrlo solidnih o d n o sa sa SSSR-om . N a s u p ro t ag re s iji fa šiz m a i n acizm a u sv ije tu s ta ja le su p a ra ­ liziran a F ran c u sk a, p o litik o m sm iriv a n ja za kočena E ngleska, i/nlac io n ističk o m po litik o m od v o jen e SAD i ideološkim o p re d je lje n ji­ m a d is ta n c ira n i SSSR. U toliko ža lo sn ije d je lu je p o tp isiv a n je p ak ­ ta izm eđu N jem a čk e, F ran c u sk e, E ngleske i Ita lije u lip n ju 1933. o o b ra n i m ira u sv ije tu . U to k u iste godine N jem a čk a o d b ac u je pregovore o ra z o ru ž a n ju , izlazi iz D ru štv a n a ro d a i o b n av lja spo­ ra zu m sa SSSR -om . K ra je m iste godine n je m a č k i je n aro d re fe re n ­ du m o m 95% glasao za p o litik u svoga »F uhrera«. O bnova so v jetsk o -n jem ač k o g p a k ta n ije p ro š la bez s u p ro ts ta v ­ lja n ja u n u ta r PB CK SK P(b). S ta ri su b oljševici za m je ra li su ra d ­ n ji s n a c ističk o m N jem a čk o m , ali je S ta ljin tv rd io d a je fa šistič­ ka d rž av a kao i s v ak a d ru g a k ap ita lis tič k a . V a n jsk u je politiku SSSR-a n a jb o lje i bez u v ija n ja o b ja s n io n a X V II. k o n gresu SKP(b), od rž an o m u s ije č n ju i v eljač i 1934. godine. Is ta k a o je d a se SSSR ne o d u šev ljav a n i fašizm om , n iti v e rs a js k im sistem om . S ovjet­ sk a je d rž av a o rije n tira n a n a sam u sebe, ra d i ono što jo j d ik tir a ­ ju n je n i in tere si. K ra tk o i jasno! U to k u 1933. S SS R se ja v lja s p rijed lo g o m d efinicije neizazvanoga ra ta , n ep o v red iv o sti d rž av n ih gra n ic a, ali i s tezom o nužnos­

K om intcrn a i ta k tik a borbe »klase p ro tiv klase«

-Jg

ti o b ra n e o s n o v a V e rs a js k o g u g o v a ra . N a S v je tsk o j p riv re d n o j k o n fe re n c iji s k la p a k o n v e n c iju o d e fin ic iji n a p a d a sa svim d rž av a­ m a s k o jim a g ra n ič i, o s im s F in s k o m i L itv o m , a u g o v o r istog s a d r ž a ja s k la p a i s M alo m A n ta n to m . K o n a čn o , u stu d e n o m 1933. d olazi d o u s p o s ta v lja n ja d ip lo m a ts k ih o d n o s a izm eđ u SSSR -a i SAD-a, z a d n je p r e p re k e p r o d o r u S SS R -a u m e đ u n a ro d n e o d nose.

II.

pogl avlj e

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte na osnovama odluka Petog kongresa Kominterne / 1925— 1927/

»Skretanja« komunističkih partija u taktici jedinstvene fronte i njihova boljševizacija

Predlažući k ra je m 1921. izm jen e u globalnoj ta k tic i kom unis­ tičkog p o k re ta , IK K I je k re n u o od re aln e p ro c je n e nem ogućnosti izvedbe u s p je š n e o ru ž an e re v o lu c ije izvan p ro s to ra S o v je tsk e R u­ sije k ao ak tu a ln o g za d atk a. O d lu k am a n jeg o v a Trećeg, a posebno Č etvrtog k o n g re sa (1921, 1922), k o m u n ističk i je p o k re t p rih v atio ta k tik u b o rb e za je d in s tv e n u fro n tu ra d n ič k e klase i pod n jenim vodstvom s e lja š tv a i u g n je te n ih n a c ija . N ova je ta k tik a shvaćena kao d u goročni p ro c es p rip re m e k o m u n ista za iduće zrelije uvjete. N ova je ta k tik a im a la zn a č a jn e p o tic a je i u N EP-u, koji Lenjinovom in icijativ o m 1921. u n o si su š tin s k e p ro m je n e u ukupni d ru štv en i ra z v ita k S o v je tsk e R usije. U svom e ekonom sko-socijalnom a s p e k tu u te m e lje n a je u ko eg z iste n ciji p riv a tn e i d ru štv en e svojine i u p rih v a ć a n ju z a k o n a trž iš ta . U svom e p o litič k o m aspektu u n o si više d e m o k ra tič n o s ti i p o litič k ih sloboda, ponovo u čv rš­ ćuje ozb iljn o p o re m e će n u osn o v u s o v jetsk e revolucije, savez r a d ­ nika i s e lja k a i u g n je te n ih n a c ija . N E P je d ire k tn o s u p ro ts ta v ­ ljen p rin c ip im a i p o slje d ic a m a » ra tn o g kom unizm a«. M eđutim , b it­ no ne m ije n ja osnove d e m o k ra ts k o g c e n tra liz m a u R K P(b). O d b a cu ju ći s e k ta š k a ta k tič k a o p re d je lje n ja iz v re m e n a »ratnog kom unizm a«, n o v a se ta k tik a K o m in te rn e u o d n o su n a p re th o d ­ nu ra zlik o v ala u d v a a sp e k ta . P rvi se o dnosio n a p ris tu p k o m u ­ n ista b o rb i za vodeću ulogu u bazi ra d n ič k e klase i širo k ih m asa sitn e i s re d n je b u rž o azije g ra d a i sela. K o m u n isti su u ovom as­ pek tu nove ta k tik e tre b a li širin o m svoga p ris tu p a p o k az ati sm i­ sao za ra z u m ije v a n je i o n ih d e m o k ra ts k ih p ro c esa k o ji nisu izravno lom ili osnove b u rž o ask e d e m o k ra cije, ali su ih dugoročno podrivali. D rugi je a s p e k t nove ta k tik e u nosio ra d ik a ln u izm je­ n u o d n o sa k o m u n ista p re m a v o d stv im a o rg a n iz a c ija i p a r tija so­ cijald e m o k racije i b u rž o ask e d em o k ra cije. K o m in te rn a im n e p riz­ naje re v o lu c io n arn i d ig n ite t, ali ih želi novom ta k tik o m g u rn u ­ ti »ulijevo«. Zbog to g a se nova ta k tik a tre b a la p ro v o d iti na dva načina: »odozgo« i »odozdo«. P adom ak tu a ln o s ti o ru ž an e re v o lu c ije u E vropi b itn o se u m a­ n jio id ejn i i p o litič k i u tje c a j k o m u n ista u n je n o j ra d n ič k o j k la ­ si i u š iro k im m asam a . T a k tik a jed in stv en e fro n te tre b a la je p r i ­ d o n ijeti p o n iš ta v a n ju tih o d n o sa i p o s tu p n o m p o tisk iv a n ju soci­ ja ld e m o k ra ts k o g idejnog o p re d je lje n ja u ra d n ič k o j klasi i lib era l­ ne b u rž o azije u re d o v im a s itn e i s re d n je g ra d sk e i seoske b u rž o ­ azije. N ovu je ta k tik u K o m in tern a s h v atila nužnim zlom , a vodeće sn a­ ge n jen ih m ogućih saveznika slab o šću kom u n ističk o g p o k re ta . O­

K om inten ia i taktika borbe »klase pro tiv klase