Žensko pitanje - Antologija marksističkih tekstova [PDF]

Zitiervorschau

Antologija marksističkih tekstova

radnička štampa

2ENSKO PITAN JE

Izdavač Novinsko preduzeće ,.RADNIČKA ŠTAMPA” Beograd, Trg Marksa i Engelsa 5/V

Direktor ŽIVOTA KAMPERELIC

Glavni i odgovorni urednik CEDO MALES

Tehnički urednik DIMITRIJE DUDVARSKI

Naslovna strana STEVAN VUJKOV

Lektor MIROSLAV NIK0LIĆ

Korektor TANJA SRNIC

Štampa „SLOBODAN J0VIC” Beograd, Stojana Protića 52

Antologija marksističkih tekstova Priredio i predgovor napisao dr Jovan Đorđević

radnička Štampa

BIBLIOTEKA „IDEJE' I I I KOLO

Uređivački odbor Dr JOVAN ĐORDEVIC Dr STANISLAV GROZDANIC Dr VOJISLAV STANOVCIC

Izdavanje I, II i III kola biblioteke „IDEJE'’ pomogao je svojim sredstvima Fond za naučno-is traživački rad Veća Saveza sindikata Jugoslavije

46 . 2 •) Nouvelle critique, br. 82 za 1975. godinu.

2ENSK0 PITANJE

45

razlikovanje između žene i čoveka koje preovlađuje ne samo u literaturi X I X veka već i danas. U antropološkom i društveno-političkom značenju žena je čovek u istoj meri kao i muškarac, što ne znači da među njima ne postoje biološko-psihičke i socijalno-kultume razlike uslovljene prirodnim razvitkom vrste i društvenim razvitkom ljudskih individua. Polazeći od ovog saznanja, pojam i jezički kriterijum razlikovanja ljudskih grupa na ovoj osnovi jeste razlika između žene i muškarca, a ne između „čoveka" i „žene” , jer je žena u osnovi isto ljudsko biće kao i muškarac.17) Ženskost se često pojmovno i jezički izjednačava sa „ženstvenošću” . Ovom drugom pojmu se pripisuju pre­ težno psihičko-emotivne karakteristike u kojima se, u zavisnosti od ideologije i društvene strukture epohe, utvrđuje čas osećajnost sa potčinjavanjem i posluš­ nošću, čas emocionalnost puna m isterija i nepredvid­ ljivosti. Najpoznatiji metafizički izraz ženstvenosti sa­ drži romantizam X I X veka, a njegov filozofsko-poetski izraz dat je u delu J. W. Getea, koji je ujedno iskovao poznati termin „večito žensko” (evich veiblih). Pod ženskarstvom se podrazumeva pežorativno i mizogensko značenje ženskosti ili ženstvenosti, ili samo negativna strana psihe i ponašanja žena. U nizu radova o ženi, naročito od radikalnih feminista žena, svi ovi pojm ovi se odbacuju kao tenden­ ciozni, a ove reči kao izrazi muškog (čak falokratskog) „govora” . Bez obzira na to, zadatak je društvene nauke da ih odredi, a naučni studij o ženi ne može ih zaobići da ne bi pao u idejno sektaštvo i problemsko siro­ maštvo. , w) U francuskom jeziku upravo se, u odnosu na razlikovanje prema ženi, muškarac označava kao covek (l’homme), što je poslcdica uticaja ..mahistićkog" govora.

46

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

„Ženstvo” (izraz za teško prevodivu francusku reč „fćm initu dć") je prihvaćen po analogiji sa pojm om „c m s tv o " („nćgritu d e") k o ji je prvi upotrebio i pustio u prom et senegalski predsednik, pesnik Sengor. Ova ko­ vanica nije do danas šire prihvaćena (utoliko pre što teži da označi posebni rasnopsihološki supstrat revandikacije i pokreta žena koji bi bili izvan opštih zakona o društvu i njegovom razvitku). Ovaj pojam nije dobio širu primenu ni u zem ljam a u kojim a je nastao (Fran­ cuska, SAD) i samo se izuzetno, od strane manjinskih grupa ženskog pokreta u zapadnom svetu, prihvata kao izraz osobenosti ideologije oslobodilačkog pokreta žena. Nem a teorijskih i političkih razloga da se traže biološko-psihološki koreni savremenih oslobodilačkih ideologija i svaki pokušaj u ovom pravcu slabi uticaj naprednih i demokratskih pokreta i smeta ostvarivanju interesa žena (danas i uopšte) i vraća naučnu misao o društvu na biologizam , a tim e i na idealizam. 7. Sve što se odnosi na ženu izraženo je zamenom i mešanjem m itova i istine, m itologije i realnosti. Žena je suviše dugo bila (i danas je ) u robnoj cirkulaciji da ne bi bila m istifikovana i fetišizovana. Naučna studija o ženi nužno m ora razlikovati ženu kao mit i ženu kao socijalno, ljudsko i svojstveno biće. Sve je u odnosu na ženu još uvek istovrem eno m istifikovano i realno, što je jedan vid dvostrukosti birokratskih i realnih pojmo; va koja, prema Marksovom mišljenju, karakteriše savremenu misao klasnog i birokratizovanog društva. U pojm ovim a „ženskost" i „ženstvenost" (i dru­ gim koji se izvode iz termina žena) ima nesumnjivo elemenata m itskog i čak mistifikatorskog. Odbacivanje ovih pojm ova a p riori, pod izgovorim a da su u njim a nataložena značenja određenih klasa, ideologija i ljud­ skih grupa (muških), sprečava da se oni kritički shvate

2ENSK0 PITANJE

47

i da se problematika žene postavi u svim njenim vido­ vima i dimenzijama. Saznanje žene i o ženi gubi svoj autoritet a misao oštrinu ako se zasniva na neomanihejskom načinu mišljenja, koje se sastoji u tome da se sve ono što smeta određenoj koncepciji o ženi, i pokretu koji je zastupa, proglasi za tuđe, „muško” i „crno” , a sve što se slaže sa tom koncepcijom za jedino „pravilno” , „žensko” i „belo” . U takvom načinu m išljenja koji se nalazi u nizu programa i shvatanja, naročito radikalnih feminističkih grupa, često se iza ženskih pojm ova kriju muški i iza prisutne muške misaone dominacije nastoja­ nje da se ona produži u korist žene i njenih shvatanja. 8. Ovakav manihejski način m išljenja je proizveo izvesne nove pojm ove i termine (kao što su seksizam, mahizam, falokratizam, falokratocentrizam) kojim obi­ luje savremena literatura krajnjeg i poluideološkog fe­ minističkog radikalizma (koji često nije daleko od lezbejstva). „Seksizam” je termin koji označava mušku psiho­ logiju i ideologiju, a danas se prim enjuje na svaki oblik mišljenja koji je isključivo naklonjen interesima jednog ili drugog seksa. „Mahizam” (reč španskog po­ rekla) je reč kojom se označava shvatanje o muškoj su­ periornosti, stavove i ponašanja koji iz njega proizilaze ili ga potvrđuju. „Falokratizam” (od grčke reči sa zna­ čenjem „seksističkog značaja”) označava režim domi­ nacije i vladavine muškarca, odnosno muškog pola. Termin se široko upotrebljava u radovima i proklama­ cijama radikalnih feminista i pisaca koji su naklonjeni brzim i opštim ocenama. „Falokratocentrizam” (slično „etnocentrizmu” i „sociocentrizmu”) je pojam kojim se karakterišu ideje ili praksa koje polaze od isticanja postojanja ili nužnosti jednog centra izvora misli, tu­ mačenja i uticaj a koji podvrgava sve druge doktrine

48

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

i idejne prakse svojoj superiornoj centralnoj, konkret­ no muškoj moći. Svi ovi izrazi, a naročito dva poslednja k oji su pre­ uzeti iz grčkog jezika, kriju jednu određenu ideologiju koja proizilazi iz opravdane osude vekovne dominacije i prevlasti muškaraca u istoriji i njihovog neopravda­ nog izjednačavanja sa polom . Ali, ovakav antropomorfizam n ije sredstvo za nalaženje pravih korena nejedna­ kosti (i uopšte ugnjetavanja) žene danas. Jake reči ne kriju ni jake misli, ni jake karaktere, kao što je to isticao francuski moralista Vovnarg. IV 1. O odnosu marksizma, posebno društvene teorije Marksa, Engelsa i Lenjina, prema ženskom pitanju po­ stoje različita m išljenja ne samo među nemarksistima već i marksistima. Među prvim a nisu retka tvrđenja da teoretičari socijalizm a i ljudske emancipacije nisu poka­ zali poseban interes za žene i njihove probleme. Pored poznate težnje konzervativnih i reakcionarnih pisaca da se delu ovih teoretičara (odnosno marksizmu uopšte) oduzme ono što stvarno ima, a pripiše ono što u njemu nema, ovo tvrđenje se zasniva na ovim osnovnim sla­ bostima koje karakterišu savremenu analizu i kritiku marksizma: a) ocene se daju na osnovu više ili manje istrgnutih fragmenata iz Marksovih i uopšte marksističkih radova, uz očigledno malo poznavanje njihove celine; b) sa marksizmom se izjednačavaju pojedini sta­ vovi izneti u programima i deklaracijama određenih ko­ munističkih partija, m išljenja o stvarnom položaju žene u odgovarajućim radničkim pokretim a ili stanje u prak­ si pojedine socijalističke zem lje danas;

2ENSK0 PITANJE

49

c) ideološka otuđenost, čak i zaslepljenost. Ocena doprinosa marksizma u postavljanju, definisanju i rešavanju ženskog pitanja je neodvojiva od po­ znavanja celokupnog dela Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksističkih teoretičara i ne može imati auto­ ritet naučnog saznanja i objektivne istine ako se ova značajna teorija o društvu i njenom razvitku ne stavi u opštu misaonu i stvarnu istoriju društva i čoveka. Sve do sredine X I X veka m išljenje o ženi je ostalo na planu sentimentalnosti i romantizma, kao i očigled­ nih gluposti i legendi o ženi „koja je stvorena od rebra muškarca" (Adama) ili o ženi kao „po prirod i” nižem i potčinjenom ljudskom biću. Biologizam je osnova društvene misli uopšte. Biologizam je i prva „naučna” osnova svih ranijih i tadašnjih „teorija ” o fundamen­ talnoj i večitoj nejednakosti žene prema muškarcu već i o njenoj „inferiornosti” . On je izražen u poznatoj formuli Sv. Pavla i Avgustina („tota mulion in utero, totas vir in ejaculatio” ) koja je vodeća ideja svih docnijih psihologija o ženi i uopšte, svih ne samo „mahističkih” i „falokratskih” već i elitističkih i biro­ kratskih ideologija o „ženskosti” kao pasivnoj funkciji (katolički filozofi Vinterštajn, ničeizam, frojdizam i aparatska ideologija); kao i široko rasprostranjenih „popu­ larnih” (muških) mišljenja o večitoj inferiornosti žene. Promena ovih teorija nastaje pod uticaj em radikal­ nog romantizma, a naročito socijalističkih ideja i radnič­ kog pokreta. To se dešava oko 1840— 1845. godine u po­ znatoj revolucionarnoj situaciji koja stavlja u pitanje sve dotle važeće vrednosti i tradicionalne teorije o drža­ vi, vlasti, čoveku i njegovim pravima; to je epoha u kojoj sazreva jedna nova revolucionarna misao. U to vreme Marks postavlja temelje jednoj novoj i smeloj nauci koja otkriva klasnu borbu kao motor

50

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

istorije i ističe ulogu radničke klase u konačnom ukida­ nju kapitalizma i stvaranju jednog novog društva u kome će se razrešavati mnoge zamršene protivrečnosti postojeće civilizacije. N jegovo delo, koje je sazrevalo i razvijalo se (u saradnji sa Engelsom) do kraja X I X veka, izvršiće duboku kritiku i reviziju dotle opšteprihvaćenih shvatanja o društvu i čoveku, a time i o ženi. 2. M išljenje o ženi kao nižem biću, form irano na osnovu bioloških i seksualnih zabluda, ispunjava jednu viševekovnu „m ahističku" ideologiju i „krivu svest" koje su izražene ne samo u, za ženu potcenjujućim, narodnim izrekama i pesmicama već i u koncepcijama niza filozo­ fa, psihologa i državnika; u pisanim tekstovima i usme­ nim ponašanjima; u tradiciji i u savremenosti. U tom pogledu se često navode „te o r ije " i izreke ne samo po­ znatog ženomrsca Šopenhauera već i Kanta, Ničea i Frojda. N apoleon je svoj stav o ženi kao nižem biću u odnosu na muškarca ozakonio za čitav jedan vek u Code Civilu, najvećem spomeniku buržoaskog prava i kodeksu o nejednakosti žene. Niče, pesnik-filozof, k oji je inače za čitavu glavu iz­ nad m islilaca i pesnika svog vremena, ženu shvata kao tajanstveno biće koje se izražava u funkciji ridanja i materinskom instinktu: „Žena je puna m isterija, ali ona nosi i njihovo rešenje: trudnoću". Frojdizam (i psiho­ analiza) nastoje da m odem izuju i „p rofin e" biološki apriorizam. Polazeći od N ičeovog tvrđenja o m isterioznosti že­ ne, F rojd razvija čitavu psihoanalitičku teoriju čiji je cilj da objasni, tačnije da opravda, potčinjen i niži polo­ žaj žene na svim planovima (porodičnom, socijalnom, in­ telektualnom, seksualnom), zasnivajući tu teoriju na „anatomskom siromaštvu žene". Definišući ženskost kao nedostatak, F rojd shvata ženu kao „kastriranog muškar­

ŽENSKO PITANJE

51

ca". Opsednut seksom kao rešenjem svih tajni, ne samo čoveka već i društva, on celokupnu istoriju nejednakosti žene svodi na seksualne razlike između žene i muškarca: žena je niža je r je seksualno izvrnuta i biološki nedo­ vršena. Žena je puna stida što nije muškarac; ona je pod stalnom potrebom famozne frojdovske „želje za penisom".18) Žena se može osloboditi anatomskih nedo­ stataka i psihičkih muka ako postane „norm alna", a to će biti, zaključuje Frojd, ako postane „Što je moguće više slična večitom predmetu želje — muškarcu". Odu­ zimajući ženi svaku seksualnu vrednost (ona je biće sa „šupljim seksom", a to znači aseksualno biće), Frojd osporava ženi svaku sposobnost za naučna otkrića i doprinos civilizaciji: ljubomorna i zavadljiva, lišena je i osećanja pravičnosti; ona se ne interesuje za javne poslove; ona je u tridesetoj godini „svršena” , itd. Pod izgovorom naučnosti i misaone suptilnosti, Frojdova teorija o ženi ne donosi ništa novo, već ponavlja vekovne predrasude o odnosu među polovim a,18) ne prelazeći niski nivo biologizma28) i psihologizma i time, u krajnjoj liniji, idealizma (u filozofskom značenju reči). 3. Biologizam i psihologizam predstavljaju uvek jed­ nu ideologiju jer polaze od težnje da opravdaju društve­ f ) Suprotno ovom Frojdovom „otkriću” , pojedini savremeni sociolozi lAmuun, „rocicet b o o k ” , 1965) i ljubomoru na „moć začeća žene*r (M. Meaa, „Male and Famale” , NY, 1966 i B. Betleheim, Symbolic Wounds, NY, 1970). ,, ” ) Kao mlad i zaljubljen, Frojd „nežno” piše svojoj verenici: „Drago oiago, dok ti uživaš u svojim domaćim poslovima, ja se predajem zado­ voljstvu da rešavam tajne strukture duha (V. C. David, Freud Superm&le, Pans, ćd. „Minuit”, 1975). Mnogi biolozi, i sami pristalice psihoanalize, podvrgavaju Frojdovu teoriju o ženi i celokupnu psihoanalizu (i posebno Frojda) svestamoj analizi i kritici: od tih radova se posebno ističu pisci marksisti (podrugljivo i uomCno delo Luce Irigaray, Speculum de l'antre femme, ćd. „Minuit” , rans, 1975) i donekle knjiga u nizu pitanja smela 1 originalna, američkog teoretičara ženskog porekla kate Millet, La Politique du Mdle, Paris, ćd. Stocek, 1974).

52

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

ne nejednakosti i osujete oslobodilačke pokrete potčinjenih grupa, uz opravdanje opresija i vladavine jednih od strane drugih. Pored reakcionarnog karaktera svih ovih „teorija", najveći broj njih, u odnosu na žene, spadaju u grupu čiji su autori otvoreno ili prikriveno mahisti i otvoreni protivnici jednakosti žene i muškarca i time emancipa­ cije žena; ovi pisci su poznati i kao antifeministi. A li biologizam i naturalizam služe kao osnova izvesnih novih teorijskih pokušaja koji za nejednakost že­ ne i muškarca nalaze objašnjenje ili opravdanje u nuž­ nim razlikama među polovim a i u izvesnim vrednostima koje proizilaze iz „prirod e bića” predstavnika ova dva pola, pokazujući pri tom e ili „razum evanje" (i čak sim­ patije) za položaj žene (prihvatljiv ili neprihvatljiv), ili tražeći rešenje za postojeću nejednakost u novoj nejed­ nakosti i izvrtanju vrednosti — žena se oslobađa time što se ponovo postavlja na vrh društvene piramide, tamo gde je nekad bila i gde je opravdano da se nalazi s ob­ zirom na svoje biološke funkcije. Prvi je pravac neomahistički (Dž. S. Mil, Vilar, A. Breton, Mead i dr.), a drugi je „proto-fem inistički” .21) Ovi pisci, naročito A. Lekler, preuzimaju na nov način tradicionalne biologističke premise o podeli ljud­ skih grupa, navodeći tvrđenje o imanentnosti („tako je to bilo od početka i ne može biti drugačije”) položaja žene. Žene i muškarci kakvi su danas su „date” i prirod­ ne kategorije. H ijerarhija među njim a nastaje posle i nezavisno od ovih podela i njihovog sadržaja. Podela između poslova (dužnosti), nužna za žene, izvršena je prema m erilim a koja nisu merila socijalnog ugnjetava­ nja. Kad je ova podela jednom izvršena i priznata, ljudi M) Najpoznatija varijanta ovog pravca data je u knjizi jedne žene: A. Leklerc, Parole de femme.

ŽENSKO PITANJE

53

su sve učinili da ova podela bude shvaćena kao dobra i opravdana (ona je izvršena racionalno i opravdano). Pre­ ma tome, potcenjivanje i obezvrednjivanje žene i njen niži položaj proizilaze iz obezvrednjivanja, potcenjivanja, prezira i neinteresantnosti onog što jo j je „tra­ dicionalno ili prirodno pripalo i dodeljeno". Iza ovog statičkog biologizma, koji meša društveni fenomen (podelu rada) i prirodne razlike (razlike prema polu), krije se poznata „seksualistička" ideologija koja opravdava društveni odnos (ugnjetenost žene) razlikom među subjektima kojima se odriče društvena uslovljenost. Svaki biologizam vodi u idealizam i meša uzroke i posledice, pripisujući posledici karakter uzroka; to još jednom potvrđuje ocenu starih kineskih filozofa da su biologizam i idealizam reakcionarna mišljenja. Ovakva misao ne objašnjava ništa; ona je tautološka: devalviranje žene ima uzrok u obezvređenosti b i t i žena. Žena je podređena jer ima (ili je preuzimala) niže i podređenije funkcije i poslove (ne samo kućno-domaće već i biološke, u vezi sa rađanjem) kojim a su muškarci (neopravdano) pripisali nižu vrednost, a ona ne vrši subalteme poslove zato što je raspadom matrijarhata, širenjem privatne svojine i klasne borbe postala objekt dominacije i eksploatacije. Engels se „ispravlja” tamo gde se potvrđuje i podržava nauka i istorijsko istraži­ vanje do danas. Žena je žrtva svoje sudbine, a ne društva nejednakosti, oskudice i dominacije. Za razliku od grubog biologizma i antifeminizma, ova shvatanja uključuju i učešće same žene u igri uspo­ stavljene inferiornosti. Po „prirodi” smerna, pasivna i zahvalna, žena prihvata svoju ulogu, i čak u njoj uživa, jer jo j to omogućuje da se razlikuje, da bude „druga” , da ulepšava život (ne kaže se čiji), pošto je ona jedini i pravi proizvod života kao takvog.

54

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

Zahvalnost kao psihički odnos prati svaki sistem potčinjavanja; to su zapazili i opisali mnogi pisci22) i istraživali m oderni sociolozi,22) ali objašnjenja se gube iza često tačnih analiza i opisa. Zahvalnost nije ni osobenost žene, ni izraz potčinjenosti. Moralno-psihološki, ona, kao ponašanje robova (potčinjenih), može sadrža­ vati elemente koji proizilaze iz konkretnog boljeg ili hu­ m anijeg držanja (gospodara) i koji odgovaraju potrebi ljudskog bića da smanji otuđenost, da priđe sredini u ko joj m ože isp oljiti svoju ljudsku potrebu za toplinom i prijateljstvom što nastaju kad su m ržnje sankcionisane, perspektive oslobođenja daleke, a kultura i svest pot­ činjenih niske. N a planu ličnih odnosa ona je rekompenzacija za isti stav drugog, za stav izvan granica mazo­ hizma, ona je odnos slobodnog osećanja koje vapi za jednakošću i dobrotom . K ao kolektivni fenom en u izražavanju i poniženju potčinjenih (robova, slugu itd.), zahvalnost se hrani vrednostima i uopšte ideologijom vladajućih klasa (čija je namena i uloga da uvek integrišu sve, a naročito potčinjene grupe u „sistem ” ). Svim mogućim kanalima vlasti i ideologije, od bića do kulture, ova politika mora da utiče na kolektivnu i individualnu psihu izraženu u zahvalnosti i drugim prihvatljivim i „olakšavajučim ” ponašanjima. T o se sve odnosi na položaj, odnose i ponašanje žene. Neosnovano je, je r je nenaučno, antipsihološki i apolitički tvrditi (kao što čine ne samo pisci sa ideo­ loške „desnice” već i Mario, Sartr, S. de Bovuar i dr.) da je zahvalnost i ceo kompleks onog što se naziva ženstve­ nost posledica i izraz njenog ugroženog i podređenog položaja i opresije. “ ) Flaubert, Trols Contes; Jack London, Priče sa ju ln ih mom. **) Fenon, La sociologie de la revolution, Paris, 6d. ,.Maspero” , 1967.

ŽENSKO PITANJE

55

Zahvalnost je psihologizovanje jednog vladajućeg sistema vrednosti politike u društvu koje proizvodi i održava odnose eksploatacije i dominacije. Ona nije sta­ bilna vrednost je r je subjekt osećanja, a ono je, kao nametnuto, nužno; ona je vrednost kritike koja je, kao takva, na ivici svog pretvaranja u nezadovoljstvo i pobu­ nu. Kao zahvalnost za trpljenje, i za prihvaćenu potčinjenost, ona je elemenat vladajuće ideologije i sredstvo održavanja potčinjenosti žene; ukoliko nije posledica radikalnog negiranja društvenih odnosa s onu stranu hijerarhije i iskorišćavanja drugog, ili na individual­ nom planu, svest o krivoj svesti čiji su m aterijalni, društveni i politički osnovi ugroženi ili se menjaju. Teorija o zahvalnosti kao privilegiji i „preimućstvu" žene je sastavni deo biološko-psiholoških doktrina koje ističu da je potčinjeni položaj žene psihološki odnos, a svaki drugi odnos dominacije i eksploatacije materijalno-politički odnos. U sociološko-političkom smislu ne­ ma ni osnova, ni razloga da se pravi ovakva diferencija­ cija, što bi vodilo u seksističku ideologiju i u ilu­ ziju da oslobođenje žena nije prvenstveno društveno i političko pitanje i stvar snaga koje su pozvane da društvenim i političkim sredstvima menjaju društvo (a time i psihologiju čoveka), već običnih ubeđivanja i manipulisanja. i 4. Kao i u momentu kad su stvorene, tako i docnije I (i danas), Marksove ideje o ženi predstavljaju diskontinuitet sa ovom literaturom zasnovanom na predrasu­ dama, poluistinama i patrijarhatskoj ideologiji. Marks nije smatrao ženu kao bitan elemenat revo­ lucionarnog preobražaja društva. Ali ona ima značajno mesto u njegovoj opštoj revolucionarnoj teoriji, i to ne samo usled njenog položaja društvene grupe koja je, pod uticajem klasnog društva, podvrgnuta svestranom,

56

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

a ne samo ekonom skom ugnjetavanju. Pored toga, Marks je u više mahova dao analizu ne samo političkog položaja žene u uslovima društva u kome je živeo već je utvrdio niz pogleda i istina koje su izmenile celokupnu dotadašnju teorijsku i političku raspravu o prirodi „ropstva'*24) žena i o mogućnostima njihove emancipacije i koje čine osnovu savremene društvene nauke u odnosu na žensko pitanje. Marks je prvi veliki mislilac koji je žensko pitanje shvatio kao totalno i specifično pitanje, izražavajući svoje stavove ne samo o nejednakosti, domi­ naciji, eksploataciji i uopšte potčinjavanju i unižavanju žena u klasnim društvima, već i o suštini odnosa izme­ đu muškaraca i žene i o dubini i značaju ljubavi. T Marks nije „izm islio" novu teoriju o ženi i njenoj em ancipaciji, ali je on utvrdio osnove i dao sadržaj tak­ voj teoriji. U toj teoriji nalaze odjeka promene i teko­ vine u društvu i ljudskoj misli koje su rezultat društve­ ne, političke i intelektualne borbe u periodu od velike francuske revolucije do sredine X I X veka i docnije^U tom periodu bio je ostvaren veliki napredak ne samo u kritici postojećeg društva i njegove ideologije već i u pogledu poznavanja prethodnih istorijskih formacija. Pored novih istorijskih i socioloških otkrića, uspostav­ ljaju se i daju prve rezultate takve nauke kao što su an­ tropologija i seksualna psihologija. Uporedo s tim, rad­ nički pokret podiže sve više radničku klasu i radne mase na rang odlučujućeg društvenog činioca, koji je sposo14) Pojedini naučnici (i marksisti) osporavaju tačnost ovog izraza, ističući s pravom da žene nisu klasa i da se njihov položaj ne može izjednačiti s položajem robova. Marks, a naročito Engels, pojmu ropstvo žene ne daju značaj naučne definicije društveno-ekonomskog položaja žene u kapitalizmu, već se služe jednom figurom da bi istakli kako višestranu potčinjenost tako i otuđenost žene od njenog ljudskog bića. Neosnovano je mišljenje da je ovaj pojam izazvao pojavu teorije o „barbi polova" kao istorijskom zakonu: svaka revolucija XX veka preuzima iz marksizma svoj govor i verbalizam i ne osporava, već potvrđuje ulogu i značaj klasne borbe kao motornu snagu istorije.

2ENSK0 PITANJE

57

ban ne samo da ruši režim represije već i da ukaže na nove društvene alternative. Takav pokret je neizbežno morao imati svoje poglede na društveni i ljudski razvi­ tak i svoje odgovore za životna pitanja društva i čoveka. Kao i svaki stvarni političko-idejni pokret jedne klase ili ljudske grupe koja hoće da men ja svet i sebe u njemu, pokret radničke klase je imao potrebu da odredi svoja rešenja za ova pitanja, suprotstavljajući se shvatanjima i idejama vladajuće buržoazije, i da, preduzimajući njen izazov nastoji da ga zameni svojim novim i radikalnim izazovom. U takvim uslovima i odgovara­ jućim zahtevima radničke klase celokupnog socijalisti­ čkog pokreta njihovi su vodeći teoretičari, i originalni i odgovorni ideolozi, Marks i Engels form ulisali kako svoju opštu teoriju o oslobođenju radničke klase i čo­ veka tako u njenom okviru, a delimično i preko toga, teoriju o ženi i njenoj emancipaciji. Oni nisu filozo­ firali o ženi, već su je uveli u proces promene stvar­ nosti i njenog sopstvenog oslobođenja; ia pre svega su dali teorijske elemente da se shvati žena po onom što je bila, što danas jeste i što može biti na putu opšte i svoje emancipacije. ^ Pri tome su neosporne tri činjenice: a) ova teorija izražava društvenu i idejnu situaciju u kojoj je stva­ rana, tako da osnovni problemi i rešenja koja ona, u radovima Marksa i Engelsa obuhvata, proizilaze iz po­ sebnog iskustva kapitalizma X IX veka i njegovih efekata na žene svih klasa; b) marksistička teorija o eman­ cipaciji žena je neodvojiva od njegove opšte društveno-političke teorije, odnosno od celine i jedinstva teorije Marksa i Engelsa; c) ova teorija o ženama po mnogim svojim idejama predstavlja nastavak, ali i prevazilaženje prvih originalnih i velikih ideja o ženi i njenom oslobođenju koje su nastale u revoluciji X V I I I i X IX

58

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

veka, u ideologiji rom antizm a i naročito u delima utopij­ skog socijalizm a. U nekim pitanjim a ona nosi tragove ovih prihvaćenih ideja, naročito onih koje je izrazio je ­ dan od najinventivnijih „fem inističkih” filozofa, raspevani i ponekad konfuzni Sari Furije — istovremeno mo­ dem i dijalektičar i vizionar, sa Hegelom , Ničeom i na­ ravno, Marksom, kreator modernosti savremenog doba. Sve ovo čini prirodnom i realnom osnovnu činjenicu da su Marks i Engels postavili sociološko-idejnu osnovu, teorijsku čvrstinu i političku usmerenost teoriji o ženi u celini, a naročito u pogledu uslova i oblika represije koju trpi i puteva njene moguće emancipacije. Od tog vremena je revolucionarna i teorijska raspra­ va o ženi ušla u naučnu raspravu o saznatim i pravim pitanjim a; raspravu koja se oslobađa ne samo tradicoinalističkih i zaostalih shvatanja vladajućih klasa i „m ahizm a” već i romantičarske retorike utopijskog so­ cijalizm a i blažene naivnosti verskih pridika o jedna­ kosti „božijih stvorenja” . 5. Marks i Engels su smatrali da je žensko pitanje izuzetno složeno i značajno i zato su ga postavljali i na­ stojali da reše pod svim, u to vrem e mogućim, uglovima po smatran ja istorije i prakse, i pokazali su, i na ovom polju znanja i istraživanja, svoju spremnost da dopune i isprave svoja ranija gledišta kad su ostvarena nova otkrića i utvrđene nove činjenice. U tome se oni razli­ kuju ne samo od niza naučnika tog vremena već i od pojedinih docnijih „m arksista" (zbog kojih je Marks bio prinuđen da se ograđuje da „n ije marksist”). U pogledu na teorijsko raspravljanje o ženama, Marks i Engels su bili ispred tog (svog) vremena, obuhvatajući teorijski smisao i vid ove stvarnosti koji su pripadali aktuelnom i budućem.

2ENSK0 PITANJE

59

Njihovi stavovi i zaključci nisu iscrpni i defini­ tivni i kad bi se tako shvatili, oni bi se stavljali izvan okvira svoje epohe, što oni izričito nisu ni hteli, ni mogli. Ne smanjuje se neiscrpna i nezamenljiva vrednost n ji­ hovih ideja, njihovih doprinosa definisanju i rešavanju ženskog pitanja kad se utvrdi da su njihove misli ne­ odvojive od vremena u kome su živeli i mislili, kao i od njihovog socijalnog i muškog statusa. To ne znači da bi drugi, pa ni žene, u tim uslovima mogli ići dalje i dublje u teorijskom doprinosu. Oni su ti koji su om o­ gućili da se danas i sutra ide dalje i postavljaju i rešavaju problemi žena i da se stvara jedna teorija o ženi. Ta teorija je još uvek istorija i svežanj usmerenih i usmeravajućih ideja, što je osobenost svake teorije koja nas približava istini i stvarnosti. Niko do danas nije otišao dalje od Marksa u defini­ sanju suštine ženskog pitanja. Osnovne postavke ove teorije su sledeće. ćovek je deo prirode i prirodno biće, a istovremeno i „predstavnik svoje vrste". Ljudska priroda nije nešto što je usađeno u čoveku; on ima prirodne apetite i težnje, ali način na koji ih zado­ voljava je uslovljen društvenom i ekonomskom revo­ lucijom koja uključuje umerenost i moral. Kad čovek smatra ženu kao roba, ili isključivo kao ličnost koja treba da mu sprema hranu, on se odriče jednog dela svojih sposobnosti da ostvaruje svoju prirodu kao društveno biće. Privlačnost među polvima nije nešto što je dato po prirodi. Lična svest o drugom polu je jedno istorijsko ostvarivanje, prilog čoveka u stvaranju sopstvene prirode. Shvatajući ženu kao ljudsko biće koja ima različitu svest, čovek čini korak napred prema jednoj potrebi koja „nije prirodna".odnosno biološka, već prirodna „ljudskoj prirodi” .25) **) K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, ,,Naprijed” , Zagreb, 1961. str. 241.

60

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

Sledeći poznatu Furijeovu misao, Marks je, isto tako, u društvenom statusu žene nalazio istorijsko merilo sposobnosti ljudskih bića da postanu svesni svoje okoline i da je savlađuju; meru društvenog pokreta ko­ j i vodi iz nužnosti u slobodu. Ali, za razliku od Furijea^ on ističe da su postojeći odnosi među ljudskim bićima jedna vrsta „odstupanja" u odnosu na prirodu i na druge. Ljudski sastav čoveka je postao animalan, a n jegov animalni sastav se humanizovao. Čovek je po­ stao uglavnom „stom ak i apstraktna aktivnost". N je­ gove prirodne funkcije (kao što je produženje vrste, prokreacije) su animalne, a ne ljudske. Položaj žene odražava ovu deform aciju ljudskih bića.26) Marks je isticao način na k oji ljudi mogu da prevaziđu otuđenje u društvenim odnosima. Tradicional­ na filo zo fija tu ne pomaže, je r se može pristupiti filozofiran ju samo polazeći od perspektive otuđenja. U skladu s tim, koncepcija o ženi u takvoj filo zo fiji nije ništa drugo do projekcija unutrašnje podele fi­ lozofa. Sposobnost poimanja, upravljanja i stva­ ranja m ora se izraziti praktičnom aktivnošću sa ciljem da se svet promeni. Ako toga nema, čovek se ograni­ čava na komentarisanje svoje sopstvene nesposobno­ sti da shvati. Situacija radnika je opšti izraz ljudskog otuđenja, dok je odnos između žene i muškarca u najopštijem vidu prostitucija, koja je opet poseban oblik univerzalne prostitucije radnika. Jedno komunističko društvo m ože da učini kraj ovom e stanju.27) Razvijajući ove opšte filozofsko-antropološke ideje, Marks ne odvaja ženu od svoje definicije ljudskog bića. A li je ona — u ovom periodu razvitka njegove teorije o **) Ekonomsko-fiiozofski rukopisi, Rani radovi, „Naprijed", Zagreb, 1961, sur. 240. " ) Isto.

ŽENSKO PITANJE

61

ženi — još uvek onaj „drugi” , elemenat spoljnog sveta kakvog poima i kontroliše čovek, tačnije muškarac. Žena još uvek nije društvena grupa u pokretu u kome stiče i koristi svest o sebi; ona je pre reprezentativni simbol čoveka (tačnije muškog ljudskog bića) u njegovom odno­ su sa prirodom. Ali, žena je u mogućnosti da postane autonomno i svojstveno ljudsko biće u komunizmu, ka­ da će, oslobađajući se svih otuđenosti koje je podnosila, uspeti da prisvoji autentičnu ljudsku prirodu. To je u skladu sa Marksovim gledištem po kome oslobođenje žene od ekonomske zavisnosti, od koje ona pati u režimu privatne svojine, otvara vrata za istorijske ljudske odnose. Ali, suprotno „vulgarnom komunizmu” , Marks je oštro odbacio tzv. „ideju ” o ženi „kao zajed­ ničkoj svojini” . U slučaju „komunizma” , kaže Marks, javna svojina bi zamenila privatnu svojinu, a u jednoj i drugoj situaciji žena bi se našla isključena iz ljudskog razvitka. Engels je tu ideju još naglašenije izrazio u svom radu P rincipi komunizma (koji je poslužio kao prva skica „Komunističkog manifesta” od 1847. godine), na­ vodeći da „komunističko društvo, umesto da uvodi za­ jedničku svojinu žena, ukida je ” . U istom radu Engels polemiše sa tvrđenjem tadaš­ njih i docnijih (današnjih) „kritičara” , odnosno nepri­ jatelja komunizma, po kome komunizam vodi u „zajed­ ničku svojinu žena” . Sa njemu svojstvenom logikom, on objašnjava poreklo ovog tobožnjeg i licemernog ,,užasavanja” „dobromislećih” duhova, „užasavanja” koje u periodima misaonog mraka i laži (kao što je to nedavno predstavljao nacional-socijalizam) ispunjava svu „kri­ tiku” marksizma i socijalizma. Buržuj nalazi u ženi obič­ no sredstvo za proizvodnju. On je „obavešten” da sred­ stva za proizvodnju treba da budu korišćena zajednički

62

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

od proizvođača i dolazi do logičnog zaključka da će ova zajednička svojina neizbežno pogoditi žene. Ali, zaklju­ čuje Engels, stvarni cilj komunizma je ukidanje statusa žene k o ji od nje čini obično sredstvo za proizvodnju 28) Prihvatajući ovu misao, Marks i Engels su u K om u­ nističkom manifestu izneli još neke argumente o odnosu novog društva (komunizm a), prema ženi koji danas čine osnovne pojm ove i elem ente u analizi ženskog pitanja. Oni ističu da se u postojećem buržoaskom društvu mu­ škarac služi svim ženama kao objektim a i smatra ženu kao svoju svojinu. Od posebnog su interesa za svestrano poimanje žen­ skog pitanja i društvene i lične situacije žene karakteris­ tične M arksove analize Pariških m isterija, poznatog po­ pulističkog pisca tog vremena Evžen Sia (u S vetoj poro­ dici). On ističe još uvek raširenu pojavu poznate hipo­ krizije onih k o ji hoće da pojedinu ženu „spašavaju" i da se prema n joj odnose „plem enito", a u stvari podrža­ vaju (ili su nesposobni da shvate) mehanizam pomoću kojeg se žena eksploatiše. Pojedinačna humanost, koja ne dira u opštu nehumanost, n ije radikalan akt, već povrem ena „sentim entalnost" ili traženje alibija za stvarno učestvovanje u nehumanosti. U ovom pogledu ima više radikalizm a i realizma odgovor koji daje jedna javna žena „plem enitom gospodinu" koji jo j savetuje da postane „poštena žena” (i koji u istom radu pom inje Marks): „Poštena, prema kome hoćete da budem po­ štena?" 6. Ovu teoriju (ideje) o ženi razvijaju Marks i En­ gels u N em ačkoj id eolog iji (1845— 1846. godine). N a ši­ rem planu nego ranije, oni utvrđuju društveni status že­ ne i uopšte društveni položaj žene, i to prvenstveno u “ ) Principes du Communisme, Paris, ćd. Socialis, 1962.

63

2ENSKO PITANJE

funkciji materijalnih preobražaja osnove društva i promena u društvenim odnosima, uključujući tu i seksualne, moralne i duhovne odnose. S druge strane, oni razvijaju već poznatu Marksovu naučnu hipotezu (do danas ne­ oborivu) da odnos ljudskih bića sa prirodom ne utiče samo na njihovu sopstvenu prirodu već i na prirodu njihovih međusobnih odnosa. Iz tog proizilazi da se ši­ rina promene što je čovek može u toku istorije ostva­ riti u odnosu na prirodu odražava u načinu na koji on ima svest o drugim ljudskim bićima. Iz ove svesti se rađa „udruživanje” (asocijacija) koja rađa podelu rada, koja opet u početku nije ništa drugo do „podela rada u polnom aktu” . Ovde se uvodi razlikovanje koje će docnije predstavljati teorijsku kičmu Engelsovog Porekla porodice, svojine i države i njegove podele rada koja se zasniva na polu i prirodnim dispozicijama, s jedne stra­ ne i na svojini s druge strane. Dalji zaključak iz ovog razlikovanja, koje izričito čine oba pisca, jeste da je za proučavanje društvenih odnosa i shvatanje položaja čo­ veka, a time i žene, značajna reprodukcija koliko i pro­ dukcija^«) 7. Dva su još istaknuta marksistička teoretičara po­ kazivala interes za žensko pitanje, dajući svoj doprinos potvrdi, razvijanju i konkretizovanju Marksovih osnov­ nih postavki o ženi, njenom statusu i oslobođenju. To su, i na određenom nivou, Lenjin i Bebel. (Ali, i drugi marksistički teoretičari, od E. Marksa, Lafarga, Geda, Kauckog i Roze Luksemburg do Gramšija i Mao Ce Tunga, nisu zapostavljali i ženu i njene probleme, na­ ročito u okviru svojih društveno-političkih shvatanja i pogleda).

M) Nemačka ideologija,

„Kultura",

Beograd,

1964.

64

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

Len jin piše o ženskom problem u uglavnom posle pobedonosne oktobarske revolucije, kad se ono pojav­ lju je kao konkretno životno pitanje novog društva koje proizilazi iz utrobe jednog zaostalog i patrijarhalnog, pretežno seljačkog i patrijarhatskog društva ukrućenog u poznatu strukturu zasnovanu na principu muške hije­ rarhije: bog, car, otac, muž. Kao i u drugim oblastim a u kojim a je mislio i stva­ rao, Lenjin je u odnosu na ženu ostao verni i samo­ stalni učenik Marksa i Engelsa, ali i originalni i smeli nastavljač njihovih ideja i shvatanja. S obzirom na vre­ me i uslove u kojim a je m islio i stvarao, i odgovarajući na društvena pitanja koje ie_ postavljalo novo društvo koje je nastajalo iz starog,(*Lenjin se posebno interesovao za postojeći i mogući odnos između stanja proizvod­ nih snaga i novih oblika svojine i položaja žene, za pro­ blem mesta i uloge žene u partijskoj organizaciji i poli­ tičkom životu, a pre svega za oslobođenje žene-radnice od dosade i trivijalnosti rutinskog, domaćinskog i kućevnog rada, najzad, i za novi odnos između muškarca i žene, uključujući i problem lju bavi.-J U svim ovim shvatanjima Lenjin se ne udaljuje od poznatih Marksovih, a naročito Engelsovih postavki (iznetih u Poreklu porodice i Položaju radničke klase u Engleskoj, delu koje sadrži izvesne stavove za društveno i praktično rešavanje problem a i potreba žene-radnice kao domaćice i m ajke). Više od Engelsa, on pokazuje posebnu osetljivost za oslobođenje žene od ponižavaju­ ćeg tereta sitnih, banalnih i zaglupljujućih poslova oko održavanja domaćinstva i porodice. U kritici ovog dra­ stičnog oblika iskorišćavanja i odgovarajućeg poniža­ van ja žene Lenjin je pokazao posebnu osetljivost za životna i svakodnevna pitanja, predviđajući i preporu­ čujući društevnu akciju u pravcu pomoći ženi da smanji

ŽENSKO PITANJE

65

teret pod kojim stenje, naročito u materijalno i kultur­ no nerazvijenom društvu, društvu opterećenom svim vrstama zabluda i fanatizma u pogledu odnosa muška­ rac— žena. On je marksist koji je, kao vod prve socija­ lističke države, najviše učinio za konkretno oslobođenje žene i za podizanje svesti sovjetskih žena (i žena uopšte), o njihovom ljudskom biću, društvenom značaju i o njihovoj političkoj ulozi. Ostvarivanje velikih ideja je akt njihovog stvaranja i ima ne samo praktično-kritičku već i teorijsku vrednost. To čini da je Lenjin ogromno zadužio savremeni socijalistički pokret oslobođenja že­ na i da je znatno obogatio marksizam i u odnosu na žensko pitanje. Lenjin je poznati protivnik tzv. slobodne ljubavi, koja je često pratilac prve faze posle svake revolucije, ukoliko praksa slobodne ljubavi nije prethodila pripre­ mi same revolucije (što je Engels tačno zapazio da je to skoro zakonitost). Iako je po sopstvenom tvrđenju bio u svom životu i shvatanju „asket", Lenjin je izrazio dve misli koje su i danas poruka svakom pokretu za istin­ sko oslobođenje žene, kad se taj pokret razlikuje od anar­ hizma i kad je svestan opasnosti skretanja u avanturi­ zam i preteranost (ekscese). Na pitanje šta misli o lju­ bavi, koje mu je postavio stari francuski marksista i nje­ gov lični prijatelj Šari Rapapor, Lenjin je odgovorio: »T o je privatna stvar koje čovek ne može da se lišava".30) Na drugom mestu, poznata Lenjinova formula o čaši vode (izrečena u razgovoru sa Klarom Cetkin) sadrži stav o ljubavi kao o duboko doživljenom i osnovnom odnosu žene i muškarca. w) Na francuskom jeziku Lenjin je to izrazio igrom reči: „S'est une cnose privće dont on ne doit pas se priver” . Ovaj citat je autor dobio od Kapapora u jednom usmenom razgovoru s njim.

66

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

8. Bebelovo delo le n a i socijalizam imalo je veliki od jek na socijalistički fem inistički pokret, doprinoseći da se iz zaborava izvuče „žensko pitanje" i da se čak u program nemačke socijalističke partije krajem X I X veka unese zahtev o jednakim pravima muškarca i žene. Zahtev k oji je naročito isticao Engels i podržavale Marksove kćeri, Eleonora i Laura Marks (posebno poli­ tički angažovane). Bebel je istakao dva osnovna shvatanja koja će i danas im ati odjek u socijalističkom pokretu za oslobo­ đenje žena: a) oslobođenje žena je neodvojivo od oslo­ bođenja svih ljudskih bića od „ugnjetavanja, eksploata­ cije, nužnosti i bede” u svim oblastima; b) žensko pita­ n je nije ništa drugo do vid socijalnog pitanja i oba su nerazlučivo povezana i samo zajedno mogu naći konačno rešenje. Polazeći od toga, ističe da se neophodni uslovi za oslobođenje žene nalaze u tzv. „kom unalizaciji"31) doma­ ćih poslova, tj. u osnivanju ustanova za čuvanje dece i pom oć domaćinstvu; a sve to je nemoguće obezbediti van „socijalističkog režim a". Isto tako, oslobođenje žene od eksploatacije i dom inacije je u zavisnosti od osnov­ nog preobražaja društvene strukture (kapitalističke). Bebel je smatrao, kao i Engels, da potčinjenost žene ne počinje sa kapitalizmom, je r je osećanje inferi­ ornosti „duboko usađeno u žensku dušu” i da se ono izražava na područjim a u kojim a se navike i priroda mešaju do tog stepena da se izjednačavaju. „Žena je bi­ la, piše on, robinja pre no što je ropstvo pronađeno” .32) Kao i Engels, on je smatrao da se oslobođenje žene •«) Izraz koji su socijalisti, naročito posle Pariške komune, upotreblja­ vali za proces koji danas označavamo terminom „podruitvljenje’ . “ ) Bebel. Socijalizam i žene, „Rad” , Beograd, 1909, str. 1.

ŽENSKO PITANJE

67

ne može izvršiti samo putem revolucije: ona je tek početak jednog dugog procesa emancipacije. Pored ovih teorijskih stavova, Bebel nije otklanjao mogućnost promena i u kraćem roku i nije izbegavao da prizna mogućnost konkretnih sukoba između „žena i ljudi” (kao i svi pisci tog vremena, a i danas, on upo­ trebljava reč „čovek” za muški pol), ne samo u kapita­ lizmu već i u socijalizmu. On je istovremeno otvoreno naglašavao da je žena dvostruko eksploatisana: od stra­ ne kapitalizma i jedne specifične situacije podređenosti koju je uslovio istorijski i moralni razvitak društva u svim prethodnim etapama. On ujedno prihvata radikal­ nu tradiciju, pozivajući potčinjene žene da neumorno rade na svom sopstvenom oslobođenju, jer „kao što se ne mogu interesi radnika izjednačiti sa interesima ga­ zda” , tako ni „interesi žene ne mogu se potpuno uključiti u interese muškaraca” . Ali za razliku od niza radikalnih i socijalističkih mislilaca, uključujući i žene-revolucionare (kao što su Meri Volkokraft i fantastična i umna francuskinja Flora Tristan)33) koje su smatrale da žene treba da čekaju da se muškarci odluče da pokrenu njihovo oslobođenje,^Bebel je ocenjivao da ima malo izgleda da se muškarci, kao društvena grupa, jednog dana odluče da usvoje ideje „emancipacije žene” . Zašto bi oni to učinili, zaključuje ovaj skromni i jednostavni mislilac, kad im zavisnost i podređenost žene u društvu i poro­ dici neposredno koristi. Bebelova knjiga nema sjaj smelih i originalnih idej­ nih varnica Marksa, Engelsa i Lenjina (pa čak i nekih docnijih marksista i socijalista), ali ona je prva mono­ grafija posvećena ženi od jednog socijalističkog borca i pisca koji nastoji — najviše pod uticaj em Engelsa — **) Bebel, Socijalizam i len t. „Rad” . Beograd, 1909, str. 1.

68

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

da m isli marksistički, realno i jednostavno. T o nije obič­ na vulgarizacija marksističkih i socijalističkih ideja (pre svega Furijea i F. Tristan), već pristupačna i sistematizovana obrada problem a k oji su se postavljali pred žene, naročito pred ženu radnicu pri kraju X I X veka. Inspirisan marksizmom, Bebel je nedvosmisleno po­ tvrdio dve postavke na kojim a se zasniva revolucionar­ ni pokret žena. Nikakav mecena ili „lju bitelj žena” neće, i n ije u stanju, da se angažuje u borbi za oslobođenje žene. T o oslobođenje m ora obuhvatiti svest, angažovanost i borbenost samih žena. Revolucija je put za ostva­ rivanje tog oslobođenja, a to pretpostavlja postojanje ne samo oduševljenosti žene već i socijalističke vlasti koja je spremna i sposobna da započne i vodi duboke društvene, duhovne i moralne promene. Iako je napadan i vređan od strane buržoaskog feminizma, Bebel je otvo­ reno i neposredno u svoje delo uneo izvesne probleme i zahteve radikalnog feminizma, vezujući ih za socijalis­ tički pokret. Analize, opisi, poruke i osude koje sadrži ovo delo ulaze u antologiju socijalističke i pretežno marksističke m isli o problemu žena i nisu izgubili svoju aktuelnost ni danas. Iak o pod uticajem ideja utopijskog socijalizma, Bebel i nije nikad napustio kontakt sa problemima svog vremena i b rižljivo se čuvao svakog dogmatizma i kad je često prihvatao i razrađivao naročito Engelsove misli. Engels je s pravom cenio i isticao ove Bebelove kvalitete ličnosti i dela, koje još uvek ostaje jedina m onografija o ženskom pitanju u socijalizmu, iako je u nizu pitanja zastarela i prevaziđena docnijim razvitkom znanja i istorije. 9. Jedno od najznačajnijih otkrića ljudske m isli jeste osnovni teorijski koncept marksizma — borba kla­ sa (mada je postojanje klasa i borbe u društvu utvrđeno

ŽENSKO PITANJE

69

znatno pre Marksa). Ovaj koncept, još uvek predmet raznih i različitih shvatanja i tumačenja, doprineo je da se konstituiše istorijska i moderna nauka o društvu i čoveku; da se naučno zasnuje svest čoveka o zakonima koji vladaju nastankom, evolucijom i protivrečnostima u istoriji i društvu, kao i o nosiocima tih procesa, i o pred­ stavama (ideje, teorije) koje se stvaraju u njima i pod njihovim uticajem. Borba klasa je danas skoro opšteprihvaćeno sredstvo saznanja o društvenom dinamizmu i borbenoj svesti društva i čoveka o sebi. To ne znači da nije uvek bilo klasno i ideološki motivisanih poku­ šaja da se klasna borba, kao koncept i materijalni prin­ cip istorije, ospori i da jo j se nađe zamena. Najpoznatiji od tih pokušaja su oni koji, prihvatajući postojanje ili samu nužnost borbe za saznanje društva i njegove nužne mutacije, uspostavljaju njene posebne nosioce, kao što su rase, nacije, religije, političke institucije, pa čak i kontinenti. Tako istorija političkih i društvenih teorija poznaje ideje o „borbi rasa", „borbi nacija” , „borbi demokratije i totalitarizma", o „borbi kontinenata" itd. Biologizam i socijalni darvinizam su najčešće „naučna” osnova ovih shvatanja. Jedna od novih teorija, koje su stvorene na istom planu, je ona koja se zasniva na konceptu borbe polova; ova teorija ima pretenzije da proces emancipacije žena, i uopšte rešavanje složenih pitanja položaja i uloge žene u istoriji i savremenom društvu, zasnuje na borbi izme­ đu žena i muškaraca, da ih time objasni, ili uopšte da ideju o seksualnoj revoluciji izjednači sa pojmom savremene revolucije i da razlike, nejednakosti i sukobe među polovima proglasi za osnovni princip objašnjenja i pravca promene u društvu. Teorija o borbi polova ima svoje poreklo u platonizmu i svim oblicima misli koji ljudske odnose svode na biologiju i psihu čoveka, a

70

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

docnije je hranjena naročito idejam a Kanta i neokantizma. U svom savremenom vidu teorija o borbi polova se naslanja na psihoanalizu i sve više na jednu vrstu teorijske sim bioze koja se naziva frojdo-marksizam. Svodeći ljudske (i tim e društvene) odnose na sek­ sualne odnose, psihoanaliza je pružila osnovu za dva sim plicistička zaključka: a) sama ili samo seksualna situacija određuje situaciju žene ili muškarca; b) „uslov” ili položaj žene se svodi na njen seksualni uslov. Teorijska uproštenost i očigledna apstraktnost ovih postavki psihoanalize nisu m ogle odoleti pod pritiskom teorijske ozbiljnosti i društveno-političkog realizma, marksizma i pod uticaj em razvitka savremenog kritič­ kog nerva u okviru same psihoanalize. Izlaz iz krize psi­ hoanalize i potreba da se održe klasni interesi buržoazi­ je u oblasti teorije i politike doveli su do onog poznatog intelektualno-političkog postupka na osnovu kojeg se jedna nedovoljna i osporena misao pokušava „spasti” , odnosno održati naslanjanjem na teoriju koju nastoji da kritikuje, pa čak i da menja. Tako je nastao kao savremeni teorijski i ideološki „m odel” : frojdo-m ark­ sizam. U odnosu na problem atiku žene, frojdo-marksizam pretenduje da dokaže da je (za neke pisce u socijalizmu, a za druge i u postojećem kapitalističkom društvu) sek­ sualna revolucija moguća i da ona sama po sebi, i čak jedino ona, može dovesti do punog oslobođenja žene. Frojdo-marksizam pozajm ljuje pojm ove i term inologiju marksizma, dajući im često drukčiji smisao, tačnije prazneći njihov autentični idejni i politički sadržaj i zam enjujući ga pretežno verbalnim i psihofeminističkim sadržajem. On govori o revoluciji, ali pretežno pod njom podrazumeva seksualnu revoluciju. On meša privatnu svojinu sredstava za proizvodnju sa privatnom svoji­

ŽENSKO PITANJE

71

nom polova. On zamenjuje klasnu borbu borbom polova ili smatra borbu polova kao neophodni uslov borbe klasa. Frojdo-marksizam ističe da je žena eksploatisana od strane muškog pola kao što je radnik od kapitaliste. U uslovima savremenog društva, ženski pol se konstituiše u autonomnu ugnjetenu klasu koja se mora osloboditi od „muške vlasti". Borba klasa je gigantska i večita borba u društvu koje se ne može izraziti u svakodnev­ nom životu, a pre svega u seksualnom i porodičnom ži­ votu. Borba polova je princip koji je u ovim situacijama jedino primenljiv. Borba polova dovodi i do solidar­ nosti polova i uspeva da preovlada nad društvenim kla­ sama, naročito u stvarnosti kapitalizma. Frojdo-marksizam je spoj jednog oblika rasizma i seksizma sa pseudorevolucionamim verbalizmom. N je­ gov program o borbi polova klizi od gubitka zdravog razuma do blaženog simplicizma preobučenog u marksi­ stičku frazeologiju, zbunjujući mešavinom im itacije i pa­ rodije revolucionarnih tekstova,3“) kao i često komičnom naivnošću.35) Na teorijskom planu osnovne greške frojdo-marksizma se sastoje u sledećem: u posebnom redukcionizmu ženskog pitanja na seksualni odnos; u nepri­ rodnom opsesionističkom shvatanju seksualne funkcije; u neobrazloženoj konfuziji između jedne sociološke ka­ tegorije (klase) i jedne biološke kategorije (pola); u neadekvatnoj (naučno i političkoj) upotrebi jednog nauč.. ,M) tJ jednoj studiji inspirisanoj frojdo-marksizmom stoji: ,,CeIa isto nja do danas je bila istorija i borba polova, iskorišćeni, podvlašćeni, ospo ravani potćinieni i ugnjeteni pol može se osloboditi od pola koji ga iskonšcava ako u isto vreme oslobodi društvo od ugnjetavanja kapital-falusa. Jedan spektar opseda Evropu; spektar feminizma sa falusom u zubima, u pratnji onog što ga podržava — „Iezbejstva” Les Temps modernes, maj 1974. — les femmes sentćtent. “ ) ti težnji da se stvori kulturni ambijent koji se razlikuje od posto­ jećeg, muškog, predlaže se promena gramatike: reči „muškog” roda (u francuskom jeziku kao što su krevet, telo, frižider itd.) postaju ženskog roda; a pri tom žene treba da se „oslobode” „seksistićkog marksizma (Na istom mestul.

II

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

nog (m arksističkog) koncepta — klasne borbe; na svođe­ nju saznanja o kapitalizmu, i njegovoj negaciji na pro­ blem e situacije i oslobođenja žena. Marksizam ne spori postojanje i mogućnost raznih oblika borbi (nacionalne, etničke, kulturne i idejne) i ne pretenduje da klasna borba konsumira ili zamenjuje sve istorijske i savremene borbe. T o se odnosi i na „borbu polova". Sve ove borbe ljudskih grupa imaju svoje osobenosti i u toku istorije nisu se izražavale na isti način. One nisu bile podređene klasnoj borbi niti su jo j sma­ njivale istorijski značaj i političku efikasnost. Klasna borba je strukturalna pojava: ona proizilazi iz različitog položaja pojedinih grupa u proizvodnim odnosima i protivrečnosti između otuđenog rada proizvođača i kontrole i prisvajanja uslova i rezultata njihovog rada od strane sopstvenika sredstava proizvodnje i rada. Ona je nosilac prom ene društvenih struktura i usmerena je na uspo­ stavljanje društva bez klasne strukture. Klasna borba je univerzalni princip; proizilazeći iz društveno-ekonomskih, odnosno proizvodnih odnosa koji odgovaraju određenom istorijskom načinu proizvodnje, ona obuhva­ ta sve sfere superstrukture društva: od politike do na­ uke, ideologije i kulture uopšte. Ona je istorijski prin­ cip k o ji prati i karakteriše celokupnu istoriju klasnog društva, što znači da jo j je poznat početak i da jo j je predvid ljiv kraj. Sve druge borbe grupa su funkcionalne, partikularne i uslovljene klasnom borbom. To se odnosi i na „borbu polova" koja je u figurativnom smislu borba, i ne može se izjednačiti (i pored nastojanja nauke i teore­ tičara „borbe polova" da ovaj pojam izjednače) sa mark­ sističkim značenjem pojm a borba klasa. U svom real­ nom i naučnom značenju borba polova je funkcionalna

2ENSK0 PITANJE

73

jer se odnosi na preraspodelu mesta u organizaciji društva; ona je partikulam a pošto ima u vidu promenu pojedinih sfera društvenih odnosa. Klasna borba se od­ nosi na sve društvene sfere. „Borba polova” je društveno-politički proces: ona je uslovljena nejednakošću i potčinjenošću jednog pola (žene) i probuđenjem svesti te grupe o tom položaju i mogućnosti da se on promeni. Ona se ne poklapa sa celokupnom istorijom društva i pre je posledica nego uzrok društvenih struktura. Ona ne rešava promene oblika svojine, političke vlasti i dru­ ga centralna pitanja istorije, kao što je to funkcija klasne borbe. Ali borba polova nije ni fiktivna, ni apstraktna, ona je koncept koji izražava potrebe jedne ljudske grupe (žena) da se oslobodi podređenosti i poniženosti celog ljudskog društva i da ga učini što je moguće više jed­ nakim, solidarnim, humanim i civilizovanim. Onda kad je uključena u pokret snaga koje su sposobne i pozvane da menjaju stare strukture i kad je, vođena projektom revolucionisanja postojećih društvenih i ljudskih odnosa radi uspostavljanja novih odnosa, lišenih hijerarhije i vladanja jednih ljudskih bića drugim, ova borba može proširiti, jačati i humanizovati klasnu borbu, dodajući joj po jednu specifičnu dimenziju. To uključuje položaj, i ulogu žene u istoriju klasne borbe, a ova uloga zavisi od načina proizvodnje odnosno od klase kojoj pripada, a ne od odnosa sa muškim delom stanovništva. Ovaj odnos je određen stupnjem raz­ vitka proizvodnih snaga i oštrinom klasne borbe. Ako postoji oskudica u proizvodnji osnovnih sredstava za život i (proizvodnja rada mala), i time oštra klasna borba, žene iz vladajućih klasa istovremeno oslobađaju svoju prokreativnu funkciju (produženje vrste, odnos­ no klase) i ograničavaju je (radi jedinstva domena i ka­

74

Dr JOVAN ĐORĐE VIC

pitala uopšte), a žene iz potlačenih klasa su prinuđene da je suzbijaju, pojačavajući svoj servilni položaj u porodici i domaćinstvu. U obe situacije žena postaje žrt­ va novog imperativa: demografskog. Položaj žene je složen ne samo zbog njene ekonom­ ske već i dem ografske uloge. Ona nije samo radna snaga, već ona m ora i da rađa. Ona je istovremeno produktivna i reproduktivna snaga. Proizvodni odnosi određuju od­ nose reprodukcije. Seksualni odnosi su podređeni u lo­ gici klasnih odnosa. N e samo odnosi već i seksualno po­ našanje se razlikuje prema klasama i u krajnjoj liniji su klasni odnosi i ponašanja. Usled ove dvostruko dvostruke funkcije (produktiv­ ne — reproduktivne i autogenetičke, odnosno duplog radnog vremena) istorija žene bi bila neumoljiva bez dinamike klasne borbe. Bez klasne borbe ova dvostrana funkcija bi delovala kao fatalnost i oslobođenje žene bi bilo blokirano, kao što se i dešavalo u režimima „klas­ nog m ira", rasizma i patrijarhalnog militarizma. U reži­ mima u kojim a je vladala ideologija tzv. tri ,,K" i prema kojoj žena pripada samo crkvi (Kirche), kujni (Kiiche) i rađanju (Kinder). N e samo marksizam već i savremena kritička društ­ vena nauka odbacuje ideju da će borba klasa da se zameni borbom polova. Iza ove ideje nalazi se uticaj buržoaske ideologije i kult volontarizma i idealizma (fi­ lozofskog) koji karakterišu srednje klase. Istovremeno, marksistička kritika proširuje svoje teorijsko polje uopšte i u odnosu na žene, prevazilazeći izvesna m išlje­ nja koja se u ime marksizma šire. Suprotno je marksiz­ mu je r ne odgovara iskustvu i razvitku nauke tvrditi: da je ljubav ekonomski determinisana i da se subjektiv­ nost podređuje objektivnosti, da seksualni odnosi nema­ ju svoju istoriju, da žene svoje oslobođenje treba da oče­

2ENSK0 PITANJE

75

kuju od muškaraca i od vladajućih ideologija ili države, da borba žena za sopstveno oslobođenje treba da se podredi klasnoj borbi i da one u njoj nemaju svoje ravnopravno, ali i nezavisno mesto koje im omogućuje da njihovo oslobođenje bude i postane i njihova sopstvena stvar, da nema bitne razlike između polova i da se žena uspostavlja kao ljudsko i društveno biće kad zauz­ me muške položaje. Sve ove postavke uslovljavaju da se ide dalje u teo­ rijskoj refleksiji o problemu žene koji prevazilazi činjeničku osnovu od koje polaze. Žene povlašćenih klasa, pod uticajem „društva blagostanja", sve su više udaljene od proizvodnje i — zastupajući ideologiju svoje klase — sve više primenjuju maltuzianizam, tj. „kontrolišu” rađanje, što znači da one sve više napuštaju svoju pri­ rodnu funkciju. To je situacija koja istovremeno od­ vaja ženu i od sveta proizvodnje, i sveta reprodukcije. Ni rad, ni deca. Ako je ona još i naklonjena neradu (u kući) i luksuzu, ona je i nosilac eksploatacije (prema bračnom drugu koji radi). Ovako „oslobođena” , ona gubi interes za stvarne ljudske vrednosti i, u uslovima potro­ šačkog društva, postaje nužna komponenta trivijalnosti i „lakog života" (dolče vita). Tako se proces „oslobođe­ nja" pretvara u novi vid eksploatacije. Žena je danas u protivrečnoj situaciji. Svaki korak u njenom oslobođenju može se završiti sa njenim novim otuđenjem. Ukoliko je više u situaciji da bude jednaka kao član zajednice, utoliko je više uda­ ljena od pravog proizvodnog rada i svoje prirodne funk­ cije. Ovde kultura ima višestranu funkciju. Ona otvara ženi nove mogućnosti da učestvuje i da se ostvaruje; ona je brani od manipulacija i antikulture. Kultura i slo­ boda su uslovi da žene oslobođenje ne doživljavaju kao novo porobljavanje i da same ne porobljavaju drugog.

76

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

Ovi pojm ovi se reprodukuju i u odnosu na žene koje, pod uticajem robne proizvodnje i postojeće soci­ jalne diferencijacije, im aju povlašćeni položaj. Frojdo-marksizam i sve druge koncepcije voluntarističkog i utopističkog fem inizm a o „borbi polova" kao novoj zakonitosti ljudskog društva su nesposobni da otkrivaju svu složenost i protivrečnost procesa oslobo­ đenja žene. T o još jednom potvrđuje da je istorija i savremenost žene neodvojiva od shvatanja i uticaja os­ novnog razvitka klasa, i klasne borbe.36) 10. Sve ove teorije ili tendencije za oslobođenje žene se svode na jednostavno pitanje koje se izražava u alter­ nativi koja je još uvek od uticaja ne samo na savremeni ženski pokret, već i na političku praksu, naročito radnič­ kih partija i organizacija. Prva alternativa je: prihvatiti „m ušku" definiciju uloge žena u revolucionarnom pokretu i, u ime jedinstva i celine pokreta, zahtevati integraciju žena, uz prihvatanje činjenice ili shvatanja da se ne koristi i ne razvija inicijativa žena i njihova oslobođena mašta. Suprotno ovoj „integracionističkoj", druga alterna­ tiva je autonomistička. Ona proklam uje da oslobođenje žena može biti samo akt samih žena koje nemaju „šta da traže" u „n jihovom ” (tj. muškom) pokretu i da obezbeđenje svog socijalnog i ljudskog „ja " žene mogu obezbediti same i autonomno. U krajnjoj varijanti ove alter­ native, sa nervozom i ubeđenjem, pojedine žene-pisci dodaju da se ovaj autonomni dinamizam ima zasnivati na osporavanju i rušenju mahističkih tabua (pre svega **) ,.Nužno je naglasiti nerazorivu vezu između situacije žene kao ljud­ skog bića i člana društva i privatne svojine. Na taj način sigurni smo da se desolidarišemo s buržoaskim pokretom u korist oslobođenja žene” . Ova Lenjinova misao je osnova za ocenu savremenih pokreta za oslo­ bođenje žene, kao i ranijih („sifražetskih” i uopšte feminističkih). (Lenjin, O emancipaciji tene, Moskva 1954).

2ENSK0 PITANJE

77

Frojdovih) i nametnutih „falokratskih” zabrana i kom­ pleksa. Marksistička politička misao i pokreti koji su mark­ sistički inspirisani ističu jednostranost obe alternative. Prva dovodi do toga da se žene pozivaju da napuste svaku potrebu i zahtev za stvaranjem i usvajanjem spe­ cifične svesti i da zapostave činjenicu postojanja poseb­ ne represivnosti u odnosu na žene. U drugoj alternativi žene pretenduju da same mogu osvojiti „sve i odmah” , prihvatajući da se odvoje od svih oslobodilačkih po­ kreta, naročito onog koji im je najbliži, od političkog pokreta radničke klase, svesno okrećući leđa činjeni­ cama da u današnjem svetu i čovek još nije slo­ bodan, upravo da nisu samo one pod represijom i dominacijom. Pored jednostranosti ova alternativa izražava odsustvo političke zrelosti ne samo žen­ skih već i drugih revolucionarnih pokreta. Nezrelost se uvek izražava u zapostavljanju efikasnosti u korist ideo­ loškog sektaštva i verbalnog „radikalizm a” . Neefikas­ nost jednog revolucionarnog pokreta, koji definišu i vode jedino muškarci, je isto toliko očigledna kao i neefikasnost onog pokreta koji revoluciji daje isklju­ čivo karakter oslobođenja žena. U oba slučaja misao je parcijalna, i time netačna, a ideologija političke prakse zarobljenik „specifičnosti” , i time otuđujuća. Oceniti i shvatiti ograničenost ovih alternativa je uslov da se prevaziđu teškoće i zabune u savremenom procesu borbe žena za oslobođenje, i u naporima napred­ nih demokratskih snaga da se oslobode fetišističke misli i zbunjujuće prakse koja ih je zarobljavala i deformisala. Ako su žene danas stekle svest o sebi i o svojim pra­ vima, to su postigle zahvaljujući opštim borbama i ideja­ ma društva u kome žive i koje je neizbežno „muško”

78

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

društvo. Ako su one revolucionarne to sve ne bi bilo I moguće bez prošlih i sadašnjih revolucija. To sve uslovljava i sadašnje, i buduće borbe žene za emancipaciju, j One ispadaju iz istorije ako se izdvajaju i ne shvate celinu revolucionarnog preobražaja savremenog društva. Ali i ovaj preobražaj ne može biti celovit i efikasan ako se žene guraju u drugi plan, a još manje u „zadnje dvo­ rište" istorije i revolucije koja se priprema za stvaranje jedne nove civilizacije, civilizacije koja jedino može biti socijalistička i komunistička. 11. Jedan od osnovnih problem a situacije i uloge žene jeste ženskost; ženskost je opredeljenje njenog bića. Ženskost je pretežno (u očima muškarca) prošla kroz tri etape: ženskost shvaćena i podneta kao hendi­ kep; ženskost osakaćena u muškom „m odelu” — u ime jednakosti; ženskost kao osobenost, zahtevana i kao ženstvo u ime specifičnosti žene. Ove tri etape izražavaju osnovne faze u razvitku ženskog pokreta i u filo zo fiji feminizma. Prva je naj­ duža i ona uopšteno traje od prve svesti o diferencijaciji bića različitog pola do danas; u pojedinačnom smislu ona se završava kad počinje opštepolitička konfronta­ cija žena u odnosu na društveni i politički monopol muškaraca. Ali, u društveno-političkom značaju, ženskost u ovoj etapi, tj. i kad je shvaćena kao izraz inferiornosti ili hendikep, društvo ističe ženu kao subjekat, kao kvalitet života; ona je osnova rađanja i razvitka svake žene kao osnovnog ljudskog bića. Ova svest otvara period savremene borbe za ženska prava i žensko oslobođenje koje nosi protivrečnosti i apstraktnosti. Definisanje ženskog pitanja i žene u odnosu na ono i onog što je osporava, tj. u odnosu na muškost i muškarca, nastaje u ovoj etapi i ima različite oblike u docnijim.

ŽENSKO PITANJE

79

U ovoj prvoj etapi postoji pobuna ili samozado­ voljstvo žene što nije muškarac, ili u muškoj situaciji. U drugoj etapi ženskost se negira da bi se izjednačila sa situacijom muškarca. Ovu etapu karakteriše: muškobanjost kao oblik ženskosti, uz seksualnu neutralnost ili heteronomnost. Žena traži svoj identitet u izjednačava­ nju sa muškarcem. Ona vidi mogućnost jednakosti u izjednačenju sa drugim polom. Treća faza (u načelu) polazi od principa: jednakost ali različitost. U savremenoj ideologiji ženskog pokreta ona podrazumeva dva pravca. Prema jednom, jednakost se ne odvaja od specifičnosti i vodi u okviru istog pola u negiranje drugog pola i naglašavanje prava na ljubav sa istim (istom); u lezbijanstvo u kome se manifestuje jednakost i specifičnost. Drugi pravac se izražava u stavu žene: ,,o m ojoj ženstvenosti nemam „kompleksa” . N i superiornosti ni inferiornosti. N i jednakosti. Ono do čega držim je: različitost. Ove dve poslednje teze u shvatanju ženstvenosti, odnosno žene, obuhvataju os­ novna pitanja savremene problematike žene: One su elemenat ideologije radikalnog ženskog pokreta (na Za­ padu) i čine idejni supstrat realne svesti o ženskom pitanju. Teorijsko preimućstvo drugog pravca treće etape leži u odstranjivanju veštačke i apstraktne podele izme­ đu pojma žene, ženskosti i ženstva, i u potvrdi žene kao ljudskog bića koje je proizvod sopstvene istovre­ mene biološke i socijalne evolucije. On je i prilog dija­ lektičkom marksističkom pojmu o ženi i njenom značaj­ nom mestu u istoriji i danas. On pretpostavlja kritiku tradicionalnih i pretežno „mahističkih” predstava i sim­ bolizma o ženi i ženskosti koji se nameću ženi i koji je vraćaju u nejednakost i podređenost u mekanoj vodi razumevanja i simpatija. On obuhvata jedan novi zahtev

80

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

da žena prevaziđe svako podražavanje, svaki mimizis, odbacujući ga kao žensku apatičnost; i potrebu da žena stvori svoj stil naročito u m isli i govoru kao doprinos jednoj sveobuhvatnoj m isli koja će lakše obuhvatiti „sve", šta više celu istinu. T o sve dovodi do osnovnog postulata: oslobođenje žene se ne sastoji u njenom oslobođenju od ženskosti, već u njenom ostvarenju, tj. u uslovima da ona postane svestrano ljudsko biće, a time da bude žena, žensko i ženstveno bez ikakvih kompleksa i osećanja krivice. Problem oslobođenja žene se ne rešava verbalnim radikalizm om ili humanističkim protestima, a još manje njenom depersonalizacijom i defeminizacijom . Ovo oslo­ bođenje podrazumeva kako radikalno osporavanje po­ ložaja žene i društva koje održava praksu i shvatanje o ženi kao nižem i „ropskom ” biću, tako i revolucionarni pokret k o ji uključuje ženu kao jednako biće, spremno i sposobno da stvara ne samo život već i novi život, kao svojstveno i jednako ljudsko biće. Unoseći u taj pokret uspomenu na ugnjetavanje koje još uvek traje i potrebu da voli i stvara novi život, uloga žena je i per se revo­ lucionarna. Bez shvatanja ovih faza u odnosu na pojam ženstve­ nosti i odnos žene prema sebi i drugima, ne može se pratiti i oceniti duga borba žena za ljudska i građanska prava i za njihovo oslobođenje. Ta borba ima svoju istoriju koja je kao svaka društvena i politička istorija ispunjena uspesima i porazima, napretkom i vraća­ njim a unazad; ograničavana i podsticana u zavisnosti od društvenog sistema i vremena u kome je vođena, kao i u funkciji odnosa između demokratskih, revolucio­ narnih, konzervativnih i reakcionarnih klasa i grupa. Ta istorija je istakla mnoge žene kao m islioce i vođe po­ kreta, ali i niz muškaraca, koji su shvatili i danas

2ENSK0 PITANJE

81

shvataju da je oslobođenje žene uslov i njihovog oslo­ bođenja, a naročito njihovog dostojanstva. N iko se ne može pozivati na lično dostojanstvo dok postoje grupe i pojedinci koji su podređeni i poniženi. To su istakli naročito Furije, Marks i Lenjin. 12. Marks i Engels nemaju svoju razvijenu teorijuj o seksualnim odnosima i o ljubavi uopšte. To je dovelo do tvrđenja da je ovim životnim problemima žene, i čo­ veka uopšte, marksizam ostao na pozicijam a tradiciona­ lističkih mišljenja i prim arne psihologije ili da ih je podredio ekonomskim ili socijalnim problemima. Ne može se sporiti da su u Marksovom i Engelsovom delu sadržane neke od osnovnih ideja i o „prirodnim ” od­ nosima između žene i muškarca, podrazumevajući tu stavljanje ljubavi u centar tih odnosa. U ovim pitanjima, kao i u drugim konkretnim, oni su bili vrlo obazrivi u predviđanju i izbegavali su da predlažu utopijske šeme. Ali, istovremeno se u njihovim tekstovima nalaze izri­ čite napomene i primedbe o seksualnim odnosima i lju­ bavi, kako u kapitalizmu i pre njega tako i u odnosu na projektovano socijalističko društvo i na komunizam. Marks i Engels su, u ime jednog višeg i stvarnijeg ljudskog koncepta o odnosima između ljudskih bića, smatrali da se u njihovo vreme brak (i uopšte seksualni i ljudski odnosi) podređuju vladajućim društveno-ekonomskim odnosima, a u prvom redu tipu svojine, orga­ nizaciji rada i robno-novčanim odnosima. Ističući da u ovim odnosima ekonomske i političke institucije imaju presudniji uticaj od spontanih ljudskih osećanja, oni su dolazili do zaključka o degradiranju, pa čak i prostituisanju ovih odnosa, posebno ljubavi, i naročito u kapi­ talizmu. Pored toga, oni su pisali u mladosti i ljubavne po­ eme obojene romantičarskim zanosom. Marks je, pre

82

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

braka sa Đeni, slao svojoj voljenoj knjige ljubavne poezije, a pisao jo j docnije pasionirana ljubavna pi­ sma, od 'kojih je jedno sačuvano (i danas objavljeno na mnogim jezicim a i u nas.37) Engels je bio pun div­ ljen ja za engleskog romantičnog pesnika Selija, a na­ ročito za njegove ljubavne pesme. N jih ov lični život je bio po form i različit. Marks je imao solidan brak, ali je im ao i vanbračnog sina Frederi-ka. Engels je živeo u slobodnoj zajednici sa M eri Berns, a zaitim, po­ sle njene smrti, -sa njenom sestrom. Obe su bile irske radnice i ubeđene republikanke, dok je Marksova žena iz imućne plem ićke porodice. M arksov i Engelsov teorijski -stav u odnosu na lju­ bav odgovara grčkoj koncepciji i praksi ljubavi. Suš­ tinu te antiburžoaske koncepcije predstavlja shvatanje 0 mogućnosti potpunog i slobodnog ostvarivanja i manifestovanja ljudskog bića, uključujući i zadovoljenje svih njegovih potreba i želja. Oni nisu zapostavljali'-' seksualne odnose i ljubav iz ovih želja i potreba, ali su posebno isticali drušitveno i idejno-moralno stanje društva koje je pretpostavka da se ove potrebe osete 1 ove želje izraze. U skladu s tim, oni su se više bavili^" pitanjem kad i pod ko jim uslovima seksualni odnosi postaju izraz bogatstva ljudske ličnosti, a ljubav njihov osnov i vrhovni izraz, nego u čem u će se oni sastojati i kako i'spoljavati u jednom društvu koje će biti oslobo­ đeno ekonomskih prinuda i svih oblika otuđenja ljud­ skih odnosa. Ali, Marks i Engels su istovremeno odbacivali svo­ đenje ljubavi na ekonomizam i socijalnu uslovljenost, kao što su se protivili idealizaciji i kultu žene (sa pra­ tećim sentimentalnostima i -romantizmom ili izjedna,T) V. „Prilog" u ovoj knjizi, str. 245.

ŽENSKO PITANJE

83

čavanjem seksualnih odnosa s fizičkim aktom). U Sve­ to j p orodici Marks predstavlja ljubav kao bitan elemenat ispoljavanja i ostvarivanja ljudske ličnosti. Prevazilazeći sve ranije i savremene teorije o ljubavi, Marks izražava i sledeću misao: „Ljubav je prvo iskustvo koje omogućava čoveku da veruje o postojanju objek­ tivnog sveta izvan njega.38) Moderno je i njegovo ospo­ ravanje tvrđenja svih onih k o ji u svojim filozofskim ili književnim delima ispoljavaju „suvereni intelektu­ alistički prezir" prema ljubavi, pošto time, piše Marks, „odbacuju sve što živi, sve što je neposredno, celokupno čulno iskustvo, celokupno istinsko iskustvo o kome se u početku ne zna odakle polazi i kuda vodi” 3®) Marks i, posle njega, Engels su isticali da je oslo­ bođenje žene proces na dva plana: oslobođenje od eko­ nomske eksploatacije i otuđujućih društvenih odnosa, s jedne, i od čulne otuđenosti, s druge strane. Savremene sociološke ankete potvrđuju Engelsovu opasku da je pravo stupiti u brak sa izabranom ličnoš­ ću mnogo više poštovano u „potčinjenim klasama" ne­ go u vladajućim klasama ko je se, i u pogledu braka i ličnih odnosa, kreću pod teretom svojih privilegija i materijalnih klasnih interesa. Ovu slobodu pokazuje danas omladina u celini. Ali Engels je istovremeno sma­ trao da, istorijski govoreći, m onogamija stvara nužne uslove za oslobođenje žene; to je zasnovano na posto­ jećoj buržoaskoj teoriji, po kojoj je brak iz ljubavi istovremeno pravo muškarca i pravo žene. Pri tome je on s pravom tvrdio da i u braku, i uopšte, prava dva bića koja se vole su nejednaka jer su podređena pravu svojine (ali i pravo izbora je često nejednako pravo i monogamija ga ne men ja). To odgovara miš­

84

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

ljenju, koje je izrazio m ladi Manks 1840. godine, da i posesivna ljubav, iako proizilazi iz društva privatne svojine, stvara istovrem eno neravnopravnost i nove od­ nose potčinjenosti (čija žrtva nije uvek žena): posesiv­ na ljubav izražava želju da se ama za partnera ne ljud­ ska ličnost, već robinja, odnosno rob. U svakom slučaju, marksistička teorija ne definiše ljubav kao javni, već kao privatni domen. „Kom uni­ zam će — ističe Marks — preobraziti odnose među po­ lovim a u strogo privatnu stvar koja se tiče samo lica koja uspostavljaju taj odnos i u koji društvo neće imati nikakvu priliku da se upliće".4«) N igde u svetu (ni u raz­ vijen ijem socijalizm u) ovaj zahtev nije ostvaren, pa ni prihvaćen. Suprotno izvesnim površnim shvatanjima, i isto takvim „zvaničnim " tumačenjima, koja su naklonjena da Marksova i Engelsova shvatanja o ljubavi pokrivaju se često licem em im plaštom „asketizm a" i društvene „zaštite", odnosno ograničenja, Marks i Engels su isti­ cali nužnost, mogućnost i društvenu potrebu da se sve osobine, osobenosti i vrednosti žene, kao ljudskog bi­ ća, ostvare u punoj slobodi izbora i potrebi ljudske ličnosti da bude svoja u svome. U sveobuhvatnom i -sintetičkom korpusu marksi­ zma teorija o ovoj strani ženskog pitanja je najmanje završena i zatvorena. Ona je omogućila da se marksis­ tička studija o ženi, a naročito o seksualnim odnosima i ljubavi, upotpuni i dovede do m odernog oblika, pri­ hvata j ući niz novih saznanja i ideja klasičnih i savremenih društvenih nauka, od sociologije i antropolitije do psihologije d seksologije. Uvodeći ono što Marks na­ ziva „privatni domen ljudskih odnosa u strukturi dru*•) Ekonomsko-filozofski rukopisi. Rani radovi, „Naprijed” , Zagreb, 1961, str. 245.

ŽENSKO PITANJE

85

štva", savremena kritična („neinstitucionalizovana") marksistička teorija o društvu i čoveku vraća ljubav u osnovni odnos čoveka prema drugom i društvenih odnosa uopšte. U postavke Marksa, Engelsa i docnijih marksista da nema prave ljubavi bez revolucije (soci­ jalističke) i revolucionarnih preobražaja kojima se konstituiše novo društvo slobodnih individualnosti, poste­ peno se unosi novo shvatanje po kome je ljubav isto­ vremeno revolucionarna snaga po sebi i znak i svojstvo pravog revolucionara.41) To je ljubav koja nije ni inte­ lektualistički romantizam, ni fizički erotizam, koja je osećanje i odnos što sve to prevazilazi i, crpeći svoju snagu u seksualnom odnosu, istovremeno ga bogati i sublimiše. Ova sublimišuća strana ljubavi men ja „ani­ malne" i „ljudske sastojke" ličnosti: prvi postaju hu­ mani (i time slobodni), tražeći ravnopravnost i sreću „drugog” , a drugi je spašavaju grubog karaktera obič­ ne igre i samoobmanjujuće varke. U skladu s tim nije strano marksizmu tvrđenje američke revolucionarke i feministkinje Eme Goldman da je jednakost žene i mu­ škarca „pitanje socijalne pravde i lojalnosti", a da je „osnovno i vitalno pravo žene da voli i da bude voljena” .^) Ovako definisana i shvaćena ljubav je istovremeno snaga pokreta društva prema promenama i osnov sve više ljudskih, i to istinskih ljudskih odnosa, oslobo­ đenih animalnih rezidiuma i socijalnog formalizma. Ljubav koju žena sve do danas daje i prima je obezličena ljubav. Svesne, borbene i prave žene traže da se takva ljubav mora osvojiti svim oblicima revolucije, a da je svaki od tih oblika defigurisan ako nije vođen nužnošću da se prava ljubav ostvari, da pravo i ljubav 41) Ovu misao Je izričito formullsao i značajni francuski pisac Slendai, inače u životu veliki ljubavnik. 4I) E. Goldman, Anarchisam and other Essays. N. Y.. 1910. str. 223.

86

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

postanu suština odnosa između ljudskih bića. Ona je ujedno i osnovni akt ženske emancipacije. Oslobođena žena, sposobna da daje i prim a lju b a v ,,p ostaje nova re­ volucionarna sila. U ovakvim uslovima ljubav nije samo akt i osećanje, već ljudski odnos k o ji detetu, preko majke, ot­ kriva prvu sliku društvenosti, a docnije, zrelom čoveku, složenost i višedimenzionalnost društvene stvar­ nosti. Ona je društvena revolucionarna energija bez koje se ne m ože bitno m enjati stvari i stvarati novi život i čovek. Takva ljubav, potvrđena u društvu, je prva stva­ ralačka snaga čoveka. Ona stvara društvo, a naročito njegovu osnovnu, a teorijski slabo shvaćenu i osvetIjenu stvarnost, par, jedinstvo dvoje njih ko je vezuje i čije jedinstvo ostvaruje ljubav. P a r (couple) je stvarnost koju nisu zapazili samo romantičari, klasični filo zofi i sociolozi pre Marksa. A li m arksistički koncept ljubavi konstituiše novi po­ jam para. Par je stvaralačka snaga istorije. Par se stvara u istoriji, u obliku k o ji je društveno determioisan. A li par koji je lišen istinskog odnosa ljubavi iz­ među dvoje koji se udružuju bez sjedinjavanja nije stvarnost, već je apstrakcija (kao i mnoge stvarnosti u društvu nejednakih klasa i robne proizvodnje). Ispunjen ljubavlju (i potvrđujući je), par je nova društvena i ljudska stvarnost; on je graditelj ljudskih zajednica i njihovih pramena. To čini da je ljubav ne samo nužni uslov prave revolucionarnosti već i istin­ skog društvenog stvaranja i društvenih promena. N a ovoj osnovi položaj i uloga žene u društvenim stvaranjima i promenama, u tkanju društvenosti, prevazilazi porodicu, brak i slične odnose i postaje stva­ ralačka snaga društva i istorije kao celine. Stvoren od

ŽENSKO PITANJE

87

prirode, .kao jedinstvo dvoje njih koje vezuje ljubav, par baca nove zrake na celo društvo, ali još nigde nije postao svoj, nova stvarnost. On još nije ona stvaralačka snaga društva koje sve više traži nove i pasionirane snage za izvlačenje iz savremene nemoći i blokiranosti. To idejno i društveno, kulturno i moralno osiroma­ šenje podržavaju države i robno-novčano pravo, pre­ tvarajući odnos ostvarenja i stvaranja čoveka u regulisani režim, u instituciju. 13. Marks i Engels su ostavili značajne teorijske poglede o oslobođenju žene kao ljudskog bića i o posledici tog oslobođenja za komunizam. Oni su, kao i Lenjin i docniji marksisti, doprineli da se ne samo priroda eksploatacije i potčinjenosti žena u toku istorije bolje i potpunije otkrije već i da se upozna sama priroda i osobenost žene i kao individue, i u odnosu na muškarca. N e može se osporaviti da ova teorija ne zauzima centralno mesto u delu ovih mislilaca i revo­ lucionara, ali problemi žene nisu zapostavljeni u mark­ sizmu i njegova preovlađujuća ideja o oslobođenju rad­ ničke klase isključile i taj koncept u proces oslobo­ đenja žena. Marks i Engels nisu dali odgovore na sva pitanja koja se postavljaju u ovoj oblasti istraživanja društvene prakse i ljudskih odnosa, niti su mogli da formulišu pitanja i odgovore koji se da­ nas postavljaju i traže. Međutim kapitalna pitanja, koja podrazumeva stu­ dija o ženi, ne mogu se ni danas shvatiti i rešavati mimo misli i otkrića Marksa, Engelsa i Lenjinaj Stoga se to može učiniti pod ovim uslovima: a) da se na­ pusti verbalni komentar tekstova; b) da se pravi raz­ lika između izvornih misli i docnijih tumačenja, od­ nosno da se napusti svaki dogmatski pristup tekstovi­ ma o ženi; c) da se proširi marksistička teorija, kako

88

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

na osnovu novih istraživanja i teorijskih zaključaka tako i na osnovu iskustva i prakse oslobođenih žena i pokreta za njihovo oslobođenje. Sve je to utoliko neophodni je, ukoliko ostaju (od­ nosno nastaju) izvesna kapitalna pitanja koja traže naučne marksističke odgovore č iji značaj prevazilazi teorije o ženi. Ali, ova teorija ih postavlja i ona su, uglavnom, sledeća: 1) Da li samo ukidanje privatne svojine dovodi do bitnih preobražaja u organizaciji proizvodnje i time do prom ene u položaju i životu žena? 2) Budući da je potčinjenost i porobljavanje žene prethodilo kapitalizmu, da li se može očekivati (nada­ ti) da će revolucionarni preobražaj ekonomskih odno­ sa društva u socijalizm u om ogućiti novu ulogu ženi? 3) Da li je nužno, sa gledišta interesa revolucije i oslobođenja žene, da se žene organizuju u funkciji sopstvenog iskustva u revolucionarnoj borbi protiv ka­ pitalizm a i birokratskog etatizma? 4) Kakav oblik evolutivne revolucionarne organi­ zacije žena m ože (ili bi trebalo) da ima i kakvo mesto u opštoj strategiji revolucionarnih klasa i kad je ta strategija efikasna? 5) Do 'kojeg stepena iskreni revolucionari mogu biti, ili jesu, branioci jednakosti muškaraca i žene u društvu, politioi, kulturi i porodici? 6) Da li je jedinstvo ideja i čina u odnosu na žene neophodan uslov svojstva marksiste i revolucionara? 7) Da li biti revolucionar čini muškarca umornim od falokratizm a i jedne vrste potcenjivanja žene; ako ne, zašto?43) « ) Drastični primar za ocenu ovog može pružiti odgovor Majkla Karmaskla, poznatog lidera jedne od radikalnih struja crnačkog pokreta u SAD, na pitanje žena kakav je njihov položaj u borbi za „omu vlast" (black power): „Položaj žena je ja znam samo jedan; ležeči",

2ENSK0 PITANJE

89

8) Da li se na ženi može prim eniti koncept klase u marksističkom značenju, imajući u vidu Engelsovo poređenje žene s proleterom, a muškarca s buržujem? Odgovori na ova pitanja se mogu danas skicirati na osnovu iskustva socijalističkih zem alja i savremenog revolucionarnog ženskog pokreta, kao i položaja izvesnih pojedinaca u okviru revolucionarne organiza­ cije i socijalističke prakse. Ako marksizam ne sadrži „gotove" odgovore na ova pitanja, osnovne Marksove, Engelsove i Lenjinove misli su nezamenljivi prilog savremenoj teoriji o po­ ložaju žene i njenom oslobođenju i m erilo za ocenu stanja ne samo u kapitalizmu već i u socijalizmu. To se u određenom stepenu odnosi i na samoupravne ide­ je, ukoliko je samoupravljanje otelo tvoren je i razvitak marksizma. Marks i Engels, a posle njih d Lenjin, su isticali da će žene učestvovati, kao i muškarci, u borbi za pre­ obražaj društva, iako njihov položaj u društvu nije jednak muškarcima. Oni su, teoretski i lično prihvatili učešće žena u revolucionarnom delu i akciji na osnovu potpune jednakosti. Marks je bio branilac ženske -sek­ cije u Intemaciona-li i naglasio je izričitu ulogu žena za vreme Pariške -komune, oduševljavajući se njihovim heroizmom. On je brižno podsticao i pratio intelektu­ alni razvitak svojih kćeri i njihovo angažovanje u soci­ jalističkom pokretu. Engels je hvalio revolucionarni/ duh svojih žena (Meri i Lizi) i nije se kolebao da se I „uči u njihovoj školi". Lenjin je cenio žensku posto-1 janost i mudrost Krupskaje i podržavao emancipator- j ske ideje i stavove A. M. Kolontaj. -=A/J Ali, u unutrašnjoj strukturi revolucionarne organi­ zacije, pre i posle Oktobra, žene su trpele ili podno­ sile (nekad i bez negodovanja) isti položaj koji su imale

90

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

i u prošlosti. M nogi revolucionari su se pokazali, posta­ ju ći socijalisti (a ne uvek samozvani), nesposobnim da se oslobode nataloženog ,/kompleksa superiornosti" u odnosu na žene. Sva ova saznanja i ove dileme nisu nepoznate u re­ volucionarnom radničkom pokretu i one dobijaju sta­ r i i novi značaj u svim istorijskim situacijama i uvek kad se na opštem planu postavljaju stalno aktuelni problem i jednakosti i oslobođenja žene. Tako je i danas. V 1. „Prem a m aterijalističkoj koncepciji — piše En­ gels — odlučujući faktor istorije je, u krajnjoj ana­ lizi, proizvodnja i reprodukcija neposredno nužnog".44) Razvijajući ovu misao, Engels tvrdi da je u proučava­ nju društvenih institucija potrebno uzimati u obzir dva vida stvarnosti: proizvodnju sredstava za život i pro­ izvodnju samih ljudskih bića, odnosno održavanje vrste. Zasnivajući svoja dalja istraživanja na ovoj teori­ ji, Engels prelazi na sistematsko istraživanje porekla porodice i privatne svojine i države; u tom cilju on ispituje stupnjeve u razvitku društva koji odgovaraju različitim načinima produkcije i reprodukcije. On ve­ zuje promene u obliku porodice sa promenama u svo­ jin i sredstava za proizvodnju i otkriva odnos između svojine sredstava za proizvodnju i položaja žene u od­ nosu na muškarca. On sa novim argumentima potvrđu­ je ranije ostvarena otkrića prema kojim a je ljudsko društvo u određenim fazama svog razvitka živelo u m atrijarhatu, u kome je žena imala preovlađujuću ulo­ gu i vladajući položaj koje nikada docnije nije povrau) Les principes đu communisme i u Antidiringu.

2ENSK0 PITANJE

91

tila. Naprotiv, iklasna društva, koja su uslovila sistem dominacije zasnovan na eksploataciji društvenih gru­ pa lišenih svojine sredstava za proizvodnju, uglavnom su učrv9tila i zaoštrila položaj žene kao novog „rob a ” ili „porobljenog radnika — proletera". Istorijski značaj Engelsovog priloga m aterijalistič­ koj teoriji o ženi leži u tome što on, u svojim istraži­ vanjima o poreklu i razvitku porodice (i uopšte o od­ nosu između muškarca i žene), postepeno zamenjuje teorijsku refleksiju i ideološku dedukciju novim istra­ živačkim metodima koji obnavljaju značaj analize stvar­ nog i sinteze pojedinih zaključaka zasnovanih na utvr­ đenoj em piriji i time prim enjuje način m išljenja koji se u stvaranju teorijskih sinteza ne udaljuje od in­ dukcije. Na osnovu istih metoda stvoreno je poznato delo američkog etnologa i antropologa Luisa Morgana, koje je pod naslovom Arhaično društvo (Ancien Society) ob­ javljeno 1877. godine i koje ima podnaslov „Veliko ispitivanje procesa ljudskog progresa od divljaštva, preko varvarstva do civilizacije” . U ovom radu, koji znači početak moderne m aterijalističke naučne antro­ pologije, Morgan je, na osnovu empiričkog proučava­ nja američkih Indijanaca ocrtao uzlaznu liniju antro­ pološke evolucije čoveka. Engels se posebno interesovao za ovu vrstu istra­ živanja, pošto -su on i Marks uvek tražili istorijske po­ datke i naučne dokaze za potvrdu ili kritiku njihove hipoteze o međusobnim odnosima između lj-udskih bi­ ća i prirode u toku istorijske ere, pa, prema tome, i u njenim počecima, što znači i pre nje. Posle Morgana, antropološke studije su proširile, nijansirale i donekle ispravile činjenice a, naročito, zaključke do kojih je došao američki antropolog. Na

92

Dr JOVAN ĐORĐEVTC

osnovu toga su pojedini antropolozi (i „protomarksisti” ) utvrdili da je Engelsova teorija zasnovana na ne­ dovoljnom činjeničnom tkivu i da nema opravdanja njegov pokušaj da se ocena arhaičnog društva izvodi na osnovu inače nedovoljnog poznavanja postojećih prim itivnih zajed n ica.« Prelazeći na bitni doprinos Engelsove teorije, da­ nas se m ože utvrditi, bez preterivanja i političkih ob­ zira, da je on dao, istina na osnovu antropoloških i istorijskih podataka i činjenica svog vremena, sintezu od interesa za otkrivanje položaja i uloge žene u istoriji, kao i za mogućnost njenog oslobođenja u društva koje će biti u stanju da, snagom svoje strukture, voljom i svešću svojih sve slobodnijih „udruženih učesnika” , vraća sve oblike čovekovog otuđenja, a time i otuđenosti žene od ljudskog statusa i ljudske prirode. Savremene studije o ženi potvrđuju Engelsovu hi­ potezu i zaključke, nasuprot jednom pomodnom i pseudolevičarskom m išljenju da je antropološka osnova (a time i teorijska zgrada) Engelsovog dela „prevaziđena” .46) Odbacivati Engelsovu antropologiju i zaključ­ ke o nastanku, oblicim a i razvitku braka i porodice kao „zastarele” je isto toliko arogantan i tendencio­ zan postupak kao onaj k o ji bi osporavao Darvinovo delo pod izgovorom da se danas više zna o istoriji i transform aciji životinjskog carstva i vrsta u njemu. Ge­ nijalnost jednog naučnog dela sastoji se u sposobnosti njegovog tvorca da podigne na nivo teorijskih sinteza utvrđeni em pirijski m aterijal, koji je neizbežno vre­ menski i prostorno ograničen i nikad saznat do kraja 4‘ ) Claude Alzon La femme potiche et id femme bonoviche, ćd. „Maspero” , Cahier, libres 248. “ ) Greer G., La femme eunuque, fir. prevod „Laffonl, Kite Millet, La politique du mile, fr. prevod, 6d. Stock.

2ENSK0 PITANJE

93

i definitivno. To se posebno odnosi na proučavanje „makrosistema", koji čine ne samo društvo i priroda već i život i čovek. Naučna vrednost ovih sinteza se ogleda u plodnosti i efikasnosti primenjenih metoda is­ traživanja, kao i onda kad hipoteze postanu elementi jedne teorije koju potvrđuju dopunska i naknadna otkrića, rezultati istraživanja i misli. 5Engelsova koncepcija o poreklu, suštini i obliku, odnosno funkciji porodice, svojine i vlasti, zasniva se na metodima koji su danas potvrđeni i prihvaćeni ne samo u antropologiji već i svim društvenim naukama i sadrži hipoteze koje vode otkriću novih vidova ovih institucija, a time i postavaka ideja bez kojih se ne bi mogla ni zamisliti jedna naučna studija o ženi. Neizbežni šematizam, koji se nalazi u svim prvim pokuša­ jim a da se primene ovi postupci, ne umanjuje idejnu ulogu i teorijsku vrednost ovako proverenih i podsticajnih koncepcija. S druge strane, iako je izvesno da je Engels proveravao i klasifikovao originalne Marksove misli o ženi i njenom položaju i njenoj prirodi, ne može se umanjiti kapitalni značaj Engelsovih postavki i zaključaka kojima se ne samo zasniva savremena stu­ dija o ženi već i proširuje opšta marksistička teorija o društvu i revoluciji. To se posebno odnosi na istica­ nje pojma i društveno-političkog značaja reprodukci­ je, bez čega s-tudija o ženi (ali i o porodici, društvu, socijalizmu i komunizmu) ne prelazi granice šematskog, jednostranog ekonomizma. 2. Tradicionalna i nekritična društvena nauka je zapostavljala probleme međusobnih odnosa između različitih oblika produkcije i reprodukcije, i to danas nastavljaju pojedini, čak i ozbiljni antropolozi, ne sa­ mo u zapadnim zemljama. S obzirom na to što sva ta shvatanja ne zapažaju posledice koje iz reprodukcije

94

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

i produkcije proizilaze za položaj žene i transformacije m akroorganizacije društva i mikroorganizam a u nje­ mu, tradicionalističke, i u osnovi nemarksističke, an­ tropološke i društvene teorije nisu u stanju da pruže naučnu osnovu studiji o ženi. Mnogi marksisti koji se bave ovim pitanjim a društva, ili problem im a porodice, braka i žene, nisu dovoljno shvatili i usvajali Engelsov istraživački m etod i aparat m išljenja, je r su zaposta­ vili uticaj reprodukcije kao konstitutivni elemenat m aterijalnog sveta i determ inativni istorijski faktor. Tek u poslednje vrem e proučavanje položaja deteta u porodici je dalo povoda da se stvara marksistička psi­ hologija sposobna da objasni prvo buđenje individual­ ne svesti o društvu i porodici. U tom pogledu posebni teorijski značaj imaju: a) istraživanja i svatanja koja ne polaze od pojam nog razlikovanja i odvajanja izme­ đu proizvodnog rada i reproduktivne aktivnosti rađa­ nja i porodice; b) savlađivanje poznate naklonosti mno­ gih marksista da preuveličavaju značaj radnih odnosa i da zapostavljaju odnose u porodici. Još uvek se u društvenim anketama i teorijam a o društvu zastupa m išljenje da se radnička svest jedino razvija u kon­ taktu sa proizvodnjom , „radom "; zaboravlja se da sva­ ki čovek, a tim e i radni, proizilazi iz jedne određene porodice. Ćovek dobiva predstave o svetu ne samo iz ideologije i uticaj a makrostrukture i vladaj ućih poli­ tičkih i moralnih ideja već i u porodici i na osnovu odnosa k o ji postoje u njoj. On se najčešće izražava, a najveći broj to čini stalno, jezikom k o ji je naučio u porodici i ocenjuje ljude i odnose očima koje su mu otvorene, u odnosu na i preko ljudskih bića u okviru porodice. Rezultati proučavanja društvenih odnosa u poro­ dici imaju odlučujući značaj za stvaranje ne samo jed ­

2ENSK0 PITANJE

95

ne teorije o ženskom pitanju i oslobođenju žena već i nove naučne teorije o društvu. Znatan broj pitanja ko­ je su pokrenuli Marks i Engels u Nem ačkoj id eologiji i Engels u Poreklu. porodice, privatne svojine i države ostalo je bez odgovora u naučnim radovima marksista. Ona danas traže nekad novo formulisanje i savremenije odgovore, zasnovane na saznanju i iskustvu koja su tokom X X veka akumulirana u novim društvenim naukama, od dečje i socijalne psihologije, seksologije, semiologije i kritičke antropologije do sociologije i politikologije. Savremena marksistička studija o ženi se stvara i razvija ako sadrži nova rešenja za otvorena pitanja i ako ne prihvata dogmatske odgovore na os­ novu stavova i pitanja izraženih u samim klasičnim marksističkim radovima. Citati, inače vrednih misli, i ponavljanje starih pitanja bez odgovora ne predstav­ lja nikakav doprinos uspostavljanju i razvijanju jedne marksističke studije o ženi. Suprotno tome, pojedine nedavno objavljene studije o ženi, koje proizilaze iz revolucionarnog ženskog pokreta pretežno inspirisanog marksizmom, pokazuju svest i kritičnost u pogledu nužnosti obnove pojedinih pitanja i ideja koje je postmarksistička teorija zapostavila. To je ujedno potvrda vitalnosti marksizma i njegove sposobnosti da se obnav­ lja, ispravlja i prevazilazi. 3. Marks (mnogo manje) i Engels (sistematski i metodski) su postavljali problem žene u okviru prou­ čavanja i isticanja značaja porodice. To nije bilo ni slu­ čajno, ni neopravdano. U vreme kad oni stvaraju svo­ je teorije, a to je viktorijanski period u Engleskoj i vreme društveno-političke krize u Francuskoj, dešavaju se dramatične promene u odnosu među polovima, u odnosima između roditelja i dece i uopšte u oblasti ličnih i „rodbinskih” odnosa među ljudima. To je, u

96

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

fazama prvobitne akumulacije, proizveo kapitalizam; ali njegovim društveno-političkim interesima nije od­ govaralo da se porodica raspada. Otuda pojava idealizovanja buržoaske porodice. On sredine X I X veka po­ rodica se proglašava za „poslednje uporište” ljudskih osobina koje se više nisu m ogle naći i izraziti u jav­ nom životu kapitalističkog sveta. „Toplota ognjišta” i „m ir koliba” su izazvali sećanje na mirnoću prirode i na ljudska osećanja iz vremena pre kapitalizma. Porodica se veliča kao sredina u k o joj se čovek vraća svojoj pravoj prirodi, ostavljajući pred kućnim pragom maske koje nosi u javnom životu i oruđa ko­ jim a se služi na radu. U n joj je čovek odbranjen od razaračkih posledica životne borbe i takmičenja, neosetljivositi, zavisnosti i pritiska svih vrsta od države i „javn og m njenja” do „drugog” .47) U ovakvoj porodici žena dobija i nove funkcije. Ona nije samo prim orana da stalno fizički i duhovno živi „između četiri zida” već ima i „svetu dužnost” da podržava muškarca i podiže decu. Ona nema prava na svoj život; nije pozvana da ima inicijative i slobodu odlučivanja. Ona treba da se u celini usredsredi da obezbedi m ir i prijatnost, socijalnu sigurnost i moral­ nu podršku muškarcu (mužu, ocu) koji je istrošen i ogrubeo u teškom radu za interese porodice i žene; muškarac ima dužnost da ženu odstrani od svakog kontakta sa tim „neum oljivim i grubim životom .” Ova i ovakva porodica ne osporava postojeći pore­ dak konkurencije i sebičnosti, nego ga, u stvari, podr­ žava. Priprem ajući čoveka (muža) da se otporniji vra­ ti u život takvog društva, žena je ta koja čeliči čoveka enih * 10

među koiiraa

*) Na francuskom u tekstu, Sto znači »anđela ognjiSta«.

220

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

nepopravljive guje, rana i trepet svojih muževa, dece i sebe samih; veliki broj izabranica su potpuno nespo­ sobne da izvrše nametnute im zadatke. N ije priroda, koju lju di tako često navode kao iz­ govor za ugnjetavanje žena, već je upravo prevlast koju su lju di stekli nad ženama — koje su nekada bile ravnopravne sa muškarcima — ta koja je bacila ženski pol u ropstvo i to toliko već dugo da većina žena, zbog tog naslednog ropstva, ne samo da ne oseća više svoje lance, već ne m ože više ni da ih izbegne. Sve je to u tolikoj m eri da nas mnoga naša braća, kojim a nedostaje hrabrosti i k oji nas pritiskuju svo­ jo m ljubaznom brigom , pitaju sa senkom razuma: je­ su li žene sposobne da misle, sposobne da deluju? N e, m islim da i lju di treba da se bace u vodu da bi naučili da plivaju. Briselski Kongres je zahtevao jednaka prava za muškarce i za žene, a m i ne tražimo ništa više od toga. Kada bi se organizovala trka s tim da poslednji budu prokleti, to svakako ne bi uvek bile žene. Jedina potreba radnika svih zem alja jeste da se organizuju i ujedine. Budim o za ljude prim er solidarnosti i jedinstva. Oni su nekada m nogo bili naučili od žena, koje su im pokazale sa kakvom čvrstinom i solidamošću socija­ lističke žene svih zem alja mogu da se okupe.

PRILOZI

PR VA D EKLARACIJA O PR AVIM A ŽENA DON ETA 1848. G O DINE U S E N E K A FOLSU UZ DEKLARACIJU 0 PRAVIMA ŽENA OD 184«.

Najpoznatije i prve o p ite deklaracije o ljud­ skim i građanskim pravima su načelno podrazumevale žene pod p ojm om »slobode i prava čoveka i građanina«. To je očigledno u D eklaraciji prava čoveka i građanina Francuske revolucije od 1789, a još više u D eklaraciji o nezavisnosti k ojom je počela američka revolucija od 1776. U ov oj drugoj deklaraciji nalaze se sledeća tvrđenja? »Sm atram o ove istine da su same po sebi očigledne: svi ljudi su stvoreni jednaki; oni su nosioci određenih neo­ tuđivih prava«. Kao takva prava se izričito podrazumevaju: sloboda ljudske ličnosti i njihova jed­ nakost. Međutim, odmah je bilo očigledno da su žene bile otuđene od ovih »očiglednih istina«. U praksi je postalo sve očiglednije da one nemaju i, da im društvo ne priznaje, ta prava. U nizu razvijenih zemalja tadašnjeg sveta, a pre svega u onim u kojim a su donošene deklaraci­ je o ljudskim pravima, žene su postajale sve svesnije u odnosu na ovo stvarno stanje nejednakosti

224

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

i potčinjenosti, čak i u odnosu i na same zakone, i tu su svest u početku izražavale kako u literaturi koju su pisale (što ne znači da nisu imale i podrš­ ku prosvećenih i naprednih muškaraca tog vreme­ na), tako i u demonstracijama, manifestima, organizovanim grupama i u prvim » ženskim« p oli­ tičkim pokretim a. K ra j X V I I I i prva polovina X I X veka su karakteristični po ovim manifestacijama i pokretim a (iako se to često zaboravlja u udžbeni­ cim a iz isto rije i politike). O d jeci deklaracija o ljudskim i građanskim pravim a ispunjavaju ovaj istorijski period, i to na­ ro čito zbog reakcije nezadovoljnih, odnosno potčinjenih i ugnjetavanih društvenih grupa. Pored si­ romašnih slojeva i robova (Crnaca), tu su spadale i žene. Nezadovoljne opštim deklaracijama o lju d ­ skim pravima, one su počele da priprem aju svoje deklaracije koje će same doneti i u kojim a će iz­ raziti slobode i prava kojih su bile lišene. Prva od tih deklaracija je doneta 20. jula 1848. godine u jednom m anjem gradu države N ju jo rk (Seneca Falls); u stilu i jeziku tog vremena, ona je nazvana » Deklaracija o osećanjim a« i dopunjena je, kao predznak koncepta d ocn ijih deklaracija o pra­ vima, nizom rezolucija, odnosno energičnih stavo­ va o pravcu akcije za ostvarivanje novih principa. P rv i o b lici aktivizacije žena za osvajanje ljud­ skih i građanskih prava u SAD nalazili su se u opštem društvenom pokretu za ukidanje ropstva. M e­ đutim , am eričke žene nisu uspele da se u okviru ovih pokreta čuje n jihov kolektivni glas. Pre do­ nošenja » D eklaracije o osećanjim a« one su jedva uspevale na sastancima » abolicionističkog pokre­

ŽENSKO PITANJE

225

ta«, (na kojim a su neizbežno preovlađivali muškar­ ci) da obezbede »p ra v o « da prisustvuju, a naroči­ to da uzmu reč u diskusiji. N jih o v o prisustvo u ovakvim prilikam a je ocenjivano kao »n epoželjn o«. Ovakvo stanje je ne samo ogorčilo aktivne i osečajne žene tog vremena, već je dovelo i do odluke da se sazove jedan čisto ženski kongres (konven­ cija) na kome bi se pretresla i donela deklaracija posvećena isključivo pravima žene. Ali, ni to nije bilo lako, je r su, uoči dana zakazivanja ovog kon­ gresa, »nezad ovoljn i« muškarci zatvorili vrata i pro ­ zore na zgradi u k o jo j je zakazano održavanje kon­ gresa. Pravo svojine na zgradi je odricano ženama. N ekom prom isne i energične, okupljene žene su razlupale prozore i provalile vrata na zgradi »m uš­ ke svojine«, tako da su masovno ušle u zgradu i održale svoj kongres na kome je doneta prva de­ klaracija u isto riji o slobodama i pravima žena. Is to rija ovog događaja pokazuje ove činjenice od interesa za oslobodilački pokret žena i za prouča­ vanje ženskog pitanja uopšte: a) oslobodilački p okret žena je uslovljen i om o­ gućen postojanjem pokreta i akcija za opšte oslo­ bođenje, odnosno za ukidanjem ugnjetavanja zna­ čajnih grupa, a naročito većine; b) osvajanje novih ljudskih prava je prven­ stveno ne samo »stva r« već i akt onih k oji ne pod­ nose stanje nejednakosti čija su žrtva, i to se ostva­ ruje, ako nema drugih izlaza, »razbijanjem vrata i prozora«, odnosno i revolucionarnim putem ; c) »žensko p ita nje« se nikad nije svodilo na biračka prava, pa ni samo na političku jednakost; samo »buržoaski uslov« deli ga na »sifražetsku« i

226

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

oslobodilačku fazu i po litičk e revandikacije žena odvaja od društvenih, totalnih. Ova deklaracija je, skoro u svemu, uključuju­ ći i strukturu i jezik, im ita cija » Deklaracija o ne­ zavisnosti« od 1776, k o jo m je proglašena nezavis­ nost bivših engleskih kolon ija u S e ve m o j Am eri­ ci. K ra lj Đ orđe I I I iz ove Deklaracije je zamenjen » M uškarcem « u D ekla raciji o pravima žena. T o je posledica čin jenice da je ideja vladajućih i vladajući go v o r pola a ne kakvog ženskog minetizma (k o ji je inače jednak za oba pola)A) Tekst ove deklaracije je objavljen u prvom tom u » Is to rije borbe za pravo glasa žena« (H isto­ ry od W om an Suffrage u SAD, objavljena je u šest tom ova i predstavlja n a jpotpun iju isto riju p o litič­ kog pokreta žena do savremenog doba; sa tog tek­ sta je prevedena na naš jezik).

„U jednom trenutku istorije pokazala se neophodnost da jedan veliki deo ljudske porodice zauzme drugačije pozicije od onih koje je do tada imao i to pozioije koje su mu priroda i Tvorac namenili i da, im ajući dužno poštovanje prema ljudskom rodu, otkrije uzroke koje su do toga doveli. M i smatramo da su sledeće istine očigledne: da su svi ljudi i žene stvoreni jednaki; da im je Tvorac poda­ rio neka neotuđiva prava; da su ta prava život, slobo­ da i težnja ka sreći; da postoje vladajuće institucije koje omogućuju da se ta prava ostvaruju i koje su za to dobile dobrovoljni pristanak onih kojim a vladaju. Ka*) »Svako podražava« (Aragon). »Instikt imitkanja i odsustvo hrab­ rosti vladaju društvom kao u gomili«.

ŽENSKO PITANJE

227

da god, na bilo koji način, vlast ne odgovori tim cilje­ vima pravo je onih koji pate da se od nje od voje i da zahtevaju novu vladu, koja bi se zasnivala na navede­ nim neotuđivim pravima i koja bi svoju vlast organizovala tako da u najvećoj mogućoj m eri obezbedi sigur­ nost i sreću. Istina, obazrivost nam govori da vlada ko­ ja dugo postoji ne treba da se men ja zbog sitnih i bez­ načajnih razloga, a iskustvo nam pokazuje da je ljud­ ski rod češće spreman da pati, dok zlo gospodari, nego da se bori za svoja prava time što bi uništio ono na šta se navikao. Ali, kad se zloupotrebe i nasilništvo nagomi­ laju i dovedu do apsolutnog despotizma, neminovno je da se takva vlada zbaci i da se uspostavi nova koja će obezbediti ono što je neophodno — sigurnost i sreću. Ta­ ko su žene strpljivo patile i trpele nepravdu i sada su shvatile da moraju da se bore i da zahtevaju status koji im po prirodi pripada. Istorija ljudskog roda je istorija neprestanih neprav­ di i nasilništva muškaraca nad ženama koji su za svoj najviši cilj imaili uspostavljenje apsolutne tiranije. Da bismo to dokazale izložićemo činjenice pravednom i nepristrasnom sudu sveta. On joj nikada nije dozvolio da koristi svoja neotuđi­ va građanska prava. On je naterao da se podredi zakonima u čijem stva­ ranju ona nije imala pravo glasa. On joj je oduzeo čak i ona prava koja imaju najbedniji i najneukiji muškarci — domaći i stranci. Lišavajući je osnovnog građanskog prava — izbornog prava, on ju je onemogućio na svim ostalim planovima. On je učinio da ona, ukoliko je udata, u očima za­ kona bude mrtva. On jo j je oduzeo sva prava na imovinu i sve moguć­ nosti zarade.

228

Dr JOVAN ĐO RĐEV I ć

On ju je u m oralnom pogledu učinio neodgovornim bićem, sposobnim za kriminal k o ji ostaje nekažnjen sa­ m o ukoliko je počinjen uz prisustvo njenog supruga. Po bračnom ugovoru ona je dužna da se pokorava sup­ rugu k oji u svemu postaje njen gospodar a zakon mu daje pravo da jo j oduzme svaku slobodu i da je za nepokoravanje išiba. On je tako oblikovao zakon o razvodu da razlozi za razvod, briga oko deoe, materijalna bezbednost i sve os­ talo ide u njegovu korist i to samo zato što se poziva na lažnu pretpostavku o superiornosti muškarca, čime automatski dobija apsolutno sva prava. On se nije zadovoljio da liši samo udatu ženu svih prava, već je i imovinu neudate žene oporezivao tako da ona može da postoji samo ukoliko država može da iz toga izvuče neku korist. On je monopolisao sva moguća zaposlenja i njoj os­ tavio ona koja pružaju najbedniju zaradu. On jo j zat­ vara sve puteve ka bogatstvu i ugledu, a istovremeno kad je on u pitanju to smatra najdragocenijim. Kao učitelj teologije, m edicine i prava ona nije poznata. On je za nju zatvorio sve škole i ona nema načina da se obrazuje. On jo j i u crkvi i u državi daje podređene uloge, a pozivajući se na Apostolski autoritet, onemogućio jo j je bilo kakvo učešće u javnim poslovima i poslovima crkve. On je stvorio lažna javna osećanja tim e što je stvorio različita moralna načela za žene i muškarce, tako da je moralna delinkvencija žene osuđena na progon iz dru­ štva dok je za istu stvar muškarac opravdan. On je na sebe preuzeo i ulogu samog Jehove, tvrdeći da ima pravo da u njeno ime odlučuje, iako to pravo pripada samo njenoj savesti i njenom bogu.

ŽENSKO PITANJE

229

On je uspeo da, u svakom mogućem smislu, uništi veru u njene sposobnosti, da uništi njeno samopoštovanje i da je natera da dragovoljno prihvati zavisnost i ponižavanje. S obzirom da je jedna polovina stanovništva ove zemlje lišena svih prava, da je socijalno i religiozno de­ gradirana i, s obzirom da su žene sasvim svesne da su ponižene, pritisnute i prevarom obespravljene, zahtevamo da im se odmah povrate sva prava koja im pripa­ daju kao ravnopravnim građanima SAD. Pre nego što se latimo ovog ozbiljnog zadatka upo­ zoravamo da ćemo neminovno nailaziti na nerazumevanje, potcenjivanje i ismejavanje; međutim moramo upotrebiti sve moguće načine i sredstva koja su u našoj moći da bismo uspele. Mi ćemo aktivirati ljude, deliti brošure, pisati peticije Državi2) i Nacionalnom zakono­ davstvu,2) nastojeći da za sebe pridobijem o i štampu i propovedaonicu. Nadamo se da će ovu Deklaraciju pratiti čitava serija deklaracija koje će obuhvatiti sve krajeve naše zemlje.4)

Rezolucije — odluke: Zlatnim pravilom prirode smatra se „da je čovekov cilj da traži istinsku sreću". Blekson u svojim Komen­ tarima zapaža da je ovo veliko pravilo Prirode u skladu sa ljudskim rodom i potiče od Boga, te je svakako zna­ čajnije i važnije od bilo kog drugog. Ono važi u svim *) U današnjem značenju: Predsedniku SAD ili Vladi. s) U današnjem značenju: Kongresu. 4) To se i desilo i već u toku iste, 1848. godine, mnoge države SAD donele su svoje deklaracije o ženskim pravima.

230

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

zem ljam a sveta i u svim vremenima; ni jedan ljudski zakon k o ji se ovom e suprotstavlja nema nikakvu vrednost niti pravo na postojanje; ukoliko pojedini zakon im a neku vrednost, snagu, značaj i autoritet, mora poti­ cati od ovog prvobitnog, zato: odlučujem o da svi zakoni, k o ji se na bilo k o ji način suprotstavljaju osnovnoj sreći žene, stoje nasuprot zlat­ nom pravilu prirode k oje „m ora da se poštuje doslednije nego bilo šta drugo” ; odlučujem o da svi zakoni kojim a se onemogućuje da žena zauzme svoju ulogu u društvu onako kako jo j savest nalaže, i oni kojim a se potvrđuje da je žena infe­ riornija od muškarca nemaju nikakvu m oć i autoritet; odlučujem o da su žene i muškarci jednaki, a to je hteo sam Tvorac; te u im e dobrobiti čovečanstva zahtevam o da se ona tako i shvati; odlučujemo da žene ove zem lje treba da istupe pro­ tiv degradacije, da ne sm eju da se zadovolje postojećim stanjem i da u svom neznanju poveruju u laž da one im aju nekakva prava; odlučujemo da se vrline, finoća i pristojnost koje se zahtevaju od žene zahtevaju i od muškarca i da se skrnavljenje tih principa podjednako kažnjava; odlučujemo da nedolične i neprihvatljive primedbe koje se upućuju ženi u slučaju kada se ona meša u javni život, potiču od istih onih kojim a se njeno prisu­ stvo na koncertima ili u cirkusu, veoma dopada; odlučujemo da je žena suviše dugo bila zadovoljna ograničenjima koja su kvarila običaje i izvrtala sama načela B iblije, te da je krajnje vreme da se ona pokre­ ne iz m rtvila i dobije ono što jo j je Tvorac dodelio;

ŽENSKO PITANJE

231

odlučujemo da jednakost ljudskih prava neizbežno proizilazi iz činjenice da je čitav ljudski rod istovetan u svojim sposobnostima i odgovorima; odlučujemo, najzad, da -time što jo j je Tvorac poda­ rio iste sposobnosti i istu svest o odgovornosti, žena ima pravo da se bori za svaku pravednu stvar pravednim sredstvima i da bilo kakav običaj ili vlast koji se tome suprotstavljaju, svejedno da li su savremeni ili optere­ ćeni starim, treba da se smatraju očiglednom neistinom i pravim razlogom za objavu rata muškom rodu.”

P O R U K A J O S IP A B R O Z A T I T A S V E T S K O J K O N F E R E N C IJI M EĐ UN ARO D N E G O DINE ŽENA „V elik a m i je čast i lično zadovoljstvo da pozdravim sve učesnike Svjetske konferencije Međunarodne godi­ ne žena. Dozvolite m i da i ovom prilikom posebno po­ zdravim činjenicu što je inicijativa za sazivanje ove Konferencije potekla od OUN i što se ona održava u prijateljsk om Meksiku, m iroljubivoj, nesvrstanoj zem lji, koja je već više puta, na različite načine, dokazala svo­ ju spremnost za rešavanje svjetskih problema putem ši­ roke međunarodne saradnje i sporazumijevanja. U ime SFRJ i u svoje lično ime želim pun uspjeh radu Kon­ ferencije. Smatram da je veoma važno što se problemu polo­ žaja žene posvećuje u ovom momentu posebna pažnja i u svjetskoj zajednici i u svjetskoj organizaciji. Gledam i u tom e porast uloge O U N i izraz jačanja snaga mira i progresa u svijetu i uspjeha borbe koju vode za rješavanje gorućih problem a međunarodnih odnosa, po­ sebno ekonomskih, da bi čovječanstvo, svaka zem lja i čovjek — pojedinac, još snažnije zakoračili u svijet mi­ ra, slobode, ravnopravnosti naroda i socijalne pravde. Duboko sam uvjeren da su društvena uloga i položaj žene veoma indikativni za opći razvoj svakog društva i da svaka akcija, usmjerena ka rješavanju problem a po­

2ENSK0 PITANJE

233

ložaja žene znači doprinos općem procvatu čitavog druš­ tva, a preko toga i napretku čitave svjetske zajednice, i obrnuto. Borba za društveni progres, za prava čo vje­ ka — čiji je dio ravnopravnost žene — su nerazdvojni. Duboka svijest naših naroda o ovoj činjenici izra­ zila se u oslobodilačkoj borbi protiv fašističkog okupa­ tora koja je ujedno bila borba za nove društvene odnose u Jugoslaviji, a i šire u svijetu kao dio borbe, — u I I svjetskom ratu i cijelom poslijeratnom periodu pro­ tiv korjena iz kojih je nikao fašizam, a k o ji i danas održavaju i rađaju razne oblike potčinjavanja naroda i ugnjetavanja čovjeka, a time i diskrim inacije žena. Učestvujući masovno i aktivno u našoj oslobodilačkoj borbi, žena Jugoslavije je sebi izborila pravo da i u vrijem e mira bude jedan od odlučujućih faktora za stva­ ranje i razvijanje novih socijalističkih samoupravnih od­ nosa u društvu, k o ji uključuju ravnopravan položaj žene. Tim e je ona postala akter stvaranja društveno-ekonomskih pretpostavki koje su omogućile da danas kao građanin, radnik i upravljač ravnopravno učestvuje u svim sferama društvenog, političkog i ekonomskog ži­ vota u zemlji, kao i u borbi koju u svijetu vodi soci­ jalistička, nesvrstana Jugoslavija za mir, zasnovan na ravnopravnosti svih naroda i njihovom pravu da sami odlučuju o svojoj sudbini.”

M E Đ U N A R O D N A D E K L A R A C IJ A O R A V N O P R A V N O S T I Ž E N A I N J IH O V O M D O P R IN O S U R A Z V O J U I M IR U OD 1975. Ova D eklaracija je akt Svetske konferencije M eđunarodne godine žena, održane u Meksiku od 19. juna do 2. ju la 1975. godine. „Svesna da su problem i žena, k oje čine polovinu svetskog stanovništva, problem i društva u celini i da prom ene sadašnjeg ekonomskog, političkog i društvenog položaja žena m oraju postati integralni deo napora za transform aciju struktura i stavova k o ji om etaju istinsko zadovoljavanje njihovih potreba, Uviđajući da međunarodna saradnja zasnovana na principim a Povelje Ujedinjenih nacija treba dalje da se razvija i učvršćuje u cilju nalaženja rešenja svetskih problem a i izgradnje međunarodne zajednice zasnovane na ravnopravnosti i pravdi, Podsećajući da su potpisivanjem Povelje narodi U je­ dinjenih nacija preuzeli specifične obaveze: „da buduće generacije spasu od strahota ra ta ... da reafinnišu ve­ ru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u jednaka prava muškaraca i žena i

2ENSK0 PITANJE

235

nacija velikih i malih i da unaprede socijalni progres i bolji životni standard u široj slobodi” , Im a ju ći u vidu da su od osnivanja U jedinjenih naci­ ja usvojeni veoma značajni instrumenti među kojim a su sledeći najhitniji: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijal­ nim zemljama i narodima i Deklaracija i Akcioni prog­ ram za uspostavljanje novog međunarodnog ekonom­ skog poretka zasnovani na Povelji o ekonomskim pra­ vima i dužnostima država, da je Deklaracija U jedinje­ nih nacija o ukidanju diskriminacije u odnosu na žene usvojila stav da je „diskrim inacija u odnosu na žene nespojiva sa ljudskim dostojanstvom i blagostanjem po­ rodice i društva, da sprečava učešće žena — na ravno­ pravnoj osnovi sa muškarcima — u političkom, društve­ nom, ekonomskom i kulturnom životu svojih zemalja i da je prepreka potpunom razvoju ženine ličnosti radi služenja njihovim zemljama i čovečanstvu” , Podsećajući da je Generalna skupština proklamovala 1975. Međunarodnom godinom žena i da bi Godina trebalo da bude posvećena intenziviranoj akciji s ciljem da se: unapredi ravnopravnost između muškaraca i že­ na; obezbedi integraciia žena u ukupne napore razvo­ ja; poveća doprinos žena u učvršćenju svetskog mira, Podsećajući, dalje, da je Ekonomsko-socijalni savet svojom rezolucijom 1849 (L V I ) usvojio Program Me­ đunarodne godine žena i da je Generalna skupština svo­ jom rezolucijom 3275 (X X I X ) pozvala na potpunu primenu Programa, Im a ju ći u vidu ulogu koju su žene odigrale u istoriji čovečanstva, posebno u borbi za nacionalno oslobo­ đenje, učvršćenje svetskog mira i uklanjanju imperija­

236

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

lizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, strane dominacije, rasizma i a p a r t h e j d a , Naglašavajući da će veće i ravnopravno učešće žena u odlučivanju na svim nivoima odlučujuće uticati na brže ostvarivanje razvoja i očuvanje mira, Naglašavajući, takođe, da žene i muškarci svih zema­ lja treba da imaju jednaka prava i obaveze i da je za­ datak svih država da stvore potrebne uslove za sticanje i korišćenje tih prava, Prizn a ju ći da žene celog sveta, bez obzira na razlike koje između njih postoje, dele teško iskustvo što ima­ ju ili su imale neravnopravan tretman, i da će poras­ tom svesti žena o tom fenomenu one postati prirodni saveznici borbe protiv svih oblika ugnjetavanja koji se vrše pod kolonijalizm om , neokolonijalizm om , cionizmom, rasnom diskrim inacijom i aparthejdom, predstavljajući na taj način ogroman revolucionarni potencijal ekonomskih i socijalnih promena u današ­ njem svetu, Prizn a ju ći da prom ene u socijalnoj i ekonomskoj strukturi društva — iako predstavljaju nužne pretpos­ tavke — ne mogu same po sebi obezbediti trenutno unapređenje položaja jedne grupe koja je dugo bila zapostavljena i da je, stoga, neophodno hitno razmot­ riti potpuno, neodložno i rano uključivanje žena u na­ cionalni i međunarodni život, Naglašavajući da nerazvijenost ženama nameće dvo­ struki teret eksploatacije koju treba hitno ukinuti i da je potpuna primena nacionalne politike u ovom cilju ozbiljno otežana postojećim nepravednim sistemom međunarodnih ekonomskih odnosa, Svesna da funkcija materinstva ne srne biti razlog nejednakosti i diskriminacije i da podizanje deteta zah-

2ENSK0 PITANJE

237

teva podelu odgovornosti između žena, muškaraca i dru­ štva u celini, Priznajući, takođe, hitnost unapređenja položaja že­ na i nalaženja efikasnijih metoda i strategija koje će im obezbediti jednake mogućnosti kao i muškarcima da aktivno učestvuju u razvoju svoje zem lje i daju svoj do­ prinos postizanju svetskog mira, Uverena da žene m oraju odigrati značajnu ulogu u unapređenju, postizanju i očuvanju međunarodnog mi­ ra i da je nužno podsticati njihove napore za m ir pu­ tem potpunog učešća u nacionalnim i međunarodnim organizacijama koje u tom cilju postoje, Sm atrajući da je nužno unaprediti nacionalnu, regi­ onalnu i međunarodnu akciju — čiji značajan dopri­ nos treba da bude Svetski plan akcije usvojen na Svetskoj konferenciji Međunarodne godine žena — u cilju postizanja ravnopravnosti, razvoja i mira, Odlučuje da se proklamuju sledeći principi: 1. Ravnopravnost između muškaraca i žena znači ravnopravnost u njihovom dostojanstvu i vrednosti kao ljudskih bića, kao i ravnopravnost u pravima, moguć­ nostima i odgovornostima; 2. Sve prepreke koje stoje na putu korišćenja jed­ nakih prava žena i muškaraca moraju biti otklonjene kako bi se obezbedila potpuna integracija žena u nacio­ nalni razvoj i njihovo učešće u obezbeđivanju i očuva­ nju međunarodnog mira; 3. Država je odgovorna za stvaranje potrebnih službi kako bi žene mogle biti integrisane u društvo dok nji­ hova deca uživaju odgovarajuću zaštitu; 4. Nacionalne nevladine organizacije treba da dopri­ nose unapređenju društvenog položaja žena putem po­

238

Dr JOVAN ĐORĐEVIČ

m oći ženama da koriste svoje mogućnosti, širenja ob­ razovanja i inform isanja o pravim a žena, i kroz saradnju sa svojim vladama; 5. Žene i muškarci im aju jednaka prava i odgovor­ nosti u porodici i u društvu. Ravnopravnost između muškaraca i žena treba da bude zagarantovana u po­ rodici koja je osnovna zajednica društva i u kojoj se neguju humani odnosi. Muškarci treba da aktivnije, kreativnije i odgovornije učestvuju u životu porodice u cilju njenog zdravog razvoja, što bi omogućilo da žene budu intenzivnije uključene u aktivnosti svoje zajed­ nice i postizanje efikasnijeg usklađivanja porodičnih i radnih obaveza oba roditelja; 6. Žene, kao i muškarci, m oraju imati mogućnosti za maksimalni razvoj svojih intelektualnih potencijala. Stoga bi nacionalna politika i programi m orali ženama obezbediti potpunu i ravnopravnu dostupnost obrazova­ nju i stručnom osposobljavanju na svim nivoima, uz istovrem eno obezbeđivanje da ti programi i politika svesno orijentišu žene na nova zanimanja i nove uloge u skladu sa njihovom potrebom za ličnim ispoljavanjem i sa potrebam a nacionalnog razvoja; 7. Snažno se reafirmišu prava žena na rad, na jed­ naku platu za rad iste vrednosti, pravo na korišćenje jednakih uslova i mogućnosti za napredovanje na radu, kao i sva druga prava žena na potpunu i zadovoljava­ juću ekonomsku aktivnost. Sadašnje razmatranje ovih principa u cilju njihove efikasne primene neophodno je potrebno, s obzirom na nužnost prestru/ktuiranja svetskih ekonomskih odnosa. T o prestruktuiramje otva­ ra veće mogućnosti za žene da budu integrisane u toko­ ve nacionalnog ekonomskog, socijalnog, političkog i kul­ turnog života;

2ENSK0 PITANJE

239

8. Sva sredstva komunikacija i informisanja kao i kulturni m ediji treba da daju visok prioritet svojoj od­ govornosti u potpomaganju da se otklone sva shvatanja i kulturni faktori k oji još uvek sprečavaju unapre­ đenje položaja žena i da bi se na pozitivan način tuma­ čio značaj k o ji za društvo ima usvajanje izmenjenih i proširenih uloga žena; 9. Potrebno je učiniti dostupnim neophodne izvore kako bi žene mogle aktivno učestvovati u političkom životu svoje zem lje i međunarodne zajednice, jer je nji­ hovo aktivno učešće u odlučivanju o nacionalnim i me­ đunarodnim pitanjima i na drugim nivoima političkog života pretpostavka za potpuno korišćenje jednakih prava žena, za njihov dalji razvoj i nacionalno blagostanje; 10. Jednakost u pravima nosi sa sobom odgovara­ juće odgovornosti. Stoga je dužnost žena da se koriste svim mogućnostima koje im se pružaju i da ispunja­ vaju svoje dužnosti prema porodici, zem lji i čovečanstvu; 11. Jedan od glavnih ciljeva društvenog obrazovanja trebalo bi da bude učenje o poštovanju fizičkog inte­ griteta i njegovog pravog značaja u ljudskom životu, čovečije telo, bilo da se radi o ženi ili muškarcu, je ne­ prikosnoveno i njegovo poštovanje je osnovni element ljudskog dostojanstva i slobode; 12. Svaki par i pojedinac imaju pravo da slobodno odlučuju da li će imati dece ili ne i da određuju njihov broj i razmak između rođenja, kao i na informisanje, obrazovanje i sredstva da bi to pravo mogli koristiti; 13. Poštovanje ljudskog dostojanstva podrazumeva pravo svake žene da slobodno i sama odlučuje da li će stupiti u brak ili ne;

240

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

14. Pitanje neravnopravnosti, koje pogađa ogromnu većinu žena u svetu, tesno je povezano sa problemom nerazvijenosti, koja je rezultat ne samo nepovoljne unutrašnje strukture nego i duboko nepravednog svetskog ekonomskog sistema; 15. Potpun i sveopšti razvoj jedne zem lje zahteva maksimalno učešće i žena i muškaraca u svim oblasti­ ma; nedovoljno korišćenje potencijala skoro polovine svetskog stanovništva predstavlja ozbiljnu prepreku so­ cijalnom i ekonomskom razvoju; 16. K ra jn ji cilj razvoja je da se postigne bolji kvalitet života za sve, što znači ne samo razvoj ekonomskih i drugih m aterijalnih resursa nego i fizički, moralni, in­ telektualni i kulturni razvoj ljudske ličnosti; 17. Da bi se žene integrisale u razvoj, države treba da izvrše odgovarajuće promene u svojoj ekonomskoj i socijalnoj politici, je r žene imaju pravo da učestvuju i doprinose ukupnim naporima razvoja; 18. Sadašnje stanje međunarodnih ekonomskih od­ nosa nameće ozbiljne prepreke efikasnijem korišćenju svih ljudskih i materijalnih potencijala za ubrzani raz­ v o j i za poboljšanje životnog standarda u zemljama u razvoju s ciljem da se otklone glad, smrtnost dece, ne­ zaposlenost, nepismenost, neznanje i zaostalost, k oji se tiču čitavog čovečanstva, a posebno žena. Stoga je osnovno da se ustanovi i hitno primeni novi međuna­ rodni ekonomski poredak — čiju osnovu predstavlja P ovelja o ekonomskim pravim a i dužnostima država — zasnovan na pravičnosti, suverenoj ravnopravnosti, me­ đuzavisnosti, zajedničkim interesima, saradnji među državama bez obzira na njihove društvene i ekonomske sisteme na principima m iroljubive koegzistencije i na unapređenju ekonomskog i socijalnog progresa svih ze­

ŽENSKO PITANJE

241

malja, posebno zemalja u razvoju i na progresu država koje čine međunarodnu zajednicu; 19. Princip potpunog i trajnog suvereniteta svake zemlje nad vlastitim prirodnim resursima, bogatstvima i svim ekonomskim aktivnostima, kao i njenog neotu­ đivog prava na nacionalizaciju kao izraz tog suvereni­ teta, predstavljaju osnovne pretpostavke u procesu eko­ nomskog i društvenog razvoja; 20. Međutim, postizanje ekonomskih i socijalnih ci­ ljeva, osnovnih i za postizanje prava žena, neće samo po sebi dovesti do potpune integracije žena u razvoj na bazi ravnopravnosti sa muškarcima ukoliko se ne preduzmu posebne mere namenjene potpunom ukidanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene. Stoga je važno da se formulišu i primene modeli razvoja koji će unaprediti učešće i unapređenje žena u svim oblas­ tima rada, obezbediti jednake mogućnosti za obrazova­ nje i servise koji bi olakšali poslove u kući; 21. Modernizacija poljoprivrednog sektora u ogrom ­ nim regionima sveta je neodvojiv element razvoja, po­ sebno zbog toga što stvara mogućnosti za m ilione seos­ kih žena da učestvuju u razvoju. Vlade, Ujedinjene na­ cije, njihove specijalizovane agencije i druge kompe­ tentne regionalne i međunarodne organizacije treba da podrže projekte namenjene korišćenju maksimalnih potencijala i razvijanju samopouzdanja seoskih žena; 22. Treba naglasiti da će — pod uslovom da su obezbeđeni neophodni ekonomski, socijalni i zakonski uslovi kao i odgovarajući stavovi u odnosu na potpuno i ravnopravno učešće žena u društvu — napori i mere namenjeni intenzivnijoj integraciji žena u razvoj biti uspešni jedino ako čine integralni deo ukupnog socijal­ nog i ekonomskog napretka. Potpuno učešće žena u ra­

242

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

zličitim ekonomskim, socijalnim, političkim i kulturnim sektorim a značajan je indikator dinamičnog progresa naroda i njihovog razvoja. Individualna ljudska prava mogu se ostvariti jedino u okviru ukupnog razvoja; 23. C iljevi postavljeni u ovoj Deklaraciji mogu se postići jedino u svetu u kome u odnosima između dr­ žava vladaju, i z m e đ u o s t a l i h , sledeći principi: suverene ravnopravnosti država; slobodnog samoopredeljenja naroda; neprihvatanja prisvajanja ili po­ kušaja da se terito rije prisvajaju putem sile i zabrane priznavanja takvog prisvajanja; teritorijalnog inte­ griteta i prava na njegovu odbranu; i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zem alja; a isto tako, da u od­ nosima među ljudim a treba da vladaju najviši princi­ p i ravnopravnosti žena i muškaraca; 24. Međunarodna saradnja i m ir zahtevaju postiza­ n je nacionalnog oslobođenja i nezavisnosti, ukidanje kolonijalizm a i neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, a p a r t h e j d a , svih vidova rasne diskrimina­ cije, kao i priznavanje dostojanstva naroda i njihovog prava na sam oopredeljenje; 25. Žene im aju vitalnu ulogu u unapređenju mira u svim oblastima života: u porodici, zajednici, naciji i u svetu. Otuda, žene ravnopravno sa muškarcima mora­ ju učestvovati u procesima odlučivanja k oji potpoma­ žu unapređenje m ira na svim nivoima; 26. Žene i muškarci treba zajednički da ukinu kolo­ nijalizam, neokolonijalizam, imperijalizam, stranu do­ minaciju, i okupaciju, cionizam, a p a r t h e j d , rasnu diskriminaciju, prisvajanje zem lje putem sile i prizna­ vanja takvog prisvajanja, je r takva praksa uzrokuje ne« opisive patnje žena, muškaraca i dece;

ŽENSKO PITANJE

243

27. Treba podržati solidarnost žena svih zemalja sve­ ta u njihovom protestu protiv povrede ljudskih prava koju osuđuju i Ujedinjene nacije. Svi oblici ugnjeta­ vanja i nehumanog tretmana žena, muškaraca i dece, uključujući i hapšenje, mučenje, masakre, kolektivno kažnjavanje, razaranje domova, prinudno proterivanje i zabranu kretanja smatraće se zločinima protiv čovećanstva i povredom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i drugih međunarodnih instrumenata; 28. Žene celog sveta treba da se ujedine u cilju ot­ klanjanja povrede ljudskih prava koje se vrše nad že­ nama i devojkama, kao što su: silovanje, prostitucija, fizički napadi, mentalne svireposti, zaključivanje dečjih brakova, prinudno sklapanje braka i sklapanje braka kao komercijalne transakcije; 29. M ir zahteva da žene kao i muškarci odbijaju bi­ lo kakvo mešanje u unutrašnje stvari država bez obzira da li se ono vrši otvoreno ili prikriveno od strane dru­ gih zemalja ili preko transnacionalnih korporacija. Mir, takođe, zahteva da žene i muškarci rade na unapređenju poštovanja suverenih prava svake zem lje da izgrađuje vlastiti ekonomski, društveni i politički sistem bez poli­ tičkih i ekonomskih pritisaka i prinude bilo kakve vrste; 30. I žene i muškarci bi trebalo da doprinose posti­ zanju stvarnog opšteg i potpunog razoružanja pod efi­ kasnom međunarodnom kontrolom, počev od nuklear­ nog razoružanja. Dok se ne postigne opšte razoružanje, žene i muškarci čitavog sveta moraju ostati predostrožni i uložiti sve svoje snage da se postigne i očuva me­ đunarodni mir:

244

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

STOGA, S v e it s k a k o n f e r e n c i j a rodne god in e žena:

M e đ u n a ­

1. Potvrđuje svoju veru u ciljeve Međunarodne go­ dine žena k o ji su ravnopravnost, razvoj i mir; 2. Proklam uje svoju privrženost ostvarivanju tih ciljeva; 3. E nergičn o zahteva od vlada, čitavog sistema U je­ dinjenih nacija, regionalnih i međunarodnih organiza­ cija i međunarodne zajednice u celini, da se posvete stvaranju pravednog društva u kom e će žene, muškarci i deca m oći živeti u dostojanstvu, slobodi, pravdi i pro­ speritetu".

M A R K S O V O P IS M O 2 E N I» )

Evo pišem ti ponovo je r sam sam a neprijatno mi je da imam sa tobom samo imaginarne dijaloge a da ti o tome ništa ne znaš; niti me čuješ a niti mi možeš odgovoriti. Tvoja slika, iako loša, mnogo mi znači. Tek sad razumem zašto su „crne madone", najsramniji por­ treti device Marije, naišle na veliki broj obožavalaca, više nego dobri portreti. Bez obzira na to, nikada ni jedna slika madone nije bila toliko ljubljena, posmatrana i obožavana kao tvoje fotografije; iako ne crna ništa manje nije nepravična, jer ne otkriva tvoj sjaj, tvoj šarm, tvoju „dolče” , zavod­ ljivi ton tvoga lica. Ali ja ispravljam zrake sunca koji su slikani netačno i utvrđujem da m oje oči, iako ošte­ ćene svetlošću lampe i upotrebom duvana, još uvek znaju da slikaju i to ne samo u snu nego i za vreme bdenja. Ti si preda mnom živa i držim te u svojim ru­ kama. Ljubim te od glave do pete i padam na kolena pred tobom uzdišući „Gospođo volim vas” . Ja vas zaista volim više nego što je M or ikada voleo. Pogrešno svet ') Marks je poznat ne samo kao veliki naučnik i revolucionar, već i kao duboko zaljubljen u svoju ženu. Ovo pismo je Marks napisao 21. juna 1856. godine svojoj ženi, dok je boravio kod Engelsa u Mančesteru, koja se sa svoje tri kćen, od maja meseca te godine, nalazila u Trevu, negujući svoju majku. Pismo je prvi put objavljeno u publikaciji „Anali” na nemačkom jeziku, a francuski marksolog Rubel ga je prvi put objavio u francus­ koj verziji 1970. godine. Ono je objavljeno i na drugim jezicima, uključu­ jući i ruski iczik.

246

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

ceni ljude od karaktera. K o ji je od m ojih mnogobrojnih kritičara i zatrovanih neprijatelja cenio m oju ulogu „velikog ljubavnika” u jednom pozorištu drugog reda? Međutim, ona je istinita. Da su svi oni im ali i najmanju dozu duha slikali bi sa jedne strane „odnose proizvodnje i razm ene” a sa druge mene kako klečim pred tvojim nogama. Ispod ove slike oni bi napisali „Look to this picture and do it ” .2) A li oni su glupi i takvi će ostati „in saecula saeculorum” . Momentano odvajanje ima i svoje dobre strane, je r prisustvo čini stvari jednoobraznim i ne dozvoljava da se prave razlike. Gledane iz blizine i najviše kule se čine liliputanskim. Ali, svakodnevne i sitne pojave posmatrane iz blizine dobi ja ju ogrom ne razmere. T o se isto od­ nosi i na strast. Male navike se pretvaraju u proždirače strasti kad nas neposredno zahvate, a za razliku od toga one iščeza­ vaju čim se neposredni objekt gubi sa našeg vidika. Ve­ like strasti ko je bliskost objekta pretvara u male na­ vike koje rastu do svoje prirodne m ere pod uticajem m agijskog dejstva udaljenosti. Tako je i sa m ojom lju­ bavlju. Dovoljno je da te prostor otm e mom pogledu da bi odmah bio svestan da ga je vrem e još ojačalo, kao što sunce i kiša pomažu biljkam a da rastu. K ad si ti daleko od mene m oja se ljubav prema tebi ja vlja onakva kakva jeste; džinovska, je r ujedinjuje svu energiju m og duha i svu žar moga srca. Ja postajem čovek je r osećam veliku strast. Rastrzanost koju izaziva učenje i m odem a kultura, skepticizam koji nas prim o­ rava da potiskujem o sve subjektivne i objektivne pred­ stave, čine da postajem o sitničavi i slabi, samoljubci i neodlučni. Suprotno od toga, ljubav, ne ljubav a la Fo*) Pogledajte ovu sliku i poredite.

ŽENSKO PITANJE

247

jerbah za čoveka kao takvog, ne ni kao merabolizam Molšota, čak ni ljubav za proletarijat, već ljubav ljub­ ljene, ljubav za tebe omogućuje da čovek postaje čovek. Ti ćeš se nasmejati drago srce i zapitaćeš se odakle mi odjednom tolika retorika. Izvesno je, kad bi samo mogao da prislonim na svoje srce tvoje, čisto i nežno, ja bih ćutao, ne bih progovorio ni jednu reč. U nemogućnosti da te ljubim svojim usnama ja to činim rečima. Ja bih mogao isto tako da pišem stihove, da podražavam rim ove iz Ovidijevih „Libri tristium ” na teftonskom: Bucher des Jammers (knjige tugova­ nja). Izgnan Ovidije je bio odvojen samo od cara Avgu­ sta a ja sam u izgnanstvu koje me lišava tebe; to Ovi­ dije ne bi mogao da razume. Postoje mnoge žene i među njim a i vrlo lepe, ali gde bih našao lice čija svaka crta, čak svaka bora iza­ ziva u meni sećanje na najdublje i n ajfinije u mom životu. M oje beskrajne bolove, m oje nenadoknadive gu­ bitke čitam u blagosti tvojih crta i zaboravljam svoj bol kad poljubim tvoje blago lice. „Izgubljen u njenom naručju probuđen njenim poljupcim a” u meni to govori pesnik. Ostavljam bramancima i Pitagori njihove dok­ trine o reinkarnaciji, a hrišćanstvu verovanja u vaskrsenje.

RAZG O VO R S IM O N DE BOVUAR I Ž A N PO L SA RTRA O Ž E N S K O M PIT A N JU 1) S im on de B ovuar: — Sartr, htela bih da Vas pitam o problem u žena, je r se V i nikad niste izjasnili o ovom pitanju i to je prva stvar o k o joj Vas pitam. Kako se desilo da ste V i govorili o svim potlačenim: o radnicima, o crncim a u Crnom Orfeju, o Jevrejim a u Razmišljanju 0 jevrejsk om pitanju, a nikad se niste izjasnili o ženama. S a rtr: — M islim da to dolazi od m oje mladosti. Od svog detinjstva sam bio okružen ženama; m oja baba i m ajka su se m nogo bavile sa mnom, zatim, stalno sam bio okrenut devojčičama. T o znači da sam u devojkama 1 ženama im ao takoreći svoju prirodnu sredinu i uvek sam m islio da u meni ima jedna vrsta žene. S im on de Bovuar: — Činjenica da ste bili uvek okru­ ženi ženama nije smetnja da ste m ogli zapaziti kao značajnu pojavu ugnjetavanja koje podnose. *) Ovaj razgovor je objavljen u francuskom časopisu Luk (L'Arc), br. 61 iz 1975. g. i predstavlja ne samo skraćeni izraz shvatanja pisca poznatog dela „Drugi pol” koje je uticalo na savremenu ideologiju ženskog pokre­ ta, već i prvi put javno izraženo mišljenje Sartra o jednom od aktuelnih problema današnjice. Pored toga, u ovom razgovoru, zapaža se odjek ideja francuske intelektualne levice o problemu žene; ideja izraženih jednostavno, ležerno i nedorečeno s obzirom na pretenzije poznatog bračnog para, angažovanih super intelektualaca: jednog pisca lidera ženskog pokreta i jednog savremenog oštroumnog filozofa, — koji je uvek težio da bude moderan ali i odgovoran mislilac i borac napredne misli i orijentacije, bliske mark­ sizmu i socijalizmu.

ŽENSKO PITANJE

249

Sartr: — Ja sam osećao da moj deda ugnjetava moju babu, ali to nisam do kraja shvatio. M oja majka, kao udovica, bila je potčinjena svojim roditeljim a, ne samo ocu već i majci. Sim on đe Bovuar: — Ali, V i ste postali odrasli. Za­ što niste shvatili ugnjetenost žena? Sartr — U celini uzevši, nisam bio svestan toga. Video sam samo pojedinačne slučajeve; naravno, video sam ih mnoge. Ali, u svakom slučaju, smatrao sam da je imperijalizam pojedinačni nedostatak muškarca, a da je jedna vrsta potčinjenosti karakteristična crta žene. Sim on đe Bovuar — Zar ne bismo mogli reći da u odnosu na žene kod mnogih ljudi pa čak, i kod žena, — jer sam i ja takva bila prilično dugo — postoji jedna zaslepljujuća mrlja. Odnosi muškarac— žena uzimaju se kao nešto tako utvrđeno da izgleda prirodno, i uopšte, i odnosi se ne zapažaju. To me podseća na ono što se nekad zapažalo u grčkoj dem okratiji, gde ropstvo nisu zapažali ni oni koji su inače zastupali ideje jedna­ kosti. Izgleda mi da će se u budućnosti gledati sa is­ tim čuđenjem na način kojim su žene danas tretirane u našem društvu, kao što mi gledamo na ropstvo u atinskoj demokratiji. Sartr — Mislim da imate pravo. Kao mlad čovek verovao sam u superiornost čoveka,2) što ne isključuje između njega i žene postojanje izvesne jednakosti sa muškarcima. U izvesnim slučajevima muškarac je bio gord, autoritativan i prividno superioran u odnosu na ženu. Na primer, moj očuh, ali smatrao sam tada da je to samo crta karaktera. ') Sartr, kao 1 mnogi pre i posle njega, izjednačava pojam (i reči) čovek i muškarac; uticaj mafiizma se oseća i kod onih koji inače ne ospo­ ravaju da je i žena čovek (l'hommc) ljudsko biče.

250

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

S im on de B ovuar — A li V i sad baš rekoste da ste žene u svojim m nogobrojnim odnosima sa njim a smat­ rali za jednake ili za nejednake. Da li time hoćete da ka­ žete ono što ste m i već jedanput naglasili da su one jed­ nake s obzirom na njihovu potčinjenost, čak i ako to stvarno nisu. Hoću to da kažem s obzirom da je za jednu ženu teže da ima isto toliko kulture, znanja i slobode, kao što m ože da je ima muškarac. Jedna žena može izgle­ dati jednaka sa muškarcem, čak i ako ne poseduje isti nivo kulture, slobode i druge osobine. S a rtr — Im a nešto od toga. Smatrao sam da ona im a jedan tip osećanja i način ponašanja koje sam ja nalazio i u sebi. Osećao sam se, dakle, sposobnim da vodim razgovor sa ženama m nogo bolje nego sa mu­ škarcima. Sa muškarcima se razgovor uvek pretvara u pitanja profesije. Uvek se taj razgovor završava sa eko­ nomskim pitanjim a trenutka ili sa grčkom gramatikom, u zavisnosti o d toga da li je partner trgovac ili profesor. Ali je redak slučaj, na prim er, da na terasi jednog kafea govorite o vremenu, o ljudim a k o ji prolaze, o izgledu ulice, o svim stvarima sa kojim a sam to uvek činio sa ženama i što je davalo utisak da sam jednak sa njima. I tada kad sam ja vodio razgovor, ja sam ga vodio zato što sam to hteo. S im on de Bovuar — Ali baš ta činjenica da ste V i vodili razgovor, što je inače normalno što ste to bili Vi, ne ulazi li u mahizam. Uostalom, moram reći da se u celokupnom Vašem delu, kad se ponovo pročita, nalaze tragovi mahizma i čak falokratije. S a rtr — V i malo preterujete. A li najzad hoću i da verujem da je to tako.

2ENSK0 PITANJE

Sim on đe Bovuar — Ali i V i ste sami sebe osećali mahistom, zar ne? Sartr — U izvesnom smislu jesam. Pošto sam po­ stavljao odnose na ovaj ili onaj plan, ako je žena bila saglasna, naravno. Ali ja sam činio prve pokušaje a ne smatram mahizam kao nešto što dolazi od položaja muškarca. Shvatam ga kao posebnu karakteristiku m oje ličnosti. Sim on đe Bovuar — To je interesantno, je r ste V i prvi kazali da psihologija i osećajnost nije ništa drugo već interiorizacija jedne situacije. Sartr — Da. Im ao sam pred sobom opštu situaciju čoveka naše epohe u odnosu sa ženama. Ja sam je uzi­ mao za individualnu superiornost. N e treba zaboraviti, i to priznajem, da sam sebi pripisivao mnoge superior­ nosti u odnosu na svoje vršnjake i svoj pol. T o znači u odnosu na mnoge ljude. Sim on đe Bovuar — To znači da ideja superiornosti u odnosu na žene proizlazi iz toga što je V i imate u od­ nosu prema svakom. Sartr — Možda. Međutim, ona je imala nešto po­ sebno, pošto je bila vezana za osećanje. Potrebno je proučavati superiornost koja prolazi kroz osećanje. Šta znači voleti nekoga i u isto vrem e se osećati superiornim i u kojoj meri ima u tome protivurečnosti? Sim on đe Bovuar — Ono što mi se čini najintere­ santnijim u ovom svemu, to je da, mada rado govorite da ste V i isti kao ma ko drugi, V i niste osetili Vaš mahizam kao ma ko drugi. Sartr — Kao posebni mahizam jedne ličnosti. Po­ trebno je da vam kažem, da ja sebe nisam smatrao celog života da sam ma ko. To mi se desilo kad sam imao četrdeset godina i od tog momenta tako sam i pisao i tako i danas mislim.

252

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

Sim on de B ovuar — Vratim o se mahizmu k oji tre­ ba nijansirati. V i ste b ili taj k o ji m e je podsticao da pišem „Drugi p o l". I kad je knjiga bila objavljena V i ste prihvatili sve njene teze, dok mi je Kami, na pri­ m er, skoro bacio knjigu u lice. Od tog trenutka, uosta­ lom , otkrila sam mahizam jednog broja lju di za koje sam verovala da su istinski demokrati, ne samo u od­ nosu na pol već i u odnosu na celo društvo. S a rtr — Da. Odmah da istaknem da sam Vas, što se tiče naših odnosa uvek smatrao za jednaku. S im on de B ovua r — M oram reći da me V i nikad niste ugnjetavali i da nikad niste isticali svoju nad­ moć. Da bism o nijansirali Vaš mahizam, značajno je istaći da u našim odnosim a nikad nije bilo „superior­ nosti — inferiornosti" kao što to obično im aju žena i muškarac. S a rtr — U tom pogledu naučio sam i shvatio da u odnosim a između čoveka i žene ima nečeg što ukazuje na duboku jednakost dva pola. Ja ne shvatam sebe da sam superiorniji u odnosu na Vas ili da sam inteligen­ tn iji ili aktivniji, znači ja nas stavljam na isti plan. M i smo bili jednaki. Pri tom e mislim da je to pojačalo m oj mahizam, je r m i je om ogućilo da ga nađem u odnosu sa drugim ženama. Međutim, jednakost koju smo m i im ali izgleda m i da nije samo pojedinačna jednakost dva bića; ona otkriva duboku jednakost dva pola. S im on de Bovuar — V i ste, izvesno je, prihvatili Drugi pol. On vas nije uopšte izmenio, uostalorti ni m e­ ne, je r m islim da smo im ali iste stavove u tom trenutku. S a rtr — Oboje smo verovali da će socijalistička re­ volucija nužno povući i emancipaciju žene. M i smo se i zajedno razočarali, je r smo otkrili da ni u Sovjetskom Savezu, ni u čehoslovačkoj, ni u jednoj drugoj zem lji koja se naziva socijalističkom, koju poznajemo, žena

ŽENSKO PITANJE

253

nije istinski jednaka muškarcu. To me je, uostalom, i podstakao da od 1970. definitivno zauzmem feminističke stavove. Hoću da kažem, da otkrijem i priznam speci­ fičnost borbe žena. Sim on đe Bovuar — V i ste me sledili na tom putu, ali htela bih da sad istaknem i do koje mere. Šta V i sad mislite o borbi žena za svoju emancipaciju? Na primer, kako se ona usklađuje sa borbom klasa? S artr — Mislim da su to borbe različitog vida i različitog smisla koje se uvek ne ujedinjuju. Borba kla­ sa do danas se odnosila na borbu ljudi između sebe. U suštini tiče se odnosa koji se izražavaju u pogledu vlasti i ekonomije. Odnosi između žena i muškaraca su znatno drugačiji. Van sumnje je da s ekonomskog gledišta ima među ovim pojavama međusobnih im plikacija ali žena nije klasa i muškarac u odnosu na ženu nije to isto tako. Druga stvar je odnos među polovima. Prema tome, u osnovi postoje dva pravca borbe za ugnjetene: borba klasa i borba polova. Ova dva pravca, naravno, često se dodiruju i udružuju. Tako je to danas, kad se klasna borba i borba polova, po tendenciji, ujedinjuju. Ja ističem „po tendenciji" pošto principi i artikulacije nisu isti. Građanska žena i radnička žena nisu protivstavljene kao klase. Klasna podela između buržoazije i radnika tek posredno pogađa žene, tako da, na primer, često nailazimo na odnose između jedne građanke i nje­ ne kućne pomoćnice koji su nezamislivi između sopstvenika jedne fabrike ili inženjera u njoj i jednog fizičkog radnika u istoj fabrici. Sim on de Bovuar — Na koju vrstu odnosa sad mislite. Sartr — Na odnose kad građanka govori o svom mužu, o svojim odnosima sa njim i o svojoj kući, naila­ zimo često na saučesništvo između dve žene različitih

254

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

klasa. M islim da jedna građanka, osim u slučaju kad je, na prim er, rukovodilac preduzeća, ne pripada buržoazi­ ji. Ona je građanka preko svog muža. S im on de B ovuar — V i m islite na tradicionalnu buržoaziju. S a rtr — Da, u k o joj, najpre, mlada devojka živi kod svojih roditelja pod vlašću svoga oca, zatim se udaje za čoveka k o ji preuzima, m alo ih ublažujući, iste principe ko je je im ao njen otac. Ona nema prilike da se potvrdi kao pripadnik muške klase, buržoazije. U mnogim slu­ čajevim a, naravno, ona prihvata buržoaske principe. Isto tako je normalno da jedna žena buržuja ima sve osobine koje ima buržujka. Ona često, i sa većom oštrinom, iz­ ražava ista m išljenja kao njen muž. Ona podražava po­ našanje svog muža, naročito u odnosima sa „nižim a". N avedim o prim ere: Ona je dvosmislena prema svojoj kućnoj pomoćnici, ima prema njoj dvostruki stav. Po­ stoji izvesno saučesništvo pola, što predstavlja čisto ženski odnos u ime koga se gospođa poverava poverenju gospođe u određenim odnosima, a zatim, postoji vlast buržujike, odnosno gospođe, a to je vlast koju je ona stekla svojim odnosima sa mužem. S im on de Bovuar — Drugim rečima, vi prihvatate tezu izvesnih žena „Pokreta za oslobođenje žena" (M. L. F. — na francuskom) prema kojoj je buržujka to na osnovu predstavljanja. S a rtr — Izvesno je, pošto ona odnos sa ekonom­ skim i društvenim životom ima samo preko čoveka, da ga ima preko posrednika. Jedna buržujka vrlo retko ima odnos sa kapitalom. Ona je seksualno vezana sa čovekom koji ima taj odnos. S im on de Bovuar — T o je očigledno. Jer ako je buržujku izdržavao muž, i nema oca koji će je prihvatiti, u slučaju razvoda braka, primorana je da traži zaposle­

2ENSK0 PITANJE

255

nje; vrlo često to će biti slabo plaćeno zaposlenje, koje je neće mnogo uzdići iz situacije proletera. Sartr — Sećam se odnosa m oje majke prema nov­ cu; ona je najpre dobijala novac od svoga muža, pa kao udovica od oca, zatim u novom braku, od drugog mu­ škarca, koji je izdržavao do smrti. Na kraju svog ži­ vota, ona je delimično živela od novca koji jo j je osta­ vio njen drugi muž a delimično od onog koji sam jo j ja davao. Od početka do kraja života nju su izdržavali muškarci i nije imala neposredni odnos sa kapitalom. Sim on de Bovuar — Drugim rečima, V i priznajete specifičnost borbe žena. Sartr — Potpuno. Ja ne mislim da ona proizilazi iz borbe klasa. Sim on de Bovuar — Po mom mišljenju feminizam predstavlja borbu koja se vodi izvan klasne borbe sa kojom je na izvesni način vezana. Uvek ima i drugih borbi: na primer, danas borba Bretonaca i Oksitanaca koje se ne podudaraju sa borbom klasa. Sartr — One su ipak tesno vezane. Sim on de Bovuar — Buna mladih vojnika je nešto drugo nego borba klasa. Smatram da danas ima mnogo pokreta koji su istovremeno u odnosu sa borbom klasa i koji su nezavisni, ili su u svakom slučaju nesvodljivi na tu borbu. Sartr — Potrebno je ispitati jedno za drugim. Sma­ tram da specifičnost borbe žena protiv muškaraca nije uopšte borba ugnjetenih klasa protiv ugnjetača. To je nešto drugo. Ali ostaje činjenica da je borba žena pro­ tiv muškaraca borba protiv ugnjetavanja, pošto čovek pokušava da zadrži ženu u podređenom položaju. Sim on de Bovuar — Kakav značaj pripisujete ovoj feminističkoj borbi koju priznajete kao takvu. Da li se pridržavate starog razlikovanja između primarne i se­

256

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

kundarne protivrečnosti i smatrate li borbu žena kao sekundarnu. S a rtr — Ne, za mene je borba žena primarna. U to­ ku vekova ova se borba ispoljavala u ličnim odnosima, u svakoj porodici. Skup ovih posebnih borbi pretvara se u opštu. Ona ne obuhvata svakog. Izgleda mi da većina žena ne smatra korisnim da priđe toj borbi, da pojedi­ načne borbe uključuje u opštu borbu svih žena protiv svih muškaraca. Ova opšta borba još n ije poprim ila ovakvu širinu. S im on đe B ovuar — Im a domena u kojima, iako nisu sasvim svesne toga, žene smatraju da su posebno zainteresovane. B itka oko abortusa u početku je vođena od strane jedne grupe intelektualki. Kada smo potpi­ sale poznati m anifest od 343, nismo bile ni tada mnogo­ brojne, ali to je im alo takav od jek na sve žene, da smo konačno postigle da od vlade otrgnem o zakon o abor­ tusu, zakon k o ji n ije potpuno zadovoljavajući, ali pred­ stavlja jednu našu nesumnjivu pobedu. S a rtr — Da. A li i mnogi ljudi su bili pristalice pri­ znanja abortusa. Često muškarac plaća abortus. Muška­ rac k o ji je oženjen i k o ji ima prijateljicu, nema nikada želju da od n je dobije dete. S im on đe B ovuar — čin i m i se da ste suviše opti­ m ista u pogledu brige muškaraca za žene u drugom stanju. U m nogim slučajevima muškarac se izvlači, ne daje moralnu podršku. Bitka za abortus je ženska stvar i one su je dobile. S a rtr — Danas, u izvesnoj meri, to je tačno. Ali, uprkos svemu, skupština sastavljena od muškaraca usvo­ jila je zakon. Im a u tome jedno saučesništvo polova. S im on đe B ovuar — Pri tom e istaknimo da mnoge žene nisu potpuno svesne da su ugnjetene, i da smatraju da je prirodno što su u takvom položaju, da je prirodno

2ENSK0 PITANJE

257

što one same treba da se bave domaćim poslovima i da se staraju o deci. Sta mislite o problemu koji se postav­ lja pred ženama koje rade, na primer, u fabrici gde su eksploatisane i koje su, s druge strane, u kući eksploatisane od muža. Smatrate li da je potrebno, ili ne, otvo­ riti im oči o ovoj domaćoj eksploataciji? S artr — Izvesno. Ali, očigledno je, danas postoji raz­ lika između žene iz buržoazije i radnica. One u osnovi imaju iste interese i mogu među sobom da se kao žene shvate i povezuju. To one čine kao žene, ali isto tako one su i podeljene među sobom i to najvećim delom usled klasne podele koja protivstavlja njihove muževe, kao i time što su obe primorane da izražavaju društvene ideje svo­ jih muževa. Buržujku od radnice naročito razlikuje na­ čin života, gazdovanje u domaćinstvu i podizanje dece. To ih, u različitom stepenu, stavlja na dve strane. Sim on đe Bovuar — Da. A li žena radnica je dvostru­ ko ugnjetavana. Polazeći od tog, postavljam Vam jedno praktično pitanje. Da li je opravdano podići ženu p ro­ tiv muža, iako je on često i izgleda jedino njeno uto­ čište protiv ugnjetavanja kapitaliste? Sartr — U tome ima jedna protivrečnost. Ali ona je drukčija od onog što se obično misli. Osnovna protivreč­ nost je borba polova, a dopunska je borba klasa. U meri u kojoj žena trpi dvostruko ugnjetavanje, borba polova je prioritetna. Ali, mislim da žena rad­ nica treba da pronađe sintezu, koja je različita prema slučajevima, između radničke borbe i borbe žena, sinte­ zu u kojoj ni jedna ni druga borba neće biti potcenjene. Ne smatram da je to lako. Ali, u tom pravcu treba da se razvija napredak. Sim on đe Bovuar — Da, ali sećam se diskusije, ko­ ju smo imali posle pojave Karmicevog filma Udarac na

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

258

udarac.8) Prikazivanju ovog film a prisustvovao je znatan broj radnica i žena boraca u Pokretu žena za oslobođe­ n je (M. L. F.). Kada smo posle predstave govorili o tome da su one ugnjetene i o d strane svojih muževa, one su odlučno stavile do znanja da su one mnogo bliže mužu radniku nego ženi buržujki. S a rtr — T o m i izgleda očigledno u izvesnom smislu. Ali, osnovno je pitanje da li su problem i pred kojima stoji žena buržoazije isti ili nisu isti kao oni koji se po­ stavljaju ženama radnicama. Kao što smo već istakli, u slučaju da je napuštena od muža ili je udovica, buržujka se često spušta na nivo radnice ili sitne buržoazije, ako je posao kojim se m ora baviti da bi opstala slabo plaćen. S im on de Bovuar — Postoji uzajamnost između borbe klasa i borbe polova, naročito u slučajevima kad žene postavljaju profesionalne zahteve. Poznajem dva primera. Uzm im o slučaj štrajka u gradu TRUA od pre nekoliko godina. Radnice koje su rukovodile štrajkom izjavile su ženama borcim a pokreta za oslobođenje na otvoren i energičan način: „Sad kad sam shvatila šta znači buniti se, jasno m i je šta treba da radim kod kuće, m oj muž će m orati postati samo mali šef". Drugi pri­ m er: zaposlene žene u „N ovim galerijam a" u TION-villu su vodile vrlo težak štrajk i držale krajnje feminističke govore u kojim a su objašnjavale da su sad svesne dvo­ struke eksploatacije i da ih obe odbacuju. Znači li to, prema vašem mišljenju, da je opravdano pomoći ženama da otvore oči i kad je to po cenu stvaranja niza teškoća i trzavica za same njih. S a rtr — Očigledno. Izgleda mi da je nemoguće uki­ nuti jednu od bitnih borbi među ljudskim bićima za ■) Poznati film sa feminističkom tendencijom.

2ENSK0 PITANJE

259

jedan deo stanovništva. Pošto su žene žrtve, nužno je da toga budu svesne. Sim on đe Bovuar — Slažem se. Potrebno je da po­ stanu svesne i da nađu načine borbe i da se ne osete izolovane u svojoj borbi. A sad postavljam jedno vrlo značajno pitanje koje se raspravlja u okviru pokreta za oslobođenje žena. Ono se odnosi na postojanje veze između jednakosti i onog što se naziva otvaranje mogućnosti za unapređenje žene (prom ocija). S jedne strane, m i smo za društvo jedna­ kih u kome će biti ukinuti ne samo eksploatacija čoveka od strane čoveka već i sve hijerarhije, privilegije i tome slično. S druge strane, mi hoćemo da stičemo iste kvali­ fikacije kao muškarci, da imamo iste početne šanse, iste plate, iste mogućnosti u karijeri i u postizanju najviših stupnjeva u određenoj hijerarhiji. U tome ima izvesne protivrečnosti. Sartr — Prva je protivrečnost u tome što postoje hijerarhije. Ako pretpostavimo pokret, k oji ja želim, i koji ih, hijerarhije, ukida, protivrečnost bi prestala, tj. žene će biti tretirane isto kao muškarci. Tada će se uspostaviti duboka jednakost između muškaraca i žene u radu, i time više neće biti problema koji postavljate. Ali, uzmimo stvari kakve su danas. Danas su mu­ škarci i žene u načelu jednaki u sporednijim zanimanji­ ma i zanatima koji su malo plaćeni i ne traže mnogo pianja. Ali, postoje i dobro plaćena zanimanja koja daju i vlast onima koji ih vrše i zahtevaju od njih određeno znanje. Izgleda mi opravdano da se većina žena ujedini za postizanje apsolutne jednakosti muškarca i žene u ob­ lastima koje ne podrazumevaju hijerarhije u radu; s druge strane, u današnjem društvu, da pokažu, kroz

260

Dr JOVAN ĐORĐEVIC

prim er određenog broja među njima, da su jednake mu­ škarcima i u najelitnijim zaposlenjima. Smatram, dakle, da pojedine žene, pod uslovom da pripadaju istom egalitam om i feminističkom po­ kretu, zato što to mogu, treba da idu do najviših stepena na društvenim lestvicama, da bi pokazale da nisu ni najm anje lišene inteligencije kad su u pitanju raz­ ne nauke, što inače m nogi ljudi osporavaju; i uopšte da su sposobne da vrše iste poslove i profesije kao i mu­ škarci. Prema tome, danas postoje ove dve kategorije žena i one su neophodne. Pri tom e istaknimo da je elitis­ tička kategorija delegirana u izvesnom smislu od mase žena i to u cilju da u ovom društvu, zasnovanom na elitama i nepravdi, pokažu da žene mogu biti elita kao i muškarci. T o m i izgleda nužnim da bi se jedan deo lju di razoružao u shvatanju da su žene niže u intelek­ tualnom i svakom drugom pogledu. S im on de Bovuar — Verovatno bi ih to razoružalo, ali ih to ne bi ubedilo. Oni žele da žene budu niže, je r traže za sebe najbolja mesta. Ali, da li time ne postoji rizik da ove žene služe kao alibi? N avedim o slučaj go­ spođice Šopine4) o kome postoje različite ocene u pokre­ tu za oslobođenje žena. Jedne žene su smatrale da je to uspeh za ženu, je r je ova devojka dokazala svoje sposobnosti, druge pak žene su na to odgovarale da će se time muškarci služiti kao alibijem , navodeći „V i imate iste šanse i možete, ako ste sposobne da postignete i sve ono što i mi muškarci m ožemo. Prema tome, ne ponavljajte stalno da ste održavane u podređenom položaju". Sta mislite o ovoj opasnosti? 4) Slučaj jedne mlade devojke koja je, prvi put u univerzitetskoj praksi Francuske, učestvovala na konkursu poznate elitističke Politehničke škole, dotle isključivo rezervisane za muškarce, jednoglasno primljena kao „prva u rangu".

2ENSK0 PITANJE

261

S artr — Mislim da ona postoji, mada je odgovor tim ljudima lak. V i ste ga dovoljno dali u posebnom bro­ ju Modernih vremena k oji je posvećen ženama. Među­ tim, opasnost i dalje postoji. Usled toga žena — alibi, o kojoj V i govorite, je dvosmislena kreacija. Ona može opravdati nejednakost i postoji u izvesnom smislu kao delegatkinja žena koje hoće jednakost. Ali, već u savremenom društvu je nemoguće zanemariti činjenicu da ima žena koje obavljaju tzv. muške poslove i profesije i u tome su vrlo uspešne. Sim on de Bovuar — Može se reći da čovek uvek za­ pada u opasnost da služi kao alibi. To se svodi na poznato „igrati nečiju igru” . N e može se ništa preduzeti a da se, na ovaj ili onaj način, ne igra za drugog. Ali, slažemo se da je korisno da žena ima najviše kva­ lifikacije. Međutim, ja razlikujem dve stvari: kvalifi­ kacije i položaj. Da li će jedna kvalifikovana žena uvek prihvatiti položaje kojim a se održavaju hijerarhije koje ona ne prihvata? Sartr — Mislim da je danas nemoguće zamisliti kva­ lifikaciju koja ne bi vodila do određenih položaja. Na tim položajima žene mogu uticati na promene. Sim on de Bovuar — Ali ima položaja koje bi, isto tako, i ljudi trebalo da odbijaju. Ako žena treba da od­ bije da bude visoki funkcioner ili ministar ma koje vla­ de, to bi trebalo da učini i muškarac. U osnovi postoje iste mogućnosti za jedne i za druge. Žena pri tom češće pada u klopku, jer njoj pripada vlast na osnovu njene kvalifikacije u sistemu u kome muškarci drže skoro celokupnu vlast. Na primer, može se očekivati da jedna žena naučnik rukovodi istraživanjem o ženskim proble­ mima, kao što su menstruacija, kontracepcija itd. Ona će vršiti te opite u okvirima k o ji su već postavljeni od strane muškarca. Mislim da je njen položaj vrlo deli­

262

Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

katan, i neopravdano je da ona služi samo muškim in­ teresima. S a rtr — T o nas dovodi do drugog pitanja koje je isto tako predm et spora u pokretu za žensko oslobo­ đenje. Da li žene treba da odbace muški svet, ili da u njemu traže svoje m esto? Da li one treba da preuzmu sredstvo ili da ga promene? Kad to kažem mislim na nauku, jezik, umetnost. Sve vrednosti su pod pečatom muškaraca. Da li, usled toga, one treba da sve potpuno odbace i nastoje da se ponovo, iznova stvara nešto ra­ dikalno novo? Ili je potrebno prihvatiti sve vrednosti, osvojiti ih i njim a se služiti u ciljevim a feminizma? Sta o tom e mislite? Sim on de Bovuar — Vi, u stvari, postavljate drugo pitanje koje se odnosi na takozvanu ženskost („feminitude” ). Među nama niko ne prihvata ideju o ženskoj prirodi; ali da li, u kulturnom pogledu, položaj ugnje­ tavanja nije kod nje, žene, razvio izvesne nedostatke, kao i vrline po kojim a se razlikuje od muškaraca. S a rtr — Izvesno je, ali to ne znači da, u više ili m anje bliskoj budućnosti, ako feminizam pobedi, ovi principi i ove osećajnosti nužno treba da ostanu. S im on de Bovuar — Ako m i smatramo da imamo izvesne pozitivne kvalitete, zar ne bi bilo bolje uticati da ih usvoje muškarci, umesto da ih guše žene. S a rtr — Moguće je, zaista, da izvesno bolje pozna­ vanje sebe, više unutrašnje i tačnije poznavanje, pripa­ da naročito ženi, a manje čoveku. S im on de Bovuar — Kad ste istakli da više volite da posećujete žene nego muškarce, nije li to zbog toga što one, usled ugnjetavanja kojem su podređene, izbegavaju izvesne muške nedostatke. Često ste govo­ rili da su one manje „kom ične" od muškaraca.

ŽENSKO PITANJE

263

Sartr — Izvesno je da ugnjetavanje znači i u ovom pogledu mnogo. Tim e što sam istakao da su manje „kom ične" nego muškarci, to je zato što on, ikad po­ stoji kao srednji čovek, nailazi na spoljne okolnosti koje ga čine baš komičnim. Na primer, kada sam napred pripisao svoj mahizam jednom svom ličnom svoj­ stvu, a ne u-ticaju društvenog sveta na mene, bio sam komičan. Sim on đe Bovuar — Hoćete time da kažete da je čovek biće koje se lakše vara. Sartr — Lakše je prevareno i lakše komično. Muš­ ko društvo je komično društvo. Sim on đe Bovuar — Uprošćeno rečeno, to je usled toga što svaki muškarac igra uloge i potpuno je ukrućen u tim ulogama. Sartr — Da. Žena, kao potčinjeno i iskorišćavano biće, u izvesnom smislu je slobodnija od muškarca. Ona ima manje obaveznih pravila prema k ojim a se po­ naša. Ona je sposobna i da ih ne poštuje. Sim on đe Bovuar — To znači da vi podržavate borbu žene. Sartr — U svakom slučaju. Isto tako smatram normalnim što fem inistkinje nisu uvek saglasne u izvesnim pitanjima i da među njim a ima trzavica, podela. To je normalno za jedniu grupu koja je na stupnju razvitka na kome smo danas. Smatram, isto tako, da žene u svom pokretu nemaju masovnu osnovu. N jihov je zadatak, čini mi se, da je osvoje. Pod ovim uslovom, feministička borba bi mogla da uzdrma društvo koje će se i potpuno razdrmati; pod uslovom, isto tako da se borba žena udruži sa borbom klasa.

B IB L IO G R A F IJ A O Ž E N S K O M P IT A N J U 1) 1. ANTOLOGIJE

Adams Elise and Mary Louise Briscoe (eds.), Up Against the Wall M other. . . , On Women's Liberation, Beverly Hills, Cal., Glencoe Press, 1971. Belkin Madeline, Liberation Now! New York, Dell, 1971. Cade Toni (ed.), The Black Woman, New York, Signet, 1970. Come Out! Selections from the Radical Gay Liberation Newpaper, New Yoric, Thimes Change Press, 1971. Communistes et la condition de la femme, Paris, Ed. Sociales, 1975. Cooke Joanne, Charlotte Buch-Weeks, and Robin Morgan (eds.) The New Women, New York, Fawcett, 1971. Femme du X X Steele. Paris, Ed. P.U.F., 1965. Fuchs Cynthia and Wiliam J. Goode (ed.) The Other Half: Roads to Women's Englewood Cliffs, N. Y., Prentice-hall, Spectrum Books, 1971. Garskof Michele Hoffnung (ed.), Role Women Play, Rea­ dings Toward Women's Liberation, Belmont, Cal., Brookd/Cole, 1971. Gomick Vivian and Barbara Moran (eds.), Woman in Sexist Society; Studies in Power and Powerlessness, New York, Basic Books, 1971. Kraditor Aileen (ed.), Up From the Pedestal: Selected Do­ cuments from the History of American Feminism, Chi­ cago, Quadrangle, 1968. •) Odabrana a ne potpuna; ova druga je izuzetna (osim za literaturu na engleskom jeziku u radovima: L. Cicler, Woman i A. Bibliography; R. Morgan, Sisterhood is Powerful.

266

BIBLIOGRAFIJA

Morgan Robin (ed .)f Sisterhood is Powerful: An Anthology of Writings from the Women’s Liberation Movement, New York, Vintage, 1970. O'Neill William L. (ed.), The Woman's Movement: Feminism in the United States and England, New York, Barnes and Noble, 1969. Robins Joan (ed.), Handbook of Women’s Liberation, Cal., Now Library Press, 1971. Rossi Alice (ed.), John Stuart M ill ad Harriet Taylor Mill, Essays on Sex Equality (with long introductory essay by Rossi), Chicago, University of Chicago Press, 1971. Roszak Betty and Theodore (eds.), MasculinefFeminine, New York, Harper Colophon, 1970. Salper R., Female Liberation, N. Y., Ed. A. Knopf, 1971. Scott. Anne Firor (ed.), The American Woman: Who Was She? Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Spectrum Books, 1971. Shulman Alix (ed.) The Traffic in Women and Other Essays on Feminisam by Emma Goldman, New York, Times Change Press, 1971. Stambler Sookie (ed.), Women’s Liberation: Blueprint for the Future, New York, Ace Books, 1970. Tanner Leslie B. (ed.). Voices from Women’s Liberation, New York, Signet Books, 1970. Thomson Mary Lou (ed.), Voices of the New Feminism, Bo­ ston, Beacon, Press, 1970. 2.

KNJIGE O OPSTIM PITANJIMA ŽENA

Allen Pamela, Free Space: A Perspective on the Small Group in Women's Liberation, New York, Times Change. Albala Lebbl P., Razvoj univerzitetskog obrazovanja naših žena, Beograd, 1930. Alzon Cl., La Femme potche et la femme boniche, Paris, Ed. Maspero, 1974. Baby I., Un monde meilleur, Paris, Maspero, 1964. Bardwick Judith, Psychology of Women, A Study o f BioCultural Conflicts, New York, Harper and Row, 1971. Bebel A., Žena i socijalizam, Beograd, Rad, 1964. Bird Caroline, Born Female: The High Cost of Keeping Wo­ men Down, New York, McKay, 1968. Campe de Alange, Habla la mujer, Madrid, Edicusa, 1967.

BIBLIOGRAFIJA

267

Capmamy Maria, La dona a Catalunya, Barcelona, Editorial 62, 1966. Chombart de M. J. et Lauwe P., La Femme dans la Societe, Paris, Ed. CNRS, 1971. Cotti, La femme an seuil de Van 200, Paris Ed. Casterman, 1974. Colon Clara, Enter Fighting, Today’s Woman, A Marxist-Leninst View, New York, New Outlook Publishers, 1970. Cudlipp Edythe, Understanding Women’s Liberation, New York, Paperback, 1971. (This is written from the point of view of the mass media and shows precisely that Cudlipp does not understand Women’s Liberation.) Discrimination Against Women. 2 vols. Svedočenja pred Odborom Kongresa SAD o položaju žena u oblasti obra­ zovanja i rada. Ellis Julie, Revolt of the Second Sex, New York, Lancer Books, 1971. Engels Fridrih, Poreklo porodice privatne svojine i države, Beograd, Kultura, 1961; Položaj radničke klase u Engle­ skoj, Beograd, Kultura, 1961. Ep9tein Cynthia Fuchs, Woman's Place: Options and Limits in Professional Careers, Berkeley, University of Cali­ fornia Press, 1970. Figes Eva, Patriarchal Attitudes: The Case for Women in Revolt, New York: Fawcett, 1971. Firestone Shulamith, The Dialectic of Sex: The Case for a Feminist Revolution, New York, Morrow, 1970. Flexner Eleanor, Centry of Struggle, Cambridge, Mass, Harvard University Press, 1959. Gallion Jane, Woman as Nigger, Canoga Park, Cal. Weiss, Day and Lord, 1970 Greer G., La femme envique, Paris, (francuski prevod) Ed. Laffont, 1971. Komisar Lucy, The New Feminism, New York, Franklin Watts, 1971. Kraditor Aileen, Ideas of the Woman Suffrage Movement, 1890—1920, New York, Columbia University Press, 1965. Lafargue P., La question de la femme, Paris, Ed. L'Oeuvre novelle, 1904. Lenjin, Dela, tom X X III—XXIV, Moskva, 1947. Lemer Gerda, The Woman in American History, New York, Addison-Wesley, 1971.

268

BIBLIOGRAFIJA

Marks Karl, Sveta porodica, Beograd, Kultura, 1964; Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, Zagreb Napri­ jed, 1961. Marks K. Engels F., Nemačka ideologija, Beograd, Kul­ tura, 1964. Michel A., Sociologie de la famille, Paris, Ed. Mouiton, 1970. Millet Kate, Sexual Politics, New York, Doubleday, 1970. Moody Anne, Coming of Age in Mississippi, New York, Dell, 1970. Negrin Su. A., Graphic Notebook on Feminism, New York, Times Change Plress, 1971. O'Neill, William L., Divorce in the Progressive Era, New Haven, Yale University Press, 1967. Everyone Was Brave: The Rise and Fall of Feminism in America, Chicago, Quadrangle, 1969. Reead Evelyn, Problems of Women’s Liberation, New York, Pathfinder Press, 1971. Reeves Nancy, Womankind — Beyond the Stereotypes, New York, 1971. Reich, La Revolution Sexuelle, Paris, Ed. 10/18, 1970. Rocheblave Speodć, Les roles masculins et feminis, Paris, Ed. P.U.F., 1964. Schudler Diane, and Florynce Kennedy, Abortion Rap, New York, McGraw-Hill, 1971. Scott Anne, The Southern Lady: From Pedestal to Politics, Chicago, University o f Chicago Press, 1971. Schowalter Elaine, Women’s Liberation: A Sourcebook of Feminism and Literature, New York, Harcourt Brace Jovanovich, 1971. Sinclair Andrew, The Emancipation of the American Woman, New York, Harper Colophon, 1965. Solanis Valerie, SCUM Manifesto, New York, Olympia Press, 1969. Strauss L6vi, Les structures ilimentaires de la parentć, Paris, Morton, 1967. Suelzle Marijean, What Every Woman Should Know About the Women’s Liberation Movement, Cal., Amazon Gra­ phics, 1971. Sulleroz, La vie des femmes, Paris, Ed. Gonthier. 1965. La femme dans la socićti modeme, Paris, Ed. Gonthier, 1974. Demain les femmes, Paris, Ed. Laffont, 1965. Vallabr6que C., La Condition masculinb, Paris, Payol, 1968.

BIBLIOGRAFIJA

269

Ware Cellestine, Woman Power, The Movement for Women's Liberation, New York, Tower Books, 1970. Wilson J., Logic and Sexual morality, London, Piuguin Book, 1965.

3. ČASOPISI*) Socialist Woman, 21 Watcombe Cirous, Carrington, Not­ tingham, England. Cuadernos pera el Dialogo (Specijalni broj posvećen ženi u Španiji, Madrid 1, Spain (Decemner 1965). Choisir, Ed. Les femmes, Paris. Espirit, Paris, Mart 1961 (broj o ženi). Les femps modernes, posebni broj Les femmes s’entčtent, Paris, mart, 1975. Partisans, Paris, 1971 (posvećeni ženama). Quarto Mondo (Organo del Fronte Italiano di Liberazione Femminile), Piazza SS Apostoli 49, Rome, Italy.

*) Pored povremenih publikacija isključivo posvećenih ženskom pita­ nju, ili časopisa koji su tome posvetili posebne Brojeve, broj povremenih publikacija o ženi je znatno veći ako se uzmu u obzir razni časopisi i bilteni pokreta za oslobođenje žena (naročito u SAD); znatan je i broj članaka o ženskom pitanju koje u toku poslednjih godina objavljuju časopisi od književnih i opšte-kulturnih do socioloških i filozofskih.

RE G ISTA R POJMOVA, IM E N A I NASLO VA Aparthejd, — 236, 242 Atinska demokratija, — 249 Avangarda, — 192 Adam, — 49 Aragon, — 43 Aristofan, — 35 Avgustin, — 49 .Antidiring”, — 129 .Arhaično društvo” , — 91 Bespravnost, — 151 Biologizam, — 49, 51, 69 Birokratija, — 20 Bog, — 38, 64 Borac, — 14 Borba grupa, — 72 Borba klasa, — 69, 74, 253, 263 Borba polova, — 69, 71, 72, 73, 212, 253, 257 Borba žena, — 253, 255 Brak, — 26, 138, 139, 168, 177, 197 Buržoazija, — 129 Bebel A., — 9, 10, 35, 63, 66, 67, 98, 105, 110, 120, 176, 190, 191, 202, 204 Bekon, — 191 Bems Meri, — 83

Blekston, — 229 Bovuar de Simon, — 10, 54 248 Breton A., — 52 Broz Josip Tito, — 239 Car, — 64 Givilizatija, — 78 Crkva, — 27 Cetkin K., — 9, 65, 149, 172 čovek, — 20, 28, 59, 60, 67, 77, 94, 96, 101, 154, 161, 186, 195, 199, 201, 205, 217, 254, 263 Darvinizam, — 69, 204. Deca, — 95, 105, 109, 126, 131, 163, 202 Degradacija, — 230 Demokratija, — 151, 153 Demokratska prava, — 150 Despotizam, — 227 Devojka, — 21 Diskriminacija žena, — 25, 233 Dogmatizam, — 68 Domaćica, 109, 161, 164 Domaćinstvo, — 26, 74 Dominacija, — 25, 27, 236

272

REGISTAR

Dostojanstvo, — 24, 234 Feminizam, — 68, 78, 262 Društvena grupa, — 25, 67 Frojdo-marksizam, — 70, 71, Društvene klase, — 26 76 Društveni progres, 233 Fojerbah, — 247 Društveni sistem, — 26 Folkner, — 35 Društvo, — 55, 85, 93, 111,Frojd, 19, 50, 51, 77, 176 186, 190, 209, 244 Furije, — 12, 58, 60, 68, 81, Država, — 207, 208, 237 129 Darvin, — 92, 206 Dekart, — 119 Demosten, — 197 Gospodar, — 30, 72, 231 Don Žuan, — 37, 38 Godina žena, — 8, 18, 40, 235 Dostojevski, — 38 Građanin, — 233 Deklaracija o nezavisnosti, Građanska prava, — 212, — od 1776., — 223 227 Deklaracija o osećanjima, Ged 2., — 9, 63,160 — 224 Gete J. W., — 45 Deklaracija o pravima čove- Goldman Ema, — 85 ka i građanina, — od 1789 Gramši, — 63 — 223 Deklaracija o ravnopravnosti žena od 1975., — 234 Heterizam, — 139 „Dela”, (Lenjin), — 126, 145, Hijerarhija, — 21, 52, 259, 148, 153, 155, 159 261 Humanizam, — 121 Hegel, — 58 Eksploatacija, - 26, 66, 75, Heraklit, - 41 83, 128, 259 Emancipacija, — 6, 24, 42, Inferiornost, — 66, 79 57, 86, 118, 129 Institucije, — 69, 93 Emancipacija žena, — 67, Intemacionala, — 173 129, 161 „Idiot”, (Dostojevski), 38 Etatizam, — 88 „Izabrana dela”, (Marks), — Etnocentrizam, — 47 150, 151, 153, 157 Engels F., 6, 7, 9, 10, 35, 43, 49, 53, 57, 58, 61, 62, 64, 65, 67, 81, 82, 87, 90, 91, 92, 95, Javna žena, — 62 98, 104, 105, 110, 120 122, Javni život, — 153, 155 129, 182 Jednakost, — 79, 85, 154, 155, Eveling E., — 9, 11, 190 259, 261 Evžen Sije, — 62 Jednakost polova, — 211 Falokratizam, — 47, 88 Jednakost za žene, — 151

REGISTAR

Kapitalizam, — 66, 88, 150, 151, 166, 209 Kazuistika, — 132 Klasa, — 23, 212, 143 Klasna borba, — 71, 72, 73 Klasna podela, — 257 Klasna struktura, — 26 Klasni odnosi, — 74 Komunizam, — 61, 81, 84, 87, 93, 171, 183 Komunističko društvo, — 143 Kultura, — 11, 75 Kućna robinja, — 156 Kami, — 252 Kant, — 50, 70, 195 Kaucbi L., — 9, 11, 63, 214 Kolontaj A. M., — 89, 98 Kovalevski M., — 132 Krupskaja, — 89 „Kapital", (Marks), — 100, 127, 128 „Komunistički manifest", — 61, 97 Lafarg Laura, — 9, 11, 66, 218 Lafarg P., — 9, 11, 35, 63, 119, 163 Lenjin, — 6, 7, 9, 10, 12, 35, 49, 63, 64, 65, 67, 87, 98, 104, 110, 122, 145, 172, 174, 177 Leo Žogiš, — 173 Ličkus, — 146 Luksemburg Roza, — 63, 73 „La femme el son droit an travail" (članak), — 162

273

„La question de la femme" (članak), — 166 ,,Le principes du Commu nisme" — 61, 144 Ljubav, — 19, 28, 56, 65, 83, 84, 100, 208, 209, 246 Ljubavnica, — 161 Ljudi, — 186, 204, 218 Ljudska ličnost, — 234, 240 Ljudska priroda, — 59, 125 Ljudski odnosi, 28, 37, 122 Ljudski rod, — 157, 226 Ljudsko biće, — 6, 19, 29, 49, 61, 63, 65, 66, 79, 87, 90, 121, 162, 168, 237 Ljudsko pravo, — 16, 223, 225, 234, 243 Marksizam, — 6, 11, 20, 48, 72, 81, 95, 118, 120, 122, 182 Matrijarhat, — 90, 130, 131, 137, 179 Materijalna bezbednost, — 228 Mazohizam, — 47, 54, 251, 252 Mir, — 243 Moć, — 141 Moral, — 8, 59 Monogamija, — 133, 134, 135, 208, 209 Monogamska porodica, — 133, 135 Muška čast, — 21 Muškarac, — 14, 16, 21, 27, 44, 51, 60, 65, 69, 88, 96, 104 114, 125, 131, 199, 208, 230, 234, 238, 242, 249, 250, 256, 259 Muško pravo, — 22

274 Muž, — 21, 23, 38, 64,133, 162, 168, 196, 197, 209 Makdjaveli, — 119 Mao Ce Tung, — 63 Mario, — 54 Marković S., — 9, 186 Marks, — 6, 7, 9, 10, 12, 18, 25, 29, 35, 46, 48, 49, 55, 67, 81, 82, 84, 86, 91, 95, 98, 100, 104, 105, 122, 125, 132, 137, 246 Marks Djeni, — 82 Marks — Eveling Eleonora, — 9, 11, 66, 89, 190, 212 Med, — 52 Mil. S. Dž., — 52, 188, 189, 199 Miša R., — 38 Miškin, — 38 Molijer, — 37 Morgan Luis, — 91, 135. Nacija, — 69 Nacionalno blagostanje, — 239 Nacionalno oslobođenje, — 242 Nacionalno pitanje — 8 Nacionalna ravnopravnost, — 151 Naturalizam, — 52 Neomaltuzijanizam, — 146 Nepravda, — 19 Napoleon, — 50 Niče, — 50, 58 „Napredak saznanja", — 191 „Nemačka ideologija", — 62, 95 Obrazovanje, — 114, 125, 238 Oktobarska revolucija, — 64, 98

REGISTAR

Omladina, — 24, 181 Omladinski pokret, — 180 Organizacija ujedinjenih na­ cija, — 12, 14, 231, 232, 241 Oslobodilački pokret, — 24. 225 Oslobođenje, — 29, 77, 83, 258 Oslobođenje žena, — 11, 12, 20, 55, 68, 70, 118, 156, 157, 259 Oslobođenje ženskinja, — 185 Otac, — 22, 38, 64, 162, 254 Otuđenje, — 25, 60 Ogist Kont, — 165, Oskar Vajld, — 44 Ovidije, 247 Par, — 29, 86 Patrijarhat, — 23, 130 Pesimizam, — 19 Pitanje žene, — 164 Platonizam, — 103 Podređenost, — 73 „Pojas nevinosti”, — 23 Pokret mladih, — 179 Pokret žena, — 258 Poligamija, — 208 Politička prava, — 211 Politički pokret, — 32, 77 Politika, — 8, 119 Polna ljubav, — 139 Položaj žena, — 232 Ponižavanje, — 19, 73 Porodica — 67, 74, 90, 93, 95, 96, 98,101,114,126,128,130, 134, 143, 152, 168, 177, 186, 238 Poštena žena, 62 Pragmatizam, — 27

276

REGISTAR

Socijalističko društvo, 18, 81, Vladajuća klasa, — 135, 145 Vlast, — 21, 93 Vilar, — 52 Vinterštajn, — 49 Volkonraf Meri, — 67 Vovnarg, — 48

102

Socijalizam, — 11, 17, 20, 24, 58, 67, 103, 115, 192, 207 Sociocentrizam, — 47 Solidarnost, — 220 Sreća, — 227 Sredstva za proizvodnju, — 90, 161, 206 Stanovništvo, — 229 Superiornost, — 25, 93, 251 Svest, — 20, 63, 95 Svojina, — 93, 235, 248 Sartr, — 10, 31, 54, 248 Solomon, — 178 Sorokin, — 145 Sv. Pavle, — 49 „Sabrani spasi”, — 189 „Sveta porodica” , — 97 „Socijalizam i žene” , — 10, 186

Zahvalnost, — 54, 55 Zajednička svojina, — 61, 243 Zajednica žena, — 144, 186 Zakon, — 230, 256 Zakonodavstvo, — 127 Zemlje u razvoju, — 41, 232 ,la p is i iz moje beležnice” , - 184

žena, — 13, 15, 22, 25, 28, 35, 43, 51, 60, 65, 69, 102, 110, 114, 118, 125, 139, 154, 156, Štrajk, — 258 162, 167, 193, 199, 201, 208, Sekspir, — 197, 198 209, 218, 227, 232, 237, 242, Seli, — 205 250, 259, 261 Sopenhauer, — 50 Ženski pokret, — 95 žensko pitanje, — 6, 8, 14, Tristan Flora, — 67, 68 32, 36, 56, 66, 79, 95, 117, 169, 171, 189, 191, 225 Ugnjetavanje, — 19, 24, 31, Ženskost, — 43, 44, 45, 78, 79, 66, 168, 233, 255 80, 121, 192 Upravljač, — 233 Ženstvenost, — 43, 44, 121 Upravljanje, 154, 232 Ženstvo, — 46, 79 Utopijski socijalizam, — 58, „Žena i socijalizam", — 35, 66, 169, 170 Uzajamnost, — 28

il l Ged (1846— 1922) OMOGUĆITI 2E N I DA ŽIVI OD SVOGA R A D A -------------------------160 Pol Lafai-g (1842— 1911) PITANJE Ž E N E -----------------------------------------------------------------------163 A. B ebel (1840-1913)

I STORIJA ŽENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJA POD GVOZDENOM PETOM — — — — —— — — — — ŽENSKO PITANJE JE JEDNA STRANA DRUŠTVENOG PITANJA Klara Cetkin (1857—1933) RAZGOVOR V. I. LENJINA I KLARE C E T K I N S. Marković (1846-1875) OSLOBOĐENJE ZENSKINJA

_

_

_

_

_

_

— _

_

_

167 168 169 171 185

II Edvard EvelLng (185il— 1898) i Eleonora Marks-Eveling (1856—1898) ŽENSKO P IT A N J E -----------------

190

Eleonora Marks (1856-1898) KAKO TREBA DA SE O R G A N IZU JEM O ----------------------------211 Lujza Kauoki (1860-1950) POZDRAV IZ E N G L E S K E -------------------------------------------------214 Laura Lafarg (1845— 1891) POZDRAV IZ FRA N C U SK E ------------------------------------------------- 218 P R I L O Z I ----------------------------------------------------------------------------------- 221 PRVA DEKLARACIJA O PRAVIMA ŽENA DONETA 1848. GODINE U SENEKA FOLSU. Uz Deklaraciju o pravima žena od 1848. — — — — — — 223 PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEĐU­ NARODNE GODINE Ž E N A ------------------------------------------------- 232 MEĐUNARODNA DEKLARACIJA O RAVNOPRAVNOSTI ŽENA I NJI­ HOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. — --------- — 234 MARKSOVO

PISMO

Ž E N I ------------------- --------------------------------- 245

RAZGOVOR SIMON DE BOVUAR I ŽAN POL SARTRA O ŽENSKOM P I T A N J U ----------------------------------------------------------------------------------- 248 BIBLIOGRAFIJA O ŽENSKOM PITA N JU -------------------------------------- 265 REGISTAR IMENA, NASLOVA I POJM OVA---------------------------------271

Tiraž 3.100 primeraka

U drugom kolu biblioteke „IDEJE" objavljeni su sjedeći naslovi: Dušan Petrović Sane »RADNIČKA KLASA, jnmKDKAT I EAMOUFR Dr Predrag Vranicki FILOZOFSKI PORTRETI* Dr Zoran Vldaković „KOVAČI LA2NOG PROGUSA” Dr Milan Matlć „POLITIČKO PRRDSTATLJAIUR* (Razmatranja u oblasti politička tn rijd Dr Radovan Pavlćević „DR2AVA I PO U nKA" Ernesto Ce Gevara „SOCIJALIZAM I COTEK* Biblioteka „IDEJE” (prvo kolo) dobila nom sajmu knjiga u Beogradu 1973, grada Beograda 1 Udruženja izdavača 1

sa najveći ladavafikl podu&vat gediee

radnička štampa

H aa Međunarod­ nagrade Skupitine knjižara Jugoslavije