Речник синонима и тезаурус српског језика (Rečnik sinonima i tezaurus srpskog jezika) 97886866730901 [PDF]

Zitiervorschau

РЕЧНИК

СИНОНИМА Павле Ћосић и сарадници

,

w

KOIMET

КОРНЕТ,

2008.

Капетан Мишина +з81

3,

Београд

11 2622 102, 2637 741

www.kornet.co.yu [email protected]

Уреgник

Боривој Герзић Главни асисшенш и сшручни консулшанш

Бојана Ђорђевић Насловна сшрана, корице и шехничка ойрема Милош Трајковић

Кор е кшур а Владислава Милер

Илусшрација на насловној сшрани

Питер Бројгел, Вавилонска Кула

(1563.)

(уз иншервенције шехничкоf уреgника) Шшамuа

Отворена књига, Београд Тираж

3000 примерака ISBN 978-86-86673-0901 ©

Copyright Ьу Pavle Cosic 2008

Ово изgање је UОМОfла Скуuшшина

fpaga БеОfраgа

Сарадници

Сарадници који су учествовали

на проширивању и сређивању базе речника Мирослава Анђелковић Биљана Омчикус

Растко Јовановић Горан Лакићевић Милана Врговић Душка Рајковић

Ана Поповић Александар Белчевић Бојана Ђорђевић Мина Тимотијевић Наташа Герзић

Боривој Герзић Вера Ракић Јелена Крговић Милош Ранчић Сарадници који су помагали на раду на тезаурусу

Милош Трајковић Иван Тобић Вера Ракић Биљана Омчикус

Сарадници, програмери на. пројекту

Горан Мишковић Милош Ранчић

УВОД

КАДА САМ СЕ ЗАТЕКАО У Трсту

1992. године,

у јеку р>атова у

бившој Југославији, почео да се бавим писањем, што новинар­ ских текстова, што преводима, што писама пријатељима, по­

стало ми је јасно да на нашем, тада српско-хрватском говорном подручју, изразито недостаје једно специјално средство за рад

које би било од помоћи У процесу писања. Истина, већ тад је постојао "Речник синонима и сродних речи" Миодрага Лалеви­ ћа, али тај речник, иако фантастично обиман и лексикографски беспрекорно обрађен, није задовољавао моје тадашње прохтеве. Наиме, био сам замислио речник као апарат који би пре свега био од користи свима онима којима је тај језик матерњи и који

ће им више служити као нека врста подсетника за речи којих не могу да се сете или да их упути на неке које иначе веома добро познају али немају навику да их користе. И да, што ми се још

тада чинило важним, да тај поступак буде брз и ефикасан. ПОЛЕМИКЕ МЕЂУ ЛИНГВИСТИМА око питања "Шта су то

синоними?" не јењавају као и многе друге вечне језичке теме. Ми можемо да заумемо овакав или онакав став, али чак и ако прихватимо учестало и најекстремније становиште да прави си­

HoHиMи заправо не постоје, тиме нимало не престаје потреба за једним оваквим лексиконом. Управо те ситне разлике у обележ­ јима сродних речи, биле оне засноване на стварној разици, стил­

ским финесама, индивидуалним схватањима појединих значења

или нечем четвртом, управо оне доприносе потреби да свако ко се изражава писменим путем узме у руке једно овакво помагало

које ће му омогућити прецизније и разноврсније изражавање. Упустио сам се одмах у рад на том пројекту и врло брзо после за­

вршеног првог слова добио снажну подршку професора Ивана Клајна на којој ћу му заувек остати захвалан. РАД НА ОВОМ РЕЧНИКУ, разуме се, није текао континуирано од тог времена. Направио сам велику паузу од скоро десет го­

дина бавећи се разним другим пословима, чекајући да се стекну одговарајући услови да се речник заврши. До тога је дошло после великих политичких и културних промена

2000.

године кад је

наше друштво напокон почело да се диже из пепела. На конкур­

су Скупштине града Београда за суфинансирање капиталних де­

ла из области културе, испред издавачке куће "Маћадо" добили смо новац за рад на речнику. Рецензенти за тај пројекат су били

академик Иван Клајн илроф. др Данко Шипка .

ТА СРЕДСТВА СУ БИЛА сасвим довољна за примену HOBWX на­

учних и технолошких метода које су се у међувремену раз~иле. Речник је било могуће радити путем предности које пружа ин­ тернет и програмским укрштањем база података из већ посто­

јећих речника. И новија лексиколошка истраживања била су од велике користи за прављење синонимских гнезда.

у речник су уношене и речи из нестандардног говора, многе народске речи од којих многи лексиколози и дан-данас зазиру иако их свакодневно слушамо у великом броју значења, а ту су и

бројни жаргонизми и колоквијализми који би додатно могли да разбуктају машту сваког ко се бави писањем или проучавањем језика.

Павле Ћосић

Како користити речни

КАКО ЈЕ ВЕЋ РЕЧЕНО У Уводу, овај речник је пре свега намењен онима ко­

јима је српски (односно хрватски, босански, црногорски .. .) језик

-

матерњи

језик. Могу га користити и странци који су добро савладали српски, али ћ е они бити ускраћени за ситне финесе у значењима речи које се наводе као си ­ нонимне. Трудили смо се да свима олакшамо разумевање стилских одлика

лексема скраћеницама (као што су ре!., реШ., фам., фи!., жарf. и слично), али смо свесни да је и то достатно само за оне који су стасали уз овај језик . Ево како смо то замислили.

Претпоставимо да испред себе имате текст који сте написали (или га тек пи­

шете), без обзира на то о каквом се тексту ради

- од

сасвим једноставне СМС

поруке пријатељу или симпатији, преко и-мејла, писма, новинског чланка,

превода, приче или приповетке, па до песме

-

и онда вам се учини да би тај

текст могао да буде и нешто бољи. Ако не бољи, онда бар друкчији .

Оно што треба да урадите је да сваку реч коју сте употребили потражите у овом речнику и размислите има ли смисла заменити је неком другом. Само

уз помоћ речника, и без много вештине, могли бисте исти текст-да напишете толико другачијим стилом да бисте сами себе изненадили . То је била та идеја од које смо пошли

- да

се највећи проценат стилских особености у начину из­

ражавања крије иза лексема.

Могло би лако да вам се деси да неку реч коју сте употребили не пронађете у овом речнику. То је, слажемо се, недостатак. Међутим, за ту врсту обимности ,

објављивање овог йомаfала морало би да сачека још неколико година, што би било преви ше, нарочито с обзиром на то да наша лексикографија на овом по ­ љу за оним најразвијенијим (енглеском, француском, руском, италијанском и немачком) каска око тридесет година. Због тога смо се одлучили да се ОС I!О­ нима на своје читаоце и конзументе, понудимо им оно што у овом моменту

имамо пред собом, а да нам они дојаве све недостатке који овај речник са­

држи. То ће бити омогућено директним контактом, преко и-мејла, телефона, СМС-а, али и постављањем овог материјала на интернет, где ће свакоме бити омогућене интервенције, сугестије, питања и констатације везане за ово дело, за свако засебно значење и за сваку одредницу појединачно.

Дотад, саветујемо вам да , како год то звучало , ако не пронађете реч коју сте

тражили , пробате да се сетите неке СJlичне, сродног значења. Тако ћете сигур­ но доћи до жељених резултата.

Ево неколико савета који би могли да вам олакшају употребу овог речника:

1. Неретко смо фигуративном, фамилијарном или неком другом споредном значењу унутар одреднице давали предност. Из разлога што се такво значење

много више усталило од оног основног (нйр: процват). И нисмо увек ни обе­

лежавали фигуративна значења која су се већ довољно усталила.

2.

Иако то није основна сврха овог речника, уносили смо објашњења за најве­

ћи број одредница. То смо чинили да бисмо убрзали сналажење по значењи­ ма, јер смо се уверили да корисник најчешће посеже за неком одредницом, а да није унапред свестан колико та реч може имати значења. Због тога је било недовољно само наводити синониме за свако појединачно значење. Да би се процес олакшао, иза нумерисаног значења у загради стоји и објашњење. Ту­

мачења смо углавном преузимали из већ постојећих једнојезичких српских, хрватских и српскохрватских речника, а неретко смо стављали своја кад смо

остала сматрали недовољно јасним или недовољно прикладним за ово изда­

ње. У случајевима када то није било потребно, што значи када је већ после пр­ вог или првих неколико синонима јасно о којем се значењу ради, објашњење нисмо наводили.

3.

Многе речи, или бар нека њихова значења, немају синониме. И то врло че­

сте речи. Будући да се ради о једнојезичном речнику који за крајњи циљ има да прикупи све наше језичко благо, њих смо у највећем броју случајева ипак уносили у речник, давали им објашњење, а астериск (*) иза ње значи да јед­ нозначне речи, или не постоје, или их нисмо пронашли. Но, понекад се и то

показало непотребним

- у примерима речи које се ретко користе и кад се ради

о терминима за које се претопоставља да немају синониме.

4. Скраћеницу в. (види) користили смо у два случаја: када се две синоним­ не одреднице налазе довољно близу једна другој да нема потребе понављати

њихове заједничке синониме на оба места, или када је једна од одредница у нешто ређој употреби.

5. Скраћеницу уй. (упореди) користили смо да скренемо пажњу на речи пове­ заног или, ређе, супротног значења. Може се десити и да се реч која се налази међу синоними ма јави и под yuopegu - разлог је што њени синоними нису и синоними одреднице чији је она део или би било прегломазно укључити их

све у исто значење. Под уй. се може наћи и реч друге врсте или другог вида.

6. Скраћеницу сл. (слично) користили смо да означимо речи сличног значења. За разлику од скраћенице уи., користИЈlИ смо је за унеколико удаљеније значе­ ње, али често и за речи које нису унесене као одреднице.

7. Скраћеницу суж. (сужено) користили смо да означи мо хипониме тј. речи суженог, одређенијег значења у односу на главну одредницу и њене синониме

(нпр: акценат

-

краткоузлазни су)/(. ). Табеле у којима се налазе разне врсте,

подврсте, типови, гране и остале варијанте неког општијег појма, предста­ вљају прегледнији начин приказивања овако третираних термина.

8.

Све наведене скраћенице се могу наћи иза појединачних речи или испред

групе речи, при чему се тада скраћеница односи на читаву групу.

9.

Код двовидских глагола, бирали смо синониме за вид за који смо процени­

ли да се чешће користи.

10.

Код парова глагола типа ошвориши

- ОЙlвараши,

оба вида су добијала ме­

сто одреднице углавном само ако међу њиховим синонимима има разлика . Како се њихови синоними, уз видске разлике, углавном понављају, често ће се

дешавати да не пронађете глагол који вам је био потребан, али ћете одговара­

јуће синониме пронаћи под његовим видским парњаком.

11.

За све глаголе, сем повратних, прављена је дистинкција прел.

I

непрел.

(прелазан/непрелазан) . У случајевима кад исти глагол у различитим значе­ њима може бити и прелазан и непрелазан, то је напоменуто иза броја који уводи значење.

12. Именице типа буgала,

које су граматичног женског рода, али се могу одно­

сити на оба пола, добијале су ознаку м)/(. Слично је и код именица грамаТИLI­ ког средњег рода које се могу односити и на мушки и женски род.

Бојана Ђорђевић и Павле Ћосић

Скраћенице

"

нема синонима

арх. архаизам; застарела реч која

експр.експресивно;реч пренаглашеног значења у односу на

у стандардном језику више није у

одредницу

употреби

енг. енглески

археол.археологија

еуф. еуфемизам; реч или израз

ауг. аугментатив, увећаница

са ублаженим или ненападним

безл. безлични глагол

значењем у односу на одредницу

биол. биологија

жарг. жаргонизам, сленг, реч или

бот. ботаника

израз из говора улице или тајног

бр. број

језика

в.види

ж именица женског рода

вар. варваризам

зам. заменица

вет. ветерина

зоол. зоолошки, појам везан за свет

взн. везник

животиња

вој. војска, војна реч

изр.израз

геог. географија, географски појам

ирон.иронично

геол. геологија, геолошки појам

ист. историјски

грађ. грађевина, појам везан за

мат. математички

грађевину

маш. машинство

грам. граматички

мед. медицина; реч, израз или

дем. деминутив

термин везан за медицину

деч. дечије; из дечијег говора

мет. метеоролошки

екон. економија, појам везан за

м именица мушког рода

економију

мит. митолошки

мн. именица у множини

сл. реч сличног значења

муз. музика

спорт. спортски термин

нар. народски; реч или израз из

струч.стручно

не стандардног језика

суж. реч суженог значења

непрел. непрелазни глагол

техн. технологија

непром. непромењивареч (обично

узв. узвик

код именица и придева)

уп. упореди са одредницом

несврш. несвршени глагол

повезаног значења

песн. песнички

фам. фамилијарно; колоквијализм,

пол. политика

реч из нестандардног језика

правн.правнички

фиг. фигуративно, пренесено

пред. предлог

значење

прел. прелазни глагол

физ. физика

прид. придев

филоз. филозофија

прил.прилог

фил. филолошки

псих. психологија

форм. формално; из корпуса офици­

рег. регионално; дијалектизам или

јелног и исувише формалног стила

регионализам

хип.хипокористик,умањеница

рет. ретко; реч или израз који се

хрв. хрватски; кроатизам

ретко јављају

цркв. црквено; термин везан за

рчц. речца

цркву

сврш. свршени глагол

шаљ. шаљиво

с именица средњег рода

шах. шаховски, термин везан за шах

а' взн. него, само, но, али, ама арх. реШ.,

писму) азбука (поредак у ћирилич­

алеарх.

ком писму), алфабет (поредак у грч­

а' рчц. међутим, ипак, само, плус, не­

ком писму), АБЦ, абецедни поредак,

ГО,ДОК,али , ама, па, сем

писменица реШ.

а з узв. ај, е, но, ах, де, ао, ох, их, давор,

абецеда р м о почетница, азбуч­

о,охо,ух

ник, буквар, лексикон, часловац арх.

абажур м заслонац, штитник, сени­

- уи. абецедаријум е (књига из које се

ло, шешир за лампу, штит светиљке,

учи читању и писању) В. буквар

шилт арх., ширм реШ .

абецедни прид. азбучни, алфабетни

аба кус м арх. 8. рачунаљка

аблаут м [рам. (мењање коренског

абдикација ж (повлачење с поло­

и

жаја) оставка, повлачење, одступ, за­

облика речи и творби речи) алтерна­

хвала, одступање, силазак (с престо­

ција, превој

ла), демисија, одрекнуће, одрицање

абнормалност ж о ненормално ст,

основинског вокала при

промени

(од престола), одступница реШ.

неуобичајеност, несвакидашњост, не­

абдицирати сврш. непрел. повући

убројивост реШ . е В. поремећеност

се, одступити, дати оставку, одрећи

аболирати сврш. прел. В. амнести­

се од престола, повући се с (владар­ ског) положаја

абдомен м утроба, трбух, стомак, изнутрица, нутрина, унутрашњи ор­ гани,

стомачна

шупљина,

желудац,

рати

аболиција ж иравн. о В. укидање е (прекидање кривичног поступка без последица по окривљеног) амнестија, ПОМИlIовање, опрост, заборав, реми­

дроб pef., тиба gеч.

сија, опроштај, ОСlIобађање, поштеда,

абдоменски прид. трбушни, сто­

милост, укинуће, поништење (поступ­

мачни,абдоминалан

ка), пуштање из затвора, ОСlIобођење,

абецеда ж (поредак у латиничком

опроштење, аман

pef.,

прош тење арх.

абонент

I areHT

2

абонент м претплатник, пренуме­

чудовиште, халуцинација

рант, абонирац арх.

аветан прид. аветињски, сабластан ,

абортирати сврш . непрел. поба­

језив, натприродан, мистичан, изма­

цити, прекинути трудноћу, прера­

штан, бајковит, нестваран, етеричан,

но родити, претпети абортус, изне­

необјашњив, необичан, оностран, та­

бити ре!.

јанствен, бестелесан, нематеријалан,

абортус м побачај, киретажа, пре­ кид трудноће, пометнуће ре!., памет

нормалан,

ре!. арх.

авај узв. јао, јој, вај, ајме, леле, зло и наопако,КУКУ

aBaHrapAa ж претходница, жа

предводници,

предстра­

вој.

предовати у служби/чину)

е фам.

*

(на­

напредовати

реШ. арх.

1. и 2. е ирел.

(дати аванс)

капарисати

фи!., врхунараван

чаробан

2.

аеронаутичар,

аеронаут,

догодовштина,

згода,

догађај, доживљај, случај е (кратко­ трајна љубавна веза) афера, романса,

авијатичарски прид. ваздухоплов­ ареонаутички,

летелачки,

летач­

авија ција ж ваздухопловство, аеро­ наутика,

авијатика,

зраКОПJIОВСТВО

авион

м

летелица,

ваздухоппов,

аероплан арх., зракоппов хрв.

авитаминоза ж (обољење настало услед недостатка витамина у органи­

љубавна пустоловина

зму) хиповитаминоза

авантуриста м (који је склон аван­

(недостатак

турама) пустолов, авангуриста ре!.

(недостатак витамина Б2)

авантуристички

авокадо м (лат.

ван,

летач,

летелац реШ., зракопловац хрв.

хрв., зрачна флота хрв.

авантура ж О (узбудљив доживљај) пустоловина,

- уи .

ки, зракопловни хрв.

авансовати сврш. прел. О неирел. в.

аванзовати

надземаљ­

авијатичар м ваЗДУХОПJIовац, пи­

ни,

аванс м в. депозит

парапсихо­

изванземаљски,

ски, надљудски, с другог света, спек­

лот,

О

в.

лошки,

наднараван,

невидљив,

тралан, астра лан пред­

аваНЗ0вати сврш. непрел.

в.

неопипљив,

неземаљски,

аброrација ж иравн. в. опозив

водница,

фантастичан, невероватан, езотери­ чан, чудесан, небески, чудан, пара­

неустрашив,

прид.

пустоло­

вратоломан

-

уи:

ризичан, опасан

aBrYCT м аугуст,

су)/(: скорбут Ц),

пелагра

Persea gratissima)

авокато ре!.

ara коловоз хрв.

-

витамина

ж О (феудални власник земље у

Турској) читлуксахибија арх. е в. го­

авенија ж (широка велеградска ули­

сподар

ца) улица, булевар

areHAa

авет ж приказа, змај, сен, сабласт,

ник, подсетник, књижица, блок

ала, утвара, привид, дух, страшило,

areHT

мора,

форматор,

детектив,

баук, обмана, привиђење, сновид,

вештавач,

провокатор,

вешћа ре!., ажделија ре!., фантом

потказивач, цинкарош, денунцијант,

фам.,

одавапац,

сањарија,

вештегара

аждаја,

нар.,

причина,

цопрница

ж бележница, нотес, роков­

м О

(тајни

-)

дојављивач,

доушник, ин­ шпијун,

оба­

диверзант,

тајни

агент,

нар . , аждаха арх., симулакрум арх.,

пријављивач, пријавитељ, дојавитељ,

прилика реШ., фантазма реШ.

обавештајац, достављач, проказивач,

-

уи:

I аrресија

аrенција

3

шпицпов ре!. е (трговачки

-)

ник,

представ­

посредник,

трговац,

заступ­

аrитовати несврш . непрел. (придо ­

бијати неког за нешто) в. врбовати

ник, повереник, опуномоћеник, от­

аrонија ж О

правник, одасланик

ропац, смртна борба, смртни хропац,

аrенција ж

посповница,

фирма,

умирање, издисање,

самрт е фи!. изумирање, нестајање ,

предузеће , представништво, заступ­

пропаст,

ништво, сектор, дирекција, повере­

вршетак, конац, свршетак, сутон, за­

ништво, штво

агентура

хрв.,

арх.,

заступство

отправни­

хрв.,

твртка

уништење,

амин,

амен,

за ­

лазак, смрт, распад )/(ар!. ~ в . бед а

arpap

м ратарство,

1.

пољопривред а,

хрв.

земљорадња,

аrилан прид. марљив, вредан, пре­

мљоделство реШ., пољодјелство хрв.

дан,

пожртвован,

реван,

запослен,

савестан,

радан ,

маран,

ревностан,

радишан,

поспен,

учинковит,

раден,

радин, брижљив, делатан, као мрав, амбициозан, устрајан, предузимљив , предузетан,

одпучан,

спретан, отре­

-

земљорадништво,

су)/(: сточарство,

зе­

повр т ларство , во ­

ћарсво аrрарац м в. земљорадник

arperaT м

Шехн. динамо, генератор,

динамо- машина

аrресиван прид. О нападачки, на­

сит, одрешит, подузетан, активан, не­

сртљив,

уморан, енергичан, окретан, здушан,

борбен, бојовит, бојевит, ратни ч ки,

офанзиван,

милитантан,

радохоличан (превише вредан) фам.,

ратоборан, агресорски, наси л нички

фпетан ре !., устапачки фам., усрдан

е в. афекти ван ~ (који се гура у прв и

реШ . , дејствен реШ., прилежан реШ . ,

горљив реШ. , трудољубив реШ., поду­ хватан реШ .

- уи:

аrилност

ж

штво,

сналажљив

марљивост,

ревност,

план) наметљив, нападан, продора н, остентативан, напастан, салет љ и в

аrресивност ж О прегапа­

ревносност,

вредно­

офанзивност,

тоборнос~

ћа, рад, предузимљивост, ангажова­

зивност,

насртљивост,

непријатељство, ра­

зпонамернос~

борбеност

офен­

е насипнос т,

ност, марност, пожртвованост, труд,

необузданост,

трудољубивост, брига, брижљивост,

махнитапост, бесноћа, побесн ело с т,

савесност,

разјареност, суровост, избезум љ е­

преданост,

трудољубље,

разгневљеност,

по ­

настојање, неуморност, подузетност,

ност, разгоропађеност, безумност,

посленост,

распаљеност,

ност,

мар,

радиност,

устрајност, радишност,

делат­ горљи­

ност,

живчаност,

разорност,

разузда­

помамност,

нез а ­

вост фи!., усрдност арх., сицфлајш

држивост,

ре!.

горопаднос~

аrитатор м (изазивач побуне) ху­

впадивост,неурачунљивост,непри­

шкаш, хушкач, покретач, подбуњи­

себност,

вач, подбадач, потпаљивач, подјари­

ритост, неуравнотеженост, фурио­

вач, кортеш арх., агитач арх., букач

зност, хистерија су)/(. , лудипо фи !.

безглавост,

узаврепост,

виопент н ос~

распамећеност,

неса­

неразбо­

реШ.

- уи:

аrитација ж утицај, утицање, ху­

тљивост, наметање, продорност, са­

бес, ватреност, пудост ~ наме­

шкање, подстрекивање, подбуњива­

петљивост, напаснос т

ње, убеђивање, подбадање, подсти­

аrресија ж напад, офанзива, акција,

цање

навапа,јуриш, удар, насртај, освајање ,

arpecop I административни

4

насиље, диверзија, атак, нахрупљеље,

жити, распоредити, преградити, пре­

-

налет, наскок, препад, непријатељски

уредити,

напад, инзулт реШ., потрк реШ.

-.уи:

спремити, мељати, подесити

ударац, најезда, сукоб, свађа

кра­

адаптирати се сврш. (навићи се на

- сл:

ђа, борба

уресити реШ.

уи: унети,

1.

неко ново стаље или средину) акли­

arpecop

м

нападач,

насртљивац,

матизовати

се,

аклиматизирати

се,

противник, непријатељ, освајач, за­

асимиловати

војевач, насилник, отимач, наметник,

навикнути се, прилагодити се, укло­

узурпатор,упадач

пити

arpoHoM м пољопривредни инжељер

акомодирати се, привићи се, нави­

ада ж (речно или језерско острво)

ћи се, изједначити се, оДомаћити се,

острво, острвце (реч но или језерско)

укључити се, инкорпорирати се, уба­

се,

се,

асими-лирати

саживети

се,

ускладити

се,

се,

цити се фам., угурати се фам . , снаћи

хии., оток хрв.

се фам . , стопити се фам. , претопити

адактилија ж беспрстост Адам м (први човек по хришћанском вероваљу) праотац, предак, прароди­

се фам., ушемити се жар!.

- уи:

усво­

јити, прикључити се

тељ, предак човечанства, отац фи!.

адвокат м правн. бранилац, брани­

адаптација ж О (кљижевног дела)

тељ,

прерада,

ција

(-

прилагођаваље,

екраниза­

филма), измена реШ., припа­

годба хрв., прерадба хрв. е (музич­ ког дела) аранжман, прерада, обрада фам. @) (- на околину) адаптираље, акомодација, акомодирање, прилаго­

ђивање , привикавање, аклиматизација, уклапаље,

навикавање,

аклиматизоваље,

акпиматизираље,

асими­

заштитник

(правни),

фишкал

ре!., заступник (правни) форм., јури­ ста арх. , пуномоћник реШ . , опуномо­

ћеник реШ., правозаступник реш., по­ средник реШ., правобранилац сШруч., тужилац сШруч., одвјетник хрв . , по­ вереник хрв., повјереник хрв.

адвокатура ж правн . бранилаштво, адвокатство, одвјетништво хрв. адекватан ПРИД. прикладан,

при­

пација, асимипираље, оДомаћиваље,

мерен,

саживљавање,

говарајући, повољан, подобан, доли­

гра ција,

усклађивање,

интегрисаље,

инте­

инкорпори­

раље, сливање фи!., претапаље фи!. ,

убацивање фам., прилагодба хрв.

6

(- стана) преуређиваље, преуређе­

чан,

погодан, подесан, згодан, од­

еквивалентан,

задовољавајући, добар

пристао,

ваљан,

кореспондентан,

фам., опортун реШ., личит

реШ., децентан реШ., поспешан арх.,

ље, уређење, сређиваље, реновирање,

шестан арх.

уређиваље, опремаље 0 в. измена

адекватност ж

адапт ирати

годност, примереност, подесност, ва­

О сврш.

сврш.

несврш .

прел .

(књижевно дело) преради­

ти, прилагодити, изменити, екрани ­

зовати , обрадити е сврш.

(-

стан,

прикладност,

по­

љаност, децентност

адјектив м грам. атрибут, епитет, придев

кућу, простор) адаптовати, аранжи­

административни ПРИД . О чинов­

рати, изменити, удесити, наместити,

нички,

опремити,

у

фам. е управљачки, руководствени,

ред, подесити, дотерати, поспреми­

регулацијски, извршни, управни, ре­

ти, уредити , сместити, украси ти, сло-

гупативни, дирекцијски

прилагодити,

довести

бирократски,

папиролошки

I ађутант

администратор

5

администратор м в. управник

танисаље арх., проскинеза арх.

администрација ж О управа, ка­

адорирати несврш. прел. обожава­

бинет, надзорништво, управна слу­

ти, величати, глорификовати, пошто­

жба, управна власт, егзекутива, из­

вати, славити, ценити, проспављати,

вршна впаст, апарат, магистрат арх.,

уздизати,

правитељство

ковати некога у звезде, узносити, ди­

арх.,

администратор­

узвисивати,

идолизирати,

ство арх., девпет арх., попечитељство

винирати, преуздизати, штовати

арх. е институција, установа, биро,

адраповац м в. скитница

секретаријат,

служба,

адреса ж О (натпис на писму/тачна

завод, посповница, дирекција, уред,

ознака нечијег стана или седиш та не­

комора, испостава, офис фам., кан Ц

ке установе) натпис, адрес, локација,

канцеларија,

жар!., ларија жар!., писарна арх. , пи­

кућни број, место становања/боравка

сарница арх., реферада (место где ра­

е (место становаља) одредиште, де­

ди референт) реШ . , тајништво хрв. @)

стинација, крај, место @) фи!. В. дОМ

чиновништво, бирократија, уредски послови, канцеларијски послови, па­

пирологија фам. чин) адмираљ арх. , амираљ арх., ад­

мирант реШ . е (врста шареног днев­

Vanesa Atalanta) *

адолесценција ж пубертет, мла­ дост, сазреваље, тинејџерске године,

младе године фи!., млади дани фи!., магареће године изр., пролеће живо­ та изр.

- суж:

момаштво, младићство,

пошиљалац,

отпрем­

спедитер арх.

адресар м (попис имена и улица сре­

ђен по словном редоследу) именик, ре­ гистар, абецедаријум, списак, попис, именар, прегпед, индекс, казало хрв.

адресат м реципијент, приматељ,

насповник,

примапац,

носилац,

до­

бивалац, прихватач, прималац пору­ ке, рецептор

девојаштво

адоптација ж адопција, адоптира­ ље, усвајаље, усвојеље

- суж:

посиље­

адресирати импостирати, ти,

ље, усиљеље

адоптирати СВРШ. прел. усвојити, примити, пригрлити,посинити,уси­

нити, преузети, посвојити, узети под

своје, покћерити СУЖ.

адорација ж обожаваље,

велича­

ље, узвишавање, покпон, узвисивање,

хваљење, гпорификација, пошта, узно­ шеље,

м

ник, отпремилац, пошиљач, пошиља­ тељ, отпремач, отправљач, шпедитер,

адмирал м О (највиши поморски

ног лептира, лат.

адреса нт

уздизаље,

спављеље,

идолопо­

клонство, култ, апологетика, пијетет,

СВРШ.

прел.

отпремити,

отпослати,

одаслати,

послати, отправи­ упутити,

наменити, насповити, бацити

фам.,

адресовати арх.

адут м О

(најјача карта) ас, кец е

фи!. необорив аргумент, најјачи раз­

лог, необорив доказ

адхезија ж сшруч.

слепљиваље,

приањање,

привпачеље,

припајаље,

спајаље, срастање, срашћиваље, ко­ хезија, сједињаваље

поштоваље,

адхезиони ПРИД . СШРУЧ. приаљају­

прослављаље, респект, наклон, почаст,

ћи, привлачни, слепљујући, кохезио­

идолизовање,

ни СШРУЧ.

апотеоза,

идопизација,

ватрена

приврженост/

оданост, покпонство, дубоко поштова­

ађутант м помоћник, пратилац, по-

ње, штоваље, простернација арх., ме-

60чник,ордонансреш

аеродром

I академија

б

аеродром м слеталиште, слетиште,

бегунца

ваздушна лука, узлетиште, летиште,

азил

на

зрачна лука хрв.- суж: писта, стаза

збег, tIрибежиште, склониште, закри­

аеромитинг м ваздухопловни ми­

ље,

тинг, аероприредба

скровиште, заклониште, убежиште,

б

уточиште)

уточиште,

скривалиште,

политички

прихватилиште,

заштита,

заклон,

кров фи!.

аеронаутика ж в. авијација

азур м плаветнило, модрило, небе­

аероплан м арх. в. авион

аеростат м цепелин, дирижабл, ва­

ска боја, плавило, плавина, плавет­

здушна лађа

ност, модрина, лазур рей1.

аждаја ж О (прождрљиво митско

азуран прид . плав, модар, морско­

биће с неколико глава, зелене бо­ је) змај, ала, неман, змија, дракон,

плав, тегет, небескоплав, боје мора/

неба,плаветан

аждаха арх., аждајка рей1., ажделија

AIDS м сида, ејдс

ре!. , аждер ре!., позој арх., арамија

ај узв. О (за Дозивање) хеј, ој, еј, о,

ре!. б

ехеј, охој @ (за изражавање туге) в.

(зла и опака жена) вешти­

ца, горопадница, злица, злобница,

авај

оштроконџа, оштроконђа, роспија,

ајд узв. в . ајде

аспида, гу ја, злобница, гад, фурија,

ајде узв. О хајде, нека, нека буде, ај­

совуљага, баба фи!., мора фи!., ор­

деде, ајд, ајте, хајте, добро, важи, ако,

дуља арх., бестија фи!.

дај, деде(р), хајдеде, може, б фам. ајд,

- уи.

кучка

2.

@ в. изелица

хајде, невероватно, немогуће, ко би

ажуран прид. тачан, акуратан, пре­

рекао, није него, не би се рекло, није

цизан,пунктуалан, уредан,егзактан,

ваљда, хајте, ајте, бегај, не бих рекао,

праводобан, благовремен, стриктан,

дела, не би се рекло, дај, не може би­

правилан

- уи .

стриктан, правилан

ти, деде, ма замисли(те), бежи, иди,

ажурирати сврш. прел. модернизо­

ма немој, можеш бегај фам., ма иди

вати,осавременити,иновирати

жар!. @ хајде, крени, иди, одлази, до­

ажурно прил. в. брзо

ђи, пођи, ходи

ажурност ж. тачност, благовреме­

ајкула ж зоол. О (лат.

ност, акуратност, прецизност, пунк­ туалност,

уредност, егзактност, пр а­

. Carcharias gla-

ucus) морски пас, кучков ре!., модруљ - суж: морска мачка, жутуља, го­

ре!.

луб, склат, ража б жар!. в. лепотица

водобност

азбука ж (поредак у ћириличком

ајнц м (игра картама) блекџек (Ыас­

писму) абецеда (поредак у латинич­

kjack),

ком писму), алфабет (поредак у грч­

ајчица ж (лат. СоroпШа

ком писму), АБЦ, аз-буки, буквица

ре!: дивља грашица, гркица, глувара,

жандар

varia)

арх., писменица арх.

горкача, горчиљавка, багренак

азбучни прид . алфабетни, абецед­

академац м

ни, слов ни

обично војне) питомац

азбучник м (почетник у читању)

академија ж О

букварац,

абецедарац,

азбуковац

(студент

зоол.

академије,

- уи.

студент

факултет, висока

школа, свеучилиште, факс фам., шко­

арх., азбучар арх.

ла фам.

азил м О иравн. (право политичког

уметнички факултет б свечана при-

-

сл: универзитет, институт,

7

академик

*

редба, пријем @

( највиша научна

институција у некој земљи)

академичар арх.

1.

@

факултетски,

високошколски,

универзитет­

високонаучан,

високоуметнички,

арх., академијски рей1 .,

свеучилишни хрв.

@ в. теоретски

а камоли ВЗН. а некмоли, а тек, још мање, да ни не говоримо изр., да не спомињемо изр .

акација ж бой1. (лат. RоЫпiа pseu-

dacacia) багрем, акач, багрема, багра, бела, багрен, багрена, акачија ре!. акварел м водена боја, посна боја арх.

аклиматизовати се сврш. в. адап­

акна ж бубуљица, митисер, чвиљак ре!. , чибуљица ре!., гнојавица фам., мозуљица арх., мајонезара жар!., рог

фам., пришт хрв.

чо-

век од гуме ексир., пеливан арх.

акробатика ж в. акробација акробатски

прид.

жонглерски,

акр06ацијски, пеливански арх.

акробација ж враТОlIомија, акро­ батика, акр06атија, BpaTolIoM, егзи­ биција фи!. аксиом м О те з а, поступат, теорија, премиса, закон, правило, основна те­

за, темељно начеlIО, основно ПОlIази­ ште, аПСОlIутна истина, научна исти­ на, оп шта истина,

опште место

тирати се

в.

шкорпион

акробата м жонглер, артиста,

академски прид . О

академички

гућити (некоме), по властити рей1. акреп м О фиf. в. вештица

академик м члан академије наука,

ски,

I академи

кредо

- уа:

основно начело,

суд, хипотеза @ в,

1.

акт м О

потез, поступак, дело, за­

хват, радња, чин, гест, акат арх.

- уи:

акција, тачка, дејство @ в. активност @

одлука, декрет, наредба, диктат,

проглас, верман, наређење, заповед,

ако' взн. уколико, да, у случају да, '

кад (би), под условом да

упута, указ, ферман, напутак,дирек­ тива, уредба, пропис, закључак, ца­

аКО2 рчц. О нека, не мари, не смета,

лог, спис, реЗОlIуција, одредба, пре­

тако и треба, нема проблема, може,

суда суж., едикт суж., решење суж.,

важи, слободно, само изволи изр. @

децизива рей1., диспозиција сй1руч.,

в. да

диспозитив сй1руч.

аконто прил . О на име, на рачун, у

закон, тачка, правило

име @ фиi'. поводом, у вези са, у од­

задатак 6

носу

гог тела)

према,

пригодом,

у

погледу,

- уи: оrпас, објава, - уи. за повест,

(цртеж, СlIика, фигура на­

*0

да) чин

гледе, у поводу

актенташна ж ручна торба, актов­

акорд м сагласје, сазвучје, сугласје,

ка

сазвук, сузвук хрв.

арх.

акредитив

м

пуномоћ,

мандат,

- уа.

(део позоришног кома­

приликом, у односу на, што се тиче,

дело

фам., портфељ арх., актнташка

актер м О учесник, делатник, чим­

акредитивно писмо, налог, вјеродај­

беник, судеоник, удеоник арх. @ в.

ница арх.

глумац

акредитовати

сврш.

прел . акре­

дитирати,

овластити,

ауторизовати,

дозволити

(некоме),

опуномоћити,

допустити (некоме), одобрити, омо-

актива ж О в. имовина б рей1 . в. го­ товина

академик приД, О предузетан, под­ узетан,

радишан,

радљив,

предузи-

активиратиlакценат

8

марљив е

акумупатор м (справа за чување

(који ј е у радном односу) запослен,

енергије) батерија, батерија у ауто­

запошљен , делатан, радан, радноак­

мобилу

тиван, намештен, радно способан, у

акумупација ж гомилање,

служби, упослен, смештен, ангажо­

милавање , с(а)куп љање , наку п љање,

мљив, делатан, радан- уи.

наго­

ван, неумировљен хрв. ~ енергичан,

прилив, повећање, повећавање, кон­

разигран, живахан , виталан,

млада­

центрација, раст, таложење, увећава­

покретљив,

ње, надолажење, доток, згртање, по­

лачки,

темпераментан ,

динамичан,

покретан,

полетан,

сео, животан,

врцкаст,

пун

вижљаст,

живости,

бодар,

чио,

жустар,

пун

ве­

живота,

ведра

ведар,

духа,

крепак,

окретан, млађахан, жив фи!., неми­ ран фи!., ватрен фи!. , гибак фи!.

- уи:

свеж, јак, брз, млад, неуморан

активирати сврш. прел. О

раст, прираст, притицање, Дотицање, концентрисање,

навирање,

надола­

зак, агломе рациј а, набацивање, зби­ јање,

депозиција сШруч.,

притјецај

хрв., концентрирање хрв. акумупирати сврш. прел. прикупи­

ти, повећати, прибрати, концентри­

(- уре­

сати,

наталожити,

таложити,

наго­

ђај) упалити, покренути, ставити у

милати, сабрати, увећати, сакупити ,

погон/покрет е в. ангажовати

скупити, збрати, намлатити

1.

активирати се сврш. живнути, по­

кренути с е, обновити се, освежити

се, заживети, оживети фи!., поврати­ ти се, раздрмати се, препородити се,

ојачати , вратити се у живот изр., по­

живети реШ., васкрснути фи!., про­ будити се фи!., устати из мртвих изр. активност ж акција, дело, чин, акт, предузимање, мање,

рад,

деловање,

работа,

радња,

подузи­

делатност,

предузетништво,

посао,

подухват,

поступак, предузетност, дејство, опе­ рација, прегалаштво, делатност, пот­ хват хрв.

- уи.

актовка ж О фам. в. актнташна, ак­ тента шна , актента шка хрв.

е једно­

3.

акустика ж звучност, акустичност акустичан прид . звучан , акуст ички

акустичност ж в. акустика

акут м грам . (узлазни акценат)

* - уи.

акценат

акутан прид. најбитнији, пресудан,

примаран, горући, одлучуј ући, нај­ важнији,

виталан,

обилазан,

преломан,

неза­

арбитраран, судбоносан,

суштаствен, преш ан ре!., децизиван

- уи:

важан

1., хитан,

тренутан

акушер(ка) м/ж бабица, примаља,

баба ре!., ебејка ре!., бабиља ре!., ба­ бичар реШ., пупкореза реШ . , пупча­

чинка

актуепизација ж в. реализација актуеПИЗ0вати сврш. прел . О ( учи­

нити актуелним)

акуратан прид. в . тачан

реШ .

мера, корак

фам.,

згрнути фам., докупити реШ.

*е

в. остварит и

актуепан прид. данашњи, тренутан,

савремен, моменталан, важећи, сада­ шњи, модеран, жив, не за старео, ово­

времен, присутан

фи!., ововремен ­

ски реШ ., актуалан хрв.

- уи:

текући,

горући,релевантан,ПОСТОјећи

ницареШ. акушерство с породиљство,

при­

маљство арх., бабичпук арх., бабиче­ ње арх.

акцеператор м поспеши тељ, уб р­ завач,убрзаватељ

акцеперација ж сшруч .

убрзава­

ње, убрзање акценат

м

грам .

нагласак

-

суж:

акцентовати

9

краткоузлазни, краткосилазни, дуго­

алавастер ре/.

узлазни,

апајбеr м в. апибег

дугосилазни,

акут,

гравис ,

циркумфлекс, метатонијски акут акцентовати сврш. прел .

О

I апе

апапача м ж (жена која много прича

(изго ­

и оговара) брбљавица, језичара, торо­

ворити с одређеним акцентом) на­

куша, трачара, лајавица, причапица,

гласити е истаћи, назначити, нагпа­

чегртаљка, блебетуша, празноприча ­

сити, апострофирати, потенцирати,

лица, оговаратељица, крекетуша, лу­

истакнути, истаћи, поцртати, подву­

пача, језичавка, сокачара, трачбаба,

ћи ,напоменути,потц ртати

алакача, потркуша арх., алапајда арх.,

акцентуација ж !рам. наглашавање

покућарка арх., стокућа реШ., говор­

акција ж О офанзива, навала, агре­

љивицареш.

сија, напад, јуриш, удар, насртај, осва­

апарм м узбуна, звоњава, звоно, си­

јање, насиље, диверзија, атак, сукоб,

рена, парма ре!.

нахрупљење,

наскок ,

напет,

препад,

пад, потрк реШ .

свађа

-

инзулт,

заскок,

непријатељски

- уи:

на­

ударац, наје зда,

сл: крађа, борба е активност,

борба, дело, чин, акт, предузимање, рад,

радња,

деловање,

узетништво,

посао,

подухват,

пред­

поступак,

предузетност,

дејство,

прегалашт во,

делатност,

подузима­

- уи:

процедура,

ње хрв., потхват хрв. подвиг

-

операција,

сл: мера, корак ~

меница,

деоница, вредносни папир, обвезни­ ца, облигација, чек, медносница, за­ дужница О в. попуст

...

уи. акт

1.

акцијски прид. деоничарски, део­ нички, акционарски

акционар

м

деоничар,

удеони­

чар арх.

тиван

- уи.

ак­

2

апа' ж О в. аждаја

1.

прид.

узнемирујући,

- уи : важан, хитан

апармирати сврш. прел. уздрмати,

узбунити, узрујати, узбудити, уско ­ мешати,

деранжирати,

узвитлати,

усплахирити, потрести, унети пом ет­

њу изр., дићи на ноге изр., распали­ ти фи!., усковитлати фи!., потпалити

фи!. , разгорети фи!., узнемирити фи!., узбуркати фи!.

- уи:

дражи ти, буди­

ти,пробудити

апас м (речни рибар) риболов ац, пе­ царош, рибар, удичар, халас арх. апат м материјал, прибор , инстру­ менти, оруђе, опрема, алатке, напра­ ве, справе, средства, алатљике, пома­

гала, апарат фи!. апатаст прид. (за коња) в . алев

акционарски прид . в. акцијски акциони прид. динамичан

апармантан

забрињавајући

е приказа, сен,

сабласт, авет, утвара, привид, сновид, дух, страшило, мора, сањарија, при­

апатка ж в. алат

апатничар м (онај алат)

који

израђује

*

апбатрос м (лат. Diошеdеа exulans) зоол .

морска пловуша

чина, баук, обмана, привиђење, стра­

апбинизам м (одсуство пигмента)

шно биће, симулакрум, фантом, при­

албинство

лика, фантазма реШ. вештица

1.

- уи:

ч удовиште,

~ в. изелица

апа2 прил . ама, ама баш, ма, што, баш

апбум м муз. плоча, диск, це-де, про­ јекат, лонгплејка арх.

апбумин м беланчевина , протеин,

апабастер м (прозрачан гипс бе ~

албумен

ле боје) алабастар, алавастар ре!.,

апев прид . румен, риђаст, црвенкаст,

аnеrорија

I аnтернатива

10

рујан, црвен, алатаст (за коња), отво­ реноцрвен,

тамноцрвен,

алали

не­

(стилска фигура,

проширена метафора) фигура, сим­

болична

слика,

песничка

пијача фам. , цуга фам., цирка жарf. , буз жарf., гориво жарf., ћепи жарf. ,

ирам. реТ., алав реТ., аласт реТ.

аnеrорија ж О

хол, етанол е (алкохолно пиће) пиће,

ћепс жарf., керозин жарf.,

локатив

жарf. , шљока жарf.

фигура,

пренесено значење, сликовит израз,

песнички украс, троп реШ., знамен

Алкохолна пића

реШ. - уи: ознака, знак, обележје, ана­ амаро

вотка

пиво

апсинт

коњак

ракија

симбол е библијска прича/легенда,

бренди

ликер

рум

предајна прича, народна легенда, по~

вермут

масти ка

текила

учна прича, предаја, алегоријска при­

вињак

медовина

џин

вино

мескал

виски

пелинковац

логија,

слика, знамење,

метафора,

ча, кажа, приповест, сторија читије арх., шторија арх.

- уи:

фам., леген­

да,прича,анегдота,басна,предање

аnеrоријски прид. пренесен, фи­ гуративан,

недослован,

алегорски,

алегорича н, алегорички, кићен, пре­

носан реШ. - сл: метафоричан, симбо­ личан,СЛИКОВИТ

јање, цугање фам., циркање фам., ло­ кање фам., шљокање фам., шљемање фам., рађење жарf. , пијавељ реТ., ло­

катив жарf.

аnеја ж в. дрворед аnександринац м

аnкохоnизација ж пијанчење, пи­ јанка, алкохолисање, опијање, напи­

- уи. банчење

аnкохоnисан прид . в. пијан иесн.

дванае­

стерац, александрин

аnкохоnисати се несврш. опијати

се, напијати се, пити, цугати фам. ,

аnеnуја узв. алилуја, халелуја

цевчити фам., локати фам., ударати

аnи' взн . О (супротни) а, међутим,

(по пићу) фам., дудучити фам., ту­

само, ипак, него, ДОК, па и поред тога

ћи (по пићу)

uзр., ама арх., ма арх., ала реТ. е реТ.

фам., унеређивати се фам., шљокати

фам., разваљивати се

(раставни) или, илити, алити, било

фам. , шљемати фам . , раз бијати се (од

@)реТ. (исказни, упитни) зар, да ли

пића)фам., циркати жарf. , лешити се

аnи

жарf.

2

прил. (за појачавање) управо,

аnкохоnичар м алкохолик, пија­

баш, '- ама, ма баш, само просто

аnибеr м алајбег, пуковник поведник

- уи.

за­

ница, пијанац, испичутура, испича­

ша, цугер фам., дринкер жарf., алкос

1.

аnиrатор м зоол. (гмизавац

сро­

жарf.

- уи. бекрија

дан крокодилу из реда крокодилије,

аnоја ж бот. (лат. Аlоё arborescens)

лаш.

алој дрволики, бијела сабљица реТ.

Alligator)

крокодил, кајман

аnијанса ж в. асоцијација 1.

аnпиниста м планинар, верач, пе­

аnка ж круг, беочуг, прстен, колут,

њач, планинац

котур, коло, венац, обруч, витица,

колобар реТ., серкл реШ. аnкохоn м О хем.

(запаљива и ис­

парљива опојна течност) етил-алко-

аnтернатива ж О

(оно друго од

две ствари остављене на избор) дру­ га могућност, друга варијанта, друга

опција

- уи:

избор е (оно што је дру-

аnтернативанlама

11

гачије од устаљеног ипи званичног у

уметности, медицини и сп.)

*

аnфабет м (поредак у грчком пи­ сму) в. азбука

аnтернативан прид . О (који је дру­

аnфабетни

ги од две ствари остављене на избор)

азбучни,абецедни, слов ни

други, други могући е в. атипичан

аљкав прид. О в. прљав е неуредан,

аnтернативац м О фам. (који при­

немаран, нехатан, нехајан, несређен ,

прид.

пада аптернативи у уметности и уоп­

неуређен,

ште)

бацан, недотеран, запуштен, комо­

*е

(који користи аптернативне

методе печења) суж:

акупунктури­

ста,хиропрактичар, биоенергетичар, кристалотерапеут,

-

хомеопата

уи:

разбацан,

алфабетски,

хаотичан,

тан, атљав реТ., шљампав фам . рашчупан, површан,

на­ суж:

-

непочешљан, распасан несистематичан,

@)

лежеран,

исцелитељ

непажљив, индолентнан, несавестан,

аnтернација ж О смењивање, раз­

небрижљив, нетемељит, несмотрен,

мењивање, узајамна размена е !рам.

необзиран,

(појава два гласа ипи две гласовне

слен, лакоуман, распуштен

комбинације у различитим обпици­

аљкавост ж О

ма исте речи) гпасовна промена

уредност,

- суж:

неодговоран,

лакоми­

- уи:

лењ

в . прљавост е

нехатност,

не­

нехајност, не­

јотовање, папатапизација, сибипари ­

марност,

зација, једначење по звучности

ређеност, разбацаност, хаотичност,

- уи.

абпаут

несређенос т,

неу­

набацаност, недотераност, запуште­

аnтруизам

према

немар,

м

другима)

(несебичан

однос

човекољубље,

чо­

ност, хаос, шљампавост фам., шлам­

пастост фам., атљавост ре!.,.

вечност, човекољубивост, хуманост,

рашчупаност,

филантропија, широкогрудост, даре­

пасаност @)

жљивост,

тичност,

доброта,

несебичност,

пожртвованост,

срдачност,

предусре­

- суж:

непочешљаност,

рас­

површност,

несистем а­

неодговорност,

лежерност,

непажња, необзирност, несређеност,

тљивост, мипосрђе, великодушност,

неуређеност, индоленција, небрига,

ппеменитост,

занемаривање,

скост,

хуманитарност,

мипосрдност,

мекоћа

људ­

срца,

брижљивост,

лакомисленост,

нехај,

не­

несмотреност,

издашност, благонаклоност, добро­

комоција, комотност, нехајање, огу­

творност, мипост, братољубље, ши­

глалост,

рокогрудност,

вост,

милостивост,

благо­

индолентност,

безбрижност,

непажљи­

распуштеност,

родност, подашност реШ., добрости­

немарење ,

вост реШ . , доброхотност реШ., аман

нетемељитост, комодитет,

реТ.,

рање, атљавост

податљивост реШ.,

реШ., веледушност хрв.

смиповање

- уи:

пажљи­

вост,љубав,учтивост

лакоумност,

pel.,

запуштање,

необази­

мурдарлук реТ. ,

фјака ре!., јавашлук ре!., брљивост фам., хај-нехај фам., непомња реШ.,

аnтруиста м в. добротвор

непомност реШ., непомњи вост реШ.

аnудирати несврш. преп. (правити

уи: лењост, пропуст

алузије) циљати, нишанити

ама' прил . О бар, макар, барем, само,

аnузија ж наговештај, асоцијација,

најмање, било шта, ако не друго, ако

назнака, призвук, импликација, на­

ништа,

говештавање,

што, у најмању руку е ала, ама бащ

конотација, скривено

значење, натукница

ако

не

више,

минимум,

-

не­

ма, што, баш @) просто, управо, на-

ама

I амбиција

12

просто, баw, речју, такорећи ама 2 взн. арх. реш. В. али'

ковање, омот, овојница, овитак, омо­ тач, овој, увијач, папир, картон, сан­

1.

ама' узв. О забога, аман, а, ако бога

дук,

знаш, тако ти бога, побогу, али, бре,

арх., тара арх., пакунг ре!., пакирање

море б ма, аман, па, хајде, та

ХрВ.

амајлија ж талисман, амулет ре!.,

амбар м о (спремиште зрнасте хра­

запис ре!., базулмет ре!., хамајлија

не)

- суж: детелина с че­

ре!., фетиш реШ.

тири листа, зечија шапа, потковица

амам м хамам, хумам

- уи:

бања, ку­

палиште

аман узв. забога, ама (ама не прете­ руј), а, ај, ако бога знаw, тако ти бога, побогу, али, бре, море, ма, па, хајде, та амандман м правн. (у законодавној процедури

допуна

или

предлог

допуне

неког закона) допуна, додатак, наста­

завештање, заклетва, реч, амин арх.,

аманат ре!., препорука арх., завештај

- уи:

дара

етикета, коверта

житница,

магазин,

пластика,

хранионица,

магацин,

комора,

остава, спреми­

ште, спремница, складиште,

штагаљ

ре!., житњак суж., хамбар арх., мага­ за ре!. б (спремиште за дрва) шупа, спремиште, дрвљаник, дрвњак, клад­

ња ре!.

€} В. угљаник

амбасада ж конзулат,

заступни­

штво, дипломатско представништво,

поклисарство

арх.,

заступство

ХрВ.,

велепосланство ХрВ .

дипло­

мата, дипломатски представник, по­

клисар арх., велепосланик ХрВ.

-

сл.

аташе, конзул

амбасадорски прид. дипломатски,

тестамент

аматер м лаик, дилетант, неструч­

њак,

- уи:

конзерва,

амбасадор м изасланик,

вак,дограда

аманет м опорука, завет, обећање,

арх.

пакет,

непрофесионалац,

надримај­

изасланички, конзуларни, поклисар­

ски арх., велепосланички ХрВ.

стор, приучењак, непознавалац, бу­

амбер м В. ћилибар

џаклија арх., лајкуш ре!., петљанац

амбиrвитет м двозначност, дво­

фам., шарлатан фам., петљавац фам.,

смисленост,

ан алфабет фи!., фушер фам., постра­

слица,

ник хрв., неупућеник ХрВ.

- уи.

незна­

двострукост,

вишезначност,

неодређеност,

двосми­

полисемија,

проблематичност,

двојбеност ХрВ.

лица

аматеризам

м

аматерство,

не­

амбијент м о В. околина б фи!. ат­

стручност, непрофесионалност, по­

мосфера фи!., стање, расположење,

четништво,

угођај, дух фи!., клима фи!., мирис

нестручњаштво,

непро­

Фесионализам,дилетантизам,петља­

фи!., амбијенат ре!., штимунг

нија фам., петљанцијафам., петљање

озрачје фи!. ХрВ.

фам., прчкарија фам

амбис м провалија, понор, бездан,

аматерски прид. почетнички,

не­

фам.,

бездно, безданица, урвина, мртво ду­

професионалан, невешт, нестручан,

боко, амбулина ре!., абез ре!., провала

лаички,

реШ .

неквалификован,

траљав,

непоткован, некомпетентан, неизве­

амбиција ж о (јака жеља за пости­

жбан, шарлатански, неприкладан -

зањем нечега) воља, намера, одлу­

уи: лош

ка, прохтев, стремљење, настојање,

1., бедан 1.

амбалажа ж О

(материјал или

предмет у који је упакована роба) па-

склоност, тежња, тенденција, жеља, хтење,

циљ,

аспирација,

замисао,

амбициозанI аморала

13

примисао, план, интенција, наум, на­

сврш. (изговарати, певати "амин")

кана, нишан, тежење, смерање, про­

б сврш. В. аминовати

*

мишљај, претензија, чежња, страст,

аминовати сврш. прел . допустити,

смер реШ., намисао реШ. б (жеља за

дозволити,

успехом,

славом,

пристати, прихватити, пустити, дати

вољубље,

похлепа, апетит, претен­

циозност,

богатством)

каријеризам,

сла­

претензија,

частољубље, глад фи!., славохлепље ХрВ ., частохлепље ХрВ.

амбициозан прид. О (који има ам­ биције)

прегалачки,

предузимљив,

- уи.

предузетан, подузетан ХрВ.

дан

1.

вре­

б (жељан власти и моћи) сла­

вољубив, циозан,

каријеристички, частољубив,

претен­

властољубив,

радохоличан, славичан, преамбици­ озан, славољубан, властохлепан, нео­ дмерен,

неумерен,

похлепан,

часто­

хлепан ХрВ., славохлепан ХрВ.

амблем

м

(симболична

слика,

обично на грбу) обележје, грб, зна­ мен, ознака, знак, симбол, емблем

pef.,

белег арх.

- суж:

заштитни знак,

ЛОГОТИП,лого фам.

амброзија ж О (храна богова) ам­ вросија арх., амбросија арх. б боШ. (лат.

Ambrosia)

лимунџик

pef.

амбуланта ж (медицинска стани­ ца за лечење болесника који не леже

у болници) дом здравља, диспанзер, клиника,

pef.,

поликлиника,

амбуланција арх.

риј ХрВ .

- уи.

pef.,

амбуланца

амбулато­

болница

сложити

се,

слободу, благословити, изаћи у су­ срет, дати, аминати ре!.

амнезија ж О Meg. (губитак пам­ ћења) заборав, заборављање б фиf.

фам. заборављање, заборавност, се­ нилност

фиf. жарf., склероза

фиf.

жарf.

амнестија ж (прекидање кривич­ ног поступка без последица по окри­ вљеног) помиловање, опрост, забо­ рав, ремисија, опроштај, ослобађање, поштеда, милост, укинуће, пониште­

ње (поступка), пуштање из затв ора, ослобођење,

опроштење,

избавље­

ње, одрешење, праштање, разрешење

аман

pef.,

проштење арх., аболиција

иравн. амнестирати сврш. прел. помило­

вати, ослободити, аболирати, опро­ стити,

смањити

казну,

отпустити

(затвореника), пустити из затвора/на слободу, поштедети живот, укинути казну,

разрешити, решити

pef.,

по­

клонити (некоме) живот изр. амнион м

Meg.

В. плацен та

аморалан прид.О

(који не позна ­

је или не признаје морална начела) неморалан, безморалан, неетичан б

амен узв. В. амин3

Америка ж о Нови свет б САД, Сједињене Америчке Државе, Вели­ ки Брат, Ујка Сем

(који је искварена особа) лоw, зао, злобан, бесраман,

штен,

бестидан,

покварен,

подао,

непо­

подмукао,

бешчастан, безобразан, бескаракте­

амин' м О В. клетва б В. крај'

1.

€} В.

аманет

аМИН2 прил. О В. готово

одобрити,

ран,неваљао,нечастан,охол,препре­

ден, опак, притворан, осион, перфи ­

1. б В.

заувек

дан, безочан, префриган, пакостан,

амин' узв . (узвик у муслиманској мо­

срамотан, дрзак, зло ћудан, обестан,

литви) амен, нека тако буде, уистину

недостојан,

прорачунат,

је тако, тако је

безобзиран,

неотесан,

аминати сврш . несврш . пре~. О

не-

искварен,

неправичан,

хулан, без поштовања, неисправан,

аМОРТИЗ0вати!анапизирати

премазан/намазан свим мастима/бо­

ампутација ж ампутирање, сечење,

јама, издајнички, продао би и своју

одсецање,

мајку изр., богохулан, сраман, непле­

одстрањење, уклањање, убогаљивање,

исецање,

одстрањивање,

менит, фриволан, недоличан, несла­

обогаљивање,

ван, нецивилизован, подмитљив, гре­

окљаштрење арх., кљаштрење арх.

шан, нечист, непристојан, страховит,

ампутирање с В. ампутација

поган, надут, вероломан реШ., ружан

фи!., прљав фи!., низак фи!., нечувен фи !. , дијаболичан реШ . , некрепос~ан

ре !., смрадан

фам., дрзовит

фам.,

зло чест фам., кваран фам . , инфаман реШ., либертински арх. , худ арх., ки­ ван реШ., претворан реШ., иморалан

реШ., химбен хрв., нећудоредан хрв., дебеле коже изр. туран,

- уи. бедан 1., некул­ несташан 1., дивљи, заједљив,

гадан, лицемеран, неправедан, поро­ чан,неискрен

аМОРТИЗ0вати сврш. прел. О фи!. В. ублажити f} фи!. екон. иравн . В. пони­ штити

ампутирати

О несврш. уклањати,

сврш .

осакаћење,

несврш .

прел .

сећи, исецати, одсецати, одстрањивати,

сакатити,

убогаљивати, богаљити. f} сврш. исе ­ ћи ,

одсећи, одстранити, уклонити,

отфикарити фам .

амреп прид. в . кишобран

амфетамин м (врста дроге) брзина жар!., дуспи жар!., спид жар!.

амфибија ж биол. водоземац, дво­ живац, двоземац, амфибиј хрв.

амфитеатар м в. хала

амфора ж посуда, суд, ћуп, ваза, урна, вазна, врч, пехар, бокал, крчаг,

@ В. отплатити

аморфан прид. О безобличан, нео­ дређен,

сакаћење,

необликован,

неформиран,

нејасних обриса, бесформан, безли­

кондир, ибрик арх. , жара арх., бардак ре!., покал ре!. , букара ре!., боцуњ ре!., роменча ре!., тестија ре!., ваз арх.

чан, у назнакама, неодређен, неуо­

анаграм м преметаљка

бличен, несталан

анапи м мн. О в. годишњак f} в. днев­

f} !еол.

уи.

-

бесконачан

неискристализован,

некри­

ник

1.

стализован @ фи!. В. недефинисан

анапиза ж О

аморфност ж О

тивање,

безобличност,

неодређеност,

необликованост,

формираност,

бесформност,

не­

неуо­

истраживање, испи­

пропитивање,

проучавање,

студија, преглед, истрага, утврђива­ ње, опис, рашчлањивање,

ње,

- уи .

рашчлана реШ., рашчламба хрв., про­

бескрајност

1.

f} !еол. некриста­

извиђање,

уочавање,

изналаже­

бличеност, неодређеност, нестално ст

- уи:

претрага,

лизованост, неискристализованост @

матрање хрв.

фи!. нејасност, мутноћа, недефиниса­

експеримент, опит, проба, тест, покус

ност,

хрв. @ (правац у психологији) психо­

неодређеност,

непрецизност,

анализа

апстрактност

аМПпитуда ж О физ. (највећа уда­

љеност

од

тумачење f} оглед,

равнотежног

положаја)

удаљеност, распон, растојање, дома­

анапизатор м в. аналитичар анапизирати тивати,

несврш.

рашчлањивати,

прел.

испи­

претресати,

шај, домет, досег, дохват, замах f} В.

проучавати, истраживати, разлучива­

опсег @

ти, студирати, разматрати, прикупља­

фи!.

варијација, колебање,

замах, распон

ти податке (о нечему), испипавати,

амппификатор м В. појачало

дубље улазити (у нешто), разлагати,

анапитичан

15

сецирати, проматрати, извиђати, про­

фам. б фи!. в. незналица

веравати,

анапфабетизам м О

прегтrедати,

проњушкавати

анатомисати,

фам., чачкати

фам. ,

њушкати фам., чепркати фам. анато­ мизирати

- уи:

детrити

3., тумачити

анапитичан прид . О

снива на методи анализе) аналитич­ ки, анатrитски реШ. f} фи!.

детаљан,

педантан,

темељан,

темељит,

чан,

систематичан,

прецизан,

организован,

предан, методи­

дедуктиван

-

уи.

пажљив

анализатор,

посматрач,

проучавач,

аналитик, разматрач,

методичар,

методиста,

медотик

анапитички прил. анатrитично, по­

дробно, темељно, темељито, детаљ­ методично,

педантно,

пажљиво,

прецизно, разборито, систематично, систематски, анатrитски реШ., евалу­

аторски реШ.

темељност,

педантност,

прецизност, пажљивост, систематич­ ност,

логичност,

дедуктивност,

ра­

зложност, разборитост, прецизност, егзактност, кохерентност

ка, разум, пажња

-

уи . логи­

анархичан прид. О (који је без Bтra­

сти и закона) безвтrастан, беззакон­

ски, неуређен, неорганизован f} (који

је у нереду) несређен, хаотичан, см у­ шен,

конфузан,

стемски,

испретуран, неси­

неуређен,

неорганизован,

1.

(изопштење из цр­

кве) изопштење, искључење, искљу­ ченост, екскомуникација, изотrација,

изопћеност хрв., изопћење хрв. f} в. KтreTBa

анатеМИсати сврш. прел . О (искљу­

чити из цркве) екскомуницирати, и з ­

ћити хрв. б (изрећи KтreTBY) прокле ­ ти, уклети, бацити анатему, анатеми­ зовати, анатемизирати

анатомизирати

несврш.

прел.

в.

1.

анатомисати

анаТОМИсати несврш. прел. О раш­

врставати,

сецирати, дерати,

парати,

раз­

анатомизирати,

анатомизовати, разуђивати f} фи!. в.

тални

анапни отвор м анат. анус, чмар,

анапоган прид. стrичан,

упоредив,

одговарајући,

дотrичан,

коретrативан,

сразме­

ичност,

паратrе­

преживетrост,

пан,подударан

подударност,

сродност,

аналогност,

наликовање,

сност, упоредивост

блискост,

подударање, истовр­

- уи: веза 1., пове­

застарелост,

несавременост,

заостатrост,

немодер­

неписмењак, фам.,

анахрон(ичан) прид. в. застарео

ангажман м О

не­

неписменко

(рад на одређено

време) рад, посао, ангажованост, ан­ гажовање,

обавеза,

заност, истоветност

писмењаковић

анахронија ж анахронизам, арха­

ност, офуцаност фам.

анапогија ж стrичност,

анапфабета м

анализирати

анахронизам м в. анахронија

ректум, шупак фам. ре!. истоврстан,

несуставан хрв., збрда-здотrа фам. анатема ж О

члањивати,

анапни прид. анусни, чмарни, ре к­

ран,

1.

општити, осудити, искључити, изоп­

анапитичност ж методичност, те­ мељитост,

фи!. в.

незнање

несистематичан, збркан, стихијски,

анапитичар м аналист,

но,

неписме­

ност, непознавање писма б

анархија ж в. безакоње

(који се за­

! ангажма

задужење,

прихватање

упошљавање,

обавезе,

варање, упошљење, уговор

- уи.

уго­ во­

кација б (учешће у нечему) учешће,

I анђеоски

анrажован

учествовање,

удео,

16

ангажованост,

анђео м О заштитник, чувар, гла­

интервенција, деловање, ангажовање,

сник, посланик, Божји гласник, ду­

партиципација, посредовање, допри­

ховно биће, сераф(им)

нос,

pef.,

ангел реШ.,

реШ .

- уи.

сврстаност, уплитање, узимање

учешћа (у нечему)

-

уи: помоћ, труд

pef.,

серафин

андел реШ.,

аранђео @ фИf.

андио

(добар чо­

@) (- глумца) улога, рола, рад глумца

век) добричина, поштењачина, по­

по уговору

штењак,

анrажован прид. в. запослен

несебичњак, добра душа, непотку­

анrажованост ж в. ангажман

пљивац, душа од човека изр., светац

анrажовање с в. ангажман

простодушник,

праведник,

фи!. , човек фиf., ;рудина

2.

фам . фи!.,

анrажовати сврш . прел. О (прими­

добричак

фам., добрица

фам., лаф

ти у службу, на посао) запослити, по­

фам., поштењаковић фам., човек и по

ставити, обавезати, упослити, укљу­

фам . , правдољубацреШ., непорочник

чити, увући, сместити, дати запосле­

реШ., доброхотник хрв., доброћудник

ње/радно

хрв., цар жарf., краљ жар!

место/намештење,

узети

фи!., довести фи!., наместити арх.,

ан1јеоски прид. О (који је као код

намњештити ре!.,

анђела, који припада анђелу) анђел­

намљештити ре!.,

упрегнути фам. , упртити фам., на­ местити реШ., ангажирати хрв.

изабрати, мобилисати @ покренути,

нагнати,

- уи:

подстаћи,

потакнути,

по­

ски, ангелски арх., анђески

оски

pef. - уи.

красан,

божји

допадљив,

1.

pef., анди­

@ фи!.

наочит,

леп,

прима­

мљив, заносан, божанствен, бајковит,

нукати, активирати, побудити, наве­

нестваран, сладак,

сти, наговорити, потаћи, подјарити,

чаробан, привлачан, чудесан, диван,

запалити искру изр.

- уи:

наговорити

изврстан, згодан,

блистав, фин, замаман, стасит, еле­

несврш.

гантан, љубак, омамљив, узвишени,

О сврш.

посветити се (нечему), за­

допадљив, вабљив, прекрасан, очара­

послити

се

вајући, божански, сјајан, прелеп, маг­

анrажовати

се

сврш.

(нечим), окупирати се

(нечим), предати се (нечему), заба­

нетичан, хипнотичан,

вити се (нечим), заокупити се (не­

љи в, небески, предиван, атрактиван,

чим), препустити се (нечему), одати

бајан,

се (нечему), упустити се (у нешто),

фантастичан, мамљив, блештав, осо­

ангажирати се хрв.

савршен,

меден, неодо­

кићен,

дражестан,

@ несврш. в. ин­

бит, величанствен, луткаст, леполик,

тервенисати

красотан, невероватан, као дијамант,

анrина ж (упала грла и ждрела)

алем, чаран, раскошан, ексклузиван,

давница ре!., грлобоља фам . , гушо­

чудесно

боља нар.

лепушкаст, небесни, пресладак, ди ­

анrина пекторис ж стенокардија,

јамантски, одушевљавајући, наочит,

стезавица нар.

рајски, задивљујући, замамљив, ра­

андроид м (робот с људским ли ­

финиран, грациозан, мио, велелепан,

~OM) робот, киборг

вишњи, као из сна изр., као са слике

леп,

дивотан,

васељенски,

ан1јелика ж бот. (лат. Angelica аг­

изр., цакан фам., кицошки фам. арх.,

changelica) ре!: трубељ, кравојац, ан­

гиздав арх., бајослован арх. , милови­

гелика, трубаљка , кравујац, анђеоски

дан реШ., изгледан

корен, корен светог духа

убав

pef., милолик арх., pef., зоран pef., уписан ре!. , стр а-

aHerAoTa

17

шан фам., великолепан реШ., гледан

ван,

реШ . , феш неЙром. реШ., шик неиром.

локрван фам., вампирски фам., вет

фам., дојмљив хрв.

арх. @ фи!. беспомоћан, слаб, учмао,

- уи:

aHerAoTa ж (занимљив

добар или духовит

бео,

бледуњав,

I анимират

бледолик,

ма­

безвољан, утучен, равнодушан, ма­

доживљај) догодовштина, приповест,

лаксао,

занимљив догађај, доживљај, егзоти­

долентан,

чан подухват, згода, (кратка) прича,

индиферентан, сломљен, хладан, без­

причи ца, шторија ре!., сторија фам.,

изражајан, безбојан, млитав, клонуо,

анегдот арх. тура

- уи:

вратоломија, аван­

апатичан,

ин­

нерасположен,

атоничан, покуњен, неспокојан, бе­

живота н, једнолик, анксиозан, флег­

1.

анеrдотичан прид. в. анегдотски анеrдотски прид. смешан, шаљив,

духовит, забаван, комичан, лакрди­ јашки, анегдотски, искричав, хумо­ ристички,

депресиван, летаргичан,

анегдоталан,

хумористи­

матичан,

бесполетан,

неживотан,

неосетан, чамотан, отупео, меланхо­

личан, сив, малодушан, обамро, ба­ ровит фи!., туп фи!., погружен ре!. , сатрвен ексир., скрхан ексир., чаман

чан, хуморан, необичан фи!., откачен

реШ.

- уи: досадан, уморан

фам., шашав фам., вицкаст фам., ре­

анемичност ж 6. анемија

дикулозан форм.

анестезија ж наркоза

а некмоли взн. в. а камоли

анестезиолоr м 6. анестетичар

анекс м додатак (уговору), прилог

анестезирати

анексија ж (припајање неке тери­

умртвити, наркотизирати

торије насилним путем) припајање,

мити

одузимање, освајање, освојење, при­

анестетичар м анестезиолог,

кључење, окупација, заузимање, спа­

стезиста

јање, запоседање, припојење, приса ­

анималан прид. О

једињење, запоседнуће, заузеће, узе­

ствен

ћереШ.

њих) животињски @ (сведен на теле­

анектирати сврш . прел. (насилно

сне потребе) животињски, нагонски,

припојити неку територију) анекто­

инстинктиван, телесан, чулан, карна-

вати, запосести, посести, присвоји­

лан @) 6. бездушан

ти, заузети, окупирати,

аниматор м О забављач

припојити,

сврш .

животињама

прел.

опити,

- уи.

ома­

ане­

(који је свој­ или

потиче

- уи :

од

кловн,

одузети, спојити, обузети, освојити,

весељак @ в. покретач @) (творац цр­

запоседнути,

таних филмова) цртач

прикључити,

запремити,

дохватити,

присајединити,

узети

фам .

анимација ж (надахњивање жи­ вотом) одуховаљавање, оживљава­

анектовати сврш. прел. в.

анекти­

ње, удахњивање, породахнуће жи­

рати

вотом Хр6.

анемија ж О (мањак крвних зрна­

анимирани филм м 6 .

ца) анемичност, малокрвност, бледи­

филм

цртани

ло, слабокрвност, безбојност, бледо­

анимирати

ћа, бескрвност, бескрвље реШ., бескр­

О С6РШ. (унети живост, весеље) раз­

вица реШ. @ фи!. в. болећивост

веселити,

анемичан прид. О

орасположити,

анемије)

блед,

(који пати од

бескрван,

слабокр -

оживети,

сврш .

несврш.

разонодити, увеселити

пробудити,

прел.

забавити, @ С6РШ.

реанимирати,

.

I антаrонистички

анимоэан

18

удахнути живот изр., дићи из мр­

пред

твих изр., васкрснути (неког) фи!. @)

цијом) страх, стрепња, тескоба, зеб­

целокупном

животном

ситуа­

несврш. (подстицати нечији интерес

ња, уплашеност, за плашеност, неспо­

за нешто) бодрити, подстицати, по­

кој, нелагода, нелагодност

државати,

надахњивати,

немир, нерасположење,

навијати,

подстрекивати,

покретати,

- уи.

страх,

ведрити,

аномапија ж (одсупање од оног што

охрабривати,

је правилно) неправилност, грешка,

потицати хрв.

поремећеност, нерегуларност, одступа­

анимоэан прид. (који је неприја­

ње, девијација, застрањење, застрањи­

тељски расположен) непријатељски,

вање, скретање, алтерација, девијација

антагонистички, противнички, нега­

од путање/обичаја, отклон, варијација,

соколити,

храбрити,

тив ан, одб~ан,дистанциран, непри­

аберација, одмицање, недостатак, сла­

ступачан, нељубазан, несрдачан, на­

бост, дефект, ненормалност, омашка,

бусит, неугодан, осоран, непријазан,

одступање,

зловољан, нерасположен, нетрпељив,

необичност, фелер фам.

киван, зле воље, огорчен, потирући

анониман прид. О

-

неисправност,

пропуст,

непознат, неи­

уи:груб,деструктиван

дентификован,

анимозитет м О в. непријатељство

ствен, непотписан, безимен, незнан,

2.

неразоткривен,

е арх. в. нерасположење

анис м бот. (лат. Рјmрјпеllа ре!:

anisum)

коморач, онајс, разијан, слатки

неименован,

тајан­

неидентифициран

хрв. е неафирмисан, непрослављен анонимац м в. анонимус

јануш, онлиз, аниз, онаиз, онајз, слат­

анонимност ж О

ки коморач, слатки кумин, морски ја­

познатост,

безименост, не­

неж, аниш ре!., анасон ре!., анижа ре!.,

фирмисаност

аниж ре!., слатки копар ре!.

анонимус м О непознати, безиме­

неименованост

е

неа­

анкета ж анкетирање, испитивање,

њак, безимени, анонимац, неимењак

пропитивање, истрага, истраживање,

реШ. е (особа без угледа) безвезњак,

испитивање

левак фам., нико и ништа фам., без­

мишљења,

прикупљање

података, (службено) распитивање,

везникреш.

упит, квестионар реШ., упитница хрв.

ансамбп м в. група

- уи.

антаrониэам м мржња, нетрпељи­

анализа

анкета

ж

(прикупљање

и

ради

података

1.

вост,сукоб,раскорак,опречност,не­

неког

пријатељство, противљење, супарни­

испитивање

штво, сукобљавање, колизија, трве­

(јавног мњења/мишљења), упит, про­

ње, нетолеранција, супротстављање,

питивање,

неслагање, супротстављеност, међу­

исказа

питања)

расветљавања

анкетирање, истрага,

истраживање,

квестионар реШ., упитница хрв. анализа

- уи.

1.

собно опирање, непомирљивост

анкетирање с в. анкета

антаrониста м в. противник

анкетирати свр ш . прел. спровести

антаrонистички

анкету,

испитати, пропитати, проу­

чити, изнаћи, службено распитати, извршити упит

- уи .

ривалство

- уп .

анксиоэност ж

анализираши

(осећање

страха

супротан,

прид.

супротстављен,

1.

противан, опречан,

у сукобу, анимозан, негативан, не­ пријатељски, одбојан, непомирљив, потирући

I антитеп

антанта

19

антанта ж (савез између држава) са­

антиквитет м (старински, вредан

вез, споразум, пакт, договор, погодба,

предмет) реликвија, антика, старина,

нагодба, конкордат

реликт

Антарктик м Јужни пол, Антакти­

антикни прид . в. антички

ка хрв.

антипоп м преврнута кожа

антена ж О

(код инсеката) пипак,

тицало хрв ., пипало хрв . е

(справа

*

за трансмисију и емисију електро­

магнетних таласа) анти пред. контра, насупрот, против,

антиапкохопичар м (противник алкохола) трезвењак, водопија нар., стрејташ жар!., стрејтер жар!., апсо­ лутиста жар!., антиалкохолик реШ.

(старо грчко-римско

доба и уметност тога доба)

*е

(ста­

рински, вредан предмет) антиквитет, реJIиквија , старина, релик, тантикви­

тет фи!. в. антиквитет @) прошлост, давнина,

древност,

класика,

стари­

на, далека прошлост, нестало време, древни п ериод, прошло време, старо

доба, бирземан ре!., бирвакат ре!., ба­ баземан арх., претповест реШ. антиквар м (трговац старим књи­ гама и другим предметима) стари­

нар,

букиниста,

старудар, телалин

арх., телал арх., крамар арх., старети­

Antilopinae) *

антимипитантан прид.

антипатичан

антикваран прид . О застарео, ста­ анахрон,

в.

анти­

архаичан,

древан,

давни, стар, старомодан, прастар, да­

ван, антикни фи!., демоде неиром., аут

прид .

непривлачан,

неугодан, непријатан, недраг, нево­ љен, иритантан, несимпатичан, одбо­

јан, немио, мрзак, омражен, омрзнут,

зазоран хрв.- уи: ружан, безобразан, досадан, заморан

1.

антипоД м О

(човек, место или

предмет који се , у односу на не­ што друго, налазе на дијаметрално

супротној

тачки

ножац,

антијек

хрв. е

фи!.

Земље) ре!.,

против­

протуножац

супротност, против ­

ност, опозиција, контраст, опозит,

обратност,

обрнуто ст,

контрастност,

антитеза,

противштина хрв.

-

уи:антитеза,разлика антиракетни ни,

прид.

противваздушни,

против раке т­ пр отуракетни

хрв.

антиратни

нар хрв.

рински,

живар, лат.

ратни

усупрот реШ.

антика ж О

антипопа ж зоол. (двопапкар пре­

прид.

антимилитантан,

пацифистички,

мировњачки,

ми­

ровни, миротворан,противратни

антитеэа ж супротстављена супротност,

противност,

неиром. жар!., старовремен, несавре­

ње,

мен, претпотопни, оф неиром. жар!.,

стављање, опрека, побијање, дихо­

претпотопски, старовремски, одрпан

томија,

фам., музејски

неподударност,

фам., офуцан фам.,

опречност,

опозиција,

теза,

одудара­

кон траст,

супрот­

противречност,

оспоравање,

опо­

изанђао фам., архаички реШ. е (из

зит,обратност, обрну тост,супротна

друге

тврдња, контрастност, противречје,

руке)

антикварски,

рабљен ,

полован, коришћен, секондхенд не­

анти под

иром. фам.

противна тврдња хрв., противштина

антикварница старинарница

м

антикваријат,

хрв.

- уи:

фи!. ,

противсловље реШ.,

теза

антитепо с противтело реШ.

антихрист

I апатија

антихрист м О

безбожник,

20

атеиста, неверник,

незнабожац,

дисидент,

анулисати,

сторнирати,

докинути

реШ . , аброгирати йравн.

иноверник,бегунац,богохулник,по­

анус м в. анални отвор

ганин, безверник, апостата, криво­

аорта ж (главна артерија која полази

верник, ђаур ре!., ђаурин ре!. , идоло­

из леве срчане коморе)

поклоник арх. многобожац СУЖ.,

рија, срце

шизматик, јеретик,

секташ,

- сл:

отпад­

ник, расколник б фи!. в. распусник антиципирати сврш. непрел. прел.

О йрел.

(предвидети будуће догађа­

је) предосетити, предвидети, очеки­ вати,

претпоставити,

антициповати,

погодити, прекогнитирати б нейрел.

(деловати

унапред)

уранити, претходити

предухитрити,

@ йрел .

в. капа­

рисати

антички прид. (који се односи на антику)антикни,антични

антоnоrија ж збирка, колекција,

* -

уй: арте­

апарат м О уређај, машина, справа, направа, механизам, машинерија, со­

коћало, скаламерија фам., апаратура арх.

- уй.

изум бмеg. тракт@фи!. ма­

шина, робот, аутомат, човек-машина, направа, строј хрв.

в. кадар 1 @ в.

6

телефон @фи!. в. машинерија

1.

апаренција ж

споља­

шност,

изглед,

О реШ.

стас,

фасада,

вањ­

штина, извањштина, аспект, фацијес реШ. б реШ. вероватноћа, могућност,

изглед (за нешто), вероватност, шан­ са, евентуално ст, потенција реШ., мо­

скуп, зборник, хрестоматија, албум,

жебитност реШ., вјеројатноћа хрв.

компилација, аналекти реШ., флори­

апатија ж (незаинтересованост за

легијум реШ.

- уй :

грађа

антоним м грам. (реч

супротног

значења у односу на неку другу) опо­ зит, протузначница хрв., супротница хрв.

свет,

малодушност,

ност,

клонулост

безвољност,

нерасположење, суморност,

антракс м О веШ. коњска грозница,

бедреница реШ. б

спољашњи

утученост)

духом,

апатича­

равнодушност,

јад, . жалост,

меланхолија,

туга,

депресија,

депресивност, депримираност, инди­

црни пришт,

спонираност, ожалошћеност, невесе­

прострел ре!. , брзак нар., залац нар.,

лост, бол, потиштеност, обамрлост,

Meg.

зла нар., цркавац нар., злић нар., про­ стријел хрв.

снужденост, покуњеност, невољност,

незаинтересованос~

летаргија,

ин­

антре м О хол, улаз, предсобље, пре­

долентност, индоленција, клонулост,

дворје, ходник, доход ре!., хал арх.,

безнађе, клонуће, неутешност, инерт­

вестибул реШ., вестибил реШ.

-

уй:

капија, пролаз б реШ. в. предјело

ност,

индиферентност,

отупело ст,

туговање, инерција, очај, флегматич­

антропоморфан прид . в. човеко­

ност, неосетљивост, чемер, неспокој,

лик

чамотиња, тегоба, песимизам, ут у­

антропофаr м в. људождер

ченост,

ануnирати сврш. прел. поништити,

неспокој (ство),

отказати, избрисати, опозвати, обо­

душобоља, гануће, сломљеност, бе­

рити, збрисати, разрешити, преки­

животност, учмалост, тупост, бедак

нути , потрти, обеснажити, одјавити,

фам., празнина фи!.,

повући, обуставити, уклонити, уки­

млохавост фи!. , погруженост ре!., пе­

нути, ублажити, разврћи, касирати,

чаљ ре!., безвоља фам., ексЙр.сплин

сета, . сетност,

жалостивост,

мизерија,

мртвило,

атонија фи!.,

.

I апотеоза

апатичан

21

реШ.,уЙ: умор, беживотност, брига

1.,

односи

тички,

мука, лењост

апатичан прид . в. анемичан

на

Апокалипсу)

кобан,

апокалип­

катастрофалан, тра­

гичан, катастрофичан б (који слути

2.

апатичност ж О в. апатија б в. бо­

на смак света) злослутан, злокобан,

лећивост

злогук арх.

апатрид м (особа без држављан­

апоnит м в. апатрид

ства) аполит

апоnитичан

апеn м молба, позив, обраћање, шу­

аПОЛИТИЧКИ,неполитички

пљика ре!., апелација реШ.

- уЙ.

зов

1.

прид .

апоnоrета м О

неполитичан,

(бранилац

хри­

апеnација ж О жалба, тужба, при­

шћанства) апологетичар, аполо ги ст,

говор, примедба, притужба, тужење,

апологичар, догмата,

тугованка, рекламација, замерка, апе­

мати чар, . б фи!. (ревни бранилац не­

лата йравн . арх., уток арх. б в. апел

ког учења) в. заговорник

апеnовати

сврш.

захтевати,

дог­

непрел.

апоnоrетика ж О (говор или спис

обраћати се,

у коме се нека особа или идеја бране)

несврш.

прел. О несврш . йрел. призивати,

догматик,

тражити,

по­

апологија, одбрана б в. апотеоза

зивати, зазивати, звати у помоћ изр.,

апопnексија ж мед. (излив крви у

апелирати хрв. б сврш. нейрел . йравн.

мозак) кап, шлог, удар, колап, можда­

жалити се, уложити жалбу апендикс м О в.

ни удар, капља, шлаг хрв .

додатак

2.

б

Meg.

апортирати сврш . прел. в. донети

слепо црево, црвуљак

апостроф м О !рам. (запета изнад

апетит м О јешност, глад, изјешност,

реда) изоставник хрв. б (непосредно

фам., сладокусност

обраћање некоме) апострофа, обра­

реШ., слаткојешност реШ., слаткохра ­

незајажљивост

ћање, ословљавање, спомињање, по ­

ност реШ., тек хрв. б в. амбиција апnаудирати пљескати,

несврш .

тапштати,

2.

непрел.

мињање, призивање

О

поздрављати,

апострофирати

сврш .

О !рам. (ставити апостроф)

прел .

* -

уЙ .

аплаудовати арх. б хвалити, одобра­

акцентовати б (обратити се некоме

вати

непосредно) ословити, обратити се,

апnауз м

О

тапшање,

пљескање,

споменути, поменути, призвати

@ в.

пљесак б похвала, одушевљење, ова­

нагласити

ције, одобравање, хваљење

апотека ж лекарна, фармација, дро­

апnицирати

сврш.

непрел .

прел.

герија реШ . , љекарна хрв.

О йрел. (пришити украс на одећу) до­

апотекар м фармацеут, дрогериста,

дати, приде нути,

љекарник хрв.

придодати, ушити,

зашити, залепити, апликовати, нале­

апотеоза

пити,

глорификација, узношење, уздизање,

пришити,

припетати ре!., на ­

зунтати ре!., прикачити фам . б не­

слављење,

йрел. применити, употребити, важи­

рација,

ти

узвисивање,

@ нейрел .

(пријавити се на кон­

ж

величање,

хваљење,

страхопоштовање,

обожавање,

адо­

занос,

поклон,

одушевљење,

пошта,

курс) пријавити се, конкурисати

идолопоклонство,

апокаnипса ж фиг. в. катаклизма

ка, пијетет, занесеност, узвишавање,

апокаnиптичан прид. О

идолизација, поштовање, прославља-

(који се

култ,

апологети­

април

I апстрактан

22

ње, респект, наклон, почаст, идолизо­

апсолутистички

вање, ватрена приврженост/оданост,

таран,

поклонство, простернација арх., ме­

спотски,

прид.

диктаторски,

тотали­

тирански,

самовољан,

де­

ауторитаран,

танисање арх., проскинеза арх., што­

самодржачки, неслободан, самовла­

вањереш.

дарски,

април м травањ хрв., априлиј арх. ,

недемократски

априо ре!.

апсолутно прил. наравно, да, свака­

аутократски,

нелибералан,

априоран прид. О (који долази пре

ко, заиста, извесно, дакако, гаранто­

искуства) предискуствен, трансцен­

вано, сигурно, безусловно, дефини­

денталан @ В. произвољан

тивно,засигурно,доиста,дабоме,не­

1.

апсолвент м (студент који је одслу­

сумњиво, савршено, без даљњег, при­

шао све семестре на студијама)

родно, нема сумње, дупке, поуздано,

,.. - уи.

студент

до краја, разуме се, јесте, зацело, без

апсолвирати сврш. прел. непрел. О

сумње, посве, подразумева се, без­

неирел. (одслушати прописан број се­

бели ре!., посвема арх., јамачно арх.,

местар а на студијама)

фи!. В.

зауфано ре!., гарант фам . , јес жар!.,

апсолут м филоз. божанство, бorов­

апсорбовати сврш. прел. О (при­

1. @)

научити

,.. @ ирел.

недвојбено ХрВ., неупитно ХрВ .

ирел. В. завршити

ство, бог

мити нешто у себе) упити, усисати,

апсолутан прид. О неспоран, без­

узети, примити

услован,

сигуран,

смислен,

несумњив,

неоспоран,

недво­

чињеничан,

необорив, кредибилан, проверен, не­ побитан, непорецив, известан, фак­ тичан, поуздан, уверљив, непробле­

-

уи.

слити,

-

заокупити

@

уи.

ангажовати

зети,примити,уклопити,укључити

апсорпција ж упијање, усисавање, примање, узимање

(доказан

апстинент м О

експлицитан,

1.

@) (потпуно преузети) преузети, оду­

матичан, истинит, крајњи, искуствен

искуством),

научити

(потпуно запослити) заузети, запо­

(који се уздржава

проверљ~в, неупитан, потврђен, нео­

од разних задовољстава, страсти или

порецив,

порока) непорочник, стрејташ жар!.,

неоповргљив,

непрепоран

реШ., недвојбен ХрВ. @ В. вечан

1. @) В.

аскета фи!., монах фи!., непушач суж.

*

идеалан О 6 . потпун

- уи.

апсолутизам

уздржава од гласања на изборима)

м

тоталитаризам,

антиалкохоличар @

(који се

диктатура, деспотизам, самовоља, са ­

апстиненција ж О

модржавље,

од разних задовољстава, страсти или

самовласт,

деспотија,

самовлађе,

аутократија,

монократија,

порока)

суздржавање,

недемократија, самовлашће, аутори­

одрицање,

таризам, једновлашће, самодрштво,

стоицизам фи!.

тиранија, самовлада, аутаркија, ауто­

стрпљивост @ иол.

крација ХрВ.

- уи.

(уздржавање

уздржавање,

-

уи :

обуздавање,

пост

фи!. , .

постојаност,

(уздржавање од

гласања на изборима) неизлазак, не ­

насиље

апсолутиста м деспот, силник, ти ­

гласање, неучешће, суздржаност

ранин,

самодржац, диктатор,

апстракт м (кратак садржај) саже­

крата,

властодржац,

страховладар,

- уи:

насилник

ауто­

самовољник,

самовладар,

олигарх,

так, сумирање, резиме

- уи.

нацрт

1. 1.

апстрактан прид. О В . измаштан

@ В. недефинисан

...

уи . теоретски

апстрактна уметност

23

апстрактна уметност ж апстрак­

годити, изменити, обрадити

ција

аранжман м О

I аренда

(музички

аран­

жман) оркестрација, обрада, адапта­

Апстрактна уметност

ција @ В. распоред @) В. споразум

арбитар м В. судија

надреализам

кубизам

арбитра ран прид. о В. произвољан

дадаизам

експресионизам

@В. акутан

футуризам

концептуализам

арбитрирати несврш. прел . В. су­

фовизам

дити

апстраховати сврш. прел. издвоји­

ти, одбацити, уклонити, изоставити, изузети,

макнути,

одстранити,

уда­

љити, оделити, искључити, изопшти­

(логичка

немогућност)

бесмислица, бесмисао, нелогичност,

апсурдност, небулоза, нонсенс, не­ смисао, парадокс, неумност, безраз­ ложност,

бестемељност, безумност,

апсурдитет реШ., апсурдум реш

апсурдан прид. В. бесмислен апта ж бот. (лат.

Sambuclls ebullls)

ре!: стеничник, зовина, курјачки реп,

абад, смрдљива зов а, хобед, абзови­ на, анта, хапта, авдика, баздика, ав­ туга, хабдика, аптик, афтика, аптуга, бујад, аптика, алдум-трава, кокошије

грожђе, оптовина, хаптика, базг, ха­

бад, БО30вина, хабдовина, аптовњак, аптовина, автика

аранђео м (врховни анђео) архан­

- уи.

анђео

аранжирати сврш . прел. О (уреди­ ти нешто са смислом за лепо) деко­ рисати,украсити, удесити,дотерати, наместити, довести ти,

опремити,

у ред ,

уредити,

сместити,

подесити @

прилагодити,

подесити,

поспреми­

адаптирати,

сложити,

уресити реШ.

Pagellus erythynus) руменац aprYMeHT м аргуменат, поткрепа, чињеница, афирмација, доказ, обра­ ција

прид.

aprYMeHTOBaH

(заснован

на 'Iињеницама) доказан, одбрањен, основан, оправдан, утемељен, ваљан,

снажан, веродостојан, на месту, не­ сумњив, с тежином, с главом и репом

фам., фундиран реШ., на сигурним ногама изр.

- уи:

очигледан, доследан,

сигуран

арrументовати сврш.

ментисати, осветлити, доказима,

прел.

аргу­

образложити, доказати, објаснити, пружити

поткрепити

аргументе,

дати

чврсте темеље, побити аргументима, документовати, утемељити, илустро­

вати, дочарати, фундирати реШ., илу­ стрирати ХрВ.

ара ж В. папагај

ђел, архангел арх.

(лат.

зложење, ра злог, по тврда, аргумента­

ти, апстрахирати ХрВ.

апсурд м

арбун м зоол. (врста морске рибе)

- уи:

средити ,

распоредити,

унети, спремити,

(прилагодити музићко

дело) адаптирати, прерадити, прила-

арена ж О (кружна или овална гра­ ђевина с борилиштем и гледалиштем

подигнута у античко доба) стадион @ В. борилиште @) (место намењено

вежбању и одмеравању снага) игра­ лиште, терен, стадион, хала, двора­

на, фискултурна сала , сала, сокола­ на арх., вежбаоница суж., ринг суж., гимназија

арх.,

гомбалиште

арх.,

гомбаоница арх., вежбалиште реШ.,

дворница реШ ., ротунда арх. јиште аренда ж В. закуп

- уи.

бо­

аривизам

I артритис

24

аривизам м (настојање да се успе

соидност,

по сваку цену) каријеризам, намета­

самољубље, бахатост, умишљеност,

ње,

лакташење,

лакташтво,

гурање,

таштина,

кочоперност,

сујета, сујетност, дрскост, безочност,

пов на положаје, пробијање, штре­

високопарност,

берство фам., наметништво

дивљење, обесност, претенциозност,

аривиста м в. каријериста

осионост, дрзовитост, каћиперност,

аристократа м (припадник вишег,

повлашћеног племства) племић, ве­ пикаш,

властепин,

аристократ,

вел­

можа, бољар арх., госпар хрв. ре!., коленовић ре!., племенита ш арх.

pef., -

обест,

хвалисавост,

безобразлук,

само­

безобзирност,

самољубивост, покондиреност, раз­ метљивост, самодопадност, грубост,

арогантност, дрчност

фам.,

прпо­

шност ре!., напуханост хрв.

човек плаве крви изр . , бојар ре!.

арома ж О в. мирис

б в. укус

1.

суж: принц, патрициј, сер, порд, ба­

в.

рон, гроф, спахија, ага, паж

ароматичан прид . О

1.

~

зачин

миришљав,

аристократијажо (најистакнути­

мирисан, миомирисан, мирисав, ми­

ји припадници вижег слоја владајуће

лодушан, миомиран арх. б в. укусан

класе) племс тво, племићи, плава крв,

арпаџик м бот.... уи. лук'

вепикаши,

ство

арх.,

2.

1.

и

2.

господство,

властелин­

арсенап м в. наоружање

впастела арх.,

аристокра­

арсеник м (јак отров, триоксид ар­

ција хрв. б (најистакнутији припад­

сена) мишомор, син

ници једног друштва) елита, џет-сет,

арсен фам.

ноблес, високо друштво, угпедници,

артерија ж крвни суд, жила (куца­

монде нско

друштво,

нобпеса

ре!.,

крем фам.

pef.,

сичан ре!.,

вица), одводница арх. аорта суж. артикап м О (врста робе из произ­

аритметика ж (наука о рачунским

водње у продавници) производ, про­

радњама) рачун, рачуница,

дукт б арх. новински чланак, напис

ариш м бот. (лат. ста четинара)

Larix

pef:

2+2 фам.

ешораеа) (вр­

пиственица, ла­

рикс, ареж, тис, аришевина, арич, со­

~

(члан уговора, правила, закона)

клаузупа, одредба, ставка, тачка артиљерац м тобџија, топник арх.

сна, ариж

артиљерија ж топништво

аркада ж (отворен трем с луковима

артиста м О

између стубова) трем, архивопт, сво­

б в. уметник

диште, ганак ре!., гонак

pef. - уи:

ход­

акробата, циркузант

артистички прид. О

акробатски,

ник,колонада

циркуски,кабареТСКИб уметнички

арпекин м О в. кловн б в. весељак

артифицијепан прид . в. вештач­

арматура ж костур, појачање, кон­

ки

1.

струкција, ојачање

артичока

ж

армија ж в. војска

sсоlyrпus)

ратичок, артишока, ар­

apOraHTaH прид.

тићовка, драгушница, питома боца,

в. високопаран

pef:

бот.

(пат.

Cynara

ароrанција ж уображеност, наду­

италијански оцат, гардун, ардечовка

ваност, надувеност, надутост, препо­

артритис м (бопест ЗГJIобова и вена)

тенција, осорност, гордост, охолост,

гихт, подагра, костобоља, упапа ЗГJIО­

надменост,

бова, ЗГJIоб обоља, вучац, улози арх.

извештаченост,

нарци-

архаичанlасистен

25

них жеља) несексуапан, непривпачан,

архаичан прид. в . застарео архаичност ж

анахронизам,

ана­

хронија, застарелост, несавременост, преживелост,

заосталост,

немодер­

фригидан фам., хпадан фам.

- уи.

асесор м арх. О (судски помоћник)

ност, офуцаност фам.

приправник, при став арх. б

арханђеп м в. аранђео

ротник

архетип м в. модел

по­

се нови садржај прилагођава и при­

архив м архива, збирка, колекција,

- уи:

в.

асимипација ж О (процес којим

1.

архибискуп м цркв . надбискуп аркив ре!.

им­

потентан

дружује

грађа, досије

архивар м аркивар арх., архивиста

реШ.

акпиматизовање

архивап­

ни арх., архиварски реШ.

навикавање,

при ­

пагођавање, адаптирање, уклапање,

саживљавање, усклађивање, акомо­ дирање,

архивски прид. архивни,

старом)

аклиматизирање,

привикавање,

изједначава­

ње, асимилирање, оДомаћење, укљу­ чивање,

интеграција,

интегрисање ,

архијереј м цркв. епископ, влади­

инкорпорирање,

ка, првосвештеник, аријар ре!., акри­

угуравање

јера

стапање фам., претапање фам., спи­

-

pef.,

аријера ре!., аркијереј арх.

суж: митропопит (управитељ више

епархија), архиепископ (први међу

убацивање

фам.,

фам., сналажење

фам.,

вање фИl., ушемљивање жар!.

-

уи .

усвајање б [рам. (једначење гласова

епископима)

према неком обележју артикулације)

архипепаr м (скуп острва) остр­

једначење, сливање

вље, острва, оточје хрв.

асимиповати сврш . прел. (усвајати

архитекта м пројектант, конструк­

у себе) претапати, гутати, асимили­

тор, неимар, градитељ, мајстор фи!.,

рати

архитект

pef. - уи:

стваралац,

асимиповати

се

сврш.

аклима­

?>

архитектура ж О грађевина, про­

11:>

тизовати се, аклиматизирати се, на­

јектовање, градитељство, архитекто-

викнути се, изједначити се, слити се,

~

ника, грађевинарство,

неимарство

~ б фи!. обпик, састав, конструкција, R наличје, стил, распоред (елемената),

прилагодити се, адаптирати се, укло-

пити се, саживети се, ускладити се,

х

акомодирати се, претопити се, при­

:s: ~ :s:

архитектоника,

i3

ма,

';"

устројство, систем, устрој хрв.

ти се, инкорпорирати се, убацити се

арчити несврш . прел. в. разбацива­

фам., угурати се фам., снаћи се фа.vr..,

g

ИЗГJIед,

прил. фам. 6 . бесплатно баrатепан тричав,

баrов м (дуван који остане на дну

прид.

јефтин,

занемарљив,

јевтин,

незнатан,

ни­

зак (о цени), мали (о цени), џабале­ ску жар!., ништаван, безначајан, џабе

баrремац м бат. (лат.

cosa)

Amorpha fruti-

аморфа, дивљи багрем

баrрен прид. ре!. 6. пурпуран бадава прил. о 6.

бесплатно е 6 .

безразложно

бадавадисање с беспослица, ле­ њост,

нерад,

пландовање,

неиром . фам., џаба неиром. фам. , џ жарf. , бесплатан

доколица, беспосличарење, излежа­

фам. , бесплатежан

дангубљење,

доколи­

чарење,

фам. , смешан фам.

вање,

баrатеПИЗ0вати

траћење времена, неделатност, пра­

несврш.

прел .

(умањивати чију вредност) потце­

лењствовање,

ленчарење,

зновање,

незапосленост,

доконарија,

беспосличе­

обезвре­

ње, дембелисање фам., левентовање

ђивати, ниподаштавати, презирати,

ре!., медитација фам., џабалебарење

сматрати

багателизи­

фам., вегетирање фам. фи!. , лежачи­

рати, багателисати, обесцењивати,

на фам., докоњаштво реШ., елбетова­

одрицати

ње реШ., лежник

њивати,

омаловажавати,

невредним,

вредност,

гледати

с

ви­

сине изр., поступати с висине изр.,

pef.

бадаваџија м 6. беспосличар

бадем

I бајка

34

бадем м бот. (лат. Amygdalus сот­ munis ili sativa) pef: миндал, амендула,

ти, шетати, ићи без циља, теглити се,

мендула, бајама, омендула, мигдал,

се, бесциљно лутати, ићи којекуда,

пребијати се, блудити, тећи, потезати

мендаљ, мандала, бојам, бајан, ман­

безбрижно лутати, кривуљати, ићи

дула, мендуо, бајам фам.

тамо-амо, шеткати се, прометати се,

баАМИНТОН м кокантен арх.

- уи.

тепати се pef., вескати се pef., басати

pef.,

тенис

бадњак м (сирова храстова, церова или друга грана која се користи у бо­ жићним обичајима) божићњак pef., бадњик pef., бањак pef., батњак pef. -

вандровати pef., лангати pef., лан­

драти

pef.,

лан дати

pef.,

тепсти се

pef.,

баврљати ре!., лолати се ре!., лаздека­ ти ре!., мотљати се фам., луфтирати

фам., зујати фам., шалабазати фам.,

уи. јелка

цурити реШ., верати се реШ ., клата­

баждар м о арх. в. мерач @ арх. в.

рити се реШ., врсти се реШ., трапати

цариник @) (справа за мерење) кан­ тар, баждарац pef., баџар pef.

база ж основа,

потпора,

наслон,

стуб, залеђе, стожер, подршка, под­ лога, упориште, ослонац, подупирач,

реШ., пролазити стазе и богазе изр., обијати прагове изр., ићи од немила до недрага изр. - уи: беспосличарити, кретати се, џеџати

баздети несврш. непрел. в. воњати

фонд, основица, подставак, фунда­

баздљив прид. фам . в. смрдљив

мент, постоље суж., бабица арх., баба

базичан прид. о в. носећи @ в. су­

арх., котва реШ., по штапа лица реШ.,

штински @)хем. в. базан

поштапаљка реШ. постамен(а)т суж.

базни прид. о в. носећи @)хем. (који

базало с в. луталица

има хемијска

базање св. лутање 1.

алкални, алка личан, лужнат

базар м о (зидана и наткривена тр­ жница у оријенталном стилу) пијаца, тржница, пијац жиште,

трг,

фам., павиљон, тр­

пазар,

пазариште,

ори­

јентална тржница, бувљак фам., бу­

cBojcTlja

база) базичан,

бајаrи прил . тобоже,

као, тобож,

као да, кобајаги, вајно, да ИрОН. , ба­

јали ре!., бађи ре!. , санћим ре!., ђоја ре!. реШ., боксум ре!., бајагим ре!. , ба­ ги ре!. , бојаги ре!., токорсе ре!., бак­

вља пијаца фам., безистан арх. - уи:

сем ре!., бејаги ре!. , баксум ре!., бајеги

сајам @ в. продавница @) ,.. (модни ча­

ре!., бајагли ре!., корсем ре!., бајађим

сопис)

ре!., баксим ре!., шатро жар!., гистро

базати несврш. непрел. в. лутати

жарf., божем арх. , божемске арх. ре!.,

базати несврш . непрел. вуцати се, водати се, цуњати, скитати, потуцати

божемски арх. ре!., као бајаги ИЗр.

бајан прид. в. бајковит

1.

се, врзмати се, лутати, блејати, крста­

бајање с в. гатање 1.

рити, вртети се, зијати, ломатати се,

бајат прид. о устајао, истеклог рока,

врлудати, зјакати, зврцати, вршљати,

истекао, стар, пропао, устајан, уже­

ландарати,

гао суж. - уи. буђав, безукусан

повлачити

се,

кружити,

луњати, потепати се, шеврдати, врда­

кварен

2., увео @

фи!. в. стар

1., по­

1.

ти, смуцати се, вуцарати се, ломити

бајка ж о

се, кривудати, мајати се, вући се, мо­

догађајима и фантастичним бићи­

(прича о невероватним

шарати,

ма) легенда, мит, гатка, ПРИЧ i\, пре­

зевати, шврљати, беспослено тумара-

дање, скаска, фантастика, т и к ција,

тати се, мувати се, млитати ,

бајковит

35

I балав

сага, приповест, народна легенда, еп,

сретност, лош/зао удес, белај, лоша/

писано предање, предаја, фантазија,

зла срећа, зла судбина/коб, баксузлук,

кажа, приповетка, фабула, дело фам.,

пех фам., пегула ре!., бедак жар!., не­

читије арх. - суж: научна фантастика,

рука реШ.

епска фантастика @ фи!. в. измишљо­

мука, бол, неприлика @ (човек који

тина

нема среће) малер, несретник, угур­

бајковит прид. о диван,

(необично леп)

суз, пехист, злосретник, баксуз ник,

божанствен, чаро­

талија жар!. , пегула ре!. @) (човек који

примамљив,

доноси несрећу) песимиста, злокоб­

блистав,

бан,

изврстан,

сан,

чудесан,

замаман,

циник,

злослутник,

мрачњак,

прелеп, магнети­

тивац фам., хејтер жар!., црноглеђа

божански,

сјајан,

ски, предиван,

ник,

баксузник, мракач, урокљивац, нега­

прекрасан,

хипнотичан,

зано­

омамљив,

очаравајући,

узвишени, чан,

- уи: патња, болест, беда,

неодољив,

небе­

атрактиван, одличан,

ексир., кукувија ио!., аталијi\ ре!. , бак­

сужњак ре!., басажњак ре!.

дражестан,

бактати се несврш. О в. бавити се

бајослован,

@ (радити нешто с напором и дуго)

блештав, величанствен, као са слике,

мучити се, замајавати се, мајати се,

бајан,

савршен,

фантастичан,

кићен,

мамљив,

красотан, невероватан, алем неиром.,

петљати се, зевзечити се фам.

чаран, раскошан, ексклузиван, чуде­

трудити се, мучити се

сно леп, дивотан, васељенски, небе­

бактерија ж микроб, вирус, бацил,

сни, одушевљавајући, наочит, рајски, задивљујући, као из сна, замамљив,

рафиниран,

грациозан,

велелепан,

вишњи, страшан фам., великолепан реШ. - уи: леп, отмен

-

сл: узбудљив,

провокативан @ в. измаштан

бајонет м фам.

шиљбок, пушчани

нож, баганета pef., бајанут ре!., балу­ нет pef., шиљбот ре!., бод ре!., шилбок ре!., бајунет хрв., бајунета хрв.

микроорганизам,клица

бакуља ж бот. (део дрвета између коре и сржи) ре!: једрац, срчика, ср)!..., баковина, бељ, белика, бељика, бак, бељина, белина, беликовина, бељеви­ на, белик, срчевина, бељик

бакута ж фам. в. баба бакwиw

м

2.

напојница,

тринкгелд ре!., манча

pel.,

награда,

тип жар!..

бала ж о (слузава течност коју лучи

бајс м фам. в. бицикл

слузокожа у устима) слуз, пљувачка,

бака ж в. баба 1.

испљувак, пљуванка ре!., балган ре!.,

бакалин м в. продавац

хракотина ре!., балац ре!., пљувака

бакља ж буктиња, светиљка, зубља, ватруштина, свјетило ре!.

- уи .

1.

- уи:

ватра,

марица жар!., шмркаљ хрв., шмркља

хрв. @ (свежањ увијене мекане робе,

светло

бакљоitЪwа м бакљаш, лучоноша бакрен прид. о (који је од бакра)

обично тканине) свежањ, смотак, де­

,..

њак,нарамак,бреме,намотак

балав прид. о

@ в . пурпуран

бакрорезац м бакрорезар,

ре!., пљувача ре!. , шлајм жар!., шлај­

ба­

слинав,

замазан,

склизак, љигав, глибав, слузав, шмр­

крорезбар, бакрописац, ецер арх.,

кљив хрв. @ фам. ио!. в . детињаст

јеткач реШ.

балавац м о

баксуз м о малер, штета, недаћа,

слина в) балавко, прљавко, мусавко,

зло, несрећа, злосрећа, губитак, зло-

балча @ фам.

(онај који је балав,

Uof. (онај који је недо-

бапавитиlбанапност

зб

- уи:

растао) маполетник, тинејџер, деран,

оближ ре!.

дечак, пубертетлија, дериште, бала­

бапити несврш . непрел. 8. баТIавити

лајдер, балавче, ба лав ко, зеТIембаћ,

бапкон м тераса, трем, лођа, док ­

балавадија, малодобник, беба фи!., дерл~ багане, балавандер, прцољак

фам., жутокљунац фам ., пиле фам . , пикавац

фам., клинац

фам., шипа­

рац

бапавити несврш . непрел . О (испу­ штати' бале) слинавити, балити, сли­

нити ~ фи!. 8. блебетати бапанс м равнотежа, једнакост, си­ метрија, ност,

еквилибриј,

уједначеност,

уравнотеже­ хармоничност,

хармонија, усклађеност, снага, cKТIaд, равномерност

бапансирати

несврш .

непрел.

О

сат,

портик,

лек

веранда,

бапон м о (сферично тело од ТIaKoг материјала, испуњено ваздухом) ба­ лун ре!., сфера, лопта

~

(-

-

уи. аеростат

од воде или с апунице) мехур,

кпобук , клопац ре!. @) (стаклена ИТIИ пластична бокаста боца за течност) 8.

ПТIетенка

бапсам м 8. балзам

бапчак м 8. дршка баљеrа ж 8. бал ега баљезrање с 8. лупетање бамби м фам. 8. лане

нотежавати, уједначавати ~

бамбус м бот. (лат.

Hibiscus esculen-

ре!: бабње, бобња, бамње, бамја,

неодлучан) колебати се, мислити се,

tus)

плесати на жици изр., седети на две

бамња, бамиат, бобошара

столице изр .

бамија ж (лат.

бапает м терет, бреме, оптерећење,

баш.

товар, притега

бамња, бамиат, бобошара

- уи.

брига

ре!.,

лонџа арх.

(одржавати равнотежу) вагати, урав­ (бити

тараца

1.

Hibiscus esculentus)

бабње, бобња, бамње, бамја,

бапван м о брвно, клада, ТРУПТIО,

банапан прид . о (који је без ори­

дрво, трупац, греда, дебло, БОТIван

гиналности , већ много пута виђен и

ре!. , брвина ре!., брваница ре!., баван

очекиван) 8. једноставан

ре!. , брво ре!., брва ре!., брно ре!., брв

образан

реШ. ~ фам. 8. глуп ан

банапност ж (особина онога што

бапеrа ж (животињски измет) ре!:

је банапно) неоригиналност, које ­

балог, балога, баљега, галеба, галеби­

штарија,

на

- уи.

измет

просек,

котрљан, скарабеј, свети балегар,

шњост,

балегаш, балегара, брнбељ ре!. , гов­

~ 8. без­

2.

неимагинативност,

вијалност,

бапеrар м зоол . (лат. Scarabeus sa-

cer)

1.

осредњост,

три­

просечност,

немаштовитост, ненадахнутост,

свакида­ конвенци­

оналност, једноставност, уобичаје­

новаљ ре!.

ност,безвезарија,безвредност,три­

баперина ж плесачица, играчица,

ца,

балетска играчица

униформност,

бапетан м ~грач, плесач, балетски

ност,

играч

типизираност,

бапзам м (мирисна смеса смола и

ност, отрцаност, обичност, истоли­

етеричних уља која се употребаљва у

кост, једноликост, кајгодариј а ре!.,

свакодневност ,

стереотипност,

тричарија,

безначајност,

средина,

фам. , срање

безТIИЧ­

свагдашњост, истолич­

медицини и козметици) бапсам, ме­

крш

пем, регенератор, помаст, помазање,

ја фам., шмарн арх. фи!., боранија

фам., прчкари­

банrавlбандоrпава

37

-

жар!., фрашке арх.

уи: ситница,

пача ре!., хајдук суж. , провалник суж. ,

ништавност, ништа

џепарош суж., дрпарош жар!., шанер

банrав прид. фам. О (који тешко хо­

жар!., пацов жар!., шатровац арх., ха­

да, који храма) ћопав, шантав, хром,

рамија ре!. , пустахија арх.,

шепав, бажљив ре!., бањгав ре!., ба­

хвар, варалица, нитков, битан га, лу­

-

уи: ли­

њав ре!., багав ре!., багљив ре!., баг

талица, злочинац

ре!., шанатан ре!., цонтав арх., цотав

бандитизам м разбојништво, раз­

арх., парализован суж.

бојство, пљачкање, криминал, зло­

-

уи: дефор­

мисан, сакат ~ (који има криве ноге)

чинство,

кривоног, крив, егав ре!.

бандитство, одметништво, насилни­

банrапоз м 8. беспосличар

штво,

банда ж о (група бандита, лопова)

ство,

лоповско удружење, клан, разбојнич­

- уи:

хајдуштво,

отимање,

пљачкаштво,

лупештво,

злочинаштво,

злотвор­

пустахилук

арх.

злочин, насиље

ка дружи на, скупина, лопови, банди­

бандитство с

ти ~ (група лица с истим пороком)

бандоrпав прид. о (који је тврдо­

клика,

олош,

поганија,

8.

булумента,

глав)

самовољан,

камарила, шљам, жгадија, мангупа­

глав,

задрт,

рија, компанија, отпад, багра, гамад,

инатљив,

бандитизам својеглав, тврдо­

загрижен,

усковид,

својевољан,

крут,

непомир­

подла­

љив, јогунаст, недоказан, искључив,

подземље, клан, клатеж, котери­

недоказив, упоран, истрајан, дебело­

ја, мафија фи!., бараберија ре!., клапа

глав, окорео, неразпожан, ограниче­

пропалице,

ци,

гадови,

попусвет,

ре!., лацманија ре!., шквадра ре!., фај ­

них/уских видика, ћошкаст, тежак,

та ре!., ксиндл ре!., фаланга фам., та­

загрижљив, устрајан, уских хоризо­

лог фам., багажа фам., фукара нар.,

ната, сомовски фи!., мазгаст фи!. , ма­

од зла оца а од горе мајке изр. @) (већи

згински фи!., мазговски фи!., на сво ­

број људи) група, руља, светина, бу­

ју руку изр., скучен фи!. , крвав фи!.,

лумента О 8. плех оркестар

тврдокоран фи!., неукротив фи!., као

бандажа м ж 8. завој

мазга фи!., као магарац фи!. , засукан

бандажирати сврш . прел . преви­

ре!., лулав ре!., затуцан фам. , заврнут ·

ти, повити, фачловати, зафачловати,

фам., загуљен фам., овејан реШ.

уфачловати, умотати/замотати руку/

незгодан,

- уи:

непокоран, ћудљив , кон­

ногу, ставити завој/облогу, превити

зервативан ~ (који је склон непро­

рану/прелом,привити

мишљеним

бандера ж (дрвени или гвоздени

непромишљен, плаховит, нагао, брз

поступцима)

брзоплет,

стуб, носач жица електронске или

(у поступцима), мајмунски фи!., без­

телефонске

глав фи!. , обезглављен, као мува без

мреже)

стуб,

стожер,

држач, носач, ступ Хр8., бандер ре!.,

главе изр., без гаве и репа изр.

бандијерна ре!.

избезумљен, трапав

бандит м одметник, гангстер, раз­

бандоrпавац м самовољник, пр­

бојник,

пљачкаш,

гавац, тврдокорник, инаџија, непо­

фијаш,

крадљивац,

отимач,

тат,

крадикеса, пушина,

преступник, ма­ лопов,

сецикеса,

пленилац,

лупеж,

пустљивац, својеглавац, инатљивац,

дугопрсташ,

тврдоглавац, тврда глава, пркосник,

лопурда,

ло­

тврдоглавко,

делинквент,

лу-

главко, тврд орах фи!.

лоповчина,

- уи:

бандоглаваш,

-

бандо­

фам. бузда,

банка

I баобаб

з8

сом, мазга, ован, парип, магарац, со­

сти, отићи на бубањ изр . , отићи/па­

мина, мазгов

сти под стечај изр., пући жар!., рик­

- pel.

бајага, засуканац

банка ж о (установа која послује с

нути жар!.

новцем) новчани завод, банкарница

банкротство с В. банкрот'

-

сл.

експозитура, штедионица ~ В .

бановати несврш. непрел. О (влада­

* - уи.

новчаница ~ фам. (период од десет

ти у својству бана)

година у људском животу) деценија,

уживати

декада

банути сврш. непрел. О (доћи неко­

владати ~ В.

банкар м новчар, финансијер, бан­

ме изненада) упасти, налетети, на­

кир арх., банкијер арх., банћер арх.,

вратити, свратити, појавити се, на­

банкер арх., финанцијер хрв.

врнути, натрчати, сврнути, вирнути,

банкарство с (банкарски послови)

наићи, обрети се, завратити, нагази­

финансирање, промет новца, цирку­

ти, хрупити ре!., бахнути арх. , допа­

лација/кружење

сти арх.

-

новца,

новчарство

суж: трансакције, улагање, штедња,

банкет м (свечани ручак или вече­ ра) гозба, свечаност, прослава, про­ слављање, пир, пировање, слављење, славље, вечеринка, светковина, гала­

банкет, светковање, гозбина, гошће­ ње, седељка суж., рецепција ре!., ко­

мерс ре!. , банкина ре!., теферич ре!.,

- уи:

забава, банчење,

приредба

банкина ж бедем, подупирач, руб пута

банкнота ж новчаница, папирнати новац, папир фи!., пара

фам., бан­

канота ре!., лептирица фам. ре!.

- сл.

апоен

банкрот' м банкротирање, банкрот­ ство, финансијски дебакл, економски крах, стечај, ликвидација, материјал­

на пропаст, хаварија, бродолом фи!.

-

уи. пропаст

банкрот' прид. непрам . фам. без па­ ра, декинтиран

ући, набасати ~ (нагло

надрети, навалити, грнути, наврети,

кредитирање

крканлук фам.

- уи:

и масовно ући) похрлити, нагрнути,

фам., шворц

фам.,

без кинте фам.

банкротер м В. губитник

банкротирање с В. банкрот'

наврнути, насрнути, јурнути, нале­ тети, сунути, стуштити се, нагужва­ ти се, нагнути, сручити се, натисну­

ти се, поврвети, појурити, нагрнути,

рукнути ре!., бахнути арх., нахрупи­ ти реШ. ~ В. набасати

1.

банчење с пијанчење, пијанка, бе­ кријање, лумповање, лумперај, лудо­ вање,

алкохолизација,

алкохолизи­

рање, баханалије, лумпација, лолање

арх. , шенлучење ре!., теревенка фам., циркање фам., рађење жар!., локатив жар!., дернек ре!., шенлук ре!., тулум

ре!., пијавељ ре!., џумбус арх.

- уи.

за­

бава

банчити несврш. непрел. пијанчити, теревенчити,

лумповати,

лудовати,

пити, пијанчевати, пировати, прово­

дити се, веселити се, бекријати, ло­ лати се арх., ударати бригу на весеље изр., шенлучити ре!., лумпати ре!., го­ довати арх.

- уи.

алкохолисати се

бања ж (лечилиште на извору то­ пле воде) опоравилиште, лечилиште,

илиџа, топлице, купке арх.

- уи:

бол ­

ница, стационар

банкротирати сврш. непрел. про­

баобаб м бат. (лат. Аdопsопiа

пасти, крахирати, економски пропа-

ta)

ЏИН-ДрВQ

digita-

бапске приче

39

бапске приче ж мн. В. празновери­

I баријер

зица, простак

це

барабар' прид. непрам. раван, исти,

бар' прил. ама, макар, барем, само,

једнак,

најмање, било шта, ако не друго, ако

добан, подједнак, истоветан, један,

ништа,

ако

не

више,

минимум,

не­

упоредан,

уједначен,

напоредан,

равноправан,

што, у најмању руку

ре/., барабаз вар.

бар' м. О (локал у којем се с ногу је­

ноличан

- уи:

спо­

барабаре

истоветан, јед­

де и пије) В. кафе ~ (ноћни забавни

барабар' прил. једнако, напоредо,

локал) локал, ноћни клуб, стриптиз

упоредо, сподобно, подједнако, исто,

бар

равно, уједначено, равноправно, на

бара ж локва, каљуга, баруштина ре/.

-

каљужа, качкавица, пишталина,

лужа, лужина,

ланџа , локужа,

кали­

ште ХрВ . - уи . мочвара

истој нози изр .

бараж м о в. барикада ~ в . паљба барака ж в. колиба

баракуда ж заал. (лат. Sphyraena

бараба м и ж (лош човек) безочник,

barracuda) *

дволичњак, безобразник, превртљи­

баратати несврш . прел. фам. слу­

вац, хипокрит, препредењак, нитков,

бесрамник, покварењак, бестидник, бедник, лицемер, ништарија, подлац, пробисвет, подмуклица, сплеткарош, проклетник, нечасник,

дрзник,

притворица,

пропалица, преварант,

злобник, нечовек, злоћа,хуља, непо­ штењак, пакосник, перфидник, про­ тува, смутљивац, хулиган, ништавац,

неотесанац, хипокрита, претворник,

безвредник,

битан га,

вуцибатина,

нико од никога, нико и ништа

-

фам.

изрод, гад, љигавац, љига, ђаво, му­ тивода,

смрдљивац,

животиња,

псе­

то, џукац, уштва, гуја, џукела, мамлаз,

коњ, балабандер, муфљуз, мутикаша, живина, бескичмењак, фанго, крмак,

жити се, оперисати, употребљавати, управљати,

руковати ,

поступати,

манипулисати,

маневрисати, водити,

деловати, владати (нечим), раз у мети се (у нешто), крмарити фи!., корм и ­ ларити фи!.

- уи .:

умети, знати

барбун м заал . (лат. Ml111l1S) триљ а, трља

бард м в. песник барем прил. бар, макар, само, нај­ мање, било шта, ако не друго, ако ништа,

ама,

ако

не више,

минимум,

нешто, у најмању руку

барен прид. о обарен, куван, ску­ ван, зготовљен, припремљен ~ фи/. заведен, придобијен, готов фи/., п е ­

прасац, свиња, смеће, мућак, крпа (од

чен фи/. , освојен фи!., обрађен фи !.

човека), ђубре (од човека), морална

барење с о кување, варење, прv;­

наказа, морални имбецил, морално

премање, кухање хрв . ~ жарl. завође­

смеће, морална нула, покварен као

ње,удварање, кокетирање, придоби­

мућак

јање, флерт, освајање, мување фам.,

-

нар. поган, рђа, курвин син,

фукара, погрда, шугавац, поганчи­ на, гном

- ре!.

анатемник,

адраповац, анатемњак,

заплотњак,

фоња,

пре­

очијукање

фам., обрађивање жар!.,

старт(овање) жарf.

баријера ж о

препрека, запрека,

дволичник,

сметња, тешкоћа, блокада, заврзлама,

палаворда, хахар, ванцага, фарабут,

зачкољица, отпор, хендикеп, недопу ­

творица,

препреденко,

одљуд, стодлака

- уи.

скитница, ули-

штање, инхибиција, сметња, ограни-

барикадаlбатаnити

40

чење, спречавање, (по)тешкоћа, за­

пржити

пречивање, зид фи!., чвор фи!., коч­

китити еуф., зачињати еуф., фапси­

ница фи!., ћорсокак фи!., квака фам.

фиковати еуф., дотеривати еуф., пре­

б 6. барикада

крајати еуф . , обилазити истину еуф.,

жарf.,

кривотворити

еуф.,

барикада ж препрека, блокада, ба­

патворити еуф., лагуцкати еуф., ла­

ријера,

гити еуф., претеривати еуф., причати

пречница,

бараж,

запрека,

препона, браник, преграда, забран,

гра ница фи!., линија фи!. , црта фи!.

-

уи: ограда, брана, зид фи!.

причу изр .

барутњача ж (оно у чему се носи барут) барутница, барутњара, фише­

барити несврш. прел. О (храну) ку­

клија ре!., басма ре!., фишек ре!., ве­

вати, готовити, парити, припремати,

зма фам., фишек-ћесе арх.

спремати, варити,

врети

1. б

-

кухати Хр6.

уИ.

1.

6. зав одити

баршунаст прид. о (који је као бар­

баритон м муз. 6. глас барјак м застав а, стег

баршун м 6. ппиш шун) ппишан, кадифаст, сомотски,

- суж: тробој­

бартупашан арх. б фи!. 6. мек

ка фам. , пламенац

бас м муз . О бас-гитара б контрабас,

барка ж лађа, чамац, бродић, баркун

берде арх., бердо арх. ре!., берда арх.,

ре!., бродица ре!. , батура ре!., ђеми­

бегеш муз . @) 6. глас

ја арх., арка арх., пловило Хр6.

-

суж:

чунак, чун, дереглија, сплав, гондола, кајак, мауна реШ .

баровит прид . мочваран, муљевит, блатњав, влажан, поплаван, подба­

ран, водоплаван,

подводан, баран,

бараст, барљив, барнат, барушан, ба­ рушљив, слатинаст ре/.

баронисање с жар!.

лагање, кле­

ветање,

измишљање,

петљање, врдање, мазање очију изр.,

лажуњање ре!., фолирање фам., фар­

бање фам., ложњава жар!., баронија жар!.,

ложење жар!.,

низ коју тече река) увала, депресија, удолина,

поречје,

удубина,

завала,

базен, потолина реШ.

басна ж (кратка прича с морапном поуком у којој животиње предста­

вљају људе) поучна прича.

- уИ.

при­

ча, бајка

барон м 6. аристократа обмањивање,

басен м (удопина међу ппанинама

паљење жар!.,

пржење жар!., претеривање еуф., ки­

ћење еуф., фалсификовање еуф., па­ творење еуф., дотеривање еуф., кри­

басносnован прид. о

фам.

пре­

скуп, непорцењив, драгоцен, као све­

- уи:

тог Петра кајгана изр .

огроман

1.

скуп б 6.

@) арх. (који је измаштан,

бајковит) 6. измишљен

баснословно прил. 6 . прескупо бастион м 6. бедем

2.

бат м (потмуо шум настао од удара ногу при ходу) топот, клопот, клепе­

вотворење еуф., зачињавање еуф.

тање,

баронисати несврш. прел. жар!. из­

бахат ре!.

клопарање,

мишљати, лагати, обмањивати (неко­

бата м хип. брат, батица, брапе фам.,

- уИ.

топотање,

бука

2.,

га), врдати, говорити неистину, ма­

буразер

зати очи изр., лажуњати ре!., ландати

хиИ., братић хиИ., брата хии., братан

ре!.,

хии., браја хиИ . , братенац хиИ., браца

лажати ре!.,

фарбати

(некога)

фам., фолирати (некога) фам. , петља­ ти фам., палити жаРf. , ложити жарf. ,

фам., бураз

клепет,

одјек

фам . , брајан

хиИ., братац хиИ., бај~ хиИ.

баталити сврш. прел. фам . О 6. оста-

батаљон

41

вити

1. б

6. отказати @) 6. оштетити

батаљон м вој. одред, дружина фиl.,

вентати

pef.,

I ба

вући се фам., заплита

фам ., пелујати фам., њихати се фа

батаљун ре!., јединица 60ј., формаци­

плести ногама фам . , кршити се фа

ја

мипети фам., пузити фам ., бауља

60). - суж:

батерија, чета

батерија ж о акумулатор б 6. бате­

фам., гмизати фам.

ријска лампа @) 60ј. 6. батаљон

баук м 6. ала

батеријска

лампа

ж

батерија,

шепати

бауљати несврш . непрел. фам. тргати се

џепна светиљка

- уИ.

б

6.

1.

батерфлај м 6. лептир 1. и 2.

баханалије ж мн . О (свечаности

батина ж 6 . мотка

част бога вина и весеља) баханал, с

1.

батинати несврш .

прел. млатити,

бити, ударати, тући, бубетати, де­

турналије б 6. банчење

бахат прид. о (који нема поштова

пљускати,

према другоме, који се прави важа

пупати, бусати, ломатати, шакетати,

обестан, надмен , уображен, самољ

пљескати, бубњати, лупетати, мла­

бив, снобовски, надувен, ташт, бе

тарати, канџијати, чибукати ре!. , ша­

обзиран,

ветати,

бубати,

ломити,

неотесан,

самодопадљи

марати суж., мазати фи!., тепати ре!.,

високопаран,

тепсти ре!., мецати ре!., лемати фам.,

тан,

шутирати

сујетан, блази ран, нарцисоидан, пр

шити

фам. , макљати

фам., воштити

фам., рокати

фам., ле­

фам., табати

фам., лемезати

фаJlr.,

претенциозан, арога

кочоперан,

потентан,

охол,

покондирен,

дрзак,

осио

разметљи

горд, умишљен, хвалисав, пун себ

фајтати жарf., пеглати жарf., футити

подигнутог носа, дрчан, доминанта

жар!. , давати по туру еуф.

горопадан,

батинаш м 6 . хулиган батрrање с копрцање, ритање, но­ гатање, отимање, џилитање, кобеља­ ње, пруцакање, праћакање, бацака­ ње, млаћење, млатарање , копитање

фи!., фрљацање ре!., ћифтање ре!., ги­ цакање ре!.

батрrати се несврш. О копрцати се, се,

ритати

се,

џилитати

се,

кобељати се, бацакати се, пруцати се, не дати се, гицакати се, праћака-

. ти

извештаче

надут фиf., поносан фи!., гиздав ре!

батлер м 6. лакеј

отимати

нашепурен,

високоуман фи!., филозофски фИl

се, млатарати, бацати се, копита­

прчевит реШ., узносит реШ . , прпоша

реШ . , каћиперан реШ ., мудроспова реШ ., напухан Хр6.

- уИ.

покварен

6. груб

бахатост ж о 6.

ароганција б

грубост

бацакати се несврш . 6. батргати се бацање с хитање, витлање, изб

цивање, гађање, добацивање, ката

пултирање ексир., фрљање фам. пансирање

-у

1.

ти се фи!., чифтати се ре!., чупати се

бацати несврш. прел . хитати, витла

фам., пепршати се арх. б (тешко хо­

ти, гађати, добацивати, избациват

дати) гегати се, тетурати се, баврља­

лансирати ексир., катапултирати екс

ти,

посртати,

клатити

се,

спотицати

Ир., фрљати фам.

- уИ.

лансирати

1.

њати, кривати, шевељати, запињати,

бацити сврш. прел. хитнути, изба цити, завитлати, одбацити, добаци

швагати, кпиматати се, гавељати ре!.,

ти,лансирати, убацити, заковитлат

зав одити се ре!. , батрљати ре!., пе-

замахнути, потегнути, врћи ре!., вр

се, саплитати се, заносити се, гпави­

бачва

I бедан

42

љити ре!., бркнути ре!., бачити ре!.,

уз мак, одмицање, одлазак, брисање

вргнути ре!., машити ре!., заврљачи­

фам., стампедо фам. ексрир., кидање

ти фам., послати фам., фрљакнути

фам., бежанија фам., кидавела жар!.,

фам., шибнути фам. , шикнути фам.,

штур жарf., штура жар!.

цибнути жар!., цимнути жар!., сјури­

беrовати несврш. непрел. фиг. (жи­

ти жарf., испалити ексИр.

вети

бачва ж буре, чабар, каца, качица, бу­

благо вати,

ренце фам., купусара фам.

аговати фи!.

6уца,

- pef:

раскошно

као

бег)

уживати,

царствовати,

- уИ.

царовати,

владати

бадија, вучија, лагав, путуња, бакви­

беrовина ж арх. (државна својина

ца, сака, пута, бадан, барило, бадањ,

у в реме турске

барел, џбан, фучија, бадњило, 6арело,

ње које је бег добијао у посед) беГJIУК

бурило, жбан, лајт, врионик суж.

арх . , беГJIак арх., бегат арх.

бачвар м каблар, качар, бочар

pef.,

владавине

или

- уИ.

има­

впа­

сништво

пинтар арх., пинтер арх.

беrонија ж бот. (лат.

бачвара ж (зграда у којој се држе

perflorens)

бачве) качарница, бачварница, кача­

беrунац м о (онај који је побегао

ра фам.

однекуд) побегуља, бежапац, бежа­

Begonia sem-

девојачко срце

бачварија ж 6. бачварство

лица реШ., бегапац нар., беган арх.

бачварница ж 6. бачвара

49

бачварство с (бачварски занат) ба­

емигрант

чварија

бачија ж (летње сточарско насеље у планини) катун, бачина ре!., бачеви­ на ре!., бачило ре!., стан ре!.

беда ж о (зло које задеси човека) мука, паћеништво, страхота, патња,

брига, невоља, несрећа, паћење, неда­ ћа, мучење, тортура, страдање, зло­ паћење,

бачијаw м арх. 6. пастир баwта ж врт, цветњак, цвећњак, ру­ жичњак суж. , албашча ре!., башча ре!.

- уИ.

(који је побегао из своје земље) 6.

двориште

трпљење,

страдалништво,

мрцварење, тегоба, неугодност, неу­ года, напаст, патништво, јад, трпња,

калварија фи!., камен фи!., голгота фи!., враг фи!., бреме фи!., бич (суд­

баwтина ж 6. наследство баwтинити сврш. прел. 6. наследити баwтињење с наслеђивање, пре­

бине) фИf., јарам фи!., главобоља фи!., пакао фи!. , малтретман баксуз

1. 49

жар!.

-

уи.

сиромаштво, сиротиња,

ношење с колена на колено изр.

немаштина,

баwтован м вртлар, цвећар, вртар,

беспарица, голотиња, несташица, де­

башчован ре!., бачован нар., гради­

фицит, просјаштво, убогост, оскуд­

нар реШ.

поврћар, повртар, по­

ност, скученост, убоштво, оскудева­

вртлар, воћар

ње, неимање, егзистенцијални мини­

беба ж (новорођено дете) новоро ­

мум, сиротињство, бедност, сирома ­

- суж:

неимаштина ,

оскудица,

ђенче, принова, дојенче, одојче, си­

штина, бедастоћа, немање, бокчија

сан че, Г10војче, бебан хии., напршче

ре!.,

хии., одојак ре!., детенце хии., бебац

Хр6. - уИ . сиромах

хии., детешце хии., бебица хии .

беда к м фам. 6. нерасположење

бесолица реШ.,

крухоборство

беr м бежање, бекство, пребег, изми­

бедан прид. о (који није довољно

цање,

добар) мали, недовољан, јадан, ни-

узмицање,

одступање,

устук,

бедем

43

штаван,

худ, стан,

кукаван,

без везан, вајан,

пуки реШ.,

фи!., мршав фи!. ски, похабан

мизеран,

безвредан,

49

- уи.

никакав,

бескори­

пртен

арх.

лош 1.,аматер­

сиромашан, сиротан,

I беживотан

срећница, несрећница, несретница, невољница,

злопатница,

сиротанка,

дугопатница, великомученица, муко­

трпница, мизерија, божјакиња арх.,

јада фам.

49

6. бедник

2.

сиромашки, сирот, убог, јадан, мизе­

бедрењача ж анатом. карлица,

ран, просјачки, убошки реШ., прњав

бедрена кост, стегњача, карлична

реШ., празнорук реШ. , голотрб фам.,

кост, бедрењак, бедрњача ре!., бе­

гологуз фам., без пребијене паре изр.,

дрица ре!., цревњача ре!., бедрача

без где ичега изр . , као црквени миш

ре!., легењача ре!.

изр., потребит реШ., небог арх. бескућан @ 6. лош

2.

-

уи.

О несрећан, ту­

бедринац м бат. (лат. Pimpinella sa-

xifraga)

пупчајивица, бедрица, задух,

жан, јадан, ојађен, жалостан, жалан,

бедренац, сиљевина, јарчија трава,

безнадежан, болан, растужен, очајан,

бедрница,

ожалошћен, плачан, чемеран,јадован,

бедрнац, бедреничак, трава од пуп­

јадовит, жалопојан, болестан, жало­

ка, бедреника, бедриница, сиљ, реска,

бан, жалостив, плачеван, неутешан,

бедраница, црнпура, хазман трава

говеђа трава,

бедреник,

злогуб, клонуо, изгубљен, безнадан,

бедро с 6. бут

готов, вајан, деран арх., дертли ре!.,

беж прид. бледосмеђ, драп, пепе­

чемерикаст арх., небог арх., облачан

љаст, боје песка, неутралан (о боји),

фи!., печалан ре!., губав фам., деран

убледео фиf., блед фи!., избледео фи!.

реШ., шака јада изр .

беж прид . бледосмеђ, светлосмеђ,

бедем м о (зид тврђаве или утвр­

драп, неутралан (о боји)

ђеног места који служи као заклон)

сл.

упора, зидине, за штит а, браник, ба­

-

уи . сив

-

окер

бежање с бег, бекство, узмицање,

стион, залеђе, утврда, фортификаци­

пребег, измицање, одступање, устук,

ја, утврђење, кула, бункер, грудобран,

узмак, одмицање, одлазак, брисање

редута, предзиђе, упориште, насип,

фам., стампедо фам. ексир. , кидање

тврђа фам. ре!. , платно арх. ре!., бург

фам., бежанија фам., кидавела жарf.,

арх., бастај арх. , бастија арх.

штур жарf., штура жар!.

тврђава заклон

49 фи!.

- уи: зид,

6. заклон

бежати несврш . непрел . повлачити

бедник м о (који изазива сажаље­

се, ишчезавати, нестајати, одмицати,

ње) јадник, мученик, невољник, не­

губити се, измицати, давати се у бег,

срећник, очајник, паћеник, злосрет­

брусити пете изр . , хватати џаду изр.,

ник, мука, сиротан, мукица

хватати маглу изр., давати петама ве­

јада фам.

- уи.

баксуз

2.,

фам.,

мученик

49

тра изр., трчати главом без обзира

сиромах, сиротан, сиромашак, сиро­

изр. , севати фи!., летети фи!., бегати

тиња, убожник, мизерија, божјак, не­

ре!., хватати бежанију ре!. жар!. , па­

вољник реШ., паупер арх., крпар суж.

лити ре!. жар!., клизати фам., бриса­

- уи.

ти фам., кидати фам., перјати фам.,

просјак, бескућник @ (који иза­

зива презир, лош човек) 6. гад

мигољити фам., фурати жар!.

бедница ж о (која изазива сажаље­

бежи узв. 6 . марш

ње) сиротица, паћеница, мученица,

беживотан прид. о в.

јадница, страдалница, патница, зло-

бв. мртав

безвољан

беживотност

I безвезњак

44

беживотност ж О безизражајност,

непобожан, апостатичан арх.

сувопарност,

секташки,

тљивост,

безосећајност,

отупелост,

неосе­

равнодушност,

летаргија, инерција, пасивност, успа­

расколнички,

-

сл:

јеретички,

отпаднички, шизматички, дисидент­

ски, ренегатски реШ.

безбожник м атеиста,

неверник,

да, колотечина е мртвило, укоченост,

антихрист,

дисидент,

замрлост, непокретност, упокојеност

иноверник, бегунац, богохулник, по­

безазлен прид . о (који не може да

ганин, безверник, апостата, криво­

нанесе штету) безопасан, нешкодљив,

верник, ђаур ре!., ђаурин ре!., идоло­

бениган, неопасан, нештетан реШ. е

поклоник арх. многобожац суж.

(који није злобан, лукав) невин, че­

шизматик, јеретик,

дан,

ник, расколник

- уи.

ваност фи!.

бан

апатија, застој, доса­

доброћудан, незлобив,

- уи.

безло­

добар е) наиван, неискусан,

простодушан

- уи.

безгрешан

незнабожац,

секташ,

- сл:

отпад­

безбожнички прид. в. безбожан безбожништво ж в. бласфемија

безазоран прид. о в. безобзиран

безбожност ж безверје, атеизам,

е в. неустрашив е) в . беспрекоран

незнабоштво, безбоштво, кривоверје

безаконит кону/праву)

прид.

за­

незаконит,

бесправан,

илегалан,

нелегалан,

илегитиман, кажњив,

(противан

нерегуларан,

ванзаконски,

противправни, утужив, противзако­

нит, забрањен, против прописан, не­ прописан,

недопуштен,

неправилан,

безакон, непризнат, незаконски, не­ допустив,

на индексу,

изван

за кон а,

подземни фиl.

безакоње с о (стање без закона) анархија,

бесправље,

безаконитост,

безакоништво, безаконост, безакон­ ство, бездужност

6

-

уи. бесправност

(незаконо дело) в. бандитизам

безбедан прид. обезбеђен, сигуран, заштићен, миран, осигуран, закло­

њен, безопасан, безбрижан, заклонит реШ.

безбедност ж о сигурност, безопа­ сност,обезбеђенос~осигураност,за­

штићеност, заклоњеност

6

(служба

која се брине о безбедности) обезбе­

безбожан прид. атеистичан, без­ кривоверан,

безбожнички,

невернички,

бласфемичан,

необојен,

нере­

лигиозан, богохулан, незнабожачки,

прид. о

ахроматичан,

избледео,

немањаст арх.,

албински Meg. - уи: бео анемичан

фи!.

1. 6

1.,

провидан,

(који се ничим

не одликује) неизразит, једноличан, празан

фи!.,

шупаљ

фи!.,

мљив, неинтересантан

безбојност ж о необојеност,

- уи .

незани­ досадан

ахроматичност,

избледелост,

албини­

зам Meg.- уп. провидност,анемија

6

1.

фи!. неизразитост, једноличност,

незанимљивост

- уи.

досада

безбрад прид. в. голобрад 1. безбрижан прид. о

(који је без

брига) миран, смирен, спокојан, ле­ жеран, комотан, ведар, безбрижљив арх., беспечалан арх. , опуштен фам.,

кул жар!. неиром. безбедан

-

уи.

срећан е в.

е) (материјално

осигуран, обезбеђен

0

сигуран)

в. непажљив

безбрижност ж в. спокој безвезан прид. о в. лош смислен

ђење, осигурање - уи. полиција вернички,

безбојан

- уи.

1. 6 в. бе­

досадан

безвезарија ж о в. бесмислица

1.

е в. баналност

без везник м в. безвезњак 2. безвезњак м о (особа без угледа)

безверје

45

нула,

никоговић,

безначајник,

ни­

штарија, безвредник, безвезник, ни­ штавац,

ништавник,

ништар,

нико,

безвезњаковић, ништићевић, ништа,

битност,

неважност,

I бездуша

непотребност,

сувишност, несувислост, споредност,

ништавност, неупотребљивост

-

уи:

баналност, јаловост

апсолутна нула, левак фам ., ситна ри­

безвучан прид. нечујан, пригушен,

ба фам., брабоњак фам., свакаковић

тих, бешуман, без гласан

реШ., сватковић реШ . , поздер ре!., шу­

сан

1.,

- уи:

безгла­

благ, ћутљив

ша фам., шушабуша фам., мизерија

безгласан прид.О нем, нечујан, не­

жар!., ништавило жар!., труба жар!.,

мушт, мутав, лан ре!.

сиротиња ексир . , ништица хрв., нико

6 в. ћутљив е) в. безвучан

и ништа изр., беда од човека изр., ни­

безграничан прид. о в. огроман 1.

ко од никога изр. е (непозната осо­ ба)

анонимац,

анонимус,

непозна­

ти, безимењак, безимени, неимењак

реШ . , без угледа

безверје с безбожност, атеизам, не­ знабоштво, безбоштво, кривоверје

безвернички прид. в. безбожан

е в. велик

1. е

- уи.

безвучан

в. бесконачан

безграничност ж в . бескрајност

безгрешан прид. непорочан, че­ дан, непогрешив, честит, кротак, не­ упрљан,

неокаљан,

невин,

недужан,

чист, простодушан, беза злен, беспре­ коран, савршен, прав, свет, без љаге,

без воља ж в. апатија

чист као злато изр., девичански

безвољан прид. о (који је без во­

добар

ље) равнодушан, малаксао, депреси­

бездан м в. амбис

ван,

бездетан прид. в. бесплодан

чан,

летаргичан,

ИНДОJlентан,

нераСПОJIожен,

апати­

индиферентан,

хладан, безизражајан, безбојан, не­ брижан, МJlитав, кнонуо, атоничан, беживотан, јеДНОJlИК, нехајан, обузет мртвилом, флегматичан, бесполетан,

без

живости,

неосетан,

устајао,

отупео,

неживотан,

сив,

малодушан,

обамро, баровит фи!., анемичан фи!., туп фам.

фи!., запарложен

- уи:

фи!. ,

уморан, тужан

6

шоњав в. ауто­

матски

безвољност ж в. апатија

безвредан

прид.

неупотребљив,

- уи.

1. 1.

бездоман прид. бескућан, бездо­ мован, без крова над главом дан

- уи.

бе­

2.

бездушан прид. (који нема осећаја према другоме) окрутан, бруталан,

безобзиран, безосећајан, груб, суров, немилосрдан, нељудски, насилнички,

нечовечан, манијачки,дивљи,варвар ­ ски, дивљачки, злочиначки, немило­ стан, немилости,в, садистички, агре­

сиван,

крвнички,

анималан,

неумо­

љив , неосетљив, свиреп, неосећајан , зверски,

нехуман,

нецивилизован,

некористан, бескористан, безначајан,

неконтролисан, опак, грозан, напра­

небитан, неважан, ништаван, ника­

сит, жесток, насилан, силовит, хладан,

кав, узалудан јалов, бедан

- уи:

застарео, јефтин,

1.

неуслишљив, несажаљив, антихуман,

безмилостан, безочан, обестан, бес­

безвредник м в. безвезњак 2.

поштедан,

безвредност ж безначајност, бес­

ван , крвав ексир., без срца изр ., тврда

корисност,

хладнокрван,

неемоти­

несврхови­

срца uзр., животињски фи!., камен

тост, безначај, бесмисленост, изли­

фи!. , прек фи!. , брахијалан фи!. pe~U .,

шност, узалудност, бесциљност, не-

крволочан

ништавност,

ексир.,

убилачки

ексир.,

бездушност

I безобпичан

пакленски реШ., несмиљен рей1., за­

безимен прид. В. анониман

торан рей1., богомрзак рей1., бешћу­

безименост ж В. анонимност

тљив рей1., рабијатан рей1., неумитан

безимењак м 6 . анонимус

рей1., неуљуђен рей1 ., нецивилизиран

хрв ., бешћутан хрв., барбарски хрв.

- уи:

равноду шан

1.,

неугодан, стра­

шаН,зао, простачки, одвратан

бездушност ж окрутност, брутал­

ност,

безобзирност,

грубо ст,

суровост,

нељудскост,

безосећајност, немилосрдност,

насилност,

нечовечан­

ство, маникапност, дивљаштво, вар­

варизам,

зпочинство,

немипосност,

садистизам, агресивност, крвништво, анимапност, тљивост, маност,

свирепост,

неосе­

зверство,

нсцивипизованост,

тролисаност ,

неосећајност, тост,

неумољивост,

опакост,

некон­

неспутаност,

напраситост,

несажаљивост,

неху­

сипови­

антихуманост,

разорност, безмипосност, безочност,

обест, крвопочност ексир

- уи:

равно­

беземљаш м напопичар, кмет, те­ жак, купучар, попов ник, геџа, аргетар

арх., аргатин арх. ре!., ајпугџија арх.,

арх.,

аргатар

арх.,

безпичан прид. о В. безизражајан б В. неодређен

1.

безмапо прил . В. близу1 безмеран прид. о В. бескрајан

2.

1. и

бв. бројан ~ в. огроман

безнадежан прид. очајан, жапо­ стан, ожапошћен, чемеран, јадован, јадовит, жалопојан, несрећан, тужан,

јадан, ојађен, жапан, безнадан, бо­ лан, вајан, растужен, плачан, жапо­

бан, жапостив, плачеван, неутешан, клонуо, изгубљен, готов, чемерикаст арх., Зllогуб арх., небог арх., деран

арх.,

дертли

pef.

неиром.,

обпачан

фи!., печапан ре!., губав фам., деран p e ~и., шака јада изр.

безнадник м в. очајник

безнађе с (ситуација ипи осећај бе з наде) немоћ, немоћност, очај, немоћ,

душност, разврат

рајетин

1.

аргатач

арх., ајпукчија арх., аргатник арх., ко­

неутешност,

-

уи.

севдах,

карасевдах

рег.

зебња, страх, нераспопожење,

патња

безначајан прид. о в. небитан б в. једноставан

1.

пон арх., чифчија арх., арl · аташ арх.

безначајник м в . безвезњак

безизпазност ж (ситуација без из ­

безначајност ж о в. ситница б в.

паза ипи којој се не види изпаз) по ­

банапност ~ в. безвредност

метеност, збрканост, дезоријентаци­

безобзиран прид. о дрзак, оси он,

ја, изгубљеност, сметеност, неснапа­

груб, безосећајан, неосетљив, неху­

жење, путање, пометња, смућеност,

ман,

дезоријентираност, збуњеност, оша­

несажаљив, безочан, обестан, беспо­

неспутан,

хпадан,

2.

1.

тврда

срца,

мућеност, зачарани круг фи!., спепа

штедан, без срца, камен фи!., неосећа­

улица фи!., беспуће фи!., ћорсокак

јан рей1., бешћутљив реШ., беl.llћутан

фи!., пат-ситуација фам.

хрв.

безизражајан прид . (који не пока­

немио, страшан, зао, сиров, одвратан

зује осећања и карактер) безизразан,

б в. високопаран @ в. безобразан

туп, празан, безличан, безосећајан,

безоблачан прид. в. ведар

неемотиван, бесловесан

безоблачност ж в. ведрина

-

уи . безво­

-

уи : равнодушан, раскапашан,

2.

1. 1.

љан

безобличан прид. неутврђен, неу­

безизразан ж В. безизражајан

смерен, нејасан, аморфан, неодређен,

безобличностlбезобразник

47

необликован, безличан, неформиран,

сан, нецивипизован, непријатан, не­

нејасних обриса, бесформан, у назна­

учтив,

кама, неуобличен, неограничен, не­

тесан, нељубазан, неуместан, неуљу­

коначан

дан,неуглађен,неотмен,неваљао, не­

безобличност

ж

неодређеност,

недопичан,

неваспитан,

нео­

рафиниран, неуљуђен, неприпичан,

неформираност,

кочијаl.llКИ, профан, недостојан, без

бесформност, неуобличеност, аморф­

манира, лоше одгојен, неделикатан,

необликованост, ност, несталност

-

уи.

бескрајност,

изобличеност

неприкпадан,

- уи:

хрв.

безобразан прид. о

(који се не

неугодан,

непријазан

препотентан, охоп, осион,

развратан, пркосан, осоран

стиди својих поступака) бесраман,

дан, развратан,

бестидан,

пасциван,

@ скаре­

срамотан,

лош,

опсцен, саблазан, раскалашан, вуп­

зао,покварен,непоштен,подао,под­

гаран, скандалозан, грешан, похотан,

мукао,

разуздан, бесраман, нечастан, пер­

злобан,

аморалан,

бешчастан,

бескарактеран,

неваљао, нечастан, неморалан, охоп,

верзан,

препреден,

кантан, запањујући, бпудан, зазоран,

опак,

притворан,

осион,

саблажњив,

бестидан,

шо­

веропоман, перфидан, безочан, пре­

негосподски,

фриган, пакостан, срамотан, бести­

распуштен,

јалан, дрзак, примитиван, злоћудан,

чан, бешчедан, стидан арх., увредљив

обестан,

еуф.

дијаболичан,

прорачунат,

искварен,

недостојан, недисципли­

нован, претворан, безобзиран, нео­

сраман,

раскапаl.llен,

запрепашћујући,

безобразлук м о

безо­

(особина оног

који је безобразан) бестидност, без­

васпитан,

очност, дрскост, безобразност, безо­

хулан, без поштовања, неисправан,

браштина, неучтивост, недопичност,

безморалан, премазан/намазан свим

неваспитаност, неотесаност, проста­

тесан,

несавестан,

лоше

- уи.

мастима, издајнички, продао би и

кпук, неуљудност

своју мајку, богохулан, сраман, стра­

врат

шан,

безобразник м о (поw, покварен

намаз ан

свим мастима,

неппе­

инат б в. раз­

1.

менит, неетичан, фриволан, непра­

и зао човек) нитков, бедник, бараба,

вичан,

безочник, дволичњак, лицемер, хуља,

недопичан,

вилизован,

неспаван,

подмитљив,

неци­

грешан,

не­

гад, изрод, подлац, безобразник,пре­

чист, непристојан, страховит, поган,

вртљивац,

надут, руж ан фи!., прљав фи!., низак

бесрамник, покварењак, бестидник,

фи!., нечувен фи!., некрепостан ре!. ,

подмуклица, ђаво, НИl.llтарија, сплет­

хипокрит,

препредењак,

смрадан фам. , дрзовит фам., зпочест

карош, пробисвет, проклетник, му­

фам., кваран фам. , пибертински арх.,

тивода, дрзник, псето , џукац, уштва,

худ арх., киван реШ., инфаман рей1.,

неваљалко,

иморапан рей1. , химбен хрв., нећудо­

неваљалац, преварант, злобник, не­

редан хрв., дебеле коже изр.

- уи:

бе­

нечасник,

притворица,

човек, злоћа, непоштењак, пакосник,

дивљи,

перфидник, гуј а, џукела, мамлаз, про­

заједљив, гадан, пицемеран, немиран

тува, морална наказа, смутљивац, ба­

дан,

некултуран,

несташан,

б (који је лоших манира и понаша­

лабандер, двоструки играч, муфљуз,

ња) непристојан, припрост, прост,

морапни

простачки, некултуран ,

вина,

некултиви-

имбецил,

нищтавац,

мутикаl.llа, . жи­

неотесанац,

пре-

безопасан

I безочник

творник, препреденко,

безвредник,

милостан, безочан, нагао, обес т ан,

мекушац,

беспоштедан, помаман, хладнокрван,

крма к, смеће, морална нула, крпа (од

животињски фи!. , прек фи!. , брахи­

човека), морално смеће, прасац, бру­

јалан

ка,

убилачки ексир . , пакленски реШ., не­

животиња,

бескичмењак,

поганчина,

свиња,

гњида,

анти­

фи!. реШ.,

крволочан

ексир.,

христ, ђубре (од човека), палаворда

смиљен реШ . , заторан реШ., богомр­

ре!., претворица ре!., љигавац фам.,

зак реШ., бешћутљив реш . , рабијатан

љига фам. , гнус фам., смрад фам.,

реШ., неуљуђен реШ. , нецивилизиран

смрдљивац фам., фукара нар., пичка

хрв., барбарски хрв.

нар. , курвин син нар. , рђа нар., шу­

страшан, зао

гавац нар., пизда нар., дркаџија нар. ,

безосећајност ж о неосетљивост,

- уи.

развратан,

шуфт ре!., угурсуз арх. , фарисеј арх. ,

неосећајност, неемотивност, хладно­

галијот арх., хахар арх., ванцага арх. ,

ћа, безизражајност, безизраз ност, ту­

- уи:

одљуд реШ . , стодлака реШ. стак,

скитница,

улизица,

хулиган, враголан б

развратник,

про­

ласкавац,

раскалашник,

разузданик,

блудњак,

пост,отупелост, неутралност, бесло­ весност, бешћутност хрв . - уи . немар

б в. бездушност

безочан прид. в. безобразан

1.

и

2.

безобразник, распусник, распуште­

безочник м (лош, покварен и зао

ник, раскалашник, блудочинац, ли­

човек) нитков, бедник, бараба, гад,

бертинац

дволичњак, лицемер, хуља,

- уи.

похотљивац

безопасан прид. о

безазлен, не­

битан­

га, изрод, подлац, безобразник, пре­

шкодљив, бениган, безризичан, не­

вртљивац,

штетан реШ. б в. безбедан

бесрамник, покварењак, бестидник,

безосећајан прид. о

подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­

осећања)

неосетљив,

безизразан,

(који нема

безизражајан,

неемотиван,

туп,

оту­

хипокрит,

препредењак,

карош, пробисвет, проклетник, му­ тивода, дрзник, псето, џукац, уштва,

пео, неутралан, неосећајан реШ . , ка­

неваљалко,

мен фи!. , безбојан фи!. , хладан фи!.,

неваљалац, преварант, злобник, не­

леден фи!., без срца фи!. , тврда срца,

човек, злоћа, непоштењак, пакосник,

бешћутан хрв.

перфидник, гуја, џукела, мамлаз, про­

-

уи. безвољан, без­

нечасник,

притворица,

окрутан,

тува, морална наказа, смутљивац, ба­

бруталан, безобзиран, груб, суров,

лабандер, двоструки играч, муфљуз,

брижан,

равнодушан

б

необуздан, бездушан, немилосрдан,

морални

нељудски,

нечовечан,

вина,

насилнички,

имбецил,

ништавац,

мутикаша ,

неотесанац,

жи­

пре­

горопадан,

творник, препреденко, безвредник,

дивљи, варварски, дивљачки, злочи­

животиња, бескичмењак, мекушац ,

начки, немилостан,

немилостив, са­

крмак, смеће, морална нула, крпа (од

дистички, оштар, агресиван, крвнич­

човека), морално смеће, прасац, бру­

неемотиван,

манијачки,

ки, анималан, неумољив, неосетљив,

ка,

свиреп, зверски, нехуман,нецивили­

христ, ђубре (од човека), палаворда

зован,

крвав,

ре!. , претвори ца ре!., љигав ац фам. ,

грозан, нападачки, жесток, насилан,

љига фам. , гнус фам., смрад фам.,

неконтролисан,

опак,

поганчина,

свиња,

гњида,

анти­

несажаљив,

смрдљивац фам., фукара нар., пичка

антихуман, агресорски, разоран, без-

нар., курвин син нар., рђа нар., шу -

силовит,

неуслишљив,

49

беЗОчностlбек

гавац нар., пизда нар ., дркаџија нар.,

шуфт ре!. , угурсуз арх., фарисеј арх., галијот арх., хахар арх.., ванцага арх., одљуд реШ., стодлака реШ. стак,

скитница,

улизица,

- уи:

про­

ласкавац,

хулиган,враголан

безуман прид. О (који је без разу­ ма) неразуман, неуман, неразборит, непромишљен, глуп

- уи.

б в. луд

- уи.

бесмислен

сулуд

безумље с о (недостатак разум а) неразумност,

неумност,

неразбори­

безочност ж в. безобразлук

тост, непромишљеност, глупост

безразnожан прид .О

бесмисленост б (ментална/умна по­

(који није

- уи .

заснован на реалним чињеницама)

ремећеност) лудило, деменција, без­

неоправдан,

незаснован,

умност, сулудо ст, махнитост, умобо­

неутемељен, беспредметан, без осно­

ља, лудња, френезија, неурачунљи­

ва/темеља, немотивисан, неодржив,

вост, неприсебност, помахниталост,

без везе фам., нефундиран реШ. , не­

подивљалост,

разложан реШ.

ност,

неоснован,

- уи.

бесмислен б (ко­

бунило,

неумност,

з астрање­

избезумљеност,

ша­

ји је учињен безразложно) ирацио­

шавост, суманутост, распамећенос т,

налан, неизазван, немотивисан, без

лудост, помама, безумништво, бе з ­

повода/побуде, неразборит, неразу­

главост, безумство, болест, душев ­

ман, нерпомишљен, неуман реш., не­

но растројство, махнитост, полуде ­

схватљив

ње арх., манија исих. суж. , хистерија

- уи .

брзопле т е) узалудан,

беспотребан,улудан,залудан,несвр­

исих. суж

ховит, бесциљан, безвезан фам.

безумница ж лудакиња, умоболни­

безразnожно прил . о носновано,

ца, луда, лудача, блесанка, блесавк а,

неутемељено, беспредметно, неуме­

неумница, луј ка фам . , лудна ре!., лу­

сно, без основа, неодрживо, беспо­

даија ре!. , луданџа ре!., бен а ре!., кл е ­

требно, незасновано, немотивисано,

бецанка

неразложно реш. , нефундирано реШ .

ментолка жар!., луђакиња хрв.

б

безумно, неразборито, сулудо, сума­

неразборито , неразумно, нерпо ­

фам. , пацијенткиња жар!.,

мишљено, ирационално, неизазвано,

нуто, избезумљено, неприсебно, из ­

немотивисано, неумно реШ . , несхва­

ван себе, не расуђујући

тљиво е) узалуд, бадава, беспотреб­

безумност ж в. безумље

но, низашта, забадава , улудо, без по­

безусnован прид. апсолутан, не­

требе, без разлога, заврага, ни због

споран,

чега, без везе, без сврхе, тек онако,

смислен, неоспоран, чињеничан , нео­

сигуран,

несумњив ,

недво ­

узаман арх. , у бесциљ арх., утутањ

борив, кредибилан, проверен , непо­

ре!., залуду ре!. , бош ре!., џабе фам.,

битан, беспоговоран , непорецив, из ­

џаба фам., утаман фам. , само тако

вестан, фактичан, поуздан, уверљив,

жар!. , џба жар!., заман арх. ре!.

непроблематичан, истинит, крајњи ,

безродан прид. в. бесплодан.1.

искуствен (доказан искус т вом), екс­

безукусан прид. о (о храни и пи­

плицитан,проверљив , неупитан, по­

ћу, неугодног или слабог укуса) неу­

тврђен ,

кусан, бљутав, без укуса, ружан фи!.

непрепоран, недвојбен хрв .

фам., воденаст суж., водњикав суж. ,

вршен, очигледан , потпун

неслан суж., разређен суж.

1., гадан ,

бајат

1.

- уи .

лош

неопорецив,

неоповргљив ,

- уи.

са­

безусnовно прил . в. апсолутно бек м (одбрамбени игр ач у фудбалу,

бекасина

I бео

50

рукомету и сл.) бранич хрв.

беnај м фам. В. афера 1.

бека сина ж В. шљука

беnанце с беланац, белац ре!., бела­

бекати

несврш .

непрел .

бекетати,

њак ре!., бјеланак ре!., беланак реси.

мекетати, мечати, блејати, бекељити

беnанчевина ж албумин, протеин,

се, блекетати, оглашавати се као коза,

албумен

брекетати

беnанчевинаст прид. беланчевин­

бекељити се несврш. нар. В. креве­

ски, беланчаст арх.

љити се

беnањак м ре!. В. беланце

бекетати несврш . непрел . В. бекати

беnац м белокожац

бекнути сврш. непрел. фи!. ио!. изго­

беnеr м о (знак по коме се неко или

ворити, проговорити, заблејати, изу­

нешто распознаје) знак, флека, биљег

стити, прозборити,зуцнути, просло­

хрв., младеж суж., ожиљак суж., пега

вити, писнути, рећи, заустити, про­

суж.

беседити, заблекати, отворити уста,

беnеrија ж в. брус

пустити

беnежити несврш . прел . в. писати

глас,

проустити,

запевати

фи!., зинути фи!., зацвркутати фи!., кукурикнути фи!., ланути фи!., гук­ нути фи!. , загукати фи!., пропевати фам., гакнути фам.

- уи.

говорити

бекрија м боем, бећар, лумпаџија,

лола, лумпов, лумп: лумпач, бохем ре!., банчило ре!., сархош ре!., бекри арх.,

бекријаш арх., бекријало арх., банцош арх., бекријаћ арх., банчура арх.

- уи.

алкохоличар, мангуп, весељак

бекријати несврш. непрел. 8.

бан­

1.

бекријски Прил. лолински, обеше­ њачки, мангупски, враголасто, бо(х) емски, шеретски, несташно, фрајер­ ски, ђаволасто, лолски, бекријански,

факински,

бекријашки,

фи!. в. одлика

беnежник м записивач, записни­ чар, евидентичар

- уи.

шмекерски

фам.,окачењачки фам.

бекство с о бежање, бег, узмицање, пребег, измицање, одступање, устук,

узмак, одмицање, одлазак, брисање

беnежница ж нотес, агенда, ро­ ковник, подсетник, књижица, блок,

блокче

.беnети се несврш. беласати се, бела­ скати се

- уи.

блистати

беnеwка ж цртица, запис, нота, за­ белешка, прибелешка, допуна, запис

беnи

rnor м бот.

nogyna)

(лат.

беnи пук м бот. сарансак ре!., чесан шњакхрв.

беnина ж в. светло беnичаст прид. беласаст, белкаст, млечан, белушкаст, белашан, набео реси .

беnкаст прид. в. беличаст

фам. , бежанија фам., кидавела жар!.,

- сл :

одлаже­

(из војске) дезертер­

то­

ре!., чесен ре!., чесновити лук ре!., че­

беnоуwка ж (лат.

49

Crataegus

бијела драча, бијели трн

дарица, рибарица

ње, трчање ·

,

нотација реси., анотација реси .

фам., стампедо фам. ексир., кидање штур жар!., штура жар!.

писар

на маргини, маргиналије, фуснота

бекријање с В. банчење чити

49

Natrix natrix) во­

бена м и ж в. глупан бео прид. о (онај који је беле боје)

ство, пребег, одметништво, отпадни­

као млеко, као снег

штво, издајство фи!.

празан, неисписан, бланко, чист

- уи.

беличаст

8

49 в.

беочуrlбескориста

51

блистав

дика,иступ,иступање

беочуr м круг, прстен, колут, КО тур,

беседити несврш . непрел . в.

коло, венац, алка,обруч, витица, бан­

рити

дажа арх., колобар ре!., серклреси.

бесити несврш. непрел . вешати, ка­

бербери н м брица

чити, кешати фам.

фам., бербер

гово­

арх. ре!. , бријалац арх. ре!. , бенбе­

бескарактеран прид. в.

рин арх. ре!. , бербир арх. ре!., бривац

лан

арх. ре!., берба арх. ре!., бријач арх. ре!.,

бескичмењак м о зоол. мн. (жи­

бербо арх. ре!. , бривач арх. ре!., бем­

вотиње које немају кичму) повијуше,

бер арх. ре!., бритвар арх. ре!., бар­

бескраљежњаци хрв., мекушци суж.

бир арх., бријачар арх. ре!., бритвач

49

арх. ре!.

1. 6 фи!. в. бесрамник

берде с 8. бегеш

бес м о

фи!. в. полтрон ~ фи!. в. кукавица

бескомпромисност ж в.

бериl1етност ж о в. плодно ст арх. в. срећа

немора­

1.

1. 49

1.

бесконачан прид. о

срџба, љутито ст, љутина,

стро­

гост

бескрајан,

(просторно)

безграничан,

неограни­

љутња, побеснелост, јарост, гневност,

чен,непрекину~неизмеран,несагле­

раздраженост, разјареност, горопад,

див, без дна/граница/краја, неи згла­

жестина, јар, гнев, јеткост, јед, бесно­

див арх.

ћа,

вечит, вечан, трајан, дуговечан, ду­

афекат,

махнитост,

распаљеност,

набуситост,

разбеснелост,

бесни­

- уи.

огроман

49

(временски)

гогодишњи, бесмртан, беспрекидан,

ло, осорност, помама, срда , срдито ст,

непролазан,

срдња,

непрестан, дуготрајан, сталан, дале­

бешњење,

фурија,

пламен

непрекидан, дугорочан,

фи!., жучљивост фи!., жуч фи!., ватра

косежан, непромењив, бескрајан, до­

фи!., огањ фи!., жар фи!., отровност

животан,

фи!. хота,

- уи.

гордост

лудило,

довољство

49

2.,

махнитост, по­

нерасположење,

неза­

8. огорченост

константан,

неограничен,

неизбрисив, ненарушив, неуништив, векотрајан, неисцрпан, неисцрпљив, неумрли,

неискорењив,

бесан прид. о љути т, гневан, јаро­

вековни,

безвремен,

стан, махнит, киван, веома љут, узру­

непревртљив арх., дурашан арх., да­

јан, иживциран, изнервиран, сума­

ноноћни фам., непресушан фам.,

нут, набусит, озлојеђен, горопадан,

сл: фиксни, несавладив, чест

раздражен, расрђен, усијан, бити из­

бесконачност ж 8. бескрајност

ван себе, испровоциран, гневљив, бе­ нав, срдит, убојит, стекли ексир. ре!.

-

1.

и

вековечан,

перманентан,

-

2.

бескорисност ж непотребност, су­

уи : нерасположен , насилан, разјарен,

вишност, излишност, несврховитост,

агресиван, побеснео

узалудност,

в.

49

в. огорчен ~

бесциљност,

бесвесност ж о (стање без свести)

значајност

несвест, несвесност, бесвест

ло, јаловост, јаловост

49

в. лу­

- уи :

баналност, ништави­

бескористан прид. узалудан, из­

дило

беседа ж говор, обраћање, слово, здравица, орација

ниш та в­

ност, безвредност, несувислост, бе­

махнит

- суж:

експозе, пле­

доаје, предавање, проповед

-

сл: про-

лишан,

непотребан,

беспредметан,

залудан, сувишан, безвредан, безна­ чајан, непродуктиван, непроизводан,

бескрај

I бесмртан

52

несврховит, ништаван, јалов, беспло­

пав, глупоглав, туп, тупав, тупоглав,

дан,неупотребљив

недотупаван,

бескрај м в. бескрајност

ски,

бескрајан прид. в. бесконачан

ски, ограничен, имбецилан, плитак,

бескрајност ж о (просторна) бес­ крајаност, безграничност, неограни­

ченост, непрекинутост, неизмерност, несагледивост,

дивост . арх. @

недоглед,

неизгла­

(временска) вечност,

кретенаст,

слабоуман,

кретен­

ступидан, тикван­

плиткоуман, будаласт,

краткоуман,

танкоуман, празноглав, неразборит, приглуп,

неинтелигентан,

непаме­

тан, дебилан, шупљоглав, заглупан,

букваст, плитке памети, бедаст арх.,

бесмртност,

глуп као мајмун/ноћ изр., туп као

беспрекиднос~непролазност,непре­

пањ изр. , без даске у глави изр . , спор

трајност,

дуговечност,

кидност, дугорочност, непрестаност,

дуготрајност, сталност, непромењи­

фам., глуп колико је тежак изр., туп као секира изр., да нема носа траву би

вост, бескрајност, доживотност, нео­

пасао изр., тротласт ре!., тротулозан

граниченост,неизбрисивост,ненару­

ре!., борниран реШ.

- уи: блесав 1. @

в.

шивост, неуништивост, неопозивост,

бесмислен @) в. безизражајан

неисцрпност,

бесмисnен прид. несмислен, небу­

неисцрпљивост,

неис­

корењивост, вековечност, векотрај­

лозан,

ност реШ., дурашност арх., констант­

несувисао, бесадржајан, незаснован, ти, иреалан, неоснован, неразборит,

бескрван прид. в. блед

бескућан прид. бездоман, бездомо­ ван, без крова над главом

- уи.

бедан

сиромашан

бескућник м луталица, скитница, скитарало, скитничар, скиталац, ту­ марало, уличар, клошар, цуњало, ва­

габунд, селилац, потуцало, уличњак, потуцач,

безразложан,

неразуман, бесловесан, изван паме­

ност

2.,

ирационалан,

мувало,

скитало,

скитач,

потукач, бангало, луњало, басало, лу­

безуман, непаметан, без темеља, не­ повезан,

бесциљан, апсурдан, сме­

шан,уврну~сулуд,блесав ,луд,иди­ отски, будаласт, суманут, безвезан, промашен, чудан, нефундиран реШ.

- уи:

нејасан, безразложан

бесмисnеност · ж О

(недостатак

смисла) бесмисао, излишност, уза­

лудност, бесциљност, бескорисност,

талац, фукара, вечни путник, ходали­

ништавност, безвредност, непотреб­

ца, ходач реШ., бангалоз реШ., левента

ност, сувишност, несувислост, безна­

реШ., номад фи!., чергаш фи!., ветре­

чајност,

споредност,

несврховитост

њак реШ., јурук ре!., потепух ре!., ај­

- уи:

ван ре!., вандрокаш ре!., лонција ре!.,

@ в. бесмислица

хахар ре!., тепац ре!., вандровац ре!.,

бесмисnица ж о

гурбет ре!., јалијаш ре!., лангов ре!.,

несувислост,

блатотеп фам. реШ., клатарало фам.,

сурдност, апсурдитет, безумност, не­

шалабазало фам., трампер арх., кла­

умност, бестемељност, неоснованост,

теж арх., вагант арх., лангара реШ.,

будалаштина,

скитник реШ., ландокур ио!. реШ.

беспосличар, просјак

- уи:

- сл: чергар, ба­

даваџија, птица селиц а фи!., апаш

бесnовесан прид. о

глуп, глу-.

баналност, ништавило, јаловост

бесмисленост,

несмисао,

апсурд,

безразложност

-

ап­

уи:

глупост, лудост @ в. баналност

бес.мисnице ж мн . в. блебетање

бесмртан прид. о (који није смр­ * - уи. бесконачан 2. @ фи!. в.

тан)

беснети

53

I беспосnичар

слабашан, танушан, шоњав, танан,

славан

-

беснети несврш. непрел. лудети, хи­

кржљав, мекушан, трошан

стерисати, бестијати, дивљати, бена­

нак, мршав, фин

вити, махнитати, кипети фам., пени­

беспомоћник м о в. болесник @

ти фам., шизети фам., пиздети нар.,

слабић, немоћник, усуканац, шоња,

...

уи. бедан

уи: та­

4.

дилејисати жар!., а:ветати арх., авети­

кржљавац, мекушац @) в. очај ник

њати арх.

беспомоћност ж о в. болећивост

бесниnо с о Meg. (вирусна болест)

@ в. очај

бес арх. @ в. бес

беспосnен

бесно прил. љутито, махнито, кив­

узалудан, пасиван, дангубан, непро­

ПРИД. залудан, докон,

но, набусито, озлојеђено, горопадно,

дуктиван,

раздражно, расрђено, изнервирано,

нерадан,

срдито, гневно, пуно беса, пуно јаро­

тан, бескористан, нерадин, инертан,

сти, агресивно, дрско

доколичан,

...

уи. безумно

некористан,

лежећи,

бесноliа ж в. бес

бесциљансуж.

бесомучно прил . лудо,

неразбо­

вољан,

рито,

махнито,

сулудо,

сумануто,

лудачки, безумно, избезумљено, не­

присебно, изван себе, не расуђујући, безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­

беспарица ж в. беда

беспnатно прил. о бадава, муфте, гратис, забадава, ни за шта, без паре, без накнаде, без наплате, будзашто,

бамбадава, за ништа ре!., џаба фам., џабе

фам., мукташевине ре!., мук­

те ре!., багатела фам, фри жар!., фрај жар!., за џ жар!., без плаће хрв., на ле­

пе очи изр. @ фи!. в. јефтино

беспnодан ПРИД. о је

плод)

дан,

јалов,

неродан,

(који не да­

неплодан, стерилан,

безро­ неизда­

шан @фи!. (који не доноси корист) в. бескористан

беспnодност ж в. јаловост беспоrоворан ПРИД. о в. безусло­

статичан

сувишан

1.,

фи!.,

без­

њост, ленчарење, нерад, пландовање,

доколичарење, дангубљење, бадави­ сање,

доколица,

времена,

2. .

- уи:

беспосnица ж беспосличарење, ле­

ствовање,

но, распамећено, без памети

неактиван,

незаузет, стајаћи, недела­

излежавање,

незапосленост, неделатност,

лењ­

траћење

празновање,

доконарија, беспосличење, дембели­ сање

фам., левентовање ре!., меди­

тација фам., џабалебарење фам., ве­ гетирање фам. фи!., лежачина фам., докоњаштво реШ., елбетовање реШ., лежникре!.

беспосnичар м о лењивац, ленчуга,

ленштина, нерадник, дангуба, згуби­ дан, залудник, залУДничар, забушант,

зевало, доколичар, дембел, лезилеб, лезилебовић, немарник, бадаваџија, трут, беспосленичар, беспослењак

-

фам. џабалебарош, луфтигуз, стрви­ на, ландара, трут,трутина, ветропир,

фрајер, ленгуз, лења буба, мртво ду­

вало, паразит, зевало, луфтер, шала­

ван @ в. послушан

бајзер

беспоnан прид. асексуалан

чина, ленчина, бангалоз, липсотина,

беспоnност ж асексуалност

цркотина, мрцина, зијало, мртваја,

беспомоћан прид. о в. болестан @

ладолеж, ленац, левента, ленчура, ле­

слаб, сув, геџав, ситан, нејак, немо­

њак, голанфер, лежак, муктаџија, ли­

ћан,

зун, лазарон, потепух, лежикар, ле -

слабомоћан, усукан,

сувоњав,

- ре!.

гњилац, гњилавац, лежа­

беспосnичарење

I беспрекорно

54

лек, бадавњак, легањ, ленга, полтрон,

ласногуз, лењак, јебиветар жарf.

-

фам., трутовски фам., мукташки реј.

- уи.

лењ

арх. окламаш, степихлеб, ветрогоња,

беспосnичити несврш. непреn. в.

адраповац, предрштина

беспосличарити

8

- уи:

битанга

беспотребан прид. о в. непотре­

в. бескућник

беспосnичарење с в. беспослица

бан

беспосnичарити несврш . непреn.

беспотребно прип. в. безразложно

ленчарити,

бесправан прид. (противан зако­

лешкарити,

дан губити,

в. небитан

8

беспосличити, пландовати, ленчова­

ну/праву)

ти, замајавати се, одмарати се, изле­

илегалан, нелегалан, кажњив, нерегу­

жавати

се,

лењствовати,

рити, дембелисати

,

доколича­

џабалебарити

,

ларан,

незаконит,

ванзаконски,

утужив,

илегитиман,

противправни,

противзаконит,

забрањен,

празновати, зурити у празно, троши­

против прописан,

санкционисан,

ти време (улудо), доконисати, не ра­

прописан,

дити, губити/тратити време, бадава­

безакон,

дисати, готованити, прикраћивати/

конски,

убијати време, траћити време, седети

ван закона, безаконит, подземни фUi.

недопуштен,

потајан,

непризнат,

недопустив,

(скрштених руку), доколичити, жи­

бесправље с в. бесправно ст бесправност

ристан, хладовати, вегетирати фUi.,

илегитимност,

млатити празну сламу uзр., ленгари­

вље,

ти реј., мукташити реј., левентовати

кажњивост,

реј., клинчити реј., бадаваџити реј.,

ларност,

ленити реј., мајати се реј., ластовати реј., цмарити се реј., ландовати

pef.,

неза­

на индексу, из­

вети на туђи рачун uзр., бити неко­

ж

незаконитост,

илегалност,

утуживост,

не­

неправилан,

беспра­

противзаконито ст,

неправилност,

непрописност,

нерегу­

противпро­

писност, безакоње, нелегалност, не­ допуштеност,

незакоње,

бесправно

трулити фам., блејати фам., цркава­

стање

ти фам. реј., зијати фам., извлачити

беспредметан прид. о (који није

се фам., чварити се фам., медитира­

заснован на реалним чињеницама)

ти фам., красти богу дане uзр., зја.ка­

безразложан,

ти фам., филозофирати фам., мотати

ван, неутемељен, без основа/темеља,

се фам., паразитирати фам., прчка­

немотивисан,

ти фам., зевати фам., хватати зјала

ран реШ., неразложан реШ.

фам. uзр., продавати зјала фам. uзр. ,

смислен

луфтирати

фам.,

красти

време

8

неоправдан,

неодржив,

неосно­

нефунди­

- уи.

бе­

в. непотребан

беспрекидан прид. в. бесконачан

фам. uзр., пресеравати се нар., огузи­

2.

вати се нар., џабалучити реј., бројати

беспрекоран прид. о в. савршен

звезде uзр., трла баба лан да јој прође

в. безгрешан

дан uзр.

беспрекорно прип. одлично, извр­

беспосnичарски

прип .

8

доколи­

сно, 'савршено, изузетно, феноменал­

чарски, нераднички, готовански, не­

но, вансеријски, ванредно, особито,

марнички,

боговски, сјајно, предобро, посебно,

бадаваџијски,

лењивач­

ки, беспослењачки, џабалеб~рошки, маркирантски

фам.,

забушантски

фам., филозофски фам., паразитски

силно,

фантастично,

перфектно, но,

без

изванредно,

импресивно,

мане/замерке,

бриљант­

бравурозно,

беспреКОРностlбестидан

55

нема боље фам., као бог фам., прва

несташан,

лига фам. , антика фам., филаделфи­

8

ја фам., супер неиром. фам., екстра

дан, неукусан, фриволан, срамотан,

неиром. жарi., жешће неиром. жарf.,

порнографски @) в. ласциван

жестоко жарi., врх неиром. жарi., бо­

бесрамник м (лоw, покварен и зао

дивљи,

гадан,

лицемеран

вулгаран,бесраман,опсцен,бести­

1.

ли глава жарi., проминентно форм.,

човек) нитков, бедник, бараба, без­

еминентно форм., ексцелентно реШ.

очник,

беспрекорност ж в. савршенство

гад, изрод, подлац, безобразник,пре­

беспримеран прид. о в. атипичан

вртљивац,

8в. савршен

бесрамник, покварењак, бестидни к,

беспримерно прип . о в. друкчије

подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­

беспристрастан прид. в.

непри­

беспу11е с о врлетност, непристу­ непролазност,

доходност,

забит,

недоступност,

не­

дивљина,

беспутност, неприступност, беспут­ непроходност,

непрелазивост,

пустош, беспућина фам., злопутност

реШ., беспут реШ.

- суж: стеновитост, кршевитост 8 фUi. в. раз­

вратност

бесраман прид. о (који се не стиди својих поступака) бешчастан, бести­ дан, амор алан, неморалан , непоштен, лош, зао, покварен, искварен, подао,

подмукао, нечастан, ден,

бескарактеран, неморалан,

опак,

хуља,

препредењак,

тивода, дрзник, псето, џукац, уштва,

охол,

притворан,

нечасник,

притворица,

неваљалац, преварант, злобник, не­

беспрстост ж адактилија

стрмоћа,

хипокрит,

неваљалко,

страстан

пачност,

лицемер,

карош, пробисвет, проклетник, му­

8 в. беспрекорно

ница,

дволичњак,

неваљао, препре­

вероломан,

перфидан,безочан,префриган,пако­ стан, срамотан, обестан, прорачунат,

безобзиран, хулан, безморалан, пре­ мазан/намазан свим мастима, издај­

нички, продао би и своју мајку uзр., сраман, неетичан, фриволан, непра­ вичан, грешан, нечист, поган, ружан

човек, злоћа, непоштењак, пакосник, перфидник, гуја, џукела, мамлаз, про­ тува, морална наказа, смутљивац, ба­

лабандер, двоструки играч, муфљуз, морални вина,

имбецил,

ништавац,

мутикаша,

неотесанац,

жи­ пре­

творник, препреденко, безвредник, животиња, бескичмењак, ' мекушац,

крмак, смеће, морална нула, крпа (од човека), морално смеће, прасац, бру­ ка,

поганчина,

свиња,

гњида,

анти­

христ, ђубре (од човека), палаворда реј., претвори ца реј., љигав ац фам.,

љига фам., гнус фам., смрад фам., смрдљивац фам., фукара нар., пичка нар., курвин син нар., рђа нар . , шу­ гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,

шуфт реј., угурсуз арх., фарисеј арх., галијот арх. , хахар арх., ванцага арх., одљуд реШ., стодлака реШ .

. стак,

скитница,

улизица,

- уи:

про­

ласкавац,

хулиган, враголан

бесрамност ж в. скаредност

фUi., прљав фUi., низак фUi., нечувен

бестеnесан прид. в. аветан

фUi., некрепостан реј., смрадан фам.,

бестидан прид . о окрутан, брута­

дрзовит фам. , злочест . фам., кваран

лан, безобзиран, безосећајан, груб,

фам., худ арх., иморалан реШ., хим­

суров,

необуздан,

бен хрв., нећудоредан хрв., дебеле

вратан,

немилосрдан, нељудски, на­

коже uзр .

-

уи: бедан, некултуран,

силнички,

бездушан,

нечовечан,

раз­

манијачки,

I

бестидни к биnанс

горопадан,

56

ди -

бесциљно ст ж бесмисленост, и з -

вљачки, злочиначки, немилостан, не­

лишност, узалудност, бескорисност,

м илостив,

ништавност, бе з вредност, непотреб ­

сиван ,

ДИВЉИ,

садистички,

крвнички,

неумољив,

лисан, у

оштар,

дрзак,

свиреп,

неосетљив ,

мучан,

нецивилизован ,

опак,

наIi:адачки,

зверски,

неконтро­

крвав, грозан,

поступцима,

неспутан,

жесток,

агре­

анималан,

распуштен,

бесраман, нехуман ,

варварски,

насилан

напрасит,

насилан,

сило­

вит, хладан, тврда срца, неуслишљив, несажаљив,

антихуман,

агресорски,

ност, сувишност, несувислост, безна­ чајност, споредност, несврховитост

беl1ар м 6. бекрија бехар м цвет, цваст, јек реј. бехаран прид. 6. процветао бечање с 6. викање беwуман прид. 6 . безвучан

разоран, безмилостан, безочан, на­

беwчасност ж 6. изопаченост 2.

гао, обестан, беспоштедан, без срца,

беwчастан прид. 6. бесраман 1.

помаман,

беwчаwl1е с 6 . изопаченост 1. и 2.

хладнокрван,

неемотиван

-

уи: баналност, ништавило, јаловост

еуф., животињски фUf., камен фUf. ,

бибер м бот. (лат. Piper nigrum) ка­

прек фUf., брахијалан фUf. реШ ., кр­

рабибер реј., папар Хр6.

волочан ексир., убилачки ексир. , па­

бивак м (привремени војнички ло­

кленски реШ . , несмиљен реШ., зато­

гор при покрету трупа) 6 . камп

ран реШ., неосећајан реш., богомр­

зак реШ., бешћутљив реШ., рабијатан реШ., неумитан реШ., неуљуђен реш.,

нецивилизиран Хр6., бешћутан Хр6.,

барбарски Хр6.

- уи: равнодушан,

раскалашан, немио, страшан, зао, си­

ров, одвратан сраман

1.

- сл :

вучји, тврд f!) 6. бе­

@) 6. ласциван

бестидни к м

1.

бестидност ж о

6.

безобразлук 1.

f!) 6. разврат

бестија ж о аждаја 2.

6.

животиња f!) фUf. 6.

бес циља н прид.

6.

бесциљно прил. о бесмислено, из­ шно, несувисло, безначајно, залуд­ сметено, пометено, сумануто,

бесмислено, сулудо, тамо-амо uзр. , горе-доле

uзр.,

овамо-онамо

равити

биrамија ж двобрачност, двожен­ ство, двомуштво

- уи.

многоженство,

многомуштво

биэам м зоол. (лат. Ondatra zibethi-

cus)

америчка ондатра, бизамски па­

цов

биэаран прид. о 6 . чудан f!) 6. на­ стран

бесмислен

лишно, узалудно, непотребно, суви­ но f!)

бивствовати несврш. непрел. 6. бо­

биrамиста м двоженац

бесрамник

6.

биво м зоол. (лат. Bubulus) бивол Хр6.

uзр. ,

биэарност ж о 6. чудноватост f!) 6. настрано ст

биэон м (лат.

Bison bison) гаур

бик м зоол . (одрасло мушко говече) бикања реј., бакин реј., бика реј. , була реј., бак реј., бикац фам. реј., бикоња

амо-тамо uзр., сад овде сад онде uзр.,

фам.

на све стране uзр . , као мува без главе

биnабијаn м грам . двоусненик

uзр. , тамо-вамо uзр., смушено, лево­

биnабијаnан прид. грам. двоусне­

десно uзр., безглаво, те овамо те она­

ни, двоуснен, билабијални

мо uзр.

биnанс м исход, резултат, ефекат,

биnатераnан

57

учинак,

плод,

успех,

производ,

по­

I бисерка

фам., кинематограф арх., кино Хр6.

стигнуће, домет, Достигнуће, оства­

биран пр ид. о

рење, продукт, испуњење, делотвор­

пробран, издвојен, селектиран, се­

ност, видљив учинак, последак реШ . ,

лектован f!) 6. посебан

стечевина реШ.

- уи .

корист

биnатераnан прид. обостран, уза­ јаман,реципрочан,двостран

изабран, одабран,

1.

бирати несврш. прел. О

(тражити

између већег броја нечега) ода6ира­ ти , вршити избор, одвајати, издвај а ­

биљар м о (човек који лечи биљем,

ти, селектовати f!)

травама) травар, биљобер арх., врач

боље) пробирати, одвајати, изабир а­

арх., друид реШ.

- уи.

лекар f!) (онај

који се храни искључиво биљкама) вегетаријанац, вегетар реШ., вегета­

рац реШ. , биљојед фам.

- уи.

фам., биљождер

биљождер

биље с вегетација, растиње, биљке, зе­ лениш, зеленило , з еље реШ. , рашће р е ј. , биљина реј. , биљина реј., билије реј. , дрвеће суж., травке суж. , цвеће суж.

биљка ж (јединка растиња)

* - уи.

биље

(тражити нешто

ти боље, одлучивати се, опредељива­ ти се @) требити, чистити, прочишћа­ вати,пробирати,филтрирати

бирач

м о

гласач,

гласоватељ

Хр6. f!) (онај који про бира) 6 . избирач @) (онај који врши избор) 6. селектор

биро м о (службена просторија у којој се обављају административни послови) канцеларија, уред , писар­ ница, офис фам., канц жарf., лари­ ја жарf., писарна арх., секретаријат,

тајништво Хр6. е. (орган који руко­

Делови биљке

води радом неке организације и л и

политичке партије) администрација, воћка

лист

грана

луковица

гранчица

петељка

трн

изданак

плод

тучак

кора

прашник

цвет

корен

семе

стабло или стабљика

секретаријат, служба, з авод , послов­ ница,

заповедништво,

дирекциј а,

надлештво, комора

бирократија ж чиновништво, ад­ министрација, уредски послови, кан ­

целаријски

послови,

папирологија

биљни прид. (биљног порекла) ве­

фам.

гетабилан, вегеталан

бирократски прид.

биљождер м (о животињама, оне

административни ,

које се хране само биљкама) биљојед,

фам.

травојед,

биртија ж 6 . гостионица

травождер,

биљождерац,

чиновнички , папиролошки

хербивор , вегетаријанац фам.

бирцуэ м 6. гостионица

биљојед м В. биљождер

бисер м о (седефасто

бина ж позорница, подијум, сцена,

стварају неке шкољке) перла, дра­

платформа, плато, узвишење, даске

гуљ, бесцен арх. f!) (нешто и зузетно

фUf. , стејџ жарf., естрада арх.

лепо и значајно) драгоценост, вред­

зрно

које

биоrрафија ж (опис живота неке

ност, драгуљ фUf., цвет фUf. @) жарf.

личности) животопис

бесмислица 1. О жарf. В. виц 0

- уи :

аутобио­

графија, житије

биоскоп м бискиш

иран . В. будала

фам. , биоња

бисерка ж зоол. В. морка

6.

фUf.

бискуп

I бицикл

58

бискуп м бишкуп ре!., бископ ре!.

-

видуа, особа, човек, лично ст, душа,

уи:еПИСКОП,владика

организам, јединка,

лице,

бистар прид. о (који пропушта све­

персона,

смртник,

тлост, који није замућен) јасан, чист,

ва,

незамућен, провидан, прозиран

паметан

1. @ в.

@ в.

бљештав

бистрина ж О (стање онога што је

бистро) провидност, бистроћа, би­ строст,

незамућеност,

земник,

тело, тип

лик,

прилика,

индивидуум,

фам., фаца

поја­ глава,

фам., њушка

фам., ланита арх. @ суштина, приро­ да, бит, битност, суштаство О (само постојање) в. живот

прозирност,

стакленатост, бистрота реШ. интелигенција

појединац ,

@ фи!. в.

1.

Бића из српскоr иародиоr веровања

битан прид. важан, значајан, од ва­ жности, од значаја, релевантан, вре­

дан пажње, озбиљан, сигнификантан, знатан, замашан реШ.

- уи.

пресудан

битанrа м ж О (човек без сталног боравишта и занимања) в.

ца1.@ (лош човек) в. бараба

скитни­

2.

живети, постојати, имати, егзистира­

- уи:

герман

ноћница

аждаја

дрекавац

олалија

ала

дукљан

омај

анатема

дунавски

орко

арапин

баба рога балачко

бити' несврш. непрел. О (бити жив) ти, вековати иесн.

авет

животарити

водени дух

дунавски демон

баук

ђаво

баучак

живи

пироман

вампир

осења остењак пањ патуљак

петао-змај

n ри којаса

Баш Челик

змај

беда

змијски цар

русалка

бес

јауд

сен

бисерко

караконџула сребрни цар

брко

кемза

водити време, стојати ре!., опстојати

букавац

кратељ

суђеница

реШ., бавити се реШ., бавити реШ.

вада

ламња

таласон

бити' несврш. прел. млатити, уда­

вампир

лесник

тодорац

вампирић

лешиј

ћорава

вештица

мађионик

вила

мацић

услужнидух

вилењак

међедовић

утвара

водењак

мора

цикавац

вукодлак

мрак

чума

врколак

мрачник

шумска

њати, лупкати, лупетати, млатарати,

гвоздензуба

нав

канџијати, мазати фи!., тепати ре!.,

гвоздени

некрштенац

@

(бити на неком месту) боравити,

бивствовати, обитавати, становати, налазити се, пребивати, бивати, про­

рати, тући, батинати, ћушкати, бу­ бетати,

деветати,

бубати,

ломити,

пљускати, шамарати, лупати, бусати, ломатати, гњечити, чвркати, шакета­

ти,чибукати, пљес~ати,чукати,буб­

тепсти ре!., мецати ре!., лемати фам.,

шутирати

шити

фам., макљати

фам., воштити

фам., рокати

човек

псоглав

стухаћ

Анђелија

мајка

норин

фам., ле­

фам., табати

фам., лемезати

фам.,

бифе м в. кафе бифтек м (печен комад говеђег ме­

фајтати жар!., пеглати жарi., футити

са) леђна печеница, омбуо ре!., омбул

жарf., давати по туру еуф.

ре!., писаница хрв.

битност ж в. важност

бифуркација ж (отицање в.оде јед- '

биће с о (оно што живи, постоји)

не реке у два слива) в. рукавац

створ, створење, битник, јединка, ду­

бицикл м бицикло реј., бицикла

ша, организам@ (људско биће) инди-

ре!., бицигли ре!., бајсика фам., би-

бичевати

59

I блатњав

циш фам., бајс фам., бајк жар!., то­

уживање, задовољство, нирвана, ми­

чак арх., бициклет арх., велосипед

лина, гушт, мерак, наслада, наслађи­

арх. , котач арх., велоципед арх

.. - суж:

тркачки бицикл, брзинац фам., по­ ни, маунтин бајк

- уи:

мотоцикл, три­

цикл, тандем

вање

- уи.

срећа

блазиран прид. в. високопаран бламажа м фам.

срамота, стид,

брука, понижење, срам, осрамоће­ ње, обешчашћење, дискредитација,

Делови бицикла

обешчашћеност, љага, бламаж арх.

-

уи: скандал, мана

бланко прид. в. бео 2.

амортизери

наслањач

блатобрани

педале

динамо

помоћни точкови

жбице

предње виле

гувернала

рам

безбожништво, хуљење, богохуљење,

звонце

рогови

оскрнављење, профанација, сакриле­

корпе

светло

кочнице

седиште

гијум, обесвећење, светогрдно ст, без­

лежајеви

точкови

мачје око

унутрашње гуме

њење, обезвређење, псовање, богогр­

мењачи

фелне

ђе, прљање фи!.

бичевати несврш.

прел.

шибати,

воштити

блавор м зоол. (лат. Ophisaurus аро­ слепић

блаr прид. тих, смеран, кротак, бе­ зазлен, добродушан, умилан, нежан, покоран, попустљив, питом фи!., јаг­

њећи фи!., мек фи!., као јагње/кошута ексЙр.

- уи:

добар

1.,

емотиван

блаrовати несврш. непрел. в. ужи­ вати

вљење, хула, светогрђе, богохулство,

очна грдња, погрда, вређање, осквр­

канџијати, лемати, швигати, жицати,

dus)

бласфемија ж оскврнуће, скрна­

1.

бласфемичан прид. в. безбожан

блатан прид. о в. блатњав @ в. прљав блатити несврш. прел . О фи!. (прљати нечију част) омаловажавати, понижа­

вати, брукати, деградирати, ружити, срамотити, дирати, нападати , нагрђи­ вати, обезвређивати, оцрњивати, пот­ цењивати, повређивати, профанирати,

псовати, наруживати, срозавати, баца­ ти љагу, прљати (нечије име), бешча­ стити,

индигнирати,

дискредитовати,

наносити увреду, понизивати, гадити,

пљувати у лице, вређати фи!., сахрањи­

блаrовремен прид. в. ажуран

вати (некога) фи!., каљати фи!., убија­

блаrоrлаrољив прид . в. слатко­

ти фи!., пљувати фи!., пањкати фам.,

речив

опањкавати фам., ледирати фам. реШ.,

блаrослов

м милост,

одобрење,

олајавати фам. , рањавати ексЙр., обе­ ђивати реШ., хулити реШ., бацати дрвље

алал ре!., халал ре!.

- уи :

блаrостж в. нежност 1.

и камење на кога изр.

блаrостање с о (добар и удобан жи­

узнемиривати, исмевати

вот)сређенос~обезбеђенос~осигура­

нешто блатњавим) прљати , поганити,

ност, ситуираност@в. богатство

1.

блаженство с (осећање највећег блаженост,

(чинити

брљати, мазати, каљати, мрљати, брло­ жити, гадити, мељати фи!. реШ., свињи­

блажен прид. в. срећан задовољства)

трачарити,

@

ужитак,

ти фciм., стрвити реШ., брљугати реШ.

блатњав прид. о (испрљан блатом) укаљан, калан, глибав, блатан, каљу-

блато

I блесав

60

жаст, каљав, заблаћеlf, запрљан, рас­

арх. изр., празнословити арх., блабла­

замазан,

блакати реШ., блејати реШ., ландарати

глибовит, окаљан, глиб(љ)ив, прљав,

реШ., бенетати реШ., клепетати реШ.,

нечист, муљевит @ в. баровит

млатити празну сламу изр., млатити

квашен,

муљав,

глиновит,

- уи:

блато с кал, глиб

глогиње изр.

блатотеп м фам. реШ. в.

говорити,досађивати

чар

беспосли­

мрмљати, ћаскати,

блед прид. анемичан, бескрван, сла­

1.

блебетање с в. брбљање

бокрван, бео, неживотан, бледуњав,

блебетање с в. брбљање

бледолик,

блебетати несврш . непрел . (гово­ рити превише и без везе) лупетати,

аветињски,

малокрван

фам., вампирски фам., вет арх.

брбљати, верглати, будалити, бала­

бледило с в. анемија

вити, торокати, млети,

бледолик прид. в. беличаст

ћати, ти,

жвакати,

тртљати,

крекетати,

тупити, тру­

слинити,

клапарати,

лапарати,

кокодака­ клапусати,

будалисати,

- уи.

беличаст

бледосмеђ прид. в. беж

блејање с о в. мекетање @ фи!. в. брбљање

@

фи!.

в.

беспослица О

цвркутати, клопарати, бубати, пре­

фи!. фам: зверање, зурење, пиљење,

тресати,

зевање, буљење , зијање, зирање, ко­

лупати

глупости,

гњавити,

вести, бунцати, наклапати,говорити којешта, фрфљати, бљузгати, гакати, тлапити,

тралалакати,

тркљати,

не

заклапати (уста), говорити глупости,

жуборити, дромбуљати, млатити, бу­ бетати; левентати, зјалити, ваљати, пртљати, слинавити, бургијати, пре­ клапати, брстити, лупарати, шупљи­ рати,баврљати,лупати,тркељати,ба­ лити, трубецати, лајати, валатати ре!.,

алакати ре!., бргљати ре!. , нагваждати ре!., лапандати ре!., чаплискати ре!.,

чењереш.

блејати несврш . непрел. О в. мекета­ ти

1. @

фи!. в. брбљати

@ фи!.

в. бес­

посличарити О фи!. в. бленути

блек,..ек м

(blackjack)

в. ајнц

блентав прид. о в. блесав

1.

@ в.

смотан

блентавац м о

в.

глупан

@

фам. (који воли да се глупира, блеса­ ви) блесан

2.

бленути несврш. непрел. зверати,

лопатати ре!., бестињати ре!., бешти­

зурити, пиљити, зевати, буљити, зи­

јати ре!., ламињати ре!., бенавити ре!.,

јати, зјати, зирати, блејати фи!., се(х)

бестијати ре!., аветињати ре!., брсла­

ирити ре!., кочити реШ.

ти ре!., чантрати фам., дробити фам.,

блесав прид. о сулуд, ћакнут, уда­

глупарати фам., дрндати фам., баље­

рен, дрмнут, заврнут, шукнут, шенут,

згати фам., лапрдати фам., булазни­

звекаст, луцкаст, муњен, шашав, бу­

ти фам., куретати фам., трабуњати

даласт, суманут, лудаст,

фам., тандркати

лупнут, по­

фам., просеравати

макнут, чукнут, сулудаст, бандоглав,

се нар., лелемудити нар ., кењати нар. ,

блентав, блекаст, блажен, бенас~вр­

говногризати нар., прдлати нар., сра­

тоглав, залупан, ударен мокром чара­

ти нар., брабоњати нар., паламудити

пом изр., коме фали нека даска изр.,

нар., прдети нар., јести говна нар.,

чује како трава расте изр., лети-ле­

проваљивати (се) жар!.,

изваљива­

ти фам., шук-шук фам. @ в. луд@в.

ти

тралалајке

глуп

(се)

жар!.,

причати

блесавост

61

I блуд

блесавост прид . О шашавост, блен­

лике, малтене, умало, безмало, зама­

тавност,

ло, чисто, за длаку, требало арх. , мал­

зевзечење,

обешењаштво,

глупирање,

лудирање,

ћакнутост,

шукнутост,

шенутост,

звекастост,

луцкастост,

муњеност,

блентавост

не арх., малоне реШ., немало реШ.

близу' пред. о поред, до, крај, уз, наблизу, надомак, покрај, при, код,

бв. лудило

чело реШ. @ надохват руке, недалеко

блесан м о в. глупан @ фам. (који

од, тик, на дохват руке ексир., пред

воли да се глупира, блесави) блесав­

носом ексир., на корак од ексир.

ко, блентавко, блентавац, шашавко,

блискост ж о

шашавац,

приврженост, привлачно ст, заљубље­

блесавац,

блекан,

блен­

присност, љубав,

тавац, мамлаз, будала фам., звекан

ност, топлина, наклоност, интимитет,

фам., клипан

зближеност, оданост, фамилијарност,

фам., зевзек,

фам.,

блента фам., дилајла жар!., дворска луда изр.

-

уи: лакрдијаш, шепртља

интимност, магнетизам фи!., севдах

ре!. , хемија фам. фи!.

фам.

пријатељство, нежност

блеф м фам. варка, обмана, привид,

гија

@ в.

веза

4. ...

- уи: 1.

уи. близина

превара, обмањивање, подвала, ва­

блискоliа ж в. близина

рање,

блистав прид. о в.

заваравање,

оп сена,

смицали­

ца, илузија, махерај, мајсторија

, мај­

сторлук, преваранција, привидност, намештаљка, петљанција

,

, петљанија

марифетлук, варљивост, монтажа

фи!., маневар фи!., фрауд ре!., трик фам., зез фам., фарбарија фам. , фора

фам., фазон фам., кумст жар!., кунст жарf., фол жар!. , финта жар!., дри­

блинг жар!., слепарија жар!., дефрау­ дација арх., подвалаџија арх., швиндл арх.

- уи:

лукавство

1., окретност

блиставост прид. в. сјај блистати несврш. О исијавати све­ тлост, светлити, сјати, сијати, бле­ штати,

сјајити,

сјајити

- уи.

белети се, зрачити

1.

@ фи!.

(-

лепотом, шармом и сл . ) сијати, зра­ чити

блокада ж о препрека, барикада, препона, браник, преграда, забран,

интиман, присан,

граница фи!., линија фи!., црта фи!., полутка ре!.

јатељски, ближњи, сродан, сроднич­

дине

-

одсјајивати,

се, светлуцати, љескати се, лескати се

домаћи,непосредан,породични,при­ ки

бљештав @ в.

леп

баријера, пречница, бараж, запрека,

блеwтав прид. в. бљештав близак прид. о

склад 1.,

@в. анало­

уи: повезан, поверљив, искрен,

@

- уи:

ограда, брана, зи­

препрека, запрека, сметња,

баријера, тешкоћа, заврзлама, зачко­

поуздан @ (који ће се ускоро десити)

љица,

скори, скорашњи, недалек

ње, инхибиција, сметња, ограничење,

- уи.

брз

@

(који се скоро десио) недавни, с.кори, нов, свеж

- уи.

отпор,

спречавање,

хендикеп,

(по)тешкоћа,

запречи­

вање, заустављање, кочење, зид фи!. ,

садашњи

близина ж проксимитет, блиско­

чвор фи!.,

ћа, околина, круг, близурат ре!., бли­

фи!., квака фам.

жност ре!. , ближина ре!., близоћа ре!.,

блуд м пожуда,

близ ре!., близост ре!.

похотност,

- уи:

недопушта­

суседство,

кочница фи!. , ћорсокак

похота,

ласцивност,

оргијање,

сладостраст,

средина, блискост

сладострашће,

близу' прил. скоро, готово, отпри-

врат, блудња, пожудност, распусност,

сладострасност,

раз­

бпудан

I Боr

62

распуштеност,

распусништво,

раска­

проституткиња реШ .

лашност, раскалашеност, развратност,

бпудња ж В. блуд

разблУДност, разузданост, либертини­

бпудњак м В. похотљивац

зам, блудство, похотљивост, блудочин­

бпудочинство с В. блуд

ство, оргија, помама, блудност, блуд­ ништво,разблуда,разуларенос~блуд­ ничење, неваљалство еуф.

- уи: скаред­

ност, перверзија, порочност, страст

бпудан прид. пожудан, похотан, раз­ вратан,разблудан,прчеви~раскала­ шан, склизак, облапоран, распустан, помаман,

похотљив,

волуптуозан,

путен, сладострастан, либидинозан, ласциван, опсцен слободан , плота н ре!., плотски ре!.

скаредан, чулан

- уи.

инстинктиван,

1., страстан

бпудипац м В. беспосличар

бљезrарење с В. блебетање бљеwтав прид. блештав, бриљан­ тан, блистав, светлуцав, сјајан , светао, светлуцав, љаштав, блијештав хрв.

бљувати несврш . прел. фам. В.

8 В.

скитница

бпудница ж курва, проститутка, ћошкара, лака роба, професионалка, куртизана, лака/јавна жена, нечасни­

бљузrавица ж лапавица, бљузга фам. , бљуз рег., суснежица , крупа, со­ лика ре!., слота ре!., алаука ре!., соља

ре!. , циганчићи фам.

ца, продавачица љубави, ноћна дама,

бљуwт м (лат.

- уи.

снег, киша

Tamus communis)

бљуштан, бљужд, бљушћ, блуж, бле, црна лоза, куковина, бљуштина

боб м (лат. ујсја

бакла, беб,

faba)

коњски боб, бобац, велики боб

бобиl1 м (лат.

ландра ре!., дромфуља фам., опајда­

главоношца

Sepiola rondeleti) врста

,.

ра фам., курвача фам., фунфа фам. ,

бобовник м баш. (лат.

шупљача

hium)

фам.,

ку­

ка, црне куке, змијино грожђе, бљуст,

уличарка, курава ре!., курба ре!. , па­

фам., профукњача

по­

враћати

бљузrање с В. блебетање

1.

бпудник м о В. похотљивац

бпудство с В. блуд

Sedum telep-

дебели лист, бобовњак

фам., дро­

Боr м Господ, Свевишњи , Отац, Све­

ца фам. , курветина фам., тротоарка

видећи, Творац, Свемогућ, Господин,

фам., распандркача фам., фуфа фам. ,

Створитељ, Вишњи, божанство, ап­

дроља фам., кокота арх., фукара реШ.,

солут

фукса

фам. , камењарка

&оrови и боrиње ЕГИПАТСКИ

Имотеп

Ра

ГРЧКИ

Амон

Кепри

Се кмет

Аластор

Анубис

Кнум

Сет

Аполон

Апис

Маат

Собек

Арес

Апопис

Маах

Тефнут

Артемида

Атен

Менит

Тот

Асклепије

Атум

Мор

Хапи

Атена

Баст

Нефтус

Хатор

Афродита

Бес

Нут

Хегет

Бахус

Геб

Озирис

Хорус

Геја

Изида

Птах

Шу

Деметра

6з

Дионис

Морт

Суна

Нинурта

Еол

Нептун

Тапио

Си била

Ерида

Плутон

Тир

Син

Ерос

Прозерпина

Тор

Тиамат

Зевс

Реа

Труд

Уту

Иос

Сатурн

Тунор

Шамаш

Ирис

Сомнија

Туони

Шемјаза

Калипсо

Уран

Турда

Кастор

Церес

Уко

ХИНДУ

Ул

Агни

Лета Мојра

СКАНДИНАВСКО-

Урда

Адити

Морфеј

-ГЕРМАНСКИ

Форсети

Ананта

Немезис

Арфи

Фреир

Брама

Нереида

Арнаментија

Фреја

Будеви

Нике

Балдур

Фрига

Вају

Океан

Бор

Хеимдал

Варуна

Океанида

Браги

Хелја

Васу

Пан

Броно

Ходур

Вата

Персефона

Бури

Полукс

Вали

СЛОВЕНСКИ

Понтије

Ве

Велес

Га руда

Посејдон

Верданди

Весна

Деви

Пријап

Видар

Дабог

Дурга

Протеј

Герда

Јаровид

Индра

Селена

Даг

Лада

Јама

Танатос

Е гир

Мокоша

Јуешта деви

Тетида

Зиса

Морана

Кали

Уран

Идун

Перун

Кама

Хад

Јабме Ака

Рад гост

Кришна

Хеба

Јорда

Руђевид

Лакшми

Хеката

Локи

Сварог

Маја

Хелиос

Лофри

Световид

Митра

Хера

Луонотра

Симаргл

Парвати

Хермес

Мимир

Стрибог

Парјања

Хестија

Нарви

Триглав

Прајапати

Хефест

Нат

Усуд

Притиви

Хиперион

Нерта

Хорс

Пушан

Хипнос

Норне

Хронос

Нот

СУМЕРСКО-

Рада

Њорд

-АКАДСКИ

Рама

РИМСКИ

Один

Адад

Рудра

Аполон

Пеко

Ану

Сарасвати

Аурора

Пошјоака

Астарот

Сканда

Венера

Ран

Атис

Сома

Веста

Рана Недија

Ашур

Сорна

Вулкан

Рауни

Баал

Сурија

Дијана

Сага

Баалат

Тваштар

Јанус

Сакснот

Белили

Ума

Јунона

Сампса

Еа

Ушас

Јупитер

Сигин

Енлил

Хануман

Купидон

Син

Инана

Шакти

Луна

Сиф

Иштар

Шива

Марс

Сјофн

Мардук

Шри Деви

Меркур

Скулда

Мот

Минерва

Снотра

Муму

Вишну Ганеша

Рави

боrазl бодрост

боrаз м арх. (тесан планински про­

боrовски' прил.

лаз) 6. кланац

боrоуrодник м 6. верник

боrат прид. о (који има свега у изо­

боrоуrодност ж о (уверење да по­

биљу) имућан, добростојећи, добро­

стоје виша, божанска бића) 6. вера

држећи, материјално осигуран/збри­

.е 6. морал

нут, ситуиран, обезбеђен, пун фам., пун ко брод .фам. изр. е фи!. 6 .. пун @) фи!. 6. бујан

боrатаw м (финансијски моћник, човек с пуно новца и материјалних

добара) имућник, добростојећи (чо­

век), лован фам, ловатор фам., тај­ кун

суж.,

суж.,

капиталиста

милионер

суж.,

суж.,

магнат

милијардер

суж., иматник реШ., богатун Хр6.

- уи.

власник

боrатити се несврш. (постајати бо­ гат)

стицати

богатство,

гомилати

средства/новац, обогаћивати се

- уи.

6.

беспр~корно

1.

боrохупство с 6. богохуљење боrохуљење с богохулство, блас­ фемија, скрнављење, оскврнуће, хула, светогрђе,

безбожништво,

оскрнављење, легијум,

хуљење,

профанација,

обесвећење,

сакри­

светогрдно ст,

погрда, оскврњење, богогрђе, прља­ ње фи!.

боrумип м патарен, богомил, пата­ ренац,бабун

боrумипски прид. патаренски, ба­ бунски, богомилски

бод М вез, везење, урес, штрик,

обогатити се

шав,

боrатство с о (стање оног који је

ца арх., поплетица арх., улама арх. ,

богат)

имућност, имућство,

благо­

стање, обезбеђеност, раскош, гламур,

орнамент,

заклад,

покрсти­

ланчанац реШ.

бодар прид. (пун снаге и воље) јак,

изобиље, луксуз, сјај фиf., будућност

снажан, крепак, стасит, срчан, одва­

фи!., новац фи!., паре фи!., лова фи!.

жан, развијен, кременит, једар, си­

фам. е 6. иметак

ловит,

боrиња ж о женско божанство, бо­

постојан, очеличен, гороломан, горо­

жица

- уи.

вила2

1.

е 6. лепотица

боrињав прид.

рошав,

козичав,

оспичав, абрашаст арх.

боrиње ж мн. оспе, красте, оспице

-

суж: водене оспице, водене козице,

овчије

богиње,

рубеоле,

варичеле,

силан,

несаломљив,

плећат,

стасан, робустан, мускулозан, миши­

ћав, набилдован фам., дречан реШ., ковински реШ., херкулски реШ .

- уи:

чврст, храбар, жилав, кршан, дивљи, чио, тежак, крупан

бодља ж игла, иглица, трн, боца

мале богиње, велике богиње, козице

фам., БОДЉИl\а Хр6.

боrовати несврш. непрел. фиг. упра­

бодрина ж 6. бодрост

вљати, бановати, водити, руководи­

бодрити несврш. прел. соколити,

ти, господарити, столовати, бити на

храбрити, подстицати, подржавати,

челу,

надахњивати,

председати,

имати власт,

има­

покретати,

навијати,

ти моћ, кормиларити, председавати,

подстрекивати, ведрити, анимирати,

господовати, пашовати, предводити,

потицати Хр6.

дрмати реШ., царевати суж., владати

бодрост ж бодрина, крепкост, кре­

суж., краљевати суж.

пост,

боrовски' прид. о божанствен

6.

божански е 6.

жустри'на,

живахност,

срча­

ност, будност, спремност, јуначност, енергичност, .силина - . уи. снага, хра-

.

I

б5

бодрост бојажљивост

брост

блистав, цакан, фин, стасит, љубак,

бодрост прид. (особина оног који

допадљив, вабљив, меден, интересан­

је бодар) снага, крепкост, стаситост,

тан, елегантан, атрактиван,одличан,

развијеност,

кићен, дражестан, мамљив, луткаст,

кременитост, једрина, једрост, сило­

леполик, красотан, чаран, лепушкаст,

срчаност,

одважност,

- уи:

наочит, убав, замамљив, рафиниран,

храброст, жилавост, јачина, чврсти­

грациозан, мио, феш неиром. реш .,

витост, силина, несаломљивост

кицошки фам. арх., гиздав арх., ми­

на

боем м (интелектуалац, пре све­ га уметник, који води безбрижан и неуредан живот и живи од данас до

сутра) бохем

- уи.

бекрија, алкохоли­

божански прид. о (који се односи на божанство, који припада божан­

ству) божји, божији, боговски, све­ вишњи,

врховни,

узвишен,

небески, васељенски, главни е 6. бо­ жанствен

божанствен прид. прекрасан, оча­ равајући, божански, заносан, чуде­ сан, диван, бај ковит, нестваран, ча­

робан, омамљив, изврстан, узвишен, бајан,

сјајан,

арх., зоран реј., уписан ре/., гледан

реШ . , шик неиром. фам., дојмљив Хр6.

- уи: добар, отмен, одличан - сл: узбу­ дљив,провокативан

чар, луталица

вишњи,

ловидан реШ., изгледа н реј., милолик

прелеп,

импресиван,

хипнотичан, небески, предиван, са­

божанство с о

*

(бог У многобо­

жачким религијама) @

обожавања, дивљења) @)

* (предмет * (својство,

природа Бога) О 6. Бог

божица ж о (женско божанство) богиња @ 6. вила'

1.

@) фи!. 6.. лепо­

тица

божјак м 6. просјак божјачити несврш. непрел. сити

6.

про­

1.

божји прид. о 6. божански е 6. бо­ жанствен

вршен, фантастичан, фасцинантан,

божур м бот. (лат. Paeonia officinalis)

бајослован, блештав, величанствен,

божурић, деветак, брозгва, курјак,

раско­

арапче, женски божур, прстеник , ду­

шан,анђеоски,ексклузиван,чудесно

ховска ружа, мачур, божурак, краљев

леп, дивотан, васељенски, небесни,

цвијет

пресладак, дијамантски, одушевља­

боја ж фарба, маст арх., колор реШ.

невероватан,

као

дијамант,

вајући, рајски, задивљујући, неодо­ љив, као из сна, велелепан, магнети­ чан ,

вишњи,

замаман,

као

са

Боје

слике,

особит, посебан, вансеријски, неса­

бела

љубичаста

сива

владив фи!. фам. , великолепан реШ.,

бордо

наранџаста

тегет

супер неиром . фам., екстра неиром.

жута

плава

ултрамарин

жарr. ,

зелена

пурпурна

црвена

индиго

резеда

црна

крем

роза

невиђен

жарr.,

филаделфи­

ја неиром. фам., светска класа фам. изр., боли глава

фам. изр., жешћи

неиром. жарr., до јаја жарr. изр., пр­

ва лига фам. изр., страшан жарr. еуф: леп, красан, допадљив, наочит, при­ мамљив,

сладак,

згодан,

привлачан,

бојажљив прид. 6. плашљив бојажљивостжстрашљивост, пла­ шљивост, кукавичлук

- уи.

страх

I бопеflивост

бојазан

бб

бојазан ж О 8. страх @ 8. сумња

кама изр., калварија фи!., камен фи!. ,

@) 8. брига

голгота фи!., јарам фи!. , печаљ ре!.,

1.

бојати се несврш. О (осећати страх)

пакао фи!.

плашити се, страшити

тескоба

ти,

дрхтати,

трести

се,

се,

страхова­

зепсти,

гро­

- уи:

зло, депресија, беда,

бопан прид. о (који боли) тегобан,

- суж.

зити се, штрецати се фам., клецати

мучан

фам., лецати се реШ., тртарити фам.

модар @ 8. болестан @) 8. бедан

ре!.

- уи.

чувати се

1.,

гнушати се @

отекао, упаљен, запаљен,

бопесник м о

4.

(болестан човек)

(осећати бригу, стрепњу) стрепити,

болник, пацијент, болежљивац реШ.,

бринути се, секирати се, зазирати,

боленик реШ. @ фи!. фам. 8. лудак

прибојавати се, имати лош предосе­

бопест ж о

ћај

функција)

- уи.

устезати се

(поремећај животних

слабост,

немоћ,

бољка,

бојиште с (простор на коме се води

онемоћалост, изможденост, ослабље­

рат) мегдан, поприште, бојно поље,

ност, телесна слабост, немоћност - уи.

ратно поље, ратиште, фронт, ограшје

болећивост @ 8. изопаченост

ре!., разбојиште ре!.бојишница Хр8.

бопестан прид (скрхан болешћу)

-

1.

уи. борилиште

болан, оболео, болежљив, болећив,

бојни прид. 8. борбен

онемоћао, оронуо, изнурен, изнемо­

бок м страна, крило, банда ре!.

гао, нездрав, испијен, исцрпен, слаб

бокап м врч, кондир, крчаг, ћуп,

фи/.

ибрик, бардак, жара, амфора, букар

бопећив прид. о болешљив, слаба­

ре!., покал рег., букара ре!., букал ре!.,

- уи.

тестија ре!.

- уи.

шан, неотпоран, крхак, метиљав фи!.

- уи.

ваза

уморан, клонуо

болестан, блед @ 8. осетљив

боквица ж бот. (лат. Plantago major,

бопећивост ж о

P!antago media) ре!:

бухачица, главор,

бост)

тарпудац,

жиловлак,

лешљивост,

женски

црно­

KPXKOC~

1.

(телесна сла­

малаксалос~

ослабелост,

бо­

болест,

главац, бушика, попова лозица, тро­

клонулост,

путац, пасја нога, буквица, жиловак,

слабост, осетљивост, слабуњавост,

ломност,

челник, болхњак, жиловњак, дуга бо­

беспомоћност,

ква, тегавац, крепотец, средња, вела

јакост,

,

млитавост,

посустало ст,

неотпорност,

,

не­

кржљавост,

боквица, вучац, блешник, коњско ре­

слабашност,

бро, питома боквица, трпутац, вели­

вост,

ки трпутац, жилавац, марина боква,

онемоћалост,

лиснати трпутац, тарпотац, широки

бљеност, бесполетност, дрхтавост,

трпутац, терпут

клонуће, немоћност, омлитавелост,

боп ж и м О (физичка -) на

-)

* @ (душев­

(велика бол, обично душевна)

патња,

мука,

паћеништво,

агонија,

немоћ,

изнемоглост,

неиздржљи­ измученост,

изможденост,

осла­

слабоћа, нежност фи/., анемија фи!., свенулост фи!., климавост фиf. , бо­ лежљивост реШ., мекопутност реШ.,

испаштање, паћење, мучење, несре­

астенија меg.суж. @ дирљивост, осе­

ћа, страдање, злопаћење, трпљење,

ћајност, сензибилност, емотивно ст,

неспокој, горчина, чамотиња, стр а­

душевност,

далништво,

талност, . тананост,

издржавање,

подноше­

тугаљивост,

сентимен­

чулност,

сензи­

ње (бола/муке), патништво, трпња,

тивност, суптилност, танкоћутност,

пролазак кроз муке изр., ход по му-

емоционалност,лиричност

I босиљак

бопешљивост

бопешљивост ж 8. болећивост

- уи: склониште, завичај

главом изр.

бопник м о 8 . болесник @ 8. мучени к

борављење с В. боравак

бопница ж (установа за смештај и

борац м ратник, борилац, фајтер

лечење болесника) диспанзер, кли­

жарf.

ника,

дом

борба ж о (међусобно сукобљава-

амбуланта, санатори­

ње) сукоб, сукобљавање, туча, мег-

поликлиника,

здравља

-

уи.

стационар,

- уи.

војник

дан, макљажа

јум, бања

фам., футка жар!. ,

боповати несврш. непрел. О (бити

шорка жарf., шутка жар!., фајт жар!.

болестан) лежати, поболевати, куња­

-

ти, бортати ре/.

- уи.

мировати

1.

и

2.

@ фи/. 8. патити

бољка ж о 8 . болест @ фи/. 8. брига @) фи/. слаба тачка, ахилова пета

бонитирати несврш. прел. (одређи­ вати вредност) 8. вагати

1. бор м бот. О (лат. Pinus sylvestris) ре!: бијели бор, аутца, обични бор, хво­ ја, белобор, сморк, бори ка, бјелобор, автица, чам, чумски бор, дивљи бор

2.

борав прид. наборан, изборан, збо­ ран,збрчкан,смежуран,набран,гун­ тав фам., сажвакан фам., збабан ио/.

боравак м борављење, обитавање, пребивање, бивање, бављење реШ., би­

- уи: живот, становање

вовање реШ.

боравити

несврш .

рат @

непрел.

бити,

~ ~

(напор у савлађивању или одолевању предузетништво

борбен прид. о (који је расположен за борбу) ратоборан, ратнички, бојни, нападачки, жесток, насртљив, на­

гао, пргав, бојован ре!., бојовит кочоперан фам.

- уи:

pef.,

храбар, наси­

лан, витешки @ 8 . агресиван

1.

борбеност ж (воља за борбу) бојо­ витост, борност, ратоборност, бојов­ ност, борбени дух, борбени морал

-

уи. храброст, агресивност

борипиште с (простор за одржа­ вање спортских такмичења) бојиште, арена, мегдан, поприште, ринг суж.

-

уи. бојиште

борити се несврш. ратовати, суко­ бљавати

се,

војевати,

дејствовати,

налазити се, бити смештен, пребива­

ти ре!., фајтати се жар!., бојевати арх.,

ти, одседати, бивати, проводити вре­

војновати арх.

ме, стојати ре!., опстојати реШ . , бави­

боровница ж бот. (лат.

ти се реШ., бавити реШ.

myrtillus)

Vaccinium

ре!: диво-грозје, црна ја­

боравиште с (место боравка) пре­

год а,

бивалиште

суж: се­

бросница, борибница, бурум, баров­

диште, кућа, стан, дом, домаћинство,

ница, боровинка, офинки, боровача,

конак, резиденција, стамбена једини­

брусовница

ца, станиште, настамба, апартман, гар­

босиљак м бот. (лат. Осјтиm

соњера, кут фи!., кров фи!., легло фи/.,

[јсит) ре!: басиљак, питоми весли­

-

~

g 9'"

клати се фи!., рвати се фиf., војшти­

обитавалиште

:'.ј

утакмица, сусрет, натјецање ХрВ. @)

бивствовати, обитавати, становати,

,

s

надметање, такмичење,

нечему) труд, акција, прегалаштво,

бољитак м 8. напредак

@8. јела

уи.

?>

~

боровњача,

црна

боровница,

basi-

адреса фи!., праг фи!., матица фи/., гне­

ген,

здо фам., кућица-слободица фам., гај­

муртела, босиљак сармаш, босиље,

ба жарf., домицил форм., огњиште арх.,

феслиђан, босиљ, бажилек, босилек,

легало арх., кућанство Хр8., кров над

фаслиђжан, васлеђен, босилак, кру-

бажулек,

мислођин,

башелак,

'! -.9.

~I

's::"

:t

бости

I брбљање

68

брана ж О

Бориnачке вештине

насип, загат, устава,

сплавница, забран, стенка фи!., влача ре!., пребој ре!. , запор ре!., преграда

фам., гат реШ., валобран хрв. регула­

НАПАДАЧКЕ:

рвање

бокс

самбо

багузаханг

система

ција суж.

- уИ.

зид

@ фи!.

в . заклон

винг чун

сумо

браник м о в. бедем 2. @ фи!. в. за­

зингјикван

хапкидо

клон

капоера

џудо

карате

џуџуцу (џију-џи цу)

бранипац м о в. заштитник 1.

крав мага

муај таи

СА ОРУЖЈЕМ:

савате

батоџуцу

@) в. рампа

@ в.

адвокат @) в. заговорник

бранитељ м в. адвокат бранити несврш. прел. О штитити,

таекјон

гатка

таи чи чуан

ескрима

заштићивати, одбрањивати, зашти­

теквондо

јаидо

ћивати

џет кун до

каларипајату

шаолин кунг фу

кендо

@ (-

идеју) в. заступати @) в.

1. Dicentrarchus

ометати ~ уИ. зауставити

кенџуцу

бранцин м заал. (лат.

РВАЧКЕ:

кјудо

labrax)

аикидо

мачевање

брањење с о штићење, заштита,

бразилски џију-

нагинатаџуцу

вучак, лубин, смудут

окинаван кобудо

одбрана, заступање

глима

силамбам

чење

мала-јуда

џого до пау

панкратион

џодо

брат м бата, брале

пелвани

џукендо

џицу

@

фи!. в. извла­

1. фам., буразер

фам., бураз жар!., батица ХИИ., брајан ХИИ., братић ХИИ., брата ХИИ., братан

пан

60сиљак, баселак,

феслиђжан,

феслиген, басиље, ђен

бости несврш. О (продирати у не­ щто шиљатим предметом) убадати, пробадати, боцкати

@ фи!.

в. задир­

боl1ати се несврш. балотати се боемски прил . в. бекријски

боца' жфлаша, стакленка, стаклени­ ца, бутељка, бутеља ре!., флајка жар!., боцун суж.

боца> м ж фам. в. чичак 1.

боцкати несврш. прел. О (помало и учестало бости) бодуцкати, убадати,

боскати ре!., боткати ре!., боцати: ре!., буцкати ре!., бацкати

- уИ. бости @

1.

брабоњање с в. брбљање брадавичар м зоал . (лат. Heloder\ та

suspectum) ,.

ХИИ., братац ХИИ.

братија ж друштво, круг, компани­ ја, дружбина, дружи на, шквадра ре!., екипа фам., друштванце фам.

- уИ.

удружење

кив ати

фам. в. задевати

ХИИ., браја ХИИ., братенац ХИИ., браца

врстагуштера

братство с о (сродство између бр а­ ће) братинство, братимство, братност

@

(присно другарство) в. пријатељ­

ство @)

(природно осећање блиско­

сти међу народима)

,. - уИ.

блискост О

в. удружење

брбљање с тртљање, трабуњање, блебетање, торокање, лупетање, ла-

•

јање, кокодакање, ћакулање, жуборењ~, блејање, булажњење, баљезгање, тлапња, 6у.далисање, наклацање, кле­

петање, ландарање, бљузгање, зврн~ дање, бљезгарење, фрфљање, говор­ кање, бубетање, дромбуљање, трућа­ ње, брабоњање, тупљење, бенетање,

брбљарија

бунцање,

тандркање,

I брвно

преклапање,

нар., прдети нар., јести говна нар.,

вербализам,

проваљивати (се) жарf., изваљива­

претресање,

пртљање,

говоранција,

блаблакање, фразира­

ње, млаћење празне сламе, шупљира­

ти

(се)

жар!.,

причати

тралалајке

арх. изр ., празнословити арх. , блабла­

ње, лупарање, крекетање фам., лапр­

блакати реШ., блејати реШ ., ландарати

дање фам., прдлање фам., тралалајка

реШ., бенетати реШ. , клепетати реШ.,

фам., паламуђење

млатити празну сламу изр., млатити

фам . , тралала

фам., дробљење

фам.,

проваљивање

глогиње изр.

- уи:

мрмљати, чаврља­

жар!., празнословије арх.

ти,говорити,досађивати@ ћаскати,

брбљарија ж в. брбљање

разговарати,

брбљати несврш . непрел . О блебе­ тати, верглати, будалити, балавити, торокати, тамбурати, млети, тупи­ ти, трућати, жвакати, слинити, ко­ кодакати, тртљати, гуслати, клапара­ ти,

клапусати,

будалисати,

крекетати,

цвркутати,

бубати, лупати

лапарати,

клопарати,

глупости,

гњавити,

вести, бунцати, наклапати, говори­

ти којешта, лупетати, фрфљати, бљу­ згати,

гакати,

тлапити,

тралалакати,

тркљати, не заклапати (уста), гово­ рити глупости, жуборити, дромбу­ љати, млатити, бубетати, левентати, зјалити, ваљати, пртљати, слинавити,

бургијати, преклапати, говорити без везе, брстити, лупарати, не знати се зауставити,

шупљирати,

говорити

све и свашта, баврљати, лупати, тр­ кељати,

балити, трубецати, лајати,

диванити,

чаврљати,

ћућорити, Домунђавати се, бунцати, наклапати, бенавити, чегртати, чан­

гризати, мрморити, дробити , ћакула­ ти рег, говоркати, роморити, прежва­

кавати,

бубати,

гудити,

звекетати,

брусити језик, глабати, дромбуљати, жрвњати, тандркати, збор зборити,

вести фИ!., причкати фам., жлабрати фам. ,тралалакати фам., причуцкати фам., парлати фам. , четовати жар!.

-

уи: говорити, лупати, оговарати ~ уИ. говорити

брбљив пр ИД. О 'који много при­ ча) брбљав, причљив, говорљив, раз­

говоран, логореичан, ћеретав, кле­ петав, лапрдав, уста не затвара изр . ,

глагољив реШ., многоглагољив реШ.,

блејав ре!., брботљив ре!.

@

(који го­

вори пакосно и уврељиво) језичав, лајав, који има велику језичину изр.

диплити, валатати ре!., алакати ре!.,

брбљивац м в. причалица

1.

бргљати ре!., нагваждати ре!. , лапан­

брбљивица ж алапача, језичара,

дати ре!., чаплискати ре!., лопатати

торокуша, трачара, лајавица, прича­

ре!., бестињати ре!., бештијати ре!. ,

лица, чегртаљка, блебетуша, празно­

ламињати ре!., бенавити · ре!., бести­

причалица, оговаратељица , крекет у­

јати ре!., аветињати ре!. , брслати ре!.,

ша, лупача, језичавка, сокачара, трач­

чантрати

парати

фам., глу­

баба, алакача, потркуша арх., алапај­

фам., баље­

да арх., покућарка арх., стокућа реШ.,

фам., дробити

фам., дрндати

згати фам., лапрдати фам., булазни­

говорљивица реШ.

ти фам., куретати фам., трабуњати

брбукати несврш. непрел . в.

фам., тандркати

дати

фам., просеравати

се нар., лелемудити нар., кењати нар., говногризати нар., прдлати нар., сра­

ти нар., брабоњати нар., паламудити

брун­

брвно с балван, клада, трупло, дрво ,

трупац, греда, дебло, брвина ре!., бр­ ваница ре!., баван ре!., болван ре!., бр-

брдо

во

I бриrа

70

pef., брва pef., брно pef., брв реШ.

ветар, брзоног суж., лак фи!., крилат

брдо с о

фи!., крилоног реШ.

између

...

feofp. (узвишење, обично 200 и 500 метара) вис, виси­

8

виталан

6.

1.

уи. верзиран

узвисина,

брзак м О (место где је бржи ток

брег, брежуљак, хум, хумка, буси­

воде у реци или потоку) бржљак ре!.,

ја,

узвишење,

узвисица,

ја арх., елевација сшруч ., чука суж.

брзац ре!., брздица ре!., брзи ца ре!.,

- уи.

брзоток ре!., брзутак ре!. , матица ре!.

обронак, висорован

8

фИf. 6.

- уи.

1.

гомила

вир

1. 8

(брз човек или живо­

*

брдовит прид. планински, нераван

тиња)

- уи.

брзина ж (особина онога што је

врлетан

1.

брђанин м о (човек из брдовитог краја) планинац, горштак

8

фИf. 6.

брзо) хитрина,хитрост, експедитив­ ност, вратоломност, агилност, брза­

простак

брзина фам.

брђанка ж о (жена из брдовитог

брзо прил . муњевито, хитро, ажур­

краја) планинка, горштакиња

но, напречац, експедитивно,

сељанка

ноћ, убрзано, вратоломно фи!., тај­

8

бот. (лат.

- сл. Arnica montana)

преко­

петровац,

фунски фи!., наглавце фам., у трен

тицји невен, мали дивљи невен, гор­

ока изр., брже-боље изр., као метак/

ска потрес, трава од мајасила, арни­

ветар изр., брзином светлости изр.

ка, жута брђанка, моравка, златени­

сл: хитно, брзоплето

аронк,

па прица,

коњски

брзопnет прид. о (који је учињен на

ца,веприна,вепровац

брзину, без размишљања) несмотрен,

бреr м !ео!р. 6. брдо 1. и 2.

бреrуница ж зоол. (лат. Riparia ripa-

ria) pef: чађавица, ластавица бреза ж бот. (лат. Betula pendula) ре!: јадика,

-

црепуша, бела

-, жалосна-,

метла,бриза, метловина, метлика

брека ж 6. бука 2.

бреме с о терет, оптерећење, товар, баласт, притега фи!.

8

6. брига

1.

бресква ж бот. (лат. Prunus persica) шептелија, праска, бреска, шефтелија

брест м бот. (лат. Ulmus campestris) барст, бријест, везовина, црни брист, пољски вени

-

-, лом, -, брстовина, брес, цр­

-, руштен

пренагљен,

нагао,

непажљив,

неха­

јан, неопрезан, лежеран, необазрив, непромишљен, несавестан, површан,

небрижљив, пренагао, безглав, као

мува без главе изр., без главе и репа изр., аламуњаст реШ., небудан реШ., непомњив реШ., непоман реШ .

трапав , збуњен, бе з разложан

- уи.

2.

брзорек прид. 6. слаткоречив бриrа ж о (осећај узнемирености) стрепња,

зебња,

бојазан,

проблем,

невоља, недаћа, мука, напаст фи!., јад,

бреме фи!., главобоља фи!. депресија, агонија

8

на извршење неке

- уи.

зло,

(мисао усмерена замисли

или

по­

брз прид. о хитар, муњевит, убрзан,

магање некоме) пажљивост, пажња,

ужурбан, ажуран, експедитиван, вра­

старање, заштита, старатељство, бри­

толоман, окретан, вртоглав, жустар,

жност, марење, туторство, савесност,

живахан, неухватљив, тајфунски, ви­

брижљивост, позорност, мар, помња

ловит, жив, хитан, хитроног, лаконог,

Хр6., помњивост Хр6., скрб Хр6., скрб­

као зец/веверица изр ., агилан, покре­

ништво Хр6.

тљив, летећи, као муња/блесак, као

зривост, љубав @) 6. агилност

- уи .

нежност

1. - сл:

оба­

брижан

71

брижан прид. О 6. брижљив

забринут

8

I брод

избацивање, прецртавање, ништење,

6.

1.

поништавање, уклањање, одстрањива­

брижљив прид. о пажљив, обзи­

ње, удаљавање е фам. 6. бекство

ран, брижан, маран, савестан, стара­

брисати несврш . прел. О (- влагу.

тељски

8

6 . детаљан

1. е

6. забринут

1.

прашину и сл.) чистити, прати, оти­

О 6. агилан

рати, утирати

брижљивост ж О 6. брига

мести @) фи!. 6. ждерати О фи!. 6. кра­

6. де­

2. 8

таљност е 6. брига1. О 6. агилност

брижност ж 6. брижљивост

сти

8

8 (-

метлом) чистити,

6. уклањати

бриткост ж О (својство онога што

1.

је бритко, оштро) бриткоћа, оштрина

бризrати несврш. непрел. шикљати,

фи!. рескост, рескоћа, одсечност,

прскати, избијати, штрцати, шкропи­

8

ти, шиктати, кипети, липтати, сукља­

јеткост

ти,

шприцати,

бркати несврш. прел. (погрешно у

штрцкати, суктати, штрицати, куља­

глави замењивати једно с другим)

прштити;

заливати,

ти, надирати, пиштати, тећи, истица­ ти, врвети, истецати, искакати,

мешати, замењивати, мењати

свиње) брљог, брљуг, брљуга

бруждати ре!., шибати фам., јурити

-

ти

сл:

цурити,

ћина, штенаре

падати,

извирати,

квасити,

ља

брљати несврш. прел. О 6. блатити

бринути несврш. прел. О (осећати

2. 8

(би­

рија суж.

неговати

(осећати

ника и робе)

лош

преДQсећај)

8

уи. устезати се, бојати се

1. е

мрља 8 6. будалаштина

*

Врсте бродова

стрепити,

бојати се, зазирати, прибојавати се

- уи.

брод м (веће пловило за превоз пут­

бригу због нечег) секирати се, јести (имати

(правити

лоше урађено) шкработина суж. , маза­

виду изр. е (водити бригу о некоме)

се, ждерати се, оптерећивати се

пискарати е фи!.

брљотина ж О (оно што је забрљано,

мислити, водити рачуна изр., имати у

бринути се несврш. О

6.

глупости) грешити

ти обазрив) пазити, обраћати пажњу,

6.

фам. (лоша ракија) патока ре!.,

шљока фам., крџа фам., шома нар.

бљештав

8

8

батлакаре!., бекареf. , мучени ца фам.,

бриљантан прид. о 6. ванредан 1.

бригу. стрепњу) 6. бринути се

калиште, пајзл,

брља ж о (умрљано место) 6. мр­

лити,

капати, проваљивати, навирати

86.

- ре!.

лога, капуњера

разливати се, изливати се, обливати, прштати,

бојни брод

(водити

бригу о некоме) 6. неговати

брисање с о (уклањање течности

носач авиона

јахта

разарач

катамаран

танкер

корвета

тендер

или нечистоће са неке поврuiине) чи­

крстарица

теретњак

шћење, одстрањивање, уклањање, ути­

ледоломац

тирмаран

миноловац

трајект

рање, трљање, отирање. полирање суж.,

сушење суж. 8 (избацивање сасписка)

(неу­

брложиште, јазбина, кокошињац. пе­

бацати, пљуска­

излазити,

8

редан простор) рупа, свињац, ћумез.

фам., трацкати реШ., штрапати реШ.,

- уи:

лапидарно ст

брnоr м о (блато у ком се ваљају

вре­

ти, јако тећи, лопити ре!., фрцати ре!.,

фљаскати реШ.

- уи.

.

минополагач

броја н

I бубетање

бројан

72

прид. многобројан,

неиз­

дивљи,

вљачки,

меран, безмеран, немерљив, преко­

немилостив,

меран, коџа ре!.

- уй:

знатан, велик,

броfl м бот. (лат.

Rubia tinctorum) ре!:

бројућ, гаранчин, броћанка, рудечи­ на, велики броћ, броће, крап, црве­

брука ж срамота, понижење, осра­ моћење, обешчашћење, дискредита­ ција, обешчашћеност, љага, дискре­

дитованост, бламажа

- уй:

фам., бламаж

скандал, мана, мрља

брукати несврш. прел. срамотити, ружити,

наруживати,

унижавати,

блатити, каљати, бацати љагу, прља­ ти (нечије име), бешчастити, дискре­ дитовати,

срозавати,

(некога) фи!. фам.

-

сахрањивати

уй: трачарити,

узнемиривати, исмевати

брундати несврш. непрел. (произ­ водити мукле, неразумљиве звукове) мумлати, мрмљати, брбукати, мрмо­ љити, брнџати, мрморити, њуњори­ ти,

садистички,

крвнички,

свиреп,

ди­

немилостан, оштар,

анималан,

зверски,

не­

нехуман,

грозан,насилан,СИЛОВИLхладан,без срца, тврда срца, неуслишљив,неса­

жаљив,

безмилостан,

беспоштедан,

помаман, хладнокрван, животињски

нац

ре!.

варварски,

злочиначки,

агресиван, умољив,

значајан

.

горопадан,

бројив, неизмерљив, бескрајан, неиз­

мумљати,

зврндати,

дундорити,

мунђати, мрнџати, мрмљекати, бум­

фи!., камен фиi., брахијалан фи!. реШ.,

крволочан ексЙР. , убилачки ексйр. , пакленски реШ., несмиљен реШ., за­

торан реШ., неосећајан реШ., богомр­ зак реШ., бешћутљив реШ., рабијатан

реШ., бешћутан ХрВ., барбарски ХрВ.

- уй:

равнодушан

1.,

неугодан, стра­

шан,зао,сиров,одвратан

бруцоw м (студент прве године фа­ култета)

* - уЙ.

студент

брwљан м бот. (лат.

. Hedera helix)

зеленгора, зимзелен, берсљан, бри­ штањ, бршлин,

барсијан,

брстран,

пљушт, баштран, баршћон, бештран

буба ж о

инсект, зарезник реШ.,

бубаљка ре!. , бубаћ

фам., бага ре!.,

кукац ХрВ. б В. баш. (лат.

Bestatrix)

Philloxera

лозна вашица, филоксера @)

барати, бобоњати, бобоњити, брбо­

фи!. В. ленштина

тати, боботати, говорити себи у бра­

бубаnица м и ж фам: штребер, би­

ду изр., врчати реШ.

флант, цвикераш, бубац фам., бубант

брус м (алатка за брушење, оштре­ ње) тоцило, брусилица, гладилица,

фам., бубанг фам., бубало фам.

- уй:

ученик, улизица

белегија, гладило, тоциљ, оштрили­

бубамара ж зоол . . бабак, бабурица

ца, бугелија ре!., оштрило реШ.

ре!

. брусиnица ж В.

.

бубањ м (музички инструмент) Д(-

recno с б. кредо 1. reCT м б. дело 1. re ... a м б. кепец re ... aB прид . (о човеку)

ж

помодарка,

rиэдавост ж б. елеганција rиэдавуwа ж б. гиздавица rиэдепин м б. денди

слабо разви-

rимнастика ж тренинг, спорт, ве­

јен, патуљаст, мали, закржљао, не­

жба, тренирање, фискултура, вежба­

развијен, атрофичан, ретардиран, за­

ње, дрил, теловежба, гомбање Хрб .

остао, хендикепиран

уи: обука, игра

-

rибак прид. савитљив, еластичан,

rимнастичар м вежбач, спорти­

растегљив, витак, истегљив, отегљив,

ста, спорташ, спортист, гомбач, фи­

гибљив, сагибљив, прутак

скултурник, гомбалац арх., телове­

пер арх., тегљив реШ.

pel., вито­

жбачреш.

rинсенr

121

rинсенr м бот. (лат. Рапах

ginseng)

ре!: гинзенгов корен , жењ- шењ, све­

~

фи!. (о стилу, говору, излагању)

сређен, чист, лак, течан, без тешкоћа, равномеран, уједначен

лијек

rинути несврш. непрел. О (насилно

rnaAaH прид. О

губити живот)

храном)

нути

I rneAaj

- уи.

умрети б б. ве­

,..

(који има потребу за

б фи!. б. жељан

rпадипица ж б. брус

1

rирица ж манула, гера, герица, гира

rnaMYP ж б.

rистро прил. жар!. б. тобоже

rпанцати

rитара ж џитра жар!. , тамбура фам.

љаштити, полирати, политирати,ла­

(горњи део човечијег или

животињског тела у којем се налази

мозак и главна чула) главуџа фам., тинтара фам. , тиква фам. б б. па­ мет ~ фи!. б. живот фи!. б. вођа

0

фи!. б. особа

лаштити ,

вати, цизелирати фИI. , нацакљивати

фам.

rnac

м О (збир звукова људских го­

ворних органа, моћ говора) говор б муз .

мелодијска линија, звук ~ б .

вест

вођа

2.

rпаваwица ж зоол . (лат.

guinus)

0

2.

rnaBap м б.

прел .

кирати, виксати, емајлирати, шлифо­

rихт м б. артритис

rnaBa ж О

раскош несврш .

Proteus

ап­

Врсте гласова

човечја рибица

rпавеwина м б. вођа

2.

rпавни прид. О истакнут, доминан­

баритон

сопран

тенор

бас

мецосопран

алт

тан, владајући, преовађујући, најбит­ нији, претежан, пресудан, господују­

rnacaH

ћи, предоминантан б б.

чуј ан, громогласан, звучан, дубок, со­

2. ....

најважнији

прид. бучан, звонак, грома к ,

норан,снажан, резонантан, еклатан­

уи . водећи

rпавница ж (главни део нечег) нај­

тан, трештав, громовит

већи део, главни део

rпасач м бирач, гласоватељ Хрб .

rпавобоља ж О БФиг. б. брига

(бол у глави)

>(-

rпавоч м зоол. (лат.

Gobiidae)

ре!:

пеш, гламац

rnaron радња)

м грам. (реч којом се исказује

>(-

rпаrопски прид. вербалан арх.

rnaA

ж О

ном)

изгладнелост,

(потреба, жеља за хра­ прегладнелост,

гладомора б јешност, апетит, сладо­

кусност,

изјешност,

незајажљивост

фам., слаткојешност реШ., слаткохра­

ност реШ. , тек Хрб. ~ фи!. б . жудња

rnaAaK

прид. О

изра)3нан,

раван,

углачан, без набора, без неравнина, брушен, избрушен, сјајан б

клизав

јасан

rпасник м О весник, информатор, гласоноша,

1.

- уи.

курир, викач,

изјављи­

вач, објављивач, биров, теклич теклић

pef.,

хаберник

телал

pef.,

pef., pef.,

брзотеча арх., поклисар арх., аброно­ ша арх. , абердар арх. , татар арх., ско­ ротеча арх., улак реШ . , пеик реШ .

-

сл :

најављивач, поштар б фИf. б. нагове­ штај rпасноrоворник м О б .

заговор­

ник б б. викач

rnaCOHOWa м

б . гласник

1.

rпеузв. гледај, види, пази, диви жарf., ђани

жарf. ,

извали жарf.,

жарf. , опази жарf., ну арх.

rneAaj узв.

б. гле

провали

I

rnедаnац rnуп

122

rnедаnац м посматрач, виделац арх.

rnомаэаи прид . О в.

- уй.

огроман

публика

велик

1. 8

в.

1.

rnорификација ж в. величање

rnедаnиwте с в. аудиторијум О

rnорификовати несврш. прел . уз­

(имати чуло вида) видети, уочавати,

дизати, обожавати, величати, пошто­

rnедати

несврш.

непрел.

прел .

опажати, примећивати, виђати

8

йрел. трудити се @)йрел. в. вребати

rneAe прил.

в. аконто

не­

вати, славити, ценити, прослављати,

1.

узвисивати, идолизирати, ковати не­

2.

кога

у

звезде,

узносити,

преуздиза­

rnедити несврш . непрел. фам. в. ви­

ти, дивинирати, адорирати, штовати

рити

хрв. -сл:дизаТИ,хвалити, преценити,

1.

rnедичија ж бот. (лат.

Gleditschia tri-

истицати

rnедиwте с О мишљење, знање, ста ­

rnocap м в. лексикон 2. rnOTOnOr м в. лингвиста

новиште,

rnотоnоrија ж в. лингвистика

acantha) ре!:

трновец, гледич, гледић

полазиште,

вид,

схватање,

стајалиште, видик, позиција, назор,

rnуварити несврш. непрел. в. виси­

асп ект, став, представа (о нечему),

ти

тачка гледишта,

rnувача ж заал. (врста јаребице, лат.

гледања,

дохват,

видокруг,

домет,

угао

поимање ствари,

опсег, ширина схватања, визија, уве­

рење, домашај, панорама фи!., поглед фи!., перспектива

фи!. , мнење арх. ,

мотриште реШ . , светоназор хрв.

разумевање, идеја, начело вањ е

8

- уй:

в. веро­

2.

rnедуцкати несврш. непрел. фам. в. вирити

1.

rnежањ м

...

уй. зглоб

(уметничко приказивање

других личности) тумачење, играње, игра

фи!. в. претварање

8

rnуматање с в. неприродност

rnумац м О извођач, драмски/сцен­ ски

уметник,

интерпретатор,

протагонист, јунак, звезда

претварало глуматор

Vermes)

гујави­

ца, црв

-

актер,

суж: тра­

комедијаш,

комичар

фам., глумчина

8

фам.,

ексйр. йо!., симулант йо!.,

претваралица йо!., парадер йо!. , пре­ немагало, пренављало йо!. ре!. , глума­

rnистаци м мн . заал. (лат.

Heterode-

облићи

rnor м

rnYMa ж О

лакрдијаш,

rnибав прид. в. блатњав

ra)

Tetrastes bonasia) "

гичар, комедијант, трагед, имитатор,

1.

rnиб м в. бара rnиста ж заал. (лат.

1.

тало йо!., позер йо!. , претворица йо!.

rnумити несврш . непрел. О

бат. О (питоми, лат.

Crataegus

azarolus) ре!: гарцарола, нацароле, ла­ 8 црвени глог (лат. Crataegus oxyacantha) ре!: чобанчица, оштри

(умет­

нички приказивати друге личности) тумачити, играти, изводити

8

фи!. в.

зарол

претварати се @) в. пренемагати се

трн, медведова хрушица, трика, пасји

тупав,

трн , глошчић, глах, глогић, глоговка

тенаст,

rnодари м мн. заал. (лат.

пидаН,тиквански, ограничен, бесло­

глодавци хрв.

- суж:

Rodentia)

зец, миш, пацов,

rnуп

прид.

глупав,

тупоглав,

глупоглав,

туп,

недотупаван,

кре­

кретенски, слабоуман, сту­

весан, имбецилан, плитак, плитко­

ве верица

уман, будаласт, блесав, неспособан,

rnожити се несврш . В. кавгати се

краткоуман,

танкоуман,

празноглав,

rnупав

123

I rnуwац

неинтелиген­

левак арх. фам., шашавац еуф. фам.,

тан, непаметан, дебилан, шупљоглав,

слеп код здравих очију uзр., завезана

шупаљ,

врећа uзр., глуп као топ изр., глупи

неразборит,

приглуп,

бандоглав,

плитке

памети,

заглупан, букваст, туп као пањ/ноћ

август изр., тврда глава изр .

uзр., бедаст, без даске у глави изр.,

да, шепртља фам .

-

- уй :

спор фам., глуп колико је тежак uзр.,

шашавко еуф. фам., лудак нар.

туп као секира изр . , да нема носа тра­

rnупарија ж в. глупост 1.

ву би пасао изр. , тротласт ре!. , троту­

rnупача ж (глупа

лозан ре!., борниран реШ.

будала

смушен

- сл:

- уй: блесав,

заостао, лакоуман

-

лу­

сл: наивац еуф.,

женска

особа)

нар: крава, кокошка, гуска,

коза, овца, цепани ца, тиква

- уЙ.

rnупав прид. в. глуп

пан

rnупак м в. глуп ан

rnуперда м ж нар. в. глупан

глу­

rnупаи м глупак, балван, будала, ти­

rnупирање с лудовање, измотава­

кван, пањ, дудук, шупљоглавац, мај­

ње,

мун,

лисање, враговање, дедачење, зезање

магарац, теле, клада, цепаница,

идиот, имбецил,

дебил, морон, ти­

зевзечење,

мајмунисање,

буда­

фам., зезанција фам., зајебавање нар.

ква,празноглавац,тврдоглавац, кли ­

- уЙ.

пета, зевзек, необавештеник, оран­

rnупирати се несврш . лудирати се,

гутан, телац,

измотавати се, зевзечити се, мајму­

сом, ован, букварац,

празна глава, волина, гимпл тутумрак., коњ,

-

фам:

глупавко, топузина,

крелац, блесав ко, звекан, топуз, кре­

провод

нисати се, будалисати се, лудовати, лудети,

враговати,

дедачити

ле, билмез, тупсон, тупавко, клипан,

фам., зајебавати се нар.

тупавац,

се

празноглавко,

шмокљан,

блента, тупоглавац, тупан, токмак,

се,

из­

водити бесне глисте фам., зезати се

- уп.

шалити

rnупост ж О лудорија, будалашти­

тупика, незнајша, празноглавић, кло­

на, којештарија, бесмислица, небу­

кан, мамлаз, завезанко

ре!: безјак,

лоза,

апсурд,

склата, хахар, матун, норац, болван,

рија,

глупарија,

-

несувислост,

нонсенс,

идиота­

несмисао,

ћутук, буздо, цукун, дедак, тутлек, ја­

безвезарија, безумност, кретенарија,

ДО, ђилкош, лишина, шемпија, мазгов,

идиотлук,

тулуман, тукац, мућурла, говеДО,ћа ­

смејурија, брбљарија, измишљотина,

лов,бленто,ћук,клебецан,блуна,ћу­

галиматијас, бедастоћа, тротларија,

којешта, апсурдитет, неумност, бес­

безвезњак,

темељност, неоснованост, хец, лупе­

буква, глупандер,

тање, безразложност, бургија, вели­

блесавац,

блекан, бенавко,

апсурдност,

нар:

ран, лајбек, тумплек, зукван, кретенчина,

бљезгарија,

-

блесан, глупоња, будалаш, глуперда,

ка глупост, мудролија ирон., аветлук

букван, слабоумник, буздован, бу­

ре!., бестилук ре!. , бисер жар!., непо­

далетина, трупац , ћускија , глупчина,

доба реШ., апсурдум реШ.

бедак, бена, кретен, вол, наивчина,

дија, лудост

-

- уй:

блентавац,

налност

жар!: тукан, везиста, дилајла, тука,

е в. гаф

пацијент,

rnупчииа м нар. В. глуп ан

неразумник,

шамшула,

калибар, дилеја,

бесмрт­

8 0

лакр­

сл: комичност, ирацио­

в. ситница @) в. баналност в. виц

ник, монешко, мона, симплекс, бо­

rnуwац м бот. (лат.

ЛИД, глупачина ексЙр., норц арх. ре!.,

ре!:

Juniperus sabina)

сомина, женска клековина, глу-

rHeB I rоворење

124

хи смрч, јагодна сомина, смрич-глу­

крпељ

шац, глува смрека, савина, варунац,

фам., стеница

глушак, смрдљива брина, смрделика,

писличар реШ., чимавица хрв.

глуви

смрич,

смрдељика,

блажено

фам., пијавица

rњавити несврш . прел . В. досађива­

2.

древце

ти

rHeBM В. бес rHeBaH прид . љутит, бесан, јаростан,

равање,

гњаважа,

масажа

фи!. , литанија

махнит,

киван,

веома

љут,

надурен,

фам., чичак

фам., забадало реШ.,

rњављење с досађивање, узнеми­ досада,

сметање,

фи!., банта

огорчен, уз рујан, иживциран, изнер­

ре!., писличарење ре!. , дављење фам.,

виран, суманут, набусит, озлојеђен,

давеж

горопадан, раздражен, расрђен, ис­

фам., инкомодација реШ.

провоциран, гневљив, бенав, срдит,

-

убојит, стекли ексир. ре!.

уи: не­

расположен, насилан, разјарен, љут,

агресиван, дрзак, по беснео

-

сл: нер­

возан,узнемирен,бунтован

rHeBHOCT ж В. бес rHOM м О жар!. В. грдоба 1. 6

В. ке­

фам., смарање

- уи:

муче­

ње, приговарање

rњида м ж В . опортун ист

rњио прид. В. буђав

rOBeAap м кравар, каубој фам. rOBeAO с крава, говече - суж: бик, ју­ не,ВО,теле

rовече с В. говедо

пец

rHYCHOCT ж

(оно што је ружно) грд­

ност, огавност, нагрђеност, грдоба, одвратност, гадарија, ругоба, гнусо­

ба,

фам., смор

ружноћа,

гадост,

накарадност,

rOBHO

с измет, поган, фекалије, ка­

ка,нечис~дрек,излучевина,измети­

не, екскремент, балега суж., столица фарм . , какица gеч.

м О беседа, обраћање, слово,

гроза, одбојност, недопадљивост, не- ·

rOBOp

атрактивност, грдноћа, незграпност,

здрави ца, орација

неукусно ст, непривлачност,рогобат­

доаје,

ност,

6

ужас,

нескладност,

наказност,

- суж: експозе,

предавање,

проповед,

пле­

иступ

дијалекат, језик, фразеологија, ва­

гр­

ријанта говора, нестандардни језик,

добност, мајмунастост фам., грдост

рецензија, вербално изражавање, ре­

фам., гадно ст арх.

дакција, идиом неког краја

rнусоба ж О (оно што је ружно) В.

речје,

гнусност

кавштина, кајкавштина, чакавштина,

грдило,

ба

унакаженост,

6

нагрда,

(ружна особа) В. грдо­

,

-

суж: на­

дијалект, израз, идиом, што­

екавица, (и)јекавица, икавица, жар­

1.

rнуwати се несврш. гадити се, гру­

гон @) глас, моћ говора

стити се, зграњивати се, згражавати

конверзација,

0

разговор,

казивање,

се, грозити се, осећати одвратност,

дање,

припове­

ужасавати се, зазирати (од нечега),

штење, причање, комуникација, дија ­

бити одвратан/одбојан, бити мучан,

лог, дебата, изражавање, прича, обра­

осећати одвратност/одбојност, дури­

ћање, расправа, дискусија, нарација,

ти се ре!., грстити се реШ.

зборење, домјенак ре!., говоранција

rњаважа ж В. гњављење

фам., жвака жар!., спика жар!., збор

комуницирање,

rњаватор м давеж, досадњаковић,

арх., козерија реШ.

досада,

(i) В. изражавање

наметљивац,

гушач,

гуши­

тељ, умарач, смор фам., смарач фам.,

0

говорење,

В.

1.

rоворење с В. говор

4.

оп­

вокабулар

rоворити

125

rоворити

причати,

несврш.

непрел.

приповедати,

прел.

О

беседи ти,

диванити, казивати, зборити, изја­

I rомиnа

повели к, подебео, дежмекаст

фам.,

збојит реШ., теретан, тежак, одебео, набрекао, надуван

вљивати, тврдити, обраћати се, об­

rојити се несврш. прел . (постајати

јављивати,

дебљи) дебљати се, ширити се, по­

изговарати,

описивати,

исказивати, излагати, оглашавати се,

аминати ре!., гласити се ре!., певати

фам., плести фам., вести фам., спи­ кати жар!. , парлати жар!., приказива­

ти фарм. , гласати се ексир., оцртавати ексир.,

испредати

ексир.,

арх., говоркати хии.

- уи:

глагољати

викати, бр­

бљати 6 В. разговарати 1. rоворкање с В. брбљање rоворљив прид. (који много прича) В.

причљив

rоворљивац м В. причалица

1.

rоворни прид. (који је исказан ре­

чима) усмен, изречен, исказан, вер­ балан, оралан, разговорни, језични, rоДити несврш . безл. (бити по укусу,

вољи) пријати, одговарати, погодова­ ти, свиђати се, допадати се вати, ласкати rодиwњак

1., м

- уи.

ужи­

волети календар,

летопис,

прављати се

ronafa м о Јаал. (врста пужа, лат. иа!. жар!. ну­

Arion empiricorum) ,.. 6 диста,

натуриста,

гологуз

гологузан

арх. @) фи!. В. сиромах

1.

ronrOTa ж фиг. В. брига 1. roneM прид . О В. велик 1. огроман

фам.,

фам., голотрб нар., адамит

и

2. 6

В.

1.

roneT ж В. врлет roneTaH прид. В.

врлетан

1.

rоnијат м В. грдосија

rоnијати м мн . бат. (лат. Goliathus) рогачи, корњаши

rоnицљив

прид.

голицав,

голич­

љив, шкакљив, тугаљив арх.

rоnобрад прид . о ћосав, безбрад, голобрадаст, голобрк

6

фи!. В. дети­

њаст

анали,албум,билтен,алманах,збор­

rоnотиња ж В. беда

ник,хроника,хронограф

rоnуб м зоол. (лат. СоlитЬа) косир

rоДиwте ж В. генерација

ре!. , летећи пацов фам.

rозба ж банкет, свечаност, просла­

rоnубији прид. В. емотиван 1.

2.

вљање, пир, седељка, пировање, сла­

rоља м ре!. В. сиромах

вљење, шенлучење, прослава, славље,

rомиnа ж О

(-

1.

ствари, предмета)

вечеринка, свечани ручак (или вече­

маса, хрпа, мноштво, обиље, камара,

ра), гозба у нечију част, светковина,

мали милион, силесија, што с, густиш,

гала-банкет, светковање, гозбина, ре­

сва сила, сијасет, сила, милијарду, ве­

цепција ре!. , комерс ре!., банкина ре!.,

лика количина, брдо фи!., море фи!. ,

теферич ре!., крканлук фам.

- уи:

бава, лумперај, банчење, весеље

-

за­

купа фи!., река фи!., чудо фи!. , усов

сл:

арх.,

поплава реШ .,

накупина реШ.,

коктел, празник, церемонија, благ­

агломерат реШ.

дан, приредба, гошћење

та, гунгула, маса, поплава, багра, на ­

6 (-

људи) булумен­

rојазан прид. (о човеку или животи­

купина , руља, народ, најезда, светина,

њи) дебео, пуначак, угојен, масиван,

људство,

овелик,

округао,

лагер, метеж, рој, миса, плебс, свита,

позама­

војска фи!. , чета фи!., море фи!., јато

шан, набубрео, замашан, незграпан,

фи!. , лавина фи!., тевабија ре!., ордија

набијен,

здепаст,

попуњен,

омашан,

крупан ,

сила,

свет,

пук ,

мноштво,

rомиnање

I rOpAOCT

126

ре!. , мармаља ре!., накот фам., хорда

циозан,осион,каћипернан,безобра­

фам. , навала фам. , буљук фам. , кр­

зан, безобзиран, самољубив, покон­

до фам., гурњава фам . , стадо фам.,

дирен, разметљив, груб, надут, аро­

хрпа фам., пучина фам., чопор нар. ,

гантан, дрзовит реШ . , поносан

фи!.

агломерација реШ . , марва ио!., фукара

иран., прпошан ре!. , напухан хрв.

- сл :

- уи: олош, гужва т збирка, багља, неред 2.

ио!., стока ио!.

већање,

rомиnање с О

уи.

(прављење гоми­

себичан,неваспитан,нељубазан rордити се несврш. О (гапамити о својој вредности, разметати се у по­

ле) насипање, засипање, сакупљање,

нашању и саморекламирању) шепу­

накупљање, повећавање, таложење,

рити се, кочоперити се, разметати се,

набацивање е

хвалити се, џ рсити се, охолити се, тр­

(стицање материјал­

них средстава, повећавање прилива)

сити се, дрчити се, правити се важан,

прилив,

дизати нос, гледати с висине, бочити

повећавање,

акумупација,

концентрација, раст, скупљање, на­

се, ребрити се, размахивати се, бани­

купљање,

ти се, кицошити се, држати се надме­

тапожење,

нагомилавање,

укрупњавање, увећавање, надолаже­

но, шепирити се, парадирати, ушто­

ње, с(а)купљање, доток, згртање, по­

гљивати се, надувавати се, кочити се,

раст, сакупљање, прираст, појачава­

махати фи!., пинчити се ре!. , јорда­

ње, притицање, Дотицање, навирање,

мити ре!., ачити се ре!., рашепирити

повећање,

концентрисање,

надола­

се ре!. , прпошити се ре!., напувавати

зак, агломерација, набацивање, зби­

се фам. , пумпати се фам., пувати се

јање, депозиција сшруч., централиза­

фам. , прчити се

ција реШ., притјецај Хр6., концентри­

нар., пурити се арх., зорити се реШ. е

рањеХр6.

6.

фам. , курчити се

поносити се

rомиnати несврш. прел. (стављати

ropAOCT ж О

на гомилу) набацивати, нагомилава­

на) достојанственост, достојанство,

ти, убацивати, трпати, натрпавати,

узвишеност,

утрпавати, бацати, сипати, метати

rонити несврш. прел . О 6. врбовати

1.

е 6. јурити

ropa

отменост,

углађеност,

величанственост, понос, поноситост,

образ,

величина,

такнутост,

ж О 6. планина е 6. брдо @ 6 .

(као позитивна особи­

племенитост,

уваженост,

ност, изврсност е

углед,

ис­

углед­

(као негативна

особина) уображеност, надуваност,

шума

rOpaK

прид. О (горког укуса) опор,

надувеност,

препотенција,

ароган­

нагорак, незаспађен, трпак, грк ре!.

ција, осорност, охопост, надменост,

е фи!. 6. жалостан

извештаченост,

ropA

прид . О

3.

достојанствен, узви­

штина,

нарцисоидност,

дрчност,

кочоперност,

бахатост,

та ­ са­

шен, отмен, углађен, величанствен,

мољубље,

умишљеност,

поносит, поносан, племените уобра­

сујета, дрскост, безочност, високо­

жен, надуван, надувен,препотентан,

парност, хвалисавост,

арогантан, осоран, охол, надмен, из­

сујетност, обесност, претенциозност,

вештачен, нарцисоидан, ташт, дрчан,

осионост, дрзовитост, каћиперност,

кочоперан, бахат, умишљен, сујетан,

обест,

дрзак, безочан, високопаран, хвали­

простота, самољубивост, покондире­

сав, самодопадљив, обестан, претен-

ност,

безобразлук ,

ра з метљиво ст,

самодивљење,

безобзирност,

самодопадност,

rope-Aone I rоспођа

127

грубо ст, надутост, арorантност, по­

жутаја

нос фи!. , прпошност ре!. , напуханост

rорчина ж О (горак укус) опорост,

Хр6.

нагоркост,

- сл: себичност,

неваспитање, не­

љубазност

rope-Aone прил. тамо-амо, но,

тамо,

незаслађеност,

гркост ре!. @

овамо-онамо,

бесциљ­

пометено,

фи!. 6.

трпкост,

мрзовоља @ 6 .

негодовање

Господ м 6. Бог

амо-тамо, сад овде сад онде, суману­

rосподар м О газда, Домаћин, вла­

то, на све стране, као мува без главе,

сник,

без циља, сулудо, тамо-вамо, смуше­

жац, властелин (феудални ~ земље),

но, лево - десно, безглаво, те овамо те

држалац, станодавац ( ~ који изнајм­

онамо, сметено

љује стан), свој на свом, кућевласник,

rOpOnOMaH прид. 6.

жесток

мљив,

жесток,

разоран,

неприпито­

незадржив,

непоко­

ран, страховит, разјарен, ош т ар, сна­ жан,суманут,паклен,силан,неукро­ тив,

немиран,

олујан

земљодр­

мљу), падроне ре!. , ефенди ре!., при ­

rоропадан прид . О подивљао, ди­ силовит,

ималац,

земљопоседник (~ који поседује зе­

2.

rоропад ж 6. бес

вљи,

поседник,

страшан,

распуштен,

фи!., пустопашан реШ.

-

уи:

јак, ужасан е 6 . диваљ @ 6 . груб rоропадник м 6. вандал

rоропадност ж 6. грубост

1.

ropOCTac м 6. грдосија ropOCTacaH прид. О 6. жесток 2. е 6. огроман

1. @ 6.

1.

ropcKa

ружа ж бот. (лат.

велик

dron ferrugineum) pel:

тежалац арх., велможа арх., спахија арх., сопственик арх., притежавалац

арх. , ага арх. ре!. , кућегазда реШ . , га ­ здаш реШ., чорбаџија реШ., грунташ реШ . , госа хии. е 6. аристократ а @ в .

војвода rосподарити несврш . непрел . упра­ вљати,

водити,

руководити,

столо­

вати, бити на челу, председати , им а ­ ти власт, имати моћ, кормилари ти ,

председавати, господовати, богова­ ти, пашовати, предводити, банити се арх., дрмати фам.

- сл :

царевати, вла­

дати, краљевати

Rhododen-

rосподин м барба, госпон , прија­

црвена алпска

тељ (у обраћању), шјор, капет ан бро­

pel. , мештар

ружа, алпинска руж а

да, тетак, стриц ре!. , ујак

rорући прид. о акутан, најбитни­

ре!., чича фам. , чика фам .

ји, пресудан, примаран, одлучујући,

rосподски прид. О (онај који се од­

најважнији, виталан, преломан, не­

носи на господу)

заобилазан,арбитраран,судбоносан,

стеоски,аристократски,господствен,

суштаствен, прешан ре!., децизиван

високородан

реШ .

-

уи : незадржив, важан, одлу­

- уи.

rосподствен

врућ т уи. данашњи

фин,

rорушица ж О Meg.

(непријатан

е племићки, вла­ господствен, даре­

жљив, витешки, љубазан

чан , хитан, тренутан е 6 . журан @ 6.

1.

,.

прид.

отмен,

аристократски,

племенит, нобл неиром. фам., фенси

осећај који се јавља у једњаку и ждре­

неиром. фам. , племићки

лу услед желудачне киселине) жгара­

јанствен, рафиниран

вица, киселина у желуцу е бат. (лат.

rосподство с 6 . елита

Sinapis arvensis) уг ошица,

жутан ,

ре!:

синап, ардаљ,

дивља

горушица,

вр л и ,

високородан ,

-

уи: досто­

1.

rоспођа ж О дама, жена, женско, ба­ ба ре!., котула ре!. , женска фам., сук-

rоспон

I rрађанин

128

ња фам., женка жарf., леди реШ. е В.

rрабеж м В. крађа

старица

rрабежљив прид. 8. похлепан

1.

rоспон м В. господин

rOCT м pef.,

rрабежљивац м 8 . похлепник

посетилац, узваник, мусафир

посјетитељ хрв.

риста,

намерник,

-

суж: сват, ту­

путник

намерник,

коначар

ресторан,

крчма, коноба, таверна, биртија, бир­ локал,

гостиона,

реШ., ашчика

залогајница

pef., пајзл pef., бирц ре/., ашчиница pef., ошта­ рија ре/., мусафирхана арх. pef. - суж: pef.,

бетула

кантина, менза, крајпуташица, свра­

тиште,

ручаоница,

ћевабџиница,

пљескавичарница, бурегџиница, пи­ церија, посластичарница, чајџиница,

хамбургерај реШ. rостити несврш. непрел. (примати у

госте) угошћавати, примати, дочеки­ вати, частити

прид. О В. спреман

1.

е В. во­

љан

rOTOBaH м В.

дангуба

2.

новац, актива реШ.

rотовински прил. ликвидан, у гото­ вини, у кешу

(веће насељено место)

варош,

насеље,

насеобина,

паланка (мањи град), касаба (мањи град)

pef.,

културно средиште форм.,

муниципиј арх. форм.

суж: метро­

-

пола, чаршија, престоница е

(ста­

новници града) свет, варош, чаршија

rpaA'

ж (атмосферска појава, зрна

леда) туча, крупа, суградица, солика

pef., алау­ pef. - уи.

ре!., посолица ре!., слота

ка ре!. , соља

pef.,

цигацчићи

снег, киша

rраДиво с О В. грађа е (оно што наставним планом треба да буде са­ владано у школи) школски садржај,

rрадинар м реШ. В. вртлар

rрадити несврш . прел. О

(прави­

подизати, зидати, изграђивати, пра­ вити, конструисати е

(-

заснивати,

конструисати

~

темељити,

правити,

стварати,

на нечему)

израђивати,

приређивати в (састојати се од нече­

rотовити несврш. прел. В.

спре­

1.

rOTOBO

м О

ти архитектонске грађевине) дизати,

rотовина ж кеш, ефектива, готов

мати

урезива­

садржај, лекције

rостити се несврш. В. пировати

rOTOB

rpaA' место,

rостионица ж кафана, цуз,

rравирати несврш. прел.

ти,резати,украшавати,резбарити

га) сачињавати, чинити, образовати, састојати се (од), укључивати, имати

прил. и узв. О

ирил .

скоро,

rpaIja ж О (оно од чега се нешто гра­

близу, отприлике, малтене, умало,

ди) материјал, сировина, прибор за

безмало, замало, чисто, за длаку, тре­ бало арх., малне арх., малоне реШ., немало реШ. е

узв.

крај, свршено,

збогом, амин, амен, здраво фам., ћао жарf.,

rOTOBOCT ж В.

градњу - уи. прибор е (оно што је по­ требно за израду научног или умет­ ничког дела) документација, датоте­ ка, материјал, материја, литература, корпус,

кондиција

rоф м заал. (врста морске рибе) (лат.

Seriola dumerilii)

документ,

извор,

рукопис,

списи, градиво, подаци, штоф фам.,

орхан

твориво реШ., монографија суж.

rрађанин м О

држављанин, гра­

rошћење с yrошћавање, примање,

ђан, становник, житељ, припадник

дочекивање, чашћење

народа/државе е

- уи.

гозба

(становник града ,

rрађански

129

насупрот сељанину)

* - '"

земљак, гласач, биће

1.

уи. човек,

- уи.

гломазан, прекомеран

1.,

непорцењив, велик

I rpAaH

одличан

1.

rрађански прид. О (које се односи

rраница ж О међа, ивица, обод, су­

на грађане)

међа арх. е фиf.

* е цивилни

~ арх. бур­

до које се може

(-

ићи) мера, ограничење

жоаски

rрађевина ж зграда, здање, изграда

rраничник м О

арх.

ограничава кретање покретних дело­

- уи. кућа

rрађевинар м

rpaja ж врева, галама,

ва) граничњак е (камен који служи

'" уи. архитекта

ларма, жагор, жамор,

громор,

викање,

вика,

(део уређаја који

џева,

за ограничавање нечега) В. међаш rраноточ м бат. (лат.

Zeuzera pyrina) pef.

драње, узвикивање, писка, урликање,

модри кестеноточац

јаукање, урлање, цика, дрека, крик а,

rранути сврш. непрел . (о сунцу) си­

кричање,

нути, изаћи, засјати, огранути, поја­

дерњава,

вриска,

повика,

цичање, дерање, рика, цилик, цили­

вити се, блеснути, заблеснути, оба­

кање,

сјати

повици,

узвици,

алаука,

кре­

штање, галамљење, грајање, пишта­

rранциrуnа ж заал . (лат.

ње,

nando)

вриштање,

фиf., орњава

врискање,

pef.,

урнебес

орљава pef., дерачи­

на фам., весак арх. ре!., дерача арх.,

врка арх., брека арх., рогобор арх.

-

уи. бука, лупање

rрајати несврш . непрел. В. галамити

rраматика ж (грана лингвистике)

'"

уи. лингвистика

rрамзивост ж О (незасита жеља за нечим) пожуда, похлепа, похотност, незаситост, апетит, чежња, склоност,

страст, хтење, глад фи!. , нишан фиf. уи. амбиција. пожудност

rрандиозан прид. огроман, безме­ ран, гигантски, голем, безграничан, џиновски,

небосежан, импозантан,

небодеран,

капиталан,

енорман,

дивовски,

неизмеран,

вртоглав,

горостасан,

баснослован, грдан, надљудски, ти­ тански, мастодонски, натчовечански,

мамутски,

величајан,

фиf., велебан качак

pef.,

pef.,

pef.,

вељачак

исполински

страобалан

величак

pef.,

арх.,

реШ . , оријашки реШ.

-

В. сив

rратис прил. В. бесплатно

rрација ж О В. лепота е В.

лепоти-

ца

rрациозност ж В . лепота

rрб м амблем, лег арх.

rрамзивац м В. похлепник

монументалан,

rpao прид.

обележје,

знамен,

ознака, знак, симбол, емблем pef., бе­

rрамзив прид. 8. похлепан

колосалан,

Maia squi-

богдан, раковица

pef.,

вели­

великаран

великолепан

уи: масиван,

-

суж: заштитни знак, лого­

тип, лого фам.

rрбавац м (грбав човек) згурењак, скучењак,гуравац

rрбавити се несврш. кривити се, покучивати се, гурити се, грчити се

rрбити несврш. прел. кривити, вито­

перити, извртати, вијугати, изобли­ чавати, завијати, увијати, нагињати,

кривудати, повијати,

пресавијати, савијати,

изувијати,

искривљава~и,

угибати, извијати, кврчити, преВЈа­ ити, смотавати, сагињати реШ . , вити

реШ., фркати реШ . , сукати реШ . rрrеч м заал. (врста слатководне ри­

бе, лат. Регса

fluviatilis) pef:

балавњак,

балавац,окун

rprypaB прид. В. rpAaH прид. О В.

витичаст огроман

2. 1.

е В . ве-

rрдити

лик

I rредица

1. еэ

в. језив

130

6

дост фам., гадност арх.

в. ружан

rрдити несврш. прел. О (некога) ко­

rрдобан прид. ружан, огаван, га­

рити,

ружити,

кудити,

дан,

(некоме

нешто),

језив, рогобатан , унакажен, нагрђен,

пребацивати (некоме нешто), напа­

страшан, нескладан, ругобан, мајму­

дати, карати арх.

нолик, одбојан, грд,

прекоревати,

викати,

замерати

- уЙ.

вређати, кињи­

ти, критиковати, осуђивати в (чини­ ти ружним) ружити, ружнити, нагр­ ђивати, кварити

- уЙ .

rpAHO прил . в. врло rpAHOCT ж огавност,

накарадан,

наказан,

неатрактиван,

недопадљив, ружан као мајмун, не­

привлачан, мајмунаст, неукусан, не­

уништавати

зграпан, грдан

нагрђеност, гр­

piscatorius)

rрдобина ж о зоол.

доба, одвратност, гадарија, ругоба,

одвратан,

ре!:

(лат. Lophilus

жаба, вражја мати,

худобина в (ружна особа) в. грдоба

гнусоба, ружноћа, гнусност, гадост,

rрдосија м и ж (велик, висок човек)

накарадност, гроза, одбојност, недо­

гигант, грдосија, џин, див, људина,

падљивост, неатрактивност, грдноћа,

титан,

незграпност, неукусност, непривлач­

људескара,

горостас, колос,

рмпалија,

грмаљ,

оријаш,

голијат,

ност, рогобатност, ужас, нескладност,

слота,

наказност, грдило, унакаженост,

на­

људа, великан, медвед фи!., крамп

грда, грдобност, мајмунастост фам.,

фи!., чудовиште фам., громада фам.

грдост фам., гадност арх.

-уй: креатура, карикатура

rpAHol\a ж В.

rребатор м в. опортуниста

грдност

гренадир,

исполин,

натчовек,

rрдоба ж о (ружна особа) накарада,

rребен м о в. врлет в в. камен' 3.

наказа, ругоба, чудовиште, вештица,

еэ в. коса

сподоба, монструм, роспија, неман,

rpeAa

нагрда, страшило, гнусоба, каракон ­

се обично користи у грађевинарству)

2.

ж О (дуже и дебље дрво које

џула, ружноћа, гадура, калаштура,

стуб, трупло,

наказник, Франкенштајн, квазимодо,

рек, вратило, носач фи!., такља ре!.,

наказница,

моштаница ре!., бркља ре!. в (дрво,

харпија,

грдобина,

карапанџа,

гвоздензуба,

аждајка, акреп

осовина, упора, ди­

парче дрвета) даска, пречка, мотка,

фи!., крстача ре!., ажделија ре!., кари­

летва,

катура фам., крамп фам., габор фам.,

чаница, платица ре!., платница ре!.,

дашчица,

штангла,

рог,

- суж:

вен­

вештеруља нар. , гроб жар!. , скрндељ

траверза ре!. , штанга ре!.

жар!., гном жар!., аждаха арх., коњо­

плоча, панел-плоча, пајанта, равња­

барка арх.

бабарога, привиђење,

ча, кобилица, раз ре!., табла, штица,

змија фи!. в (оно што је ружно) грд­

рогови, помосница, плоча, таваница,

- уй:

шпер­

ност, огавност, нагрђеност, одврат­

палица,

ност, гадарија, ругоба, гнусоба, ру ­

ребро, иверица, завратница, рампа,

жноћа, гнусност, гадост, накарадност,

подсек,

гроза,

подница, дужица, плањка ре!., потпо­

грдноћа,

одбојност,

недопадљивост,

незграпност,

неукусност,

непривлачност, неатрактивност, ро­

жиока,

потпорањ,

попречница,

дуга,

шиндра,

планка,

рача ре!. - уй: балван, клада еэ в. брвно О в. гредица

гобатност, ужас, нескладност, нака­

rредица ж (танка и уска даска за

зност, грдило, унакаженост,

нагрда,

ограде или поДове) лајсна, лајстна,

фам. , гр-

летва, облица, легало, леја, пајанта

грдобност, мајмунастост

rpex I rроэа

ре!., лемез ре!., лајтсна ре!., панта ре!.,

rриэ' м в. ваљак

баскија ре!., леха ре!., банда ре!., жи­

rримасирати

ока ре!. , чиока ре!.

-

суж: улога ре!.,

несврш.

непрел.

в.

кревељити се

удлага-уu:пречка,даска

rримиэан

rpex

(у религиозном смислу,

бакрен, црвен, риђаст, јарко црвен,

прекршај неке од утврђених норми)

пламен, црвенкаст, жућкастоцрвен,

"в в. грешка

бакренаст, порфиран, љубичастоцр­

м О

rpeWaH

прид. О

прид.

пурпуран,

риђ,

вен, багрен ре!., крмезан ре!.

(који је починио

грех, који је под оптерећењем греха)

rрицнути сврш. прел. в. мезетити

в

rрпица ж зоол. в. гугутка

(поступак који је морално неис­

праван, почињен без стида) скаредан,

rрпобоља ж фам. в. ангина

развратан, срамотан, опсцен, сабла­ зан,

раскалашан,

вулгаран,

rрмаљ м О (велик, висок човек) ги­

сканда­

гант, грдосија, џин, див, људина, ти­

лозан, ласциван, похотан, разуздан,

бесраман,

нечастан,

перверзан,

тан, горостас, рмпалија, грмаљ, људе­

са­

скара, колос, оријаш, голијат, слота,

блажњив, бестидан, шокантан, запа­

гренадир,

њујући, блудан, зазоран, негоспод­ ски,

сраман,

раскалашен,

запрепа­

арх., увредљив еуф. еэ в. бедан 4. rреwити несврш. прел . О (правити

грешке) брљати, бунити се, збуњива­ ти се в (бити у заблуди) варати се, не бити у праву, бити у криву реШ. ж О (оно што је почињено

друкчије него што би требало) ома­

шка, несмотреност, омашај, забуна, промашај, заблуда, лапсус, глупост, погрешка, превид, грех, пропуст, ис ­

пад,

поклизнуће,

погрешан

корак,

лоша замисао/идеја, лош поступак,

погрешан потез, лош/неправилан по­

ступак, бисер ирон. жар!., кикс фам.,

гаф фам., фелер фам., жипон фам.

исполин,

натчовек,

људа,

великан, медвед фи!., крамп фи!., чу­

шћујући, безочан, бешчедан, стидан

rpeWKa

1.

-

довиште фам., громада фам.

-

креатура, карикатура в зоол.

(лат.

Eriphia spinifrons, Xanthidae)

уй:

космеч,

космати рак, космач, руњавац

rрмље с в. шипражје

rpMywa ж зоол. (лат. glodytes)

Тroglodytes

tro-

царић, палчић, стријеж хрв .

rрнути сврш. непрел. в. банути 2. rроб м о (место где је сахрањен мр­ твац)

гробница,

рака,

хумка

суж.,

могила суж., тумул суж. в жар!. фи!. (ружна особа) в. грдоба еэ фи!. в. про­ паст

2. rробље с (више гробова заједно) гробовље, некропола (античко гро­ бље) суж.

сл: огрешење, неспоразум, грех в не­

rрожђе с о боШ. (плод винове лозе)

достатак, слабост, дефект, аномали­

"в в. вењак

ја, ненормалност, изузетак, несклад,

rроэа ж О страва, језа, ужас, стра­

омашка,

одступање,

неисправност,

неправилност,

пропуст,

необичност, фелер

изузетност,

фам., изнимка

хрв. еэ в. кривица

rреwник м О (онај који је починио грех) "в фи!. в. похотљивац rриэ' м в. угриз

вичност, грозота, страховито ст, стра­

хота, језовитост, грозомора, страхот­

ност, паника, куга и колера фам., па­ као фам. фи!., шок жар!., хорор жар!., ужасност реШ.

- уй: страх, одвратност

в в. страх еэ в. грдоба

2. rроэан прид. О (који изазива језу)

rрозд

I rрубост

стравичан,

132

страшан, језовит, језив,

страховит,

ужасан,

страхотан ,

бесраман, свиреп, мучан, зверски,

гро­

нехуман, нецивилизован, неконтро­

зоморан, шокантан, злокобан, грдан,

лисан, опак, крвав, грозан, насилан

страва неЙром. фам., хорор неиром.

у

жар!. б 6. ружан

нападачки,

2.

rрозД м 6. венац

поступцима,

неспутан,

жесток,

напрасит,

насилан,

сило­

вит, хладан, тврда срца, неуслишљив,

rрозити се несврш. О (осећати ве­

несажаљив,

лики страх) згражати се, згражавати

разоран, безмилостан, безочан, на­

антихуман,

агресорски,

се, ужасавати се, запрепашћавати се

гао, обестан, беспоштедан, без срца,

- уЙ. плашити се б 6. гнушати се rp030MopaH прид. 6. страшан 1. rp030Ta ж 6. гроза rpOMaAa м ж О фам. 6. грдосија

помаман, хладнокрван, животињски

несмиљен реШ., заторан реШ., неосе­

б Ф 6. камен' з. rромазан прид. фам . 6. велик

ћајан реШ., богомрзак реШ., бешћу­

2.

тљив реШ., рабијатан реШ., неумитан

rpoMaK прид. 6. гласан rpOMornacaH прид . 6. гласан rроница ж бот. (лат.

реШ . , неуљуђен реШ., нецивилизиран

Lepidium rude-

rale) ре!: бела трава, бељуша, трава од гронице, бељушка

rpOTeCKaH

прид . О 6. комичан б 6.

с зјап, зев, ждрело, отвор

-

уй: јаруга, рупа

rроф м (племићка титула)

* - уи.

аристократа

rpOXOT м

(гласан и звонак смех) ки­

- уи .

страшан, зао, сиров,

одвратан

-

сл:

rрубијан м О (нецивилизована/не­ културна особа) примитивац, нео­ тесанац,

дрипац,

вандалин,

-

варварин,

простак,

варвар,

непросвећеник

фам: џибер, сељак, сељачина, па­

чобанин, чобанчина, паор, шабан,

1.

балканац, горштак, цепани ца, џи­

(гласан, громак смех) ки­

џан, геак, ђилкош , дилкош, сирови­

смех, осмех, кикот

кот, хихот, цикотање, кидање од сме­

на, сивоња, троглодит

-

жар!: љаксе,

ха фам. изр., ваљање по поду фам.

завичајац

изр.

- уЙ. смех б 6. бука 2. rpow м арх. 6. новчић

лац фи!. фам., пећински човек фи!.

rруб прид. окрутан, бруталан, бе­

задњак реш., хорјат арх., барбар Хр6.,

-

дизелаш арх., неандерта­

фам., папак ре!., неуљудник реШ., на­

стидан, безобзиран, безосећајан, су­

барбарин Хр6.

ров, необуздан, бездушан, развратан,

дивљак, одрпанац б (лош, покварен

немилосрдан, нељудски, насилнички,

и зао човек) 6. гад

нечовечан,

неемотиван,

горопадан,

дивљи,

манијачки,

варварски,

ди­

- уЙ. хулиган, бараба,

rрубост ж О плаховитост, силови­ тост, грубијанство, окрутност, же­

вљачки, злочиначки, немилостан, не­

стина,

милостив, садистички, оштар, агре­

ленција, виолентност, насртљивост,

сиван,

крвнички,

неумољив,

-

ланчанин,буздован,брђанин,чобан,

кот, хихот

rpOXOTMO

Хр6., бешћутан Хр6., барбарски Хр6.

уи: равнодушан, раскалашан, немио, вучји, тврд

другачији

rpOTnO

фи!., камен фи!., прек фи!.,

брахијалан фи!. реШ., крволочан екс­ Йр., убилачки ексйр., пакленски реШ.,

дрзак,

распуштен,

анималан, неосетљив,

набуситост,

жучност,

незадрживост, горопадност

вио­

- уи. на­ 1. @ 6.

сиље, ватреност @ 6 . суровост

бес

I rYHryn

rрување

133

...

уи. жестина

личине) губљење, смањење, слабље­

1. 2.

rрување с 6 . бука

ње, нестајање, умањење, снижавање,

rрудобоља ж туберкулоза, суши­

штета, смањивање, девалвација фи!.,

ца, тижика, верем, сичија ре!., шућија

сплашњавање фам.

ре!., шићија ре!., јектика ре!., прсобо­

rубитаw м 6. губитник

ља арх., фтиза сшру1.ј.

rубитник м губиташ,

rpyj м зоол. 6.

стечајник, лузер жар!.

уг ор

rрунути сврш . прел. О 6. лупити

1.

банкротер,

rубљење с О (смањење неке коли­

@6. викнути

чине) губљење, смањење, слабљење,

rpyna ж О

(већи или мањи број љу­

нестајање, умањење, снижавање, сма­

ди) скупина, скуп, групација, тим,

њивање, девалвација фи!. б 6. пораз

екипа

- уЙ.

дружина б (музичка) ан­

ryrYTKa ж зоол .

самбл, клапа, оркестар, трупа, састав, бенд

rYAypa ж

фам., генг жар!., вокално-ин ­

струментални састав форм., скупина

6.

(лат.

Streptopelia tur-

грлица

tur)

(тесан планински пролаз)

кланац

форм. @) (већи или мањи број пред­

rуж м зоол. (врста змије, лат.

мета) 6. хрпа

longissimus) *

rрустити се несврш.

6. гнушати се

rужва ж О метеж, стиска, гунгула,

rрчење с 6. контракција

гурњава, кркаљанац

rрчити несврш . прел . контраховати

фам., гурема арх. б 6. неред

мишиће, напињати мишиће

ryja м ж О

rрчица ж бот. (лат.

rујина трава ж бот. (лат.

foliata)

Menyanthes tri-

ре!: горка трава, тролистина,

Coluber

marianum)

6.

змија

фам., трпањац

1. б

6.

2.

гад

Silybum

ре!: шарена бадељка, сје­

горка детелина, водена боквица, мр­

кавица, бадељ, бијели стричак, зми­

зличник,

јина трава, шарени чкаљ, магарећа

горки

тролист,

детељица,

грознични трилисник

салата, осљебад, ошебаљ, дивји арти­

rубиnиwте с (место на којем се вр­

чок, госпин трн, сикавица

ши смртна казна) стратиште, стрели­

rукнути сврш. непрел. фиг. 6. прого­

ште суж.

- уЙ.

патња

ворити

rубитак м О (престанак поседовања

rуnикожа м ж лихвар, каишар, ре­

оног што се имало) штета, крах, про­

кеташ, зеленаш, каматник, изнуђи­

паст, дебакл, слом, неуспех, банкрот,

вач,

банкротирање, банкротство, распад,

израбљивач,

фијаско,

стечај,

ликвидација,

изгу­

дерикожа,

фи!., лешинар

крвопија,

душогубац,

кожодер,

стрвинар

фи!., пијавица

бљена битка, подбачај, пад, проклети­

шинтер фи!. Йо!., вампир фам.

ња, финансијски дебакл, економски

лопов, зелена мафија изр.

фи!.,

-

сл:

ж О(много људи) булумен­

крах, материјална пропаст, хаварија,

rYHryna

руина, лош резултат, назадовање, не­

та, гомила, маса, накупина, руља, на­

срећа, проклетство, бродолом

фи!.,

род, најезда, светина, људство, сила,

неман фи!., провалија фи!., низбрди­

свет, пук, мноштво, лагер, метеж, рој,

ца фи!., гроб фи!., ископ ре!., расап

миса, плебс, свита, војска фи!. , чета

- уй:

фи!., море фи!., јато фи!., лавина фи!.,

пораз, трагедија @ (смањење неке ко-

тевабија ре!., ордија ре!., мармаља ре!.,

ре!., растеп ре!., срозавање фам.

I rYWTep

rуидељ

134

накот фам., хорда фам., навала фам.,

rYCKa ж зоол.

буљук

це, лат.

фам.,

крдо

фам.,

гурњава

(врста птице пливачи­

Anser) "

фам., стадо фам., хрпа фам., пучина

rусnати несврш . непрел. О

фам., чопор нар., агломерација реШ.,

ти гусле)

марва ио!., фукара иO!.~ стока ио!. олош, гужва

f9

rуидељ м зоол. (лат.

lolontha)

- уи:

В. гужва

mе­

кебаљ, хрушт

ситничар,

. чангризало,

критизер,

(који има много честица

у текућем стању)

" - уи.

жидак f9 (ко­

ји се одликује великом густоћом) згу­

rуиђаnо м и с О цепидлака, звоцало, зановетало,

фам. в. брбљати

rYCT прид. О

Melolontha

(свира­

" f9 фам . В. досађивати 1. @)

кењкавац,

незадовољник,

снут, збијен, концентрисан, чест непрозиран, мутан

@)

(који се често

(}

понавља) чест, учестао, фреквентан

ситничавац, закерало, гунђалица, ку­

o

дилац,

мр­

rустииа ж О (особина оног што је

фам.,

густо) згуснутост, збијеност, набије­

- уи: прзница, свађали­

ност, концентрација, густоћа, волу­

критикант,

приговарало,

мљало, брундало, чангрљало

квоцало фам. ца, гњаватор

в. кењкавац

уи.

фи!. в .. опасан

мен, попуњеност, пуноћа

- уи.

бандоглавац,давеж

пљеност

2.

rуиђање с в. приговарање, занове­

rустиw м О (густо, тешко проходно,

f9

1. ...

f9

В. густиш

1.

и

засту­

тање, звоцање, квоцање, џангризање,

израсло шибље или грмље) шипраг,

џангризавост, чангризавост, извоље­

шикара,

вање, досађивање, запредање, кења­

грмље, жбуње, врзина, гуштак, гу­

ње нар.

стиш, гуштара, русје , честар арх., ма­

шибље,

шибљик, шикарје,

rуиђати несврш. непрел. пригова­

кија суж., трњак суж., шевар арх.

рати,

шума f9 (згуснута течност) талог@) в.

зановетати,

звоцати,

квоцати,

џангризати, чангризати, извољевати,

гомила

- уи.

1.

досађивати, замерати (неком нешто),

rутати несврш. прел . О (потискива­

запредати

ти кроз једњак у желудац)

нар.

- уи.

магати

2.,

арх.,

срати

нар.,

кењати

негодовати, брбљати, запо­

ждерати

грдити

го)

rурати несврш. прел. трпати, гурати,

(}

@)

" f9

фи!. в.

фи!. читати (брзо и мно­

фи!. в. асимиловати 0

фи!. в.

рушити

утрпавати, сипати, стављати, метати,

rуwити несврш . прел. О

угуравати, утеривати, уносити, угла­

врат, обично рукама) давити, гушати,

вљивати, набијати

угушивати, одузимати дах

rурмаи м в. сладокусац

ти f9 фам. в. досађивати 2.

rурнути сврш. прел. О (отиснути од

rуwобоља ж нар. в. ангина

себе) одгурнути, мунути, ритнути,

rywTapa ж О

ћушнути f9 померити, помаћи, мак­

гла

нути,мрднути,помакнути,потисну­

ти, преместити, избацити, покренути реш.

@) в.

ставити

(}

в. изгубити

В. густиш

(стезати

- уи.

1. f9

уби­

В. џун­

rYWTep м зоол. (лат. Sauria) јаштер - суж: гуштерица, масаклин, сле­

ре!.

пић

да' рчц. (потврдна реч) јесте, ако, та­

давити несврш . прел . О

ко је,

врат, обично рукама) давити, гушати,

наравно,

апсолутно, свакако,

(стезати

заиста, извесно, дакако, гарантовано,

угушивати, одузимати дах

сигурно, безусловно, дефинитивно,

ти f9 фам. в. досађивати

засигурно,

давнаwњи прид. В . прастар

1.

давни прид. О в. застарео

в. пра­

доиста,

дабоме,

јамач­

но, несумњиво, савршено, без даљ­ њег, природно, посвема, нема сумње,

истина, поуздано, до краја, разуме се,

безбели ре!., си фам., зацело, без сум­

ње, посве, подразумева се, зауфано ре!., гарант фам., јес жарf., недвојбе­ но хрв., неупитно хрв.

да> взн . О в. ако

f9

в. иако

@) в.

јер

2.

f9

1.

давнина ж антика, прошлост, древ­

ност,

класика,

старина, далека про­

шлост, нестало време, древни период,

прошло време, старо доба, бирземан баземан арх. ре!., претповест реШ.

даворија ж в. песма

давати несврш . прел . О (непосредно пружати, уручивати,

додељивати , удељивати

f9

предавати, даривати,

поклањати, давати на поклон/дар

@)

(- задатак)

в.

задавати

уби­

ре!., бирвакат ре!., баба-земан ре!., ба­

дабоме прил. в. да'

-)

стар

- уи.

2.

(}

в. нудити

0

омогућавати

давеж м гњаватор, досадњаковић, досада, гушач, гушилац, гушитељ, на­ метљивац, зановетало, сметало, ума­

рач, смор фам., смарач фам., крпељ

даrња ж зоол . (лат.

vincialis,

М.

edulis)

Mytilus galloproмушула, куњка

ре!. дадиља ж неговатељица, гувернан­

та, васпитачица, одгојиватељица, бе­ би-ситерка, бона ре!

дажбина ж в. порез

даждевњак м зоол. (лат. Salaman-

dra maculosa)

саламандар

фам., чичак фам., стеница фам., за­

дакако прил . в. да

бадало реШ., писличар реШ., чимави­

дакnе прил. значи, онда, ерго, ако

ца хрв.

нема друге, па зато, кад је тако, па,

I

далек дарежљив

према томе, то јест, и зато, отуд, еле,

шњост, данашњица, сад

у сваком случају изр., хоће рећи изр.

данrуба м и

- сл:

ленштина,

углавном, следи

- уи.

време

ж лењивац, ленчуга,

беспосличар,

нерадник,

далек прид . удаљен, завучен, забит,

згубидан, залудник, залудничар, за­

забитан, забачен, глув, дубок, уса­

буш'ант, зевало , доколичар, дембел,

мљен, богу иза ногу/леђа/кичме/тре­ гера изр.

- уи.

вратоломан

далековид прид.

2.

видовит,

видов­

њачки, прозорљив, проницљив, про­ рочански, визионарски, визионаран,

далековидан, виловит, пробојан, вје­

послењак тигуз,

-

фам. џабалебарош, луф­

стрвина,

ландара,

далековидност ж в. видовитост далековидост ж в. видовитост

1. 1.

буба, мртво дувало, паразит, зевало,

галоз,

раздаљина,

размакнутост,

липсотина,

цркотина,

размак,

релација,

про­

муктаџија,

лизун,

легањ,

ленга,

полтрон,

њак, јебиветар жар!.

-

ласногуз,

степихлеб,

ветрогоња,

предрштина

- уи:

интер­

вал, далечина, средокраћа ре!. , протег ре!., метража фам., далеч реШ.

дања светлост, данак реШ . в (време

24 часа) ,. дан 1.

данас прип. и м О

ирил.

адраповац,

битанга

данrубан прид. в. докон посличарити в в . висити

доба, светло дана, дневна светлост,

данак мреш. в.

ле­

данrубити несврш. непреп. О в. бес­

1.

обданица, видело, дневно

ротације Земље,

лазарон,

арх. окламаш,

стор, даљ, дистанца, растојање, ди с­

дан м О

мрци­

потепух, лежикар, лелек, бадавњак,

та нцираност, одмак, растој,

дама ж в. госпођа

гњилац,

левента, ленчура, лењак, голанфер, лежак,

удаљеност,

ре!.

-

на, зијало, мртваја, ладолеж, ленац,

даљ м в. даљина

одмакнутост,

тру­

гњиiIавац, лежачина, ленчина, бан­

далекосежан прид . в. вечит

даљина ж одстојање,

трут,

тина, ветропир, фрајер, ленгуз, лења луфтер, шалабајзер

ДОВИТ арх.

распон,

лезилеб, лезилебовић, немарник, ба­ дiшаџија, трут, беспослени чар, бес­

1.

данrубљење с в. беспослица даниноl1 ж бот. (лат.

Viola tricolor)

рег: госпина љубица, кокошја љуби­ ца,

дикино

око,

сиротица,

мачуха,

маћвица, милованка, удовица, божји овог дана,

у овоме дану, у ово време в

ирил.

цвит, шаренаљубичица, модра искри­ ца, маћухица, виола, пољска љубица,

(у ово доба) сад, сада, у наше време

седмичица, тробојна љубица

@) им. (наше време) садашњост, дана­

Даница ж Венера, Северњача, Зор­ њача, јутарња звезда, Вечерница, Ве­

шњост, данашњица

данаwњи прид. тренутан,

актуе­

черњача, 30рница, Форфорос, Хеспе­

лан, савремен, моменталан, важећи,

рус, Венус

садашњи, модеран, незастарео, ово­

даноноl1но прип. в. заувек

времен, мериторан, присутан

дар м О в. поклон в в. таленат

фи!.,

ововременски реШ., актуалан хрв.

-

уи: текући, горући

или помаже) великодушан, широко­

данаwњица м (наше време) сада­ шњост, данашњост, сад

дарежљив прид. (који радо даје

-

уи. време

данашњост м (наше време) сада-

груд, галантан, подашан, добар, пле­ мени т, хуман, самилостан, доброчи­ нитељски, несебичан, добротворан,

I

дарежљивост дволик

137

милосрдан,

човечан,

алтруистички,

-

филантропски, женерозан

бар

уи.

до­

фрајер фам., шмекер жар!., шминкер жар!., фенсер жар!. @)в. момак даска ж О (равно оклесан комад др­

1.

дарежљивост ж О (особина оног

вета)

који радо даје и помаже) широкогру­

дати сврш. преп .. О (непосредно

дост, доброта, човекољубље, пожр­

пружити, уручити, предати, додели­

твованост, човечност, несебичност,

ти, уделити в даровати, поклонити,

самаританство,

дати на поклон/дар @) (- задатак) за­

ност,

алтруизам,

предусретљивост,

срдач­

милосрђе,

хуманост, великодушност,

племени­

,. - уи .

греда в фи!. мн . в. бина

дати 0 в. понудити 0 в. омогућити датотека ж в. досије

тост, галантност, пажљивост, филан­

дахија м в. деспот

тропија,

даwчара ж в. колиба

хуманитарност,

достојанственост, добростивост,

шеност,

људскост,

благородност,

милосрдност,

богобојазност,

узви­

галанција,

човекољубивост, мекоћа срца, про­

стодушност, пријатељство, благост, душевност, шност,

добродушност,

доброхотност,

изда­

разумевање,

женерозност, беневолентност, пода­

шност, благонаклоно ст, добра воља, добротворност,

женерозитет,

гене­

розност, милост, братољубље, широ­ когрудност, милостивост, аман ре!. , податљивост реШ., смиловање реШ.,

веледушност хрв. љубазност,

-

уи: љубав, срце,

склоност,

толеранција,

нежност

даровит прид. обдарен, талентован, домишљат,

вешт, креативан,

инвен­

тиван, стваралачки, способан, ори­ гиналан,

надарен,

дуктиван,

маштовит,

ингениозан,

имагинативан,

окретан,

реШ., талентиран хрв.

про­

сналажљив, прегалачки

- уи:

предузи­

мљив, генијалан даровитост ж в. таленат

даса м О (поуздан човек, омиљен у

друштву) лаф, лафчина, мангуп, мом­

чин а, баџа, јуноша, фрајер фам., кли­ пан фам., ђетић ре!., силан човек, ле­

ро ре!. в (који се лепо облачи) кицош, мангуп,

лутак,

лепотан,

лепотанер,

лицкало, гизделин ре!., гиздавац арх.,

-)

дванаестерац м песн . (стих од два­ наест слогова) александрин, алексан­ дринац

двовалентан прид. хем. двојак, ам­

бигвалан, двогуби, двогубан хрв. двоврстан прид. в. двојак

1.

двоженац м в. бигамиста двоженство с в. бигамија

двоживац м зооп. (лат.

paradoxum)

Diplozoon

мети љ

двозначност

двосмислица,

ж

двосмисленост,

неодређеност,

више­

значност, амбигвитет, проблематич­ ност, полисемија, двострукост, двој­ беност хрв. двојак прид. О

двострук, дупли,

двојан, двоврстан, двојни, из два де­

ла, удвојен, бинаран, двочлан, амби­ гвитетан, дволик реШ., двокрак реШ.,

двократан реШ., двојчан реШ., двоје­ диничан реШ., двојбен хрв.

- уи:

дво­

смислен, нејасан в в. двовалентан

двојан прид. в. двојак

1.

двојити несврш. преп . в. делити двојни прид. в. двојак

3.

1.

двокрак прид. О реШ. в.

двојак 1.

@в . рачваст

двократан прид.реШ. в. двојак 1.

двокрилци м мн . зооп . (лат. Diptera)

,. - суж:

мушица, комарац, шишарица

дволик прид. реШ. в. двојак

1.

двопичан

I дебепа кока

двопичан прид . непоштен, препре­

двосмиспеност

ден, прорачуна~лицемеран,претво­

двострукост,

ран,

ђеност,

смишљен,

срачунат,

подмукао,

префриган,подао, неискрен,притво­

ран, намазан фам., лупешки ексир., татски реШ.

- уи:

неваљао, покварен

ж

двозначност,

двосмислица,

вишезначност,

неодре­

амбигвитет,

проблематичност, пописемија, двој­

беност хрв. двострук прид. двојак, дуппи, дво­

-сл :ло повски,лукав

јан,

двопичје с В. дволичност

тан, из два депа, удвојен, бинаран,

двопичност ж

личје, деност,

подло ст,

лицемерност,

амбигвите­

дво­

двочлан, двопик реШ., двокрак реШ.,

препре­

двократан реШ., двојчан реШ ., двоје­

неискреност,

лицемерје,

двоврстан, двојни,

лицемерство,

- уи:

диничан реШ . , двојбен хрв.

дво­

превртљивост, претварање, претвор­

смислен, нејасан

ност, хипокризија, поганост, перфид­

двоумити се несврш. колебати се,

ност,

домишљатост,

подмуклост, ство,

префриганост,

заплотњаштво,

мислити се, премишљати се, окпева­

притвор­

ти, одуговлачити, нећкати се, ломити

притворност,

се фи!., кршити се фи!. , бити у диле­

непоштење,

злоћа, бесрамност, хипокритичност,

ми/недоумици

улагивање,

двоумљење с в. дипема

лажљивост,

претвори­

вост, злоба, нитковлук реШ., перфи­ дија реШ., фаризејство арх., хињење

арх., химбеност арх. , лицумјер хрв.

- сл:

ласкање, улизиштво

двопичњак м О

в.

лицемер

@

В.

нитков

двоуснени прид. грам . в. бипабија­ пан

двоусненик м в. билабијал

дебакп м крах, пропаст, слом, неу­ спех, губитак, назадак, распад, фија­ ско, изгубљена битка, подбачај, пад,

двомуштво с в. бигамија дворана ж О

лош резултат, назадовање, несрећа,

(велика просторија

прокпетство, броДопом фи!. , прокле­

намењена за веће скупове) простори­

тиња, хаварија, руина, неман

ја, сала, хапа, амфитеатар @ (спорт­

провалија фи!., низбрдица фиf., гроб

ска

-)

хапа, арена, игралиште, терен,

стадион,

вежбаоница, вежбапиште,

теретана суж., ринг суж. , фискултур­ на сала суж., спортска арена, сокопа­

на реШ., гимназиј арх., гомбалиште

арх. ,

гомбаоница

арх. ,

поприште

реш., дворница реШ., ротунда реШ .

-

сл: сапон, већница

фи!. ,

фи!., ископ ре!. , расап ре!., расте п ре!., срозавање фам .

- уи:

пораз, трагеди­

ја

дебата ж о препирање, полемика, препирка, сукоб, претрес, конверза­ ција,

дијалог, доказивање,

комуни­

кација, конфпикт, спор, несугпасица,

расправа, разговор, образлагање, ди­

дворац м вила, папата, замак, твр­

ђава, утврђење, утврда, конак, двор,

скусија,

разматрање,

расправљање,

размена мишљења, диспут, општење,

резиденција, кула, каштел ре!., палача

сукоб

ексир.

жива расправа, распра фам., реч ка­

двориште с окућница, авпија ре!.

-

мишљења,

борба

мишљења,

ње фам. @ в. већање @) в. говорење

уи. башта

дебепа

кока ж бат. (лат.

дворкиња ж в. спужавка

spectabile)

ре!: бобика, црњак, кото­

двосмиспен прид . в . вишесмислен

лог, дебепа кокошка, бобњак, кравља

Sedum

дебепатикваlдедовина

139 сиса, бобовац, чирник, бобоњак, де­

деветати несврш. прел. в. бити

бепи пист, бобовњача, трава од удар­

деветати се несврш . в. тући се

ца,

девиза ж в. кредо

брадавњача,

бапан,

подкисула,

2.

1.

бабин тобопац, шуљевак, тушћ, бо­

девијантност ж в. изопаченост 1.

бовујал

девијација ж поремећеност, не­

дебепа тиква ж бат. (лат.

Bryonia

аlbа) ре!: дебелица, луда тиква, дебе­

регуларност, аномалија, одступање, застрањење, скретање, алтерација,

љача,дебелотиква

девијација од путање/обичаја, от­

дебепо прил. в. врло

клон, варијација, аберација, одми­

дебепокоштво с в. скаредност

цање

дебео прид. о (о човеку или животи­

девица ж (лат.

њи) пуначак, угојен, гојазан, незграпан,

невина девојка, ђана ио!. жарf.

масиван,

Birgo intacta) девојка,

попуњен,

девичанство с (девичанско стање)

округао, набијен, омашан, крупан, по­

невиност,чедност,нетакнутост,вир­

замашан, набубрео, замашан, повелик,

гинилитет сшруч., венац арх.

подебео, дежмекаст фам., збојит реШ.,

војаштво

теретан, тежак, одебео, набрекао, на­

девојаштво с девојачко доба, дево­

дуван @ (који се јавља у обилном сло­

јачки дани, девојачки живот, девова­

ју) пун, обилан, обилат, обиман @) (ко­

ње арх.

овелик,

здепаст,

- уи.

- уи.

де­

адолесценција, девичан­

ји је одређених димензија) широк суж.,

ство

висок суж., велик суж. О (који оставља

девојка ж О

озбиљне последице) тежак, озбиљан,

фам., мачка фам., женскиња фам.,

зајебан нар.

мица

дебип м в. гпупан

снајка жарf., цурак арх., мома арх.,

дебипан прид. в. гпуп

цура, женска, цица

фам., риба жаРf., цуп и жарf.,

пичка фам. нар., девојче реШ.

дебитант м новајлија,

почетник,

жена @

-

уи.

љубавница, женска, цица

придошлица, новодошлица, новодо­

фам. , риба жарf. @) госпођица, фрахла

шљак, аматер, букварац фиf., пионир

арх. Т уи. госпођа 1.

фиf., неискусник pef., новак фам., по­

AereH м в.

летарац фам., зелембаћ фам. , жуто­

деrрадирати несврш.

кљунац фам. , јуниор фам. фи!., голо­ брадац фам., шмокљан фам., клокан

прел. и прел. О неирел. сврш. (доби­ ти нижи чин) пасти, згпајзнути фам.,

жар!., гуштер жарf., дуки жаРf., прак­

пући жарf. @ ирел. несврш . в. омало­

- уи:

си ст хрв. ученик

-

сл:

шепртља, приправник, стажиста,

неискусан,

смушењак фам.

2.

девастирати сврш. прел. В. докрај­

1. Abramis bra-

та) плоска, белка, кесега, плошка, сињ, печенка

сврш. не­

важавати

деда м О тата, отац, родитељ, ћаћа

pef., ђедо ре!., баба ре!., папе pef., папа ре!., бабо ре!., ђед ре!., стари

дебљина ж в. величина

деверика ж зоол. (лат.

и

ре!., јапа

дебпо с в. брвно

чити

гпупан

фам., татко фам., тајка фам., татица

фам. , дека фам., ћале фам. , таја фам., матори жар!., маторац жарf., бабајко реШ . @ в. старац

1.

дедовина ж О отаџбина, домовина,

завичај, земља, постојбина, бабовина,

дедуктивностlделити

140

гнездо фи!., очевина ре!., домаја арх.,

глас, пропис, налог, одредба, наредба,

патримониј реШ. @ в. задужбина

наређење, верман суж., заповест суж. ,

дедуктивност ж в. аналитичност

диктат реШ.,

дедукција ж О (извођење посебних

ција суж., пресуда суж., едикт суж.,

судова из општих или других) закљу­

децизива реШ., диспозиција сШруч . ,

чивање, размишљање, резоновање

диспозитив сшруч.

@

напутак реШ., резолу­

- уй: оглас, објава,

(резултат дедукције) в. закључак

заКОН,тачка, правило

дезертер м одметник, пребеглица,

делатан прид. в. марљив

издајица, отпадник

делати

дезертерство с (бекство из војске)

дејствовати, радити, чинити, изводи­

пребег, одметништво, отпадништво,

ти, вршити радове, обављати, посту­

несврш .

непрел.

неверство фи!., издајство фи!.

пати, ординирати фи!.

дезинформација ж О

делатник м в. већник

обмана,

деловати,

подвала, заблуда, марифетлук, мон­

делатност ж О

тажа, лажна узбуна, лажна вест, по­

посао

грешно

делија ж јунак, херој, вук фи!., соко

уверење,

изврнута

чињени­

ца, нетачно обавештење, патка фам.

-

уй: лаж, манипулација @ в.

изми­

шљотина

в.

активност

фи!., змај фи!., орао фи!.

- уй:

в.

@

борац,

витез

деликатан прид. фин, осетљив, та­

дезодоранс м в. парфем

нан,

дезорrанизација ж в. збрка 1.

сан, слојевит, шкакљив фи!.

дезорrанизованостж в. збрка

1.

истанчан,

мршен,

вишесмислен,

дезоријентација ж пометеност,

зумљив

збрканост,

делимичан

изгубљеност,

сметеност,

несналажење, лутање, пометња, сму­

суптилан,

комплетан,

ћеност, безизлазност, дезоријентира­

крњ,

ност, беспуће фи!.

усавршен,

прид.

- уй:

за­

споран, нера­

нецеловит,

недовољан,

штур,

комплек­

половичан,

оскудан,

недостатан,

не­

непотпун, не­

неуобличен,

дезоријентисати се сврш . прел. в.

ограничен, неразвијен, сакат фи!.

изгубити се

уй: недовршен, сиров, незавршен

дејство с О деловање, утицај, ефе­

делимично

кат @ в. утисак е) в. моћ

мери) донекле, имало, унеколико,

дејствовати несврш . непрел. О де­

колико-толико,

ловати, радити, чинити, бавити се,

мало, макар мало, до неке мере, дје­

прил . ма

(у

-

одређеној

колико,

барем

ординирати фи!. уредовати суж. @ в.

ломи це хрв.

борити се

делинквент м правн . (онај који је

декинтиран прид. фам. в . банкрот

починио

декламовати несврш. прел. гово­

ник, кривац

рити напамет, рецитовати фи!., кра­

делиријум м О (поремећај свести

снословити

ексЙр.

-

уЙ.

говорити,

кривично дело)

- уЙ.

преступ­

бандит, лопов

праћен халуцинацијама) в. бунило

1.

брбљати

@ (јако узбуђење) в. махнитост

декларација ж в. етикета

делити несврш . прел. О маШ. врши­

декрет м одлука, указ, акт, закљу­

ти дивизију @

чак, директива, уредба, решење, про-

раздвајати, рашчлањивати, откидати,

одвајати, комадати,

дело

141

разбијати, одељивати, двојити, разје­

шћење

дињавати,

чивост, празноречје, фразирање

разграђивати, полови ти,

празних

парола)

уситњавати, растављати , тргати, пре­

лицемерје, демагошки

половљивати,

демаrошки ПРИД. в.

препамати,

сепарира­

I део

празноре­

- уЙ.

празноговор­

ти, цепати фи!., чехати ре!., черечити

љив, празноречив, реторички , фр а­

фам., рашчеречивати фам., јединити

зерски,

реШ., преполављати реШ . декомпоно­

чан, вербалан реШ.

-

вати суж.

сл: осамити, лучити, ре­

зати е) нудити, нуђати, давати давати

6

в.

1.

празноглагољив,

празноре­

демантован ПРИД. в. оборен

деменција ж безумље, лудило, без­ умност, сулудо ст, махнитост, умобо­

дело с О

потез, поступе.К, акт, за­

- уй:

хват, чин, гест, акат арх.

акција, тачка, дејство @

радња,

активност,

ља, лудња, френезија, неурачунљи­ вост,

помахниталост,

неумност,

подивљалост,

застрањеност,

бунило,

акција, деловање, предузимање, рад,

избезумљеност,

радња,

тост, распамећеност, лудост, помама,

посао,

предузетништво,

по­

шашавост,

сум ану­

духват, поступак, предузетност, деј­

ментална/умна

ство,

де­

умништво, безглавост, душевна обо­

потхват

лелост, безумство, болест, душевно

процедура, подвиг е) творе­

растројство, махнит, полудење арх.,

операција,

латност,

хрв.

прегалаштво,

подузимање

- уй :

хрв.,

вина, остварење, творба, производ, продукт, учинак

-

суж: рукотворина,

умотворина, опус- уй: стваралаштво, акт, уметност., уЙ. креативност

деловање с О в. дело

жман

2.

2.

манија Йсих.

е) в. утицај

- сл: блесавост

без­

Йсих., хи­

стерија

демолирати СВРШ. прел. в. докрај­ чити

@ в. анга­

поремећеност,

1.

демон м в. ђаво

2.

денди м кицош, гиздавац, красотан,

деловати несврш. непрел. О (оста­

гизделин, помодар, шармер, лепота­

вљати утисак) изгледати, чинити се ,

нер,каћипер,монден,лизун,ђилкош

доимати се, личити @ (имати утицај)

ре!. , лепотан

одражавати се, утицати

- уЙ.

интер­

венисати е) делати, дејствовати, ра­

луткица

фам. , шминкер

фам., лутак

фам.,

фам., фенсер

жар!. , шмекер жар!., фићфирић арх.,

дити, чинити, изводити, вршити, ор­

красник арх. књиш., педерко ЙО!.

динирати фи!. уредовати СУЖ.

денунцирати несврш . прел. (тајно

делокруr м О (поље деповања) до­

достављати

мен,

властима)

подручје,

рејон,

сфера,

круг,

информације, потказивати,

обично

тужакати,

домет, поље (деловања), област, оп­

пријављивати, цинкарити, откуцава­

сег, територија фи!., терен фи!.

ти

- уй:

- уЙ.

издати

2.

окружење, средина @ (поље утицаја)

денути СВРШ . прел. фам . в. ставити

надлежност, компетенција, ингерен­

део м О

ција, меродавност, позваност, компе­

од целог) јединица, елемент, комад,

тентност

компонента, честица, састојак, чи­

- уй:

способност, стручност

делфин м ЗООЛ. О

nus ' delphis)

(лат.

Delphi-

плискавица арх., дупин

хрв . @ в. лептир

1.

демаrоrија ж (пицемероно кори-

нилац,

(количина

фактор,

делић,

нечега

мања

саставница,

атом фи!., карика фи!. @ (оно што се одвоји од неке целине) комад, парче, фрагмент, трун, трунка, остатак, де-

деоницаlдеранжирати

142

лић, заломак, одломак, окршак, ко­

потиштеност,

мадић,

шност, покуњеност, мргодност, зло­

парампарче,

ломатак реШ.,

крњадак фам., крњетак фам.

-

суж:

снужденост,

равноду­

воља, невољност, тмурност, мрклина,

окрњак, крхотина, рбањак ре!., рбина

летаргија, индолентност, индоленци­

ре!., рбак ре!.

ја, клонулост, клонуће, натмуреност,

деоница ж акција, меница, вредно ­

инертност, индиферентност, отупе­

сни папир, обвезница, облигација,

лост, инерција, раздражљивост, флег­

чек, медносница, задужница

матичност,

деоничар м акционар,

зам,

удеоничар

неосетљивост,

утученост,

песими­

зловољностапатич­

ност, атонија, смркнутост, мрачност,

арх.

деоничарски прид . акцијски, ак­

клонулост духом, тегобност, намрго­

циони,акционарски

ђеност, туробност, мртвило, невесе­

депnасиран прид. 8. непријатан депо м лагер, стовариште,

1.

ремиза,

складиште, магацин, спремиште, ма­

ље, намрштеност, мизерност, лоша/

зла воља, сломљеност, беживотност, покислост, учмалост, тупост, тегоба

газин, пристаниште, гаража, комора,

у души, бедак фам., киселост фи!.,

чувалиште, хангар, одлагалиште, во­

мркост реШ., абулија реШ ., празнина

зни парк, сместиште, похранилиште,

фи!., млохавост фи!., хладноћа фИl.,

слагалиште,

румплцимер,

спремник

погруженост реј.,

грижљивост реј.,

реј. , магаза фам., поклад арх., колни­

безвоља фам., дерт иесн., сплин реШ.,

ца реШ., репозиториј реШ.

нујност Хр8.

депозит м јемство, капара, хипоте­

нелагода, безнађе, слабост, патња, не­

ка, залог, гаранција, осигурање, кау­

ција, полог, аванс, јемчевина, јамство, предујам, таложење, аконтација, авал

реј., вађевина ре!., ломбард арх., фор­

-

сл: без­

депресиван прид . учмао,

безво­

шус арх. ре!., вадијум реШ .

утучен,

туга, умор, брига,

задовољство, малаксалост, мука, из­

мученост, беда, агонија

6 јеој.

8. ба­

сен

депримираност ж 8. депресија

деран м О (несташни дечак) ђаво,

мангуп, обешењак, враголан, не ста­

бедност, наслага

љан,

- уи:

равнодушан,

тмуран,

шко, немир ко, неотесанац, ђаволан, клипан,

непослушник,

неваљапац,

сломљен,

спадало, адраповац, злоћко, тепац, ђа­

туробан, брижан, клонуо, атоничан,

волак, окачењак, тврдоглавац, каубој,

покуњен, неспокојан, анксиозан, на­

проклетиња, грубијан, шејтан, личи­

апатичан,

нерасположен,

тмурен,чамотан,меланхоличан,сив,

нар, факинчић, враг, гуланфер (и го­

обамро, погружен ре!., шоњав фам.,

ланфер), несрећа, факин, рђа, бараба,

сатрвен ексир., скрхан ексир., чаман

цвећка фИl., магарац фиl. нар. , зврк

реШ.

- уи: досадан, уморан,

бесан

депресивност ж 8. децресија

1.

фИl., ђилкош реј., вижле реј., берекин реј., мулац реј., леро реј., штрањгов

депресија ж О (лоше расположење)

реј., шерет реј., угурсуз фам., хорјат

депресивност, нерасположење, мрзо­

фам., дериште нар ., хунцут реШ.

воља, апатичаност, безвољност, анк­

самовољни к, дрзник, простак

сиозност,

суморност,

меланхолија,

ома млад дечак, млађи од осталих) 8.

малодушност, апатија, депресивно ст,

дериште

депримираност,

деранжирати сврш. прел . 8.

индиспонираност,

- уи:

6 (ве­

алар-

дерање

143

I детаљисати

мирати

6

дерање с О 6ечање, дречање, урла­

десница ж т уи. рука

ње,кричање,врискање,ридање,ври­

деспот м апсолутиста,

штање, дерњава, урликање, дерњање,

ранин,

дерачина, туљење, ревање иој.

кењкање, плач

6

-

сл:

6. граја

дерати несврш . непрел.

задесити се

самодржац,

бљивач,

дахија,

држац,

(- одећу или

ага,

1. силник, ти­

диктатор,

аутократа,

самовољник,

страховладар,

поро­

власто­

окрутник,

злостављач,

самовла­

слично) цепати, тргати, кидати, пара­

дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­

ти, љуштити реШ.

лац, немилосрдник, батинаш

фи!.,

кабадахија реј., тлачитељ Хр8.

-

дерати се несврш. урлати,

цичати,

уи:

галамити, викати, бучати, врискати,

крвник, мучитељ, насилник, силеџи­

вриш тати, дречати, грајати, надви­

ја фам.

кивати се, узвикивати, издирати се,

деспотизам м 6. апсолутизам

лармати,

деспотски прид.

скичати,

кричати,

ричати,

драти се, кликтати, бечати, арлаука­ ти,

алакати,

пиштати,

извикивати,

6. диктаторски

дестинација ж адреса, одредиште, крај, одредишно место, место

рикати, цијукати, брујати, дерњати

деструктиван прид. О

се, парати (неком) уши, дизати џеву,

зара,

грмети, јаукати, грактати, баукати,

уништавачки,

јалакати ре!., бречати ре!., ревати реј.,

насилан, силовит, снажан

халакати ре!., ћакати реј., руљати реј. ,

тан т уи . антагонистички

крештати фам . , чепити жваlIе ексир.

руши)

(који ра­

рушилачки ,

разоран,

катаклизмичан

6

-

уи.

8. ште­

детаљ м појединост, ситница,

ма­

-уи:дозивати,беснети

ленкост, финеса, потанко ст, подроб­

дереrnија ж т уи. барка

ност, нијанса фи!.

дерикожа м ж 8. гуликожа

детаљан прид. О (који је урађен ве­

дериwте с (веома млад дечак, мла­

ома пажљиво, до детаља) пажљив,

ђи од осталих) балавац, дер ан, балав­

исцрпан, ситничав, обухватан, бри­

че, дерле, дечак, балавко, зелембаћ,

жљив, темељит,

балавадија,

тинејџер,

опширан,

прцољак,

сушти,

малолетник,

пубертетлија,

балалајдер,

малодобник, багане, балавандер, бе­

- уи.

део

опсежан,

прецизан,

минуциозан,

обиман,

свеобухватан , у танчине,

ег­

зактан, у ситнице, студиозан, у де­

ба фиl. фам., жутокљунац фам., пи­

таље,

ле фам., пикавац фам., клинац фам.,

реШ.

шипарац форм., дораслица реШ . , ху­

дан, исправан, потпун, стручан, та­

добицареш .

чан, савршен

дерњава ж О 8. граја десерт м слаткиш,

слада,

колач,

6

6. дерање

посластица,

заслађење,

1.

за­

сластица,

@

акрибичан реШ. ,

-

уи:

прецизан, домишљен,

слен,

штити

6

8. поубијати

соли ­

сл: свестран, савестан

дефинисан,

јасан,

одре­

ђен, несумњив, објашњен, подробан,

десетковати сврш. прел . О 8.

десити се сврш. О догодити се, зби­

-

акри6ијски танан,

(који се истиче великом јасноћом)

слатко, шећерлема, прислачак реШ. уни­

правилан,

установљен,

експлицитан,

недвосми­

детерминисан,

поуздан, децидиран, утврђен, тачно утврђен @) 8. аналитичан

2.

ти се, одиграти се, одвити се, развити

детаљисати несврш. непрел. О фам.

се, доћи до нечег, згодити се, испасти

(говорити споро без краја) развлачи-

I див

детаљно

144

ти, отезати, ићи у танка црева изр. фам.

дефинисан прид. (тачно утврђен)

уЙ. брбљати, говорити, доса­

описан, објашњен, одређен, преци­

ђивати f} (приказивати у суптилним

зан, јасан, несумњив, подробан, до­

прелазима) в. нијансирати

мишљен, установљен, недвосмислен,

детаљно прил. в. аналитички

експлицитан,

дете ,с О (људско биће у односу на

сан,поуздан,децидиран,утврђен,

своје родитеље) клинац фам., клиња

дефинитивно прил . в. да

фам., син суж., кћи суж., дечак суж.,

дефиниција ж (јасно објашњење

-

девојчица суж.

детаљан,

детермини­

уЙ. потомак f} (мла­

неког појма, речи или термина) по­

до људско биће као симбол наивно­

јашњење, објашњење, значење, де­

сти,

терминација, интерпретација, опис,

-

непокваретности,

неразумно­

сти)в. балавац

тумачење, установљење

.детектив м (припадник тајне по­

дефицит м О (кад нечег нема до­

лиције или тајне организације који

вољно) мањак, недостатак, несташи­

за неког прикупља информације) до­

ца,

ушник,

дица, непотпуност, непостојање, не­

обавештајац,

обавештавач,

информатор, агент (тајни

-),

диверзант,

цинкарош,

потказивач,

денунцијант,

одавалац,

шпијун,

дојављивач,

пријављивач, пријавитељ, дојавитељ, достављач, проказивач, шпицлов

pef.

помањкање,

недовољност,

оску­

мање, празнина, рупа фам. f} фИf. в. беда

2.

дефицитаран прид. в. редак деформисан прид. в. безобличан деформисаност ж в.

изобличе­

детерминација ж в. одлука 3.

ност

детерминисан прид. О в. означен

деформисати сврш . прел. изобли­

f} в. детаљан

2.

чити, преобликовати, искривити - уЙ.

детињаст прид. недозрео,

неиску­

сан, ' несазрео, мали, незрео, инфан­

оштетити, уништити, упропастити

децидиран прид. О в. одлучан

1. f}

тилан, недорастао, голобрад, млада­

в. дефинисан е) в. изричит

лачки, млад, малолетан, тинејџерски,

дечак м О (мушко дете) дечко, дете,

јецав, бебаст фам., балав фам. ЙО!.,

мали, клинац фам., клиња фам .

зелен фам., кењкав фам., млађан екс­

балавац f} в. момак

йр:

- уЙ.

наиван

- уЙ.

1.

дечко м О в. дечак f} младић, заруч­

детонатор м вој. упаљач

ник, љубавник, момак, вереник, иза­

дефанзива ж в. повлачење 1.

браник, даса фам., тип жарf., фрајер

дефект м О

жарf.

недостатак, слабост,

грешка, аномалија, ненормалност, не­

дешавање с (оно што се догодило,

пропуст,

обично занимљиво или упечатљиво)

мана, фелер фам. f} квар, оштећење,

догађај, згода, епизода, случај, збива­

правилност,

неисправност,

хаварија, оштета реШ. е) фИf. (код чо­

ње, ситуација, прилика

века) в. мана

дибидус прил. в. потпуно

дефектан прид . О в. неисправан f}

див м (велик, висок човек) џин, гр­

в.

досија , гигант, људина, титан, горо­

инвалидан

дефетиста м циник, заједљивац, капитулант

- уЙ.

песимиста

стас, рмпалија, грмаљ, људескара, ко­ лос, оријаш, голијат, слота, великан,

дива

145

гренадир,

исполин,

натчовек,

људа,

крамп фи!., чудовиште фам., грома­ да фам.

- уй:

креатура, карикатура

диванити несврш. непрел . О чати,

разговарати,

зати,

на звезда, звезда, ведета реШ.

ре!., лонџати

диван' прид. О прекрасан, божан­ ствен, очаравајући, божански, заносан,

чуде сан, бајковит, нестваран, чаробан, омамљив, изврстан, узвишен, бајан, сјајан, прелеп, импресиван, хипноти­

чан, небески, предиван, савршен, фан­ фасцинантан,

бајослован,

блештав, величанствен, невероватан,

као дијамант, раскошан, анђеоски, екс­ клузиван, чудесно леп, див ота н, васе­

љенски, небесни, пресладак, дијамант­ ски, одушевљавајући, рајски, задивљу­ јући, неодољив, као из сна, велелепан, вишњи, замаман,

као са

слике, особит, посебан, вансеријски,

фИf.

фам.,

великолепан

реШ., супер неЙром. фам. , екстра не­

йром. жаРf., невиђенжар!., филаделфи­ ја неЙром. фам., светска класа фам. uзр., боли глава фам. изр., жешћи неЙром.

жарf. , до јаја жарf. uзр., прва лига фам. изр., страшан жарf., дичан арх. еуф: леп,

красан,

мамљив,

допадљив,

сладак,

наочит,

згодан,

при­

привлачан,

блистав, цакан, фин, стасит, љубак, до­ падљив, вабљив, меден, интересантан,

елегантан, атрактиван, одличан, кићен, дражестан, мамљив, луткаст, леполик, красотан,

чаран,

лепушкаст,

наочит,

убав, замамљив, рафиниран, грацио­ зан, мио, феш неЙром. реШ., кицошки фам. арх., гиздав арх., миловидан реШ.,

pef., I}:1ИЛОЛИК арх. , зоран pef., уписан pef., гледан реШ., шик неЙром. фам., дојмљив хрв. - уй: добар, отмен, изгледан

одличан

-

сл: узбудљив, провокативан

f} в. еминентан

1. т

се,

растелалити

се

pef., ћеретати фам . , ве­

арх., конверзирати реШ.

диван' м в. канабе

несавладив

распричати

сти фам . , развести ексйр., глагољати

диваљ прид. в. дивљи

магнетичан,

при­

комуницирати,

водити разговор, претресати, разве­

дива ж примадона, хероина, естрад­

тастичан,

I дивља свиња

уЙ. идеалан

товати, ћаскати f} в . брбљати

-

уй: диску­

говорити е) в.

2.

диверзант м (онај који учествује

или организује диверзије) уротник, завереник,саботер

диверзија ж О вој. (операција која се врши мимо главног бојишта) на­

пад, саботажа, завера f} фиf. (дело­ вање на рушењу неког система

или

стања изнутра) субверзија, преврат­ ничко деловање, урушавање система,

рушилаштво е) в. дигресија

дивизма ж

бот.

thapsiforme) pef:

(лат.

Verbascum

широки лопух~ жу­

тоцвијет, лепух, краљевска свића, бе­ лоперка, свијћњак, волов реп, вунав­ ка, лепушац

дивљак м варварин, грубијан, про­ стак, неотесанац, странац, сировина,

вандалин, варвар, туђин, канибал, брђанин,

иностранац,

паланчанин,

чобанчина, туђинац, кабадахија, не­ цивилизована особа, хорјат, непро­

свећеник, силеџија, сељачина, џибер фам., чобанин фам., троглодит фам., сељак фам., шабан фам., примити­

вац ЙОf., барбар хрв., барбарин хрв. дивља поза ж в. вити ца

1.

дивља паприка ж бот. (лат. Супап­

chum vincetoxicum) pef: свилни.дубац, косара, астоклеп, ластавина, крвник,

ластавичњак, пасја ри га, страшница, пасји купус

дивља саnата ж бот. (лат.

virosa) ре!:

Lactuca

горска отровница, отров­

на лоћика дивља свиња ж зоол . вепар, свиња

I

дивљачки диrресија

ватрен фи!., вирулентан фи!., рогат

дивљачки прид. В. груб дивљаwтво тивизам,

с

суровост,

варварство,

прими­

варваризам,

нецивилизованост, вандализам, бе­ срамност,

неотесаност,

нељудскост, дрскост,

нехуманост,

немилост,

крв­

фам., вехементан арх., нервозан еуф.

- уи:

свадљив, некултуран, тврдоглав,

страстан, бесан, немиран, разуздан,

грозан ~ В . груб дивљи

ладолеж

м

ре!:

бат.

(лат.

велики слак,

безобразност,

вулгарност,

Calystegia sepium)

бестијалност, зверство,

неМИi10СРД­

чадорчић, шаторче, хладопеж, слат­

ништво,

ност, примитивност, сировоi::т, бру­

ковина, слак, кошуљарка, бели ладо­

талност, бездушност, безобзирност,

пеж, згончек

насиље,

дивљина ж О В. забит 2. 6 В. ватре­

бестидност,

некултура, ност,

безосећајност,

неумољивост,

безобраштина,

разарање,

крволочност,

бешћут­

ност

простаклук,

дивовски прид . О в. огроман

злочинство,

вепик

в.

1. 6

1.

заосталост, недоличност, демонизам ,

дивокоза ж зоол. (лат.

некултивисаност, пустошење, безо­

picapra)

Rupicapra ги­

бразлук, необразовање, неуљуђеност,

диrиталис м бат. О (пурпурни, лат.

гамс

простота, несофистицираност, неса­

Digitalis

жаљивост,

вена пустикара, пустикара, напости­

анималност,

припростост,

насилност,

животињство,

несми­

рurрurеа) ре!: напрстак, цр­

њак, напрстњ'ак, дебели тров, велики

љеН9СТ, просташтво, грубијанштина,

тров, бабин напрстак

нечовештво,

лат.

нечовечност,

непрофињеност, тљивост,

грубост,

осорност,

дивљина,

неосе­

дивљачина

екс­

ир., симплицизам рей1., пасјалук ио!. ,

Digitalis lanata) ре!:

6

(вунасти,

поњавица, зу­

бачица , маљава зубачица, пустикара,

бесник, пустена пустикара, бесниче диrитрон м рачунаљка, калкулатор

барбаризам ХрВ., барбарство ХРВ. - уи.

суж. , шибер, абакус арх. , логаритмар

непросвећеност

рей1., сабирач рей1., рачунало хрв.

дивљи прид. О неприпитомљен, не­

диrнитет м в. понос

припитомљив, непокоран, неукротив

диrнути сврш . прел. О

6

жесток,

ти нешто с нижег на виши положај,

ћудљив; фуриозан, жустар, занесен,

управити нагоре) дићи, подигнути,

афекти ван, горопадан, махнит, жу­

уздигнути, уздићи 6 в. васпитати ~

чан,

диваљ,

напрасит,

буран,

нагао,

1. (постави­

виолентан,

агресиван,

фам. в. украсти

непријатан,

необуздан,

диrнути се сврш. О дићи се, попе­

прек,набуси~осион,неуравнотежен,

ти се, уздигнути се, уздићи се, узне­

плаховит,

ср ­

ти се, винути се, подићи се, узви­

чан, П9маман, о.соран, силовит, неци ­

сити се, понети се, наднети се, лан­

вилизован , недисциплинован,безоб­

сирати се, извити се, узлетети фи!.,

плах(овит),

насилан,

импулсиван,

зиран, живчан, напрасан,

примити­

п().~тети \ фи!., вазнети се рей1.

6

ван, нападан, несређен, несталожен,

уС1'~ти, усправити се, стати на ноге,

експлозиван, распаљив, неразборит,

дићи се, дићи дупе нар. ~ усправи­

грозничав,

ти се, укрутити се

самовољан,

покарљив,

6

полетети, узле­

својеглав, рабијатан, једак, мушичав,

тети, винутисе

обестан, темпераментан, мрк

диrресијажо (привремено одступа-

фи!. ,

дизати

147

I димити

ње од основне мисли) упади ца, одсту­

држачки, неслободан режим, само­

пање, изпет, скретање, диверзија, екс­

владарски,

курс, екскурзија фи!.

лан, недемократски

рей1. В. напад

6

дизати несврш. прел. О

(померати

нагоре) подизати, уздизати, гурати

аутократски,

нелибера­

диктатура ж в. апсолутизам

-

диктирати несврш. прел . в. наметати

уи. померити 1.6 (правити архитек­

дикција ж изговор, нагласак, говор,

тонске грађевине) В. градити ~

артикулација речи, интонација, дис­

(- де­

цу) В. одгајати 6 (- некога у звезде) В.

курс, начин изражавања, модулација

величати

- уи: језик,

(\) будити (В. пробудити)

комуникација

дијалекат м грам . наречје, идиом,

дилеја м ж жар!. в. дудук

говор неког краја, варијанта говора,

дилема

нестандардни језик

двоумица,

штина,

суж:

-

кајкавштина,

штокав­

чакавштина,

дијалектика ж

...

уи. логика

- уи: пингвистика, фразе­

опогија

дијалоr м О в. дебата 1. 6 в. разго­ вор

дијамант м камен, драгуљ, драги камен, алем, алем-камен, брилијант,

најтврђи драгуљ, адиђар ре!., алин­ камен

арх.,

алер-камен

арх., апмаз арх.

- суж:

арх.,

апмас

рубин, сафир

дијапазон м в. опсег

Hystrix cri-

бодљикаво прасе

држац,

апсолутиста,

дахија, ага,

аутократа,

самовољник,

страховладар,

арх., лајкуш ре!. , петљанац фам., шар­

латан фам., петљавац фам., аналфа­ бет фи!., фушер фам., постраник хрв., неупућеник хрв.

- уи.

незналица

- уи :

тљанац, фушер жар!.

6

пе­

аматер, ла­

ик, шепртља ~ в. незналица' дилетантизам м фам .

2. неструч­

ност, аматеризам, непрофесионал­ ност,

крпарење,

крпеж,

почетни­

нестручњаштво,

непрофе­

петљанција,

петљање,

крпање

аматерство,

ре!. ,

клепотина

ре!., фушерај жар!. деспот,

неквали­

тетно, лабаво, слабо, лоше, траљаво,

власто­

лаички, нестручно, невешто, неструч­

окрутник,

злостављач,

дилетантски прил. фам.

поро­

силник, тиранин, самодржац,

бљивач,

приучењак, непознавалац, буџаклија

крпарија,

диктат м в. декрет м

фам., двојба

1., неодлучност 1.

сионализам, пр~карија, петљанија,

дикобраз м зоол . (лат.

диктатор

сумња

њак, непрофесионалац, надримајстор,

штво,

дика ж в. врлина

stata)

- уи.

двоумљење,

колебљивост,

дилетант м О лаик, аматер, неструч­

1.

дијалектолоrија ж лингвистичка географија

колебање,

неодлучност, трилема хрв.

екавица, (и)јекавица, икавица

ж недоумица,

самовла­

њачки,

почетнички,

климав о,

шарлатански,

незналачки, неприкладно,

дар, страх и трепет, опигарх, тлачи­

некомпетентно, тричаво, непрофе­

лац, немипосрдник, батинаш

фи!.,

сионално,

-

недовољно, никакво, без стручности,

кабадахија ре!. , тлачитељ хрв.

уи:

крвник, мучитељ, насилник, сипеџи­

неизвежбано,

неквалификовано, млако, аматерски,

непотковано, рђаво, аматорски ре!.,

ја фам. диктаторски тирански,

мизерно,

прид.

тоталитаран,

апсопутистички,

деспот­

ски, самовољан, ауторитаран,

само-

фушерски жар!.

димензије ж в. величина

3.

димити несврш. прел. фам. в. пушити

I дирнути

димњача

148

димњача ж бат. (лат.

cinalis) сница,

Fumaria offi-

ре!: росно зеље, димица, ру­ црвени

димљача,

росоплас,

пелинац,

росница,

росуља,

црвена

руководилац,

администратор,

шеф,

равнатељ, руководитељ, говерно ре!.,

менаџер фам., бос жар!., управитељ арх., человођа реШ., капо реШ., дело­

димњача, росопласт, руњавац

вођа реШ., комесар реШ., капоња реш.

динамика ж в. енергија

-уи :лидер, владар

1.

динамичан прид. в. енергичан

динго м зоол. (лат.

Canis dingo)

дин­

гос

динстати несврш. прел . (кувати на тихој ватри у мало воде, поклопље­

но) крчкати, пирјанити хрв., пирјати хрв.

- уи.

кувати

диња ж бат. (лат.

Cucumis melo)

ре!:

пипун,пипон,пепен,мелон,лубени­

ца, дина, думлек, љубеница, врежа, милон, милун

дињица ж бат. (лат.

Sanguisorba mi-

пог) ре!: лубениче, жилињача, крва­

ра, фимфуља, јагодица, дињуша, лу­ беничица, кровошница, лубенчица, лубеничарка, божја брада, змијска трава, лубеничје, оскорушица дипломата м О (особа која се бави дипломатијом као струком)

.. -

суж.

амбасадор, конзул, аташе, f) фи!. (до­ виљив човек који у опхођењу с други­ ма спроводи своје намере) тактичар,

комбинатор

- уи.

сналажљивац

дипломатски прид. амбасадорски, изасланички, конзуларни, поклисар­

ски арх., велепосланички хрв.

дирати несврш . прел . Опипати , до­ тицати, тицати, пипкати, чачкати, џа­

пати f) (шалити се на туђ рачун или некога изазивати вербално) пецкати, задиркивати, провоцирати, чачкати,

зачикавати, задевати, бости, изази­

вати, нар.

подјебавати

- уи.

нар.,

зајебавати

ругати се @) в. мешати се

дирек м в. греда

2.

диригован прид . фи!. (који је извр­ шен по плану или налогу више вла­

сти) оркестриран, режиран, изрежи­ ран,

аранжиран,

ручен, намештен

изаранжиран,

-

уи.

на­

организован,

наређен

дирижабл м в. аеростат диринчити несврш. непрел. (мно­

го и напорно радити) напрезати се, ринтати, мучити се, кулучити, тегли­

ти, рмбачити, таљигати, тешко ради­ ти, замарати се, грбачити, крвавити, знојити се, упињати се, риљати, ди­

ринџити, тежачити, грбанчити, ко­

бељати се, грбити се, убијати се (од посла), грчити

се, изгарати, запи­

њати, рмбати, робијати пати

фам., црнчити

фи!., крам­

фам., коњоса­

ти фам., сатирати се фам., работати фам. реШ., паштити се ексир. ре!., по­ тегнути ексир., аргатовати арх., арга ­

тирати арх. хрв., окапати реШ., јести

крвав хлеб изр., радити као мрав изр.

- уи:

трудити се, радити

диркати несврш . прел . в. задевати

1.

дирљив прид . О (који изазива осе ­

ћање великог узбуђења) потресан, га­ нутљив, уверљив, изражајан, снажан,

јак

- уи.

узбудљив

дирнут прид. О

додринту, пипнут,

дотакнут, такнут f)

ганут, погођен,

разнежен, коснут реШ.

дирнути сврш. прел . О (доћи у додир

с нечим) пипнути, додирнути, таћи, Дотаћи, дотакнути, докачити, коснути, окрзнути (мало

-) f)

директива ж в. декрет

ти,

директор м управник, пословођа,

ти, коснути реШ.

ганути, растужи­

погодити, разнежити, ражалости­

@) в. узнемирити

дисати

149

дисати

несврш.

прел.

аспирирати,

I доба

дистанца ж в. даљина

удисати, усисавати, увлачити ваздух

дистанциран прид . О

дисидент м (онај који се због несла­

уи. повучен f) в. опрезан

уздржан

-

гања издвојио из неке организаци­

дистанцира ност ж О

је) отпадник, одметник, противник,

в. опрезност

бегунац, контраш, бунтовник, апо­

дистинктиван прид. О (који служи

стат(а)

за разликовање) разликован f) (који

- уи.

безбожник

дисидентство

с

бунтовништво,

уздржан f)

се разликује од осталих) в . посебан

одметништво, отпадништво, јереза,

дистинкција ж в. раЗllика

буњење, склоност контрирању, скло­

дистонирати несврш. непрел. фал ­

ност побуни, апостаза реШ., превера реШ., апостазија реШ.

- уи:

противље­

ширати

дистрибуција ж о достава, испо­ рука, опскрба, уручивање, предаја,

ње, устанак

попуст

достављање, допремање, опскрбљи­

дискредитовати сврш. прел. уни­

вање, издавање f) распоред, расподе­

зити,

ла, распоређивање, раздеоба

дисконт м в

..

понизити,

осрамотити,

ком­

промитовати, озлогласити, опљунути

фам.

- уи.

м

послушан,

подложан, привржен, покоран, при­

окривити, осумњичити

дискриминатор

дисциплинован прид .

обесправљи­

љежан

- уи:

маРЉI1В, тачан

вач, шовиниста, бигот, сегрегацио­

дићи сврш . в. дигнути

нист

дићи се сврш . в. дигнути се

дискриминација ж обесправљи­

диференцира ност ж в. разлика

вање, неједнакост, сегрегација, шо­

дихотомија ж в. антитеза

винизам, расизам суж. , ксенофобија

дичан прид . О в. горд

суж., апартхејд

суж.

-

уи: искључи­

1.

f) в. поно­

сан @) арх. в. диван'

вост, нетолеранција

дичити се несврш . (држати се по­

дискусија ж О в. заседање f) в. де­

носно) поносити се, гордити се

бата

1. @)в.

говорење

дискутабилан

прид.

- уи.

хвалити се

оспорљив,

длан м.., уи. рука

2.

расправљив, споран, проблематичан,

дневник м О мемоари, аутобиогра­

двојбен хрв.

фија, анали, реминисценције, сећања,

- уи.

дискутовати

сумњив, нејасан несврш.

непрел.

О

животна прича f) в. новине

расправљати, заседати, већати, раз­

до пред . в . близу'

матрати, саветовати се, размењивати

доајен м в. достојанственик

мишљења, састанчити фам., диску­

доба с о (временски период уоп­

тирати хрв., конферирати хрв. f)

ште или раздобље које се Одllикује

разговарати

в.

1.

1.

неким догађајима) епоха, ера, век,

диспанзер м амбуланта, стационар,

период, интервал, време, раздобље,

клиника, болница, поликлиника, дом

етапа, сезона,доб,циклус, ера, раз­

здравља, амбуланца ре!. , амбуланција

мак, одсек времена, мена арх.

арх. ре!., амбулаториј хрв.

риод у развитку нечега) стадијум,

f)

(пе­

диспозиција ж О сшруч. в. декрет

степен, фаза, стање, степеник фи!.

f) в. атрибут

- уи.

2.

@) в. таленат

моменат

добавитиlдобродржећи

150

доба вити сврш. прел. О набавити,

добро' прил. О (на добар начин, ко­

прибавити, наћи, снабдети се, опскр­

ји задовољава квалитетом) успешно,

бити се @ в. купити'

успело,

1.

квалитетно,

добар прид . о (о човеку) примеран,

ски, повољно

праведан,

поштен,

правно,

племенит,

крепостан,

ваљан,

частан,

душеван,

до­

грешке

-

тачно,

-

упутно,

уи.

бродушан, доброћудан, честит, непо­

приљежно

рочан,

но, људски, темељно

лан,

неподмитљив,

карактеран,

етичан,

исправан,

мора­

људски,

односима)

кварен,

во

правичан, узоран,

одан,

чи­

- уи.

*

~ савесно,

0

-

уи.

темељан

(који су у добрим

-

уи.

здрав

2.

без

савестан О подроб­

1.0 в. много 0

истинољубљив, беспрекоран, непо­

ис­

беспрекорно,

уи. исправан

- уи.

људ­

успешан @

добар б

угодно

- уи.

здра­ угодан

стих руку, у погону, доличан, искрен,

добро' с о власништво, земљопо­

ћудоредан, коректан, савестан, поу­

сед, имовина, својина, посед, иметак,

здан, лојалан, доследан, пун врлина,

земља,

скрупулозан реШ. @ в. дарежљив ~ в.

земљиште,

исправан

жљив

1.

т уи.

диван'

1.,

сраме­

1., веран 2.

имање,

маћинство, ност,

актива,

капитал,

газдинство,

властитост,

господарство,

газдалук,

поседство,

старина,

добит ж о в. зарада @ в. камата

подручје,

добитак м в. камата

поседовање, читлук ре!., сермија ре!.,

добоwарити несврш. непрел. и не­ прел . О ирел. (ударати добош) буб­ њати, лупати, ударати добош

-

уи.

свирати

добрица м ж фам. в. добричина добричина м ж поштењачина, све­ тац, поштењак, непоткупљивац, душа,

душа од човека, добра душа, простоду­ шник, човек добре душе, праведник, добар човек, несебичњак, човек до­ бра срца, оличење врлина, анђео фи!., човек

фи!., добричак

фам., добрица

поседништво,

до­

сопстве­

влаштина,

спахилук ре!., хас реЈ., имућство арх., држава арх., латифундија арх., дома­

злук арх., латифундиј арх., осопшти­ нахрв.

- суж: беглук,

потес, беговина­

уи: баштина, наследство

нина, богатство @

6.

-

сл: некрет­

добробит

добро' узв. (кад се потврђује дого­ вор) важи, договорено, океј

фам.,

О.к. фам., дил жарf.

добробит ж напредак, срећа, ко­ рист, добро

добровољно прил. радо,

волон­

фам., лаф фам., поштењаковић фам.,

терски, вољно,

својевољно, милом,

човек и по фам., људина фам., правдо­

драговољно, свесно, без присиле, на­

љубац реш. , непорочник реш., добро­

мерно, вољко хрв.

хотник ХРВ., доброћудник хрв.

добродоwао прид. в. пожељан

добричица ж бот. (лат. Glechoma

добродоwnица ж пријем, прихва­

hederacea)

ре!: месечњак, добричава

тање, дочек, прихваћање,

прихват,

трава, брштан по земљи, брштран,

рецепција реШ., акцепт реШ .

самобајка, добричавка, брштан-тра­

добродржећи прид . о

ва, вредњак, добрчанова трава, рас­

свеж, чврст, постојан, солидан, жи­

отпоран,

туриче, грошић, добричанова трава,

вахан, дурашан, добростојећи, издр­

ниски бршљан, добричарица, само­

жљив,

бај, добричевица, котур, округљак,

енергичан, несаломљив, пун живота,

стравна трава, добричавица

животни, бодар, крепак

жилав,

младолик,

чио,

- уи:

жив,

јак, ви-

добродуwанlдовитљивац

151

талан, окретан @

(који има свега у

реШ., веледушност хрв .

- уи:

љубав,

срце, љубазност, склоност, толеран­

изобиљу) в. богат

добродуwан прид. в. добар

ција, нежност

1.

добростојећи прид. (који има све­

добротвор м О човекољубац, до­

га у изобиљу) имућан, богат, добро­

брочинитељ, филантроп, алтруиста,

држећи, материјално осигуран/збри­

доброчинилац,

нут, ситуиран, обезбеђен, пун фам.,

срдник, добрица фам. @ в. за штит­

пун као брод фам . изр.

ник

доброта ж о

добротворност ж О в. чевекољу­

исправност, морал,

доброчинац ,

1.

примерност, часност, кроткост, етич­

бље @ в. дарежљивост

ност,

доброчиниnац м в.

правичност,

непоквареност, љаност,

беспрекорно ст,

крепост,

узорно ст,

час~

праведност,

ва­ пра­

вичност, добродушност, доброћуд­ ност, образ,

моралност,

честитост,

морална чистоћа, истинољубивост, искреност,

чистоћа,

карактерност,

колегијалност, искреност, смерност,

савесност, пристојност, чедност, узо­

ритост реШ., ћудоређе хрв., ћудоред­ ност хрв .

- суж:

поузданост, руке,

ност

поштење, интегритет,

непоткупљивост,

неподмитљивост,

-

уи.

допадљивост, поштење @

широкогрудост,

векољубље,

ност,

чисте

непороч­

дарежљивост,

пожртвованост,

несебичност,

чо­

човеч­

самаританство,

алтруизам, срдачност, предусретљи­

вост,

милосрђе,

душност,

хуманост,

племенитост,

велико­

галантност,

мило­

доброчини ­

тељ

доброчинитељ м в. добротвор доброчинитељски прид. в . даре­ жљив

доброчинство с в. дарежљивост

2.

довека прил . в. заувек

довести сврш. прел. О

в.

донети @

(учинити да неко дође) увести, до­ премити фам., доставити фам., доте­

рати фам. довести у ред сврш . прел. в.

нити

изме­

1.

дови1)ења узв. збогом, здраво, по­

здрав, пријатно, адио реЈ., адиос фам., бај-бај фам., ћао фам., асталависта

фам., оревуар фам., па-па фам., ћаос фам., поз жар!., воздра жарf., позић жарf., бок хрв.

пажљивост, филантропија, хумани­

довитљив прид . вешт, спретан, ви­

тарност, људскост, достојанственост,

чан,

верзиран, сналажљив, умешан,

благородност, добростивост, мило­

окретан,

срдност, узвишеност, богобојазност,

фесионалан, испрактикован, усавр­

стручан,

способан,

про­

галанција, човекољубивост, мекоћа

шен, извежбан, дорастао, извештен,

срца, простодушност, пријатељство,

уигран,

благост, душевност, добродушност,

уходан, обучен, квалификован, до­

издашност,

доброхотност,

разуме­

истрениран,

мајсториски,

витљив, зналачки, увежбан, упућен,

вање, женерозност, беневолентност,

виртуозан,рутиниран,лакорук,пре­

подашност,

каљен, кадар, промућуран , чиграст,

воља,

благонаклоност,

добра

добротворност, женерозитет,

генерозност,

милост,

братољубље,

видраст фам., виспрен реШ.

- уи: брз,

еластичан,проверен,надарен

широкогрудност, милостивост, аман

Довитљивац м сналажљивац, ком­

ре!.,

бинатор, тактичар, видра фИf., добар

податљивост

реШ.,

смиловање

I

ДОВИТЉИВОСТ доrодовштина

- уи.

играч жар!., пливач жар!.

предењак, дипломата

152

пре­

ње, седница, претрес, дебата, конфе­ ренција,

2.

окупљање, разговор, засе ­

ДОВИТЉИВОСТ ж спретност, снала­

дање, дискусија

жљивост,

уговор, го~ила

вештина,

окретност,

извежбаност,

верзираност, умеће, спо­

- уи:

6

слога, договор,

в. договор

доrоварати се сврш . споразумева­

собност, умешност, вичност, рутина,

ти се, погађати се, усаглашавати се,

лакоћ а , мајсторство, мајсторија, уве­

усклађивати се, усклађивати ставове,

жбаност, уиграност, искусност, рути­

угађати, саглашавати се, уталити се

нираност,.

усавршеност,

уходаност,

умење, техника, . умедба реШ.

-

уи:

м О

(заједничка одлука

склопљен између више особа) при­

знање , учинак, разумевање

доводити несврш. прел. О

фам., правити дил жарf.

AOrOBOp

(-

до не­

чега, чинити да дође до неког стања)

станак,

склад,

споразум,

слога, кон­

груенција, слагање, разумевање, по­

водити, придоносити (нечему), по­

годба,

следовати (нечим), изазивати, узро­

усаглашеност,

ковати, резултирати

(чинити да

монија, допуштење, сарадња, нагод­

фам . , доста­

ба, сложност, ред и мир, намирење,

6

неко дође) допремати

сагласност,

усаглашавање,

хар ­

складност, акрорд, пакт фи!. , конкор­

вљати фам. довољно прил. (онолико колико је

потребно) доста, достатно, у довољ­ ној м~ри, колико треба довратак м вратница, рагастов, до­

вратник, Довратница, перваз, подбој,

дат реШ. , угодба реШ., аранжман реШ. антанта суж.,

вор

6

- уи:

пријатељство, уго ­

(окупљање ради усаглашавања

ставова) в. заседање доrоворити сврш. прел. уговорити, погодити се, утаначити, нагодити се,

побој, шток фам.

закључити, утврдити

довратник м в. довратак

довршен прид.

хармоничност,

направљен,

уоб­

личен, уређен, формиран, завршен, свршен, сређен, обликован, профи­

доrоворити сврш. прел. уговорити, погодити се, утаначити, нагодити се, закључити, утврдити

доrоворити се сврш. споразумети

лисан,дотеран се, погодити се, усагласити се, ускла ­

довршити сврш. прел. в . завршити

Aora1jaj м (оно што се догодило, обично занимљиво или упечатљиво) згода, дешавање, епизода, случај, си­

туација, околност, прилика, збивање, појава, драма суж. (узбудљив, траги­ чан догађај)

AorMaTa

сагласити се, сложити се, дати сагла­

сност, уталити се

фам., направити

дил жарf.

доrодити се сврш. О десити се, зби­ ти се, одиграти се, одвити се, развити

се, доћи до нечег, згодити се, испасти

м (онај који заступа дог­

матско мишљење) догматик, догма­ тичар, апологета фи!. , засуканик арх., засуканац арх. , ускогрудник реШ.

доrматичан прид . в. загрижен

дити се, ускладити ставове, наћи се,

6

задесити се

доrодовштина ж анегдота, припо­

вест, занимљив догађај, егзотичан по­ духват, догађај/доживљај (занимљив

1.

или духовит), згода, (кратка) прича,

pef., сторија фам., анеГДот - уи: вратоломија, авантура

доrоварање с О усаглашавање, ве­

шторија

ћање, расправа, конгруенција, слага -

реШ.

153

доrрадити

I дозвоље

доrрадити сврш . прел. О (настави­

доживети сврш . непрел. О

ти градњу неке грађевине) надогра­

вота) дочекати

дити, дозидати

као учесник неког догађаја) прожи ­

направу)

6

(побољшати неку

надоградити ,

доградити,

(- за жи­

(проћи у животу

6

вети, преживети, проћи кроз н ешто

усавршити, набуџити фам., скала бу­

- уи.

џити фам., збуџити жар!.

ређен начин) схватити, видети, стећи

доrурати сврш. прел. и непрел. в. до­

терати

1.

и

2.

преживети

(разумети на од­

2. @

утисак, разумети, скапирати фам.

доживљај м О (оно што се дожи­

додавање с спорт. пас,

предавање

ви)

згода,

авантура,

пустоловина,

(лопте), давање (лопте), достављање

догађај

(лопте),

доживљава) представа, предоџба, ви­

дода вати

сврш.

несврш.

прел.

О

(начин на који се нешто

6

ђење, слика

(стављати у виду допуне) дометати,

доживотан прид. в. вечит

уметати,

дозвати несврш . прел. фиг.

уносити,

инкорпорирати,

евоци­

придодавати, укључивати, увлачити,

рати, призвати, присетити се, пробу­

утрпавати

дити, довикати, оживети, освестити,

6 (-

из руке у руку) пру­

жати, предавати, уручивати, давати,

пребацивати, достављати

дозвати сврш . прел . (приволети или

додатак м О допуна, прилог, упот­ пуњење,

попуна,

допис,

анекс иравн . , дометак хрв.

ман

...

уи. веза

апендикс,

6

в. аманд­

4.

што учинити; ставити , рећи, написа­

ти) допемути, приденути, придода­ ти, наденути, придати, атрибуирати,

призвати, назвати, позвати, викнути,

довабити,довући

дописати,

ти, одобрити, сложити се, пристати, аминовати,

прихватити,

пустити,

дати слободу, благословити, изаћи у сусрет, дати, аминати реТ.

6

(учини­

аплици­

ти правно дозвољеним) овластити,

рати, припетати ре!., назунтати ре!.,

ауторизовати (и - ирати), легализо­

прикачити фам., пришити фам., на­

вати, опуномоћити, допустити, оза­

товарити

дати,

покушати приволети некога да дође)

ДО3ВОnИТИ сврш. прел . О допусти­

додати сврш. прел. (накнадно не­

доделити,

домамити, освежити

фам., прилепити

фам.

6

(непосредно дати из руке у руку) в.

конити, одобрити, омогућити , озва­ ничити,

ауторизирати,

регулисати,

уручити

оверити, верификовати (и -цирати),

додатно прил. засебно, преко, приде,

поткрепити (нечијим ауторитетом),

посебно, одвојено, екстра, напосе арх.

овјеровити хрв.

додворавати се несврш .

дозвољен

зити, улагивати

подила­

прид .

допуштен,

зак о­

нит, легалан, важећи, валидан, ис­

се,

по­

умиљавати

се,

праван, вредећи, ваљан, легитиман,

ићи низ длаку изр . , чепити се фам.,

ауторизован, одобрен, право снажан,

влађивати ,

се, увлачити

ласкати,

чмарити се жарf. вул!. додир м О в. веза

1. 6

- уи.

угађати

в . веза

додирнути сврш. прел . О

4.

(доћи у

додир с нечим) пипнути, дирнути,

признат, законски, пуноважан, непо­

ништен,

незабрањен,

пуноваљан,

по

правомоћан,

закону,

регуларан, уставан

суж. ,

прописан,

незастарео

таћи, Дотаћи, дотакнути, докачити,

суж.,

окрзнути (мапо

реШ . , правоваљан реШ . , на снази изр.

-)

курентан

форм.,

пуновредан

дозивати

I докон

дозивати ти,

154

несврш.

прел.

призивати, викати,

О

зва­

клицати @

ногама изр.

- уи: очигледан, доследан,

уверљив

(придобијати некога за нешто) в.

доказати

врбовати

истинитост

дозидати сврш. прел. (наставити

TOBaTJ;I,

сврш .

(riоказати

аргумен­

образложити,

градњу неке грађевине) в. доградити

објаснити,

ДО311абоrа прил . О превише, суви­

тумачити,

ше, претерано, без мере, у бескрај,

расветлити,

неумерено,

аргументе,

бескрајно, до бесвести

прел.

доказима)

осветлити,

документовати, појаснити,

утемељити, изложити,

про­

разложити, пружити

дати

чврсте

фам. @ в. врло

темеље, разбистрити, побити аргу­

дознати сврш. прел. О (доћи до са­

ментима,

знања)

казима, приближити, илустровати,

сазнати,

установити, чути,

описати,

поткрепити

до­

дочути, начути, уверити се (у нешто),

дочарати,

добити информацију

фам., фундирати реШ., илустрирати

- уи:

разумети,

спознати, открити @ в. прозрети

хрв .

1.

- уи.

рашчистити,

убедити

. нацртати

1.

дојенче с в. беба

доказати се сврш. в. потврдити се

дојити несврш . прел. хранити, чува­

дока,ив прид. (који се 'може дока­ з~ти) ..

ти, гајити, неговати, пазити, култи­ висати,пестовати,гојити

док' везн. О жавање

истовремености

реченицом)

доказивати несврш. прел . (покази­

(временски, за изра­

докле,

с

главном

док-год,

догод,

докле-год, кад, дока ре/., доке ре/.

(временски,

за

изражавање

@

траја­

ња радње) у време, за време, кад @)

(узрочно, за означавање онога што је у зависној реченици узрок онога у главној реченици) кад већ, пошто, с

обзиром на то да, чим О (последич­ но, за означавање резултата) тако да,

.вати ;

истинитост доказима) в. дока-

зати

докачити сврш. прел. О в. додирну­ ти

@ в. дохватити

ДОКОllица ж О в. ДОКОllичар м О в.

дангуба

1.

@ в.

д~нгуба 2. ДОКОllичарење с в. беспослица ДОКОllичарити несврш. непрел. в.

те, па

беспосличарити

док' м в. лука

ДОКОllичарски

доказ м (нешто што сведочи о не­

беспослица @ в.

колотечина

чарски,

прид.

нераднички,

беспосли­

маркирантски,

чем) потврда, сведочанство, чиње­

готовански, немарнички, лењ, бада­

ница, знак, знамен, образложење, по­

ваџијски, окламашки, беспослењач­

тврђеност, атест

ки,

доказан

снован

на

прид.

- уи.

аргумент

аргументован,

чињеницама,

за­

одбрањен,

џабалебарошки, мукташки, за­

бушантски фам., филозофски фам:, паразитски фам., трутовски фам.

основан,оправдан,утемељен,ваљан,

докон прид. беспослен, залудан, уза­

снажан, устројен, опипљив, веродо­

лудан, пасиван, дангубан, излишан,

стојан, дојмљив, на месту, смислен,

непродуктиван, некористан, неакти­

појмљив, несумњив, сугестиван, с те­

ван, нерадан, незаузет, стајаћи, бес­

жином, релевантан, с главом и репом

предметан, неделатан, бескористан,

фам., фундиран реШ., на сигурним

нерадин,

инертан, доколичан,

леже-

докрајчити

155

ћи, стерилан

фи!., јалов

фи/., бес­

I Домаћи

долет с (приспеће у лету) в. доле­

плодан фи/., статичан фи/. бесциљан

тање

суж.

долетање с (приспеће у лету) до­

- уи. лењ, слободан, сувишан,

индолентан,

безвредан,

безвољан,

равнодушан,непотребан

лет, слетање, спуштање,

докрајчити сврш. прел. О

(нешто

привести крају) в. завршити

1.

@ в.

- уи .

вање

прилетање,

атерирање,

приземљење,

приземља­

долазак

долетети сврш. непрел. (приспети

уништити @) в. убити

у лету) слетети, прилетети, атерира­

доктор м О (највиша академска ти­

ти, спустити се, приземљити се

тула и особа која је стекла ту титулу)

доћи

.. @ (титула која се стиче завршава­

доличан прид. О (који одговара не­

- уИ .

њем медицинског факултета, особа

ком

која је стекла ту титулу) в. лекар @)

вредан, завредео @ в. (који одговара

фам. стручњак

некоме

документ м О

(текст с подацима

који нешто потврђују) исправа, ле­

личном

или

сразмеран,

вредношћу)

нечему)

достојан,

одговарајући,

упоредив,

истоврстан,

корелативан @) (који се истиче лепим

гитимација, исказница, лична карта,

понашањем) в. љубазан

грамота ре/., личњак

фам., папири

долично прип. (на доличан начин)

фам., аусвајс жар!. @ (чињеница која

достојно, пристојно, прилично, фи­

сведочи о нечем) в. доказ

но, уљудно, углађено, угодно, кул­

документација ж в. грађа

турно

документовати сврш. прел . в.

до­

дом м кућа, боравиште, седиште, до­

казати

маћинство, место боравка, огњиште,

докусурити сврш. прел . О фам. в.

станиште, настамба, конак, резиден­

убити @ фам. в. докрајчити в . завршити

@)арх.

1.

докучити сврш. прел . О в. дохвати­ ти

@

ција, апартман, стан суж., кров фи/., свој на своме изр . , легло фи!., адреса

1.

фи!., праг фи!., матица фи/., гнездо

фам., кућица-слободица фам., гајба

в. схватити

жарi., место становања форм . , стам­

долажење с в. долазак долазак м долажење, стизање, при­

бена јединица форм., домицил форм. ,

стизање,

пребивалиште

илазак,

доспеће, појава,

примицање,

приспеће,

на­

ступање,

форм.,

легало

арх.,

обитавалиште реШ., кућанство хрв.,

- уи: склониште,

приближавање, догегање жар!., скок

кров над главом изр.

жар!., доход арх. ре!., долаз арх., до­

завичај

шашће арх.

домаћи прид. О овдашњи (или та­

долазити несврш. непрел . О

(ходом

мошњи), локалан, месни, завичајни, домородан,

околни,

спепати) стизати, приспевати,присти­

домородни,

обласни,

зати, наилазити, појављивати се, гегати

шњи ре!., амошњи арх. ре!., помесни

се фам. @ в. навирати @) (- у неке окол­

реШ.

ности) в. западати О

домаћин м господар,

или неким превозним средством при­

(-

повремено у

овострански,

родни,

@ в. интиман

газда,

посету) свраћати, навраћати, појављи­

сник,

вати се, завраћати реШ.

жац, властелин (феудални

0

в. доспевати

@ (водити порекло) в. потицати

1.

овде­

поседник,

ималац,

држалац, ~TaHoдaBaц

(-

вла­

земљодр­

-

земље),

који изнајм-

домаflинство

I донети·

љује стан), свој на свом, кућевласник,

ристити гужву, скројити фи!.

земљопоседник

домишљат

(-

који поседује зе­

мљу), падроне ре!., ефенди ре!., при­

ван,

даровит,

вешт,

креати­

инвентиван,

прид.

таленто­

тежалац арх., велможа арх., спахија

ван,

арх., сопственик арх., притежавалац

рен, оригиналан, надарен, маштовит,

арх., ага арх. ре!., кућегазда реШ., га­

продуктиван,

здаш реШ., чорбаџија реШ., грунташ

сналажљив,

стваралачки,

способан,

делатан,

обда­

ингениозан,

имагинативан,

окретан,

реШ., госа хии.

прегалачки реШ., талентиран хрв.

домаflинство с в. дом

уи: предузимљив, геНИЈалан

домаflица ж господарка, газдарица,

домишљатост ж в. дволичност

кућедомаћица реШ., маја ре!., кућани­ ца хрв.

-

суж: стјуардеса, хостеса, го­

стоприматељица реШ.

домашај м домет, замах,

распон,

досег, дохват,

ширина,

дијапазон,

обим, оквир, опсег, далекосежност, домаК,величина, видик,распростра­

њеност, обухват, раширеност, ампли­ туда фи!. домен м делокруг (поље деловања),

подручје, рејон, сфера рада, круг, до­ мет,

поље

(деловања),

област,

сег, територија фи!., терен фиf.

оп­

- уи:

окружење, средина

домет м О

домашај, видик, до сег,

обим, дохват, замах, распон, шири­ на, дијапазон, оквир, опсег, далеко­ сежност,

домак,

величина,

границе,

распрострањеност, обухват, рашире­

-

домишљен прид . в. дефинисан домовина ж дедовина, отаџбина,

завичај, земља, постојбина, бабови­ на, гнездо фи!., очевина ре!., домаја арх., патримониј реШ.

домородац м О (онај који је поре ­

клом из датог места) урођеник, ста­ роседелац, старинац реШ . е (онај ко­

ји је из тог места) мештанин, Домаћи/ овдашњи човек, локалац жар!.

- уи.

земљак

домородачки прид. (о народима) староседелачки,

аутохтон,

урођени

фи!.

домоflи се сврш. в. зграбити

1.

домунђавати се несврш. дошапта­ вати се, шапутати, шаптати, шушка­

ти, ћућорити, мунђати фам., шишо­

ност, амплитуда е Достигнуће, оства­

тиратиреш.

рење, резултат, учинак, постигнуће,

донедавни прид. (који се скоро де­

подвиг, продукт, испуњење

ход, околина

- уи .

ис­

донекле прил. О (до неког степена,

1.

доминантан

сио) в. недавни

прид.

О

истакнут,

мере)

делимично,

имало,

унеколи ­

главни, владајући, преовађујући, нај­

ко, колико-толико, у одређеној мери,

битнији, претежан, пресудан, госпо­

мало, ма КОJIИКО, барем мало, макар

дујући, предоминантан е в.

загри­

мало, до неке мере, дјеломице хрв. е

доминација ж превласт, надмоћ,

де суж. @) (до извесног времена) за не­

жен

(до извесне даљине) донде суж. , дов­

1.

премоћ, надмоћност, моћ, супериор­ ност, владавина

- уи.

власт

ко време

донети сврш. преЛ.доставити, при­

домислити се сврш. снаћи се, до­

нети, допремити,

сетити

рати,

се,

омислити,

смислити,

из­

мудрити, сетити се, извентати, иско-

довести,

пренети, апорти­

испоручити,

уручи­

ти (неком), Довући, дотерати, догу-

доноситиlдопуштен

157

рати, навести арх., добацити фам.

в.

- уи.

писмо, пошиљка

дати

доносити несврш. прел . 6. донети

дописивање

6 0

(писмена порука) в. додатак

дописивање м (размена писама)

допадати се несврш. свиђати се,

преписка,

волети, пријати, марити, годити, би­

реШ.

ти драго, густати ре!., бити по вољи

допремање с в. достава

- уи.

допринети сврш. прел. О (дати до­

одобравати

допадљив

прид .

(који

изазива

ко ре спонденција ,

допис

принос у неком послу) додати, придо­

пријатна осећања и пријатне је спо­

нети,

љашњости) примамљив, привлачан,

ти, омогућити, помоћи, потпомоћи,

атрактиван,

учинити,

леп,

красан,

наочит, за­

придодати,

придати,

урадити,

подупре ­

приложити, дати

носан, магнетичан, сладак, згодан, за­

удепа, олакшати, ангаживати се, сма­

нимљив, интересантан, цакан, љуба к,

њити терет, пружити руку изр., дати

вабљив, меден, дражестан, мамљив,

све од себе изр. е УJIОЖИТИ, уплатити,

луткаст,

кредитирати

леполик,

лепушкаст,

красотан,

замамљив,

чаран,

рафинир ан,

допринос м О учешће, учествова­

грациозан, мио, убав ре!., гиздав арх.,

ње,

миловидан реШ., изгледа н ре!., мило­

интервенција,

лик арх., зоран ре!., уписан

pef.,

гле­

удео,

ангажованост,

(у нечему)

хрв.

рез

божанствен, леп, узбудљив,

провокативан,добар,отмен

ангажман,

ангажова­

ње, партиципациј а, узимање учешћа

дан реШ., шик неиром. фам . , дојмљив

- уи.

деловање,

- уи:

помоћ, труд е в. по ­

допуна ж О додадак, прилог, упот­

допадљивост ж лепота, дражест,

пуњење,

дражесност, зав одљивост, атракција,

реШ., дометак хрв. е в. амандман @) в.

љупкост,

грација,

угодност,

примамљивост,

шармантност,

влачност, драгост,

шарм,

при­

грациозност, маг­

попуна,

апендикс,

допис

белешка допустити сврш. прел . О

ДОЗВОJIИ ­

ти, одобрити, сложити се, пристати,

нетизам, неодољивост, склад, склад­

аминовати,

ност,

симпатичност,

дати слободу, благословити, изаћи у

умилност; пожељност, драж, афини­

сусрет, пустити, дати, легализовати,

тет, финоћа, атрактивност, красота,

аминати ре!. е (учинити правно до­

убавост, умиљатост, пријатност, сим­

звољеним) в. дозволити

патија, свидљивост, наочитост, лепо­

допуштање с в. ауторизација

ликост,

милина,

чар,

прихвати ти ,

пустити,

2.

примамљвост,

допуштен прид. (који је по закону)

лепушкастост, угода, милоћа, мило­

дозвољен, исправан, вредећи, ваљан,

видност,

замамност,

законит, легалан, важећи, валидан,

фи!., магија

легитиман, незастарео, ауторизован,

фи!., зор ре!., аман ре!., мачкастост

одобрен,уставан,правоснажан,при­

фам. женственост суж.

знат, законски, п уноважан, непони­

миљушност,

занимљиво ст,

магнетичност, магнет

- уи:

благост,

харизматичност, доброта, нежност

штен, незабрањен, правомоћан, пу­

допис м О (писмени извештај за но­

новаљан, по закону, прописан, регу­

вине или уопште) чланак, изве штај,

ларан, данашњи фам., текући фам.,

репортажа, текст

-

уи.

вест е

(зв а­

нич ни акт) распис, циркулар @) реШ.

курентан

форм.,

пуновредан

правоваљан реШ., на снази uзр.

реШ.,

I

допуштење доспедан

допуштење с О 6.

одобрење б 6.

фам.

договор

дораспост ж 8. знање дорастао ПРИД. О

1.

8.

дорат м заол.

вичан б

8.

(непријатно осећање

нерадом,

незаинтересо­

ваношћу или нечим спичним) јед­

ноличност, монотонија, смор

фам.,

смарачина фам., дуго време изр. арх.

уи.

учмалост б 8.

1.

гуспати

б ирел.

салетати,

спопадати,

опседати,

узнемиравати,

ис­

давити

фам., масирати фам., гушити фам.,

уи. коњ

'"

прежвакавати,

мучити, сметати

црпљивати,

досада ж О изазвано

се,

- уи.

иритирати, оптерећивати, гњавити,

компетентан

-

нављати

досађивање @)

(досадан човек) 8 . гњаватор

наваљивати

1. '"

уи. брбљати

1.,

-

уп.

зло­

стављати, детаљисати

досађивати се несврш. (проводити време у досади) бпејати фам., смара­ ти се жарf.

- уи.

висити

1,

беСПОСJIИ­

чарити

досадан ПРИД. јеДНОJIИК,

монотон,

напоран,

заморан,

неинтересантан,

тмушити жарi., смарати жарf.

Aocer м

О 8. домет

1.

б 8 . вепичина

3.

једнопичан, прозаичан, без динами­

досеrнути сврш. прел.

ке, нединамичан, неузбудљив, увек

досеn:.енИк м (онај који је однекуд

исти, незанимљив, у истом тону, су­

дошао) дошљак, усељеник, добегпи­

вопаран,

непоетичан,

обичан,

бескрван

свагдашњи,

фи!. ,

беЗJIичан

фиf. , безбојан фиf., сморан фам., ме­ ханички реШ., рутински реШ.

-

уи :

глуп, безвезан

досадити сврш. прел. О

(постати

незанимљив, монотон) угњавити, до­ јадити, дозлогрдити, заморити, уда­

вити фи!., угушити фи!., удавити фи!., сморити жарf., уништити ексир. , по­

пети се на врх главе изр., доћи до грпа изр. б (постати досадно) дозлогрди­ ти, бити преко главе, сморити жарf.

досадњаковић м 8. гњаватор досађивање с гњављење, узнеми­ равање,

гњаважа,

досада,

понављање, масажа фи!., банта

pef.,

сметање,

фи!., литанија

писличарење ре!., да­

вљење фам . , давеж фам., смор фам., смарање фам., смарачина фам., ин­ комодација реШ .

- уи:

мучење, приго­

8.

дохватити

ца, ПРИДОШJIица, имигрант, дођош

pef. - уи.

емигрант

досетити се сврш. О (призвати из

заборава) 8. сетити се б 8 . снаћи се досетка ж О виц, којештарија, до­

скочица, шапа, гпупост, будалашти­ на, пошапица, МУДРОJIија фиf., извала жаРf., бисер жар!. , одвала жарf. б 8 . враГОJIија досетљив ПРИД. О

довитљив, про­

мућуран, сналажљив, видраст

-

уи.

паметан, спретан б(онај који свесно производи смех) 8. духовит

досетљивост ж О 8. памет б (осо­

бина оног који свесно изазива смех) 8.

духовитост

досије м записник, регистар, фајл, датотека, фасцикпа, протокол, досје Доскочица ж виц,

досетка,

које­

штарија, шала, глупост, будалашти­

варање

на, пошаJIица, мудролија фиf., извала

досађивати несврш. непрел. прел.

жарf., бисер жарf., одвапа жарf.

О неирел .

доспедан ПРИД. (који се држи неког

понављати, бити јеДНОJIИ­ исто,

мишљења и начела) постојан, непро­

замарати, причати једно те исто, по-

менљив, непопустљив, истрајан, упо-

чан/заморан,

говорити

увек

I

доспедност дотерати

159

--------------------------------~--~--~~--~~

ран, чврст, непоколебљив, устрајан,

достојанствен прид . О

принципијеJIан,

ван

конс е квентан,

ду­

1.

б 6. уважен

пошто­

6.

2.

рашан, стабилан, устаљен, поуздан,

достојанственик

окорео

славан, велик човек) величина, ве­

чан,

фам.

уи : привржен, логи­

-

отпоран,

стваран,

снажан,

ди­

СЦИПJIинован

м

(знаменит,

ликан, ауторитет, углеДник, моћник ,

доајен, име (велико), одличник , пр ­

доспедност ж истрајност, устрај­

вак, махер, велико име, гигант, вели ­

ност,

каш, фигура, капацитет,

постојаност,

поколебљивост, ност,

ревност,

поузданост,

непопустљивост, константност, рашност,

фам.

неуморно ст,

не­

стабил­

непроменљивост,

принципијелно ст,

непромењивост,

перманентност,

ду­

окорелост

уи : устаљеност, ОДJIУЧНОСТ,

-

континуитет,

храброст,

тврдогпа­

цвет друштва,

марка

неко

и

фи!., маестро

величина,

нешто,

кпаса,

фи!., човек од

формата фи!. , бесмртник фиr. , кали­ бар фи!., крупна риба фам., легенда фам., крупна зверка

фам., буџован

фам. , буџа фам., мудоња жар!. , фаца жар!. , мудо жар!., целебритет реШ., нотабилитет реШ.

вост, стрпљивост

доспевати несврш. непрел. О

до

достојанство с узвишеност, гор ­

неке фазе у развоју) дотеривати, до­

дост, понос, величина, племенитост,

гуравати, долазити, стизати б 8. до­

значај,

JIазити

(-

1.

признатост,

истакнутост,

уваженост, угпед, нотаБИJIитет,

доспети сврш . непрел. О

(-

до неке

це­

њеност, запаженост, угпедност, извр­

фазе у развоју) дотерати, догурати,

сност, знатност, прворазредност

доћи, стићи б 8. доћи

дотакнути сврш. прел. (доћи у до­

1.

доспеће с 8. долазак

дир с нечим) 6. Дотаћи

доста прил . О

дотаћи сврш. прел. (доћи у додир с

(онолико колико је

потребно) довољно, достатно, у до­

нечим) дирнути, пипнути, додирну­

вољној мери, КОJIИКО треба б 8. врло

ти,таћи,дотакнути

@)

превише, премного, преко гпаве,

сувише,

претерано,

дозлабога,

без

дотеран ПРИД. кићен, гиздав, укра ­

шен, епегантан, нађинђан, накићен,

мере, у бескрај, неумерено, бескрај­

накинђурен,

но, до бесвести фам.

нагиздан,

- уи.

много

нацифран,

полепшан,

упепшан,

напирлитан,

достава ж дистрибуција, испорука,

уређен,

опскрба, уручивање, предаја, доста­

урешен, наJIицкан, пицнут жар!., у

вљање,

тренду жарf. , углачан фи!.

допремање,

опскрбљивање,

китњаст,

кокетан,

-

уи : от­

мен, сјајан, модеран, блистав, угла ­

издавање

доставити сврш. прел . испоручити,

чан, скупоцен

уручити,

штен, биран

ти,

сређен,

предати,

испоставити,

допремити, доне­ изручити,

издати,

-

уи: раскошан, наме ­

дотераност ж 6. елеганција

пренети фам . , JIиферовати фам., екс­

дотерати

традирати форм.

О ирел. (довести неки предмет) дову­

достављање с 8. достава

ћи, догурати

достиrнуће с остварење, резултат,

(-

учинак,домет, постигнуће, норма, би­ панс, продукт, испуњење

- уи.

исход

сврш.

-

уи.

прел.

и

донети б

непрел.

неирел.

до неке фазе у развоју) доћи, догу­

рати, доспети, стићи @) ирел. 6. уре­ дити

I

доток драrуwица

доток м О (оно што дотиче равно­

качити, ухватити, шчепати, зграбити,

мерно и предвиђено) Дотицање, при­

уграбити, дограбити, ћапити, при­

тицање б В. прилив

грабити, гепити, пограбити, апити

дотрајао прид. похабан,

ре!., папити ре!. , шћапити фам. - уи.

ислужен, >

160

шен,

оматорео,

искрзан,

бедан,

издеран,

излизан,

изно-

преживео,

рушеван, устајао,

времешан,

матор,

пропао,

оклепан,

потпеушан,

дирнути

доходак м в. зарада

дочек м в. добродошлица дочекивање с примање, гошћење,

безвредан, истрошен, рабатан, из­

угошћавање, чашћење

рађен, трошан, кржљав, отрцан, кр­

дочепати се сврш . в. дохватити

зав,

исцрпљен,

подеран,

бљаван,

изједен,

ритав,

поцепан,

ништаван,

изупотре­

овештао,

оскудан,

штао, дерутан реШ . , збабан

изве­

фам . ,

сажвакан фам., прњав фам., разје­ бан нар., пртен реШ., роњкаст реШ.

- уи .

одрпан, стар

дотући сврш. прел. О В. убити б В. докрајчити

1.

доћи сврш. и несврш . непрел. О сврш. стићи, доспети, приспети , пристићи, појавити се, створити се, дотерати се

фам., дorегати се фам. ти,

допутовати,

- суж:

допловити,

дохода­ довести

се, долетети, спетети б сврш. (~y не­

ке околности) доспети, запасти, упа­ сти е) сврш. В.

коштати

0

банути

{)

несврш. в.

несврш. фам. в. налазити

- уи .

гозба

дошљак м (онај који је однекуд до­ шао) досељеник, усељеник, добегли­ ца,

придошлица,

ре!.

- уи.

имигрант, дођош

емигрант

Apar прид.

мио, врли, милостан, ми­

лостив арх.

драrовољно прил . в. добровољно

драrољуб м бот. (лат. Тropaeo!l1m

majl1s)

ре!: латинче, љубидраг, већи

драгољуб, латифа,

пењалица, спак,

алчашица, лазибубе , драгомиље

AparOCT ж

в . дражесност

драrоцен прид. О непорцењив, ба­ снослован, као светог Петра кајгана

uзр. фам.

- уи:

скуп б в. редак

драrоценост ж в. вредност

драrуљ м в. дијамант

се @ сврш . (~ до неке фазе у развоју) дотерати,догурати,доспети,стићиб

несврш. фам. в. дуговати доуwник м информатор, детектив,

агент (тајни ~), шпијун, обавешта­ вач,

провокатор,

казивач,

одавалац,

диверзант,

цинкарош,

дојављивач,

пот­

денунцијант,

тајни

агент,

Драгуљи аквамарин

кварц

смарагд

аметист

опал

тиркиз

брилијант

перидот

топаз

гарнет

рубин

турмалин

дијамант

сафир

цитрин

пријављивач, пријавитељ, дојавитељ,

обавештајац, достављач, проказивач, шпицлов ре!.

дохакати сврш. прел. реШ. в. докрај­ чити

1.

дохват м в. домет

драrушица ж бат. (лат.

garis)

ре!:

драгучац, драгушац, жабља трава, ба­ дељчац,

1.

дохватити сврш. прел . дочепати се,

Домоћи се, докучити, досегнути, до-

Senecio Vl11-

гопуждравка, гушчерњак,

старачац,

мрзличњак,

дивљи

блишњак, гопуждрака, костричић, кр­ стовник, мпијечњак, мали костриш

I

драж древан

161

врева, ларма, галама, жамор, у з вики ­

драж ж в . дражесност дражесност

ж

пепота,

вање, писка, урликање, јаукање, ур ­

дражест,

допадљи­

пање, цика, дрека, кричање, дерњава,

вост, љупкост, угодност, примамљи­

вриска, повика, цичање, дерање, ри­

атракција,

вост,

заводљивост,

грација,

шарм,

ка, цилик, циликање, повици, узвици ,

грациозност,

жагор, алаука, крештање, галамљење,

шармантност,

привлачност,

драгост,

магнетизам,

неодољивост,

складност, ност,

МИJIина,

умилност,

афинитет, красота ,

чар,

грајање, пиштање, џева, гром ор, ур ­

небесна вика, вриштање, врискање,

драж,

урнебес фи!., орњава ре!., орљав а ре!. ,

атрактивност,

дерачина фам., весак арх. ре!. , дера ­

пожељност,

финоћа,

убавост,

склад,

симпатич­

умиљатост,

при­

ча арх. , врка арх., брека арх. , рогобор

jaTHocT'

симпатија, наочитост, лепо­

арх.

ликост,

миљушност,

драп прид. в. бледосмеђ

примамљвост,

лепушкастост, угода, милоћа, мипо­ видност,

занимљивост,

замамност,

магнетичност, магнет

фи!., магија

фи!., зор ре!. , аман ре!., мачкастост

фам. женственост суж.,

- уи:

бпагост,

харизматичност, доброта, нежност

1.

у стање појачане осетљивости) на­ драживати, узнемиравати, узрујава­ ти, узбуђивати, дрмати, комешати б

задиркивати е) (придобијати неко­

га за нешто) в. врбовати

{)

драти се несврш . в. дерати се

дрварица ж заал . (лат.

gas)

Urocerl1s gi-

оса pef.

дрвенарија с (предмети израђени од дрвета) дрвена роба суж. , дрвени

дрвити несврш . непрел. 6 . блебета­

дражити несврш. прел. О (доводити

6.

бука, лупање

намештај суж., ламперија суж.

дражест ж в . дражесност

дражестан прид. в. диван'

- уи.

(дозивати

животиње вабом) в. вабити дражити сврш. несврш . прел . в.

до­

зивати

дракон м зоал. (лат. Draco volans) летећи змај

драма ж О (врста књижевног дела) б (група људи која учествује у праиз­

водњи драме као позоришног дела)

,..

ти

дрвљаникм 6. амбар

1.

дрво с О (вишегодишња биљка) ко­ рен, стабло и крошња б (материјап

за огрев, занатство, индустрију и сп.) ,.. е) в. дрвенарија

дрворед м алеја, стаза (између др ­ вореда), апеј арх.

дрвоточ м заал . (пат. Xy!oborl1s dis-

par)

дрвојед

дрвоточац м заал. (лат. Terredo па­

valis)

вртушчица, шкољкаш

дрвоточци м мн. заал. О секата, лат. Anobiidae) б

,..

(род ин­

,..

(род леп­

давни,

антички,

е) (узбудљив догађај, обично траги­

тирова, пат. Cossidae)

чан) изгред, испад, излет, ексцес, ин­

древан

цидент, сензација, афера, неприпика,

давнашњи,

скандал, збрка, бепај

стар, антикни, антични, од памтиве­

фам. , циркус

фам . , хаос фам., крш жар!.

- уи.

до­

прид.

О

престар,

прастар,

врпо

ка,прадаван,претпотопни, исконски

гађај

фи!. , метузапемски

дранrулија ж О 6. ситница б 6 . ве­

фам., стар као Библија фам., ветак

фам . , изумрпи

зење

арх., ветах арх., вајкадањи реШ . , ста­

драње с крика, викање, вика, граја,

родреван реШ. б фи!. в . застарео

I

древност дрзак

162

древност ж в. давнина

дреждати несврш. стајати,

проводити

Јенак, дренка, дрин, црвени дријенак,

(дуго

румени дрен, дрењ, дрњулић, дрено­

на јед­

вина, дријен, бипа свибовина, дрино­

непрел . време

ном месту) џеџати, зверати, куња­

вина

ти, дангубити, глуварити, зврјати,

дресирати несврш. прел . (обучава­

висити, задржавати се, џоњати, ча­

ти животиње) увежбавати, кротити,

мити, шалабазати, кружити (наоко­

укроћавати, дриповати жарi.

ло), диплити, зјапити фам., зев ати

дресура ж обучавање, извежбава­

фам ., смрдети жар!., чучати жар!.

-

ње, дрип жар!.

уй: блејати жар!., чекати, беспосли­

дречање св. дерање

чарити,лутати

дречати несврш. непрел. О в. дерати

1.

дрека ж в. драње

се @ в. јаукати

дрекнути сврш. прел. в. викнути

држава ж О земља, админстратив­

2.

дремати несврш . непрел. прел. (спа­

на јединица, друштво,

вати лаким сном, у полусну) миро­

заједница, нација фи!. , сатеJlИТ фи!.,

територија,

вати, почивати, дремкати фам., дре­

сила фи!., груда фи!. , губернија арх.

муцкати фам., џоњати фам. , њорати

- суж: репубпика, федерација, конфе ­

фам.

дерација, домовина, покрајина, про­

- уй.

спавати, дремнути

дремеж м

буновност,

сањивост,

винција, царство, монархија, краљев­

поспаност, дремљивост, непробуђе­

ство, војводство, монархија, КОJIОНИ­

ност,

ом ама,

ја, протекторат @ арх. в. имање

ност,

неактивност, малаксалост,

успаваност,

нерасање­ по­

држач м в. дршка

лусан,дремка, неразбуђеност,дрема­

дрзак прид . О

вица, успорено ст, сненост, заспаJIОСТ,

митиван,

некуптуран,

непристојан,

при­

припрост,

клонулост, полудрем, сананост, дре­

простачки,

мовност,

бесраман, неучтив, недоличан, нева­

спорост,

куњалица,

дрем,

непријатан, безобразан,

дремање, омамљеност фи!., неживот­

спитан, незгодан, безобзиран, неоте­

ност фи!., опијеност фи!. , фјака ре!.,

сан, нељубазан, неуместан, неуљудан,

уљуљаност фам.

насртљив, раскаJlашан, непросвећен,

дремка ж в. дремеж

разуларен, необразован, неморалан,

дремљив прид. неиспаван, поспан, сањив, дремован, снен, уморан, успа­

ван, непробуђен, неразбуђен, санен, нерасањен, спављив, спаваћив реШ. дремљивост ж в. дремеж

дремнути сврш. непрел. одремати, спавнути,

поспавати,

дремуцнути,

отпочинути, откунтати жар!., отчма­ вати жар!.

скандало­

недостојанствен, неваљао, срамотан,

опсцен,

саблажњив,

некултивисан,

увредљив,неуљуђен,нечувен,бести ­ јалан, скаредан, бестидан, неџентле­ менски, неприличан, дивљи, кочија­ шки, варварски, неуслужан,

груб,

неСJlан,

прљав, неЦИВИJlизован, про­

фан, недостојан, оштар, без манира/

дремован прид. в. дремљив

дрен м бот. (лат.

саблажњујући, вулrаран,

зан, набусит, сиров, баналан, прост,

поштовања, лоше одгојен, безазоран,

ре!:

неукус ан, неплеменит, фриволан, не­

курослипник, дренак, жути дренак,

славан, безочан, опор, неделикатан,

дренић, дрини ка, тврди дријен, дри-

неприкладан,. неугодан, отресит, љи-

Cornus mas)

1б3

Државе са rпавним rраДовима ДРЖАВА

ГЛАВНИ ГРАД

ДРЖАВА

ГЛАВНИ ГРАД

Авганистан

Ка6ул

Етиопија

Адис Абеба

Азербејџан

Баку

3амбија

Лусака

Албанија

Тирана

3еленортска острва

Праја

Алжир

Алжир (град)

3имбабве

Хараре

Андора

Андора ла Веља

Израел

Јерусалим

Ангола

Луанда

Индија

Њу Делхи

Антигва и Барбуда

Сент Џон

Индонезија

Џакарта

Аргентина

Буенос Ајрес

Иран

Техе ран

Аустралија

K'\I 6e pa

Ирак

Багдад

Аустрија

Беч

Ирска

Да6лин

Бахами

Насау

Источни Тимор

Дил и

Бахреин

Манама

Исланд

Рејкјавик

Бангладеw

Дака

Италија

Рим

Барбадос

Бриџтаун

Јамајка

Кингстон

Белорусија

Минск

Јапан

Токио

Белгија

Брисел

Јордан

Аман

Белизе

Белмопан

Јемен

Сана

Бенин

Порто Ново

Јерменија

Јереван

Боливија

Сукре

Јужна Африка

Преторија

Босна и Херцеговина

Сарајево

Казахстан

Астана

Боцвана

Габороне

Камбоџа

Пном Пен

Бразил

Бразилија

Камерун

Јаунде

Брунеј

Бандар Сери Бегаван

Канада

Отава

Бутан

Тим6у

Катар

До ха

Бугарска

Софиј а

Кенија

Најроби

Буркина Фасо

Уагадугу

Кина

Пекинг

Бурунди

Буџумбура

Кипар

Никозија

Вануату

Порт Вила

Кирибати

Јужна Тарава

Ватикан

Ватикан

Киргистан

Бишкек

Венецуела

Каракас

Колумбија

Богота

Вијетнам

Ханој

Комори

Морони

Габон

Либрвил

Конго, Rепублика

Бразавил

Гамбија

Банџул

Конго,Дем.

Гана

Акра

Гвајана

Џорџтаун

Кореја, Јужна

Гватемала

Гватемала (град)

Кореја, Северна

Пјонгјанг

Гвинеја

Кона кри

Костарика

Сан Хозе

Гвинеја-Бисао

Бисау

Куба

Хава на

Гренада

Сент Џорџес

Кувајт

Кувајт (град)

Грузија

Т6илиси

Лаос

Вијентијан

Грчка

Атина

Лесото

Масеру

Данска

Копенхаген

Летонија

Рига

Доминика

Розо

Либан

Бејрут

Доминиканска Реп.

Санто Доминго

Либерија

Монровија

Египат

Каиро

Либија

Триполи

Еквадор

Кито

Литванија

Вилњус

Република

Киншаса Сеул

Лихтенштајн

Вадуц

Мала60

Луксембург

Луксембург

Ел Салвадор

Сан Салвадор

Мадагаскар

Тананариво

Еритреја

Асмара

Мађарска

Будимпешта

Естонија

Талин

Македонија, БЈР

Скопље

Екваторијална Гвинеја

Државе са главним градовима ДРЖАВА

ГЛАВНИ ГРАД

ДРЖАВА

ГЛАВНИ ГРАД

Малави

Лилонгве

Сенегал

Дакар

Малезија

Куала Лумпур

Сијера Леоне

Фритаун

Малдиви

Мале

Сингапур

Сингапур

Мали

Бамако

САД

Вашингтон

Малта

Ла Валета

Словачка

Братислава

Мароко

Рабат

Словенија

Љубљана

Марwалска Острва

Маџуро

Соломонова

Мауританија

Нуакшот

Маурицијус

Порт Луис

Сомалија

Могадишу

Мексико

Мексико

Србија

Београд

Мијанмар

Наи Паи То

Судан

Картум

Микронезија

Паликир

Сури нам

Парамарибо

Молдавија

Кишињев

Тајван

Нанкинг

Монако

Монако

Тајланд

Бангкок

Монголија

Улан Батор

Танзанија

ДоДома

Мозамбик

Мапуто

Таџикистан

Душанбе

Намибија

Виндхук

Того

Ломе

Науру

нема

Тон га

Нуку'алофа

Немачка

Берлин

Тринидад и Тобаго

Порт оф Спејн

Непал

Катманду

Тунис

Тунис

Нови Зеланд

Велингтон

Турска

Анкара

Нигер

Нијамеј

Туркменистан

Ашхабад

Нигерија

Абуџа

Тувалу

Фунафути

Никарагва

Манагва

Уганда

Кампала

Норвеwка

Осло

Уједињени Арапски

Обала Слоноваче

Јамусукро

Оман

Маскат

Пакистан

Исламабад

Палау

Мелекеок

Украјина

Панама

Панама (град)

Уругвај

Монтевидео

Папуа Нова Гвинеја

Порт Морезби

Узбекистан

Ташкент

Парагвај

Асунсион

Фиџи

Сува

Перу

Лима

Финска

Хелсинки

Пољска

Варшава

Филипини

Манила

Португалија

Лисабон

Француска

Париз

Руанда

Кигали

Хаити

Порт-о-Пренс

Румунија

Букурешт

Холандија

Амстердам

Острва

Емирати

Хоњара

Абу Даби

Уједињено Краљевство

Лондон Кијев

Русија

Москва

Хондурас

Тегусигалпа

Самоа

Апиа

Хрватска

Загреб

Сан Марино

Сан Марино (град)

Централноафричка

Сао Томе

Црна Гора

Подгорица

Саудијска Арабија

Ријад

Чад

Н'Џамена

Сирија

Дамаск

Чеwка

Праг

Свазиленд

Мбабане

Чиле

Сантијаго

Џибути

Џибути

Република

СаоТомеи Принсипе

Свети Кристофер и Невис

Света Луција

Бастер

Швајцарска

Берн

Ка стр и

Шведска

Стокхолм

Шпанија

Мадрид

ШриЛанка

Коломбо

Свети Винсент и Гренадини Сејwели

Банги

Кингстаун Порт Викторија

~I~------------------------------------------~

I

дрзник друг

165 гав фам .• зао стао фИf.• ружан фИf.•

дробљење с О ситњење. мрвљење.

низак

уситњавање. круњење. руњење. туца­

фИf.• кухарички

pef.•

едепсуз

pef.• грез неЙром. pef.• дебеле коже фам .• непрофињен фам .• распуштен фам .• сељачки жарf.• др­ зовит арх .• да нема носа траву би па­ сао изр .• сокачки арх .• набрецит реШ .• нерафиниран еуф .• неуглађен еуф .• неотмен еуф .• негосподски еуф .• неса­ вршен еуф .• говедски Uof.• говедарски Uof.• непријазан хрв. - уй: препотен­

pef.•

тунгуски

тан.охол.осион.развратан.пркосан.

осоран @ в. груб €) в. зао

паран

0

в. вратоломан

6

в. високо­

ње @ фам. в. брбљање дрога ж наркотик. опијат. наркоза.

стаф жарf.• доп жарf. дрога ш м в. наркоман

дрогераш м фам. в. наркоман

дрозофипа ж зоал. (лат.

melanogaster)

Drosophila

винска мушица

дроља ж фам. в. блудница

дромбуљање с в. брбљање дромбуљати несврш . непрел. фиг. в.

брбљати

1.

дромфуља ж фам. в. блудница

дрзник м в. покварењак

дрип м обука. мушграње. истрајно

дроњав прид. О в. похабан @ в. не­ уредан

вежбање. дресура фИf. дрљати несврш. прел. О

(дрљачом

равнати и ситнити поорану земљу) бранити @ фИf. в. шкрабати дрмати несврш. прел. О (снажно по­ мерати у наглим покретима) трзати. померати тамо-амо. трести. мрдати.

љуљати. замахивати. потресати. уз­

дрмавати. дрндати фам. @ фИf. (до­

дроњавац

крпар.

м

ритавац.

одрпанац.

дроњавко.

подеранац. дроњо.

прњавац.

клошар .

похабанац .

пр­

љавко. похабанко. немарник. штра ­

цун pef.• штрацо pef.• ападрапа фам .• шљампавко

фам .•

шлампа

фам .•

штрокавац фам .• офуцанко фам .• ва­ шљивац

Uof.• мизерија Uof. - уй:

про­

водити У опасност; систем. партију и

палица. просјак

сл.) нарушавати. урушавати. потко­

дроњавко м в. дроњавац

павати. потресати €) в. владати

дроњак м крпа. траља. прња. дро­

дрмати

се несврш . трести

се.

по­

дрхтавати. потресати се. ммицати се тамо-амо. љуљати се

дрмнут прид. в. блесав

ња. подерина.трица.трања.липаћур pef.• лапат pef.• лепетак pef.• лантар pef.• лиспар pef.• рита фам .• цуња арх. дропља ж заал . (лат.

1.

дрмнути сврш. прел. О (наглим по­

Otis) -

суж: ве­

лика дропља (лат. Otis tarda) мала

кретом померити) заљуљати. затре­

дропља (лат. Tetrax tetrax)

сти. уздрмати. протрести @ (- некога

дрскост ж О в. дивљаштво @ в. гор­

нечим) в. ударити €) (снажно пући)

дост €) в. инат

грунути. експлодирати. пукнути

6

друг м другар. пријатељ. дружбеник.

(наглим покретом попити) ис пити.

сапатник. садруг. компањан. судруг.

тргнути.ексирати

дрндати несврш. непрел . в. бучати

2.

дробити несврш. прел . и непрел О йрел .

ситни ти. мрвити. уситњавати.

крунити. рунити. туцати @ нейрел. в.

брбљати

другарчина. познаник. колега фИf.• сапутник фИf.• јаро pef .• јаран pef.• прико pef.• ортак фам .• буразер фам .• пајдаш фам .• брат фам .• бата фам .• прикан фам .• пријан фам .• пајташ фам .• пајтос жарf.• френд жарf.• каме-

другар

I друкчији

lбб

радреШ., пријашко реШ.

дружење с пријатељство, другар­ ство, друговање, јаранство, пријате­

другар м 6. друг

другарство с пријатељство,

дру­

љевање, побратимство, познанство,

жење, друговање, јаранство, пријате­

пајдаштво фам.

љевање, побратимство, познанство,

дружина ж О

пајдаштво фам.

заједно) друштво, тим, група, круг,

другачије прил. 6. друкчије

братија, компанија, екипа, скупина,

другачији прид. друкчији, изузе­

шквадра pef., друштванце фам.

тан, различит, необичан, атипичан,

савез, јединица, ортаклук @ (они ко­

посебан, изниман, јединствен , осо­

ји су нечим повезани) једномишље­

бит, неочекиван, неконвенционалан,

ници, саборци, савезници, компањо­

несличан,

оригина­

ни, ортаци, судрузи @) (организована

лан, нетипичан,бизаран,особен,на­

група) организација, удружење, са­

несвакидашњи,

(они који се нађу

- уи:

рочит, издвојен , несвакодневан, не­

вез, асоцијација, друштво, алијанса,

јасан,

ванредан, ексцентричан, спе­

група, унија, заједница, задруга, клуб,

цијалан, неуобичајен, мистериозан,

компанија, удруга Хр6. синдикат суж.

други, чудан, ненормалан, уникатан,

дружити се несврш. непрел .

својствен, екстравагантан, другојак,

водити

вансеријски,

састајати се, пајтати се, ортачити се,

својеврстан,

ексцепционалан,

партикуларан, ран,

одели~

апартан,

куриозан

реш.,

одвојен, различан,

бесприме­ пекулијаран

реШ., другојачији реШ., осебујан Хр6.

- уи:

екстра, властит, непознат, редак,

незгодан,

упадљив,

неразумљив,

из­

врстан,одличан,настран

време

заједно)

(про­

друговати,

петљати се, шуровати

друид м в. биљар

- уи. лекар

друкчије прил . одвојено, особито, специјално, неуобичајено, изузетно, посебно,

изванредно,

вансеријски,

непоновљиво, беспримерно, ванред­

но, јединствено, нарочито, особено,

други прид . О (други по реду) ,..@ 6.

уникатно, необично, изнимно, друга­

другачији @) (неко од осталих) неки,

чије, осебујно, ненадмашно, одели то,

поједини, преостали, сваки од оста­

лих О (једини који преостаје) супро­ тан

партикуларно,

оригинално,

супрот­

но

друкчији прид. О посебан, разли­

друговање с 6 . другарство

друговати

несврш.

чит, необичан, другачији, изниман,

непрел.

(про­

јединствен,атипичан,особит,изван­

водити време заједно) дружити се ,

редан,

састајати се, пајтати се, ортачити се,

лан,

петљати се, шуровати

неочекиван,

несличан,

гиналан,

другоразредан прид. О споредан,

неконвенциона­

несвакидашњи,

нетипичан,

изузетан,

ори­

осо­

бен, нарочит, беспримеран, издвојен,

помоћни, секундаран, другостепени,

несвакодневан,ванредан,ексцентри­

узгредан,

чан, специјалан, дистинктиван, неуо­

другога

реда,

другоредан,

другокласан, акцесоран реШ.

@ 6.

не­

бичајен, други, уникатан, редак, свој­

битан @) 6. лош

ствен,

другостепени прид. 6. другоразре­

другојак,

дан

одвојен, оделит, различан , партику­

1.

дружбина ж

6.

друштво 1.

екстравагантан,

вансеријски,

нередовит,

својеврстан,

ларан, апартан, дистингвиран реШ . ,

друм

пеКУЛИЈаран реш., другојачији реШ., осебујан Хр6.

-

уи: екстра, властит,

дршка ж (оно за шта се може руком ухватити) ручица, држач, хватаљка,

непознат, чудан, незгодан, упадљив,

хваталица,

неразумљив, изврстан

ца, рукодржач

гротескан,

- сл: бизаран ,

аJIтернативни,

неподуда­

I дувати

држак,

држало,

Ј\ржали­

дуб м бот. 6. храст

ран, ненавикнут, неједнак, натпросе­

дубити несврш. прел. 6. копати

чан, настран, неподобан @ 6. проти­

дублет м лингв. (два равноправна назива за исти појам) варијанте, рав­

ван

друм м пут, коловоз, стаза, асфалт,

ноправни облици

саобраћајни

сао­

дубок прид. о (који има велико ра­

пут,

прометница,

браћајна веза, пртина ре!., утреник

стојање до дна) бездан (неизмерно

ре!., колник ре!., прилаз фам., коло­

дубок) @ (о местима, пределима) да­

мија арх., колотечина арх., вагаш арх.,

лек, удаљен, глув, забачен, завучен @)

цеста Хр6.

-

суж: улица, рута, мар­

(који настаје треперењем мање уче­

шрута, траса, линија, канал, трвеник,

сталости) звучан, соноран, снажан,

пречица, саоник, богаз ре!., лаз ре!.,

јасан, звонак, чујан, громак, ре зонан­

коридор, путељак, путања, крчаник,

тан, трештав, громогласан, громовит,

пролаз, заобилазница, џада фам.

гласан О 6. потпун

друмарина ж 6. путарина

дубокомисленост ж 6.

друштванце с фам. 6. друштво

1.

дубокоу­

мље

екипа,

дубокоумље с мудрост, високо­

компанија, дружбина, братија, круг,

умље, мисаоност, дубокомисленост,

друштво с О

група,

дружи на, шквадра

фам.

- уи:

pel.,

тим,

друштванце

савез, јединица, ортаклук

@ 6. асоцијација

1.

ингениозност,

продуховљеност,

ви­

спреност, дубокоумност, одуховље­ ност

-

уи:

знање,

памет,

далекови­

дрхтав прид . О вибрантан, трептав,

дост

титрав, жмиркав, вибрирајући, треп­

дубокоумност ж 6. дубокоумље

ћући, треперав @ 6. климав

дубрава ж арх. 6. шум а

1.

дрхтај м 6. дрхтање 1.

дуван м О боШ . (лат. Nicotiana taba-

дрхтање с О

сит) табак pef., тобак pef., духан Хр6.

њихање, подрхтава­

њ~треперење,вибрирање, вибраци ­

- лот -: крџа фам., багов ре!., багош

ја, струјање, осцилација, трептање,

ре!., тутун ре!., багуш ре!. @ фам. в.

трептај,

цигарета

дрхтај,

лелујање,

титрај, ландарање

титрање,

фам. @

фи!.

6.

дуванити несврш. прел. 6. пушити

страх

дувар м

дрхтати несврш . непрел. подрхтава­

дувати

ти,

О неирел .

треперити,

титрати,

трести се, цептети

-

уи.

клатити

се,

њихати се,

вибрирати

Torpedo осеllа­

трн ка, тњача, торпедо

дрчити се несврш.

дрчност ж

несврш .

непрел.

и

прел.

(о ветру) пухати, пирити

(устима или пумпом нешто

пунити ваздухом) надувавати, уду­

дрхтуља ж бот. (лат.

ta) ре!:

@ ирел.

6. зид

6. гордити се

6 . гордост

вавати, пунити, напухавати Хр6 . ирел.

@)

(ваздухом производити звуке

у дувачким инструментима) свирати

o

неирел. (убрзано дисати) дахтати,

Ayr I дурашан бректати

0

168

жарf. (пушити марихуа­

сок

ну) пушити, варити жарf., пиркати

дуrоиосица ж (врста морске рибе,

жарf., грувати жарf., џиџати жарf.

лат.

. Ayr прид. О

(који се протеже у дужи­

ну) дугачак, издужен простран

- уй.

велик е в.

1.

Coricus rostratus) *

дуrоња м в. дугајlIија

дуrотрајаи прид . трајан, дуговечан, постојан,

дугорочан,

далекосежан,

Ayr' м (позајмљена материјаlIна сред­

издржљив, дурашан, стаБИlIан

ства или новац које је неко обавезан

отпоран, вечит

да врати) дуговање, зајам, позајмица, кредит, узајмица реШ., пер жар!., кре­

да жарf., обдуг арх., посудба хрв.

Ayr> прид. в. дугачак Ayra ж (лук спектралних

-

уй.

дуrотрајиост ж трајност, постоја­ ност,

перманентност,

дуговечност,

неисцрпност, континуитет, стабили­ тет, неразрушивост, трајање

боја који се

јавља као последица преламања Сун­

чев их светлости кроз кишне капи)

*

- уй:

от ­

порност, вечност, стаБИlIНОСТ

дуд м бат. О (бели, лат.

Morus

аlbа)

pef: мурвац, бијели дуд, мурва, бела мурба, бијеlIа мурва, морва е (црни,

Дугине боје

пат.

жута

љубичаста

зелена

наранџаста

индиго

плава

шандуда, цр­

Morus nigra) pef:

ничка,

црна

мурва,

шандуд,

мургав

дуд,црница,шамдуд

црвена

дудика ж в. кукута

дудук м О в . глупан е в. незналица

дужина ж О (простирање нечега од

дуrајnија м (необично висок човек) дугоња, шиља, мотка, кракоња

гиг ант

-

уй.

једног до другог краја) на

3.

е в. трајање

* - уЙ.

дужица ж анат. (предњи део судов­

1.

дуrачак прид. О (који се протеже у

њаче ока) шареница, ирис

дужину) дуг, издужен

дуnек м в . бундева

простран

Ayro

величи­

1.

- уй .

велик е в.

1.

дуња ж бат О

прил . О (~ времена) в. много е

одавно, давно, пре пуно времена

@}

ga) pef:

(лат.

Cydonis

оblоп­

мркатуња, вуња, кутна, цуња,

кута, дуњац, куња, кутиња, турунџа,

дугачко, издужено

фуња, ткуња, туња, гдуња е pef. в.

дуrовање м (позајмљена матери­

креветнина

јална средства или новац које је неко

дупе с нар. в. задњица

обавезан да врати) в. дуг'

дупnи ПРИД . двострук, двојак, дво­

дуrовати несврш . прел . (бити у ду­

јан, двоврстан, двојни,

гу) бити у минусу, доћи фам.

тан, из два дела, удвојен, бинаран,

дуrовечан прид . в . вечит

ДВОЧlIан, дволик реШ., двокрак реШ.,

дуrовечан прид . в. дуготрајан

двократан реШ ., двојчан реШ., двоје­

дуrовечност ж в. дуготрајност

диничан реШ., двојбен хрв. - уй: дво­

дуrоrодиwњи прид. в. вечит

смислен, нејасан

AyroHor прид . штркљаст, кракат, но­

дупља ж в . рупа

гат, издужен, тркљаст, родат

- уй.

ви-

'. дураwаи отпоран

амбигвите­

2.

ПРИД . О в. дуготрајан е в.

@} в. доследан

дурашност

I душеван

дураwиост ж О в. дуготрај ност е в .

мичност,

отпорност

ност, хуморизам, хумористичност

@} в. доспедност

дух,

досетљивост,

хумо р­

дурљив ПРИД . в. пргав

духовник М О в. свештеник е в. ка­

дуl1аи м в. продавница

пуђер

дух м О в.

(нематеријаJlна супстан­

ца, виши обlIИК материје)

*е

прик а­

за, сен , сабласт, авет, утвара, привид,

духовњак м Ов .

свештеник е

в.

капуђер душа ж О (човеков осећајни живот)

сновид, сањарија, причина, страшно

в. емотивност е (човекове пси хичке

биће, фантом

фам., прилика реШ.,

манифестације) в.

свест @}

фантазма реШ .

-

осећање) в. савест

0

уй: чудовиште, ви­

зија, халуцинација @}

става МИСIIИ

o

ма шта, пред­

фи!. в. расположење

0

1.

(онај

који

свесно

(етичко

(ГJIaBHO у

нечему) в. суштина

0 фи!. (центар 1. @ фи!. (добар добричина 8 фи!. (основне

нечега) в. средиште човек) в.

в . духовитост

духовит ПРИД.

фи!.

природне црте lIИЧНОСТИ) в. карактер (људско биће) в. индивидуа (1) (у

производи смех) шаљив, забаван, ко­

(;)

мичан, досетљив, лакрдијашки, анег­

присном обраћању) срце, драги/дра­

дотски,

га, мили/мила, медени/медена

искричав,

анегдотичан,

хумористички,

смешан,

хумористичан,

анегдоталан,

маштовит,

хумора н,

дуwеваи ПРИД. О племенит,

кољубив,

пожртвован,

чове­

несебичан,

несташан фам., необичан фи!., отка­

хуман, човечан,

чен фам. , шашав фам., вицкаст фам.,

простодушан, душеван, доброхотан,

редикуло з ан форм. - уЙ . занимљив

благонаклон, милостив

духовитост ж (особина оног који

љубазан, сусретљив, дарежљив е в.

свесно изазива смех) шаљивост, ко-

осећајан @} в. правичан

пажљив,

мека срца,

- уЙ.

добар

1.,

ђаво м О враг, демон, нечастиви,

припитомљив,

сатана,

ји, ђаволски, немиран, обешењачки,

сотона,

шејтан,

искушитељ,

непослушан,

Луцифер, нечисти, зла сила, нечиста

распуштен,

аламуњаст,

сила, пакленик, црни, злодух, андрак,

врагометан,

опуштене

вражи­

непокоран,

природе,

ло­

паклењак, зли дух, наопаки, даба арх.,

лински,

бес арх., анатемњак реШ., анатема

штен,

реШ., куси ре!., ђавао ре!., репати нар.,

фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст

Белзебуб арх., худоба реШ.

реШ., пустопашан реШ.

ран,

мангуп,

обешењак,

49 фи!. де­ враголан,

враг, несташко, немирко, неотесанац,

окачењачки,

лолски,

недисциплинован,

-

опу­

шеретски

уи: тврдо­

глав, неваљао f!} в. ђавољи

ђавоnски прид. О в. ђаволаст f!} в.

ђаволан, клипан, непослушник, не­

ђавољи

ваљалац, спадало, адраповац, злоћ­

ђавољи прид. врашки, ђавољи, ђа­

ко, тепац, ђаволак, окачењак, тврдо­

волски, демонски, сотонски, шејтан­

главац, каубој, проклетиња, груби­

ски,пакленски,дијаболичан

јан, шејтан, личинар, факинчић, враг,

ђак м ученик, полазник (неке шко­

гуланфер (и голанфер), несрећа, фа­

ле)

кин, рђа, бараба, цвећка фи!. , мага­

мац,

рац фи!. нар. , зврк фи!., ђилкош ре!. ,

фам., основац, средњошколац, бру­

-

суж: школарац, студент, акаде­ високошколац,

факултетлија

вижле ре!., берекин ре!., мулац ре!.,

цош (студент прве године), постди­

леро ре!., штрањгов ре!. , шерет ре!.,

пломац (студент на постдипломским

угурсуз фам., хорјат фам. , дериште нар., хунцут реШ.

- уи:

самовољник,

студијима), курсист, апсолвент (сту­ дент који је апсолвирао)

ђене-ђене прип. в. којекако

дрз ник, простак @) в. ђубре

ђавоnан м в. ђаво 1.

ђерам м О в. бунар 49 в. рампа

ђавоnаст прид. О несташан, вра­

ђердан м в. огрлица

голаст,

ђинђува ж арх. в. минђуша

мангупски,

неукротив,

не-

ђон

171

ђон м (доњи део обуће)

потплат,

ђубрара ж зоол. (лат. мува

-,

Eristalis tenax)

ган, нечист

-

од човека)

фиf.

уи.

њак, битан га,

прљавштина f!} (безочник, дволич­

безобразник,

превр­

тљивац, хипокрит, бараба, препре­ дењак, ниткоiз, варапица, бесрамник,

покварењак, пош човек, бестидник, бедник,

изрод, во,

лицемер,

грубијан,

ништарија,

анатемник,

подмуклица,

подлац,

ђа­

адраповац,

сплеткарош, пробисвет, проклетник, мутивода,дрзник, псето, џукац, сто­ ка,

уштва,

нечасник,

фи!. , морално смеће

фи!., поганчина

неваљалко,

притворица,

пропали ца,

неваљалац,

преварант, злобник, нечовек, злоћа,

ре!. , претворица

pei·.,

pef.,

палаворда

дволичник

смрад фам., шуфт фам., клипан фам., смрдљивац фам., фукара нар., пичка нар., курвин син нар., рђа нар., шуга­ вац нар.,

нечастива

сила

нар.,

нар., кароња ексир. фам., угурсуз арх., апсолутна нула арх., галијот арх. , ха­

хар арх., ванцага арх., фарабут реШ ., претварало реШ., одљуд реШ., стодла­

ка реШ., богомољац ио!., фаризеј хрв. , химбеник хрв.

- уи:

враголан, гњида

фи!., простак, скитница, улизица, ла­ скавац

- сл:

лопов, мућак фи!., лажов

ђумбир м бот. (лат. Ziпgibег

nale)

морална '

наказа,

смутљивац,

анатемњак, заплотњак, балабандер,

гном

нар., пизда нар., дркаџија нар., брука

штењак, пакосник, перфидник, гуј а,

џукела, мамлаз, протува, коњ, 6ир­

pef.,

љигавац фам., љига фам., гнус фам.,

хуља, вуцибатина, симулант, непо­

таш,

фи!.,

свиња фи!., антихрист фи!., покварен као мућак фи!., фоња

гнојњача

ђубре с о смеће, отпаци, отпад, по­

гад,

фи!., акробата

фи!., прасац

пенџе ре!.

I ђускати

offici-

ре!: црни ингвер, ценцер, пра­

ви ингвер, исиот, мрки ингвер, исјет,

жумбир, гингибар, џумбир, инђибер, ђумбер, зензер, имбор, врућа трава ,

двоструки играч, бере кин, муфљуз,

зенџефил, зинђефил, ђинђибар

морални имбецил, мутикаша, фари­

ђурђевак м бот. (пат.

сеј, живина, хулиган, нико од никога,

majalis) pef:

Сопvаllагiа

бокарић, бисери, ђурђев

феца, ништавац, нико и ништа, нео­

цвит, бијепи драгољуб, девичица, јур­

тесанац,хипокрит~претворник,зао

јевка, ђурђиц, горски љер, долински

човек, препреденко, особа с два ли­

љиљан, гумбапа, бабер, царево цвије­

ца, безвредник, животиња, бескич­

ће, ђурђево цвеће, звончек, бисерни

мењак фи!., фанго фи!., крмак фи!.,

цвијет, ђурђица

смеће фи!., морална нула фи!., погр­

ђускати несврш. непрел. фам. в. игра­

да фи!., крпа (од човека) фи!., поган

ти

2.

евапуирати несврш. прел. 6.

тивати

испи­

еrзекуција ж 6. погубљење еrзип прид. (стање изгнане особе)

1.

евентуапан прид . 6. изводив

прогонство, изгнанство, изгнанство,

евентуапно прил. ако, можда, би­

прогнанство,

ло, уколико, случајно, којим случа­

чење

јем, у случају да, претпоставимо, на

еrзистенција ж живот,

пример ако, под условом да

-

сл: ре­

(имање увида у

нешто) контрола, надзор

49

6.

оче­

видност

евокација ж О присећање, подсе­ ћање, сећање, ретроспектива, осврт, поглед уназад, дозивање у сећање

49

призивање,

позив(ање), призив, дозивање евоцирати несврш.-прел.

(- успоме­

не) присетити се, призвати, дозвати, пробудити, довикати, оживети, до­ мамити, освежити сећање

еrзактан прид. (савршено тачан) уй. тачан

постоја­

ње, живљење, егзистирање, опстоја­

еrзистирање с 6. егзистенција еrзистирати несврш. непрел.

вети

зазивање,

искљу­

Йесн., живовање реШ.

евидентан прид. 6. видљив

инвокација,

емигрантство,

анатема

ње, трајање фи/., век фи/., вековање

цимо, кад (би), ли, чим

евиденција ж О

- уй.

1.

*-

ero

6 . жи­

1. м идентитет, карактер, ментали­

тет, темперамент, природа, личност,

душа, ћуд, дух, психа, психологија, сензибилите~ ков, нарав, индивиду­ алност,

индивидуалитет,

настроје­

ност, нутрина, ја, особине, унутра­ шњост, крв фи/., штих фам., натура реШ.

- уй:

морал, навика

еrоиста м ж егоист, егоцентрик, его­

манијак, самодовољник, саможивац,

себезналац, себељубац, себељубивац, самољубац, умишљенко, нарцис фи/.,

еrзаптиран прид. 6. одушевљен

свесебица ре/., себирад ре/.

еrзаптиран прид. 6. усхићен

теријалиста

- уЙ.

ма­

еrоистичан

173

еrоистичан саможив,

прид .

егоцентричан,

нарцисоидан,

самодовољан,

умишљен,

самодопадљив,

само­

I екстра

екскомуницирати сврш. прел . 6 . анатемисати

екскурзија ж

излет 1. и 4.

6.

допадан, самољубив, пињав ре!.

експанзија ж О 6. ширење 49 6. на­

еrоцентрик м ж

предак

едикт м

6. егоиста

експедитивно прил. 6. брзо

6. декрет

едукација ж образовање,

еруди­

експедитор м (онај који отправља

ција, знање, ученост, образованост,

пошиљке) 6 . адресант

школованост,

експедиција ж О

жено ст, ваност,

начитаност,

школовање,

раност,

високообразо­

просвећеност,

поткованост,

наобра ­

стручност,

изображеност,

наобразованост,

верзи­

укупност

(путовање ког

ради

задатка)

пројекат

слање 49

6.

извршења

мисија,

-

суж.

експеримент

уЙ.

м

не-

подухват, путовање

оглед,

анализа,

знања, наобразба Хр6.

опит, проба, тест, покус Хр6.

едуковати се несврш . учити, обра­

експерт м стручњак, мајстор, зна­

зовати се, изучавати, испитивати, ис­

лац, професионалац, добар познава­

траживати,

студирати,

лац, виртуоз, маестро, доктор фам.,

дознавати, увежбавати се , проматра­

уметник фи!., чудотворац фи!., упу ­

ти, проучавати, вежбати се, стицати

ћеникреш.

знање

експпицирати сврш. прел . 6. обја­

- уЙ.

спознавати,

бавити се

езотерија ж мистика, окултизам, скривеност,

мистичност,

тајнови­

тост, херметизам, недоступност, езо­ теричност,скровитост

снити

експпицитан прид. 6. изричит

експпоатисати сврш. прел. израби­ ти, исцрпсти, истрошити, искамчити

езотеричан прид. 6. мистичан

1.

експподирати

еј узв. 6 . ај

сврш.

непрел .

О

(снажно пући) грунути, експлодира­

еквипибријум м О

6.

равнотежа е

ти, пукнути

49 фи!.

6. побеснети

6. постојаност

експозе м рапорт,

екипа ж друштво, тим, група, круг,

извештај, презендација

братија, компанија, дружбина, дру­

експозитура

жина, шквадра pel., друштванце фам.

огранак, филијала, представништ во,

- уй:

заступство,испостава,крак фи[,пО­

савез, јединица, ортаклук

ж

поднесак,

- уЙ.

заступништво,

екпатантан прид. О 6 . очигледан е

дружина реШ., подружница Хр6.

6. бучан

експресионизам

екпатантност ж 6. истакнутост екран

м

монитор

-

суж:

1.

велики

опис,

говор

прид.

6.

ап-

страктна уметност

екстаза ж фиг. О (губљење контро­

екран, мали екран, платно

ле над собом, усхићење) 6. занос

ексирати сврш. прел. (наглим по­

фи!. 6. оргазам

кретом

екстензиван прид. 6. вишеструк

попити)

испити,

тргнути,

дрмнути

екскпузиван прид. О 6. изузетан

1.49 1.

екстра прид . и прил. непром . О йрив·

1.

6.

засебан е

uрил .

приде, додатно,

е арх. 6. нетрпељив

засебно,

екскомунициран прид. 6 . избачен

напосе арх. е) uрил. жар!.

преко,

посебно,

одвојен?,

6 . одличан

екстравагантан

I енергија

174

екстравагантан прид. 6. чудан

1.

ексцепенција ж 6 . височанство ексцентричан прид. 6. друкчији

1.

ексцентричност ж 6. изванредност ексцес м

епастичан прид. О

савитљив, рас­

тегљив, растезљив, гибљив, гибак, са­ гибљив, мек, витак, отегљив, тегљив,

флексибилан, повитљив реШ., проте­ жан реШ . , прутак реШ. б 6. гибак @)

фи!. (који није строго утврђен и мо­ же се модификовати) прилагодљив,

прел.

6.

прид.

кружан,

јајолик,

обао, заокругљен, округласт, трбу­ заокружен,

прид .

савитљивост,

растезљивост,

гип­

кост, сагибљивпост, мекоћа, отегљи­

вост, тегљивост, флексибилност, по­ витљивост реШ.

ваљкаст,

мехураст, ваљушкаст,

кугласт,

овалан, бун­

деваст, бачваст, прстенаст, јагодаст, жиролик, јабучаст, крушкаст, зрнаст, елиптичан, округао , крушколик, ци­

кличан реШ., циркупаран реШ.

епита ж О

(одабрани припадници

друштва) џет-сет, ноблес, пробрано друштво,

флексибилан фи!. епастичност

епипсаст

кваст,

епан м 6. енергија

растегљивост,

несврш.

шаст, заобљен, лоптаст, јајаст, ти­

изгред

6.

епиминисати уклањати

друштво,

велика­

ши, отмени свет, угледници,

високо

, монде­

но друштво, нобпеса ре!. , крем фиl., цвет фи!., аристократија фи!.

-

уй.

ппемство б 6 . достојанственик

ембрион м заметак, зачетак

кићен, гиздав,

емигрант м исељеник, избеглица,

украшен, дотеран, уређен, накићен,

одбеглица, пребеглица, пребег, прог­

накинђурен, нацифран, улепшан, на­

наник, изгнаник, бегунац, бежанац

епегантан прид. О

гиздан, полепшан,

напирлитан, кит­

арх., азилант суж.

- уй.

имигрант, бе­

њаст, сређен, кокетан, налицкан, на­

гунац

ђинђан, пицнут жар!., урешен арх., у

еминентан прид. О 6 . истакнут

- уй: отмен, сјајан, моде­

тренду жар!.

б 6. изузетан

2.

ран, блистав, скупоцен б 6. заносан

емотиван прид . О

....

тљив,

уй. витак

1.

нежан,

1.

пажљив,

осећајан, осе­ душеван,

де­

стил,

ликатан, рафиниран, фин, мекушан,

профињеност, софистицираност, до­

танкоћутан, чувствен, пријатан, благ,

епеганција тераност,

углађеност,

изврсност,

финираност, дендизам

ж

- уй:

гиздавост,

финоћа,

ра­

склад(ност),

емотивност ж осећајност, чулност,

1.

епемент м О (део од чега се не­

емоције,

што

чаност

састојак,

префињен,

Хр6. - уй. благ

епегичар М .... уй. песник

састоји)

профињен,

билан, топао, емоционалан, сјетилан

лепота, отменост

епектровод М .... уй. вод

сензибилан,

ћудоредан, танан, сензуалан, сензи­

чинилац,

душа,

- уй:

суптилност,

истан­

нежност, љубав, пажња,

фактор, јединица, компонента, че­

брига

стица,

емоционапан прид . 6. емотиван

комад,

делић,

саставница

2.

реШ . , атом фи!., карика фи!. б 6.

емпатија ж 6 . саосећање

обележје

енергија ж О снага, активност, за ­

2.

епементаран прид О 6. основни б 6. пресудан

1.

мах, полет

- уй.

снага б (сила која не­

што покреће) погон

енергичан

175

I енопогија

енергичан прид. О разигран, жива­

млађахан, ватрен фи!., гибак фи!., ак ­

хан,

тиван фи!.

виталан,

младалачки,

темпера­

- уй:

свеж, јак , млад, бр з ,

ментан, покретљив, динамичан, сна­

неуморан б 6. борбен @) 6 . отпоран

жан, покретан, полетан, весео, живо­

енергичност ж 6. енергија

тан, жив(ахан), агилан, врцкаст, пун

енкпава ж (мање подручје једне др­

живота,

жаве укључено у другу) анклава арх. ,

пун

живости,

вижласт,

ве­

дра духа, бодар, чио, жустар, прштав,

анклав арх.

ведар,

енопогија ж 6 . винарство

крепак,

немиран,

окретан,

- уй :

имање, подручје

ЕМОТIIIКОНIII (западњаЧКIII СТllln) :-) или :) или =) или =] или :А) :-( или :( или =(

осмех или радост мрштење или туга

:D

велики осмех

XD

гласно се смејати

ХР

напор, гађење, лоша шала, умрети од смеха

Х8

јако се смејати са рукама преко уста

:-/ или :-\ или =/ или =\ :-1 или:1 ;-) или ;) или ;] :-D или : D (: :)

скептичност, незадовољство, индиферентност

:-р или :-р или :р или :р или =р или =р

језик који вири из уста, срећа, блесаво понашање

В-) или В)

носити шмекерске наочаре (за сунце), бити поносан

намигивање

церекање, широки осмех осмех од увета до увета

носити штреберске наочаре, не бити"у фазону"

8-1 :-0 или :0 или =0 :-5 или:5 или

:-$

:$

:-х или =Х или :Х

:-*

неодлучност, сарказам (нпр."То је било сјајно :- Ј")

ИЛИ

:* или ;*

изненађење, шок збуњеност/фрустрираност стави свој новац у своја уста држати језик за зубима или немати коментар

пољубац (емотикон :-** значи узвраћени пољубац)

:'-( или :'( или :_( или :*( или :. . .( или;~ >:-0 >:-( или > :[

љутња/вика

>:Е

бес или мржња, покази вати зубе

>:-) или >:] 0:-) или о:] D-: или D:

зли осмех

:3 Х3

=3 пред. в. поред

дан реш., изгледан

крајопик м в. крај' 2.

убав

дојмљив хрв.

кракат прид. в. дугоног

- уи:

добар

красотан м в. красан

крако.ња м в. дугајлија

краљ м О (крунисани владар монар­ фаца

pef., милолик арх., pef., уписан pef., стра­

реШ ., феш реШ., шик неиром. фам.,

крак м в. рукавац

-

зоран

шан фам. , великолепан реШ., гледан

крајпутаwица ж в. кафана

хије) монарх

pef.,

уи . владар. @ фам. в.

3.

краставац м бот. О (дивљи, лат. Ес­

Ьаlliиm

дивја, бљузак,

elaterium) pef:

штркаљ, дивља буча, бљуја, пипунић, ђаволски краставчићи @

краљевати несврш. непрел....

уи.

лат.

Cucumis sativus) pef:

(питоми,

кумор, мур­

господарити

ка,кукумар,угорак,вугорек,краста­

краљевиli м (краљев син) в. вла­

вица

дар

крастача ж жаба крастача, мукач

краљевство с (земља којом влада

pef.,

краљ) краљевина

- уи.

земља

5.

зелена бабурача pef.

красти несврш. прел. (узимати туђе)

крамп м О (алатка за копање твр­

отимати, узимати, одузимати, плен и­

де земље) будак, красна, тврдокоп @

ти, ћорисати фам., дизати фам., бри­ сати фам., мажњавати фам., лешити

фам. в. наказа красм в. крш

жарf., драти жарf., марнисати жарf.,

1.

красан прид . леп, анђеоски, допа­ дљив,

наочит,

божанствен,

сладак,

примамљив,

бајковит,

заносан,

нестваран,

изврстан, згодан,

чаробан,

привлачан, чудесан, диван, блистав, фин, замаман, стасит, елегантан, љу­

дрмати жарf., присвајати еуф. , олак­ шавати за нешто еуф.

- уи. украсти Bellis perennis)

красуљак м бот. (лат.

дикино око, бела рада, крајцарица,

тратинчица, новчић краткоуман прид. в. недотупаван

бак, омамљив, узвишени, допадљив,

крах м пропаст,

вабљив, прекрасан, очаравајући, бо­

слом, неуспех, назадак, распад, фија­

жански, сјајан, прелеп, магнетичан,

ско, изгубљена битка, подбачај, пад,

хипнотичан,

меден,

неодољив,

не­

проклетиња,

губитак,

хаварија,

дебакл,

руина,

лош

бески, предиван, атрактиван, бајан,

резултат, назадовање, несрећа, про­

савршен, кићен, дражестан, фанта­

клетство, бродолом фиf., неман фиf.,

стичан,

провалија фиf., низбрдица фиf., гроб

мамљив,

блештав,

особит,

величанствен,луткас~леполик,кра­

фиf., ископ pef., расап

pef.,

сотан,

срозавање фам.

пораз, трагеди­

невероватан,

као

дијамант,

алем, чаран, раскошан, ексклузиван,

чудесно

леп,

дивотан,

васељенски,

- уи:

расте п

pef.,

ја, банкрот крахирати сврш. непрел . в. банкро­

лепушкаст, небесни, пресладак, ди­

тирати

јамантски, одушевљавајући, наочит,

краwки прид. в. кршан

рајски, задивљујући, замамљив, ра-

крвав прид. О (обливен крвљу) за-

крвити се

277 креација ж О

крвављен, црвен, умрљан крвљу @ в.

0

дело,

творевина,

остварење, производ, продукт, учи­

окрутан @) жарf. в. одличан О фам. в. смешан

I крекетање

- суж: рукотворина, умотвори­ - уи: стваралаштво, уметност @ в.

нак

в. заморан

на

крвити се несврш . фам. в. кавгати се

креативност

крвник м в. злочинац

кревељити се несврш. церити се,

крвнички прид. в. нељудски

гримасирати, кезити се, кривити се,

крвниwтво с в. мучење 1.

кривити уста, правити гримасе, бека­

крвопок м в. злочинац

рити се pef., бељити се pef., бекељити

крвопочан прид. ексир. в.

нељуд-

се нар.

ски

кревет м постеља, лежај

крвопија м ж О в. злочинац @ в. ли-

ваљка, лежник, почивалиште, легало,

хвар

ложница, лагер, лежиште, почивало,

крвопропиliе с в. масакр

лежница, лог, ложе

креативан прид. домишљат, вешт,

хамак, канапе, канабе, отоман, кре­

даровит,

ветић, кауч, диван, пољски кревет,

инвентиван,

стваралачки,

талентован,

способан,

обдарен,

оригиналан,

надарен,

маштовит,

продуктиван,

делатан,

ингениозан,

-

- pef.

суж: лежаљка,

водени кревет, мрежа, креветац, со­ фа, висаљка

креветац м креветић, колевка

сналажљив, имагинативан, окретан,

колевка, кревет

прегалачки реШ. , талентиран хрв.

креветнина ж постељно

-

уи : предузимљив

креативност ж (стваралачки рад) стваралаштво,

стварање,

уметност,

почи­

постељина

-

рубље,

суж. чаршав, јастучни­

ца, навлака, јоргански чаршав - pef. плахта, чаршаф, чаршак, повлака, по­

вештина, плодотворност, умеће, ин­

кривка- уи. јастук, јорган, ћебе

вентивност,

креденацм в. ормар

креација,

продуктивност,

креаторство,

инвенција,

умење,

умешност, имагинативност, творба реШ., умедба реШ. - уи : мајсторство

1., таленат творац,

1.

кредибиnaн прид. в. недвосмислен 1. кредит м зајам, поче к, отплата, за ­

лог, одложено плаћање, дуг фиf., ва­ ђевина

креатор м О

- уи.

pef., порга pef., лихва pef. , по­

пронала­

зајмица фам., поверење фам. , вереси ­

зач, изумитељ, покретач, оснивач,

ја фам., креда фам., посуда нар. , црта

произвођач, створитељ, генератор зачетник, иницијатор, аутор, ства­

ралац,

утемељивач,

рукотворац,

предузетник, изумилац, откривач, установитељ,

праотац,

сачини­

лац, створ ац, полуга, подстицатељ,

перјаница фиf., родитељ фиf., отац фиf., мозак фиf., архитекта фиf., на­ лазни к реШ., осниватељ хрв . , осн'о­ ватељ хрв., потицатељ хрв ; , утеме­ љитељ хрв.

-

уи: узрок, предводник

@ в. стваралац

1.

жарf., лер жарf., обдуга арх. , ломбард арх., причек реШ. , посудба хрв. кредо м О начело, максима, увере-

ње, принцип, гесло, девиза, аксиом,

мото, крилатица, поука, парола, жи­ вотна филозофија, мисао водиља, по-

учак реШ. @ в. начело 2.

. креја ж зоол . (лат. Carrulus glandarlus) сојка крекетање с (звук који производе жабе) крекет

крекетуша

I крэав

крекетуша ж (жаба која крекеће)

жаба, гаталинка суж.

- уЙ.

жаба

крелац м фам . В. звекан

маса за јела и колаче) надев, шлаг,

1.

и

Senecio

јасо ­

луждравка, крижни корен

крем м О (слатка или слана житка павлака в В. крема

кресница ж бот. (лат.

Ьаеа) реј: велики костриш, велика го­

2. @)

фиi. В.

елита

кретање с О померање, мицање, помицање, покретање, покрет, пре­ мештање, вожња

- уЙ.

вожња

1. в хо­

дање, корачање, локомоција, идење,

KpeM~ ж О (козметички препарат за кожу) помада, маст, крем в В. има­

шетање, ступање, гажење, пешачење,

табанање фам., шипчење фам., ги­

лин

љање жарf., пичење жарi., клаћење

кременит прид. арх. В. јак>

жарf., трчање, јурење@) фиf. В. напре­

кренути сврш. непрел. О поћи, упу­

дак е (ставити у -) погон, употреба,

тити

покрет, рад

се,

макнути

се,

запутити

се,

отиснути се, крочити, маћи се, по­

кретати се несврш . О помицати се,

кренути

померати се, мицати се, покретати се,

се,

закорачити,

занети

се,

устремити се, стартовати, запуцати

премештати се в ићи , ходати, кора­

фам., мрднути се фам. , ударити фам.,

чати, пешачити, ступа ти, табанчити,

потегнути фам. , ганути арх. в В. почети

- уй: ући

газити фИi., табанати фам., шипчити

фам., жипчити фам. реј., базати фам.,

1.

крепак прид. О В. здрав в В. јак>

@)

гиљати жарf., пичити жарi., кланцати

ексЙр.

В. расположен

- уй:

гегати се, јурити

крепати сврш. непрел. О (о Животи­

напредовати

њи) В. угинути 1. вфам. В. преминути

кретен м нар . В. звекан

@)

фиi. В.

крепити несврш. прел. разгаљива­

кретенарија ж фам. В. којештарија

ти, јачати , галити, поткрепљивати,

кретенаст прид. В. глуп

освежавати, снажити, чилити, осна­

кретенски прид. В. недотупаван

живати, соколити, чврстити, силити,

бодрити, одмарати, оживљавати крепкост ж О В. здравље в В. ја­ чина

1.

реј., вапнац реј. , вапнача реј., вапнар реј., вапник реј. травертин суж.

крепост ж О В. јачина ност

кречњак м вапненац, си га реј., се­

дра реј., бигар реј., лига реј., вапнењак

1. @) В.

1. в В.

исправ­

врлина

крештав прид. В. пискав

креwтати несврш . непрел . О (о жи­

крепостан прид. примеран, праве­

вотињама) пиштати, кликтати, кри­

дан, поштен, ваљан, частан, добар,

чати, циктати , цичати в фам. В. де­

душеван, честит, непорочан, непод­

рати се

митљив,

теран,

етичан,

исправан,

моралан,

људски,

карак­

Кржљав прид. О закржљао, нераз­

истино­

вијен, атрофичан, ретардиран, зао ­

љубљив, беспрекоран, непокварен,

стао, геџав, хендикепиран

правичан, узоран, одан, чистих руку,

в В. јадан

у погону, доличан, искрен, скрупуло­

кржљавац м В. кепец

зан, ћудоредан, коректан, савестан, поуздан, лојалан, честита особа, до­ следан, пун врлина

- уЙ.

мали

2.

кржљавост ж В. болећивост

1.

крэав прид. О изкрзан , крцкав лош @ фИf. В. јадан

2.

- уЙ.

I крин

крив

279

крив прид. О

(који није невин, ко­

увијен, завијен, спиралан, витичав,

ји сноси кривицу) одговоран, вин

вијугаст,

арх. в (који одступа од праве линије)

окукаст,

савијен, савинут, кривудав, вијугав ,

завојевит,

завинут,

змијугав, цик-цак фам., змијаст фИf.,

извијен ,

завојит,

окукаст,

завојаст, змијаст, змијугав, завојевит

@)

(који заузима крив положај) кос,

искривљен,

HaГHY~

нахерен,

иско­

извијен, завинут, замршен,

завојит,

завојаст,

серпентинаст,

увојит,

нераван,

пужаст фИf., веругав реШ., веругаст

реш., баврљаст реШ. зан1., крив

уЙ.

-

заобила­

2.

шен, у шрех, шрех неЙром. е В. фал­

кривудати

сификован

О нейрел. В. лутати в ирел. В. кривити

несврш .

непрел.

прел .

кривац м О (онај који је крив због

кривуља ж крива линија/црта, кри­

нечега) виновник, узрочник, почи­

ва, део круга

нилац, окривљени

-

уЙ.

лопов, кри­

-

сл: кружница

- уЙ.

ли­

нија

миналац, затвореник

крик м В. кукњава

кривина ж спирала, прегиб, завој,

крика ж драње, викање , вика, граја,

вијуга, облина, лук, венац, бандажа,

врева, ларма, галама, жамор, узвики­

колобар, окука, набор, кривуља, са­

вање, писка, урликање, јаукање, ур­

вијутак,

превој,

лање, цика, дрека, кричање, дерњава,

зглоб, обруб, део круга, крива црта,

вриска, повика, цичање, дерање, ри­

витица ,

завијутак,

банда, рескавица реј., шевуљица реј.,

ка, ци лик, циликање, повици, узвици,

завојица реШ. , обрт реШ., сагиб реШ.,

жагор, алаука, крештање, галамљење,

синус маШ . ,

грајање, пиштање, џева, громор, ур­

косинус маШ.,

маШ., волута сшруч. стен , круг

-

-

тангенс

уи: црта, пр­

небесна вика, вриштање, врискање,

сл: кружница, кугла, по­

урнебес фИf., орњава реј. , орљава реј. , дерачина фам., весак арх. ре!., дера­

лукруг

кривити несврш . прел . О

(-

нешто)

ча арх. , врка арх., брека арх., рогобор

извијати, повијати, пресавијати, пре­

арх. -уЙ.бука,лупање

вијати, прегибати, угибати, увијати,

крилатица ж В. кредо

(-

искривљавати, витоперити в

не­

кога) окривљавати, оптуживати, те­ ретити, набеђивати, нападати, баца­ ти кривицу изр., пришивати кривицу

изр . фам. арх., виност арх.

пације) фракција, подгрупа

криминал м О

- уи.

грешка, грешка

вина

1.

кривотворити

злочинство,

злочинаштво,

одметништво, мафијашење в

фам.

фија

1.

кривоноr прид. В. бангав

(било ко­

(свет криминала) криминалци, ма ­

кривоверан прид. В. безбожан

кривоверје с В. јереза

иравн.

ја против правна делатност) крим и ­ налитет,

кривица ж кривња,

1.

крило с О В. страна в (део неке гру­

криминалац м (који се одао кри­

2.

несврш .

миналу) злочинац, мафијаш, тајкун

прел .

О

(стварати нешто ради обмане) фал­

фам.

-

суж: убица, лопов, разбојник,

фалсификатор, силоватељ, педофил

сификовати, патворити, мењати, ис­

крии м бот. (лат. Lilium candidum)

кривљавати, обмањивати в

реј: бели крин, бели љиљан, бела але­

еуф. В.

лагати

луја, бела лилија, бела лиља, бели

кривудав прид . витичаст, вијугав,

жуљ, бели замбак, бијела богиша, би-

криптонитlкрпа

280

јели лијер, жиљ, занбак, крен, лелуја,

гуда ре!.

лиљ, лимбар, лир

крнтија ж (дотрајала ствар) шкло­

@ арх.

в. мрља

криптонит м јадарит

поција, олупина, крш, кршина, ста­

кристаn м стакло, ведрац

реж, старудија, распад

критеријум м

О

затељ,

аршин,

показивач,

мерило, пока­ скала,

ле­

жар!.

- уи.

скаламерија

фам. , канта

1.

крњ прид. сломљен, одломљен, зало­

канон,

мљен, оштећен, откинут, делимичан,

норма, правило,закон,начело, прин­

дефектан, фаличан, полован, непот­

цип,

пун,

ствица, мера, критериј хрв.

пропис,

стандард,

@

законитост,

некомплетан,

нецеловит,

мањ­

мерило, критериј хрв.

кав, парцијалан, манљив реШ., недо­

крити несврш. прел. (не допуштати

статан реШ. , одбијен реш.

да се нешто види или примети) са­

кров м О (покривач, горњи део куће)

кривати, скривати, тајити, прикри­

.. - уи .

надстрешница

@ фи!.

в. дом

вати, заташкавати, затрпавати фи!.,

кројач м шнајдер, абаџија (кројач

пригушивати фи!.

одеће од грубог сукна)ре!. , терзија

критизер м в. гунђало

1.

арх.

критиковати несврш. прел. (изно­

кроки м О в. нацрт

1. @ в.

костур

1.

сити неповољно мишљење о некоме

крокоДиn м зоол. (врста водозем­

или нечему) приговарати, пребаци­

ца, лат.

вати,

кромпир м бот. (лат.

замерати,

кудити,

износити

Crocodilia) .. Solanum tube-

критику, нападати, осуђивати, пљу­

rosum)

вати фи!. фам.

грунбир, земљак, зимак, компијер,

- уи.

звоцати, жалити

ре!: кртола, патата, бурбулка,

се, оговарати

корун,

критичар м О (онај који стручно

крумпир,

процењује вредност неког дела) ре­

мљица, рашак

цензент;

крос м в. (такмичење у трчању кроз

приказивач,

просуђивач,

просудитељ, евалуатор, интерпретер,

оцењивач, процењивач,

аналитичар

@ в.

гунђало

коментатор,

1.

кртула,

кртуља,

крумпиш,

крумпијер,

кумпир,

подзе­

природу) крос - контри, трка, утрка кротак прид. О покоран, дисципли­ нован, послушан, миран,

привржен,

критички прил . аналитички, теме­

скроман, невин, благ - уи: марљив, та­

љито,

чан, невин

детаљно,

методично,

просу­

ђивачки, подробно, аналитски, ева­ луаторски,

темељно,

рецензентски,

кричање с О в. крика

@в.

дерање

1.

кричати несврш . непрел . О в. дерати

@ в.

јаукати

благ

покорен, укро­

@

овисан,

зависан,

потчињен,

подре ­

ђен, ропски, приљежан

оцењивачки

се

1.,

ћен, подјармљен, обуздан, савладан,

2.

кроткост ж в. морал крочити сврш . непрел . О в. ступити @в. кренути

крма к м (мужјак свиње) прасац, гу­

крошња ж (горњи, разгранати део

дин ре!.

дрвета) грање, круна реШ .

крмарење с О

(управљање кр­

мом) кормиларење, бродарење вођство

@

в.

1.

крмача ж О (женка свиње) прасица,

крпа ж О дроњак, прња, рита, поде­ рина

- ре!.

траља, дроња, трица, тра­

ња, липаћур, лапат, лепе так, лантар, лиспар, цуња арх.

@

(комад тканине

крпарење

281

који се употребљава у кухињи) сал­ вета

-

сл.

прегача, кецеља, столњак

@) (крпа за прање судова) судопера,

пачавра, испирача, судоперка фам., трулекс фам. крпарење с фиг. нестручност, ама­

теризам, непрофесионалност, почет­

реШ .

@ заокругљен,

I крутити

заокружен, окру­

гласт, округао, обао , заобљен, лоп­ таст, прстенаст, трбушаст, тикваст,

кугласт, мехураст, бундеваст, бачваст, јагодаст, јабучаст

- уи.

јајолик

кружити несврш. непрел. врте ти се у

круг, обилазити, лутати

- уи.

лутати

ништво, нестручњаштво, непрофе­

кружница ж (затворена крива ли­

сионализам, прчкарија,

нија) в . круг

петљанија,

1.

аматерство,

круна ж О (симбол владарског до­

крпарија, крпеж, крпање ре!., клепо­

стојанства) .. @ фи!. в. владар @) фи!. в. власт О в. венац 1. 0 фи!. в. врху­

петљанција,

петљање ,

тина ре!., дилетантизам жар!. , фуше­ рај жар!

нац

.

се

1.0

в . врх

1. е

крошња

крпељ м заол. (лат. Ixodes ricinus)

крунисати се сврш. О (прогласити

шклопац ре!.

се за краља) устоличити се@ победи­

крстарити несврш . непрел . в. лутати

ти, окрунити се, овенчати се, триј ум­

крстасти копитњак м бат. (лат.

фовати, стећи награду, успети

Апеmопе

крупа ж в . град2

ре!:

јетренка,

златна

дителина,

крупан прид. (који се истиче сво­

дули-леб, златни трилистник, јатрен­

јим обимом И величином) голе м,

ка, јетерник, мачка, мачкина очеса,

знатан, замашан, корпулен т ан, си­

племенити џигеричњак, саса плава,

лан,

тројица, шумарица

гломазан, кабаст, повелик, по већи ,

аленчик,

hepatica) веллика

крстушац м бат. (лат.

Polygala аmа­

велик,

обиман,

позамашан,

поприли ча н,

развијен,

разгранат,

гомољица, горка модра, бресињача,

вели (и вељи) ре!., громазан фам ., подрастао реШ., немали еуф, коџа

млекача, горски крстушац

неиром . ре!.

крт прид. ломљив, ломан, неотпо­

крупноћа ж в. корпуленција

ra)

ре!:

ран,

крестушац,

скршив,

кија,

трошан,

опутина,

фрагилан,

крут прид. О

танан, дробљив, кидљив, кршљив ,

уштогљен,

мрвљив, сломљив, крхак, разрушив,

неприродан,

нежан фиf.

кртица м ж О ЗООЛ. (лат. Таlра реа) крт, кртовинац

@ фи!.

euro-

в. марљи­

извештаче н,

завезан,

суздржан,

стиснут, артифицијалан , службен фи!., уштиркан фам . , као свињска

нога фам. изр . , заузлан реШ.

@

з а­

грижен, задрт, догматичан, нето ­

вац

"

Kpyr

м О

беочуг, кружница, пр­

стен, колут, котур, коло, венац, ал­

ка, обруб , обруч, витица, бандажа ре!. , колобар ре!., сер кл реШ .

штво,

усиљен, вештачки ,

укочен,

братија,

екипа,

@ дру­

компанија,

лерантан, тврд, доктринаран, дог­

матски, фанатичан, уских погледа/ видика изр . , праволинијски фи!. , једнолинијски фи!. @) в. строг О в . чврст

1.

дружбина, дружина, шквадра ре!. ,

крутити

друштванце фам.

стврдњавати се, укрућивати се , гу­

кружан прид. О кругу)

(који се креће у

цикличан реШ.,

циркуларан

се

несврш.

кочити

се,

бити еластичност/гипкост, крутити

(неки део тела)

крутост

I кужан

282

крутост ж 6 . тврдоћа

круцијаnан прид.

6.

непроходан , дивљи, нераван , гриче­

најважнији 2.

вит Хр6 .

круwина ж бот. (лат. Rhamnus frangula) ре!: пасја леска, крковина, смр­

крwевитост ж т уи . неприступач­

дљика,

ност

гаш;ьика,

кркавина,

пасдре­

новина, пасја лијеска, пасјаковина,

пасје грожђе, псиковина, труслико­ вина, тршлика

крушка ж бот. (лат.

крwевит прид. 6. кршан

крwити несврш . прел. размрскавати,

Pirus domestica) *

О

ломити,

сламати, крцати, разбијати , кидати, мадати,

крхати,

лупати,

крцкати,

преламати ,

ко­

ламати

круwковача ж виљамовка, крушка

реШ. , поламати реШ.

фам.

вати е (не придржавати се правила

круwчица ж бат. (лат. Centaurea phrygia) ре!: шумски различак

рушавати, газити, огрешивати се, по­

крхак прид. О 6. ломљив е фи!. 6.

вређивати,прес~упити

-

уи .

уништа­

или не поштовати нечија права) на­

нежан в фи!. 6. болећив

крwити се несврш. О

крхкост ж О 6. болећивост е 6. не­

сламати се, разбијати се, кидати се,

жност

разарати се, раздвајати се, распадати

1.

ломити се,

крхотина ж комад, парче, окрњак,

се, крхати се, цепати се, пуцати, пр­

парампарче, остатак , одломак, фра­

скати е (ићи по лошем путу) ломата­

гимен(а)т, заломак, патрљак фам.,

ти се, ломити се, потуцати се в фи!. 6.

крњадак фам., крњетак фам.

мучити се

- ре!.

ломатак, баждрљак, батаљица, бадр­ љица,рбак,бадрљак,рбина крхотине ж мн. срча, лом, крш, олу­ пине,

крах,

остаци,

парампарчад,

1. О фи!. 6. двоумити се 0 фи!. (превише се бринути о некоме) ломити се, сатирати се

кубизам прид.

6.

апстрактна умет­

ност

парчићи, труње, треска ре!.

куван прид. барен, обарен, згото­

крчаr м врч, кондир, бокал, ћуп,

вљен, припремљен

ибрик, бардак, жара, амфора, букар ре!., покал рег., букара ре!., букал ре!. , тестија ре!. , роменча ре!.

-

уи.

чокањ, ваза

кување с барење, варење, припре­ мање, кухање Хр6.

кувати несврш. прел . О

(спремати

храну) готовити, припремати, вари­

крчма ж 6. кафана

ти, кухати Хр6.

кр ... а ж О баш. (лат. Anas crecca) ди­

ти, пржити, пећи е фи!. 6 . петљати

- суж: динстати,

бари­

вља патка, кржица е фам. 6. брља

Kyrna ж лопта,

крш м О врлет, камен (о пределу), ка­

куrnица ж зрнце, ло птица, перлица

сфера

.

мењар, стењак, голет, гребен, рвина,

кудити несврш. прел . О 6 . оговарати

крас, пресрт, (тешко проходна) пла­

е в. клеветати в 6. критиковати

нина, пристрак ре!. , ребар реШ., карст

реШ. , тимор реШ.- уи. кланац е 6. неред

2. в фам.

6.

крнтија О 6. крхотине

кршан прид. стеновит, камен, врле­ тан , каменит, ломан, крашки, голе­

тан, брдовит, планински, кршевит,

кудрав прид . 6 . коврџав

кужан прид. О (који пренос и зара ­

зу) з аразан, инфективан, прилепчив е (који није у добром стању) смр­ дљив, загађе·н, затрован, прљав прљав, смрдљив

- уи.

I куљати

куждрав

куждрав пр и д .

руметин, тракиња ,

6. ков р џа в

кукаван п р ид . 6. јадан

1.

кукавица м ж О ж зоол. сепи ц а, лат.

(птица

Cuculus cano rus) *

пшеница,

е м

ревка,ченка

кукута ж бат. (пат.

фиf. ст р ашљивац, плашљ ив ац, шо­

ња, спаби ћ ,

буља, п егава

копебљива ц,

ст р а ш и­

ва ц , з е нтарош жарf., пи ч кица нар.,

-

п и ч ка нар., ппачипичка н ар .

уи:

кукавичпук м страшљиво с т,

- у и.

п ла­

-,

њавац ,

писка,

-,

тр­

трубељика, свопина,

живопина,

бопигпава,

свињавац,

гугутва,

бучу ­

миж, ц вопика

купа ж в. бедем

страх

mасulа­

мишје жеље, буцуника, отровни гри­ бзолика,

ку р ва, нитков

Conium

дудика, бопегпав, велика

tum)

ш љ и вост, бојажљивост

ту р ска

урме'ГИН, фурментин, царевица, ца­

2.

кукати н е с в рш . н е пр е л . О ј а д ико­

купинарство с (припремање јепа,

вати, запомагати , н арицати, ј а дати

куварска вешти н а) куварство, ку­

с е,

вање, куха р ство ХрВ .

в р искат и ,

ламенти р ати,

вај ка­

-

уи.

гастро­

т и с е, ј аукати, тужит и с е, пепекати ,

номи ј а

цми зд р ети,

купминација ж в рхунац, врх, зе­

вити ,

вапи т и ,

г ринт ати , ај мекат и

с тењати ,

pef. - уи :

т угов а­

2. , вриштати, јаукат и 2., 3. - сл. уздисати е р и да­

н ит, ј ек,

в рш а к,

к пи макс,

највиши

ти, завиј ати

степен, нај ви ша тачка, круна

му ч ити се

усијање фи/. , е кс таза фи!., усијаност

фиi.,

ти , п пакати , цвипети , ли т и/ р о н ити

фи!. , плафон фам. , финале фам. фи!. ,

с уз е , јецати, грцати, шмрцати , цми­

коначни ц а ХрВ.

зд р ити

Uof., слинити Uof. - у и . му­

ч ити с е

3.,

ј аукати

2.

ј ади к оваље, тужњав а, лепек , ц ви ље­

ње, н а риц ање, крик, поз ив у помоћ, ппакање ,

рид а њ е,

ко п еч

pef. , ај мек ре!. кукољ м бат. О

githago) в ор ,

( пат.

Agrostemma

ре!: врањи кљун, г о па, гр а­

гр ако р ,

гр ахор ,

гуг о п, зв и здан­

кук о љ , какпи ц а, к акоп, кокоп, кост р е ­

ба,кукуј, опачан, ћу р ек,уроди ца , цр ­ н и кумин е В. ко р ов

кукурек м бат. ( пат.

rlls) р е!:

1.

купт м О (религ ио зно

кукњава ж вапај , за п омага њ е, јаук,

пепека ње,

купоар м 6. х одник

Helleborus odo-

ми р исави к ук урек, кукур иј е­

ча к, кукурј а к, завпач ни корен, с п р еж , к ук ор ек

поштовање

божанст ва, ли ца ипи п р едмета) 6 . ве­ р овање 1. е 6. обожа вање куптивисати несврш . п р ел . чувати,

узгајати, пазити , гај ити, обрађивати, обделавати, гој ит и арх.

-

суж: сејати,

садити

куптура ж О (с в е укупност матери­

ј алних и духовних вр едности које је чове ч анст в о ство р ило) цивилизаци­ ј а е 6. об р азовање в 6. отмено ст

куптуран пр и д. 6. љубазан купук м О кул уч е ње, р абота, тлака, теглење, пр и с ила н рад, тежачки рад,

робиј а фи!., б еглук

pef. е

6. мука

кукурикнути сврш. непрел . фам . В.

купучење с 6. кулук

и зус т и ти

купучити нес вр ш. н епре л . 6.

1.

кукуруз м бат. (пат.

Zea mays)

ре!:

ти се

2.

1. мучи­

1.

гопокуд, дебепача, копомбоћ , к о руза,

куљати н есв рш. не прел. (јако тећи,

куку р уза,

п р скати у мпазевима)

р уза,

курељ,

мумуруз,

куруз,

ку р уза,

према н ту р,

мо­

пченка,

суктати, су­

кљати, надирати, ш икљати, бризгати,

кум

I курика

избијати, шиктати, липтати, пршти­

реШ. @ несврш. в. корумпирати

ти, прштати, лоптити, врвети, бру­

купити'

ждати ре!., шибати фам., јурити фам.

прикупљати, пабирчити, палеткова­

- уи .

ти, паљетковати ре!.

прскати, цурити

кум м сведок, кумашин ексир.

несврш.

прел.

скупљати,

куповање с в. куповина

кумир м идол, фетищ амајлија, кип,

куповати несврш . прел. О

тотем, божанство, златно теле

вљати у власништво за новац) наба­

куна ж зоол. (лат. кунић м зоол.

Mustelidae)

(врста глодара, пат.

Oryctolagus cuniculus) куњав

прид .

дремљив,

бепица

вљати, прибављати, пазарити, узима­ ти фам.

- уи.

ппаћати @ в . поткупљи­

вати

>(-

неиспаван,

дремован,

(приба­

снен,

поспан, уморан,

успаван,непробуђен,неразбуђен,са­

куповина ж набавка, прибављање, аквизиција, 'шопинг, набављање, па­ зарење, добава

нен, нерасањен, спављив, спаваћив

купус м бот. (пат.

реШ. -уи:мамуран,уморан

ре!: капуста, раштањ, бросква, бра­

куњати несврш . непрел. О дремати,

шљица, шумарица, ократ

Brassica oleracea)

дремкати фам., дремуцкати фам., џо­

купусар м зоол. (врста лептира, пат.

њати фам., њорати фам., кутрити ре!.

Pieris brassicae)

- уи.

кураж ж в. храброст

спавати @ в. висити

купапиwте с О

1.

топлице, шодери­

>(-

куражан прид . в. храбар

ца (место где је вађен речни песак),

курац м нар. (мушки попни орган)

амам (оријентапно

с топпом водом/

фапус, пен ис, уд, попни уд, удо, стид­

(затворено/отворено

ник, сполни уд, споловипо хрв., пим­

паром),

-) - уи:

базен

-

плажа (купалишни простор

уз море/реку), бања @ в.

...

плажа

1.

уи. амам

пек хрв.

-

фам. мали, мишко, коба­

сица, курајло, пишић, батина, понос,

чунак, дугајло, мој, чундара, ђока,

купатипо с О бања ре!.

- уи.

клозет

справа, алатка, патка

-

нар. дика, ки­

та, кара - жар!. буздован, кобаја, туки,

@ в. амам

питон, кића

купац м муштерија, потрошач

купина ж бот. (лат.

- gеч.

пиша, куре, паче

Rubus fruticosus)

курва м ж О проститутка, блудница,

ре!: ежевина, ј.ежина, капинка, копи­

ћошкара, лака роба, професионапка,

на, купињача, купињаш, маљуга, му­

куртизана, лака/јавна жена, нечасни­

рага, оструга, робидница, црна јаго­

ца, продавачица љубави, ноћна дама,

да, црна купина

упичарка

купити сврш. прел . О (прибавити у

курвача, фунфа, шупљача, профук­

власништво за новац) пазарити, на­

њача, фукса, камењарка, дроца, кур­

бавити, прибавити, узети фам., ма­

ветина, тротоарка, распандркача, фу­

знут и фам.

фа, дроља

- фам.

дромфуља,опајдара,

- арх.

кокота - реШ. фукара,

пљивати @ жар!. в. одушевити

проституткиња

- ре!. курава, курба,

купити' сврш . несврш . прел. О сврш.

папандра @ в. кукавица

- уи.

плаћати @ в. потку­

пазарити, набавити, добавити, наку­

курика ж бот. (лат.

повати,

paeus) ре!:

ти

откупити,

прибавити,

узе­

фам., намаћи жар!., прискрбити

Evonymus

ешо­

курковина, машљика, мека

шиба, пасја погача, шибовина

куриозан

285

куриозан прид. в. јединствен

1.

куриозитет м чудноватост, нарочи­

курс м О течај, семинар, обука

I кучка - уи.

настава @ правац, смер, оријентација

тост, изванредност, особеност, нео­

куртаписати се сврш . фам. в. ота­

бичност, индивидуапност, изнимност,

расити се

атипичност,

кусур м повраћај, ресто, остатак

посебност, помереност,

уникатност,

тричност,

својеврсност,

бизарност,

јединственост,

ексцен­

кућа ж О стан, стамбена јединица,

својственост,

станиште, настамба, боравиште, се­

специ­

диште, резиденција, место станова­

фичност, настраност, неуобичајеност,

ња форм . , домицил форм., пребив а­

особитост,

неправил­

лиште форм., адреса фи!., обитава­

оригинапност,

лиште реШ. @ дом, домаћинство, кут

ност,

нетипичност,

специјалност,

ненормалност,

изузетност,

пекулијарност,

извор­

ност, самосвојност, спецификум, ди­ вергентност,

разпичитост,

чудност,

карактеристичност, двојбеност реШ., осебујност хрв.

- уи: реткост, чудо - сл :

неочекиванос~новина

курир м О (онај који преноси вести) гпасник, информатор, гласоноша, ви­

кач, изјављивач, објављивач, биров, теклич ре!. , теклић ре!., хаберник ре!. , тепал ре!., брзотеча арх., покли­

сар арх. , аброноша арх., абердар арх., татар арх. , скоротеча арх., улак реШ.,

пеик реШ .

- сл:

најављивач, поштар @

(онај који преноси спужбену пошту и остало) потрчко, достављач

фи!., кров фи!. , легло фи!. , праг фи!., матица

фи!., гнездо фам., кућица­

слободица фам . , гајба жар!., огњиште арх. , пегало арх., кућанство хрв., кров над главом изр. @ в. домовина

кућерак м в . копиба

кућни прид. О

кућевни, Домаћи,

приватан, кућански хрв. @ в. аутох­ тон

1.

кучка ж О (женка пса) ку ја, керуша @ (зпа, покварена женска особа) бед­

ница, јадница, злица, злобница, кара­

конџула, оштроконџа, змија, аждаја,

подмукпица, гадура, роспија, ку ја, пизда нар . , пичка нар.

nабав прид. климав, несигуран, раз ­

лавандин, лаваман, кадин, лежан, са­

лабављан, расклиматан, лелујав, дрх­

хан, леген, каин, леђен

тав, непричвршћен, незатегнут, не­

nаванда ж бот. (лат.

- уи. судопера Lavandula оfЛсј­

притегнут, млитав, на лабавим/ста­

nalis) ре!: лавандула, деспик, деспић,

кленим ногама изр.

лавандла,

nабаво прил . неквалитетно, слабо,

да, левендол, маријанац, трма, шпик­

лоше,

траљаво,

невешто, ки,

лаички,

нестручно,

нестручњачки,

шарлатански,

почетнич­

климаво,

незна­

лачки, неприкладно, некомпетентно,

тричаво, непрофесионално, мизерно,

неизвежбано,

недовољно,

никакво,

без стручности, неквалификовано, млако, аматерски, непотковано,рђа­

во, аматорски ре!., дилетантски фам.,

фушерски жар!.

- сл: бедно, јадно

nабораторија ж (посебно опре­ мљена просторија за истраживачки

рад)

вежбаоница, радионица

- уи.

учионица

nабуд м зоол. (врста птице мочва­ ри це, лат.

Cygnus)

>(-

лавендал,

левен­

нарда

nавеж м лајање, лај, лав, кевтање,

афкање

- уи. завијати 2.

nавирати несврш. непрел. В. врдати

nавор м О В . корито шав,

питак,

2. 6

фи!. лепр­

неоптерећујући,

дљив, лак ~

допа­

фи!. нискокалоричан,

немастан, безмастан, лак О

фи!. в.

спор

nаган прид . О в. лак @ в . насмејан

nагање с измишљање, обмањива­

ње, врдање

фиковање,

-

еуф.

кићење, фалси­

патворење, дотеривање,

кривотворење,

зачињавање

фолирање, фарбање

- фам . - жар!. баронија,

ложење, ложњава, баронисање , па­

nав м зоол. О (лат.

љење, пржење

џунгле uзр. @

ре!. лажуњање, клеветање ексир.

лаф

1.

и

Felis Јео) лаф, краљ фи!. в. јунак 3. фам. в.

лавенда,

2.

nавабо м О умиваоник, лав ор - ре!.

-

изр .

варање

nагарија ж в. лаж

1.

мазање очију

-

- уи.

nагатиlnаички

287

nагати несврш. непрел. прел . изми-

1., прећуткивање @ В. превара

шљати, обмањивати (некога), врдати,

nажан прид. О вештачки, тобожњи,

говорити неистину, мазати очи, лаја­

неауте нтичан,

ти, олајавати, лажуњати ре!., панда­

цијелан, подме тнут, непра ви, криво­

ти ре!., пажати ре!., фарбати (некога) фам., фопирати (некога) фам. , пе­ тљати фам., палити жар!. , барониса­

творен, ненараван, патворен, фали­

ти жар!., ложити жар!. , пржити жар!.,

неистини т,

артифи­

чан, привидан, апокрифан, само зва­ ни, фалш неирам. фам., лажљив арх.

умјетан хрв., фејк неирам. фам.

- уи :

кривотворити еуф . , китити еуф., за­ чињати еуф., фапсификовати еуф., дотеривати еуф., прекрајати еуф.,

неприродан, измишљен, крив, погре­

обилазити

патвори­

nажирати сврш. прел. О наместити,

ти еуф., лагуцкати еуф., лагити еуф.,

удесити, напаковати @ в. фалсифи­

истину

претеривати изр.

- уи.

еуф.,

еуф.,

причати

причу

магацин,

стовариште, складиште,

спремиште ,

фејк неирам . жар!.

ковати

пажљив прид. О (скпон лагању) па­

клеветати, варати

nагер м О

шан @ фапсификован, кривотворен,

депо,

комо­

жав, пажив, неискрен, варљив, обма­ њин, обманљив, преваран реШ., хим­

ра, чувалиште, хангар, одпагалиште,

бен арх., маштовит еуф.

сместиште,

ран, извештачен @ арх. в . лажан

лиште

-

похранилиште,

ре!.

сnремник ,

румплцимер,

магаза,

слага­

магазин,

колница,

ремиза,

покпад, репозиториј @ В. лежај арх. В. логор

2.

~

лицеме­

nажност ж в. неприродност nажов

м

пажљивац,

пажовчина,

пажац,

пажљивчина,

пажа,

пажоња,

паживац, фолирант фам., клеветник,

3.

nадица ж хрв. В. фи ока

nађа ж барка, чамац, бродић, баркун ре!., бродица ре!. , батура ре!., ђемија арх., арка арх., пловило ХрВ.

- суж: чу­

нак, чун, дереглија, мауна реШ. nаж ж О

- уи.

измишљотина,

неистина,

подвала, махинација, лагарија, пси на,

лажиторба, јаланџија ре!., фалсифи­ катор еуф., симулант еуф., обмањи­ вач еуф., пашчина ре!. , паралажа СУЖ.,

трчилажа суж. , пожач жар!.

- уи.

ва­

рапица,лопов,пицемер

nазаркиња

ж бот. (лат. Asperllla odorata) ре!: мирисни броћ, лазарица,

конструкција, дезинформација, фал­

првенац, јари броћ, ројба

сификат, будалаштина, мит, сппетка,

nаик м непознавалац, дилетант, не­

патка, урбана бајка, неистинита тврд­

стручњак,

ња, неистинита прича, фама, урбана

св етовњак,

аматер,

непосвећеник,

непрофесиона па ц ,

не­

легенда, ујдурма, попуинформација,

зналица, самозванац, надримајстор ,

фантазиј а, манипулација, прича, по­

приучењак,

пуистина, измишљена прича, смица­ лица, гпасина, причам ти причу, шу­

пајкуш

ре!.,

петљана ц

фам. , шарлатан фам., аутсајдер фам . , петљавац фам., левак фам., фушер

пља/празна прича, лажа, измишљај,

фам ., труба жар!., постраник ХрВ., не­

ловачка прича, магпа фи!., бајка фи!. ,

упућеник ХрВ.

гатка фи!., мудролија иран., петљари­

nаички' прид . О аматерски, почет ­

ја фам., фоп фам., петљанција фам. ,

нички, непрофесионалан, невешт, не­

жвака жар!., патворина арх., јалан

стручан, никакав, неквапификован,

арх., патка СУ)/(.

траљав, непоткован, некомпетен тан,

- уи.

дезинформација

nаички

I nакрдијаw

288

млак, неизвежбан, шарлатански, не­

момак, кућни момак, посилни лакај

прикладан

уи: лоw, јадан, бедан е

ре!. , ушјер ре!. , коморник ре!., слуга н

(који је ван утицаја и делокруга цр­

ре!., ленственик ре!., измећар ре!., де­

кве) световни, световњачки, профан,

тић ре!., сужањ ре!., потрчкало фам.,

-

секуларан, мирски, мирјански, гра­

потрчко фам. , трчкарало фам., потр­

ђански, нецрквен, лајкушки ре!.

кало фам., послужитељ форм. , тева­

nаички' прил . неквалитетно, слабо,

бија арх., клетвеник арх., камердинер

лоше, траљаво, нестручно,

арх. , вазал арх., васал арх. ре!., калфа

нестручњачки,

тански,

почетнички,

незналачки,

некомпетентно,

сионално,

невешто,

неприкладно,

тричаво,

мизерно,

шарла­

непрофе­

неизвежбано,

недовољно, никакво, без стручности,

неквалификовано, млако, аматерски, непотковано, рђаво, аматорски ре!., дилетантски фам., фушерски жар!.

-

сл: бедно, јадно

nајав прид. (који говори пакосно и уврељиво) језичав, брбљив, брбљав, који има велику језичину изр.

-

уи.

причљив

nајање с О в. лавеж е фи!. в. бр­

2.

nајсна ж (танка и уска даска за огра­ де или поДове) гредица, летва

-

ре!.

легало, лајстна, леја, пајанта, лемез,

лајтсна, панта, баскија, леха, банда, жиока, чиока

- суж: улога ре!., удлага­

уи: пречка- сл: дашчица, врљика ре!. пак прид. О лак, олак, лагачак, лага­ шак, лагахан ре!., лаготан ре!., вазду­

шаст

фи!. е фи!. лепршав, неопте­

рећујући, питак, допадљив, лаган @)

фи!. нискокалоричан, немастан, без­ мастан, ла ган

6

фи!. в. спор

nакат м анаШом .

....

уи. зглоб

- сл:

- уи:

роб, плаћеник

1.,

служавка

коњушар, секретар, домар

nакирати несврш. прел . в. гланцати

nаком прид . в. похлепан

1.

и

2.

nакомац м в. изјелица

nакомисnен прид. О (који без мно­ го размишљања доноси важне одлу­

ке) лакоуман, лакомишљен, непро­ мишљен, несмотрен, брзоплет, нагао, неопрезан, необазрив, непажљив, не­ разборит, плах, прек,летичаст, неод­ говоран, лежеран, фриволан, ветре­

nајавица ж в. брбљивица бљање @) фи!. в . лагање

арх., цербер арх. реШ., кумординар

реШ .

1.

nакеј м слуга, батлер, послуга, со­ бар, чуваркућа, дворилац, пазикућа,

њаст, брзорек

- уи.

наиван, недозрео

е в. наиван nакомисnеност ж О в . наивност е в.

лежерност

naKOHor

прид . О в. брз е в. жива­

хан

nаконски прил . О

лаконички, је­

згровито, кратко (и јасно), збијено, сажето, концизно, краткореко, једро, садржајно, изразито, згуснуто, лапи­

дарно, сентенциозно, телеграфски

-

уи. јасан, битно е штуро, шкрто на речима, недоречено

- уи.

површан

nакоћа ж О (својство онога што је лако) лакост, лакота, лаганост, јед­ ноставност, лежерност, ласноћа ре!., фацилитет реШ., колајлук ре!. е

в.

поданик, подређени, служитељ, ску­

спретност

тоноша, подворник, покућар, послу­

nакоуман прид. в . лакомислен

жник, надзорник послуге, понизник,

nакрдија ж в. враголија

покорни к, униформисан слуга, по­

nакрдијаw м аниматор, забављач,

дворитељ,

весељак, луда, шегач, шаљивчина, ло-

послушник,

дворјаник,

I

nакрдијаwки nарма

ла ,

шаљивџија,

шаљивко,

nандарати несврш. непрел. фам. О в.

враголан,

шаљивац, комедијаw, шерет, бећар,

лута'rи е в. лелујати

ђаволан, комедијант, завитлант, зев­

nандати несврш. непрел. рег. в.

зек, обешењак, лутак фи!.

тати

- фам.

луц­

nандрање с фам. в. лутање

спрдало, зезант, зезатор, спадало - ре!.

nане с зоол . (срнино младунче) срн­

арлекино, егленџија, бајацо, леро, па­

че, јеленче, јеленак, бамби фам.

јацл, пајацо, харлекин - нар. зајебант

nаниnист м бат. (лат.

ограшеновић, бургијаш

-

1.

Linaria vulgaris) ре!: жута зевалица, богородичин

суж.

комичар, 'арлекин, циркузант, гутач

лан, дивљи лан, ланчић

ватре, циркусант, глумац, мимичар,

nансирање с О

пантомимичар, жонглер, пајац, клов­

јектила) избацивање е

нклаун хрв.

или вести) избацивање, пуштање, пу­

- уп.

блесан

2.

(-

ракете или про­

(- прои звода

nакрдијаwки прид . в. забаван

штање у оптицај/јавност, пласирање

nакташ м в. каријериста

nансирати несврш. прел. О

nакташење с в. каријеризам nама ж зоол. (лат.

cos)

орбиту е

Lama glama, L.

ра­

nаментирати

несврш.

непрел.

в.

1.

nампа ж светиљка, лучлампаш арх.

-

суж. петролејка, уљаница, фитиљача светиљка, батеријска лампа

пан м бот. (лат. Linum usitatissimum) ре!: кетен, лен, преслеј, ћетен nанац м О в .

посредник нац

2. @)

огрлица

2. е в. (планински -) в. ве­ 1.

и

5.

nандара м фам.. врдалама, проби­ свет, ветропир, хохштаплер, вртиреп,

ветрењак, фићфирић, превртљивац, летипас, летиветар, звијук, шврљало, аламуња, шеврдало, ђилкош ре!. , ви­

раун ре!., лаур ре!. , којекаковић фам., цвећка фам., вртигуз нар., јебиветар нар., ветрогоња арх., голоигра арх.,

витлија арх., хлапимуха ре!.

- уи:

по­

кварењак, враголан, ленштина, скит­

лавежом) залајати е фи!. в. изустити в. лупити

2.

nанци м мн. лисице, окови, вериге

арх. , букагије арх., узе ре!., негве ре!., синџири ре!., крдена ре!., комостра ре!., лисичине суж.

nанчан прид. О (који је од ланаца) ланчаст, веругаст ре!., верижаст ре!. е повезан, везан, у колони/низу nанчаст прид. в. ланчан

nанчић м в. огрлица

1.

1.

nапавица ж бљузгавица, фам., бљуз ре!.

- сл:

бљузга

град, киша

nапидаран прид. збијен, кратак, са­ жет, јасан, језгровит, конци за н, згу­

снут, сумаран, лаконски, снажан фи!.

- уи.

прецизан

nапрдање с фам. в. брбљање nапсус м в. испад

1.

nарва ж личинка хрв., ларфа реШ. nарма ж О граја, бука, крика, тут­

ница

nандарање с фам. О в. лутање в. њихање

производ или вест) из­

nанути сврш. непрел. О (огласити се

1. @)

nамињање с в. лајање

- уи .

(-

бацивати, пуштати, пуштати у опти­

цај/јавност, пласирати

љама

кукати

(- ра­

кету, пројектил) избацивати, слати у

1.

nаnока ж ре!. в . вилица

.

лу­

прд, спрдач, зафркант, џумбушлија,

_реШ .

,

1.

1.

1.

е

њава, врева, драње, викање, вика, га­ лама, жамор, узвикивање, трештање,

пармати

писка,

I певента

290

урликање,

јаукање,

урлање,

јући, блудан, зазоран, сраман, рас­

цика, дрека, кричање, дерњава, ври­

калашен, запрепашћујући, безочан,

ска ,

бешчедан,

повика,

цичање,

цилик,

циликање,

жагор,

хука,

дерање,

повици,

алаука,

рика,

узвици,

гунгула,

кре­

штање, галамљење, халабука, заглу­

шност, грдња, бучност, грајање, гла­

сност, пиштање, бобот, џева, громор, урнебесна вика, вриштање, вриска­ ње, дозивање, брујање, клокот, хучка, хучање, туљење, таламбасање

фи!. ,

урнебес фи!., орњава ре!., орљава ре!., дерачина фам., скрика арх. , весак арх. ре!., дерача арх. , врка арх., брека

арх. , рогобор арх., тарлабука арх. , ха­ лак реШ., џакање реШ.

- сл:

роморење,

брбот арх. , зов, ромор е 6. лупање пармати несврш. непрел . 06. дерати

се е 6. бучати

пасица ж зоол. (лат.

Mustela nivalis)

з ердав ре!.

паскав прид. О 6. слаткоречив е по­ хвалан, хвале вредан, узоран, приме­

арх.,

увредљив

ЛИцав, опојан, љут фи!. жар!., пикан­

тан фи!. жар!. , врео фи!.

- сл:

прово­

кативан,еротичан

пасцивност ж О 6.

изопаченост

2.

е6. пожуда

патити се сврш. О

(почети нешто

радити) прихватити се, примити се, приступити, започети е 6. ухватити

паф м О

(поуздан човек, омиљен

у друштву) лафчина, мангуп, даса, момчина, баџа, јуноша, фрајер фам. , клипан фам. , ђетић ре!., силан човек, леро ре!. е (који се лепо облачи) ки­ цош,

2.

стидан

еуф. е заводљив, чулан, опсцен, го­

мангуп,

танер,

даса,

лутак,

лепотан,

лепо­

лицкало,

гизделин ре!.,

гиздавац арх., фрајер

фам., шмекер

жар!. , шминкер жар!. , фенсер жар!. пахорење с 6 . вијорење паштипо с ималин, викс, паста за

ран,добар, завидан

обућу, лак, маст, гланц фам.

паскавац м 6. опортуниста

паскање с улагивање, удворавање,

паштити несврш . прел. 6. гланцати

удворба, галанција, удварање, поди­

пебпебија ж бат.

лажење, повлађивање, ласка, хваље­

певак' м точило, точир

њ е, качење реШ .

шпијерлица, шпирлица, трахтур, ту­

паскати несврш. прел. О

(говорити

6.

наут

- ре!.

пирија,

лаица, лакомица

лепе речи , задовољавати нечију ам­

певак' м фам. О леворуки, шувакли­

бицију) хвалити, годити, пријати е (претерано хвалити) 6 . улагивати се

ја

пасо м (коноп за хватање стоке) 6 .

певати несврш. непрел. прел . 6. лити

конопац

, шувак - уи. левица 2. @ 6 . трапавко

е 6 . анонимус

певента м ж луталица, б е скућник,

паста ж зоол. (лат.

Hirundo rustica)

ластавица, циганка ре!.

пастинак м ре!. 6. одмор

пасциван прид . О

ветрењак,

марало,

1.

скитничар,

скиталац,

номад, уличар,

ту­

пробисвет,

беспосличар,цуњало, вагабунд, скит­

скаредан, ра з ­

ница, скитарало, селилац, потуцало,

вратан, срамотан, опсцен, саблазан ,

чергаш, бангалоз, уличњак , потуцач ,

раскалашан, вулгаран, скандалозан,

авантуриста, мувало, протуха, лопи­

грешан,

на, скитало, скитач, блудилац, поту­

разуздан,

бесра­

перверзан,

сабла­

кач, бангало, луњало, басало, лута­

жњив, бестидан, шокантан, запању-

лац, клошар, трампер, клатеж, ходач,

ман,

похотан,

нечастан,

певиlпеђа

291

вагант, фукара, пустолов склон лута­

завештај, запис, наследство, наслеђе,

њу/лаким уживањима, човек с улице,

задужбина е арх. 6. изасланик

вечни путник, ходалица, јурук ре!.,

nereHAa ж мит, бајка,

потепух ре!.,

ајван ре!., вандрокаш

тастика, скаска, фикција, сага, при­

ре!., лонција ре!. , хахар ре!., тепац ре!. ,

повест, предајна прича, еп, писано

вандровац ре!., гурбет ре!. , јалијаш

предање, предаја, фантазија, усмено

ре!. , лангов ре!., блатотеп фам. реШ.,

предање,

клатарало

дело фам . , читије арх.

фам., шалабазало

фам. ,

лангара реШ., скитник реШ . , ландо­ кур ио!. реШ.

-

уи : ветрогоња, адра­

повац, пропалица, вуцибатина, лола, просјак, мангуп, протува

- сл:

чергар,

бадаваџија, птица селица фи!. , апаш певи прид. О (који је с леве стране)

*

припове т ка ,

-

суж: научна

фантастика , епска фантастика

-

у и:

прича

пеrија ж вој . О (највећа војна ј ед и ­

*е

ница римске војске)

(војна једи ­

војска

-

уи. војска

пеrитиман прид. О 6 . легал а н е 6 .

певица ж (лева рука) шувака, лева­

- уи .

гатка,

ница уопште) снаге, трупе, арм ија,

е фам . 6. безвезан ка, леваја жар!.

кажа,

предање, фан ­

левак2

веродостојан

пеrитимација ж О исправа, доку­

1.

мент,

певоруки м 6 . левак'

исказница,

лична

карт а ,

гр а ­

neranaH прид . (који одговара пропи­

мота ре!., личњак фам. , папири фам.,

сима и правним нормама) допуштен,

аусвајс жар!.

законит, исправан, важећи, валидан,

гализација

дозвољен, вредећи, ваљан, легити­

nerno с О

ман, ауторизован, одобрен, уставан,

те животиње) легало, јазбина, гне здо,

правоснажан, признат, законски, пу­

насад, лежај, ложа, лог е (младунчад

- уи.

акредитив е 6. ле ­

(место где се легу или ко­

новажан, непоништен, незабрањен,

неких животиња) животињски по­

правомоћан, пуноваљан, по закону,

род, кот, накот @ фи!. (место на ко­

прописан,

јем се нека група скупља и одакле се

регуларан,

правоваљан

нешто

реШ.

пеrапизација ж одобравање, до­ пуштање, дозвола,

тимација,

озакоњење, леги­

озваничење,

овлашћење,

шири)

стециште,

средиш т е,

жариште, центар, гнездо фи!., гро­ тло фи!., језгро фи!.

- уи .

средиште О

фи!. 6. корен

ауторизација, верификација, регула­

пед м клизавица, поледица

ција, поткрепљење (нечијим аутори­

драц, тоциљајка, гладац, голомрази­

тетом), узакоњење, озакоњавање, по­

ца, ведрињак, ведрењак

закоњење, регулисање, прописивање

педан прид.

пеrаПИЗ0вати

дозво­

педен прид. О хладан, зимски, мра­

лити, опуномоћити, допустити, оза­

зан, мразовит, свеж, ледан, прохла­

конити, одобрити, омогућити, озва­

дан, студен, мрзли, мрзао, ледњик а в ,

ничити,

ледовит, леденичав, смр з нут, хладан

сврш .

ауторизирати,

прел.

регулисати,

- ре!.

ве­

6. леден

-ирати), верификовати (и -цирати),

као лед, као лед, зимовит - сл: зубат, озебао, промрзао е фи!. 6. безосећа­

поткрепити (нечијим ауторитетом),

јан

овјеровити Хр6.

педи на ж

neraT

пеђа ж анаШом. плећа, хрбат, плећке ,

оверити, овластити, ауторизовати (и

м О

оставштина, завештање,

6. ливада

nежај

I nента

292

крстаче, хрптењача фи!., кичма фи!.,

мелем 49 фиf. помоћ, спас, накнада,

крижа фам. ре!., грбина фам., кркача фам., грбача фам., бек жар!.

дерман ре!.

nеканомантија ж ~ уи. магија 2.

nежај м О постеља, кревет - ре!. по­

пекар м доктор, медицинар, терапе­

чиваљка, лежник, почивалиште, ле­ гало,

ложница, лежиште,

лежница, лог, ложе

-

почивало,

суж: лежаљка,

хамак, канапе, канабе, отом ан, креве­

тић, кауч, диван, пољски кревет, во­ дени кревет, мрежа, креветац, софа,

висаљка

49

зглоб, лагер, лежиште

nежати несврш . непрел . О прострти се, испружити се, лешкарити

марати се, спавати

49

- уи.

од­

боловати @) на­

лазити се, бити смештен, стајати

- уи.

боравити О в. одговарати 2. nежеран прид. О комотан, безбри­ жан, немаран, слободан, нехајан, ко­

ЈИ се угодно осећа

1.

@) в.

49 в. непромишљен једноставан 4.

nежерност ж немарност,

немар,

неодговорност, јавашлук, нехајност, непажња, незаинтересованост, комо­

ција, комотно ст, комодитет, необзир­ ност, инерција, индоленција, небрига, несавесност,

површност,

занемари­

вање, равнодушност, лакомисленост

небр.ижљивост,

ут, ранар, ранарник, исцелитељ, хе­

инертност,

нехај:

ћим ре!., барбир ре!. , ., лечитељ реш., доца gеч., лијечник хрв.

- суж: хирург,

зубар, ортопед, педијатар, оторино­ ларинголог, травар, врач, друид, би ­ љар,видар

nекарна ж в. апотека

nексикон м О споменар, албум, ис­ поведник арх.

49

речник, глосар, во­

кабулар, словар арх., дикционар реШ., логат реШ., тезаурус реШ.

nекција ж О предавање, настава, час, обучавање, по(д)учавање, обука, поука, сат хрв.

49

радна јединица, за­

датак, вежбање, задаћа хрв. @) опоме­ на, укор, прекор, поука, наук,грдња

nеnек м в. кукњава

nеnекати несврш . непрел. О в. кука­ ти

1. 49 в.

ридати

nеnујав прид. љуљав, лепршав, мли­ тав, ландарав, лелујаст, лепетав, ле­

лијав ре!.

- уи.

лабав

nеnујање с О в. њихање 1.49 в. ви­

нехаЈање, огуглалост, индолентност,

јорење

непажљивост, безбрижност, распу­

nеnујати несврш. непрел. прел . О не­

штеност, неозбиљност, немарење, ла­

ирел. клатити, вијорити се, лелујати

коумност, запуштање, нетемељитост,

се, вити се, лепршати, гибати се, њи­

необазирање, немарљивост, навора­

хати, лебдети, повијати се, лахорити,

ност ре!., мурдарлук ре!., фјака ре!. ,

витлати се, треперити, климати, љу­

флегма фам., брљивост фам., аљка­

љати се, колебати, млатарати, лепи­

вост фам., хај-нехај фам., непомња

рати ре!., лектати ре!.

реш. , непомност реШ., непомњивост

тлати

реШ., неподузетност хрв. , незаинте­

- уи: лењост лежај 1. и 2.

ресираност хрв.

nежиwте с в.

nек м О

медикамент, мелем

ирел. в.

ви­

nемати несврш. прел . фам . в. млати ­ ти

1.

nемати се несврш . фам. в. тући се

ле­

карија, средство, препарат, л~кар­

ство арх., фармакон реШ., медицина - уи. противотров,

реш., дерман ре!.

49

1.

nенствовати

несврш.

непрел.

в.

ленчарити

nента ж (широка трака на рамену) трака, врпца

nенчарење

293

nенчарење с в. лењост

легањ,

nенчарити несврш. непрел . беспо­

њак, јебиветар жар!.

ленга,

полтрон,

сличарити,

ласногуз,

- арх.

степихлеб,

ветрогоња,

беспосличити, пландовати, ленство­

предрштина

- уи:

вати,

nењ прид .

лешкарити,

замајавати се,

дангубити,

излежавати се,

I nеп

ле­

окламаш,

адраповац,

битанга

лењив, ленив, лен, нера­

лењствовати,доколичарити, празно­

дан,

вати, трошити време (улудо), доко­

неделатан, дангубан, залудан, мли­

нисати, не радити, губити/траћити

тав,

време,

индолентан, докон, доколичан, бес­

готованити,

прикраћиватиl

нерадин,

немарљив,

неактиван,

немаран,

пасиван,

инертан,

убијати време, траћити време, седети

послен, непокретан, непродуктиван,

(скрштених руку), доколичити, жи­

јалов фи!.

вети на туђи рачун, бити некористан,

nењивац м О в. ленштина

хладовати, хватати зјала, вегетирати

(шумски сисар, лат.

фи!., зурити у празно изр.

nењост ж ленчарење, нерад, беспо­

- фам.

тру­

- уи.

беспослен, ленштина

49 зоол . ,. Bradypodidae)

лити, блејати, дембелисати, цркава­

слица.

ти, зијати, извлачити се, чварити се,

дангубљење, бадависање, доколица,

медитирати, зјакати,

беспосличење, беспосличарење, из­

џабалебарити,

пландовање,

доколичарење,

зевати, красти богу дане изр., млати­

лежавање,

ти празну сламу изр. , продавати зјала

ност, траћење времена, неделатност,

изр., красти време изр., бројати зве­ зде изр.

- ре!.

ленгарити, ленчовати,

лењствовање,

неупосле­

празновање, доконарија, дембелиса­ ње фам. , медитација фам., џабале­

левентовати, клинчити, бадаваџити,

барење фам., вегетирање фам. фи!.,

ленити,

лежачина

мајати

се,

ластовати,

мук­

ташити, бадавадисати, цмарити се,

фам . ,

елбетовање реШ.,

докоњаштво

ландовати,џабалучити

лежникре!.

nенчина м ж в. ленштина

nењствовање с в. лењост

nенчуга м ж в . ленштина

nењствовати

nенwтина м и

ж лењивац,

ленчу­

реШ.,

левен товање ре!.,

несврш.

непрел .

в.

ленчарити

га, нерадник, беспосличар, дангуба,

nеп прид . красан, допадљив, наочит,

згубидан, залудник, залудничар, за­

примамљив,

бушант, зевало, доколичар, дембел,

влачан, блистав, цакан, фин, стасит,

сладак,

згодан,

при­

лезилеб, лезилебовић, немарник, ба­

љубак, допадљив, вабљив, меден, ин­

даваџија, трут, беспосленичар, бес­

тересантан,

послењак

кићен, дражестан, мамљив, луткаст,

-

фам. џабалебарощ луф­

елегантан,

атрактиван,

тру­

леполик, красотан, чаран, лепушкаст,

тина, ветропир, фрајер, пенгуз, лења

наочит, убав, замамљив, рафиниран,

буба, мртво дувало, паразит, зевало,

грациозан, мио, феш неиром . реШ.,

тигуз,

стрвина,

ландара,

луфтер, шалабајзер

-

трут,

ре!.

гњилац,

кицошки фам. арх., гиздав арх., ми-.

гњилавац, лежачина, ленчина, бан­

ловидан реШ.,

галоз,

мрци­

лик арх. , зоран ре!., уписан ре!., гле­

липсотина,

цркотина,

изгледа н ре!.,

мило­

на, зијало, мртваја, ладолеж, ленац,

дан реШ., шик неиром. фам., дојмљив

левента, ленчура, лењак, гопанфер,

хрв. ексир:

лежак,

лазарон,

очаравајући, божански, заноса н, чу­

потепух, пежикар, Ilепек, бадавњак,

десан,диван,б~ковит,нестваран,ча-

муктаџија,

пизун,

божанствен, прекрасан,

I

лепак лепршав

294

робан, омамљив, изврстан, узвишен,

зерица, сомун, лепињица,

бајан,

импресиван,

конфект реШ . , колач (пециво посве­

хипнотичан, небески, предиван, са­

ћено благдану), коло (хлеб који се ме­

вршен, фантастичан,

фасцинантан,

си на Бадњи дан), жемља ре!. , шлапи­

бајослован, блештав, величанствен,

ца ре!., потица ре!., лопарка ре!., кру­

сјајан,

прелеп,

- сл: тесто,

погачица,

невероватан, као дијамант, раскошан ,

шчић хрв .

анђеоски, ексклузиван, чудесно леп,

лепињица ж в. лепиња

дивотан, васељенски, небесни, пре­

лепљив прид. О

сладак, дијамантски, одушевљавају­

пљив, самолепљив, вискозан е

ћи, рајски, задивљујући, неодољив,

пљен, умазан, замазан

као

лепљивост ж прилепљивост, само­

из

сна,

велелепан,

вишњи, замаман ,

као

магнетичан,

са слике, осо­

бит, посебан, вансеријски, великоле­ пан реШ., супер неиром. фам., екстра

неиром. жар!., невиђен жар!., фила­ делфија неиром. фам., светска класа фам. изр., боли глава фам. изр. , же­ шћи неиром. жар!., до јаја жар!. изр., прва лига фам. изр., страшан жар!.

- уи: добар, отмен,

одличан

- сл: узбу­

вост,

миљушност,

драж,

-

суж.

гит

леполикост,

привлачност,

тивност,

милина,

пријатност,

миловидност,

складност, сјај фи!., лепотиња ре!., згода ре/.

- ексир.

блештавост,

-

савршенство

доброта,

дивота, чудесност,

божанственост, уи:

харизматичност,

нежност,

елеганција е в .

равнотежа

ријал), клајстер (обућарски лепак),

лепотан м лепотан,

лем (легура којом се лепи), кит (ве­

сотан

зивни грађевински материјал), лајм

лутак, фићфирић, педерко ио!.

-

бли­

нестварност,

малтер (везивни грађевински мате­

ре!. лепиво, кола, ћириш, лијеп, арх.

чар,

атрак­

шарм, симпатичност, грација, склад,

ставост,

материјал),

уле­

прљав

лепота ж О красота, љупкост, уба­

лепа к м (средство за лепљење) тут­ грађевински

- уи .

лепоречив прид. в. слаткоречив

неодољивост,

(везивни

прионљив, приле­

лепљивост, вискозност

дљив,провокативан

кало, клија, ље пило хрв.

пециво, хлеб

2.

фам .

гиздавац, кра­

лепотанер, лутки ца,

- ре/.

лизун, гизделин, красник арх. КНЈИШ .

шустерпоп, кељило, кеље, гумараби­

- уи.

ка, арапска гума, поп

лепотанер м О (који се лепо обла­

лепак м (средство за лепљење) тут­ кало, клија арх., ље пило хрв.

-

суж.

кицош

чи) кицош, мангуп, лутак, даса, ле­ потан, лаф, лицкало, гизделин ре/. ,

гит (везивни грађевински материјал),

гиздавац арх., фрајер

малтер (везивни грађевински мате­

жар!., шминкер жар!. , фенсер жар!.

ријал), клајстер (обућарски лепак),

лепотица ж

лем (легура којом се лепи), кит (ве­

лепојчица, красотица, грација, гон­

фам., шмекер

лепојка,

лепотанка,

зивни грађевински материјал), лајм

џе арх.

- ре!.

божица, венера, вилогорка, нимфа

лепиво, кола, ћириш, лијеп, арх.

- фи/.

вила, краљица, богиња,

-

шустерпоп, кељило, кеље, гумараби­

фам. лутка, луче, луткица, слаткиш,

ка, арапска гума, поп

бомбона, риба, мачка, бомба, ајкула,

лепа ката

ж бот. (лат. Callistephus chinensis) ре!: летњи звездан

бресквица

лепиња ж земичка,

живахан

хлепчић,

кај-

- уи.

девојка

лепршав прид. О

1. @}

в.

лелујав

О

в.

фи/. лаган, питак, неоп-

.

сао, смољав, лењ

терећујући, допадљив, лак лепршати несврш. непрел . в.

јати

I летопи

лепршати

295

лелу­

летач м О (птица која лети) летач и ­ ца е пилот, авијатичар, ваздухопло ­

1.

лептир м О зоол.

лептирица, лепер

вац,летелац,аеронаут,аеронаутичар ,

ре/., лептирак хии . , лептирић хии. е

зракопловац хрв .

(врста прсног пливања) делфин, ба­

летачки прид. летелачки

терфлај

здухопловни

-

уи .

ва­

летва ж О в. даска е в . лајсна

-

летелачки прид. летачки

ЛеПТIllРIll

уи .

ва­

здухопловни

летелица ж в. авион

адмирал (Pyrameis atlanta) аришев туљчар (Соlеорhилиа laricella)

боров смолар (Iилиусtгiа sрlелdidеllа)

Врсте летеЛlllца

борова грба (Bupalus piniarius)

брезов савијач (Acalla ferrugana) велики мразовац (Hibernia defoliaria)

авион

жирокоптер

хеликоптер

вештица

једрилица

жироплан

цепелин

балон

змај

дирижабл

параглајдер

(Sphinx) граноточ (Zeuzera ругјпа) губар (Lymantria dispar) дудовац (Hyphantria cunea) ивањска лтичица (Zygaena filipendula) јасенов савијач (Сасоесја podana) купусар (Pieris brassicae) мали мразовац (Operophtera brumata) мољци (Tineidae) монарх (Danaus plexippus) ноћни лептири (Noctuidae) плавци (Lycaenidae) прелци (Bombycidae) стршљенка (Trochilium арifилиmе) тргаљ (Lycaena icarus) храстов минер (Тischeria complanella)

летење с лебдење, лепршање, је ­ дрење фи!., крстарење фи/. , кружење

- уи .

суж., шестрарење суж.

ваз духо­

пловство

летети несврш. непрел . О лебдети , лепршати, пловити фи/., једрити фи/. , крстарити фи/., кружити суж., шеста­

рити суж. е (о времену) фи!. проти­

цати, тећи, бежати, промицати , брз о пролазити, истицати, ићи фи/., про­

леска ж бот. (лат. Corylus ауеllапа)

летати

ре!: лијеска, лешник

ти фи!., прошишавати фам . , трчати

лестве ж мн .

6.

лествица ж О (низ величина вред­

1. е муз .

скала

летак м О реклама, проспект, бро­ шура,

рекламни

материјал,

пропа­

гандни листић, флајер фам. е 6 . на­ лепница

летарrичан прид. обамро, клонуо, неосетљив,

равнодушан,

@}

ју­

рити, хитати, журити, брзати, трчат и, паштити се ре!.

летимично прил . летимице , овлаш ,

овлашно, површно, на брзи ну, н а

прескок, узгредно , узгредице, на брзу руку, непажљиво, нехајно, HeMa.rHo, лежерно, по дијагонали фам . , ДИјаго­

летарrија ж 6. малодушност тром,

фи!. , пролази­

фам., пролазити као ветар изр .

мердевине

ности) в. критеријум

фи!., јурити

оту­

пео, апатичан, бешћутан, туп, учмао, утучен, млитав, неенергичан, малак-

нално фам.

летњиковац м 6. вила' летовање с

...

2. 1.

уи. одмор

летоп~с м хроника,

анали,

годи-

лечење

I линија

шњак,

билтен,

алманах,

- уи.

кроника Хр8.

зборник,

дневник

1.

нак,

испаша, леди на,

- ре!.

чисти на

зараван,

лечење с терапија, нега, оздравље­

лаз, попаша, пасиште

ње,

лиrа ж 8. организација

опорављање,

опоравак,

санира­

1.

ње, цељење, санација, кура, исцељи­

лиrештул м т уи. столица

вање, неговање, видање суж.

лиrња ж зоол. (лат.

лечилиште м санаторијум, опора­

лигањ, олигањ ре!.

вилиште

лиrњун м зоол . (лат.

- уи.

болница, бања

лечити несврш . прел . санирати, ис­ цељивати,

видати, целити,

неговати,

tateus)

паша,

попаска, лазина, попас,

Loliga vl11garis)

- уи.

сипа

Todarodes sagit-

тотан

лиrоч м зоол. (лат.

Argonauta argo)

бринути (о нечијем здрављу), зале ­

једрилац

чивати,

лидер м вођа, старешина, главар,

хоспитализовати,

пазити,

зацељивати,

целити, суж.,

предводник,предводилац,перјаница

курирати реШ., пестовати ре!.

фи!., глава фи!., првак фи!., корми­

лешинар м О зоол.

Neophron

лар фи!., фронтмен фам., кондуктор

percnopterus)

врачати

(лат.

стрвинар, стрводерац,

реШ . -уи.директор

стрводер б фи!. 8. лихвар

лидерство с 8. вођство

лешити несврш. прел. фам. О 8. мла­

лидо м с (пешчана обала) 8. обала

тит и

лијандер м бот. (лат.

1. б

8. пљачкати

лешкарити несврш . непрел. О 8. ле­

der) ре!:

жати

болиглава, кандиш,

1.

б 8. ленчарити

либела ж равњача, равномер, воде­ на вага, васервага, разуља

- уи.

8исак

1.

1. Nerium оlеап­

олеандер, леандра, лехандар,

лик м О 8. лице

1.

б облик, облич­

је, форма, изглед, вид, спољашњост,

либералан прид. о слобоДоуман,

слика; фигура, појава, аспект, стас,

слободњачки,

подоба Хр8. @ 8. лице

напредан,

мислилачки, прогресиван

слободно­

-

уи.

на­

ност,

протагонист,

3. О

лице,

јунак, лич­ карактер,

предан б без предрасуда, неискљу­

улога, фигура, персонажа реШ.

чив, широких погледа, помирљив, не­

ликвидак прил . готовински, у гото­

конзервативан, трпељив, попустљив,

вини, у кешу

либералистички

ликвидација ж 8. погубљење

либералност ж о

либерализам,

слобоДоумност, слобоДоумље, слобо­ дарство,

напредност, прогресивност

б попустљивост, неискључивост, по­

мирљивост, слободарски дух, трпе ­ љивост

- уи.

несебичност

либертинизам м о

8.

неморал 1.

б8. пожуда

либљење с о

8.

8.

лиљан м 8. љиљан лименка ж конзерва,

кантица, ли ­

мењак, лимењача

линrвиста м глотолог,

језикосло­

вац, филолог, језичар фам., лингви­ стичар арх., лингвист Хр8.

линrвистика ж глотологија, фило­

либидо м 8. пожуда либити се несврш.

ликвидирати сврш. прел . 8. убити

логија, језикословље арх., језикослов­

снебивати се

устручавање б

ство арх. реШ., језикознанство Хр8. 8.

стид

ливада ж пољана, пашњак, пропла-

линија ж О црта, пруга, штрафта, бразда, лајна ре!. , ри га ре!., ленија .ре!.

-

суж.

дуж, права, крива,

кри-

линцураI лихвар

297

вуља, паралела, нормала, вертикала,

сништво

хоризонтала, меандар ~

лиричар м 8. песник

низ, врста, колона, @

ред, редак,

правац, смер,

лисица ж О зоол . (лат.

Canis vulpes)

курс О фи!. (у политици) смер, курс,

лија, лисац, лисов б фи!. 8. лукавац

позиција, оријентација, став

лисице ж мн. лисице, окови, лисичи­

0 фи!.

стас, виткост, фигура, форма, изглед

~ фи!.

фронша, борбена

(-

-)

бојни

ред, ланац ре!., црта жар!., бојишница Хр8.

- уи.

фронт fj фи!. (железничка,

авионска, аутобуска

-)

пруга, маги­

страла, путања, коридор fi) фи!. лоза, династија, род

- уи.

генерација

линцура ж бот. (лат.

Gentiana lutea)

ре!: владисавка, генцијан, гореч, гор­

чица, звишч, зеље од срца, лицијан,

рафет, свиш, свишел, цвић, кошути­ на брада, срчаник, срчењак, срчења­

ча, трава од срдобоље, равен, ровен, лецијан, лињура, срченица, трава од срца,

чемерика,

сисача,

равељ,

див­

чемер,чемер

митарити се б фам. ио!. ћелавети ж бот. (лат. Тilja

cordata)

ре!:

бела липа, зи мск а липа, липац, ли­ повец,

липолист,

на ре!. , комостра ре!.

лисна ваш ж 8. филоксера

лист м О

(-

на грани) лиска ре!.

- сл.

лишће, шушањ, шуњар и шушкар б

(комад хартије) папир, хартија, ар­ тија ре!., ћаге арх. ре!. @ 8. новине О

анаШом.

(- на нози) потколеница, - сл. голен, цев ара, цевани­

вадла ре!.

ца, глежањ

ris)

0

зоол. (лат.

Solea vl11ga-

табањаш, швој, швоја

листом прил. потпуно,

тално,

комплетно,

сасвим, то­

одреда,

из

коре­

на, из основа, из темеља, до краја,

лињати се несврш. О губити длаку, липа

не ексир., вериге арх., букагије арх., узе ре!., негве ре!., синџири ре!., крде­

малолистна

липа,

без остатка, у потпуности, у целости ,

скроз фам., дибидус фам., аметом ре!., посвема ре!., аметице ре!., амети­

мице ре!., скроз-наскроз фам., стубо­ ком арх., навлас арх., посве Хр8.

позна липа, ситнолиста липа, (лат.

литар м О литра, кило фам. б (ка­

Тилиа платупхуллос) ре!: дивља липа,

иш/огрлица на врату животиње) 8.

јалова липа, летња липа, липовина,

огрлица

рана липа, смрдљива липа, црна ли­

лити

ирел . 8.

па, шумска липа

липан м зоол. (лат.

ll1s)

Thymallus thymal-

непрел.

тећи б

Lippia citriodora)

прел.

- уи.

претапати, талити, салевати уливати,

и 2.

сипати,

липсотина м ж О ж (тело угинуле

точити,

0

ирел.

наливати,

досипати

литица ж О

'

(-

плака­

тиО ирел . левати, топити, растапати,

трина

1.

не­

неирел. (киша) па­

ре!: цитроновац, лимун-вербена, че­ липсати сврш. непрел. 8. угинути

О

дати, пљуштати, сипати @ ирел. сузе) ронити, проливати

липљен, липљан

липија ж бот. (лат.

2.

несврш.

8.

камен' 3. ~

8.

коса 2.

лиферовати сврш. прел. фам . 8. ис­

животиње) лешина, мрцина, стрвина,

поручити

цркотина, леш ~ м ж 8. ленштина

лихвар м зеленаш, каматник, изну­

липтати несврш. непрел. 8. избијати

ђивач, израбљивач, рекеташ - фам.

лирик м

каишар, гуликожа, дерикожа, крво­

8. песник

лирика ж лирска поезија

- уи .

пе-

пија, кожодер, душогубац, стрвинар,

пице

I повити

298

лешинар, пијавица, шинтер, вампир

-

уи . лопов

пицитатор

пице с О образ, лик, фаца фам., њу­

шка фам. , ланита арх.

израз лица,

6

гримаса, фаца фам. @) особа, човек, личност, душа, биће, јединка, при­ лика, персона, појединац, појава, ин­

дивидуум, глава фи!., лик фам., тип

фам., фаца фам., њушка фам., ланита арх., земник арх. О фи!. предња стра­

на, фасада СУЖ., прочеље СУЖ. 0 лик

в.

4. (;) !рам. *

пицемер м дволичник претварало,

,

претворица

хипокрит

превртљи­

вац, препредењак, пренемагало комедијант, глумац, лија, лицемерац,

- фи!. лисац - ре!.

лицемерни к,

лукавац,

- жар!.

дволичњак, притворица

- изр.

позер

човек са два лица, тањир са два

лица, који седи на две столице

-

уи.

подла ц, лажов

пицемеран прид. непоштен, пре­ преден, прорачунат,дволичан, пре­ творан, смишљен, срачунат, подму­

као, префриган, перфидан, превр­ тљив,

подао,

неискрен,

притворан,

намаз ан фам., лупешки хрв., татски хрв.

-

уи: покварен

-

сл: лоповски,

лукав

пицемерје с О дволичност, неис­ креност, дволичје, подло ст, препре­ деност,

пицемерство с в. лицемерје

лицемерност,

претварање,

лицемерство,

претворност,

поганост,

м

аукционар,

1.

конку­

рент, надметач, дражбоватељ хрв.

пицитација ж аукција, јавна прода­ ја, надметање, вендиција ре!., лиџба

арх., јефтимба арх. , дражба хрв. пицитирати несврш. непрел. изло­

жити на лицитацији, надметати се,

ауктирати реШ . , дражбовати хрв. пичан прид. властит, особни, персо­ налан, индивидуалан, свој, сопствен,

рођени, осебујан хрв. лан

- уи:

оригина­

1., својствен

пичити несврш. непрел. О асоцира­

ти, сећати (на некога), наликовати (некоме),

наличити,

бити

сличан/

налик, изгледати као (неко/нешто), сличити, подсећати (на некога), ли­ ковати реШ.

6

(остављати утисак) в.

1.

деловати

пичност ж О в. лице

3. 6

природа,

нарав, ћуд, дух, темперамент, сензи­

билитет, ков, карактер, особа, осо ­ бине, особеност, посебност, Ја, его, душа,

идентитет,

индивидуалитет,

индивидуалност,

настројеност,

три на, унутрашњост

-

ну­

уи . крв фи!.,

штих фам., натура.реШ. @) в. лик

4. Lobaria

пиwај ппућњак м бат. (лат.

pulmonacea) ре!:

лишањ, дубови мох,

маховина по дубју пиwен прид. (права)

в.

обеспра­

перфидност, перфидија, превртљи­

вљен

вост, нитковлук, домишљатост, пре ­

поби м.., уи. организација

1.

фриганост, хипокризија, подмуклост,

повити несврш. прел. О

животи­

непоштење, притворство, заплотња­

ње) хватати, гонити, вребати, убијати

(-

штво,

притворност, злоћа, бесрам­

6

ност,

хипокритичност,

јурити,

пратити,

лажљивост, претворивост, злоба, фа­

гањати,

вијати,

ризејство арх., хињење арх., химбе­

витлати, следити, вребати, прогања­

- сл: ласкање,

ти, уходити, довијати, изгонити, по­

ност арх., лицумјер хрв. улизиштво

6

в. лаж

улагивање,

2.

пицемерност ж в. лицемерје

фи!.

(-

некога) трчати (за неким), салетати,

гонити,

прогонити,

пецати,

терати, кебати фам . , хајкати реШ.

1.

уи: шпијунирати

-

поворвиwња

299

поворвиwња

ж бат. (лат.

Prunus

ре!: зеленичје, зелени­

laurocerasus)

гично расуђивање) в. интелигенција поrотип м лого, заштитни знак

чица, лорбер-вишња, зелениче

обележје

поворика ж бат. (лат.

пођа ж в. балкон

Laurus nobilis)

ре!: даворика, зеленика, јаворика, ла­ вор, лаворика, ловор, ловорик, лор­

бар,лорбек,лорбер,лорика поrика ж О

(оно што је логично,

разборитост,

разумност,

здраворазумност, повезаност,

оналност

- уи:

раци­

мишљење, логичност,

систем

- сл: метод, дедукција, дија­ лектика 6 (главно у нечему) смисао, бит, суштина, мета, поента, рез он,

сврха, циљ, битност, душа фи!., поан­ тахрв.

поrичан прид. О

логички,

разло­

жан, следствен, разборит, разуман, здраворазумски,

рационалан

6

смислен,

повезан,

осмишљеност,

организованост,

мето­

исправност,

синтетичност,

де­

дуктивност, смисаоност, разложност,

доследност,

тачност,

разборитост,

кохерентност, систематичност, суви­

слост

- уи:

логика, рационалност, ин­

телигенција

noro м логотип - уи. norop м О (војни -) диште, штаб, ниште,

6

обележје камп, табор, се­

- уи:

(извиђачки

касарна, скло­

-)

камп, бивак,

табор, логориште реШ.,збиралиште хрв.

-

потпала, потпиривање

6

жар!. в . ла­

пожити

несврш.

прел.

О

потпаљивати, потпиривати

наговарати

1. @) фам.

палити,

6

жар!. в.

в. лагати О фам.

залуђивати, узбуђивати, палити фам., пржити жар!.

пожити се несврш. прел. фам. О (на

неког)

бити

заљубљен,

палити

се

фам., пржити се6 (на нешто) в. сви­ ђати се

поза ж О витица, грожђе, врежа, ло­ зица, дивља лоза, трс, вршика, изда­

нак, огрозд, тртовина ре!. , јагурида зница ре/., трта ре/. , јагреш ре/., вињи­

ка ре/., греш(љ)ика ре!., вињага ре/., лико ре!., чокот ре/., диволоза арх.

уи. пузавица павит,

6

баш. (лат.

повијуша,

-

Clematis)

шепутљика,

бела

лоза, пузавица, пењачица, верач ре/.,

павир ре/., паветина ре/. , скробут ре/. , пењалица ре/., шкробут ре/., гранача

ре!., скробутина ре!., павитина баш.

средиште, упориште,

база, лагер хрв.

пожење с О паљење, потпаљивање,

ре!., џонкавица ре!., рашљика ре!., ло­

в. очекиван

поrичност ж аналитичност, дичност,

1.

- уи .

гање

што одговара законима логике) ра­ зложност,

I појапнос

уи. шатор @) (зар06љенички

-)

витина суж. @) (која ствара хлад) в. вењак О (ракија) лозовача позинка ж одзив, дозив, парола, па­

сворд жар!. суж.

позица ж в. лоза

2.

пој м (у исхрани) маст, масноћа, са­

- уи.

камп, казнионица, конц-логор, лагер

ло

- уи. затвор noropaw м в. кажњеник

појапан

поrоровати несврш. непрел. (при­

ран, присан, предан, неодвојив, поу­

времено проводити време у логору,

здан, од поверења, верован арх.

под шаторима) камповати, логорити,

искрен, поштен, добар

биваковати арх.

појапност ж верност, оданост, при­

арх.

noroc м О

реч, говор, предање

маслац

прид.

привржен,

веран,

одан, нераздружив, поверљив , сигу­

6

(ло-

- уи:

врженост, поверљивост, пожртвова-

I попов

nојаница

300

ност, постојаност, непроменљивост,

nоматати се несврш . (ићи по ло­

- уй: искреност, поштење nојаница ж 8. свећа nокаn м О 8. кафана б 8. продавни­

потуцати се

nомити несврш. прел.

ца@)8. кафе

кршити, крцати, разбијати, кидати,

поузданост

nокаnан прид.

8.

овдашњи (или та­

мошњи)

шем путу) ломатати се, кршити се,

размрскавати, мадати,

nокаnитет м О

место,

подручје,

О

крхати,

лупати,

сламати,

крцкати,

преламати,

реШ., поламати реШ. б фи!.

8.

ко­

ламати

млати­

1.

област, крај, зона, рејон, предео, сре­

ти

дина, простор, територија, локација,

nомити

амбијент

сламати се, разбијати се, кидати се,

- уй.

околина б археол. на­

се несврш . О

ломити

се,

лазиште, коп, откоп, локација

разарати се, раздвајати се, распада­

nокарда ж зоол. (лат. Scoтber соli­

ти се,

as)

(морска риба) коштуњача, гран­

мучити се

цат,ланцарда,плавица

nокација ж (место прецизно одређе­ но у циљу извођења неких активности) положај, тачка, пункт, средиште, место, локалитет б

8.

1. и 2.

локалитет

nоквањ м бот. (лат. Nyтphaea аlbа)

ре!: бели локвањ, лопоч, бијели ле­ пух, водени плутњак,

nоквањ м

8.

лотос

nокна ж коврџа, увојак, витица, ко­

врча, увојница, кудра, завијутак, рол­

на, завојак, цакна фам., фрчка фам. nокнаст прид.

попа м ж О

@) м 8.

8.

8.

кудрав

лакрдијаш б

8.

бекрија

женскарош т уй. мангуп, лу­

талица

nоnање с О

тање

лумповање б

8.

лу­

1.

nоnати

б ре!.

8.

8.

се несврш. О

8.

nоnински прил . обешењачки,

бе­

кријски, мангупски, враголасто, бо(х) емски, шеретски, несташно, фрајер­

ски, ђаволасто, лолски, бекријански,

бекријашки,

шмекерски

фам., окачењачки фам. пом м О

8.

nоман прид. О

лећив

2. б 8. крхотине 8. ломљив б 8. бо­

неред

се,

цепати

се,

пуцати,

8. ломатати се @) фи!. 8. 1. О фи!. 8. двоумити се 0

фи!. (превише се бринути о некоме) кршити се, сатирати се

nомљава ж ломљење, ломњава, кр­

шење, сламање, разбијање, крхање, крцкање,

лупање, кршење,

крцање

-

уй. бука nомљив прид. крт,

ломан,

неотпоран,

трошан,

гилан,

скршив,

дробљив,

мрвљив,

сломљив,

кидљив, крхак,

крхак,

фра­

кршљив, разрушив,

уништив, нежан фи!. nомност ж

8. болећивост 1. nомњава ж 8. ломљава nопатар м зоол. (лат. Daтa daтa) врста јелена попов м крадљивац, пљачкаш, од­ метник, лупеж, преступник, лупача, отимач,

лудовати

лутати

факински,

крхати

прскати б

тат,

крадикеса,

сецикеса,

лоповчина,

дугопрсташ, лопурда,

ло­

пушина, пленилац, гангстер, разбој­ ник, бандит, делинквент, хајдук суж., провалник суж., џепарош суж., дрпа­

рош жар!., шанер жар!., пацов жар!.,

вагабунд арх., шатровац арх., угурсуз арх., хаин ре/., харамија ре!., пуста­

хија арх., куче Йо!.

- уй:

вуцибатина,

варалица, нитков, битанга, проби­ свет, силеџија, злочинац

-

сл: издаји­

ца, кривац, мафијаш, убица, крими-

nоповnук

301

налацт уй.

ленштина

1.,

лош човек,

издајнички, продао би и своју мајку,

богохулан, сраман, страшан, намазан

клика,лихвар,лукавац

nоповnук м О

I nош чове

крађа, отимачина,

свим

мастима,

неплеменит,

неети­

грабеж, пљачка, јагма, лоповштина,

чан, фриволан, неправичан, недоли­

гусарство,

чан,

пиратство,

пиратерија,

неславан,

нецивилизован,

под­

лупештво, хајдучија, пороб, покра­

митљив,

да, поткрађа, грабеж, разбојништво,

јан, страховит, поган, надут, ружан

мажњавање фам., лора арх., утаја

фи!., прљав фи!., низак фи!., нечувен

суж., провала суж., похара Хр8., тат­

фи!., некрепостан ре!., смрадан фам.,

бина Хр8. плагијат

-

уй. превара, злочин б

@) 8.

неморал

8.

грешан,

нечист,

непристо­

дрзовит фам., злочест фам., кваран фам., либертински арх., худ арх., ки­

2. пљачка­

ван реШ., претворан реШ., иморалан

шки, пљачкарошки, гусарски, пират­

реШ . , химбен Хр8., нећудоредан Хр8.,

ски, отимачки, хајдучки, кесарошки,

дебеле коже изр.

разбојнички

туран,

nоповски прид. лупешки,

-

уй. лицемеран

nоптаст прид.

8.

кружан

2.

несташан,

гадан, лицемеран,

nорд м т уй. племић

- уй :

бедан, некул­

дивљи,

заједљив,

-

немиран

сл:

не­

праведан,порочан,неискрен

nосос м зоол. (лат. Salтo

nоше прил. О неквалитетно, лабаво,

nостура ж зоол. (лат.

слабо, траљаво, лаички, нестручно,

salar) лакс Pinna nobilis)

бедно, јадно, невешто, нестручњачки,

љуштура, периска

nотос м бот. (лат. Neluтbo

nucifera)

почетнички, незналачки,

локвањ

nош прид. О

рђав, слаб, никакав,

траљав,тричав,безвредан,невредан, безвезан, бедан, јадан, мизеран, сла­ бог квалитета, неквалитетан, млак, худ, другоразредан (треће-, ниже-), недовољан, осредњи, исподпросечан,

онакав, такав, климав, лабав, којека­

кав, леви фам. б злобан, безобразан,

шарлатански, неприкладно,

климаво, некомпе­

тентно, тричаво, непрофесионално, мизерно,

неизвежбано,

недовољно,

никакво, без стручности, неквали­ фиковано, млако, аматерски, непот­ ковано, рђаво, аматорски ре!., диле­

тантски фам., фушерски жар!. бедно, јадно б

(-

-

сл:

се понети) ружно,

ужасно, грубо, катастрофално, пора­

аморалан, зао, бесраман, покварен,

жавајуће, поразно, страшно

непоштен, бестидан, безвезан, подао,

nош човек м нитков, гад, бедник,

подмукао, бешчастан, бескарактеран,

бараба, безочник, дволичњак, лице­

неваљао, нечастан, неморалан, охол,

мер, хуља, битанга, изрод, подлац,

препреден, опак,

безобразник,

притворан,

осион,

вероломан, перфидан, безочан, пре­

превртљивац,

хипо­

крит, препредењак, бесрамник, по­

фриган, пакостан, срамотан, непо­

кварењак,

слушан,

ђаво, ништарија, сплеткарош, про­

инфаман,

дрзак,

злоћудан,

обе стан,

дијаболичан, недостојан,

бестидник,

подмуклица,

бисвет, проклетник, мутиводil, му­

недисципли­

тикаша, дрзник, псето, џукац, стока,

нован,безобзиран,неотесан,несаве­

уштва, неваљалко, нечасник, притво­

стан, лоше васпитан, хулан, без по­

рица, неваљалац, преварант, злоб­

штовања,

ник,

прорачунат,

искварен,

неисправан,

премазаlj/намазан

безморалан,

свим

мастима,

нечовек,

злоћа,

непоштењак,

пакосник, перфидник, гуја,

џукела,

лубеница

мамлаз,

I лудо

302

протува,

смутљивац,

морална

наказа,

балабандер, двоструки

играч, муфљуз, морални

имбецил,

луђак ре!.

- уй.

глупан

лудакиња ж безумни ца, умоболни­ ца, луда, лудача, блесанка, луђакиња,

живина, ништавац, неотесанац, пре­

блесавка, неумница, лудна ре!., луда­

творник,

ија ре/., луданџа ре!., бена ре!., кле­

препреденко,

безвредник,

животиња, бескичмењак, мекушац, крмак, смеће, морална нула, крпа (од

човека), морално смеће, прасац, бру­ ка,

поганчина,

свиња,

гњида,

анти­

христ, ђубре (од човека), палаворда ре!., претвори ца ре/., љигавац

фам.,

љига фам., гнус фам., смрад фам. , смрдљивац фам., фукара нар., пичка нар., курвин син нар., рђа нар., шу­ гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,

шуфт ре/. , угурсуз арх., фарисеј арх., галијот арх. , хахар арх., ванцага арх., одљуд реШ., стодлака реШ.

- уй:

стак,

ласкавац,

скитница,

улизица,

про­

хулиган,враголан

лубеница ж бат. (лат. Citrullus vuI-

garis) ре!:

бостан, врежа, диња

лубин м зооn . в. бранцин луr м шума, гај, забран, густиш, гора, честар, шумарак, лес, младиковина,

шумица, боскет ре!., дубрава арх. луд прид . (душевно оболео) умобо­ лан, неурачунљив, махнит, помахни­

бецанка фам., пацијенткиња жар!., ментолка жар/.

лудаст прид. в. блесав

1.

лудача ж в. лудакиња

лудачки прип. лудо,

неразборито,

сулудо, сумануто, бесомучно, избе­

зумљено, неприсебно, изван себе, не

расуђујући, махнито, безглаво, у бу­ нилу, У лудилу, помамно, распамеће­

но, без памети лудети несврш. непреn . О

хистерисати, дивљати,

будалити,

постајати

луд,

беснети,

бестијати, бенавити,

махнитати, скретати памећу, шизети

фам., пиздети нар., дилејисати жар!., аветати реШ . , аветињати реШ. е

в

..

лудирати се

лудило с деменција, безумље, без­ умност, сулудост, махнитост, умобо­

ља, лудња, френезија, неурачунљи­ вост,

помахниталост,

подивљалост,

неумност, застрањеност, бунило, из­

безумљеност, шашавост, суманутост,

тао, блесав, шашав, ћакнут, ударен,

бесвесност, распамећеност, лудост,

дрмнут, заврнут, шукнут, шенут, зве­

помама,

каст, муњен, будаласт, суманут, лу­

ност, безумништво, безглавост, ду­

ментална/умна

поремеће­

даст, лупнут, помакнут, чукнут, сулу­

шевна оболелост, безумство, болест,

даст, коме фали нека даска uзр., уда­

душевно растројство, махнит, полу­

рен мокром чарапом uзр., блентав,

дење арх., манија Йсuх.

блекаст, чује како трава расте uзр., блажен, бенаст, залупан, лети-лети фам., шук-шук фам. - уй: неуравно­ тежен, безуман, махнит, сулуд

- сл: блесавост

Йсuх., хистерија лудирати се несврш . О

глупирати

се, измотавати се, зевзечити се, зафр­ кавати се, лудовати, лудети, врагова­

луда м ж О в. лакрдијаш е в. лудаки­

ти, дедачити се, мајмунисати се, буда­

ња @) в. блесан

лисати се, шегачити се, завитлавати

2.

лудак м (луд човек) умоболник, сла­

се, изводити (бесне глисте) фам., зе­

боумник, блесан, блесав ко, болесник фам., пацијент фам., болид жар!., ша­

зати се фам., зајебавати се жар!.

шавац еуф., шашавко еуф., норац ре/.,

лудо прип. О

- уй.

шалити се, веселити се

лудачки, неразбори-

лудовање

303

I лукавство

сумануто, из­

на, венац, кривина, бандажа, коло­

безумљено, бесомучно, неприсебно,

бар, окука, набор, кривуља, савију­

изван себе, не расуђујући, махнито,

так, витица, завијутак, превој, зглоб,

безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­

обруб, део круга, крива црта, банда,

то, безумно,

сулудо,

но, распамећено, без памети е жарf. в

..

спирала,

рескавица ре!.,

шевуљица

ре!., завојица реШ., обрт реШ., 'сагиб

одлично

лудовање с О глупирање, измота­

реШ., синус маШ., косинус маШ., тан­

вање, зевзечење, мајмунисање, буда­

генс маШ., волута сшруч.

лисање, враговање, дедачење, зезање

прстен,

круг

-

сл:

- уй:

кружница,

црта, кугла,

фам., зезанција фам., зајебавање нар.

полукруг е в . свод

- уй.

лукаждок, кеј, мол, сплавница, уста­

провод е в . лумповање

лудовати несврш. непреn.О в. луди­

ва, лукобран, гат, бродиште (приста­

рати се е в. пијанчити

ниште за скеле), моло, део луке/ози­

лудорија ж О

будалаштина, које­

дани насип за пристајање бродова,

штарија, бесмислица, небулоза, глу­

долма ре/., пристан ре/., порат реј.,

пост,

рија,

апсурд,

несувислост,

глупарија,

нонсенс,

идиота­

несмисао,

мул ре/., муо ре!., порт реј., муло ре/.

-

уй: насип, пристаниште, брана

безвезарија, безумност, кретенарија,

лукав прид. О препреден, префри­

идиотлук,

ган,

бљезгарија,

апсурдност,

смејурија, брбљарија, измишљотина,

превејан,

овејан,

рафиниран,

подмукао, потуљен, шеретски, шерет

- уй.

галиматијас, бедастоћа, тротларија,

нейрам.

којешта, апсурдитет, неумност, бес­

е в . довитљив

темељност, неоснованост, хец, лупе­

лукавац м препредењак, мутивода,

тање, безразложност, бургија, велика

мутикаша,

лицемеран, лажљив, зао

2.

префриганац,

покваре­

глупост, лудост, мудролија иран., аве­

њак, човек-видра,

тлук реј., бестилук ре!., бисер жар!. ,

ри лисац, мућкарош, лукав ко, зврк,

неподоба реШ., апсурдум реШ.

подмуклица,

ста­

сл:

превејанац, профитер, лисица фи!.,

комичност, ирационалност е фи!. в.

лисац фu!., јегуља фи!. , муватор фам.,

враголија

мајстор ексйр., харамија арх., хунцут

лудост ж О в. настраност дило @) лудорија

лук' м бот О

1.

-

е в. лу­

арх.

- уй.

сналажљивац, дипломата

лукавство с О манипулација, пре­

1.

(лат. А.

ascalonicum)

вара, обмањивање, обрлаћење, ма­

влашац, влашик, аљма, дробњак, ко­

нипулисање,

зјак ре!., алма ре!., ајма ре!., лучац

њивање,

ре!., добрињак ре!.,

шнитлинг ре!.,

злоупотреба убеђивање, придобија­

љутика ре!., шкалуња ре/., шкалоња

ње, искоришћивање, испирање изра­

ре!. е ни

лук,

баш. (лат.АIlium сера) црве­ црни

лук,

црвенац,

капула

искориштавање,

преобраћање,

збу­

стратегија,

бљивање, контролисање, обрлаћање, лукави маневар, лукавост, маневар,

ре!., кромид ре!., кромит ре!., лучац

контрола, вештина, залуђивање (не­

фам. реј., лукац фам.

кога),

-

суж: рапаџик

тактика,

вешт поступак,

во­

ре!., арпаџик, луковацре!.- уй: љиљан,

жња фи!. жарf., лоботомија жар!. , на­

празилук, бели лук, влашац

влачење жар!., израђивање жар!.

..,

уй. бе­

- сл:

ли лук, празилук

индоктринација, уцена - уй. обмана

лук' м О прегиб, завој, вијуга, обли-

1. е в.

лаж

2.

nуксуз

I nупетање

304

nуксуз м раскош, сјај, помпа, изоби­

бука, трескање, ломљавина, зврјање,

ље, обиље, обилност, богатство, ком­

звека, куцкање, бубњава, тумбање,

фор, гизда арх.

- уЙ.

лепота

штробот, бубњање, тутањ, шобота­

1.

nумбрак м зоол. (морска риб, лат.

ње, шобот, лопот ре!., лопотање ре!.,

Crenilabrus рауо)

смоквица

ломот ре!., дрка ре!., громотање реШ.,

nумпаџија м

бекрија

8.

весак реШ., трубњава реШ., громот

реШ.

nумперај м 8 . лумповање nумповање с бекријање, банчење, пијанчење, пијанка, лумперај, баха­ нал,

ција,

лолање,

лудовање,

алкохолиза­

алкохолизирање,

лумпација,

разуздана

шенлучење,

забава,

лум­

- уй: бука, драње - сл: грохот, ло­

мљава е фи!. (причање глупости) 8. лупетање

1.

nупар м зоол. (лат.

прилепак,

Patella)

чупка

nупарање с 8. лупање

повка арх. , теревенка фам., циркање

nупарати несврш. непрел. 8. лупати

фам., рађење жар!., локатив жар!.,

nупати несврш . непрел . прел. О

1.

не­

дернек ре!., шен лук ре!., тулум ре!.,

йрел.

пијавељ ре!., џумбус арх.

- уй: весеље,

рати, бучати, топотати, лармати, тре­

вечеринка, пе­

скати, грувати, тумбати, тутњати, лу­

баханалије забава

- сл:

(правити буку лупањем) уда­

ванка, оргије

петати, грмети, штропотати, праска­

nумповати несврш. непрел. пијан­

ти,

чити, банчити, шенлучити, теревен­ чити,

лудовати, пити,

пировати,

лолати

се,

пијанчевати,

проводити

се,

веселити се, бекријати, ударати бригу на весеље, гостити се, бучно славити, лумпати, годовати арх.

...

уЙ. песма е

арх. 8. лумперај

клопарати,

бактати, хуктати е йрел. 8.

1.

ломити

@) (о сату, срцу) куцати, куцкати,

чукати, кврцати, тиктакати, ударати,

тући 6 йреЛ.8. млатити 1.0 фам.

8.

1. 1.

nупетаnо с 8. причали ца

nупетање с фам. О фам: тртљање,

лупање, трабуњање, блебетање, бр­ бљање, лајање, кокодакање, ћакула­

пуна рни прид . месечев

ње,

nуњаnо с 8. луталица

луњати несврш. непрел. 8. лутати

nупа ж О (увећавајуће сочиво) пове­

ћало , сочиво, лећа, стакло е 8. лупа­ ње

дрндати,

лупетати (i} йрел. 8 . мутити

nумповка ж О (весела песма која се пева при лумповању)

тандркати,

лупарати, тарлабучити, халабучити,

1.

жуборење,

блејање,

булажње­

ње, баљезгање, тлапња, будалисање, наклапање,

клепетање,

ландарање,

бљузгање, зврндање, бљезгарење, фр­ фљање, говоркање, 6у6етање, дром 6уљање, трућање, 6ра60њање, тупље­

nупање с О тандркање, бука, тре­

ње, 6енетање, бунцање, тандркање,

ска, клопарање, тутњава, чангрљање,

преклапање,

лупа, ударање, лупарање, халабука,

вербализам, говоранција, 6лаблака­

претресање,

пртљање,

ломњава, клопот, звекет, прасак, бре­

ње, фразирање, млаћење празне сла­

ка,

ме,

клопотање,

праскање,

лупњава,

грување, ларма, тресак, грохот, пра­

шупљирање,

ње, лапрдање

,

лупарање,

прдлање

,

крекета­

тралалајка

ска, тропотање, звекетање, штропот,

,др06љење., тралала., проваљивање

топот, бусање, лупкање, кврцкање,

жар!. , паламуђење нар., празносло­

тропот, бат, шопот, бубетање, тарла-

вије арх. е 8. лупање

1.

nупетатиlnутаnица

305

nупетати несврш. непрел. прел. фам.

nупити сврш. непрел. прел. О йрел.

бр6љати,

ударити, одаламити, звизнути,

6ле6етати,

верглати,

бу­

далити, 6алавити, торокати, млети,

нути,

тупити,

опаучити,

трућати,

жвакати,

слини­

ти, слинавити, кокодакати, тртљати,

клепити ,

мазнути,

пљеснути,

оши­

мунути,

опендречити,

одвалити, 6упити, ребнути, депити,

клапарати, клапусати, крекетати, ла­

лупнути, љопити, чвргнути, бубну­

парати, 6удалисати, цвркутати, кло­

ти, грунути, лоћнути, пукнути, мла­

парати, бу6ати, претресати, лупати

знути,

глупости, гњавити, вести, 6унцати,

клепнути, млатнути, шикнути, опај­

наклапати,

дарити, бребнути, жвајзнути, крну­

фљати,

говорити

6љузгати,

тралалакати,

којешта,

гакати,

тркљати,

фр­

тлапити,

не заклапати

(уста), говорити глупости, жу60РИ­

ти,

пљуснути,

левентати, зјалити , ваљати, пртљати,

фам.,

зауставити,

шупљирати,

говорити

све и свашта, 6аврљати, лупати, трке­ љати, балити, трубецати, лајати, на­ гваждати, валатати ре!., алакати ре!.,

бргљати ре!., лапандати ре!., чапли­

скати ре!., лопатати ре!., 6естињати

ре!., бештијати ре!., ламињати ре!., бе­ навити ре!. , 6естијати ре!., аветињати

ре!., 6рслати ре!., чантрати фам., дро­ бити фам., глупарати фам., дрндати

фам., баљезгати фам., лапрдати фам., булазнити фам., куретати фам., тра­ буњати фам., тандркати фам., просе­ равати се нар., лелемудити нар., ке­ њати нар . , говногризати нар. , прдла­

ти нар., срати нар., брабоњати нар., паламудити нар., прдети нар . , јести

ритнути,

фам., патосати поподити

ошајдарити фам. , опандркнути фам . , ћопити фам.

- уй :

развалити, распа­

лити, треснути е нейрел. (рећи глу­ пост) треснути, изланути, истрабу­

њати, бубнути, ланути, из6ле6етати, избрбљати, блебнути, избацити, ис­

палити

фам., одвалити

извалити

фам., рећи и остати жив

изр. @) (- о нешто) треснути, удари­ ти, бупити, лупнути ,

мунути, зви­

знути, опаучити, бубнути, одвалити

фам., одаламити фам., рокнути фам., шљуснути фам., клепити фам. 6 (- о земљу) 8. пасти nупнут прид . О ударен, окрзнут, на­

пукао, начет, оштећен е 8. блесав 1. nупнути сврш. непрел. прел. 8 . лупи­

nупњава ж

лалајке арх. изр., празнословити арх.,

пута к м фам. 8 . лепотан

блаблаблакати

nутаnац м

реШ.,

петати реШ., млатити

празну сламу

изр., млатити глогиње изр.

- уй:

ча­

скати, говорити, досађивати

фам. , про­

валити (се) фам. , ишчегртати фам.,

ти

6лејати

патосирати

фам . , шорнути фам., рокнути фам. ,

изваљивати (се) жар!. , причати тра­

реШ.,

ћушнути,

фам., шљуснути фам.,

говна нар., проваљивати (се) жарf. ,

ландарати реШ., бенетати реШ., кле­

шљиснути,

чукнути, ошамарити суж., ошалапи­

ти, дромбуљати, млатити, 6у6етати,

везе, 6рстити, лупарати, не знати се

кркнути,

марнути, дрмнути, шукнути, акнути,

ти

бургијати, преклапати, говорити без

генути,

8 . лупарање

8. луталица

nутаnица м ж скитница, скитарало,

скитничар, скиталац,тумарало,ули­

чар, клошар, бескућник, цуњало, ва­ габунд, селилац, потуцало, уличњак,

nупештво с О 8. лоповлук е 8. кри­

потуцач, авантуриста, мувало, ски­

минал

тало, скитач, потукач, бангало, луња-

@) 8. неморал

лутање

I лучити

306

ло, басало, луталац, фукара, човек с

улице, вечни путник ло, шалабазало чергаш

-

реШ .

-

-

фам. клатара­

фи!. номад, чергар,

лангара, скитник, хо­

далица,ходач, бангалоз, левента, ве­ трењак, блатотеп, ландокур ио!.

- ре!.

трампер, клатеж, вагант

- арх. јурук,

потепух, ајван, вандрокаш, лонција,

хахар, тепац, вандровац, гурбет, ја­

лијаш, лангов сјак, мангуп

- уи: - сл:

беспосличар, про­ бадаваџија, апаш,

птица селица фи!. лутање с О скитање, тумарање, ша­

рање, лолање, смуцање, базање, чер­ гарење,

ландарање,

скитарање,

вр­

пати реШ., ићи од немила до недрага изр.

- уи:

мувати се

1., беспосличити ,

кретати се, џеџати

лутка ж О играчка, марионета СУЖ.,

барбика СУЖ. е фам. 6. лепотица луткица ж фам . 6. лепота н

луфтати несврш . прел. 6. проветра­ вати

луфтирање с 6. проветравање луфтирати несврш . прел . 6. прове­ травати

луцерка ж бот. (лат.

Medicago sativa)

ре!: детелина, усевна вија, питома де­ телина, плава детелина

луцидан прид. 6. интелигентан

змање, вуцарање, скитња, ландрање,

цуњање,

потуцање,

шврљање,

луњање,

клатарење,

лутња,

басање, лан­

дање, зврндање, пребијање по свету, вршљање,

врлудање,

крстарење,

ла­

луцидност ж 6. интелигенција

Луцифер м

1.

.... уи. Даница 1.

луцкаст прид. 6. блесав луч ж арх. О 6.

6. зрак @)

здекање ре!., бандиџа ре!., лангање

црни бор

ре!., шалабазање фам., лудња арх.,

луча ж арх. О 6. светло е 6. зрак

гурбет арх. ре!. е 6. збрканост

-

сл: шетња, ходање

1.

- уи.

светло е

бор

лучац м бат. (лат.

Alliaria petiolata)

ре!: чешњача

лутати несврш. непрел. (ходати бес­

лучење с О

циљно) базати, водати се, цуњати,

разликовање,

скитати,

знавање,

потуцати

се,

врзмати

се,

(прављење разлике) разазнавање,

разабирање,

(-

блејати, крстарити, зијати, врлудати,

рање, разлучивање е

зјакати, вршљати, ландарати, повла­

излучивање,

чити

пуштање, избацивање @)

се,

смуцати

Jiуњати,

шеврдати,

се, вуцарати се,

кривудати,

шарати,

врдати,

ломити

зевати,

се,

шврља­

издвајање, вање,

распо­

диференци­ течности)

секреција, испуштање, раздвајање,

одељивање,

одвајање, рашчлањи­

разједињавање,

ти, шетати, ићи без циља, базати, те­

разграђивање,

растављање,

глити се, пребијати се, потезати се,

ставање,

ићи којекуда, кривуљати, шеткати се,

цепање фи!., черечење фам . , деком­

сепарирање,

развр­

разлучивање,

прометати се, тепати се ре!., вескати

поновање СУЖ.

се ре!., вандровати ре!., лангати ре!. ,

лучити несврш. прел. О

ландрати ре!., ландати ре!., тепсти се

примећивати разлику, разликовати,

ре!., баврљати ре!., лолати се ре!., ла­

разазнавати, распознавати, разаби­

здекати ре!., мотљати се фам., луфти­

рати, разлучивати, раздвајати, дифе­

(-

увиђатиl

рати фам. , зујати фам., шалабазати

ренцирати е

фам., цурити реШ., верати се реШ. ,

ти, испуштати, пуштати, избацивати,

клатарити се реШ., врсти се реШ., тра-

сузити СУЖ. - уи. ли ти @) 6. одвајати

течност) излучива­

љиrавац м фам. 6. лош човек

ца фам., риба жар!., швалерка суж.

љиљан м бат. (лат.

љубазан прид. сусретљив, преду­

Lillium candi ре!: бела лиља,

сретљив, срдачан, рафиниран, услу­

лелуја, бели жуљ, бела лилија, бели

жан, углађен, пријатан, профињен,

замбак, бела алелуја, жиљ, лимбар,

фин,

бијели лијер, бијела богиша, лир,

стојан, угодан, културан, уљудан, ка­

dum)

лиљан, крин

-

доличан,

џентлеменски ,

при­

бели љиљан, лиљ, занбак, крен, ли­

ваљерски,

лиа, лер иесн.

услузи, несебичан, добро васпитан

љоскавац

kekengi)

ре!:

м бат. (лат. пљускавац,

Physalis

аl­

поганчева

трава, бебица, бебичњак, велика па­ свица, виноградска михуричина, во­

скавац, вучја јагода, дивља паприка,

љускавац, чифутска трешња љоснути сврш. непрел. фам . 6. пасти

љубав м ж присност, приврженост, привлачност, блискост, заљубљеност, топлина,

наклоност,

интимитет,

ода ­

ност, фамилијарност, интимност, маг­

нетизам фи!., севдах ре!., хемија фам. фи!.

- уи: слога, пријатељство, нежност

љубавник м младић,

заручник,

- уи:

лепих манира,

диван,

на

човекољубив

љубазност ж 6 . учтивост

љубак прид. 6. леп љубимац м мезимац, фаворит, ми­ љеник, обожавани, идол, милосник,

маза, протеже реШ . , мињон реШ.

- уи:

јунак, херој

љубитељ м 6. заговорник љубити несврш. прел. О (обасипати пољупцима) љубити, целивати, цма­

кати фам . е 6. волети

1.

љубичар м 6. сплаваш

љубичаст прид.

лила,

љубичан­

момак, вереник, дечко, изабраник,

ствен жар!.

даса фам . , тип жар!. , фрајер жар!.,

љубопитљив прид . радо знао, за­

швалер суж.

интересован,

љубавница ж девојка, женска, ци-

заинтригиран, куриозан реШ.

љубопитан,

питљив,

I љуто

људескара

308

људескара М О в. људина маљ

@ в.

гр-

1.

љускавке ж МН. зоол. (лат.

Sparidae)

коштуњаче

људи М МН. О људски род , човечан-

љут ПРИД. О в. љутит@ (љутог укуса)

ство, људство

папрен , жесток фи!., оштрог укуса @)

2.

- уи.

човек

@

в. народ

нагао

@) в. колектив

1.

људина М ж гигант, грдосија, џин,

љутина ж О

великан,

жестина

див,

горостас,

титан,

напаст,

неман,

грмаљ,

људе­

рмпалија,

@ в.

љутит ПРИД. срдит,

скара, колос, оријаш, голијат, слота,

иживциран,

гренадир,

махнит,

исполин,

натчовек,

људа,

(о укусу) папрено ст,

љутња

бесан, гневан,

изнервиран,

киван,

јаростан,

надурен,

огорчен,

изрод, крамп фи!., чудовиште фам.,

узрујан, озлојеђен, горопадан, раз ­

громада фам.

дражен, расрђен, испровоциран, гне­

- уи:

креатура, карика­

вљив, накострешен фи!., стекли екс­

тура

људождер М канибал, антропофаг људски' ПРИД. О човечји, човечан­ ски

1.0

@

в. земаљски

2.

@) в. исправан

немирен,бунтован љутито ст ж в. љутња

в. поштен

љутић М бот. (лат. Ranunculus acer) ре!:

људски> прил. в. добро1

барски чичак, вража стопа, гороцвит,

људскост ж в. несебичност

људство М с О в. људи

2. @

фи!. в.

војска

ђурђевац, ђурђевче, жабјак, жабљак, жабница,

жабокрек,

врат,

Lolium temulentum)

вртоглавица,

заврат,

луда

изјед,

чић, самојед, трава од изједа љутица ж зоол. (змија отровница,

трава, пијана трава, уродица

лат.

љуљашка ж О њихаљка, љуљка, ле­

отровна змија

жаљка, љуљачка ре!.

@ в.

љупкост ж лепота,

колевка

дражест,

Viperinae)

утодност,

гнев,

шармантност, драго ст,

шарм,

чар,

склад,

грација,

огорченост, гневност,

афект,

афекат,

раздраженост,

јар,

привлачност,

бес, јеткост, јед, бесноћа, раздражљи­

магнетизам,

вост, љути на, озлојеђеност, набуси­

грациозност,

неодољивост,

отровница,

љутња ж срџба, љутитост, прекост,

јарост,

примамљивост,

випера,

љутљив ПРИД. в. пргав

дра­

жесност, заводљивост, допадљиво ст,

лина,

жажара,

искрица, љутиче, мамка, маслице, пјев­

љуљ М бот. (лат. ре!:

- уи: нерасположен, насилан, 1., побеснео - сл: нервозан, уз­

ар. ре!.

дрзак

складност,

симпатичност,

ми­

умилност,

тост, узрујаност, срдито ст, зловоља,

срдња, срда ре!.

-

уи:

разјареност,

пожељност, драж, финоћа, атрактив­

лудило,

ност,

нерасположење, негодовање

красота, убавост, умиљатост,

заједљивост,

изопаченост,

-

сл :

по­

пријатност, симпатија, наочитост, ле­

мућеност, узбуђење, еуфорија, наду­

поликост, миљушност, примамљвост,

реност, нагон

лепушкастост, угода, милоћа, мило­

љуто прил. О

видност,

жестоко

занимљивост,

магнетичност,

магнет

замамност,

фи!.,

магија

49

(о укусу) папрено,

срдито, бесно, гневно,

иживцирано, изнервирано, јаросно,

фи!., зор ре!., аман ре!., мачкастост

махнито, кивно,

фам. женственост суж.,

но, узрујано, озлојеђено, горопад­

- уи:

благост,

харизматичност, доброта, нежност

надурено, огорче­

но, раздражено, расрђено, испро-

љуwтит

309 воцирано,гневљиво, накострешено фи!. @) в. много

љуwтити несврш. прел . О (скидати

кору) гулити, скидати, гребати, од­ страњивати, требити реШ. цепати @) жар!. в. пити

@ реш.

в.

ма УЗВ. ама, аман, па, хајде, та

Mar

м О

пророк,

врачара, вештац,

хранилиште,

видовњак,

врач,

прорицатељ, чара­

лац, гатар, визионар, опсенар, гатара,

мер,

слагалиште,

спремник

ре!.,

румплци­

поклад

арх.,

колница реШ . , репозиториј реШ. @ В. житница ~ В. часопис

погађач, гаталац,б~ало, чудотворац,

маrарац м О зоол.

чаробњак, бели маг, врач погађач, си­

nus)

(лат.

товар, оса6, сивац

-

Equus asiсл.

мазга,

хирбаз, црни маг, оракул, травар, хо­

мула, мазгов

џа,

ђалица, бандоглавац, прзница, пр­

негромант,

урочник,

некромант,

@ фи!.

инатљивац, сва­

бајач, видар, задиг ре!. , задик ре!.,

гавко,

здухач арх., вједогодња арх., викан

корник, непопустљивац, својеглавац,

самовољник,

пргавац,

тврдо­

реШ., жрец реШ., чудотворник реШ.,

свадљивац,

јасновидац реШ., врачар реШ., врачо­

тврдоглав ко, тврда глава фи!., тврд

лија реШ., мантијаш Ио!.

орах фи!.

астролог

@

- уи:

окултиста,

лекар,

чаробњак,

врач, езотеричар, мистик, духовњак, езотерик,

гностик,

духовник,

жрец,

маrации м О

чаробник, волшебник Ио!.

по,

ман, кабалиста- уи: пророк, свеште­ ник

-

сл: учењак, мислилац ~ В.

ма­

ђионичар маrазии м О

стовариште,

бузда, сом, мазга,

магазин,

комора, лиште,

лагер,

складиште,

- ре!.

ба­

стовариште,

спремиште,

пристаниште,

чувалиште, возни

хранилиште,

лагер,

фам.

јага, засуканац ~ фи!. В. незналица

ремиза,

суж: ша­

-

пркосник,

ован, парип, сомина, мазгов

магичар, учитељ магијских вештина,

-

тврдоглавац,

парк,

хангар,

одлага­

сместиште,

слагалиште,

де­

гаража,

по­

румплци­

мер, спремник ре!., магаза фам., по­

ремиза, магаза, складиште, магацин,

клад арх., колница реШ., репозиториј

спремиште, депо , пристаниште, гара­

реШ. @ В. житница

жа, комора, чувалиште, хангар, одла­

маrија ж О враџбина, чар, урок, ча­

галиште, возни парк, сместиште, по-

ролија, чудо, трик, чари, чини, опсе-

маrијски

311

на, обмана, устук, бајалица, гаталица,

својствена магнетима)

гатка, магичност, чин, врачарија, ча­

влачност

"

@

робњаштво, чаробништво, бајавица

маrиетичаи прид. В. леп

ре!., врача ре!., бајалуша ре!., мађија

маrиуп м О

ре!., бајаница ре!., сихир ре!., некро­

скарош

В.

I мајораи В.

враголан @

при­

В. жен­

манција реШ., басма реШ ., некроман­

мада ВЗН . иако, премда, да, и поред

тија реШ., запис реШ., негроманција

тога што, и усто што, ако и, упркос

реШ. , басна реШ. црна магија суж.

(нечему), ма, прем арх., акопрем арх.

-

уи: врачање, амајлија @ предсказање,

мађијати несврш. непрел . В. врача­

прорицање, предвиђање, дивинација,

ти

гатање, пророчанство, чаролија, ви­ довитост,

бајање,

врачање,

предсказивање,

чаробњаштво,

чарање,

ма­

ђијање, гледање судбине, најављива­ ње, погађање, видовњаштво, читање

(судбине), гледање у будућност, про­ роштво, бахорење ре!.

-

суж: спири­

тизам, нумерологија, леканомантија, негромантија ре!., ји-ђинг, некроман­

мађијски прид. В. магијски мађиоиичар м маг, опсенар, илу­ зиониста

маестро м В. мајстор мазало с В. сликар

2. 1. и 3.

мазати несврш. прел . О премазива­

ти, фарбати, лакирати суж., кречити

суж. @ (лоше сликати) мрљати, брља­ ти ~ фи!. В. обмањивати

ње тарота, хиромантија ~ окултизам,

1. 1. и 2. мазrов м фиг. В. магарац 1. и 2. мазиво с В. маст 2.

чаробњаштво, чаробништво, магика

мазиути сврш. прел . фам. О В. укра­

о натприродност,чудо,натприродна

сти @ В. лупити

моћ, феномен, наднаравно ст хрв.

мазохизам м (патолошко уживање у

тија,

коскиномантија,

стихоманти­

ја, катопромантија, тумачење снова,

гледање у карте/пасуљ/шољу, отвара­

0

фи!. В. љупкост'" уИ. клетва, врача­ ње

мазrа м ж фиг. В. магарац

1.

властитим патњама) алголагнија Meg. мајати се несврш. В. лутати

1., мистика

маrијски прид. тајанствен, окултан,

мајдаи м В. рудник

волшебан,

загонетан,

мајка ж О родитељка, матер, мати,

натприродан,

1.

и

2.

необјашњив, враџбински, мистичан,

рођеница, мама хиИ., дада хиИ . , мате­

чаробњачки, мађијски, тајновит, вра­

ра ре!. @ фи!. В. баба ~ фи!. (назив

чарски, обавијен велом тајни, вило­

из поштовања за мужевљеву мајку)

ван,

свекрва, матер, мати, мама О фи!. за­ штитница, помагачица, мати фи!. 0

мистериозан, мутан, опскуран,

фантастичан,

вилен

- уИ.

вилови~

наднараван,

чаробан

маrичаи прид. В. чаробан

фи!. В. матица

2.

1.

мајмуи м О зоол. (лат. Haplorrhini)

маrла' ж (водена пара која смањује

примат@ В. незналица' 1. ~ (знак ко­

видљивост)

ји се користи у и-мејл адресама) мај­

"

мунче, манки жар!., ет жар!.

маrла' УЗВ. В . марш

маrиет м О

(тело које

привлачи

мајор

м

бимбаша

арх.,

бојник

предмете од гвожђа и сличних мате­

хрв. исШ ., тисућник хрв.

ријала)

мајораи м бот. (лат. Origanum та­ jorana) ре!: мажурана, мајеран, мају-

"@

фи!. В . привлачност

маrиетизам м О (привлачна сила

мајска ружа

ран,

I малаксао

312

мачурана, мезурана,

миришља­

макар прил. бар, ама, барем, само,

најмање, било шта, ако не друго, ако

ваК,сансег

мајска ружа ж бат. (лат.

Rosa galli-

ништа,

ако

не

више,

минимум,

не­

са) ре!: кауг-ђул, каук-ђул, маховина­

што, у најмању руку

ста ружа, руж а месечарка, француска

макета ж в. нацрт

руж а (лат. Роса центифолиа) ре!: врт­

макљати се несврш. фам . в. тући се

1.

ница, дуовска ружа, дупљанка, мај­

макнути сврш . прел . О помаћи, по­

ска ружа, миришљавка, ремонт анка,

мерити,

рожица, ружа-стоперка, руса-столи­

мрднути, уклонити, покренути реШ .

помакнути,

преместити,

стица, слаткача, столистница, шипак

- в.

мајстор м О занатлија, еснафлија,

макнути се сврш. в. кренути

дићи @ в. изузети

механичар, плава крагна фи!., обрт­

максима ж (животна филозофија)

ник хрв., мештар хрв. @ (онај који се

начело, уверење, принцип, кредо, ге­

извештио у неком послу) стручњак,

сло, девиза, аксиом, мото, крилатица,

зналац, професионалац, експерт, по­

поука, парола, мисао водиља, лајтмо­

знавалац, виртуоз, маестро, калибар

тив фи!., поучак реШ.

фи!., марка фи!., уметник фи!., чудо­

максималан прид. највиши, најве­

творац фи!., упућеник реш. @) фам. в.

ћи,врхунски,пун,оптималан

возач

малаксавати несврш. непрел. в. ве­

мајсторија ж О мајсторство, мај­

нути

сторско дело, ремек-дело, мајсторлук

малаксалост ж

-

умор, ослабелост, немоћност, изне­

уи.

креативност @

ност@жар!. в. обмана

в.

компетент­

1. мајсторија 1.

ност,

замор,

замореност,

@ в. компетентност

болећивост

мајушан прид. в. мали 2.

ност

...

дуwица

Thymus serpyllum)

ж бат. (лат.

ре!: мајчина ду­

шица, бабина душица, поповац, по­ понац, бабина душа, бабја душица,

буковица, вресковина, врисак,дивљи босиљак, душичина, душичка, мате­ рина душица, матерка, тамјаника

мак м бат. (лат. Рарауег

somniferum)

ре!: афион, афиун, ашаш, бели мак,

били питоми кукурик, велики мак, вртни

мак,

дријемак,

питоми

мак,

питоми макаљ

1.

@) в.

клонулост

непробуђе­

уи . малодушност

малаксао прид. беспомоћан, слаб,

учмао, безвољан, утучен, равноду­ шан, депресиван, нестабилан, неси­ гуран, тром, летаргичан, тмуран, те­ турав, индолентан, апатичан, нерас­

положен,

индиферентан,

сломљен,

хладан, безизражајан, безбојан, туро­ бан, небрижан, млитав, клонуо, ато­ ничан, покуњен, неспокојан, бежи­ вотан, духовно неосетљив, једнолик,

немоћан, нехајан, анксиозан, обузет мртвилом, флегматичан, бесполетан, без живости, устајао, натмурен, опу­

макако м зоол. (лат. Масаса

rhesus)

резус

макао м зоол . (лат.

исцрпљеност,

шеност, тромост, изгужваност, умор­

@ в.

мајчина

О

моглост, измученост, немоћ, истро­

мајсторски прид. в. вешт

мајсторство с О в.

2.

штен, неживотан, неосетан, чамотан, отупео,

Psittacidae)

на папига, црвена ара

црве­

меланхоличан,

шан, обамро, баровит

сив,

малоду­

фи!., анеми­

чан фи!., 'Туп фи!., запарложен фи!. ,

I малокрвнос

малаксати

313 погружен ре!., шоњав фам., сатрвен ексир., скрхан ексир., чаман реШ.

- уи:

ница, химпер, црвена јагода, црвена купина

досадан, уморан

малициозан прид. О

малаксати

шкодљив

сврш.

непрел .

умори­

в.

ти се, ослабити, изнемоћи, клонути,

малициозност ж О в.

колабирати,

ност @ в. заједљивост

калирати,

истрошити

зао @

в.

злонамер­

се, посустати, занемоћи, занемоћа­

мало прил. О

ти, исцрпсти се, балдисати, јењати,

недовољно,

здвојити, колапсирати, умрети фам.,

@ (до извесне мере) донекле, помало,

крепати фам., липсати фам. , рикну­

понешто, унеколико

ти фам.

малодуwност

маленкост м в. ситница

ваност

малер м несрећа, невоља, неприли ­

лост духом, утученост) апатичност,

ка, пех, недаћа, неугода, неугодност,

апатија, безвољност, равнодушност,

непријатност,

нерасположење,

потешкоћа,

брига,

за

(у малој количини)

незнатно,

ж

симболично

(незаинтересо­

спољашњи

јад,

свет,

клону­

жалост,

туга,

проблем, мука, баксузлук, белај, зло,

суморност,

главобоља фи!.

депресивност, депримираност, инди­

- уи.

беда

1.

меланхолија,

депресија,

(који стално

спонираност, ожалошћеност, невесе­

баксузан, зло­

лост, бол, потиштеност, снужденост,

срећан, несрећан, лоше среће, тали­

покуњеност, невољност, незаинтере­

чан жар!. @

сованост,

малерозан прид. О доживљава

кобан

малере)

(који је неповољан) в.

летаргија,

индоленција,

2.

индолентност,

клонулост,

безнађе,

ситан, минијатуран,

клонуће, неутешност, инертност, ин­

неприметан, неопазив, незнатан, не­

диферентност, отупело ст, туговање,

заметљив, мајушан, патуљаст, нераз­

инерција, очај, флегматичност, нео­

берив, неупадљив, сићушан, неуоч­

сетљивост, чемер, неспокој, чамоти­

љив, омален, микроскопски, умањен,

ња,

смањен, малешан, мањ ушан, малечак,

сета,

малашан,

кој(ство),

мизерија,

њен, портабл фам., мини фам., џеп­

мљеност,

беживотност,

ни фам., малецки фам.

учмалост, тупост, бедак фам., пра­

мали прид. О

малацак,

премален,

-

ста­

уи. кржљав

тегоба,

песимизам,

сетност,

утученост,

жалостивост,

неспо­

мртвило,

сло­

покислост,

млад, незрео, детињаст, неиску­

знина фи!., млохавост фи!., атони­

сан, несазрео, инфантилан, недозрео,

ја фи!., погруженост ре!., печаљ ре!.,

1. @

недорастао ,

голобрад,

млађан, јецав реШ.

-

младалачки,

фам. голобрад,

бебаст, балав ио!. , зелен, кењкав

-

сл:

безвоља

реШ.

фам.,

печал

ексир.,

сп лин

- уи: умор, беживотност, брига

1., мука, лењост - сл: одсутно ст, без­ вољност, обесхрабреност, обамрлост

малолетаН,наиван

малиrан прид. в. шкодљив

малокрван прид. (који пати од ане­

мали екран м фам. телевизор, тв,

мије) анемичан, блед, бескрван, сла­

телевизијски пријемник, телевизија

бокрван, бео, бледуњав, бледолик,

фам .

-

вампирски фам., вет арх.

уи. екран

малина

ж бат. (лат.

Rubus idaeus)

малокрвност ж анемија, анемич­

ре!: јагодњак, малина планинска, ма­

ност, бледило, слаБОКРВI;IОСТ, безбој­

лињек, маљуга, мурага, пласмика, су-

ност, бледоћа, бескрвност, бескрвље

.

малолетан

I MaHryn

реШ., бескрвица реШ.

ти, натеривати, терати, надахњивати,

малолетан прид. (који још нема за­

гонити, привлачити, побуђивати, на­

конска права и обавезе) малодобан

гонити, будити фи!., гурати фи!., ба­

уи. мали

-

рити (некога) фам., обрађивати фам.,

2.

малолетник м тинејџер, дечак, пу­

навлачити фам., заносити фам.

бертетлија,

мобилизовати,храбрити

шипарац,

дораслица ре!.

-

малодобник,

фам.

дериште, ба­

лалајдер, балавче, ба лав ко, зелембаћ,

мампаз м О В. блесан

- уи:

В. лош чо­

49

век

балавадија, беба, дерле, деран, бага­

мамљење с О (дозивање животи­

не, балавандер, прцољак, жутокљу­

ња вабом) ваб, призивање, мамљење,

нац,пиле,пикавац,клинац

примамљивање,

навође­

49

врбова­

ње, навођење, мамљење, наговарање,

1.

малтене прил. В. готово

дозивање,

ње, привлачење, дражење

малочас прил. В. недавно

малтретирати несврш. прел . зло­

примамљивање, хушкање, придоби­

стављати,

се,

јање, натеривање, терање, надахњи­

тиранисати,

вање, гоњење, привлачење, побуђи­

мучити,

тлачити,

трти,

морити,

- живот,

иживљавати

терорисати,

газити,

загорчавати

мрцварити, бацати на муке,

вање, гурање фи!., барење фам., об­

рађивање фам., навлачење фам.

угњетавати, муштрати, гњавити, ки­

мамљив прид. примамљив, привла­

њити, цедити фи!., шарафити

чан, вабљив

фи!.,

- уи.

леп

стезати фи!., јахати фам., шиканира­

мамуран прид. (ошамућен од пи­

ти фам., масирати фам. , пити крв на

јанства)

сламку фам. изр. , кињити фам., про­

бран, неприбран, неиспаван

теривати кроз иглене уши арх. изр.,

уморан

бунован,

1.

и

ошамућен, неса­

- уи .

2.

задавати муке изр . , вадити душу изр.,

мамурпук м буновност, очамуће­

драти на живо изр., сисати крв изр.,

ност, несабраност, неприбраност, не­

вадити маст изр . , пећи на лаганој/ти­

испаваност

хој ватри изр., бријати на суво изр.,

мамут м заал. (врста изумрлог еле­

јебати нар., шибати суж.

- уи: злоупо­

требити,досађивати

- уи.

поспаност, умор

фантида, лат. Elephas primigenius) мамутски прид . фиг. В. огроман

маљ м чекић, мацола, млат, бат, кла­ диво, хамор ре!., млатило ре!. , токмак

ре!., калапач фам., маца фам., клади­

..

вацре!

мана

ж

негативност,

мањкавост,

фалинка, неисправност, несаврше­ HOC~ HeДOCTaTa~ непотпунос~ ло­

ше својство, несавршенство, лоша

мама ж хип. В. мајка

и

1.

3.

страна, дефект, валеница ре!. , фелер

мамац м вабило, варалица, вабац,

фам., валинка нар., валинга нар.

ваб, вабак, мамило, варак, ешка ре!. ,

уи. рупа

јешка ре!.

- уи:

замка

MaHryn

мамити несврш. прел. О

(дозива­

-

4. м О

(немиран дечак или

младић) ђаво, деран, обешењак, вра­

ти животиње вабом) мамити, звати,

голан,

призивати,

нац, ђаволан, клипан, непослушник,

дозивати,

примамљива­

ти, привлачити, дражити

49

несташко,

немирко,

неотеса­

врбова­

неваљалац, спадало, адраповац, злоћ­

наговарати,

ко, тепац, ђаволак, окачењак, тв р­

примамљивати, хушкати, придобија-

доглавац, каубој, проклетиња, гру-

ти,

наводити,

мамити,

I манифестација

манrупарија

бијан, шејтан, личинар, факинчић, враг, гуланфер (и голанфер), несрећа,

факински,

факин, рђа, бараба, цвећка фи!., ма­

MaHAparopa

гарац

га

фи!., зврк

фи!., ђилкош ре!.,

бекријашки,

шмекерски

фам.,окачењачки фам. ж бат. (лат. Mandragoofficinarum) ре!: алрауна, мандрагу­

вижле ре!., бере кин ре!., мулац ре!.,

ла,мундрагула,нарангулина,алрун

лера ре!. , штрањгов ре!., шерет ре!.,

мандрип м заал . (лат.

угурсуз фам., хорјат фам., дериште

sphinx) велики бабун

нар., хунцут реШ.

- уи:

самовољник,

маневрисати

Mandrillus

несврш.

непрел .

О

дрзник, ПРОС1"ак 49 (особа омиљена у

вој. (изводити маневре) маневрира­

друштву) лафчина, лаф, даса, момчи­

ти хрв.

на, баџа, јуноша, краљ фам., цар фам.,

манијак м в. насилник

шмекер фам., ђетић ре!., силан човек,

манијачки прид. в. нељудски

49

в. оперисати

леро ре!. ~ (који се лепо облачи) ле­

манипупација

потан, гиздавац, красотан, помодар,

ја, превара, обмањивање, обрлаће­

кицош

- фам .

денди, шармер, лепота­

нер, каћипер, монден, шминкер, лут­

кица, лутак, фенсер, шмекер, фићфи­ рић, педерко ио!.

- ре!.

лизун, гизде­

ње,

ж

манипулисање,

манипулаци­

искориштавање,

збуњивање, преобраћање, стратеги­ ја, злоупотреба, убеђивање, придо­ бијање,

искоришћивање,

испирање

лин, ђилкош, красник арх. юьиш.

мозга, израбљивање, контролисање,

манrупарија ж О враголија, досет­

обрлаћање,

ка, мангуплук, неваљалштина, шега,

вост,

пошалица, шала, лакрдија, неподо­

залуђивање (некога), тактика, вешт

ба, мангупство, враголанство, не ста­

штво, магарештина, ђаволство, ше­

поступак, вожња фи!. жар!., лобото­ мија жар!., навлачење жар!., израђи­

ретлук, лудорија фи!., комедија фи!.,

вање жар!.

лудост фи!., смејурија фам., зајебан­

на

ција фам., зафрканција фам., бургија

манипулисање с О в.

фам., хунцутарија арх.

ција

MaHrYnnYK м В .

49

В. клика

лукави

маневар,

- уи.

- сл:

обмана

49 в.

маневар,

контрола,

лука­

вештина,

индоктринација, уце­

1.

вођство

манипула­

1.

манипуписати несврш. прел. обма­

мангупарија

манrупски' прид. ђаволаст, не ста­

њивати, злоупотребљавати, правити

шан,

лудим, искориштавати, возати фи!.

враголаст,

питомљив,

ђаволски,

неукротив,

непослушан,

немиран,

распуштен,

непри­

вражији,

обешењачки,

аламуњаст,

непокоран,

врагометан, опуштене природе, лински,

окачењачки,

лолски,

ло­ опу­

_уи:

злостављати, малтретирати

-

сл:

искоришћавати, кињити манир м модус, техника, начин, схе­

ма,

стил,

форма,

образац,

метода,

шема,

приступ,

тактика,

проседе,

шеретски

програм, клише, модалитет, предло­

фам., хунцутски реШ ., ветрогоњаст

жак, матрица, процес, обичај, пут,

штен,

недисциплинован,

реШ., пустопашан реШ. глав

- сл:

-

уи: тврдо­

лакомислен, хировит

манrупски' прил . лолински, обеше­ њачки, бекријски, враголасто, бо(х) емски, шеретски, несташно, фрајер­ ски, ђаволасто, лолски, бекријански,

модел, пракса, облик, методологија,

процедура, калуп фи!., мустра фи!., систем

фи!., протокол форм., слог

арх., мода реШ., сустав хрв., стратеги­

ја суж.

- уи:

извежбаност

манифестација с О (мноштво љу-

манифестовати се

I марљив

31б

ди окупљено ради неког протеста)

лешке

поворка,

ствари) в. ситница

протест,

демонстрације,

скуп @ приредба, смотра чаност

1.

уи.

-

све­

@ испољавање, облик, вид,

изглед

-

уи.

запис @ фиf. (небитне

марење св . пажња

2.

марински прид. поморски, војно­ поморски

манифестовати се несврш. испо­ љавати се, исказивати се

марионета ж О играчка, лутка @

фиf. послушник, статиста, фигура,

мантил м в. огртач

понизник,

манути се сврш. оканити се, оста­

пион, пијун (у нечијим рукама), ла­

покорник,

слута,

робот,

прене­

кеј, средство (у нечијим рукама), сле­

брегнути,

изоставити,

напустити,

пи извршилац, безначајник, човек од

мимоићи,

игнорисати,

проћи

вити,

занемарити,

потиснути,

одустати,

запустити,

се,

обуставити,

сламе фи!., роб фи!., оруђе фиf., ауто­ мат фи!., зомби фи!.

отргнути се (од нечега/некога), зао­

марити несврш. непрел . (обраћати

бићи, прећи преко нечега, окренути

пажњу на некога или нешто) хајати,

леђа, престати марити, клонити се,

уважавати,

одрећи се, избити из гnaBe, прекину­

вати, узимати у обзир, зарезивати

ти, одбацити, оставити се чега, осло­ бодити се, престати (с нечим), ићи

фам., шљивити фам., вермати ре!., абадавати ре!., бендати ре!., обадати

даље,

ре!., фермати ре!., шмиргnати фам.,

маргинализовати,

ставити

на

урачунавати,

примећи­

страну, запоставити, затворити очи,

шишати фам., јебати нар.

отрести се, бацити у страну, батали­

марихуана ж бот. (лат.

ти фам., рашчистити (с нечим)фам.,

уа) индијска конопља - жар!. дување,

Canabis sati-

елиминисати жар!.

џиџа,дувка, џ,зелено, ана, џитра,зе­

мање-виwе прил. отприлике, при­

ље, пот, грање, смарачица, сачекуша,

ближно, више-мање, око, углавном,

анамарија, хедовина, мара, вутра, ге­

плус-минус, ту негде, неких, добрих,

ња, домаћица, каја, џикс, зелениш, чај,

тако некако, цирка фам.

мајчина душица, кора, убица, стаф,

мањкав прид. непотпун,

недово­

љан, нецеловит, некомплетан, дели­

мичан, крњ, штур, половичан, оску­

дан,недостатан,неуобличен,ограни­

чен, сакат фи!.

- уи:

незавршен

недо­

стајати мар м в. пажња

ваљотка, мери џејн, кљуцавица, вуја, џа, грас, марица, ганџеза, причалица, тра, смолка, трипуша, салата

марка ж О (поштанска

-)

маркица

фи!. в. класа @ фи!. (фирмирана одећа) фирма фам., бренд жарf.

@

мањкавост ж в. мана

мањкати несврш . непрел. в.

суља, ганџа, биљка, џоџа, џугаја, раз­

2.

мара н прид. в. марљив

марва ж О стока, благо ре!., марха

ре!. @ фи!. в. нитков @ ио!. в. маса 2. марrарин м в. маслац

маркантан прид. О в. истакнут

1. @

в. згодан @ в. леп

марка ција ж в. маркирање маркирањесобележавање, марка­

ција, назначавање, одређивање, озна­ чавање, асигнација реШ.

марљив прид . вредан, предан, дела­

марrиналије ж мн. О (белешке на

тан, маран, реван, ревностан, ради­

маригини) забелешке, напомене, бе-

шан,

активан,

агилан,

пожртвован,

I маслачак

марљивац

317

неуморан,

послен,

савестан,

радан,

поплава реш., накупина реШ., aгno­

- уи.

работан, учинковит, здушан, раден,

мерат реШ.

радин, као мрав, амбициозан, устра­

људи) руља, народ, светина, људство,

огромно

@ (гомила

јан, радохоличан (превише вредан)

сила, свет, гунгула, булумента, наку­

фам., флетан ре!., усталачки

фам.,

пина, најезда, пук, мноштво, лагер,

усрдан реШ., дејствен реШ., прилежан

метеж, рој, миса, плебс, свита, војска

реШ., горљив реШ., трудољубив реШ.

фи!., чета

марљивац

2.

фи!., поплава

фи!., море

м

(вредна,

марљива

фи!. , јато фи!., лавина фи!., тевабија

радиша,

вредник,

прегалац,

ре!., ордија ре!., мармаља ре!., накот

марник,

фам., хорда фам., навала фам., буљук

трудбеник, пчелица фи!., мрав фи!.,

фам., крдо фам., гурњава фам., стадо

кртица фи!., трудиша фам., радили ца

фам., хрпа фам., пучина фам . , чопор

особа)

вредница,

самопрегорник,

(само за ж.), радиница (само за ж.)

нар., агломерација реШ., марва ио!.,

марљивост

фукара ио!., стока ио!.

агилност, брига,

ж

О

ревност,

прегалаштво,

вредноћа,

предузимљивост,

рад,

ангажова­

жва

1. @ в.

количина

6

- уи:

олош, гу­

материја, твар,

супстанца, супстанција, тело

ност, марност, пожртвованост, труд,

масаклин м ЗООЛ. т уи. гуштер

трудољубивост,

масакр м истребљење, ПОМОр, кр­

сност,

брижљивост,

преданост,

усрдно ст,

воља,

саве­

горљивост,

вопролиће, покољ, геноцид, погром,

настојање,

убијање, масовно убиство, хомицид,

трудољубље,

неуморност, подузетност, посленост,

етничко чишћење, зверство, холока­

ревносност, мар, устрајност, делат­

уст

ност, радиност, радишност, сицфлајш

масакрирати СВРШ. прел. в. поуби­

ре!. @ в. истрајност

1.

- уи:

злочин, убиство

јати

марник м в. марљивац

масиван ПРИД. О в. огроман @ в. не­

1.

марностж в. марљивост

зграпан

2.

марш УЗВ . фам . сиктер, носи се, бе­

масирати несврш. прел. О

изводи­

жи, бриши, напоље, магла, одлази,

ти/примењивати масажу @

фам. в.

чистац, губи/вуци/купи (ми) се ис­

досађивати

пред очију, ван,

маслац м бутер, путер, путар, мар­

торњај

се, тутањ,

губи се, чибе ио!., дрнч жар!., вољно

2.

гарин, масло ре!.

- уи:

маст

1.

жар!., жибе жар!., џада жар!., пали

маслачак м бат. (лат. Тагахасит

жар!., двојка жар!.

ficinale)

маршрута ж О

(утврђен правац

of-

ре!: андрашка, баба марта,

бос-гологлав, верижњача, ветроказ,

кретања) план, рута, итинерар @ (до­

гnушина,

кумент или запис о кретању) водич

грки димац, дечји ланчић, жућаница,

гологnавица,

горко

зеље,

пута, мапа,итинерар, итинерер, ити­

жуљаница, жуљевица, жутељ, жуте­

нераријум, итинерариј хрв.

љак, жутеница, жућаник, жућеница,

маса ж О

жучаник, јованчак, кравље цвеће,

(-

ствари, предмета) го­

мила, хрпа, мноштво, обиље, кама­

крмеће

ра, мали милион, силесија, штос, сва

ца, маслачник, милосавка,

цвеће,

маслачик,

маслачи­

сила, сијасет, сила, милијарду, велика

млеч, млечак, млечац, млечић, млеч­

количина, брдо фи!., море фи!., купа

ка, мличак, мљекача, мљечка, мљече,

фи!., река фи!., чудо фи!., усов арх.,

06рниче, овчја млечка, папина пога-

млекача,

.

маспина

I маточика

318

чи ца, попино гувно, радич, салатуша,

сије

синџирац, талијанска салата, трава

материјапан прид. физички, чу­

од грознице

лан,

маспина ж бот. (лат.

ешораеа)

Olea

6 . материја

0

конкретан,

5. осетилан ,

тваран,

стваран, телесни, светован, опипљив,

ре!: властита маслина, маслинка, ма­

карналан,

слица, ољика , улика, уљеника, уљика

вањски Хр6., збиљски Хр6 .

видљив,

од

крви

и

меса,

маспо с рег. 6 . маслац

материјаписта м ж (онај који бри­

масноћа ж 6. маст 1. и 2.

не само о сопственом материјалном

интересу) материјалист, користољу­

масовно прил. т уи . много

масон м слободни зидар, неимар фам. фи!., фрамасон реШ., фримасон реШ .

маст ж О (у исхрани) лој, сало, ма­

сноћа - уи. маслац, уље @ (индустриј­ ска

-)

мазиво, уље, маз ре!. ~ хем.

(група органских једињења)

* О (- за

кожу) крема, помада, крем

-

уи. ме­

лем

мастурбирати несврш. непрел. са­ мозадовољавати се, онанисати, дира­

ти се, дркати нар.

математика ж матиш, мата

фам.,

тишма жар!., рачун арх., рачунство арх. ре!.

математичар м О тата-мата фи!.,

мата фам., математик арх. @ фи!.

6.

материјалиста

бац, среброљубац, себичњак, тврди­ ца, рачунџија фи!. , матеметичар фи!.

- уи.

егоиста

мати ж 6. мајка

1.,3. и 4.

матирати сврш. прел . фиг. 6. дити

побе­

1.

матица ж О

(женка која носи јаја

код мрава, оса, пчела) краљица фи!. ,

мајка фи!. @ 6 . отаџбина ~ (реч на

-)

струја, брзак, брзи к, брзица ре!. О 6 . средиште

0

завртањ, навртка, матич­

ни вијак @ (књига у коју се упису ју подаци)протокол,регистар,уписни­ ца, матична књига, матрикула

матичњак м бот. (лат.

Melissa offi-

ре!: арбарожа, арбароза, ли­

cinalis)

мунада, лимунка, мајчина љубица, метерњак,

матечина,

матичина,

тичја трава, матичник,

ма­

матичњача,

материја ж О твар, супстанца, суп­

маточина,

станција @ 6. суштина ~ 6. матери­

медени

јал

допер, мелиса, мета марије, млиса,

1.

О фи!. 6. материјал

4. 0

тема,

матрик,

лист,

матрњак,

меденка,

маца,

медењка,

ме­

предмет, материјал

нана,

материјап м О сировине, грађа,

пчелина љубица, пчелињак, пчелиња

материја,

градиво,

састојци, маса @

твориво,

тканина,

твар,

штоф,

питома

метвица,

пчеларица,

метва,пчелињак,пчелоперка,челина трава, челињак

ткање, роба ре!. ~ прибор, инстру­

матор прид. фам. 6. стар

менти, алат, оруђе (за рад), опрема,

маторац м фам. старац, старина, чи­

алатка,

ча, деда, дека, старина

направе,

справе,

средства,

-

1.

фам. мумија,

- сл:

старкеља, метузалем, олупина, стар­

скаламерија, сокоћала реШ. О гра ­

чекања, дедекања, дртина ио!., гроб

алатљика, помагала, апарат фи!.

ђа, извор, рукопис, документација,

ио!.

литература, корпус, документ, гра­

маточика ж бот. (лат.

диво, подаци, маса, материја фи!.,

sophyllum)

штоф фам., твориво реШ .

тичина, меденика, кобиљача, пчелњак

-

уи. до-

- жар!.

пензос

ре!:

Melittis melis-

маточина,

матичика,

I маwтарија

матурант

319

матурант м абитуријент арх.

махом прил.

мафијаw м гангстер, криминалац,

обично, понајвише, понајчешће, у ве­

злочинац, тајкун фи!.

- уи.

пљачкаш

махати несврш . прел. непрел . О

(-

руком) одмахивати, млатити, млата­

најчешће,

углавном,

ћини (случајева) маца ж 6. мачка

1.

и

2.

мацопа ж чекић, маљ , млат, бат, кла­

рати @ (- крилима) лепршати, лепе­

диво, хамор ре!. , млатило ре!., токмак

тати, леперити, ламатати, прхати ~

ре!., калапач фам. , маца фам . , клади­

(- нечим) млатити, млатарати,

витла­

вац арх.

ти, замахивати О неирел.

својим

маче с т уи. мачка

(-

1.

и

2.

заслугама) 6. кочоперити се

мачји кашаљ м 6. ситница

махер м О 6. стручњак @ 6 . препре­

мачка ж О (лат.

дењак

ца, машка ре!.

-

фам.6. девојка

1.

1.

махинапан прид. 6. механички

махинација ж 6. превара

2.

1.

1. Felis Domestica)

ма-

мачков брк м бот. (лат.

Nigella sati-

махнит прид. О бесан, љутит, љут,

уа) ре!: чупава ката, питома махуња­

иживциран, изнервиран, суманут, ја­

ча, рутавче, тршавац, црн ким

ростан,

мачор м (мужјак мачке) мачак, ма-

киван,

веома љут,

надурен,

огорчен, узрујан, набусит, озлојеђен, горопадан, раздражен, расрђен, ис­ провоциран, гневљив, бенав, срдит, гневан, стекли ексир. ре!.

- уи:

нерас­

положен, насилан, разјарен, агреси­

ван, дрзак, побеснео

-

сл: нервозан,

узнемирен, бунтован @ 6. т уи. блесав

махнито

нагао

1.

1.

прил.

лудо,

бесомучно,

сулудо, сумануто, неразборито, лу­ дачки, безумно, избезумљено, непри­

себно, изван себе, не расуђујући, без­ главо, у бунилу, у лудилу, помамно, распамећено, без памети махнитост ж О

ло, безумност,

безумље,

луди­

сулудо ст, умобоља,

лудња, френезија, неурачунљивост, помахниталост,

подивљалост,

неум­

ност, застрањеност, бунило, делири­ јум, деменција, избезумљеност, ша­ шавост, суманутост, распамећеност, лудост, помама, ментална/умна по­

$:>

- уи.

чорчина ау!.

мачка

Е

1.

маwина ж О уређај, справа, направа, апарат, механизам, машинерија, кресач реШ., апаратура арх. , механи-

ка фи!.

- сл:

патент @ робот, аутомат,

човек-машина, направа, апарат фи!. , строј Хр6. ~ фи!. 6. машинерија

2.

маwинерија ж О (унутрашња ор­ ганизација уређаја) механизам, ме­ хани ка @ фи!. организација, систем ,

структура, систематичност, уређење, ред, склоп, мрежа, устројство, скуп,

сплет, устројење, машина фи!. , апа­ рат фи!., сустав Хр6 . , суставно ст Хр6 . ,

усустављеност Хр6. ~ 6 . машина

машта ж

(моћ

замишљања)

1. ма­

штовитост, маштање, имагинација, уобразиља, домишљатост, сањарење

- уи.

фантазија

маштар м сањар, занесењак, машта­

лац,утописта, идеалиста, фантаста

вост, душевна оболелост, безумство,

маwтарија ж привид, фантазија, опсена, привиђење, _халуцинација,

болест, душевно растројство, махнит,

симулакрум,

ремећеност,

безумништво,

полудење арх., манија исих.

безгла­

- сл:

бле­

савост, хистерија @ 6. разјареност

!'>

суж: мачор, маче @

сањарија,

фатаморга­

на, причина, фантазмагорија, химе­

ра, бунило, уобразиља, уображење,

маwтати

I медаwник

320

Мачке (породица Felidae) РОДFЕLINАЕ

пампаска мачка

(Leopardus pajeros) (Leopardus braccatus) џефријева мачка(Lеорагdus geoffroyi) пантанал

Felis дивља мачка

(Felis sylvestris) (Felis catus) кинеска планинска мачка (Felis bieti) манул (Felis тапиl) прашумска мачка (Felis margarita) црношапа мачка (Fe lis nigripes) џунглинска мачка (Felis chaus) Домаћа мачка

Prionailurus (Prionailurus iriomotensis) леопард (Prionailurus bengalensis) мачка пецарош (Prionailurus viverrinus) равноглава мачка (Prionailurus planiceps) црвено-пегава мачка (Prionailurus rubiginosus) Puma јагуарунди (Рита yagouaroundi) кугуар (Рита сопсоlили) Асјпопух

(Lynx

каракал (Сагасаl

caracal)

афричка златна мачка (Profelis aurata)

Catopuma азијска златна мачкаСаt (Catopuma tem-

minckii) борнејска мачка (Catopuma badia)

Pardofelis мраморна мачка

(Pardofelis

mагmилиаtа)

РОД PANTHERINAE

jubatus)

Lynx евроазијски рис

Caracal

Profelis

иримотска мачка

гепард (Асјпопух

Leptailurus (Leptailurus serval)

сервал

'упх)

иберијски рис (Lynx pardinus)

Neofelis борнејски облачни леопард (Neofelis diardi) облачни леопард (Neofelis nebulosa)

канадски рис

(Lynx canadensis) (Lynx rufus)

Panthera (Panthera 'ео) јагуар (Panthera опса) Leopardus леопард (Panthera pardus) андска планинска мачка (Leopardus jacobitus) тигар (Panthera tigris) код код (Leopardus guigna) колоколо мачка (Leopardus colocolo) Uncia маргеј (Leopardus wiedii) снежни леопард (Uncia ипсја) онцила (Leopardus tigrinus) оцелот (Leopardus pardalis) црвени рис

тлапња, мираж, приказа, фантом, ви­

зија, сен фи!., снохватица Йесн., трип жар!., халуџа жар!., сновидреШ.

маwтати несврш . непрел. сањарити, замишљати,

сањати ,

фантазирати,

заносити се сновима, снатрити реШ.

маwтовит прид. О

(који има ма­

шту, развијену способност маштања) 6. креативан б (који представља ре-

лав

зултат маштања) пун маште, инте­ ресантан, духовит @) 6. измишљен

0

(који је као из маште) бајковит, сања­ лачки

- уЙ.

божанствен

MerAaH м О

6. бојиште б 6 . борба

меrданџија м ратник, бојовник, војник

-

уЙ. војник

меда мgеч . 6. медвед

1.

медаwник м 6. међаш

1 медвед

321

медвед м О

(лат.

Ursidae)

мече

I MeIjaUl

меден прид. 6. сладак

фам. хиЙ., медведина фам., меца gеч . ,

медитирати

медаgеч. @ фи!. 6. грмаљ

удубљивати се (у себе), уроњавати (у

1.

медведаст прид. 6. незграпан

sphandylium) ре!:

О

себе), фокусирати се, концентриса­ ти се @ дубоко размишљати, помно

медвеђи длан,

разматрати, удубљивати се @) фам. 6.

блатарница, вучја шапа, медвеђа сту­

ленчарити

па, папоњак, попанак, обична шапи­

медицинар м 6. лекар

ка, шапица

медуза ж заал. (лат.

медвеђе rрожђе с бат. (лат.

Arc-

Rhizostoma

1

рul­

то) клобучина

ре!: медвеђе уши,

међаш м (камен којим је означена

медветка, бубина боба, вучја јабука,

граница или међа између имања) гра­

горник, дивља магињајабучица, мечије

ничник, граничњак, гранични/међа­

tostaphylos

uуа

непрел.

1. и 2. Herac-

медвеђа wапа ж бат. (лат. lеuт

несврш .

ursi)

грожђе, мливњак, мливњача, оперник,

шни камен, међашник, међак, мејаш

опирник, планика, црвена планика

ре!.

- уй.

камен

1

4., ивичњак о>

~

Гране медицине ~------------------------------------------------------------------1 Анатомија

Ангиологија

Клиничка биохемија и лабораторијска медицина

Пулмологија -

пнеумофтизи ологија

Анестезиологија

Клиничка фармакологија

Радиологија

Васкуларна хирургија

Максилофацијална

Ратна хирургија

Ветеринарска медицина

х ирургија

Реуматологија

Висцерална хирургија

Медицина рада

Социјална медицина

Гастроентерологија

Медицинска биофизика

Спортска медицина

Геријатрија

Медицинска биохемија

Стоматологија

Гинекологија и акушерство

Медицинска информатика

Судска медицина

Дерматовенерологија

Медицинска

Торакална хирургија

Дечија гастроентерологија Дечја ендокринологија и

микробиологија

Трансфузиол огија

Медицинска статистика

Тропска медицина

Неонатологија

Ултрасонографија

Дечја кардиологија

Неурологија

Ургентна медицина

Дечја нефрологија

Неуропедијатрија

Урологија

Дечја ортопедија

Неурохирургија

Фармакологија

Дечја пулмологија

Нефрологија

Фармакологија и

Дечја реуматологија

Нуклеарна медицина

Дечја хематологија и

Онкологија

Фармација

Општа хирургија

Физикална медицина и

дијабетологија

онкологија

токсикологија

Дечја хирургија

Орална хирургија

Ембриологија

Ортопедија

Физиологија

Ендокринологија и

Оториноларингологија

Хематологија и онкологија

дијабетологија

рехабилитација

Офталмологија

Хемија за медицину

Епидемиологија

Патологија

Хигијена и екологија

Имунологија и

Патолошка физиологија

Хирургија

Педијатрија

Хирургија срца

Интерна медицина

Пластична хирургија

Хистологија

Инфектологија

Породична или обитељска

Хумана генетика

имунохематологија

Јавно здравство Кардиологија

медицина

Психијатрија

~ ~

међувреме

I мелодија

322

Гране алтернативне и комплементарне медицине ајурведа

макробиотика

радионика

акупресура

масажа

реики

акупунктура

медитација

ароматерапија

релаксација

натуропатија

рефлеКСОЛОГИја

аутогени тренинг

аутосугестија

неуроимунобиологија

сонопунктура

неуролингвистичко

таи чи

биоенергија

програмирањ е (НЛП)

ноцебо

електро-акупунктура

таласна терапија

терапија боја

електромагнетна терапија

органска терапија

фунгологија

ирека

оргономија

херболо гија

исцељивање на даљину

остеопати ја

јога

хидро патија

плацебо

хипноза

квантум-тач

пост

хомеопатија

киропрактика

пранајама

кристалотерапија

шијацу

препорађање

међувреме с (временски распон између две одређене временске једи­ нице) распон, интервал, размак - уЙ. пауза

мекан прид. в. мек

мекетање с блејање, мека, блека, мечање, мекет

мекетати несврш. непрел . бекати,

међуиrра ж в. пауза 1.

међутим прил. а, али, ипак, само,

бекетати, мечати, блејати, бекељити се, блекетати, оглашавати се као коза, брекетати

плус, него, ама, но

међучин м в. пауза 1.

мекоflа ж О в. (особина онога што

мезе с в. предјело

је меко) меканост, мекота ~ в.

мезетити

сврш .

несврш .

прел.

не­

жност @) в. еластичност

О сврш. (мало појести) презалогаји­

мекушац м О

ти, окусити, појести, пробати, пре­

ње које немају кичму) бескичмења­

варити глад изр.

-

фам.

прегристи,

грицнути, гризнути, жвакнути, чап­

заал . мн.

(животи­

ци, повијуше, бескраљежњаци хрв. ~

фи!. в. млакоња

нути, шалабрцнути, чупнути, штрп­

мепанхопија ж О (болесно стање

нути,чалабрцнути,метнути/ставити

туге) потиштеност, туга, жалост, се­

под зуб, чак нути, бацити (нешто) у

та, депресивност, депресија, покуње­

уста/кљун ~ несврш. в. јести

ност, снужденост, покислост фи!. ~

мезимац м О миљеник, љубимац,

в. малодушност

фаворит, обожавани, милосник, ма ­

мепез м мешанац, полутан, хибрид,

за, протеже реШ., мињон реШ .

-

уй:

јунак, херој, идол ~ (кућни -) љуби­ мац

полукрвњак, полушан, крижанацре!. ,

гемишт фам. ре!., бастард арх. мепем м балзам, помазање, балсам,

мек прид. О (који није тврд) мекан

_

оближ, помаст

- уЙ. лек 1., маст 4.

уЙ. савитљив ~ (који је пријатан на

меписа м бат. в. матичњак

додир) фин, мекан, рафиниран, бар­

мелодија ж муз . мелодика, музика, звук, песма, мелос фам., арија фам.,

шунаст, свиленкаст

@) в. нежан

I мерило

мемла

323

- уЙ.

канат арх.

сање, премоделовање, преправљање,

ритам

мемла ж О (устајао ваздух) влага,

преобликовање,

мирис влаге, мирис буђи @

начивање, преправак хрв. , прилагод­

фи!. в.

мемљив прид . буђав, влажан, труо, гњио, плеснив, сагњио, иструлео, на­

труо, распаднут, бухав ре!., пљеснив

ре!., бухљив ре!., потмуо реШ.

1.,

црвљив

мемоари

- сл: м

- уй: ба­

смрдљив

мн .

аутобиографи­

ја, анали, реминисценције, сећања, дневник, животна прича

меморија ж памћење, сећање, ави­ зареш.

менза ж јавна

кантина

-

преи­

ба хрв., трансформирање хрв., прео­

свакодневица

јат

преиначење,

кухиња,

ресторан,

уЙ. кафана

блика хрв., римејк мењати

филма) суж. прел .

ти, модификовати, трансформисати, давати нов облик, адаптирати, прео­ кретати, преструктурирати, преина­ чавати,

преиначивати ,

прилагођавати,

сређивати фам., модифицирати хрв., трансформирати хрв. ганизовати

(-

- уй: обликова­ - суж. реор­

извртати

(-

фирму), реформисати

универзитет), прерађивати

зику), реструктурирати примеравати (скуп духовних

преу­

промене/изме­

не, преображавати, преобличивати,

зница, облигација, чек, задужница,

менталитет м О

подешавати,

уређивати,

стројавати, уносити

меница ж вредносни папир, обве­

мента ж бот. в. нана

(чинити

друкчијим/различитим) преправља­

ти, окретати,

медносница арх.

(-

несврш .

(-

(-

му­

фирму),

(-

узрасту), реоргани­

зирати хрв., реформирати хрв.

особина припадника једне заједнице)

мера ж

карактер, темперамент,

величина, тежина) вага ~ в. мерило

тет, ков,

сензибили­

природа, душа, дух,

логија ~

психо­

(карактеристична својства

1.

О

(стандардна количина,

@) количина, квантитет, величина,

износ

(количина у којој се нешто

0

уопште) карактер, темперамент, при­

јавља) обим, степен, размера, ниво

рода, его, личност, душа, ћуд, дух,

o граница,

сензибилитет,

звољеног у понашању) одмереност,

ков,

нарав,

видуалитет,

психа,

психологија,

индивидуалност,

настројеност,

инди­

нутрина,

ограничење (i) (осећај до­

умереност,тактичност

мерач м О

кантарџија,

меритељ,

ја, особине, унутрашњост, крв фи!.,

контролор мера, мерилац,

штих фам., натура реШ.

арх. ~ мерило, мерица, дозатор

ментални прид . О појмовни, умни,

вага

разумни,

мисаони,

мисаон,

мислен,

идејни, апстрактан, теоријски, инте­ лектуалан,

концептуалан ~

духов­

ни, психички, душевни, унутрашњи,

унутарњи

менула ж бот. (лат.

Smaris vulgaris)

баждар

- уЙ.

мердевине ж мн. лестве, лојтра ре!., лотра ре!., скале ре!., скала ре/.

мерење с вагање, премеравање, ба­ ждарење, процењивање/просуђива­ ње вредности, одмеравање, суђење фи!. , баждар арх.

оштруља

мерило с О критеријум, показатељ,

мењање с измена, промена, адапта­

показивач,

ција, модификација, трансформаци­

мера, критериј хрв. ~ канон, норма,

ја,

правило,

преосмишљавање,

трансформи-

аршин,

закон,

скала,

начело,

лествица,

принцип,

мерити

I месо

324

пропис, стандард, законитост, крите­

1. в сат 0 В.

ријум, критериј ХрВ. @) В. модел

(-

за струју) бројач, бројило,

мерач

2.

фи!. занесењак, сањар, сањалац, са­ њалица,

утописта,

маштар,

машта­

лац, фантаста, идеалиста месечев прид . лунарни

мерити несврш. непрел. прел. О ирел.

месити несврш. прел. В. спремати

(одређивати меру или цену) вредно­

месни прид. О В. овдашњи f} (од ме­

вати, вагати, оцењивати, промерава­ ти, валоризовати, премеравати,про­

цењивати, одмеравати, бонитирати, омеравати ре!. , стављати на вагу изр.,

важити арх. f}

неирел. калкулисати,

уравнотежавати, вагати, обрачунава­ ти, билансирати, разбрајати, рачуна­ ти,прорачунавати, валутирати

меродаван

прид .

О

са) меснати месо с О (мишићно ткиво У органи­ зму животиње или човека)

премљено месо) печење

-

* f}

(који има

довољно знања или способности да

тина, говедина, јунетина, овчетина,

јагњетина, козлетина, браветина, КО­ њетина, крметина, прасетина, свиње­ тина, зечетина, гушчетина, пачетина

Месни производи

одлучује) компетентан, позван, до­ растао

меродавност ж О

делокруг (поље

утицаја), ингеренција, надлежност, по­ званост, овлашћење f} компетенција,

ДЕЛОВИ

печеница

СКЕЛЕТНИХ

плећка

МИШИЋА

полутка прса

Птице

рамстек

бата к

ребарца

бело месо

реп

карабатак

рибич

календару) месечница f} (небеско те­

крилца

розбиф

филе

розбратна

ло, Месец) луна

шија

компетентност

- уи:

стручност

1.

месец м О (период од тридесет или

приближно тридесет дана у нашем

- суж.

уштап, млађак

ружа средњи каре

Месеци у години

Сисари

тарак

бела печеница

трбушина

бели каре

фригандо

бифтек

цвергрит

СРПСКИ

ХРВАТСКИ

бубрежњак

црно месо

јануар

сијечањ

бут

шол

фебруар

вељача

вајсбратна

март

ожујак

врат

И3НУТРИЦЕ

април

травањ

глава

бризле

мај

свибањ

груди

бубрези

јун

липањ

ђердан

језик

јул

српањ

каваљер

јетра

август

коловоз

коленица

кожурица

септембар

рујан

котлет

крезле

октобар

листопад

крменадла

мозак

новембар

студени

лопатица

плућа

децембар

просинац

мека ни рит

срце

месечар м О (онај који хода у сну) лунатик, сомнабул, сомнабулист f}

(при­

суж. теле­

мериторан,

надлежан, овлашћен f}

1.

ноге

хрскавица

образина

цревца

папци

шкембићи

I механизоват

мести

325 мести несврш. прел . (чистити ме­

метнути сврш. прел. В. ставити

тлом) брисати, чистити

метода ж О

местимИЧНО прил . В. понегде

систем, поступак, начин, модалите т,

стил, схема, приступ ,

место с О (простор на којем се не­

правило,

што налази) подручје, област, крај,

модус, образац, модел, техника, сред­

облик,

план,

процедура,

зона, рејон, локалитет, локација, пре­

ство, програм, пракса, пут фи!., слог

део, средина, простор, територија

арх. f} (мисаони, логички поступак)

уи. околина

-

(настањено подручје)

f}

насеље, насеобина

суж. град, село,

-

метод

- суж.

индукција, дедукција

2.

методичан прид. В. аналитичан

варош @) (нешто прецизно одређено

методично прил . В. подробно

у циљу извођења неких активности)

методичност

положај, тачка, пункт, средиште, ло­

аналитичност,

кација в В. седиште

правност,организованост,синтетич­

0 (радно -) В.

ж

систематичност,

осмишљеност,

ис­

ност, дедуктивно ст, смисаоност,

запослење

мета ж О

(објекат који служи као

циљ за гађање)

* f}

циљ

- уи.

смисао

зложност,

доследност,

тачност,

ра­

раз­

боритост, кохерентност,логичност

метар м О (основна јединица мере

методопоrија ж О (научна дисци­

за дужину)

плина која разматра научне методе)

*

f}

(структура стиха у

песничком делу) метрика метати

увлачити,

несврш.

прел.

уносити,

ко рпорирати,

- уи.

ритам

стављати,

завлачити,

трпати,

ин­

придодавати,

методика f} (скуп метода, поступака) програм

- уи .

метода

метрика ж О жевности

која

1.

(грана теорије књи­ изучава

структуру

додавати, укључивати, уметати, утр­

стиха) версификација f} (структура

павати, турати ре!.

стиха у песничком делу) метар

метафора ж (стилска фигура у којој

ритам

се један појам исказује другим) скра­

метропояа ж О (главни град) цен­

ћено поређење

тар, престоница f} (град који је сре­

- уи.

алегорија

1.

-

уи.

метафоричан прид. В. пренесен

диште неке активности) велеград

метвица ж бот. (лат.

уи. град

Mentha pulegi-

-

иm) ре!: ситна нана, барска нана, ве­

метузапем м фам. (јако стара осо­

ремовка, пољачак, мацина метвица

ба)в. бабускара, маторац

метеж м О гужва, стиска, гунгула,

мећава ж вејавица, кијамет, снежна

гурњава, кркаљанац

фам., трпањац

олуја, снежна бура, вејање, снежно

фам., гурема арх. f}

(стање у којем

невреме

нема правилног поретка) збрка, по­

механизам м О

метња, гунгула, гужва, разбацаност,

(унутрашња организација уређаја)

в.

машина

побрканост,дезорганизованос~збр­

машинерија, механика @)

каност, хаотичност, набацаност, хаос,

терактивних делова) састав, спој, су­

несређеност, дезорганизација, завр­

став хрв. в фи!. (систем деловања не­

злама, лоша уређеност @) В. јурњава

ке организације) в. машинерија 2.

1.

f)

(спој ин­

метиљ м в. двоживац

механизовати сврш. прел . аутома­

метиљав прид. О (који болује од

тизовати, роботизовати, програми -

метиљавости)

* f}

фи!. в. болећив

1.

рати, компјутеризовати

механика

I милитантан

механика ж О

o

326

(грана физике)

*

(наука о машинама) машинство,

(слабо разликовати)

6

бркати, замењивати, мењати

стројарство хрв. ~

меwати се несврш . О (јављати се у

в.

заједници заједно с нечим другим)

механизам

свесност,

в. машина 1. 6 2. 0 рефлексност, не­

совати жар!.

случајност,

ненамераваност, мишљеност,

шљеност,

ненамерност,

новати се, крижати се хрв.

несми­

вити се туђим проблемима) уплитаТ~1

инстинк­

се, петљати се, упетљавати се, пачити

нехотичност,

несрачунатост,

преплитати се, укрштати се, комби­

непро­

невољност,

0

фи!. (ба­

тивност, непланираност, нехотимич­

се, плести се, гледати туђа посла изр.,

ност, аутоматизам исих.

забадати нос изр., бити у свакој чор­

механичар м в. мајстор механички прид. О

би мирођија изр.

1.

програмиран,

меwкољити се несврш. врпољити

аутоматски, компјутеризован, ауто­

се, развлачити се, мигољити се, кобе­

0

љати се, врцати се ре!. , врсти се ре!.,

матизован,

случајан,

машински

управљан

инстинктиван,

ненамеран, невољан,

шаблонски, спонтан,

несвестан,

рефлексан,

непромишљен,

гомбељати се ре!.

- уи:

меwовит прид. О

батргати се

различитих елемената)

мешан , ме­

импулсиван, непланиран, природан,

шовит, комбинован, измешан

махиналан,

вишенационалан

несрачунат,

неконтро­

лисан, несмишљен, прирођен, ауто­ матски,

ненамераван,

инхерентан,

нехотимичан,ненаучен,интуитиван,

1.

(састављен од

-

суж.

0 (настао укршта­

њем) укрштен, крижан хрв. ~ (међу­ собно различит) различит, разнолик, разноврстан,разнородан

против властите воље, нехотичан

меwтанин м (онај који је из тог ме­

мехур м балон, клобук, клопац

ста) домаћи/овдашњи човек, доморо­

мецена м ж покровитељ штитник

-

уи.

за­

1.

дац, локалац жар!.

- уи.

земљак

миrољити се несврш . в. мешкољи­

меценат м покровитељство, меце­

ти се

натство,

миэеран прид . в. незнатан

патронажа,

патронат,

за­

меценатство с в . меценат

микроскопски прид . в .

мецосопран м (певачки глас) први

ран

алт, други сопран

-

1.

микроб м в. бактерија

штитништво, заштита

уи. глас

минијату­

милерам м павлака, врхње

мечати несврш. непрел . в. бекати

милети несврш . непрел. О (споро се

мешанац м мелез, полутан, хибрид,

кретати, о ситним животињама) гми­

полукрвњак, полушан, крижанацре!. ,

зати, пузати

гемишт фам. ре!., бастард арх.

људима) бауљати, вући се фам., пуза­

0 (споро се кретати, о

меwати несврш. прел . О (спремати

ти фам .

нешто мешањем) мутити, окретати,

милина ж О

превртати, бућкати, мућкати

ужитак, миље, блаженство, задовољ­

0

(~

. угодно ст,

уживање,

карте или фигуре) премештати, пре­

ство, мерак, угода, угодба, драгост

метати ~ (у6ациватни нешто у дру­

~pв .

гачији контекст) проткивати, шара­

милитантан

ти, ком6иновати,компилирати, мик-

офанзиван, ратнички, ратоборан, на-

0

в. љупкост прид.

агресиван,

милицајац

327

I минут

падачки, нападан, освајачки, остен­

милост ж О опроштај, милост, ми­

тативан реШ.

лосрђе,

помиловање,

аман ре!.

0

милицајац м милиционар

- уи.

по­

праштање,

(прекидање кривичног

поступка без последица по окривље­

лицајац

милиција ж О (организована вој­

ног) амнестија, помиловање, опрост,

ска грађана у приликама без стал­

заборав, ремисија,

*0

не војске) СФРЈ)

* - уи.

(служба јавног реда у

ње (поступка), пуштање из затвора,

полиција

милоrлед м бот. (лат.

опроштај, осло­

бађање, поштеда, укинуће, пониште­

Sanicula еurо­

раеа) ре!: миличе, љечура, личарка, здравчица, омилен, оздравица

ослобођење,

опроштење,

избавље­

ње, одрешење, праш тање, разрешење

аман ре!., проштење арх., аболиција

милоэвучан прид. (који има уго­

иравн.

дан глас или звук) благозвучан, мело­

мипостив прид. О в. милосрдан

дичан

- уи .

в.

љубазан

акустичан

милом прил. в. добровољно

мипостивост ж в. милосрђе

милосрдан прид. дарежљив, вели­

миље м О в. околина

кодушан, широкогруд, добар, пле­

на

менит, хуман, самилостан, доброчи­

миљеник м в. мезимац

нитељски, несебичан, добротворни,

мимичар м пантомимичар

милостив,

крдијаш

човечан,

0

алтруистички,

филантропски, подашан, човекољу­

бив, саосећајан

мимо пред . О уз

1.0

в. мили­

1.

0

2. - уи.

ла­

поред, покрај, крај,

в. изузев

милосрдност ж в. милосрђе

мимоићи сврш. прел. О в. манути се

милосрђе с широкогрудост, даре­

o фи!. в.

жљивост, доброта, човекољубље, по­ жртвовано ст,

човечност,

не искористити ~ в. обићи 1.

минђуwа

ж

наушница,

пирсинг

самаритан­

жар!., пирс жар!., менђуша арх. ре!. ,

ство, алтруизам, срдачност, предусре­

ђинђува арх., бутон арх. ре!., аморић

тљивост, несебичност, хуманост, вели­ кодушност,

племенитост,

пажљивост, тарност,

галантност,

филантропија,

људскост,

хумани­

достојанственост,

благороднос~добростивос~милосрд­

ност, узвишеност, богобојазност, га­ ланција, човекољубивост, мекоћа срца, простодушност, пријатељство, благост, душевност, добродушност, издашност, доброхотност, зност,

разумевање,

беневолентност,

женеро­

подашност,

благонаклоност, добра воља, добро­ творност,

женерозитет,

генерозност,

арх. ре!., ринчица хрв.

- суж:

куглица,

алка

минијатуран прид. ситан, непри­ метан, мали, неопазив, незнатан, ма­

јушан, неупадљив, сићушан, неуоч-. љив, омален, микроскопски, умањен,

смањен, малецки, премален, неразбе­ рив, незаметљив, портабл фам., ми­ ни фам., џепни фам., малешан ре!., мањушан ре!., малечак ре/., малашан ре/., малацак ре/.

министар м (човек на челу мини­

милост, братољубље, широкогрудност,

старства) секретар, члан владе/каби­

милостивост,

податљивост

нета, попечитељ арх.

веледушност

минути сврш. непрел. О (о време­

реШ.,

хрв.

аман ре!.,

смиловање

реШ.,

- уи: љубав, љубазност

ну) проћи, протећи, истећи, прохуја-

мио

I мисао

328

ти, избледети, испарити, пролетети,

удисати, њушкати, снифати жар!. , во­

уминути, проминути рей1. е (жеља,

њати рей1. фи!. е (ширити пријатан

љубав и сл.) проћи, уминути, угасити

мирис) осећати се, кадити фи!. @) фи!.

се, гаснути, увенути фи!. @) рей1. про­

изгледати (као), бити сличан (нече­

ћи мимо, мимоићи

му), подсећати (на нешто), вући (на

мио прид. О драг, врли, вољен, оми­

нешто) фи!., слутити (на нешто) миришљав прид. ароматичан, ми­

љен е 6 . леп

мир м О (стање без рата)

" - сл.

при­

мирје, затишје е (стање без наруша­

рисан, миомирисан,

мирисав, мило­

душан, миомиран арх.

вања јавног реда) ред, дисциплина @)

мирно прил. О

(стање без свађе, сукоба) 6 . равно­

смирено , умирено, хладнокрвно, ле­

тежа

жерно, неусиљено, без панике, без

О (стање без буке) тишина,

2.

(на смирен начин)

мук, тајац, затишје, станка, безгласје,

напрезања, уздржано, умерено, одме­

безгласност, бешумност, утиха, ћута­

рено, трезвено, опуштено фам., кул

ње, мучање, шутање Хр6., безветрина

жар!., лаганезе жар!. е

суж.

непокретно,

0

ност,

(душевни

-)

спокој, сталоже­

уравнотеженост,

смиреност, ство,

спокој ност,

безбришност,

непомућеност,

трезвеност,

мировати несврш. О 6 . одмарати се

е (бити миран, непомичан) не мрда­

0

самоуве­

ти се, не мицати се, лежати

(одмор од

вати @) рей1. 6 . налазити се

мор, одмарање, одушак, окрепа, опу­ штање, освежење, предах

од родитељске куће) женино имање, спрема, женино добро, опрема фи!., алатура ре!., дота ре!. , женинство ре!.,

прћија ре!., донос ре!.

боло­

6. мировњачки

мировњачки приД. пацифисти ч­

ровни,миротворан,противратни

мирођија ж бат. (лат.

veolens) ре!:

Anethum gra-

копар, анита, дил, копар,

копер, копра, копр, копрић, мироди­ ја, мирудија, слатки јанеж, смрдиљ

миран прид. О смирен, безбрижан, спокојан, лежеран, без бриге, комо­

тан, опуштен фам. , кул жар!. неирам.

- уи.

срећан, равнодушан е непоми­

чан,

непокретан,

неприметан,

тих,

нечујан @) 6. безбедан О 6. мирољу­ 6 . суздржан

мирис м О

мировни прид.

- уи .

ки, антимилитантан, антиратни,ми­

мираз м (имовина коју доноси жена

0

не­

блажен­

рада) починак, смирај, мировање, од­

бив

тихо,

чујно

стабилност,

самопоуздање,

реност, хладнокрвно ст

непомично,

неприметно,

мисао ж О (интелектуални процес) мишљење,

размишљање,

умовање,

расуђивање, мозгање, разбијање гла­ ве фам. е (плод размишљања) идеја, помисао,

замисао,

примисао,

сазна­

ње, поука, закључак, уверење, убеђе­ ње, схаватање, претпостака, суд, став,

арома, милодух, нота

концепција @) (скуп идеја и схватања

фи!., миомир арх., миомирис рей1.

одређене групе људи) замисао, ми­

-

шљење, учење, идеологија, план, про­

суж:

инценс,

кад,

измирна,

смир­

на е 6. парфем @) (непријатан

-)

6.

грам, концепција О (главна идеја не­

смрад

ког дела) поента, окосница, суштина

мирисан прид. 6. миришљав

o

мирисати несврш. прел. О вљавати

чулом

мириса)

(духовита или поучна сажет а ми­

(дожи­

сао) изрека, гнома, пословица, сен­

њушити,

тенција, поука, афоризам, максима,

мисаон

329

I митрополит

вати, бити мишљења, бити убеђен

приречица ре!. , изричај ре!. мисаон прид. О појмовни, умни, ра­

мистериозан прид. тајан, тајновит,

зумни, мисаони, мислен, апстрактан,

тајанствен, загонетан, нејасан, нераз­

теоријски, интелектуалан, концепту­

јашњив, недокучив, недоступан, не­

алан, ментални, идејни е измаштан,

познат, мистичан

нестваран, измишљен, натприродан,

мистик м 6. маг

надреалан, фиктиван, непостојећи,

мистика ж О

нематеријалан,

мљивост,

ни,

снолик,

имагинаран, душев­

апстрактан,

креиран

У

- уи. 2.

необичан

затвореност, неразу­

скривеност,

тајновитост,

1.

мистичност,

херметизам,

недоступ­

мислима, замишљен, натчулан, сно­

ност,

виђајан, нереалан, незбиљски, незе­

окултизам, езотерија, езотеричност,

маљски, иреалан, надстваран, фик­

мистицизам, чаробњаштво

цијски,

имагинативан,

нетелесан,

сневан, сновит, апстрактиван

-

уи:

бајковит, необичан, чудан, чаробан сл : спекулативан, привидан

мисаоност ж 6. мудрост

1.

жност,

задатак,

обавеза,

посао,

посао,

ду­

подухват,

циљ, задаћа Хр6. е (скуп људи послат

у другу земљу по задатку) изаслан­ ство,

изасланици,

представништво,

делегација, делегати, депутација, по­

сланство, послање @)

(путовање са

научним циљевима) експедиција, пу­

товање, пројекат, подухват О (миси­ онарска верска организација) мисирка ж зоол.

6.

"

О

морка

мислитељ, фило­

научењак, научник, мудрац, геније,

енциклопедист, мозак фи!., ум фи!. е иран. мудријаш, паметњаковић, све­ зналица, паметник, филозоф иран. шљати,

прел. О

промишљати,

разматрати,

умовати,

разми­

расуђивати, мозгати,

ре­

зоновати, паметовати, думати фам., контати фам ., разбијати главу изр.,

мнити арх.

-

новит,

загонетан,

скривен,

натпри­

бјашњив, необичан, оностран, бесте­ лесан, нематеријалан, фантастичан, невероватан,

уи. судити 1. е (имати

мишљење) сматрати, држати, веро-

езотеричан,

чудесан,

небески, чудан, паранормалан, изу­ зетан, неопипљив, наднараван, незе­

маљски, невидљив, парапсихолошки, изванземаљски,

надљудски,

с

дру­

гог света, надземаљски, спектралан,

астралан фи!., врхунараван рей1. е 6. магијски

мистичност ж 6. мистика

1.

легенда, бајка, предање,

фантастика,

зоф, теоретик, теоретичар, учењак,

мислити несврш.

2.

мистичан прид. О тајанствен, тај­

мит м О

мислен прид. 6. мисаон

мислилац м

мистицизам м 6. мистика

е

бајковит, нестваран, етеричан, нео­

рењу придаје већи друштвени или значај)

скровитост

родан, аветан, сабластан, измаштан,

мисијаж О (задатак чијем се оства­ лични

нечитљивост,

фикција,

сага,

припо­

вест, предајна прича, народна леген­

да, еп, писано предање, предаја, фан­ тазија, дело фам., читије арх. прича е 6. лаж

-

уи.

1.

митинr м (јавни масовни збор) са­ станак, скуп, збор, политички скуп митити несврш . прел. 6.

корумпи­

рати

митраљез м

аутомат,

пушкоми­

траљез, машинска пушка, машинка,

машингевер, шмајсер арх., стројница Хр6., стројопушка Хр6.

митрополит М цркв. (високи до-

мица

I млак

330

с т ојанственик у православној цркви,

фам., снаја фам. , љуба арх.

управитељ више епархија) архиепи­

младалачки прид. разигран, енер­

скоп,архибискуп, надбискуп мица ж О

(игра) дама,

фам . В. девојка

гичан,

млин

е

1.

покретан,

мицати несврш. прел. В . померати мицати се несврш. померати се, поми­

цати се, покретати се

- уи.

" -

уи.

глодари

миwинац м бот. (лат.

Cynoglossum

пасји језик, мишјак, ма­

ли гавез, трпуњац

миwиl1ав прид.(који има јаке и из­ ражене мишиће) жилав, мускулозан реШ . - уи : снажан

1.

миwица ж (рука од рамена до лак­

миwљење с становиште, гледиште,

вид,

полетан,

весео,

вота,

пун

живости,

вижласт,

ђахан, ватрен фи!., гибак фи!., акти­ ван фи!.

- уи: јак,

мпадеж

ж

млад

омладина,

млада генерација, динци/омладинке,

младост,

полази­

схватање,

ста­

став,

духовни

хват, угао гледања, видокруг, поима­

опсег, ширина

схватања,

визија, уверење, домашај, знање, па­

норама фи!., поглед фи!., домет фи!. , перспектива фи!., мнење арх. , мотри­ ште реШ., светоназор хрв.

- уи:

идеја

2., начело 2.

-

мпадиl1 м О

момак, мушкарац,

даса фам. е заручник, љубавник, ве­ реник, дечко, изабраник, даса фам . ,

- уи.

младо­

мпадиl1ство с т уи. младост мпадица ж зоол . (лат. Нuсћо ћuсћо) главатица, велика пастрмка

мпадожења м женик - уи. младић мпадопик прид. В . добродржећи

2. 1.

MnaAOCT ж адолесценција, пубер­ тет, сазревање, тинејџерске године,

младе године, млади дани фи!., ма­

миwоловка ж замка, клопка, сту­

-

млади

нараштај форм. , подмладак форм.

момче, дечко, тип жар!., фрајер жар!.,

хоризонт, представа (о нечему), до­

пица

пуберте ­

тлије, адолесценти, млађарија, омла­

жења

ствари,

тинејџери ,

млади,

тип жар!., фрајер жар!.

ње

ведра

дар, крепак, немиран, окретан , мла­

цена,

аспект,

животан,

жив(ахан), агилан, врцкаст, пун жи­

јалиште, суд, видик, по з иција, про­ назор,

темпе ­

динамичан,

уи : девојка, младић

та) рука, надлактица, мишка

ште,

виталан,

покретљив,

духа, бодар, чио, жустар, прштав, ве­

кретати се

миw м зоол. (кућни глодар)

officinale) ре!:

живахан,

раментан,

уи. замка

1.

гареће године фам . , пролеће живота

изр.

миwомор м арсеник, сичан ре!., ар­

сен фам.

-

суж: момаштво, младићство,

девојаштво

мпађа ж бот. (лат.

млад прид . О

мали, недозрео, не­

Corydalis сауа) ре!:

кокочица, младик, петличићи, пије­

не­

вац, брезрода, голуб иј а гуша, змијска

зрео, инфантилан, недорастао, голо­

трава, капулота, кокоче, млађак,мла­

брад, јецав фам., бебаст фам., балав

ђик, пасторкиња

фам. ио!., зелен фам., кењкав фам.,

MnaK прид. О топао, млачан е фам.

млађан ексир.

малолетан, наиван

беживотан, безбојан, безличан, бес­

е рани, свеж

крван,

млада ж невеста, нововенчана су­

тичан, млак, млитав, слаб, шоњав,

пруга, младенка, шпожа ре!., снајка

никакав

сазрео,

детињаст,

- сл:

неискусан,

бестемпераментан,

-

уи.

стидљив,

лимфа­

плашљив,

млакоња

331 трапав, апатичан ~ фам. (поздрав) дистанциран, кисео, нељубазан, не­

I мноrоrодиwњи

Млечни произвоДи

гостољубив, непријатељски, несрда­ чан, несусретљив, суздржан, хладан,

сув е фам. В. Л9Ш

1.

јогурт

кисела млеко

павлака

кајмак

маслац

сир

кефир

млеко

сурутка

мпакоња м кукавица, пекмез, стра­ шљивац, млитавац, плашљивац, по­

водљивац, шоња, слабић, шуша, ма­ лодушник,

колебљивац, шака јада,

страшивац, бескичмењак фи!. , меку­ шац фи!., баба

фи!. , јадо ре!. , кекез

ре!., тетка фам. , недоношче фам., па­ пучар фам. , килавац фам., шмокљан фам., пичка нар., гузица нар . , пички­ ца нар., плачипичка нар., ништавац

реШ . , млитоња ре!., изјаловак ре!., из­ јаловче ре!., крепалина ре!., шоњо ре!.

- уи :

курва, нитков

MnaT м

1.

и

3.

ти, ситнити, миксати фам. е фам. В. лупетати

мпечан прид. В. беличаст мпечика ж бат. (лат.

rissias) ре!:

Euphorbia сура­

царевац, вучји млечец, го ­

рац, качје млеко, мали млеч, млеча, млијеч, млич, мљечер, мљечика, ро­ дино млеко, тужица , тужиче

мпин м О воденица, поточара, мли­

ница, млинац, лопатара е (за млеве­ ње чврстог материјала) жрвањ, млин­

В. мацола

мпатарати несврш. непрел. О В. ма­

хати

мпети несврш . непрел. О уситњава­

е В. млатити

ски камен, дробилица мпитав прид . О В. малаксао е В. ла­

1.

бав т уи. незграпан

мпатач м В. млатилица мпатипица ж испрашивач, млати­

1.

мпитавац м В. млакоња

ло, млатач, батипан, испрашач, мла­

мпитавостж В. болећивост

тача ре!., клофер фам.

MHoro

мпатипо с В. млатилица

осетно, изражено, грдно, дозлабога ,

мпатити несврш . прел. О бити, уда­

рати, тући, батинати, ћушкати, бу­

1.

прил . врло, веома, видљиво,

итекако, доста, натпросечно, нарочи­

то, итеколико, особито, врашки, ј а ко ,

ломити,

тако, значајно, изнимно, подоста, по­

пљускати, шамарати, лупати, бусати,

себно, силно, у великој мери, знатно ,

бетати ,

деветати ,

бубати,

ломатати, гњечити , чвркати, шакета­

ти, чибукати, пљескати, чукати, буб­ њати, лупкати , лупетати,

канџијати, мазати

млатарати,

фи!., тепати ре!.,

темељито,

толико,

сно фам., гадно фам . , толи арх. , до­ беса арх. , весма арх.

шутирати

- сл:

шити

фам., воштити

фам. , рокати

фам., ле­

фам., табати

фам. , лемезати

фам.,

фајтати жар!., пеглати жар!., футити

изуз етно,

фи!., дебело фи!., добро фи!. , пропи ­

тепсти ре!., мецати ре!. , лемати фам. , фам. , макљати

пуно,

прилично, приметно, добрано , љут о

- уи:

претерано

масовно, страшно, неверов атно,

ретко, тешко, широко, поштено, оби­ лато, горко, тако, неизмерно, н е опи­ сиво, опасно, стварно

жар!. , давати по туру еуф. е В. маха­

мноrобожац м вишебожац , поли­

ти1.и3 .

теиста,паганин,пантеиста

мпатити се несврш . В. тући се

мноrоrодиwњи прид. О В. ст ар е

MneKO с (хранљива течност која се

(који је у неком положају многО годи­

лучи из дојки женки сисара)

на) дугогодишњи, стар ~ (кој и трај е

"

мноrоженство

I модар

332

више година) вишегодишњи, дугоро­

вала, река фи!., киша фи!. , поплава

чан

фи!., лавина фи!., бујица фи!

мноrоженство с полигамија, по­

- уи.

лигимија, вишеженство

много­

моБИnИЗ0вати

несврш.

прел .

в.

мобилисати

муштво, бигамија

мобиnисати несврш. прел . моби­

мноrојезички прид. многојезичан,

лизовати,

вишејезичан, вишејезички

спремати, подстицати, придобијати

врбовати,

регрутовати,

мноrомуштво с полиандрија, ви­

(за нешто), припремати , активирати,

шемуштво

покретати, наговарати, нубити арх.,

-

уи.

многоженство, би­

гамија

новачити арх.

мноrосnожан прид. в.

1.

и

вишеструк

мобиnни теnефон м телефон, мо­

вишеспра­

телефон

билни , мобс жар!., мобител хрв.

2.

MHorocnpaTaH

прид . в.

мноrостраничан прил. вишестра­

потенцијалан,

ничан, вишестран

претпостављив,

шеструк,

прид. О

различит, ви­

разноврстан,

шаролик,

разнородан,

сваковрстан,

хетероген,

шаренолик,

мултилатералан,

уи.

Moryfl прид. О вероватан, изгледа н,

тан, небодеран, вишекатан хрв.

MHorocTpYK

-

више­

остварив,

изводив,

замислив,

евентуа­

лан, плаузибилан, остварљив, може­ битан , изводљив, могућан, пробаби­ лан, можан, вјеројатан хрв. е мишљен

в.

за­

1.

стран, комплексан, разнолик, екстен­

Moryfle прил . вероватно, ваљда, из­

зиван, универзалан, мешан, различан,

гледа, канда, највероватније, изглед­

широк,

многоврстан,

вишестепен,

но, није искључено, надајмо се, биће

разни,

да, рекло би се, могло би бити, евен­

разноличан, разноразни ексир., абра­

туално, зацело, по свој прилици, мо­

- сл: шарен, свестран, свака­ кав, разнобојан е в. вишеслојан 1. MHorocTpYKOCT ж разноврсност,

же бити, чини се, сва је прилика, ва­

мултипли,

сложен,

свакојак,

шаст арх.

љада ре!. , ваљад ре!., ваљаде ре!., ка­

мо среће фам., дај боже фам., почем

шареноликост, вишеструкост, више­

арх. , бојсе арх. реШ., вјеројатно хрв.,

страност,

дај буди хрв.

различито ст,

свестраност,

обухватност, сваковрсност, мултила­

- уи:

сигурно, можда

моrуflностжо вероватноћа, изглед

тералност, комплексност

(за нешто), вероватност, шанса, евен­

мноrоуrаоник м вишеугао, поли­

туалност, потенцијал, пробабилност

гон, многоугао, вишекут хрв., много­

форм . ,

кут хрв., вишекутник хрв .

ност реШ., вјеројатноћа хрв. е (радна

мноштво с О (много ствари или љу ­

ди) гомила, маса, хрпа, обиље, кама­ ра, мали милион, силесија, штос, сва

апаренција реШ. ,

можебит­

-) способност, капацитет, моћ, снага, потенција, потенцијал

. мода

ж тренд,

помодарство, мон­

сила, сијасет, сила, милијарду, велика

денство, фазон фам., шик арх.

количина, чудо фи!., брдо фи!., море

стил, елеганција

- уи:

фи!., четафи!., купа фи!., накупи на

модаnитет м (нашин

реШ ., агломерат реШ., усов арх. е

остваривања нечега) облик, вид, на­

навала

2.

в.

@ (велика количина нечега

што се брзо креће, пада) навала, про-

чин, метод

- уи.

метода

модар прид. в. плав

1.

извршења/

модеn

333

модеn м

О

прототип,

мерило,

дигма,

узор,

архетип,

теријум,

пример,

норма,

уколико, случајно, којим случајем , у

пара­

случају да: претпоставимо, на при­

оригинал,

савршенство,

путоказ,

идеалан

I моментаnан

кри­

пример,

- сл:

мер ако, под условом да

рецимо,

кад (би)

стандард, образац, углед арх. е в. на­

мозак м О (главни орган нервног си­

црт

стема код кичмењака) "е в. памет @

1.

модеnирање с моделовање, уоб­

фи!. в. мислилацО фи!. в. креатор

личавање, обликовање, израђивање,

мокар прид . влажан,

вајање, вајарење

квашен,

модеnирати несврш . прел. модело­

пљен, воден, воденаст, орошен, поли­

вати, обликовати, уобличавати, моде­

вен, покисао, неосушен

лисати, израђивати, вајати, вајарити

моn м в. лука

модеран прид .

раширен, мон­

моnба ж О апел, жеља, захтев, позив,

ден, помодан, нов, у моди, општепри­

обраћање, апелација реШ. е (молба у

хваћен, у духу времена, популаран, у

писменом облику) молбеница реШ.,

тренду е садашњи, савремен, актуе­

шупљика ре!.

О

лан, данашњи, текући, нов, ововре­

мен, ововременски, оводобан, неза­ старео,

новији,

скорашњи,

новове­

ковни, курентан реШ., сувремен хрв.

@ (на високом ступњу развоја) висо­ коразвијен, напредан, напредњачки,

окренут

будућности,

прогреси ван,

просперитетан, реформаторски, ре­ формистички, слобоДоуман, врхун­ ски, иновативан, смео, смион хрв.

модеРНИЗ0вати сврш.

прел .

оса­

временити, иновирати, ажурирати

модификација ж в. мењање

модификовати несврш . прел. О в. мењати е лемити е

((-

биљке генетски) в. ка­ генетски животиње) в.

парити

модриnо с в . плаветнило

1.

модус м манир, техника, начин, схе­

ма, стил, образац, шема, приступ, фор­ ма, метода, тактика, проседе, програм, клише, модалитет, преДJIожак, матри­

ца, процес, обичај, модел, пракса, об­

моnити

сквашен,

- уи.

несврш.

умољавати, заклињати,

овлажен,

намочен ,

образац прел .

просити, искати,

1. на­

нато­

1. мољакати,

преклињати ,

вапити,

падати

на колена изр., хватати за скуте изр . ,

кумити фам.

- уи.

тражити

моnити се несврш. О (обраћати се неком божанству) молити, прекли­ њати, искати е в. веровати

1.

мољакати несврш . прел. (досађива­ ти упорним молбама) салетати, спо­ падати, наваљивати, камчити,

изну­

ђивати, молити, просјачити, умоља­

вати, изнуђивати, циганчити фам., шлихтати се жар!., просити ио!., фех­ тати реј.

момакмо младић, мушкарац, мом­ че, дечко, тип жарf. , фрајер жар!., да­

са фам. е младић, заручник, љубав­ ник, вереник, дечко, изабраник, даса фам., тип жар!., фрајер жарf. момаштво с т уи. младост моменат м О тренутак, час, часак,

лик, методологија, процедура, пут фи!.,

делић секунде, секунд фи!., трептај

калуп фи!., мустра фи!., систем фи!. ,

фи!., амин реј. е в. околност

протокол форм. , слог арх., мода реШ.,

моментаnан прид. тренутан, при­

сустав хрв. стратегија суж.

времен, краткотрајан, часовит, тре­

можда прил . евентуално, ако, било,

нутачан хрв.

- уи.

модеран, горући 1.

моментално

I мотати

334

моментално прил. О

одмах, сме­

ста, овог часа, овог трена, врло брзо

б (у ово доба) сад, сада, у овом трену, тренутно

исправан,

људски,

истинољубљив,

беспрекоран, непокварен,крепостан, правичан, узоран, чистих руку, доли­

чан,искрен , скрупулозан,ћудоредан,

монарх м (крунисани владар мо­

коректан, савестан, поузд а н, непод­

нархије) краљ

митљив, пун врлина

- уИ .

владар

монархија ж (земља којом влада краљ) краљевина

- уИ. земља 5.

моралност ж 8. морал

морати несврш. непрел. О (ир: мора

монах м калуђер, испосник , мило­

све да буде у најбољем реду) требати,

срдник, самостанац,духовник,инок ,

имати б (радити нешто проти в своје

усамљеник фи!., пустињак СУЖ., цр­

воље) бити принуђен , бити обавезан

норизац фам. Хр8., фратар Хр8., ре­

морач м бот. (лат. Роепјсulum

довник Хр8 .

реЈ: анасон , дивља мирођија, коморач,

монден прид. 8. модеран

1.

vulgare)

копар, коромач, мирођија крупна, мо­

моноrрафија ж студија, научни/

рац, морача, питоми морац, раз ијан,

стручни рад

слатки аниш, слатки јанеж, слатки ја­

монотон прид . 8 . досадан

нуш, слатки копар, слатки морач

монструм м 8 . наказа

море узв . велика вода , вода фиl., ба-

?>

монтажа ж О склапање, саставља­

ра шаљ.

о

'"

ње б (одабирање и спајање филмских

морка ж зооn. (лат. Numida mеlе- '"~ F agris) мисирка, бисерка, шкодачка, а

кадрова) монтирање

перлинка, Домаћа кокошка

'"2

морнарица ж флота, броДовље

'"

ње, монтирање, постављање, правље­

@)

8.

патка

1.

монументалан прид. 8. огроман

мора ж О 8. приказа б 8 . кошмар

морал м (скуп

схваћен

као

моралних

строго

начела

придржавање

норми) моралност, етичност, етика, исправност,

кроткост, ност,

крепост,

ност,

узорност,

честитост,

част,

ваља­

образ,

морална

чи­

стоћа, истинољубивост, искреност, карактерност, искреност, пристојност,

богоугодност,непоквареност,добро­ та, узоритост реШ., ћудоређе Хр8., ћу­ доредност Хр8.

-

;х:

морски краставац м зоол. (лат.

чедност,

савесност,

"

:::

Holothuria tubulosa) трп, бризгавац,

чистоћа,

смерност,

Sirenia) ~I"

сирена

часност,

праведност,

поштење,

морон м фам. 8. глупан

морска крава ж зоол. (лат.

беспрекор­

примерно ст,

правичност,

уи. војска

СУЖ: колегијалност,

непоткупљивост, чисте руке, непод ­ МИТЉИВОст,непорочност

пистељ, холотурија, кацамарин

морски

сунђер

м

зоол .

(лат.

Euspongia officinalis) бубина, морска спужва Хр8.

мост м О

прелаз, вијадукт, надво­

жњак б 8. посредник

2.

мотати несврш. прел. О

(стављати

нешто око нечега) обавијати, обмо­ тавати, омотавати, вити, свијати, на­

мотавати б (увијати у омот) замота­ вати, умотавати, паковати, завијати,

моралан прид. частан, честит, ети ­

смотавати, у.вијати

чан,

љати, заобљавати, смотавати, зави­

примеран,

праведан,

поштен,

ваљан, добар, душеван, карактеран,

@) (-

цигару) ва­

јати О (о волану, колима) окретати,

t

0\

I мрамор

мотати се

335

вртети, савијати, завијати, заокрета­

дејство, јачина,

ти 41) фиf. 8. лагати

ефекат б способност, могућност, ка­

2.

ефикасност,

снага,

мотати се несврш. О увијати се, по­

пацитет, снага, потенција, потенци­

вијати се, вити се, намотавати се, за­

јал

мотавати се, умотавати се б мувати

MoflaH прид. О

власт О 8. премоћ

@) 8.

8.

јак2 б

8.

утицајан

се, врзмати се, тумарати, мотљати се

моflи несврш. прел. О бити у стању/

фам.

могућности,

- уИ.

лутати

имати могућност/спо­

мотив м О (покретач за неку одлу­

собност, имати снаге/моћи, бити ка­

ку или радњу) мотивација, подсти­

дар/способан б умети, знати, бити

цај, потицај, подстрек, разлог, сти­

способан/вешт, бити вичан/умешан

муланс,

моflник м 8. достојанственик

покретач, стимуланс, мотор

фиf., ињекција фи!. б (идејни елемент

мочвара ж рит,

у уметничком делу) тема, предмет,

блато, мочвариште, блатиште , бар у­

тршчак,

слатина,

лајтмотив СУЖ.

штина

мотивација ж 8. мотив 1.

чалина, лужа, лужина, ланџа, локужа

мотка ж О палица, штап, колац, др­

- уи. бара

- ре!.

плошта, црет, млака, мо­

во, тољага, батина, мочуга, шипка,

мочваран прид. муљевит, блатњав,

штака, шиба, притка, полуга, прут,

баровит, влажан, поплаван , подба­

кљука pef., такља pef., шпациршток pef., багулин pef., чакља pef., мачу­

ран,

га реШ., шибљика реШ . б 8.

рушљив, слатинаст ре!.

@)

преч ка

фам. 8. дугајлија О жар!. 8. мрша­

водоплаван,

подводан,

мочуrа ж 8. мотка

1.

вица

мрав м О зоол. (лат.

мотљати се несврш. фам. 8. мота­

б фи!. 8. марљивац

ти се

2.

баран,

бараст, барљив, барнат, барушан, ба­

Formicidae) *

мразан прид. 8. мразовит

мото м 8. начело

1.

и

2.

мразовац

м бат. (лат.

Colchicum

МОТОрмО (уређајзапокретањемаши­

autumnale)

на)

балучак, врањи лук, балушка, баљу­

* б 8.

мотоцикл@) фи!. 8. мотив

1.

ре!: вочак, јесењи каћун,

моторизовати се сврш. стећи, на­

шка трава, бриђушка, бујачина, голо­

бавити, добавити, купити

тура, горице, желудара, јадичац, ка­

(-

мотор­

но возило)

ћун, качја јабучица, каћунка, качун,

мотоцикл м мотор,

мотобицикл,

pef., мотоцикла ре!., мо­ торкотач pef., мотоцикло ре!. , бајк жарf., скутер суж. - уи. бици кл мотоциклета

мотри ка ж бат. (лат.

ritimum) pef:

Crithmium mа­

омачаљ, морски копар,

мразовит

прел.

(пажљиво

прид.

хладан,

зимски,

мразан, леден, свеж, ледан, зимљив,

прохладан,

студен,

мрзли,

мрзао,

ледњикав, ледовит, леденичав, зимо­

вит

коморач,петровњак

мотрити несврш.

кокиче, луковик, мразовка, оћун, пи ­ скавица, ушивец, цмерика, чукавац

- СЛ :

зубат, озебао, промрзао

мрак м О ноћ, тама, тмина, помрачи­

гледати/пратити погледом) гледати,

на, ноћно доба, мрклина ре!., мрчава

осматрати, вребати, пазити, чувати,

ре!., тма Иесн., невиделица арх. , тмица

бити концентрисан (на нешто)

арх. б фи!. 8. назадност@) фи!. 8. смрт

моfl ж О (делотворна снага) утицај,

мрамор м мермер

1.

мрачан

I мртвило

мрачан прид. О

ззб

таман, потамњен,

вост, песимизам, утученост, зповољ­

неосветљен, смркнут, загасит, затво­

ност, смркнутост, мрачност, тегоб­

рен,

намрчен,

ност, намргођеност, туробност, мр­

облачан, тмуран, натмурен, сумра­

твило, намрштеност, паша/зла воља,

замагљен,

замрачен,

чан, омрчен рей1., помрчен рей1 . , му­

сломљеност,

тан фи/. е в. назадан @) в. зао

тегоба у души, киселост фи/., мркост

1.

покислост,

- уй:

учмалост,

мрачити сврш. прел. О зацрњивати,

рей1., хладноћа фи/.

затамњивати, замрачивати, тамнити,

мрзовољан

потамњивати е фам. в. клеветати @)

незадовољан, суморан, мргодан, зло­

прид .

апатија

нераспопожен,

фам. (СIlУТИТИ на ЗIIО) црнити фам.

вољан, раздражљив, смркнут, учмао,

мрвити несврш. прел. ситнити, дро­

тмуран,

бити, уситњавати, крунити, рунити,

штен, чаман рей1.

туцати

мрзовољност ж в. мрзовоља

мрвљење с ситњење, уситњавање,

круњење,

дробљење,

руњење,

ту­

туробан,

натмурен,

- уй.

намр­

бесан

мрква ж бот. в. шаргарепа

мрља ж флека, брљотина, нечисто­

ћа, пега, флек, пацкарија, маћа ре/.,

цање

MprOAHOCT ж

в. мрзовоља

љага арх., пац ка арх., крмача арх.

мрднути сврш. прел. помаћи, поме­

мрљати несврш. прел . прљати, бр­

рити,

љати, вашарити, мазати, каљати, бр­

макнути,

помак нути,

преме­

стити, покренути рей1.

пожити, блатити, свињити фам., стр­

мрежа ж О

вити рей1., брљугати рей1.

(-

за риболов) суж. пре­

ђа, листара, трата, пливарица, бр а­ гања, потегача е в. машинерија

2.

@)

мрмљати несврш. непрел. (говори­

ти неразговетно) брундати, мумла­

фам. интернет, нет

ти, брбукати, мрмољити, жуморити,

мрети несврш. непрел. в. умирати

брнџати, мрморити, жуборити, гун­

мржња ж антагонизам,

антипати­

ђати, њуњорити, врчати, говорити

ја, нетрпељивост, сукоб, опречност,

себи у браду,

непријатељство, нетолеранција,

мумљати,

зврндати,

КОllизија,

трвење,

дундорити, мунђати, мрнџати, мр­

неслагање,

нескло­

мљекати, бумбарати, бобоњати, бо­

ност, међусобно опирање, одбојност,

боњити, брботати, боботати

непомирљивост,

мрмољити несврш. непрел. в.

хејт жар!.,

мрзост

хрв.-уЙ .ривалство

мр­

мљати

мрзак прид. в. неугодан

мрморити несврш. непрел . в.

1.

мрзети несврш. прел. О

(осећати

мржњу) не подносити, тешко подно­

мрмот м зоол. (лат.

сити, не трпети, презирати е

ta)

безл.

мр­

мљати

Marmota marmo-

свизац хрв.

немати воље

мртав прид. О

мрзовоља ж (лоше расположење)

преминули, непокретан, беживотан,

мрзовољност,

довољство,

нерасположење, неза­

малодушност,

безвољ­

непомичан,

покојни, упокојен,

нежив,

укочен,

угашен е фи/. в. уморан

угаснуо,

1.

ност, суморност, мргодност, зповоља,

мртвило с О

невољност,

тмурност,

на­

ност, замрлост, непокретност е суво­

тмуреност,

инертност,

раздражљи-

парност, безосећајност, неосетљивост,

мрклина,

беживотност, уко че­

I мука

мрцварење

ЗЗ7

отупело ст, равнодушност, успаваност,

казивати узајамне симпатије) очију­

летаргија, инерција, пасивност

кати,кокетирати,флертавати

-

уй.

муватор м фам.

апатија, досада, колотечина

тљивац,

мрцварење св. мучење

мрцина м ж О ж (тело угинуле жи­ вотиње) лешина, липсотина, стрвина, цркотина, леш е м ж в. ленштина

мрча ж бат. (лат. Myrtus соmmuпis) ре/: мирта, бјеломрча, марча, мртин­

ка, мрчела, рујевика

мрчити несврш . прел. чађавити, чади­

ти,гаравити,црнити,чађити,гарити мршав прид. О сувоњав, танак, тан­ кострук,

сув,

жгољав,

узак,

спечен,

кошчат, коштуњав, шланг ре/., шпанк фам., јектичав, постан, усахао, кржљав

Йо/., кост и кожа изр., вит Йесн. сок

1. е фам.

в. недовољан

- уй: ви­

- уЙ.

лош

мршавац м в. мршавко

мрwавети несврш. непрел. слабити,

губити килограме, сушити се фи/.

сица,

мућкарощ дови­

препредењак,. лукавац,

мутивода,

мутикаша,

ли­

снала­

жљивац, префриганац, покварењак, преварант,

човек-видра,

подмукли­

ца, стари лисац, лукавко, зврк, лисац,

јегуља, превејанац, профитер, играч, видра фи/. , пливач жар/., мајстор екс­ йр., харамија арх., хунцут арх.

мудролија ж фиг. в. којештарија мудрословље с високоумље,

3. ви­

сокоумност,високопарност

мудрост ж О умност, дубокоумље,

високоумље, мисаоност, дубоком и сленост, ингениозност, продухо вље ­

ност,

виспреност,

одуховљеност

- уи:

дубокоумност, знање, памет е в.

компетентност

мужеван

мушки,

мачи­

стички, мушјачки фи!., мачо

прид.

О

фам.,

мрwавица ж жгољавица, пракља­

вирилан рей1., зрео, достојанствен,

ча ре/., ларга ре/. , лелек ре!., штркља

одлучан е в. храбар

фам., шиља

фам., партвиш жарf.,

мотка жар/., костур Йо/. мршавко

м

жгољавко,

достојанственост е в. храброст мршавац,

жилавко, сувоњавац, жгоља, усукан­

ко, хрт фи/., пракљача ре/., ларга ре/.,

лелек ре/., штркља фам., шиља фам. , партвиш жар/., мотка жарf., кржља­ вац

Uof.,

костур Йо/., сушац хрв.

мршаво прил. фам. в. поше

виткост т уЙ. танкоћа мувало с в. луталица

мување с фам . в. завођење

мувати несврш . прел. О ти

@)

1.

е

ћушкати,

в.

гуркати,

наговара­

пупкати

мо-амо) врзмати се, мотати се, тума­ рати, врте ти се, вуцарати се, вршља­

- уи.

рација, надахнуће музика ж О мјуза фам., зика жар/., глазба хрв. е свирачи, оркестар, ан-

самбл, састав

лутати е фам. (по-

!'>

~ ~ ~

музичар м музикант, свирач, свирац,

- уЙ .

~.

'"8

композитор

мука ж О (зпо које задеси човека)

~

беда, паћеништво, страхота, патња,

~

брига, невоља, несрећа, паћење, неда-

Q ~

ћа, мучење, тортура, страдање, зло-

фам. в.

мувати се несврш. О (кретати се та­

ти, врлудати

муза ж (она која надахњује) инспи­

глазбеник хрв.

мршавост ж О в. неразвијеност е в.

заводити

мужевност ж О мушко ст, зрелост,

паћење,

трпљење,

ii

страдалништво,

~

мрцварење, тегоба, неугодност, неу-

s

года, напаст, патништво, јад, трпња, ~ калварија фи/., камен фи!., ГОЈЈГота

~

бине) фи/.,јарам фиf., главобоља фи/.,

l

пакао фи/., малтретман жарf.

"

фи!. , враг фи/., бреме фи/., бич (суд- ~; -

уЙ .

мукотрпник

I мунђати

зз8

Музички жанрови акапела

диско

опера

синт ПОП

алтернатива

електро

панк

амбијентална музика

електроклеш

синт рок

панк рок

соул

американа

електроника

паувер метал

соул џез

анархо панк

електронска музика

полка

спид метал

андерграунд музика

емо

полонеза

балетска музика

средњовековна

есид реп

поп музика

барокна музика

есид рок

популарна музика

музика

староградска музика

бећарац

есид техно

бибоп

поп фолк

стрејтеџ

етно музика

поп панк

бигбит

танго

еур о денс

бит

психоделија

техно

еуро тренс

прогреси в метал

техно индастријал

блек метал

индастријал

блуз

прогресив рок

трајбал хаус

индастријал рок

прогресив тренс

болеро

треш метал

индастријал поп

босанова

прогреси в хаус

трип хоп

инди рок

психоделични рок

тренс

брејк бит

инди поп

брит поп

рапсодија

турбо фолк

инструментални рок

реге

урбан фолк

бу ги вуги

кантри

рејв

валцер

кабаре музика

урбанџез

ренесансна музика

филмска музика фанк

вижуал рок

капоера музика

реп

вокал хаус

кросовер

ритам и блуз

фламенко

вокал џез

класична музика

рок

фолк

гаражна музика

латино

рока били

фолк рок

гаражни рок

мазурка

рокенрол

фолклорна музика

генгста реп

метал

рококо музика

хаус

гето хаус

мелодични дед метал

рок опера

хип хоп

го го

мелодични тренс

рокстеди

хардкор

гоа тренс

минимал

румба

хардкор панк

госпел

музика из видео

готик метал

игара

руте реге

хардкор техно

руте рок

хард рок

готик рок

музика света

салса

хаус

гранџ

народна музика

самба

хеви метал

дарквејв

нови талас

севдалинка

даб

хонки тонк

нојз музика

ска

ча - ча - ча

денс

ну метал

ска панк

џангл

денсхол

њуејџ

скејт панк

џез

дед метал

олд скул хип хоп

драменбејс

симфо рок

џингл музика

ои!

симфонијска музика

шлагер

депресија, невоља, баксуз

вање

2. 6

1.,

издржа­

труд, рад, напор, мучење,

прегалаштво, прегалништво, напре­ зањ е, теглење, кулук

муљати несврш. прел. О стискати,

мешати

6

истискивати,

гњеч ити,

притискати,

фам. 8. лагати

мукотрпник м 8 . мученик

муљевит ПРИД. 8. блатњав

муnа ж т уй. магарац

мумија ж О (балсамовано мртво те­

1.

муnтилатераnан ПРИД. 8. струк

1.

муљ м блато, глиб, кал, талог

много­

ло)

*6

8. маторац

мумлати несврш. непрел . 8 . мрмљати

мунђати несврш. прел. фам. О

8.

мр-

мунути

339

мљати

6

I мућкарош

домунђавати се, дошаптава­

ти се, ћућорити, шапутати, шаптати,

Музички инструменти

шушкати, шишотирати реШ. @ 8. пе­ ДУВАЧКИ

тљати

мунути сврш . прел . (брзим и лаким покретом ударити некога) 8. лупити

1.

муњевито прил . брзо, хитро, ажур­ но,

напречац,

експедитивно,

преко­

ноћ, убрзано, вратоломно фи!., тај ­ фунски фи!., наглавце фам., у трен

дрвени

полуакустична гитара

бас кларинет

харфа

блок флаута

цимбало

дипле

енглески рог

САДИРКАМА

зурлаки

клавикорд

кларинет

клавир

контрафагот

кристалофон

ока изр., брже-боље изр., као метак/

обоа

мелодика

ветар изр., брзином светлости изр.

панова фрула

оргуље

-

сл: хитно, брзоплето мутав ПРИД. О нем, безгласан, нечу­ јан, немушт, безвучан фи!., лал ре!.

6

пиколо флаута

пијанино

саксофон

синтисај зер

фагот

хармоника

флаута

чем6ало

фрула

фи!. 8. мучаљив

УДАРАЉКЕ

мутан ПРИД. О (о стаклу, течности)

лимени

бас -бубањ

непровидан,

хорна (рог)

биримбао

тромбон

бич

труба

бонгос

туба

бубањ

нејасан

6

непрозиран,

замућен,

(о стаклу) мат, беличаст,

нерозиран @ 8. облачан

0

фи!. 8. не­

јасан

вибрафон

мутивода м ж О 8.

лош човек

6

8.

мућкарош @ 8. интригант мутикаwа м ж О 8 . мућкарош

6

8.

интригант

мутити несврш. прел . О (млеко, ма­

слац, павлаку) лупати, мућкати, бућ­ кати, бити, бутати ре!., бутљати ре!.

-

уй. мешати

мућивати,

1. 6

разређивати, раз­

растварати,

мућкати

@

фи!. 8. петљати

мутноћа ж О непровидност, непро­ зирност, замућеност, нејасност

6

8.

нејасност

мућак м О (покварено јаје)

*6

остали

гамелан

гајде

гонг

казу

гоч

окарина

даире

свирала

добош

тибетански рог

дрвена риба

усна хармоника

ђембе звоно

ЖИЧАНИ

звучна виљушка

rудачки

кабаса

контрабас

касикси

виола

кастањете

виола да брачо

контра-чинела

виола да гамба

ксилофон

виолина

лимени добош

виолончело

маракас

маримба

8.

лош човек

трзачки

металофон

акустична гитара

метроном

мућкарош ж довитљивац, препре­

акустична гитара са табла

дењак,

мутивода,

биримбао

тарабука

префри­

дромбуље

тимпани

електрична бас

триангл

лукавац,

мутикаша, ганац,

лисица,

сналажљивац,

покварењак,

преварант,

чо­

век-видра, подмуклица, стари лисац,

лукавко, зврк, лисац, јегуља, преве­

јанац, профитер, играч, видра

фи!.,

муватор фам., пливач жар!., мајстор

дванаест жица

гитара

там -там

уанкара

електрична гитара

цеваста звона

класична гитара

чинела

лаута

мућкати

I мучити се

340

ексйр., харамија арх., хунцут арх.

ност,

мућкати несврш. прел . 8. мутити

злочинство, подјармљивање, приси­

неумољивост,

муфлон м зоол. (врста овце, лат.

ла,

Ovis musimon)

мена силе, зулум, погром суж.

муфте прил. непром . 8. бесплатно

злочин, разбојништво, сила, агреси­

- уй.

мухоловка ж муволовка

ка

зам­

несмиљеност,

дивљаштво,

ја, грубост @ 8. мука

при­

-

уй:

1.

мучитељ м 8. насилник

1.

муцати

несврш.

непрел.

натуцати,

мучити несврш . прел. злостављати,

заплитати

мучити, иживљавати се, тлачити, те­

језиком, петљати, завијати фи!., му­

рорисати, тиранисати, трти, морити,

срицати,

замуцкивати,

тити фи!., заобилазити фи!., мрсити

газити,

фи!., извлачити се

рити, бацати на муке, угњетавати,

фи!., замотавати

фи!., кукуљити фам. , пен тати реШ.

загорчавати

живот,

мрцва­

муштрати, гњавити, кињити, цедити

неприч­

фи!., шарафити фи!., стезати фи!., ја­

безгnа­

хати фам., шиканирати фам., маси­

сан, малоречив, лаконичан, замукао,

рати фам., пити крв на сламку фам.

мучаљив прид . ћутљив, љив,

тих,

неразговорљив,

шкрт/штедљив на речима, шутљив,

изр., кињити фам., протеривати кроз

за немео, некомуникативан, малорек,

иглене уши арх. изр., задавати

кратко речив,

изр., вадити душу изр., драти на живо

миран,

неговорљив,

муке

затво рен фи!., нем фи!., мутав фи!.,

изр., сисати крв изр. , вадити маст изр.,

мучки арх.

пећи на лаганој/тихој ватри изр., бри­

мучан прид .

.

грубијанство,

догађај и сл.) 8. не-

(-

суж.

1.

угодан

мученик м страдалник, великому ченик,

мукотрпник, страдалац,

тилац

јати на суво изр., јебати нар., шибати

- уй:

паћеник,

невољник,

болник,

мартир,

патник,

злопатник,

дугопатник,

па­

мучити се несврш. О

(радити не­

што с тешком муком) напрезати се, диринчити,

глити,

ринтати,

кулучити,

рмбачити, таљигати,

те­

тешко

радити, замарати се, грбачити, крва­

испосник, монах

мученица ж О

- уй: злоупотребити, досађивати

сиротица, паћени­

вити, знојити се, упињати се, дирин­

ца, бедница, јадница, страдалница,

џити , тежачити, грбанчити, грбити

пат ница,

се,

несретница,

злосрећница,

гњавити

се,

грчити

се,

изгарати,

злопатни­

запињати, рмбати, ломити се, поте­

ца, сиротанка, дугопатница, велико­

зати, убијати се (од посла) фам . , те­

несрећница,

невољница,

мученица, мукотрпница, јада реШ. @

лити се фам., крампати фам., црнчи­

фам.8. брља

ти фам., коњосати фам., сатирати се

мучење с О (насиље над човеком) злостављање,

тлачење,

малтретирање,

мрцварење,

крвништво,

окрут­

НОСТ, суровост, силништво, силеџиј­

фам., работати реШ., паштити се ре!., аргатовати арх. , аргатирати арх. Хр8.,

окапати реШ., јести крвав хлеб изр. уй: трудити се, бактати се

2.,

-

радити

@ (подносити муке) патити, бити

ство, немилосрдност, набуситост, на­

1.

сиље,

на­

на мукама, трпети, злопатити се, мо­

присиљавање,

рити се, испаштати, гинути фи!. , кр­

нечовештво,

падност, немилост,

угњетавање,

силовитост,

нехуманост,

виоленција,

нељудскост,

насилништво,

брутал-

варити фи!., бугарити ексйр., чемери­ ти реШ.

- уй:

кукати

1.

мушица

341

мушица ж О мува, муха

зара

- уй.

-

суж. зун­

двокрилци @ мн. 8. каприц

мушичав прид.

8. каприциозан

мушичавост ж

8. каприциозност

мушкарац м човек, мушко, мушки,

јачи пол фам., мужјак фам., мача суж.

- уй.

момак

мушкатла ж бот. (лат.

zonale) ре!:

поколебљив, непопустљив, витешки, јуначан, јуначки, лављег срца мушки' прил . О смело, одлучно, ча­

ено, честито, храбро , одважно, јунач­ ки @ јако, жустро, снажно, одлучно,

смело, срчано, јуначки мушко м

1. Pelargonium

смрдљевак

мушки' прид. О (који се односи на мушкарце, који је намењен мушкар­

I мушула

8. мушкарац

мушкобањаст прид. мушкарачки, неженствен

мушмула ж бот. (лат.

manica)

Mespilus ger-

ре!: бесколе, бестула, маси­

цима) маскулин @ (који има типич­

њача ,

не особине мушкараца) мужеван, ма­

поланашпала, невестица, неспла, не­

ча фам., мачистички фам., вирилан

шплин, чупца

реШ. е) херојски, храбар, чврст, неу­

мушмуља,

мушмуљика,

нач ­

муштерија м и ж купац, потрошач

страшив, одважан, одлучан, смео, ср­

муштрање с 8 . обука

чан, борбен, издржљив, лавовски, не-

мушула ж зоол.

8.

1.

дагња

набавити сврш. прел. купити, паза­

набацивати несврш . прел. О трпа­

рити, добавити, накуповати, откупи­

ти,

ти, прибавити, створити фам., узети

вати, убацивати, натрпавати, утрпа­

наносити,

гомилати,

фам., намаћи жар!., прискрбити реШ.

вати, бацати, метати

набавка ж куповина, прибављање,

@ фи!.

аквизиција,

набављање,

пазарење,

8

нагомила­

добацивати

товарити, сваљивати, преба­

циваТИ,навлачити

добава

набедити сврш. прел . О

набав!Ъати несврш. прел. О доба­

вано окривити) обедити, оклевета­

вљати, ~набдевати се, прибављати, налазити 8 В. куповати

ти, оптужити, олајати, напасти

набављач м добављач, снабдевач,

оклеветати

набасати сврш. непрел. О

(случај­

но, неочекивано наићи на некога)

В. убедити

-

уЙ .

1.

набијен ПРИД. О (добро ухрањен) В. дебео

испоручилац

8

(неосно­

8

набилдован

набити сврш . прел. утрпати, угура­ ти, утерати, углавити, турити фам.

натрапати, наићи, налетети, нагази­

уЙ. убацити

ти, случајно срести, натрчати фам.,

набор м В . . О (на одећи) превој, пре­

сударити се (с неким)

гиб, бора

- уЙ.

срести

8

(неочекивано свратити код некога)

8

(на кожи) бора, бразда @

испупчење

упасти, навратити, свратити, појави­

наборан ПРИД. изборан, борав, збо­

ти се, наврнути, натрчати, налетети,

ран,збрчкан,~межуран,набран,гун­

сврнути, вирнути, наићи изненада,

тав фам., сажвакан фtlм., збабан Йо!.

набасати, налетети, доћи некоме на­

набрекао ПРИД. надувен,

кратко, обрети се, наићи, искрснути, завратити,

нагазити,

хрупити

бахнути арх., допасти арх. пити,ући

- уй:

ре!.,

сту­

отечен,

бабураст, набрекнут, напупео, пуна­

. шак,

испупчен,

flapacTao,

отекао, на­

текао,задебљан, подбухао, набубрен, натечен,

повећан,

надут,

пvнашан,

набрекнут

343 напет, набујао, набухнуо реШ., набу­

фи!., тевабија ре!. , ордија ре!. , марма ­

хао реШ., напупао реШ., буав реШ., на­ пухан хрв.

набрекнут ПРИД. В. набрекао

ља ре!. , накот фам., хорда фам., бу­ љук фам., крдо фам., гурњава фам. , стадо фам., хрпа фам. , пучина фам. ,

набрекнути сврш . непрел. задебља­ ти, нарасти, отећи, испупчити, на­

димати, натећи, набрећи, набујати, напупети, набубрити, повећати се, поднадути се , увећати се, повећати обим, напупати, подбухнути ре!., на­

- сл:

пухати се хрв.

прекипети, распр­

снути се

набрећи сврш. непрел. В. набрекнути набубати сврш. прел. фам. В. чити

I навијати

нау­

чопор нар., агломерација реШ., мар­

-

ва Йо!., фукара Йо!., стока Й о !.

уй:

олош, гужва @ (велика количин а не­

чега што се брзо креће, пада) прова­

ла, река фи!. , киша фи!., поплава фи!. , лавина фи!., бујица фи! навалити сврш . непрел. О насрн у ти ,

устремити се, напасти, спопасти, јур ­ нути,

нахрупити,

салетети,

стисну ­

ти, налетети , притиснути , препас т и, нагрнути, ударити, атаковати, з апу ­

цати 8 похрлити, нагрнути, бан ут и ,

1.

набубрен ПРИД. В. набрекао

надрети, грнути, наврети, наврн у ти ,

набубрити сврш . непрел. В. набрек­

насрнути, јурнути,

нути

ти, нагло/масовно наићи, стуштити

набујати сврш. непрел. В. набрекнути

се, нагужвати се, нагнути, сручи ти

набусит ПрИД . О В. нагао

се, натиснути се, поврвети , појурити,

1.8

В. не­

васпитан

набуситост ж О грубост, осорност, грубијанство, крвништво, немилост,

окрутност,

жестина,

нападност,

силовитост,

нехуманост,

нељудскост,

виоленција,

насилништвО, брутал­

ност, дивљаштво - уй: злочин, р азбој­ ништво, сила, присила, агресија

8 В.

разјареност

набуџити сврш . прел . фам. (побољ­ шати неку направу) В . до градити 2. навала ж О офанзива, акција, агре­ сија, напад, јуриш, удар , насртај, осва­

јање, насиље, диверз ија , атак , сукоб, нахрупљење,

наскок,

налет,

препад ,

пад, потрк реШ. свађа, борба

инзулт,

з аскок,

непријатељски

- уй:

на­

ударац, најезда,

8 (- људи) булумента,

гунгула, гомила, маса, багра, наку­ пина , руља, народ , наје з да, светина , људство,

сила,

св е т,

пук,

мноштво,

лагер, метеж, рој, миса, плебс, свита,

војска фи!., чета фи!. , море фи!., јато

налетети ,

суну ­

продрети, нагрнути у кућу, рукн ути ре/., бахнути арх., нахрупити реСи .

-

уи:упасти,провалити

наваљивати несврш . прел. О

(011 -

терећивати некога нечим) са л етати, бити упоран, насртати , заокуп љ ати , бомбардовати,

спопадати ,

опс едати

_ уи. досађивати 2. 8 (дол аз ити бр­ зо и нагло у великим количин ама) надолазити, дола з ити, јављати се , н а ­

илазити,

на в ирати,

нахру п љиват и,

хрупити, налетати, насрт ати

@

(ста ­

вљати неки терет на нешто) оптер е­ ћивати, натрпавати, гомипати

наведен прид. по менут, сп оменут, дотични

навести сврш. прел . О

у пр авити,

усмерити 8 В. рећи навијати несврш. прел. О н амотава­

ти , натезати , з атез ати е В. з апагати се, з ауз имати се @ (з а н екога, н е к и тим) бодрити, храбрити лити

1.

- уи. соко ­

навика

I HarnaWeH

навика ж О

344

(понављањем стече­

ме накратко) свратити, појавити се,

на склоност ка некој активности)

наврнути, сврнути, наићи, заврати­

обичај, склоност, навикнутост, адет

ти, нагазити, допасти арх.

ре!. б навикавање, привикавање

ти, ступити, ући

навикавање с привикавање, при­

навраћати сврш. прел.

лагођавање,

но. у посету) в. свраћати

подешавање,

адапти­

- уи:

(-

бану­

повреме­

рање, аклиматизација, акомодација,

наврети сврш. непрел. в. навалити

адаптација, прилагођеност, навика,

наврнути сврш . непрел. О в. навра­

позитивна

тити б в. навалити

промена,

аклиматизира­

2.

2.

ње, прилагођивање, прилагодба хрв.

Harao

навикнут прид. (који се навикао на

жесток, ћудљив, фуриозан, жучан,

прид. О напрасит, афективан,

нешто) привикнут, прилагођен, адап­

виолентан, агресиван,

тиран, аклиматизован, свикнут фам.

пријатан, необуздан, прек, набусит,

навикнути се сврш. О (стећи нави­

импулсиван, експлозиван, распаљив,

ку) навићи се, привићи се, при викну­

плах, мушичав, темпераментан

-

ти се, научити се, свићи се, свикнути

свадљив,

ужа­

се б в. прилагодити се

сан, бесан, немиран, разуздан б не­

навирање с (нагли наилазак) в.

смотрен, брзоплет, пренагљен, непа­

жустар,

плаховит, не­

некултуран,

уи:

жљив, нехајан, неопрезан, лежеран,

налет

навирати несврш. непрел . О

(про­

дирати на површину земље) надира­ ти, надолазити, продирати

вирати

-

уи. из­

1. б (долазити брзо и нагло

у великим количинама) надолазити, долазити, јављати се, наилазити, на­ ваљивати,

нахрупљивати,

хрупити,

необазрив,

непромишљен,

несаве­

стан, површан, небрижљив, прена­ гао, нетактичан, аламуњаст реШ., не­

будан реШ., непомњив реШ., непоман реШ.

-

уи: лакомислен, хировит @) в.

непромишљен

1.

наrиздан прид. в. накићен

налетати, извирати, насртати, куља­

наrињати несврш. прел. О накрета­

ти фи!., сукљати фи!.

ти б сагињати, повијати, обарати @)

навићи се ж (стећи навику) в. на­

надности, надвијати 0

викнути се

навnака ж в. покривач

HarnaCaK м О

2.

наводити несврш. прел . О вати,

вабити,

надахњивати, говарати,

(бити накло­

њен) стремити, тежити, гравитирати

мами ти, гонити,

врбо­

натеривати,

заводити,

примамљивати,

на­

призива­

акценат

fpaM.

б в. из­

говор

наrnасити

сврш.

прел.

акцентова­

ти, подвући, истаћи, назначити, апо­ строфирати, потенцирати, истакну­

ти, хушкати, нагонити, гурати фи!.,

ти, поцртати, напоменути, потцрта­

навлачити фам.

ти хрв.

- уи:

мобилизовати,

храбрити бусмеравати, управљати @) спомињати, напомињати рити

0

-

уи.

гово­

цитирати

наrnаwавање с акцентуација

fpaM.

наrnаwава~й несврш. прел. (у гово­ ру) истицати, подвлачити, акценто­

навој м калем, завојница, навојак,

вати, а:построфирати, потенцирати,

завојак, чунак реШ .

поцртавати, напомињати, наводити

на вратити сврш. непрел. (доћи ко-

HarnaWeH

прид. истакнут, означен,

Harno I наrРДIIIТИ 345 подвучен, обележен, истурен, наз на­

чен, апострофиран, поцртан

Harno прил.

наrодба ж О већање, конгрес, засе­ дање, сагласност, састанак, распра­ ва, конгруенција, слагање, седница,

в. одједном

наrнати сврш. прел. О в. подстаћи 1.

претрес, дебата, митинг, конферен­ ција, договарање, окупљање, група,

б в. приморати

HarHYT прид.

(који заузима крив по­

скуп, форум, разговор, скупштина,

ложај) кос, крив, искривљен, нахерен,

искошен, у шрех, шрех неиром.

дискусија, аранжман, пленум, семи ­ нар, усаглашавање, намирење, сим­

позијум, сесија, лонџање ре!., адет

наrнути се сврш. пресамитити се,

pef. реШ., конвенција форм., збор арх.,

налактити се, наднимити се

веће арх., конкордат реШ., окуп реШ .,

наrоварати несврш. прел . О хушка­

сабир реШ., домјенак хрв .

ти, подстицати, подговарати, подбу­ њивати, пујдати, нагонити, наводити,

- уи:

слога,

договор, уговор, гомила б в . прист а ­ нак

2.

убеђивати, врбовати, терати, поти­

наrомиnавање

цати, подјаривати, рајцати, изазива­

гомилање, прилив, повећавање, аку­

ти, мувати фам., потпаљивати фам.,

с

заступљеност,

мулација, концентрација, раст, ску­

ложити жар!., палити жарf., пржити

пљање, накупљање, таложење, уве­

жарf. б в. наводитИ'" уи. наметати

ћавање,

наrовеСТIIIТИ сврш. прел . в. обаве-

доток, згртање, пораст, сакупљање,

стити

прираст, појачавање, притицање, до­

надолажење,

с(а)купљање,

наrовеwтавање с в. наговештај 1.

тицање, навирање, повећање, кон­

HaroBewTaj

центрисање, надолазак, агломераци­

јација, ција,

м О

назнака,

алузија, асоци­

најава,

наговештавање,

имплик.а­

ја, набацивање, збијање, деПОЗИЦИЈа

конотаЦИЈа,

струч" централизација реШ., ПрИТЈе­

скривено значење, натукница, нота

цај хрв., концентрирање хрв.

фи!. б знак, предзнак, знамење, си~­

наrомиnавати несврш . прел. в. на-

дром, показатељ, сигнал, индикаЦИЈа,

бацивати

симптом, индикатор, показивач, ин­

наrомиnати сврш. прел. в.

диција, весник фи!., гласник фи!..., уи.

прику-

пити

обавештење

HaroH м О инстинкт, рефлекс б в.

наrоворити сврш. прел . О заврбо­

жудња

вати, приволети, умолети, убедити, придобити,

нагнати,

подстакнути,

обрлатити, привући (на своју стра­ ну),

умолити,

нахушкати,

намами­

ти, изазвати, подбости, подбунити, агитовати неирел., лобирати неирел., потхранити, натерати, навести,заве­

сти, узбуркати, смунтати, напујдати фиf., напунтати pef., напућкати ре!., смувати фам. , запалити фам., скува­ ти жарf., смутити жар!., подговорити

реШ., науцкати реШ., агитирати хрв.,

натуткати хрв. б в. подстаћи 1.

наrонити несврш. прел. О в. навоДИ-

ти б в. наговарати

1.

наrонскИ прид. (сведен на телесне потребе)

животињски,

анималан,

инстинктиван, телесан, чулан, ре­ флексан, интуитиван, карналан

HarpaAa

ж О

признање, одликО­

вање, почаст - уи. признање 1., по­ клон б в. плата

HarpAa ж в.

наказа

наrрдити сврш. прел. О в. оштетити б в. напасти

2.

нагрђен

I надирање

нагрђен прид.

346

наказан

6.

нагрђеност ж ружноћа, грдност, огавност, грдоба, одвратност, гадари­

ја, ругоба, гнусоба, гнусност, гадост, накарадност, гроза, одбојност, недо­ падљивост, неатрактивност, грдноћа, незграпнос~ неукусност, непривлач­

ност, рогобатност, ужас, нескладност, наказност, грдило, унакаженост, на­

грда, грдобност, мајмунастост фам., грдост фам. , гадно ст арх.

нагрl)ивати несврш. прел. О 6. вре­ ђати е (чинити ружним) ружити, ружнити, грдити

-

уи.

уништавати,

кварити

нагрнути сврш. непрел. О похрлити, ти, наврети, наврнути, насрнути,јур­ нути, налетети, сунути, нагло/масов­

но наићи, стуштити се, нагужвати се, нагнути, сручити се, натиснути се, поврвети,

продрети,

појурити,

на­

грнути у кућу, рукнути ре/., бахнути арх.,

надасве прил . више од свега, изу­ зетно,

изнимно, изванредно, изнад

свега

надахнут прид. О (надахнуто ство­

рен) с надахнућем е (обузет надах­ нућем) инспирисан, инвентиван, креативан

надахнути сврш . прел .

(изазвати

уметничко надахнуће) инспирисати, поптакнути, стимулисати

-

уи.

надбискуп м ЦрК6.

архибискуп

- уи:

упасти, провалити е 6. на­

надбрбљати сврш. прел.

6.

натпри­

чати

надвикивати се несврш. 6. дера­ ти се

надвладати сврш. прел. 6. победи­ ти

1.

наДВожњакм 6. мост

1.

надгледавање с 6. надзор надгледање с 6. надзор

1.

нада ж О (жеља да ће се нешто ис­

надговорити сврш. прел . 6 .

пунити) вера, жеља, веровање е (у

причати

некога, нешто) уздање, поверење, по­ уздање, веровање жња

-

- уи:

мишљење, че­

сл: сан, мисао, размишљање @)

(особа од које се нешто велико очеку­ је) узданица

надарен прид. даровит, талентован, креативан,

наденути сврш. прел. 6 . приписати надзор м О

контрола,

проверавање,

претрес,

провера,

преглед ,

надгледава­

ревизија,

надгледање,

инспекција, надзирање, проматрање,

обдарен,

инвентиван,

способан,

имагинативан,

таленти­

- уи:

нат­

надзирање с 6. надзор

ње,

надаље прил. 6. убудуће

ран Хр6. нијалан

под­

стаћи

ЦрК6.

нахрупити, надрети, навалити, грну­

валити

тет, креативност е м 6. геније", уи.

генијалност, стваралаштво

предузимљив, вешт, ге ­

надзорништво,

прегледавање,

пре­

гледање, верификација форм., над­ гледреш .

- суж:

смотра, обилазак- уи:

испитивање, проба е 6. стража

наДЗ0РНИК м чув ар, надгледник,

надареност ж О дар, таленат, до­

редар, стражар

витљивост, диспозиција, жица, ка­

надигран прид. 6. побеђен

пацитет,

надиграти сврш . прел. 6. победити

обдареност,

даровитост,

способност, вештина, талентованост, смисао (за нешто), досетљивост, из­ врсност, инвентивност

-

уи: квали-

1.

надимати сврш. непрел. 6. набрек­ нути

надирање с надолажење, навала,

надиратиI надолазит

347

наваљивање, вање,

хрупљење,

налетање,

нахрупљи­

насртање,

куљање

вост, самодивљење, сујетност, сност,

претенциозност,

обе­

осионост,

фи/., сукљање фи/.

дрзовитост, каћиперност, обест, без­

надирати несврш . непрел . О (дола­

образлук,

зити брзо и нагло у великим количи­

самољубивост, покондиреност, раз­

нама) надолазити, долазити, јављати

метљивост, самодопадност, грубост,

се,

надутост, арогантност, понос

наилазити,

пљивати ,

наваљивати,

хрупити,

налетати,

нахру­ наср­

безобзирност,

простота,

фи/.,

надувеност фи/., прпошност ре/., на­

-

тати, куљати фи/., сукљати фи/. е 6.

пуханост Хр6.

нападати

спитање,нељубазност

сл: себичност, нева­

надлежност ж (поље утицаја) де­

надметање с

локрут,

утакмица, сусрет, натјецање Хр6.

компетенција,

ингеренција,

такмичење, борба,

меродавност, позваност, компетент­

надмоl1 ж превласт, премоћ, над­

ност

моћност, доминација, моћ, супериор­

- уй: стручност 1.

надљудски прид. 6. јак

ност, владавина

власт, предност

надмоl1ан прид. 6. надмоћнији

надмашен прид. 6. побеђен надмаwити сврш. прел. О

- уи.

(поти­

надмоl1нији прид. премоћнији, су­

снути неког) потиснути, превазићи,

периорнији,

надвисити, превазићи, засенити, за­

ступња, виши, тежи, јачи, сложенији,

слепити, бацити у сенку/у засенак

комплекснији

изр. е 6. победити

надмудрити сврш. прел. 6.

надмен прид. претенциозан, висо­

нути

доминантнији,

вишега

обма­

копаран, уображен, обестан, самољу­

надничар м плаћеник,

бив, снобовски, надувен, ташт, без­

сезонац, сезонски радник, ферија­

обзиран,

лац, унајмљеник, кулучар, унајмљени

~poгaHTaH,

неотесан,

самодопадљив,

кочоперан,

покондиран,

осион, сујетан, блазиран, нарцисои­ дан, високоуман, препотентан, охол,

. дрзак,

разметљив,

горд,

умишљен,

хвалисав, пун себе, подигнутог но­ са,

дрчан,

доминантан,

горопадан,

нашепурен, филозофски фи/., надут фи/., поносан

фи/., гиздав ре/., пр­

чевит реШ., узносит реШ., прпошан

реШ., каћиперан реШ., мудрослован реШ., напухан Хр6.

- уй:

досадан, по­

кварен,себичан

надменост ж уображеност, препо­ тенција, ароганција, осорност, гор­ дост, охолост, извештаченост, нарци­ СОИДНОСТ,таштина, надуванос~дрч­

ност, КQчоперност, с.амољубље, баха­ тост,

умишљеност, ' сујета, дрскост,

безочност, високоiIарност. хвалиса-

најамник,

радник, мануелац, најамни радник, ајлучар ре/., ајлутџија ре/. , аргат арх., аргатин

арх.,

аргатар

арх.,

аргатач

арх., дневничар реШ. надничити несврш. непрел. радити

на надницу, аргатовати арх. надносити се несврш. прел . надви-.

јати се, нагињати се

надовезати се сврш. прел .

на

(-

неку изјаву, говор и сл.) наставити,

продужити, везати се - уи. рећи надоградити сврш. прел. (настави­ ти градњу неке грађевине) 6. догра­ дити

надокнада ж 6. исплата

надолажење с 6 . . нагомилавање

надола~ти несврш. непрел . 6. вирати

1. и 2.

на­

I најгвирц

надомак

надомак пред.

6.

поред

надреаnизам прид.

6.

затуцанос т, апстрактна

непросвећеност,

закржљалост

уметност

надрети

сврш.

непрел.

похрлити,

назнака ж

6.

наговештај

нагрнути, банути, навалити, грнути,

назначавање с

наврети, наврнути, насрнути, јурну­

назначити сврш . прел.

ти, налетети, сунути, нагло/масовно

назор м

наићи, стуштити се, нагужвати се, нагнути,

сручити

се,

натиснути

се,

поврвети, појурити, нагрнути у кућу,

рукнути ти реШ .

бахнути арх., нахрупи­

pef.,

- уи :

упасти, провалити

надстреwница м О (истурени за­

клон испред куће) заклон, тен да, за­ слон, застор,

наткровље,

балдахин,

небница

@ фИf. 6. дом надуваност ж 6. надменост надувен прид. О набрекао, отечен,

напет, набујао, набухнуо реШ., набу­ хао реШ . , напупао реШ., буав реш., на­ пухан Хр6.

@ 6.

надмен

надувеност ж фиг. надут прид.

6.

6.

надувен

1.

наljинljан прид. 6. накићен назад прил. О (у смеру супротном од смера кретања) натраг@ (са задње

стране) позади, иза, остраг, одостраг, страга, озада

pef. @)

(у правцу задње

стране) уназад, натрашке, унатра­ шке, натраг, обрнуто, обратно, у ри­ кверц

назадак м

6.

неуспех

мишљење

мутав фам., симплекс неиром. реШ.

-

уи.

недозрео, благ, срамежљив

1.,

лакомислен, неискусан, глу п

наивац м О наивко, наивчина@(са­ моуки, нешколовани уметник)

наивност ж лаковерност,

*

просто­

душност, поводљивост, простосрдач­

-

уи.

наиnазак м

6.

лакомисленост, глу­

долазак

најава ж 06. наговештај @ 6. оба­ вештење

најавити сврш. прел. О 6. обавести­ ти

надменост

нагласити

мисл е н, простодушан, поводљив , не­

ност реШ.

пунашан,

6.

вешт, безазлен, простосрдачан реШ.,

пост

повећан, надут,

1.

маркирање

сопствене спо знаје) лако в еран, лако­

шак, испупчен, нарастао, оте као, на ­

текао,задебљан, подбухао, набубрен,

6.

6.

наиван прид . (који је без искуства,

бабураст, набрекнут, напупео, пуна­

натечен,

мрак

фИf., цупкање фам., тама фи!. - уи.

@ 6.

погодити

1.

најамник м 6. надничар најамнина ж 6. закуп

најбитнији прид. 6. најважнији најбољи прид. 6. перфектан најважнији прид. О одсудан, пре­ судан, кључан, горући, одлучујући, животан, виталан, елементаран, пре­

ломан,

акутан,

најбитнији,

прима­

ран, неопходан, нужан, круцијалан ,

неизоставан,

есенцијалан,

главни ,

основни, животни, преко потребан,

назадан прид. заостао, ненапредан ,

средишњи,

непросвећен, регресиван, реакцио­

зан, арбитраран, судбоносан, сушта­

наран, уназађујући, наопак, затуцан, стагнантан форм. , мрачан фиf. , заба­

чен фиf. реШ. - уи . застарео, конзер­ вативан, неразвијен

2.

назадност ж заосталост, заостатак,

централни,

незаобила­

pef., децизиван р е Ш . 1., хитан @6. истакнут 1. најгвирц м бат. (лат. Pimenta officinalis) бабура, клинчићев бибер, глав­ ствен , прешан

уи: важан

чи ца, гарофилати папар, пимент-др -

I накупљање

наједанпут

349

во, каранфил-бибер, најквирц, енгле­

џиџа-биџе :жарf., тозла :жарf., бижа

ска мирођија

:жар!.,

наједанпут прил .

6.

наједном прил.

одједном

најезда ж

6.

6.

навала

ја (лажни накит) СУ:Ж. , огрлица су:ж. , минђуша су:ж.

1.

најзад прил. (после дуго чекања) на­ покон, коначно, на крају, напослетку,

на концу, једва реШ. најпослије Хр6.

најмање прил.

макар

6.

наказа ж накарада, ругоба, чудо­ виште,

вештица,

монструм,

сподоба,

роспија,

страшило,

неман,

гнусоба,

скупоценост форм., прецио­

зност реШ., адиђар ре!. , бижутери­

одједном

грдоба, нагрда,

караконџула,

ружноћа, гадура, калаштура, нака­ зник, Франкенштајн, квазимодо, на­

казница, гвоздензуба, харпија, кара­

- уи.

украс

накиf1ен прид. О кићен, украшен, уређен, китњаст, сређен, елегантан, дотеран,

гиздав,

улепшан,

полепшан, удешен

-

нагиздан,

фам. нађинђан,

накинђурен, нацифран, напирлитан, налицкан, пицнут

, у тренду - уи:

от­

мен, сјајан, модеран, блистав, скупо­ цен

- сл:

углачан

раскошан, намештен, биран,

@ 6.

красан

накnапаnо с накnапање с

6. причалица 1. 6. лупетање

панџа, аждајка, акреп фи!., крстача

накnоност ж (међусобна ~) при­

ре!., ажделија ре!. , карикатура фам.,

влачност, афинитет, зрачење,

крамп

патија,

фам., грдобина

фам., габор

наклоњеност,

сим­

магнетичност

фам . , вештеруља нар., скрндељ :жар!.,

фиf., магнетизам фи!. , хемија фи!, ма­

гном :жар!., аждаха арх. , коњобарка

гија фи!., флуид фи!.

арх.

ност, љубав, пријатељство

- уи:

бабарога, привиђење, зми­

ја фи!.

накнада ж

наказан прид.

6.

6.

- уи.

приврже­

плата

након пред. (по завршетку нечега)

накарадан

накаnемити сврш. прел. (о биљка­

6.

ма) укрстити, прицепити, уцепити,

накосити

оцепити,

накривити, нагнути, ИСКО сити, нахе­

нити,

уплести,

угурати,

уцепљивати,

оплеме­

наврнути

ре!.,

окулирати сшруч.

накана ж

6.

6.

сврш.

прел.

искривити,

рити,искосити

накострешен прид . О

1. ж О 6. грдоба 1.

тршав, че­

кињав, најежен @ фи!. 6. љутит •

намера

накарада м и

после

и

2. @

будалаштина

накресати се сврш.

накупина ж

6.

6.

навала

напити се

1.

накарадан прид. грдобан, ружан,

накупити

огаван, гадан, наказан, одвратан, је­

сакупити,

зив, рогобатан, унакажен, нагрђен,

повећати, прибрати, концентрисати,

сврш.

прел .

скупити,

прикупити,

акумулирати,

страшан, нескладан, ругобан, мајму­

наталожити, таложити, нагомилати,

нолик,

сабрати, увећати, намлатити фам.,

одбојан, грд, неатрактиван,

недопадљив, ружан као мајмун, не­

згрнути фам. , докупити реШ. , збрати

привлачан, мајмунаст, неукусан, не­

реШ.

зграпан, грдан

накарадност ж

накупљање с заступљеност, гоми­

6.

накинljурен прид.

нагрђеност

6. накићен

накит м џиџе фам., дрангулије фам.,

лање, прилив, повећавање, акумула­ ција, концентрација, раст, скупљање,

таложење,

нагомилавање,

увећава-

напазl наметљивост

350

ње, надолажење , с(а)купљање, доток, з гртање, пораст, сакупљање, прираст,

појачавање,

притицање,

Дотицање,

неким лукавством) навући, привући,

ње, збијање, депозиција сШруч. , цен­

примамити, навабити, Довабити, за­

трализација реШ . , притјецај хрв., кон­

вести, занети е (придобити за неко

центрирање хрв.

удружење, посао, акцију, партију и

напаз м сшруч . плод истраживања,

сл.) в. заврбовати

резултат

наменити сврш. прел. в.

(бити на

ти

одређеном месту) бити, лежати, ста­

ља, амбиција, хтење, идеја, циљ, во­

доћи фам.е в. боравити

ља, одлука, стремљење, аспирација,

2.

замисао,

напактити се сврш. в. нагнути се

- уи:

смерање,

амбалажа,

наум,

помисао,

накана,

промишљај,

план,

тежење,

претен з ија,

смер реШ., намисао реШ. е в. одлука

натпис

З ..... уи. наговештај 1.

напет м О (лет изнад нечега у неком

намеравати несврш. непрел. насто­

правцу) налетање, надлетање е (на­

јати, тежити, аспирирати, стремити,

гли наилазак) навир, навирање, на­ вала,

примисао,

интенција,

напепница ж етикета, летак, декла­

рација, вињета, омот

адресира­

1.

намера ж О настојање, тежња, же­

јати, почивати реШ. , мировати реШ., напазиwте с в. локалитет

обм а ­

намамити сврш. прел. О (привући

агломерација, набацива­

напазити се несврш. О

намаrарчити сврш. прел. в. нути

навирање, повећање, концентрисање, надолазак,

нервирати се

напад,

нахрупљење,

смерати, намеравати,

инвазија,

гледати,

провала @ в. офанзива

претендовати,

покушавати,

залагати

се,

трудити се, циљати , паштити се ре!.,

напетети сврш . непрел. О в . напасти

напрезати се ексир.

1. е в. навратити @в. надрети напеliи сврш. непрел. в. наслонити се

капелан арх.

намесник м изасланик, заступник,

напиковати несврш . непрел. (неко­

наместити СВРШ. прел. О в. ставити

ме) в. личити

1. е (довести у ред) в. уредити

напити се сврш . в. напити се

омогућити О в. лажирати 0

Hanor м

метнути

в. наредба

@ в.

в. под­

напожити се сврш. фам . О (страсно

наметање с О в . наметљивост е в.

пожелети) в. пожудети е в. заљуби­

каријеризам

1.

наметати

несврш.

ти се

напупати сврш. прел . в. истући

прел.

силити,

приморавати, диктирати, наморава­

наљутити сврш. непрел. (изазвати

ти, октроирати, задавати, натурати,

нечију љутњу) расрдити, разљутити,

терати,

разгневити, раздражити, узрујати

уи . разбеснети,изнервирати наљутити се сврш. (постати љут) расрдити се, разљутити се, разгне­ вити се, раздражити се, узрујати се, надурити се

- уи.

разбеснети се, из-

присиљавати,

заповедати,

форсирати,товарити,пртити,трапи­

-

ти, уваљивати жарf.

.

- уи:

наговарати,

подговарати, наређивати, оптерећи­ вати

н~метљивац м в. досадњаковић наметљивост ж агресивност, на-

I напасник

намештаљка

351

сртљивост, офанзивност, наметање,

главачке, наглавачке, окренуто, пре­

непријатељство,

окренуто,

ратоборност,

про­

стрмоглавце,

стубоком,

дорност, злонамерност, салетљивост,

изврнуто, преврнуто, тумбе фам. е

напасност, офензивност хрв.

в. лоше @реШ. в. назад О реШ. в . уна­

намештаљка м фам. в. обмана 1.

траг

намештен прид. О (о стану, соби

наопачке ПРИЛ. в. наопако

и сл . ) сређен, уређен, намештен, ца­

наоружање с О

кум-пакум неиром. фам., гланц не­

сенал,

иром. фам. е

оружана ре!., оружница ре!., арсено

протурен

-

подметнут, потурен,

уи.

лажан, неприродан,

арх. ре!. , арсенат арх. ре!.

фиктиван, измишљен

суж., е

намеwтеник м в. запослени

арх. ре!.

намиrуwа ж кокета, заводница, ка­

ћиперка, виљашица ре!.

оружарница, ар­

складиште/фабрика

оружја, барутана

арсенал, арсенат ре!., арсено

наочит прид. в. истакнут

6.

напад м О офанзива, акција, навала,

намирење с в . исплата

агресија, јуриш, удар, насртај, осва­

намиривање с в . плаћање

јање, насиље, диверзија, атак, сукоб,

нампатити СВРШ. прел . в. истући

нахрупљење, налет, захват, инзулт, за­

нампатити се СВРШ. фам. в. обога­

скок, наскок, препад, дигресија реШ.,

тити се

потрк реш.

намрrођеност ж (лоше располо­

- сл: крађа, борба е в.

- уи:

ударац, најезда, свађа диверзија 1.

жење) в. нерасположење

нападати несврш . прел. О (физички

намрштен ПРИД. в. нерасположен

-)

HaMliopacT в . задрт

нана

ПРИД . О в. тврдоглав е

наваљивати, насртати, кидисати ,

спопадати, тискати,

1.

ж бот. (лат. Мепthа

piperita)

мента, метвица реј: љута нана, мерка,

салетати,

атаковати,

стискати, вршити

при­

напад ,

обрушавати се фи!. е (вербално осуђивати,

наваљивати,

метва, нане, нанејаг, папрена метва,

кидисати,

питома нана, бела нана

замерати, кудити, оптуживати, об­

наниwанити СВРШ. прел . в.

наци­

звоцати, жалити се, оговарати

@ в. грдити

наново прил . в. опет

нападач

наображеност ж в. начитаност около

м

агресор,

насртљивац,

противник, непријатељ, освајач, за­

наоко ПРИЛ. в . отприлике

наокопо ПРИЛ. О в.

приговарати ,

рушавати се фи!. , пљувати фи!. фам.

- уи .

љати

спопадати,

-)

насртати,

1.

е

в.

свуда

наопак ПРИД. О (који одудара од ис­

војевач, насилник, отимач, наметник , узурпатор,упадач

нападачки ПРИД. в. неустрашив

1.

правног) погрешан, нетачан, непра­

нападност ж в. насиље

вилан е обрнут, супротан @ в. наза­

напаковати сврш . прел. (кришом

1.

дан О (окренут на наличје) изврнут,

неком нешто ставити или сместити)

обрнут

подвалити,

потурити, сместити,

протурити,

наопако ПРИЛ. О (у супротном, обр­

наместити,

нутом правцу, положају и сл.) нао­

прогурати

пачке, обрнуто, супротно, обратно ,

напасник м в. насилник

- уи.

подметнути,

преварити

напасти

I направљен

352

напасти сврш. непрел. прел. О (фи­

зички -) насрнути, устремити се, навалити, спопасти, јурнути, нахру­ пити, касапити, салетети, стиснути,

налетети, притиснути, препасти, на­ грнути, ударити, атаковати, запуца­

ти б (изнети неповољно мишљење о некоме или нечему) изгрдити, пре­ корити, искорити, испсовати, иску­ дити,

оцрнити,

укори ти,

покарати,

пребацити (неком нешто), нагрдити, наружити, изружити, покудити, кри­

рати се, урадити се, патосирати се, развалити се, улетвити се, ушикати се, усвињити се

напnатити сврш. прел. испостави­ ти рачун, доставити рачун, издати,

издати фактуру форм., фактурисати

форм. - сл: платити, издати потврду напојница ж бакшиш, награда, тринкгелд, манча фам.

напокон прил. (после дуго чекања) в. најзад

тиковати, замерити, очитати букви­

напоnичар м беземљаш, кмет, те­

цу изр., натрљати нос изр., очитати

жак, кулучар, половник, геџа, аргетар

лекцију, очитати проповед изр., ис­

арх., аргатин арх. ре!., ајлугџија арх.,

придиковати фам., попљувати фам.,

рајетин арх., аргатар арх., аргатач

упутити инвективу арх., приметити

арх., ајлукчија арх., аргатник арх., ко­

еуф., приговорити еуф., припомену­

лон арх., чифчија арх., аргаташ арх.

ти еуф.

- уи: осудити, оптужити

напоље узв . в. марш

напијати се несврш. в. опијати се

напомена ж коментар,

напипати сврш . прел. в. опазити

опсервација, запажање, приговор, опа­

напирnитан прид. в. накићен

написати сврш. прел. записати, за­

примедба,

ска, појашњење, објашњење (попрат­

но), објекција реШ., припомена реШ.

бележити, убележити, прибележити,

напоран прид. О В. задрт

исписати, нажврљати фам., нашкра­

садан ~ в. заморан

1.

2. б в. до­

оу уи. неугодан

бати фам., ставити на папир изр.

напоредо прил. једнако, барабар,

напити се сврш . опити се, нашље­

упоредо, сподобно, подједнако, исто,

мати се, налити се, накресати се, на­

равно, уједначено, равноправно, на

лемати се, ушљемати се, нашљокати

истој нози изр.

се, ушљокати се, надрозгати се, на­

ветно, једнолично

- сл:

идентично, исто­

бибати се, нарољати се, наљољати

направа ж уређај, машина, справа,

се, урољати се, нацврц(к)ати се, на­

апарат, механизам, машинерија, кре­

локати се, нациркати се

сач, апаратура арх.

-

фам: упро­

пастити се, прекардашити, упити св,

- уи.

направити сврш .

патент

прел. учинити,

унередити се, надиплити се, разбит!,!

средити,

се, унаказити се, наљоскати се, нацу­

припремити, произвести, зготовити,

реализовати,

приправити,

гати се, уциркати се, насисати се, на­

спремити,

сркати се, избетонирати се, усвирати

дити, обавити, спровести, остварити,

извршити,

извести, ура­

се, пресисати, накитити се, наћефле­

створити, починити, приредити , на­

исати се, претерати, начвокати се,

чинити, уредити, израдити, нареди­

натући се, нацољати се, надудичити се, убити се - жар!: балзамовати се, олешити се, закуцати се, препарира­ ти се, увоштити се, ојадити се, ушни-

ти ре!., арондирати реш., заокружити

фи!., замесити фам. - уи. завршити направљен прид. О настао, оства­ рен, направљен, састављен, урађен,

напраситlнар

353 обликован, израђен, изграђен, уоб­

знојити се, упињати се, риљати, ди­

личен, формиран б (приведен крају)

ринџити, тежачити, грбанчити, ко­

готов, спреман, завршен, зготовљен,

бељати се, грбити се, убијати се (од

припремљен, довршен, спреман

посла), грчити се, изгарати, запиња­

напрасит прид. нагао, афективан,

ти, рмбати, робијати фи!., крампати

жесток, ћудљив, фуриозан, жучан,

фам., црнчити фам., коњосати фам.,

виолентан, агресиван,

сатирати се фам., работати фам. реШ.,

плаховит,

не­

пријатан, необуздан, прек, набусит, импулсиван, експлозиван, распаљив,

плах, мушичав, темпераментан

-

свадљив,

ужа­

жустар,

некултуран,

уи:

паштити ексир.,

се

ексир.

аргатовати

ре!., арх.,

потегнути аргатирати

арх. хрв., окапати реШ., јести крвав

хлеб изр.

- уи: трудити

се, радити

сан,бесан,немиран,разуздан

напрескок прил. насумице, збрда­

напрасник м в. насилник

здола, насумично, пометено, неорга­

напредак м прогрес, раст, пораст,

побољшање, повећање, помак, цвета­ ње, експанзија, опорављање, проспе­

ритет, развој, опоравак, процват, од­

мицање, успон, бољитак, помицање, усавршење,

уздизање,

промена

на­

боље, корак напред, позитивно кре­

тање, кретање фи!. , оздрављење фи!., ' ескалација

фи!., аугментација реШ.,

побољшица реШ., од горег ка бољем изр.

асанација

Meg.

сШруч. суж.,

-

сл:

низовано, наслепо, збркан, стихијски, конфузно,

хаотично,

испретурано,

несистематично, неуређено, неплан­ ски, импровизовано, којекако, напа­

мет, напрескок(це), несређено, лави­

ринтски фи!., како било фам. , одока фам., отприлике фам., којекуда реШ., као мува без главе изр.

- сл :

анархич­

но,збркано напречац прил . О в. муњевито б в.

одједном

....

благостање, увећање, излечење

на пример рчц

напредан прид. О развијен, прогре­

напричати се сврш. В. испричати се

сиван,

напунити сврш . прел. О (нешто учи­

напредњачки,

иноваторски,

иновативан, реформаторски, рефор­

нити

мистички, слобоДоуман,

проспери­

нагурати,сабити, набити, натискати,

тетан, окренут будућности, високо­

угурати, утрпати б (заузети неку те­

развијен

риторију) в. раширити се

- уи:

савремен, модеран б в.

јак

пуним)

уи. рецимо

попунити,

испунити,

напупео прид. в. надувен

напредњачки прид. в. напредан

1.

1.

напупети сврш. непрел . В. нарасти

напредовати несврш. непрел . успе­

напустити сврш. прел . в. оставити

вати, уздизати се, просперирати , ус­

напуwтен прид. изгнан, одбачен,

пињати се, ићи напред, развијати се,

избачен,

издизати се, напредовати у служби,

комунициран,

искључен,

през рен,

одгурнут,

екс­

издвојен,

имати успеха, пењати се, кретати се

прогнан, остављен, одбијен, у чошку,

фи!., аванзовати фам.

занемарен,

напрезање с в. невоља

1.

елиминисан,

неприхваћен, неусвојен,

уклоњен,

шкартиран

напрезати се несврш. диринчити,

фам., ћошкиран жар!., бачен у старо

ринтати, мучити се, кулучити, тегли­

гвожђе изр.

ти, рмбачити, таљигати, тешко ради­

нар м бот. (лат. Риl1јса gral1atum) ре!:

ти, замарати се, грбачити, крвавити,

главаш,

гранат-дрво,

деведиш,

за-

нарав/нарочит

354

морац, калина, љутак, љути шипак,

ни) заповест, наређење, заповед, ко­

љут ун, маграњ, маргарана, маргелан,

манда, пропис

медун, мограњ, молограњ, мутрања, нара, пасовни шипак, питоми ши пак,

помагране,

пуклаш,

пуниграм,

сла­

дун, слатки шипак, шип

психичких и интелектуалних особи­

на) природа, карактер, ћуд, ментали­ тет, личност, дух, психа, психологија, нутрина,

срж,

идентитет,

на­

стројеност, ја, его, ков фи!. 6 в. тем­ перамент

нараван прид. в. обичан

2.

наравно прил. да, апсолутно, сва­ како, заиста, извесно, дакако, гаран­

товано, сигурно, безусловно, дефи­ нитивно, засигурно, доиста, дабоме,

јакако, јамачно, несумњиво,

итекако, дибидус,

савршено,

одлука

2.

наредити сврш. прел. О (издати на­

ређење) за поведити , наложити, изда­ ти команду, командовати 6 реШ. в. направити

нарав ж О (скуп битних моралних,

ков,

- уи.

без даљњег,

природно, посвема, нема сумње, по­

уздано, до !ватост, наро­ читост,

изванредност,

особеност, алност,

атипичност,

необичност,

изнимност,

индивиду­

посебност,

по­

мереност, уникатност, својеврсност, ексцентричност, динственост,

својственост,

нетипичност,

је­

специ­

фичност, неуобичајеност, особитост, специјалност, неправилност, ненор­ малност,

оригиналност,

изузетност,

пекулијарност, изворност, самосвој­ ност,

несличност, спецификум, ди­

вергентност, бизарност, чудност, ку­ риозитет, карактеристичност, разли­

ковање, двојбеност реШ., осебујност Хр6.

- уи:

реткост, чудо

- сл:

неочеки­

ванос~различитост,новина

необјаwњив прид. О дан

1. е 6.

6.

натприро ­

окултан ~ 6. неописив

необnикован прид. 6. неодређен 1. необојен прид. 6. безбојан 1.

необорив прид. 6. недвосмислен 1. необразован прид. о нешколо­ ван,

непоткован,

неквалификован,

непросвећен, мрачан фи!.

- уи.

ама­

терски е 6. назадан ~ 6. некултуран

О неоформљен, неформиран, неус­ тановљен, неутемељен, ненаправљен

- уи.

незавршен

необразовање с необразованост, непознавање,

неупућеност,

непро­

свећеност, необавештеност, затуца­ ност

- 6.

заосталост, некултура

необуздан прид. О е

немилосрдан

6.

разгневљен, помахнитао, побе­

снео, насилан, разјарен,

суров,

избезумљен,

агресиван,

разгоропађен,

безуман, распаљен, живчан, разу­ здан,

разоран,

помама н,

полудео,

страховит, жесток, луд од беса, не­

задржив, безглав, тешко савладив, изван себе, бесомучан, љут као по­ скок, узаврео, горопадан, подивљао, виолентан, иживциран, хистеричан,

изнервиран,

несавладив,

неурачун­

љив, неприсебан, распамећен, нераз­

борит, неуравнотежен, олујан, фури­ озан,

паклен,

неумољив,

рабијатан

реШ.

- уи: бесан, ватрен, сулуд, луд, јаростан - сл: бунтован, узбуђен ~ 6. напрасит

необузданост ж 6. ватреност необученост ж 6. неискуство неоrраничен прид. О 6. јединствен

2. е 6. трајан 1. '" уи. независан неодвојив прид. 6. одан HeoAroBopaH прид. немаран, леже­ ран, непоуздан, нехајан, непажљив, распуштен,

раскалашан,

комотан,

несређен, непромишљен, несавестан, површан, равнодушан, непажљив,

немаран,

индолентан,

инертан

-

уи.

размажен, лењ

HeoAroBopHoCT ж немарност, не­ мар, лежерност, јавашлук, нехајност, непажња, незаинтересованост, комо­

ција, комотно ст, комодитет, необзир­ ност, инерција, индоленција, небрига, несавесност,

површност,

занемари­

вање, равнодушност, лакомисленост,

небрижљивост,

инертност,

нехај,

нехајање, огуглалост, индолентност, непажљивост, безбрижност, распу­ штеност, неозбиљност, немарење, ла­ коумност, запуштање, нетемељитост,

необазирање, немарљивост, навора­ ност ре!., мурдарлук ре!., фјака ре!.,

неодгојен

377

I неоригинаnност

флегма фам., брљивост фам., аљка­

неопазив прид. 6. неприметан

вост фам., хај-нехај фам., непомња

неописив прид . непознат,

реШ ., непомност реШ., непомњивост

шњив, непојмљив, неразјашњив

реШ.,

неиспитан

неподузетност Хр6.,

незаинте­

- уи: лењост HeoArojeH прид. Хр6. 6. некултуран HeoArojeHocT ж 6. непросвећеност

ресираност Хр6.

неодnожан

прид.

журан,

нужан,

важан,ургентан,хитан,горући, оба­ везан,

неодгодив,

пходан,

неизоставан,

неизбежан,

нео­

безодвлачан ,

1.

необја­

- уи .

неопозивост ж 6. неминовност

неоправдан прид. 6. неоснован неопрезан прид. 6. непажљив

неопходан прид. најважнији, одлу­

чујући, суштински, виталан, нужан, круцијалан,

неизоставан,

јалан, главни, темељан,

есенци­

централни,

промптан, прек, прешан реШ.

средишњи, основни, живећи, живот­

неодnучност ж О (особина неод­

ни, преко потребан, нужан за опста­

лучног)

колебљивост,

несигурност

е (стање неодлучног)

недоумица,

-

дилема, двоумљење, двоумица, коле­

бање, несигурност, нерешеност, пре­

мишљање, нећкање, оклевање, одуго­ влачење, развлачење, скањивање, су­

стезање, либљење, затезање, трилема фам., двојба Хр6.

- уи.

сумња

неодољив прид. О 6.

е 6. одличан

1.

нестваран

1.

1.

неодољивост ж

6. љупкост

нак, врло важан/битан, захтеван арх.

- уи. потребан неорrанизован прид . 6.

зан

непове­

1.

неорrански прид . нежив, анорган­ ски

неориrинаnан ционалан,

прид. О

сувопаран,

уобичајен,

баналан,

дан,

једноставан,

слаб,

тривијалан,

конвен­

незанимљив,

обичан, доса­

безличан,

просечан,

не надахнут,

неодређен прид. О неутврђен, не­

свакодневан,

усмерен, нејасан, безобличан, амор­

лик,

фан, необликован, безличан, нефор­

некреативан, типизиран, ништа по­

миран, бесформан, у назнакама, не­

себно, празан фи!., глуп фи!. е не­

уобличен,

неконачан,

креативан,

изобличен

немаштовит,

груб фи!.

неограничен,

- уи.

безбојан

1.,

е недефинисан, неразумљив, непре­

вентиван,

цизан,

тиван,

несхватљив,

докучив,

неиспитан,

апстрактан,

безобличан, неконкретан,

магловит,

непојмљив,

неразјашњен,

ненадахнут,

ненадарен,

непродуктиван,

незанимљив,

неталентован,

импотентан,

једно­

свакидашњи,

неин­

неимагина­

недомишљат,

неингениозан ,

неино­

вативан, стерилан фи!.

несигу­

неориrинаnност ж неимагинатив­

фи!., не­

ност, некреативност, баналност, не­

фи!., питијски фи!., магличав

инвентивност, немаштовитост, које­

ран, аморфан фи!., мутан јасан

не­

нерасветљен,

немаштовит,

неимагинативан,

арх., магличан арх.

- уи.

приближан,

штарија, сваштарија, свакидашњост,

вишесмислен, непознат, тајанствен

конвенционалност,

неодређеност ж мутноћа, недефи­

уобичајеност, безвезарија, трица, бе­

нисаност,

смислица, тривијалност, стереотип­

нејасност,

непрецизност,

једноставност,

апстрактност, аморфност

ност, униформност, тричарија, сваг­

неокретан прид. 6. неспретан

дашњост, типизираност, безвредност,

неокрњен прид. 6. неоштећен

осредњост,

средина,

ненадахнутост,

I неподноwљив

неоснован

378

боранија фам. - уи: ситница, офуца­ ност фи!., ништавност, ништа неоснован прид . (који није засно­ ван на реалним чињеницама) безраз­ ложан, неоправдан, неутемељен, бес­

предметан, неумес(т)ан, без основа, неодржив,

реШ.

- уи.

незаслужен,

неразложан

бесмислен, неправедан

2.

неиску­

бесплодан,

тан

непnодност ж јаловост,

стерили­

тет, бесплодност, неродност, стерил­ ност, неиздашност, непродуктивност

непобедив прид. непобедљив, не­ савладив,

неоспоран прид . 8. неспоран

неоспособљеност ж 8.

непnодан прид. јалов,

безродан, неродан, стерилан, безде­

оран,

неприкосновен,

непокорив,

супери­

неосвојив,

нена­

дјебив жар!., ненаткриљив реШ .

- уи.

перфектан

ство

неостварен прид. неиспуњен, не­

непобитан прид. 8. неспоран

почињен,нереализован,непочињен

неповезан прид . несређен, хаоти­

неотесан прид . О 8. обестан

чан, конфузан, испретуран, несисте­

непријатан

1.

е 8.

1.

матичан,

неотесанац м О 8.

обешењак е 8.

стемски,

несистематизован,

неуређен,

неси­

неорганизован,

примитивац

збркан, стихијски, збрда-здола фам.,

неотесаност ж 8. непросвећеност

лавиринтски

неотпоран прид . О савладив, уни­

несуставан Хр8. е 8. небулозан

штив,

разрушив,

надмашив,

истре ­

бљив, скршив, поразив, надвладив, победив, укротив, искорењив, разо­ рив, умитан реШ.

- уи:

ломљив, слаб

неповерење поверљивост,

сумњање, ограда,

с

фи!.,

неверовање,

сумња,

резерва,

не­

сумњичавост,

резервисаност,

суздржаност,

суздржљи­

вост, неверица, бојазан, скептичност,

е8. ломљив

скептицизам, опрез, опрезност, оба­

неотпорност ж 8. болећивост неочекиван прид . 8. необичан

зривост, дистанцираност, двојба, за­

1.

неоwтеl1ен прид. О очуван, сачу­ ван, недирнут, цео, читав, неокрњен,

неначет неразбијен суж., е 8. није у квару) 8. исправан непажљив прид . зоплет,

фи!., анархичан

пренагљен,

(који

реШ.

- уи.

подозрење,

брига

суспективност

1.

неповерљив прид. 8 . параноичан

1.

несмотрен, нагао,

твореност, пажљивост, будност, смо­ треност,

бр­

нехајан,

неопрезан, лежеран, необазрив, не­

неповерљивост ж 8. опрезност

неповољан прид. О

е 8. неподобан

8.

шкодљив

1.

површан,

неповређен прид. недирнут, цео,

небрижљив, пренагао, лакомислен,

читав, нетакнут, неоштећен, интак­

лакоуман, аламуњаст реШ., небудан

тан, поштеђен фи!.

промишљен,

несавестан,

реш., непомњив реШ., непоман реШ.

-

HenoroAa ж 8.

олуја

сл: лакомислен, хировит

непоrреwив прид. О 8. перфектан

непажња ж 8. неодговорност

е 8. непорочан

неписменост ж 8. аналфабетизам

неподесан прид. 8. неподобан

1. 1.

неписмењак м аналфабета, непи­

неподмитљив

смењаковић фам., неписменко фам.

пљив, некорумпиран

непnаниран прид. 8. ненамеран

неподноwљив прид. (који се не

прид .

непотку-

неподобан

379

I непопустљи

може поднети) неиздржив, неиздр­

непокоnебљивост ж истрајност,

жљив,

немо­

доследност, постојаност, неуморност,

невероватан, страшан , ужасан,

устрајност, ревност, стабилност, поу­

гућ,

несносан, несношљив,

силан, језив

- уи.

мучан, непријатан,

зданост,

непроменљивост,

непопу­

грозан

стљивост, константност, непромењи­

неподобан прид. о (који није по­

вост, перманентно ст, окорелост фам.

добан за одређене сврхе) неподесан,

-

неприкладан,

не­

нуитет, храброст, тврдоглавост, стр­

не­

пљивост

пристао,

неодговарајући,

непримерен,

незгодан,

уи: устаљеност, отпорност, конти­

нецелисходан,

непокоран прид. О пркосан, непо­

несврсисходан, неприличан е (који

слушан, неукротив, бунтован, рас­

није у складу са важећим нормама)

пуштен,

недозвољен, недопуштен, забрањен

недисциплинован, ненадгледив

@реШ.

немиран, тврдоглав е 8.

повољан,

недоличан,

8. неспособан

упоран,

тешко

савладив,

-

уи:

подивљао

2.

неподударан прид. О неусклађен,

'у уи. задрт

неусаглашен е 8. различит

непокорност ж О 8. непослушност

неподударање с 8. несличност

е 8. неслагање

неподударност ж О 8. противност

непокретан прид. О

е 8. несличност

непокретљив, имобилан, укопан фи!.,

непоздан прид. О

(нешто на шта

се не можемо ослонити) несигуран, несолидан,оборив,оповргљив,поре­

1. 'у

уи . јогунастост

парализован фи!. , као кип фам. изр. , скамењен фи!., парализован (о чове­ ку) е фи!. 8 .. мртав

@ 8.

цив е (онај у којег не можемо имати

1.

поверења) 8. неодговоран

непокретност ж О

непознаваnац м О

8.

незналица

непознат прид. О

дентификован,

анониман, неи­

неименован,

тајан­

ствен , непотписан, безимен, незнан,

неразоткривен,

неидентифициран

неописив, необјашњив, не­

појмљив, стран, неразјашњив

-

уи.

чудан@ 8. неиспитан'У уи . необичан

1.,

неодређен

парализован

непомичност,

непокретљивост, имобилност, имо­ билитет, укопаност, мировање, ск а­

е 8. аматер

Хр8. е

непомичан,

фам. е

8.

некретнина

@

парализованост,инвалидност непоnитичан

прид.

аполитичан ,

аполитички, неполитички

непомирљив прид. О 8 . антагони­

стички е 8. задрт

2.

непомичан прид.

8 . мртав

непоновљив прид. О 8. одличан

2.

непознати м

мењеност

1.

е 8. перфектан

8. анонимус

непоквареност ж 8. морал

непоновљиво прил. 8. посебно

непокоnебљив прид. О постојан,

непопуњен прид .

непроменљив,

непопустљив прид . постојан, не­

непопустљив,

непро­

1.

8. празан

менљив, устрајан, истрајан, упоран,

променљив,

одлучан, принципијелан, чврст, кон­

бљив, устрајан, принципијелан, кон­

секвентан, дурашан, стабилан, уста-

. љен - уи:

стваран, снажан, дисципли­

нован е 8. одлучан

1.

доследан,

непоколе­

секвентан, истрајан, упоран, стаби­ лан, устаљен

-

дисциплинован

уи: стваран, снажан,

непопустљивост

I непоштење 8.

непопустљивост ж О

8 8.

непослушност @)

непорецив прид.

8.

8.

з80

строгост

јогунастост

неусавршен, недостатан, неуобличен,

ограничен, неразвијен, сакат

фИI.

-

уи: недовршен, сиров, незавршен

неспоран

непорочан прид . О невин, безгре­

непотпуност м (кад нечег нема до­

шан ,

скроман,

вољно) несташица, помањкање, не­

неупрљан,

довољност, недостатак, непостојање,

чедан,

честит,

непогрешив,

искрен,

неокаљан,

кротак,

недужан, чист, простоду­

немање, празнина, рупа фам.

шан, безазлен, беспрекоран, непо­

непотребан

кварен , савршен, благ, прав, свет, без

некористан,

љаге, чист као злато, бојажљив, деви­

прекобројан, излишан, узалудан, за­

чански, отворен неприкосновен суж.

лудан, неупотребљив, беспредметан ,

- уи.

безвредан, екстра неиром., плус не­

иксрен, поштен

8 8.

крепостан

непорочност ж чедност, честито ст, невиност,

кроткост,

неисквареност,

прид.

бескористан,

сувишан,

прекомеран ,

иром., бесциљан

непотребност ж о 8. ништавност

неупрљаност, неокаљаност, чистота,

88.

непоквареност

непотроwивост ж

непорцењив прид. драгоцен, ба­

ност

вишак

1. 8.

8.

перманент­

снослован

фам., као светог Петра

непотчињен прид.

кајгана изр.

- уи:

непоштен прид. аморалан, лоw, зао,

огроман, скуп

непосвећеник м 8. непознавалац непосnушан прид . О

88.

непокоран

8.

несташан

1.

1. 8.

непосnушност ж инат, пркос, не­

товност, обесност, самовоља, неди­ тврдоглавост,

опирање,

непопустљивост,

својеглавост,

др­

скост,

неукротивост,

са­

мовољност, хировитост, ћудљивост,

мушичавост фам., рогатост фам., не­ послух Хр8.

- уи:

жестина, хир, упор­

ност, живахност

непосредан прид. О

8 8.

обичан

8.

присан

1.

2.

непостојећи прид. О 8. нестваран

2.88.

измишљен

подмукао, бешчастан, бескарактеран, препреден,

обешењак

покорност, јогунство, буњење, бун­

пркошење,

бесраман,покварен,бестидан,подао, неваљао, нечастан, неморалан, охол,

непосnуwник м

сциплина,

независан

1.

опак,

осион,

фриган, пакост ан, срамотан, обес­ тан, прорачунат, искварен, безобзи­

ран, хулан, безморалан, премазан/ намазан свим мастима, издајнички,

продао би и своју мајку изр. , сраман, неплеменит,

неетичан,

фриволан,

неправичан, недоличан, грешан,

не­

чист, поган, ружан фИI., прљав фИI.,

низак фи!. , нечувен

фИI. , некрепо­

стан ре!.,

фам.,

смрадан

дрзовит

фам., злочест фам. , кваран фам. , худ арх., иморалан реШ., химбен Хр8 ., не­

ћудоредан Хр8., дебеле коже изр.

- уи:

бедан , некултуран, несташан, дивљи,

непоткупљив прид. неподмитљив , некорумпиран

заједљив, гадан, лицемеран, немиран непоштењак м

непотписан прид .

притворан,

вероломан, перфидан, безочан, пре­

8.

непознат

1.

8.

непоштење с О

нитков поквареност, не­

непотпун прид. нецеловит, неком­

морал, опакост, покварењаштво, ло­

плетан, недовољан, мањкав, оскудан,

повлук

делимичан,

нискост, хуљство, опачина

крњ,

штур,

половичан ,

суж.,

нечасност,

лупештво,

8 8.

немо-

рал

I непримета

непоштовање

з81

неискреност

1. @) 8.

непоштовање с

жан, безобразан, досадан, заморан

1. непросвеће­

8.

1.

непризнат прид . неприхваћен, не­ регуларан, неважећи, не званич ан

ност

неправедан прид.О (који се не по­

непријатан прид. О незгодан, неу­

наша према некоме у складу с пра­

годан, неуместан, неприличан, груб,

вичношћу) неправичан, некоректан,

недостојан,

непоштен, нечастан, бешчастан

ран

неморалан, лош

- уи.

(који није засно­

1.8

неприкладан ,

депласи­

уи: нељубазан, шкодљив

-

напрасит @)

8.

неугодан

8 8.

1.

ван на принципима правде) неоправ­

непријатељ м О

дан, незаслужен, бесправан, неосно­

помирљиви)8. противник

ван, неутемељен

непријатељски прид. (који је не­

неправиnност ж 08. настраност

88.

недостатак

1. @) 8.

2.

незаконитост

8. нападач 8 (не­ 1.

пријатељски расположен) анимозан, антагонистички, противнички, нега­

неправичан прид. (који се не пона­

тиван, одбојан, дистанцира н, непри­

ша према некоме у складу с правич­

ступачан, нељубазан, несрдачан , на­

ношћу)

бусит, неугодан, осоран, непријазан,

неправедан

8.

непрекидан прид .

трајан

8.

1.

зловољан, нерасположен, нетрпељив,

непрекидно прип . О без престан­

киван, зле воље, огорчен, потирући

ка, стално, непрестано, континуира­

уи:груб,деструктиван

8

но, перманентно, константно

везано (в . )

- уи.

трајно, заувек

8.

непрекидност ж О

ност

8 8.

по­

-

непријатељство с О наметљиво ст, насртљивост, агресивност, офанзив­

перманент­

ност, ратоборност, злонамерност, са­

летљивост, напасност, офен зив ност

одлучно ст

непрекинут прид.

трајан

8. непреnазив прид. 8.

Хр8.

1.

вратоломан

2.

непремостив прид. О (који онемо­

8

мржња, антагонизам , анимо­

зитет, раскорак, опречност, сукоб, нетрпељивост,

противљење,

супар­

гућава везу, који се не може проћи)

ништво, сукобљавање, колизија, тр­

несавладив, непробојан, немогућ,

вење, нетолеранција, супротставља­

(-

пут)

8.

трајан

8.

непрестано прип.

8.

непрестаност ж О

8 8.

ње,

непроходан

непрестан прид .

ност

8

1.

заувек

8.

перманент­

одлучност

непретенциозан прид. неамбици­ озан, једноставан, скроман, ненаме­

тљив, без амбиција/захтева, ненапа­

дан, обичан, мали фИI. непрецизан прид .

8.

неразумљив

непривnачан прид. одбојан, недо­ падљив, антипатичан, несимпатичан,

неугодан, непријатан, недраг, нево­

неслагање,

супротстављеност,

међусобно опирање, непомирљивост

непријатност ж

8.

неприкnадан

прид .

бан

проблем

8.

неподо­

1.

неприкосновен беспримеран,

прид.

најбољи,

супериоран,

непоно­

вљив, ненадјебив жар!., ненаткриљив

реШ.

- уи.

перфектан

неприnаrођен прид .

8.

ненавик­

8.

неупотре­

нут

неприменљив прид .

бљив

љен, иритантан, немио, мрзак, омра­

неприметан прид. О ситан, минија­

жен, омрзнут, зазоран Хр8.- уи: ру-

туран, мали, неопазив, незнатан, не-

неприпитомљив

I непродуктиван

з82

заметљив, мајушан, неразберив, неу­

тан,охол,осион,развратан,пркосан,

падљив, сићушан, неуочљив, омален,

осоран

микроскопски, умањен, смањен, ма­

непристојност ж О

лешан, мањушан, малечак, малашан,

ност е 8. погрда т уи . надменост

8.

непросвеће­

малацак, премален, стањен, портабл

непристрастан прид . објективан,

фам., мини фам. , џепни фам. , малец­

неутралан,

ки фам. е 8. замишљен

увучен, неумешан, беспристрастан,

1.

неприпитомљив прид . О 8. неста­

шан

1. е 8.

подивљао

правичан,

праведан,

не­

непристран, незаплетен, неукључен , неуплетен нестраначки суж.,

неприродан прид. усиљен, вештач­

неприступачан прид. О 8 . непро­

ки,

ходан е6. забачен е) 8 . скуп О фи!.

уштогљен,

укочен,

и з вештачен,

кру~завезан,суздр)Кан,стиснут, ар­

8.

недруштвен

тифицијалан, слу)Кбен фи!. , уштир­

неприступачност ж беспуће, вр­

кан фам., као свињска нога фам. изр.,

летност,

намештен арх. , заузлан реШ .

доходност,

неприродност ж (неприродно др­

беспутност, неприступност, беспут­

)Кање)

претварање,

неискреност,

извештаченост,

изигравање,

измотава­

ница,

непролазност,

непроходност,

стрмоћа, кршевитост

ма,

глумљење,

усиљеност,

ла)Кност,

натегнутост, намештеност, исфорси­

непрелазивост,

- суж:

реШ., беспут реШ.

пренемагање,

глу­

не­

дивљина,

пустош, беспућина фам. , злопутност

ње, варање, афектирање, афектација, пренаглашеност,

забит,

недоступност,

стеновитост,

неприхваl1ен прид. 8. непризнат непричљив прид . ћутљив, неразго­

раност, варка, пренаглашавање, пре­

ворљив, тих, безгласан, мучаљив, ма­

теривање (у понашању), хињеност,

лоречив, лаконичан , замукао, шкрт/

театар фи!. , представа фи!. , парада

штедљив

фам. , млаћење фам. , прављење фам. ,

муникативан,малорек,краткоречив ,

исфолираност

утихнуо, миран, неговорљив,

фам.,

уштогљеност

фам., скањивање реШ. , ачење ре!. глуматање,

маскарада,

- сл:

театралност,

на речима,

занемео,

неко­

затво­

рен фи!., нем нар . , мутав нар., мучки арх. , шутљив Хр8 .

непробуljеност ж буновност, са­

артифицијелност

неприсебно прил . 8. неразборито

њивост, дреме)К, поспаност, дремљи­

непристојан прид.

ло­

вост,

ом ама,

ших манира и понашања) припрост,

ност,

неактивност, малаксалост,

прост,

не­

лусан,дремка, неразбуђеност,дрема­

непри­

вица, успореност, сненост, заспа лост,

јатан, неучтив, недоличан, неваспи­

клонулост, полудрем, сананост, дре­

простачки,

култивисан,

(који

је

некултуран,

нецивилизован,

успаваност,

нерасање­

по­

тан, неотесан, нељубазан, безобра­

мовност,

зан, неуместан, неуљудан, неуглађен,

дремање, омамљеност фи!., не)Кивот­

неотмен,

неуљуђен,

неваљао,

скаредан,

нерафиниран,

неприличан ,

спорост,

куњалица,

дрем,

ност фи!. , опијеност фи!. , фјака ре!. , уљуљаност фам.

кочијашки, профан, недостојан, без

непроверен прид . неиспитан ,

манира, лоше одгојен, неделикатан,

познат, необјашњен, недокучен,

неприкладан,

неугодан,

Хр8., непријазан Хр8.

- уи:

неодгојен

препотен-

не­

непродуктиван прид. О 8. беспо­ слен е 8 . ненадахнут

1.

непропазанI неразборит

з8з

непропазан прид. О 8. јединствен

2. е 8. трајан 1. е) 6 . вратоломан 2. непропазност ж 8.

неприступач­

ност

непроменљив прид. О постојан, непроменљив,

непопустљив,

непо­

колебљив, устрајан, принципијелан, консеквентан, истрајан, упоран, ста­ билан, устаљен

- уи : стваран ,

сна)Кан,

невичан, никакав, неквалификован, траљав, непоткован, некомпетентан,

млак, неизве)Кбан, шарлатански, не­

прикладан

- уи:

лош, јадан, бедан

непрофесионапац м 8. ам атер непрофесионапизам м 8 . амате­ ризам

непрофесионапност ж 8.

амате­

ризам

дисциплинован О 6. отпоран

непроходан прид.

непроменљивост ж О 8. оданост

ступачан,

(-

пут) непри­

непролазан,

е 8 . перманентност е) 8. одлучност

врлетан, вратоломан, стрм, и з рован ,

непрела з ив,

непромиwљен прид. О (који је

нераван, каменит, џомбаст фам., бес­

учињен на брзину, без размишљања)

путан, непробојан, непремостив, не­

брзоплет,бандоглав,плаховит,нагао,

савладив

као мува без главе, брз (у поступци­

непроцењив прид. О 8. огроман

ма), хазардерски, безглав, пресмео,

е

обезглављен, лакомислен, лакоуман,

нерад м

мајмунски фи!., без гаве и репа

нерадан прид.

- уи:

погибељан, сметен, избезумљен, ше­ пртљав е (који је не пази довољно

у својим поступцима) 8. несмотрен

е) 8. збуњен О (који је учињен безраз­

8.

лењост

6. лењ

нерадник м лењивац, ленчуга, лен­

штина, беспосличар, дангуба, згуби­ дан, залудник, залудничар, забушант,

зевало, доколичар, дембел, лезилеб, лезилебовић, немарник, бадаваџија ,

ЛО)КНО) 8. неразуман непромиwљеност ж 6.

неодго­

трут, беспосленичар, беспослењак

-

фам. џабалебарош, луфтигуз, стрви­

ворност

непромочив

1.

8. скупоцен

прид.

непропустан,

на,ландара,трут,трутина, ветропир,

непропустив, вододр)Кив

фрајер, ленгуз, лења буба, мртво ду­

непропадљивостж 8 . перманент-

вало, паразит, зевало, луфтер, шала­

ност

бајзер

непрописан прид . 8. незаконит

чина, ленчина, бангалоз, липсотина,

непрописност ж 8. незаконитост непропустан прид. 8. непромочив непропустив прид. 8. непромочив

непросвеl1ен прид . О

8.

необразо­

ван е 8. назадан е) 8. некултуран

непросвеl1еност ж О необразова­

ње, необразованост, незнање, необа­ вештеност е заосталост, назадност,

затуцаност, тама фи!. непрофесионапан прид . аматер­

ски, почетнички,лаички, лабав, кли­ мав,

невешт,

нестручан,

неумешан,

- ре!.

гњилац, гњилавац, ле)Ка­

цркотина, мрцина, зијало, мртваја,. ладоле)К, ленац, левента, ленчура, ле­

њак, голанфер, ле)Как, муктаџија, ли­ зун, лазарон, потепух, ле)Кикар, ле­

лек, бадавњак, легањ, ленга, полтрон ,

ласногуз, лењак, јебиветар жар!.

-

арх. окламаш, степихлеб, ветрогоња,

адраповац, предрштина - уи: битанга нераднички прид. 8 .

доколичар-

ски

неразборит прид. 8. глуп неразборито

прил.

лудо ,

бесо-

неразбуђеност/нераспопожење

мучно,

сулудо,

сумануто,

махнито,

лудачки, безумно, избезумљено, не­

присебно, изван себе, не расуђујући, безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­ но, распамећено, без памети

неразбуђеност ж В.

непробуђе­

ност

кржљав, за­

кржљао, атрофичан, ретардиран, за­ остао, геџав, хендикепиран

f}

(о зе­

мљама, државам~) заостао, у развоју назадан

непробуђе­

нераспопожен

прид.

безвољан,

утучен, депресиван, летаргичан, мр­

зовољан,

учмао,

тмуран,

апатичан,

сломљен, хладан, туробан, брижан,

рен,

покуњен,

чамотан,

смркнут,

ж

закржљалост,

сићушност,

заосталост,

атрофија, мршавост, кржљавост, су­ шење, спарушеност, слабуњавост, не­

јакост, јаловост фи!., сахњење хрв. неразrоворљив прид. В. љив

сив,

погружен ре!., шоњав фам., сатрвен ексир., скрхан ексир., чаманреш.

- уи:

досадан,уморан,бесан нераспо­

ложење

нераспопожење с О

положење)

(лоше рас­

нерасположеност,

де пре­

сивност, депресија, мрзовоља, мало­

душност,

неприч­

натму­

меланхоличан,

нераспопоженост ж В.

неразвијеност слабост,

В.

ност

клонуо,

неразвијен прид. О

- уи.

нерасањеност ж

апатија,

вољност,

апатичаност,

анксиозност,

без­

суморност,

меланхолија, депресија, депресивност,

нераздружив прид. В. одан

депримираност,

неразоривост ж В. отпорност

неразрушивост ж В.

1.

потиштеност,

перманент­

ност

шност,

индиспонираност,

снужденост,

покуњеност,

равноду­

мргодност,

зло­

воља, невољност, тмурност, мрклина,

неразуман прид. ирационалан, не­

летаргија, индолентност, индоленци­

разборит, безуман, безразложан, су­

ја, клонулост, клонуће, натмуреност,

луд, уврнут, неповезан, луд, суманут,

инертност,

апсурдан,

лост, инерција, раздражљивост, флег­

чудан,

несувисао,

несми­

индиферентност,

отупе­

слен, изван памети, иреалан, непаме­

матичност, неосетљивост, песимизам,

тан,

утученост,

- уи:

нејасан, комичан, бизаран

неразуман

зловољностапатичност,

(који је учињен без­

атонија, смркнутост, мрачност, клону­

разложно) неразборит, безразложан,

лост духом, тегобност, намргођеност,

нерпомишљен, ирационалан, неиза­

туробност, мртвило, невесеље, намр­

зван, немотивисан, без повода, без

штеност,

побуде, неуман реШ., несхватљив

лоша/зла воља, сломљеност, беживот­

-

уи.брзоплет неразумљив

неодређен,

нарогушеност,

мизерност,

ност, покислост, учмалост, тупост, те­

прид.

непрецизан,

недефинисан,

гоба у души, бедак фам. , киселост фи!.,

несхватљив,

мркост реШ., абулија реШ., празнина

неиспитан,неДОКучив,апстрактан,не­

фи!., млохавост

расветљен, безобличан, магловит, не­

погруженост ре!., грижљивост ре!., без­

појмљив, неконкретан, неразјашњен,

воља фам., дерт иесн., сплин реШ., нуј­

несигуран, аморфан фи!. , мутан фи!. ,

ност хрв.

нејасан фи!., питијски фи!., магличав

года, безнађе, слабост, незадовољство,

арх., магличан арх.

-

уи: приближан,

двосмислен, непознат, тајанствен

- уи:

фи!., хладноћа

фи!.,

туга, умор, брига, нела­

малаксалост, мука, измученост, беда, агонија

нервирати

з85

/ несвесност

којем нема правилног поретка) збр­

нервирати несврш. прел. живцира­

ти, дражити, надраживати, иритира­

ти, раздраживати, узбуђивати, узне­ миравати, узрујавати, провоцирати,

ка, пометња, несређеност, аљкавост,

неуредност,

разбацаност,

побрка­

ност, дезорганизованост, збрканост,

пењати се (некоме) на главу изр., ићи

хаотичност,

на живце (некоме) изр.

ност, дезорганизација, запуштеност,

нервирати се несврш. (постајати

нервозан, осећати нервозу) узрујава­ ти се, узбуђивати се, живцирати се,

нервоза ж раздражљивост, живча­

ност, преоптерећеност, стрес, узне­ миреност, узрујаност нервозан жљив,

прид .

напрасит,

сиван, афективан,

напет, живчан,

раздра­ импул­

нагао, напрасан,

недотера­

хаос, лоша уређеност, шлампавост

фам., шлампастост ност изр.

губити жив це, бити напет

набацаност,

фам., распаца­

фам., јебе луд збуњеног нар. дезорганизираност хрв.

рашчупаност,

ши на време) неуредан, несређен, по­ времен,поремећен,хаотичаНf} ван­ редан

неретко прил . В. често

неродан прид. В . неплодан

фи!., вирулентан

фи!., вехементан

неродност ж В. неплодност

пргав, диваљ, некултуран,

несавесност ж В. нехајност

груб, растројен, тврдоглав, страстан, бесан, немиран, разуздан, грозан

1.

f} (који се не може реализовати) не­ могућ,неостварив, невероватан, ире­ алан, неразуман, неспроводљив, неу­ темељен, непроведив хрв. нереапизован прид. В. неостварен

HeperynapaH прид. В. незаконит HeperynapHocT ж О поремећеност, аномалија, одступање, девијација, за­ страњење, скретање, алтерација, де­ вијација од путање/обичаја, отклон,

f}

В.

незаконитост

неред м О (стање у којем су ствари

у кући, соби без реда) лом, русвај, ха­

ос, гужва, џумбус, вашар, крш, збрка, пакао, гунгула, збрканост, дар-мар, папазјанија, пометња, врева, метеж

фи!., циркус фи!., свињац фам. , трпа­

нац фам., урнебес фам., џунгла фам., конфузија жар!., каос хрв.

1.

несавестан прид . В. несмотрен

несавпадив прид. В. непобедив

нереапан прид. О В. измишљен

варијација, аберација, одмицање

сл:

нередован прид. О (који се не вр­

темпераментан, отрован фи!., ватрен

- уи:

суж:

-

прљавост, несистематичност

распаљив, жучљив, ћудљив, једак,

арх.

-

непочешљаност,

- уи: немир,

галама, несклад, гомила f} (стање у

несавршеност ж В. мана

несаrорив прид . В . ватросталан несазрео прид. млад, недозрео, де­

тињаст,

неискусан,

мали,

незрео,

инфантилан, недорастао, голо бр ад, младалачки, јецав, бебаст фам. , ба­ лав

фам. ио!., зелен

фам. , млађан ексир .

фам., кењкав

-

сл: малолетан,

наиван

несапомивост ж

В.

перманент­

ност

несапомљив прид. О В. јак

бродржећи т уи. трајан

f}

В . до­

1.

несвакидашњи прид . В. необи­ чан

1. несвакодневан прид . В. необи-

чан

1.

несвесност ж рефлексност, механи­ ка, случајност, ненамерност, ненаме­

раваност, невољност, непромишље­ ност,

нехотичност,

несмишљеност,

несвест

I нескnоност

несрачунатост, планирано ст,

з86

инстинктивност,

нехотимичност,

не­

ауто­

матизам исих.

уи.

-

оба­

В. бунило

2. @

-

уи: љубав, срце, љубазност,

механички,

ненамеран,

ша­

- уи:

толерантност, доброта, толеранција, витештво

несвестан прид. случајан, инстинк­ тиван,

хрв.

склоност, толеранција, нежност

несвест ж О несвестица

мрлост

реШ . , смиловање реШ., веледушност

- сл :

сношљивост, либерал­

ност, саосећајност, мекоћа несиrуран прид . О В.

опасан

1.

@

блонски, рефлексан, невољан, спон ­

беспомоћан, слаб, учмао, безвољан,

тан,

утучен,

непромишљен,

непланиран, несрачунат,

импулсиван,

природан,

махиналан,

неконтролисан,

несми­

равнодушан,

апатичан,

мераван,

рентан,

ненаучен,

нехотимичан,

интуитиван,

против

вла­

де­

гичан, тмуран, тетурав, индолентан,

шљен, прирођен, аутоматски, нена­ инхерентан,

малаксао,

пресиван, нестабилан, тром, летар­ нерасположен,

индифе­

сломљен, хладан,

безизра­

жајан, безбојан, туробан, небрижан,

стите воље, нехотичан

млитав,

несвршен прид. В. незавршен

неспокојан, беживотан, духовно нео­

несебичан прид. дарежљив, рокогруд,

подашан,

великодушан,

добар,

самилостан,

ши­

галантан,

племенит,

хуман,

доброчинитељски,

до­

бротворни, милосрдан, човечан, ал­ труистички, филантропски

-

сл: ши­

рок, милостив, човекољубив, мек, са­

осећајан, толерантан, господски

несебичност ж широкогрудост, да­ режљивост, доброта, човекољубље, пожртвованост,

човечност,

самари­

танство, алтруизам, срдачност, пред­

усретљивост,

милосрђе,

великодушност,

хуманост,

племенитост,

га­

лантност, пажљивост, филантропија, хуманитарност, људскост, Достојан­

CTBeHOC~

благородност,

добрости­

вост, милосрдност, узвишеност, бо­

гобојаз ност, галанција, човекољуби­

клонуо, атоничан, покуњен,

сетљив, једнолик, немоћан, нехајан,

анксиозан, обузет мртвилом, флег­ матичан, бесполетан, без живости, устајао, вотан,

натмурен, неосетан,

опуштен, чамотан ,

меланхоличан, сив, малодушан, оба­

мро, баровит фи!. , анемичан фи!. , туп

фи!. , запарложен фи!. , погружен ре!. , шоњав фам., сатрвен ексир. , скрха н ексир., чаман реШ.

- уи: досадан, умо­

ран е климав, лабав, разлабављан, расклиматан,

непричвршћен,

млитав, на лабавим/стакленим нога­ ма изр . О В. неизвестан

0

несимпатичан прид. В.

непривла­

чан

пријатељство, хотност,

душевност,

разумевање ,

добро­

женерозност,

,.. -

уи . невешт, неспретан

несистематичан прид . В.

издашност,

(који не

одаје сигурност у некој вештини)

зан

благост,

неза­

тегнут, непритегнут, лелујав, дрхтав,

вост, мекоћа срца, простодушност,

добродушност,

нежи­ отупео,

непове­

1.

несистемски прид . В. неповез а н

нескnад м В . недостатак

1.

беневолентност, подашност, благо­

нескnадност ж О В .

наклоност, добра воља, добротвор­

@ В. огавност

ност, женерозитет, генерозност, ми­

нескnоност ж ненаклоност,

лост, братољубље, широкогрудност,

клоњеност,

милостивост, аман ре!., податљивост

ност

- уи .

одбојност,

мржња

1.

несличност

нена­

непривлач­

нескривенlнеспоран

заблуда, лапсус, глупост, погрешка,

нескривен прид. В. опипљив

нескршивост ж В . перманентно ст

несnаrање с О

противљење @ В.

нетрпељивост е В.

свађа

0

несличност О В .

В. неспоразум

лика,

многострукост,

различитост,

родност,

неједнакост,

којакост,

сва­

страност,

неуједначеност,

несоцијаnан прид. В. недруштвен неспојивост ж дистинкц иј а , р аз­ лика,

све­

родност,

апартност,

ност, посебност

-

дударање,

нема

страност,

неспагање ,

неуједначеност,

обухватност,

све­

апартност,

различност, неускладивост, диспари ­

поданички,

покорен,покорнички,вазалски,рОП­

тет, разликовање, несклкад, хетеро­

геност, осебујност хрв.

ски, слугански, субординиран фарм.

ност, посебност

@ (који није на слободи) затворен

-

- уи:

супрот­

сл: промењивост,

сложеност, непрепознатљивост

свађа

несnомљивост ж

диспаратност,

нескпадност,

слободу) зависан, овисан, потлачен,

HeCnOra ж В.

с в а­

ра злу­

неподударност, распозна в а њ е , непо­

сл: промењивост,

подјармљен,

диференцираност,

двајање, разноликост, раз новрсност,

сложеност, непрепознатљивост

потчињен,

разно ­

спект ар ,

чивање, шароликост, одвајање , раз ­

супрот­

несnободан прид . О (који

р азпи ч ито с т,

вишестранос т,

неједнакост,

којакост,

тет, разликовање, несклкад, хетеро­

- уи:

многострукост,

неспичност,

различност,неускладивост,диспари­

геност, осебујност хрв.

неискуств о

неснаnажљивост ж В. н евештос т

неслагање,

обухватност,

бисер

неснаnажљив прид . В . неспр етан

разлу­

неподударност, распознавање, непо­

нескладност,

потез,

- сл: огрешење,

неснаnажење с О В.

двајање, разноликост, разноврсност,

диспаратност,

по грешан

поступ ак,

@ В. пометеност е В . нев е ш то с т

чивање, шароликост, одвајање, раз­

дударање,

поступак,

по­

замисао/иде­

неспоразум, грех

разно­

спектар,

диференцираност,

ја,

лош

поклизнуће,

лоша

пер фам., жипон фам. раз­

неспојивост,

вишестраност,

корак ,

иран. жар!., кикс фам., гаф фам. , фе­

1.

несnичност ж дистинкција,

пропуст,

грешан

пош/неправилан

2.

несnичан прид. В. необичан

превид,

неспокој м нелагода, нелагодност, В.

перманент­

тескоба, немир, зебња, неспокој ство ,

ност

забринутост, узнемиреност, бојазан,

несмисао м В . небулоза

оптерећење

- уи.

нерасположење, ту­

несмотрен прид. (који је не пази

га, мука

довољно у својим поступцима) не­

неспокојан м брижан, з абри нут,

хајан, неопрезан, лежеран, брзоплет,

узнемирен, немиран , зебљив, успла­

пренагљен,

хирен,узбуђен, надражен, нелагодан ,

промишљен,

небрижљив,

нагао,

необазрив,

несавестан,

пренагао ,

не­

површан,

лакомислен,

ветрењаст, аламуњаст реШ., небудан реШ., непомњив реШ., непоман реШ .

-

уй: лакомислен, хировит, нетактичан несмотреност ж

испад,

омашка,

грешка, омашај, забуна, промашај,

у бригама, пун бриге, брижљив реШ.

- уи.

нерасположен, уплашен

неспоразум м О

(случ ајно ло­

ше међусобно разумевање) забуна @ (међусобно неразумевање) сукоб, размирица, неслагање - уи . свађа неспоран прид. апсолутан, безусло-

з88

HecnopHocTIHecpefIaH

ван,

сигуран,

несумњив,

недвосми­

слен, неоспоран, чињеничан, необо­

ко,

килавац,

неспретњак,

неснала­

жљивац, богаљ богаљ фи!., шепавац

рив, кредибилан, проверен, непоби­

фи/., заплетенко фам., трапавко фам.,

тан, непорецив, известан, фактичан,

завезанко фам., сметењак фам., ше­

поуздан, уверљив, непроблематичан,

пртља фам., смушењак

истинит, крајњи, искуствен (доказан

кљан

искуством),

идиот

експлицитан,

провер­

фам.

-

фам., шмо­

уи: неспособњаковић ,

љив, неупитан, потврђен, неопоре­

неспречивост ж в. нужност

цив,

неспутан ПРИД. в. слободан

неоповргљив,

двојбен хрв.

- уи:

непрепоран,

не­

темељит, савршен,

очигледан, доказив, потпун

несређен прид. в. неповезан

1.

несређеност ж О збрка, неред, аљ­

1.

неспорност ж в. поузданост

неспособан ПРИД. о (који није ка­

кавост, неуредност,разбацаност, по­ брканост, дезорганизованост, збрка­

дар, способан да обавља неке актив­

ност, хаотичност, набацаност, недо­

ности)

тераност, дезорганизација, запуште­

недорастао,

немоћан, реШ.

- уи.

неупотребљив,

неподобан реШ.,

некадар

невешт, аматерски б полно

немоћан,импотентан

ност, хаос, лоша уређеност, шлампа­

вост фам., шлампастост фам., распа­ цаност фам., дезорганизираност хрв.

неспособњак м в. незналица 2.

-

суж: рашчупаност, непочешљаност

неспособњаковић м в. незна­

-

сл: прљавост, несистематичност б в.

лица

2.

нехајност

неспреман прид . в. изненађен

несретник м в. очај ник

неспретан

несретница ж в. мученица

жљив,

прид .

незграпан,

спетљан, пртљав,

трапав, сметен,

медведаст,

неснала­ запетљан,

слоновски,

не окретан, сплетен,

ше­

туњав,

невешт, с две леве руке/ноге, укошен,

1.

несрећа ж О (зла срећа, коб) в . не­ воља б

(бол, обично душевна) в.

патња €} (саобраћајна

саобраћајка фам.

-)

удес, судар,

О (нешто што је

тешке руке, лоших рефлекса, бенаст,

неповољно) в. штата

шепртљаст, неспретан у послу, успо­

човек) в.

(несрећан

2. 0

несрећник (1)

(покварен,

рен, без главе и репа, неумешан, смо­

зао човек) в. гад

тан као сајла, изгубљен, као слон у

несрећу) баксуз, баксузник, аталија

стакларској радњи, као мува без гла­

арх. G} в. (човек лоше среће) баксу­

ве, смушен, заузлан фи!. ре!., дрвен

зник, баксуз, несрећа, талија жар!.,

6

(онај који доноси

фи!., завезан фи!., везан фи!., пртљав

пегула ре!., аталија арх.

ре!., бангав фам., смотан фам., трун­

несрећан прид. О тужан, бедан, ја­

тав фам., слонаст фам., сапет реШ.,

дан, ојађен, жалан, безнадежан , бо­

врљав ио!. ре!.

- уи:

млитав, укочен,

лан, вајан, растужен, жалостан , оча­

неискусан, збуњен, неспособан, шо­

јан,

њав ио!.

грешан, јадован,

-

сл: незналица, блентав,

спор, леви

фам., недоучен, килав

фам., невичан неспретност ж в.

ожалошћен,

плачан,

чемеран,

жалопојан,

боле­

стан, небог, жалобан, жалости в, јадо­ вит, дертли ре!., плачеван, неутешан,

невештост

злогуб, клонуо, изгубљен, безнадан,

неспретњак м в. неспретњаковић

готов, чемерикаст, облачан фи!., пе­

неспретњаковић м фам. спетљан-

чалан ре!., губав

фам., деран реШ.,

припитомљив,

шака јада изр. б (који стално дожи­

распуштен,

несрећник м О (човек лоше среће) несретник,несрећа,злосрећник,без­

лински, штен,

моћник, уклетник, пехист, деспера­

- уи: баксуз, бедник б (онај ко­

непоштен

(склон про­

менама) в. несталан б в. непоуздан

(који губи равнотежу) лабилан О

(који је нерврно нестабилан) неста­ ложен,

неуравнотежен,

непредви­

див

хировит, свадљив, немиран

личине) губљење, губитак, слабљење, смањивање,

смрт

€}

фи!. в.

се, чилети, губити траг, сахњивати, сахнути б в. умирати

нестаnан ПРИД. (склон променама) нестабилан, променљив, промењив,

непостојан, превртљив, неуједначен неједнак

нестати сврш . непрел. О

ишчезну­

ти, ишчилети, изгубити се, заћи фи!., усахнути фи!., испарити фам., одје­ здити фам., одмилити Фам.,отперја­ ти фам. б фи!. завући се, потулити се, склонити се, прикрити се, скрити

се, сакрити се, притајити се, замести/ затрти трагове, заметнути се, ишче­

знути, шчучуњити се ре!., шћулити се

ре!., шћућурити се фам. , завући се у мишју рупу изр. €} фам. в. побећи 1.

несташан ПРИД. О ђаволаст, в'ра­ голаст,

-

уи: тврдо­

сл: лакомислен, хи­

1.

вољност, недостатак, оскудица,

не­

постојање, немање, празнина. б

в.

немаштина

несташко с в. обешењак

несташно прил. в. обешењачки

б

в.

в.

измишљен

натприродан 1. €} в.

ствен О в . одличан

1. (1) в.

замишљен

1.0 в.

божан­

измишљен

1.

нестручан ПрИД. в. непрофесиона­ лан

2.

нестајати несврш. непрел. О (пре­ стати постојати) ишчезавати, губити

- уи.

-

нестваран ПрИД . О

нестајање с О (смањење неке ко­

девалвација фи!. бв. Kpaj'l.

опу­

шеретски

нестаwица ж О помањкање, недо­

несрећница ж в. мучени ца 1.

снижавање,

лолски,

ровит, мушичав б в . напрасит т уи.

2.

умањење,

окачењачки,

глав, неваљао

ји доноси несрећу) в. баксуз 1. €} в.

- уи:

непокоран,

недисциплинован,

реШ., пустопашан реШ .

ре!., талија жар!., пегула ре!., аталија

€}

аламуњаст,

фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст

тер реШ., десперадос фам., пегулан

нестабиnан ПРИД. О

вражи­

врагометан, опуштене природе, ло­

надник, очајник, проклетник, беспо­

јадник

непослушан,

ји, ђаволски, немиран, обешењачки,

вљава малере) в. малерозан

арх.

I нестручњак

несрећник

.

мангупски,

неукротив,

не-

нестручно прил . неквалитетно, ла­

баво, слабо, лоше, траљаво, лаички,

невешто, нестручњачки, ки,

шарлатански,

почетнич­

климаво,

незна­

лачки, неприкладно, некомпетентно, тричаво, непрофесионално, мизерно,

неизвежбано,

недовољно,

никакво,

без стручности, неквалификовано,

млако, аматерски, непотковано, рђа­ во, аматорски ре!., дилетантски фам. , фушерски жар!.

- сл: бедно, јадно

нестручност ж крпеж, аматериз~м,

крпарење, непрофесионалност, по­

четништво, нестручњаштво, непро­

фесионализам, прчкарија, петљанија, петљанција,

петљање,

аматерство,

крпарија, крпање ре!., клепотина ре!., дилетантизам жар!., фушерај жар!. нестручњак м лаик, дилетант, ама­

тер, непрофесионалац, надримајстор,

приучењак,непознавалац,буџаклија

нестручњачки

I неугодан

390

арх., лајкуш ре!., петљанац фам., шар­

нетачан прид. О

латан фам., петљавац фам., аналфа­

шком) погрешан, неправилан, нао­

бет фи!., фушер фам., постраник хрв., неупућеник хрв.

- уи.

незналица

(-

одговор, с гре­

пак, неточан хрв. @ (који не одговара

истини) неистинит, нестваран, нере­

нестручњачки прил. неквалитет­

алан @) (који касни) неблаговремен,

но, лабаво, слабо, лоше, траљаво, ла­

са закашњењем

ички, нестручно, невешто, почетнич­

нетипичан прид. в. необичан

ки, шарлатански, климаво, незналач­ ки,

неприкладно,

некомпетентно,

тричаво, непрофесионално, мизерно,

неизвежбано,

без

недовољно,

стручности,

никакво,

неквалификовано,

млако, аматерски, непотковано, рђа­

во, аматорски ре!., дилетантски фам.,

фушерски жарf.

- сл:

нестручњаwтво с в. нестручност

несувисао прид. в. небулозан

несувиспост ж О в.

нетипичност ж в. необичност нетоперантан прид. в. нетрпељив

нетоперанција ж в.

небулоза @ в.

ништавност

нетрпељи­

вост

нетом прил. арх. в. недавно нетрпељив искључив,

бедно, јадно

1.

прид .

крут,

нетолерантан,

доктринаран,

ин­

доктриниран, загрижен, задрт, бес­

поговоран, једностран, доминантан, догматичан, догматски,

праволинијски

фанатичан,

фи!., једнолинијски

фи!., ексклузиван арх.

несугпасица ж О в.

полемика @ в.

свађа т уи. неприлика несумњив прид . О

нетрпељивост ж мржња, антаго­

низам, сукоб, раскорак, опречност,

апсолутан, не­

непријатељство, противљење, супар­

споран, безуслован, сигуран, недво­

ништво, сукобљавање, колизија, тр­

смислен,

вење, нетолеранција, супротставља­

неоспоран,

чињеничан,

необорив,кредибилан,проверен,не­

ње,

побитан, непорецив, известан, фак­

међусобно опирање, непомирљивост

неслагање,

супротстављеност,

тичан, поуздан, уверљив, непробле­

- сл:

матичан, истинит, крајњи, искуствен

неубедљив прид. (који не улива

(доказан

искуством), експлицитан,

проверљив, неупитан,потврђен,нео­ порецив, неоповргљив, непрепоран,

недвојбен хрв.

-

уи: темељит, савр­

шен, очигледан, докази в, потпун

@ в.

опипљив @) в. одређен

несклоност, ривалство

поверење) в. неуверљив

неувежбаност ж в. неискуство неуверљив прид. (који

поверење)

неубедљив,

не улива

разблажен

фи!., млак фи!., празан фи!. неувучен прид . в . неутралан

несумњиво прил. в. наравно

HeyrnaJjeH прид. в. неучтив HeyroAaH прид . О (који изазива

несхватљив прид . в. неразумљив нетакнут прид. в. неповређен

не­

пријатна осећања) непријатан, нела­

нетактичан прид . неодмерен, на­

годан, немио, мрзак @ (који одбија

гао,несмотрен,брзопле~пренагљен,

својим

непажљив, нехајан, неопрезан, леже­

ран, необазрив , непромишљен, пре­ нагао

- уи.

хировит

нетапентован прид . в. не надахнут

недраг,

понашањем) невољен,

антипатичан,

иритантан,

несим­

патичан, одбојан, омражен, омрзнут, зазоран реШ. @) (који није угодан, фи­

1.

зички) неудобан,неподесан

неугодност

391

I неустраwи

неугодност ж в. несрећа 1.

неуравнотежен прид. в. напрасит

неукротив прид. О

неуравнотеженост ж

сташан,

враголаст,

припитомљив,

ђаволаст, не­

мангупски,

непослушан,

не­

вражи­

неурађен прид. в. незавршен неурачуљивост ж О

распуштен,

ност,

непокоран,

настрано ст,

врагометан, опуштене природе, ло­

поремећеност,

лински,

атипичност,

штен,

окачењачки,

лолски,

недисциплинован,

фам., хунцутски реШ.,

- сл:

шеретски

ветрогоњаст

-

реШ., пустопашан реШ. глав, неваљао

опу­

уи: тврдо­

лакомислен, хиро­

вит, мушичав @ фи!. в. самовољан @) в. подивљао О в. непокоран

1.

1.

неура­

чунљивост

ји, ђаволски, немиран, обешењачки, аламуњаст,

в.

абнормал­

ненормалност,

неуравнотеженост, лудост,

противприродност,

изопаченост,

сулудо ст,

неу­

бројивост реШ. @ в. разјареност @)в. махнитост

1.

неуредан

прид.

одрпан,

дроњав,

шлампав, похабан, прњав , офуцан, траљав, подеран, аљкав

-

уи: прљав,

неукусно ст ж в . огавност

запуштен, лош

неуљудан прид. в. неучтив

неуредност ж збрка, несређеност,

неуљуђен прид. в. неучтив

неред, аљкавост, разбацаност, побр­

неумереност ж в. порок

каност,

неуместан прид. О

в.

1. неоснован

бв. неучтив

неумешност ж О в. неискуство @ в. невештост

1.

цаност фам., дезорганизираност хрв.

1.

неуређеност ж в. нехајност

неуморан прид. в. марљив

неусавршен прид . в. нецеловит

неуморност ж в. одлучно ст ж

вост фам., шлампастост фам., распа­

неуређенприд. в. неповезан

неумољивост ж в. строгост

неуниwтивост

тераност, дезорганизација, запуште­

- суж: рашчупаност, непочешљаност - сл: прљавост, несистематичност

1.

неумољив прид. в. необуздан

збрка­

ност, хаос, лоша уређено ст, шлампа­

неумешан прид . в. неутралан

неумност ж в. махнитост

дезорганизованост,

ност, хаотичност, набацаност, недо­

несаломивост,

несломљивост, непотрошивост

-

уи .

дуготр~ност,отпорност

HeycarnaweH неусклађен - уи.

прид.

неподударан,

различит

неусиљен прид. в. обичан

2.

неускпађен прид . неподударан, не-

неуобичајен прид. в. необичан

1. неуобичајено прил. в. посебно 1.

усаглашен

неуобпичен прид. в. нецеловит

пропаст, крах, распад, пад, фијаско,

неуочљив прид. в. неприметан

1.

- уи.

различит

неуспех м губитак, дебакл, слом, подбачај, руина, лош резултат, наза­

1.

довање, несрећа, бродолом фи!., не­

непримен­

ман фи!., провалија фи!., низбрдица

љив, бескористан, некористан, бес­

фи!., гроб фи!., ископ ре!., расап ре!. ,

неупадљив прид. в. неприметан

неупотребљив прид. предметан, узалудан

-

уи.

непотре­

неупрљан прид. в. чист

расте п ре!., хаварија ексир., срозава­

ње фам. - уи: пораз, трагедија, бан­

бан

1. и 3.

неупућеност ж в. необавештеност

крот

неустраwив прид. О храбар, од-

.

неустраwивост

I неЦИВИЛИЗ0ваност

важан, јуначки, смео, срчан, херој­

ски,

јуначан,

шљив,

безазоран,

издржљив,

нестра­

непопустљив,

392

фјака ре!., јавашлук ре!., брљивост

фам., хај-нехај фам., непомња реШ., непомност реШ., непомњивост реШ.

врли, непоколебљив, смион, лавов­

уи: лењост, пропуст

ски фи!., љут фи!., дрзак фи!., дели

нехуман прид . в. необуздан

арх., лављег срца изр.

- уи:

мушки

фи!., насилан, борбен, витешки @ в. авантуристички

1.

неутемељен прид. (који није за­ снован на реалним чињеницама) без­ неоправдан,

неоснован,

беспредметан, неумесан, без основа,

- уи.

неодржив, неразложан реШ.

бе­

смислен

неутешност ж в. нерасположење

прид .

објективан,

не­

пристрастан,правичан,праведан,не­

увучен, неумешан, беспристрастан, непристран, незаплетен,

неукључен,

неуплетен нестраначки суж.,

довољан,делимичан,непотпун,крњ, половичан, неусавршен,

непредусретљив,

недостатан,

неуобличен, ограничен, неразвијен,

сакат

фи!.

-

уи: недовршен, сиров,

незавршен

нецивилизован прид. в.

необу­

1.

нецивилизованост

ство,

варваризам,

примитивизам, лизам,

ж

варвар­

непросвећеност,

дивљаштво,

суровост,

ванда­

непоштовање, нео­

тесаност, неодгојеност, нехуманост,

нељудскост, непристојност, неуглађе­

неучтив прид. нељубазан, несусре­

тљив,

1.

нецивилизова­

ност

здан

неутралан

в.

нецеловит прид. некомплетан, не ­

неустраwивостж в. одважност

разложан,

нехуманост ж

-

нерафини­

ност, дрскост, немилост, крвништво,

безобразност,

бесрамност,

неуљуд­

ран, неуслужан, неуглађен, неприја­

ност, необразованост, некултурност,

тан,непрофињен, недоличан,непри­

вулгарност, бестијалност, зверство,

стојан, неугодан, неуљудан, неотесан

немилосрдност,

примитивност,

си­

-уи:дрзак, некултуран

ровост, бруталност, бездушност, без­

неформалан прид. О в. присан 1.

обзирност, насиље, бестидност, безо­

@ в. разговорни

2.

сећајност, некултура, неумољивост,

нехај м в. нехајност

бешћутност, безобраштина, проста­

нехајан прид. О в. несмотрен @ в. равнодушан

2.

клук,

разарање,

чинство,

крволочност,

заосталост,

зло­

недоличност,

нехајност ж површност, несистема­

демонизам, некултивисаност, пусто­

тичност,

шење,

неодговорност,

лежерност,

непажња, необзирност, несређеност,

безобразлук,

необразовање,

неуљуђеност, простота, несофисти­

неуређеност, индоленција, небрига,

цираност,

занемарив ање ,

ност, насилност, припростост, живо­

брижљиваст,

лакомисленост,

нехај,

не­

несмотреност,

тињство,

несажаљивост, .

несмиљеност, просташтво,

комоција, комотност, нехајање, огу­

грубијанштина,

глалост,

вечност,

вост,

индолентност,

безбрижност,

немарење,

распуштеност,

лакоумност,

нетемељитост,

непажљи­

запуштање,

комодитет,

необази­

рање, атљавост ре!., мурдарлук ре!.,

анимал­

нечовештво,

грубост,

осорност,

дивљачина

неосетљивост,

ексир.,

нечо­

непрофињеност, дивљина,

симплицизам

реШ., пасјалук ио!. , барбаризам хрв., барбарство хрв.

нечасностlнитков

393 нечасност ж О в. неморал поштење

1. @ в.

никоrовић м в. безвезњак

не­

2.

нимбус м аура, ореол, калобар око

1.

нечастан прид. О в. @ в. ласциван

непоштен

главе свеца, ауреола арх., ореола хрв .,

1.

колобар хрв., свето круг хрв.

1.

нечастиви м в. ђаво

нимфа ж.., уи. вила

2.

ниподаwтавати

нечист прид . в. прљав

омаловажавати

нечовек м в. нитков

несврш.

прел .

в.

1.

нипоwто узв. в. никако

нечовечан прид. в. необуздан 1. нечовеwтво с (насиље над станов­

ниска ж О в. огрлица

1. @

в. венац

2.

ништвом) принуда, суровост, окрут­

нискост ж в. непоштење

ност,

на­

нитков м (лош, покварен и зао чо­

буситост, жестина, насиље, мучење,

век) гад, бедник, бараба, безочник,

угњетавање, крвништво, нападност,

дволичњак, лицемер, хуља, битан га,

тлачење,

немилосрдност,

силовитост, присиљавање, немилост,

1.

изрод, подлац, безобразник, превр­

нехуманост, нељудскост, поробљива­ ње, виоленција, насилништво, бру­

тљивац, хипокрит, препредењак, бе­

талност, грубијанство, неумољивост,

подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­

злостављање, злочинство, подјарм­

карош, пробисвет, проклетник, му­

љивање, присила, несмиљеност, ди­

тивода, дрзник, псе то, џукац, стока,

вљаштво,

уштва, неваљалко, нечасник, притво­

силништво,

силеџијство,

примена силе, зулум, погром суж.

-

уи: злочин, разбојништво, сила, агре­

бестидни к,

ри ца, неваљалац, преварант, злоб­ ник,

нечовек,

мамлаз,

нечувен прид. в . неучтив

безвучан, пригу­

шен, тих, бешуман, плах, полугласан

- уи:

покварењак,

злоћа,

непоштењак,

пакосник, перфидник, гуј а, џукела,

сија, грубост нечујан прид. О

срамник,

благ, слаб @ в. нем

неwкодљив прид. О безазлен, без­ опасан, бениган, нештетан реШ . @ в .

безбедан

неwколован прид. в. необразован

1.

протува,

смутљивац,

морална

наказа,

балабандер, двоструки

играч, муфљуз, морални имбецил, мутикаша, живина, ништавац, нео­

тесанац,

претворник,

безвредник,

препреденко,

животиња,

бескичме­

њак, мекушац, крмак, смеће, морална нула, крпа (од човека), морално сме­ ће, прасац, брука, поганчина, свиња,

ниво м степен, раван, висина, дере­

гњида, антихрист, ђубре (од човека), .

жа ре!., ступањ хрв., разина хрв.

говно нар., палаворда ре!., претво­

низаwта прил . в. узалуд

ри ца ре!., љигавац фам., љига фам.,

низбрдан прид. в. ОКО мит

гнус

низбрдица ж в. обронак

фам., фукара нар., пичка нар ., кур­

нијансирати несврш . непрел. (при­ казивати у суптилним прелазима)

вин син нар., рђа нар. , шугавац нар.,

суптилно приказивати, детаљисати,

фино раздвајати, ићи у финесе никако узв. не, јок, нипошто, ни по

коју цену изр., ни уко м случају изр., нема шансе изр., ни у лудилу изр.

фам. , смрад фам., смрдљивац

пизда нар., дркаџија нар., шуфт ре!., угурсуз арх., фарисеј арх., галијот арх., хахар арх., ванцага арх., одљуд реШ., стодлака реШ.

-

уи:

простак,

скитница, улизица, ласкавац, хули­ ган, враголан

нитковпук

I номад

394

1.

нитковпук м 8. неискреност

вински), публициста, колумниста

ницање с фиг. 8. настанак

новинарство

нишан м визир

журнализам, публицистика, новин­

с

журналистика,

нишанити несврш. прел . О циљати,

ство арх.

гађати

8. алудирати

новине

8. ситница

штампа, таблоид, публикација, лист,

6

ништа с

ништаван прид . О незнатан, јадан,

бедан,кукаван,мизеран,никакав,кр­

жљав, пуки, безвезан, бескористан, мршав фи!.

6

8. неоригиналан

ништавипо с 8. смрт ништавно прил .

1.

1.

шност, узалудност, бесциљност, бес­

непотреб­

ност, сувишност, несувислост, безна­ чајност, споредност, несврховитост,

некреативност

-

уй: баналност, ни­

ништа рија м ж 08. нитков

6

8 . без­

2.

нов прид. О новцат, новонастао, но­

новопронађен,

шњи, оригиналан

-

~ модеран

скора­

фи!. свеж, млад,

тазе неЙром., фришак

2.

ник,

вечерњак,

забавник,

6

издање,

двоброј, гласило, часопис, гласник

форм., теклич арх., подлистак реШ.,

- суж:

фељтон, полумесечник

новорођенче с беба, при нова, до­ јенче, одојче, напршче, бебан, сисан­ че, повојче, новорођено дете, одојак

ре!., детенце хиЙ., бебац хиЙ., дете­ шце хиЙ., бебица хиЙ.

6

8. вест

новчаница ж банкнота,

папирни

новац, папир, лептирица фам. новчар м 8. банкар

нобпес м 8. племство вооткривен,

дневник,

периодика, магазин, ревија, недељ­

новост ж О 8. новина

штавило, јаловост

везњак

журнал,

па изр., булеварска штампа изр.

8. незнатно

безвредност,

мн .

тисак Хр8., тједник Хр8., жута штам­

ништавност ж бесмисленост, изли­

корисност,

ж

8. неискусан

1. и 2.

новчиl1 м кованица, пара, ситан но­ вац, ковани новац, банка, шолдо ре!.,

кинта фам., грош арх. , марјаш арх.

HOraT прид. 8.

дугоног

ноrатање с 8. копрцање

новајпија м ж почетник, дебитант,

нож м чакија рег., перорез суж., хан­

придошлица, новодошлица,

новодо­

џар ре!. суж., бајонет суж., јатаган

шљак, аматер, букварац фи!., пионир

суж., швајцарац суж., копитњак суж.,

фи!., неискусник ре!. , новак

скалпел суж.

фам.,

полетарац фам . , зелембаћ фам. , жу­

нокшир м арх. ре!. ноша, ноћна по­

токљу нац фам., јуниор фам. фи!., го­

суда,

лобрадац фам., гуштер жар!., фазан

тута фам., посуда фам., суд фам . , пи­

жар!., клокан жар!. , руки жар!., прак­

тар арх. ре!. , врчина арх. ре!., кахлица

- уй:

сист Хр8. ученик

-

сл:

шепртља, приправник, стажиста,

неискусан,

смушењак фам.

ноћни

суд/лонац,

канторица,

арх. ре!., букалин арх. реШ. номад м О чергар тарало,

6

скитничар,

скитница, ски­ скиталац,

лута­

новац м паре, средства, капитал, ло­

лица, тумарало, уличар, клошар, бес­

ва фам., кинта жар!., кеш жар!., пенез

кућник, цуњало, вагабунд, селилац,

ре!. , монета арх.

- уЙ .

свота, плата

потуцало,

уличњак,

потуцач,

аван­

новина ж новост, иновација

туриста, мувало,скитало, скитач, по­

новинар м журналиста, аутор (но-

тукач, бангало, луњало, басало, лу -

нонсенс

395

I нупа

талац, фукара, човек с улице, вечни

постамен(а)т суж.,

путник

носеl1и прид. (о зиду) упоришни,

_ фи!.

базични,пОТПОРНИ

- фам . клатарало, шалабазало чергар, чергаш - реШ . лангара,

скитник, ходалица, ходач, бангалоз,

нотабипитет м О 8 . репутација

левента, ветрењак, блатотеп, ландо­

племенитост

кур Йо!.

гант

-

- ре!.

арх.

трампер, клатеж, ва­

јурук, потепух, ајван, ван­

дрокаш, лонција, хахар, тепац, ван­

дровац , гурбет, јалијаш, лангов

-

уй :

беспосличар, просјак, мангуп

НИК,-, подсетник, књижица, блок ноl1 ж тама, мрак, тмина, помрачи­ на, ноћно доба, мрклина ре!. , мрчава ре!., тма Йесн., невиделица арх., тмица арх.

нон-стоп прил .

ноша ж

стално

8.

нокшир

норма ж О (систем општепризнатих

ношња ж 8. одећа

правила) узор, пример, модел, про­

HyraT

тотип, мерило, оригинал, парадигма,

архетип,

савршенство,

критеријум,

путоказ, · идеалан пример, образац, углед арх.

6

(количина рада) учинак,

биланс, постигнуће, домет, резултат,

остварење, испуњење, Достигнуће нормапан прид. О

(који није ду­

ховно поремећен) здрав, непореме­ ћен, здраве памети, здравог разума,

присебан, уравнотежен

1. ~ 8.

природан

6

8.

обичан

1.

нос м кљун, бабура фам., носурина

фам., њокалица фам., носина фам., њушка фам., сурла фам., њоњаgеч. носач м О доносилац, разносач, но­

силац, бременоша, амалин ре!., амал

ре!., хамалин ре!., хамал ре!. , ушјер

арх. ре!. , бастаж арх., трхоноша (слу­ жбени

-

с ручним колицима)арх. ,

служник (службени

-

с ручним ко­

лицима)арх., бастах арх., комисио­ нар реШ., грум реШ., послужитељ Хр8.

- сл:

портир, вратар

6

8.

нотес м бележница, агенда, роков­

нонсенс м 6. небулоза 8.

6

1.

основа, статив,

потпора, наслон, стуб, залеђе, сто­ жер, подршка, сталак, подлога, упо­

риште, база, ослонац, постоље, фун­

м мандолат ре!.,

бадемњак

реШ. нудиста

м

натуриста,

гологузан

фам., гологуз фам., голотрб нар . , ада­ мит арх., голаћ Йо!. жар!.

нудити несврш . прел. нуђати, пону­ ђивати, делити, давати нужан прид . О 8. неодложан

лучујући

6

8. од­

2.

нужност ж неминовност, неизбе­ жност,

извесност,

неопозивост,

незадрживост,

неспречивост,

незау­

стављивост, одређеност, неуклоњи­ вост,

неумитно ст

-

ност, неумољивост коначност,

уй:

немилосрд­

-

сл: фаталност,

судбина,

неопходност,

неотклонивост,предодређеност нукпеарка ж атомска централа нукпеарни прид. атомски

нупа ж нула, никоговић, безначајник, ништарија,

безвредник,

безвезник,

ништавац, ништавник, ништар, нико,

безвезњаковић, ништићевић, апсолут­

на нула, ситна риба, ништа, брабоњак фам., свакаковић реШ., сватковић реШ.,

поздер ре!., шуша фам., шушабуша

дамент, подупирач, фонд, основица,

фам. , мизерија жар!., ништавило жар!. ,

подставак, фундаменат, атлас

труба жар!., сиротиња ексЙр., ништица

фи!.,

бабица арх., баба арх., котва реШ., по­

Хр8., нико и ништа изр., беда од човека

штапа лица реШ., поштапаљка реШ.

изр., нико од никога изр.

њихање с О вибрација, подрхтава­

њуwити

ње, треперење, дрхтање, вибрирање,

(доживљавати чулом мириса), удиса­

несврш .

прел.

мирисати

струјање, осцилација, трептање, треп­

ти, њушкати, снифати жарf., воњати

тај, дрхтај, лелујање, титрање, титрај,

реШ.

ландарање фам. е в. вијорење

њушка ж О (издужени део живо­

њихати несврш. непрел. в. лелујати

тињске главе) губица е фам. в . нос

њихати

се

несврш.

лелујати

се,

клатити се, шлампарати, шлампати,

њуwкати несврш. прел. О фам. фи!.

.

претраживати,

претресати,

преме­

млатарати, лангарати, гибати се, кла-

тати, претурати, чепркати, тумбати,

парати, лантарати, ландарати

тркељати, прчкати, чачкати, ровари­

шандарати (и шандати)арх.

- уи.

фам.,

дрх­

тати, вибрирати њуњорити несврш. непрел. в. мљати

ти, вршљати, пребирати, шпијунира­ ти, испипавати, рити

мр-

фам. , баркати реШ.

фИf., њушити

- уи:

копати, цу­

њати е фам. в. испитивати

1.

обавеза ж О в. ангажман гурност

1. е в.

си­

1.

шавати, објављивати, јављивати, са­

општавати, давати на знање, обзна­

обавезан прид. в. неодложан

њивати,

обавезати сврш. прел. (дати неком

разглашавати,

нешто у обавезу) задужити, завето­ вати, везати арх.

обавезати се сврш. обећати, закле­ ти се, задужити се, заветовати се, дати

реч, зајамчити, зарећи се, обрећи арх. обавест ж в. обавештење обавестити сврш . прел . саопштити,

оглашавати,

развикивати,

ширити,

преносити

(глас), лансирати (у јавност), прено­

сити информације, трубити

фам.,

тамбурати фам .. обавеwтавач м в. информатор

2.

обавеwтен прид. о (који има оба­ вештење, вест, информацију) упо­ знат, упућен, информисан, извештен

јавити, информисати, упознати (не­

обавеwтеност ж упућеност,

ин­

кога о нечему), објавити, обзнанити,

формисаност, упознатост, знање

- уи.

развикати, раширити, лансирати (у

образовање, знање

јавност), дојавити, обелоданити, про­

обавеwтење с о саопштење, обја­

нети (глас), дати на знање, раширити

ва, оглас, информација, најава, з нак,

глас, открити, реферисати, извести­

обавест, порука, проглас, обзнана,

ти, раструбити фам., растамбурати

изјава, циркулар, објавница, иступа­

фам., разбрбљати фам. , растелалити

ње фИf. , анонса арх., афиша арх., ави­

фам., анонсирати арх., афиширати

за арх., промулгација реШ., обавијест

арх., авизирати реШ., приопћити хрв.

хрв., приопћење хрв. е в . вест

- уи:

обавити сврш. прел . урадити, оства­

сетити се, казати

обавестити се сврш. (упознати се с

рити, спровести, завршитИ, изврши­

материјом) проучити, видети, сазна­

ти, извести, учинити, средити, реа­

ти, стећи знање, информисати се

лизовати, приправити, припремити,

обавеwтавати несврш. прел. огла-

дов~шити,

апсолвирати,

спремити,

обаЗРивlобданица

398

окончати, одрадити, решити, почи­ нити,

разрешити,

произвести,

до­

кр~чити,зготовити,направити,при_ редити, начинити, уредити, сврши­ ти, углавити, израдити, арондирати

реш., заокружити фи!., апсорбовати

фи/., замесити фам., докончати реШ., ~ктуализирати Хр6., истерати до кра­ Ја изр.

ка, ривијера, поморје, сипар ре!. , пруд

-

сл: лидо, приморје, приобаље

1.

обамрnост ж о исцрпљеност, умор, ослабелост, немоћност, изнемоглост, измученост,

немоћ,

апсорбовати,

лити фи/., причврљити фам., усисати фам.

обданица

м дан,

видело,

дневно

доба, светло дана, дневна светлост, дања светлост, данак реШ.

лер ре!. , шпилшул арх., киндергарт ен

обаnа ж о спруд, плажа, рива, бан­

@6. плажа

опсегнути,

пригрлити, привити, уброј ати , з агр­

обданиwте с вртић, забавиште,

обазрив прид . 6. пажљив 2. обазривост ж 6. опрезност

ре!.

припојити, увући, прибројити, об­

јединити,

истрошеност,

реШ .

обдарен прид. 6. талентован обдареност ж 6 . таленат

обдукција ж сецирање, аутопсија, расецање, некропсија, резање, отва­

рање (леша), разудба арх., секција арх.

тромост, изгужваност, малаксалост,

обедовати несврш . прел. јести, ме­

клонулост, клонуће, уморност, замор,

зетити, хранити се, кусати, ручати,

апатија @ несвести­

папати фам., шопати фам., частити

ца, одрвенелост, парализа, одузетост, узето ст, укоченост, фр ас

се фам., тамани ти (јело) фам., њупа­ ти фам. , хасати жар!., клопати жар!.,

оба о прид. кружан, јајолик, заокру­

ждерати ио!., кљукати се ио!.

замореност

- уи.

гљен, елипсаст, округласт, трбушаст,

обезбеђен прид. о безбедан, сигу­

заобљен, лоптаст, јајаст, тикваст, за­

ран, заштићен, миран, осигуран, без­

Окружен, ваљкаст, кугласт, мехураст,

опасан, безбрижан, заклонит реш. @

ваљушкаст,

сигуран,гарантован,загарантован

овалан,

бундеваст,

ба­

чваст, прстенаст, јагодаст, жиролик,

јабучаст, крушкаст, зрнаст, елипти­ чан, округао, крушколик, цикличан реШ . , циркуларан реШ.

оба рен прид.

6.

куван

обасја ност ж осветљеност, озаре­ ност, илуминација, озраченост, за­ светљеност

обасјати сврш. прел. О (обасути све­ тлошћу) осветлити, озарити, облити, илуминирати, засветлити, озрачити, расветлити @ (о сунцу) гранути, си­

нути, изаћи, засјати , огранути, бле­ Снути, заблеснути, појавити се

обвезница ж 6. ~еница обrрnити сврш. прел . обухватити,

обезбеђење с чување, заштита, стража, надзор, надзирање

обезвређивати несврш . прел. О 6. 1. и 2. обезrnавити сврш. прел. 6 . убити обеnежавање с маркирање, мар­ омаловажавати

кација,

назначавање,

одређивање,

означавање, асигнација реш.

обеnежен прид.

6.

означен

обеnежје с о амблем, грб, знамен, ознака,

знак,

симбол,

емблем ре!.,

белег арх. - суж: заштитни знак, ло­ готип, лого фам. @ ознака, атрибут,

својство, одлика, особина, диспози-

ција, природа, карактеристика, еле­ мент, квалитет, белег, црта, значај ка,

обестан

399

-

обећање с заклетва, реч, изјава

уи . алегорија

верности, завет, аманет ре!., вера ре!. ,

знак, осебујност, нота фи!., одличје уи: способност, нарав

2.,

појава

....

I обиnан

1.

поверареш.

обеnоданити сврш. прел. О 6 . ода­

обећати сврш. зарећи се, обавеза­

ти @ 6. објавити

ти се, заклети се, заветовати се, дати

2.

оберучке прил. 6. радо

реч, зајамчити, задужити се, обрећи

1.

обесвећење с 6. оскврнуће

арх.

обеснажити сврш. прел. 6. отказа­

обеwен прид. 6. висећи

обеwењак м ђаво,

ти

гуп,

обесност ж 6. непослушност обесправљен прид. ускраћен, за­ кинут,

лишен

бесправан,

(права),

унижен,

прикраћен, неслободан,

оштећен ира6Н.

обесправљеност ж бесправност, бесправан

положај,

поробљеност,

дискриминисаност, лишеност (пра­ ва), бесправље

обесправљивање с 6. дискрими­ нација

обесправљивач м дискримина­ тор, шовиниста, бигот, сегрегацио­ нист

враголан,

деран,

несташко,

ман­

немирко,

неотесанац, ђаволан, клипан, непо­ слушник,

неваљалац ,

спадало,

адра­

повац, злоћко, тепац, ђаволак, ок а ­ чењак, тврдоглавац, каубој, прокле­

тиња, грубијан, шејтан, личинар , ф а­ кинчић, враг, гуланфер (и голанфер),

несрећа, факин, рђа, бараба, цвећка фам., магарац фам. нар., зврк фи!. , ђилкош ре!., вижле ре!. , берекин р е !. , мулац ре!., леро ре!. , штрањгов р е !.,

шерет ре!., угурсуз фам . , хорјат фам. ,

- уи: с амо­

дериште нар . , хунцут реШ. вољник,дрзник,простак

обеwењачки прил . лолински , бе­

обест ж 6 . разјареност

кријски, мангупски, враголасто, бо(х)

обестан прид. о надмен, високо­

емски, шеретски, несташно, фрајер­

паран, бахат, уображен, самољубив,

ски, ђаволасто, лолски, бекријански ,

снобовски, надувен,ташт,безобзи­

факински,

ран,

фам., окачењачки фам.

неотесан,

тенциозан,

самодопадљив,

арогантан,

пре­

кочоперан,

бекријашки ,

шмекерс к и

обеwчаwћење с 6. понижење

поко нд иран, осион, сујетан, бахат,

обзиран прид. 6. пажљив

блазиран,

обзнана ж 6. објава

нарцисоидан,

високоу­

ман, препотентан, охол,дрзак, раз­ метљив,

горд,

умишљен,

хвалисав,

пун себе, подигнутог носа, дрчан, доминантан,

горопадан,

нашепу­

рен, филозофски фи!., надут фи!., поносан

фи!., гиздав ре!. , прчевит

2.

обзнанити сврш. прел. 6. објавити

обзор м 6. панорама

1.

1.

обзорје с 6. панорама

1.

обиnажење с 6. околишање

1.

и

2.

обиnажење с 6. пос.ета

реШ., узносит реШ . , прпошан реШ.,

обиnазак м 6. посета

каћиперан реШ., мудрослован реШ.,

обиnазити несврш. непрел. 6. путо­

напухан Хр6.

-

уи: досадан, поква­

вати

@)

обиnан прид. о (који нечега има до­

нео6уздан, распуштен, хировит, ка­

ста и у изобиљу) разноврстан, изоби­

прициозан, несташан, немиран

лан, раскошан, богат @ (који је испу-

рен, себичан @ 6.

непоштен

1.

обиље

I објективан

400

њен многим догађајима) садржајан @)

6.

бројан в

6.

огроман

обзнанити сврш . прел. 6. објавити

објавити сврш. прел . О разгласити ,

обиље с

6. мноштво 1. о 6. домет 1.66.

обавестити, саопштити, јавити, ин­

квантитет

формисати, упознати (некога о не­

@) (количина у којој се нешто јавља)

чему), огласити, пријавити, изнети,

степен,ниво,мера,размера

рећи, обзнанити, обнародовати, раз­

обим м

обиман прид. о велик

2.

@)

6.

6.

обухватан

6. боравак 6 6. ста­

новање

обитавати несврш . непрел. О 6. бо­ равити

6 6.

становати

1.

обићи сврш. прел . О заобићи, ми­ моићи, избећи, проћи мимо, проћи поред/око/иза нечега

викати, раширити, лансирати (у јав­ ност), дојавити, казати, обелоданити,

1.

опсежан

обитавање с О

6 6.

6 6.

не искори­

стити

пронети (глас), дати на знање, раши­

рити глас, открити, реферисати, изве­ стити, пустити бу ву изр., раструбити

фам. , растамбурати фам., разбрбља­ ти фам., растелалити фам., анонси­ рати арх., афиширати арх., авизирати реШ. , приопћити Хр6. досетити се

6

- уи:

сетити се,

публиковати, издати,

обелоданити, пустити, издати књигу,

обичај м о традиција, адет ре!. реШ.,

публицирати, на свет издати арх.

хадет ре!., уобичајеност реШ., ужан­

објављен прид. о јављен, разгла­

ца реш ., узанс реШ., узанца реШ. правило, владање

6 6.

- уи.

навика

шен,

обзнањен, изнет,

дојављен, пронет

обелодањен,

одштампан, издат

6

обичан прид. о уобичајен, сталан,

објаснити сврш . прел. образложити,

устаљен,

изложити,

свакидашњи,

свакодневан,

ординаран,

нормалан,

регуларан,

описати,

разложити,

ра­

светлити, осветлити, појаснити, про­

правилан , обичајан, утврђен, свагда­

тумачити,

шњи, редован, редовит, стабилан, ру­

приближити,

тиниран, ваздашњи ре!., перманентан

цирати,

форм., прописан форм.

изложити,

разбистрити,

илустровати,

коментарисати,

експли­

дочарати,

природан,

рашчистити, нацртати фам., фунди­

једноставан, неусиљен, свакодневни,

рати реШ., илустрирати Хр6 . , комен­

непосредан,лежеран, нараван,спон­

тарирати Хр6 .

тан , уобичајен, натуралан, нехињен

објаwњавати несврш. прел. тума­

-

реШ.

6

уи: правилан, регуларан в

неоригиналан

6.

1.

чити,

- уи.

аргументовати

интерпретирати,

експлицира­

ти, евалуирати, мерити, детаљно ис­

обично прил. најчешће, углавном,

питивати, описивати,

појашњавати,

махом, понајвише, понајчешће, у ве­

образлагати , разлагати, расветљава­

ћини (случајева)

ти, појашњавати, бистрити, прибли­

објава ж саопштење, обавештење,

жавати, размишљати (помно о про­

оглас,

блему)-уп . испитивати

информација,

најава,

знак,

обавест, порука, проглас, обзнана,

објаwњен прид. 6. одређен

изјава, циркулар, објавница, распис,

објаwњење с

реклама, иступање фИf. , анонса арх. ,

6. тумачење објединити сврш . прел. 6. обгрлити

афиша арх., авиза арх., промулгација

објективан прид. непристрастан,

реШ., обавијест Хр6., приопћење Хр6.

неутралан,

- сл :

увучен,

податак, извештај

правичан,

неумешан,

праведан,

не­

беспристрастан,

облапоран

401

I обманути

непристран, незаплетен, неукључен,

обљуба ж прељуба, прељуб, прева­

неуплетен нестраначки суж.

ра, варање, вероломство, грех

облапоран прид.

обљубљивати несврш. прел . О (вр­

обпачан прид .

пожудан

6.

тмуран, натмурен,

шити обљубу над женском особом)

сив,

јебати нар., карати нар . , прцати нар. ,

сивкаст, мутан, тмур реШ . , тмуо реШ.

туцати фам., кресати фам.6 (обаси­

- сл.

пати пољупцима) љубити, целивати,

суморан,

смрачен,

сумрачан,

кишовит

облачностж

тмурност

1. обливати несврш . непрел. 6. прскати облиrација м 6. меница облик м о

6.

састав, конструкција,

наличје, стил, распоред (елемената), архитектоника, ма,

изглед,

композиција,

спој,

склоп,

фор­

структура,

устројство, систем, архитектура фи!., устрој Хр6.

1.

6 6.

варијанта @)

6.

метода

т уи. класа

обликован прид.

6.

направљен

6. вајати 6 неС6РШ. образова­

ти, формирати, правити, сачињавати

@) С6РШ.

(учинити да нешто добије

одређен

израз,

вид)

формулисати,

срочити, изразити се

облина ж завој,

вијуга,

криви на,

витица, спирала, прегиб, лук, венац,

завијутак, превој, зглоб, обруб, део круга, крива црта, банда, рескави­ ца ре!., шевуљица ре!., завојица реШ., обрт реШ . , сагиб реШ., синус маШ., косинус маШ., тангенс маШ., волута

- уи:

обмањивање, подвала, варање, зава­

равање, оп сена, смицалица, илузија, махерај,

мајсторлук,

привидност,

преваранција,

марифетлук,

опсенар­

ски трик, мађионичарски трик, вар­

љивост, монтажа фИf. , маневар фиf., фраудреf., трик фам., блеф фам., зез фам., фарбарија

фам. , фора

тљанција жарf., кумст жарf. ,

фам.,

црта, прстен, крут

облић м

6. трихинела облица ж о 6. лајсна 6 6. ваљак облиw м зоол. (лат. Bothus maximus)

кунст

жаРf., фол жарf., финта жарf. , мајсто­ рија жарf., дриблинг жарf., слепарија

жарf., петљанија жарf., дефраудација арх., подвалаџија арх., швиндл арх.

- уи:

лукавство, окретност

каза в

колобар, окука, кривуља, савијутак,

сшруч.

обмана ж о варка, привид, превара,

фазон фам., намештаљка фам., пе­

обликовати несврш. сврш. прел. О

неС6РШ.

цмакати фам.

6.

магија

1. в 6.

6 6. 1.

патка

при­

т уи.

неприродност,опсена1. обманути сврш. прел. преварити, насамарити, изиграти, слагати, пре­

ћи, намагарчити, надмудрити, изва­

рати, подвалити (некоме), закинути

(некоме), направити неког будалом, доскочити,

(некоме),

надиграти,

повући

за

подметнути

нос,

насукати

фам., заврнути фам., насањкати фам., израдити фам. , упецати фам., зафрк­ нути фам.,

зезнути фам., смотати

фам., зајебати нар., ошишати жар!.,

квргаш, ромбо, плат

превеслати жарf., обријати жар!. , на­

облоrа ж

вући жар!., насадити жарf., испалити

6. арматура

облутак м каменица, валутак, ка­

жарf., превести жедног преко воде

менчић, баба реј., валутица ре!., бо­

изр., продюи рог за свећу изр., на­

буљ реј.,

бабуљак ре!., валина ре!.,

бити рогове изр., ухватити на лепак

бованица

pef.,

бован

валут pef., обуљак

pef.

pef.,

бабуљ

pef.,

изр., продати мачку у џаку изр. - уи: збунити, изневерити, искористити

обманутисеlоболео

402

обмаНУТII1 се сврш. в. насести

за, страхопоштовање, адорација, за­

обмањивање с О в. обмана 1. е в. превара

1.

нос,

поклон,

узвисивање,

хваљење,

глорификација, одушевљење, пошта,

@В. манипулација

обмањивати несврш. непрел . прел.

узношење, уздизање, слављење, идо­

злоупотре­

лопоклонство, култ, апологетика, пи­

бљавати, правити лудим, искоришта­

јетет, занесеност, узвишавање, идо­

О ирел.

манипулисати,

вати, возати фи!. малтретирати

-

- уи:

злостављати,

сл: искоришћавати,

кињити е неирел. в.

пренемагати се

лизација, поштовање, прослављање, респект,

ње,

наклон,

ватрена

почаст,

идолизова­

приврженост/оданост,

1.

поклонство, дубоко поштовање, сла­

обновити сврш. прел. О

вљење вишега бића, простернација

@ ирел. (некога) в . лагати

(врати­

ти неку грађевину у претходно ста­

арх.,

ње) реновирати, вратити е (поново

арх., штовање реш.

створити неку институцију) форми­

обожавати несврш. прел. уздизати,

рати, успоставити

(-

- уи.

утемељити @

важност нечега) продужити

метанисање

арх.,

проскинеза

величати, поштовати, глорификова­ ти, адорирати,славити, ценити, про­

обновити се сврш. в. васкрснути

слављати,

обоrаљен прид. сакат, инвалидан,

ковати некога у звезде, узносити, ди­

ћопав, одузет, кљаст, шантав, хром, фаличан, осакаћен, узет, шепав, де­

фектан, бажљив, мањкав, физички

узвисивати,

идолизирати,

винирати, преуздизати, штовати хрв.

- сл:

дизати, хвалити, преценити, ис­

тицати

онеспособљен, бањгав, багав ре!., ба­

обојак м уложак, опанак, уметак,

гљив ре!., баг ре!., шанатан ре!., окља­

бичва ре!., бечва ре!.

штрен ре!., кљакав фам., бангав фам.,

обојен прид. о (који је фарбањем

цонтав

добио боју) офарбан, намазан, коло­

арх.,

цотав

арх.,

богаљаст

реШ., дефективан реШ., манљив реШ. парализован суж.,

- уи:

деформис1- -

1.

сазнати сврш. прел . (доћи до сазна­

садашњост м (наше време) дана­

>1- _

њеница - уи. знање, информација

1., испитати 1., оба­

садити несврш. прел .... уи. узгајати

саэревање с 6. пубертет

садржај м О (оно што се у нечему

сазрео прид. 6. самосталан

налази) садржина @ 6. (оно што се

сазрети сврш. непрел . О

излаже, главна мисао) сажетак, суми­

ма) одрасти, порасти, осамосталити

рање, резиме, апстракт @ 6. суштина

се, стасати, ојачати, развити се, стати

6

значење, смисао

0

(попис погла­

3. (о људи­

на своје ноге uзр. @ (о воћу) дозрети,

вља у књизи) казало Хр6.

приспети,доспети

caApyr м 6.

сајам м вашар, сабор, пазар, пазари­

судруг

сажаљевање с 6. сажаљење

ште, скуп, дернек реј., вашир реј., ва­

сажаљевати несврш . прел. (осећа-

шер реј., фијера реј., панађур реј.

сакат

I самовољан

550

сакат ПРИД. О обогаљен, инвалидан,

сабрати,

ћопав, одузет, кљаст, шантав, хром,

згрнути фам., докупити реШ., збрати

фаличан, осакаћен, узет, шепав, де­

реШ.

фектан, бажљив, мањкав, физички

сакупљање с 6. раст

онеспособљен, бањгав, багав

сапа ж 6. просторија

pef., ба­ гљив pef., баг pef., шанатан pef., окља­ штрен pef., кљакав фам., бангав фам., цонтав

арх.,

цотав

арх.,

богаљаст

реШ., дефективан реШ . , манљив реШ .

парализован СУЖ., - уи: деформисан, унакажен, крњ @ фИf. 6. нецеловит сакатити несврш . прел . ампутирати,

уклањати, сећи, исецати, одсецати, убогаљивати,

одстрањивати,

бога­

љити, кљастити,

сакаћење с О ампутација, уклања­ ње,

ампутирање,

одстрањивање,

сечење,

одсецање,

одстрањење , убога­

увећати,

намлатити

фам.,

3. 1.

сапата ж (биљне подврсте или њи­ хова мешавина која се једе уз главно јело)

>(-

сапва ж 06. пуцњава @ 6. плотун сапетати несврш. прел. О 6.

@ 6. досађивати

1.

трчати

2.

сапетети сврш. непрел . 6.

устреми­

ти се

саппа ж заал. (лат. Бох

salpa)

сопа

самарићанство м 6. хуманост самипост ж 6. сажаљење самипостан ПРИД. 6. подашан

љивање, исецање, обогаљивање, оса­

сампети сврш . прел. фИГ. 6 .

каћење, окљаштрење арх., кљаштре­

рати

ње арх. @ фИf. 6. уништавање

само РЧЦ ., прил. И взн . О (у прилошкој

сакпонити несврш. прел . 6.

засту­

руини­

функицији) једино, искључиво, нико

пати

осим, строго фам., цигло арх. @ (не

сакривати несврш . прел. (не допу­

више од ... ) свега, тек, укупно @) 6. (-

штати да се нешто види или приме­

што) тек што, једва што в 6. одједном

ти) 6. крити

o

сакривен ПРИД . 6. скривен

самовоља м ж О 6.

сакрити сврш. прел. О (склонити од

@ 6. пркос оу- уи. хир

(у служби везника) в. ипак' тоталитаризам

погледа и знања других) скрити, при­

самовољан ПРИД. О својеглав, бан­

крити, склонити, завући,

доглав,

закопати

фи!., загњурити фи!., скембати фам.

тврдоглав,

задрт,

загрижен,

-

својевољан, инатљив, усковид, напо­

уи. изгубити @ (сачувати у тајности)

ран, крут, непомирљив, joryнacT, не­

затајити, притајити

доказан,искључив,недоказив,упоран,

сакрити се сврш. скрити се, завући

на своју руку, мазгински, истрајан, де­

се, потулити се, прикрити се, прита­

белоглав, као мазга, окорео, мазгаст,

јити се, склонити се, заклонити се, за­

накриво насађен, неразложан, ограни­

мести/затрти трагове, заметнути се,

чених/уских видика, ћошкаст, тежак,

ишчезнути, нестати фИf., шчучуњити

сомовски, загрижљив, устрајан, уских

се

хоризоната, мазговски, скучен

pef.,

шћулити се

pef.,

шћућурити се

фИf.,

фам., завући се у мишју рупу изр.

крвав фИf., тврдокоран фИf., неукро­

сакупити сврш.

тив фиf., као магарац фи!., засукан pef.,

накупити,

прел. прикупити,

скупити,

акумулирати,

лулав pef., затуцан фам., заврнут фам.,

повећати, прибрати, концентрисати,

загуљен фам., овејан реШ.

наталожити, таложити, нагомилати,

гризав, догматичан, незгодан, огорчен,

-

уи: џан­

самовољност

551

I сања

непокоран, компликован, ћудљив, јед­

самосвојан ПРИД. 6. самосталан

ностран,нетолерантан,конзервативан

самосвојност ж 6. самосталност

@6. произвољан

самостапан ПРИД. О (о православ­

1. @)6.

тирански

самовољностж 6. тврдоглавост

1.

CaMOrnaB' м заал. 6. буцањ CaMOrnaB' ПРИД. 6. самовољан

дан, аутономан, независан, самосво­

суверен,

неподре­

ђен, инокосан, самоуправни Ю велик,

самодопадљив ПРИД. 6.

претен­

одрастао,

пунолетан, стасао, сазрео,

зреО,осамостаљеН,дозреО,потентан,

1.

самодржац м апсолутиста, деспот, силник,

тиранин,

бљивач,

дахија,

држац,

ним црквама) аутокефалан @ слобо­ јан, непотчињен,

самоrпасник м вокал

циозан

2.

ага,

диктатор,

аутократа,

самовољни к,

страховладар,

поро­

власто­

окрутник,

злостављач,

самовла­

дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­

лац, немилосрдник, батинаш

фиf. ,

кабадахија

-

тлачитељ Хр6 .

pef.,

уи:

крвник, мучитељ, насилник, силеџи­

развијен самостапност ж аутономија, неза­

висност, самостојност, слобода, са­ мосвојност, одвојеност, суверенитет, одељеност,

сувереност,

самоупра­

вљање, засебност, аутономност, ино­ косност, неовисност Хр6.

самостојност ж 6 . самосталност самоћа ж усамљеност, осама, оса­

ја фам.

мљеност, самотност, самотништво,

самодржачки ПРИД . 6. тирански

усамљеништво,

изолација,

самои­

саможив ПРИД . (који мисли само о

золација, самотњаштво реШ., само­

себи) 6. себичан

тињареш .

самозадовољавати се несврш. 6.

самоувереност ж О

мастурбирати самопепљив ПРИД. 6. лепљив

самопепљивост ж

6. вискозност

самољубив ПРИД. О (који мисли са­ мо о себи) 6. себичан @ 6. претенци­ озан

здање

6.

1.

самопоу­

@ 6. одлучност

самоук м аутодидакт, приучењак Uof. сан м О спавање, одмор, релаксаци­

ја

@

сањање, снивање, сана к иесн.

- СУЖ. ноћна мора, кошмар @) жеља,

1.

самољубље с 6. препотенција

самопожртвовање ж (добровољ­ но одрицање од нечега) жртва, од­ рицање,

самоуверен ПРИД. 6. одлучан

жртвовање,

самоодрицање

- уи . уздржавање caMonocnyra ж 6. самопоуздање

самоувереност,

самосвест, самосвесност, поуздање, са­

мопоштовање, поверење у себе, сигур­ ност у себе, себесвест реШ.

- уи:

одлуч­

ност, сигурност, понос, стабилност самопреrорник м 6. марљивац самосвесност ж самосвест ж

6. самосвест

6. самопуздање

тев,

стремљење, настојање,

тежња,

амбиција, хтење, аспирација, прими­ сао, план, интенција, наум, накана,

тежење, смерање, идеал, промишљај, претензија, намисао реШ .

радња с

циљ, замисао, намера, одлука, прох­

санаторијум м лечилиште, опора­

вилиште - уи . болница, бања сандуче с претинац, одељак, сан­

дучић санирање с 6. терапија санирати несврш . прел. 6. лечити

сан пјер м заал. 6. ковач

2.

сањар м маштар, занесењак, идеа-

сањарија

I сарказам

552

л иста, фантаста, машталац, утописта

сањарија с ж О в. сабласт б в. при­ ви ђење 1. сањарити несврш. непрел . прел. маштати, заМишљати, сањати, фан­ та зирати, заносити се сновима, сна­ тритиреш.

сањати несврш. непрел. прел . О ирел. сневати, снити б неирел. в. сањарити

...

у и. спавати

сањив прид . дремљив,

неиспаван,

дремован,

снен,

поспан, куњав,

уморан, успаван, непробуђен, нераз­

буђен" санен, нерасањен, спављив, спаваћив реш. - уи: мамуран, уморан сањивост ж буновност,

дремеж,

поспаност, дремљивост, непробуђе­ ност, омама, успаваност, нерасање­ ност, неактивност, малаксалост, по­ лусан, дремка, неразбуђеност, дрема­

вица, успорено ст, сненост, заспало ст, клонулост, полудрем, сананост, дре­ мовност, спорост, куњалица, дрем, дремање, омамљеност фи!. , неживот­

ност фUf., опијеност фи!., фјака ре!. , уљуљаност фам.

саобраFtај м в. превоз

саобраFtајка ж фам. О в. судар 1.

јавност), дојавити, казати, обелодани­ ти , дати на знање, открити, известити, анонсирати арх., афиширати арх., ави­ зирати ре ш., приопћити хрв. ти се, досетити се б в. рећи

- уи: сети­

1.

саосећајан прид. о (испуњен сао­ сећањем) самилостан, милостив, ми­ лосрдан , племенит б

в.

несебичан

~ в. осећајан

саосећајност ж (особина онога ко­ ји је саосећајан) самилосност, мило­ стивост, милосрдност, племенитост

- уи.

саосећање, доброта

саосећање с саучешће, емпатија, сапатња, осећајност, симпатија, сами­ лост, душевност, разумевање, сажа­

љивост,

самилосност,

саосећајност,

милост, саосећај, сапатништво, сућут

хрв. , танкоћутност хрв., супатништво хрв. , суосјећање хрв., суосјећајност хрв.

- уи:

потресеност, жалост, туга,

нежност, алтруизам

саосеFtати несврш. непрел. (осећати саосећање) саосећати, сапатити - уи. сажаљевати

сапатња ж в. саосећање сапет прид . в. везан

2.

е саобраћајна дозвола

саппести се сврш . спотаћи се, спо­

саобра!1ање с в. превоз

такнути се, посрнути

саопштење с обавештење, обја­

саПпитати се несврш. в. тетурати се

ва , изјава, исказ, оглас, информа ­

сапун м мило арх.

ција, најава, знак, обавест, порука,

сапуњача ж бот. (лат. Saponaria officinalis) ре!: белонога, сапун-трава

Проглас, обзнана,циркулар, објав­ ница, распис, реклама, иступање

фи !. , анонса арх. , афиша арх. , ави ­ за арх., промул г ација реЙl., обави ­

јест хрв., приопћење хрв. - сл: по­ датак, извештај

саопштити сврш. прел . О обавести­ ти, објавити, ,јавити, информисати, упознати (некога о нечему), огласити, разгласити, пријавити, најавити, из­ нети, рећи, обзнанити, лансирати (у

сапутница ж в. супруга

сарадња ж в. (рад на истом послу,

заједнички рад) сарађивање, сарад­ ништво, слагање, сагласност, аран­

жман,

пакт фи!.,

конкордат реШ. ,

уклапање фам., сурадња хрв.

сарађивати несврш. непрел. (ради­ ти заједно) сурађивати хрв. сардепа ж зоол . в. јембрек сарказам м в. пакост

1.

I

саса са

553

саса ж бот. (лат. Апеmопе ре!:

великоночна

pulsatilla)

расправљати

великоноч­

састати се сврш. сусрести се, виде­

ница, дједовац, дремадеда, дремиде­

ти се, срести се, наћи се (с неким),

да,

срести (некога)

дремнидедо,

рожа,

дремниче,

звоњача,

косматинец, кучика, љубичаста саса, мачица,

чукундеда,

шпанкелци,

шу­

кундека

мад

1.

сасушен прид. в. увео

сасвим прил. потпуно, тотално, ком­

плетно, одреда, листом, до краја, без остатка, у потпуности, у целости, из корена,

састојак м О в. ситуација б в. ко­

из

основа,

из темеља,

аметице ре!. ,

ре!., скроз-наскроз

аметимице

фам., стубоком

арх. , навлас арх., посве хрв.

~ в. група

1.

час, ура

pef.

Сатови по НАЧИНУ ПОКА3ИВАЊА ВРЕМЕНА

сасецати несврш. прел . в. сећи

састав м О в. облик

ypapef., чукажарf.,

скроз

фам., дибидус фам., аметом ре!. , по­ свема ре!.,

сатмо часовник,

добник арх. б (период од БО минута)

1.

б в. рад'

аналогни сатови

1.

2.

дигитални сатови звучни сатови текстуални сатови

саставакм в. спој

1.

саставити

прел.

сврш.

здружити,

спојити, свезати, фузионисати, сто­ пити, припојити, ујединити, синте­ тизовати, удружити,

слити,

свезати,

ПО НАЧИНУ МЕРЕЊА ВРЕМЕНА атомски сатови електрични сатови кристални сатови механички сатови радио сатови

амалгамирати

састајати се несврш. непрел. (про­

сунчани сатови

водити време заједно) дружити се,

ПОСЕБНЕ ВРСТЕ САТОВА

друговати, пајтати се, ортачити се,

аналогни сат

петљати се, шуровати

а н алогни сат с дигиталним дисплејем астрономски сат

састанак м О већање, конгрес, засе­

дање, сагласност, нагодба, расправа, конгруенција, слагање, седница, пре­

атомски сат

бинарни сат

будилник водени сат

трес, дебата, митинг, конференција,

дигитални сат

договарање,

железнички хронометар

окупљање,

група,

скуп,

форум, разговор, скупштина, диску­ сија,

аранжман,

усаглашавање,

пленум,

семинар,

симпозијум,

сесија,

лонџање ре!., адет ре!. реШ., конвен­

ција форм. , збор арх. , веће арх. , кон­ кордат реШ., окуп реШ., сабир реШ., домјенак хрв .

-

уи: слога, договор,

уговор, гомила б излазак, сусрет, дејт

жар!., митинг жар!. , спој фам., спојка фам., рандеву жар!. , судар жарf. састанчити несврш. не п рел . фам. в .

кварцни сат

кукавица поморски хронометар

п е ш чани сат радио сат ручни сат сат с клатном

сат с одбројавањем светски сат сунчани сат ш аховски сат хронометар штоперица

I свађапица

:атана

сатана м В. ђаво сатен м В. атлас

554

2.

сачекуwа ж жар!. В. клопка

сачињавати ж О (састојати се од

4.

сатирати несврш. прел . О В. ти

8

ситни­

нечега) чинити, образовати, састо­ јати се (од), укључивати, имати

В. рушити

8

В.

сатирати се несврш. прел. (много и

правити

напорно радити) в. ринтати

сачуван прид. очуван, неоштећен,

сатљик м арх. В. чокањ

недирнут, цео, читав, неокрњен, не­

сатница ж

В.

програм,

распоред,

програм, итинерар

сатрети сврш. прел. В. сатрти

сатрт и сврш . прел . О (у налету нагло

одбацити већи број људи) збрисати, истребити, искоренити, затрти, по­ трти,

затрети,

сатрети,

утаманити,

покосити фи!., самлети фи!., удеси­ ти фам. , смлавити фам. дити, уништити

8

побе­

(разбити у ситне

делиће) В. здробити неког потиштеним)

- уЙ.

1. @) В. (учинити В. сломити 0 В.

уништити

саучеwliе с саосећање, емпатија, сапатња, самилост, самилосност, сао­

сећајност, милост, саосећај, сапатни­ штво, осећајност, симпатија, душев­ ност, разумевање, сажаљивост, сућут

хрв., танкоћутност хрв., супатништво

хрв., суосјећање хрв., суосјећајност хрв.

- уй:

потресеност, жалост, туга,

нежност, алтруизам

2.

начет неразбијен суж., сачувати

сврш.

осигурати,

заштитити,

прел.

спремити,

обезбеди­

ти, заклонити, одбранити, сејвовати жар!. суж.

CBarAa

прил. (у свако доба) В. увек

з.

свадљив прид. свађалачки, напра­ сит,

љутљив,

афективан,

дурљив,

пргав,

импулсиван,

нагао,

ћудљив,

агресиван, плах(овит), раздражљив, срдљив, живчан, распаљив,

напрасан, једљив,

жучљив,

темпераментан,

гневљив, једак,

отрован

фи!.,

по­

карљив арх., ватрен фи!., вирулентан фи!., вехементан арх., нервозан еуф .

- уй: диваљ,

некултуран, груб, тврдо­

глав, страстан, бесан, немиран, разу­ здан, грозан

свадљивост ж В. разјареност

свађа ж расправа, сукоб, кавга, не­ слога,

размирица,

несугласица,

не­

слагање, спор, завада, конфликт, раз­

сафир м т уЙ. камен' 2.

дор,процеп,расцеп,задевица,зачко­

сахнути несврш. непрел . венути, уми­

љица, раскол, трвење ре!., пријепор

рати, сушити се, спарушивати се, ма­

ре!., развада ре!., колизија форм., ра­

лаксавати, мрети, слабити, издисати,

спра хрв.

нестајати, копнети, гасити се, гаснути,

сва1јапачки прид. в. свадљив

пропадати, танчати, крепавати, црка­ вати,

копњети,

гњити,

пресушивати,

скапавати, одлазити фи!.

- сл: жудети,

мршавети, гинути, лињати ре!.

неспоразум

2.

свађапица м ж бандоглавац, инаџи­ ја,прзница, пргавко, пргавац, тврдо­ корник,

засуканац,

непопустљивац,

својеглавац, инатљивац, свадљивац,

сахрана ж погреб, спровод, испра­

ћај, покоп, уко п сач м бот. (лат.

- уЙ.

тврдоглавац, тврда глава,

пркосник,

тврд орах, бузда, тврдоглавко, сом

Isatis tinctoria)

ре!:

фи!., мазга

фи!., ован

фи!., парип

сињ, сињавица, сили на, сириштара,

фи!., магарац фи!., сомина фи!., ма­

гвад, врболика, мобар

згов фи!., бајага ре!.

свађати се

555

свађати се несврш. кавгати се, гло­

сведочанство с О В.

жити

атест

се,

кошкати

се,

кавжити

се,

ждерати се фи!., гонити се фи!., јури­

I светац

доказ

изводњи) фришак, тазе неЙром.

фам., џапати се фам., чупати се фам.,

хладан

пичкарати се жар!., частити се жар!.,

нов фи!., новопечен фам.

- уй:

расправљати се,

В.

свеж прид. О (управо добијен у про­

ти се фи!., уједати се фи!., крвити се

џапати се реШ.

8

ран

8

В.

2. @) фи!. (у послу) неискусан,

0

В. одмо­

1. 8

В. замо­

0 фи!. В. нов 1.

препирати се, спорити се

свежањ м О В.

свакакав прид . В. разнородан

туљак

свакако прил . наравно, да, апсолут­

свеза н прид . В. везан

но,

свемир м космос, васиона, универ­

заиста,

извесно,

дакако,

гаран­

товано, сигурно, безусловно, дефи­ нитивно, засигурно, доиста, дабоме, јамачно, дибидус, несумњиво, неми­ новно, у сваком случају, савршено,

без даљњег, природно, посвема, нема сумње, поуздано, до краја, разуме се,

јесте, безбели ре!., зацело, без сумње,

посве, подразумева се, зауфано ре!., гарант

фам., јес жар!., недвојбено

хрв., неупитно хрв.

свакидаwњи прид. В. сталан

свакодневан прид. О В. слаб 2. 8 В.

1.

учмалост,

ж

мртвило,

колотечина,

једноличност,

рутина, доколица, устајалост, парлог, мртво море, стереотипност, таворе­

ње, стагнација, плесан, мемла фи!., жабокречина фи!.

- уй:

зум, васељена

свеобухватан прид. о В. ситничав 8в. потпун

свеопwти прид. (који се односи на све) општи, скупни, колективни, то­ тални, апсолутни, генерални, начел­

ни, уопштен, удружени, заједнички,

универзалан, опћи хрв. свесност ж В. свест

животарење,

досада, чамотиња

свакодневни прид. В. природан

1.

свест ж разум, свесност, присебност,

сваковрстан прид . В. разнородан

свакодневица

2.

свесрдно прил. В. радо

1.

свакидаwњост ж В. колотечина

сталан

сноп

1.

прибраност,

рационалност, душа

-

уй:дух,ум

свести сврш. прел.

(-

на мању меру)

смањити,

редуцирати,

умањити,

скресати

редуковати,

фам.,

стестати

фам., сасећи фам., окреснути жар!., окресати жар!., преполовити суж.

свестран прид. О (који обухвата сву сложеност појаве) вишеструк, мно­ гострук, потпун, свеобухватан, ком­ плетан, простран, исцрпан, широк

8

(који има врло широко образовање

свакодневност ж В. колотечина

и способности) широк, широких по­

свакојакост ж В. различитост

гледа

сванути сврш. безл. осванути, зару­

свет м О Земља, земљина кугла 8 (ста­

дети, разданити се, зазорити, просва­

новништво света) људи, народ, раја

нутиреш.

суж: град, чаршија, варош, село @)(оно

свануliе с В. свитање

што је створио неки уметник) систем,

сват м т уЙ. гост

окружење, средина, космос фи!., ми­

Свевиwњи м В. Бог

крокосмос фи!.

свевремен прид. В. јединствен

2.

- уЙ.

образован, вешт

- уЙ.

маштарија

светац м В. поштењачина

-

светиљка

I свитање

556

светиљка ж лампа, лампаш арх.

суж.

-

фењер, магленка, плафоњерка,

рефлектор, уљаница, петролејка, фи­

озбиљан, церемонијалан, формали­ зиран Хр8.

свечаност ж О свечана приредба,

тиљача, ферал ре!., лантерна ре!., лам­

академија,

пион реШ.

зник, коктел

- уи.

свећа, светло

светина ж О 8. руља б олош @) 8. народ

светnети

1. и 2. (проста -) 8.

ција

2. б

пријем,

- уи.

примање,

8. банкет

свештеник м поп,

1.

несврш.

непрел.

(исија­

вати светлост) сијати, сјати, сијати,

ховњак,

пра­

забава, манифеста­

духовник,

свештено

лице,

црквењак,

духовни

црквени к,

ду­

пастир, клерик,

блештати, сјајити, зрачити, врцкати,

милосрдник ре!. , брадоња фам., про­

одсјајивати,

та фам., црноризац фам. , отац фам. ,

сјајити

се,

светлуцати,

мантијаш фам., црнац жарf., душо­

љескати се, лескати се ре!.

светnо с О осветљење, светлост, бе­ лина,

расвета,

видело,

видљивост,

светлина, осветљеност, илуминација,

брижник реШ., душебрижник реШ., свећеник Хр8., слуга Божји изр. испо­ ведник суж.

обасјаност, луч арх., луча арх., лучка реШ . б

сијалица, лампа, светиљка

-

уи. светиљка светnост ж 8. светло

светnуцав прид . 8. бљештав

светован прид. 8. физички световни прид. профан, секуларан,

лаички,

мирски,

грађански ,

нецр­

квен, лајкушки ре!.

Свештена пица велечасни

калуђер

препозит

викар

каноник

протојереј

врач

клерик

рабин

глагољаш

латинаш

редовник

жрец

маг

хоџа

исповедник

мисионар

шаман

јереј

презбитер

световњак м 8 . нестручњак

cBeTorp1)e с скрнављење, оскврну­

сви зам. (свака особа) свако , сви жи­

ће,

ви, свако жив, све живо , сви по реду

бласфемија,

хула,

богохулство,

безбожништво, хуљење, богохуљење,

сви1)ати се несврш. допадати се, во­

профанација, сакрилегијум, обесве­

лети , привлачити, пријати, марити ,

ћење, светогрдност, безочна грдња,

годити, бити драго, густати

погрда, вређање , оскврњење,

по вољи

обез­

вређење, псовање, 60гогрђе, прљање

- уи.

pef., бити

одобравати

свиnен прид . 8. осећајан

1.

фUf.

свиnена буба ж заал . (лат. ВотЬух

свеliа ж лојеница, лој аница, вошта­

mori)

ница, дублијер , лумин ре!. , штерика

свиња ж бат. прасац , крмак , рокер

фам.

жарf.

свеliар м воскар, медичар

свиреп прид . 8 . раз врат ан

свеliарница ж 8 . воскарница

свиснути сврш. непрел . фам . 8. пре­

свечан прид.

минути

О

пригодан , елеган­

ДУДОВ свил ац

1.

тан, празничн и , гала , парадни, цере­

свитање с зора, рађање,

монијалан, узвишен, посебан, раско­

сунца, свануће, излажење, освит, р а ­

из лаза к

ш ан, сјајан, химничан б формалан,

свит, зар иесн. реШ., рођај арх., гран у­

зв а ничан, служе н и, уштогљен, крут,

ће реШ ., проблесак реШ.

I

свитац свршетак

557 маћинство,

свитац м (лат. Lampyris noctiluca)

ност,

кресница, шефаклија свити сврш . прел. савити, сплести, оплести

господарство ,

газдалук,

подручје,

сопстве­

поседство,

поседништво,

старина,

влаштина,

поседовање, читлук ре!., сермија ре!.,

спахилук ре!., хас ре!., имућство арх. ,

свnадан прид. О б. побеђен б

8.

послушан

држава арх. , латифундија арх., дома­ злук арх. , латифундиј арх. , осопшти­

свnадати сврш. прел. О 8. савладати

б 8. зауставити @) б. научити свод м О

1.

на Хр8.

- суж: беглук, потес, беговина­

уи: баштина, наследство

лук, архиволт арх. б

б.

плафон - уи. небо

-

сл : некрет­

нина, богатство

својствен прид. О 8. различи т

својевоља ж 8. тврдоглавост

1.

типичан

своје вољан прид. б. својеглав

2. б 8.

уи . личан

својственост ж 8. посебност

својевољност ж 8 . тврдоглавост својевремено прил. б. некада

'"

1.

својство с ознака, атрибут, одлика, обележје, особина, диспозиција, при­

1.

својеврсност ж б. посебност

рода, карактеристика, квалитет, бе­

cBojernaB прид. самовољан, бандо­

лег, црта, значај ка, знак, осебујност,

глав, тврдоглав, задрт, загрижен, сво­

одличје

јевољан, инатљив, усковид, напоран,

свота ж (количина новца) износ, су­

крут, непомирљИВ, јотунаст, недока­

ма, збир, количина, зброј Хр8.

зан,

количина

искључив,

недоказив ,

упоран,

- уи:

способност, нарав

на своју руку, мазгински, истрајан,

сврака ж заал. (птица ,

дебелоглав,

врана, лат.

као

мазга,

окорео,

ма­

-

уи.

породица

Pica pica) *

згаст, накриво насађен, неразложан,

свратити сврш . непрел . упасти, ба- .

ограничених/уских видика, ћошкаст,

нути, навратити, појавити се, навр ­

тежак, сомовски, загрижљив, устра­

нути, натрчати,

јан,

вирнути, наићи изненада, доћи неко­ ме накратко, обрети се, наићи , искр­

уских

хоризоната,

мазговски,

скучен фи!., крвав фиf. , тврдокоран фи!., неукротив

фи!. , као магарац

фи!. , засукан ре!., лулав ре!., затуцан

фам. , заврнут фам., загуљен фам., овејан реШ.

-

уи: џангризав, догма­

налетети , сврнути ,

снути, завратити, нагазити, хрупит~ ре!. , бахнути арх., допасти арх.

ступити , ући свраliати сврш. прел.

- уи :

(- повреме~о

тичан,незгодан,огорчен,непокоран ,

у посету) навраћати, долазити, ПОЈа­

компликован,

ћудљив,

вљивати се, завраћати реШ.

нетолерантан,

конзервативан

једностран,

-

сл:

ускогруд, затрован фи!. , убојит, пр а­ волинијски, каприциозан, тесногруд ,

намћораст

cBojernaBocT ж О б. доглавост 1.

пркос б 8. твр­

својина ж власништво,

земљопо­

сед, имовина , посед, иметак, земља , имање,

добро,

актива,

газдинство,

земљиште, капитал, властитост, до-

сврнути сврш. непрел. б. свратити сврсисходан прид . 8 . погодан сврставање с 8. редослед сврха ж 8. смисао

свршавање с фам. б. оргазам

свршено

прил .

збогом,

готово,

амин, амен

свршетак м О завршетак, крај, ко­ нац, довршетак, финиш, финале,

сврwити Ј сеnен

558

престанак, замирање, умирање фи!.,

смрт фи!.

- уи. прекид 8 фUf. про­

паст, уништење, амин, нестајање, по­

раз, катастрофа, амен, финиш, завр­ шетак, конац фи!., крај фи!., финале

фи!., умирање фи!., сутон фUf., зала­ зак фи!., смрт фи!., распад жар!. @) в. смрт

2.

сеДница ж в. састанак

ceAOrnaB прид. в.

1.

сед

сезона ж О в. период 1. 8 в. стадијум

сејати несврш. прел. т уи. узгајати сејмен м в. стражар секвенца ж в. репетиција

секирати се несврш. (осећати бригу

сврwити сврш. прел. и непрел. О

због нечег) бринути се, јести се фUf.,

ирел. (привести нешто крају) завр­

ждерати се фUf., гристи се фи!., гри­

шити, довршити, докрајчити, оконча­

жити се ре!.

ти, зготовити, одрадити, закључити,

ти се

- уи.

стрепити, нервира­

заокружити фUf., апсорбовати фи!.,

секретар м О (који руководи адми­

докончати реШ., докусурити арх., ис­

нистративним пословима) деловођа,

терати до краја изр.

тајник хрв. - уи. писар 8 (високи слу­ жбеник у влади неких земаља) мини­

- уи.

обавити

8

неирел. нар. (доживети оргазам) до­

стићи/доживети врхунац, оргазми­ рати форм.

cByrAe прил . в.

стар

секретаријат м институција, уста­ свуда

нова, администрација, биро,

свуда прил . гдегод, унаоколо, нао­

канце­

ларија, служба, завод, пословница, за­

коло, около, посвуда, свугде, на све

поведништво, писарница, дирекција,

стране, свукуд

уред, надлештво, комора, испостава,

себичан прид. (који мисли само о

офис фам., канц жар!., ларија жарf.,

себи) саможив, егоистичан, само­ љубив, ускогруд, тесногруд, недаре­

писарна арх., реферада (место где ра­

жљив

-

уи.

обестан, нарцисоидан,

покварен,размажен

ди референт)реш., тајништво хрв. секретер м (врста писаћег стола)

- уи.

,.

сто

себичност ж саможивост, егоизам,

секс м сношај, копулација,

егоистичност, самољубивост, нарци­

чин, полно општење, вођење љубави,

соидност,

јебање нар., карање нар., звекетање

вост,

ускогрудост,

- уи.

недарежљи­

препотенција

Северњача ж Венера, Даница, Зор­ њача, јутарња звезда, Вечерница, Ве­ черњача, Зорница, Форфорос, Хеспе­ рус, Венус

полни

жар!., кресање жарf., туцање жар!.,

обљубљивање форм., обљуба форм. секуnаран прид. световни, профан, лаички,

мирски,

квен, лајкушки

грађански,

нецр­

pef.

сеrреrација ж в. дискриминација

секунда ран прид . в. споредан

сед прид. седоглав, бео, беличаст, бе­

сеnектор м бирач, изборник, члан

локос, сребрнаст фи!., сребрен фи!. уи: стар, просед

седељка с ж в. гозба

седиwте с О (место на којем се нала­ зи нека организација) боравиште, цен­ трала, дом

8

(оно на чему се седи) ме­

сто, седало е) в. стан

1. 6

В. штаб

комисије

сеnекција ж асортиман, избор, ода­ бир, пробирање, одабирање, бирање, опредељење, селектирање, пробир

сеnен

м бот. (лат.

Levisticum offici-

паlе) ре!: селин, љупчац, милодох, бе­ лестика, вележдин, велестика, лесан-

сеnидбаЈ сервирати

559

Сексуалне преференце и девијације абасиофилија

зоофилија

пансексуалност

тератофилија

амаурофилија

инфантилизам

парафилија

трансвеститизам

анални секс

инцест

педофилија

трансексуализам

андромиметофилија

катоптронофилија

садизам

трихофилија

асексуалност

клизмафилија

садо-мазохизам

труализам

аутогинефилија

копрофагија

салироманија

урофилија

БДСМ

копрофилија

сатиријаза

фетишизам

биастофилија

ксенофилија

сензорна депривација

хетеросексуалност

бисексуалност

мазохизам

содомија

хибристофилија

воајеризам

макрофилија

сомнофилија

хипнофетишизам

ворарефилија

мастурбација

спектрофилија

хомеовестизам

геронтофилија

некрофилија

статуефилија

хомосексуалност

егзибиционизам

нимфоманија

стенолагнија

хронофилија

еметофилија

орални секс

тамакери

целибат

дрина, љубчац, љубачац,

милобуд,

нар., ~ждаха арх., прилика реШ., фан­

- уи:

милодув, тројевац

тазма реШ.

сеnидба ж в. сеоба

халуцинација

сензација ж О спектакл, атракци­

сеnиnац м в. скиталац

сеnити се сврш. О (померати се из једног стана у други) топлије крајеве)

,. 8

(одлазити у

,.

сељак м О (онај који живи на селу)

ник

8

ба)

варварин,

фам.

дивљак,

ја, занимљивост, догађај, новост, не­ чувеност, бомба фи!. инцидент

сељани н, сеља фам.

- уи.

земљорад­

(нецивилизована осо­ грубијан,

неотесанац,

чудовиште, визија,

простак,

странац,

си­

ровина, вандалин, варвар, туђин, канибал, брђанин, иностранац, па­ ланчанин, чобанчина, туђинац, ка­

8

- уи:

скандал,

в. неприлика @) в. запре­

пашћеност

сензибиnан прид. емотиван, осећа­ јан, чувствен, осетљив, чулан, топао,

сензитиван, танкоћутан, емоциона­

лан, сензуалан, лирски, душеван, бо­ лећив, сентименталан, дирљив, сје­ тилан хрв.

- уи.

страстан

сензибиnитет м В. темперамент

непросвећеник,

сензитиван прид. о. сензибилан

силеџија, сељачина, сеља фам., џи­

сензуаnан прид. О в. развратан

бер фам., чобанин фам., троглодит

8 в. сензибилан

фам., шабан фам., примитивац ио!.,

сеница ж зоол. О (лат. Paridae Aegithalidae, Р. Remizidae, Р. Panurinae) бр­

бадахија,

хорјат,

барбар хрв., барбарин хрв.

ката сеница, кукмаста сеница, велика

сем пред. в. осим

семинар м т уи. предавање

сеница, мошњарка

2.

сен ж приказа, змај, сабласт, авет, ала,

утвара,

страшило,

привид,

мора,

3.

сновид,

сањарија,

дух,

аждаја,

8

(од винове ло­

зе) в. вењак сенка

ж

хлад,

сена,

хладовина,

сен реШ.

- уи.

сноп

1.

причина, баук, обмана, привиђење,

сено с слама

страшно биће, симулакрум, митско

сентиментаnан прид. в. осетљив

биће, вешћа ре!., ажделија ре!., фан­

сеоба ж сељење, селидба, покрет

том фам., вештегара нар., цопрница

сервирати сврш. прел . О послужи-

1.

сервис

I сипан

560

ти, изнети, понудити, поканити арх.

@

сиорш.

извести сервис, убацити

неупитан, потврђен, неопорецив,нео­ повргљив, непрепоран, недвојбен хр8.

лопту у игру

- уи:

сервис м О послуга, услуга, служе­

казив, потпун @ обезбеђен, безбедан,

темељит, савршен, очигледан, до­

ње , дворење, послуживање, двор ба

заштићен, осигуран, заклонит, безопа­

арх. @ (- за јело) есцајг @} сиорш. по­

сан @}

четни ударац

привржен

стваран

8.

1. О 8.

поуздан

1.08.

1.

cepy~ вакцина, цепиво, маја арх.

сиrурно прил. О (с највећим поуз­

сета ж 8. снужденост

дањем) свакако, апсолутно, извесно,

сетити несврш. непрел. 8. личити

дакако, гарантовано, засигурно, без­

сетити се сврш. О (призвати из за­

борава) присетити се, досетити се @

ком случају, без даљњег, нема сумње,

8. снаћи се

дупке, поуздано, до краја, зацело, без

сетност ж 8. снужденост

сеЈ;ање с

8.

сумње,

памћење

сеЈ;и несврш . прел. О резати, одсе­ цати, расецати, пресецати, сасецати,

подсецати, ти,

транжирати,

кресати,

купирати,

траншира­ одрезивати,

изрезивати, комадати, черечити

@ (_

косу, браду) 8. шишати @} (- гране) 8 . поткресивати О 8 . сакатити

сеф м трезор, касета, претинац, депо сецирање с обдукција, аутопсија, ра­ сецање, некропсија, резање, отварање

(леша), разудба арх., секција арх. сецирати несврш. прел. 8. анатоми­ сати

условно, дефинитивно, јамачно, ди­

бидус, несумњиво, неминовно, у сва­

2.

посве,

га­

рант фам., недвојбено Хр8., неупитно

беђено @} одлучно, чврсто - уи. одлу­ чан О 8. наравно

сиrурност ж О увереност, верност, уверење, вера, обећање, искреност,

обавеза, залог,

поуздање,

кредибилност,

кредибилитет @

истинитост,

извесност,

поузданост,

недвосми­

сленост, непроблематичност, неспор­ ност, недвојбеност, необоривост, не­ препорност,

одређеност,

вост, непобитност Хр8.

сечење с 8 . сакаћење

1.,

сив прид . пепељаст, загасит, грао,

сида ж 8.

...

несумњи­

- уи:

јасноћа,

уи. хипотека, убеђење

самоувереност

AIDS

мрк (тамносив), сивкаст (који наги­

сидро с котва,

ње ка сивом), мутнобео реШ., магласт

реШ .

СИвоња м 8. силеџија

се,

Хр8. @ безбедно, без опасности, обез­

признатост

ре!.

подразумева

ленгер ре!.,

анкер

сијати несврш. непрел. исијавати светлост, светлити, сјати, сијати, бле­

сиrнап м 8. синдром

штати, сјајити, зрачити, врцкати, од­

сиrуран прид. О

сјајивати, сјајити се, светлуцати, ље­

апсолутан, неспо­

ран, беЗУСlIован, несумњив, недвосми­

скати, лескати ре!.

слен, неоспоран, чињеничан, необо­

сиктер УЗВ. 8. марш

рив, кредибилан, проверен, непоби­

сипа ж О 8. навала

тан, непорецив, известан, фактичан,

суровост

1.

.-

поуздан, уверљив, непроблематичан,

сипа н ПРИД . О 8. снажан

ИСтинит, крајњи, искуствен (доказан

очаравајући

искуством), експлицитан, проверљив,

ловит

1.

1.

снага

1. @ 8 .

...

уи.

1. @ жар!. 8. 2. 08. си­

@} 8. веlIИК

сипеџија

561

сипеџија м (набусит, насилан, нео­

I сировина

стина, жучност, виоленција, виолент­

тесан човек) хулиган, насилник, раз­

ност,

бијач, напасник, напрасник, манијак,

- уи. насиље, ватреност @ 8 . суровост 1. @} 8. снага сиљевина ж бот. (лат. Peucedanum ostruthium) ре!: девесиље, црнобајка

грубијан, сивоња, батинаш, махни­ тац, неотесанац, неотесаНКО,дивљак,

сиро~ина фам., стрвина фам., жи­ вина фам., силос жар!., звер ексир.,

- уи.

несуздржљивац реШ.

простак,

насртљивост,

незадрживост,

горопадност

планинска, смудњак, броска

симбопично ПРИЛ. О (које нешто симболише) симболички, сликовито,

дивљак

сипина ж јачина, жестина, жустри­

метафорички, алегоријски, фигура­

на,

тивно, пренесено @ (о количини не­

енергичност,

сила,

помама,

сна­

жност, интензитет, силовитост, енер­

чега) 8. мало

гија, прштавост, срчаност, жустрост,

симпатизер м 8. следбеник

вихор фи!. сипити

- уи.

снага

несврш.

сиљавати,

симпатија ж О 8. привлачност 2. @

прел.

терати,

приморавати,

при­

наметати,

(особа према којој се има симпатија)

*

диктирати, наморавати,задавати, на­

симпатичност ж

турати, заповедати, форсирати, това­

симптом м 8. синдром

рити,

октроирати,

пртити, трапити,

-

уваљивати жар!.

уи:

наговарати,

подговарати, наређивати, оптерећи­ вати

нин, самодржац, диктатор, поробљи­ вач, дахија, аутократа, властодржац, ага,

симупант м

8. В. преварант

синдикат м

...

самовољни к,

ховладар, страх

и

окрутник,

злостављач,

трепет,

стра­

самовладар,

олигарх,

тлачилац,

немилосрдник, батинаш фи!., кабада­ хија ре!., тлачитељ Хр8.

- уи:

крвник,

мучитељ, насилник, силеџија фам. сипно ПРИЛ. О 8.

савршено

1.

@ 8.

горопадан,

по­

много

сиповит ПРИД. О дивљао,

дивљи,

томљив,

разоран,

коран,

жесток,

неприпи­

незадржив,

страховит,

разјарен,

непо­

оштар,

снажан, суманут, паклен, силан, не­ укротив,

немиран,

страшан,

распу­

штен, обестан фи!. , олујан фи!., пу­ стопашан реШ .

- уи:

ћудљив @} 8 . снажан

јак, ужасан @ 8 .

уи. удружење

синдром м знак, предзнак,

ње,

сипник м апсолутиста, деспот, тира­

8. привлачност

наговештај,

показатељ,

1. знаме­

сигнал,

индикација, индикатор, симптом, по­

казивач, индиција

синоним м истозначница, блиско­ значница,

сузначница,

сличнознач­

ница, дублет СУЖ. синтетизовати СВРШ . прел . 8 .

синтетичност ж 8. методичност

синути СВРШ. непрел.О (о сунцу) си­ нути, изаћи, засјати, огранути, поја­

вити се, обасјати, блеснути, заблесну­ ти, родити се фи!. @ (нагло се појави­ ти у свести) пасти на памет, шунути,

дунути, блеснути, родити се фи!. сипа ж ЗООЛ. (морски главоножа, лат.

Sepia officialis) сипар ж ре!. В. спруд

сирена ж труба (аутомобилска) сиров ПРИД. О жив, пресан, некуван,

1.

сиповитост ж О плаховитост, гру­

непечен СУЖ. е фи!. 8. простачки

бост,

сировина м ж фам. В. силеџија

грубијанство, окрутност,

са­

ставити

же-

сиромах

I ситница

562

сиромах м сиромашак,

сиротиња,

нерија,

структура,

систематичност,

несрећник, у60ЖНИК, мученик, очај­

уређење, ред, склоп, мрежа, устрој­

н ик, проклетник, мизерија, невољник

ство, скуп, сплет, устројење, постав­

реШ . , бескућник суж., крпар суж., го­

ка, машина фи!., апарат фи!., сустав

л аћ фам . , гољо ре!., безгаћник фам. ,

Хр6., суставност Хр6., усустављеност

божјак арх., адраповац арх., паупер

Хр6. е стил, схема, приступ, метода,

арх.

- уи:

просјак, беспосличар, одр­

панац, бескућник сиромашак м

'"

уи. сиромаштво

поступак,

начин,

процедура,

6. сиромах

сиромашан прид . сиротан,

сиро­

модалитет,

техника,

средство,

грам, пракса, слог арх.

'"

уи.

машки, сирот, убог, бедан, јадан, ми­

логика

зеран , оскудан, просјачки, бездоман,

систематичан прид. 6.

бескућан,

чан

реШ.,

инокосан

прњав реШ.,

реш.,

убошки

празнорук реШ . ,

голотрб фам., гологуз фам., без пре­

прави­

ло, облик, методологија, план, пут, про­

колона,

1. аналити­

2.

систематичност ж О 6.

ност е 6. систем

методич­

1.

бијене паре изр., без игде ичега изр.,

ситан прид. О минијатуран , непри­

као црквени миш изр., потре6ит арх. ,

метан, мали, неопазив, незнатан, не­

потребан арх. , небог арх.

- уи.

шворц

заметљив, мајушан , неразберив , неу­

сиротиња,

нема­

микроскопски, умањен , смањен, ма­

фам.

падљив, сићушан, неуочљив, омален,

сиромаштво

с

штина, беда, оскудица, беспарица, го­

лешан, мањушан, малечак, малашан,

лотиња, несташица, дефицит, просја­

малацак, премален, стањен, портабл

штво, убого ст, оскудност, скученост,

фам., мини фам . , џепни фам. , малец­

убоштво, оскудевање, неимање, егзи­

ки фам. е 6. слаб

cTeHциjaлHи минимум, сиротињство,

ситан пеnен м бот. (лат.

2.

@) 6. слаб

неимаштина, бедност, сиромаштина,

pontica) ре!:

бедастоћа, немање, бокчија ре!., бесо­

пелен, римски пелен, одсенац

лица реШ., крухоборство Хр6. реШ.

-

уи : мука, сиромах

сиротиња ж О

6.

3.

Artemisia

банатски пелен, источни

ситнити несврш. прел. О

мрвити,

дробити, уситњавати, крунити, ру­ в . сиромаштво е

сиромах @) (сиромашни слој љу­

ди) голотиња, бедници, убожници О

(сиромашна имовина) сиромаштина,

нити, туцати, сатирати е

(-

новац)

уситњавати, разбијати ситница' Ж О

споредност, безна­

чајност, небитност, глупост, трича­

убоштво, беда, цркавица

рија, тричавост, којештарија, багате­

сиротица ж паћеница, мученица,

ла, ефемерност, ништа, дрангулија,

бедница, јадница, страдалница, пат­

ништица, није ни спомена вредно,

ница, несретница, злосрећница, не­

маленкост, играрија, сваштарија, ма­

срећница,

ла ствар, мачји кашаљ, маргиналија,

сиро т анка,

невољница,

злопатница,

дугопатница,

великому­

ништавност, трица, боранија

ченица, мукотрпница, јада реШ.

попрд ре!., сића жар!.

- уи.

фи!.,

цркавица

сисати несврш . прел . дудлати , дудли­

е појединост, детаљ, маленкост, по­

ти, упијати, увлачити, дудати фам. ,

танкост, подробност, финеса, нијанса

цуцлати фам., цицати gеч.

фи!.

систем м О

организација,

маши-

- уи.

део

ситница' Ж бот. (лат.

Herniaria gla-

ситничавlскаредност

ре!: сипаница, килавица, јањче

скакати несврш . непрел . поскакива­

зеље, јарица, језеро-зрнатка, припут­

ти, ђипати, одбацивати се, одскакати

ница, трава од киле, турска житница,

скакач м

турска трава

скаnа ж О

bra)

ситничав

прид .

(који

преви ше

6. коњ

(низ величина вредно­

сти) 8. критеријум

1. - уи.

критеријум

обраћа пажњу на ситнице) детаљан,

е муз. лествица

минуциозан,цепидлачки-уи:прави­

скаnабурити сврш . прел . збуџити,

лан, танан, солидан, исправан, пот­

набуџити

пун,

стручан,

-

тачан

сл:

свестран,

ситничавац м 6 . цепидлака ситничар м 6. цепидлака

1.

(компликова­

справа, направа, машина, механизам,

апарат, шклопоција фам.

1.

ситничарија ж 8. радња ситничарница ж ситно прил.

скаnамерија ж О

но или аматерски склепана направа)

савестан

'"

>1-

страх) 6. уплашити се

ситњење с мрвљење, круњење,

крнти­

скаменити се сврш . прел. (осетити

уи. радња

6. незнатно

уситњавање,

- уи.

ја, справа е (збир таквих предмета)

дробљење, руњење,

ту­

скандаn м инцидент, афера, непри­ лика, скандал, изгред, испад, драма,

сензација, збрка, белај фам., циркус

цање

ситуација

ж

прилика,

позиција,

фам., хаос фам., крш жар!.

- уи:

бру­

околност, моменат, услови

ка, занимљивост

сићушан прид. 6. ситан

скандаnозан прид . О 8 . простачки

1.

сићушност ж 8. неразвијеност

е 6. скаредан

сјај м О сјајност, светлост, блиста­

скањивање с 6. неодлучност

вост е .фи!. 8. лепота @) фи!. 6. рас­

скањивати се несврш . 6 . снебива­

кош

ти се

1.

сјајан прид. О 6. бљештав е 6. од­

скапати сврш . непрел. 6. умрети

личан @) 6. сладак'" уи. савршен

скапирати сврш. прел. 6. спознати

1.,

скарабеј м зоол. 6 . котрљан

украшен

сјајно прил. 6. савршено

скарамбеч м зоол. (лат. Cerambyx

1.

cerdo) храстова стрзибуба

сјати несврш. непрел. 8. сијати сједињавање с припајање, анек­

скаредан прид. ласциван, развратан,

сија,

спа­

срамотан, опсцен, саблазан, раскала­

сједињење,

шан, вулгаран, скандалозан, грешан,

удружење,

похотан,

јање,

интеграција,

стапање,

удруживање,

уједињење,

фузија,

здружење,

разуздан,

бесраман,

неча­

амалга­

стан, перверзан, саблажњив, бестидан ,

мирање фи!. , срастање фи!., амалга­

шокантан, запањујући, блудан, зазо­

мација фи!.

ран, негосподски, сраман, раскалашен,

сједињен прид. 8. спојен

запрепашћујући, безочан, бешчедан,

сједињење с 6. сједињавање

стидан арх., увредљив еуф.

скакавац м (инскет из рода раво­

скаредност ж срамотност, бесрам­

крилаца, лат.

ност, бестидно ст, саблажњивост, де­

уједињавање,

здруживање,

Saltatoria)

>1-

скакаоница ж трамбулина, одскоч­

белокоштво, бесраман чин, скарад­

ница, трам6улин, одскочна даска

ност

скаска

I скnад

скаска ж в. бајка

прометати се, тепати се ре!., вескати

скврчити сврш. прел. в. увити

скеnет м В. костур

се ре!., вандровати ре!., лангати ре!.,

1.

ландрати ре!., ландати ре!., тепсти се

1. и 2.

скептицизам ж в. резервисаност

скептичан ж сумњичав, сан,

неповерљив,

циран

- уи.

резерви­

суздржан,

дистан­

пажљив, недруштвен

скептичност неверовање,

ж

сумњичавост,

сумњање, опрез, опрезност, обазри­ вост,

дистанцираност,

поверЈЬИВОСТ,

резерва,

ограда,

не­

суздржаност,

суздржљивост, неверица, подозрење,

скептицизам,

двојба,

затвореност,

пажљиво ст, будност, смотреност, су­ спективност реШ.

- уи.

брига

1.

пати реШ., ићи од немила до недрага

- уи:

изр.

мувати се

1.,

беспосличити,

кретати се, џеџати

скитач м в. скитница

1. 1.

скитник м реШ. в. скитница

скитница м ж О луталица, скитара­ ло,

скитничар,

скиталац,

тумарало,

уличар, клошар, бескућник, цуњало, њак,

скитаnац м в. скитница

потуцач,

скитало,

скитаnо м в. скитница

авантуриста,

скитач, потукач,

мувало,

бангало,

луњало, басало, луталац, фукара, чо­

скитање с тумарање, лутање,

ша­

рање, лолање, смуцање, базање, чер­ ландарање,

фам., цурити реШ., верати се реШ.,

вагабунд, селилац, потуцало, улич­

скиптар м в. жезло

гарење,

здекати ре!., мотљати се фам., луфти­

рати фам., зујати фам., шалабазати клатарити се реШ., врсти се реШ., тра­

резервисаност,

сумња,

ре!., баврљати ре!., лолати се ре!., ла­

скитарање,

вр­

век с улице, вечни путник тарало, шалабазало

- реШ.

гар, чергаш

- фи!.

- фам. кла­

номад, чер­

лангара, скитник,

змање , вуцарање, скитња, ландрање,

ходалица, ходач, бангалоз, левента,

цуњање,

ветрењак,

потуцање,

шврљање,

луњање,

клатарење,

лутња,

басање, лан­

-

арх.

блатотеп,

ландокур

трампер, клатеж, вагант

дање, пребијање по свету, вршљање,

јурук,

врлудање, крстарење, лаздекање ре!.,

лонција,

6андиџа ре!., лангање ре!., шалабаза­

гурбет, јалијаш, лангов

ње фам., лудња арх., гурбет арх. ре!.

сличар, просјак, мангуп

-

ваџија, апаш, птица селица фи!.

сл: шетња, ходање

потепух, хахар,

ајван,

вандрокаш,

тепац,

вандровац,

-

уи: беспо­

-

пропалица

скитарање с в. скитање

скитничар м в. скитница

несврш.

непрел .

(ходати

сл: бада­

0

в.

1.

скитараnо м в. скитница

скитати

ио!.

- ре!.

скитња ж в. скитање

водати

скица ж О узорак, шаблон, нацрт,

се, цуњати, потуцати се, врзмати се,

схема, макета, образац, кроки, кон­

блејати , крстарити, зијати, врлудати,

цепт, костур, план, скеле т, модел, на­

зјакати, вршљати, ландарати, повла­

цртак,

чити

калуп фи!., апстракт реШ.

бесциљно)

се,

лутати,

луњати,

базати,

шеврдати,

врдати,

сажетак,

модус,

предложак,

-

уи: за­

смуцати се, вуцарати се, ломити се,

кључак, ограда, оквир, грађа, цртица,

кривудати,

узор

шарати,

зевати,

шврља­

ти, шетати, ићи без циља, базати, те­

0

в. слика

1.

скичати несврш . непрел. в. урлати

глити се, пребијати се, потезати се,

скnад м О

ићи којекуда, кривуљати, шеткати се,

равнотежа, сагласје, јединство, сло-

хармонија,

складност,

скnадан

565 га, хармоничност, сугласје хрв.

0

мир, ред

I скрит

ри, дојучерашњи, доскорашњи, нов,

- уи.

свеж

договор, пристанак, спо­

- уи.

садашњи

разум, слога, конгруенција, слагање,

скори прид. в. скорашњи

разумевање, погодба, хармоничност,

скоро прил. О близу, готово, отпри­

сагласност,

допуштење,

лике, малтене, умало, безмало, зама­

сарадња, нагодба, сложно ст, ред и

ло, чисто, за длаку, малне арх., мало­

мир,

не реШ., немало реШ., требало арх.

хармонија,

намирење,

пакт

складност,

акрорд,

фи!., конкордат реШ., угодба

реШ., аранжман реШ.

ност

1. О в.

сложност

малочас,

тек,

пре

0

кратког

-

времена, пре неки дан, мало пре, не­

угод­

ки дан фам., ту фам., ономад нар.,

антанта суж.

уи: пријатељство, уговор @ в.

недавно,

1.

нетом арх.

скnадан прид. в. мршав

скоројевић мио!. в. каријериста

1.

скnадиwте с О лагер, стовариште,

скоруп м в. кајмак

ремиза,

скраћеница ж грам. абревијација,

магацин,

магазин,

спремиште,

пристаниште,

депо,

гаража,

ко­

кратица хрв.

мора, чувалиште, хангар, одлагали­

скраћивање с подрезивање, пот­

ште, возни парк, сместиште, похра­

краћивање, краћење, резање, редук­

нилиште,

ција, абревијација сшруч.

слагалиште,

румплцимер,

спремник ре!., магаза фам., поклад

арх.,

колница

реШ.0

ште

в.

реШ.,

репозиториј

хранионица @ в.

спреми­

1.

скрб ж в. пажња

2.

скресати сврш . прел . фам. (свести на мању меру) умањити, редуцира­ ти, редуковати , утањити, свести, сте­

скnадност ж в. склад

1.

стати фам., сасећи фам., окреснути

скnањати несврш. прел . в. уклањати

жар!., преполовити суж.

скnизак прид . в. клизав

скретање с О (померање с главног

скnонити сврш. прел . О в. померити

пута) заокретање, странпучење, хва­

o в.

тање кривине, заобилажење, 06ила­ жење 0 фи!. фам. (умна поремеће­

с~крити

скnонити се сврш . О

макнути се,

померити се, мрднути се, помак нути

ност) в. лудило @ фи!. (избегавање

се, преместити се, мрднути, уклони­

теме) обилажење, околишање, врда­

ти се

0

ње,

в. сакрити се

вађење,

лавирање,

изговарање,

скnониwте с скровиште, уточиште,

изврдавање,

прибежиште, скривалиште, за клони­

шарање, врлудање

ште, убежиште, пристаниште реШ.

скривати несврш . прел.

скnоност ж О в. таленат

штати да се нешто види или приме­

@ привлачност

2. О

0 в. воља 2.

в. навика

врдуцкање,

шеврдање,.

(не допу­

ти) в. крити

1.

скnоп м О в. спој 1. 0 в. систем 1.

скривен прид. сакривен, прикривен,

сконтати сврш. прел . фам. в. схватити

притајен, забашурен, тајни, скровит,

затомљен, латентан, неприметан - уи.

скончати сврш. непрел. в. умрети

замишљен

скор м в. резултат

скораwњи прид. О (који ће се уско­ ро десити) скори, близак, недалек

0

(који се скоро десио) недавни, ско-

скривеност ж в. мистика

скрити сврш . прел . (склонити од по­

гледа и знања других) в. сакрити

скрити се

I спаб

566

скрити се сврш.

6.

скрнавити несврш. прел. О мотити f} 6.

колекција,

сакрити се

сра­

6.

исмевати t!) 6. уништа­

зборник,

хрестоматија,

албум, компилација, аналекти реШ., флорилегијум реШ .

- уи:

ла, градиво t!) 6. систем

вати

грађа, гоми­

1.

скрнављење с О оскврнуће, блас­

СКУП 2 прид. скупоцен, драгоцен, не­

фемија, хула, светогрђе, богохулство,

приступачан, папрен фи!.

безбожништво, хуљење, богохуљење,

баснослован, вредан

оскрнављење, профанација, сакриле­

скупина ж 6. група

гијум, обесвећење, светогрдност, без­

скупити сврш. прел. 6. сакупити

очна грдња, погрда, вређање, осквр­

скупљање с

њење, обезвређење, псовање, богогр­

бирчење, нагомилавање, гомилање,

ђе, прљање фи!. f} арх.срамоћење

акумулација, концентрација, паљет­

скровит прид. 6. скривен

ковање ре!.

скроз прил . фам .

вање, стезање

листом, потпуно,

- уи.

О

1.,2.

- уи: редак, и з.

прикупљање,

па­

повећавање f} сужа­

сасвим, тотално, комплетно, одреда,

скупљати

из корена,

прикупљати, пабирчити, таложити,

из

основа,

из темеља, до

несврш.

прел.

купити,

краја, без остатка, у потпуности, у

палетковати, паљетковати ре!.

целости, дибидус, аметом ре!., посве­

скупља ч м колекционар,

ма ре!., аметице ре!., аметимице ре!.,

набављач, аквизитер, купилац, при­

скроз-наскроз

бављач, прикупљач, сабирач, колек­

фам., стуб оком арх. ,

навлас арх., посве Хр6.

тор реШ.

скроман прид. О 6. слаб порочан

1. t!) 6.

2.

f} 6 . не­

непретенциозан т уи.

нед.Руштвен, срамежљив

cKpyweHocT ж 6.

убирач,

1.

6. заједнички скупоцен прид. О 6. скуп f} 6 . редак

кајање

скрхан прид. ексир. 6. слаб

скупни прид. (који се односи на све)

скупоцено прил.

1.

6. прескупо

скупwтина ж 6. састанак

скрхати сврш. прел . 6. сломити

скутер м веспа

скрwив прид. 6. ломљив

CKYToHowa м 6.

1.

улизица

скрwити сврш . прел. 6. сломити

скучен прид. О (о простору) тесан,

скужити сврш. прел. фам. 6. схватити

збијен, узан, узак, сужен, ограни­

скуппторство с 6. вајарство

чен, мале површине/ширине f} фи!.

скуп' м О (окупљање у циљу усагла­

6.

шавања ставова) конгрес, заседање,

cкywa ж зоол. (лат.

састанак, расправа, већање, седница,

врнут, шкомбра, голчић, шкомбар

глуп

Scomber scombers)

претрес, дебата, конференција, до­

спаб прид. о безвољан, изнемогао,

говарање, окупљање, форум, сабор,

утучен ,

разговор, скупштина, дискусија, пле­

снужден,

нум,

долентан,

семинар,

усаглашавање,

сим­

позијум, сесија, лонџање ре!., ад ет

равнодушан, летаргичан, апатичан,

депресиван, тмуран,

ин­

нерасположен,

индиферентан, сломљен, хладан, без­

ре!. реШ., конвенција форм., збор арх.,

изражајан, безбојан, туробан, небри­

веће арх., окуп реШ., сабир реШ., до­

жан,

мјенак Хр6.

- уи:

вор, гомила f}

млитав,

клонуо,

атоничан,

по­

слога, договор, уго­

куњен, неспокојан, беживотан, бес­

антологија, збирка,

помоћан, слаб, учмао, нехајан, анкси-

спабаwан

озан, обузет мртвилом, флегматичан , бесполетан, без живости, устајао, на­ тмурен, опуштен, неживотан, неосе­

мизерно,

неизвежбано,

I спавље

недовољно,

никакво,безстручности,неквалифи­ ковано,

млако,

мршаво,

аматерски,

тан, чамотан, отупео, меланхоличан,

непотковано, рђаво, аматорски ре!.,

сив,

дилетантски фам., фушерски жар!.

малодушан,

обамро,

баровит

фи!., анемичан фи!., туп фи!., запар­ ложен

фиl.,

погружен

pel.,

шоњав

спабокрван прид. 8 . малокрван спабокрвност ж 8. малокрвност

фам . , сатрвен ексир., скрхан ексир. ,

спабомо1iан прид. 6 . слаб з.

чаман реШ.

спабост ж о порок, порочност, неу­

- уи:

досадан, уморан f}

лош, ништаван, занемарив, осредњи,

уобичајен, баналан, обичан, траљав, скроман, безвредан, тричав, неувер­

љив, просечан, тривијалан, безличан, безначајан,

ненадахнут, ситан,

пет­

парачки, једнолик, ништа нарочито,

неимагинативан, некреативан, шака

јада, никакав, средњи, без вредности, безвезан,

средње

жалостан,

ништа

мереност, лоша навика , лоша страна,

слабо место f} 8. болећивост t!) 6. не­ достатак

1. О 8.

неразвијеност

спабоуман прид. 8. глуп

спабуњавост ж 6. болећивост спава ж т уи. репутација спаван прид. истакнут,

чувен,

по­

знат, признат, поштован, популаран,

посебно, празан фи!., глуп фи!., јеф­

примеран, проминентан, угледан, ва­

тин фи!., јадан фиl., шупаљ фиl., ку­

жан, на гласу, значајан, реномиран,

каван нар. t!) сув, беспомоћан, геџав,

виђен,

ситан, нејак, немоћан, слабомоћан,

успешан,

усукан, сувоњав, слабашан, танушаll, шоњав,

танан,

кржљав,

мекушан ,

трошан

- уи: танак, мршав, фин О сувоњав 1.

6.

јачину, интензитет) ослабљивати, по­ пуштати,

пролазити, стишавати

опадати,

сплашњавати,

се,

умањивати

се, јењавати , лабавити f} (губити на смршати

спаби1i м млакоња, шоња, млитавац ,

килавац, јада, мекушац, тетка фам., безвезњак, кукавица

- уи.

2., папучар

спабо прил . неквалитетно, лабаво, лоше,

траљаво,

лаички,

пре­

стижан, велик, битан, еминентан, за­ пажен, фамозан, гласовит, гласит, оп­ штепознат, главит, култни, заслужан,

фи!., коџа ре!., дичан ексир., изниман

спабити несврш. непрел. О (губити

шмокљан фам., млитоња реШ.

цењен,

издвојен,

стан, општепризнат, вајни, бесмртан

спабаwност ж 6. болећивост

- уи .

знаменит,

оглашен, знатан, видан, биран, вр­

спабаwан прид. 6. слаб з.

тежини) мршавити

прослављен, уважен,

нестручно,

невешто, бедно, јадно, нестручњачки, почетнички, шарлатански, климаво,

незналачки, неприкладно, некомпе­

тентно, тричаво, непрофесионално,

Хр6.

- уи:

достојанствен, отмен, изу­

зетан,одличан

спавина ж чесма, пипа, шпина

pel.,

пипац ре!., бурма ре!.

спавити несврш. сврш. непрел. О неС6РШ. (свечано) обележавати, це­

лебрирати реШ.

- уи.

забављати се f}

С8РШ. 6. победити спавље с прослава, прослављање,

банкет, свечаност, пир, гозба, пи­ ровање,

слављење,

черинка,

шенлучење,

светковина,

ве­

светковање,

гозбина, рецепција ре!. , комерс

pel.,

банкина ре!., теферич ре!., крканлук

фам.

- уи:

забава, лумперај, банчење,

весеље, коктел

2.

сnављење

I сnатки корен

сnављење с О в.

славље

568

@ в.

стра­

клузиван, чудесно леп, дивотан, васе­

љенски, лепушкаст, анђеоски, небесни,

хопоштовање

сnавољубив прид. в. амбициозан

пресладак, дијамантски, одушевљава­

сnавољубље с похлепа, частољу­

јући, наочит, рајски, задивљујући, као

бље,

амбиција, тенденција,

претенциозност,

чежња,

апетит,

склоност,

страст, каријеризам, нишан, хтење,

из сна, убав, замамљив, рафиниран, грациозан,

мио,

велелепан,

вишњи,

кицошки фам. арх., гиздав арх., мило­

претензија, воља за успехом, апетит

видан реШ. , изгледан ре/., милолик арх. ,

за успехом, глад

зоран ре!., уписан ре!., страшан фам.,

фи!. , славохлепље

великолепан реШ., гледан реШ. , шик не­

хрв., частохлепље хрв.

сnавуј м зоол.(птица певачица из породице дроздова, лат.

Erythacus lu-

иром. фам., дојмљив хрв. отмен

сnадокусац м

scinia) *

- уи:

добар,

- сл: узбудљив, провокативан

сnаrање с О договор, склад, спора­

сладокусник,

зум, слога, конгруенција, пристанак,

реШ.

- уи.

гурман,

гурманин,

хедониста,

слаткоједа

изјелица

разумевање, погодба, хармоничност,

сnадострасник м в. похотљивац

сагласност,

сnадостраст ж О

@

в.

сарадња, нагодба, сложност, ред и

похота

мир,

сnадострастан прид. в. развратан

3.

пакт

хармонија,

намирење,

допуштење,

складно ст,

акрорд,

фи!., конкордат реШ., угодба

реШ., аранжман реШ.

антанта суж. ,

-

уи : пријатељство, уговор@ в. релаци­ ја

1. @) в.

сложност

1.

сnаrати сврш . прел. О (рећи неисти­ ну, лаж) измислити, обманути, пре­ терати еуф., окитити еуф.

@

в . пре ­

варити

спада к прид. О (који има укус шећера,

меда)

* @ фи!.

леп, красан, допадљив,

наочит, примамљив, заноса н, божан­

ствен, бајковит, нестваран, изврстан, згодан, чаробан, привлачан, чудесан, диван, блистав, цакан, фин, замаман,

в.

еротика

сnадострашће с О в. еротика @ в. похота

сnамка ж цевчица, сламчица сnамчица ж в . сламка

сnанина ж панцета, потрбушина, са­

ло, ларад ре!., панчета ре!., бекон арх.

сnанић м бот. рег. в. наут сnање с одашиљање,

отпрема,

од­

воз, превоз, експедиција

сnати с О (упућивати неког с неким циљем, поруком) упућивати, усмера­ вати, одашиљати

@ в.

(отпремати не­

ком да се уручи) одашиљати, отпре­

стасит, елегантан, љубак, омамљив, уз­

мати,

отправљати,

експедитовати ,

вишени , допадљив, вабљив , прекрасан,

адресирати, превозити суж.

очаравајући, божански, сјајан, прелеп,

сnатка па прат ж бот. (лат.

магнетичан, хипнотичан, меден, нео­

dium vulgare)

дољив, небески, предиван, атракти­

благ-папрат, дубња папрат, дубова

ван, бајан, савршен, кићен, дражестан,

зеленица, капљачак, лезибаба, мали

ре!:

ослад,

Polypoсладић,

фантастичан, мамљив, бајослован, бле­

прапрот, папрац,

штав, особит, величанствен, стилски,

слатка бу јад, сладовец, слатка попрат,

феш реШ., као са слике, луткаст, лепо­

тужна трава, тужни корен

папрача,

лик, красотан, невероватан, као дија­

сnатки корен м бот. (лат.

мант, алем, бај, чаран, раскошан, екс-

glabra) ре!:

сладачак,

Glycyrrhiza

сладић, слатко дрвце, слат -

сnаткиw

слезеновц, довји папел, клобцицовје,

ко биље, госпино биље, глићирица сnаткиw м посластица, десерт, за­

слада,

колач,

заслађење,

сластица,

ки

спретан)

планински слиз, слијез, сљеж, сљез,

срчни клобук, ћурећа трава, црни сљез, црни шљез

слатко, шећерлема, прислачак реШ.

сnаткоречив прид. О

I сnобод

(говорнич­

елоквентан, говорљив,

cneHr м в .

жаргон

сnепи миw м зоал . в. шишмиш

зборит, благоглагољив, красноречив,

сnепић м о зоол . в. блавор

лепоречив, милоречив, златоуст, бр­

в. ћорсокак

зорек арх., краснорек арх., благорек

сnивен прид. в. повезан

арх.

@

ласкав, улизички, послушан,

улагивачки, увлакачки, послушнич­ ки, покорнички, слугански, понизан,

покоран, штреберски, посилнички

-

арх. мамелучки, вазалски, мандарин­

ски, кумординарски, церберски

сnачица беnа ж бот. (лат. Sinapis alЬа) ре!: бела горјушица, бела горуши­ ца, бели женоф, горушица, горчица,

муштарда, сенф, сладчица, слачица

сnачица црна ж бат. (лат.

Brassica

nigra) ре!: мустарда, сенф, ардаљ, го­ рушица, огњица, муштарда, муштар, хардан

сnедбеник м лица,

поклоник ,

заговорник,

приста­

гласноговорник,

симпатизер, љубитељ, приврженик, заступник,

епигон, заштитник,

по­

борник, присташа, бранилац, заго­

@ жарf.

1.

сnик м в. рима сnика ж О снимак, скица суж., сли­

џа жарf. , ведута реШ.

страција,

@ в.

цртеж,

-

пејзаж,

суж: илу­

портрет

представа З .

сnикар м О (уметник који слика) стваралац, ликовњак фам., мазало фам. , личилац реШ. мрљало

- уи.

@ (лош - ) мазало,

уметник, Јворац

сnиковит прид. симболички , сим­

боличан, метафоричан, алегоријски , фигуративан,пренесен

сnинав прид. балав, з амазан , слузав , шмркљив хрв.

сnинавити несврш . непрел. балавити, балити, слинити, испуштати слине

сnинити несврш. непрел. О в. лупе­ тати

@ в.

слинавити

варач, експонент,заговаратељ, подр­

сnистити сврш. прел. О фам. в. по­

жаватељ, подржавач, носилац, бра­ нитељ, стегоноша фи!., навијач фи!. ,

појести

пити @ фам. в. руинирати @) фам. в.

барјактар фи!. , заставник фи!., апо­

1. сnичан прид. (који личи, наликује)

логета фи!., фан фам.

подударан, сродан, близак, истовр­

сnедити несврш. прел. в. пратити

сnедствен прид. (који има смисла) в. смислен

сnе1) м зоал. в. харинга

сnез беnи м бат. (лат. Althaea officinalis) pef: питоми сљез, слезовина, шљез, слиз, белодун, ђиљ, лиња

сnез црни м бат. (лат. Malva si1vestris) pef: велика слезовача, велики сљез, велики шљез, гушћерњак, дивја шкура, дивји папел, дивји слез, дивји

стан, упоредив, одговарајући, сразме­

ран,доличан, корелативан, подобан сnичност ж наликовање, аналогија, блискост, личење, сродност, истовр­ сност, упоредивост

- уи.

веза, повеза­

НОСТ,истоветност

сnобода ж о

самосталност, ауто­

номија, независност,

самостојност,

самосвојност, одвојеност, суверени­ тет,

одељеност,

прављање,

сувереност,

засебност,

самоу­

аутономност,

спободан

I cnyra

570

инокосност, ваздух фи!., луфт фам.,

проклетство, бродолом

неовисност Хр8.

фи!., провалија фи!., низбрдица фи!.,

@ фи!. 8.

храброст

фи!. , неман

спободан прид. о аутономан, са­

гроб фи!., ископ ре!., расап ре!. , рас­

мосталан, независан, самосвојан, не­

теп ре!., срозавање фам.

потчињен,суверен,неспутан,непод­

трагедија, банкрот

- уи:

пораз,

ређен, неусловљен, самоуправни @(о

спомити сврш. прел. О

месту)

разбити, слупати, скршити, скрхати,

8.

упражњен

спобоДоуман прид.

8. прогреси­

спово с О (писмени знак) писмено

@8.

арх.

говор

cnora ж в.

1.

склад

шен,

деликатан,

1. запетљан,

захтеван,

тежак, збркан, проблематичан, шка­ кљив, осетљив, комплексан, незгодан,

суптилан, побркан, слојевит, закуку­

љен фам., замумуљен фам., завојит реШ., закучаст реШ.

- уи.

вишесмислен,

@8. вишеструк 2. споженост ж 8. компликација - уи. неразумљив

различитост

спожити сврш. прел.

8.

упаковати

спожити се сврш. О (дати приста­

нак) допустити, дозволити, одобри­ пристати,

аминовати,

прихвати­

ти, пустити, дати слободу, благосло­

вити, изаћи у сусрет, дати, аминати ре!.

@

(изразити слагање с неким)

споразумети се, договорити се

спожност ж О

поклапање, једин­

ственост, сагласност, слагање, поду­

дарност,

бедити @) фам.

склад, усаглашеност,

разу­

мевање, конкорданција, подударање, сразмерно ст, слога, складно ст, сугла­

- сл: соли­ дарност, споразумност @8. склад 1. спојевит прид. 8. вишеструк 2. сност Хр8., сукладност Хр8.

@

фи!.

пребити

8.

1.

по­

8.

@) фи!.

(учинити неког потиштеним) утући, скршити,

cnожен прид. О компликован, замр­

ти,

изломити, смрскати, спљескати, пре­

бити, покршити реШ.

ван

поломити,

потиштити,

исцрпсти,

са­

трти

спомљен прид. О разбијен, поло­ мљен,

слупан,

скршен,

скрхан, смрскан, разлупан

побеђен @) фи!.

8..

изломљен,

@

фам. в.

утучен

спон м зоол. (лат.

еле­

фант, фил

(лат.

Proboscidea) - суж: индијски слон Elephas maximus), афрички слон Laxodonta africana)

(лат.

споновача ж слонова кост, вилдиш

ре!., ебур арх., бјелокост Хр8.

cnyra м ж О м

лакеј, батлер, послуга,

собар,чуваркућа,дворилац,пазикућа, поданик,подређени,служитељ,скуто­ ноша, подворник, тевабија, покућар, лакај, послужник, надзорник послуге,

понизник,

покорник,

униформисан

~луга, подворитељ, послушник, двор­

Јаник, момак, кућни момак, ушјер ре!., коморник ре!., слуган ре!., ленственик

ре!., измећар ре!., детић ре!., сужањ ре!., потрчкало фам., потрчко фам., трчка­ рало фам., потркало фам., послужи­

тељ форм., клетвеник арх., камердинер арх., посилни арх. ре!., вазал арх., васал

арх. реј., калфа арх., цербер арх. реШ., кумординар реШ.

- уи:

роб, плаћеник,

спом м пропаст, крах, губитак, де­

служавка

ба~л,слом, неуспех,назадак,распад, фИЈаско, изгубљена битка, подбачај,

жањ, подјармљеник, потлаченик, обес­

пад,

прављеник форм. , узник реШ. одалиска

проклетиња,

хаварија, ' руина,

лош резултат, назадовање, несрећа,

мар

@

-

сл: коњушар, секретар, до­

робиња, роб, послушник, су­

арх. суж. @)

8.

статиста

2.

спужавка

571

спужавка ж слушкиња, дворкиња,

жена, послужавка, кућна помоћни­ ца, девојка, подворница, потркуша,

бединерка, послушкиња, службени­ ца

pef.,

бединерица реШ.

- уи.

спре­

несрачунат,

природан,

махиналан ,

неконтролисан,

несми­

шљен, прирођен, аутоматски, не на­ мераван,

ненаучен,

инхерентан,

нехотимичан,

интуитиван,

против

вла­

стите воље, нехотичан

мачица

спужба ж о звање, вокација, про­ фесија,

непланиран,

I смарат

посао,

ангажованост,

струка,

запослење,

положај,

занимање,

спучајно прил.

можда

8.

спучајност ж случај, коинциденција спуwаоница ж

8.

учионица

позив, активност, бизнис, намеште­

спуwати несврш. прел. О (примати

ње, дужност, задужење, радни однос,

слухом) хватати (звук)

позвање, упослење, послање

вати предавању) похађати @) (бити

фи!.,

мисија фи!., задатак фиf., џоб жар!.,

послушан)

шљака жар!.

спуwкиња ж

@ 8. секретаријат

спужбеник м запослени,

делатник,

радник,

намештеник, трудбеник,

запосленик реШ.

-

суж.

чиновник,

евидентичар, референт, администра­

тивни службеник, бележник, већник, марник арх., конзулент реШ., посло­ примац реШ . , дужносник реШ . , алдер­

ман реШ. , посленик реШ. , конзилијар реШ., записничар

спужити се несврш. О

опери сати,

употребљавати, управљати, руково­

дити, руковати, баратати, маневри­ сати, поступати, газдовати, манипу­ лисати,

водити,

деловати,

владати

(нечим), разумети се (у нешто), го­ сподарити фи!., крмарити фи!., кор­ миларити фиf.

- сл:

умети, знати

@ 8.

употребљавати

спутити

несврш.

прел.

осећати,

предосећати, наслућивати, нагађати,

претпостављати, мирисати, разаби­ рати, сумњати

спутња ж О

В.

претпоставка

@ 8.

предосећај

спучај м О коинциденција, случај­ ност, сплет околности @ В. догађај спучајан прид. инстинктиван, ме­ ханички, несвестан, ненамеран, ша­

блонски, рефлексан, невољан, спон­ тан,

непромишљен,

импулсиван,

* - уи . 8.

@ (присуство­

поштовати служавка

смазати сврш. прел . фам. 8. појести

1.

смакж катаклизма, катастрофа, про­ паст, трагедија, страхота, апокалипса

фи!.

- уи:

несрећа, слом, невоља

смакнути сврш . прел. О 8. одбацити @В. убити

смакнуће с В. убиство

смандрљати сврш. прел . (нешто овлаш, лоше урадити) одратити, ота­

љати, смуљати, збрљати, забрљати, склепати, смућкати, спетљати , спрч­

кати, исфушерисати жарf.

смањен прид.

8.

ситан

1.

смањење с (- неке количинс) гу­ бљење, губитак, слабљење, нестајање, умањење,

снижавање,

смањивање,

девалвација фиf., сплашњавање фам. смањити сврш. прел. О нешто

мањим)

умањити,

(учинити умалити

реШ. @ (- јачину, интензитет) сти­ шати, утишати, опасти, спласнути,

умањити, попустити, јењати

@)

(све­

сти на мању меру) свести, умањити, утањити,

редуцирати,

редуковати,

скресати фам., сасећи фам., стеста­ ти фам., окреснути жарf., окресати жарf., преполовити суж.

смарати несврш. прел . фам. В. доса­ ђивати

2.

смарач Ј смешан

572 смарач м фам. б. досадњаковић

сматрати несврш. прел . (имати ми­

шљење) мислити, држати, веровати,

бити мишљења, бити убеђен - уи. размишљати

(заузети удобан положај) намести­ ти се, рашири ти се, раскомотити се

прострети се, извалити се фам., из~

смежуран прид. б. наборан

смејурија Ж О б. глупост 1. @ фам. б. враголија

смекшати

простор за становање) настанити се

наћи смештај, скрасити се фам. ~

врндупечити се жарf.

смеСТиwте м 6. складиште 1.

сметати несврш. прел. О сврш .

прел.

(постати

мекши) омекшати, размекшати, опу­ стити

(некоме

правити сметње) ометати, бунити,

збуњивати, саПлитати фиf. - уи. до­ сађивати, узнемиравати @ (наносити

смеnост Ж храброст, јунаштво, од­

штету, погоршавати стање) шкодити,

важност, херојство, срчаност, кураж,

штетити, оштећивати

неустрашивост, зам,

одлучност,

вратоломност,

херои­

опевано

јуна­

штво, непоколебљивост, витештво, присутност духа, смионост хрб.

сметен прид. О б. смота н њен ~ уи. непромишљен

@ 6.

збу­

1.

сметено прил. бесциљно, помете­

- уи:

но, сумануто, бесмислено, тамо-амо

смео прид. храбар, неустрашив, од­ важан, борбен, куражан, јуначки,

изр., амо-тамо изр., сад овде сад онде

борбенос~одлучност

изр.,

срчан, херојски, јуначан, безазоран,

ратоборан, нестрашљив, жесток, из­

горе-доле

uзр.,

овамо-онамо

изр., на све стране изр., као мува без

главе изр., без циља, сулудо, тамо­ вамо изр., смушено, лево-десно изр.,

држљив, непопустљив, врли, непо­

безглаво, те овамо те онамо изр.

колебљив, вирилан, јуришни

сметеност Ж О збуњеност, конфу­

фUi.,

ла~овски фиf., љут фUi., дрзак фиf.,

БОјован pef., БОјовит pef., слободан фиf., кочоперан фам., дели арх., ла­ Вљег срца изр. - уи: мушки фUi., на­ стремљење

правац ~ уи. ;'раса

@ б.

збрканост,

помутња,

см~ерати несврш. прел. б. намеравати смерност Ж О б. морал @ б. поште­ ње 1. сместити сврш. прел. подвалити, протурити,

сметењак м фам.

6.

трапавко

~MeTњa Ж тешкоћа, препрека, бари­ јера, блокада, хендикеп, ограничење,

смеран прид. б. благ

потурити,

запетљаност,

смутња, пометња, пртљавост, заузла­ ност @ б. пометеност

силан, витешки

смер м О реш.. б.

зност, смушеност, растресеност, см у­

ћеност, смушењаштво, изгубљено ст,

наместити

подметнути, Прогурати - уи. прева~ рити

сместити сврш. прел. О б. ставити 1. @ 6. омогућити О б. лажирати О б. подметнути

сместити се сврш. О (наћи себи

спречавање, потешкоћа, запречива­ ње, заустављање, кочење, чвор фиf.,

кочница фиf., ћорсокак фиf., квака

фам. - претња, непријатност

смеће с ђубре, отпаци, отпад, поган, нечист

- уи.

прљавштина

смех м смејање, церекање, церење _ уи. кикот, осмех

смешан прид. О анегдотичан, ша­ љив, духовит, забаван, комичан, ла­

крдијашки,

анегдотски,

хумористички,

искричав,

анегдоталан,

ХУМО-

I смрдет

смештај

573

ристичан, хуморан, необичан

откачен

фам., шашав

фиf.,

фам., виц­

смицаnица Ж О б.

сплетка

1.

трик

@ б.

1.

каст фам., крвав фам., редикулозан

смиwљати несврш. прел. (стварати

форм. @ б. небулозан

нешто ново) измишљати, осмишља­

смештај м 8. боравак

вати, проналазити, откривати, изна­

смиnовати се сврш.

лазити, изумљивати

смиље с бот. (лат.

narium) ре!:

8. помиловати

Helichrysum are-

смиљ, цмиље, жуто сми­

ље, златноцвита трава, знељек, лашка

смиwљен прид. б. прорачунат смождити сврш . прел . О б. згњечи­

ти @ 6. здробити О фиf. б. пребити

камилица, марјетица, снељек

смокварица Ж зоол. б. волић

смирај м 8. сумрак

смоnа Ж катран

смирен прид.

миран,

безбрижан,

спокојан, лежеран, без бриге, комо­ тан, опуштен

фам., кул жарf.

-

уи.

смота н прид. фам. трапав, неспре­ тан,

несналажљив,

тен,

запетљан,

незграпан,

спетљан,

сме­

медведаст,

срећан, равнодушан

неокретан,

смирено прил. (на смирен начин) б.

сплетен,

мирно

руке/ноге, укошен, тешке руке, ло­

смиреност

Ж

мирноћа,

безбри­

шепртљав,

туњав,

ших рефлекса,

невешт,

бенаст,

слоновски, с

две

леве

шепртљаст,

жност, спокој, спокојност, лежерност,

неспретан у послу, успорен, без гла­

опуштеност фам., кулирање жарf. не­

ве и репа, неумешан, смота н као сај­

иром. -уи. срећан,равнодушан

ла, изгубљен, као слон у стакларској

смирити сврш. прел. (учинити да

радњи, као мува без главе, смушен,

неко буде миран) умирити, обуздати,

заузлан фиf. ре!., дрвен фи!., завезан

укротити, уздати, зауларити реш..

фи!., везан фиf., пртљав ре!., бангав

смирити се сврш. (довести се у ста­

фам., трунтав фам., слонаст фам., са­

ње мира, најчешће после неког стр е­ са или шока). умирити се, издувати

се, охладити се, прибрати се, сабрати се, средити се, сталожити се, уравно­ тежити

се,

опустити

се,

искулирати

пет реш.., врљав

Uof. ре!. - уи:

млитав,

укочен, неискусан, збуњен, неспосо­

бан, шоњав

Uof. - сл: незналица, блен­

тав, спор, леви фам., недоучен, килав фам., невичан

жарf.

смотрен прид . б. пажљив

смисао м (главно у нечему) суштина,

смрад

бит, поента, резон, сврха, циљ , значе­

воњ, смрдеж, непријатан мирис, ко­

ње, значај, садржај, есенција, битност,

кија ре!., базд фам., миомирис еуф.,

м

задах,

2.

заударање,

запах,

логика, душа фиf., поанта Хр8.

аромаеуф.

смисаоност ж 8 . методичност

смрадан прид. б. смрдљив

смисnен прид. (који има смисла) ра­

смрачити сврш . прел. б. зацрнити

зуман, сувисао, разборит, разложан,

смрвити сврш. прел. О б.

уман, разложан, следствен, логички ,

@ б. руинирати

здраворазумски,

лан, оправдан

повезан,

- уи.

рациона­

одређен, јасан

пребити

смрдети несврш. непрел. воњати, за­

ударати, баздети, запахњивати, зади­

смисnити сврш. прел. О 8. измисли­

сати, запухњивати, пахнути, ширити

ти

воњ, непријатно мирисати, смради-

2.

@ б. снаћи се

1.

смрдибуба

I CHara

574

ти, вришчати реј., чути се реј., осећа­

ушпицити се фам.

ти се фам., кандисати жарf., кандела­

смуђ м заол. (лат. Lucioperca sandra)

ти жарf., дисовати жарf.

шиљ, фогош

смрдибуба ж заал. (лат. Pentatome

смук м заал. О (лат.

Elaphe quatuorlineata) кравосац, кравосас fJ (лат. Со­ ronella) смукуља

baccarum) смрдљиви мартин смрдљив

прид.

усмрђен,

воњав,

баздљив, смрадан, воњевит, гнусан,

смуљати сврш . прел. (нешто овлаш,

убаздео, вонљив, воњеван, као куга,

лоше урадити) В. смандрљати

као твор, воњив, прчевит реј., узври­

смутити сврш. прел. о . промешати,

шчао реј. - уй: одвратан, гадан, уста­

измешати, замутити, измутити, раз­

јао, бедан смрдљива коприва

мутити, промутити, проџарати фам.,

ж бот. (лат.

Galeopsis dubia) реј: мртва коприва, . конопљенка, зебрат

смркнут прид. безвољан, туробан, тмуран, суморан, натмурен, нераспо­

ложен, снужден, утучен, мрзовољан, апатичан,

покуњен,

сломљен,

депресиван,

В. збунити смутљивацм В. сплеткарош

смрека ж бот. В. клека

учмао,

скалабурити реШ. fJ В. спремити 1. t!)

клонуо,

депримиран,

смутња Ж В. смушеност

1.

1.

смуliеност Ж В. смушеност 1. смуцање с В. скитање

смуцати се несврш. В. скитати см уш ен прид. В. неповезан

1.

летаргичан, меланхоличан, невесео,

смушеност Ж О збуњеност, конфу­

мргодан, зловољан, намрштен, кисео,

зност, сметеност, растресеност, см у­

потиштен,

дешператан,

погружен

реј., шоњав фам., сатрвен ексЙр., скр­

ћеност, смушењаштво, изгубљеност, запетљаност,

збрканост,

помутња,

хан ексЙр., чаман реШ. - уй: досадан,

помућеност, смутња, пометња, пр­

уморан, бесан

тљавост, заузланост

смркнутост ж (лоше расположење)

снабдети се сврш. опскрбити се,

В. снужденост

смрскати сврш. прел . В. руинирати смрт Ж О онај свет, ништавило, за­

гробни живот, вечни сан, тамни ви­ лајет, вечни мрак, мрак фИf., вечна ЛОВИшта uзр.

fJ

свршетак, издисај,

умирање, скончање, суђени час, са­ мртни час, судњи дан, конац фИf., од­

лазак фИf., крај фИf. , нестајање фИf., еџел реј. t!) фИf. В. свршетак

1.

смртник м В. човек

смртоносан прид. В. фаталан

СМрwати сврш. непрел. (изгубити на тежини) омршавети, ослабити, смр­ IiJавети, утањити, усукати се фам., осушити се фам., ушиљити се фам.,

fJ

В. невештост

обезбедити се, осигурати се, збрину­ ти се, набавити, прибавити - уЙ. ку­ пити'1., набавити

CHara

1.

Ж јачина, виталност, живост,

бодрост, бодрина, крепкост, крепост, жустрина, чилост, елан, енергичност, силина,

динамика,

сила,

снажно ст,

живахност, интензитет, разиграност,

силовитост, моћ, енергија, активност, акција, јакост, прштавост, срчаност, вољност, крепкоћа, жустрост, воља, полет, темпераментност, зор реј., ја­

кленост реј., вигор . арх. реШ. марљивост,

ватрено ст,

-

уй :

окретност,

чврстина - сл: поЈретљивост, бо­ дрост, брзина, хитрина, врцкастост, заинтересованос~лакоћа

cHaraTop I снужден

575

cHaraTop

м атлета, Херкул, Херку­

љено ст

-

fJ

таленат, знање, памет

В.

лес, разбијач фам., билдер фам., си­

прилагодљивост

ровина фам., коњина йој.

снаliи сесврш.орефл. домислити се,

снажан прид. О жесток, јак, моћан,

досетити се, омислити, смислити, из­

гороломан, горостасан, развијен, ви­

мудрити, сетити се, извентати, иско­

сок, кременит, натчовечански, једар,

ристити гужву, скројити фИf.

бодар,

оријентисати се, одредити положај

надљудски,

силовит,

велик,

йрел.

fJ

не­

снебивати се несврш. устезати се,

саломљив, плећат, очеличен, оштар,

уздржавати се, стидети се, либити се,

стасит,

напредан,

незаустављив,

робустан,

силан,

ми­

суздржавати се, зазирати, скањивати

шићав, бујан фИf., набилдован фам.,

мускулозан,

се, презати, оклевати, устручавати се,

акутан реШ., дречан реШ., ковински

вајкати се арх., лецати се реШ .

реШ., херкулски реШ. лав,

пан

- уй:

чврст, жи­

кршан, дивљи, чио, тежак, кру­

fJ в.

1. О в.

темпераментан

силовит

1.0

1. t!) в.

звучан

в. изразит

снажити несврш. прел. в.

снебивљив прид. В. срамежљив сневати несврш. прел . В. сањати

1. 1.

снежити несврш. непрел . В. вејати

разгаљи­

вати

снен прид. В. сањив

снижење с попуст, распродаја, ак­

снажност Ж в. снага

снаја ж О снаха, снајка fJ фам. в. не­ веста t!) жарf. в. девојка

1.

верзиран,

умешан,

окретан,

стручан, способан, професионалан, испрактикован, усавршен, извежбан, дорастао,

извештен,

истрениран,

мајсториски, уходан, обучен, квали­ фикован, довитљив, досетљив, зна­

лачки, увежбан, упућен, виртуозан, рутиниран,

лакорук,

ција

снимак м О фотка фам .

снаnажљив прид. О вешт, спретан, вичан,

- уЙ.

бојати се, степити

прекаљен,

ка­

fJ

фотографија, слика, В. слика

1.

сноб м (онај који изиграва отменост) помодар

снобовски прид. В. уображен

1.

сновид м В. сен

сновиђење с В. привиђење сноп м О стог, свежањ, навиљак, за­

вежљај, пласт, замотуљак, бала, зави­ јутак, смотак, бабура реј., багља реј. ,

fJ

дар, промућуран, чиграст, видраст

бреме реј., дењак реј.

фам., виспрен реШ. - уй: брз, еласти­

светлости, млаз, луч арх., луча арх.,

чан, проверен, надарен, гибак

зракахрв.

-

сл:

навикнут,учинковит,упознат,хитар,

искусан

fJ

в. прилагодљив

зрак, сноп

сношај м в. секс сноwљивост Ж в . трпељивост

снаnажљивац м довитљивац, ком­

снужден прид. безвољан, туробан,

бинатор, тактичар, видра фИf., добар

тмуран,суморан,натмурен,нераспо­

играч жарf., пливач жарf.

ложен, смркнут, утучен, мрзовољан,

предењак, дипломата

-

уЙ.

пре­

2.

учмао,

апатичан,

сломљен,

клонуо,

снаnажљивост ж е (особина оног

покуњен,

који је сналажљив) спретност, вич­

летаргичан,

ност, окретност, извежбаност, ухода­

мргодан, зловољан, намрштен, кисео,

депресиван,

депримиран,

меланхоличан,

невесео,

ност, обученост, квалификофваност,

потиштен,

довитљивост,

реј. , шоњав фам., сатрвен ексЙр., скр-

увежбаност,

прека-

дешператан,

погружен

I

снужденост сомот

- уи:

досадан,

јеј ре!., аспида ре!., улавица ре!. , бука­

уморан, бесан

:а ре!., баја ре!., бухтавица ре!., буја­

снужденост ж (лоше расположење)

Јина ре!., булутина ре!., булутин ре!.,

хан ексир., чаман реШ.

нерасположење, мрзовоља,

потиште­

бу:ьуна ре!., бубулеја фам. ре!., булу­

ност, суморност, меланхолија, депре­

леЈа фам. ре!., ушара зааn.

сивност, депресија, апатичаност, без­

совуљаrа ж зоол . в. сова

вољност,

анксиозност,

сој м О в. раса 6 в. сорта 1.

апатија,

депримираност,

нираност,

малодушност,

индиспо­

равнодушност,

покуње­

сок м О (течност исцеђена из воћа и

биљака) нектар, ђус, воћни напитак,

ност, мргодност, зловоља, невољност,

безалкохолно пиће фарм.

тмурност, мрклина, летаргија, индо­

ност

лентност,

индоленција,

клонулост,

клонуће,

натмуреност,

инертност,

~ндиферентност, отупелост, инерци­ Ја,

раздражљивост,

флегматичност,

неосетљивост, песимизам, утученост,

зловољностапатичност, атонија, смрк­ нутост,

мрачност,

клонулост

духом,

тегобност, намргођеност, туробност, мртвило, невесеље, намрштеност, ми­

зерност, лоша/зла воља, сломљеност,

беживотност,

покислост,

учмалост,

тупост, тегоба у души, бедак

ки:.елост

фам.,

фи!., мркост реШ., абулија

реш., празнина фи!. , млохавост фи!.,

соко м О

хрв.

в. теч­

6

1.

6

зааn. (лат.

Falco)

сокол

фи!. в. херој

соколити несврш. прел. О анимира­

ти, храбрити, бодрити, подстицати, подржавати,

надахњивати,

покрета­

ти, навијати, подстрекивати, ведри­ ти, потицати хрв.

6

в. разгаљивати

солидан прид . в. добродржећи солидност ж в. тврдоћа солитер м небодер, вишеспратни­ ца, зграда

СОМ м зоол. (слатководна риба, лат.

Silurus glanis)

>(-

хладноћа фи!., погруженост ре!., гри­

сомот м плиш, баршун, кадифа, ве­

~љивост ре!., безвоља

лур, самт ре!. , кадива арх.

фам., дерт

иесн., сплин реШ., нујност хрв.

-

уи:

I

просторије

мука, измученост, беда, агонија

антре

радна соба

соб м зоол. в. ирвас

библиотека

свлачионица

соба ж просторија, одаја фарм. соба р м в. слуга 1.

будоар

салон

вешерница

сметларник

туга, умор, брига, нелагода, безнађе,

Собе

слабост, незадовољство, малаксалост,

гаража

спаваћа соба

собарица ж спремачица, служав­

гардероба

студио

гостињска соба

таван

ка, чистачица, слушкиња, дворкиња,

дечија соба

таверна

жен~, послужавка, кућна помоћница,

дневна соба

тајгерице

деВОЈка, подворница, потркуша, бе­

играоница

тоалет

купатило

трпезарија

кухиња

учионица

динерка,

послушкиња,

службеница

ре!., бединерица фам. сова ж зоол . (лат. ВиЬо ЬиЬо) јејина

co~yљaгa, буљина, дремовица, KYKY~ ви!а, тарма ре!., букач ре!., букавац

pel.,

вир ре!., хуктача ре!., букоч ре!.,

лођа

фоаје

ложионица

ходник

мансарда

хол

подрум

шпајз

предсобље

сомун

577

спаковати сврш . прел. в. упаковати

сомун м в. лепиња

соноран прид. в. звучан

спарина ж (висока температура ва­

1.

здуха)

сопран м т уи. глас сорта ж О

класа, тип, врста, кате­

горија, начин, сој, род, ред, марка,

грана, фела фам. група, страна

-

- уи:

облик, линија,

сл: низ, скупина

6

в.

раса

сортирати несврш. прел. класифи­ ковати, рашчлањивати, раздвајати, одељивати, распоређивати, груписа­ ти, разврставати, сврставати, класи­

-

2.

канап е ре!., миндерлук ре!.

уи. кревет

софистицираност ж в. ност

углађе­

1.

софора ж бот. (лат. Sophora јаропјса) ре!: јапанска софора, јапански багрен спавати несврш. непрел. ноћити, пајчити,

нунати,

спати ре!.,

чори­

ти ре!., спавкати фам., лалати фам., кунтати жар!., књавати жар!., хајити реШ., почивати реШ., нанати gеч., пај­ кити gеч.

- сл:

ћити, коначити, пајкити фам., књава­ ти фам., кунтати жар!.

- уи.

дремати,

спазити сврш . прел. в. угледати

припајање, привлаче­

ње, срастање, срашћивање, кохези­

ја, приањање, слепљивање, адхезија анексија, стапање,

вар, препека, пакао

припајање, сједињавање, интеграција, фузија,

уједињење,

сједињење,

удру­

живање, здружење, удружење, уједи­ њавање, здруживање, амалгамирање

фи!., срастање

фам., прижега

ре!., калор ре!., звиздан фам., пасја врућина фам., омара арх., спарност реШ., упека реШ. спаруwен прид. в. увео

спас м (начин или могућност реше­ ња неке тешке ситуације) решење, излаз , спасење, извабљење, крај, за­ повољан

исход,

повољан

фи!., амалгамација

фи!. @) в. окупација

решење, расплет

спасити се сврш. искупити се, од­

бранити се, избавити се, ослободити се, оправдати се, поправити, окајати,

добити опрост, извући се, ублажити, опрати се фи!.

спектакл м атракција,

сензација,

занимљивост, догађај, новост, нечу­ веност, бомба фи!.

- уи:

скандал, ин­

цидент

спетљан пр ид. О в. смотан 6 в. збуњен

спетљанко с в. трапавко

спетљати сврш. прел. (нешто овлаш, лоше урадити) в. смандрљати

специјалан прид. посебан, друк­

спадало с в. обешењак

6

припека,

спетљати се сврш . в. збунити се

сањати

сшруч.

запара,

спетљанац м в. трапавко

дремати, хркати

спавати несврш. прел. почивати, но­

спајање с О

јара,

расплет, солуција, размршење, раз­

софа ж лежај, канабе, кауч, диван, отоман,

жега,

врућина, топлота, врелина, оморина,

вршетак,

фицирати хрв.

сотона м в. ђаво

I специјалан

чији, необичан, другачији, изниман,

јединствен,атипичан,особит,изван­ редан, неочекиван, неконвенциона­ лан, несличан, несвакидашњи, ори­ гиналан, нетипичан, изузетан, осо­

бен, нарочит, беспримеран, издвојен, несвакодневан,ванредан,ексцентри­ чан, различит, дистинктиван, неуо­

бичајен, други, уникатан, редак, свој­ ствен,

екстравагантан,

другојак,

вансеријски,

нередовит,

својеврстан,

специјаnац

I спој

одв ојен, оделит, различан, партику­

тор фам., пириватра реш, заплотњак

лар а н,

рет. ,

реШ .

рет.,

преварант, лош човек

апартан,

дистингвиран

пекулијаран

рет. ,

о се бујан хрв.

-

1.,

незгодан

другојачији

уп . властит, непознат неразумљив

1.,

уи : лицемер, превртљивац,

-

6

В. хипокрит

спљескати сврш . прел. В. згњечити

сподоба ж накарада, наказа, руго­ ба, чудовиште, вештица, грдоба, мон­

специјаnац м В. командос

специјаnно прил. В. посебно 1.

струм, неман, нагрда, страшило, гну­

специјес м В. раса

соба, караконџула, ружноћа, гадура,

специфичност ж В. посебност спечен прид. В . сувоњав

спираnан прид. О В.

калаштура, наказник, квазимодо, на­

казница, гвоздензуба, харпија, кара­

1.

увијен

1. 6

В.

т аласаст

спиритизам м О призивање духо­ ва, зазивање духова, комуникација са

оностраним

6

В. пророчанство

спис м О В. одлука

списак

панџа, аждајка, акреп фиf., крстача реј. , ажделија реј. , карикатура фам. , крамп

м

В. рад'

1. 6

именик,

фам., грдобина фам. , габор фам. , ве­ штеруља

1.

1.

абецедаријум,

жарf.,

гном

- уи:

спозна вати несврш. прел. В. учити

2.

спознати сврш . прел. докучити, раз­

нар, абецедно сређен попис имена/

умети,

појмова, регистар, азбучни списак

вити,

схватити, ухватити,

укачити,

увидети,

устано­

прозрети,

признати,разлучити, проникнути (у

адреса, казало ХрВ.

спnаваw м зоол . (лат.

Janthina ni-

љубичар

спnаснути сврш. непрел. О (обично

нешто што је натечено) опасти, сма­ њити се, спасти, издувати се

6 (-

на

јачини, интензитету) 6. ослабити 2. спnести сврш . прел. В. свити спnет м 6 . чвор

скрндељ

бабарога, привиђење, змија фиf.

адресар, индекс, преглед, попис, име­

tens)

нар.,

жарf., аждаха арх. , коњобарка арх.

нешто), докачити, оучити, препозна­ ти, разазнати, скапирати, разабрати,

видети, утувити у главу, стећи увид, опазити,

предочити себи,

предста­

вити себи, ући у главу, сагледати, до­ прети у главу, провидети, похватат и,

утувити (у главу) , препоз нати своју грешку, ухватити конце, видети јасно

1.

као на длану, постати свестан, појми­

спnетен прид. В. смотан

ти, развидети, приметити

фиf. , по­

спnетка

ж

смицалица,

интрига,

подло ст,

препреденост,

подвала,

поњати реј., укопчати фам., сконта­

подму­

ти фам. , скужити фам. , прокљувити

препредењаштво,

ујдурма,

к лост, подметање, пси на, малверза­

ција, игра фам., комбинација жарf., муљање жарf.

-

уи . лаж, лицемерје,

превара

хватати (конце) фи!., дохватити фиf.,

фам., уочити фам. , провалити жарf. , укапирати жарf., извалити жарf.

спој м О конекција, веза, комбина­ ција,

спnеткарити несврш. прел. В.

контакт,

спојница,

релација,

пе­

спајање, спона, склоп, зглоб, саста­

спnеткароw м О интригант, сму­

ставница, амалгам (чврст спој) фиf. ,

тљ ивац, мутивода, петљанац, мути­

мост фиf. , повезница реј. , решка реј. ,

тљати

каша,

1.

раздорник,

вак,

смутљивко,

чар­

каш, чаркар, сплеткаш, чаркач, муља-

додир,

фуга сшруч.

преплет,

6

спојиште,

са­

зглоб, згиб, прегиб,

чвор @) фам. В. састанак

2.

спојен

579

одређеном плану) савез, пакт, дого­

спојен прид. В. повезан спојити сврш. прел. О саставити, вати ,

ујединити,

удружити,

мешавину,

зирати ХрВ.

здружити,

фузионисати,

удруживати ,

слити,

стопити,

синтетизо­ направити

амалгамирати,

6

вор, погодба, нагодба, уговор договор

уи.

-

1.

споразумети се сврш. В .

догово­

рити се

споран

прид .

оспорљив,

распра­

вљив,дискутабилан,проблематичан, двојбен Хр6. - уи . сумњив, нејасан

1.

спокој ж мирноћа, смиреност,

синтети­

В. окупирати

спојница ж В. спој

I способнос

безбрижност,

спокојност,

лежерност,

опуштеност фам., кулирање жарf.

-

споредан прид . другоразредан, по­

моћни,

секундаран,

узгредан,

другога

другостепени,

реда,

другоредан,

уи. срећан,равнодушан

другокласан, акцесоран реШ.

спокојан прид. миран, без брижан,

споредност ж В. ситница

смирен, лежеран, без бриге, комотан,

спорити се несврш . расправљати се,

опуштен фам., кул жарf. неиром.

- уи.

препирати

се,

надмудривати

се, су ­

дити се, гложити се, објашњавати се,

срећан,равнодушан вањшти­

надвикивати се, јурити се фи!. , ломи­

на, извањштина, аспект, апаренција

ти копља фиf., прегањати се фиf., ки­

реШ., фацијес реШ., фасада фиf. - уи.

дати се фам. парничити се суж.

стас

споро прил. О полако, полагано, без

спољаwњост ж

изглед,

1.

споменак м бот. (лат. Myosotis palu-

журбе, не журећи, лагано, успорено,

stris) реј:

ногу пред ногу, корак по корак, пуже­

незаборавак, плавомиље

споменар м лексикон, албум, испо­

вим кораком

ведник арх.

мало-помало, једно за другим

споменик м (вајарско дело) кип,

спорост ж В. нехајност

скулптура, биста суж.

спорт м тренинг, гимнастика, вежба,

спона ж О

веза, посредник, ланац,

повезница, мост, нит

6 В. спој 1.

спонтан прид. О В. природан

1.6 В.

тренирање,

6

постепено, поступно,

фискултура,

вежбање,

дрил, теловежба, гомбање ХрВ.

- уи:

обука, игра

случајан

спортаw м В . спортиста

спопадати несврш. прел . В. досађи­

спортиста м вежбач, гимнастичар,

вати

спорташ, спортист, гомбач, фискултур­

2.

спопасти сврш. непрел. В.

устреми­

ник, гомбалац арх. , теловежбач реШ.

ти се

способан прид . спреман,

спор' м О В. препирка 6 В. сукоб 1.

бљен, у стању, вичан, решен , вољан,

спор' прид. О (слабо покретан или

готов, рад, оран, припремљен, распо­

који се споро развија) полаган , тром,

ложен, припреман, склон , накањен,

успорен, као пуж, као корњача , килав

приправан,

фам.6 (који се споро развија) посте­

грејан фи!., у фазону фам.

пен, поступан - уи . опсежан @) фи!.

способност ж о знање, извежба­

В . глуп

ност,

спорадично прил. В. понегде

спретност, умеће, вештина, верзира­

споразум м (уговор о сарадњи на

ност, умешност, вичност, окретност,

резолутан,

компетентност,

оспосо­

здушан,

з а­

стручност,

спотаliи се

I спремити

580

рутина , мудрост, дораслос т, мајстор­

Оnимпијски спортови

ство ,

искуство,

увежб а ност,

иск у­

сност, упућеност, навика, мајсторија,

ЛЕТЊИ

рутинираност, обученост, уметнос т,

Атл етика

квалификација, пракса, усавршеност,

Бадминтон

уходаност, по з ваност, умење, компе­

Бејзбол

Бициклизам Бокс Веслање

Водени спортови

Гимнастика Дизање тегова Једрење Кану

Коњички спортови Кошарка Мачевање

Модерни петобој

тенција, студиозност, квалификова­ ност, ум н ост, техника, наук а фИf., за­

нат фам. , кликер фам., акрибија реШ., умедба реШ. - уи: учинак, разумева­ ње,

даровитост, дар,

надареност

-

обр аз ов а ност,

сл: познавање , сн а л а ­

жљивост, упознатост б 8 . таленат

@ (радна

1.

-) могућност, моћ, капаци­

тет, снага, потенција, поте нција л

спотаliи се сврш .

8.

саплести се

Одбојка

спотицати се несврш. 8. тетурати се

Рвање

справа ж уређај, машина, направа,

Руком ет

Софтбол

апарат, механиза м , машинерија, апа­

- уи:

Стони тенис

ратура арх.

Стреличарство

справљати несврш . прел . 8 . спрема­

Стрељаштво

Теквондо

ти

патент, скаламериј а

1.

Тенис

спреман прид. О готов, направљен,

Триатлон

завршен,

Фудбал Хокеј

зготов љ ен,

довршен, азур

pef.

припремљен,

неиром., хазур

pef.

Џудо

неиром. б решен, вољан, кадар, го­

ЗИМСКИ

ложен , припреман, склон, накањен ,

тов, рад, оран, припремљен , распо­

Скијање

Алпско скијање

Нордијско скијање Скијашки скокови

Нордијска комбинација Акробатско скијање Сноуборд Клизање

Брзо Клизање

Брзо клизање на кратким стазама Уметничко клизање Биатлон Боб Боб

Скелетон Санкање

Хокеј на леду Карлинг

приправ а н , резолутан реШ . , з агрејан

фИf. , у фаз ону фам. , справан арх. спремати несврш. прел . О

(хра ­

ну) готовити, приправљати, прави­ ти, припремати , справљати, мутити

фам. , мућкати фам. - суж: пећи, ме­ шати, кувати, динс т ати, пржити, м е ­

сити б 8 . учити

1.

спремачица ж чистачица,

жена,

собарица, кућна помоћница, девојка - уи. служавка спремити сврш. прел. О ти,

извести,

учинити,

направи­ остварити ,

средити, зготовити, завршити, акту­ ализовати,

извршити,

приправити,

урадити,

реализовати, припремити,

спреми ца

581

довршити,

апсолвирати,

окончати,

I спр~

собност, умешност, вичност, рути­

докончати, произвести, докрајчити,

на, лакоћа, мајсторство, мајсторија,

спровести,

увежбаност,

приредити,

уприличити,

искусност,

обавити, начинити, уредити, сврши­

ност,

ти,

ње, техника, умедба реШ.

израдити,

арондирати,

замесити

усавршеност,

рутинира­

уходаност,

- уи:

уме ­

знање,

фам. , истерати до краја изр. б сачу­

учинак, разумевање , дарови тост, дар,

вати, обезбедити, осигурати, зашти­

образованост,надареност

тити, заклонити, одбранити, сејвова­

спречити

ти жарf. суж.

онемогућити,

спремица ж 8. спремиште

сврш .

прел .

зауставити ,

спутати,

осујетити,

забранити, сузбити, омести, обузда­

1.

спремиwте с О остава, шпајз, нус­

ти, одвратити, одбити, ограничити,

просторија, комора, складиште, спре­

отежати, завезати,

мица, оставиште, смочница, изба, ку­

кратити,

ћар, киљер pef., килер pef., шпајза pef.,

задржати ,

похрана pef., ћилер ре!. , вајат арх., ха­

предухитрити, претећи, з апречити,

јат арх., депозит реШ. б лагер, стова­

потиснути ,

риште, ремиза, складиште, магацин,

стити, стати на пут, пригушити фиf. ,

депо, магазин, пристаниште, гаража,

сасећи фи!., не дати фам., уставити

комора, чувалиште, хангар, одлага­

фам., скучити реШ. , уз бити реШ. по­

лиште,

колебати суж.

возни

хранилиште,

парк,

сместиште,

ус­

предусрести,

закочити,

препреЧI1ТИ,

предупредити,

- уи .

не

допу­

предухитрити

румплци­

спријатељити се сврш. (створити

pef., магаза фам., по­

блискост, довести у додир, успоста­

слагалиште,

мер, спремник

по­

превенирати ,

попречити,

клад арх. , колница реШ., репозиториј

вити пријатељски однос) приближи­

реШ. @

ти се, зближити се, з дружити се, спо­

08.

8.

шупа

1.

О 8.

хранионица

јити се, скапирати се жар!.

угљаник

спремница ж

8. хранионица

спремностж 8. форма спретан прид. О

1.

вешт, вичан, вер­

зиран, сналажљив, умешан, окретан,

спровести сврш .

прел .

обавити,

остварити, урадити, завршити, вршити,

извести,

ти, реализовати,

учинити,

из­

среди­

приправити, при­

стручан, способан, професионалан,

премити,

испрактикован, усавршен, извежбан,

спремити,

дорастао , извештен, истрениран, мај­

чинити,

сториски, уходан, обучен, квалифи­

докрајчити ,

кован, довитљив, зналачки, увежбан,

ти, приредити, начинити, уредити,

упућен,виртуозан,рутиниран,лако­

рук, прекаљен, кадар, промућуран, чиграст, видраст фам., виспрен реШ.

- уи:

брз, еластичан, проверен, нада­

довршити, окончати, разрешити,

направи

сорбовати фи!. , замесити фам. , до­ кончати реШ., актуализирати Хр8 . ,

спровоД м 8. сахрана спроводити несврш. прел.

2.

8 . води­

3.

спретност ж окретност, сналажљи­

ти

вост,

спровођење с 6. реализација

довитљивост,

извежбаност,

вештина, верзираност, умеће, спо-

-.

свршити, углавити, израдити, арон­

упознат, хитар, искусан б 8 . предузи­

мљив т уи. живахан

по­

произвести ,

дирати реШ. , заокружити фи!., ап­

истерати до краја изр.

-

решити,

зготовити,

сл: навикнут, учинковит,

рен, гибак

апсолвирати,

спруд м обала, плажа, рива, банка,

спутати

I средити

ривијера, поморје, сипар ре!., пруд ре!.

- уй.

лидо, приморје

спутати сврш. прел. 8. спречити сразмерност ж 8. сложно ст

себи срамоту) бешчастити се, брука­

1.

ти се, бламирати се фам.

срам м срамота, СТИД, брука, пони­

жење,

осрамоћење,

исмевати

срамотити се несврш . (наносити

обешчашћење,

- уй.

бру­

кати

срамотност ж О

скаредност, бе­

дискредитација, обешчашћеност, ља­

срамност,

га, дискредитованост, бламаж, бла­

вост, дебелокоштво, бесраман чин,

мажа фам.

- уй: стидљивост, скандал,

мана, мрља

срамежљив прид . О стидљив, за­ зорљив, ненаметљив, страшљив, зе­

бљив, снебивљив, суздржан, добро­ душан,

повучен, суздржљив, пости­

дан, устручљив, туњав фам. , стидан реШ.

-

честит,

уй: чедан, скроман, поштен, невин,

попустљив,

неиску­

сан, тих, обзиран, бојажљив, смеран,

добар, простодушан, безазлен - сл: наиван, плах, неодлучан f9 8. недру­

скарадност

срамежљивост ж 8. стидљивост

срамити се несврш . (осећати стид) стидети се, срамотити се, црвенети

фи!. , покривати се ушима фам. срамота ж О СТИД, брука, пониже­ ње, срам, осрамоћење, обешчашће­ ње, дискредитација, обешчашћеност,

f9

саблажњи­

8. разулареност

срамоliење ж срамота, брука, по­ нижење, обешчашћење, дискредита­ ција, обешчашћеност, љага, дискре­ дитованост, бламажа

фам., бламаж

pef.,

-

скрнављење арх.

уй: скандал,

мана, мрља

срастање с 8. спајање

1.

срачунат прид. 8. прорачунат

срдачан пр ИД. љубазан, предусре­ тљив, сусретљив, пожртвован, уљу­ дан,

штвен

бестидност,

милосрдан,

пажљив,

услужан,

углађен, пријатан, фин, доличан , на услузи, пристојан, угодан, културан, каваљерски, лепих манира

- уй.

чове­

кољубив, дарежљив срдачица ж бат. (лат. Leonurus cardiaca) pef: срдачац, срченица, срча­ ник, коприва од срца, копривица

љага, дискредитованост, блам, бла­

срдачност ж љубазност, предусре­

маж, бламажа

уй: скандал,

тљивост, отвореност, профињеност,

f9 СТИД, стидност, пости­ ђеност, стидљиво ст - уй: збуњеност,

милосрдност, пажљивост, рафирни­

сметеност

раност

фам.

-

мана, мрља

срамота н прид. О 8.

f9

покварен

1.

8 . простачки @) 8. скаредан

уљудност,

пристојност,

- уй .

углађеност,

човекољубље, дарежљи­

вост

срдепа ж зоол . 8. јембрек

срамотити несврш. прел. брукати,

средина ж О окружење , рејон, око­

ружити, блатити, нагрђивати, куди­

лина,

ти, каљати, оцрњивати, скрнавити,

простор, регија, крај, област, предео,

псовати, наруживати, бацати љагу,

сектор, територија, окружје Хр8 .

прљати (нечије име), бешчастити, на­

природа

подручје, зона, терен,

носити увреду, потресати, понизива­

2. f9 8. средиште 1. @) 8 . вина 2.... уй. близина, домен

ти, гадити, пљувати у лице, бламира­

средити сврш. прел . О

ти фам. - уй: повређивати, оговарати, презирати, трачарити, узнемиривати,

актуализовати, ти,

извести,

- уй.

поло­

завршити,

спремити, учинити,

миље,

изврши­

остварити,

средиwњи

58з

урадити,

срести се сврш. састати се, сусрести

апсолвира­

се, видети се, наћи се (с неким), сре­

реализовати,

при правити,

припремити,

довршити,

ти,

исправити,

окончати,

покренути,

починити,

произвести,

докрајчити,

направити,

спровести,

I срце

решити,

разрешити,

зготовити, приредити,

сти (некога), укрстити путеве изр.

среliа ж о весеље, веселост, радост, полетност,

лепршавост,

раздрагано ст,

озареност,

ведрина,

живахност,

предузети,уприличити, обавити, на­

добра воља, разгаљеност, усхит, раз­

чинити, координисати, уредити, свр ­

игранос~мерак,расположенос~ћеф

шити, углавити, збринути, израдити,

фам. , лакоћа ексйр.

арондирати, заокружити фи!., апсор­

блаженство, расположење

бовати фи!., замесити фам. , доконча­ ти реШ., актуализирати Хр8., истерати

до краја изр.

- сл:

поступити, оживо­

творити, створити f9 (довести у ред) 8. уредити

{) фам.

@) фам. 8. променити

1.

8. пребити

8. уприличити

0

f9

8. најважнији

средиwте с О

1.

центар,

средина, централна тачка, средокра­

ћа арх., душа фи!., срце фи!. , језгро уй: основа, суштина средиwте с О

-

f9 8. седиште 1.

центар,

жариште,

средина, централна тачка, средокра­

ћа арх., душа фи!., срце фи!., језгро фи!. , фокус фи!., гротло фам. фИf. уй: основа, суштина

f9

8 . седиште

1.

стан, озарен, насмејан, расположен,

весео,

. игран,

лаган,

неоптерећујући,

распеван,

занесен,

раз-

живахан,

дар, обрадован, задовољан, крепак,

средство с О (начин у раду да се предузимање f9

допадљив,

младалачки,

разгаљен, оран, добре воље, виталан, жовијалан срж ж

8 . суштина

срицати несврш . непрел .

срна ж зоол. (лат.

8 . муцати

Capreolus capreo-

lus) дивља овца сроднички прид. О 8 . родбински f9 8. присан

1.

сродност ж О 8. слично ст

лација

@) 8 . стециште

нешто постигне) 8.

8. склад

среliан прид. оптимистичан, радо­

лепршав,

жариште,

фи!., фокус фи!., гротло фам. фи!.

f9

добробит

чио, раздраган, блажен, полетан, ве­

средиwњи прид. О централни, сре­

дишни

2. @) 8.

- уй: задовољство,

f9

8. ре­

1.

сродство с О род, породица, фами­ лија

f9

8. релација

1.

(предмет који је потребан да се не­

срочити сврш. прел . (у говору, учи­

што уради) 8. прибор @)мн. 8. новац

нити да нешто добије одређен израз,

сређен прид. О (доведен у ред) до­

вид) формулисати, обликовати, из­

теран, уређен, урађен, урешен

украшен f9

8.

уобличен

-

уй.

сређе­

ност ж формираност, уобличеност,

разити се

- уй.

рећи, објаснити

сруwити сврш. прел. разрушити, по­

рушити, урушити, обурвати, разори­

ред, обликованост, уређеност, доте­

ти, докрајчити, растурити, затрети,

раност, профилираност, завршеност,

уклонити,

уредност

- уй .

смиреност

сређивање с

(-

стана, собе и сл . )

разградити, сатрти, пре­

творити у прах, сравнити са земљом

сруwити се сврш . непрел.

(-

о зе­

уређивање, адаптација, преуређива­

мљу) 8 . пасти

ње, реновирање, преуређење,уређи­

срце с О анаШом.

вање, опремање

шићни орган који регулише крв оток)

(централни ми­

I

:рцопуц стаnожен

чука жар!., херц жар!. диште

фи!. в. сре­

8

1.

стаја ж тор, обор, изба, згон, зграда ре!.

срцопуц м бат. (лат.

oicum) ре!:

Gnaphalium di-

бубица, вредник, грижни­

ца, зајчја ножица, зајчја тачица, зечје

-

суж: овчара, торарица, овчар­

ник, овчарница, бачија (летње сто­ чарско насеље у планини)ре!.

стајаnиwте с в. становиште

ножице, мајница, мачје таце, медве­

стајати несврш. непрел. в. пристаја­

дове тачице, скринце, смиље, цмиље

ти

срча ж мн. (крхотине од стакла) олу­

стакnо с кристал, ведрац ре!.

пине,крах,остаци,парампарчад

стаnак м

срчан ПРИД. О в. смео

подставак, троножац суж.

8 в. ћудљив

storta)

статив,

потпора,

стаnан ПРИД. О уобичајен, обичан,

срчаност ж в. смелост

срчењак м бат. (лат.

носач,

Polygonum

ы­

ре!: волујско зеље, желудњак,

устаљен,

свакидашњи,

свакодневан,

ординаран,

нормалан,

регуларан,

желучара, јермен, качја трава, мали

правилан, обичајан, утврђен, сваг­

срчаник, рачјак, срчаница, срчења­

дашњи, редован, редовит, стабилан,

ча, трава од срдобоље, трава од срца,

рутиниран,

штављика

нентан форм., прописан форм.

ср ... ба ж в. бес

јединствен

стабиnан ПРИД . О в. постојан 8 в.

уздан

поуздан

1.

ставити сврш. прел. (положити на неко

место)

поставити,

оставити,

метнути, сместити, положити, лоци­

рати, набити, одложити, наместити,

денути фам., скембати фам., турити

фам., ситуирати реШ. ставка ж екон. иравн.

граф иравн.

стадијум м (период у развитку не­ чега) стадиј, с:гепен, фаза, етапа, ста­

- уи.

@) в. трајан

2.

перма­

8

О в.

1.

в. по­

1.

свагда,

непрестано, свакад,

вазда,

нон-стоп,

ваздан,

поваздан,

непрекидно, свакодневно, даноноћ­ но,

устрајно,

без

непроменљиво,

стајући,

све

застоја/предаха, време,

непрестанце,

не

пре­

континуира ­

но, постојано, упорно, у свако време,

читав дан, цели дан, по целу ноћ изр., пасус, ставак

ре!. , артикал реш., тачка иравн., пара­

ње, степеник фи!.

ре!.,

стаnно п рил. О (без прекида) увек, трајно,

став м в. становиште

ваздашњи

период, моме­

нат

дневице ре!., даномице ре!., годимице

ре!., свеђер фам . , константно фам.,

редовно

фам., перманентно форм.,

свеудиљ арх., у свако доба изр., од зоре до мрака изр., од јутра до сутра

изр.

- уи.

често, заувек

8

(сваки пут)

увек, вазда, ваздан, поваздан, по пра­

стадион м игралиште, терен, хала,

вилу

арена, дворана, теретана, вежбаони­

стаnност ж О в. трајност

ца, ринг, фискултурна сала, спортска

лучност

- уи.

увек

3. 1.8 в.

од­

арена, соколана, сала фам . , гимназиј

стаnожен ПРИД. сабран,

арх., гомбалиште арх., гомбаоница

смирен, присебан, сређен, концен­

арх.,

вежбалиште

трисан, пажљив, озбиљан, фокуси­

-

ран, усредсређен, хладнокрван, тре­

поприште

реШ.,

реШ . , дворница реШ., ротунда реШ. сл: салон, већница

звен,

стаза ж в . траса

позоран

духом

- уи .

присутан,

спокојан

прибран,

усредоточен,

стаnоженост

585

стаnоженост ж нотеженост)

(ментална

смиреност,

урав­

опсег, ширина схватања, визија, уве­

рење, домашај, панорама фи!., поглед

прибраност,

озбиљност,

сређеност

прибраност,

концентра­

концентрисаност,

фокусирање,

сабраност,

усмереност,

гледања, видокруг, поимање ствари,

уравно­

теженост, ција,

I стареwин

будност,

фи!., домет

фи!., перспектива

фи!. ,

мнење арх., мотриште реШ., светона­

- уи:

зор хрв.

разумевање, идеја, на­

позор, усредсређеност, фокус, сре­

чело

ђеност,

трезноћа,

становник м житељ, грађанин, др­

трезвеност, смиреност, присебност,

жављанин, припадник државе/наро­

усредоточење, напрегнутост, помња,

да т уи. човек

присутност

стање с О в. угођај 8 в. форма 1.

хладнокрвно ст,

духа,

усредоточеност,

стапање с припајање, сједињавање,

позорност

стаnожити се сврш. в. смирити се

анексија,

стамен ПрИД. в. поуздан

спајање, фузија, сједињење, удружи­

1.

стан м О кућа, дом, боравиште, се­

диште, домаћинство, он је у својој

вање,

интеграција,

здружење,

уједињење,

удружење,

уједи­

њавање, здруживање, амалгамирање

кући, конак, место боравка, кров, ре­

фи!.,

зиденција, кут, стамбена јединица,

фи!.

срастање

станиште, настамба, апартман, легло

стар ПРИД.

фи!.,

О

амалгамација

времешан,

остарео,

фи!., адреса фи!., праг фи!., матица

збабан (који је изгледом како баба),

фи!., гнездо фам., кућица-слободица

многогодишњи, матор фам., омато ­

фам., гарсон жар!., гајба жарf., место

рео фам., коџа ре!.

становања форм., домицил форм.,

прастар, старински, истрошен

пребивалиште форм., огњиште арх.,

застарео т уи. прастар

легало арх., обитавалиште реШ., ку­

старамајка ж в. старица 1.

ћанство хрв., кров над главом изр.

старање с в. пажња

- уи:

старатељство с

склониште, завичај

8

арх. в. ка­

ство,

тун

станарина ж кирија, рента

- уи.

за­

уи: давнашњи,

ж

стајалиште,

колодвор

хрв . , постаја хрв. окретница суж.

становање с обитавање, пребива­ ње, живљење

- уи:

живот, боравак

8

в.

сед

2.

О

меценатство,

1.,

покровитељ­

патронажа,

за­

штитништвО, брига, заштита, окри­

ље, патронат, предохрана реШ.

куп

станица

-

пажња

8

в.

2.

старати се несврш. О (водити рачу­

на о неком) чувати, пазити, брину­ ти се, неговати, хранити суж., гајити

становати несврш . непрел . О обита­

суж., дојити суж., култивисати суж. ,

вати, живети, пребивати, бити сме­

дадиљати суж., гојити суж., пестова­

штен, стајати фам. ре!., настањивати

форм., наставати арх. становиwте

с

8 в. боравити

мишљење,

знање,

полазиште, гледиште, вид, схватање, стајалиште, видик, мудрост, позици­

ја, назор, аспект, став, духовна шири­

ти суж. реШ. - уи. одгајати

в. труди­

8

ти се

старац м О

чича, деда, чи ка, седа

глава, дед, дида ре!., нон о ре!., дида

ре!., стари пањ фам., бата арх., дека хии., дјед хрв.

8

в. маторац

на, духовни хоризонт, представа (о

стареwина м вој. О официр, запо­

нечему), тачка гледишта, дохват, угао

ведник,

наредник

-

суж:

командир,

:тарина

I стварање

586

командант, водник, старији водник ,

фиf. , зомби фи!.

за ставник,

стафисаrрија

к а пе т ан,

потпоручник,

мајор,

поручник,

пуковник,

маршал,

алибег арх. , алајбег арх. 60ј.

@

пред­

в од ник, вођа, лидер, главар, глава, првак,предводилац,кондуктор,кор­

милар

- уи:

водич

ћјпјит

ж бот. (лат. Delp-

staphisagria)

ре!: ушљивица,

ушљивац, вашљивка, грануља

стационар м диспанзер, амбуланта,

клиника, болница, поликлиника,ДОМ здравља, амбуланца ре!., амбуланција

старина ж О реликвија, антика, ре­

арх. ре!. , амбулаториј Хр6.

ликт,

онар, бања, лечилиште

фи!.

нешто

застарело,

антиквитет

- уи.

стаци­

6 . прошлост

ствар ж О производ, продукт, пред­

старинар м 6. антиквар

мет, роба, артикал, израђевина, вешт

@

старински прид. О 6 . застарео

старомодан

уи. стар

1....

старица ж О

@ 6.

1.

арх.

фам 6 . песма

@

стварапац м О

баба, госпођа, ста­

творац,

уметник,

артиста,

вештак

6 . творац

1....

рамајка, стара жена, старија госпо­

арх., ведета реШ .

ђа, мајка фи!., фосил фам. ио!. , баја

архитекта

фам., старка арх., старина ио!.

стварапачки

прид.

вешт,

даровит,

жена, бабускара

-

уи :

@ 6. баба 1. конзервати­

ван , старински, патријархалан, тра­ диционалан,

традиционалистички,

антикваран фи!.

@

6. застарео

староседепачки прид. аутохтон

(о народима), домородачки, урође­ стартовати сврш. непрел. 6. кренути

старудија ж 6. крнтија стас м О (облик људског тела) фигу­

@ 6.

висина

стасао прид. 6 . самосталан стасати сврш. непрел. О 6.

1. @ 6.

сазрети

оригиналан,

надарен,

продуктиван,

делатан,

сналажљив,

инвенти­

маштовит, ингениозан,

имагинативан,

окретан,

-

уи : предузимљив, генијалан

cTBapanaWTBo

с уметност,

вештина,

креа­

плодотворност,

умеће, инвентивност, креација, спо­ собност, продуктивност, инвенција, умење,

умешност,

стваралачки

рад ,

стварање, творба реШ., умедба реШ.

-

уи: дело , мајсторство, стручност, та­

3. порасти

1.

ленат

стваран прид . О веродостојан, ре­ алан,

стасит прид . 6 . висок

домишљат,

прегалачки реШ . , талентиран Хр6.

тивност,

ни фи!.

ра, линија, раст

креативан,

уи .

ван, талентован, способан, обдарен,

старкеља ж пог. 6. маторац

старомодан прид. О

@

аутор,

креатор,

1.

веран,

животан ,

оригиналан,

аутентичан, изворан, истинит, исто­

статив м 6 . сталак

ветан,

статиста м ж О

неизмењен,

природан ,

чист,

(у позоришту, на

жив, збиљски, једнак, тачан, прави,

филму) стажер, ~тајиша @ фи!. по­

незачињен фи!., самоникао фиf. реШ. ,

сл у шник, марионета, фигура, пони­

аутентички

з ник, покорник, слуга, робот, пион,

реШ.,

пиј ун (у нечијим рукама), лакеј, сред­

ре Ш., непатворен реШ.

ств о (у нечијим рукама), слепи извр­

физички

арх.,

само битан

нефалсификован реШ. ,

@ 6.

самородан прави @) 6 .

шилац, безначајник, човек од сламе

стварање с генеза, настанак, наста­

фиr. , роб фи!., оруђе фи!., аутомат

јање, јављање, постање, појављивање ,

стварати

I стидљи

избијање, постанак, рађање фиf., зо­

стењати несврш . непрел.

ра фиf. , проблесак фиf. , ницање фи!.,

уи. урлати, плакати, кукати

рођење фиf., рођај арх.

степен м О 6. ниво

стварати

витку нечега) стадијум, фаза, етапа,

несврш .

прел .

правити,

творити, израђивати, производити,

6. обим

ствари ж мн.

степеник

6.

стварно прил .

стварност ж

пртљаг

моменат @)

3. м

пречага,

степеница,

ца ре!., стуба реТ., басамак ре!., скалин

6 . реалност

створен прид. О

- уи.

стопа, фаза фиf., стуб ре!., пречани­

заиста

6.

@ (период у раз­

стање, степеник фиf.

недрити, рађати фи!.

6 . ридати­

настао, остварен,

реТ.

направљен,састављен,урађен,обли­

степеница ж

кован, израђен, изграђен, уобличен,

стереотипност ж О 6 . баналност@

формиран

@

6. утемељен

створитељ м 6. творац

6.

колотечина

стерипан прид. О

1.

створити сврш. прел. О

6. степеник

направи­

неплодан

6.

фиf. 6. лењ @) фи!. 6. ненадахнут

ти, израдити, изградити, обликова­

стерипитет м 6. неплодност

ти, изумети, саставити, формирати,

стерипност ж 6 . неплодност

оживотворити

-

суж:

написати, на­

@

1.

сте11ак м надгробни споменик

сликати,искомпоновати,издељати@

стециwте с (место на којем се не­

6. утемељити @) фиf. 6 . набавити О 6.

ка група скупља и одакле се нешто

остварити

шири) средиште, жариште, центар,

створити се сврш.О настати, обли­

гнездо фиf. , легло фи!., гротло фи!.,

ковати се, уобличити се, изградити

језгро фиf.

се, израдити се, саставити се, изро­

стечај м банкрот,

дити се, развити се, остварити се

банкротство,

@

- уи.

средиште 1. банкротирање,

финансијски

дебакл,

фиf. (изненада се појавити) појавити

економски крах, ликвидација, мате­

се, доћи, јавити се, наћи се, искрсну­

ријална пропаст

ти, бити, никнути фиf.

стид м О срамота, брука, понижење ,

стврдњавати

се несврш.

кочити

срам,

- уи.

пропаст

осрамоћење,

обешчашћење,

се, укрућивати се, крути ти се, губити

дискредитација, обешчашћеност, ља­

гипкост/ еластичност

га, дискредитованост, бламаж, блам а­

стеrнути сврш. прел. О 6.

1. @ фиf.

стиснути

стезање с 6. скупљање стена ж 6 . камен'

- уи: скандал, мана, мрља @ .

дљивост, либљење - уи: збуњеност,

2.

сметеност, устручавање

4.

стеница ж зоол. (лат. Сјтех lectulari-

us)

жа фам.

срамота, стидност, постиђеност,сти­

6. принудити

стидети се несврш. О (осећати стид) срамити се, црвенети фи!. , покрива­

кимак ре/.

стеновит прид. камен,

кршан,

вр­

ти се ушима фам.

@

устручавати се,

крашки, го­

устезати се, снебивати се, уздржавати

летан, брдовит, планински, кршевит,

се, либити се, суздржавати се, вајкати

непроходан, дивљи, нераван, гриче­

се арх., лецати се реШ .

летан,

каменит, ломан,

вит Хр6.

стењакм 6. крш

- уи .

одутовла­

чити, збунити се, зазирати

1.

стидљив прид.

срамежљив,

стра -

I столица

СТИДЉИВОСТ

шљив,

зебљив,

588

снебивљив,

суздр­

метнути, наредити

жан, повучен, суздржљив, постидан,

стиl1и сврш . непрел. О доћи, доспе­

устручљив, зазорљив, туњав

ти, приспети, пристићи, појавити се,

стидан реШ.

- уи: чедан,

фам.,

скроман, по­

ш тен, бојажљив, смеран, добар, про­ стодушан

створити се, дотерати се фам., догега­

ти се фам.

- суж:

доходати, допутова­

ти, ДОПЛОВИТИ, довести се, долетети,

СТИДЉИВОСТ ж срамежљивост, за­

слетети @ (- до неке фазе у развоју)

зорљивост, страшљивост, зебљивост,

дотерати, догурати, доспети, доћи @)

снебивљивост, суздржаност, повуче­

- уи :

ност, стидност, туњавост фам. скромност, поштење

стих м О

стидна ваш ж заал. (лат.

pubis, Phthirius pubis)

Pediculus

пицајзла, пљо­

штица, пјатула ре!.

стизање, доспеће, примицање, наи­ лазак, појава, приспеће, приближава­ ње, догегање жар!., скок жар!. , доход

арх. ре!., долаз арх., дошашће арх.

- сл:

доле~навир,налет,долетање

схема,

приступ,

правило, облик, методологија , план, техника,

сред.: пю,

програм, пракса, слог арх.

@ б. тех­

ника

процедура,

1. @) б.

углађеност

1....

уи. мода

стимуnисати несврш. О б . подста­

стипса ж О кристал, кисели камен,

коцељ ре!., алаун арх. @ фам. шкрти­

ца, тврдица, златољубац, цепидлака, шкртац, циција, ћифта арх., гагри­

ца фиi. реш., џимрија ре!., себичњак фам. , цинцар реШ. стиснути сврш. непрел. прел . О стег­ нути, згњечити, пригњечити,

спље­

скати, притиснути, притегнути, згр­

утиснути,

б.

метрика

стихијски прил. б. насумично чину, интензитет) б. слабити стиwати сврш. непрел. О

прилепити

(-

1. јачину,

интензитет) смањити, утишати, опа­ сти, спласнути, умањити, попустити,

јењати, ублажити @ (- страсти) уми­ СТО М астал, трпеза, софра ре!., столи­

фиi.,

- суж:

ца ре!.

консола, катедра, секре­

тер реШ.

стовариwте с лагер, ремиза, скла­ диште,

магацин,

магазин,

мора,

ћи @ б. надахнути

чити,

верс иесн. @

уи. поезија

рити,смирити,укротити

метода,

систем, поступак, начин, модалитет,

пут,

...

стиwавати се несврш. (губити ја­

стиэање с долажење, долазак, при­

стил м О

(успети урадити на време) постићи, успети

ште,

спремиште,

пристаниште,

чувалиште,

возни

нилиште,

парк,

хангар,

ко­

одлагали­

сместиште,

слагалиште,

депо,

гаража,

похра­

румплцимер,

спремник 'ре!., магаза фам., поклад арх., колница реШ., репозиториј реШ.

CTOr м

сноп, свежањ, навиљак, заве­

жљај, пласт, замотуљак, бала, зави­ јутак, смотак, бабура ре!. , багља ре!.,

бреме ре!. , дењак ре!.

cTora

взн . зато, због тога, из тог раз­

лога, складно томе

контраховати реШ. @ б. устремити се

стожер м О б. основа

@) притиснути, присилити, притера­

стока ж о марва

ти, исфорсирати, нагнати,усиловати,

О фи!. б. гад

-

1. О б.

уи .

основа

животиња

усилити, стегну ти фи!., пригњечити

стоnица ж О столац арх.

фи!., приклештити фи!. , октроисати форм. реШ., наморати реШ. - уи. на-

диште, фотеља, лежаљка, лигештул,

-

суж: се­

дубак, шезлон @ форм. б. измет

столовати

стоnовати несврш. непрел . б.

водити

руко­

I страхопоштовањ

фам. @) б. погинути

стража ж чување, обезбеђење, за­

1.

стомак м утроба, трбух, абдомен, унутрашњост,

стомачна

желудац, тиба gеч.

- уи.

шупљина,

штита, надзор, надзирање

стражар м чувар, ведета, сејмен, ре­ дар,спроводник,штитник

изнутрица

стомачни ПРИД. трбушни, абдомен­

стран ПРИД. б. непознат

ски, абдоминалан

страна ж крило,

cToHora ж заал. (врста инсекта члан­ коношца, лат. Julus sabulosus) змијин

страна, банда pef.

чешаљ ре!.

ца, посуђеница Хрб .

стопити сврш. прел. здружити, спо­

странац м б. туђин, туђинац, стрен­

јити, саставити, фузионисати, удру­

џер жар!., варварин фиf. ио!., аутсај­

живати,

дер арх.

ујединити,

удружити, вину,

слити,

синтетизовати,

направити

амалгамирати,

меша­

синтетизирати

2.

бок,

лева/десна

страна реч ж позајмљеница, туђи­

страсност ж б . страст

1. и 2.

страст ж О занос, занесеност, ватре­

Хрб.

ност,

стопити се сврш . фам. б. уклопити се

фи!. @ б. похота @) б . чежња

сточар м рет. говедар, фармер, ран­

страстан ПРИД. страствен, заносан,

чер, каубој, марвогојац реШ.

- уи.

чо­

чулност,

узаврелост,

ватрен, пламен, темпераментан,

- уи.

банин

лан, топао, врео, узаврео

страва ж језа, ужас, гроза, стравич­

ван, еротичан

ност,

страственост ж б . похота

грозота,

страховито ст,

стра­

врелина

1. чу­

ласци­

хота, терор, језовитост, грозомора,

стратеrија ж б. техника

страхотност, паника, куга и колера

стратиwте с (место на којем се вр­

фам. , пакао фам. фи!., шок жарf., хо­ рор жарf., ужасност реШ.

- уи:

страх,

1.

ши смртна казна) губилиште, стре­ лиште суж.

- уи .

патња

страl1ара ж б. уџерица

одвратност

стравичан ПРИД. б. страшан

1.

страх м уплашеност,

заплашеност,

стравичност ж б. страва

језа, бојазан, стрепња, зебња, фобија,

cTpara прил.

дрхтавица фи!. , дрхтање фи!., тртање

б. позади

страдаnник м паћеник, мучени к,

фам . , зент жарf.

великомученик,

страховит ПРИД. О б. СИЛОВИТ

мукотрпник,

невољник,

болник,

патник,

злопатник,

страдалац, мартир, дугопатник, па­

тилац

-

уи: жртва

1.,

испосник, све­

1. @ б.

1.

страховитост ж б. страва

страхопоштовање

с

величање,

апотеоза, адорација, обожавање, за­

тац, монах

нос, поклон, узвисивање , хваљење,

страдаnница ж б. сиротица

страдаnниwтво с б. страхота страдање с б. страхота

страшан

1.

1.

страдати несврш. сврш. непрел. О неСбрШ . б. патити @ настрадати, про­

пасти, бити уништен, унесрећити се, доживети удес, усрећити се ирон.

глорификација, одушевљење, пошта, узношење , уздизање, слављење , идо­ лопоклонство,култ,апологетика, пИ­ јетет, занесеност, узвишавање, идо­

. лизација,

поштовање, прослављање,

респект, наклон, почаст, идолизова-

страхота

I стриц 590

ње,

ватрена

приврженост/оданост,

поклонство, дубоко поштовање, сла­ вљење вишега бића, простернација арх.,

метанисање арх.,

проскинеза

арх., штовање реш.

страхота ж О паћеништво, патња,

беда, мука, невоља, несрећа, испашта­ ње, паћење, напрезање, недаћа, муче­ ње,

тортура, страдање, злопаћење,

трпљење, страдалништво, мрцваре­

ње, Издржавање, тегоба, неугодност, неугода, напаст, велика бол, подно­

шење

(боли/муке), пролазак кроз

муке, патништво, покора, јад, ход по мукама, трпња, калварија фUf., камен

фиl., голгота фиl., враг фUf., бреме фиl., бич (судбине) фиl., јарам фUf. , главобоља фиl., пакао фиl. - уи: зло, 8 6. страва страхота н прид. 6. страшан 1. депресија, неВоља

страшан прид. О (који изазива је­

зу) стравичан, језовит, језив, страхо­ вит, ужасан, страхотан, грозоморан,

злокобан, грозан, шокантан 8

ру_

6.

жан @) 6. силовит 1. О жарl. 6. одли­ чан у уи. суров

1.,

кобан

страwиnо с О 6. сен 8

6.

1. сподоба

страwљив прид . О 6 . плашљив

86.

стидљив

стрељана ж гађалиште, стрелиште стрељати сврш . прел . 6. убити

стремити несврш. непрел . трудити се, настојати, видети, тежити, аспи­ рирати,

намеравати,

претендовати,

гледати, покушавати, старати се, за­ лагати се, паштити се реј., напрезати се ексир.

стремљење с воља, намера, одлу­ ка, прохтев, настојање, тежња, жеља,

амбиција, хтење, циљ, аспирација, замисао, примисао, план, интенци­

ја, наум, накана, тежење, смерање, идеал, промишљај, претензија, смер реш., намисао реш.

стрепити несврш . непрел . (имати лош предосећај) бринути се, бојати се, зазирати, прибојавати се, стра­ ховати

- уи.

устезати се, секирати се,

бојати се 1.

стрепња ж О (осећај узнемирено­

сти) брига, зебња, бојазан, неугод­ ност, неугода, нелагода, нелагодност,

тескоба, немир, анксиозност, неспо­ којство, забринутост, узнемиреност, анксиозност, бреме фиl., - уи: зло, депресија, туга, мука, безнађе 8 6. страх

стрефити сврш. прел. фам. 1.

6.

тре­

страwљивац м плашљивац, боја­

снути

ЖЉивац, кукавица, зентарош жарl.

стрижуwа ж бот. (лат. Sisymbrium officinale) реј: Стрижица, врања но­

страwљивост ж о. бојажљивост

страwник м бот. (лат. Ceterach officinarum) реј: трава од страве, златна

жица, Огњица, орањ, осак, трава од пољачине

папрат, слезиница, чаја

СТриктан прид. О (који тражи тач­

СТРВина ж О (тело угинуле ЖИвоти­ ње) лешина, леш, мрцина, цркотина 8 фам. 6. силеџија

но испуњавање обавеза и изражава

стрвинар м О

фUf.

6.

6.

рекеташ

Стреnиwте с О

6.

лешинар 1. 8

стрељана 8 (ме­

сто на којем се стрељањем врши смртна казна) губилиште, стратиште

непопустљивост и оштрину) 6. строг

8 (који стиже или ради на време, у року) 6. тачан 2. @) јасно одређен, ја­ сан, тачан, прецизан, експлицитан, изричит,

директан,

недвосмислен,

чврст фиl., нерастежљив реШ. стриц м амиџа реј., стрика стрикан фам.

фам.,

591

стрм прид. О окомит, низбрдан, уз­

брдан, стрменит

6. вратоломан

8

2.

струка ж служба, звање, вокација,

професија, посао, запослење, анга­

стрмина ж 6. обронак

жованост,

стрмоrnавити

зив, активност, бизнис, намештење,

се

сврш.

пасти,

стропоштати се, суновратити се, сур­

дужност,

вати се, свалити се, стровалити се

позвање,

стрнадице ж мн . заал. (лат.

zidae) цикуши cTpor прид. О

Emberi-

положај,

занимање,

задужење,

упослење,

радни

шљакажарl.

(који тражи тачно

попустљивост и оштрину) непопу­ стљив, ригорозан, бескомпромисан, неумољив ,

тврдокоран, крут

-

оштар,

уи.

тврд,

мрзовољан,

непријатан, снажан @ 6. тачан

1.

ж строгоћа, непопустљи­

вост,

ригорозност,

бескомпроми-

сност,

неумољивост,

тврдокорно ст,

усиљеност,

намрштеност,

крутост

-

уи.

укоченост,

тврдогла­

вост, оштрина, немилосрдност

1.

структура ж 6. систем

чан,

оштрина,

фиl.,

мисија фиl., задатак фиl., џоб жарl.,

испуњавање обавеза и изражава не­

CTporoCT

однос,

послање

стручан прид. вешт,

стриктан,

по­

верзиран,

спретан,

сналажљив,

ви­

умешан,

окретан, способан, професионалан, испрактикован, усавршен, извежба~, дорастао, извештен, истрениран, маЈ­

сториски, уходан, обучен, квалифи­ кован, довитљив, зналачки, увежбан,

упућен,виртуозан,рутиниран,лако­ рук, прекаљен, кадар, промућура~, чиграст, видраст фам., виспрен реш.

-

уи: брз, еластичан, проверен, нада­

рен, гибак

сл: навикнут, учинковит,

-

упознат, хитар, искусан

cTporofIa ж 6. строгост строј М О Хр6. машина, робот, ауто­ мат, човек-машина, направа, справа,

апарат фиl.8 6. колона

стручност ж О знање, извежбаност, компетентност, способност,

спретност,

вештина,

умеће,

верзираност,

умешност, вичност, окретност, рути­

строп м 6. плафон

на, мудрост, дораслост, мајсторство,

стропоwтати се сврш. 6. стрмоглавити се

искуство,

увежбаност,

ис.кусност,

упућеност, навика, мајСТОрИЈа, рути­

стрпати сврш . прел . фам. унети, уба­ цити, прикључити, уклопити, припо­

нираност, обученост, уметност, ква­ лификација,

пракса,

усавршеност,

јити, уметнути, угурати, укључити,

уходаност,

углавити, увести, увући, уврстити,

петенција, студиозно ст, квалифИК~­

инкорпорирати, забити фам., турити

ваност, умност, техника, наука фи~.,

фам., утрпати

фам., гурнути

фам.,

позваност,

умење,

занат фам., кликер фам., акриБИЈа

утерати фам., увалити фам., наби_ти

реШ., умедба реШ.

фам., нагурати фам., уфурати жарl.

умевање, даровитост, дар,

стрпљење с 6. стрпљивост

ваност, надареност

стрпљивост Ж трпељивост, пост~­

сналажљивост, упознатост

јаност,

ност @) 6. мајсторство

толерантност,

трпљење,

стоицизам

стрпљење,

фиl.

- уи:

толераНЦИЈа, трпежљиваст,

издржљивост,

апстиненција

струјање с 6. треперење

ком-.

- уи: -

учинак, раз­

образо­

сл: познавање,

1.

8

6 . уче­

у уи.

ства­

ралаштво, надлежност

стручњак м експерт, мајстор, зна­

лац, знанац, професионалац, позна­

1.

валац, виртуоз, маестро, добар по-

стрчатиI сувопаран

592

з навалац, доктор фам., уметник фи!.,

судама, једностран, наклоњен, при­

чудотворац фи!., упућеник реш .

стран, обојен фи!., оптерећен фи!.

стрчати несврш. непрел. О 8. штрча­

субординација ж 8. подређеност

ти

1.

и

субординираност ж 8.

2.

подређе­

стршљен м зоал. (врста инсекта оп­

ност

нокрилца, лат.

сув прид. О слаб, беспомоћан, геџав,

Vespa crabro) ,. 1. 88. бандера @) 8. греда 1. ~ уй. подршка 1. студен' ж 8. хладноћа 2. студен' прид. 8 . хладан 2. студенац м 8. извор 1. стуб м о 8. основа

студент м високошколац,

ученик,

ситан, нејак, немоћан, слабомоћан, усукан, сувоњав, слабашан, танушан, танан,

кржљав,

мекушан,

уй : танак, мршав, фин

8

трошан

1. суверен' м ~ уй. владар

ђак, школарац, полазник, факулте­

суверен' прид. 8 . слободан

тлија фам.

суверенитет м

- суж:

академац, основац,

средњошколац, бруцош

(-

прве го­

дине), вишешколац, постдипломац, курсист, апсолвент

(-

који је апсол­

вирао)

студија м ж О 8. испитивање анализа

3. @) 8 .

рад'

8. самосталност

смислен

сувишаКМ8. вишак

1.

сувишан прид. О непотребан, пре­

8

8.

1.

комеран, прокобројан, излишан, уза­

лудан, неупотребљив, беспредметан, екстра, плус, бесциљан

студирати несврш. прел . О 8. испи­

~ уй . залудан

1.88.

учити

1.

сувисао прид. (који има смисла) 8.

студио м 8. атеље

тивати

-

8. сувоњав

2.

8

8. неважан

сувише прил . преви ше, претерано,

ступидан прид. 8. глуп

дозлабога, без мере, у бескрај, неуме­

ступити сврш. непрел. ући, увући

рено, бескрајно, до бесвести фам .

се, крочити, заћи, закорачити, упа­

сувишност ж 8. узалудност

сти, загазити фи!., улетети фи!. жар!.,

сувоњав прид. О

унићи ре!., утрчати фам. фи!. , умар­

узак,

ширати

фам. фи!., ускочити

спечен,

мршав, жгољав,

коштуњав,

танак,

сув,

фам.

нејак, усукан, шиљат, слаб, кошчат,

фи!. , упливати фам. фи!. , уфурати се

слабуњав, јектичав, постан, усахао,

жар!.

кржљав йо!., кост и кожа изр.

ступица ж О 8. замка

субверзиван прид .

1. 8

8.

8. клопка

подривачки

1. @) 8.

мршав

8

8. сув

1.

сувопаран прид. слаб, једноставан,

субверзија ж (деловање на руше­

незанимљив,

њу неког система или стања изнутра)

ригиналан,

диверз ија фи!., превратничко делова­

марив, осредњи, уобичајен, баналан,

конвенционалан,

ситан,

ништаван,

нео­ зане­

ње , урушавање , рушилаштво

обичан, траљав, скроман, безвредан,

субјективан

тричав, неуверљив,просечан,триви­

необективан, циозан,

пристрасан,

некритичан,

произвољан,

неблагонаклон, женички,

прид.

тенден­

јалан, безличан, безначајан, ненадах­

арбитраран,

нут, отрцан, свакодневан, рутински,

непоштен,

навијачки,

привр­

унилатералан,

нерационалан, ускогрудан, с предра-

немаштовит,

неукрашен,

петпарач­

ки, једнолик, најраширенији, ништа нарочито,

неимагинативан,

сваки-

суrерисати

593

суђивач, развађач ре!. ,

да(ш)њи, увек једнак/исти, некреати­

I сујет

пресудилац

арх., пресудитељ арх., пресуђивач

ван, без изразитих обележја, раши­ рен, лош, стереотипан, није не знам шта, једнообразан, непоетичан, шака

-

арх., судац Хр8.

суж: истражни су­

дија, иследни судија

јада, никакав, средњи, без вредности,

судити несврш. прел. О ценити, за­

типизиран, безвезан, сталан, невре­

кључивати,

процењивати,

умовати,

дан (спомена), истолик, није богзна

просуђивати, оцењивати, расуђива­

шта, униформан, средње жалостан,

ти, вагати фи!.

ништа

оцењивати

посебно,

свагдањи,

свагда­

шњи, излизан фи!., празан фи!., глуп фи!., јефтин фи!. , јадан фи!., шупа~

- уй.

размишљати

8

8.

судопера ж О слијевак , судопер ре!. ,

басен арх. реШ. - уй. лавабо 8 (особа

фи!., пробушен фи!., истрошен фUl.,

која пере судове) перачица, перилица

средње руке ре!., прњав ре!., парзњи­

@) (крпа за прање судова) 8 . крпа

кав фам., офуцан фам., кукаван нар.,

cYApyr

ПОДНОШЉИВ еуф.

лега, истомишљеник, побратим фи!.

суrерисати несврш . прел. 8. савето-

- уй.

вати

сужавање с 8. скупљање

суrестија ж 8. савет

сужањ м 8. слуга

суrnасник м грам консонанат

суживот м коегзистенција, коегзи­

3.

м саборац, садруг, друг, ко­

пријатељ

2.

2.

суд' м О (орган којем је дужност ре­

стирање, суживљење, супостојање,

шавање грађанских спорова) ,. 8

живљење заједно, заједничко посто­

8.

мишљење

јање, заједничко живљење

суд' м посуда, чинија, чанак, здела,

сузбити сврш. прел. 8. спутати

стублина ре!., ваган ре!., бљуда ре!.,

суздржавање с 8 . уздржавање

ћаса нар .

суздржавати се несврш.

судар м О

удес, саобраћајна не­

срећа, саобраћајка фам., карамбол фам.

8

жар!. 8. састанак

2.

судбина ж о (оно што је суђено) усуд, коб, удес, судба, испис, фатум реШ., нафака ре!. 8 фи!. 8. будућност судбоносан прид. о

(који је од

пресудног значаја) одсудан, кључан,

горући, одлучујући, најважнији, жи­ вотан, виталан, елементаран, прело­

ман, акутан, најбитнији, примаран, незаобилазан,арбитраран,пресудан , суштаствен,

критичан,

епохалан,

прешан ре!., децизиван реШ. жан

1.,

- уй:

ва­

незадржив, одлучан, хитан,

тренутан 8 фаталан, кобан, неизбе­ жан, неминован, несрећан, убитачан, злокобан,смртоносан

судија м арбитар, просудитељ, про-

8.

снеби­

вати се

суздржан прид. О обазрив, будан, обзиран,

брижљив,

смотрен,

пре­

дострожан, пажљив, концентрисан,

брижан, дистанциран, уздржан, ви­ гилантан реШ . , помњив реШ., позо­

ран Хр8.

- уй: срачунат, темељит 8

6.

стидљив @) 8. недруштвен

суздржаност ж 6. резервисаност

сујеверје с (веровање У натпрИ­ родно деловање сила и натприродну моћ)

празноверје,

празновернице,

бабуштине, предрасуде, бабуче, ба­ барије, бапске приче, празнословље,

празне приче, бапска посла, бабалук, опричице ре!.

- уй.

религија

сујета ж 8. таштина, самодопадљИ­ вост,

самољубље,

нарцисоидност,

сујетан

I сумњичавост -

хвалисвост

уи.

594

надменост, уобра ­

ља, лудња, френезија, неурачунљи­

женост

вост,

сујетан прид. ташт, самодопадљив, самољубив, нарцисоидан, хвалисав

помахниталост,

неумност,

_

подивљалост,

застрањеност,

бунило,

избезумљеност, шашавост, суману­

уи . надмен, уображен

тост, распамећеност, лудост, помама,

сукљати несврш. непрел. (јако тећи,

ментална/умна

прскати у млазевима) в. суктати

умништво, безглавост, душевна обо­

сукња Ж О (део женске одеће) скут,

-

котула ре!. кринолина,

суж: подсукња, жипон, мини-сукња,

фам. б фам. в. жена

минић

1.

поремећеност,

без­

лелост, безумство, болест, душевно растројство, махнит, полудење арх.,

манија исих.

- сл: блесавост исих., хи­

стерија

сукоб м о свађа, кавга, неслога, раз­

сума ж О (количина новца) в. свота

мирица, несугласица, спор, окршај,

б в. количина

раздор,

суманут прид. О

расцеп,

расправа,

процеп,

завада,

неслагање,

конфронтација,

конфликт, опрека, обрачун, трвење ре!., пријепор ре!., развада ре!., коли­

зија форм., распра хрв. б в. нетрпе­ љивост @ в. препирка

сукобљавање с в. нетрпељивост сукобљавати се несврш. в. рато­

иживциран,

1. бесан,

изнервиран,

љутит,

јаростан,

махнит, киван, веома љут, надурен,

огорчен, узрујан, набусит, озлојеђен, горопадан, раздражен, расрђен, ис­

провоциран, гневљив, 6енав, срдит,

-

гневан, стекли ексир. ре!.

уи: не­

расположен, насилан, разјарен, љут,

вати

агресиван, дрзак, по беснео

суктати несврш . непрел. (јако тећи,

возан, узнемирен, бунтован б в. не­

прскати у млазевима) сукљати, куља­

булозан @ в. сулуд 1. 6 в. силовит 1.

-

сл: нер­

ти, надирати, шикљати, бризгати, из­

сумануто прил. в. неразборито

бијати, шиктати, липтати, прштати,

суманутост ж в. сулудост

прштити, лоптити, врвети, бруждати

ре!., шибати фам., јурити фам.

- уи.

прскати,цурити

суnуд прид. О блесав, ћакнут, уда­ рен, дрмнут, заврнут, ударен мокром чарапом, луцкаст,

шукнут, муњен,

шенут, шашав,

звекаст, будаласт,

суманут, "удаст, лупнут, помакнут,

коме фали нека даска, чукнут, сулу­ дас~бандоглав,блентав,блекас~чу_

је како трава расте, блажен, бенаст, вртоглав, залупан, лети-лети

шук-шук фам.

- уи.

фам. ,

луд, неуравноте­

жен , безуман, махнит б в. небулозан т уи . суров

2.

суnудо прил . в. неразборито

СУnудост Ж деменција, безумље, лу­ дило, безумност, махнитост, умобо-

сумња ж О (непотпуна вера у неко­ га или нешто) неверица, невера, бо­

јазан, резерва, резервисаност, ограда, суздржаност, ровање,

суздржљивост,

скептичност,

неве­

скептицизам,

сумњичавост, сумњање, неповерење, неповерљивост,

опрез,

опрезност,

обазривост, дистанцираност, двој­ ба, затвореност, пажљиво ст, будност, CMOTpeHOC~

ност реШ.

подозрење,

- уЙ.

брига

1. б

суспектив­

(полазишна

тачка у размишљању) в. претпостав­

ка @ (нпр. сенка сумње) неповољна претпоставка,

неизвесност,

потен­

цијална незгода/неприлика, несигур­ ност

- уЙ.

проблем

сумњање с в. сумња

1.

сумњичавост ж в. сумња

1.

и

3.

cynpoTHolcypo

595

суморан прид. О (о расположењу) в. тужан б (о изгледу) в. јадан

2.

супротност ж противност,

суморност ж (лоше расположење) в.

сумрак м сутон, вече, предвечерје, полумрак, смирај, полутама, сумрач­

је, смркнуће, акшам ре!., први мрак

томија,

контраст,

неподударност,

противречност,

оспоравање,

неус­

кладивос~опозит,обратност,обрну­ тост, супротна тврдња, контрастност,

реШ.

противречје, антипод фu!. , против­

сународник м в. земљак

сунђер м спужва

- уЙ.

крпа

словље реШ. , антитеза фuл. , противна

3.

тврдња хрв., противштина хрв .

суновратити се сврш. в. стрмогла­ вити се

теза, разлика

-

- уй :

сл: негација, непри­

знавање, дисјункција сврш.

непрел.

йрел. в. похрлити

прел.

1. б йрел.

О

не­

в. убости

сунце с (светло сунчева светлост) луч, светло, светлина, обасјаност уЙ. обданица, сноп

-

2.

Сунце с Светлило, Звезда фам. , Си­

јалица жар!., Светиљка жар!., Небе­ ско видело форм. сунцокрет

hus annuus) слунчоглед,

цунокрет,

м бот. (лат.

Heliant-

ре!: љубомир, подсунац, солнчница,

сунцукрет,

сончоглед,

сунчани

цви­

јет, сунчаник, сунчењак, сунчоглед, торнизол,

чунчогла,

џирасол,

ши­

шантуба суопротстављење с в. опирање

суп м зоол . (птица грабљица, леши­ нар, лат.

одуда­

рање, опречност, опозиција, супрот­

стављање, опрека, побијање, дихо­

снужденост

сунути

тум6е фам. б в. друкчије

Falconidae)

>1-

супарник м в. противник

супротан прид. О

супротстављен прид. в. антагони­ стички

супротстављеност ж в .

1.

противан, опре­

. нетрпе­

љивост

cynpyra

ж жена, госпођа, сапутни­

ца, љуба

фам., брачни друг форм. ,

животна сапутница uзр . , лепша по­

ловина изр., баба фам. суптиnан прид. в. осетљив суптиnност ж в. тананост

1. 1.

сурвати се сврш. в. стрмоглавити се

суров прид. О бруталан, без обзиран, безосећајан, груб, окрутан, бездушан, немилосрдан, нељудски , насилнички, нечовечан,

неемотиван,

варварски,

чиначки,

супер' прид. непром. фам . в. одличан

супрот­

ност @ в. опирање

дивљи,

1.

супер' прил. фам. в. савршено

супротстављање с О в.

немилостан,

садистички,

горопадан,

дивљачки,

зло­

немилости в,.

оштар, агресиван ,

крв­

нички, анимал ан, неумољив , свиреп, зверски,

нехуман,

грозан,

насилан,

чан, обрнут, друкчији, други, кон­

силовит, хладан, без срца, тврда срца,

траран, адверзитиван реШ., различан

неуслишљив, несажаљив, 6езмило­

реШ. б в. антагонистички

стан, беспоштедан, помаман, хладно­

супротно прил. О

(у супротном,

крван, животињски фи!., камен фи!.,

обрнутом правцу, положају и сл.) на­

брахијалан фи!. реШ., крволочан екс­

супрот, наопачке, обрнуто, обратно,

Йр., убилачки ексЙр., пакленски реШ . ,

главачке, наглавачке, окренуто, пре­

несмиљен реШ . , заторан реШ., неосе­

окренуто,

ћајан реШ., богомрзак реШ., 6ешћу­

стрмоглавце,

сту60КОМ,

изврнуто, преврнуто, контра

фам. ,

тљив реШ., рабијатан реШ., 6ешћутан

I суштински

:уровост

- уи: равнодушан

фам. f} надметање, такмичење, утак­

неугодан, страшан, зао, сиров, од­

мица, борба, натјецање Хр8. @) (- с

Хр8., барбарски Хр8.

1.,

59б

вратан f} необуздан, разгневљен, по­

противничком војском) сукоб О

махнитао, разјарен, агресиван, избе­

састанак

зумљен, разгоропађен, безуман, рас­

сусретљив прид. љубазан,

паљен,

ниран, услужан, углађен, пријатан,

разуздан,

помаман,

полудео,

8.

2. рафи­

луд од беса, незадржив, безглав, из­

профињен, фин, доличан, пристојан,

ван себе, узаврео, подивљао, непри­

угодан, културан, уљудан, милостив,

себан, распамећен, олујан, фуриозан,

каваљерски, лепих манира, диван, на

паклен

уи: бесан, изнервиран, ва­

-

трен, сулуд, луд, јаростан суровост ж О

галантан

принуда, окрутност,

тлачење, немилосрдност, набуситост, жестина,

насиље,

мучење,

нечове­

штво (насиље над становништвом), угњетавање,

крвништво,

нападност,

силовитост, присиљавање, немилост,

нехуманост, нељудскост, поробљива­ ње, виоленција, насилништво, бру­

талност, грубијанство, неумољивост, злостављање, љивање,

вљаштво, примена

злочинство,

присила,

подјарм­

несмиљеност,

силништво, силе,

зулум,

услузи, несебичан, добро васпитан,

ди- .

силеџијство, погром

суж.

сусретљивост ж 8. учтивост сутерен м подрум, подрумска про­

сторија, клет ре!., потходник реШ. сутон м сумрак, вече, предвечерје,

полумрак, смирај, полутама, сумрач­

је, смркнуће, акшам ре!., први мрак реШ.

сутра прил. и м О

(дана после да­

нашњег) идућег дана, сјутра ре!. f} (у блиској или даљој будућности) 8. ускоро @) им. 8. будућност сутрашњица ж 8. будућност

- уи: злочин, разбојништво, прими­

суфицит М

тивизам, сила, агресија, грубост f} 8.

суфnер м О 8. суфлер f} фи!. 8 .. са­

примитивизам силовитост

...

уи . насртљивост

1.,

1.

8.

вишак

1.

ветник

сушити се несврш. венути, умира­

суручица ж 60Т. (лат. Filipепdulа

ul-

ти, сахнути, спарушивати се, малак­

ре!: медуника, свињурак, бла­

савати, мрети, слабити, издисати, не­

га јабука, будитељица, ослад, осинка,

стајати, копнети, гасити се, гаснути,

maria)

срачица

пропадати,

суседство с комшилук, окружење,

кавати, копњети, гњити, пресушива­

танчати,

крепавати,

цр­

крај, околина, округ

ти, скапавати, одлазити фи!.

суснежица ж лапавица, бљузгави­

дети, мршавети, гинути, лињати ре!.

- сл: жу­

ца, крупа, соли ка ре!., слота ре!., алау­

сушица ж 8. туберкулоза

ка ре!., соља ре!., бљузга фам., циган­

сушти прид. О

чићи фам.

аутентичан

суспекција ж 8. резервисаност

суштина ж (главно у нечему) сми­

сусрести се сврш . састати се, ви­

сао, бит, садржина, садржај, мета, по­

дети се, срести се, наћи се (с неким) ,

ента, резон, сврха, циљ, срж, језгро,

срести (некога)

есенција,

сусрет м О

фи!., поанта хрв.

некога)

(успутни наилазак на

сретање,

сусретање,

налет

8.

материја,

истоветан

битност,

f}

8.

душа

суштински прид. најважнији, нео-

схватити

597

I сцена

пходан, одлучујући, виталан, нужан,

фам., прокљувити

круцијалан,

жар!., укапирати жар!., извалити жарi.

јалан,

неизоставан,

главни,

темељан,

есенци­

централни,

фам., провалити

- уи. уочити, закључити

f} (разумети

средишњи, основни, живећи, живот­

на свој начин) 8. доживети з.

ни, преко потребан, нужан за опста­

схватљив прид. (који се може лако

нак, врло важан/битан

схватити) разумљив, докучив, јасан,

сфера ж 8. домен

недвосмислен,

схватање с О 8. убеђење

становиште f} 8.

1.

схема ж О

схватити сврш. прел . О

разумети,

докучити, спознати, укачити, устано­ вити,

ухватити,

увидети,

прозрети,

разлучити, проникнути (у нешто), до­

качити, оучити, разазнати, разабра­ ти, видети, наћи, ући у главу, допрети

у главу, похватати, утувити (у главу), похватити конце, појмити, развидети,

скапирати фам., дохватити фиi., укоп­ чати

фам., сконтати

фам., скужити

експлицитан,

несум­

њив

стил, приступ, метода,

систем, поступак, начин, модалитет,

правило, облик, методологија, план, пут,

процедура,

техника,

средство ,

програм, пракса, слог арх. f} В. узо­

рак @) 8 . техника

1.

сцена ж О 8. театар f} В. позорница

@) оно што се открива погледу) при­

зор, слика, појава, виђење реШ. поглед, видик

- уи.

тајити несврш. прел. (не допуштати

та узв. ма, ама, аман, па, хајде

табан м (доња страна стопала)

,. - уи.

кривати,

потплат

табати се несврш. фам. 6. тући се табnа ж (школска) плоча реЈ. табnета ж пилула, капсула

- суж:

лингвалета,вагиналета

табор м о 6. логор 2. 6 реЈ. 6. седи­

1.

@) (једна од супротстављених

страна)

,. - уи .

група

1.

таван м О поткровље

скривати,

6

прикри­

пригушивати фиf.

тај м-аут м 6 . пауза 1. тајна ж (оно што се скрива) непозна­

тајни прид . О (онај који представља тајну)

непознат,

скривен,

реШ. 6. пла­

таваница м плафон, строп, свод,

- уи.

кров, таван

таверна ж 6. ресторан

,. @) 6 .

6

(ко­

тајанствен

1. тајновитост ж 6. мистика такмичар м такмац, конкурент, на­

тјецатељ Хр6.

такмичење с

таворење с 6. преживљавање

скровит,

тајновит, притајен, забашурен ји се одвија кришом)

фон таван реШ., небо реЈ.

крити,

вати, заташкавати, затрпавати фиf.,

ница, загонетка фиf., тајанство реШ.

табnоид м 6. штампа ште

да се нешто види или примети) са­

надметање, борба,

утакмица, сусрет, натјецање Хр6.

таворити несврш. непрел. 6. прежи­

тако прил. О (на такав начин) овако

вљавати

66.

тада прил. 6. некада

1.

много

такође рчц . и прил. О рчц.

тајанствен прид. О загонетан, ми­

(кад се

нешто прибраја већ поменутом) та­

стичан, тајновит, мистериозан, му­

кођер, исто тако, и

тан,

јању) потом, затим, после, још, и

енигматичан,

тајни изр. знат

1. '"

8

обавијен

велом

6. сабластан @) 6. непо­

уи. неразумљив

6

ирил. (у набра­

такопрстаwи м мн.зоол . (лат.

dactyla)

парнопрсташи

Artio-

такса

599

I тамо-амо

такса ж порез, допринос, дажбина,

'"

трошарина, давање, обавеза, намет,

таnентован

главница, задужење, обавезност, гла­

рен, обдарен, инвентиван, способан,

варина,прило~акциза,контрибуци­

креативан,

ја, харач реЈ. , ђумрук реЈ., дација реЈ.,

ран Хр6 .

пристојба арх., царина

уи. генијалност, стваралаштво прид.

даровит,

имагинативан,

- уи:

нада­

таленти­

предузимљив, вешт, ге­

нијалан

(- за увоз про­

извода из иностранства), стајарина (-

таnентованост ж 6. таленат

за стајање превозног средства), лежа­

таnисман м 6. амајлија

рина (- за чување робе у складишту), гробарина (- за место на гробљу),

Tanor м О

франко (поштанска

поганија @) 6. бара

-),

(поштанска такса) рег., данак (давање

таnожење

вазалне државе владару) арх., даћа арх., жировина

(-

с

фам. 6.

заступљеност,

гоми­

лање, прилив, повећавање, акумула­

за храњење свиња

ција, концентрација, раст, скупљање,

у храстовој шуми) арх., лукно (дава­

накупљање, нагомилавање, увећава­

ње за цркву) арх., тунеларина (такса

ње, надолажење, с(а)купљање, доток,

за пролаз тунелом) арх., трибут (да­

згртање, пораст, сакупљање, прираст,

нак који су покорени народи плаћа­

појачавање,

ли освајачу) арх., бир (давање намета

навирање,

манастирима) арх., пролазнина (так­

притицање,

повећање,

Дотицање,

концентриса­

ње, надолазак, агломерација, набаци­

са за пролажење) арх., пашарина (да­

вање, збијање, централизација реШ.,

вање за право паше) арх., плацовина

(такса за место на пијаци) реШ.

траг, муљ, наплавина, дно,

нанос, остатак, стреш ре!. 6

поштарина

1.

депозиција сшруч., притјецај

- сл:

Хр6.,

концентрирање Хр6.

провизија, дуг, цена, хонорар

таnожити несврш. прел. 6.

тактика ж (начин опхођења) начин,

скупља­

ти

стил, образац, шема, приступ, модус,

таљиrати несврш. непрел . 6. ринта-

манир, форма, метода, техника, стра­

ти

тегија, модалитет, процес, пут, модел,

тама ж ноћ, мрак, тмина, помрачи­

пракса, облик, методологија, калуп

на, ноћно доба, мрклина реЈ., мрчава

фиf., мустра фи!., систем фиf., - уи:

реЈ., тма иесн., невиделица арх., тмица

извежбаност, умеће, вештина, изво­

арх.

ђење тактичар м О (познавалац тактике,

који поступа вешто) 6. сналажљивац таnасав прид .

6. таласаст

таман прид. потамњен, мрачан, за­

гасит, затворен, замагљен , намрчен,

смркнут, омрчен реШ. , помрчен реШ. таманити несврш. прел. 6. уништа­

таnасаст прид. валовит, таласав, ус­

таласан, веруглав, увијен, спираласт

- уи:

вијугав, коврџав

таnенат м с О дар, надареност, дис­

позиција, даровитост,

капацитет,

обдареност,

способност,

вештина,

талентованост, смисао (за нешто), склоност, жица фи!., инвентивност

уи: квалитет, креативност

6

-

6. геније

вати

тамбура ж муз. тамбурица, баглама, бугарија, бугаринка реЈ. , брач реЈ. тамница ж

6.

затвор

тамо прил. О онамо

'"

6

6. тамо-амо

уи. овуда

тамо-амо

прил.

бесциљно,

горе­

доле, тамо, овамо-онамо, пометено,

I

'амоwњи ташт

600

амо-тамо, сад овде сад онде, суману­

ти,аплаудирати,одобравати,поздра_

то, на све стране, као мува без главе,

вљати, хвалити

без циља, сулудо, тамо-вамо, смуше­

тараба ж плот, заграда, ограда

но, лево-десно, безглаво, те овамо те

тарантуnа ж зоол. (врста паука, лат.

онамо, сметено

тамоwњи прид. Домаћи, месни,

завичај ни,

домородан,

танак прид. О

- уи.

овдашњи

танахан, танковит,

танушан, таначак , танан, паучинаст

фи!. , паперјаст фиf. 8 в. мршав 1. ~ в.

1. О в.

сувоњав

пиштав

танан прид. О в. сув

@) в. танак

1.

1. 8

в. ломљив

О в. осетљив

1.

~ уи.

тананост ж О

финоћа, нежност,

KPXKOC~ благос~ суптилнос~ истан­ профињеност,

емотивност,

осећајност - уи: љубав, пажња, брига 8в. танкоћа

тандркање с в. лупање

1.

ти, клопарати, клапарати, зврндати, штропотати, тандарати ексир.

-

уи.

1.

танк м в. цистерна

1.

танкост ж в. танкоћа

танкоћа ж танкост, тананост, тану­ шност - уи: виткост, мршавост танкоћутан прид. в. сензибилан танкоуман прид. в. глуп

танушан прид. О в. осећајан 1.8 в.

1. @) в.

танак

1.

тањир м ж тањирић, тацна, пијат ре!. , пјат ре!. , тањур хрв.

тапир м зоол . (копитар непранопр­ сташ, лат.

рац жар!. , бабајко реШ.

татуnа ж 60т. (лат.

Datura stramonium)

ре!: бикови, крава, кравица, крављача, смрадац, трава од астме, трава од сип­

ње, биволчићи, баздуља.. бика, биков лист, биковача, бодећа јабука, бодеча

јабука, бодљива јабука, волек, вочић, дивљи орешић, зли чичак, зубна тра­ душица, смрдљива помоћница, смр­

тандркати несврш. непрел. лупара­

сув

бо ре!., стари фам., татко фам., тајка фам., татица фам., дека фам., ћале фам., таја фам. , матори жар!., мато­

ва, криставец, полонино семе, свињска

тандем м двојац, дует

лупати

тата м отац, родитељ, ћаћа ре!., јапа

ре!., баба ре!., папе ре!. , папа ре!. , ба­

кужњак, пасја јабука, коров, смрдљyrа,

ситничав

чаност,

таст м бабалук ре!., пунац хрв.

окол­

ни,оностраНСки,ДОМОРОДни,обласни, родни, помесни реШ.

Tarantula fasciiventris) *

локалан,

Tapirus terrestris) *

таПшање с аплауз, пљескање, по­ хвала, одушевљење, овације, одобра­ вање, пљесак

таПwтати несврш. непрел. пљеска-

Дуљка, смрдуша, смрдушка, схирњак,

татулина, теоци, худобилник

таћи сврш. прел. (доћи у додир с не­ чим) дирнути, пипнути, додирнути, дотаћи,дотакнути тачан прид. О исправан, правилан , истинит,

коректан,

егзактан,

чан, строг, точан хрв.

1.

8

в.

изри­

стваран

@) (који стиже или ради на време,

у року) пунктуалан, педантан, аку­ ратан, прецизан, ажуран, стриктан,

благовремен

тачка ж О иравн. пасус, ставак ре!., артикал реШ. , ставка екон. иравн., па­

раграф иравн. 8

фи!. место, пункт,

средиште, локација, позиција ~ (знак

интерпункције) точка хрв.

тачност ж О пунктуалност, ажурност,

прецизност, благовременост тодичност @) в. савесност

ташт прид . в. уображен

1. 1.

8

в. ме­

I

таwтина тежак

601

таwтина

вост,

ж

сујета,

самодопадљи­

самољубље,

хвалисвост

-

уи.

нарцисоидност,

надменост, уобра­

TBpAornaB прид .

(који упорно оста­

је при своме) самовољан, својеглав, бандоглав, загрижен, затрован, сво­

женост

јевољан, инатљив, усковид, напоран,

тваран прид. в. физички

крут, непомирљив , јогунаст, недока­

твор м зоол. (сисар из породице ку­

зан,искључив,недоказив,упоран,на

на, лат.

своју руку, мазгински, истрајан, дебе­

Putorius putorius, Mustela

ри­

логлав, као мазга, окорео, намћораст,

torius) * творац м О

креатор, аутор, ствара­

мазгаст, тежак, устрајан , тврдо коран

лац, утемељивач, рукотворац, rrрире­

фи!., неукротив

ђивач,покретач,оснивач,произвођач,

засукан ре!., лулав ре!.

створитељ,

џангризав,

предак,

генератор,

истра­

живач, коловођа, зачетник, иниција­

огорчен,

тор, узрочник, установитељ, изазивач,

ћудљив,

праотац,

сачинилац,

створац,

полyrа,

фи!., као магарац,

- уи :

догматичан,

затуцан, незгодан ,

непокоран,

компликован ,

једностран,

нетолерантан,

конзервативан

подстицатељ, родитељ фи!., отац фи!.,

TBpAornaBoCT ж О

мозак фи!., архитекта фи!., ковач фи!.,

дртост, самовољност, својевољност;

јогунастост, за­

налазник реШ., осниватељ хрв., основа­

непопустљивост,

тељ хрв., потицатељ хрв., утемељитељ

јевоља, упорност, искључивост, твр­

хрв.

- уи: узрок,

ралац

1. @) в.

предводник

8

в. ства­

узрочник

пркос, непокорност

творевина ж дело, остварење, про­ продукт,

учинак

својеглавост,

-

суж:

творина, рукотворевина, опус

8

-

уи :

в . пркос ~ уи.

строгоћа,одлучност,хир

умо­

тврдокоран прид. О

-

8в. строг

уи :

сво­

каприцио­

зност, истрајност, мазгинство

творба ж в. творевина извод,

докорност,

недоказаност,

в.

тврдоглав

стваралаштво , уметност

тврдокорност ж О в. тврдоглавост

тврд прид. О (чије су честице зби­

1.8 в.

јене) чврст, очврсао, стврднут, крут,

тврдоћа ж чврстина, челичност, со­

укрућен, јак, компактан, нееласти­ чан, робустан, гранитан фи!., камен

фи!.

8

в. крут

в. отпоран @) в. доследан О

2.

тврдити несврш . прел . в.

потврђи­

вати

тврдица м ж шкртица, златољубац,

ћифта, цепидлака, шкртац, циција, га­ грица фи!. реШ., џимрија ре!., себичњак

фам. , стипса фам., цинцар реШ. тврдичити несврш. непрел. циција­

шити, цицијати, цепидлачити, бити шкрт, шкртарити

фам., стипсарити

фам., штекати се жар!., грчити реШ., цинцаритит реШ. штедети

-

сл: цењкати се,

строгоћа

лиДност, KPYTOC~ чврстоћа, тврдина ре!.

- уи:

издржљивост, јачина

тврђава ж замак, дворац, утврђење, утврда, конак,двор, резиденција , ку­ ла, град, каштел ре!., палача ексир.

театар м позориште, кабаре суж., сцена, варијете суж., амфитеатар арх., карађоз арх., глумиште арх., казали­ штехрв.

театраnностж в. претварање

1.

теrnити несврш . непрел . в. ринтати

теrоба ж О в. суморност хота

8 в. стра­

1.

теrобан прид. в. погибељан тежак' м в. наполичар

1.

I

гежак темперамент

602

тежак' прид. О (који има велику те­

жину)

* -

уи. дебео

компликован,

8

тепефон м апарат, брзоглас арх., сокоћало арх., тел жар!. , фоун жар!.

-

запетљан, захтеван, замршен, збркан,

уи. мобилни телефон

проблематичан, комплексан, сложен,

тепо с О (човечије

побркан, слојевит, закукуљен

(сваки посебан предмет у простору)

фам.,

замумуљен фам., чупав фам., завојит реШ., закучаtт реш, зановетан арх

.. -

уи: вишесмислен, неразумљив 4в

заморан

1. О

б.

б. неугодан

*8

фи!. б. значај 4в те­

шкоћа,напор,мука труди­

ти се, настојати, видети, аспирира­ стремити,

претендовати,

намеравати, гледати,

смерати,

циљати,

по­

кушавати, гледати да се све уради на

време, паштити се ре!., напрезати се

ексир.8 (бити наклоњен) нагињати, стремити, тежити, гравитирати

тежња ж . О

прохтев,

воља,

намера,

стремљење,

настојање,

же­

замисао, примисао, план, интенција, наум, накана, тежење, смерање, идеал,

промишљај, претензија, смер реШ., на­

8

б. чежња

1. 4в б.

претпо­

ставка

наука, премиса, закон, основна теза,

темељно начело, основно полазиште, апсолутна

.....

- уи:

истина,

основно

суд, хипотеза

наче­

б. убеђење

8

1.

уи. супротност

тепевизија ж О звука)

темељ

четак,

м

*8

почетак,

основа,

платформа,

за­

узрок,

праизвор, позадина, праузрок, пола­ зница,

стожер,

матица,

извориште,

основица, порекло, подлога, исходи­ ште, почело, праелемент, нулта тачка,

праматерија, почетна тачка, прапоче­

фи!., корен

фи!.) врело

фи!., клица

фи!., извор фи!., семе фи!., жариште фи!., подријетло Хрб. темељан прид. О

детаљан, педан­

таН,систематичан, прецизан, подро­

бан,

темељит,

организован,

8

предан, пажљив,

гуран

1.,

2.

аналитичан,

б. суштински

темељит прид. О б.

аналитичан

методичан,

исцрпан

4в б. целовит

пажљив

.....

8

б.

уи. си­

2.

темељити се несврш. (имати основ,

исходиште у нечему) заснивати се,

темперамент

(пренос слике и

тв,

8

б.

много

фам. б. телевизор м

полазиште,

темељито прил. О б. подробно

1.

теку1iина ж б. течност

тепевизор

1.

темат м б. рад'

почивати

теист м б. побожник текст м ж б. рад'

(идејни елемент у умет­

мотив суж.

дедуктиван

теза ж О аксиом, постулат, теорија,

ло

8

так, легло фи!., колевка фи!., заметак

одлука,

ља, амбиција, хтење, циљ, аспирација,

мисао реШ.

предмет

теме с б. шпиц

тежити несврш. непрел. О

ти,

предмет, ствар

тема ж О (оно о чему се разговара) ничком делу) мотив, предмет, лајт­

тежина ж О (сила или износ коли­ чине те силе)

-) труп, фигура 8

телевизијски

рактер,

м

менталитет,

идентитет,

ка­

природа,

его,

личност, душа, ћуд, дух, психа, пси­

хологија; ' сензибилитет, ков, нарав,

пријемник, мали екран фам., теле­

индивидуалност,

визија фам .. ,

настројеност, нутрина, ја, особине,

тепесни прид. б. физички

.

индивидуалитет,

унутрашњост, крв фи!., штих фам.,

I

темпераментан теро

603

натура реш.

- уи: морал,

говарати, наређивати, оптерећивати

навика

8

темпераментан прид. О разигран, енергичан, живахан, виталан, млада­

лачки, брз, снажан,

јање,

покретљив, динамичан,

покретан,

полетан,

весео,

слављење, циркање, рађење, шенлу­ чење, лумпација, бучна прослава, ал­

хитар, подузетан, ведра духа, бодар,

кохолизирање, посело, разуздана за­

чио, жустар, прштав, ведар, крепак,

бава, дернек ре!., шенлук ре!., тулум

немиран, окретан, млађахан, ватрен

8

ре!., пиј авељ ре!., локатив жар!., џум­

- уи:

бус арх.

б. сензи­

певанка ре!., оргије

тенденција ж б. славољубље

теревенчити

субјекти­

непрел .

пи­

повати, лудовати, пити, пијанчевати,

тенис м бели спорт - уи. бадминтон

.....

несврш.

јанчити, банчити, шенлучити, лум­

ван

тенор м

- уи: весеље, баханалије, про­ - сл: вечеринка,

слава, журка, забава

билан

тенденциозан прид. б.

лумповање,

нал, лолање, лудовање, жур, коктел,

пун живота, пун живости, вижласт,

свеж, јак, млад, неуморан

алкохолизација,

пијанчење, пиј анка, лумперај, баха­

животан, жив(ахан), агилан, врцкаст,

фи!. , гибак фи!., активан фи!.

б. возити

теревенка ж фам. банчење, бекри­

пировати, лолати се, проводити се,

веселити се, бекријати, ударати бригу

уи. глас

тенорски прид. б. пиштав

на весеље, гостити се, бучно славити,

теоретски прид. појмовни, теориј­

лумпати, годовати арх.

ски, академски, књишки

терен м О игралиште

теорија ж О теза, постулат, закон,

он, хала,

аксиом, темељно начело, апсолутна

вежбаоница, ринг, фискултурна сала,

истина, основно начело

потеза

8

б. убеђење

- уи:

суд, хи­

-

1.

терапеут м б. лекар

терапија ж лечење, нега, оздравље­ ње, опорављање, видање, опоравак,

санирање, цељење, и санација, кура,

исцељивање, лечење Домаћим леко­ вима, неговање

тераса ж балкон, трем, лођа, доксат, портик, веранда, тараца ре!., лонџа арх.

терати несврш. прел. О силити, при­ приморавати,

диктира­

ти, наморавати, задавати, натурати,

заповедати,

форсирати,

октроирати,

пртити, трапити, ува­

љивати жар!.

- уи:

спортска арена, соколана, сала фам. ,

6аоница арх., поприште реШ., вежба­

тепих м (застор за под) ћилим, саг

сиљавати,

суж: стади­

гимназиј арх., гомбалиште арх., гом-

1.

тепац м ре!. б. тумарало

уи. застирач

-

арена, дворана, теретана,

товарити,

наговарати, под-

лиште реШ., дворница реШ., ротунда

реШ.

- сл: салон, већница 8 фи!. 6. до­ мен 4в б. територија 1. терет м баласт, оптерећење, товар , притега

теретана ж вежбаоница

- уи.

терен

теретни прид. товарни, вучни, те­

глећи

теретњак м О (средство за превоз добара)

-

брод, воз

уи: шлепер, камион

8

-

сл:

б. шлепер

територија ж О терен, рејон, под­ ручје, зона, простор, терен, околина,

крај, област, предео,

2.. 8

фи!. б .. делокруг

термин м рок, време терор м б. страва

-

уи.

природа

rерорисати

I тешкоl1а

терорисати несврш. прел. 8. мучити

батрљати ре!., левентати ре!., вући се

тесан м О

ре!., заплитати фам., лелујати фам.,

(о одећи) узан, при љу­

бљен, припијен, затегнут, стиснут, неудобан f) (о

стегнут,

њихати се фам., плести ногама фам.,

простору)

кршити се фам., пузити фам., бауља­

скучен,збијен,ограничен,узан,узак,

ти фам., гмизати фам.

сужен, мале површине/ширине

врдати, шепати, ломатати се, ломити

- сл:

- уи: ћопати,

тесати несврш. прел . ... уи. вајати

се

тескоба ж неспокој, нелагода, нела­

теl1и несврш. непрел. О (о течности)

уздрхтати, милети

годност, немир, зебња, анксиозност,

тећи, сливати се, разливати се, исти­

неспокојство,

цати f) (о времену) протицати, про­

забринутост,

брига,

узнемиреност, бојазан, оптерећење

-

уи. нерасположење, туга, мука, страх

теснац м (тесан планински пролаз) кланац, усек, процеп, пролаз, клису­

ра, гудура, ждрело, врата, планинска

врата, богаз арх.

- уи.

TecHorpYA прид. 8. тест м 8. оглед

крш 1., гротло

себичан

тестамент м опорука, аманет, на­

очевина,

на­

слеђе, дедовина, баштина, легат, за­ оставштина,

завештање,

тековина,

поклон, дар, материнство, последња

воља/жеља, наслеђење, воља ре!., за­ пис ре!., нашљеђе ре!., ћаћевина ре!.,

насљеђевина ре!., остави на ре!., баба­ лук арх., завештај арх. , посмртнина

реШ., наслеђевина реш., оставштина реш., старина реШ

. .

тесто с О (маса од брашна уме шен а

с водом)

* f)

(производи од теста) пе­

циво, паста, пашта, тестенина, резан­ ци, коре мн.

- уи.

пита, пециво, хлеб,

колач, лепиња

тетива ж жила, везиво тетурав прид. 8. слаб

пролетати ексири., бежати ексир., ле­ тети ексир., јурити ексир., прошиша­

вати фам., трчати фам., пролазити као ветар изр.

техника ж О

модус, манир, начин,

схема, стил, образац, шема, приступ,

форма, метода, стратегија, проседе,

1.

следство, задужбина,

лазити, промицати, ићи, истицати,

1.

програм,

клише,

модалитет,

предло­

жак, матрица, процес, обичај, пут, мо­

дел, пракса, облик, методологија, про­ цедура, калуп фи!., мустра фи!., систем

фи!., протокол форм., слог арх., мода реш., сустав хр8.

-

уи: извежбаност,

умеће, вештина, извођење f) 8 . схема 1.

течај м

8.

предавање 2.

течан прид. О (у течном агрегатном

стању) текући, ликвидан

- уи. вла­

жан f) фи!. (о стилу, говору, излага­

њу) сређен, чист, лак, гладак, без те­ шкоћа, равномеран, уједначен течност ж О (све у течном агрегат­

ном стању) текућина, сок f) фи!. ла­ коћа излагања тешко прил. f) компликовано, замр­

шено О фи!. незгодно, проблематич­ но, чупаво фам., густо фам., зезнуто

тетурати се несврш. гегати се, батр­

фам., зајебано нар.

гати се, баврљати, посртати, клатити

тешкоliа ж сметња, препрека, бари­

се, спотицати се, гацати, саплитати се, sаносити се, једва ходати, млита­ ти,

главињати,

кривати, шевељати,

запињати (у ходу), швагати, климата­ ти се, гавељати ре!., заводити се ре!.,

јера, блокада, заврзлама, зачкољица, хендикеп,

ограничење,

спречавање,

потешкоћа, запречивање, зауставља­ ње, кочење, чвор фи!., кочница фи!.,

квака фам.

- претња,

непријатност

тиква

605

тиква ж бот. О (лат. бундева

- ре!:

Cucurbita

реро)

страховладар,

злостављач,

I тnачит

самовла­

дулек, дублек, думлек,

дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­

мисирача, фригењача,

лац, немилосрдник, батинаш

фи!.,

цука, тиквељ, лудара, бела тиква, ду­

кабадахија ре!., тлачитељ Хр8.

-

гара, тиквања, мачванка, бундевка,

крвник, мучитељ, насилник, силеџи­

жута тиква,

уи:

печенка, бескорка, бугарка, бела лу­

ја фам.

даја, буча, лудаја, бела бундева, шу­

тиранисати несврш. прел. 8.

ћурица, дугања, белокорка, будимли­

ти

ја, будимка, шућурка, бундава, кабар,

тирански прид. тоталитаран, дикта­

мекокорка, руска диња, јургет арх.,

торски,

врг арх., водењача арх. f) 8. глупан

самовољан,

тикван м 8. глупан

жачки, неслободан режим, самовла­

тиквански прид .

дарски,

8. глуп

деспотски,

ауторитаран,

аутократски,

самодр­

нелибералан,

недемократски

тикваст прид. 8. трбушаст

тимијан м бот. (лат. Thymus vulga-

ris)

апсолутистички,

мучи­

ре!: питома мајчина душица, га­

тиса ж бот. (лат.

Taxus baccata)

ре!:

тис, тисовина, тисењ, јеличица, плод­

јена мајчина душица, босиљак, мај­

на чемида.

чина душица, мања мажурана, мањи

титан м 8. џин

сансег, тимас, тимљан

титрав прид. 8. дрхтав

тинејџер м 8. малолетник

титрање с 8. треперење

тинејџери м мн. младеж, омладина,

титрати несврш . непрел . 8. треперити

млада генерација, млади, пуберте­

тих прид. О

тлије, адолесценти, млађарија, омла­

ћутљив

динци/омладинке,

тnапити несврш. прел. 8.

младост,

млади

нараштај форм., подмладак форм.

-

уи: девојка, младић рија, начин, сој, род, ред, марка, гра­

страна

јанта

-

8

-

и

уи: облик, линија, група,

сл: низ, скупина f) 8.

вари­

8. раса в 8. човек (1) жар!.

8.

8.

благ f)

8.

1.

нечујан

1.88.

уи. стидљив

бунцати

2.

тnапња ж

тип м О класа, сорта , врста, катего­

на, жанр

1.

...

1.

8. трач

тnачење с суровост, окрутност,. тор­

тура, немилосрдност, набуситост, же­ стина,

насиље,

мучење,

нечовештво

(насиље над становништвом), угњета­ вање, крвништво, принуда, нападност,

момак

силовитост,

типизираност ж 8. баналност

нехуманост, нељудскост, поробљива­

присиљавање,

немилост,

типичан прид. (који има јасно одре­

ње, виоленција, насилништво, брутал­

ђене особине) истакнут, изразит, ка­

ност, грубијанство, неумољивост, зло­

рактеристичан, дистинктиван, свој­

стављање, тиранија, злочинство, под­

ствен, изричит

јармљивање,

тиранија ж О 8. тоталитаризам f) 8.

дивљаштво, силништво, силеџијство,

присила,

несмиљеност,

- уи:

тлачење

примена силе, зулум, погром суж.

тиранин

апсолутизам, злочин, разбојништво,

м

апсолутиста,

деспот,

силник, самодржац, диктатор, поро­

бљивач, држац,

дахија, ага,

аутократа,

самовољник,

власто­

окрутни к,

сила, агресија, грубост тnачити несврш . прел . О 8.

f) 8. израбљивати

мучити

'мина

I топуз

тмина ж

606

6. тама

шљив

тмуран прид . О

(о дану, времену)

-

уи.

племенит, широкогруд,

човекољубив, добар

1.

обл ачан, натмурен, суморан, смра­

тоnерантност ж 6 . трпељивост

чен ,

тоnеранција ж 6. трпељивост

сумрачан,

сив ,

сивкаст,

мутан,

тмур реШ., тмуо реШ. f) (о човеку) 6 .

тоnити несврш. прел. 6. утољавати

смркнут

тоnстоnобик м зоал. (риба из по­

1.

тмурност ж О

(о дану, времену)

облачност, натмуреност, суморно ст, смраченост,

сумрачност,

сивкастост

f) (о човеку) 6 . туга

тоаnет м ве-це,

WC,

нужник ,

драк

бања,

клозет,

заход, латрина реј., кења­

ра фам. нар. , клоњара жарf. , клоња жарf.

- уи .

купатило

тобоже прил . бајаги , као, тобож, као да, кобајаги, вајно, да иран. , ба­ јали реј., бађи реј. , санћим реј. , ђоја

реј. реШ., боксум реј., бајагим реј. , ба­

ги реј. , бојаги реј., токорсе реј., бак­ сем реј., бејаги реј., баксум реј. , бајеги ре ј. , бајагли реј. , корсем реј., бајађим

реј. , баксим реј., шатро жарf. , гистро жар f. , кбсз жарf. , божем арх. , божем­ ске арх. реј. , божемски арх. реј. , као

бај аги изр.

тобожњи прид. лажан, вештачки, неаутентичан , неистинит, фалсифи­

кован,

погрешан,

артифицијелан ,

подметнут, извештачен, лажљив, не­ прави, преТ80ран, кривотворен, не­

нараван, патворен , фалш

фам., фа­

личан, привидан, апокрифан, само­

звани, умјетан Хр6.

- уи:

неприродан,

фиктиван, измишљен - сл: наопак, не тачан, крив

1'обџија м

6.

родице шаранки, лат. Hypophthalmichthys molitrix) трагаљ (лат. Маепа vulgaris, Spicara mаепа mаепа) мо­

тољаrа ж 6 . штап

том м

(-

књиге) део, свезак, наста­

вак, књига , епизода

топ м О (врста артиљеријског оруђа) ". f) шах. кула

топао прид . О врућ, врео, кипући, загрејан, угрејан,

узаврео,

пламен,

кључали, прегрејан, горући, жарки, ужарен, усијан, јарки, зажарен, троп­

ски фиf., жежен арх. f) 6. сензибилан

....

уи. распламсао

топионица ж 6 . железара

топnина ж О 6.

топлота f)

6.

топnице ж мн . 06. купалиште

бања

....

уи. извор

1. f) 6.

1.

топnота ж врућина, топлина, врели­ на, спарина, јара, з апара, жега, омо­ рина,

припека,

вар,

препека ,

пакао

фиf. , прижега реј. , калор реј., звиздан

фам., пасја врућина фам., омара арх., спарност реШ . , упека реШ.

топоnа ж бат. (лат.

Populus nigra) реј:

дивља топола, јаблан, јагнед, јагнеда, јагњедовина, јагњет, јагњила, јањ, ја­

артиљерац

њац, јањић, топол, црна топола, црни

товар м О 6 . терет f) 6 . магарац

2.

товарни прид. теретни, вучни, те­ глећи

јагњед

топот м бат, клопот, клепетање, кло­ парање, топотање, потмуо шум, кле­

ток м О (оно што протиче) 6 . проток

пет, бахат реј.

f) 6. правац @) реШ. 6. ширење

топотати несврш. непрел . 6 .

тоnерантан прид. трпељив, пљив ,

фиf.

присност

постојан,

сношљив,

стр­

подно-

тре­

штати

топуз м О (врста оружја с гвозденом

тор

I трајнос

главом) буздован f) фам. 6 . будала

травар м О 6. исцелитељ f) 6 . лекар

тор м стаја, обор, изба, згон

- суж: ов­

травуљина ж 6. коров

чара,

овчарни­

Tpar

торарица,

овчарник,

м О (отисак стопала на некој

ца, бачија (летње сточарско насеље у

површини) f) 6. (остатак нечега што

планини) ре!.

је постојало) @) (оно што указује на

торба ж о ташна f) врећа, кеса, цегер

нешто) доказ О 6. утисак

торбак м 6. руксак

траrање с (за нечим) 6. испитива­

торбари м мн. зоол. (лат.

Marsupia-

ње

На) тоболчари Хр6.

траrати несврш. прел. 6. тражити

торокање с 6. брбљање

траrичан прид. 6. кобан

торокати несврш. непрел. О 6. лупе­

традиција ж 6 . обичај

тати f) 6. ћаскати

тражен прид . редак, валидан, дефи­

торокуша ж 6. брбљивица

цитаран,драгоцен,потребан,вредан,

тортура ж

тив, мањкав, на цени, од вредности,

тотаnан прид. 6. целовит

тирански, ски,

прид.

диктаторски,

апсолутистички,

самовољан,

1.

скупоцен, добре прође, цењен, испла­

6. тлачење

тотаnитаран

2.

деспот­

ауторитаран,

само­

популаран,

просперитетан,

велике

вредности/угледа тражити несврш. прел .

О

искати,

држачки, неслободан режим, само­

захтевати, питати (за нешто), потра­

владарски,

живати,

аутократски,

нелибера­

вапити

лан,недемократски

тотаnитаризаМмапсолутизам, дик­ татура, деспотизам, самовоља, самодр­

хтети,

- уи.

желети,

извољевати,

молити f) (- нешто из­

губљено) трагати, искати тражња ж 6. рација

жавље, деспотија, тиранија, аутократи­

трајан прид. О дуговечан, дуготра­

ја, самовласт, самовлађе, монократија,

јан,

недемократија, самовлашће, ауторита­

жан, издржљив, дурашан

ризам, једновлашће, самодрштво, са­

ран, вечит f) 6. јединствен

мовлада, аутаркија, зулум, аутокрација

трајање с О (одређени временски

Хр6.

- уи: окрутност, насиље - сл: насил­

тотаnно

прил.

потпуно,

сасвим,

- уи. 2.

отпо­

период) дужина, трајност, минута­

жа

ништво, силништво, тиранија

постојан, дугорочан, далеко се­

- уи.

период f) (рок трајања) рок,

важење, валидност, век, живот фи!. @)

комплетно, одреда, листом, до краја,

фи!. 6. живот О 6 . одлучност

без остатка, у потпуности, у цело­

трајати несврш. непрел. О (проте­

сти, из корена, из основа, из темеља,

зати се кроз неки временски период)

скроз фам., скроз-наскроз фам., ди­

пролазити,

бидус фам., аметом ре!., посвема ре!.,

тећи, настављати се , протезати се f)

протицати,

пулсирати ,

аметице реј., аметимице ре!., стубо­

(успевати се одржати) опстајати , одр­

ком арх., навлас арх. , посве Хр6.

жавати се, издржавати, преживљава­

тоциnо с брус, глади лица, белегија,

ти, дурати ре!.

гладило, тоциљ, оштрилица, бугелија

трајно прил . 6. заувек

ре!. , оштрило реШ. брусилица суж.,

трајност ж О

трабуњати несврш. непрел. фам. 6.

готрајност,

лупетати

непропадљивост,

перманентност, ду­

постојаност,

сталност,

устаљеност,

кон-

грака

I трапавац

с т антност,

608

непотрошивост, дуговеч­

слез,

малвароза,

но с т, неисцрпност, континуитет, ста­

мачичак,

б и ли тет,

ми

во с т,

неразрушивост,

несаломивост,

нескрши­

несломљивост,

слез,

ружица,

пасмачичак,

питоми

питоми рдечи

маловесак,

сљез,

слез,

прикоморска

рожлин,

сти

менљивост,

румен-цвијет, слезовача, слезовина,

непрекидност,

трајање

отпорност, вечност, стабилност

@ 6. одлучност Т уи. отпорност

1.

трандавиљ,

слез,

рожа­

не уништивост, непрестаност, непро­

- уи:

слез, рожнати

пат­ пито­

румен-цвет,

трандафил,

трандови­

ље, трандофиљ, трандофио, тренда,

трака ж гајтан, веза, врпца, вези ­

трендавил,

ца, пантљика, конопчић

трндовиље, трндофил, царев цвијет,

-

ре!. корда,

трендофиљ,

трндовиљ,

петља, врвца, банда, шнур, потега­

црвени слез, чичак, чмичак

ча, узао , жнора, привезница, сиџим,

транжирати несврш. прел. 6. кома­

уза, хват, тенеф, кабл, стрека, шпага,

дати

гурђела, привеза

- суж.

штрик, учкур,

путо (уже којим се вежу предње ноге животињи), потегач (конопац за по­ дизање једра), гаћник, ширит (укра­

сна трака на одећи), путило (уже ко­ јим се вежу предње ноге животињи), опута (предена/плетена врпца за по­

рубљивање одеће), гуртна (веза од ластиша), бандерола (трака од хар­ тије/украсни повез на пошиљкама),

дретва (трака за везивање опанака), литар (каиш/огрлица на врату живо­ тиње)

.. уи.

канап, лента

тракт м 6 . апарат

транспарентан прид. 6. провидан транспорт м 6. превоз

трансфер м О

вар суж. @ (- робе, путника) превоз , превожење, транспорт @) сиорш.

2.

(- у

други клуб) прелаз, прелазак

трансформисати несврш . и сврш. прел. О (мењати облик, губити пра­ ви облик) 6. изобличавати @ 6. из­ менити

трапав жљив,

прид.

неспретан,

незграпан,

спетљан,

траљав прид. 6 . сувопаран

пренос, преноше­

ње, премештај, премештање, прето ­

пртљав,

сметен,

медведаст, слоновски,

неснала­ запетљан,

не окретан, сплетен,

ше­

туњав,

траљаво прил . неквалитетно, лаба­

невешт, с две леве руке/ноге, укошен,

во , слабо, лоше, лаички, нестручно ,

тешке руке, лоших рефлекса, бенаст,

невешто,

ки,

нестручњачки,

почетнич­

климав о,

шепртљаст, неспретан у послу, успо­

незна­

рен, без главе и реп а, неумешан, смо­

лачки , неприкладно, некомпетентно,

тан као саЈла, изгубљен, као слон у

тричаво, непрофесионално, мизерно,

стакларској радњи, као мува без гла­

неизвежбано,

ве, смушен, заузлан фи!. ре!., дрвен

без

шарлатански,

недовољно,

стручности,

никакво,

нек вали фи ковано,

фи!. , завезан фи!., везан фи!., пртљав

млако, аматерски, непотковано, рђа­

ре!., бангав фам. , смотан фам., трун­

во, аматорски ре!., дилетантски фам.,

тав фам., слонаст фам., сапет реШ.,

фушерски жар!.

- сл: бедно, јадно

врљав ио!. ре!.

- уи:

млитав, укочен,

трамбуnина ж 6 . скакаоница

неискусан, збуњен, неспособан, шо­

трампер м 6. тумарало

њав ио!.

-

сл: незналица, блентав,

трандавиље

спор, леви

фам., недоучен, килав

rosea) вртни

с бат. (лат.

Althaea

ре!: грудишник, грудничник, слез,

ђил,

кожодер,

лашки

фам., невичан трапавац м фам. 6. трапавко

I трrнути с

трапавко

609

трапавко м шепртља, трапавац,

спетљанац,

петљавац,

левак ,

спетљанко, неспретњак,

шепртљанац,

ти­

зик изр., испирати уста изр.

- уи .

кле­

ветати, разглашавати трачати несврш. прел.

6.

трачарити

павац, звекан, звијук, неспособњак,

трачер м фам. оговарач, клеветник,

килавац, сапетиња, шепртљанко, за­

пањкало,

плетенк,

литељ,

шењак,

завезанко,

сметењак,

клебецан ре!. ,

сму­

опањкивач,

злурадник,

подметач,

ху­

недобронамер­

зукван ре!.,

ник,кудилац,клеветало,оговаратељ,

шамшула ре!., клипета ре!., типавко

зао језик, опадач, оцрњивач, пањкач,

фам., шепавац фи!. , токмак нар., ви­

змија фи!., трачлер ре!. , бедилац ре!.,

тлија арх. , гимпл арх. , трупац ио!.

кудитељ ре!. , бедач ре!., опадник р е Ш.,

трапати несврш . непрел . реШ. 6 . ту­

објеђивач Хр6., обједитељ Хр6.

-

сл:

потворитељ арх., злонамерник

марати

траса ж линија, асфалт, пут, друм, коловоз, рута, стаза, прометни пут,

трбуља ж бат. (лат.

Oenanthe aquati-

са) ре!: водени морач, коњски морач,

прометница, маршрута, саобраћајна

бедреничак, коњски

веза, пртина ре!., утреник ре!., колник

мокророк,

ре!. , прилаз фам., џада фам., коломи­

морак

коњски

кумен,

морок,

коњски

кропило,

ја арх., колотечина арх., вагаш арх.,

трбух м утроба, абдомен, стомак,

цеста Хр6.

изнутрица,

-

суж: бorаз ре!., канал,

унутрашњост,

унутра­

улица, трвеник, пречица,саоник,лаз

шњи органи, стомачна шупљина, же­

ре!., коридор, путељак, путања, крча­

лудац, дроб ре!., тиба gett.

ник, пролаз, заобилазница

трбуwаст прид. испупчен, избачен,

-

сл: про­

ток, ток, траг, протицање

заокругљен, округласт, лоптаст, ку­

траliити несврш. прел. разбацивати

гласт, мехураст, крушколик, конвек­

се, расипати се, разметати се, арчити,

сан

просипати новац,харчити, расипати

трбуwни прид. стомачни, абдомен­

новац, разбацивати, улупавати, раза­

ски, абдоминалан

сипати, крчмити, улудо трошити, ба­

трвење с О 6. нетрпељивост @ ре!.

цати новац, ћердати ексир., тратити

сукоб

реШ., просипати у ветар изр.

трrнути сврш. непрел . О (наглим по­

трач м

кретом извадити) истргнути , извући,

6.

трачарење

трачара м ж 6. брбљавица трачарење с оговарање, трач, тра­

чање, лајање, говоркање, претресање,

ширење гласина, трачерај, рекла-ка­

зала, добошарење фи!., опричица ре!.

- уи.

клеветање

трачарити несврш. прел . оговара­

ти, трачати, опањкавати, олајавати,

озлоглашавати, бубњати фи!., добо­ шарити фи!., ширити гласине изр . ,

преносити аброве изр . , пањкати ре!. , абровати фам., лајати жар!., оцрњи­

вати Хр6., потворити Хр6., брусити је-

6.

1.

киднути @ (наглим покретом пову­

ћи) потегнути, повући @) 6 . уплаши­

ти О 6. разбудити

0

(наглим покре­

том попити) испити, дрмнути, екси­

рати фам.

TprHYT~ се сврш . прел. О (преста­ ти спавати) расанити се, пробудити се, раздремати се, тргнути се, уста­ ти, пренути се из сна, дигнути се из

кревета, пренути се из сна

@

фи!. до­

ћи себи, освестити се, пробудити се, разбудити се, активирати се, пренути се, концентрисати се

трrовацlтреснути

TprOBaq

610

м О продавац, дућанџија,

продавач, зеленичар, ћифта ре!. , ме­ шетар реШ., крамар реШ .

-

суж: пи­

љар, бакали н, воћар, бакал, гроши­ ћар 8 в. посредник 1.

тренутан прид. данашњи,

актуе­

лан, савремен, моменталан, важећи, садашњи, модеран, незастарео, ово­ времен, мериторан, присутан

фUf.,

ововременски реШ., актуалан хрв.

уи: текући, горући - сл: релевантан,

мопослуга,

постојећи

ситничарија,

локал, ду_

ћан, самоуслуга, продаваоница, ба­

треперав прид. в. несигуран

калница, бутига ре!., болта ре!., бези­

треперење с О вибрација, њихање,

стан арх. ситничарница суж.,

подрхтавање,

дрхтање,

2.

вибрирање,

требати несврш . непреп. в. фалити требити несврш. преп. О чистити,

тај, дрхтај, лелујање, титрање, титрај,

прочишћавати, одвајати, пробирати,

ландарање фам. 8 в. вијорење

филтрирати, бискати ре!.

- уи. чистити

8 реш. (скидати кору) в. љуштити 1.

струјање, осцилација, трептање, треп­

треперити несврш. непреп . в. њиха­ ти се

требљење с раздвајање, одвајање,

трепетаwи м мн. зооп. (лат.

чишћење, прочишћавање, пробира­

laria) вирњаци

ње, филтрирање, бискање ре!.

трептај м в. треперење 1.

трезвен

трептање с в. треперење

прид.

присебан,

сабран,

сређен,

прибран,

концентрисан,

сталожен, пажљив, озбиљан, фоку­

сиран,усредсређен,хладнокрван,ду_ хом присутан, усредоточен, позоран

- уи.

спокојан

Turbel-

1.

тресак м в. треска

треска ж лупа, бука, лупање, кло­ парање, тутњава, чангрљање , тандр­ кање, ударање, лупарање, халабука,

ломњава, клопот, звекет, прасак, бре­

трезвењак м в. антиалкохоличар

ка,

трем м О аркада, архиволт, колона­

грување, ларма, тресак, праска, гро­

да, сводиште, ложа, аркаде, ганак ре!.,

хот, тропотање, звекетање, штропот,

гонак ре!., ступовље арх.

8

_

трrовина ж радња, продавница, са­

- уи: ходник

клопотање ,

праскање,

лупњава,

топот, бусање, лупкање, кврцкање, тропот, бат, шопот, бубетање, тарла­

в. тераса

тренд м в. мода

бука, трескање, ломљавина, зврјање,

тренинr м (систематско понављање

звека, куцкање, бубњава, тумбање,

неке радње у циљу физичког усавр­

шавања) гимнастика, спорт, вежба, тренирање,

фискултура,

вежбање,

дрил, теловежба, гомбање хрв.

- уи:

обука, игра тренирање с в. тренинг

тренирати несврш . преп. вежбати,

увежбавати, извежбавати, егзерци­ рати,дриловати

тренутак м моменат, час, часак, делић секунде, секунд фи!., трептај фи!., амин ре!.

штробот, бубњање, тутањ, шобота­ ње, шобот, лопот ре!. , лопотање ре!., ломот ре!., дрка ре!. , громотање реШ .,

весак реШ., трубњава реш ., громот

реш.

- уи: бука, драње - сл: грохот, ло­

мљава

треснути сврш. преп . непреп. О ирел.

(ударити песницом) ударити, ода­ ламити, пити,

звизнути,

мазнути,

пљеснути,

ошинути,

кле­

мунути,

опаучити,

опендречити,

одвалити,

бупити, ребнути, депити, лупнути, љопити, чвргнути, бубнути, груну-

трести се

611

I тр

ти, лоћнути, пукнути, млазнути, ге­

ти победу, надјачати, матирати фи!.,

нути,

клепну­

прегазити фи!., нокаутирати фи!. , до­

ти, млатнути, шикнути, опајдарити,

крајчити фи!., пребити фи!. , појести

кркнути,

шљиснути,

бребнути, жвајзнути, крнути, пљу­

фи!., срезати фи!., помлатити фам. ,

сну ти, ритнути, ћушнути, марнути,

добити фам., уништити жар!., остати

дрмнути, шукнути, акнути, чукнути,

на мегдану изр., побости заставу изр. ,

ошамарити суж., ошалапити

узети меру изр.

фам.,

8

в. прославити

патосати фам., шљуснути фам., по­

трик м О фам. варка, обмана, при­

подити фам., патосирати фам., шор­

вид, превара, обмањивање, подвала,

нути фам., рокнути фам.,ошајдари­ ти

фам., опандркнути

- уи:

ти фам.

8

фам., ћопи­

развалити, распалити

неирел. (рећи нешто глупо или без

смисла) лупити, бубнути, ланути, из­

ланути,

истрабуњати,

изблебетати,

избрбљати, блебнути, избацити, ис­ палити

фам., одвалити фам., изва­

лити фам., ишчегртати фам., рећи и остати жив изр.

- уи.

рећи, говорити,

заустити@) (лупити о земљу) в. пасти

(- о нешто) лупити, ударити, лупнути,

бупити,

бубнути, одвалити

фам.,

одаламити фам., рокнути фам., шљу­ снути фам., клепити фам.

трештање с в. тутњава

ти) хучати, бактати, зврндати, гра­ правити буку, хуктати,

тутњити,

клопарати,

грохотати, тутњати,

тарлабучити,

преваранција, привидност, марифе­

тлук, опсенарски трик, мађионичар­ ски трик, варљивост, монтажа фи!.,

маневар фИf., фрауд реј., блеф фам., зез фам., фарбарија фам. , фора фам. ,

фазон фам., намештаљка фам., пе­ тљанција жар!., кумст жарi., кунст

жарf., фол жарf., зврчка жарi., фин­

та жарi., мајсторија жар!., дриблинг жарi.,

слепарија

жарf.,

петљанија

жарf., дефраудација арх., подвалаџи­ ја арх., швиндл арх.

8

в. урок

- уи:

лукавство,

1.

тандркати,

трихинеnа ж зооп . (лат.

spiralis)

Trichinella

облић, власац, трихина

трица ж в. ситница

трицикn м троколица фам., ромо­ бил арх. тричав прид . в. сувопаран

штропотати, халабучити, шторопо­

тричарија ж О в. ситница

штати фам.

пост

тржница ж в. базар

смица­

триља ж зооп. в. барбун

лармати, топотати, праскати, дрнда ­

грувати ,

опсена,

трикотажа прип . в. одећа

1. 1.

треwтати несврш. непреп. бучати,

јати,

заваравање,

лица, илузија, махерај, мајсторлук,

окретност

трести се несврш. в. дрмати се

трештав прид. в. звучан

варање,

8

в. глу­

1.

трка ж утрка, крос

,

тривијаnан прид. в. баналан

тркељање с в. чепркање

тривијаnност ж в. баналност

тркељати несврш. преп. в. претурати

тријумфовати сврш . преп . О

са­

трн м бот. (лат.

Prunus spinosa)

реј:

над­

трњина, црни трн, мали трн, гмуља,

владати, освојити, потући, надигра­

деранцељ, дивља шљива, драч, др а­

ти, свладати, бацити на колена, до­

чева,

тући, извојевати победу, надмашити,

трнава,

надвисити,опхрвати,оборити,одне-

црна

владати,

победити,

поразити ,

мрки

трн,

трнина,

трновина,

тренина, трника, црни

трлинка,

трњолица,

трн,

кукиња,

трнка!труп

612

трниница, трнула, трнуља, трњина, трњинка, трњула

трнка ж бат. 6. дрхтуља

трс м 6 . лоза

трнути несврш . прел. гасити, искљу­ чивати, ископчавати, прекидати, ту­ литире/.

тром прид. О 6. спор

тромост ж О 6. умор

1....

49 6.

ут учен

болећивост

49 6. трпељи­

2.

трсити се несврш. 6. хвалити се

трска ж бат. (лат. Phragmites сотти­ nis) ре/: бика, водени трс, водена тр­ ск а, водена трст, водена трстика, ма­

49

6.

уи. туга

кља, треска, трост, трсљика, трстен, трстеника, трстица, тршљика, шавар,

тропотање с 6. треска

троскот м бот. (лат.

шавор, шевар, витки шевар

Polygonum avicu-

lare) ре/: троска, треоскавица, птичја трава,адресељ, врбица, дворник,ду­ сомача, живинска трава, камен и ч ац,

козјавка, кокошица, крупник, мољав­ ка, опутина, пасја трава, подворница, русно зеље, слак, тресковац, троско­ вац, троскотац, трускавац

трсоточ м бат. (лат. leti) лозина пипа

Rhynchites betU-

трстењак м зоол. (лат. Locustel1a fluviatilis, Accrephalus arundinaceus) птица цвркутуша

тртљање с 6. брбљање

тртљати несврш. непрел. 6. лупе та­ ти

тротинет м ромобил арх., скутер суж. ... уи. бицикл, трицикл тротnаст прид. ре/. 6. недотупаван тротоар м плочник, пешачка стаза

форм., ногоступ Хр6. трошакм 6. рачун

трпљење с О 6. патња вост

труба ж (аутомобилска) сирена труд м (напор који се врши прили­ ком неког физичког или умног рада) напор,

агилност,

предузимљивост,

ревност, ревностност, преданост, на­

1.

стојање, устрајност - уи. ангажова­

трошан прид. О 6. похабан

1. 49

6.

ломљив

ност

трудбеник м

троwарина ж 6. такса

радник

6.

трудити се несврш. (улагати труд)

троwити несврш. прел. О (имати из­

напрезати се, настојати, залагати се,

датке) издвајати новац, бацати се УТРО­

старати се, гледати, покушавати, ста­

шак - уи. разбацивати се 49 6. текст

рати се, тежити, видети, давати све

трпати несврш. прел. О набацивати,

од себе изр., паштити се ре/.

гомилати, нагомилавати, убацивати,

чити се

натрпавати, утрпавати, бацати, мета­ ти

49 6.

увлачити

јаност, толерантност, толеранција, ПОдношење,

трпежљивост,

сношљивост,

Шљивост, стоицизам фи/.

подно­

- уи:

издр­

жљивост, апстиненција

Трпети несврш. непрел. О се

2. 49 6.

туговати

ревност

6.

труњав прид. 6. прљав

трпељивост ж стрпљивост, посто­ стрпљење,

трудољубивост ж трунка ж 6. ивер

трпеза ж 6. сто

Трпљење,

- уи. му­

1., бактати се

6.

мучити

труње с мн . 6. ивер

труо прид. буђав,

мемљив,

гњио,

устајао, плеснив, сагњио, учмао, ис­ трулео, натруо, распаднут, бухав ре!.,

пљеснив ре!., бухљив ре!.,

реШ.

- уи:

бајат, црвљив

потмуо

- сл: влажан

труп м О (горњи део човековог тела)

,. 49

6. тело

1. @)6.

леш

трупац ! тумараn

б13

трупац м 6. брвно

нуо, изгубљен, безнадан, чемерикаст,

труliати несврш. непрел. 6. лупетати

дертли неиром. ре/., облачан фиf., пе­

трчати несврш. непрел. прел. (за не­

чалан ре/., деран реШ., шака јада изр.

ким) ловити, јурити, пратити, сале­ тати, гонити, гањати, вијати, прого­ нити, пецати, витлати, следити, вре­

- уи.

потресен

тужба ж 6. апелација тужити сврш. несврш. непрел . прел. одати

бати, прогањати, уходити, довијати,

6.

изгонити,

фам. ,

тужити се несврш. (изражавати не­

шпијуни­

задовољство) жалити се, јадати се,

потерати,

хајкати реШ.

кебати

- уи: тражити,

запомагати,

рати

ту прил . амо,

овде,

на

овом

месту,

мед. грудобоља,

сушица, тижика, верем, сичија ре/.,

шућија ре!., шићија ре/., јектика ре!., ж туговање, жал, јад, жалост,

бол, мука, сета, сетност, жалости­

вост, горчина, ожалошћеност, неве­ селост,

потиштеност,

снужденост,

покуњеност, неутешност, очај , чемер,

чамотиња, тегоба, душевна бол, пе­ чал арх., дер т иесн.

- уи:

нерасполо­

жење, брига, неспокој, слабост, неза­ довољство, мука, беда, агонија туrовање с 6. туга

туrовати несврш. непрел. (жалити за нечим изгубљеним) јадовати, жа­ лити,

трпети,

оплакивати,

тужити,

венути фи/., копнети фи/., боловати фи!., бугарити ексир., чемерити реШ .

- уи:

цати, вити, вапити, стењати, гринта­

ти, врискати ре/., ајмекати ре/.

кукати, испаштати, плакати, ја­

диковати

-

сл: уздисати, ридати, плака­

ТИ,цвилети

тужњава ж

туја ре/:

6. кукњава

ж бат. (лат.

Thl1ja occidentalis)

америчка туја, амерички

клек,

вита јела, жерав, западна смрека, гр­

бава туја (лат.

Thuja orientalis) ре!:

ис­

точни клек, обична туја туnити несврш . непрел. прел. О ирел. отезати, монотоно певати

јаукати

49 неирел. 6.

1.

ТУnУМ м ре/. 6. теревенка

тумараnо м ж луталица, бескућ­ ник, ветрењак, левента, скитничар,

скиталац, свет, бунд,

лац,

номад, уличар,

беспосличар, скитница,

проби­

цуњало,

скитарало,

потуцало, чергаш,

уличњак,

туђин м 6. странац

- уи:

туговати, завијати, жалити се, ври­ штати

прсобоља арх., фтиза СШруtt.

Tyra

кукумавчити,

јаукати, лелекати, цмиздрети, нари­

овамо, воде ре/., овди ре!.

туберкуnоза ж

кукати,

јадиковати, ламентирати, вајкати се ,

потуцач,

вага­ сели-.

бангалоз,

авантуриста,

мувало, протуха, лопина, скитало,

туђица ж позајмљеница, страна реч,

скитач,блудилац, потукач, бангало ,

посуђеница Хр6.

луњало,

тужан прид. (обузет тугом) тугаљив,

трампер, клатеж, ходач , вагант, фу­

басало,

луталац,

клошар,

жалан, жалостан, ојађен, сетан, уту­

кара, пустолов склон лутању/лаким

чен, несрећан, болан, вајан, расту­

уживањима, човек с улице ,

жен, очајан, ожалошћен, плачан, че­

путник, ходалица, јурук ре/., поте­

вечни

меран, јадован, жалопојан, суморан,

пух ре/. , ајван ре/. , вандрокаш ре!.,

безнадежан,

жалобан,

лонција ре!., хахар ре!., тепац ре!.,

плачеван, неутешан, кло-

вандровац ре/., гурбет ре!. , јалијаш

жалостив,

горак

фиј.,

тумарање

I тупав

ре!., лангов ре!., блатотеп фам. реШ.,

клатарало фам., шалабазало фам., лангара реш., скитник реШ ., ландо­

кур Йо!. реШ.

- уй:

ветрогоња, адра­

повац, пропалица, вуцибатина, ло­

ла, просјак, мангуп, протува

сл:

-

чергар, бадаваџија, птица селица фиf. , апаш рање, лолање, смуцање, базање, чер­ ландарање,

скитарање,

вр­

змање, вуцарање, скитња, ландрање, цуњање,

потуцање, луњање, лутња,

шврљање,

клатарење,

басање,

лан­

дање, пребијање по свету, вршљање, врлудање, крстарење, лаздекање ре!.,

бандиџа реј., лангање ре!., шалабаза­ ње фам., лудња арх., гурбет арх. ре!.

- сл:

шетња, ходање

беспосли­

тумачење с (објашњење неке речи,

појма, термина или појаве) објашње­ ње, интерпретација, појашњење, де­

финиција, евалуација, експликација,

тумарати несврш. непрел . вуцати се, се, врзмати се, лутати, блејати, крста­ ри ти, вртети се, зијати, ломатати се,

врлудати, зјакати, зврцати, вршљати, повлачити

се,

кружити,

луњати, потепати се, ЦIеврдати, см у­

цати се, вуцарати се, ломити се, кри­

вудати, мајати се, вући се, мотати се, мувати се, млитати .

тумачити несврш. прел. објашња­ вати, интерпретирати,

експлицира­

ти, евалуирати, мерити, детаљно ис­ питивати, описивати, појашњавати,

размишљати (помно о проблему)

шарати, зевати,

шврљати, базати, беспослено тума­ рати, шетати, ићи без циља, теглити

се, пребијати се, блудити, тећи, поте­ зати се, бесциљно лутати, ићи које­

куда, безбрижно лутати, кривуљати,

ићи тамо-амо, шеткати се, прометати се, тепати се ре!., вескати се ре!., баса­

ти ре!., вандровати ре!., лангати ре!., ландрати ре!., ландати ре!., тепсти се

ре!., баврљати ре!., лолати се ре!., ла­ здекати ре!., мотљати се фам., луфти­

рати фам., зујати фам., шалабазати

фам., цури ти реШ., верати се реш., клатарити се реш., врсти се реШ., тра­ пати реш., пролазити стазе и богазе

_

уп. испитивати

тумбање с в. чепркање

тумбати несврш. прел. О в. претура­ ти

8

в. врте ти

туњ м зоол. (лат. Thuппus

Thynnius)

тунахрв.

водати се, цуњати, скитати, потуцати

ландарати,

- уи:

чити, кретати се, џеџати

опис,приказ,анализа

тумарање с скитање, лутање, ша­ гарење,

uзр., обијати прагове uзр., ићи од не­ мила до недрага uзр.

туњав прид. фам. беживотан, безбо­

јан, безличан, бескрван, бестемпера­ ментан, лимфатичан, млак, млитав,

слаб, шоњав, никакав - уй. стидљив, плашљив, трапав, апатичан

туњавко с в. трапавко

туп прид. О

оштар)

(који

није довољно

незаоштрен,

неизоштрен

8

ненаоштрен,

фui в. тупав 4!) фu! в.

безизражајан f) фu! в. апатичан тупав прид. глуп, глупав, глупоглав, туп,

тупав,

кретенаст,

тупоглав, кретенски,

недотупаван, слабоуман,

ступидан, тиквански, ограничен, бе­

словесан, имбецилан, плитак, блесав, плиткоуман,

будалас~

неспособан,

краткоуман, танкоуман, празноглав,

неразбори~ приглуп, неинтелиген­ тан, непаметан, дебилан, шупљоглав,

заглупан, букваст, глуп као мајмун, туп као. пањ/ноћ uзр., бедаст, без да­ ске у глави uзр., спор

фам., бандо­

глав, плитке памети, глуп колико је тежак uзр., туп као секира uзр., да не­

ма носа траву би пасао uзр., тротласт

I

тупавац ту"

615

ре!., тротуnозан ре!., борниран реШ.

тупљење с в. трачарење

- уй:

TynornaB прид .

блесав, смушен

- сл:

заостао, ла-

тур м в. задњица

тупавац м фам. в. тупан

турбупентан прид . в. узбуркан

тупавко с фам. в. тупан

туриста м

тупан м глупак, глупан, балван, бу­

дала, тиКван, пањ, дудук, шупљо­ главац, мајмун, магарац, теле, клада,

цепаница, идиот, имбецил,

дебил,

морон,

тврдо­

тиква,

празноглавац,

главац, клипета, зевзек, необавеште­

ник, орангутан, телац, сом, ован, бу­ кварац, празна глава, волина, гимпл

- фам:

тутумрак., коњ, глупавко, то­

пузина, крелац, блесавко,звекан,то­ пуз, креле, билмез, тупсон, тупавко, клипан, тупавац, празноглавко, шмо­

кљан,

блента,

тупоглавац,

токмак,

'"

.

уЙ. гост

туркарица ж (врста божура, Раео­

nia carallina)

мосур, мушки божур

турнеја ж '" уЙ. путовање туробан прид. в. утучен турчинак м бат. (лат.

eas)

божанка, божурига, болиглава, боло-

. главац,

бурлиџа, дивљи мак, маков­

ница, мак-турчинак, омак, пеперуга,

пољски мак, турчин-цвијет, турчин­

че, црвена булка, чамбула, чанибула, џеленџик

тупика, незнајша, празногла~ић, K~O­ кан, мамлаз, завезанко - pel: беЗЈак, с'клата, хахар, матун, норац, болв~н,

парање,

до, ђилкош, лиши на, шемпија, мазгов,

Papaver rho-

реј: булка, була, булица, алмак,

TYТKano с в. лепило

ћутук, буздо, цукун, дедак, тутлек, Ја­

тутњава ж лупа, бука, лупање, K~O­ треска,

чангрљање,

TaH~p­

кање, ударање, лупарање, халабука,

ломњава, клопот, звекет, прасак, бре­

тулуман, тукац, мућурла, говедо,ћа­

ка,

лов,бленто,ћук,клебецан,блуна,ћу­

грување, ларма, тресак, праска, тро­

ран, лајбек, тумплек, зукван,

потање, грохот, звекетање, штропот,

кретенчина,

блесавац,

-

нар:

безвезњак,

блекан, бенавко, буква, глупандер, блесан, глупоња, будалаш, глуперда,

букван, слабоумник, буздован, бу­

клопотање,

топот,

бусање,

праскање,

лупкање,

лупњава,

кврцкање,

тропот, бат, шопот, бубетање, т~рла­ бука, трескање, ломљавина, ЗВрЈање,

звека, куцкање, бубњава, тумбање,

далетина, трупац, ћускија, глупчина,

штробот, бубњање, тутањ, шобо_тање,

бедак, бена, кретен, вол, наивчина,

шобот, лопот ре!., лопотање pe~, ло­

неразумник,

мот ре!., дрка ре!., громотање реш., в:­

шамшула,

блентавац,

жар!: тукан, везиста, ди~ајла, тука,

сак реШ., трубњава реШ., громот реш .

пацијент, калибар, дилеЈа, бесмрт­

- уй: бука, драње - уЙ.

ник, монешко, мона, симплекс, б~­

тутор м в. заштитник

бука, драње

1.

pel.,

ту"и несврш. прел. ударати, бити,

левак арх. фам., шашавац еуф. фам.,

млатити, батинати, бубетати, девета­

слеп код здравих очију uзр., завезана

ти

врећа uзр., глуп као топ uзр., г_лупи

ти, бусати, ломатати, шакетати,

лид, глупачина ексЙр., норц арх.

.

в. глуп

коуман

август uзр., тврда глава uзр.

да, шепр~ља фам.

-

- уи:

лу­

сл: наивац еуф. ,

,

бубати, ломити, пљускати, лупа-

пље -

скати, бубњати, лупетати, млатарати, канџијати, чи б укати

фUl.,

! Р е.,

тепати

шамарати

шашавко еуф. фам., лудак нар.

суж. , мазати

тупити несврш. непрел. в. лупетати

ре!., мецати ре!., ле~ати фам., шути-

ре!

.,

тепсти

абонент/аrент

рати

фам., макљати

616 фам., лешити

фам. , воштити фам., табати фам., рокати фам., лемезати фам., фајта­ ти жарf., пеглати жаРf. , футити жаРf., давати по туру еуф.

туJiи се несврш. шибати се, гушати се, млатити се, рвати се, шакетати се,

деветати се, песничити се, љаскати

се, бубоњат~ се pef. - фам: черупати се, воштити се, макљати се, џапати

се, лемати се, табати се, бубецати се

-

жар!: пеглати се, фајтати се, тилто­

вати се, грувати се, шоркати се, наба­ дати се

- уи : гложити

ТУЦати се несврш. О

се, свађати се

(- јајима за Ус­

крс)" @фам. в. водити љубав туча ж (међусобно

сукобљавање)

борба, битка, макљажа фам., футка жарf., шорка жарf., шутка жарf., фајт жарf.

- уи.

сукоб

1., рат

тучак м баш. батић, туцало pef., ба­ турица ре!., батурак ре;., пестић баш.

1iaKHYТ прид. блесав, сулуд, ударен,

гризати, мрморити, дробити, ћакула­

дрмнут,

ти рег, говоркати, роморити, прежва­

заврнут,

шукнут,

шенут,

звекаст, луцкаст, муњен, шашав, бу­

кавати,

даласт, суманут, лудаст, лупнут, по­

брусити језик, глабати, дромбуљати, .

макнут, чукнут, сулудаст, бандоглав,

жрвњати, тандркати, збор зборити,

блентав, блекас~ блажен, бенас~вр­

причкати,

тоглав, залупан, ударен мокром чара­

причуцкати, парлати, вести фUf., че­

пом uзр., коме фали нека даска uзр.,

товати жарf.

чује како трава расте uзр. , лети-лети

оговарати

фам., шук-шук фам. равнотежен, безуман

- уи: луд, 1., махнит

неу­

1iao узв. фам. здраво, збогом, пријат­

бубати, гудити,

жлабрати,

-

звекетати,

тралалакати,

уи: говорити, лупати,

1iебе с покривач, прекривач, дека уи. јорган, покривач

-

2., постељина

Jiева6vиница ж хамбургерџиница,

но, збогом остај, Довиђења, адио ре;.,

пљескавиџиница

ади ос фам., бај:бај фам., асталависта фам. , оревуар фам., па-па фам., ћаос

Jiena ж о (теме без косе) месечина ексир., пролисина pef., пљеша pef. -

фам., поз жаРf., воздра жарf., позић

уи: коса е фам. (надимак за ћелаво­

жарf., бок хрв.

га) в. ћелавац

Jiапити сврш. прел. в. шчепати

JienaBaq м ћелавко,

Jiaca ж нар. в. суд JiacKano с в. причалица 1.

шивацреш.

ћела фам., пле­

Jiаскати ' несврш. непрел. разговара­

JienaBocT ж пљешивост pef. JieMaHe с pef: в. виолина

ти, причати, брбљати, запредати, жу­

Jiердати несврш. прел. ексир. траћи­

борити, тамбурати, торокати, дива­

ти, разбацивати се, расипати се, раз­

нити, чаврљати, ћућорити, квоцати,

метати се, арчити, просипати новац,

Домунђавати се, дипдити, бунцати,

харчити, расипати новац, раз баци ва­

наклапати, 6енавити, чегртати, чан-

ти, ' улупавати, разасипати, крчмити,

l1иnибар Il1уwкати

618

улудо трошити, бацати новац, трати­

- уи.

ти реШ . , просипати у ветар изр.

"ук м зоол . (врста птице грабљивице,

l1иnибар м амбер, јантар, амбра,

лат.

амбар реС.

"уnав ПРИД. (који има мале уши) чу­

l1ифта м в. тврдица

љаст, чулав, чуласт, чуљат, чуљав , чу­

1'0шак м угао, ' ћоше фам., кантун

- сл.

р е С., кут хрв.

тврдоглавос т

Athene noctua)

>(-

Erithacus rubecula) црвени rnor м бот. (лат. Crataegus oxyacantha) глог, чобанчица, оштри >(-

трн, медведова хрушица, трика, пасји

трн, глошчић, глах, глогић, глоговка

спремни к ре!., тенк фам. ре!., базен

црвениnо с рујност, руменило

реШ. б 6. бунар

црвенкаст прид. 6. румен

цитирати несврш. прел. наводити

цица ж фам. 6. девојка

црвено кос прид. 6. риђокос црвљив прид. црвоточан, уцрвљан,

1.

уцрван, расточен, пун црва, гранчав

циција м ж 6. шкртица цицијати несврш. непрел. 6. тврди­ чити

цицијаwити несврш. непрел. 6. твр­ дичити

ре!., бишив ре!., гагричав ре!., жи­

жљив ре!., црвав ре!.

цичати несврш. непрел. урлати, га­

ламити, викати, бучати, дерати се, врискати, дречати, грајати, надви­ кивати се, узвикивати, издирати се, лармати,скичати, кричати,ричати,

- уи :

цркавица ж О (ситна, сиромашна беда,

сиротиња,

бели лешинар, бели стрвинар

црква ж О Божја кућа, храм, бази­ лика, богомоља, василика реШ. б 6 . религија црквењак м

кати,

црљенак м 6. ћућурин

извикива-

ситница

б заал. (лат. Neophron percnopterus)

драти се, кликтати, бечати, арлау­ пиштати,

бајат, труо

црвоточан прид. 6. црвљив

имовина)

цичање с 6. вриска

алакати,

1.

6. свештеник

црна удовица

I цурити

црна удовица ж заал. (врста паука,

блатотеп фам. реШ., клатарало фам.,

лат.

шалабазало

Latrodectes mactans) ,..

фам.,

лангара

реШ.,

-

црнити несврш. прел. в. чадити

скитник реШ., ландокур ио!. реШ.

црнчити

уи: ветрогоња, адраповац, пропали­

несврш.

непрел.

фам .

в.

ца, вуцибатина, лола, просјак, ман­

ринтати

гуп , протува

црпљење с в. вађење црпсти несврш. прел . О

извлачити,

истакаТИ,исисавати, вадити, изводи­

ти, испумпавати, вући, истрзавати, издв~ати,истезати,хватати,захвата­

ти, чупати фи!., з ахваћати ре!., граби­

- сл:

чергар, бадаваџија,

птица селица фи!., апаш цуњање с в. тумарање

цуњати несврш. непрел. прел . (хода­

ти бесциљно) базати, водати се, вуца­ ти се, скитати, потуцати се,

врзмати

ти фам., узимати фам., тргати нар.,

се, лута ти, блејати, крстарити, вртети

екстраховати

се, зијати, ломатати се, врлудати, зја­

форм.,

изваљивати реШ.

згрнути реШ.,

ископавати суж.,

-

кати,

зврцати,

вући, испумпавати, исисавати, пре­

тепати се, шеврдати, врдати, смуцати

цртани фипм м анимирани филм, цртаћ фам., цртани (Јам., цртић хрв. уи. слика

1.

црћи сврш . непрел. фам. в. умрети цуrати несврш. прел. в. пити

луталица,

левента,

се, млитати,

шарати, зевати, шврља­

ти, беспослено тумарати, шетати, ићи

без циља, теглити се, пребијати се, блудити, тећи, потезати се, бесциљно

цртица ж в. белешка

ветрењак,

по­

мајати се, вући се, мотати се, мувати

црта ж в. својство

цуњапо м

луњати,

се, вуцарати се, ломити се, кривудати,

такати, истакати, празнити

...

кружити,

ландарати,

сл: одвађати реШ., сисати, празнити е

цртеж м

се,

вршљати,

повлачити

1.

тати, кривуљати, ићи тамо -амо, шет­ кати се, прометати се, тепати се ре!. ,

бескућник,

скитничар,

лутати, ићи којекуда, безбрижно лу­

вескати се ре!., басати ре!., вандровати

ски­

ре!., лангати ре!., ландрати ре!., лан­

уличар,

дати ре!., тепсти се ре!., баврљати ре!.,

пробисвет, беспосличар, вагабунд,

лалати се ре!., паздекати ре!., мотљати

скитница,

се фам., луфтиро::.ти фам., зујати фам.,

талац,

тумарало,

номад,

скитарало,

селилац,

по­

туцало, чергаш, бангалоз, уличњак,

шалабазати фам., цури ти реШ., вера­

потуцач, авантуриста, мувало, про­

ти се реШ., клатарити се реШ., врсти се

туха, лопина, скитало, скитач, блу­

реШ., трапати реШ., пролазити стазе и

дилац,

багазе изр., обијати прагаве изр., ићи

потукач,

бангало,

луњало,

басало, луталац, клошар, трампер,

од немипа до недрага изр.

клатеж, ходач, вагант, фукара, пу­

сличити, кретати се, џеџати

столов склон лутању/лаким ужива­

цура ж в. девојка

њима, човек с улице, вечни путник,

цурити несврш. непрел. О тећи, сли­

ходалица, јурук ре!., потепух ре!., ај­

- уи:

беспо­

1.

вати се, разливати се, истицати, капа­

ван ре!., вандрокаш ре!., лонција ре!.,

ти

хахар ре!., тепац ре!., вандровац ре!.,

прабушену посуду) пуштати, пропу­

гурбет ре!., јалијаш ре!., лангов ре!.,

- уи.

падати е (пропуштати кроз

штати, истицати

чабар м О кадица, шафољ, ведро, ко­

чамити несврш . непрел. в. џеџати

рито, ведрица, лавор, ухача, чабрић,

чамотиња ж в. туга

шкаф, чабрица, шавој ре!., кадин ре!.,

чанак м в. чинија

ле ген ре!., кова ре!., шћавњак ре!., ка­

чанrризавост ж в. гунђање

ин ре!., леђен ре!. , ампер ре!., каблица

чанrризапо м с в. цепидлака

нар., кабао нар.

-

суж: музлица ре!.,

крављача ре!., краљача ре!.- уи: суд,

вангла е в. буре @) в. кофа чаврљапо св. причалица

1.

чаврљати несврш. непрел. в. ћаскати

1.

чанrрљање с в. лупање

чапља ж зоал . (птица селица, лат.

Ardea) ,.. чар м ж О враџбина, урок, магија, ча­ ролија, чудо, трик, чари, чини, опсе-

чадити несврш. прел. чађавити, га­

равити, мрчити, црнити, чађити, га­

Чајеви

рити

чађ ж гар, гареж, чађа чађавити несврш . прел . чадити, га­

аса м

индијски чај

оринџ пекоу

равити, мрчити, црнити, чађити, га­

барут чај

исландски

пучонг

бели слез

рити

лишај

ртањски чај

биљни чај

јасмин

руски чај

боровница

камили ца

сучонг

чајевац, одвар ре!. , одварак ре!., ува­

валеријана

кимун

тахебо

рак ре!., камелија

воћни чај

кинески чај

увин чај

грузијски чај

лапсанг

улонг

чај м бот. (лат.

Cammelia sinensis) теј,

чапабрцнути сврш. прел. фам. в. мезетити

1.

чамац м лађа, барка, бродић, баркун

ре!., бродица ре!. , батура ре!. , ђемија арх., ар ка арх., пловило хрв

.. - суж: чу­

нак, чун, дереглија, мауна реШ.

дарџилинг

сучонг

цејлонски чај

ерл греј

ледени чај

црни чај

зелени чај

лејди греј

црвени

зимски чај

липа

златиборски

мате

жбун

нана

ши пак

чај

афрички

чараnацlчаститисе

ббб

на, обмана, устук, бајалица, гаталица,

чаробњаwтво ж с О

гатка, магичност, чин, врачарија, ча­

ство

робњаштво, чаробништво, бајавица ре/., врача ре/. , бајалуша ре/., мађија

ре/. , бајаница ре/., сихир ре/. , некро­ манција реШ., басма реШ ., некроман­ тија реШ., запис реШ., негроманција

реШ., басна реШ. црна магија суж.,

-

уи: врачање, амајлија б 8. шарм

њаштво, шатрење, мађијање, опчиња­ вање, опсењивање, чаролија, бајање,

бацање урока, црна магија, бацање клетве, мађија, бела магија, враштво, цопрање, везивање фи/., чарка фам.,

окултизам, маги­

ја б 8 . пророчанство

1. @8.

8.

пророчан­

окултизам

1.

чароnија ж О враџбина, чар, урок, магија, чудо, трик, чари, чини, опсе­

на, обмана, устук, бајалица, гаталица, гатка, магичност, чин, врачарија, ча­

робњаштво, чаробништво, бајавица ре/., врача ре!., бајалуша ре!., мађија манција реШ., басма реШ., некроман­

чарање с О врачање, гатање, чароб­

- уи:

чарање

ре!., бајаница ре!., сихир ре!., некро­

чараnац м 8. пророк

бахорење реШ.

1. б 8.

1.

чарати несврш . непрел. врачати, ма­

ђијати, клети, урицати, изрећи кле­ тву, бацати клетву (на некога), сла­ ти зло, бацати (црну) магију, бацати

урок, бајати, магијати, травити, ба­ цати чини, цопрати ре/.

- уи:

гатати,

тија реШ., запис реШ., негроманција

реш., басна реШ. црна магија суж., ство

1.

чарwав м плахта, чаршаф, чаршак арх. ре!.

чарwија ж 8. град час м О

тренутак, моменат, часак,

делић секунде, секунд фи!., трептај

фи!., амин ре!. б 8. предавање сат

2.

@ 8.

2.

часа к м 8. час

1.

чаСНОСТжО8. морал б 8. поштење часовник м 8 . сат

призивати

-

уи: врачање, амајлија б 8. пророчан­

1.

1.

чардакnија ж вењак, хладник, лоза

часопис м лист, магазин, ревија, не­

(која ствара хлад), сеница (од вино­

дељник суж., месечник суж., таблоид

ве лозе), османлук, пергола, хладњак,

суж.

барас, одрина, грожђе суж., брајда

част ж О (чашћавање пићем као на­

ре/.

града за обављен посао)

чари ж мн. 8. чар

1.

чаробан прид. о творан, људски,

алдумаш

ре!., ликово ре!., алвалук ре!., алдо­

магичан, чудо­

натприродан, чудесан, надземаљски,

над­

маш ре!., халвалук ре!. б

8.

утицај

@ 8. морал О 8. задовољство

невероватан,

частан прид. моралан, честит, ети­

необјашњив, наднараван, мистичан,

чан, примеран, праведан, поштен, ва­

нестваран,

фантастичан, врхунара­

љан, добар, душеван, неподмитљив,

ван арх. б фи/. 8 . диван

lj:apaKTepaH,

чаробниwтво с

нољубљив, беспрекоран, непокварен,

8.

окултизам 1.

исправан, људски, исти­

чаробњак м шаман, маг, врач, ду­

крепостан,

ховњак, езотерик, гностик , Духовник,

чистих руку, доличан, искрен, скру­

жрец, магичар, учитељ магијских ве­

пулозан, ћудоредан, коректан, саве ­

штина, чаробник, волшебник ио/.

правичан,

узоран,

одан,

суж: кабалиста- уи: пророк, свештеник

врлина

чаробњачки прид.

частити се несврш . 8. пировати

8.

тајанствен 1.

стан, поуздан,лојалан,доследан,пун

- уи.

добар

1.

частољубив

I чеnни

частољубив прид. 8. амбициозан

чедан прид . О

частољубље с

искрен,кротак,неупрљан,неокаљан,

славољубље,

по­

хлепа, амбиција, тенденција, апетит, претенциозност,

чежња,

склоност,

невин,

честит,

недужан,

безгрешан,

чист,

скроман,

непорочан,

непогрешив,

простодушан ,

страст, каријеризам, нишан, хтење,

безазлен, беспрекоран, непокварен,

претензија, воља за успехом, апетит

савршен, благ, прав, свет, без љаге,

за успехом, глад

фи!., славохлепље

чист као злато, девичански, неприко­

Хр8., частохлепље Хр8.

сновен суж. б 8. поштен

чачкање с

чедност ж О честито ст, скромност,

8.

чепркање

чачкати несврш . прел . О 8. претура­

невиност,

ти б 8. задиркивати @8. дирати

неисквареност,

чаwа ж чокањче

(-

1.

за ракију), путир

(- за вино), кри­ гла (- за пиво), купа (- за ракију)ре!., жмул ре!., жмуо ре!., купица (- за ра­ (-

за вино), пехар

кију) ре!. чвор м О омча, клупко, сплет, петља,

преплет, заплет, очица ре!., гука ре!., шепут ре!., узао ре!., смотак ре!. б 8.

чворуга т уи. уже

1.

чворак м зоол. (лат.

Sturnus vulgaris)

непорочност,

кроткост,

неупрљаност,

нео­

каљаност, чистота, безазленост, бес­ прекорност, непоквареност б 8.

по­

штење

чежња ж О жудња, изгарање, коп­

њење, страст,

жуђење, тежња, хтење,

воља,

жар,

жеља

за

жеља, чим ,

стремљење, жудност, чезнуће, жеља

за нечим, чезнутљивост, жеђ

фи!.,

глад фи!., вапај фи!., сан фи!., хлепња ре!. б 8 . частољубље т уи. претпо­ стављање

чврљак ре!., чврљ ре!.

чворуrа ж израслина, задебљање,

чезнутљивост ж

8 . туга

кврга, отеклина, натекнуће, отврд­

чекаоница ж чекалиште

нуће, чвор, натеклина, одебљање, ис­

чекати несврш. прел. О ишчекивати,

пупчина,

задебљаност,

чворнатост,

тврди на реШ., напухнуће Хр8.

чврст прид. О (чије су честице зби­ јене) очврсао, тврд, стврднут, крут, укрућен, јак,

компактан,

нееласти­

чан, робустан, гранитан фи!., камен фи!. б 8. снажан

1. @

(који се држи

очекивати, чекићати жар!., трулити жар!. (предуго чекати)

ти б 8 . вребати

- уи .

дрежда­

2.

чекиr. м мацола, маљ, млат, бат, кла­ диво, хамор ре!., млатило ре!., токмак

ре!., калапач фам. , маца фам., клади­ вац арх.

неког мишљења и начела) 8. доследан

чекрк м разбој, вретено, намотаљка,

О 8. добродржећи

моталица, вртило, колотур, осовина,

8.

0

8. стваран

1.

@

отпоран

котур, врти лица, коло фи!., вртешка

чврстина ж тврдоћа, челичност, со­

фи!., летњак ре!., витло ре!., мотовило

лидност, круто ст, чврстоћа, гранит­

ре!., витао ре!., рашак ре!., навитњак

ност,

нееластичност,

компактност,

робусност, тврдина ре!.

-

уи: издр­

ре!., машиница фам., сноваљка арх. , предње арх., сноватник арх., шипка

жљивост, јачина

реШ .

чврстити несврш. прел. учвршћива­

чеnиста м

ти, учвршћавати, причвршћивати

чеnичност ж 8 . чврстина

чеrртуwа ж заал .

чеnни прид. 8. најважнији

8.

звечарка

8.

виолончелиста

3.

челник

I чешљуrар

668

челникм 8 . начелник челништво с

1.

чесмовача ж

....

уи. вода

чест прид. О (који се често понавља)

8. режим

чело с О фам. муз. 8. виолончело @

учестао, фреквентан, густ @ (који је

фи!. 8. шпиц

распоређен на малом растојању један

чељуст ж вилица,

зуба ло, лалока

од другога) збијен, набијен, густ, кон­

ре!. раље суж. ,

центрисан

чемер м 8. туга

честар м в. шума

чемеран прид . 8 . тужан

честит прид. моралан, частан, ети­

чемерика ж бот. (лат.

Veratrum al-

чан, примеран, праведан, поштен, ва­

Ьum) ре!: бела чемерика, бела чмери­

љан, добар, душеван, неподмитљив,

ка, бели кукурек, божичњак, горска чемерика,

завлачни

корен,

кихавац,

карактеран, исправан, људски, исти­

нољубљив, беспрекоран, непокварен,

планинска чемерика (лат. Вератрум­

крепостан,

нигрум) ре!: здравац, здравињак, ку­

чистих руку, доличан, искрен, скру­

курек, кукуријек, црна чемерика

пулозан, ћудоредан , коректан, саве­

чемпрес ж бот. (лат.

стан,поуздан,лојалан,доследан,пун

pervirens)

Cupressus sem-

ре!: кипарис, селвија, ци­

врлина

- уи.

правичан,

добар

узоран,

одан,

1.

прес-дрво, купрес,ћепариз

честитост ж О в. морал @ 8. поште­

чеп м затварач, запушач, заптивач,

ње

заклопац, плута (за вино), затискач,

честица ж в. комад

отпушач, гљива ре!., бртвило ре!., бр­

често прил. О

тва ре!. , шупериво ре!.

почешће, у многим приликама, не

чепркање с претраживање, роваре­

једном,

ње,

се, више пута, свако мало, с времена

претурање, преметање, претреса­

1. 1.

неретко,

вишеструко,

учестало,

понављајући

ње, вршљање, тумбање, чачкање, трке­

на време, чешће, свако толико, фре­

љање, преметачина, пребирање, испи­

квентно, вишекратно Хр8 . @ в. увек

павање фи!., њушкање фам., копање

чета ж О в.

фам., њушење фам., прчкање фам.

мноштво

чепркати несврш. прел . 8. претурати

четвороножац м в. животиња

черrа ж 8. шатор

черrар м

....

формација

четворострук

прид.

1.

@ фи!. в.

четворојак ,

четворогуб

уи . луталица

черrарење с 8 . тумарање

четвороуrао м четворокут, четве­

черrаш м 8. цуњало

рокут хрв.

черупати несврш . прел. чупати

четка ж О (оруђе за чишћење)

чесвина ж бот. (лат. Ilех

(оруђе за бојење) кист, кичица

aquifolium)

ре!: зеленика, божиковина, бодљика,

чешљуrа ж бот. (лат.

божје дрвце, веприна, водолист, гро­

ster)

ХОВО,зелен

грм,

зеленик,

*

@

Dipsacus silve-

ре!: чешљика, бели чкаљ, бодељ,

з еленица ,

велики чичак, ниски водостањ , глава­

з имзелен, јеленово зелење, остролист,

та сикавица, коњска глава, оштричак,

свиб, чесмика, чесмина, чесмрка

патрљац,

чесма ж О славина, шпина ре!. , пи­

чешаљка, чешлига, чешља, чешљиго­

пац ре!., пипа фам . ре!. @ в . извор

вина, шишобаљ

~ в. фонтана

1.....

уи. судопера

1.

1.

сјекавац ,

трнак,

чеслика,

чешљуrар м зоол . в. штиглић

I

чешњак чича

чешњак м хрв. бот. 8. бели лук

Chinchilla brevicaudata) *

чивија ж 8 . вентил

чињеница ж О факт, факат, чиње­

чивилук ж (сталак за вешање оде­

нично стање, датост, даност реШ. @ в.

ће) вешало, вешалица, вешељка ре!.,

околност

- уи.

аргумент

вешаљка ре!.

чињеничан прид . в. сигуран

чиrра ж зоол. (птица из породице

чио прид . О в. срећан @ в. добродр­

галебова, лат.

жећи

Sterna hirundo) * чиж м зоол . (лат. Chrys omtris spinus) 8.

1.

баченка ре!. , прибодача реШ., гумба­

опушак

чика м в. чича

уи. снажан

чиода ж прибадача, шпенадла, боч­ ка ре!., бабљача ре!., бумбача ре!.,

чижак , зеленчица

чик м

....

1.

шницахрв.

1.

чилети несврш . непрел . О (престати постојати) в . нестајати @ в. умирати чилити несврш. прел . в.

разгаљива­

чиопа ж зоол. (врста птице селице,

лат.

Apodidae) * .... уи. украс 1.

чипка ж

чист прид. О неупрљан, умивен, уре­

ти

дан @ в. стваран

чилост ж в. снага

чин м О активност, акција, дело, акт, предузимање, рад , радња, деловање, посао,

предузетништво,

поступак,

подухват,

предузетност,

операција,

прегалаштво,

дејство, делатност,

-

подузимање хрв., потхват Хр8 .

уи:

1.

~ в. непорочан

1.

чистац м О (слободан , отворен про­ стор) чистина, голет, поље, поља на,

раван, равница @ боШ. (лат.

scardica)

Sideritis

р е!: шучерак , дивљи цмин,

косовско цвеће , див-чај, котрижњак ~ УЗ8. в. марш

сл: мера, корак

чистачица ж спремачица, собари­

@ в. потез ~ (део позоришног кома­

ца, жена, кућна помоћница, девојка

процедура, подвиг

-

да) акт

- уи.

чини ж мн. в. чудо

чистина м (слободан , отворен про­

2.

служавка

чинија ж суд, посуда, чанак, здела ,

стор)

чистац ,

стублина, ваган ре!. , бљуда ре!., ћа ··

раван, равница

голет,

поље,

пољана,

чистити несврш . прел . (чинити чи­

са нар.

чинилац м О фактор, карика фи!. @ починилац, извршилац

- уи.

кривац

стим) брисати , прати

чистоћа ж 8. поштење

1.

чинити несврш. непрел. О 8. прави­

читав прид. О 8. неповређен @ 8. са­

ти

чуван

1,2,5.

и

6.

@ в . значити

1. ~

изно­

читалац м штилац арх., читач реШ.,

сити, сачињавати

чинити се несврш. в .. деловати

1.

чиновник м 8 . службеник

читатељ Хр8.

читати несврш. прел . О ишчитавати,

. ~иновнички прид. бирократски , ад­

гутати фи!. (брзо и много

министративни, папиролошки фам.

(споро

чиновништво с О

гађати нечије мисли)

администрација,

бирократија,

уредски -

послови ,

-), @

чича м О

-), срицати

фи!. в. (схватати или по­

старац, деда, чика, седа

канцеларијски послови, папирологи­

глава, дед, дида ре!., ноно ре!. , дидо

ја фам. @ 8. персонал

ре!., стари пањ фам., бата арх., дека

чинчила ж зоол . (врста глодара, лат.

хии., дјед хрв. @ фам. 8. господин .

чичак

I чувалиште

чичак м О чкаљ, прилепак, бодљи­

дин ка,

ка ви лопух

персона, појединац, смртник, појава,

репух,

- ре!:

тулица,

фатавац, хватавац, кореника,

дикица,

лице,

прилика,

тип,

глава,

земник, лик, фаца, индивидуум, њу­

смолавац, мачак, крпигуз, кореница,

шка фам., ланита арх.

броћац, турица, броћанка, захваћу­

ник, грађанин

-

сл: станов­

шка, сапињача, броћеница, прилипа­

човеколик прид. антропоморфан,

ча,

антропоидан,антропоморфистички

крпељ,

лепуша,

сукница,

смонац,

пупчац, боца

прихват,

прикрп, лепушка,

фам., стричак хрв. е

фам. В. улизица

уа. бодља

...

чичока ж бот. (лат.

rosus)

пупац,

човекољубац м добротвор,

брочинитељ, филантроп, алтруиста, доброчинилац,

Helianthus tube-

ре!: топинамбур, морска репа,

до­

доброчинац,

мило­

срдник, добрица фам .

човекољубив прид. племенит, по­

мачкурепа, слатки крумпир

жртвован, несебичан, хуман, чове­

чкаљ м бот. (лат.

чан,

hium)

Onopordon acant-

ре!: магарећи чкаљ, магарећи

пажљив,

мека

срца,

простоду­

шан, душеван, доброхотан, благона­

трн, бадавчина, бела сикавица, бо­

клон, милостив

дљача, буилак, магарећи репух, меки

зан, сусретљив, дарежљив

осат, модри репув, ошљи обад, пла­

човекољубље с човечност, чове­

- уа .

добар

1.,

љуба­

нински стрљивац, репушина, сјека­

кољубивост, људскост, хуманост, до­

вац,

брота,

трновка,

циганска

душица,

че­

чкиљити несврш. непрел . В .

ти

племенитост,

филантропија,

самаританство, самарићанство,

шља, шкаљ

вири­

1.

ал­

труизам, хуманитарност, добрости­ вост, узвишеност, душевност, добро­

1.

душност, доброхотност, добротвор­

@) !рам. артикал, одредба

ност, братољубље, аман ре!.

чланак м О В.

е (научниl

режљивост, милостивост, љубазност,

члан м О припадник е В. зглоб зглоб

1.

- уй:

да­

стручни/новински) текст, оглед, спис,

љубав, толеранција, нежност

ст удија, прилог, допис, темат, трак­

човечан прид . В. човекољубив

тат, есеј, документ, састав, расправа,

човечност ж В . човечност

осврт, напис, публикација, репорта­

човечуљак м кепец, палчић, кр­

жа, колумна суж.

жљавац,

чланконошци м мн. зоол. (пат.

Ar-

thrороdа)зглавкари

геџа,

гном,

пигмеј,

прцо­

љак , маљеница, пршмољак, кржљав­

ко, пигмејац, патуљак фиl., прцоњак

чмар м В . анус

фам., пикавац фам. , паташон фам. ,

чобан м В. чобанин 1.

тртакреш .

чобанин м о пастир, чобан, кату­

чокањ м и ж праклић, чокањче, бо­

нар, чувар стада, чувар стоке, бачи­

цунчић ре!., унуче жарf. , сатљик арх.

ј ар ре!., бачар арх., бач арх., бачијаш

чубар

арх. , супашник арх., сточар реШ .

sis)

чар суж.

- уа.

ов­

сточар, козар, говедар

е фам. В. сељак човек м биће,

м бот. (лат. Satureja horten-

ре!: јабер, кубар, осогриз, сере­

нак, серженак, цапр, цупар, чибриц, чобер, чуберица, чубрика, чубрица,

индивидуа,

особа,

образ, личност, душа, организам, је-

чумборак, чупар чувалиште м В. стовариште

I чудовиште

чува р

чувар м О стражар, надзорник, над­

гледник, редар, штитник е В. анђео 1. @) В. заштитник

типичан, особен, нарочит, издвојен, несвакодневан,

ванредан,

1.

нормалан, уникатан, својствен, екс­

чуваркућа ж О В. слуга 1. е баш. (лат. Sempervivum tectorum) ре!: чу­

травагантан, другојак,

варка, пазикућа, ваздажива, столист,

својеврстан,

чувати несврш. прел. О хранити, га­ јити, дојити, неговати, пазити, кул­

тивисати, пестовати, гојити е тивисати,

узгајати,

пазити,

кул­

гајити,

ексйр.,

фантастичан

чији реШ., осебујан хрв.

гојити

упадљив,

- суж:

сејати, садити

чувати се несврш. О (водити рачуна

о себи) пазити се, клонити се - уЙ. бо­ (не трошити снагу) штедети

се, не трошити се, мировати

чувен прид. истакнут, познат, при­ поштован,

славан,

популаран,

примеран, проминентан, угледан, ва­

жан, на гласу, значајан, реномиран, виђен, прослављен, уважен, цењен,

успешан,

знаменит,

издвојен,

пре­

ексйр.,

курио­

зан реШ., пекулијаран реШ., другој а­

обрађивати, обделавати, пестовати,

знат,

вансеријски, ексцепциона­

апартан, беспримеран, невероватан

властит,

6

одвојен,

лан,оделит,различан,партикуларан,

грлуша

јати се

ексцен­

тричан, специјалан, мистериозан, не­

личан

-

непознат,

- уЙ.

редак,

екстра,

незгодан,

неразумљив, изврстан, од­ сл:

гротескан,

алтернатив­

ни, неподударан, ненавикнут, нејед­ нак,

натпросечан,

бан е

...

В.

настран,

сабластан @) В.

уЙ. појмовни

неподо­

небулозан

1., тајанствен 1.

чудесан прид. О диван е В. сабла­ стан

чудноватост

ж

куриозитет,

на­

рочитост, изванредност, особеност, необичност,

индивидуалност,

из­

еминентан,

нимност, атипичност, посебност, по­

запажен, фамозан, гласовит, гласит,

мереност, уникатност, својеврсност,

стижан,

велик,

битан,

општепознат, главит, култни, заслу­

жан, оглашен, знатан, видан, биран, врстан, општепризнат,

pef.,

вајни,

коџа

дичан ексЙр., изниман хрв.

- уй :

достојанствен,

отмен, изузетан, од­

ексцентричност, бизарност, својстве­ ност,

јединственост,

нетипичност,

настраност, специфичност, неуоби­ чајеност,

особитост,

специјалност,

неправилност, ненормалност,ориги­

налност, изузетност, пекулијарност,

личан

чувствен прид. О

емотиван,

осе­

ћајан, сензибилан, осетљив, чулан,

топао,сензитиван,танкоћутан,стра­ стан, емоционалан, сензуалан, темпе­

изворност, самосвојност, специфи­ кум,

дивергентно ст,

ност реШ., осебујност хрв.

раментан, лирски, душеван, болећив,

кост, чудо

сентименталан,

дирљив,

на

хрв. е В. осећајан

1.

сјетилан

различитост,

чудност, карактеристичност, двојбе­

-

- уй:

рет­

сл: неочекиваност, нови­

чудо с О невероватност, натприрод­

чудан прид. О необичан, чудноват, бизаран, тајанствен, друкчији, изу­

на појава, Божје дело, невиђено ст е В. враџбина @) В. магија

4 ....

уЙ. чудно­

зетан, атипичан, неуобичајен, друга­

ватост,реткост

чији, посебан, изниман, јединствен,

чудовиште с О

особит,

ругоба, вештица, сподоба, грдоба,

неочекиван,

неконвенцио­

налан, несличан, несвакидашњи, не-

монструм,

неман,

накарада, наказа,

нагрда,

страши-

чуђење

I чучати

ло, гнусоба, караконџула, ружноћа,

сентименталан,

гадура, калаштура, наказник, Фран­

хрв. е

физички, материјалан, кон­ осетилан,

кенштајн, квазимодо, наказница, гво­

кретан,

здензуба, харпија, карапанџа, аждај­

светован,

ка, акреп фи!., крстача ре!., ажделија

дљив, од

ре!., карикатура фам., крамп

збиљски хрв.

фам.,

дирљив,

стваран,

опипљив, крви

и меса,

чуnност ж в . емотивност

чуљаст прид . в. ћулав

-

уи:

фи!. е

фам. в. џин 'у уи. утвара, хидра

1.

чуљити

прид.

ушне

-

уи. ослушкивати чун м чунак

изненађеност, изненађење

чупа ж в. прамен

уи.

(издизати

шкољке да би се боље чуло) ћулити

чуђење ж зачуђеност, збуњеност,

-

ви­

вањски хрв.,

грдобина фам., габор фам., веште­

бабарога, привиђење, змија

телесни,

карналан,

руља нар., скрндељ жар!., гном жар!.,

аждаха арх., коњобарка арх.

сјетилан

за­

препашћење

- уи .

чамац

чупањес в. вађење

чујан прид. в. звучан 1.

чупати несврш . прел. О кидати, ву­

чуnав прид. в. ћулав

ћи, повлачити е фи!. црпсти

чуnан прид . О

рупати

емотиван, осећајан,

сензибилан, чувствен, осетљив, то­

1.

@ че ­

чуперак м в. прамен

пао, сензитиван, танкоћутан, стра­

чучати несврш. непрел . О (седети на

стан, емоционалан, сензуалан, темпе­

петама)

раментан, лирски, душеван, болећив,

говарати

" е жар!. 2.

(добро стајати) од­

• ... абаnебарење с фам. в. лењост ... абаnебарити несврш. непрел.

ЏИНОВИ

фам . в. ленчарити

...абаnебароw м фам. в. нерадник

... ак

2.

м врећа, кеса, врећица, харар

рей1.

Јотунс (нордијски)

Азраил (Јерменија) Киклоп (грчки) Албадан (шпански) Крон (грчки)

... анrризати

несврш. непрел. в. зво­

цати

... ентnеменски 1. е в.

прид . О в. узвишен

ку­

њати, дангубити, глуварити, зврјати, задржавати

се,

џоњати,

чамити, шалабазати, квоцати

фам.,

кружити (наоколо), надзирати, ди­

плити, висити зевати

фи!., зјапити

фам.,

фам., смрдети жар!., чучати

- уи:

Ледени џин

Бендигеидфран

(фински) Магог Uеврејски)

. Ватрени џин

Нефилим

(нордијски)

сусретљив

дреждати,

Ана ким Uеврејски)

(велшки)

... ентnмен м в. витез ... ет-сет м в. елита ... е ... ати несврш. непрел. зверати,

жар!.

Атлас (грчки)

Uеврејски)

Врнак (велшки)

Ог Uеврејски)

Гигант (грчки)

Пунтан

Гог Uеврејски) Голијат Uеврејски) Даитја (Санскрит) Еним Uеврејски)

(Микронезија) Рефаим Uеврејски) Тита н (Грчки) Упелеру (Средњи исток)

Замзумим

Фамангомадан

Uеврејски)

(шпански)

Замрзнути џин

Фомориан (келтски)

(нордијски) Земљаниџин

Фра (Таи)

(нордијски)

блејати жар!., чекати; бес­

посличарити,лутати

",иnитање с в . ритање ",иnитати се несврш. в . ритати се

",ин м (велик, висок човек) грдосија, гигант, великан, див, људина, титан,

горостас,

рмпалија,

грмаљ,

људе­

скара, колос, оријаш, голијат, слота, гренадир,

исполин,

натчовек,

људа,

крамп фи!., чудовиште фам., грома­ да фам.

- уи:

креатура, карикатура

џиновски

I џунrла

џиновски

о з ан,

прид.

безмеран,

безграничан,

огроман,

колосалан,

монументалан,

гранди­

гигантски,

голем,

небодеран,

капиталан,

енорман,

небосежан,дивовски, неизмеран,им­

позантан, обилан, вртоглав, гороста­ сан, баснослован, грдан, надљудски, титански,

мастодонски,

натчовечан­

ски, мамутски, величајан, раскошан

фи!., страобалан

фи!., велебан ре!.,

великолепан реШ., оријашки реШ.

- уи:

масиван, гnомазан,

- уи.

одличан

1.,

прекомеран

непорцењив, велик

2.

џоњати несврш. непрел. О 6. џеџати

49 6.

дремати

џукац м О 6. пас

49 6.

џукела м ж О 6. пас

гад

49 6.

гад

џумбус ж 6. хаос џунrла

ж

прашума,

величак ре!., великачак ре!., вељачак

чварна

ре!., великаран ре!., исполински арх.,

гуштара, халуга реШ.

шума,

гвозд,

тропска/мо­

тропска

шума,

wабан м фам. 6. сељак 2.

крдијашити реШ .

wаблон м узорак, скица, нацрт, схе­

ругати се

ма, шема, макета, образац, кроки, план, скелет, модел, нацртак, костур

шав м О опшивак, руб, поруб, обруб, нат (шав женске чарапе по средини), опток, перваз, опшитак, опшив, бор­ дура, опшав, подруб вез

-

уи: вез, спој

wаљив прид. анегдотичан, смешан,

духовит, забаван, комичан, лакрдија­

стички, анегдоталан, хrмористичан,

хуморан,откачен фам. , шашав фам. , вицкаст фам., редикулозан форм. wаљивчина м ж 6 . лакрдијаш

wаљивџија м ж 6. лакрдијаш

1.

шака ж рука, шапа фам., песни­

шаман м врач, чаробњак, маг wамарати

ца суж .

wакетати се несврш. фам. 6. тући се wала ж

лудирати се,

шки, анегдотски, искричав, хумори­

фи!., калуп фи!.

49 6 .

- уи.

досетка,

шега,

пошалица,

враголија, лакрдија, фазон фам., фо­

несврш.

прел.

пљуска­

ти, лупати, шакетати , пљескати

- уи.

ударати

wамлица ж хоклица, клупица

- сл: рекордер,

ра фам., лудорија фи!., комедија фи!.,

wампион м ас, првак

лудост фи!., смејурија фам., зајебан­

победник, звезда

ција фам., зафрканција фам.

шанса ж 6. могућност

wалабазало с фам. 6. цуњало

шантав прид. 6. ћопав

wалабазати несврш. непрел. фам. О

wантати несврш. непрел. 6. шепати

6. цуњати

49 6.

џеџати

wапутати

несврш.

1.

прел .

шаптати,

wалити се несврш. збијати шалу,

дошаптавати се, Домунђавати се, ћу­

спрдати се, шегачити се, зафркавати

ћорити, шушкати, мунђати фам., ши­

се, завитлавати се, зезати се фам., за­

шотирати реШ.

јебавати се нар . , лакрдијати реШ., ла-

шара ж

цртеж, дезен, декорација,

I wафрањика

шаран

мотив, орнамент, слика, фигура, де­

љатост, пријатност, симпатија, миљу­ шност,

сен

шаран м зоол. (лат.

Cyprinus carpio)

примамљвост,

хипнотизам,

милоћа, миловидност, занимљивост,

клап

замамност,

wарати

фи!., магија фи!., зор ре!., аман ре!.,

несврш.

непрел.

прел .

магнетичност,

О ирел. 6. шкрабати б неирел. 6. цу­

мачкастост

њати

- уи:

шарен прид.

разнобојан, вишебо­

јан, шараст, шаренкаст

- уи.

шаролик,

обојен

фам.

магнет

женственост суж.

лепота, нежност

1.,

харизматич­

ност

шармантан прид.

6. привлачан

шармантност ж 6. шарм

wарениnо с разнобојност, шаро­

шармер м О 6. женскарош б 6. ки­

ликост, обојеност, шарастост, више­

цош

бојност, шаренкастост

-

сл: разновр­

сност

wареноnик прид. 6. шаролик

waprapena rota)

wароnик струк,

ж бат

(лат.

знородан,

са­

Daucus

мрква ре!: жута репа, кузморка,

мрквељина, образна трава, скупље­ нац, срамак, срамниче, стидна трава

шарка ж О

зглобница, пант реШ.,

хетероген, стран,

прид.

различит,

вишеструк,

сваковрстан,

мешан,

ра­

шаренолик,

мултилатералан,

комплексан,

тензиван,

много­

разноврстан,

више­

разнолик,

различан,

екс­

широк,

многоврстан, вишестепен, мултипли,

сложен, свакојак, разни, разноличан,

баглама реШ., шарнир реШ. б зоол.

разноразни ексир., абрашаст арх.

(лат.

уи: вишеслојан

Vipera berus)

змија отровни ца,

риђовка, присојкиња реШ. шарnатан м О 6.

незналица'

6.

прил.

неквалитет­

невешто,

нестручњачки,

почетнички,незналачки,неприклад­ но,

-

-

сл: ша­

wароnикост ж О 6.

различитост

б 6. шаренило

но, слабо, лоше, траљаво, лаички, нестручно,

исцрпан

рен,свестран,свакакав,разнобојан

нестручњак б

2.

wарnатански

1.,

некомпетентно, тричаво,

непро­

фесионално, мизерно, неизвежбано, недовољно, никакво, без стручности,

неквалификовано,

млако,

аматер­

шарун м бат. (лат. Тrachurus

rus)

trachu-

шњур, трнобок

шатор м черга, чадор, шатра

шатра ж О 6. шатор б 6. жаргон

wафољ м кадица, чабар, ведро, ко­ рито, ведрица, лавор, ухача, чабрић, шкаф, чабрица, шавој ре!., кадин ре!. ,

ски, непотковано, рђаво, лабаво фи!.,

леген ре!., кова ре!., шћавњак ре!., ка­

климаво фи!., аматорски ре!., диле­

ин ре!., леђен ре!., ампер ре!., каблица

тантски

фам., фушерски жар!.

-

сл:

нар., кабао нар.

-

суж: музлица ре!.,

бедно, јадно

крављача ре!., краљача ре!.

шарм м шармантност, дражест, дра­

вангла

жесност, заводљивост, допадљивост,

wафран м бат. (лат.

љупкост,

ре!:

угодно ст,

примамљивост,

бендушка,

суд,

Crocus sativus)

брндуша,

жавран,

грациј а, атракција, привлачност, гра­

жунфран,

циозност, магнетизам, неодољивост,

питоми шафран, прави шафран, са­

чар,

фран,цафоран,цафран

симпатичност,

жељност,

драж,

умилност,

атрактивност,

по­ уми-

зеферан,

- уи:

зафран,

wафрањика ж бат. (лат.

крок,

Carthamus

wацовати

ре!:

tinctorius)

жучица, турски

ца­

лумпати, годовати арх.

фран, дивљи сафран, шафраника

шенут прид. 6. ћакнут

wацовати несврш. непрел. фам. гле­

шепав прид. 6. ћопав

дати, осматрати, пратити (погледом),

I wибати

wепати

несврш.

непрел .

ћопати,

храмати, шопати, шантати, шепесати

мотрити

шашав прид. фам. О 6. ћакнут б 6.

фам., цотати арх., цонтати арх. шепртља м ж спетљанко, сметењак,

шаљив

шашавко м фам . (који воли да се

трапавко, смушењак, килавац, несна­

глуп ира,

лажљивац, богаљ фи!., шепавац фи!.,

блесави)

блесавко, блен­

тавко, блесан, шашавац, блесавац,

заплетенко фам., завезанко фам., не­

блекан, блентавац, будала фам., зве­

спретњаковић фам., шмокљан фам.

кан фам., клипан фам., зевзек, фам.,

шепртљав прид .

блента

wепурити се несврш. кочоперити

фам., дилајла жар!., дворска

луда изр.

-

уи: лакрдијаш, шепртља

6. трапав

се, гордити се, разметати се, хвали­

фам.

ти се, прсити се, охолити се, трсити

шашавост ж фам. О 6. умобоља б 6.

се, размахивати се, дрчити се, пра­

блесавост

вити се важан, дизати нос, бочити

1. wвићнути сврш. прел. ти

6.

ошину-

се, гледати с висине, држати се над­

1.

шворц прид. непрам . фам. без пара, банкрот

фам.

неиром., декинтиран

фам. , без кинте фам. wврљати несврш. непрел. прел . О не­

ирел. 6. цуњати б ирел. 6. шкрабати wебој м бат. (лат. Cheiranthus cheiri) ре!: вихојла, жута виола, жута љуби­ ца, жута руманија, жути шебој, пр­ стенка, румена вијолица, шебеник, шпанска фиолца

шева ж заал. (врста птице, лат. Alau-

da)

чврљуга

wеврдати несврш . непрел . фам. 6. цуњати

wera ж 6.

шала

шејтан м 6. ђаво 6.

мено, парадирати, уштогљивати се, надувавати се, кочити се, махати, на­

пувавати се фам., пумпати се фам., пувати се фам., прчити се нар., кур­ чити се нар., пурити се арх., зорити се реШ.

2.

нацрт

wенnучити несврш. непрел. пијан­ чити, банчити, теревенчити, лумпо­

вати, лудовати, пити, пијанчевати, пировати, лолати се, проводити се,

веселити се, бекријати, ударати бригу на весеље, гостити се, бучно славитИ,

- ре!.

шепирити се, пинчити

се, јордамити, ачити се, рашепирити се, прпошити се

wербет м (напитак

од

меда

или

упрженог шећера и воде или млека) шербе, медовина

шерет м 6. лакрдијаш

wеретски прил. 6. обешењачки

wетаnиwте с корзо, променада, кеј

- уи.

wеrач м 6. лакрдијаш

шема ж

се, ребрити се, банити се, кицошити

дрво ред

шетање с 6. шетња

wетати се несврш. шетати

-

уи. цу-

њати

шетња ж (лагани ход ради одмора и разоноде) шетање, променада , скит­

ња фам., шврљање фам.

- уи.

тума­

1., путовање управник 1.

рање, провод

wеф м 6.

wибати несврш. прел . бичевати, кан-

wибати се

I wирок

џијати, швигати, жицати, воштити

wибати се несврш. фам.

6.

тући се

стина реШ. , макија суж., трњак суж.

wипурак м бот. (лат.

Rosa

сапјпа)

wибер м 6. рачунаљка

ре!: шипак, шипурика, дивља ружа,

wибиковина ж бот. (лат. Viburnum opulus) ре!: калиновина, картоп, беко­

дивља руж а висока, пасја драча, пасја

вина, бела бућа, бела ћуба, бело дрво,

рожа, плотна ружица, роса од плота,

пасја руж а, бела ружа, дивљи шипак,

бијела смрдљика, бобут, водени зов,

шепурика, шепурина, шибек, шип,

дрењула, ђулашин, ђулиштак, ђулка,

шипек, шипке , шипковина, шипури­

калина, калинка, тршљика, удика-бе­

на, шипчаница, шчипак

ковица, црна худика, шибика

wипчити несврш. непрел. фам. 6. хо­

wибнути сврш. прел. фам. О 6. уда­

дати

рити в 6. побећи

@)

6 . бацити е 6.

wирење с О (чињење ширим) про­

јурнути

ширивање, распрострањивање,

wизети несврш. непрел . фам . 6.

лу­

такање, ток реШ. в (повећавање не­

wизнути сврш. непрел. фам . 6. полу­

експанзија, проширивање, повећање,

рас­

ке појаве) пораст, раст, ескалација,

де ти

повећавање, распрострањивање

де ти

wикљати несврш . непрел . (избијати

- уи.

гомилање , напредак

у снажном млазу) сукљати, суктати,

wирина ж О домашај, досег, домет,

куљати, надирати, бризгати, избија­

обим, дохват, замах, распон, дијапа­

ти, Ш:1ктати, липтати, прштити, лоп­

тити, врвети, бруждати ре!., шибати

фам., јурити фам.

- уи.

цури ти

wиктати несврш. непрел. 6. шикљати

wиnо с зоол .

(морска

риба,

лат.

Syngnatus acus) * wиља м ж фам. 6. дугајлија wиљак м 6. шпиц

ш трен, насштрен, ушиљен, изоштрен

1.

wиљити несврш. прел. (- оловку и сл.)

virens) ре!:

њеност,

обухват,

раширеност,

ам­

плитуда в формат, величина, обим, димензије, размера, протега Хр6.

- сл:

мера, пропорције

wирити несврш. прел . О

ширим)

проширивати,

развлачити,

(чинити

раширива­

распрострањивати

в (размицати границе нечега, знања, видике) повећавати, увећавати

@) (-

веш) простирати, качити

оштрити, наоштравати, зашиљавати

wимwир м бот. (лат.

мак, величина, границе, распростра­

ти,

wиљат прид . О оштар, шиљаст, зао­

в 6 . сувоњав

зон, оквир, опсег, далекосежност, до­

Buxus semper-

бус, питома мрча, зелени­

. wирити се несврш. прел . О (поста­ јати шири) проширивати се, разми­ цати се, развлачити се, раскриљавати

се, надувавати се в (заузимати неку

ца, мрчела

површину) простирати се, пружати

wипка ж 6. штап

се @)гојити се, дебљати се, поправља­

wипраг с 6. шипражје

ти се

wипражје с (густо, тешко проходно,

wирок прид . О

израсло шибље или грмље) шипраг,

простирање веће од уобичајеног)

шикара, шибље, шибљик, шикарје, гр­

6. простран

мље, жбуње, врзина, гуштак, густиш,

ји обухвата сву сложеност појаве) 6 .

гуштара, русје, честар, шевар арх. , гу-

свестран

1.

1. @)

(чије је попречно 6. комотан

2.

*в

е (ко­

I wкоnовати

wирокогруд

679

wирокогруд прид. дарежљив,

ве­

слепи миш, нетопир, љиљак ре!.

ликодушан, милосрдан, добар, пле­

wкакљив прид . О голицљив, голич­

менит, хуман, самилостан, доброчи­

љив, голицав в (о неком питању или

нитељски, несебичан, добротворни,

проблему) осетљив, неугодан, дели­

милостив,

катан, незгодан

човечан,

филантропски,

алтруистички,

подашан, човекољу­

wкарпина ж зоол. (лат.

бив, саосећајан, галантан

corpus, Scorpaena scrofa)

wирокогрудост ж милосрђе, да­

пун ,

режљивост, доброта, човекољубље,

шкарпун , јауковац

пожртвованост,

шкарт м 6 . вишак

ританство,

човечност,

алтруизам,

сама­

срдачност,

предусретљивост, несебичност, ху­ маност,

великодушност,

племени­

тост, галантно ст, пажљиво ст, фи­ лантропија,

хуманитарност,

људ­

скост, достојанственост, благород­ ност,

добростивост,

милосрдност,

узвишеност, богобојазност, галан­

ција, човекољубивост, мекоћа срца,

простодушност, пријатељство, бла­ гост, душевност, добродушност, из­ дашност, доброхотност, разумева­

ње, женерозност, беневолентност,

подашнос~ благонаклонос~ добра воља, добротворност, женерозитет,

генерозност, милост, братољубље, широкогрудност,

милостивост,

аман ре!., податљивост реШ . , сми ­

ловање реШ., веледушност Хр6 .

- уи:

шкарпоћ,

Scorpaena

бодеч , шкр­

бодељка,

1.

и

шкрпина,

2.

wкартиран прид. фам. 6 . одбачен wкиљити несврш. непрел.

ти

ж

ствар)

крнтија ,

олупина,

фам.

(дотрајала

ши на,

стареж,

wкоДљив

прид.

штетан,

w и wати не сврш. прел. О

(-бра­

ду) кресати , штуцовати, скраћивати, кратити, резати, подрезивати, зару­

бљивати , заобљавати, подшишавати,

поткресивати в

(- косу) скраћивати,

непово­

љан,вирулентан,злокобан,малиган, злоћудан, деструктиван

- уи.

опасан

wкодљивост ж штетност, опакост,

негативност, злокобност, зло, нездра­ вост, отровност

шкоnа ж О (установа за васпитава­

ње и образовање)

*в

6 . школовање

@) (посебан правац у науци) смер, учење, правац е фам. 6. факултет 0 6. наук

2.

шкоnован прид. 6. учен

шишка ре!., бабушка ре!. , чешер фам.

кр­

распад

фам. , канта жар!.

wиwарац м зоол. (лат. Cynipidae)

ра ре!., веланида ре!., бабушкара ре!.,

крш,

старудија,

љубав, љубазност

wиwарка ж бот. шишарица, бабу­

1.

вири­

1.

wкnопоција

шкоnарац м 6. ученик

шишарица, бабушкар

6.

шкоnованост ж (укупност знања) школовање, образовање, ерудиција, знање,

ученост,

образованост,

на­

читаност, едукација, наображеност, високообразованост, просвећеност,

стручно ст, женост,

поткованост,

верзираност,

изобра­

наобразова­

ност, наобразба Хр6.

шкоn о вање с

(похађање школе)

кратити, резати, заобљавати, подсе­

образовање, обучавање, подука, под­

цати @) 6. поткресивати е фам.6. за­

учавање, обука, школа

резивати

2.

WИWМИW м зоол . (лат. Myotis myotis)

wкоnовати несврш . пр ел.

јати

8 6.

учити

1.

06.

одга­

шкорпија

I шпајз

680

шкорпија ж зоол.

6.

шкорпион

шкорпион м зоол. (лат.

шљивити несврш . прел . фам. 6. заре­

Euskorpi-

зивати

us carpathicus) скорпија, скорпион,

шљокати несврш. прел . фам. 6.

акреп ре!., акрап ре!., јакреп ре!., шти­

ти

павац ре!., аграп ре!. , шкорпија

шкрабати несврш . прел. писка­ рати,

брљати,

жврљати,

дрљати,

шврљати, шарати, чрчкарати, лоше

писати,

чрчкати,

чврљати,

мрчити

папир ре!.

пи­

1.

шљука ж зоол. (лат. Gallinago gallinago) бекасина, шљука кокошица шмекерски прил. фам. 6.

обеше­

њачки

шмекнути сврш. прел. фам. 6. угле­ дати

шкропити несврш. непрел. 6.

пр­

скати

шкрпун м зоол . 6. шкарпина

шкртарити несврш. непрел. 6. твр­ дичити

шкртацм 6 . шкртица

шкртац,

циција,

ћиперка, шминкерка фам., пицмилка жар!.

- уи:

намигуша

шминкер м фам. 6 . кицош

шкртица м ж тврдица, ћифта, це­ пидлака,

шмизnа ж фам. ГИЗДCiвица, гиздаву­ ша, помодарка, врцкица, врцка, ка­

златољу­

бац, себичњак, стипса фам., гагрица

фи!. рей1., џимрија ре!., цинцар рей1.

шnајер трава ж бот. (лат. Limoniuт binervosum) ре!: сламно цвеће шnепер м камион, теретњак суж.,

шминкерка ж фам . 6. шмизла шмокљан м фам. О

6.

шоња е 6.

трапавко

шмрк м О

гумено

црево, цев е

ушмрк @) бала, слуз, слина

шнајдер м кројач, абаџија (кројач одеће од грубог сукна) ре!., терзија арх.

воз жар!.

шовинизам м 6. дискриминација

шnихтара м ж 6. улизица

шовиниста м обесправљивач, ди с­

шnоr м (излив крви у мозак) кап,

криминатор, сегрегант, расиста, фа­

апоплексија, удар, колап, мождани

ши ста, нациста

скаредан

шљам м 6. олош

шокиран прид. (много изненађен)

шљампав прид . фам . 6. неуредан шљампавко м фам. 6. одрпанац

1.

шљампарати несврш. непрел. фам. 6. њихати се

ж бот. (лат.

националиста

шокантан прид. О 6. страшан е 6.

удар, капља, шлаг Хр6.

шљива

- уи.

Prunus dome-

stica) ре!: бистрица, бистричанка,

6. запрепашћен

шоња м фам. млакоња,

млитавац,

поводљивац, слабић, папучар, тетка

фам., шмокљан фам., млитоња рей1.

- уи.

нула

шоњав прид. фам. 6. туњав

бистричкиња, божјака, бона слива, мађаруша, маџарка, маџаруша, ма­

шопати несврш . непрел . 6. шепати

шарка,

шорнути сврш . прел. фам. 6. удари­

модра

слива,

модрица,

по­

1.

жака, пожега, пожегача, пожегиња,

ти

пожешкиња, слива, сливе модрице,

шофер м

цепача, цвеспла, цепика, цјепача, цр_ ношљива, чешпља, читловка, шлив­ ва, шљива-јесенка,

6.

возач

шпајз м остава, спремиште, спре­ мица,

спрема,

стасина ,

оставиште,

смочница, изба, комора, складиште,

I штета

шпарrnа

681

кућар, киљер ре!., килер ре!., шпај­

овчарник, овчарница, бачија (летње

за ре!., похрана ре!., ћилер ре!., вајат

сточарско насеље у планини)ре!.

арх., хајат арх., депозит рей1.

wnaprna cinalis)

ж бот. (лат.

штампа

Asparagus оfП­

ре!: шпарога, спарга, вилина

шпенадnа ж

6.

-), информатор, обавештавач,

диверзант,

потказивач,

цинкарош,

денунцијант, одавалац, дојављивач, пријављивач, пријавитељ, дојавитељ, обавештајац, достављач, проказивач , шпицлов ре!.

шпијунирати несврш. прел. О (би­ шпијун)

вљати

денунцирати,

информације,

доста­

потказивати,

(-

обавештавати, цинкарити е кога)

лист,

гласило,

таблоид,

-

журнал, периодика,

суж.

мага­

черњак, забавник, двоброј, часопис,

чиода

шпијун м доушник, детектив, агент

ти

новине,

зин, ревија, дневник, недељник, ве­

метла

(тајни

ж

публикација, издање, гласник

пратити,

уходити,

жар!. ... уи. вребати

не­

њушкати

2.

теклич

арх.,

подлистак рей1 . , тисак

Хр6., тједник Хр6. , жута штампа изр.,

булеварска штампа изр. , фељтон, по­ лумесечник

штап м мотка, палица, колац, дрво,

тољага, батина, мочуга, шипка, шта­ ка, шиба, притка, полуга, прут, кљу­ ка ре!., такља ре!., шпациршток ре!. ,

багулин ре!., чакља ре!., мачуга рей1.,

шибљика рей1.

штапин м 6. фитиљ штедети несврш. непрел . О чувати,

скупљати, приштеђивати, уштеђива­ ти, не трошити, не разбацивати се,

шпиц м врх, шиљак, теме, оглавак,

вис, слеме, вршак, чело фи!., врши­ на ре!., кичица ре!., рт арх., горњиште

рей1., главица (брда), сљеме Хр6. шприцати несврш. непрел .

(-

-

некога) чу­

вати, пазити, штитити, жалити фи!. штедети се несврш. (не трошити

штр­

6.

економизирати Хр6., шпарати ре!.

уи. разбацивати се е

цати

снагу) чувати се, не трошити се, па­ зити се, мировати

шраф м О вијак, рез а, ели са, клин, затварач, завртањ, чивија

ворни ца,

шараф,

- ре!.

заворањ,

пре­

завор,

сворњак е 6. вентил

штаб м О седиште, камп, средиште,

упориште, лагер, утврђена тачка, зби­

штедионица ж (новчан о-кредит­ на установа која прикупља новац од

штедње и даје зајмове уз камате) ште­ диона Хр6.

штедња ж О (чување новца) еконо­ мичност, чување, штеђење, економи­

ралиште, окол ре!., табор ре!., око ре!.,

зирање Хр6. е уштеда, уштеђевина,

квартир арх . , логориште рей1., логор

залиха, резерва, причува, фонг, ре­

(војни) 60ј., база 60ј., бивак суж., пот­

-

сурси

е (руководећи орган неке установе)

штета ж О (губитак вредности) гу­ битак, губљење, смањење, слабље­

дирекција, управа

ње, нестајање, умањење, снижавање,

штака ж

смањивање, девалвација фи!. , спла­

пора

суж.

уи:

касарна, уточиште

6. штап

штакор м

6. пацов

шњавање фам. е (нешто што је непо­

штапа ж (зграда за стоку) стаја, тор,

вољно) зло, баксуз, баксузлук, малер,

обор, изба, згон, зграда ре!., појата ре!.

недаћа, несрећа, злосрећа, губитак,

-

пегула,

суж: коњушница, овчара, торарица,

злосретност,

лош/зао

удес,

штетан

I шупа

682

белај, лоша/зла срећа, зла судбина/

бубалица, бубанг, бу6ало

коб, пех

фам., бедак жар!., нерука

ник, улизица, лакташ

реШ.

беда, мука @) (на апарату)

штрик м 6. уже

- уи:

уи: уче­

-

1.

квар, оштећење

штркљаст прид. О 6. мршав

штетан прид. (који наноси штету)

дугоног

шкодљив,

неповољан,

вирулентан,

1.

е 6.

штрцати несврш. непрел . (избија­

злокобан, малиган, злоћудан, погу­

ти у снажно м млазу) шикљати, вр­

бан, деструктиван

цати,

- уи.

опасан

прскати,

бризгати,

избијати,

штетити несврш. прел. О (наносити

шкропити, шиктати, липтати, сукља­

штету, погоршавати стање) шкодити,

ти,

сметати, оштећивати, погоршавати е

штрцкати,

6.

уништавати

прштити,

цати,

заливати,

лоптити,

куљати,

шприцати,

суктати,

надирати,

штри­

пиштати,

штетност ж 6. шкодљивост

истецати, искакати, јако тећи, лопити

штиrпић м зоол. (лат. Carduelis car-

ре!., фрцати ре!. , бруждати ре!., про­

duelis)

чешљугар, конопљарка, грде­

лац, штиглиц, гарделин, чалмашица

(одбрамбено оруђе)

*

е

фи!. заклон, заштита, браник, заслон, преграда,

фам., јури ти

- уи:

бацати

сл: цу­

-

рити, излазити, падати, разливати се,

штимунr м фам. 6. угођај

штитник,

фам., шибати

фам., трацкати реШ., штрапати реШ., фљаскати реЙl .

штикпа ж потпетица, пета

штит м О

вирати

окриље,

засло­

изливати се, обливати, прштати, из­ вирати,

квасити, лити,

капати,

нац, застор, заштитник, бусача, за­

штрцкати несврш. непрел. 6.

клањач, кишобран

цати

фи!., скут

фи!.,

про­

ваљивати, навирати

штр­

параван фиf., брани ч ре!., шилт ре!. ,

wтрчати несврш. непрел. О

калкан ре!., фронтин ре!., пребој ре!.,

се, стрчати, вирити, гвирити, позна­

крило фам.

вати се, извиривати, излазити, пома­

штитити несврш. прел. бранити , од­

љати се, издизати се стршити, пружа­

брањивати,

заштићивати,

штедети,

чувати, пазити

штитник м О абажур, заСЛОЈ/ац, се­ нило,

шешир

за

лампу,

шилт,

штит

светиљке, ширм реШ. е (део шлема,

качкета) визир фи!. @) 6. штит

1.

што' зам. О (неодређена) нешто, шта­

видети

ти се увис е фи!. одударати, разли­ ковати се, диференцирати се, распо­ знавати се, издвајати се, истицати се, дистонирати,одскакати,искакати

wћућурити се сврш. 6. сакрити се шукнут прид. 6. ћакнут шума ж гај, луг, дрвеће, гора, шума­

год, штогод, шта, ма шта, било шта е

рак, лес, шумица, честар суж., густиш

(упитна) зашто, због чега, ради чега, из

суж., забран суж., младиковина суж.,

којих разлога, нашто арх., за чије бабе

боскет ре!., дубрава арх.

здравље фам.@) (односна) који

шумска

ШТО'узв. ала, баш, како, ма баш

vesca)

штребати несврш. прел. фам. учити,

јагодица, јагодњак, јагодњача, мами­

jaroAa

ж бот. (лат. Fragaria

ре!: водољешка, дивља јагода,

бубати, бифлати

ца, поземљуша, тросква, фрагула

штребер м фам. вредница - фам. бифлант, цвикераш, бубац, бубант,

wупа ж О амбар,

(спремиште

спремиште,

њак, кладња ре!.

за

дрвљаник

- уи.

дрва) дрв­

стовариште е

шупаљ

б8з

(спремиште за угаљ) угљаник, угља­

петом), спољашња

ра, спремиште, амбар, ћумурана @)

лом патике), пуна

I шчепати

испуњен) празан, ненапуњен, непо­

(- спољним де­ (- горњом, пуном страном патике), унутрашња (- уну­ трашњом страном), шпиц (- среди­ шњим делом патике), фелш (такав -

пуњен е

да лопта путује заврнуто), дроп-кик

фам. 6. уџерица

шупаљ прид. О

(који није ничим

(који има отвор) бушан,

избушен, пробушен @) фи!. 6. глуп

0

е (отпадни материјал са рушевина)

фи!. безизражајан, безизразан, туп,

6.

празан, безличан, безосећајан, нее­

wутирати несврш. прел. О

мотиван,бесловесан

гађати (лоптом у мрежу), пуцати (на

wупљина ж 6. рупа wупљоrпав прид.

6.

несврш.

врелом водом)

рати (лопту), бацати (лопту), гурати,

глуп

прел.

* - сл.

(поливати

парити

wуровати несврш . непрел. пајтати се, ортачити се, петљати се, дружити

сиорш.

шуткати фам ., шутати Хр6. е фам.

6.

ударати

шуша м ж О фам. 6. безвезњак

2. е 6 .

папучар

wчепати сврш. прел . зграбити, доче­

пати се, Домоћи се, ухватити, ћапити,

се, друговати

шут м О

сиорш.

гол), распуцавати се, ћушкати, уда­

1.

wупљоrпавац м 8. глуп ан

wурити

крхотине

ударац

-

суж: цен­

таршут (- према центру игралишта), волеј (- лопте док је у лету), пета (-

приграбити, дохватити , гепити, по­

грабити, уграбити, дограбити, апити

ре!., лапити ре!., шћапити фам.

w

Литература

1. Српски

и српскохрватски једнојезични речници

Вујаклија, Милан . Лексикон сшраних речи и израза. Београд: Просвета, Група аутора. Речник срйскоfа језика. Нови Сад: Матица српска,

2005.

2007.

Gerzic, Borivoje; Gerzic, Natasa. Recnik savreтenog beogradskog iargona. Beograd: Istar, 2002. Јовановић, Дарко, Атанацковић, Лаза. Сисшемашски речник

срйскохрвашскоfа језика . Нови Сад: Матица српска,

1980.

Кlajc, Bratoljub. Rjecnik stranih rijeCi, izraza i kratica. Zagreb: Drzavno izdavacko poduzece Hrvatske, 1951 . Клајн, Иван, Шипка, Милан. Велики речник сшраних речи и израза. Нови Сад: Прометеј,

2006.

Клајн, Иван. Речник нових речи. Нови Сад: Матица српска,

1992.

Lalevic, Miodrag S. Sinoniтi i srodne reCi srpskohrvatskogjezika. Beograd: Nolit, 2004. Московљевић, Милош. Речник савремено! срйскохрваШСКОf књижевноf језика. Београд : Аполон,

1990.

Пипер, Предраг; Драгићевић, Рајна; Стефановић, Марија. Асоцијашивни

речник срйскоfа језика. Београд: Београдска књига, Служ6ени лист СЦг, Филолошки факултет у Београду,

2005.

Симић, Милорад. Српски електронски речник (прикупљена грађа Речника срйскохрваШСКОf језика Машице срйске и Машице хрвашске, и Речника

срйскоfа језика Срйске акаgемије наука и имешносши) - верзија 2.0. 2003.

Cirilov, Јоуап . Novi recnik novih теа: теа, izrazi i znacenja рrеиzеti iz drиgih jezika ili nastali и srpskohrvatskoт jeziku posle drugog svetskog rata. Beograd: Bata, 1991 StaniC, Milija. Uskocki recnik: knjiga 1. Beograd: Naucna knjiga, 1990. Stanic, Milija. Uskocki recnik: knjiga П. Beograd: Naucna knjiga, 1991.

2. Хрватски

и босакски једнојезични речници

Апјс, Vladimir. Rjecnik hrvatskoga jezika. Zagreb: Novi Liber, 2000.

Isakovic, АНја. Rjecnik bosanskoga jezika. Sarajevo: Bosanska knjiga, 1995. Sabljak, Tomislav. Rjecnik hrvatskoga zargona. Zagreb: Y.B.Z., 2001. Saracevic, Narcis. Rjecnik sarajevskog zargona. Zenica: Vrijeme, 2003. Saric, Ljiljana; Wittschen, Wiebke. Rjecnik sinonima. Zagreb: Neretva DOO, Bremen - Oldenburg: Universitatsverlag Aschenbeck&Isensee, 2003 Sugar, Ivan. Latinsko-hrvatski i hrvatsko-latinski botanicki rjecnik. ( =Glоssагium Botanicum Lаtinо-Сгоаtiсum е! Croatico-Latinum). Zagreb: Liber, 1977,258 р.; 2nd ed. Zagreb: ]AZU: Globus, 1990,550 р. 3. Двојезични речници

Benson, Morton. Srpsko hrvatsko engleski recnik. Nis: Zograf, 2002. Benesic, ]ulije. Hrvatsko-poijski rjecnik. Zagreb: Nakladni zavod hrvatske. 1949. Grujic, Branislav; Zidar, ]osip. Standardni recnik nemacko-srpskohrvatski srpskohrvatsko-nemacki. Beograd: Prosveta, Cetinje: Obod, 1966. Grupa autora; Englesko-srpski srpsko-engleski recnik sa gramatikom = Englishserbian serbian-english Dictionary&Grammar : ESSE. Beograd 2005. Dejanovic, М.; ]еrnеј, ]. Talijansko-hrvatski ili srpski rjecnik. Zagreb: Skolska knjiga, 1980. Dejanovic, М.; ]еrnеј, ]. Hrvatsko ili srpsko talijanski rjecnik. Zagreb: Skolska knjiga, 1988. Sipka, Danko. SerboCroatian-Еnglish Colloquial Dictionary - Аn Exercise in Crosscultural Cognitive Linguistics. Springfield: Dunwoody Press, 2000 4. Страни

реч ници

ВаШу, Rene. Dictionnaire des synonymes. Paris: Larousse, 1947

Concise Oxford Тhesaurus. Oxford University Press, 2002

Collins Cobuild. English dictionary. HarperCollins Publishers. 2000 S.OCTano

Tucakov, ]оуan. Lecenje biijem. Beograd: Rad, 1997. Kristal, Dejvid. Kembricka encikopedija jezika. Beograd: Nolit, 1995.

б.Интернет

Google (www.google.com) Metak (http://www.metak.com) Мепјаm Webster (www.merriam-webster.com/dictionary) Википедија Вокабулар

(http://sr.wikipedia.org , http://en.wikipedia.org, http://hr.wikipedia.org)

(http://www.vokabular.org)

Мирјана Томић, Београд Тања Томић, Београд Ненад Томовић, Београд Стеван Тонтић, Сарајево Милан Трипковић, Нови Сад

Сања Тршић, Београд Гордана Тулум, Београд

Душка Убовић, Београд Грегор Урош Санчанин, Београд

Карен Халуса Орданић, Роли, Северна Каролина, САД Марја Хамовић, Београд Нења Хоџић, Београд Зденка Хрубик, Нови Сад

Изабела Хубер, Београд Радисав Мића Цајић, Београд Зорана Ценић, Београд Николаос Цицимелис, Београд

Александар Црквењаков, Београд Марија Чанковић, Београд

Бранко Чкркић, Земун Владета Чолић, Београд Др Илеана Чура, Београд

Јелена Шарановић, Београд Каспар Шаре, Лондон

Проф. др Миле С. Шиљак, Крагујевац Владимир Шовљански, Нови Сад Драгана Шпица, Београд Гордана Штасни, Нови Сад Славиша Шушулић, Власотинце

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

811.163.41'373.421 (038) ЋОСИЋ, Павле Речник синонима / Павле Ћосић и сарадници. - Београд: Kornet, 2008 (Београд: Отворена књига). - 712 стр. ; 24 ст. (Edicija Vecnici. Biblioteka Ozbliljne knjige) Тираж

3.000

ISBN 978-86-86673-0901 а) Српски језик COВISS.SR-ID

- Синоними - Речници 149529356