Ljudska bezbednost (zbornik tekstova) [I] 8682303221 [PDF]

Zitiervorschau

FOND ZA OTVORENO DRU[TVO

Izdava~ Fond za otvoreno dru{tvo Zmaj Jovina 34, Beograd Tel.: 3025 800 Fax: 3283 602 [email protected] www.fosserbia.org Za izdava~a Jadranka Jelin~i}, Izvr{ni direktor Urednik Tamara Luk{i}-Orlandi} Lektor Aleksandar Gordi} Tehni~ki urednik Lazar Joki} Tira` 300 primeraka

ISBN 86-82303-22-1 Priprema i {tampa Dosije, Beograd

LJUDSKA BEZBEDNOST ZBORNIK TEKSTOVA I Priredila Prof. dr Dragana Duli}

Fond za otvoreno dru{tvo Beograd • 2006

Ljudska bezbednost

Sadr`aj

SADR@AJ Prof. dr Dragana Duli} PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Dajana J. Vindzlou LJUDSKA BEZBEDNOST . . . . . . . . . 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Pojam ljudske bezbednosti . . . . . . 3. Mo`e li se meriti ljudska bezbednost? Reference . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

13 13 14 16 19

Dr Fred Tener SEMANTIKA U BEZBEDNOSTI: ISTE RE^I -- RAZLI^ITO ZNA^ENJE . . . . Zna~enje bezbednosti: uzano naspram {irokog Razli~ita shvatanja bezbednosti . . . . . . . . Realisti~ko shvatanje bezbednosti . . . . . . . Liberalisti~ki pogled na svet . . . . . . . . . . Ljudska bezbednost . . . . . . . . . . . . . . Mir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Demokratski mir . . . . . . . . . . . . . . . . Zaklju~ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

23 23 25 25 25 26 26 27 27

Fen Osler Hampson VI[EZNA^NOST POJMA LJUDSKE BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . Shvatanja pojma ljudske bezbednosti . . . . . . . . . Ljudska prava i vladavina prava . . . . . . . . . . . Strategije i sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . Globalne i regionalne institucije . . . . . . . . . . . Sigurnost naroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Strategije i sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . Odr`ivi ljudski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . Strategije i sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . Pore|enje tri razli~ita shvatanja ljudske bezbednosti . Definicija pretnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . Strategije i sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . Pojedinac kao predmet bezbednosti . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

29 31 33 36 37 38 41 43 47 48 49 51 53

5

Ljudska bezbednost

Bjern Meler NACIONALNA, SOCIJETALNA I LJUDSKA BEZBEDNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Od pozitivizma ka konstruktivizmu . . . . . . . . . 2.1. Me|unarodni odnosi i perspektive prou~avanja 2.2. Dru{tveni konstruktivizam . . . . . . . . . . . . 3. Pravci pro{irenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Dr`avocentri~na (,,nacionalna‘‘) bezbednost . . . . . 4.1. Ortodoksna verzija . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Umerene alternative . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Dr`avna bezbednost: indirektni pristup . . . . 4.4. Ograni~enja dr`avocentri~ne bezbednosti . . . 5. Od ,,nacionalne‘‘ ka socijetalnoj bezbednosti . . . . 5.1. Pretnje identitetu . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2. Religija i rod . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Ljudska bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.1. Ljudska bezbednost nasuprot dr`avnoj i socijetalnoj bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . 6.2. Strukturno nasilje i ljudska bezbednost . . . . 7. ,,Bezbednost `ivotne sredine‘‘ . . . . . . . . . . . . 8. Zaklju~ak i ilustracija . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1. Potreba za sveobuhvatnim pristupom . . . . . 8.2. Ilustracija: balkanski sukobi . . . . . . . . . . Sabina Elkir KONCEPTUALNI OKVIR ZA LJUDSKU BEZBEDNOST . . . . . Radna definicija i sa`etak izve{taja . . Za{tita . . . . . . . . . . . . . . . . . Vitalno jezgro . . . . . . . . . . . . . Svi ljudski `ivoti . . . . . . . . . . . . Kriti~ne i sveobuhvatne pretnje . . . . Ljudsko ispunjenje . . . . . . . . . . . Sa`etak odeljaka 2--5 . . . . . . . . . 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Promenjeno bezbednosno okru`enje 2.1. Empirijski opa`ljive promene . 2.2. Analiti~ki dometi . . . . . . . 2.3. Me|unarodna saradnja . . . .

6

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . mira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

55 55 56 56 59 61 63 63 67 70 71 73 73 77 79

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

79 82 83 85 85 86

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

91 91 92 93 93 94 95 96 100 103 104 104 105

Sadr`aj

3. Pojam ljudske bezbednosti: istorijsko zale|e i novija tuma~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Izve{taj UNDP o ljudskom razvoju i naredna dokumenta Ujedinjenih nacija . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Rot{ild: Istorijske veze i i budu}a pitanja . . . . . . . . . . 3.3. King i Marej, Tomas, Hemson, Lining i Ejri . . . . . . . . 3.4. Ljudska bezbednost kao kategorija istra`ivanja . . . . . . . 3.5. Me|unarodna komisija za intervenciju i dr`avni suverenitet 3.6. Svetska banka i protesti siroma{nih . . . . . . . . . . . . . 3.7. Regionalne bezbednosne strukture . . . . . . . . . . . . . . 3.8. Kanada, Norve{ka i Japan: svojstveno fokusiranje . . . . . 3.9. Kriti~ki glasovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Elementi ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. ^vorna ta~ka: konsenzus? Pretnje? . . . . . . . . . . . . . 4.2. Vitalno jezgro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Razrada pojma vitalnog jezgra: sposobnosti i prava . . . . 4.4. Jedan primer vitalnog jezgra: sloboda od prevremene smrti koja se mogla spre~iti (opstanak) . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.5. Vi{edimenzionalna ljudska bezbednost . . . . . . . . . . . . 4.6. Kriti~ne i sveobuhvatne pretnje . . . . . . . . . . . . . . . 4.7. Institucionalna prikladnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Ljudska bezbednost i drugi okviri za sprovo|enje politike: doslednost i distinkcije . . . . . . . . . . . . 5.1. Ljudska bezbednost i dr`avna bezbednost . . . . . . . . . . 5.2. Ljudska bezbednost i ljudski razvoj . . . . . . . . . . . . . 5.3. Ljudska prava i ljudska bezbednost . . . . . . . . . . . . . Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 1:Odabrani opisi ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . .

. . .

106

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . .

106 109 110 111 112 114 116 117 119 121 121 123 124

. . . .

. . . .

. . . .

127 128 130 132

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

133 134 136 142 146 147 159

7

Predgovor

PREDGOVOR Kraj Hladnog rata nastao dezintegracijom Sovjetskog Saveza najavio je novo doba u me|unarodnim odnosima -- kraj bipolarne podele sveta, otvorene granice i slobodnu trgovinu, eroziju dr`avnog suvereniteta, nove dru{tvene vrednosti i solidarizam u pogledu za{tite fundamentalnih ljudskih prava. Pri tome je izmenjena arhitektura me|unarodnih odnosa bitno promenila primarne bezbednosne izazove i nalagala je da se preispita i iznova odredi nacionalna bezbednost (koja je tradicionalno bila osnov politi~ke organizacije jo{ od Vestfalskog mira 1648. godine), ali i bezbednost kao takva. Razli~iti eufemizmi ovog istorijskog razdoblja (,,Nova doba‘‘, ,,Novi svetski poredak‘‘, ,,Novi srednji vek‘‘ itd.) nisu mogli dovesti u pitanje ~injenicu da pretnje bezbednosti nisu nestale, ve} da su se samo preoblikovale. Stara blokovska konfrontacija ustupila je mesto novom tipu tenzija i sukoba sa izrazitim nasiljem, pre svega etni~kim i gra|anskim sukobima koji se odvijaju unutar dr`ava. Do{lo je i do masovnog i drasti~nog kr{enja ljudskih prava {irom planete, sa vi{emilionskim `rtvama. U skladu sa fundamentalnim opredeljenjem Ujedinjenih nacija da se postignu univerzalno razumevanje i primena ljudskih prava (^lan 55 i 56 Povelje UN), kao i nastojanjem da se usaglase nacionalni standardi i prakse koji }e konvergirati jedinstvenim obavezuju}im dokumentima, drasti~na kr{enja ljudskih prava nisu mogla biti stvar nekog re`ima (ne samo zato {to su se etni~ki sukobi, genocid i zlo~ini protiv ~ove~nosti ,,prelivali‘‘ na susedne zemlje, ve} zbog moralnog i pravnog standarda per se). Uz aktivnu podr{ku tzv. ,,srednjih sila‘‘, odnosno dr`ava koje koriste ,,meku mo}‘‘ u me|unarodnim odnosima (Kanada, Japan, skandinavske zemlje, sa Norve{kom na ~elu), Ujedinjene nacije se oslanjaju na moralnu argumentaciju i postoje}e me|unarodno pravo ili pak uspostavljaju nove normativnopravne okvire za za{titu bezbednosti `ivota i blagostanja pojedinca, tih osnovnih standarda izvedenih iz koncepta ljudske vrednosti i dostojanstva, a koji se razvijaju ve} pedeset godina. Stvoreni su mehanizmi za kontinuirano nadgledanje primene fundamentalnih ljudskih prava. Koliko god ovi mehanizmi treba da se potpunije razviju u budu}nosti, oni danas predstavljaju ogroman uspeh za ~ove~anstvo. Me|unarodna zajednica koristi ove mehanizme, uklju~uju}i i humanitarno i vojno intervenisanje (,,Obaveza za{tite‘‘) u dr`avama koje su vinovnici drasti~nog kr{enja ljudskih prava ili nisu dovoljno jake da bi ga obustavile (Bosna, Kosovo, Somalija, Isto~ni Timor, Sjera Leone, Ruanda itd). Tako se diskurs bezbednosti bitno promenio od sredine 90-ih godina pro{log veka. Uveden je nov koncept -- ljudska bezbednost -- koji je trebalo da zameni (dopuni, prevazi|e) tradicionalnu bezbednosnu paradigmu, koja po~iva na primatu

9

Ljudska bezbednost

za{tite dr`ave i teritorije i koja se brani vojnom silom. Ljudska bezbednost se odnosi na za{titu individualnih ljudskih bi}a i kolektiviteta u naj{irem smislu (pa tako i ~ove~anstva), te stoga ona uklju~uje {iroki opseg bezbednosnih pitanja kao i inventar postoje}ih izvora nebezbednosti kako bi se formulisala odgovaraju}a politika. Novo shvatanje bezbednosti stavilo je u prvi plan ljude i njihove zajednice umesto dr`ave i ukazalo da najve}e pretnje u dana{njem svetu poti~u od gra|anskih ratova, etni~kih i verskih sukoba, pandemija poput HIV/AIDS-a, prirodnih katastrofa i degradacije `ivotne sredine, siroma{tva, velikih migracionih tokova, lakog naoru`anja, ali i oru`ja za masovno uni{tenje, kriminala, trafikinga, terorizma, politi~kog proganjanja, nezaposlenosti i na kraju, ali ne i manje va`no -- od same dr`ave, pre nego od nekog spoljnog agresora koji bi ugrozio re`im jedne zemlje ili njen suverenitet i tertorijalni integritet. Promenom samih pretnji promenili su se i bezbednosni mehanizmi koji treba da razviju sistematske, trajne i koordinirane institucionalne odgovore na njih. Pripremljenost i mehanizmi odgovora koriste pravne, politi~ke, sektorke, ekonomske kao i ovla{}ene vojne instrumente. Ove nove pretnje su po svom kartakteru transnacionalne -- one prevazilaze granice jedne dr`ave, te stoga nala`u da politi~ki odgovor na njih bude multilateralan, a ne vi{e u skladu sa dr`avnobezbednosnim opcijama. Otkako se prvi put pojavio u Izve{taju o ljudskom razvoju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP, 1995) koncept ljudske bezbednosti neprekidno zaokuplja istra`iva~e, politi~are, dr`avne i vojne stratege u nastojanju da mu daju pojmovnu preciznost, analiti~ku o{trinu, merne instrumente i odgovaraju}u operacionalizaciju. Od prvobitnog odre|enja UNDP-a, kada se ljudska bezbednost dovela u vezu sa ,,slobodom od straha‘‘ i ,,slobodom od uskra}enosti‘‘, kao i sedam dimenzija sigurnosti (ekonomiju, hranu, `ivotnu sredinu, zdravlje, li~nu, kolektivnu i politi~ku), pro{lo je ravno deset godina `ivih rasprava o tome {ta treba da bude jezgro, supstrat ovako shva}ene bezbednosti. Ove rasprave nisu dovele do saglasnosti u pogledu definicije ljudske bezbednosti i njene opracionalizacije, ali su barem utvrdile nu`ni minimum sadr`aja ovog koncepta, izra`en slede}im karakteristikama: 1) ona je univerzalna; 2) usredsre|ena je na pojedince; 3) ljudski interesi su joj ispred dr`avnih interesa; 4) vi{edimenzionalna je i slo`ena; 5) celovita je, odnosno obuhvatna; 6) njene komponente su me|usobno zavisne; 7) ne odnosi se na sve pretnje, ve} samo na one koje ugro`avaju vitalno jezgro ljudskog `ivota; 8) tesno je povezana sa ljudskim pravima i ljudskim razvojem; 9) preventivna je pre nego reaktivna; 10) rodno je osve{}ena; 11) ne isklju~uje dr`avnu bezbednost, ve} je dopunjava. Bez obzira na razli~ite dominantne pristupe i/ili tipove interpretacija ljudske bezbednosti (,,pristup ljudskih prava‘‘, ,,pristup odr`ivog razvoja‘‘, ,,pristup vitalnog jezgra‘‘, ,,humanitarni pristup‘‘, odnosno ,,sloboda od straha‘‘, itd), danas u svetu sve vi{e raste svest o va`nosti ovog shvatanja bezbednosti, zbog karaktera povezanosti ljudi u eri globalizacije. Brojne vlade, regionalni i globalni bezbednosni aran`mani,

10

Predgovor

nadnacionalne institucije, nevladine organizacije na nacionalnom i me|unarodnom planu i uticajni istra`iva~i iz akademske i nau~ne zajednice se aktivno bave implementacijom ljudske bezbednosti na unutra{njem planu i u spoljnoj politici, uvereni da je to koncept koji }e pomo}i da 21. vek donese }ove~anstvu novu samosvest i novo vi|enje solidarnosti. Stvorene su institucije namenjene boljem upoznavanju, razmeni informacija, popularisanju ovog koncepta i sinergiji u njegovoj primeni (,,Mre`a ljudske bezbednosti‘‘, ,,Komisija za ljudsku bezbednost‘‘ itd). Ustanovljeni su fondovi sa zna~ajnim finansijskim sredstvima namenjenim konkretnim programima sprovo|enja ljudske bezbednosti (,,Fond ljudske bezbednosti‘‘ pri UN, razni fondovi nacionalnih vlada). I bezbednosna strategija Evropske unije sve vi{e stremi konceptu ljudske bezbednosti, iako njene ~lanice nisu na vrhu spiska zemalja sa poja~anim bezbednosnim rizikom, kao {to su genocid, ra{irena policijska zloupotreba i poni`avaju}i tretman, zlo~ini protiv ~ove~nosti i kr{enje obi~aja ratovanja shodno odredbi Statuta Me|unarodnog kriivi~nog suda (ICC). Nije, dakle, ni odbrana fizi~ke granice Evropske unije, niti odbrana granica dr`ava ~lanica primarni cilj bezbednosti, ve} je to za{tita pojedinaca od osnovnih nesigurnosti kao obaveze ljudskog dostojanstva i na{eg zajedni~kog humaniteta. Fond za otvoreno dru{tvo, u saradnji sa Fakultetom civilne odbrane Univerziteta u Beogradu, prvi je na prostorima biv{e SR Jugoslavije, pa i ~itavog jugoisto~nog i centralno-isto~nog regiona, stao iza koncepta ljudske bezbednosti i nekoliko godina aktivno radio na njegovoj promociji, daljoj konceptualnoj razradi i implementaciji. Jedno u nizu ovakvih pregnu}a jeste i ova publikacija, namenjena popularisanju istinski novog strate{kog koncepta, koji su autori osvetlili iz razli~itih perspektiva. Zbornik tekstova je podeljen u dva toma. Prvi tom, koji se sada nalazi pred ~itaocima, izla`e osnovna, reklo bi se, pozitivna saznanja do kojih se do sada do{lo o ljudskoj bezbednosti i upoznaje ~itaoca sa evolucijom pojma i dominantnim teorijskim paradigmama. Drugi tom, ~ije objavljivanje treba ubrzo da usledi, uvrstio je tekstove vi{e polemi~ke prirode kako bi istra`iva~ima ukazao na dileme i otvorena pitanja, koja zahtevaju nove analiti~ke napore i saglédavanja iz konkretnih konteksta tamo gde ve} postoje prakti~na iskustva primene. Svi predstavljeni autori su stekli me|unarodni ugled svojim dugogodi{njim prou~avanjem ove problematike, a njihovi izabrani tekstovi se mogu smatrati referentnim u ina~e ogromnoj litaraturi o ljudskoj bezbednosti. Prof. dr Dragana Duli}

11

Dr Dajana J. Vinzlou

Dr Dajana J. Vinzlou*

Ljudska bezbednost

LJUDSKA BEZBEDNOST Ljudska bezbednost u svom naj{irem smislu obuhvata daleko vi{e od odsustva nasilnog sukoba. Ona obuhvata ljudska prava, dobru vladavinu, pristup obrazovanju i zdravstvenoj za{titi, kao i stvaranje uslova u kojima }e svaki pojedinac imati {ansu i izbore da ostvari njegov ili njen vlastiti potencijal. Svaki korak u ovom pravcu tako|e je i korak ka smanjenju siroma{tva, postizanju ekonomskog rasta i spre~avanju sukoba. Sloboda od uskra}enosti, sloboda od straha i sloboda za budu}e generacije da naslede zdravu `ivotnu sredinu -- ovo su me|usobno povezani blokovi ljudske -- te stoga i nacionalne bezbednosti. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan 2000

1. Uvod Kraj Hladnog rata kulminirao je u {irenju unutardr`avnih sukoba. Pored toga, izbili su na povr{inu mnogi globalni problemi, uklju~uju}i one koji se odnose na kr{enje ljudskih prava, izbeglice i interno raseljena lica, nagazne mine, lako naoru`anje, terorizam, zaga|enje `ivotne sredine, trgovinu drogom i infektivne bolesti poput HIV/AIDS-a.1 Naspram ovih fenomena sve nam je te`e da re{avamo ~itav niz ozbiljnih problema koji direktno ugro`avaju `ivote, na{ svakida{nji hleb i dostojanstvo ljudi pozivaju}i se na dr`avnu bezbednost, shodno kojoj nacionalne vlade imaju obavezu da {tite `ivote i imovinu ljudi tako {to }e odr`avati bezbednost * 1

Preuzeto uz dozvolu autora sa Interneta: