Речник српског језика (Rečnik srpskog jezika) 9788679460042 [PDF]

Zitiervorschau

РЕЧНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Израдили Милица ВУЈАНИЋ Даринка ГОРТАН-ПРЕМК Милорад ДЕШИЋ

Рајна ДРАГИЋЕВИЋ Мирослав НИКОЛИЋ Љиљана НОГО

Васа ПАВКОВИЋ Никола РАМИЋ Рада СТИЈОВИЋ Милица ТЕШИЋ

Егон ФЕКЕТЕ

Редиговао и уредио Мирослав НИКОЛИЋ

Рецензенmи Иван КЛАЈН Драгољуб ПЕТРОВИЋ

Приређивање и штампање овог речника омогућило је Министарство науке Републике Србије

МАТИЦА СРПСКА

РЕЧНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА

НОВИ САД

2007

САДРЖАЈ

Предговор

.................................................. . ... ....

Техничкескраћенице

7 11

РЕЧНИК А

........................................................... '

Б

........................................................... '

В Г

........................................................... ' ........................................................... " ....

д

...............................................................

Ђ

........ ..................... ...... ...................... . . О, • • • • Е ............... ............... .............. ............... ' .... Ж ..... .... ................. .......... ...................... о З ........................................................... о И ........................................................... о Ј ........................................................... , .... К .. ..................... . ................................... ' .... Л ....... .. .................................................. о Љ .... .... .................................................. , .... М .......................................................... , .... Н ........................................................... ' .... Њ .......................................................... о ••••

••••

••••

••••

••••

о

........................................................... , ....

п

........................................................... , ....

Р

................................... ...... ............ ...... , .... ................................................................ .... .. .......................................................... ........................................................... о ........................... ............ .........................

С Т Ћ

У

••••

ф ................................................................

Х

................................................................

Ц

.. ........ .... .................. ... . ... .................... .....

Ч

................................................................

џ

................................................................

Ш

...............................................................

15 55 125 180 240 337 340 365 378 443 497 513 622 660 665 748 842 844 906 1100 1180 1297 1355 1359 1430 1453 1478 1501 1525 1528

7

ПРЕДГОВОР

1. Матица српска предаје у руке читалаца дуго најављиван и очекиванједноrомни описни Речник српскога језика, с надом да ће успешно попунити празнину у низу: једнотомни речник

-

речник средњег обима, шестотомни (Речник срnскохрваmскога књижевног језика Матице срп­

ске) - велики речник, тезаурус (Речник српскохрватског књижевног и народног јеЗШ /,

наоружањ е.

армија ж 1. а. цел окупн е оружане Сllагеједн е државе, вој­ ска . б. велика оnеративна војна јед иlllща I:Ol1неllе војске или авијације која делује на посебном бојишту. 2. фи г. вел ики број људи уједињ еltих у Itекој борби, акцији; велико мноштво, маса људи: - незапослених .• Црвена - ист. coвjeт ~Ke оружане снаге

од

1918.

до

1945.

год ин е .

армйјски, -а, -о који се односи на армију:

.- област, -

генерал.

армиранобетонскй, -а, -о који је од армиран ог бетона: зид,

-

-

конструкција.

армitрати, армирам евр. и неевр. 1. а. ојача(ва)mи армату­ ром: армирани бетон , армирано стакло. б. фи г. (о)јачати , (о)снажити. 2. снабде(ва)ти, оnрем ити , о nре.ма ти арлю ту­ ром: армирани кабл. 3. оnре.мити, оnремаmи ратн е бродове армирач, -ача (армирац, -р ца) м грађевински радник који

-

низ.

АрЮ1УТИН м (ми. -ти ) заст. АлбmЮl/. арнаутити, -им несвр . I1реобраћати у APh аутшю, албаl/UЗО ­ - се nреобраћати се у Арнаутина , fЉУ којаје пото­ нула у Атлантски океан. Атлантик м Атлантски океан.

асценденција ж лат. сродство по узлазној линији.

атлантски, -а, -о који се односи на АтЛlllтик:

-

клима,

-

струја.

атлас 1 м 'l'Ч.

1. збирка географских карата

повезаних у об­

лику књиге; збирка научних карата, илустЈ-ација, скица и сл . :

географски

-;

анатомски

-,

историјски

-. 2.

а. анат. први вратни

nршљен (који служи као nотnорањ за главу). б. аРХIfТ. скулптура Аlушкарца која служи као nотnорањ.

атак м фр . напад; јуриш .

атлас 2 м тур. сјајна свилена тканина; уп. сатен.

атаковати, -кујём (атакирати, атакйрам) СВр. и неевр. напасти,

нападати, liасрнути, насртати (на liекога, на liешто),јуриша­

атласки, -а, -о в, атласни.

на НСЧИЈУ 4аст.

атласни, а, -о који се односи на атлас?, којије од атласа:

атаман, - ана м рус. козачки војни старешина.

-

атамановати, -нујём несвр. бити атш.ш.II, вршити власт атш.юна.

атаманскй, -а, -о који се односи на атамане:

n Јтврдити,

ђивати; lIЗда(ва)ти ат ест, уверење о исnуњавању услова за

атила ж мађ. а. кратки мушки огртач у/:раш еll гajтalluмa

асфалтёр, -ера м радник који асфалт ира , поставља асфалт.

lIa

UЛ!lнекој другој

глави),

б. улица, пут и сл. прекривен таквом смешом..

асфалтнй, -а , -о који се односи фалта: - пут.

aBuollY

атером, -ама м грЧ. мед. nоткожна лојна 'йраслUlЮ у облику чвора, која настаје услед зачеnљења лојне ж:лезде (обично на

астрофitзичкй, -а, -о који се односи на астРОфllЗику.

•

тројка.

летелици).

астрофitзика ж грч. грана астрономије која се бави nроучавањем фllЗи'lких својстава небеских тела.

асура (вар. хасура) ж тур. nростирка од рогозuне .

-

атерирати, атерирам свр. и несвр. фр. сnустити се, сnушта-

на астрономски начин, у погледу

acmpOIIOMuje: посматрати -. 2. фиг. претерано много: - (нпр. о ценама, ТРОlllКовима).

-

на

атентатор м извршu.лац атентата.

астрономскй, -а, -о 1. који се односи на астрономију: - оп­ серваторија. 2. фиг. претерано велик, огроман: - цифра, - сума,

ти:

-

на не4ију

-

4аст.

ваС!ЮIlU.

астрономски прил.

се

-

понашати.

acmpollaymUKoM.

хаљина,

-

прслук.

атлета и атлета м (мн. ж) (атлёт, -Ста и атл::т, -а м) грЧ. спорт­ ски такмичар велике фllЗичке снаге и увежб 2ности; рвач; уоп­

-

звање.

ште снажан човек са добро развијеном МУCl:улатУРОА·I .

АТЛЕТИКА

аТJlетика ж спорт. граltа спорта која обухвата виш е дисци­ nлиltа чијије циљ развијање Сltаге, вештиltе и издржљивости. • лака - скакање, трчање, nливањ е, бацање копљ а, диска и сл. тешка

49

АУДИОМЕТРИЈА

-

- бокс, рвање, дизање т ерета и сл.

атрактнвно прил. привлачно, примамљиво , занимљиво: де­ ловати

-.

атрактивност, -ости Ж особина онога КоЈјије а тракти ва н , онога што је атракти вно.

аТJlетичар м сnортиста који се бави аmлетиком .

атракција ж лат.

аТJlетичарка ж сnортисткиња која се бави аmл етиком. атлётскii и аТJlетскн, -а , -о који се односи на аmлете и аmл етику; својствен аmлетама: ~ терен, ~ стаза, ~ такмичење,

~ дисциплин а; ~ раст, ~ тип , ~ грађа .

атлётски и атлетски прил. на аmлетски начин, као аmлете: ~ грађен .

атмосфера ж грч. 1. а. ваздушни омотач око Земље . б. ваздух, зрак. 2. а. Физ.јединица за мерење ваздушног притиска (amм.). б.јед иница за мерењ е притиска (ат.) . 3. фиг. околности, при­ л ике; ситуација; ра сn оложењ е, дух схватања: тешка (напета)

1.

nривлачна моћ, nривла чн ост .

2.

оно

што има nривлачну моћ, предмет или поЈава која привлачи нечију пажљу, оно што има чар, драж; ефектlta приредба, односно тачка приредбе (циркуске, акробат ске); заНUМЉllвост : циркуска ~, акробатска -.

атрибуирати, -буйрам евр. и неевр . nриJlll С(lIв) ати некоме неко дело. атрибут, -Ута м лат. 1. битltа особина неЈ:Ога или нечега , ка­ рактеристика , својство , обележје. 2. ЛИНГВ. nридевска одредба појма означеног им еницом (придев, замен~'ца ш/и број) . атрибутiiван, -вна , -о в. атрUбутскU.

~, у пријатељској атмосфери; срдачна ~, ~ неповерења.

атрибутiiвно прип . в. атрuбутски:

атмосферилије и атмосферiiлије Ж ми . н ем. 1. nадавине (ки­ ша, снег, роса, слана , иње, град и др.) . 2. материје које садРЖ'и у себи аmAюсф ера (вода , кисеоник,угљен-диоксид и др.).

атрИбутскii (атрйбутий), -а, -о који се односи на атрибут,

атмосфёрскii, -а , -о који се односи на атмосферу

(1) : -

притисак, ~ талО I~ атмосферске непогоде .

који има службу атрибута : ~ ознака , ~ реченица ,

-

-

служба,

-

уп,)требљеllа реч .

ФУ: :lКЦиј а,

употреба,

-

генитив.

атрибутски ПРИП . У служби атрибута , као атрибут: ~ у:по­ требљена реч .

атоксичан, -чна, -о грч. нетоксичан , неотрован.

атрибуција Ж лат.

атол, -ола м фр. nрстенасто или nолукружно коралско

1. правн. право ,

надле:жност.

2.

nриnиси ­

ваље неког дела одређеном аутору.

атријум (iiтрйј, -ија) м лат. предсобље, предворје у старим

острво.

атом, -ама м гр'!. а. хем. Itајмањи н едељ иви делић елементар­

римским кућама; предворје, хол уопште.

н е мат ерије, који се састоји из језгра и електронског омотача .

атрофија ж лат. мед. а. кржљаље , сушењ е и САШ l ьење н еког

б. фиг. оно шт о је занемарљиво мало , трунчица : са последњим

оргшta или ткива због недовољне исхрањености; закржљалост , усахлост : - мишића, - јетре, старачка -. б. рИЈ~ нест ајање осе­

атомима снаге.

атомизам, - зма м т еорија по којој се материја састоји од атома чије кретањ е усл овљава збивања у природи. атомизација Ж грч. разбијање у најситније делове, уситња­ атомизёр, -ера м енгл. направа за расnршивањ е течности (обично м ирuсnих мат ерија) у врло ситне капи , расnршивач . атомизирати, -изйрам и атомизовати, -зујём с вр. и неевр.

раздвојити , раздвајати, разбиОа)ти на најситније делиће; фиг. (ис)цеnкати , (и)ситнити. о ~ се (из)делити се, (ис)цеnкати се на веома ситне делове, уситнити се, уситњавати се. атомист(а) м (мн. -сти) 1. присталица, следбеник атомизма . стручњ ак који се бави атомистиком. атомистика Ж фнз. -хем. наука О атомима и њиховим свој­

атомистичкii, -а, -о који се односи на атомистику, ато­ мисте : ~ учење .

атомистички прил. на атомистички начин.

атомскн (атомнй) , -а, -о који се односи на атоме: ~ тежи­ - пе­ чурка визуелни утисак у виду n е чурке који оставља експлози­ ја атомске бомбе (од дима и других мат ерија и ваздуху). на, ~ језгро , ~ е нергија, ~ оружје, ~ бомба, ~ физика .•

атоналан, -лна, -о муз. који нема одређену тонску л инију, тоналит ет , који није везан за одређени тоналит ет : ~ компо­ зиција, ~ муз ика . атоналност, -ости Ж својство онога што је атонално; техни­ ка комnоновања која одбацује тоналитет као основу музичког

дела . атонија Ж грч . мед. nоnуштање

1. лин гв . тонуса

ненагJIашеност слога или речи. ткива,

2.

а.

оnушт ено ст , мл итавост ,

млохавост; клонулост: ~ материце . б. фиг. слабост воље, без­ вољност , апатија.

атоничан, - 'lI'lа, -о

1. лингв. неНaгJIашен, неакц ентован:

~ реч .

а. мед. оnуштен , млитав, млохав. б. фиг. безвољан, аnатичан.

-Blla, -о који привлачи Itечију пажљу,

инт ере­

совање, nри влачан , примамљив, заltuмљив: ~ особа, ~ хаљина,

-

публикациј а.

Ау, како

аугментатйв м лат. Л ИИГВ . изведена имш !ица која означава нешто увећано , често с нијан сом nejopaт ~вHocти (нпр. кућ е­ тина, ножурина) ; супр. деминутив. аугментатйван , -вна, -о који се односи на аугментатив: ~ значење,

-

наставак .

а)тур, -ура и аугур м лат. ист. староримски свешт еник који

је по лету и n евању птица прорицао судби чу и тум ачио вољу богова.

-дар .

атомистичар м в. атомиста.

aTpaКYiiBall ,

-

је поцрнео! Ау, што боли!

аугурскй и аугурскй, -а, -о који се однOt :и на аугуре: ~ вид,

ствима.

2.

атрофирати, -офйрам евр . и неевр. (О)СУШI Јти се, (у)сахнут и, (за)кржљати .

ау узвик у изненађељу, чуђењу, болу, nатњи и сл.

вањ е.

2.

ћаља , отуn елост .

аугуст(-) в. август(-).

ауди- лат. в. аудио-: аУДитиван, аудиторијум.

аудијенција ж лат. службени пријем кос' владара , односно личности на високом пол ожају: затражити аудијенцију, бити у аудијенцији , дворана за аудијенције . аудио- лат. nрефиксоид у твореницама ~ojи з н а чи да се не­ што односи на слух, слушни, чујни : аудиометар , аудиометри­ ја, аудиограм итд . аудиовизуёлан, -лна, -о лат. који се заснив'l на и сm овременом слушању и гJleдaњy: ~ метода (у настави).

аудиовизуёлно прил . аудиовизуелном ме тодом. аудиограм м лат.-грч . графички приказ o=emљивocти слуха за поједине фреквенције звука. аудио-касета ж лат.-фр. nластична кутијllца с магнет офонском траком на којој је снwиљен одређен зsу чни мат еријал.

аудиолог м стручљак за аудиологију. аудиологија ж лат.-грч . наука о слуху .

аудиометар и аудиомётар, -тра м аnар.1т за м.ер еље осе­ тљиво с ти слуха.

аудиометрија ж ГРЧ.-лат. исnитивање и мерење осетљ ивости слуха nомо ћу аудиометра.

аудитиван, -вна, -о 1. који се сазнаје чулом слуха, слушни . б. п сих. који се одл икује nа.мћењ ем за снованим на утисцима nрuмљ еНL/A'/ чулом слуха (о човеку): - тип . аудитивно прил. слухом, преко чула слуха: деловати аудИторијум (ауД-Иториј, -иј а) М лат.

1. зб.

-,

слушаоци, слушала ч­

ка публика. 2. дворана у којај се држе nредавања, слушаоница; nрастар за слуиюац е и гледаоце у nазаришту uau канцертној дворани. аудиција и аудиција ж лат. пробни на ступ глумца , певача

u.ли свuрача пред оцењивачком комисијом (пре nримања у слу­ жбу); исnитивањ е муз ичкu.x u.ли гл а совних сnасабнасти при

nријеЈИУ у службу спикера , водитеља или ltaјављивача: ићи на аудицију, бити на аудицији.

аукција ж л ат. правн . продаја робе јавНШ1 надметање.м , ли­ цитација ; у п. дражба.

кућа,

-

ти аут спорт. убацити, убацивати лопту у lIгр,миште са аутаркија ж грч.

cmpalle.

1. екон. систем у коме се I/отребе у матери­

јалНIlМ доБРlша nодмирују властитом nроюводњом ; т ежња за изол ацијом lIационалне привреде од

жишта од свет ског .

2.

Cflelt'c/('e и дОJlшћег тр­ фил. самодовољ но с, n , незави сност од

спољног света.

аутаркичан, -ч на, -о економски незавиСll Н од другог, СClJlю­ аутархија ж ГРЧ. в. аутаркија

1. н еограничена

вл адавича , СQ,иовл аll/ћ е.

предузеће,

-

продаја,

-

-

за­

место.

[I.Ma

неограllичену власт , десnотски, СClJlюдрж((чки.

аутентичан, -чна, -о ГРЧ. веродостојан , Itелатвореll , изворан;

аукционар , -ара (аукционатор) М надметач на аукција.ма; чшювllик који врши аукцију.

прави, истинит; тачан:

-

документ,

-

говор.

аутентично ПРИЛ. веродостојно, неnамворено, изворно;

аукционирати , -Оlfирам несвр. врuшти аукцију, продавати Hajn oeoIbHlJjeAt 110llуђивачу.

на аукцији ,

аула ж лат. вe.mlКo предворје иза улаза; свечаllа сала, дворана.

аура ж Л "Т. nре.ма lI еким учењима Itевидљиво светлосно поље које окружује живо т ело, чија боја и јачиllа зависи од стања свес ти.

lIa

и стинито , таЧIIО: звучати

-,

говорити

-.

аутентичност, -ости ж својство онога што је аут ентичн о , веродостојност:

-

документа,

-

говора.

аутизам, -зма м грч. мед. и ПСИХ. nовлач ење у себе, болесна

обузетост сопственом личношћу, неnоверљ ивост Ilрел-ш дру­ гима, која се јавља обично код шизофрени\ 'ара. ај'тист(а) м (мн. -сти) онај који пати од .7утllЗма .

ауреол, -6)]а М и ауреола ж в. ореол. ауспух м нем. издувllа ц ев

2.

(1).

аутархичан, -ч на , -о који се односи на а:Јтархију, који

аукцијски (аукционй), -а, -о који се односи на аукцију:

-

аут и аут М енгл. спорт. простор изван обел ежене л шщје која означава страну игралиll/та (у фудбалу, рукомету, хокеју и др.): послати лопту у аут. • бити у ауту разГ. 1) бити одбачен , бити у н ем шюсти. 2) бити болестан, лоше се oceћ~ти. извести , изводи­

сталан.

цumацијом, која се обавља пред nотеllцијаЛ llим купцима, л u­

вод,

аустрофопски, -а , -о који се одllоси на аустрофобе.

аутомобu.лу за исnуштање ис­

mрО!иен е пар е uл и ваздуха. Аустралија ж lIајмањи континент , који се налази у јуж'НОМ

аутистички, -а , -о који се односи 'ю ауmизCIJI·I. и аут исте. аут-линија и аут-линија ж спорт. л инија која ОЗl/ачава страну игралишта (у фудбалу, рукомету и др). ауто М в. аутомобил.

де.ау Тихог океаllа. Аустралијана.(, -IЈЦа (Аустралац, -лца) м становник Ау­ страл. ије.

ауто- ГРЧ. nрефиксо ид који значи 1. СClJlю -: аутобиографија , аутосугестија, аутоroл. 2. аутОАюбилски: аутс ,-сервис, ауто-рели.

Аустралијанка (Аустралка) ж становница Аустралије.

аутоанализа ж ГРЧ. анализирање, и Сllитивањ е сам ога себе .

аустралијски (аустралски) , -а, -о који се односи на Аустра­

ауто-атлас м атлас ауто-карата .

л ију .

ауто-б:iза ж вој. аутомобилска база, база моторних возила .

аустралоИд , -ида м у

MII.:

и сточна грана велике расне ску­

пин е екваторскu.x облика, расnрострањеllих у Новој reUlleju, Аустралији и Тасманији (у јд.: припадник те расн е скупине) .

Аустрија и Аустрија ж а. држава у средњој Европи. б. ист. Itекадашња царевина у средњој Европи, која је у ХIХ веку nа­ стала двојна м.онархија Аустроугарска. Аустријанац, -нца м становник Аустрије.

аустриј:iнштина ж "еј. претерана nриврженост све.му што је

дух. аустријски и аустријски, -а, -о који се односи на Аустрију привреда,

-

аутобиографски, -а , -о који се одllоси на аутобuографију и аутобиограф е: биограф:

аустријско , одушевљење за све шта је аустријско; аустријски

-

аутобиографија ж грч. властита биографија , књижевни род у коме писац описује сопствени живот, властити животоnис .

-

запис,

-

роман .

аутобиографски n РИЛ. на аутобиографСf'lt IШЧ!lН , као ауто­

Аустријанка ж стаllовllица Аустрије.

и АустријQlще:

аутобиограф м пи сац аутобиографије .

-

описати .

аутобус и аутобус м нем. моторно возило за превоз nутника

са већим броје.м седишта: туристички

-,

међуградски -.

аутобуски и аутобуски, -а, -о који се одllоси на аутобус: саобраћај, - превоз , - станица, - предузећс:.

-

аутОбусни и аутобус ни, -а, -о в. аутобужu.

народ.

Аустроугарска ж .. ст. назив некадашњ е двојне монархије, Аустрије u Угарске (Мађарске); уп. Аустрија (б). аустроугарски, -а , -о који се односи на Аустроугарску:

-

аутовакцина ж ГРЧ.-лат. вакцина , ц епиво

"plmpeJl'IIbeHO

од

бактерија lIЗолованlIX lIЗ организма болеСlIl/l:а за чије се ле чеље користи.

аутогамија ж ГРЧ. бат. са.моаnрашивање, сам оо nлод ња ,

цар.

аустрофил, -а и аустрофiiл, -Ила М онај којије пријатељски

расnоложен пр ема Аустрији и свему штоје аустријско (обич1/0 у доба Аустроугарске) . аустрофiiлски, -а , -о који се адноси на аустрафил е:

оnраШlIвање nоленом истог цвета.

ауто-гаража ж грч.-фр. просторија за

cJlle!umaj аутамобила ,

гара.жа за аутамобиле.

дух.

аутоген и аутоген, -а, -о грч. који настс'је CQ,II од себе, са­

аустрофилство с nријат ељско ра сnоложење према Ау­

мородан; исконски . • - заваривање сnајање Jllеталнu.x делова ра стаnаЊеА! њихових рубова nомоћу Ilламена водоника или

-

стријQlЩL/.ма и свел-1У што је аустријско.

аустрофоб, -а и аустрофоб, -6ба М онај који је непријатељски расnоложен према Аустрији и све.му што је аустријско (обич­

н о у доба Аустроугарске). аустрофобија

ж

н епријатељско

расnоложење

Аустријшщима и свему што је аустријско.

према

ацетилена и

KuceolllIKa .

аутогол, -ола М ГРЧ.-енгл . спорт. гол , nогод1К у соnствеl/и гол (у фудбалу,руколtету и сл). аутограм (ауто грам) М грч. својеРУЧНlInоmml С: давати ауто­ граме , скупљати аутограме.

АУТОГРАФ

аутограф м грч.

1.

-

спис Iшnисан властитом руком, ориги­

нални, изворни рукопис .

2.

справа за умножавање, коnирање

аутократски, -а, -о који се односи на

GymoKpame

и ауто­

кратију, самодржачки.

рукописа ШlU цртежа.

аутократски ПРИЛ. с неограниченом влat!iћу, са.модржачки:

аутографија ж поступак умножавања nреношењем тек­ ста или цртежа с папира на л итографски камен или металну nлочу.

аутографисати, -ишём свр. и несвр. отиснути, отискивати нечији рукопис или цртеж коnирањем са камена или металне плоче.

аутографски, -а, -о који се односи на аутограф:

51

АУТОМАТСКИ

-

материјал.

ауто-гума ж аутомобилска гума .

ауто-део, ауто-дела јек. ауто-дио, ауто-дијела м (обично у мн.) резервни део за аутомобил. аутодИдакт м ГРЧ . онај који учи сам, без учитеља, самОУК.

владати

-.

аутократство и аутократство с особина онога ко је ауто ­ крата, самовлашће, самодржавље, аутОlвља м в. брљ

(1).

брежак, брешкајек. бријежак, -ешка М дем. од брег.

БРВlllще, -ета с дем . од брвно .

брежина ж ayzм . од брег и бријег.

брвина ж в . брвно

брежиfi, -а и брежiifi, -ића М дем. од брег и бријег.

(2).

брвљив, -а, -о в. брљив .

брежуљак, -љка М дем. од брег и бријег.

брвљивост, -ости ж в. брљивост.

брежуљаст, -а, -о в. бре:жуљкаст .

брвнара ж зграда , кућа од брвана .

брежуљкаст, -а, -о који има доста брежуљака, пун бре-

брвнарица ж дем. од брвнара.

:жуљака.

брвнат, -а, -о в. брвнен.

брежуљкасто прил. попут бре:жуљака .

брвнен и брвнен, -а, -о који је од брвана .

брежј'љчиfi М дем. од бре:жуљак.

БРвно с 1. греда, даска која се поставља преко воде и служи као мост. 2. грубо отесано одсечено стабло, балван, дебља даска која служи за грађеље (зграда, бунара и др Ј, балван .

брёза и бреза ж бот. а. род дрвета и грмова Betula, већина.и беле коре, из породице 6резе (Betulaceae). б. врста 6резе беле коре и дугих висећих грана Betula аlbа (verrucosa). в. МИ . поро­

бргљёз м зоол . у изр . плави - птица певачица caesia из nор. Sittidae.

дица двосуnница Betulaceae, дрвета или грмови северног уме­ реног и хладног појаса једноставних листова и једноnолних и једноставних цветова у облику ресе . • бела - в. бреза (б) .

Sitta

ешораеа

брдар м занатлија који прави ткалачка брда .

брезiiк, -йка М брезова шума .

брдарица ж (обично у ми . ) врста колача с меда.и.

брдашце и брдашце, -а и -ета с (МИ. -ца) дем. од брдо l •

брёзин и брезин, -а, -о који припада брези, који се односи на брезу:

брдило с део разбоја на коме је учвршћено брд0 2 • брдина ж аугм. од брдо l • брдоl с

1.

геогр . маље узвишеље (од око

-

лист.

брёзица и брезица ж дем. од бреза . брёзов и брезов, -а, -о који припада брези, којије од брезе:

200 до 500 метара

надморске висине) које је тешље везано с околним планинским

масивом. 2. велика ZOMWIG , хрnа нечега (набацаног или сложе­ ног) : - кљига, - посуђа . • иешто се ваља иза брда нешто се ва­ жно спрема, не што ће се важно догодити. обеliавати брда и долиие (златиа брда) обећавати много, више него што је могуће остварити. преко девет брда, преко брда и долииа врло далеко .

-

лист,

-

шума,

-

метла.

брёзовац, -овца М брезов штап.

брёзовача и брезовача ж а. брезов штап , брезова батина. б. брезова метла . брёзовина и брезовина ж а. брезово дрво (посечено) . б. брезово дрвеће.

110

БРЕЗОВИЦА

брёзовица ж бот. врста отровне гљиве из ф.

Lactaria

-

tопniпоsа

брёсков, -а , -о који се односи на брескву (дрво):

Agaricaceae.

-

воћњак.

брёсковача ж ракија од бресака.

брёка ж бука, гал ш.ta, вика; луnање.

брёсковина ж бресково дрво.

брёкёт м бректање, брека .

брест, бреста јек. бријест, бријеста м (ми. брестови јек . бри­

из

јестови) бот. а. род листоnадног дрвећа U1шus из ф. U1шасеае,

брекиуги, брекнем и брёкиуги, -нем свр. викнути набусито,

које успева у пределима умерене и топле климе. б. мн. породица двосуnница Ulmaceae, дрвеће или грмови једноставних nила­ стих листова . • бели - врста бреста и. effusus. црни - врста бреста и . campestris.

брекиња ж бот. врста шумског дрвета

ф.

БРЗАЦ

Rosaceae,

Sorbus tопniпаlis

чији се плод једе угњилео.

обрецнути се.

брёктав, -а, -о који брекће, бучан: бректати, брёкћем несвр.

1.

-

мотор.

брестйк, -и.ка м брестова шума .

а. стварати јаку буку, хуку,

хуктати, БУ'lати, тутњати (нпр. о мотору). б. одјекивати, орити се, разлегати се. 2. викати набусито, брецати се . з. а. тешко 11 убрзано, шумно дисати, дахтати; стењати. б. на­ димати се и nоигравати при дисању; надимати се од снаге. в. снажно ударати, бити, куцати. г. исnуњавати се животном снагом, напоном, ЗGlЮСОА/; бити у пуном напону:

брёме, -ен а с

1.

-

од здравља.

брестић, -а и брестић, -ића м дем. од брест и бријест . брестов, -а , -о који се односи на брест , којије од бреста:

-

брестовйк, -и.ка м в. брестик. брестовина ж брестово дрво као грађа, Јнатеријал.

иде време иоси - ста­

рост н еумитно, н еизбежно долази . носити - бити бременита, трудна .

штап .

брестовача ж 1. брестова батина. 2. бот. врста гљ иве која расте на брестову дрвету Pleurotus sapidus.

а. оно што се носи (на леђима, раменима);

2. плод у материној утроби . •

-

брестовац, -бв ца м брестов штап, брестова батина.

товар. б. терет , тежиllа. в. фиг. невоља, .мука; тешка обавеза , дужност .

кора,

бретела ж фр. ужа нараменица која држи женски грудњак, комбинезон и сл.

брёменит и бремеиит, -а, -о

1. а.

(у ж . роду) која у себи носи

зачети плод, којаје у другОАI стаљу, трудна, гравидна (о жени). б. фиг. који даје, доноси род, који условљава родност: - јесен, - земља. в. (нечим) фиг. пун нечега, крцат нечим; оnтерећен нечим: време бременито кризама, опасностима. брёменитост и бременитост, -ости ж а. стање бремените

жене, трудноћа. б. фиг. исnуњеност нечим , nуноћа. брёменица и бременица ж дрвена уска дуга посуда за воду која се носи преко рш.1ена.

бременоша м онај који носи бреме, носач . бременце и брёмёнце, -ета с дем. од бреме. бремешце и брёмёшце, -ета с в. бременце. брёнди, -ија м енгл. врста алкохолног nића које се добија дестшшцијом вина или nреврелих воћних сокова , вињак; коњак. бренер м нем . део карбидске или nлинске ламnе из којег из­ бија плам ен , горuоник .

брёновати, -нујём несвр. нем.

1.

(и свр). (у)коврџати (косу)

нарочитом угрејшюм. наnравом (коврџалом) . 2. (некога, нешто) разг. обично у одричном облику: обазирати се (на некога, lIа нешто) , водити рачуна (о некоме, о нечему), марити (за не­ кога , за неиm1О). - Она не бренује никога.

брёцав, -а , -о

1. који -

њем; оштар, осоран:

брёцаво прил .

1.

бреца, који се бреца .

2.

nраћен бреца-

глас.

оштро, осорно.

2.

брецајући, звонко .

брёцај мудар, откуцај звона .

брёцати, -ам иеС8р. 1. в . бренцати (а). 2. куцати , бити, nул­ сирати, ударати. з. в. брецати (се). о - се 1. грубо, осорно викати на некога, осецати се, издирати се. 2. трзати се, штрецати.

брёцнути , -нем свр.

1. зазвонити, (од)јекнути (о звону). 2. в. (1) . о - се 1. викнути набусито, осорно (на неко­ га), осећи се. 2. тргнути се (од изненађења , страха), лецнути брецнути се

се, nренути се.

брёча ж итал. геол. седиментна стена састављена од сле­ пљених угластих комада истих или различитих стена.

брёчаст, -а , -о који има структуру или изглед брече; шљун­ ковит.

бречати, -чйм несвр. 1. брујати, одзвањатu , бучати; оритu се, разлега ти се. 2. издирати се, викати. брёша ж фр. 1. отвор, рупа. 2. вој. продор кроз lIеnријатељске препреке, утврђења или бојне редове, пробој фронта. брешЬе јек. бријешЬе с зб. им. од брест, бријест.

брёllцав, -а , -о који бренца, звечи, који одзвања.

брешчиЬ, -а и брешчйЬ, -Ића м дем . од брег, бријег.

брёнцаво прил. бренцајући, звучећи испрекидано .

брже-боље и бржё-бољё прил. журно, сместа, наврат-нанос.

бренцати и брёнцати, -ам несвр. а. звонити, звучати ис-

прекидано , lIа махове (о звону, односно звољељу) . б. зујати, зузукати исnрекидmю. бренце, -ета и -а с зве чак, клатно у звонцета; звонце.

бренцуља ж зоол. муха месара, зуюара,

Sarcophaga camaria.

бренч- в. бренц - .

брёсква ж (гс ••. мн . брёсака) бот. и агр. воћка Prunus persica из ф . Rosaceae, с кошти'taвим крупним и сочним плодом; плод те воћке. брескварнйк м в. бресквик.

брз, БРза, -о (комп. бржй) 1. а. који одређ ени пут прелази за краће време: - коњ. б. који неки посао обавља за краће време , хитар; сnретан, окретан: - на послу. 2. а. који се (из)врши, обавља, који се дешава, збива у краћем времену (о радњи и сл.): - паљба , - саобраћај. б. који се остварује убрзо, после краћег времена : - помоћ, - интервенција. б. краткотрајан, кратак, убрзан, ужурбан:

- поглед. з. а. (на нешто) го тов, - на свађу. б. нагао, nлаховит; брзоплет, неnроми­ шљен . • - на језику који нешто каже пре него иm1О довољно спреман:

размисли. брзи воз (влак) воз који вози већом брзиНОА1 и не стаје на свакој станици. на брзу руку журно, на брзиllУ, наврат-нанос.

што је брзо то је кусо оно што је урађено на брзину

I/uje солидно,

ваљано .

брескварство с агр. гајење бресака као пољопривредна грана.

брёскваст, -а, -о који је као бресква, налик на брескву (по боји).

2.

бjnак, -ака м 1. брз ток воде (гдеје корито реке стрмије). брз кољ . • на брзака жарг. на брзину, журио. бjnалица ж скуп речи или реченица тешких за правилан из­

бресквйк, - и.ка м бресков воћњак.

говор при брзом говорењу (у игри, забави) .

брёСКВИII, -а, -о који припада брескви, који се односи на

бjnати, -ам несвр. брзо, ужурбано се кретати или вршити неку радљу, хитати, журити; говорити брзо.

брескву:

-

лист,

-

плод.

брёсквица ж дем.. од бресква.

бjnац, брсца и брзаца м в. брзак.

БРЗИНА

-

брзореко ПРИЛ. говорећи брзо .

брзина ж Ј. особина о/юга који је брз, онога што је брзо, хи­ тршш.

2.

а физ. однос пређеног пута према времену потребном

за прела:жење тога пута; пут пређен у јединици времена при једнако)\,/ кретању. б. уопште однос количине извршене радње према времену за које се изврши .

брза

•

- велика брзина. на бр­

знну врло брзо, ,ито се брже може, хитно. ухватити (нешто) на брзину искористити , злоупотребити прилику која се указала (за нешто). убацити у брзину (прву, другу, трећу...) подесити мењач

на MOmOPHOJlI возuлу (аутомоБLUlУ) да би се добио одговарајући пренос; уп. пренос (3). брзнномер јек . брзиномјер м мех. справа, инструмент за мереље брзине вОЗLUlа, тахометар.

БРЗИllOметар и БРЗИНОМётар, -тра м мех. в. брзиномер. брзiiнскii, -а , -о који се одllоси lIа брзину:

-

-

сигнализација,

испит (у аутомобилизму). бl')Зити, брзим неевр .

1.

подстицати (некога) да се брже 2. в. брзати .

креће, да жури , nожуривати. брзица и брзiща ж

1.

брза река.

2.

в. брзак

(1).

111

БРИЖЉИВ

брзорекост, -ости ж особина ОllOга који је брзорек . брзородан, -дна, -о који брзо дОllоси род, плод, који рано доспева :

пшеница,

-

-

кукуруз .

брзостасан, -сна , -о в. брзородан.

брзоходан и брзоходаll, -дна, -о којије брза хода, који брзо ради , функционише:

-

лифт,

-

МОТОр.

брзоцветајуliii, -а , -ё који брзо цвета : брзоцветајући усеви . брИга ж 1. осећање неспокојства, узнелшреност због бојазни да се није десило или да се Ite деси нешто неповољно или да се неће десити нешто што би требало да се деси ; ,l1ука , теш.коћа: бити у бризи , задавати бриге; имати бриге. 2. стараље, труд , настојање око некога или нечега: водити бригу о некоме. 3. фиг. онај или оно што задаје бриге, предмет бриге. - Сине мој , бриго моја . • баш ме -, -ме, није ме - (шатр. боли ме -) не тич е м.е се, свеједно ми је. бриго моја, пређи на другога каже се кад неко неће нешто сам да уради, већ хоће то да пребаци на другога. бринути бригу бринути се. водити (бринути) туђу бригу мешати

брзичав и брзичав, -а, -о пун брзица, брзака, брз (о воденом току) .

брзо прил . (комп. бржё и брже) 1. на брз начин , .журно, хитро, хитно: - трqати , - јести . 2. у значењу имп. : пожури (те) , по­ хитај(те) . - Брзо за мном. 3. ускоро, убрзо: - затим . • кадбрже (у чуђењу) кад пре, како тако брзо.

се у туђе ствари. дати се у бригу забринути се. девета (.lOследња) нешт о споредно, неважно . ие бери(те) бригу, немај(те) бриге, нн брнге те (вас) ништа се не брини(те) , буди спокојаll, будите

-

спокојни. удри (баци и сл.) бригу на весеље заборави бриге. пре­ брннути бригу; скииути брНl1' с врата ослободити се нечег непри­ јатног. шта је кога брига шта се кога тич е.

БРЗОВОЗНii и БРЗОВОЗНii, -а, -о 1. који се шаље, отпрема возом хитно, убрзано : - роба, - пошиљка. 2. који се односи на брзи

бригада ж фр. 1. вој. велика војна јединица састављена обич­ но од два или три пука. 2. организована радllа једШlUца за из­ вршеље неког посла састављена од већег броја радника : радна

воз:

-,

-

ли.нија,

-

пруга.

брзовозно и БРЗОВОЗIIО прил. хитн о, као брзовозна пошuљка.

брзојiiв м

1.

в. телеграм .

2.

в. телеграф.

брзојављати, -ојављ ам неевр. слати телеграм , телегРCLие ,

бригадiipка ж женска особа бригадир

-

1.

пушка.

зину заврши, уради , произведе и СЛ.:

2.

2.

1. који

- курс.

брзо мисли, оштРОУJlЮН, паметан.

блуза,

-

штаб ,

-

генерал .

-

Ја се убих радећи, а он ни бригеша. бригица ж дем. од брига.

брзопiiс м аntш писма у старим рукописима којим се брже пи сало него све чанuјuм стилом , курзив; уопште брзи, некали­

графскu начин nиса ња. брзописац, -с ца м онај који пише брзописом. брзопiiснй, -а , -о који се односи на брзопис:

-

белешка.

брзоплет, - а , -о који ради брзо, У:Ј/Сурбано и не размишљајућu , lIеСJlютреll , л акомислен , неnромuшљен. брзоплетаll, -тна , -о в. брзоплет . брзоплето ПрИЛ . на БРЗОl1Jlет начш/, н епромишљено, несмо­ тр ено , лаКО.ми слено.

брзоплетост, -ости ж особина онога који је БРЗОl1Jlет, непро­ мишљеност, lIесмотреност, лакомисленост; журба, хитња. брзопловаll, - вна, -о који брзо l1Jlови (о лађи). БРЗОIJ()теЗIIЙ, -а , -о а. шах . у коме се потези повлаче брзо, без дужег разМULшьања : - турнир, - партија, - шах . б. фиг. који

-

портретисање .

брзопбтезно ПрИЛ . брзим 110влачељем потеза:

-

решити

партију шаха.

брiiд м (ми. брйдови)

1.

ивица, руб.

2.

оштрuца , сечиво.

3.

(планински) гребен .

брilдак, бритка, -о

1. а. добро /taоштрен, ошmар, који добро - нож. б. који има оштре ивице: - камен. 2. врло хладШt, оштар, резак: - ветар, - зима, - студен . 3. брз, хи­ тар; силовит: - покрет, - мисао . • - на језику оштар у говору. сече, реже:

-

сабља,

брiiдаll , -дна, -о који бри ди, боли , болан:

брilдаст, -а , -о којије као брид , оштар:

-

-

рана .

камен ,

-

раме.

бридеж м бриђење, свраб, свр(а)бе.ж, утрнулост. брitдети јек. бридјети , -дим иесвр. потмуло болети и mрuути изазивајући осећај свраба (услед удара, убода, хладноће, умора и сл.) : образ бриди, табани бриде. брiiднii, -а, -о који се односи на брид, ивичuи :

-

угао,

-

кут.

бридовит, -а, -о в. бридак (1б) . брИжан и брйжаll, -жна, -о 1. а. који је у бризи, I1УН бриге, забринут , uеспокојан: - отац. б. који изражава бригу, забри­ нутост: - поглед . 2. в. брижљив: - рука, - чувар . бриждати, -дим иесвр . 1. извирати , избијати полако , сл або (о течно сти). 2. испуштати полако, слабо течност. брИжица ж дем. од брига .

брзорастуliй, -а , -ё који брзо расте: брзорек, -а , -о

-

бригеш , -еша и бригёш , -еша м у изр .•IИ бригеша (без бригеша) разГ. без икакве бриге, не брuнући се, lIe марећu ни за шта .

БРЗОllОГ, -а, -о којије брзих /югу, који брзо трчи , хитар, брз .

се изводи брзUJI'/ nот езuма :

бригiiднii, -а, -о који се односи на бригаду:

фиг. који се на бр­

брзометка ж брзо)\t етна nушка.

брзомислеll, -а , -о в. лакомисл. ен.

бригадiipскii, -а, -о који се односи на бригадире: униформа .

бригадисткиња ж женска особа бригади ст(а).

који избацује, испаљује метке брзо ,

-

(2), брuгадисmкиља.

бригадист(а) м (ми . -сти) члан радне бригаде.

брзојiiВIIО '·'рИЛ. путем брзојава, телеграфски. брзометаll, -тна , -о

(1). 2.

бригадирство с звање, положај бригадира .

брзојiiвиii, -а , -о који се односи на брзојав, телеграфски .

један за другUJIt: брзометни топ,

-.

БРИГllдiiр, -ира м 1. заповедник, командант бригаде а. руководилац радне бригаде. б. в. брuгадист(а).

брзојавити , -ојавйм евр. послати телеграм , телеграфисати. телеграфuсати.

омладинска

1.

-

стабло.

који брзо говори; говорљив.

непромишљено, lIеСJlютрено , брз најезику.

2.

који говори

брitжљив, -а, -о а. који се брине, који води бригу о не чему; паж'/Ьив, савестан: - Домаћин. б. у коме се испољава , ОЧllтује нечија брига: - нега, - испитивање.

112

БРИЖЉИВО

брИжљиво прил.l. на брижљив начин, пажљиво, савесно.

2.

в. бриЖ1l0

брitжно и брifжно прил.

2. в.

1. у бризи, (1).

бринући се, забринуто ,

брижљиво

бризантан, -тна, -о фр. који се расnрскава и разара, ексnлограната,

пројектил.

-

брilзгав, -а, -о који бризга, nрска : брiЬгавац, -авца м

1.

-

бот. в. коnитац .

2.

косе .

бриљантно и брИљантно прип . изванредно, изврсно, дивно, сјајно:

-

одговарати.

је бриљантан, онога што је бриљантно. а. сјај, блиставост. б. фиг. изванредност, изврсност.

имати великог успеха у нечему:

ности и гасова притисак претвара у брзину, млазница, дизна . брilзгати, -ам нсевр .

1. а. нагло избијати, шикљати, nрскати; врцати (о т е чности) . б. избијати, сукљати (о пламену). 2. нагл о надолазити. 3. убризгавати, давати у виду инјекције . брioготина ж млаз течности.

бризла ж нем. вет. грудна жлезда младих животиња (обично телади) , која се употребљава за сnрављање гурманских сnеци­

-

на испиту.

брИнет м фр . мушкарац смеђе, кестењасте ко се и тамног тена.

бринета ж фр . женска особа смеђе, кестењаст е косе и тамног тена.

брИнути, -нём иеевр.

1. осећати бригу,

несnокојство, бити

у бризи, бити забринут (због некога или нечега) .

2. (некога) за­ давати бригу, немир (некоме), забрињавати (некога). 3. води­ ти бригу, старати се (око некога или нечега): - о родитељима. о - се в. бринути (1, З) . • -брнгу в. брига. брис м мед. садржај добијен брисањем слузокоже (обично

јалитета .

бризнути, брйзнём и брiЬнути, -нём евр. а. нагло избити, nотећи у млазу, шикнути (о течности) . б. сукнути, nокуљати (о пламену). в. nрснути, nросути се (о искрама, зрацима). г. нагло дунути (о ветру) . • - у плач ударити у плач, нагло , од­ једном заnлакати.

бријати и бријати, бријём неевр. 1. сећи длаке оштрим ору­ ђем (бријачем, бритвом) до саме коже: - браду, - бркове, длаке . 2. оштро сећи, косити (о сабљи , коси и сл.). 3. фиг. оштро ,јако дувати, шибати, сећи (о ветру, хладноћи). о - се бријати себе; не I/Осити браду и бркове . • - без сапуиа злоста­ вљати, мучити, кињити . ко те пита брије ли се владика не мешај се у оно што т е се не тиче.

бријаliи, -а, -ё који служи за бријање: бријач, -ача м

1. нож за

-

прибор ,

бријање, бритва.

-

бритва .

2. занатлија

који

брије (људе), берберин. бријачиli м дем. и ир. од бријач бријачица ж

1.

в. бријач

(1). 2.

(2).

женска особа брujач

бријачкй, -а, -о који се односи на бријаче и бријање:

-

ждрела) nомоћу стерилног штаnића са ватом или газом који служи за лабораторијско бактериолошко исnитивање; такав замотуљак вате или газе :

брисанй, -а, -о у ИЗр.

-

-

из грла.

простор в . код те им енице .

брисати, бришём неевр. 1. а. трљајући нечим уклањати, скидати (nрљавштину, прашину, влагу и сл.) с !lовршине не­ чега; отирати : - прашину, - сузе . б. трљајући нечим чистити од nрљавштине, nрашине, влаге и сл . : - под, - сто, - руке . в. (о природним силама, обично о ветру) скидати, односити у снажним налетима; чистити снажно дувајући - Ветар брише снег. Ветар брише палубу од песка. г. оштро , снажно дувати (о ветру). Д. фиг. ир. брзо, халапљиво јести. 2. трљајући гумицом или на други начин, нпр . nрецртавањем,уклањати, избацивати, nоништавати (писани текст). б. уклањати, nоништавати, укидати: - неки члан из закона, - разлику између некога. 3. косити, обарати (о ватреном оружју); обаcunати, тући ватром из оружја. 4. додиривати у ниском лету, врло ниско летети (о авиону). 5. разг. (обично у имп . ) одлазити, губити се. - Бриши

(2) .

одавде одмах!

занат,

но влагу да кожа буде сува): - се пешкиром . 2. ишчезавати, губити се, нестајати . • -с посла жарг. одлазити, бежати с посла

радња.

- се 1. трљајући нечим скидати са себе (обич­

пре истека радног времена.

бријачница ж бријачка радња, берберница . бријег в. брег, бријеж- в. бреж-, бријест в. брест, бријестак в. брестак, бријешliе в. брешће.

брисач, -ача м 1. предмет којим се нешто брише или о који се нешто брише: - на аутомобилу, - за обућу, - тинте. 2. онај који нешто брише (нпр. излоге) .

брик м енгл. пом. врстаједрењака са двајарбола.

брисачица ж она која нешто брише (нпр. излоге).

брикёт, -ета м фр . висококвалитетно чврсто гориво у облику

брiiекати, -ам неевр . у дем. значењу: брисати .

мањих цигли, лоnтица или јаја које се добија nресовањем (бри­ кетирањем) ситних комадића угља, угљене nрашине, дрвене nиљевине и сл.

брикетирати, -етйрам (брикетовати, -тујём) неевр. сабијати, nресовати угљену прашину у брикете, правити брикете.

брилијант 2 м фр. технички назив за најмања штамnарска слова вели чине три тиnографске тачке.

брivьант м в. брилијант'.

-

се мало

брисотина ж избрисано или nрецртано место, траг од брисања на тексту .

Брirrанка ж становница Велике Британије; она којаје по­ реклом из Велике Британије .

брirrанскй, -а, -о који се односи на Велику Британију и на Британце.

брилијантскй, -а, -о који се односи на брилијант : огрлица.

стакло . о

британика ж врста цuгape.

брилијант' м фр . дијамант брушен на посебан начин, с много фасета , који се одликује лепим сјајем.

-

-

је пореклом из Велике Британије.

брИкётница ж радионица у којој се прави брикет .

игла,

брiiенути, -нём евр. мало nобрисати : се обрисати .

Британац, -нца м становник Велике Британије; онај који

брикётнй, -а, -о који се односи на брикет.

-

сту­

бриљирати, бриљйрам неевр. фр . нарочито се истицати,

зоол. в. трn.

брюгаљка ж конично сужена цев у којој се при струјању теч-

-

-

успех.

брivьантскй, -а, -о в. бриљантни .

вода .

брilзгалица ж мед. направа за убризгавање течности, шnриц.

салон ,

-

бриљантност и брivьантност, -ости ж о собина онога који

бризак, -зга м млаз течности.

-

дент,

брivьантни, -а, -о који се односи на бриљант, брилијантскu.

брilжност и брИжност, -ости ж 1. особина, стање онога који је брижан, забринутост. 2. в. брuжљивост.

-

бриљаитан и брivьантан, -тна, -о а. блистав, сјајан . б. фиг.

бриљантйн, -ина м фр. миришљаво уље или маст за мазање

весно ст , nажљиво ст .

зиван, разоран :

БРИТВА

који се нарочито истиче, изванредан , сјајан , изврстан:

(1).

брИжљивост, -ости ж особина онога којије брижљив; са­

страхујући.

-

' -

прстен,

брiiтва ж а. џеnни ножuћ (обично крив) на склаnање. б. нож за брujање, бријач . • (о)брнјатн (некога) без бритве разг. пре­ варити, варати (некога), nодвалитu, подваљивати (некоме) .

БРИТВЕНИ бритвенй, -а, -о који се односи на бритву: бритвене коре .

брИтвйште с дршка, држак, корице бритве.

чачкати по нечему.

бритвурина ж ауг.м. и nеј. од бритва.

брко в. брка.

брИтко прил.

1. секући, режући оштро: одсечно: - одговорити.

дувати.

2. оштро,

бриткост, -ости ж особина онога којије бридак, онога што

бркуља ж агр. врста пшенице са дугачким осјем

брифинг М енгл. а. кратак разговор високих nолитичара са

сарадницима и lювинарима (о неком важном, актуелном до­ га ђају). б. nоследњ е кратке инструкције посади авиона. брица' жхиn . од брит ва; бритва, бријач.

брица 2 , -ё и брицо, -а и -ё М (обично пеј. и ир.) берберин, бријач. бриџ М енгл. врста игре карата учетворо.

а. длаке изнад горње усне у

човека; фиг. достојанство, част. б. дуге длаке и сл. израштаји на горњој усни, њушци неких животиња (мачке,рибе и др.). а. витица, вршика у винове лозе и сл. бшьака. б. ос, осје на

класу жита. в. КО Н'lасти израштаји на вршку кл иnа кукуруза,

свила . • мачков - 60Т. зељаста бшька. Nigella из ф. Ranunculaсеае, чије се н еке врсте гаје као украсне и лековите бшьке. смеши МУ се - огледа му се задовољство на лицу, радује се. гла­ дити - исnољавати, nоказивати задовољство. обесити брк(ов)е сневеселити се, онерасnоложити се. омастити - 1) добро се на­ јести. 2) јако се окористити. пљуии ми У - каже се кад неко

чврсто, непоколебљиво нешто тврди. У - отворено, без увијања (скресати , рећи и сл.). брка, -ё и брко, -а и -ё м (обично хип.) човек с великим бр­ ковима, бркат човек.

1.

дивље звери, легало звери, јазбина, лога. г. скровито место у дубини воде где се скупљају рибе зими или за време nарења. 2. а. ђубре, nрљавштина, нечистоћа, неуредност; неред. б. фиг. морална nрљавштина , гадост ; срамота.

брљ м

coenurus,

1.

зоол. бобичаста ларва овчије nантљичар е Таепја 2. вет: в.

која живи у мозгу овце и изазива брљивост.

брљивост (Ј).

брља' ж

.

1. мала

бара, локва; каљуга.

2.

слаба, мека ракија.

брља 2 , -ё и брљо, -а и -ё м хиn. од брљавко; брљавко. брља З ж и м брљива особа, брљивко, брљивица. брљав, -а, -о уnрљан, прљав, каљав, блатњав.

брљавац, -авца м в брљавко. брљавити, брљавим нссвр.

1. говорити којешта ,

будалити,

луnетати; поступати брљиво. 2.јести без воље и споро, мр­ љавити.

брљавица ж неуредна, прљава женска особа; мусавица. брљавко м онај којије прљав, аљкав, мусав.

бркајлија м човек с великим брковима. бркат, -а, -о

брлог м 1. а. каљуга у којој леже свиње. б. фиг. прљаво, не­ уредно станиште или ле.жиште. в. скровито место где живе

брложити, -йм неевр. правити брлог, nрљати.

лет в. под лет.

1.

Triticum

aestivum.

брложан, -жна, -о прљав, нечист, неуредан, заnуштен.

бриџист(а) М (МИ. -сти) онај који игра бриџ.

2.

бркомаз ммаст за мазање бркова.

бркоња м в. бркајлија.

бриткоћа ж в. бриткост.

брк М (МН. бркови, ређе бј'щи)

брковез м трака за везивање бркова ради удешавања и добијања жељеног облика бркова.

је бритко, оштрина; изразитост.

-

бркљачити, -им нсевр. нејасно, неразумљиво говор ити, мр­ бркнути, бј'жнём евр. (нечим) завући руку, прст шш какав предмет некуда, обично тражећи нешто, nромешати, nро­

бритвица ж дем. од бритва.

брiiшућй, -а , -ё у изр.

113

БРЊАСТ

мљати.

бритветина ж ауг.м. и nеј. од бритва.

изразито;

-

брљаво прил. неуредно, аљкаво, прљаво.

који има (велике) бркове.

штаје, вршике у облику бркова (о бшьци):

-

2.

који има изра­

јечам,

-

ротквица.

бркати, бfжам несвр. 1. а. мешати Оело). б. (по нечему) пре­ турати , nреметати, nревртати тражећи нешто: - по џепови­

брљати, брљам неевр.

1.

а. nрљати, каљати. б. фиг. срамо­

тити. 2. фиг. а. аљкаво радити, поступати. б. мешати се у нешто кварећи. 3. писати којешта, дрљати, шкрабати. 4. а. претурати, nреметати, мешати (по нечему), бркати: - по

представе и сл.).

прашини. б. nиnати , додиривати њушкајући, тражећu нешто (нпр. о nсу) . о - се 1. nрљати се, каљати се. 2. брчкати се у

посао. о

прљавој води; ваљати се у брлогу.

ма.

2.

погрешно замењивати једно другим, мешати (појмове, 3. кварити, ометати; реметити: - некоме

-

се

1. мешати се, уnлитати се у нешто. 2. а. греши­

ти у забуни, збуњивати се. б. постајати збркан, конфузан (о мислима и сл .).

брљив, -а, -о

1.

болестан од брља; УП. брљ 3. неуредан, аљкав.

(2): -

овца.

2.

сметен, луцкаст, шашав.

бркатити, -йм несвр. добијати бркове, постајати бркат.

брљивац, -ивца м онај који је брљив, луцкаст, сметењак.

бркатост, -ости ж особина, стање онога којије бркат.

брљивица ж брљива, сметена женска особа.

бркаш, -аша м 1. в. брка. 2. зоол. врста речне рибе Nemachilus barbatus из nор. Cobitinidae, са израштајима у облику бркова 'Ја горњој усни и у угловима уста.

брква ж 60Т. врста украсног шиба

Periploca graeca из ф .

Asclepiadaceae. бркица и бркица м (мн. ж) 1. дем. и хиn. од брка, мали брка. зоол. а. врста мале речне рибе са шест брчића око уста Со­

2. bitis barbatula. б. в. бркаш (2).

бркља ж 1. а. nоnречна греда на неком прелазу која се може дизати (при пролазу) и сnуштати (за затварање пролаза),

брана,рамnа. б. мотка, колац; греда. 2. а. направа од жице за мућење јаја, .мешалица. б. ра'lвасто дрво за мешање качама­ ка, каше и сл. в. уопште рачвасто дрво које служ·и за разне намене (као nодуnирач, за сушење сена, пасуља и сл., као nритка и сл.).

брљивко и брљйвко м в. брљивац. брљиво прил. на брљив начин , неразумно , лудо, сметено. брљивост, -ости ж 1. вет. овчија болест коју проузрокује брљ, особина или стање онога којије брљив, сметеност;

vertigo. 2.

неозбшьност.

брљо в. брља 2 • брљотина ж 1. умрљано, замазано место; крмача. 2. фиг. лоше израђена, рђава слика, рђав цртеж, спис и сл. 3. брљuв поступак, будалаштина, глупост.

брљуга ж брлог, каљуга. брнчати, -чим неевр. зујати (о nчелама, осама и сл.) .

брња ж белега, обично бела, на њушци (коња , бика, овце, козе и сл.).

бркљати, -ам неевр. в. бркати (Ј).

брња', -ё и брњо, -а и -ё м хиn . од брњаш.

бркљач, -ача м в. бркља (2а и б).

брња 2 ж брњаста овца или коза .

бркљача ж в. бркља.

брњаст, -а, -о који има БРњу.

114

БРЊАШ-БРОЈ

брњаш м брњаст коњ.

брњица ж

1.

а. гвоздена алка која се nровлачи кроз њушку

HeKu.M животињама (медведу, бику, свињи и сл.) да се укроте

и мирују. б. направа од жице, каишића и СЛ. у виду корnице која се ставља на њушку неким животињама (nсу, телету и сл.) да не уједају или да не чине штету. 2. њушка, губица .• меТIIУТИ , ставити и сл . некоме брњицу иа уста не дозволити некоме да слободно говори , приморати (некога) на ћутање, ућуткати. 1

БРњо в. брња •

бродоградитељ М градитељ бродова; инжењер за градњу бродова. бродоградитеЉСКii, -а, -о који се односи на бродоградит еље и бродоградњу. бродоградња ж грађењу бродова.

1.

веће nловно

nревозно средство , са мотором или на једра , лађа: трговачки

бродоковач, -ач а м ков. ковач који ради у бродоградилишту. бродоковаЧКii, -а , -о ков. који се односи IШ бродоковаче: радионица,

пропада. лииијски - ратни брод на једра, са две или три nалубе

и великим бројем топова . кад -тоие, мишеви први беже кад прети нека опасност , најлукавији се први спасавају.

бродан, -дна, -о који се може nрећи, прегазити (о реци).

бродоломан, -мна, -о 1. а. којије претрп ео бродолом . б. фиг. којије претрпео крах, неуспех. 2. који изаз ива бродолом , који доводи до бродолома. 3. коме прети опа сност од бродо­ лома, пун опасности од бродолома .

бродар, -ара м а. онај чије је занимање пловидба , лађар;

бродоломац, -мца м в. бродОЛОА1ник. бродоломаЧКii, -а , -о који се односи на бродолом ц е; фиг. очајнички .

жбеник бродарства.

бродоломка ж она којаје претрп ел а бродолом.

бродарина ж а. такса која се nлаћа за превоз бродом. б.

бродоломнiiк М онај којије претрпео бродолом.

новЧGlШ награда , плата за превоз бродом или скелом. бродарити, бродарим несвр. nревозити бродом , бавити се

бродоломнiiчкii и БРОДОЛОМНИЧКii, -а , -о који се одн оси на бродоломнике .

речним. или Ј1юр ск им превозом.

БРОДОЛ ОМСКii, -а, -о који се односи на бродолом.

бродарица (бродарка) ж 1. женска особа бродар, она која се бави nревожење.м преко воде . 2. нар . песн. (обично уз реч

"вила") вшю која живи у морима, рекама или језерима и чува их . З. (обично у мн.) врста спортске ципеле. бродарски, -а, -о који се односи на бродаре и бродарство: друштво ,

-

школа.

бродарство с

1.

а. привредна грана која се бави превозом

nутllика и ро бе бродовима и др. пловним средствима, бродски

саобраћај; бродарска струка. б. пловидба бродовима, брода­ рењ е. 2. бродови , бродовље. бродет м ПО М . кув . врста јела од куване морске рибе са зачи­ нима.

бродина ж аугм . и nеј. од брод. бродити, - им нес вр.

1. путовати, возити се бродо.м, пловити.

а. nловити (о броду). б. фиг. кретати се, ићи , пролазити . в. т ећи , пролазити (о времену). г. лутати (о мислима) . 3. газити

2.

воду, прелаз ити пр еко воде газећи на броду

(3).

бродиli, - а и бродiili, -ића М дем. од брод . бродица жА1али брод, бродић, барка; велики рибарски чамац . бродобран М

1. в.

бокобран.

2.

дрвени шиnови обложени да-

скама , на обали, који штите бродове приликом nристајања . бродовласнiiк м власник брода (бродова) . бродовласнiiчкii и бродовлаСНИЧКii, -а, -о који се односи

lIа 6родовла снике. бродовласнiiштво с власништво, својина над бродовима . бродовље с зб . бродови ; укупан број бродова којим неко

ра сполаже, флота. бродовођа м заповед ник брода, капетан брода.

бродоградилац, -иоца М в. бродоградитељ. бродоградилаЧКii, -а, -о који се односи на бродоградиоце, бродоградит ељски .

бродограДИЛИШНii, -а , -о који се односи на бродоградили­ шт е .

бродограДИЛiiште с индустријски погон за изградњу и оnравку бродова .

-

одељење .

бродолом м пропаст , удес брода на мору (због буре, судара и др.).

онај који је запослен у бродарству. б. в. бродоградитељ . бродарац, -рца м онај који је запослен у бродарству, слу­

-

бродоковачница ж ков. ковачница у бродоградилишту.

архит. део цркве од главног улаза до nевнице. З.

nлитко Јиесто у реци или језеру где се може прегазити или се превози скелОА1 , газ; плићак . • - који тоие ствар, подухват који

-

наука о

бродозакИвач, -ача М ков . онај који ставља закивке на броду.

брод, брода м (мн. бродови, песн . и броди)

-. 2.

2.

бродограђёвнii, -а, -о који се односи на бродоградњу, бро-

ричког кон структ ора Бровнинга).

ратни

грађење и оnравка бродова .

доградитељски.

бровнинг м врста аутоматског nиштоља (по имену аме­

-,

1.

бродотесач, -ача М ков. тесач који ради на бродоградилишту. бродоточац, -чца М зоол. род црвол икuх морских шкољкаша с љуштурицом слиЧIЮМ турnији, којом буше ходнике у дрвеним деловима брода; врста таквог шкољкаша Teredo na-

Teredo, valis.

БРОДСКii и БРОДСКii, -а , -о који се односи на брод, који при­ - мотор, - посада.

пада броду:

број, броја М (МИ . бројеви)

1.

а. тачно одређ ена количUlШ

јединица (садржаних у некој множини):

-

становника,

-

стоке .

б. основни појам за израчунавање и израЖ'авањ е кол ичине,

основни елемент бројања : природни - , парни -, непарни - . в. писм ени знак, симбол за изражавањ е кол ичине јединица; цифра: двоцифрени -, вишецифрени - . г. знак за обелеЖ'авање појединих лица или предмета, односно појмова уопште; лице или предмет означен тим знаком. д. ознака вели чине или ја чи­ не неких производа (обуће, одећ е и др.): - ципела, - хаљине. издањ е дневног листа, свеске ча соnиса ; поједини примерак дневног листа или часоnиса једног издања. З. лингв. а. врста речи којом се казује тачна количина , збир или ред (лица , пред­ мета или појмова). б. граматичка категорија која изражава да ли се р е ч употребљава за јед нину (сингул ар) , Ј111l0жину (nлурал) или двојину (дуал) . • арапски бројеви бројеви nи са m! арапским Зlшцима (Ј , 2, 3, 4 итд.). астрономски - врло велики, огроман 6рој. дец ималии - број који у себи садржи цео број и децимални разломак (нпр. 2,74; 3,2). имаl"инарии - 1) теоријски квадратни корен негативног броја. 2) в. КОЈ1111лексни број. ира­ ционални - број чија се вредност н е може израчунати до краја (нпр. квадратни корен из 2). КОМllлексни - бројни израз од једног

2.

стварног и једног имагинарног броја. мери и - број који показује колико је узето јединица од неке количине изражене у таквим јединицама. мешовити - број који садржи у себи ц ео број и оби­ чан (недецималан) разломак (нпр. 3). негативаи - број који је мањи од нуле (нпр. -3). непаран - број који није дељ ив са 2 (нпр. 5). округао - број целих десетица , стотина , хиљада итд ., од­ носно број nовећан ш/и смањен тако да се завршава нулом ради лакшег nамћења или рачунања (нпр . 50 А1 есто 49) . општи број изражен словима (ради уоnшт ења мат е.матичких радњи). основни (главнн, прост)

- лингв. број који означава колико тачно има онога што значи именица уз коју стоји (1 , 2, 3, 4 итд.) . парии - број којије дељив са

2

(нпр.

број којије већи од нуле (са ОЗIШКОМ

4,6,8 итд.). lIозитиван­ +). IIриродаи -ма коЈи ц ео

БРОЈАЛИЦА

позитиван број. прости - 1) број који је дељив само јединицом и самим собом, (нпр, 3, 7,11).2) лингв. в. основни број. рациоиалии

ма који цео број или разломак који се може до краја израчу­ нати , изразити. ред ии - број којим се означава ред у реду, ни­ зу предмета или л ица (нпр. први , други итд.). римски бројеви бројеви писани римским знацима (1, П, ЈП , ЈУ итд. ). сложеии­

-

-

бројчitнйк, -нка м техн. плоча са бројкама , цифрама (на ча­ совнику, телефонском апарату и др. наnравама или инстру­ ментима) на којој се nомоћу nоказивача очитавају резултати мерења.

бројчано прил . изражено у бројкама, бројно . брокат, -ата м итал. врста свилене тканине проткане злат­

број који је дељив, сем јединицом и самим собом, још и неким другим бројем (нпр. 8). стварии (реалии) - сваки рационални или ирационални број. цео - број без разломка . без броја врло много, небројено , безброј. ии броја се ие зиа врло много, безброј. иису му

ним или сребрним нитима. брокатнй и брокатскй, -а, -о који је од броката:

средник, мешетар, сеllЗал.

бројалица ж в. бројаница (2а). бројан, -јна , -о 1. велик по броју, многобројан, многи: број­ ни примери . 2. (одр. ) који се односи на број: бројне именице, бројни при деви. а. исказан, изражен бројем, бројевима: вредност, - стање. б. који се односи на граматичку категорију

-

бром м хем . халогени хемијски елеменат

бројати и бројити, -јйм неевр. 1. а. утврђивати број, коли­ чину предмета или лица почевши од једног па додајући даље

до тачног изно са: - овце. б. изговарати редом бројеве: - до сто. 2. имати, садржа ти , nоседовати (изражено у бројеви­ ма). - Друштво је бројало осамдесет чланова . з. а. (у нешто) убрајати, урачунавати (у нешто), сматрати (за неког, не­ што). - Тај дан је бројао у најлепше дане у свом животу. б. сматра ти , мислити, држати. в. сматрати да нешто вреди, важи, урачунавати, признавати . о - се убрајати себе у нешто, сматрати себе н еким, нечим . • - дане н естрпљиво чекати, очекивати. - (некоме) залогаје 1) мотрити да ко не поједе мно­ го. 2) гледати са завишћу кад неко једе . - последње дане бити пред смрћу, очекивати скору смрт. то се не броји то се не ува­ жава, не nризllаје .

бројач , -ача м 1. онај који броји lIешто; службеник који броји новац . 2. техн. справа , апарат за бројење (нечега); бро­ јило: - утрошка електричне енергије .• Гајгеров - техн. апарат за мерење радиоактивности. бројitчица ж о на која броји lI ешто; службеница која броји новац .

(Br), тамноцрвена

течност јаког мириса.

- придев. 1. (и ми.) ниска куглица, зрна која се nремећу у

изговарају или певају при разбројавању у дечјој игри. б. речи nросјачке молбе.

бромат, -ата м (обично у мн.) хем. со бромне киселине . бромЙД, -нда м (обично у мн . ) хем. со бромоводоничне ки­ селине,једињење брома с металима (у употреби у медицини и фотографији) .

бромий, -а, -о који се односи на бром, који садржи брома:

-

једињење .

-

једињење,

бромов, -а, -о који припада брому, који се односи на бром:

-

оксид.

бронза (бронза) ж нем. 1. хем. легура бакра и калаја (евенту­ ално с незнатним додацима других метала). 2. звоно од БРОlIЗе (1) које се ставља на стоку, меденица.

бронзан, -а, -о 1. који се односи на броllЗУ, којије од БРОlIЗе, који потиче од бронзе: - звоно, - звук. 2. којије боје БРОlIЗе. • - доба археол. nредисторијско доба у којем се за израду оруђа, оружја и накита nочиње употребљавати БРОlIЗа. бронзирати, бронзирам евр. н неевр. nревући , nревлачити броlIЗОМ. бронтосitур(ус) м лат. пал . изумрли џиновски г.мизавац

Bron-

tosaurus, који је живео у периоду креде . бронхалнй, -а, -о који се односи на бронхе, бронхијални:

-

астма.

бронхијалнй, -а, -о који се односи на бронхије:

-

астма.

бронхије, бронхија ж мн. грч. анат. две цеви на које се рачва

бројеница ж в. бројаница.

душник, огранци душника, душнице.

бројнв, -а, -о у изр. - именица, -реч лингв. именица, реч уз ко­ ју се може употребити број или количински прилог (нпр. пет дана , Мlюго дана, неколико девојака и сл.). бројилац, -иоца м ]. мат. број у разломку (изнад разломачке

црте) који показује колико се одређених делова ц елог броја узи­ ма. 2. в. бројач (1). бројнло е техн . справа за мерење nотрошње нечега (нпр .

електри чне енергије, плина, воде): електрично

-,

плинско

-,

-.

бронхиоле ж мн. анат. крајњи огранци бронхија . бронхlrrис и бронхитис м мед. заnаљење слузница у брон­ хијама, bronchitis. бронц-в .бРОIlЗ-(бронза, бронзан),бронч-в .бронз-(брон­ зан, бронзирати) .

броli l м 6от. вишегодишња зе.љаста биљка

Rubia tinctorium

из ф. RuЫасеае,усnравног стабла и nршљенасто уређених ли­ стова.

бројнтељ м в . бројилац.

броli 2 у изр . тандара (мандара) - којешта, бесмислица.

бројити (се) в. бројати (се).

броliаст, -а, -о којије боје броћа, жућкастоцрвенкаст,риђ.

бројка ж в. број (Ја, lв).

броliац, -ћца м в. броћика.

бројлер м енгл. врста nилета товљеног индустријскомметодом; такво пиле nриnремљено за nечење . бројљив, -а, -о који се може бројати.

броliев, -а, -о којије од броћа . броliика ж 60Т. род ливадских биљака Galium из ф. броћеви (Rubiaceae); врста тога рода, иванско цвеће.

бројљнвост, -ости ж особина онога што се може бројати.

броliйште с в. броћњак.

бројнй, -а , -о в. бројан

броliњак м место где расте броћ; врт у коме се гаји броћ.

бројнйк м мат. в.

(2). бројил.ац (1).

бројно прил . ].nо броју, бројем, у погледу броја : - надмоћан . 2. у великом броју, Ашоштву, Мlюгобројно: - се окупити. бројност, -ости ж

1.

број, износ, количина .

многобројност , мноштво.

-

брокола (брокула) ж итал. агр.један од варијетета карфиола, nрокула.

именица,

руци за вре.ме мол итве или се броје ради забаве и СЛ., круни­ ца . 2. а. речи (обично без довољно логичке садржине) које се

водено

блуза.

деоница и других вредносних папира на берзи, берзански по­

сви на свом месту.

бројitница ж

-

брокер м енrn . онај који посредује при куповини и продаји

све козе иа броју није расnоложен . (сви) на броју сви присутни,

броја :

115

БРОШИРАТИ

2.

велики број,

..

бројчанй, -а, -о који се односи на бројку, бројни: вредност, бројчани подаци.

брош, броша м (мн. брошеви) фр. врста женског накита са иглом за nрикоnчавање, који се носи на одећи, обично на гру­ дима. брошйрано прил. у меком повезу.

броширати, 6рОIJlйрам евр. и неевр. меко nовез(ив)ати (књи­

-

однос,

гу), обично у папирне или nолукартонске корице: броширано издање.

116

БРОШИЋ

-

БРЧУРИНА

брошиli, -а и брошiili, -Ића М дем . од брош .

брусилац, -иоца М в. брусач .

брошура ж фр.једноставно меко повезана штамnана књи-

брусилица ж а. направа , справа за брушење. б. в. брус

жица (у папирним Wlи nолукартонским корицама).

брусило с в. брус

брошуРица и брошурица ж дем . од брошура .

фиг. скок.

2.

1.

брусина ж аугм . од брус а. геогр. слаnовит брзак у реци, брзица. б.

фиг. млаз; сноп.

-

храст,

- липа .

брусити, брусим несвр. 1. а. оштрити Wlи глачати тарући (брусом). б. фиг. чинити оштријuм, виcnpeHиjuм, изоштравати;

брснатост, -ости ж особи на онога што је брснато, обиље лишћа, лиснатост. брсНiiК, -кка м млада лисната шума 1Iамењена стоци за бршћење.

усавршавати, дотеривати. 2. Фиг. оштро говорити, грдити, nсовати , ружити. 3. фиг. оштро дувати, брисати (о ветру) . • -језик (зубе) заједљиво и оштро говорити . - пете 1) бежати безобзирце. 2) много uли често ићи, nешачити, табанати . брусиli, -а и брусiili, -ића М дем . од брус

брст М и ж млади изданци, гра1lчице с nуnољцима и лишћем, брстан, -а , -о в. брснат . брстина ж

1.

аугм. од брст .

2.

брсната грана.

3.

оголела

бруснii, -а, -б који се односи на брус (1); који служи за бру­ шење: - папир .• - камеи геол . в. БРУС1lик.

грана (без лишћа).

бруснiiк, -ика м геол. врста камена од кога се праве брусеви.

брстити, -им неевр . l. а. откидати брст устима ијести (о кози, овци, зецу и сл.). б. фиг.јести халаnљиво и са уживањем, све до краја; јести, жвакати брзо мичући уснама.

2.

брусница ж бот. шумски зuмзелени грмић Уассјпјиm

idaea из

фиг. брзо

брусхwпер м нем. женски грудњак.

бруј М пеен. брујање.

брУталан, -лиа, -о нем . веома груб, суров, дивљачки, зверски:

брујан, -јна, -о који бруји, шуман , звуча1l; бучан.

- напад.

брујати, -јим неевр. а. производити непрекидан, сливен, по­

брУтално прип. веома грубо, сурово, зверски :

тмуо звук, зујат и (о nчелама, осама и сл.). б. чути се, одјеки­

вати као такав звук (нпр. о песми, цвркуту, граји и сл.). в. од­ јекивати, разлегати се, одзвањати таквим звуком. Г. гласно,

шумно nричати, тако да се то слива у једи1l звук. брука ж 1. оно што је за велику осуду uли подсмех, што се с.матра недоличнuм , нечастан , 1Iедоличан поступак, срамота; срам . 2. пеј . а. онај који је учUltuо нешто што је за осуду. б. ку­

•-

једиа,

велика брука, велика срамота. пукла

- и срамота, - и грдило и сл. - дознала се срамота.

брукати, -ам несвр. чинити да се неко осећа посрамљен, из­ лагати руглу, срамоти, срамотити. о - се доводити себе у стање nосрамљености, срамотити се.

-

rnас .

брундало и брундало с и м (МИ. с) особа која много брунда, гунђало . брундати и брундати, -ам иесвр. 1. а. мумлати (о медведу) . б. nрести (о А1ОЧКУ). в. производити дубок, рав1l0меран звук (о бумбару, гУ1lдељу и сл.). 2. производити дубоке исnрекидане звуке мрмљајући UJlи nевајући неразговетно, од1l0С1l0 свирајући; брујати, зујати. 3. фиг. гунђати, nриговарати. бруиирати, брунирам евр. и иесвр. фр. nревући, nревлачити СnОЉ1lУ nоврши1lУ предмета од челика UJlи бакра танким слојем хлорида ш/и сулфида метала (обично мрке боје) ради заштите од корозије uли ради декорације. брус М (мн. брусови (брусеви) и брусови (брусеви» 1. каме­ на алатка за брушење, тоцUJIО; камен погодан за такву алатку. 2. (у служби узвика) за одбијање, nорицање: шиnак, врага, ђа­

вола ; nема од тога 1Iишта . • добиliеш - нећеш добити 1Iишта. дошла је косв до бруса; кад доljе косв до бруса постало је 1Iеиздр­ живо; кад постане неиздрживо. ивмерилв се (удврилв и сл.) ко­ наишла сuл а 1Iа СWlУ, намеРWlа се СWlа на отпор. палв

брусiiр, -ара м онај који прави брусеве .

брусiiрскii, -а, -б који се односи на брусаре.

-

камен .

брусiiч, -ача м а. занатлија који се бави брушењем, оштре­ њем алаткu , оштрач. б. заnатлија који се бави брушењем ,

-

насрнути .

брУто прид, непром. итал. а. који се рачуна са амбалажом, да­ ром, без одбитака uли са свим трошковима, укупан :

- тежина, принос, - приход, - доходак. б. (у прип. служби) укупно, без одбитака, од1l0СНО са свим трошковима: рачунати тежину -. • - зв ието трговачка погодба да се плати тежина робе укљу­ чујући и амбалажу.

-

брух м нем. мед. в. КWlа.

БРУЦОШКii, -а, -б који се односи на бруцоше:

-

бал,

-

вече .

бруцошкиња ж шатр . студенткиња прве године. брч (обично поновљено) оиом . узвик којим се nодражава

брчкање по води. брчак, -чка м а. nрсак, млаз који nрсне кад се гази по води uли житком блату; шум који настаје nрскањем. б. млаз млека при мужи.

брчина и брчетина ж аугм. и nеј. од брк. БРчиli, -а и БРЧiiћ, -ића м дем. од брк. БРчiiште с део горње УС1lе где расту бркови . брчкав, -а, -о жидак, редак. брчкавица ж житко блато настало од кише uли иcтonљeHoг С1lега, бљузгавiща. брчкало с и м (ми. с) особа која . се радо брчка. брчкати, -ам иесвр. 1. а. мешати по води тако да се чује шум, nљycKaти: - веспом. б. одавати карактеристичан шум

(о води, течности која се комеша), nљycKaти. 2. претурати, чеnркати, чачкати. о - се 1. куnати се nљycKajyћи водом око себе. 2. борати се, набирати се, смежуравати се (о кожи) .

пчеда ив -преварио се, насео је и сл .

брусаliii, -а , -ё који служи за брушење:

-

бруталност, -ости ж 1. особина онога који је бруталан, оно­ га што је брутално, nретера1lа суровост, грубост, зверство . 2. бруталан поступак, дивљачко, животињско nонашање .

бруцош м шатр . студент прве године.

брундав, -а, -о који брунда, који nодсећа 1Iа БРУ1lдање:

глачањем:

vitis

ф . вресова (Епсасеае) сјестивим црвеним бобама.

брусничин, -а, -о који је од бруснице.

и неразговетно говорити.

кавица, nлашљивац, слабић .

(1) .

брускати, -ам неевр . дем . према брусити .

ластари који служе као сточна храна .

-

(1).

брусионица и брусионица ж радионица у којој се бруси, глача .

брснат, -а, -о који има пуно лишћа, брста, лиснат:

СВ ив

(1).

брусиловац, -бвца М мии . глинени шкрuљац .

брсје с в. брст. брскут, - ута м

(1).

оrnедала.

брусiiчкii, -а, -б који се односи на брусаче.

брчнii, -а, -б који се односи на брк .

•-

перо крајње, најјаче

перо на крuлу птица.

брчнути, -нём свр. изазвати карактеристичан шум уско­ мешавши воду, nљycHyти. о - се а. nouгpaти се у води Wlи се

мало умити, окуnати nрскајући водом. б. nраћакнути се. брчурина ж аугм. и nеј. од брк.

БРШЉАН

-

бршљан М бот. зuмзелена дрвенаста биљка nузавица Hedera из ф . Araliaceae, која расте у слободној природи, а гаји се и као украсна биљка.

helix

бршљанов, -а, -о који припада бршљану, који се односи 'ш бршљан: - лист, - корен.

117

БУБРЕШЧИЋ

и с ДОПУНОМ"у глави") настрана, (улуда мисао; nрохтев, ћеф .

•

-

миран као

веома мираи, nовучен.

бубнй, -а, -о у аиат. изразима: -опна оп на која дели спољни ушни канал од средњег, бубњић, бубњача, мембрана tympani. - дупља шупљина у средњем уху, cavum tympani.

бршliе с зб. в. брст.

бубнути, -нём евр.

бу У3В. ОНОМ. 1. за nодражавање букања (бикова, волова и сл .). 2. за nодражавање nуцања, грувања тоnа, nушке и сл.

а. ударити некога (обично песницом

нешто nроизвевши потмули звук. глупо, луnнути .

бу узвик за nлашење, застрашивање.

1.

UJlи нечим тешким) да потмуло одјекне. б. ударити (нечим) у

3.

2. фиг. рећи нешто неумесно ,

а. ударити о нешто с nотмулим треском,

треснувши. б. пасти с nотмулим треском, треснути , љосну­

буб У30. ОНОМ. в. буn .

ти .

4.

потмуло одјекнути. о

се ударити самог себе (обично

-

буба ж 1. 30011. општи ftазив за инсекте тврдокрилце и неке друге врсте инсеката. 2. фиг. а. (обично у изр. лења - ) нерад­

шаком у прса) .

ник, ленштина, лењивац. б. човек без моралних вредности, гад,рђа, .ништавило , нитков . 3. фиг. (обично с ДОПУНОМ"у гла­ ви") настрана , сулуда мисао, бубица; ћеф , nрохтев, хир. 4. популаран назив за аутомобил марке фолксваген . • 30011. злат­ на - в. бубазлата . мајска -30011. в. мајак (а) . свилена - гусеница лептира ВоmЬух mori која се завија у чауру од свUJIених нити, које сама исnреда ; такав леnтир. лења -ленштина, лењивац.

бубњање, добовање . б. nотмула луnа, тутњава, грмљавина .

бубазлата ж

30011 .

бубњало е и М (ми . с) пеј. бубњар . бубњар, -ара М онај који удара у бубањ; добошар; музичар који свира, удара у бубањ . бубњара ж округла лимена nећ. бубњарица и бубњарка ж женска особа бубњар.

инсект тврдОКРUJIац златнозелене боје

крила Cetonia aU.r ata из nор . руже, зове и др. биљака.

Scarabacidae,

који живи у цвету

бубалица ж подр. ђак који буба, учи напамет, без разумевања. бубало е и М (МИ. е)

бубњава ж а. потмули звук који се чује кад се удара у бубањ ,

1. в.

бубалица.

бубњiiрскй, -а, -о који се односи на бубњаре и бубњање. бубњаст, -а, -о који има облик, изглед бубња, који nодсећа на бубањ; који је као у бубња:

2. онај који удара у бубањ,

бубњар.

-

капа;

-

опна,

-

опница.

бубњати, -ам "есвр.l. а.ударатиу бубањ, добоватu . б. об­ јављивати уз ударање у бубањ, добош . в.јако ударати (по не­

бубамара ж 30011. а. врста инсекта тврдОКРUJIца цигласто­

коме, нечему) да потмуло одјекује, бубати; nодражавати

црвене боје крила са седам црних тачака Соссјпеllа septempunctata из nор . Coccinellidae. б. мн. породица тврдокрилаца

бубњање ударајући нечим (обично прстима) по н е чему, добо­

nолулоnтастог облика

кивати, тутњати; грувати, грмети; хуктати . б.јако куцати,

Coccinellidae.

бубањ, -бња М (мн. бубњеви, ређе бубњи) 1. а. музички ин­ струмент у облику шуnљег ваљка преко чијих је основа раза­ пета кожа, по којој се удара руком или маљицом, батићем. б. в. добош. 2. техи. а. део разних АiGшиliG и апарата који има об­

лик ваљка, кош (иа вршалици, мешалици за бетон, машини за глачање рубља, КОЧllици аутомоБUJIа и др.). б. кутија у обли­ ку шуnљег ваљка који се врти и из којег се извлаче лутријски

бројеви . в. шупљи ваљак, калем око кога се омотава челична

и друга ужад, каблови.

3.

риб. рибарска мрежа разаnета пре­

ко 2-З обруча, са левкастим отвором наједној страни кроз

који улази риба. 4. анат. в. бубњача . • глава ми је као - осећам притисак и бол у глави (од брига, замора и сл.). као шипка У3каже се кад је неко нераздвојан с другим . на - на јавиој прода­ ји, лицитацији (бити nродан, односио продати и сл.). остати у бубњу 1) не добити IЮ лутрцји. 2) не успети у нечему. ударити у

-

бубањскii, -а, -о који се односи на бубањ:

1.

2.

а. производити звук сличан бубњави; потмул о одје­

IY

nулсирати стварајући осећај туnог шума ушима, срцу, глави) . а. говорити дубоким гласом. б. говорити KojeUima јавно , nроносити гласове. в. чути се као бубањ , одјекивати, одзва­ њати као бубањ (о гласу).

3.

бубњача ж ан ат. бубна оп на,

одгајивач C6UJleHиX буба .

-

маљица,

2. скупљач

-

кожа.

инсеката .

бубара и бубарница ж просторија или зграда у којој се гаје свUJIене бубе .

membrana tympani.

бубњиli, -а и бубњйli, -ића М

1. дем.

од бубањ (1 -З) .

бубњйште с аиат. средње ухо, бубна дупља, бубОждер и бубојед М

30011.

бубОједац, -еца М (МИ. бубојеци) 30011. у МН . : ред сисара

tivora, који

се хране инсектима (у јд .: такав

ујmЬа из nор.

30011.

Lnsec-

UllceKm).

бубоједнii, -а, -о који се храни бубама, инсектllма:

-

врста речне рибе кошљивllце

биљка .

Abramis

Cyprinidae.

буботак, -тка М а. ударац песницом . б. ударац у бубањ. буботати, бубоћём иеевр.

1. ударати песницом . 2. в.

бубњати

(2). буботка ж в. буботак (а).

бубаруса ж 30011 . врста жохара смеђе боје Вlatta gепnаniса,

буботнути, -иём свр.ударити п есницом.

бубати, бубам "еевр.

cavum tympani.

в. бубоједац .

бубарица и бубарка ж женска особа бубар.

смеђи жохар .

2. анат.

в. бубњача .

буборак, -орка М

разгл асити.

бубар М

вати .

бубрег М тур . анат. унутрашњи nарни Ж!lездани орган у кичме­

1.

а. тући, ударати (некога, обично

песницом или и е чим тешким) да потмуло одјекује. б. луnати, ударати (н е чим) у нешто nроизводећи потмули звук, бубња­ ти. 2. учити напамет без разумевања, грувати . 3. говорити којешта , луnетати, трућати. 4. разносити гласове, вести на све стране, разглашавати. о - се ударати самог себе (обично у прса). бубац, бупца М желудац у живU1lе и птица уопште.

бубашваба ж 30011. врста инсекта мрке боје, црни жохар. бубетати , -ам IIсевр. в. бубати

(1,

Blatta orientalis,

тамно-

З) .

бубетина ж ауш. и nеј. од буба.

бубин, -а , -о који припада буби, који се односи на бубу. бубица ж 1. дем . од буба (1). 2. фиг. а. назив одмила за дете. б. мирно , кротко, благо 11 повучено створење. 3. (обично у мн.

њака који излучује мокраћу . • бели бубрези "ар . полн е Ж!lезде у стоке (овна,јарца, бика, "ераста), од којих се сnрављају кувар­ ски специјалитети. као -у лоју у веЈlUКОМ благостању, изобиљу;

удобllО, безбрижно. бубрежаст, -а , -о који има облик бубрега , сличаll бубрегу:

-

лист.

бубрежиli М дем. од бубрег. бубрежнii, -а, -о који се одllоси на бубрег: канал ,

-

-

оп на,

-

кора,

-

болест.

бубрежњак М 1. а. бубрези (у стоке) с лојем и .месом око њих. б.јело, nечењ е сnрављеllО од тога меса. 2. А·/ала посуда бубрежастог облика која се употребљава у хирургијll за ис­ пљувавање и сл . 3. ташница бубрежастог оБЛllка која се "оси око струка.

бубрешчиli М дем. од бубрег .

118

БУБРИТИ

бубрити И бубрити, -йм несвр. а. повећавати свој обим, ши­ рити се због упијања течности, нарастати; отицати. б. на­ димати се, lIадувавати се .

чибуљица, гнојавица.

бубуљичавiiст, -ости ж стање или особина онога који је бу­ буљичав, онога што је бубуљичаво. бубуљичаст, -а, -о којије као бубуљица, сличан бубуљици .

бува и буха ж зооп. мали инсект без крила Pulex из реда Ар­ haniptera, дугих ногу подешених за скакање и са усним прибо­ ром подешеним за бодење и сисање, који живи као паразит на човеку и тоnлокрвним жuвотињама, хранећи се њиховом крвљу мн.: тај ред инсеката) . • обична (човечија, куliиа) -зооп. врста буве Pulex iпitапs . бити пун бува бити спретан, сналажљив, довитљив; бити враголаст. као вреliа бува каже се за немирно, живахно дете . пустнти (метнутн и сп.) некоме буву у уво казати некоме нешто што ће га узнемирити, односно што ће пробу­ дити не'lију радозналост. та ме - неliе ујести та ме срећа неће задесити . те су ме буве уједале познато мије то зло из личног

rY

искуства.

бугарштииа ж пеј . бугарство . бугарштица и бугарштица ж народна еnска песма испе­ вана у дугом стиху (петнаестерцу или шеснаест ерцу) . бугарштичкй, - а, -о који се односи на бугарштицу:

-

песма.

буд везн . (обично у корелацији са истим везником или са "туд", "то", ,још") саставни: за истицање напоредности: не само .. . него и , већ и . - Буд је направио штету, туд Uош) и дру­ гог обеђује. Буда М индијски религијски вођа и филозоф. будак М тур. l.једнокрака или двокрака алатка за коnање земље, искоnавање корења , камења и сл . , трнокоп , пијук,

крамn.

2.

фнг. пеј . глуnак, будала.

будала ж тур. а. неразборита, глуnа особа, глупак. б. наив­

на, лаковерна особа, наивчина .

•

дворска

-

ист. лакрдијаш на

неистинито . правити ОД себе будаЈЈУ правити себе смешним . правнти се

буветииа ж ayzм. и пе). од бува .

-

претварати се, ЧUflити се невешт.

будаласт, -а, -о

бувин и бухин, -а, -о који припада буви, бухи.

1. којије помало будала, луцкаст , ћакнут ; 2. који није паметно заснован, изведен, лишен паметног садржаја: - идеја, - поступак.

глуп, неразборит .

бувица ж дем. од бува .

разумног,

будаласто ПРИП. неразборито, глупо, глупаво , ћакнуто , ша­

бувљак, -ака М разг. бувља пијаца . бувљй, -а, -ё који се односи на буву. • - пијац(а) разг. пијац(а) за продају старих, nоловних ствари: уп. бувљак . бувљив, -а, -о пун бува.

шаво.

будалаш, -аша М будаласта, глуnа мушка особа , будала, лудак. будалашкй, -а, -о који се односи на будалаше, својствен будалашима.

бувљивко М шаљ. онај који је пун бува .

бувосерина и бухосерина ж траг од бувљег измета (на ру­ бљу,одећи).

будалаштина ж 1. будаласт, глуп, неnромишљен , неразборит 2. будаласта, глуnа (за)мисао, одно сно прича, исказ,

поступак.

бугараш, -аша М човек небугарске народности који се осећа и сматра Бугарином; бугароман.

будалити, -им несвр . говорити или чинити , правити буда-

лаштине, глупости, понаша ти се као будала.

бугарија ж врста тамбуре за nратњу nевања . Бугарин М (мн. Бугари) припадник словенског народа који живи nретежно у Бугарско).

бугарити', -им несвр.

(обично уз гусле или бугарију).

Бугарка ж женска особа бугарске народности, nриnадница бугарског народа . бугар-кабаница ж нар . песн. чобанска кабаница од ваљане чох е .

бугароман М онај који је претерано наклоњен, привржен

Бугарима и свему бугарском. бугароманија ж претерана наклоност, nриврженост Бу­ гарима и свему бугарском.

1.

а. који не спава . б. који се проводи , збива

опрезан, одвећ пажљив:

-

којије стално на опрезу,

2.

стража,

-

покрету, активан, жив, живахан:

чувар .

-

дух,

3. који је стално у - машта . • будним

оком (пратити, посматрати, МОТРИТИ И сп.) веОАЮ пажљиво (пра­ тити).

будём

1.

лице през . од бити 2 •

будзашто прип .

1. врло јефтино, у бесцење:

продати

-,

ку­

пити -. 2. скоро без икаквог разлога, за најАЮЊУ ситницу, ни­ зашта, ни због чега : наљутити се -, смејати се -.

главна карактеристика тежња за ишчезавањем у нирвани,

бугарофил М онај који је nробугарски расnоложен, nривр­ женик Бугара и онога што је бугарско.

песимизам и самоодрицање. будилац, -иоца М

1. онај који буди. 2. фиг. онај који подстиче,

nокреће (на нешто), покретач.

бугарофилскИ, -а, -о који се односи на бугарофиле. бугарофилство с nробугарско расnоложење, nриврженост Бугарима и 01l0м.е што је бугарско.

будилачкй, -а, -о који се односи на будиоце, nокретачкu. будилица ж

Бугарска ж држава на југоистоку Балканског полуострва . бугарскй, -а, -о који се односи на Бугарску и Бугаре:

будан, -дна, -о

без сна, бесан (обично о ноћи) .

будизам, -зма М филозофско-религијско учење Буде, чијаје

бугароманскй, -а, -о који се односи на бугаромане.

-

будалица ж дем. и хиn . од будала. будалчина ж в. будалетина .

1. нарицати, запевати; кукати,јадико­

2. отегнуто сетно певати

глупост, којештарија .

будалетина и будалина ж (М) ayzм . и пе). од будала .

бугарашкй, -а, -о који се односи на бугараше.

-

при­

народ .

бугарски ПРНП . на бугарски начин; бугарским језиком: ворити .

Бугарчиli М дем . и хип . од Бугарин; млад Бугарин .

ти преварити некога убеђујући га у нешто што је нетачно,

бувач, -ача М в . бухач.

језик,

Бугарче, -ета с дем. и хиn . од Бугарче; бугарско дете; млад

двору владара или великаша. правити (некога) будаЈЈОМ настоја­

бувара (бухара) ж шатр. затвор, хапс, хапсана.

-

бугарство с оно што карактерише Бугаре, бугарски наци­ онални дух, бугарска национална мисао.

Бугарин.

бубуљичав, -а, -о који има бубуљице (по лицу или на другом делу тела) ; прекривен бубуљицама (о лицу).

вреда,

БУДИМКА

Бугарчад ж зб. им. од Бугарче .

бубуљица жмали (обично гнојав) чворић, квржица на кажи,

вати .

-

1.

в . будилник

(1). 2.

в. будитељица.

будйлнйк М 1. сат, часовник који се навија да звони у одређено време за буђење. 2. в. будилац . будйља и будиља ж в. будитељица.

-

го­

будймка ж агр. врста јабуке бледоцрвенкасте боје плода; плод те јабуке.

БУДИОНИК

-

будионйк М ЦрКВ. даска у коју се удара изјутра у манасти­ рима да се пробуде калуђери.

буздованчнна ж (М) ауг.м . и пеј. од буздован . бујад ж

будионица и будионица жјутарње звоњење у католичким црквама, АшнастириАШ.

будитељ м в. будилац. будитељица и будитељка ж

1. она

која буди.

2.

фиг. она која

будитељскй, -а, -о који се односи на будитеље.

1. (некога)

а. прекидати (некоме) сан ,

спавање, дизати , покретати из сна. б. трзати, покретати

(из размишљања , занесено сти и сл .). в. подстицати , покре­ тати (на акцију). 2. чинити да се нешто појави, да настане, изазивати, побуђивати, стварати : - успомене, - сажаљење , - страх (код некога) , - завист. о - се 1. а. прекидати свој сан, устајати из сна. б. долазити к себи, постајати свестан,

освешћивати се, отрежњавати се.

2.

показивати знаке жи­

вота, оживљавати (о природи, вегетацији).

3.

појављивати

се, настајати , рађати се (о осећањима, мислима и сл.). позив, зltак за буђењ е, устајање који се даје 2. песма која буди нацио­

свирањем у трубу, звоњењем и сл.

налну свест и подстиче на акцију. рог и сл.).

3. оно

чиме се буди (труба,

будничкй, -а , - о који се односи на будницу:

-

песма.

будно прил. с великом паЖЊОА1, веома пажљиво, с опрезом:

-

чувати,

будност, -ости ж бдење.

2.

-

мотрити,

1.

-

бујан, -јна, -о

1. а. који брзо,

нагло расте, који се нагло раз­

nлаховит, прек, жесток, жустар; страст ан:

-

темперамент,

нарав . б. који је пун живо та , динамике, буран, необуздан ; богат , изразит, жив: - младост, - живот ; - машта. в. сна­ жан, јак, силан : - руменило, бујни осећаји. 3. бучан, буран,

-

подстиче, nокрећ е (на ftешто) .

пазити ,

зб. коров.

вија, обилан , густ (о вегетацији, коси и сл.). б. пун животне снаге,једар, развијен, снажан (о телу, деловима тела): - тело, бујне груди. в. који тече брзо и у великим количина.lI1а , који нагло надолази или пада, плах, nлаховит (о води). 2. фит. нагао,

будисткиња ж припадница будизма.

-

2.

бујадара ж неnлодно земљиште на КОА1е раст е само бујад,

-

религија.

1.

бот. в . папрат .

бујадииа ж ауг.м . и пеј. од бујад.

будистичкй, - а, -о који се односи на будисте и будизам:

будница ж

1.

коров.

будист(а) М (МН. -сти) припадник будизма.

будити, будйм неевр.

119

БУКВА

хучан:

-

весеље,

-

свирка.

1. брзо, нагло расти: а. о вегетацији, биљкама или биљним деловима (џикљати) . б. о коси и сл. в. о води (нагло надолазити , нарастати) . 2. нагло, брзо, бурно се развијати, напредовати,јачати. бујати, -ам неевр .

бујица и бујИца ж 1. вода брзог , nлаховитог тока која се у великим количинама слива низ падине (од јаке кише или наглог тonљeњa снега); набујали планински поток. 2. фиг. а.мноштво, гомила (људи или нечега другог) у покрету, незадр:ж:ива жива сила у покрету: - људи, - народа . б. велика количина, обиље

(речи, мисли и сл.). бујичав и бујИчав, -а, -о којије као бујица , nлаховит, нагао. бујичаво и буј Ичаво прил. као бујица, nлаховито , нагло. бујичаст и буј нчаст, -а, -о в. бујичав.

бујичнй, -а, -о који се односи на бујицу:

-

подручје.

бујно прил. на бујан начин, обилно; нагло; снажно, живо;

пратити .

стање онога којије будан, неспавање,

бучно:

-

расти,

-

надолазити .

бујност, -ости ж особина и стање онога који је бујан , онога

опрезност, пажња.

што је бујно, обилност , једРllltа; nлаховитост, необузданост;

будЫiр, -ара м фр . мали llIјтимни салон за даме . будЫiрскй, -а , -о који се односи на будоар:

-

живост.

салон .

бујнОћа ж в. бујност .

будућй, -а, -ё који ће тек бити, настати, који ће тек доћи,

бујон, -она М в. буљон.

следећи, идући , наредни, доцнији: будући догађаји, - поколе­ ње . • мој (твој, њен) -; моја (твоја, ње гова) будућа онај који ће тек постати мој (твој, њен) муж; о/ш која ће тек постати моја (твоја , његова) .жена.

рушава с буком, слап, водопад. б. брзак, вир, вртлог.

будући везн. (обично с везником "да") пошто, јер, зато што. - Будући да ниси дипломи рао , не можеш се запослити .

разне направе, машине, лупа, хука, тутњава. б. вео.ма гласан говор, граја, вика, галама, жагор (већег броја људи). 2. букање, рика (животиња).

будућност, -ости ж 1. време које ће доћи, настати. 2. оно што ће се десити, будући догађаји; будући живот; напредова­ њ е, срећа у будућ ем животу: предсказивати

-;

осигурати

-,

сјајна

-,

велика

-.

буд што, будчега зам. било што.

буђавити (се), -им (се) и буђавити (се), буђавйм (се) неевр . в . буђати (се).

2.

1. стање онога што је буђаво, nлеснивост ,

ФЮ~ У'LМалост, запарложеност; заосталост.

буђати (се), -ам (се) неевр .

(се).

2.

1. постајати буђав, nлеснивити

фиг. по стајати учмао, запарложен, запарложивати

се, запуштати се.

буђелар, -ара м мађ. новчаник .

•

познаватн као свој

- добро,

одлично познавати.

Jlej.

1.

2. в.

бука.

а. снажан, јак шум који стварају природне силе,

букавац, -авца м 1. зоол . птица мочварица Botaurus stellaris из пор. Ardeidae. 2. а. в. букач (1) б. етн. у народ/ЮА1 веровању: чудовиште које ноћу бучи и напада људе и животиње, дрека­ вац. 3. извор који бучи. 4. бот. врста млечике Euphorbia spinosa.

ограничен човек, глупак; простак .

•

перни­

нар . пеен. буздован са шиљцима . буздованскй, -а, -о а. који се односи на буздован : буздо­ ванска пера . б. фиг. глупачки , клипански, простачки.

(1).

букара ж дрвени или земљани суд за воду, l1иће , врч. букарити се, -йм се иеевр . парити се, спаривати се (о крмачи). букарица ж дем . и хип. од букара. букати, бучём неевр. 1. испуштати дубок снажан глас, ри­ кати, мукати (о говедима и сл.) . 2. растурати , разбацивати роговима (сено, сламу). бука ч, -ача М 1. а. онај који прави буку. б. онај који бучно негодује против нечега или који одвећ гласно одобрава нешто , којиподбуњује масу, лармаџија, подбуњивач , бунџuја. 2. во који буче. букачкii, -а, -о који се односи на букаче, својствен букачима:

буздован, -ана м тур. а. иет. врста средњовековног ору:жја, батина са гвозденом главом којаје служила за борбу изблиза, топуз. б. фит.

бука ж

а. место где текућа вода пада с висине, где се об­

букало с и М (мн. е) в. букач

буђав, -а, -о 1. а. који има буђи, nлеснив: - хлеб, - сир. б. који заудара на буђ, мемљив: - ваздух. в. који потиче од буђи: - мирис , - запах. 2. фиг.учмао, запарложен: - средина.

убуђалост.

1.

букагије ж МН . тур. окови за ноге, негве, путо .

буђ и буђа ж тур. бот. врста гљиве, nлесан.

буђавост, -ости ж

бук м

-штампа .

букачки прил. на начин како то чине букачи , својствено букачима, лармаџujски.

буква ж 1. бот. врста листопадног nланинског дрвета Fagus silvatica из ф. Fagaceae, глатке коре и чврсте дрвне масе. 2. фит. в. букван.

120

БУКВАЛАН

буквалан, -лна, -о рус. а. који потпуно (од речи до речи) од­ говара оригuuалу, дослован (о преводу). б. који у примени пот­ пуно одговара нече.му . • у буквалном смислу (речи) у основном значењу (речи).

-

БУЉИТИ

буктати, буктйм и букћем несвр .

управо, баш .

-

-, схватати

нешто

-.

б. у правом смислу речи;

и сл.).

2.

одаватијак звук, шум, хуктати; пухтати .

буктети јек. буктјети, -тим неС8р .

буквалност, -ости ж особина онога што је буквално, буквалан

1.

а. в. буктати

(1). 2.

бити јако врео, зажарен (од високе телесне темnературе), имати високу темnературу, горети.

Буквално га је шчепао за гушу.

а. горетијаким nламе­

силини, снаж/ю (о осећањима и сл.); беснети (о стихији, рату

буквално прил . а. IШ буквалан начин, од речи до речи, до­ словно: превести

1.

ном, nламтети, nЛUA1сати. б. фиг. исnољавати се у свој својој

-

Образи му букте.

3. бити

обузет гневом, бити разјарен. буктиња ж запаљен комад луча или обичног дрвета замо­

смисао, дословност. букван м ограничен, глуп човек, глуnак, тикван, незналица.

ченог у смолу; уп. бакља, зубља .

буктињица ж дем. од буктиња.

буквар, -а (буквар, -ара) м школска књига намењеflа nочет­ ницима за обуку у nисању и читању, nочетflица .

•

була' ж тур. муслиманска жена у традиционалној оријентал­

читати (нешто)

ној одећи .

као из буквара видети, схвататијасно. букварац, -рца м онај који учи буквар, почетник у читању

•

као

-

(грлом) у јаroде несnремно, неприпремљено .

була 1 ж лат. ист. а округао метални средњовековни печат

и nисању; фиг. почетник у нечему; недоучен човек, незналица.

на повељама владара и црквених поглавара. б. nаnска или вла­

букварачкй, - а, -о који се односи на букварце, којије као у

веља са златним печатом који виси на врnци, којом су се

буквараца; nО'lетflички ; lIезflалички .

дарскајавна исправа, посланица .

-

хлад,

лист.

2.

бул3знити, булазним неС8р. а. говорити бесмислице, глупо­ сти, трабуњати, луnетати. б. говорити у н есвесном стању, булдог м енгл . енглеска nасмина паса кратке длаке, широких груди и кратке њушке.

буквић, -а и буквйћ, -Ића м млада буква. од буква.

бити у

у бунилу, бунцати.

буквина ж аугм . и n еј. од буква.

1. дем .

•

бул3зIlИЛО с и м (мн . с) онај који булазни, трабуњало.

буквин, -а, -о који припада букви, којије од букве:

буквица' ж

ист. владарска по­

була 3 ж карт. задужење у поен има у игри карата .

буквйк, -нка м букова шума.

-

-

БУЈIИ бити у губитку, имати мањак .

букветина ж аугм. од буква.

плод,

ЗЈlатна

утврђивала извесна права и дужности племства .

букварић и букварчић м дем. од буквар.

-

•

буков жир.

булдожер м енгл. гусенично возило са широким nлугом спреда

1

буквица ж жарг. војничка књижuца . • (о)читати (некоме) бу­ квицу (из)грдити, (Ilре)корити (некога).

за откоnавање и избацивање земље и за равнањ е терена . булдожерист(а) м (мн. -сти) возач који рукује булдожером.

буквичица ж де.м . од буквица'.

булдожерскй, -а, -о који се односи на булдожер.

букет, -ета м фр . а. кита, свежањ (цвећа). б. фиг. оно што

булдожић м дем. од булдог; млад булдог.

својим изгледом подсећа на киту цвећа.

булдошкй, -а , -о који се односи на булдоге; који је као у

букетић м дем. од букет .

булдога:

буки с непром . назив слова " б" у старословенској азбуци. букле, -еа м фр. врста вунене

mKaHUlle храnаве,

чворасте

nовршине .

буклија ж грч . мањи nљocHaт дрвеllи суд за вино или ракију,

-

изглед,

-

лице .

булевар, -ара м фр. широка градска улица са дрворедом.

булеварскй, -а, -о 1. који се односи lIа булевар. 2. фиг. који је llUже вредности, безвредан . • - штампа сеюационалистич­ ка штампа , новине које угађају ниском укусу публ ике, жута штампа .

nљocKa; чутура .

булетина ж nеј. од була'.

буклијаш, -аша м етН . онај који иде с буклијом и позива сва­

булица ж дем. од була'.

тове.

буклијИita ж дем. од буклија . букнуги , букнем евр .

1. исnустити Сllажаll дубок глас, рик­ викнути Сllажно. 2. нагло се разгорети,

нути (о говедима); nланути, раСlUюмтати се (о ватри) . б. I/агло nоцрвенети, за­

булка ж бот. зељаста коровска биљка црвеног цвета Рарауег гhoeas из ф. Рарауегасеае, турчинак. бултеријер м енгл. врста (раса) борбеног п са nасталог укр­ штањем булдога и теријера.

румен ети се, зајапурити се (о лицу или особи с таквим лице.м). в. нагло отећи tI зацрвеllети се, зажарити се (о болесном делу

тела) . г. бщnи nагло обузет каквим осећање, lIагло се узбудити. а. нагло omno'lemu, nастати, lIагло се појавити, избити (нпр. о ycmallKY, болести 11 сл.). б. нагло се nронети , раширити се (о гласу, вести), рашчути се, разгласити се. 4. а. нагло се дићи , устати (против nекога) , nобунити се. б. викнути гневuо,

булумента ж итал. пеј . мноштво, гОА1ила, маса (људи),руља; гужва , врева, метеж.

БУЈЬа ' ж

3.

разјарити се.

5. нагло израсти, нагло се развити, ижџикљати (нпр . о растињу). буков, -а, -о који се односи на букву, којије од букве: грађа, - хлад , - шума . • - rJlaBa пеј . глуnак.

-

БУЈЬав, -а, -о а. избуљен , јако исnупчеll (о о чима). б. који БУЈЬавица ж буљава женска особа.

БУЈЬавко м буљав, буљоок човек. БУЈЬаво ПРИJl . избуљено, разрогачено.

дрво,

БУЈЬаВОСl, -ости ж особина о/юга који је буљав, упадљива исnуnченост ОЧllих јабучица.

бу ковац, -овца м буков штап .

БУЈЬИllа ж ЗООЛ . в. сова .

буковача' ж 1. букова батина. 2. бот. врстајестиве гљиве Agaricaceae.

Pleuгotlls ostгeatlls из ф.

буковина ж

1.

буково дрво (као грађа

буктав, -а, - о који буюnи, пламти.

буЈЬЙНСКЙ, -а, -о који се односи на буљине, којије као у бу­ љине.

буковйк, -нка м в. буквик.

дрвеће, букова lиУАШ.

М буљава особа, буљавко, буљавица.

има избуљене очи, буљоок.

БУКllуће с нагли почетак, избијање, настанак (нечега) .

-

I!

БУЈЬа 1 ж шатр. задњица, стражњица .

u

гориво).

2.

буково

буљити, -им и буљйм неС8р. гледати избечеNllх, разрогачеllих очију; гледати нетремице, бленути, пшьити : о

-

-

у телевизор.

се управљати се с Ilаnрезањем, ширити се, исколачивати

се (о очима) .

БУ ЉОН

-

б. (и агр.) врста тога рода

буљiiн, -6на м фр. говеђа суnа, обично зачињена јајетом .

л ија зељастих биљ ака двосуnиица, nењачица uли n олугрмова,

буљоок, -а , -о који ILМa буљаве оч и .

Cucurbitaceae (у коју спадају бундева (Ја, б) (тиква) , тиквица, краставац , диња и лубеиица) . 2. боја у мађаРСКШI1 карт ама.

буљоокаст, -а , -о в. буљоок.

бундевара ж пита иадевена бундевама .

буљоокiiст, -ости ж особина онога који је буљоок, буљавост . буљубаша м (мн . ж) тур. ист. а. старешина буљука у некадашњој турској војсци . б. заповедник мање војнејединице у Првом

бундевин, -а, -о који припада бундеви, који је од БУllдеве:

-

цвет,

-

семе .

бундевица ж дем. од бундева .

срп ском устанку.

буљубашица м дем. и ир . од буљубаша .

бундевскй, -а , -о који се односи

буљубашовати, -шујем несвр. бити буљубаша.

бундица ж дем. и хиn. од бунда.

буљук м тур .

бундiiв, -ова м пас дугачке чуnаве длаке, РУllдов.

1.

ист.јединица турске војске, чета, мањи одред.

а. мноштво, гом.шю (људи). б. стадо, крдо, ч о nор. буључић и буључић м дем. од буљук.

бум l м еЮ11 .

нагл и напредак, процват (привредног и др. -. 2. скок акција Ila берзи. 3. сензација, заnањујући догађа}.

1.

подухвата) : е кономски

дражавање nуцња, експлозије, лупе од пада , ударца тynuм предмет ом и сл. бум-бам оном. узвик за nодражавање звољаве вел иких звона,

фиг. КРУI1lIO nуначко дете шщ крупна nуначка особа.

бумбараст, -а, -о који је као бум.бар, слича н бумбару. бумбарати, -ам несвр .

1. зујати (о бумбару и сличним ин­ 2. фиг. говорити крУnllим гласом;

сектима); зујатu као бумбар . мумлатu ; гунђати .

бунилац, -иоца м в. бунитељ.

бунило с 1. nоре.мећено стањ е свести код болесника са грозницом и високом темnературом. 2. фиг. духовна застрање­ ност , занос изазван великом страшћу uлијаким осећањем. буну; бунтовник. бунити, буним несвр. l. подстицати, позивати на БУllу,уста­ иак, подбуњивати; подстицати lIезадовољст во код н екога. 2. а. узн емирават и у н е ч ему, сметати и еКО.ме:

некога у послу.

а. складишт е за разне материјал е (нпр. за угаљ 'Ја nаро­ броду, за руду, гориво и др.). б. uлегал но склад ишm е (за nић е и др.). 3. фнг. радии делокруг, делатност коју је неко привати­ зовао да н е-на приступа конкуренцији . 4. с п орт. изразит о од­

2.

бумеранг м е нгл. 1. оружје аустралијских урођеника у облику са в ијен е п али ц е које се баца, а ако се не п огоди циљ, враћа се бацачу. 2. фИI~ п оступак, средство, аргумент који се окреће проти в онога који се fblLМe служи .

бун , буна м бот. зељ а ста отровна биљка из ф . Solanaceae.

-

б. нарушавати , реметити (м.ир, сан и сл). 3. доводи ти у за ­ буиу, збуљивати . о - се 1. дизати се на устанак, устајати против власт и . 2. исnољавати , изражавати не.задовољство, негодоват и , прот естовати : - се против професора. 3. узнеми­ равати се, узбуђивати се. 4. долазити у забуну, збуљивати се.

бункер м енгл. 1. вој . а. маље надземно бетонско ут врђељ е за одбрану у виду куполе. б. склоништ е од ваздушног напада:

бумбарчић м дем. од бумбар.

1. ycmallaK

семе.

бунйште с в. буљ иште.

бумбара.

бумбарскй, -а , -о који се односи 'Ја бумбаре.

буна ж

-

бунилачкй, -а, -о који се односи на буниоце.

бумбарити, бумбарим нес вр. в. бумбарати .

;)fCefl Ka

врежа ,

-

бунитељ м онај који подстич е, nодстрекава на буну, на по-

бумбар м (ми . -ар и (-ареви и -арови» 1. зоол. а. крупан , ма­ љав ин сект оnнокрuла ц Bombus terrestris из n ор. Bombidae. б. у мн. : род ин секата О I1НОКРШ/аца Bombus из n ор . nч ела (Воm­

бумбарица ж

бундеве:

каже се за оиог ко говори неразборито , збуњено.

јаког удараља , луnњаве .

bidae). 2.

fIQ

буника ж бот. зељаста коровска биљка Hyoscyamus niger из ф. Solanaceae, чије семе садржи отровн е алкалоиде , који се користе у медицини . • као да се најео буннкс; као да је јео буннке

бум Z о н ом. (обично удвојено) узвик за обележавање и nо­

Atropa belladonna

брамбени стuл игре у фудбалу. бункерисати, -ишем евр. и несвр. 1. сместити, смештати , склони ти , склаљати у буикер. 2. забранити , забраљивати

оне-ногућавајући нечему приступ у јавности :

против власти , владајућ ег поретка .

2.

противљеље, буљеље, побуна, бунт . бунар, -а ра и бунар, -а м тур . више uли мање дубока верти­ кална , округла, искоnаflа и обично озидана јама за скупљаље nодземне воде . • артешкн - в. артешки.

-

кљигу,

-

филм .

бункерскй, -а, -о који се односи на бункер .

бунiiван, -в на, -о а. који се још није добро разбудио, раса­ llИО, саљив, дре-нован. б. којије као у БУНWlУ, заносу, смућен, сметен , ошамућен; који показује, испољава смеmеност : - чо­ век ; - лице .

бунараст и бунараст, -а , -о који има облик бунара .

буновина ж бот. в. мандрагора .

бунарић м де-н . од бунар.

бунiiвно IlрИЛ. саљ иво, дре.мљ иво, нерасаљено, n осnатlO.

бунарскй, -а , -о који се односи на бунар; којије из бунара:

-

Cucurbita реро , која се узгаја за сточ ­ (1) и бескорка. в. мн . фами­

ну и људску исхраиу; уп. мисирача

буљонскй, - а, -о који се односи на буљон.

2.

121

БУНТОВНИЧКИ

точак;

-

вода.

бунт м нем. 1. побуна , буна; противљеље, отпор (про тив н екога, нечега). 2. незадовољство nостојећим стаљ е.м.

бунарчина ж ауг.м. и n е}. од бунар. бунарчић м дем. од бунар. бунарџија м тур . занатлија који се бави грађељем бунара, стручњак за грађење бунара .

бунарџйјскй, -а, -о који се односи на бунарџије:

-

занат.

БУНl'аЈIОВ, -ова м енгл. а. туристичка кућица од лаког ма ­ т еријала. б. nриземни летњиковац од лаког грађевинског ма­

т еријала окружен верандом у Индији и на Далеком ист оку. бунда ж мађ . крзн ени капут; крзном постављени капут .

бундаш, - {\ша м мађ. 1. 'lOвек који носи бунду. с рукавим.а . 3. в. бундов.

бунiiвнiiст и буновнiiст, -ости ж а. БУН06/1O стаље, н ерасаљ еност , дремљивосm, са љивосm . б. занесеност, за нос.

2. дугачак кожух

бундева ж 1. бат. а. у мн.: род једногодишњих биљака Cucurbita из ф . Cucurbitaceae, тикве (у јд. : биљка из тога рода, тиква).

бунтiiван, -вна, -о а. који је увек спреман на буиу, бунтов­ нички, н емиран : - човек . б. пун бунтовничког духа, nро.жет бунтовништвом , револуционаран : - песма . бунтiiвнiiк м 1. а. онај који се буни против n осm ојећ ег по­ ретка , стаља , који учествује у побуни . б. онај који н егодује, протестује против некога uли нечега; онај којије увек спреман

на побуну, букач . бунтiiвница ж женска особа бунтовник .

бунтiiвнйчкй , -а , -о који се односи на бунт овн ике, свој­ ствен БУllтовllицима:

-

дух.

бунтiiвнй'!ки прил . на БУllтовllичкu начин , својст вен о бун ­ товницим. а.

122

БУНТОВНИШТВО

бунтовнйштво с склоност неког да се буни, бунтовни чки дух, бунтовност .

бунт6вност, -ости ж осоБЮiG онога који је бунтован, бун­ т овниш т во.

бунцати, -ам несвр. ци.

2.

говорити у сну Wlи у бунилу, грозни­

1.

фиг. говорити бесмислено (као у бунwzу), булазнити ,

трабуљати .

бурдељ м нем. ја вна кућа.

буре, -ета с пат. обао већ и суд, обично дрвен (састављен од дуга причвршћених обручима) испупчених бокова и са два дна, за држаље течности Wlи бакалске робе (браutна , соли, п екмеза и др): - за купус . • - барута опасно место, о па сна средина , држава, подручје где лако може доћи до оружаног сукоба . без дна

бурегџйјскй, -а, -о који се односи на бурегџије:

Буњевац и Буњевац, -ёвца м припадник етничке групе која је насељена највећим делом у Бачкој и Бараљи (маљим делом у северној Далмацији и Лици) . буњевачкй и буњевачкй, -а, -о који се одllоси на Буљевце: ношња, буњевачки говори . Буњёвка и Буњёвка ж припадllица буљевачке етничке груп е.

1. место где се баца

Бур, Бура м припадник холандских колониста који су се у

веку и скрцали lIа Рт добре над е у јужној Африци; уп . Африкандер.

XVll

снажан хладаll ветар, обиЧIIО пра­

ћ еll кишом или сн егом, који дува у Дал.матинском приморју с копна на море, претежно зим и. 2. фиг. а. немири, потреси, борбе, сукоби (политички, социјалllи , економски и др .). б.јако узбуђеље, узн ем ир еље, душ евни немир , огорчеље; јака стра ст: душе вна

-. в. веома снажно и спољ аваљ е (неког рас­ поло.жеља, о сећаља): - негодовања, - огорчења, - срџбе . • у чаши воде ир. велико узбуђеље,узне.миреље због нечега безна­ чајног. ко ветар сеје, буру жање ко чини зло, дочекаће такође зло .

бурiil~ -ага м рум . а. први одељак, део желуца у прежuвара у којем се храна смекшава и бубри под утицајем фермената, воде и бакт ерија. б. фиг. пеј . желудац у човека.

машћу, салом исл. без надева. буренце, -ета с (мн. буренца, зб. буренцад) дем.. од буре.

буран, -рн а, -о 1. а. пун буре, невремена ,јако ветровит: да н , - ноћ. б. који носи, доноси буру, буроносан : - облак. в. који наговештава буру (о птицама). 2. а.јако усталасан,узбур­ кан; разбесн ео (обично о мору). б. фиг.јако узнемирен, узбуђен. З. фиг. пун н еАшра, потреса , узбуђеља , немиран: - време, - жи­ вот, бурни догађаји . 4. а. nлаховит , сшzовит , јак, жесток (о ветру, киши u сл) : који се испољава с вел иКОА1 СWlином, који има нагао, жесток ток,· необуздан: - борба, - ток, - осећање. б. жесток, lIагао , бујан, страстан (о нарави, т емпераменту и сл). 5.јако бучан, ХУЧG/t: - разговор , - смех, - пљесак . бургија ж тур . 1. спирална алатка за бушеље, маље сврдло. фиг. а. беСАшслица , будалаштина ; глупа шала , лакрдија . б. сnлетка, подвала,· измишљотина . • пара вртн где - неће новц ем се .мо.же по стићи све .

2.

буш ити бургијом.

2.

фи!: говорити

бесмислице, глупости; збијати глупе шале. З. фиг. сnлеткаритu , роварити, tштригирати; подбадати , подбуљивати , бунuти . бургијiiш, -аша м

1. за натлија

који прави и продаје бургије.

фиг. онај који прави неслане, глупе шале, лакрдијаш. З. фиг. онај који подбуљује, подбада на неред, бушкарало, смутљивац , букач .

2.

бургијашица ж

крдијашица .

2.

1.

она која прави неслане, глупе шал е, ла ­

смутљивица, сnлеткашица.

бургијiiшкй, -а , -о који се односи на бургијаше: шала .

бургијица ж дем . од бургија.

нити.

буржоазија ж фр. а. владајућа класа у каnuталuстичком

друштву, којаје власник средстава за проuзводњу и ексnлоа ­ татор најамне радне снаге: крупна -, ситна -, индустријска

- . б.

ист. грађански сталеж у феудалНОА1 друштву. в. разг. ви­ ши , богатији слој друштва (према нuжем слоју - радницима и сељацима) .

буржоазнрати се, -азйрам се свр. и несвр. посmаОа) ти буржуј. буржоаскй, -а, -о који се односи на буржоазију:

-

-

друштво,

морал.

буржоаски прил. на бур.жоаскu начин.

буржуј, -уја м фр . припадник буржоазије; пеј . А·rал ограђанин , ћифта. буржујк(ињ)а ж nрипадница буржоазије; пеј . малограђанка. буржујскй, -а, -о који се односи на буржује.

буржујство с буржоаско, буржујско схватаље односа у друштву, буржујски дух.

бур3зер м тур. фам. брат; друг; пријат е.;ь.

-

бурек м тур. врста слане пите с испеченим КОРаАШ од те­ ста надевеним Аlесом ; уопшт е таква пита с А1есом, с иром Wlи неким другим надевом . • празан - бурек с КОраАЮ пре.мазаним

буРжујски прип. на буржујски наЧU1t , као буржуји.

бурiiд ж зб. им. од буре.

1.

-

бурет м фр. врста храпаве тканине од остатака свшz еllе

бупнути (се), -нём (се) свр. в. бубнут и (се).

бургијати , -ам несвр.

радња ,

бурегџйница ж бурегџијска радља.

смеће, ђубре, сметл ишт е.

бу" оном. узвик за подражаваље потмулог, тупог звука при паду неког тешког предмета Wlи од ударца тупим предметом.

1.

-

за нат.

отпаци који се п о чист е, смеће, ђубре .

бура и бура ж итал.

оно у што се А1fIого ул аже а не

бурегџија м тур. зmtатлија који прави и продаје бурек.

бунџйјство с в. БУllтовништво .

2.

2) уопшт е

даје очекиване резултате.

бунџйјскй, -а , -о који се од носи на буltџије, бунтовнички.

буњйште с

1) особа која се не може нахранити , задовољити, не­

зајажљива особа.

бунџија м в. БУlllnовник .

-

БУРЛЕСКА

БУРгУндац, -Унца м фр. врста црног вина пореКЛОА1 из фран­ цуске покрајине Бургундије .

бунтовно пр ил . на бунтова н начюt, бунтовн ички , борбено; пркосн о.

-

-

сплетка,

буржујштина ж пеј . буржујст во. бурз- в. берз-. бурйн, -ина м итал. слаб источни ветар у Дал.мацији; слаба бура.

бурити се, бурйм се несвр . разг. љутити се, срдити се; дурити се .

бурйh, -ића му дем . значељу: буре . бури ца и бурица ж дем. од бура. бурИшкати се, -ам се несвр. бости се роговјlA1а , рошкати се

(о рогатим животиљама) . бурјан м бот. в. апта.

буркати и буркати, -ам несвр.

1. а. прем етати, претурати

(нешто житко, течно). б. таласати ,узбуркавати , КОАlешати .

2. фиг. узнемиравати , узбуљ ивати . о - се 1. усталасавати се, узбуркавати се, комешати се. 2. фиг. узбуђивати се; БУl/ити се, проте стова ти .

бурлак м рус. ист. радник који је (Волгу), лађар .

KOl/OnOA1

вукао лађу уз реку

бурлати, -ам несвр. а. производити буку комејиајући се, бу­

чати. б. крчати, брботати. бурлеска (буРлеска) ж фр.

1. сц енско кљижевно дело,

позори ­

шни комад с претераном, често груБОА1., прост ачком комиком ,

лакрдија , фарса.

2.

муз. краћа инструментална композиција

ведра Wlи комична садржаја .

БУРЛЕСКНИ

бурлескнй (бурлескни), -а, -о који се односи на бурлеску, који је као у бурлесци, лакрдијашки, с.мешан. бурлескно (бурлескно) прил. на бурлескни начин, лакрдија­ шки, смешно.

камена или другог украса . бурмут м тур. прах од дуванског лишћа који се ужива ушмркавањем.

б. в. бурмуташ. бурниuа ж 30011. у мн.: ред морских птица пловуша дугих крила Procellariidae (Prосеllаriifoпnеs), које су изврсни летачи (у јд . таква птица Procellaria). бурно прил. на буран начин , немирно, nлаховито, снажно, реаговати.

бурност, -ости ж особина или стање онога што је бурно , јачина, жестина , плаховuтост; бучност .

1.

зоол. врста бурнице

Procellaria pelogica. 2.

в.

(1).

буробран м за штитни зид, обично уз железничку пругу,

који штити од буре. буров, -а , - о у изр. бурова вода водени раствор алуминијум­ -ацетата, који се користи за стављање облога (код рана, отока, чирева и сл) . буровит, -а , - о в. буран (1а) :

Буровљев, - а, -о у изр .

-

ноћ .

буроносан, -сна , -о који доноси буру. бурса ж лат. пркв. кесица у којој католички свештеник носи nричест болеСl/ику.

заповест; указ, повеља некадашњих турских власти . бусен

(1). 2. в.

бокор

(1) . 3. растресита глави ца :

салате.

бус м разг. аутобус.

-,

свињски

бусати се, -ам се и бусати се, бусам се несвр . (обично с до­ пуном у груди , у прса) 1. ударати се песницама , шакама у груди (у болу, жалости, очајању).

2. фиг. разметати се, хвали­

сати се.

бусати, -ам н есвр . nокривати бусом, бусењем . о јати се у бусове, бокоре, бокорити се.

-

се разви­

бусара ж в. бусара.

бусён, -ена м 1. ископани или изровани комад земље, обично заједно са травом . 2. в. бокор (1). бусенак, -нка м дем. од бусен. бусенаст, -а , -о који је у облику бусена, бокораст, густ. бусенй, -а, -о којије

nOKpueell

бусењем.

бусенит, -а, -о којије пун бусења.

б. в. бутина

(1).

в. трећu чланак

доник

(C 4H 1o), који се (обично у смеси с nроnаНОАI) употре­ бљава као гориво. бјгтангас м хем. смеса бутана, nроnана и др. која се употребљава за гориво. бјгтер м нем. в. маслац . бутёрнй, -а , -о који се односи на бутер. бутик м фр. продавница, трговачка радња (обиЧIIО nомодне робе, конфекције и сл.).

бјгтина ж бут .

1. део

човечје ноге изнад колена, бедро .

2. аут.

од

бјгтиница ж дем. од бутина . бјгтиli, -а и бјгтйfi, -ма м дем . од бут. БУтка ж в. бутина

(1).

бутнй И бутнй, -а, -о који се односи на бут:

-

кост.

БУтњача и бјгтњача ж анат. бутна кост.

буfiкалица ж 1. узан дрвени суд у коме се бућка А1Леко или меша nавлака ради добијања масла. 2.једноставна направа (обично са жичаном оnругом nричвршћеном на дршку) која буfiкало с 1. ри6. врста lIanpaee за nецањ е сомова која се састоји из дрвене цеви или трске (дуге до 25 ст) , струка са

удицом. 2. в . бућкалица . • као да су га вадили (хватаЈIИ и сл.) на каже се за просту, глуnу особу.

по језеру. б. одавати исnрекидане nоmмуле шумове ударајући о нешто или крећући се кроз узан отвор, мућкајући се и сл. (о течности). 2. бити, ударати А1Леко или nавлаку бућкалом ради издвајања масла . 3. ударат и бућкалом по води ради намамљи­ вања сомова на удицу. о - се 1. дрмати се, трести се одају­ ћи исnрекидане nоmмуле шумове (о течности) , мућкати се . 2. гњурати се у воду nроизводећи исnрекидане nоmмуле звукове, брчкати се.

буfiкашица ж ри6. дрвени део бућкала којим се бућка по води. буliкурйш, -иша и буfiкурйш, -а м 1. рђаво сnремљено , неу­ кусно, бљутаво (разводњено) јело или nиће. б. фиг. нешто што је рђаво направљено, збрка, мешавина без икакве вредности (нпр. nозоришна представа). буfiнути, -нем свр. оном. а. скочити или пасти у воду иза­ звавши шум. б. ударити, nљycHyти по води, односно упасти у воду изазвавши шум (о предметима) . в. nљycHyти , заnљусну­

бусен(ч)иfi м дем. од бусен.

ти (о течности). о

бусењача ж 60Т. врста MaxoeUlle Polytrichum соттипе из Polytrichaceae, која расте у већим бусенима по влажним

изазвавши шум.

местима.

бусёње с зб. им. од бусен.

пасти) .

Ollaj који

-

се ускочити, загњурити се нагл о у воду

буfiоглав, -а, -о разГ. а. који има ћубу, nрамен на глави, ћу­ баст : - сова. б. неочешљаll , чуnав, разбарушен. буfiоглавац, -авца м разг. бућоглав човек .

бусија ж тур. скровито место nодесно за изненадан напад , заседа, заклон . • из буснје (напасти и сл .) потајно, nодмукло (на­ бусијаш, -аша м

-.

буfiкати, -ам неС8р . 1. а. ударајући, nљешћући по води или по нечем житком производити исnрекидане nОmAlуле шумове: -

буса к, -ска м дем . од бус.

ф.

игла .

служи за бућкање баја, маслаца и др} .

бурунтија ж тур . ист. везирова или nашина писмена наредба,

1. в.

-

буli оном. узвик за nодражавање жука који се чује кад нешто падне у воду.

вода в. под буров .

-

бусолнй, -а, -о који се односи на бусолу:

бутан, -ана м хем. врста гаса, засићени гасовити угљово­

бурмуџија м тур. а. занатлија који прави и продаје бурмут.

-

бусола и бусола ж итал. в. комnас .

ноге код инсеката.

бурмутскй, -а, -о који се односи на бурмут.

жестоко; бучно:

бусовит, -а, -о в. бусенит.

сисара: телећи

бурмут(н)иuа ж кутијица у којој се држи бурмут .

бус м

бусйјскй, -а, -о који се односи на бусију; фиг. који се врши из потаје, потајан, nодмукао, изненадаll.

бут, бута и БУт, -а м тур. а. део задње ноге изнад колена код

бурмјгташ, -аша м уживалац, шмркач бурмута.

-

бусијашкй, -а, -о који се односи на бусијаше.

бусје с зб. им. од бус, бусење.

бурма ж тур. једноставан веренички или венчани прстен без

бура

123

БУФЕР

бусйјски прип. изненада и потајно, nодмукло.

бурљати, -ам н есвр. в. бурлати.

бурњак м

-

вреба и напада из бусије .

буфало м енгл. врста црног америчког гове ч ета са дугим роговима, амерички бизон. буфер м енгл. гвоздена тањираста lIanpaea на оnрузи између два вагона, која спречава сударање, одбојник.

124

.БУФОН

-

буфон, -6на м фр. шаљивчина, лакрдијаш .

.БУШОТИНА

БУl,lаклија м (мн. ж) пеј. лице које без стручн е спреме и бес­

буфонернја ж фр . јефтина, проста шала , лакрдијашка до­ сетка, лакрдија , шегачење . буфонскй, -а, -о који се односи на буфоне, којије као у буфона , лакрдијашки: - шала, - смех.

правно врши nеке стручне послове (адвокатске, лекарске и др.), надристручњак.

БУl,lаклйјскй, -а, -о који се односи на буџаЮlUје; незналачкu , нестручан :

-

адвокат.

буфонски IIрИ1I . IШ буфонски начиn, као буфоn, лакрдијашкu.

БУl,lаст, -а, -о затуnаст; здеnаст.

буха ж в. бува.

БУl,lачиli м дем . од буџак.

бухав, -а, -о 1. ра стресит, трошан, nрхак: - земља, - снег. б. шуnљ икав, суnђераст ; nарастао: - плућа; - хлеб . в. nодбуо, надувен , млохав: - лице . бухавост, -ости ж особина онога који је бухав, онога што је бухаво, расmресиmост; шуnљикавост ; nодбухлосm, млохавосm. бу хара ж в. бувара . бухара ж врста ћ!Ulима (по вароши Бухари у Узбекистану).

бухач, -ача м Ј. бот. вишегодишња зељаста медитеранска биљка Tanacetum (Chгysanthemum) cinerariaefoliиm из ф. Соm­ positae, чији цвет садржи јак инсектицид . 2. nрашак за уни­ штавање инсеката добијен од те биљке . 3. зоол. инсект твр­ дОКРШ!аЦ Haltica из ф. Halticinae који скаче као бува , а храни се KynycHUМ лишћем.

БУl,lет м енгл . фИН. nредрачун (обично годuшњи) прихода и расхода (државе, nредузећа,установе): државни -, општински -, ВОЈНИ - , годишњи -, месечни - .• породични - разг. новчана средства којима расnолаже породица . буuетирати, буџетирам евр. И неевр. а. снабде(ва)ти новча­ ним средствима, фиuансирати по nлmtу предвиђеном буџетом . б. саставити, састављати буџет.

БУl,lетнй, -а, -о в . буџетски.

БУl,lетскй, -а, -о који се односи на буџет : БУl,Iован, -ана м разГ. в. буџа говече: босанска

бушаliй, -а , -ё који служи за бушење:

буцаl ж хип. буц.маста женска особа (обичnо девојчица).

буца 2 , -ё и буцо, -а и -ё м в. буцко . морска риба

Orthagoriscus mola 2,5 т.

из nор.

сnљоштеног тела , дуга до

буцка ж ХИIl . буцмаста девојчица.

буцмаст, -а, -о мађ. који је пуних округлих образа; пуна чак, nодебео : - девојчица; - лице .

буцо в. буца 2 .

бучан, -ч на , -о 1. а. који прави , ствара буку, хучан; шумmt: река, - зво но . б. који гала.ми, виче: - човек, - публика. в. који својом буком заглушује , одвећ гласан, заглушан , трештав

-

(обично о музици): бучни повици , - смех, - свирка . 2. а. који је nраћеn веЈllIКОМ буком, који се врши, догађа с буком: - весеље, - забава, - вашар. б. пун буке, ларме; IteмupaH : - дан, - улица. 3. пун жестИ/lе, буран, nлаховит , жесток: - сцена, - иступ. 4. фиг. звучан али бесадржајан, nразаn: бучне речи , бучне фразе. бучати, -чим IIсевр. 1. а. правити , стварати буку, хучати (обиЧIЮ о реци , мору и сл.). б. хујати, фијукати (о ветру, бури и сл.). 2. а. сувише гл асно , бучно говорити, гала.мити, викати. б. в. букати (1). З.разлегати се, орити се, одјекивати (од буке) .

(безл ., с J]OI~ субјектом у дат. и грам . субјектом: глава, ухо) uмaти осећај nоm.мулог бола, зујања, брујања (од умора, пића,

4.

У глави ми бучи . .Бучи ми глава.

бучно "РИЛ . са буком, хучJtо, шу.IIfIЮ :

-

се веселити .

бучност, -ости ж особина онога који је бучаlt, онога што је бучnо, превелика гласnост. буuа ж тур. 1. батИ/ш са задебљањем, квргом IШ једном кра­ ју, кијача . 2. фllГ. ир. човек на важnом положају, функционер; уп .

шников

-, дрвени -.

бушачкй, -а, -о који се односи на бушаче и бушење:

-

прибор,

бушилац, -иоца м в. бушач

(1).

бушнлица ж техн . машина, справа за бушење (метала, ка­ мена, бетона, дрвета и сл.): електрична -.

бушина ж бот. зељаста биљка

Inula conyza из ф . Compositae,

утреница.

бушинац, -инца м бот. медитерански nолужбун Cistus из ф. чије врсте садрж'е мирисну с.молу и гаје се као укра­ сне биљке , бушитн, бушим неевр . 1. (нешто) nравшпи рупу, рупе (у не­ чему), nробијати; правити, стварати IШ тај I/ачин (руnу,руnе и сл.):

-

дрво,

-

камен,

-

карте;

-

рупе , - тунел.

2. фиг. деловати

(на нешто) изазивајући осећај неnрцјатности , бола или узне­ мирење; узнемиравати, мучити. - .Бушила га је радозналост.

3. фиг. в.

бушкарати.

бушица l ж дем . од буша. бушица 2 ж дем. од буха. бушјй, -а , -ё који се односи на буху, бувљи. бушкарало е И м (ми . е) особа која сплеткари, ровари.

бушкарати, -ам неевр. правити И/tтриге, сплетке, сплеткарити , роварити.

бушкарач, -ача м онај који бушкара, сnлеткар, иHтpuгaHт . бушкати, -ам неевр.l.у дем. значењу: бушити, помало, полако бушити. 2. бунити , nодбуњивати; роварити. БУшљив, -а , -о в. бувљив. бушљивица ж она која је пуна буха.

бушљивко м онај који је пун буха.

бушон, -6на м фр. ел. направа за укључивање електричне

главешина.

1.

а. угао, кут , кутак. б. ружаlt , nеуређен,

прљав прост ор, просторија, ћумез. чен кра).

строј.

Cistaceae,

буцов м мађ. 1. 3 0011. назив за неке врсте слатководних ко­ Шlbориба из nор . Cyprinidae (Aspins rapax, Alburnus mento и др.). 2. фиг. п еј . клuпан; глуnак.

буuак, - ака м тур .

-

буш ило е техн . алатка за бушење, сврдао; бушuлица.

буцко м ХИII. буцмаст дечак.

-

машина ,

- длето .

буцати се, -ам се неевр. в. букарити се.

брига и сл.).

-

бушач, -ача м 1. онај који буши, који рукује бушuлицом. 2. ЗООЛ .ltазив неких инсеката који буше (плодове, дрво и др.): ле­

бухосеРИllа ж в. бувосерина.

30011.

дебата .

-.

БУХИlI, -а , -о који припада бухи.

буцањ, -цња м

-

(2).

буш ан, -шна , -о nробушен, шуnаљ.

Molina, здеnа стог

година,

буша и буша ж ситно трбушасто краткорого nланинско

бухетина ж аугм.. и nе). од буха .

бухи ца ж дем . и хиn . од буха.

-

• 110 буџацима

2.

забачено место, заба­

(радити, IIричати и сп.) тајnо, кришом .

струје, утикачка кутија .

бушотина ж рупа, отвор добијен бушењем (обично ради nроналажења и експлоатације нафте, руде и сл.): нафтна - .

в в (В) с непром .

1. а. лингв. звучни уснено-зубни сугласник

(со­

вагати, вагзм и вiiжём несар.

1.

а. мерити вагОА1 тежину

нант). б. слово којим се обележава тај сугласник: велико В,

нечега . б. фиг. одмеравати, nроцењивати, просуђивати.

мало в, курзивно в.

имати одређену тежину, бити тежак, тежити:

вiб м

2.

1.

2.

(в.) скраћеница за: види, век.

начин дозивања животиња, вабљење, мамљење.

в. вабило

(2).

вабак, вапка м лов . в. вабило

грама. о

вагiiч, -ача и ваГiiШ·, -аша м онај који важе, мерач.

мљивање других птица. б. фиг. оно што nримамљује, мамац,

вагiiш Z , -аша м мађ . усек од колскux точкова у расквашеном путу; точковимаутрт колски пут, коловоз.

вагин, -а, -о који припада ваги:

мека.

вабило с 1. лов. направа за вабљење животиња, дивљачи. средство за намамљивање животиња, мамац, мека. в8бити, вiiбим несвр .

1. мамити,

кокошке, - овце. 2. фиг. а. nримамљивати, nривлачити. б. изазивати, измамљивати: - сузе . 3. шаљ. пеј. звати, називати

-

(неким имеnом). о

- се шаљ . пеј . звати се, називати се.

вагинiiлнй,

вабнути, вiiбнём свр. зовнути (животињу) вабом.

-

црква,

-

тропар.

Ваведење и Ваведёње с ЦРКВ. хришћански празник 21. новем­

в8вољак, -ољка м лоnтица, грудвица уваљана међу прстима или у устима .

вагонскй,

-

се измерити се.

1. ваљати залогај у (безубим) устима или грудвице међу прстима. 2. говорити неразговетно, нера­ зумљиво, мрмљати.

Вага ж астр . сазвежђе (седмо по реду) у зодијаку. васа ж нем . 1. справа за мерење тежине: кућна -, децимална -. 2. зодијачки знак: рођен у знаку ваге. 3. гимнастичка фигу­ ра у којој тело вежбача на вратилу има водораван nоложај.

• водена - либела. децималиа - вага на којој се тeжuна предмета мери десет пута лакшим тегом. жива - тежина живе живо­ тиње, жива мера. ставити иа вагу проценити, просудити . шта - тежина заклане и очишћене, уређене животиње . вагабуид м И вагабунда м и ж лат. пеј . скитница, nротува , nробисвет.

-3, -о који се односи на вагабунде, скитнички:

- живот.

-о који се односи на вагон:

-

прозор ,

вагонски ПРИЛ. на вагоне, nомоћу вагона:

-

транспортовати;

-3,

-.

ваган м дрвени суд за мерење жита; заnреминска, житна мера (коју заnрема тај суд). ваганчиli м дем. од ваган.

1. гл.

им . од вагати (се).

2.

спорт. игра nрегuбања

тела .

вагйр, -ара м

1. занатлија

који поправља ваге.

2.

онај који

вВдити, -им несвр. 1. а. извлачити, износити , узимати (из нечега) : - нож из корица, - ствари из ормара, - мед из кошнице. б. чуnати, извлачити, уклањати (из тела, организма): - зуб, - крв. в. црпсти, грабити неким судом из дубине (воду, теч­ ност). г. искоnавати, изгртати (руду, кромпир и сл.). 2. а. црпсти , узимати (као грађу): - примере. б. набављати, при­ бављати (звани чне документе): - пасош, - личну карту. в. ку­ повати на билетарници (карте, улазнице). 3. уклањати, од­ страњивати : - мрље. 4. ослобађати, извлачити (из тешког положаја) : - из затвора, - из шкрипца, - из дугова. о - се 1. извлачити се из тешкоћа, спасавати се. 2. разГ. правдати се, изговарати се: - се на болест. 3. надокнађивати своју штету. • - душу (некоме) мучити, кињити (некога) . - очн (један другоме) жестоко се свађати, обрачунавати се. - рупице правити украсне рупице на платну, тканини.

флеке, мрље .

-

(за некога) кестење из ва­

2) уклањати

1)

чистити

незгодне последице нечега.

вадичеп м неол. направа којом се ваде чеnови , заnушачи из грлића боце. важан, -жна, -о 1. који има велики значај, битну улогу, зна­ чајан, вредан: - поморска лука, - положај. 2. угледан, утицајан, цењен: - ЛИЧНОСТ. 3. који улива nоштовање, озбwьан; строг, слу­ жбен : - израз лица . • (на)правити се «у)чиннтн се и сл.) - предста­ вити се, представљати се као значајна личност , nрида(ва)ти себи велики зна чај без стварних разлога.

мери на јавној ваги , кантарџија .

вагарина ж такса која се nлаћа за употребу јавне ваге .

точак.

вагончиli м дем. од вагон.

тре излагати се опасностима (за другога) . -флеке

вагабундски ПрИЛ. на вагабундски начин, скитнички: жи­

-

- рачунати.

в8вољити, -им несвр.

в8гйње с

на десну страну. о

вагонёт, -ета м фр . мали вагон за транспорт Аштеријала (грађевинског, руде и др.).

(4. децембра по новом календару), који се светкује као дан

вети

-

теретни -. 2. мера за количину робе која стане у један терет­ ни вагон (обично 10.000 kg). 3. као први део nолусложеница у значењу 'вагонски': вагон-цистерна, вагон-ресторан и сл.

увођења Богородице у храм.

вагабундскй,

-3, -о који се односи на вагину: - секрет.

вагон, -она м енгл. 1. шинско возило , железничка или тРаАј­ вајска кола за nутнички или теретни саобраћај: путнички -,

вабљивост, -ости ж nримамљивост, nривлачност.

ваведёнскй, -3, -о који се односи на Ваведење:

тас.

васнути, вагнём свр. 1. а. измерити тежину вагом: - жито. б. фиг. одмерити, проценити, просудити. 2. показати одређену тежину, бити тежак: - 1ОО кила. 3. nретегнути , накренути се, нагнути се:

вабљив, -а, -о који ваби, мами, примамљив, nривлачан .

-

вагина ж лат. анат. канал који води од спољног дела женског nолног органа до материце, родница, усмина .

nримамљивати животи­

ње нарочитим узвицима, речима или неким вабилом, мамцем:

бра

се а. мерити своју тежину, мерити се . б. фиг. гегати

се, клатити се у ходу.

(1).

в8бац, вапца м а. лов. птица која служи као мамац за нама­

2.

-

2. - 1ОО кило­

важёliй,

-

пропис,

-

-3,

-ё којијош важи, којије на снази; nуноважан:

исправа,

-

новац.

126

ВАЖИТИ

важити, -им

.. есвр. 1.

-

ВАКЦИНАЦИЈА

а. имати важност, утицај, углед, би­

ти утицајан , важан. б. (за некога, за нешто, као нешто) бити сматран, сма трати се, уживати некакав глас :

-

за доброг

стручњака, као добар стручњак. 2. а. бити Ila снази (о законима и слЈ; битuу оптuцају,у употреби (о новцу и слЈ. б. вредети у примени , прuмењиватu се (о правилима, обрасцима за израчу­ навање чега

u слЈ . •

важно прил .

важи 6езл.у реду је, пристајем, слажем се .

1. 'ш важан

начин, с важним изгледом, прида­

јући себи велuку важност, значајно, озбиљно : говорити -, - се шетати . 2. бuтllО, Зllачајно. - Важно је да сам жив . • врло­

Нр. то

lIuje

важно, свеједно, не мари.

важност, - ости ж имати велику

-,

1.

вредност, Зllачај, улога; утицај, моћ:

бити од важности.

2.

ауторитет, достојаll­

ство; озбшыюст, озбиљаll изглед: рећи нешто с важношћу. З. (обично у везама: бити у важности, остати у важности и сл.) з акон ска сна га , важење.

ваза ж лат. посуда (обично уметнички обликована) за убрано вазал, -ала м лат. а. ист. властелин подређен кршьу или неком виШеАиl и/l на води с воденом погонском снагом . станка (обично којешта), блебетати, брбљати. навраliати

водитељ м 1. онај који води, предводи, којије на челу, вођа, предводник; онај који руководи, управља, руководилац. 2. онај који води програм на телевизији , радију ШIU на некој приред­

(наводнти, терати" сл.) воду на нечију воденицу в. под вода .

би, забави: телевизијски

вочика.

б. нар . в. воденичица

(2) .•

млетн као празна - говорити без пре­

воденичар м

1. власник воденице и/ил и радник у воденици , млинар у воденици. 2. бот. зељ аста биљка Iberis amara из ф. Cruciferae. воденичарка ж 3. женска особа водени чар (Ј). б. водени­

припада воденичарwиа.

1. дем. од воденица (а). 2. нар. мали млин за

кафу, бибер и СЛ.

воденичйште с место где се некад налазила воденица.

воденичкй и воденичнй, -а, -о који се односи на воденицу, млински:

-

кош ,

-

коло,

-

камен .

-

(2): -

медуза, воденкасте очи.

кожу и кратке здепаст е /юге, водени кољи СУ јд. : такав папкар). б. врста тога папкара Нippopotamus amphibius, /lилски кољ. гледати некога

-.

водеиiiст, -ости ж особина онога што је водено, разводње­ ност:

-

млека,

-

вина.

водењак, -ака м Ј. анат. У1/утрашњи кесасти омотач ембрио­

на у материци код виших кичмељака, испуљен nлодовом водом, 300Jl. а. у м/с род репатих водоземаца Triturus из пор. даждевљаци, који имају велику способност регенерације изгубљених делова тела, тритО1IU , мрмољци (у јд.: такав водо­ земац). б. водени кос Cinclus cinclus. 3. агр. в. водељача (Ја) . 4. нар . водени дух, 3110 митско биће које по народном вероваљу жи­ ви у води или испод воденица (у виду кепеца црне боје) .

amnion. 2.

телевизијска

-,

идеја

-,

мисао

-

-. посао .

водити, водим несвр. 1. а. ићи испред некога иЈ/и напоредо с неким показујући му пут или пома.жући А1У у ходу; давати правац кретања животиљи држећи је за вођи цу иЈ/и мамећи је за собом: - дете, - старца, - слепца; - коња. б. силом одво­ дити, терати: - робље , - на стрељаље. в. (младу, девојку) пратити као сват (младу), доводити младу младожељиној кући . 2. 3. бити па челу, предводити: - народ, - војску, - у кљижевности . б. предводити у колу, песми или свирци : - коло , својим гласом. в. спорт. измицати испред осталих, бити први (у трци) ; уопште бити у предности, по стизати , UJlюти боље

резултате у такмичењу :

воденкоњ м 300Л . у .11111 .: породица папкара непреживара прwщгођених животу у води Hippopotamidae, који имају дебелу

водено ПрИ1l . 1. безизразно, празно , бледо: 2. разводљ ено, расnлинуто: - излагати.

4.

-

воденкзст, -а, -о у де.м. значељу: воденаст и водеN течност,

(2, 3):

водитељскй, -а, -о који се односи на водитеље:

воденичарскй, -а, -о који се односи на воденичаре, који

изводи;

водитељица и водитёљка ж женска особа водитељ (во­ дилац) ; водиља

чар ева жена, млинарица.

воденичица ж

-. 3. онај који /lешто развија ,

онај који нешто спроводи, извршује: - дијалога, - процеса. в. водилац (4): - земљишних кљига, - записника.

-

на осамсто метара,

-

у утакмици,

са два поена. 3. 3. руководити, управљати (нечим): - посло­ ве, - позориште , - фирму. б. (нешто) радити, обављати све послове из дом ена nечега, бриnути се о свим по словима у до­ мену нечега, одржавати (неки посао, nеку радљу); држати: - кућу, - радњу, - фризерски салон , - кројачку радљу. в. (са­ станак, седницу и сл.) председавати neKUJlf скупом. 4. а.усме­ равати кретање нечега, одводити, спроводити: - воду на

-

љиву,

- жицу на кров. б. управљати кретаљем. нечега , повла­ читu, вући (нешто), руковати нечим: - нечију руку, - перо (пером). 5. а. пружати се, прот езати се у одређеном правцу; служити као пут, пролаз у одређеном правцу. - Пут води у шуму. Степенице воде на спрат. Трагови воде у врт. б. давати (нечему) правац , спроводити (нешто). - Олук води кишницу У цистерну. в. указивати на правац нечега, од1/0СНО на присуство нечега у одређеном правцу: вођен љухом , вођен пушкараљем . Нос га води у кухињу. г. (нечему) доводити до нечега , до­

-

приносити нечему, имати нешто као посл едицу: - злу, - лу­ дилу, - распаду. д. упућивати, наводити на /I ешто: - на прет-

ВОДИЦА

-

водњав, -а, -о пун ваде; багат вадам:

поставку,

-

- на зло. ђ. nатицати, имати свај nачетак, извар. Почеци тога воде из далеке прошлости . 6. а. вршити, абавља­

ти, извадити (неку радљу): - контролу, - надзор, - преговоре, - разговор . б. излагати, изнасити, развијати (на адређени на­ чин) : - роман, - заплет. 7. а. састављати, унасити нешто. (писмена), nаnуљавати писменим nадацима каји прате так IЈечега (па утврђеllим nраnисима) : - записник, - протокол, дневник, - службе не књиге, - белешке . б. (обично у пасиву) IlGлазити се lIа lIеком списку, бити регистраван: - се на списку као грађанин ,

-

се као сумњив,

-

се као непожељан . в. заnи­

сивати , унасити у н еку службену кљигу, имати у евиденцији: - трошкове, - издатке, - у евиденцији . 8. тражити бика, nа­ рити се (а кра ви). о - се 1. ићи држећи сеједна за друга, ићи заједно.: - се за руку (испод руке). 2. управљати се (према не­ чему), рукавадити се (нечим): - се неком мишљу. 3. в. вадити (8) .• - бригу БРU/iути се, старати се (а нечему); абраћати пажљу, абазирати се (на нешта). - Не води бриге . - главиу

-

на се с н еким.

-

IIариицу nарничити се.

-

IIорекло nатицати ,

имати свај nачетак, извар: - порекло од мајмуна. - рачуна (о иечему) старати се, бринути се (а нечему), абраћати пажљу, абазирати се (на lIешта) , узимати нешто. у абзир. - шалу (шегу, комедију) с иеким збuјати шалу, шалити се с неким , исмевати

Водице ж мн . цркв . в. Багајављеље.

водйч, - ича м 1. а. анај каји прати некага nаказујући му пут; nутавађа . б. анај каји nаказује nасетиацима знаменита­

сти некаг места, краја: туристички -. в. анај каји вади тавар­ ну и заnрежну стаку и друге живатиље. г. кљига каја садржи абавештеља а знам енитастима некаг места, краја и кајом се служе nасетиаци при разгледаљу тих знаменитасти. д. кљи­

жевна, научна или стручна дела каје пружа савете, упуте,

2. а. анај кајије на челу, каји nредва­ ди, вађа, nредвадllик. б. фиг. ана шта управља уметникам при љегавам ствараљу. 3. средства каје служи као. nренасилац таnлате или струје, nравадник: - електричне струје, - топлоте.

водњикаво прил .

(2): -

балегати

-

2.

водњикавiiст, -ости ж а. асабина, стаље анага шта је вад-

-

вина. б. фиг. безизразнаст:

-

филма.

водњикаст, -а, -о в. вадљикав.

водњикасто прил. в. вадљикава. водо- први део. слаженица каји азначава да је нешто. у вези с вадаА1: вододерина , водоплаван, водоскок, водостаље.

водовбд и водовод, -ода м а. систем грађевина направа и цевавада за снабдеваље (насеља, индустрије и др) вадам, nа­ страјеље за давађеље ваде: градски -, римски -. б. nредузеће, служба каја се бави снабдеваљем вадам.

водоводнй, -а, -о каји се аднаси на вадавад : - мрежа.

-

цев,

-

инста­

лација,

водоводскй, -а, -о в. вадавадни. водоградња ж ков. изградља уређаја и nастрајеља за иска­ ришћаваљ е ваде или за за штиту ад ваде.

водограђевина ж КОВ. уређај или nастрајеље за искаришћа­ ваље ваде или за заштиту ад ваде. водограђёвнй, -а, -о КОВ . каји се аднаси на вадаграђевине и вадаградљу.

вОдогрёвнЙјек . водогријевнй и вОдогрёјиЙјек . водогријий, -а, - о КОВ . у каме се загрева вада : водогревне цеви . вододёлнй и вододёлий јек. вододијелнй и вододијелнй, -а, -о каји дели, раздваја речне такаве, аднасна сливаве: - линија. вододелница јек . вододијелница ж геогр. граница, линија, nадручје каје раздваја суседна nаречја или сливаве мара и аке­ ана (абична планински венци или гребени) , развађе . вододерина ж

1.

бразда или усек, жлеб каји издубе вадени

так, вадена бујица кад се слива.

2.

вадена бујица.

воДоДржив, -а , -о в. вададржљив. воДоДржљив, -а , -о каји не nраnушта ваду, н еnраnустљив:

-

крст.

са даста ваде, житка: - се насмешити.

љикава,развадљеllаст:

водичiiр м цркв. анај каји наси nасвећену вадицу а Багаја­ водичiiрскй, -а, -о каји се аднаси на вадичаре, на вадицу

1.

фиг. безизразна, празна:

nауке из сваје абласти.

вљељу .

облак.

-

водњикав (водњикав), -а, -о 1. а. каји има у себи сувише ваде, пун ваде: - кромпир, - крушка. б. разблажен вадом, раз­ вадљен (а течнасти); сл ичаll вади: - вино , - ракија , - млеко ; течност. в. влажан, сузан (а ачима). г. фиг. безизразан, безбајан, блед, празан; бесадржајан, слаб: - поглед; - песма, - роман .

некага .

водица ж 1. дем. u хиn . ад вада. 2. рл г. а. асвећена, света вада. б. абред, чин свећеља, асвећиваља ваде. 3. шаљ . слабије, развадљена алкахална nиће (вина или ракија) . 4. назив за разне ваденасте растваре и nреnарате (казметичке, медицинске и др) . • богојаВЈьеllска - рпг. в. багајављенска вада (пад вада). оч­ иа - мед. раствар циllк-сулфата у вади каји се уnатребљава као. лек за ачи . света (крштеиа) - рпг. в. вадица (2а). царска - хем. в. царска вада (пад вада). светити водицу рМ. вршити, абављати чин свећења, асвећиваља ваде; ул. водица (2б).

чорба ,

водњика ж 1. а. nиће ад ваде у кајај је nреврела разна ваће (веље, крушке и др) . б. слаба, развадљена вина . 2. в. вадеља­ ча (Ја) .

екоиомију старати се а материјалнам nа­

славаљу . - КОЈ'О 1) бити калавађа . 2) nредљачити у нечему (абиЧllа у lIечем рђавам) . - љубав имати сексуалне, nалне ад­

-

водњети в. ваднети.

реч бити гл авllи гаварник; играти најважнију улагу, имати нщвећи утицај.

161

ВОДОЈАЖА

слој,

-

стена.

воДоДржљивiiст, -ости ж аса бина анага шта је вададр­ ~ивa,Henpanycтљивacт.

водичица ж дем. и хиn. ад вадица.

воДљивiiст, -ости ж свајства allaza шта је вадљива, сnасаб­ наст сnравађеља (таnлате, електрицитета), nравадљиваст.

водоземац, -мца м зоол. а. у мн .: разред четваранажних кичмељака nрилагађенux живату у вади (дак су млади, када дишу шкргама) и на каnну (као. адрасли, када дишу nлућима), АmрЬјЬја (у јд.: такав кичмељак). б. уаnште живатиља каја живи и у вади и на каnну (нпр. видра). • безиогн водоземци nад­ разред вадаземаца без нагу Apoda. безрепи водоземци nадразред вадаземаца без реnа, са два пара нагу Anura (жабе) . реllати 80доземцн ред вадаземаца с трајним реnам Urodela (даждевљак,

воднети јек. водњети, воднйм несвр. 1. nастајати ваден, вадљикаст; nастајати влажан, уnијати влагу, влажити. 2. пунити се суза.ма, сузити (а ачима). о - се в. ваднети (2) .

ља, - биљка .

водичнй, -а, -о каји се аднаси на вадицу и Вадице: • - "ост цркв. nаст уа чи празника Багајављеља .

-

котлић.

водљив, -а , -о каје има сnасабнаст да вади, nравади (та­ платну, електричну енергију), nравадљ ив.

воднй', -а, -о каји се аднаси на вад:

-

белаушка.

3.

-

животи­

мреже.

воднйк м вој. а. први nадафицирски чин (изнад десетара). б. старешина , заnаведник вода (вајника) .

1. резерваар за

водоземнй, -а, -о каји живи и у вади и на каnну:

водоинсталатёр, -ера м занатлија каји инсталира и nаnра­ вља вадаводне цеви и друге делаве вадавадне и каналuзациане

официр.

воднй Z , -а, -о в . вадан.

ВОДНИllа ж

чавечја рибица).

ваду, базен .

2.

зоол. вадена змија,

биљка каја расте у вади, вадена биљка.

водничкй, -а , -о каји се аднаси на вадника, ваднике:

-

чин.

водоинсталатёрскй, -а, -о каји се аднаси на вадаинстала­ тере :

-

занат,

водојажа ж

-

алат.

1.

сnравађеље ваде. вљене ваде .

в. вададерина

(1). 2.

канал за nраnуштаље и

3. брана, устава; резерваар бранам зауста­

162

ВОДОЈАЖИНА

водојажина ж аугм. и n еј. од водојажа ; водојажа. водоказ м в. водомер.

се пушта вода за исnирање КЈ/озетске шоље. водокрснй, -а, -о који се односи на крштење водом; крштен, воДокрштење и водокрштење с в . водоосвећење.

(код православн их), Св . три краља (код католика). Водолија м астр . једа наесто по реду сазвежђе у зодијаку (најужној хеАlUсфери Itеба).

MIt.: породица nр етежно троnских AJcedinidae, живо обојена nерја и Itесразмерltо кратких

rY

ногу, које живе уз воде јд.: таква птица) . б. в. водомар рибар . • - риба р врста водомара Alcedo atthis (ispida), који хвата мале рибе и ин сект е.

водомер јек. воДомјер м а. справа за мерење утрошка водо­ водне воде . б. справа за мерење Itивоа воде у рекама и језерима; стаклена ц ев за КОllтролу кол ичине воде у nарном котлу. водомернй јек . воДомјернй, -а, -о који служи за мерење

-

стакло .

водонйк, -ика м хем. најлакши хемијски елеменат (Н), га с без боје и мириса.

водоников, -а , -о, водонйчкй и водонйчнй, -а, -о који се односи на водоник: - атом, - молекул, - ок сид, - бомба. водоносан , -сна, -о који садржи доста воде,

-

nylt воде, богат,

nиткуводу. водоноша м и ж (мн . ж) особа која носи воду, водар, водарица . водоношкй, -а, -о који се односи IЮ водоноше . воДоосвеliење с цркв . обред освећења воде. у ре чном корuту где се вода сурвава низ стрми или вертикалllи одсек ст ена; сла/! , бук.

водопаднй, -а , -о који се односи на водоnад: водопија ж

1. ( и

-

бука .

м ) особа која пије само воду (а

Cichoriu.m intybus из

ф.

Ite и алкохол). Co.mpositae, која

се гаји ради корена IIЗ којег се добија сурогат кафе (цикорија). водоплаван, -вн а , -о

поље .

2.

1.

изложен поплави :

који nлав и , који изазива поплаве:

-

-

земљиште,

река.

3. у

-

којем

има доста поплава (о временском периоду).

водоплавност, - ости ж особина онога што је водоnлавно. водопој и водопој, -оја м

2.

1. место где се nоји стока, nојило .

nојење стоке.

водопојнй и водопојнй, -а , -о који се односи на водоnој, који служи за водоnој:

-

корито.

водопривреда и водопривреда ж а. регулисање водених то­ кова и љихово коришћ ењ е у привредн е сврхе. б. устаltова, одltо­

сно сист ем установа , nредузећа које се баве том делатношћу. водопрИвреднй и водопривреднй, -а , -о који се односи на водоnри вреду:

-

систем.

водопропустан , -сна, -о и воДопропустљив, -а , -о који nроnушта воду, nорозан :

-

цев.

водостан м техн. nомоћни резервоар у хидроц ентрали ис­ пред турбина . водостаница ж жел . заст. резервоар у облику куле из кога су водостање и водостање с в. водостај. водотечан и водотечан, -чна, -о из кога т е ч е вода: водо­ течни студенац .

водотйсак, - ска м безбојни знак утИС/fут у ба llкноте и вред­

Hocne

папире или у фиltију хартију, водени знак, водени жиг .

водоцрпилйште с место где се црп е вода која се разводи у водоводну мрежу, водоцрnltа станица .

водоцрпнй, -а , -о који се односи на црn ење воде, који служи - станица , - уређај .

за црn ење воде:

водство с в. вођство.

вођ м

1.

в. вођа (Ј).

2.

в. водич (1а) .

вођа м 1. онај који води, који је на челу н е ч ега, предводник, руководилац; старешина , погл авар: духо вни -, - народног устанка . 2. в. водич (1а , Јб, Ј г) . • -иаВаЈЈе спорт. ср едњи играч навалн е nеторке у фудбалу, центарфор . - пута вод ич на nу­ товању.

ВОДОllад м водена маса која се руши, пада с висине; место

бот. зељаста бшька

-

водурина ж аугм. и n еј. од вода.

облак .

водоносац и воДонбсац, -сца м брод-цистерна који довози

2.

воДостајнй, -а, -о који се односи на водостај:

водоток и водоток м ток воде, водени ток; водена струја.

воДомрзац, -рсца м онај који Аfрзи воду.

слој,

млаз.

се парн е л окомотиве снабдевал е водОА1.

водомеђа ж в. вододелltица .

справа,

-

водоспрбводан, -дна, -о који nроnушта воду, водоnроnу­ стљив; који спроводи воду (у дубину): - стена, - слој. нивоа воде у nарном котлу.

водомар м зоол. а. у

-

водоскочнй, -а, -о који припада водоскоку, који се односи на водоскок:

водостај м а. висина нивоа воде у речном кориту. б. висина

водолија м онај који лије воду.

-

водосек јек . водосијек м 1. кљун на броду. 2. у мн.: галебови са кљуном у виду маказа Rhynchopidae (у јд.: така в галеб). уређај за избацивање млаза воде увис.

Водокршliе с ЦрК8 . празник кад се свети вода, Богојављење

обwюн водОА1:

водоравност, -ости ж водораван положај, хоризонталност .

водоскок м а. млаз воде који шикља увис. б. nостројењ е ,

освећен (о водици).

ви син е, нивоа воде:

ВОЗАК

водоравио прил . паралелно с nовршиНОА1 мирне воде, у во­ доравном положају, хоризонтално: - лежати.

водокотлиli м посуда, резервоар у коме се скупља и из кога

птица

-

слој.

водораван', -вн а , -о који је паралел ан с nовршином мирне

вођица Ј м дем. од вођа (обично ир.).

вођица 2 и вођица ж 1. (обично у мн .) а. каиш ил и уже утврђено за узду којим се управља коњем. при јахању Ш/и вожњи, дизгuн , кајас . б. уже или л анац на оглаву улара којим се воде волови , nоводац . 2. техн. направа за одређивање и nроверавање облика неког предмета (нпр. т еса ног ка.м ена), ша бло н, узо­ рак, калуп.

3.

МII. део lюnраве којим се управља и коюnролиш е

функционисаљ е саме направе:

сама.

4.

- за навлачење платна на кули­ ми. везена шара на рубу ћuлима , кошуље, чараnа и др .

вођство с 1. вођ ење, nредвођењ е , руковођеље; nредводни­ штво , старешинство: под вођством партије, преузети вођство . 2. зб. скуп оних који управљају, руководе It е ЧUА1, руководство; управа: војска без вођства, јединствено - 3. спорт. пр ед ност у току такмuчеља (бољи резултат , водеће место) : доћи у - , бити у вођству.

ВОЖД м РСЛ . вођа (неког покрета) ; (обично с атрибутом "вр­ ховни ") титула Карађорђа , вође Првог срп ског устанка. вбжња и вожња ж вожење, nревожење:

-

аутомобилом,

ред вожње.

воз, воза и воза м (мн. возови И возови)

1.

Il из, композиција

железничких кола (вагона) са локомотuвОЈI1 која их вуче: пут­

нички -, теретии -, јутарњи - .2. а. теретна кола за превоз ка­ бастих ствари . б. товар на теретним колима или саоницама (као А1ера): - дрва, - сена. 3. вој . а. артиљеријско оруђе на точковима ; возило б.јединица која превози му"ицију, храну, болеснике и др.: борни -, провијантски - . • оде (отишао) - , прође

воде, хоризоюnалан .

(прошао)

водораван2, -вни ж nовршина, Itиво мирне воде; раван nо­ вриIИне MLIpne воде или њој парал елна раван : морска -.

возак, воска , -о 1. који добро вози, вуче: воски КОЊИ . се добро вози, лак за вожњу: - чамац, воска кола.

-

касно је, прошао је повољан тренутак за нешто .

2.

који

ВОЗАКА ТИ (СЕ)

-

163

ВОЈИШНИ

возакати (се), -ам (се) несвр.у дем. значењу: возати (се).

возуцкати (се), -ам (се) несвр. у дем. зltачењу: возити (се).

возар, -ара м

војак, -ака и војак, -а м жарг. в. војник.

1.

а. онај који управља заnрежним колима, ко­

чијаш. б. онај који управља чамцем или скелом, веслач на чамцу или на скел и. в. вој. војник који се стара о топовској или комор­

ској заnрези, коморџија.

2.

в. возач

(1).

возарина ж новчаltа ltаКltада или такса која се плаћа за во­ .жњу , за пр евоз .

возаринскИ, -а, -о који се односи Itа возариltу:

-

стопа, во­

возарица ж 1. жеltска особа возар. реч лађа) која се nокреће веслима.

1.

в. возарица .

2.

2.

(у атриб. служби, уз

возарева жена.

nреItО СОМ, траltсnортом робе:

-

посао,

-

служба,

-

ескадрон.

возарство с вој. род војске чија је служба превоз или пренос војних потреба , комора. возати, вазам несвр. 1. возити тамо-овамо, више пута; вози­ ти ради забаве, lиетње. 2. фиг. разг. (некога) заваравати (некога) одуговлачећи Itеки посао , завитлавати; радити, управљати с

неким по својој вољи . о - се чешће се возити тамо-овамо; во­ зити се често ради забаве, шетње . возаl1и, -а, -ё који служи за вожњу, за вучу, заnрежни, те­

-

коњ ,

-

војвода м (мн. ж)

марва.

жавама; старешина, поглавар кнежине, нахије или племена у

кнежине, нахије у Србији за време Првог српског устанка . б. турски срески поглавар у Београдском nашалуку в. титула поглавара српске аутономне области Војводине у бившој

возачица ж жеltска особа возач

ист. највиши војнички чин у некадашњој

светског рата:

Путник,

-

-

Степа Степановић.

4.

ист. вођа ко­

мита, устанички четовођа; у Другом светском рату највиши чин у четничким формацијама. 5. пле.мићка титула чланова владарских породица у неким земљама. 6. етн.један од сва­ товских часника (обично младожењин зет), који иде за сва­ товском nоворком и прима дарове за младу . • велики - ист. главни војни заповедник у некадашњој Србији и Црној Гори. војводина и војводина ж ист. а. већа адМUlшстративна област којом је управљао војвода. б. српска покрајина, с већим или мањим степеном аутономије, у оквиру Аустроугарске (ка­ Војводина и Војводина ж аутономна покрајина у Србији, област између Саве, Дунава, мађарске и румунске границе коју

чине регије Срем, Банат и Бачка. ВОјводиница ж војводина жена. војводити, -им несвр. постављати некога за војводу, име­

(1 ,2) .

возачки, -а , -о који се односи на воза че:

новати некога војводом.

-

дозвола,

-

посао,

- испит.

возидба ж а. в. вО.жња. б. превоз неовршеног жита; време кад се тај превоз врши. возидбени, -а , -о који се односи на возидбу, возни.

ВОјводиl1 м

возакати (се). возилац, -иоца м в. возар (Ја и б). возилачки, -а, -о који се односи на возиоце.

возило с nр евОЗItО средство (обично за вожњу по копну):

- , теретно - .

1.

војвода који управља мањом облашћу, мали,

незнатан војвода. војводица

2.

2.

војводин син или унук.

1. м дем.

и ир . од војвода, незнатан, мали војвода .

ж она која предводи; жена војсковођа. војводичиl1 м в. војводић

возикати (се), -ам (се) несвр.у дем. значењу: возити (се) ,

(2).

војвоДовати, -дујём несвр. бити војвода:

дином, војводством. војводски, -а, -о

2. заповедати 1.

возионица и возионица ж lI ар. бачва, буре у коме се превози грожђаltи кљук за вре.ме бербе. возити, воз им lIесвр. а. управљати превозним средством,

возилом: - кола, - бицикл , - авион. б. вући, покретати nревозно средство (о т егл ећој стоци и сл.). в. nреносити превозним средством, nр евозити: - жито , - децу. г. кретати се (о вози­ лу); саобраћати; пловити. о - се ићи, путовати превозним средством . возиl1, -ића и возиl1, -а м дем. и хиn. од воз.

вазни, -а, -о 1. који се односи на воз, железнички: - компо­ зиција, - особље, - колосек . 2. а. који се односи на вожњу, са­ обраћај; који служи за вожњу, nревозни: - ред, - карта, средство. б. који служи за вучу, теглећи: - стока, - во. 3. који се односи Itа возила, који служи за кретање возила, колски: пут.• - парк сва возил а којима расnолаже неко nредузеће, уста­ Itова. бити у возном стању бити исправан, способан за вожњу. возник, -ика м неизграђеlt шумски пут за nревлачење деба­ ла заnрежним колима или влаком; колски пут који везује село с

планином или с гл авним друмом.

2.

в. возиОltица.

вознiiст, -ости жуnотребљивост пута; возно стање пута.

возовођа м (мн . ж) а. жел. шеф возног особља воза, службеник који води надзор над возом за време вожње, сnроводник воза. б. воза ч моторltог возила, обично локомотиве, машиновођа.

1. управљ ати војво­

војском, бити војсковођа.

који се односи на војводе, који припада

војводи, војводама, који потиче од војводе, којије као у војво­ де.

2.

који се односи на војводину (Војводину) и војводство.

војводство и војводство с

возйља и возиља ж она која вози, превози.

возник.

3.

српској и црногорској војсци и у југословенској војсци пре Другог

(о коњу или волу).

1. в.

онај који предводи војску, заповедник

сније прозвана Војводином) са војводом на челу, војводство.

возач, -ача м 1. онај који управља моторним и сл. возилом (шофер, машиновођа , моторциклиста, бициклиста и др). 2. в. возар (1а и б). 3. Оltај који служи за вучу, који добро вози, вуче

возница ж

1.

војске, војсковођа. 2. ист. а. административни или војни ста­ решина веће области, nокрајиltе у нашим средњовековним др­

возац, восца м в. возар (1а и б).

моторно

живот.

Аустроугарско}.

возарски, -а , -о који се односи на возаре, који је у вези с

глећи:

-

Црној Гори и Херцеговини за време турске власти; старешина

зарински трошкови.

возарка ж

војачки и војачки, -а , -о жарг. који се односи на војаке, вој­ нички:

1. а. звање,

достојанство и чин

војводе. б. уnрављање војводе, војводовање. в. заnоведништво, вођство (војводе). 2. област којом управља војвода , војводина. Војвођанин и Војвођанин м (мн. -ани) становник Војво­ дине; онај којије пореклом из Војводине. Војвођанка и Војвођанка ж становница Војводине; она која је пореклом из Војводине. војвођански и војвођански, -а, -о који се односи на Војво­

дину и Војвођане:

-

равница,

-

привреда.

ВОјвоткиња ж титула војводине жене или кћери , односно владарке једног војводства. војевати и војевати, војујём несвр. арх. 1. водити рат , ра­ - с Турцима, - годину

товати; учествовати, бити у рату:

дана.

2.

фиг. а. водити борбу, залагати се, борити се за неко­

га, нешто или против некога, нечега:

-

за правду,

-

против

увођења страног језика. б. борити се са тешкоћа.ма; трудити

се (око нечега):

-

на књижевном пољу.

војиславmам, -зма м песнички стил , манир српског песника Војислава Илића; nодражавање тога стила. војислављевски, -а, -о који је у духу nесништва Војисла­ ва Илића . војиславовац, -овца м nодражавалац стила Воји сл ава Илића у поезији.

војишни, -а , -о који се односи на војиште, на војевање, ратни.

164

ВОЈИШТЕ

-

ВОЛЕТИ

војйште с вој. област, територија на којој се ратује; боји­

вокабулар, -ара м фр. скуп, фоnд свих речи , речничко благо (некогјезика, писца или књиге и сл.), речник.

ште.

војна ж арх. рат, ратовање, војевање.

вокал, -Зла м лат. lIИНГВ . самогласник.

војнй, -а, -о

1. који се односи на војску, који је у вези са слу­ .жбом у војсци: - установа, - школа, - лекар, - лице. 2. који се

вокализа ж фр. муз. вокална композиција без текста која се изводи nевајући стално један исти вокал.

односи на војну, на рат, који је одређен за ратне потребе, - формација, - сарадља . • Војна крајнна (гра­ ннца) ист. nогранично nодручје Хрватске и Славоније с војном управом, организовано за одбрану од Турака.

или једnог дијалекта .

ратни, борбени:

војнИк, -йка м

1. припадник оружаних снага; лице које служи

у војсци, војни обвезник за време служења војног рока и у ре­

зерви ору:ж:аних снага: прост

-,

стари

-,

ислужени

-. 2.

ист. у

Турској царевини хришћанин с nоседом који је сам обрађивао, а у турској војсци служио као коморџија.

идеју, поборник: Христов

-,-

фиг. борац за неку

3.

вокалitзам, -зма м лингв. систем самоглаСНlIка једног језика вокализација ж лат.

вокала у уметничком nевању; јасна артикулација СаЈиогласника у говору и nевању.

вокализовати, -зујём СВр. и несвр. 1. ЛННГВ. претворити, пре­ тварати у самогласник, односно самогласнике, (из)вршити вокализацију

поезије.

војниковати, -никујём несвр. бити војник, служити у војсци. војница и војница ж ист. порез који су nлаћшIU мушкарци неспособни за војну службу или они који су били ослобођени учествовања у рату .

војничар м онај којије nлаћао војницу. војничина м и ж ау2М., nеј. и ексnр. од војник: а. крупан, развијен војник; груб, неотесан војник. б. прави војник, човек

војничког духа, кова.

-

дисциплина,

-

обука,

-

служба,

-

сила.

•

јести - хлеб

(КРУХ) бити војник . војнйчки прил . /Ю војнички начин, својствено вojHицuмa,

као што доликује вojHицuмa : поздравити-. војништво с

1. а.

војничка служба; војно занuмање. б. вој­

nички , ратnички дух. 2. а. војска као установа, организација . б. з6. људство које сачињава војску, војници, војска. војно ПРИll. у војnом погледу, војнички:

-

-

неспремни,

-

јачи,

поражен .

војно- као први део сложених придева значи ' војни, војнич­ ки': војногеографски, војнополитички, војносудски, војнотех­ нички, војномедицински, војнопоморски. војска ж

1. целокупна војна сила једне државе (сувоземна,

nоморска и ваздухоnловна) уређена по нарочитuм правилuма, армија; армија као војна установа, организација. 2. део ору­ жаних снага као једна целина (обично у рату), способна да извршава ратне задатке; род војске: главна -, оперативна -, копнена - , моторизована -, поморска -. 3. служба у армији, у

сталном кадру: изаћи из војске, бити у војсци. 4. з6 . а. људ­ ство једне војске, војници . б. фиг. велики број, мноштво, гоми­ ла (обиЧI/О људи): - незапослених, - гусака .• Војска спаса вер­ ско-добротворна организација у неким за nаднuм земљама . гласачка - гласачи који гласају за некога не из уверења већ из користи или по наређењу. народна - војска састављена од свих мушкараца способних за ношење оружја, који су обавезни да се одазову у случају рата (кад нема стајаће војске) . резервна

-

изговорити, изговарати вокале у умет­

nевању . о

-

се претворити се, претварати се у самогласник

(о сугласнику, сонанту). вокалНii, -а, -о (ретко неодр. вокалан, -лна, -о) 1. муз. а. ко­ ји се пева, nодешен, одређен за nевање; који се изводи љyдCKUМ гласом: - музика, - концерт. б. који музицира nевајући, који пева: - солиста, - састав. 2. који се односи на глас, на арти­ кулацију гласова, гласовни, говорни: снички :

-

р,

-

војска састављена од старијих обвезника, који се позивају

само у случају рата. стајаliа (редовна, регулариа, активна)

- стал­

,/а војска са стављена од обвезника који служе војн и рок. днliн (днзатн) војску скупити (cкynљaти) војску за рат. као разбијена­ у нереду, метежу (о мноштву људи у покрету) . служити војску налазити се на одслужењу војног рока, бити у сталном кадру.

-

орган .

3. ЛИНГВ. самогла­

Л.

вокалскй, -а, -о в. вокалl/U

војнйчкii, -а, -о који се односи на војнике и на војску; војни : блуза ,

(1). 2.

ничком nевању,јасно артикулисати самогл.аснике у говору и

војничић м дем . и хиn. од војник .

-

1. лингв. прелаз сугласника , COHanma или - сонанта, - полугласника. 2. изговор

nолугласника у вокале :

(3) .

вокатйв м лат. ЛИНГВ . nаде:ж који служи за дозивање, ди ­ ректно обраћање некоме или скретање пажње на нешто (у српској граматици пети nаде:ж). вокатИвнй и вокатИвскii, -а, -о који се односи на вокатив:

-

наставак .

вокација ж лат. природна наклоност према неком заlluмању, природна предодређеност, предиспозиција; животни позив, звање: бити песник по вокацији. воки-токи, -ија м енгл. nреносиви npuмonpeдajHиK, радио­ -тел ефон . вокмен м енгл. мали траюисторски реnродуктивllи уређај са слушалицама који се носи са собом и најчешће користи за слушање музике.

волак, в6(л)ка м 1. хиn. од во. 2. 3О0Л. (обично У изр . бодљи­ кави -) врста морског nужа, nуж вретенар, Мшех brandaris, који uмa дебљу бодљикаву љуштуру. волан, -ана м фр. 1. направа у виду точка која служи за уnрављање MOтOPHUМ возилом или летелицом (аутомобилом, авионом, чамцем и др.), управља ч; кормило. 2. (обично у мн.) набрана трака која се пришива као украс /ю женску одећу, засторе и др. , карнер. Волар, -ара м астр . северно сазвежђе са сјајном звездом Арктур .

волар, -ара м нар. онај који води волове на пашу и који их чува.

Воларица ж народни назив за планету Венеру Оер се јавља на небу пред зору, када се изводе волови lIа орање) . воларица и воларка ж нар. жеllска особа волар. волёј, -еја и -еја м енгл. спорт. ударац лопте у лету (ногом у фудбалу или рекетом у тенису) пре него што додирне тло.

војсководскй и војсководскй, -а, -о в. војсковођски .

волети јек . вољети, волйм несвр. а. осећати љубав, накло­ ност према некоме или нечему која се оснива /ю заједници

војсководство и војсководство с в. војсковођство .

идеала, крвног сродства и СЛ .: - децу, - родитеље, - домови ­ ну, - уметност, - кљижевност. б. осећати љубав према особи

војсковођа и војсковођа м онај који предводи војску, који заповеда, командује војском. војсковођскй и војсковођскй, -а , -о који се односи на вој­ сковође , својствен војсковођама:

-

дух.

војсковођство И војсковођство с

функција војсковође.

2. главна

1. командовање у рату,

војна команда, генералштаб.

во ка, -ё и воко , -а и -ё м хиn . од во.

супротног пола : - девојку, - момка. в. марити за нешто, осе­ ћати задовољство, уживати у нечем: - неког писца, - вечер­ ље шетље, - јела од рибе, - вино . г. uмaти скло//Ост према неком послу, занuмању, игри и СЛ . :

-

путовати ,

-

играти шах,

писати песме. д. осећати радост, задовољство због неч ег, желети, хтети : - да се нешто срећно заврши, - чути све . ђ. (са допуном више него .. .) осећати већу склоност или привр­ женост према некоме или нечему, давати некоме или нечему

-

ВОЛИНА предност, nреимућство,радије желети или чинити једно не­ го друго, nретnостављати (некоме или нечему) : - више пла­ вуше него црнке , - више поезију него прозу. е. (о биљкама или животиљама) захтевати, тражити као средину, подлогу, усnевати, напредовати захваљујући ltечему . - Биљка воли светлост. о - се осећати узајамну љубав, наклоност.

волина ж (м) (ми. ж) аугм . и nеј. од во. волитйван, -вна, -о фр. потиче од воље.

1. псих. који се односи на вољу, који 2. лингв . који означава вољу, хтење: - глагол,

- значеље.

волйћ, -ића и волић, -а м дем. и хиn . од во .

-

волуминозан, -зна, -о

дело.

2.

муз . јак,

волуминозност, -ости ж особина онога што је волуминозно, обимност, оnсежност, величина. волунтаризам, -зма м лат. 1. фил. филозофско учење по коме је воља (а не ум) основа свега nостојећег (сваког nсихичког ак­ та, сазнајног процеса и самог битка). 2. пол. настојање да се вољом nолитичких фактора и принудом државне силе одре­ ђују и усмеравају битни токови личног и друштвеног живота; истицање nревасходне улоге личности у политици . 3. исnо­ волунтарист(а) м присталица волунтаризма . волунтаристичкй, -а, -б који се односи на волунтаристе и

(1).

волунтаризам :

воловод(н)ица ж нар . волови који иду за кравом кад она води, кад се nари.

-

гледиште.

волута ж лат. архит. сnирално завијени украс на каnителу стуба.

воловскй, -а , -б

1. који се односи на волове, који потиче од - кожа, - месо, - запрега, - врат, - глас. 2. фи г. а. који је трома, глуnа духа, глуп, nрuглуn : - изглед, - памет. б.јак, креnак: - здравље .• - жила бич, корбач направљен од воловског уда . - језнк в. под језик . - око в . под око . волова, који је као у волова:

воловски прип. као во, безизражајно, тупо, глупо: гледати

волухарица ж ЗООЛ. у МН. : скупина глодара

волонтерка ж женска особа волонтер.

(у јд .: такав глодар) . • водена - врста волухарuце Microtus amptibius, која живи поред вода . зелена - врста волухарице Microtus agrestis. пољска - врста пољске волухарице Microtus arvalis.

волфрам м нем . хем. хемијски елеменат

-

особље.

волонтерски IlРИЈЈ . као волонтер, без новчане награде, бесплатно: радити -.

волонтирати, -6Rтйрам нссвр. бити волонтер,радити, слу­ жити као волонтер.

од во(л).

2. фиг.

лина,

пеј. тром човек; глуп човек.

волт м итал. сл. јединица за мерење електричног наnона (по волтажа ж фр. физ. електрични напон изражен у волтима. волтампер, -ера м сл. електрична јединица једнака произ­ I волта и 1 амnера (УА).

воду

тајанствен, необјашњив : на

1 амnера

обави у

1 сату

волтеријанац, -нца м 1. присталица , следбеник волтерија­ низма. 2. фиг. уопште слободоуман човек, слободни мислилац. волтеријанизам, -зма м фил. напредни назори у политици и слободоумље у религији у другој половини XVIJI века, које се развило под утицајем учења француског филозофа Волтера. волтеријанскй, -а, -б који се односи на волтеријанце и вол-

-

учеље.

волшебница ж женска особа волшебник, чаробница.

волшебничкй, -а, -б који се односи на волшебнике и вол­ шебнице, својствен волшебницима, чаробњачки : - поступак . волшебнички прил . на волшебнички начин , чаробљачки, чаробно. волшебнйштво с волшебност; чини, мађије; волшебничко дело. волшебно прил. на волшебан начин, чаробно , магијски.

волшебност, -ости ж особина онога који је волшебан , онога што је волшебно . воља l ж

1. ПСИХ. способност човечјег духа која се испољава CBeCHOlIt поступаљу, деловаљу;

у свесном доношењу одлука и

стање свести усмерено на cмиuuьeHO деловање, стварање и извршаваље одлуке : чврста - , слободна -, слаба -, јака - . 2. а. жеља и свесна тежња за остварењем неке намере , жеље,

хтеље; решеност, одлучност у извршењу те намере , жеље;

без воље . б. nрохтев, жеља: немати воље за јело. в. одлука, вести цареву вољу,

волтметар и волтметар, -тра м ел . справа, инструмент за мерење електричног наnона.

волујскй, -а, -б в. воловски: волумен и волумен м

-

спољне трговине.

1.

-

месо,

-

2.

закона. Г. nрихватање нечије жеље, при­

се мајчином вољом.

3.

душевно стање, расnоложење: бити

добре (веселе) воље, бити лоше (зле) воље .

•

-бож(и)ја тако

је бог хтео . - судбнне тако је суђено. последња - nредсмртно завештаље, опорука, тестамент. бити (иекоме) по вољи доnа­

запрега.

а. мат. и физ. простор који заузима

коцке. б. обим, опсег, величина:

-

станак, сагласност: преместити некога без љегове воље, удати

волтер(ов)скй, -а, -б в. волтеријански.

3.

брзина .

заповест; право и могућност заnоведања, госnодарења : спро­

волтеровац, -бвца м в. волтеријанац.

већег дела, издања) .

-

готовост, спремност: немати воље да се нешто учини, радити

волтеријанство с в. волтеријанизам.

неко тело , заnремина :

начин,

волшебнйк м онај који има натnриродну моћ, који се служи

при

(VAh).

-

мађијама, чаробњак; мађионичар.

волтамперсат и волтамперчic м сл . јединица електричног

волта

челик.

волшебан, -бна, -о рус. чаробан а. који има чаробну, нат­ природну моћ , чудотворан : волшебни штапић. б. магијски,

волоок, -а, -о а. који има велике, крупне, воловске очи. б.

имену италијанског физичара Волте) .

-

волчић и волчић м дем. и хиn. од во(л).

којије као у вола, безизраЖ'ајан, туn (о погледу).

рада , рад који ел. струја јачине

тврди сивка­

волфрамов, -а, -о (в6лфрамнй и в6лфрамскй , -а, -б) који се односи на волфрам, који садржи волфрам : - руда, - кисе­

волонтерство с добровољан, бесплатан рад , волонтерска служба .

1. n еј.

(W),

стобели тешко топљиви метал, који се употребљава за nро­ изводњу специјалног челика и влакана за сијалице.

волонтерскй, -а, -б који се односи на волонтере:

теријанство:

из

волуцкати (се), -ам (се) несвр.у дем . з~ачењу: волети (се) .

волонтер, -ера м фр. лице које добровољно и бесплатно обавља неку службу: лекар - .

волоња м

Microtinae

nор. мишева, који копају nодземне ровове и уништавају усеве

- , слушати -.

-

-

љавање јаке воље, енергичност.

воловодац, -воца и воловодац, -воца м в . волар

мље,

који има велики волумен, који за­

пун (о гласу, звуку).

крупним зрном.

I

1.

узима велики простор; обиман, оnсежан:

воловина ж агр. врста винове лозе с великим гроздовима и

напону од

165

ВОЉЛl

-

зе­

свеска, том, књига (као део неког

муз.јачина, nуноћа, опсег (гласа, звука).

волуменскй и волуменскй, -а, -б који се односи на волумен.

дати се, свиђати се (некоме). воља ти ... воља ти за истицање да

се може поступити по жељи, по слободном избору: или ... или. Ради шта хоhеш: воља ти иди у школу, воља ти остани код куће. - ми је, - ме је хоћу, желим . дати вољу за иевољу прилаго­ дити се неповољним приликама. до миле воље колико и како се хоће, по жељи ; неограничено . драге (с драге) воље радо, са задо-

-

166

ВОЉЛ2 - ВОЋНИ

вољством; по својој жељи, по слободном пристанку, добровољ­ но . за вољу (некоме учинити нешто) из љубави, из пријатељства (nре.ма некоме), да би се некоме угодило. за вољу или за невољу

.милом

ши СШlом . изиliи (иекоме) из воље изгубити нечију накло­ ност, не доnадати се више (некоме). на вољу (иекоме) оставити (препустити, пустити и сл.) препустити некоме да одлучи сам, по свом нахођењу . по (својој) вољи по својој жељи, слободно. по вољи (некоме) чииити угађати

(HeKoJt,te). преко, против воље не­

радо; под нечијим притиском. пустити (пуштати) срцу на вољу препустити се (nреnуштати се) својим осећањима, жељама, (у)чинити шта из задовољства. уliи иекоме у вољу допасти се,

постати (некоме) драг, мио. уз иајбољу (сву) вољу (не могу) ма­ да желим, мада имам добру вољу (не могу) . шта је по вољи? шта желите?

воља Z ж в. вољка . вољак, -љка, -о којије (некоме) по вољи, угодан, nријатан:­

керит. црвени (печатии) - лако топљива обојена CAteCa тврдих смола, добијена вештачким путем, која служи за nечаћење. као у воску сасвим сигурно

.

ВОСКiР, -а и ВОСКiР, -ара м занатлија који прави свеће и друге предмете од воска; трговац који продаје восак и произ­ воде од воска. воскара и воСКiрница ж радиОllица за nрераду воска и из­ раду свећа и других производа од воска; продавница воска и воштаних производа. воскiрскй и воскiрскй, -а, -о који се односи на воскаре: занат,

-

-

производ.

воскаст, -а, -о којије сличан воску, којије као восак.

воскати (се), -ам (се) несвр.У дем . значењу: возати (се) , во­ зикати (се) . восковарииа ж пчел. талог који остане кад се восак исцеди

топлина .

или nрочисmи; воштина .

вољан и вољан, -љна, -о

1. (одр.) а. који потиче од воље, ко­

восковiрница ж воскара, воскарница .

јим управља воља: - покрет, - процес, - радња . б. који има во­ љу: - биће. 2. који се чини од своје воље, добровољно, намеран,

хотимичаll; добровољан: - самоубиство, - сагрешење ; - жр­ твовање. 3. који нешто хоће, који нешто чини по својој вољи; расnоложен , оран, готов, спреман: бити - нешто учинити, за акцију, - за тучу. вољен, -а, -о драг, мио:

-

биће,

-

восковарџија м онај који купује восковарину и вади восак изње.

восковарџйјскй, -а, -о који се односи на восковарџије: алат,

восковина ж пчел. мирисава смола коју nчеле сакупљају са nуnољака дрвећа и којом лепе пукотине на кошници или nри­

вољица l ж дем. и хиn. од воља l ; ћеф, каприц, хир . • своја куliица, своја - најудобније се човек осећа код своје куће .

чвршћују саће, nчелиње леnило,

воскоцедина јек. воскоцједииа ж в. восковарина .

вољка ж анат. кесасто nроширење једњака у птица у коме се храна задржа ва пре него што оде у желудац,

ingluvies.

вољко прил .

1. с вољом, драге воље, добровољно, радо, све­ срдно: - одговорити , - прискочити У помоћ. 2. nриnравно, спремно. 3. пријатно, угодно: бити некоме -, - при души. вољ кост, -ости ж 1. добро, угодно, расnоложење, пријатност , угодност. 2. готовост, спремност, nриnравност . вољно и вољно прил. 1. а. драге воље, добровољно, радо; свесрдно: отићи - у рат, учинити нешто -, - помагати некоме. б. хотимично, на.мерно , свесно. в. с вољом, nриnравно, спрем­

вој . а. (у служби узвика) команда којом се

дозвољава сл ободно наnуштање неког става ши излазак из строја. б. (у им. служби, обично непром.) с одобрење за изла­ зак из строја: добити

-,

дати

-.

в. (у атриб . служби) непром .

слободан (ван строја, ван службе): бити - .• на месту - вој. ко­ манда којом се војницима доnушта да у строју стоје слободно, по вољи.

вољност и вољност, -ости ж спремност, готовост да се

нешто (у)чинu.

вотйв, -ива м лат. заветни дар цркви који СUAtболизује жељу дародавца. вотйван, -вна, -о лат. који је намењен као вотив, заветни :

-

предмет,

-

црква.

вотирати, вотйрам свр. и несвр. нем. (из)гл асати, гласањем

одобрити, одобравати :

-

буџет.

вотка ж рус. врста жестоког алкохолног nића, смеша воде и етил-алкохола .

вотум м лат. усмена или писмена изјава којом се прихвата

ши не прихвата оно штоје стављено на гласање, исход,резул­ тат гласања; изгласана сагласност

.•-

IlOверења (неповерења)

пол . гласање у скуnштини којим се одобрава (или не одобрава)

политика владе. воliiР, -а и BOfiip, -ара м 1. узгајивач воћа. воћарски трговац . 3. в. воћњак. воliарак, -рка м дем . од воћар воliариli м дем. од воћар

2. продавац воћа,

(3) .

(3).

вољчица ж дем. од вољка.

воliiрка и воliiрка ж женска особа воћар

воњ, воња м мирис (уопште); тежак, непријатан мирис,

воliiрница ж продавница воћа .

задах.

(1

и

2).

воliiрскй и воliарскй, -а, -о који се односи на воћаре и во­

воња и воња ж в. воњ.

ћарство:

воњав и воњав, -а, -о који воња, који одаје воњ.

воliарство и воliiРСТВО с гајење воћа; пољопривредна грана која се бави гајењем и nроизводњом воћа.

воњати, -ам несвр . (на нешто, по нечему, нечим или без до­ пуне) а. ширuти око себе воњ, одавати воњ (пријатан или не­ пријатан) , мирисати, nахнути; заударати, смрдети:

-

propolis.

восковица ж зоол . анат. кожuца, обично жућкасте боје, којом је обложен корен горњега кљуна код птица.

вољица 2 ж дем. и хиn. од воља 2 •

-. 2.

-

занат.

восковача ж агр. врста јабуке чији је плод боје воска.

девојка.

вољети (се) в. волети (се).

но: појурити

-

на дим,

-

на трулеж,

-

дуваном,

-

-

лепо,

као твор . б. фиг. nодсећати

на нешто.

восак, -ска м 1. а. nластична жућкаста материја коју лу­ че nчеле и од које праве саће; таква материја која се добија топљењем и nречишћавањем nчелињег саћа : пчелињи - , жут као -. б. хем.у мн.: крте масе које се топе већ благим загрева­ њем , састављене nретежно од естераједновалентних виших алкохола и виших масних киселина (у јд.: таква маса) ; смесе виших угљоводоника сличне конзистенције: земни - . • биљни - материја слична воску која се цеди из неких биљака. земља­ ни (земни, горски) - природна смеса чврстих угљоводоника, озо-

-

школа,

воliе (воће) с зб.

-

одсек,

1.

-

трговац.

плодови (обично сочни) воћака и неких

жбунастих и зеља стих биљака који се најчешћеједу nресни, неnрерађени: слатко - , кисело -, јужно -, тропско - , суво -, кандирано -. 2. дрвеће на коме расту такви плодови , воћке .• забрањеио - оно што се не сме дирати, што није допуштено уживати. јужно - воће које успева у јужн им , тоnлим крајевима. воliка ж 1. дрво на којем расте воће: калемљена -, родна -. 2. плод с тога дрвета: зрела - .• забрањеиа - в. забрањено воће (под воће).

воliкица ж дем . од воћка. воliнй (воћнй), -а, -о који се односи на воће и воћке; којије од воћа : - крај; - сок.

ВОЋЊАК воliњак м засад воћака; земљиште на коме расту воћке: јабуков

врагйli, -ића и врагиli, -а М дем . и хип . од враг .

воч узвик за подстицање стоке, обично за вабљење говеда при п ојењу.

воштан, -а , -о

немирко, несташко; шаљивац , обешењак.

а. којије од воска:

1.

-

фигура,

свећа. б.

-

премазан, превучен , HaтonљeH воском , навоштен:

-

платно.

2. којије као восак,:ж:ут као восаК,мек као восак: - боја, -ли­ це, - рука. З. (одр .) који се односи на восак, који лучи восак; који се храни во ском и сл .: - жлезда, - паразит, - мољац. воштаница ж

1.

враговати, врагујём несвр. бити враг, понаuшти се као враг, неозбuљно , обесно, несташно; шалити се. враголан, -ана м несташна, обесна, обично млада особа ,

вочиli м дем. и хип . од во.

воштана свећа.

2.

воштано, навоштено

платно.

враголанка ж несташна, враголаста , обично млада жен­ ска особа .

враголанскй, -а, -о који се односи на враголан е; враго­ ласт:

-

смех,

-

понашање.

враголански прил. враголасто, несташно :

-

намигнути.

враголанство с особина онога који је враголаст; враголасто

воштаничкй, -а, -о који се односи на воштаницу.

воштано прил. као воса к:

-

по ступањ е, нестatилук.

враголаст и враголаст, -а, -о несташаll , НеАlIIраli , обестаll .

жут.

воштарница ж радионица у којој се прерађује восак, воскара; радионица за израду воштаног платна .

враголасто и враголасто прил. несташно, обесно. враголија ж (обично у мн.) несташан , враголаст поступак, несташлук; духовита шала, досетка , пошалица .

воштен, -а , -о в. воштан.

враголик, -а, -о којије као враг, сличан врагу.

воштеница ж в . воиlтанuца (Ј). воштилица ж врста шuроке четке за л ашћење, гл ачање пода .

враголисати, -ишём (враголити, -им) несвр. в. враговати. враголиli му дем. и хип. ЗIlачењу: враголан.

воштило с

1.

обућарскu восак.

2. маст

за чuшћење обуће,

лаштwlO. З. стењак, фuтuљ воштанице. воштина ж саће без меда; непречuшћ ен восак, восковарuна. воштити , -им несвр.

1. мазати или натапати воском или сличним мазивом , ла штити . 2. фнг. тући , млатити, лемати. вошчиli м дем . од воз:

-

сена .

гласника р) узвик за опонашање разних шумова (зврјања, ле­ пршања и сл.). врабац, врапца М зоол . мала птица врапчарка сивог перја

из пор. зеба

ма око кућа .

•

(Fringillidae),

која обично живи у насељи­

Домаliи - (- покуliар) врста врапца Р.

domesticus.

пољски (1IЛаиииски) - врста врапца који живи по њивама и бр­ montanus. боље је - у руци него голуб на гранн (на крову)

дима Р.

боље је задовољити се и мањим а сигурним, него т ежити за већим и несигурнu.м . има врапца под капом каже се кад неко не

скине капу где треба. метии то врапцу иа реп каже се кад неко нешто лажно обећава или прича . прича о црвеиом врапцу улеп­ шана прича , бајка; лагарија . то и врапци зиају, то веli и врапци (под стрехама, иа крововима и сл.) ЦВР""Уliу (причају и сл .) то је свима познато , то сви знају .

врабица ж

:JlCeHKa

врапца.

враг м (МН. врагови (врiiзи» (уп. ђаво) 1. а. рлг. и празн . по на­ родном веровању натприродно биће које живи у паклу и које је оличење зла, зао дух, ђаво, сотона. б. у емоционалним обр­ тима (у љутњ и , клетвама, као узречица и сл .) често са из­ бледелим знач еЊеА~. - Иди к врагу! Враг га однео. в. при по­ мињању н ечега рђавог, непријатног (у љутњи, грдњи и сл.) назив за било које биће, предмет или појаву. - Који те враг на­ терао на то? Неки га је враг на то наговорио. 2. фиг. а. неста­ шна , немирна особа , обично дете, враголан , обешењак. б. зла,

опака особа. в. зл о, невоља ; незгода . - Неки им се враг дого­ дио на путу кад их још нема .• (в. и изр . уз ђаво) врага! у по­ јачаном одрицању, одбијању: никако, ни говора . види Bpara! га зи ао,

- liе га знати и сл. не зна се, тешко је знати . - ие

спава зло се увек може лако догодити . до врага! до сто враroва! иди до врага! к врагу! нека те

-

се некоме жели зло. дошао је

носи!

-

враголица жу дем . и хип. Зllачењу: враголанка . врJiж(и)јй, -а, -ё сатански:

сила,

1. који

се односи на врага , врагове, ђавољи ,

2. фнг. а. несташан, н емиран , обес­ тан, враголаст: - створ, - момак . б. зао , опак, рђав: - закон , наредба, - завист. в. као негативан атрибут љутњи , грдњи, негодовању): проклет : - народ, - породица . З. (при појачаном

-

-

посао.

IY

одрицању, у зам. значењу) ниједан , никакав .

вр (обично поновљено и са продуженим изговором само­

-

liи к врагу настрадати, пропасти. тражити врага (са свеliом) ср ­

IY

воliњачкй, - а, -о који се односи на воћњак.

гле!

167

ВРАНОКОС

љати у зло, у пропаст. црни - било ко н егативном смислу). - Удружиће се и с црним врагом , само да заради .

-.

воliњачиli М дем. од воћњак.

Passer

-

-

те однео и сл. клетва којом

по своје спрема се пропаст као

по следи ца рђавог стања ствари. кога врага? у љутњи : за­ што ? чему? који му је -? шта му је? не да му - мира (мировати) обузео гаје немир, увек нешто подузима, копка. не лези, враже на неср ећу. ннје ђаво него - исто је, свеједно је (о нечем рђа­

вом). није то без врага озбwышје ситуација. однео гаје - пропао је, запао је у н евољу . однео је - шалу озбuљнаје ситуација . оти-

жијега .

•

-

Нема динара вра­

враж(и)ју матер! врага, ђавола! у враж(и)ју матер! псовка.

вражиli, -а и вражйli, -ића М дем. и

xun. од

враг .

вражitliак, -ћка м дем. и хип. од вражић. вражица ж женски враг; женска особа враг, зла, опака жена; несташна, обесна женска особа . вран, врана, -о нар. црн: врана ж зоол.

1. а. у МН . :

-

коњ,

-

коса.

породица крупних птица врапчарка

Corvidae, које живе уз насеља на обрађеним. пољима, хране се зрневљем и тамане штетне инсекте и мишеве (у јд. птица из те породице) . б. врста те птице тамносива перја Corvus соrnјх . 2. морска риба Labrus теrulа из пор . уснача (Labridae). • бела - велика реткост , нешто врло необично. сива (обична, пе­ пељава) - зоол. в. врана (Јб) . црна - (- гавранка, - галоврана) вр­ ста вране Corvus соroпе (frиgi legus). и ала и - сви , свако. - му је попила (испила) мозак и сл . изгубио је разум, луд је па не зна шта ради. - враии очи не вади истомишљеници не раде један против другога. вранац, -нца М 1. коњ вране, црне длаке. 2. зоол. У А1fI.: поро­ дица птица весларица црног перја Phalacrocoracidae и род птица из те породице Phalacrocorax, које живе уз море и ве­ лике реке, корморани (у јд .: таква птица): велики - Phalacroсогах сагЬо. вранетина ж аугм . и пеј. од врана . вранило с врана, црна боја као средство за бојење, црнило ; црно мастило.

вранилов, -а , -о у изр . -трава бот. в. под трава . вранити, враним несвр . бојити у црно , врано , црнити. о-

се бојити своју косу, обрве или бркове враном , црном бојом. враница ж дем . од врана; млада врана. враница ж кобила вране, црне длаке, врануша . вранйште с место где се купе вране.

вранкаст, -а, -о помало вран, ЦРlIкаст. вранокос, -а, -о којије вране косе, црноко с .

168

ВРАНУША

врануша ж кобила вране, црне длаке .

ВРАТИТИ

nомоћ.

2)

доћи, стићи (стизати) . затворитн (некоме) -не при­

мити некога у кућу; одбити некога. затворитн (затварати) - не­

вранчад ж зб. им . од вран ч е.

чему (за нешто) - забранити (забрањ-uвати) ширеље нечега,

вранче, -ета с вранино младунче.

онемогући(ва)ти н ешто. иза затвореннх врата без учешћа шире

вранчнна ж (М) (МН. ж) ауг-м. и nеј. од вранац.

јавно сти , у уском кругу службених, званичних особа, тајно.

вранчиli, -а и врiшчйli, -ића м дем. и хиn . од вранац .

где нема вајде, на nогрешном месту. на М8Jlа (задња) - на неnра­ вилан начин , нередовним путем , КРllШОМ . обнјатн (обнлазитн) туђа - nросјачити , nросити; мољакати некога за nомоћ , ми­

куцатн на погрешна врата тражити nомоћ , .молитu се тамо

врањ, врања м (МН . врањеви) а. дрвени заnушач , чеn на бу-

рету, бачви . б. nовећи отвор на горњој страни бурета, бачве кроз који се сипа вшlO ш/и друго nиће и који се затвара чеnом. враllсеме јек. врапсјеме, -ена с бот. род вишегодишњих зе­ љастих жБУllастих бшьака Lithоsрепnum из ф . оштролиста (Boraginaceae), од чије се врсте L. officinale nлодићи корист е у лекар ст ву.

врапчара ж а,'р. врста дивље трешље. врапчарка ж зоол. у мн.: најбројнији ред птица Раssегifoпnеs,

са добро развијеНUAt органом за певаљ е, које су мајстори у грађељу ZIlезда (породице: вуге, зебе, шеве, nастирице, бргле­ зи, сениц е, дроздови, ластавице, грмуше, вране и чворци) ; у јд . : птица из тога реда . врапче, -ета С Ј~U/адунче врапца, мали врабац. врапч(и)јй, -а , -ё који се односи на врапце: кут,

-

-

гнездо,

-

цвр­

Јато.

врат М (мн . вратови)

1.

аиат. део тела који везује главу с тру­

пом. 2. сужеНII Шlи тањи део неког предмета поред nроширеног крајљег дела м и врха (нпр . грлић код суда, део између главе и резонат орске кутије код музичких инструмената , део изме­

ђу круне и кор ена код зуба итд.).

3. техн. о сновни

део вратма.

• бацити се (обесити се, •• асти и сл .) некоме око врата загрлити (не­ кога) . бнти (стајатн) некоме на врату (за вратом), виситн некоме о врату бити н екоме /Ш бризи, на терету. вешати се (некоме) о грл ити (некога). до (•• реко) врата преко мере. заврнути (заокре­

"утн) некоме - Уl-lиштllти, упропастити (некога) . нматн "екога на врату (за вратом) имати (некога) на бризи, стараљу, стара­ ти се о н екоме, издржавати (некога) . крнвнтн - дуго чекати, ишч еКlIват и . л омнтн - 1) ићи по тешком, опасном терену. 2) (некоме) радити на нечијој пропасти, несрећu . натоварнтн (на­

lIaByli1l

- 1) (некоме, нечему) омогућити

(омогућаватll) слободан при ступ (некоме, нечему) , радо при­ мати. 2) (нечему) створити (стварати) погодн е услове за не­ што: отворити

-

зарази. показати (некоме)

-

отерати, ист ера­

ти (некога). пољубитн - не наћи никога код кућ е. (по)чиститн,

ђивати) најпре своје ствари , гледати своја посл а . широм отво­ рнти - (некоме) радо, срдачно примити некога . • НЛОСII ЗJlатан кључиli (лепа реч) гвоздена - отвара новцем (лепом речју) све се nостиже. ми о вуку, а вук на - каже се кад се н еко појави у тре­ нутку кад се о љему говори . вратанца и вратанца с ми . дем. од врата . вратар, -ара м 1. онај коме је дужност да стоји крај врата и да надзире улаз у зграду ми на ограђени простор; nортир; настојник зграде . 2. спорт. играч који брани врата у спорту (у ногомету, ватерполу, хокеју и др.), голман. 3. анзт. в. враmарник. вратарица ж в. вратарка.

врапчиli , -а и врапчйli, -ића м дем.. и хиn . од врабац.

пртнтн,

лостињу. отворнти (отваратн)

(по)местн нспред својнх врата, пред својим вратнма уредllти (уре­

врапчад ж зб. им . од враnче.

и сл . ) " екоме на

-

наметнути некоме старање,

бригу, оптеретити некога (неЧUAt). ннје шнја него (но) - то је једно исто . обеснтн (некоме) нешто о - оптеретити (некога) не­ чим. пастн некоме на - постати предмет нечије бриге, старања. попетн се (сестн) "скоме на (за) - наметнути се некоме; досадити,

дојадитu , дозлогрдитu (некоме). савити (сагнути) - 1) покори­ ти се, признати пораз пред неким.

2)

(пред неким) понизити

се пред неким . седетн (некоме) за вратом стално контролисати (некога) . секнра за - (за вратом) велика невоља; смрт. сестн (за­ сестн, најашнтн, зајашити) некоме за - загосnодарити неким, потчинити (некога). скннутн (некога, нешто) с врата ослободити се (н екога , н ечега). CKHIIYТH се (некоме) с врата 1) престати би ­ ти предмет н е чије бриге, старања. 2) престати досађивати некоме, оставити /Ш миру (н екога). СЈЈомнтн (скрхатн, скршнтн) - 1) пропасти , настрадати . 2) (некоме) упропастити, уни­ штити (некога). статн (некоме, нечему) ногом (петом) за - савла­ дати , уништити (некога , нешто) до краја , победити . врата, врата с МН . 1. а. отвор у зиду зграде , одаје, fЮ огради и сл. кроз који се улаз и !l излаз и; крмо , односно крuла (обично дрвена) KojlLМa се тај отвор затвара: - собе, затворити - . б. крило , кр!иа /Ш неком нам ештају и СЛ. :

- орман а, - пећи. 2. спорт. место обел.ежено с два усnравна стуба , nопречном гредом и Mpe.?lCOM , куда треба убацитll лопту код неких спортских игара (у фудбалу, ватерполу, хокеју и др .), гол, вратнице. б. у слалому: штаnовима обележен размак кроз који треба да прођ е скијаш. 3. гсогр . а. уза н пролаз између стрмих nланинских стена, КЈIШ/CIЦ , т еснац. б. канал између острва !l копна Wlll изме­ ђу два острва . • бнтн (стајати) пред вратнма бllтll сасвим близу,

на nО.молу; непосредно угрожавати, nретити . ГЈ.едатн (зијати и сл.) као теле у шаре'la - гледати тупо, бленути. заГJIа внти (на)

-

-

дати се у f!CU/UЧflO бекство. заглавитн хапсанска - битll ухаn­ - 1) (за)молити некога за

шен . (за)куцаТII, (ПО)КУI.атн на lIечнја

вратарка ж женска особа вратар

(1).

BpaTapHiiк м а нат. доњи излазни отвор желуца на прелазу у дванаестоnалачно црево, pylorus. вратарничкй, -а, -о који се односи на вратарник.

вратарскй, - а, -о који се односи на враmара, /Ш вратаре, који припада вратару, вратарима: - соба. вратат, -а, -о који има дебео, снажан врат. враташца и враташца с мн . дем. и хиn. од врата. вратйлнй, -а , -о који се односи на врат!иlO:

-

пренос.

вратило с 1.једно од два дрвена ваљка на ткаЧКОЈН разбоју, од којих nредњи служи за намотаваљ е тканине, а задњи за намотавање пређе . 2. спорт. гимнастичка справа , водоравна челична шиnка (која се може обухватити шаком) учвршћена на два стуба и издигнута од тла; сама та шиnка . 3. техн . део маШllне, механизма, елеменат , полуга , обично ваљкастог об­ лика, која обртањем врши неки механички рад ШlII преноси кружно кретање (нпр. осовина код ч екрка на бунару). вратилце и вратйлце с дем. од вратило. вратина ж

1. аугм. и nеј. -.

од врат.

2. месо

око вратних ко­

стију стоке: сушена

вратиоце с дем . од вратмо. вратити, вратим свр.

1. дати натраг оно

што се узел о, nри­

МшlО; дати flатраг вишак, претек нечега (при обрачуну) : - дус, - зајам; - кусур. 2. учиflити некоме lIешто што је он у чиflио,

- истом ме­ 3. одбити пријем нечега онамо одаКЈlе је упућено: -

што је суштински исто или слиЧ 1Ю , узвратити:

ром,

-

поздрав ,

-

шамар,

-

пољубац .

што је уnућено, послати натраг рукопис , - судски предмет. 4. а. учинити да неко шш нешто пође натраг или да дође на место одакле је пошао , упутити , одвести, отерати натраг: - овце, - војску. б. (некога) учи­ нити, утицати да неко прихвати 0110 што је напустио: књигама, - школи . 5. ставити поново нешто на место fla коме је било, у ранији положај: - руке на леђа, - ногу натраг, - нож

на сто, - сказаљку сата. 6. добити, стећи опет 0/10 што се имало, што је било изгубљеflО, повратити : - здравље , - вид. 7. одвратитll, одговорити : - некоме увредама . 8. довести nо­ IlOво на предмет неке радње: - разговор на нешто , - мисли. о - се 1. доћи поново онамо одакле се nоииlO , доћu /ютраг: - се у кућу, - се кући. 2. nочети се IlОlюво бавити не чим након из­ весног прекида, прихватити поново оно што се lIаnустмо; доћи поново у раније стање, на раније схватање и сл.: - се на посао, - се кљигама, - се поезији; - се старој вери, - се у ра­ није стање . 3. nО11Ово се позабавити lIечим , узети поново у

169

ВРАТИЋ 1 - ВРБИЦА разматрање:

-

се на предмет,

-

се неком мотиву.

врачiiрски, -а, -о који се односи на врачаре:

4. поново се

појавити , поново ItaCmamu, повратити се (нпр. о миру, снази и сл.) . • - мило за драго (шило за огњило) одговорити, узвратити и стом мером, на исти начин.

-

вратиli l , -а и вратиli, -нћа м дем . и хиn. од врат . вратиli 1 и вратич м бот. зељаста биљка жутих цветова

Tanacetum vulgaгe из ф . главо чика (Asteraceae), чији се листови и цветови корист е у народној медицини . вратиша м онај који уредно враћа дуг, зајам: добар вратни и вратни, -а, -о који се односи на врат:

-

- жила .

вратни и вратни, -а , -о који се односи на врата:

-

врачарство с врачарска вештина, бављење врачањем.

дире к ,

-

врачати, врачам несвр. празн . 1. nрорицати судбину (гледајући у длан, у боб и сл ., ређајући карте и сл.), гатати . 2. а. изводити нарочите обреде изговарајући неке тајанствене речи и на тај начиl/ тобоже изазивати натприродне силе, утицати lЈ(Ј суд­ биl/У и отклањати зло или болест, бајати . б. лечити мађијама , бајањем, чарати .

-.

пршљен,

крило .

врiПнИк И вратнИк мјака на кошуљи, блузи и сл ., оковратник.

врiПница ж 1. а. ми . врата на огради имања, дворишта и сл ., обично исnлетена од nрућа или направљена од дрвета. б. (обично у мн . ) крило таквих врата. 2. (обично у ми.) оквир у који су усађена врата; греда у оквиру врата, довратник; ста­ тива .

врiПоБОлан и вратОБОлан, -лна, -о који болује од вратобоље.

Врачеви (Врачи) м мн . православни свеци лекари Кузман и

Дамјан; nраЗl/ик који црква свет кује у спомен на њих 14. но ­ вембра и 14. јула (односно 1. новембра и Ј.јула по старом ка­ лендару). врачевски, -а, -о

којије пун стрмина , врлети, те­

шко проходан, неnролазаu и опасан (о терену, крају): - крш, стаза, - пут. 2. а. који се изводи, врши с великом оnасношћу: пентрање , - лет. б. који води у пропаст , неnромишљен , не-

-

смотреn , nуст олова н , авантуристички :

живање .

човек .

4.

-

подухват,

-

заду­

вратоломац, -ом ца м вратоломан човек, вратолом . вратоломија ж 1. врлетан , неnроходан крај; стрмина, про­ валија, урвина . 2. а. вратоломна вежба, опасна, ризична радња, акробацujа: изводити вратоломије, циркуске вратоломије. б. фнг. авантура , пустолови на; неnромишљен и опасан, ризичан

подухват.

вратоломно прил .

1.

(1).

на вратоломан начин, вратоломном

брзином , веома брзо, вртоглаво:

окомито:

-

-

летети.

2.

веома стрмо;

се спуштати (о путу).

вратоломност, -ости ж особина онога који је вратоломан, онога што је вратоломно ; авантура, пустоловина .

вратоломски, -а, -о који се односи на вратоломе, који је као у вратолома, опасан, сувише смео .

вратоломство с одвећ смео и опасан , ризичан подухват, вратоломија, авантура; склоност опасним подухватима. вратоња м онај који има дебео и снажан врат. врМiалац и враliалац, -аоца м а. онај који враћа дуг; вра­ тиша. б. онај који се враћа однекуд .

молитва .

I/a

2. који

враuбени, -а, -о волшебан, чудотворан ; који је намењен врачању:

-

сила ;

-

штит.

врiuбина ж (обично у мн .)

1. радње,

поступци Оlюга који

врача, бајање, чарање, гатање; резултат таквих радњи, ма­ ђија, чаролија . 2. предмети (мелеми, траве, амајлије и др.) и речи којима се служи онај који врача , чини , басм.а . намењен враџбинама.

врawки и врашки, -а, -о 1. в. враж(и)ји жесток, силан, страшан: - свађа, - борба.

(1 , 2) . 2.

разг.Јак,

врawки и врашки прнл . на врашки начин , ђаволски, зло, рђаво; несташно , обешењачки; јако, силно, жестоко; изван­

редно, необично : метан ,

-

-

радити;

-

намигивати;

-

се знојити ;

-

па­

леп.

враштво с враголujа, несташлук; шала . врашче, -ета с дем. и хиn. од враг; мали враг, несташко ,

немирко; мала враголанка, обешеница . врашчиli м дем. и хиn . од враг.

вРба ж бот. а. род листоnадног дрвећа или грмова Salix из ф. врбе (Salicaceae), дугуљастих листова на кратким дршкама и једноnолних цветова у ресама, који расту обиЧI/О lт влажном земљишту. б. мн . породица двосуnница Salicaceae, којој припа­ дају два рода : врба и топола . • бела - врста врбе S. аlbа, чи­ ји су листови обрасли белим свиластим длачица.ма . жалосна украсно дрво оnуштених грана Salix ЬаЬуlопјса . жута - врста врбе S. amygdalina. крта - врста врбе S. fragilis, чије се гране лако ломе. сива (пепељава) - врста врбе S. јпсапа . црвеиа - врста врбе

S. purpurea,

са ланцетастим листовима , ракита. кад на

врби роди грожђе (када - грожђем роди) нр. никад (кад се исказује уверење да се нешто неће дочекати, доживети) . на врби сви­ рала нешто посве несигурно , празна обећања . расти као - из воде нагло расти, џикљати.

вРбiiк, -ака м шумица, честар врба; земљиште обрасло вр­ бама.

sus

вРбар, -ара м зоол. врста већег ноћног лептира Cossus cosиз пар. Cossidae, чије мркоцрвене гусенице живе у стаблу

врбе, тоnоле и неких воћака .

врМiати (се), -ам (се) несвр . према вратити (се). врач, врача м (мн. врачеви (врачи»

-

се односи на Врачеве .

3. који се несмотрено уnушта у опасне подухвате: фиг. сувише брз, вртоглав: - брзина, - темпо.

вратоломник м в. вратолом

који се односи на врача, врачеве и

врiuбински, -а, -о који се односи на враџбину, враџбине,

вратолом м 1. разг. немирна, несташна особа, nустолов, пустахија; обешен,ак, спадало . 2. в. вратоломија (1).

1.

1.

врачање; којије намењен лечењу, исцељењу:

вратобоља ж мед. обољење врата, грла, гушобоља .

вратоломан, -мна , -о

посао.

врачарски прил. на врачарски начиl/, као врачар.

се иа ствар поново започети

разговор о н е чему о чему се пре тога говорило.

-

1.

а. по народном nра­

зноверном схватању човек натприродне моћи који може да утиче на неке природне појаве и на људску судбину, чаробњак, маг; код nримuтивnих nарода свештеник који се стара о култним обредима . б. нар . онај који лечи народним лековима и враџбинама, народни лекар . 2. онај који врачањем погађа про­ шлост и npopU'le будућност , врачар, гатар . врачар, -ара м онај који врача, који се бави врачањем, гатар. врачара ж она која врача , која се бави врачањем, гатара. врачарија ж (обично у мн.) в. враџбина.

врачарина ж награда, наплата за врачање. врачарица и врачарка ж в. врачара.

врбена ж бот. род зељастих или жбунастих биљака Verbeпа из ф . Verbenaceae и назив за поједине врсте тога рода: У. officinalis, У. chamaedrsfolia и др. • обична - честа коровска биљка У. officinalis, која расте поред пут ева и на утринама, а употребљава се и у лекарству.

вРбик, -нка м в. врбак. Врбица и Врбица ж цркв. православни хришћански празник у суботу пред Цвети , Лазарева субота. • удесити (некога) за Врбицу довести (некога) у незгодан, непријатан положај, ува­ лити (некога) у незгоду. вРбица и врбица ж

1.

дем. и хиn. од врба; млада врба .

2.

етн. зелене гранчице врбе које се носе о литији lЈ(Ј дан Врбице,

а затим остааљају у цркви и деле сутрадан, на Цвети : носити врбицу. 3. бот. в. врбичица (2).

170

ВРБИЧИЦА

-

ВРЕДНОСНО

вјЮов, -а , -о који припада врби, који је од врбе: - прут, свирала . • као - !а наставе (обично девето)н есе чни период, од почетка јесени до почетка

лета). д. годишњи период и прилике током њега с обзиром на род, принос плодова; летина, принос, род: плодна - , неродна -, гладна - , добра -. 2. МН. доба живота; одмакло доба живо­ та , старост: жена средњих година, најбоље године, зреле го­ дине; притисле године. 3. МН. (у вези са десети цама редних бројева) десетлеће, деценија: романтизам шездесетих година. 4. годишњи пом ен умрломе, годишњица , парастос: давати го­ дину.• звездаиа (сидерична) - астр. време између два узастоnна nроласка Сунца кроз исту тачку IШ звезданом небу (365 дана, 6 часова , 9 минута и 9,5 секунди) . калеидарска (грађаиска) - го­

дина дана , период од годину дана са границама одређеним ка­ лендаром (по савременом, грађанском календару од Ј.јануара

годишњй, -а , -ё који се односи на период од годину дана а. који је одређен за једну годину: - буџет, - план, - плата, - порез. б. који бива једанпут годишње, који се одржаваједШll1ут го­ дишње, сваке године: - скупштина, - сајам. В . који се одржа ва поводом годишњице, који служи за одржавањ е годишњица: помен,

-

парастос.

-годишњй, -а, -ё други део сложеница које значе да н еко, нешто има онолико година колико је означеnо бројем у првом делу сложенице: двогодишњи, тридесетогодишњи . годишњица ж а. дан на који се годину дана раније или пре више година нешто догодило, када се збио неки догађај, облет­

ница: - ослобођења, - брака. б. помен који се одржава годину дана после нечије смрти, годишњи парастос . -годишњица други део сложеница које означавају дан , прославу, помен и сл . после онолико годlllШ колико се казује бројем у првом делу сложенице: трогодишњица , десетогоди­ шњица, стогодишњица.

годйште и годйште с 1. генерација, особе рођене исте го­ дине, односно особа рођена исте године (у односу на другу особу) : исто -, педесето -, моје - .2. бројеви једнога часоnиса, листа штамnани у току једне године: стара годишта новина. 3. година nроизводње, настанка: - вина. гозба ж обилан и лепо припремљен обед (ручак ил и вечера) у част гостију; свечаност , пријем са гошћењем , чашћавањем .

гозбе н и гозбен, -а , -о који се односи на гозбу: дворана.

-

весеље,

-

208

ГОЗБЕНИК

-

ГОЛИЦАВ

гозбенйк, -а и гозбенiiк, -ика м онај који приређује гозбу; учесник у гозби.

голгетерски прип . на голгетерски начин, као голгетер: шу­ тирати

Голгота и Голгота ж

гозбйнскй и гозбйнскй, -а, -о који се односи на гозбу.

ликих мука, страдаља, стратиште. б. страдаљ е, мучени­

гозбовати, гозбујём несвр. учествовати у гозби, гостити се, частити се .

штво, патљ е: доживети голготу.

голготскй, -а, -о који се односи на Голготу и голготу, му­ ченички, страдалнички: - крст, - патља .

гојiзан, -з на, -о угојен, ухраљен, дебео, претио. гојiЗНОСТ и гој3зност, -ости ж стаље и особина онога који

је гојазан , угојеност, дебљина.

голготски прил. као на Голготи, мученички, страдалнички:

-

гојан, -јна, -о гојазан; добро однегован,једар, крупан:

-

кољ .

гојен, -а, -о гајен, култивисан, nитом (о бuљним или :ж:uво­ тиљcкuм врстама). гојенац, -нца и гојенац, -ёнца м

2.

1. брежуљак код Јерусалима на којем 2. (голгота) а. место ве­

је, по Библији, био разапет Христос .

гозбица ж дем. и хиn. од гозба .

штић ен ик .

-.

1. васnитаник,

nитомац;

отхраљено, угојено живинче.

гојенйк, -ика и гојенйк, -а м в. гојенац.

изгледати,

-

подносити муке .

гол-диференција ж спорт. в. гол-разлика.

голем, голема, големо а. веома велик, огроман у погледу димензија, величине, обима: - камен, - орман , - раст, - језеро, - брдо . б. веома велик у погледујачине, интензитета, степе­ на испољаваља : - бол, - мука, - радост. в. многобројан, мно­ гољудан: - војска, - родбина .• (и) мало и големо сви без обзира на узраст, и мали и велики, одрасли .

гојеница и гојеница ж васnитаница, nитомица; штиће-

големiш, -аша м арх. богат и моћан, угледан човек, газда,

богаташ.

ница .

гојёнка ж в. гојеница .

големiшкй, -а, -о који се односи на големаше:

гојенчiд и гојенчiд ж зб. им. од гојенче.

големо прил . разг. одвећ, много, јако, веома:

гојёнче и гојёнче, -ета с дем. и хиn. од гојенац и гојеница

големост, -ости ж особина онога који је голем , онога што

(гојенка); дете nитомче.

породица.

се намучити .

је големо, огромност.

гојёшан, -шна, -о у дем . и хиn . значељу: гојан . гојзерица ж (обично у ми.) врста тешке теренске ципеле

голён јек . голијен ж анат. а. nредљи део ноге од колена до чланка у већине сисара, гљат. б. в. голеница (2) .

са ђоном nоткованим клинцима .

голеница јек. гољеница ж анат. а. nредља, јача кост nот­

гојидба ж гојеље, товљеље; гајеље, негова ље.

гојидбен, -а, -о који се односи на гојидбу .

коленице у већине сисара смештена с унутрашље стране, це­

ваница tibia. б. голен (а). в. део ноге између бедрене кости и nиска код птица; одговарајући чланак на нози инсекта.

гојилйшнй, -а, -о који се односи на гојилиште . гојилйште с место где се узгајају рибе или неке друге :ж:uвотиље, узгајал иште, гајилиште:

-

-

-

-

пастрмки .

голењача јек . гољењача ж анат. в. голеница.

гојитељ м в. гајилац .

гојитељица и гојитёљка ж в. гајитељка.

голеничнЙјек. гољеничнй, -а, -о који се односи на голеницу: кост, - мишић .

голёт ж планински предео без вегетације, без шуме или са врло оскудном вегетацијом, огољен планински предео.

гојити, -йм нссвр. 1. а. давати некоме, нечему обилну ијаку храну да се угоји, товити; чинити да нешто дебља: - прасе ;

голётан, -тна, -о којије без шуме, без вегетације или са врло оскудном вегетацијом, оголео (о пределу).

трбух . 2. гајити, узгајати; неговати, подизати : - пчеле, цвеће, - децу. о - се дебљати се, товити се; хранити се. • змију у недрима држати, чувати свог непријатеља . - прасе уочи Божиliа в. под Бо:ж:uћ.

гОлётнбст, -ости ж особина онога што је голетно, огољеност.

-

гојност и гојност, -ости ж особина и стаље онога који је

гојан, онога што је гојно, дебљина, гојазност , угојеност .

гол' м енгл . спорт. а. простор ограничен двема стативама и nречком у који играчи настоје да убаце лопту (у фудбалу, ватер­ полу и сл.) или плочицу (у хокеју и сл.), врата : погодити -. б. nогодак (лопте или nлочице) у тај простор, згодитак постиг­ нут убацивањем лопте или nлочице у тај простор: постићи -, добити

голија ж агр . врста пшенице са класом без осја, шишуља.

Голијат и Голitјат м

мит. старозаветни див, Филисте-

2. (голијат) фиг. го­ ростас, див, колос, џин. з. (голијат) зоол. род великих инсеката тврдокрилаца Goliathus. голијатскй и голitјатскй, -а, -о који је као у голијата, џи­ новски:

-

стас .

голијатство и голitјатство с својство голијата, огром­ ност, големост .

-.

голијен в. голен .

гол 2 в . го .

голitна ж

гол- први део nолусложеница са значељем који се односи на гол': гол-аут, гол-диференција, гол-линија, гол-разлика. голili, -аћа м

1.

јац којег је убио Давид каменом из nраћке .

1.

а. онај којије го или врло оскудно одевен;

нудиста. б. онај који нема никакве имовине, пуки сиромах, гоља; бескућник. 2. ист. ратник добровољац (нарочито за време Пр­

вог српског устанка): голаћи Зеке Буљубаше. з. зоол. (обично у изр . пуж -) у мн.: породица голих копнених nужева nлућља­ ка (без љуштуре) Liшасidaе, балавци (у јд. : такав nуж) . • пољ­ ски - зоол. врста nужа голаћа сиве боје Limax agrestis. голiћкй, -а, -о који се односи на голаће. ГОЛliliство с пуко сиромаштво, беда, сиротиља, бескућни­

2. голо,

голити, -йм и голИтити, roлйтйм несвр. чинити (некога, не­ - ко­

што) голим, разголићивати, обнажавати, откривати: лена. о - се разголићавати се, обнажавати се. голйli', -Ићам

лац (у фудбалу, рукомету и сл .).

голгетерскй, -а, -о који се односи на голгетере.

1. nтић којијош није орастао nерјем . 2. голаћ,

гоља.

голйli 2 , -ића м дем. од гол' (а) : играти на голиће . голица ж агр. а. в. голија . б. врста брескве чији је плод гладак без маља; уп. нектарина. в. врста диље зелене коре на којој се не виде режљеви .

штво.

голгетер м енгл . спорт. играч који даје највише голова, стре­

1. а. голо, обнажено место на телу. б. в. голотиља. необрађено земљиште,утрина; голет.

-

голitцав, -а, -о 1. а. који голица, који дражи чула : - длака, мирис, - укус (јела). б. фиг. 1) који изазива, изазован, заво­

дљив; који узбуђује, узбудљив: - смех; - раскош . 2) који изазива сумљу и радозналост, који крије у себи провокацију, nровока­ тиван : - наслов, - тема. 3) саблажљив, ласциваll, бестидан:

209

ГОЛИЦАВО-ГОЛОСТУБ

-

упадица,

-

виц,

-

прича.

2. осетљив на голицање, гол ицљив,

голицаво прип . С голицавим надражајем , гол ицајући; фиг. дражећи, изазивајући, узбудљ иво, изазовно; саблажњиво, ла­ сцивно: - се трзати, - миловати, - се смејати, - деловати. roлИцавост, -ости ж

гол ица:

-

перја,

1. особина онога што је голицаво, што 2. осетљивост на голицање; осећај

вуне .

-

који има онај што га неко голица , тугаЈЬ ивост , шкакљивост ;

фиг. пријатност, сл аст, уживање; узбудљивост . roлИцати, -ам

1.

а. дражuти лаким и учесталим додири­

вањем коже на н еким деловима тела, шкакљати: - по врату, - по табанима. б. дра.жити чула, нагоне , штиnати: - некога у носу. 2. фиг. (понекад безл . ) а. не давати мира (некоме), коn ­ кати; дражити , узбуђивати , усхићивати. - Радозналост га голица. Голица га да сазна шта ће даље бити . б. изазивати (на

нешто) , наводити, подстицати, терати. ца да му кажем у лице шта мислим . о

л ицати :

-

голОбрк, -а, -о који нема бркова; који брије бркове (обично омладићу).

шкакљив .

-

-

Све ме нешто голи­

се а . nовр. према го­

се по лицу. б. уз. nовр. према гол ицати.

голицнути, голицнём свр. према голицати, заголицати.

голишав, -а, -о 1. н едовољно, оскудно одевен, разголићен; nотnУIlО го, наг . 2. а. којије без nерја , без длака, голуждрав: - птиче, - прасе. б. који је без браде и бркова, ћосав : - лице . в. којије без израштаја, длачица и сл . (о биљкама): - лист,­ плодиште. 3. којије оскудно обрастао зеленилом или на коме голишавац, -авца м вен (обично о детету) .

брдо ,

-

земља.

1. онај којије гол ишав, недовољно од е­ 2. фиг. гоља, голаћ, пуки сиромах . 3. го­

луждраво nтич е, голуждравац. голишавица ж

1.

голишаво женско дете.

млада голу-

2.

ждрава птица , голуждравица . голишавко и голишiiвко м в . голи шавац

головратост, -ости ж стање онога који је головрат, онога што је головрато.

гологлав, -а, -о којије неnокривене 2Ilаве, без капе, шеши­ ра , мараме и сл. на 2Il а ви .

roлоглавац, -авца М онај којије гОЛ02llав. гологлаво прип. С неnокривеном 2IlавОJlf , неnокривене 2Il аве:

изићи

-.

гологлавост, -ости ж стање онога којије гОЛ02llав. roлогњат, -а, -о који је голих, неnокривених гњата; фиг. врло

гологруд, -а, -о који је голих, разголићених груди , раздр­ љен; фиг. н езаштић ен, ненаоружан .

шав, онога што је гол ишаво.

roлишiiвче, -ста с дем. и хиn. од голишавац, голишаво дет е. roлишiiн, -ана и голишан, -а М в. гол ишавац . гол-линија ж с п орт. линија (стварна или замишљена) која спаја стативе гола (у фудбалу, рукомету и сл.). голман М енгn . спорт. играч (у фудбалу, рукомету, хокеју и сл.) који брани гол , вратар.

одевен човек; одрnанац; фиг. сиромах. гологуз, -а, -о пеј. а. који је голог, nод ераног тура; слабо одевен; nоцеnан, nодеран: - дсте. б. фиг. сиромашан , бедан .

гологуза ж пеј. она којаје голог тура ; слабо одевена жена; она која носи ритаву одећу, одрnаница; фиг. сиромашица . ГОЛОгУзiiн, -ана М пеј . в . гОлогуз . гологузан, -зна, -о в . голдгуз.

-

сиро­

ГОЛОгУзија ж зб. пеј. сиромашан, бедан свет , сиротиња.

-

Све сама гологузија. гологузо ПРИJl . п еј. голог, nодераног тура : иОО

-.

roломразан, -зна, -о који је са мразом а без снега, сувомра­ за н (о времену). roломразица ж мраз у време кад је земља без снежног nо­ кривача, сувомразица.

голоног, -а , -о који је голих ногу, неnокривених одећом и обућом; босоног .

-

простор.

голмански ПРИJl. на голмански начин, као голман :

-

се ба­

голо ного ПРИЛ . голих, неnокривених ногу, босоного. roлоногост, -ости ж стање онога који је голих ногу; босо­ ногост .

цити.

голо ПРИJl . без nрикривања , отворено, јасно :

roлогрудост, -ости ж стање онога којије гологруд. гологуз М пеј. човек голог, nодераног тура; сл або , оскудно

тиња .

голишаво прип . слабо одевено, разголићено .

голманскй, -а, -о који се односи на голмана :

н е наоружано.

ГОЛОгУзiiнскй, -а, -о који се односи на гологузане:

(1) .

roлишавост, -ости ж стање и особина онога који је голи-

-

казане чи­

њенице.

голо- први део сложеница који казује да је гол о, неnокри­ вено оно што је означено другим делом сложенице: гологлав, голотрб итд .

голобрад, -а, -о а. који још нема браде, сасвим млад; који брије браду: - момак. б. фиг. lI езрео , неискусан. в. на коме нема браде (о лицу). голобрадаст, -а, -о в . голобрад . ГОЛОбрадац, -браца М голобрад , ћосав младић, човек; фиг.

сасвим млад човек; н езрео неискусан младић, жутокљунац . голобрадиl1 М в. голобрадац . ГОЛОбрадост, -ости ж стање и особина онога који је голо­ брад, ћосавост .

гол обра че, -ета с голобрадо, ћосаво момче; фиг. неискусно, незрело мом че, жуто кљунч е.

голобрк м (обично ир .) онај коме не расту бркови; онај ко­ ји брије бркове .

головратка ж в. голошија .

roлогрудо прил. голих, раздрљених груди ; фю, lIезаштићено,

голичица ж дем . и хиn . од гол ица .

-

головрат, -а, -о а. који је гола, разголић ена врата: ићи-. - кокош .

б. који нема nерја на врату (о nтици) :

сиромашан.

roлИцљив, -а, -о осетљив на гол ицање; шкакљив, тугаЈЬив.

нема зеленила , вегетације, оголео :

голобрче, -ста с дем . и хиn . од голобрк, безбрко момче.

Голооточанин М (мн . -ани) заточеник информбировац који је издржавао казну на Голом отоку. Голооточкй, -а, -о који се односи на Голи оток и Голооточане .

голореп, -а, -о којије голог, необра слог реnа . roлорепiiст, -ости ж стање и особина онога шт о је голореnо . roлорук, -а , -о 1. а. који је голих , обнажених руку. б. фиг. који је без оружја, ненаоружан : - народ . 2. фиг. који је без

средстава за живот, којије без игде ичег. roлоруко ПРИЛ. голим рукама , без оружја, ненаоружано. голорукiiст, -ости ж стање онога који је голорук, ненаору­ жаност .

голоручке ПрИЛ. в . голоруко . голосеменица јек. roлосјеменица и roлосемењача јек . roлосјемењача ж бог. у МН. : биљке цветнице код којих су семени замеци голи , неnокривени Gymпоsрепnае (у јд.: таква биљка) . голостуб, -а, -о којије без зеленила , оголео (о стаблу дрвета или о брду, планини) .

210

ГОЛОТИЊА

голотиња ж

1.

а. стање онога који је го, потпуна неодеве­

ност т ела или делова тела, нагост ; слаба, оскудна одевеност;

голо, неодевено т ело tUlu' делови тела. б. фиг. 1) духовно и мо­ рално сиромаштво, духовна и морална беда: духовна (морал­ на) -, - духа, интелектуална - . 2) право , неулеnшано стање, гола, н еулеn шана стварност, суштина; нескривеност (која је гора од спољног изгледа): - збиље , приказати нешто у свој својој голотињи . 2. фиг. а. сиромаштво , немаштина , беда, оскудица: осетити голотињу б. з6.: сиромашан свет, сироти­ ња; јд.: сиромашна особа. З. фиг. оголелост (предела), сирома­ штво природе; оголели предео, крш . • босотиња (сиротиња) и сирома штво , беда, сиротиња. голотйњскй, -а, -о који се односи на голотињу; сиротињ­ ски, бедан.

голотрб l и голотjiб М 1. онај којије голог трбуха; слабо оде­ вен човек. 2. фиг. сиромашан човек, пуки сиромах, гоља, голаћ. голотрб2, -а, -о који је гола трбуха; слабо одевен; фиг. си­ ромашан , бедан. голотрба ж и М голотрба особа; пуки сиромах, пука сирота,

-

ГОЉА голубански прил . као голубан, разнежено, мило.

голубiiр, -ара М из хобија) .

2.

(обично

голубарити, -убарйм несвр. гајити голубове, бавити се голубарством.

roлубарица ж в. голубњача (а) . голубiiрка ж она која се бави гајењем голубова.

голубiiрнйк М а. нарочито саграђена кућица за голубове . б. фиг. мали, неугледан стан, обично у nоткровљу, на мансарди. голубiiрскй, -а, -о који се односи на голубаре.

голубарство с гајење голубова.

голубаст, -а, -о који је голубије боје:

-

небо ,

-

облак .

голубача ж бот. врста јестиве гљ иве листичарке

virescens,

Russula

са зеленкастu.м , исnуцалим клобуком.

голубачкй, -а, -о у изр .

-

мушица в. под муш ица; у п . брани­

чевка .

голубијй, -а, -ё

гољ а .

1. онај који се бави гајењ ем голубова

зоол.јастреб који убија голубове.

1. који

се односи на голубове, који припада

голотрбаст, -а , -о в. голотрfl.

голубу, којије од голуба : - јаје , - гнездо , - супа. 2. којије као у голуба, који је боје голуба, сивкаст: - боја . З. фиг. нежан ,

голотрбац, -рпца и голотрбић М в . голо трб l •

благ, nитом:

-

нарав,

-

срце,

-

поглед .

голотрбост, -ости ж стање онога који је гол отрб.

голубiiнка ж в . голубња ча.

голотрпче, -ета с голотрбо, слабо одевено дете.

голубињiiк М а. в. голубарник . б. в. голубња ча (а) .

голотур, -а, -о који је голог тура , гологуз; слабо одевен.

голубињй, -а, -ё в. голубији .

голоћа ж в . голотиња.

голубић М дем. и хиn. од голуб.

голочеј и голочек М 60Т. зељаста биљка слична маслачку Leontodon hastilis из ф. главо чика (Compositae).

голубица ж а. женка голуба. б. хип. у теnању драгој жен ској особи.

голошак, -а , -о в. голорук (1б).

голубичица ж дем. и хиn. од голубица .

голошија ж врста кокошке голе шије.

голубњiiк, -ака М в. голубњача (а) .

голошијiiн, -ана М

1. петао голе шије. 2.

човек откривеног,

голубњача ж а. шуnља стена, јама у којој се легу дивљи голубови . б. дубока јама у крашком пределу.

разголићеног врата.

голубiiвка ж зоол. у мн.: ред птица Columbifonnes, у коју спада породица голубова (Columbidae); у јд .: птица из тога

голошијiiнка ж в. голошија. голошијаст, -а , -о којије голе шије.

реда .

голошкрг, -а , -о којије голих, неnокривених шкрга.

голошкржњiiк М зоол. у мн.: nодред nужева Nudibranchia из реда Opisthobrachia (у јд.: nуж из тога nодреда).

голуждрав, -а, -о 1. којијош није добио перје (о nтићu.мa) . 2. који је лако обучен; голишав, разголићен ; обнажен: - дете , - врат. З. фиг. незрео , неискусан.

гол-разлика ж спорт. однос у постигнутим головима између два тшю ; однос у датШI и npUA1ЉeHим головима једног тима .

nтић .

голуб М (МН. голубови (голуби) , ген . голубова и голуБОва (голуба) , дат. голубовима и голубовима (голубима)) 1. зоол. у мн :. породица птица Columbidae, ра сnрострањених широм света (сем у nоларнu./и крајевима), које се оглашавају гукањем

(у јд.: птица из те породице); род СоlumЬа, са многобројним nодвр стщш (у јд.: птица из тога рода): питоми -, дивљи -, гаћан , - гушан, - превртач, - писмоноша. 2. фиг. хиn. у теnању драгој особи. З. зоол . назив за неке врсте морских риба из родо­

-

ва

Cephaloptera, Myliobatis

и

Rhinoptera

из nор.

Myliobatidae.

• - гривњаш домаћа и дивља врста голуба са белом nружицом (гривном) око врата СоlumЬа palumbus. дивљи - (- оеliииар) врста голуба С. liуја, од које је изведен питоми голуб. Домаliи

(питоми) - врста голуба С. domestica, изведена у преко 140 раса. - дуољаш (дупљар) врста голуба С. oenas, који живи по дупља­ ма стабла у шуми. глииеии - диск израђен од глине као мета у коју се гађа из nушке сачмарице; фиг. мета за одстрел, вој­ ници који се шшьу у рат да улудо гину. - мира симбол мира.

боље (је) врабац у руци иего - иа граии треба се задовољ ити оним што се има. гукии, голубе реци сад (у неугодној, тешкој ситу­ ацији). (живети) као

-

с голубицом (као голубови, два голуба) у нај­

леnшој слози (живети). ие падају оечеии голубови с неба без ра­ да, без труда н ема успеха и благостања. голубак, -упка М дем. и хиn. од голуб. roлубан М

1. хиn.

од голуб.

2. хио .у обраћању драгој мушкој

особи или животињи.

голубанскй, -а , -о који се односи на голубане.

голуждравац, -авца М

1. голуждраво nтиче , голуждрави 2. гол ишаво мушко дете. З. фиг. пеј. незрео , недорастао ,

неискусан младић, жутокљунац , балавац. голуждравица и голуждрiiвка ж птица .

2.

1.

голуждрава млада

голишава девојчица. З. фиг. пеј . н езрела, н едорасла

женска особа; балавица. голуждравко и голуждрiiВКО М в. голуждравац

(2, 3).

голуждравост, -ости ж стање и особина онога који је голу­

ждрав, онога што је голуждраво . голуждрiiвче, -ета с дем. и хиn. од голуждравац . голупка ж 300Л. врста ноћног лептира tarиm из nор.

Macroglossa stella-

Sphingidae.

голупчiiд ж зб. им. од голуnче . голупче и голупче, -ета с а. дем . и хиn. од голуб, голубије младунче, голуnчић. б. ХИП. у теnању драгом детету, драгој особи. голупчић м дем. и хиn . од голуб. голф М енгл. спорт. спортска игра у којој се настоји да се са што мање удараца палицом лопта уба ци у јамице на травна­ томтерену.

голцiiт и голцат, голцйт и голцит, -а , -о (обично У вези са

"го") потпуно го: ГО-. гоља, -е и гољо, -а и -ё М

сиромах, голаћ. одрnанац.

1. веома сиромашан човек, пуки 2. онај којије сасвим неодевен или слабо одевен;

ГОЉЕН-

-

гондола ж итал. 1. узан дуг чамац са високим nрамцем који служи за превоз у венецијанским лагунама. 2. корпа uли каби ­

гољен- в. голен- .

гољењача в. голењача .

на

ГОЉНIIСКИ, -а , -о који се односи на гоље, којије као у гоље. гољински прил. као гоље, бедно.

гоидолијёр, -ера м веслач на гондоли

1. већа

- песка, камења, - дрва , - књига. 2. а. већи број лица на окупу, велика група , скуп , ма са: - света, - жена, - деце . б. широке народне масе, народ . в. пеј. руља, светина . г. скуп већег броја животиња, чоnор, стадо и СЛ.: - паса , - коња. 3. уопште велика количи­

roнеталац, -аоца м онај који гонета, поставља uли одгонета загонетке .

гонеталица ж

гомилама, на гомиле у великом мноштву, броју,

гомиласт, -а , -о

-

мuланих

особа гонеталац .

2. загонетка .

roнетати , гонетам иесвр.

1. постављати и решавати заго2. а. нагађати , домишљати

нетке, загонетати и одгонетати .

се . б. гатати, врачати, nрорицати.

количини.

гомuлу:

1. женска

гонетало с и м (МИ . с) онај који одгонета , погађа; врач.

на , велики број, Jl1/l0штво, сијасет : прочитати roмилу књига,

•

(1).

гондолица ж дем . и хиn. од гондола .

количина неког материјала uли предмета

натрnаних uл и сл ожених на једном месту, хрnа :

проблема .

ваздухопловима (дирижаблу, аеростату и сл.) за сме­

гондолијёрски, -а, -о који се односи на гондолијере .

гомба ж мађ. украсна кићанка од вун е uли конца.

-

lIa

штај путника, терета и др .; кабина на жичари. 3. тезга са корnом у којој је смештена роба у самоуслугшta и сл .

гољо в. гоља .

гомила ж

211

ГОНИТИ

1.

који има облик гомuле, који nодсећа на

облак .

2. којије састављен од више предмета наго­ без реда: - село , гомиласте зидине .

гомИлати, -ам НССВр .

.1.

гонилац, -иоца м 1. а. Ollaj који гони, тера (некога, нешто) , гонич (стоке, робова и др .). б. онај који гони н еког с циљем да га ухвати . 2. онај који прогони (некога , нешто) , nрогонит ељ. гонилачки, -а, -о који се односи на гониоце.

а. стављати, бацати, трnати на

гомuлу, правити го,иuлу (од нечега):

-

земљу,

пљати наједflOJl1 месту, концентрисати :

-

-

камење . б. оку­

војску,

-

трупе . в.

скупљ ати , набављати у великој количини , нагомuлавати; згр­

тати: - оружје , - залихе , - злато, - новац. г. фиг. умножавати, увећавати КОЛИЧUIIСКИ (о аnстракт llИМ појмовима) : - знање, проблеме . д. фИI~ прет ерано употребљавати нешто, служити се често не чим : - стране речи , - епитете, - фразе . о - се 1. а. сл ажући се једно поврх другог у већој кол ичини чинити гоми­ лу, хрnу, lIагом. uлавати се, згртати се (нпр . о снегу, земљи, наносу и сл.) . б. СКУl1љ ати се, збujати се у гомuлу (нпр. о ма­ си људи, о облацима и др.). 2. фиг.умножавати се,увећавати се колиЧUllски (обиЧIIО о апстрактним појмовима , нпр . о по­ словима, проблем има , дуговима и др.).

гониомётар и гонио метар, -тра м ГРЧ . ин струмент за ме­ рење углова, угломер.

гоииометрија ж мат. наука о мерењу и израчунавању углова nомоћу тригонометријских функција.

-

гомилетина ж ауг.м.. и nеЈ. од гомuла.

roниометријскИ, -а, -о који се односи на гон иометрију.

гонитељ м в. гонuлац . гонитељица и гонитёљка ж женска о соба гонuлац.

гонитељски, -а, -о који се односи на гонит еље. гонити, гоним несвр. 1. а. идући за домаћим животињама подстицати их на кретање и терати у одређеном правцу, на

неко место :

-

-

овце на пашу. б. насuлно одводити , спроводити:

заробљенике у логор . в. повицима uли каквим по ступцима

nрисиљавати некога , нешто да се удаљи, да побегн е, и ст е­

гомилица ж дем . од гомuла.

ривати, растеривати, одгонити : - roведа из њиве, - птице из воћњака, - децу из дворишта; фиг. - маглу, - страх. г. трчати ,

гомИлЧИllа ж аугм . и n еЈ. од гомuла . гомољ м бот. задебљало подземно стабло lIeKUX биљака у облику грудве, кртола (нпр. у кромпира, репе и сл.).

јурити за неким, н ечим у намери да се он стигн е uли ухвати , ићи у потеру за неким, нечим; терати непријатеља који се nовлачи с циљем да се он дотуче :

-

лопова ,

-

плен;

-

непри­

гомољак, -ољка и гомољак, -љка м дем. од гомољ .

јатеља . д. фиг. стално, у стопу пратити некога, бит и стално

гомољаст, -а , -о који има облик гомоља, кртоле, крто­

уз некога; nритискивати , мучити .

л аст :

-

корен ,

-

гомољача и гомољача ж бот. n одзе.мно стабло.

2. в .

1. биљка која има гомољасто

гомољика .

гомољика ж бот. у МН . : род јестивих, врло укусних гљива мешинарки ТиЬег из ф. ТиЬегасеае , с подземним nлодоносним т елом без дршке, тартуфи (у јд. : таква гљива) . гомољикаст, - а, -о који има гомоље, кртоле, гомољаст :

биљка,

-

-

поврћ е.

гомољнчiiр м врста п са са нарочито развијеним њухом да осети гомољике, тартуфе. Гомора ж у ИЗр . Содома и - фиг. легло разврата , неморала ;

lIајвећиразврат; страхота , у.жас (према именима два библијска града на Мрт вом мору која су због разврата својих житеља

CYMnopHOJlt кишом).

1'0111' м м алај СКII округл а Jl1етална плоча на којој се ударом

батића производ и Иllт еюива ll отегнут звук и употребљава се за давањ е сигн ал а и као оркестрални инструмент : удари­ ти у

-,

з вук гонга.

ГОllгоризам, -зма м КЊИЖ . бомбаст, сувише китњаст стuл (према !иnm/.ском песнику Гонгори).

ГОlIгорист(а) м књижевник у чијем делу преовлађује гОllго­ ризам .

гонгористички, -а, -о који се одllоси на гонгорuзам и гон­ гористе, својст вен гонгористима:

nреносити на товарној животињи uли nревозити у колској

заnрези, возuлу и СЛ.: - жито у млин, - дрва из шуме, - робу н а пијацу. в. nомерати , покретати испред себе, гурати : - би­ цикл испред себе, - колица, - штапић по земљи. г. захватати својим кретањем, носити са собом,разllосuти , разгОllити: ­ дим, - пару, - маглу. 3. а. наваљивати lIa н екога да нешто учини , уради; nриморавати, nрисиљавати , нагО/тти (на не­ што) :

гомољић и гомољић м дем . од гомољ.

уништена

- Гони га баксуз (малер) ; 2. а. управљати колском запрегом, возити за ­ nрежно возuло; уопште возити: - кола, - кочије, - бицикл . б. roни га невоља.

нос .

-

стил .

-

децу на спавање ,

-

сина да се жени,

-

некога да свира;

на посао, - на кулук. б. наводити, подстицати , nодстре­ кивати на н ешто (о унутрашњем nодстицају, нагону, жељи и сл .) . в. чинити да се нешто појави, изазивати н ешто, дово­ дити до н е чега : - сузе на очи , - руменило на образе. г. (на не­ што) изазивати неку nсихичку uли физиолошку реа кцију, под­ сти цати на нешт о, дражити , терати нагонски (на нешто): - на смех, - на повраћање. 4. фиг. а. правН. предузимати кривич­ ни поступак против некога, за нешто, изводити на (пред) суд, терати на суд: - кривца, - судски , - парницу. б. кажњавати nрогонством , nротеривати : - у туђину. в. н е остављати не­ кога на миру nричињавајући му незгоде, прогонити; злоста­ вљати: - некога до смрти , - политичке противнике . о - се 1.

-

уз . поВр . јурити један другог, гањати се, вијати се, виmлати се: - по дворишту. б. фиг. nреnлитати се, укрштати се (о .ми­ слима и сл.). 2.јурити за неким, за н ечим, давати се у пот еру за неким , за нечим : - се за лоповима. 3. а. борити се, тући се

(у двобоју, на мегдану): - се по трави . б. фиг. препирати се, свађати се, гложити се, nрегањати се; спорити се, nарничи­ ти се: - се са комшијом, - се по суду. 4. nарити се, сnаривати се (о животињама) . • - ветар капом в. под ветар. гоиио лисицу,

212

ГОНИЧ

а истерао вука в. под вук. - своје в. терати своје (под терати). гони се! пеј. губи се! одлази! гонйч, -ича м

1. онај који гони,

тера стоку.

2.

онај који гони

дивљач према ловцима, хајкач; ловачки пас који гони дивљач по трагу. з. Оflај који некога гони, присиљава на кретање или

на рад :

-

робова.

гонйчкй, -а, -о који се односи на гониче. гонокок м И гонококз ж грЧ. мед. врста бактерије која иза­ зива гонореју,

gonococcus.

roнококнй, -а, -о који се односи на гонококе, nроузрокован гонококама:

-

сепса.

гонорејз ж мед. заразна полна болест

gonorrhoea,

коју иза­

зивају гонококе, каnавац, триnер.

гонороичан, -ЧJlа, -о који се односи на гонореју, nроузроко­ ван гонорејом:

-

запаљење.

3.

гоњёње с гл . им . од гонити (се) .

•

манија (лудило) гоњења

мед. душевна nоре.мећеност када болесник пати од осећаја да га неко прогони и хоће да га уништи.

ГОр3 ж (ак. гору, НОМ . -ак. МН . горе) 1. 3. планина, брдо. б. фиг. велика гомила, хрnа нечега: - (од) снега. 2. 3. шума : отићи у гору. б. растиње уопште, зеленило : - (од) кукуруза. В. фиг. ве­ лико мноштво нечега (што nодсећа на шуму): - (од) пушака.

• једне горе лист земљаци, сународници; једномишљеници. као - (висок) врло висок; крупан, кршан . као на гори листа врло много. крсти вука, (а) вук у гору рђав, лош човек се не може поправити. наше горе лнст наш човек, човек из нашег краја, земљак, суна­

родник. одметнути се у гору отићи у хајдуке. горзк, -рка, -о (комп. горчй)

1. 3.

који има карактеристи­

чан непријатан оnор укус (кинина, пелина, жучи сл.): - пиће, - течност, - лек, - кора. б. недовољно заслађен или потпуно незаслађен (о течностима које се пију заслађене): - чај, - кафа. В. оnор, оштар (о мирису): - задах дима. 2. фиг. 3. који се тешко подноси, nреживљава, исnуњен тешкоћама, неnријатностима, пун тегоба, невоља, тежак; страшан: - живот, горки дани, -

-

-

смрт. б. који изазива непријатна, болна осећања, му­

истина,

-

мисао,

-

растанак,

-

искуство,

пун јеткости, љутине, презира; увредљив:

-

-

сазнање. В.

сарказам,

-

ху­

мор, - иронија, - реч. г. заједљив,једак, оштар: - сатиричар . з. фиг. 3. (о непријатним осећајима, осећањима и стањима) те­

шко nодношљив,јак, жесток: - жеђ, - несрећа, - мука, - ре­ волт. б. (о пријатним осећањима, стањима) помешан, повезан с неnријатношћу, болом , жалошћу: - задовољство, - утеха, - радост. 4. фиг. 3. који је изазван, nроузрокован болом, nатњом, очајањем, очајнички: - уздисај, - плач, - вапаЈ, горке сузе. б. који изражава , показује незадовољство, ојађеност , гнев: осмех. (о особи) 3. незадовољан, ојађен, огорчен . б.једак, заједљив, nакостан . • - као пелин (чемер) nревише горак. - со хем. магнезијумов сулфат, средство за nробаву. јести - хлеб

s.

(крух) тешко живети.

горзкнути, -нё(м) несар.у дем . значењу: горчити; добијати nомш/О горак укус; постајати горак.

горзнин м (мн . -ани) 1. в. горштак. 2. (најчешће у мн .) при­ падник пионирске или омладинске организације за nошумља­

вање голети , засађивање паркова и сл. у време социјализма. горанкз ж 1. она која живи у гори, брђанка, горштакиња , планинка. 2. женска особа горанин. горiiНСКй, -а, -о који се односи на горан е . горiiч, -ача м 3. део ламnе где сагорева течно или гасно го­ риво, nламеник, горионик. б. део уређаја млазног авиона из којег избија млаз течног горива које гори . ГОРГОН3 ж мит. У грчкој митологији фантастично женско биће са змијама уместо косе, које је погледом свакога претва­ рало у камен.

изводио) .

горд, горда, гордо 1. 3. којије ceecmall своје вредности, nо­ nоносит, достојанствен (о човеку) ; својствен таквој особи: - човек; - природа, - поглед. б. који је уображен у своју величину, вредност и који на друге гледа с омаловажавањем, охол, надмен, сујетан. 2. фиг. песн. 3. који се уздиже високо, ви­ сок; величанствен: горди кедар, - кубе. б. моћан, силан: Троја, горди Цариград.

HOCall,

Гордијев (Гордијев), -а, -о (гордйјскй , -а, -о) у изр. - чвор веома замршен, нерешив проблем; несавладива тешкоћа. пре­ сећи (одрешити и сл.) - чвор lIаједноставан начин решити неки тежак проблем.

гордити се, гордим се несар. 3. осећати се гордим, nоно­ сним, поносити се, дичити се. б. nоказивати се надмен, охол, гордо ПрИЛ.

3.

nоносећи се, поносно. б. надмено, ОХОЛО.

гордост, -ости ж стање, особина онога којије горд, понос, nоноситост; охолост, сујета.

гоњеницз ж она коју (nро)гоне.

чан:

горroНЗОЛ3 ж итал. врста мекшег nуномасног сира с гљи­ вицама nлесни (према италијанском месту где се најпре про­

гонилац, гонич. б. врста ловачког пса; уп.

гоњенйк, -ика и гоњенйк, -а м онај кога гоне, прогоне.

самоћа,

ГОРЕТИ

охолити се, nрсити се, шеnурити се .

roнороичар м онај који је оболео од гонореје. гоњач, -ача м гонич (2).

-

горе (горе) ПРИЛ. 1. 3. високо над земљом, на висини; на небу (на небо): - у облацима, - међу звездама; онај - (Бог). б. из­ над тла или места на коме је неко или нешто ; у томе правцу, навише :

-

на орману, попети се

-,

од доле до

-,

погледати

-.

В. lIа nовршини (на nовршину) воде, земље и сл. (у односу на положај испод) : изронити -. з. 3. на брду, планини или некој другој узвишици (у брдски крај, на планину и сл): - на плани­ ну, попети се -. б. у изворишном делу (реке) . - Горе је река бржа.

4.

на северу (на север), северно:

у Београду,

-

-

у Војводини .

s. 3. на (у) вишем, горњем делу (некога, нечега), на (у) виши, горњи део (некога, нечега): темељ од камена, а дрво

-;

на но­

гама ципеле, а - панталоне; - Домаћин, а доле званице. б. на спрату (на спрат), на тавану (на таван) и СЛ.: попети се - уз степенице . 6. на високом друштвеном положају (на високи по­

ложај): они раније:

-

-,

имати пријатеље

поменути,

1) навише-наниже: горе-доле. онај

-

-. 7. У

претходном тексту,

наведено, као што Је

дизати се горе-доле.

- речено . • горе-доле 2) тамо-амо: ходати

- Бог, божанство.

горё и горе КОМn. од зло. горевинз ж остаци nожара, згариште, паљевина; мирис по коме се осећа да нешто гори . горети јек. горјети, -рим несар. 1. 3. бити у пламену, саго­ ревати и нестајати у ватри (нпр . о дрвету, згради и др) . б. фиг. сатирати се на раду, не жалити снаге радећи, изгарати: - на послу. В. фиг. бити захваћен ратом, устанком и сл . г. фиг. бити обузет великом страш ћу,јаким осећањем: - од љубави, - од жеље (нестрпљења). д. фиг.јако жудети (за неким, нечим). ђ. Фиг.једва чекати , бити нестрпљив. - Горим да вас видим. 2. 3. буктети, nламтети (о ватри, огњу). б. фиг. водити се с ве­ ликом жестином (о боју, битки). з. 3. бити изложен великој сунчевој топлоти, nећи се на сунцу: - на сунцу. б. бити врео, ужарен (од nриnеке). В. загоревати (о јелу, месу и сл). 4. 3. (обично с допуном: у ватри, огњици) имати високу телесну темnературу, бити у ватри, огњици. б. бити врео од nови­ шене телесне темnературе или неке страсти, узбуђења (о

деловима т ела); бити црвен, румен. В. (понекад безл.) nећи , жећи.

-

Гори му грло (гори му у грлу).

5. 3. давати светлост,

светлети, ocвemљaвaти (нпр. о ламnи). б. блешта ти, бли­ стати, сијати попут пламена, жара (нпр . о nебу, звездама). В. сијати се, севатиуслед некогјакогузбуђења (о очима, погле­ ду). г. огледати се у сјају очију (о осећањима, расnоложењу) . у очима му је горела мржња. 6. 3. (нешто) уништавати ватром, сnаљивати ; (некога) палити нечије куће, имања. б. (некога) пр­ жити, nећи, жећи (нпр. о сунцу) . • - између (на) две ватре 1) налазити се између две невоље, два зла. 2) бити у великој не­ доумици, дилеми. - као на жеравици бити јако нестрпљив. - на тихој (лаганој) ватри мучити се због нечега . гори му и сл. (тло) под ногама у великојје невољи, у оnасностије . •-ори у паклу, гори му

душа у паклу био је велики грешник (о nокојнику) . не гори кућа нема потребе за журбом. сав горим 1) имати високу темnера­

туру.

2) (од Hecтpnљeњa, од знатижеље)

стрпљив.

веома сам радознао, не­

ГОРИ

горй, -а, -е комn. од зао .

•

није с горег може бити од користи .

ГОрИВ, -а, -о који може да гори, који лако гори, запаљив: материја.

-

горйвнй, -а , -о који се односи на гориво; који служи за го­ риво, огревни, nогонски :

материјал,

-

-

уље.

горйво с материјал који служи за горење, ложење или за погон (дрво, угаљ, нафта, бензин и др) : природно -, чврсто -, течно -, плинско (гасовито) -, погонско -, потрошња горива. горивост, -ости ж особшю, својство Оllога што је гориво , што може да гори , заnаљивост, сагорљивост. горила и горма м (МИ . ж) 1. зоол. род lIајвећих човеколикux мајмуна Goril1a из nор . Pongidae (висине до 2 м) , који живи у nрашумама троnске Африке: гвинејски

-

(а .

gorilla). 2.

фиг.

разг. а. телохранитељ . б. nримитиван , груб човек.

лични , горњоградски, горњоуснени .

roрњоварошанка и roрњов8рошанка ж стаllовница горље

ГОРllJlче и гормче, -ета с младУllче гориле .

вароши.

горњоварошкй, -а, -о који се одиоси на горњу варош.

горина ж ауг.м. и nеј. од гора.

горионйк, -ика м 1. место где гори пламен, nламеuик (обично у апаратима за грејање). 2. уређај за nроизводњу ви­ соке темnературе који се састоји од две коuцеuтричне цеви,

кроз које струји водоник или ацетилен (кроз сnољашњу) и ки­ сеоник (кроз унутрашњу), а служи за тonљeњe nлатинских метала, стакла, за заваривање итд.

горњовиличий, -а, -о који се односи на горњу вилицу:

горњоградскй, -а, -6 који се односи на горљи град. горњоусненй и roрњоусненй, -а,

-6 који се односи на горњу

усну.

Usnea barbata.

roровит, -а, -о 1. којије обрастао гОрОА1, шумом, шумо­ вит: - крај, - предео. 2. брдски, nлаю/Нски: - земља, - крај.

горичица ж дем. и хиn . од горица . горје с зб. планине, горе: високо

-

кост.

горовёз м бот. врста лишаја

горица ж дем. и хиn. од гора .

-.

roровитост, -ости ж особина оиога Иlто је горовито , шум 0-

горјети в. горети.

витост; брдовитост.

горкаст, -а , -о који .мал о горчи, помало горак, нагорак:

-

вино.

roрОломан, -мна, -о који се nролама гором , снажаn (о гласу). roроломнИк м веома јак, снажан, робустаlt човек; онај који

горкасто прил . помало горко , нагорко.

иастуnа силовито .

горкиња ж иар. песн. (обично уз реч вила) вила која живи у планини, горска вшю.

горко прил .

-

1. с горким укусом,

заплакати,

с горчином, оnоро .

-

се преварити,

-

2.

с осе­

-

се

зарађивати хлеб .

горкослан, -а, -о који има горак и слан укус:

-

вода.

1. в.

горив.

2. фиг.

а. ватрен, одушевљен, зду­

шан , жесток; ревltостан : - родољуб, - присталица, - говорник, - посетилац изложби . б. nожрmвоваu , самоnрегоран: - рад (на нечему) . 3. фиг. журан, ужурбан, грозltичав : - тражење (нечега) . 4. фнг. усрдан, топао, срдачан; nуlt чежње: - хвала,

-

жеља ; горљиве очи .

горљиво прил. одушевљено, ватрено; ревносно: неку идеју, - говорити , - прионути на посао .

-

бранити

горљивост, -ости ж особиllа онога који је горљив, онога што је горљиво , ватреност, одушевљење, заltос, фанатизам; ревиост, nожртвоваuост .

горница ж ист. порез у натури или новцу којије кмет давао властелиltу за коришћење винограда; закуnнина за виноград.

горњак м ист. кмет који је давао, односно nлаћао горницу властелиllУ.

горњак, -зка м 1. а. брђанин, nланинац, горан ин . б. становник горњег дела насеља . 2. карт. дама у тзв. мађарским картама за играње (према доњаку, nубу) . 3. горњимлински, воденички ка­

мен; горљи жрвањ. у долину, lIизиllу.

4.

ветар (обиЧIIО западни) који дува с брда

горњакиња ж брђанка , горштакиња . горњача и горњача ж горње једро на јарболу. горњй, -а, -е

1. месту: - вилица, -

а. који се lIалази горе, lIа вишем положају,

греда,

-

-

глас.

горопад ж велика раздраженост , бес, помама; гороnад­ ност.

горопадан и горопадан, -дна, -о а. који бучnо изражава љутњу, бес, спреман на свађу и сукоб, осоран, напрасит , nлахо­

вит; обузет бесом, разјарен, бесан : - жена. б. KOjU одаје срди­ тост, разјареност: - глас. в. напрасит , необуздан (о нарави).

горкост, -ости ж в. горчина .

горљив, -а , -о

гороломничкй, -а, -о који се односи на гОРОЛОА1Нuке; горо­ ломан:

ћањем горчине, јетко , тужно; огорчено; мучно, тешко :

молитва ,

горњИште с горњи део чараnе (од глежња навише). roрњо- први део сложеница са Зllачењем горњи: горњови­

новник горње вароши.

горйлски и горилски прил. као горwю; животињски.

-

при врху куће, зграде: - соба, - спрат. В. који је на узвишици , који је уздигllутији, виши: - варош, - град, - крај града, горња брда. г. који је lIа северу, северни : - Италија, - Херцеговина. д. којије ближе извору (реке): - ток, Горње Полимље. 2. а. који се облачи преко друге одеће, споља: - капут, - хаљина, - оде­ ћа . б. спољни , вањски: - љуска, - лишће (купуса). 3. фиг. који је на nочасном месту (за столом), који се сматра ваЖllим: сто, - чело, - трпеза . 4. фнг. који има власт, владајући (о ста­ лежу, класи и сл). 5. којије раllије, пре поменут , nаведен, из­ ложеll: - пример, - излагање . 6. највиши , крајњи : - граница (година). 7. муз . којије изllад основllог, главног, виши (о тону) . • - ДОМ, - чело в. код тих именица.

горњоварошанин и горњоварошанин м (МИ. -ани) ста­

горйлскй и горнлскй, -а, -о који се односи lIа гориле .

насмејати,

213

ГОРОСТАСАН

-

део тела. б. којије изнад nриземља,

горопадити се, -6падим се несвр . понаша ти се гороnадно, беснеmи, жестити се у гневу. горопаднйк м гороnадан човек.

горопадница ж гороnадна женска особа , беснуља . горопадннчкй, -а, -о који се односи на гороnаднике, свој-

ствен гороnадницима:

-

нарав.

roропаднички прил. на гороnаднички начин , као гороnадник, гороnадно . горопадно и горопадно прил . па гороnадан начин , бесно, разјарено, срдито: - викати . горопадност, -ости ж особина и стање онога који је горо­ nадан, разјареnост, бес, махнитост, nлаховитост .

горосеча l јек. горосјеча м онај који се бави се ч ењем дрва у шуми, дрвосеча. roросеча 2 јек. roросјеча ж сечење дрва у шуми, сечење шуме. горостас м

1.

а.јако крупан и снажан човек; колос, див,

џин . б. фиг. онај који се веома истиче на неКОјИ пољу рада, онај

који својим позитивним особинама или делима знатllO одска­ че од других, великu књижевниК, уметник, наУЧllик и сл. 2. фиг. објекат големих размера , гигант (нпр . брод, фабрика и др). roростасан, -сна, -о а. веома висок и крупан, огроман , ди­ вовски, гuгaитcки: - човек, - кула, - брод, изванредно јак, силаll: - напор , - чежња,

-

кип. б. изванредаu, снага .

214

ГОРОСТАСНО - ГОСПОДАРСТВО

горостасно прил. као горостас:

г6синица ж рззг. госина жена, госnодарица , газдарица.

се уздизати .

-

горостасност, -ости ж особина онога који је горостасан, онога што је горостасно .

гороцвет јек. гороцвијет м бот. род зељастих отровних би­ љака Adonis из ф. жабљака (Ranunculaceae), жутих или црве­ них цветова; назив за поједине врсте тога рода: А. А.

vernalis,

итд .

annua

горскй, -а , -о који се односи на гору, планински, шумски: извор,

-

река ,

-

трава ,

-

вила,

-

ваздух

.• -

вук,

-

кристал,

-

-

цар

в. код тих именица. горућ, -а, -е (обично одр.) 1. а.зажарен,усијан: -сунце. б. - чело. 2. фиг. жарки, ватрен, жесток

(о осећањима): - љубав, - жеља. б. врло хитан, неодложан; веома актуелан: - проблем, - питање, - потреба. горуцкати, -ам несвр.у дем. значењу: горети, помало горети . горушика ж бот. в. ланак

(2).

горушица ж

Teesdalia nudicaulis

с белим цветовима .

1. мед . непријатан

pyrosis. 2. а. бот. род једногод ишњих зељастих биљака жутога цвета Sinapis из ф . крсташица (Cruciferae), које се узгајају због се­

мена од кога се сnрављају сенф и јестиво уље, слачица. б. в. сенф . • бела - бот. врста горушице Sinapis аlbа, са жутим се­ менкама . црна - врста горушице Brassica rngra, са тамносмеђим семенкама.

горушичнй, -а, -о који се односи на горушицу: уље , - облог.

-

зрно,

-

зоол. в. гаовица .

горчати, -ам несвр.

1.

2.

бот. врста гљиве.

постајати горак, добијати горак

укус; бити горак. 2. фнг. а. чинити неnодНОШЈЬивим , загорчава­ ти, кварити: - (некоме) живот, - (некоме) старост. б. задавати (нечему) бол, унесрећивати:

душу.

-

горчй, -а, -е комn. од горак . горчика ж бот. род зељастих биљака Sonchus из ф. Asteraсеае (Compositae), од чије се врсте S. oleraceus млади листови једу као салата или зеље. горчикав, -а , -о в . горкаст. горчило с горчина ж

1. горка материја, 1.

горка твар.

2.

в. горчина.

горак укус (нпр. пелина, жучи).

2.

фнг. а. неу-

годно осећање изазвано душевном nатњом, огорчењем, увредом и СЛ., огорчење, јеткост; бол: - у души, осмех пун горчине . б. тешка nодНОШЈЬивост, тегоба: - живота, - старости .

г6рчити l , -им несвр. имати нагорак, горкаст укус, бити мало горак .

г6рчити , горчйм несвр . 1. чинити (нешто) горким, загор­ - ракију. 2. фит. чинити неnодНОШЈЬивим, загорчавати, 2

чавати:

кварити:

-

живот,

-

младост.

горчица ж бот. а. ниска једногодишња биљка

Microcala filј­

из ф. Gentianaceae, са жутим цветовима, која расте у приморским крајевима. б. в. линцура. в. в. горушица (2). горштак, -ака м становник nланинског, брдског краја, бр­

горштакиња ж становница nланинског, брдског краја, бр­ ђанка .

горштачки, -а, -о који се односи на горштаке, својствен

-

довитљивост,

-

стас .

горштачки прил. на горштачки начин, као горштак: зити,

-

госпарски прип. на госnарски начин, као госnари, досто­ јанствено, отмено.

ГОСПliрство с особина онога ко је госnар, госnарска досто­ јанственост, отменост.

госпа (Госпа). ру, уз именицу бог) бог: - бог, - Исус Христос . • Господе боже (Го­ споде свети, мили и сл.) за изражавање великог чуђеља. Господа ми (бога), тако ми господа (бога) у заклињаљу. Господи, помилуј у

молитви: опрости, Боже.

господа ж зб. им . од господин. господар, -ара м (вок. господаре и господару)

1.

онај који

влада, управља, заповеда, онај који има власт, моћ над неким или нечим; владар: врховни -, неограничени -, - (од) града,­ Црне Горе, - Босне. б. фиг. онај који преовлађује бројем, који домиllира : рибе господари мора; лишћари господари шума. 2.

ственик (нечега); власник имања, земљоnоседник: животиње без господара , - очевог имања, - земље . • - ситуације онај који

у одређеној (новонасталој) ситуацији има моћи да нешто учиllи. бити свој - бити економски, материјално н езависан; би ­ ти слободан . као пас без господара расnуштеllО , без КОllтроле . господарећй, -а, -е који господари, управља, влада, влада­ јући, доминантан, супериоран; главни : - класа, - положај , позиција. господарити, господарйм иесвр. 1. а. бити господар, имати власт (lIад неким, нечим), владати , управљати: - поданицима, - Србијом, - друмовима. б. фиг. имати доминантllУ, главllУ улогу: - у књижевности, - на сцени. в. фиг. бити у надмоћном положају; држати под својом контролом: - стратешким поло­ жајем, - фудбалским тереном, - лоптом. 2. управљати имањем, газдинством, водити економију, господарство; управљати до­ маћинством : добро -, лоше - . • - собом владати собом, савла­ ђивати се. - ситуацијом имати моћ да се утиче одлучујуће у да­ тој ситуац ији .

господарић м дем . од господар. господари ца (господарка) ж жена господар; госnодарева господарскй, -а, -о 1. који се односи на господаре, на го­ сnоду, власт елу, владајући; господски, отмен: - класа, - моћ ; - изглед . 2. који се односи на господарство, привреду, при­ вредни, економски : - географија, - криза, - политика, - зграда . живети, - се владати. вредно: - ојачати .

1. као господар, отмено, господски: 2. у економском погледу, економски, при­

господарственй, -а, -о в. госnддiiрскй

горштачина ж (м) аугм . и nеј. од горштак.

менталитет,

госnарима.

господарски прип.

ђанин, nланинац.

-

госпар, -ара м ист. титула дубровачких властелина, nлемића.

жена.

formis

горштацима:

августа у

а. старешина куће, породице, домаћин : - у кући. б. газда имаља, послодавац (у одllОСУ на радllике, најамнике). 3. Оllај коме не­ што припада и чиме управља по својој вољи, власник, соп ­

горуштина и горуштина ж аугм . и nеј. од гора.

1.

28.

спомен на дан Богородичине смрти . Мала - кат. хришћански празник који се светкује 21. септембра као дан Богородичиног рођења.

Господ, -ода м (обично у свечанијем , експресивнијем гово­

осећај у желуцу,једњаку и

ждрелу изазван желудачном киселином, жгаравица,

горчак, -:iка м

ка - кат. хришћански празник који се свет кује

госпица и г6спица (Госпица и Госпица) ж дем. и хиn. од

горушина ж бот. једногодишња биљка

Cruciferae,

г6спа ж 1. арх. (понекад хип. или ир .) госпођа. 2. (Госпа) кат. мајка божија, Богородица . • Блажена - в. Госпа (2). Вели­

госпарскй, -а, -о који се односи на госnаре, који припада

врео, врућ: горући образ,

из ф.

г6со в. госа.

-

га­

изгледати.

г6са, -е и г6со, -а и -е м (понекад ир.) рззг. господар; газда, богаташ . • свој - (бити, постати) независан, самосталан човек (бити , постати).

(2): -

зграда,

-

приход .

господарственйк м стручњак који се бави госnодарством, nривредом,nривредник,економист.

господарство с 1. госnодареље, владање, власт (над неким , нечим): - турско, - на мору. 2. уnрављање имањем, добрима (пољским и кућним); економика, привреда: рационално -, др­ жавно -.3. имање, посед (обично земљишни) ; nољоnривредно добро, газдинство: сеоско жавно

-,

водити мало

-.

-,

шумско

-,

индивидуално

-,

др ­

ГОСПОДАРЧИЋ

господарчић м дем. и ир. од господар .

-

215

ГОТИЧАР

госпоштйнскй И госпоштйнскй, -а , -о који се односи на

господин м 1. човек који пази на своју сnољашњост, на одевање и nонашање , човек лепа владања и отмених, финих

госnоштину .

манира, отмен, углађен човек, џентлмен : прави -, велики -. 2. а. човек из грађанског друштва (обично као титула, у осло­

долази код некога у кућу да проведе извесно вре.ме код љега;

вљавању, из учтивости или nоштовања) : - Марко , - попа . б. ђач. учитељ, наставник. 3. онај који не ради физичке послове, припадник грађанске класе, чиновник, слу:ж:беник, интелекту­ алац.

4.

(обично зб.) nлемић, властелин.

господичић и господичић м (обично нр .) господин (на ни­ :ж:ем стуnњу друштвене хијерархије) ; млади господин; го ­ сподски син . господњй и господњй, -а, -е који се односи на Господа, бо.жји; Хри сто в:

-

воља,

-

гроб .• лета господњег (тог и тог) у

гост, госта м (ген. ми. гостију)

1.

а. особа која је дошла, која

особа којаје позвана на обед или на свечаност , пријем, звани­ ца, узваник: позвати госта, соба за госте. б. особа која борави у хотелу, летовалишту, бањи, посетилац ресторана , кафане и сл. : хотелски гости , баљски гости, кафански гости , редовни гости , страни гости, Домаћи гости. в. глу,wац , п ева ч , музичар и сл . (односно глума чки, музички и сл. анса.мбл) који гостује као извођач ван места сталног настуnања: играти Хамлета као

- , наступити

као

-.

г. мн. спортска екипа, тим који гостује и

игра утакмицу ван свога места: постићи гол за госте . • незва­ ни - nеnожељан гост; изnенадаn, nеnредвиђен гост . високи -

владати, управљати.

ва:ж:ан, угледан гост. бити у гостима; ићи (доћи) у госте бити у посети ; ићи (доћи) у посету. незваиу госту место иза врата (за вратима) ко пије позван , не треба да очекује част . сваког госта (за) три даиа доста треба имати мере у коришћењу гостоприм­ ства, не треба сувише дуго остати у гостима .

господскй, -а, -о а. који се односи на господина, на госпо­ ду, који припада господи; nлемићки, властеоски, аристократ­

-

ски: - кућа , - породица; - род, - сој. б. којије као у господе, отмен , углађен; раскошан , богат: - држање, - одело, - ручак.

у коме се за столовима слу:ж:е јела и nића , крчма; ресторан .

господски прил. на господски начин , као господа, отмено, углађено; раскошно , богато: живети -, - одевен, - ручати.

власник гос тионице, крчмар.

roсподствен, -а, -о а. који се одликује госnодством, господ­ ски, отмен, угла ђен , фин; достојанствен : - човек, - држање .

оничар , крчмарица; гос тионичарева :ж:ена.

историјском казиваљу: год ине (т е и те). господовати, -дујем и господовати, господујем несвр. 1. :ж:ивети као господин , господски , отмено . 2. господарити ,

б. ра ско шан , богат, отмен:

-

стан ,

-

начин одевања.

господствено прил. на госnодствен начин, господски, от­ мено; охоло, гордо. господственост, -ости ж особина оног којије госnодствен, оnога што је госnодствено, господски , отмен изглед, отме­ пост; госnодско nонашаље. господство с 1. а. господски изглед, елегаnција; госnодско nонашањ е, др:ж:аље, господски манири, углађеност, отме­ ност , достојанство; гордост, охолост: урођено -. б. господски nачин :ж:ивота; друштвеnи углед и моћ господе; раскош, бо­

гат ство: сјај и -. 2. господа, госnодска класа . 3. госnодарење, владање, владавunа; власт (над nеким, не чим) . 4. титула ис­ такнутих ли чн ост и , достојаnствеnика (у ословљаваљу или nомињању из поштоваља): Ваше -. госпођа ж

1. а.

(самостално или уз име или титулу, обично

у ословљавању из поштовања) удата :ж:ена из грађанске кла­

се: - Мара, - Петровић , - професорка. б. отмена, дотерана :ж:еnа, :ж:еnа отмеnих, фиnих маnира, дама : фина -, права -. 2. :ж:еnа , супруга: његова -. 3. нар. песн . титула :ж:ена или кћери средњовековних владара и nлемића: - царица , - кнегиља . 4. (Госпођа) нар . в. Богородица . • Велика - в. Велика госnојина (под Госnојина). Мала - в . Мала госnојина (под Госnојиnа) . из­ међу roclloIja време између nразnика Велике и Мале госпође . ми­ лостива - арх. титула којом се ословљавала грађаnска :ж:ена (обично у личnом обраћаљу). Госпођиндан м цркв. нар. в. Госnојиnа. госпођйнка ж агр. врста крушке која сазрева о Госnојиnи.

госпођйнскй, -а , -о који се одnоси на празник Госnођиnдаn : - скупштина. госпођица ж (самостално или уз име или титулу, обично у ословљавању и з поштоваља) nеудата :ж:енска особа из гра­ ђаnске класе:

-

Јелена,

-

Марковић,

-

учитељица.

Госпојина ж у изр. Велика - хришћаnски празник 28. авгу­ ста у спомен на дан Богородичиnе смрти . Мала - хришћански празник који се светкује 2Ј. септембра као дан Богородичи­ ног рођеља. госпојйнскй, -а, -о који се односи на Госnојину; који бива између Велике и Мале Госnојине: - вашар, госпојинске врућине. госпоче, -ета с (понекад ир.) госnодско дете; господски

гостионица и гостионица ж

1. угоститељска радља, локал

гостионичар и гостионичар м оnај који др:ж:и гостионицу, гостионичарка и гостионичарка ж :ж:еnска особа гости­ гостионичарскй и гостионичарскй, -а, -о који се односи

-

на гостионичаре :

радља,

-

посао .

гостионичица и гостионичица ж дем. од гостионица . гостионичкй и гостионичкй, -а, -о који се односи па го­ стионицу .

гостити, -йм иесвр. а. дочекивати, примати некога као го­ ста, частити госте јелом и nићем. б. частити (некога) јелОАf и nићем, nлаћати јело и nиће (за некога) . о - се лепо и добро јести и пити, частити се .

гостовати, гостујем и гостовати, гостујем несвр . вити, бити код некога у гостима.

2. а. учествовати

1.

бора­

као гост

у извођењу неког програма , давати представе, концерте и сл. у другом месту: - с опером, мици у туђем месту.

-

с балетом . б. играти па утак­

гостољубив, -а, -о а. који радо прима и добро дочекује го­ сте, дочекљив; љубазан, nредусретљив. б. који одаје, одра:ж:ава

љубазност према госту:

-

тон.

гостољубиво прил . на гостољубив начин, срдачnо, љуба­ зnо:

-

примити ,

-

дочекати .

roстољубивост, -ОСТИ ж особина онога којије гостољубив,

срдачност, љубазност . roстољубље и гостољубље с гостољубивост . гостопримљив, -а, -о гостољубив .

гостопримљиво прил. гостољубиво. гостопримљивост, -ОСТИ ж гостољубивост. гостопримство с срдачно nримање и лепо дочекиваље гостију; гостољубивост : указати (некоме) -, уживати нечије -. гостујућй и гостујућй, -а, -е који гостује, који nастуnа као гост:

-

уметник,

-

позориште .

готивити, готйвйм несвр . жарг. волети (nекога или нешто) .

готика ж ум. европски уметнички стил од XlЈ века до краја средњег века, готски стил, који је nајјасније изра:ж:ен у архи­ тектури, а одликује се оштрим шuљатuм луковtша (сводо­ вима) и високим грађевинама.

готица и готица ж тип латинuчког писма из касног сред­ њег века чија се слова одликују изломљеnим (угластим) лини­

јама и орнаменталним обликом.

син.

госпоштина и госпоштина ж спода. 2. в. господство (Ј).

гостйискй, -а, -о који се односи на госте, намењен гостима : соба .

1. зб.

господски стале:ж:, го­

готичар м присталица готике; стручњак за готику, умет­ nик који ствара у готском стилу.

216

ГОТИЧКИ

готичкй, -а, готике: готицу :

-

стил,

-01 . који се односи на готику, који је у стWlУ - катедрала. 2. (и гбтички) који се односи на

ГРАБЉАСТ

готовост, -ости ж особина и стаље онога који је готов, оно­ га што је готово; спремност, nриnравllост , nриnремљеност:

-

пи смо, готичка слова.

готички ПРИП. у стшу готике:

-

-

готов, -а, -о

1. а. који је до краја завршеll, урађен, израђен; npunpe.t>UbeH за употребу, за коришћење, израђен , зго­ товљен, cnpe.t>UЬeH и СЛ. - посао, - утакмица, - кљига, - слика, - одело, - кућа, - јело , - сто. б. којије већ достигао одређен који је

стуnањ развитка, обуке и сл., изграђен, формиран; зрео, од­

растао: - човек, - девојка. 2. (обично неодр.) који је завршио неки посао. - Јеси ли готов? Ја сам готов. б. који се потпуно спремио, сnре.ман, npиnpe.t>UЬeH, nриnраван (за нешто): - за путовање, бити - . в. спреман, оран; склон, расnоло:ж:ен, во­ љан да нешто учини : - да прича, - на плач, - да се жртвује, на свађу. 3. (неодр., с глаг. допуном у облику инфинитива или носно неком другом стању: - умрети, кућа - да се сруши. 4. (иеодр.) а. с којим је свршено, коме нема спаса, nомоћи, про­ пао : - је, - од пића, - од болести . б. фиг. потпуно пијан. 5. а. HeмU/lOeaH , н еизбе:ж:ан , сигураn (о несрећи, невољи): - смрт, - болест, - пропаст. б. осигуран, обезбеђен : - добитак, - зго­ дитак. в. који се сваког тренутка мо:ж:е десити, догодити, који тек што се није појавио, nриnраван : сузе готове ударити .

новцу) који је у новчаницама ши у металном новцу, који

се има одмах на расnолагању: - новац, готове паре. 7. (у им . служби) с готов новац , готовина : купити за -, добити у гото­ ву, платити у готову (готовим) . • - јело занатски, индустриј­ ски nриnре.мљено јело које се мо:ж:е одмах коюумирати . бити

- (с иечим) завршити , урадити (нешто, неки посао) :

-

са задацима ,

-

с КОllањем .

-

-

с послом,

ствар свршена ствар, свршен чин .

доliи иа готово доћи кад је н еки посао већ урађен, када су други завРШWlи неки посао. и - llOсао одмах ће све бити готово, у реду. иа све (иа свашта) - којије спреман да учини нешто рђаво . при­ мити (примати) , узети (узимати (здраво» за - примити (примати),

прихватити (прихватати) нешто као истинито, без nрове­ равања , некритички прихватити (прихватати). готовјјн , -ана М а. онај који не воли да ради , који воли да му

готованисати, -ишём несвр. :ж:ивети као готован, прово­

готскй, -а, -о 1. који се односи на Готе (стари германски народ): - војска, - језик. 2. који се односи на готику, којије у стWlУ готике : - стил, - архитектура, - катедрала . 3. који се односи на готицу: - писмо . готски (готски) ПРИЛ . а. готским писмо)..." готицом :

гоч, гоча м (мн . гочеви) алб. бубањ, добош, туnан .

гошhа и г6шћа ж :ж:енска особа гост. гошhица и гошhица ж дем . и хиn. од гошћа .

гр (обично поновљено или с продуженим изговором сугла­ сника "р") оном . узвик за nодра:ж:авање гласа н еких :ж:ивотиља (нпр . ре:ж:аља п са , гласа грлице и сл.), гласа малог детета, гр­ готаља, клокотаља теЧllости, nуцљева

нат и другује с вWlйМа и ђаволима, изазивајућu

скитница, боем. грабанцијiiШКЙ, -а, -о који се односи својствен грабанцијашима.

грабеж М

2.

грабанцијаше,

1. грабљеље, отимаље,јагма; пљачка , отимачина .

оно што је уграбљено, отето, nле//. .

грабежљивац, -йвца М в. грабљивац . грабежљивица ж в. грабљивица. грабежљиво ПРИП . в. грабљиво . грабежљивост, -ости ж в. грабљивост.

(нечега) :

-

у

грабйк, -ика М грабова шума . грабилац и грабилац, -иоца М в. грабљивац . грабилица и грабилица ж 1. в . грабљ ивица . 2. алатка ши део уређаја, MaLuUHe којим се нешто граби, захвата (куmлача, лоnата, хватаљка на крану и сл.): дизалица с грабилицом . грабина ж аугм . и nеј. од граб.

од I'ОТОВИllе правити вересију исnуштати нешто сигурно за

грабити, -им несвр .

готовйнскй, -а, -о који се односи на готовину: готовинска средства плаћања,

-

уплата.

готовити , -им I'ССВр . а.nриnрематијело , кувати, nећи и СЛ.: јело , - вечеру. б. сnрављати, израђивати, правити: - лек . в.

арх . nриnре.мати , сnремати, nриnрављати:

преноћиште. о

/la

грабiрка ж ЗООn. в. nОСКОК.

-.

несигурно.

-

и uско­

грабежан, -жиа, -о в. грабљив .

магацинима , - хране . 3. оно што је добијено од некога гото­ во и чиме се неко користи без свога труда : живети од готови­

-

Heepe.t>le

грабежљив, -а, -о в. грабљив.

готовина ж 1. готов lювац ђи) 1. а. ружан, гадан, на­ казан. б. ружан у моралном смислу, недоличан, низак, сраман : - злоба, грдне речи . 2. а. који је изузетно великих димензија,

1. савијати, кривити у облику грбе: - се 1. савијати леђа у облику грбе. 2.

-

рика,

-

срамота,

-

невоља,

-

штета . г. т ежак, опасан:

грдесија ж разГ. врло велика количина , мноштво:

грбовиiiк м збирка , преглед грбова. грбовиица ж ист. владарска повеља којом се некоме додељује nлемићки грб . грбонос, -а , -о који има грбав, nовијен, орловски нос. грбоиоша м ист. онај чијаје дужност била да носи грб или предмет с грбом .

грбоња м в. грбавац. грбоњица м дем . и ир. од грбоња. грбословље с в . хералдика . гргёч, -еча (гргеч, -еча) м зооп . а. слатководна риба кошту­ њача златнозеленкасте боје са

5- 10 nоnречних црних пруга из nор. Percidae, са чврстим бодљама на леђ­ ном перају. б. у мн.: породица риба Percidae (у јд . : риба из те породиц е).

Perca fluviatilis

гргечев, -а , -о који припада грге чу, који се односи на гргеча.

-

света.

ГРдети јек . ГРдјети, -дим иесвр . постајати грдан , ружан,

круна (зуба).

грбо в. грба.

гргечић м дем. од грге ч.

-

свет. в. који

грдан м пеј. грдан , ружан човек.

гj'lбичав и гj'lбичаст, -а, -о који је у облику грбице', који је површина,

глас,

-

- рана .

гj'lбица 2 ж зооп. в. грба 2 •

-

мрља. б. веома велик у погледу броја , ко­

се истиче интензитетом, степеном, снажан,јак; страшан:

-

лист,

-

в. гр­

гj'lбица' ж дем. од грба'.

-

камен ,

личине, многобројан: грдне грешке , грдне паре ,

(2).

са грбицама:

-

леђа.

ружнети .

грдило с

-

1. брука, срамота,ругло. 2. ружна особа, грдоба:

од човека.

гРдити, грдим несвр.

1. нападати

(некога, нешто) оштрим,

nрекорним речима , корити, nрекоревати ; нападати (некога,

нешто) ружним, погрдним речима, вређати; говорити ружне речи , nсовати: - сина, - власт, - као кочијаш . 2. а. чинити грдним, ружним, нагрђивати; унакажавати : - изглед, - лнце. б. фиг. наносити (некоме, нечему) љагу, срамоту, срамотити , брукати, каљати: - образ некоме . о - се 1. уз. повр . уnућивати једно другом ружне, погрдне речи , nсовати се. 2. нагрђивати се, ружити се, унакарађивати се. ГРДиетијек . ГРДњети, -ним несвр. постајати грдан , ружан , ружнети .

грдно прип . 1. у великој мери, веО.ма много, јако , силно , страшно (кад је реч о нечему неугодном): - се намучити, страдати, - се уплашити. 2. ружно, гадно: - и згледати . 3. зло, рђаво, лоше:

-

проћи,

-

се провести.

грдноћа ж особина онога који је грдан, онога што је грдно, ружноћа.

ГРДЊА

rjщња ж грђење, прекоревање,укор, прекор; псовање, псовка : осути грдљу на некога.

грдоба ж

1. грдна, РУЖllа особа,ругоба,

наказа.

2.

а. особина

онога који је ружаll , о нога што је ружно , ружноћа, нака­ зност. б. в. грдило (1).

гiщобан, -бна , -о којије као грдоба,ружан , гадан; чудови­ штан , страшан : - сабласт. грдобина ж

-

223

ГРЕЈАТИ

гребенић М дем . од гребен . гребеllица М агр. гра на лозе или neKe друге бwьке положе­ на и једним делом закопаnа у земљу да би се из њ е развио нов кореН , nоложница .

гребеllйште с дрво на које су насађеnи или причвршћени

гребеnи за гребеnање. гребеllСКЙ, -а, -о који се односи на гребеn , гребене:

1. aYZ-"'I. и пеј. од грдоба. 2. зооn. морска риба Lophius piscatorius из п ор. Lophiidae, огромне главе и здепа­

гребеllчић м дем. од гребен .

стог, спљоште но г т ела.

гребёње с зб. им . од гребен.

-

корал .

гребllУТИ (се), -нём (се) свр. и дем. према греба ти (се) и

грдобйнка ж зооn. у мн.: породица врло грабљ ивux риба ко­ штуњача гОЛf!Jие главе Lophiidae (у јд .: риба из т е породице) .

грепсти (се) .

гiщобност и грд6бност, -ости ж особина онога што је гр­ добно, ружноћа , ругоба; чудовишност.

греБОТИllа ж 1. лакша повреда од гребања , огреботина. 2. огребано, запарано место на неком предмету, бразготина.

ГiЩОВ, -ова и гfщоња М грдаll, ружан човек, грдоба. грдосија и грд6сија ж оно што је јако велико, огромно; оно што зачуђује и застрашује својом величином (о човеку, .живо ­ тињи или предАfету): - од човека, - човек, - од камиона. грдосйјскй и грд6сйјскй, -а , -о који се односи на грдосије,

дивовски , џиновски:

-

талас .

rjщост и IlЩОСТ, -ости ж особина онога што је грдllО, велика

греб (обично поновљено) узвик којим. се казује да нешто гребе. гребати и грепсти, гребём несар.

1. парати површину nече­

га ноктима , канџама или неким оштрим предметом : - лице . 2. скидати нешто с nовршине неког предмета , стругати: дно суда , - лонац. 3. (понекад безл.) изазивати Henpujaman осећај, дражити на слузокожи (обично грла). - Гребе ме у грлу . 4. шатр . бежати , јурити. о - се 1. гребати своје л ице, т ело; ч ешати се: - се по лицу. 2. уз. поар. гребати се узајамно . 3.

жарг. користити се од другога за нешто (без nлаћања и заслу­ Увек се гребе за цигаре.

гребаторка ж жарг. жена гребатор.

1.

леђа (код коња, говечета и сл.), хрбат. б. истакнути део груд­ !!Ог коша код птица . 3. ucmypenu шwьати или издужени део неког пр едмета или Aface: - таласа, - антициклона. 4. мн. алатка са гвозденим зупцима која служи за гребенање, че­

eyne, лаnа,

кО/юпљ е и сл.

гребеналац, -аоца М в. гребеnар

(1).

гребенало с а. алатка за гребенање, гребени. б. машина за гребеНGfь е.

гребiшаља и гребеllаља ж в . гребенара

менита nланинска коса; велика окомита стена, лит ица; изду­

жеnи заравњени терасасти део на окомитој стени. б. дужи уздигнути појас земљишта (који 'Iије изложен поплави). В. пешчани сnруд или спруд од подводног камења . г. в. леја . • није I'реда разГ. важно,

1) нема ne мари.

сметље, препреке, нема проблема.

2)

пије

1. онај који гребена

љи део и на ком еје nричвршћенјарам. гредеТИllа и гредина ж аугм . и nе}. од греда . од греда; мања греда као део неке направе,

расадника омеђен стазом, леја: вртна

- , баштенска -, цветна -,

- лука.

гредом прип . а. усnут, nролазећ и ,у пролазу: кога . б. узгред, успут:

-

рећи нешто,

-

-

посетити не­

урадити нешто .

греДУРИllа ж аугм. и пе}. од греда . грезнути, -нём несар. а. уnадати , проnадати у нешто течно , жuтко (нпр. у блато, cnez и сл.). б. Фиг.nроnадати све више се nредајући неч ему, западајући у н ешто : - у греховима , - у не­ знаљу, - у пићу, - у злочинима.

хране, течности и сл.: електрична

(вуну, лан и сл.).

2. за­

ритусна

-, -

-,

плинска

-, парна -; шnи­

за послужено јело . б. в. т еРАfOфОР.

грејало јек . гријало с в. грејалица .

2. радио­

грејаница јек . гријаllица ж кувана , врућа ракија заслађена медом или шећером , медљана ракија, медљаница.

гребеllарскй, -а, -о који се односи на гребенаре и гребеnа­

грејање јек . гријање с 1. гл. им . од грејати (се). 2. а. про­ изводња тоnлот е за загреваље станова , прост орија; начин загревања просторија. - Какво је код вас грејање ? б. уређај, односно систем уређаја за загреваље просторија. - Јесте ли увели грејање ? • етажно - врста централног грејања којим је обухваћен само један стан, спрат или зграда. централно - за­ гревање просторија у зградама, становима радијаторима у

1.

она која гр ебеnа (вуну, ла н и сл.).

1. дем.

конструкције и сл. (нпр. део ткачког разбоја , пречка на л о­ трама кола или саоница итд .) . 2. обрађени део п овртњака или

за грејање, загреваље просторија ; уређај за брзо загреваље

натлија који прави гребене .

гребенара ж

брвно и сл.; комад бетОllа или метала таквог облика : кровна - , слемена -, попречна -, спојна -. б. спорт. гимнастuчка справа која се састоји од дуже четвртаст е пречаге, с обеју страна подупрте и водоравно постављене на извесној висини од тла: вежбе на греди . 2. а. масивни издужени планински гребен , ка­

грејалица јек . гријалица ж а. справа , апарат или уређај

(1).

гребеllаљка жмашина , справа за гребенање . гребеllар, -ара М

греда ж (ак . греду и грёду, МН. греде и грёде , дат. гредама и

гредица ж

геогр. а. горњи, врло стрми, око­

мити део издужеllе планине или nланинског венца: планин­ ски -. б. усамљ ена, и стурена, оштра стена у мору или реци, хрид: морски -, подводни - . 2. ан ат. а. највиши , избачени део

шљање

Gasterosteus

гредељ М гредица на nлугу или ралу која спаја nредљи и зад­

гребатор М жарг. онај који воли да се окористи од другога, да ст екн е н ешт о на туђ рачун, без nлаћања или заслуге .

гребён, -ена М (МИ. -ени)

грег6рац, -рца М ЗООЛ. врста ситне ре чне рибе пор. Gasterosteidae.

гредама) 1. а. дуг, одебљи отесани комад дрвета равних че­ твртастих страна који се кори сти у гр ађевинарсmву , као

гiщуља ж пеј. веома гадна , ружна женска особа .

-

греБУЦIIУТИ (се), гребуцнём (се) сар . у де.м. значељу: греб­ нути (се).

platygaster из

ружноћа.

ге).

гребуцкати (се), -ам (се) несар. у дем. знач ењу: гр еба ти (се), греnсти (се).

ница за гребенање (вуне, лана и сл.).

ње:

-

посао ,

-

занат.

гребеllаст, -а, -о 1. који је у облику гребена ; који се завр­ шава гребеном : - литица, - брдо, - врх, - обала. 2. зупчаст, рецка ст :

-

пламен ,

-

осовина.

гребеllати, -ам месар . чешљати гребенuма (вуну, куд ељу, ла н) . гребеllИТ, -а, -о пун гребена, стеновит.

гребенитост, -ости ж особина онога што је гребенито , стено витост.

које се цевима спроводи врућа вода, водена пара или врућ ва­ здух из заједничке котларnице или тоnлаnе .

грејати јек . гријати, -јём несар. 1. а. одавати , зрачити то­ пло ту (нпр. о Сунцу, пећи и др.). б. одавати, зрачити све-

224

ГРЕЈАЋИ

-

ГРИЗАК

тлост, сијатu, светлети (о сунцу, месецу и сл.). 2. (некога, нешто) излагати (некога , нешто) тоnлотном дејству, чи//U­

грешка ж 1. о/ю што се (у)ради друкчије него што би тре­ бало, одступаље од nра6U/Iног, тачног, Heucnpaeall, nогрешан

ти тоnлим, загревати:

поступак, nогрешка, омашка :

-

руке,

-

собу,

-

воду. о

-

се

1.

изла­

гати се тоnл отном дејству; примати тоnлоту, загревати се :

се поред пећи.

-

енергијом:

-

снабдевати се огревом, тоnлотном

2.

се на угаљ,

-

се на струју.

•

суи це те грејало нар. ка­

же се кад се неком жели срећа у животу. грејаЬЙјек . грitјаЬй,

-3, -ё који

служи за грејаље:

уређај.

-

грејач јек. грitјач, -ача М део, елемент справе, уређаја за

грејаље који зрачи, одаје тоnлоту; уређај за грејање:

-

тилатору,

у пегли;

-

грејнЙјек . гријнй, но греје:

-

површина,

-

у вен­

за воду.

-3, -о који греје, - тело .

преко кога се непосред­

грејпФрут (грёјп) м енгл . агр. врста агрума

писне грешке .

шком, фабричка

на срцу, роба с гре­

1)

-.•

без грешке добро, у реду .

•-

неусклађеност у раду и организацији посла. нема грешке разг. све је у реду, добро је урађено . грешком ПрИЛ . нехотице, случајно погрешно:

-

заменити

ствари.

грешнИк м 1. онај који греши, који крши верске прописе, моралне и друштвене норме: окорели -. 2. фиг. онај који иза­

зива сажаљеље,јадник, несрећник. грешница ж женска особа грешник. грешничкй,

-3,

-о који се односи на грешнике, грешни:

грешнички ПРИЛ. као грешник,јадно, бедно. грешно прил . неморално, нељудски,ружно.

Грешно је ва­

-

рати жену.

грешност, -ости ж особина онога који је грешан, ОЈюга што

КРОАtnира.

-3,

је грешно; склоност према чиљељу греха.

-о који се односи на гренадире.

грешчиЬ, -а и грешчйЬ, -ића м дем. од грех.

грепкати (се), -зм (се) иеевр.у дем. значељу: греба ти (се),

грешчица ж дем. од грешка.

греnсти (се). Гl?епсти (се) в. гребати (се). грех, греха јек. гријех, гријеха м (ми . грехови и греси јек . гријехови и грйјеси) 1. а. тежи прекршај моралних, односно верских норми: починити

-,

испаштати за

-,

тражити опрост

од греха. б. суф. недоnуштен полни однос, слободна љубав, nре­ љуба, обљуба: затећи некога у греху. поступак, преступ, nогрешка.

-

2.

гpilвa ж а. дугачке и густе длаке на врату неких сисара (ко­ ља, лава и др.) . б. фиг. дуга, бујна, разбарушена коса.

гpilвaCT, -а, -о

- рлг. први људски грех, који су nочиНUJlи Адам и Ева код хришћана (код муслимана Адем и Нава) nробавши забрањени плод с " дрвета познаваља добра и зла ". СМРТНИ (самртии) - (седам смртиих грехова) РЛГ. по вероваљу хршићана велики, тежак грех због кога се губи бо­ жија МUJlост. испаштати (искајавати) туђе грехе сносити после­

дице нечије кривице. уписати (приписивати, узимати и сл.) у грех

1.

који има (бујну) гриву:

-

коњ,

-

гривица ж

-

1.

дем. и хиn . од грива.

2.

фиг. огрлица; огртач:

од хермелина.

грИвна ж

1. а. наруквица, бразлетна (ређе огрлица) б. дуже 2. низ, ниска, венац (воћа и др.): - смокава, - лешника, - лука. 3. а. метални обруч

којим се nричвршћују поједини делови неке справе, предмета (нпр. на коси, nушци итд.). б. (и ми.) оков у облику обруча који се стављао заробљенику око врата, руку и ногу.

гpilвHaCT, -а, -о

1.

који је сличан гривни .

2.

који на врату

некога .

има гривну, огрлицу: гривнасти кос, гривнасти голуб .

грехота ж а. грех, огрешеље (о човечност, МUJlосрђе) . - Грехо­ та је да ти усеви тако пропадају.• срамота и - велика срамота .

гриваст:

-

(се). грецист(а) М (МИ. -сти) стручњак који се бави грецистиком .

грецitстика ж наука о грчком језику, књижевности и грчкој култури .

-3, -о који се односи на грецистику и греци­

сте.

грешан, -шна, -о

1. који је учинио UJlи који чини грех; nод­ - човек, - душа, - нарав. б. који предста­ вља грех, који се сматра грехом: - љубав. в. који наводи на грех: - мисао, - жеља. 2. фиг. који изазива сажаљеље,јадан, бедан, несрећан: - дете . • - у бога грешник (обично о самом

ложаl/, склон греху:

себи) . грешити, грешим јек. гријешити, грйјешйм иесвр. ти , правити грешке у послу, радити погрешно:

-

у правопису.

2.

-

1. чини­

у оцени не­

а. чинити грех, кршити моралне UJlи

верске норме, прописе . б. имати с неким ванбрачне сексуалне

односе:

-

с туђим мужем. о

-

се (о некога, о нешто) не води­

ти рачуна (о некоме, о нечему) , оглушивати се (о некога, о не­ што) : - се о књижевни језик, - се о правду. грех, огрешивати се; бити неправедан. грешиЬ, -а и грешйЬ, -й.ћа м дем. од грех.

-

коњ,

-

коса.

грИвница ж дем. и хиn. од гривна . грitвњаш, -аша м ЗООЛ. в . под голуб.

грецизирати (се), -изирзм (се) евр. и иесвр. в. грцизирати

чега,

гpitвHaT, -а, -о који има велику гриву; који је сличан гриви,

велика штета .

грецitзам, -зма М в . грцизам .

грецitстичкй,

-

перје у виду гривне на врату неких птица.

замерити (замерати) некоме нешто, осудити (осуђивати)

Грехотаје пустити их да гладују. б. штета, пропуст.

јарац,

ован. 2. који ли чи, nодсећа на гриву, сличан гриви, куштрав, разбарушен; заталасан, валовит : - брада, - море.

неисnраван , nогрешан

Његов грех је што је издао свој

род .• први (Адамов, првородни, источии)

штета и

-

душа.

ских трупа , у које су обично бирани људи високог раста.

гренадйрскй,

-

2)

за бацање ручних бомби; касније припадник елитних nешадиј­

гренадИрмарш М нем. кув. врста јела од куваног теста и

- , право­

при мерењу, словна

у корацима

Citrus paradisi,

XVll веку војник nешак извежбан

-

недостатак, мана:

спорт. неnравUJIнј, nогрешни кораци у кошарци UJlи рукомету.

великог, сочног, бледожутог плода горкокиселкастог укуса . гренадйр, -ира М фр. ист. у

2.

• -

душу чинити

грilжа ж мед. иар. а. дизентерија . б. оштар бол у трбуху nраћен осећајем nечења, гризеља . • - савести мучно осећаље

због учиљеног поступка, учињене кривице, прекореваље самог себе, самоnрекор, кајаље: осећати грижу савести.

-

грitжљив, -а, -о 1. који нагриза, изгриза: - киселина, - рђа, зној. 2. фиг. заједљив, једак, nакостан, циничан; раздра­

жљив :

-

старица .

грitжљивац, -ивца м заједљивац, nакосник. грitжљивица ж заједљивица, nакосница . грitжљиво ПРИЛ. заједљиво, nаКОСНО,јетко; раздражљиво. грitжљивост, -ости ж особина онога којије грижљив, заједљивост; раздражљивост. грижња ж гризеље, нагризаље . (под грuжа) .

•-

савести в . грижа савести

грitз· м 1. а. ујед, угриз. б. разГ. залогај угризом . - Дај ми је­ дан гриз јабуке . 2. мед. и вет. напола сажвакана и неnробавље­ на храна у желуцу и цревима.

грitз 1 м нем. крупно самлевено жито, круnица: пшенични кукурузни

-,

-.

грilзак, грйска, грйско 1. који гризе, нагриза, наједа, гри­ жљив: - зној. 2. који се лако гризе, добро nечен, хрускав: хлеб.

ГРИЗАЛО

гризало с зоол. орган којим се гризе, уста, вили це:

-

код ин­

-

секата.

гризiiљка ж анат. зоол . унутрашњи део доње вилице код ин­ секата.

грИзЈIИ, -иј а м зоол. велики сиви северноамерички медвед

Ursus

honibilis. гризли ца ж 1. мед. раница на слузокожи или кожи настшю разједаЊeJI1 ткива, чир, ulcus: - на желуцу, - у устима . 2. фиг. особа lIезгодне нарави, чангризшlO; заједљивац, заједљивица. грiiзнй, -а, -о који служи за гризење:

-

површина зуба.

гризнути, -нём свр. 1. мало угристи, загристи : - усну. 2. а. откинути, одломити зубима мали залогај нечега: - јабуку. б. мало nојести, nрезалогајит и, грицнути, глоцнути: у желуцу. о

-

се ујест и се:

-

нешто.

-

(обично безл.) заболети, nецнути сли чно гризењу:

3.

(некога)

-

се за усну.

гризукати, - ам, гризукати, гризукам и гризуцкати, -ам несвр.у дeJl1. значењу: грист и.

и СЛ.: (о животињама , инсектима): - усну, - руку, - удицу,­ нокте. б. откидати, дробити зубима; жвакати: - хлеб, - ја­ буку, - сено. в. разједати, изједати, растакати (о црву, мољцу или болести). 2. нагризати,разарати, изједати (о киселини, рђи и др.). 3. а. дражuти, штиnати, nецкати (нпр . о nићу, ди­ му, мразу): - језик, - очи . б. (понекад безл.) тиштати, nећи , жигати (о болу): - у желуцу. в. фиг. (обично безл . ) задавати (некоме) душевни бол, nатњу, мучити, тиштаmи (нпр . о са­ вести, сумњи). - Гризе ме (савест) што сам то учинила. Гризе ме сумња . о - се 1. а. забадати зубе у сопствено месо, уједа­ ти се: - се за усне. б. фиг. секирати се, једити се; осећати грижу савести, кајати се. 2. уз. ПОВр. а. хватати се зубима у међусобној борби, уједати се. б. фиг. глО.житu се, свађати се. о

-

перо писати с напором, мучити се у налажењу израза.

-

(удицу) каже се кад су повољни услови за риболов, кад риба до­ бро хвата мамац, када трза. гриф, грифа м грЧ . в. грифон.

гриф, грифа м нем. а. спорт. брз и јак захват и стисак руке или других делова nротивниковог тела у рвању. б. вешт, сnре­ тан потез, поступак; вештина, мајсторија. о ИСllасти из гри­

гриј- в. греј- , гријех в. грех, гријеш- в . греш-.

фа изгубити вештину, сnретност, постати неспретан.

грifл м енгл . в. роштшь . о грiiл-бiр мали угоститељски ло­

npunpeJl1ajy и

гристи, грнзём несвр. 1. а. забадати, заривати зубе, рили­ цу и СЛ. у нешто, угризати, уједати, бости зубима, рилицом

удицу nоказивати интересовање за нешто . риба (добро) гризе

гризотина ж 1. оно што је неко одгризао или загризао, огризак, огрuзина: јести нечије гризотине . 2. ожиљак од ује­ да. - на образу.

кал у коме се

225

ГРКОМАНСТВО

послужују јела са роштиља.

гримаса ж фр . намерно или нехотично измењен, искривљен, eJI1oIIuja); креве­

изобличен израз лица (као израз различитих

љење, церење: направити гримасу, правити гримасе.

грифон, -6на м фр. 1. мит. митолошка :ж'Uвотиња код старих Егиnћана, Грка и Римљана , лав с орловском главОЛ1, крилима и канџама (чест мотив у вајарству и архитектури). 2. фран­ цуска раса пса nтичара оштре дуге кестења сте длаке .

гриц оном. узвик за означавање гр ицкања и шума који се

гримасирати, грим:icирам несвр. правити гримасе.

при том чује.

гримйз м тур .

1. скуnоцена тканина љубичастоцрвене боје. љубичастоцрвена боја која се некад добијала из љу­ штуре морског nужа Мшех brandaris, nурnур.

2. јарка

грИмйзан, -зна, -о а. који је од гримиза (Ј): - одећа, - завеса. б. којије боје грu.миза,јаркоцрвен, nурnуран: - ружа, - руме­ нило, - боја. гримйзно ПРИЛ . као гримиз,јаркоцрвено, nурnурно: венети , - блештати.

-

поцр­

грицкав, -а, -о који се лако грицка, који се мрви при јелу, сиnкав, хрускав:

-

колач .

гpifцKaBO ПрИЛ . хрускаво, сиnкаво . грifцкалица ж 1. (обично у мн.) разг.разне семенке, слан и штаnићи и СЛ. који сеједу (обично уз nиће): јести грицкалице . 2. мала направа за резање ноктију. грifцкати (се), -ам (се) неевр.у дeJl1. значењу: гристи (се) . о

- "еро помало писати; једва животарити од књижевног рада .

гримизно- први део сложеница који казује да је оно што означава други део сложени це боје гримиза: гримизноцрвен,

грицнути, -нём евр.у дeJl1 . значењу: гризнути:

гримизнољубичаст.

грИч, грнча м стрмо каменито брдо; кршевит предео, врлет .

гринго м ШП . nодругљив назив за нероманског досељен ика у Јужној и Средњој Америци.

гриничкй, -а, -о који се односи на Гринич (nредграђе Лон­ дона кроз које пролази nочетни Земљин меридијан) : - подне­ вак,

-

опсерваторија.

гpibьa ж ЗООЛ .

1.

в. мољац.

2. у мн.: ред

nаучњака

Acarina,

чији су усни органи претворени у рилице (nаразити на биљка­ ма и кожи човека и животиња), nрегљеви (у јд.: такав nауч­

њак, нпр . крnељ , шугарац итд.).

гpiUьaB, -а, -о који је пун гриња, мољаца, изгризен од гриња, измољчан:

-

сир,

-

месо.

грињица ж дeJl1. од гриња.

Грк м (ми . Грци) припадник индоевроnског народа, који жu-

Гркиња ж nриnадница грчког народа, становница Грчке . гркљан м анат. а. хрскавичави шуnаљ орган између ждрела и душника који спроводи ваздух у душник и служи као орган говора, larynx. б. грло, гуша; врат : ухватити некога за -. о пре­ резати (некоме) - заклати (некога). ухватити се, хватати се за - фи­ з ички се обрачуна(ва)ти. гркљанскй, -а, -о који се односи на гркљан; који се твори

-

поклопац;

-

Х.

гркнути·, -нё(м) неевр. бити нагорак, мало горчити; доби­ јати горак укус, постајати горак .

гркнути 2 , -нём и гfжнути, гјжнём евр. а. исnустити глас

грип, -а (грипа) м (грйпа ж) фр. мед. еnидeJl1ијска заразна бо­ лест коју изазивају нарочите врсте вируса из испљувка и грла

болесника, инфлуенца : азијски

нешто.

ви углавном у Грчкој, затим на Кипру, у Турској и суседним балканским земљама.

у гркљану, ларингални:

грињати се , -ам се IIССВР. добијати гриње, постајати гри­ њав, мољчати се (нпр. о месу, сиру, тканини) .

-

-, хонконшки -.

грипозан, -зна, -о који се односи на гриn, којије оболео од грипа, гриnе, који има симптоме, одлике грипа: - особа, - за­ паљење плућа, - стање . грипозно ПРИJl . осећајући напад грипа; као у гриnу: осећа­ ти се -.

грипозност, -ости ж стање онога који је гриnозан, гриnозно стање.

грискати , -ам несвр. у дeJl1. значењу: гристи, грицкат и. о­ се осећати се под зубима (о сиnким материјама , нпр. о песку).

карактеристичан за грли цу, гаврана и СЛ., гракнути. б. фиг.

викнути гласно, nовикати:

-

из једног гласа .

гркокатолик и гркокатолик м припадник хрuшћанске цр­ кве источног обреда који признаје папу за врховног поглавара; унијат.

гркокатоликиња и гркокатоликиња ж женска особа гр­ кокатолик .

гркокатоличкй и гркокатоличкй, -а, -о који се односи на гркокатолике; унијатски.

гркоман м велики присталица Грка и грчке политичке пре­ власти.

гркоманство с nриврженост грчкој политици.

226

-

ГРКОСТ

коме) у грлу nричинити (некоме) велику тешкоћу, nресести (не­

гркофил м љубитељ, пријатељ Грка и свега што је грчко.

коме). издало га је - издао га је глас, лоше пева. и з једног грла (у једно грло, једним грлом) у један глас, сви заједnо , и стовремено .

гркофилскй, -а, -о који се односи на гркофиле:

из свег(а) ГРЈЈа, колико (што) га

-

осећање,

политика.

-

(до)иоси (служи) из свега гласа, на

сав глас, што може гласније . кост у грлу (бнти иекоме) оно што

гркофiшство С љубав према Грцима и свему што је грчко .

некоме много смета, што се тешко подноси , велика сметња .

грла ж хиn. од грлица.

ким ударцем nоломити некоме зубе . ставити (метнути) нож под

грлат, -а, -о

1.

а. који има јак, nродоран глас; који много и

грлато прил.јаким гласом, на сав глас; бучно:

-

повикати,

запевати .

грлатост, -ости ж особина онога који је грлат, онога што јегрлато.

грле, -ета с nтиче грлице.

-

ГРМНУТИ

гркост ж в. горчина.

гласно виче: - петао , - човек, - маса . б. снажан, nродоран , бучан (о гласу) . 2. пеј. који на сав глас, бучно и разметљиво из­ носи своје мишљење, бучан, разметљив.

-

-

грлен, -а, -о а. (одр.) који се односи на грло : грлени мишић, мембрана . б. који долази из грла, који је са дубоким, тамним

призвуком:

-

глас ,

-

смех. в. ЛИНГВ. који се артикулише у грлу,

поквасити

-

попити нешто. сасути (сатерати) некоме зубе у

-

ја­

грло (некоме) довести (некога) у критичну, опасну ситуацију, у безизлазан nоложај. грлобоља ж болест грла, гушобоља. грлце, -а и -ета с дем . и хиn. од грло. грм, грма м (мн. грмови) а. више мањих дрвета , шибља, гу­ сто израслог на једном месту, жбун: - ружа . б. врста , тип нижux дрвенастих биљака са стаблом које се разгранава већ

од дпа: - јоргована. в. бокор, бусен: - хортензија, - љубичи­ ца .• у томе грму лежи зец у томе је суштина ствари (nитања, одговора на nитање) . грмак, -мка м дем. од грм. гpMiiљ м

1. пеј .

а. крупан, снажан и незграnаl/ човек, људе­

гутурални; задњонеnчани: грлено "р", грлено "х" .

скара . б. nриnрост, неотесан, nримитиван човек, nримити­

грлено ПРНЛ. грленим гласом, са дубоким, тамним призвуком , из грла : - се насмејати, - запевати.

Eriphia spinifrons.

вац, звекан, сељачина .

ЗООЛ. врста јестивог морског рака

2.

грликати, грличём несвр. гукати, грчати.

грмаљаст, -а, -о којије као грмаљ:

грлина ж ау2М. и nеј. од грло .

грмiiљскй, -а, -о који се односи на грмшье; својствен грма­

грлити, -им несвр . а. обухватати рукама (око врата, те­

ла) из милоште, нежности, љубави или при nоздрављању, хватати у загрљај:

вијати.

-

- мајку, - драгу. б. фиг. обухватати, оба­ Река грли обалу. о - се уз. повр . грлити једно друго.

грлйћ, -ића м 1. сужени горњи део боце или другог суда за течност: - боце , - врча. 2. nредњи део цеви ватреног оружја; отвор, уста ц еви , ватреног оружја : - пушке, - пиштоља. 3. горњи део чараnе , горњиште . 4. сужени део кањона, залива, канала и СЛ .

др.:

-

5. уопште сужени - материце .

део неког предмета, органа и

гусала ,

грлйћнй, -а , -о који се односи на грлић. грлица ж 1. ЗООН. а. шумска птица селица Streptope1ia (Tиr­ tur) turtur из nор. голубова (Co1umbidae). б. питома птица Streptope1ia decaocto из nор. голубови (Co1umbidae), гугутка. 2. фиг. драга, мила женска особа. грлич(и)јй, -а , -ё који се односи на грлице. грличин, -а , -о који припада грлици, који се односи на грлицу:

-

глас .

грличић м грли чин nтић. грличица ж дем. и хиn. од грлица.

грло с

1.

а. ждрелна дупља (од уста до једњака) са говор­

ним и другим органима : бол у грлу, запаљење грла. б. nредња страна врата; врат: ухватити некога за -. 2. фиг. глас, гла­ совни квалитети, дар за nевање: лепо - , меко -, имати добро - . 3. јединка стоке, ређе живине: - стоке, сточно -, 200 грла стоке . 4. в. грлић (1, 2): - врча, - пушке. 5. горњи сужени део чараnе. 6. ваљкаста шупљина са завојима у коју се ставља и заврћ е сијалица: - сијалице (жаруље). 7. а. отвор на цевастом делу неког предмета: - пећи, - казана, - бунара. б. отвор, гро­

тло на раЗI/UМ природним, географским објектима и сл., ждрело: - вулкана, - јаме, - понора. в. улаз, односно излаз неког суженог или затвореног географског објекта; кланац, те­ снац , грлић: - кланца, - јаруге, - залива . • уско - оно што иза­ з ива застој, што омета редован ток нечега; место где се успорава ток nроизводње, саобраћаја, промета, администра­ ције и СЛ.: уско - производње, уско - саобраћаја. грлом у јаroде без претходне припреме, несnремно; неспреман : поћи грлом у јагоде . до ГРЈlа (задужити се, бити задужеи, оптереliеи и сл.) преко

мере. доliи до "РЈlа nревршити сваку меру, дојадити, дозлогрди­ ти . душа му је (стоји) у ГРЈЈУ, дошла му душа под (у) грло 1) на самр­ ти је, дошао му је час умирања . 2) nреморио се, јако се задuxао. зако пчан до грла претерано , до крајности уздржљив, резервисан. запела (засела и сл.) му је реч у грлу н е може да говори . засести (не-

љима, груб, nростачки :

врат,

-

-

-

корак,

људина.

-

понашање .

грмiiљски ПРНЛ. на грмаљски начин , као грмаљи , грубо, nростачки :

-

корачати,

-

псовати .

грмаст, -а , -о в. грмолик . грмача ж бот. а. врста јестиве гљиве мрке боје

Pho1iota ти­

из ф . Agaricaceae, која расте у жбуњу . б.јестива гљива листичарка C1itocybe tabescens, која расте у бусенима .

tabi1is

грмiiШ, -аша м бот. врста лишаја гранатог талуса

Liche-

nes fruticulosi. грмељак, -љка м дем . од грм. грмён, -ена м в. грм (а). грмёње с зб. им. од грмен, грмље . грмети и грмети јек. грмјети и ГрМЈети, -мйм несвр. 1. (безл. или са субјектом "гром") разлегати се са треском, nро­ ламати се (о грому) . 2. а.јако пуцати, грувати (о оружју). б. производити громак звук, трештати (нпр . о бубњу, радију итд.); подизати буку (нпр. о возилу) . в. оритu се, разлегати

се (о јаким звуковима, гласовима). 3. а. викати громко , обич­ но с љутњом , грдњом, nраскати. б. (против некога, нечега, на некога, нешто) говорити или писати против некога, нечега, оштро, гневно нападати некога, нешто . • грмело-пуцало ма какве сметње биле, ма шта се десило, без обзира на сметње, тешкоће. где сте били кад је грмело лако је сад nричати кад су прошле тешкоће, невоље . грмечак, -чка м в . грмичак. грмина ж ау2М . од грм . грмйћ, -ића м дем. од грм. грмичак, -чка м дем. од грм . грмјети и грмјети в . грмети. грмљава ж в. грмљавина .

грмљавина ж 1. тресак,јека од nуцања громова. 2. снажни , nродорни звуци, тресак, тутњава уопште (нпр . топова, nуша­ ка, експлозива, неког инструмента итд.); вика , грдња. грмљавйискй, -а, -о који се односи на грмљавину, nраћен грмљавином:

-

непогода,

-

пљусак .

грмље с зб . им. од грм: украсно

-.

грмнути, -нём свр . му).

1. проломити се, nући , одјекнути (о гро­ 2. грунути,јако nући (о оружју) . 3. а. произвести громак

звук,јако зазвучати, затрештати (нпр. о.музици). б. заорити

ГРМОВИТ

-

гробарина ж такса која се nлаћа за место на гробљу и

се,разлегнути се, одјекнути (о снажним звуцима, гласовима).

4. громко

викнути (обично љутито), nодвикнути.

грмовит, -а, -о

1.

обрастао грмљем .

2.

одржавање и чување гроба. грОбарка и грОбарка (гробарица) ж женска особа гробар;

в. грмолик .

ГРМОЈIИК, -а, -о а. који расте као грм, који се разгранава као грм , жбунаст: - биљка. б. који л ичи на грм , жбун, којије

гробарева жена .

грОбарскii и гробарски, -а, -о који се односи на гробаре .

налик на грм: грмолике обрве .

грОбина ж аугм. и nеј. од гроб.

грмуша ж зоол. у мн .: породица малих птица певачица

Sylvidae из реда враnчарки (у јд. : Sylvia из т е породице .

грОбиli, -а и грОбйli, -йliа м дем . од гроб.

птица из те породице); род

гробiiшнii, -а, -о који се односи на гробишт е, гробљански .

птица

гробйште с в . гробље .

грмчина ж аугм . од грм.

грмчiiћ, -ић а и грмчиli, -а м дем . од грм. гfшути, грнём евр . и неевр .

1.

кренути (кретати) нагло и у

великом броју, (nо)врвети, навалити (наваљивати) ; јуришати , кидисати :

-

-

н а врата.

2. згрнути , згртати : -

снег,

-

грнчар, -ара м занатлија који израђује гл инено посуђе, лон­ в. грнчарница.

2. земља

од које се прави грн­

чарија , глиnа, WlOвача.

грнчарија ж

1. зб. грнчарски , лончарски производи , посуђе 2. грнчарски занат , грнчарство . З. продав­

израђено од гл ин е .

ница грнчарских производа . грнчарица ж в. грнчарка. грнчарка ж грнчарева жена; жена грнчар.

грнчарница ж радионица у којој се израђује грнчарија; продавница грнчарије .

грнчарскii, -а , -о који се односи на грнчаре и грнчарство:

-

произ вод,

-

гл ин е.

гро м непром . фр .

гробљарка ж жена која често иде на гробље. гробље с 1. место где се сахрањују мртви, гробови и земљи­ ште на коме се они налазе: сеоско -, православно -. 2. фиг. шатр. ругоба .

•

живо

-

разГ. сувише стар или мршав, изнурен човек,

односно стари или изнурени људи. проћи (пролазити) као мимо (поред) турског гробља nроћи (пролазити) без поздрава , не nо­ гледавши пролазника , пријатеља.

гробљiiште с место где је некада било гробље, наnуште­ но , старо гробље . гробнй, -а, -о који се односи на гроб; који припада гробу: споменик, - плоча, - натпис . 2. фиг. а. којије као у гробу, без икаквог звука, гласа, нем, потпун (о тишини, ћутању). б. са­ бластан,јез ив, стравичан; суморан, туробан : - хлад , - глас ,

-

песма .

гробница и гробница ж а. озидана мања просторија испод

пећ.

грнчарство с грнчарски занат , посао, израда посуђа од

већина:

тишина.

а. ружна, безвредна, стара ствар, старудија. б. ружна особа ,

чар; продавац грнчарије .

1.

гробљанскй и гробљанскй, -а, -о који се одно си на гро­ бље, који припада гробљу; који је као на гробљу: - капија ; -

земљу. о

се (с)куnити се , стећи се, стицати се .

грнчара ж

227

ГРОЗА

1.

највећи део, главни део нечега, главнина,

рака , обично већа, за више мртвих, костурница: породична -. б. фиг. мрачна, влажна просторија . • братска (масовна) - за­ једничка гробница у коју се сахрањују гомиле мртвих (у рату

- извоза. 2. (у атриб. служби, у полусло­ женици : гро-пл ан) крупан, велики: снимити сцену у гро-плану.

или при масовним умирањима) .

гроб, гроба М (МН. гробови) 1. место где је сахрањен или се сахрањује мрт ва ц , рака u хумка над њом . 2. фиг. а. (обично с

-

-

становништва,

земље у којој се сахрањују мртви (обично из исте породице);

гробничкй, -а, -о који се односи на гроб, гробницу:

гробно ПРИЛ . као из гроба; тихо и мукло; сабласно:

придевом "стари") раз г. особа у дубокој старости , у nослед­ њим да нима .живота . б. шатр. ружна жена .

•-

нити људ и у и сторији. близу (на ивици, рубу) гроба (бити и сл.) близу смрти , пред смрт. боље - него роб боље је и умрети него робовати . до гроба до смрти . (ис)копати - (некоме) разг. упропа­ стити , уnроnашћавати (некога) . једиом иогом је у гробу врло брзо ће умрети , у nоследЊUJIt је данима живота . као да је из

-

умрети . не знати ии гроба ии мрамора (некоме)

не знати где је неко сахрањен. нећеш (ие можеш) то (са собом) у - понети (однети) не вреди, бесмислено је толико чувати, ште­ дети за .живота. од колевке до гроба од рођења до смрти, целог живота. однети (понети) нешто (са собом) у

-

умрети не казавши

ником тајну, жељу и сл. отерати (пре времена) у

-

скратити

живот (nекоме). положити у - сахранити. потресати (претреса­ ти) кости у гробу (некоме) чинити н ешто ружно што би вређа­ ло покојника да је .жив . преврнути се (окренути се) у гробу (обич­

но У потенцијалу) каже се кад се у чини н ешто страшно због чега би се покојник на кога се мисли стидео. робом икад гробом никад боље је робовати него погинути Оер после робовања долази слободан .живот , а после смрти нема живота). ћута­ ти као

-

трајно чувати тајну као светињу.

гробар, -ара и гробар, -а м

1.

а. човек чије је занимање ко­

nање гробова и сахрањивање мртваца; чувар гробља. б. фиг. онај који нешто уnроnашћује и уништава , који доприноси пропасти неч ега: гробари цивилизације . 2. зоол.УМН .: породи­ ца инсеката т врдокрилаца Silphidae, који укопавају лешеве ситнијих животиња ради исхране својих ларви , стрвождер­ ци (у јд .: инсект тврдокрилац из т е породице) . • шарени -ЗООЛ. врста гробара (2) Necrophorus vespilli црног nокриља с наран­ џа с тим nруга.ма .

рећи .

ром и врућом водом. гроги прид. иепром . енгл . изнемогао, исцрпљ ен и у nолусве­ сном стању, ошамућен (обично о боксеру који добије т ешке ударце и није у стању да nарираударце противника).

грогitрати, грогйрам евр. и неевр. разГ. довести (доводити) у стање ошамућености, ошамутити: грогиран ракијом .

гроба устао врло лоше изгледа у л ицу и телу, пропао је здрав­ ствено . лећи у

-

грог м енгл. nић е од рума или коњака сnрављено са ш еће­

незнано г јуна­

ка в. по д јунак. окречен (обељен) - дволична, лицемерна особа. свети - гроб Исуса Христа у Јерусалиму. светли гробови знам е­

плоча,

-

столица.

грожђанй, -а , -о који се односи на грожђе, којије од гро­ жђа :

-

сок .

• -

шећер в. гликоза.

грожђе с зб. им. од грозд (Ј а) : бело

-,

црно

-,

стоно

-. •

кисело - оно што је тешко nостићи, што је недостижно, нео­ стварљиво (алузија на басну о лисици и грожђу које није мо­ гла дохватити) . морско -ЗООЛ. сиnинајаја залепљена на мор­ ском биљу и коралима . пасје - бот. биљка Lonicera xylosteum.

кад иа врби роди - в. под врба. наћи се у небраном грожђу наћи се у незгодној ситуацији, у неприлици. грожђitце (грожђице) ж ми . (ређе јд. грожђйца и грожђица) суво грожђе : колач с грожђицама. грожљив, -а, -о 1. који се грози, који осећа грозу; nлашљив, боја:жљив. 2. који изазива грозу, nретећи : - глас, - изглед.

-

грожљино прип. а. са грозом, грозећи се; језиво , неугодно : се стрести ; бити некоме -. б. уливајући грозу, nрет ећи : -

претИТИ.

грожљивост, -ости ж особина онога што је гро:жљ иво. грбжња и грожња ж

1.

nретња; угрожавањ е.

2.

в . гроза:

испунити грожњом , осећати ГРОЖЊу. грбза и гроза ж l.јако осећање непријатности и узнеми­ рења пред оnасношћу, осећање страха , језа , страва; гађење,

228

ГРОЗАН

одвратност: хвата га дрхтавица; грозница .

-, осећати грозу, 3. в. грозота (1):

испунити грозом. 2. грозе живота, грозе

мука.

грозан и грозан, -зна, -о

Ша/t, ужасан:

2. врло лош,

-

привиђење ,

-

1.

који изазива грозу; језив, стра­

призор, - казна,

опак, суров, ужасан:

-

жена,

-

-

клетва,

-

злочин.

човек .

гроздак, грбска м дем. и хип. од грозд.

зрно грожђа: грозне сузе.

-

1. в.

грОздан .

2. којије као грозд,

сличан гро­

гроздаст и гроздаст, -а, -о који има облик грозда, сличан цваст, гроздасти цветови.

-

-

се окупити .

-

место .

3. фиг. а.

грозничавац, -авца м онај који је грозничав, болесник који грозничаво прип . као у грозници; узнемирено, узбуђено ; ужурбано:

-

ДРхтати,

грабити,

-

-

радити .

грозничавiiст, -ости ж грозничаво стање; узнемиреност, нервоза; ужурбаност, нестрпљивост. грозничина ж ауш . и пеј. од грозница . грозничкй, -а, -о в . грознични . грозничнй, -а, -о који се односи на грозницу, који потиче

-

ватра,

-

бунцање,

грозно и грозно прип .

1.

-

жар .

на грозан начин , страшно, ужа­

сно,језовито: - се смејати, - изгледати , - бити (некоме), - се провести . 2. разг. претерано, много (о нечем неповољном) : глуп,

-

скупо,

-

настрадати,

-

пуцати.

гроздимицё прил. в. гроздасто.

смрт,

-

призор .

-

јаукати .

грозомора ж стање грозе; грозота, ужас .

2. врло велики, огроман; - брзина, - ударац.

гро:щов, -а , -о који припада грозду, који се односи на грозд:

• - савијач (смотавац) зоол. врста малог Polschrosis botrana (Sparganothis pilleriana).

гроздовача жракија од грожђа, комовица, лозовача. гро:щовит, -а, -о в. гроздан

га што је грозовито, страхота, ужас .

грозомiiраи и грозомiiран, -рна , -о

гро:щина ж ауш . и пеј. од грозд .

1. који мори, мучи гро­ - страх, - смрт.

гроздолик, -а, -о који је у облику грозда , гроздаст :

-

страховито јак; ужасан, страшан:

грозомiiрно и грозомiiрно прил. на грозоморан начин, страшно, ужасно, страховито јако :

-

викати ,

-

урлати,

-

за­

вијати . грозоморнiiст, -ости ж особина онога што је грозоморно .

(1) . цвет,

гроздолике наушнице .

грозити, гроз им и грозити, -им несвр . (некоме, нечему) угрожавати (некога, нешто), представљати опасност; пре­

тити (нпр. о глади, опасности) . о - се 1. осећати грозу (од нечега), згражавати се,ужасавати се: - се од нечијих речи, - се на неку помисао. 2. претити некоме (казном, осветом) .

1.

-

грозовито прип. гРОЗНО,ужасно, страшно:

зом, пун грозоморе, грозан, ужасан, страшан:

гроздиll, -а и гро:щйll, -Ића м дем . и хип. од грозд. гроздове бобице . штетног лептира

грозовит, -а, -о који је пун грозе, ужаса, грозан, ужасан,је­

грозовитiiст, -ости ж особина онога који је грозовит, оно­

гро:щача ж бот. врста морских алги Sargassum, S. bacciferum, које се у великој маси скупљају у Саргасовом мору.

грозница ж

који одаје прете­ - стање, - очекивање, - жудња, - немир. б. који показује велику ужур­ баност, нестрпљивост: - настајање .

зовит, страшан:

гро:щасто и гроздасто прип . у облику грозда , као зрна у гро­ зду:

крај,

-

грознiiст, -ости ж в . грозота .

бехар .

грозду:

грозница, маларија:

рану узнемиреност, узбуђеност; врло јак , претеран :

од грознице:

гро:щан, грбзна, -о (гроздан, -зна, -о) 1. који обилује гро­ жђем, гроздовима: грозни виногради . 2. нар. песи. крупан као гро:щан, -а , -о

ГРОМ

има грозницу .

гро:щ м (ми . грбздо ви) 1. а. скуп ТUlOдова, сочних бобица (зрна) које стоје на бо чним пет ељкама израслим на главној петељ­ ци, вретену (код винове л озе и других биљака из тога рода); сличан плод у другог воћа (нпр. код рибuзле) . б. цваст сличног облика: - јоргована, - багрема, - зановети. в. фиг. скуп разних предмета или бића, скупина, група, гомила, низ: - коњаника, - звезда. 2. истовремени или узастопни пуцњеви (из више пу­ шака) , 1IЛ0тун: - пушака.

зду:

-

мед. а. повишена телесна температура пра­

ћена дрхтавuцом,језом, као симптом разних болести, febris; дрхтавица , језа уопште: имати грозницу, добити грозницу. б.

грозота ж 1. особина онога што је грозно, ужас, страхо­ та : ратне грозоте . 2. осећање грозе, страха: слушати нешто са грозотом.

грокнути, грбкнём свр. према гроктати .

грокбт, -ота м оном. 1. глас свиње, гроктање, роктаље . грактање. 3. грохот, кикотање. гроктав, -а, -о

1.

који грокће (о свињи) .

2.

2.

сличан грокта­

њу, гласан и испрекидан, грохотан (о смеху) .

гроктаво прил. слично гроктању, грокћући; грохотом: рећи, - се смејати.

-

акутно запаљ еље коже у виду nлика, које се јавља најчешће на уснама , herpes. 2. фиг. а. претерана узнемиреност, узбуђење, напетост, flервоза; велика ужурбаност: предиспитна -, прет­

гроктало с и м (мн. с) пеј . особа која говори као да грокће; гунђало.

празничка - . б. велика жудња, жеђ за стицањем нечег: - зара­ ђивања . • бабиња (породиљска) - мед. септично обољење febris puerperalis, која flа стаје у бабињама. жута - мед. врста мала­ рије febris Лауа, проузрокована вирусом који преноси комарац Stegonya fasciata. златиа - велика жеља и напор да се нађе златна руда. MaJIТCKa (ма Јlтешка) - мед. заразно инфективно обољеље febris melitensis проузроковано клицама рода Вruс­ сеНа. Ilаllатачијева - мед. краткотрајно обољење febris рарра­ tacci, праћено високом температуром, које преflоси инсект Phlebotomus рарраtзссј. повратиа - мед. инфективно обољење febris recurrens, које изазива Spirochaeta ОЬегmејеП. путиа - уз­ буђење пред пут . тролетиа - (обично у нар . песмама) грозница која дуго траје и често се враћа; маларujа. тропска - мед. вр­ ста маларије изазвана убодом једн е врсте комарца. шпаиска (шпањолска) - мед. врста грипа који се јавио у виду тешке епи­ демије крајем Првог светског рата.

.. гро",

грозничав, -а , -о човек ,

-

зницом:

болесник.

-

напад,

-

i. који има грозницу, којије у грозници: ­

2.

а. проузрокован грозницом; праћен гро­

језа ;

-

болест. б. који изазива, проузрокује

грозницу, заражен клицама грознице:

-

бара. в. у коме влада

гроктати, грбкћем несвр. оном. 1. испуштати гласове "грок ", роктати (о свињи) . 2. а. смејати се гласно и испрекидано, кикотати се, грохотати. б. гласно, испрекида­

но и тешко дисати, соптати; хркати. 3. учестано пуцати, грувати (о ватреном оружју) . 4. в. грактати. гром и гром, грома м (мн . громови) 1. а. нагло пражњење електричног набоја између облака или између облака и земље праћено блеском (муњом) и снажним треском, праском (гр­ мљавином); тресак, прасак који настаје услед тога, грмљави­ на: прасак грома, удар грома. б. фнг.јак прасак, тресак, пуцањ: - топова . 2. фнг. неочекивано, сензационално, обично непри­ јатно изненађење. - Та вест је била гром за њих. 3. (у атрибут­

ској служби) а. силан, моћан; изврстан : - јунак, - девојка . б. јак, жесток: - ракија (Ракија је гром) .• - н пакао! сто му гро­ мова! псовка у љутљи. - те убио (спалио) нар . у клетви : дабогда умро. као - l)jaK, жесток (о пићу) . 2) сигуран, поуздан (нпр. о обећању, тврдњи). као - из ведра неба сасвим неочекивано, изненада, изнебуха (обично о гласу, вести). као громом ошинут (ударен, поражен н сл.) пренеражен , забезекнут, запањен (ад чуда, страха). неliе - у коприве нр. не прети опасност ономе ко не вреди, ко је безначајан.

ГРОМАДА

-

громада (громада) ж 1. а. планински масив који штрчи у рељефу; магматска маса, стена великих димензија и неnра­ вuлног облика : - Козјака. б. велики комад стене, камена, велики камени блок . 2. а. оно што има велику масу, огромне димен­ зије, грдосија; гомила, хрnа: - од куће, - од човека, - од десет спратова, - меса . б. велики број, велика скупина, мноштво: списа, - облака.

громадан, -дна, -о 1. а. који се односи на громаду, који има изглед громаде, масиван: - стена, - планина, громадни масив. б. који је из једног комада : - камен. 2. који има велику масу, ко­ ји је великих дШlензија, огроман, крупан, гломазан; кршан, снажан: - зграда, - ормар, - комад, - човек, - девојка .

-

громадаст, -а, -о који је сличан громади, масиван; крупан: шума, - девојка. громадно прил. у облику громаде, као громада; у гомили:

-

се дизати,

-

се скупити .

громовод И громовод, -ода м в. громобран. громовскй, -а, -о који је сличан грому, који је као гром, гро­ мовит:

громак и громак, -мка, -о 1. а. који снажно одјекује, који се nролама, разлеже , веома гласан, бучан : - глас, - вика, ларма, - свађа. б. који одаје такве звуке, гласове: громки бу­ бањ, громки топови . в. који се врши, испољава са много буке

- свечаност, - славље. 2. а. пун оштрих речи, оштар , жесток, категоричан: - осуда, - критика. б. бомба­ стичан, звучан : - фраза, - изјава. 3. фиг.јак, жесток: - пиће.

кати,

штоф,

капут.

-

-

вик­

громогласност, -ости ж особина онога који је громогласан, онога што је громогласно, громкост.

громоносан, -сна, -о ков . а. мит. који носи громове, пун гро­

мова, громовни: громоносни Перун, громоносна кола. б. електрицитета из кога настају громови (о облацима).

стена,

-

громопуцатёлан, -лна, -о ир. громак, громогласан; препун звучнux речи, бомбастичан : - наслов, - критика , - фраза.

громопуцатёлно прил. Нр . а. одвећ гласно, громко; бомба­ стично :

громобранскй, -а, -о који се односи на громобран: громован и громован, -вна, -о

1.

-

шиљак.

који одјекује као гром;

силовит , снажа н као гром :

- пуцањ, - глас, - удар . 2. (одр.) а. који се односи на гром, који потиче од грома: - непогода, тресак, - муња . б. који баца, пушта громове, који управља громовима: - Зевс, - св. Илија . громовит, -а, -о

1.

који одјекује као гром, веома јак, гро­

мак (о гласу, звуку) : - глас, - тресак, - прасак, - поклик, - реч . 2. а. који говори громко, ватрено: - говорник . б. пун оштрих речи, израза, оштар, категоричан: - осуда, - критика, - изја­ ва. в. претерано наглашеu, бучан, громогласан, бомбастичан: храброст.

-

-

рикати ,

-

песма.

2.

врло велик, огроман, горостасан :

-

стена.

1. производити грОАЮр , хучати, бу­ грмети. 2. фиг. говорити оштро, викати, звонити,

-

-

громот м в. громор .

громотан, -тна , -о в. громоран. громотати, громоћёМ несвр. в. громорити.

громотно прил . в. громорно. громуљица ж (вар . грумуљица) не масе, грудвица, груменчић :

-

1. а. лоnтица неке згрудва­

брашна . б. мали задебљ али

зрнасти израштај на ткиву, квржица, брадавичица: грому­ љице на јетри, громуљице на језику. 2. ларва,јаје nантљичаре, бобица. громуљичав и громуљичаст, -а, -о (вар. грумуљичав и гру­ муљичаст)

1.

бобичав:

месо .

-

пун громуљица; зрнаст :

-

брашно,

-

мед.

2.

в.

гронИк, -нка м доњи део врата код свиње и говечета; ме­ со и сланина са тога дела. грбница ж бот. род зељастих бшьака

Lepidium

из ф .

Bras-

Slcaceae. гроња ж а. гранчица са више цветова или плодова у облику - трешања, - шљива, - лешника. б. бо'Г. грозда­

-

ста цваст, цват са цветовима у истој висини , а са разли чи­

том дужuном nетељки .

пуцати.

гроњаст, -а, -о којије као гроња, сличан гроњи , гроздаст .

гроњасто прип. у облику гроње, као гроња, гроздасто .

1. мит. онај који, по народном веровању,уnра­ вља и удара громовима : - св. Илија, - Зевс. 2. фиг. силник, моћ­

гроњетина ж аугм. од гроња. гроњица ж дем . од гроња .

ник, властодржац; тиранин . громовница ж песн. (у атрибутској служби, уз именице стрела, муња) која убија као гром .

громовничкй, -а, -о који се односи на громовнике, који је

-

во­

рикати .

громовнйк м

као у громовника:

-

млина.

грме ти.

што је громовито.

глас.

громовнички прил . као громовници, попут громовника :

-

повикати.

громовио прил. на громованначин, као гром, веома громко: клицати .

топа,

громоритн, -йм несвр.

громовитост, -ости ж особина онога којије гPOMOвUт, онога

-

-

грозда, кита :

громовито прил . громовитим гласом, гласно попут грома, викнути ,

се заљубити .

громоран, -рна, -о 1. громак, громоглас(lН, бучан: - глас, смех,

громовити национализам . г. који оставља снажан утисак, из­

-

-

громор, -ора м оном. хука, бука; тутњава , грм.љавина: допада,

громобран м направа за заштиту зграда, електричних во­ дова и nостројења од удара грома, која се састоји од шшьа­ те металне шиnке 11 уземљивача за сnровођење муње у земљу.

-

одговорити. б. силно, јако :

-

громопуцатељ- в. громоnуцател- .

планина.

-

nY't

громоносац, -сца м ков. облак који доноси гром.ове.

громОбитан, -тна, -о који је uзложен ударима громова, који бију, туку громови :

ви­

-

пуцати.

громорно прил. громогласно, громко, бучно :

громкост, -ости ж особина онога што је громко, силина (гласа , звука).

громко:

-

чати, тутњати,

громко прил. громким гласом, звуком, веома гласно: нути, - одјекнути, - запевати.

ванредан , силан:

пуцањ .

громогласно прил. веома гласно, громким, громовитим гла­ сом: - рећи, - узвикнути, - одјекиути.

громби, -ија м енгл . а. врста дебелог тешког штофа од кога

-

-

глас ,

громогласан, -сна, -о 1. веома гласан , звучан као гром , гро­ мак, громовит : - крик, - пуцањ, - одобравање. 2. пун бомба­ стичних, крупних речи, израза, звучан, бомбастичан : - фраза.

и ларме, бучан:

се шију зимски каnути ; капут од тога штофа . б. (у полусло­ женицама, у атриб. служби, непром . ) којије од такве тканине:

-

громовски прил . слично грому, као гром, громовито:

громадност и громадност, -ости ж особина онога што је

громадно, масивност.

229

ГРОСИСТИЧКИ

грб-план м филм . оно што је снимљено , што се снима из непосредне близине, снимак изблиза ,увеличаll детшь неке сце­

lIe:

снимати сцену у гро-плану.

гропчић, -а и гропчiШ, -нћа м дем. од гроб.

грбс м нем . дванаест туцади гросист(а) м фр . трговац

lIa

(144

комада) робе.

велико , велетрговац.

гросистичкй, -а, -о који се односи на гросисте, в..еликотрговачки:

-

трговина,

-

ПИЈаца,

-

цена .

230

ГРОСИСТИЧКИ

-

ГРУБИЈАНСКИ грохотати, грохоћём несвр .

гросitстички прил. на велико: трговати ~. гросисткиња ж трговкиња на велико; жена трговца на ве­ лико.

гротеска ж итал.

1. nриказивање људи, жuвотиња или пред­

гласа, громко.

грохотно прип. грохотом, грохоћући , громко: ~ се смејати.

ном и комичном облику; уметничко (обично књижевно) дело

претеривање, гротескни покрети, ~ фигура. гротескио прип . на гротескан начин , као у гротески, изоб­ личено, неприродно, претерано комично: ~ изобличен, дело­ вати ~, изгледати ~.

гротескиост, -ости ж особина онога што је гротескно. гротласт, -а, -о којије као гротло : ~ брдо .

гротлеи, -а, -о који се односи на гротло . • гротлени гас (плин) нискокалорични гориви гас који се добија при nроизвод­ њи гвожђа у високој n ећи . гротло с 1. а. отвор вулкана, кратер. б. већи отвор који зјаnи, ждрело, грло ; уста : ~ пећине , ~ рудника, ~ јаме, ~ топа. в. отвор на nалуби брода за укрцавање и искрцавање тере­ та.

2.

в. грлић

(1):

~ ћупа.

3. кланац,

грохотиути (се), грохотнём (се) свр. nре.ма грохотати (се). гроце и гроце с песн . дем. и хиn. од грло. грош, гроша м нем . (мн . грошеви, ген. грошёва, уз бројеве и количинске прил . најчешће граша) вац од

20 пара; у Хрватској 1О филера;

19 Ј 8. год. никлени но­

сребрни новац који се

ша за иешто нимало не ценити , не nоштовати . ни гроша (ни пола

гроша) ништа (не вреди, не би дао, нема). то није чист (прави)­ то нису чисти послови , није ствар, посао као што треба. три

за - шатр . дедер ако смеш! уплашио си се, бојиш се . грошаст, -а, -о који има шаре, мрље вели чине и облика гро­ ша : ~ коњ, ~ образ, ~ кожа.

грошић, -а и грошйJi, -ића м

1.

дем. и хиn. од грош.

2.

с и-

тан кован новац уопште, пара .

гроф, грофа м нем. (мн. грофови) а. nлемићка титула у фе­

грошиJiак, -ћка м дем. и хиn. од грош. грошчиli, -а и грошчйJi, -ића м дем . и хиn . од грош .

падници највишег племства. б. фиг. omмeH господин; ир. госnо­ дичић . • живети као - живети у благостању, уживати.

грофињица ж дем. и хиn. од грофица; млада грофица; грофова кћи .

грофица ж грофова жена или кћи .

груб, груба, грубо 1. а. (о материјалима, односно предме­ тима од тих материјала) храnав, оштар; недовољно обрађен,

грофичица ж дем. и хиn. од грофица; грофова кћи.

грофовати, грофујём несвр. а. бити гроф, владати као гроф. б. фиг. живети као гроф , у благостању, уживати. грофовија ж грофовски посед; област којом управља гроф .

невешто израђен: ~ штоф, ~ сукно, ~ хаљина, ~ столњак, ~ кожа,

хартија, ~ даска. б. недотеран, несавршен (о начину изра­ де): ~ обрада, - израда . в. који се налази у свОl>t природном ,

-

неnрерађеном стању, сиров: ~ камен, ~ сировина. г. који је крупније зрнасте структуре, крупно млевен, неиситњен ,

ГРОфовина ж в. грофовија . грофовскй, -а, -о који се односи на грофове, који припада грофовима , својствен грофовима : ~ посед, ~ имање , ~ живот. грофовски прип. као гроф , својствено грофовима; богато : живети ~, плаћати ~.

грофовство с 1. грофовска титула , грофовска част : до­ 2. в. грофовија.

бити ~.

грохиуо, -ула, -о рад . nрид . од грохнути у атриб. служби: грохнули старац, ~ зграда.

грохнути, грохнём евр . 1. а. изнемоћи, клонути (обично од старости), оронути. б. постати трошан, склон na~, ове­ штати (нпр. о кући). 2. а. срушити се, сурвати се, пасти, треснути на тло . б. разбити се уз прасак, расnрснути се, nр­ снути у комаде. в. крцнути, зазвечати (о костима) . г. груну­ ти , nући . 3. а. нагло nотећи, линути, ударити (о сузама, киши и сл .). б. нагло, грохотом се засмејати, ударити, nрснути у смех.

гласан, бучан, громак смех, кикот: 2. а. тутњава , луnа, тре­

ударити у ~, смејати се грохотом. пра сак; звекет, зве цкање :

б. фиг. стицати, зарађивати у великим количинаll1а , гомилати: ~ новац, ~ материјална добра .

гру оном. (често поновљено) узвик за nодражавање грувања, nуцања (ватреног оружја) , ударања у нешто , луnњаве и сл.

грофић, -а и грофйJi, -ића м млади гроф; грофов син.

1.

гfJrати, гј)ћём несвр . а. cKynљaти на гомилу н еку сит ку, зрнасту материју, згртати; нагртати : ~ песак , ~ снег, ~ земљу.

грофиња ж в . грофица.

сак,

ковани новац различите

ковао почев од средњег века у Француској, Мађарској, Италији, Чешкој, Турској; данас новчана јединица у Аустрији (стоти део шилинга) и Пољској (стоти део злота) . б. ситан новац уопште, новчић, пара. - Остао сам без иједног гроша. 2. мрља , nега , шара (обл ика и вели чине гроша (1)): црвени грошеви на лицу. • чаршијски - ист. турски грош (у вредности од 1О пара) којије био у оптицају у Србији за владе кнеза Милоша. за свој - за свој рачун; за своје лично задовољство. не да(ва)тн ни гро­

удалном друштву (по рангу изнад барона), коју су носили при­

грохот и грохот м

1. а.

вредности у разним земљама (у Србији до

теснац, ждрело; бездан,

понор .

из свег

тутњати, трештати; брујати, хучати (о ватреном оружју, грмљавини , колима, вал овима итд.) . о - се в. грохотати (1).

таквог карактера: позоришна ~, политичка ~, ~ обичаја и

гротескан, -скна, -о који се односи на гротеску, који има обележја гротеске, грубо комичан, карикиран: на ~ начин , ~

1. смејати се грохотом,

а. звечати, звецкати , кврцкати; луnкарати,

тандркати, шкриnати (о костима, точковима кола и др.) . б.

мета у књижевности и уметности у неприродном, изобличе­

прилика. 2. фантастични украси животињских, бuљних и других облика . 3. чудан, прет ерано комичан призор или ситу­ ација : егзалтиран до гротеске, прећи у гротеску. 4. комична, гротескна фигура: претворити се у гротеску.

2.

~ грмљавине,

~ пушака;

~

шљунка , ~ бисера.

оштар:

-

песак,

вуна, ~ брада,

-

-

брашно . д. крут, несавитљив, оштар: ~

чекиња,

-

четка. ђ. који је без финоћ е, без не­

жности, који делује оштро, строго (о ли цу и цртама лица).

е. храnав, дубок (о гласу, звуку).

2. а. прост , неотесан , неугла­

ђен, некултуран, nримитиван : - човек. б. суров, свиреn, неми­ лосрдан, бруталан: - отац, - сила. в. који делује немилосрдно, сурово : грубе прилике живота , ~ неправда, ~ дискриминација, ~ уплитање у туђе ствари. г. nростачки , lјеnристојан, увре­

дљив (о речима и сл.): - псовка, ~ шала, ~ увреда . д. суров; ру­ жан, оnор: ~ стварност, ~ сан. з. који изискује много физичког

напора, одвећ тежак, напоран (о послу, раду). 4. израђен, из­ ложен у главним цртама, укратко изложен, nриближан , овлашан, сумаран, непотпуно разрађен: ~ скица, груби план, процена, у грубим цртама (потезима). з. а. крупан, nрете­

-

ран, лако уочљив, очuгледан : - грешка . б. тежак, недопустив: - прекршај, ~ повреда закона (дужности). грубети јек. грубјети, -бим несвр . постајати груб, губити финоћу, осетљивост, нежност, лепоту (нпр. о лицу, чулима, односно човеку) . грубitјiiн, -ана м груб, неотесан човек, nростак; суров чо­

век, дивљак. грубitјiiнка ж груба , неотесана , проста женска особа,

грохотав, -а, -о в. грохотан.

nростакуша; сурова жена, дивљакуша.

грохотан, -тна , -о одвећ гласан, бучан, громак (обично о

грубitјiiнскй, -а, -о који се односи на грубијане, својствен грубијанима : - поступак .

смеху): ударити у ~ смех.

ГРУБИЈАНСКИ грубијiiнскн прил. на грубијански начин, грубо, nростачки,

шљи, емоционални човеков свет, душа, срце: човек широких

грубијанштина ж в. грубијанство . грубити, грубйм несвр. чинити грубим, ружним , нагрђива­

лим грудима (јуришати, иаваљивати н сл .) ненаоружан , слабо на­

-

груди, патња у грудима, вапај из груди.

поступити .

грубијанство с особина онога којије грубијан, грубост, су­ ровост , неотесаност, грубијански поступак, грубијанско nо­ стуnање.

ти: -л ице .

грубо прил . на груб начин

1. сурово,

nростачки, дивљачки :

поступати , - одговорити. 2. неnажљиво: - руковати, - упра­ вљати (машином). 3. недотерано, недовољно обрађено: - оте­

-

оклесан камен,

-

омалтерисано,

грубим цртама , приближно , отприлике: чунати,

-

скицирати.

повредити дужност,

-,

бујне

опуштене

-,

оружан (излагати се опасности). из (диа, дубиие) груди из свег

-

разметати

се својим заслугама,јунаштвом и сл. њему пуне - каже се кад

-

сано дрво,

обле

срца , искрено . бусатн се (грувати се, бити се и сл.) у

грубјети в. грубети .

-

-

израђен.

проценити,

5. недопустиво много : - грешити.

-

4. у

изра­

кршити закон,

-

је неко весео, расnоложен. пасти (иекоме) иа

загрљај. привити (пригрлити И сл.) иа -

- пасти неком у

1) загрлити. 2)

срдачно,

пријатељски прихватити. срце да му искочи из грудн каже се

кад је неко јако узбуђен. човек широких груди широкогруд чо­ век, човек који има много разумеваља за друге; племенит човек. човек уских груди ускогруд човек, који нема разумеваља за друге. грудица ж дем . од груда.

груболик, -а, -о који има грубо лице, груб лик.

грудичав, -а, -о пун грудица.

грубост, -ости ж а. особина онога који је груб, онога што је

грудичавост, -ости ж особина онога што је грудичаво.

грубо , неотесаност, простота, суровост. б. груб поступак; груба реч. грубоЬа ж в. грубост. грувалица ж (м) в. бубалица. грувати, грувам несвр .

1.

а.јако , громко пуцати, nрашта­

ти (о тоnу, бомби, грому и др). б.јако се чути,разлегати се,

одзвањати, трештати (о музици, звонима и сл). 2. а. ударати, луnати тако да одјекује: - у леђа, - у капију. б. дувати вели­ ком снагом, с великим налетима, ударима, шибати (о ветру, кошави) . 3. ђач. учити напамет, механички, бубати: - лекци­ је . о - се ударати се, тући се (обично у груди јадикујући због своје несреће).

груда ж 1. в. грудва (Ј): - снега. 2. а. в. родна груда. б. (обично са допуном : земље) тло, земљиште, територија . • родиа (роljеиа) - родни крај, завичај, домовина. грудав, -а, -о који је пун груда, грумења, џомбаст:

земља,

-

орање.

грудница и грудиица ж анат. в. грудљача. грудњак, -а и грудњак, -ака м 1. прслук без рукава поста­ вљен крзном или вуном . 2. а. део женског доњег веша који при­ држава, стеже груди, nрслуче. б. стезник за грудни кош .

3.

део ама, каиш постављен крзном. који се ставља кољу преко

груди, наnршљак2 . коју су везана ребра,

sternum.

грудњачиЬ м дем. од грудљак. грудоболан и грудоболан, -лна, -о који болује од грудобоље, туберкулозан .

грудобоља ж мед . нар. грудна, плућна болест, lиућна тубер­

грудаст, -а , -о в . грудваст. грудасто прил. у облику грудви, грудвица: изгледати

грудат, -а, -о који има велике, развијене груди, nрсат:

кулоза.

-.

-

жена.

грудати (се), -ам (се) несвр. в. грудвати (се).

грудобрiiн м а. вој. насиn, бедем, зид или неки други заклон од непријатељске ватре . б. одбрамбена тврђава. грудобрiiнскii, -а, -о који се односи на грудобран :

грудатост, -ости ж особина онога који је грудат, nрсатост. грудва ж а. одваљен комад неке чврсте материје (земље, камена и др.) неnравилног облика, грумен: - земље, - руде . б. лоnтасто обликовани комад неке мекше материје (снега, си­ ра и др.): - снега, - сира. в. громуљица, грудвица (у некој житкој материји).

-

земља.

грумён, -ена м ком.ад (обично маљи) неке м.атерије, грудва : - земље, - соли , - шећера. груменак, -нка м дем. и хиn . од грум.ен. груменаст, -а, -о в. грудваст.

груменчиЬ м дем . од грум.ен.

грудвав, -а , -о пун грудава, џомбаст , грудав.

грумењаст, -а, -о в. грудваст .

грудваст, -а, -о који је у облику грудве, лоnтаст, заобљен:

корен ; грудвасте дојке. грудвати, -ам несвр. гађати некога грудвама снега. о

-

се

1. уз. сювр. гађати један другог грудвама снега. 2. а. претварати се у грудве; дробити се у грудве (нпр . о земљи) . б. згрушава ­ ти се, грушати се (нпр . а млеку).

грудвица ж дем. од грудва.

1.

пун грудвица:

лику грудвице, гомоља:

-

-

орање.

2.

који је у об­

корен .

грунд м нем. основна боја, основни nремаз преко кога се на­ грундирати, гр}'Ндйрам свр. н несвр. нем . припремити, при­ премати основу за сликаље или бојеље (платно , зид и сл) nре­ м.азиваљем основном. бојом., на коју се наносе друге боје: платно.

шни посед .

а. nредљи део човечијег и животиљ­

ског трупа од врата до трбуха: голе

грумуљ- в. гром.уљ - .

грунт м нем.

грудетина ж аугм. од груда.

1.

грумёње с зб. им. од грум.ен.

грумечак и грумичак, -чка м дем. од грум.ен.

носе друге боје .

грудветина ж аугм. од грудва.

груди, груди ж мн.

грудннк м в . грудљак .

грудоБОЛНiiК и грудОболнйк м онај који болује од грудо­ боље, туберкулозни (nлућни) болесник.

грудавост, -о сти ж особина онога што је грудаво.

грудвичав, -а, -о

груднй, -а, -о 1. који се односи на груди, који припада грудима : - кост, - кош, - дупља. 2. који се односи на nлућа, nлућни: - болест, - жлезда. 3. који долази из груди, који је ниског ре­ гистра, дубок (о гласу).

грудњача ж анат. грудна кост, nредља кост у грудw.tа за

груд ж песн. в. груди.

-

231

ГРУНТОВНИ

2. дојке у жене; недра: -. 3. вита ребра, дољи мекани груд­ ни део закланог говечета припремљен зајело: јунеће -, пуње­ не -. 4. nредљи део кошуље, хаљине који покрива груди (Ја) , nредљица : штиркане - . • кокошије (пилеliе) - мед. деформисани грудни кош код детета (услед рахитиса) , pectus carinatum. го­

дивљачки:

-

-

- . б. унутрашљи

органи

у томе делу тела: прободи у грудима, болови у грудима. в. фит. унутрашњост, дубина: у грудима земље. г. фнг. унутра -

1. земља која припада једном власнику, зем.љи­

2. в.

грунд.

грунтирати, грунтйрам свр. и несвр. в . грундирати. грунтовнн, -а, -о који се односи на грунт катастарски: грунтовне књиге;

-

уред.

(1),

земљишни,

232

ГРУНТОВНИК

-

ГРЧИЦА

грунтовнйк м в. гРУllтовничар.

групно npИIl. У групи, заједflО: путовати

грунтовница ж

групносвојйнскй, -а, -о који се одnоси 'ю гРУnflУ својиflУ:

1. земљиШllа књига у којој су уписани пода­

ци о непокретном им.аљу , његовом власнику, дуговима и др.

групносвојински односи.

2. уред у коме се воде земљиШllе књиге .

груповођа м ков. nредводflик, вођа групе.

грунтовничар м службеllик који води земљиШllе књиге,

грухати (се), грухам (се) несвр. в . грувати (се) .

грУflтовllице.

грухнутн (се), -нём (се) евр. в. гРУflути (се).

грунтовничарка ж жеllска особа гРУllтовllичар . грунтовничкй, -а, -о који се одflоси

грушав, -а, -о који се груша; nрогрушан.

lIa грунтовllицу.

грушавина ж в . грушевиflа.

грунтовно ПрИЛ. путем грУllтовllице, земљиШllе књиге, у земљишним књигама:

грунути, -нём евр.

1.

завести,

-

грушauак, -нка м згрушаflа, усирена крв, угрушак .

уписати .

а. Сllажно, громко nући (о ватреllОМ

оружју, експлозиву, грому и сл.). б. Сllажно зазвОllити, забру­ јати; Сflажно засвирати , затрештати. 2. СllаЖIIО ударити, луnити lIечим; mpecllymu (неким или lIечим) о нешто: - пе­ сницом у леђа , - у врата ; - некога о зид. 3. пасти, срушити се

с треском , треснути: - о земљу. 4. а. nочети нагло nадати, пљуснути , ударити (о киши , граду и сл.); lIагло nотећи (о су­ зама). б. избити, ударити нагло и Сllажно (о ветру, олуји). 5. а. изllеllада доћи, баllути, хруnити; jYPllymu: - у собу. б. нава­ лити , lIагрllути (у великом броју) : - са свих страна, - улицом. в.јурнути у flаnад, напасти, насрнути,јуришати: - на не­ пријатеља. о - се 1. ударити се, луnити се снажllО (у прса). 2. уз. повр. сударити се великом Сllагом . • - у смех (у плач) удари­ ти у смех (плач) , nоч ети сејако смејати (плакати). група и група ж фр .

1.

а. више лица, животиња или пред­

мета окупљених lIа једном месту, скуп , скуnиllа , гомила:

-

деце,

студената, - паса, - кућа, стајати у групи. б. више лица које везује заједlmчко nолитичко, идеолошко, lIаУЧ1l0, уметничко и др. убеђење uли заједflички друштвеflи, nрофесиОflалflи и сл . Ullmepec, од1l0 СflО исти циљ, задатак и СЛ.: политичка -, пар­

-

тијска

-,

студијска

-, -

научника, читалачка

-,

позоришна - .

в. скуп сродних бuћа или предмета који чиflе једflУ целиllУ: ет­ ничка - , народносне групе, педагошка - предмета, посебна минерала , - гуштера, сврстати у исту групу. 2. службеflички nлатflи разред , степ ен на службеничкој лествици звања и плата.

3.

а. хе м. тешње nовезаflи атоми у молекулу који као

целиllа суделује у хемијским реакцијама : алдехидна ска

-.

-,

кетон­

б. ЛИИГВ. два или више nовезаllих гласова: консонантска-,

самогласничка

-.

-.

грушати се, -ам се неевр.

1. претварати се у згрушаflУ ма2. постајати nросед,

терију, коагулисати се (о млеку, крви) .

nрогрушаn (о коси, бради) . грушевина ж угрушаflО млеко од краве, овце или козе (пр­ вих даflа по дОflошењу младУllчета на свет). грцав, -а, -о

1. који грца. 2.

којије nраћен грцањем:

-

плач,

грцаве речи.

грцаво npИIl. грцајући, с грцањем: грцај м

сисати,

-

lIacmyn грцања, загрцавања;

грцати и гiщати, -ам несвр.

1.

-

кашљати.

nригушени nлач,јеца}.

а. исnрекидаllО, тешко диса-

ти, гуш ити се при гутању, говору, у плачу и сл., при чему се

чују nрuгушеllи грлеllи звуци (услед физичке сметње, препреке или узбуђења) :

-

у сузама,

ти се, злопатити се:

дати .

• -

-

од плача. б. фиr. мучити се, nати­

-

под туђинском власти.

2. јецати, ри­

у дуroвима бити nрезадужен.

грцitзам, -зма м ЛИНГВ. грчка реч , израз или КОflсmрукција

lIa-

nрављеllа по грчком узору и уnотребљеllа у lIeKOM другом језику. грцнзирати, -изирам евр. и неевр. lIaмemllymu, lIaмemamu некоме грчки језик, културу или грчку lIациОflалllост, (у)чиllи ­

ти Грком, Грцима , (nо)грчити . о - се потпасти , nотnадати под грчки утицај, примити, nримати грчки језик, lIациОllал­

lIocm

и културу.

грцнути, -нём евр . гутљај, гУЦllути,

В. мат. скупина елемеllата с асоцијативllОМ

1. свр. CpKllymu.

грч, грча м (мн. грчеви)

према грцати (Ја и

2) . 2. попити

1. а. lIевОЉIIО lIагл.о и БОЛ1l0 стезаље

међусобном везо.м, скуп: теорија група, комутативна - .• инте­ ресна - група грађана који наступају са заједllичким иflтере­

мишића, сnазам . Ухватио га грч. б. (обично у мн.)јаки болови изазваllи грчељем мишића : грчеви у желуцу, порођај ни грче­

СОМ . крвне груне мед . групе у које су подељени људи према flа­ следним својствима своје крви: нулта крвна -, АБ крвна -.

ви. в. мед. lIазив за lIeKa обољења nраћена грчење.м мишића: срчани -, грчеви код деце. 2. дрхтање мишића lIеког дела тела

грушiција и групација ж тичка група:

ка

- . 2.

-

1. пол. већа друштвеllа или nоли­

друштвених делатности, интересна

-, странач­

(обиЧll0 у узбуђењу):

сврставање у групе, груnисање.

flој страflци , фракционаш .

борба ,

-

lIa

груnаше, фракциОflа­

делатност.

групашки ПрИIl. својствено груnашима, с груnаШКIIХ пози­ ција:

-

у грчу без оnуштеll0сти;

грчатн, -чим неевр. nуштати глас карактеристичан за

групашити, гр:Ynашим неевр. стварати nодвојеnу, ужу групу

-

•

грлицу.

Грче, -ета с дем. од Грк; млад Грк.

у јед1l0ј nолиmuчкој оргаnизацији, страflци .

шки:

у углу уста .

Грчад ж зб . им. од Грче .

групаш, -аша м ПОЛ. nриnадnик уже политичке групе у јед­

групашкй, -а , -о који се одllоси

-

lIаnрегllуто.

деловати.

грушiштво с груnашка делатflост, груnашење, фракцио­ flаштво; nриnадnост nодвојеllој, ужој групи у једllој партији. груписаност, -ости ж стање Оflога што је груnисаnо, оку­ пљеllост.

груписати, -ишём (групирати , гр)rпйрам) евр . и несвр. 1. оку­ пити, окупљати у групу, групе, удружu(ва)ти : - више области. 2. (nо)делити у групе, разврста(ва)ти, распоредити, расnоре­ ђивати (у групе): - песме, - примере. о - се створити, ства­ рати групу, ући , улазити у групу, удружи(ва)ти се. групица ж дем. од група. групичица ж дем. од груnица.

групий, -а, -о који се одnоси на групу а. који припада гру­ пи: групни интереси . б. који се изводи у групи, заједнички: превоз, - излет, - терапија , - путовање, - портрет.

грчевнт, -а, -о

1. а. којије nроnраћеll грчем, грчевима:

грче­

вити болови. б. захваћеll грчем, грчевима , који се грчи; скврчеll:

грчевити прсти .

-

плач,

-

2. који као да lIacmaje у грчу,јак и исnрекидаfl: кашаљ. 3. фиг. врло јак и наnрегflут, гРОЗflичав, - журба, - напор, - жеља.

смех ,

очајнички :

-

грчевито ПрИЛ. а. у грчу, с грчем; као у грчевима:

ногом,

-

-

трзати

плакати . б.јако , с lIајвећим напором, flаnрегflуто;

гРОЗflичаво, очајflички:

-

се борити,

-

се бранити,

-

покуша­

вати нешто .

грчевнтост, -ости ж

ма:

-

мншића.

2.

1. стаље Оflога

што је у грчу, грчеви­

претерана lIаnрегнутост , гРОЗflичавост.

грчити', -им несвр . СllaЖflО стезати, стискати; грчевито скупљати (делове тела):

-

шаку,

-

руке,

-

лице. о

-

се а. ску­

пљати се, стезати се због грча или као у грчевима (о телу, де­ ловuма тела); nревијати се у грчевима: - се од зиме , - се од бо­ лова. б. савијати ноге у лежећем ставу: - се у кревету. грчити 2 (се), -им (се) несвр . в. грцизирати (се) .

грчица ж бот. лековита зељаста биљка

ata

из ф.

Gentianaceae,

Menyanthes trifoli-

која расте на мочваРflим местима .

ГРЧКА

-

233

ГУБИТИ

Грчка ж држава на крајњемјугу Балканског полуострва.

губернијица ж дем . и хиn . од губеРllија .

грчкй, -а, -о

губернйјскй, -а, -о који се односи на губернију.

филозофија,

-

1.

који се односи на Грке и Грчку:

привреда.

-

2. православни, ортодоксни

језик,

-

(о вери).

губетина ж nеј. од губа .

грчки прил. на грчки начин, као Грци, грчким језиком: гово­ рити

-.

ryбилац, -иоца м онај који lIешто губи; 01lај који је у lIече­ му оштећеll :

гу оном. узвик за nодражавање грлених гласова разних пти­ ца (голуба, грлице , гуске и др.) и гукања малог детета. гуава ж шп. 60Т. суnтроnска воћка

Psidium guajava

из ф.

мирте, жутог округластог сочног плода .

1.

Mycobacterium leprae,

при којој се јављају

чиреви , чворићи на кожи и nроnадање ткива, леnра . б. фиг. 1) зло, пакост, поквареност: човек пун губе . 2) пеј. лош, зао, по­ кварен човек, гад, неваљалац. 2. а. 60Т. род гљива Fomes, с трајним дрвенастим nлодиштима, које обично nаразитирају на дрвећу. б. врста букове гљиве

Polyporus (Fomes) fomentarius, од које се добија труд за кресање ватре; труд за кресање ватре. гУбав, -а, -о а. који је заражен губом, болестан од губе, ле­ nрозан . б. фиг. 1) покварен, зао; nакостан. 2) који је у бедном стању,јадан , бедан. гУбавац, -авца м а. болесник оболео од губе, лепре. б. фиг. гад, неваљалац ; nакосник, злобник; лицемер . губавити (се), гУбавим (се) и гУбавити (се), -им (се) несвр. в. губати (се).

1.

а. болесница оболела од губе, лепре. б. фиг.

nакосница , злобнuца; лицемерка. 2. 300Л. а. у мн.: породица .жаба храnаве, брадавичасте коже Bufonidae, крастаче leco дивља чи .

дивљй, -а, -ё в . диваљ. дивљина ж 1. а. диваљ, неnроходан, забачен, пуст, ненаста­ њен крај: живети у дивљини. б. особине таквог краја . 2. особи­

на Оflога којије диваљ , необуздан, суров, дивља, необуздана на­ рав, природа; суровост, грубост; примитивизам, дивљаштво . дИвно прил . на диван начин, врло лепо, красно; изванредflО добро: - изгледати, - певати, - пристајати, - скројено.

дИвовскй, -а, -о који је као у дива, попут дива, необично ве­ лик, огромаfl , гол ем; необично Сflажан : - раст, - снага, - замах. дИвовски прил. flа дивовски начин, као див, попут дива: напредовати.

дИвокозјй, -а, -ё који се односи на дивокозе, дивокозин : кожа,

-

-

скок.

дивот- први део nолусложеница који значи : дивотаfl, диван, изванредан, изванредно урађен: дивот-дело , дивот-издање, ди­

вот-хартија. дивота ж 1. изванредна, задивљујућа лепота, красота; 0110 што је дивно, чему се човек диви: - предела, - призора. а. (у атрибутској служби) диван: - девојка. б. (у прилошкој служби) дивно, лепо . - Величанствено! Дивота! - Пева, да је дивота слушати га.

дИвотан, -тна, -о екепр. в. диван. дИвотност, -ости ж особина онога што је дивотно, изваflредна лепота (физичка или духовна), дивота . дИвскй, -а, -о в. дUвовскЙ.

дИвски прил . в . дUвовски.

дИвче, -ета с дем. и хиn. од див; дете дива . дИrестйвнй, -а, -о у изр. -тракт анат. органи за варење, nро­ бавflи оргаflи.

дигестија ж лат.

1.

хем. растварање, растаnање чврстих 2. мед. nро­

материја у течности при умереној темnератури .

бава, варење. дИгестор м лат. хем. радни сто у хемијској лабораторији из­ над ког се налази стаклени зид повезан с ексхаустором ради изолације и одвода штетних гасова . дигитализација жувођење дигиталних уређаја (у телеко­

дигиталис м лат. бот. наnрстак

Digitalis.

дИrитiлнй, -а, -о енгл . који оnерише бројкама , који се за­ снива на бројкама, који показује стање и др . вели чине бројка­ ма, бројним вредностима и сл.: рачунар ,

-

сат,

-

-

мерач крвног притиска,

-

техника.

дигитација ж лат. муз. начин стављања прстију на жице или дирке музичких инструмената, nрстомет .

ручна електронска справа за рачунање , мали, џеnни рачунар .

дигнитётан, -тна, -о који има дигнитета, достојанствен . дИrнути (се), -нём (се) евр. в. дићи (се) .

дйвљiшан, -шна, -о хиn. и еуф. од диваљ ; дивљачан.

1.

дИвокозин, -а , -о који се односи на дивокозу, који припада дивокози; који је као у дивокозе: - кожа, - хитрост.

дигнiпёт, -ета м лат. достојанство, част .

дйвљiчност и дивљачност, -ости ж особина онога којије дивљачан , 01югQ !итоје дивљачно , дивљаштво, суровост .

дивљё и дивље ПРИJl .

из

дйгитрон м (према имену фабрике у Бујама, Истра) nри-

дйвљачно прил . дивље, дивљачки; избегавајући друштво,

зазирући од људи :

Rupicapra rupicapra

nор. шуnљорожаца, тамномрке боје и са роговима nовијеним унатраг, који живи у планинском кршу (обично назив за женку).

муникације).

дивљачић м дем . и хиn. од дивљак.

понашање,

ДИДАКТИЧАР

дИвокоза ж зоол. врста nреживара

дивљакиња ж

куша

-

-

дйгресiiван, -вна, -о који садржи дигресију, дигресије . дilrpесiiвно "рИЛ. nравећи дигресије, удаљујући се од основне мисли: осврнути се

-

на нешто.

дигресивност, -ости ж особина онога што је дигресивно, nрављење дигресија: - приче.

дигресија ж лат. 1. удаљавање од основне мисли, теме; од­ стуnање, застрањивање: правити дигресије. 2. астр. привидно удаљење, одстуnање неке планете од Сунца. дидактИзам, -зма м 1. nоучност у књижевном делу, nоучни карактер књижевног дела, дидактичност. 2. склоност за nо­ учавање.

дидактика ж ГРЧ. 1. грана педагогије која се бави оnштим законима и задацима наставе, наставним методама и органи­ зацијом наставе. 2. nоучавање, поука, nоучност у књижевним делима; књижевно дело које има nоучни карактер: књижевна -. дидактичан, -чна, -о који је у духу дидактике, који има nо­ учни карактер, поучан : - поезија, - књижевност, - карактер. дидактичiр м

1.

онај који се бави дидактиком, стручњак

из области дидактике. карактер .

2. књижевник

чија дела имају nоучни

ДИДАКТИЧ:КИ

2.

дида.ктичкй, -а, -о 1. који се одllоси на дидактику: в. дидактичан: - поезија, - књижевност.

-

метода.

дидактички и дидактично прил. на дидактичан начин, у духу дидактике, поучно: писати

-.

дидактичност, -ости ж особина онога што је дидактично,

MII.

грч . белешке, напомене писца уз текст

драме у којима се дају упутства глум цима и редитељима за сценско извођеље драме. дидити, -ија м хем . (понекад и у облику полусложенице ди­ дити-прашак) врста иllсектицида у облику белог nраха (на­ зван према еllглеском изговору nочетних слова формуле ООТ) . диёдар, -дра м грч. мат. просторни угао који чине две равни . диелектрик(ум) м ел . материја која раздваја два nроводника и спре чава проток струје између два различито наелектри-

диелектричан, -чна, -о и диелектричкй, -а, -о који раз­ дваја два nроводника и спречава проток струје између два различито на електрисана тела, изолациони:

-

тело,

-

средство.

диелектричност, -ости ж својство диелектричних мате­ рија, т ела.

дизајн м еllГЛ . узорак, lIацрт, дезен прим ељен на модерно технолошки , индустријски обликоване предмете широке nо­ трошљ е.

дизајнер м уметник, технолог који се бави дизајном, који роке nотрошљ е.

dysenteria. дизентеричан, -чна, -о који се однаси на дизентерију: епидемија, - амеба, - болесник .

-

дизменореја ж грч . мед. тешка , болна менструацuја .

дitзна ж нем. техн . конусно сужена цев (као. д ео. ,/еког уређа­ ја, матора и сл.) у кајој се при кретаљу течно сти или гаса притисак претвара у брзину или обрнуто (зависна од тога којег је типа) ; уп . млазница. дијабетес и дијабетес м грч. мед. обољеље које настаје збаг nаремећеног метаболизма шећера услед смаљеног лучеља Ul/-

сулина, шећерна болест.

дијабетичар м анај који болује ад дијабетеса , ш ећ ераш . дијабетичарскй, -а, -о који се односи на дијабетичаре .

дијабетичкй, -а, -о који се односи на дијабетес. дијаболизам, -зма м ђаволско дело, ђавол ски nасаа . дијаБОлик м в. дијаболичар. дијаболичан, -чна, -о и дијаБОЛИЧКЙ, -а , -о ђаволски, со­

дизајнерскй, -а, -о који се односи на дизајнере:

дијаболичар м онај којије наклољен магијско.м, мрачном, који делује као. ђаво., сотана . дијаболички и дијаболично прнл . на дијаболиЧКlI начин, као. дијаболик, ђаволски, сотонски, аnако .

дизајнёрка ж жена дизајнер.

-

одсек,

-

школа .

дијаболичност, -ости ж особина онага што је д ијаболично .

дизајнitрати, дизајнйрам свр . и "есвр . (на)nравити дизајн.

дијагноза ж грч . мед. утврђиваље врсте и каракт ера балести ад које неко болује, на темељу прегледа болеСllика ,утврђиваље

дih8Лица ж а. направа, уређај, справа за дизаље и nреме­

симптома болести и разних испитиваља , nретрага : поста­

штаље терета: ручна

-

дизентерија ж грч . мед. заразна абољеље дебелаг црева nроу­

тонски , опак .

пројектује и ест етски обликује индустријске производе ши­

-

дизелскй, -а, -о који се односи на дизел-моторе, који се nо­ креће nомоћу дизел-мотора: - локомотива, - машина.

дијабетичан, -чна , -о којије абалео до дијабет еса.

са llа т ела; изол атор.

струка ,

277

ДИЈАКРИТИЧКИ

зракавана бактеријама и nраћена крвавим проливима, срдобоља,

nоу чно с т .

дидаскалије ж

-

-, бродска -, окретна -, грађевинска -,

на чекрк. б. в. лифт.

дih8Личар м Оllај који рукује, управља дизалицом. дitзање с гл. им . од дизати (се) . • - тегова спорт. спортска, олимnијска дисциплина у којој такмичар настоји да подигне што већи т ерет (тешке плоче nрuчвршћене на крајевима ме­ талне шиnке).

дihати (се), дйжем (се) несвр. према дићи (се), дигнути (се). дизач, -ача м 1. онај који нешто диже, подиже: - терета. 2. спорт. а. о/шј који се бави дисциплином дизаља тегова . б. играч у одбојци који nодu.же лопту саиграчу за смеч(оваље) . дюгйн, -ина м (обично у мн.) 1Ур . каиш од узде који се држи у рукама кад се управља кољима, nоводац, вођица. • држати дизгиие у (својим) рукама управљати нечим, имати власт, кон­

тролу над нечим . (ИС)IIУСТИТИ, пуштати дизгиие (из руку) (из)губити

вити дијагнозу. дијагностика ж грч . мед. грана медицине која се бави по­ стављаљем дијагнозе према симптомима бол ести . дијагностиковати, -кујем и дијагностицitрати, -ицйрам свр . и иесвр. nаставити, nастављати дијагнозу; одредити, одређи­ вати, прецизирати nамоћу дијагназе: - болест; - узрок смрти. дијагностичар м лекар каји nаставља дијагназу. дијагностичкй, -а, -о каји се односи на дијагностику и ди­ - испитивање .

јагназу:

дијагонала ж грч . 1. мат. дуж каја спаја врхове двају несу­ седних углава у многоуглу, односно два "есуседна рогља у nо­ лиедру . 2. правац , раздаљина која се пружа дијагонално. и представља скраћено растајаље између два .места , два nа­ лажаја: ићи по дијагонали.

власт , утицај; попустити, nоnуштати у строгости, стези .

дијагоналан, -лна, -о каји представља д ијагоналу, који је у правцу дијагонале: дијагонални пресек , - раван , - путања, -

притегиути, притезати, стегнути, стезати дизгиие строго , оштро

пливање .

поступити, по ступа ти према некоме, завести, заводити

строгу дисциплину. дюдар, -ара м 1Ур. ист. чувар улаза у турску тврђаву, заnаведник тврђаве .

дюдарскй, -а , -о каји се адноси lIа диздаре. дitзел м дизел-горuва , нафта . дitзел- први део nолуслаженица са значељем дизелскu: дизел-гориво , дизел-мотор, дизел-локомотива.

дизелаш, -аша м аутомобил са дизел-моторам.

дitзел-горйво с горива за дизел мотаре, нафта, минско уље. дизёлка (дизелица) ж железничка локомотива с дизел-моторам , дизел-лако.матива . дitзел-мотор, -ора м техн. врста матора са унутрашљим сагареваЉеЈ>! с nагонам на плинска уље, нафту (назван па ,/е­ мачком KOI/ cmpYKmapy Р.Дизелу) .

дијагонално прил . у правцу дијаганале, па дllјагонали, nа­ прека :

-

пресечен , сервирати лопту

-.

дијагоналност, -ости ж дијагонална усмер ен ост . дијаграм и дијаграм м грч . графички приказ бројчаних вредности и љихових међусабних адноса зависности .

дијаграмскй и дијаграмскй, -а , -о који се односи на дија­ грам :

-

приказ .

дијадём, -ема м в. дијадема. дијадема ж грч . 1. круна као знак владарског достојанства . 2. украс у облику круне или венца који жене носе на глави . дијак м грч . ист. 1. nисар на двору средљовековних владара или властелина , феудалаца. 2. манастирски ђак у средљаве­ кавнај Србији.

дијакрИтичкй, -а, -о грч. у изр. -зиак графички знак каји се дадаје неком слову да би аЗl/ачиа љегаву nасебну гл асовl/У

278

ДИЈАКРОН-

вредност, односно да би га разликовао од другог сличног слова (нпр. квачица или цртица код слова с ,

S,

С,

z).

ДИЈЕВдијаметар и дијаметар, -тра м ГРЧ. мат. nре чник , nромјер .

дијаметрiiлан, -лна, -о 1. који се односи на дијаметар: раван . 2. фиг. који је потпуно друкчији, различит , супротан,

дијакрон- в. дијахрон-. дијалек(а)т, -кта м грч . лингв. говор неког nодручја које се

својим особинама (фонетским, морфолошким, лексичким и синтаксичким) одваја и разликује од стандардног, књuжевног језика и од других говора; скуп народних говора који имају неке заједничке особине, наречје: говорити у дијалекту, штокавски -, кајкавски -, чакавски -. дијалекатскй, -а, -о који се односи на дијалекат, дијалекте: дијалекатске особине (црте), - израз, - реч . дијалекатски прил . у дијалекту, дцјалектом :

-

-

говорити .

дијалектiiлан, -лна, -о в. дијалекатскЙ.

дијалектitзам, -зма м дијалекатска црта у језику, реч, об­ лик или нека другајезичка црта карактеристична за неки ди­ јалекат.

оnречан; потпун (када је реч о супрот ности, разлици):

протност,

-

-

су­

разлика, дијаметралне крајности .

дијаметрално ПрИЛ . на дијаметралан начин, потпуно , сасвим (кадаје реч о супротности, разлици и сл): - опречан , - супро­ тан,

-

различит,

-

се разликовати.

дијапазон, -она м ГРЧ. 1. а. муз. обим , оп сег човечјег гласа или музичког инструм ента, распон . б. фиг. обим, опсег неке

активности, способности, могућности и СЛ.: - нечијих спо­ собности . 2. муз . метална направа са два крака за даваље тона, зву чна вuљушка .

дијапозитйв м ГРЧ.-лат. фотографска слика (nозитив) доби­ јена на провидној подлози (плочи или филму) за nриказивање nројекционим апаратом :

-

на стаклу, колор

-.

фил . наука, учење о оnштим законима

дијапројектор м nројектор за nриказивање, nројектовање дијаnозитива на белом застору (зиду).

кретања и развитка природе, друштва и човековог мишљења (битни саставни део марксистичког назора). 2. вештина у

дијареја ж ГРЧ. мед. у честано nражњеље црева у облику т е­ куће, слузаве, понекад крваве столице, прол ив .

дијалектика ж грч .

1.

траж:ењу истине откривањем nротивречности у nротивнич­

ком мишљењу и nобијањем тих nротивречности; вештина у

расnрављању и доказивању својих ставова.

дијаскопија ж ГРЧ. мед. nрегледање болесника nомоћу nро­ светљавања рендгенским зрацима.

дијалектичан, -чна, -о в. дијалектичкЙ.

дијалектичiiр м 1. присталица дијалектике, дијалектичког учења; онај који nрим ењује дијалектику, дијалектички метод.

2. онај који је

вешт у расnрављању, добар, вешт говорник .

дијалектичiiрскй, -а , -о који се односи на дијалектичаре, својст вен дијалектичарима. дијалектичкй, -а, -о који се односи на дијалектику, свој­ ствен дијалектици , заснован на дијалектици : - поглед на

свет,

-

схватање ,

-

учење,

-

принцип ,

материјализам.

-

дијалектички прил. на дијалектички начин, са становишта дијалектике: - схватати, - мислити. дијалектичност, -ости ж особина онога што је дијалек­ тично, што се заснива на дијалектици . дијалектолог мјезички стручњак који се бави дијалекто­ логuјом, који nроучава дијалекте. дијалектологија ж грч. грана лингвистике која се бави nро­ учавањем дијалеката, народних говора . дијалектолошкй, -а, -о који се односи на дијалектологију и дијалектологе : - испитивање, - рад, - карта. дијалектолошки прил . са становишта дијалектологије, у

погледу дијалектологије: дијализа ж грч.

-

занимљив облик .

1. физ. одвајање колоидних

честица у неком 2. мед. в.

хемодијализа: апарат за дијализу. дијализирати, -изирам евр . и неевр. (из)вршити дијализу: болесника.

-

дијалог м ГРЧ. 1. разговор између два лица: водити -. б. из­ лагање у драмском, књижевном делу у облику разговора; књи­ жевно дело написано у таквом облику: мајстор у дијалогу. дијалогизирати, -гизирам (дијал6гизовати, -зујём и дија­ л6гисати, -ишём) неевр . 1. водити дијалог, разговарати у ди­ јалогу . 2. (и евр . ) обрадити, обрађивати (књижевни састав) у

-

причу,

-

драму.

дијалошкii. -а , -о који се односи на дијалог, који је начињен, дат у облику дијалога : - облик, - форма . дијалошки прил.у облику дијалога :

-

обрадити .

дијамант м фр . МИН. најтврђи минерал,један од кристалних облика угљен ика, који се употребљава као драги камен или за обраду тврдих мат еријала. дијамантскй (дијамантни), -а, -о који се односи на дија­ мант , којије од дијаманта; украшен дијамантом; својствен

дијаманту:

-

сврдло;

-

прстен,

-

игла;

-

дијаспора ж ГРЧ . расутост припадника неког народа или верске заједнице у крајевима изван њихове nостојбине, расе­ јање: Срби у дијаспори .

дијастаза ж ГРЧ. хем . в. амилаза. дијастола ж ГРЧ. физиол. ширење срца које се ритмички из­ мењује са стезањем (систола) . дијастоличан, -чна, -о који се односи на дијастолу:

-

покрет.

дијатеза ж ГРЧ . 1. мед. урођена склоност организма према одређеним болестима. 2. лингв .једна од основних категорија глаголског значења која се односи на активност , односно па­ сивност граматичког субјекта, глаголски род. дијатека ж ГРЧ. збирка дијафилмова ; сnремница за љих. дијатомеја ж ГРЧ . бот. У МН .: ситне једноћелијске алге које лебде у води, алге кремењашице Diatomaeae (у јд. : таква алга).

дијатомејскii. -а , -о који се односи на дијатомеје . • - земља брашњава бела маса, материја од скоро чистог сил ицијум­ -диоксида, која настаје од угинулих дијатомеја. дијатоника ж ГРЧ . муз . музички систем који се састоји од тонова nоређаних један за другим у размацима од целих сте­ пена и nолустеnена .

раст вору од мол екула ијона растворене супстанц е .

облику дијалога:

дијаскоп м ГРЧ . апарат , nројектор за nројектовање дијаnо­ зитива , дијаnројектор .

сјај .

дијатоничкй, -а, -о в. дцјатонски . дијатонскй, -а, -о који се односи на дијатонику: (скала), - интервал.

-

лествица

дијафилм м сл ике које обрађују једну тему снимљене уза­ стоnно на филмску траку ради повезаног пројектоваља. дијафрагма ж ГРЧ. 1. анат. мишићави преградни зид који раз­ дваја грудну од трбушне дупље. 2. танки преградни зид, мем­ брана, оnна; уопште nреграда, заслон. 3. механичко средство за сnречавање зачећа у виду куnастог nоклоnца који се ставља на врх грлића материце. дијахронија ж ГРЧ. 1. збивање неких појава у различито вре­ ме, разновременост. 2. ЛИНГВ. историјски развој језика; хро­ нолошка условљеност разлика између два језичка стадијума. дијахрОнЙјскii. -а, -о (дијахр6ничан , -чна, -о и дијахр6нич­ ки), -а, -о који се односи на дијахронију: - развитак језика . дијахронйјски (дијахр6нички и дијахр6нично) ПРИЛ . са ди­ јахронијског становишта, у погледу дијахроније: посматрати неку језичку појаву -. дијiiчкй, -а, -о који се односи на дијаке .

дијев- в. дев- , дијел в . део, дијел- в . дел- , дијељење в. де­ љење.

279

ДИЈЕТА - ДИМ

дијета ж грч . одређени начин , режuм и схране који пропису­ је лекар ра ди ле чења или очувања здра вља: - за мршављење , дијабетичка -, прописати дијery, бити на дијети, држати дијery.

дијеталан, -л на, -о који се односи на дијету:

-

пребрзо, - слово по слово, - писмо . 2. а. заповедати; наметати по својој вољи: - некоме услове . б. условљ авати , одређивати , налагати . - Такав став му је диктирала ситуација . Пијаца дик­ тира цене.

исхрана .

дијеталац, -л ца м онај који се храни д ијет алн о, којије на дијети .

дilкција ж лат. начин изговарања гласова , ре чи и ре ч еница у говору, n евању или рецитовању: имати добру дикциј у.

дикцйјскй, -а , -о који се односи на дикцију.

дијетално прил . на дијеталан начин , nридржавајући се ди­ јет е: хранити се

дикцйјски npнл . у погледу дикције:

-.

дијете в. дет е.

дијететичар м о нај који се бави д ијет ет и ком , стру чњак за дијет етику.

двоумљење : бити (наћи се) у дилеми , довести некога у дилему. препарат,

-

средство ,

-

произ вод .

дијецеза ж грч. ЦРКЈ! . црквена обл а ст под управом бискупа (ређе епископ а), бискуnија (епископија) , епархија .

дијецезалан , -л на , -о који се односи на дијец езу, који при­ пада д ијец ез и . дика ж 1. а. поно с, част : - свог рода , бити - за некога, слу­ жити (бити ) на дику. б. сл ава , почаст : српска -, - Немањића . 2. (Н м) н ар. драга, Аlила особа, драга, драган . • збоroм дико! фам . каже се ка д н ешт о пропадне, кад н е чега н ема више. ди кин, -а, - о који припада дики , који се одно си на ди ку дикица и дикица м Н ж дем . и хиn. од дика

(2) .

дИлер м енгл. а. самостални шnекулант на берза.ма енглеског типа; трговачки посредник. б. онај који се бави незаконитом купо вином и продајом девиза , н еке д ефицитарн е ил и за увоз забрањене робе, дроге и сл .

дилерисати, -ишём несвр. бавити се н езаконит ом купови­ ном и продајом дрога, девиза или неке д ефицитарне ро бе, би­ ти дилер. дилетаит м лат. а. онај који се бави неКОАI науком , у.метношћу и сл. из л ичног задовољства а без стручне спреме , аматер, н естручњак; онај који ради нешто н естручно и површно . б. н еnроф есионални глумац, амат ер . дилетаитюам, -зма м бављење неком делатношћу (науком , уметношћу и сл .) ради задовољства и без потребн е стручне

(2) .

дикла ж у из р . што - навикла како се ко навикн е у младости ,

спреме, аматеризам, нестручност , nовршно ст у раду; посао

урађ ен без потребн е стручности .

онако и касније поступа.

дикобраз м зоол. мед итерански глодар

Hystrix cristata, ноћ­

дилетаиткиња (дилетантица) ж женска особа дил етант.

на животиња биљождер с јаким канџама и црним и белим

бодљ икама на леђима , бодљ икаво пра се.

дилетаитскй, -а, -о који се односи на дилетант е; нестручан, nо вршан :

дикотиледбна ж грч. бот. У мн.: биљке цветниц е са два коти­

ледон а (кл ицин а ли стића) у семену биљка).

Dicotyledones

(у јд.: таква

диктат, -ата м лат.

1. а. казивање у п еро

диктату, радити по нечијем диктату, прихватити нечији

-.

диктатор м лат. 1. онај који неограничено вл ада, апсолутни госпо дар, аn солути ста ; онај који намећ е своју вољу и захт ева послушн ост без пого вора . 2. ист. владар у старом Риму који је добијао неограничену власт од сената . диктатор ка ж жена д иктатор

-

власт,

-

стичко , тиран ско n остуnање, само вољ а: завести диктатуру

•

- пролетаријата пол. ист.један од обл ика једнопартијске дикта­ туре уведене у име пролетаријата у земљама са револуцијом , односно силом усп остављеним социјализмом .

диктафон, - а и диктафОН, -она м лат. -грч . справа , апарат за снимање разго вора и његову репродукцију. диктирати , диктйрам н есвр . лат.

пошта.

дifлйк м звук, свирка диnала, гајди и сл ., дилuка њ е. диликати, -ам и диличём несвр . производити нарочuте високе тонове, дилик (о свира чу на ди плама , гајдама , односно о диnлама , гајдама) .

дifловати, -лујём несвр. жарг. в . дил ерисати . дifлувијалаи, -лна, -о који се одно си на д ШlувијУАI: дилувијалне животиње .

-

доба ,

дИnувйјскй, -а, -о који се односи на дuлувиј, д илувијалан .

nл е истоц е н.

дИљем предл . (с ген . )

2.

1. казивати у перо, говорити -

ре ч по р еч lI екоме који то истовремено дословно записује:

-

дИnувијумскй, -а , -о који се односи на дилувијум.

-.

и ст. у старом Риму вл аст, вл адавина д иктатора .

писати -.

дилilжаискй, -а , -о који се односи на д илижансу:

дух .

завести д иктатуру, укинути диктатуру. б. уопште апсолут и­

2.

-,

дИnувијум (дИлувуј , -иј а) м лат. геол . ледено до ба у квартару,

диктатУра ж лат. 1. а. владавина, режим диктатора ; неогра­ ничена власт једне лиЧlюсти , групе или класе у једној држави :

у кући .

дело.

дилilжаиса ж фр . вел ика затворена кола са коњ ском заnрего.м

диктаторски ПРИJl . на диктаторски начин, као диктатор: поступати

-

која су служила за превоз путника , n о шт е и робе.

(1).

диктаторскй, -а, -о који се одно си на диктаторе, свој­

ствеll д иктаторима:

корак,

дилетаитство с в . дилетантизам .

и досл овно бележе­

словно изврши; наметнуто А1Uшљење: покоравати се нечијем

-

друштво ;

вршно : поступити

њ е н е чијux ре чи , диктирањ е; текст који неко говори а други записује : писати по диктату. б. вежба nисања по казивању у п еро: писати - . 2. строга заповест, налог да се нешто безу­

-

дилетаитски прип. на дилетант ски начин , н естручно, по­

диксилеид м е нгл. муз. врста џ ез-музике и оркестар који свира ту музи ку, састављен обично од трубе, тромбона , кла­ рин ет а, клавира , гитаре, баса и удараљки .

-,

материце.

дилема ж грч. стање, ситуација у којој се тр еба одлу чити , определ ити заједну од две или више могућности ; недоумица ,

дијететскй, -а , -о (дијететичан , -чна , -о) који се односи на

владати

-

дилеја ж шатр . будала .

хран е.

-

исправно.

дifлатациоий, -а , -о који се односи на дилатацију.

дијететика ж грч . наука о правилној исхрани и начину жи­ вота кори сном за здравље; такав начин исхране, хигијена ис­

дијет етику:

-

дилатација ж лат. ширењ е, раст езањ е :

током, у току:

-

1.

широм, дуж:

-

града,

-

домовине.

читаве године.

дИљка ж врста старинске дуге nуиlке. дим м (мн. Дй:мови)

1. гасовити

производ који настаје при

сагор евању н е ч ега , а садржи угљен-диокси д , водену пару, азот и врл о ситн е ч естиц е чађи и п еп ела који се дижу у ва­ здух у виду сивкастих облака : густ -, сушити месо на диму. 2. а. густи облак паре, магле, nрашине, снега и сл . који подигн е ветар : - (од) прашине, - (од) снега. б. исnарење,А'lирис: - (од) печења. 3. фнг. н ешто привидно , варљиво, н ест варн о. 4. ист. огњишт е, кућа (као пореска јединица) .

• ПИЧКИII (пизднн) - вулг. оно што је безвредно, бесnредметно , бесм исл ено , ништа . од­ бијати (извлачити, повлачити н сл. ) димове избаци вати дим при

nушењу, nушити, nућкати . отиliи у - н естати , изгубити се,

280

ДИМАРИНА

пропасти . дај миједаи -дај ми да nовучемједан дим при nушењу. увлачити - ув.лач ити у себе дим при nушењу. иема дима без ватре нема успеха без претходног труда . 1шску. димитн, -им неевр.l . избацивати, испуштати дим (о дим­ њаку, односно ма шини која производи дим). 2. излагати деј­

ст ву дима ; сушити на диму: - стакло, - месо . З. избацити дим при пушењу, пушuти : - (на) лулу, - цигарету. 4. (и 6езл .) в. димити се. 5. фиг. разг. бежати, давати се у бекство: - уз ули­ цу. о - се а. ( понекад безл.) и спуштати дим, nушити се (о ономе шт о сагорева непотпуно или што је захваћено таквим сагоревањем , ,mр . о ламnи , свећи , згаришту, сену итд.). б. в. димити (1). в. исnуштати из себе испарење или н ешт о слично што личи на дим , прашину и сл. (нпр . о морској пучини , бари, ђубришту); дизати се у облику дима , паре (нпр. о nрашини итд.). г. врсти се, ковиmлати се (о м исл има , осећањима) . димиli, -а и дИмйli, -иliа м дем. од дим.

димљив, -а, -о 1. а. који се у већој мери дими, nуши : - лампа. б. пун дшю, зад им.љен: - просторија. в. који се осећа на дим, димљен : - м есо, дим љиве шљиве . 2. који је као дШ1, сли чан диму: - магла . димљиво I1 р И11 . са .м ного дима, испуштајући доста дима :

-

се пушити ,

-

горети .

димљивост, -ости ж особиftа онога шт о је дUAtЉивo.

дИмии, -а, -о (ретко неодр . дИман, -мна, -о) који се односи на дим, који је од д има, у коме има дима, пун дима; који исnушта дим и сл.: - облак, - језик, - завеса , - собица, - цев , - оџак . димнина ж и ст. в. дШ1Ница . димница ж ист. средњовековни порез на доходак који је nла­ ћала сва ка кућа, свако домаћинство с димњаком .

1. 6иол . појава када се јединке јед­

диморфност, -ости ж в. диморфизам.

'I/laHaKa . 2. део мушке I/ародне ношње, CYKl/eHe или чохане пан­ талоне са широким flогавицама суженим испод колена.

дИмина ж аугм. и n еј. од дим.

цев .

не врсте јављају у два различита облика: полни -, сезонски -. 2. мин. способност кристализације у два сист ема .

1. део жеnске муслимаl/ске ftошње,

димилица ж пчел. направа у којој се ствара дим за смири­

-

диморфан , -фна, -о ГРЧ. који се јавља у два различита обли­ ка: 1. 6ИО11 . код којега се разликују два типаједипки (о врсти). 2. МИН . који кристалише у два сист ема: - минерал .

шалваре са ШL/fЈОЮIМ ногавицама стегпутим и набраним око

димије .

1. в. дUAtЉив (16). 2. којије као дим; магловит ,

димоводнй, -а, -о који одводи дим:

- планина .

xun. од

цев .

димовод и дИмовод, -ода м димњак; цев дШ1њака.

димензионалност, -ости ж димею ије, пропорције (нечега) :

димијице ж мн. дем. и

-

н ејасан .

димензионалан , тродимензионалан.

драмску садржltну.

локомо­

чар ски .

обогатити се н еким ,/Овим својством , квалитетом.

димензионирати, -6нйрам (димензи6нисати, -ишём) евр . и нее вр . а. одред ити , одређивати димензије не чега, одредити , одређивати веЛtlчиl/У I/ечега с обзиром IШ димензије; (из)гради­ ти у утврђеНиА1 димеnзијома: правилно - фудбалска игралиште . б. фи г. да(ва)тu смер , интеюит ет и сл. развоју н е чега: -

-, -

на крову.

дИмњачiiр м в . димничар.

•

иреалност ,

-

димњача и дИмњача ж 1. пчел . посуда у којој се ствара дим за кађењ е, омамљивање пчела . 2. тех н . ком ора парног кола у коју доспева дим пре него што се испусти кроз димњак. З. 6от. род једногодишњих KOPOвCКUX заљастих биљака Fumaria из ф . макова (Papaveraceae).

време, временска компонента, nрост ирање у

димије, дим ија ж ми . lyp.

занат,

дИмнути, -нём евр . п овући дим, испустити дим при пушењу.

димарина ж ист. в. димница .

2.

-

- мајстор .

п еска у пустињи или на морској обали, који наст аје наношењем ветра или морских таласа : пешчана

-.

динамИзам, -зма м 1. фин . схватањ е, т еорија према којој су сила и кретање у основи свега nостојећ ег . 2. диflамика , ди­ намично с т: музички

-,

унутрашњи

-.

динамизирати, -йзйрам евр. и неевр. lY) чинити динамичним; довести, доводити у живо , динамичко кретањ е. динамика ж ГРЧ .

1. бујан развој,

живост у развоју неке по­

јаве, живо кретањ е, мењање, богат ст во акције; д инамич­

ност ; променљивост : - живота, - развоја , - драмске радње, изражавања. 2. физ . грана механике која изучава законе кре­ тања тела и сила које га изазивају. З. муз. део .музичке теорије

-

који изучава ступњевање јачине тонова и њихове међусобне

односе. динамит м ГРЧ . врста снажног експлози ва који је саста­ вљен од нитроглицерола и инфузоријске земље или салитре, дрвене nиљевине,угљена и др. додатака: разбијати динамитом, ловити рибу динамитом . динамИтiiш, -зша м радник који рукује динамитом, минер; онај који врши диверзије динамитом. динамитирати, -itтИрам (дишiмитовати , -тујём) евр. и неевр. разорити , разарати динамитом ; минирати . динамитскй (дишiмитнй), -а, -о који се односи на динамит , који је од динамита.

динамитск и прил . као динамит, врло снажно:

-

пуliи .

дииамичан, -чна, -о а. пун акције и промена, врло жив, бујан, буран : - развој , - игра. б. који има у себи јаку покретачку снагу: - средина, - друштво, - море, - фактор . динамичiр м присталица т еорије динамuзма.

ДИНАМИЧКИ

динамичкii, -а , -о а. који се односи на динамику:

-

закон.

б. в . динамиЧа1I.

снажно, бујно, бурно:

-

се развијати,

-

се мењати,

тећи .

-

династичност, -ости ж оданост, nриврженост некој дина­

промена,

-

игре,

-

драме;

-

-

развоја,

-

скупштине.

дингач м агр. врста црног грожђа с полуострва Пељешца; вино од тога грожђа (названо по селу Дингаче).

динамичност, -ости ж особина онога што је динамично;

живост, активност, nромепљивост; nокретљивост:

281

ДИПЛЕ

стији:

динамично (ДИ1,нiмички) прил. на динамичан начин, живо,

-

-

дйнго м зооп. аустралијски дивљи пас црвеllкастосмеђе боје

Canis dingo,

трупа.

који живи у чоnорима.

диносаур(ус) м грч. пал. у мн.: ред изумрлих голем.их копнених

дйнамо М грч. ел . генератор истос.мерне Оедносмерне) елек­ три чне струје који ради на принципу електромагнетне ин­ дукције; електрични генератор уопште. динамо- први д ео сложеница и nолусложеница које значе

гмизаваца из мезозоика

диња ж бот. и агр.једногодишња врежаста зељаста бшька која рађа сочне • шта зна свиња шта је диња каже се ономе (или за онога) који lI е зна да цени

Cucumis

динамо-машина ж ел . в . динамо.

(у јд.: такав гмизавац) .

јело кувајући га истиха са мало воде и масноће у nоклопљеном суду, nирјанити.

неиЈто у вез и са силом : динамо-машина, динамо-строј, дина­ мометар , динамо-мотор итд .

Dinosauria

дйнстати, -ам и динстовати, -тујём несвр. нем. сnрављати

mеlо из ф. бундева

(Cucurbitaceae),

слатке ароматичне плодове; плод те бшьке .

динамометар и динамометар, -тра М грч. направа, справа за мерењ е сил е .

вредно јело, неки специјалитет или уопшт е нешто вредно, лепо , квалитетно.

динамо-мотор, -ора М и дйнамо-турбина ж ел. електрични

дињар м одгајивач и продавац диња.

агрегат , генерат ор са nог онским мотором.

дињаст, -а, -о којије налик на дињу:

динар М лат. осн овна српска новчана јединица и новЧа1Ю је­ диница неких араnских земаља (Ирака, Кувајта, Алжира и др.). 2. фиг. новац уо пште , паре: трка за динаром , гледати све кроз

-,

остати без динара .• без паре и дииара бесплатно. од ди­

нара направити пет бити врло успешан , nромућуран. динарац, -рца М а. човек динарске расе, динарског етничког

или антроnолошког типа. б. становник с nодручја планине Динаре, одно сно динарског nланинског система . в. фиг.уоnште горштачки тип човека , горштак .

глава,

-

капа.

дињин, -а, -о који се односи на дињу, којије од диње:

-

-

семе ,

кора.

дињица ж дем. од диња . дињiiште с земљиште на коме се гаје или су се гајWlе диње.

дио в. део, диоб- в. деоб- . диогенскii, -а, -о који је као у Диогена (грчког филозофа којије живео у бурету), који не придаје значај Ашт еријалllим

динарачки ПР'IJI. како је својствено динарцима :

-

-

-

одлучан,

неуморан.

добрима . диогенски прип. као Диоген, веома скромно: живети

динарИд, -ида М антроп . у м/с варијетет беле расе, посебно раширен ујугоuстОЧflој Европи и на Балканском полуострву,

чије су одлике тамна пут , брахикефалност и средњи или висок

-.

дибда ж грч. ел. електронска цев са две електроде (катодом

и анодом), која двосмерну струју исправља у једll о с.м еРIlУ . диоксид м грч. хем. у МII.: анорганска једшьења једllог ат ома неког елемента са два атома кисеОllика, дво струки оксиди (у

раст (у јд . : припадник тога расног типа). динарић М в. дuнарчић.

јд.: таквоједињење): угљеников

динарка ж жена динарске расе, динарског етничког и ан­

- , сумпор ни - .

дион- в. деон-.

троnолошког типа.

-динарка други д ео сложеница који значи динарску вред­

ност новца означену првим делом сложенице: дводинарка, пе­

дионИзијеВСКii, дионИзијевскii и диониЗiiјСКii, -а, -о који се

тодинарка, стодинарка.

динароiiд, -ида М човек динарског антроnолошког типа или са извесним особинама тога типа . динарскii, -а, -о који се односи на динар, изражен у дина­ рима:

-

вредност.

је nланинског си ст ема те nланиllе и на становништво тога

-

предео ,

одllоси lIа култ грчког бога Дионизија , пун животн е радо сти; расnојасаll , разуздаll,раскалашан: - светковине, - пијанке. дионiiзијевски, дионИзијевски и ДИОНИЗiiјски прип. на ди­ онизијевски, диОllизијски начин, са пуно животн е радо сти; расnојасано, разуздано, раскалашно:

динарскii, -а, -о који се односи на планину Динару, nодруч­

nодручја:

дионизије ж ми. грч. ист. свечаllости у славу грчкога бога Ди­

Оllизujа, баханалије.

-

раса,

-

тип,

-

речито ст.

се веселити.

та који се састоји од окулара (nлочица с МШIOМ рупом) и

објектива (отвор са укрштеним нитима).

динарчић М д ем . од динар (понекад у еуф. или nрезр. зна­ чењу); ситан но в чић уопште. дit:нaCT(a) М (мн. -сти) грч . ист. а. владар с наследним правом, монарх, суверен , краљ , цар . б. феудалац у вазалном односу према кршьу.

диоптрија ж грч. а. физ. и мед.једиllица за мерење јачиllе nре­

ЛОМllе моћи сочива (обично код lIаочара) ; јединица за мерење степена nоремећаја вида (кратковидости и дал. ековидости):

велика -, мала

- . б.

фиг.начин виђења, nосматрања, гледиште.

диорама ж грч . панорамска слика 'IQ nровидllој основи која

династија ж грч . ]. владарска породица, лоза; низ , редослед владара из и сте породице , л озе: хабзбуршка - , - Немањића, - Обреновића, - Карађорђевића. 2. подр. породица nовлашћених. динаcтiiјски, -а, -о који се односи на династију, династички: династијске борбе. династичан, -ч на , -о

-

диоптер м грч . справа , уређај за визирање удаљених предме­

игром и рефлектовањем светлости дочарава м ењањ е , по­ крет (нпр. залазак сунца) , претеча кинематографа , а сада се користи у позоришту.

дипл. скраћ. дипломирани:

-

инжењер.

диплар м а. свира ч у диnле. б. онај који прави диnл е .

1. (одр.) в.

династички.

2.

одан, лојалан

династији: династични лнберали.

династичар М присталица, nриврженик неке династије; монархиста.

династичарство и династичарство с оданост, nриврженост династији. династичкii, -а , -о који се односи на дUlюстију: династички интереси , д инастичке борбе.

дипларскii, -а, -о који се односи на диnларе.

диплати, -ам несвр. в. диnлити . дИпле, дипала ж ми. грч. народни дрвеllи музички дувачки ин­ струмент са две цеви, од којихједна има шест, а друга две ру­ пице .

•

дувати (свирати, диплити, ударати и CJI.)

1)

у lIечије ДНllле

пристајати уз некога, бити под нечијим утицајем; радити у

-

човек,

нечију корист. 'ГО су друге

-

2) у друге Дlllше мењати своје мишљење,

то је нешто друго, то је друга ствар.

држање.

282

ДИПЛЕНИ

-

прихватати се хране или nића.

диплени, -а, -о који се односи на диnле.

дИплити, -им несвр.

1. свирати у диnле. 2. фиг. пеј. говорити • - друкчије мењати свој

којешта, брбљати, блебетати.

став, мишљење, говорити о нечему на други начин.

-

Цео дан није дирала јела. д.

узимати, односити, присвајати (нешто):

-

туђе,

-

новац . ђ.

(обично одрич.) интервенисати у нечему (у неком тексту, са­ ставу), мењати, nреnрављати. - У томе рукопису не треба ништа дирати .

диплице ж МН. дем. и хиn. од диnле.

2. а. мешати се у нешто (у нечија права,

инте­

ресе и сл.); наносити штету нечему, крњити, нарушавати:

интересе народа,

диплодок(ус) м грЧ . пал. врста џиновског диносаура.

-

у нечија осећања,

-

у веру,

-

(у) светињу,

-

у

у

мит,

диплома ж грч. а. сведоџба о nоложеном завршном испиту на високим и др. школама; документ којим се признаје одређе­

-

ДИРЕКТОРСКИ

- успомене . б. узнемиравати; нападати , nрогањати: дете, - у рају. В. задиркuвати, задевати, nецкати: - девојке, - некога за студије. 3. фиг. остављати неки утисак (на неко­

из медицине, докторска

га), доимати се (некога); изазивати непријатан осећај (код

-, добити

(стећи) диплому. б. документ којим се потврђује да је некоме додељено неко nризнање, одликовање: похвална - . В.

некога), вређати (некога). - То ме је дирало непријатно. б. иза­ зивати (код некога) јака осећања, тронутост , изазивати са­

ист. свечани владарски указ којим се додељују нека права или

осећање, самилост, гануће, потресати, узбуђивати: - нечију душу, - срце, - читаоца . - Дирала га је судбина несрећника. о - се 1. уз. nовр. од дирати (Ј а , б, 2в) . 2. ушемиравати, задир­ кивати некога, не остављати друге на миру. - Не дирај се! Остави ме на миру. • - (некога) у срце (у душу, у живац) изазивати код некога врло јака осећања, потресати.

ни стручни степен, ранг у струц и :

повластице појединцима, повеља. дипломат(а) м (мн . -ти М И -те ж)

1. особа која се бави диnло­ 2. фиг. довитљив човек,

матијом, дипломатском службо.м.

вешт у опхођењу с људима, човек који спретно и смишљено спроводи своје намере .

дипломатизирати, -изiipам (дипломатизовати, -зујём) несвр . бавити се диnломатијом, водити дипломатске разговоре; ве­ што , спретно настојати да се неко придобије за нешто . дипломатија ж грЧ. 1. грана политике која се бави сnољно ­ nолитичким пословима, односима између држава; вештина

вођења сnољноnолитичкux послова ради обезбеђења интереса своје земље . 2. вешт о, спретно настојање да се неко придо ­ бије за нешто. 3. званични органи једне државе који се баве односима са другим земљама, чиновници, службеници који се баве дипломатским пословима. дипломатика ж nомоћна историјска наука која се бави nроучавањем повеља и других службених докумената, исправа с правног и историјског становишта .

дипломатисати, -ишём несвр. в. диnломатизирати. дипломатичан, -чна, -о који се односи на дипломате, ди­ пломатски.

дипломатичар м онај који се бави диnломатиком; познавалац

диnломатике.

на дипломате и дипломат ију; својствен дипломатима:

-

служба,

-

мисија;

-

-

кор,

одговор.

дИректан, -тна, -о лат.

дипломац, -мца м студент или ђак који је пред диnломским испитом или гаје пре кратког времена положио .

дипломИрани, -а , -о који је дипломирао, који је положио диnломски испит:

-

правник,

-

1.

-.

а. који се врши , ост варује непо­

средно, без посредника, непосредан : - ударац, - контакт, - по­ годба, - изјава . б. који се врши управо у тренутку кад се нешто збива, догађа, израваll: - телевизијски пренос (утакмице и др.). в. (о транспортној вези или превозном средству) којим се може ст ићи без мењања nревозног средства, без скрета­ ња с нормалног правца: - веза, - линија, - воз , - пруга. г. (о сродству, односно сродницима) којије преко крвних (а не женид­ бених) веза, крвни; који је по мушкој линији: - линија, директни сродници , - потомак. 2. који одговара нечем у потпуности, прави; неnосредан;јасан : - потврда (нечега), - утицај, - израз (нечега), - сметња, - последица (нечега). 3. који говори , на­ ступа без увијања, отворено, отворен: бити врло - .

1. а. упутство,

смерница за рад, инструк­

рективу, поступати према директиви . б. вој. војна заповест за извршење неког задатка, војног дејства: издати директиву.

2.

правац деловања , развоја: директиве музичког развоја, дирек­ тиве америчке политике.

дипломатски ПрИЛ. а. на дипломатски начин, као диплома­ та, врло вешто: говорити -, поступити -. б. дипломатским путем , преко дипломатије: решити несугласице-.

економист.

дипломирати, -омйрам свр. (несвр.) положити (полагати)

дИрективан, -вна, -о који је у вези с директивом , који даје - команда, - одлука.

директиву:

дИректно прил. 1. а. на директан lIачин , lIеnосредно: - упи­ тати некога, - утицати на нешто. б. управо у тренутку кад се нешто збива, догађа:

-

преносити (утакмицу),

-

емитовати. В.

без мењања nревозног средства, без скретања са нормалног

правца: путовати

-,

нији: воднти порекло

саобраћати

-

од некога,

-. г. по мушкој наследној ли­ 2. у потпуном , правом смислу,

на медицинском фа­

у потпуној мери, сасвим, начистО,уnраво; изричито, дословно. - То директно значи ...

дИnломскй, -а, -о који се односи на диплому и диnломирање:

дИректност, -ости ж особина онога што је директно, не­ посредност, изравност.

завр шни , диnломски испит:

-

право,

-

култету.

-

дИрект 2 ПрИЛ. лат. разг. в. директно: рећи некоме нешто

директива ж лат.

дипломатски, -а, -о (дипломатички, -а, -о) који се односи

службеник ,

дИрект· м спорт. ударац у боксу који се изводи право спреда, испруженом руком; слободан ударац у ногомету.

ција (обично вишег органа власти нижем органу): издати ди­

дипломаткиња ж женска особа дипломата.

-

дИрек м тур . стуб (обично дрвени) који служи као nодуnирач, ослонац и сл.: везати за-.

испит,

-

рад .

диптих м грЧ .

1. ум.

слика из два дела који се могу склопити;

дводелна уметничка композиција уопште.

2.

ист. две дрвене,

металне и сл. nлочице на nреклаnање, изнутра обложене во­

ском, које су у античко доба служиле за nисање. 3. уопште два идејно повезана дела, нпр. две песме, два рељефа и сл. диралйште с мат. додирна тачка криве линије и њене тан­ генте или криве nовршине и њене тангенцијалне равни .

дирати, дИрам несвр .

1. а. додиривати, дотицати прстима

или неким предметом (некога, нешто); узимати у руке (не­

што): - цвеће, - (у) жице, - чаше , - пса, - НОЖ. б. долазити у непосредни додир с нечим, бити у непосредном додиру с не­ чим, дотицати . - Гране су дирале прозоре. В. фиг. дотицати се (у разговору, излагању) неког nитања, неке теме : - у неко питање , - у неку тему. г. узимати нешто од хране или nића,

дИректор м лат. особа која управља, руководи неким nреду­ зећем или установом, управитељ: рални

-,

финансијски

-

банке,

-

гимназије, гене­

-.

директоријум (директорйј, -иј а) м

1.

врховно управно те­

ло, управни орган неког nредузећа или установе, директорски колегијум. 2. ист. тело uзвршне власти састављено од пет чланова, које је управљало Француском од 1795. до 1799. го­ дине; период његове владавине . 3. каталог датот ека, фајлова на рачунарском диску, обично у виду стабла које се грана . директорица и дИректорка ж тељица.

2.

1.

жена директор, уnрави­

директорова жена.

дИректоровати, -рујём несвр. управљати, руководити нечим као директор. дИректорски, -а, -о који се односи на директоре.

283

ДИРЕКТОРСКИ-ДИСКВАЛИФИКОВАТИ дИректо рски прил. на начин директора, као директор:

-

поступати.

њем ваздуха директно у уста итд .) кадаје природно дисање престало .

дИректорство с дужност, служба директора ; положај, звање директора.

ди ректорчиfi м дем. и ир . од директор. ди ректриса ж фр . а. мат. в. вoдuљa (4а). б. геол . л инија која показује главни правац nружања бора на nовршини, ос боре.

дирекција ж лат. управа, руководство неког nредузећа или

дисатн, дй шём несвр. 1. увлачити чист ваздух (кисеоник) у организам и избацивати нечист (угљен-диоксид) кроз уста, нос или на други начиll (о живим бићима): - дубоко, - убрзано , - ис­ прекидано . 2. живети , постојати; nоказивати знаке живота . 3. фиг. а. бити исnуњен, nрожет, lIадахнут (нечим), одисати (не­ чим) : - слободарским духом , - свежином младости . б • .JI1Uсли­ ти , осећати: - друкчије, - за општу потребу. • - на шкрге диса­

установе са директором на челу; зграда или просторија у којој

ти отежано. знати како неко дише добро познавати некога.

се налази та упра ва:

дисертација ж лат. наУЧllа расправа, студија која се подноси универзитету или некој другој научној установи рад и стица­

-

по шта,

-

речне пловидбе , главна

-.

дирекц йјскй, -а, -о који се односи на дирекцију .

ња звања доктора или неког др . научног степена , докторска

диречиfi м дем. од дирек. диригент м лат.

т еза : одбранити дисертацију.

1. уметник музичар

који управља инстру­

менталним или вокалним ансамблом . 2. фиг. онај који заповеда , нар еђује, управља ч , усмеривач (нпр. неке пол итичке акције) . диригентскй, -а, -о који се односи на диригенте:

-

палица.

дИригован (диригиран), -а , - о којим се диригује, који се из­

води по плану и налогу неке више, ц ентралне власти: јектил , - привреда, - штампа . дИриroвати, -гујём (диритйрати, -йгирам) несвр. лат.

-

про­

1. упра­

вља ти извођеЊ eJI1. музичког дела одређеним покретима руку,

дајући такт извођачима: - оркестром. вљат и , влада ти : - нечијим радом .

2.

фиг. уо пште упра­

дирижабл м фр. ваздушна лађа, аеростат исnуњен водоником или хел ијумом и снабдевен мотором за уnрављање . дИрйнчити, -им несвр. радити т ежак, напоран посао, рин­ тати , издирати . дирка ж 1. покретна nлочица, дугме и сл . на клавијатури, тастатури неких музичких инструмената (хармонике, клавира итд.) , тиnка .

2.

мат. права која додирује криву линију у једној

тачки , тангента .

дИркало с и м (мн . с) особа која воли да дира, задиркује не­

кога,задиркивало. днркати (се), -ам (се) несвр .у дем. зна ч ењу: дирати (се) .

дИрљив, -а , -о који изазива тронутост, саосећање, гану­ - сусрет.

тљив; који изазива јака осећања, узбудљ ив :

дирљиво прил . на дирљив начин , ганутљиво; узбудљиво, по­ тр есно:

-

описати.

дирљивост, -ости ж особина онога што је дирљиво, гану­ тост , тронуто ст :

-

сусрета.

дирнути (се), дирнём (се) и дИрнути (се), -нём се свр . према дирати (се) . • - у живац (у срце, у душу) изазвати (код некога) врло јако (обично бол но) осећање, тронути, потрести . дИрнуто и дИрнуто прил. узбуђ ено , тронуто, гануто.

днс с непром. муз. тон" де " nовишен за половину тона. дис- I грч . nр ефикс у сложеницама који значи негацију основне реч и : дисхармонија, диспропорција.

дис- Z лат. nрефикс у сложеницама који значи раздвајање, ра сnадање и сл., раз-: дисимилација, дисперзија. дисај м l.једа н удисај и издисај ваздуха при дисању; удисање и издисањ е ваздуха, дисање: неколико дисаја, удисати дубоким дисајем , чути нечији - , губити -. 2. фиг. тихи шум (шумови) у природи (nиркање, ћарлијање ветра, свеж дах): - мора, - ноfiи,

-

дисИдент м лат. онај који се издвојио или иступио из неке пол итичке, верске , идеолошке и СЛ. организације, странке и

сл. због несл агања с мишљењем, ставом већине. дисиденткиња ж жена дисидент .

дисИдентскй, -а, -о који се односи на дисидеllт е. дисИдентски прил . на дисидентски lIачин , као дисиденти . дисидентство с дисидентски став, дисидентско држање. дисимилација ж лат. (супр. асимилација) . 1. биол. процес разлагања оргаllСКих једињења у организму при KOjeJI1 се ослобађа енергија потребна за функционисање органа . 2. линг • . разједна­ чавање, промена једнога од двају једнаких или сродних гласова који се lIалазе једаll близу другога (IInР . љ - њ у некњ . оделење ум . одељење) : - самогласника . дисимилационй (дисимишiцйјскй) , -а , -о који се од1l0си lIа дисимилацију: - процес. дисимиловати (се), -лујём (се) (дисимилирати (се) , -или­ рам (се» свр. и несвр . разједначи(ва)ти се, прет ворити се, пре­ тварати се у н ешто друго (нпр. о гласовU.JIШ) . дисјунктйван, -вна, -о лат. 1. ЛОГ. који повезује две међусобно оnреЧllе и искључујуће алтернативе, поставке; супротан , оnре­

чан: - суд, - закључак, дисјунктивни појмови. 2. JI ИНГВ. који садржи две могућности које искључују једна другу, раставни; који указује на тај однос:

-

реченица.

дисјункција ж лат. 1. растављање, раздвајање, искључење; супротност, противност. 2. ЛОГ. nовезивање двеју међусобно искључујућих, супротних изјава, поставки са "ил и ", "или ". днск м (мн . Дискови) грЧ.

1. а.

спорт. спортски р еквизит та­

њирастог облика (од метала и дрвета) за бацање у даљину:

бацати

-. б. пљосната округла плоча уопште (нпр. грамофонска

плоча, обојена округла плоча за давање сигнала на железнич­ КU.JI1 станицама , метални округл и котур на који се стављ а

хлеб ради nосвећења итд.). в. округла плоча с .JI1агн етским слојем за nохрањивање, ускладиштење података; уп. дискета . г. округла nовршина, колут (сунца , месеца и сл.); уоп шт е оно што својим обликом nодсећа на диск (Ја) : - сунца, - месеца, пламени - . 2. анат. округла nлочица од хрскавице и везивног тки­ ва између два nршљена и др. , discus intervertebralis . • КОМllакт(ии) диск (CD) магнетни медиј у виду мање грамофонске плоче за смештај рачунарских програма, докумената, музике и др. дискант м лат. муз .

1. највиши

вокални гл ас (обично де чији)

који је на горњој граници регистра тенора , односно со прана; највиши инструментални регистар . 2. један од најједностав­ нијих и најранијих средњовековних вишегласних облика . дискаfi, -аћа м жарг. диско-клуб.

реке .

дисајнй, -а, -о који се односи на дисај, на дисање, који служи за дисањ е: д исајни органи, дисајни процес.

дисквалифitкаторскй, -а, -о nотц ењивачки, омаловажа­ вајући : - став.

дисакорд м лат. муз. нескладан, дисхармоничан акорд , нескладно зву чање више звукова .

дисквалификација ж лат. 1. спорт. искључење из та/C.Jl1ичења појединаца или екипе због прекршаја спорт ских правила. 2.

дисакордан, -дна, -о дисхармоничан, нескл адан (о звуцима) . дисалнца ж маска за nодводно дисање. дисање с гл . им . од дисати .

•

вештачко - изазивање дисања

нарочитим покретима (nритискивањем грудног коша, удиса -

nроглашење појединца или установе недостојним и неспособ­ ним за нешто .

дисквалификовати и дисквалификовати, - кујём (дис­ квалифицирати, -ицйрам) свр. и несвр. лат.

1. спорт. казlшти, ка­ жњавати забраном даљег настуnања у та/C.Jl1ичењима (због

284

ДИСКЕТА

прекршаја спортских nравwю).

2.

-

(у)чинити неспособним (за

нешто) , недостојним (нечега), прогл асити , nроглашавати не­

ДИСК-ЏОКЕЈ

видљив, неуnадљив, ненаметљив: осмех,

-

реклама,

-

пропаганда.

3.

-

светлост,

-

шминка,

-

а. који се може издвојити

способним (за нешто), недостојним (нечега), обезвредити,

из целине, издвојив, одвојив: дискретне честице . б. који се мо­

обезвређивати . о

же делити на одвојене делове, дељив: дискретни простор,

се (у)чинити се неспособним (за обављање

-

дискретни робни производ.

неких послова) ; (из)губити nоверење у себе.

дискретно ПРИЛ. на дискретан начин , уздржљ иво, ненаме­

дискета ж енгл. мања равна плоча с магнетским слојем која

се користи за ускладиштавање мањих количина информација

тљиво; поверљиво:

које користи компјутер.

магати некога.

диско м жарг.

1.

2.

(обично у изр. диско клуб)

место , клуб у коме се окупља омладина да се забавља слуша­

2.

дискографија ж грч. делатност снимања и издавања гра­

дискографскй, -а, -о који се односи на снимање грамофон­ компанија.

менице иCKynљeHe пре рока), есконт. 2. попуст на уобичајену цену нечега. 3. раз г. продавница, радња у којој се продаје роба

(2): -

лучивања по

дискриминанта ж мат. израз под кореном у квадратним јед­

дискриминатор м ел. уређај за демодулацију радио-таласа

с фреквентном модулацијом: фазни (фреквенцијски)

дисконтнй, -а, -о који се односи на дисконт :

-

стопа,

-

про­

-

пропис,

-

политика.

дискриминација ж лат. ограничавање, осnоравање права

која некоме припадају; nрављење неоправданих разлика међу људима (расних, нациоnалnих, верских, социјалних и др.), до­ обесnрављивање: расна

исплатити, исnлаћивати ШIU откуnити, откупљивати меницу,

чек и сл. пре рока досnећа, уз одбитак дисконта. нерва између кичмених nршљенова. дискордантан, -тна , -о

1. неnравиJllIO, нескладно расnоре­ дискордантни слојеви. 2. нескладаl/ , несагласан,

ђен, nомерен: дисонаllтан : дискордантни тонови. дискордантно ПРИЛ.

лежати (о сл ојевима).

верска

-.

поступак ,

-

политика.

дискриминисати, -нишём (дискриминирати, -минйрам) свр. и иесвр. (из)вршити дискриминацију, лишити, лишавати некога оних права која припадају другима , довести, доводити у nеравноnраван положај, обесnравити, обесnрављивати. дискурзйван, -вна, -о лат. фил. и ЛОГ. који се изводи, добија

1. неправилно расnоређено , nомерено: 2. нескладно, несагласно, дисонантно:

звучати.

nомоћу разума, мисаоnог закључивања, логички, nојмовни: мишљење,

-

-

закључак.

дискурзйвно прип. на дискурзиваn nачиn, логички.

дискордантност, -ости ж особина онога што је дискордант­ но, неnравилаu распоред, nомереност; несклад, неслагање. дискорданција ж лат. nоремећеност сл ојева.

2.

1.

геОЛ. неслагање између два слоја,

несклад, несагласност:

-

тонова.

дискурс м лат.

1. већа

смисаоно nовезаnа, организована це­

лина речи, текста (већа од реченице).

2. начиn , стил излагања

с обзиром па тему, nодручје, делокруг дел ат пости: политички

- , научни - . 3. разговор,

говор, излагање.

дискусија и дискУсија ж лат. расnрава,расnрав.љање, nретре­

дискос м 'l'Ч . в. диск. дискотека ж грЧ .

1. збирка грамофонских плоча, аудио ка­ дискова. 2. место, локал где се окупљају мла­

сета и компакт ди да се забаве уз музику са грамофонских плоча, касета и компакт дискова. дискредитација ж губитак nоверења, дискредитовање.

дискредитовати, -тујём (дискредитирати, -итйрам) свр. и

несвр. (у)чинити , утицати да неко изгуби nоверење и углед, (с)рушити, оспорити, оспоравати ауторитет некоме, Уl/изи­ ти, унижавати , ОЗЈ/огл асити, ОЗЈ/оглашавати. о - се изгубити nоверење, углед због својих поступака .

дискрепаJlтаJl, -тна, -о нескладан,различит, nротивречан. дискрепаJlТIIО ПРИЛ. нескладно, различито, nротивречно.

дискреШ1НТНОСТ, -ости ж особина онога што је дискреnантно, дискреnанција , lIескладност , различитост, nротивречност. дискрепанција ж лат. фил. несклад, несугласје, разuлажење у мишљењу, nротивуречност.

дискретан, -тна , -о лат.

-

-,

дискриминационй, -а, -о који се односи на дискриминацију:

-

дископатија ж грЧ. мед . обољење изазвано nрикљештењем

љив:

закон,

вођење, стављање у неравноправан положај према другима,

дисконтовати, -тујём (дисконтирати, -онтйрам) свр. и несвр.

-

-.

дискримИнаторскй, -а, -о који се односи па дискриминацију:

дисконтинуИтёт, -ета м исnрекиданост, неnовезаност. даја.

кулиса.

-

начинама од кога зависи да ли ће корени у оnштем решењу бити реални или комnлексни.

-

пића .

1. који обезбеђује дискрецију, тајnост, 2. прави. који се руководи начелом од­ сопственом нахођењу: - право , - власт.

nоверљивост:

1. банк. камат е одрачунате од дана куповине

менице до дана досnећа (које се одбијају од меничне суме код

са дисконтом

1. дискреција, уздржљивост, nоверљивост. издвојеност; дељивост.

дискреционй, -а, -о

МОфОI/ских плоча и касета .

дисконт м итал .

по­

nи, интимности, nоверљивост; уздржљивост; обзирnост,

дискограф м онај који се бави дискографијом.

-

-

увиђавност .

тичким л иковним уметност има) .

кућа,

рећи некоме нешто,

дискреција и дискрёција ж лат. уљудно чување туђих тај­

дискобол м грч. бацач диска (који је био чест мотив у ан­

-

-

што је дискретно:

јући музиl1а доnиривати. допис и допис м

1. званично

писмо, nи С.мена обавест коју

шаље једна установа другој; расnис, циркулар: обавестити до­

2.

писм ени извештај, чланак или реnортажа за новине

или часоnи с:

-

са ратишта, новински

- . 3. 01/0 ltlmO је ,юкнад,ю

написано , што је дописано . дописак, -ска м оно што је накнадно напи сано, оно што је дописано:

-

под насловом.

дописати, допишём евр. накнадно написати:

-

1. додати

ономе шт о је написа но ,

неколико редова ,

шити писаље, испи сати до краја :

-

- две цифре. писмо .

2. завр­

још две строфе.

дописни и дописни, -а, -о који се односи на доnисивање (који служи за доnисивање, који се обавља доnисивањем и сл):

течај , - школа, - шах . • - карта в. дописница. - члан академије иаука (иаучиог друштва и сл.) први степен чланства у акадеЈ>1ији

-

наука (научном друштву и сл.).

дописник и дописник м

1. онај који пише дописе за новине, -, страни - . 2. доnисни

часоnисе, новински извештач : ратни

члан акадеЈ>1ије наука или научног друштва . дописница и дописница ж

допарати, допарам евр. довршшnи nарање.

2.

допирити, доnйрйм евр.

(о Ашрису, ветру и сл.).

дописивати, дописујём несвр . nРеЈ>Ш доnи сати . о - се уз . повр. водити преписку с неким или међусобно: - се с девојком.

допадати се, -ам се l1есвр . према допасти се.

-

допирнвати, допирујём несвр . nрем.а доnирити.

ПИСОМ.

доонда и до онда ПРИЛ. до онога времена, дотад(а).

стил,

307

ДОПЛАЗИТИ

3.

доћи,

допевати, до пёВiiм јек. допијевати, допијевам неевр . в. до­ n евавати.

допентрати се, -ам се евр. nентрајући се, верући се допрети, стићи донекле: - на врх планине.

1. nоштанска карта , отворена 2. жена дОnll­

писмена nошшька која служи за доnисивање. сник

(1) .

дописничкй и дописнички, -а, -о који се одн оси на до nи­ снике и на доnисиваље:

-

мрежа.

дописийштво и дописнйштво с

1. доnиснички,реnортерски посао . 2. радна јединица за слање дописа у седииЈт е глаС!lла; доnиснички уред, биро . 3. зб. доnиСllици , нови нари репортери . допити, допијём евр. исnити , попити до краја, завршити nијење; попити преостали део nића : - пиће. допитнватн, допитујём нее вр . накнадн о и спитива ти , по­

стављати некоме накнадна nитања . допнцати (се), допичём (се) несвр . nРеЈ>1а доnећи (се). допјев(-) в. доnев(-) . допјешачити в. доnешачити. доплавнтн, -йм евр. nлавећи донети до н еког места (о те­ кућој води, поплави и сл). доплављивати, -ављујём несвр. nРеЈ>1а доnлавити . допл8зити, доплiiзйм евр. доћи, стићи nлазећи, доnузитu; довући се.

308

ДОПЛАТА

доплата ж а. оно што се доnлати, разлика у цени, новчаној вредности која се накнадно nлаћа; доnунско nлаћање: - ца­ рине, купити карту уз доплату. б. nоштарина која се nлаћа приликом пријема пошиљке, nоузеће . до плата к, -тка м додатак плати; nовишица плате: при­ мити -.

доплатити, доплатйм евр. платити још извесну суму (као разлику у цени) :

-

за жито .

доплатнй, -а, -о који се односи на доnлату:

лист,

-

-

карта.

доплаћивати, -аћујём несвр . према доnлатити . доплевити јек . доплијевити, -вйм евр. завршити nлевљење,

доплесати , доплёшём евр. 1. доћи nлешући до неког места . завршити nл есање (неке игре).

допш~сти (доплести) , доплетём евр. а. завршити nлетење (нечега) , исnлести до краја: - венац, - чарапе . б. накнадно ис­

nлести још један део:

-

три реда.

допливавати, -ивавiiм несвр. према доnливати. допливати, -ам евр . стићи, доћи nливајући .

људима, предметима, појавама који кретањем заузимају неки простор) : - до куће. б. ширећи се стићи до некога (о звуку, гласу) . в. фиг. доћи, доспети до некога (обично некога ко је на високом положају или некога ко је неnристуnачан) . 2. досећи до неке временске границе: - далеко у прошлост.• докле допре око докле се може догледати (оком) . допржити, -йм евр . довршити nржење, исnржити до краја; накнадно још исnржити : - кафу, - још два јаја . допрИнети јек. допрИнијети, -есём (-принесём) евр. (нечему) омогућити да се нешто постигне, уради, оствари, nотnомо­ пропадаљу,

-

-

развоју,

-

да се нешто оствари.

допринос и допринос м

1.

а. оно што неко својим радом

допринесе неком заједничком послу, развоју, напретку нечега,

нечији удео у напретку, развоју нечега : дати свој - нечему. б. удео нечега у напретку, развоју нечега : - науке развоју техни­

доприносити, доприносйм несвр. према допринети.

доnлијевити в . доnлевити .

допричати, допрйчiiм евр. а. довршити nричање, исnричати

доплитати, доплићём несвр . према доnлести. допловити, допловйм евр. стићи nловећи (о nловном објекту, односно о путницима на броду и сл .) . доплУтати, -ам евр . стићи nлутајући, доnливати ношен во­ дом . допљачкати, -ам евр . завршити ruьачкање, оruьачкати до

до краја :

-

причу. б. додати причи :

-

о нечему.

Допрозорнйк м ков. дрвена или камена греда са стране про­ зора, nрозорски оквир, рам.

допрснй, -а, -о који допире до nрсију; израђен до nрсију:

-

статуа .

Допртити, -йм евр. донети на леђима (неки т ежи терет) .

краја .

доподие, доп6днева с време од јутра до подне, преподне. доподневнй и доподневнй, -а, -о који се односи на доnодне, nреnодневни . допојiiснй, -а, -о који допире, сеже до појаса :

-

трава.

допојати, -јём евр. завршити nојање, отnевати до краја. допола ПрИЛ. до половине:

-

попијено пиЬе,

-

изгорело дрво.

до правити, -йм евр . 1. а. накнадно направити; направити, саградити уз већ изграђено, доградити . б. оnравити, доте­ рати . 2. завршити израду нечега, направити (потпуно). допрАвка ж дограђивање; накнадна оnравка. доправљати, -ам несвр. према доnравити. допрати, - перём (-перём) евр . довршити nрање, опрати до краја; опрати преостали део (нечега).

допратити, -йм евр . 1. испратити (неког) до неког места : госта до врата . 2. довести некога у nратњи стражара, при­

вести .

допраћати, -ам несвр . према доnратити . допрашити, допрашйм евр. 1. довршити nрашење (кукуруза, винограда и др.), оnрашити до краја . 2. доћи, стићи дижући прашину .

допјлити, -йм евр . доћи nртећи снег.

допрхати, допрхам и допрхнути, допрхнем евр. стићи, до­ спети nршући, машући крилима, долеnршати .

допршати и допршити -шйм евр. в. доnрхати . допузати, допужём и допјзити, -йм евр. доћи , стићи nузећи;

домилети . допУковийк м ист. потпуковник у усташкој, односно домобранској војсци за време Другог светског рата .

допумпавати, -Умпiiвiiм несвр. према доnумnати . допумпати, -ам евр . nумnањем додати још ваздуха , nлина.

допуна и допуна ж 1. оно што доnуњује нешто, додатак који служи за уnотnуњавање, за добијање целине: - закона. 2. ЛИНГВ. део реченице, реч или израз, синтагма (најчешће име­ ница) којом се доnуњује значење nредиката : објекатска -, пре­ дикатова- .

допунити, -йм евр. 1. а. напунити до краја или до одређене - чашу (пиЬем), - лулу. б. додавањем nовећати нешто до одређене мере: - љиву. 2. накнадним додавањем уnотnунити нешто тако да представља целину, довршити: - рукопис, роман, - образоваље, - знаље. 3. додати, дометнути у говору,

мере:

завршити, довршити мисао.

допредати, допрёдам несвр . према доnрести. допрема ж доnремање, nреношење, превоз до одређеног места : - робе . допремати, допрёмам несвр . према доnремити. допремити, допрёмйм евр . 1. донети, превести до неког места : - пошту, - робу. 2. а. учинити да неко дође, довести: - децу кући . б. довести под стражом , привести : - у затвор . допремнй, -а , -о који се односи на доnрему, nревозни, трансnортни :

допрети јек. допријети, допрём евр. (рад. npИД. допро, допрла)

1. а. доћи, доспети, досећи до неког места, до неке границе (о

ке . 2. а. прилог, улог у новцу или некој другој вредности у неку сврху: прикупљаље добровољних доприноса , новчани допри­ носи. б. врста пореза, новчани износ који грађанска и правна лица nлаћају на своје приходе: - на личне дохотке .

доплетати, доплећём несвр. према доnлести .

-

ДОПУСНИ

ћи , утицати на потпуније остварење (нечега) :

оnлевити до краја; оnлевити до одређеног места.

2.

-

-

допунскй и допунскй, -а, -о а. који се одно си на допуну, који представља допуну, који служи као допуна : - материјал, - образоваље, - настава. б. додатни, nомоћни ; споредни : мотор, - одељеље , - занимаље. 2. ЛННГВ. који се односи на до­ пуну (2): - реч, - синтагма, - реченица, - служба . • допунске боје комплементарне боје. допунски угловн мат. комплементарни углови.

допуљавати, -уљавам несвр. према допунити . о - се уз. повр. представљати, чинити допунуједно другом ,уnотnуњавати се.

средство.

допрепороднй, -а, -о који се односи на период испред пре­ порода (илирског):

-

време.

допрести, допредём евр. 1. довршити nредење, оnрести до краја. 2. nредући додати већ оnреденом .

допуљати (се), допуљiiм (се) неевр . в . доnуњавати (се) . Допуљивати (се), -уљујём (се) неевр. в. доnуњавати (се) . допуснli и допуснй, -а, -о а. који садржи неко доnуштење, - лист, - писмо. б. ЛННГВ. којим се доnушта нешто

дозволу:

ДОПУСНИЦА

-

доратаст, -а, -о тамнориђ (о боји); којије такве боје (обич-

што је у извесном смислу у супротности са смислом исказа;

којим се доnуштају разне могућности реализације значења: реченица,

-

-

везник ,

-

но о коњу).

заменица .

доратина м и ж аугм. и nеј. од дорат.

д6пусница и ДОПУСllица ж писмена исправа којом се нешто

доратиli и доратиli м дем. и хиn. од дорат .

доnушта, писмена дозвола. д6пуст и допуст м

1.

доnуштење, дозвола, одобрење.

2.

одобрено одсуство са дужности; одмор, годишњи одмор: до­ бити

- , ићи

на

1.

доратни, -а, -о који се односи на време до рата , предратни:

-

време,

-

период,

-

кљижевност.

дорачунаватн, -YHaBiiм несвр. према дорачунати .

- , узети - .

допустив, -а, -о

309

ДОСАДАШЊИ

који се може допустити, прихватљив,

дорачунати, -ам евр. довршити рачунање, израчунати до краја; накнадно урачунати.

могућан.

допустиво ПРИJl. прихватљиво, могуће.

дорашliивати, дорашћујём неевр. в. дорастати.

допустивост, -ости ж особина онога што је допустиво,

доРђати, -ам евр. завршити рђање, потпуно зарђати.

прихватљивост .

допустити (допустити), Допустйм евр. а. сагласити се са нечијом намером, поступком, дозволити; одобрити:

-

некоме

да оде . б. nружити усл ове за нешто; дати могућност, омогу­ ћити. - Ако време допусти, ићи ћемо на излет. в. примити не­ што као могућно, сложити се, сагласити се са нечим:

-

Ако

дореволуционарнii и дореВОЛУЦИОНii, -а, -о који се односи на време пре револуције: - период, - Русија.

доренесанснн и доренесанснн, -а, -о који се односи на доба пре ренесансе:

-

кљижевност.

дореliи (дорећи), дорекнём (доречём, доречём) евр. изрећи - мисао.

допустите, говорићу о књизи. О - се (некоме) предати се, по­ дати се (некоме): - се момку.

до краја, изговорити све:

допутовати, -ПУгУјём евр. доћи, стићи nутујући: бродом, - у Београд.

шеност исказа, nотnуност, заокруженост.

-

возом,

-

дорзiiлан, -лна, -о лат.

допухати, допушём (допухам) евр. 1. завршити nухање, престати nухати, дувати (о ветру) . 2. донети nухањем, ду­ вањем (о ветру). з. доћи, стићи nушући, тешко дишући.

допушити, -йм евр. nоnушити до краја; nоnушити прео­

-

Допуштење е усмена или писмена дозвола, одобрење: дати - .• с допуштењем, уз Ваше - разг. доnусти(те) (као

добити

оnравдање за оно што се хоће рећи или урадити).

дорада ж обрада преосталог дела нечега, завршна, финална

-

песму.

дораднн, -а, -о ков. који се односи на дораду, који служи за

-

блањалица.

дорађивати, -ађујём несвр. према дорадити. дорамак, -амка м кратка женска или мушка одећа (до струка) без рукава , жакет без рукава.

2. још

изрибати до

иситнити, исецкати:

- купуса.

пре него што се очекује, nоранити .

дозрелост , зрелост. дорастао, дорасла (дорасла), -ло 1. а. којије довршио расте­ ње; одрастао: дорасли синови. б. (обично с допуном: нечему, за нешто) којије стасао, сазрео (за нешто), способан, довољно зрео, развијен (за нешто): - свом позиву, - новим задацима, - за школу. 2. (некоме) којије раван, који одговара (некоме) у неком послу, односно по неким особинама, способностима:

-.

д6ро в. дора.

-

до дна.

дбрскii, -а, -о који се односи на старогрчко племе Дорце :

стуб,

-

1.

-

стил.

односно јела која чине тај оброк: појести

- .•

-.

б.јело,

месни - КОI/Зер­

вирано јело од сецканог меса са зачинима . доручати, доручам евр . довршити ручак, обед, дојести; nо­ јести преостали део ручка. доручје е 1. анат. кости руке од корена шаке до прстију, за­ nешће; део руке око корена шаке. 2. заштитна ограда на сте­ пеницама, балкону и сл. узимати јутарњи оброк.

а. довршити растење,

израсти до краја, одрасти; израсти до извесног степена:

-

кост.

доруша ж доратаста, мркориђа кобила. дорушити, -йм евр. довршити рушење ; nорушити прео­

стали део. досад(а) и досада прнл. до овога времена, до овога часа. досада ж

1.

непријатно осећање безвољности, неспокој­

ства и незадовољства због нерада и одсуства занuлtЉивих, узбудљивих доживљаја: пити из досаде, умирати од досаде,

разбијати досаду. 2. (обично у падежној конструкцији с предл. "на") нарушавање нечијег мира и комодитета, оnтерећивање

дорастати, дорастам несвр. према дорасти.

-

некоме до рамена. б. (нечему, за нешто) стасати, сазрети (за нешто): - за школу, - неком задатку. 2. (некоме) достићи не­ кога снагом , сnособношћу или неком особином, бити раван (некоме) . дорат м тур. коњ тамнориђе боје.

дорнн, -ина м в. дорат.

доручни, -а, -о који се односи на доручје:

дораслост, -ости ж стање и особина онога којије дорастао,

дорасти (дорасти), дорастём евр.

изрuљати до краја; изрuљати преостали део.

доручковати, -кујём евр. и неевр. (nо)јести доручак, узети,

доранити, -йм евр. доћи рано ујутру,уранити; стићи рано,

бити некоме

1. довршити рибање,

краја ; још, накнадно изрибати.

доручак, -чка м а. nрви,јутарњи оброк: ићи на

текста.

дорiiдити, дорадйм евр.урадити до краја, израдити; доте­

дораду:

2.

дорсiiлан, -лна, -о в. дорзалан.

доравllИТИ, доравнйм евр. довршити равњење, nоравнити.

-

страна.

неnцу: дорзални сугласник .

места:

доравнати, -ам евр. в. доравнити.

рати, усавршити:

-

Доронити, доронйм евр. ронећи доспети, стићи до одређеног

д6ра, -ё и д6ро, -а и -ё м хиn. од дорат.

обрада, дорађивање; дотеривање:

анат. леђни, хрnтени:

дорИљати, -iiм и дорitљати, дорйљiiм евр. довршити puљaњe,

цигарету.

допуштати (се), доп)iштiiм (се) несвр. према допустити (се).

-,

1.

лингв. који се односи на тврдо неnце, који се изговара на тврдом дорибати, дорйбам евр.

допухнути, допухнём евр. стићи, допрети nушући (о ветру). стали део:

дореченост, -ости ж својство онога што је доречено, завр­

и сметање некоме: бити на досади (некоме). з. разг. досадна,

несносна особа .

-

Бежи, досадо једна.

досадан и досадан, -дна, -о мљив, монотон:

-

филм,

-

и наноси непријатности,

1. који изазива досаду, незани­ - кљига. 2. који узнемирава неугодан, несносан: - човек. прича,

досадашњii (досадањй), -а, -ё којије био, трајао, важио и сл. до овога времена, до овога часа: - рад, - стаље, - искуство.

310

ДО САДИТИ 1 - ДОСКОРАШЊИ

дос3дити l , досадйм евр. а. (често безл . ) постати досадан, изазвати осећање досаде, монотоније; додијатll, дојадити,

дозлогрдllти . - Путовање мије досадило. б. постати (некоме) несносан, бити на досади, додијати: - једно друтоме . 2

дос3дити , досадим евр . а. довршити сађење, nосадити до краја. б. још, nакnадnо засадити, додати уз оно што је већ nосађено. досаднИк и досаднИк м разГ. онај који некоме много досађује, nаметљивац .

досадница и досадница ж разГ. она која некоме много доса­ ђује, наметљивица .

досадно и досадно прип . на досадан начин, изазивајући до­ саду, незанuмљиво , једнолично, монотоно : бити некоме

-, по­

досадност и досадност, -ости ж особина онога што је до­ садно; досада .

досађивати l , -ађујём несвр. према досадити l • о

-

се осећа-

ти досаду, nатити од досаде; проводити време у досади.

досађивати , -ађујём несвр. према досадити • 2

2

досанкати се, -ам се евр. стићи санкајући се.

досељеница ж она која се однекуд досел ил а , дошљакиља .

досељеНЙЧКii, -а, -о који се одflOси на досељенике. досељенйчки прип . као досељеници.

досељење е долазак у ново место боравка. досетити се јек . досјетити се, -йм се евр .

1.

а. схватити,

открити, одгонетнути нешто што је било нејасно или скри­ вено :

-

нечему,

-

који је разлог нечега. б. nронаћи, открити

решеље нечега, довити се, домислити се : - како да се извуче. 2. обновити у сећаљу, сетити се; присетити се : - штаје било.

• - јаду (злу) схватити да се догодила или да се припрема нека досетка јек. досјетка ж 1. духовита опаска , ШQJIа (на рачун присутних или одсутних). 2. добро смишљено , духовито ре­ шеље, лукавство; духовита замисао , идеја . досетљив јек. досјетљив, -а, -о 1. који се лако досети , који с лакоћом изналази духовита решеља, домишљат, довитљив, nромућуран . 2. склон досеткама, духовит. досетљивац јек . досјетљивац, -йвца м онај који је досе­

досањати, досањам евр. довршити сањање, сан , одсањати до краја , доснити ; фиг. доживети остварење својих снова, жеља.

тљив, довитљивац, домишљан; онај који има с.мисла за хумор, духовит човек. досетљивица јек . досјетљивица и досетљйвка јек. досје­

Досвирати, Досвйрам евр .

1. довршити свирање, одсвирати

до краја: - сонату. 2. а. стићи, доћи са свирком, са музиком . б. фиг. доспети , долетети са фијуком, дофијукати (нпр. о грана­ ти).

TљiiвKa ж она којаје досетљива , довитљивица , домишљанка ;

духовита женска особа . досетљиво јек. досјетљиво ПРИЛ. на досетљ ив начин, до­ витљиво; духовито.

досевати, досёвам јек . досијевати, досијевам евр. разГ. до­ јури ти, дотрчати .

досетљивост јек . досјетљивост, -ости ж особина онога који је досетљив, дoвuтљивocт, nромућурност; духовитост .

досег м а. граница до које нешто сеже, допире, до које се нешто простире, домашај; дохват:

-

звука, на досегу руке.

б. границе, оп сег, оквир nечијег деловања, нечијих могућности, - науке, - медицине .

домет:

досегнути и досећи (досёћи), досёгнём евр.

1.

а. (некога,

нешто) дохватити, додирнути, докучити (нешто што је по­

даље - руком или другим делом тела, односно неким оруђем, предметом) ; докачити , закачити: - торбу, - дно ногама, бичем леђа. б. (до некога, до нечега) домашити, допрети (до некога, нечега) , nружити се, расnрострети се до неке грани­ це : - погледом , - до врха куће (нпр. о диму). в. фиг. докучити разумом, мишљу , схватити : - разумом . 2. nостићи одређен степен, величину, вредност у развоју, доспети до одређеног стуnња у развоју, достићи : - врхунац, - нечије изражајне мо­ гућности , - тачку врења , - 15% вредности . 3. бити довољан, потрајати до одређеног времена, дотећи; задовољити одре­ ђене потребе : не - за штампање . доседети јек. досједјети (досједити), -дим евр. седети до одређеног времена, одседети до краја; остати негде до одре­ ђеног времена . досежан, -жна, -о а. који се може досегнути, који је на дохва­

ту, у близини: - висина, - таваница. б. који се може досегнути, докучити умом, доступан разуму: - људском уму. досежност, -ости ж особина онога што је досежно, до­ ступност.

досезати, досёжём и досезати, досежём несвр . према до­ сегнути, досећи . досејавати, досејавам јек . досијавати, досијавам несвр.

према досејати . досејати јек . досијати, -јём евр. а. довршити сејање, nосеја­ ти до краја . б. додати већ nосејаноме,још, накнадно nосејати . доселити, доселйм евр.

1. довести из једнога краја, места настанити у љему. 2. в. доселити се. о - се доћи из

једног краја, места у друго и настанити се у љему. доселост јек . досјелост, -ости ж правн . право својине стече­

но несметаним коришћељем нечега у току одређеног времена , одржа}.

досељенйк, -ика м онај који се однекуд доселио, дошљ ак.

несрећа, невоља .

стати некоме -.

у друго и

досељавати (се), досељавам (се) несвр. према доселити (се).

досећати се јек . досјећати се, -ам се несвр . према досети­ ти се .

досећи в . досегнути . досећи, досечём јек . досјећи, досијечём евр. а. довршити

сечеље, одсећи до краја . б. накнадно, још одсећи . досизати, -ижём и досизати, досйжём неевр. в . досезати. досијавати в . досејавати, досијати в. досејати . досијё, -еа м фр. адм . скуп, збирка докумената који се односе на неки предмет или особу; мапа , омот у ком е се налазе ти документи: закључити

-.

досиноћни, -а, -о који је трајао , био до синоћ . досипати, -ам несвр . према досути. досисати, -ам евр . довршити сисаље, nо сисати до краја; nосисати преостали део.

досита прип. а. до ситости, до потпуног задовољеља по­ требе за јелом и nићем : јести -, пити -. б. до потпуног задо­ вољеља неке потребе или жеље, до миле воље:

-

уживати,

-

се смејати. досједити и досједјети в. доседети, досјелост в. доселост, досјести в . досести, досјет- в. досет-, досјећати се в. досећа­ тисе.

доскакати, доскачём 1. евр. скачући доћи, дојурити у скоковима . 2. несвр. према доскочити. доскакивати, -акујём несвр . према доскакати

(1) .

Доскакjrтати, -акућём (-Утам) евр. доћи , стићи скакућући. доскитати (се), доскйтам (доскйћём) (се) евр . доћи, стићи скитајући се, долутати, долуљати . доскок м 1. епорт. завршни део скока , сnуштаље на тло при скоку. 2. скок до нечега. доскора и доскора прип. до пре кратког времена , донедавно.

2. после

кратког времена, ускоро, убрзо.

доскорашњii, -а, -ё који је био, постојао до пре кратког времена, донедавни: - пријатељ, - закон.

ДОСКОРО

дослушати, -ам евр. саслушати, чути до краја:

доскоро И доскоро прил. в. доскора.

доскочити, д6скочйм евр. 1. стићи, nрићи у скоку; хитро nрићи, nритрчати: - к столу, - до стола. 2. а. скоком досегнути, домашити (неку мету, грающу): - мету (до мете). б. (некога, некоме) стићи, достићи (некога) надмећући се у скакању, ско­ чити колико и неко други.

3.

фиг. а. (некоме) досетљивошћу

nревазићи, надмудрити (некога); nодвалити (некоме). б. (не­ чему) наћи начин да се савлада нека тешкоћа, наћи излаз из

неке тешкоће, одупрети се (нечему), савладати (нешто): злу,

-

311

ДОСТА

-

-

-

причу,

-

некога .

досљед- в. дослед-.

досмi)дети (досмiщети) јек. Досмрдјети (досмiщјети), -дим евр. ВУЛГ. (понекад безл.) постати неnодношљив, несносан, до­ дujати, дојадити, дозлогрдити.

досмуцати се, д6смуцам се евр. пеј. доћи смуцајући се, доскитати се;једва стићи, довући се.

невољи.

досниватиt, д6снйвам евр. в. досањати.

доскочица ж а. духовита опаска којом се неко ућутка, над­ мудри; духовита примедба, досетка, шала. б. духовит, лукав поступак, лукавство, домишљатост; смицалица: служити се Доскочицама.

доскочй:ште е епорт. а. место где се завршава скок, где се скакач спушта на тло приликом скока у даљ или при nреска­ кању nреnона . б. део скијашке скакаонице где се завршавају скокови.

Доснивати 2 , д6снйвам несвр. према досновати. досновати, д6снујем евр. а. довршити сновање пређе, основати до краја. б.још, накнадно основати, додати у ткању већ основаноме. досолити, д6солйм евр. а. додати још соли у јело, осолити до краја, до потребне мере: - чорбу. б. ф ИГ. додати у причи, казивању неке своје додатке, nретеривања , нетачности: причу.

доскочљив, -а, -о домишљат, довитљив, сналажљив; ду­ ховит.

доскочљивост, -ости ж особина онога који је доскочљив,

досољавати, -6љавам и досољивати, -6љујем несвр. nре.ма досолити. досоптати, д6сопћем евр. доћи, стићи соnћућu.

домишљатост , довитљивост, сналажљивост; духовитост. досладити, д6сладйм евр. накнадно,још засладити, додати још шећера , м ед а и сл . дослађивати, досшiђујем несвр. према досладити. досле јек . дослије ПРИЛ. в. досад.

доспавати, д6спавам евр. а. одсnавати до краја , одсnавати колико је потребно. б. одсnавати још неко врем е . доспевати, д6спевам јек. доспијевати, д6спијевам несвр.

према доспети . доспелост јек. доспјелост, -ости ж а. стање и особина онога

доследан и ДОСJlедан јек . досљедан и досљедан, -дна, -о а.

који се у своме деловању, nостуnању и мишљењу држи одре­

што је доспело за употребу, што се потпуно развило, зрелост : - усева, - репе. б. фин. крајњи рок nлаћања , рок до којег се мора

ђених начела , постојан у поступцима и мишљењу, принципи­

исплатити меница и сл., досnеће:

јелан, консеквентан: систематски:

-

-

у раду. б. који се спроводи, врши упорно,

борба,

-

залагање за нешто. в. који логички

nроистиче из пр етходног , следствен, логичан:

-

ред мисли.

доспео, -ела, -о јек. доспио, -пјела, -пјело а. који се потпу­ но развио, зрео; стасао: - воће, - деца. б. фин. којије доспео, nрисnео за nлаћање, исплату: - меница, доспели дугови.

ДОСJlедно и доследно јек. досљедно и досљедио ПРИЛ. а. на

доспетак јек. доспјетак, -тка м фин. в. досnећ е .

доследан начин , следећи исти став, без одстуnања, колебања,

консеквентно: - изведен , - применити нешто. б. (нечему) сагла­ сно претходно изнетом, у складу са тим, следствено: - томе . доследност и доследност јек . досљедност и досљедност,

-ости ж особина онога који је доследан, онога што је дослед­ но: - нечијег рада. досликати, -ам евр. а. довршити сликање. б. накнадно до­ дати већ насликаном е . дослован и дослован, -вна, -о

1. који од речи

до речи, пот­

пуно (без икаквих изА1ена) одговара оригиналу, дат , изнет без икаквих изАtеlЮ, nрерада, веран: - превод, - диктат. 2. схваћен у реалном. , nравОАI СА1UСЛУ речи, основни, прави, буквалан: схватити нешто у дословном смислу.

ДОСJlОВНО И дословно И дословце ПРИЛ. од речи до речи, у свим nоједино стUAШ, потпуно онако како је речено, написано; у правом значењу речи, сасвим, баш, управо (тако), буквално: - наводити нечије речи, - цитирати некога, - схватити нечије речи;

-

доспети, -ем јек . доспјети, д6спијем евр. 1. а. кретањем, наnредовањем доћи, допрети до одређене границе: - до краја пута. б. срозати се, спасти на нешто:

-

до дна,

-

до просјач­

ког штапа. в. развити се, напредовати до одређеног стуnња, положаја, достићи одређени стуnањ: - до највишег степена, до министарског положаја. 2. а. потпуно се развити, постати погодан за употребу, коришћење, сазрети (нпр. о усевима, воћу и др.); физички и nсихички сазрети, стасати. б. фин. nрисnе­

-

ти за исплату по истеку прописаног рока (о меници и сл.). в.

настати, наступити, доћи (о времену или нечему што следи по некомреду). 3. а. доћи, стићи на неко место, наћи се, обрести се на неком месту: - пред кућу, - У желудац (о храни) . б. наћи се у некој неповољној, неnријатној ситуацији, запасти, упасти

у неповољну, непријатну ситуацију:

-

у кризу,

-

у шкрипац.

4.

а. наћи времена, прилике или могућности за неиlто , стићи, успети учинити нешто: - јавити се другу, - телефонирати, завршити посао. б. бити готов с нечим, стићи с нечим: - с

РУЧКОМ.

5.

бити довољан за нешто, дотећи:

-

за трошкове

(нпр. о новцу).

немати куда.

дословност, -ости ж особина онога што је дословно. ДОСJlОЖИТИ, д6сложйм евр. довршити слагање; накнадно додати ономе што је већ сложено. Дослуживати, дослужујем несвр. према дослужити. Дослужити, д6служйм евр.

за наплату.

-

1. довршити службу, одслужuти

до одређеног рока; накнадним служењем навршити пуни рок

доспеће јек. доспијеtiе с а. време кад нешто доспе, nрисnе за употребу: - воћа. б. фин. досnевање (менице, чека и сл.) за исплату; рок досnевања за исплату. доспије- в. досnе-, доспје- в. досnе-.

досред (д6сред) преДЈ1. (с ген.) до средине (нечега):

службе, допунити служење: - војни рок. 2. lCивота. - се не чути држати се сасвим повучено. - се појести, - да се поједе много се насекирати. - срам (стид) ме појео јако сам се постидео, било ме срамота . -умрети уnлашити се, nретрнути од страха . за жива за живота. код мене (тебе) живог и поред тога што сам ја (што си ти) ту. колико сам - колико год могу, из све снаге. (ни) за живу главу в. под гл ава. ни - ни мртав 1) веома nр естра­ шен . 2) никако , ни по коју цену. све живо сви људи, сав народ . у

лике врућиllе ю!и вел ике хладноће: љетња хол1ю пиће.

-. 3. жестоко

алко­

жестити, жестйм неевр.љутити, с.рдити (кога); раздражи­ вати. о

-

се бити обузет жестином, срдити се .

жесток, -ока, -о и жесток, -а, -о (комп. жёшћй)

1. а. љут;

на­

гао, прек , незгодне нарави. б. пун снаге, силовит, nомаман: коњ. в. за н есен, одушевљен: - присталица дарвинизма. г. страстан , чулан: - љубавник. 2. а. врло строг, оштар (о ре­ чима) :

-

наредба,

-

оптужба. б. који делује с великом снагом,

тако ти живео

жетва ж 1. а. жњевеље и скупљаље жита; уо пште nрику11.Ibаље п ољопривредних култура: - пшенице ; - траве. б. време

.жетвен их радова . в. прино с од житарица и др. култура,род, летина: добра - кукуруза. 2. фиг. резултати некога рада . жетвенй и жетвенй, -а, -о који се односи на жетву:

-

ра­

дови.

жИва ж хемијски елеменат

песма.

жетелица и жетелица ж 1. женска особа која жаље. љопривредна АI.ашина којом се жаље жито.

2. по­

жети, жањём и жњем неевр. српом или nољоnривредном ма­ шином косити ж·и т о:

-

пшеницу.

жетон, -6на м фр. округла метална, nластична или сл. nлочи­ обрачун као за.мена за новац. жећи, жежём неевр. 1. претерано грејати, nећи (о сунцу, ва­ три и сл.). б. палити, пржити изазивајући бол на кожи. в. за­ греватијако , до усијаља . 2. палити (свећу и сл.). 3. а. изазива­ ти бол на кожи , жарити. б. nробадати , севати (о болу): - у крсти ма. 4. фиг. изазвати непријатан осећај. жећца ж Ilеен. хи n . од жеђ

(1) .

жешља и жешља ж бат. врста јавора, грм или шумско дрво

Acer tataricum.

живiiд ж зб . живина, перад. жiiваљ, -вља м људи , становници , који на сељавају неку т е­ риторију, становништво.

живарити, живарйм неевр. в . животаритu. жИвiiхан и живахан, -хна, -о а. пун живота , пун живости, активан, дuнамичан; весео: бити -, - дух, - дете. б . .жив, ди­ намичан , убрзан: - рад, - корак, - разговор . живiiхно и живахно прил . на живахан начин, живо ; интен­ зивно, уnе чатљиво :

1.

-

се кретати,

говорити ,

-

-

предање .

3.

којије са чињен од људи или жи­

во тиља; који чине израсле биљке:

обојен.

-

духа.

живахнути, живахнём евр. а. постати жuвахнији , актив­ нији; покренути се из мртвила, живнути. б. nоћи набоље, оnоравити се.

-

Дете живахну, поче јести .

живац, -вца м 1. а. анат. назив за више влакнастих органа у људском, односно животиљском телу који преносе импулсе

од нервних центара до периферије, н ерв: очни

-,

видни

-.

б.

2. суштина,

-

срж; nокретачка снага.

-

Новацје свему живац.

Железница је живац за привреду. 3. нар. живо месо, АшиlUћ . - Не може се одвојити нокат од живца . • дирнути (таliи и сл. ) некога у живац погодити некога у најболније, lюјосетљивије место,

увредити. живци су му попустили постао је нервозан, деnреси­ ван; развикао се. изгубити живце постати н ервозан; нервно

оболети. имати живце бити стрпљив, сталожен , хладнокрван. извести (некога) из живаца раздражити, узнемирити ,разљути­ ти (некога). иliи (некоме) на живце нервирати (некога) . кидати, трошити живце нервирати се узалуд. живеж зб. перад .

1.

м намирниц е, храна: војнички

- . 2.

ж живина,

живежнй, -а, -о који се односи на живеж; животни: жи­

а. који живи, који је у жи­

воту, у KOjeJvf постоје биолошки процеси : - човек, - дрво. б. који није uзу.мро, који постоји . 2. а. који постоји као активна природна појава: - вулкан . б. који је још у употреби; који се језик ,

-

живiiхност и живахност, -ости ж особина о нога што је

жешљиковина ж бат. в. жешља. жив, жива , -о (камп. жйвљй)

-

т е чан метал сребрнасто

n сихичко стаље уопште: раздражити живце , опустити живце.

ца слична новцу, која у разним приликама служи за новчани

чува:

(Hg),

живахно, живост, активност ; интензивно с т:

жетелачкй и жетелачкй, -а , -о који се односи на жетеоце:

-

претриути

беле боје.

жетелац и жетелац, -еоца м онај који жаље жито, који обавља жетву.

-

сам заспао јако АШ се спава .

живо (преносити) директан пренос (радио или телевuзцјски).

врло јак: - олуја, - ватра. 3. који садржи велику концентрацију основних састојака: - ракија , - сирће.

жестоко и жестоко прил. на жесток начин, веома јако, оштро , силн о; страсно, ватрено: борити се -, - волети.

. .. -

зид,

-

сила;

-

ограда .

4.

а.

вежне намирнице, живежие потребе .

жИветијек . живјети, жИвйм неевр . 1. а. бити жив; одржа­ вати у себи живот (храном и сл.). на млеку. б. бити, постојати .

-

-

Волим живети. Живео је

У томе селу живео један човек.

в. пребивати у одређеном месту; nретежно боравити негде: у Црној Гори; - у великој соби. 2. а. проводити живот раде-

-

ЖИВИК

-

ћи, издржава ти се од /·I е ч ега: - од трговине, - од једне краве. б. проживљ аваm.и живот на одређен начин: - као радник, -

радовао да неко дође.

јући у љеЛ1У: з нати - . Једни раде а други живе. 4. а. бити у за­ једници (с некUJИ , с нечим): - у заједници, - с књигом . б. бити

у одређеним одно сима (с Nеким): - са њим као са рођеним бра­ том, - као комшије в. бити у браЧNој заједNици; бити у UNтимNим одNосилш (с неким): - лепо са својим мужем, - са друтом женом. 4. изгледати као жив. - Пред њим живи цела слика. 5. а. постојати , деловати активно у животу. - Њего­

одущевљеља с н еким ил и нечим. 2) као израз жеље за Ne'luju дуг живот , NШ1редак и СЛ. - од данас до cyrpa .животарити, жи­ вети о свом хлебу сам себе издржавати.

живин, -а, -о који се односи

Na

живу:

живодер м

-

сјај,

-

термометар,

живИма ж 1. з б. nepName домаће животиље, живад, перад. 2. уопщте домаће животиње, марва , стока; једна животиља.

4.

нар. а. неизлечива болест

која се ,ианифестује ранама:

- на носу. б. зб. црви који се зале­ 5. зб. пеј. свет , народ . • радити живети

гу у запущmеНИЛ'I. ранама. као

-

2.

1.

живождер м онај којиједе nресно месо. живолазан, -зна , -о живахан , окретан , хитар; здрав, ви­ талан:

живинарство с гајеље живи не као привредна грана. перје;

-

нагон,

-

изглед.

жИвйнски и живински ПрИЛ. као живина; на животиљски начин:

-

причати;

-

гледати.

живинство с оно щто је животињско.

-

Из њега избија

ЖИВИНСТВО.

живинчад и живйнчад ж зб. им. од живинче. живинче, -инчета l.једиNка живине, марвиnче.

2. људско

биће, чељаде; живи створ.

1.

а. ограда од щибља, трља , жива

ограда. б. щипражје, честар , трљак. в. младица, изданак.

2.

агр. а. обрадива земља, црница. б. необрађивана зе.мља, ледина. З. бат. жива ограда

Lycium halimifolium.

живичарка ж врста кокощи (која ноћива на дрвету). жИвичнй, -а , -о који се односи на живицу, којије од живице. живичњак м

1.

в. живи ца

(1). 2.

дрво израсло из .живице

(обично хра ст) . живкати, -ам несвр. оном. цвркутати (о врапцима). жив нути, -нём СВр.

дете .

живопйс м а. сликарство (обично старо , фресака

u икона).

1. а. који се одликује живошћу, којије - околина, - клисура. б. упечатљив, ЗШlимљив, разноврстан: - народна песма. в. који живо, сли ко­ вито нещто изра.жава: - стил , - језик. 2. (одр.) који се односи на живоnис (а), сликарски: - вештина. живописати, живопйшём свр. и несвр. а. (из)радuти живо­ пис, (на)сликати: - у манастиру. б. украсити , укращавати живоnисом, фрескама:

-

цркву.

живописац, -сца м сликар који израђује живо писе . живописачкй, -а, -о који се односи на жuвоnu сце:

-

школа.

-

при-

живописност, -ости ж особина онога што је живо пи сн.о , сликовитост; изражајност, уnечаmљивост.

живородац, -оца м ЗООЛ. врста рибе

Zoarces

која рађа живе

младе. живорођен, -а , -о којије жив рођен , донесен .жив на свет: деца.

жИвост, -ости ж 1. особина онога щто је живо, nУIIО живота; виталност. 2. сликовитост , уnечаmљивост (у представљаљу): - приповедања, - описа. З. а. активност , полет , хитрина , nо­

кретљивост: - у грађењу пруга. б. врева, ужурбаносm: - на улици, - у пристаништу. в. живахност, веселост: урођена - . живот, -ота м 1. а. биолошко постојаље Ж'ивuх бића од ро­ ђеља до смрти: смрт и - , изгубити - . б. оно што представља смисао живљења. - Дете јој је било сав живот. в. у заклињаљу, nреклињаљу: оно што је најсветије, највредније. - Живота ми , нећу отићи.

живић, -а и живйћ, -ића м младица, издаNак биљке. живица и живица ж

-

б. скуп слика као целина (о фрескама) ; слика.

-

жИвйнскй и живинскй, -а, -о који се односи на живину;

-

човек,

чати.

живинарскй, -а, -о који се односи на живинарство, живину: завод, - привреда, - фарма.

месо ,

-

живомученИк м велики мученик (у животу); великомученик.

живопйсно ПРИЛ. на живоnисан наЧUlI , сликовито:

живине, кокошаРllик. б. фарма за гајење живине.

-

- су нар.

живодерскй, -а, -о који се односи на живодере.

човек који гаји пернату живину, перадар.

живинарнйк м а. просторија, стаја за чуваље и гајеље

животиљски:

2. фиг. Оllај који се бездущно

живодерац, -ёрца и живодерац, -р ца м у ИЗр. јарац

ветеринар, марвени лекар. живинарка ж женска особа која брине о живини.

-

щинтер.

причи)јарац којије жив одеран.

много рад ити , МУ'lити се.

живинар, -ара м

1. стрводер,

као насликан , щаролик:

оксид.

З. све Ж'ивотиље уопщте; звери.

захва­

жiiвопйсан, -сна, -о

живйк, -ика ж жива ограда, живица.

-

-

односи према људима, мучитељ.

во дело живи у народу. б. постојати у свести, у традицији ,

сећаљу. - Те ПРИ'lе живеле су још у народу. о - се нар. слага­ ти се, бити с ким у добр им одNосима. - Добро се живе њих двојица .• живео! да живи! у поздравима , здравицама, 1) као израз

пуцати ,

живобара ж мочварно, баровито земљищте , пиtuталшta.

само за децу. З. проводити живот ужива­

-

5. учестано, убрзано: -

тати веслима воду.

боемски. в. по свећивати, усмеравати живот (за некога, за

нещто , некоме):

371

ЖИВОТАН

-

Црн ти живот!

2. животност, жuво ст ;

фuз uчка

снага, здравље: бити пун живота. немати живота. З. време од рођеља до смрти, односно до тренутка кад се нешто догађа: за његова живота. 4. а. начин, стuл живљеља , по стојања: бу­ ран -, лак - . б. могућност жuв.љења, опстанак. - Ту више нема живота. 5. живо биће, човек. - Жртвовано је на хиљаде живота. 6. људски организам, тело. - Лева страна живота му је била паралисана. 7. развитак, ток живљеља. - Живот га је прегазио.

8. грана, област човекове и друштвене делатности: друштве­ ни - , културни -, породични - . 9. ,животоnи с свеца, жumије; биографија. 10. битне појаве. а. у друштвенu.м , социјал НUЛI срединама: опис живота српског народа, - градски , сеоски. б. у природи, телима и сл.: - природе, - низија. 11. нар. мушки полни орган: удари га по животу.• биљии - флора , вегеmаци­

а. опоравити се после слабости, кло­

ја. загробии (вечии) - рЛГ. живот човечије душе по сле СА1рmи.

nулости . б. постати ведар , расположен. в. добити полета, снаге, и спунити се жuвощћу. - Београд је живнуо пред изборе. 2. nобољ щати лщтеријалnо стање. З. добити сјај, синути (о бојама , изгл еду и сл.) . 4. напрегнути се , пожурити (у по слу и

вратити у - излечити. играти се животом излагати се опа сно сти . на - и иа здравље! са срећом. раскинути са животом убити се . растати

сл.).

-

1.

Живните мало, да ово завршимо.

живо ПрИЛ .

1.

а. активно , агuлно; енергично:

2.

а. брзо , хитро:

nосигУРIIО.

-

-

се обући,

-

-

се заузети

-

се спремити. б. истински,

Ја живо у то верујем. З. а. сликовито, .жuвописно:

причати о догађајима , - описивати. б.јасно, уnечатљиво. Стоји ми то живо у памети. 4. веома јако, много. - Живо се

-

сит живота врло незадовољан . спровести у жнвот, увести у живот остварити, применити. ставити живот 118 коцку изложuти се

око органи зације фестивала. б. полетно, темпераментно: играти.

се са животом умрети. одузети себи живот извршити самоубиство.

опасности. уfiи у јавии живот отпочети каријеру .

животан, -тна, -о

1.

(одр.) који се односи на живо т:

-

про­

цеси, - стандард, - намирнице, - пут. 2. а. који је од пресуд­ ног значаја за живот, битан: - питање , - шанса. б. близак животу, истинит:

-

лик романа,

-

књижевност. З. nУII живота ,

живости; снажан , јак: врло животне очи, животан старац.

4.

372

ЖИВОТ АРИТИ

животворан :

водица .

-

ЖИЛИЧАСТ

-

жйгица ж шибица, жижица .

ЖИВОТНН сапутник, друг брачни друг и

•

дугогодишњи пријатељ. ЖИВОТl'Н стандард nросечна А1ера задо­ вољења економских п о треба појединца

WlU

друштва.

жигнути, жигнём свр.

(безл .) (некога) осетити бол у ви­ у бубрегу, - у колену. 2. оnећи , усијаним гвожђем .

животарити , - отзрйм несвр. 1. живети оскудно, СКРОАто, тавориmи; nроводиmиједноличан, скучен живот , вегетирати.

ожећи:

2. живети:

имућне жене.

почетl1 боље животарити .

сун це,

-

благотворан:

веза,

-

крв. б. који усnешно делује, подстиче,

-

плодови књижевности.

-

жигосати, -ошём СВр. и несвр. ]. обележитu, обележавати

жuгОА1. 2.јавно оштро осудити, осуђивати, оnтужи(ва)ти:

у тексту

ЖИВОТВОРIIО и животворно прил. на животворан начин, 110вОЉ IIO : утицати

-.

жидак и жilдак, -тка, -о (комп . жйђй (житкијй»

1.

који је

-

мед.

2.

ЖИдов, -ова и Жilдов, -а м Јеврејиli. ЖИдовка и Жilдовка ж Јеврејка . жilдовскй,

животињица ж дем. и хиn. од животиња. животйњка жу де,и. З//ачењу: животиња.

животйњскй,

-3,

тич е животиља:

-

-о који се односи на животиње, који се царство ,

-

поглед .

животйњски ВРИJl . као животиња , сурово; неМШlOсрдно:

-

злоста вљати.

жи вотињство с

1. својство онога

што је живот ињско, су­

животно ПР"Л . 1((/ животан начиli, стваРIiО; сушти нски: представити врло

-,-

повезани .

ЖИВОТНОС'I; -ости ж особина онога што је пуно живота, што је животно; стварност.

-о који се односи на Жидове.

жИжак', жишка а. мала примитивна светuљ ка: запалити уљани -. б. свећица у кандuлy, фитиљ. в. слаба светлост, nла­ мичак.

-

Жишци су титралИ.

жижак 2 , жИшка м ЗООЛ. uнсект тврдокрWlац llЗ ф. Сurсuliопi­

dal

животић м дем. и ир. од живот .

-3,

жИжа и жижа ж 1. а. физ. тачка у којој се секу светлосни зраци после одбијаља од издубљеног огледал.а , фокус. б. сре­ диште, .жаришт е, ц ентар : - цивили за ције . в. геОМ. једliа од двеју сталliUX тачака lia осовини елиn се. 2. жuжак, светиљка.

ровост , грубост. 2. зб . животињски свет, животиње.

чије ларве живе nаразитски на разним бшькама .

разне врсте таквог инсекта: дрвенн

•

називи за

-, жнтнн - , пасуљов -

И сл .

жижити, -им несвр. 1. изазивати осећај nеч ења , палити. Жижи ме помало још на нози. 2. фиr. мучити, тишmати . - То га је жижало , што му нико није дошао.

3. li етр е,ииц е гледати,

nиљити .

животодаван и животодаван, -вна , -о који даје живот,

-

блато ,

жидина ж оно што је житко.

животиња ж 1. свако живо биће које се креће и осећа (на­ супрот бuљкалю) , осим човека. 2. пеј. груба, сурова , некултурна особа. 3. зб. нар .;\юрва , стока .

животворан :

-

танак, витак, гибак (о nруту и сл.).

животна снага.

-

такве појаве.

-

маље густин е, разређен ; редак, водљикав:

животвбрност, -ости ж особина онога што је животвор'ю;

нападати ,

-

-

жйголо, -а м фр. А1ушкарац који за новац забавља старије

жifвотвораll и животворан, -рна, -о а. који даје, омогућа­

ва .живот:

1.

ду жига, nробаде, севаља:

жИжица ж

сунце .

ЖИВОТОllосан , -сна , -о који liоси живот:

-

реч .

1. де,и .

од жишка.

2.

шибица, ж·игица .

жИжљив, -а, -о који има жижака, заражен жиШКОА1; uзгрижен жиШКОА1 .

животопис м опис живота I/еке л иЧliости, биографија .

жИжљивити се, -Им се несвр.nостајати жи:жљив (о nасуљу).

животописац, -с ца м писац животоnиса , биограф.

жИжљивост, -ости ж особина онога !иmо је жиЖ/Ьиво.

животописнй и ЖИВОТОПИСIIЙ, вотОllис, биографски:

-

-3, -о

који се односи на жи-

есеј.

живуљка ж животиња (обично ситнија); живо биће . живућй,

-ё који живи, жив:

-3,

-

песник,

језик .

-

живуц(к)ати, -зм несвр.у де,и. значељу: живети . живцат, - а , -о у изр. жнв

- истински ж·ив .

живцирати, живцйрам "есвр. разГ. узрујавати, нервирати

(некога) . о

-

се узбуђивати се, нервирати се.

живчаll, -а , -о живаца н ервни :

1. (одр. ) који се односи liа живце, који се тиче

-

систем,

раздра;жљив , нервозан:

-

-

слом.

2.

којије стално у lIокрету;

човек.

живчаllО ВРИJl.у вези са живцима, нервно :

-

оболети.

живчаllОСТ, - ости ж стаље онога који је живчан, нервна осетљиво ст.

жИжнй и жИжнй,

-3, -о 1. физ. који се односи на жижу, ко- даљина, - растој ање. 2. фиr. главни, - културна тачка.

јије у вези са жиЖОА1: централни, средишљи:

жilла ж 1. анат. везивно ткиво између мишића и костију, т е­ тива. 2. крвни суд; вена, артерија ; БWlО, пулс: вратна -, жиле на рукама . 3. бот. део корена биљке. 4. а. А" ушки 1I0Лliи оргаli код стоке. б. бич од животиљског уда. 5. rеОJl . на слага руде

WltI Аo/Uнерала у неком слоју ЗЕшље, жица: рудна - , - камена. б. линија у KaмeliY, минералу: бели мрамор са пл авим жилама. 6. важан саобраћајни пут ; саобраћајница, ул uца . • ,'овеђа - в. ЖWlа (4б). - куцавица 1) главни крвни суд, аорта. 2) в . ЖWlа (6). из петних жила свом снагом . "етна - анат. т еmива која спаја лисне А1ишиће са nemlioM кости , tendo Achillis. срчана - анат, в. аорта. пустити жиле учврстити се, ојачати .

жйлав, -а, -о

-

рука,

-

1. пун жила ,

којије са истакнутим ЖWlаА1а:

лишће. б. мишићав, мускулозан:

ЖЉli6, отпоран; истрајаli:

-

народ,

-

-

човек.

издр­

2.

отпор.

жиг м (мн . жигови) 1. отисак са посебним обележје,и (знак, l/fll/цијали, наз ив фиРА1е и сл.) који се ставља ради обележа­

жilлавка ж агр. врста винове лозе; грожђе и вшю од те лозе.

вања , овераваља; lIаnрава са уреза ним, знацима за такав оти­

жilлаво ПРИЛ.

сак:

-

установе,

-

царине.

2. фиr.утицај, обеле:ж:је; знак, траг:

ропства. 3. усијана гвоздена шиnка којом се буши дрво, кожа и др.: врели - . 4. оштар, кратак бол у неком делу тела који се понавља: жигови у крстима. 5. а. 300Jl. код инсеката: отвор кроз који улаз и ваздух у органе за дисаље, stigma. б. бот. горљи део тучка . • воденн - жиг у виду безбојног цртежа, слова који је при изради утиснут у nисаћу хартију, новчанице и сл . за­ штнтнн - знак који nроизвођач ставља на своју робу да је за­ штити од фалсификата WllI сличне робе .

-

жигати, жигзм несвр . безл, (некога) осећати болове у виду жuгова , про баде, севање: - у глави.

ynoplio,

истрајно, ен ергиюlO: борити се

-.

жilлавост, -оети ж особиliа онога који је Ж!lлав, онога што је жuлаво ; чврстиliа , упорност.

жilласт, -а, -о сличан ЖWlи, ишаран ЖWlалш; који иА1а доста ж!U/а:

-

струна ,

-

камење ,

-

корен.

ЖWЈёт, -ета м фр. сnецијалliи liожuћ за бријаље. жilлица ж де,и . и хиn. од жuла . жilличав, -а , -о који има ЖWlица, пун жилица:

-

кора.

жilличаст, -а, -о који је у облику .ЖWlица; ЖlUlUчав: чић ; - месо .

-

кон-

ЖИЛНИЦА

-

жнлница ж анат. део ока проткан крвним судовима, судов-

жИтарскii,

-

њача.

373

ЖИЦАРИТИ

жнло, -а и -е и жилоња, -е м ЖWlав, мршав, издржљив човек.

трговац,

-

-3., -о који се односи на житаре (1)

житарство и жИтарство с гајење, nроизводња жuта ; трговина житом .

жfuъ м пукотина , наnуклина, наnрслина; ожшьак .

жнтељ и жИтељ м становник неког места.

жfuъе е зб. од жwш; корење .

жнтељка и жИтељка ж жена житељ, стmlOвница .

жиока ж дУ:JlCа грубо изрезана уска даска, гредица, летва.

жИтељство и жнтељство с становништ во , грађанство.

жиочити, -им неевр. nрибujат и жиоке lю рогове куће .

жИтије и жИтије с ЦСЛ. а. КЊИЖ. животоnи с светаца или

жиочица ж дем. од жиока: дрвена -.

владара; биографија :

жипон, -он а м фр. доња сукња, nодсукња .

жир м (жиров и ) а. плод храста или букве. б. шум а у којој

жИтйште с њива засејана житом; земљиште где је било жито.

жирадо е (жирада ж) А1ушки сламни шешир с равним ободом и теме.

жнтко И жИтко (КОМIl. жйђе (житкије) и жйђе (житкије»

прип. а. у житком стању, ретко :

жирант м итал. банк. потписник на мени ци ,јемац.

стично, витко.

жирафа ж зоол . афрички дуговрати nреживар Giraffa сате­ из ф. Giгaffidae дугих ногу и шарене длаке .

2. ж~итка маса: -

lopardalis

жирй, жирија и жири, -ија м фр., енгл. оцењивачки стручни

одбор који додељује награде и др. nризнања на књижевним , уметничкиАt и другим конкурсима, изложбама, манифеста­

жНткост и жИткост, -ости ж

уопшт е добро хранити, товити: - свиње, - марву. о - се гоји ­ ти се , товити се (жиром и др.); добро се хранити , дебљати .

жИто с

1. писмени

пшеница за парастос, кољиво

2.

(жиро) непром.у атрибутској функци­

ји, у изразу: - pa'IYH (- конто) врста текућег банковног рачуна који иАШ огранич ену уnотребу. жирован, -вна, -о брашно ,

-

1.

који се односи на жир, који се тиче

горчина .

или уопште) ; богат:

-

2. -

свиње ,

LUYMa у којој

нар. угојен, ухрањен (жиром

човек.

се тове свиње жиРОА1 ; храњење

уопште .

жирондннац, -нца и жирондист(а) м ист. присталица жи­

ронде, УАјерене републиканске странке у време Француске ре­ волуције .

жирородан, -дна, -о богат жиром: житак, -тка м нар.

1.

-

шума,

живљење, живот.

2.

стећи доба р - . 3. животне намирнице , храна . тарице: пожњети -, врећа житка.

-

земља .

имање, посед:

4.

жито, жи­

жИтан, -тна , -о Ј. а. (обично одр.) који се односи на жито, који се тиче жита: - зрно , - класје, - стог. б. који се засејава или је засејан житОАI: - поље , - њива. 2. богат житом, жито­

3.

(одр.) :JlCитарски: житни пијац,

-

трговац .•

-

рђа бот. nламењача , снет .

житар

бело

-,

јаро

-,

озимо

-,

стрно

-

житородан, -дна, -о који добро рађа жито , богат житом: - Војводина, - година.

равница,

жнће с пеен. живот, живљење . жиц узв . за обележавање ударца нечим оштрu.м , танким

(шибом , nрутом и сл.); бежања од тога ударца. жица ж

1.

а. уnредено влаКlIO, нит од вуне, nаАlука, свиле и

сл. (у ткању, nлетиву и сл.). б. nаучина.

-,

гвоздена

-.

2.

а. истањен метал:

б. в. бодљикава .жица: логорска

-.

в.

разГ. телефон, телефонска линија : јавити се ЖИЦОМ. г. направа

који живи nаразuтски на житу.

жИтара ж њива засејана .житом . жилiрац, -рца м в. житар

предмета: - за паркет, - за посуђе. 3. струна на музичком ин­ струменту; фиг. осећање, расnоложење: најнежнија жица у души.

4.

догађаја,

а. ток, нит догађаја, појаве и сл.; лин. ија , правац:

-

-

унутрашње повезаности. б. род, лоза; nореюlO ; nа­

смина. 5. фиг. а. особина, обележје људске природе. - Имао је цицијашку жицу породице . б. смисао, СКЛОl/Ост за извесну де­ ла тно ст: пословна -, уметничка -. 6. а. пукотина којом тече подземна вода. - живе воде .• БОДЈЬикава - Аlетал на :ж:ица са бодљама која служи за ограде, препреке и СЛ.; логор ограђен таквом жицом. гласиа - анат. (најчешће у мн . ) кожни набор у гркљану чијим се треnерењем ствара гла с, гл.аснuца, corda vocalis .• бити, тући жицу nокушавати нешто изнудити , nо­ стићи ласкајући, улагујући се, молећи . имати жицу за иешто имати дара, смисла за што. затезати жице nогоршавати неко

стање, доводити до ризика. погодити (дириути) у жицу погоди ­ ти некоме жељу, мисли, намеру . пребирати жице свирати. спа­

1. трговац житом. 2. ЗООЛ. инсект Zabгus tenebrioides

(2).

жилiрица и жИтарица ж (чешће у мн.) назив за жито било које врсте које служи за исхрану, цереалије.

житарница ж место (продавница , пијаца и сл.) где се nро­ даје жито.

. •

од исnреnлетених танких металних нити за чишћ ење разних

жировњак, - ака м свиња која се храни, тови жиром или

крај.

-

бакарна

жиром. у шум. и.

-

кува на

житород мрод, nрИIIOС жита.

пренос мениц е

или другог банковног nотраживања са једног соnственика на другог; потпис на полеђини мениц е или чека који се преноси

на другога,јем ство.

2.

и посебно припремљена пшеница за славу; слично nриnРеАlљена

испод жита тајно, кришом, nодмукло, мучкu. .

жиро, - оа (жйро , -р а) м итал. банк.

родан:

и агр. а. назив заједногодишње биљке од чијег

тих биљака посебно: пшеница, кукуруз,јечам и др.

жирка ж плод храста или букве, жир .

жировина ж

1. бот.

се плода меље брашно за хлеб (nшеница,јечам , кукуруз, раж,

назив за разне врсте жита (обично према времену када се сеју) .

жирйћ, -ић а м дем. од жир.

-

(2).

овас итд.); плод неке од тих бшьака. б. назив за било коју од

жнрити, ЖЙРЙ'м несвр. гојити , хранити (свиње) жиром;

жира :

1. осоБU/ю онога што је житко.

жИтњача ж крушка која сазрева у време жетве .

лукама жирија .

меницу.

спремљено јело. б. ела­

блата.

жИтњак м в. житница

жирнрати 1, жирй рам евр. и нссвр. учествовати у раду и од­ жирирати 1 , жирйрам евр. и несвр. nотnис(ив)ати некоме ме­

-

жИтница ж 1. предео, област у којој добро успева жито. Војводина је српска житница. 2. зграда у којој се чува жито , амбар.

цијама и сл .

-

светаца, исприча им своје житије. б.

-

живот.

има зрела .жира: ићи у жир.

ницу:

и житарство :

крај.

сти на таику жицу осиромашити. ударити у д руге жице заузети

друкчији став. ударити у танке (таље, иежие

11

сл . ) жице тронути ,

nриволети некога .

жИцар и жИцарош м жарг. 1. онај који жицари , који ласкmьем, улаги вањем, лукавством, преваром и сл. извла'lи од некога не­ ку корист; варалица, nреварант; уп . бити жицу (под жица). 2. доушнuк (најчешће полицијски) , доставља Ч. , nотказuвач , де­ нунцијант.

жицарити , жицарйм неевр. жарг. в. бити жuцу (под жица).

374

ЖИЦАТИ

жйцати, -ам

2. удара ти , ти. - Жица

.. есвр. l. стругати, чистити жицом: ~ паркет. тући (nруто.м и сл.). 3. nробадати , жигати , сева ­ ме у леђима .

жарг. достављати имена, податке

4.

(најчешће ПОЛl.щијu) , откуцавати. о ~ се ритати се, обадати - Шта се жицаш за свашта?

се (о говечеmу); фи г.љутити се.

жйцнути, -нём СВр.

1. ударити, ошинути (nрутом и сл.): ~ 3. .жигнути, севнутu.: ~y плећима .

бичем . 2. убости , бо цнутu. .

(2):

ЖОХАР жмарити, -йм несвр.

1.

избијати кроз поре зе.мљuшта (о во­

ди); бити HaтOl1ЉeH вод0Ј\1 (о земљишту). језу.

Умор му је жмарио тело.

-

жмарци, жмiiраца м ми. (ретко у јд. жмарак)језа , тРllци , дрхтавица.

жмигавац, -гавца м светлосни сигнаJlни уређај на JllОтор­

~ мост, ~ ограда .

жичара ж :Ј/си чшш железница са вагонима (у планинама,

рудmщUAЮ , фа брu.ка,на, скијашюlAt центриJlЮ и сл.).

Ј/им (друмским) и шин ским возилUJ\1Q који НШ/ЗАlеmtЧНим у че­ сталUJW nаљеЊeJI1 и га шењем означава правац , смер скреmања возила, мигавац: десни ~ , леви ~.

жйчица ж д ем. од :Ј/Сица.

жмйгати, -ам несвр.

жitчкй и жичкй, -а, -о који се односи на Жичу (манастир): ~ епископ.

1. :Ј/СJlшркати,

мрежа , ~ коноп , ~ стена.

жишка ж а. у.жаренu ко.мадић дрвета , угља uл и чега другог. б. варница , и скра.

жлеб јек. жлијеб М (МН. жлёбови јек. жљёбови)

1. разне на­

праве с удубљ еним урезо.м. а. уско удубљење, канал издубен у

брвну за одвођењ е воде: одводни ~. б. дрвено корито којиА! вода

жмикати, жмикам и жмичём несвр . ст езаЊeJI'l, гњеч.ењем

жмИра ж нар. чварак , :JICМapa. жмйрав, -а, -о в. :жмиркав: ~ очи,

жмирити, -йм несвр.

1.

текући пада на воденички точак. в. олук, цев за воду (с крова).

ти.

nери светлећи, треnерав:

ров. б. усек у ПЛа/-/uни, теснац, кланац. в. корито реке или n о­

5. удубљељ е

на неком делу тела ; бора на л ицу .

жлебаст јек. жљебаст, -а , -о сличан жлебу, који има облик ~ обронак , ~ нокат.

жлебина јек. жљебина ж

1.

аугм . од жлеб.

2.

геогр. долuна

из/v/еђу Ј1ЛШ/UI/ ских коса, увала. правити , дупсmи жлеб (у н е чем) ; усецати: ~ даске;

-

гробнице

у камену.

жлебнЙјек. жлијебнй, - а, -о избраздан жлебовима; ижле­ бљен: ~ површина; ~ цев.

(4б). жлеБОвитјек . жљебовит, -а, -о који има жлебове, којије са - нокат.

жлебовиМ.а: ~ ваљак ,

жлезда јек . ЖJlијезда ж

1.

анат. орган у човечјем или живо­

тињ ско.М т елу који излучује сокове или регулише избацивање непотребних материја из организма: зној на ~, пљувачна

- . 2.

-,

мед ... ар. назив за разна обољења која се манифе­

стују отицањ ем :JlCлезда.

Из кућа жмире светла.

4.

фиг. благонаклоно се односити

жмйркав, -3, -о

1. који жмирка , треnће: ~ око. 2. - светло, - сунце.

који тре­

жмиркаво прил . .жмирећи, треnћућu очиJlЮ: погледати - . жмиркати, -ам несвр .

1.

дем. према Ж.мирити: ~ очима .

2.

светлуцати, треnтати (о ламnа,wа, звездама) . жмИрнути, -нём свр . према :JICМиpитu .

жмура ж врста дечје игре у којој играч ЖАlурећu тражи оне који се сакрију док он жмурu.

ткиво . устројство,

-

орган,

-

тело.

жлездица јек . жљездица ж дем. од жлезда. жлеЗДОВl1Т јек. жљездовит, -а , -о жлездаст. ЖЛЙЦ3 ж Ј. 6 . кашика.

2.

коритаста лоnатица на колу во-

дениц е кашикаре. жлйчар м о нај који прави ж'Лиц е, кашике. жличарка ж зоол. врста птице тркачице, кашикара.

жличица ж 1. дем . од жлица. кости , nодребарје .

жмара ж

1

HUp .

жмурити, -йм несвр. а. држати затворене очи. б. в. :жми рити (Ја).

жмуркё и жмуркё ПРИЛ. затворених очију, :Ј/смурећи. жмурњача ж зоол . трећи очни каnак у птица . жњети в. жети. жонглёр, -ера м фр.

1. средњовековl/и nутујући свирач ,

певач

и глумац. 2. а. циркуски артиста који спретно баца увис ви­ ше предмета и хвата их у руке. б. спорт онај (обич//О фудба­ лер) који вешто барата лоптом.

3.

фИС. човек који се сналази

ности и обмањује друге . жонглерај, -аја м в ..жонглерство .

жлездаст јек. жљездаст, -а, -о сл ичан жл езди; који има

ЖJlйчњак

рених очију, .жмурећи.

у свакој ситуацији, који веш тUA'I говором и скорюићава окол ­

жлезданй јек. жљезданй, -а , -о који се састоји од жлезда:

-

-

према нечијим грешкама, прелазити преко н е цега .

жмурка ж в. жмура.

жлебнйк и жлебнЙкјек . жлйјебнйк и жљебнйк м в. жлеб

жл езд е:

а. гледати nолузатворених очију;

жмурёћке, жмурећкё, жмурёћкй и жмурећкй прил. затво­

жлебић, -а 11 жлебйћ, -Ићајек. жљefiић, -а и жљебйћ, -ића м дем. од :JlCлеб .

-

светлост.

жмируц(к)ати, -ам несвр. в. ж'Миркатu.

жлеБИТII, жлёБ Ймјек. жлијебити, жлйјебйм несвр. (нешто)

слој ,

-

чкшьити: - у сунце. б. упорно гледати, зурити , nuљити : ~ у даљину. 2 . .жмуритu (а). 3. одавати слабу светлост, UIKUIbU-

2. дрвено корипю , суд за храњење домаћux животиња, валов. 3. урез, удубљељ е на JlШШU/tu, сnрави у који улази исnуnчени део другог пр едмета. 4. а. удубљење у земљ и , бразда,јарак,

-

2.

Jlевим жмигавцем .

жмйраво прип. :жмиркајући.

жilШЧlща ж дем. од :Ј/Сишка .

штитна

-

истискиватu воду, ц ед ити, гњечити: ~ рубље , ~ крпу.

жйчно ПрI1 Л. помоћу жичане везе, жuцом.

.жлеба:

треnтати : ~ очима.

фиг. давати жмигавцем знак за скретање:

жмйгнути, -нём свр. Ж.мирнути, треnнутu.

жйчнй, -а , -о којије од жице, који се односи на жицу: ~

тока .

2. прет ерано nушuти.

жмарити, жмiiрйм несвр.nрожимати жмарцима, изазивати

жмигав, -а, -о који жмирка, треnће.

о ~ се фиг. увр едu.ти се, наљутu.тu. се. жичан, -а , -о којu.је од жице

-

2.

анат. удубљеље испод грудне

кухиљ ска fшnрава за жлице, кашике.

Ј. чварак; уп. жмира. 2.језа , дрхтавица, :жмарац.

жонглёрскй, -а, -о који се односи l/а жонгл ер е, вешто: потез.

жонглёрски прип. као .жонглер, вешт о , сnрепuю. жонглерство с особина,

ceQjcmeo жонгл. ера;

вештине које

изводе жонглери . жонглирати , жонтлирам несвр . 1. изводити жонглерске ве­ штине (бацати увис и хватати више предмета , ходати по жицu , и сл. у циркусу): - лоптом , - на жици. 2. фиг. вештОJl'I употребом речи обмањuвати друге, спретно искоришћавати околности за себе: ~ прописима. жоржет м фр. фина вунена или свилена тканина. жохар м 30011. инсект Вlatta огiепtаIis, живи у кућама, бубашваба.

Blatta

geгmanika који

ЖРВАЊ

жрвањ, -вња м мливо.

1.

иаћи се између два жрвња наћи

•

се у тешком пол ожају, настрадати.

жујан, -а, жУјан, -ана и жујан, -а М нар . плаве косе.

жУјац, -јца М ЗООn. врста рибе, чиков.

1. млети на жрвњу: -

кукуруз .

жујка

2. дро­

бити, ситнити, мрвити; жвакати.

жребати, -ам несвр. извлачити жреб, одлучивати жребом . врач.

1.

ж в. жуја

(1). 2.

М в. жујан

1. многобожачки, пагански свештеник;

жУјце, -а и -ета с в. жуманце . жуљ М (мн. жуљеви)

1. задебљало место на

табана и др . настало услед притиска и сл .

рЛl~ оно што се приноси као дар неком божан­

кожи дланова ,

вет.меснати део

животиња .

•

стати (згазити) некоме иа жуљ дирнути у осетљиво

место, nовредити, увредити некога .

2. фиг. истакнути представник културног или јавног жи­

1.

2.

у заnаљењу на коњској коnити; рожнато задебљање код неких

жУљав, -а, -о в. жуљевит

вота: велики жреци литературе.

жртва ж

(1) .

жујо в. ;Ж:Уја .

жрёб јек. жријеб м uзвлачење једног предмета (коцке, це­ дуље и сл.) којим се доноси одлука о додели награда,расnоре­ ду утакмица и сл. (када се о томе одлучује на срећу); сама таква одлука .

жрёц, жреца м рус.

1. животиња (муж­ 2. човек жуте,

јак) жућкасте длаке или nерја (во, ован и др.).

жрвнати, -ам несвр. в. жрвњати . жрвњати, -ам несвр.

375

ЖУПЉАНКА

воденичкu млински камен којим се меље

домаћ.и , ручни млин .

2.

-

(1): -

рука .

жуљати, жуљам несвр. в. жуљити.

који подноси страдања, невоље , онај који је изложен стра­

жуљати, -ам несвр. 1. кресати, одсецати (траву мотиком) ; - виноград. 2. трљати, гњечити (терући) : - сна­ жно рукама платно. 3. фиг.јести nосну или истоветну храну, гулити : - корицу хлеба .

дању, пропасти: - куће и породице, - алкохола, - фашизма. нечега , несебично давање, nомагање у корист

жуљевит, -а, -о 1. којије са жуљевима, пун жуљева: жуље­ вити дланови. 2. храnав: - лишће , - корен .

ству у знак захвалности или ради nридобијања милости то­ га божанства. 2. а. онај којије погођен ратним разарањем, онај који је убијен , погинуо: хиљаде људских жртава. б. онај

3. одрицање од

некога , саможртвовање: материјална

новчана

-,

велика

-,

-.

жртвенii и жртвеНii, -а, -о који се односи на жртву, којије

одређен за жртву:

-

ован,

-

јагње.

жртвенИк, -а и жртвенiiк, - ика м рnг. који се приносе дарови , жртве

1. место или сто на божанству. 2. у хришћанској

цркви: сто у ол тару на коме се врши nроскомидија. жртвено и жртвено прип . са сnремнишћу на жртву, на жртвовање :

-

окоnавати:

жуљевитост, -ости ж особина и стање онога који има жу­ љеве.

жуљити, -им несвр .

1. изазивати притиском, трењем теле­ 2. фиг. тиштати, му­

сни бол, стезати (о тесној обући и сл.). чити.

-

Знам ја шта тебе ЖУЉИ.

жуманце и ЖУМlшце, -ета и -а с (мн. -ца) (жуманац, -нца и жумањак, -њка М) жути део у јајету окружен беланцетом.

веран.

жумањ(к)аст, -а , -о којије боје жуманцета, жућкаст.

жртвица ж д ем . и еуф. од жртва .

жуна и жуња ж ЗООn. птица

Picus из nор . Picidae, слична

жртвiiште и жртвИште с место где се приноси жртва.

тлићу.

жртвовати и жртвовати, -вујём СВр. и несвр.

жуњарица ж бот. биљка мирисавог цвета Cгuciferae.

nриносити, (у) чинити жртву божанству: вима.

-

1. РnГ. принети,

животиње,

-

бого­

2. а. uзложити , излагатиуништењу, nроnасти,уложити,

Erysimum

де­

из ф .

жуњiili, -ића м nтић жуње.

улагати у нешто, одрећи се, одрицати се (нечега, некога): породицу, - младост, - будућност. б. несебично дати, давати, посветити , nосвећ.ивати: - приходе, - време за нешто. о - се

Жупа ж назив више предела у речнU/J,f долинама и котлинама (у Србији,југозаnадно од Крушевца , Велика и Мшш жуnа више

изложити се , изл агати се уништењу, напору , муци .

Пријепоља, Никшићка жуnа у Црној Гори и др.).

жУбор м 1.!иум који ствара вода при nротицању (обично у мањим количинама): ва; жагор, граја .

-

-

потока.

2.

фиг. а. ромор људских гласо ­

Чује се жубор из куће. б. брујање (nтичјuх)

гласова; звека , зврјање разних предмета:

-

-

и грактање птица,

-

бреза,

-

жуборан, -рна, -о који жубори, исnуњен жубором :

-

бреза,

говор.

жуборика ж бот. в.јасика

2. фиг.

1.

производити жубор

а. роморити, жагорити (о људима).

б. брујање (nтичјих гласова), тихи nев (птица) . жуБОркати и жуборкати , -ам у дем . значењу: жуборити.

жудан, -дна , -о који жуди за неким или нечим, жељан (не­ кога , нечега) :

-

науке.

жудети јек. жудјети, -дим несвр. силно желет и (некога, не­ за успехом, за миром .

предео ; уп. и жупни, жупски.

жупанија ж ист. 1. област којом управља жуnан: две сусед­ не жупаније . 2. облик управе са жуnаном на челу; седиште ,

установа са таквом управом; зграда са таквом управом; уп. жупа (2) и жупан ( 1). жупанiiјскй, -а, -о који се односи на жуnанију:

-

-

очекивати;

јести .

-

област,

-

скупштина.

жупански, -а, -о који се односи на жуnана, жуnане:

-

престо,

-породица.

жупанство с

жудно прип . са .жудњом, чежњо.М ; nохлеnно:

ист. в. жуnанија

1. звање и (2) .

дужност жуnана , жуnановањ е .

2.

жупар М вој . ист. nодофицир (у некадашњој аустроугарској

жудња ж веома јака , страсна жеља, чежња . жуја и жуја ж

-

жупан, - ана М 1. ист. поглавар жуnе , старешина племенске државе; уп . жупа (2). 2. ист. назив за носиоце локалнuх власти ,

власт,

што) , ч езнути (за неким, нечим), жељно очекивати (некога,

-

место,

представнике племства; сеоски поглавар, кнез . • велики - ист. управитељ, старешина веће административнеједиН!lце.

Populus tremula.

жуборити и жуборити, -им несвр. (о води , nотоку и сл .) .

-

ж)'пан, -пна, -о који има благу климу, nитом, сунчан , плодан :

-

говор .

нешто):

стративну област на територијама српских средњовековних држава . 3. административна јединица католичке цркве којом управља један свештеник, парохија.

дуката.

жуборав, -а , -о који жубори, исnуњен жубором:

-

жупа ж 1. предео са блажом климом између брда погодан за настањивање и пољопривреду. 2. ист. наз ив за мању админи ­

1.

животиња (женка) жуте длаке или са

жутом шаром (обично овца, кобила).

2.

жена жуте, плаве

косе .

жуја, -ё и жујо, - а и -ё м пас жуте длаке.

војсци) који је служио два пута војни рок .

жупљанин м (мн. -ани) из жуnе

(2). 3.

1.

становник жуnе

верник у жуnи

(1).2. (3), парохијанин.

ист. човек

жУпљанка ж 1. становница жуnе (1).2. ист. жена из жуn е верн ица у жуnи (3) , nарохијанка.

(2) . 3.

376

ЖУПЉАНСКИ

-

жустро прил . хитро, окретll О; оштро :

жупљанскй, -а, -о в. жупски .

жупнй и жу пнй, -а, - о

1. одр. према (3) , парохијски: - црква.

/юсu/ш жупу

;ЖУпан.

2.

који се од­

жу пниковати и жупниковати, -кујём несвр . бити жупник, свешт еник; имати зваљ е и слу.жбу.жупника. жу пнйчкй и жу пнйчкй, -а, -о који се односи на жуп нике: - служба. жу пскй и жу пскй, -а ,

-

2.

-

гово­

жУт, жута , -о (КОМП . жуМ)

1.

којије боје л имун а , жума нц е­

та, воска, ЗJlата и сл. (о материјама, предмет u.ма који су п о

жу пнйков и жупнйков, -а , -о који припада жупнику.

вино.

ско чити ,

жустрост, -ости ж в . жустрина .

ЖУПОЈИ , l1арохщ·ом .

-

-

рити .

жу пнйк и жу пнйк м католички свештеник који управља

пу) :

ЖУТО-

-01.

који се односи на жупу

који се односи на жупу

(2), жуп а нију:

(1) (Жу­ - кљиге,

кућа.

природи такви или су начиљени од матер!уе такве боје, U/lи тако делују): - восак, - коса, - мајица , - дукат, - светлост. 2. о разним живим би ћ има која су споља такве боје: - птица, кољ , - шебој, - дулек. З. о једној од људских ра са у веће.м делу Азије. 4. ЗJlатан , nОЗJIаћ ен : - дукат. 5. (у им . служби) а. М.муж­ јак жуте длаке U/lи перја . б. м н ар . дукат. в. ж женка жуте длаке U/lи перја .

•

- грозннца мед. тропска стОАшчна болест .­

мајнца победничка одећа у бициклист ичким тркама.

- мрља,­ - штаМllа новин е склоне сензационализму и непровер еним вест UAШ. - око пега а н ат. мест о у оку за примаље видних ути са ка.

жу р м (МII . журови И журеви) фр. а. ПрlУем са nослужељем и забавоЛl у при ва тној кући. б. вечерља или ноћна забава

КЈЬуна сувише млад, незрео. "'ути "'утују црвени (румеllИ) "У"'ују в. жутова ти . JCJlaTM се као "'ути мравм бити у н еприја т ељским

(обично за млад е), журка.

односима. жУтзк, -ака м ЗJlатни нов чић , ЗJlатllик .

жура ж

1. журава, жгољава особа. 2. зоол. птица пчеларица Merops apiaster. З. вет. кољска болест , кољска врт оглав ица . ж у рав, - а , - о који је малог раста , н еразвијен , Ж'гољав: човечић ,

-

журајив , -а , -о брз, у:журбан; пренапрегнуm , н ер возан :

-

-

жутељ, -еља м 60Т. а. невен

баносm , н естрпље/·ь е.

журан, -рн а , -о 1. који се жури, ужурбан; који одаје ужурба­ носm , хитљу: - трговац; - корак. 2. хитан, важан, неодложаll :

-

н а редба.

журба ж Ж'урење, хиmља; жи вост , врева , комеlиаље. жу рити , журйм несвр .

1. ићи ,

кретати се убрзано, xuтат и:

кући . 2. ( н екога, нешто) п одстицати на бр.жи рад , ход и СЛ. , пожурuвати , убрзава mu : - коља. о - се а. в. журити (1). Журила сам се кући. б. иАюти потр ебу за убрзаваљем неког посла, неке активн ости . - Журила сам се да прочитам до крај а .

-

жу рица ж зоол. врста малог сокола журка Ј ж зоол. барска кокица

Fa\co subbuteo.

Gallinula chlorupus.

журка Z ж в. :JlCУР. журкати (се), -ам (се) несвр .у ден. значељу: журиmи (се). журљив, -а , -о в ..журан: журн3л , -ала фр.

1.

-

а. дневни л ист, новине. б. лист, часопис

-.

журиализам -зма м в . журналистика.

ж у рналист(а) м (М11 . -сти ) фр. нов/шар ; л иц е које се бави журнал исmиКОА·t , /Iублицистuком .

журналистика ж а. новинарски позив; публицистика, но­ винарство . б. !иmампа , /ювине : бавити се журналистиком , француска

-.

жу рнал истичкй, -а, -о који се односи на журналистику, журналист е , новинарски:

-

дух,

-

позив .

журналисткиња ж жена журн ал и ст , новинарка .

-

-

Calendula, Taraxacum officinale.

С . aгvensis и С . ош­

жутеница ј ек . жутјеница ж 60Т. назив за више врста биља­ ка из РQЗJIичитих фаМU/lија и родова , чији су цветови обично жутебоје.

жУтетијек . жУтјети, -тйм неевр . а. постајати жут; добија­ ти жуту боју услед зреља . б. постајати блед , губити свежи­ IIУ:

-

од болести. о

-

се бити жут, истицати се жутом бојом.

жУтика ж 6от. врста биљке са бодљама и жутим цветовИАЮ

Berberis vulgaris. жУтил ица ж 60Т. врста биљке из

жУтило е а. в. жутина

Genista

лимуна. б.

(1): -

tiл сtогiа .

Mamept4a

којом се

/tешто боји у жуту боју.

жУтиловка ж 6от. в. жут илица. жутина ж 1. жут а боја , жутило : - лимуна , - сламе. 2. назив за разне предмет е жуте боје (новац, вино , дуван и сл.).

-

хартиј а.

жУтити, жУтii:м и жутйм неевр . бојиmи жутом бојом:

-

јаја .

жУтица ж 1. мед. обољеље јетре код кога кожа и беољач е добијају жуту боју услед продираља жу ч и у крвоmок. 2. а. вет. стОЧflО обољеље (оваца и коља). б. болест воћака при којој лtlшће губи зелен wLO . З. назив за разне воћ ке које дају плод жу­ т е боје (крушку,јабуку, дуљу и сл.). 4. ЗJlатнuк, дукат. 5. жута гл иновита земља. 6. бот. I/азив за разllе врсте БLUЬClка (папрељак, жутилицу, катанац, шафран, nомораnџу и др .). 7. ЗООЈЈ . в. жу­ товољка (а). жУтичав, - а , -о а. којије болестан од жутиц е је изгубио ХЈ/ОРОфил, nожутео. в. в. жућкасm. жутка ж

1. нази в и име домаћИА1 животиљама 2. зоол. в. жутовољка (а).

жУткаст, -а, -о в. жућкаст :

-

лице,

-

(1).

б. који

(женкама)

трава .

жУтњзк, - ака и жУтњзк, -а м 60Т. а. бwька

-

жена . б. спо­

директор . в. пргав, lIJIах, напрасит; који

и прек човек ; жустре речи.

жустрина ж особuна онога којије жустар, брзина ; lIJIахост , на nр а Сllо ст.

I/e-

л ишћу, трави и др .).

жу рњава ж в. журба.

одаје :JlCесmину.

I/ овац , жутак. З.

жУтнути , -н ём евр. и неевр. пост(ај)ати жућкаст , /ш.жут (о

жу рност, -ости ж журба, хитља .

жустар , -тра , -тро а . брз , окретан , хшпар:

б. маслачак

жуте боје.

жу рно ПРЈ·' Л. брзо, хитајући; у журби .

соба н , предУЗU.А·uь ив:

cinalis.

жутињав , -а, - о в . жућ каст :

корак.

који излази nовреиено. в . модни лист: хаљина по журналу. 2. кратак информатuвнu фиЉIf о савременим свет ским догађа ­ јима: филмски

1. жуманц е. 2. ЗJlата н

бељено , жућкасmо паAlУЧНО lIJIатно . 4. животиља жут е длаке или п ерја . 5. биљка жутог плода ил и л и ста . 6. ЗООЛ. в. жуто­

се осврну.

-

журајивост, -ости ж особ/llta онога који је журајив, ужур­

случај ,

жУтац, жуца м

вољка (а).

живот.

журајиво п рил. брзо, н ервозно:

-

жутарица ж зоол . в. жутовољка (а).

момчић.

журавост, -ости ж особина онога који је журав, кржљавосm.

пролазник ;

жутањак, -љка м в. жуманце.

-

Curc utna longa

која се употребљава као лек, за чин , као и за бојеље дрогеријских артикала. б. љутић

Ranunculus.

жУто и жУто пр ил. жутом бојом, у жутој боји .

жуто- први део прид евских и именuчкux СJlО.жеuица а. са LLмеllичким основама показује даје жут о, жућкаСIIIО оно што

ЖУТОБРАД значи именица: жутокожац, жутонога. б. са nридевским осно ­ вама показује да боја прелази у :жуту: жутозелен .

жуliка ж

жутовати, ЖУгУјём несвр . у пословици : жути жутују, црвеии

(румеии , здрави) путују он и који су болесни, болешљиви често ду:же :живе од здравих.

жутовбљка ж зоол . а. птица певачица

Emberiza са :жутим nерје.м црвенда ћ Erithacus гubec ula .

Emberiza citrinella из

на грудима , стрнарица. б. в .

-

сунцокрет.

жутокљун, -а , -о

1. који има .жут кљун : - кос, искуства, недорастао: - дете. 1.

nтиче :жута кљуна .

2.

папагај .

жутокљуниli м в. :жутокљунац

фиг. онај који

жуliкасто- први део nридевских сло:женица који означава

жуliко м а. домаћа :животиња (му:жјак) :жут е длаке (нај-

жутокос, -а, -о који је :жуте косе, nлавкос:

-

деца .

жутолик, -а, -о :жут, nо:жутео у лицу; :жућкаста изгледа: огањ .

жутоног, -а , -о који је :жутих ногу:

(1) .

жуliбв, -ова м пас :жуте, :жућкасте длаке. жуч, жучи ж

1.

а. горки сок :жућкастозелене боје који лучи

јетра и који nома:же варењу хране. б. анат. орган на јетри у

2.

фиг. а. горчина , че.м.ер. б.

гнев, огорчење,јед;јарост, :жестина: искалити своју жуч на

1. птица :жута кљуна. 2. фиг. она којаје не­

-

пиле .

црвених n ераја .

жутотрба ж 300Л. врста лептира, златотрба преља

нас , бити пун жучи .

•

попити чашу жучи до:живети нешто те­

шко , непријатно .

жучан, -чна, -о кеса,

-

мехур .

2.

1.

(одр . ) који се односи на :жуч:

а. напрасит, nргав:

франика

Cytisus. Carthamus tinctorius.

жучљив, -а, -о

Euproctis

chrysorrhoea.

-

нарав ,

мика .

2.

1. заједљ ив ,једак; - лице.

жy-ryља ж 1. бот. И агр . назив за разне биљке .жуте, :жућкасте боје, :жутог плода и сл. (гљ иве, крушке, тикве и др). 2. 300Л . а. морска ри ба Trygon pastinaca. б. морска риба Zamenis caspius, :жута з.мија . в. в . :жутовољка (а). 3. :жута гл ин ена земљ а , :жутица . 4. крава :жуте длаке. 5. :женска особа :жућкасте косе или боје л ица. жуliа, -ё и жуliо, -а и -ё

1. м а. човек :жуте, плаве косе. б. пас :жуте, :ж:ућкасте длаке. 2. (жућа) ж назив домаћим :живо­

бешика, ­

-

примедба,

-

б. в . :жутилица . в. ша­

оштар:

-

жена ;

-

поле­

којије боје :жучи:

жучљиво ПРИЛ. заједљиво, љутито:

Trygon pastinaca.

-

темперамент.

-

б. пун :жестин е, срџбе, огорчења , страстан: полемика . в.једак, љутит: - критичар. жучица ж бот. а. зановет

жутопёрка ж 300Л . а. в. :ж:утовољка . б. слатководна риба

жy-ryга ж 300Л. врста рибе

жуliкати се, -ам се несвр . в . :жутети (се).

који долази тај сок, :жучни мехур.

(2) .

искусна, н езрела; балавица .

Leuciscusr utilus

жуliкаст, -а, -о nОJl1ало :жут , на:жут.

жуliо м в . :жућа

2.

је неискусан , н езрео , наиван; балавац.

-

(:жеuкама) :жуте,

чешће пас) . б. онај који има плаву косу.

жутоглав , -а , -о који има :ж:уту гл аву:

лице;

1. назив домаћим :животињама 2. 300Ј1 . в. :жутовољка (а).

да боја прелази у :ж:ућкасту: жућкастозелен .

nор.

-

1. бот. зељаста биљка Cichorium endivia. 2. нар_ (1).

:жућкасте боје.

жYrбв, - ова м пас :жут е длаке .

жутокљунка ж

жуliаница ж

жуliеница ж в . :ж:ућаница .

жутобрк, -а , -о који има :жуте бркове.

жутокљунац, -нца м

377

ЖУЧОВОД

мед. в. :жутица

жутОбрад, -а , -о којије :жуте браде.

фиг. пеј . млад, без

-

-

одговарати,

-

се

осмехнути .

жучљивбст, -ости ж особина и стање 01Јога који је :жуч­ љ ив, :жучан , огорченост, :жестина, заједљ ивост. жучно ПРИЛ . на :жучан начин,јетко , оштро , :жу чљ иво: одговорити ,

-

наредити,

-

-

напасти .

жучнбст, -ости ж особина онога којије :жучаl/, онога што је :жучно, огорченост , :жестина .

жУчњак м

1.

анат. :жучни мехур .

тињама (:женкама) :жуте длаке, nерја .

се тало:жи у :ж:учној кесици .

жуliак, -зка м 1. зл атник, дукат; ла:жни дукат, имитација златнuка. 2. 300Ј1 . дневни леnт ир :жуте боје Conepteryx rhamni .

:жучна цевчица .

2.

мед. :ж:учни камена Ц који

жУчовбд и жУчовод, -ода (жучоводнй:к) м анат. :жучни канал,

з з

(3)

с непро м . ЛlШГВ. а. зву чни зубни струјни сугл асник. б.

слово којиои се обележава тај сугласнuк. за предл. (с ген. , ак. и инстр.)

1.

са речју у ген. одређује

1.

време тОКОА1 којега нешто бива : у време, у доба, у току тра­ јаља : за живота , з а деспота Ђурђа, за твоје младости. 2. у ИoWе чега , ради чега се обавља нешто: з а срећна виђења , за пута . З. а. дораслост , по добност нечему: за удаје, за женидбе. б. ком е ШIU ч ему Uјта одговара.

- Није то за њу. Н. са речју или са изразОЈW у ак. одређује 1. место с друге или задље стране чега lIешто досп ева . - Сунце зашло за брдо. Дошао за кућу. 2. циљ кретшьа , кудаје н ешто усмерено : у, до, према : воз за Атину, ићи за Београд, пут за Ужице. З. уза шта се нешто спа­ ја , ве.же, Ilришьа, који се предмет хвата, чуnа и СЛ . : везати за ногу, држати за руку, чупати за косу.

4.

а. коме се нешто даје,

уnућује, шаље: порука за мајку, писмо за оца , наредба за ко­ ман данта. б. за кога се уд аје (ређе жени) неко: удати се, поћи

о коме се проносе (неповољ ни) гласови . - Говори за мном ко­ јешта. 2. а. да се нешт о налази на оно,ие, или у ономе што реч у инстр. значи: за ђачком клупом, седети за столом . б. даје н е­

што уденуто , увучено , стављено у нешто или иза нечега: пи­ штољ за појасом , цвет за ревером . З. редослед по коме неко

(нешто) иза некога (не чега) долази.

-

Иде човек з а човеком .

4.

а. штаје потребно , шта се тражи, у чему се оскудева: потре­ ба за стручњацима , тражња за КУКУРУЗОМ. б. ус.мерено ст жеље, хтеља : воља за јелом , жеља младих за променама. 5. разлог жалости , жаљеља за нечим: жалити за покојником , пресви­

снути за братом.

6.

заузетост нечим , задуженост неким ,

обично чобанскu,w послом: ићи за говедима, бити за овцама.

7.

и стовременост: у то ку, у вре.ме, приликом: испричати за до руч­

ком , рећи за вечером .

8. уз глаголе који казују осећаља, располо­ .•

жеља , означава узрок: жалити за школом, вапи т и з а осветом

бити за иеким бити удата за некога. за- преф.

за некога. в. ком е tUlU чему Itешто служи, за шта је нешто

1.

у префикасалним глаголима (и изведеницама

пиће. 5. а. дораслост, подобност нечему; досnелост за нешто : порасла з а удају, стасао за женидбу ; сазрети за жетву. б. коме

према таквим глаголима) означава а. 1) поч етак радљ е или стаља: запевати, заиграти , засијати , заблистати . 2) дели­ м ично извршеље радље, обухватаљ е радље до неке мере: за­

или Ч еА-tу Hetumo одговара , приличи: сено за козу, п охвала за ђака. в. ч егаје lI еко достојан (чегаје It ешто достојно), шта

гристи , засећи. 3) долазак у неко ново стаљ е : з аруменити се , зарудети , зазеленети се . 4) настајаље н еке времен ске п ојаве:

заслужује: успех за д ивљење, поступак за осуду.

доведе, да се нешто доnреми: по: поручити за оца, послати за брашно, ићи за дрва . б. сврху зашто се нешто обавља, зашто

закишити , зас нежити , захладити. б. 1) довођеље нечега позади, иза, досnеваље са друге стане нечега: заметнути (за леђа), заћи, запасти . 2) увученост , СА1ешт еност унутра: завући , забости , закопати . 3) nосувраћ еље , одстраљиваљ е врха, дела нечега: заврнути , зарозати , залом ити , закинути. 4) довођење (некога) на непознато место; губљење (н е чега): завести , залутати, з а­ губити . в. 1) заостајаље, кашљеље, престанак кретаља; иза­

IША1 ељено : п ут за моторна возила, прелаз за пешаке , вода за

н е чему, орно ст , расп оложеље за It ешто .

Да ли си з а кафу ?

-

6. СКЛ Оltо ст

Нисам за седење .

7. подршку, заузu,wаље за некога , позитиван

став: у кори ст , у прилог, на стра ни: изјаснити се за неко га, навијати за Звезду, бити за демократе . 8. а. намеру да се неко

н е што слу::нс u: о ра ти з а кромпир, за силажење притиснути

зивање таквог кретаља: задржати (се) , застати , зауставити

дугме . В. циљ, разлог радњ е; ради: напори за излазак из кризе,

(се).

чесма за успомену на погинуле.

се , засести .

9.

а . интересоваљ е, занu,wаље,

2)

дуже уnуштаљ е у н еку радљу: зап рич ати се, запити

3)

обузетост н ечu,w: загледати се , з анети се . г.

одређен и став према н екоме : занимати се за њу, интересовати

nричвршћиваље за нешто; nрикачиљаље за неиUl10: завезати,

се за сликарство . б. YCAolepeHocm према предмету сазнања, го ­

заденути , закачити. д. бележеље у текст , на папир : забележи­ ти, запис ати , завести. ђ. 1) обухватаљ е, ограђиваљ е н е чега ,

вореља : О.

-

З н а му се за сина . Исприча јој за телевизор.

10. у

вези са којим предметом је н еко ангажован, крај чега се неко нал ази: сести з а вечеру, сести за писаћу машину. 11. а. у чије ИoWе се нешт о оба вља : у ИoWе, од стран е . - Пољуби га за мене. Поздрави је за ме и за моју мајку. б. шта се надокнађује, за­ мељује, продаје . - Око за око, сир за паре . в. штаје надокнада,

затвараље отвора на нечему: загра д и ти, заз идати, з ачепити ,

ц ена за lI ешт о: купити з а багателу, продати за пет хиљада. г.

засладити . ж. стицаљ е н еког статуса, титуле, з ваља : з амом­

заклонити.

2) nрекриваље нечега:

затрпати , заорати.

освајаљ е н е чега : заузети , заку пити , запленити.

4)

3) стицаље, nрекриваљ е

nовршине нечега (мазаљем, nрљаљем и сл.): замазати , запрља­ ти , зафарбати. е. дода ваље примеса, за чиllа н е ч е,I1У: засолити,

вљује, кажљава: окривити за проневеру, казнити за преступ .

чити се , запо пити се , зацарити се . 2. у nрефИКСШIflИМ u nре­ фиксал но-суфиксалнu,w u,wеницаАtа: оно (место , простор,

12. а. зваље, "ин , службу у коју се неко поставља: ићи за су­ дију, крунисати се з а цара , учити за лекара. б. својство које

предмет) што се налази иза онога што означава u,wеница у основи : Загора, Загорје , заноктица, зачеље , Забрежје и сл.

на чему се

lIeU/ln o т емељ и , за

што се нешто потражује, окри­

се н еКОМ.е пр изнаје, придаје, за шта се н еко сматра. - Сматра ме за кума. Држи га за јунака. 13. коме припада одређен о ми­ шљ ељ е, став: по. - За мене је он најбољи сликар . За њега то ниј е важно. 14. а. epeA'IBHcKY ltaмeHY, временски рок. - Оставио сам то за пролећ е. б. epeA-lенску одређеност: О. - За Нову годину идем у С рбиј у. в. времеlt ски период п осле кога долази до не­ ч ега: кроз.

-

За три године умре му мајка.

15.

са избледелu,w

шачељем, у закл иљаљу, nреклиљаљу: јако чуђење: за име Бога, за им е света. 111. са речју у инстр . означава 1. а. да се неко (не и~т о) Il шtаз и ил и се н ешто зби ва, одвија позади, иза онога што реч у ин стру,wенталу значи . - Стоји за кућом . Цвета за међом. б. кр етаљ е н ечијu,w трагОАоI , иза кога (или чега) н еко

или HeUlmo крећ е у истом правцу: ићи за њом, трчати за лоп­ том , ићи з а вод ичем. в. кретаље у правцу циља , према идеји , ид еалу: ићи з а послом , ићи за својом срећом. г. на чији рачун,

заарлаукати, -арлаучём евр. nочети завијати , nочети ур­ л икати (о nсу lmu вуку). заархимаидрити, -им евр. произвести у чин аРХtlмандрита. о

-

се постати аРХИoWандрит .

забава и забава ж 1. забављање,разон ода, пријатан провод: долазити рад и забаве . 2. предмет разонод е, оно што разоно­ ђује, увесељава. З. све чаност , јавна приредба , игранка , бал: плесна

- , светосавска -.

забаван и забаван, -вна, -о који забавља, разо нођује, зани­

мљив :

-

филм.

забавити, -им евр . (некога) а. разонодити , развеселити. б. заокуnити н е чију n ажљу. - Забави га док ја дођем. в. задр­ жати, вреАtенски а нгажо вати. - Забавили га пречи послови.

ЗАБАВИШТЕ

о - се ] . наћи забаву, разонодити се . 2. а. запосл ити се не чим, ангажовати се око /Iе ч ега . - Забавио се тим питањем. б. (обич­ но с допу ном "о јаду" , "о злу ") запа сти у бригу, за бринути се. Забавио с е о свом јаду в. за држати се негде дуже време, из­ дангубити .

-

-

забавйште е

1. пред школска установа за дневни боравак де­ 2. мест о за забаву, разоноду. - Иде по ноћним забавиштима.

забављати, -ам н есвр . према забавити . о - се 1. повр . према за ба вит и. 2. u..Mamu м еђусобне љубавне везе, вод ити љубав .

забатаљивати (се), -аљујём (се) lI есвр . према за ба талити (се).

забатнй, -а , -о који се однос lIа забат :

забављачица ж она која за бавља , увесељава .

забтј>гати, -ам евр. почети батргати , зат етураmи се, ба­ цакати се, мл аmарати (т ел ом , удовима) . о

-

се

1. в.

забатр­

и причам којешта .

забављачки. -а, -о који се односи на заба вља че:

-

посао .

забацати, -ам е вр . - бунар .

1.

nоч ети бацати .

2.

(нечим) п окрити ;

затрпати :

забављеност, -о сти ж заузетост , ангажованост.

забацивати, -ацујём llесвр . према забацит и . о

забављив, -а, -о за баван , занимљив.

1. публикација забавног карактера .

2. за бавља ч . забавно и забавно прил. у забави , занимљиво , пријатно .

забадава и забадава прил. в. бадава: хлеб дати заб адава ; забадава ићи у град .

забацити, з абацйм (забацити , -им) евр.

кује, п ецка .

-

а. С.lI1 естити ,

1.

руке на леђа . б. nомерити Уllа­

зад : - косу. в. бацити подаље, на већ е одстојањ е (снажним замахом) : - удицу. 2. а. бацити далеко од пута , цшьа , одба­ цити . - Забаци их море на обалу. б. одгурнути , одбацити: врата. в. сместити нешто у страну, скрајнути; бацити нешто

да се н е зна где је:

заб3дало е и м (МН . е) о /шј који се меша у све; онај који задир­

се н ехо­

-

тиЧ1l0 се окр етати у страну, закр етати се.

ставити , бацити иза не чега:

забавност, -о сти ж забавни карактер, зан имљ ивост .

-

књиге на таван ,

бити, затурити ; заметнути:

-

-

негде кључев е.

позив у војску,

-

3.

а. загу­

негде чл а нак ;

траг. б. напустити , занемарити : - учење . о - се 1. завал ити се, нагнути се уназад : - у фотељу. 2. отићи , удаљ ити се: - у

-

забадаљка ж заједљ ива шала , п ецкањ е .

заб3дати (се), забадам (се) н есвр . према забости (се). • нос (у нешто) упл итатu се, мешати се, п етљ ати се (у нешто, обично где н е треба).

бели свет.

заба чен и забачен, -а , -о

забаштинити, -им евр . добити у баштину, на сл едити:

забајати, -јём и -јам е вр . опчинити , опчарати ; заварати . забајатити (се), -йм (се)

1. устајати се, укварити се. 2. постати запушт ен , запустити се . - Забајатила се рана.

кућу. о

забалавити , - им и забалавити, забалавйм евр. а. почети п о ч ети балити, п енити .

2. упрљ ати

-

-

-

Он се за­

се у Шапцу.

забашурити, -ашурим евр . а. заташкати , сакрити , при­

-

неку ствар,

-

јатности , ублажити.

пред неким нешто . б. у.lI1 а њити непри­

-

Причај и бол ми забашури .

забедити, забёдим јек . забиједити, забиједйм евр . набедити ,

балавити, пустити бале, пену. б. фиг. по чети говорити којешта.

1.

се ст ећи баштину; постати баштиник.

забашуривати, -урујём н есвр . прем а забашурити .

крити :

Забакта коњ у дворишту.

-

баштинио;

забактати , з абакћём и забактйм евр . п о ч ети бактати , ко­

забалити, -йм евр .

сељак.

ч ено.

забаздети јек . забаздјети, -им евр . засмрдети .

-

-

забаченост, -ости ж стањ е и особина онога што је за ба­

забадача ж игл а с гл а вицом , чиода, прибадача .

рачати са шум.ом , затруп кати .

1. трn . nрид . од за бацити (се). 2. - улица, - село. 3. заост ао, за­

веома удаљ ен , дубоко завуч еll : ll емареll:

забадач, - а ча м в . за бадача.

окл еветати .

забеђИватијек. забјеђивати, -еђујём llесвр. према забед llти.

балама .

забандати, -ам евр . а. залутати . б. в. за ба ндати се . о

-

се

забанити, забанйм е вр . 1. поставити за бана , учинити (не­ кога) бшюм. 2. сести као бан , понашати се као бан . о - се по­ стати бан .

забарак, -арка М удубљење где се задржава вода; рукавац р еке .

забарикадирати , -адирам евр. утврдити , обезбедити ба­ рикада.ма . - Куће су забарикадиране . о - се обезбедити се , за­ шmuтuти се барикадама .

1.

направ ити бару:

-

купајући дете.

2.

се претворити се у бару; начинити

-

-

се заnањити се, заnреnа стити се.

-

На

забезёкнуто и забезекнуто прип . заnреnашћ ен о , зап ањ ено : погледати.

забезёкнутост и забезекнутбст, -ости ж за nр еn а иlћ е ње ,

забантати, -ам евр . за басати , залутати .

забарити, - йм евр .

страшно забезекну. о

ту вест човек се з абезекну.

-

забановати, за 5анујём е вр. п о чети бан овати .

претвор ити се у бару. о

забезекиути, -езёкнём и забезекнути, -езекнём е вр . изазва­ - То га

ти чуђењ е, изll еllадити , заnреnастити , заnањити .

з ан ети се, запричати се.

се као бара .

пр еll еражено ст .

забекнути се, забёкнём се евр. зБУllити се, с.мести се . забекријати се, -ам се евр. одати се бекријању. забеласати (се) јек. забјеласати (се), -ам (се) евр . п ојавити се беласајући се; за светлуцати се . - Забеласа (се) хаљина. За­ беласа (се) виљушка. забележавати јек . забиљежавати, -ежавам н есвр . према заб(!Jlежити.

забарјачити , -йм евр . 1. залепшати као барјак. предал еко у н е чему, претерати .

2. фиг. отићи

забарбнити , -оронйм евр . /ючинити барон ом , дати (коме) титулу баро на . забасати, - а м

з ид.

-

гати . 2. залутати , забасати; зал ет ети се llеnроми шљено . 3. заnлести се; зБУllити се. - Писац се забатргао. З а батргам се

забављач , -ача М онај који забавља , увесељ ава .

забавнЙ.к и забавнйк М

забаталити, -атйлйм евр. заllемарити, напустити : - писање, породицу. о - се препустити се нераду, УЧ.lI1 алости . забlпаљеност, -ости ж запуштен ост , запарложеll0ст .

-

ц е.

379

ЗАБЕЛЕЖИТИ

1. заћи ,

залутати:

прекарда шити (у н е чему).

-

-

с пута .

2.

претерати ,

Понекад зна и да забаса у послу.

забат м горњи троугласти део зида на кући с двостран им кро вом , кал ка ll , л а ст ав ица:

-

цркве.

забележити јек . заБИљежити, -им евр.

1.

а. запи сати , упи­

сати , nрибележuти . - Забележио је што му ј е рекл а. б. обја­ вити бел ешку, вест (о llечему) . - Новине су забележиле цео

догађај. 2. ставити бел ег, Зllак, обележити . - Није јој гроба з абел ежио . 3. а. одр едити , ОЗllачити: - место . б. о ц енити , окаракт ери сати . - Није он тамо добро забележе н. 4. оства­ рити .

-

Спортисти су забележили вел ики успех . о

ти се; фит. урезати се, усећи се: бел ежи у срце .

-

-

се уписа­

се у школу ; фиг. То му се за­

380

ЗАБЕЛЕТИ

забелети, -лим јек . забијељети, -ијелйм евр .

бео.

Брда забел е од снега. б. в. забелети (се).

-

беле школа. 2. постати светао, синути; сванути (о зори, дану) . Забелеше проз ори. Устаће чим зора забели . 3. изгубиmи сјај, живосm (о оч и.ма) ; загледа mи се, забечиmи се (у нешто) . Гледа док јој о чи н е забеле. Забели очима у плафон. о - се nо­ чеmи се белеmи , засјаmи белином. - Забелеше се стабла воћака.

дневнику;

-

-

о раз говору ;

-

у

у новинама .

забеJlИТИ , забелйм јек . забијеJlИТИ, забијелим 1. а. премаза­ ти, обојиmи белим : - з ид . б. у чинити белим, уч иниmи светлим. - Снег ј е све забел ио . Зора је забелила небо . 2. а. разблажиmи водом (вино , Ашеко):

-

вино. б . огулиmи кору са дрвета:

-

дрво .

забеJlуц(к)ати (се) ј ек. забјеJlуц(к)ати (се), -ам (се) евр. у дем. значењу: забелеmи (се) .

л иm u .

-

Уђе једа н забенављени сељак.

муке .

заблатити, -им евр. а. блаmом исnрљати, за прскаmи: - чизме. б. осрамотити, обрукати. - Ноће клеветане да га заблати . о

-

се за nрљ аmи се, заnрскаmи се бла том . заблебетати, -ебећем и -бетам евр . n о чеmи блебетат и . заблејати, -јим евр . 1. nочеm и блејаm и . 2. еке пр . неnристој­

но , недол ично нешто рећи. о - се екепр . загледа mи се туnо у н ешmо , за бленути : - се у говорника . заБJlенути, -нем евр. nадити, заnањиmи .

-

1. тупо се загледаmи у nешто. 2. изnе­ 3. заблеCftути. - Сунце 1. в . забленуmи (1). 2. разГ. заљубити се

То га је забленуло.

му заблене очи . о - се у nекога , загледаmи се .

гледати.

-

заБJlенутост, -ости ж стањ е ОNога који је заблеnут, заnа­

забентити, -им ев р . направити бенmу, брану, зајазиmи: - ј езер о.

-

воду,

забеседити јек . забесједити, -им евр. п о ч еmи бесед иmи ,

услед склерозе .

1. п ост ати 2. учU/tumи блеса­

газду.

-

заблесити (се), заблесйм (се) евр. забленуm и се, загледаmи се. заБJlескати, -ам и -ешћем и заблескати, заблескам и забле­ скам и заблијешћем евр. поч еmи блескаmи, засвеmлуцати .

заБJlескивати јек. забљескивати , -ескујем н есвр. nре.ма

забеснети јек. забјесњети , -сним евр . п о ч еmи беснети; n о­

заблесnуm и. заблеснути, -нем јек . забљеснути, -нем св р .

беснеmи. забестијати, -ам евр . н ар .

2. глупо

1.

почеmи бесmијати , говорити

по ступити .

забетонирати , - онирам ев р . зазидаmи , у ч врсmиmи бето­

-

вим, залудиmи :

-

шћем јек. забљескати, -ам и -ешћем и заБJlијескати, забл ије­

стати говорит и.

глуп осmи .

заБJlесавити, -лесавим и заБJlесавити , -им евр . блесав, изгубиmи разум :

забенетати, -енећем и -етам евр. 1. п о чеmи бен еmати , за­ блебеmаmи . 2. учиниmи бен ом, заглуnиmи (некога).

ту нел.

забећи ј ек. забјећи, -егнем евр . заћи за нешmо бежећи; nо­

бећи, склониmи се:

-

за брдо ;

-

у гору.

рених о чију.

забибати (се), заб ибам (се) евр. зањuxаmи се, зшьуљ аmи се.

1. зачиниmи

бибером:

-

супу.

2. фиг.

а.

проткати са mиричним изразима, алузијама и СЛ.; проткати

слободн им , н езгоднu.м изразима: непријатност , нан ети зло:

-

-

чланак ;

-

шалу. б.учиниmи

некоме.

забисерити се, -им се евр . засијаmи се, заблисmаmи се као

забискупити , -им евр . поставити, произвесmи за би скупа. о - се ст ећu ЧUl1 бискупа, п остати бискуп. забйт l ж 1. а. за ба чен о, mе шко присmупачно, удшьено ме­ ст о. б. угао , кута к: - куће. 2. самоћа , осама, nовученост : живота . 3. заборав , губиmак сећања : изнети из забит.

-

крај .

m ешко присmупачан , заба чен:

-

село .

б. фиг. скр и вен , тајан : - угао свести. 2. а. који живи повуч ено, зап ост ављеN: - д евојка. б. учмао заосmао: - паланка , - сре ­ дина.

забити, заб ијем евр . 1. забости , зариmи , закуцаmи : - колац у земљу, - клин. 2. завући, увућ и , гурнути негде: - руке у џепо­ ве, - у трње . 3. склониmи, сакрити: - ствари у пећине . о - се 1. зариmи се, забосmи се. - Забио се ексер у месо . 2. завући се, скло­ нити се, сакрити се: - се у кућу, - се под сто . • - гол разг. дати IIОЖ У леђа у чиниmи непријатност некоме, напасти некога .

заБJlагодаривати (се), -арујем (се)

NecBp .

према заблаго ­

-

својим говором .

1.

заблистати , засијаmи (о снегу, сребру и сл). 2. а. заслеnити јаком светлошћу. б. обnевидети . - Гледа у н атпи с , до к му очи

3.

фиг. засениmи , задивиmи .

-

Нтео је да з абле ­

шти , да бриљира . заблистати, - ам свр.јако засветлеmи , засијаmи (о звезди , nо­ жу, муњи и сл) . 2. фиг. истаћи се н е чим: - на приј емном испиту.

заблуда н и заблудан, -дна , -о 1. који се одnоси на заблуду, погрешан : - мишљење , - нагађање . 2. блудШt , развраmан : живот.

-

мишљење ;

заблагодарити (се), -одарим (се) евр. в. захвалити (се):

nоћи nогрешnим nутем , залуmаmи :

-

овца ;

-

син .

-

-

1.

а.

у ПУСТИЊИ . б. случајllО на­

ићи, забасати : - на острво . 2. nасти у заблуду, згреш иmи . 3. (некога) довести у забllуду, навести Na nогрешан , nорочан nут . заблудно прип. погрешно :

-

мислити.

заблудност, -ости и заБJlуђеност ж особина и ст ање Оlюга

који је заблудан , заблуђеn , онога шmо је заблудн о. заблуђивати, -бл)rђујем несвр. према заблудети.

забобоњати, -ам (забобоњити) , -им с вр. по ч ети бобо њати (бобоњити), nроговорити дубоким гласом. забоботати, -ам и -бобоће свр . о н ом. nочеmи бобо таmи , за­ цвокотати.

забога реч ца разг. 1. а. у молби , nреклињању. - Немојте ме, забога , издати. Деци ми , забога, све! б. за изражавшье чуђе­ ња, изненађења, негодовања и сл . - Дођите , забога , шта чека­ те? Зар је , забога, умро? Забога, дете , шта ти ј е? в. кад се ис­ тиче природN ост , разумљивост н ечега. - Па , забо га, она је члан тога друштва .

забогорадити, -орадим свр. n очети богорад ити , nрекл ињати , мол иmи за мu.лостињу.

забод м убод:

дарити (се).

наставнику.

фиг. задивити , засеNити:

заблудети јек . заБJlудјети, -д им (заблудити , -им) с вр.

бисер.

1. а.

3.

заБJlештати јек. заблијештати и забљештати, -тим евр .

заблудео, - ела , - о јек. заБJlУДИО, -дјела, - о рад. прид. од за­

забијач, - ача м Аlаљ, чекић .

забйтан, -тна , -о

сти, суза и сл.).

блудеmи у аmриб. служби:

забијати (се), заб ијам (се) несвр . према забити (се) .

забйт 2 , - а , -о забачен , забиmан:

забл и сmа­

заблуда ж nогре ШIЮ схватање, nогр ешnо уверење .

забиберавати, -еравам н есвр . према забибериmи .

забиберити, -им евр.

1.

ти , засијати , сиnути . 2. а. заслеn иmи , засеnити (блеском , све­ тлошћу). Заблесну га бели на снега. б. обn евид еmи (од светло­

не заблеште .

забечити (се), забечим (се) евр . загледаmи се широко отво-

-

-

заБJlатавити се, - атавим се евр . прет ворити се у блаmо .

њеnост.

забеюiвити , - енавим е вр . начиниmи беном, заглупиmи .

гол .

заблажити, заблажйм евр.ублажиmи ,УАшриmи :

забленуто прип . туnо , безибразnо , за чуђено:

забељивати јек . забјељивати, -ељујем несвр. пр е-иа забе­

н ом:

ЗАБОЛЕТИ

1. а. nостати - Иза брда за­

-

забелешка јек . забиљешка м белешка:

-

-

игле.

заболети јек . забољети, -олим евр . настати, појавити се (о болу) .

-

1.

nоч еmи болети ; безп .

Глава га заболела. Заболело

ЗАБОРАВ га у крстима .

2.

lIанети , nричиllити бол.

-

-

381

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ

забран м

Заболеле су је ље­

1. а.

шума, nашњак или ловuште у који је забрањен

гове речи .• душа (срце, до срца) ме заболела (заболело)јако сам се

приступ (сечење дрва, наnасање стоке, лов и др.): државни

ожалостио . "еће те глава -lIеће ти се lIишта десити.

- . б.

заборав м

1. губитак сећања llа lIекога или lIешто, lIестаllак нечега из сећања. 2. а. одсуство свести о lIечему, неnостојање

шума , гај, луг. забран ливада.

2. забраllа

забрана и забрана ж

(наnасања, лова и сл.). Почиље

1. наредба да се нешто не сме чинити, 2. адм. администра­

lI ечега у мислима: имати осећај заборава. б. заllетост, заll0С:

да се мора обуставити, забрањивање.

у љубавном забо р а ву. в. уса.мљеност , nокој, мир: тражити од­

тивна или судска одлука којом се ускраћује право расnолага ­

мор и - , повући се у мир и - .• бацити, бацати у -, преда(ва)тн у - заборавити, заборављати. извући, извлачити из заборава, оте­

3.

ти , отимати, отргнути од заборава (забораву) оживети, оживља­

вати сећање lIа некога (lIа lIешто), (у) чинити да се неко или lIешто lI е заборави. пасти (падати), отићи (ОДЈlазити) у

-

(под вео за­

борава и сл.) би(ва) ти заборављен . заборава к, -авка м бот. сnоменак

ња неком својином док се не наплати одређени дуг, обустава.

(1).

забранити, забраним евр.

1. а. наредити, заnоведити да се нешто не сме учинити: - пролаз. б. издати наредбу о престан­ ку неке делатности, обуставити нешто. - представу; - нови­ не. 2. не допустити приступ у забран (1): - ливаду, - шуму.

Myosotis scorpioides.

забрански, -а, -о који се односи на забран:

забораван, -вна, -о који лако заборавља, расејаll , деКОllцен­ трисаll.

-

шума .

забрањив, -а , -о који може бити забрањен , који се забра­ њује.

заборавити, -им СВр. 1. а. изгубити из nа.мћења , немати у сећању: - лекцију, - песму. б. услед расејаности , nометености и СЛ. lIе сетити се нешто учинити: - попити лек. в. изгубити из вида, с ума сметнути. - Не заборавите даје и он ту. 2. преста­

ти бринути о lI екоме или lIечему, занемарити: - на мајку. б. пустити да неко L/Jltt нешто падне у заборав: - на просвету ; - на неке писце . 3. н е узет и н ешто са собом: - кишобран . 4. опростити. - Не могу ти то заборавити. о - се 1. заборавити једа н другог. 2. а. изгубити КОllтролу над својим поступцима , престати владати собом. б. престати схватати, поимати; сметнути с ума. в. погрешити . - Неке жене се забораве.

забрањивати, -ањујём несвр. према забранити. забрашнити, -им евр. nосути брашном: зати се брашном .

заБРБљати, -ам евр. а. nочети брбљати. б. в . забрбљати (се) . 0 - се упустити се у дуго брбљање,расnричати се . забрботати, -брбоћём евр. nочети брботати , произвести брбот:

заборављено ПРИJl. у забораву; осамљено, повучено : живели одсутно , занета : - осмехнут.

у води ,

-

устима.

забрдски, -а, -о који се од1l0си на забрђе. забрђе и забрђе с предео иза брда; брдовит предео. забређати, -ам евр. .жеllа забређа, занесе.

1. затруднети,

занети.

2. учиllити

да

забрежје и забрежје с брежуљкаст крај, nобрђе.

заборављеност, -ости ж за немареност, заnостављеност.

забреклост и забрёклост, -ости ж стање и особина онога

заборављив, -а , -о забораваll.

што је забрекло.

заборављивост, -ости ж заборавll0ст . осоБИllа онога који лако и брзо за­

боравља, lI есnо собно ст да се нешто задржи у nамћењу: старијих људи . 2. заборав , занемаривање. забости (забости), заб6дём СВр.

-

забрдица ж место заклоњено брдом, мала долина.

-. 2.

1.

месо. о - се ума­

забрашњавити (се), -им (се) и забрашњавити (се), -ашња­

заборављати (се), -ам (се) и заборављати (се), -б6рављам (се) несвр. према заборавити (се).

заборав ност, -ости ж

-

вим (се) евр. в. забрашнити (се).

заборавко м о /шј који лако и брзо заборавља.

су

в. забран

1.

-

а. забити , зарити, уте­

забрекнути и забреliи (забрёћи) , забрёкнём евр.

1. а. услед

уnијене т е чности раширити се, постати неnроnустљ ив

(обично о дрвеним предметима) . б. натоnити се влагом, т е ч1I0шћу. - забрекле чизме . 2. (о деловима тела) а.llабрекнути , llаnети се, затегнути се (о жилама, мишићима). б. натећи,

- нож, - ко­ лац. б. додиРllути неки предмет оштрим врхом: - мамузе у трбух. в. загњурити, увући; метнути, завући (у нешто, иза

надути се (о жлездалta). в. испунити се млеКОАf тако да се

lIе чега):

забрекњавати, -екњава и забрекњивати, -екњујём н есвр. према забрекнути, забрећи .

рати у неumю (Luuљam или дугуљаст предмет):

-

нос у воду,

-

прсте у косу.

2.

а. засадитu :

-

расад у

земљу. б. нетремице, продорно гледати, уnрети поглед. о - се l. увући се; зарити сеу нешто. 2. унети се,удубити се (у неки посао, за llимањ е) .

• -

нож У срце nричинити, нан ет и велику

бол, увреду . - нокте у ледину nобећи. - нос умешати се у што; перо у ледииу престати се бавити nисањем .

-

кожа затегне (о вимену). г. фиг. испунити се, напунити се. Забрекао му џеп.

забректати, забрекћём евр. а. nочети одавати снажне, кратке звукове (о мотору). б. оштро проговорити , завикати,

дрекнути:

-

на народ .

забремзати, -ам евр. nомоћу кочница зауставити или успо­

забоцкати , -ам евр. nочети боцкати .

рити кретање возила, закочити :

забравити, -им СВр. за творити бравом, закључати. о

-

се

забрадатити, -им евр. зарасти у браду, пустити браду. забрадач, -ача м и забрадача жмарама коју жене стављају на главу везујућuје испод браде, nовезача.

забридети јек. забридјети, -дим евр. nоч ети бридети, доћи у стање кад се осећа трњење, жмарење, nротрнути .

забраздати, -ам свр. nочети браздати; nружити се као

бразда:

-

љиву. Путеви су забраздали планину.

забраздити , забраздим евр.

1. nочеmи правити бразде, nоче­

ти орати: - П ЛУГОМ . 2. а. (у нешто, преко нечега) при орању nрећи nлугом у другу њиву, у туђе земљиште. б. фиг. удаљити се од предм ета разговора; претерати у нечему, застранити:

-

забрижити (се), -им (се) евр . в. забринути (се).

се завезати себи мараму на главу .

забрађивати, -ађујём llесвр . према забрадити (се).

причајући ;

-

у хвалисаљу. в. фиг. застранити, погрешити;

изгубити осећај за морал.

забрајати (се), за брајам (се) lIесвр . према забројити (се).

ауто.

забрзати, -ам евр. nочети нешто брже радити, nожурити , nохитати (о ходу, говору, nевању и сл.).

забрадити, забрадим евр. ставити мараму на главу, убра­

-

-

забреliи в. забрекнути.

закључ ати врата за собом .

дити. о

-

-

забријати, забријём евр. nодбријати (испод косе , бркова): бркове. забринут, -а, -о који има брига, брижан; који одаје забри­

нутост :

-

родитељ;

-

лице.

забринути, -нём евр. постати забринут .

1. задати

(коме) бригу, страх. о

-

се

забринуто ПРИЛ . са бригом, брижно, стреnећи. забринутост, -ости ж стање онога који има бригу. забрињавајуliи, -а, -ё који забрињава , изазива бригу: вест.

-

382

ЗАБРИЈЬАВАТИ(СЕ)-ЗАВАРКАТИ

забушити 2 , -им евр.

забрињавати (се), -ињавам се и забрињивати (се), - ињујём (се)

necep.

пре.ма забринути (се).

забркати, заб ркам евр. 1. кашuком, бркљом U сл. замешатu, замесuтu (обично брашно са водом). 2. ун ет и збрку, замрсити. о

-

завада и завада ж свађа, расправа , сукоб.

забрљавити , -рљавйм евр . престати трезвено мислити, поблесавuти .

-

папир ,

-

под .

2.

1. убрљат и , умазати ,

цем . о

-

запрљати:

фиг. рђаво, погрешно нешто урадити; учи­

Iштu нешто н е ча с н о, неморално :

-

на послу ;

-

завађати, завађам неевр. в. заводитu . завађач, - ача м онај који завађа, сnлеткарu , инmригант .

забројавати (се), -рој авам (се) несвр . према забројати (се).

завађачки, -а, -о који се односи на завађаче, сnлеткарошкu:

-

се погрешити

завађеност, -ости ж однос међу завађениАШ, завада.

2. екепр. по­

завазда ПРИЈ1. заувек.

чети брзо свтита говорити.

забрујати и забрујити -јйм евр. почети брујати , поч ети одавати уједна чен гл ас, звук.

забрундати и забрундати, -ам евр. а. почети брундати, за­ МУА1лаm.u (о м едведу) . б. проговорити крупним гласом; прому­ млати. в. забректа тu (о мотору). забубљати, -ам п о ч ети бубњати, удара ти у бубањ; почети ПРО L/Зводи ти 17 0тмуле, уједначене звуке (о бубњу) . забугарити, -и м евр.

2.

1.

почетu бугарити, нарицати, заку­

запева ти (уз гусле, тамбуре) ; запевати уопште

(от егнуто):

-

танко.

забудал ити , -йм ев р . nочети будалuти; побудалити. забуђати (се) , -ам (се) евр.nостати буђав,убуђати (се). забујати, -ам евр . nочети бујати, бујно расти . забуктати, забукћём и забуктйм и забуктети јек . забук­ тјети, -тйм евр. 1. nочети буктати, разгорети се (о ватри и

др.). о

-

2.

фиг. загр еја ти се за нешто, одушевити се.

забуљити , забуљ йм евр. загледати ,уnравити (поглед, очи). се загледа тu се н етреАшц е, избечених очију.

забуна и забуна ж збуњеносm, nометња , nоремећај уобича­ јеностu. б. узрујаност; неред , хаос. в. смет еност , збуњеност (од стида, страха и сл.) г. погрешка , заблуда. забундати, - а м евр.l. увити, умотати у бунду; утоnлити.

-

Дете је доб ро забундала.

2.

завала и завала ж геогр. котл инасто удубљење на ЗеА1Љиној површини (или на дну мора или језера) са благ!l.М странама . завала ж нар .

1. место

завалити, завалим евр.

1. оборити , nовалити; положити , 2. забацитu унатраг, за туритu: капу унатраг, - главу унатраг. 3. а. завући , увућu , загњуритu: - лице у јастук. б. фис. увалити (некога у HeUlmo А/имо његове воље): - некога у велику аферу. 4. затворити , nр еnреч ити: сnустити:

-

некога у снег.

путеве. 5. силовито , жестоко навалити , нагрнути (о ветру, снегу, поплави и сл.). о - се 1. забацити горњи део тела (на се­ дишту), устурити се; испру:жити се, лећи : - се у столицу ; се на душек.

2.

нагнут и се, накренути се.

нити се, пом ести се.

забункеРlfсати се, -ишём се евр. а. затворити се у бункер. б. зат вор ити игру (у фудбалу) , повући се у одбрану.

заваљати, заваљам евр. 1. учинити да се HeLumo почне ва ­ љати, да се почн е котрљати: - дрво; - грудву снег. 2. ство ­ рити валове на. нечем, узбуркати: округласт облик (нечему):

-

-

море .

комад теста. о

3. ваљањем дати - се поч ет и се ва­

љати, закотрљати се .

заваљеник, -ика м онај који је лењ, н епокр етан , тром. заваљено ПрИll. у заваљеном положају; тромо , љењо: дети; говорити

-

се­

-.

заваљеност, -ости ж положај и стање онога којuје заваљен ,

заваљнвати (се), -аљујём (се) несвр . nреАЮ завалити (се). завапити, -ијём и завапити, -ијём и -йм евр . 1. 170четu ва­ пити , зајаукати ; почети преклињући МОЛllтu. 2. призва ти (некога) с вапајем, nреклињући:

забуњивати (се), -уњујём се несвр, nРеА1а забунити (се) .

-

Бога.

заваравати (се), -аравам (се) несвр. пр ема заварати (се). заварати, -ам

забунцати, -ам ев р. почети бунцати, стати булазнити.

eBp.l . преварити

(некога), nодвалити (некоме) .

одвратити нечију nажњу померајућu је на NeLumo друго, лукаво и скористити нечију неnажњу. 3. делUA1U'l.I/О утол ити

2.

забургијати, -ам евр.nочети бургијати,

(глад, жељу и сл.).

забучати, -чйм ев р . почети бучати , заху чати , забрујатu .

вити. о

-

4. лукаво

О.местu некога у нечему, зауста­

се преварити се.

заваривати, -арујём несвр . nреА1О заварити.

забушавати, -ушавам несвр . nреАШ забуш ити .

забушант м онај који под разним L/Зговорима покушава да L/Збегн е обавезе, да се извуче од дужности.

-

ход.

забушантски ПРИЈ1. као забушант, L/Звлачећи се од дужности или обавеза. забушанција и забушанција ж разГ. забушавање.

забушити 1, -йм ев р. ]. а. избећи обавезу, L/Звући се од дужно­ сти (изговарајућu се вешто) . б. (некога) преварити некога, подваll иmu некоме.

3. упасти , увалити

се : - се у снег, - се у блато. 4. претурити се, свалити се (по­ некад од слабости) : - се крај пута .

онога што је заваљено .

забунити, забунйм евр. 1. а. збунити, СА1ести, довести у недоуми цу . б. ОШClA'/утити , L/Зазвати несвест ицу. 2. подићи на устшtaк, nобунuтu; - народ. 3. омести , спре чити . о - се збу­

забушаllТСКИ, -а, -о који се односи на забушант е:

крај огњишта насупрот nрочељу

(где се наслањају дрва на огњuште); простор око огњuшта. 2. гом ила , хрnа несаденутог сена.

фиг. збунити , сп ет.љати. о - се

утоnлити се .

особина.

завађеник, -ика м онај који је с неким у завади.

у бројању, рачунању.

забрстити, -йм евр.110чети брстити (о стоци) .

прекид односа

завађати, -ам несвр. према завадитu.

забродити , заб родйм евр. 1. а. почетu бродити, заnловити - мор ем. 2. фис. кренути на дужи, тежи пут.

-

2.

вадиl'И два ока у глави бити велики сnлеткарОUI, смутљивац.

се и с n.рљати се , замазати се.

шно L/Збројатu: преварити некога бројањем. о

јаз . 2. уву­

завадити, -им евр. изазвати свађу, омразу иЗА1еђу некога, посвађати. о - се доћи у с.укоб (с неким) , nосвађаmи се . • З3-

нешто са нов­

забројати, -јйм и забројйм и забројити, забројйм евр. погре­

-

због сукоба, љутња, непријатељство: бити у за вад и са неким.

водом:

кати .

заnушитu:

завагнути, завагнём евр. нагнути се, посрнути ; зан ети се.

се преварити се, збунити се.

забрљати, забрљам евр.

1. затиснути,

ћи , загњурити, забити: - главу у јастук. о - се загњурити се, забити се, зарити се: - се у тло, - се у рупу.

заваривати (се), -арујём (се) несвр. према заварати (се). заваривач, -ача м мајстор који заварује А'/ еm ал. заваривачкй, -а, -о који се односи на завар и ваче и зава.ривање:

-

алат,

-

занат.

заварити, заварйм евр.

1.

ковањем спојити јако загрејане

делове метала: - мотику. 2. почети кувати, закувати; загреја­ ти до кључања (течност): - кашу; - воду. о - се npll високом загревању спојити се, nриnојити се (о металу). заваркати, -ам евр . дем. према заварати.

ЗАВАРЉИВ

заварљив, -а , -о који заварава, варљив : заварљиво прил. варљиво.

хиn. од завеса.

заварчити, -им евр. спре чити , сузбити; обуздати; онемозло;

-

-

некога ;

-

некоме нешто .

2.

враџбинама от­

клонити, бајаљ ем излечити .

заватрити, -им евр. учинити да се нешто запали; наложити ватру. о

-

се nочети горети , заnалити се.

завеслај м замах, захват веслом (или весл и.ма) кроз воду; одстојаље које се пређе таквим замахом. завеслати, -ам евр. 1. а. nочети веслати. б. nочети махати, млатарати (рукама или другим делом тела) . 2. фиг. расnри­ чати се.

завежљај м 1. оно што је заједно умотано, увијено, замо­ туљак. 2. веза, руковет: - цвећа. 3. узао, чвор. завежљај(ч)ић м дем . и хиn . од завежљај.

завёзан, -а , -о 1. трn. nрид . од завезати . 2. фиг. који се те­ шко сналази, н еспретан , н есналажљив . • -вреliа в . под врећа.

завести· (завести), -ведём (заведём) евр.

1.

а. одвести иза

нечега: - за кућу. б. одвести у одређеном правцу, на неко ме­ сто, обично заобилазно; одвести у страну. 2. а. одвести у не­ познату, неnроходну средину, у чинити да неко не може да се

врати, да залута: - далеко у шуму. б. довести у заблуду, об­ манути , преварити (лажима): - омладину ; - (некога) поли­

завезанко м сnлетен човек, сметељак.

тиком.

завезаност, -ости ж стаље и особина онога којије завезан,

(девојку, жену) на сексуални однос; оnчинити, очарати , осво­

онога што је завезано .

завезати, завёжём евр.

1. обавити, стегнути ужетом,

врп­

цом и сл . и учврстити чвором; умотати , увезати у завежљај:

-

2. за­

завесица и завесица јек. завјесица и завјесица ж дем. и

заварчивати, -арчујём несвр. према завар чити . гућити :

383

ЗАВЕШТАЈ

завеселити се, -еселйм се евр. 1. nочети се веселити . седети се веселећи се, лумnујући.

сан.

-

-

руке;

-

јабуке у мараму;

-

сноп.

направити чвор, узао;

2.

сnлести нешто у чвор: - уже; - чвор. 3. а. nричврстити ве­ жући, nривезати (за н ешто): - коња за ограду, - за кола. б. стегнути везом, везати : - врећу, - мешину. в. обавити, замота­ ти (траком , марамом и сл.); обавити завојем, nревити (рану): очи , - главу ; - рану. 4. Фиг.уштедети, прикупити: - који ди­ нар 5. престати говорити, ућутати , зан емети (често као наредба). о -се 1. а. сnлести се, стегнути се, за.lI1рсити се . б. мед.укљештитu се (о цревима). 2. nричврстuти се за нешто

-

везом, nривезати се; nрикачити се

. •

језик му се завезао (уста

му се за везала) не може речи да каже . завезивати (се), -езујём (се) несвр. према завезати (се) . завејавати, за вејавам јек . завијавати, -иј авам несвр. пре­ ма завејати.

се, ласкајући и сл. навести, наговорити

јити: - девојку. 4. а. заиграти (коло) ; повести (коло) . б. запо­ денути (разговор). 5. установити , успоставити, увести ; за­ сновати:

ентлески језик у школама,

-

1.

а. nочети вејати , дува­

ти (о вејавици , снегу) . б. фиг. nочети се ширити (о идејама , осећаљим.а) . 2. а. дувајући или nадајући у великим количинама затрпати, прекрити: - праг, - ограде . б. засути земљу, на­ правити сметове.

праву диктатуру;

-

се (за н еким , нечим) : - се новцем . 2. предати се (lIечему), за­ нети се, заборавити се: - се у разговор , - се у друштву. 3. из­ губити равнотежу, затетурати се.

завести 2 (завести) , -везём евр. 1. nочети веслати; возећи покренути брод. б. возећи одвести (иза нечега на удаљ е1l0 , за­ клољена место): - лађу у крај . 2. а. отпловити , одмаћи. б. развести (причу), расnричати се . о - се 1. nочети вожљу; за­ nловити, отиснути се (водом, морем) . 2. фиг. удубити се,уnу­ стити се (у разговор и сл.): - се у мисли; - се у анализе . завет јек. завјет м

1.

све чано обећаље, свечаllа обавеза за 2. жеља, воља

оно што се као обавеза узима на себе; заклетва.

завештана другоме даје испуни , аманет.

•

3.

поклон, дар који

Нови

-

новији , хри ­

шћански део Библије . Стари - стари , дохришћаll ски део Би­ блије, заједнички за мојсијевце и хришћан е . заветан јек. завјетан, -тна, -о 1. који се заветовао за не­ што, везан заветом: - човек , - од ракије. 2. који се поштује као завет , за чије је оствареље положена заклетва:

-

завёк(а) јек. завијек(а) ПрИЛ. заувек, занавек.

завера и завера јек . завјера и завјера ж 1. тајно договара­ ље неколико лица ради заједничког деловаља против некога

2. заклетва,

завет.

заверавати (се) јек . завјеравати (се), -еравам (се) несвр . према заверити (се). заверенйк јек. завјеренйк, -ика м а. учесник у завери, уротник. б. онај који се заклео, заветовао ltечему, заточник.

заверенЙчкЙјек. завјеренйчкй, -а, -о који се односи на за­ веренике, својствен завереницима .

заверенйчки јек. завјеренйчки ПРИЛ. на заверенички начин, као завере ник.

завереништво јек. завјереништво е завереничко деловаље, учешће у завери.

дати при станак на брак, обећати се .

завеса и завеса јек. завјеса и завјеса ж 1. застор обично од тканине, који се веша изнад прозора , lјеког отвора и сл ., који служи као заклон , nреграда, украс и сл . 2. вој . истурене једи­

•

гвоздеиа

(железиа) - пол . ист. назив на Западу за некадашљу граничну ли­ нију између каnиталистичких и социјалистичких земаља (Се­ верноаmлантског и Варшавског пакта). димиа - вој. облаци ве­ штачког дима који се стварају као заштита од непријатељског осматраља. (по)д иliи (раздерати, скииути и сл.) завесу (с иечега)

разоткрити , обелода нити тајну нечега.

мисао .

3.

дарован (цркви, манастиру), завештан:

-

дар . б. подигнут у знак заветоваља , као знак завета:

-

жеља,

слика ,­

-

црква,

капела. в. nосвећен свецу заштитнику или н еКОјИ обреду: дан, - процесија, - литија.

-

-

заветаран јек. завјетёран, -рна, -о заклољен од ветра , који је у заветрини:

-

увала .

заветарје јек. завјетёрје с в. заветриllа.

заветина јек. завјетина ж 1. етн. дан у години који представља светковину појединих села, уз одређене обреде, сеоска црквена слава.

2. завет, заветна

обавеза .

заветнйк јек. завјетнйк м онај који се заветовао да ће и с­ пунити завет; онај који nрилаже заветни дар. заветни ца јек . завјетница ж 1. женска особа заветник. писмени документ којим се нешто даје као заветни дар.

2.

заветничкй јек . завјетничкй, -а, -о који се односи на за­

заверити јек . завјерити, -им евр. 1. увући у заверу, учинити завереником . 2. обавезати заклетвом , заклети . 3. заnросити (д евојку); обећати за жену. о - се 1. направити заверу; удру­ жити се против некога . 2. заклети се; дати реч, зарећи се. 3.

нице које штит е главнину војске, заштитни појас .

-

трговину. 6. адМ . унети, убележити: - у државне књиге. о - се 1. бити нама.мљен, наћи се у заблуди, преварити се; повести

верници nрилажу цркви , манастиру.

завејати јек . завијати, -јём евр.

или нечега; акција таквих лица .

3. удварајућ и

ветнике .

заветовати јек . завјетовати, -тујём евр . и неевр. 1. оба­ вез(ив)ати заветом, заклетвом . 2. свечано обећавати . 3. да(ва)ти, nриложити, nрилагати као завет , као заветllи дар. заветрина јек. завјетрина ж 1. место заклољена од ветра, заклон. 2. фиг. сигурно, безбедно, удобно место , скровишт е : ­ топле канцеларије, политичка -. заветрица јек. завјетрица ж И заветрйште јек. завјетрйште св. заветри на.

завечёрје с вечерље доба, см ирај дана. завештавати јек . завјештавати, -ештавам несвр. према завештати .

завештај јек. завјештај м

1. в.

завештаље.

2.

в. завет

(3) .

384

ЗАВЕШТАЛАЦ - ЗАВИТЛАТИ

завинут, -а, -о крив, искривљен ; п овијен :

завешталац јек . завјешталац, -аоца м онај који нешто

оставља, заве шта ва у наслеђе. завештање јек . завјештање с

1.

а. документ у коме заве­

штаllац казује коме, шта и под којим усл овима даје у насле­ ђе, п оследња воља, опорука, тестамент . б. имовина , новац и др. остављен у на слеђ е, на следство. 2. в. завет (3). завештатељ јек. завјештатељ м в. завештапац .

завештати ј ек. завјешти, -ам евр.

-

-

1. а. оставити у наслед2.

остави­

ку; - врат. о кренути се (о глави и сл.). завиривати, -ирујем

се заветовати се, обавезати се .

завирити, -йм евр.

цвеће ,

-

2.

(некога,

дете.

1. бацити поглед, погледат и унутра н е­

чега, кроз нешто, испод нечега; свратити у неку прост ори­

ју: - кроз прозор; - у торбу; - у собу. 2. упознати се са lIе чим , доћи до одређених сазн ања: - у књигу; - У прави живот. о се погледати у своју одећу или део т ел а.

завештtЈ ње ј е к . завјештење с в. завештање.

завирнути, завйрнем евр. дем . према завирити .

1. в. завидљив. 2. који се може пожелети ,

број књига. завидети јек . завидјети, -дйм неевр. осећати завист, бити

обузет злобом због нечијег успеха , срећ е; прижељкивати оно што други има. завИдљив, -а , -о коме туђи успех и срећа изазивају завист ,

зависан, -сна, -о

1. који зависи од кога , н есаАюстапан , п од­ земља; - чиновник. 2. ЛИНl'В . који lI ема са ­ мостапну функцију: - реченица, - падеж .

ређен, потчињен :

-

зависити, -йм неевр. 1. бити условљен нечим другим, мења­ ти се под утицајем нечег другог. б. бити у зависном, подређе­ IlOм положају у одно су на другог, бити н есамостаnан; бити материјапно зависаll од некога: - од Е вропе; - од родитеља . зависник' м в. завидљ ивац.

злобу, пун зависти .

зависник 2 м онај који зависи од н е ч ега:

завИдљивац, -ивца м завидљ ив човек.

завИдљивост, - ости ж особина онога који је завидљив, завист .

завидник м в . завидљивац.

зависница 2 ж женска особа зависн ик2. зависно ПРИЛ. зависећи, несамостапно; у зав иCl-lO сти (од н е­ ч ега) : - промењива количина ; - је од времена .

стапно ст .

завидност, -ости ж в. завидљ иво ст .

завист ж осећање пакости, завидљ иво сти изазваllО туђим

завијати' , завйјам неевр. 1. несвр . према завити' . 2. говорити заnлетено , изјашњавати се заобилазно, околишити, увијати . се замо т ава ти се, умо тавати се:

-

се марамом.

завијати 2 , за вијам неевр. 1. отегнуто урлати (о вуку, псу и др .). 2. фИ1' от егнуто јаукати , запомагати; кукати, нарицати . 3. фиг. фијукати, хујати (о ветру). завијач, -ача м 1. а. в. завој (1) . б. омотач од тканине који се стављ а око капе (феса и сл .) . в. марама за главу, повезача. 2. сукнена ткан ина у војничкој обући којом се обавија нога од чланка до колена. 3. апатка за завртање, завртач . 4. зоол . вр­

успехом, срећом , злоба . завистан, -сна, -о завидан, завидљив . завитак, -тка м 1. 0110 што је завијено, умотано, замо ту­ љ ак, свитак. 2. ом о т за увијање; омот пи сма , коверат . 3. за ­ вијутак, окука.

завити', завијем евр . 1. а. умотати , увити У нештО ,упако­ вати : - у хартију. б. за штитити завојем, превити (рану): ногу. в. ставити нешто око неч ега:

-

4.

завијача ж 1. .марама за повез ивањ е главе, повеза ча . б. под­ метач који сеоске жене стављају кад но се терет на гл ави.

ти (завртањ). б. засукати , увртети:

в. ет н . вун ена сукња; врста вунен е прегаче сличне сукњи . 2. ваљкасто увијен колач, рол ат ; пита од ваљкасто увијеног т ес та .

1. трп . прид. - претња .

од завити •

завијено прил. окол ишно, заобилазно :

l

-

2.

околишан, за­

говорити .

завијорити (се), -им (се) евр. почети (се) вијорити, запе­

пршати (се) (о застави и сл.). завиј)тати (се) , -ам (се) почети вијугати, добити вијугав облик; почетu се кретати кривудаво. завијУтак, -тка м 1. а. мања кривина, завој, окука. б. извије­ ни део н е ч ега , вијуга , лук: - ува . в. промена правца кретања: ићи правећи за вијутке . 2. место где коса (односно жuвотињска длака) раст е у разним правцима , цвет . 3. смотак, замоту­ љак, завежљај; свитак: носити завијутак у руци ; - хартије. завикати, за вйчем евр. п о чети викати; повикати .

завикнути, за вйкнем евр. в. викнути; уп . узвикнути. завиличити, -йм (завилИчати, -ам) евр. 1. везати омчом доњ е вилице (коња); зауларити; зауздати . 2. фиг. ставити под контролу, по корити , обуздати .

новине около,

-

чалму

око главе. 2. дати ваљкаст облик нече.му, савити у ролну: цигару, - питу. 3. фиг. прекрити, замаглити: - тајанственошћу.

ста лептира чије се ларве замотавају у пауч ину на л исту .

форма ,

од ал -

је зависно, зависан однос, зависна веза, условљеност , несамо­

завидно пр"л . в. завидљ иво.

-

-

зависност, -ости ж стање онога којије зависан , онога што

завидница ж в. завидљ ивица .

завијен , - е на , -о

од дроге ,

зависиица' ж в . завидљ ивица .

завИдљиво прил. са завишћу, завидећи .

обилазан:

-

кохола.

завИдљивица ж завидљива женска особа.

-

према завиритu .

-

завиркивати, -иркујем неевр . дем . према завиривати.

завидан, -дна, - о

о

1. несвр.

завештач ј е к . завјештач, -ача м в. завешт апа ц .

повољан , добар: бити у за видном положају. б. знатан , велик:

-

нос .

-

- бркове . 2. заврнути, заокренути: - му ру­ - се 1. савити се, повити се . 2. обрнути се, зао­

нешто) загледати , посма трати :

сву земљу. б. фиг. оставити

као духовно, кул турно наслеђе даљим п околењима .

ти као завет , у аманет. о

штап ,

челичну шипку;

завештатёљка јек. завјештатёљка ж жена завештапац . ст во опоруком, т естаментом:

-

завинути, завйнем ев р . 1. савити, искри вити ; повити :

савити, пресавити; подићи:

менити правац , скренути :

-

скуте .

-

5.

а. заврнути, уврну­ 6. про­

бркове руком.

- у угао , у улицу. 7. заврт ети (главом) ; извити (телом): - главом , - раменом . 8. а. за п ева ти отегllуто, извити гласом: - тужну песму. б. повести коло у извијеној,лучнојлинији : бити грчеве :

-

коло по трави . 9.јако заболети , до­

- се 1. а. замотати се, умотати се; обавити се : - се у бунду ; - се тугом. б. обавити се око не­ чега. - Завила се златна жица око барјака. 2. савити се уназад.

-

-

у стомаку. о

Рука се зави на ударац.

3. yeujello се пружити, прострети .­ • - се у црно па ст и у вел ику жanост .

Усред села завило се поље .

завити 2 , завијем евр. а. заурлати, урликнути (о вуку, п су). б. почети хујати , фијукнути (о ветру). завитлавати, -итлавам неевр.l. несвр . према завитлати . 2. фиг. разг. збијати шапе, подругивати се с неким . о - се 1.lIесвр. према завитлати се.

2.

фиг. разг. шапити се, uзмотавати се.

завИтлати, -ам евр . 1. (нечим, нешто) почети витлати , ма­

хати нечим : - ножем , - пером . 2. доћи у ковитлац, довести у вртложно стање. - Ветар завитла прашину. 3. а. (нешто, не­ чим) бацити снажно, са замахом : - камен , - кугло м далеко. б. почети летети, фијукнути кроз ваздух . - Завитлаше меци изнад главе. 4. разГ. преварити, насамарит и. - Овог пута нас је завитлао. о - се 1. а. почети се окретати врmложно, у ко­ витлац , ускомешати се (о магли, колу и сл.). б. избити вел иком снагом (о олуји, ветру). 2. винути се, полет ети , бацити се.

385

ЗАВИХОРИТИ(СЕ) - ЗАВРЕТИ

завихорити (се), -йм (се) евр. 1. nочети дувати као вихор; 2. в. завuјорити.

завојевање е освајање, nодвргавање под своју власт.

лахорити, nирuтu (о ветру).

завичај м место са ближом околином где се неко родио и

2.

завојевати, -ојујём евр. 1. nочети војевати, о тnоч ети рат. покорити, освојити (у рату) .

одрастао , родно .место, родни крај; место, крај, одакле неко води порекл о. завичајнй, -а, -о који се односи на завичај:

-

-

музеј,

-

завојевач, -ача м онај који води освајачки рат освајач. завојевачкй, -а, -о који се односи на завојеваче, освајачки.

село,

завојевачки прип. на завојевачки начин , неМШlOсрдан .

лист.

завојит, -а, -о пун завоја, кривина, вијугав; сnиралан:

завичај ност, -ости ж припадност завичају.

-

завладавати, -адавам несвр . према завладати. завладати, завладам евр .

1.

а. доћи на власт, преузети

власт; успоставити чврсту власт . б. раширити се, узети ма­ ха; 1laстати. - Социјали зам је завладао у Русији . Завлада мрак .

2.

(неким , нечим , над неким, над нечим) а. nочети вла­

дати као владалац:

-

целом државом. б. узети у своје руке,

завојица ж чења, жлеб.

-

завлачити, завлачйм неевр. 1. несвр. према завући. 2. одуго­ влачити , отезати: - посао . 3. вући, одводити некога далеко,

-

- се 1. несвр. према завући се. 2. пеј. вући се, ву­ се по хотелима.

3. отезати се,

одуговлачити се.

завод м 1. а. установа за васnитање и образовање, инсти­ тут , школа . б. назив или део назива разних других установа;

фабрика, nредузеће , комбинат : хигијенски

-,

казнени

за

-, -

социјално осигурање.

заводан, -дна , -о в. заводљив:

лепота,

-

-

материјал.

-

се nочети се волети

завоњати, -ам евр. nочети воњати, одати

uenpujamaH мирис.

1. полуга или клин којим се осигуравају врата и СЛ., засуu, реза. 2. ручица, завртањ или сл. којим се нешто заврће, затеже; кочuица. 3. в. заворањ (1). заворањ, -рња м 1. сnојни клиu на заnрежнu.м колима , nлугу и СЛ. 2. в . завор (1,2) . заворница ж в. завор

(1).

завратак', -тка м оковратник на капуту, крагна; заврнути део рукава. завратак 2 , -тка м задњи део врата; затшьак, потиљак.

1. који заводи својим особинама, nривлачан.

који мами на nогрешан пут , који заварава. заводљиво прип. на заводљив начин , ЗG1ЮCfIO: - се насмејати. заводљивост, -ости ж особина онога што је заводљ иво. заводнети (се) јек. заводњети (се), -днйм (се) евр. напунити

завратити, завратим евр. 1. nосувратити, заврllути; обuажи­ ти заврнувши одећу: - ногавице; - руке до лаката . 2. nомаћи уна­ зад; забацити, затурити унатраг: - капију; - главом (главу). 3. повратити uазад; cKpeuymu: - овце, - у шуму. 4. заmуnити рез сеч ива , уврнути. о - се 1. а. добити nовијен облик, npecaвuти се, заврllути се. б. затуnити се (о сечиву). 2. нагuуmи се Уl/азад , окренути се:

се, овлажити се суз ама , засузити.

заводийк м онај који заводи на nогрешан пут , на странnу­ тицу; мушкарац који заводи женске особе, развратник .

заводница ж 1. женска особа која заводи, осваја. ста гљиве Pleurotus olearia.

-

завор м

заводити (се), заводйм (се) несвр. према завести (се).

2.

се по стати војник, ступити у војску.

ти се (за некога) осећањем љубави. о међусобно.

реч.

заводенити (се), -йм (се) евр. в . заводнети (се).

заводљив, -а , -о

исnуn­

заволети јек. завољети, заволйм евр. nочети волети, веза­

завлажити, -йм евр. постати влажан, овлажити се.

царати се :

-

завојскй, -а, -о који служи за завоје:

се постати владика, добити чин владике.

одвлачити. о

1. завијутак, окука. 2. спирала; сnирално 3. увијање, околишање (у говору).

завојничити, -ој нйчйм евр.узети у војску, учи нити војником. о

завладичити, -йм евр. прогласити владиком, поставити за

владику. о

река;

завОјница ж 1. крива линија, траг тачке која се окреће око своје осе у простору једнако се удаљавајући, спирала; пред­ мет таквог облика. 2. завој, окука .

IY

стећи одлучујући улогу нечему): - ПРОИЗВОДЊОМ. в. обузети (некога), nрожетu. - Завлада њиме чежња.

-

степенице.

2. бот.

се на столици.

3. вратити се, повратити се.

1юшњи.

вр­

завратница ж бот. биљка

Lycopsis arvensis.

завраhати (се), -ам (се) несвр. према завратити (се).

заводничкй, -а, -о који се односи на заводнике и заводнице; заводљ и в.

-

завратка ж .. ар. капа у црногорско-херцеговачкој народној

заврачати, заврачам евр. uзвршити врачање, бајање; зачарати, урећи.

заводнички прип. као завод ник, као заводница, заводљиво.

заводнiiштво е заводнички поступак, завођење.

заврбовати, -бујём евр . придобити за нешто (обиЧI/О нега­ тивuо) .

заводск.ii, -а , -о који се односи на завод.

завј>вети и заврвети јек. завј>вјети и заврвјети, -вим евр . nочети врвети, изазвати вреву;

завођач, -ач а м в. заводник.

ucnyuumu

се вревОJlI.

завођачица ж в. заводница.

завргнути и заврhи, завргнём евр. 1. узети, забацити (на раме, на леђа). 2. зап очети, замет ltути (сукоб, разговор и сл.):

завођачкii, -а , -о в. заводничкu .

-

завозити (се), завозйм (се) несвр. према завести (сеј2. завој, -оја м

1.

мед. санит етско средство, трака од плат-

на или газе, за /1.0везивање рана.

2.

а. средство чим је нешто

умотано, упаковано, заштићено, заштитни омот : пакетић у

плавом завоју. б. омот писма, коверат.

3. а.

uзвијени део пута,

реке, окука. б. намотај нечега сnиралног, увијеног; извијени

део чега. в. бора, набор , мрешка . г. промена тона при nевању. д. промена правца кретања: ићи правећи завоје . завојак, -ојка м 1. коврџа, витица,увојак (косе). 2. в. завој (2а, За, б): држати завојак трава; возити се узбрдитим завој­ цима ;

-

завртња.

завредети јек. завриједјети (завриј€щити) , -дйм евр. 1. а. постати достојаu, вредан нечега, заслужити. - Роман је за­ вредео да се објави . б. заслужити I/ешто нечuм lIeгaтивHUМ .

-

Завредео је да га затворе.

2.

оправдати радО},I, зарадити.

завређивати, -еђујём несвр . према завредети . заврежити се, заврёжйм се јек . завријежити се, завријё­ жйм се евр. а. пустити вреже, жиле. б. фиг. узети Jlюха, уко­ ренити се, уврежити се.

-

Зло се заврежило у душама људи.

завре.тlица кварење вина изазвано бактеријама; тако ускисло вино .

завојан и завојан, -јна , -о 1. који служи за завијање (рана) , 2. сnиралан; завојит.

за nревијање .

завојаст, -а , -о в. завојит

бој; - разговор . о - се 1. nодићи на раме, натоварити се: секиром . 2. заподенути се, заметнути се (о рату, причи и др.).

(1): -

пут.

заврети, -рйм евр. а. nочети врети, nрокључати , nроврети (о води и сл.). б. фиг. ускомешати се, узмутити се. - Заври у њему крв. в. фиг. живо брујати, шумети.

386

ЗАВРЕТИ

-

ЗАГАРАНТОВАТИ заврli.и (се) в . завргнути (се) .

заврёти јек . завријети, заврём свр.

1. напрегнути снагу, nа­ 2. закачити , зауставити качницам: - точкове. се, забити се, зарити се: - се у траву. - се у крило.

валити, заnети . о

-

се увући

завречати , -чим свр. nачети вречати (а каз и); фиг. nрага­ варити nрадарним , крештавим гл асам (а људима) . заврзан , - а и заврзан, -ана м експр. nесnретњакавић, n е­

тљаl/ац; клиnац, смет ењак; маnгуn , лакрдијаш. заврзивати , -!>зујём несвр .

1. nесвр .

према заврсти .

2. а. за­

завршавати (се), -ршiiвiiм (се) nесвр. nре.ма завршити (се). завршеност, -ости ж стање и особина анога шта је завршено , оnога којије завршеn .

завршетак, -тка м (МН. -еци, ген. завршётiiкii) 1. а. крај, акан­ чање, свршетак: - рата , - године . б. крајњи , завршни део иза кога се нешто. nе nрастире: - пута , - планине . 2. аnо чиме се нешто. завршава: - романа, - песме . 3. лингв. наставак (речи).

nлитати у гавару (језико.м). б. гаварити nеnавезаnа , заплете­ на; гаварити бесм ислеnа .

3.

бесnасличити; аклевати. о

-

заврзлама и заврзлама ж

1.

а. замршеnа , заnетљаnа

с твар ; n еразумљ ива, слаже nа ствар : пословна

-,

кљига пу­

на заврзлама. б . .метеж, nам етња; збрка; забуна . в. атеза­ ње; даска чиц е, nадвале: смишљене заврзламе ; исплата новца без икаквих за врзлама.

2. смицал ица ,

завршивати (се), завршујём (се) несвр. nре.ма завршити (се) .

се

n есвр. пр ема з аврсти се .

завршити l , завршим свр. 1. привести крају, окоnчати, до­ вршити: - говор , - рат. 2. а. доспети на нека место на крају. б. дасnети да неког стања у животу: ти , умрети :

се.

у неком подруму. о

-

као кап етан. в. акаnча­

се свршити се, окончат и

Рат се завршио.

сена, стагу) .

завршје С место иза врха (брда), забрђе.

заврискати, заврйскiiм свр . в . завриштати . заврисиути, завриснём свр. врисnути, крикnути; викnути. завриштати, -штйм свр.

1. nачети вриштати; заnлакати,

завикати и сл. уз врисак. 2. исnустити резак гл а с (а живатu­ њама), зањии/1nати (а кању).

заврљачити , -рљiiчйм свр . бацити , хитnути, завиmлати.

заврнут, -а , -о 1. трn . nрид. ад заврnути (се). 2. искривљеn, завијен : - но с. 3. фи!". nа страn , свајеглав, незгадаn ; будаласт. а. nадижући једаn крај савити,

1.

nасувратити , naepl/ymu; зад ићи: - завесу, - рукав, - СУКЊУ. б. уврnути : - руку ; - реп. б. усукати , уnрести: - бркове. 2. а.

-

кључ. б. абртањем учврстити, cтeгny­

ти: - славину, - рад ио. 3. а. скреnути у страnу, завити : - у другу улицу. б. nат ерати другим правцем: - краве. в. спорт. шутнути лаnту бачна уnазад: - лопту голману. о - се nавр­ пути се, nа сувратити се .

• -

највиши, врхунски :

врат (шнју) удавити , убити .

заврнутост, - ости ж стањ е и асабина анага кајије заврнут,

седница ;

-

рачун ;

-

тачка.

2.

ниво.

завршница и завршни ца а. крајња , завршnа ф аза нече­ - историје класног друштва, - комедије. б. спо рт. завршни,

-

првенства .

завући (завуliи) , -вУчём свр. 1. утиснути, увући (у neUlmo , пад nешта) : - руку у џеп . 2. адвући иза чега; вукући склопити куд. - Где си завукла оно уверење? о - се 1. скланити се у какав nра­ стор, увући се: - се у кућу, - се у јазбину. 2. от егnути се, разву­ ћи се .

•-

се у мншју рупу пеј. сакрити се, н е смети се п оказати .

завучен (завучен), -а, -о

љен, забачеn заклоњеn:

-

1. трn . nрид. - лука.

ад завући (се).

2. уда­

кућа,

загадити, -йм свр. а. исnрљати , искаљати ; заnогаnити : кућу, - јело. б. учиnити опасним за употребу; заразити : - бу­

наре , - воду. в. фиг. извршити негативан утицај (на некога , на нешта) , искварити. 2. огадити: - живот. о - се 1. заnрља­ ти се; заnоганити се . б. nастати штетаn за уn атр ебу; зара­ зити се. в. дабити гамад , вашке. 2. постати адвратан , гадаn.

аnага шт а је заврnута .

загађеност, -ости ж особина и стање анага шта је загађено.

заврсти (заврсти) , заврзём свр.

врnцаЈН, завеза ти , nривезати:

-

1.

nричврстити ужетам,

лађу конопцем .

2.

спутати ,

заnлести , заn етљати. - Заврзло га грање . о - се 1. а. заnе­ тљатu се , за везати се. б. заnлести се, сnлести се. - Теле се заврзло у КОНОПЦУ. 2. даћи у сукаб, закачити се: - се око не­ ког оружја. 3. заметnути се, заnаденути се (а свађи и сл .). завртај м а. абрт , акрет. б. сnирални жлеб око завртња,

загађење с nрадирање штетнux састојака у н е!ита; зага­ ђеност .

загађивати (се), -ађујём (се) несвр . nре.IIЮ зага д ити (се). загађивач, -ача анај каји загађује човекову околину, при­ роду (обично фабрике, индустријска nредузећа); хеАшјски nраизвади који загађују nрироду.

сврдла.

загажња ж велика А1режа за хватање риба у nлићаку .

завртањ, -тња м 1. кл ин са сnиралним жлебом, завајицам , каји служи за nричвршћивањ е. 2. nраn елер , ел иnса . 3. завој, нам.а тај.

завртати , за врћём несвр .

-

којиА1 се n ешт а завршава,

1. -

ослучујући део. игре или такмичења:

заврљати , заврљiiм свр . залутати , заћи.

завilНУТИ, за врнём свр.

завршни и завршни, -а , -о

nосл едњи; каначни; закључни:

га:

заврлудати, -јјм свр. nачети врлудати, затетурати.

1.

несвр. пр ема заврnути .

2.

фнг.

гаварити увијена , аколишити. о - се 1. nесвр . према заврнути се. 2. врт ети се, акретати се (о лишћу, слами и сл.). завртач, -ача м nаnрава за завртање, однасно адвртање

загазити, -им свр.

1.

ступити , закорачити , ући . а . у неку

течну, ра стреситу средину:

-

у воду,

-

загајити, загiiјим евр. а. засадити , nодићи (гај, шуму). б.

завртети и завртети јек. завртјети и завртјети, -тйм свр . 1. а. (нешто нечим) nоч ети вртет и , обртати; обрнути , акре­ нути. б . ( главом) nочети покретати тамо-амо; окренути

рити се у гај, шуму.

ти . - Заврти ми у ушима. Заврти га у куку. б. пасти па памет . - Завртело јој да иде у Црну Гору. о - се 1. nач ети се вртети, обртати у круг; ускавитлати се. - Завртим се с њом на пле­ су. Завртела се вејавица. 2. безл. дабити вртоглавицу, изгуби­ ти свест . 3. увући се, утиснути се: - се у дрво . 4. наврети, nа­ јавити се (о сузама) . • - мозак (памет, главу) (некоме) аnчарати, оnчиnити (некага) . завртоглавити (се), -йм (се) свр. добити вртоглавицу, из­

у блато . б. на неку чвр­

у зиму, - у педесете године . 2. фиг. nрећи меру, претерати: у причи. 3. изгазити, изгње чити газећи : - траву.

nочети расти (о гају, шуми) . о

(главу или n еки други део тела): - главом; - плећима, в. nачети колутати (ачима): - очима . 2. усукати, уnрести: - бркове . 3. врт ећи nрит егнути , заврнути . 4. безл. а. nочети жигати, сева­

-

сту nадлагу, предео, земљу и сл.: - у шуму, - на степенице,­ у собу. в. фиг.у неку делатнаст, стање , ере.ме и СЛ . : - у посао ,

неч ега .

губити свест.

-

завршити2, завршйм СВр. nаnравити врх (абична па nласту

сnлетка : направити не­

ке заврзламе .

абрnути, акреnути:

-

-

-

се обрастu шумам , nретва­

загакати, загiiчём свр. nочети гакати (о вранама !I сл.). загаламити, -алiiмйм свр. а. nачети галамити, заграјати.

б. nочети грдити, развикати се:

-

на децу.

загалити, -им евр. обнaжuти, разголитити део тела:

-

руке.

загар м тур . врста лавачког пса; уопште ловачки пас. загаравити, -арiiвим свр . 1. а. УЧU1mти гаравим , црним , nоцрнити. б. фиг. дати гарав изглед лицу. - Брада га загаравила .

2. загаравити се (2). о - се 1. nремазати се гаром , црнам бајом. 2. а. постати гарав , црн , уnрљ ати се гарам. б. фнг. обраст и тамним ..маљама . - Горња усница му се загаравила. загарантовати, -тујём (загарантИрати , -антйрiiм) свр. осигу­ рати , абезбед ити :

-

слободу мисли ,

-

безбедност.

ЗАГАРЕН

загарен, -а, -о nоцрнео, nотамнео (од сунца):

-

-

кожа.

зага сит, -а , -о којије затворене, тамне боје, таман: ленило ,

-

-

зе­

очи.

1. учинити да flешто престане горе­ ти , угасити: - ватру, - светло. 2. сједиltити с течношћу која изазива хемијску реакцију (креч, ваnно и сл.): - креч. б. натоnи­ ти, овла.жити: - прашину. 3. утолити,угасити (жеђ, страст

-

се престати горети (о ватри), престати сијати .

загасито ПрИЛ . таАШОЈИ, загаситом бојом:

-

обојен.

загасито- као први део сложенux придева ОЗflачава да та боја прелази у таА1IIију нијансу: загаситозелен, загаситоплав и сл .

загаситост, -ости ж стање и особина онога што је загасито. загасиути, -нём евр. загасити се, угасити се.

загат м И загата ж препрека воденом току, насиn, брана, гат.

загатити, загатим евр. 1. а. зауставити ток воде nостављање.м гата , зајазити: - реку. б. преградити, nреnречити: пролаз.

2.

засути , затрпати :

шанац. о

-

-

се а. престати

отицати услед препреке, запушити се. б. накуnити се (о не­ чистоћи и др.).

загаfiitвати (се), загаћујём (се) несвр . према загатити (се) . загегати (се), загёгам (се) евр. nочети (се) гегати , кренути тромо клатећи се. загitбати, загйбам и загйбљём евр. nочети гибати, заљу­ ља ти , заклатиmи: - коленима. О - се nочети се гuбати, за­ њихати се, закла тити се, затреnерити се.

загипсавати, -ипсавам несвр . nре.ма загиnсати. загипсати, -ам евр. ЗаА1азати, учврстити гиnсо.М.

загитовати, -тујём евр. nричврсти ти гитом; испунити ги том.

загицати се, -ам се евр . а. nочети се гицати , закоnрцати

се. б. nојурити, затрчати се :

-

низ брдо.

заглабати, - ам и заглабати, заглабам евр. екепр. nочети гла ­ бати, nоч ети I1рождрљиво јести кидајући зубwиа; заглодати.

заглавак, -авка м 1. клин којим се нешто nричвршћује,угла­ вљује ШIU који се у неи(то забија. 2. горњи део нечега (нпр. стуба , укра сни део намештаја и сл.) . 3. л{есто где је flешто заглављено. 4. завршни део, завршетак, кра).

1. nочети главињати, заклатити се, за­ 2. одлутати , отумарати : - негде у свет.

заглавињати, -ам

тетурати се.

заглавити, заглавйм евр .

1. а.ум етнути,угурати,углавити; се тешко може извадити,укљештити: - дрво

завући тако да у рупу, - ногу међу стенама. б. учврстити нечим (клином, др­ ветом и сл.) да не клима: - секиру. 2. учинити неnролазним, закрчити: - врата телом , - пут. 3. nојурити , навалити: - на мост, - на врата . 4. доспети у не.згодан положај; настрадати:

у затвору, - у рату. б. изгубити живот. о - се 1. упаст и, за­ пасти (тако да се тешко може извући) : - се у блато . 2. укље­

-

штити се, заn е ти:

-

се у грлу,

заглiiвље и заглiiвље с

-

се на излазу.

1. nочетни

део какве књиге, погла­

вља и сл . а. кратак садржај испред текста који следи; увод. б. штамп. стални насловни део листова , часоnиса , едиција в. текст (штамnани) на писму, акту и сл. са п одацима фирме која га уnућује. г. наслов, назив књиге, поглавља и сл. 2. одељак књиге или списа који чини целину, погл авље, глава.

зашављitвати (се), -ављујём несвр. према заглавити.

загладити, -им е вр . 1. а. учинити уредним, руком поравнат и (браду, бркове): - брк. б. фиг. поправити, заташкат и , прикри­ ти: - своју кривицу, - сукоб. о - се зачешљати се, дотерати се. 2. постати гл адак, раван. загладнети јек . загладњети, -днйм евр.јако огладнети, из­ гладнети.

заглађitвати (се), -ађујём (се) несвр. према загладити (се) . зJiглёд м етН. обичај гледања девојке пре веридбе, гледање, углед.

мало у собу. б. угледати, сnазити , видети . о

загледати (се), заглёдам (се) несвр. nре.ма загледати (се).

загасити, загасйм евр.

и др.). о

загледати, -ам евр. а. nа:жљиво погледати; завирити: - жену; - се 1. уnрети по­ глед, nочети упорно посматрати: - се у очи. 2. заљубити се у некога , заволети: - се у Марка. 3. заљубити се једно у друго .

-

загарити (се), -йм (се) евр. в. загаравити (се).

387

ЗАГЊУРИТИ

загледiiч, -ача м етН. онај који иде да види девојку пре nросидбе.

загледачина ж етН. в . заглед. загледitвати, -едујём неевр. в. загледати.

загледнути, -нём евр. загледати, погледати: се в. загледати се

-

у торбу. о

-

(3).

заглitбити, заглйбйм евр.

1. натерати, гурнути

на влаЖflО

тло (глиб, блато): - кола. 2. в. заглибити се (1): - у блато. 3. запа сти у какве тешкоће: - у неке рачуне . о - се 1. увалити се у блато, глиб: - се до колена. 2. фиг. запасти у не.згоде, у не­ прилике :

-

се у дугове.

заглибљitвати (се), -ибљујём (се) (заглибљавати (се), -ибља­ вам (се» несвр. према заглибити (се). заглувети јек. заглувјети, -вйм постати глув, оглувети. заглупавити, -упавйм евр. nочети глуnавити, постати глуnав.

заглупелост, -ости ж глуnавост, глупост. заглУпетијек. заглјпјети, -ПЙМ евр. постати глуп , оглуnети.

заглупити, заглупйм евр. учинити глуnим . заглупљеност, -ости ж стање онога којије по стао глуп.

заглупљitвати, -)'пљујём несвр . према заглупити. заглупљујуfiii, -а, -ё који заглупљује друге. заглухнут, -а, -о

1. трn.

nрид. одзаглухнутu.

2. фиг. ошамућен.

заглухнути, -нём и заглјхнути, заглухнём евр. 1. привремено престати чути (о ушима); изгубити слух, оглувети (о човеку). 2. учинити глувим или наглувим, заглушити.

заглухнутост, -ости ж стање онога који је заглухнут. заглушавати, -Ушавам несвр. према заглушити .

заглушан, -шна, -о који заглушује, пун буке, бучан; хучаfl ,

буран:

-

бука,

-

граја .

заглушitвати, -УшУјём (се) несвр. nре.м а заглУUlити. заглушити, заглyurnм евр. 1. надјачати гласом, звуком, учи­ нити да се не чује: - говорника . 2. ућуткати , утишати. - У то време политичке борбе су заглушиле све . 3. заглухнути, оглухнути. 4. лишити способности јасног слуха. заглушје с

2. мир,

1. повучено

тишина: јутарње

и тихо место где се нюита не чује .

-, 2. заглухнутост.

заглушљив, -а, -о в . заглушан :

-

прасак .

заглушно ПрИЛ . на заглушан начин, с mpeCKOJfI : - пући.

- тандркање . 1. забости дубоко, забити , зарити:

заглушујуfiii, -а, -ё в. заглушан :

загнати, -ам евр. нар.

­

ексер у даску.

2. отерати, истерати (стоку 'IG пашу 1I сл.):­ овце до подбрдо. 3. потерати, потиснути; nрогнати : - топо­ вима, - по свету. о - се залетети се, затрчати се,јурнути: се на Турке. загнојеност, -ости ж стањ е онога што је загнојено .

загнојити, загнојйм евр. ште).

2. в. загнојит и се.

1.

nођубрити, погlюјити (зе.мљи ­

о -се nоч етилучити гној, напунити

се гнојем (о ранама и сл.) . загњавити, загњавйм евр . гУluећи удавити, улюрити: КОШ .

2.

-

ко­

досадити, угњавити .

загњурitвати (се), -5'рујём (се) несвр. према загњурити (се). загњурити, загњуРйм евр. 1. сnустити нешто у воду, по­ топити; уронити: - ведро у воду, - у море дубоко. 2. в. загњу­ рити се. 3. завући, сакрити: - главу у недра , - главу у јастук. о - се 1. ући у дубину испод nовршине воде, заронити . 2. за­ вући се, увући се: - се у сено. 3. фис. занети се нечим, удубити се у нешто:

-

се у посао ,

-

се у кљигу.

388

ЗАГОВАРАТИ

заговарати, -о варам

1. несвр.

према заговорити .

ти , заузu.матu се за н екога или нешто :

-

-

ЗАГРИЗАВАТИ (СЕ)

2. заступа-

радикално решење.

заговарач, -ача м заговорник.

мала

заговор м зал агање , заУЗUAюње за некога.

заговорити, - оворим е вр . 1. а. задржати некога, не дати да оде (разговором, причањем и сл.). б. разговором , причањем забаиЈуритu н е щm о . В. преварити , обманути.

2.

заЛО:JlCити се (за н екога):

се задржати

-

ку, тор , стаја.

код директора . о

-

заузети се,

заграјати, -јим и заграјати, -јём евр . 110'lemu грајати .

равноправности жена.

загракати, заграчём евр. почети гракати . заграктати, загракћём евр. почети грактати . заграНИЧllii, -а, -о инострани, иноземни .

надражити. - З аголица га мирис печења. 3. сексуално узбудити, УЗll е.мирити. 4. фис а. изазвати интересовање, радозналост. - Заголица м е та вест у новинама. б. пробудити , разбудити (жељу, nрохm ев). наnад , јуриш.

2.

-

понашање .

заГОllетати , -О fЈётам и -онёћём 1. задавати загонетке. 2. фиг. заJl.I.uu//ьатu да ћ е се н ещто догодити, нагађати : - у себи. загОllётка ж

них nитања

загргољити и загргољити, -им евр. nоч ети гргољ ити. загрготати, загргоћём евр. почети грготати . загргУтати, загргућём евр. поч ети гргутати .

стаја, обор.

загОllётаll, -тна , -о који има својства заго нетке, тешко

схватљив, т аја нствен , чудан :

1. кратка алегоријска причица у виду двосмисле­ која треба одгонетнути. 2. фиг. питање, проблем .

загОllёТIIО IlрflЛ. /Ш загонетан lючин , неја сно; чудно:

-

по-

загiщити, загрдим евр.

учењем.

1. претерати,

nревршитu меру:

-

с

нешто рђаво , забрљати .

загребати и загрепсти (загрепсти), -ебём евр .

1. а. гребући - земљу; -

ноктима. б. гребућu забележити , нацртати: - на зиду знак. треба - у тај новац . 3. фиг. nотрчати,

2. захватити, заграбити:

побећи: он загребе кроз шуму. о се:

-

-

се огребатu се; почешати

се по трбуху.

загребачкii, -а , -о који се односи на Загреб .

загОllёТНОС'I , - ости ж особина онога што је загонетно. загонити (се), з агоним (се) несвр . према загнати. загоревати, -орёвам јек . загоријевати, -оријевам несвр. пр ема з а гор е тu.

загревати (се), загрёвам (се) јек . загријевати, з агријевам (се) н есвр. према загрејати (се) . загрёвнii јек. загријевиii, -а, -о који слу.жu за загревање, који загрева :

загорелина јек. з агорјелина ж

загорu.; .м ири с паљевине .

2.

1. мирис

и укус онога што

оно што је загорело; загорели слој

на н е ч е.му шт о се п е ч е, пржи.

загорелост ј е к . загорјеJlОСТ, -ости ж особина и стање онога шт о је загорело.

загорети јек. загорјети, -рим евр.

n екућu се, кувајући се (о јелу, храни) .

1.

2.

делимично изгорети

а. нагорети , поцрнети

од ватре (о предметима, ватреном оружју). б. nоцрнети од

сунца . 3. а.јако ожеднети (без воде, без пића) . б. жарг. немати дуго времена сексуалн е односе, дуго сексуално ап стинирати.

загорје е пред ео иза горе, планине . загорка ж в. загоркиња. вила која жи в и у nл аниЮI .

загорчати, -ам е вр.

1. дати горак укус нечему. 2. фиг. учини- живот. 3. постати горак, пун горчине .

загорчивати, -орчујём н есвр. према загорчати.

загреЗIIУТИ, -нём евр. муљ,

-

у снег.

жељно):

-

2.

1. упа сти ,

угаз uти , утонути :

-

у

фиг. увалити се, упустити се у нешто (н еnо­

у дуг.

загрејавати , -ејавам јек . загријавати, -иј авам несвр. према загрејати (се). загрејаност јек . загријаиост, -ости ж стањ е онога што је загрејано , онога који је загрејан.

загрејати јек. загријати, -јём евр. 1. у чшштu то/VlИМ , то­ плијим; испунити осећајем топлоте: - собу. 2. фис а. испунити пријатНиА1 осећањем :

- погледом б. одушевити , занети неЧUA1 : за тај пројекат. о - се 1. а. угрејати се, постати топао . б. бити захваћен дејством алкохола: - се од вина. 2. фиг. заинте­ ресовати се за н ешто, одушевити се неЧUAI : - з а филозофију. Загрепчанка ж становница Загреба; она која је пореклом

загосподарити , -одарим евр. Београдом .

2.

1.

постати господар, стећи

нам етнути се за господара ,

загосподовати, -одујём евр. в. загосnодарити .

заграбити, -им евр. 1. брзо захватити нечега у великим ко­ л ичинаЈ1Ш , у вел иком броју одвајајући га од те ма се (руком, ло ­ патом , судом и сл.) : - воде, шљива. 2. ухва тити, дочепати:

-

веслом по води.

загрижено и загрижеио ПрИЛ. тврдоглаво , задрто, са уnор­ ношћу .

lIост; н етрпељивост .

загрИжљив, -а, -о заједљив, нетрп ељ ив, свадљив:

-

ћуд,

-

свекрва .

полицијом.

гусле са ексера . б. завесл атu:

загрижен и загрижен, -а, -о тврдогл ав , изузетно упоран, задрт: - либерал, загрижеllИ противници.

загрижеиост и загриженост, -ости ж тврдогл авост , уnор­

заг6рчити , загорчим евр . в. загорчати .

-

површина .

из Загреба .

загорчавати, -орчавам н есвр . према загорчати .

узе/11.tl вл а ст у своје руке:

-

загрепсти (се) в . загребати (се) .

загоркиња и загоркиња ж "ар. пеен . (често уз им. "вила")

-

апарат,

-

загоретина јек . загорјеТИllа ж в . загорелина.

ти гОРКиА1, т ешкu.м:

-

загрезати, -ежём евр. загазити у снег .

загорёл ј ек. загоријел ж в. загорел ина .

-

2. у чинити

закачити, запарати; гребући озледити , огребатu:

гледати.

врховну власт:

- , средња -.

заграђивати (се), -ађујём (се) Ilесвр. пре.м а заградити (се).

заголИцати, -ам евр . .1. почети голицати : - дете. 2. делујући на неко чуло (обично чуло мириса) изазвати одређ ен осећај,

1.

велика

заграђе (заграђе) е део изван градских зидина ; предграђе .

загОВОРllица ж жена заговорник, поборница, присталица.

загон м "ар .

-,

заградити, загради м евр. 1. опа сати огра до.м , оградити : - кућу. 2. затворити преnреком , препре чити : - каме­ њем пут. 3. ставити у заграду (4): - реч. о - се одвојити се оградом, оградити се.

заговорник м онај који се залаже, заузима за некога, нешто

-, -

а. интерпункцијски знак којиЈ\1 се одваја

ливаду,

се дуго у разговору, запричати се. nоборнuк, прu ст ал ица : ватрени

4.

уметнути , uздвојени део текста : обла - , угласта -. б. мат. знак који показује да се н еки израз математuчки издваја као ц ел ина:

3. пожурити,

похи тати ; С I.ut U/ЮМ захватити какав простор.

заграда и заграда ж 1. ограда, плот . 2. оградом одвојено место у некој просторији, преграда. 3. ограђени део за сто-

загрИжљивац, -вца м загри.жљив човек, заједљ uвац . загрИжљивица ж загрижљuва женска особа, заједљ ивица . загрИжљиво ПРИЛ . заједљиво , пакосно; упорно , загрижено. загрижљивост, -ости ж особина онога којuје загрижљив.

загриз м 1. захват зубима (кад се lIешто загризе, једе). 0//0 што се одједанпут одгризе, одгризак . загризавати (се), -изавам (ее) неевр. в. загризати (се).

2.

389

ЗАГРИЗАК - ЗАДЕВАТИ

-

загризак, -иска м 1. оно што је загризено зубима, залогај: хлеба . 2. захват, стисак зубu.ма . загризати, загризам несвр. према загристи. загризивати (се), -изујём (се) несвр. в. загризати (се). загризнути, -нём свр. в. загристи.

загристи, загризём свр. (трп. прид . загризен) 1. а. зарити зу­ бе у нешто , захватити зубима: јабуку. б. мало nојести, nреза­

-

што год.

загУШИТИ, загушим свр . 1. а. усмртити кога гуш ећи , угу­ шити . б. прекинути дах, дисање, загрцнути . - Плач га загуши. в. отежати дисање . 2. а. не дати н ечему да се потпуно раз­ вије. - Усеве је загушио коров. б. онемогућити, блокирати: ­ економски. 3. а. надјачати звуком, заглушити. - Крик му за­ гуши грмљавина . б. сузбити, потиснути : - идеје о слободи .

загриј- в. загреј- .

л огајити:

загушивати (се), -ушујём (се) несвр. в. загушавати се.

2. фиг. упустити се у нешто, подухватити

4.

закрчити, nреnунити :

-

путеве .

5.

запушити , зачеn ити .

-

Прљавштина загуши поре. о - се 1. а. угушити се: - се од пи­ ћа. б. изгубити моћ гутања , говора; остати без даха: - се у плачу. 2. а. запушити се, зачеnити се. - Рупице на кожи се за­

се нечега: з агризао је рано у политику.

гуше. б. постати закрчен (о путевима, улицама).

загрлити, -им свр. 1. обухватити рукама, обично у знак ми­ лоште, љубави , ст егнути у загрљај: момак загрли девојку. 2. фиг. пригрл ити , прихватити : - пушку. о - се уз. nовр. - Њих

загУШЉИВ, -а , -о 1. а. у коме нема свежег ваздуха: - кухи­ ња. б. фиг. тежак, скучен : - атмосфера . в. који онемогућава дисање: - гас. 2. nригушен , тих: - глас.

двоје се загрлише пред свима.

1.

загрљај м обухватање рукама из милоште, из љубави .

загУшљивац, -ивца м (често у мн . ) вој. бојни отров који на­ дражује органе за дисање.

загрмети и загрмети јек. загрмјети и загрмјети, -мим свр. почети грмеmи; затутњати, nроло,иити се (о грому, гр­

2.

мљавини) : гром загрме. 2.јавити се снажном nуцњавом (о ору:жју): загрми топ . је загрмео.

3.

викнути громко, љутито: командант

загрнути, загрнём свр. (нешто)

1. закоnати, затрпати, засу­ 2. а. в . огрнути (Iб). б. задићи, nосуврати­ сл.) : - сукњу, - рукаве. о - се в. огрнути се:

ти пеп елом, зеМЉОА·I. ти (скут , рукав и

загрнуо се мантилом.

CAlpmu: -

свет,

1. без

свежег ваздуха, ташко за дисање.

загушљивост, -ости ж стање онога што је загушљ иво;

устајалост ваздуха. задавати, задајём н есвр. према задати.

задавити, задавйм свр .усмртити дављењем,удавити; угушити . о - се угушити се. - Задавио се залогајем . задављенйк, -ика м онај који се задавио.

загробнй, -а, -о који се односи на оно што постоји, настаје после

загУШЉИВО прил. nригушено.

-

живот.

задављивати (се), -ављујём (се) несвр. nрe.JIШ задавити (се) . задаждети јек . задаждјети, -дйм свр. nочети даждити , nочети nадати (о киши).

загроктати, за грокћём свр. nоч ети гроктати .

загрохотати, -охоћем свр . nочети грохотати .

задајати, задајам песвр . према задојити .

загртати (се), -грћём (се) несвр . према загрнути (се) .

задак, затка м ]. задња страна, nозадшю: пламен на затку 2. стражњица : ударити коња по затку.

загрщiвати (се), -i:щавам (се) несвр. према загрцнути (се) .

цеви.

загрцати (се), -ам (се) свр. nочети грцати .

заданити, заданим свр. 1. задржати се н егде преко дана. ­ у селу. 2. безл. сванути, разданити се.

загрцнути, -нём свр. говор; запети у грлу.

1. пресећи

дах, прекинути гутање или

в. загрцнуmи се . о

2.

моћ гутања и говора , добити грч у грлу:

-

- се изгубити дах, се пијући воду.

загрцњивати (се), -iщњујём (се) несвр. према загрцнути (се). загУбити, загубим свр. изгубити, затурити . о

-

се затурити

се, заметнути се.

загудети јек. загУдјети, -дим свр. nочети гудети . загУжвати, -ам свр. замрс ити , збркати . о

-

се замрсити

се, збркати се.

загулити, загулим свр. одвојити мало коре, коже и СЛ., огу­ лити, з аљуштити. о

загуљен, -а, -о опак, н езгодан :

-

-

се з аљуштити се.

1. трn. nрид. од загулити. 2. - човек.

вулг. задрт, на­

посао ,

загуљеност, -ости ж особина онога који је загуљен , онога што је загуљено .

загуљивати, -уљујём несвр. према загулити .

задатак, -тка м (мн. -даци , ген . задатака) а. оно ИllnО треба извршити , оно што се некоме даје да изврши , ду.жност , оба­ веза. б. оно што треба научити, решити , н аписати и сл . :

школски

-,

Домаћи

-,

писмени

-.

задати, -ам свр. 1. нанети, nричинити (некоме неиllnО неnо­ жељно): - ударац, - бриге. 2. дати, поставити н екоме да ре­ ши задатак, проблем, nитање и сл.: - лекцију, - питање . 3. одредити да се што изврши, наредити: - посао. 4. положити заклетву, обећање и сл.: - обећање , - веру. о - се појурити , јурнути.

задаliа ж в. задатак .

з1Щах м

1.

непријатан мирис, воњ, смрад.

2. запах, А1ирис:

- свежине.

задахнути, задахнём свр. 1. захватити дахОА·! , Ашри СОА!, за­ nахнути . - Задахну ме мирис багрема . 2. духнутu у (на) н екога (нешто): - својим дахом, - стакло . 3. фиг. nрожетu , обузети

(неким расnоложењеи, осећањем) идејом , инсnирисати , надах­ нути: - патриотизмом , - поезијом.

загУнђати, -ам свр . nочети гунђати.

загУрати, загурам свр . угурати, утиснути.

задахњивати (се), -ахњујём (се) несвр. ПРe.JIЮ задахнутu (се).

загуслати, -ам свр . nочети гусл аmи, загудети .

задахтано прип. задихано, задувано.

загустити, -им с вр . l. а. израсти густо , често. б. постати згуснут , непрозиран (о диму, магли , мраку и сл.). в. nочети nадати густо (о сн егу и сл.). 2. а. учинити густим: - млеко . б. појавити се у велиКОАI броју; густо испунити, закрчити; по­ стати закрчеfl.

3. постати живљи, жешћи

(о nуцњави) ; уче­

стати . 5. безл. жарг. постати опасан, тежак, сложен; уп. гУст (5). - Кад загусти , бежи кући! загушавати , загушавам несвр . према загушити (се) . загушан, -шна , -о шен , mu.~ :

-

1.

в. загушљив

(1): -

спарина .

2.

nригу­

глас.

загушёно прил . nригушеним гласом, да се једва чује . загушеност, -о сти ж И загушење с стање опога што је за­ гушено.

задахтати, задашћём и задахћём свр . ]. почетu да.хmати. 2. задихано проговорити. - Извини! задахта жена. о - се зади ­ хати се, задувати се. з1Щебљалост, -ости ж стање онога што је задебљало. задебљање с задебљало место на неком ткиву, кврга, изра­ штај.

з1Щебљао, -ма , -о и задебљао, -ала, -о рад. nри д. од зад е­ бљаmи у атриб. служби .

задебљати, -а свр. а. по стати дебљu, добити задебљањ е . б. фиг. постати нижи (о гл асу) . задевати, задёвам јек . задијевати, задијевам 1. несвр. ПРe.JIЮ заденути . 2. (некога) задиркивати , пецкати . о - се 1. несвр . према заденути се. 2. задиркивати, nецкатиједан другог.

390

ЗАДЕВИЦА

заде вица и задевица јек. з3дјевица и задјевица ђа , препирка . б. /lш њLt оружани сукоб, туча, кавга.

1. 2.

а. сва ­ повод,

разлог за сва ђу.

-

ЗАДОЈИТИ

задiixаност, -ости ж стање онога који је задихаll. задихати се, задишём се евр . nочети убрзано и сати, задувати се: - од узбуђеља.

задевка јек. з3дјевка ж в. задевица.

-

похвалити се, nрославити се.

се постати девојка, раз­

задељати јек. задјељати, -љём и -љам евр. дељањем заши­ љити, зао штрити (дрво и сл.).

задје(с)ти в. заденути .

задланица ж

1. горњи

5.

задерати, заде рём свр . 1. мало, nовршиnски огребати, заnа­ рати: - пером по папиру. 2. мало nодерати, поцепати: - рукав.

жај,осиромашuтu.

-

се раздератu се, развикати се (на некога) .

зЦдњак М 1. задњи део н ечега: налази на задњем делу нечега .

задивљавати (се), -ивљавам (се) несвр . nрем.а задивuти (се); у п. задивљивати (се). задивљати, -ам евр. а. постати диваљ , некултивисан (о биљкама). б.nо стати nримитиваll, некултуран . задйвљено ПрИЛ. дивећи се, чудећи се :

-

зЦдљй, -а, -ё

цеви ,

-

топа.

2. онај који се седиште.

хотел задњег реда , задњи човек у селу.

скривен, неискрен, рђав (о мислима, намерама) . • - "ошта nоследња nоштаllска станица где се nошта шаљ е. - црево анат. гузно црево. пасти на задње граие доспети у те.жак пол о­ зЦдњица ж део тела којим се седи, стражњuца. зЦдњичар М жарг. пеј. хомосексуалац. задњонепчанй, -а, -о JlИНГВ. који се односи на задњ е (меко)

-

сугласник .

задобивати (се), -обивам (се) и задобијати (се), -обијам (се) несвр. према задобити (се) . задобити, задобијём евр. 1. освојити, стећu: - топ, - сло­ боду. 2. пеен. победити. - Чија лије војска задобила. 3. придо­

бити некога за nешто; стећи nечију lIаклоност: - радне масе за себе; - љубав жене , - поверење младих. 4. доживети lIеку промену, н ови изглед и сл. (о лицу, телу и сл).

задовољавајућй, -а, -ё који задовољава, повољан , погодан .

задизати (се), -ижём (се) несвр . према задигнути (се) , за­ дићи (се). задимити, -им евр. 1. nочети избацивати дU/l~, пару. 2. в. задимuти се (Ј , 2). 3. nоч ети nушити , заnалити (цигарету). 4.

испунити, напунити диМО/l'I: - собу. 5. nочађавити; nоцрнети. 6. фиг. nобећи о - се 1. nочети се димити, nочети се nушити. 2. nочети uсnуиll7шти из себе дим, пару и сл. 3. испунити се и сл . (о просторијама).

задовољавати (се), -вољавам (се) несвр. nрем.а задовољ ити (се).

зЦцовољан, -љна, -о 1. који осећа да је довољно оно што U/lШ, коме су задовољене жеље, коме је nешто по вољи: - платом, - храном. 2. коме се нешто свиђа , коме н ешто прија; ведар,

расnоложен :

-

дан,

-

-

сам тебе гледати,

-

лице .

3. угодан,

пријатан:

живот.

задовољеност, -ости ж стање онога којије задовоља н lIа/ltа. задовољење е 1. nодмирење потребе за нечи.М, удовољење нечему: - културних потреба, пружити -. 2. морална nакнада , сатисфакција. 3. задовољство, радост. задовољи в, -а, -о који задовољава; који доноси задовољство:

задимљеност, -ости ж стање онога што је зад~ено.

-

задирати (се), -рём (се) lIесвр . према задрети (се).

закључак,

-

пролеће.

задовољити и задовољити, -овољим 9ВР . 1. учинuти КО.ilIВ по вољи , удовољити : оца , њезиној жељи. 2. подмирити по­ требе за нечим. 3. иСnУllити тражене услове, очекuвања. u сл. - Нацрт конкурса нија задовољио . о - се nод/ltириmи своје по­

задиривати, -ирујём неевр. в. задиркивати. задиркивало е и М (МИ. с) онај који задиркује, задевало. задиркивати, -иркујём н есвр. 1. ШШlUти се на туђ раЧУII , задевати , n ецка mи. 2. додириваmи, дотицати: - жице на ги­ тари. о - се шал u.тu се, задевати се. задирљив , -а, -о скло н. задиркuвању.

требе за нечим , бити задовољан; nружuтu себ и задовољ­ ство:

-

се са сто хиљада.

зЦдовољно ПРИЈ1. са задовољством:

-

махати рукама.

задовољност, -ости ж задовољство .

задирнути, задирнём евр. в. диРllути. задисати, -ишём неевр. 1. с.мрдети, воњати: - на устаја­ ЛОСТ. 2. заnахњи вати (м ирисом): - пролећним мирисом. 3. на­ дахњивати, наnајати . задисати, задишём свр. nочети брзо дисати. о се, задува ти се .

-

се задuxати

задићи и задигн ути, задигнём евр. а. делимично дићи, nоди­ ћи навиш е (обично о одећи): - сукњу. б. уздићи , дићи нагоре: главу. о - се п окренути се. - Задиже се чета.

-

-

задовёк(а) јек . задовијек(а) ПрИЛ . довека, заувек.

задигнути (се), -нём (се) евр. в. задићи (се).

задйхано ПРИЛ. задахтано, дахћући:

кацу б. насути

1. који се налази позади , стражњи: -

110 квалитету:

врсти ,

гледати.

задивљивати (се), -ивљујём (се) несвр. према задивити (се); уп. зад ивљавати (се).

napO/l1

-

nоследњи по реду; завршни: - дан у недељи; задње речи. 3. коначан, дефинитиван. - Твоја је задља реч. 4. најлошијu 110

задйвљеност, -ости ж стање онога који је зад и вљеll .

дШlО/I" ,

длаНОil'l, шамар.

2.

неnце:

задивити, задйвим евр. изазвати дивљење, чуђење, зачуди­ ти; одушевити: - својим изгледом . о - се зачудити се, изне­ II.адити се; одУLuевити се .

2. ударац

задно с данце, дно (н пр. на бурету).

задесити, задесим евр. 1. снаћи (некога), десити се (некоме) (о несрећи , злу). 2. срести; затећи: - га на путу. о - се затећи се, обрести се (негде): - се у Паризу. заде(с)ти в. заденути .

део шаке

заднити, -им и заднијём а. ставити дно: нешто у суд тако да покрије дно.

заденути јек. задјенути, -нём (заде( с )ти, заденём (задедём) јек . задје(с) ти , задјенём (задједём» евр. 1. затаћи, закачити за нешто , окачити иза нечега: - марамицу за џеп . б. завући, увући, .метнути (у нешто) : - нож у корице, - руке у џепове . 2. започети , заподенути (говор, свађу и др.) . 3. захватити што у лету. 4. фиг. нашалити се на нечији рачун, дирнут и не­ кога (речима): - први некога . о - се 1. nовр. према заденути (1).2. завад uтu се, nосвађати се. 3. фиг. појавити се . - Заде­ нуо се прамен магле на небу. • засвирати и за појас - престати се нечим бавити.

о

ди­

задичити, задичим евр. учиlluти дичним, улеnшати . о - се

задевојчити јек. задјевојчити, -им евр. у чинити девојком,

односити се као према девојци. о вити се у девојку.

meLuKo

говорити.

-

задовољство с 1. осећање онога који је задовољан , добро расnоложење. 2. ОIЮ што nричuњава у:ж:uвање, разоnода , забава. задовољштина ж задовољење. задојавати (се), -ој авам (се) несвр. nре.ма задојити (се). задојнти, задојим евр.l.lIахранити новорођенче млеком из дојке (обиЧflО први пут по рођењу). б. nодојuтu , надојити. 2. фиг. а. васnитањем наметнути некоме одређени став, накло­ ност према нечему: - смелим идеалима . б. потпуно nро.жеm.и , заокуnити, надахнути: се нечим; nрожети се:

-

-

туђинским духом . О - се надахнути се духом онога времена ;

-

се влагом.

ЗАДОЦНЕЛИ задОцнелЙјек . задоцњелй, -а, -о (одр.) којије задо цнио , ка­ сни: - цвеће. задоцнело јек. задоцњело прип. са задоцњењем, касно. задоцнелiiст јек. задоцњелiiст, -ости ж стање онога који

је задоцнио, онога што је задоцншlO. задоцнити, задоцнйм евр. 1. доћи доцкан, касно, закасни­ ти: - на ручак . 2. задрж:ати, спречити некога да стигне Шlи уради нешто на време. о - се в. задоцнити (1) . задоцњавати (се), -6цњавам (се) несвр. према задоцнити

(се).

-

задруг8рство с покрет стварања задруга

задружан и задружан, -жна, -о 1. (одр.) који се односи на задругу, који припада задрузи ; заједнички: - газдинство , - је­ динство;

-

1. 2. фиг. изгубити будност , паж:њу над нечим.

задрети јек . задријети, задрём евр. l.јаче нечим продрети , зарити у неку масу, засећи, захватити : - плутом, - прстима .

-

ноктом у месо.

3. запети,

закачи­

задречати, -чим евр. почети дречати ; завикати .

задржавати (се), -дЈЈжавам (се) несвр. према задрж:ати (се).

1. а. зауставити у кретању, не пусти- непријатељску војску, - брод у Дарданелима. б.

задРжати, -жйм евр.

омести некога да нешто учини . в. спречити да се нешто по­ јави , да се испољ и: - сузе, - бес . 2. зауставити некога да не­ где остан е, не допустити некоме да оде: - госта на ручку, некога у друштву. 3. очувати, одрж:ати: - одбојност према некоме . б. остати поседник нечега: - власт, - предност. 4. узе­ ти, не дати другоме: - за себе сав новац. о - се 1. остати , проборавити :

2. посветити нече­ 3. а. зауставити се на нечему, при кретању, падању и сл.: - се међу гранама. б. nридрж:ати се за н екога . • - за себе не рећи -

2. који

има велики број чланова; јак, Аюћан:

се на мору дуже времена.

му (у говору или nисању) већу nаж:њу:

-

се на тим појавама.

другоме, прећутати.

задубенiiст, -ости ж в. задубљеност. задубити, задубйм евр. (уп . задупсти (се» 1. урезати, усећи, забости: - рану. б. загњурити: - чело у јастук. в. уперити: очи. о - се 1. загледати се нетремице у нешто; уперити се (о погледу) . 2. бити потпуно заокупљен, занет нечим : - се у књигу,

-

се у мисли.

зЗдубљено прип. с дубоком паж:њом , занесено : даност нечему, зам ишљеност . задубљивати (се), -убљујём (се) несвр. (се).

газда,

-

зЗдувано и зЗдухано ПРИП . убрзано дишући , задихано:

задригнути, -нём евр. претерано се угојити, набрекнути од дебљине. задрљати, задрљам евр. дрљањем поравнат и површину посе­ јане њиве, врт а; равнањем земљи шт а равномерно прекрити

-

овас ,

-

семе.

задрмати, -ам евр. почети дрмати, почети трзати тамо­ амо; затрести (нечим): - плот, - вратима -. о - се затрести се, заљуљати се.

задрндати, -ам евр . оном . почети дрндати; затандркати,

заклопарати ; Ilескладно засвирати (о колима, бубњу и др.). задробити, задробйм евр. 1. потопити у течност издро­ бљене комаде хране (обично хлеба). 2. пеј. распричати се, раз­ брбља ти се.

задрт, -а , -о тврдоглав, самовољан, својеглав; загриж:ен, заслеnљен:

-

жена;

-

радикал;

-

клерикалац .

задрто прип. тврдоглаво, упорно. задртiiст, -ОСТИ ж особина онога који је задрт . задруга и задруга ж

1. удруж:ење

које се оснива ради оба­

вљања заједничке делатности и заштите економских интере­ са чланова удруж:ења: земљорадничка - , винарска -, кредит­

на -. 2. већа породична заједница најближ:их сродника чији чланови ж:иве у заједничком домаћинству. 3. заједница, дру­ штво: велика словенска задруга.

задругар, -ара м члан, припадник задруге . задругарка ж ж:ена задругар. задругарскй, -а, -о који се односи на задругаре, који припада задругарима.

-

2.

тр­

зЗдуванiiст и задуханiiст, -ости ж стање онога који је за­ дуван,задиханост . задувати, задувам (задухати, задухам и задушём) евр. 1. а. почети дувати изазивајући кретање ваздуха: - у мех . б. за­ свирати у дувачки инструмент. 2. почети дувати, струјати (о ветру). о - се задихати се, задахтат и се: - се трчећи.

1.

-

осећати бол.

добротворна установа Шlи

фонд чије је (хуманитарне) циљеве оснивач одредио; имовина

лице.

задриглiiст, - ости ж стање онога који је задригао, угојеност.

посејано семе :

задубити

чати .

задужбина и задужбина ж

-

npeA·ra

задуваиити, -Уванйм евр. 1. почети дуванити, запушити. испунити дуванским мирисом, димом: - собу.

задуго прип. дуж:е времена, доста дуго:

врат,

гледати.

-

задубљенiiст, -ости ж стање онога који је задубљен, пре­

задригао, -гла, -о набрекао од дебљине, добро угојен, ухра­

-

имаље .

задрхтавати, -дрхтавам несвр. према задрхтати.

задрибанда м пеј. тврдоглав, задрт човек.

њен:

-

задрхтати, -тйм и задршћём евр. почети дрхтати , прећи у дрхтање .

ти : - колима у прозор. 4. фиг. остати упорно при свом ми ­ шљењу, хтети нешто на СШlу. о - се зарити се, забити се .

ти даље:

живот.

задршка и зiiдршка ж застој, задрж:авање, заустављање.

задремати, задрёмам јек . задријемати, задријемам евр.

запарати , загребати :

-

кућа, задружни људи.

задрушкй и задрушкй, -а, -о в. задруж:ан:

задоцњивати (се), -6цњујём (се) несвр.према задоцнити (се).

2.

(1) , организација

задруж:не делатности .

задоцњење с доцњење, кашњење.

почети дремати.

391

ЗАДУХА

која се у те сврхе поклања. 2. манастир , црква t/Ли друга гра­ ђевина подигнута за душу некоме, за спомен. 3. плем енито, добро дело , доброчинство. задужбинар и задужбинар, -а и задужбинар, -ар а м оснивач задуж:бине, добротвор. задужбйнскй и зЗдужбйнскй, -а, -о који се односи на за ­ дуж:бину: - имаље. зЗдужеНiiСТ, -ости ж стање и полож:ај онога који је задуж:ен; оптерећеност дуговима. задужење с 1. доспевање у дуж:нички однос, оптерећеност дугом; дуговање, дуг; износ који се бележ:и као дуг : дан заду­ жења; - општи не; велико неког посла Шlи задатка.

-. 2.

обавеза примљена за обављање

задуживати (се), -дужујём (се) несвр. према задуж:uтu (се) .

задужити, задужйм евр. 1. оптеретити дугом (некога, не­ што); уписати као дуг (неки износ) : - своје земљаке до голе коже, - имаље. 2. обавезати некога Ila захвалност, uа паж:њу. Задужио ме једном УСЛУТОМ. 3. дати неку обавезу, задатак, ставити у дуж:ност. - Задужен је за организацију. о - се 1.

-

начинити дуг, запасти у дуг : - се у девизама. 2. обавезати се. - Задужио се да га издржава. 3. в. задуж:ити (2) . задужница и задужница ж писмена потврда о задуж:ењу, признаница; обвезница . задунавскй, -а, -о којије иза, преко , с дуге стран е Дуна ва : -земље.

задупсти (се) и зЗдупсти (се), задубём (се) в . задубитu (се). задух- в. задув-.

зЈЩуха ж

1. сипња, acmмa. 2. теж:ак мирис, задах: -

спарине.

392

ЗАДУШАН

задушан, -ш на, -о

1.

а. рлг. (одр . ) који се чини за nокојнико­

ву дуиlУ, који се односи на народне и црквен е обичаје у вези са

УМРЛll.ма : ~ жртва , ~ свећа. б. који пада у седмицу када су за ­ душниц е: ~ понедељак , ~ среда. 2. племенит , душеваfl: ~ дело, ~ богаташ .• -баба в . под баба. задушивати (се), -ушујём (се) несвр . nре.м.а задушити (се) .

-

ЗАЗИМИТИ заживети јек. заЖИВЈети, -вим евр. 1. nочети жив ети, остварити се. - Праве реформе још нису заживеле . 2. одр­ жати се у животу.

зажизати, -ижём несвр. према зажећи . зажмирити, -Им евр . 1. nочети ж.мирити, напола затворити очи : ~ левим оком . 2. в . заж.мурити (1, 2).

задушити, задушйм евр . в. загушити. о ~ се угушити се, задавuти се: ~ се од дима.

задушје и зад) ' .Јје с

1.

зажмиркати, -ам евр . nочети жмиркати , затреnтати

(очима) . nодушје, даћа.

2.

дар (за спас соп-

ст вен е дуиlе).

зажмурити, -им евр. прсте.

задушљив , -а , -о који се брзо задува, аст""атuчан .

11

-

очима.

2.

фиг. би­

задушничкй и задушничкй, -а , -о који се односи на заду­ зађакомити, -йм свр . nроизвестu за ђакона ,у чинити ђако­

зажутети јек . зажутјети, -тйм евр. постати .жут , nочети жутети (о кукурузу и сл.). о ~ се пасти у очи жутом бојо"". - Зажутело се цвеће.

зJiзбйљ и зазбиља ПрИЛ. иар. од збиље, озбtUb НО; стварно .

НОМ . о ~ се постати ђакон.

1. нађубрити,

фиг. СА1ело се одлучити за нешто.

жељу за неким; зажелети, nожелети .

Ulниц е: ~ дани , ~ поклони .

зађубрити, -йм евр.

3.

зажудети, -дйм јек. зажудјети, -дим евр. осетити жудњу,

задушнице, -йца ж МН. рлг. дан nосвећеп успо-

мени на мртве; служба , молитва за nокојпика.

нагнојити: ~ малИНу.

2.

загадити ђубретом , заnрљати : ~ двориште . о ~ се постати

зазвати, заз6вём евр. 1. nочети звати (гласно вичући) , nо­ чети дозuвати . 2. зовнути, позвати (некога). зазвекетати, -екећём евр. nочети звекетати (о оружју, ча­

н е чи ст , заnрљати се.

зажагорити , -им е вр. nочети жагорити; зачути се као жа­

иlа.ма и сл.): зазвекета оружје, зазвекеташе чаше. зазвектати, зазвекћём евр. в. зазвекетати.

гор.

зажагрити (се), -йм (се) евр. у очиМ.а , заж·ариm.и се.

зазверити се, заз вёрйм се јек. зазвијерити се, зазвијёрйм

1. добити 1l0себаfl сјај, блесак

2. зацрвеllети

се, заруменети се.

3. па­

се евр. добити зверски изглед, зверски се nОllтиати.

сти у ватру, ра спал ити се (о људима).

зазвецкати, -ам евр. nочети звецкати, зазвечати .

зажалити , -йм евр. 1. осетити жалост због неч ега: ~ за старим временом . 2. оценити као нежељену околност (недо­ статак flе ч ега п отребног) .

-

Зажали што га није школовао .

осетити не.задовољство, љутњу због нечијег поступка.

3. 4.

о се тити :J/CClЉeњe, сажал ити се на некога .

зазвечати, -йм евр. а. nочети звечати, произвести звеку; изазвати звекет (о чаша.ма , прозорима и сл.). б. зазвучати; забрујати.

зазвиждати, -дим евр. nочети звиждати , производити зви­ ждуке; зафијукати.

зажаморити, -йм евр. 1l0чети жа.морuти, зажагорити.

зажарено ПРИЈЈ . а. усијапо , врело , разбуктало. б. страсно, ватр е n о: ~ поглед ати.

зазвиждукати, -иждућём (-йждучём) И зазвиждукати, -йждућём (-иждучём) евр. nочети звиждукати , производити краће звиждуке .

зажареност, - ости ж стање онога што је зажарено, онога

зазвијукати, -ам и -ијучём евр. в. зазвиждати.

који је зажарен .

зажаривати (се) , -арујём (се) несвр. према зажарити (се).

1. грејањем усијати, ужарити: ~ 2. облитијаРКОJl.f светлошћу да flешто добије 3. в. зажарити се (2). о ~ се 1. а.јако се загре­

зазвонити, зазвонйм евр . nочети звонити, производити

звоњаву; огласити се зво ном : забрујати , зазвУ 'lати.

зажарити, за жарйм евр. пећ , ~ гвожђе .

изглед :Ј/сара .

зазврјати, -јйм е вр . nочети зврјати; зазвониmи у ч естало и равномерно.

зазврктати, зазвркћём евр. nочети зврктати; заКJlоnарати .

јатu ,усијаmи се : ра сnалити се (о nећи; о дрвима) . б. добити

зазвридати, -ам евр. nочети звР1/дати (о т елефону и сл.).

изглед Ж'ара , обл ити се јарком свеmлошћу (о 1/ебу). 2. а.јако се зарумеllити , зајаnурити се, запла.мтети се (о лицу). б. за ­ сијати се (о очuма).

зажвалити, -йм евр. 1. ставити коњу ђе.м , жвале у уста: ~ коња. 2. екепр. Afem1/ути у уста (цигарету, лулу и сл.), запуши­ ти: ~ лулу, ~ Ilигару.

зазврчати, -чйм евр . nочети звр чати , зазврјати (о звонцету, мотору и сл.).

зажвакати , зажваћём (зажвачём) евр. nочети жвакати .

3. забалити,

заждити, -д им и -ијём евр.

зазвучати, -чйм евр . а. nочети звучати, производити звуко­ ве; за чути се уз одређени призвук. б. испољити се као призвук, као тО1/ говора.

заnеfl ити: ~ говорећи.

зазеленети (се) јек . зазељењети (се), -нйм (се) евр.

зажватати, за жваћём е вр. в. зажвакати.

1. заnалити, за.жећu:

~ свећу.

2.

оnалити (nуижу) . 3. фиг. нагло nојурити , nотрчати из све снаге: ~ у шуму. о ~ се заnалити се, зажећи се. - Заждила му се кућа.

зажеднети јек . зажедњети, -ним евр. осетити жеђ, ожед­

зазеленити, -еленйм евр. учинити зеленим, обојити зеле-

1/0М бојом. хладflоћу, студен, озеnсти , nрозеnсти: - по ногама. зебњу, страх, неугодност, nобојати се.

нети .

зажелети ј е к . зажељети, -ели м евр . а. осетити жељу за нечим , nожелети. б. изразити жељу (да нешто буде добро): ~ доБРОДОШЛИIlУ. О ~ се осетити јаку, живу жељу да се види неко , ужелеmи се: ~ се родитеља.

зажети, заж ањём и з ажњём евр. nочети жети; захватити жањућu. зажећи (зажећи) , зажежём евр. гореmи , заnШIUlnи: ~ ватру,

-

1. учинити да нешто nОЧflе - свећу. 2. в. заждити (2, З): ~ из

у шуму. о ~ се УnШlUти се, заnалити се .

1. nоч е­

ти зеленети , прекрити се зеленuлом: nозел енети (о трави , шуми и сл.).

зазепсти (зазёпсти) , зазебём евр. (често безл.)

зажегнути в. За:Ј/Сећu.

пушке ;

очи :

зажуборити, -йм евр. nочети жуборити, nот ећи жуборећи.

задушљивост, -ости ж стањ е онога који је задушљив. заДУUJllице

1. затворити

ти благОflаклон према fl ечujим грешкама , прогледа ти кроз

1. осет ити 2. осетити

зазибати (се), зазйбам (се) евр. nочети зuбаmи, зањuxати се.

-

Зазиба (се) телом .

зазивати, зазивам несвр . према зазватu.

зазидати, зазйдам евр . 1. затворити, зачеnитu зидам , зида­ њем: ~ прозор , ~ тунел. 2. оградити , опасати з идом : - двори­ ште. 3. уградити у зид . о ~ се nовр. од зазидаm.u.

зазиђивати (се), -иђујём (се) несвр. према зазидати (се). зазимити, зазймйм евр. 1. а. безл. пастати, lIа стуnатu (о зu.ми). б. заћu у зиму, бит и затечен зимом. 2. оставити , одво-

ЗАЗИРАТИ јити за храњење преко зиме (стоку, nчеле и сл.): оваца. о

се в. заз имити (Ј а).

-

-

-

двадесет

Већ се зазимило.

зазирати, -р ём неевр. а. nрибојавати се, плашити се: професора. б. nодозверати, сумњати.

-

од

-

393

ЗАЈЕДНИЦА

заискати, заиштём евр. 1. обратити се некоме захтевајући нешто, затражити; замолити: - комад хлеба, - мало пара. 2. фиг. зажелети, nожелети. Срце му заискало вина. заискрити (се), -йм (се) евр. засвеmлуцати , засијати искрама , варницама (често о очима, сузама).

зазирнути, -нём евр.угледати, сnазити; погледати. зазјавало е и М (МИ. е) пеј. онај који зазјава, блене.

заиста и заиста прип. стварно , доиста, збиља .

зазјавати (се), зазјавам (се) иеевр. зијати унаоколо, бленути,

заистинскii и заистiiнскii, -а, -о истински , стваран.

празно гледати; бесnосличити .

заистински и заистiiнски прип. заиста, уистину.

зазнати, -ам евр . чути, сазнати; упознати , доживети: за његово име,

-

з а глад.

-

-

се постати знојав, ознојити се.

зазор М

1.

заиliи (зайliи), заиђём евр.

1. крећући се нестати иза нечега, 2. заобилазећи доспети из нечега, с друге стран е. - Бродје заишао више него што је требало. б. залутати, изгубити се . 3. nоћи у унутра­ шњост нечега, продрети: - дубље у шуму. 4. nоћи редо.м, кре­ нути у обилазак, заређати: - од куће до куће, - по селу.

замаћи; удаљити се.

зазнојити, зазнојйм евр. натерати на знојењ е, ознојити: коња . о

-

а. оно од чега људи зазиру, срамота, стид. б.

nрибојавање, бојазан, стреnња: рећи без зазора. штовање, дивљење.

2. страхоnо­

зазоран, -рна , -о а. који изазива зазор, осуду, сраман, сти­

Италијанима . г. непријатан, неугодан:

-

-

Био је зазоран

-

вест.

зазорити, зазорйм евр. сванути (о зори). зазорљив, -а , -о који зазире, nлашљив:

-

зазорљиво прип. бојажљиво, nлашљиво:

Кола заиђоше за ОКУКУ.

зајадиковати, -кујём евр. nочетијадиковати, закукати.

дан: чувати се од свега зазорнога . б. неnристојан, nорочан : поглед. в. који изазива nодозрење, сумњив.

-

зајадити, -йм евр.

1.

в. зајадиковати.

зајазивати (се), -азујём (се) (зајажавати (се), -ажавам (се) и зајаживати (се), -ажујём (се» несвр. према зајазити (се) . зајазити, зајазим евр.

коњ.

-

1.

обуставити ток воде поставља­

њем бране или друге препреке, загатити :

гледати.

зазорно прип . за осуду, недолично, неnрилично; нелагодно, непријатно.

снаћи , обузети (о

2.

јаду, жалости); донети јад, несрећу.

засути:

-

вир ,

пут.

-

3.

-

реку.

2. затрпати,

фиг. задовољ ити (жељу, nрохтев). о­

се 1. затвори ти се, запушити се. - Понори се зајазе. 2. фиг. задовољити се, заситити се. - Љегова се душа зајазила.

зазрачити, зазрачйм евр. nочети зрачити, засвеmлети.

зајам, -јма (ми. зајмови) мустуnање новца или чега другог уз обавезу враћања; вредност или предмет који се тако даје:

зазрёти, зазрём евр.

дати на

2. уnлашено

1. видети,

сnазити:

-

девојку на улици.

се nренути, тргнути се.

зазрикати, зазричём и зазричати, -чим евр. nочети зрика ­ ти , огласити се зрикањем.

зазубити, зазубйм евр. направити зуnце на нечему.

зазубице ж МIJ. а. вет. израслине, месо које болесној живо­ тињи нарасте око зуба; заnаљење, оток десни,

gingivitis . •

му зазубице, добија зазубице имајаку жељу за нечим, чезне

за нечи.М.

-

Они су све појели , а нама расту зазубице.

зазујати, -јйм евр. nочети зујати, произвести зујање; зафијукати; забрујати.

зазурити (се), зазурйм (се) евр. nочети зурити , загледат и се. заигравати, -Игравам несвр. према заиграти. заиграти (заиграти), заиграм евр .

1.

а. nочети играти (ко­

ло, плес и сл.), заnлесати . б. започети неку игру; изгубити на картама, nрокоцкати: - пред крај утакмице; - сав новац. в. nочети nоиграват/.l (о коњу). 2. nочети се трзати, задрхтати. - Заигра му доња усна. 3. натерати на nоигравање (коња) , разиграти. о - се 1. nочети се играти; забавити се игром. Заиграј се док дођем. 2. затрчати се, залетети се; разиграти се (о коњу) . 3. в . заиграти (2). - Заигра ми се срце. заИгуманити, -йм евр. произвести у чин игумана, поставити за игумана. о

-

се постати игуман.

заимати, -амм и -мљём несвр. према зајмити. заинатити (се), -Инатйм (се) евр. 1. заузети одређен став из ината, тврдоглаво остати при нечему . 2. nосвађати се. заинтересiiраност, -ости ж в. заинтересованост. заинтересирати (се), -есйрам (се) евр. в. заинт ересовати (се).

заинтересованост, -ости ж стање онога који је заинтересован за нешто; љубоnиmљивост. заинтересовати, -сујём евр. а. навести некога да посвети

nажњу некоме или нечему, побудити интерес, вољу, накло­ ност према некоме, нечему: - ученике за географију, - за рад. б. nобудитиљубоnиmљивост,радозналост према некоме или нечему:

читаоце. о - се посветити nажњу (некоме или не­ чему), показати интерес, занимање, радозналост (за некога или нешто); ра сnитатu се: - се за тај случај.

-

вратити

-,

узети

-.

зајамчити и зајамчити, -Им евр . а. преузети јемство, од­ говорност за нешто, гарантовати; обезбедити .

зазрнити (се), -йм (се) евр. nочети добијати зрна (о куку­ рузу и др.) .

pacry

-,

зајамчивати, -амчујём несвр. према зајамчити.

зајамчим за њега,

-

мир ,

-

-

Смем да

слободу.

зајаприти (се), -йм (се) евр. в. зајаnурити (се). зајапурено прип. румених образа , са зајаnуреношћу. зајапуреност, -ости ж особина и стање онога који је зајаnурен.

зајапурити, -апурим евр. зацрвенити, зажарити. зајапури лице. о

-

-

Ветар јој

се добити румену боју у лицу, заруменити се.

зајарити, зајарим евр. nроизвестијару, nриnећи. - Зајарило сунце. о - се зажаритu се (о ватри); зајаnуритu се, зацрве­ нети се (о лицу). зајаукати, -аучём и зајаукати, -аучём евр. nочети јаукати, закукати.

зајаукнути и зајаукнути, -аукнё евр.јаукнути , зајаукати . зајахати, -ашём евр.узјахати, nојахати:

-

коња .

зајахивати, -ахујём несвр. nре.ма зајахати. зајашити, -им евр . в. зајахати.

заједало е и М (МИ. е) заједљива особа, заједљивац. заједати, зајёдам неевр. 1. изазивати заједљивим речима, 2. nоткрадати , закидати. - Држава грађанима заједа. о - се задиркиват и се.

задиркивати.

заједљив, -а, -о који заједа, nакостан:

-

жена,

-

примедба.

заједљивац, -ивца м заједљив човек. заједљивица ж заједљива женска особа .

заједљиво прип. на заједљив начин, nако сно. заједљивост, -ости ж особина онога који је заједљив . заједница ж

1.

а. људи и институције које регулишу зајед-

нички живот; скуп људских група које живе повезано: дру­ штвена -, светска - ; словенска -, сродна - . б. скуп људи који су

повезани чланством у некој организацији; друштвена органи­ -. в. животињске или биљнеједин­ ке које живе заједно; биолошке врсте сличнux карактеристи­ ка: - пчела, биљна -. 2. а. удруженост,јединство; сродност:

зација, удружење: црквена

394

ЗАЈЕДНИЧАР

братска

-,

српска

- . б.

живот заједно с неким.

-

-

живота,

ЗАКАЧКА заказitвати, -азујём несвр . према заказати.

Живели су у

заједници с родитељима. З. заједничко nровођење нечега, деониш.mво; заједничко п оседоваље:

-

ry-

закајмачити, -йм свр. зачинити кајмаком:

у раду; имање

-

• првобитиа - прва друштвено- економска фарма­ ција људскаг друштва у кајај су средства за nраизвадњу била у заједЮlчкај свајини.

закалемити, -йм свр. акалемитu (воћку).

у заједници .

закалити, закалйм свр. каљењем nретварити гважђе у '1е­ лик; фиг. О'lеличити, учинити чвршћим:

заједничiiр м члан неке зајед ниц е (задруге, арганизације, удружења, странке и сл .); партнер у неком nослу.

да заједници (већем броју јединки, nајмова), општи: - кућа, борба, - култура . • - именице именице кајима се именује била који предмет , биће и др. са адређеним аnштим свајствима, заједничким за адређену групу или категарцју. радити .

закалуђерити, -йм свр.учинити (некога) калуђерам. о

-

се

руке земљом,

чађу. о

-

се зал1азати се, заnрљати се:

-

-

се

од главе до пете.

закаљужати (се), -ам (се) свр . в. закаљати (се). закаменити, -йм свр. а. учинити да се нешто претвари у

камен, акаменити:

-

семе . б. Фиг.ућутати , занемети. о

nастати тврд као камен; умртвити се, окаменити се .

- се - У

Црној Гори се све закаменило. Семе се у земљи з акаменило.

заједно прип .

-. 2. У

-

1.

заједнйштво с в. заједница . живети

душу.

-

закаљати, закаљам свр. заблатити , заnрљати; замазати:

заједничкй, -а , -о каји се аднаси на заједницу, каји припа­

-

косу ;

-

ступити у калуђерски ред , по стати калуђер .

заједничiiрскй, -а, -о каји се аднаси на заједничаре.

заједнички прип. заједно. , удружено:

гибаницу.

-

1. у заједници, у групи, у друштву: шетати -, иста вре.ме, уједно. - Критика ј е изашла заједно

са делом.

заједрити и заједрити, заједрйм свр. nачети једрити, за­

2.

закамуфлitрати, -уфлйрам свр . учин ити н еуочљивим, те­ шко видљивим , прикрити :

зајезерити (се) и зајезерити (се), -йм (се) свр. зауставити се чинећијезеро (о вади); претворити се у језеро.

-

Воде изађу

из шупљина и зај езере .

-

склониште . о

-

се у чинити се не­

уочљ и вим, прикрити се.

заканити се, заканйм се свр. одлучити се,решит и се, нака­

nлавити пад једрима. зајездити, -йм свр. nачетијездити, n ајездити (на кању) .

фиг. занемети од страха , nренеражености , скал1ен ити се .

нити се.

закапарисати, -ишём и закапарити, -им СВр .

1. дајући

ка­

пару обезбедити за себе оно што се купује, изнајЈw.љује и сл. :

-

стоку,

-

собу.

2.

исnросити девојку дајући каnару, залог .

закапати, -пљём свр. nочети nадати у каnима (о сузама ,

зајекнути, зајёкнём свр.јекнути; зачути се .

роси и сл.).

2.

каnима nоквасити:

-

КЊИГу.

зајектати (се), зајекћём (се) в. зајецати (се).

закапијати се, -ам се свр. затворит и се, зак.љу чати се.

зајемчавати, -емчавам несвр. према зајем чити .

закарпiiтскй, -а, -о који се односи на предео иза Карnата.

зајемчити и зајемчити, -йм свр. в. зајамчити.

закiiртати, -ам свр. изгубити на картама , прокоцкати:

зајесенити, -йм и зајесенити, -есенйм СВр. наступити (а јесен и). безn . в. зајесенuти

1. безл. настати, 2. дочекати негде јесен: - у селу. о - се

2.

све за седам

а. одагнати (стаку) у адређеном правцу:

-

-

овце у

-

гост.

на час ,

-

на воз . о

-

се в . закаснити.

2.

зајмопрitмац, -мца м онај каји узима у зајам, дужник. зајмотражилац, -иоца м онај који тражи зајам.

зајогУНИТИ (се), -огунйм (се) свр.уnорно , тврдоглаво остати при неком ставу, запети , задрети , заинатити се. зајуначити (се), -Уначйм (се) СВр. nастатијунак, охрабрити се.

зајунити (се), зајунйм (се) свр. зајагунити (се) , заинатити се.

зајутiiрје с јутарње даба. зајутрити, -ри(м) свр . беЗJl. настати, сванути (а јутру). закiiвжити (се), -йм (се) свр.заnаденути кавгу, nосвађати се .

закадити, закадйм свр. 1. излажити некага диму; - бурад димом . 2. рЛГ. окадити (тамјанам). о - се испунити се димам, мирисам дима , надимити се. закађitвати, -ађујём несвр. према закадити . заказати, за кажём свр . 1. одредити, угаварити термин, ме­ ста (састанка и сл .) : - седницу, - тачан датум. 2. сааn штити,

-

се затворити се катанце.м , зак.ључати се.

-

чамац .

закачiiљка ж в. закачка. закачitвати (се), -ачујём (се) и закачињати (се), -њём (се) несвр. према закачити (се).

зајмодавац, -вца м анај каји даје у зајам, nаверилац.

абјавити. З. изневерити, затајити .

јесен,

закатранити, -йм СВр . nремазати катрано.м:

Зајми га

полиција у станицу. о - се 1. да(ва)ти зајам један другам. нар .узајалm.а се nом.оћи, nамагатиу раду .

-

та, улаз и сл.). о

или узети, узимати

планину. б. потерати (некуда) , терајући усмерити.

-

закаснити и закаснити, закаснйм свр. стLlћи , доћи касно , закатiiнчити, -йм свр. затворити, осигурати катанцеl1 (вра-

зајечати, -чйм свр. n очетијечати ; огласити сејекам .

1. да(ва)ти

закаснео, -ела , -о јек. закаснио, -сњела , -сњело каји је за­ каснио, задоцнео : задоцнити:

зајецати (се), -ам (се) СВр. nачетијецати, заридати.

2.

оче-

језакаснело ,задоцнелост .

закинути при мерењу, брајању (некаме) , аштетити

- Ником није ништа зај ео. З. фиг.увредити, nецнути (речима): - за срце. о - се 1. зарити се, усећи се. - Гвожђе се заједе у месо . 2. фиг. завадити се, nасвађати се.

у зајам.

-

се nочети се картати; задржати се дуго картајући .

закаснелбст јек . закасњелбст, -ости ж особина онога што

-

(некага).

зајмити, зiiјмйм свр. и несвр.

-

закасати (се), -ам (се) СВр . nочети ка сати.

(1).

зајести, заједём СВр. l.једући nатрашити: дана.

вину. о

закачити, -йм свр .

1.

спојити (куком, игл ом и сл.) један

предмет с другим, nрикоnчати:

-

приколицу за камион ,

-

дугме

на КОШУЉИ. 2. а. I/amahu, окачити : - торбу за клин. б. затаћи, заденути: - палце у џепове прслука. З. а. додирнут и , окрзну­ ти; захватити (обично наносећи неугодност): - НОКТОМ . Ра­ њенје, закачило му руку. б. фиг. поменути (некога или нешто) у негативном контексту. - Посланик је закачио и председни­ ка владе . 4. узети, присвојити (нешто туђ е). б. оштетити (некога).

5.

в. закачити се (За) . о

тити се; прилепити се:

-

-

се

1.

nрикачити се, ухва­

се за папучу камиона ;

-

се за уди цу.

фиг. ухватити се за нешто. инсистирајући на свом ставу: се за две ствари у расправи. З. а. заnети, заl1лести се: - се за ограду, - се за грану. б. дотаћи се некога, нечега у говору; nец­

2.

нути.

4.

nосвађати се, сnоречкати се:

закачка ж

1.

-

се с оцем око новца .

предмет или део на nредJl,tету у облику куке

или сличне направе којим се један предмет спаја, закачује,

nричвршћује, веша и сл . а. сnајалица, коnча; штиnаљка за ру­ бље. б. метална кука којом се nричвршћују прозори. в. nетља на адећи за окачивање о клинаве . г. назив за разне делове пред­ мета nомоћу којих се могу nричврстити за друге : - спровод­

ника, - шмрка. 2. фиг. а. nавод за свађу, задевица. б. сметња, I/езгада, заврзлама .

ЗАКАШЉАВАТИ (СЕ)

395

ЗАКЛОН

закладнйк и закладнйк м онај који даје, улаже у заклад

закашљавати (се), -ашљавам (се) несвр. према закашља­ ти (се).

-

(2)

и закладе.

бити наступ кашља.

закладница и закладница ж документ о закладу клади.

закашљнвати (се), -ашљујём (се) несвр. према закашља­ ти (се).

заклан, -а, -о трn . nрид. од заклати (се) . под спавати .

заЮlшљати (се), за кашљём (се) евр. nочети кашљати; до­

•

(2),

за­

Сllавати као - в.

заклањати (се), -ам (се) несвр . према заклоnитu (се).

закашњавати (се), -ашњавам (се) несвр. према закаснити (се).

заклање е клање; усмрћивање: јагње изведоше на

закашњење е недолазак или неизвршење нечега на време, задоцњење.

заклапарати, -ам евр. nочети клаnарати, заклоnарати . заклапати (се), заклапам (се) несвр. према заклопuтu (се).

заквасити, -им евр . учинити мокрим, овлажити, наква­ сти :

-

марамицу. о

-

заквасити, заквасим евр. додавањем кваса , киселине изазва ти врење:

-

закласати, -ам евр. почети класатu.

се постати мокар, nоква сити се; на­

квасити се .

хлеб.

заклати, закољём евр. 1. усмртити liОЖем или сл. nресе­ цајући гркљаli, грло; ус.мртити уоп ште . 2. фиг.уnропастити, уnиштити (материјално или морално). 3. угристи , ујести . о

-

се nовр. од заклати (Ј,

заквач- в. зака ч- .

заквоцати, -оцам евр. nочети квоцати.

раменима. о

закврчати, -чим евр. nочети кврчати, огласити се кврчањем

нути, nоћи (климаво).

закерало е и М ( МИ. е) онај који стално закера , прави nри­

А1едбе, приговара.

-

1. nочети се клатити, заљуљати се. 2. кре­

-

зидове ,

заклепати, -епам евр. nочети клеnати, ударат и у клеnало; уп. клепати (3) заклепетати, -епећём евр. nочети клеnетати, залуnа ти ;

закерати, закёрам неевр. налазити сваче.'И замерке, nриго­

заклоnарати.

варати; зановетати.

закивак и закивак, -йвка М клин, чавао и сл. којим се заки­ вају метални пр едмети , нитна . закивати (се), закивам (се) несвр . према заковати (се) .

зараду) неправедно одузимајући; подваљивати . - на плати; на ваги . 3. хватат и зубима , угризати: - месо зубима.

-

закикотати (се), -икоћём (се) евр. nочети се кикотати, за­ смејати се гласно.

закинути, -нём 1. откинути, одсећи (врхове биљке, дело­ ве нечега), залом ити (део, врх): - врхове младица, - лист. 2. умањ ити (liечију зараду) неправедно одузимајући; nодвали­ ти : - две дневнице ; - на ваги . 3. ухватити зубима, угристи. се пр екинути се, пр елом ити се.

закнпети јек . закипјети, -пйм евр.

1. nочети

заклёт, -а , -о 1. који се обавезао да врши своју дужност у складу са прописима. 2. врло одан, неnомирљ ив, загрижен : за­ клетијужњак, заклети противник . 3.уклет , проклет: заклети град .

закидати, закйдам неевр. 1. откидати, одсецати (врхове биљака, делове н е ч ега) , поткресивати . 2.умањивати (нечију

киnети, nре­

л иват и се преко рубова посуде; nроврети (о течности). 2. фиг. ускиnети, узаврети (под ут ицајем јаких осећања, гliева, Аlр­

жње и др.). закиптети јек. закиптјети, -тйм евр. nочети киnтети, за­

заклетва и заклётва ж свечана изјава да ће онај који је да­ је говорити истину, вршити дужност и сл . • брат од заклетве једини брат. ии од заклетве flиједанједини. положити заклетву заклети се.

заклёти, закунём евр. 1. молећи ставити некоме н ешто у дужnост уз заклетву, nреклињање да то учини. - Заклела га свим на свету.

2. тражити заклетву, натерати на заклетву: сведоке , - чиновника . о - се 1. положити, дати заклетву, свечано обећати нешто. - Заклела се у децу да неће ником рећи . 2. зарећи се, укоnистити се. - Као да се све заклело про­

-

тив нас

закиселити, -йм евр.учиliити да нешто постане кисело, да добије кисео укус; за чинити нечим киселим: - млеко, - салату. закисељнвати, -ељујём несвр. према закиселити.

закиснвати, -исујём иеевр. в. закишњавати. закиснути, -нём евр. nокиСliути; nоквасити се уопште. о­ се nрокиснут и.

.•

заклела се земља рају да се тајие све дозиају ништа се не

може сакрити . ие бих се заклео не могу да засигурно тврдим. заклецати, -ам евр. nочети клецати, nодрхтати (о нога­ ма, коленима). заклештити, заклёштйм јек . заклијештити, заклијештйм евр. ухватити, стегнути као клештима: - нос међу наочаре. о

киnети.

-

се ухватити се као у клешта, заглавити се .

заклИктати, закликћём евр. nочети исnуштати кликтаје

(о птицама) ; nочети кликтати, викати (од радости,узбуђења). заклимати, -ам евр. nочети климати (nајчешће гл.авом), зама ­ хати; задремати, закуњати. о - се зањuxати се, заљуља ти се . заклйнчити, -йм евр. (нешто) забити у flешто клин; фиг. flаnакостити (некоме): - стабло, треба му добро - . заклињати (се), -њём (се) nесвр. према заклети (се).

закитити, -им евр. украсити, окитити

-

сватове цвећем. о

се украсити се, окитити се.

закишити, -и(м) евр. безл. nочети nадати (о киши), окиша­ ти (се). закишњавати, закишњавам несвр. према закиснути.

заклад М 1. ствар од вредности, драгоценост која се даје као обезбеђење nотражuвања , залог: положити -, вратити -. 2. nовац одређеn за посебну nамену, фонд; завештање; задужби­ на: - за сиромашну децу. 3. драгоценосm, накит: црквени - . заклада и заклада ж задужбина; заве штање; уп. заклад српске црквене закладе, корисници закладе.

(2):

закладнй и закладнй, -а, -о који се односи па закл ад и за­ кладу, задужбuн ски:

се

1. nремазати, окречити , олепuти кла­ 2. потопити у креЧflО млеко; загасити - пшеницу, - воду.

ком , кречом: живи креч:

кидано.

-

-

заклачити, -им евр.

закевтати, закевћём евр . nочети кевтати, залајати испре­

-

2).

заклатити, заклатйм евр. почети клатитu, заљуља ти:

(крештањем, фрктањем и сл.).

о

-.

-

болница,

-

имовина .

заклнпити, заклйпйм евр. затворити клиnом:

заклнсити, заклйсйм евр. з атесати : гранчицу косо

-

1. засећи укосо , укосо

-; даске

врата.

одрезати,

одозго -.

заклобучати, -ам евр. nочети клобучати, избацивати кло­ буке (о течности) . заклокотати, -окоћём и -отам евр. nочети клокотати (о води). заклон М 1. место које пружа могућност за заштиту од оnаСflости, неnогоде и сл .; склониште, уточиште: шумски -, чобански -. 2. оно чиме се неко или нешто штити, заклања, прекрива, штит , застор: лампа са заклоном од свиле , капа

са заклон ом. 3. фиг. одбрана, заштита: - од ислама, - од тур­ ске најезде . 4. епоЈЛ. забацивање, Ilагuб главе u тела уназад .

396

ЗАКЛОНАК - ЗАКОНИТОСТ

заклонак, -онка м в . заклон (Ј,

ште. б. који пружа заклон, безбедан, сигуран: жај. в. забачен, .миран: - улица. заклонити, заклоним СВр .

огњи­

- место, -

1. ставити у нешто,

поло­

иза нечега

тако да није изложено погледу, заштитити, сачувати. крити , застрети. ла од рада . о

-

закнежити, закнёжйм свр. учинити кнезо.м , довести 11а по­ - се прогласити се кнезом , завладати као кнез.

2).

заклонит и заклонит, -а, -о а. заклоњен, заграђен:

3. заштитити . -

2. са­

Стално је сина заклања­

се склонити се, сакрити се, заштитити се .

заклонитост, -ости ж особина онога што је заклоњено, за­ клољеност.

заклоница и заклоница ж мали заклон, склоњено А1есто. заклонйште и заклонйште С место погодно за склањање; склониште , уточиште.

заклоњен, -а, -о заклонит, скровит :

-

ложај КI/еза . о

заковати, закујём свр . 1. клиНЦUA1а, ексерИА1а и СЛ. нешто nриковати, nрибити уз друго што , утврдити , уковати (у не­ што): - врата, - у сандук. 2. фиг. чврсто везати, УЧU1шти не­ покретним . - Осећао сам да су ми ноге заковане за патос . 3. ставити у ланце, оковати. о - се забо сти се, зарuтu се; ве­ за ти се заједно место: - се за провинцију. заковитmiвати (се), -итлавам (се) несвр . према заковитла­ ти (се) . заковlrrлати, -ам свр. 1. nочети ковитлати , бацити да се креће окрећући се уокруг: - камен преко брда . 2. в. заковиmла ­ ти се. о - се nочети се кретати у ковиmлац (у) (о облацима, води и СЛ.) . заковица и заковица ж закивак, А1етална сnојка, нитна.

положај .

заковfшут, -а , -о чудан, настран; nОРеА1ећ ен .

заклоњеJlОС'I; -ости ж стање, положај Ofюга који је заклоњен , онога (ит о је заклољено.

заклоп м

1.

в. заклоnац .

2.

заковtшути, -оврнём СВр. брк. б. (очима) преврнути.

брава, засовница.

заклопарати, -ам свр. nочети клоnарати. заклопац и заклопац, -пца м предмет којим се поклапа ло­ нац , сандук, кутија и СЛ., поклопац; каnак на nрозору. лонцу бнтн заКЈ lOllац мешати се свуда. заклопити, за клопим свр. нечега ,

1. ставити nOKpUI11L1 nоклоnцем, nоклоnити : -

•

сваком

заклоnац на отвор сандук,

-

клавир.

2. склопити , саставити (нешто што има два дела): - кљигу, очи , - трепавице. 3. закључати, забравити: - кућу, - врата . 4. ставити нешто преко, испред нечега, покрити - лице рукама . 5. ућуткати ре ЧUA1а, nоклоnити одговором. о - се затворити се, склопити се (о ономе што се затвара) . • - очи 1) умрети . 2) засnати. - очн lIекоме бити npucymal/ кад /leKo умре. -

стакло ,

-

врата.

заклопотати, -опоћём и -отам свр. nочети клоnотати, стварати буку, клоnарање (о точковима и сл.).

заклопчић м дем. и хиn. од заклоnац.

заковрчати (се) и заковрџати (се), -ам (се) свр. в . заковр­ чити (се). заковрчивати (се), -в]'>чујём (се) и заковрџивати (се), -в]'>­ џујём (се) несвр. према заковрчuти (се) , заковрџити (се). заковрчити, -им и заковрџити, -им СВр. Ј. направити ко­ 2. OKpel/y mu , савити

врџу на неЧеА1 , увити (о коси, брковима). у страну; заврнути навише:

коврџав, увити се.

лука , решељ е (донето на основу правног поступка) . 2. фllН. Н трг. уговор О н еком трговаЧКОА1 послу (о куповини или продаји); обрачун, бшm/lС: направити закључке за сву робу; - дневне наплате. 3. стварање уговора, закључење: - уговора, - мира. закључаll и закључан, -ЧJlа, -о који се односи IЮ закљу­ чак, заврш етак, оствареље нечега: - предлог, - фаза, - реч ,

-

рију или онога којије ушао унутра). О - се затворити се кљу­

ЧеА1 (у просторији).

закључати , - ам свр. nочети кључати, nроврети. 2

закључење с 1. в . закључак (1). 2. склаnање (уговора, мира и др.) . 3. КОIЩЧIЮ фор.мирање; крај (неке радње, догађаја итд.). закључивати, -учујём несвр. према закључити .

-

закључити, закључйм свр .l. извести закључак, утврдити. На основу понашања закључио сам ко су. 2. одлучити,реш и-

ти. - Закључише да пођемо .

3. склопити, утврдити (мир,уго­ вор, посао и др.) . 4. завршити, окончати: - седницу. б. извести обрачун , бшmнс: - књиге. заКЉУЧllица и закључница жтрг. уговор, потврда озакљу­

чеllOАt послу из.међу продавца и купца.

-

закљу чно и закључно прил . С крајlЬим роком, укључујући: до 10. јуна.

-

се постати кмет, сеоски старешина.

закмечати, -чим свр. а. nочети кмечати, заnлакати (о де­ тету). б. заблејати, замекета ти (о јагљету,јарету и др.).

вратом.

-

реп . о

-

се

1. постати

заколати , заколам СВр. а. nочети колати , кружити .

-

Крв

му закола у жилама. б. фиг. nочети се ширити (о гласу, вести­ ма и сл.).

2.

заколебати се, -ам се СВр. 1. заљуљати се, затетурати се. показати неодлучност, nоколебати се. заколутати, -ам свр. (очима) nочети колутати, nоч ети

кретати тамо-амо. о

-

се nочети се колутати, завртети се .

закољак', -ољка м место под грлом животи/ье, где се коље; рана начињена клањем.

закољак2, -ољк м кочић забијен поред већег коца да би овај чвршће стајао или између великих колаца да би се С.маљио размак између њих. закомешати (се), -ам (се) свр. n очети (се) КО,l4ешати, ус­ комешати (се) .

закомпликовати, -кујём свр.учинити колmликованим. О се постати компликован, замрсити се.

закон м 1. правн. l/opMamUBHLI акт којИА1 суверена власт од­ ређује оnштеобавезне правне прописе: - о школству, кривични -. 2. а. правила о друштвеном nонашању: народни -, морални - . б. обичај, ред који влада у одређеној средини. - Његова реч је била закон . 3. а. нужно стање, неnРО.мепљ иви однос који nроистиче из суштине ствари: природни

ђена наУ'/I/а истина: Архимедов лигија : турски

-,

римски

- •

-,

-, - крви. б. утвр­ -. 4. нар . вера, ре­

гласовни

нужда закон мења нешто се мора

урадит и против воље и обичаја . ставнти (из)ва'l закона лиuшти некога заштите закона. човек од закона правник, адвокат. закоиачити, -им свр. нар. остати на конаку, nреноћити .

закоийк м збирка правних прописа који чине целину; скуп писаних или неписаних правила, обичаја , кодекс. закоиит, -а , -о . а. који се слаже са заКОНОА1, прописан зако­ ном: - брак . б. признат законом: - жена. в. који не нарушава природне законе, консеквентан: - развој .

закметити, -им свр. поставити за кмета, за сеоског ста ­ решину. о

-

савити се, заврнутu се.

закокодакати, -одачём евр. nочети кокодакати.

испит.

закључати', -ам СВр. затворити кључем (врата, nросто­

2.

закокотати, -окоћём евр. nочети кокотати .

закључавати, -)rчавам несвр. према закључати (се). закључак и закључак, -чка м 1. а. суд изведен из једног или вюие судова, чиљеница; сажетак излагања, резиме. б. од­

реп ,-

заковрчавати (се), -в]'>чавам (се) и заковрџавати (се), -в]'>­ џавам (се) несвр. пр ема за коврчати (се) , заковрџатu (се).

заклОПlIЙ, -а , -о који се односи на заклоn, који служи за за­ клаnаље:

1. а. заврнути , уврнути: 2. нагло се разбол ети.

-

законито ПРИЛ.у складу са законима; природно: се развијати.

-

крунисан ;

законитост, -ости ж особина и стаље онога што је зако­ нито.

3АКОНОДАВАН з3конодаван, -вна, -о који ствара односи на дОНО Ulење закона :

-

u доноси законе,

-

закос м

законодавство е скуп за кона једн е земље, правни систем: трговачко

-,

српско

закбровљеност, -ости ж стање онога што је закоровљено .

који се

комисија .

законодавац, -вца м онај који доноси и прописује законе.

-.

з3кОНОМёран јек. з3кономјёран, -рна, -о закониm, nравuлан: за кономерно кретање материје . з3кОНОМёрно јек. з3кономјёрно прип. на закономеран на­ чин , зако нито .

њен откос (траве).

закосити, закосйм евр. а. nочетu косити . б. косећи nрећи у туђу ливаду. - 3акосио си му читав метар. о - се дати се у ко­ шење.

закосити, зак5сим и закосити, закосим евр. поставити укосо, накривити; усмерити укосо:

текст,

-

-

сл. :

закоцкати се, -ам се евр. nочети се коцкати; lювелико ући

1. nочети Konamu, мало коnнути; напра­ ко nању: - мотиком; ногом . 2. а. стави­

н ешто у искоnано место nрекривајући земљом, песком и - у зе мљу. б. завућu 6; н е што) , зарuтu: - руке у џепове ,

нокте у месо. 3. сахранити ; уништити, разорити . 4. коnа­ јући наnравити (у ЗеА1ЉU); укоnавањем поставити , утврдити:

у коцкање.

закбчити, зак5чйм евр. а. зауставити, укочитu; смањити брзину, nрикочити: - точкове , - кола. б. спутати , омести: напредовање , - нашу ствар . 2. Оllемогућити одаnињање

у страни пут ; откако је овај град закопан. о -се

коnати

HumU

(2, 4): - се у

се:

1. nовр .

од за­

се у сламу, село.

- се у шанац. 2. фиг. завући се, скло­ 3. удубити се 6; нешто): - се у рачуне .

закопина и закопнна ж

1. .место гдеје искоnана ЗеА1Ља, ја­ 3.

ма. 2. остаци темеља куће; остаци старог друма, пута. nрвобитllа lIасеобиllа, дедовиllа.

закопитити , -им евр . (нешто) стећu, зарадити. 0 - се укоренити се, увре:ж:ит u се; обогатити се. закопкати, -ам евр. nочети коnкати:

-

закошеност, -ости ж кос nоло:ж:ај lIечега .

-

закопчати, -ам евр.

-

1.

о

-

ћити. закратко и з3кратко прип. после кратког времена, убрзо; за кратко време, н е задуго. закрвавити, -рвавйм евр.

нож,

крвљу.

се држати .

2.

1. замазати крвљу, окрвавити: - се напунити се крвљу, по­

в. закрвавити се. о

-

погледати.

2.

в. закрвавити

(1) . -

Држи у руци закрварен мач. о

-

тешко завадити, nосвађати:

-

се в . закрвавити се.

спојити коnчама , дугмадима и сл.

-

дете.

се закоnч.атu IЮ себи одећу. закоракнутн, -оракнём евр. в. закорачити .

закрвити, закрвим евр.

закорачивати, -ачујём несвр. према за корачити.

закрекетати, -екећём евр. nочети крекетати .

закренути, закрёнём евр. 1. а. упутити се другим правцем , скренути: - у трећу улицу. б. свратити: - у крчму. 2. обрнути, окренути (неки део тела или што друго на другу страну):­

закореllИТИ се, -корёним се јек. закоријенити се, -оријеним закорењиватн се јек. закорјењивати се, -ењујём се не­ свр . према закоренити се.

-

кључем .

закресати, закрешём евр. nочети кресати, nоткресати:

-

орах.

закорачити, -орачйм евр . 1. nочети корачати; направити корак, коракнути. 2. доспети, ступити (на неко место): - у кућу. 3. nрекорачити , nрећи: - преко ограде. се евр . пустити , ухватити корен; фиг. прилагодити се.

1.

два народа . 2. в. закрвити се: - с народом . о - се тешко се за­ вадити, nосвађати се. - Две породице се закрвиле.

главом ,

закорачати, -ам евр. nочети корачати , nоћи .

закрет и з3кретај м окрет, заокрет. закретати, -ећём неевр.

ти правац:

-

из улице.

2.

1.

скретати, заокретати , мења­

обртати, окретати (обично делом

тела или чиме што се рукује); завртати : - главом, - ножем ; вратове ћуранима. о - се обртати се, окретати се.

-

закретнй, -а,

-5

који се односи на закрет, обртни:

-

кон-

дензатор.

закорео, -ела, -о јек . закорио, -рјела, -о

(2): -

руке.

стати крвав (о очима).

капут б. nроденути дугме uли коnчу кроз

корети се у атриб. слу:ж:бu .

-

закрварити, закрварим евр. nочети крварити, облити се

момак .

руnицу; спојити коnчама , дугмадима (одећу на н екоме) :

се.

закратити, закратйм евр. забранити, ускратити; онемогу­

онога што је закрвављено.

з3копчаност, -ости ж особина Оllога који је закоnчаll, за твореllост , уздр:ж:аност. (део одеће, обућ е):

закрабуљити се, -крабуљим се евр. ставити себи крабуљу,

MacKupamu

закрвављеност, -ости ж стање онога који је закрвављен ,

закопiщати (се), -ам (се) евр. nочети се коnрцати.

з3копчано ПРИll. по вучено, уздр:ж:аIlО:

се зауставити се у кретању, постати

закрвављено прип. гневно , крвнички:

закопчавати, -опчавам lIесвр . према закоnчати .

-

-

пушку. о

lIеnокретљuв .

ногама.

з3копчан, -а , -о повуч.еll у себе, затворен:

-

ору:ж:ја:

-

ножем.

закоryрати, -ам евр. nочети котурати, закотрљати. о -

поступати.

-

закопаватн (се), -опавам (се) несвр. према закоnати (се) .

mu

-

се nочети се котурати, за котрљати се.

1. nогреб, сахрана . 2. место гдеје нешто закоnано. npu коnању.

npu

даске,

закосматити, -им евр. обрасти у косу, у браду.

пра­

закоп м

закопати, -ам евр.

-

котрљати, заваљати се.

се односи на закон:

законскн прип. по закону, законито:

вити покрет као

с

што почне котрљати:

законотвбрац, -рца м в . законодава ц .

3. замах

2.

закотрљати, -ам евр . nочети котрљати ,у чинити да се не­ - камење низ брдо. о - се nоч ети се

з3конотворан, -р на, -о в. законодаван .

вило.

где има траве, где· се мо:ж:е косити.

закотити, закотим евр . учинити да се накоти , размно:ж:и (обично гамад). о - се размно:ж:ити се, заnатити се (о гамади).

законописац, -сца м састављач , писац закона.

-5 1. KOjU 2. законит: - кра.ЈЬ .

1. место

краја ливаде (uли сличне травом nрекривене nовршине) начи­

закономерност јек. закономјерност, -ости ж особина онога што је закономерно , законuтост .

законскй, -а,

397

3АКРЕЧИВАТИ (СЕ)

2.

1. рад.

nрид . од за­

(најчешће одр .) фиг. в. окорео

нежења .

закорети се јек . закорјети се, -рим се евр. добити кору, nревући се кором; скорети се. закоровити (се), -им (се) евр. зарасти у коров, обрасти ко­ ровом (о љиви , зе.мљ ишту и сл.).

закречавати (се), -ечавам (се) несвр . према закречити (се). закречати, -чйм евр . в. закрештати.

закреченост, -ости ж И закречење е стање онога што је закречено, накупљ ено кречнux соли (често о ткивима) : - крв­ них судова.

закречивати (се), -ечујём (се) несвр. према закречити (се).

398

ЗАКРЕЧИТИ

-

ЗАКУЋАВАТИ (СЕ)

закрчивати (се), -рчујём (се) несвр. према закрчити (се).

закречити и закречити, закречим евр. ,юкнадно окречити, поправити кречељем; кречом прекрити неокречени део . о се

1. оболети од закре чеља . 2. залечити се закречаваљем тки­

ва (о каверна.ма).

закрчити, закрчим евр.

простор) , заnремити:

закрештати јек. закријештати, -тим евр. nочети крештати ,

nробити из гужве:

иСnУШl1lиmи кр еиunав гл а с (о птицама и сл.); фи.г. крештаво проговорити .

кржљати.

з3кржљалост и зак ржљалост, -ос ти ж стаље и особина онога што је закржљал, о.

закј>жљати, -ам евр. постати кржљав, заостати у расту иразвоју.

закривати, за кривам н есвр. према закрити.

2. поч ети

и сnушта mи крике (о људима и живо ти­

љалю) . закрйвљеност, -ости ж и скривљеност, nовијеност .

закривудати, -ам евр. nочети кривудати .

закрилити , закрилим евр. 1. покрити, прекрити крилима. а. заКЛОfluтu , закр иmи: - дланом, - марамом. б. сасвим пре­

крити , закрилumи. - Овце закрилиле поље . в. вој. опколити, захватити једн им крилом неке војне формације. - Коњичка дивизија заКРИЈЈ.И фронт. З. заштитити, сачувати:

-

свога си­

винути се, полет ети: фи.т. - у свет својих нада . о - се

закриљавати (се), -иљавам (се) н есвр. према закрилити (се). закрйље и закриље е уточU!ите, заштита; окриље: наћи закриље; бити под његовим закриљем. закриљивати (се), -иљујём (се) несвр. према закрилити (се). закрити , закријём евр. покрити , прекрити; сакрити: дла­

-

очи ,

-

главу рукама. о

-

се покрити се, прекрити се;

заКJlоn итu се .

закричати, -чим nочети кричати; продорно викнути. зак(жљати, - ам евр. nочети кркљати. закрмељавити, - ељавим, закрмељати, -ам и закрмељити,

-им евр. добити крмељ у очима. закрмити, за крмим евр. кренути некуд безглаво; тврдоглаво остати при своме мuшљељу, ставу и сл.

закрочити, закрочйм евр . 1. коракнути, закорачити, сту­ пити : - преко прага. 2. узјахати (коља). закрпа и закрпа ж а. nарче неког .Mamepuja.qa које се при­ шива на nоц еnано место. б. фи.г. рђав човек . • наШJlа вреliа за­ крпу нашао је онога ко л/у одговара. свакој BpeliH закрпа меша

се свуда nеnозван. закрпити, -им (закрпати, -ам) евр. nришити закрпу, односно закрпе на nоц еnани део одеће, поправити крnећи: - кошуљу. закрпица и зак рпица ж дем. и хиn. од закрпа . закрстити, закрстим евр.

1.

а. начинити , нацртати знак

крста; обележити знаком крста (нешто) : - хлеб, - дрво. б. нацртати з нак крста уместо потписа: - облигацију. 2. uз­ врш ити обред крштеља: - дете. З. рЛГ. осветити, освештати:

-

се заглавити се, не люћи се

закувавати (се), -увавам (се) несвр. према закувати (се). закувати, -ам евр.

1. ставити

да се кува, припремити кува­

љем , скувати Оело) ; при куваљу ставити, додати нешто у кључa.qу течност: - млеко; - кафу. 2. замесити т есто (за

хлеб и сл.). З. фиг. nриnрелшти, смислити (HeUlmo непријат­ но) . - Целу ствар су закували наши непријатељи . 4. nрокључа­ ти, nроврети (о води и др. текућинама). о - се 1. nочети се кувати, узаврети. 2. фиг. настати (о нечем непријатном). закудравити, -им и закудравити, -удравим евр. кудрав. 2. направити кудравим: - косу.

-

1. постати

закужити, -им евр . заразити кужним клuца.ма , окужитu: болешћу. о - се затровати се; постати загушљ ив (о ваздУ;1Jl). закукати, -ам евр. nочети кукати; зајаукати .

-

рећи.

закукуљеност, -оети ж стаље онога који је закукуљен, онога што је закукуљено.

закукуљити, -укуљим евр. покрити KYKYJbU lfOIt-I; улютати , увити. о

-

се замотати се кукуљицолt ; улютати се, увити се

(у н ешто):

-

се у КОЖУХ.

закукурекати, -уРёчём (закукурекнути , - урёкнём) јек. за­ кукуријекати, -уРијечим (закукуријекнути , -уријекнём) и за­

nрекрити се , за штитити се.

ном

-

закукуљено ПРИЛ. прикривено, увијено:

закрикнути, закрикнём евр. крикнути, вриснути.

4.

кућу. о

Закува се зло .

закривити, закривим евр. 1. искривити, учинити кривим :­ линију, - Прут. 2. скривиmи, згрешити. о -се 1. искривити се,

на.

-

се на мосту.

закршити, -им евр . nочети кршити , ломитu; заломити

закржљавити, -им и закржљавити, -кржљавим евр. в. за ­

2.

-

горљи део чега .

закржљавати, закржљавам несвр . према закржљати.

nовити се.

1. учинити н епролазmllt1 , nреnречи­ 2. потпуно заузети (неки

ти, затворити (пролаз, пут и сл.).

водицу.

кукурикати, -уричём (закукурикнути, -урикнём) евр. nочети кукурекати, nочети кукурикати.

закулиснй, -а, -о који се води uза кулиса , кришом, који де­ лује прикривено; тајни: - рад, - дипломатија. закулисно при.Л. прикривено, тајно:

-

деловати.

закумити, закумим евр. затражuти, замолити кумећи , Л1О­ - га Богом.

лећи /iекога:

закуњати, закуњам евр. nочети куљаmи , задремати. закуп м а. привремено коришћеље нечега регул исано угово­ ром , најам, аренда. б. иет. право nрибирања др.жавliих прихода уз утврђену накнаду. в. заКУnliина. закупац, -пца м онај који узима нешто у зm''УII . закУпити, закупим евр. 1. узет и у закуп: унапред отnлатити, оmкуnити: - жито.

-

продавницу.

закупљивати, -упљујём несвр . према закуnити. закупнй и закупнй, -а, -о који се односи на закуп:

-

уговор,

- цена .

закупн"к м в. закуnац.

закупнirnа и закупнина ж накнада за коришћење закуnљеног добра, цена закупа, најамнина . закупничкй, -а, -о који се односи на закуnнике. закупништво е закуnнички однос, закупљ ивmь е. закусак, -ска м

1. зa.qогај. 2. Ma.qO хране,јела

што се поједе

ван оброка. закусити, закусим евр . мало nојести, заложи ти . закуска ж а. маља гозба, гошћеље (обично са хладним nо­

закруживати, -кружујём несвр . према закружити .

служељем) . б. ужина, хладно nослужеље.

закружити, з акружим евр.

закутак, -тка м а. угао, кутак; увучеltо , скривено место: собе . б. заба чен крај.

1.

nочети кружити, завртети

се : - зраком , - пољем. 2. у чинити кружан покрет; начинити круг: - оловком. З. раширити се. - Закружила је прича по селу. 4. погледати уо коло; окружити, обухватити (очима, погле­ дом) .

5.

опколити:

2.

-

непријатеља.

закрцкати, -ам евр. nочети крцкати. закрченост, -ости ж стаље онога што је закрчено.

закутан, -тна, -о скри вен, закулuсан: угловима:

-

писар,

-

-

1. забачен, забит: - место , - кафана . 2. а. - мисао. б. који се крије по кутовима , жена.

закуhавати (се), -yћiiBaM (се) и закуhИвати (се), -ућујём (се) н есвр. према закућити (се).

399

ЗАКУЋИТИ(СЕ)-ЗАЛИЗАТИ закуliити (се), -им (се) стећи кућу и покућство, окућити се, засновати имућно домаћuнство.

залелекати, -елечём и залелекати, -елёчём свр. nочети ле­ лекати, зајаукати, закукати.

залелујати (се), -ам (се) СВр . почети (се) лелујати.

закухавати в. закувавати.

залемити, -им причврстити лемом, заварити, залетовати: кутије добро -, - шпорет.

закухати в. закувати. закуцавати, -уцавам несвр. пр ема закуцати.

1. забити, укуцати (клин и сл.). 2. почети куцати (на врата). 3. почети снажније куцати (при узбуђе­ њу), устрептати (о срцу). 4. огласити се звуком (о звону и сл.) . 5. спорт. у скоку, гурнути лопту одозго у кош.

залемљавати, -емљавам несвр. према зале.митu.

закуцати, -ам СВр.

закуцкати, - ам СВр. у дем. значењу: закуцати.

-

стил.

закучасто ПРИll. нејасно, тајанствено:

-

фиг. присвојити , приграбити.

-

Закучио му је пола њиве.

1. спојити

се лепљењем, прионути:

-

се за леђа .

свр. према залепити (се).

залепршати (се), -ам (се) свр. почети леnршати (се) . залет м 1. нагао, брз лет у одређеном правцу. 2. брз почетак трчања ради замаха пред скок или бацање чега ; трк: имати

залагаоиица и залагаоиица ж установа у којој се дају

ствари од вредности као залог да се у:ше новац на коришћење.

добар залет, бацити камен у залету.

3. замах,

залетети јек. залетјети, -тим СВр.

залагати (се), залажём (се) несвр . према заложити (се).

полет:

-

духа.

залетати, залёћём јек. залијетати, залијећём несвр. према залетети (се).

залагаоиичар и залагаоиичар м власник залагаонице .

1. летећи доспети у про­

стор иза нечега: - за кућу. б. летећи заћи, залутатu. 2. под­ стаћи да лети, дајури: - коња. о - се 1. винути се, полетети: - се у небо . б. затрчати се, појурити; трчећи насрнути на некога: - се преко потока, - се на некога. 2. неnромuшљено наступити. - Мало сам се залетео па рекох што не треба.

залагати, залажём свр. обманути, заварати лажима.

залагач, -ача м онај који даје ствари у залог. залагивати, - агујём н есвр. према зал агати.

-

се

залепљивати (се) јек . заљепљивати (се), - епљујём (се) не­

закучица и закучица ж зачкољица, замерка, закачка.

залаз м залазак :

-

фиг. а. чврсто се ухватити једног места, остати не мичу­ ћи се. б. (за, уз некога) чврсто се везати, ухватити за некога, не одвајати се од некога, бити стално уз некога, с HeKu,w.

2.

говорити .

закучити, закучим свр. 1. а. закачити, дохватити куком или други.м предм етом: мотком - грану. б. запетu (за нешто).

2.

залепити, залёпим јек. залијепити, залијепим свр. 1. nричврстити, спојити лепљењем: - маркицу. 2. запушити уста одговарајући неко.ме,ућуткати . 3. разг. ошамарити: - (некоме) шамар. о

закучаст, -а, -о 1. а. савијен, кукаст: - нос. б. вијугав, за­ војит: - црта. 2. фиг. замршен , испреnлетан , компликован: говор,

залепетати, -ам и -епећём свр. nочети лепетатu.

залетити јек . заљетити, -им СВр. остати и провести негде лето: - на селу. о - се отпочети, настати (о лету).

сунца.

залазак, -аска м 1. нестајање с видика; замицање иза нечега; спуштање испод хоризонта (о небескwи телима) . 2. фиг. крај, свршетак: - лета. 3. улазак у дубину нечега: - у шуму.

залетйште с спорт. место, простор на коме се узима залет за скок.

залетий, -а, -о који се односи на залет:

залазити, -им песвр. прелщ заћи.

стаза.

-

залеliи (залёћи), -ежём СВр. допустити да се н ешто uзле­

залазий, -а, -о који залази, којије на заходу; који се односи на залазак Сунца.

же, закоти : - вашке. о - се закотити се, /./Злећи се (о сит ним животињама, клицама и др .) .

залајати, -јём СВр. почети лајати, огласити се лајањем.

залеliи (залећи), залегнём (залежём) свр. 1. лећи (/./За не че­ га); прилећи: - иза камења. 2. а. засести наједном месту: - у кафани . б. задржати се наједно.мместу . - Водаје залегла. 3. дотећи, nодмирити. - Имање му не може залећи за дуг. 4. фис. заложити се за некога. о -се пастиу постељу на дуже време, остати дуго у лежању.

залактица ж

1. део руке од лакта

до шаке, подлактица.

2.

окука, заво}.

заламати (се), заламам (се) н есвр. према заломити (се). залармати, -ам СВр. почети лармати, заграјати. залахорити и залахорити, -им СВр. почети лахорити.

залечење јек . заљечење с потпуно или делимично /./Злечење ране или неке болести.

залегати, залёжём јек . залијегати, залијежём несвр. према

залећи (залегнутu) . залегиути и залегиути, залегнём СВр. в. залећи . заледеиити, -еденим свр. в. заледити. заледииити, -им СВр. ном:

-

њиву.

2.

1. претворити у ледину, учинити леди­ - се претворити се у ледину.

в. залединити се . о

заледйичити (се), -им (се) свр. в. залединити (се) .

заледити, заледим СВр . 1. претворити у лед, замрзнути: реку. 2. фиг. л ишити покретљивости ; лишити живости, веселости; запањшпи: - лице, - друштво. Заледила га вест. о се претворити се у лед, прекрити се леденом кором . 2. фиг. укочити се, скаменити се. - Заледи ми се дах . 3. фис. обуста­ вити финан сијско пословање; обуставити рад. залёђе и залеђе с 1. а. крај, територија која се налази /./За неког другог краја: приморско -, у залеђу брда. б. ослонац, за­ штита . - Имао је јако залеђе за свој рад. 2. а. оно што је не­ коме или нечему за леђима , позадина:

-

куће , стајати му у за­

леђу. б. позадшю на којој се нешто те.мељи, чини суштину нечега: ПОШlТичко

залечивати (се) јек . заљечивати (се), -ечујём несвр . према залечити (се) .

-.

лечити се .

залив м геогр. део водене nовршине који залази у копно, за­ тон: Бококоторски

-.

залimадити, -им свр. претворити у ливаду:

-

њиву. О - се

постати ливада.

заливати (се), заливам (се) несвр . према залити (се) .

-

заливнй, -а, -о који се односи на заливање, наводњавање: систем, - уређај. заливскй, -а, -о који се односи на залив :

-

долина.

зализак и зализак, -иска м (обично у мн . ) 1. део косе и бра­ де који се спушта од образа испред ува, зулуф. 2. ћелави или необрасли део на обе стране чела који залази у косу. 3. зали­ зани , зачешљани увојак косе.

залйзаност, -ости ж особина онога који је зал/./Зан.

залеђивати (се), -еђујём (се) несвр . према заледити. залежати (се), -жйм (се)свр. а. остати дуголежећи. б. фиг.

остати дуго неактиван ,улежати се:

залечити, залёчИмјек . залијечити, залијечим СВр . довести до зарастања, зацељења (ране, повреде и сл.); дел имично или потпуно /./Злечити : - прст. о - се делимично се /./Злечити; /./З­

-

наједном месту.

зализати, залижём СВр. чешљати (косу) .

2.

1. л/./Зањем

загладити; глатко за­

почети л/./Зати (о пламену и сл.). о

глатко се зачешљати; налицкати се .

-

се

400

ЗАЛИЗИВАТИ(СЕ) - ЗАЛУЧИВАТИ стити од заnерака, бо чнux изданака.

зализивати (се), -изујём (се) несвр . према зализати.

залијевати (се), залијевам (се) неевр . (јек.) в. заливати (се). залистак и залистак, -ска м 1. бот. листић на лисној дршци, заnерак. 2. знат. ткиво у виду листа које затвара неки отвор у организму: грлени -, срчани -. 3. комад тканине или коже за nреклаnањ е каквог отвора на одећи или обући, каnак. 4. зоол. ruьOCHaтa .морска риба, лист.

3. вој . савити, nовити nравећи угао (војнички строј, линију фронта и сл); нагло про­ менити правац кретања: - фронт, - лево крило ; - лево. 4. од­ ломити (комад хлеба и сл.). 5. кршити (рукама , прстима) . о - се 1. одвојити се при врху од целине, сломити се (при врху) . 2.

колач;

-

крвљу.

а. nоnла­

2.

вити . - Вода зал ила дворишта. б. испунити (о течности) . в. фиг. испунити , преплавити ; обузети; облити. - Светлост је залила собу. Горчина му залила срце . Зали га руменило. 3. а. узети nиће уз јело , попити после јела: - вечеру вином. б. разГ. попити у част нечега: - награду. 4. дати некоме или нечему да пије nриносећи му течност устима, заnојити:

5. а. nричврстити лемљењем; затворити

-

дете млеком.

чим pacтoruьeHиM:

-

оловом . б. украсити, обложити ливеним металом: nyшка у ср­

- се 1. бити nреливен нечим, напунити се теч­ ношћу, налити се . - Очи се залију сузама . 2. nоnитиузјело; на­ му заливена. о пити се:

-

се вином

.•

ћутати као З8Јlивеи не nроговарати ни реч.

залиха и залиха ж nотрошна роба која се троши или се

оставља као резерва: смаљене залихе угља,

-

хране, брашно

из залиха.

-

3.

разГ. (некоме) пасти

Како се коме залОМИ .

молити Богу,

-

лишне паре , зал ишна

1. који представља вишак, резервни : за­ војска. 2. узалудан, сувишан: - храброст,

ствар .

залог м и залога ж 1. а. ствар од вредности коју дужник даје повериоцу за обезбеђење nотраживања: дати новац без залога . б. право повериоца да своје nотраживање намири продајом заложене ствари, хипотека: хипотекарни -. 2. оно што се даје као јемство, што служи као јемство; гаранција за изврtиење какве обавезе. 3. гаранција, основ нечега. 4. новац,

предмет и сл. који се даје као улог у некој игри, оnклади и сл .

свађа;

-

- сведочење. 2. који ништа не ради, бесnослен , докон:

свет, залудн:и људи.

залудети, -им јек. залудјети, -дим евр . 1. а. изгубити ра­ зум, nолудети ; nобрљавити. б. поступити лудо, неразУJlt1/0; застранити: - у мислима. 2. в. залудити. о - се а. изгубити разум, разборитост. б. занети се неким или не чим до безумља; за.љубити сејако: - се туђом земљом; - се у неку девојку.

залудити, залудим евр. а. учинити, направити лудим. б. оn­ - Залудио ју је био неки леп момак. в. на­ вести на nогрешан пут, обманути: - верским фанатизмом. чинити , очарати.

залудица ж в. залудница

(2).

залУДнiiк и залуднiiк м онај којије залудан, докон; нерад­

5.

залудница и залудница ж 1. она која је залудна , која прово­ ди време у нераду, бесnосличарка . 2. вре.ме испуњено нерадом, доколица; оно на што човек узалуд троши врем е. залудн:ичар и залудн:ичар м в. залудник .

залудничити и залудничити, -им неевр. бесnосличити, дангубити.

залудно прил .узалуд, залуд: пуцати - .

залудност, -ости жузалудност, бескорисност; доконост. залудо ПРИЛ . залуд:

зJiЈЈогај м 3. храна која се одједном узме у уста и поједе; са­ свим мала кол uчина хране: први -, - хлеба б. храна, средства за nрехрану: бити без куће и залогаја. в. нешто вредно, добитак, корист: узети најбољи - .• бројати залогај е обраћати nажњу ко­ лико неко једе (из себичности) . мастаи -нешто врло вредно.

залуђено ПРИЛ. као луд, занесено, збуњено :

залогај(ч)иli м дем и хиn. од залогај.

боравка.

свој ауторитет, - своје знање. б. дати , жртвовати : - свој живот, - главу. 3. ставити у уста, nојести : - мало сира. 4. понудити , послужити јелом ; дати неком да прогута. 5. за­ палити , nотnалити (ватру). о - се 1. nодржати неки предлог, идеју; заузети се, порадити у прилог некога или нечега: - се за стварање армије, - се за тај режим. 2. nојести, нахранити се .

-

Донеше вечеру и ми се залОЖИСМО.

заложнii, -а,

-6

који се односи на залог:

-

банка,

-

завод,

-

право.

заложница ж 1. банка која даје зајам на основу залога. 2. банк . и фин. врста облuгације, обвезнице која је обезбеђена не­ nокретностиJl1й заложеним код xunomeKap'le банке. 3. при­ знаница , реверс IЮ предмете примљене у залогу.

1. место где је нешто заломљено . 2. место где се

нешто лом и , прелама.

-

гледати.

залуђеност, -ости ж стање ОllOга који је залуђен , занесен, занесеност .

залуђење е залуђеност.

залужити, залужим евр. пређу.

2.

измазати лугом :

заломити, заломйм евр.

1. а. одломити врх или крај нечему: -

мотку. б. Iшчинити прелом не одвајајући део од целине:

2. одсећи, одрезати

јући:

1.

-

ставити, потопити у луг, цеђ:

руке .

-

у кафани.

залуњати, залуњам евр . залутати , забаса ти . залупан, -а, -о умно ограничен, туnав; nрu.митиван , затуцан.

залупати, залупам евр. 1. а. nочети луnати, клеnетати: - на прозор . б. nочети брзо куцати (о срцу). 2. луnање.м nрuчврстu­

ти, закуцати. о

се фиг. претерано се за.љубити , за цоnати се.

-

залупити, -нм евр.

ти :

-

вратима

2.

1. нагло, с треском затворити, тресну­ - се затворити се с лупом,

в . залуnити се. о

с треском (о вратима, просторима и др) . залупкарати, -ам евр. почети луnкарати. залупкати евр. nочети луnкати. залупнути, -нём евр. в. залуnити. залУталост, -ости ж стање онога који је залутао, онога што је залутало.

залУтати, залутам евр.

тању, скренути, заћи:

заломак, -6мка м део који се заломи.

грану.

трошити време.

залумповати се, -пујём се евр. остати дуже врe.JIlе лумnу-

заложити, заложйм евр. 1. а. дати повериоцу као залог; уложити као јемство за нешто : - кућу, - имаље. б. загаран­ товати . - Тиме је заложен мир . 2. а. уложити, ангажовати:

-

-

залуду и залуду ПРИЛ. в . залуд.

залуђивати, -уђујём несвр. према залудетu, залуд ити.

залогорити (се), -им (се) и залогоровати (се), -рујём (се) евр. nочети л огоровати; поставити логор ради привременог

залом м

се

залудан и залудан, -дна, -о 1. који ниче.МУ не користи , бес­ користан, бесциљан; који остаје без резул тата : - посао , -

друштвена игра (фота и сл .) у којој играчи као казну дају улог. 6. уметак, врпца у књизи којом се обележава прекид читања.

-

-

плакати.

ник, бесnосличар.

залишан, -шна, -о

-

Лево крило се залОМИ.

залуд ПРИЛ. без користи, узалуд; без разлога; забадава:

залити, залијём евр. 1. а. налити воду у биљку, снабдети водом потребном за вегетацију. б. nосути течношћу, nолити;

-

-

у део , запасти, снаћи.

залистати, -ам евр . nочети листати.

натоnити (сузама, крвљу и др):

савити се под углом, нагло променити правац nружања,

nростирања .

непотребне гранчице на лози; очи-

планирано. -

1.

изгубити оријентацију при кре­

у ШУМИ .

2.

доспети н егде где није

предвиђено , Писмо је залутало. 3. погрешити , згрешити, nоћи nогрешнuм nyme.JI1 (у некој активности): - у партију. залучивати, -учујём несвр . према залучитu.

ЗАЛУЧИТИ

-

залУчити, залучйм евр. одвојити од мајке (младунче неке домаће животиње), одвојити од сисе; одвојити ради спреча­ вања парења (мужјаке од женки): - јагњад ; - крмачу.

замама и за мама ж 1. допадљивост, npимaAtЉивocт . 2. оно што npимaAtЉyje, мамац. - Све што ту пише само је пуста за­ мама.

залучити, -йм евр . зач инити луком.

1. заволети

у девојку; - у село. 2. заволети се међусобно . (преко ушију, смртио)јако се зшьубити.

-

• -

пса.

ДО ушију

замамљив, -а, -о који замaAtЉује , опчињава , прtlA1аАlљив, заносан: замамљиви снови ,

замамнiiст и замамнiiст, -ости ж в . замaAtЉивост . замандалити, -йм евр. намакнути мандал преко врата, за-

заљубљивати се, -уљујём се несвр. према заљубити се.

творити мандалом (врата) . о

заљуљавати (се), -уљавам (се) иеевр . в. заљуљ ивати (се) . заљуљати, зiљуљам евр. почети љуљати. о

-

заљуљивати (се), -уљујём (се) несвр . према заљуљати (се) . заљутити, зiљутйм евр.1. зачинити љутим, жестоким за­ чином, запаприти: - јело. 2. фиг. постати љут, оштар. - За­ се појестu нешто љуто, ољутити се.

заљуштити, зiљуштйм евр . делимично одвојити од подлоге, загулити, за цепити; мало ољуштити: - кору. о - се одвојити

крити се, сакрити се; лажно се приказати.

замастити, замастйм евр. 1. а. додати маст, мрс у јело , за­ чинити машћу, масноћом: - јело . б. подмазати машћу; испр­ љати машћу, умастити: - лице . о - се 1. а. постати нато­ пљен машћу, масноћом. б. умазати се машћу, умастити се. Замастило му се лице .

прекрити маглом.

2.

фиг.

(YAt): - смисао дела; - разум. 3. почети пушити, задимити. 4. в. замагл ити се (2). о - се 1. обавити се маглом, утонути у маглу (дим и сл .) (о пољу, соби и др.). 2. постати мутан, на­ пунити се сузама, замутити се; изгубити провuдност. 3. фиг. помутити се, помрачити се (о разуму, свести).

1. лак слој магле,

измаглица .

2.

вртоглавица,

замаћи (замаћи) и замакнути, замакнём евр. (аор. замакох, замаче и замаче (замакнух, замакну); рад. ПРИД. замакао, зама­ кла (замакла) (замакнуо, -ула»

оду). 3. а.ућиу нешто, склонити се : - у шуму, - у собу. б. по­ бећи, утећи. 4. намакнути, стегнути око чега (уже, ланац и сл.). б. обесити. о

-

се нар. обесити се.

замаукати, -аучём и замаукати, -аучём евр. почети мау­

замагљен, -а , -о

1.

трп. прид. од замаглити (се).

ман, мутан, ЗаАlућен (о ОЧUA1а, погледу, гласу).

-

а. заћи, завити (за нешто),

1.

заокренути: - за брег, - иза окуке. б. удаљити се, изгубити се с видика. 2. проћи, нестати, ишчезнути (о врем енском пери­

несвестица.

поремећен :

2. најести се, наситити се нечег масног.

заматати, заматам неевр. в. замотавати.

учинити нејасним , неодређеним, магловитим; помрачити

замаглица ж

се затворити се мандалом.

замаскирати, -аскйрам евр. покрити А1аСКОМ , А1аскирати; прикрити праву суштину, лажно представити . о - се при­

се делимично од подлоге, загулити се.

1.

-

замарати (се), замарам (се) несвр. према заморити (се).

се почети се

љуљати.

замаглити, -йм и замаглйм евр.

певати.

замамно и замамно прип . в . замaAtЉиво.

момак.

-

-

замамљивiiст, -ости ж особина онога што је замамљиво .

гледати .

заљубљеНiiСТ, -ости ж стање, особина онога који је заљубљен . заљубљив, -а, -о који се лако заљубљује:

поглед .

замамљиво прип . привлачно, npимaAtЉивo:

заљубљенiiчкii, -а, -о који се односи на заљубљенике.

-

-

замамљивати, -амљујём несвр . према замаАщти.

заљубљени, љубавни пар .

заљубљено ПРИЛ . с љубављу, с обожавањем:

1. мамећи привући , домамити: 2. занети, очарати; завести: - лепим речима. 3. забавити,

заварати .

заљубљенiiк, -ика м а. онај којије заљубљен у некога б. ми.

-

чежња, жудња .

замамити, замамйм евр.

особу другога пола ,

осетити љубав; постати јако привржен некоме или нечему:

љутила зима. о

3.

замаман и замаман, -мна, -о в . замaAtЉив.

заљескати (се), -ам (се) евр. заблистати (се) .

заљубити се, зiљубйм се

401

ЗАМАШНОСТ

душа,

-

2. фиг. та­ 3. фиг. ошамућен,

разум.

замаг љеност, -ости ж стање онога што је замагљено; магловитост ; замућеност .

замагљивати (се), -агљујём (се) несвр . према замаглити (се) . замађијати, -ам евр. за чарати мађијама, оп чинити.

кати.

замах и замах (замахај) м 1. нагли покрет руке, ноге, тела или предмета у руци ради ударања, постизања брзине и СЛ.

активности . 2. а. насртај, залет: - ветра. б. удар, налет: од­ гурнути га у једном замаху. 3. а. унутрашња снага, енергија: животни

б. полет, занос:

-

-

г. снага, силина:

младости. в. захукталост,ритам:

-

руске офанзиве.

замахати, заматём евр. почети махати. о - се заљуљати

замазаиац, -нца м прљава ц , прљавко .

се, зањихати се .

замазаница ж прљава женска особа.

замахивати, -ахујём несвр . према замахати.

замазанiiст, -ости ж особина онога којије замазан.

замахнитати, -махнйтам и замахнitтати, -ам евр. разбеснети

замазати, -ажём евр. 1. превући, премазати, намазати: гипсом , - ВОСКОМ. 2. запрљати. 3. фиг. сакрити, заташкати; придобити некога (новцем), подмазати. о

-

ратничкн

-

се умазати се.

се, полудети . замахнути, замахнём евр. 1. а. учинити нагл и покрет руком , ногом или неким другим делом тела са циље.м да се нешто

замазивати (се), -азујём (се) несвр. према замазати (се) .

уради или нешто, односно неко удари:

-

српом . б. учинити

замајавати (се), -ајавам (се) несвр . према замајати (се) .

покрет руком дајући неки знак, махнути . изнад брда .

2. фИ!: брзо наићи: -

замајати, -јём евр. (некога) омести у послу, задржати. о се забавити се, задр.жати се дУЖ'е око нечега.

-

замајац, -ајца м мех. масивни точак који служи као акуму­ латор енергије и регулатор кретања машине.

замак и замак, -мка (ми. -мкови (-мци» м утврђени феудални дворац где је живео властелин; уопште леп дворац, вила . замакати (се), замачём (се) несвр . према замочити (се).

1.

а. умало, скоро, готово .

1.

који је знатl/е вели чине ,

великих димензија , обиман: - комад хлеба, - територија. 2. ко­ јије у великој количини, броју: - капитал. 3. значајан, важан:

-

улога,

-

последица.

замашит, -а, -о в. замашан:

-

свота новца.

замашити, замашйм евр. в. замахнути.

замакнути в. зама ћи . замало прип.

замашај м в. замах. замашан и замашан, -тна, -о

-

Замало да не по­

бегне . 2. ускоро, убрзо. - Замало, поче ватра да гори. време. - Забрана је трајала замало.

3. кратко

замалтерисати, -ишём евр. залеп ити , замазати малтером.

замашитiiст, -ости ж в. замашност . замашно ПРИП . У великој мери, знатно:

-

грешити.

замашнiiст, -ости ж особина онога што је ЗаА1аШНО, што је

обимно.

402

ЗАМАШТАТИ

замаштатн, -ам евр. за чарати, занети:

-

очи. о

-

-

ЗАМЛАЋИВАТИ

се предати

заметнй, -а, -о који се односи на заметак (а), ембрионални.

се маштању.

заметнути и заметнути, заметнём свр. према заметати .

замашIНiватн, -ашћујём несвр. према замастити.

замечати, -чйм евр. nочети ме'юти, огласит.u се А1ечањем.

замеднтн , за медйм евр . засладити медом.

-

замезетнтн, -йм евр. nочети мезетити, nојести мало.

замешанција јек . замјешанција ж И замешатељство јек.

замезнтн, замезим евр. в. за.мезетити.

замјешатељство е разг. збрка, пометља , неред .

замекетатн, -екећём евр. nочети мекетати.

замешати, замёшам јек. замнјешати, замијешам евр. изме­ шати, направити смесу од нечега ; помешати , СА·t ешати уоп­

замена и замена јек. замјена и замјена ж 1. а. давање не­ чега у накнаду за LUmO друго, размена: дати у замену. б. ста ­ вљање некога или нечега на место некога или нечега другог, заме љивањ е:

-

дужно сти .

оно што долази на место нечег другог: замена

2.

играча . в. застуnање неко га на неком послу,

ште:

заменйк и заменйк јек . замјенйк и замјенiiк м онај који замењује неког другог. заменити, замёним јек . замијенити, замијенйм евр . 1. извр­ шити замену, узети нешто место чега другог, променити: кошуљу за већи број. 2. преузети место, улогу, дужност неко­ га другог: - на послу. 3. преузети задатак, посао неког другог, одменити: - з а два сата. о - се а. учинити међусобну замену, разменити се. б. наћи себи замену за неке своје послове: - се са шефицом .

заменица и заменица јек . замјеница и замјеница ж

1.

ЛИ НГВ. категорија речи која врши службу именице или придева у реч.еници, уnућивачка реч: именичка -, лична -, придевска -. 2. особа која замељује у чему кога другог: - глумице . заменичкй и заменичкй јек . замјеничнй и замјеничкй, -а,

1.

који се одllOси на заменице

заменике, заме ну:

-

(1): -

реч.

2.

који се односи на

положаЈ .

заменичнй и заменичнЙјек. замјеничкй и замјеничнй, -а, -о в. замеlш'/ки .

заменљнв јек . замјенљив и замењив јек. замјењив, -а, -о који се може заменити .

замењивати (се) јек. замјењивати (се), -ењујём (се) не-

месити.

замигољити (се), -йм (се) евр . nочетu (се) А1Uгољити.

замеравати јек. замјеравати, -еравам неевр. в. замерати (се). замерати (се), замёрам (се) јек. замјерати (се), замјёрам

(се) н есвр . пр ема замерити (се) .

1. изразити неслагаље с - му на

нечијu.,и поступком , nонашањем и сл., приговорити :

-

замијаукати, -ј аучём евр. оном. в. замаукатu. замиловатн, -лујём евр. а. заљубuти се у особу другог пола :

-

комшијину ћерку. б. nочети осећати симпатије према неко­

ме или нечему; постати одан, привржен н ече.му:

nомиловати :

-

погледом . о

-

- технику. в. се заљубити се једно у друго,

заволети се.

заминути, замйнём евр. 1. а. заћи (за шта) , н естати с ви­ дика. б. заобићи, опколити; мимоићи. 2. nроћи (о временским периодима, звуку и сл.) . замирати, -рём несвр. према замрети. 1. заnадати у самрт­ ничко стање; умирати: - од глади . 2. обамирати, nре.мирати (од страха, узбуђеља). 2. утишавати се; слабити (о гл асови­ ма, ветру и др.) .

замирење е залечење или оздрављење од ране. замиривати (се), -йрујём (се) несвр . према з(ширити (се) . замирисати, -иришём евр. nочети мирисати.

замирити, замйрйм евр. 1. в. замирити се. 2.УАшрити , сми­ рити: - свађу. о - се зарасти , залечити се (о повреди , рани). замисао, -сли ж

оно што је замишљено у мислима, на­ идеја; представа: пишчева -; драмска - .

1.

A-tepa. 2. уметничка

замислити, -им евр .

замера јек. замјера ж в . замерка.

речима. о

брашно са водом.

замислив, -а, -о који се може замислити.

свр. према заменити (се).

замерити јек . замјерити, -йм евр.

-

замешивати јек . замјешивати, -ешујём несвр . према за-

за лек.

-о

Замечало јагње.

се изазвати нечије незадовољство, осуду.

замерка јек . замјерка ж 1. примедба, приговор: шака. 2. nор еонећај у међусобним односима, свађа.

-

због гре­

замесивати, -есујём несвр. према замесити. замесити, за мёсйм јек. замијесити, замијесим евр. 1. на­ прав ити т ест о (од брашnа, воде или млека) за неко јело (обично хлеб, питу и сл.); измешати с течnошћу, nравећи сме­ су: - погачу, - колаче; - блато . 2. фи г. изазвати нешто неnрилич­ но, удесити некоме неку неприлику: - свађу. о - се претворити сеусмесу.

замести (зам ёсти) , -етём евр. замешати брашно и сл. са т ечношћу, забркати . замести (за мести) , заметём евр. 1. nочети вејати, nадати (о сн егу); нападати , навејати . 2. учиnити да се неко изгуби . - Море га је замело. 3. загубити, затурити. о - се изгубити се, загубити се. - Замео му се траг. заметак и заметак, -тка м а. биол. зачетак организма, ем­ брион; клuца. б. поч етак, зачетак неке појаве. заметати и заметати, замећём неевр. 1. а. развијати заметак, кл ицу, за ЧUlbати род: - зрно, - плод . б. nочињати гајити, за­ nаћивати: - овце . 2. заnодевати, заnочиљати (причу, свађу и сл.). 3. заба цuвати уназад; стављати иза нечега, преко нечега: - мотику, - главом , - косу за уши . 4. затурати; прикривати. S. затрnавати , завејавати (о снегу). 6. правити ом че, ч.ворове: замке. о - се 1. nочети се стварати као заметак (о плоду, клици). 2. на стајати уопште, стварати се.

ма , у машти.

2.

1. засновати,

логично претпоставити . о бити се.

-

представити у мисли­

створити у мислима, у машти, смислити.

-

се

3. 1. предати се мислим.а, заду­

Дубоко се замислио.

замицати, -ичём н есвр. nре.А1а замаћи, замакнути. о - се вешати се, задављивати се . • замиче му око за некнм допада мусе неко.

замишљiiј м в. замисао. замишљати (се), замйшљам (се) н есвр . према замислити (се). замишљен, -а , -о утонуо у мисли ; који постоји само у ми­ слима:

-

старац;

-

путовање.

замишљено ПРИЛ. утонувши у мисли; забрt/ltуто. замишљеност, -ости ж стање онога који је зам ишљен , за­ нетост у мислима.

замка ж 1. направа у виду омче за хватаље птица , дивља­ чи и др . 2. фиг. поступак којим се неко наводи да уч ини нешто против себе; подвала, превара. 3. омча; nетља у Iшетењу .• пасти у замку бити преварен . плести замке сnремати превару .

замл3дити (се), замладйм (се) евр. зарасти (о рани и сл.). замлађивати (се), -ађујём (се) несвр. према замладити (се). замлата и замлата м нар. онај који се млати , замл аћује; блескаст, неотесан човек. замлатарати, -ам евр. nочети млатарати.

замлатити, замлатйм евр . коме . 2. затуnити (секиру). замлiiћен, -а, -о

1. трn.

1. ударити, А1Лаmнути: -

nрид. од замлат итu.

по не­

2. фиг. заmуцан,

будаласт.

замлаћивати, -аћујём несвр. према замлатиmи. о збиљно се nонашати, губити време .

-

се нео­

ЗАМЛА ЧИВАТИ (СЕ)

-

замлачивати (се), -а'lујём (се) несвр. према замлачити (се). замлачити, замлачим свр. учинити млаким, смлачити. о

-

се постати млак, умлачити се.

замлечивати јек . замљечивати, -ечујём несвр . према за­ АlJlе чити.

замлечити, замлё'lИМ јек . замлијечити, замлијечйм СВр. затровати рибе млечом, млечиком.

замрежити, -им свр. покрити, прекрити А1реЖОА1; ухватити - лице; фит. Зло замрежило државу.

као у мрежу:

замрёти јек. замријети, замрём евр . 1. обамрети, nретрну­ ти (од страха и сл.). 2. а. онесвестити се, привидно УА1рети : - од глади . б. не давати знаке живости, покретљивости. Кућа замрла. 3. утишати се, изгубити се (о звуку и nојавам.а које производе звук). замрзавати (се), замрзавам (се) несвр . nре.ма замрзнути (се).

замљаскати, -ам и замљацкати свр. nочети мљаскати (устима).

403

ЗАМУКНУТИ

замрзети јек. замрзјети и замрзити, -зйм СВр . (некога) осе­

тити мржњу према некоме, нечему, омрзнути:

замодрети (се), -рим (се) свр . постати модар, nомодрети.

о

-

замрзивiiч, -ача м електрични уређај у домаћинству за за­

замолити, замолим свр . затражити што од некога молећи, с молбом; упутити коме молбу.

мрзавање и чување намирница .

замрзнути!, -нём свр. l. учинити да се

замолиица ж прави . nиСА(ШЮ молбаједног суда другом суду

да му укаже правну или техничку nомоћ. замомчити, -им свр. начинити некога момком , nочети сма­ трати за А1Ом ка, младића. о - се постати А1ОАШК; nочети се nонаuюти као .момак, младић .

бе , плате и цене -. 3. в. замрзнути се (1). о -се 1. заледити се; СА1рзнути се. 2. остати ван промета , оптицаја (о новцу, хар­ тијама од вредности) .

замрзнути! (се), -нём (се) СВр. в . замрзети (се) .

замонашити, -онашйм свр. дати коме монашки чин, зака­

-

замркавати, замркiiвiiм н есвр. nре.ма замркнути .

се постати А1ОНах, калуђер, закалуђерити се.

замор м изн емоглост (обично пролазна) организма као по­ следица nсихичке или физичке исцрnености.

заморан, -рна, -о који изазива замор, тежак: заморац, -орца м

1.

човек с друге стране мора.

замркнути и замрћи, -мркнём евр . 1. затећи се негде кад се смркава , заноћити: - у кући . 2. СА1рачити се, смркнути се.

зhфJlОСТ, -ости ж особина и стање онога што је замрло, - у очима; - кретаља.

рад.

-

обамрлост ; мртвило:

бат. нар

2.

Punica granatum. 3. 300Л. врста мајмуна из nрашума Африке из nор . Cercopithecid.a e.

замрљати, замрљiiм евр. уnрљати мрљама , ЗQAtазати; ука ља ти . о

заморити, заморйм евр. 1. уч инити да нека особа (или живо­ тиња) исцрпе енергију, да осети замор. 2. (земљу) исnостити,

-

се осетити замор, исцрпсти радну способност .

-

се исnрљати се .

замрмљати, -ам евр . nочети MpA(fЬaти.

замореност, -ости ж стање онога којије заморен.

исцрпсти. о

Heturno заледи , да се

СА1рзне: - реку. 2. искључити из промета (новац , робу) ; забра ­ нити раст цена, надница: - на тржишту велике количине ро­

замонашење с стуnање или nрела.жење у монашки чин.

луђерuти . о

све у кући.

-

се омрзнути се.

замрморити, -рморим евр. nочети мрморити.

замро, замрла, -ло рад. nрид. од замрети у атриб. служби:

-

снага ,

-

глас.

замрсак, -ска м оно што је замршено, сnлетено; фиг. збр ­

заморно Г!РНЛ. на начин који замара.

ка,гужва.

заморчад и за морчад ж зб . LlМ . од заморче. заморче и заморче, -ета с (з6. замор'lад, СУПЛ. ми. замор'lићи) 300Л. гл одар беле боје Сауја cobasa, који се често користи за медицинске огледе, морско прасе; уопшт е животиња на којој

се врше медицин ски eKcnepLlМeHmu. замот м

1.

омот, омотач.

замотавати, -ота вам

2.

према замотати.

ти, увuјати, заобилазити истину. о се (у нешто) .

-

2.

фиг. врда­

се увијати се, завијати

замотати, -ам свр.

1. омотати,

обавити, завити:

фиг. замрсити , зmU/ести , увити. о

-

у папир.

- се увити се, завити се .

замотнй, -а, -о који служи за замотавање,увијање: замотрити, замотрим свр . угледати, сnазити:

-

-

папир .

авион .

замотУљак, -љка м а. оно што је замотано, завијено у нешто, завежљајчић. б. свитак, смотак: - хартије .

замотуљчић м дем . од замотуљак.

замочварити се, -им се свр. претворити се у мочвару. замочити, замо'lИМ свр. стави ти , загњурити (нешто) у

-

главу у језеро . о

-

се загњурити се у нешто.

замрачење с губитак светлости, осветљења . замрачивати (се), -а'lујём (се) несвр. према замрачити (се) . замрачити, з амрачйм свр.

1. учинити,

мрачнuм, тамним,

неосветљеним; за клонити извор светлости неком nреnреком

тако да не допире ш/и слабо допире светлост: - прозор, - собу. 2. замаглити , помутити: - свест, - појмове. 3. в. замрачити се (1). о - се 1. (бе311 .) СА1ркнут и се, СА1рачити се. 2. Hamмypити се; сневеселuти се.

најјасније ствари .

-

3.

-

мисли. б. учинити сло­

nромрА1љатll . о

си.

-

се

1.

uсnре­

3.

по стати тешко разумљив, нејасан . б. покварити се, по­

бркати се (о односима, везама и сл.). замрћи в. замркнути.

замрчити, -им евр. замазати нечим црним; написати , забе-

лежити:

-

хартију;

-

нешто у нотес.

замршавати (се), замршавiiм (се) несвр. nре.ма замРСllтu (се). замршај м оно што је замршено, заnлетено , заплет ; збрка, неред : замршаји љубави, - путоваља. замршен, -а, -о

1. трn. nрид. од ЗQJирсити - посао, - случај.

(се).

2.

нејасан ,

компликован, сложен:

замршено ПрИЛ. заnлетено, нејасно , збркано:

замоћи (замоћи) , замогнём свр. иар. постати uмyћaH, стећи (иметак, имањ е) .

течност:

а. учинити нејаСНИА1 , збркати:

замрцати, -рчём несвр . према замрћи, ЗQA1ркнуnzи.

замотак, -тка м завеж:љај, пакет , замот.

2.

2. фиг.

женим:

nлетати се, заnетљати се (о концима и сл.). 2. збунити се, заnлести се; nомутити се : - се у рачуну. Памет му се замр­

пакет, завежљај.

1. несвр.

замрсити, замрсйм евр. l. учинити да се конац (пређа , канап и сл.) заnетља, исnреnлеће, заnлести, заnетљатu: - плетИВО .

замршеност, -ости ж особина, стање

-

причати .

Ol/Ol a UlrnO је

замр-

шено.

замршење с в. замршај. замршивати (се), замршујём (се) несвр.nРеАШ замрситu (се). замука и зiмука ж ност .

3.

1.

труд, А1ука .

2.

нелагодност , неугод-

имовина стечена уз велики труд .

замукао, -кла, -о р . nрид. од замукнути у атрибут ској служби: замукли људи, замукла брда.

замукати, замучём евр. nочети мукати (о сmоци). замукивати, -укујём несвр . према ЗQA·lукнуmи . замукнути, замукнём и замукнути, -нём евр . ућутати, УМУЮlути, не чути се више (о гласовима, звУЦUAta и сл.).

404

ЗАМУМЛАТИ-ЗАНОКТИЦА

занемоliи (занемоћи), -емогнём евр. осетити слабост , ма­

замумлати, -ам евр. nочети мумлати, брундати. замумуљити, -умуљйм евр. замотати, завити. о тати се, увити се:

-

се умо­

се у ћебе.

-

занесеи, -ена, -о (уп. занет)

замурити, -им евр .

1. замоч ити, загњурити: 2. завући , замотати: - главу у јастук.

главу у воду.

замусати се, за мусам се евр. заnрљати, замазати се.

замутити, замутйм евр .

1. учинити да нешто постане мут­ - језе ро . б. помешати у течности ; умутити: - барут у воду; - јај е у чаши . 2. nореметити, nомутити; за ­ мрсити , заnетљати; покварити: - слогу ; - вешто ствар. 3. в . замутити се (1) . о - се 1. постати мутан (о води, небу и др.). 2. изгубити сјај, боју (о очима). 3. фиг. постати замршен, за­ nлестu се, комnлuковати се. - Прилике се замутише. 4. безп. но, неnрозирно :

nрид . од зан ети (се).

ћење:

-

ловац;

-

песма .

3. расејан,

занесено прип. (уп. зан ето ) предано , страсно; у заносу; ра­ - писати ; - певати ; - гледати.

сејано , одсутно:

занесеност, -ости ж

(Y!I.

занетост) ст аљ е Oftoга који је зане­

сен, занос, одушевљеље. занесељак, -ака м онај који се нечим зано си, одушевљава; ватрени присталица (нечега, некога), фанатик. занесењачкй, -а, -о који се односи на занесењаке.

-

писати .

занесељаштво е особина онога којије занесењак .

замуliивати (се), -ућујём (се) н есвр. према замутити (се).

занёт јек. занијет, -а, -о в. заllесен . занёти јек. занијети, -несём (занесём) евр.

замуцкати, -ам евр. у дем. значењу: замуцати .

замуцнути, -нём свр. према замуцати. замучати, -чйм евр . замукнути , ућутати се .

1.

nочети мучити .

2.

-

се

1.

нанети муке, те­

2.

потрудити се, nомучити

nочети се муч ити , добити болове (порођајне).

занавёк јек. занавијек прип. за вечита времена, заувек; увек , ве чито .

заЮ1ГЛИТИ , з анаглйм евр. n ожурити, nренагл ити; забрзати: с удајом .

ошамутити (о оnојним средствима). 5. довести у заблуду, об­ манути: - лажју. 6. остати у другом стању, за труднети . о - се 1. нагнути се укосо, заљуљати се за време кретаља . 2. удубити се,усредсредити се: - се у књиге. 3. потпуно утону­ ти у мисли, заборавити се . 4. а. одушеви ти се нечим, загре­ јати се:

-

се науком . б. заљубити се:

-

се лепом плавушом.

5.

изгубити свест, онесвестити се. занёто јек . занијето прип. в . занесено. занётост јек. занијетост, -ости ж в. занесен ост . занеliати, занёћам и занеliкати, -ам евр. нар. lшговорити

занат, -ата м тур .

1.

сп ецијално усавршена израда или по­

правка nредЈи ета руком или nростијим алат ом, обрт; бавље­ ње тим е: обућарски -, столарски - . 2. врста посл а уопште, струка , професија . • датн на занат дати на учење заната , од­ редити заНUAюње . HClJeliH занат научити одлично свој посао . од заната

а. ставити ,

заокренути; преврнут и (нечим): - ралом ; - авион. 3. фиг nрима­ мити, обузети, усхитити. - Занела га њена лепота. 4. омамити,

замуцкивати, -уцкујём несвр. према замуцкати.

замучити, -йм евр .

1.

склонити у страну, иза нечега: - руке за леђа. б. однети, одву­ ћи, гурнути на т ешко nристуnачно место: - брод. 2. окренути ,

замуцивати, -уцујём несвр. према замуцати.

шкоће, намучити некога. о

2.

одсутан .

замуliеност, -ости ж особина онога што је замућено.

замуцати, -ам евр . nочети муцати, nромуцати .

-

1. трn .

претерано, страсно одан нечему; који изражава занос, усхи­

занесељачки прип. као занесењак, сањалачки:

осетити вртоглавuцу, .МУКУ.

се .

лаксалост, разболети се.

1) извежбан, вешт , стручан

(у послу) .

2) активан у послу

(као проф есионалац). занатлија м

1.

онај који обавља неки занат, обртник.

2.

стручњак у својој професији, у свом по слу. занатлијски, -а, -о који се односи на занатлије.

занатски, -а , -о који се односи на занат:

-

некога да нешто одбије. о

-

се не хтети у чинити нешто.

занизати, занйжём евр. nочети низати, започети низање.

занијекати, занијечём евр. 1. изнети друкчије гл ед ишт е, nорећи; не признати неке чињенице, негирати : - на суду. 2. оспорити некоме његово право ; ускратити некоме оно што

му припада. занимање е 1. гл. им. од занимати (се). 2. nажња , интере­ соваље; радозналост. 3. струка, професија: стално - 4. војна обука, вежбаље: бити на занимању. занимати, занймiiм иеевр.

радионица .

1. изазивати nажњу, интересо­ 2. nружати забаву, забављати (некога). о - се 1. инте­ ресовати се за нешто; водити бригу о нечем: - се за живот у се­ лу. 2. бавити се нечим : - се пчелама. 3. пријатно проводити вање.

занатски прип. као за натлија; умешно .

занатство е а. бављење занатом; делатност коју обавља­ ју занатлије; струка уоп ште . б. стручно бављење нечим; мај­

време, забављати се . занимација ж разГ. шала , забава .

сторство.

заюuuати (се), занашам (се) иеевр. в. заносити (се).

занИмљив, -а, -о који привлачи nажњу, изазива радозналост,

занемареност, -ости ж стање онога што је занемарено, за-

забава н, интересантан:

-

књига,

-

човек.

занИмљиво прип . на занимљив начин , интересантно.

nуштеност .

занемаре ље е не.мар, заnуштеност.

занИмљивост, -ости ж особина онога који је занимљ ив, онога што је занимљиво; занимљива појава, ствар.

занемари в, -а, -о в. занемарљив. занемаривати (се), -арујём (се) несвр. према занемарити (се).

занitнати, занйнам евр. nочети нинати , заљуљати . о - се заљуљати се, заљuxати се.

занемарити, - емарйм евр. ч ему, заnустuти :

-

1.

омладину.

престати водити бригу о не­

2.

престати се бавити неким

послом; н е узети у обзир , nрећи преко нечега. о

-

се престати

водити бригу о себи, заnустити се.

зановетало јек. зановијетало е и м (ми. е) онај који зановета , много приговара , закера.

занемарљив, -а , -о који се може занемарити, неважан: - свота новца.

-

појединост,

занемело јек. занијемјело прип. немо , без речи:

-

слушати .

занемелост јек. занијемјелост, -ости ж стање онога који је

зановётан јек. зановијетан, -тна, -о 1. који зановета , до­ сађује; досадан . 2. који се односи на биљку зановет : - трава. зановетати, -овётам (-овёћём) јек . зановијетати, -овијетам (-овијећём) иеевр. досађивати nриговарањ ем, говорити нева­

жне ствари, бесмислице, закерати.

зан емео , онога што је занеме.л о.

занемети јек. занијемјети, -мйм евр.

зановёт јек . зановијет ж 1. приговор, замерка, за чкољ ица ; тешкоћа. 2. бот. род биљака Cytisus из ф . Papilionaceae.

изгубити способ­

заноктица ж (обично мн.) а. кожица при корену нокта . б.

ност говора , о немети . б. изгубити тренутно моћ говора; за­

мед. зацеnљена кожица око нокта. в. мед. гнојаво заnаљење

ћутати:

-

од страха.

2.

1. а.

престати се чути.

ткива око нокта

Paronychia.

ЗАНОС

-

занос м 1. nред а вање некој идеји , осећању, пр етерано оду­ ш евљењ е, усхићење, занесеност . 2. nомућ ено ст свести : л е­ жати у тешком заносу

3. замишљеност , расејаност :

заоблица ж nечен или за nечење припремљен брав (прасе, јагњ е, св иња , овца и слЈ .

тргнути

се из з аноса .

405

ЗАОКРЕТ

заобличити , -обличйм евр, дати неч ему одређен облик, - се добити коначан облик, уобл ич, ити се.

уобличити . о

заносан , -сна , -о 1. који заноси , привлачи , изазива дивљење; заводљив, nривлачан : ~ прича ; ~ лепота . 2. који доводи до nо­ мућености свести : ~ сан, ~ мука .

3.

одушевљен , занесен : ~

заоблучнти, -облучим евр, савити у облику лука , заобл ити . о ~ се бити засвођен (луком), заоблити се. заобљавати (се), -обљавам (се) несвр . према заоблити (се) .

љубитељ . заносит, -а, -о 1. који заuоси , одвлачи својом јачиuом : ~ вода. се заноси, одушевљава нечим; заносаu : ~ ћуд ; ~ слика.

2. који

заносити, за носим

1. lIесвр. према заuети . 2. говорити не­ 3. nоказивати

заобљен, -а, -о

1. који је лоnтастог, ваљкастог облика , обал, 2. целовит, потпун: ~ анализа.

округласт: ~ недра.

заобљенбст, -ости ж особина Оllога што је заобљено , онога

ки јез ик са страним нагл аском : ~ на енглески.

којије заобљен .

сличн ост с не ч им СУ боји , мирису, тону и слЈ, nодсећати: ~ на

заобљење с а. давање, односно добијањ е ц елов итог облика, заокружење . б. заобљена nовршина, т ело или део тел а .

сапун , ~ на плач . о ~ се н есвр. према за н е ти се .

заносно прил. у заносу, занесено; дивно, чудесно : ~ глумити,

заобљиватн (се), -обљујем (се) несвр . према заоблити (се).

~ слушати ; ~ леп.

заобручити, -обручим евр . обухватити обручеw; уоквирити .

заноliивати, -оћује н есвр . према заноћити.

заова ж мужев(љев)а сестра.

заноliити, заноћйм евр . 1. зат ећи се негде кад настане ноћ, nреноћити : ~ н а Златибору. 2. безл. настати (о ноћи) . заношљив, -а, -о

lюсан

1. који се лако заноси;

поводљив.

заовИјати· (се), заовијам (се) неевр , нар, в. завијати l (се). заовијати 2, заовијам неевр. нар . в. завијати 2 •

2. в . за­

заовйтан, -тна , -о нар. заобилазан , околишан: ~ пут.

(1 , 2).

заношљиво ПРИЛ . са заносом, занесено; одушевљено; изван­ редно , чудесно.

заовиli м заовин син ; уп, заовичић. заовица ж дем. и хиn . од заова .

заношљивост, -ости ж особина и стање онога што је за-

заовичина ж заовина кћи .

н о шљиво , онога који је заношљив .

заовичиli м зао вин син; уп, заовић.

зањакатн, зањачем евр. nочети њакати. зањискатн, зањискам евр. nочети њи скати .

заоглавити, -оглавим евр .

зањiixiiно ПРИЛ. њишући се, треnерећи .

-

се n очети се њихати, заљуљ ати се.

зањиштати , -ТИМ евр . nочети њиштати.

-

-

се огрllути се,

прекрити се.

заОгртати (се), -рћем (се) несвр . према заогрнути (се).

Пси зањуше вука. б. фиг.

осетити , на слутити .

2.

заоГРнути, -огрнем евр, огрнути , прекрити (nокривајући некога, нешто) : ~ пелерином, ~ чаршавом . о

зањушити , -им и зањушити, зањушим евр . а. осетити њу­

хом, нањушити ; њушећи nронаћи .

оглав (коњу и слЈ.

заогњити, заогњйм евр. заnалити, наложити (ватру, огањ) .

зањихати , зањ ихам и зањйшем евр . nочети њихати , заљу­ ља ти . о

1. ставити

фиг.узети власт Ilад неким, потчинити (некога) .

заодевати (се), -одевам (се)јек. заодијеватн (се), -одијевам (се) несвр . према заоденути се.

зањушкати, -ам евр. nочети њушкати .

који чини непријатно­

заоденути јек . заодјенути, -нем евр. 1. навући одећу, одело (на некога) ; снабд ети одећом: ~ децу; ~ сву фамилију, 2. фиг,

сти , ЗJlО, шт ету другима , суров , опак; који одражава такве особи н е: ~ жена ; ~ поглед .. 2. који н е врши уредно своју ду­ жност : зл и пол итичари , - дужник. 3. а. рђа в, лош по квалите­

дати нечему облик, уобличити, оставити. о ~ се 1. обући се , оденути се . 2. покрити се, прекрити се, - Шума се заодену­ лалишћем.

зао, зла, зло (одр. зли; КОМП. гори)

1.

ту: ~ земља, ~ пролеће . б. неповољан , Ilеnријатан: ~ вест, ~

глас .• -дух онај који проузрокује ЗJlО, несрећу. - среliа (судбина, коб) несрећа. - воље бити бити нерасnоложен . зли језици (гово­ ре) они који воле сплетке, оговарања (говоре). знам га као злу пару зна.м га п о ЗJlу. од зла оца и од горе мајке рђави људи разних

заоде(с)ти (се), заоденем (заодедем) (се) јек , заодје(с)тн, заО.цјенем (заО.цједем) (се) евр, в. заоденут и (се).

заозбйљно ПРИЛ . од збиље, озбиљно . заојкати, -ам евр. nочети ојкати, отегнуто заmiвати .

занимања , ОЛО UI . поliи по злу I1УТУ скренути странnутицом,

заоквиривати, -ирујем несвр . према заоквuритu .

одати се ЗJlу. стварати злу крв стварати кавгу, свађу. у - час у незгодllО време. у - доба касно , доцкан. заобадати се, -ам се евр. nочети се обадати. заобnлазак, -аска м заобилажење . заобnлазан и заобилазан, -зна, -о а. који заобилази, којим се заобилази, обилаза н: - пут, ~ колона . б. увијен, околишан: ~ питање .

заобилазити , -им н есвр . према заобићи . заобnлазница ж пут , цеста којом се заобилази неко место , обилазница :

-

београдска .

заобnлазно и заобилазно I1РИЛ. а. на заобилазан начин , за­ обилазним nут е.м,; кружно: ~ доћи . б. фиг, безјасног изјашњења,

околишећи :

-

го ворити.

заобиliи (заобићи) , заобиђем евр , nроћи иза, поред или око чега , кога; nро ћи околишним путем, обићи . б. фиг, избећи, из­ играти; заllемарити : ~ то питање , ~ проблем . заоблити, зао блим евр, а. начинити облим, дати нечему

о кругласт , ло nтаст облик: - камен , ~ хлеб. б. зарубити, за­ туnити: ~ рогове. о ~ се постати обал, округласт, заокру­ гл ити се.

заоквирити, заоквйрим евр. ставити оквир око н е чега , уоквирити; бити оквир н е ч ему.

заоколити, заоколим евр, 1. заћи иза н екога или нечега, за­ обuћи; nоћи заобилазним путем: - некога , - кућу; - иза села.

2.

nочети говорити изокола, увијено ,

заоколишан, -шна, -о в. заобилазаll. заоколишавати, -ишавам несвр. према заоколи шити. заоколiпuати, -ам евр, в. заоколити.

заоколишење с кретање уоколо, заобилазак. заоколишити, -олишйм евр. в . заОКОЛ llти . заокренути , -окренем евр, 1. променити права ц кретања , начинити заокрет , скренути , савити: - у другу улицу. 2.

усмерити у другом правцу, на другу страну: Београду.

3. заврнути ,

обрнути:

-

славину. о

-

војску према се променити

положај т ела (целог или горњег дела) , окренути се, обрнути се. заокрёт м 1. место где нешто скреће, окука, завој. 2. про­ мена правца кретања , скретање: - аутомобила . 3. фиг, потпуна

промена у развоју, схватању, идеологији и сл" пр екретница : радикални - у историји .

406

ЗАОКРЕТАТИ(СЕ) - ЗАПАЗИТИ

заокретати (се), -ећём (се) и заокретати (се), -окрёћём (се) несвр . пре.ма заокренути (се). заОКРУI:ГIИТИ, -округлим евр .

1. учинити нешто округлим ,

заоблити : - нокте . 2. а. повећати, проширити, допунити не­ ку повриlLlНУ (1.lJ11aIUa , државе и сл.) мељајући границе: - гра­ нице своје државе, - очевину. б. допунити до округле, целе цифр е; исказати у округлu.м бројевима: - дуг на две хиљаде. 3. дати нечему облик целине, складно уобличити : - мисао , стих . о

-

се

1. постати округао, уоблити се. - Заокруглише им 2. добити целовит облик, уобличити се.

се очи . б. угојити се .

заокругљен, -а , -о

брега,

-

угао куће .

1. заобљен, затупљ ен; округласт: 2. целовит , складан: - композиција.

врх

зао кругљеност, -ости ж особина онога што је заокругљено; ц еловитост , складност. заокругљивати (се), -угљујём (се) несвр. према заокругл.и­ ти (се) .

заокружавати (се), -ужавам (се) в. заокруживати (се).

-

1.

који је у облику круга :

-

вртлог.

2.

в.

врх ципела .

заокружено ПрИЛ. в. заокругљено. заокруженост, -ости ж особина онога што је заокружено. зао круже ље с груписаље делова ради постu.заља целин е,

nроширељ е поседа и сл. :

-

поседа.

заокруживати (се), -ужујём (се) несвр. према заокружити (се).

крећући се спорије остати u.за

заошијавати (се), -ијавам (се) несвр. према заошијати (се).

заошијати, -ам евр. дати нече.му другачији правац , занети ; - Ауто заошија стражњом страном . Зграби столицу и заошија је напоље. о - се занети се у стра ­

заврт ет и, завитлати . ну, обрнути се .

заошиљаст, -а, -о мало шиљат , зашиљаст.

заоштравати (се), -оштравам (се) несвр. према заоштрити (се) . заоштрен, -а, -о 1. трп. прид . од заоштрити (се). 2. који има оштар врх: - брег. 3. фиг. а. непријатан , опа сан (по сво­

јој напетости , затегнутости) :

-

-

ситуација. б. оштар , пол е­

стил.

за оштре ност, -ости ж особина онога што је заош трено , напетост.

заоштрење е појачаље интензитета сукоба , борбе и СЛ., пооштраваље .

заоштрити, заоштрим евр .

1.

а. у чинити HeU/lnO оштрим ,

оштријUJI1 , наоштрити; зашиљити:

-

секиру ;

нитијаснијим , продорнијим (u.зраз, мисао).

2.

-

МОТКУ. б. учи­

фиг. довести у за­

тегнуто , рђаво стаље , погоршати: - односе, - ситуацију. о­ се а. постати тежи , опаснији, погоршати се (о односима, по­ литичкој ситуацији и сл.) . б. појачати се (о борби , сукобу и сл.).

заокружити, -окружйм евр. 1. а. направити круг око нече­ га , обележитu кругом: - оловком. б. поч ет u се кретати око нечега . в. п очети кружити погл едом, обухватити погл едом.

2. обухватити

1.

не показати се једнак, раван с н еким или с

нечим (по квалитету, вредности) . 3. задржати се негде дуже времена. 4. закаснити у напредоваљу, развоју, расту и сл .

мичан :

заокружен, -а , -о

2.

заошинути, заошйнём евр. в. заошијати (се).

заокругљено прил.потпуно , целовито; складно.

заокругљен :

заостати, заостанём евр. кога или чега.

КРУЖNО, односно полукружно, опколити, опа­

сати: - неприј атељс ке дивизије . 3. в . заокруглити (Ј, 2): уста, - пос ед; - свој драмски опус. 4. (број или без допуне) nовећати ШILI смаљити неки број тако да се завршава нулом или, р еђе, да би се добио цео број, број с једном децималом

итд.: зао кружи на педесет. о

-

се добити облик круга.

заокука ж окука, кривина, заво).

заокупити, -им е вр .

1. окружити , опколити са свих страна: - непријатеља, - стадо оваца. 2. обратити се коме наметљиво , салет ет и , сп оn.аст и: - питањима. 3. обузети (о осећаљима) , занети . - Заокупи га туга. 4. стати , почети. - Он заокупи долаз ити сваки дан. о - се заузети се око нечега , забавити се нечим. : - се послом. заокупљати (се), -окупљам (се) несвр. према заокуn.ити (се).

заокупљеност, -оети ж стаље онога који је нечим заокупљен.

запад и запад м

1. страна

света на којој Сунц е залази ; лtе­

сто на хорu.зОllту где СУlще залази . 2. а. залазак залажељ е (Сунца). б. фиг. крај, свршетак: нагињати своме западу. 3. (За­

пад) земље западне Европе (и Америке); зе.kuье и народи у за ­ падној хемисфери. б. западни део ма које ЗеА1Ље или краја .•

Дивљи - запад ни део Сједиљених Америчких Држава који је до XlX в . био углавном насељен Индujанцима. западати, -ам несвр . према запасти. западни и западни, -а , -о

1.

а. који се односu/ш запад (За­

пад), који се налази на за паду: - Србија, - Европа, - обала. б. који се налази у Западној Европи или потич е од ље: - свет, идеје. 2. ЛИНГВ. икавски: - говор, - наречје. западно и западно ПрИЛ. на запад , према западу. западно- као први део придевских сложеница значи: који се налази у западном делу: западноевропски.

западнути, западнём евр. в. за па сти l •

заокупљивати, -упљујём несвр. в. заокупљати.

западњак и западњак м 1. а. становник Западне Европе, човек са Запада. б. онај који је образован у духу западноевроп­

заонда ПРИЛ. за оно време, у оно време, онда .

ске културе; присталица западноевропског /ючина живота .

зао пуцати , -ам и заопучити, -йм евр. nочети чинити упор­

ноједно т е исто , заnети. заоравати, -ора вам несвр . према заорати. заорати, з ;'юрём евр . 1. поч ети орати . 2. узора ти, преора­ ти . 3. ораљ е./н покрити, заорати. 4. орући захватити туђе земљ ишт е, пр еорати. 5. фиг. прећи уобичајену меру. заорити (се), з;'ю рим (се) евр. почети се орити. заостаВШТИllа ж а. имовина која је остала после нечије

смрти , оста вUl тюш. б. дел о , рад (обично уметн ички) остао после н е ч ије СА1рти.

заостајати , -јём н есвр. према заостати. заосталост, -ости ж стаље Оllога којије заостао, онога што

је заост culO СУ материјалн.ом и духовном смислу неразвијеност). заостао, -ала, -о

1. рад.

прид . од заостати .

2. којије на ни­ жем с тупљу развитка , з астарео, примитиван: - човек. заостатак, -тка м (мн. -стаци, ген . заостатака) 1. маљи део, комад неч ега , остатак: - хлеба. б. новац који је остао неис­ nлаћен , дуговаље: - дуга. 2. оно што је заостал.о u.з прошло­ сти: - капитали з ма. 3. заостајаљ е у неком послу, закашљеље.

2. западни

ветар .

западњачки и западњачки, -а, -о који се односи на запад­ љаке; који се од1l0си на европски Запад, запад/юевРОl1 ски :

култура,

-

идеје ,

-

одевање ,

-

-

утицај .

западљаштво и западњаштво е погледи, схватаља , начин живота, култура својствени западноевропској средини; скло­ ност ономе што је западљачко. запажај м за nажањ е, примедба. запажање е

1. гл.

им . од запажати .

2. оно

што представљ а

резултат опажаља , уочаваља, примедба , опаска . запажати, запажам н есвр . према за пазити . запажачки, -а, -о који има развијену способност запажаља; који пажљиво посматра.

запажен, -а , -о 1. трп . прид . од запазити . 2. који се истич е својом вредношћу, значајем, истакнут: - књига . запажљив, -а, -о приAtетан ,упадљив,уочљив; који заnажа , уочава:

-

околности ;

-

посматрач .

запазити, -Им е вр . l. а. спазити,угледати , видети . б.прим е­ тити,уочити.

-

Билаје запажена на скупу. в. уочити вредност,

ЗАПАЈА ТИ

значај нечега, некога: - његове слике. 2. доћи до сазнања, са­ 3. заnамтити, уnамти ти. - Запази кадје долазио. о­

знати.

-

зiiпара и запара ж претерано топао ваздух засићен воденом паром, оморина, спарина.

се заволети се .

запаравати (се), -аравам (се) несвр. према заnарити (се).

запајати, запајам (се) н есвр. према заnојити (се).

зiiпаран и запаран, -рна, -о којије пун заnаре, сnаран, те­

запаковати, -кујём евр. СЛО.жити , зави ти нешто у пакет, уnаковати ; сложити нешто у кофер и сл.:

зат итрати (о пламену и сл.).

ти, уnалити, зажећи: лупу. в. осветлити:

-

-

1. а. учинити да

нешто почне горе­

дрва . б. nриnалити дуван, запушити: излоге . 2. фиг. а. изазвати код некога

неко осећање, одушевити, придобити:

-

студенте својим го­

вором. б. покренути , изазвати (сукоб, рат):

звати раздор, свађу: запалиће кућу вучићи . треног оружја:

- Балкан. в. иза­ 3. оnалитu из ва­

4. фиг. кренути нагло, упутити се : - право у Ваљево. о - се 1. nочети горети, уnалити се. б. засијат u , зажарити се, зацрвенети се: (о образима). 2. фиг. а. загрејат и се за нешто, одушевити се: - се политиком. б. уз­ будити се, узрујати се. - Због тога убиства запалио се читав град. в. nобунити се, зара тити . - Поново се запалио Балкан. 3. а. имати уnалу, заnшьење. - Запалило ми се грло.

-

из пушке.

запаличити, -йм евр. нар. упрегнути (волове) удевајући па­ лице у јарам.

запаљеност, -ости ж одушевљење, жар, занос; узбуђење, запаљёнскй, -а, -о који потиче од заnаљења, који настаје процес.

запаљење е мед. реакција организма на разна штетна деј­ ства која се манифестује nовишењем темnературе, отоком, црвенuлом и сл.:

-

запаљив, -а , -о

грла,

-

1. који

желуца,

-

плућа.

одређена осећања, расnоложења и СЛ .: лако одржати запаљиву беседу.

-

бомба.

2.

фиг.

маса студената;

-

онога што је заnаљиво.

2.

фиг. особина он ога који се лако, брзо узбуђује. запiiмтити, -им евр. 1. задржати, сачувати у nамћењу, у сећању, уnамтити. 2. разг. задржати у сећању по нечем не­ пријатном (као nретња) . - Запамтићете ви мене.

1.

шину мора.

кожу;

-

НОКТОМ.

2. nочети nарати: -

џемпер.

- повр­ 3. фис. проломити се

оштрим, nродорним звуком. запарити, -йм евр. изложити дејству вреле воде, nоnарити:

буре. о - се 1. овлажити се услед тоnлоте; прекрити се па­ ром, замаглити се . 2. испунити се загушљивим, непријатним задахом, зраком (нпр. о соби).

-

запарложеност, -ости ж стање онога што се заnарложU/lО , онога који се заnарложио, заnуштеност .

запарложити, -йм евр.

1. пустити (земљиште) да зарасте 2. фиг. напустити , занемари­ ти (у културном погл еду) . о - се 1. зарасти у траву, коров, остати необрађен. 2. фиг. заостати културно , интелектуално ,

у коров, заnустити:

-

виноград .

заnустити се.

зiiпарно и запарно ПрИЛ. загушљ иво , запасати, запашём евр.

ка, опасати:

-

НОЖ.

2.

cnapilO.

1. nривезати нешто

око паса , стру­

опколити, опседнути.

3.

захватити,

обузети.

запасти, западнём евр. 1. упасти, пасти у нешто, иза нече­ га ; заглавити се: - у блато. 2. заћи (обично у Сунцу, Месецу). 3. а. кретањем доспети, доћи негде. - Залутао сам и запао у ову дубодолину. б. наћи се у каквој н еповољној ситуацији: -

у ропство, - у дугове. 4. па сти у део, припасти; задесити, снаћи. - Западе га место директора у школи. Таква ме судбина запада. 5. нападати (о снегу); покрити се дубоким снегом . 6.

који се лако памти.

2.

запасти 2 (запасти), запасём евр. nасући nоткратити (траву, - пшеницу. о - се задржати се

жито и сл .); оnасти, nоnасти: дуже nасући (о стоци).

запатити, -йм евр. а. одгојити,умножuти неку врсту обично домаћих животиња U/lи биљака: - кокоши, - пчеле . б. стећи, добити неку гамад, болест: - болест. о - се залећи се, раз­ множити се (о гамадима и сл.) . запаћивати (се), -аћујем (се) несвр. према заnатити (се).

нар. који лако,

запаучити се, -йм се евр. прекрити се nаучином.

добро памти.

запах м (запаха ж) мирис; непријатан мирис, задах, воњ.

запанути, -нём евр . зает. в. зСmасти 1 •

запахивати, -ахујём несвр. према заnахнути.

запањено ПрИЛ. изненађено, заnреnашћено:

-

погледати.

запiiњеност, -ости ж стање онога којије заnањен.

запањивати (се), -ањујём (се) несвр. према заnањити (се).

запахнути, запахнём евр.

1.

заструјати, раширити се (о

мирису, ветру и сл.). 2. захватити некога , нешто (о мирису, исnарењима и сл.) . 3. захватити својим дахом. запахњивати, -ахњујём несвр. nреАЮ заnахнути.

запањити, запањйм евр.јако изненадити, заnреnастити. о - се њеним изгледом.

запев јек. запјев м

запањујуће и запањујући ПрИЛ. изненађујуће, неочекивано:

запевати, запёвамјек. запијевати, запијевам несвр.l. оnлаки-

сејако се изненадити, заnреnастuти се:

одважна,

ћом брзином ,

-

запаrlрен, - а, -о

1. ТРП. ПРИД. од запаприти . 2. фиг. а. nр ете­ - рачун. б. оштар, груб; претерано слободан, ласциван (о речима, говору) : - прича, - шала. запаприти, -йм евр.

2.

1. зачинити nаnром,

песма: цврчков

2.

- 2. в.

заnевка.

nочињати певати; певати.

запевати јек. запјевати, -ам евр.

бројка.

ран, одвећ скуп, nаnрен:

јело.

1. nевање,

вати покојника тужећи , нарицати, тужити;јаукати , кукати.

убедљив.

-

запањујућй, -а, -ё који заnањује, заnреnашћује: запањују­

-

-

запат, -а и за патак, -тка м а. посебно одгојене животиње за nриnлод, nасмина; група животиња настала од једног ро­ дитеља,једног соја. б. nриnлод,размножавање.

запаљивати, -аљујём (се) несвр. према заnалити (се).

запамтљив, -а, -о

чега; начинити бразду на чему, загребати:

поставити се у заседу, склонити се, сакрити се.

који се лако одушевљава, загрева за нешто; који распаљује

1. особина

ваздух.

б. начинити краткотрајан траг у води или ваздуху:

се лако, брзо пали; који служи за nа­

љење ватре, nожара и сл.: запаљив и сумпор,

запаљивост, -ости ж

-

траву, жито и сл.) (о стоци).

узрујаност .

-

дан ,

запасати, запасам неевр. nасући nоткраћивати (нараслу

запалуцати, -ам евр. в . заnалацати.

услед заnаљења :

-

запарати, запарам евр. 1. а. задерати, засећи nовршину не­

запалацати, -ам евр . 1. nочети nалацати, брзо Ашцати, мрдатијезиком. 2. фиг. нагло, иЗ/lенада избити, заnламса ти, запалити, запалйм евр.

жак; загушљив :

ствари.

-

запала ж полна узнемиреност, надраженост (код живо­ тиња).

-

407

ЗАПЕВКА

nаnриком, бибером:

фис учинити некоме какву непријатност, nодлост,

нашкодити (обично ради освете). запапричити, -йм евр. заљутит и nаnриком, заnаnрити.

1.

а. nочети певати (пе­ 2. а.

сму) . б. nочети говорит и отежући, nреливајући гласом.

nочети певати, огласити се карактеристичним гласом (о nевцу, славују и др. птицама) . б. nоч ет и производити шумове, звукове (о различитим предметима). в. зазујати , заnиштати (о уху). 3. nочети певати, писати стихове, песме. запёвка и запевка јек. запијевка и запјевка ж а. ту.жење, заnевање, нарицање; кукњава, заnомагање . б. песма којом се оплакује покојник, тужбалица, жалоnојка.

408

ЗАПЕВУЦКА ТИ

-

ЗАПИСКУТАТИ

запевуцкати јек. запјевуцкати, -ам евр . nочети nевуцкати. запевушити ј е к . запјевушити, -евушим евр. nочети nеву­ шити .

запетљач, -ача м И запетљача ж нар . врпца, узица при ши ве­ на на крајевима растављених делова одеће nомоћу које се они спајају, везују.

запёто прил .у заnетом стању, затегнуто:

заш\вчити се, за пёвчим се јек . запијевчити се, запијев ­ чим се евр. дора стu до n ев ца, постати певац (о пилету); фиг. израсти у

MOAtKa,

зiшенити јек . зiшјенити, -им евр.

1.

nочети nенити, пре­

пустити nену на уста:

чајући . б. разбесн ети се, разљутити се. о

при­

-

се в. заnенити.

-

заllенушао јек . запјенушао , -ма, -о и запенушао јек. за­ пјенушао, -ала , -о рад. nрид . од заnенушати (се) у атрибут­ ској служби :

-

вода.

запенушати (се) јек . заllјенушати (се), -ам (се) евр. в. за­ nенити (се).

запенушено јек. запјенушено прип. разјарено, бесно; си­ ло вито .

запенушити (се) јек . запјенушити (се), -енушйм (се) в . за­ nенити (се).

сто; неважно , запостављено место: седети у запећку; по­

слати у запећак .

запеliи (запећи), -печём евр. 1. изложити краткотрајном дејству ватре док не добије кору на nовршини (о јелу). 2. nо­ чети nећи; nочетијако грејати, nриnећи (о Сунцу) . о - се 1. добити кору при nечењу; скорети се, отврднути. 2. застати у развоју, закржљати (у расту). 3. добити затвор, тврду столицу.

запечатити, -им евр.

запертлавати, -пертлавам несвр. према заnерmлати:

-

ци­

пеле.

рупу. 4. довести нешто у неповољан положај, утврдити: судбину. о - се затворити се, стегнути се .

2.

ручје, caгpus.

запијати (се), запйјам (се) несвр. према заnити (се). запијукати, -ијучём и запијУкати; -ијучём евр . nочети nи­ јукати .

запилити, запилим евр. nочети nилити , резати nилом, те­

пун ишчекивања ,

наnрегнут , нап ет ; затегнут, непријатељски

-

очекивање; за­

пети односи .

запета ж а. Л ИНГВ. интерnункцијски знак

(), зарез .

кацију). запёти, за пнём евр. 1. а. закачити за нешто (при кретању), сnотаћи се: - за столицу. б. застати, зауставити се (услед ка­ кве препреке). в. закочити се, заглавити се: - у машини. Г. за­

-

у пола речи.

2.

стером , застругати, затестерисати.

запиљити, запиљим евр. nочети nuљити, нетремице гле­ дати у нешто. о - се загледати се. запињати (се), -њём (се) несвр . према заnетu (се) .

б . мат. та­

кав знак за одвајање децимала од целих бројева (нпр . 9,2) .• (бити) као запета "ушка (бити) потпуно спреман, nриnраван (за

-

а. затегнути,

кожу. б. поставити ЗаА1КУ за хватање животиња:

запitњач, -ача м и запitњача ж

1.

предмет ил и део на не­

ком уређају који служи за заустављање или регулисање брзи­ не кретања . 2. предмет или део на предм ету којим се што спаја, затвара, nричвршћује, везује. запирати, -рём несвр. према запрети. запирати, запирам неевр. прати (неКОА1е) доњи део тела . о

-

се nовр.

-

запИрач, -ача м закачка, квачица; реза , завор .

велики напор , напрегнути се: - свом снагом . б.уnорно остати при своме А1ишљењу, задрети . - Директор запео, хоће да га отпусти с посла. 5. а. задр.жати поглед на некоме или нечему

запиркати, -ам евр. nочети nиркати, стати nиркати .

гвожђа. в. nотегнути ударач, обара ч и сл. за окидање (оружја), Itат егнутu: - стрелу, - ПИШТОЉ. 3. закачuти (за не­ што) , nричврстuти , nрикачити : - око врата . 4. а. уложити

с nа.ЖЊОМ; загледатu се. б. доћи у nитањ е, комnликовати се због н е ч ега или некога. 6. а. упутити се, поћи , заnуцати. б. (обично негирано) почети, отпочети (ltе што радити, гово ­ рити u др.) . - Младић узе свиралу, али неможе ни да запне. о - се 1. затегнути , Itаnрегнути се. - Тетиве се запеше да прену. 2. закачuти се . • запети за око (за очи) (иекоме) 1) допасти се, свидети се (nекоме). 2) пасти у очи, nривући nажњу . запетљавати (се), -етљавам (се) несвр . према заnетљати (се).

запетљаност, -ости ж стање и особина Оltога што је заnе­ тљано , заnле т е ност .

запетљанција ж разг. заnетљаltост, замршеност, заnе­ тљаltа ствар .

запетљати, -ам евр . 1. привезати узицом и сл., заnлести: пса за плат. 2. а. у чинити да се неко или нешто замрси (у Itе­ чему) : фиг. - у своје конце. б. комnликовати: - односе . о - се 1. завезати се, заn етљати се (о концима) ; уплести се око не­ чега :

-

се око љегових ногу.

ти се у нешто незгодltО: нити се , nОЈн ес тu се:

-

-

запечаliивати, -аћујём (запечаћавати , -аМвам) несвр. пре­

запертлати, -ам евр. завеза ти nерmлама (обућу) .

nлести се у говору, збунити се:

(писмо,

запёшliе и запешliе е ан ат. део руке изнад шаке, корен шаке,

заперак и заперак, - ёрка м nобочни , споредни изданак (на

трn . nрид . од заnети.

1. печатом, жигом затворити

пакет и сл.). 2. печатом оверити nуноважност , истинитост (каквог документа): - уговор . 3. затворити, затиснути: -

кукурузу, чокоту ви нове л озе и сл.), ластар.

разап ети :

2.

ма заnечатити.

запепеЈIИТИ, -им евр. nосути , засути пепелом.

1.

изгледати .

запеliак и запеliак, -ћка м 1. простор између nећu и зида; задњи, издигнути део зидане nећи. 2. заклоњено , скровито ме­

запењеност јек. зiшјењеност, -ости ж стање ОllOга који је заnењ ен , онога што је заnењено .

запёт, -а, -о

-

слушати.

nажња; непријатељски односи, затегнутост.

зiшекао, - пекла , -о рад. nрид . од заnећи (се) у атрибутској служби: млазеви запекле крви .

2. а. избацити,

-

запётост, -ости ж заnето стање, наnрегнутост ; напрегнута

ЗаАtOм чити се.

запека и запека ж заnечена, сасушена земља .

крити се п еном .

с наnрегнутом nажњом, Itаnето:

2. фиг. запасти у тешкоће, уnетља­ - се борбу; - се у дугове. 3. фиг. збу­

се при руковању аутоМ .

запирити, запйрим евр. nочети nирити , стати nирити.

запис м

1.

nрибележен податак или мисао, забелешка .

2.

а. текст заnисан или урезан на грађевини и сл ., nосвета или натпис : - на мосту. б. дневник, хроника, мемоари. 3. писмено завештење, легат : дедов -. 4. а. празн. ре чи или знаци на не­ ком предмету који штите од несреће, урока и сл . ; амајлија:

хоџин -. б. РЛГ. дрво с урезаним крстом , дрвени крст или неки други знак крај којег се држи молеnствије. записати, запишём евр. сати:

-

1.

а . nисањем забележити , напи­

име . б. унети у списак, уписати . в. забележити нечи­

је име и податке ради кажњавања.

наслеђе, завештати. писати.

3.

-

2. а. писмено оставити у Иметак је записао Универзитету. б. по­

начинити запис, амајлију која штити од несреће .

о - се 1. уписати се у какву заједницу: ку. 2. задржати се nишући.

-

се у демократску стран­

записи вати (се), -исујём (се) несвр . nреЛ1а записати (се). записitвач, -ача м онај који записује, бележи. записка ж забелешка, запис; писмени предлог, nреставка.

запискати, запискам евр. nочети nискати; nовикати nи скавим гл асом.

запискУтати, -искућём евр. nочети nискутати , проговорити nискавим гласом.

409

ЗАПИСНИК - ЗАПЉУСКАТИ записнйк м а. службени документ у коме је заnисан ток седнице, саслушања и сл . б. службена књига у којој се редовно белеЖ'е сви по слови; подсетник, бележник . записница ж в. бележница.

њањем из промета : (у рату): - оружја.

записиичарка ж женска особа заnисничар . записничарскii, -а, -о који се односи на заnисничаре.

записиички прил . заводећи у записник:

-

констатовати .

запитати, з апИтам евр . l. поставити nитање, упитати . о

-

се зами сл ити се , упитати се .

о

-

запити, запијём евр. nотрошити на nиће, изгубити nијући .

се провести дуго времена nијући :

-

се с ДРУШТВОМ.

запитивати (се), -итујём (се) несвр. према запитати (се) . запиткивало с и м (мн . с) онај који много заnиткује. запиткивати (се), -иткујём (се) неевр. в . заnитивати (се). запиткивач, -ача м онај који заnиткује . запицати (се), -ичём (се) несвр . према заnећи (се). запишавати, -ишавам ВУЛГ. несвр. према заnишати . запишати, -ам евр. ВУЛГ. nомокрити . запиштати, -тйм евр. nоч ети nиштати . заплавети (се) јек. заплавјети (се), -вйм (се) евр . nочети плавети , добити плаву боју (о шљивама и др .) ; засјати, засве­ mлети (о небу). заплавити, заплавйм евр. у чинити nлавw.l , обојити у пла­ во, nлавича сто.

заплавити, -йм евр. 1. захватити , потопити nлавёћи, nд­ nлавити . 2. преплавити нешто nојављујући се у великом бро­

фисковати: - иметак. б. ставити под забрану, обуставити исnлату. в. забраном уклонити из промета : - производе, кљигу у штампарији. 2. узети као плен, силом заробити : много злата.

заплењИватијек. запљењивати, -ељујём несвр . према за­ nленити.

заплесати, заплёшём евр. nочети nлесати, заиграти. заплести (заплести), -етём евр . 1. а. nлетењем оnлести оштећени део (одеће или нечег другог) , nлетењем ојачати: чарапу. б. започети nлести. в. исnлести до краја : - џемпер. 2. а. уплести, заn етљати: - руке у косу. б. учинити да се неко или нешто уnлете у мреж:у, замку: - у мрежу. в. увући у нешто непријатно, уnетљати. - нас у рат. 3. а. учинити сложеним, компликованим, замрсити . б. збунити, помести . 4. nочети нејасно говорити, замуцати : nлетући.

2. а. уплести се, ухватити се (у мрежу и сл.) . б. за­ вући се негде одакле је тешко изаћи : - се у масу. 3. доспети

заплет м

1. заnлетено, замршено стање, замршеност : фи­ - , клупко заплета . 2. спор , сукоб: међународни -, погранични -. 3. КЊИЖ. развијање радње књижевног дела та­ ко да долази до сукоба интереса , тежњи личности : - радље, врхунац заплета у трећем чину. 4. nреnлитање, укрштање; чвор : - боја, лавиринтски -. 5. врста народног кола . зanлетај м в . заплет (1 - 3). нансијски

заплитати (се).

(н екога). о

-

се nоч ети плакати, расnла­

заплетеи, -ена, -о

заплетеио ПРИЛ . на заnлетен начин , замршено , нејасно.

запламити, запламйм евр . (нешто) заруменити, зажарити :

-

заплетеност, -ости ж особина онога који је заnл ет ен , онога што је заnлетено, замршеност .

се јако се заруменети, зајаnурити се, зажарити

заплеliе е в. залеђе.

се од стида .

запламсати (се), -ам (се) евр . в. заnламтети (се).

за пламтео, -ела , -о јек . запламтио, -тјела , -о рад. nрид. од заnламтети (се) у атриб. служби: - образ . запламтети јек . запламтјети, -тйм евр. 1. а. nочети nлам­

запливати, -ам евр.

2. nланути, оnалити (о оружју). 3. букнути (о рату) . о 1. заруменети се, зажарити се (о лицу). 2. засвеmлети

заплаиiiнскii, -а, -о који се односи на крај иза планине, nла­ нинског венца , загорски .

заплитати (се), -ићём (се) несвр. према заnл ести (се); уп .

запловити, запловйм евр. nочети nловити . запломбирати, -омбйрам евр. извршити nломбирање, за­ nечатити.

заплотњак м нар. коље исnреnлетено nрућем (као део у конструкцији колибе) ; nлот.

заплотњача ж иар. колиба од коља исnреnлет еног nрућем . заплужити, -йм евр. заорати . заплУтати, -ам евр. nочети nлутати, покренути се nлута­ јући, заnловити.

заплашавати, -ашавам несвр . према заnлашити; уп. заплашивати .

заплашено прил . у страху, nреnлашено.

запљескати, -ам (-ешћём) и запљескати, запљёскам евр. 1. nочети nљeCKaти, затаnшати . 2. крећући се по води произве­ сти карактеристичан шум; збити, cnљecKaти. запљувавати, -)rвaBaM несвр . према заnљувати.

заплашеност, -ости ж стање онога који је заnлашен. заплашивати, -ашујём несвр. према заnлашити; уп. заплашавати .

заплашити, -им евр. задати страх (некоме) ,уnлашити се . о

-

се о сетити страх, уnлашити се .

заплена јек . запљеиа ж

1. а. одузимање приватне имовине

у корист државе, КОllфискација . б. забрана на нешто укла-

у социјалне

заплетати (се) .

заплањка ж народно кол о из 3аnлања, области југоисточно од Ниша . за платити, заплатйм евр. бити кажњен; рђаво nроћи, на­ страдати. - Ако те ухватим, заплатићеш!

-

реформе .

небу).

се; букнути .

1. nочети nливати . 2. упустити се у

нешто, предати се, препустити се (нечему):

тети , горети одајући пламен (о ватри) . б. засвеmлети (о сунцу, се

1. трn. nрид. од заnлести (се). 2. сложен , - парница; - питаље.

замршен; неразумљив:

заплакивати се, -акујём се несвр. према заnлакати се .

-

се у дуго­

ве, - се у рат. 4. замрсити се, завезати се. б. постати замр­ шен, искомпликовати се . 5. а. сnотаћи се, сnл, ести се . б. фиг. збунити се, помести се. в. заnети при изговору.

кати се.

-

-

у неповољан , непријатан положај, уnетљати се:

заплакати, -ачём евр. 1. nочети плакати; проговорити nла­

образе . о

-

заплетати (се), -ећём (се) несвр . према заnлести (се) ; уп.

заплављивати, -ављујём несвр. према заnлавити .

се :

- ногама у колу. 5. nочети језиком . о - се 1. занети се

nреnлитати, nреметати ногама:

ју, nрекрилити.

-

2. одузимање, задобијање нечега

запленити, заплёнйм јек . заплијеиити, заплијенйм евр. 1.

записиичкii, -а, -о који се односи на записник.

2. ра сnлакати

тиража .

а. одузети некоме приватну имовину у корист државе, кон­

записничар м онај који води записник.

чући.

-

запљувати, запљујём евр.

2.

1. nљyвaњeм загадити , заnрљати.

иcnљyвaти некога у знак nрезрења, nonљyвaти. запљуиути, -нём евр. заnљувати , nonљyвaти.

запљусак, -ска м водени талас, вал; удар таласа . запљускати, -ам евр. 1. nочети бити , ударати (о таласима). таласа, облити , nоквасити.

2. захватити ударима

410

ЗАПЉ УСКИВАТИ

запљускiiвати, -ускујём н есвр . прем а заnљускати. о nоливати се водОJl1.

-

се

зiшљуснути, -нём евр. 1. захватити у нал ету (о таласу, 2. фиг. за сути; задахнути: - поздрави­

-

ГОРЧИНОМ .

запљуцкiiвати, -уцкујём неевр. помало nљyвaти, nЉYЦKaти. запљуштати, -тИм евр . nочети nљуштати , nљуском пасти (о киши).

празник ,

-

заповедити јек. заповједити, -йм и заповедити, -овёдйм јек . заповиједити, -овиједйм евр. l. издати заповест , наредити. 2. командовати . заповеднiiк, -ика (заповеднйк, -а) јек. заповједНiiК, -ика (заповједник, -а) м онај који заповеда, наређује, управља , ко­ мандант . заповедница (заповедница) јек. заповједница (заповјед­ ница) ж :ж:енска особа заповедник. заповеднiiчкii (заповеднички) јек . заповједНiiЧКii (за по­ ведничкй), -а , -б који се односи на заповеднике, који је као у за­

-

заповеднiiштво јек . заповједнiiштво е а. ду:ж:ност , функ­ ција заповедника, командовање. б. оргаn уnрављања , команда ,

запопљење е чин рукоnолагања за попа , за свештеника.

зiiпор м 1. завор, засовница,реза; брава за зат варањ е врата . 2. препрека воденом току, брана , устава .

запорити, запорйм евр. засећи nовршину не чега , загребати; усећи,урезати (бразду, црту и сл.): - ножем . nреграђује, затвара. залорница ж заnорањ, заnор

(1).

запоседати, -осёдам и запоседати, -ам јек . запосједати, -осјёдам и запосједати, -ам несвр . nре.ма зап осести . запоседнути јек . запосједнути, -нём евр. в. запо сести .

запосести, -седнём (-седём) јек. запосјести, -сј еднём (-сје­ дём) евр. заузети , освојити; заузети расnол о:ж:ива места. запослен, -а, -о заузет посл ом ; који има посао. запосленост, -ости ж стање онога који је запослен , анга­ :ж:овано ст; заузетост.

запослење е а. рад, активност; посао. б. стуnање на посао, запослити, запослим евр. дати неком е посао , анга:ж:ова­

ти; примити на посао, уnослити :

-

нечим ;

-

у фабрици . о

се аnга:ж:овати се каквим по слом ; ступити па посао: детета;

-

-

-

се око

се у продавници.

залост м почетак поста, први даn по ста; по ст.

управа.

запоставити, -им евр.

заповедно јек. заповједно прип . заnовед нички. заповёст ј е к . заповијест 1. захтев да се nешто обавезно учини, nаредба , nаређење. 2. правило, па чело: десет божјих за­

3. заnовед ништво , управа:

узети под своју заповест.

заповргнути и заповрћи, -вргнём евр. заподенути , отnочети (разговор , свађу и сл.).

запоганити, -им евр . оnоганити; заnрљати , загадити. о се инфицирати се; заnрљ ати се, загадити се .

-

заподевати, -одёвам јек . заподијевати, -одијевам несвр. прем а заn оде(с) ти и запод енути. заподенути јек. заподјенути, -нём евр . започети, замет­

пути, покренути (разговор, свађу и сл.). о

-

се настати, ство­

не водити рачуnа (о некоме или

права, nоло:ж:аја и СЛ.; ставити у подређен nоло:ж:ај, подредити . запостављати, -ам н есвр . према запоставити. запостављеност, -оети ж стање онога којије заnостављен , за постити, запостим евр. nочети постити . започетак, -тка м прва фаза у развитh)l не чега, почетак; зачетак; nоч етни део нечега . започёти, започнём евр.

nочети :

-

посао.

1. отnочети вршити неку радњу, 2. показати прве знаке настајања, појавити

се; наступити .

започињати, -њём несвр. према започети.

рити се, указа ти се; за ч ети се.

заподе(с)ти јек. заподје(с)ти, -енём (-одедём) евр. в . запо-

-

1.

н е чему), занемарити: - посао , - децу. 2. не признати HeKOl';le оно што заслу:ж:ује, заобићи (некога) при nризна вању каквих

занемареност.

заповрсти (заповрсти) , -врзём евр. в. заподенути.

денути :

запопљiiвати (се), -опљавам (се) несвр. према заnоnити (се).

у радни однос .

тон .

заповеднiiчки (заповеднйчки) јек . заповједнйчки (за по­ веднички) ПРИП . на заnоведнички начин , оштро.

повести .

стати поп, примити све шт е нички ЧUН.

запорнii, -а, -б који се односи на заnор , за штитни ; који

светац .

заповедати , -Овёдамјек. заповиједати, -овиједам несвр. 1. не­ свр . према заnовед ити . 2. упра вљати, командовати: - војском.

поведника , строг, одлучан:

(1 , 2).

или сл., затварач.

заповедаи ј ек . зап овједан, -дна, -о 1. који има карактер заповести , заn оведа ња , заnоведнички , строг: - глас , - тон . 2. (одр.) ЦРКВ . на који се не ради , који се обавезно светкује, празну­

-

залонка ж в . заnонац

запорањ, -рња м клин којим се осигурава намакнута реза

заповёд јек. заповијед ж в . заповест.

је :

ЗАПРАШИТИ

запопити, запопйм евр . произвести у чин попа . о - се по-

води), nолити , облити ма ;

-

разго вор .

запошљавати (се), -ошљавам (се) н есвр. према запослити

(се) .

заподирати, -рём несвр. према заnодрети. заподрёти јек . за подријети, заподрём евр. в. заnодеnути .

запошљен(-) в. заnослеn(-). заправо и заправо речца управо, наиме, баш.

-

Поново је

запожарити (се), -ожарйм (се) евр . псеи . в. заnалити (се).

изашао, заправо побегао .

запојати, -јём е вр . пеен . в. запевати.

запраскати, -ам евр. ]. nочети nра скати , произво дити nра­ скаве, оштре звуке (при ЛОJlfЉењу, цеnању и СЛ.), закрцкати , за­

запојити, за појим евр. а. дати коме да пије, наnојити кога. б. фис. пробуд ити стваралачки полет , надахnути . запомагати, -омажём неевр . 1. дозивати у nомоћ, ваnити (у невољ и) . 2. а. мол ити, nреклињати. б. кукати,јаукати . запон м

1.

запона ж јарбол.

наnрезање, напор.

1.

дугме, коnча .

2.

залонак, -бнка м в. заnонац

2.

коnча, закачка.

пом . у:ж:е којим се nричвршћује

(2

и

nуцкати (о предметима, грању и др.) .

2. nоч ети nраскати , за­

пуцати, заштектати; загрувати (о ватреnом ору.жју).

запрати, -перём (-перём) евр. опрати (дете, део т ел а , одевни предмет и др.). запратити, -им евр .уnутити, отnратuти, посл ати некуд; сnратити:

-

преко поља;

-

овце у тор.

запраћакати се, -ам се евр. nочети се nраћакати.

3).

залонац, - бнца м 1. а. полуга којом се учвршћују nеки пр ед­ мети, зате:ж:е n ека nаnрава и сл . , заnињач; ороз, окидач . б. засовнuца , реза . 2. дугме, коnча , закачка; маn:ж:етnа па кошу­ љи . 3. доњи део ноге код nаnкара (обичnо јагњади) коју чиn е n етна :ж:ила и суседне кости.

запрашiiвати (се), -ашујём (се) несвр . nре.ма заnрашити (се) . запрашивач, -ача м апарат , справа за заnрашивање . запрiiшити, запрашйм евр . Ј. дићи прашину (крећући се). -

2. брзо креnути , nојурити. 3. nанети nрашиnу (па некога , нешто) , засути , исnуnити nраАутомобил је запрашио путем .

ЗАПРАШТАТИ шином:

- ваздух. б. огрнути иситњеном земљом; уп. (2): - кукуруз. в. nосути nрахом, nрашком: - ин­ секте , - семе , - рану. о - се испунити се прашином, наnрашити

-

лице,

опрашити

-

б. засути, затрпати:

- под снег. в. фиг. прикрити , nритајити (осећаља): зап ретане жеље. о - се завућu се, увући се : - се у

сено,

се; nосути се nрахом , nрашком .

запрдивати, -lщујёМ неевр. вулг. шаљ. грубо се шалити с неКШi , nодс.мевати се, ругати се . заПЈ>ВИТИ, запр вйм евр. први приступити некој радњи, пр­ ви започети .

запрега ж (запрег М) 1. а. уnрезање т еглеће марве; вуча. б. теглећа марва уnрегнута у кола. в. nревозно средство са сточном вучом, кола, са нке и сл. 2. а. део женске народне ношње који се nриnасује спреда, nрегача, кецеља. б. врста сукње у народној ношњи.

се свом снагом, заnети.

запретити, запрётйм јек . запријетити, запријетйм евр.

теглећу стоку. 2. приписати , опасати заnрегу, кецељу; завр­ нути, засукати (рукаве, скуте) : - бошчу; - скуте и рукаве. 3. постати бујан,једар, затегнути (о мишићима) . о - се 1. по­ трудити се, заn ети, упрегнути се. 2. nриnасати себи заnре­ гу, кецељу.

З8предак, -ет ка м свилена буба у стадијуму зачахуреност и , ч ахура свилене бубе.

према заnрести.

забраllити нешто чинити . чети угрожавати (некога).

постати оnа сап, nо­

запреl1ивати, -ећујём несвр. према заnретити.

ма заnречити.

1.

затворити (неки пролаз), онемогућити кретаљ е, nреnречи­

ти: - излаз . 2. осигурати учвршћујући (врата) , 3. омести , спречити ; забранити: - одлазак.

затворити .

запречнй и З8пречнй, -а, -о који се односи на заnреку: мина,

-

-

ватра .

запржавати, запржавам несвр. према запржити. З8ПРЖИТИ, -йм евр.l. зачиllити заnршком , ставити заnршку у јело: - пасуљ . 2. засладити (nоnрженuм) медОАI tUlLI шећером. 3. фиг довести у lIеугодан nоложај. • - некоме чорбу в. под чорба. заприличити, -йм евр. (обично безл.) почети изгледати, Iщговештават и (да ће се нешто догодити , остварити);

запрежнй и запрежнй, -а, -о који се односи на заnрегу:

-

остављати утисак доброг приноса , рода (о усевима и сл .). запристајати, -јём несвр. према заnристати.

вуча.

запрежница ж уже, ланац и СЛ. којим се везује ждреnчаник са (коњским) a.JI1ОАI.

запристати, -анём евр . nоћи, кренути , пристати (за Itеким , уз неког).

запрезати, запрёжём несвр . nреАЩ заnрегнути.

запричати се, запрйчам се евр. упустити се у причаље, за­

запрека и запрека ж а. оно што омета, спречава кретање, препрека : пут без запрека , жичана -. б. сметња, тешкоћа; не­ зго да . в. забрана.

запремина ж 1. геом. део простора који заузима неко тело, волумеll . 2. величина шуnљег про стора, смештајни простор.

део, проценат:

држати се, занети се у nричаљу. запрљати, запрљам евр. у чинити прљавим , исnрљати: одело. о

запремати, за прёмам lIесвр . према заnремити.

3.

3. (lIeKoMe)

запречавати, -ечавам и запречивати, -е4ујём It есвр. пре­

2. за­

мерати, с итничарити; nриговарати.

-

1. 2.

nочети nретити; оnоменути,уnозорити nрет ећи (нечим).

запречити, запрёчйм јек. запријечити, за пријечйм евр.

запрегнути, зап рёгнём евр. 1. упрегнути у кола, плуг и сл . (коња, вола и сл .); припремити (кола , плуг и сл.) уnрегнувши

стока ,

се у прашину.

ти врата да се не могу отворити. 2. зауставити се, стати, nо­ сустати (од умора, изнемоглости): - под брдом . 3. напрегнути

запрегача ж кецеља, nрегача.

1. несвр.

-

З8прёти јек. З8пријети, запрём евр. 1. затворити, nричврсти­

запраштати, -тйм евр. nочети nраштати .

запредати, запрёдам неевр.

411

ЗАПТИТИ

-

алкохола,

-

-

се умаза ти се, исnрљати се .

запросити, запросйм евр. 1. затражити , заи скати девојку (ради женидбе за себе или другог) : - у оца кћер. 2. за тражити милостиљу; заискати молећи: - комад хлеба .

- кисеоника.

З8прскати, -ам евр. заnраскати , заnраштати . запрскати, запрскам евр. nочети nрскати; nоnрскати . О -

запреминскй, -а , -о који се односи на запремину. запремити, запрёмйм евр. заузети неки простор, захвати­

се nоnрскати се.

запрскивати (се), -lIрскујём (се) несвр . према заnрскати (се).

ти, испунити .

запрепастити, -iшастйм евр. веома изненадити, nрестрави­

ти , заnањити. о

-

се веома се изненадити, зачудити се, nре­

З8ПРТИТИ, -йм евр. забацити на раме, леђа; понети на ра­ мену,леђима: - врећу на леђа . о -се понети неки т ерет ,уnр­ титисе.

стравити се.

запршка и запршка ж зачин од nроnрженог брашна на ма-

запрепашт- в. заnреnашћ-. запрепашl1ен, -а, -о који одражава заnреnашћење, изнеlюђење: - поглед. запрепашl1ено прип. са заnреnашћењем, зачуђено:

-

сти или уљу (обично с луком, nаnриком).

заПЈ>штати, -тйм евр . nочети nрштати. заllсовати, запсујём евр. nочети n совати.

гледати.

запт м тур. строго утврђен ред, дисциплина, строгост.

заllрепашl1еност, -ости ж стање Оlюга којије заnреnашћен.

заптив М нар. мед. тешко дисаље, астма , сиnља , за дух.

запрепашl1ење е изн енађеље, чуђеље; страх: зинути од за-

препашћења.

заllтивати (се), заптйвам (се) несвр . према заnтити (се) .

запрепашl1иватн (се), -ашћујём (се) несвр . према заnре­ nа стити (се).

заllтивач, -ача м заnушач, чеn.

запреП8шl1ујуl1й, -а, -ё који изазива заnреnашћеље, који

заnреnашћује:

-

предлог,

З8прести, -едём евр .

1.

- сцена. nочети nрести:

заптивен, -ена , -о

-

2.

1. заnушен, затворен; - ваздух .

nригушен:

-

уши,

загушљив, устајао:

заптивеност, -ости ж стаље и особина онога што је заn­

-

кудељу. 2. усука­

ти, уnрести: - бркове. 3. обмотати, заnлести. о - се 1. об­ мотати се nредући. 2. уврнути се, увити се (о усевuма).

тивено .

З8I1ТЙВИЙ, -а, -о који заn тива , који се уп отребљава за заn­ тиваље:

запрет м пеп ео којимје заnрет ена , загрнута ватра , жар.

запретати, запрећём и запретам и З8претати, запрећём евр. прекрити nеn ело.М, сти шати ватру, жар; угасити ватру. а. затрпати, завући у .жерав ицу и п еп ео: - кромпир у жар.

-

материјал.

З8птија и заптија м тур. иет. чувар ја6lюг реда , стражар.

запретавати (се), -етавам (се) несвр. према заnретати (се).

1. 2.

глас.

38I1ТИТИ, заптијём евр. 1. запушити , зачеnити , затиснути, затворити:

1.

-

се

за ч еnити се; зауставити се (услед затвараља одвода).

2.

-

канал ,

-

отвор.

стегнути се, загушити се.

2. стегнути,

nригушити. о

412

ЗАПУВАТИ(СЕ) - ЗАРАСТИ заравнити, заравнйм евр. учинити равним , nоравнати. о­

запувати (се) в. заnухати (се) .

се постати раван, nоравнати се.

запузати, -ужём евр. nочети nузати.

заравњавати (се), -авњавам (се) n есвр. nреА1й заравnити;

запузити, -йм евр . nочети nузити .

уп . за равнавати и заравњивати.

запушiвео и запупавео, -вела, -о јек. запупавио и запупа­ вио, -вјела, -о који ја onynaвuo, који је постао nуnав: - трбушчић.

заравњеност, -ости ж

2. заравњен

запупавити, -упавйм и запупавити, -йм евр. постати nу­ nав,оnуnавити.

запупети јек . запупјети, -пйм и запупити, -йм евр. nочети

заравњивати, -авњујём несвр. према заравnити; уп. зарав­

зарада и зарада ж 1. оnо што се заслужи , ст екне радом , 2. зарађивање, nечалба : ићи у зараду. 3. фин . И трг.раз­ лика између куповне и продајне ц ене, добит; nовчаlЮ корист која се добије тргујући . плата.

запурњати, -ам евр. заnалити, запушити (цигарету). о­ се задим ити се, запушити се.

зарад(и) предл . (с ген.) а. за исказивањ е циља, nамене: ра­

запустео, -ела , -о јек . запустио, -тјела, -о рад. nрид . од за­ ди.

nустети у атриб. служби . запустети јек . запустјети, -тйм евр. постати пуст , наnу­ штен, опустети .

запустити (запустити), запустйм евр. 1. престати водити бригу (о некоме или нечему), занемарити, запоставити: - кућу, гробље . 2. пустити да расте (косу, браду и сл.). о - се преста­ ти се бринути о себи, занемарити се (фuзички или духовно).

сити се nућnурикањем (о nреnелици).

1. налет ,

струјање ветра.

2. снежна маса нанесена

ветРОМ,намет, смет .

запухати, запушём (запухам) евр. nочети nухати , задувати (о ветру) . о - се nочети тешко дисати, задувати се. запухивати (се), -ухујём (се) несвр. према заnухати (се).

запухнути, запухнём евр . заструјати, духнути (о ветру), заnахнути. 2. празн . за.х:ва тити својим дахом, задахнути. Змија га запухнула. запуцати, -ам евр . 1. nочети пуцати . 2. nоћи , кренути (обично н егде журно); навалити , заnети нешто радити: код лекара.

запуцкарати, запуцкати и запуцкетати, -ам евр. у дем. значењу за nуцат и .

запучак, -чка М руnица на одећи кроз коју се nродева дугме. запушавати (се), -ушавам (се) несвр . према запушити (се).

запушач, -ача М предмет којим се нешто заnушава, чеn. запушити, -йм евр.

1.

nочети nушити , задимити; заnали-

ти (цигарету, лулу и сл Ј.

2. напунити димом, паром какву nро­

сторију: - собу. 3. а. за творити (отвор, пролаз и слЈ, зати­ снути, за чеn ити : - рупе . б. (некоме уста) супротставити се доказима, ућуткати (неког). о - се 1. nочети се nушити, ис­ nуштати дим, пару и сл . ; задимити се. 2. затворити се, за­ ч еnити се (о каnалuзацији). запушкарати, -ам евр. nочети nушкарати , заnуцати.

запуштати (се), запуштам (се) несвр . према заnустити (се). запуштеност, -ости ж стање онога који је заnуштен , онога што је за nушт еnо.

зар и зар м (мн . зарови) тур . вео, коnреnа коју жене у неким муслиманским државама и крајевима носе преко л ица . ње невериц е, сумње, чуђења . - Зар си већ стигао? Зар тебе да одбију? ! б. заједно са негацијом. - Доћи ћеш, зар не? 2. кад се

-

Вратио се кући,

пожелео се за р де це.

зараван, -вни ж (заравањ, -вњи ж (-вња М»

Није дошао заради ње.

кнаду за рад :

-

1.

а. стећи радом, доби ти као nа­

лекторишући . б. заслужити својим поступ­

цима (nрuзnање, похвалу и сл.): - чин, - медаљу. в. стећи, до­ бити уопшт е (нешто негативно) : - упалу Ilлућа . 2. стећи тргујући , дајући па камату: - на кукурузу, - на девизама. о се предати се раду, задубити се у посао . зарадица и зарадица ж дем . од зарада . зарадовати, -дујём евр. обрадовати,развеселити (некога).

о

-

се nочети се радовати; обрадовати се. зарађивати, -ађујём nесвр. према зарадит и . заражавати (се), -ажавам (се) несвр. према зарази ти (се). зараженост, -ости ж стањ е онога који је заражен , онога

што је заражено.

заражљив, -а, -о в . заразан. зараза и зараза ж а. ширење заразних клица у оргаnuзму, инфекција ; заразна болест која се шири , епид ем ија . б. фиг. усвајање, ширење неког схватања, расnоложења и сл.

заразговарати се, -оварам се евр. увел ико се расnричати, дубоко се занети у разговор. заразан и заразан, -зна, -о а. који uзазива , шири заразу; који представља заразу, nрилеnчив: - болест. б. фиг. који делује као пример за nодражавање . заразити, зарiiзйм евр. а. uзазвати заразу уношењем зара­

зних клица у органuзам, инфицирати. б. фиг. uзвршити утицај

својим примером , идејама и сл.: - идеологијом . о - се а. доби­ ти заразну болест, инфицирати се. б. фиг. прихватити од дру­ гога , усвојити .

заразно и заразно ПРИЛ. на заразаn начиn , као зараза, nре­ носећи се лако.

заразност и заразност, -ости ж особиnа и стањ е Оlюга који је заразаn, онога што је заразnо .

зараколити (се), -йм (се) евр. nочети се ракол ити , закоко­ дакати (о кокоши кад хоће да снесејаје). зарана ПРИЛ . 1. рано uзјутра : устати -. 2. а. рано , пре одре­ ђеног времена : доћи увече -. б. у млађим годинама: остати без мајке. в. на време, благовремеnо: урадити - . заранак, -анка м 1. време пред залазак сунца , nредвечерје . 2. скори крај животног доба: - живота 3. рани јутарњи часо­ ви . • велики зараици nоnодневно (обично летње) вРеА1е кадаје ближно од четири до шест сати по сле подне) . мали заранци

nоnодnевно (обично летње) време које траје од око један сат пред залазак Суnца па до самог заласка. зарањати, зарањам nесвр . према заронитu . зараслица ж а. траг, ожиљак од зарасле ране . б. место

1. равnа

nовр­

2. мања равна nовршина, равно nроширење.

зараванак, -а нка (заравањак, -ањка) м мала зараван. заравнавати, -авнавам несвр . према заравнити; уп. зарав­ њавати и за равњивати.

-

Сунце nревалило више од nоловиnе поподневне nутање (при­

зар речца Ј. а. у уnитно-узвичним ре чеnицама , за истица­

исказује сумња, хиnотетичност : ваљда, биће.

Заради тога смо их позвали . б. за исказивање узрока, раз­

зарадити, зарадйм евр.

запутити се, запутйм се евр . nоћи , кренути неким путем, запуl'шурикати, -урйчём евр. nочети nућnурикати, огла­

-

лога: због.

упутити се.

шина на узвисини .

о/юга што је заравњ еnо .

навати и заравњавати.

nуnити , добијати nуnољке.

запух М

1. особина

предео , зараван .

где су два органа срасла, сраслина . зарастати, зарастам несвр . према зарасти . зарасти (зарасти), -астём евр. 1. густо обрасти , прекрити се (биљем, длаком): - у траву. 2. залечити се, замлад ити се (о рани).

ЗАРАТИТИ

-

заривати (се), зарйвам (се) несвр . према зарити (се).

заратити, -им (заратовати, -tyјём) СВр. 1. nочети ратовати , ступити у рат . 2. фиг. завадити се с неким, заузети оnречан став:

-

заридати, -ам свр. nочети ридати, заnлакати.

са свима на послу.

зараћен, -а , -о који ратује, који је у ратном стању: зара­ ћене стране.

зарикати, заричём свр. nочети рикати (о говечету, лаву, јелену и др.). зариљати, зариљам свр. nочети puљaти.

зарачунавати, -унавам несвр. према зарачунати.

зарииути (се), -нём (се) свр. в. зарити (се).

зарачунати, -ам СВр. уписати у рачун , урачунати; урачу­

нати више него што треба . о

-

се начинити грешку, погре­ о

зарашћивати, -ашћујём несвр. в. зарастати. зipђалост, -Qсти ж стање онога што је зарђало.

зipђао, -ма, -о (зщ'>ђао , -ала, -о) на коме се нахватала рђа, захваћен рђом: зарђали кључ. зарђати, -ам СВр. а. прекрити се рђом , добити на себи рђу;

-

Знање

заревати, -вём СВр . nочети ревати, зањакати (о магарцу).

заредати, зарёдам СВр. в . заређати. заредити, зарёдйм свр.l. в. заређати . 2. кат. дати некоме чин, звање редовника, свештеника . о - се каТ. добити, чин, звање ре­ довника , постати свештеник. зipёдом ПрИЛ . узастоnце, редом, заредице. заређати, зарёђам СВр .

1. nоћи,

кренути редом (од једног до

другог места , од једног до другог човека и сл.). 2. nочети се низати једно за другим . - Заређали празници сваки дан.

-

-

собу.

се в. зарити

1. бацати 2. сијати, блистати. (2) . -

зарити, заријём свр. 1. забости, забити (нешто оштро, шuљато): - нокте, - иглу. 2. укоnати, ути снути (у земљу); завући, увући : - руке у џепове, - главу у песак. о - се 1. забо­ сти се, забити се. 2. завући се, увући се: - се у рамена.

зарицати се, заричём се несвр. према зарећи се . заробити, заробим свр. 1. а. ухватити ратног противника и лишити га слободе, заточити: - војнике. б. nоробити, оку­ nирати. в. отети , присвојити; заnленити: - пушку. 2. nриву­ ћи nажњу, оnчинити, овладати неким сасвим. - Заробио ихје својом филозофијом. З. ухватити , nривезати . - Жене га за­ робише за руке. о - се довести себе у nотчињен, подређен по­ ложај; предати се сувише неком раду; лишити се свега: - се у оној кући;

-

се у оном селу.

заробљавати (се), -обљавам се несвр. према заробити (се).

заробљенйк, -ика м онај који је заробљен; онај који је лишен слободе, затвореник. заробљени ца ж жена заробљеник.

зарежати, -жйм СВр. а. nочети режати (обично о љути­

заробљенйчкй, -а ,

пса; одати звук сличан nсећем режању. зарез м

1.

а. место које је зарезано , засечено , зарезотина ,

засек; урезано удубљење, :жлеб: правити ножем зарез. б. nосе­ котина на телу, бразготина, ожuљак; бора, бразда. 2. а. ЛИНГВ . интерnункцијски знак (Ј, заnета. б. мат. такав знак за одвајање децимал них бројева од целих . З. геол . пукотина, усек

на стао деловањем воде.

свеmлосне зраке, оба­ Заре неонске рекламе.

Лице се зари.

заређивати (се), -еђујём (се) несвр. према заредити (се).

том nсу). б. фиг. проговорити, исnустити глас попут режања

-5

који се односи на заробљенике.

заробљеннштво с nоло.жај у коме се налази заробљеник, живот заробљеника; време проведено у ропству, у затвору.

заробљеност, -ости ж стање, положај онога који је заробљен , коме је одузета слобода . заробљење с заробљавање. заробљивати (се), -Обљујём (се) в. заробљавати (се).

зарезак и зарезак, -еска м дем. од зарез, рецка; зарез уопште.

заровашити, -овашим свр. обележити животињу зарезом, засеком (обично на уху) ради расnознавања; обележити , озна­

зарезiiљка ж в. зарезач.

чити неком видном белегом уопште.

зарезати, -ежём свр. 1. а. nочети резати, засећи. б. засеца­ њем начинити зарез, удубљење; делимично расећи; урезати, уклесати слова :

-

ножем у месо;

-

име у плочу. в. фиг. начи­

нити какав светлосни или зву чни ефекат, заnарати, севну­ ти: - очима . 2. заоштрити, зашuљ ити (неки предмет:) оловку. З. обележити, означити. о - се урезати се, усећи се; продрети. - Уже му се зарезало у месо . • -сеу душу ућ и удушу, у nамћ ење, заnамтити . зарезач, -ача м мала, једноставна направа с ножићем за оштрење оловака, резач .

зарезивати, -езујём 1. несвр. према зарезати. 2. разГ. (обично негирано) придавати важност (некоме), ценити (некога): не

-

зарити, зiiрим несвр. песн . сјавати :

шити у рачунању.

добити боју рђе. б. фиг. постати заnуштен , занемарен . језика му је зарђало .

413

ЗАРОШАВАТИ СЕ

никога . о

-

се несвр . према зарезати се .

зарезивач, -ача м в. зарезач; уп. зарезаљка . зарезотина ж в. зарез

(1).

зарећи (зарећи), зарекнём (заречём, заречём) СВр. 1. одреди­ - свадбу за недељу 2. заклети некога, узети реч од некога. - Мајка га је зарекла да не пије. о - се 1. дати реч, заклети се . - Зарекао се да ће цео дан ра­ дити . 2. једно другоме се заклети, узајамно обећати. З. нехо­ тице се изрећи у говору, одати се. ти , утврдити време за нешто:

зарешетати, -ам свр . nочети решетати , засути мецима ,

ватром (обично о митраљезу и сл.). зарзавати, заiЈЗавам несвр. према зарзати. зарзати, заржём свр . а. nочети рзати , зањискати. б. фиг. исnустити гл ас или звук сличан рзању коња .

зарнбати, зарйбам свр. жарг. услед јаког трења заnети при кретању, стати (о машинама, моторима и сл.).

заровити (се), -им (се) свр. в . зарити (се). зародити се, зародим се свр. 1. а. створити заметак, оnло­ дити се. б. добити пород, родити. 2. појавити се, указати се, настати; развити се .

зарозати, зар5зам свр. наборати , нагужвати, засукати, за­

дићи (рукаве, ногавице и др.): - панталоне, - ћилим. о - се 1. набрати се, срозати се; заврнути се. 2. разГ. расnлакати се гласно .

зароктати, зарокћём свр. nочети роктати , огласити се роктањем (о свињи, свињама).

заромињати, -ам свр. nочети ромињати, слабо nадати у ситним Kanљицaмa благо шумећи (о киши). зароморити, -им свр. nочети роморити, производити тихе сливене звуке; одјекнути ромором, забрујати. заронити, зароним свр. 1. а. загњурити се (испод nовршине воде), уронити: - у море. б. завући се, увући се: - у улице . в. фиг. удубити се у нешто, занети се нечим: - у мисли . 2. пото­ пити (у воду): - ведро у бунар. 3. затрпати, засути, nокоnати: - га у раку, - у јаму. о - се в. заронити (1).

зароњавати (се), -оњавам (се) (зароњивати (се), -оњујём (се» несвр. према заронити (се) . зароптати, заропћём свр. nочети роnтати, гласно изразити расnоложење изазвано тешким стањем, тешкuм nоложајем.

заросити, заросим свр. nочети росити (о роси , зноју и сл.) ; - се покрити се

nочети nадати у сит ним каnима (о киши). о росом, овлажити се.

зарошавати се, -ошiiвам се несвр. према заросити се.

414

ЗАРУБ

-

ЗАСЕЗА ТИ

заруб м поруб, опшив; руб, ивица .

засведочити јек . засвједочити, -едочим евр. потврдити

зарубак и за рубак, -упка м засечено А1есто, површина до­ бијена зарубљ uвањ е.м, засецањем. зарубити, зарубим евр. 1. начинити руб на нечему, поруби­ ти ; оивичuтu. 2. одсећи крај или врх нечега, одрубити: - др­ во ,

-

истинитост , веродостојност нечега; nосведо чити.

засвежити јек . засвјежити, -йм евр. (и безл .) п остати све:ж, хладан, зах.ладнети. - Ноћ је засвежнла . засвести (засвести), -ведём (засведём) евр. уобличити nра­ већи свод, прекрити сводом; уп . засводити.

прут.

зарубљен, -а, -о који је без оштрих врхова и ивица, затуnаст, заобљен.

зарубљеност, -ости ж особина онога што је зарубљено .

засветлети (се) јек. засвијетљети (се), -тлйм (се) евр. nоче­ ти светлети, одавати светлост ; заблистатu, засијати (о звездама , муњи и сл.). засветлуцати (се) јек . засвјетлуцати (се), -ам (се) евр . nо­

зарубљнвати, -убљујём несвр. према зарубити. зарудео, -ела, -о јек. зарудио, -.цјела , -о рад . прид . од за­ рудети (се) у атриб. служби: - вишња, зарудели образи . зарудети (се) јек . зарудјети (се), -дим (се) евр. nочети ру­

дети а. благо се заРУJt-tенетu , изменити боју услед зрења (о плодовима). б. облuти се ру.меним сјајем , заруменети се, благо се зацрвен ети; засјати руменим сјајем.

зарудити, зарудим евр. учинити руменим , облити руменилом . заруђнвати, -руђујём несвр . према зарудети и зарудити. заружити, заружйм евр. nочети ружити; nрекорети.

зарука ж (обично ми.) обећање момка и девојке за стуnање у брак; прсm еновање, веридба.

чети светлуцати, заблескати.

засвнњити, засвињим евр . пеј. што као да су ту биле свиње.

зичком инструменту) . б. фиг. зазвиждати, заф ијукати (о

предм етима који се брзо крећу, о јаком ветру и сл Ј . засводити, засводим евр. и неевр. nрекри(ва)ти сводом, уоб­ личити , уобл ичавати nравећи свод: - излаз. о - се уобл ичити се, уобличавати се као свод.

заруњавити, -уњавим и заруњавити, -им евр. постати ру­ њав , длакав, закос.матити . зарутавео и за рутавео, -ела, -о јек. зарутавио и зарута­ вио, -вјела , -о којије постао длакав, .маљав, којије обрастао длака.ма , мшьа.ма; уп. зарутавити. зарутавити , -утавим евр. постати рутав, обрасти длака­ ма, маљаJt-ta .

заручан, - чна , -о 1. исnуњ ен нечим , заузет: односи на заруке, вереничкu : - прстен.

-

суд.

2.

који се

заручење с зарука , веридба.

женидбу или удадбу:

-

за лекара. о

-

се обавезати се узајамно

за стуnање у брак, верити се.

заручнйк и заручнйк м онај којије заручен, верен, веренuк. заРУЧНИlta и заручница ж она којаје заруч ена, верена, ве­ реница .

заручничкй и заручничкй, -а, -о који се односи на заруч­ нике, вереНИ'lки:

-

засвођивати, -6ђујём несвр . према засвод иmи . засврбети и засвiJбети јек. засврбјети и засвiJбјети nочети сврбети (некога), иза.звати осећај свраба (некоме). засврдлати, -ам евр . 1. nочети сврдлати; nоч ети nродира­ ти, заривати се у нешто као сврдло. 2. фи г. nоч ети иза.зивати

бол, зажигати; nочети гристи , тишmати . о забити се као сврдло.

засад м 1. место на коме су засађене биљке 2. заса ђена биљка; бшье , дрвеће, растињ е.

(парк, воћка).

засад(а) и засада прип. у ово време, у овом

mpellymKY; за

овај моменат , за извесно време .

засадити, засади м евр. 1. ставити засад у земљу, посади­ ти: - воћку. 2. забости у усправан положај, nобости, зарити:

-

штап у снег. о

-

се зарити се, усадити се .

специјализован :

-

1.

посебно, одвојено.

их је све засебице. 2. једно за друzu,и , узастОf1НО. засебице није излазила .

засебност, -ости ж особина и стање онога што је засебно , засевати, засёвам јек. засијевати, засијевам евр. почети севати (о А1уњи, фиг. о очима). засевнути, засёвнём јек . засијевнути, засијевнём евр. си­ нути , блеснути, засветлети .

засегнути, засёгнём nружuти се, допрети , досегllути : заћи, продрети : - превисоко; - у државнич.ке послове . заседа (заседа) јек. засједа (засједа) ж l. скривено место nодесно за изненадан напад , заклон, бусија . лазе у заседи (1).

вати јек. засвједочнвати, -6чујём несвр. према засведочити .

2.

они који се на­

заседавати јек . засједавати, -едавам несвр . в. заседати

(1 , 2).

заседање и заседање јек. засједање и засједање е гл . им. од заседати, засједати . 2. већање, састанак, седница скуn­ штине, одбора и сл.; период у коме заседа н еко такво тело.

заседати, засёдам и заседати, -ам јек. засједати, засјёдам и засједати, -ам неевр. 1. држати састанак, седницу, већати .

2.

заузимати место у заседи :

-

по путевима .

сто

засвагда прип. за сва времена, заувек.

Примио Три дана

онога који је засебан; особеност , сnецифичност .

за саљати, за саљам несвр . према засолити.

засведочавати јек . засвједочавати, -6чавам и засведочн­

-

засебно (засебицё и засебицё) прип. одвојено , посебно; са­ мостално , незави сно. - Смештени су засебно у собе. Свака комисија радила је засебно .

заузuмати какво место, nоложај.

засамарити, -амарим евр. ставити СG..1Иар, осамарити (коња,

се зариmи се,

школа .

засебицё и засебицё прип.

засађнвати (се), -ађујём (се) несвр. према засадити (се).

магарца).

-

засебан, -бна, -о 1. који постоји самостално , одвојено од других, посебан : - сто , - књига. 2. који има по себну намену,

прстен .

зарф м тур. н ар. метални држач за шољу, чашу и сл.

Небо се засводило.

засвођење с уобли чењ е у свод.

заручнвати (се), -рУчујём (се) несвр. према заручити (се) . заручити, заручим евр. 1. заnремити, заузети (неки суд, врећу) : - шерпу. 2. U Сllроситu девојку, верити; уговорити нечију

-

засвође е кров или тавш/Uца овалног обл ика , свод.

заруменети јек . зарумењети, -еним евр. в. заруменети (се) .

заруменити, -уменим евр . начинити руменим, обојити у

не­

засвнрати, засвирам евр. а. nочети свирати , изводити ме­ лодију на неком инструменту; огласити се, за.зву чати (о му­

укра СIIИМ веЗОА1 ш/и ознакама чинова.

рум е н о.

не­

пристојно; одати се недоличном животу.

зарукавље и зарукавље е доњи, поврнути део рукава са

о - се а. п остати румен , добити РУА1ену боју. б. зацрвенети се, зајапуриmи се (у л ицу) .

1. заnрљат и , упрљати 2. учиl/ити нешто ружно ,

4. застајати , запињати у грлу

-

3. запоседати,

Како ко долази заседа за

(о залогају) .

заседети се јек . засједјети се (засједити се) , -дим (се) остати дуже времена седећи , уседети се. времена неудата, неожењен .

2.

заседнути јек. засједнути, -днём евр. в. за сести. засезати, засёжём несвр. према засеmути .

1.

остати дуже

ЗАСЕЈАВАТИ

-

засијавати·, -иј авам I/есвр. према засUјати .

засејавати, -ејавам јек . засијавати, -иј авам несвр . према засејати.

засијавати 2

засејати јек . засијати, -јём СВр. а. расути семе по земљ и да би никло; посути семеном , посејати : - њиву. б. посејати бак­ т ерије ради добијања кул туре. засек јек . засјек м засекотина, усеклина; посекотина на т елу, бразготина . засека и засека јек. засјека и засјека ж препрека начињена од посе ч енux стабала и грања.

засијати

засекотина јек . засјекотина ж бразготина , посекотина на

засннути, засйнём евр . в. за сUјати . се одједl/ОМ сипау кош замлевење.

засипати (се), -ам (се) и -пљём (се) несвр. према засути (се). засипнй, -а, -о који се односи на засиnањ е:

заселак, -ёлка и -еока м (засеље с) мало, издвојено насеље

засен јек. засјен м И засена јек . засјена ж в . засенак засенак јек . засјенак, -ёнка м

1.

(1).

губитак ocвemљeHocти

услед какве пр епреке; слабије o cвemљ eH простор , иза какве

з акло н , препрека просипању светлости;

. •

бацити у засеиак потиснути у страну,

надмашити нечији успех, сл аву и сл. "асти у засенак изгубити з начај, доспети у подређ ен nоложај. засенити јек . засјенити, -йм и засенити, засёнйм јек . за­ сјенити, засјёнйм (засенути , -нём и засенути , з асёнёмјек. за­ сјенути, -нём и засјенути , засјёнём) свр. 1. а. заклонити извор светло сти , замрачити : - сијалицу. б. заштитити каквом препреком од ја ког сунца , светлости и СЛ. ; обухватити сен­ ком, заклонити : - рукама очи ; - кућу дрветом . 2. фиг. а. учи­ нити н евесел им , помра'lити : - душу. б. надмашити н е чији успех , прет ећи I/ екога : - славу великог писца . 3. заслепити

-

1. покрити

сенком, за­

сенити : - очи. 2. потиснути , претећи, надмашити : 3. учинити тш.шuм какав предмет , осенчити .

заситити, -йм евр.

1. учинити ситим; утолити глад: - глад­ 2. фиг. задовољити (нечију жељу, I/агон и сл) : - радозна­ лост, - пожуду. о - се 1. постати сит; најести се. 2. фиг. а. за­ довољити се, испунити жељу, тежњу: - се музике, - се бурна живота. б. изгубити жељу, вољу: - се свега . 3. иСПУН. ити се не­ чим. до највеће мере, примити у себе неку материју: - се кише. засиliавати (се), засићавам (се) несвр . према заситити (се); уп. засићивати (се). засићеност, -ости ж

1. стањ е онога који је заси ћ ен , онога 2. а. стање у коме је нека материја испуљ е­ прожета l/eKOM другом материјом (или силом) до највеће

што је засићено .

на, могућ е мере; стање у којем је н ека мат ерија nрим. ила у себе неку другу материју (или силу) до извесне мере: - раствора киселином , - ваздуха водом (влагом). б.јачиl/а, инт еюит ет (о бојама). засићење е в. за сићеност.

Сцеволу.

(се); уп. засићавати (се). засиliивач, -ача м комора на апарату за газирање пића у којој се врши засићивање, растварање угљен-диоксида у пићу.

засењеност и засёњеност јек. засјењеност и засјёњеност,

засјајати (се) и засјајнти (се), -јйм свр. в. засијати (се) .

-ости ж особина ил и пол ожај онога што је засењеl/О , онога

засјактати (се) и засјактити (се), -тйм (се) евр. в. засјати (се).

којије засењен , сенка .

засењење јек . засјењење с

салату.

засиliнвати (се), засићујём (се) несвр. према за с итити

засёнчити јек . засјёнчити, -йм свр.

2.

засјати (се), -ам (се) евр . в. засијати (се).

1. стање у коме се налази оно што

м ед. тамније л-tесто на рендгенском снимку.

заскакати (се), заскачём (се) несвр. према заско чuти (се) .

засењнвати јек . засјењнвати, -ењујём несвр . према засе­

заскакнвати, -акујём несвр. (уп. заскакати и заско'lИТИ)

нити.

падати, наваљивати; наваљивати скачући . о

засести, заседнём (заседём) јек. засјести, засједнём (засје­ дём) евр . Ј. а. сести (с намером , на дуже време), посадити се:

nоскакивати .

-

за књигу. в. задржати се негд е седећи на седељци: - у кафани. 2. а. доћи на н еки положај, власт: - у министарске фо­

теље. б. сместити се, настанити се:

3. почети заседати; почети седницу. 4. заузети положај, бусију: - стазе и богазе . 5. застати у грлу, једњаку (о залогају). 6. узјахати, појахати : - коња . 7. заћи (о Сунцу) .

-

у Београду.

засећи, засе'lём јек . засјећи, засијечём евр .

1. а.

посећи, по­

резати оштрим пр едметом ; зарезати: - ножем по руци ; гнојно место . б. фиг. ући , продрети : - у економију. 2. усећи ,

();

т ело).

-

Конопац му засекао руке .

3.

одсећи крај,

врх нечега; поткресатu: - брке. 4. закрчити, препречити: путеве . 5. пресећи , прекинути (у говору) . - Што год кажеш, он

те засече . о

-

се усећu се, урезати се (о борама на л ицу).

засецати (се), засёцам (се) јек. засијецати (се), засијецам (се) несвр. према засећи (се). заснвети (се) јек. заснвјети (се), засивйм (се) евр. почети сивети, добити сиву боју. засигурно ПРИJl . сигурно , nоузд аl/О, извесно . засизати, - ижём неевр . зал азити , задирати (у нечији жи­ вот , I/ечије I/адл е.жности и сл ) ; мешати се, уnлитати се; уп . з асегнут и и засезати.

-

се

I/a1. скакати ,

2. залетати се ради скока; затрчавати

се; ска­

кати из залета.

за један сто . б. сести за неки посао , прионути на неки посао :

урезати

шљунак.

нога .

(очи) јако.М светло шћу.

је засељ ено, сена .

-

засирliетити, -йм евр. усути сирћета, зачинити сирћет ом:

засемеиити јек . засјеменити, -йм СВр . оnлодити семеном ; размножити се (о корову).' - земљу.

2.

2. кол ичина жита која 3. смет снега и сл., намет .

засип м нар. Ј. в. acmмa; уп . сипња.

у саста ву сел а; сеоце .

штит на светиљ ци

в. засејавати .

засејати.

засИктати, засикћём евр. а. почети сиктати (о змији, гуса­ ну и др. животињама, фиг. и о ватреном оружју). б. почети сиктати, проговорити , рећи сиктаво, шиштаво (о људима) .

кожи, ткиву; О.жuљак.

препреке, сенка .

UeK.)

UeK.) в .

засијати (се), -ам (се) евр. почети сuјати , за светлети , си­ нути (о ватри , светлу, се чиву и сл) .

засеклина јек . засјеклина ж засе чено место, зарез; усек, засек .

415

ЗАСЛАЋИВАЧ

заскакутати, -акућём (-Утам) евр. почети скакутати. заскнчати (засквичати), -йм евр . почети скичати (обично о свињи, псу и др . животињама) .

заскок м скок са залетом, скакање; напад. заскорупити (се), -орупйм (се) евр. покрити се скорупом или ка квом кором , скрамом и сл.

заскочити, заскочйм евр. 1. изненада опколити, заобићu ; заобилажењем претећи, пресрести. 2. извршити препад , на­ пасти. - Бојао се да га неко иза грма не заско'lИ . 3. појахати , узјахати: - коња . 4. скочити, поскочити . - Жаба за њим за­ скочи.

4.

прекинути у ре чи, у говору:

-

усред разговора. о

-

се залетети се; поскочити.

засладити, засладйм евр. 1. учинити слатким , дати нече­ му сладак укус : - кафу. 2. фиг. учинити npujaml/UM, радосним:

-

живот,

-

будућност.

3.

појести нешто слатко (после оста­ - се појести нешто слатко; по­

л ог јела): - ручак, - уста. о стати пријатан , угодан.

заслађнвати (се), заслађујём (се) несвр . према за сл адити (се) . заслађИвач, -ача м средство за заслађивање (кафе , чаја , колача и др.).

416

ЗАСЛАЊАТИ

-

ЗАСТАЈАТИ (СЕ)

заслањати, -ам несвр . према заслонити.

заснitвач, -ача м онај који нешто заснива, ОСltuвач .

заслањен, -а, -о агр. који има сувише соли у себи (о земљи­

заснов м план, зам исао, идеја.

шту) .

заснованост, -ости ж својство онога што је засновано,

заслепети јек . заслијепјети, -пим СВр . 1. постати слеп, об­ невидети , ослеnети (за тренутак) . 2. изгубити контролу над собом; заљубити се:

-

у мржњи;

за девојком.

-

-

очи .

2.

1.

навести па криви пут,

преварити, оnсенити; залудети. заслёпљеност јек. заслијепљеност, -ости ж стање и осо­

бина онога којије заслепљеn, онога што је заслепљено, обl/е­ виделост ; претерана занесеност у I/ечему. заслепљив јек. засљепљив, -а, -о који заслепљује:

засновати, заснујём свр. 1. поставити темеље нечему, осно­ - нову српску књижевност, - цркву. 2. узети нешто за

вати:

заслепити, заслёпйм јек. заслијепити, заслијепйм СВр. учинити привремено слепим :

основаност.

-

сјај,

-

сунце.

заслепљИватијек. засљепљивати, -епљујём несвр. према

основицу својих закључака . књижевну анализу. о

се на нечему:

заслииавити, -инавйм и заслинавити, -йм СВр. в. заслинити . заслинити, -йм СВр. пустити слиl/е, nочети слинити; фиг. nочети плакати.

заслон м 1. предмет који нешто заклања, nреграда, заклон. 2. заклон на ЛCl.hmи који штити од јаке светлости, абажур. 3. ucmypel/U део капе, качкета, штитl/ик . заслоиити, заслонйм СВр.

1. учинити да нешто буде заклоње- рукама 2.

110 од погледа , светлости и сл., заклонити, скрити: заштитити:

-

очи .

заслуга ж 1. поступак који доноси оnшту корист, KOPUCI/O дело , велики допринос (I/ечему): орден за заслуге, приписати

у заслугу.

2.

зарада, nакnада у новцу за рад, плата .

-

Издр­

заслужан, -жна , -о који има заслуга за нешто , који је додостојан , вредаl/ :

-

човек,

заСЈlужено прип . по заслузи, са заслугом:

-

-

за признање. добити.

заслуживати, -ужујём несвр. према заслужити.

заслужити, заслужим СВр . 1. зарадити , добити награду за одговарајући поступак; стећи право на нешто, бити достојан I/ечега: - пажњу ; - награду. 2. придобити, стећи нечију накло­ пост, љубав : - нечију љубав. 3. зарадити: - за хлеб деци. заслужнйк м оnај којије заслужан, који има заслуге. заслужност, -ости ж особина онога који је заслужан (за не­ што). засмејавати (се), -ејавам (се) јек . засмијавати (се), -иј авам (се) несвр . према засмејати (се). засмејати јек. засмијати, -јём СВр. навести некога на смех, нагнати на смех. о

-

се nочети се смејати, насмејати се.

засметати, засмётам СВр. nочети сметати; омести. 2. не задовољити нечији укус, схватање; изазвати непријатност, нелагодност . - Засметао му је дезен на корицама . засмолити, засмолйм СВр. nремазати смолом; залеnити смолом . - Флаше треба зачепити и засмолити . засмрадити, засмрадйм и засмрадити, -йм свр. испунити,

загадити смрадом, непријатним мирисом:

-

собу дуваном .

засмрдети и засмјщети јек. засмрдјети и засмјщјети, -дим свр . 1. nочети смрдети , завоњати . 2. фиг. појавити се, nриви­ рити досађујући. - Тај свуда засмрди . засиежити јек. заснијежити, -йм безл. nочети снежuти, nочети nадати (о снегу).

засиивати, заснивам несвр . - цркву, - задругу.

оснивати : љити :

-

мишљење на

1. постављати осnове нечему, 2. узимати за основицу, теме­ чињеницама . о - се 1. почивати на не­

чему, темељ ити се. - Патриотизам се заснива на осећањима ДУЖНОСТИ . 2. стварати се; успостављати се . - Заснивала се нова веза међу државама.

На тим принципима засновао је

се на реалним Дожнвљајима .

вају, затварају врата, засун, заворањ, мандал. засолити, засолйм свр .

1. зачинити

сољу, nосолити; јаче

осолити: - воду, - салату. 2. фиг. nроткати алузијама, зачинити шалОМ . - Он кад прича увек мало засоли. 3. фиг. liанети пакост, наудити, nодвалити. - Он ће му добро засолити . засољавати, -ољавам несвр . према засолити. засољеност, -ости ж својство онога што је засољеnо, сла­

ноћа; степен сланоће. засопити се, засопйм се свр. задихати се , задахтати се, задувати се. засоптати (се), засопћём (се) свр. nочети соnтати, задихати се, задахтати, задувати се . заспiiлост, -ости ж стање онога којије заспао; nосnаност , дремљивост.

заспао, -ма , -о рад. nрид. од засnати у атриб. служби :

-

госпођа, заспале шуме.

1. утонути у саn, уснути; фиг. престати 2. престати бити активан ; заnарложити се . • - вечним сном умрети. - као заклан (као јагње, као мртав, као заспати, заспйм свр.

живети, умрети .

клада, као топ) чврсто, дубоко засnати. заспивати, заспйвам несвр . према засnати.

жавао гаје од своје заслуге .

npUl/eo I/ ечему;

-

се настати, установити се; основати

засовница и засовница ж полуга, шиnка којом се осигура­

заслеnити .

заслепљиво јек. засљепљиво прип. тако да заслепљује, блештећи, блештаво: - бео , - сијати.

-

-

засрамити, засрамим свр. учинити да неко осети срам, по­ стидети: - родитеље . о - се nосрамити се, постидети се . засребрити (засребренити) (се), -йм (се) свр. засветлети, заблистати као сребро.

засрести, -етнём (-етём) свр. (некога) nресрести; срести . о

-

се срести се.

засретати, засрећём несвр . према засрести . засрљати, засрљам свр . nочети срљати, креliути срљајући . застава и застава ж 1. платно у боји или у бојама nричвршћено на копље, као обележје, симбол народа, нације, државе, организације и др., барјак: српска -, државна - 2. фиг. вођа, предводник; вођство, nредводништво. 3. фиг. симбол идеје, идеологије која окупља људе: - социјализма . 4. nрамен дима , nрашине и сл.: - дима. 5. место на дну стола наспрам nроче­ ља, зачеље: сести у заставу. 6. западни део неба при заласку сунца . • бела - знак предаје. прелазиа - заставица као знак по­ беде у такмичењу преузета од ранијег победника. дигнyrи, раз­ вити и сл. заставу покренути акцију за нешто. држати (високо)

заставу бити на челу, бити вођа. застава на пола копља знак жа­ лости. под заставом (бити) бити у војсци, служити војску.

заставити (се), -им (се) свр. в. зауставити (се). заставица и заставица ж дем. од застава: црвена лазна

- , пре-

- , сигнална -.

застављати (се), -ам (се) несвр. према заставити (се) . заставнй и заставнй, -а , -о који се односи на заставу

(1) .

заставнiiк и заставнйк м 1. онај који носи заставу у све чаним приликама , барјактар, стегоноша. 2. фиг. предводник, во­ ђа; представник: - цркве; - пишчевих идеја . 3. вој. највиши nодофицирскu чин у војсци. заставнйчкй и заставнйчкй, -а, -о који се односи на за­ ставнике.

застајати, -јём несвр. према застати. застајати (се), -тојйм (се) свр. остати негде дуже времена, задржати се.

ЗАСТАЈКИВАЛО

застранити, застраним евр .

застајкивало с И М (МИ. с) онај који често застајкује (у хо­ ду, говору и др.). застајкивати, -ајкујём неевр.l. заустављати се с времена на време, nовре.мено застајати : - код сваког излога . 2. (некога) за­ устављати, задржавати: - волове. застаклити , застаклим евр.

стаклом.

2.

1.

ставити стакло, затворити

в. застаклити (се). о

-

се засијати се као стакло

(о ОЧUJl1а и др.). застакљивати (се), -акљујём (се) (застакљавати (се), -акља­

вам (се)) н есвр. nре.ма застаклити (се) . застално и заст3.rIНО прил . в. заувек: населити се негде

-

кола; кратак

застрањеиост, -ости ж особина онога који застрањује, за­ страњ ењ е.

застрањење с Ј. скретање с пута . 2. скретање од основ­ не мисли, од суштине; заnадање у грешке, заблуде. 3. заблуда , обмана, nогрешка . застрањивати, -ањујём несвр . према застранити .

-.

застрањивач, -ача М онај који застрањује (у не че.му) . застраш8вати (се), -ашавам (се) неевр. в. застрашивати (се).

-.

застрашеио ПРИП. са страхом, nреnлашено, уnла ш ено .

застаревати, -арёвамјек . застаријевати, -аријевам несвр.

застрашеност, -ости ж стање онога који је застрашен .

према застарети и з астарити .

застарело јек . заста рјело ПрИЛ . несаврем ено , немодерно, архаиЧIЮ , старйн ски: делује

застрашење с застрашивање, nлашење.

-.

застрашивати (се), -ашујём (се) несвр. nре.ма застраши­

застарелост јек . застарјелост, -ости ж

1.

стање, особина

онога што је застарело , што је престало важити. 2. правн. губитак неког права, овлашћења, односно престанак деловања правних послед ица услед истека одређеног законског рока.

ти (се) . застрашити, -им евр. испунити страхом , уnлашити . о

старети у атриб. служби; уп. застарити:

-

застрашујуliи, -а, -ё који улива страх, застрашује:

изаћи из употребе, обичаја, моде и

2.

3.

постати трајан , хроничан

(о болестUJl1а) .

застењати, засте њём евр. nочети стењати (од бола, муке, невољ е и сл.).

за стидети јек . застидјети, -дим евр . изазвати код некога осећање стида , постидети. о - се осетити стид, постидети се, nо срамити се.

застиђеност, -ости ж стање онога који је застиђен , стид. застиђивати (се), -иђујём (се) несвр. према застидети (се). застирак, -ирка М прекрива ч , застирач .

погодити стрелом; погодити, убити ватреllUJl1 оружјем ,

застирач, -ача М

1.

nростирка , ћилUJl1, т епих.

нешто прекр и ва: ледени

3.

2.

nрекривач

слој, наслага која

(1) . -

у раз­

воју пољопривреде .

(1), којијеу вези сазастојем.

застопални, -а, -о који припада корену стопала:

-

кост.

tarsus .

застопцё I1рИЛ . в. узастоnце.

1. завеса

на прозору, међу деловuма собе, на позор­

ници и сл., закл он: спуштени -, пожутели -. 2. застирач, nро­ стирка, ћWlUМ ; прекрива ч, столњак. 3. штит на ламnи, аба:ж:ур . 4. слој, наслага која нешто прекрива : - зеленила, - тла. 5. пар. ке­

6.

ној. претходница, извидница, заштитница .

засторак, -орка М а. застор, завеса . б. застирач , nрекри­ вач; nокривач .

застравити, застравим евр. испунити стравом, страхом,

-

фазана.

2.

бацити , пустити стрелу.

застремити, застрёмим евр. nочети стремити. застрепети јек . застрепјети (застрепити), -пим евр. осетити стреnњу, nочети стреnети .

застрёти јек . застријети, застрём евр . покрити , прекрити

(чUJl1) ; сакрити од погледа, заклонити:

-

-

чаршавом ;

-

лице . о

се покрити се, прекрити се .

застриliи, -ижём евр . 1. делимично острићи, nодсећи: 2. nочети мицати (ушима, брцима и сл.).

-

реп

ждребету.

заструг М (з1iструга ж) дрвени суд , здела с nоклоnцем , чанак . застругати, застружём евр .

1. nочети стругати . 2. фJoLг.уте­

ћи , стигнути.

штрчати , истаћи се изнад нечега. застУдети јек . застУдјети, -дим евр . безп . захладнети , зази­ застУпати, заступам неевр.

застоја . б. прекид делатности, стагнација; учмалост:

застопаље с анат. корен стопала,

-

мити .

застој, -оја М а. привремени прекид неког кретања: ићи без

з8стојии, -а, -о којије узастоју

орла;

застрчати, -чИм, застршати и застршити, -шим евр . nочети

-, земљани -.

застирка и застИрка ж в. застирач

-

заструјати, -јим евр . nочети струјати.

застирати (се), -рём несвр . према застрети (се). за делове намештаја . б. завеса, застор .

пуц­

-

литица .

застрелити, застрёлйм јек . застријелити, застријелим евр .

1.

1. привремено пре­

кинути кретање, зауставити се; задржати се; прекинути де­ латност . б. заостати у развоју: - умно, - у развоју. 2. зате­ ћи, наћи : - доста света. о - се затећи се, наћи се, задесити се.

застрашити. о

-

устрелити:

застати, -нём евр. (аор. застадох и застах)

ц еља , nре.га ча.

њава,

правн . изгубити правну вредност,

важност, престати важити.

засто р М

застрашљиво ПРИП . в. застрашујуће . застрашујуliе ПРИП. изазивајући, уливајући страх, исnуња­ вајући страхом: деловати -.

застаривати, -арујём в . застаревати .

СЛ., постати н есавреА1ен.

се

застрашљив, -а, -о в. застрашујући.

методе .

застарети јек . застарјети, -рим евр. в. застарити .

1.

-

испунити се страхом, уnлашити се .

застарео, -ела , -о јек. застарио, -јела, -о рад. nрид . од за-

застарити, -им е вр.

1. nоћи странnутицом, скрену­

ти с пута; удаљити се, залутати : - у планину. 2. а. удаљити се од основне мисли, од суштине предмета , од главне т еме. б. nрекорачити утврђене норме; претерати , забраздити . - Тај је далеко застранио. в. погрешно просудити , пасти у заблуду.

застанак, -анка М привремени прекид н е чега, застој; за­ стајање, прекид:

417

ЗАСТУПНИК

-

се nрестрашити се, nр естравити се .

1. замењивати

н екога на неком

послу, привремено вршити неку дУЖllост : - у редакцији, - у председништву. 2. а. бити нечији оnуномоћени представник; бранити нечије интересе (у политици , на суду и сл.) : - двор; - сранку у спору. б. бранити неко мишљењ е, став; бити по­ борник неког схватања, идеје: - Хегелово учење ; - југосло­ венство .

3.

представљати, реnрезентовати .

заc-ryпити, заступим евр.

1. а. зоменити некога у н еком послу.

б. појавити се као нечији представник, правни заступник; устати у нечију одбрану. 2. зауставити , спреч ити : - воду, војску. 3. имати свог представника; узети уч ешћ е не.где. - На Копаонику су заступљене грабљивице. заступљеност, -ости ж присутност , присуство , nостоја­ ње, учешће, nредстављеност .

заступник М

1. онај који овлашћено заступа н е чије интере­

се, члан nредставничког органа власти , посл аник : општински -, страни - .2. привремени вршилац неке ду.жности, заменик .

3. заштитник, чувар: - народних права. 4. поборник, - тих идеја , - старије школе.

лица:

приста­

418

ЗАСТУПНИЦА

-

ЗАТВОРИТИ

заступница ж женска особа заступник.

затамнити, затамним евр. учинити тамним:

заступнички, - а, -о који се односи на заступнике.

затамњеи, -а , -о мукао, nригушен (о гл асу и сл.).

заступииштво е

затамњење е замрачеље, замагљиваље; нејасноћа .

1. привремено вршеље неке дужности, за-

ступаље, замељиваље; заступаље нечијих права и интереса;

зщuтита , nодрtuка . 2. тел о, орган или установа која заступа нечије интересе, nредставништво. 3. дужност и звање заступ­ ника.

4.

одбрана, заштита.

засузео, - ела, -о и засузио, -ила, -о пун суза, сузан: засузе­

затаНДЈ>кати, -андрчём и затандiжати, -андрчём евр. а. nочети тандркати (о заnрежним колима која се крећу по калдрми, о металном предмету који се котрља по /nлу и сл.). б. оштро, не­ пријатно зазврјати (о звону, неком металном предмету и др.). затапати, затапам неевр. заливати, натаnати (течношћу).

засузити (се), -им (се) евр . nочети сузити, напунити се су­

затапкати, -ам евр. nочети таnкати:

зама .

-

1. трn . nрид . од засукати. 2.увојит, вијугав: 3. заnлетен, замршен, нејасан: - реченица. 4. екепр . не­ згодан, особен: - човек. рог.

засуканост, -ости ж особина онога што је засукано.

засукати, з3сучем евр . 1. задићи, nосувратити, заврнути (рукаве, ногавu ц е и сл.). 2. а. заврнути , уврнути, уnрести: конопац. б. уфитwьитu , увити (бркове). 3.закренути, обрнути:

главу, - вратом . о - се 1. задићи, заврнути себи ногавице, рукаве и сл. 2. уврнути се, увити се; истањити се, смршати.

-

• -

р укаве nрионути на посао .

засукивати (се), -укујем (се) несвр. према засукати (се). засукљати, -ам евр. nочети сукљати (о диму, пламену и сл.).

ногама.

затарабити, -им евр. 1. огради ти или затворити тарабом .

2. разГ.

а. (нешто) затворити (радљу, локал, продавницу и сл.). б. (без допуне) престати радити (због баl/крота , лоших фи­ нансијских резултати и сл.). затаракати, -ам евр. nочети таракати , производити уче­

стале звукове.

-

Вагони затаракаше.

затарац, -арца м становник Затарја; онај којије порекл ом изЗатарја. затаћи (затаћи) и затакнути, затакнём евр .l. ставит и иза нечега , између нечега, заденути; nрикачити: - цигарету за уво, - за појас . б. увући, угурати: - руке у џепове. 2. дохвати­ ти, окрзнути .

заташкавати, -ашкавам несвр. nреАШ заташкати.

засумпорити, -им евр. nосути, дезинфиковати сумпором .

заташкати, -ам евр.

1. учинити да се lIешто не сазна , да не 2. потиснути, заборавити: - мисао .

засун м засовница , завор.

избије у јавност; сакрити.

засути, заспем евр.

затварати (се), затварам (се) и затварати, -ам несвр. пр е­ ма затворити (се) .

1. а.

испунити , затрпати, покрити (неку

рупу, отвор и сл.) неком сиnком материјом (песком, камељем и сл .). б. прекрити , nосути nовршину нечега: пут засут снегом. а. добро обдарuтu , наградити: - новцем . б. обасути nаљ­

2.

бом, зрнuма , nројектuлима и др.: - шрапнелима, - каменицама. в. nоч ети говорити брзо, обратити се некоме обиљем речи, изразима и СЛ . :

-

речима. г. nочети густо nадати (о снегу).

усути у воденички точак (жито) за млевење:

-

жито,

-

3.

МЛИВО.

засушивати (се), -:Ушујем (се) несвр. према засушити (се) . засушити , з3сушим евр. 1. постати сув, изгубити воду, влажност .

2. престати тећи,

3. престати

давати млеко (о крави и др.). о

-

се в. засушит и .

затабанати и затабати, -ам евр . nочети табанати, луnати затаја ж тајно присвајаљ е, утаја; затајиваље, скриваље . затајивати (се), -ајујём (се) несвр . према затајити (се) .

затајити, -им евр. 1. сачуват и у тајности , сакрити, прикрити: - истину. 2. кришом nрисвојити ,утајити , про невери­ ти. 3. изгубити ,110ћ нормалног функционисаља, отказати (о ОРУ:ж:iУ, моторним возuлима и сл.) . 4. не испунити очекиваља, 110дбацити. - Затајили су најбољи СПОРТИСТИ. о - се nритајити се, прикрити се.

заталасан, -а , -о прекривен благим неравнинама, валовит: равница.

заталасаllОСТ, -ости ж стаље онога што је заталасано. заталасати, -ам евр . 1. изазвати таласаље, покренути на - море, - пшеницу. 2. изазвати комешаље (у наро­ ду), nобунити; изазвати немир,узрујати: - балканске народе; - масе . 3. patuupumu се, nронети се као талас . о - се 1. пре­ крити се таласима, узбуркати се (о водеНОј маси). 2. nочети таласаљ е:

се покретати тамо-амо (о маси народа) . б. покренути се,уз­

3. раширити

-

После одлуке владе, народ се

се као талас; затреnерит и .

затаманити, -аманим евр. затрти, уништити:

-

војску.

затамнети (се) јек. затамњети (се), -мним (се) евр . постати таман , nотС/Аш ети.

рантин:

-

за псе .

брана пролаза:

-

2.

оно чиме се затвара какав отвор.

границе.

3. за ­ 4. мед. застој у избациваљу цревног

садржаја. затворен, -а, -о

1. трn .

nрид . од затворити (се).

2. који нема 3. у који

приступа, ограђен са свих страна : затворена кола .

нема свако приступа , доступан одређено'!>, кругу учесника; не­ достуnанјавности: - друштво; - седница. 4. који не открива своја осећаља и раСnОЛОЖ'еља , неnоверљив, уздр.жан : - човек.

5.

таман, загасит (о боји). затвореник, -нка м онај који издржава казну за твора. затвореница ж женска особа затвореник . затворенички, -а, -о који се односи на затворенике. ззтворено- као први део сложених придева показује да боја

коју придев значи има тамнији тон .

творено.

заталасавзти (се), -aciiвaм (се) несвр. према заталасат и (се).

немирити се, УСКОАlешати се .

затвор м 1. а. зграда, казнена ycmalloea у коју се затвара онај који је ухаnшен, осуђен; истраЖIIИ -. б. казна одузимаља сл ободе уз принудни боравак у одређеној про сторији . в. ка­

затвореиост, -ости ж особина или стаље оltога што је за­

затакнути в. за таћи .

заталаса.

затварач, -ача м оно чиме се нешто затвара ; механизам за затвараље.

nресушити (о извору, nотоку).

табанима.

-

-

затапшати, затапшем евр. nочети таnшати , nљескати .

тела.

засукан, -а, -о

-

собу.

ззтамњивати, -амњујём несвр. према зата.мнети.

ле очи.

засук м увијаље, увртаље; заокрет:

-

затворити, затворим евр. 1. а. довести у одговарајући поло­ жај врата, прозор, затварач и сл. да би се онемогућио излаз, улаз, пролаз, отвор на нечему: - врата, - рупу. б. склопити, за­ клоnити оно што је било отворено: - књигу, - писмо . В. об­ уставити рад, пословаље llеч ега: - радњу. г. фиг. у чинити не­ nристуnаЧllим, резервисаllим , закоnчати: - своје срце. 2. 3. сместити у одређен простор , одвојеll од спољ не стране: овце у тор. б. сместити у затвор, уха п сити . в. склон. ити на cuгyP1l0 место, закључати: - дневник у фиоку. 3. а. забранити, nреnречити пролаз; nресећи везе нечега са СnОIЫIUМ светом, блокирати: - границу, - аутопут, - Београд . б. принудити војном сил ом да се остане у ограниче1l0М nростору. 4. прекинути ток, nротицаље нечега: - воду, - саобраћај . 5. заклонити, за­ крилити: облаци затворише иебо 6. спојити два краја , саста­ вити у круг : - коло струје, - обруч. 7. ЗClлечити , ЗClцелити; зашити при операцији : - ране . Имао је рак, само су га отво­ рили и затворили. 8. проузроковати отежаllО nражљеље црева.

ЗА ТВОРСКИ

-

419

ЗАТОРНИЦА

о

-

nрuљубљујући се онемогућити по стојање отвора.

затињати, -ам евр. nочети тињати а. nочети слабо гор е­

-

Врата се с треском з атворише. б. изоловати се у н екој про­

ти , појавити се (о ва три , пламену и сл). б.11 0чет u се гасити,

се

1. а.

сторији , згради и сл. од других, од оних који су изван т е про­ сторије, зграде и сл. закључавајући , заклапајући врата unи на други начин : - се у куЬу. в. npeКZ/1lyти додир са широм средином, повући се: - се у себе. 2. заклоnити се, склопити се (о цвету) . 3. запушити се; зарасти (о рани) . 4. престати , прекинути се (о саобраћају).

5.

имати затвор, оnстипацију .

прекинути везу с HeKu.м .

• -

ослабити (о ватри и сл.). затирати (се), -рём (се) несвр. према затрети (се). затирiiч , -ача м онај који некога u.ли нешто затире, уни-

штава:

врата за собом

некоме уста онемогућити некога да

-

пчела,

-

осећања. рат.

-

затискати (се), затйскам (се) нсевр . в. затискивати (се).

говори. -очн у.мр ети . -очн пред нечнм пра ви ти се н еве шт , nре­

ћи преко не чега.

затискивати (се), -й скујем (се) несвр . nрe.JIШ затиснути (се).

затворскй, - а, -о који се односи на затвор :

болница ,

-

-

дво ришт е.

1.

затегнуто сmањ е, заmегнуmост; за­

т езањ е, Ilаnрезање не ч.ега услед грч ења, заm езања: мишићи на затегу, штра нге на затеги. 2. уст езање, одуговла чење: реhи

без затеге. 3. а. део неког уређаја unи опреме KOju.м се нешто учвршћује, спаја, сm еже и СЛ .; у.же за заmезање: кожна -, - је­ дра. б. клин и сл. којИА1. се зат ежући н ешто под ешава. затёгнут, -а, -о 1. трп.. nрид . од заm егнуm и . 2. заоштрен , непријатељски : затегнуте прилике, затегнути односи. 3. крут , закоnчан ,уздржан . зап\гнути, зiпёгнём е вр .

затиснути, -нём евр. (затиснух (затискох) , затисну (зат иште» 1. а. затворити какву шуnљину, рупу, отвор гурајући

1. размакнути

крајеве не чега да

(лук); OKUllymu, оnалuтu: - лук; - пушку. 3. в. затегнути се (1). а. стати одуговла чити , отегнути , одложити: - с плаћањем . б. от егнути се, одужит и се. - Киша затегла . Зима затегла. 5. упорно остати при одређеном ставу, заn ети . 6.јако се зачу­ ти , 02Ласити се продорно: - из свег гласа . о - се 1. ист езањем п остати Ilаnрегнут . - Кож.а на лицу му се затегла. 2. уредно , лепо се обући , дотерати се. 3. заоштрити се, покварити се (о односима).

4.

затёгнуто ПрИЛ. на затегнут начин , уздржано:

-

се држати.

затёПIУТОСТ, -ости ж стање и особи на онога што је затег­ нуто ; затегнуто непријат ељско стање, непрцјат ељски однос. затезати (се), затёжём (се) несвр . према зат егнути (се).

-

камата камата која се nлаћа на износе

варење:

затепати , -ам евр. nочети теnати , nочети говорити т е­

пајући .

-

букву,

-

дирек.

дланом уста,

димња к кр­

-

-

уши рукама ; - рану. 2. пр епреч ити , - степенице . 3. ути снути , ур и­

друм,

ти : - нокте у тело, - зубе у месо. 4. гурнути , ти снуmи н егде. о - се 1. а. за пушити се, зачеnити се (о цевUAШ и др ). б. за­ крчити се (о ауту). 2. увући се, завући се негде: - се у ћошак . затитрати и затИтрати, -ам евр. почети тиmрати а. 1I0чети вибрирати, затреn ерити. б. nочети nодрхтаваmи , задрхтати . в. поч ети се м ицати живо, н ем ирно , поч ети поигравати ; за ­

играти . г. почети н еуједна чено , трепераво светлети.. затихнути , -нем евр. утишати се, улtукнути , умири ти се.

затицати· (се), -ичем (се) несвр. према заmећи (се). затицати 2 , -ичём н есвр . према затакнути , за таћи . затишје е а. привремени престанак борби

u ратних опера-

ција: - на фронту. б. смањење, привремени изостанак пол и­ тичке, друштвене и др. активности , рада, заст ој: - у спољној политици , празнично

мир, тишина :

-

-, -

у привреди . в. мирно , тихо време ,

пред олују. г. закло њ ено место , заклон ; место

у рец и где вода споро тече . затиштати , -тйм е вр. nочети тuштати а. бити захва ћ ен болом u.ли сли ЧНUA1 непрц}атнu.м осећајем. б. (некога) 110чети мучити , изазвати бол u.ли осећај тегобе . зато ПрИЛ. 1. а. због т ога , из тога разлога, ст ога. - Доћи ће ми на вечеру, зато правим оволико јела. б. због т ога што , јер.

-

Кривила је себе зато што му је дала толики новац . 2. с друге - Има велику пл ату, али зато има и велике

стране , међутим.

•

свако зашто има своје зато све има свој узрок .

заток м И затока ж а. мањtl залив, затон. б. затворени, слепи рукавац реке unи nотока. в. затворени огранак н еке т елес н е

шуnљ ин е. г. овални урез у ободу л иста бu.љке.

затетурати (се) , -ам (се) ев р . nоћи , кренути т етурајући (се); изгубити равнотежу, повести се, занети се, nочети (се) т етура ти .

затеliи (затећи), зате кнем (затечем) евр. 1. а. доћи н егде код некога пре н его LUmO н еко u.ли нешто одатле оде; наћи , сре­ сти на одређ еном месту: - да једе ; - у кафани друга. б. наћи у одређенO.IН стању: - их неспремне . 2. догодити се, појави­ ти се у виду околности док је неко unи нешто на одређеном .месту. - У Босни их је затекао рат. 3. ухват ити IШ делу, изне­ надити : - у кра ђи . 4. у чинити да се неко нађе у чуду, довести у забуну . - Та н ас је вест затекла . о - се а. наћи се на одређеном месту, задесити се: - се у Београду. б. очувати се до одређе­ н ог времена . - Затекло се мало вина .

-

девојачку срећу,

сваку жељу. о

-

-

кост,

-

цели народ.

-

напредак. в. потиснут и ,

се nригушити се, н ес тати .

затомљавати (се), -омљавам (се) и затомљивати (се), -омљујем (се) н есвр. према затомити (се) . затон м зал ив (обично мањи).

-

лу к .

затонути, затонем евр. замочuти , потопити :

-

кашику у

воду.

затончиli м дем. од затон. затопити, зато пйм евр . 1. зал ити , нат оnити , наквас ити (нечu.м течнu.м) : - хлеб вином. 2. прелити , коюервuрати рас­ тOnљeHO.IН .машћу, лојем:

-

месо .

3.

затвор ит и, уч врстити

уопште неком pacтonљeHoM Аштеријом која се ст е.же:

вом.

4. замо чити , умо чити : -

-

оло­

рубље.

затопотати, -опоЬём и затоптати, затопћем евр. nочети тоnотати , затрупкатu, залуnати; почети LUУАЩО ударати ,

зат иљак, -и љ ка м задњи део лобање, 2Л аве, потиљак .

-

nригушити:

-

затонскй, - а, -о који се односи на зат о н :

затеliи (се) (затёћи (се» евр. в. зат егнути (се).

затиљнй, - а, -о који се односи на затшь ак:

затомити , затомйм евр. а. уништити , затрти :

б. упропастити :

затестерисати , -ишём и затестерити и затестерити, -тt':­ стерим евр . nоч ети т ест ерисат и , поч ети сећи т естером .

забубљати . део

мозга.

затйм ПрИЛ . после тога , потом; ocu.м тога, поврх тога .

-

Она је затим отишла. Има људи који ће доћи , затим других који су посл ал и телеграме .

-

затолити, затолйм евр . утол ити , утажитu (жеђ , 2Л ад).

заl'есатн , зате ш ём евр . тесањем обележити , засећи ; теса­ њ е.м зарубити, заравнати:

-

закрч ити (пут и сл):

трошкове око деце .

зателебатн се, -ам се ев р. раз г.l. заљубити сејако, зацоnати се. 2. забленути се.

с ла вину,

пом. б. прити снути , затворити; nритискаљ е.м спр е чити кр­

дође до напрегнут ости , истезања ; n овл ачењем н е чега што је на другом крају у ч врtићено изазвати нат егнутост : - ж.ице , конац. 2. а. тргнути , nовући: - руку. б. нат егнути , за пети

затезнй, - а, -о у ИЗр . н еплаћ ен е IШ вр е.ме.

-

унутра н е шт о, зачеnити , з апушити:

затёг и затег м в. за т ега . затега и затега ж

-

затИрiiЧКЙ, -а , -о који се односи на затирач е:

заторан, -рна, - о који затире,Уllиштава; страUЮII , је.зовит. заторнйк м онај који затире, тамани ,уништа ва. заторнйца ж она која затире, тамани , унuштава, упр о пашћује.

420

ЗАТОРОКАТИ

заторокати, -орочём свр . пеј. почети торокати, причати

-

ЗАТУПИТИ дити се, узнемирити се.

-

Све се у њему затресе .

•-

мрежу спорт.

постићи погодак, гол, погодивши мрежу (у играма с лоптом).

којешта .

зато цИљати се, -ам се свр. добити залет тoцuљajyћи се по

затрёти јек . затријети свр. в . затрти.

залеђеној, клизавој n.овршини .

затрештати, -тйм свр. почети тр ештати а. произвести

заточавати , -очавам несвр. према заточити. заточенiiк, -ика м онај којије за точен, затвореник; прог-

снажан тресак, буку; затутњати. б. громко , снажно засви­ рати, запевати и сл. ; заорити се, одјекнути. затрзати се, -ам се свр . почети се трзати .

наник , изгнаник.

затрка ж брз трк пре скока, бацања и сл . , залет: из затрке .

заточеница ж жена заточеник.

заТlжати се, затркам се и затрчём се свр. затрчати се, за-

заточенiiчкii, -а, -о који се односи на заточенике. заточеииштво с затвор, робија; заробљеништво; изгнан-

летети се; потрчати .

затркивати се, -iжујём се несвр. према затркати се.

ство, прого н ство.

затрљати, затрљам свр. поч ети трљати , nротрљати .

заточење с в. заточ.еништво.

заточити, заточйм свр. лишити слободе, затворити; изгна­ ти. о - се повући се од света, затворити се: - се у кућу. заточнiiк и заточнiiк м

зачэнити, затрнйм свр. заградити, опл ести трње.м :

плот.

заТIШУЛОСТ, -ости ж стање Оllога што је затрнуло, замр­

1. бран илац, браник, поборник,јунак:

храбри -. б. застУnllик, заменик (на мегдану): послати свог за­ точника на мегдан . 2. в. заточеник .

-

О - се обрасти трњем.

лост , у чм.алост .

затрнути, затрнём свр. а. утрнути, укочити се (у т елу) . б.

заточница и заточница ж женска особа заточник.

претрнути , преuеразити се (од страха и сл).

заточнiiчкii и заточнiiчкii, -а, -о који се односи на заточ­

затрнути, -нём свр.угасити , загасити (ватру, ПЛQAI.ен) . о ­ се угасити се, загасити се (о ватри , плам ену).

нике .

заточнiiштво и заточнiiштво с ство:

-

цркве .

2.

1. заштита,

-

затравнити се, затравнйм се свр. в. затравити се.

затро вати, затрујём свр. l. у чинити отровним., отровати; заразити каквом бол ешћу и сл.: - воду; - маларијом. 2. учинити

затрпавати (се), -рпавам (се) несвр . преАЮ затрпати (се) .

затражити , з атражйм свр . 1. обратити се коме са захтево)w, Аюл бо.м, жељом и сл. да се нешто добије, заискати , за­

вечеру.

2. запросити

(девојку) .

затракарати, -ам свр. залупати, затандркати , заклопарати. за"fракива"fИ, -акујём несвр . (некога) досађивати, омета­

ти , узн емиравати безначајним питањима, примедбама , н езатрапати, -ам свр. почети траn.ати (при кретању, у ходу) .

затiша"fИ, -3м свр. 1. засути какву рупу, предмет и сл., пре­ крити какву површину; закопат и ; сахранити: - јаму ; - зе ­ мљом; - мртваца. 2. пасти у великим кол ичиНQAfQ , нападати (о снегу). б. закрчити какав простор , какву про сторију. 3.

затребати, -ам свр. (обично безл . ) постати потребан, устребати. - Ако ти што год затреба, зови ме . затреперити, -йм свр . почети треперити: 1. а. почети чи­ нити ситне, убрзане n.окрете (нпр . олистузахваћено.м ветром) . б. бити захваћен л аким, једва приметним трзајима , задрхта­

ти , заиграти (о н еком делу тела) . в. задрхтати , уздрхтати, устрептати (од узбуђења, страха и сл .) . 2. а. зазвучати не­ ра вном ерно , испрекидано, дрхтаво (о гл асу или звуку уоп­ шт е) . б. засветлети испрекиданим сјајем, затитрати; засја­ јити, заблистати.

1.

в. затрептати

(1). 2.

-

се оптеретити се преко мер е:

-

в. за­

затрепта"fИ, затрепћём свр . 1. почети трептати (очима , трепавицама) . 2. в. затреперити . затрептe-rи јек . затрептјети, -тйм свр . затреперити, задрх­

штити, истребити, искоренити. о

затресати (се), затрёсам (се) н есвр. према затрести (се). затрескати, -ам свр . почети трескати, залупати; затре­ штати . о - се разг. лудо се заљубити , залудети се.

за"fреС"fИ (затрёсти), -есём свр. а. почети трести, задрмати: - главом . б. изазвати дрхтавицу. - Затресла га грозница. в. фнг. учинити lIест абилllим , lIесигурним: - краљу престо. г. пасти с Затресоше бомбе . о

трести , уздрмати се, задрхтати .

-

-

и з вештаЈима. о

-

се пропасти , уништити

се , искор енити се.

затрубити, -йм свр. поч ети трубити а. за свирати у трубу

или неки други дувачки инструмент . б. одати звук, огласити се трубљењем (о труби, аутомобилској сире1/и и сл) . затруднети и затруднети јек . затрудњети и затрудњети,

-днйм свр. постати трудна , бременита (о жени). затрупкати, -ам свр. почети трупкати .

затрчавати се, затрчавам се несвр. према затрчати се. затрчати се, -чйм се свр.

залетети се.

2.

1.

снажно потрчати , појуритu ,

фиг. непромишљено , на брзиllУ поступити .

затубаст, -а, -о в. затупаст . затУвити, -йм свр .утуви ти , запамтити. затУжити, -им

1.

почети тужити , закукати.

оплакивати некога , l/арицати з а неким :

тати.

-

-

се послом .

затрти и затрёти јек. затријети, затрём свр . потпуно уни­

затрапити , -йм свр . ставити у трап (кромпир и сл.).

треско.м , заорити се.

затрпаноcr, -ости ж стањ е онога што је затрпано; преоп­ терећеност.

претерано запо сл ити нечим, оптеретити:

чим неважmlМ.

затрепетати, -репећём свр. треперити (Ја и б, 26) .

фиг. загри­

затрованост, -ости ж стање онога којије затро ван, онога

затражива"fИ, -ажујём иесвр. тражити, захтевати .

-

2.

присталица .

рђав ут ицај, искварити, Yllemu раздор , зава д ити ; учинити неподношљuвUAI : - идеолошки ; - односе међу нацијама . о - се оболети услед унош ења штетнux материја , отровати се .

(се).

пен з ију,

-

затровање с затрованост.

затрављивати (се), -ављујём (се) несвр . према затравити

-

трп . прид. од затровати .

што је затровано; загриженост.

се зарасти у траву, обрасти травом .

затрављено прил. оn.чињено, са заносом; заљубљено.

молити :

1.

жен , задрт , заслепљен:

затравити, затравйм свр. 1. в. затравити се. 2. (некога) оп­ чинити, омађијати (n.ијући текућину од трава). - Виле га за­ травиле . о

затрован, -а, -о

покровитељ­

в . заточеништво .

се а. почети се

Земља се затресла . б. узбу-

-

2.

(некога)

девера .

затупаст, -а, -о затупљен, заобљ ен , туn :

-

врх.

затУпелост јек . затУпјелост, -ости ж cтт~ e онога који је затупео.

затУпети јек. затУпјети, заryпим свр . постати туп, оту­ пети (умно, духовно). затУпити, затупим свр. 1. учинити тупим, отупити: - ро­ гове, - нож. 2. фиг. учинити ограниченим , отуnити за здраво ра суђивање.

421

ЗАТУПКАТИ-ЗАУСТИТИ

затупкати, -ам евр. nочети туnкати:

-

заузети, заузмем евр.

ногама.

затупљеност, -ости ж стање онога који је затуnљен, онога што је затуnљено; отуnелост.

затупљивати, -упљујем несвр. према затуnити.

затУрати (се), затуРам (се) несвр. према затурити (се). затурити, -им евр. 1. а. ставити, nомерити., покренути уназад, забацити: - капу, - руке уназад . б. ЗaJItетllути, преба­

цити (преко paJIteHa): - торбу. 2. а. ставити нешто негде где се не може lIаћ.и , загубити : - новчаник. б. занемарити, запо­ ставити; lIаnустити; nотиСllути у други план: - зло у заборав, - бригу. з. а. увућ.и, завућ.и : - руке у џепове . б. заметнути , при­ крити: - траг, 4. ЗaJIl.етнути, заподенути: - кавгу, - разговор. о - се 1. нагнути се уназад, завалити се, забацити се: - се на наслону. 2. загубити се, изгубити се. з. заподенути се, отnо­ чети (о свађи , причи и др.). 4. упут ити се, кренути: - се у свет. затутњати (затутњети и затутњити), -њим евр. nочети тутњити, огласити се nоmмулuм jaKUМ звуком, тутњавом, грмљавином и сл. :

-

као гром .

богомољка,

-

присталица.

затуцаност, -ости ж особина онога којије затуцан.

а. крећ.ућ.и се уклонити се с види­

а. nроћи са стране, иза леђа (некому, нечему). б. скренути с одређеног правца; залутати: - с пута; - кроз планину. з. а.

2.

ући, ступити (у неки простор):

- у шуму, - у продавницу. б. упустити се у нешто (nроучавајући): - у анализу. 4. а. nоћи редом , заређати : - од куliе до куliе . б. раширити се, узети маха (о болести и др.). 5. ступити у одређено доба живота: у осамдесету годину. 6. фиг. упустити се у разговор . нокте в. под Iюкат. - у годнне остарити .

-

1. (некога) занети,

• -

за

оnчиllити:

-

чи­

трескати се.

заliурликати, -ћурличем , заliурликати, -ћурличем и за­ liурликнути, -ћурликнем евр. nочети ћурликати.

1.

а. престати говорити , ућутати,

умукнути. б. nосвађати се с HeKUМ. в. утишати се, nримирити се. о - се ућутати се, умукнути; утишати се . заliуткати, -ам СВр. приморати некога да ућути, ућуткати. заliуткивати, -)rтKyjeM иеевр.

1. несвр .

према заћ.уткати.

2.

nрестајати говорити.

-

се расnричати

се ћућ.орећи. заувар (заухар) ПРИЈ1 . нар. од користи , кориСll0.

-

Заувар је

нешто зарадити.

заувек јек . заувијек ПРИЈ1. за сва времена, засвагда; трајно, стално : добити нешто - , остати -. заударати, -ам несвр. а. одавати Ilеnријатан мирис, задах, САlрдети: - на зној. б. одавати неки мирис уопште: - на море. в. фиг. личити lIа нешто, nодсећати: - на старину. зауздавати (се), -узда вам (се) несвр. према зауздати (се).

1.

ставити узду коњу, мазги и сл.

обуздати (некога), потчинити својој вољи. о се, савладати се .

1.

тРIl . nрид. од зазети.

2.

-

2.

фиг.

се обуздати

заокупљен HeKUМ

послом , заnосл. ен. з. заинтересован за нешто , Ilаклоњеll нече­ му: - за кљигу и уметност. 4. разг. који lIије слободан, односно која није слободllа, који uмa девојку uли жену, односно која uмa момка

послове.

заузеliе с

W/ll мужа: -

1.

заузuмање, освајање (територије, места и

сл.). 2. узuмање, nрисвајање: бесправно

-

шуме .

заузимати (се), -ам (се) несвр. према заузети (се). заузимач, -ача м 01lај који нешто заузuма, осваја; 01lај ко­ нечега .

заузимљив, -а, -о готов да се заузме за нешто, предан, nо­ свећен нечему; nредузuмљив (у послу) .

предузимљ иво ст . заузлавати (се), -узлавам (се) несвр. према заузлати (се). заузлати, -ам евр. завезати у узао, у чвор :

-

марамицу. о

-

се завезати се.

зауларити, -уларим евр. сл.).

2.

1.

ставити, lIатаћи ул ар (коњу и

фиг. потчинити lIекога својој вољи , власти,утицају.

зауљити, -им свр. прелити, зачинити уљем: заумаи, -мна, -о којије ван

-

салату.

naJIlemu, неnој.мљив, безуман:-

заумити, -им евр. наумити; замислити. заумље с оно што је заумно; безумље.

заупокојенй, -а,

-

миса,

-

-6

којије намењ ен, nосвећен nокојнику:

-

помен.

заурлавати, -урлавам несвр . према заурлати. заурлати, -ам евр. nочети урлати ти (о вуку, nсу и сл. животињама).

1. заурликати, урликну­ 2. завикати, nовикати

СllаЖНШI, npoдoplIUМ гласом (обично при великом узбуђењу). з. огласити се продорно (снажнuм звиждуком , тутњавом и сл.) (о сиреllи, грмљавини, олуји и др.) . заурликати, заурличем свр. nочети урликати; уп. заурлати.

зJiyстава жзаустављање , задржавање; препрека .

заliуliорити, -им евр. nочети ћ.ућорити . о

зауздати, -ам евр.

2. за­

се неким женским радом.

заузетост, -ости ж 1. стање онога којије заузет , запосле­ ност: - у раду. 2. преданост lIечему, предузимљивост: - за

молитва,

заliутати, -тим евр.

-

nостара­

за свог земљака.

план, понашање.

нима. 2. в. заћорити се. з. nоћи, кренути некуда неnромишље­ но. - Куд си заћорио овамо? о - се јако се заљубити се, за­

заузет, -а , -о

нети се lIeкuм nослам, зарадити се:

-

заузимљивост, -ости ж особина онога који је заузимљив,

ка, замаћи иза н е чега: - за кућу. б. сnустити се испод хори­ зо нта (о Сунцу, Месецу). в. nроћи , ишчезнути (о лету, зuми).

заliбрити, заћ6рим евр.

се за сина;

-помагати.

заliаРЈlијати, -ам евр. nочети ћ.арлијати.

1.

-

заузимљиво прип. заузuмајући се, предано , nредузuмљ иво:

затУцати, затуцам н есвр. према затућ.и.

заliи (зiiћи), зiiђем евр.

1. заложити се да се нешто оствари , да lIеко успе; ти се о некоме, за некога:

ји нешто узuма, присваја; Оllај који се заузuма за некога, око

затуцан, -а, -о а. заостао, npuмитивall, ограничен: - сељан­ ка. б. УnОрШI у свом уверењу, Henonycmљив, тврдоглав; задрт :

-

1. а. сuлам, борбом освојити , запосести 2. а. раЗАtестити се, запосести, настанити се : - добре заклоне, - добре положаје. б. заnремити неки простор : - пола собе. з. npuмити lIеку дужност, функцију, положај; стећи: - место шефа катедре ; - почасно место у српској кљижевности. 4. ис­ пунити, одузети (време) . - Тај посао ми је заузео цео дан . 5. нар . упустити се у нешто, започети: - причу о вилама . о - се неку територију,утврђење и др. б. обузети (мисли, осећања).

девојка.

зауставити, -им евр.

1. а. nрекиllути, обуставити кретање

(некога, нечега): - коња, - кола. б. спречити отицање, исти­ цањ е: - крв. в. обуставити функцију неког оргаllа, неког ме­ ханизма: - рад срца, - МОТОр. 2. а. спречити некога у вршеlЬУ, извршењу lIечега; спреч ити да се нешто појави, да делује, об­

уставити даљи ток нечега: - разговор; - вест. б. задржати некога да остШlе тамо где је. з. задржати, Уllравити (поглед , очи, nажњу и сл.). о -се 1. престати ићи даље, стати ,заста­ ти: - се код једне продавнице . 2. остати негде извесно време, задржати се: - се неколико дана у Београду. з. обратити, по­ светити nажњу неКОАtе, нечему: - се на нечијим родољубивим песмама. 4. задржати се на некоме, нечему (о погледу, очuма). заустављати (се), -ам (се) несвр. према зауставити (се). зJiyставнй, -а, -6 који је у вези са заустављањем (који служи за заустављање, који показује заустављање и сл.): - трака,­ траг,

-

сигнал,

-

снага.

заустити, заустим евр. а. отворити уста у наАlери да се не­

што каже, nокушати рећи. б. nочети говорити па заћутати, прекинути се у говору, nричању још у почетку.

422

ЗАУШИТИ

заушке, заушака ж МН. мед. заразно заnаљење доушне :ж:лезде,

Parotitis epidemica . заушљивити, -им евр . пренети на некога уши, ваши. о - се добити уши, ваuш.

-

ЗАХУ ЈАТИ ље у неки проблем: песнички

заушити, -им евр . нар. ударити шамар, ошамарити.

зауший, -а , -о који се налази иза уха, ушију:

-

кост.

2.

1. (ретко у јд.

заушњак) место на глави

мед. в. заушке.

захватити, -им евр.

зафијукати, -ијучём и зафијукати, -ијучём евр . nочети фијукати (о nу/.Uчаним зрнима, гранатшиа и СЛ . ; о ветру) . зафитнљити, -итиљим евр.увити, увртети танко као фи­ тиљ ,усукати (обично бркове).

зафратрити, -им евр. учинити фратром, произвести у се постати фратар.

mлавати , збијати ишле на рачун некога , завитлавати. о

-

се

/.Uалити се, и~ егачити се .

зафркант м разГ. онај који се зафркава, збија /.Uале.

зафрканција ж разг. задиркuвање, завиmлавање, зафркавање,

зафркнути, -нём евр. разг. (некога) nодвалити (некоме), пре­ варити (некога) , обичltо грубо се шалећи (с Heкuм) . о - се пре­ варити се, погре шити на своју штету.

-

Магла захвати долину.

овце. Г. понети , nовући .

-

Захвати га маса на улици.

захваliати, -ам иеевр. в. захватати.

по сле поднева кад се сунце приближава зшtaску. захл3дити, захладим евр . 1. безл. в. захладнети . 2. учинити да нешто постане хладно; охладити; расхл адити: - казан.

захладнети јек . захладњети, -дним е вр.

-

Пред зору захладни .

нодушан , мање nрисан.

-

1. безл. по стати

2. фиг. п остати рав­

Захладнели су наши односи с ком­

шијама. захлађе е осојliО мест(); хладовина.

захлаliење е пад темnературе, хладliоћа; долазак хладliоћ е. захлађнвати, -ађујём liесвр. према захладити.

зафрктати, зафркћём евр. nочети фрктати (обично о коњу, Koњuмa); YIl . з афркати.

заход м живота.

зафуliкати, -ам евр . почети фућкати. захалакати, - халачём и -халакам и захалакати, -халачём и -ам евр . поч ети халакати, огласити се халакањем; nовика­

3.

1. залазак

(Сунца) .

2. фиг.

крај, сврш етак: на заходу

НУЖ'ник , клозет .

заходан, -дна, -о 1. (одр .) који се јавља при заходу, заласку; којије на заласку (о СУIiЦУ) : - руменило. 2. заобuлазаli (о путу). заходити, заходим иеевр. 1. залазити за хоризонт (о СУIiЦУ, 2. заобилазити, обилазити.

Месецу).

ти , заграјати .

захваЈ lа ж в. захвалност. захвалан, -лна, -о

1. којије пун захвалности, у коме се огле­

да захвалност , благодаран: - на доброти , - људима . 2. погодан, nодесан ; кори стан: - објекат, - материјал; - посао. захвалити, зах валим евр.

1. изразити захвалност, исказати, одати признаље: - на поклону. 2. в. захвалити се (2). - Захвали на служби и оде. о - се 1. в. захвалllти (1). - Хоћу делом да ти се захвалим . 2. (на нечему, за нешто) учтиво се одрећи каквог по­ нуђеног пол ожаја, почасти и сл.: - се на понуђеној професури. захвалница ж

1. пиСА/ена

изјава захвалности која се некоме

даје у знак nризнања за учиљено добро: послати захвалницу.

2. речи , изрази захвалности: слушати захвалнице и здравице . 3. (у атрибутској служби) захвална, захвалничка: - молитва, песма , - суза и сл. захвалничкй, -а, -о који се односи на захвалнице, који ис­ пољава захвално с т:

-

молитва,

-

реч и сл.

захвално ПРИЛ. са захвалношћу, nоказујући захвалност:

-

климнути главом.

захвалност, -ости ж осећаље онога који је захвалан ; изра­ жаваљ е тога осећања .

заходно ПРИЛ. ваli пута, заобилазно. железницом сувише је заходно.

захваљујуliн (некоме, нечему) nомоћу (некога, нечега), бла­

годарећи (н екоме, н е ч е.му) .

-

Захваљујући ујаку, имам довољ­

-

Ићи преко Сегедина

заходскй, -а, -о који се одliоси на заход, КJl озетски . захорити (се), захорйм (се) евр . в . заорити (се). захрамати, захрамљём (захрамам) евр. nочети храматu. захрнпати, захрйпам евр . nочети хриnати, nочети тешко дисати , кашљући и кркљајући .

захркати, захрчём евр. nочети хркати ; за сnати хрчући , чвр сто засnати.

захроптати, захропћём евр. n очети хроптаmи (обично на самрти). захтев јек . захтјев м

1. а.

тражење, жеља изражена у од­

ређеној, категоричној форми; налог. б. службени акт Kojuм се

захтева да се поступи према садр.жају акта . - Пошто захтев доспе, дуж ник уплаћује новац. 2. порив, чежња ; .жеља , nрох­ тев: - природе, - духа . Муж јој је пун захтева 3. нужно ст , н еопходност: - времена 4. основно правило , начел о; пропис: тактички -, хигијенски - , - естетике. захтеван, -вна , -о који много захтева; тежак, Itаnоран: школа,

захваљивати (се), -аљујём (се) lIесвр . према захвали ти

-

-

посао .

захтевати, захтёвам јек . захтијевати, захтијевам неевр . 1. категорички mpa:J/CUmu, искати, упорно А/ОЈ/ иmll: - већу пла­ ту. 2. а. наметати , налагати : - упоран рад . б. изи скuвати .­ Поврће захтева доста воде.

но новца.

захват и захват м

њ е, уз имањ е:

-

хладније, све.жије.

заФt'жати, з афрчём евр. nочети фркати (обично о коњу, ко­ љuмa) ; УП . зафрктати.

•

а. испунити , обухватити.

4.

захладица жмало захлађење, хладовина; прохладно вре.ме.

збијаље /.Uшta.

(се)

ножем.

захладак, -атка м сеновито место, хлад , хл адовина ; вреА1е

зафрЮlвати, -ркавам иеевр. разг. (некога) задиркивати , зави­

-

ло пту. 2. а. присвојити туђе земљиште, ЩУА" У и СЛ.; заузе­ ти неку територију: - нешто општинске земље. Турска је би­ ла захватила многе провинције . б. задобити, добити : - богат плен . 3. дохватити, додирнути, окрзнути: захватио га мало

захватљив, -а, -о који се може захватити .

ћукати , зазви:Ј/Сдати.

поменути ,

шаком и СЛ . узети , заграбити

б. обузети , nрожети (о oceћaњuмa) . в. обухватити , опколити :

зафиliукати, -ам и зафиliукати, -фићукам евр. nочети фи­

-

1. а. судом,

извесну количину нечега: - воде у шаке , - лончем млека. б. фиг. ући у неки проблем , обухватити (у nроучавању, излагању): најшире слојеве народа. в. ухватити , зграбити: - бика за рог;

-

заушliиваТII, -ушћујём несвр . nре.ма заустити .

фратра . о

-.

захватати, -ам несвр. према захватити.

МН. мед . в. зауtике.

заушњаци, -ака м ми.

у стварност, приповедачки

прорачунати захвати власти , револуционарни захвати.

заушница ж 1. ударац шаком, шамар, ћушка: 2. (обично мн . ) део гл аве иза ушне шкољке. 3. накит за уво, минђуша . 4.

иза ушију .

-

а. заузuмање, освајање. б. бесправно nрисвајањ е туђег зе­ Аvъишта; само то зеАvъ ишт е. в. освојена т ериторија, посед: колонијални захвати. в. војни напад ширux раЗА1ера : - војске. 3. а. простор који може нечим да се захвати; обим, опсег: крила, - руку, широки -; - сеоба. б. домашај, удар: - закона . 4. мера која се nредузuма у циљу нечега , подухва т , акција:

2.

-

1.

а. покрет руке при хватаљу, хвата­

руком. б. фит. улажеље, удубљивање, nродира-

захујати, -јйм евр. nочети хујаmи Ј. а. зашум ити , зафију­ кати. б. забрујати; разлећи се, одјеКl1ути. 2. nрохујати.

423

ЗАХУКАТИ-ЗАЧАХУРЕНОСТ захукати, захучём евр. 1. а. nочети хукати; огласити се хуком (о сови). б. надићи хуку, захујати (о ветру). 2. nочети хукати,

зацепити, зацепйм јек. зацијепити, зацијепйм евр. 1. мало, делимично расцеnити, цеnајући одвојити један део: - тојагу.

дувати СУ нешто): ~ у руке. о - се 1. а. покренути се са хуком, у замаху. б. фиг. узети маха, захуктати се. - Несрећа се заху­ кала. 2. замагли ти се (о стаклу).

леме да успут зацепи дивљаку.

захукнути, захукнём евр. сови и др.).

2. хукнути

1. огласити

2. оштрим сечивом направити расцеп; накалемити. - Узе ка­ 3. фиг. тражити nревисо ку цену

за нешто, преценити.

зацепљивати јек. зацјепљивати, -епљујём несвр. према

се хуком, хукнути (о

(у нешто), задахнути. о

-

се прекрити

зацеnити.

се маглом, паром , зам а гли.mи се.

зацептати (зацептети јек. зацептјети), -тим евр. nочети

захуктавати (се) , -уктавам (се) несвр. према захуктати (се).

цеnтати, задрхтати:

зЗхукталост и захукталост, -ости ж стање онога који се захуктао, онога што се захуктшlO, .живост, динамичност; ужурбаност. захуктан, -а , -о Ј. а. који се хучно креће, набујао:

-

машта;

као ПРУТ.

зацијукати, -Ијучём и зацијукати, -ијучём евр. nочети цијукати.

фиг. буран , узбуркан : са н:

-

зацерекати се, -ам се евр. nочети се церекати.

-

-

време.

2.

-

река. б.

зацикати, зацичём евр. nочети цикати , зацичати.

жив, динамичан; бучан, гла­

зацitктати, -зацикћём евр. nочети циктати.

смех.

зациликати, -иличём евр. nочети циликати.

зЗхуктано ПрИЛ . на захуктан начин, хучно; живо, динамично.

зацимати, -ам евр. nочети цимати:

зЗхуктаност, -ости ж стање онога којије захуктан, онога што је захуктано; уп. захуктал о СТ.

зацмиздрити, -йм евр. 110чети цмиздрити.

захуктање с в . захуктШlOст.

захуктати, захукћём евр. nочети хуктати, забрујати, заху­ јати (олокомотиви). о -се 1. нагло nоћи, журећи кренути, за­ летети се. 2. енергично се унети у нешто, предати се нечему. захулити, захулим евр. nочети хулити.

б. испунити се хуком,јеком (нпр. о шуми).

1. заблистати као стакло, засијати. 2. - се заблистати се као

засјактити, у.жагритu (очима). о стакло, засијати ; блеснути.

загосnодарити .

2.

зац6пати се, зацопам се евр. разГ. претерано се заљубити ,

зацрвенети (се) јек. зацрвењети (се), -енйм (се) евр. по­ стати црвен, црвенкаст, добити црвену, црвеllкасту боју.

зацрвенити, зацрвеним евр. учинити црвеним , обојити у црвено.

зацРнети јек. зацРњети, зацРним евр. в. зацрнети се (а). Зацрнела му брада. о - се а. постати црн , мрачан , добити

зацактати, зацакћём евр. nочети цактати. зацаревати и зацаровати -ујём евр .

зацопаност, -ости ж особина онога који је заЦОl1ан , зшьу­ бљеност.

залудети се.

захучати, -чйм ев р. а. nочети хучати (о ветру, реци и др.). зацаклити, -им евр.

црну, тамну боју; 110црнети, потамнети.

1. зацарити, завладати,

фиг. зацарити се, учврстити се, укоренити

ла од народа. б. појавити се у црној боји.

1.

поставити, прогласити за цара.

завладати, загосnодарuти.

3. фиг.

в. за царити се

постати цар , прогласити се за цара. дати; укоренитu се.

2.

(2).

о - се

2. 1.

фиг. настати, завла­

Улица се зацрне­ На реци се зацрне

зацРнити, зацрним евр. 1. учинити lIPHUAt, тамним : - кожу 2. завити у црнину у знак жалости за неким; учини­

фиксом.

ти несрећним . - Његова смрт је зацрнила мајку. 3. фиг. разви­ ти се у рђавом правцу. о - се намазати се црном бојом; фиг. унесрећити се.

зацвилети јек. зацвиљети, -илйм евр. nочетu цвилети 1. а. nочети исnуштати високе, отегнуте гласове (од бола,јада

зацрњење с затамњење, ЦРНИЛО. зацрњивати, -рњујём несвр. према зацрнитu.

и сл.); огласити се цвилећи. б. одјекнути, разлећи се цвилећи. в. nочети исnуштати високе, отегнуте гласове, зацичати,

заскичати (о n су и другим .живо тињама).

-

-

чамац.

се, уврежuти се .

зацарити, -им евр.

дрво.

-

зацичати, -чим евр. nочети цичати .

2.

nочети одавати

зацРпити, зацрпйм и зацРпсти (зацрпсти) , защ'шём евр. nо­ четu црпсти; захватити, заграбити:

или производити високе , отегнуте звуке, шумове сличне цви­ лећем гл а су . зацвокотати , -окоћём евр. nочети цвокотати:

зацртати, -ам евр.

-

зубима.

зацвркутати, -ркућём евр. nочети цвркутати.

1. nовући,уцртати

(линију, црту).

2. од­ -

редити, утврдити правац, циљ, смисао нечега, означити: путеве који воде ка циљу. зацупкати, -ам евр. nочети цуnкати:

зацвРчати, -чим евр. nочети цврчати. зацелити, зацёлим јек. зацијелити, зацијелйм евр.

воде.

-

зацртавати, зацртавам несвр. према зацртати.

-

у колу.

зацурити се, -йм се евр. нар. постати девојка, задевојчити се.

1. а. за­

зачагрљати, -ам евр. nочети чагрљати.

расти, замлад ити се (о ранама, озледама). б. излечити се, за­ ле чити се (о болестим.а); оздравити. 2. учинити да рана , озледа зара сте , излечити. о - се 1. в. зацелити (1).

зачадити, -им , зачађавити, -ађавим и зачађавити, -им евр. постати чађав, прекрити се чађу.

зацело и зацело јек. зацијело и зацијело 1. речца сигурно, свакако; доиста, збиља. 2. по свој прилици, вероватно. - Ви

задржати се.

идете зацело к њему.

зачамати, -ам и зачамити, -йм евр. 1. остати негде дуго, 2. нар . закаснити, одоцнити. 3. престати на­

предовати , заостати у развоју.

зацељивати (се), -ељујём (се) јек. зацјељивати (се), -ељу­

зачаравати, -аравам несвр. према зачарати.

јём (се) несвр. према зацелити (се). заценити, заце ним Јек . заЦИЈенити, заЦИЈенйм евр. 1. одре­ дити цену нечему: - прасе сто хиљада. 2. затражити сувише велику цену нечему, преценити. - Немој заценити, газдарице. заценути, зацёнём евр. учинити да неко изгуби дах, загрц­ нути. о - се изгубити дах, загрцнути се (од смеха, nлача, уз­ буђења и сл.) . зацењивати (се)' јек. зацјењивати (се), -ењујём (се) несвр. према за ц енити.

зацењивати (се)2, зацењујём (се) несвр. према заценути (се).

зачараност, -ости ж стање онога који је зачаран, замађи­ јаност, оnчињеност.

зачарати, зачарам евр. 1. nодврћи дејству чаролија , А1.ађија , омађијати, оnчинити. 2. задивити, очарати , освојити (нечим).

-

Њена лепота га је зачарала .• зачарани круг положај без из­

лаза; нерешив случај.

зачас ПРИЛ.

1.

врло брзо, одједном: - Стани зачас.

-

нестане.

2.

на трену­

так, на часак, замало.

зачахуреност (зачауреност), -ости ж стање онога којије за­ чахурен , онога што је за чахурено, затвореност, nовученост.

424

ЗА ЧАХУРИВАТИ СЕ

-

ЗАШЕВЕЉАТИ

зачахуривати се (зачауривати се) , -уРујём се несвр. према

зачикавати, -икавам несвр. према зачикати.

зачахурити се.

зачикати, -ам евр. изазивајући затражunzи да неко уради

зачахурити (зачаурити), -им евр . обавити, омотати у ча­ хуру. о - се 1. а. обавити се чахуром , направити чахуру око се­ бе. б. обавити се опном, образовати око себе опну. 2. повући се

нешто ако

клица:

-

зачин м додатакјелу са нарочитим УКУСОА1 (љутином, аро­ мом и сл.) који се додаје јелу ради побољшања укуса; фиг. 01/0 што мења утисак, улепшава.

српске државе.

зачедити, -им евр. 1. а. постати трудна, бременита, за ­ труднети (о жени). б. заметнути као пород , зачети 2. (некога, нешто) У ЧU/iUти трудном , бременитом; оnлодити (о мушкар­ цу, мужјаку и мушком семену биљака). о - се заметнути се,

зачинити, зачиним евр .

-

кајмаком.

зачёље и зачеље е

-

-

зачепак, -пка м запушач , чеn ; заптивка.

зачепити, з ачепим евр. запушити, затиснути (чеnом и сл.) неки отвор. о -се затворити се, запушити се

.•

-

коло.

зачИтати се, -ам се евр. задупсти се у читање, за1tети се зачкиљити, -им евр. в. зашкиљити:

зачепљавати (се), -епљавам (се) несвр. nре.ма зачепити (се) .

усек, кланац у стеновитом пределу; склониште, скровиште. зачланити (се), -им (се) и зачланити (се), зачланйм (се) евр. в. у чла1tити (се). зачмалост, -ости жучмалост, пасивност , замрлост . зачмао, -ала , -о рад. прид. од зачмати у атрuб. служби:

пушеност .

зачепљивати (се), -епљујём (се) несвр . према зачепити (се).

зачмати, зачмам и зачмём евр. застати , успорити се у свом развоју, замрети.

зачепркавати (се), -Iжавам (се) несвр . према зачепркати (се). ло прочепркати.

-

Кокош зачепрка по песку. б. загребати:

-

ти (обично нешто тајно, скривено).

-

зачудан и зачудан, -дна, -о чудан, чудноват:

а. почети чеnркати , копкати; ма-

ноктима. в. фис. почети нешто истраживати , претражива­

овлаtи з акопаmи :

семе у земљу.

2. чепркањем затрпати, о - се мало се укопати;

утврдити се укоnаваЊ {?Аt у зeAtЉу .

1. а.

-

зачудо прип . а. чуд1tо, чудновато, необично; н ео чекившю : својим - младим гласом. б. (у служби реч це) што је најчудни­ је, што изненађује.

српске државе,

-

авионског са­

обраћаја; - љубави. 2. први, основни део нечега: града . з. nл.од , заметак, е.мбрион.

-

гнезда ,

-

зачёти, зачнём евр. 1. а. п очети, започети, отпочети; по­ кренути: - тему, - разговор. б. изазвати , створити : - борбу, - свађу. 2. за трудн ети, за нети. 3. добити прилив млека у ви­ мену (о крави, овци). о - се 1. а. појавити се, настати . б. за­ метнути се, заподенути се (о причи , разговору и др.) . 2. за­ метнути се (о клици, пл оду).

зачетнй и зачетнй, -а , -о почетни, најранији; ембрионални: облик ;

-

-

Зачудо, он се није појавио .

зачуђавати (се), -уђавам (се) несвр. према зачудити (се);

почетак, настанак нечега ; прва фаза : - устанка. б. прво јављање, нагове­

-

прича.

се бити обузет чуђењем; изненадити се.

уп . чудити (се).

словенске писмености,

штај нечега; извор , порекло:

-

зачудити, -им евр . изазвати чуђење, дивљењ е, задивити. о

зачепјЈљатн (се), -ам (се) евр. в. зачепркати (се).

зачетак, -тка м

-

варош .

зачепљење е зачепљеност, запушеност.

1.

очима у старца .

права, свађа, задевица. в. тешко уочљива чињенuца, скривена појединост, ситница. - Има ту нека зачкољица. 2. удубљење,

зачепљеност, -ости ж стање онога што је зачепљено, за-

зачепркати, -ам евр.

-

зачкољица и зачкољица ж 1. а. ситан, безначајан разлог, повод за сукоб, замерање, критику и сл. б. мањи спор, мања рас­

-уста онемо­

гућит и дшье говорење, ућуткати (некога).

-

вече причама ;

читајући .

села.

зачемерити, - емерим евр . учинити тешким, чемерним, за­

форма ,

-

зачињати (се), -њём (се) несвр. према зачети (се) .

горчати.

-

фиг. учи1tити нешто живљим , духовитијим;

зачинити.

а. место у дну стола, наспрам чела .

1.

б. место у врху стол а , чело, прочеље . 2. задњи део, задњи редо­ ви какве колоне, масе у покрету: - колоне. б. залеђе, позадина :

-

2.

улепшати , украсити:

зачињавати, -ињавам и зачињати, зачињам несвр. према

зачёлнй, -а , -о 1. који се налази на зачељу нечега, задњи: војник , - вагон. 2. поч.етни, и1tицијал1tи (о словима).

планине ,

1. ставити зачин у јело; појачати - паприком ,

хранљиву вредност јела, замастити, запржити:

зачети се .

-

ако је способан; почети задиркивати, изазов­

зачикивати, -икујём несвр. према зачикати.

у себе, издвојити се од друштва, осамити се; укалупити се. зачедак, зачетка 1. биол. заметак плода у мајЧUlюј утроби, ембрион, фетус. 2. почетна фаза у развоју н ечега, зачетак,

CAte,

но задевати.

стадијум .

зачетнйк м 1. онај којије нешто први започео, покренуо; оснива ч : - илирског покрета , - устанка, - музичке школе. 2. узрочник, вUlювник : - свађе, - зла, - злочина. зачетница ж жена покретач, иницијатор нечега; .жена кривац , виновllик нечега.

зачеhе е 1. оnлођење, затрудњење; настанак заметка, жи­ вота. 2. оснuвшье; по станак, прва фаза нечега: - Српског ученог друштва . • беЗI'решно - начин како је, по Библији, зачет Исус Христ од Духа светога. зачешљавати (се), -ешљавам (се) несвр . према зачешљати (се).

зачешљај мједан захват чешљем кроз косу. зачешљати, -ам и зачешљам евр. чешљем уредити, загла­ дити , дотерати (косу, браду и сл.); очешљати некога. о - се очешљати се да коса буде уредна.

зачуђен о прип. са чуђењем, чудећи се, изненађено:

-

гледати .

зачуђеност, -ости ж стање онога који је зачуђен, изненађеност . зачуђitвати (се), -уђујём (се) несвр. према за чудити (се). зачуђујуhй, -а , -ё који изазива чуђење, изненађење.

зачукати, -ам евр. нар. в. закуцати (Ј ,

2).

зачупавити, -упавим и зачупавити, -им евр . обрасти дла­ ком ; постати чупав.

зачути , зачујём евр. чути. о сити се, одјекнути.

-

се разлећи се, чути се; огла­

заџакати, -ам евр . почети џакати, гласно и пуно говорити. зашанчити, -им евр. оградити, опасати шанцем, ушанчити. о

-

се оградити се, утврдити се шанцем..

зашаптати, зашапћём и зашапУтати, -апућём евр . почети шап(у)тати ; фис. огласити се попут шапата. зашарати, зашарам евр. почети шарати . зашарафити, -шарафим евр. в. зашрафити. зашаренети се јек. зашарењети се, -ним евр . постати шарен; указати се у шареним бојама . зашаренити, -им евр .учинитu шареним , nрошарати . зашачје е корен шаке,

carpus.

зашевељати, -ам евр. почети шевељати , поћи љуљајући се, тетурајући се.

ЗАШЕПРТЉАТИ

зашепртљати, -ам свр. nочети шеnртљати , nочети не­ спретно радити , сметено говорити и сл . зашестарити, -естарим свр. nочети шестарити, правити кругове у лету (обично о птицама , авиону и др.).

зашивати, зашивам несвр. према за шити.

старатељ.

2. прави. правни заступник,

адвокат. З. РЛГ. светац,

божанство које се сматра nокровитељем , бранитељем (не­

заштитница и заштитница ж

(1) . 2.

1. жена заштитник;

уп. за­

вој. део војне јединице који шmити главнину

у одстуnању,ређе настуnању. заштитничкii и заштитничкii, -а, -о који се од носи fta за­

зашиљаст, -а, -о шuљаст, донекле заоштрен .

штитнике и заштитнице.

зашiiљен , -а, -о шшьаст , заоштрен: ~ брада.

заштитнички и заштитнички ПрИЛ. као за штитник, бра­ нећи: ~ понашати се заштитнички.

зашиљивати, -иљујём (се) несвр . према за шuљити (се). зашиљити, заш иљим свр. а. дати нечему облик шиљка , учинити шuљатим: ~ дрво. б. оштро нетремице гледати: ~ се добити шuљат врх, постати шuљат.

заштитнiiк и заштитнiiк м 1. онај који некоме пружа за ­ штиту, који брани, обезбеђује од опасности; покровитељ,

штитник

зашикљати, -ам свр. nочети шикљати.

-

425

ЗБЕЖИШТЕ

кога): ~ куће, ~ стада у грчкој митологији.

зашећерити, -им свр. ставити шећера у нешто, засладити.

очи у некога. о

-

-

Нос му се беше за шиљио.

заштiiћеност, -оети ж обезбеђеност, сигурност ; отпорност, имунитет.

заштићивати (се), -ићујём (се) несвр. према за штитити

(се).

зашити, зашијём СВр. шивењем спојити раздвојене делове,

зашто ПРИЛ.

1.

због чега, из каквог разлога, откуда; ради - Срећна је,

чега, у коју сврху (у уnитној и односној служби).

ушити: ~ панталоне , ~ џеп .

зашиштати, -тим свр. nочети шиштати. зашкакљати, -ам и зашкакљём свр. (некога) nочети шка­ кљати, загол ицати.

па зашто не би певала. Он нема зашто да се каје . 2. као везник: јер, пошто. - Пошаљи ми који динар, зашто сам у томе оску­ дан .• пошто-зашто будзашто, за било коју цену . свако зашто има своје зато свака ствар има своје објашњење, сва ки узрок

зашкиљити, -им свр. nочети шкuљити , зажмирити.

има своју nоследицу.

зашкљоцати, -ам свр. nочети шкљоцати (о зубима , nушка­

заштропотати, -опоћём СВр. nочети штроnотати , луnа­ рати, клоnотати, тандркати.

ма и др.). заШКРгУтати, заш кргућём свр. а. nочети шкргутати (зу­ бима). б. фиг. произвести звук сличан шкргутању зуба, за­ шкриnати и сл. (о ланцима, часовнику и др.). зашкрипати, зашкрйпам и зашкрипити, -им свр. nочети шкриnати (услед трењ а , притиска и сл.). зашкрипy-rати, -ипућём и зашкрипуцати, -ам свр. nочети зашљапкати, -ам свр. nочети шљаnкати, nочети гацати

по расквашеном блату, води и сл., nроизводећи карактери­

зашумити, -нм СВр. засадити шум ом, nОШУАшти. зашумити, -им СВр. nочети шумити, одати шум , зашу­ штати, зашуморити, зашушкати.

зашУтети (се) јек. зашУтјети (се), -тим (се) свр. в. заћутати (се). зашуткати, -ам свр. в. заћуткати.

стичан шум .

зашмiщати, зашмрцам свр. nочети шмрцати, гласно, ис­

прекидано увлачити ваздух кроз нос (при кијавици, плачу).

огласити се, одјекнути nоmмулим звуцима. зашрафити, -им свр. nричврстити шрафом (шрафовима). зашрафљивати, -афљујём несвр. према зашрафити. заштедети јек. заштедјети, -дим свр.

1. прикупити известан

новац избегавајући трошкове, штедњом увећати иметак , - за годишњи одмор. 2. сачувати од nроnадања; заштитити (од Ilеnрилика): ~ ново одело; ~ живот.

уштедети:

заштеђевина и заштеђевина жуштеда , уштеђевина. заштектати, заште кћём свр. nочети штектати а. о nсу и

сродним животињама. б. о ватреном оружју.

1.

зашуткивати, -уткујём иесвр. в. заћуткивати.

зашућивати, -ућујём несвр. према зашутети.

зашобоњати, -ам , зашобоњити, -им и зашоботати, -обоћём свр. nочети учестало , мукло ударати,једнолично задобовати;

зашушкавати, -ушкавам иесвр. добро умотавати, nокривати, nодвијати са свих страна: ~ ћебе око ње. зашушкати, -ам свр. 1. nочети шушкати, произвести слаб шум , тихо или испрекидано За!uуштати. 2. умотати, покри­ ти, nодвити са свих страна: ~ дете топлим покривачем. о -

се добро се покрити са свих страна, умотати се. зашуштати, -тим СВр. nочети шуштати.

збабаст, -а, -о којије попут бабе, смежуран, стар:

-

у лицу.

збооати се, -ам се (збабити се, -им се) свр. добити изглед бабе, наборати се у лицу као баба; остарити. збабурати се, -ам се СВр. експр. в. збабати се .

збавити, -им СВр. набавити, прибавити , добавити.

одбрана, обезбеђење, nомоћ слабијем или

млађем, подршка , nокровитељство. 2. средство против оштећења, nроnадања. З. прави. безбедност коју nружају правне норме (прописи, уговори, закони и сл.): ~ приватне имо­

вине, под заштитом Уједињених нација. 4. вој. војна одбрана, одбрамбена линија; заштитница: држати као заштиту.• ста­ вити ПОД заштиту уч инити да неко буде под нечијим старатељ­ ством. ставити се ПОД заштиту осигурати, обезбедити ослонац,

подршку и сл.

збацивати, збацујём несвр. према збацити . збацити, збiiцим (збацити, -им) свр. 1. нагло бацити, скинути одозго, с чега: ~ снег с крова. б. одбацивши са себе натовари­ ти на друго место: фиг. бацити кривицу на другога в. свући, скинути, изути (са себе): 2. уклонити, одстранити, сти): - краља.

кошуљу са себе, ~ ципеле са себе. свргнути (с nоло.жаја , с дужно­

збег, збега и збёгајек. збјег, збјега и збјёга м (ми. зб(ј)егови

заштитити, заштитим СВр. заклонити од опасности, од­

бранити, обезбедити н екога у физичком САШСЛУ; сачувати од непријатности, од тешкоћа, узети у заштиту: ~ народ од гранатирања , ~ непокретну имовину;

-

од лоших вести. о

-

се осигурати се , обезбедити се; одбранити се, заклонити се: ~ се од сунда ,

нечим, истаћи се између осталих.

зашуморити, -им СВр. nочети шуморити.

шкриnутати , помало , тихо зашкриnати .

заштита ж

заштрчати, -чим СВр. nочети штрчати, издвојити се, ис­ таћи се, издићи се изнад или изван нечега. фиг. издвојити се

-

се од з рна.

заштитнii и заштитнii, -а, -о који штити, брани, осигурава: ~ одред, ~ знак,

-

средство, ~ мера.

и зб(ј)ёгови) 1. место где су склоњене избеглиц е (обично за вреоие рата). 2. скуп избеглица, бегунаца који су се склонили од неке опасности: наићи на збегове. З. бежање, бежанија: спа­ сти се збегом. збежати се јек. збјежати се, -жим се свр. склон ити се, nо­ бећи од опасности у збег. збежйште јек. збјежйште и збежйште јек. збјежйште с збег, склониште; уточиште.

426

ЗБЕЋИ СЕ

-

ЗБРИНУТИ збогом речца а. поздрав при растанку .

збећи се јек . збјећи се, -ёгнём се евр. в. збежати се. збивати се, зб ивам се

.. еевр.

(евр. збити се) дешавати се,

догађати се.

разг. готово је, свршено је са нечим .

онда збогом школо!

б. сажето, концизllO писати, сажимати. место; КОlщешприсати. о

јати се.

2.

-

се

окупљати најед-

2.

1. постајати гушћи ,

саби­

скуп.ља ти се, набијати се на мањем простору:

у једну собу.

• -

шаЈЈУ шалити се.

-

-

се

редове пол . постајати идеј­

но јед ин ственији . збијен, -ена , - о

трп . прид . од збити (се).

1.

2.

сабијен, на­

бијеll , т врд; згуснут , непрозиран: - земља, - асфалт; - магла. 3. поређанједа ll уз другог, прибијен; чест , густ : - зуби, - ку­

ће ; - сеоска насеља чврст, набијеll .

сажет, КОllцизан:

4.

израз ,

-

-

стил.

5.

зБИљскй и збйљск й, -а, -о

-

тежља;

-

1. истинит, истински, прави; - живот. 2. озбиљан, важан: -

дело .

збир м 1. мат. број, сума добијена сабирањем више бројева; укупна сво та (новца): - два броја , - гласова. 2. скуп, група; гомила, маса .

збирати, зби рам неевр.

ти :

непознате речи; прстима ,

-

-

1. сакупљати,

прикупљати; окупља­

мобу за кошење.

цвеће . о

-

2.

прибирати ; бра­

се скупљати се, окупљати се.

збирка ж (дат. зб ирци , ген . мн. збиркй) скуп више ствари, предмета (од вредности) сабраних и сложених по неком прин­ ципу (обично исте врсте), колекција ; сакупљени списи, зборник:

-

биљака,

-

алата;

-

збирљив , - а, - о који се може збирати т ежећи одређеној

којим се командује, долазак у строј. 4. говор, разговор; језик . Нема више веселог збора, ни разговора . У тој кући се није

-

чуо наш збор .

•

збор зборнтн разговарати се. иема збора НеАЮ

збора, смежура, набрати . о

-

се добити боре, наборати се;

зборити, -й м несвр . говорити, причати .

збihи, збијём евр. (УП . сабити (се)) 1. а. трпајући, ставља­ јући у nешто набити , сабити: - ствари у торбу. б. концизно у две реченице.

2. сатерати, скупити (на - Збила ихје киша у кафану. о - се 1. постати гушћи , чвршћи. - Сир се збио. 2. скупити се, груписати се : - се око учитеља.

једно место , једnо близу другог); стеснити.

( .. еевр.

лиза цији.

-

2.

боравиште, налазиште н еких животиња :

збивати се) догодити се, де­

сити се .

зблажити, зблiiжйм евр. учинити блажим, ублажити, YAtuрити : - бол , - бес. зблаиути се, збланём се евр. преnеразити се, забезекнути се. зблануто прил .усnлахирено, збуњеnо; сумануто . зблануто ст, -ости ж стање онога којије зблаnут, пренераженост .

зближават и (се), зблйжавам (се) несвр. према зближuти (се) . зближење е САюњење просторног растојања, приближење; досnевање у бл иску везу, у контакт: - молекула ; културно -. зближити, зближйм евр. приближити , сnријате.љити. о се спријат ељ ити се, сродити се. зблиза изблиза ПРИЛ. из близине, изблиза:

-

-

погледати.

збљутавити се, збљУтавйм се евр. згадити се, смучити се. због предл . (с ген .) показује повод , узрок нечему. на термоелектрани, нема струје.

-

-

риба ,

патака.

зборн", -а , -о који се односи на збор: зборийк м

1.

-

место ,

-

песма.

књига изабраних или скуп.љених књижевних,

научних текстова, студија , прилога , збирка, антологија; књига издата у част каквог истакнутог ствараоца у којој су

љегови списи или расправе у вези са његовим радОАl: - љубав­ них песама, - народне поезије , - докумената; Белићев -. 2. књиге повременог или периодичног издања : Српски дијалекто­ лошки зборник. 3. стара рукописна књига у којој су сабрана дела из старе књижевности: закони, црквени прописи и др . : глагољски -. 4. кљига закона и других правних прописа, зако­ ник; правни приручник .

5.

богослужбена КЊllга која садржи

молитве, црквене песме, делове псалтира и СЛ . ; молитвеник. зБОрница ж l.јавна просторија у којој се људ и састају, у просторија

2.

у школској згради за наставно особље.

зборскй, -а, -о који се односи на збор , зБОРl/и : фраза.

збирчица ж дем. од збирка .

збihи се, збудё м се евр.

зборйште и зборйште е место одређено за одржа ваље

зборовати, зборујём неевр. 1. држати збор, зборове; у че­ ствовати на зборовима. 2. већати .

збирн", - а, -о који се односи на збир, скупни , групни .

-

бирача, масовни

којој се одржавају политичкu и други зборови.

новела .

граници , конвергентан .

изнети , сажети:

-

зборова, скупова; место где се окупља народ , војска при моби­

Збиља је тако.

зБИљски и збйљски ПрИЛ . заиста, одиста, збиља; са пуно озбиљности , истинито: - одушевљен ; рећи сасвим -.

-

радника,

чланова, савет, веће: ратни

смежурати се.

зБИља 2 ПРИJl. заиста , уистину, одиста.

ти :

а. састанак већег броја

-; - девојака. б. тело од више - . в. скуп л ица истог друштвеног слоја , кол егијум, колектив: учитељски - г. састанак народа код цркве, сабор: 2. а. скуп певача, хор: мушки - . б. музички састав, ансамбл, дружина : цигански -, певачки -. 3. вој. узвик

-

зБИља' и збиља ж 1. стварност , реал но ст; истина: дру­ -. 2. озбиљност, важност .

-

човек.

-

1.

људи ради договора; већи скуп људи на коме се држе политич­ ки, рекламни и др. говори; уопште окупљена већа група људи:

штвена

глас ,

посл едњи поздрав .

зборати, зборам евр. учинити да се нешто (чело, л иц е и сл.)

сажето ст , КОlщизност.

вред ност,

Збогом , мајко! б.

сумњ е, свакако. нема томе, од тога ин збора не долази у обзир.

Збијеност, -ости ж особиllа онога што је збијено, сабијеност;

-

-

збор и збор, збора м (мн . зБОрови)

збијено ПРИJl. сабијеllО , стиСllуто; сажето.

реалан:

последње

збојит, -а, -о збијен, чврст,једар :

збијати, збијам неевр. 1. а. тискајући , стављ ајући У нешто набијати , сабlуати; притискати табајући: - у торбу одећу. 110

•

-

Кад заврши осми разред,

-

Због квара

-

одлука,

-

збости, збодём евр. убости, избости; пробости (убодом но­ жа, рога или сл.). збрајати, збрајам неевр . сабирати; бројати:

-

цифре;

-

но­

вац.

збрarи, збёрём (зберём) евр. 1. обавити бербу пољопривредних култура , сабрати; обрати (л етиl/У) . 2. сазвати, скупити: - све људе из села. 3. скупити I/a једl/О место, згрнути , сједиl/ити ; прикупити, накупити (новац, добит) : - ствари у једну собу ; мало пара. 4. набрати , намрштити: - обрве . о - се 1. скупити се наједном месту; удружuти се . 2. наборати се (о челу).

збрarимити, -Им евр. побратимити; учинити блиским, сроди­ ти, спријатељити. о - се 1. побратимити се. 2. спрцјатељuтu се, здружити се (о народима) . збратимљавати (се), -имљавам (се) н есвр. пр е.ма збрати ­

мити (се) .

збрда-здола ПРИЛ. са разних страна, одасвуда , без икаква реда , без везе. - Било их је збрда-здола. Говорио је збрда-здола. збрзавати, збрзавам несвр . према збрзати. збрзати, -ам евр. пожурујући некога да нешто учини збунити га, помести; покварити журбом, смандрљаmи . збријати и збријати, -јём евр. обријати сасв им; скинути бријаљем (длаке, сапуницу).

збринути, -нём евр. 1. а. материјално обезбедити, осигу­ рати , пружити некоме средства за .живот: - сву децу. б.

ЗБРИЊАВАТИ

удати , уд омити:

обе кћери. в. обезбедити негу, л ечење,

-

l-uкол овањ е, п осао и СЛ . : - све болеснике ,

Босне .

2.

-

-

ученике из бегле из

о т клонити бригу, пребринути . о

-

се мат еријално

се обезбед ити . збрињавати , -ињавам и -ињујём несвр . према збринути . збрисати, - ишём с вр. 1. а. уклонити , отрти с какве повр­ шине: - з ној са чела , - паучину. б. очистити , скинути : - снег са крова , - мрве са стола . в. одгурнути (у н алету); фиг. брзо , хал апљ иво појести . - Налетео је бицикл ом и з брисао га са улице ; фиг.

-

пун тањир меса.

написано , нацртано).

2. избри сати , уклонити (нешто 3. унuштuтu , упропастити . • - с(а) лица

земље в. п од л иц е . збрка ж

1. хрпа

ст вари у н ер еду; м еша вина разнux ствари ,

п оја ва , п ојмова: - ситница ; - гласова , - држава. 2. нер ед, ха­ о с, м ет еж; п ор емећ еност; конфуз ија , забуна: - у друштву, појмова, - у гла вама . збркан , -а, -о а. м етежан , хаотичан : - гомила људи . б. неу­ редан : - двориште . в. Itескладан ; непра вилан : - музика; - језик . г. н еја сан , конфуза н: з бркани појмови , - беседа. збркано ПрИЛ.

1.

без реда , неуредlЮ; н ескла дно: - при ши­ - откуцавају. 2. смушено, конфузно; не­

вено , сатови на з иду

јасно : причати

п ојавити с е

-,

427

ЗВЕЗДОЗНАНСТВО

звање с 1. гл . им. од з вати (се) . 2. а. р едо вн о запо сл ењ е, служба; занимањ е, професија : професорско -, - инжењера. б. положај, степ ен у служби, чин, титула; им.е: - министра , академско -, достојан звања професора . 2. п оз и в, дужно ст , мисија : узвишеност свога звања, - мајке . звати, з6вём несвр.

1. а. обраћати се н екоме ја ч uм гласом да

би му се нешто саопштило , дозивати . б. тра.ж ити од н екога да дође, позивати: - госте на вечеру. в. фиг. привла чити , вући.

-

Зове ме завичај .

2.

вљавати , имено вати.

раз г. поручивати (пић е): - пиво . 3. осло­ - Ми смо га звали Срећко . о - се 1. повр .

од звати (Ја и б) . - Они се не зову именом . Ми се не з овемо на славе с Илијом. 2. носити име , називати се. - Звала се Зорка . звезда јек . звијезда ж

1.

а. астр. веома уд аљено ва с ин ско

сунц е, крупно н ебеско т ел о с огРОМНИА1 извором ен ергије , све­ rnлошћу и т оnлотом , које због своје удаљено сти ч овеку изгле­

да АЮЛ О , зракасто и као да тр епери : беле з везде , жуте з везде , променљиве звезде . б. нар . ма које небеско тело које се види на небу као светла тачка . в. нар . по празноверју, звезда (10.) која се појављује на н ебу кад се неко роди или умре . - Сваки човек има своју звезду. г. Сунц е; јака сунчева тоnлота . - Пече з везда . Упекла петровска звезда . животу; знак судбине.

2.

а. фиг. срећа која ftекога прати у

Уздао се у своју добру з везду. б. оно

-

према чему се неко управља у животу, пут оказ.

-.

збрканост, -о сти ж особина онога што је збркано .

здом спаса .

3.

-

Иди за зве­

а. знак, амблем, орд ен , шара , моти в на везу,

симбол и сл. који својим зрака стим изгледом п одсећа на зве­

збркати, з бјжам СВ р . 1. смешатu , пом ешати; побркати: основне појмове . 2. збунuти , пом ести (н екога). о - се поме­ шати се; по бр ка ти се. 2. пом ести се, з бунити се .

зду (Ј а) из п ерсп ективе човека - посматрача: Карађорђева -, петокрака -, црвена -, подофицирска -. б. бел а п ега, белега

зброј, з бр ој а м м ат. број добијен са бирањем виш е вел ичина

стиже велики усп ех у области којом се бава , а која је најч е­

или бројева ; зб ир.

збројати , -јйм и збројити, збројим с вр . сабрати; пребројати .

збројовка ж врста пушкомитраљеза (ч ешке производње) . збрчканост, -ости ж смежураност , збораност.

збрчкати, -ам с в р . наборати , смежурати (л иц е, чело) ; згу­ жвати . о - се добити боре, смежурати се; збркати се. збунити , збун им свр. довести у забуну, смести; поремети­ ти . о

-

се запасти у забуну, смести се, помести се; смутити се.

збунљив, - а , - о који се лако, брзо збуни; који изазива забуну. збуњен, -а, -о

1. трп .

прид. од збунити (се) .

2.

сметен , сму­

ш ен ; који одаје nО.мет ен ост: остати -, - писмо . 3. м етежан , хаотuчан : - врем е. б. помућ ен , мутан: - мисао , - покушај. збуњено llРИЛ . смет ено , смуш ен о : гледати у њега збуњено . збуњеност, - о сти ж стање онога који је збуњ ен , пометен ост , смет еН ОСI1l .

збуњив, -а , -о в. збунљ ив .

збуњивати (се), збуњујём (се) несвр . према збунити (се) .

на челу животиње (коња, голуба и сл .) .

4.

фиlC о со ба која по­

шће занимљива за ширу јавност, чувена особа о којој се мно­ -, филмска -, фудбалска -, позори­ шна - . 5. ч ел о ; гл а ва ; удолица на челу м еђу обрвама . 6. ЗООЛ . морска звезда . • вечерња - астр . нар. назив за Вен еру. - водиља в. водUlbа . - падалица мет еор. - репатица астр . комет а . морска - зо­ ал . врста морског бодљ окошца из разреда Asteroidea у облику звезде са пет кракова . ПОJlарна - астр. најсвеmл ија звезда у са­ звежђу Малог медведа , Северњача. броја,"н звезде на небу бес­ посличити; бленути . да му је звезда Даница на чел у Аюкар да је бwlO колико значајан . звезде му играју пред очима (видео је све зве­ зде) угледати светлиц е пред очима (од јаког ударца , пада и сл ). од звезде до звезде од зоре до мрака; од ве ч ери до ве чери . под го прича , пише: естрадна

звездама напољу . родити се под среliиом звездом им а ти ср ећ е у

.животу. скидати звезде с неба много псовати , гр д ит. и ; Мlюго угађати (некоме) . у звезде ковати (окивати , дизати) много хвалити , вел ичати (н екога) . звездан! јек . звјездан, -а, -о (обично одр. ) 1. обасјан звезда­ ма , пун звезда : - небо , - ноћ . 2. који се од н оси IЮ звезде : сјај , - атлас , - висина . 3. који је са звездастuм украсима : - за­ става, - одећа . б. сл ичан звездама , звездаст : - сне г. 4. сјајан као звезда : - око, - сјај . звездан l јек . звјездан м

1.

нар. Сунц е.

-

Упекао з вездан .

2.

звани, -а , -о који се зове; такозвани. - Управник је Латиф-ага, з вани Карађоз . • зваии и иезваии сви , сви без разл ике, сви

бат. а. зељ аста БUlbка жута цвета Lotus comiculatus из ф. Ра­ pilionaceae, позната као сточна храна. б. општи наз ив за БUlb­

одреда.

ке рода

званица и званица ж особа позвана на н еку све чаност; ре­ д овни , стални гост (на породичним весељ има) . званичан, -чна , -о 1. а. (одр .) који се односи на дРЖ'авну и ја вну службу, службени: - лице, - орган , - тело, - изасланик итд. б. који делује у име јавн е или државн е власти, који се вр­ ши у о квиру службе :

-

дужност,

-

посао . в. који се користи ,

уп отр ебљ ава у државним и јавним службама : - списак , правопис . 2. л ишен присност и , срдачности , хладан ,уздржан: бити з ваничан . званичнйк м ник: општински

1. званични представник, службеник, чинов­ -, високи -. 2. нека да ftaјниже службеничко

звањ е, ниж и ч и lюв ник , практикант .

званично ПР ИЛ. 1. па званичан начин , слу.жбено ; по званич­ ној дужно сти : - путовати. 2. хладно, уздржано : држати се

Lotus. в. укра сно

цвећ е из ф. главочика

Aster tripoliurn.

звездара јек . звјездара ж астрономска оп серват орија.

звездаст јек . звјездаст, -а, -о којије у обл ику звезде, сл ичан звезди: - шара, - лишће, з вездасте трепавице. звездаш јек . звјездаш, -аша м спортског клуба" Црвене звезде ".

1. разг. 2. ЗООЛ.

нав ија ч београ дског врста м орске звезде

Asterias glacialis. звездица јек . звјездица ж 1. дем. и хип . од звезда . 2. звезда­ сти знак као обележје чина у војсци : капетанска - . 3. звездасти, штампарски знак којим се упућује на напомену исп од текста или се раздвајају дел ови т екста . 4. снежна пахуљ ица . 5. бат. назив за БUlbке рода Aster. звездичарка јек. звјездичарка ж бат. врста маховиflе Мniиrn . звездознанацјек . звјездознанац, -нца м познавала ц звезда,

званично.

астроном.

званичност, -о сти ж особина онога којије званичан, онога шт о је зва ничн о ; уздржано ст, хл адноћа.

астрономија .

звездознанство јек. звјездознанство с наука о звездама ,

428

ЗВЕЗДОЛИК

-

ЗВОНИК звецка в, -а, -о који звецка, који одаје звецкање:

звездолик јек . звјездолик, -а, -о који има облик звезде, зве­ здаст.

звецкати, -ам неевр . у дем. значењу: звечати .

звездочатац јек. звјездочатац, -чаца м онај који чита суд­

бину из звезда. звек М

1. звук

• -

оружјем

звецнути, -нём евр.у дем. значењу: звекнути.

који се чује приликом удара о неки метални

-

мотике. б. звекет, звека:

њира. 2. звук; звук н еког инструмента: скандал, срам.

-

-

трубе .

дуката,

3.

-

та­

пар. брука,

звека ж резак звук ,юстао ударањем металних, стаклених и сл. предмета; звоњење: - чаша, - новаца ; - звона.

звекан М пеј. глуп човек, будала, незналица.

звечак, -чка М 1. клатно у звона. 2. бот. а. nуцалина Colutea arborescens. б. ливадска биљка Hypericum humifusum. в. в. шу­ шкавац Rhinanthus. звечiiрка ж

1.

зоол. змија отровни ца

Crotalus horridus

која

при кретању звечи рож:натим nрстеновима на крају реnа.

2.

агр. врста јабуке.

звекара ж геол.јама која се nродуж:ује у nећину .

звечати, -чйм неевр. одавати звеку, оглашавати се звеко.м.

звекёт М звека, звецкање:

звечац, -чца М бот. в. треслица

-

мачева .

звекетав, -а, -о који производи звекет, који звекти.

звечка ж

звекетати, звекећём песвр. одавати звекет; одзвањати. зве кир, -ира М тур. метаllна направа на улазним вратима у облику nрст ена , алке, којим се куца.

звекнути, звёкнём евр. исnустити, одати звек, зазвечати;

ве, предмете који звече.

за сисаре из реда Camivora, снаж:них чељусти и канџи који се хране месом и крвљу других кичмењака (у јд. сисар из тога фиг. суров, свиреn човек, З!lиковац.

зверав јек. звјерав, -а , -о који немирно гледа на све стране,

-

поглед.

звераст јек . звјераст, -а, -о а. сличан звери:

-

-

звиждати, -дйм неевр.

осуду, неслагаље:

фиг. зао човек .

звИзнути, -нём евр.јако ударити, ошинуmи, фиснути; снаж:но завиmлати :

велика

1. звер (1 а) ;

(ди­

- утицајан, важ:ан човек. мала - бе­

звИрнути, -нём и звирнути, звирнём евр. бацити поглед,

трамваја ,

глас,

2.

недозвољено лови, ловокрадица. зверскИјек . звјерски, -а, -о

1. који се односи на звери: - ко­ 2. који је као у звери; окрутан, свиреn: - снага,

понашање.

зверски јек . звјерски прил. као звер, попут звери; окрутно,

-

јести;

-

-

ланаца.

-

виолина.

убијен.

зверство и зверство јек. звјерство и звјерство с свире­ по ст , окрутност; зверски поступци, наго ни.

зверче јек . звијерче, -ета младунче звери. зверчица и зверчица јек . звјерчица и звјерчица ж дем. и хиn . од зверка.

1. онај

који звони у звона (обично црквена).

ж:ивотиња која носи звоно на врату.

3. л ивац звона.

звонара ж 1. торањ (обично црквени) где су смештена звона.

2.

зверокрадица јек. звјерокрадица ж (М) (мн. -це ж) онај који

кроз прозор.

звонак, -нка, -о јасан, звучан; који одаје такве гласове :

звер нути јек. звјернути, -нём евр. бацити брз, унезверен поглед (унаоколо).

-

звон и звон М звук зво на, звоњава, звоњење; звекет , звук:

звонар, -ара м

зверкати јек. звјеркати, -ам неевр.у дем. значењу: зверати.

-

ветра.

стране, зверати.

значајна личност.

јазбина .

-

знало гледати, nиљити , буљити.

вирнути, зав ирити :

вља) ж:ивотиња уопште. 2. фиг. а. необуздан , опасан човек. б. особа на виСОКОА1 nолож:ају,утицајна особа; оштроумна,раз­

•

камен.

звirpлати, -ам евр. екепр. радознало , ж:иво гледати на све

зверити јек . звијерити, -им неевр. в. зверати .

борита особа .

-

звиркати, -ам nогледива ти , бацати кратке nогл. еде.

зверињи јек . звјерињи, -а , -ё који припада зверима, који се односи 'Ја звер и: - крзно, - траг.

свирепо:

некога шаком по глави ;

звирити, -им неевр. а. гледати кроз неки отвор, обично

звериње јек . звјериње с зб. звери: коже од звериња.

изглед;

-

звизнути, звизнём евр. произвести зви.ждук, зазвиж:дати.

кријући се, вирити иза неког заклона . б. знатиж:ељно, радо­

зверињiiк јек. звјерињак м ограђен простор, место где се

-

некоме.

-

звиз узвик којим се означава снаж:ан ударац.

чувају звери; зоолош ки врт.

жа,

1. производити звиж:дук(е); звиж:ду­ -; - неку песмицу. 2. а.

звијук М звиж:дук, фијук:

зверка и зверка јек. звјерка и звјерка ж

фијук.

звilждук М висок, оштар звук произведен истискиваље.м ваздуха кроз cкynљeHa уста , дувањем у звиж:дшьку и сл.

звере, зверета и звере, -ета јек. звијере, звијерета и звјере,

2.

-

производити звук сличан звиж:дуку (о змији, кољу и др). б. фи­ јукати, хујати . 3. звиж:дуцима израж:ават и н езадовољство,

по кући. зверка.

тон ,

ком производити неку мелодију: идући

коњ . б. уне­

рати, звйјерам IIсевр. бацати брзо, немирне погледе на све стране, гледа ти унезверено, уnлашено, буљити, nиљити: -

1. звер,

-

звиждак М зоол. назив за неке птице n евач иц е из редова Plylloscopus и Hypolais.

поглед.

зверати, - ам и зверати, звёрам јек. звјерати, -ам и звије

-ета с

Colutea

звиждукати, звиждућём (звиждучём и -ам ) и звиждука­ ти, звиждуhём (звиждучём) несвр.у дем. знач ењу: звиж:дати .

зверiiд јек . звјерiiд ж зб. им . од звере.

зверен:

бот. биљка из ф . леnирњача

звНж.дiiљка ж направа која производи звиж:дук, nиштаљка .

звер јек . звијер ж (ретко М) (мн. зв(иј)ери ж, ређе зв(ј)ёрови М) а. дивља грабе:ж:љ ива , крволочна ж:ивотиња. б. ум н .: назив

унезверен: звераве очи,

2.

orientalis.

звектати, звёкћём неевр . в. звекетати.

2.

Briza media.

а. дечја играчка која звечи; nраnорац. б. дрве­

на плоча у коју се удара батићем, гонг. в. назив за разне напра­

луnнути о нешто nроизвевши звук.

реда) ; уп. месождер.

1.

звilждав, -а, -о који звиж:ди, nискав:

звекнути, -нём евр. снаж:но ударити, млатнути .

-

колајна,

nретити ратом.

и сл. тврди предмет:

1.

-

-звук.

ж:ивотиља (обично овца) која носи звоно. звонарина ж награда, накнада звонару за звољење. звонари ца ж дем . од звонара звою\рица ж

(1). 1. звонарева ж:ена. 2.

звонiiрница ж

1. в.

звонара

в. зво нара

(2).

(1) . 2. радионица у

којој се л и-

ју звона.

звонiiрски, -а, -о који се односи на звонаре, који припада звонарима: - служба . звонаст, -а, -о који има облик звона, сличан звону. звонашце и звонашце, -а и -ета с (МН. -ца) дем . и хиn. од звоно и звонце.

звоник, -ика М в. звонара

(1).

ЗВОНИТИ

звонити, -им н еевр. 1. а. одавати звуке звоњења, звоњаву (о звону); производити звоњаву (о разним механизмима). б.

-

звуковнй, -а, -о који се односи на звук: - монотонија , - богатство. 2. ЛИНГВ. гласовни, фонетски: - вредност.

утисак ,

звецкати , з ве чати; одзвањати. в. (у уху, ушима) зујати , nи­ ulmamu (у уху, ушима). 2. ударати у звоно , покретати звоно да звони; звон ећи огл ашавати . • - на узбуну звоњењем упозо­ равати на какву опа с ност ; уопште упозоравати на нешто.

звонко прил. зву чно , јасно. звоно е

1. а. метална направа куnастог облика са клатном у

средини чије ударање у метал изазива звук, звоњење: црквено-, електрично - . б. звоњење, звоњава: чуло се звоно за вечеру 2. наз ив за разне nред'l1ет е у облику купе који се употребљавају у техничке сврхе : ронилачко

-, стаклено - .•

вешатн, звоннтн, уда­

ратн на (о) велнка звона, на сва звона (у) чинити јавним, разгласи­ ти, разгл ашаваmи .

-

звуковно ПРИЛ. nомоћу звука , звуком: звучан, -чна, -о

звон це, -а и -ета е (мн. зв6нца, зб. звонцад) 1. дем од звоно . бот. в. звончић (3). 3. зоол. врста nраживотињ е из групе ин­ фузорија са т ел ом звона стог облика varticellidae.

.жајан:

-

perforatum.

звончић и звончић м 1. дем. од звоно; звонце , nраnорац. 2. ми. музички ин струмент из групе удараљки. 3. бот. назив за разне врст е биљака звонастог цвета из рода Campanula; назив за породицу у коју спада тај род

Campanulaceae.

звоњава ж звукови звона , звоњење:

-

трамваја.

нути, з векнути.

звр (обично з вр) узвик за означавање зврндања , зврјања. зврјати, -јим н еевр.

1.

одавати или производити уједначен е

звуке , зујати , брујатu; клоnарати (о вретену, авиону, трам­

Trochus patulus.

титула,

-

име ;

-

фраза. б. чувен , познат , гл асовит:

-

-

филм.

звучнйк м а. физ. уређај који електричне импул се звучне

фреквенције претвара у звук. б. направа у облику трубе за nо­ јачавање гласа , м егафон . звучно ПРИЛ. гласно,јасно:

-

звонити.

звучност И ЗВУЧНОСТ, -ости ж особина онога што је звучно . згадити, -им евр . учинити да се нешто некоме огади , изазвати гађење (према нечему, некоме): - му кајмак. о - се а. осетити физичку одвратност , гађење: - се на месо. б. по ста­ ти одвратан, гадан, смучити се. зг3ђати, згађам несвр. према згодити . 2. циљати , нишанити: - из пушке. о - се догађати се, де шавати се. зг3ђено ПРИЛ. осећајући гађење, гадљиво.

зг3ђеност, -ости ж осећање одвратности , гађења. згазити, -им евр. 1. притиснути ногом или ногама, стати , нагазити (на некога, на нешто): - мрава. б. газећи ногаАЮ оштетити, изгазити: - траву, - цигарету. 2. фиг. уништити , сатрт и; покорити: - њихова права, - народ. 3. погазити (за­ клетву, закон и сл.). згар м згариште.

зпiрати, згарам неевр. вати, сатирати.

1. сnаљивати , сагоревати; уништа­ 2. горети, буктати (о о сећањUAЮ).

згJipйште е место где је nожаром нешто уништено, где је нешто спаљено; сагорели остаци.

зпlcити, згасим евр. учинити да нешто пр естане горети

зврка ж звукови, шумови који се равномерно понављају, звр­

-

јање; клоnарањ е:

вретена;

звркнути, з вркнём евр .

1.

-

или сијати, угасити:

кола.

произвести краткотрајан звук,

зујањ е и сл.

-

зврктати, звркћём и з вIжтим неевр. зврјати , зврчати (о ави­ онима , точковима и др). зврндав, -а , -о који зврнда , зврчи .

1. зврјати

(обично нескладно) , тандр­

кати, клоnарати: (о вретену, колима). ти; гунђати.

2.

брбљати, наклаnа­

звi'щати, -ам несвр . луnати, ударати (о камењу, граду и др). звјщати, з врцам н еевр. тумарати , скитати.

зврцкати, -ам " есвр . дем. према зврцати. зврцнути, -нём евр.

1. кратко зазвонити, зазврјати; nозво­ 2. ударити лако и брзо, чвркнути прстом палац: - га гранчицом; - га прстом у чело. о - се

нити телефоном .

ударити се, чвркнути се.

-

светла. о

-

се престати горети ,

се в. згаснути

(1).

зглавак, зглавка м (мн. зглавци и зглавкови) в. згл об:

-

руке.

зглавкар, -а и зглавкар, -ара м (обично у мн.) ЗООЛ. У МН.: општи назив за животиње из кола бескичмењака чланкови­ тог тела и хитинског оклоnа Arthropoda (у јд.: бескичмењак из тога кола) . зглавкаст, -а, -о који има зглавкове, чланковит.

зврндов, -ова м глуnак, звекан; бесnо сличар. зврц узвик којШI се означава лак ударац у нешто.

ватру,

згаснути, -нём евр. 1. престати горети, уга сити се (о ва­ 2. фиг. нестати, престати (о звуковима, шумовима). о

три).

зврндати, -ам несвр.

-

престати сијати, угасити се.

зазврјати , зазврчати (о разним предметима и наnравама) . 2. излетети , пол етети , nролетети nроизводећи шум , зврјање,

заnетим за

-

звучати, -чим неевр. 1. производити , одавати звук; одјеки­ 2. фиг. изазивати утисак, изгледати.

вају и сл) 2. раз Г. бити празан, пуст , зјаnити; nадати у очи nра­ знином (о хотелима , радњама и сл). зврк м 1. зврјањ е, зврка: - вретена. 2. назив за дечје играч­ ке које се врте , обрћу, зврје; чигра. 3. оно што је савијено у круг, сnирално увијено ; коврџа , увојак. 3. ЗООЛ. врста nужа

који одаје јасан

вати.

звоцати, -ам в еевр. 1. ударати горњим зубима о доње. 2. го­ ворити којешта , брбљати ; замерати, nриговарати (гунђајући). звоцнути, -нём евр. ударити горњим зубима о доње; звец­

дочарати .

име. 4. (одр.) који се односи на звук (често д ео термина):

виљушка,

2.

звончац, -аца м бот. кантарион Нурегјсиm

-

1. а. који јасно звучи, звонак;

звук: - глас, - метал. б. који има леп, пријатан звук, .мелодичан: - стих . 2. ЛИНГВ. који се изговара уз треnерење гл аснux жица (о сугласницима). 3. фиг. а. китњаст, бомбастичан; бесадр­

за (на) узбуну објава какве опасности.

звонцад ж з б. им . од звонце.

429

ЗГЛОБИЋ

зглавкасто ПРИЛ. nомоћу зглавка; у виду зглавка:

-

-

спојени;

утврђени. зглајзати, -ам и зглајзнути, -нём евр. разГ. изгубити висок

положај, функцију (обично у политици и сл). згледавати се, згледавам се в. згл едати се. згледати, -ам евр. сnазити, угледати; сагл едати. о - се по­ гледати се међу собом (обично чудећи се , nитајући се и сл) . згледати, зглёдам несвр. према згледати се.

котурић на мамузи којим се

зглоб, зглоба м (мн . зглобови) 1. анат. а. м есто сnајања две­ ју или више nокретних костију, зглавак. б. бот. задебљање на стабљици биљке, коленце. в. место где се угл ављују један у

зврчати, -чим несвр. 1. зврјати бучно , неусклађено; тандр­ кати , ЮlOnаратu. 2. зујати, зрикати , цврчатu (о nоnцу).

други делови разних предмета; карика. г. спој, саставак уоп­ ште (обично о планинским превојима). 2. фиг. скл оп, састав: вешт зглоб драмске радље.

звf>чак, -чка м nодбада КОЊ .

1.

в . зврк

(2). 2.

зврчка жударац одаnетШI прстом , чврга (обично у главу). звук м (мн. звуци И з вукови)

1. оно

што се прима чулQМ слу­

ха (шумови , звека, прасак, луnа и сл) . 2. муз. тон који производе музички ин струменти:

-

гусала,

-

оргуља.

зглобити се, зглобим се евр. спојити се, повезати се зглобом;

саставити се.

-

Глава је зглобљена с вратом.

зглОбйћ, -ића и зглОбић, -а м дем. од згл об.

430

ЗГЛОБЉАВАТИ СЕ

зглобљавати се, -обљавам се и зглобљивати се, -обљујем се несвр. према зглобити се.

nутзглоба. зrнезднти се, згнездим се јек. згнијездити се, згнйјездим се евр . сместити се , наместити се.

згњавити, згњiiвим евр . згљечити, смрвити; угљавити, удавити : ~ парадај з ; ~ пиле .

1. у.месити и исnећи .хлеб и сл . nециво гњ ецаво. 2. згљечити, nригљечити. о ~ се

остати гњеца в, неnечен.

згњечити, з гњечим евр. nритискивmьем. смрвити, здробити , смрскати ; згу:ж:вати: ~ прст,

-

јастук .

згода ж 1. оно и~тo се догоди , деси, догађај, случај; до:ж:и­ вљај: - и з живота ; з годе с путовања. 2. повољна околност, згодна прилика: вребати згоду. 3.удобан :ж:ивот,удобност. 4. потребан прибор, алат, уређај за неки посао . • жива (права)­ одлична прилика , изванредна околност. од згоде до згоде поне­ кад, покаткад .

1.

који .мо:ж:е добро nослу:ж:ити , погодан;

nодесан, прикл адан. : ~ склониште; ~ реч б. сnретан, окретан; вешт , умешан . в. занимљив , духовит:

-

виц.

2. леп ,

наочит,

добитак на лутрији.

2. ударац

тачно у

мету или циљ , nогодак.

згодити, згодим евр.

1. ударити

тачно у мету, погодити: ~

у главу. 2. зад есити, снаћи (о некој болести). о - се Ј. догоди­ ти се, десити се. 2. зад есити се, затећи се (на неком месту). згодица ж дем. од згода. згодио ПрИЛ . а. на згодан начин, пријатно, добро. б. повољно , погодно , прикл адно: ~ за путовање . згодност, -ости ж особина онога што је згодно, nодесност.

-.

згранутост, -ости ж стаље онога којије згранут. зrрањавати (се), -ањавам (се) и зrрањивати (се), -ањујем (се) несвр . према згранути (се). зrј)бавити (се), -им (се) и зrрбанити (се), згрбавим евр . в. згрбити (се). зrј)бити, -им евр. nовити, искривити:

-

леђа . о - се nовити

се, погнути се; постати грбав. згребати и зrpепсти, -ебем евр. (нешто) гребући с/{инути с

IteKe

nовршине.

зrревати (се), -евам (се) јек. зrp ијевати (се), згрйјевам (се)

неевр. в. загревати (се) . згрёјати, -јем јек. згрйјати, -јем евр. в . загр ејатu (се) .

зrpешити, згрешИмјек . зrpијешити, згрйјешим евр.1 . учu ­ нити грех; погрешити. 2. учинити криво , на:ж:ао (КОА'је) , огре­ шити се.

згрйсти, -изем евр . зубима здробити, раскинути : хлеба.

-

парче

згрнути, згрнем евр . 1. згртаљем nокуnити , скупити (на гомилу): - хрпу лишћа. 2. стећи, зарадити; приграбити , шче­ пати, зграбити : - леп иметак ; - већу суму новца . 3. згрта­ њем уклонити, скинути: - плеву са жита. о - се ст ећu се , ску­ пити се.

згрозити, згрозим и згрозити, згрозим евр . (некога , нешто)

згоми.лати, -ам евр. скупити на гомилу, набацати на гомилу,

у:ж:аснути,јако nреплашити, nрестрашити (н екога , нешто). о - се испунити се грозом , у:ж:аснути се: осетити гађење .

-

све на Једно место . о ~ се скупити се у великом

броју, з бити се у гомилу; скупити се чиltећи гомилу.

зrон, згона м утрина , рудина .

1. I/. еузорани део земље између две љиве; 2. тор за стоку. 3. иет. обавезан рад , кулук.

згонити, з гоним неевр.

1.

а. гонећи nретеривати стоку у

ни:ж:е предел е, сагонити. б. гонећи утеривати , сатеривати : ~ овце у тор. 2. терати (обично на кољским или воловским ко­

лима) н ешто са једног (обично вишег) места на друго (ни:ж:е): дрва,

-

у варош, ~ сен о из планине.

згоревати, з горевам јек. згоријевати, згоријевам несвр. према згоретu.

-

мити се, навалити, напасти на некога.

згомилli.вати (се), -илавам (се) несвр. према згомилати (се).

нагомwшти:

-

га н ечим). 2. учинити да неко изгуби памет , да полуди. о -се 1. зачудити се, заnреnастити се. - То није могуће , зграну се отац . 2. а. nомамити се, избезумити се, nомахнитати. б. око­

зrрешење е грех, сагрешеље .

згодација ж рззг. згода , згодна прилика.

1.

згражати (се), згрiiжам (се) в. згра:ж:авати (се). згрli.нути, згрiiнем евр. l.јако изненадити , зачудuти (неко-

зrрепсти в . згребати.

доnадљив : ~ момак , ~ девојка .

згодитак, -тка м

зградурина ж в . зградетина.

згрануто ПРИЛ. са чуђељем, заnреnашћено: гледати

згњецати, з гњецам

зrодан, -дна, -о

ЗГРЧИТИ

згражавати (се), згражавам (се) несвр. према згрозити (се).

зrлобий, -а , -о који се односи на зглоб: ~ дупља , ~ опна, ~ чашица. • - аутобус градски аутобус из два дела спојена nо­

тако да остан е

-

згорёг(а) ПрИЛ. (само у изразима): не би било (неl\е бити, иије) не би било (неће бити , није) рђаво , сувишно , добро би било. згорети јек. ЗI'орјети, -рим евр .

1. nоnалити,

спалити .

2.

а.

изгоретu , сагорети. б. nреврети , сазрети (о стщском ђубре­ ту) . о ~ се 1. uзгорети, сагорети . - Ватра се зroРИ . 2. в. зго­ рети

(26).

ЗГОТ08ИТИ, -и м евр. припремити , скуватијело:

-

ручак.

згрЈЮити, -им евр. 1. брзим покретом ухватити , докоnа­ ти , шчеnатu: - за рамена . 2. отети, украсти, приграбити: ~

3.

фи-г. нагл о обузети , сnоnасти. о

нешто; nор вати се:

згромуљати се, -ам се евр. скупити се у громуљ ице, згрудвати се (о брашну и сл.). зrртати (се), згрћем (се) несвр. према згрнути (се). згрувати, згрУ-Вам евр . 1. срушити , свалити уз тресак, ту­ таљ ; nоломити . 2. сабити у гомилу: - народ у једну собу. о ­ се 1. срушити се с неке висине, сурвати се: - се на земљу. 2. угрувати се: ~ се са степеница. 3. нагомилатu се, збити се: у чекао НИЦУ.

згрудати (се), -ам (се) евр. в. згрудвати (се). згрудвати, -ам евр. претворити, збити у грудву . о - се згуснути се, збити се, претворити се у грудву, у грудве. згруписати (се), -ишем (се) евр. в . груписати (се) .

зrрушli.вати (се), згрУшавам (се) несвр. према згрушати (се).

згоропliдити се, - опадим се евр. постати гороnадан, бесан, љутит , разбеснети се .

кљигу.

згромити и згромити, згромим евр . 1. гРОМОАt уништити, убити, погодити. 2. фиг.убити, сатрт и (као громом). - Умук­ ни, згромићу те! З. заnреnастити, nренераз итu.

-

-

се ухватити се за

се за главу; ~ се у коштац.

зrpада ж 1. 3. обично већа грађевина за становаље, за послов­ ну делатност ш/и за смештщ нечега, кућа. б. колиба, брвнара. зградеТИlI3 ж аугм. и nеЈ. од зграда. зградица ж дем . од зграда .

зrрушаност, -ости ж стање онога што је згрушано . зrpушати, -ам евр. учинити густим , згрудвати , згуснути

(млеко, крв и др.). о - се 1. претворити се у густу материју, згрудвати се (о млеку, крви и др.). 2. фиг. скупити се наједно место.

згрцати се, згрцам се евр. в. згрнути се. зrрченост, -ости ж особина и стаље онога згрчити, -им евр. ногу.

2.

1.

ullnoje згрчено .

грчевито скупити , стегнути: ~ десну

згу:ж:вати ; сме:ж:урати :

-

лист папира. о

-

се

1.

ску­

пити се, савити се: - се на столици . 2. постати захваћен гр­ чем; укочити се,укрутити се (о деловима т ела) .

ЗГУЖВАТИ

1. учиnити nеуредnим , изгужвати (сти­ - одело, - марамицу, - па­ пир . 2. фис. исцрп сти , изможд ити. о - се 1. nаборати се, из­ гужвати се. 2. смежура ти се од старости, nаборати се (о лицу) . 3. сабити се, згомил ати се.

-

згУжвати, -ам евр.

скањем, гње чењем, nресавијањем):

ЗгУлити, ЗгУлйм евр. 1. скиnути, одерати кожу; скинути кору,љуску, ољуштити . 2. фиг. опљачкати,узети силом са nе­

здеротина ж место где је кожа nовршиllски згуљена , зде­ рана .

здесна прил . l. с десне стране; на десnој страни: доћи -; ста­ јати - . 2. пол. из десничарских кругова, са деснице; на десници . зде(с)ти (се), здёнем и здёдем (се)јек . здје(с)ти (се), зцјё­ нем и зцјёдем (се) евр. в. денути (се). здетиа јек . здјетна (ж. род) нар . бременита, mрудна .

кога nешто .

ЗI-Ура ж отnадак при топљењу металnе руде, дрозга . ЗгУрати, згурам евр .

1. гурајући смакnути (некога, nешто) - са столице. 2. угурати, сабити:

здимити, -им евр . 1. разГ. nобећи , нагло отићи : ларије. 2. ударити, расnалити кога .

нешто у џеп. о

-

се збити се на гомилу.

згУрен, -а, -о nовијен у леђима, nогурен :

шчеnати :

згУрити, -им евр. изазвати nогуреност; савити, навити:

-

1. трn. nрид. - стил.

од згуснути (се). 2.језгровит ,

сажет , концизан:

згУснути, -нем евр.

1. уч инити

нешто густим, гушћUJI1 .

фиг. изразити сажето; учинити садржајним: на. о -се

3. збити

1. постати густ , гуш ћи .

-

2.

радљу рома­

2.усирити се; згрушати се.

се у гомилу, збити се у редове.

з...уснУТОст, -ости ж особина и стање онога што је згуснуто. згуснуliе е згуснутост . ЗгУстити (се), згуст йм (се) евр. в. згуснути (се).

згУчити, -йм евр.

1.

савити , стиснути у гуку, у клуnче.

2.

увући, погнути (главу): - главу у шију. о - се савити се, сти­ снути се , шћућурити се : - се код шпорета. згушњавати (се), з гУшњавам (се) несвр. према згуснути (се) .

здање е 1. ограда, кућа , грађевина: државно -, дрвено - . 2. фнг. оно што је саздшlO , изграђено, творевина; оно што има сложену структуру: књижевно

-,

свемирско

-.

здвбјан, -јн а , -о несрећан , очајан, избезу.мљеn; очајнички.

-

здевати (се), здевам (се) јек . здијевати (се), здијевам се

здела јек . здјела ж округао, nовећи суд за јело, чинија , ћаса. зделаст јек. здјеласт, -а , - о који има облик зделе, налик на зделу.

2.

1. а.

дем. и хиn. одздела. б. шољица,

анат. кости доњег трупа , карлица ,

pelvis.

карлични:

-

кост,

-

отвор.

здељати јек. здјељати, -љем и -љам евр. 1. обрадити дрво дељањем, начинити какав предмет дељући, тешући: - гусле . 2. стањити дељањем, стесати; сљуштити , одстранити де­ љ ањем :

-

дршку,

-

ширењу бол ести : - место, - млеко, - вода; место - за кућу. б. погодан за здрављ е, који окрепљује, повољно делује на поједине органе: - ваздух, - спорт ; вода здрава за очи . 3. а. који није захваћен труљењем, неукварен (о плодовима и сл); којијејак,

чврст, тврд (о грађевиllСКОМ материјалу и сл .) : - семе, - воће ; камен, - дрво за мост. б. неоштећен , неокрњ ен, очуван: бачва, - тканина. 4. који има nлатежну вредност, финансијски стабилан, чврст; који се nлаћа у готовини: - валута, - курс, новац. 5. стабилан, чврст: - брак , - предузеће. 6. оправдан, природан ; трезвен , логичан, и спра ван ; добро заснован , кон­ структиван: - радозналост, - нагон ; - укус , - обука; - начела, - критика. 7. у устаљеним изразима који значе поздрав, наздра­

-

вљање и сл .: жив и

-, да си

ми

-, здрав си . • -

здравцат (здравци­

лат. ауе Maria) кат. молитва Мајци божјој, Богоро д ици. - као дрен сасвим, потпуно здрав . - и прав ни крив ни ду.жан, невин.

Gera-

здравити, -им неевр. 1. држати здравицу, наздравља ти; узимати nиће, пити. 2. а. nоздрављати некога при сусрету: уnућивати поздравне речи. б. слати поздраве, добре жеље. 3.

оздрављивати. о

-

се nоздрављати се међусобно.

здравица ж 1. а. nоздравни говор , речи којима се уз чашу наздравља , изражавају жеље за здравље и срећу; чаша nића која се уз то испија : држати здравицу, попити тридесет здра­

вица . б. нар . nослужењ е, част (обично боца nића) која се нуди

зделичнй јек . здјеличнй, -а , -о који се односи на зделицу

(2),

г. који одаје добро здравље, свежину, расnоложење: - боја лица, - сан, - смех. 2. а.у коме не влада болест, зараза; којије без заразних клица, nезаражен, незагађен; који није подложан

пјurn macrorhizum из ф. Geraniaceae nријатног м ириса , која ра­ сте на шумовитим камењарима; општи назив за род Geranium.

1tесвр. према зденути (се) и зде(с)ти (се).

зделицајек. здјелица ж

стању; неозлеђен , читав (о деловима тела): - срце; - рука . в. духовно неnомућен, неnоремећен, нормалан: - разум , - памет.

здравац, здравца и здравац, -вца м бат. зељаста бwька

КРИКНУТИ .

здебљати се, -ам се ев р . постати дебео, угојити се.

чашица.

здрав, -а, -о 1. а. који нема здравствених проблема , који ни­ је болестан ; неnовр еђен, жив. б. чије су функције у nовољном

јат, здравцит) у nојачаном значењу: здрав. Здрава Марија (према

здати, здам (здадем) е вр . створити, саздати.

здвбјио ПРИЛ. очајн о , очајнички :

новчаник.

здола ПРИЛ. одоздо; уп. збрда- здола.

-

се nогурити се, згрбити се; nовити се, скупити се.

згУснут, -а , -о

-

здоговорно ПРИЛ . в. договорно .

згУрено ПрИЛ. nогурено , згрбљено. леђа. о

из канце­

здоговарати се, -оварам се неевр. в . договарати се.

старица .

-

-

здипити, -им евр. разг. кришом узети , украстu; зграбиmи,

с чега, отерати, потиснути :

-

431

ЗДРАВЉЕ

сватовима у пролазу или при позиву на свечаност:

изнети

здравице на пут. в. етН. дрвена чутура или сл. суд којим се по­ зивају гости на свадбу или славу . 2. песма, nоnевка којом се из­ ражавају добре жеље, честитке . здравица ж неплодан, чврст слој земље и сп од хумусног слоја, живица, целица .

комад меса.

б. бунар; цистер1tа , чатрња.

здравичар м онај који држи здравицу, наздравља; онај који сватовима износи здравицу.

зденути, здёнём јек. здјенути, зцјёнем евр. 1. скупити, сло ­ жити у стог, пласт и сл., саденути. 2. саставити, склопити:

-

зденац, -нца м а. извор са кога се узима вода, чесма, студеllац.

-

намештај . о

-

се отићи, lI естати .

-

кућа ,

-

слово.

здепати, здепам е вр. невешто, немарно nешто начинити,

-

какву столицу. о

здерати, здёрем евр .

1.

-

се удебљати се .

одвојити од подлоге (спољни слој,

кожу, кору и сл .) , згул ити , сљуштити : - кожу с јагњета. - еполете са шињела.

грубо скинути с нечега , стргнути:

нота ,

рање .

здепаст, -а, -о а. омален и nодебео , деж.мека ст (о човеку); незграnан , трунта в. б. који је несраз.мерних диме1tЗија, не­

склеnати:

-

здравичарство е држање здравица, наздрављање; фрази­

здепан, -а, -о набијен , здеnаст .

складан (о стварима, предметима):

здравичарскй, -а , -о који се односи па здравичар е: песма.

2.

здравље с стање организма у коме се животне функције нормално обављају; уопште (било какво) стање организма . • бог ти дао здравље, од бога ти здравље нар . каже се као отnоздрав . боже здравља, дај боже здравља само н ека сви будемо здра ви , све ћ е се средити, све ће бити у реду. за чије бабе здравље Нр. због кога , зашто, има ли разлога за то. на здравље ти нар. н е односи­ ло се то на тебе (кад се пореди са неким умрлим). у здравље, са здрављем 1) при nоздрављању: да будемо здрави 2) при наздра­ вљању, као израз добрих жеља за н ечије здравље, срећу, усnех.

432

ЗДРАВО

здраво ПРИ1l . 1. а. у добром здравственом стању . - Сви су код куће здраво. б. у животу; без повреда и сл. - Док је здра­ во мој отац ... Јесу ли се здраво вратили? в. као поздрав при су­ срету Шlи растанку. - Здраво! Како сте? А сад, здраво, брзо се враћам . 2. а. на разуман начин, разложно , трезвено. - Он мисли здраво. б. nреnоручљиво, корисно , упутно . - Здраво је спавати поред отворена прозора. 3. нар . врла, веама. - Она њега здраво воли . • - био, - сваиуо, тако био - и С1l. пригодни поздра­ ви. иа здраво без видљивог сnаљљ ег знака (разбалети се) . при­ мити - за ,·отово примити као истинита, тачно, без провере. Здравомарија ж в. Здрава Марија (пад здрав).

здраворазумски, -а ,

-5 каји се заснива на здравом разуму:

- одлука.

здравствени, -а, -5 који се адноси на здравље, који је у вези са здрављем: - књижица, - установа, - проблеми. здравствено ПРИ1l. у здравственом nагледу. здравство е здравствена делатнаст, арганизација здрав­ ствене службе.

-

ЗЕЛЕН

зебраст, -а, -о nругаст , ишаран као зебра. зебу, зёбуа м

дрвен, дрвенаст , одрвенети; стврднути се, укрутити се. б. фиг. укочити се, nренеразити се (од заnреnашћења). здрмати, -ам евр . енергично, снажно nродрмати, nратре­ сти ; задрмати, затрести (нечим). о

се заљуљати се, за­

-

дрхтати.

зев јек . зii:јев м (ж)

штити, смаждити:

-

-

-

се разбити се у сит не

зевали ца јек. зијевалица ж 1. зеваље. 2. бат. рад зе.љастих биљака Апtiлhiпum из ф. Scrophulariaceae, са цветовUЛ/а као уста.

зевало јек . зијевало е и м (мн. е) пеј . онај који л/ного зева,

бесnасличар. зевати, зевам јек. зијевати, зйјевам неевр . 1. несвр. према зевнути. 2. несвр. према зинути . 3. nадати у ачи зевом, отво­

рам, nразнином, зјаnити (а nанару, nразору и др.). 4. гледати нетре.мице, зурити , nwьити . - Шта зеваш у мене? зевзек м тур . глуп чавек, звекан, глуnан. зевзечити се, -им се неевр . nонашати се као. зевзек, изма­ тавати се.

зевнути, зевнем јек . зијевиути, зйјевнем евр. 1. отварити уста удахнувши и издахнувши ваздух (као последица поспа­ ности , умора, досаде, у храnцу и сл.) . 2. пасти у ачи зевам, отвором; пасти у очи nразнинам .

зеЗlUщија разг. збијање шале, завиmлавање . зезати, -ам неевр . разг. (некога) збијати грубе шал е с неким, завиmлавати о

здрпити, -им евр. в. здиnити. о

-

-

(у усташкој војсци , за вре.ме Другог светског рата) . здружење е стуnање у ближе међусабне адносе, уједиљење, зближење, здруж·еllост.

здрyжitвати (се), здрУжУјем (се) несвр. према здружuти (се). здружити, здружим евр. а. спојити, повезати , саставити у једну целину; nриnајити, прикључити нечему:

-

две чете,

-

два стада оваца. б. сnајити какво.м духовном везом, сnријате­ љити. о - се nавезати се ради заједничких цwьeвa, удружити се. - Радници се морају здружити . в. сnријате.љити се . здувати, здувам евр. дувањем скинути с нечега , одувати .

зеја, -е и зејо, -а и -е м хиn . ад зец .

зејтин м тур. биљно уље (маслине, сунцокрета , кукуруза) .

•

играју му очи као на зејтину ачи су му живахне, врла немирне.

зејтинаст, -а, -о који је као. зејтин , сл ичан зејтЮlУ:

-

вода,

-

-

течност,

боја.

зејтинити, -им несвр. зачињавати зејтинам, УЉe.JI·t. зека и зека ж нар. име домаћим животиљама женкама сив­

касти длаке. зека, -е и зеко, -а и -е м

1. хиn.

од зец.

2. хиn.

ад зеленко. и

зекан.

зекан м

1. хиn.

од зец.

2. зекаст

коњ, зеленко. .

зекаст, -а , -о који је баје зеца, сивкаст, зеленкаст:

здуха (здува) ж в. здухач .

-

коњ,

-длака.

здухач (ЗДУвач), -ача (здухiiћ (здуваћ), -Зћа) м празн. дух који по нараднал! вераваљу донаси Шlи сузбија кишу, град, невреме,

штити од зла Шlи HaHOG1t зла људима, ведагоња; човек коме се приписују такве сnасобности. здушан, -шна, -о савестан у nаслу, вредан, nрwьежан; nа­

-

учитељица,

-

члан колектива .

здушно ПрИIl . савесно., ревносно; праведно; свесрдно:

-

се шегачити се, завиmлавати се .

зезнути, -нем евр . разг. преварити (некога), nодвалити (не­ - се превари ти се, насамарити се.

се закачити се, nосвађа­

здруг м вој. иет. већи одред састављен ад више радава војске

строг;

-

каме). о

тисе .

-

атварање уста уопште; nаложај

зезнут, -а, -о разг. lIезгодан, непријатан, неугадан; тежак .

здр6згати, здрозгам евр. смрскати, смрвити , здробити: песницом . о - се разбити се, смрскати се; здрабити се.

дити ;

2.

размак; атвор код нечега што се отвара и затвара.

делове, смрскати се.

штен, праведан; душеван:

са грбом од

1. рефлексно затезаље вШlичних мишића

досаде и сл .), зевање.

зубима чашу. б. потпуно уни­

непријатеља. о

Bos indicus

уста кад су отворена. 3. 1Iингв. nалажај уста при изговару два самагласникаједан n аред другага, хијат . 4. отвар,удубљење,

здробити, здробим евр. а. разбити, сломити у ситне делиће, у nарамnарчад , смрскати:

врста говечета

nраћена широким отварањe.JI/ уста (услед поспаности, умара,

здравцат и здравцат, здравцијат и здравцијат, здравцйт и здравцит, -а , -о в. пад здрав. здрвенетн се и здрвенити се, -ним се евр. а. постати као.

30011 .

масног ткива .

-

ра­

писати .

зекоња

1. зекаст

ва .

2. хиn.

од зец.

зекуља жзекаста крава .

зелембаћ, -аћа м 1. 30011. врста гуштера зелеllе боје Lacerиз nор . Lacertidae. 2. фиг. пеј. чавек каји носи зелену

ta viridis

унифарму. зелён ж 1. зб. неколико врста nоврћа које се уnатребљава као. зачин за јело (nершун, мрква и сл.); nаврћ е уаnште. 2. а.

зеба и зеба ж

зб. зелено растиње, трава, лишће, зеленило . - Бујна зелен око њега. б. nољана, ливада. 3. зелеНШlа: - траве.

зебљи в, -а, -о који одаје зебљу, бригу, пун зебње.

зелен, -ена, -о Ј. кајије боје лишћа, траве (о материјама и предметима такве боје, о ономе што је абрасла растиљем такве боје, за кога је карактеристична та баја, који има nри­

1. 30011. а. птица певачица Fringilla coelebs из nор. Fringillidae. б. општи назив за птице nевачице из nор . Fringillidae којих има неколико. врста: roрска -, жута - и др. зебиути, зебнем евр. осетити зебњу, страх; задрхтати .

-

Он зебну у себи. зебња ж 1. асећај узнемирености, немира, слутље, брига, страховаље, стреnња. 2. осећај зuл/е, хладноће,језа. зебра ж

1.

ЗО01l . коnитар

Equus zebra

сличан коњу, са там­

месе те боје и сл.): - трава, - поље, - долама, - очи, - море и сл. 2. који ствара утисак зелене боје, сивкаст: - длака, - коњ, - У лицу. 3. каји није сазреа, млад (а nладавима , усевUЛ/а): воће , - кукуруз; фиг. неискусан , млад: - младиli . 4. (у им. слу­ жби) м а. анај каји је абучен у зелено одело , зелени дрес . - Зе­ лени су победили . б. анај који припада покрету за очување

ним и свеmлим nругама па телу, каји живи неnриnитомљен у

живот не средине, екалошки : странка зелених.

Африци.

сничких nолусложеница : зелен-венац , зелен-гора и сл.

2.

nешачки прелаз (nругасто исцртан) на колавозу.

5. први део

пе­

ЗЕЛЕНАК зеленак, -нка м рибе

1. зелен, Phoxinus phoxinus.

зеленац, -нца м

недозрео плод.

2. зоол .

-

врста речне

1. вир у води. 2. геол. зелени камен.

433

ЗЕМЉАКИЊА зелёње с nоврће, зелен.

зелот, -ота м грч. одушевљени присталица , поборник неке идеје; фанатик, занесељак.

зеленаш, -аш а м 1. онај који даје новац у зајам уз претерано велику камату, л ихвар ; гул икожа. 2. ист. припадник nолитич­ ког покрета у Црној Гори после Првог светског рата који се

зелотизам, -зма м претерана ревност , преданост некој идеји; фанатизам.

противио уједињењу са Србијом.

длаке . б. во зеленкасте длаке, зекоња.

зеленашити, -енашим несвр. давати новац у зајам уз пре­ терано велику камату, лихварити .

зелею\шица ж .жена зеленаш .

зеленашкй, -а,

-

капитал.

2.

зеленаштво с зеленашење, лихварство.

зеленгаћа м бот. в. калоnер Тапасеtum

1. зелена

гора, шума.

2.

balsamita.

бот. в. бршљан .

зелендур, -ура м зоол . в. зелентарка.

зеленети јек . зелењети, -еним несвр. 1. постајати зелен, добијати зелену боју; обрастати, nрекривати се зеленилом.

2. добијати nеnељасту боју у лицу (од љутине, беса). о - се 1. бити зелен, истицати се зеленом бојо;н. 2. в. зеленети (2) . зеленйк, -ика бот. биљка

Evonymus jaromica која води поре­

кло из Јапана.

зеленика ж

]. агр. а. назив за разне воћке зелена плода и

плод таквих воћака Оабука , крушка). б. врста винове лозе, грожђе и ви н о од те лозе. 2. бот. назив за разне дрвенасте биљке зuмзеленог лишћа.

зеленило с 1. особина онога што је зелено, зелена боја . 2. зелено растиње (трава, дрвеће); предео обрастао зеленим

растињем , шума, парк и сл .

•

биљио - биол . в. хлорофил .

зеленити, зеленим несвр. 'lUнити зеленим , бојити у зелену боју. зелениш, -иша м

1. а.

nоврће, зелен ; зелен за суnу. б. зеља­

сте биљке, трава и др. као сточна храна. 2. зелено, незрело воће; фиг. незрео, неискусан младић, жутокљунац . 3. усеви,

биљке чијим се заоравањем добија гној, ђубриво. зелёнка ж

1.

зоол. риба златни nијор

Phoxinus phoxinus. 2.

агр. назив за разн е врсте воћака и плодове тих воћака; врста винове лозе и грожђе те лозе. З. назив за разне домаће живо­ тиње (женке) зеленкасте длаке (кобила, коза, крава). зеленк3да ж бот. flазив за разне врсте нарциса (Narcissus pseudonarcissus, N. poeticus, N. jonquilla, N . tazetta). зеленкаст и зеленкаст, -а, -о који прелази у зелену боју, по­ мало зелен, назелен:

-

очи ,

-

зеља l и зеља ж 1. назив неким домаћим животиљама (женкама) зеленкастосиве, nеnељасте длаке. зељаник, -ика м назив за теста умешана са зељем, зеља­

-6 1. који се односи на зеленаше (1), лu.xварскu:

претерано висок (о камати).

зеленгора ж

зеља 1, -ё и зељо, -а и -ё м а. хиn. од зељов; пас зеленкасте

униформа .

зелен касто и зелен касто прил. у зеленкастој нијанси, nре­ ливајући се у зелено: - обојено, - сијати . зеленко и зелёнко м коњ зеленкастосиве длаке . зелено прил. у зеленој боји; као зеленило; фиг.l/езрело, наив­ но , глупо.

зелено- као први део nридевских или именичкux сложеница означава даје нешто зелено или зеленкасто.

ница.

зељаница ж пита са зељем. зељаст, -а, -о 1. бот. који има зелену и мекану стабљику, ко­ ји не одрвељује: - биљка, - стабљика. 2. зеленкаст (о телу животиља) . зеље и зеље с 1. фиг. назив за разно зељасто самоникло би­ ље (или гајено) које се употребљава као nоврће за јело; зелён, nоврће. 2. фиг. разг. оно чега има много, до ч ега се лако долази (кад се говори с ниnодаштаваљем) . З. бот. назив или део нази­ ва многих зељастих биљака (купус, блитва, штавељ, коnрива

и др.) чије се лишће обично употребљава зајело: бело село

- , меко -,

пернато

-,

црвено

-

-,

ки­

и др.

зељо м в. зеља).

зељов, -ова м назив за пса сивозеленка сте длаке . земаљски, -а,

-6 1. а. који

се односи на Земљу (као небеско

тело): - кугла, - тело, - лопта . б. рлг. и песн. овоземаљски: царство, - живот. в. стваран, природан , људски: - правда, љубав. 2. који се односи на земљу као државу, државни , јавни,

званични :

-

влада,

-

управа,

-

буџет.

земан, -ана м 1Ур . нар. време, доба. зембiiл, -ила и зембiiљ, -Иља 1Ур. торба са ручкама за но­ шеље намирница.

земичка ж нем. врста nецива, округао хлеnчић од белог nшеничног брашна.

земља ж (ак. зёмљу, вок. зёмљо, мн. зёмље, ген . земаља)

1. а.

(Земља) планета на којој живимо . б. место , простор .живота и људске делатности, свет; по религиозном схватању: овај свет где живимо од рођења до смрти. - Тежак је живот ов­ де, на земљи. Нећемо се вите видети овде на земљи. 2. а. део Земљине nовршине који није покривен водом, копно. б. земљu­ на nовршина, граница између Земљине коре и ваздуха, тло. в. обрадиво земљиште, посед . 3. мека, трошна , растресита ма­ терија на земљиној кори. 4. држава, национална територија. • ничија - 1) простор између зараћених страна који не припада ниједној од њих. 2) простор између двеју државl/их граница. обеliана -, света - рлг. Палестина са Јерусалu.мом и Христовим гробом. тешка - збијена, гљецава, глиновита земља . црвена земља црквенкасте боје слабије nлодности, са nримесом гл и­ не, оксида гвожђа и алуминијума . црна - 1) црни ца, ху.мус . 2) екс пр. земља као место где се човек сахрањује . • збрисати са лица земље учиl/ ити да неко или нешто нестане, истребити. - га још држи још је жив, у животу је . - црна га крије у гробу је, биће у гробу. земља га привлачи ускоро ће умрети. - му под но­ гама гори налази се у тешкој ситуацији. као да га је земља про­

гутала, као да је у земљу пропао нестао је, изгубио се . лака му цр­

зеленокадераш, -аша м ист. припадник зеленог кадра вој­

на земља, нека му је лака земља пригодна фраза при nомињању

них бегунаца који су крајем Првог светског рата побегли из

покојника . иестати, ишчезнути са лица земље сасвим, потпуно не­

аустроугарске војске.

стати, ишчезнути. ни на небу ни на земљи бити , лебдети изме­ ђу неба и земље, бити у несигурном, несталном, неодређеном

зеленою\драш, -аша и зеленокадровац, -6вца м ист. при­

падник зеленог кадра квислиншке војне формације за време Другог светског рата састављене од босанских муслимана. зеленоок, -а , -о који има зелене, зеленкасте очи . зелентарка ж зоол. врста птице n евачице зеленожућкасте боје

Chloris chloris

из nор .

Fringilidae.

зеЈЈенчица и зелёнчица ж зоол . в. чиж.

зелењак, -њка и зелењак, -ака м ]. зелен, недозрео клиn ку­ куруза .

2.

фиг. недозрео младић , жутокљунац. З. зоол. риба

златни nијор

Phoxinus phoxinus.

положају. отиliи под (црну) земљу умрети. пијан као

-

сасвим пи­

јан, мртав пијан. пропасти у (црну) земљу (од стнда, срама) веома

се застидети . саставити (кога) са (црном) земљом оборити, сру­ шити кога, убити . сравнити са земљом разорити до темеља, потпуно уништити. стајати на земљи бити реалан, стваран. земљав, -а , -о умазан земљом, посут земљом. земљак, -ака м онај који је пореклом из исте земље, из истог краја; сународник. земљакиња ж она која је пореклом из исте зе.мље, из истог краја; сународница .

434

ЗЕМЉАН - ЗИД

1. који је од земље; глинен , кера­ 2. а. који се односи на зеюъу, на рад са зеwљоЛ1: зем ља ни радови . б. в. земљав. 3. који је као зеюъа (по боји, .м ирису и сл Ј, таман , Л1рк: - кожа, - лице. 4. земаљски, овоземаљскu: - створење, - сила.

зена јек. зјена ж в . зеl/ица

земља н и земљан, -а , -о

Л1ички :

-

бедем ,

-

под; ло нац.

I/ебеске сфере и вертикал е повучене из дате тачке на земљи; нqjвиши део неба . б. фиг. највиша тачка до које се мо:ж:е доспе­ ти, врХУl/ац.

земљарина ж пор ез на зеЛ1љи шт е, на посед: платити зе­ мљарину.

зенитitзам, -зма М .модеРl/истички правац у Кfьи.жевностu настао после Првог свет ског рата .

земљаст и земљаст, -а, -о

1.

којије по физичким особинама

-

сл ичан земљ и , трошан , ситан ; ПОЛ1ешан са земљ оЛ1 :

2. који је по изгл еду сл ичан земљ и , таман , Л1рк: земљачкй, -а , -о који се односи

земљаке:

I/a

примеса .

кожа,

-

-

лице .

обзири.

зеница јек . зјеница ж

зеничнй јек . зјеничнй, -а, -о који се односи на зеницу, каји

припада зеl/ици:

Земљин , -а, -о који припада Земљи (nлаl/ети) , који се односи

-

оса.

земљйшнй и земљйшнй, -а , -о који се односи на земљи ­ шт е, који је у вези са зеюьиштем:

-

посед,

1. земља

-

власништво .

као наслага Л1атерије;

Л1атеријална подлога вегетације, биљака; земља као посед , имовина : плод ност земљ ишта , кречно

-;

општинско

-,

при­

ватно -. 2. земаљска површиl/а , тло, природа; земља као про­ стор , т ериторија, област: - обрасло биљем, брежуљкасто

-; -

српске д ржаве ,

-

млетачко.

3.

1.

а. асећатu, трпети хладна­

ћу, зиму . б. изазивати асећај хладнаће, захватати хладнаћом.

2.

фиг, асећати страх, зебњу, бајати се. зера ж тур. врла .мала , незнатна каличина неч ега.

земљица ж деи. и хип . од земља.

земљйште и земљйште с

опна.

-

зепсти (зёпсти), зебём иесвр.

земљив, - а , -о в. земљав.

јез гро ,

фиг. погод l/ е ОКОЛl/ости,

услов и, прилике за н еш то : припремити погодно земљиште за

револуцију.

зет (МИ. зётови) М о:ж:ењеl/ чавек у одl/ОСУ на чланове паро­ дице (родитеље, браћу, сестре) своје :ж:ене.

зетовскй, -а, -о каји се адl/оси на зета или зетове:

кућа ,

-

- одело .

зец М (МИ. зёчеви) нагу

Lepus;

1. зоол. глодар дугих ушију и дугих задњих Leporidae. 2. фит.

општи назив за глодаре из пор.

nлашљива асаба, кукавица .

довање. питоми

-

још је зец у шум и прерано је за ра­

•

в. кунић . у томе грму лежи зец у таЛ1,еје ствар ,

у то.ме је проблем. зечад ж зб. им. ад зече.

земљовит, -а , -о покривен земљоЛ1, који обилује земљоЛ1. Војводина.

-

зечак, -ч ка М бот. дивљи грашак зечар, -ара и зечар, -а М

земљовласнйк М власник земље, имања, Зe.JIuъопоседник.

ловац

I/a

Pisum arvense.

1. ловачки

пас који лави зе чеве.

2.

зе чеве.

земљовласница ж :ж:енска особа Зe.JIuъовлаСl/ик.

зечара ж бот. врста траве, пахуља

земљовласнйчкй, -а, -о који се односи на земљовласнике .

зечарка ж бот. врста гљ иве

Holcus, Н . lanatus.

Polyporus frondosus

из ф .

Polyporaceae.

земљоделац јек. земљодјелац, -лца М земљ орадник. земљомёр и земљомер јек. земљомјёр и земљомјер М геОЛ1етар .

зечарнйк М и зечарница ж стаја, кавез за зечеве (куниће). зечаст, -а, -о кајије баје зеца, сличан зецу.

земљопосед и земљоп6сед јек. земљопосјед и земљоп6сјед М земљишнu посед, земљишна имовина. земљопоседнйк и земљоп6седнЙкјек . земљопосједнйк и

земљоп6сједнйк М влаСl/ик, по сед ник земље, земљ ишта. земљопоседнйчкй и земљоп6седнЙЧкЙјек. земљопосјед­ нйчкй и земљоп6сједнйчкй, -а, -о који се односи на земљопо­ седНUI~а.

земљораднйк м пољопривредl/и радl/ик који се бави обрадо.м

-

Pisurn sativurn.

зече, -ета с дем. и хип. од зец; зечје .младунче.

зечев, -а , -о каји припада зецу:

длака,

-

-

срце ,

-

кожа.

зечевина и зечетина ж а. зечје ,месо. б. зечје крзна ; зечја ка:ж:а.

зеч(и)јй и зеч(и)јй, -а, -ё

који је као. у зеца:

-

-

детелина,

кожа ,

-

-

1.

каји припада зецу, зе чевима ,

усна.

2.

као први део разних бот .

жито и др.

зечињак М в. зечарник.

земљорадница ж :ж:еl/а земљ орадl/ик. земљораДIIИЧКЙ, -а, -о који се одl/оси

зечац, -чца М бот. грашак

назива:

з емље као глав ним за нимањем , ратар, те:ж:ак.

з адруга ,

ду:ж:ице кроз

зити и сл.) као зеницу ока чувати, пазити као I/ ешто најмилије.

земљетина ж ауг.м. и пеј. од земља.

-

1. анат. отвор у средини

који светлост продире у Уl/утрашњост ока pupilla. 2. фиг, I/ешто I/ајдра:ж:е, најдрагоц еније, што се бри:ж:љиво чува . • чувати (па­

земље н и земљен, -а , -о в. земљан .

IШ Земљу:

(1) .

зенйт, -ита м а. астр, за.мишљеl/а тачка пресека привидне

I/a

земљорадl/ике:

-

посао .

зечиli, -а и зечйli, -ића М дем. и хип . ад зец ; зечје младунче. зечица ж :ж:енка зеца.

земљорадња ж грана пољопривреде која се бави обрађива­

зечкаст, -а, -о в . зекаст:

-

кобила .

њем з е.мље , ратарство.

2.

земљотрёс М 1. подрхтавање Земљине коре, потрес, трус. фиг. велико друштвено колебање, криза.

земљотрёснй, -а , -о који се одl/оси

I/a

земљотрес:

-

зона.

земљо}'з и земљоуз М геогр. узаl/ појас копна који спаја две веће копнен е nовршин е растављене .морем , превлака .

-

живот,

-

мисао. б. који

се н алази у ЗеАuъ и, на земљ и или потиче из земље:

-

слој,

-

храна .•

-

-

спавати,

-

-

дрхтати .

зiiб М савијање, прегиб:

-

у коленима .

зибати, зибам и зибљём и зибати, -ам и -бљём несвр . 1. љу­ љати, њихати (колевку, дете) . 2. чинити да се н ешто. њише, лелуја, павија:

-

лишће. о

-

се љуљати се, њихати се; клатити

се, гuбати се .

земљуРина ж аугЛ1, . и пеј. од зеиља. земнй, -а , -о а. земаљски, Земљиl/:

зечки прил, као. зец, на зечји начин ; плаШlb иво као зец : скочити,

-

плодови,

остаци посмртни остаци.

земнйк м песн. становник Земље, с.мртник.

зибиути, -нём свр . љуљ нути, зањихати . о

-

се љуљнути се,

зањихати се.

зивкати, -ам несвр. често , свакаг трена звати , пазивати ,

дозивати . зИд М (лок. (на) зИду, МИ. зидови)

земуница ж а. примитивна просторија UCKOnal/a у земљи под ешеl/а за становаље или за оставу. б. заклон, склониште

ције зграде

у земљ и за војнике.

унутрашњост зграде:

lIa

1. усправl/и

део. канструк­

који се надовезује крав или се њиме преграђује

-

куће ,

-

собе.

2. зидаllа ограда

(од ка-

ЗИДАНИЦА

мена, цигле и сл.); заштитни део тврђаве, зидина: авлијски

-

-, 3. вертикална страна рова,јам.е,

маслињака; градски зидови.

посуде и СЛ. : - лонца. 4. унутрашња страна каквог шуnљег органа , цеви и СЛ.: - једњака, - ћелије . • живи-спорт. ред игра­

-

435

ЗЈАТИ

зимовник, -ика и зимовник, -а м 1. Jl1есто где се зимује, где се зими борави. 2. место где се стока преко зи.ме чува и напаса .

3.

место при речној uли морској обали где се зw.ш

остављају лађе.

ча испред свог гола који спречавају телима пут лоnти. главом

зимовница ж в. зимовник

(1).

кроза зид остваривати HetUmO тешко, немогуће. догурати , при­ тисиути "екога уза зид довести некога у безизлазан nоло:ж:ај. и

зимовњак, -ака и зимовњак, -а зимски рибњак .

зидови имају уши ништа се не МО.же сакрити. између четири зида

зимогрИжљив, -а , -о в. зимогро:ж:љив.

н е излаз uпш uз собе, из куће .

плача зид у Јерусалиму, свето

-

зимогрожљив, -а, -о осетљив на хладноћу, зu.мљ ив.

место Јевреја. Кинески - и ст. зид у Кини uз !Јl в. пре н . е. фиг. ки­ иески

- н епробојна препрека, сметња .

зимогрожљиво прил.јако осећајући хладноћу, з и.мљиво.

зищiница и зиданица ж зидана кућа (од камена, цигле) .

зимогрожљивост, -о сти ж особина опога који је зимогро-

зИдар, -ара м о nај који з ида , који се бави зид арским зана­ том . • слободи и - члан слободних зидара, JlШСОН.

зИдарски, -а , -о који се односи на зидаре и зидарство: нат,

-

-

за­

:ж:љив.

зИмогрозан и зимогрозан, -зна , -о 1. в. зu.могро:ж:љ u.в . који доноси зиму, хладноћу, зимљив: - ветар . зимогрозив, -а , -о зw.югро:ж:љив .

вапно.

зидарство с зидарски занат .

•

СЈlOбодио - тајна међународnа

зимогрозница жјеза, зима, дрхтавица.

организација nредставuика аристократије и крупних капи­

зимомора ж дрхтавица,језа.

талиста која се бори за своје иnтересе, .масонство.

зидати, зидам несв р.

1.

подuзати (грађевину) сла:ж:ући ка­ - кућу, - мост;

,иеn, циглу, опеку и сл .једnу па другу; градити :

-

желез нице. зИдина ж

2.

1.

зимоморан и зимоморан, -рна , -о јако осетљив на хлад­ ноћу, ЗUЛ1Љ ив .

зимоморно и зимоморно прил . ЗUЛ1Љиво, зw.югро:ж:љ иво .

фиг. засnивати, темељ ити .

ауг.м. и п еј. од зид.

ђеnог Jl1еста , бедем.

2. за штитни зид

зИдни и зидни, -а , -о који се одnо си на зид:

-

зимоморност и зимоморност, -ости ж осетљивост на зи-

око утвр­

му, особина онога који је зимоморан.

3. руtuевшta од зида, развалиnа.

зијавац, -авца м зоол. птица

reolidae

новине ,

-

зимски, -а , -о који се односи на з иму:

сат.

која :ж:ивu најугоистоку Европе.

2.

-

уна­

а. nадати у очи ширином отво­

ра , зјапити (о руnи, рШIU и др.). б. бити празан , зврјати (о зима ж (ак. зиму, МН. зиме)

1. а. најхладnије годишње доба, uзмеђу јесени и пролећа (од 22. децембра до 21. марта). б. фнг. старост : - живота мога. 2. а. хладnоћа, студеn, мраз . б.језа , дрхтавица, грозница . - Обузела ме зима. 3. (у прил. служби) хладно , студеnо . - Мени је зима .• нема зиме нема бојазни,

-

-

мра-

снег.

да нешто кажем . Зини већ једном, што ћутиш. 2. uзненађено - од чуда. 3. ошmро реаговати: - на

нас са толиком срџбом. 4. фиг. добити рупу, отвор, отворити се, разјаnити се (о ципелама , nећини и др.). зипка ж колевка , креветац за бебу nодешен за љуљањ е.

зИпкати, -ам нссвр . љуљати, љуљушкати . о

-

зиравост, -ости ж разрокост , зрикавосm . зират м и ж тур. обрадива земљ а .

дрве­

шума .

се љуљати

зИрав, -а, -о пеј . разрок, зрика в.

uз ф. Аросупасеае са плавим цветовима. б. назив за разnе врсте з имзелених биљака (БРUl/ьа н , зелеnика , калиllа и др). зимзелен, -а, -о који и зи.ми и.ма зелену боју л ишћа :

-

се, љуљушкати се.

зимзелён м и ж бот. а. биљка nузавица ујпса тајог, У. тјпог

зиратан, -тна, -о који се обрађује, сеје усевшш, обрадив:

-

земљиште.

зими ПРИJl . за вре.ме зuме, током зиJl1е.

зиратити, зиратйм неевр. обрађивати (земљу) .

зимити, з им.йм нсевр. 1. зw.ювати , nрезw.1Љавати. 2. хранити стоку преко зu.м е (па неком месту): - стоку у Шумадији.

зИркати, -ам неевр . прозор у двориште.

(1,2).

зИмка ж 300Jl . а. в. зимовка

б. врста nастрмке која се

зимљиво прил. осећајући хладноћу, зимОМОРIlО:

-

трљати

руке.

зимница и ЗИМllИца ж 1. храна припремљена да се троши 2. зоол. в. зимовка (1).

зим и .

зимно ПрИ1l. хл.адно, студеnо. зимњача и зимњача ж агр. воћка која касnо дозрева и чuјије плод погодан за зимску употребу Оабука, крушка , смоква и др).

-

дан,

зимовалиште е в. з u.м.овNUК зимовати, зимујем н еевр. в. зимити (2).

зифт м тур .

2.

зимљив, -а, -о који је осетљив на хладnоћу; nУIl хладноће.

зимњи, -а , -е в. зиJl1ск и :

-

ветар.

1.

бацати погледе, погледати:

-

кроз

свеmлуцати, :ж:миркати.

(1).

зимовка ж 1. 30011. врста птице n ева чиц е Pyrrhula са црвеним n.ерјем. по грудw.ш 2. в. з имњача .

1.

никотин ски талог који настаје при пушеlbУ .

в. катран: црн( о) као

pyrrhula

-.

зихераш, -аша м онај којије врло опрезан, који не рuзикује. зitxернадла (зйхерица) ж нем . двокрака игла за прикопчава­ ње, прибадача . зјале ж ми. у изр . продавати - в. продавати зјал.а (под зјало). зјало е

1. усни отвор, ч ељуст . 2. :ж:дрело, грло; рупа: шпиље , - јазбине . б. понор , амбис, бездан: стајати над зјалом, - краса .• продавати зјала беспосличиmu, залудничи111и . зјап м оно што зјаnи , отвор, зјало:

зјапити, -йм "ссвр.

(1).

1. проводити зиму, nреЗUЛ1Љавати.

зимовиште е в. з u.мовник

2.

зИрнути, -нем евр. бацити nогл. ед, nогл. еда mи; вирнуmи .

(1) .

лови зи.ми.

2.

одело.

зинути, -нем евр. 1. а. отворити уста . б. отварање.м уста хтети нешто рећи, заустити; проговорити . - Таман зинух

о пасnо сти.

зимиште е в. з uмовнuк

-

реаговати; забезекнути се:

про сторијама) .

-

дан ,

зимушњи, -а, -о који се односи 1Ю nретход NУ з uл·,у: зеви,

зијати, -ам несвр .l. I11УПО гл. едати , бленути, зурити: около. Многи зијају у њега .

-

зимус прил . ове зu;ие, наредне uли претходн е зи.ме.

Glareola pratincola из nор . Gla-

зијало с оnај који зија , nuшта н е ради.

ће ,

2.

1.

-

вилица .

бити широм отворен , nа дат и у очи

остављајући непријатан утисак празнином, ширино;\" отвора. 2. избијати из нечега, зјати . зјати, зјам

1. имати разјаnљене

чељустu., уста; бити раз­

janљeH , широко отворен (о устима, вuлицама). 2. тупо гледа­ ти, блеltути. 3. а. nадати у очи ширином отвора, празmЩО;\1, зјаnити. б. зврјати nразltином, наnуштеношћу (о кућама, про­ сторијама).

436

ЗЛАТАН

-

златан, -тн а, -о 1. а. који је начињен од 3IIа та ; nреву чен 3IIатом, n03llаћ ен; извезен 3IIатом: - прстен , - ланац; - медаља, - слова, - хаљина. б. који има 3IIата, 3IIатоносан : - рудник , руда . 2. који по боји, изгледу, сјају nодсећа на 3IIато : - сунце,

-

светлост,

-

жито,

-

кукуруз,

-

вино,

-

коса . З. мио, симnати­

чан ; благ, nле.менит; драг, добар: - деца, имати златну душу. 4. н еоnт ерећ ен бригама , пун благостања, срећан ; који је у успону: - време, - доба уметности. 5. а. који представља нај­ већу вредност , драгоцен; користан : - слобода, - искуство . Занат је златан. б. мудар, садржајан; високих уметничких ква­ лит ета :

-

реч ,

-

пословица;

-

роман .

6.

ЗЛИКОВАЧКИ као злато:

-

4.

фиг. мила, драга особа .

НПосл није злато све што сија није све што изгл еда дивllО , сјајно,

златовёз м

1.

вез рађен златном жицом.

златоврана ж 300Jl. птица кричалица

-

цвет,

-

златокос, -а, -о који има косу боје злата:

слова, коса ,

мува -зоол. в. мува златара.

ЗЈlатарство с златарски занат, златарска nроизводња . златаст, -а, -о

којије као злато, који nодсећа на злато; пламен , - коса ; риба златасте боје . 2. из­ рађен од злата, златан; nозлаћен: - конац, - натпис .

1.

који је као у 3IIата :

-

-

караш зоол. златна рибица

златнти, злiiтй м неС8р. 1. nаносити слој злата на нешто, nозлаћиватu : - нож . 2. обасјавати дајући златан одсјај. Сунце злати з идине кућа. З. фиг.улеnшавати . 4. добијати боју злата, жутети (о кукурузу и др). о - се одавати златан сјај, сијати ; nресијавати се као злато.

златица ж 1. н екадашња златна монета у нашој земљи. 2. а. (обично уз реч "кума") врста куне чијеје крзно испод гуше и на грудима златножуте боје Martes martes. б. назив за неке врсте птица (водомар, вуга, жутовољка и др). в. назив за неке врст е риба. г. врста муве Lucilia caesar. З. 6от. назив за 300Jl .

река,

-

златопер, -а, -о који има перје или nераја златн е боје:

-

зивница уоквирена златорезом.

златорог и златорог м мнт. дивокоза златних рогова. златорог, -а , -о који има златне рогове:

-

јелен.

златорун, -а, -о који има златно руно, чије је руно златно:

-

овца,

-

стадо.

златотйсак, -ска м штамп. штамnање, тисак 3IIатом ш/и бојом која сличи злату.

златоткан, -а , -о ткан или nроткаn златним lIитима :

-

свила .

златотканнца ж тканина или одећа (nро)ткана златним нитима : хаљина од златотканице, свештеник у златотканнци .

златоуст, -а, -о онај који се одликује беседllичким даром, сла ткоречив :

-

господин.

златоутва ж зоол. в. зл атокрила утва

Anas boscas.

златУњав, -а, -о зл атаст :

боја .

-

јечам ,

-

злiћан и злаliан, -а, -о у дем. и хиn. значењу: златан , зла­ таст :

-

круна,

-

столица,

-

ланац .

злаliен, -а, -о нар. в. златаll:

златнйк, -а и златнйк, -ика м златан новац, дукат.

-

прстен ,

-

јабука,

-

боја.

зледнти, злёдйм јек. злиједнтн, злйједйм неС8р. nозл еђивати, nовређивати :

златннца ж зоол. а. в. nијор. б. в. златица (2г).

злато с 1. хе/иијски елеменат (Аи), скуnоцени метал жуте боје, сјајан, .мекан (који се употребљава као мершlO вредности) . 2. з6. предмети начињени од таквог метала (новац, накит, украси , златuи ко/шц и сл). З. оно што је боје злата, што сија

Mugil auratus.

златорёз м штамп. украс, слова и сл. па књизи или папиру из­ рађен од злата или сл. материјала : повез са златорезом, по­

златка ж зоол. куна златица; уп. златица (2а).

златно- први део сложеница који показује да се боја коју значи придев прелива у зл атно : златножут, златнозелен.

-

руда.

златопёрнй, -а, -о 1. нар. песн . који има злат на п ера (о бу­ здовану). 2. в . златоnер: риба -.

Ranunculus ficaria, R. acris, R. bulbosus . • зоол. кромпирова - врста инсек­ та Doryphora decemlineata из nор. Chrysomelidae која напада

златнина ж предмети од злата, златни накит , новац .

-

златопёрка ж 1. кокош златастог nерја . 2. зоол . врста пти­

више врста пољских биљака са жутим цветовима

и Уllиштава кромnирову стабљику .

-

звездица.

це (вуга).

Carassius

auratus.

-

златоперац, -ёрца м зоол. врста морске рибе

златача ж 1. агр. а. врста зимске јабуке. б. врста зимске крушке 2. 60Т. врста гљ иве Boletus Chrysenteron.

златаш, - а ша м у изр.

-.

златоносан, -сна, -о који садржи у себи злата:

риба.

радња .

утва

златољубац, -пца м онај којије похлепан , грамзив на злато .

златарнца ж агр . врста виnове лозе белог грожђа и виnо тога грожђа.

-

-,

златолнк, -а, -о који личи на 3IIато , који је као злато :

песак ,

занат,

девојка .

-

златокрйлка ж (у атрибутској служби, уз им . ж . рода) која

златnозелене и модре боје.

-

лептир,

златокрнл, -а, -о који је златних, златастих крила: риба

1. nродавюща злата и накита, златарска радња ,

златарскй, -а , -о који се одnоси на златаре:

-

златозуб, -а, -о који има златне зубе.

зла таР/lица. 2. агр. а. врстајабуке. б. врста белог грожђа. З. зоол . (обично у изр. мува -) врста муве чијеје тело у преливу

златарннца ж 3IIатарска радња , златара; златарска радиоnица .

Coracias garrula.

трава.

има златна , златаста крила : вила

•

повез књиге с

златоглав, -а, -о који је златне или златасте главе:

златар, -ара м 1. а. занатлија који израђује предмете од зла­ та и сребра, који обрађује накит и украсе од злата и сребра.

златарка ж зла тарева жеnа .

2.

насловОЈ.1 у злату .

златокрила, анђели златокрили .

златара ж

бело

привлачно и сл. заиста такво, спољни изглед, сјај и сл. може да завара .

златан м 1. етН . назив одЈ.1Uла за драгу Ј.1УШКУ особу: 2. зоол . а. в. nијор. б. врста лептира златножуте боје Chrysophanus virgaureae. З. 60Т. врста зељасте шумске биљке Lilium martagon из ф . Liliaceae.

б. продавац златnог и сребрног накита , јувелир. 2. зоол. а. пти­ ца водомар. б. инсект златnозелене сјајnе боје Carabus auratus.

•

злато- први део nридевских или именичких сложеница који значи даје нешто златно или златасто: златокос, златореп .

неком п ослу, умети нешто правити . обеliавати златиа брда и до­

лиие (златне куле) обећавати све најболе (а не исnуњавати обе­ ћања) . уписати злаl·НИМ словима ући у историју по добру, по нај­ бољем , по вредности .

вечерњег сунца .

то - кукуруз . - од човека изванредан, диван, добар човек. црио­ нафта, nетролеј; угаљ.

(одр.) први део више

ботаничких, зоолошких и др. теРЈ.шна : златни делишес, - мара , - рибица и сл . • имати златие руке бити врло вешт и умешан у

-

nлатина. жежено, суво -злато без примеса , чисто злато. жу­

-

њене ране.

злехуд, -а, -о и злехудан, -дна, -о рђав, јадан , бедан : та,

-

-

пла-

надница.

злехуд(н)о прил . јадно, бедно; на несрећу:

-

зликовац, -овца м онај који чини

опак човек.

3110, зао,

се потуцао.

зликовачкй, -а, -о који се односи на зликовц е, зло чиначки . зликовачкн прил. као зликовац,

llQ

зло чиначки lIачин.

ЗЛИЋ злић, злића м

1.

зликовац, злица.

2.

-

злонамеран јек. злоиамјеран, -рна, -о који жели да учи­

мед. и вет. а. заразна бо­

лест домаћих животиња, често и човека, коју изазива

anthracis.

б. мед. гнојно заnаљење прстију и шаке,

Bacillus panaritium.

ни, нан есе некоме зло, који има рђаве намере; који је учињен с таквим намерама:

-

човек,

-

приче .

злица м и ж зла особа , зликовац; опак човек.

злонамернйк јек . злонамјернйк злонамеран човек.

зло с (ГСН. мн. зiiла)

злонамерно јек . злонамјерио прип. са злим намерама:

1.

оно што је рђаво, негативно у живо­

ту, у друштву, рђава дела, рђави поступци .

-

Рат је велико зло.

Немој га памтити по злу. б. оно што је неповољно за човека, н есрећа, н евоља. б. тегоба, мука.

- Зло ми је кад видим крв . 2. зле, нехумаflе стране Ж'ивота; љутина, злоћа; бес. - Запенио од зла. Очи закрвавиле од зла . • да ие чује - празн. да остане како

путем , како не треба , како не ваља . о злу радити (иекоме) при­

премати неком е несрећу, пропаст. узети за зло лоше схватити, рђаво оценити. зло прип. (комп . горе и горе) а. рђаво , слабо, неповољно: проћи . б. како не треба , како не ваља:

-

злоочнйк м човек злих, урокљивих очију. злоочница ж жена злих, урокљивих очију.

злопак, -а, -о веома зао, опак :

пријатељски, злобно: - гледати. г. (обично у комп.) више, јаче. Грдио их је не може бити горе .

-

ЗЛОШ1МТЉИВ, -а, -о који не заборавља, који nа.мти нането зло, увреду, осветољубив.

злопатан, -тна , -о који се злопати, мучи, страда; тежак, мукотрпан:

народ,

-

сељак;

-

ропство,

-

дан .

злопатнйк м онај који злопати, nаћеник, мученик.

злопатница ж она која се злопати, nаћеница, мученица. злопатничкй, -а, -о који се односи на злоnатнике .

злобив, -а, -о в. злобан.

злопатнички прип . као злоnатник, мучећи се.

злобити, -им нссвр. наносити зло некоме, непријатељски

се односити према неко,ие, мрзети. о

се мрзети се.

-

злопатња ж страдање, злоnаћење, nатња .

злобнйк м злобан , завидљ ив човек, nакосник.

злопогледан, -дна, -о који има зао, оштар поглед.

злобница ж злобна женска особа, nакосница.

злопоглеђа м (ж) (мн. ж) особа која има зао, оштар, љут ит

злобно ПРИЈ1. са злобом, nакосно, заједљиво.

1. рђаво расnоложеlье,

поглед.

flезадовољство , срџба.

злорек, -а, -о који говори осорне, ружне речи.

зловољна особа.

злослут м в. злослутник.

зловољан, -љна, -о који је зле воље, мрзовољан; љут.

злослут, -а, -о в. злослутан:

зловољно ПРИЈ1. изра.жавајући зловољу; мрзовољно. зловременица ж ЗООП . барска птица Numenius arquatus из nор . Scolopacidae за коју се верује да предсказује ружно време. злогласан, -сна, -о којије чувен по злу, озлоглашен: који доноси , наговештава рђаве

- режим. вести, злослутан: - птица .

злогласнйк м онај који доноси рђаве гласове; злослутник. злогласница ж она која доноси рђаве гласове; злослутница.

злогодница ж праз н. она која предсказује лоше време или flесрећу, злослутница, ЗJlокобница (о неким птицама) .

злогук, -а, -о који nрориче зло, несрећу; злослутан . злогук м птица која по народном веровању предсказује какво зло; онај који слути какву несрећу, злослутник.

злодело јек . злоцјело е рђав, лош поступак; недело, ЗЛО ЧUlI.

злодух м а. праз Н . натприродно зло биће, враг, ђаво . б. оличење зла, симбол зла.

2. зао ,

опак

-

лице,

-

поглед.

злокобнйк и злокобнйк м а. онај који слути, предсказује, доноси несрећу, злослут ник (о гавранима и др.). б. крвник, зло­ твор: чета злокобника.

злокобница и злокобница ж а. она која слути, предсказу­ је, доноси н еср ећу, зл.ослутница: птица

-.

злослутан, -тна, -о који слути, предсказује зло, несрећу; - гавран , - тишина.

злокобан:

злослутица ж ћу.

2. зла

1. (и, ређе, м; ми . ж) особа која слут и зло,

несре-

слутња, nредосећање несреће; рђав наговештај.

злослутнйк м онај који слути зло, несрећу. злослутница ж она која слути зло : жена злослутнИчки, -а, -о в. злослутан:

-

-.

глас.

злослутно ПРИЈ1. nредсказујући , наговештавајући зло, зло­ кобно. злослутност, -ости ж особина онога који је злослутан, онога што је злослутно.

злосрет- в. злосрећ-.

злосрећа ж 1. зла срећа, зао удес, несрећа;јад: слугити зло­ 2. особа зле среће, несрећник, несрећница .

срећу.

десило зло: злосрећни сељак, злосрећни народ . б. у коме не.ма

злокобан и злокобан, -бна, -о 1. а. који предсказује, слути, доноси злу коб, злослутан : - слутња, - птица. б. тежак, несре­ судбина.

реч.

злосрећан, -ћна, -о који је зле среће, несрећан; кога је за ­

зло коб ж пеен . зла судбина , несрећа , коб.

-

-

злослуто прип. в . злослутно.

злогуко ПРИJl . злослут но , злокобно.

последице ,

-

злопатити (се), -им (се) иесвр. тешко живети , мучити се.

злобан, -бна, -о пун злобе, који испољава, изражава злобу;

-

човек .

злопамтило с онај који памти нанесено зло, увреду; осве­

злурад, nако стан.

ћан :

-

тољубива особа.

1. зао, негативан став према некоме, злурадост, пакост , мржња. 2. nакосна примедба, злобне речи.

зловоља ж

дело ,

злопамтити, -йм несвр. не заборављати у чињ ено зло, увре-

злоба ж

2. мрзовољна ,

-

ду и сл .

-

радити . в. нерадо , не­

рећи .

који је злонамеран, онога што је злонамерно.

болестима). делити добро и - бити с неким пријатељ, бити одан коме. злу lIe требало нека се нађе, може затребати. кре­ иyrи (поliи) иа зло, 110 злу кренути, nоћи рђавим правцем, лошим

-

злонамерност јек. злонамјерност, -ости ж особина онога

јесте, да се не nогорша . дати се иа зло nогоршати се (о ранама,

2.

437

ЗЛОСТАВЉАЧ

б. она која другоме

наноси зло.

злокобно и злокобно прип. слутећи зло, несрећу:

среће, проклет:

-

земља,

-

година .

злосрећнйк м онај који је зле среће, који нема среће, не­ срећник; јадник. злосрећница ж она која је зле среће, која нема среће, несрећница; јадница. злосрећно прип . без среће, несрећно, лоше:

-

проћи.

злостава ж мучење, злостављање. злостављати, -ам несвр. зло, рђаво, нечовечно поступати

-

злонамера јек. злонамјера ж зла, рђава намера .

грактати .

према некоме, мучити.

злостављач, -ача м онај који некога злоставља.

438

ЗЛОТВОР

-

ЗЈIОТВОР м о нај који некоме чини 3110, непријатељ, душманин; 3IIоч инац , 3IIиковац.

злотворан, -рна , -о који чини ч. иначки :

-

рука ,

-

3110, зао ;

злотворница ж в.

3110

стрела,

-

3IIomBope, 3IIотворнике,

-

кућа.

злоћуд, -а, -о и злоћудан, -дна, -о

завидети.

3IIa

злоћудо прил. nако сно , 3IIурадо:

1. којије 3IIe ћуди, 3IIe на­ - старац, - око. 2.јо­

3.

се намрштити.

-

1. употреба , коришћење нечега супротно за­

КOfIСКИМ нор.мама, малверзација ; проневера, утаја : министар­

ска - власти , чинити злоуп отребе у финансијама. 2. н еумесна, неnодесuа , nогрешна употреба : - симбола, - штампе , - речи . злоупотребити, -отребЙмјек. злоупотријебити, -отријебйм

1. учинити 3IIОУflOтребу, учин ити

нешто противзаконито

- власт у личне сврхе , 2. служити се нечим сувише сло ­

мет: прашњава

народ. б. т ежак, рђав:

-

-

свет,

стање,

-

-

прилике .

утицај . б. неста­

-

по­

nочинuлац 3IIочина у рату , у име за ­

раћене стран е. злочиначкii, -а, -о који се односи на 3IIочин и 3IIочинце,раз­ - дело , - нагон .

бојuички:

злочиначки ПРИЛ. на 3IIо чиначки начин, разбојнички:

-

по-

ступити.

злочйнскй и злочйнскй, -а, -о в. 3IIоч иначки:

-

- ЉУТИll8 ЗООЛ. в. КаАјењарка Vipera ammodytes МОРСК8 - ЗООЛ. в. угор . слеllа - слеnић Anguis fragilis. змији 118 реll стати изложити се опа сности, 'lаићи на 3110. змију У lIедрима IIОСИТИ (храIlИТИ, гајити и сл.) nОhlагати некога који за добро узвраћа ЛО ШИМ . крити као -lIоге врло брижљиво крити. стати змији

-

осмех,

-

главу (ВР8Т) угушити зло у корену, уни­

змијiiК, -ака М бот. биљка

Scorzonera

из ф.

Compositae

цр­

венкастог корена.

змијiiр, -ара м

2.

1.

човек који хвата змије; укротит ељ змија.

ЗООЛ. врста орла који лови з.мије.

риба,

-

врат,

-

линија ,

-

-

тело и сл.

змијача ж 300Л. морска звезда змијасmих кракова која најчешће живи у троnским nредеЛLlA1.а .

Ophiuroi-

dea

змијии, -а , -о

1. који припада змији: - реп , - глава 2. као са­ - језик , - лук, - чешаљ, - зеље, - цвеће и сл .

-

трава,

. змијинац, -йнца м бот. а. биљка Агisаruш vulgare из ф. Агасеае која расте у Средозе.А1ЉУ. б. К03llа ц ArUln itаliсuш. змијињй, -а, -е в. змијски:

-

цар ,

-

гнездо.

змијица ж дем. од змија. змијоглав, -а , -о који има главу као змија . змијоглiiвка ж бот. зељаста биљка Echium ruЬruт из ф. Во­ чија круница nодсећа на зм ијску гл аву.

raginaceae

змијолик, -а, -о сличан змији; вијугав:

-

гуштер ;

-

грана ,

Lathyrus

арћаса.

-

цеста.

змијскй, -а, -о који се односи на зм ију, змије, који припада змији:

3110

другоме, nакостан , 3IIобан:

-

прича .

3IIy, који

жели дру­

г има Зl/.О.

злурадо ПРИЛ . на 3IIурад начин , nакосно , 3IIобно . злурадост, -ости ж особина онога који је 3IIурад, пакост ,

3IIоба. змај и змај, змаја М (мн. змајеви)

-

кожа,

-

кост,

ботаничких наз ива:

- отров , - ујед . 2. као са ста вн и - глава - трава, - цар , - млеко .

змијски ПРИЛ . на змијски начин, као зм ија :

злураднйк М онај који се радује туђем

1.

мит. по народно.м веро­

вању, крилато , зм ијолико чудовишт е, немаfl с канџама и ду­ гим репом; уп. ала , аждаја: седмоглави -. 2. а. фиг. (често уз при де ве : огњени , огњевити) fl еустрашив, храбар, срчан човек.

-

118

штити непријатеља.

змијочица ж бот. врста уродице у житу

рука.

злочинство с в. 3IIо чин. непријатељ ,

барска -ЗООЛ. в. белоушка. -во­

змијолико ПРИЛ. у облику змије, вијугаво.

злочiiнка ж женска особа 3IIо чшtaц .

злурад, -а , -о који жели

-, железна - .•

змијйћ, -ића и змијић, -а м младунче змије; змијица.

злочинац, -нца и злочинац, -йнца М онај који је извршио ,

-

глава .

змијињiiк м место где се налази змијско легло .

ништво , повреда , крађа и сл.).

раТIIИ

-

ставни део више ботаничких назива:

злочйн (злочин) м т еш ко кривично дело (убиство , разбој­

.•

старе-

змйјасто ПРИЛ. у облику змије, као ЗА1Uја, в ијугаво.

злочесто ПРИЛ. рђаво , Ilемuлосрдно; 3IIобно, nако сно: ступати ; - се смејати.

починио 3IIо чин

-

дарица (водеllа) ЗООЛ. в. nоточарка.

злохуд, -а, -о и злохудан, -дна, -о а. којије 3IIe среће, 3IIocpeЗЈlочест, -а, -о а. зао, опак, рђав: шан, неАшран (о дец и) .

коњ,

поглед .

змйјаст, -а , -о слича н змији , змијолик:

злоуст, -а, -о у изр. - пастрмка ЗООЛ. слатководна риба , вр­ ста nастр.мке Truta adriatica из nор . Salmonidae.

-

-

белоушка, - отровница. 2. фиг. а. (често у устаљеним обртима и фразама) 3IIa, опака, љута особа. б.јад, ч еА~ер , несрећа , 3110. 3. нешто што обликом nодсећа на змију (1), змијолик пред­

јем несвр . nр е.лш 3IIоуnотребити.

судбина ,

Dracaena draco.

-

нечије стрпљење .

злоупотребљавати, -ебљавам и злоупотребљивати, -ебљу­

-

5.

који

змија ж 1. ЗООЛ. гм изавац без ногу из р еда Ophidia, дугог ваљкастог тела, често отровних зуба, који се крећ е nузећи :

искористивши 110ЛОЖ'ај; nроневерити:

нешто у магацину.

-

змајскй, -а, -о в. змајевски:

што је 3IIоћудно, рђава нарав .

ћан:

20 ст,

змајолик, -а, -о који л ичи на змаја, сличан змају.

особа;

злоћудност, -ости ж особина онога који је 3IIо ћудан , онога

бодно:

дуг око

војска .

шина,

гунаст, ћудљ ив (о коњу и сл . који уједа); љут , бесан (о nсу). (злоћудан) који се не МО.же излечити, малигни (о тумору) .

-

Agamidae

змајевскй, -а , -о који се односи на змаја , змајеве:

3IIOmBOP, 3IIочиначки : -

рави , зао; који одражава такву нарав:

децу,

из nор .

змајевит, -а, -о којије као у змаја, силан, снажан :

злоћа ж 3IIоба, пакост.

-

Draco volans

змајевац, -евца М бот. mроnска биљка

злоћа , -ё М и ж И злоћо, -а и е М 3IIобна, nакосна , 3IIо ч есто, неваљало дете .

свр.

ЗООЛ. гуш тер

3IIOmBopKa.

злотворски прил. као

злоупотреба ж

назив за неке светлосне небеске појаве (комеmе, метеоре).

некоме.

злотворскii, - а, -о који се односи на

-

3110-

вредан човек; љута, беСflа особа. 3. дечја играчка од папира коју деца везану за канап nуштају да лети на ветру . 4. астр.

живи у nраШУАЮАШ Азије.

злотворка ж она која '/ини

непријатељски:

н епријатељ ски,

канџа .

ЗМИЈУ ЉИЦА

Обилићу, змају огњевити! Тај тије змај огњени . б. енергичаfl,

-

део више

мудар.

змијугав, -а, -о змијолик, вијугав. змијугати (се), -ам (се) несвр. кретати се, односно nружати се змијугаво, као зм.ија, вијугати.

змијуљаст, -а, -о в. змијаст . змијуљасто ПРИЛ. попут змије, зм. ијасто .

змијуљати, -ам несвр . в. змијугати. змијуљица ж дем. од змија . • 30ОЈ1. МОРСК8 - риба Petromyzon marinus. ПОТОЧllа - риба Р. planeri која живи у п о тоцима; реЧllа - реЧflа риба Р. fluviatilis.

ЗМИЈУРИНА

имати довољно војничког знања.

змијче, -ета с зм ијuно младунче, змијица, змијић. знак м (пок. (у) знаку; мн. знаци и знакови)

њихове незрелости , ~ богатства.

3.

чему се

ознака , обележје нечега,

црта , карактеристика: ~ старости, ~ више културе.

4. покрет

телом. којим се нешто саоnштава; миг, сигнал: споразумети

предзнак (нечега), симптом : небески ~, ~ бо­

лести. 6. а. л инЈ"В. слово. - Сваки глас има свој знак. б. пиигв. део инт ерnункције . в. мат. слово којим се обележава нека вред­ ност , угао , права и сл. г. хем. слово којим се обел ежава хемиј­ ски елеменат. 7. а. знач ка; п ечат , жиг: ~ добротворног дру­ штва ; ~ на месу. б. симболична ознака , амблем : ~ полумесеца

и звезде на новцу римског цара . служи за обележаваље неч ега .

8. било какав предмет који • воденн - сл ово или знак на

финим врстама папира. днјакрнтнчки

- пингв . знак који се ста­

вља изнад слова. заштнтнн - жиг на фабричким производима . - жалости црно одело које се liOси у знак жалости за nокојником ,

-

области, скуп чињеница

једиакости мат. две паралелне црте

(=) . -

3.

2. умећ е, вештина: • без зна­

наука , знаност .

ња кријући, тајно, да се не зна. даватн на знање обавестити о

1. оно по

неко !U/.tt нешто ра спознаје !U/LI разл икује од другог, белег; оно што показује не чији п оложај, зваље, чин : особени знаци; при­ шити капетански ~. 2. оно што је потврда нечега , доказ : ~

црнина .

1. познаваље неке научне

које неко зна : ~ лингвистике, ~ из физике .

змијчад ж зб. им . од змијче.

5.

439

ЗНАЧАЈНО зн8ње с

змијурина ж ауг.м. и n еј. од змија.

се знацима.

-

крста, крснн

- рпг. симбол хришћанства , крст. - питања лингв.уnитник. -уз­ вика пингв. узвиЧliик . знацн Нlперпункције лингв. знаци који се

употребљавају између ре чи или реченица ради јаснијег кази­ ваља. знацн навода (навоljења) пингв . знаци интерnункције, на­

водници (..... 'Ј. знацн распознавања вој . одзив, лозинка; тајна парола . саобраliајни (прометии) знацн обележја и сигнали који регул ишу саобраћај. телеграфскн знацн знаци Морзеове азбуке. знаковнй, -а, -о који се односи на знакове, обележен зна­ ковима: ~ јез ик , ~ систем .

нечему, скренути пажљу. прнмнтн (узетн) к знању (113 знање)

упознати се с неком одлуком, обавештењем и сл. знатан, -тна, -о чувен .

3.

1. значајан,

знаменит , важан.

2.

познат ,

велик, nозамашан, nршичан: у знатној мери , знатне

количине .

знати, знам (зшiдём) (у служби футура (импф. знадијах, знађах и знiiх)

Il

1. познавати

з наднём) несвр.

чињ ениц е о н еко­

ме ши нечему, бити упознат са нечим: ~ немачки . сл ободан, вешт у чему, умети.

-

2.

бити

Играо је како је најбоље знао.

3. бити свестан ,

имати на уму, схватати. - Не зна шта ради. Он зна шта говори. 4. (одрично) н е марити, н е водити рачу­ на. - Нећу да знам за њега . 5. имати обичај, обичавати . Знао би свако јутро ићи на пијацу. 6. бити у стању, Аю ћи , хте­

ти.

Знате ли ми рећи где је апотека. 7. без посебног знач еља , - Знаш, већ мије додијало. о ~ се 1. познавати се међусобно . - Ми се добро знамо . 2. nРИАlећивати се, расnо­ знавати се. - Зна му се на кожи даје оперисан . • ако бога знаш (знате) в . под бог. бог бн га знао раз г. не зна се, тешко је знати . - за бога имати разумеваља , бити хум ан. - за себе]) памтити , сећати се . - Откако зна за себе, увек је радила . 2) (негирано) не бити при свести . - Не зна ништа за се . - две у накрст (обич­

-

у обраћаљу .

но негирано) знати бшо шта, макар шта.

-

као воду (као Оче­

наш, као рljаву пару н сл . ) знати са свим добро . - колико је сатн знати да нешто није добро, да је рђаво . - свога бога в. видети

свога бога (под бог). - у главу (у душу, у прсте) знати сасвим до­ бро, подробно , т емељ но. - у ком грму лежн зец знати о чеЈWУ се ради, бити уnућен у нешто . н шта (ти) ја (све) знам и још мно­ го , не може се све набројати. како (год) знаш (знате) снађи(те)

онај који добро познаје

се, чини(те) како хоћеш (хоћете). ко зна, ко бн знао, ко т" га Зllа

неку ствар IU/LI предмет , познавалац: ~ језика , ~ књижевности. 2. нау чник; м ислшац. 3. Зf/шшц , познаник: стари мој ~.

неизвесно је, не зна се. не зна даље од носа глуп је. не знам где ми

зналац, з н iiл ца и зналац, -лца м

1.

зналачкй, -а , -о који се односи на зналц е, стручан , компе­ тентан : ~ превод.

зналачки прип . као зналац, са истинским nознавањем ствари, комnет ентlt о: ~ водити расправу.

знамён м

1. знамење. 2. значај,

знаменит и знаменит, -а, -о ~ дело.

2. значајаll,

важност .

плаliа велики је неред , хаос . не зна за одмор (за празннк) стално ради . не - мере (за меру, за граннцу) не умети се обуздати, бити неумерен . не - нн како му је име не знати баш ништа . "е - шта је жена, не - шта је мушко немати полн е односе, н е.ма ти сексу­ ално искуство . нећу за не знам какве паре нећу HunoUlmo , н ећу ни по коју цену. ни броја се не зна веома много, nреА1ftOго. није не

важаll; пун врлина: ~ епоха, ~ писмо ; ~ коњ.

знам шта, ннје бог зна шта није нешто нарочито . то зна и моја ба­

1. важно, значајно .

2.у вели­

кој мери, Зlштно.

знаменитост и знаменитост, -ости ж је знаменито, ваЖll0 , важност , значај.

1. особина онога што 2. оно што предста­

вља вел.ику друштвену или другу вредност , значајан предмет , ствар : з намени тости Јерусалима.

знамё"ка ж белег(а), младеж, nега ; обележје, ознака, знак.

1. знак ,

ОЗlшка; белег: ~ на једној руци; ~ рево­

луције . 2. обел ежје, каракт еристика. 3. доказ, потврда ; траг: донети неко ~; ~ великог расула. 4. предзнак, nредска­ зање: магла ј е ~ буре .

5.

симбол: славно ~, ~ власти.

зна", -а , -о познат ; угледан , чувен : ~ лице ~ путања ; ~ љу­ ди , ~ песма .

знанац, -нца м

нн трага нн гласа изгубио се, нестао. не зна се IIH ко пнје ни ко

1. чувеlt, славан, угледан : ~ човек,

знаменито и знаменито прип .

знамёње с

је глава nретрnан сам пословима , nревише радИА1 . не знам какав (како, колико, шта) било какав (како , кол ико , шт а). не зна му се

1.

познаник .

2.

познавалац , зналац: ~ исто-

рије .

знано прил. познато .

-

Није му било з нано.

знаност, -ости ж наука.

знанствен, - а , -о који се односи на знано ст , научан: ~ рад, ~ испитивање.

знанственйк м нау чнuк . знанствено прип. lIаУЧ1l0 ; зналачки : ~ испитати ; ~ урадити .

знанствеНОСl~ -ости ж особина онога који је знанствен , онога што је знанствено , научност.

знанство с наука; уметност.

ба, то знају врапцн на крову то свако зна, то је свима добро по­ знато. шта га знам не знам , нисам сигуран , у н едоум ици са.М . знатижеља и знатижеља ж жеља да се нешто сазна , ра­ дозналост, љубоnитљивост . знатижёљан и знатижёљан , -љна, -о радознао , љубоnu­ тљив : ~ питање, ~ дете.

знатижёљнйк и знатижёљнйк м Зf/атижељаll , ра доз нао човек.

знатижёљно и знатижељ"о прил . радознало , љуБОlJитљu­ во: ~ гледати .

знатижељност, -ости ж особина О1tOга којије знатижељан, радознало ст , љубо nитљивост .

знатно прил.

2. значајно,

1. у већој,

приличној м ери , А1fIого:

-

повећати .

важно.

значај м а. вредност , важност , улога; утицај: ~ уметности,

велики ~ за развој пољопривреде ; саветодавни ~ б. одлика, ка­ рактеристика : етнографски значаји се већ губе . значајан, -јна , -о

1.

који је од значаја, од вред ности , ва­

жан, знатан : ~ за овај крај , значајне измене. угледан, познат : ~ песник, ~ научник. који има одређено значеље: ~ поглед

3.

2.

утицајан ,

који н е иl1nО знач и ,

4. замаш.QН ,

вел.uкu: зна ­

чајне количине пшенице . значајка ж особина, одлика , црта . значајно прип.

1. од значаја, од важности, ваЖf/О . 2. са по­

себним смислом, значењем : ~ погледати.

440

ЗНА ЧЕЊЕ

значење с

1. оно што нешто значи, оно што се нечим казу­ - речи , имати друго значеље. 2. значај: бити од

је, саоnштава:

историјског значеља. значити, значiiм несвр. 1. имати зна чење, означавати . Глаголи значе радљу. 2. имати значај, бити од значаја; вре­ дети. - Вук је много значио са Србију. Он једини још нешто значи . 3. (у 3. л. јд . презента) дакле, то јест, према томе . значић м д ем. од. знак. значка ж мањи предмет од метала, врпце и др. материјала

као ознака , обеле:ж:је неког друштва, организације, чина и СЛ.: Црвеног крста, ударничка

-.

тешким радом . • девет, сто ... хиљаду знојева С великом муком, мучно , тешко (стећи, зарадити). крвави - велики труд, те­ жак рад. купати се у властитом зноју 1) претерано се знојити бити у теUIКОЛ1 положају. пробија ме Jlедеии (мртвачки, ХJlвдаи

и сл.) зној осећам нелагодност знојећи се услед болести, стра­ ха , нервн е нап етости и сл. у зиоју Jlица свог јести ХJlеб (крух) с

МУКОЛI зарађи вати за живот .

-

знојав, -а, -о ноге, - одећа .

1. ознојен , комеје избио зној; 2. фиг. мукотрпан, тежак: -

овлажен знојем: посао .

знојавост, -ости ж стање онога којије знојав, ознојеност. знојан и знојан, -јна, -о 1. обливен знојем, знојав. 2. који потич е од ЗllOја: - кап . З. (обично одр.) који лу чи зној, кроз који се лучи зној: - жлезда, - пора . 4. који изазива знојење, врео; nраћен знојењем:

лето,

-

Зодијак М грЧ. астр. појас од дванаест сазвежђа у којем се обављају привидна кретања Сунца , Месеца и других великих планета за годину дана .

зодијачкii (зодијакалнй, зодйјскй), -а, -о који се односи на Зодијак, који припада Зодијаку.

жега;

-

-

грозница .

знојити, -им несвр. 1. чинити да се неко (нешто) зноји: коља. 2. влажити, квасити. о - се 1. исnуштати из себе зно}. - Од муке се поче знојити. 2. фиг. мучити се, напорно радити.

зомби , -ија М енгл. 1. антроп. мртвац оживљен .магијом , пре­ ма веровању хришћанских црнаца, који нема способност са­ мосталног деловања .

фигурацији земљишта и сл .) : жарка

зоб, зоби ж бот. врста стрног жита Ауепа

н еке земље, покрајине и сл. посебно издвојен из разних (nоли­ тичких и сл.) разлога: царинска - . в. део територије једне др­ жаве коју она посебном конвенцијом уступа другој држави за трговину и СЛ.: слободна -, трговинска -. З. nодручје одређе­ них борбених и др. акција: ратна -, - маневара . 4. спорт. а. део т ерена или игралишта нам ењен одбрани, односно нападу. б. врста одбране у кошарци, зонска одбрана. зоналнii, -а, -о који се односи на зону:

-

-

sativa

које се

1. јести зоб

зооген, -а, -о којије животињског порекла: зооге не стене. зоогеографија ж наука која nроуча ва расnрострањеност

разних врста животиња на Земљи . зоолог М онај који се бави зоологијом .

зоолошкii, -а, -о који се односи на зоологију:

1. хлеб од зоби,

зобнii, -а , -о в. зобен:

овсеница .

2. ракија

врста ,

-

врт.

зооморфан, -фна , -о који има облик животиње. зооспора ж грЧ . биол . бесnолна ћелија која врtu и размножа­

-

зрно,

-

плева ,

на побуну.

цији стоке.

зор, з6ра м тур. 1. снага, сила, моћ. 2. притисак; насиље . З. невоља, т ешкоћа. 4. напор , труд. - Задихао се од зора. 5. нар. (у атриб . служби) леп, диван , красан : зор делија , зор цура .

хлеб и сл.

-

зора ж

је коњу зоб.

зов м дозивање; поз ив, nоклич , апел:

зооспорангија ж биол. сnорангија која производ и зоосnоре. зоотехника ж наука о гајењу домаћих животиња и селек­

од зоби .

зобница и зобница ж торба у којој се носи и из које се да-

-

неке жене;

2. завијање, рика животиња :

-

под

љубавни

-

1. најранији

четак (нечега лепог):

део дана, свитање .

-

2. фи г. настанак, по­

човечанства.

зоран, -рна , -о 1. леп, красан згодан: лан, силовит , жесток: - јунак, - јуриш . гледан: - обука.

- Црногорка . 2. си ­ 3. који се види , очи­

зорити, -йм несвр. свитати, свањивати .

зова ж бот. л истоnадно шибље Sambucus nigra из ф. Саргј­ foliaceae белог цвета и црног плода у виду бобица, који се упо­ требљавају у лекарству. зови н, -а, -о који припада зови, који се односи на зову:

-

чај .

зовина ж дрво од зове; густиш од зове. зовнути, зб внем и зовнути, -нем свр. 1. позвати, призвати гласом или каквим другим знаком . 2. жарг. наручити, nоручити (nиће):

-

вање.

зобiiште с њива на којој је (била) засејана зоб.

-

турнир ,

животињског порекла.

или сличну храну (обич­

зобити, -им несвр. хранити зобљу (или другим житом); до-

цвет,

-

одбрана .

зоо-врт, -Вlпа М зоолошки врт .

кљуцати зрневље, бобице, мрвице (о nерна­

бро хранити.

-

-

зоо- грЧ. nрефикс који значење речи доводи у везу са живо­

зобенii и зобенii, -а, -о који се односи на зоб; којије од зоби: брашно , - хлеб .

оружје , јелена.

првенство ,

зоологија ж грЧ. наука која nроучава животињски свет .

со .

зобеница ж

фактор.

тињским светом : зоологија, зоофил.

тој живини , птицама) ; јести зрнасте плодове зрно по зрно .

-

-

зонскii, -а, -о који се односи на зону, nокрајинскu:

зобаница ж в. зобен ица.

З.јести :

планинска -, - магле. nогранични рејон. б. део

-,

2. а. територија између две државе;

употребљава највише као исхра на за коње, овас.

2.

фиг. особа која делује под нечијим

зооген, -огена м МИН. минерал настао уз учешће материја

знојница и знојница ж 1. анат. знојна жлезда . 2. тканина, обично у виду широке траке око руке или главе, која скупља зној, а кори ст е је најч еш ће спорт исти (тенисери, аmлети­ чари и др.) .

зобати, зобљем несвр .

2.

зона ж грЧ. 1. а. геогр. област Земљине nовршине између свака два меридијана, појас. б. појас, предео Земљине n овршине који се издваја према битним одликама (по клими, флори, фауни, кон­

З. замагљивати се паром, влажитu се; росuти се.

но о коњима) .

2.

утицајем , којом други управља.

зној, зноја м 1. течност коју луче знојне жлезде кроз поре на кожи ; знојењ е . 2. фиг. тежак, напоран рад; имовина стечена

2)

зографскii, -а, -о који се односи на зографе.

зоља ж (зољ М) 1. ЗООЛ. инсект Vespa vulgaris, оса, осица. фиг. зла, опасна особа ; nрзница , свађалица.

Значи , жениш се!

-

ЗОРОМ

-

-

лита р вина .

зограф м ''РЧ. средњовековни сликар икона , иконоnисац, жи­ во nu сац .

зорити се, збрйм се несвр . дичити се, nOllOсити се; разме­ тати се .

зорнii, -а , -о који настаје, који се појављује у зору:

-

роса,

-

-

доба,

часови.

зорница ж кат. јутарња миса у време божићњег поста; друга божићња миса. зорно ПРИЛ. l.јасно , живо, сликовито. ј ако . б. т ешко , тегобно, напорно.

2.

Зорњача ж астр. јутарња звезда, Даница. зором ПРИЛ. у зору, у свануће.

а. силно, снажно,

441

ЗОРТ-ЗУБ зорт м тур. страх, зебња, бојазан.

зрак м

1. ваздух. 2. млаз светлости;

сличан млаз других вр­

ста електрома гнет ског таласања или атомских честица у

nрогресивном кретању: сунчев -, ултраљубичасти -, инфра­ црвени (топлотни) зраци ; радијумски зраци, алфа-зраци, бета­ -зраци и сл . • рендгенски, реНДI'енови зраци физ.невидљиви елек­ тромагнетски зраци који се nримењују у медицини и техници . зрака ж в. зрак

(2).

зракаст, -а , -о који се из једног места пружа у разним прав­ цима слично зрацима:

-

трепавица,

-

зрети, зрйм (зрем) (3. л . мн . зру) несвр. 1. постајати зрео, сазреват и (о воћу и другим биљним плодовима). 2. а. бити у процесу погодном за употребу (о вину, кајмаку u дрЈ. б. раз­ вијати се, фОРАtuрати се (о мислима и осећањима) . зрика ж оном. глас, оглашавање зрикаваца, nоnаца . зрИкав, -а, -о разрок, врљав (о очима). зрикавац и зрикавац, -авца м зоол.

Gгyllus campestris. б. кућни nоnац Gгyllus скакавац Locusta viridissima.

сноп.

зрикаво прнл. разроко, врљаво:

зракасто прил . у облику зрака; слично зрацима; у разним

зрикати, -ам несвр. зверати; зрикаво гледати.

зракаш, -аша м (обично у мн.) У мн.: назив за морске nра­

Radiolaria зракастог тела

зрикати, зрйчем несвр. nуштати гласове (о зрикавцу).

(у јд . : nраживо­

тиња из тога реда) .

зричак, -чка м зооп. в. зрикавац.

зракоплов м в. авион.

зрнаст, -а, -о 1. који је у облику зрна, који личи, nодсећа на - киша, - као пиринач. 2. који се састоји од зрна: - храна.

зрно :

зракопл6вац, -вца м ваздухоnлова ц, авијатичар. зракопловка

и

зракопловка ж зоол. троnска птица Speganopodes која се храни рибом и сл.

Рhаёtоп из реда nловуша

зракопловнii, -а, -о који се односи на зракоnлове и зрако­ nловство , ваздухоnловни: - пилот, - служба .

зракопл6вство с ваздухоnловство, авијација. зрачак, -чка м

1. дем .

и хиn. од зрак:

лић, тренутак nријатног осећања: зрачан и зрачан, -чна, -о сјајан , светао , бл истав:

-

-

флота,

-

1. а.

2.

-

-

светлости.

наде,

-

2. фиг. де­

среће.

-

око. б. фиг. који својим по­

(одр .) који се односи на зрак, ва­

притисак.

зрачити, зрiiчим несвр .

енергију у виду зракова ;

јалици). 2. обасјавати, осветљавати (некога, нешто): - путе­ ве . 3. излагати (ради ле чења) рендгенским и другим зрацима поједине делове тела или органе: - плућа . 4. а. фиг. одавати,

-

тугу. б. ширити се, простирати се.

Из куће

-

је зрачила нека милина, лепота. 5. проветравати , ветрити: собу. о - се 1. излагати се дејству рендгенских или каквих дру­ гих зракова (ради лечеља): - се на клиничком центру. 2. изла­ гати се дејству свежег ваздуха, проветравати се: балкону. 3. свеnUlети, сијати.

-

се на

зрачиli, -а и зрачiili, -ића м дем. и хиn. од зрак.

2.

1. којије пун зрна, који обилује зрнима: -

в. зрнаст:

-

снег,

-

клас,

храна.

зрнашце, -а и -ета с дем . и хиn. од зрно. зрневље с зб. им . од зрно:

-

кукуруза .

зрно с 1. ситни биљни плод, семенка, бобица: - пшенице, пасуља, - бибера, - грожђа. 2. а. мали, ситан пр едмет окру­ глог облика, делић неке материје: - бисера, - песка, - леда. б. шум: пушчано

-, -

-

истине,

хаубице .

•

-

хумора .

3. метак,

таllе, кур­

мањи од макова зриа претерано

nовучеll , миран (од страха, бојазни, понизности и слЈ. ие вреди зриа боба не вреди ништа.

зрнце, -а и -ета с дем. а хиn. од зрно:

-

-

кукуруз.

бисера .

•

крвиа зри­

ца физиол. ћелије које са крвном nлазмом ЧUf/е крв . беЈlа крвна зрнца леукоцити . црвена крвна зрнца еритроцити.

зрње с зб. им. од зрно, зрневље:

-

кукуруза.

зрцалан, -лна, -о који се односи lIа зрцало, на огледало ; који

је као зрцало, огледало:

-

стакло;

-

поглед.

зрцалити се, -им се несвр. а. одражаватu свој лик на гл ат­ кој, сјајllој nовршини; огледати се. б. фнг. исnољавати се, виде­ ти се (о душевним стањима) . в. блистати, сијати се (ојезеру и сл.) . зрцало с в. огледало.

зрачно прил . С пуно светлости, светло, сјајно. б. живо, осе­ ћајно .

зрачност, -ости ж о собина онога који је зрачан, онога што је зрачно .

зрцалце, -а и -ета с (мн. -ца) дем. од зрцало. зуб м 1. анат.једна од клиltастих или nлочастих кошчица у вили цама човека и већине кичмењака које служе за кидање и ситњење хране .

зревати, зревам јек . зријевати, зрйјевам несвр. 1. зрети, са­ зревати (о воћу и др. биљним плодовима) . 2. досnевати у ста­ ње телесне и душевне развијености , зрелости (о девојкама и младићима) . зрелина ж стање онога што је зрело, зрелост:

-

плода;

-

љубави .

1.

2. оштрији изрезак или зарезак на разним предметима (тестери, чешљу и сл.) . 3. оштра избочина сте­ не налик на зуб (1): - клисуре, планински - .• бабин -, бабини зуби бот. биљка Tribu1us teгrestris из ф. Zygophsllaceae. - време­ на дуготрајност употребе која изазива оштећен, е на неч.ему. курјачки (вучји) - неправилно израстао зуб дужu од осталих. млечни - зуб који никне у раним годинама живота, Аuzечњак .

• брусити, оштрити зубе 1) nоказивати велику жељу за нечим.

зрело прил . разумно, паметно . зрелост, -ости ж

зоб.

зрновит, -а , -о богат зрнима, nУII зрна:

1. одавати

nуштати светлост, светлети , сијати (о Сунцу, Месецу; о си­

исnољавати:

зрнат, -а, -о

-

фиг. трунка , мрвица :

обасјан зрацu.ма, осветљен,

звезда,

ступцима пријатно делује.

здушни:

гледати.

зрИкавост, -ости ж особина онога који је зрикав, разрокост.

правцима.

животиње из реда

-

1. а. пољски nоnац domesticus. 2. зелени

2)

(на некоме) нападати некога, говорити лоше о неКОА1е. до зу­

а. умна и душевна развијеност, способ­

ност за озбиљно размишљаље и рад:

показати велику зре­

-

лост. б. тел есна развијеност, nотnуност физичког развоја. 2. стање онога што је зрело, зрел ина - воћа . • испит зрелости ма­ турски испит (у средњој школи), матура . зренИк, -ика м видик, хоризонт , обзорје. зрео (ек. и јек ., јек . и зрно) , з рёла, -о

не говорити никоме ништа. зуб за зуб истом мером (узвраћа­ ти), на исти начин (вратити, осветити се). зубима и ноктима свим силама, свим средствима . има зубе језичав је, зубат је. имати зуб (на некога), имати на зубу (некога) бити кивш/ lIа lIеко­

га. језик за зубе ућути, УМУКllи! као бабини зуби веОАЮ IlесигурlIО, слабо . кроз зубе процедити, проroворитиједва чујно , полугласно

nрид . од зрети .

проговорити. не помолити бела зуба lIе проговорити lIи речи. није

2.

којије доспео у стањ е погодно за јело, брање и сл. (о воћу и сличним плодовима): - крушка, - плод. 3. а. којије дости­ гао потпуни (умни и физички) развитак; својствен томе сте­

ии иа зуб (иема ни иа зуб) сасвим је мало, недовољно . пасјим зубима (иа пасје зубе) уз велике напоре, с т ешком муком (заштитити).

пену развитка : - човек , - лепота. б. који долази после младо­ сти, који представља средњи део живота: зреле године, -

сломити зубе претрпети неуспех, пораз. стиснути, стегнути зубе

доба.

3.

паметан , разборит:

-

1. рад .

ба се наоружати потпуно се наоружати . држати језик за зубима

размишљање ,

-

закључак .

nрисnео за н ешто , готов за нешто: зрели за клање .

налази у пуном јеку, nоодмакао:

-

јесен .

5. који

показати зубе показати отпор, оштрину, борбеност. поломити,

4.

прикупити храброст, Сllагу да се lIешто издржи. трбух до зу­ ба јако упадљива, одмакла трудноћа. туljим зубима (хлеб) јести

се

живети на рачун другога. узетн на ђ1i (иекога) ч.инити пакости lIекоме, оговарати lIекога . тупити зубе узалуд nричати , гово-

442

ЗУБАЛО

рити. у зубима би га могао носнтн веома је слаб, мали (у односу на онога са ким се пореди). зубало е а. горња и доња вилица са зубима; зуби. б. ве­ штачка вилица, зубна протеза .

-

техничар.

зубарство е грана медицине, стоматологија; зубарска де­ лат но ст.

зубаст, -а, -о који има облик зуба, сличан зу6има; шиљат , оштар.

пас .

2.

1..

пчела,

-

глас .

зујара ж зоол. в . зунзара.

1.

производити специфичан звук треп е­

који има зубе; који има крупне, јаке зубе:

-

фиг. оштар на језику, језичав; који изра:жава

оштрину, строгост (о речима): - удовица; - говор. сл або греје (о Сунцу); хладан, леден: - сунце , - ветар. зубатак и зубатак, -тка м ЗООЛ. врста пастрмке зубатац, зубаца м ЗООЛ. морска риба предњим зубима .

2.

а. одавати једнолочан звук

треперећи, вибрирајући; зврјати, брујати (о MaUIUHaMa и напра­

зубарскii, - а, - о који се односи на зубаре и зубарство:

зубат, -а , -о

-

вљати утисак слична звука.

зубар, -ара м зубнu лекар, стоматолог.

-

зујалица ж ЗООЛ. мува зунзара; уопште мува.

рењем крила (о инсектима) ; производити сличан звук, оста­

зубар, -бр а м ЗООЛ . в. бизон.

кит,

зујав, -а, -о који производи зујање, који зуји; који одаје једноличан тон (зврјање, :жубор и сл.): - инсект, - река .

зујати, -јим неевр.

такав кит).

-

ЗУЦНУТИ

зујан, зујна, -о в. зујав :

зубаи м 1. пеј. мушкарац великих зуба. 2. зоол. у МН.: род си­ сара из р еда китова саједним или више зуба Odontoceti (у јд.:

столица,

-

3.

који

Salmo dentex.

Dentex vulgaris

из пор .

Sparidae сајакu.м

вама). б. хујати, шумети; брујати, бучати. глави. Зује ми те речи још у чавањем, ширити се.

зујкати, -ам неевр.у дем . значењу: зујатu. зук м И зука ж

1. в . зуј: - пчеле , - од оружја, - топова, - бича .

ветра.

2. уоп-

ште јак звук нечега:

зукара ж ЗООЛ. в. зунзара.

зукати, зУчём неевр. стварати зуку, зујат и . зуква ж бот. 1. назив за разне биљке CНeleocharis , Juncus) ко­ је се употребљавају за плетење разних предмета. 2. врста киселе (дивље) јабуке.

зукнутн, зукнём евр. ти, зазви:ждати.

зубато ПРИЛ. оштро, пркосно .

3. имати утисак, - Зуји ми уво. Зуји ми у ушима. 4. проно сити се препри­

осећај шума, брујања; одзвањати.

1. произвести звук, зазујати;

фијукну-

проговорити, зуцнути.

2.

зубатост, -ости ж особина онога који је зу6ат; оштрина , хладноћа.

зуктатн, -тим и зукћём неевр. зујати; зврјат и .

зубац, з Y'rща и зубац, з:Упца м 1. а. зарез, усек на назубљеном делу машине, алатке или каквог предмета . б. клинасти део који се углављује у какву направу или алатку: - на грабуљама. 2. в. зуб (3).

зулумliар, -ара м тур. онај који чини зулум , насилник .

зубача ж

1.

пеј . :жена великих зуба.

2.

пољопривредна алат­

ка за равнањ е пооране земље, дрљача.

3.

бот. коровна биљка

Cynodon dactylon.

зулумliарнтн, -умћарйм неевр. чинити зулум, тиранисати. зулуф м тур. зализак косе који се испред уха спушта до средине образа, бакенбарт; увојак, прамен косе који се спушта према лицу или виси ни:же рамена .

зумба и зумба ж тур . а. справа за бушење рупица у папиру;

.зУбити, зубим неевр . 1. оштрити зупце на тестери и сл. направама; правити, урезивати зупце на нечему. 2. поравна­ вати земљу зуба чом, дрља ти.

справа за поништавање марака бушењем. б. справа за ударање сувог .жига; :жиг који се тако направи.

зумбати и зумбати, -ам неевр. бушити зумбом (рупице); по­ ништавати марке (зум60М).

зубиli, -а и зубiili, -иliа м дем . и хип. од зуб. зубља ж а. цепка луча, сувог боровог или каквог другог др­ вета која запаљена осветљава одређени простор . б. комадић,

ц епка дрвета.

зумбул м тур. бот. украсна биљка са мирисним цвет овима

Hyacinthus orientalis

из ф.

-

каменац ,

-

лекар .

зубоболаи, -лна, -о који пати од зубобоље, кога боле зуби: човек .

erythrocephala nлавичасте

зупчанИк, -ика м точак са зупцима (обично као део на разним машинама , ору:жју и др.) .

зубовац, -овца м бот. биљка Anacyclus pyrethrum из ф. Соm­ која се у nароду употребљава против зубобоље.

љак ,

positae

зуболик, -а , -о који има облик зуба, сличан зубу. зуботехиичар м стручњак (са одговарајућом школском спремом) за технuчке послове у зубарству; зубар.

зубуи, -уна м тур. у народној ношњи, горњи део одеће од сукна, разл ичит е ду:жине, обично без рукава. зузук м звук који настаје треперењем крила разних инсеката,

-

пчела.

зузукати, зузучём и зузукати, зузучём и зуз:Укам неевр. в. зујати

Calliphora

боје, која пола:же јаја у месо .

зунзарати, -ам неевр . зујатu , зузукати (о А1уви).

зубобоља ж болови у зубима, болест зуба.

зука; звук сличан томе :

Liliaceae.

зунзара ж ЗООЛ. (често уз им. мува) крупна мува

зубиii, -а , -о који се односи на зубе:

-

зулум и зулум м тур. насиље, угњетавање, тиранија .

(1).

зуј м 1. зујање, зука (инсеката): - пчеле. 2. звук различитих предмета nокренутих на треперење, односно укључивање у рад апарата , уређаја и сл .: - вретена, - писаћих машина. 3. једнолични шум који прати неке природне појаве; сливени звук уоп шт е од неодређених извора : - ветра, - потока; - вечери .

зупчаст, -а , -о

-

точак,

-

1.

који има зупце, назубљен, нарецкан:

лист.

2.

в. зубаст:

-

кров ,

-

-

ва­

гребен .

зупчати, -ам неевр. правити зупце (на нечему); чинити зуп­ частим.

зурити, -им неевр. нетремице гледати, упирати поглед у нешто; бесциљно гледати, бленути . зурла и зурла ж тур. (обично у мн . ) народни дувачки инструмент са продорним звуком. зурлатн, -ам неевр. свирати у зурлу. зурлаш, -аша м онај који свира у зурлу.

зуцати, -ам неевр. го воpwnи о некоме нешто , проносити гласове, говоркати .

зуцкати, -ам неевр.

1.

в. зуцати. 2. у дем . З/lа ч ењу: зујати.

зуциутн, -нём евр. проговорити , прословuтu; натукнувшu саопшти ти .

и и (И) с невром . лингв. а. самогласник nредњег реда. б. слово којим се обеле:жава тај глас.

Ивање и Ивање с в. Ивањдан . ивiiњски, -а, -о који се односи на Ивање:

и везн. Ј. саставни, за сnајање речи, делова реченице и рече­ ница : а. везује nој,иове у набрајању и стоји испред сваке речи или само последње. - Он сам и копа, и оре, и кува, и пере . Она му кува , пере и чисти. б. повезује два појма истог или блиског садр:жаја . - Стид их и срам било. Завлада страх и трепет. в. везује супротн е појмове чим е се наглашава свеобухватност . - Дошло мало и велико. Борба на смрт и на живот г. везује ре­ чи које се nОlювљају (глаголе, nридеве, именице и др.). - Ја сам говорио и говорио. Тражи нове и нове забаве. Године и године је тако провео. д. везује две сродне или истоветне речи (поне­ кад у антонимијско,и односу) исказујући тиме неnотnуност, неподударност . - Има их овде и онде. Они верују и не верују. Рече да му се догодило то и то. 2. везује реченичне nредикате, делове реченица и реченице, чиме се исказује nостуnно ст , nо­ следиЧllост. - Моје све би и прође. Обеliа да liе доliи. И одржа реч . 3. ст оји узастоnно уз речи, односно синтагме (различи­ тог супротног ил и сродног значеља) и тако истиче и везује све чланове. - Седа му је и брада и бркови . Он је и дан и ноli на коњу. О њему говоре и добро и лоше . Онаје свима и мила и драга . 4. за истицање OIIOZ дела исказа којије носилац реч е­ ничне инт онације, коме се придаје посебна ва:жност , којим се нешт о посебно истиче. - Да видимо , а и да чујемо. Ако је

ваш брат, и наш је зет. 5. доnусни : а. изра:жава делим ично до­ l1уштањ е. - Кад је код куliе, и помогне му нешто. б. потенцира пра во дОI1УСI/ О значеље . - И најлепша туђа хаљина није драга као сопствена.

и узв . при lIЗра:жаваљу чуђеља, lIЗненађ ења .

-

И, и , колико

је порастао! и- преф . mlТ. уз основе страног порекла: означава да је н е­ што супро тно од онога што значи основна р е ч: илегалан, иреалан , ирационалност и др.

-

зора ,

иверак, -рка м морске ри бе

1. дем. и хиn. од ивер ; и вер. 2. зоол. врста Pleuronectes f1esus из nор . Pleuronectidae, ли ст.

Ивераст, -а , -о који је у облику ивера; начшь ен од иверја:

иако ( нагла шено: иако и иако) доnусни везн ик којим се из­ ра:жава да се значење Oftoга што је nриnојено тим везником не искључује 11 п оред супротног очекивања : премда, мада, и поред т ога што. - Идем у град , иако пада киша . ибеовац, -ов ца м в . информбировац .

ивериli м дем. и хиn. од ивер.

иверица и иверица ж 1. в. ивер (1) . 2. врста дрвене плоче, даске од иситњеног и под nресом слепљеног дрвета , која слу:жи за израду намештаја и сл. ивёрје сзб. им. од ивер . ивёрка ж в. ивер

(1) .

иверчиli м дем . и хиn. од ивер. ивёрчица ж дем. и хиn. од иверка. пвНк, -ика м земљ иште обрасло и вама., врбик.

ивица! ж 1. а. крајља л инцја н еке nо вршине (у геометри­ ји); линија додира, nресека двеју nовршина (на геометријСКОАЈ т елу) : - угла ; - коцке. б. л инија која привидно дели две разли­ чите nовршине: - Алпа. в. страна нечега, грающа , обод; бочна страна, руб: - листова кљите, - острва ; - з ида. г. фиг. ст аљ е пред пром ену расnоло:жења: на ивици плача. 2. Бој. прва од­ брамбена лин ија. Ивица 2 и ивица ж

1.

дем. од ива . 2. бот. назив за род зеља­ Labiatae и неке врст е из тога рода :

ивичаст, -а, -о који има оштре ивице, рубове. ивичити, -и м ,.есвр. омеђавати: ницу нечега.

-

1.

обеле:жавати ивицу, крај не ч ега,

ивицу на платну. 2. представљати ивицу, гра­ Грмље је ивичило воliњак . 3. в . и вичити се. о -

се имати заједничку границу, ивицу, граничити се; огранича­

"бис и ибис м зоол. врста велике беле чапље Ibis aethiopica, коју су стари Егиnћани пошт овали као бо:жан ст во.

вати се (нечим).

ибрик, - ика м тур. а. бакарни суд с уским грлом, др/иком и nоклоnц ем сли чан врчу. б. џ езва за кафу.

ивичии, -а, -о а. који чини ивицу, границу н ечега : који је на ивици н е ч ега, nериф ерни : - насеља.

ибришим м тур . врста танког свиленог конца. ива и ива ж бот. назив за поједине врст е врбе саргеа, S. с јпе геа и др. иванданче, -ета с бот. а. иваљско цвеће ма.уе уво

Galium verum.

-

Србија се ивичи са Мађарском. Шума се

ивичила сеоским путем.

-

зид. б.

ивичњiiк м обрађен камен којим се означава ивица пута ,

Salix: S. aurita,

цесте.

ивов и ивов, -а, -о који се односи на иву, врбов . б.

Salvia sclarea.

Ивовина ж а. ивово дрво, ивово nрућ е. б. ивов шумарак, иво­ ва шума .

иван-цвёт јек. иван-цвијет м бот. а. в. иваљско цвеће Оаlјum б. в. мачје уво Salvia sclarea.

verum.

иванчица ж бот. воловско око

-

плоча .

стих БUlbака Ajuda из ф. А . јуа, А. reptaus.

иа узв. за n одра:жаваље .магарећег љакаља.

S.

ватра.

-

ивёр, ивера м 1. а. отnадак, одрезак од дрвет а које се цепа , теше и СЛ . , треска; танко дрвце, гранчица. б. фи г. АfGље вредан или безвредан додатак нечега, остатак , nабирак. 2. а н ат. чашица колена, patella • не [rада - далеко од кладе, куд liе - од кладе какви су родитељи, таква су и деца.

Leucanthemum vulgare.

Ивањдiiн м црквени и народни празник nосвећен Ивану (Јо­ вану) Крститељу, који се свет кује 7. јула (24 . јуна по старом

калеnдару). ивањдiiнски, -а , -о који се односи на ИвањдGli.

Игало с грч. морска обала, :жало. игда прил . 1. било кад, икад . - Хоliеш ли игда доliи у Београд? 2. (уз "кол ико", "што") највише, најбоље. - Потрчи колико игда можеш. Викн е што ј е игда могао . игде јек . игдје прил. а. било где, .ма где, где год. игде наћи ту књигу? б. (у одрицању) нигде. ичије помоliи .

-

-

Да ли ћу

Био сам без игде

444

ИГЛА

ИГЈЈа ж (ген, МН, игала)

са оштрим

epXOk/

1.

-

ИГУМАН СТВа

а. танка обла метална шипчица

и ушицама на супротној страни за удеваље

конца , која СЛУ:JlCи за шивеље . б. метална , коштана или дрвена шипчица као шютка различите велиЧU/lе за nлетеље , везеље ,

пробадаљ е и сл .: плетаћа

-,

шиваћа

-.

в. чиода , прибадача,

укосmща. г. део ин струмента , ~иеханuзма: магнетна -, грамо­ фонска -, ударна - . 2. оно што је игличаста облика. а. бодља,

трн . б. бодља на т елу неких животиља : игле јежа . в. лист четинара , иглица: боро ва - . 3. зоол , врста рибе Belone из пор. Belonidae . • бити (седети, стајати) као иа иглама бити узнемирен, нестрпљ ив, н ервозан због нечега. од игле до локомотиве (имати,

lIоседовати) каже се за кућу или продавницу која је добро снаб­ девена , која им,а све што треба. игласт, - а , - о а. сл ичан игл и, танак, шиљаст: - шума,

-

лист,

-

језик,

ИГЈЈени и ИГЈЈе ни, -а , -о који се односи на иглу: иглене уши.

• провући се кроз И('лене уши бити врло сналажљив, вешт. ИГЈЈица ж

а. дем . од игла. б. ли ст црногоричног дрвета,

1.

МII , СА1рзнуте честице воде

2.

предА1ета; иљ е .

3.

601'.

играоница и играоница ж постор , про сторија ил и део просторије за дечје или забавне игре, простор (ија) за играљ е . играрија ж (често ир . ) а. игра, забава , поиграваљ е. б. оно што је лако изводљиво, ситн ица ; којештарија. Играти (играти), ЙГРам несвр.

1. а. проводити време у забави

и разоноди, забављати се: - кликера, - за столом неку игру. б. умети изводити неку игру. - Он игра више игара на картама . в. проводити време у спортској или дрУUlтвеној игри :

фуд­

-

бал, - тенис, - шах . г. правити потез у игри: - краљицом , десетку. 2. а. покретати се по одређеном ритму, I1лесати: у колу, - валцер. б. изводити ритмичке покрет е, мицати т е­ лом:

б. покривен , обра стао игл ш.ш:

четина .

игранка ж забава која се одржава ради плеса ; БШl ска игра , плес.

Haxeamalle

око неког

в. здравац .

ИгЈЈичав, -а , -о в. игл и'lаст.

ИГЈЈичаст, -а , -о а. који има облик иглице, игл е, оштар, та­

- куковима . в. покретати се, лшцати се. - Игра јој сито у рукама . г. немирно гледати, трептати (о очиАШ). д.јако , убрзано куцати од узбуђеља (о срцу). 3. а.п одрхmавати, трести се. - Усне су јој играле од љутине. б. помератu се, климати се, nOCKaкuвaти. - Седло игра на коњу тамо-амо. в. привидно nодрхтавати, треnерити (пред ОЧШШ) . - Кад читам , слова ми играју. 4. а. светлуцати, треперити одбujајући се од чега (о светлости , зрацима) . б. испољавати се, појављ ивати се. ­ Осмејак јој је играо на лицу. 5. а. поскакивати , скакати (о кољу) . б. наводити коља да поиграва; терати у трк, галоn:

-

коња

нак: - лист, - снег, - жаока. б. обрастао иглицама, бодљикав, трновит: - коров , - реп , - камењар . в. фиг. који боцка , пробада:

преко поља. 6. представљати на сцени , глу~иити: - кнегињу. 7. приказивати се, издавати се за некога , за HeLumo . - Играо

-

је увек неког господина . 8. разг. бити од важ1-tости. - Те ства­ ри су играле међу омладином. о - се 1. а. проводити време у игри, забављати се игром . - Деца су се цео дан играла. б. кре­ тати се живо, немирно; треперити (о магли , ветру tI сл.) . 2. изводити брзе, различите покрете, бити нестmllан. - Јагањци се играју на међи. 3. занимати се нечим , бавити се некиА-1 по­ слом као игром. 4. а. изводити одређену игру с реквизитtlAШ , с предметима : - се лопте, - се клиса. б.у игри , представљати , изигравати некога или нешто. - Деца су се играла Срба и Ту­ рака . • игра ми срце радујем се, осећш.1 узбуђеl~ е . - жмурке, скри­

поглед ,

-

реч .

игло, - 6а м е lll1l, еСКLl.Jи ска колиба од снега и леда. иглозуб м зоон, морска риба

Chauliodus Sloani

из пор.

Cha-

uliodontidae. иглокожац, -6шца м (обично у мн . ) зоол.у мн. : род живо­ тиља које имају игл ичасте бодљице, бодљари (у јд.: таква животU1~а , бодљар) . ИГЈЈУ, - уа м в. игл о . ИГЈЈУ Н , -уна м зоол . .морска риба ИГllорант м

1. н еук

Xiphias gladius.

човек, незналица.

2. онај који све прези-

ре , игнорише .

игноранткиња ж жена игнорант. игнорантски, -а , -о који се односи lШ игноранте. игноранција ж нат, жље на lIекога

LU/LI

1. незнаље,

неукост .

2.

необраћаље па-

игнорисати , -ишём (игнорирати, - 6рирам) несвр . не хтети га, преко некога, као да не постоји, као да није вредllО пажље: обавезе,

-

истину,

-

власт.

игра (игра) ж (ген . МН . игара)

1. а. aKmuellOCm, заllшюље људи

(најч ешће деце) ш/и животиља које има за циљ забаву, разоно­ ду . б. површно бављеље н е ЧLI.JИ, играљ е . - За њега је уметност игра. 2. а. друштвена забава помоћу извођеља неких радљи или комбшшција предметшш, фигурама, чијије циљ победа: - прстена, друштвена - . б. забава у новац , коцкаље . в. борбена вештина; борба : ратне игре, јуначка - . 3. а. облик такмичеља у коме се у ч есници надмећу, боре за победу: фудбалска - ,

спортске игре . б. такво надklетаље, такмичеље: ефективна -, добра -. 4. позоришни, драмски комад; извођеље драмске улоге, глУАШ : позоришна

-;-

глумца.

5.

а. низ ритмичких покрета

који се извод е по одређеним правилима, коло или плес као уметничка творевина ; пле саље, играље: женске игре , игре на

балу. б. извођ еље А,/узuчког дела, свираље.

-

Слушали су њену

игру. 6. нагла СА1ена , LLЗА1ена нечега, комбинација: - мисли, маште. 7. Фиг. унапред смишљени низ радљи, план који има од­ ређену lU1.м еру; сплетке , интриге: дипломатске игре, прозир­ на - .• - "а срећу лутрија , томбола. - речи духовита досетка заснована lIа eeLumoj замеllи речи. олимпијске игре међународно спортско такмичеље из више дисциплина које се одржа ва сва­ ке четврте годин е .

игралиште с 1. с порт. терен уређен за одржаваље спортских такмичеља, утаКАшца; стадиОIl: фудбалско - . 2. пољанче, двориште и сл . погодно за дечју игру. 3. плеСllа дворана . - Пође с њом на игралиште.

0110

LlIто је гл авно ,

ју) ослаљати се на срећу, ризиковати. - око "екога додворавати се некоме. - отвореним картама радити отворено , lIе сакривати ништа. - (важну) улогу бити важан цинил ац , фактор у нечему . играч , -ача м 1. онај који учест вује у каквој игри или се ба­ 2. ollaj који игра, nлеше, плеса.,. 3. ollaj који свира lIа

ви љом.

lIешто , и гнорисаље.

знати з а нешто , за н е кога, с презрељем прелазити преко нече­

-

вача, слепог миша и сл. нш.1ерно скривати

забашуривати. - како други свира, - '10 Ilечијој свирци чинити оно што други жели , слушати туђу вољу . - 113 срећу (IIа лутри­

неком

UflcmpYMeHmy, свирач: -

на виолини .

играчица ж а. она која игра, nлеше, пл еса.,ица . б.учесница у игри (обично спортској).

играчка (играчка) ж 1. предмет који служи Luшје нш.1 ељен за игру (обиЧll0 деце): продавница играчака. 2. фи г. Оllај с ко­ јим се по ступа по својој вољи, онај који служи као оруђ е у спровођељу туђих намера : бити играчка у рукама мафије. лако изводљива , једllоставна ствар,

3.

cumlltllja.

играчки, -а , -о који се односи на игру и игра'l е:

-

тим,

-

сто.

игри в, -а, -о који се лако, лепо игра , погодсm , nод есаll за играље (обично о компјутерским игрицаАШ) , игривост, -ости ж особина, својство olloгa /,ито је игриво. игрица (игрица) ж

1.

дем . и хип. од игра.

2.

компјутерски

програм који служи за игру, забаву, таКА1Uч ељ е и др. игроказ м позоришна игра, драма; приредба. Игуман м грч . старешиllа православног мана стира .

•

пугуј,

игумане (не брини за манастир) каже се неКО.м е кад се жели рећи да се и без љега МО.же, да ће и без љега све бити у реду . игуманија ж на стиру.

1. жена

игуман у православНОЛ'1 жен ском ма-

2. манастир којим управља игУАШ11.

игуманисати, -ишём несвр. вршити дужно ст игумана или игуманије .

игумански, - а, -о који се односи на игуман е .

игуманство и игуманство с зваље или игуманије, игуманска служба.

u достојанство

игумана

ИДЕАЛ идеiiл, -ма м '1'Ч .

остварити:

-

-

највиши, крајњи циљ који неко жели

1.

му је да дипломира.

нечему као узор, углед:

-

2.

представа о некоме или

доброг ђака,

лепоте . З. одређена

-

особа као nред.мет љубави, обожавања, идол . йдеiiлан, -л на, -о

1.

ње, који задовољава појам о идеалу, савршен: - тип атлете, познаваље језика. б. изврстан, одличан : - средство, - услов. lиеменит , узвишен:

начавати .

2.

(из)вршити идентификацију, nостојање нечега ,

nреnозна(ва)ти: - све жртве . о - се поистоветити се, nои­ стовећивати се (с неким) ; представити се . идентичан, -чна, -о потпуно једнак, истоветан , који има

а. који представља најбоље остваре­

2. који је без Аюна , узоран; - љубав , - побуда .

445

ИДОЛАТРИЈСКИ

-

човек,

-

свет;

исто, једнако Зllачење, исти, истоветан : тични појмови.

-

једначина, иден­

идентичност, -ости ж особина онога што је идентично . Идёње е гл. им . од ићи .

идеализам, -зма м 1. фил. правац у филозофији који (насу­ прот материјализму) сматра да је основа свега што постоји дух, идеја; такав поглед на свет nримењен у науци и уметно­ сти. 2. СКЛОlюст да се у животу види само добро, племенито, идеално схватање .живота.

идеалЮiiтор м онај који идеализује, посматра све улеnшано. идеалюiiторскй, -а , -о који се односи на идеализатора, на идеализацију. идеализацнја ж nредстављање (нечега, некога) улеnшано,

идеализовање.

идеограм м грЧ. слика, цртеж као симбол појма. идеографија ж грЧ . писмо које се заснива на обележавању појмова nомоћу слика, nојмовно писмо.

идеолог м грЧ. nокретач, односно представник н еке идеоло­ гије, идејног nравца ,учења, покрета; теоретичар , присталица неке идеологије. идеологизовати, -изујём евр. и несвр. (о)бојити идеолошки, дати , давати нечему идеолошка обележја: - новине , - лист. идеологија ж 1. фил . наука о идејGAЮ, nојАювUAЮ као основ­ ним принципима и поглед има на живот и свет. 2. изграђен

алном свеlnлУ, улеn шано .

систем идеја , уверења појединих друштвених класа, покре­ та , народа; схватање засновано на таквом систему идеја: хришћанска - , социјалистичка -; имати своју идеологију.

идеалисати, -ишём неевр. маштати о неком идеалу, зано­ сити се идеалима; славити, величати, идеализовати.

идеолошкй, -а, -о који се односи на идеологе и идеологију, идејни: - рад, - основа марксизма.

ндеализовати, -зујём и идеализирати, -изирам евр. и неевр. замислити , замишљати, nриказ(ив)ати некога, нешто у иде­

идеалист(а) м (мн. -сти)

1. присталица , следбеник идеализма 2. а. онај који има идеале,

у фшюзофији, науци, уметности.

тежи идеалном; занесењак, сањар. б. онај који идеализује стварност, улеnшава , велича, не гледа реално. идеалистичкй, -а , -о (идеалистичан, -чна, -о) који се односи на идеалисте, на идеализам: - полет, - тумачеље .

идеалистички ПРИЛ. као идеалиста , на идеалистички начин:

-

формулисати.

представити.

2. представа која се о нечем ствара на осно­

ву властитог о nа.жања: имати јасну идеју о томе . З. изненадна

4.

а.

гл авна зам исао која чини основицу дела, концепција . б. гледи­

•

фикс-идеја, фиксиа

-

мисао на нешто , намера, жеља која некога стално оnседа, обузима , прогони , Аfучи . йдёјнй и Идёјнй, -а, -о (ретко неодр . идејан) 1. којије у вези с идејом , идејама (nолитичкuм,уметничкuм и др.); који заступа одређене идеје, зам исли, учења; који утиче на некога својим идејама , замислима, учењем: - погледи, - развитак , - основа;

-

покрет;

цепцију:

-

вођа.

-

2.

који садржи основну идеју, замисао, кон­

пројекат,

-

скица.

йдёјно и Идёјно ПРИЛ. у идејном смислу, у идејном погледу, на идејном плану: - потчињен, - задобити . идејност, -ости ж особина онога што је идејно, идејна ори­ јенти са ност ; идејни садржај: - критике, - у науци . идентИrёт, -ета м

1. скуп

карактеристичних обележја ко­

ји једну особу или предмет издвајају и разликују од других. 2. једнакост, nодудар,юст . • доказати, утврдити и ел . иечији - до­

казати да је неко заиста она особа за коју се представља, о којој је ре ч .

идентификација ж сти; nоистовећивање:

nреnознавање нечијег

-

призор;

идила.

-

живот.

2. онај који је СКЛОlt

-

идиличном

мисао.

идИлично (идИлички) ПрИЛ. 'ја идиличанначин:

вршенства свега што постоји, а што се не налази у искуству,

ште, схватање, назор; у чење, теорија .

мир,

идИличкй, -а, -о в. идиличан:

идеја ж грЧ. Ј. фИJl. У идеалистичкој филозофији, појам са­

мисао, зам исао као решење, жеља, намера , план и сл.

-

1. писац

схватању живота .

идеалност, -ости ж особина онога што је идеално .

nраузрок ствари .

идИличан, -чна, -о који има особине идиле; једноставан, идИличiiр м

идеалИrёт, -ета м фил . nостојање идеалног, духовног.

-

идИла и Идила ж грЧ. 1. пеен. мањи лирско-еnски песнички састав који описује улеnшан, идеализован, срећан живот се­ љака, пастира . 2. а. миран, хармоничан живот исnуњен сре­ ћом , љубављу (обично у породици): породична - , кућна - . б. оно што одаје мирноћу, спокојство, срећу: сеоска -, зимска -. в. нежна,романтична љубав. - Њихова - се завршила венчаљем . миран, спокојан:

идеалисткиња ж жена идеалист(а).

йдеiiлно ПРИЛ. на идеалан начин:

идеолошки ПРИЛ. у погледу идеологије, идејно.

1. утврђивање истоветности, једнако­ - објекта, - врсте и расе. 2. утврђивање, идентитета: - леша.

-

описиваТИ .

идИличност, -ости ж стање и особина онога што је идилично.

идио- грЧ . nрефиксоид у значењу: свој, властит: идиограф , идиолатрија. идиом, -ома м грЧ . ЛИИГВ. а. устаљени, уходани језички обрт , устаљени спој речи, фраза, израз који се не може дословно превести на други језик. б. наречје, дијалекат ; посебан говор неког краја , места, сталежа, жаргон.

идиосИнкрiiзија ж грЧ . урођена npeocemљивocт , одбојност према неким јелима, мирисима, лековима и СЛ .

идиот м грЧ. 1. а. мед. особа која пати од идиотuзма, кре­ тен. б. пеј . глуnак, незналица, блесан . 2. разГ. уређај у телеви­ зијском студију који омогућава да се написани текст чита остављајући утисак да се гледа у камеру. идиотизам, -зма м а. мед. најтежи облик малоумности, кретенuзма. б. пеј . глупост, будалаштина .

идиоткиња ж женска особа идиот. идиотлук м глупост, будалаштина .

идиотскй, -а, -о 1. који се односи на идиоте , кретенски : - поглед. 2. бесмислен, глуп: - дисциплина, - гужва.

-

смех,

идиотски ПрИЛ . на идиотски начин, као идиот:

-

се смејати.

Идол, -ола и Идол, -а м 1. лик божанства којима се неки (примитивни) народи клањају; уопште сваки предмет као

објекат култа .

2.

љубави; узор:

младих , национални

-

особа као предмет обожавања, дивљења,

-.

идентификовати и идентификовати, -икујём (идентифи­ цИрати , -ицирам) евр. и неевр. 1. (некога, нешто, некога са неким

идолатрија ж грЧ. в. идолопоклонство.

или нечим) сматрати истим, истоветним; изједначити, изјед-

идолатрйјскй, -а, -о који се односи на идолатрију.

446

ИДОЛОПОКЛОНИК

и доло поклонйк м божац.

2.

1.

обожавалац, поклоник идола; незна­

фИТ. слеп и обожавалац, страсни поштовалац , онај

који гаји култ nре.ма неко)ие или нечему:

-

његових начела.

ИДОЛОПОКЛОНИ'IКЙ, -а , -о који се односи на идолоnоклонике и идол опоклонство: - поштовање. и долопокло нство (идолопоклонйштво) е

обо.жавање

ИЗАЗВАТИ

-

овце , људи из науке. б. тема , предмет одакле се HeUlmo уз шиа; стручна грана као оквир квалификације : догађаји из историје; часови из математике . 6. а. мотив, nокр етач радњ е: убиство из љубоморе, потпис из невоље. б. узрок, разлог, п овод : због; ради: из разних интереса, извући се и з недостатка доказа . 7. начин вршења радње: викати из свег гласа , трчати и з све сна­

слепо

8. основ сазнања, закључ иваља: знати и з новина , знати и з искуства. 9. а. време од којег HelIlmo потиче: град из доба Ви­

обо.жавање, nОUlтовање; потпуно nрихватање (некога, нечега).

зантије, кућа из прошлог века. б. време кад се !ита дешава:

1.

идола, веровшье у бо:жанску моћ (киnова , икона и сл.).

2.

йдућй, -а , - ё пр в и који следи, наредни, следећи; будући: ноћи,

питањ е;

-

зва њ е ,

-

-

потомство.

-

ге.

устати из ране зоре, поћи из раног јутра. 10. у вези с предлогом "у", при nонављању исте UJИенице , знач.и неnр екидност , трај­ 'lOст радње: напредовати из дана у дан , ићи из победе у победу.

йжалити, -им евр. доста ПО.жалити , задовољити осећање :JlCaљeГba; nре:Јlсалumu. о

се изјадати се, најадати се:

-

-

се на

некога.

из(а)- (пред безвучним сугласницима ис-) као nрефuкс при творби глагола означава а. покретаљ е из у"утраиаьо сти н е­ чега , lIапуштање неког простора: изићи , истрчати , и зл етети ,

ижвакати, ижв а ћём (ижвачём) (ижватати, ижваћём) евр. добро , са сви)н са.?lсвака mu.

иждребити, 11ждрёбим јек. иждријебити, иждријебйм евр. донети на свет .ждребад (о кобwltl). ижђикати, ижђйкам и ижђикати, -ам евр. нагл о и брзо из­ расти , развити се .

ижђускати се, 11жђускам се и йжђускати се, -ам се евр. на-

испасти, извести , истећи , истерати. б. иЗУЗUJI1Clњ е, одстрањи­ вање, одвајање: избацити, изабрати, издвојити , искључити , изоставити. в. nостuзање, добијаље , Сl11 ица њ е : измолити , из­ мами'ГИ , испросити, изнудити , ИЗВОЈевати . г. кре тањ е навиш е:

испузати , испентрати се, испети се . д. ювРUlењ е радљ е до кра­ ја; престанак радње: исписати , испећи , испржити , изјести , изгорети, истањити. ђ. изврtuење радњ е до задовољеља: ис­ причати се, испавати се, исвађати се , из играти с е . е. изврtuе­

itже с непр ом. lюз ив слова " и " у старословенској азбуци .

ље радње од стране мноштва лица, eut.ue субјеката редОЛ1: изгинути, испропадати, изопијати се. ж. изврtuење радље 11([ више објеката: избудити, израздвајати , изварати. з. распро­

ижеднети ј ек . ижедњети, -нйм евр.јако ожеднетu.

страњеност радње на цео предмет: избраздати , ишарати ,

и грати се, напл еса ти се.

иженити, иженйм ев р. оженuти, nоженити (више мушка-

раца) :

-

браћу. о

-

се оженити се Оедан по један).

ижећи (ижећи), -ежём евр. (аор. ижегох, йжеже; рад. ПРИД.

ижегао , ижегла (иже гла» саЖ'ећи , спалити:

1.

иживети Јек. иживјети, -вим евр .

-

оболели део.

интензивно проживе­

ти; проживетu вел ики део свог живота : - живот. 2. дати одушка осећаЊUJиа, раСПОЛОЖ'еЊUJИа и СЛ.: - своје жеље. о се 1. до ћи до пуног изражаја, испољити се до краја. 2. дати одушка свој/.ин lюгОlДI.AЩ, прохтевUJIЩ:

-

се у младости.

3.

из­

губит и значај; постати превазиђен. иживљавати (се), юкивљавам (се) (иживљивати (се), ижи­ вљујём (се» н есвр. према ижuвети (се).

исећи, измазати. иза предп. (еупр. испред) (с ген .) показује 1. а. да се нешто налази или догађа с друге стране, позади , страга: стоји иза з ида, нестаде иза врата. б. да стоји неко или неиllПО као чувар , заtuти тник, nокретач, изазивач акције . - Иза власти стоји на­ род. Влада има иза себе скупштину. Из а њега стоји партија. в. да је оно што се казује заклон , cnOlbllU вид lIечега што је и сказом дато. - Иза тих теза осећа се нешто д руго. Иза при­ стојности и саучешћа пробијала се равнодушност. 2. а. да се lIешто дешава : после, након, након што.

-

И з а неколико се­

кунди зачу се пуцањ. б. после смрти (некога). - Покојник је иза себе оставио двоје деце. в. п о одласку , наКОII одласка . Иза њега су остали врло болесни. Боји се да не остане иза во­ з а. 3. даје неко или нешто по реду (по важностu, каквоћи) за

до ижицс до поједиllOсти , са св!ии, потпуно; до крајње границе.

нечим другUJИ: први иза директора, заостати и за комшија. 4. lIеnрекидност или узастОnllО nонављањ е Il ечега. - Пуши ци­

од аз ДО ижице од поч етка до краја.

гарету иза цигарете.

itжица ж по следње слово у старој словенској азбуци (х').

йжицати, -ам ев р .

1.

исnреплести жицом.

2.

•

изабела ж врста винове лозе; грожђ е т е лозе .

изгл ачати,

остругати жи цом (паркет).

изабирати, -абйрам (изабирати, -рём) несвр. према юабра­

ижлебииа јек. йжљебина ж удубљење које вода начини

ти.

ерозијом; увала .

изабран, -а, -о

ижлебити, ижлёбйм јек. ижлијебити, ижлијебйм евр. начи­ нити :JICЛеб (у нече)иу), издупсти:

-

трупац.

-

кост,

-

стабло.

ижутети јек. ижутјети, -тйм евр . доста по.жутетu.

-

Фо­

2.

ижџикљати, - ам евр. в. ижђикати .

а. место , простор одакле се

нешто одваја , извла чи ,уда.љава , излази: ићи из пећине, испасти из кола , вратити с е из града . б. ослобађањ е, одвајање, уда.ља­

вање од ч ега: пустити из затвора , истргнути се из загрљаја . в. ОКОЛllOсти , ст ање из кога се неко или нешто ослобађа: изаћи из зиме, утећи из глади , и з вући се из шкрипца. г. стање,рас­ положељ е које се Mel'ba: извести из стрпљења, извести из такта.

2.

а. извор одакле се н ешто добија, узtlAщ: пити из чаша, пу ­

шити из луле. б. пол азна тачка неке материје која се одваја: киша и з облака , крв из носа. в. место одакле се нешто пру­ жа, вири: вири т и из вреће. фиг. Из очију му вири лукавост. 3. порекл о; припадањ е каквој средини : човек из народа, професор из Америке.

4.

а. материја, грађа од које је нешто направље­

но, од: кућа и з камена. б. елем енти , састав који нешто чини:

влада из парламен та рне већине, ручак из три јела.

2.

који спада у

го с пода , изабрани

којије изабран на изБОРUJИа , посланик, заступник. изабрани ца ж

1.

-

изабр:'шйк, -ика м 1. онај којије изабраll између других, бо­ љи од других. 2. онај којије изабран за мужа; зару чник. 3. онај

тографије су ижутеле .

из предл. ( с ген.) означава

трп. nрид. од изабрати.

људи .

ижлёбљен јек. ижлијебљен, -а, -о жлебаст, коритаст; који tlk /a. на себи :JIсл ебове :

1.

најбоље представнике, одабран , елитан:

5.

а. одва­

јањ е јединке од н еке целине: из целог стада изабрати најбоље

1.

она која је изабрана за жену, за суnругу.

Оllа која је изабрана изЛ1еђу остал их као боља.

изабрати, -берём ( -берём) евр. 1. изврtuити избор , nробра­ ти између више могућности , одабрати. - Из абрали смо собу на спрату. 2. поставити на неку дужност, у н еко зваљ е : - з а председника демократа, - у Академију. изаврети, -рйм евр. појавити се, избити , потећи, nокуљати (о води). изагласа ПРИП. в. изгласа. изагнанйк, -ика м в. изгнаник. изагнање е изгон, изгнанство.

изагнати, -ам евр. 1. присилити на излазак, силом удаљити; nротерати: - из школе , - из куће. 2. стискањем. учинити да не­ што исцури ; истиСllути. 3. истерати стоку (напоље, lIа пашу) . изазвати, -зовём евр . 1. а. позвати кога да изађе: - девојку пред кућу. б. аплаузом. , повUЦUJИа и сл. позвати изво ђача да

ИЗАЗИВА ТИ поново изађе на сцену.

2.

позвати на двобој, такмичење и сл .

з. nодстаћи кога да реагује, испровоцирати; nодстаћи кога на неку акцију, поступак и сл. - Гледа да ме изазове, да се по­ свађамо. Тај чланак га је изазвао да ступи у полемику. 4. би­ ти узрок чему, проузроковати; побудити , оживети у свести:

-

страх у људима ,

-

лик постаје видљив, растварач.

изазивачки, -а, -о који се односи на изазива че; који изазива; разговор, изазивачке речи,

-

храброст.

изазивачки прип. као изазива ч , изазивајући; пркосно, др­

-

се понашати.

изазов М поступак којим се неко изазива да реагује; позив на двобој, борбу, такмичење. Изазован, -вна, -о в. изазивачки :

изашто ПРНЛ . било за што .

мирнице, остава, комора.

или оно LUmO проузрокује неке појаве, збивања и СЛ.: - рата, немира. з. фОТ. хемијски раствор чијим дејством снимљени

ско:

досадити. - на глас nрочути се, разгласити се . - на моје бити како ја кажем, мислим. - на нос nрисести . - 118 очн доћи пред кога . - на светло бити штамnан. - 118 сунце изаћи на слободу.

сторија за становање. в. стаја , штала. г. просторија за на­

изазивач, -ача М 1. онај који изазива, nодбада некога да ре­ агује; онај који изазива на двобој, на такмичење. 2. онај што

-

447

ИЗБЕГЛИЧКИ

Изба ж а. убога кућица , колиба . б. оскудно НQA-Iештена про­

живе успомене.

изазивати, -азивам несвр. према изазвати.

nркосан , дрзак :

-

избавилац, -иоца и избавитељ, -а М спасилац, ослободилац . избавитељица и избавитёљка ж сnаситељица. избавитељски, -а , -о који се односи на избавитеље. избавити, -им евр. (некога) извући из невољ е, спасти: затвора,

-

из логора . о

-

-

избављати (се), -ам (се) несвр. према избавити (се). избављач, -ача м в. избавитељ. избављеник, -ика М онај који је избављеll. избадати, избiiдам несвр. према избости .

-

поглед,

-

смех ,

изазовно прип . на изазивачки начин, изазивајући :

лепота.

-

-

гледати .

изам, изма м (најчешће у мн.) ознака (обично негативна) различитих nojA-lOва казиванux именицама страног порекла

са суфиксом - изам, нпр.: стаљинизам, фашизам и сл.

избаmiвити, -алавим и избалавити, -им евр. уnрљати ба­

лама. о

-

се умазати се балама.

избалаllсИраност, -ости ж стање онога што је uзбаланси­ рано , уравнотеженост.

избалаисирати, -ансирам евр. довести у равltот ежу, урав­

изамлети (се) јек. изамљети (се), -мељем (се) евр. в. измле­

ти (се) .

ноте.жити; уједначити, ускладити :

-

ОДllосе.

избалегати, -ам евр. избацити остатке хране у виду измета, балеге. о

изанализирати, -изирам евр. извршити анализу. изанђалост и изанђалост, -ости ж стање онога што је из­

-

се избацити измет (о животиња.ма).

избалити, -им евр. в. избалавити.

анђало, и строшеност.

избасати, -ам евр. стићи басајући, тешко налазећи пут.

изанђати (се), -ам (се) евр. од дуге употребе постати тро­ шан , излuзан, дотрајатu.

избаТИllати, - ам евр. истући , изударати батШЮАI .

изапирати (се), изапирам (се) и нзапирати (се), -рем (се) несвр. према изаnрати (се). изапрати (се), -перем (се) (-перем (се» евр. в. исnрати (се). изасипати (се), -ам (се) несвр. према изасути (се) .

заступа чије интересе по службеној дужност и, емисар, за ­ ступник. б. по сла ник у скуnштини, делегат. изасланство с скуп изасланика оnуномоћених да изврше по­ верену Ашсију, по сл анство.

изаслати , изашаљем и изашљем евр. послати , упутити не­

кога са одређеНИАI циљем, задатком . иза сути, изаспем евр. сиnајући изручитu, истрести; излити, пролити : - сав шећер у шерпу, - вино у чаше . о - се 1. nросу­ ти се, изручити се. 2. појавити се (о осnама, бубуљицама и сл.). изаткати, -кам (изаткем) евр. ткајући начинити што,

-

КОШУЉу.

изатркё и изатркё прип. узимајући залет, у трку:

избауљати, -ам евр. изаћи, појавити се бауљајући:

-

пре­

СКОЧИТИ.

изаћи (изаћи), изађем евр. (имп. изађи; аор. изађох, изађе и йзађе; рад. ПРИД. изашао и изашао, -шла) и изићи (изићи), изи­ ђем (имп. изиђи; аор. изиђох, изиђе и йзиђе ; рад. ПРИД. изишао и изашао , -шла) 1. напустити неко затворено место, отићи, удшьити се: - из собе, - напоље . 2. а. напустити uеку средину: - из затвора , - из болнице. б. отићи негде, некуда ради забаве: вечеру, - у шетЊу. з. попети се, исnети се: - на брдо . 4. појавити се , засветлети (о Сунцу и Месецу). 5. а. истуnити у јавност излажући нешто . - Влада је изишла с IIОВИМ пред­ логом . б. бити објављен у штамnи . 6. а. постати, испасти. Од њега изађе леп младић . б. довести до нечега , испасти на нешто . - Можда ће све - lIa добро . 7. nотећи, поникнути (из

- lIa

-

на дру-

гу обалу.

избацивати , -ацујем несвр. према избацити. о

-

се преба­

цити се с нижег на више место; нагло се nомерати .

избацити, избацим (избацити, -им) евр.

изаслаllИК, -ика и изаслаllИК М а. онај којије послат да

откати:

из

се извући се из какве невоље, спасти се.

1.

а. бацити ван,

напоље; одстранити, уклонити: - земљу из рова ; - све семен­ ке које нису здраве. б. силом уклонити, исти снути; изјурити , истерати: - непријатељске војllике из земље, - пијанца из кафане. в. удаљити, искључити из неке заједнице, установе и сл.: - из школе, - с посла. г. изоставити , одбацити нешто као непотребно, нец ел исходно, неnрактично. - Метални но­ вац је избачен из употребе. 2. а. nотискујући , носећи nодићи на nовршину, изнети на другу страну (о води). - Избацила га је река на обалу. б. хитнути у висину, напред : - копље на ЊИХ . Јуче је руски сателит избачен у орбиту. в. оnалити , UСllалити (ватрено оружје). з. а. истурити, исnустити из себе: - крв из уста, - кроз IIOC КОПУТ дима . б. донети као пород. - Кобила брзо избаци ждребе . 4. рећи, саопштити; исказати. - Сутра путујем, избаци отац. 5. истурити (напред) неки део тела: ноге, - прса . 6. а. радом nостићи резултат , произвести. - сто тона руде,

-

довољне количине хлеба. б. условити нешто ,

створити. - Та гимназија је избацила неколико значајних пи­ саца. о - се 1. nреместити се, пребацити се на више место. - Одред се избаци на брдо. 2. појавити се на nовршини (о ри­ би) . • -из главе (нз вида) заборавити. - нз колосека (из концепта, из равнотеже) помести , омести (у нечему). - из сеДJlа истиснути из сигурног положаја; онемогућити. - на површнну ставити у пр­ ви ред, учинити актуелним . - наулицу 1) избацuти из стшю. 2) лишити средстава за живот . - ногу заузети бољу позицију . избаштинити , -им евр. лишити баштине , искљу чити из наследства . избегавати јек . избјегавати, -егавам несвр . nРеАlа избећи (избегнути). о - се клонити се један другог.

u еке средине, друштвеног слоја и сл). - Из те генерације је изишло неколико познатих људи. 8. напустити нешто , пр е­ стати у чествовати у u ечему: - из странке, - из редакције. 9. изгубити се, иш.чезнути, бити потиснут: - из обичаја, - из

из места живљења, из куће, ЗеА1Ље склањајућu се од (ратних)

моде .• - из дугова раздужити се, не бити дужан. - на вндело сазнати се, про чути се. - на врх главе, на врх носа дО3!10грдити ,

ИзбегличкИјек . избјеглички, -а, -о који се односи на избе­ глице; који се налази у избеглиштву: - лого р ; - влада.

Избеглицајек. избјеглица ж (М) (мн. ж) особа којаје побегл а опасности.

448

ИЗБЕГЛИШТВО

Избеглиштво јек. избјеглиштво с nребивање ван места бо­

равка ШIU ван земљ е до когаје дошло због склањања од ратне опасности ; место таквог nребивања: влада у избеглиштву. избеглиште јек. избјешiiште с в. избеглиштво. Избегнутн јек. избјегнути, -нём и избежати јек. нзбјежа­ тн, -жйм евр . в. избећи

(1) .

нзбезобразнтн се, -им се евр . постати безобразан . нзбезумити, -езумйм и избезумити, -йм евр. учинити да н еко изгуби разум , довести до лудwш.

-

То га је потпуно избе­

ЗУМИЛО. о - се а. сићи с ума, nолудети. б. изгубити присебност духа , способност владаља собом .

-

ИЗБРАЗДАН

COff1UIКY) . - На звонику изби дванаест. З. истући , измлатити. измести, излуnати (млеко,јаја и сл.). S. фиг. стећи, заради­ ти. - Мислим да ћу од тога посла избити који динар. 6. nро­

4.

бити се напоље, појавити се (о биљкама , води, ватри и сл.). а. изаћи на видан простор; допрети. - Кнез Михаилова улица избија на Калемегдан . Русија је тада избила на Балкан . б. догодити се, појавити се. - У Европи је избио рат. о - се риб. сnарити се (о рибама) . • -нз главе 1) заборавити. 2) ура­ зумити, оnаметити (некога). - на јаву (на површнну, на среду, на

7.

вндело) показати се, nрочути се.

избезумљено и избезумљено ПрЮl. безумно, лудо, сумануто : трчати ,

-

викати.

избезумљеност и избезумљеност, -ости ж особина и стање OIlOга којије избезумљен.

избезумљивати (се), -умљујём (се) несвр. према избезуми­ ти (се).

језиком и др.):

(очима, устима,

zpu!',tacy

се на некога.

-

избелети, -Ймјек . избијељети, избијелйм евр. изгубити бо­ ју, избледети.

се неnромишљено рећи, избрбљати се .

избледети јек . изблиједјети, -дйм евр. а. постати блед (у лицу), убледети. б. изгубити своју природну или првобитну боју. в. фиг. изгубити значај, пасти у заборав . успомене избледе.

изблејати (се), -јйм (се) свр. пеј . рећи што неПРОАfUшљено, изближё и изближе прип. изблиза (с нијансом комnаратив­ ности).

избеliи јек. избјеliи , -егнём евр. (аор. изБU)егох , изб(ј)еже и йзб(ј)еже ; рад. "рид. изб(ј)егао, -гла) 1. бежећи однекуд склони­ ти се, nобећи :

из Босне у Србију.

-

а. учинити да се не

2.

оствари нешто; Оllемогућити. - Није могао избећи женидбу. Трудили су се да избегну сукоб . б. вешт о се извући од вршења неке обавезе, изврдати: - доћи на предаваље . З. остати неnри­ - Њеном оку ништа није те вечери избегло .

мећеll , nромаћи.

избечити, избёчйм евр . широко отворити очи, избуљити, исколачити . о - се 1. погледати на некога широко отворених очију изражавајући прекор , негодовање; направити гримасу отворених очију буљећи од изненађења .

Избечила се на ме .

-

Неки се избечише кад то чуше . 2. ослабити јако у лицу, омр­ шавити. - Што си се тако избечио? избивати , избйвам неевр .

из какве средине .

2.

1.

бити одсутан из ltеког места ,

излазити , одлазити.

-

Комшије не изби­

вају из наше куће .

Погледа ме изближе.

-

чији живот

-

1. из близи llе, из непосредllе близи­ 2. у појединостима , детаљно: упознати не­ (обично са "ни") приближно, близу. - Путеви

посматрати.

-. З.

нису били добри .

изблiiзу и нзблизу прип. в. изблиза .

избљувак, -увка м оно што се избљује , и сnовраћа . избљувати, избљујём евр.

1.

избацити lIа уста lIесвареllУ

храну, nиће, повратити. 2. фиг. изговорити , рећи ружне речи , псовке и сл . - Шта је тај избљувао против нас! З. фиг. избаци­ ти, исnалити (о ватреном оружју) . о

-

се повратити све из

себе, исnовраћати. избоксовати, -сујём евр. изударати боксујући; и стерати некога боксовањем .

избомбардовати, -дујём евр. засути бомбаАta :

-

положаје.

Избор м

1. одабирање, бираље: извршити - биљака. 2. асор­ тимаll: велики - жестоких пића . З. оно што је изабрано као најбоље: - песама. 4. ми. бирање људи у орган е власти гл аса­ њем : избори за скупштину.• по нзбору lIајбољи, изврстан . по своме избору по свом нахођењу, по својој вољи . Изборан, -а, -о пун бора, наборан :

-

лице.

изборити, изборйм евр . (нешто) борбОА1 добити, извојева­ ти; nостићи УnОрllим радом:

избијати, избйјам ltесвр . према избити .

-

победу;

-

бод у гостима. о

-

се

победити; nостићи нешто упорним залагањем.

избир м избор, биршь е . избирак, -йрка м оно што остане кад се изабере боље. избирати, избйрам (избирати , -рём) евр. и иесвр . издвајати , издвојити из већ ег броја , nробирати , nробрати. избitpач , -ача м онај који бира, nробирач .

-

Изблиза и изблиза прип.

ни

тунел.

Временом

-

избрбљати.

избеснети (се) јек . избјесњети (се), -еснйм (се) евр. искалити бес; дати одушка бесу.

-

да­

-

изблебетати, -блебећём евр . рећи којешта, избрбљати. о

-

не:

бетОIlОМ:

на чело

Изблањати, -ам евр . блањајућu изравнати , IIзглачати:

избелити, избёлйм јек. избијелити, избијелйм евр. учинити белим (np01~e.M, искувавањем, мазањем и сл .) .

избетонирати, -о нйрам евр. изградити од бетона, обложuти

-

ску.

избекељити, -екёљйм евр. а. избечити, исколачити (очи). б.

иСn.llазити Оез ик). о -се направити

на нос nресести.

Избица ж дем. и хиn. од изба.

избезумљенiiк, -а и избезумљенИк, -ика м избезумљен човек.

-

-

имати водећу позицију, бити први.

•-

нађе отнрач ко

преви ше бира, nогреши.

изборни, -а, -о 1. који је у вези са изборима , који се односи на изборе: - агитација, - парола, - проглас и сл. 2. који се би­ ра: - свештенство, - ЧИНОВНИК . • - суд правн. суд састављен од судија које бирају учесн ици парнице. изборност, -ости ж право избора , бирања : начело изборно­ СТИ.

избирачица ж Оllа која бира, nробирачица.

избости (избости), -бодём евр. (рад. ПРИД. и з бо, избола) убо­ сти више пута lIа више места, исnробадати . - ножем . о - се

избирачки, -а, -о који се односи на избираче.

задати једно другом ране бодењем .

избирикати се, -ам се свр. разГ. извештити се, извежбати се .

Избоцкати, -ам свр. у дем. Зllачељу: избости.

избирљив, -а , -о који воли да бира, nробирљив .

Избочен и Избочен, -а, -о истурен, испуnчеll: соба избочених

избирљивост, -ости ж особина онога којије избирљив, nро-

избистрити, избистрйм и Избистрити, -йм свр.учинити би­ стрим:

-

воду. о

зидова,

-

вилица.

Избочина ж истурени део н ечега ; исnуnчеll0 ст:

бирљиво ст.

-

се постати бистар .

Избити, йзбијём евр.

1. ударцем учинити да

што испадне из

чега , да искочи напољ е; ударајући nробити што: - зуб из уста ; - прозоре на кући. 2. одбити , откуцати ударима (о ча-

-

стене;

-

стомака.

избочити, избочйм и избочити, избочйм евр . дати че.му из­ бочен облик, исnуnчити, истурити (груди и сл.) : - трбух, - гру­ ди. о - се истурити се, исnуnчити се. - Груди јој се избочиле . Избраздан и избраздан , -а, -о nУ" бразда , lIабораll :

-

лице.

ИЗБРАЗДАТИ избраздати, -ам и избраздати, избраздам евр.

ти бразде, узорати: путељцима.

-

њиву.

2.

1.

направи­

исnресецати у виду бразда:

3. набрати, наборати: -

лице . о

-

-

-

се добити бразде,

боре, наборати се (о лицу, кожи).

449

ИЗВАРАК

извадити, -йм евр. напоље, извући: сти:

-

1.

а. изнети нешто из унутрашњости

капут из ормара,

-

но , истргнути; избацити:

-

тешког положаја, спасти:

избранйк, -а и нзбранйк, -ика м в. изабраник.

-

коверат из ташне. б. изве­

(некога) из затвора. в. ишчуnати силОАt нешто учвршће­ зуб,

-

очи;

-

из седла.

-

из нечијих руку.

3.

извући из

2.

направити

нешто као извод, саставити на основу каквог извода.

избраница и избраница ж в. изабраница.

извађено из других књига.

ihбраност, -ости ж особина онога што је избрано; оно што је одаБРQ1Ю.

ни документ, исправу:

Све је

-

добити, зарадити; ст ећи .

је суша па ни семе нису извадили.

5.

-

Била

доба вити какав зва нич­

карту за позориште ,

-

извући се, ишчуnати се .

избрати, -берём (-берём) евр. в. изабрати.

4.

•-

- потврду. О - се из уста (- реч из грла) рећи, изгово­

рити.

изБРБљати , -ам и избрбљати, -ам евр. а. исnричати много

- (коме) душу, живот мучити, убити кога . - крваву сабљу завадити се. - новац (из баике) nодићи новац. - очи (коме) 1)

којечега , наnричати; рећи нешто неnромишљено, ланути. б.

ослеnити (некога)

изговорити без разумевања, напамет: - целу лекцију. о - се а. изрећи много које чега; наnричати се. б. одати тајну, изрећи се.

извајати, извајам евр. а. уметнички израдити л ик н ечега, некога вајући од глине, гиnса и др.: - статуу, - лик детета, лук и стрелу. б. фиг. на уметнички начин дати облик н е чему, представити, уобличити. - У роману су сви ликови лепо из­

избрежак, -шка м брежуљак, брешчић, обрежак. избрежина ж омање брдо, узвишење, узвишица.

вајани. о

избрецнути се, -нём се евр. грубо викнути на кога, обрец-

се створити се, изградити се; уобл ичити се.

-

-

На

лицу им се извајале боре.

йзвала ж дрво изваљено из земље.

нути се.

избријавати (се), -ијавам (се) несвр . према избријати се. избријати и избријати, избријём евр. обријати до коже ,

глатко, потпуно; скинути бријачем длаке:

-

2) напасти (некога), довести у велику невољу.

-

лице;

-

обрве. о

се nовр. према избријати.

избрисати, -ишём евр. (нешто) 1. обрисати, очистити: под. 2. одстранити, уклонити брисањем, стругањем и сл .;

извалити, извапйм евр. 1. истргнути, ишчуnати из тла, подлоге; с напором нешто nомерити, изваљатu: - из корена,

-

букву;

-

камен.

2. силом

nомерити из ле:Ж'ишта , изгл авити;

обити: - врата , - катанац. 3. а. истурити, уnравити: - ноге , - главу. б. избуљити, исколачити (очи) . 4. екепр. рећи нешто неумесно, глупо, бубнути:

-

нешто непристојно. о

се

-

1.

а.

nрецртати оно што је написано, наштамnано:

пасти услед кидања везе са mлом; одвојити се од неке пове­ зан е масе, одвалити се (о дрвету, стени и др.). б. испасти из

копису,

лежишта, изглавити се; извући се, искобељати се .

натписе на зиду;

-

што нестане, уништити: нечега. о шити:

-

- имена у ру­ 3. учинити да не­ међу нечим, - трагове

члан закона.

границу

се

-

1. уклонити влагу и сл. са себе, трљањем осу­ 2. нестати, ишчезнути. - Избрисао се међу нама . • - из главе (из памети) заборавити .

се пешкиром.

-

неспоразум

се извалише. Извалили су се из мочваре прљави . жити се; завалити се:

фотељи. ље:

избродити, избродйм евр. изаћи на суво, искрцати се; ис­

-

-

с рта ;

-

на суво.

избројати, -јим и избројим И избројити, избројйм евр.

сав новац одједном .• даии су му избројаии 1) убрзо ће умрети

2) приводити се крају, истећи . - ребра nретући. могу му се ребра - врло је мршав. могу иа прсте - има сасвим мало (нечег). 1.

брусећи изоштрити, изглача­

ти: - нож, - плочу. 2. фиг. дотерати, усавршити: избрушена реченица. 3. фиг. изгрдити, изружити (некога). о - се 1. из­ гла чати се брушењем, трењем (о камењу и сл.).

се на врућини, се из јајета.

-

-

камен.

2. ваљањем

се на кревет;

-

1. ваљајући

-

се у

изгурати напо­

набити, nоравнати :

земљу,

-

пут. 3. вшьањем уредити сукно, вуну и сл. о - се 1. извући се ваљајући се: - се из њених руку. 2. извући се крећућu се тромо ,

-

се из кафане.

3. задовољити

се ваљајући се,

наваљати се.

бројање.м устано вити колико чега има у неком износу, nре­ бројати: - овце , - сватове. 2. поменути једно за другим, nо­ бројати , набројати: - сва села. 3. платити , исплатити: -

избрусити, изб русйм евр.

буре,

-

истетурати се:

1.

-

изваљати, изваљам евр. (нешто)

избрљати, избрљам евр. исnрљати, укаљати.

nловити:

изЛliћи се:

2.

- Врата 3. лећи, оnру­

изваљивати (се), изваљујём (се) несвр . nре.ма извалити (се). изван (наглашено: изван) предл. (с ген.)

1.

не у границама ,

не у оквиру, ван у просторном и временском см и слу :

-

града,

куће; - времена, - доручка. 2. nрекорачујући границе, окви­ ре, опсег) изнад, преко: - сваке мере 2) мимо, против: - свих предвиђања. 3. изузев, сем, осим. - Вода све носи изван срамо­

-

те (НПосл).

изван- као први део твореница показује да је нешто ван

фи г. стећи

онога што значи основна реч: изванвременски , изванземаљац ,

васnитање, вештину, искуство у нечему; усавршити се, изо­

изванинституционалан, изванпансионски, извансезонски, из­

штрити се .

вансеријски, изванстварносни, изванстраначки и др.

избубати, и збубам и избубетати, -ам евр. изударати, ис­ тући , избити: - га шакама .

стране; из другог места: окречити кућу

2.

избудити, избудим евр. пробудити једно по једно, разбудити редом. о

-

се пробудити се једно по једно.

-

изванредан, -дна, -о nрекоредан: - седница,

гледати.

избуљити , избуљйм евр. (очи) широко отворити,раширити, исколачити . о - се исколачити се (о очима). избуцати, избуцам евр. искидати на комаде, поцепати: новине,

-

-

КОШУЉу. О - се поцепати се, nодерати се .

избушити, избушйм евр. начинити једну или више рупа на - зид, - рупу.

нечему, nробушuти , nробити:

извабити, извабйм евр. вабећи учинити да животиње изађу,

довабити напоље:

-

говеда.

извагати, извагам евр. измерити на ваги. о

особит:

-

догађај,

-

1. који није у оквиру редовног рада , - издање. 2. а. изузетан , необичан,

појава. б. који се одликује величином , ин­

тензитетом; одличан, изврстан: ГИЈа,

-

-

снага,

-

заслуга;

-

страте­

слика.

изванредно прип. 1. изван нормалног реда , у изузетни.М приликама, изузетно. 2. одлично , изврсно: веОАШ , врло: - ра­

дити;

- леп човек.

~;.; Ј '

йзванстраначкй, -а, -о који је изван странака, ванстра­ начки.

изванцрквенй, -а, -о који није у вези с црквом.

-

се измерити

се на ваг и.

извагнути, извагнём евр.у дем. значењу: извагати.

извадак, -атка м одломак; извод, сажетак.

-.

йзванвременскй, -а, -о фип. ванвременски. изваневропскй, -а, -о који није у Европи, ваневроnски.

избујати, -ам евр . нагло израсти (о трави и сл.). избуљено при}]. буљећи, бленући:

извана и извана прип. са вањске стране, споља; са спољне

извањац, -њца м туђин, странац; гост .

извањй, -а, -ё и извањскй, -а, -о сnољашњи; вањ ски: страна, - ђак. изварак, -арка м отnадак од усијmюг метала .

-

450

ИЗВАРА ТИ

Изварати, -ам евр. на превару:

-

1.

из.ма.м ити од некога варањем, извући

и последњу пару.

2.

преварити више лица или

једно л иц е више пута.

-

ИЗВИЂА ТИ ван града .

изведеница ж IIIШГВ . реч настала додавањем суфикса на

-

се на море ;

изведравати (се), - едравам (се) несвр . према изведрити (се). изведрити се, из ведрим се евр . наступити , настати (о ве­ дро.м вре.мену) .

-

хаљину,

известилацјек . извјестилац, -иоца (известитељ јек . извје­ ститељ, -а) м а. онај који извештава о н е че.му, л иц е које подно­ службеник који подноси званични извештај, реф ерент.

известити, извёстйм јек. извијестити, извијестйм евр. а. упознати с догађајем, обавестити , саопштити: - да ми до­

-

о свом раду. о

се стећи вештину, постати вичан:

-

се у говорништву.

Извејати јек . ilЗВltјати, -јём евр . вејањем очистити од плеве (жито , зрnевље).

nре.ма изветрити (се). изветрити јек. извјетрити, -им евр. 1. а. изгубити лшрис, свежину од дугог стајања. б. фиг. н естати , uшчезнути . - Из­ ветрило му знање.

2.

nрозрачити , nроветритu :

извешати јек . извјешати, -ам евр .

изверати се и изверати се, изверём се евр. поп ети се верући

на вuдnо.м месту:

-

заставу.

зац ело, ја.мачно, неСУјнњиво.

1.

поставити у висећи

извештавати јек. извјештавати, -ештавам lI есвр . према

-

Ми смо се извесно преварили .

Извештiiј јек . Извјештiiј ма. саоnштење о каквим догађа­ јима , ситуацији и СЛ.; спис, акт. б. реnортажа , допис . в. по­ тврда, документ.

извесност и извесност јек. извјесност и извјесност, -ости

ИзвештiiјиЙјек . извјештiiјнй, -а , -о који се одllоси на изве­

ж особина онога што је извесно , поузданост, несумњивост.

штај, обавештајни.

известан и Известанјек. извјестан и извјестан, -сна, -о 1. а. неСУАlIьuв, поуздан , доказан: - реалност. б. који се са сигур­ ношћу о чекује, Ile.MUHoeaH , неuзбежан. - Пораз је известан. 2. (обично одр . ) н еки , један, неодређен : - доктор права .

извештао јек. извјештао, -ал а, -ло стар , бан .

извести I (извести), -ведём (изведём) евр . 1. а. водећи кога учинити да uзађе однекле, одвести напоље; избавити из тешке де војку пред девере,

-

вол а из штале ;

-

мајку из

ратом зах ваћеног Сарајева. б. учинити да неко доспе на уздиг­ нутије место , попети:

-

довести пред lI екога: - окривљеног пред судију. 2. а.учинити да n ешто до пре, стигн е до одређеног места: - воду, - струју. б. уобл ичити н е што да се сужава, своди: - кров на кући. 3. а. учинити да се пилићu излегу uзјаја, излећи (о квочки). б. гаје­ њем произвести (се.ме, ра сад и сл.). 4. а. закљу чити, конста­ товати на основу ч ега. б. показати

-

OCI/OBY,

порекло нечега:

родослов. в. мат. израчунавање.м довести

до н е ч ега , uзнаћи, утврдити:

-

правило о подударности. г.

ЛИНГВ . Iшчинитu додавање..м на ставка, суфикса на основу: именицу.

-

5.

а. саставити , с.мислити:

словицу. б. напи сати , изложити:

-

песму,

-

-

по­

6. а. - фреску; - зид. б. извршити, обавити; реализовати : - крађу, - промене. 7. а. отnеватu , одсвирати , отплесати: - целу песму, - концертни део, - шумадијске игре. б. одиграти на сцени као nозоришни комад , пр едставити ; одглумити: - позоришни комад, - твр­ дицу на сцени. о - се uзаћи uзјаја, uзлећи се . • - из заблуде (за­ буне) упутити н екога да нешто правилно схвати. - из коже (такта) учш/Uти да lIеко изгуби хладнокрвност . - на прави пут nом оћи ком е да буде исправан. - на пут оспособити некога за :ж:uвоm , за са.мосm шlClН рад. - на чиcrацразјаснити, расветлити , рашчu ст ити . - нз ЧIIСТНI' У 1) в. извести на чистац. 2) извући -

целу причу о писцу.

створити ,уобличити ; Iшчинити, направити :

из т ешке ситуације, nомоћи да се неко или нешто спасе. извести Z (извести), -везём евр . а. возећ и возилом уч инити HetUfII O изиђе uз одређеног простора, да допре не­ где: - ђубре на љиву, - чамац на пола Дунава. б. отnремити у шюстран ст во, продати uзван земље: - кукуруз у Европу. о - се 1. uзаћи, отићи н екуд својим возило.м, колима: - се аутом

UCfIIpOtu ell, поха­

извештати јек . извјештати, -ам евр . II стр о ишmи се од дуге употребе, nохабати се. извештiiч јек . извјеШТiiЧ, -зча м а. онај који извеиllпава о каквим догађајима; репортер, дописник. б. О llај који обаве­ штава некога о н е чему; доставља ч, nоткази вач. извештачен јек . извјештачеи, -а, -о а. н еприродан , НаАје­

на врх планине. в. уопште учинити

да неко доспе на неко истакнутије .место, на видљив простор: - ђаке на ливаду, - војску на бојиште, - ученика на таблу. г.

да н еко шш

се

известити .

извесно и извесно јек . Извјесно и Извјесно 1. ПрИЛ . без коле­ бања , 1l0уздшю , неоспорно ; јасно, очигледно. 2. у служби реч це:

-

-

веће..м броју лица), nовешати.

извесити јек . извјесити, -им евр. обесити , окачити; истаћи

глагол,

собу. о

положај, окачи ти; изложити , истаћи: - рубље, - слике по зиду; - мараме у излогу. 2. одузети вешање.м живот (обич но

изверуr' ати се, -ам се евр. uзвити се, савити се вијугаво.

постанак живота ,

-

nрозрачити се, nроветрити се.

се, и сn е nтр а тu се.

-

се дознати

изветравати (се) јек . извјетравати (се), -етравам (се) несвр .

Извежбати јек. извјежбати, -ам евр. вежбо.м научити , оспо­

ситуа ције:

-

нешто ; обавестити се.

онога којије uзвежбан, обученост.

-

се на обалу.

1. украсити везо.М , везењем; - шару. 2. а. оnковати , оnточити металним украсима, украсити: - сабљу. б. ф "" ле­ IШМ речима , китњасто изрећи, искитити : - причу о томе .

направити везући, навести:

лазимо. б. поднети извештај:

Извежбiiност јек. извјежбiiност, -о сти ж особина и стање

војнике . о

-

си извештај о нечему. б. дописник, репорт ер н еког л и ста. в.

творбену ОСlюву, изведена реч (н пр . ков-ач, вод-ен и сл.) .

-

напустити луку, исnловити; nрисnети на коn/ю

извести (извёсти), -везём евр .

Изведба ж 1. извођење, извршење, остварење нечега: - зло­ чина , - пројекта. 2. израда, nроизводња: - плаката , - школске опреме. 3. извођење, приказивање каквог у.метничког дела, предста ва: позо ришна -.

собити:

2.

н еким пловним објектом:

штеН ,усиљеll :

-

смех ,

-

понашање . б. вештачки :

-

средства.

извештiiчеио јек . извјештiiчено ПРИJl . lI еnриродllО нам е ­ штено, усиљено.

извештаченост јек. извјештiiченост, -ости ж особина , стање онога који је извештач ен, онога

tUfIIO је

uзвештачено.

извештити јек. извјештити, -им евр. у чиllити вештим, сnретнИЈИ. о се :

-

-

се постати

eeUlm

у КаЈтети јек . извј>тјети, -тим евр . а. вртећи избушити, издуп сти : - рупу у зиду. б. фиr. разr. издејствовати , измолити (на неки начин): - кредит од банке .

област реке.

изворнiiк и из ворнiiк м оригинал од кога је нешто препи­

говорити ,

-

изгледати.

извртати (се), изврћём (се) несвр. пр ема извРl/ути (се) .

изворiiшнй, - а, -о који се односи на извориште, који је у близини извора:

-

изврстан, -сна, -о који се одл икује изванр ед l/им о собинама, одличан , диван: - друштво , - друг.

игра . в. који се односи на извор

Изворац, -ор ца и извора ц, -рца м дем. од извор: вода са из­

- Код нас се штошта ИЗ ВрНУЛО. Из врне се то у - коме памет nомутити , nOA·teCmu кога. - на шалу - папке (све четири) креnати , л иnсати ; УА1рети .

-

капу,

извf>шити, извршйм евр.

1. урад ити ,

У'lU/штu , свршити;

остварити: - посао , - самоубиство , - смотру ; - напредак . 2. испунити, остварити (жељу, вољу). о - се 1. остварити се, испунити се.

главу.

2.

догодити се, збити се.

Извршност, -ости ж правн . особина о нога што је извршно ,

извраliати (се), -ам (се) неевр . в. извртати (се) .

правоснажност .

изврвети јек . изврвјети и ИЗВlшети јек . извf>вјети, -йм евр . изаћ и , појавити се у великом броју, у маси .

извући (извући), -вучём евр. (аор . извукох , извуче ; рад. ПРИД . извукао , извУкла (извукла) 1. а. вукући l/Звадити , изнети , иш­

извргавати, и з вргавам неевр . доводити у непријатан поло­ жај, излагати неугодностима: - руглу, - подсмеху. о - се 1. до­ водити себе у н епријатан пол о.жај. 2. окретати се, мењати се.

поље, привући; избавити, ослободити: - муве напоље; - из неугодног стања, - из затвора некога . 2. вукући изнети на више

извргнути и изврћи, извргнём евр . (аор. извргнух И изврroх, извргну, Изврже и изврже ; рад. ПРИД. извргнуо , -ула и извргао, -гла) 1. прет вор ити , преобрат ити, преобразити : - у шалу и пецкање . 2 довести у непријатан положај, изл ожити каквој неугодности: - руглу. о - се 1. UЗJ/ожит и се нечем неповољном .

2. пр етворити се у што горе , окренути се у

HeLumo

пријатељство?

4. на стати,

изопачити се:

н еповољ но.

-

-

се на несрећу.

3.

У шта се извргл о наше

створити се.

изврдавати, -рдавам н есвр . према изврдати. изврдати , -ам е вр. а. извући се вешто из каквог тешког по­ ло:ж:аја, uзбећи н еиll1lО неповољно. б. веи/то избећи спровођење, примену ч ега , изuграти :

-

наредбу,

-

закон.

извређати, изврёђам јек. извријеђати, извријеђам евр. на­

чупати:

-

рукопис ,

и сл.

-

-

-

све у спрдљу.

Из врну киша. о

-

6.

се

почети изненада падати , дувати

1.

а. извалити се, испружити се.

се у хладу. б. окренути се на другу страну:

-

се потрбушке.

-

лађу на обалу. б. фиr. Ашмећи l/Звести I/а­

ст ећи корист , зараду:

-

добит из шуме ,

-

поуке из догађаја .

5. извести закључак на основу одређених п ода така : -

закључ­

ке .

6. uзмамити , изнудити: - од њега сто марака. 7. добити на лутрији и сл. : - на лутрији главни зroдитак. 8. нацртати , по­ вући: линије. 9. претрп ети , поднети : - батине , - грдњу. о - се 1. а. изићи вукући се: - се из јаме . б. лагано , споро изаћи: - се из куће . в. неприметно напустити неко мест о: - се и з гужве . 2. фиr. спасти се, избавити се од н ечега: - се и з кризе . Изгазити, -им евр. 1. газећи изгњечити , l/Згужвати , погази­ ти: - поврће по врту, - снег. 2. утабати , утаnкати: ићи изгаже­ ним путем. 3. газећи изаћи из воде, блата и СЛ. : - на обалу. 4. разгазити (обућу) ношењем. о -се статиједан другом на ногу. изгаламити се, -лiламим се евр. извикатu се.

извf>нуги, Изврнём евр.

Христово. б. представи ти на други наЧllН, изокренути, преnра­ вити: - његове ре'ш. в. изменити , преиначити; преобразити :

из џепа,

место: - топ на брдо, - кола из долине. 3. а. извадити , добити. - Колико се може извући лутера из 1ОО 1 млека? б. 1I0стићи ,

нетимногоувреда . о -сеувредитиједно друго.

1. окренути унутрашњу страну нече­ га напоље, npeepl/ymu: - рукав, - џепове. 2. обрнути, окренути на другу, СУnР Оn1llУ страну: - на леђа некога , - чашу. 3. пре­ врнути , обор ити : - кола , - чамац. 4. покренути очи горе-доле, преврнути о чи.ма . 5. фиr. а. изопачити,унаказити: - јеванђеље

-

изгаравити, -пiравим и изгаравити, -им евр . (нешто , не­ кога) учинити гаравим , нагаравити:

-

бркове. о

-

се oгapaвuти

се , нагаравити се .

изгарати, изгарам несвр. 1. догоревати , сагоревати. 2. фиr. а. бити обузет каквим великим о сећањ ем, каквом великом страшћу: - од среће. б. жудети за неким : - за сином. изгасити, изгасим евр. (нешто) угасити н ешт о и/то гори или сија; погасити редом, једно по јед но: - фењер ; - светла . о

-

се престати горети , угасити се.

ИЗГАТАТИ

изгатати, изгатам свр. 1. добити, стећи гатањем. nрорећи , nредсказати гатајући.

2.

празн .

изглавити, изглавим свр. nомерити се из лежишта, извући нешто углављено, загл а вљено :

-

- тесто. б. гњече­ њем истиснути течност, текућину из нечега , исцедити: грожђе . в. гњечећи, газећи nовредити, оштетuтu: - јабуке .

2. фиr.

а. nобољшати ,усавршити, дотера­

ти . б. отклонити разл ике, ускл адити :

-

се

- односе са суседним 1. постати гладак, затегнути се (о лицу). 2.

фиr. изгубити се, ишчезнути, нестати.

је изгладнео , глад . изгладнети јек. изгладњети, -дним СВр. nостатијако гладан, огладнети; изнемоћи, малаксати од глади. изгладнити, -аднйм СВр. (некога) изнурити , измучити глађу .

1. а. начин на који се образују или lIЗговарају гла­

сови или речи у некомјезику: енглески

-. б. тип говора, нареч­ је; дијалекат: екавски -, сремски -. 2. изговарањ е, изрицање; изражавање: - ружних речи, чуо се благ - . 3. 0110 U/mo неко наводи као оnравдање, објашњење свог поступка . изговорити, -оворйм евр. а. образовати глас, реч nомоћу

-

"р",

-

речи. б. саопштити uешто гласом,

говором , изрећи, исказати : - неколико пригодних речи. о ­ се 1. завршити казивање, изрећи све до краја; изјаснити се . 2.

навести неке разлоге с намером да се нешто оправда. Изговорнй, -а, -о који се одuоси на изговор.

изгон м nротеривање из места nребивалишта , државе и СЛ., прогонство ; уопште истеривањ е, изгоњењ е .

изглађивати, -ађујём несвр . према изгладити. изгланцати и изгланцати, -ам свр. гл анцајући учинити

-

из воде .

говорних органа:

изгладнелост јек. изгладњелост, -ости ж стање онога који

што блиставuм, сјајним:

-

Изговор м

Изгладити, -им свр. 1. учинити да нешто буде глатко, равно, nоравнати; изгл ачати , обрадити: - неравнине , - наборани камен .

нити:

изговарати (се), -оварам (се) несвр. према изговорити (се).

врата .

изглављивати, -ављујём несвр . према изглавити.

државама. о

изгњечити, изгњёчим евр. (нешто) а. гњечење.м иситнити,

изгњурати, изгњуРам и изгњурити, изгњуРим евр. изро­

по цео дан .

-

453

ИЗГРЕБАТИ

смекшати, умесити и СЛ.: - куван кромпир ,

Изгинути, -нём свр. (аар. изгинух И изгибох) 1. погинути бе­ дан по један). 2. пропасти, страдати, намучити се: - радећи

покривач ;

-

ципеле.

изгонити, изгонйм несвр. према изгнати . изгоревати, -орёвам јек. изгоријевати, -оријевам несвр.

Изгласа прип. nУН!III'/ гласом, из свега гласа:

-

викати ,

-

ку­

кати.

према изгорети .

Изгорёл јек . ihгоријел ж в . изгоретина

изгласавати, -асавам неевр . гласањем усвајати, бирати. изгласати , -ам свр. гласањем усвојити, одобрити, изабра­ ти : - закон.

изглачати, -ам СВр. а. учинити да нешто буде глатко, рав­ но: - камен. б. исnеглати: - рубље. в. учинити сјајним: - ци­ пеле. г. фиг. углад ити , дотерати: - однос међу неким . о - се

постати гладак, раван . Изглёд м 1. а. оно што се види споља, сnоља шност: дечји -, лепота изгледа. б. сnољашност као одраз унутрашњег стања, карактера човека : озбиљан -, строг -. 2. поглед на нешто , слика природе, n ејзаж, панорама: - на реку, леп - на Дурми­ тор. 3. (обично мн . ) нада , очекивање, вероватноћа: изгледи на успех . 4. углед , узор , образац, пример: бити другима на из­ глед . • бити у ИЗГJIеду бити очекиван, nредстојати . на изглед по сnољашности , привидно. - Све је било на изглед добро . ставити

(коме) у изглед дати коме наду за нешто . изглёдан, -дна, -о

1. леп,

наочит:

-

добре изгледе, могућности за нешто:

мушкарац.

-

2.

(2).

изгорелина јек . изгорјелина ж в . изгоретиuа

који даје

план.

(2).

изгорети јек. изгорјети, -орим евр. 1. а. бити ун ишт ен ватром, сагорети : - од пожара. б. nреnећи се, nрегорети. в. до­

бити оnекотиuе од сунца, nреnланути : - по леђима. 2. а. сасу­ шити се, сnарушити се од жеге, суше. б. nострадати од вру­ ћине; ожеднети: - од врућине . В. имати осећај јаког интеюи­ тета : - од жеље, - од стида . 3. утрошити снагу, еllергију (у раду) : - радећи. 4. а. учинити да нешто сагори; спалити : - две свеће, - куће. б. учиllити да lIешто nроnадllе од жеге, сnржити . - Сунце је све изгорело . изгОретинајек. изгорјетина ж

1. опекотина, оnеклшю. 2. оно

што је било изложено ватри, што је изгорело или lIагорело. изградити, изградим евр. (нешто)

1. nодићи ,

саградити гра­

ђевински објекат: - солитер, - утврђење. 2. развојем учинити богатим, развијеним (привредно , технички) : - земљу. 3. ство­ рити , саставити (уметllичко дело): оформити :

-

-

причу.

4. а.

формирати ,

своје схватање. б. развити, реализовати , оства­

л ик, изглед: изгледа млађа од мене . б. (безл . ) стварати утисак,

рити: - каријеру, - нови свет. в. организационо усавршити, развити: - армију, - партијске пунктове. 5. (и некога) развити нечије способности; оспособити , обучити; усавриштu : - сво­

чинити се.

ју личност,

изгледати, изглёдам несвр.

1.

а. имати какав сnољашњи об­

- Изгледа да ћемо дуго чекати . 2. nровиривати из не­ чега, погледати. - Изгледао је из кафане има ли кога . 3. мотри­ ти кад ће се неко појавити , ишчекивати: - аутобус да дође . изглёдно ПРИJl. на добром, згодном месту. изглодати, изглођём свр. (нешто)

1. глођући скинути,

огло­

дати; изјести: - кости . 2. фиг. оштетити дуготрајном упо­ требом, излизати , истрти , изгристи: изглодане степенице, панталоне изглодане од ношења. о

-

се изјести се, изгристи

се, излизати се .

човека;

1.

објеката:

-

развоја :

земље.

-

језик. о

-

се развити се, формирати се.

грађење, зидање , nодизањ е грађевиllСКих

- аеродрома. 2. довођење на виU/и IllIво 3. стварање, разрада интел ектуалних рад­ њи: - идеја, - основних принципа науке. 4. осnо собљавање, обучавање: - личности, - кадра.

-

школа,

Изграђеност, -ости ж својство оuога што је изграђено, развијеuост.

изграђивати, -ађујём несвр . према изградити.

Изгнанйк, -а и изгнiшйк, -ика м 1. онај који је изгнан, про­ теран из своје отаџбине или nребивалишта, nрогнаник. 2. ђак

постати грбав, nогурити се; искривити се, извитоnерити се.

изгнаница и изгнаница ж женска особа изгнаник. Изгнаничкй, -а, -о који се односи на изгнаника, на изгнани­ ке: -ж ивот.

изгнанство с nротеривање из државе или nребивалишта, прогонство ; стање и живот изгнаника у страној земљи.

Изгнати, -ам свр. а. с!иLOМ удаљити, истерати, отерати:

-

овце на пашу. б. nрогнати, nротерати из отаџбине или сталног

-

из државе.

-

некога причом. о

изгIщити, ИЗГРДИМ евр. 1. (некога) обасути (lIекога) nреко­ рима, грдњом, погрдама , uзружити: - сина. 2. (некога, не­ што) учинити грдним,ружним , нагрдити, унаказuтu. - Лице су му изгрдили ожиљцима и масницама. о

-

се а. lIаружити

се, нагрдити се. б. задобити озледе, т ешко се nовред uтu ; uз­ гинути. - Пао је и изгрдио се . • - на мртво име, - на пасја кола јако uзгрдити, обасути погрдама . изгребати и изгрепсти (изгрепсти), -ебём свр.

изгњавити, изгњавим евр. а. (нешто) в. изгњечити. б. (неко­

га) намучити , ЗйА-/.орити :

изгранути, изгранём свр. појавити се, гранутu (о Су"цу). изгрбавити се, изгрбавим се и изгрбавити се, -им се СВр.

искључ ен из школе .

nребивалишта :

-

изградња ж

-

се Ilамучити се.

1.

(некога,

нешто) направити огреботине uа кожи или lI е ч ем paBlloM, ишарати , nовредити или оштетити гребући: - лице, - огле-

454 дало .

ИЗГРЕБЕНАТИ

2.

(нешто) а. гребући одвојити, одстранити:

лонца. б. гребући упропастити: ботине:

-

се по лицу,

-

таблу. о

-

-

-

све из

се задобити огре­

се по ногама .

завршити гр ебенањ е.

nре.ма изгрејати.

повреда ја вн ог реда , дисциплине, испад, прекр­

шај, ексцес: улични

ограда. в. нестати са видика, видног поља:

на утакмици.

-, -

2. (обично

(обично политичке природ е), деЛlОнстрације; немири, мете:ж: изгреди на Универз итету.

ништву).

се поред оног

-

одлутати у даљину (о погледу).

4.

5.

остати без

•

- главу 1) погинути . 2) јако се збунити. - ЖИВltе из н.ервирати се. - на изборима не бити изабран. ногама не осећати се сигурним. изгубљен, -а, -о

1. трn .

"амет nолудети.

-

-

тло "од

nрид . од изгубити.

надежном положају, пред nроnашћу.

2. којије у без ­ 3. којије п ошао рђавим

путем, пропао : - човек. 4. а. којије изгубио наду, очајан , де­ моралисан; збуњен, сметен. б. одсутан духом, занет ; који од ­ изгубљенйк, -ика м онај којије изгубљен.

изгредничкй, -а , -о који се односи на изгреднике.

изгубљеница ж жена изгубљеник.

изгрејавати, -ејавам јек. изгријавати, -ијавам нсевр. в. изгр евати.

изгрејати јек. Изгријати, -јём евр. појавити се на хоризонту, на н ебеском сво ду, гранути , иза ћи (о Сунцу и Месецу). о - се нагрејати се.

изгубљено ПрНЛ. а. као ван себе, збуњено , с.мет ено: пона­ шати се - . б. безнадно, аnатично : лутати - улицама. mгубљеност, -ости ж особина и стање онога којије изгубљен, онога што је изгубљено.

изгрепсти (се) в. изгреба ти (се) . изгризати (се) , изгри за м (се) несвр. nреАШ изгристи (се). изгризотина ж изгризено место, оно што је изгризено . изгристи, ИЗ ГРl1з ём евр . (трп . ПРИД. изгризен)

1.

-

изгужвати, -ам евр. гужвајући, савијајући у чинити да не­ што изгуби уредан (раван, гладак) облик: - хартију, - одело. о - се постати неуредно наборан (о одећи , тканини); с.межу­

рати се (о лицу, кожи).

иситнити

зубима (обично храну); гризући и ситнити , оштетити: хлеб ; - јабуку. 2. изуједатu (зубима). 3. хемијским, отровним и сл. средствиЈна нагристи, оштетuти. 4. фиг. измучити, из­ Туга ће му изгристи душу. О - се ујест и

изгулити, изгулим евр. (нешто)

изгрмети се и изгрмети се јек . изгрмјети се и изгрмјети се, -ми м се евр. престати грмети , истутњати се.

изгрнути, изгрнём евр. (нешто) грћући извадити, избацити,

-

пепео,

-

пшеницу.

из земље,

-

колац из плота.

ИЗгУрати, изгурам евр. 1. (некога) а. гурајући ист ерати, по­ тиснути из неког простора, приморати да се удаљи, избаци­ ти:

-

из кафане ,

-

из канцеларије. б. уклонити , одстранити

некога са неког места, положаја, функције: - из удружења, са руководећег места. 2. а. (нешто) гурајућu nомерити , изве­ сти, довући:

-

ауто на пут. б. nрот ежирајући некога довести

га до каквог положаја, циља: - за директора фирме . 3. а. с на­ пором допрети, стићи до одређеног места: - до под брдо. б.

изгртати, изгрћём несвр . према изгрнути.

изгрувати, изгрувам (изгрухати, изгрухам) евр.

гулећи оштетити , 110-

изгуравати, -уравам несвр. према изгураmu .

изгрлити, -им евр. (некога) изразити осећање према неком грлећи га дуже . о - се уз . nовр.

одстранити из н е ч ега:

1.

вредити , огулити; гулећи одвојити од подлоге , згулити, зде­ рати . 2. ишчуnати, извалити; извадити нагл. иJl1. nокрето",,: -

се, угристи се међусобно (о псима и др .).

1. изудара­

ти, истући, избити јаким ударцима: - некога песницама. 2. ударајући, млатећи, газећи по житу и сл. издвојити зрневље.

-

се из Бе­

ражава такво стање.

Изгредийк м изазивач, учесн ик изгреда.

о

-

се у даљини. г.

света . д. стоnити се са околином, аСUA1Uловати се (о станов­

у мн.)јавно,

отворено и сnољавање н егодовања , масовно nротивљење

нурити физuчки.

-

присебности, контроле над собом (од страха , треме и сл.) .

изгревати , изгрёвам јек. изгријевати, изгријевам несвр.

1.

нестати са одређеног места; отићи незнано куд: постати слабо УОЧlbив, ишчилети ,утонути:

изгребеиати , -ам евр. ишчешљати гребенима (вуну и сл.),

изгрёд м

ИЗДАЛЕКА

-

се угруватu се ,изубијати се .

(нешто) т ешко, једва nреживети , с муком издржати (неки временски период): - зиму. изгустирати, -устйрам евр. престати волети , заситити се

(некога, нечега), изгубити вољу (на нешто). изгУтати, -ам евр . бити изложен нече.М неnовољном, пре­

изгруд(в)ати се, -ам се евр. нагрудвати се. изгрцати и изгрцати, -ам евр. грцајући,јецајући, ридајући

трпети; отрnети , оћутати грдњу и сл. издавати, издајём несвр. према издати.

изговорити, саОl1Lитити .

ИЗгУбити , изгубим евр. 1. (нешто) а. остати без чега , пре­ стати имати као својину заборавивши или оставивши из не­

nажње, заборављањ а и СЛ. : - књигу, - торбу. б. остати без чега иlInО представља део тела, организма , саставни део: ногу, - око, - лишће. в. остати без састојака, елемената ма­ т ер ије присутн е у н ечему: - влажност. г. остати без моћи, дара, физ иол ошкuх функција: - дах , - млеко. 2. оnасти у ква­ л итету, инт ензи т ету: - у лепоти и брзини , - на тежини. 3. (нешто иСли) некога) а. престати nоседовати, престати рас­ полагати нечим : - фабрику, - државу. б. (нешто) престати бити у одређеНОА" статусу, на неком nоло.жају, бити лишен нечега: - чин у војсци , - председнички положај. в. бити Ли­ шен везе с неким , подршке, ослонца на некога: - друга, - везе са познатим људ им а . г. остат и трајно без некога због њего­ ве смрти: - мајку, - доброг писца . 4. (нешто) а. претрпети А1Gтеријални губитак, иlтетовати: - милионе, - на продаји меса. б. н екори СЈ/О утрошити , допустити да протекне: - вре­ ме , - цео месец дана . 5. (нешто , на нечему) претрпети неу­ спе.х;, пораз : - рат, - меч , - на изборима. 6. пропустити , не стићи; прекинути: - воз, - авион ; - везу. о - се 1. а. не моћи наћи пут , остати без оријентације, залутати: - се у шуми, - се у п ланини. б. фиг. одступит и , удаљити се од онога што је ОСllОвно; расnл инути се: - се у тој расправи ; - се у причању. 2. одлутати некуд одвојивши се од стада (о животињама). 3. а. н естати, юичезнути; затрти се . б. отићи, удаљити се,

издавач, -ача М лице, установа, орга низација и СЛ. која из­

даје књиге, часоnисе и др . публикације. издавачкй, -а , -о који се одно си на издаваче:

-

-

делатност,

предузеће. издаваштво с издавач ка делатност .

Издаја ж кршење дате речи, обећања и СЛ., неверство; одава­ ње државне (друштвене, националне и сл.) тајне н епријатељу, прелазак

1/(/

непријатељску страну.

издајица ж (М) (мн . ж) в. издајник . ЙЗДајийк м особа која чини издају, која је IlОЧU1l1Lf1а издајство.

издајница ж она која чини издају. издајничкй, -а, -о који се односи на издајнuке и издају: предаја,

-

-

договор.

издајиички прип. на издајничкtI начин , као издајник; издај0Jl1, на превару; одајући се: - побећи , - убијен ; - рећи. издајнйштво с издаја , издајство ; издајничко деловање. издајство с в. издаја .

издалека прип .

1. а. на великоЈИ растојању, из велике удаљено­

сти: - спазити другарицу. б. из далеког,удаљеног краја, места: бити -. 2. (обично у негацији или с речцама "тек", "бар" и сл.)

ИЗДАЉЕ

-

у извеснај, незнатнај мери, приближно..

није задовољавало наше потребе .

- Све то ни издалека 3. не сасвим атварена,уздр­

жана, заабwюзна: ~ се распитивати .

стварити:

издан и издан М а. вада каја се накупи изнад неnраnуснаг

слаја земље. б. А1еста где nадземnа вада nрабија на nавршину.

1. младица

каја израсте из кареnа на дну

стабла W/U !/.з /1.асечеnаг дрвета, ластар : ~ малине, ~ храста.

2.

члаn nарадиЧl1е лазе, nатамак.

3. агранак планине, nланиnске

касе; крај nекаг земљ ишта: ~ Рудника, ~ брдског подножја .

4.

агранак крвнаг суда, нерва.

5.

геол. део. слаја, руде, миnерала

и сл. каји избија на nавршиnу: ~ оловних руда .

издангубити , -им евр . изгубити време; узалудна, бескарисна издање е 1. абјављивање n екаг дела штамnањем; укупна каличина примера ка једне књиге (листа , часаnиса и сл.)

штаАшана адједнам, у једнај прилици ; књига једнаг издавач­ каг nредузећа: прво ~ сабраних дела, ~ Матице српске .

2. вид,

начин nајављ ивања пред nубл икам (абична у сnарту, на сцени и сл.): добро - шампиона, сјајно - балетског ансамбла. издатак, -тка М (МИ . изда ци , ген. издатака) трашење навца , трашак; су.I'lСНО дел.оваље н еког обл ика моћи: америчка - , економска - . вшю.

империјал , -ала м

1.

врста финог папира великог форма­

та . 2. штаМП . вр ста типографских слова високих преко 3. и ст. lюзи в за зл атан нова ц , дукат .

5 ст.

uMnepuju, царски : -

политика ,

империјалИзам, -зма м

1.

2.

екон.

HajeuulU

-

Mafbux,

н еразв ијених земаља и

стадијум капитализма који се ја вља

у Х1Х веку праћ ен конц ентрацијом капитала

u монополом у

при вред и .

деловати.

импоновати, -нујём (импонйрати , - онйрам) лат. евр. и иеевр .

импорт м л ат. трг. увоз робе из ино стран ства, увОЗllа трго­

-

п еријалистич ке пол ити ке, освајач.

пред­

импортовати, -тујём евр. и иеевр. увести , увозити из ино­ странства .

импотентан, -тна , -о лат. 1. НeIoIоћан , неспособан (у духовНОЈИ , стваралачком смислу). 2. мед. неспособа н за 110Л/Ю општ ење (о мушкарцу) . импотентност, -ости ж импот енција.

импотенција ж не.\юћ , неспособност (духовна , п олна) . импрегнација ж лат. ХСМ. натапаље хелшјским средствима (текстила , хартије, дрвета и др.) ради заштит е од спољних утицаја.

пр егнирано.

евр . подврћи , подвргавати импрегнацији . импресарио и импресарио, -ија м итал. 17 0словн о л иц е које организује уметllичке Ilacmyne, представе, уметнички по сред­ ник, меllаџер.

импресйван, -вна, -о који имnресио н ира , остављ а снажан, упечаmљив утисак.

импресйвно ПРИЛ. на импресиван начин , СllаЖIЮ :

-

дело­

вати.

импресија и импрёсија ж лат. субјективllа слика, одраз у свести , утисак, дојам .

170-

четка хх века који је неговао уметност која је израз личних,

импресионирати, -ионйрам евр. и неевр. изаз(ив)ати , оста­ вити, остављ ати јак утисак, дојам.; одуиј евити , одуш евља­ вати :

-

му з иком ,

-

изградњом.

импресионист(а) м (мн. -сти) при стал ица , следбеltик иМ­

-

тежња,

импресионистичкii, -а , -о који се односи на импресиони­ зам и импресио нист е.

империјалистичкй, -а , - о који се односи на империјалисте и илm ерuјал uзам, осваја чки:

-

рат.

импресум м лат. ОЗllака имена издавача ,

и године издаља

имперсоналан, -лна , -о лат. који није везан за одређено л иц е,

Ila

импровизатор м лат. онај који импровизује, који се служи импровизацијом .

имперфек(а)т, -кта м лат. Юtнгв. гл аголски облик који казује радљу у одређеном временскОЈ'" размаку у прошлости, пређашње

својствен импровизаторuма :

н есвр ш е н о време .

LumaJImapuje, AteCma

штамn.аној nубликацији.

безл ичан .

импровИзаторскй. -а, -о који се односи па LU"'l1ровизаторе ,

-

рад,

-

начин .

импровизација ж лат извођењ е н е чега (оби чно креативног)

имперфектйван, -вна , -о лиНl'В. Ilесврш ен ,

mpajall: -

вид,

-

глагол ; еуп р . перфективан . имперфективност, -ости ж особина онога што је импер­

0110

које тече без припр~ш, спонтано , по сећаљу; ђено,

фекти вн о , несврш еност , трајност.

импликација ж лат.

-

цена.

пресионизма .

империјалист(а) м (ми . -сти) поборник империјализма, им­

н е ч еиу.

-

тренутних ути сака , расположе ља.

СЈаЈ .

пол . тежња за ст варањем импе­

п о тчuља вањем другuх,

народа .

свечаност.

импресионизам, -зма м умеmнички правац с краја ХЈХ u

империјалан, -л на , -о који се односи на империју; својствен

puje,

-

импозантно ПРИЛ . величанствено , грандиозно:

импрегнисати , -ишём (импрегнйр ати , -егнирам) евр . и НС­

императо рка (императорица) ж императорова жена , ца­

-

импозантан, -тна, -о фр. који својШf изгледом делује сна.ЖIlО ,

импрегнйраност, -ости ж особина, стаљ е о н ога што је им­

војни заповедник у старол" Риму .

гра д,

поставити .

импортнй, -а , -о који се од но си IШ tl.JИ170рт , увозн и :

тренутка . 2. заповест , наредба; инстинктивни подстицај, им­ пулс: у нутр а шњи -, стваралачки - . 3. lТии гв. гл агол ски обл ик који.М се изрич е зап овест , забрана , молба, запо вед ни начин.

жена.

-

који импонује, велик, вели чанствен:

узеће ,

императйв м лат 1. о но што се намеће, испољава , поста­ вљ а као н еминовно ст , неопходност , нужност : - времена , -

неопходан:

признати,

вина.

иморалност, -о сти ж н еморал, аморал но ст .

-

-

cвuдeти , свиђати; ул и(ва)ти поштоваљ е, дивљеље .

имовно ПРИЛ. у uлювном погл еду, лшт еријШlflО:

-

имплИцитно прип . садржано у не чему, поменуто; nрећутно, иllдиректно:

оставити , остављати снажан ути са к на неко га , веом а се

стање .

-

имплицирати, -ицйрам евр . и н ее вр . лат. ун ети , уно сити ,

укључи(ва)ти у Il ешто; садржа(ва)ти у себи, обухватити ,

изгледом, особинама и сл.) оставља у јавности .

што је имплицирано, садржан о у

cmeopello Ila

0110

што је ура­

брзину, површно , nровизор'ю.

импровизовати, -зујём (импровизирати, -и з йрам) евр . и ие­ евр. створити , стварати , извести , изводити без претходн е припреме, плана; (на)чинити на брзину, провuзорно. импулзйван, -вна , -о в. импулсиван.

ИМПУЛЗИВНО

-

iiмпулзйвно прил. в. импулсивно.

импулс м лат. мед. а. неодољив природни нагон, тежња, ин­ стинкт. б. н ервно раздражење, нервни удар. в. оно што иза­ зива реакцију, подстицај, подстрек, побуда . импулсйван, -вна, -о нагао, nлаховит, темпераментан; нагонски , инстинктиван:

-

човек;

-

-

инвалЙд, -ида м лат. онај који је у рату или другде настрадао,

недостатком (обично без руку или ногу), богшь. инвалида ж в. инвалиднина.

покрет.

инваЛЙдан, -дна, -о којије постао инвалид , онеспособљен.

инстинктивно.

инвалидИтёт, -ста м в . инвалидност.

импутирати , -утирам евр . и неевр. лат. неоправдано, неисти­ нито некоме (нечему) приписати, приписивати, подметнути, подм етати . iiмYH и имун, -а, -о лат. 1. мед. отпоран према заразној боле­ сти. 2. равнодушан (према нечему) , неосетљив, непријемчив . имунизliQија ж стварање вештач ког имунитета.

имунизовати, - зујём (имунизирати, -изирам) евр. и неевр . (у) чинити имуним , отпорним; подврћи имунизацији:

-

тело.

имунИтёт, -ста м лат. 1. мед. отпорност организма према одређеној заразној болести. 2. правн. посебно право које има­ ју народни посл аници , дипломати и др. да буду изузети од примене правних пропи са и одговорности, односно да без по­

себног одобрења власти не могу би ти кривично го њени. имунолог м стручњак који се бави имунологијом. имунологија ж лат. мед. наука која проучава имунитет ор­

инвалиднина ж редовна новчана помоћ. коју инвалид или његова породица прима од државе.

инвалидност, -ости ж стање онога којије инвалид , телесна оштећеност , онеспособљеност за рад. инвалйдскй, -а, -о који се односи на инвалиде:

имуност, -ости ж својство онога који је имун .

таквих ствари приликом контроле. б. такви предмети , при­ бор, средства. инвентаризација ж попис имовине, добара и СЛ.,

инвентарисати, -ишём евр. и неевр. (из)вршити nО/ЈИс имо­ вине; упис(ив)ати у инвентар. Инвентйван, -вна, -о који се одликује инвеllццјом, .ма штовит, стваралачки, проницљив:

имуliнйк м иА1ућан човек, богаташ. имуliност и нмуliност, -ости ж стање онога којије имућан, богатство .

ин- (испред уснених сутласника: им-) префикс у страним речима којим. се негира оно што значи други део: индиректан,

инвентура ж трг. периодични контролни попис затечених

инверзан и инверзан, -зна, -о (инверзиван) , -вна , -о који је у инверзији, обрнут, преметнут . инверзија ж лат. 1. редослед супротан IЮРЛta.ЛI/О.м , уобичаје­ ном, обрнути ред. 2. ЛИИГВ . обрнут , преметнут ред речи, односно главне и зависне реченице.

инвестирати, -естйрам евр. и неевр. уложити , улагати новац, капитал у какав посао, финансирати uзградњу н е чега. инвестИтор м онај који инвестира , улаже новац у lIеки посао ,

намерно, изазивачко , пркосно поступање

према н е ком е или неч ену , прко с , каприц.

июiтити се, инатим се неевр. спроводити нешто из ината, за инат; препирати се, свађати се. инаугуралан, -лна , -о који се односи на инаугурацију, пристУl11lи , програЈи ски:

-

говор .

објекат и сл.

иивеститУра ж 1. а. ист. свечано постављањ е на висок по­ ло.жај, на одговорну дужност. б. додељивање права коришћења феудалног добра.

инаугурациј а ж лат. све чано увођење у дужносm, положај,

инаугурисати , -ишём (инаутурирати, -урирам) евр. и неевр. увести, уводити кога у дужност, положај, устол ичити ,

устоличавати; nроклам.овати; увести, уводити у живот, уста н овити, установљавати .

-

Инвестициони, -а, -о који се одlfоси на инвестиције: капитал, - фонд .

-

зајам,

ингениозан, -зна, -о лат. уман, духовит, оштроуман; гени­

-

начин ,

-

решење.

Ингениозно прил. на ингениозан начин:

-

решити.

1. уnлитање, мешање у нешто; утицај, 2. (обично у ми.) основ за неко деловање, вриlење вла­

ингеренција ж лат.

надзор.

сти, надзор, уnлитање, мешање у нешто и сл.

друкчијем, супротном случају, у против­

Буди добар, иначе ћу те избацити напоље.

2. посматра­

но у целини , уопште узевши. - Иначе у току дана није било ни­ шта значајног. 3. и без тога, ионако. - То се и иначе зна . 4.

обично, у другој ПРЮ1Uци, у другим приликама . ни куда ћу тако рано , као иначе.

пол. одобрење парламента I/Овој влади да

инвестиција ж лат. улагање капитала у неки посао, у uзград­ њу новог објекта, предузећа и сл.; капитал ул ожеlf у те сврхе.

јалан:

устоличење.

2.

може преузети државне функције.

инаугуратйван, -вна, -о в. инаугуралан. инаугуратор м онај који некога, нешто инаугурише.

-

Није ме питала

инаuија и инаuија м ryp . онај којије СКЛО li да се инати, да прко си, да се свађа, тврдоглав човек.

инаuијски и инаuијскй, -а, -о који се односи на инаџије. иивазија ж лат. 1. вој. продор с војском на туђу, непријатељ­ ску т ериторију, велика офанзивна акција; искрцавање великих војних снага на непријатељско тло. 2. фиг. долазак у великом броју; јак утицај.

дух.

је инвентиван.

импотентан итд.

-

-

инвенција ж лат. стваралачка машта, проницљивост.

гат.

ном .

способност,

ствар и (у трговини, магацину и сл).

имуliан , -ћна , -о који има доста материјалних добара, бо­

1. у

-

инвентивност, -ости ж (инстр. -ношћу) особина онога који

имутак, -тка м в. им.етак.

ryp.

UltBeHma-

рисање.

имуносистём, -сма м укупна отпорност, имунитет цело­

купног оргШIUЗAЮ на заразне болест и .

пензија.

-

инвентар, -ар а м лат. а. адм. списак, регистар свих покрет­ них ствари, предмета који некоме, нечему припадају, попис

ганизма.

иначе ПРИЛ .

инвазйонй (инвазйјскй), -а, -о који се односи на инвазију: флота.

делим ично или потпуно онеспособљен за рад; човек с телеСНlLМ

iiмпулсйвно прил. на импулсиван начин , темпераментно;

инат, -ата м

471

ИНДЕКСАЦИЈА

индеклинабйлан, -лна, -о лат. люrгв. који се н е деклинира , непро.менљив.

индекс м лат. 1. попис , списак, преглед (имена , појмова и др.), предметни регистар , именик; каталог . 2. попи с забра­ њених књига , по мишљењу црквених или државНLlХ власти штетних, опасних . 3. студентска књижица у коју се уносе подаци о похађању предавања, положеНlLМ Ll сnитиJlI.а и сл.

4.

екон. релативни број који указује на обим, т енпо , т енденције кретања , .мењања дате вредности . 5. мат. сumније и спuса ни број или слово уз доњи руб главног слова који служи за озна­ чавање различитих величина исте врсте.

индексација ж одређивање висине плата према висини животних трошкова:

-

плата .

472

ИНДЕКС НИ

irnдекснй, -а , - о који се односи на индекс:

-

риче повезаност и усл овљеност појава у природи и друштву и нагл ашава п остојање човекове слобод ll е воље.

lIeKe

врсте, поје­

ди но биће. б. л иц е, особа , појединац. в. безвредна, безначајна индивидуалан, -лна, -о 1. а. који се тиче, којије својствен са.мо појед инцу, личан , особан : - рад , - власништво, - гест. б. каракт еристuчан заједну ЛU Чliост , особен , властит; посебаll:

-

особина ,

-

физиономија.

-

2.

којије ван колектива, самоста­

домаћинство ,

-

произвођач.

индивидуализам, -зма М схватање, нач ело које и стич е

улогу и вредност индивидуе, појединца изнад интереса колек­ тива ; л ичан , издвојен Iщчиll живљења. индивидуализација ж издвајање, извлач ење јединке, индиви­

дуе из општ ег, анонимног збивања откривањем њеllИХ посебних караюп ери ст uка; аф ирмиса њ е индивидуал ног л ика . индивидуa.rlИзовати, -зујём (индивидуализирати, -изйрам) евр . и н есвр . (из)вРUlити иNдuвuдуализа цuју; приказ(ив) ати поје­ диначн о, засебн о. о - се постаОа)ти иll диви дуалан , посебан. индивидузл исати (се), -ишём (се) свр. и несвр . в. индивидуализовати (се).

реакције, односно присуство неке хемијске супстанце. индикација ж лат. ознака, Зllак; сшm тОА1. : зику;

-

-

у тексту,

-

у је­

болести .

индиректан, -тна, -о лат. који се врши , обавља посредством ,

-

веза .

индиректно ПРИЛ . па индиректан начин , п осредно . индискрётан и Индискретан, -тна , -о лат. који се тиче Ulmo пије зајавност;

ствари личне , интимне природе, нечега

који открива такве ствари личне природ е. индискрётно и индискретно ПРИЛ. на uндискретан начин . индискрётност и Индискретност, -ости ж својство, осо­ бина OIюга који је Иflдискретаll , оnога што је ин ди скретно; инди скретан по ступак.

индискреција и индискрiщија ж в. индискр етност. индиспозиција ж лат. осећање ло ш е воље, н ерасположења, безвољности; нелагодност , слабост. индиспонйран , -а , -о који је ЛОИlе воље , n ерасп оложен , безвољан , апатичан .

индиспонйраност, -ости ж (инстр. -ношћу) стањ е онога који је индиспонирml.

ИllДивидузлист(а) м (М!!. -сти) пристал ица , заговорник ин­

дивидуализма; саЈно;)/Сива особа , себичњак .

који се односи на UNдивидуалисте и индивидуализам:

-

карактер,

истицање себе .

ИlIдивидуалјПёl~ -ста м

Индиферентан и индиферентан, -тна , -о лат. а. којије рав­ lюдушан према нечему, н езаинт ересоваll за неиlто:

инд ивидуалистичаll, -'Iна, -о и индивидуалистичкй, -а, -о

-

npoAleHe стања, тока неке реакције, рада Јиашиllе и сл . : - . б. хем. материја која показује ceptUemaK хеА1ијске

бродски

посредан:

особа , протува.

ла н , инокосан :

ИНДУКТОР

је

број.

нндетерминизам , -зма М фил. идеалистичко учење које по­

ИlIдивидуа и ИlIдивИдуа ж лат. а.јед инка

-

1. особа изразите индивидуалности;

ауторит ет : епоха ј аких индивидуалитета. 2. в. индивидуалност (а , б): индиви дуалитет поезије, народни - . ИlIдивидуаЛ IIО ПР "Л. IЩ uндивидуалан наЧUfI, посебно:

по­

-

-

према

стварности. б. који ничим не испољава своја расположења , неодређ еll , безизражајан:

вредан, неважан:

-

-

лице,

разговор ,

-

-

гест. в. безначајан, без­

питање.

индиферентизам, -зма М в. индиф ерентНО СП1 .

индиферентно и индиферентно ПРИЛ. на индиферентан начин , lIеза инт ересовано , равнодушно. Индиферентност и индифереНТIIОСТ, -ости ж (инстр. -ношћу) особина онога који је индиф ерентаfl , н еза инт ересоваll0ст,

ступати.

ИlIдивидуiJlIIОСТ, -ост и ж (инетр. -lIошћу) а. особина онога што је uн д ивидуал н о , особен ост, сnецифичност: - у литерату­ ри , ступаљ инд ивидуалности. б. скуп свих карактеристllЧНUX, инд ивидуалних особuна неке лич/юсти: Uf{дивuдуалиmет.

-

ученика. в. индивидуа ,

равllодушност . индйцйј, -ија М в. индиција . индйција ж лат. flаговештај, з нак , CUA1.I1nJOM, податак на основу којег се изводи претпо ставка , закључује о н е чему.

ИllДивидуум и ИIIДIIВЙДУУМ М в. индивидуа.

Индоевр6пљанин М (МН. -ан и) припадник породице народа од Индије до Европе чији су се језици развили из заједничког

индигнација ж л ат. о сећ ање, израз одвратности, презира,

прајезика.

срџбе (због н ечег н епријатног) .

индоевропскй, -а , -о који се одно си на Ин доевро пља н е:

ИlIд игнирати , -йгнирам СВр . и несвр. изаз(ив)ати, (nо)будити у неКОЈне индигнацију, осећање презира , ОЗЈ/ојађено сти. о

-

се

(на)љутити се, (ра) срдити се . индиго, -а м 1. плава , природна боја која се добија из ли­ Luћа индијских биљака, већином рода Lndigofera. 2. бот. чивит lndigofera tiпсtогiа. 3. хартија пр емазана плавом бојом за умно;)/савањ еш/. и копирање о ти сака.

ЊlДија ж др:жава у Азији. индијанскй, -а , -о који се односи на Индијанц е. Иllдијанац , - нца м припадник племена старог порекла која су живела у AAtepULfLl пре досељења Европљана и који су се у н екиА"! крајевима са чувал и до да на с .

Индијац, -јца и ИJlдијац, -йјца М стано вник Индије; уп. ИН ДУС .

ИllДйјка )ј{ становник Индије. индйјскй, -а , ,О који се одllоси на Индијц е и Индију. индикатйв м ШIНГВ . синтаксичка категорија глаголскux времена којОАI се озна чава пра во epeA·te радњ е у односу на време говора говорног л ица.

ИндикатЙ.ван, -вна , -о који се односи на иllдикатив, којије у иllдикативу; uзрuчиm , nосебаfl . ИlIдИкатор м лат.

чега):

-

1. показат ељ (нечега); знак, симптом (не­ 2. а. апарат, инструмент који показу-

раСllоложења.

заједница,

-

језици ,

-

-

народи .

Иllдоктришiција ж наметањ е одређених схватаља , веро­ ваља, начина понашања.

индоктринирати, -йнйрам евр . и неевр. IIO.меПlllути, наме­

тати неку доктрину, силом усмерити , усмеравати I/ечије ми­ шљење, с та вове:

-

омладину,

-

народ .

индолентно IlрИЛ. равнодушн о, Н еАШрflO , н ехајно. индолентан, -тна , -о који се равнодушно , н емарно, н ехајlЮ одllоси према нечему, нехајан , небрижан. индолентност, -ости ж (инстр. -ношћу) особина онога који

је индолентан , индол енција. индоленција ж лат. равнодушно ст, ll еАшрно ст,

lIexaj.

irnдуковати, -кујём свр. и неевр . l. ЛОГ. извести , извод ити оп­ ште закључке из ПОјединачних . 2. физ. изаз(и)вати , произвести ,

производити индукцијОАt електриЧIlУ струју у nроводнику. о се настаОа)ти , nојав(љ)и(ва)ти се пут еА! индукције (о струји , магнетuз.му). индуктйван, -вна, -о који се одllоси на индукцију: чак ;

-

-

закљу­

везање .

индуктйвно ПРИЛ. на индуктиван fIGчин, нндуктивним пу­ тем:

-

доказати.

йндуктор М ел. справа за производњу електричне струје ви­ соког flanoHa помоћу електромагн етне индукције.

ИНДУКЦИЈА

индукција ж лат.

1. доношење општux закључака из поједи­

начних случајева, судова. 2. физ. произвођење електричне струје у проводнику његовим кретањем у магнетном пољу. индукциони (индукцйјскй), -а, -о који се односи на индук­ цију:

-

калем.

Индус м припадник народа индоевропског порекла наста­ њеног претежно у Индији; уп. Индијац. индустрија ж шrг. привредна грана која обухвата предузе­ ћа за nрераду сировина у производе и фабричку делатност: хемијска - , прехрамбена -, текстилна-. индустријалац -лца м власник индустријског предузећа,

-

473

ИНКУБАЦИЈА инјекцiiјскii, -а, -о који се односи на инјекцију:

инкарнација ж лат. оличење, оваnлоћење , отеловљење. инкарнирати, -арнйрам евр. и неевр. оличити , оличавати ,

оваnлотити, оваnлоћивати, отеловити, отеловљивати (идеју, својство, лик и сл.).

инкасант м итал. онај који од дужника инкасира , наплаћује рачуне у готовом новцу; благајник.

инкасирати, -асирам евр. и неевр. наплатити , иаnлаћивати рачуи у готовом, доспеле дугове и сл.; прикупља ти иовац.

инквизИтор м ист. члан, припадник суда инквизиције; фllГ. окрутаи човек , мучитељ, прого иитељ.

фабрике, фабрикант. индустријализација ж стварање и развијање индустрије, индустријски развој земље. индустријализовати, -зујём (индустријализирати, -изй­ рам) евр. 11 нее вр. раз(ви)јати индустрију, индустријску произ­ водњу, спровести , спроводити индустријализацију. о - се

инквизИторскii, -а, -о који се одиоси на ииквизиторе и ин­ квизицију, суров, окрутаи:

-

закони,

-

средњем веку ради откривања и кажњавања јеретика n031lат по окрутностима кажњавања. б. строго кажњавање, одмазда иепријатеља; мучење, злостављање.

индустрйјскй, -а , -о који се односи на индустрију: узеће , - производња.

ииквизицију:

-

пред­

Инертност и инертност, -ости ж особина онога којије инер­ тан, неактивн ост, лењост.

инерција ж лат. а. физ. тежња тела да задржи своје ста­ ње мировања; сюю која се при том испољава . б. фиг. тромост,

•

инквизиционii (инквизицијскй), -а , -о који се одиоси иа

-

казна,

-

суд.

инклинација ж лат.

инертан и инертан, -тна, -о а. који задржава, не мења по­ стојећи поло.жај , mpellymHO стање. б. који мирно гледа да ствари иду своји"",! током, неактиван , лењ.

непокретљивост, па с ивност.

справа.

инквизиција ж лат. ист. а. суд католичке цркве уведен у

разв(иј)ати concmeellY индустрију, постаОа)ти индустријски развијен; претварати се, претворити се у индустрију.

по инерцнји по навици , по

устаљеном реду. инжењер, -ера м фр. (екраћ. инж.) технички стручњак са факулт ет ском спремом ; звање које се добија завршетком студија на неком техничком факултету.

1. физ. нагuбни угао магнетие игле према хоризоиталиој равии . 2. иаклоиост, склоиост, nријемчивост (према иекоме , иечему). инклинациоНii, -а, -о који се одиоси

lIa инклинацију: -

игла.

инклинирати, -инйрам неевр. бити СКЛОII , тежити lIечем .

инкогнито ПрИЛ. лат. 1. прикривајући свој идентитет , своје право име, кришом, majllO: стићи -. 2. (у им. служби) м поло­ жај прикривеllог идеититета, majllocm присуства: остати у свом ИНКОГНИТУ.

инкомодација ж сметање, lIарушавање комодитета. инкомодирати, -одйрам лат. евр. и неевр. lIарушити,

lIapy-

шавати иечији комодитет, удобllост, УЗllемиравати.

инжењерац, -рца м вој. војник или официр у инжењерији. инжењерија жрод војске који се бави грађевинским и тех­

инкомодИтет, -ета м в. иllкомодација. инкомпатибйлан, лна, -о лат. који је у супротности с lIечим

другим, неспојив, несагласаll.

lIичким по словим а .

инжењерйјскй, -а , -о који се односи на инжењерију. инжењеринг м енПI. стручна обрада lIеког пројекта, поду­ хвата и сл. коју обављају високи стручњаци за техничку и сл.

струке; предузећ е за такве послове .

•

генетски - биолошка

техника деловања на lIаследне ћелије ради стварања нових

инкомпатибилИтет, -ета м в. иllкомпатибилllост.

инкомпатибилност, -ости ж стање онога што је

инжењерскй, -а , -о који се односи на инжењере:

-

нацрт.

инжињер м в. инжењер.

инкомпетентан, -тна, -о

Инй, -а , -о арх. и КЊИШ. други, остали. иницијал, -ала м лат. велико почетно слово имена ЮlU пре­ зимена; украсно велико слово на почетку одељка у књизи, старим рукопи сима и СЛ.

HeKoMnemelllJuja,

lI емеродава н.

не.меродавност.

инконсенквентан, -тна, -о lIедоследаи, несл едствеи.

њење.

инкорпорисати, -ишём (инкорпорирати , -орирам) евр. 11 несвр. припојити , припајати као саставии део (иеку територију и сл.). инкохерентан, -тна, -о лат. иеnовезан; недоследаи, против­ речан.

инкриминација ж лат. оптужба, окривљење.

иницијатива ж лат. подстрек, побуда, жеља која покреће на акцију, lIa лиЧIlУ активност; идеја , предлог за покретање, предузимањ е нечега. иницијатйваll, -вна , -о који има, даје иницијативу, покреће одбор.

иницијативност, -ости ж особина онога којије иницијати­ ван.

иницијатор м Ollaj који даје иницијативу, предлаже, по­ креће нешт о, п окретач. иницијаторка ж женска особа иницијатор. иницирати, -ицирам евр. и неевр. да(ва)ти иницијативу за нешто, покренути , покретати нешто:

lIeKoMnemellmaH,

инкорпорација ж лат. nрипајање , прикљу чењ е, nрисаједи-

инзулин, -ина м мед. хормон жлезде гуштераче који долази у крв и регул иш е количину шећера у организму.

-

UIlKoMna-

тибилllО, несаглаСllост.

инкомпетенција ж

живих ор гаllиз ама .

акцију, предузимљ ив:

игла.

-

-

аКЦИЈУ.

инјекција ж лат. мед. доза, ампула течног лека, серума и сл.

инкриминисати, -ишём (инкриминирати, -инйрам) евр. и неевр. напасти , иаnадати исnравиост нечега , н егативно оце­ нити , оцењивати нешто.

инкрустација ж лат.

1. украс од седефа, метала и сл . утиснут 2. геОЛ. облагање или nрожuмање

на површини неког предмета.

тела мииералиом масом (кречњаком и др.). инкубатор м лат.

1. уређај за

вештачко извођење пилића .

2.

мед. уређај за иегу недоношчади. З. уређај за чување и одржа­

вање бактеријскux култура раЗllих организама при лабора­ торијским експеримеитима.

инкубаторски, -а, -о који се односи на инкубатор .

инкубација ж

1.

мед. време од тренутка продирања зара­

знux болести у организам до појаве Зl/акова обољења.

2.

биол.

који се шприцом убризгава у организам; шприц којим се такав

време потребно да се из оплођеног јајета развије пиле; ве­

лек убризгава .

штачко лежење пилића у инкубатору.

474

ИНКУБАЦИОНИ-ИНСТИНКТ

инкубациони, -а, -о који се односи на UI/куба цujу:

-

период.

инкуиаБУJlа ж 1Iат. у мн.: прве штамnане кљиге (с nочетКОА-'

штамnарства до почетка АУ! века).

инсерт м исечак, одломак (филмски и сл.). инсинуација ж лат. по средно изречена морална оnтужба, клевета, алузија на н екога; nодметаљ е .

ино­

инсинуирати, -уирам евр. и неевр. (на)правити иНСШlуаци­

аген т, иноби з нисмен , иногост, инокоресподент, инокредит,

ју , изнети, износити н е истине, нетачности , под.метнути,

ино- nрефиксо uд у ре чима са значељем

.. инострани ":

подметати (некоме нешто).

инопартн е р.

инсистирати, -истйрам неевр . упорно тражити , настојати ,

иноватор м новаmор; nроналазач .

ииоваторски, -а, -о који се односи на иноваторе.

1. 0 110 um1О је уведено

као н ово, новина.

]e.lYuьиHY nовршину, изложеност СунчевиА" зраци.ма.

2.

Л ИlIГВ. н ова јез ичка особина.

-

посао.

иновёран и иноверан јек . иновјёран и иновјеран, -рна , -о

који је друге вере, религије. иновјерац, -ёр ца м припадник друге вере, религије .

ШlШ службени.м рангом у различитLlМ. службаJlШ јавне без­ бедности.

иновёрка ј ек. иновјёрка ж nриnадни ца друге вере, религије.

инспекторат, -ата м установа која врш.u инсп екцијску слу­ жбу; делатност такве установе.

иновёрник јек. ИlIовјёрник м в. иноверац . ИlIоверство и ИlIовёрство јек. иновјерство и иновјёрство е другачија вера , верска различито ст .

инспекторка (инспекторица) ж жена ин сnеюnор . инспекторски, -а, -о који се одиосu на инспектора и ин­

иноземан и инозёман, -мна, -о в. иностран :

-

новине ,

-

сnекторе:

извештај ,

-

-

одељење.

инспекција ж лат. контрола, надзор (спровођеља lI еких уре­

пропаганда.

даба, закоuа, uечuјег рада и сл .); uадлежни оргШI који обавља

иноземац, -мца и иноземац, -ёмца м в. иностранац.

ту контролу.

иноземство и и •• Озёмство е в. иностран ство.

инојезичан, -чна , -о који припада другом, страном језику, који говори другим, страНUll1језиком .

1. који

и.ма мали број чланова домаћин­

ства, који не.ма довољно радне снаге; сам: - кућа, - човек. 2. а. који није члан задруге, самосталан : - пољопривредник. б. индивидуални , n ојединачни:

-

посед,

-

предузеће .

-

преглед,

комисија.

-

инспиратйван, -виа, -о који lmсnuрuше , подстиче, fюдах­ љује:

-

текст,

-

улога.

инспиратор м оиај који инспирише, подстиче на нешто; за ч етuик неке идеје:

сукоба,

-

-

борбе.

лачке, уметuичке активности духа, надахнуће (обичnо УА1ет ­

инокосно ПрИ1l. на инокосан начин; самостално.

uичко), ст варалачка замисао .

инокосност, -о сти ж стаље и положај онога којије инокосан.

инокоштина и ИlIокбштина ж 1. мала породична заједница (родитељи и деца) која води самостално домаћинство; оску­ дица у ра дној снази з бог Ашлог броја чланова домаћинства. 2. самоћа, усамљеност; немаштина, сиромаш тво . ИНОПJlеменик м припадник другог племена или народа ; странац.

инспирационй, -а, -о в. инспиративан . инспирисаност, -ости ж стаље онога који је инспирисан , инспирација.

инспИрисати, -ишём евр. и неевр. надахнути , на дахљивати, подстаћи , подст ицати некога па нешто. о - се добити, доби­ јати подстицај за ствараљ е, надахнут и се, на дахљива ти се. инспицијент м лат. лице које надзире све посл ове иза позор­ ниц е према редитељски.м уnутствШlа .

инорог м животиља сједни.м рогом.

инородан, -дна, -о који је другог Ilарода , друге национално­ сти , стран , туђинскu: - досељеник. инородац, -о ца и инородник м припадник другог народа, странац , туђинац.

иностран, -а , -о 1. који је из друге, туђе земље, стран : посетилац. 2. који се од но си на иностранство: - кредит.

инспекцијски (инспекционй), -а, -о који се одно си на ин­ спекцију:

инспирација ж стаље nојачане инт електуалне, ствара ­

инокосник м онај којије инокосан .

инсталатёр, -ера м фр . стручљак који обавља послове око инсталација .

инсталатёрскй, -а , -о који се односи на инсталатере и ии­ сталацију:

-

иностранац, -нца м странац, туђинац.

иностранка и иностранкиња ж странкиља , туђинка. иностранство (и ностранство) е стран е, туђе земље, инозеЈнство.

иноча ж у бuгаА1fIој или nолигаА1fIој породици друга жена у односу на прву као гл авну; невенчана жена, љубавница . инсект (инсекат) , -кта м 1Iат. зоол. многобројна и разноврсна

класа животиља из кола зглавкара Arthropoda, чије је тело састављено из три одељена дела: главе, груди и трбуха, кукац. инсектаријум (и нсектарйј , -иј а) м уређај за држаље инсе­ ката , з бирка инсеката.

инсектицИд, -ида м 1Iат. хеАшјско средство за уништаваље, тро ва љ е инсеката.

ИЈЈсектојед м зоол. н азив за животиље које се хране инсек­

lnsectivora.

инсолвентност, -ости и инсолвенција ж лат. н есп особност дужника да врати, подмири новчана nотраживаља , дуговаља. Инспектор м службеник који врши ин сп екц ију; лице с ви­

иноверац, -рца и иноверац, -ёрца јек. Иliовјерац, -р ца и

тима

ИНСОJlвентан, -тна , -о н еспособан да подмир и н овча на ду­ - предузеће.

говаља, nотраживаља:

иноваЦИОIiИ, -а , -о који се односи на иновацију:

инокосаll , -сна , -о

да се нешто уради.

ИНСОШlција ж лат. тоnлотно зрачеље Сунца које обухвата

иноваторство с делатност иноватора , nроналазаштво. иновација ж лат.

-

захтевати :

-

радови .

инсталација ж фр. 1. систем уређаја у неком погону, nостро­ јељу; п остављаље, инсталираље таквог сист ема уређаја. 2. свечано постављаље неког достојаflственика ,усm ол ич еље.

инсталациони (инсталацйјскй), -а , -о који се односи на ин­ сталацију:

-

дискета,

-

посао,

-

прекидач.

инсталирати, -алйрам евр. и неевр.

1.

поставити, поста­

- радио . 2. устоличити, устоли чавати свечано у дужност , у зваље не­ ког достојаnственика . о - се фнг. НаАlеститLl се, CAtecm.um.u се: - се у трговини. вљати, наместити, намештати какву U/lсmалацију:

Инстант енгл. прид . непром . настао на БРЗLlНУ, намељен брзој, краткотрајној употреби : - држава, - производ и . • - кафа коnцентрат кафе растворив у води или А-Иlеку, нес-кафа. инстанца ж лат. nадлежни оргаn или устано ва одређеног ранга у хијерархији какве оргаllизације .

•

у крајњој (ПОСЈlедњој)

инстанци у крајљем случају, у крајљој линији.

инстинкт м лат. 1. урођена способност животиља да врше радљ е корисн е за љих ш/u љихово потом ст во; таква сnособ-

ИНСТИНКТИВАН

ност код човека без учешћа разума.

2. несвесна тежња,

-

побу­

да, нагон; nр едосећај, nредосећање .

интабулација ж лат. правн. упис у земљишне књиге којим се стиче власништво над некретнином; хипот ека .

инстинктиван, -вна, -о који има природу инстинкта , на­

-

гонски; н есвес mан :

мржња ,

-

покрет.

инстинктивно прил. на инстинктиван начин, по инстинкту, - осећати, - запевати .

нагонски; н есвесно :

инстИтут, -ута м л ат.

1.

а. научноистраживачка установа

која се бави нау чним истраживањем : историјски тички

-, - за јез ик. туција (1).

б. завод, школа : учитељски

-, матема­ - . 2. в . инсти­

-

интабулисати, -ишём (интабулирати , -улирам) евр . и н ее вр . (из)вршити интабулацију, (у)књижити у зе.мљишне књиге не­ кретнину. о - се спровести , спроводити интабул ацију под својим именом .

интарзија ж итал . орнаменат од седефа , слонове кости , ко­ мада дрвета, метала и сл. утиснут на дрвеним предметима : комада са интарзијама. интеграл, -ма м лат. мат. коначна, nромеНЈЬи ва вел ичиllа.

инстИтутски, -а , -о који се односи на институт:

тека,

475

ИНТЕНЗИВИРАТИ

-

библио ­

пројекат.

интегралан, -лна, -о

1. који се односи на инт еграл: -

рачун,

образац. 2. целокупан , nотnУII, целовит: - знање .• - брашно брашно добијено млевење.м жита тако да су са чувани сви са­

-

институција ж лат. 1. одређена појава у друштвеним одно­ сима регул и сана правним нормама као елеменат друштвеног систе.ма : - банке , световна - . 2. завод , установа . 3. устано­

-

вљ ељ е, nо стављ ењ е :

врховног начелника.

стојци .

Интегрално ПРИЛ. у целини, целовито , потпуно :

ИНСТУЦИОЈlалан, -лна, -о који се односи на друштвене ин­ ституције, правни :

-

-

предста­

вити .

основа система.

ннтегралност, -ости ж особина онога што је инт егрално , целовитост.

ииституционализовати, -изујём евр. и неевр. претворити, претварати у ин ституцију, установити , установљ ивати:

-

Интегратйван, -вна, -о који служи интеграцији , уједињењу:

-

сарадњу.

чинилац ,

-

снага .

интеграција ж лат. сnајање, nовезивањ е у ц ел ину, сједиња­

инструисати, -ишём (инструирати, -уирам) евр. и неевр . nо­

вање, уједињавање: европска

учити , nоучавати (некога), упутити, уnућивати (н екога) у неки по сао.

њавање :

инструктиван, -вна , -о поучан:

-

часопис .

инструктор м онај који преноси некоме одређена знања,

инструкторски, -а , -о који се односи на инструкторе:

-

посао.

1. nоучавање, обучавање

-

процес .

ннтегрисаност, -ости ж повезаност у целину, једиllство .

који даје ин сmрукције , учи, поучава.

инструкција ж лат.

- , економска - .

интеграциони, -а , -о који се одно си на ин.m.еграцију,уједи­

интегрисати, -ишём (интегрирати, - егрирам) евр . и неевр . nовез(ив)ати, спојити , сnајати у целину, уједиllити , уједиња­ вати . о - се постајати целовит , nотnУII ; ујединити се, ује­ дињавати се.

(ученика и сл):

интегрИтёт, -ета м целовитост , јединство; неповредивост ,

давати инструкције . 2. упутство за вршење нечега, савет ; на­ редба , налог; пропис за примену нечега : добити инструкције,

недирнутост физичке и моралне цел окупности ч.овека као људског бића.

имати инструкције владе .

интелект и иителект м збир човекових духовних представа;

инструмен(а)т, -ента м л ат. 1. направа , уређај, апарат и сл. који служи као nомоћно средство при раду. 2. оно што има одређ ену функцuју, чиме се што остварује : - власти. 3. муз . справа , м еханиза.м за nроизводњу музичких тонова : дувачки - . инструментал, - а и инструментал, - ала м ЛИНГВ . nадеж који има о сновно шачељ е сред ства, оруђа или друштва с којим се у

способност миШЈЬеља, ум, разум .

Интелектуалан, -ли а, -о који се односи на инт ел ект , миса­

они , духовни :

ментал :

-

муз ика,

синтагма ,

-

-

рад.

интелектуалка ж женска особа инт ел ектуал ац.

Инструменталан, -лна , -о

-

способност,

интелектуалац, -л ца м човек великог образовања који се бави неком духовном активношћу,умниАf радом .

заједници врши ра д ња. инструмената:

-

-

1. који се изводи nомоћу музичких 2. који се односи на инстру­

дело .

интелектуално ПРИЛ . у погл еду интел екта , у !шт електу­ алном смислу; на интелектуалан начин.

значење.

интелектуалност, -ости ж особина , својство онога који је

инструментализовати, -ујём евр . и неевр . претворити , пре­ тварати у оруђе, инструмент за одређене циљеве:

-

интелектуалан .

борбу за

интелигент м в . инт ел ектуалац .

људска права.

инструменталист(а) м (мн. -сти) муз. онај који свира на неком музичком ин струм е нту.

интелигентан, -тиа, -о уман , паметан , бистар , проницљив; који одражава оштроумност, интелигенцију. интелигентно ПРИЛ . разумно, паметно; оштроумно .

инструментаријум (инструментариј , -ија ) м збирка ин­

интелигентност, -ости ж особиllа онога који је инт елигентан.

струмената II.ам ењ ених одређенO.IИ послу .

интелигенција ж лат.

инструментација ж муз. nриnре.ма музичког дела за одређе­

1.

способност брзог схватања и разу-

група : симфонијска -.

мевања , умна обдареност, бистрина , разум. учени људи , интелектуалци.

инструментирати, -ентирам евр . и неевр . приредити , nрире­ ђивати неко муз ичко дело за извођење на више инструмената.

јалним потребама војне јединице, службе и сл .

не улог е различитих музичких елем ената и инструменталних

ког органа :

-

с рца .

2.

уопште недовољност , оскудност:

интендантски, -а, -о који се односи на интендант е: - служба.

офи­

интендаryра жустанова, служба која се стара о снабде­ вању материјалним потребама војске, организације.

инсценација ж nостављање nозоришног комада на сцену, с ценско уобл ич.ељ е. инсценирати, -енирам евр. и неевр. 1. поставити, поста­

вљати на с ц ену, уоблич.ити за с ценско извођењ е .

2. намести­

ти, нам ештати , удесити, удешавати нешто са одређеним

-

-

цир,

-

критике .

циљем :

зб . образовани,

интендант м фр . онај који снабдева храно.М и др . .матери­

инсулин , -ина м в . инзул ин. инсуфицијенција ж лат. 1. мед. слабост , недовољ ан рад не­

2.

напад .

Интензиван, -виа , -о

1. који се истиче nојачаном

активно­

шћу, снагом, јачином, nојачан, наnрегнут. 2. који nо стиже високу продуктивност, заснован на високој nроизводности :

-

обрада земљи шта,

-

газдинства.

интензивирати, -ивирам евр. и неевр . (у)чuнити интензив­ ним, nојача(ва)ти: - активност.

476

ИНТЕНЗИВНО

-

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА

интересовати, -сујём (интересирати , -есйрам) свр . н несвр .

интензiiвно прил . а. на интензиван начин , nојачано , наnрег­ нут о, упорно :

-

радити . б. изразито, веома, врло:

-

зелен,

-

изаз(и)вати нечuју радОЗ1lалост , занимати , nобуђивати инте­ рес према н екоме или нече.му.

црвен .

интензивност, -ости ж особина , стањ е онога што је ин­ тензивно,јач ина.

интензИтёт, - ета м л ат.јачина , снага; вели чина снаге, напе­

- Нас интересује изборни закон . о - се посветити , nо свећивати nажњу (HeKoA·te или н е чему), nоказllвати радозналост , интерес (за н екога , н ешто) , распи­ тивати се .

то с ти ; интензивно ст.

интенција ж лат. жеља да се нешто уч ини, т ежња за нечим , хт ење, нам ера .

интер- лат. nрефикс са З1Iачењем "међу, између": интеркон­ тиненталан , ин те рн а ционалан .

интервал, -ма м лат.

1. а. временски размак између два зби­ вања; пауза , станка: кратак -, у интервалима између седни­ ца . б. међуnрост ор. 2. муз . разлuка у висини , односно у броју mреnтаја двају тонова. интервенисати , -ишём (ИRтервенирати , -енйрам) свр . и несвр. (у)м ешати се у HeUlmo , nосредовати у н е ч ему; предузети ,

nредУЗ UAtaти н еки по ступак у неч ију корист, заузети се, зау­ зимат u се за н екога: - у сукобу. 2. ступити , стуnати у акци­ ју, у одбра ну н екога LU/U не чега; п ослати оружану силу ради

одбране н екога , н е чега. интервентнй, -а , -о који се доноси п о убрза ном по ступку:

-

Интересовао се за све њих .

интермецо М итал . а. мали nозоришни ил и музички КО.мад који се изводи иЗJltеђу чинова главн е предста ве, међучин; кратко сцен ско ил и музичко дело весел ијег карактера . б. уметнут , сп ореда н део у књижевНUAt, сц ен ски.М делима : лирски

интеракција ж узајамно дејство, међусобни утицај.

1.

-

интеријёр, -ера мунутрашњост просторије, ент еријер.

-,

кратки

LU/LI музи чким

-.

интернат, -зта М лат. васпитни завод у КОА1 е питомци имају наставу, стан и храну; дом за ученике који не живе у породици . интернатскii, -а, -о који се односи на инт ернат :

-

-

интерюiција ж лат. принудно држањ е под п ол ицијском или војном КОl/тролом , уз ограничену слободу кретања , заточење

у логору, изолованом месту и сл .: бити у интернацији , вратити се из интернације . интернационала ж

1. међународна

организација раднич­

ких (социјалистичких и КОМУl/истичких) партија : Прва -, Друта - , Комунистичка - . 2. (Интернационала) међун ародна револуц иOlшрна пролетерска хим на .

закон .

интервенција ж лат. 1. nосредовањ е у н еком сп ору, сукобу и сл. ; зауз иМG/fJ е за н екога LU/U нешто : - банака , - партија. 2.

интернационалан, -л на, -о који се односи IШ све или на многе Iшроде, општи , међународни : - идеја , - комисија, - дуг.

акција чувања, обезбеђења јавног реда и м ира; акција оружа­ н е силе једн е државе у другој земљ и ради утицања на збивања

о ннтернаЦНОН8Л1IН мајстор шах . в. под мајстор .

у њој:

сталица интернационализма, интернаЦI.Iонал и ст(а).

- полиције ; страх од спољне интервенције. 3. мед. захват (XupYPLUKU) у LfLUbY ле ч ења: хируршка -. интервенционизам, -зма м политика заснована на (војним,

интернационалац, -лца М

а. играч који на ступа на међународним таКМLlч ењима . б. интернационалИзам, -зма М nодржавањ е идеја кла сне со ­

Иlпервенционист(а) м (МИ . -сти) присталица интервенци­ онизма; уч есни к у интервенцији .

интервенционистичкii, -а, -о који се односи на интервен­ циони ст е и июn ервенционизам:

-

војска ,

-

интервјуисати, -ишём свр. и несвр. обавити , обављати раз­ говор n оста вљајући nитања , намењен објављ ивању.

2.

nоштовањ е воље свих народа за слободом и равноnравношћу; борба против шовинизма : пролетерски -. интернационзлизација ж nридавање ил и nРLIЗнањ е интер­ I/ационалног карактера нечему:

-

капитала .

интернационализовати, -ујём (интернационализирати , -изйрам) СВр. И несвр. учинити интернационалюl.М , међународним:

т екс т таквог разговора.

1.

л идарности радничких организација и леви чарских покрета;

рат.

интервју, -уа М енп' . разговор новинара са неком истакнутом л ичношћу Iшмењен објављ ивању у штамnи или на телевизији ;

интердикт м лат.

1. учеСl/ ик иll/n ернационале, при­ 2. спорт.

играч неке Зe.JI(fbе који игра у иностРШ/ОА1 клубу.

економским и сл .) интервенцијама .

извр шити.

менза ,

соба .

изричита Iшредба да се н ешто не сме

ист. папина забрана вршења црквених обреда као

-

проблем Босне . интернационалист(а) (мн . -сти) М nри ст Шlица , следбеник

интернационализма .

интернационалистичкii, -а, -о који се одн оси на

казнена А1ера .

ционализаА1 .

интерегнум м лат. време од престанка једн е власт и до на­ станка друге, .iн еђувлmuћ е; време у ком држава нема сталног владара; безвл аиlћ е.

националан, онога што је иltтернационалlt о.

U/tmepHa-

интернационалност, -ости ж особuна онога који је июnер­

Интернет М енгл. глобалl/а компјутерска А·tрежа за слободну

интережuија М онај који ради само за своје инт ересе, који гледа само личну корист ; зеленаш , лихвар.

размену података, међусобltу комуникацију

интерес М лат. 1. а. оно што нечему иде у прилог, у рачун, ко­ рист , добит : - државе, лични -. б. важност , значај: од великог интереса , без интереса . 2. фин . и банк . увећање које се добија на уложена средства , камата: дати новац под интерес. 3. nажња према О lю,и е Lumo одговара н еч ијим потребама , настојањима,

ствар, - посао . 2. мед. који се односи на унутрашљ е органе: болест, - медицина , - хирургија.

интересантан , -тна , -о који побуђује радозналост , инте­

-

рад,

-

роман .

интересантно "РИЛ. на интересантан начин , за НUМ./bиво; необично: - је видети и зл ожбу. интересантност, -ости ж особина онога што је интере­ сант н о.

интересент м онај којије заинтересован, који се интересује интереснii, -а, -о а. који се односи на инт ерес, којије у не­ чијем. инт ересу: - сфера , - подручје . б. којим се одређује, из­

(2) , камаmни : -

проценат,

унутрашњи; долmћ и:

-

интернирати, -ернйрам свр. и несвр . приltудно ставити, стављати под полицијски или војни на дзор, затворити, за ­ интернирац, -рца м онај којије интерниран , прогнан , за­ точ еник .

интернист(а) м (мн . -сти) унутрашњих органа.

1. лекар сп ецијалиста за болести 2. уч еник који станује у инт ернату.

интернунције, -а м лат. преговара ч , nосредlltlК; сп ецијални папски или владарски nослаl/ик: папин - , аустријски - у Цари­ граду.

интерогатiiв м 1Iат. лиltГВ . уnитна заменu ца ; упитна реч уоп­

за нешто , онај кога се н ешто тиче.

рачунава инт ерес

1. унутарњи,

тварати у логор, за твор и сл.

за нимањ е, за инт ер есованост, интересовање.

ресовање, заliLiJЮЫl в; н еобичан :

интёрнii, -а, -о лат.

u др .

-

стопа.

шт е.

интерпелација ж лат. nосланичко nитањ е у парламенту ко­ јим се тражи изјашљеље владе о неком nОJl иl'l7ичко.М питању.

ИНТЕРПЕЛИСАТИ интерпелисати, -ишём евр. И неевр. поднети, подносити

-

йнтравенски ПРИЛ. в. интравенозно.

UIl-

терnелацију (вл ади или неком министру).

интрала ж итал . муз. кратак музички став, пр ед игра.

интерпланетарнй, -а, -о који се од1l0си lIа простор између

две или више планета, међуnлаllетарни .

-

интерпошiција ж лат. lIакнадно уметање у lIеки текст еле­ Л1е1lата који нису били у њему; фалсификовање оригинал1l0г

текста додавањем; додатак, УА1етак. интерполирати, - олирам евр. и неевр. lIакнад1l0 уметати,

уметнути у т екст; фал сификовати додавањем нових речи

или реченица; дода(ва)ти , YMemllymu , уметати . интерпретатйван, -вна, -о који се од1l0си на

рање, интерпретацију:

-

способност,

-

Ullmepnpemu-

ниво .

какву песму, м ел одију, извођач.

йнтранзитиван, -вна, -о који lIема објекат, lI еnрелазан:

-

глагол.

интрига ж фр. 1. потајан, лукав поступак који има за циљ да створи забуну, раздор, сплетка, смутња : љубавна -, страначка -. 2. КЊИЖ . заплет радње у књижевном делу . интригант м сплеткар, смутљивац . интрitrанткиња (интригантица) ж сплеткашица, CJllутљи­ вица.

интерпретаторка ж жеllска особа интерnретатор.

интригантски, -а, -о који се односи на интриганте, сплет ­

интерпретација ж лат. 1. тумачење смисла нечега, обја­ шњење, приказ: научна -, субјективна -. 2. сценско nрикази­

кашки:

песме.

-

политика .

интрitrантски прил. на интригантски начин .

вање, извођење, реnродуковање (драме, музичког дела и сл.):

-, -

йнтрамускуларан, -рна, -о који се убризгава , даје у мишић: инјекција.

йнтрамускуларно ПРИЛ . на иllтрамускул аран начин: дати инјекцију -.

интерпретатор м онај који нешто интерпретира, тумач; онај који приказује, изводи какво драмско дело, репродукује

глумачка

477

ИНФЕРИОРАН

интригантство е особина , својство интрига1lта; сплет­ карење.

интерпретационй, -а , -о који се од1l0си lIа интерпретаци­ ју, извођачки.

интригирати, -игйрам евр . И неевр. (на)nравити иllтригу, сплетку, створити, стварати забуну, смуmњу .

интерпретовати, -тујём (интерпретирати , -етйрам) неевр .

1. nриказ(ив)ати, (nро)тумачити: - историју земље, роман. 2. представљати на сцени ; изводити , реnродуковати (песму, мелодију и сл.).

Интриговати, -гујём евр. И несвр . в. Иllтригирати.

(ретко свр . )

интроспективан, -в на, -о који се односи на интросn екцију,

-

самоnосматрачки :

-

метод,

-

анализа .

интроспекција ж лат. пеих. nосматрање

интерпункција ж лат. ЛИ НГВ . nравоnисни знаци којима се у

concmeellLIX

nси­

писму раздвајају ре ченице и ЊLIXови делови; употреба таквLIX

хичкLIX реакција, самоnосматрање; размишљање о својим по­

знакова.

ступцима.

интерпункцйјскй, -а, -о који се односи на интерnункцију: - знак .

интерференција ж лат. фи з. узајамно дејство таласа (елек­ тричнLIX , свеmлоснLIX, воденLIX и др.). интима и интима ж

0110

што је лично, интимно, скривена

мисао , жеља; скривен, затворен начин живота, пријатна

средина, топла атА1.0сфера . интйман, -мна, -о лат.

1. који

йнтуитиван, -вна , -о који се односи на интуицију, који се сазнаје путем иllтуиције; обдарен интуиццјом: - критика; политичар.

интуитивно ПРИЛ. на интуитиван начин, интуицијом: осећати . интуиција ж лат. пеих. способност непосред ног схватања, сазнања нечега без nомоћи логичког закључивања; nредосећај.

се од1l0си lIа човеков духовни

и емотивни живот, унутрашњи , лични : - осећање, - мишље­ ње . 2. mecllo везан nријатељствОАl, близак, npucall: - пријатељ, разговор . 3. љубавни , љубавнички: - веза, - однос. 4. који се односи на ужtl круг људи, рођака, пријатеља : - ручак. 5. ис­ nуњен пријатном , топлом атмосфером: - салон .

-

Инliун, -уна м итал . ЗООЛ. риба слична сардели дуга до 15 ст.

Инфаман, -мна, -о лат. бесраман, бестидан, nорочаll; сра­ мотан , подао: - љубавник, - задовољство. инфамно ПрИЛ. на инфамаll начин , бести дно, срамlЮ :

сматрати;

-

разговарати ;

-

инфантеријски, -а, -о nешадијски :

везан за некога.

интимност, -ости ж (ИНСТР . -ношћу) особиllа онога што је интимно ; присност, блискост, топлина.

пуковник .

инфантерист(а) м (мн . -сти) војник који служи у nешадији.

интоксикација ж лат. мед. повреда организма отровним ма­

малоуман.

теријама , тровање .

инфантилюам, -зма м мед. душевllа и телесна неразвијеност,

1. ритмичко-мелодијске модулације гла­

са, тон говора уопште; наглашавање nоједиllLIX гласова,речи : гласа, реченична -. 2. муз. начин звучања тона или инстру­ мента; nочеmни тон при n евању или свирању: беспрекорна- . 3. слик. наЧL/l/ .м.е шања боја, нијансирање боја .

-

интонацйјскй и интонационй, -а, -о који се односи на

UIl-

тонаЦllју .

интонирати, -онирам евр . И неевр.

1. да(ва)ти

nочетни тон

при nевању ШШ свирању, nочети , nочињати певати или сви ­

рати; (от)nевати, (од)свирати : - химну, - песму. 2. фиг. да(ва)ти унутрашњи садржај нечему, (о)бојити , nрожети. Текст је интониран реалистички. интравенозан, -зна, -о мед. који се убрuзгава у вене: јекција .

интравенозно ПРИЛ . на интравенозан начиll : цију.

-

йнфантйлан, -лна, -о лат. којије као у детета , на нивоу дечије интелигенције, недозрео, детињаст; ум но неразвијен,

интимус м tlнтиман, nрисан пријатељ.

интонација ж лат.

се

инфантерија ж фр . вој. род војске , nешадија .

ИнтИмно прил . на интимни начин, дубоко у себи; nрисно, при­

-

-

понашати.

интимИтет, -ета м в. интимност. јат ељски; т есно:

Engraulis encra-

sicholus,

-

-

ин­

дати инјек­

заосталост.

йнфантйлно прил . на инфантилан начиl/ , наивно . инфантилност, -ости ж особиllа 01l0га који је инфантилGft, онога што је инфантилно.

Инфаркт м лат. мед. 1. ограничена обамрлост неког дела ор­ гана због зачеnљености артерије која доводи крв у тај део: - срца, - плућа . 2. разг. инфаркт срца. йнфективан, -вна, -о а . који шири инфекцију, заразан: болест. б. (одр .) који се бави заразним болестима: - медицина,

-

клиника.

инфекција ж лат. мед. ширење заразнLIX КJlицa, зараза . инфекцијскй, -а, -о и йнфекциозан, -зна, -о в. инфективан

(1): -

материја,

-

болест.

инфериоран, -рна, -о лат. мање вредаll, подређен; сnоредаll: - критика.

478

ИНФЕРИОРНОСТ

-

ИРЕВЕРЗИБИЛАН

инфрацрвени, -а, -б у изр.

инферибрност, -ости ж (инетр. -ношћу) особина, стаље онога којије инф ер иоран , онога штоје инфериорно. инфикс м лат лингв. гл ас или скуп гласова који се умеће у основу речи ради творбе

Иllфузорија ж (инфуЗбрйј, -ија м) заал. у МН.: једн.оћелијске

инфилтрирати се, -ил трйрам се евр. и неевр. (негде, у не­

микроскоnски сит не .животињице

-

инхалација ж л ат. удисање лековите пар е шut гасова из из­

вите паре или гасове .

ИlIцИдеllТ м лат. неочекиван, н езгодан догађај испад, изгред; маљи (оружани) сукоб, чарка, задевица.

ИНфИIIИТНИ, -а , -о лат. Л ИНГВ. в. нелични. Иllфицирати, -ицйрам евр. и несвр. мед. пренети, nреносити

-

инцест м лат. правн. родоскврњеље, родоскврнуће.

облик ,

наставак.

инфекцију, заразиmu , заражавати:

Protozoa

весних течности.

именује nроц ес,рад ња , стаљ е или збиваље.

-

из класе

Иllхалирати, -алйрам евр. и неевр. удахнути , уд исати леко­

ИllфИНИТИВ м лат. ШIНГВ. н ел ични гл аголски облик којим се ИНфИIIИТИВНИ, -а , -о који се односи на инфинитив:

Infusoriae

(у јд. животиљица из те класе).

што) продрети , nро д ирати у nешто , увући се, увлачити се.

основа ,

зраци невидљиви зраци који су

Иllфузија ж лат. мед. убризгаваље течности у крвне судове.

liOBe речи.

инфилтрација ж лат. 1. уношеље, продор страних елемената, утицаја у какву ср ед ину. 2. мед . продираље стран их супстанци у појед ин е оргаnе ил и ткива.

-

-

у спектру испод црвених, топлотни зраци.

рану,

-

грло. о

-

се за­

ИlIцИдентаll, -тна , -о испуњен инцидеЮnluиа , сукобима: ситуација,

од

17

-

разговор .

ИIIЧ м енгл. ,иера за дужину у Енглеској

раз ити се, заражава mu се.

инфлација и Инфлација ж лат екан. nоремећај у односу роб­

-

(2,54

ст): монитор

инча.

паду вредliости новца , nуштаље у оптицај новца који нема

иње е 1. смрзнуте водене честице у облику ледених игл ица које се нахватају по трави и дрвећу, смрзнута лшгла . 2. фит.

економско nокрић е .

проседа коса.

них и новчаnих токова који се испољава у порасту цена , односно

инфлуенца ж итал .

1.

иоле и иоле ПРИЛ.

мед. акутна заразна болест коју иза­

зивају в ируси, nраћена в исоком темnературом , клонулошћу, гриn. 2. физ. на бијаље електрицитетом ненаелектрисаног тела

ма на који начин ,

у нош ењf!.JW у елек mричн о поље.

вештеља, KOj l LM се изно се информације: - чланак, - осврт. б. који прикупља и nру:жа информације , обавештајни: инфор­

-

служба ,

-

ИОllако и ИОllако прип. без обзира на све друго , и поред тога , и иначе.

ми смо ионако закаснили .

иониз- в.јониз-.

ИllформаТИВIIОСТ, - ости ж (инетр. -ношћу) стаље, особина

иоткуд(а) ПРИЛ. макар откуда , с било које стране.

Иllформатика ж наука о компјутерској техници, рачунар­

-

Хоће

ли иоткуда стићи помоћ.

с тво.

ипак прил. кад се истиче да нешто не изостаје иако би се то

Иllформатичар м стручњак за информатику, за рачунар­ ство.

Иllформатички, -а , -о који се односи на информатику: будућност,

-

-

напреда к .

нормално очекивало: и поред тога,уnркос а. су корелацији с ве­ зницима: иако, мада, премда) у доnусној речеNицu , у односу на садржај главне реченице.

lumeItJa. б. књига која даје основне информације из одређене области: језички - . информација ж лат. п одатак о нечему или некоме, обаве­

-

служба,

-

биро,

-

агенција.

Иllформбиро, -оа м ист. скраћени назив за саветодавно тело,

тзв. " Информациони биро" који су 1947. год. основале комуни­ стичке и радничке партије Совјетског Савеза и неких земаља, а који се од 1948. до расnуштања 1956. анга.жовао против по­ л итике државног и политичког руководства Југосл авије. Иllформбировац, -бвца м присталица резолуције Информби­ роа одјуна

1948.

Иllформисање с Ј. гл . [LМ од информисати (се).

иперйт, -ита м хем. врста бојног отрова који изазива озледе

ИПСИЛОII и ИПСИЛОII м

назив за л атинско сл ово "у ".

1.

2.

мат. ознака и назив за (другу) непознату вели'lUНУ у матема­ тичким изразима и операцијама.

ирадијација ж лат. 1. физ. обасјавањ е, зрачеље; привидно повећање свеmлог предмета на тамној подлоз и. 2. мед. ширеље бола у околину оболелог органа. Ирационалан, -лна, -о лат.

1. који се не може схватити ра­ -

зумом, који се не заснива на логичком мишљењу, н елогичан:

метод,

- карактер. 2. мат. чија се вредност не люже до краја израчунати и изразити: - број, - једначина. ирационализам, -зма м филозофско идеалистичко схвата­

ње по коме се суштllliа света не може објаснuти раЗУМО/lo1

2. информа­

информисања. Иllформисати, -ишём (информирати, -ормйрам) евр. и не­

евр. да(ва)ти информације, обавестити, обавештавати: - о стању у зе мљи. о - се обавестити се, обавештавати се : - се

нити логички.

ираЦИОllалистички, -а, -б који се односи на uрационализам:

-

став ,

-

поезија.

ираЦИОllалност, -ости ж (ИIIСТР. -ношћу) особuна, својство онога што је ирационално.

ирвас м заал. врста јелена

о свему.

Иllфраструктура ж економска и организациона подлога не­ ког вел иког пројекта , подухвата (комунална мрежа, радна

снага и слЈ . инфраструктурни, -а , -б који се односи на инфраструктуру:

Rangifer tarandus

из пор.

Cervidae,

северни јелен, соб .

иреалан, -лиа, -о лат. који не постоји у стварности, не­ стваран, нереалан : ~ слика,

радови.

Она је

и nликове на кожи, nовраћаље и др.

тивна делатност , обавеlитавање помоћу медија: средства

-

-

још животари.

Иllформбitpовски, -а , -о који се од но си на информбировце и Информбиро.

проблем ,

Мада су сви стигли на време, ипак

ипак избегавала да говори о себи. То је већ изгубљено , а ипак

сао mит ење, извештај.

Иllформациони ( информацйјскй), -а, -б који се односи на ин­ форлшције, инфор.мативан (б):

-

приредба није почела у осам. б. уопште у вези са садржајf!.J11 реченице (често заједно са супротним везl1. ицим.а).

Иllформатор м лат. а. онај који даје информације , обаве­

-

-

ионизација ж ел. в.јонизација.

разговор.

онога што је иnфОрЛtативно.

UlmeItJ e;

-

ион, иона м грЧ. ел. в .јон.

Иllформативаll, -вна, -о а. који садр.жи информације, оба­

мативни преговори ,

1. макар у најмањој л·t ери , бар мал. о, ико­ воље за послом, бити - интелигентан. 2. икако: ако је - могуће .

лико , ишта : имати

-

свет.

иреверзибйлан, -лна, -о лат. који се не .може вратити, не­ повратан:

-

ПОЈава ,

-

процес .

ИРЕГУЛАРАН

ifpегуларан, -рна, -о лат. који не nодле:же оnштuм правилима,

исекнути, исёкнём евр. осекнути, ишмркнути : о

нормама , н еnра в ил ан , н ер егул аран.

иредента ж итал. а. в. иредентизам . б. присталице, следбе­ ници иредентизма: в. т ежња и покрет националних мањина у некој земљ и да се сјед ине са земљом Аштицом. мљ ама да се национална мањина прикључи м атици ЗеА1Љ и

XlX и

поч етком хх века).

иредентнст(а) м (МII. -сти ) присталица, следбеник иреден­

иредентист е:

покрет,

-

-

спореда н:

-

разлог,

-

1. а гр . наводњавање ЗeAfЉишта. 2. мед.

исnирање

n ОАюћу иригатора.

ИрИдйјум (и ридиј , -ија) м хем. хемијски елеменат

(Ir),

пле­

менити Јиетал сивкастобеле боје . Крис м грч . 1. а н ат. обојеm/ круг око зенице ока , дужица, iris.

2. 601'. n еруника lris. иритирати, -итйрам лат. е вр. и неевр . узбуд ити , узбуђивати , узнем ири (ва)ти; раздражu(ва)ти : - противника . о - се узбуди­ ти се, узбуђиваmи се, УЗ/l еАfLlри(ва)ти се; раздражи(ва)ти се. ирмологија ж ГРЧ . богослужбена књига у којој су сабрани

-

исељенiiчкй, -а , -о који се односи на исељенике и на исељен е: комесаријат, - право.

живот .

2.

1. положај, статус и сељеника ,

исецати, исёцам јек. исијецати , исијецам н есвр . Пр еАЮ и сећи . itсецати јек. itсјецати, -ам евр. исећи на ситн е комаде, исецкати:

-

месо .

исецканост јек. исјецканост, -ости ж својство онога што

ирмос м ГРЧ . nочеmна строфа правосл авн е црквене п есме.

је исецкано , иситњеност.

itсецкати јек. itсјецкати, -ам евр. исећи на КОАю дић е, исит­

иронизатор м в. ироничар .

иронизаторскй, -а, -о који се односи на иронизаmоре, иро­

нити :

-

месо ,

-

лук .

Исечакјек. itсјечак, -чка м

ничан .

мадић нечега :

иронизовати, -зујём неевр. в. иронисати . Иронија и иронија ж ГРЧ . прикривено ,увијено исмевање, из­ ругивање при КОА1е се говори супротно од онога што се мисли; подсмех .

•

говорити с иронијом , 1l 0дсмевајући се; исмеја(ва)ти (некога).

-

поглед ,

-

глас .

исијавати, исијавам неевр .

itсиот м бот. биљка

ироничност, -ости ж (инстр. -ношћу) особина онога којије ироничан , он ога што је иронично.

се савити се , изувијати се .

исакатити, -им евр. а. учинити некога сакатим, осакати­

руке . б. фиг. унаказити, упропастити.

-

Исакатили су

-

се осакатити се, обогаљити се.

исаљати , исањам евр . створити у сновима, у машти.

исвађати се, -ам се евр . провести доста времена свађајући се, насвађати се . исевати се, -исёвам се јек. исијевати се, исијевам се евр. севнути више пута , у више махова (о муњама) .

исејавати , -ејавам јек . исијавати, -иј авам неевр . сејући од­ страњивати А·/екuње из брашна . исек јек . исјек м

1. исечени

-

из ф.

2. избијати

Zingiberaceae са

-

сланине.

на вратима .

2. за­

1.

сисањем извућu из чега какву

(добитак, новац) : - огромне суме новца из предузећа , - од оца задљи динар. б. фиг. изнурити , исцрпсти (физички) некога. Болест и посао су га исисалИ .

материјално уништити.

-

• -

!ср ви (задњу кап) потпуно

из (малог) прста рећи н ешто без

основа , изми сл ити .

itситнити и исitтнити, иситним евр . 1. разбити на делиће, раздробити, измрвити. - земљу, - храну. 2. променити у си тан новац , уситнити . о - се разбити се на делић е, раздробити се, измрвити се.

-

Земља се преко зиме иситнила.

itсказ и исказ м 1. а. правн. саоnштеље (усмено или пи сме­ но) дато на саслушању пред званичним властuма које служи као документ у судском поступку: - сведока, - окривљеног. б. изјава, тврдња: по исказу владике, према искази ма ученика. 2. а. речима исказана мисао (усмено или пис.мено) ; начин изра­ жавања мисли, осећања: песнички -, потпун -. б. изражавање, испољавање, израз:

сти,

комад нечега:

се чено удубљељ е, прорез, отвор :

одавати , испушmати (топло ­

течност , састојке и сл . ,уnити усебе (течност и сл) : - отров из прста. 2. а. фиг. лукавством , nринудОА! и сл. извући , узети

-

исавијати, - а вијам евр. савити више пута , на више места ,

му причу у новинама. о

1.

Zingiber officinale

itсисати , -ам и -ишём евр.

иронично ПРИЛ. на ироничан начин , с иронијом, подсме­ шљиво , подругљ иво : - се смешити , - рећи .

-

а. исеч ени , одсечени део , ко­

исисавати, исисавам несвр . према исисати .

иронички ПРИЛ. в. иронично .

салвете . о

1.

јабуке . б. исе чени део штамnаног

ту, светлосне, радиоактивне и сл . зраке), зрачити. (о светлости, топлоти и сл.).

ироничкй, -а , -о пун ироније, ироничан.

-

-

ароматичним кореном који се употребљава као зачuн и лек, ђумбир .

ироничар м онај који иронише, који се подсмева.

исnресавијати :

хартије ,

nолупречника .

ироничан, -чн а, -о склон иронији , порузи , nодругљив, зајеосмех ,

-

текста : - из новина. 2. фис. део, делић н еке ц ел ине: - из ње­ гова дела, - из живота. 3. мат. део nовршине круга између два

- судбиие н ео ч екиван ток догађаја , обрт .

нронисати , -ишём (иронизирати, -изирам) евр. и неевр. рећи ,

-

исељеничкu

зб. и сељеници.

itсећи, исечём јек . исјећи, исијечём евр. 1. а. секућu изделити нешто на комаде, делове или израздвајати, одсећи , изрезати : хлеб на комаде . б. побити (нечим оштрим или ватреним): сабљом , - рафалliма. 2. а. сечењем у,шштити (ШУ.lиу, виноград и сл) . б. сечењем одстранити, изоставити : - предговор књи­ зи . 3. начuнити изрез, изрезати: - хаљину на грудима. 4. на­ ЧШlUтu , израдити нешто резаљем; издупсти : - степенице у камену, исећи слова у дрвету. о - се 1. nовредити се, nо сећи се: - се ножем . 2. побити се (обично ножевилta и сл .). - Хте­ доше се исећи .

ирмоси , збирка ирмо са .

-

Цело село треба да исели . б. изне­

исељење е трајно наnуштање ранијег nребивалишта.

шуnљ ина , рана , з а клистирање и сл.

ти:

-

исељенйк, -и ка м онај који се и сел ио , онај који је нат еран да се исели .

циљ .

иригатор м лат. посуда с гуЈиеном цеви за исnирање телесних

дљ ив:

а. в. иселити се.

исељеништво е

ирелевантно прил . без значаја, неважно , споредно.

иригација ж

2.

исељавати (се), исељавам (се) н есвр. према исел ити (се).

идеје .

ирелевантан , -тна , -о лат. безначајан, н еважан , небитан ,

нос детету.

ти ствари при селидби. о - се напустити са свОА'/ nокретном имовином раније пребивалишт е (стан , град , кућу, ЗеА1ЉУ).

тизма , иредента. иредентистичкй, - а, -о који се одно си на ир едентизаАf и

-

се ишмркнути се, осекнути се .

иселити, иселим евр. 1. натерати некога да напусти своје пребивалишт е, да се пресели на друго .место : - становнике

(настао nРеАШ mаквОА1 lюционалистичком покрету у Италији крајем

-

града.

иредентюам , -зма м пол . национални покрет у неким зе­

479

ИСКАЗ

-

-

пажње.

3.

-

материнске љубави ,

-

топле срдачно­

званично обавештење , извештај; списак о

подацима, евиденција : поднети исказ о поласку у школу, табе­ ларни

-

о броју оболелих.

480

ИСКАЗА ТИ

исказати, искажем СВр.

1. а.

изразити речима,рећи, казати ,

саопштити , изговорити. - Од страха не могу све да искажу. б. дати изјаву, изјавити: - на првом саслушању. 2.речима пред­ ставити, приказати, описати:

3. испољити nре­ .ма некоме извесна осећаља, расположеља: - гостопримство, - пријатељство. 4. мат. приказати, формулисати: - једначи­ ном , - бројем. о - се 1. и скрено , отворено рећи , поверити се; исnоведати се. - Није хтео ни пред ким да се искаже . 2. а. nру­ жити неки доказ о себи, показати се : - се као лош политичар . б. оставити добар утисак о себи, истаћи се. - Исказали су се -

у књигама.

у последњем рату.

исказница ж 1. документ о идентитету личности, лична карта. 2. званични документ који има материјалну вредност неч ега .

каише , ра сnарати ,

1. и стући, избити каишем . 2. исећи на поц е пати : - капут. о - се исцеnати се на

комаде, на каише.

искајавати, - ајавам несвр. исnаштати због неч ега:

-

грехе .

искајати, -јем СВр . патљама искуnити грехове, окајати : зло што је учинио. о

-

се опростити сам себи жалећи због

-

6. тражити као накнаду, као противвредност. -

искашљавати (се), -ашљавам (се) несвр. према и скаШlbа­ искашљај м оно што се искаШlbе, ucnљyвaK. искашљати , искашљем свр . каШlbући избацити из дисајних органа: - слуз, - крв. о - се 1. каШlbући nрочистити грло. 2. огласити се каШlbем, накаШlbати се (обично пре почетка го­ вореља, скрећући пажљу иа своје присуст во). ти (се). ис кваре ност, -ости ж (инстр . -ношћу) особина онога који је искварен , онога што је искварено.

искакивати , -акујем несвр . према искочити. искалемити , -им СВр. окалемит и (воћке, цвеће). искl1лити, искалим СВр.

1. каљељем у чинити

према неКОЛtе): - жуч , - јаде, - зловољу, - јарост. о - се дати одуиlка љутљи, гневу, бесу и сл. (обично грубо nостуnајући, наnадајући н екога): - се на комшију. искаљати , искаљам евр. исnрљати , изглибати . о nрљати се, изгл ибати се.

-

се ис­

искаљивати (се), -аљујем (се) несвр . према искалити (се) . искамчити , -им свр . камчењем добити, измољакати:

који

-

динар од оца.

исканџијати , -ам свр. каиџијом , бичем изударати, истући.

искапати, -пљем СВр. кап по кап: - из флаше .

1. uстећи, излити се Kanљyћи, полако, 2. (о очима) а. изгубити сјај, живост nла ча . б. (у клетва ма) исцурити, истећи. - Очи ми искапа­ ако лажем . • - очи иаму читu се наnрежућu вид при неком

ле раду; наму чити се узалудном чежњом, жељом за неким .

искапити , искапим свр. испит и до nоследње капи, до дна: пиво.

дете.

искарикирати, -икйрам свр . изврнути руглу nриказујући нешто намерио као карикатуру, смешно.

искариот м пеј. издајник, неверник (према библијском Јуди Искарuоту). искартати, -ам свр.

1.

добити на картама:

-

-

стање,

исквасити, -йм свр. учинити влаЖНLLJИ , 110квасити: пеле. о

-

-

ци­

се nоквасити се.

-

гледати.

-

се на некога .

искивати, искйвам несвр . према исковати.

искидано прип . испрекидано, на прекид е:

сат.

-

говорити.

искидати, -ам свр.

1. а. наглим покр етима исцеnати на комаде, расnарчати, раскомадати: - зубима месо , - хартију у парчиће . б. фиг. измучити се, исекирати се. - Искидаје страх за децом. 2. прекинути на више места , исnрекидати: - емисију, - конац . 3. кидајући избацити ђубре из штале, nочисmити. о - се а. прекинути се на више места , ра стргати се, расnарчати се (о концу и сл). б. фиг. изнурити се, измучити се. - Жив се искида због ње .• -жнвце (нерве) некоме узнемирити , lшсекирати некога. - се од смеха много се смејати. искијати, пскйјам и искихати, искишем (искихам) свр. 1. кијањем избацити из носа, грла. 2. фиг. доживети, претрпе­ ти непријатне последице. о - се 1. кијајући ослободити се неугодног надражаја у носу; задовољити потребу за кијаљем. 2. фиr. искалити срџбу, бес над неким. искилавити, -плавим свр. учинити килавим: - коња. о - се а. добити килу, постати килав. б. фиг. сатрт и се радећи . искинути, -нем свр . наглим покретом одвојити , откинути,

-

лист из свеске ,

-

комарцу ногу. о

-

се отргнути се, откинути се.

искарати , искарам СВр. nрекорити, nокарати; изгрдити,

бити lЮ карталш , nрокартати:

1. довести у неи справно

изменити у негативном см. ислу,

неваљалству, стећи лоше склоности .

истргнути, ишчуnати:

искапљивати, -апљујем несвр. према искаnити.

-

2.

nореметити, морално покварити: - укус , рат ће га - . о - се 1. доспети у рђаво, лоше стање. 2. постати скл он неморалу,

церити се :

што још твр-

ђu.м : - секиру. 2. фиг. дати одушкајаком осећаљу (бесу, гневу, јаду u сл) , рђа вол" ра сnоложељу (обично грубо nостуnајући

изружити:

покварити; оштетити.

искезити, искезим свр. nравећи гримасу показати зубе, ис­ церити; развући (уста, зубе) у гримасу: - зубе, - уста. о - се направити гримасу тако да се виде зуби, развлачећи уста , ис­

искакати, искачем н есвр. према искочити.

-

Шта

ти (се) .

искёжено прип. са искеженим зубима, кезећи се:

уч иљеног поступка; покајати се.

чашу,

певамо.

иштеш за прасе?

ис кварити, пскварйм свр .

искаишати, -ам СВр .

-

ИСКЛА ТИ

искашљивати (се), -ашљујем (се) несвр. nрел1О искаШlbа­

искази вати (се), - азујем (се) несвр . према исказати (се) .

од

-

2.

изгу­

сав иметак.

искипети јек . искипјети , -пим свр .

1. киn ећи,

кључајући из­

лити се, прелити се (о кафи, млеку и сл). 2. фиг. а. ражестити се. б. истрошити се, исцрпсти се: - од болести. искиснути, -нем свр. постати мокар од кише, добро nоки­ снути .

искитити, -им свр.

1. украсити,

накитити , улеllшати спољ­

ни изглед: - кућу, - блузу. 2. фиг. а. улеnшати своје изражавање бираним, живоnисним речима, стилским фигурама: - причу, текст песничким изразима. б. написати лепим , китњастим ру­

вола . б. разг. (некога) исећи, израњавити, уна ­

кописом : - писмо краснописом . 3. а. фиг. приказати у позитив­ ном или негативном смислу измиШlbајући неистините чињени­

казити (обичио хладним оружјем) . 2. фиr. а. скраћиваљем, из­ остављањем изЈl1еиити (неки текст). б. оштро искритико­

це: - цео догађај , - читаву причу. б. изнети, исказати верно до најмање појединости. о - се украсити се, lюкuтити се.

искасапити , -им свр. животиње:

вати:

-

-

1.

а. исећи на комаде месо заклане

роман.

искати, иштем несвр .

1. тражити да се нешто добије; мо­ лит и : - хлеба , - новаца. 2. тражити за жену, nросити : најстарију кћер . 3. настојати да се нешто или неко нађе, про­ нађе, открије, трагати за неким, нечим: - нешто по кући . 4. осећати потр ебу за нечим, изискивати. - фиг. Његово здра­ вље иште потребу за лечењем . Чаша жучи ипгге чашу меда. 5. тражити да се нешто учини, захтевати : - помоћ , - да им

искихати в. искијати. искласавати, -асавам несвр. nреАЮ искласати . искласати, -ам свр . развити, пустити класове (о nшеници и сл). исклати, пскољем свр. nоубијати клаље.м , nоклати: наве­

сти на крваве сукобе, покоље, закрвити. о - се nоубuјатu се, nоклати се.

ИСКЛЕПА ТИ

-

исклепати, -ам евр . наоштрити , изоштрити клеnаљем , коваљем:

-

секиру.

исклесати и исклесати , исклешём евр. клесаљем изради­ ти (од камена) ; уклесати ,урезати (у камену): - споменик; ­ стихове .

исколачити, -6лачим евр . широко отворити, разрогачити (очи). о - се избуљити се, разрогачити се, избечити се . - Ис­ колачи се на мене.

искомадати, -ам евр. исећи , разделити на комаде, раскома­ дати: - месо, - земљу. о - се раскомадати се, расnарчати се.

исклизавати, -иза.вам несвр . према исклизати .

искомбиновати, -нујём (искомбинирати, -инирам) евр.

исклизати, исклизам , исклизати, исклйжём и ис клизити,

КОА1биnујући исnлаnирати.

-им евр. клизећu испасти (о са nуну и сл.)

искомплексирати, -ексйрам евр. оптеретити комплекси­

исклизнути , исклизнём И исклизнути, -нём евр.

ши испа сти:

из руке ,

-

се неопажено. о

-

-

из шина.

2. фиг. (1).

1. склизнув­

извући се, ишчуnати

ма (некога). о

којије искомnлексиран.

искомпликовати, -кујём евр. начинити КОАmликацију, за­

исклијати, -ам евр. пустити клицу, изданак (о семену). исклобучати се, -ам се евр. добити клобуке, прекрити се

клобуцима (о хл ебу и сл.). искљувати и искљувати, искљујём евр.

изударати

1. кљујући извадити, кљуном: - кокоши (о

-

полуга,

искључује, изуз има:

-

-

који служи за искључиваље не­

ручица .

2. ЛИНГВ . (одр.) којИА1

Искључено је

-

искључење е 1. одстраљиваље, укл аљаље из какве зајед­ нице , организације и сл. : - из клуба , - из наследства, - из странке. 2. изузетак, изнимка. - Сви су дошли с искључењем мањег броја ђака .

искључивати (се), -УчУјём (се) несвр. према искључити (се). искључиво пр"л. 1.једиIl0, само: заокупљен гама . 2. искљу чујући све друго, неnоnустљиво .

својим бри­

-

искључивост, -ости ж (инетр. -вошћу) особина онога који

искључити, искључим евр. 1. а. одстранити, уклонити из какве заједниц е, орга низације , лишити неких права: - из слу­ жбе, - из школе, - из наследства. б. nовући из употребе: - из саобраћаја, из промета . 2. не допустити могућност изврша­ ваља, постојаља ч ега : - могућност доласка . 3. обуставити,

прекинути функционисаље нечега : - радио, - струју. о - се 1. издвојити се, п овући се: - се из задруге. 2. престати функци­ онисати (о струји, Аютору и сл.). искључно ПРИЛ. в. искључиво.

искобити, искобим евр. нар . навући коб, несрећу на некога, своју главу.

исковати, искујём евр. 1. а. кујући начинити, израдити: златних , - НОЖ. б. фиг. изградити , створити: - своју судбину,

-

времена;

-

-

Тако је било од искона.

-

облик ,

-

љубав .

исконструисаност, -ости ж особина онога што је искон­

исконструисати, -ишём (исконструирати, -уирам) е вр . начинити, конструисати .

1. 2. засновати што /Ја основу нетач­

,/их, вештачкu.x: чиљеница .

исконтролисати, -ишём евр. извршити контролу, преглед. ископ м 1. ископаваљ е, коnаље; радилиште где се копа: - те­ - материјала, - угља. 2. фиг. несрећа , пропаст , уништеље.

2.

ископавати (се), -6павам (се) несвр. према и скоnатu (се). ископати, -ам евр.

издуnстu коnајућu:

-

бунар ,

-

рупу

наћи : - однекуд један виски. 4. фиг.уnроnастити ,унU!uтuти (о суши и сл . недаћама). о - се 1. извућu се, ослободити се: се из дугова.

2.

нар. затрти се.

-

Иско пала им се кућа.

ископина ж 1. ископаваље, коnаље: јучашња - . 2. искоnана руnа,јама. - Бацити камен у ископину. 3. а. археол. ствар, пред­

-

из римског пе­

риода. б. оно што се вади при коnаљу (руда, угаљ, песак и сл.). ископирати, -6пйрам евр . направити више копија , ум но­ жити коnираљем.

искОпнетијек. ископњети, -нйм евр.l.истопити се, ото­ пити се (о снегу) . 2. фиг. изгубити снагу, свежину, ослабити:

-

у лицу,

-

у телу.

ископјщати се, -ам се евр. ослободити се, извући се копр­ цајући се; фиг. избавити се из какве непријатности:

-

-

испод

из дуга.

ископчавати (се), -6пчавiiм (се) несвр . према искоnчати (се). ископчати, -ам евр. искључити, прекинути рад (каквог ме­

ханизма, уређаја и сл.): радити , искључити се.

-

прекидач ,

-

МОТОр. О - се пр естати

искорак м 1. спорт. корак напред или у страну. напредоваље.

2. фиг. напредак,

искоракнути, -6ракнём евр. в. искорачити .

ч.екићем истаљити, наоштрити,

косу.

искорачивати, -ачујём несвр. према искорачити.

искозити, искозИм евр . окозити вишејарића . о

-

се окозити

се, ојарити се (о кози , козама) .

искорачити, -6рачим евр. истуnитиједном ногом напред , коракнути; коракнувши изићи: - десном ногом; - из собе.

искок м скок увис.

искоренити, -6рёним јек. искоријенити, -6ријенйм евр.

искокати, искокам евр. испржити кукурузна зрна тако да испуцају и раскокају се, претворити у кокиц е. О - се исnуцати при nечељу (о зрнUAШ кукуруза), претворити се у кокице. искокотити, -6котим евр. в. исколачити:

1. а.

у земљи . б. издуnсти (у нечему): - доњи део гусала, - КОРИТО. 2. извадити коnајући (из нечега): - кромпир. 3. извућu , nро­

покривача; фиг.

искобељати се, -ам се евр. сnретним, оnрезним покретима ослободити се , извући се из неке тешке ситуације, из непри­ лика: - из бунара, - из тешке ситуације.

добро пријатељство.

се обрукати се, осрамотити се.

мет из ранијих времена нађен при искоnаваљу:

је искључив, онога што је искључиво .

отковати:

-

искон м и ж цел. почетак, настанак .

меља ;

искључив, -а , -о 1. необичаn, nосебаn, изузетан: - врста људи, - љубав , - углед. 2. који припада само једном лицу, ин­ ституцији , органу и сл., lIеприкосnовеl/ : - својина, - право др­ жаве . 3. упоран , н еnоnустљ ив, задрт. 4. (одр.) који искључује све друго , један једини. - То му је искључиви посао.

-

искомпромитовати, -тујём евр. уништити углед, КОА1I1роми­

струисано, вештачки начиљено.

искључено ПрИЛ . н еостварљ иво, немогуће.

-

се постати компликован, замршен .

товати (некога, нешто). о

се nешто

реченица.

да ће сад доћи.

уништити:

-

исконскй, -а, -о којије од искона, од самог поч етка , првоби­

1. тех.н .

искључан, -'!на , -о

мрсити . о

тан; који је наслеђен из далеке прошлости , урође/Ј :

искљуцати, -ам евр. в. искљувати .

ког уређаја:

се постати оnтерећен комnл. ексUAШ, стећи

искомплексйраност, -ости ж (инетр. -ношћу) особина онога

исклизнуliе е неочекивано исnадаље (воза из шина).

2.

-

комnлексе .

се в. исклизнути

истргнути, раСКОАшда ти . певцу).

481

ИСКОРЕЊИВАТИ

очи.

-

исколачено ПрИЛ . разрогачеnо, избуљеnо:

-

гледати.

потпуно уништити до корена; затрти, истребити:

-

шуму ;

-

-

траву,

зло.

искорењење јек . искорјењење е уништеље, затираљ е. искорењИватијек. искорјењивати, -ењујём несвр. према и скоренити.

482

ИСКОРИСТИТИ

искористити, -им и искористити, -ористим евр. сно употребити , корисно се послужити чиме:

историјске архиве.

-

1.

ИСКРЉЕШТИТИ искрварити, -Рварим евр. 1. изгубити много крви; исцрп­

кори­

сву шуму,­

остварити добит на штету другога,

2.

-

зл оуnотребити у своју корист.

сти снагу због крвавих губитака .

искоритити се, -им се евр . постати као корито; искривити се у обл ику корита (о путу, дасци и сл.). искоричити се, -Им се евр. испасти из корица (о књизи , ножу

љити се.

-

се

HeKUM)

много,

2.

-

се

1. начинитu грШ1GСУ крuвећu л иц е,

избеке­

добити искривљен , РУЖаЈ/ израз (о л ицу) .

искрен, -а , -о који отворено и истинито изражава своје искрено прип . на искрен начин , отворено:

искориштење с в. искоришћење.

вања.

искренути, искренем евр. 1. изврнути , пр еврнути, прео кре­ нути: коњ искрену јахача, - корпу. 2. накривиm. и , накренути ,

искосити:

искоришћивати, -ишћујём несвр. према искористити. искоса прип . 1. са стране, укосо, из косог правца : долазити (о сунцу) , убацити лопту - . 2. фиг. попреко , оштро: погледати - .

1. nокосити (косом) до краја: - митраљезом .

ли­

фи!:. n оубијат. и оружјем:

искосити 2 , искосим и искбсити, искбсим евр. 1. поставити косо, искривитu: - орм ан, - главу. 2. (очи) попреко погледати .

-

Ћути!

-

искоси се на ме.

искосицё прип. искоса:

-

падати ;

главу,

-

врат. З. изручити садРЖUNУ Nечега Nаг­

се, nРОА1енити се.

искресати, искрешём евр . 1. крешућu произвести варницу, ватру: - ватру из крем ена, - шибицу. 2. одсећи гране дрвећу; ис­ комадати:

-

гране;

-

месо. З. фи!:. рећи ои/mро, скресатu у лиц е.

искретати (се), -ећем (се) и искретати (се), искрећем (се) Itесвр. према искреltутu (се).

гледати .

-

-

нувши суд: - јело у суд, - брашно у врећу. 4. фиг. изм енити , nредругојачиmи : - истину о догађај у, - целу причу. о - се 1. искривити се, NaKpel/ymu се: - се преко ограде. 2. фИI~ изJl4еltити

- се 1. стати косо , и скрuвuти се . 2. фиг. обратити се некоме

љутито, оштро.

рећи.

искрен.

искоришћење с искоришћавање; могућност искоришћа-

искосити 1, искосим евр.

-

искреност, -ости ж (инстр. -ношћу ) особина онога који је

искоришћавати , -ишћавам несвр. према искористити.

искотити, искотй.м евр. окотити (младунчад). о

-

се а. окоти­

ти се (о Jlшадунчад иЈ\Ю, о рибама). б. намножитu се, накотити се (о ;)/СивотиљC/JIЮ). ре ,

о

мисли и осећања .

искоришпiвати, -иштавам несвр . в. uскоришћавати.

о

(2) .

искревељити, -евёљим евр. nравећи гримасу искривити лице,

делове лица. о

и сл.).

2.

в. u скрвавити

искрвити , искрвим евр. завадити (некога с до крви. о - се nотући се до крви .

искорити, искорим свр. изгрдити, искарати , nрекорети.

ваду.

2.

изгубити много крви ; претрпети губитке у рату .

искотјЈљати, -ам ев р . изгурати котрљајући , ваљајући: - бу­ - камен. о - се појавити се однекуд котрљајући се, ваља­

јући се.

искрзати, -ам евр . uскваритu, nохабати ивицу, крајеве (оде­ ла). о - се nохабати се (о оделу); оштетиmu се уп о требом . ис кривити (се), искривим (се) евр. 1. учиltuти кривим, ко­ сим , накривити: - бразду, - главу. 2. дати неnриродаlt израз лицу, изобличити: - уста, - лице. З. фиг. изменити , изоnачити: слику живота, - мелодију песме . о - се 1. добити крив облик, постати крив (о дрвету, ногама) . 2. изобличuти се у гри.масу;

-

направити гримасу на лицу .

•-

се од смеха А /ного се САlејати.

искочити , ИСК04ИМ евр. 1. а. скоком изаћи однекле, из чега, скочитu ван: - из аута, - кроз прозор. б. појавити се неочеки­

искривљавати, -ивљавiiм Itесвр. према llскривити (се).

вано , и скрснути: - из ћошка. 2. фиг. појавити се на хоризонту (о н ебеским т ел шщ). З. а. испасти , извалити се. б. исклизнути

искривљено прип . неприродно , из06ли ч ено; извитоnерено , Itеистинито: - гледати ; - приказати догађај.

(о возу):

-

из шина. в. постати избуљен , исколачен (о очима ,

о Ж!IЛClJиа на врату) .

4.

појавити се по телу, кажи (о nлико­

вима , о чиру , nришту и сл.). 5. издвојити се, избити на какав положај , u стаћи се . • искочиле му очи у клетви, кад се некоме жели велико зло.

-

из коже јако се узрујати.

стити село, постати жuтељ града .

-

-

из опанака напу­

искривљеност, -ости ж особина, стаље Оltога што је и с­ кривљено.

искривљивати (се), -ивљујем (се) н есвр. према искривити (се).

коме на послоше се свр ­

искривудан, -а, -о пун кривuна, кривудав:

иштu , nр есе с ти.

искра ж

1.

а. варница која искаче из чега што је усијано,

што гори , !иm.о се судара: - из ватре , - из камена. б. фиг. све­ тл е , вел ике идеје , м исл и: - просвете . 2. електрична варница . З. делић ч ега и/llЮ се светл и , блиста: снежне искре , кристална - . 4. блесак: - из очију, - пред очима. 5. фиг. трунка, мрвица: - сумље, - нез адовољства. 6. фиг. почетак, зачетак: - пријатељства ,

револуције.

-

искрав, -а , -о в . и скричав. искрадати се, искрадам се несвр . према искрасти се . искрај, -аја м н ар . у ИЗр . на искрају а. на крају, на ивици, на

периода : на искрају зиме.

искрижати, искрйжам евр. 1. исећu , uзрезатu на Kpии.lКe , Itа комаде: - јабуку, - лубеницу. 2. nрецрmати : - написани текст. искристализовати се, -зујем се евр. претворити се у кри­ стал; фиг. добити коначаlt облик, образовати се. искрити, -им н еевр. 1. исnуштати и скре, варltиц е, варни­ чити (о ватри и др.). 2. фиг. а. блистати , сuјаmu , треnерuти свеmлуцаво (о драгом KClJWeIUY, води и др.). б. севати (о очи­ ма). в. избијати попут искре (о снази , осећаљу и сл.). о - се 1. исnуштати варllице, ваРllичuти; светлуцатu се, сијати се .

врата.

Бакоњу З. из , од:

-

2.

од .

-

искрица ж красуљак

искрај (наглашено искрај) предп. нар . (с ген .)

-

1. покрај, по­

Фра Брне не пушташе искрај себе

Никшића.

-

2.

nерла , шљо кuца . З. бот. а.

acer.

искричав, -а, -о а. који се искри; блистав, сјајаlt , светлуцав: небо , - роса, - очи . б. фиг. оштроуман, духовит: ~ дијалог, -

-

-

светлети ,

пуцкетати .

искричавост, -ости ж особиltа , сmањ е ОгlOга и.mlО је искри­

око уста.

искрасти се, -ад ем се евр. крадом , кришом изаћи , отићи:

-

чаво.

искрiiште е место одакле избијају искре .

и з града .

искрвавити, -крвавим евр. - КОШУЉу.

искра.

б. љутић Ranлсulus

искричаво прип . свеmлећи као искра , искр ећи:

искрастати се, -ам се евр. добити красте , осути се кра­

-

1. дем. од Bellis perennis.

досетка.

искрајак, -ајка м крај, руб: на искрајку шуме.

стаАШ :

пут.

кривудав.

крајњем делу: на искрају шумарка. б. при крају неког вреЈиенског

ред , крај:

-

искривудати, -ам евр. у чинити крuвудавu.м. о -се постати

1. умазати крвљу, окрвавити:

озлед итu, раскрвавити . о - се 1. израљавити се, раскрвавити се: - се по ногама . 2. nотући се Jl;lеђусобно.

2.

искрљештити, искрљештим евр. искола чиmu , разрогачиmи (очи, очима). о очима .

-

се погледати у кога избе ч ениJl'I , исколаченш·,

ИС КРОЈИТИ

-

искуповати, -упујём евр . накуnовати , nокуnовати .

ИСКрОЈИТИ , и скројим евр. 1. скројит и , изрезати у комад е одређеног облика: - одело, - платно . 2. изрезати , и скидати :

-

кору,

-

ухо.

искусан и искусан, -сна , -о

1.

којије пун животног иску­

ст ва ; заснован на искуству, мудар:

-

човек ;

савет.

-

-

2.

који

искрпати , -ам евр . в . и скрnити .

има праксе у нечему, вешт, уме шан , сналаж/Ьив:

искрпити, -им евр . о крnити, закрnити виш е предмета, од­

искусити, -йм и искусити, искусим евр. ув и детu , сп ознати нешто искуством, nраКСОАI; доживети, осетити : - у младости ,

ноаlO н а више м,еста.

искрсавати , - крсавам несвр.

npe.kta

-

искрснути .

-

сву децу. о

-

се nрећи у хришћаllСКУ веру,

nокрстuти се.

искрхати, -а м е вр . иЗЛ О.мити , nОЛО.мити:

плот,

-

-

кола. о

се излом ити се, nоломити се.

искрцавати (се), -рцавам (се) lIесвр . према искрцати (се). искрцај м lI скрцавањ е, и стовар . искрцати, -ам евр . UЗЛО.А! ит и , издробuтu (зубuма ШlU каквим

-

знаваље природе. б. који се формира на тичар с ки:

-

- чиљеница , - по­ OCflOflY праксе, прак­

метод.

искуствено и искуствеио ПрИЛ. на основу искуства :

ИСКРуtlити , И С КРУ~liiм евр. окрунити већу, односн о сву коли­ чину (кукуруза и сл.). о - се издробити се, постати трошан .

nр едметОА" ) :

на властитим леђима .

nрактично nроверен; научни , емпиријски :

искрстити , искрстим евр. извршити виш е обреда крштења , nокрстити :

лекар.

искуствен и искуствен , -а , -о а. заснован н а и скуству,

искрснути, -н ё м евр . изненада се појавити, показати се.

-

483

ИСЛЕДНИЧКИ

ле шнике,

-

орахе.

-

де­

ло вати .

искуство и искуство с 1. оно до чега је н еко доuюо сам, непосредним оnажањем , властитом спознајом; он о што је неко доживео , искусио ; скуп сазнања , поука до којихје н еко дошао у живот нај пракси . 2. знање, вештина стечена дужим радом , пракса. искусурати, -ам и искусуРити, -усурим евр. потпуно испла ­ тити, намирити; накнадити:

-

сав новац држави. о

-

се сасвим

изравнати међусобне рачуне, раскусурати се, обрачунаmи се.

искiщати , -ам евр . истоварити из брода ; и стоварити брод: - товар , - војнике; - брод. о - се изаћu из брода на обалу: - се код Ђенове .

искухати в . и скувати . искуцавати, -уцавам несвр. према искуцати. искуцати , -ам евр .

ИСКРlJкати, - ам евр . в. Йскрцати . искрчивати , искрчујём неевр. крчити (дрвеће). искрчити , искрчим евр . nовадити из корена (дрвеће и сл.);

вадећи дрвећ е пр ет ворити у обрадиво земљ иште:

1. ударцима произвести звук, оmкуцаје; 2. избацити , избити куцањем, ударањем нешто из лежишта: - чеп. 3. и сnиса ти куцајући на nисаћој машини или рачунару: - чланак . огласити куцањем. , откуцати (о сату) .

-

коров ;

-

искуцкати, -ам евр . дем . према и скуцати.

шуму.

искрчмити , -и м евр . распродати (nродсуући на мало), изде­ ll ити:

-

шећер ,

в ино .

-

искршити , искршим евр. nолом ити , сломити; иситнити:

-

гране,

-

ли шћ е .

искувавати , - у вав ам несвр.

npe.kta

искувати, -ам и искухати, -ам евр .

дужим кувањем у чи­

искукати, -ам е вр. 1. KYKaIbe.k1 О.жалити , оnлакати : - бра­ та. 2. добити кука њен , мољењем измолити: - одмор . о - се накукати се , наnл акати се: - се на гробљу. искуљати , - ам евр. нагло избити , nот ећи , nокуљати (о nари , цревима и др .).

рЛГ.

onpoulmaj

греха :

-

од грехова .

2.

ослобођење од ропства: платити искуп.

искуп 2 м нар . в. скуп

искушеиица ж она која се припрема да постан е калуђерица. искушеиички, -а, -о који се односи на

lICKyzueHU Ke,

искушеийчки ПрИll . на искушенички начин ,

CKPOM fto .

искушеништво е и скушеNички живот ; време које н еко

проводи као искушеник .

пр е пр ека, з амки : пасти у искушеље , одолети искушењу ; са­ владати нова искушеља .

слаб, исцрпљен , изгубити снагу; омршавети .

иску пати, искупам е вр. добро окуnати :

-

децу. о

-

се добро

се окуnати.

иску питељ м о нај који искуnљује туђ и грех, сnаСШlац.

ислам, -ама м тур. рел игија коју је у VlI веку у Арабији основао проповедник Мухамед , муслиманска вера , Мухамедово уч ење. исламизам, -зма м в. ислам.

искупитељски, - а , -о који се односи на искуnитељ е .

исламизација ж и слам uзирање, nр евођење у ислам.

откуnом ослободити из роп2. рлг. до н ети ОnРОИlfn.ај људ има :жрт вујући се за њих (о Исусу Хри­ сту). 3. фю: а. накн адuтu, ЗG;l1енити. - Људски живот се не да

превести , преводи ти у ислам ску веру, у мусл uма н ст во.

ничим искупити. б. осветити, наюю дити:

вера ,

1.

ства ; п овратити о mкуnом натраг заложене ствари.

фю: испунити , одр:жати: - задату реч , дајући откуп ослобод ити себе ропст ва.

4.

-

крв свога брата.

- обећаље . о - се Ј. 2. окајати учињену

кривицу , гр е UIКУ .

искУпљати (се) , искупљам (се) несвр. .

ulmaj

исmiмизовати, -