Latinska Amerika - Nerazvijenost i revolucija (Zbornik) [PDF]

Zitiervorschau

LATINSKA AMERIKA: NERAZVIJENOST 1 REVOLUCIJA Borba za uspostavljanje noVog među­ narodnog ekonomskog poretka, koja poslednjih godina sažima vitalne interese zemalja u razvojuu.međunarddnim odnosima, razvila se zapravo na bazi Širenja svesti u ovim zemljama da se mehanizmi razvoja opasnć otu­ đuju iz nacionalnih okvira* Ovi tdkštdvi omdgućdju rejprezentativah uvid U latinskoamerićku marksističku mišaO o nerazvijenosti, zavisnosti i domina-, ciji, kao što isto tako nema sumnje da ova misao Sačinjava jedan ćd najvital­ nijih ishodišta svetskih teorijških tra^ ganja za objašnjenjem fenomena ne­ razvijenosti. : . Ovaj zb ornik našoj javnosti pred o čav a relativno celovit uvid u izuzetno din a­ m ična teorijska traganja n aja tinskb am erićkoj levici. U vodni tekst Cjubom ira Pa/igorića p ruža neo p hod na oba-: Veštenja o istorijskim. : teorijskim i p ohtičko-ideološkim korenim a i koor­ dinatama ove latinskoam eričke m a rk ­ sističke struje, a nastoji i da utvrdi, osnovne do p rino se teorije zqvisndsti * marksističkoj teoriji. Prezentirani m a f terijal o m o g u ću jd adekvatan pJ0% dan susret naše javnosti s e fatinskoam enčkim teorijama o nerazvijenosti, zavisnosti / dominaciji. r ’

•susret svatova*

Redakcioni odbor

dr SHvano Bolčić, L/ubomir K lj a k ić dr Vladimir Milanović, dr Mirko Mirko vie, dr Miroslav Pečujlić (predsednik), d r Ivan Stojanović, dr Vladimir Štambuk, dr Zoran Vidaković, Petar Živadinović U re d n ik

Mirjana Milosavljević Likovna oprema

Miloš Majstorović

latinska amerika nerazvijenost revolucija

i

ZBORNIK Izbor i predgovor

LJUBOMIR PALIGORIĆ

presveta

L ju b o m ir Paligorić M A R K SIST IČ K A K R IT IK A L A T IN SK O A M ER IC K O G K A PIT A L IZ M A Cilj ovog uvodnog e se ja je da čitaoca u p o zn a sa osnov­ nim o b eležjim a sa v re m en e d ru štv e n o -e k o n o m sk e i socio­ loške m isli u L atin sk o j A m erici. Ne, n a ra v n o , u svim n je ­ n im a sp ek tim a i sa svim id ejn im s tru ja m a , nego p re svega onim koje k ritič k i sa g le d a v a ju s tv a rn o s t sa m ark sistič k ih ili m ark siz m u b lisk ih pozicija. To je n a jb o lji n a č in d a se p riđ e č ita n ju ove k n jig e u kojoj je, p rv i p u t u nas, la tin sk o am eričk im m a rk sistim a p ru ž e n a m og u ćn o st d a sam i tu m a č e so p stv e n u stv a rn o st. M otiv za o v a k a v sad rž a j uvoda, izbor a u to ra i tek s to ­ v a su v iše stru k i. O ni n a jo p š tiji p ro is tič u iz čin je n ic e d a i p o re d p re g a la štv a ko je u nas postoji u b o rb i za n ovi m eđ u ­ n a ro d n i e k onom ski p o re d a k i n jego v o te o rijsk o z a sn iv a n je — jo š u v e k k a sn im o sa u p o z n a v an je m n a u č n e m isli ze m a lja u ra z v o ju , k o ja te o rijs k i veo m a p ro d o rn o tu m a č i n jih o v položaj u s a v re m e n o m s iste m u sv e tsk e k a p ita listič k e re p ro d u k c ije . N a n a šim u n iv e rz ite tim a se p ro b le m i z em a­ lja u ra z v o ju ne izu č a v a ju . I ono m alo te o rijs k ih ra d o v a o n jim a u g lav n o m n e p rev a z ila z e do m ete e v ro p sk e m a rk s i­ stičk e tra d ic ije o n e ra z v ije n o sti, k o ja je o p tere ć en a isk u ­ stv im a E vrope. O to m e sm o čuli d o sta k r itik a n a m eđ u ­ n a ro d n im n a u č n im sk u p o v im a » S ocijalizam u sv e tu « o d rža ­ nim u C a v ta tu . M ožem o li, n a p rim e r, o d g o v o riti koliko po z n a je m o e m p irijs k e osnove istra ž iv a n ja , obim , m isao n e p ro d o re i po lem ičk a s u č eljav a n ja , te o rijs k e d o m ete k roz koje, evo već d v e d ecen ije, iz ra s ta m a rk sistič k o m k ritik o m p ro ž e ta m isao o s e riji p ita n ja b itn ih za n e ra z v ije n e zem lje? O n a u č n o j m isli n e ra z v ije n ih m alo se zn a u našoj sred in i, d a n e k ažem o d a se ona, uz r e tk e izu zetk e, g otovo n e p o ­ z n aje. A ta m isa o d a n a s v eo m a b rzo p ro d ire u s v e t k o ji im a 5

r a z v ije n iju n a u č n u tra d ic iju od n aše, do k do n a s često do­ p ire te k p o sre d n o , i to u sla b im in te rp re ta c ija m a . P o z n a ­ v aoci o v ih p ita n ja s m a tra ju d a z n a č a jn i im p u lsi sa v re m e no m m a rk sistič k o m tu m a č e n ju v e lik ih p ita n ja n a še epohe, k o ja se r a đ a ju iz o d nosa r a z v ije n ih i n e ra z v ije n ih , ili tzv. se v e ra i ju g a , dolaze iz latin sk o a m e rič k o g m ark siz m a . T om e očito d o p rin o si to što L a tin s k a A m e rik a v o d i v e o m a o š tru b o rb u za ek o n o m sk u , p o litič k u i k u ltu r n u e m a n c ip ac iju od n e o k o lo n ijaliz m a o s la n ja ju ć i se n a so p stv e n e tra d ic ije k r i­ tič k o g m iš lje n ja u re d o v im a levo o r ije n tis a n e in te lig e n c ije , k o ju je » d o k trin a rn i m ark siz a m « zaobilazio, ili se od n je og rađ iv a o . N a d p ita n jim a e k o n o m sk e i p o litič k e p riro d e n e ra z v ije n o s ti sto je , već d e c en ijam a , n a jv e ć i u m o v i ovog s v e ta d m i sm o d u ž n i d a im po k lo n im o n a jv e ć u p a ž n ju . N e­ k ritič k o o d b a c iv a n je n jih o v ih n a u č n ih i m isa o n ih d o m eta bilo b i n e o p ro s tiv v id ro b o v a n ja d o g m atsk o m n a č in u m i­ šlje n ja . Iz re č e n im sm o, u s tv a ri, već isk a z a li i sp ecifičn e, uže m o tiv e z a što je izv rše n izb o r u p ra v o la tin sk o a m e rič k ih a u to ra . S m a tra m o d a je d a n a s, u sv e ts k im o k v irim a , n a j­ veći p ro d o r u k ritič k o tu m a č e n je p o lo ža ja n e ra z v ije n ih ze­ m a lja u k a p ita lis tič k o m s iste m u izv ršila n o v ija g e n e ra c ija la tin sk o a m e rič k ih m a rk s is ta . O d m a h tre b a reć i d a je n ji­ h o v a k r itik a k a p ita liz m a o š tra i b esk o m p ro m isn a , p o n e k a d e k s tre m is tič k a , a li d a n je n i p ro ta g o n isti sv o jo m zn a ča jn o m k re a tiv n o š ć u u ž iv a ju v e lik i u g led u d ru štv u , p o seb n o n a u n iv e rz ite tim a , g d e se tra d ic io n a ln o fo rm ira p ro g re s iv a n lik la tin sk o a m e rič k o g a n g a žo v a n o g in te le k tu a lc a . To je. s m a ­ tra m o , d o v o lja n raz lo g za o v a k v o o p re d e lje n je . P r i tom e, ne ž elim o reć i d a je u č in je n i izb o r a u to ra a tek s to v a i n a j­ b o lji izbor. K o n s u ltu ju ć i o to m e n e k e ista k n u te latin sk o a m e rič k e te o r e tič a re (T e o to n ia dos S a n to sa , P. G. K azan ovu) v id e li sm o d a je i za n jih sa m e slo žen o d a n a o g ra n i­ čenom p ro s to ru p re d s ta v e ra z lič ite s tr u je m iš lje n ja k o je su p o sto ja le , ili d a n a s p o sto je. Z a to sm o d u ž n i u n a p re d u p o ­ z o riti čita o c a d a se p re d n jim n e m o ra ju n a la z iti svi i n a j­ v a ž n iji ra d o v i iz b ro jn ih o b lasti n a u č n o g istra ž iv a n ja k o ja ra z m a tr a ju o vu p ro b le m a tik u . N a s to ja li sm o d a p red sta v im o veći b ro j a u to ra ko ji u ra z n im o b lastim a is tra ž u ju n e ra z v i­ jen o st, raz v o j i d ru štv e n o -e k o n o m s k i p re o b ra ž a j; n a m e ra o sm o, osim toga, izv ršili izb o r sam o o n ih ra d o v a k o ji kod n a s n isu p rev o đ e n i. To znači d a ovom z b o rn ik u tre b a p r i­

do d a ti i prev o d e iz n e k ih časopisa i z b o rn ik a .1 N a taj se način, sa onim što je u ovoj k n jiz i v eom a selek tiv n o p red ­ sta v lje n o našoj jav n o sti, postiže re p re z e n ta tiv n a celin a koja, n adam o se, neće izm aći p a ž n ji naše d ru štv e n e n auke. 1.

E poha neo ko lo n ija ln e dom in a cije u d ru š tv e n im naukam a

N e bi tre b a lo da z a v a ra ocena d a je do p o lovine ovoga ve k a sa m o staln a n a u č n a a k tiv n o s t u la tin sk o a m e rič k im 1 Andre Gunder Frank, »Ko je direktni protivnik?« Zbornik Marksizam, i savremeno društvo, Savremena administracija, Beo­ grad, 1979; »Latinska Amerika: Kapitalistička nerazvijenost ili so­ cijalistička revolucija«, M arksizam u svetu, br. 2—3, 1976; »Kapi­ talizam i nerazvijenost u Latinskoj Americi«, prikaz, M arksizam u svetu, br. 2—3, 1976; »Razvoj nerazvijenosti«, M arksizam u svetu, br. 9, 1974. Rodolfo Stavenhagen, »Kako izvršiti dekolonizaciju primenjenih društvenih nauka?« M arksizam u svetu, br. 6, 1976; »Sedam pogrešnih teza o Latinskoj Americi«, M arksizam u svetu, br. 9, 1974: »Agrarna struktura i nerazvijenost u Latinskoj Americi«, Treći program, br. 36, 1978, Beograd. Teotonio dos Santos, »O strukturi zavisnosti«, Treći program, br. 36, 1978, Beograd; »O multinacionalnim udruženjima — Novac. Multinacionalne kompanije, Međunarodna razmena«, prikaz, M ark­ sizam u svetu, br. 9, 1974; »Socijalizam i fašizam u Latinskoj Am e­ rici danas«, Socijalizam u svetu, br. 1. 1977; »Pomeranje socijalisti­ čke revolucije ka zemljama .trećeg sveta’«, Socijalizam u svetu, br. 2, 1977. Fernando Enrike Kardoso, »Teorija zavisnosti ili konkretne analize situacija zavisnosti«, M arksizam u svetu, br. 2—3, 1976; »Za­ visnost i razvoj u Latinskoj Americi«, Treći program, br. 36, 1978, Beograd; «Iznad zapadnog modela«, M arksizam u svetu, br. 2, 1978. Selso Furtado, »Novi svetski ekonomski poredak«, M arksizam u svetu, br. 2, 1978; »Eksterna zavisnost i ekonomska teorija«, Treći program, br. 36, 1978, Beograd. Ernesto Laklo, »Feudalizam i kapitalizam u Latinskoj Ame­ rici«, M arksizam u svetu, br. 2, 1979. Luis Vitale, »Latinska Amerika: građanska ili socijalistička revolucija?«, M arksizam u svetu, br. 9, 1975. Armando Kordoba, »Strukturalna heterogenost i privredni rast«, prikaz, M arksizam u svetu, br. 2—3, 1976. Pablo Gonsales Kazanova, »O terminu fašizam«, diskusija, Socijalizam u svetu, br. 2, 1977; »Razvoj socijalističke misli u La­ tinskoj Americi«, Socijalizam u svetu, br. 4, 1977; »Politički sistem: borba za socijalizam u Latinskoj Americi«, Socijalizam u svetu, br. 5, 1978.

7

d ru š tv e n im n a u k a m a b ila v e o m a o g ran ič e n a.2 To m iš lje n je se n e odnosi n a obim n a u č n e p ro d u k cije, n a te m e k o je su b ile u c e n tr u p a ž n je nego, p r e svega, n a p r is tu p d r u š tv e ­ nim p o ja v a m a i p o s tu p k e u n a u č n im istra ž iv a n jim a . J e r, p r o d u k c ija u o b lasti ek o n o m ije, isto rio g ra fije , sociologije i p o litič k ih n a u k a p r e d s ta v lja im p re siv a n i, n a p rv i p o ­ gled, od p o je d in c a n e s a v la d iv obim , k o ji se u v e ć av a i tim e što je sv a k o delo, o b ja v lje n o u jed n o j zem lji, u g lav n o m p ris tu p a č n o i u sv im o sta lim od d v a d e se ta k la tin sk o a m e rič ­ k ih d rž a v a . D ru g im reč im a , je d in s tv o te rito rije , isto rije , jezik a, relig ije , so c ija ln o g p o lo ža ja n a ro d a , n jeg o v e s u d ­ b ine, itd. (im a ju ć i u v id u i nedzbežne ra z lik e i specifičnosti) u s v a k o m s lu č a ju p re d s ta v lja v re d n o s t k o ju n e m a n ije d a n d ru g i re g io n k o n tin e n ta ln ih ra z m e ra . U p ra v o zbog izre č e ­ nog m iš lje n ja o o g ra n ič e n o sti n a u č n e p ro d u k c ije m o ra m o d a s k re n e m o p a ž n ju n a k o lo sa ln i z a o k re t k o ji n a s ta je , ne sam o u L a tin s k o j A m e ric i neg o i u d ru g im z e m lja m a u ra z v o ju , sa p riv o đ e n je m k r a ju v e lik e a n tik o lo n ija ln e re ­ v o lu cije n a ro d a k o ja o tv a ra ep o h u b o rb e p ro tiv n o vog e k o ­ n om skog, po litič k o g i k u ltu r n o g k o lo n ija lizm a i n e o k o lo n ijalizm a. T im e se p rv i p u t u isto riji civ iliz a c ije o s tv a ru ju u slovi d a ove z e m lje izn e su so p stv e n o v iđ e n je svog p o ­ lo ža ja u m e đ u n a ro d n im odnosim a, d a u tra ž e n je d a ljih p u te v a ra z v o ja u n e s u s o p s tv e n e k u ltu r n e i d ru g e v re d n o sti, s o p s tv e n a m e rila o sv e tu , o c ilje v im a i s m islu lju d sk o g i d ru š tv e n o g života. T a j p ro d o r im a isto rijsk o z n a č e n je i p re d s ta v lja , izm e đ u ostalog, i p r id r u ž iv a n je n a u k e o vih ze­ m a lja sv e ts k o j n a u c i, za k o ju se o b ičn o k a ž e d a »n e trp i g ra n ic e « i d a je » sa m a seb i su d ija « . K a d a se sa to g a a sp e k ta s a g le d a ju položaj i s a d rž in a c e lo k u p n e in te le k tu a ln e p ro ­ d u k c ije u L a tin s k o j A m e ric i, o n d a se m o ra d a ti za p ra v o R. M. M a rin iju 2, k o ji istič e d a je a u te n tič n u isto rijsk u d i­ n a m ik u L a tin s k e A m e rik e b itn o om eo n je n p oložaj, tj. či­ n je n ic a d a se n je n a e v o lu c ija o d v ija u o k v irim a sv e tsk e k a p ita lis tič k e p riv re d e . A to p re sv e g a z n ači d a je još od e p o h e k o lo n ija ln o g o s v a ja n ja e k sp a n z iv n i k a p ita liz a m im ao z a d a ta k d a ra z o ri sve ono što b i m oglo d a se s u p ro ts ta v i 2 Vidi: Zbornik Ciencias Sociales: Ideologta y Realidad Na­ cional, Ed. Tiempo Contemporaneo, Buenos Aires, 1970. 3 Ruy Mauro Marini, »La Sociologia politica«, Zbornik Sociologia del Desarrollo Latinoam ericano, UNAM, Mexico, 1970, str. 159.

8

in te resim a » sta ro g sveta«. Z ato su se šp a n sk i i p o rtu g a lsk i osvajači p o tru d ili da u n ište p r e th o d n u k u ltu ru , sra v n e sa zem ljom gradove, fizički lik v id ira ju in d ig en o s ta n o v n ištv o i sve ono što bi m oglo b iti n e k a osnova izv o rn e n acio n aln e svesti — da bi se bez p re p re k a n a tom tlu izg rad ile v red nosti, sistem i i k u ltu r a o svajača! A to se m o ra im a ti u v idu k a d a se želi p re d s ta v iti i latin sk o a m e rič k a n a u k a do po­ č etk a X IX veka. To je, naim e, v rem e k a d a su ove zem lje počele stic a ti sv o ju p o litič k o -p ra v n u nezav isn o st, k o ju je, da odm ah kažem o, p e n e tra c ija stra n o g k a p ita la tak o po d ­ red ila svojim in te resim a da su u brzo sve fo rm a ln o p ra v n e i po litičk e u sta n o v e s u v e re n ite ta p o stale p a ra v a n iza kojeg se k rila o goljena ekonom ska i so cijaln a d om inacija, p rvo e ngleskog a o d m ah za tim i sev em o a m e rič k o g k ap ita la . F o r­ m a ln o p ra v n a n e zavisnost, ko ja je i d a lje p o sto jala, n ije m ogla b iti osnova za s p a ša v a n je o sta ta k a a u te n tič n e k u l­ tu rn e tra d ic ije , oslobođene šp a n sk e i p o rtu g a lsk e dom i­ n a c ije n a d stv a ra la č k im duhom . J e d in o je m ožda M eksiko, svojom rev o lu c ijo m 1910. godine, o stv a rio izvesne u slove da tra g o v i u n ište n e c iv ilizacije n a n jeg o v o m tlu n a đ u k a k a v ta k a v o d raz u izvesnim oblicim a ek o n o m sk e org an izacije (ejido), z a tim u k n již e v n o sti, slik a rs tv u i u m etn o sti. N e­ ćem o reć i da b o rb a p ro tiv p riv re d n e , so cijaln e, p o litičk e i k u ltu rn e n eokolonizacije n ije vo đ en a. N a p ro tiv , ona je s ta r a skoro d v a v e k a i još u v e k n ije z a v rše n a . M eđ u tim , p e č a t c e lo k u p n o m n a u č n o m s tv a ra la š tv u p rev a sh o d n o je d a la n o v a k a p ita lis tič k a m e tro p o la . L išen a f u n d a m e n ta ln ih e le m e n a ta iz g ra d n je n a c io n a ln ih d ru š ta v a (so p stv en a a k u ­ m u lacija, trž ište , v iša k v red n o sti, v lasti itd.), L a tin sk a A m e­ rik a n ije m ogla, i u to m e je tra g ik a i sv ih d ru g ih n e ra z v i­ je n ih zem a lja , d a stv o ri s o p stv e n u k ritič k u m isao o d r u ­ š tv u i a u te n tič n u sv e st o sam oj sebi, k ao s tv a rn o j k o n ti­ n e n ta ln o j z a je d n ici o kojoj su sa n ja li n je n i oslobodioci Bo­ liv a r, O ’H ig in s i d ru g i. Z a to je iz re k a » J a d n a L a tin sk a A m e rik a ! T ako d a le k o od boga, a ta k o b lizu S je d in je n im A m e rič k im D rž a v a m a « sa žim ala u seb i u z ro k n e o s tv a re n ih snova, j e r je, n a s u p ro t » S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava«, s ta ja la ra z je d in je n a i z avisna. K ao što je b ila p rim o ra n a d a k o n z u m ira e v ro p sk u i se v ern o a m e rič k u ro b u o g rom ne s v e tsk e k a p ita lis tič k e m a š in e rije , ta k o je b ila p rim o ra n a da uvozi i k o n z u m ira i sve ostalo: tu đ e id eje, sh v a ta n ja , stil života, m e rila v red n o sti.

G onsales K a z a n o v a 4 u k a z u je d a sociologijom , n a p ri­ m er, d o m in ira e m p iriz a m , d a se n e g ira i o d b a c u je sv a k i p o k u š a j s in te z e i u o p š ta v a n ja n a n a c io n a ln o m n iv o u i d a n a ro č ito n e d o s ta je te o rijs k a a p s tra k c ija socioloških p o jav a. T e k sto v i p a te od r e to r ik e i s ta tis tič k o g d o k a z iv a n ja, n e g ira se politič k o ra z m iš lja n je a sociologija p r e tv a ra u » p o litičk i in s tr u m e n a t fo rm ir a n ih in te re sa « . P o sto je ć a e m p irijs k a te n d e n c ija te h n ič k i je v e o m a a g re s iv n a u b o rb i p ro tiv sve n e m o ć n ije lib e ra ln e sociologije. J e d n o m reči, p o sto jeći p o ­ re d a k s tv a r i n ije i n e srne b iti do v ed en u p ita n je . T em e o k u ltu r n o j a u to n o m iji, im p e rija liz m u i re v o lu c iji su — ta b u -te m e . S v e o stalo je izobličeno fu n k cio n a liz m o m i b ih e v io rizm o m , liše n o s a d rž a ja o po sto jećo j p o litičk o j d o m i­ n a c iji i e k o n o m sk o j e k s p lo a ta c iji. C iv iliza c ija i v a rv a rs tv o u to j so ciologiji s u te m e » m o d ern o g i tra d icio n a ln o g « , tem e o k le ru , o dogm i, o k a u d iljiz m u i m ilita riz m u su tem e » p si­ h ologije«, » religioznosti«, i » a u to rita tiv n ih ličnosti«. P ro ­ te s t, p o b u n a m a s a je »a n o m ija« . K a d se is tr a ž u je d storija sociologije to g a v re m e n a rad i o p šte g u v id a u d r u š tv e n e n a u k e 5 v id i se d a je ta o p te re ­ ć e n o st ra z v ije n ijim d ru štv o m E v ro p e, d ru štv o m k oje d o m in ira , u č in ila s te riln im n a p o re za o rig in a ln im s tv a ­ ra la š tv o m . P e rio d do n e z a v isn o sti o b eležen je n a v o d ­ n im so c ija ln im ra c io n a lizm o m k o ji se tešk o m ože r a z u m e ti a k o se iza ta k v o g n a s lo v a n e sa g le d a s h o la stik a p ro p o v e d a n e filo z o fije m o ra la i » o d ra ž a v a n je e v ro p sk e k u l­ tu re « n a id eo lo g iju k re o ls k e a ris to k r a ti je. U k a s n ije m p e ­ r io d u , p r e d r a t za n e z a v is n o s t (ko ji je n a p o č e tk u X IX v e k a p re d v o d ila ta ista k re o ls k a a ris to k r a ti ja) tra d ic io n a l­ n oj sh o la s tic i s u p ro ts ta v lja se p r o s v e ć e n i racio n a liza m . So­ ciologija, k a ž u isto rič a ri, te k ta d a u laz i u fa z u »so cijaln o g rea liz m a « . P r v e d e c e n ije n e z a v is n o s ti (p o lo v in a X IX v.) k a ra k te riš u a n a r h ija i k a u d iljiz a m , g ra đ a n s k e b o rb e; k re ­ olsk a e lita k o ja je n a v la s ti p r ih v a ta n o v e s tr u je : S en S i­ m o n a, e k le k tic iz am . U A rg e n tin i, ze m lji k o ja d a n a s im a * Pablo Gonzžles Casanova, Los Clasicos Latinoamericanos y la Sociologla del Desarrollo, citirani zbornik, str. 24. 6 Alfredo Povina, Historici de la Sociologla Cintemporanea, Fondo de Cultura Economica, Mexico, 1941; Gino Germani, La So­ ciologla en la Am&rica Latina, Endeba, Buenos Aires, 1964; noviji period razvoja sociologije raspravljan je na XI Congreso Latinoamericano de Sociologia, Costa Rica, 1974.

10

n a jra z v ije n ija sociološka istraž iv a n ja , ra đ a se č u v en a »gene ra c ija 37-« (Ečeveria, A lberdi, S a rm ije n to )6 k o ja tra ž i »na­ cionalnu sociologiju«, istraž iv a n je s tv a rn o sti latin sk o ­ a m e rič k ih država, ra d i čega će b iti u isto riji označeni kao začetnici a u te n tič n e k u ltu rn e tra d icije. Sledećoj, epohi p o zitiv istič ke sociologije (i d a lje d ru štv u d a je p ečat k reolska, ali sa d a već p o b u ržo a z ira n a a ris to k ra tija ) p rip isu je se n a p o r za s tv a ra n je »nacionalne organizacije«. Š panski D iccionario de C iencias Sociales kaže d a je ona im ala »istu ulogu kao klasičn a e k o nom ija za e ng lesk u b u ržo a z iju X V III veka«. P o stala je, naim e, svojim geslom o red u i n a p re tk u ofic ije ln a d o k trin a . To je p rv a g ra đ a n sk a d o k trin a n a ovom p ro sto ru k o ju će o sp o ra v a ti rad n ič k i p o k ret, m ark sizam H u a n a B. H u sta i In h en ie ro sa .7 K ra je m pro šlo g a v e k a fo rm ira se ka te d a rsk a sociolo­ gija. N ailazim o n a im p re siv n e p o d a tk e : fo rm ira ju se k a ­ te d re za sociološka istra ž iv a n ja i to izv an tra d ic io n a ln ih d isc ip lin a k a k v e su b ile p ra v o i filo zo fija! U B ogoti d a v n e 1882, u B uenos A jre su 1896, u A su n sio n u (P arag v aj) 1900, u E k v a d o ru 1906, u B ra z ilu te k 2 0 -tih g o d in a ovog veka! Bilo d a je po z itiv istič k a ili antipozitivdstička, ta sociologija n ije o d raž a v a la dom aće p rilik e i k lasn e borbe. B ila je, kažu, »sociologija u e v ro p sk o m fra k u « . N ju će 50 -tih g odina ovoga v e k a s m e n iti n aučna sociologija, m ad e in SAD. Reč je o epig o n stv u , m a n iru d a se sled e v elik i i m oćni, i n a ­ ra v n o k lasn i m e đ u n a ro d n i c e n tri (SAD), d a se z a m e n ju je a m a te riz a m p rofesionalizm om , stro g o ra z d v a ja n a u k a od ideologije, v rši in stitu c io n a liz a c ija n a n iv o u u n iv erz ite ta , p riz n a je sam o e m p irija , svesno zaobilaze » sp o ljn i uzroci« n e ra z v ije n o s ti i in sis tira n a p o tre b i » m o d ern izacije« d ru š ­ tv a kao izlazu iz sv ih p ostojećih, n a sle đ e n ih , a n a h ro n ič n ih p ro b le m a zaostalosti. Z a n a jp o z n a tije p re d s ta v n ik e ove škole e m p iriz m a važe D ino Đ e rm a n i, k oji je ra z lik u izm eđ u ra z v ije n ih i n e ra z v ije n ih d r u š ta v a p ro tu m a č io fak to ro m m o d ern iza c ije p rv ih i tra d ic io n a liz m o m d ru g ih 8, z a tim Z ak L am b er, č ija je p o d e la n a »hom ogene, e v o lu tiv n e« i » a rh a ič n e« s tru k • i 7 Vidi detaljnije o pomenutim u Lj. Paligorić, Političke doktrine levice u Latinskoj Americi, IMRP, 1972, Beograd, str. 174, 175, 183, 227. 8 Gino Germani, Politico y Sociedad en una ep oca de transicićn, Paidos, Buenos Aires.

U

tu r e im a la z n a č a ja n u tic a j n a la tin sk o a m e rič k u sociolo­ g iju 9, i n a jz a d R o d ž e r V ik m an s k o ji v rši s e le k c iju p olazeći od k v a n tita tiv n ih p o k a z a te lja e tn ič k e s tr u k tu r e .10 Đ e rm a n i je, s m a tra se, d o m in ira o sociologijo m k r a je m 5 0 -tih i p o ­ če tk o m 6 0 -tih g odina, sv e dok R a jt M ils n ije u sa m im S je ­ d in je n im A m e rič k im D rž a v a m a o sp o rio n je n e m eto d o lo šk e v re d n o s ti.11 K r itik a s c ije n tiz m a , k o ja je ta d a ra z v ije n a , n a ro č ito k r itik a n je n e s tr u k tu ra lis tič k e i fu n k c io n a listič k e m eto d o lo g ije, n e sam o d a je ra z o rila sh e m e o e v o lu tiv n o m ra z v o ju d r u š tv a neg o je u ve lik o j m e ri o b e z v re d ila c e n tre a k a d e m s k e m u d ro s ti i a k a d e m iz a m u celini. P o lo v in o m 6 0 -tih g o d in a n je n je p re s tiž sa sv im opao i čak bio o zb iljn o d is k re d ito v a n o tk rić e m v e lik o g s k a n d a la : n je n a n a u č n a is­ tra ž iv a n ja in d ir e k tn o je p o d s tic a la i f in a n s ira la C IA ra d i s tic a n ja d o m in a c ije n a d la tin sk o a m e rič k o m p o litičk o m s tru k tu ro m . R eč j e o p o z n a tim p ro je k tim a »C am elot«, » S im p a tic o « i »C olonial« k o ji su istra ž iv a li o p re d e lje n ja sv ih lju d i n a v a ž n ijim f u n k c ija m a u d ru štv u , n jih o v n ačin života, in tim n e sk lo n o sti, o če m u se sv o je v re m e n o m n o ­ go p isa lo .12 U tim g o d in a m a se u la tin sk o a m e rič k im d ru štv e n im n a u k a m a o d v ija z a o k re t, k o ji se d a n a s v e o m a raz lič ito p a i k o n tro v e rz n o tu m a č i. V e lik i k ritič k i n a p re d a k u o d n o su n a c e lo k u p n u d o ta d a š n ju so c iološku te m a tik u u o č a v a ju i g ra ­ đ a n s k i i lev o o r ije n tis a n i a u to ri. Z a je d n e je to o b rač u n s a te o rijs k im m o d elo m n a k o m e s u se f o rm ir a li:13 n e g a cija lin e a rn o g o d n o sa iz m e đ u u rb a n iz a c ije i in d u strija liz a c ije , o s p o ra v a n je o š tro g d u a li te ta izm e đ u tra d ic io n a ln o g i m o ­ d e rn o g , n e g a c ija p o s to ja n ja in d u s tr ijs k e b u rž o a z ije v e z an e 9 Jacques Lambert, »Tipologia de America Latina«, U niversidad y Desarrollo, feb. de 1968, ed. CPU, Santiago, Chile. 10 Roger Vicemans, »Tipologia Socioeconomica de los paises Latinoamericanos«, R evista Interam ericana de Ciencias Sociales, t. II, 1963. 11 »Diez anos de discusiones metodologicas en America La­ tina«, Social Science, II, Washington, 1951. 12 Dokumentovanu analizu dominacije posredstvom naučnih istraživanja objavio je North American Congress on Latin America (NACLA) pod nazivom Ciencia y Neocolonialismo, Ed. Periferia, Argentina, 1971. 13 F. H. Cardoso, F. Weffort, A m ćrica Latina: Ensayos de in terpretation sociologico politico, Ed. Universitaria, Santiago de Chile, 1970, str. 26.

12

za n a c ionalni razvoj, u o č a v an je da se sa uvozom d ru štv e n ih n a u k a uvozi i k o ješta d ru g o ;14 za d ru g e » rad ik a la n p rek id sa ,predsociološkom ’ m išlju, k u ltu rn o m tra d icijo m reg io n a koja je n a s to ja la da bu d e n a u č n a sociologija«. »U tom sm islu n e k ritič k a p rim e n a m odela .m o d e rn iz a c ije ’ p re d ­ s ta v lja la je je d a n vid a lijen a c ije : n e g a ciju so p stv en e istorije u im e p r ih v a ta n ja ,n a u k e u g n je ta č a ’«.15 Bio je to, u stv a ri, v e liki sociološki su d a r izm eđ u » p ro letersk e« i »buržoaske«, » n a c ionalne« i »im p e rija lističk e « sociologije. Ova, tzv. k r itič k a sociologija sadrži, u celini p o sm atran o , o sp o ra v a n je »scijentizm a« i » kritičk o o k re ta n je sopstvenoj stv a rn o sti« . O na je odbacila s tru k tu ra liz a m i fu n k cio n a lizam , vezala se za p o tre b u du b o k ih d ru štv e n ih p ro m e n a sa sledećim p o s tu la tim a : d a sociološka an a liz a m o ra b iti in ­ te g ra ln a i od b aciti f ra g m e n tira n je p o jav a u d ru štv u i u n a u č n o m is tra ž iv a n ju (ra z d v a ja n je m sociologije od ekono­ m ije, po litič k e n a u k e i isto rije ); da je n je n m eto d isto rijs k o -s tru k tu ra ln i, tj. d ija le k tič k i (zb iv an ja u u k u p n o sti i u sta ln o m m e n ja n ju ); p r ih v a ta n je isto rič n o sti o b jek ta sazn a­ n ja i isto rič n o sti s u b je k ta , k oji p o s m a tra i k o ji je p roizvod k o n k re tn ih so c ija ln ih uslova, zbog čega u k a z u je n a m eđ u ­ n a ro d n u p riro d u n e k ih p o ja v a k ao osnove za tu m a č e n je la tin sk o a m e rič k e s tv a rn o sti, u o k v iru k o je se ra z v ija i k a ­ te g o rija »zavisnosti«. K r itič k a sociologija sa v e lik im in te re s o v a n je m ponovo o tk riv a m ark siz a m kao te o riju to ta li­ teta , što je k a ra k te ris tič n o za sv a n o v ija s tr u ja n ja . M alo ko se d a n a s u s u đ u je da, sa n a u č n ih pozicija, n e g ira m ark si­ z am kao vodeću d r u štv e n u n a u k u i k ao m eto d tu m a č e ­ n ja. M a rk siza m se u L atin sk o j A m erici p re tv o rio u n a j­ p ro d o rn iju s n a g u soc ija ln o g um a. P o stalo je tešk o raz lik o ­ v a ti m a rk s is te od n e m a rk s is ta . To n e o sp o ra v a d a lju r e ­ p ro d u k c iju r a z n ih »škola«, r a z n ih » rev iz ija « s a zn a n ja , pod ele n a »sociologije c e n tra ln ih « i »sociologije p e rife rn ih « z e m a lja itd. D ru g a č ije i n e m ože b iti. A li u n o v u ep o h u d ru štv e n o -e k o n o m s k e i so c ija ln e e m a n c ip ac ije očito se sve v iše ulaz i sa m ark siz m o m . 14 Jorge Graciarena, Algunas sugerencias para la de los program as de postgraduado en ciencias sociales Latina, CLASCO, Mexico, 1972. 16 I. Sotelo, Notas para la reconsideracion de la pensam iento latinoamericano, Costa Rica, 1974 (beleške ma Diccionario de Ciencias Sociales, Madrid).

orientacion en America historia del 10— 12, pre­

13

2.

V e lik i so c ija ln i za o k re t i n o v a k r itik a u d r u š tv e n im n a u k a m a

S ta je izazv alo ta j v e lik i z a o k re t u d ru š tv e n im n a u k a ­ m a? J e r on n ije m ogao b iti o s tv a re n bez d u b o k ih p ro m e n a u sa m o m d ru štv u , n jeg o v o m ekon o m sk o m i k lasn o -p o litič k o m tk iv u . Im a m o u v id u p r e sv e g a d a lji p ro ces so c ija ln e p o lariza c ije , k o ju u b rz a n o r e p r o d u k u je in te n z iv n ije u k lju ­ č iv a n je o v ih z e m a lja u to k o v e sv e tsk e k a p ita lis tič k e r e ­ p ro d u k c ije k a o s tr a te g ijs k i v e o m a v a ž n o g p o d ru čja , b o g a­ to g p rir o d n im b o g a ts tv im a i je ftin o m r a d n o m sn ag o m . K ad ka ž em o d a je reč o u b rz a n im p ro m e n a m a im am o u v id u d a se la tin sk o a m e rič k o se lja štv o , ta n a jv e ć a s ir o tin ja s v e ­ ta, ili p a u p e riz u je , ili d o ž iv lja v a b rzi p re la z a k u k la su r a d n ik a , n a ro č ito k a d a je re č o n a jr a z v ije n ijim z em ljam a, k a o što su A rg e n tin a , M eksiko, U ru g v a j, C i l e . . . O vom e tre b a d o d a ti d a je d u g o g o d išn ja p r e tn ja s o c ija ln im r e v o lu ­ c ija m a , k o je s u u v e k sa m o p o č in ja le , a li se n ik a d a n isu u s p e šn o z a v rš a v a le , n a jz a d u ro d ila p lo d o m : zato je k u b a n ­ sk a r e v o lu c ija d e lo v a la u L a tin s k o j A m e ric i n e k a o re v o ­ lu c ija n a je d n o m m alo m o strv u , n e g o k a o e k sp lo z ija k o n ­ tin e n ta ; n e sam o k ao p r v a s o c ija lističk a d rž a v a k o ja p rila zi r e š a v a n ju s o c ija ln ih p ro b le m a — n e g o k ao p rk o s m alog n a ro d a u s u s e d s tv u n a jv e ć e k a p ita lis tič k e sile s v e ta ; dok az d a ' se re v o lu c ija m o že s p ro v e s ti o ru ž a n im p u te m u p rk o s m o ć n ije sile p r o tiv n ik a ; sv e d o č a n s tv o d a d u b o k d ru š tv e n i p re o b ra ž a j n e m o ra sp ro v o d iti k o m u n is tič k a p a r tija itd., i td .; o n a je re v o lu c ija sa k o jo m se id e n tifik u je la tin sk o a m e r ič k a s ir o tin ja — a o n a je n a jv e ć a d r u š tv e n a g ru p a c ija ovog k o n tin e n ta sa 300 m ilio n a sta n o v n ik a ; zbog sv e ­ g a to g a o n a je u z d rm a la la ž n u so c ija ln o -p o litič k u s ig u rn o s t p o sto je ć e g s is te m a ; o n a je ra z b ila s ta r e i d u b o k o u v re ž e n e p r e d s ta v e u g la v a m a lju d i, p r im o ra la sv e s tr u k tu r e i s n a g e p o sto je ć eg p o r e tk a d a ž u rn o iz n a la ze re š e n ja k o ja b i od­ v r a tila n a ro d e od m a g n e ts k e p r iv la č n o s ti n o v ih s o c ija listič ­ k ih p r e o b r a ž a ja n a sa m o m latin sk o a m e rič k o m tlu. A to tlo je k r a jn je u z b u rk a n o ! T re b a sam o p o g led a ti n a slo v e o z b iljn ih s tu d ija : S o c ija liz a m ili fa šiza m , R e v o ­ lu cija ili r e fo r m a , N e r a z v ije n o st ili d r u š tv e n i p reo b ra ža j, R e fo r m iz a m i k o n tr a r e v o lu c ija itd . A lte rn a tiv e se p o la riz u ju k a o n ik a d a r a n ije — š to je sa m o po seb i u k a z iv a lo 14

da L atin sk a A m erika prolazi kroz p erio d z a o štrav a n ja k las­ ne borbe. U m esto n e zavisnijeg raz v o ja — n je n a se p o d ređ e­ na p riv re d a sve više u k lap a u e k sp an ziv n i žrv an j k a p ita li­ s tički n a jra z v ije n ijih zem a lja ; u m esto u k lju č iv a n ja m asa u p o litički život k ao fa k to ra koji utič e n a d ru štv e n a zb iv a n ja — sve je u o č ljiv iji proces ekonom ske, so c ija ln o -k la sn e d i­ fere n c ija c ije, sve n e p ra v e d n ije rasp o d ele n a c io n aln o g do­ h o tk a i sve veća m a rg in aliza c ija n jen o g s tv a rn o g p o litič­ kog zn ačen ja. R a z v ije n i ka p ita liz a m , k o ji d o m in ira, n a sto ji da po sv a k u cen u p ru ž i n e k e a lte rn a tiv e k o je bi o d v ratile tu m asu od k u b a n sk o g p rim e ra . T a s tra te g ija , n a z v an a »sa­ vez za n a p re d a k « , n u d i latin sk o a m e rič k o j b u ržo aziji 20 m i­ lija rd i d o la ra za 20 godina, s k o jim a bi ona izv ršila refo rm e i obezbedila d a lji p r o s p e rite t in o stran o m k a p ita lu . U p o redo s tim , d o ž iv ljav a v e lik u p o p u la rn o s t u g rađ a n sk o j n au ci istra ž iv a n je m o g ućnosti d a lje g eko n o m sk o g razv o ja. P la ­ no v i in d u strija liz a c ije i u rb a n iz a c ije v rto g la v o se u m n o ža ­ v a ju . E k onom ska k o m isija za L a tin s k u A m e rik u O U N (CEPA L) s m a tra se id ejn im p rete č o m k ritič k ih analiza, koje, m eđ u tim , n ik a d a n isu ozbiljno ugro zile p o sto jeći p o red a k s tv a ri. K o ra k d a lje od te k o n tro lis a n e k ritik e u č in io je sveštenik-sociolog K am ilo T ores (Čam ilo T orres), ali p re svog o d laska u gerilu , kao i R a jt M ils (C. W rig h t M ills, »E scucha Ja n k ee « ) i d rugi. P. G. K azanova, k o ji je i sam p ro ta g o ­ n ista no v e k ritič k e s tr u je p re m a g rađ a n sk o j sociologiji, s m a tra d a p o litič k a sociologija ra z v o ja izb ija u p rv i p lan n a u č n o g is tra ž iv a n ja i d a se id e n tifik u je sa id eologijom n a ­ cion a liz m a i jed n o m v rsto m in d u strija liz m a k ao ideologije. To je k o n c e p t p o z n a t k ao »desaroljizam « , k o ji je tre b a lo d a donese z a m e n u za s p o ljn u ek o n o m sk u za v isn o st i u k lju ­ či m ase u p o litič k i žiivot. B ila je to, kažu, » teo rija k a p ita ­ lističkog r a z v itk a k o ja s tu d ira razvo j bez is tra ž iv a n ja k a p i­ talizm a«. Z nači, je d n a p o se b n a ideo lo šk a p o zicija k o ja je tre b a lo da sociologiju i po litič k e n a u k e oslobodi k o m p lek sa k riv ic e za ro b o v a n je m etro p o li. G ra đ a n sk i te o re tič a ri s m a tra ju d a je to v e lik i k o rak u nauci. K a d a se, m eđ u tim , d e m is tifik u je zn a če n je tak v o g s h v a ta n ja p ro b le m a e k o nom skog raz v o ja , u o č a v a se n je n o ogoljeno b u ržo a sk o k lasn o z n ačenje. U talo g u , d u b o k o u s h v a ta n ju n je n ih p ro ta g o n ista , ležala je m isao d a je s a v re m en o st n e ra z v ije n ih slič n a p ro šlo sti ra z v ije n ih k a p ita lis tič ­ k ih z e m alja. N ije to b ila z a b lu d a — n ego ideološko s ta n o v i­ 15

šte, k o je n ije sm elo o tk riv a ti d a r a z v ije n e z e m lje n ik a d a n isu b ile n e ra z v ije n e u s m islu u k o jem su to sa v re m e n e z e m lje u ra z v o ju , n iti d a je p o re k lo o v ih p o ja v a to lik o r a ­ zličito d a im a te o re tič a ra ko ji tv rd e d a se on e n ik a d neće n a isti n a č in r a z v ija ti i r a z v iti.16 Iz v e o m a jed n o s ta v n o g raz lo g a : d a n a šn je n e ra z v ije n e z e m lje n eće im a ti ko lo n ije, n iti m o g u ćn o sti d a p r is v a ja ju tu đ u a k u m u la c iju p lja č k o m i e k s p lo a ta c ijo m tu đ e , je f tin e ra d n e sn a g e i d a je u v id u p r o fita uvoze, d a ju ć i in fu z iju svo jo j eko n o m ici. P o m n o t ra g a n je za o tk la n ja n je m u z ro k a n e ra z v ije n o s ti n ije , lo­ gično, m oglo d a u g ra đ a n s k o j n a u c i o d v o ji fa k tič k e u z ro k e od s tr a te g ije ek o n o m sk o g ra z v itk a m etro p o le , n je n ih k lasa i in te re s a . Z a to je č ita v ta j k o n c e p t b a ra ta o k a te g o rija m a ra z v ije n o g in d u s trijs k o g d r u š tv a o ek o n o m sk o m r a s tu , p er c a p ita d o h o tk u , n jeg o v o j ras p o d e li izm e đ u p riv ile g o v a n ih s e k to ra d r u š tv a — i n ije im a o u seb i on e b itn e in s tr u m e n ­ ta r ije k o ji m o g u ra s tu m a č iti n e ra z v ije n o s t k ao p o sled icu p o lo ža ja k o ji ove z e m lje s v e ts k e ek o n o m sk e p e rife rije im a ju u sa m o m s is te m u k a p ita lis tič k e e k sp lo a tac ije . »D esaroljizam ►.. . v e ć in a z e m ljo ra d n ič k ih n a ro d a p rin u đ e n a d a svoj p ro ­ izvod p ro d a je isp o d n je g o v e v re d n o s ti, d o k se u zem lja m a ra z v ije n e k a p ita lis tič k e p ro iz v o d n je p o ljo p riv re d n i p ro iz ­ vod p e n je n a s v o ju v rednost**«.16 P o s le d n jih g o d in a f ra n c u s k i e k o n o m ista A. E m a n u el, bez o b z ira n a to što se slu ž i n e k im s p o rn im p re tp o s ta v ­ k a m a , k a o š to je iz je d n a č a v a n je p r o fitn e sto p e, p o stig ao je z n a č a ja n n a p re d a k u iz u č a v a n ju n e ra v n o p r a v n e ra z m e ­ ne, p rim e n o m in s tr u m e n ta r ija m a rk s is tič k e a n a liz e .17 Po njeg o v o m m iš lje n ju , n e ra v n o p ra v n a ra z m e n a z a sn iv a se n a č in je n ic i d a je v r e d n o s t r a d n e s n a g e n a p e rif e r iji u p a d ­ ljiv o n iža . U r a z m e n i s im p e rija listič k im m etro p o la m a, n e ra z v ije n e z e m lje p r o d a ju p ro iz v o d e k o ji sa d rž e v eću ko­ lič in u u k u p n o g r a d a n e g o p ro iz v o d i k o je k u p u ju . K a o što kaže M a rin i, k u p o v in a je f tin ih siro v in a n a p e rife riji o m o g u ća v a m e tro p o la m a d a sn iz e v re d n o s t ra d n e sn a g e i p o sto ja n o g k a p ita la (sirovina). Iak o p o k a z a te lji u slo v a raz * U originalu autor navodi ovo delo pod naslovom Historia Critica de la teoria de la plusvalia, La Habana. Ed. Venceremćs. 1965. str. 12. ** U španskom tekstu ovaj se Marksov citat završava ►►...po­ ljoprivredni proizvodi se prodaju po svojoj vrednosti« (prim, pri­ ređivača). 1# Karl Marx, »Teorije o višku vrednosti«. Drugi deo (Glava VIII—XVIII), Karl Marx — Friedrich Engels, Dela, Tom 25, Institut za izučavanje radničkog pokreta — Prosveta, Beograd, 1972, str. 380. 17 A. Emmanuel. El intercam bio desigual, Ed. Siglo XXI, Me­ xico, 1972.

140

m ene m ere jed in o oscilacije cena, oni služe i kao ilu s tra ­ cija z n a ča ja tra n s fe r a v išk a v red n o sti p u te m sp o ljn e trg o ­ vine. P re m a C E P A L -u (E konom sk a k o m isija za L a tin sk u A m eriku), uslovi ra z m e n e su se pogoršali, sa 100 u p e­ rio d u od 1955. do 1959. godine, na 85,1 u v rem e n u od 1965. do 1969. S d ru g e s tra n e , S a m ir A m in je izraču n ao da tra n s fe r v re d n o s ti,18 usled n e ra v n o p ra v n e razm en e, iznosi 22 m ilija rd e do lara, što p re d s ta v lja 15%> u n u tra š n je g b ru to proizvoda zem a lja tre ć e g sv e ta i l,5°/o p ro izv o d a zem alja m etro p o la .19 K ao što sm o već rekli, g lav n i o b lik tra n s fe r a v iška v red n o s ti u m on o p o lističk o j e ta p i k a p ita liz m a p re d s ta v lja čisti odliv k a p ita la n a im e n e p o s re d n ih i p o sre d n ih s tr a ­ n ih u la g a n ja . S tra n a u la g a n ja su osn o v n i m eh a n iz am im ­ p e rija listič k e k o n tro le je r d o p rin o se u č v rš ć e n ju zav isn o sti u sv im v id o v im a n je n o g isp o lja v a n ja : ek onom skom , te h ­ nološkom , politič k o m i vojnom . Iako izvoz k a p ita la p re d s ta v lja o so b en u c rtu sv etsk o g k a p ita listič k o g siste m a počev od k r a ja X IX v eka, do n je ­ gove n a jv e ć e e k s p a n z ije d olazi posle d ru g o g sv e tsk o g ra ta , k a d a se S je d in je n e A m e rič k e D rž a v e p r e tv a ra ju u neo ­ sp o rn o g lid e ra im p e rija liz m a i s v e t p re p la v lju ju sv o jim in v estic ija m a, »pomoći-« i . . . kok a-k o lo m . S e v e rn o a m e r ič k a u la g a n ja u L a tin sk o j A m e ric i p o v e ć a v a ju se od uk u p n o 3,642 m ilija rd e d o lara u 1929. n a 5,443 m ilija rd e 1952. godine.20 P a ra d o k s a ln o je, ali s tr a n i m o n o p o li su isto v rem e n o i stim u la n s i k očnica za a k u m u la c iju k a p ita la . O ni su sti­ m u la n s za to š to p rim e n o m p ro iz v o d n ih teh n ik a , č ija je p ro d u k tiv n o s t v eća od p rosečne, b rz im tem p o m u v e ć a v a ju fo n d a k u m u la c ije . A li k a k o se d o b a r deo m ase p ro iz v e ­ den o g v išk a v re d n o s ti n e z a d rž a v a n eg o se »izvozi«, ko­ n a č n i u č in a k je s ta ln i odliv k a p ita la iz n a š ih p riv re d a . 19 CEPAL, Estudio econćmico de la A m erica Latina 1970, Nueva York, 1971. 19 Samir Amin, »El comercio internacional y los flujos internacionales de capitales«, u Im perialism o y comercio internacional, Cćrdoba, Argentina, Cuademos de Pasado y Presente, 1972, str. 82—83. *° Eduardo Galeano, »The Denationalization of Brasilian In­ dustry«, M onthly R eview , New York, vol. XXI, JMb 7, decembar 1969, str. 11—30.

141

P o tre b n o je, znači, u k a z a ti n a č in je n ic u d a se n a p e rife riji s te č e n a b o g a ts tv a in o s tr a n ih p re d u z e ć a n e u la ž u o b av ezn o u z e m lji iz k o je po tič u . U p ra v o je je d n a od p o sled ica e k s­ p a n z ije m u ltin a c io n a ln ih p re d u z e ć a to što o n a p ro fite k o je s tič u n jih o v e f ilija le i n v e s tir a ju u o n im z e m lja m a k o je n u d e b o lje p e rs p e k tiv e z a ra d e i ra sta . P re m a p o d a c im a k o je d a je C E PA L , u p e rio d u od 1950. do 1959. go d in e latin sk o a m e rič k e ze m lje tra n s fe ris a le su u in o stra n s tv o 10,281 m ilija rd u d o la ra n a im e d o b iti k a ­ m a ta n a dug, što p r e d s ta v lja 12,3°/o od izvoza n jih o v e robe. T okom p o sle d n je d e c en ije, od 1960. do 1969. godine, p o m en u ta p la ć a n ja d o stig la su iznos od 18,068 m ilija rd i d o lara, što p re d s ta v lja 1 6 % od izvoza.21 K a k o su to već ista k li m n o g i a u to ri, iznos n e to o d liv a k a p ita la o se tn o u m a n ju je r e a ln i odliv, izm e đ u o stalo g i: a) r a d i to g a što s tr a n a p re d u z e ć a , d a b i izb eg la poreze, » n a d u v a v a ju « c en e o ru đ a za p ro iz v o d n ju i s iro v in a k u p ­ lje n ih u s v o jim m a tič n im z e m lja m a ; b) š to se za o b ra č u n n e to o d liv a k a p ita la k a o u la z r a č u n a ju re in v e s tic ije koje, u s tro g o m sm islu , p r e d s ta v lja ju v iša k v r e d n o s ti s tv o re n n a n a š e m tlu ; i c) što on n e s a d rž i n i o b iln a p la ć a n ja n a im e s u m n jiv e » te h n ič k e pom oći«, k o ja v rlo često p r ik r i­ v a ju » p o z a m a šn e « s u m e n a m e n je n e a g e n tim a s e v e rn o a m e ­ r ič k ih r e p r e s iv n ih o rg an a , p r e r u š e n ih u » n a u č n e S a m arić a n e « . U k ra tk o , m ože se reć i d a su g la v n i e le m e n ti tra n s fe r a v išk a v re d n o s ti sle d e ć i: 1) s re d s tv a k o ja n e s ta ju u sle d n e ra v n o p ra v n e ro b n e ra z m e n e ; 2) s la n je re a ln ih , n e knjiiženih d o b iti s tr a n ih p re d u ­ zeća; 3) p la ć a n ja n a im e licenci, p o v la s tic a i te h n ič k e p o ­ m oći; i 4) p la ć a n ja k a m a ta » m e đ u n a ro d n im « o rg an iz a cijam a i p r iv a tn im s tr a n im b a n k a m a n a im e v lad in o g sp o ljn o g d u g o v a n ja .

81 CEPAL, Estudio Econćmico para la A m ćrica Latina 1970, Nueva York, 1971.

142

Č inioci k o ji o d re đ u ju neracionalno ko rišćen je zadržanog v iš k a v red n o s ti P o re d s tr u k tu r n e zavisnosti, po sto ji još č ita v niz fak ­ to ra ko ji d o p rin o se s m a n je n ju m ase v išk a v re d n o sti koji se, n a k ra ju , u p o tre b lja v a za p roizv o d n o u lag a n je , bu d u ći da se je d a n deo stv o re n o g k a p ita la ra s ip a n a raz lič ite načine. T e n d e n c ija ka r a s ip n iš tv u je o d lik a k a p ita liz m a u o p šte, a n e sam o k a p ita liz m a n e ra z v ije n o sti. K ao što su do­ k azali s e v e rn o a m e rič k i m a rk s is ti P o l B a ra n i P o l Svizi, k a p ita liz a m je n a č in p ro iz v o d n je koji, n a p o re d o sa sv o jim razvojem , p o s ta je sv e v iše i više n e ra c io n ala n . U e ta p i slobodne k o n k u re n c ije k a p ita liz a m se m ogao p o h v a liti šted ljiv o šću , je r je n a jv e ć i deo v išk a v red n o s ti u lag a o u n e p o sre d n o p ro d u k tiv n e de la tn o sti. M eđ u tim , čim je si­ ste m počeo in te n z iv n ije d a isp o lja v a sv o je o sn o v n e p ro ­ tiv re čn o sti, čim su k riz e h ip e rp ro d u k c ije počele d a b iv a ju o š trije i, u k ra tk o , čim je k o n k u re n ts k i k a p ita liz a m p r e ­ ra s ta o u d rž a v n i m on o p o lsk i k a p ita liz a m — on je m ogao da obezbedi p ro ces re p ro d u k c ije k a p ita la sam o k ro z ek s­ p a n z iju n e p ro d u k tiv n ih tro šk o v a . K ao što i sa m B a ra n o b jašn ja v a, k a d a se g o v o ri o n e ­ rac io n a ln o m k a ra k te ru siste m a u ovoj etap i, sp o m in ju se one n e b itn e a k tiv n o sti, bez k o jih bi se lak o m oglo u n e ­ kom so c ija lističk o m p o re tk u . Z a k a p ita liz a m po sebi, n e ­ p ro d u k tiv n i tro šk o v i n e sam o d a su p o tre b n i v eć su oni čak n e m in o v n i k a k o bi se su z b ila n jeg o v a s p o n ta n a te n ­ d e n c ija k a n isk o j p o tro š n ji i sta g n a c iji. I u ovom slu č a ju , p ro tiv re č n i k a ra k te r e k o n o m sk ih p o ja v a im a i lice i n a lič je : sa s ta n o v iš ta k a p ita liz m a , n e p ro d u k tiv n i tro šk o ­ vi su u slo v a k u m u la c ije k a p ita la ,22 ali, sa s ta n o v iš ta onoga što bi se m oglo p o stić i u ta k v o j d ru štv e n o j fo rm a c iji u k ojoj b i r a c io n a ln o s t došla do izra ž aja , n e p ro d u k tiv n i tro ­ škovi p re d s ta v lja li bi je d n u od g la v n ih p r e p re k a za a k u ­ m u la c iju .

22 Potreba kapitalizma da stimuliše rasipništvo je razlog zbog kojeg buržoaski ekonomisti, od vulgarnih do -neo-neo-vulgarnih«, postaju nezainteresovani da suštinski prosuđuju o ekonomskom sistemu, kao što su činili klasični fiziokrati i Marks.

143

D a bi se rešilo p ita n je re a liz a c ije i » u b lažila« p ro tiv ­ re č n o s t izm e đ u p ro iz v o d n je i p o tro š n je , sis te m m o ra da p o v e ć a lu k su z n u p o tro š n ju , d a s tv o ri s k u p e b a n k a rs k e a p a ra te za p ro d a ju , p u b lic ite t i m a r k e tin g i, n a jz a d , da p ro š iri sv e v r s te n e p ro d u k tiv n ih tro š k o v a k o ji om o g u ća­ v a ju p o v e ć a n je u k u p n e e fe k tiv n e tra ž n je , n e rem e te ć i obim p o n u d e . Ip ak , g la v n i e le m e n a t k o ji se k o ris ti za suz­ b ija n je te n d e n c ije p a d a p o tro š n je je s u d rž a v n i n e p ro d u k ­ tiv n i tro šk o v i. U im p e rija listič k o j e ta p i, d rž a v a se »izop a č a v a u s tr u k tu r i« i n e p o s re d n o u č e s tv u je u e k s p lo a ta ­ ciji p r o le ta r ija ta i u p ro c e s u a k u m u la c ije k a p ita la . T re b a lo b i ista ć i d a m e š a n je d rž a v e u e k o n o m sk i p ro ­ ces u b la ž a v a sv e t r i o sn o v n e p ro tiv re č n o s ti k a p ita lis tič k e a k u m u la c ije : a) a p s o rb o v a n je m n e re n ta b iln ih p red u z e ć a , p ro iz­ v o d n jo m je f tin ih r e p r o m a te rija la , d a v a n je m n o v ­ č a n e pom oći, s m a n je n je m p o re z a za p riv a tn a p re d u z e ć a i o s lo b a đ a n je m istih od p o rez a i si. s u z b ija se te n d e n c ija k a s m a n je n ju p ro fitn e sto p e i n je n o m cik ličn o m o p a d a n ju ; b) n e p ro d u k tiv n im tro š k o v im a u g lav n o m se u b la ­ ž a v a ju s u p ro tn o s ti izm e đ u p ro iz v o d n je i p o tro ­ š n je ; i c) n a s to ji se d a se sp re č i n e s ra z m e rn i r a s t p o jed in ih p riv r e d n ih g ra n a , p rip re m o m p la n o v a raz v o ja o k v irn o g k a r a k te r a 23 i p rim e n o m ra z n ih in s tr u ­ m e n a ta p r iv r e d n e p o litik e . M a d a je, k a o što sm o već ista k li, te ž n ja k a ra s ip a n ju o d lik a sv a k o g k a p ita lis tič k o g n a č in a p ro iz v o d n je, p o sto je izv e sn i sp e cifič n i e le m e n ti k o ji ovaj p ro b le m u n e ra z v ije ­ n im z e m lja m a čin e težim . N e m a n ik a k v e s u m n je d a su z a v isn i k a r a k te r n a š e g ra z v o ja , v r s ta d e la tn o s ti k o ja n a m je p rip a la u o k v iru m e đ u n a ro d n e p o d e le r a d a i d u g o tra ­ jn o o d su stv o s n a žn o g p ro ce sa in d u strija liz a c ije , u č in ili d a b u rž o a z ija u n a š im z e m lja m a u s m e ri svoj k a p ita l n a n e ­ p r o d u k tiv n e i š p e k u la n tsk e d e la tn o sti. 23 O ograničenosti planiranja u kapitalističkom društvu može se konsultovati: Arturo Guillen, Planificacićn econćm ica a la m exicana, Editorial Nuestro Tiempo, Mexico, 1971.

144

M ožem o reći, je d n d o sta v n o da bism o ih n a b ro ja li, da su glav n i činioci ko ji iza z iv aju n e ra c io n aln o k o rišćen je zadržanog v išk a v re d n o sti u n e ra z v ije n im zem ljam a, sledeći: 1) lu k su z n a p o tro š n ja b u ržo a z ije i n e k ih d elova ta ­ k o z v a n e » sre d n je klase«, u svim sv o jim b a n aln im , pa čak i sm ešn im v idovim a isp o lja v a n ja ; 2) tro šk o v i p u b lic ite ta , isp itiv a n ja trž išta , »pu b lic rela tio n s« i si.; 3) v o jn i tro šk o v i i o d rž a v a n je sve većeg re p re s iv ­ nog a p a ra ta ; 4) p o s to ja n je o grom nog i n e p o tre b n o g b a n k arsk o g , fin a n sijsk o g i b iro k ra ts k o g a p a ra ta ; 5) u p o tre b a v išk a za čisto šp e k u la n tsk e d e la tn o sti: z elenaštvo, n e k re tn in e i to m e slično. N a o snovu sv e g a što je u ovom ra d u izloženo, m ože se z a k lju č iti d a s m e tn je koje koče p ro ces a k u m u la c ije k a ­ p ita la u n e ra z v ije n im z e m lja m a p ro iz laz e iz s tr u k tu r n ih razloga. A li isto v rem e n o je očigledno d a će u jed n o m soci­ jalistič k o m d r u š tv u — k a d a b u d u izv rše n e o d g o v a ra ju ć e s tr u k tu rn e pro m e n e , a k ru p n o j b u ržo a z iji b u d u od u zeti n je n i e k o n o m sk i i p o litič k i oslonci, k a d a b u d u kon ačn o r a s k in u te sp o n e zav isn o sti ko je n a s v e z u ju za im p e rija li­ zam , a p ro iz v o d n a b o g a tstv a , k o ja se sa d a ra s ip a ju , b u d u p re u z e ta i o d s tra n je n i svi oblici n e p ro d u k tiv n ih tro šk o v a, — n a še ze m lje m oći d a o s tv a re b rz i istin sk i raz v o j koji će o m o gućiti d a se zad o v o lje osn o v n e p o tre b e n a ro d a . Izvor: Arturo Guillen, »Obstaculos a la acumulacion de capital en los paises subdesarrollados«, u časopisu Problem as del Desarrollo, No. 20, Mexico, 1974, str. 45— 62. Sa španskog prevela Jasna Bunjevac Sotelo

A lo n so A g ila r M o n te v e rd e IM P E R IJA L IZ A M I R A Z V O J O voga p u ta želeo bih d a sv o ju p a ž n ju k o n c e n triše m na tri-č e tiri p ita n ja k o ja m i se čine po seb n o zan im ljiv im . P rv o : u n a p o rim a ulo žen im to k o m p o sle d n jih p e t­ n a e st g o d in a u L a tin sk o j A m e ric i d a se te o rijs k i o d red i i bolje ra z u m e p o ja v a n e ra z v ije n o sti, bilo je v eo m a v ažno s h v a titi n a š ta je M a rk s m islio k a d a je u odg o v o ru n e k im a od k r itič a ra K ap ita la , rek a o da on n ik a d a n ije ni sm a tra o da bi se k a p ita liz a m m o ra o sv u d a ra z v ija ti n a n a č in i pod u slovim a u k o jim a se ra z v ija o u E n g lesk o j, o d n osno u z em lji k o ju je sa m izbliza izu č a v a o i k o ja m u je po slu žila kao m odel. Izgleda d a sm o često z a b o ra v lja li ovo osnovno p ita n je , d o z v o lja v a ju ć i da n as z a v ara p o je d n o sta v lje n a i su g e stiv n a id e ja olakog p o z iv a n ja n a izv esn e z a k o n ito sti, čak i n av o d n o o p šte zak o n ito sti, da b ism o o b jasn ili razvoj n a ših z e m alja, n e vodeći ra č u n a ni o k o n k re tn o j s tv a r n o ­ sti, n i o to m e d a n a č in is p o lja v a n ja ili d e lo v a n ja za k o n i­ tosti, k o je n e s u m n jiv o u p r a v lja ju isto rijsk im procesom , teži d a b u d e r a z lič it u s v a k o j e ta p i i u s v a k o m novom d ru štv e n o m k o n te k s tu . T eži d a b u d e ra z lič it s ob ziro m n a to d a je i s tv a r n o s t s v a k e z e m lje d ru k č ija i d a se, u p ra v o n a osnovu stv a ra la č k o g , siste m a tsk o g i k ritič k o g p re is p i­ tiv a n ja te s tv a r n o s ti — a ne, n a ra v n o , n a o sn o v u d o g m at­ skog p re n o š e n ja g o to v ih o b lik a — p ra k s a m ože p re tv o riti u te o riju , i r a z v ija ti d r u š tv e n a n a u k a sp o so b n a d a raz u m e z b iv a n ja u n a šim z e m lja m a , kak o bi d o p rin e la n jih o v o m p re o b ra ž a ju . S rećom , u p ra v o ovo i je s te p ra v a c k o ji u L a tin sk o j A m e ric i sle d e lju d i k o ji se o se ća ju a n g a žo v a n im a p re m a in te re s im a m asa, a n e p re m a in te re s im a p riv ile g o v a n ih k lasa . 147

Z n a č i li to d a ovi p o k u š a ji o b ja š n ja v a n ja tre b a da p o slu ž e k a o ob raz a c u sv im latin sk o a m e rič k im z e m lja m a bez iz u z e tk a ? U izv esn o j m eri, da. P o s to je č in je n ic e k o je m ogu i k o je s u m o ra le d a se o b ja sn e n a u o p š te n n ačin , č ak i k a d n jih o v osobeni ob lik isp o lja v a n ja u p o jed in im z e m lja m a o d stu p a , u sle d k o m p le k sa p o se b n ih oko ln o sti k o je s u u n jim a p ris u tn e . A li kod p o k u š a ja d a se ra z u m e la tin sk o a m e rič k o s ta n je u celini, m ad a je d o p u šte n o (pa i p o tre b n o ) poći od izv e sn ih p r e tp o s ta v k i i iz v rš iti izv esn a u o p š ta v a n ja , n a p o re d o sa n a p re d o v a n je m u p rec iz n ije m u p o z n a v a n ju č in je n ic a , ja v lja ju se ra z lik e k o je p rim o ra ­ v a ju n a re v iz iju p o č e tn ih h ip o te z a , k ao i n a n a p u š ta n je u o p šte n o sti k o je bi, n a to m s tu p n ju , b ile g ru b e i z b u n ju juće. D ru g im reč im a , te o rijs k i izv o r o k o m e g o v o rim o ne teži d a b u d e o b razac, od n o sn o v r s ta a n a liz e u k o jo j su v a rija b le do te m e re z a o k ru ž e n e i p o v e z an e d a p r e te n d u ju d a se p re o b ra z e u n o v i m odel tu m a č e n ja je d n e složene i v iš e s tra n e re a ln o s ti, k o ja z a p ra v o p re v a z ila z i sv a k i m o ­ d e l m a k o lik o on bio ra z ra đ e n . C im se p o č n e s ra d o m n a osn o v u izv e sn ih sh em a, p o ­ č in je i u d a lja v a n je od s tv a rn o s ti. C a k i u s lu č a ju d a se m o d el m n o g o n e fo rm a liz u je , on n e iz b e ž n o isk lju č u je — kao što se, n a p rim e r, desilo sa izv e sn im o b ja š n je n jim a C E P A L -a (E konom ska k o m isija za L a tin s k u A m e rik u ) — n e m a li b ro j v a rija b li, a tim e i o d n o sa i p ro tiv re č n o s ti, k o ji su b itn i za ra z u m e v a n je i p re v a z ila ž e n je n e ra z v ije ­ no sti. U n o š e n je ov ih v a rija b li u bilo k o ji te o rijs k i m odel izvesno p re m a š u je sp o so b n o sti i o n ih e k s p e ra ta k o ji s tv a ­ r a j u te m odele. O tu d a o n e n isu n o sila c d u h a , k a ra k te ra i p r o je k c ija te o r ijs k ih d o s tig n u ć a k o ja će se o s tv a riti u n a šim z e m lja m a . Č ini m i se d a u v o đ e n je s tr u k tu ra ln e zav isn o sti u teo ­ rijs k o tu m a č e n je la tin sk o a m e rič k e n e ra z v ije n o s ti, n a ro č ito ako se stro g o d e fin išu n je n a p riro d a i obim , p a se kao tak v a u p o tre b i (n ara v n o n e k a o n e z a v is n a v a rija b la , već kao is to rijs k a k a te g o r ija k o ja će om o g u ćiti d a se p ro d u b i a n a ­ liza p ro iz v o d n ih odnosa, u n u tr a š n je d in a m ik e siste m a , fak ­ to ra k o ji u s lo v lja v a ju a k u m u la c iju k a p ita la , d ru štv e n e s tr u k tu re , b o rb e k la s a i, u k ra tk o , g la v n ih u n u tra š n jih i m e đ u n a ro d n ih p ro tiv re č n o s ti), m o že d a b u d e o d lu ču ju ć e za ra z v o j is tr a ž iv a n ja d ru š tv e n o g p ro cesa. O dnosno, n e 148

rad i se sam o — kao što nek i izgleda m isle — o iz d v a ja n ju fenom ena z avisnosti ili o g le d a n ju n a n jeg a kao n a sp o ljn u v a rijab lu , već o r a z u m e v a n ju m o d ern e isto rije n aših ze­ m alja, a posebno n jih o v e k a p ita lis tič k e isto rije u užem sm islu (za ra z lik u od onoga što je n e k a d a bilo k a ra k te ri­ stično za n a jra z v ije n ije z em lje toga sistem a) k o ja se odvija u o k v iru z a v isn o sti i koja, u im p e rija lističk o j fazi razvoja, p o sta je stv a rn o str u k tu ra ln a . Z a v isn o st je, n a ra v n o , s ta rija od im p e rija liz m a i ona je bila p ris u tn a u to k u k o lo n ijaln e e ta p e ; m eđ u tim , o na je tu n a ro č ito od tre n u tk a k a d a k ap i­ talizam u L a tin sk o j A m erici p o sta je p reo v la d a v aju ć i n a ­ čin p ro iz v o d n je i u k lju č u je se u svetsk o trž ište , ovog p u ta u g lav n o m k a p ita listič k o , k a d a oblici izv lačen ja, k o rišćen ja, z a d rž a v a n ja p a i p lja č k e v išk a v red n o sti, p a p re m a tom e i ceo p ro ces a k u m u la c ije k a p ita la m o ra d a se o d v ija u jed n o m novom i raz lič ito m d ru štv e n o -e k o n o m sk o m o k v iru . To je jo š veća s tr u k tu ra ln a za v isn o st od k a d a se podstiče p o rast p ro iz v o d n ih sn a g a: m o d e m iz u ju se ru d a rstv o , p o ljo ­ p r iv re d a i tra n s p o rt; n a s ta ju z n a č a jn e p ro m e n e u sis te ­ m im a v la s n iš tv a i e k sp lo a ta c ije ze m lje ; režim n aja m n o g ra d a dobij a sve veći z n a ča j; n a g la ša v a se k o n c e n tra c ija b o ­ g a ts tv a ii ja v lja m onopol, ali d alek o je od to g a d a se iz ovog p ro ce sa r a z v ija je d n a n o v a v la d a ju ć a k lasa sp o so b n a da o s tv a ri s a m o s ta la n n a c io n a ln i razv o j. O v a k v a s tr u k tu ra ln a z a visnost u p ra v o dovodi do je d n e n ove isto rijsk e s itu a c ije : do d e fo rm isa n o g k a p ita liz m a bez so p stv e n e o k osnice; do n e p o v e za n o sti p r iv r e d e u k lju č e n e u sv e tsk o trž ište , k o je n ije u s ta n ju d a k o n tro liše , i č iji je o n a sa d a s a sta v n i m a n je -v iše sla b deo (ra s trz a n a iz n u tra zav isn o šću od stra n o g m onopolskog k a p ita la ); dovodi do siste m a u ko m e b u rž o ­ a z ija dolazi n a v la s t k ao n o v a snag a, k ao v la d a ju ć a klasa, k o ja se b e n eće m oći d a oslobodi n i u n a jp o v o ljn ijim k o n ­ ju n k tu r a m a a k o ja će još m a n je m oći d a z e m lju oslobodi n e ra z v ije n o sti. U o k v iru ta k v e z av isn o sti, sa d a u g lav n o m p o jač a n e sve v ećim š ire n je m i te šn jo m p o v ezan o šću k a p ita lis tič k e p riv re d e i sv e tsk o g trž išta , a u sled sp o so b n o sti k o n c e n tris a n ja i s p a ja n ja k o ju m o nopoli im a ju , p ro ces a k u m u la c ije težiće u č v rš ć iv a n ju i r e p ro d u k o v a n ju k ak o k a p ita lis tič k ih odnosa, ta k o i u slo v a n e ra z v ije n o s ti; i m ad a će se šab lo n i z a v isn o sti i m e đ u n a ro d n e p o d ele r a d a izm en iti, u g lav n o m usled ra z v o ja i in te re s a m e tro p o la i o b lik a u k o m e se ja v ­ 149

lja ju i re š a v a ju n a jte ž e p ro tiv u re č n o s ti u s v e tsk im ra z m e ­ ram a , n i u kom s lu č a ju n e ć e m oći d a se ra s k in e sa sam im osn o v am a n a k o jim a p o tč in je n o s t počiva. N a p ro tiv , p re će doći do sv e n e ra v n o m e rn ije g ra z v o ja k a p ita liz m a u celini, što će u č in iti da za o sta le z e m lje tak o z v a n o g » tre ć e g sv e ­ ta« p o s ta ju , u sv e većoj m eri, z a v isn e p riv re d e . S tr u k t u r a z a v isn o sti u p u ć u je , dak le, u p ra v o n a dv a b itn a p ita n ja : n a v r s tu u n u tra š n je d ru štv e n o -e k o n o m s k e s tr u k tu r e k o ja se s tv a r a u la tin sk o a m e rič k im k a p ita lis tič ­ kim z e m lja m a u o k v iru im p e rija listič k e d o m in a c ije , i na tip ek o n o m sk ih i p o litič k ih m e đ u n a ro d n ih o d n o sa k o ji č in e sa sta v n i deo te s tr u k tu re . U z p re d n o s t — u su d io b ih se da ka ž em — d a ovo u m n o g o m e p re v a z ila z i r e la tiv n o p o je d ­ n o s ta v lje n u a n a liz u sh e m e c e n ta r — p e rif e r ija i o sta lih a n a ­ lognih o b ja š n je n ja , kao što je ono k o je, n a gotovo e k sk lu ­ z iv a n n ačin, teži d a u s re d s re d i p a ž n ju n a p rir o d u m e h a ­ n iza m a p r e p lita n ja ili p o v e z iv a n ja z a o sta lih p riv re d a sa sv e ts k im trž ište m , u m e s to d a se uo če g la v n e p ro tiv re č n o ­ sti p ro ce sa a k u m u la c ije i ra z v o ja u n u t a r p o m e n u tih p r i­ v red a . P o re d n e p rik la d n o s ti »m odela« c e n ta r — p e rif e r ija — n a k o ju u k a z u je A rm a n d o K o rd o v a — k o ji n e d o p u šta da se f u n k c io n isa n je sis te m a p ro ce n i kao c elin a, v eć n a n jeg a g led a sa d v a ra z lič ita i s u p ro tn a pola, ja b ih d o d ao da ta k v a s h e m a im a i tu m a n u što n a v o d i n a iz v e stan m e ­ h a n iz a m po k o m e p e rif e r ija izgleda k ao p a siv n o telo i obič­ ni o d raz c e n tra , n e d o p u š ta ju ć i d a se iz u č a v a n je d ija le k tik e procesa, o d n o sn o p ro m e n e u n u tr a š n je s tr u k tu re , p ro d u b i i to u onoj m e ri u ko jo j ta k v e p ro m e n e u s lo v lja v a ju i isto v re m e n o b iv a ju u s lo v lje n e ra z v o je m s is te m a u celini i s tr u k tu ro m m e đ u n a ro d n ih ek o n o m sk ih odnosa. N o ipak, č e sto se p r ih v a ta i p o n a v lja d a je z a v isn o st str u k tu ra ln a , uz isto v re m e n o u p o z o re n je d a je š irin a k o ja se p r ip is u je to m p o jm u n e ja s n a i d a se n a č u d n o v a t n a č in o d v a ja od d r u š tv e n ih p ro iz v o d n ih odnosa, o d n o sn o od sam e ek o n o m sk e s tr u k tu re . N e što sličn o d o g a đ a se i k a d se go­ vori o p o tre b i » s tr u k tu ra ln ih « re fo rm i k o je su to i u p r a k ­ si i koje, zbog toga, u tič u n a o snove siste m a , sv e do n je g o ­ v ih n a js k r o m n ijih d e lo v a k o je sa m a b u rž o a z ija ob ičn o p r e ­ p o ru č u je k a k o bi s tv a r i i d a lje o sta le o n a k v e k a k v e jesu , a sistem , opet, b o lje fu n k cio n isa o . U b u ržo a sk o j a n alizi za v isn o sti, z a p ra v o , o na se u v e k p o s ta v lja n a in stitu c io n a l­ 150

ne nivoe ili nivoe n a d g ra d n je , pa v la d a ju ć a k lasa n e sam o što se n e p o k a z u je kao je d a n od g lav n ih fa k to ra odgovor­ nih za n e ra z v ije n o st, već i n je n o p risu stv o , n jen i in te resi i politika, n a s u m n jiv način, p o s ta ju čak uslov da se n e­ raz v ije n o st p rev aziđ e. V a lja ista ć i da za v isn o st n ije u v e k b ila s tru k tu ra ln a . O na d o b ija ta k a v k a ra k te r u od ređ e n o m isto rijsk o m tre ­ n u tk u : u s lu č a ju M eksika i o sta lih la tin sk o a m e rič k ih ze­ m alja, on d a k a d n ijh o v e p riv re d e p o s ta ju u p rav o m sm islu ka p ita listič k e, u v re m e k a d a k a p ita liz a m u n a jra z v ije n i­ jim z e m lja m a o s ta v lja iza seb e p re d m o n o p o listič k u fazu i ulazi u faz u im p e rija lizm a . K a d a do ovoga dođe. ni ra n ije ni ka sn ije , z a v isn o st p o s ta je b ita n , o rg an sk i a sp ek t, način p o sto ja n ja v e lik o g de la sis te m a pa, p re m a tom e, i n e sav la ­ diva p re p re k a sa m o staln o m na c io n a ln o m raz v o ju u o k v iru k a p ita liz m a i im p e rija lizm a . No, o to m e sam već govorio u m om p rv o m iz la g a n ju i ne bi tre b a lo d a se ovde n a tom e zadržavam . H teo bih da se izv in im što se n isa m k o n k re tn ije o sv r­ nuo n a izvesne p ro tiv re č n o s ti — m ad a sam bio počeo da u k a z u je m n a n e k e — je r n e m a s u m n je d a bi tu m o ralo biti tež ište na še analize. P o m om s h v a ta n ju , istra ž iv a n je la tin sk o a m e rič k e n e ­ ra z v ije n o sti obogaćeno je je d n im d elo m p o s to ja n je m saglasnosti d a n e ra z v ije n o s t ne m ože d a se k o risti k ao ►►Sezam e, o tv o ri se«, k a o je d in a i a p s o lu tn a k a te g o rija ili kao k a te g o rija k o ja sa m a po sebi o b ja š n ja v a z ao stalo st n aših z e m a lja ; a d ru g im delom tim e što se s m a tra d a n e ra z v ije ­ nost n ećem o ra z u m e ti u k o lik o je b u d e m o z a n e m a riv a li ili se n jo m e b u d e m o b a v ili n a niv o u n a ko m e je k o n v e n c io ­ n a ln a e k o n o m ija obično k o risti za ek o n o m sk u a n a liz u i kao fu n d a m e n ta ln u isto rijsk u k a te g o riju . Z a v isn o st k ao k a te g o rija p o č in je d a se p ro d u b lju je u izu č a v a n ju b itn ih p ro tiv re č n o s ti i r a z ja š n ja v a n ju s u štin e onih č in je n ic a k o je d o p rin o se z a o štra v a n ju tih p ro tiv re č ­ nosti. A to je od z n a č a ja k a k o ra d i a d e k v a tn o g o d re đ iv a n ja m esta s a d a š n je faze n e ra z v ije n o s ti, ta k o i d a bi m oglo da se d e lu je n a te p ro tiv re č n o s ti u o k v iru je d n e istin sk i re ­ v o lu c io n a rn e s tra te g ije . K a k v e su te p ro tiv re č n o s ti ko je u s lo v lja v a ju d ru štv e n i proces? R ek ao b ih d a n e po sto ji n ik a k a v o p šti m o d el već p re č ita v a lep eza s itu a c ija od k o jih bi p ri jed n o m sav e151

sn o m is p itiv a n ju n e ra z v ije n o s ti b ilo n e o p h o d n o d a se u z m u u o b zir n e k e n a jv a ž n ije . — B roj s ta n o v n ik a b rzo ra ste , izm eđ u o stalo g i što je n a p re o v la d a v a ju ć im teh n ič k im , e k o n o m sk im i k u ltu r ­ n im n iv o im a la k še s m a n jiti m o rta lite t n eg o n a ta lite t, i što d e m o g ra fs k a e k sp lo z ija om o g u ća v a d a se stv o ri i o d rža v a p r e te ra n o viso k a p o n u d a je f tin e ra d n e sn ag e, što n e su m ­ n jiv o stim u liše k a p ita lis tič k i raz v o j. — P o v e ć a v a se b ro j ra d n o g sta n o v n iš tv a , po seb n o bro j g ra d s k ih i seo sk ih r a d n ik a sa ra z lič itim s te p e n im a k v a lifik a c ije , p a se p r o š ir u je d ru š tv e n a b a z a za k a p ita li­ s tič k i raz v o j p riv re d e , tj. trž iš te r a d a i, s le d stv e n o tom e, u n u tra š n je trž ište . — R a st trž išta , n a ra v n o , n e o d v ija se lin e a rn o , već p re a n ta g o n is tič k i, k a o p ro ce s koji se, p o p u t sa m e re p r o ­ d u k c ije , o d v ija ciklično. F a k to r k o ji n a jv iš e u tič e n a n je ­ gov razvoj je p ro š ire n je rež im a n a ja m n o g ra d a koji, s je d ­ ne s tra n e , sv e više p r e tv a r a r a d n u s n a g u u ro b u , a cen u ro b e r a d n e s n a g e u sv e v e ć u p o tra ž n ju n ovca, d o b a ra i usluga, dok, s d ru g e s tra n e , e k s p lo a ta c ija p r o le ta rija ta , koji se b rzo u v e ć av a , p o d stič e e k s p a n z iju i k o n c e n tra c iju b o g a ts tv a i p rih o d a u r u k a m a bu ržo a z ije , n a ro č ito o lig a r­ hije, k o ja u sa sv im m alim ra z m e ra m a k a p ita liz u je višak, n a m e n ju ju ć i g a u d a le k o većoj m e ri jalo v o j p o tro š n ji i lu k su z n o m ra s ip a n ju . S v e e k s te n z iv n ija i, isto v rem e n o , sve in te n z iv n ija e k s p lo a ta c ija n a ja m n o g ra d a , u re ž im u u ko­ jem p o sto ji v iša k r a d n e snage, s tim u liše o d rž a v a n je v elik e n e z a p o sle n o sti i m a lih n a d n ic a i p r e tv a ra se u v eo m a v i­ soke sto p e v išk a v re d n o s ti u goto v o sv im g ra n a m a p r i­ vred e, a p o g o to v u u o n im a k o je su n a jv iš e m o d ern izo v a n e , gde je i u tic a j m o n o p o lsk o g k a p ita la o b ičn o veći. — U p rk o s k v a n tita tiv n o m u v e ć a n ju r a d n e sn age, n je ­ nom k v a lita tiv n o m n iv o u i p o s to ja n ju e k sp lo a ta c io n ih sto ­ p a k o je se o d ra ž a v a ju n a s tv a r a n je v išk a k o jim bi bilo m o­ g u će o b e z b ed iti d ru k č iji i d a le k o b rž i p ro ces a k u m u la c ije od s a d a š n je g — s to p e u la g a n ja s u u g lav n o m n isk e i ne m ogu, čak n i u fa z a m a za m a h a , d a se z a d o v o lje s k ro m n im sre d s tv im a k o jim a s v a k a z e m lja rasp o laže. I z a ista: ra s i­ p a ju se k a p ita l, te h n ik a , o rg an iz a cio n a s p o so b n o st i p r i­ ro d n i re su rsi, p a i f in a n s ijs k a sre d stv a , n e isk o rišć a v a se u p u n o j m e ri lju d s k a e n e rg ija , k v a lifik o v a n a i m a n u e ln a ra d n a sn a g a, k o ja bi, i p o re d sv o je n isk e p ro d u k tiv n o s ti, 152

m ogla da bu d e s tv a ra la c daleko većeg bo g atstv a. Ni u v re ­ m e ned av n o g in d u strijsk o g raz v o ja n ije bilo m oguće z n a t­ n ije p o v ećati tra d ic io n a ln i udeo in d u strijsk ih ra d n ik a i sm a n jiti ogro m n e red o v e ne z ap o sle n ih k o je siste m uz po­ stojeći nivo u la g a n ja i p ri s a d ašn jim teh n ič k im v a rija n ­ tam a i k o m b in a c ija m a d e fin itiv n o n e m ože d a ap so rb u je. — M ogli bism o reći da se u p rav o tak o stv a ra razlik a izm eđu p o ten c ija ln o g v išk a v red n o s ti k o ji razv o j o v ak v ih p riv re d a (p o v eć a n je zap o sle n o sti i v eća p r o d u k tiv n o s t po zaposlenom čoveku) — om ogućava, i s tv a rn o g viška, od­ nosno de la tog v išk a n a m e n je n o g s tv a r a n ju k a p ita la . U la­ g a n je n e sam o d a je n a ne d o v o ljn o m n iv o u već je i n je ­ gova p ro je k c ija n e a d e k v a tn a , p a je n e p ro d u k tiv a n jed a n bitn i deo k a p ita la i o na je sig u rn o d a le k o v eća nego što se m isli, što n ije s lu č a jn o već p re d s ta v lja o d raz a n a rh ič n e, d e fo rm isa n e i sa v iše a s p e k a ta p a ra z its k e ek onom ske s tru k tu re . — H ip e rtro fija s e k to ra te r c ija rn ih d e la tn o sti, odn o ­ sno p r e te ra n i s k u p r a s t trg o v in e i u s lu ž n ih d e la tn o sti, p ritis a k ko ji ove a k tiv n o s ti v rše n a o stale delo v e p riv re d e, n isk a p ro d u k tiv n o s t ja v n o g i p riv a tn o g u la g a n ja n a m n o ­ gim p oljim a, sv e to, opet, sa sv o je s tr a n e d o p rin o si n a g la ­ ša v a n ju d e fo rm a c ija ek o n o m sk o g pro cesa. A i n ešto što je n e su m n jiv o s im p to m a tič n o : č a k se n i s k ro m n e in v esticije, k a ra k te ris tič n e za n e ra z v ije n o s t, n e fin a n s ir a ju u p o tp u n o ­ sti u n u tra š n jim s re d s tv im a k o ja je z a d rž a la do m aća b u r­ žoazija. D eo tih in v e s tic ija o s la n ja se n a in o s tra n a s re d ­ stva, dok u n u tra š n ji deo u do b ro j m e ri z av isi od pom oći d rža v e i od a p s o rb o v a n ja š te d n ih ulo g a s re d n jih , z a p ra v o m alo g rađ a n sk ih , p a i p ro le te rs k ih slo jev a. D om aće i s tra n o p riv a tn o p red u z e ć e a p s o rb u je obično od 60% do 7 5 % tih in v e s tic ija , d o k d rž a v a m o ra d a ih d o p u n i u n a jv e ć e m b ro ju s lu č a je v a sk u p im o b je k tim a in ­ f ra s tr u k tu r e — v isokog odnosa k a p ita l— p ro izv o d — koji su, n e z av isn o od n jih o v e veće ili m a n je d ru štv e n e k o ri­ snosti, ve o m a v a ž n o s re d s tv o za s tim u lisa n je p riv a tn o g pred u z e ć a . D va b itn a č inioca o n e m o g u ć a v a ju d a se sk ro m n o s tv a ­ ra n je k a p ita la u većoj m e ri f in a n s ira iz u n u tra š n jih re z e r­ vi: 1) je d a n z n a ta n deo v išk a u v e k odlazi u in o stran stv o , bilo k ao n e p o s re d n o p la ć a n je d a n k a k o ji u sle d z a v isn o sti m ora d a se d a je , b ilo k ao s ta ln o o d liv a n je s re d s ta v a koje 153

iza z iv a sa m a d o m aća b u ržo a z ija , i 2) d ru g i b itn i deo u š te ­ đen o g p o te n c ija la in te rn o tro š i d om aća i s tr a n a b u ržo azija, kao i d o b a r deo s re d n jih g ra d s k ih slo jev a, u sle d iracio ­ n a ln ih ša b lo n a p o tro š n je sv o js tv e n ih je d n o j n e ra z v ije n o j zem lji. R a s ip a n je i, u o p šte , s tr u k tu ra ln e s m e tn je k o je on e­ m o g u ć u ju d a se b o lje isk o risti i b rž e r a s te v išak , z a o štra ­ v a ju za v isn o st od in o stra n o g f in a n s ira n ja . A li b u d u ć i da ovo fin a n s ir a n je p o d ra z u m e v a , u k r a jn jo j lin iji, sv e veće o d v lač e n je b o g a ts tv a iz s iro m a š n e i z a o sta le zem lje u b o g a tu zem lju , p ro b le m n e d o s ta tk a k a p ita la d a le k o je od toga d a b u d e re š e n v e ć im u tic a je m s tr a n ih in v e s tic ija i k re d ita . O vaj p ro b le m se jo š v iše z a o štra v a i to u v id u sp ira ln o g po v e ć a n ja ja v n o g du g a, v ećeg d e fic ita d rž a v n ih fin a n sija , m a n je izvozne spo so b n o sti, sv e o b im n ije g u v o za i d u b o k ih p o re m e ć a ja p la tn o g b ila n sa . P o re d to g a što se g o re p o m e n u ti p o re m e ć a ji p o v e ć av a ­ ju u sle d d u b o k e d e fo rm a c ije p o tra ž n je , do k o je dolazi zbog sve veće k o n c e n tra c ije b o g a ts tv a i d o h o tk a, ja v lja se i sve veći p ritis a k k o ji n a ek o n o m sk i pro ces, u s a d ašn jo j etap i ra z v o ja m o n opolskog k a p ita liz m a , v rše d rž a v a i m onopoli. Z a ista , iak o su v la d a i d rž a v n a p re d u z e ć a m ah o m z a in te re s o v a n i d a d o p rin e s u s m a n je n ju ili u b la ž a v a n ju izv esn ih p r o tiv re č n o s ti tim e š to sv e n e p o s re d n ije in te rv e n iš u u p ro ­ ces a k u m u la c ije (ali n e n a s to je d a p o tis n u p riv a tn i k a p ita l već d a g a d o p u n e , o ja č a ju i o k ru že o lak šicam a), o n i ip ak u tič u n a z a o š tra v a n je iz v e sn ih p ro tiv re č n o s ti. O ve p ro ­ tiv re č n o s ti o bično d e lu ju n a e fik a s n o st ja v n ih ra sh o d a i n a n iv o cena, š to se, o pet, iz ra ž a v a u v id u s n a ž n ih i h ro n ič n ih in fla c io n ih p r itis a k a koji, sa sv o je s tra n e , z a o š tra v a ju za­ v isn o s t i p o th r a n ju ju izv o re z a te g n u to sti i n e sta b iln o sti. — P r o tiv re č n o s ti o k o jim a g o v o rim o u s lo v lja v a ju na d ru štv e n o m p la n u z a o š tra v a n je k la s n ih p ro tiv re č n o s ti. P ro ­ tiv re č n o s t b u rž o a z ija — p r o le ta r ija t p o ja č a v a se i p o tv rđ u je u č ita v o j k a p ita lis tič k o j p riv r e d i k a o n a jv a ž n ija . O n a se ja v lja , uz o sta le p r o tiv re č n o s ti, u p riv re d i k o ja je sv e r a ­ z n o v rs n ija i s lo ž e n ija ; o va p r o tiv re č n o s t d e li se n a d v e: p r o le ta r ija t— d om aća b u rž o a z ija — k o ja o b u h v a ta odnose sa p r iv a tn im i ja v n im k a p ita lo m , m eđ u so b n o u sk o p o v e­ z an im , i p r o le ta r ija t— in o s tra n a b u ržo a z ija , čije je n ep o ­ s re d n o učešće u p ro iz v o d n o m p ro ce su sv e veće i k o ja, opet, o d rž a v a te s n e veze sa k a p ita lo m z a v isn e zem lje.

Oko te g lav n e p ro tiv re č n o sti u o č a v aju se i d ruge, jav ­ ljajući se p o k a tk a d čak sa više sn ag e: izm eđu b u ržo azije i sitn e bu ržo azije, izm eđu d rža v e i p riv a tn o g p reduzeća, izm eđu d o m aćih i s tr a n ih k a p ita lista , v e lik ih i m alih ili sre d n jih p r iv a tn ih pred u z e ć a , izm eđ u m onopolskog i nem onopolskog k a p ita la , izm eđu sela i g rad a, ra d n ik a koji su zaposleni i on ih bez zap o slen ja, izm eđ u sin d ik a ln o o rganizovanih i neorganizovandh rad n ik a , se lja k a k o ji posed u ju ze m lju i s e lja k a b e z em lja ša itd. K a d a se im a u vid u ov a k a v k o m p lek s p ro tiv re č n o sti koje n ije lako, ili je čak nem oguće, ra z re š iti n ije ču dno što se u o k v iru d rža v n o g k a p ita liz m a (koji n a ra v n o ne može, n iti to uo sta lo m p o k u ša v a, d a p rev a z iđ e o g ran ič e ­ n ja sistem a) b u ržo a sk a s tra te g ija raz v o ja g rad i pod p r iti­ skom k o n ju n k tu r n ih čin ilac a i s tv a r n ih v a n re d n ih okol­ nosti. N ije č u d n o ni što d rža v a , p lašeći se d a ek sp lo a tac iju ra d n ik a d o v ed e n a po litič k i o pasne nivoe, a u n em o g u ćn o ­ sti — s obzirom n a o d lu ču ju ć i zn ačaj v lad a ju ć e klase u s tr u k tu ri v lasti — d a se s u p ro ts ta v i d o m aćoj i s tra n o j oli­ g a rh iji često p o k u š a v a d a isp ra v i sv e veće p o rem ećaje, prek o k o jih se izra ž av a n e ra z v ije n o s t, ta k o što n a jsla b ijim i n a jr a n jiv ijim ra d n im s lo je v im a i š iro k im d elo v im a sitn e b u ržo a z ije n a m e ć u tro šk o v e u s k la đ iv a n ja o vih p ro b le m a p u te m e k o n o m sk ih p ro p isa i po litič k e rep re sije , koji o d u ­ zim a ju m o g u ćn o st za b a r u m e re n o d e m o k ra ts k i k a p ita li­ stički razv o j. Izvor: Alonso Aguilar Monteverde, »Imperialismo y desarrol­ lo-. časopis Problem as del Desarrollo, N° 20. 1974, Mexico, str. 91—99. Sa španskog prevela Jasna Bunjevac Sotelo

A lo n so A g ila r M o n te v e rd e P O L IT IČ K I U S L O V I R A Z V O JA . . . U n e ra z v ije n im k a p ita lis tič k im ze m lja m a sve je za­ visno, čak i v la d a ju ć a klasa, a p o n e k a d i širo k i slojevi p ro le ta rija ta . B u rž o a zija je k lasa bez in ic ija tiv e i poslovnog d u h a k o ja želi je d in o lake, b rz e poslove, bez ik ak v o g rizik a. Je d in o po čem u ova b u rž o a z ija n iu k o lik o n e z a o sta je za ostalim je n je n a p o h le p a za e k sp lo a tac ijo m tu đ e g rad a . N aši trg o v c i su gotovo u v e k o sre d n ji, ali oni z n a ju da stv o re novac, z n a ju d a isk o riste n a p o r i znoj seljak a, r a d ­ n ik a i s itn ih p ro iz v o đ a č a k o liko god je to m oguće. S to p e višk a v re d n o s ti u L a tin sk o j A m e ric i d o stižu obično n e v e ro v atn o viso k nivo, iz k o jih p ro istič e v eo m a n e p ra v e d n a rasp o d ela b o g a tstv a i p rih o d a . No, u p rk o s p o v o ljn o sti k o ju bi n isk i niv o p o tro š n je m asa m ogao z n a čiti za u b rz a n ek o ­ n om ski raz v o j, p o te n c ija l š te d n je h ro n ič n o se ra s ip a i b u r ­ žoazija n e u s p e v a d a ga u p o tp u n o sti p re tv o ri u k a p ita l, u e fe k tiv n e in v e s tic ije sp o so b n e d a d a ju p o d s tre k a n eza­ visnom n a c io n a ln o m raz v o ju . J e d a n b itn i deo to g v išk a v re d n o sti ili p r o fita iz g o d in e u g o d in u p lać a se, k a o teg o b ­ ni d a n a k v e lik im s ila m a od k o jih se zavisi, k ro z n e p o v o lja n odnos raz m e n e, k ro z isto ta k o n ep o v o ljn o m eđ u n a ro d n o k r e ta n je k a p ita la , k r u p n e iz d a tk e u d e v iz a m a n a im e v oza­ rina, o s ig u ra n ja i o sta lih u s lu g a ; d o k d ru g i, n išta m a n ji deo š te d n je k o ju o s tv a r u je n a ro d , n e p o sre d n o r a s ip a ju v lad a ju ć e k l a s e . . . ili b iv a u tro š e n n a trg o v a č k i i p o litičk i p u b lic ite t i p ro p a g a n d u , n a g lo m a z n u i n e e fik a sn u b iro k ra tiju , n a p re o b im n e ili n e p o tre b n e ja v n e rad o v e, v elik e vojske i r e p re s iv n e p o lic ijsk e od red e, k o ji u p ra k s i služe sam o za p rim e n u n a s ilja p r o tiv o n ih k o ji p ro k la m u ju n u ­ ž nost r e v o lu c io n a rn ih p ro m e n a . 157

K a k o se oslo b o d iti e k o n o m sk e z a o sta lo sti i a firm is a ti v re d n o s ti je d n e p r a v e n a c io n a ln e k u ltu r e ? U p o sle d n je v re m e p o sta lo je m o d e rn o g o v o riti o p la n ir a n ju i o ek o ­ nom skoj in te g ra c iji k a o o je d in im p u te v im a p ro g re sa . T u i ta m o p o n a v lja se d a su n a m p o tre b n i k ra tk o ro č n i i d u g o ­ ro čn i p lan o v i raz v o ja . K a ž u n a m d a L a tin s k a A m e rik a m o ra da b u d e v e lik a ek o n o m sk a celin a, je d n o v elik o trž i­ šte. i da će to m oći d a se p o stig n e sam o p u te m in te g ra c ije . I dok p lan o v i ra z v o ja u s u š tin i p o s ta ju izg o v o r v iše d a se u in o stra n s tv u p rib a v e fin a n s ijs k a s re d stv a, ek o n o m sk a i k u ltu r n a in te g ra c ija p r e tv a ra se u n o v i k a n a l im p e rija li­ stičkog p ro d o ra koji, u o b lasti k u ltu re , n a s to ji d a n a m e tn e s h v a ta n ja , d o k trin e , m eto d e i te h n ik e k o ji o d g o v a ra ju je ­ d in o in te re s im a m etro p o la . Z a b o ra v lja se d a su p r e p r e k e k o je s to je n a p u tu la ­ tin s k o a m e rič k o g ra z v o ja su štin s k e , istin s k i s tr u k tu ra ln e i d a će one, p re m a tom e, m oći d a b u d u p re v a z iđ e n e jed in o uk o lik o se p ro m e n i s a m a d r u š tv e n o -e k o n o m s k a s tr u k tu ra . D em ag o šk i je i u to p ijs k i tra ž iti d a p la n ir a n je fu n k cio n iše u k a p ita lis tič k o j a n a rh iji. P la n o v i k o ji se p ra v e n a p a p iru i u k a b in e tim a n ik a d a n e m o g u d a se s p ro v e d u u p ra k s i. A što se tič e in te g ra c ije , d a le k o je od to g a d a n aši n a ro d i u je d in e s v o je s n a g e k a k o bi se su o čili sa z a je d n ič ­ kim p ro b le m im a . I m p e rija liz a m je u jed n o j no v o j fazi već sta ro g procesa, i on i d a lje in te g riš e u seb e r a s trz a n u i b e s p o m o ć n u p r iv r e d u L a tin s k e A m e rik e . P o k a z u je se ta k o đ e d a je u n e ra z v ije n o s ti i p o tč in je n o sti n e m o g u ć e o č u v a ti n a jv r e d n ije i n a jm a s o v n ije izraze n a še k u ltu re . D okle god b u d e m o z a v isn e z e m lje gled aćem o k a k o se u m e tn o s t, n a u k a i te h n ik a , istr a ž iv a n je i p ro s v eta. šta m p a , ra d io i te le v iz ija p o tč in ja v a ju s tra n o m u tic a ju i g u b e sv o ju n a c io n a ln u fiz io n o m iju . O d b ra n a k u ltu r e n ije čisto a k a d e m s k o p ita n je , k a o š to n i ek o n o m sk i ra z v o j n ije p ita n je sa m o te h n ič k e p riro d e . I je d n o i d ru g o su p o litičk i p ro b lem i, o d n o sn o d r u š tv e n i p ro b le m i k o ji se n e re š a v a ju ni u u n iv e rz ite ts k im p re d a v a o n ic a m a n i u la b o ra to rij am a već b o rb o m k o ja će s ru š iti s ta r o s ta n je s tv a ri. K u b a je re č ito d o k a z a la d a je za p o č e ta k ra z v o ja n a ra c io n a ln im o sn o v a m a i za o tv a r a n je n o v ih h o riz o n a ta u n a u c i i te h n ic i p o tre b n o r a s k in u ti s ta r a o g ra n ič e n ja , o k o n ­ č a ti sa p r iv a tn im v la s n iš tv o m n a d s re d s tv im a za p ro iz ­ v o d n ju i s p a siti i p r ik lju č iti n a c io n a ln o j b a š tin i o tu đ en o 158

bogatstvo; p o tre b n o je isk o re n iti p ara z itiz am , k o ru p ciju , zavisnost i e k sp lo a tac iju . O dnosno, bez od lu čn e i angažovane b orbe p ro tiv im p e rija lizm a i o n ih k o ji m u služe u svakoj zem lji, nem o g u će je p re b ro d iti zaostalost, bed u i ne ra z v ije n o st. To ne znači d a L a tin sk a A m e rik a m o ra i d a lje o ba­ vezno da s ta g n ira , u k o liko ova bo rb a ne b u d e usp ešn a. K ao što se sa d a d e šav a u B razilu, M eksiku, V enecueli i, u m an jo j m eri, u P e ru u , K o lu m b iji i d ru g im zem ljam a, neke ze m lje će i d a lje m oći d a o s tv a ru ju ra s t; ali će se taj r a s t o d v ija ti u a n a rh ič n im uslovim a. n e sta b iln im r it ­ m om, sve s p o rije i spo rije, po cen u z a o štra v a n ja n jih o v e i o nako v elik e z avisnosti, a u k o rist p riv ile g o v a n e m a n ji­ ne, dom aće i in o stran e , d ok će ve ć in a n a ro d a i d a lje b iti ž rtv a s iro m a š tv a i p re p u š te n a so p stv e n o j su d b in i. K o je su sn a g e po zv an e da o d ig ra ju o d lu ču ju ć u ulogu u b orbi za p u n o n a c io n a ln o oslob o đ en je? N eki još u v ek m isle, p o g otovu u M eksiku, Čileu, U ru g v a ju i d ru g im zem ­ ljam a, d a će bu ržo a z ija , p o d s ta k n u ta p ro tiv re č n o s tim a im ­ p e rijalizm a , b iti je d a n od g la v n ih p ro ta g o n ista ta k v e borbe. P re m a s ta ro j sh e m i v e ru je se d a će se n ac io n a listič k i delovi buržoazije, a poseb n o oni p o v ezan i s in d u strijo m , založiti za o d b ra m b e n u p o litik u k o ja će im o m o g u ćiti r a s t i ja č a ­ nje. Ali k a k o to m ože d a se o č e k u je k ad a s tra n o u la g a n je u p ra v o u in d u s tr iju o sv a ja n a jv e ć i te re n ? P a ak o već in ­ d u s trijs k a b u ržo a z ija n ije k a d ra d a se su p ro ts ta v i im p e ri­ jalizm u, ko o n d a m ože d a o ček u je d a to b u d u la tifu n d isti, trgovci ko ji žive od ra z m e n e s in o stran stv o m , b a n k a ri ili re a k c io n a rn i p u k o v n ici i g e n e ra li, sp o so b n i je d in o za n a ­ silje n a d n aro d o m i ono m alo d e m o k ra ts k ih slo b o d a k oje su p re o s ta le u na šo j A m e ric i? U zevši je u celini, odnosno kao klasu , latin sk o a m e rič k a b u rž o a z ija s u v iše je k o m p ro m ito v a n a u o d b ran i s ta ­ tu s q u o -a (vojno n a s ilje i an tik o m u n iz a m ) ili je, u n a jb o ­ lje m slu č a ju , og rezla u bledom refo rm iz m u , n esp o so b n a da ra z re š i bilo k o ji od v e lik ih p ro b le m a n a š ih n a ro d a . B ogate klase isp u n ile s u s v o ju ulo g u i, k o lik o god d a je sk ro m a n n jih o v d o p rin o s pro g resu , tešk o d a će u b u ­ du ć n o sti m oći d a izv ed u n e što novo, što im n ije usp elo u p rošlosti. Izo lo v an i e le m e n ti b u rž o a z ije m o žd a će se, s više ili m a n je u b e đ e n ja , i u k lju č iti u bo rb u , ali o d lu ču ju ć i činilac biće n a ro d . Ip ak , n i n a ro d neće m oći d a se izbori 159

za p o b e d u u k o lik o s v o ju s tv a r b u d e p re p u s tio in erc iji, k o n fo rm iz m u i ru tin i. N e su m n jiv o , v e lik i n a p re d a k p r e d s ta v lja već to što se z n a gde se n a la z i n e p rija te lj i k a k v e in te re s e o n .b ra n i, i što se s h v a ta d a u p ra v o n a ro d n e m ase im a ju isto rijsk u u lo g u d a se s n jim su k o b e i p o b ed e ga. M eđ u tim , o sta ta k p u ta ko ji jo š tre b a d a se p re đ e n ije n i k r a ta k n i lak, ali i p o re d ta k v o g s a z n a n ja n e sm e m o d a z a b o ra v im o d a su n e p rija te ljs k e po z ic ije p r o m e n ljiv e i d a je, dak le, n u žn o r a s k in u ti s p o je d n o s ta v lje n im s h e m a m a po k o jim a je im ­ p e rija liz a m s ta tič n a p o jav a . M a d a p o sto je izv e sn e o p šte z a je d n ičk e c rte, oblici im ­ p e rija listič k o g p r o d o ra u A m e ric i, A ziji i A fric i n isu isti, n iti su d a n a s o n a k v i k a k v i su b ili ju če. C esto se s m a tra da im p e rija liz a m jo š u v e k k o ris ti isto sta ro o ru žje , i p rem d a bi p rim e n a n a s ilja m o g la d a se s m a tra k o n sta n to m , k o n ­ s ta n ta je i to što o n m e n ja p o z o rn ic u n a k o jo j d elu je, š to n a r a z lič ite n a č in e re a g u je n a istu p e n a ro d a te ovi ne b i s m e li u n o s iti u s v o ju r e v o lu c io n a rn u s tr a te g iju s ta re i n e p ro m e n ljiv e o b rasce. M a js to rije p o p u t re g io n a ln e e k o ­ n o m sk e in te g ra c ije , p la n ir a n ja , ta k o z v a n ih p re d u z e ć a sa m ešo v itim k a p ita lo m , m e đ u n a r o d n ih k re d ita , d o d e ljiv a n ja s tip e n d ija , k u ltu r n e ra z m e n e , teh n o lo š k e p se u d o sa ra d n je , s u s re ta p a rla m e n ta ra c a i n a jv iš ih d rž a v n ih fu n k c io n e ra , p riv id n o r u tin s k e a k tiv n o s ti m n o g o b ro jn ih k o m ite ta OEA (O rg a n iz a c ija a m e rič k ih d rža v a ), s ta n d a rd iz a c ije o p rem e i p ro g ra m a v o jn e obuke, i r a s tu ć ih te n d e n c ija d a se n a k o n ­ tin e n ta ln o m n iv o u r a s p r a v lja o p ita n jim a k o ja se n a v o d ­ no tič u b e z b e d n o s ti h e m is fe re , p o m erili su tra d ic io n a ln e ob lik e im p e rija lis tič k e in filtra c ije . C esto se n a g la š a v a d a sm o md u faz i p ro ce sa p re o b ra ­ ž a ja u k o m e m ase, v eć s v e sn e s v o jih p ro b le m a, in te re s a i snage, sa m o č e k a ju p o g o d a n t r e n u ta k d a k r e n u u p o sled n ju e p iz o d u b o rb e za v la s t; i u izv e sn im slu č a je v im a z b i­ lja je tak o . U d ru g im slu č a je v im a s itu a c ija je s a sv im ra z ­ lič ita . Ali, u p o v o ljn o j k lim i k o le k tiv n i e n tu z ija z a m , b r a t­ sko p r ih v a ta n je , d iv n i p r im e r K u b e i v e lik a d o stig n u ć a n je n e re v o lu c ije č in e d a se lak o z a b o ra v i s u ro v a s tv a rn o s t i d a se z a p a d n e u d o ista z a ra z n u e u fo riju . Ip ak , a k o d elim a tre b a d a d o p rin e se m o k id a n ju s te g a zao stalo sti, eko­ no m sk e i k u ltu r n e n e ra z v ije n o s ti, m o ra m o b iti o b jek tiv n i

160

i pošteno se su očiti sa stv a rn o šću k o ju želim o da p reo b ra ­ žavam o. N ivo org an izacije, discipline, svesti, snage, kao i ste ­ pen raz v ije n o s ti oslobodilačkih p o k re ta L a tin sk e A m erike, v a rira od z em lje do zem lje, kao što v a rir a ju i ekonom ski uslovi. političk o sta n je , tež in a i k a ra k te r izv esn ih p ro b ­ lem a i n a č in n a k o ji se v la d a ju ć e g ru p e s n jim a su o čav a­ ju. Dok je levica u n e k im s lu č a jev im a m oćna, u d ru g im a je slaba i. n a žalost, ra z je d in je n a . Dok je ra d n ič k a klasa u nekim zem lja m a sn a žn a i im a d u g u b o rb en u tra d iciju , dru g d e je ž rtv a o p o rtu n istič k e stra te g ije , k o ja je v elik e sin ­ d ik a te p r e tv o rila u n a ro d n e oslonce b u ržo ask e s tr u k tu re vlasti. S eljaci su u n e k im slu č a jev im a b o rb en i i sve bo­ lje org an izo v an i, d o k su u d ru g im n ep o v ezan i, bez poli­ tičke p rip re m e i k lasn e svesti. N ajzad, širo k i n a ro d n i se k ­ to ri i d a lje su o tu đ en i n a p o zicijam a su p ro tn im n jih o v im in te resim a , a k c ija im je p o v re m e n a i slu č a jn a, do k n a p re d ­ ne p a rtije i o rg an iz a cije još u v e k n e u s p e v a ju da p ro d ru u m ase, da se s n jim a izm e šaju , da ih v ode — a p o n e k a d čak ni da ih sle d e — u je d n o j p rav o j rev o lu c io n a rn o j b o r­ bi. Bilo bi su v išn o s tv a r a ti u n iv e rz a ln e m o d ele rad i n ji­ hove m e h a n ič k e p rim e n e. R ev o lu c ije se, k ao što je d obro poznato, n e izvoze n iti su one p re fa b rik o v a n e k o n s tru k ­ cije. Ali, p o re d o d re đ e n ih n e iz b e ž n ih raz lik a , p o sto je i za­ jed n ič k e c rte i z a h te v i k o je v a lja im a ti u v id u . H e ro jsk i n a ro d V ije tn a m a d o k a z u je da je b o rb a p ro tiv im p e rija liz ­ m a b o rb a n a ž iv o t i s m rt, k rv a v a b o rb a u kojoj d ip lo m a t­ ski m a n e v ri i lic e m e rn a iz ja š n ja v a n ja n e p rija te lja u b rzo b iv a ju z a m e n je n i p lać e n ičk o m in v azijo m , b a jo n e tim a , b o m b a rd o v a n jim a , n a p a lm o m i genocidom . B u rž o a zija i im p e rija liz a m n isu sk lo n i d ija lo g u sa n a ­ ro d im a ; ip a k oni p o š tu ju one n a ro d e , čak u s tu p a ju p re d njim a , koji, osim to g a što s u u p ra v u , im a ju s n a g e d a to sv o je p ra v o o stv a re . Iz ovog raz lo g a v ažn o je, n a ro č ito ta ­ m o gde se još n e k u c a n a v r a ta v lasti, p rip re m iti p u t, zbi­ ti redove, p o v e z ati one k o ji se b o re za je d a n n o v i p o red a k stv a ri, s u m ira ju ć i u č in je n o i ono što jo š v a lja p red u z e ti, u č iti n a g re š k a m a p o č in je n im u p ro šlo sti d a n e bi došlo do n jih o v o g p o n a v lja n ja , p r e tv o r iti p o je d in a č n e i s tih ijn e a k c ije u p o v e z an u i s is te m a tsk u b o rb u , o jač a ti slab e o rg an izacije, o k u p iti m ase oko jasn ih , r e a ln ih i p ra v e d n ih 161

z a h te v a , i in te g r is a ti s n a g e k o je s h v a ta ju d a se m esta u a v a n g a rd i ni od koga n e n a s le đ u ju : o na se o s v a ja ju u a k ­ ciji. N ije m a n je v a ž n o n i oslo b o d iti se v a rljiv ih ilu z ija i o p o rtu n iz m a , č iji je ish o d gotovo u v e k u n a g o d b i i p o razu , s ta ti n a p u t p ro v o k a c ija m a i s a b o tira n ju o n ih k o ji d e lu ju u n a ro d u k ao a g e n ti C l A i im a ti n a u m u d a oni k o ji d rže v la s t i b o g a tstv o n ik a d a d o b ro v o ljn o ili m iro lju b iv o ne o d s tu p a ju od sv o jih p riv ile g ija neg o tek n a k o n o čajn ičk e borbe. P o tre b n o je g r a d iti n o v u s tra te g iju , s tr a te g iju k o ja će se p ro v o d iti odozdo n a v iše i k o ja će o d g o v a ra ti k o n k re t­ n im u slo v im a a n e n e o p ra v d a n im b o ja z n im a ili, je d n o s­ tav n o , d o b rim ž e lja m a ; k o ja će se o s la n ja ti n a istin sk i r e ­ v o lu c io n a rn e te o rijs k e p o s ta v k e i o s v e tlja v a ti p u t k o ji v a ­ lja sled iti, p r e tv a ra ju ć i ju č e r a š n je i d a n a š n je p o raz e u s u ­ tr a š n ju k o n a č n u po b ed u . S ta k v o m p e rs p e k tiv o m b o rb e, n a p o ra i ž rta v a , ali i n ad e, o slo b o đ e n ja i pobede, in te le k tu a la c m ože d a iza b e ­ re s v o ju su d b in u . U je d n o m k lasn o m d r u š tv u n ik o n e m o ­ že o s ta ti n e u tr a la n , p a č a k ni oni k o ji se n a iv n o iz d v a ja ­ ju u s v o je k u le od slonovače, ili, u n a jb o ljo j n a m e ri, žele da b u d u sam o p o s m a tra č i u z b u d ljiv e d ra m e k a k v a je d ru š ­ tv e n a b o rb a. In te le k tu a la c m o ra d a iza b e re svoj p u t — d a se s ta v i n a s tr a n u n a ro d a ili n a s tr a n u o n ih k o ji n a ­ ro d e k s p lo a tiš u . K o le b ljiv ili b o le s ta n s ta v o sa k ać e n o g čoveka, n a p o la in te le k tu a lc a a n a p o la g ra đ a n in a , m ože sam o d a d o v e d e do p r e p u š ta n ja s u d b in i, d o nem oći, f ru s tra c ije i da, u k r a jn jo j lin iji, p o slu ž i p o sto je ć im in te re s im a . O d g o v o rn o st in te le k tu a la c a je o g ro m n a ; ta k o je, u o s­ talom , u v e k i bilo. M ožda z a to n ije n i n e o b ič n o što se n e ­ ki o d rič u p rin c ip a i, o k re ć u ć i le đ a istin i i izd aj u ći sebe, s ta v lja ju sv o je z n a n je u s lu ž b u v la d a ju ć ih k la s a u zam en u za izv e sn o m a te rija ln o b la g o s ta n je , d a b i ž iv eli lag o d ­ no, p ro se č n o i besm islen o , o n a k o k a k o to č in e n jih o v e g a ­ zde. P o re d tih la ž n ih in te le k tu a la c a k o ji z n a n je p ro d a ju o nom e ko im b o lje p la ti, p o s to je m n o g i k o ji s h v a ta ju d a se s tv a ra la č k i n a p o r s a sto ji u p ra v o u ra z u m e v a n ju ž iv o t­ n e s tv a r n o s ti i u b o rh i za b o lji sv e t. T a k a v in te le k tu a la c , k o ji u m e d a m isli i d a d e lu je, k o ji s h v a ta d a je d ru š tv e ­ n i n a p re d a k s tv a r k o ja obično tra ž i sve, u k lju č u ju ć i i v e­ lik o d u š n o p o la g a n je živ o ta, bio je k o m a n d a n t E rn e sto »Če« G e v a ra , č ijo m se p r is u tn o m u sp o m e n o m in sp iriše

162

ovaj izu z e tn i K ongres.* S pušk o m u ru ci G ev ara je bio je d n a od v e lik ih fig u ra A m erike, da bi, k a d su ga ag en ­ ti im p e rija lizm a izre šeta li k u ršu m im a , po stao m učenik, h eroj, p rim e r koji tre b a slediti, z astav a i leg en d a o nih koji se, m a gde bdli, bore za slobodu. Izvor: Alonso Aguilar Monteverde, Problemas Estructurales del Subdesarrollo, Instituto de Investigaciones Econćmicas, Universidad Nacional Autonoma de Mexico. Mexico, 1971, str. 136—142. Sa španskog prevela Jasna Bunjevac Sotelo

* Kongres kulture u Havani, održan januara 1968. godine \

A lo n so A g ila r M o n te v e rd e M A R K SIZA M I N E R A Z V IJE N O S T 1 I.

A n a h ro n ič n i m a r k s iz a m ili id iličn i ka p ita liza m ?

K a k a v zn a ča j im a m ark siz a m za ek o n o m sk i zao stale zem lje? C esto se tv rd i da M a rk so v e ek o n o m sk e d o k trin e p r i­ p a d a ju jed n o m već d a le k o m i isto rijsk i p re v a z iđ en o m v re ­ m en u i da z a o sta le zem lje, v e k n a k o n o b ja v ljiv a n ja p rv o g to m a K ap ita la , m ogu da isk o riste m alo ili gotovo n išta od m a rk s is tič k e te o rije . J e d a n m ek sičk i fu n k c io n e r izjav io je p re ne k o lik o n e d e lja d a je m ark siz a m a n a h ro n ič a n filo­ zofski stav, sv o js tv e n d r u š tv u ek sp lo a tac ije , a d a m i u A m erici d a n a s živim o u v re m e p re d s ta v n ič k e d e m o k ra tije. D ru g i često k a ž u d a latin sk o a m e rič k i n aro d i, u sled sv o je id io sin k ra z ije i p riv rž e n o s ti slobodi, bez o b zira n a to k o ­ liko je m a rk s iz a m d o p rin e o ra z v o ju filo zo fije i e k o n o m ­ sk e n a u k e , o d b a c u ju M a rk so v u d o k trin u , n a ro č ito u zem ­ lja m a ko je su, p o p u t M eksika, u sp ele d a usk lad e, u obli­ k u z b ilja z a v id n o g obrasca, e k ono m sk i razv o j, p o litič k u sta b iln o s t i d r u š tv e n u p ra v d u . Im a čak i ta k v ih k o ji tv rd e da je te o rija s o c ija liz m a u to p ijsk a i, razm eću ći se svo­ jom tro p sk o m m aštom , su g e rišu d a m ark siz a m m ože po­ s to ja ti tam o gde p re o v la d a v a kap ita liz a m , ali n e u je d ­ noj ze m lji k a k v a je n a ša k o ja je » socijalistička«, m ada, istin i za volju, so c ija lističk a . . . »na m ek sičk i način«. 1 Ovaj tekst odgovara u osnovnim crtama izlaganju na Okrug­ lom stolu održanom u auditorijumu Justo Sierra, na Autonomnom nacionalnom univerzitetu Meksika (UNAM), 13. novembra 1967. go­ dine, povodom stogodišnjice objavljivanja Kapitala.

165

D a li je tač n o d a je m a rk s iz a m s ta ru d ija , a d a d žeferso n o v sk i id e a l d e m o k ra tije , u z a m e n u za to, o s ta je i d a ­ lje n a snazi u p re d s ta v n ič k im rež im im a Som ose, Š tre s n e ra, M endesa, M o n te n e g ra, g e n e ra la O n g a n ije i K o šta e S ilv e ? D a n isu ip a k u p r a v u oni k o ji tv rd e d a je n e k a d p o z n a ti i z a stra š u ju ć i K o m u n is tič k i m a n ife s t M a rk sa i E n g e lsa k o n a č n o z a b o ra v lje n u na šo j A m erici, i d a je p o ­ tis n u t p re d n a u č n im sa v rš e n s tv o m i p o p u larn o šć u a n tik o ­ m u n istič k o g m a n ife s ta p ro fe s o ra R ostova, T e o d o ra M oskosa i o s ta lih ideologa S av e z a za n a p re d a k ? D a li je osno v n o m iš lje n je d a su m a rk s iz a m i so c ija ­ liz a m s u p ro tn i id io s in k ra z iji n a še g n a ro d a i d a se lja ci iz O ah ak e, iz ž a rk e z e m lje G e re ro , iz o b lasti T la k sk a le gde u sp e v a trs k a , p u s tin je K o a u ilja ili D o lin e s m rti u Id algu, n ik a d a n e ć e p r ih v a titi jed n o o b ra z n o i d o s to ja n s tv e n o b la g o s ta n je soc ija liz m a , u k o lik o ono p o d ra z u m e v a o d ric a ­ n je od slobode, ko jo m sa d a rasp o la žu , d a svoj n o v ac tro ­ še n a n a k it, k rz n a , sk u p e re z id e n c ije ili tu ris tič k a p u to ­ v a n ja u in o stra n s tv o ? D a n ije ip a k tač n o d a je M eksiko već s o c ija listič k a z e m lja k oja, m a d a n e m a F id e la K a stra , im a svog F id e la V ela sk e sa (V elazquez)2, i d a s u zbog to g a e k o n o m sk e d o k trin e , p a i m a rk s is tič k i re v o lu c io n a rn i p o ­ te n c ija l, n e u p o tr e b ljiv i? U v re m e k a d a je e v ro p s k i k a p ita liz a m d o ž iv ljav a o svo­ ju k o n k u r e n ts k u fa z u M a rk s je fo rm u lisa o ek o n o m sk u d o k ­ tr in u ko jo j je o snova i o k v ir b ila te o r ija d ru štv e n o g ra z ­ voja. Ni on n i E ngels n isu sp o z n ali s tv a rn o s t m o n o p o listič k e faze siste m a , iako su izbliza p r a tili to k k o n c e n tra ­ cije p ro iz v o d n je i k a p ita la i č a k d a li g e n ija ln a p re d v iđ a ­ n ja u vezi s tim . M a rk s je s m a tra o da u jed n o j k a p ita listič k o j p r iv r e ­ di p re o v la d a v a ro b n a p ro iz v o d n ja , tj. p ro iz v o d n ja za t r ­ žište. R obe im a ju u p o tre b n u v re d n o s t i v re d n o s t u ra z m eni, a ona, iz ra ž a v a ju ć i p riv id n o p ro ste od n o se izm eđ u je d n ih i d ru g ih p re d m e ta , o d ra ž a v a u s u š tin i d r u štv e n e odnose, veze m e đ u lju d im a — n e sam o m eđ u s tv a rim a — k o je č in e osn o v u d r u štv e n o -e k o n o m s k e s tr u k tu re . Izvor v re d n o s ti — g o v o rio je M ark s, sled eći u p rv o v re m e e n ­ 2 Radnički vođa koji se već četvrt veka nalazi na čelu Radnič­ ke konfederacije Meksika (Confederacion de Trabajadores de M exi­ co) i koji se nametnuo kao simbol sindikalnog oportunizma.

gleske klasik e — je s te rad . A li d alek o je od toga d a ra d ­ nik zad rži za seb e sve plodove svog n a p o ra ; k a p ita lista je taj koji, p r e tv a ra ju ć i se — kro z d u g i isto rijsk i proces, m nogo su ro v iji nego što se to obično p re tp o s ta v lja — u vlasn ik a s re d s ta v a za p ro iz v o d n ju , liša v a ra d n ik a onoga što m u o p ra v d a n o p rip a d a , odnosno n e p laća m u jed a n deo n jegovog rad a , p a kroz v išak v red n o sti p ris v a ja do­ ho d ak k o ji d o c n ije b iv a p re tv o re n u k a p ita l i u izvor v e­ će eksp lo a tac ije . B u rž o a zija tak o po d stiče razv o j zasn o v an na r a d u n a ro d a koji trp i n e p re s ta n o o siro m aše n je koje p re s ta je te k on d a k a d a sam n a ro d odluči d a ek sp ro p riše svoje e k s p ro p rija to re i s tu p i u b o rb u za sv o je p o tp u n o os­ lobođenje. T a k v a je u s u š tin i — d a ta u sam o jed n o m p a su su — teo rijsk a sh e m a ko ju M arks ra z v ija u p rv o m to m u K a p i­ tala. Do ko je m e re ta k v a sh e m a m ože da se p rim e n i na n e ra z v ije n e ze m lje ? U M e k sik u su v lad a ju ć e g ru p e ra z r a ­ dile v eom a ra z lič ite teo rije . O nako k ak o je m ek sičk a re ­ volu cija z a o sta ja la kao n e što m rtv o , s ta re id eje Z a p a te i V ilje (Villa), M adera, A kilesa S e rd a n a (A quiles Serdano) i b rać e F lo re s M agon z a m e n jiv a n e su » m o d ern im id e ja ­ m a« no v ih b a n k a ra , no v ih bogataša, s tra n ih in v estito ra i fin a n s ije ra M o n e ta rn o g fo n d a i IB R D (M e đ u n a ro d n e b a n ­ ke za o b novu i razvoj), do m ać ih vo đ a i ru k o v o d sta v a P R I (R e v o lu c io n a rn a in stitu c io n a ln a p a rtija ), i pod o k rilje m s tra te g ije ko ja bi u M eksiku m ogla da se n azo v e s tra te g i­ jom A L -P R I (L ib e ra ln i savez— PR I), p o sta je te re n za n a jre a k c io n a rn ija s h v a ta n ja . S o vakvom ko n c e p cijo m n a ša ze m lja im a polovično k a p ita lis tič k u , o dnosno m ešovitu, p riv re d u dok n e k im a uspeva, k a o što sm o videli, d a volšebno, iz šešira, izv u k u zeca m ek sič k o g so cijalizm a. P re m a k o n c e p ciji o kojoj go­ vo rim o ono što je z n a č a jn o za eko n o m iju , p a sam im tim i za e k o n o m sk u p o litik u , n isu d ru štv e n o -p ro iz v o d n i o d n o ­ si, već k v a n tita tiv n a p o v e z an o st n e k ih v a rija b li i, v iše od s tr u k tu r e (za k o ju se p re tp o s ta v lja d a je za e k o n o m istu d a ta č in jen ica) m o g u ćn o st da se u tič e n a tak o z v a n u in fra ­ s tr u k tu r u i n a izo lo v an e in stitu c io n a ln e a sp e k te ra d i p odstic a n ja p r iv a tn o g k a p ita la , je r izv o r v re d n o sti n ije sam o rad nego d k a p ita l, kom e je p o tre b n o o b ezb ed iti o d g o v a ra ­ ju ć u dobit. 167

V išak v red n o sti, sle d s tv e n o ovom e, n e p o sto ji: to je č ista izm išljo tin a n e z a d o v o ljn ik a i k o m u n is ta ; ono što od­ r e đ u je d r u š tv e n u r a s p o d e lu d o h o tk a n ije e k s p lo a ta c ija tu ­ đ eg r a d a n i v isin a sto p e v išk a v re d n o sti, v eć d o p rin o s k o ­ ji s v a k i p o je d in a c d a je z a je d n ici. U o v ak v o m id iličn o m k a ­ p ita liz m u — k a p ita liz m u s a d ru š tv e n o m p ra v d o m — p ro ­ ces a k u m u la c ije o slo b a đ a n a ro d s iro m a š tv a i m rs k a b o rb a k lasa b iv a z a m e n je n a b r a ts tv o m u k o m e b u rž o a z ija v eli­ k o d u šn o p o m aže p ro le ta r ija t, a ovaj u z v ra ć a n a ta k v u ple­ m e n ito st z a h te v a ju ć i od sv o jih vo đ a d a b lisk o s a ra đ u ju s poslo d av cim a, što m n o g i lid e ri, n a ra v n o , sta ln o čine, i to sa fra n je v a č k o m pon izn o šću .

II.

K r itik e u p u ć e n e M a rk so v o m e k o n o m s k o m » d e te r m in izm u «

S v a k a k o , k r itik e m a rk s iz m a n e o g ra n ič a v a ju se sam o n a ono š to je s p o m e n u to u k r a tk im p re th o d n im p asu sim a. S k o ro ceo v e k u p o rn o se tv rd i d a je raz v o j d r u š tv a slože­ na p o ja v a k o ju M a rk s n e p rih v a tljiv o sv o d i n a p ro s tu ek o ­ n o m sk u d im e n z iju . O v aj p o h a b a n i a rg u m e n t se p o n a v lja i p o k u š a v a m u se d a ti v re d n o s t, p o se b n o u e k o n o m sk i za­ o sta lim z e m lja m a za k o je p o sto ji b o ja z a n d a b i u m ark siz ­ m u m ogle o tk riti p u t s v o g a o slo b o đ e n ja . Im a to lik o k r itik a k o je se u p u ć u ju M a rk s u d a se u s lu č a ju n e k ih od n jih o v ih a u to r a s tič e u tis a k k a k o n isu im a li v re m e n a n i d a p ro či­ ta ju n je g o v a d e la : to d a je f a ta lis ta i d a n e p r iz n a je z n a ­ čaj v e lik ih lju d i za isto riju , d a m u se d o k trin a z a sn iv a n a sa m im logičkim d e d u k c ija m a , d a su n je g o v e fo rm u la c ije do g m atsk e, da su se m n o g a n je g o v a p r e d v iđ a n ja p o k azala ne o sn o v an im , d a izm e đ u p rv o g i tre ć e g to m a K a p ita la im a n e p re b ro d iv ih p ro tiv re č n o s ti, da n ee k o n o m sk im činiocim a d o d e lju je p o sv e d r u g o ra z re d n u u lo g u — što su te k n e k e od p rim e d b i k o je s u v r e d n i e n c ik lo p e d is ti a n tim a rk s iz m a p r i­ k u p ili to k o m d e c en ija. K a k o je m o g u će da, u p rk o s to lik o b r o jn ih i ta k o n e ­ m ilo srd n ih n e p rija te lja , M a rk s v re m e n o m p o s ta je je d n a od v e lik ih isto rijs k ih ličn o sti, d ok se n a v o d i n je g o v ih k r i­ tič a ra z a b o ra v lja ju ili k o ris te sa m o n a n isk o m i v u lg a r­ n om n iv o u a n tik o m u n is tič k e p r o p a g a n d e ? K r itik e m a rk ­ sizm a su gotovo u v e k p o g a đ a le u p razn o , delo m i zato što 168

su a u to ru K a p ita la veom a često p rip isiv a le i ono što on n ik ad a n ije rek ao . V e ro v a tn o nik o m e n ije p rip isan o to­ liko laž n ih s tv a r i kao M ark su . K o m ože tv rd iti d a je n je ­ gova d o k trin a fa ta lis tič k a i da p o tc e n ju je čoveka, k ad a ona u liv a toliko p o v e re n ja u n a p re d a k d ru štv a i p retp o ­ s ta v lja da je čovek ta j koji s tv a ra so p stv e n u isto riju ; k ad a u rev o lu c io n a rn o j p ra k s i p ru ž a tak o iz v a n re d n e stran ice, kao što su one o L e n jin o v o m životu, k o je d o k a z u ju da su rev o lu c io n a rn a b orba, odnosno n a p o r čoveka, neo p h o d n i za o slobođenje od e k s p lo a ta c ije i n e p ra v d e ? S ta tek da se kaže o a rg u m e n tu po kom e je M arksov ►»ekonomski d e te rm in iz a m « osta v io sa sv im po s tra n i po­ litičke i k u ltu r n e činioce, ili o p o g rešn o m m išlje n ju da su o snivači n a u č n o g socijalizm a, a p o g o to v u Engels, b it­ no pro m e n ili, p a čak i n a p u s tili u d o b ro j m eri, svoj - k r u ­ ti« p rv o b itn i s ta v ? M a rk s se n ik a d a n ije zala g a o za m eh a n istič k i i g ru b i d e te rm in iz a m k o ji m u n jeg o v i n e p rija te lji p rip is u ju n iti je o - lju d s k o m p o n a š a n ju « im ao m iš lje n je k o je m u p rip i­ s u je p ro fe s o r R ostov, tj. d a je to ob ičn o - s p ro v o đ e n je m ak sim izacije d o biti«.3 O n n ik a d a n ije p o ricao d a izm eđu m n o ­ go b ro jn ih čin ilac a k o ji u tič u n a razv o j d ru štv a p o sto ji s ta l­ no u z a ja m n o d e lo v a n je n iti je tv rd io d a je uloga n eek o ­ no m sk ih fe n o m e n a ili fe n o m e n a n a d g ra d n je p a siv n a .4 P ris u s tv o izv e sn ih u z a ja m n ih veza u raz v o ju d ru štv e n o g p rocesa u o č a v a se k od H eg e la i u fra n c u sk o m m a te rija liz ­ m u. O no p o č in je d a se u o b lič a v a već p o četk o m m o d ern o g v re m e n a k a d a čovek p rim e ć u je d a s v e t u ko m e živi n ije č e tv r ta s t već o k ru g ao , d a n ije s ta tič a n već p ro m e n ijiv , i da n jeg o v p re o b ra ž a j n e zavisi od b o ž jih zapo v esti ili od a p s o lu tn ih i je d in s tv e n ih p rin c ip a . A ko n e k o u o p šte im a ja s n u s v e st o u z a ja m n im v e z am a k o je se ja v lja ju m eđ u p o jav a m a n a jr a z lič itije p riro d e , on d a su to s v a k a k o M ark s ■ ’ W. W. Rostow, The Process of Economic Grow th, Oxford University Press, 1960, str. 329. 4 Profesor Rostov pokušava da marksizam liši svake vrednosti kada poslovično izjavljuje: -D elovi društva uzajamno deluju jed­ ni na druge: kulturne, društvene i političke snage, s obzirom na to da odražavaju različite aspekte ljudskih težnji u revoluciji društava, kao i u njihovoj ekonomskoj evoluciji, sučeljavaju se na sopstveni. autentičan način. Oni nisu nadgradnja izvedena iz ekonomije«. Isto, str. 330.

169

i Engels, čija te o rija isto rije u p ra v o n a s to ji d a o b jasn i o sn o v n e m e h a n iz m e d r u štv e n o g p re o b ra ž a ja . A u čem u se sa sto ji d o p rin o s ove te o rije ? O n a u su š­ tin i p r im e n ju je d ija le k tič k i m eto d i p o k a z u je d a uloga d r u š tv e n ih n a u k a n ije izu č a v a n je g o to v ih fen o m e n a već iz u č a v a n je procesa. V ečite is tin e n e p o sto je. U m e sto n a m rtv e p re d m e te , bež iv o tn e , s ta ln e i n e p ro m e n ljiv e s tv a ri, p o tre b n o je o b ra titi p a ž n ju n a p ro m e n u , n a s ta ln i p re o ­ b ra ž a j, n a la n č a n u p o v e z a n o st p ro ce sa i n a n jih o v o in te g ris a n je u je d n u c e lin u .5 N ije d o v o ljn o d a se k r e ta n je uoči k ao sc e n a rio isto­ r ije : p o tre b n o je tak o đ e o tk riti n jeg o v u p riro d u i, m oglo bi se reći, n je g o v m o d u s operand i. D ru š tv e n e p o jav e se n e o d v ija ju p ra v iln o , u ra v n o te ž i, u k ru ž n im s e k v en c a m a u k o jim a dolazi do n jih o v o g jed n o ličn o g i s ta ln o g p o n a v ­ lja n ja ; d a le k o od to g a da to b u d u , o n e su z a p ra v o p ro tiv rečn e. To i je s te jez g ro m a te rija lis tič k e te o rije : » . . . je ­ d a n p ro ces n e m ože, n i u kom sm islu , d a se o d v ija n e s­ m e ta n o u ' s v e tu g d e se n e iz b e ž n o ja v lja ju s u p ro tn i p ro ­ cesi. . .«, ko ji o p e t »k ad se s je d in e s p o č e tn im procesom , d a ju istin s k u n o v in u ili n a re d n u e ta p u razv o ja« . P ro m e n e n a s ta le u jed n o j e ta p i r e z u lta t su u n u tra š ­ n jih p ro tiv re č n o s ti n e k e r a n ije faze a n e r e z u lta t p o ste ­ p e n e e v o lucije. ». . . P o s te p e n e p ro m e n e e v e n tu a ln o d o v o ­ de do k r itič n ih s itu a c ija u k o jim a p ro m e n a v iše n e m ože •da b u d e p o ste p e n a . . .«. » S ta ro i n o v o n ik a d a n isu ra z li­ č iti; i k a d s u u opoziciji, n e p re k id n o re a g u ju je d n o n a d r u ­ go; no s ta ro se n e p re o b ra ž a v a u n o v o : ono što se zbiva, u s tv a ri, je s te to d a se novo naglo o d v a ja od sta ro g i r a ­ z a ra ga . . . « » P re m a tom e, dok god d ija le k tič k i m a te rija ­ lizam in s is tira n a c elini u z a ja m n o g d e lo v a n ja , on isto v re ­ m en o in s is tira tak o đ e i n a r a z lik o v a n ju i n a n a g lo j p ro m eni. . .«6 D ija le k tič k e p ro tiv re č n o s ti n isu a p s tr a k tn e id eje, n i­ su o bične m isa o n e fo rm e ili k a te g o rije o d v o jen e od s tv a r ­ no g s v e ta : to su odnosi k ro z k o je se iz ra ž a v a ju zakoni ra z v o ja d ru štv a , isp re p le ta n i u sv o m f u n k c io n isa n ju s 4 Vid. F. Engels, Ludwig Feuerbach i kraj klasične nemačke filozofije. • John Bernal, Libertad de la necesidad, Mexico, 1958, str. 587 i 595 do 597.

170

lju d sk im delo v an jem , ako se ono s h v a ti k ao d e lo v a n je d ru ­ š tv e n ih klasa, m asa, odnosno n a ro d a , a n e izo lo v an ih je ­ dinki. Zbog svega ovoga v eom a je v ažno d a se raz u m e te ­ za k o ju je M a rk s izložio u p rv im red o v im a 18. brim era: »•Ljudi p ra v e s v o ju s o p stv e n u isto riju , ali je n e p ra v e po svojoj volji, n e pod ok o ln o stim a ko je su sam i izab rali, n e ­ go pod o k o lnostim a ko je su n e p o sre d n o zatek li, k o je su d a te i n a sle đ e n e .« 7 K oliko su sam o d alek o o v akve fo rm u la c ije od d e te r­ m in iz m a ko ji se p rip is u je M a rk su ! T v rd n ja d a on u zim a u o bzir je d in o e k o n o m sk u s tr a n u izo b ličav a n jeg o v u m isao do g ro te s k n ih r a z m e ra ; to je k ao k ad bi se p o v ero v alo da su dubokoj i s trik tn o j ana liz i M ark sa i E n g elsa p ro m a k le očigledne m eđ u so b n e veze n a ko je u k a z u je p ro fe so r Ros­ tov. »U z a jam n o d e lo v a n je p o litik e i ek o n o m ije — piše P le h a n o v — p ostoji. . . Ali, da li n a m p o s to ja n je u z a ja m ­ nog d e lo v a n ja z a b ra n ju je da idem o d a lje u a n a liz ira n ju d ru štv e n o g ž iv o ta?. . . P o litič k e u sta n o v e u tič u n a p riv re d ­ ni život. O ne ili d o prinose ra z v o ju tog živ o ta ili m u s m e ­ taju. . .«8 S ve je to tač n o i, u d o broj m eri, e le m e n ta rn o . Izm e­ đ u e k o nom skog i nee k o n o m sk o g p o sto je tesn e i d in am ičn e veze. Polazeći- od p o litič k e ili p ra v n e n a d g ra d n je , izvesni činioci ra z lič ito u tič u n a e k o n o m sk u s tr u k tu ru , a isto se de šav a i sa vezom k o ja po sto ji izm eđ u v la d a ju ć ih odnosa i ra z v o ja p ro iz v o d n ih sn a g a. U vezi s tim « . . . sam o u običnom go v o ru m ože b iti reč i o e k o n o m iji k ao p r im a r ­ n o m u z r o k u sv ih d ru š tv e n ih p o jav a . D alek o od to g a da b u d e p r im a rn i uzrok, e k o n o m ija je i sa m a posledica, ,fu n k c ija ’ p ro iz v o d n ih snaga.«9 S am o z ato što se čak i u n a še v re m e i u n ašo j s re d in i u p o rn o zaobilazi u loga k o ju m a rk s iz a m p rid a je ek o n o m ­ skom činiocu, b ićem o slobodni d a c itira m o n e k o lik o p a s u ­ sa iz d v a č u v e n a E n g elso v a pism a, o ba n a p is a n a 1890. go­ dine, p rv o J . B lohu (Bloch), a d ru g o K. S m itu (C. S ch m id t): 7 K. Marx, »Osamnaesti brimer Louisa Bonaparte-', Karl Marx — Friedrich Engels, Dela, tom 11, Institut za međunarodni radnički pokret — Prosveta, Beograd 1975, str. 91. H G. V. Plehanov, »Prilog pitanju o razvitku monistićkog po­ gleda na istoriju«, Izabrana dela, Kultura, Beograd, 1966, str. 157. • Isto, str. 160.

171

»Po m a te rija lis tič k o m s h v a ta n ju isto rije , o d ređ u ju ć i naom enat u isto riji je s te u k r a jn jo j lin iji p ro iz v o d n ja i r e ­ p ro d u k c ija s tv a rn o g života. V iše od to g a n i M a rx ni ja n ism o n ik a d tv rd ili. A ako to ne k o sa d a iz v rn e u to m sm is­ lu što će reć i d a je e k o n o m sk i m o m e n a t je d in o o d re đ u ju ­ ći, on d a on p r e tv a r a tu re č e n ic u u a p s tr a k tn u , a p s u rd n u fra z u k o ja n išta n e izra ž av a . E k o n o m sk i po lo žaj je o sn o ­ va, ali ra z n i m o m e n ti n a d g ra d n je — p o litič k e fo rm e k la s­ n e b o rb e i n je n i r e z u lta ti (k o n stitu c ije k o je p o b e d n ič k e k lase u s ta n o v lju ju posle d o b ije n e b itk e itd.), p ra v n e fo r­ m e, p a čak i re fle k s i sv ih tih s tv a r n ih b o rb i u m o zg u učes­ nika, p o litičke, p ra v n e , filo zo fsk e te o rije , relig io zn i po g ­ ledi i n jih o v d a lji ra z v ita k u siste m e d o g m i — v rše tak o đ e u tic a j n a to k isto rijs k ih b o rb i i u m n o g im s lu č a je v im a p re te ž n o o d re đ u ju n jih o v u fo rm u . T o je u z a ja m n o d e jstv o sv ih on ih m o m e n a ta , u ko m e se ek o n o m sk i p o k r e t k ao n u ž ­ n o st k o n a č n o p ro b ija kro z b e sk o n ač n o m n o štv o s lu č a jn o sti (tj. s tv a ri i d o g a đ a ja č ija je m eđ u so b n a u n u tra š n ja p o v e ­ za n o st to lik o d a le k a ili ta k o n e d o k a z iv a d a sm a tra m o d a i ne p ostoji, d a je m ožem o z a n e m a riti). In ač e bi p rim e n a te o rije n a bilo k o ji is to rijs k i p e rio d b ila la k ša od re š a v a n ja p ro ste je d n a č in e p rv o g ste p e n a . M i sa m i p ra v im o sv o ju isto riju , ali, p rv o , po d v rlo o d ređ e n im p re tp o s ta v k a m a i u slo v im a . M eđ u n jim a su one ek o n o m sk e k o n a č n o o d lu ču ju ć e . A li i p o litič k i itd . u š ­ lo vi, č a k i tra d ic ija k o ja se ja v lja u g la v a m a lju d i, ig ra ju n e k u ulogu, m a d a n e i o d lu ču ju ć u .« D ok u E n g e lso v o m p ism u Š m itu s to ji: »S a ek o n o m ­ skim , p o litič k im i d ru g im o d ra z im a isto je k a o i sa o d ra ­ zim a u lju d s k o m oku, o ni p ro la z e k ro z s a b irn o sočivo i zato se p r e d s ta v lja ju o b rn u to , n a g la v a č k e . Sam o što n ed o ­ s ta je n e rv n i a p a r a t k o ji ih za p r e d s ta v u p o s ta v lja o pet n a noge. B e rz ija n a c vid i k r e ta n je in d u s tr ije i sv etsk o g trž iš ta u p ra v o sa m o u o b rn u to m o d ra z u n o v č a n o g trž išta i trž iš ta h a r tije od v re d n o s ti i za to za n je g a p o sled ica p o s­ ta je u zrok. . . G de p o sto ji p o d e la r a d a u d ru š tv e n im ra z m e ra m a , po­ je d in i p ro ce si ra d a o s a m o s ta lju ju se je d a n p re m a d r u ­ gom e. P ro iz v o d n ja je u p o sle d n jo j in sta n c i o d lu ču ju ća. Ali, čim se trg o v in a p ro iz v o d im a o sa m o stali u o d n o su na p ro iz v o d n ju u p ra v o m sm islu, o n a se k reć e to k o m k o ji je, u o p šte uzevši, pod u tic a je m p ro iz v o d n je, ali u p o je d in o sti­ 172

m a i u o k v iru ove o p šte zavisnosti, o na ip ak sledi sop­ stv e n e zakone, k oji su u p riro d i tog novog fa k to ra ; ta j tok im a sv o je s o p stv e n e faze i on se sa sv o je s tra n e o d ražav a n a to k p ro iz v o d n je. . . D akle, a ko B a r th m isli da m i o sp o rav am o sv ak o po­ v ra tn o d e jstv o p o litič k ih itd. o d raz a ek o n o m sk o g k r e ta ­ n ja n a sam o to k re ta n je , on se p ro sto b o ri p ro tiv v e tre n ja č a ... Svoj toj gospodi n e d o s ta je d ija le k tik a . Oni s ta ln o v i­ de sam o ovde uzrok, a ta m o posledicu. A da je to šu p lja a p stra k c ija , da u stv a rn o m s v e tu ta k v e m etafizičk e po­ lazne s u p ro tn o s ti p o sto je sam o u k riz a m a , d a se ceo v eli­ ki to k ra z v itk a zb iv a u ob lik u u z a ja m n o g d e js tv a (iako vrlo n e u je d n a č e n ih snaga, od k o jih je e k o n o m sk o k re ta n ije d aleko n a jja č e, p rv o b itn o , n a jp rv o b itn ije ), d a ovde n išta n ije a p so lu tn o i d a je sve re la tiv n o — to o n i p ro s­ to n e u v iđ a ju , za n jih H egel n ije po sto ja o .« 10 Iz p re th o d n ih c ita ta ja s n o se v id i d a su g lav n a ta čka oslonca m n o g ih k r itik a u p u ć e n ih M a rk su p re d ra s u d e n jih o v ih a u to ra , i da te ž n ja k a p o isto v e ć iv a n ju »-ma­ te r ija ln ih uslova«, o k o jim a je on govorio, sa s itn im lič­ nim in te re s im a u p o s tiz a n ju o d re đ e n ih k o ris ti izv rće m a ­ te rija lis tič k o s h v a ta n je isto rije i čin i raz v o j d ru š tv a p o t­ pu n o n e ra z u m ljiv im . P r ir o d a i d o m e t k o ji m a rk s iz a m p r i­ p isu je ek o n o m sk o m činiocu v eo m a su raz lič iti: on se n e po­ im a k ao k o n k re ta n , sp ecifičan, izd v o je n p o d a ta k k o ji se a rb itra r n o b ira k ao o d re đ u ju ć a p o jav a , već kao je d n a slože­ n a s tr u k tu r a p o d lo žn a s ta ln im p ro m e n a m a . Z a M a rk sa d ru ­ š tv e n i ž iv o t se o d v ija u s k la d u sa z a k o n ito s tim a k o je se iz ra ž a v a ju u n e k im odnosim a. D a k le : » c e lo k u p n o st tih odnosa p ro iz v o d n je s a č in ja v a e k o n o m sk u s tr u k t u r u d r u ­ štv a , r e a ln u o sn o v u n a k o joj se d iže p r a v n a i p o litič k a n a d g ra d n ja i ko jo j o d g o v a ra ju o d re đ e n i oblici d r u štv e n e svesti. N a č in p ro iz v o d n je m a te rija ln o g ž iv o ta u s lo v lja v a p ro ces socijalnog, p o litič k o g i d u h o v n o g ž iv o ta u o p šte « .11 Ili d ru g im reč im a , k a k o M a rk s ka ž e: >►... d ru štv e n i odn o ­ si tije sn o s u p o v e z an i s p ro iz v o d n im sn a g am a . S tič u ć i n o ­ 1# F. Engels, »Prepiska-«, K. Marx — F. Engels, Dela, tom 44, Institut za međunarodni radnički pokret — Prosveta, Beograd 1979, str. 404—405; 427-^31. 11 K. Marx, Prilog kritici političke ekonom ije, Kultura, Beo­ grad, 1956, str. 15.

173

ve p ro iz v o d n e snage, lju d i m ije n ja ju svoj n a č in p ro iz v o ­ d n je, a m ije n ja ju ć i n a č in p ro iz v o d n je, n a č in n a k o ji po d ­ m ir u ju sv o je živ o tn e p o tre b e , m ije n ja ju i sv e sv o je d r u ­ štv e n e odnose . ..« K a d a se govori o ov im o d n o sim a n e a lu d ira se, n a ra v n o , n a p o v e z an o sti ili m o d a lite te sv o jstv e ­ n e o d ređ e n im p ro iz v o d n im procesim a, n a n e što p a rc i­ ja ln o ili fra g m e n ta rn o . »•.. . O dnosi p ro iz v o d n je sv ak o g d ru š tv a č ine c je lin u .« 12 III.

Z n a č a j m a r k s iz m a za n e r a zv ije n e z e m lje

S a d a m ožem o b o lje d a ra z u m e m o z ašto je m a rk s i­ zam z n a č a ja n za u p o z n a v a n je k a o i za m e n ja n je s ta n ja u p riv re d n o z a o sta lim z e m lja m a . N e ra z v ije n o s t je isto ­ rijs k i fen o m e n č iji su p o ja v a i to k u b lisk o j vezi s k a p i­ talizm o m i im p e rija liz m o m . N ije d a n s a v re m e n i te o rijs k i sis te m n ije o z b iljn ije p ro u č a v a o k a p ita lis tič k u p ro b le m a ­ tik u i obe le ž ja k o ja o va d r u š tv e n o -e k o n o m s k a fo rm a c ija d o b ija u e p o h i im p e rija liz m a . C esto n a m se g o v o ri d a je do n e ra z v ije n o s ti u la tin sk o a m e rič k im z e m lja m a došlo u sle d to g a što su o ne do sa d a b ile u ra n o m k a p ita liz m u koji još n e d a je o č e k iv a n e r e z u lta te , k a o d a je k a p ita liz a m u s ta n ju d a u sv o jo j p u n o j s n a zi oživi svoj ra n iji z n ačaj i p ru ž i p o d s tre k n a p re tk u ta m o g de n ik a d n ije bio u s ta n ju ni d a ga p o k re n e . P ro b le m n a š ih z e m a lja n ije u to m e što o ne n isu u p o tp u n o sti k a p ita lis tič k e , v eć što b o lu ju od za­ v isn o g k a p ita liz m a k oji, a ko ih n ije u sp e o o slo b o d iti zao­ sta lo s ti u p ro šlo sti i u to k u p o sle d n je g v ek a, to će još m a n je m oći u č in iti u b u d u ć n o sti. N aši n a ro d i n isu s iro m a š n i iz n e z n a n ja ili z ato što su n e sp o so b n i d a r a s k in u ta k o z v a n i z a č a ra n i k ru g n e ra ­ z v ije n o sti, ili k a o š to žele d a s u g e riš u e k s p e rti za ta u to l o g i j u : . . . z a to što s u s iro m ašn i. O n i su s iro m a š n i je r su v e k o v im a e k sp lo a tisa n i, je r se u p rk o s n jih o v im n a p o rim a, ž rtv a m a i h ro n ič n o m alo j p o tro š n ji, čim e su d o p rin o sili p o v e ć a n ju p ro iz v o d n o g p o te n c ija la , ta j p o te n c ija l ra s ip a i tra g ič n o g u b i iz go d in e u g o d in u u sle d n esp o so b n o sti v la d a ju ć ih k la s a d a ga u p o tre b e n a ra c io n a la n način . 12 K. Marx, »-Bijeda filozofije«, Karl Marx — Friedrich Engels, Dela, tom 7, Institut za međunarodni radnički pokret — Prosveta, Beograd 1974, str. 105.

174

Isto rijs k a uloga ka p ita liz m a , n a ro č ito u ekonom ski z ao stalim zem ljam a, ra d ik a ln o se izm enila. U m esto da bu d e p o k re ta č d r u štv e n e prom ene, k ao što je to bio u d ru g im ze m lja m a i u d ru g o m v rem e n u , on je g lav n a p re ­ p re k a razv o ju . . . . U m esto d a in d u strija liz a c ija b u d e p u t d ubokog p re o b ra ž a ja i veće sa m o staln o sti, o na p re d s ta v lja čak je ­ d an od k a ra k te ris tič n ih zna k o v a za v isn o sti; p a u p rk o s tom e što raz v o j izisk u je rac io n a ln o k o rišć e n je p ro izv o d ­ n ih sre d stav a , ona se ra s ip a ju n a z a p a n ju ju ć i način . B ra n ite lji s ta tu sa d e m agoški in s is tira ju n a to m e da se n e ra z v ije n e z e m lje sv e v iše p rib liž a v a ju in d u strijsk im zem ljam a, kao i n a to m e da se živ o tn i s ta n d a rd siro m aš­ n ih sve v iše p rib liž a v a s ta n d a rd u b o g a tih ; ali la tin sk o a m eričk i n a ro d i, u v iđ a ju ć i d a se ja z šdri, p o č in ju d a m isle svojom g lavom i p o s ta ju sv e sn i sv o jih i n a c io n a ln ih p ro ­ blem a. N a s u p ro t s v a k o m stra n o m in v e s tito ru k o ji izja v ­ lju je da su M eksiko, V en e c u e la ili B ra z il p ra v i ra j, sto ti­ n am a, h ilja d a m a lju d i i ž e n a p o s ta je ja sn o š ta se u s tv a ­ ri do g ađ a; s lu te da je ek o n o m sk i razv o j n e sam o p o željan već i m oguć, d a su n e d a će n a š ih p r iv re d a s u š tin s k e i da se sp as n e n a la z i u b iro k ra ts k im i b ezo p asn im m e ra m a k o je n e u g ro ž a v a ju in te re s e dom aće i s tr a n e p riv ile g o v a ne m a n jin e . C im se s h v a ti da su p re p re k e k o je sto je n a p u tu n a šeg n a p re tk a su štin sk e, a n e sam o fo rm a ln e , s tr u k tu ra ln e , a n e be z n ač a jn e , u n u tra š n je i n e k a d spolja š n je , o n d a gizdave, no ip a k bezazlen e, fo rm u le a k a d e m ­ sk ih e k o n o m ista p o k a z u ju sv o ju nem oć, a s ta r a i č v rs ta M ark so v a te o r ija p o s ta je u z o r jed in o p ra v e n a p re d n e s tr a ­ te g ije ra z v o ja k o ja je u s ta n ju d a p o isto v e ti reč i i dela, te o r iju i p ra k s u , m isa o i ak c iju . Iz g ra d iti u n a u č n o m pog led u d o b ru te o riju n e ra z v ije ­ n o sti n e s a sto ji se, n a ra v n o , u m eh a n ič k o m p o n a v lja n ju onoga što je M a rk s g o vorio p re jed n o g v e k a a L e n jin t v r ­ dio p re p e d e se t godina. M a rk sističk i tek s to v i n isu n e p rik o ­ sn o v e n i i još s u m a n je n e p o g re šiv i. N jih o v e te o rijs k e po­ s ta v k e n isu z a tv o re n a ili a p s o lu tn a p ra v ila , k o ja dozvo­ lja v a ju sam o p okorno, d o g m atsk o i slep o p rih v a ta n je . J e d i­ no ako bi se od m ark siz m a o trg le n jeg o v e n e o sp o rn e n a u č n e v re d n o sti, m ogao b i m u se p rid o d a ti n e k i v iši n iv o i širi r a d iju s d e js tv a od onog k o ji je sam M a rk s d av ao d ru štv e n o j na u c i. P r ih v a titi ta k a v s ta v zn ačilo bi z a p a ­ 175

s ti u k ru t, r u tin s k i i a p o lo g e tsk i m ark siz a m , lišen isto rijsk e p e rs p e k tiv e i s tv a ra la č k o g d u h a , u jed a n , u su štin i, p o tp u n o v u lg a ra n m a rk siz a m . Od v re m e n a u kom e je M a rk s p isao K a p ita l p a sve do n a š ih d a n a m nogo to g a se p ro m e n ilo i izv esn e p o sta v ­ ke su p rev a z iđ en e . Ali, to n e znači d a te o rijs k a c elin a k o ju je po sta v io M arks, a n jeg o v i sle d b e n ici raz v ili i obogatili, ne m ože d a se p rim e n i n a p ro b le m a tik u n e ra z v ije n ih ze­ m alja. M ada to n e k i tv rd e , n ije tač n o d a je »n av o d n o « M arksov isto rijsk i i d ija le k tič k i m eto d i d a lje k o ristan , a d a su k a te g o rije i a p s tra k c ije sa k o jim a op eriše, n a ro č ito u p r ­ vom to m u K ap ita la , već p o sta le n e u p o tre b ljiv e . O ve k a te ­ g o rije su do te m e re n a sn a zi d a je sa v re m e n a te o rija o v i­ šk u v re d n o s ti, n a p r im e r (n esu m n jiv o b itn a za ra z u m e v a n je p ro b le m a n e ra z v ije n o sti), u g la v n o m z a sn o v a n a n a M ark so v om s h v a ta n ju v išk a v re d n o s ti i » te o rije e k sp lo atacije« . . . . P ro fe s io n a lc i a n tim a rk s iz m a n e b a v e se ov im p ro ­ b lem im a : oni o s ta ju n a p o v ršin i; g o v o re o a g ra rn im i fi­ s k a ln im re fo rm a m a , k o je se n ik a d n e o s tv a ru ju ili k o je se r a v n o d u š n o sp ro v o d e , č esto ra č u n a ju ć i i n a s u m n jiv u p o d ršk u o lig a rh ije ; ili se o g ra n ič a v a ju n a to d a p o n a v ­ l ja ju k a k o L a tin s k o j A m e ric i jed in o tre b a v eće s tra n o fi­ n a n s ir a n je i b o lji trg o v a č k i u slo v i d a b i se n a p re d a k po­ s tigao — n a b rzin u . To je isto što i tra ž e n je re fo rm is ti­ č ke i re a k c io n a rn e p o s tu p n o s ti k o ja bi, m ag ič n im činim a, p re tv o rila čak i n a jv e ć e p re p r e k e za raz v o j u to b o žn je uslove n a p re tk a . U s k la d u s ta k v im s h v a ta n je m , e k o n o m ­ s k a z a o sta lo s t n ije s tr u k tu r a ln a p o ja v a k o ja bi, sle d stv en o tom e, bila p o v e z a n a s isto m ta k v o m fazo m d r u štv e n e s tr u k tu r e i s n je n im u n u tra š n jim i sp o lja š n jim p ro tiv re čn o stim a. R a d n ic i n e s m e ju izg u b iti v e ru u sistem . S u d ­ b in a p r o le te r a n ije d a m e n ja v la d a ju ć i d r u š tv e n i p o red ak , već d a m u se p rila g o d i i d a u m e d a č ek a i ček a n e bi li se p re tv o rio u v las n ik a . B e sm isle n o je s u p ro ts ta v lja ti se b u ržo a z iji i im p e rija liz m u , u d u g o j i b e sp ersp e k tiv n o j b orbi. P u t se sa sto ji u u k lju č iv a n ju u n jih o v e p o litič k e o rg an izacije, u b e z re z e rv n o in te g ris a n je s n jim a i u s a ra d n ji s v la d a ju ć im k lasa m a, je r u ta k v im o rg an iz a ci­ ja m a n e p re o v la d a v a ju in te re s i tih k la sa — v eć in te r e ­ si n a ro d a . P o se b n o za n a s M ek sik a n c e, k o ji v eć d u g i n iz go d in a trp im o go v o re z v a n ič n ih i re v n o s n ih p r e d s ta v n i­ 176

k a v lad in e p a rtije , ko ja n a v odno n ije k lasno o ru đ e već o ličenje p ra v d e i b ra ts tv a , neće b iti tešk o da uočim o dozu d e m agogije k o ja je u tak v o j s tra te g iji raz v o ja p risu tn a. T e o rije ko je se u p rv o m red u za n im a ju za o d b ranu v lad a ju ć eg sta tu sa n e n u d e n ik a k a v izlaz siro m ašn im zem ljam a. O ne je d in o d o p rin o se s tv a r a n ju v a rljiv ih opsena, z b u n jiv a n ju , k o n fo rm izm u , fru s tra c iji i d e fe tis tič ­ kom d u h u . P o tre b n o je sto g a stv o riti n o v u te o riju n e ra ­ z v ije n o sti i odlučno p r e k in u ti sa sv im n e ta č n im p ro cen a m a pom oću k o jih n a s o d rž a v a ju u zao stalo sti. U loga je ­ d n e te o rije n e s a sto ji se sam o u o b ja š n ja v a n ju izv esn ih odnosa ili vid o v a e k onom skog procesa, a još m a n je u og­ ra n ič a v a n ju n a o b ja š n ja v a n je , na čisto sp e k u la tiv n o m p lan u , onoga što bi se desilo ukolik o bi s ta n je s tv a r i bilo d ru k č ije nego što jeste. E konom ski razvoj je izraz d ru štv e n o g raz v o ja : to je isto rijsk i proces k oji je, č a k i u on im v id o v im a u k o jim a izgleda n a js p o n ta n iji, a n a rh ič a n i p ro tiv re č a n , p o d v rg n u t o p štim z a k o n ito stim a ra z lič ite p riro d e, k o je o b ja š n ja v a ju p o ja v u u raz n im e poham a, z e m lja m a i d ru štv e n o -e k o n o m sk im fo rm a cijam a , i p o seb n im za k o n ito stim a koje, sa sv o je s tra n e , o d re đ u ju k o n k re tn e m o d a lite te i k o je su r a ­ z ličite od s lu č a ja do slu č a ja, u o k v iru jed n o g d ru štv e n o g sistem a. D a bi se te m e ljn o izučio e k o n o m sk i razv o j n ije do­ v o ljn o p o z n a v a n je izv esn ih č in jen ica, s ta tistič k o isp itiv a ­ n je n e k e te n d e n c ije ili u p o re đ iv a n je ove ili on e v eliči­ ne, m a ko lik o o ne b ile važne. P o tre b n o je s h v a titi osnovni p ra v a c p ro ce sa i činioce k o ji ga u slo v lja v a ju , tj. o ne či­ nioce k oji g a u ne k o m d a to m tr e n u tk u u b rz a v a ju , koče, s k re ć u s k u r s a ili g a č in e još p ro tiv re ć m jim . Z bog to g a je b itn o p o z n a v a n je z a k o n ito sti k o je u p r a v lja ju fu n k c io n isa n je m e k o nom skog ra z v o ja i fo rm i u kojoj d elu ju u p ro m e n ljiv im isto rijsk im u slo v im a, u m esto o g ra n ič a v a n ja n a fra g m e n ta rn o i e m p irijs k o ra z m a tr a n je izv e sn ih izd v o je ­ n ih p o d a ta k a . U p ra v o ovde m a rk siz a m o tv a ra širo k i h o ­ riz o n t n e ra z v ije n im zem lja m a , i tu in s tr u m e n ti i a n a liti­ čk a p e rs p e k tiv a , s v o js tv e n i po litič k o j ek o n o m iji, o m ogu­ ć a v a ju d a se ra z u m e ono što b u ržo a sk a e k o n o m sk a teo ­ rija , v iše z a in te re s o v a n a za o d b ra n u s tv o re n ih in te re s a nego za o tk riv a n je istin e , n e usp ev a čak n i d a u zm e u r a ­ z m a tra n je . 177

D a n a s u g lav n o m p o sto ji s a g la sn o st d a se raz v o j d r u ­ š tv a o d v ija kroz su k c esiv n e faze ili eta p e , a n e u v id u je ­ dnog jed in o g glob aln o g p o m e ra n ja . Od o b ja š n je n ja do o b ­ ja š n je n ja , m eđ u tim , u z n a tn o j m e ri v a rir a ju p re tp o s ta v ­ lje n e faze, n jih o v o tra ja n je , n jih o v zn ačaj i p riro d a , či­ nioci ko ji ih u s lo v lja v a ju i, posebno, oni k o ji o d re đ u ju p re la z a k iz je d n e u sle d e ć u fazu. D ok isto rijsk i m a te rija ­ lizam p r e tp o s ta v lja d a se s v a k a b itn a e ta p a p o d u d a ra s ra z v o je m je d n e d ru štv e n o -e k o n o m s k e fo rm a cije, u izvesnim m o d e rn im te o rija m a n a jk a r a k te r is tič n ije c rte p ro ce ­ sa se o d v a ja ju od o d g o v a ra ju ć e d ru š tv e n e s tr u k tu r e i p o ­ v e z u ju se sa d ru g im e le m e n tim a , što čin i p ro fe s o r R os­ tov, k a d p re d la ž e faz e k a o što su » p red u slo v i za ra z v ija ­ nje«, » ra z v ija n je « itd., i p r i to m p o k la n ja p o se b n u p a ­ ž n ju v a rija c ija m a e la s tič n o s ti p rih o d a od tra ž n je , k ao g la­ vn o j n e z av isn o j v a rija b li. N a ta j n a č in g ra d e se čisto eko­ no m sk e te o rije , bez ik ak v o g n au č n o g o b ja š n je n ja d r u ­ štv e n o g ra z v o ja u celini, tj. bez ik a k v e te o rije isto rije . N ije to je d in a g re š k a k o ja se ja v lja k o d o v a k v ih po­ sta v k i. M ožda se n a jv e ć a od n jih sa sto ji u to m e što su u p ita n ju a r b itr a r n a o b ja š n je n ja ; što se u n jim a često p re istič e n a m e r a d a se v rše k la s ifik a c ije i u n o si re d n ego a n a ­ liza i sin te z a, i što se često o d v ija ju u lin e a rn im se k v en c a m a ili, p o k a tk a d , u s e k v e n c a m a k ru ž n o g k a ra k te ra , što ne iz b e ž n o dov o d i do izv esn o g m e h a n ic iz m a i p re n e b re g a v a n ja n a jd u b ljih p r o tiv re č n o s ti i d ija le k tič k o g k a ra k te ra razv o ja. S d ru g e s tra n e , za sta v o v e o k o jim a sm o govo­ rili ta k o đ e je tip ič n o d a u s u š tin i o b ra ć a ju p a ž n ju na izolovane ili e p iz o d n e čin je n ic e , k o je su, i p o red svoje z a n im ljiv o sti, ip a k p a rc ija ln e , ili, id u ći u d ru g u k ra jn o st, š to r a s p le t n a la z e u la b a v im u o p š ta v a n jim a k o ja, sa sv o ­ je s tra n e , p o č iv a ju n a a p s o lu tn im id e ja m a k o jim a se p r i­ p isu je u n iv e rz a ln a i tr a jn a v re d n o s t. N ajzad , za je d n ičk o im je to što o ne k ru ž e oko in d iv id u a ln ih , p o tp u n o s u b je k ­ tiv n ih m o tiv a c ija ili, u n a jb o lje m slu č a ju , oko izv esn ih in s titu c io n a ln ih r a z m a tr a n ja koja, č a k i u sv o jim n a jo z ­ b iljn ijim , n a js m e lijim i » s tru k tu ra lis tič k im « v e rz ija m a , p a ra d o k sa ln o , n e is tr a ž u ju u p ra v o p ro m e n e s tr u k tu r e i u lo g u k o ju ove ig ra ju u p ro c e su raz v o ja . U k o n te k s tu u k o m e se k reć e e k o n o m sk a te o rija u im p e rija listič k im z e m lja m a n e m o g u ć e je d a ti za d o v o lja ­ v a ju ć e o b ja š n je n je za p ro b le m e n e ra z v ije n o s ti. L išen a go­ 178

tovo u p o tp u n o sti svog nau čn o g k a ra k te ra i p re tv o re n a u sta tič n u te o riju cena, m arg in aln o g p ro fita i s u b je k tiv n ih izbora in d iv id u a ln o g p o tro ša č a i p red u zeća, ek o n o m ija se u su š tin i svodi n a te h n ik u čija p rim e n a p očiva n a izvesn im p red u slo v im a k o ji su sv e u d a lje n iji od s tv a rn o sti. Ni k e jn z ija n sk a ana liz a do h o tk a i zap o slen o sti ni v e rz ije ko­ je su se jav ile posle K ejnza. u ko jim a se p a ž n ja ponovo po sv e ću je fen o m e n u razv o ja, ne p r e d s ta v lja ju do v o ljn o a d e k v a tn u m eto d o lo g iju da bi se p ro d u b ilo istra ž iv a n je n a jte ž ih p ro b le m a ekonom ski zao stalih zem alja. T e o rija ra z v o ja izisk u je izvesn e su š tin s k e uslo v e: ona tre b a d a b u d e d in am ičn a , k ao i pro ces koji se n jo m e n a ­ s to ji o b ja s n iti; d a se za sn iv a n a o b jek tiv n o j i stro g o j k o n ­ c e pciji ra z v o ja d ru štv a , a posebno k a p ita liz m a , što n e bi sm elo da se m eša sa ten d e n c ijo m z a p a d a n ja u p o v ršn i, o pisni i e m p irijs k i isto ric iza m ; d a o d re đ u je i p ro u č a v a b itn e činioce k o ji u s lo v lja v a ju p ro m e n e u o k v iru n ek e ek o n o m sk e s tr u k tu re , k ao i p re la z a k u sle d e ć u s tr u k tu ru , da p o v e z u je te s tr u k tu rn e p ro m e n e sa p ro tiv re č n im d e jstv o m e le m e n a ta k o ji n a n a jn e p o s re d n iji n a č in u tič u n a rita m , p ra v a c i o scilacije d o h o tk a, n a n jeg o v e k o m p o n en ­ te i oblik u kom e se d ru štv e n o v rši n jeg o v a rasp o d ela. T e o rija raz v o ja m ora, d ru g im rečim a, d a b u d e je d in s tv e ­ na, da p o čiv a n a s v e o b u h v a tn o m sa g le d a v a n ju k o je je u s ta n ju d a uoči p ro b le m e u c elini i iz p ra v iln e p e rs p e k ­ tiv e da o b je d in i odnose ko je izučav a te o r ija d o h o tk a, i u ticaj izv e sn ih č in ilac a n a n iv o i ko m p o ziciju p ro izv o d a, i m eđ u so b n u p o v e z an o st o sta lih č in ilaca k o ji su, do dan as, često bili sa m o p r e d m e t p a ž n je sociologa i isto rič a ra , a k o ji n a ra z lič itim n iv o im a : in stitu c io n a ln im , u p rav o m sm islu s tr u k tu r n im ili č a k o d re đ u ju ć im za p ro iz v o d n e od­ nose, obično v r š e d u b o k u tic a j n a razv o j, u sle d čega izi­ s k u ju s is te m a tsk u o b rad u . O p šta te o rija , k o ja po n a š e m s h v a ta n ju m ože d a p o ­ slu ži k ao osnova, k ao p o laz ište i m e to d o lo šk a v o d ilja za p ra v iln o tu m a č e n je e k o n o m sk o g raz v o ja , je s te m ark siz a m . A ko p o sto ji iš ta što je a n tid o g m a ts k o i s u p ro tn o g o to v im ša b lo n im a , to je u p ra v o m a rk siz a m . O tu d a iz g ra đ iv a n je je d n e rig o ro z n e te o rije ra z v o ja — k o ja b i p o seb n o o b ja š­ n ja v a la raz lo g p o s to ja n ja n e ra z v ije n o s ti u z e m lja m a » tre ­ ćeg sv e ta « i, isto v rem e n o , d o p rin e la p re v a z ila ž e n ju e k o ­ n o m sk e z a o sta lo sti — n ije n i m alo la k z a d a ta k k o jim bi 179

se m oglo, p rim e n o m s ta tič n ih i gotovo s p e k u la tiv n ih m o ­ dela, ili p ro stim p o n a v lja n je m izv e sn ih fo rm u la c ija , u spe šn o iz v rš iti m eh a n ič k o p re n o š e n je isk u s ta v a d ru g ih n a ­ roda. To što se ra s p o la ž e d o b rim a n a litič k im in s tru m e n ­ tim a sam o po sebi n e vodi n ik u d a. P re d s ta v lja te k p re d uslo v za p rib liž a v a n je s tv a rn o s ti i o tk riv a n je n je n ih p ro ­ tiv re čn o sti, za u o č a v a n je n je n ih p ro m e n a i o d re đ iv a n je o noga što, u d a to m m o m e n tu , u tič e p o v o ljn o ili n e p o v o lj­ n o n a n je n raz v o j. No, m a d a ra z r a d a s o p s tv e n e te o rije i s tr a te g ije n ije je d n o s ta v n a , o na je p o tre b n a , i sp ro v o d ljiv a . D a bism o n a p re d o v a li u to m p rav c u , p o tre b n o je d a p o z n a je m o n a ­ šu s tv a rn o s t, o n a k v u k a k v a je d a n a s i k a k v a je b ila n ek ad , u n je n o m isto rijsk o m n a s ta ja n ju ; d a je p o z n a je m o te m e lj­ no, k ao d in a m ič n u i p r o m e n ljiv u celin u i isto v rem e n o kao o rg a n s k i deo je d n e d ru štv e n o -e k o n o m s k e fo rm a cije. Ako su n a ši n a ro d i sp o so b n i d a izg ra d e te o r iju k o ja će im ob­ ja s n iti š ta se d e šav a i o m ogućiti d a d o đ u do e fik a sn e s tr a ­ teg ije, u sp e će d a se oslobode e k sp lo a ta c ije i siro m aštv a. R ev o lu c io n a rn o isk u stv o K u b e je u to m sm islu od n e p ro c e n jiv e v re d n o sti. Isto k ao što b ez re v o lu c io n a rn e te o rije n e m a istin ­ sk i re v o lu c io n a rn e b o rb e, ta k o je bez re v o lu c io n a rn e b o r­ be n e m o g u ć e iz g ra d iti te o r iju n a p o lju d ru štv e n ih n a u k a i u s v o jiti p r a v iln u p o litič k u lin iju . O n ak o k a k o je za a k ­ c iju — d a b i b ila ra c io n a ln a — p o tre b n a m isao, ta k o i m isao, b a r k a d a je istin s k i s tv a ra la č k a , p r e tp o s ta v lja b o r­ b u i n e p o s re d n i d o d ir sa s tv a r n im p ro b le m im a k o ji se p o stiž e sa m o u p ra k s i, u sa m o m ž iv o tu . O vo je tak o đ e je d n a od te m e ljn ih p o u k a m a rk s iz m a k o ja za L a tin sk u A m e rik u , u ovom tre n u tk u , im a v eću v a ž n o st nego što je to bio s lu č a j u M a rk so v o v rem e .

K a r l M a rk s je u m ro u L o n d o n u 14. m a r ta 1883. go­ d ine. Iza n je g a je o stalo n e z av rše n o ali izu z e tn o delo koje je to k o m m n o g ih g o d in a bilo o k ru ž e n o tišin o m i n e p rija ­ te ljstv o m b u ržo a z ije . S a h r a n i n je g o v ih p o s m rtn ih o s ta ta ­ k a n a g ro b lju H a jg e jt p ris u s tv o v a lo je sam o n e k o lik o p r i­ s n ih p r ija te lja : E ngels, L e sn e r, Longe, L a farg i jo š je d n a ili d v e osobe. A li k a d a se n a v rš ila sto g o d išn jic a od ob­ 180

ja v ljiv a n ja p rv o g tom a njegovog dela, u p rk o s reak ciji, za ko ju je m ark siz a m sam o s u b v e rz iv n a filo zo fija za čije se isk o re n jiv a n je m o ra ju an g a žo v a ti p o licijsk e službe, m ilioni lju d i i ž en a u ćelom svetu, u M oskvi i P e k in g u , u H a v a n i i P a riz u , u S a n tja g u , B e rlin u i H a n o ju , u M eksiku i N ju D e lhiju, odali su po štu g e n ija ln o m n a u č n ik u i b es­ k o m p ro m isn o m rev o lu c io n a ru . N avodeći ov u čin jen icu , m ožda bez p a ra le le u isto riji, sećam se reči k o je je E n ­ gels izgovorio n a g ro b u a u to ra K a p ita la : » P ra z n in a k o ju je s m r t ovog tita n a o sta v ila v rlo b r ­ zo će se o s e t i t i . . . K ao D a rv in , ko ji je o tk rio za k o n ito sti raz v o ja o rg an sk e p riro d e , M arks je o tk rio zak o n ito sti raz v o ja lju d s k e i s t o r ij e . . . N jegovo im e i delo živeće v ekovim a!« Izvor: Alonso Aguilar Monteverde, Problem as Estructurales del Subdesarrollo, Instituto de Investigaciones Economicas, Universidad Nacional Autonoma de Mćxico, Mexico, 1971, str. 122—136. Sa španskog prevela Jasna B u n jew c Sotelo

A n to n io G arsija ELE M E N TI ZA L A T IN SK O A M E R IČ K U T E O R IJU R A Z V O JA M odel ra zvo ja m etropole Z n a tn o z a k a š n je n je u f o rm ira n ju k ritič k e m isli u L a tin sk o j A m e ric i o b ja š n ja v a se č in jen ico m d a je ona bila p rim o ra n a da, k ao k olonija, p r ih v a ti n a u č n u te o ri­ ju o d ru š tv u ko ja je uo b ličen a u s k la d u s isto rijsk im k o n tek sto m , p ro b le m im a , in te resim a , te ž n ja m a i sistem o m v red n o s ti u m etro p o la m a i u s k la d u s je d n o s tra n im o k v i­ rim a koji o d re đ u ju s te p e n n a u č n e rac io n aln o sti. P o m o ću ovog m e h a n iz m a p o s tv a r e n ja i izvoza n a u ­ čne m isli iz m e tro p o le , L a tin s k a A m e rik a je n a v ik la d a o sebi m isli n a n a č in en g le sk ih ek o n o m ista X IX v e k a i ek o ­ n o m ista, sociologa ili p o litikologa iz S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava, iz p e rio d a n a k o n prv o g svetsk o g rata . U isto rijsk o m k o n te k s tu p o sle ra tn o g p e rio d a m e tro p o h ts k a teo rija o n e ra ­ z v ije n o s ti i r a z v o ju do sp e la je u L a tin s k u A m e rik u u v id u š iro k o g i p o v e z an o g p ro ce sa k a p ita listič k e m o d e rn iza c i­ je koji je, opet, bio p o k re n u t i p o d stic a n p o litič k o -k u ltu rnom zavisnošću. T a te o rija bila je r e z u lta t širo k o g a n g a ž o v a n ja o rto d o k sn e n a u č n o -d ru š tv e n e in te lig e n c ije , tj. in ­ te lig e n c ije k o ja se ideološki b ila p o isto v e tila sa p e rs p e k ­ tiv o m s v e ta m e tro p o lits k e n acije. P o m e n u ta te o rija iz ra ­ ž a v ala se u v id u p o litič k o g m o d ela ra z v o ja n a m e n je n o g zao sta lim z e m lja m a i sp o sobnog d a s tv o ri ilu z iju raz v o ja n e m e n ja ju ć i p ri to m e s tr u k tu r n e u slo v e d o m in a c ije ( u n u tra š n je odnose a n ta g o n is tič k ih d ru štv e n ih klasa) i za ­ v is n o s ti (odnose c e n ta r — p e rif e r ija ili h e g e m o n istič k a n a ­ cija — sa le litiz o v a n e zem lje). N arav n o , d e fin icija i m eto ­ d ološka u s a v rš e n o s t p o litič k o g m o d e la ra zvo ja , p rip r e m ­ lje n o g u z e m lji m e tr o p o li za za v isn e zem lje, p r e tp o s ta ­ 183

v ila je p o ste p e n o p o v e z iv a n je složen o g n iza sled ećih ele­ m e n a ta : a) teo rije o n e r a zv ije n o s ti, o d n o sn o o b ja š n je n ja isto rijs k ih u z ro k a i raz lo g a zbog k o jih za o sta le z em lje još n isu do stig le s tu p a n j ra z v ije n ih k a p ita lis tič k ih ze m a lja (stopu a k u m u la c ije i in v estic ija , n iv o teh n o lo g ije i p ro ­ d u k tiv n o s ti, n iv o d r u š tv e n e ras p o d e le d o h o tk a, tip o v e k u l­ tu re i ž iv o tn e uslove) iz je d n o s tra n e p e rs p e k tiv e h eg em o n istič k e n a c ije ; b) teo rije r a z v o ja , odno sn o p o v o ljn o g s k u p a e le m e ­ n a ta n a o snovu k o jih n e ra z v ije n e ze m lje m ogu d a do­ stig n u isto rijsk i s te p e n ra z v ije n ih z em alja, s tač k e g led išta izv e sn ih k o n v e n c io n a ln ih k o e fic ije n a ta a k u m u la c ije , in v e ­ s tic ija i pro iz v o d a po s ta n o v n ik u ; c) r a z v o jn e p o litik e , odn o sn o č ita v o g n iza k o n v e n c i­ o n a ln ih o b lik a p o litič k o g p o n a š a n ja , k ak o n a c ije -m e tro pole ta k o i d rž a v e i k la sa k o je su o d g o v o rn e za v o đ e n je p r iv re d e u n e ra z v ije n im z e m lja m a i z e m lja m a zav isn o g k a p ita liz m a ; d) n e k e k r a jn je ili s tr a te šk e c ilje v e ra zvo ja , s tač k e gle­ d išta m e đ u n a ro d n ih o d nosa ra z m e n e ili p ro ce sa ek o n o m sk e i d r u štv e n e m o d e rn iz a c ije za o sta lih z em alja, u d ru štv e n im , eko n o m sk im , k u ltu r n im i p o litič k im o k v irim a k a p ita lis tič ­ kog d ru štv a . O vi e le m e n ti čin e o k o sn icu d r u š tv e n ih n a u k a z em lje m e tro p o le i n jih je n a ja v io — u v id u p o litičk o g m o d ela — e k o n o m ista V. V. R ostov u svom k lasičn o m d e lu E ta ­ pe e k o n o m s k o g rasta. Z n ačaj R o sto v lje v e fo rm a cije je u to m e što o n a is to r ijs k i o b ja šn ja v a n e r a zv ije n o s t, n a ja v ­ lju je te o r iju ra z v o ja i p r o je k tu je p o litik u r a zvo ja iz p e r­ s p e k tiv e z e m lje -m e tro p o le i d r u š tv e n ih k lasa pod čijom su k o n tro lo m b o g a tstv o i m oć za o sta lih z e m a lja k o je se, k a d a je reč o k o n c e p ciji k r a jn je g cilja i k a p ita lis tič k e p r i­ rode ra zvo ja , p o isto v e ć u ju sa ze m ljo m m etro p o lo m . O vaj m etro p o lsk i p r is tu p o d re đ u je o sn o v n i sa d rža j p o jm a n era z­ v ije n o s ti (u svakoj od n je g o v ih fo rm a ln ih ili se m a n tič k ih v a rijab li), slu ž b e n o je p rih v a ć e n i u U je d in je n im n a c ija m a i o k v a lifik o v a n m o d e rn im i d in am ičk im čak i od s tra n e tak o lu c id n ih e v ro p s k ih ek o n o m ista k a k a v je G u n a r M ird al (G u n n a r M y rd a l)1. U s tv a ri, izraz n e ra zv ije n o st d in am i­ 1 »Zanimljivo je da svi mi danas« — kaže on u Teoria economica y regiones subdesarrolladas (Ed. Fondo de Cultura Econo-

184

čan je sam o u onom sm islu koji m u d a je p olitički m odel iz koga p roističe i sam o iz osobene isto rijsk e p e rsp e k tiv e m e­ tropole. U k ra jn jo j liniji, on im p licitn o p re tp o s ta v lja p o jam ned o v o ljn e raz v ije n o sti i n a n je m u se zasniva, s obzirom da n isu p o stig n u ti s ta tis tič k i n ivoi z em lje u z e te kao p ro to ­ tip raz v ije n o sti. O tu d a se razv o j m e ri isk lju čiv o u sk la d u sa k v a n tita tiv n im m e rilim a pom oću k o jih m etro p o la od­ re đ u je fa k to re so p stv e n o g e k o n o m sk o g rasta: pro izv o d o m ili p rih o d o m po sta n o v n ik u , rasp o d e lo m p rih o d a n a d r u ­ štv e n e klase i s e k to re p riv re d e , n iv o im a te h n o lo g ije i p ro ­ d u k tiv n o sti. T a k v a fo rm a listič k a k o n cep cija n e sam o što ra z v o j p o isto v e ć u je sa n e k im s ta n d a rd im a u k u p n o g p ro ­ izvoda po sta n o v n ik u ili sa izvesn o m rasp o d elo m n acio ­ n alnog d o h o tk a u sk la d u sa m erilim a k o ja v aže u zem lji m etro p o li, već ra z v o j r a z m a tr a isk lju č iv o p re m a p o k a z a ­ te ljim a ek o n o m sk o g ra sta . R o s to v lje v p o litič k i m o d e l — s ob ziro m n a to d a je ovaj m ogel s in te z a d ru štv e n ih n a u k a ko je o d re đ u ju o dnos izm e ­ đ u m e tro p o le i z a v isn ih z e m a lja — n e sam o što izražav a o sn o v n e c rte m e tro p o lits k e id eolog ije u od n o su n a L a tin ­ sk u A m e rik u , A ziju, A frik u i n e k e o b lasti Z a p a d n e E v ­ rope, već n a d a h n ju je i m u ltin a c io n a ln e p o litik e k ao što je S avez za n a p re d a k , i u s m e ra v a m isao n a u č n ik a koji za­ s tu p a ju id e ju »d e saro ljiz m a « u L a tin sk o j A m erici.2 Bez mica. Mexico, 1959, str. 18; — »govorimo o ovoj većini siromašnih zemalja kao o .nerazvijenim zemljama’. Ovaj dinamični termin, koji je uspeo da preovlada zahvaljujući drugom svetskom ratu, sam po sebi ukazuje na veliku promenu koja je nastala u svetskoj političkoj situaciji, s obzirom da je izraz koji se do nedavno obično koristio bio statični termin zaostale .zem lje’. Oba termina, kao što je slučaj sa svim osnovnim pojmovima iz oblasti društvenih nauka, imaju svoju vrednost i činjenica da smo toga svesni doprinosi razjašnjavanju naših mišljenja u vezi s ovim problemima. Primena pojma .nerazvijene zemlje' podrazumeva vrednosni sud da je prihvaćeni cilj javne politike onaj po kojem zemlje koje su tako označene treba da se ekonomski razvijaju. Upravo u ovom smislu narodi najsiromašnijih zemalja primenjuju ovaj termin i nastoje da ga i narodi bogatijih zemalja tako pri­ menjuju. Kada i narodi tih zemalja prihvate ovaj termin i odbace stari naziv .zaostale zem lje’ oni takođe prihvataju i značenje koje taj termin ima.« 1 »Priznajem da delo Rostova« — kaže Andre Gunder Frank u Desarrollo del subdesarrollo (Tlatoani, Mćxico, 1969, str. 53) — »zaslužuje dublju kritiku na empirijskom, političkom i teorijskom polju, koja mu nije upućena do danas. U prvom redu, etape i teze

185

im alo iro n ije m ože se tv rd iti d a R o sto v lje v m o d el o d re ­ đ u je k o n c e p cije E k o n o m sk e k o m isije za L a tin s k u A m e ri­ k u (CEPA L) o n e ra z v ije n o s ti i ra z v o ju i p o litič k u m isao n je n o g n a jis ta k n u tije g p ro ta g o n iste , a rg e n tin s k o g e k o n o ­ m is te R a u la P re b iš a .

K r itič k e p r e tp o s ta v k e la tin sk o a m e rič k e teo rije ra zvo ja N e iz n e n a đ u je n i n a jm a n je č in je n ic a što su se r e p r e ­ z e n ta tiv n a e k o n o m sk a te o r ija i d r u š tv e n a n a u k a n a Z a ­ p a d u — N u rk se , K u z n e ts, V in e r, Valič, S o m b a rt, Luis, da p o m en e m o sa m o n e k a im e n a k o ja se p o ja v lju ju u L a tin ­ skoj A m e ric i — o rije n tis a le u isto m ili sličn o m te o r ij­ skom i ideološkom p ra v c u k a o i p o litič k i m o d e l ra zvo ja ko ji je d a o R ostov, a u L a tin s k o j A m e ric i o s tv a rila p o ­ litik a S je d in je n ih A m e rič k ih D ržav a. S d ru g e s tra n e , ovaj p o litič k i m o d el bio je p rih v a ć e n — s izv esn im v a rija c i­ ja m a u p o g led u fo rm e — od s tr a n e la tin sk o a m e rič k ih v la d a tra d ic io n a lis tič k o g i p o p u listič k o g tip a , g ru p a ek o ­ n o m is ta te h n o k r a ta i a g e n c ija U je d in je n ih n a c ija koje, k a o C E P A L n a p rim e r, im a ju v e lik i u tic a j n a fo rm ira n je la tin sk o a m e rič k e ek o n o m sk e m isli. M e đ u tim , n o v a d ru š tv e n a n a u č n a m isao u L atin sk o j A m e ric i n ije se k ao k ritič k a m isao o fo rm ila u o k v iru k o n ­ v e n c io n a ln e i n e is to rič n e te o rije R o sto v a, već je u ek sp lo ­ z ivnoj i s tv a ra la č k o j d e c en iji d v a d e se tih g o d in a p očela da se iz ra ž a v a k ro z g e n ija ln e p re tp o s ta v k e H o sea K a rlo sa M ar ija te g ija , A n ib a la P o n se a (A. Ponce), ili H osea In h e n ije ro s a Rostova su netačne, posebno zato što ne odgovaraju ni prošlosti ni sadašnjosti nerazvijenih zemalja čijim bi razvojem one, navodno, tiebalo da se rukovode. Kod Rostova eksplicitno a kod Hoselica implicitno stoji da je nerazvijenost prvobitna faza takozvanih tradi­ cionalnih društava, odnosno da nije bilo etapa koje su prethodile sadašnjoj fazi nerazvijenosti. Kod Rostova je mnogo eksplicitnije to da su sadašnja razvijena društva nekad bila nerazvijena. No sve se ovo znatno kosi sa činjenicama. Čitav ovaj pristup ekonomskom razvoju i kulturnoj promeni poriče postojanje bilo kakve istorije nerazvijenih zemalja. Očigledno je da su zemlje koje su sada ne­ razvijene im ale istoriju koja nimalo ne zaostaje za istorijom razvijenih; ni jedna od njih (Indija?) nije sada ono što je bila pre više vekova ili čak pre nekoliko decenija.--

186

(Jose Ingenieros), da bi se k a sn ije oslonila n a d o p rin o s n a j­ z n a č a jn ijih n a u č n ik a k o ji su bili jere tic i tak o z v a n e zap ad n e k u ltu re , kao što su Roza L u ksem burg , P o l B aran , Pol Svizi, Š ari B etelem , M oris Dob, Leo H u b e rm a n , O sk a r Lange, D žoan R obinson i, u izvesnoj m eri, R a jt M ils i Jo z ef S u m p e te r.3 G otovo sv i m islioci je re tic i iz o b lasti d r u štv e n ih n a ­ uk a k ritič k i su p ro d rli p rv o u sv e t p o tla č e n ih k lasa u sam oj sre d in i r a z v ije n ih i b o g a tih k a p ita lis tič k ih d rž a v a — pa za tim u s v e t p o ro b lje n ih , kolo n ija lizo v a n ih ili zav isn ih naci­ ja. Pom oću d ija le k tič k e analize, R oza L u k sem b u rg , B aran i Svizi, o tk rili su n e sam o m o rfo lo g iju već i isto rijsk e ko­ re n e zaostalosti. B a ra n je u d e lu P o litička e k o n o m ija ra ­ sta raz v io te o r iju e k o n o m s k o g v išk a , k o jo m je n a u č n o ob­ jasn io fe n o m e n z a o sta lo sti u z a v isn im z em ljam a. U o k v i­ ru m a rk sistič k o g s h v a ta n ja k a p ita liz m a u im p e rija listi­ čkoj e ta p i — k ao što su to u č in ili L e n jin 4 i Roza L u k se m ­ b u rg 5 — B a ra n je o b jasn io k a k o ulo g u za o sta lih z e m alja * Konvencionalna orijentacija pretvorena u ritual kod orto­ doksne desaroljističke misli objašnjava činjenicu da su naučnici iz oblasti društvenih nauka postepeno gubili kritičku sposobnost i sposobnost teorijske kreativnosti, što se manje-više dogodilo s eko­ nomskom naukom u XIX veku. »Na svojim počecima« — kaže Pol Baran u Economia politica del crecim iento (Ed. Fondo de Cultura Economica, Mexico, 1959, str. 20} — »ekonomska nauka bila je revo­ lucionaran intelektualni napor u traženju i postavljanju osnovnih principa ekonomskog sistema koji bi bio maksimalno sposoban da unapredi čovečanstvo. U poslednje vreme ona se okrenula protiv sopstvene prošlosti, preobražavajući se u običan pokušaj da objasni i opravda status quo (osuđujući ili odbacujući istovremeno svaki pokušaj da se negativno prikaže postojeći ekonomski poredak koji je usklađen s racionalnim modelima, ili da se shvate izvori najras­ prostranjenijih uslova i mogućnosti razvoja koje on sadrži). Kao što je još Marks zapazio: .Ekonomisti nam objašnjavaju kako se pro­ izvodi pod ovim datim odnosima, ali oni nam ne objašn javaju kako se proizvode sami ovi odnosi, tj. istorijsko kretanje koje ih rađa’. (K. Marx. »Bijeda filozofije«, K. Marx — F. Engels, Dela, tom 7, Insti­ tut za međunarodni radnički pokret — Prosveta, Beograd, 1974, str. 102) Na taj način je .jeretičkoj’ školi ekonomske i društvene nauke prepuštena sva briga oko ekonomskih i društvenih promena.« 4 Problem odnosa zavisnosti — putem mehanizma izvoza fi­ nansijskog kapitala — najavio je Lenjin u »Podeli sveta između velikih sila« (Im perijalizam , najviši stadij kapitalizm a), premda je u pitanju formulacija koja je data uoči prvog svetskog rata. U takvom istorijskom okviru definisan je lenjinistički pojam. Osnovni doprinos Roze Luksemburg sastojao se u prikazu su­ štinske uloge koju igraju n ekapitalističke nacije kao dopunsko tržište i uslovljavajući elemenat akumulacije u kapitalističkom si-

187

u s tv a r a n ju , e k s p a n z iji i o b ilju im p e rija listič k ih z e m a lja ta k o i n e m o g u ć n o st ra z v o ja z a o sta lih z e m a lja s obzirom da o ne p r e d s ta v lja ju sk u p z a v isn ih d ru š ta v a .0 R a z v ija ju ć i ovo s h v a ta n je , A n d re G. F ra n k je uspeo d a te o rijs k i d e fin iše s tr u k tu r u n e ra zv ije n o sti. »O vaj deo sv e ta ko ji je d a n a s n e ra z v ije n — kaže on u d elu R a zv o j n e r a zv ije n o s ti7 — o d rža v a o je oso b ito te s n e v eze sa d a ­ n a s r a z v ije n im d e lo m sv e ta , k o ji je o v a k v im v e z am a u p o tp u n o sti u n ištio p o sto je ć u d r u š tv e n u s tr u k t u r u (bilo tra d ic io n a ln u ili ne) g d e god je o na p o sto ja la u A ziji (tre ­ ba se s e titi In d ije k o ja je bila d e z in d u strija liz o v a n a ), u A fric i (gde je trg o v in a ro b o v im a p re o b ra z ila d ru štv o m nogo p re ne g o što će to izn o v a u č in iti k o lo n ijalizam ) i u L a tin sk o j A m e ric i — g de su v iso k o ra z v ije n e c iv ili­ z acije In k a i A c te k a b ile isto v re m e n o u n ište n e ; odnos m e rk a n tilis tič k ih i k a p ita lis tič k ih m e tro p o la i k o lo n ija n a ovim k o n tin e n tim a u speo je d a n a d o m e s ti — ili uv ed e, p o ­ lazeći od n u le, k a o š to je b io slu č a j u A rg e n tin i, B razilu , Z a p a d n o j In d iji i d ru g im m e s tim a — d ru štv e n u , p o litič k u i p riv r e d n u s tr u k t u r u k a k v a tu d a n a s p o sto ji« . T e o rijsk i zn a ča j ove a n a liz e s a sto ja o se u to m e što je o n a n e sam o ra z ja s n ila n e m o g u ć n o st ra z v o ja u o k v iru o v a k v ih odnosa zav isn o sti — m a n je -v iše on a k o k a k o je to izn eo S ari stemu, mada je pošla od pogrešne hipoteze poistovećivanja zaostalih i zavisnih zem alja s n ekapitalističkim zem ljam a. »Akumulacija je nemoguća« — kaže ona u svom klasičnom delu Akum ulacija ka­ pitala. Prilog ekonom skom objašnjenju im perijalizm a (Kultura. Beograd, 1955, špansko izdanje: La acumulacion del capital, estudio sobre la in terpretation econćm ica del im perialism o, Ed. Cenit, Ma­ drid, 1933, str. 568) — »u isključivo kapitalističkoj sredini. Otuda se. od prvog trenutka kapitalističke evolucije, rađa težnja ka eks­ panziji na nekapitalističke slojeve i zemlje, ka uništenju zanatliju i seljaka, proletarizaciji srednjih klasa, kolonijalnoj politici, otva­ ranju tržišta, izvozu kapitala. Postojanje i razvoj kapitalizma bili su omogućeni jedino stalnom ekspanzijom novih oblasti proizvodnje i novih zemalja«. • »Odlivanje velikog dela ekonomskog viška koji je normalno stvaran i prethodno akumuliran u ugroženim zemljama« — kaže Baran (Naved. delo, str. 168) — »moglo je samo da izazove ozbiljno nazadovanje ka prvobitnoj akumulaciji kapitala . . . Otuda su se na­ rodi zahvaćeni ekspanzijom zapadnog kapitalizma, suočili sa deka­ dencijom feudalizma i kapitalizma, trpeli najgore posledice i jednog i drugog i, kao da je ovo malo, ceo teret imperijalističke podjarmljenosti.« 7 Naved. delo, str. 54.

188

B etelem u svojoj koncepciji o »ek sp lo atisan im , d om inira n im z e m lja m a s d e fo rm isa n o m p riv re d o m « 8 — već je ona u p o jam n e ra z v ije n o s ti u n e la i d in am ičn o st, p o k a z u ­ ju ći da isto rijsk a te n d e n c ija vodi k a ra stu n era zv ije n o sti, tj. izra ž av a ju ć i se F ra n k o v im jezikom , ra z v o ju n e r a zv ije ­ nosti.

K a la tin sk o a m e rič k o j te o r iji ra zvo ja U o k v iru ov ih p o jm ova ra z ra đ iv a n a je la tin sk o a m e rič k a te o rija o ra z v o ju k o ja se o d lik u je k a k o n ap o ro m da in tegriše k r itič k e p r istu p e (ekonom ske, sociološke, poli­ tičke, antro p o lo šk e), tak o i d ija le k tič k o m m eto d o lo g ijo m , u sm e re n o m u p ra v c u in te g ra c ije isto r ijs k ih p rocesa i s v e ­ o b u h v a tn o g r a zu m e v an ja latin sk o a m e rič k o g d ru štv a .9 Bez sp o sobnosti d a se a n a liz ira ju s tr u k tu ra ln i p ro b le m i i bez k ritič k e sposobnosti d a se dođe do k o h e re n tn e i sv e­ o b u h v a tn e k o n c e p cije latin sk o a m e rič k o g d ru š tv a u v re m e ­ n u i p ro sto ru , n e bi m ogli d a se o tk riju isto rijsk i kore n i n e ra z v ije n o s ti ili zao sta lo sti — n iti d a se fo rm u liše 8 La problem đtica del subdesarrollo, predavanje održano na Beogradskom univerzitetu, 1961. • »Značaj dijalektike za razumevanje istorijskih procesa« — tvrdi Selso Furtado u Dialectica do D esenvolvim ento (Dio de Janei­ ro, Ed. Fondo de Cultura S. A., 1964, str. 15) — »izvodi se iz činje­ nice da istorija, na nivou sadašnjih zbivanja, ne može biti rekonstruisana polazeći od analize mnoštva fenomena koji je čine. Covek ipak iz lične prakse intuitivno nazire sintetičku viziju istorijskog procesa koja je u stanju da tom mnoštvu da jedinstvo. Polazeći od tog ličnog iskustva može se govoriti o dijalektici kao instrumentu za razumevanje istorijskih procesa«. Lukač je veoma dobro shvatio ovo gledište kada je u H istoire et conscience de classe tvrdio da je središnji problem dijalektike spoznaja celokupnog istorijskog fenomena. »Kategorija totalitet (čija semantička nepopularnost vodi poreklo iz verovanja da ona čini sastavni deo frazeologije fašizma), kao i svaka autentična kategorija«, kaže Đerđ Lukač (E xistencialisme ou M arxisme?, Ed. Nagel, Paris, 1948, str. 295), » održava stvar­ ne odnose.« »Proizvodni uslovi svakog društva čine celinu«, pisao je Marks. Kategorija to talitet označava s jedne strane da je objektivna stvarnost koherentna celina u kojoj pojedini elementi, na ovaj ili onaj način, uspostavljaju odnose s ostalim elementima, i s druge strane ti odnosi stvaraju u samoj objektivnoj stvarnosti konkretne uzajamne odnose, skupove, jedinice, povezane međusobno na sasvim različite ali uvek određene načine.

189

do sle d n a te o rija ra z v o ja — i to iz d v e p e rs p e k tiv e : iz p e rs p e k tiv e odnosa z a v is n o s ti k o ja je v e za n a za s v e ts k u s tr u k tu r u s is te m a i iz p e rs p e k tiv e d r u š tv e n ih odnosa do­ m in a c ije p o v e za n e sa u n u tr a š n jo m k la s n o m s tr u k tu r o m . N a ra v n o , p o s to ja n je v iše p e rs p e k tiv a n e p o d raz u m e v a i fo rm a ln o ra z d v a ja n je i izo lo v an je p o je d in ih tip o v a s tr u k ­ tu ra , m e đ u k o jim a p o sto ji d ija le k tič k a p o v ezan o st, nego p o tre b u d a se s h v a ti d in a m ik a p ro ce sa n e ra z v ije n o s ti ili zao stalo sti, n je n o is p itiv a n je sa ra z lič itih a sp ek a ta , jed n o iz p ra v c a s p o lja — u n u tra , d ru g o iz n u tr a — v an i. U ovom teo ­ rijs k o m s h v a ta n ju p o s tu p n o je d e fin isa n a g ra n ic a i s a d r­ žaj k o n c e p a ta o d b a c iv a n je m p o g rešn o g p o jm a n e r a zv ije ­ n o s t10 i d a v a n je m p o jm o v im a z a v is n o s t i d o m in a c ija ra n g o sn o v n ih a n a litič k ih k a te g o rija u ra z r a d i la tin sk o a m e ri­ čke te o rije raz v o ja . U p o tre b o m izra z a za o sta lo st n e teži se p o s ta v lja n ju p ro b le m a k ao se m a n tič k o g p ita n ja nego u tv rđ iv a n ju osn o v n o g p o jm o v n o g ra z lik o v a n ja , d e fin isa n ju to g iz ra z a sa s tr u k t u r n e ta č k e g led išta , tj. fo rm u lišu ći je d n a č in u za o sta lo st— z a v is n o s t— d o m in a cija . O va je d n a č in a isto v re m e n o čin i s a sta v n i deo siste m a p r iv re d e z e m a lja k a p ita lis tič k ih m e tro p o la i s is te m a zav i­ sn o g k a p ita liz m a (p riv re d a , k la s n a s tr u k tu ra , k u ltu ra , p o ­ litič k a o rg an iz a cija) k o ji o d lik u je k o lo n ija lizo v a n e ili sate litiz ir a n e z em lje. O vi oblici d r u š tv e n e n a u č n e m isli z a h te v a li su d a L a­ tin s k a A m e rik a s te k n e sp o so b n o st d a k ritič k i ra z m iš lja o sebi, p re v a z ila z e ć i k a k o tra d ic io n a ln e s h o la stič k e a k tiv ­ no sti, ta k o i n o v e o b lik e k ritič k o g a p so lu tiz m a . S d ru g e s tra n e , ovi oblici n a u č n e m isli tak o đ e su izisk iv a li d a se o v lad a a n a litič k im m e to d a m a i te h n ik a m a n a p o lju e k o ­ no m ije , p o litič k e n a u k e , sociologije, an tro p o lo g ije , b ez k o ­ jih bi bilo n e m o g u ć e d u b lje r a z m a tr a n je p o ja v e za v is n o ­ sti, d r u š tv e n e d o m in a c ije , m a rg in ira n o sti, u n u tra š n je g k o lo n ija lizm a itd . U to m e se u p ra v o s a sto ji la tin sk o a m e ­ rič k i — i s v e ts k i — z n a ča j n a p o ra k a s tv a r a n ju te o rije k o je u L a tin sk o j A m e ric i u la ž u M ek sik an ci: H esu s (Je ­ sus) S ilv a H erzog, P a b lo G o nsales K azan o v a, A lonso A gi-

10 »Izraz .nerazvijene zem lje’«, kaže profesor Betelem, »evo­ cira, naime, ideje koje su naučno lažne. Ovaj izraz sugeriše da su zemlje na koje se primenjuje jednostavno zaostale u odnosu na druge za koje se, opet, koristi izraz .napredne’ zemlje.«

190

lar. F e rn an d o K a rm o n a (C arm ona), M igel Vonzek (Mi­ guel W ionczek), V ik to r L. Urkiidi (U rquidi), Leopoldo Z ea; B razilci: D arsi (D arcy) R ibeiro , T eotonio dos Santos, F ra n sisk o V efort, E n rik e K ardoso, O k tav io Ja n i, Selso F u rta d o , Elio H a g a rib e (H elio J a g u a rib e ); Č ilean ci: Osvaldo S u n k el, A n ib a l P in to , 2 a k C ončol (Ja c q u e s C h o n chol. P e d ro V uskovic, H o rh e A u m ad a; P e ru a n c i: Hose K arlos M arija te g i, R a u l A ja de la T ore, K arlo s Delgado, A. S a laz a r B ondi (Bondy), A n ib a l K ih a n o ; V enecu elan ci: D om ingo M aza Z avala, E k to r S ilv a M ičelena, S a lv ad o r de la P la ža ; A rg e n tin c i: R a u l P re b iš, M ark o s K ap lan , S e r­ gio Bagu, H o rh e G a rs ija re n a (Jo rg e G arciaren a), D ardo K uneo (Cuneo), P e d ro P as, T om as A. V askoni (Vasconi); G v a te m a lci: M o n te fo rte Toledo, F ra n sisk o V ilja g ran (F ra n ­ cisco V illag ran ) K ra m e r, L uis K a rd o so -A ra g o n (Cardozo y A ragon).

S tr u k tu r n a teo rija zaostalosti a) Z a o sta lo st je s tr u k tu r n a po sled ica od n o sa d o m in a ­ c ije i za v isn o sti: n je n a ana liz a i tu m a č e n je z a h te v a ju k a ­ ko c e lovito sa g le d a v a n je latin sk o a m e rič k o g d ru štv a , tak o i d ija le k tič k o r a z u m e v a n je p o sto jeće u z a ja m n e v eze ek o ­ nom skih, d ru štv e n ih , k u ltu r n ih i p o litič k ih s tr u k tu ra .11 b) Z a o s ta lo s t se iz ra ž a v a n a sv im p o ljim a , v e z am a i n iv o im a n e k o g d r u š tv a : n e r a d i se sam o o p o s to ja n ju zao­ sta le i za v isn e p riv re d e , već i o k u ltu ri, d ru štv e n o j o rg a ­ nizaciji, k lasn o j s tr u k tu r i k o je o d ra ž a v a ju te od n o se d o ­ m in a c ije i z av isn o sti. U o vakvom isto rijsk o m o k v iru o d re ­ 11 »Ono što izgleda jasno« — kaže Alonso Agi lar u Teoria y politica del desarrollo latinoam ericano (Ed. UNAM, Mćxico, 1967, str. 83) — »jeste da nisu u pitanju izolovani činioci već elementi čije je uzajamno delovanje odredilo nerazvijenost i čiju je unutrašnju povezanost potrebno otkriti, mada će njihovo tačno odmeravanje svakako iziskivati više izučavanja i nastojanja da se odredi njihova suština i da se detaljno ispitaju.« Od činilaca koji imaju najviše uticaja, Agilar je izdvojio sledeće: kolonijalizam, slobodnu razme­ nu, imperijalizam, osobenu vrstu kapitalizma koja se javila u ekonomski zaostalim zemljama, tendenciju ka koncentraciji, antisocijalnu raspodelu bogatstva i nacionalnog dohotka i nepovoljno stanje u kome se odvija proces akumulacije kapitala i razvoja.

191

đ u ju se k a te g o rije za v isn o g k a p ita lizm a , za v is n e in d u s tr i­ ja liza c ije , z a v is n ih b u ržo a zija ili k u ltu r e z a v is n o s ti.12 c) Z a o s ta lo s t n ije s tu p a n j već sta n je , p a s le d stv en o to m e zaostalo d ru štv o , n e m ože d a se ra z v ije sve dok p o sto je s tr u k tu r e d o m in a c ije i zav isn o sti k o je iza ziv aju i o d re đ u ju to s ta n je ili s tr u k tu r n i sta tu s. d) S a g le d a n a iz ovog ugla, z a o sta lo st n e p ro izlazi iz a p s o lu tn o g n e d o s ta tk a s re d s ta v a za raz v o j, već iz s tr u k ­ tu rn e n e sp o so b n o sti d a se ova s re d s tv a isk o riste u p o tp u ­ n o sti i rac io n a ln o , u sk la d u s n e k im s tra te g ijs k im c iljev i­ m a ra z v o ja . O vo s ta n o v iš te o m o g u ćav a d a se k r itič k i is­ p ita ju p ro b le m i z a o sta lih zem a lja , n e p re m a n jih o v o m fo rm a ln o m is p o lja v a n ju već p re m a u z ro č n im v e z am a u s­ p o s ta v lje n im izm e đ u s tr u k t u r a d o m in a c ije i z a v is n o s ti.13 e) Iz ove s tr u k tu r n e p e rs p e k tiv e p ro b le m i p o v ezan i sa z a o sta lo m p riv re d o m , k a o što su p ro b le m i n isk ih sto ­ p a a k u m u la c ije d o b ija ju novi, p ra v i, sm isa o : n isk e sto p e a k u m u la c ije u z a o sta lim i z a v isn im z e m lja m a n e izra ž a ­ v a ju a p s o lu tn o o d su stv o a k u m u la c ije ili n e sp o so b n o st da se o na o stv a ri, već n e s p o so b n o st d a se u s m e ri k a ra z v o j­ n im c iljev im a , u sle d p o s to ja n ja o d n o sa d o m in a c ije i za­ v isn o sti. 12 Cultura de la dependencia, A. Salazar Bondy. Lima. Ed. Institute) de Estudios Peruanos. 13 Ekonomista Ida Pas sintetizuje u pet tačaka doprinos latin­ skoameričke škole koju predstavljaju Andre Gunder Frank, Ruj Mauro Marini, Alonso Agilar, Ektor Silva Mičelena, Oktavio Jani, Tomas A. Vaskoni i Teotonio dos Santos (»Contraofensiva ideologica en la nueva ciencia social latinoamericana«, Pensam iento Critico, Habana, JSTb 48, 1971, str. 212j: 1) Razvoj s jedne strane i nerazvijenost s druge, nalaze se u uzajamnoj i dijalek­ tičkoj zavisnosti. Kapitalizam izaziva razvoj jednog pola i ne­ razvijenost drugog. 2) Nerazvijenost nije obična zaostalost, u smislu potrebne faze ljudskih društava. 3) Nerazvijenost u stvari označava vrstu zavisnog i izrabljivanog društva koje doprinosi raz­ voju centralnih zemalja dok u sebi gomila posledice ovakvog položaja. 4) Zavisnost je osobena i neizbežna crta nerazvije­ nosti, sa strukturnim karakterom. 5) U nerazvijenosti varijable zavisnost, klasni karakter i nadgradnja čine strukturalnu celinu.

192

O dnosi za v is n o s ti a) V eliki deo e k onom skog v išk a v red n o sti z ao stalih z e m a lja tra n s fe riš e se u m etro p o lu , p rek o siste m a odno­ sa ra z m e n e i ra z lič itih o blika s tr u k tu r n e za v is n o s ti.1* b) S tač k e g led išta sp o ljn e zav isn o sti, sledeći s tr u k ­ tu rn i činioci o d re đ u ju u k u p n u n isk u s to p u p rih o d a i a k u ­ m u la c ije u z a v isn im z e m lja m a : I. O d rž a v a n je odnosa raz m e n e k o lo n ijaln o g tip a, ne sam o u sm islu o d re đ iv a n ja s tr u k tu re izvoza (o setljiv o st s p o ljn je g trž išta , zav isn o st od trž iš ta m etro p o ­ le, p o tp u n a p re v a g a izvoza sirovina), već u sm islu p rim e n e jed n o g ob lika r a zm e n e k o ji isto rijsk i o d re ­ đ u je s tr u k tu r n u n e u ra v n o te ž e n o s t p latn o g b ila n sa i te n d e n c ije k a k r o n ič n o m i k u m u la tiv n o m d e jic itu . O va s tr u k tu r n a n e u ra v n o te ž e n o s t po sv o jo j p riro d i n ije s a m o lik v id n a (kao što je to slu čaj sa d efic ito m u p la tn o m b ila n s u r a z v ije n ih k a p ita lis tič k ih ze m a ­ lja) i z a to izaziva k a k o u n u tra š n je in fla cio n e p r iti­ sk e ta k o i te n d e n c iju k a sv e većoj sp o ljn o j z a d u že ­ n o sti r a d i p o k riv a n ja d e fic ita p la tn o g b ilan sa, a n e ra d i raz v o ja . O vaj k o lo n ija ln i o b lik ra z m e n e d o b ija sled eće isto r ijs k e o b lik e: E tapa kla sič n e za v is n o s ti: R a z m en a siro v in a (šum skih, p o ljo p riv re d n ih , sto č a r­ skih, ru d a rs k ih ) k o je im a ju m a n ju v re d n o s t i n esta b iln o trž iš te — za in d u s tr ijs k e p ro iz v o d e v eće v re d n o s ti (lu k ­ su z n a i p o tro š n a dobra) i trž iš te k o je je p o d k o n tro lo m 14 »Zavisnost je nešto što je daleko složenije i dublje od spoljnotrgovinskih odnosa« — kaže Alonso Agilar (naved. delo, str. 103) — »što se odražava na ime osnove svake ekonomske strukture i čini — kao što je rekao profesor Betelem — ,mrežu’ koje će zaostale zemlje morati da se oslobode, da bi podigle životni stan­ dard svojih naroda. ..« »U slučaju Latinske Amerike« — dodaje Agilar — »pre bi moglo biti reči o strukturnoj zavisnosti ili potčinjenosti, tj. o zavisnosti koja je ekonomska, tehnološka, kulturna, politička pa čak i vojna, koja istovremeno veoma utiče na fizio­ nomiju čitave društveno-ekonomske strukture i koja, naročito, uslovljava mnoge glavne crte sistema i procesa razvoja.« '

193

izv o z n ik a iz m etro p o le . S tra n e , p r iv a tn e i d ire k tn e , in ­ v e s tic ije o rije n tiš u se k a k o n tro li izvoza n e k ih o sn o v n ih siro v in a, k ao i u p ra v c u m a n ip u la c ije u slu g a m a fin a n s ira n ja , p o m o rsk o g tra n s p o rta , o s ig u ra n ja i p o slo v an ja. E ta p a n o v e za v is n o s ti: R a z m en a s iro v in a (sam o p ro ste k v a n tita tiv n e , a n e i k v a lita tiv n e p ro m e n e u izvoznoj s tr u k tu ri) za k a p ita ln a d o b ra, r e p r o m a te rija le i siro v in e v e o m a v iso k e n o v o stv o ­ re n e v re d n o s ti; d ire k tn e in v e s tic ije u s tra te š k e g ra n e (ba­ z ič n a in d u s trija , fin a n s ijs k i a p a r a t i s p o ljn a trg o v in a ); slo ž e n a teh n o lo g ija ; te h n ič k a pom oć i u slu g e p o slo v a n ja u in o stra n s tv u . U ovoj e ta p i o b lik ra z m e n e p o d ra z u m e v a jo š veći s tr u k t u r n i r a s k o r a k i o dnose veće z a v isn o sti: p rv o , u to ­ liko što se ra d ik a ln o m e n ja s tr u k tu r a uvoza, do k s tr u k ­ tu r a izvoza siro v in a o s ta je n e iz m e n je n a ; dru g o , što s tr u k ­ tu r u p rim a rn o g s e k to ra u g ro ž a v a ra s p a d k lasičn o g p r in ­ c ip a m e đ u n a ro d n e p o d e le ra d a , je r se in d u s tr ijs k e n a c ije u m e tro p o la m a p r e tv a r a ju u n a jv e ć e izv o zn ik e s iro v in a za sv e ts k o trž iš te ; i tre ć e , š to p ro ce s z a v isn e in d u s tr ija ­ liz a c ije iz is k u je je d n o s tra n uvoz k a p ita ln ih d o b ara, re ­ p ro m a te rija la , te h n o lo g ije i te h n ič k e po m o ći iz z em lje m etro p o le , k a o i ekonom sko, f in a n s ijs k o i teh n o lo šk o ja ­ č a n je in d u s tr ije m e tro p o le k o ja d e lu je u L a tin sk o j A m e­ rici. U. K v a lita tiv n a p ro m e n a s tr u k tu r e u v o z a b ez k v a ­ l ita tiv n o g m e n ja n ja s tr u k tu r e izvoza, k ao i z av is­ n o s t od te h n o lo š k ih i f in a n s ijs k ih p o v lastic a , o sig u ­ r a n ja i slično, u s lo v lja v a ju n e g a tiv n e ili n e p o v o ljn e t e n d e n c ije u od n o su n a cene ra z m e n e izm e đ u m e t­ ro p o le i s a te litiz o v a n ih ze m a lja . T a te n d e n c ija p o t­ h r a n ju je s tr u k tu r n u n e u ra v n o te ž e n o s t u p la tn o m bilan su , odn o sn o u k n jig o v o d s tv e n im o b lic im a k o je p rim a s iste m m e đ u n a ro d n ih od n o sa raz m e n e. 111. T e n d e n c ija k a s tr u k tu rn o j n e u ra v n o te ž e n o s ti p la tn o g b ila n sa , iza z iv a d v e v r s te sp o ljn e z a d u že n o ­ s ti: je d n u k o ja se, p o sre d stv o m p o litik e ek o n o m sk e lib e ra liz a c ije , s a sto ji u većem o tv a r a n ju za d ire k tn e p r iv a tn e in v e s tic ije ; i d ru g u , k o ja se o rije n tiš e u 194

p rav c u d o b ija n ja ja v n ih zajm o v a za o tp la ć iv a n je fin a n sijsk ih usluga. IV . D ire ktn e p riv a tn e in ve stic ije o rije n tiš u se ka bazičnoj in d u striji kojom u p ra v lja ju n a d n a cio n a ln a p reduzeća, fin a n s ijs k i a p a ra t ili izv esn i izv o ri izvo­ za s iro v in a i h ra n e , u sled čega se p riv re d a fo rm ira k ao k o lo n ija ln a e n k la v a n a lin iji n a fte , b a k ra , p la ­ tine, b a n a n a itd. S tv a ra n je en k la v e p re tp o s ta v lja ko­ lo n ija ln u in te g ra c iju p roizvod n o g s e k to ra sa m e tro ­ polom — n je n p riv id n i p reo b ra ž a j u p e rif e r iju p r i­ v re d e m etro p o le — i izaziva p ro ces d en a cio n a liza ­ cije izvoza, tj. n e dolazi do v ra ć a n ja (p o tp u n o g ili delim ičnog) d o larsk e v red n o sti p ro d a je n a trž ištu m e tro p o le . P ro c es d e n a cio n a liz a cije — k o ji se n e e v i­ d e n tira u sp o ljn o trg o v in sk im s ta tis tik a m a — p o th ra ­ n ju je n e v id ljiv e s tr u je ko je u b rz a v a ju s tr u k tu rn i po­ rem e ć aj p la tn o g b ila n sa i p o v e ć av a ju h ro n ič n i i k u ­ m u la tiv n i d eficit. N a ovoj tač k i isto rijsk o g procesa, L a tin s k a A m e rik a p re o b ra ž a v a se u čistog izv o z n ik a s re d s ta v a k a p ita la i te ­ h n o lo g ije n a trž ište m etro p o le , k o je se p re tv o rilo u n a j­ e n e rg ič n iji pol p riv la č e n ja n je n ih ra z v o jn ih sre d stav a . G o dine 1969. tra n s fe r d o b iti s tv o re n ih k a p ita lo m S je d i­ n je n ih A m e rič k ih D rž a v a u L a tin sk o j A m e ric i do stig ao je iznos od 2,41 m ilija rd i U S A d o la ra ,15 što iznosi gotovo tro s tru k i n e to g o d išn ji p riliv koji je p la n ira o Sav ez za n a ­ p red a k . D in a m ik a z a v isn o sti o d re đ u je in te n z ite t to k o v a raz m e n e, a za o sta le z e m lje d e js tv u ju kao s tv a rn i fin a n s ije ri raz v o ja , m oći i izo b ilja m etro p o la . V. U k r a jn jo j in sta n c i ja v n a sp o ljn a za d u že n o st je o rto d o k sn i m eto d za s u o č a v a n ja sa p ro b le m o m sve većih fin a n s ijs k ih iz d a ta k a n a im e o tp la te duga. K ra ­ jem 1969. godine, 80 za o sta lih ze m a lja je kod S v etsk e b a n k e a k u m u lira lo sp o ljn i d u g od 59 m ilija rd i U SA d olara. P re m a p o d acim a iste b a n k e , k a m a te i o tp la te s p o ljn o g d u g a ra s le su g o d išn je u p ro še k u 17%>, do k 15 El Correo Econćmico, Mexico,

165, septembar 1971.

195

je izvoz r a s ta o po g o d išn jo j sto p i od 6 % .16 T ra n s fe r k r e d itn ih s re d s ta v a u z a o sta le z e m lje n a ta j n a č in p o ­ s ta je m eto d za f in a n s ir a n je n jih o v e još veće za d u že ­ n o sti i z a v isn o sti, a n e m e h a n iz a m fin a n s ijs k o g do­ p rin o s a n jih o v o m ra z v o ju . L a tin s k a A m e rik a m o ra d a a n g a ž u je izm eđ u 25% i 35% sv o jih re d o v n ih d e v iz n ih p rih o d a r a d i p la ć a n ja k a m a ta n a s p o ljn i dug, d o k se u n e k im z e m lja m a s izv o zn o m p r iv r e ­ d om s iro v in a (kafa, n a fta , b a n a n e), k ao što je K o lu m b ija , sp o ljn i ja v n i d u g izm e đ u 1956. i 1969. g o d in e p o v ećao sa 6% n a 18% B N D (b ru to n a c io n a ln o g doh o tk a). V I. S tr u k tu r n a n e u ra v n o te ž e n o s t u s iste m u m e đ u n a ­ r o d n ih od n o sa ra z m e n e — u o k v iru ovog m o d ela zav isn o g k a p ita liz m a — po v lač i la n č a n e p ro ce se sp i­ r a ln e in fla c ije i k r a h a la tin sk o a m e rič k ih m o n e ta rn ih siste m a , n e s ta b iln o s t n a trž iš tu ra z m e n e i š ire n je š p e k u la c ija . U o k v a k v im is to rijsk im u slo v im a, čim trž iš te m e tro p o le p o č n e d a d e lu je k a o n a je n e rg ič n iji p o l p r iv la č e n ja ra z v o jn ih s re d s ta v a z a v isn ih ze m a ­ lja , s tv a r a ju se n a ja g re s iv n iji, n a jo p a s n iji i n e v id ­ ljiv i o b lici la tin sk o a m e rič k e d e k a p ita liza c ije : a) ile g a ln i iz v o z ka fe , p la tin e , b a n a n a , g o v ed a itd . s c ilje m d a se v re d n o s t od n jih o v e p ro d a je p re tv o ri u b a n k a rs k e ulo g e ili f in a n s ijs k e in v e s tic ije n a t r ­ ž iš tu m e tro p o le ; b) iz v o z u n u tr a š n je n e to a k u m u la c ije , od s tr a n e la ­ tin s k o a m e rič k ih d r u š tv e n ih k la s a i g ru p a k o je u m e­ tro p o li tra ž e p o litič k u s ig u rn o s t a n e v iso k e p r o fitn e s to p e ; c) izv o z, u o b lik u b e s p la tn e su b v e n cije, n a u č n o -s tr u čne e lite , n a m e n je n p o d m ire n ju d e fic ita izv esn o g tip a s tr u č n ja k a n a trž iš tu u s lu g a z e m lje m e tro p o le (u sle d viso k o g s ta n d a r d a i p o tre b e d u g o tra jn o g ško­ lo v an ja ), p o se b n o u p e rio d im a k a d a m e tro p o la a n *• Transform acićn, Cdmara Nacional de la Industria de Transformacićn, Mćxico, Na 85, decembar 1970, str. 6.

196

ga ž u je sv o ja s re d s tv a u m o d ern im tip o v im a k o n v e n ­ c ionalnog ra ta . Izvoz te n a u č n o -s tru č n e elite čini u K o lu m b iji 4 % n jen o g b ru to n acio n aln o g dohotka. V II. U o k v iru ove sh em e p o sto ji sam o jed a n m e­ tod d a se s tr u k tu rn a n e u ra v n o te ž e n o s t i neto -izv o z a k u m u la c ije ne p reo b ra z i u e k o n o m s k i kolaps: p ro­ gre siv n o sp o ljn o za d u ž iv a n je , k ro z ja v n e zajm o v e od m u ltin a c io n a ln ih fin a n s ijs k ih o rg an izacija, ili k roz k re d ite n a fin a n s ijs k o m trž iš tu m e tro p o le ili n e p o ­ sre d n im p riv a tn im in v e s tira n je m , po seb n o on im ko­ je je p ovezano sa m oćnom m ašin e rijo m n a d n a cio n a l­ n ih » k o n g lo m e rata « i k o n z o rc iju m a . To zn ači isto kao d a se kaže kako — u sh em i zav isn o g k a p ita li­ zm a — n e m a m o g u ćn o sti za ra zvo j već sam o za e k o ­ n o m s k i rast, te d a sv e m ogu ćn o sti ek o n o m sk o g r a ­ s ta u p ra v o dovode do veće z av isn o sti. O dnosi u n u tr a š n je d o m in a c ije a) Z a v isn o st je s tr u k t u r a k o ja sa te litiz o v a n o d ru š ­ tv o uv o d i u m e đ u n a r o d n i s is te m p riv re d e , v la sti i k u ltu ­ re — č iji je c e n ta r z e m lja m e tro p o la — i isto rijsk o s tv a ­ r a n je d r u š tv e n e s tr u k tu r e u n u tra š n je d o m in a cije. M eđ u ­ tim , te d ru š tv e n e s tr u k tu r e n e p r e d s ta v lja ju o bični n a ­ sta v a k ili te r ito r ija ln i d o d a ta k m etro p o le — kao što n a iz­ gled p roizlazi iz m onopolskog ili sv eo b u h v atn o g k a ra k ­ te r a k o ji se, kod A n d re G. F ra n k a , A n ib a la K ih a n a , F e r­ n a n d a E n rik a K a rd o sa i E n sa F a lje ta (F a le tto )17 d a je p o j­ 17 »Sveobuhvatna priroda pojma zavisnosti« — kaže socio­ log Fransisko Vefort u »Notas sobre la teoria de la dependencia: Teoria de clase o ideologia nacional?« R evista de Comercio Exterior (Mexico, 4, april 1972, str. 356) — »ne olakšava mnogo pokušaje konceptualizacije. Moguće je, ipak, s izvesnom tačnošću ukazati na teorijsko polje na koje se ona ograničava. Može se reći da znače­ nje pojma varira zavisno od načina na koje autori (ili pokatkad jedan isti autor) kombinuju pojam ,nacija’ sa pojmovima ,klasa' i .proizvodni odnosi’.« »Mnogi autori koji su se bavili ovim problemom pokazali su ne samo da su bili svesni dvoznačnosti pojma već su i pokušali da tu dvoznačnost razreše kroz razradu dva različita pojma: za­ visnosti kao spoljnog odnosa i zavisnosti kao strukturnog odnosa,

197

m u za v isn o sti — već se one d ija le k tič k i ra z v ija ju u sk la ­ d u sa sv o jim z a k o n ito stim a . O tu d a p o ja v e k u ltu r n o g i ideološkog o tu đ e n ja la tin sk o a m e rič k ih v la d a ju ć ih o lig a r­ h ija n e p r e d s ta v lja ju o b ičn u r e p r o d u k c iju id eo lo šk ih to ­ ko v a v la d a ju ć ih k la sa u ze m lji m etro p o li, već u s v a ja n je a m b iv a le n tn ih s tr u j a u s k la d u i sa sp o lja š n jim u tic a je m i p ritis c im a i s izv e sn im tra d ic io n a ln im m o d elim a p o n a š a ­ n ja, z a sn o v a n im n a z a h te v im a za d ru štv e n o m d o m in a c i­ jom . N a ta j n a č in se o b ja š n ja v a č in je n ic a što, n a p rim e r, la tin sk o a m e rič k e in d u s tr ijs k e o lig a rh ije z v a n ič n o p ro p o v e d a ju ek o n o m sk i lib e ra liz a m k o ji u č v rš ć u je s u v e re n ite t p riv a tn o g p red u z e ć a , a isto v re m e n o od d rž a v e z a h te v a ju m o n o p o lsk e u slo v e za p o slo v a n je n a u n u tra š n je m trž iš tu (z a š titn e ta rife , k u rse v e , d isk rim in a c iju , p o v lastice, a d m i­ n is tr a tiv n e p re p re k e ), p rib e g a v a ju u ta ji p o reza, kao k a ra k ­ te ristič n o m e le m e n tu p o v la šć e n ih klasa, i u p r a k si u sv a ­ ja j u p re d u z e tn ič k u s h e m u m e rk a n tilis tič k o g k a p ita liz m a iz ev ro p sk o g X V III v e k a : s h e m u v is o k ih cen a i n is k ih n a ­ ja m n in a . U k o lik o bi o tu đ e n o s t d e lo v a la u o k v iru p ra v ila nekog a p so lu tn o g p o jm a zav isn o sti, s o b ziro m d a se p ro ­ f itn a s to p a n e o d re đ u je po je d in ic i p ro iz v o d a već k ao u k u ­ p n a s to p a u p ro iz v o d n ji š iro k ih ra z m e ra , i d a se n a ja m ­ n in e o d re đ u ju , n e p o s re d n o ili p o sre d n o , n a o sn o v u n iv o a p r o d u k tiv n o s ti r a d a (te jlo riz a m , fo rd iz am , n a u č n a o rg a n i­ z a c ija rad a ), u L a tin s k o j A m e ric i b i se p r im e n jiv a o o b ra ­ zac n is k ih cena i v is o k ih n a ja m n in a k a k a v p o sto ji u sev e rn o a m e rič k o m in d u s tr ijs k o m k a p ita liz m u . b) S tr u k t u r e d r u š tv e n e d o m in a c ije o m e ta ju ili a n u li­ r a ju r a z v o jn e procese, s ob z iro m d a o d re đ u ju n e u ra v n o ­ te ž e n u d r u š tv e n u r a s p o d e lu d o h o tk a, p lja č k u fiz ičk ih s re d s ta v a i a k u m u la c ije , a p s o lu tn u ili r e la tiv n u n e z ap o ­ sle n o s t sv e v ećeg d e la a k tiv n o g s ta n o v n iš tv a i n a siln o o g ra n ič e n je b lag o d e ti e k o n o m sk o g r a s ta n a m a n jin u .18

istovrem eno unutrašnjeg i spoljašnjeg. Koliko je ovo rešenje is­ pravno, to je pitanje o kojem treba diskutovati. Po mom mišljenju dvoznačnost se ne razrešava na ovaj način i oba ,pojma’ su, bar u obliku u kojem su bili postavljeni, dva pola varijacije jedne te iste ideje.« ,s El subdesarrollo latinoam ericano y las teorias del desarrol­ lo, Sunkel, naved. delo, str. 38.

198

I u ta k o m o d e rn izo v a n im ze m lja m a k ao što su A r­ g e n tin a ili Cile uočava se isto rijsk a te n d e n c ija sve m a­ n jeg učešća ra d a u nacio n aln o m d o h o tk u .10 T a ten d e n c ija o sla n ja se n a p rim e n u ra z lič itih m eto d a : m eto d a n isk ih n a ja m n in a , v isokih cena, poreskog p ritis k a n a p rih o d e od rad a , infla cije, k o ja neo p ažen o s m a n ju je k u p o v n u m oć n a ja m n in a i m eto d a s u p s titu c ije ra d a k a p ita lo m u onim z e m lja m a g de se u b rz a v a sto p a r a s ta a k tiv n o g s ta n o v n i­ štva. c) P rim e n o m m e rk a n tilis tič k e n o rm e v is o k ih cena i n is k ih n a ja m n in a m o d e rn e k o rp o ra tiv n e s tr u k tu r e v lasti z a d rž a v a ju sp o so b n o st n a tu r a n ja m o n o p o lsk ih u slo v a u s iste m u u n u tra š n je g trž išta . O vaj p o litič k i m eto d z a d rž a ­ va v isoku p ro fitn u s to p u — n a niv o u p red u z e ć a i p ro iz­ vodnog pogona — ali isto tak o sp re č a v a m o g u ćn o st p ro ­ šire n ja i p ro d u b lje n ja k a p ita listič k o g trž išn o g siste m a n a n a c io n a ln o m nivou. d) P r a v ila f u n k c io n isa n ja s tr u k tu r e u n u tra š n je do­ m in a c ije zavise, u osnovi, od odnosa k o ji se u sp o s ta v lja ju iz­ m eđ u p o je d in ih a n ta g o n istič k ih d ru štv e n ih snaga, kroz složene m e h a n iz m e p riv re d e , k u ltu r e i p o litič k e o rg a n i­ zacije. P ro m e n e tih o dnosa — k a o što se dogodilo u latin sk o a m e rič k im z e m lja m a sa većim p o litič k im u tic a je m s re d n jih k la sa i p o p u lis tič k ih p a rtija — m e n ja ju ideolo­ šk e to k o v e i ob lik e p o n a š a n ja s tr u k tu r a d ru štv e n e d o m i­ n acije. N a ta j n a č in se o b ja š n ja v a zbog čega se p ro b le m zem ­ lje, n a p rim e r, s a g le d a v a n a raz lič it n ačin u A rg e n tin i (gde su p o p u listič k e v lad e u s ta n o v ile n o rm e za re g u lisa n je re n ti, n a p o lic a i n a d n ic a ) ili u K o lu m b iji (gde ze m ljo ­ ra d n ič k a k la sa n e u č e stv u je sa v iše od 4 % u p o resk im p rih o d im a države, n e p lać a n a d n ic e v eće od 50% g ra d ­ sk ih n a ja m n in a , p re tv o riv š i a g ra rn u re fo rm u u d o p u n sk i m e h a n iz a m k a p ita lis tič k o g trž iš ta zem lje). U tim in s titu ­ cio n a ln im o k v irim a , a rg e n tin s k a zem ljo p o se d n ičk a k lasa or ije n tiš e se više p re m a p r o d u k tiv n o sti, do k k o lu m b ijsk a i '• Učešće plata i nadnica u BND opalo je u Argentini sa 45,9% u 1950. godini na 38,4°/o u 1960. i na 35,5% u 1972. Primera Plana, Ni 483, Buenos Aires, 1972, str. 20.

199

d a lje o s ta je v e z a n a za s ta r e la tifu n d ijs k e m o d ele r e n ­ ta b iln o sti i k o m e rc ija ln e p re c e n je n o s ti zem lje. e) S obzirom n a k la s n u s tr u k t u r u i n a s tr u k t u r u u n u ­ tra š n je d ru š tv e n e do m in a c ije , n ije m o g u će b itn o p o v eća­ ti n a c io n a ln u s to p u a k u m u la c ije , n iti in v e s tic ije u s m e riti p re m a n e u ra lg ič n im o b la s tim a ra z v o ja : b u d u ć i d a se ta ­ k v o p o d iza n je n a c io n a ln e s to p e a k u m u la c ije n e s m a tra m o g u ć im bez k r š e n ja g v o z d e n ih p ra v ila d r u štv e n e dom i­ n a c ije , n u ž n o se p rib e g a v a u v o z u k a p ita la , s tv o re n o g n a trž iš tu m etro p o le . F in a n s ijsk a z a v is n o s t ja v lja se ta k o k ao je d a n od o sn o v n ih u s lo v a e k o n o m sk o g r a s ta z a o sta lih ze m a lja . M e đ u tim , a n a liz a s tr u k tu r e z a o sta lih z e m a lja p o k a z u je d a n isk e n a c io n a ln e sto p e a k u m u la c ije n e o d ra ­ ž a v a ju a p s o lu tn u n e s p o so b n o st za a k u m u la c iju , v eć d u ­ b oko n e u ra v n o te ž e n u s tr u k t u r u d r u š tv e n e rasp o d e le d o ­ h o tk a : u k o lik o se n a jv e ć i deo to g d o h o tk a u s m e ri u p r a v ­ cu fin a n s ir a n ja lu k su z n e p o tro š n je g o rn jih k la s a (onih u č ijim je ru k a m a k o n c e n tr is a n a e k o n o m sk a i p o litič k a m oć) ili u k o lik o g a te k la se izvoze u m e tro p o lu u p o tra ­ zi za p o litič k o m b e z b ed n o šć u , o n d a je ek o n o m sk a p o k r e t­ ljiv o st a k u m u la c ije u n a š im z e m lja m a v e o m a m ala. P r e ­ m a to m e, s tr u k t u r a d ru š tv e n e d o m in a c ije z a sn iv a se n a m a n ip u la c iji p o v la s tic a m a k ao tra d ic io n a ln o m n a sle đ u e lite i, o tu d a, d o k la tin sk o a m e rič k e g o rn je k lase p lja č k a ju v e lik i d eo n a c io n a ln o g d o h o tk a r a d i fin a n s ir a n ja n a č in a ž iv o ta k o ji se z a sn iv a n a lu k su z n o j p o tro š n ji (n a s lik u i p r ilik u e lite iz z e m lje m e tro p o le ), p rib e g a v a se u v o zu s tr a n ih in v e s tic ija d a b i se ra s p o la g a lo v ećo m a k u m u la ­ cijom . U sled to g a što se s ta tu s d r u š tv e n e p riv ile g ije iz ra ž a v a k a k o u v e lik o m u č e šć u v la d a ju ć ih k la s a u ras p o d e li n a ­ c io n a ln o g d o h o tk a, ta k o i u u s m e r a v a n ju v e lik o g d e la to g d o h o tk a k a lu k su z n o j p o tro š n ji, o v a k v o e k o n o m sk o p o ­ n a š a n je u s lo v lja v a n isk i n iv o a k u m u la c ije la tin sk o a m e ­ rič k ih z e m a lja , k o ja sa sv o je s tr a n e k o n z e rv ira p o sto je ­ ć u s tr u k t u r u d o m in a c ije . f) K a k o da se, sa g le d iš ta p o tre b a razv o ja, p o litič k i izm e n i o va n e u ra v n o te ž e n a d r u š tv e n a rasp o d e la d o h o tk a i b e sp lo d n o st u n u tra š n je a k u m u la c ije ? T e o rijsk i (u s k la d u s dija g n o z o m d r u š tv e n ih n a u k a u m e tro p o la m a ili k e jn z ija n 200

skim s h v a ta n je m k a p ita listič k e racionalnosti) sto p a ak u m u ­ lac ije bi se m ogla povećati, i p rim e n o m p o resk e p o litik e su ­ zb ija n ja lu k su z n e p o tro šn je, m oglo b i doći do k o rek cije k r a jn je n e u ra v n o te ž e n o s ti u d ru štv e n o j rasp o d e li n acio ­ na ln o g d o h o tk a. To je b ila fo rm u la e k o n o m ista kao što su P re b iš, N. K aldor, M a sg re jv (M usgrave), L. K a ri (C ur­ rie). M eđutim , k o n c e n tris a n a s tr u k tu ra v lasti (koja se ne ru k o v o d i p ra v ilim a ek o n o m sk e i fin a n s ijs k e rac io n a ln o ­ sti m etropole) o dbacila je m ogućno st p rera sp o d e le d o h o t­ k a i s u z b ija n ja lu k su z n e p o tro šn je b o g a tih k lasa p u tem p o resk ih m eh a n iz am a , p a se kod tih k lasa u č v rstio isto ­ rijs k i o b iča jn i p rin c ip p o resk e u ta je .20 g) U k o n te k s tu o v a k v e k o n c e n tra c ije d ru štv e n e , e k o ­ no m sk e i p o litič k e v lasti, m eto d e za p o v e ć an je s to p a u n u ­ tra š n je a k u m u la c ije u s m e r a v a ju se u sled ećim p ra v c im a : I. sve veći p ritis a k d ire k tn im o p o rez iv a n je m p rih o ­ d a od r a d a i p r e tv a ra n je n a js iro m a š n ijih k lasa la ­ tin sk o a m e rič k o g d r u š tv a u g lav n e f in a n s ije re jav n o g b u d ž e ta ; II. a n u lir a n je r e s trik tiv n e sp o so b n o sti socijalnog o s ig u ra n ja : f in a n s ijs k i d o p rin o s p o slo d av aca ili p oslo d a v n ih g ru p a u in stitu c ija m a so cijaln o g o sigu­ r a n ja (1968. godine) p re d s ta v lja o je 4 % i 2,5°/o b r u ­ to n a c io n a ln o g d o h o tk a u z e m lja m a sa p o p u listič k i o rije n tis a n im v lad a m a , k ao š to su C ile i U ru g v a j, ali je d v a 0,2°/o u z e m lja m a k ao K o lu m b ija , u k o ji­ m a je p o s to ja la k r a jn ja so c ija ln a n e je d n a k o s t i u b rz a ­ n a k o n c e n tra c ija e k o n o m sk e i p o litič k e m oći; III. s tim u lisa n je in stitu c io n a ln ih o b lik a n a ro d n e š te d n je ko jo m se n a js iro m a š n ije k lase p re o b ra ž a v a ­ ju u f in a n s ije re b o g a tijih k la sa i d rža v e ; *° Misija Masgrejv — koja je nastavila tradiciju severnoamerička misija Kemer (1924) i Kari (1950) — došla je do za­ ključka da je u Kolumbiji »-raspodela dohotka, pre i posle plaćanja poreza, praktično jednaka«. »S obzirom na sadašnju strukturu« — zaključuje izveštaj — »porezi nisu značajan činilac koji bi korigovao raspodelu dohotka.« Od ukupnih poreza 66,5% platila su fizička lica čiji su neto prihodi manji od 40.000 pesosa (oko 2.000 USA dolara). Inform e M usgrave, bases para una reform a tributaria en Colom bia (Bogotš, Ed. Banco Popular, 1969, str. 43).

201

IV . z a h v a ta n je — pom oću d rž a v n ih m eh a n iz am a kao što je F o n d p r iv a tn e š te d n je u K o lu m b iji — n a ro d n e š te d n je k o ja se sa sto ji od s o c ija ln ih d a v a ­ n ja već p la ć e n ih od p red u z e ć a . O v a k v a p o litič k a o rije n ta c ija p r e d s ta v lja s tr a te g iju b o g a tih k lasa da, u č v rš ć u ju ć i tra d ic io n a ln e ob lik e u ta je p o rez a i p re ­ tv a r a ju ć i n a js iro m a š n ije k la se u fin a n s ije re b a n a ­ ka, f in a n s ijs k ih k o rp o ra c ija i d rža v e , isto v re m e n o pod ižu n a c io n a ln u s to p u a k u m u la c ije n e s u z b ija ju ­ ći sv o ju lu k su z n u p o tro š n ju . h) O va s tr u k t u r n a a n a liz a p ro b le m a š te d n je i a k u ­ m u la c ije u L a tin s k o j A m e ric i om o g u ća v a d a se o d red e r e ­ z u lta ti u o b lasti fu n k c io n isa n ja d o m ać ih s tr u k tu r a d r u ­ štv e n e do m in a c ije . N jih o v a p riro d a je u s lo v lje n a n e sam o o tu đ e n je m i zav isn o šću , neg o i d e js tv o m s tr u k tu r a v la ­ s ti i v r s te od n o sa u s p o s ta v lje n ih izm e đ u a n ta g o n is tič k ih k lasa. U ovom k o n te k s tu , o tk riv a ju se u z ro c i n isk ih n a ­ c io n a ln ih s to p a a k u m u la c ije , k a o i p o litič k e m eto d e p o ­ m oću k o jih se p o stiž e d a s iro m a š n e k lase šted e, d o k bo­ g a te k lase z a d rž a v a ju s v o je d ru š tv e n e o b iča je i svoj p ov lašć e n i sta tu s . K a k o d a se izm e n e n a c io n a ln e sto p e a k u ­ m u la c ije bez s u z b ija n ja lu k su z n e p o tro š n je b o g a tih k la ­ sa, k o ja o p o n a ša ras k o š n e n a v ik e s a v re m e n e b u ržo a z ije iz m etro p o le , i k a k o d a se s u z b ije ta k v a p o tro š n ja a d a se n e p o re m e ti p o litič k a s tr u k t u r a v la s ti i k a k o d a se p ro m e n i s tr u k t u r a v la s ti bez m e n ja n ja p o litič k e s tr u k tu r e d r u š tv e n e d o m in a c ije ?

S tr u k tu r n a te o rija ra z v o ja a) Isto rijs k o isk u s tv o L a tin s k e A m e rik e i z e m a lja t r e ­ ćeg s v e ta p o k a z u je d a raz v o j n ije r e z u lta t n e k ih k o n v e n ­ c io n a ln ih p o s tu p a k a m a n ip u la c ije jed n a č in o m a k u m u la ­ c ije in v e s tic ije ili te h n o lo š k a m o d e rn iz a c ija tip o v a zav i­ sn o g k a p ita liz m a , već p r o tiv re č n o g i slo žen o g p ro ce sa ko ji — m e n ja n je m s tr u k tu r n ih u slo v a k o ji o d re đ u ju o d ­ nose d o m in a c ije i z a v isn o sti — oslo b ađ a s tv a ra la č k u e n e r­ g iju z a o sta lih d r u š ta v a i o m o g u ća v a p o tp u n raz v o j p ro ­ izv o d n ih sn a g a, iz k o re n a m e n ja ju ć i o p štu sh e m u p r is v a ­ ja n ja , k o rišć e n ja i rasp o d ele p o sto je ć ih s re d s ta v a , b ez ob­ z ira n a n jih o v u p rir o d u i porek lo , u p ra v c u isto g s tr a te š ­ 202

kog cilja: izg ra d n je no vo g d ru štv a , bilo k a k v e ideološke fizionom ije. O va globalna ko n c ep c ija p rev a z ila z i čisto ek onom ske i te h n o k ra ts k e po jm o v e ra z v o ja ,21 i p re d s ta v lja o p šti od­ govor n a s tr u k tu rn e činioce k oji o d re đ u ju za v isn o st i zaostalost. b) R azvoj je isto rijski re zu lta t op šteg procesa eko n o m ­ skih, d ru štv e n ih , k u ltu r n ih i p o litič k ih p ro m e n a čiji su osnovni e le m e n ti an g a žo v a n je d r u š tv e n ih snaga u izg ra ­ d n ji novog d r u š tv a i p u n i r a z v o j p r o izv o d n ih snaga p u ­ tem sis te m a tsk o g i p la n sk o g ko rišć e n ja p o sto je ć ih lju d ­ skih, fizičkih, e konom skih, fin a n s ijs k ih , k u ltu r n ih i te h ­ n oloških p o ten c ija la . c) U sk la d u s o vakvom isto rijsk o m ko n cep cijo m , sv a ­ ko d ru štv o o d re đ u je osobenosti, p u te v e i ciljev e razv o ja, u sk la d u n e sam o s onim š to ono jeste , neg o i s onim što hoće da bude. G re šk a je ako se m isli d a je r a z v o j za o ­ stalih d ru šta v a m oguć p rim e n o m p ro to tip a , o dnosno ta ­ ko što će se k a o n o rm a tiv a n u z o r za so p stv e n i p re o b ra ­ žaj i ž iv o tn e p la n o ve p r ih v a titi isto r ijs k i u slo v i ze m a lja m etro p o la . S lično s h v a ta n je raz v o ja dovodi jed in o do toga da se odnosi z a v isn o sti p re n e s u n a p la n n a u č n e teo ­ rije o d ru š tv u i n a id eo lo g iju p ro m en e. 51 Cak i ekonomisti kritičari kao Anibal Pinto Santakrus za­ padaju u grešku da pojam nerazvijenosti izjednačuju s pojmom nesposobnosti apsorbovanja i širenja naprednih tehnologija ili načina proizvodnje svojstvenih vladajućim centrima. »Ono što sada nazivamo i definišemo kao nerazvijene zemlje« — kaže on u Concepto y gradacion del subdesarrollo, aspectos del desarrollo econćmico (Universidad de Nuevo Leon, Mexico) — »su zemlje ili grupe zemalja, koje, u sferi kapitalističkog sistema nisu mogle da apsorbuju ili prošire tehnički napredak i osnovne odnose sistema najrazvijenijih centara (Sjedinjenih Američkih Država i Zapadne Evrope), ili, u slučaju komunističkog sveta, zemlje koje nisu bile u stanju da dostignu stupnjeve razvijenog prototipa sistema, SSSR ili Cehoslovačke. Međutim, želimo da razjasnimo nešto što je očito: prethodna teza ne podrazumeva da svaka zemlja (ili skup zemalja) za svoj razvoj mora u potpunosti da ponovi razvijeni model«. Koncepcija nerazvijenosti kao stanja objašnjava činjenicu da Pinto savladava pojednostavljeni pojam razvoja kao prosti rezultat povećanja — do nekog konvencionalnog stupnja — stope dohotka ili proizvoda po stanovniku.

203

A ko se ra z v o j s a sto ji u to m e d a se p rib liž i p ro to tip u m etro p o le — n je n o m tip u p riv re d e , d r u štv e n e o rg an iz a ­ cije, k u ltu re , p o tro šn je , a s p ira c ija — o n d a se k ao važeća p r ih v a ta zam isao n a p re d n e ko lo n ije. d) R azv oj n ije k r a j n j i i s ta tič n i r e z u lta t h r o n o m e ta rs k i o d m ere n o g i ra z g ra n ič e n o g p ro g ra m a , v eć isto r ijs k i proces, slo ž e n e i k o n flik tn e p riro d e , k o ji n e sam o što p o d ra z u m e v a n e k e s tr u k tu r n e p ro m e n e n a p o lju p riv re d e , k u ltu re , d ru š tv e n e o rg a n iz a c ije i p o litik e , već i p o k r e ta ­ č k u e n e rg iju u n u tr a š n je g n a p o ra i p u n i r a z v o j p r o iz v o d ­ n ih snaga. B ez te p o k re ta č k e e n e rg ije u n u tra š n je g n a ­ p o ra raz v o j n ije m oguć č a k n i k a o m is ija v e lik ih sila k o je n a z a o sta le z e m lje p re n o s e iz v e s ta n d o g o v o ren i deo svog n a c io n a ln o g d o h o tk a (kao što p r e tp o s ta v lja te z a e k o n o m i­ s te R a u la P re b iš a n a I k o n fe re n c iji U N CTA D ), n iti kao p a te r n a lis tič k i z a d a ta k z e m lje m e tro p o le u č iju se p r i­ v r e d u in te g riš e n iz z a o sta lih d ru šta v a . R azv o j je, p o sv o ­ joj isto rijsk o j p riro d i, p ro ce s p o tv rđ iv a n ja on o g a što n e ­ k o d r u š tv o hoće da b u d e i r e z u lta t o d lu k e d a se k o rišć e n je s re d s ta v a k o jim a ono ra s p o la ž e p o d re d i to m k r a jn je m i s tra te š k o m c ilju . O tu d a se n e m o že g o v o riti o p o s to ja n ju te h n ik a ra zvo ja , v eć o te h n ik a m a za p o k r e ta n je s red sta ­ v a u n e k o m ra z v o jn o m p ra v c u . e) O v a k v im s h v a ta n je m m o g u ć je n e z a v is n i r a z v o j sa m o o n ih d r u š ta v a k o ja m o g u da p o k r e n u p o te n c ija l sv o g u n u tra š n je g n a p o ra . Z a v isn a d r u š tv a ra stu , ali se n e r a z v ija ju . S ove ta č k e g led išta , b itn o je d a se p ra v i ja s ­ n a p o jm o v n a ra z lik a izm e đ u r a zvo ja i rasta, je r razv o j p r e tp o s ta v lja s p o so b n o st d a se p o k re n u s n a g e i s re d s tv a u sm is lu o p šte g p r e o b r a ž a ja is to rijsk ih u slo v a i o b lik a živ o ta, u s k la d u sa n e k im p r o je k to m d r u š tv a ili s tr a te š ­ k im ciljem , d o k se r a s t s a sto ji je d in o u p o d iz a n ju n e k ih k o e fic ije n a ta p ro iz v o d a ili d o h o tk a po s ta n o v n ik u . S va d ru š tv a , č a k i o n a n a jz a v isn ija , ra s tu , je r n i z a v isn o st n i d r u š tv e n a d o m in a c ija n e m a ju za p o sle d ic u sta g n ira n je , e k o n o m sk o n e -r a z v ija n je i d r u š tv e n i n e -n a p re d a k : sam o se p r im itiv n a i h e rm e tič n a d r u š tv a — k a o o n a k o ja još u v e k p o sto je u izv e sn im o b la s tim a a m a z o n sk e d ž u n g le — n e r a z v ija ju i n e rastu. U te o r iji ra sta za o sta lih d ru šta v a s u š tin s k o je to d a se o n a z a sn iv a n a o g ra n ič e n im k v a n 204

tita tiv n im p ro m e n a m a (a n e k v a lita tiv n im i s tru k tu rn im ) proizvoda, trž išta , p o tro šn je, k u ltu re , bez u n u tra šn je , sa­ m o sta ln e i tra jn e d in a m ike . O tu d a su, su d eći po nacio ­ n a ln o m p ro iz v o d u po s ta n o v n ik u (izražen o m u U SA do­ larim a, za p e rio d 1952— 1954), V e n ecu ela i K u b a d o sti­ gle niv o e ko ji o d g o v a ra ju ra z v ije n im ze m lja m a (više od 500 dolara), d ok su A rg e n tin a ili Izra e l bili s v rs ta n i n a nivo p o lu ra z v ije n ih z e m a lja (izm eđ u 200 i 500 d o lara po stan o v n ik u ), a J a p a n , sa 190 dolara, je d v a d a je dolazio u re d za o sta lih z e m a lja k a k v e su E g ip at, C ejlon ili P a ­ r a g v a j.22 O vo po jm o v n o raz g ra n ič a v a n je p re d s ta v lja osnovu za r a z u m e v a n je u n u tra š n je p riro d e ra z v o ja i zao stalo sti, je r je za su štin s k o o d re đ iv a n je k a ra k te ra z a o sta lih d ru šta v a b itn o da se o na ne r a z v ija ju čak n i k a d a se pro izv o d po s ta n o v n ik u p o veća do izu zetn o g n iv o a (kao u slu čajev i­ m a K u b e i V enecuele).23 P o litič k i m odeli k o ji p o k u ša v a ­ ju da s p ro v e d u o p e ra c iju raz v o ja n e m e n ja ju ć i s tr u k tu ­ re d o m in a c ije i za v isn o sti — kao k e n e d ije v sk i m odel S a­ v eza za n a p re d a k , z a sn o v a n n a h e g e m o n iji S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a i v la d a ju ć ih klasa iz la tin sk o a m e rič k ih ze m a lja — m ogu po d sta ći e k o n o m s k i rast, m o d e rn izo v a ti te h n o lo g iju i u č in iti racio n a ln im a odnose d o m in a cije i za v isn o sti, ali n e m o g u iza z v a ti r a z v o jn i proces. O tu d a se n ije d n a la tin sk o a m e rič k a z e m lja n ije m o g la raz v iti p rim enom n o rm i m etro p o le i p r ih v a ta n je m m o d ela Saveza za n a p re d a k . Č in je n ic a d a su r a s t i m o d ern iza c ija p o b r­ k a n i s raz v o je m , o b ja š n ja v a s ta g n ira n je tak o z n a ča jn ih procesa k ao što su in d u strija liz a c ija i in stitu c io n a ln e p ro ­ m en e do k o jih je došlo u A rg e n tin i, Č ileu i U ru g v a ju . f) L a tin sk o a m e rič k a te o rija raz v o ja m o ra se za sn iv a ti, p re m a tom e, n a č ita v o m n izu e le m e n a ta k o ji o d g o v a ra ju glob aln o j i isto rijsk o j k o n c e p ciji s v a k o g d ru š tv a : 22 Ujedinjene nacije: S tatistical Papers, Serie E, N# 4, 1952— —1954. 21 Sunkel u Conceptos de subdesarrollo y desarrollo, el sub­ desarrollo latinoamericano y las teorias del desarrollo. (Ed. Siglo XXI, Mexico, 1970, str. 39) smatra da je pojava rasta bez razvoja svojstvena samo za izrabljivačke privrede tipa enklave i ne definiše je zapravo kao opštu odliku zaostalih i zavisnih privreda.

205

I. n a m e n ja n ju e k o nom skih, d ru štv e n ih , k u ltu r n ih i p o litič k ih s tr u k tu ra , po što on e o d re đ u ju n e sam o odnose za v is n o s ti (koji p o tič u od m eđ u n a ro d n o g u s tro jstv a ), već a odnose d r u š tv e n e d o m in a c ije (koji p o tič u od u n u tra š n je g k lasn o g u s tr o js tv a );24 II. n a a k tiv ira n ju u n u tra š n jih sn a g a sp o so b n ih da p o m o g n u i u b r z a ju is to rijs k i p ro ce s; III. n a s tra te š k o j p o d ršc i p ro ce su p o k re ta n ja u n u ­ t ra š n jih snaga, u s k la d u s id eo lo g ijo m ra zvo ja , tj. sa siste m o m v re d n o s ti, te ž n ja m a i n o v im o b licim a d r u ­ štv e n e sv e sti s n a g a k o je su n e sam o p o k re ta č k e već i vodeće sn a g e o p šte g p ro ce sa p ro m e n a (v izija n o ­ vog d r u š tv a );25

24 Monopolistička koncepcija zavisnosti ograničava dinamične pristupe problemu zaostalosti i strukturnoj teoriji razvoja kao što je pristup čileanskog ekonomiste Osvalda Sunkela. U tekstu »El desarrollo como un proceso de cambio estructural global« (El subdesarrollo latinoam ericano y la teoria del desarrollo, Ed. Siglo XXI, Mexico, 1970, str. 37) on kaže da je -glavna karakteristika koja odvaja dve strukture (razvijenu i nerazvijenu) to što je razvijena, zahvaljujući svojoj unutrašnjoj sposobnosti rasta, dominantna, dok je nerazvijena, s obzirom na indukovani karakter svoje di­ namike, zavisna. Ovo važi kako izm eđu pojedinih zemalja tako i unutar jedne zemlje. Na ovaj način se osnovni problem razvoja jedne nerazvijene strukture javlja kao nužnost prevazilaženja njenog stanja zavis­ nosti, preobražaja njene strukture da bi se dobila veća autonomna sposobnost rasta i preorijentacija ekonomskog sistema koja će omogućavati da se postignu ciljevi društva. Drugim rečima, razvoj nacionalne i geografske jedinice znači postizanje sve veće efikas­ nosti u kreativnom rukovanju njenom prirodnom, tehnološkom, kulturnom i društvenom sredinom, kao i njenim odnosima s ostalim geografskim i političkim jedinicama«. 25 Strateški cilj se ne utvrđuje od strane angažovanih naro­ da kao racionalan i apstraktan cilj već kao jasna i određena predstava o novom društvu. To se dogodilo u istorijskom iskustvu Meksika, B olivije i Kube, to se dešava u Čileu i, u meri u kojoj predstava o novom društvu postaje jasnija, u Peruu. Ono što narode m otiviše jeste slika onoga što žele i mogu da budu. S ove tačke gledišta treba praviti razliku između krajnjeg cilja razvoja — u istorijskom sm islu — i ciljeva razvoja određenih na planu nauč­ ne apstrakcije. Na ovom nivou saznanja, Sunkel tvrdi da se -pojam razvoja, shvaćen kao proces društvene promene, odnosi na namerni proces koji za krajnji cilj ima izjednačavanje društve­ nih, političkih i ekonomskih mogućnosti, kako na nacionalnom planu tako i u odnosu na društva koja poseduju više stupnjeve

206

IV . n a pu n o j i siste m a tsk o j p rim e n i raspoloživih s re d s ta v a (u n u tra š n jih i sp o lja šn jih ), u o k v iru p lan i­ ran ja , ukoliko ono izražav a nove ko n cep cije racio­ n a ln o sti na o p šte m n iv o u d ru štv a , a n e sam o n a in ­ div id u a ln o m niv o u p red u z e ć a ; i V. n a org an iz a ciji d ru štv a zasn o v an o j n a p rin c ip i­ m a siste m a tsk e d e m o k ra tiz a cije ek o n o m sk e i p o litič­ ke m oći kao i n a ak tiv n o m n a ro d n o m učešću u s tv a r a n ju eko n o m sk ih i k u ltu r n ih te k o v in a raz v o ja .26 S tra te g ija ra zvo ja a) C e lo k u p n a k o n c e p cija d ru š tv a i g lo b aln a p riro d a pro ce sa s tr u k tu r n ih p ro m e n a d e fin išu p o tre b u za sveo­ b u h v a tn o m s tra te g ijo m ra z v o ja : ta s tr a te g ija se deli n a s e k to r s k u i o p e ra tiv n u p o litik u i n a kr a jn je k ra tko ro čn e i dugoročne c iljeve. K od fo rm a lis tič k o g m o d ela i m o d ela po R o sto v u n e m ože b iti g ovora o str a te g iji već sam o o p o litic i razvo ja , b u dući d a se on o g ran ič a v a n a sp e cifič n e o p e ra c ije po v e­ ć a n ja odnosa a k u m u la c ije i in v estic ija , in stitu c io n a ln e i teh n o lo šk e m o d ern izacije, p re ra sp o d e le d o h o tk a, n a m eto ­ d e n eo p h o d n e za o d re đ iv a n je n e k ih k o n v e n c io n a ln ih n i­ voa p ro iz v o d n je po s ta n o v n ik u . b) S tra te g ija ra z v o ja se, sh odn o latin sk o a m e rič k o m isk u stv u , deli n a č e tiri isto rijsk e faze: I. faz u p o litič k o g p o k re ta n ja n o v ih d r u š tv e n ih sn a ­ ga u p ra v c u izm ene s tr u k tu re ; II. faz u p r e u re đ e n ja opšte sh e m e ko rišćen ja sred ­ stava, p o litič k e organizacije i d r u š tv e n ih odnosa; materijalnog blagostanja«. El subdesarrollo latinoamericano y la teoria del desarrollo, naved. delo, str. 39. 29 »U našim zemljama« — kaže Sunkel, naved. delo, str. 38 — -sam o manjinske društvene grupe učestvuju u razvoju i kori­ ste se, ponekad veoma značajnim, naporima da se ostvari razvoj i to istovremeno dok marginirani sektori rastu apsolutno a po­ nekad čak i relativno.«

207

III. fa z u in te n z iv n o g p o k r e ta n ja u n u tra š n je g n a p o ­ ra, p u te m n o v ih o b lik a n a ro d n o g učešća, d r u š tv e n e k o n tro le n a d o sn o v n im b o g a tstv im a i p reo b ra ža ja d r u š tv e n e s v e s ti, sh o d n o k r a jn jim ili s tra te š k im ci­ lje v im a ra z v o ja k o je sv a k o d ru štv o p o s ta v lja ; i IV . v iš u fa z u in te g ra c ije la tin sk o a m e rič k ih d r u š ta ­ v a, izn u tr a i odozdo, čim se b u d u o d s tra n ile s tr u k tu re d o m in a c ije i z a v isn o sti u re g io n a ln im r a z m e ra m a i p re v a z išli tra d ic io n a ln i oblici u n u tra š n je n e p o v e z a ­ n o s ti L a tin s k e A m e r ik e , n a s ta li k ao p o sled ica p o li­ tik e ib e rijs k o g k o lo n ija lizm a , a k o je su o ču v ali s a ­ v re m e n i v id o v i im p e rija liz m a . c) O sn o v n a p r e tp o s ta v k a s tr a te g ije ra z v o ja je d a sa ­ m e n e ra z v ije n e z e m lje m o ra ju p re u z e ti p u n u o d g o v o rn o st za sv o je oslo b o đ en je, g ra đ e n je n o v ih s tr u k tu r a i ra zvo j, n a p u š ta ju ć i n a iv n o i nelo g ičn o o č e k iv a n je d a će ih ra z ­ v iti v e lik e h e g e m o n istič k e sile, k o je se k o ris te ra z lič itim ob lic im a k o lo n ija liz m a i zav isn o sti, ili d a p ro ceso m tih p ro ­ m e n a m o g u d a ru k o v o d e o ne k lase k o je sv o ju ek o n o m ­ s k u m oć ja č a ju u p ra v o p o m o ću d r u š tv e n e n e p ra v d e i k o ­ jim a za n jih o v o b o g a ć en je raz v o j i n ije n e o p h o d n o po­ tre b a n . U o k v iru o v a k v e te o r ijs k e k o n c e p cije, n e u ra lg ič n e ta č k e s tr a te g ije su p o litič k o a n g a žo v a n je n aroda, s tr u k ­ tu r n e p r o m e n e , b itn o o sla n ja n je n a u n u tr a š n ji n a p o r i m o tiv iš u ć a i izra ža jn a snaga id eolo g ije razvo ja .

Id eo lo g ija r a z v o ja a) Id eo lo g ija r a z v o ja je o b lik d r u š tv e n e sv e sti se iz ra ž a v a k a o d e fin ic ija k r a jn je g c ilja raz v o ja , tj. ka k o i ra d i čega. O v a k v o d e fin is a n je se n e v rši ra c io n a lis tič k o m s e le k c ijo m n e k ih p o litič k ih i d r u š tv e n ih m o d ela, već je ono izra z te ž n ji i sis te m a v r e d n o v a n ja d r u š tv a k o je se u izv e sn o m isto rijsk o m k o n te k s tu p re o b ra ž a v a i a n g a ž u je p re m a v iziji no v o g d ru š tv a . O va k o n c e p cija g ra d i se n a d ija le k tič k o m s h v a ta n ju d a je čov ek biće k o je se n e sa­ s to ji sa m o od onoga što je s te , v e ć i od onoga što hoće da b u d e , sh o d n o n e k im k o n k r e tn im u slo v im a v re m e n a i p ro ­ sto r a ; o tu d a i s p o so b n o st d a se čo v ek a n g a ž u je u p ra v c u 208

k o ji

vizije o svom biću i svojim b u d u ć im zad acim a,27 kako je to izraženo u m ojsijevskoj id eji o O bećanoj zem lji. b) K lju čn o p ita n je je, dak le, ideološka sp o so b n o st da se d e fin iše k r a jn ji cilj koji će izražav ati, m o tiv isa ti i p ri­ vlačiti vodeće d ru štv e n e snage razv o jn o g procesa, čim im se b u d u uk a z ali o b risi O bećane zem lje. R a d ik a ln a tra n s c e n d e n ta ln o s t k o m u n is tič k o g d ru štv a — ili tač n ije , vizije k o ju su oc rta li v e lik i ideolozi i teo ­ retiča ri, od M a rk sa do L e n jin a i M ao Ce T u n g a — n e sa­ sto ji se u n jen o j p o tp u n o j racio n aln o sti, u rig o ro zn o j istor ijs k o j m o g u ć n o sti je d n e sh em e k o ja je z asn o v an a n a ap so lu tn o j n e g a ciji v red n o s ti k a p ita listič k o g d ru š tv a (svo­ jin e , klase, države, p rav a , porodice, k u ltu re , svesti), nego u sposobnosti da p o k re n e i a n g a žu je v o lju i n a p o r re v o lu ­ c io n a rn e e lite i n a ro d a . U to m e se s a sto ji s k riv e n a snaga ru sk o g i k in esk o g n a ro d a u n o v ijo j isto riji n jih o v ih p r e ­ ob raž a ja i u to m e leži je d n o od n a jd in a m ič n ijih sre d s ta ­ va s tr a te g ije raz v o ja . U isto rijsk o m isk u s tv u L a tin sk e A m erike, o d lu ču ju ć u u logu o d igrao je k r a jn ji cilj, u k a z i­ v a n je n a ono što je d n o d r u štv o hoće da bude. U M eksiku je do m o tiv is a n ja i a n g a ž o v a n ja se lja štv a došlo u p ra v o u v re m e k a d a se n a z re o k r a jn ji cilj a g ra rn o g d ru štv a , -b e z na d z o rn ik a i bez gazda«, zasnovan o g n a s tr u k tu ri ehida*, n a d ru štv e n o m ru k o v o đ e n ju i n a k o lek tiv n o m ra d u . P o ­ što je ta k a rd e n is tič k a e ta p a — u to k u in d u strijsk o g i b u ržoaskog o tv a ra n ja tra n s p o n o v a n a i n e g ira n a — č ita v a d r ­ ž av n a m a š in e rija o rije n tis a n a je k a ru š e n ju te v izije i n e ­ u m itn o m r a z g ra đ iv a n ju m e h a n iz a m a n a k o je su se osla­ n ja le ja k e n a ro d n e s tru je . U sa v re m en o m M ek sik u bilo je m oguće izg ra d iti m o d e rn u k a p ita listič k u p o ljo p riv re d u u n a v o d n ja v a n im oblastim a, ali su seoske za je d n ice zao17 U ovom specifičnom smislu, veoma je vredna Ortegina tvrdnja da je -naš život pre svega suočavanje sa budućnošću. Život je prelazak u budućnost, on je ono što još nije«. -Jose Ortega y Gasset Leccićn X o Que es filosofia?«, Obras completas, tom VII. Madrid, 1961, str. 420. • Ejido je oblik komunalnog, zadružnog sela u Meksiku, koji je nastao agrarnom reformom u XX veku. Zakonom o agrarnoj re­ formi iz 1915. godine bilo je uzeto veleposednicima oko 30 miliona hektara zemljišta i, u toku sledećih 30 godina, dato bezemljašima. — Prim. prev.

209

sta le , je r su b ile bez p o k re ta č k ih sn ag a, v e z an e za sam o p o tro ša č k u p riv r e d u i a rh a ič n e ob lik e d ru štv e n o m a rg i­ n a ln o g p r iv re đ iv a n ja . O no š to je b itn o u isto rijsk o m is k u s tv u K u b e n i­ je to lik o m as o v n a p rim e n a m o d e rn e teh n o lo g ije ili z n a tn a sp o so b n o st k o re k c ije i s a m o k ritič n o s ti, k o lik o m o tiv is a n o s t i a n g a ž o v a n je n a ro d a i o g rom n o g p o te n c ija la n jeg o ­ ve e n e rg ije k a k r a jn je m cilju . U n e d a v n o m isk u s tv u Či­ lea d o k a z an je z n ačaj d v e v r s te s tra te g ijs k ih c iljev a : je d ­ n ih k ra tk o ro č n ih , p o v e z a n ih s a n g a žo v a n je m s e lja k a i r a d n ik a p re k o k o m u n a ln ih s a v e ta i s a v e ta u in d u striji, k o ­ ji u b rz a v a ju p ro ce s a g ra rn e re fo rm e ili e k s p a n z iju d ru ­ štv e n o g s e k to ra p riv re d e ; i d ru g i, k r a jn ji ciljevi, s re d n jo ­ ro čn i i du g o ro čn i, p o v e z an i sa z a d ac im a iz g ra d n je n o ­ vog d ru štv a . c) m e n ta :

U id eo lo g iji r a z v o ja p o v e z u ju se d v a o sn o v n a ele ­

I. str a te g ijs k i c ilje v i, k o ji se n e p o s ta v lja ju k ra tk o ro ­ čno, sre d n jo ro č n o i du g o ro čn o v eć p re m a p o litičk o j p riro d i p ro ce sa i o rg an iz a ciji, isto rijsk o m s tu p n ju d r u š tv e n e sv e sti i spo so b n o sti za in ic ija tiv u p o k re ta č ­ k ih i v o d e ć ih sn a g a p ro m e n e ; i II. o p e r a tiv n a s red stv a , k o ja o b u h v a ta ju k a k o o b li­ k e d e lo v a n ja ta k o i m e h a n iz m e i s re d s tv a k o ji se m o g u p o k r e n u ti u p ro c e s u p ro m e n a i ra z v o ja (lju d ­ ska, k u ltu r n a , fizičk a, teh n o lo šk a , fin a n s ijs k a , u n u ­ tr a š n ja i sp o lja šn ja ).

In d ik a to r i ra z v o ja a) In d ik a to r i r a z v o ja s u e le m e n ti p o m o ću k o jih će se re g is tr o v a ti m e r ljiv i e fe k t i p ro m e n a ek o n o m sk ih , d r u ­ štv e n ih , k u ltu r n ih i p o litič k ih s tr u k tu r a ; u to j sv eo b u h v a tn o s ti u p ra v o leži n jih o v a m eto d o lo šk a slo žen o st i n ji­ h o v a o g ra n ič e n o st u o d n o su n a k v a lita tiv n e a s p e k te isto ­ r ijs k o g p ro cesa. O va s v e o b u h v a tn a i s p e cifič n a p riro d a — u k o lik o o d g o v a ra o s o b e n o m i o rig in a ln o m k a ra k te ru sv a k o g is to rijsk o g p ro ce sa — o d re đ u je o so b en i k a ra k te r s is te m a in d ik a to ra k o ji n e k o d ru š tv o u s v a ja d a bi m e210

rilo s tu p n je v e , n ivo e i r ita m razv o ja. U k ra jn je m slu čaju , m ogu se u s ta n o v iti izvesni opšti k rite riju m i, ali bez u n i­ verz a ln o g a p rio rn o g o d re đ iv a n ja n ek o g siste m a in d ik a ­ tora, pošto on m o ra da odg o v ara o rig in a ln o m s m islu i do­ stig n u ć im a , ko je u sv ak o m d ru š tv u isp o lja v a p ro ces is­ to rijs k ih p ro m e n a . P o tre b n o je poći od osnovnog sa zn a ­ n ja d a je ta j proces p ro m e n a ko ji čini razv o j i k o ji se tiče celo k u p n e s tr u k tu re , s n a g a i n a č in a živ o ta n ek o g pok v en u to g d ru štv a , n a jo rig in a ln iji čin u isto riji nek o g n a ­ roda. b) O vom s v e o b u h v a tn o m i p lu ra listič k o m ko n cep ci­ jom (da u p o tre b im o p o jm o v e ili izra ze la tin sk o a m e rič k ih n a u č n ik a iz o b lasti d ru š tv e n ih n a u k a , kao što su S u n k el, P in to , K ardoso, V efort, F a lje to , F u rta d o , A gilar, K a rm o na, G onsales K azanova), p rev a z ila z io se m eto d k o jim se raz v o j m e ri pom oću pro iz v o d a ili d o h o tk a po sta n o v n ik u — i b rk a s ra sto m — čim e je započela složena raz ra d a sv e o b u h v a tn o g sis te m a in d ik a to ra . Jo š n e m ože d a se tv r ­ di da je d a t do rađ en , p o tp u n , k o h e re n ta n i sv e o b u h v ata n sistem , po što ta k a v cilj izisk u je n a m e n sk i i k o o rd in ira n i n a p o r n a u č n ik a iz d ru š tv e n ih oblasti, k o ji u L a tin sk o j A m erici d e lu ju u ovom teo rijsk o m i ideološkom p rav cu . S u n k e l28 s m a tra da se »razvoj m o ra m eriti s a sp ek ­ t a ekonom skih, d ru štv e n ih i politič k ih in d ik a to ra koji će izra ž a v a ti p ra v a c i z n ačaj d ru štv e n e p ro m en e, i d a se p o litik a ra z v o ja n e srne fo rm u lis a ti u fu n k c iji teh n ič k o -ek o n o m sk ih u slo v a n e k e o d ređ e n e sto p e r a s ta p o sta v ­ lje n e a p rio ri, već u sk la d u sa s p ro v o d ljiv o šć u o d ređ e n e p o litik e i n je n im ek o n o m sk o -te h n ič k im uslo v im a, o d ak le će proizići izvesna sto p a rasta « . U p rk o s to m e što u k a z u je n a ove te o rijs k e lin ije, S u n k e l n e p red v iđ a , čak n i u opštim c rta m a , k r ite rij um e ko ji će p o tv rđ iv a ti n e k i sistem in d ik a to ra raz v o ja . A n ib a l P in to p o k u ša v a d a p red v id i n e k i siste m » sposoban d a z em lje p o sta v i n a o d g o v a ra ju ­ će ste p e n ic e raz v o ja , s v rs ta v a n je m g lav n ih o p štih ele m e ­ n a ta u tr i k a te g o rije : v ita ln e, e k o n o m sk e i d ru štv e n e « .29

28 El subdesarrollo latinoamericano y la teoria del desarro­ llo, naved. delo, str. 39. 28 Concepto y gradacion del subdesarrollo, naved. delo, str. 2.

211

I. V ita ln i in d ik a to ri: išč e k iv a n ja u p o g led u životnog s ta n d a rd a , s m r tn o s t dece, b olesti, sto p a p o ra s ta s ta ­ n o v n ištv a . II. E k o n o m s k i in d ik a to ri: ra d n a sn a g a (s n ag lask o m n a k v a lifik a c io n o j s tr u k t u r i i u češću ž e n a u r a d ­ nom sta n o v n iš tv u ); p r ir o d n a b o g a ts tv a (u ek sp lo a ­ ta c iji i p o te n c ija ln a ); k a p ita l ( p ro d u k tiv n i k a p ita l po s ta n o v n ik u , odnos k a p ita l-p ro iz v o d , s a sta v z a lih e ra sp o lo ž iv o g k a p ita la ); p ro iz v o d n a s tr u k tu r a ; fu n k ­ c io n is a n je s e k to ra , p o se b n o sp o ljn o g s e k to ra (značaj sp o ljn o g s e k to ra za d in a m ič n o s t siste m a , k o n c e n tris a n o st i s p e c ija liz o v a n o s t se k to ra , z a v isn o st od uv o ­ za k a p ita ln ih d o b a ra ); ra s p o d e la d o h o tk a.

III.

S a s ta v i te n d e n c ije s p o ljn e trg o v in e :

— g e o g ra fs k a r a z n o v rs n o s t (p o litič k i s e k to ri sv e tsk o g trž iš ta ); — s a s ta v i p r a v a c izvoza; — s a s ta v i p o re k lo uv o z a ; — s tu p a n j a n g a ž o v a n o s ti s p o ljn ih teh n o lo š k ih i fin a n s ijs k ih s re d s ta v a (tipov i, p o rek lo , ten d e n c ije ).

IV .

S te p e n i tip o v i d r u š tv e n o g učešća:

a) E k o n o m sk o u češće — d r u š tv e n a ra s p o d e la d o h o tk a p o se k to rim a ; — d r u š tv e n a r a s p o d e la d o h o tk a p o d r u š tv e n im k la ­ sam a; — d r u š tv e n a ra s p o d e la d o h o tk a p o reg io n im a . b) — — —

U češće n a ro d a u u p r a v lja n ju p riv re d o m n a n iv o u d r ž a v n ih o rg a n a ; n a n iv o u s e k to ra i re g io n a ; n a n iv o u z a d ru ž n ih p o d r u š tv lje n ih ili d rž a v n ih p re d u z e ć a .

c) P o litič k o u češće — učešće n a ro d a u v išim d rž a v n im o rg a n im a ; 212

— učešće n a ro d a u sektorskim , ob lasn im i m esnim o rg an im a p o litič k e u p rav e . V.

Sa sta v i a k tiv n o s t države:

a) S te p e n p o d ru štv lje n o s ti d rža v e s a s p e k ta usluga, so cijaln o g s a sta v a p rih o d a i rash o d a , m o g u ćn o sti z a p o šljav a n ja , s te p e n a n a ro d n o g u češća n a p o jed i­ nim in sta n c am a . b) S posobnost za p re ra sp o d e lu jav n o g bu d žeta. c) P re d u z e tn ič k a spo so b n o st d rža v e : in v estic ije , p ro ­ izvod, p ro d u k tiv n o s t, učešće š te d n je i BND. VI. S tr u k tu r a s ta n o v n ištv a : a) — — — —

D e m o g ra fsk a s tr u k tu ra s ta ro s t; a k tiv n o (zaposleno) k v a lifik o v a n o sta n o v n ištv o ; n e a k tiv n o s ta n o v n ištv o ; s ta tis tik e o v ita ln o sti.

b) K u ltu rn a s tr u k tu r a — k u ltu r n i niv o i; — rasp o lo ž iv e m o g u ćn o sti za o b raz o v a n je, s a sp ek ta pro fe sio n a ln o g šk o lo v a n ja ; — d o stu p n o st k o lek tiv n ih s re d s ta v a k o m u n ik acija. c) Z d ra v s tv e n a s tr u k tu r a — ra sp o lo ž iv i le k a ri i bolnice, sa g lo b aln o g i o b la­ sn o g d r u štv e n o g a s p e k ta ; — d o stu p n o st m ed ic in sk ih u slu g a širo k im n a ro d n im slojevim a, i m o gućnosti m ed ic in sk ih u slu g a p re ­ m a k o e fic ije n tim a o b o lje n ja i s m r tn o s ti V II. Ž iv o tn i s ta n d a rd n a ro d n ih m asa, sa g led išta n jih o v e s tv a r n e m o g u ćn o sti z a p o šljav a n ja , p rim a ­ n ja m e d ic in sk ih i b o ln ič k ih uslu g a, o b ra z o v a n ja i r e k re a c ije , soc ija ln o g o sig u ra n ja , s tv a r n ih p rim a n ja 213

po ra d n ič k o j po ro d ic i i po s ta n o v n ik u (d ire k tn i i in ­ d ire k tn i oblici n a ja m n in e ).

V III. N iv o i la tin sk o a m e rič k e odozdo:

in te g ra c ije ,

izn u tr a

a) S tv a ra n je m u ltin a c io n a ln ih p re d u z e ć a (n a n iv o u suseda, z a tim s u b re g io n a i reg io n a), u z a k tiv n o učeš­ će države. b) In v e s tic io n a a k tiv n o s t d rža v e , p re k o ra z n ih fin a n s ijs k ih s tr u k t u r a (re g io n aln o a n g a ž o v a n je ja v n e i d ru š tv e n e a k u m u la c ije ). c) K o e fic ije n ti p ro iz v o d n je i p r o d u k tiv n o s ti u in te g ris a n im p o d ru č jim a . d) S tu p n je v i d iv e rz ifik a c ije izv o za i u v o z a n a s v e t­ sk o m n iv o u (ra z lič iti p o litič k i k ru g o v i u p riv re d i) i n a latin sk o a m e n ič k o m n iv o u (sm a n je n je i u k id a n je o d n o sa z a v isn o sti, ra s k id s u n u tra š n jo m n e p o v e za n o šću L a tin s k e A m e rik e , s tv a r a n je in te g ris a n ih s tr u k ­ t u r a p r e g o v a r a n ja u ra z n im p o litič k im k ru g o v im a sv e ts k o g trž išta ). e) I n te n z ite t o d n o sa ra z m e n e , k o m p e n z ira n o g u n u ta r L a tin s k e A m e rik e , m im o z la ta i v a lu ta m e tro p o la ( m u ltila te ra ln i la tin sk o a m e rič k i, c e n tra ln o a m e rič k i, an d s k i k lirin g i k lirin g za o b la st R io d e la P late). Izvor: Antonio Garcia, »-Elementos para una teoria Latinoame­ ricana del desarrollo-, Problem as del Desarrollo, Ns 17, februar— april 1974, Ed. Instituto de Investigaciones Economicas, Mexico, str. 27—56. Sa španskog prevela Jasna B unjevac Sotelo

i

Pablo G onsales K a za n o va U N U T R A Š N JI K O L O N IJA L IZ A M I. P o litič k e g ran ic e u tic a le su n e p o sre d n o ili p o sre d ­ no n a s tv a r a n je i p rim e n u socioloških k a te g o rija . N eke od tih k a te g o rija p rim e n jiv a le su se u vezi s u n u tra š n jim p ro b le m im a p o je d in ih n a c ija ili p o jed in ih te rito rija , a d ruge, opet, u vezi s m eđ u n a ro d n im p ro b le m im a , a d a n ije p re c iz ira n o do ko je m e re se m o g u u z im a ti je d n e u m e ­ sto d ru g ih , odnosno n ije dovo ljn o istraž e n o u ko jo j m e­ ri k a te g o rije , k o je se u g lav n o m k o riste za o b ja š n ja v a n je u n u tra š n jih pro b le m a, m ogu d a o b jasn e m e đ u n a ro d n e problem e, i o b rn u to . O ve o k olnosti su zase n ile ili p o tis n u ­ le u d ru g i p la n o d re đ e n u v r s tu p o jav a n e sp o jiv ih s m e­ đ u n a ro d n o m ili u n u tra š n jo m p riro d o m k a te g o rija . Id e ja c iv ilizacije p rv e n s tv e n o je o d g o v a ra la m eđ u n a ro d n o j ili u n iv e rz a ln o j a n a liz i isto rije , d ok je p o jam d u a listič k o g ili p lu ra lis tič k o g d r u š tv a o d g ovarao u n u tra š n jim a n a liz a ­ m a n e ra z v ije n ih n a c ija ili te rito r ija . P o jm o v i k lasa i d r u ­ š tv e n ih slo je v a p rim e n jiv a n i su n a p ro u č a v a n je u n u tr a ­ š n je s tr u k tu r e d ru štv a , i oni se u g lav n o m n isu p o v eziv ali s k o n flik tim a , ili s ra s lo ja v a n je m n a c ija . P o ja m k o lo n ija ­ lizm a n a s to ja o je p r v e n s tv e n o d a u k a ž e n a m eđ u n a ro d n u p o ja v u k o ja n a s ta je izm eđ u p o je d in ih n a ro d a i n acija. E k s tra p o la c ije k a te g o rija v ršile su se sam o e v e n tu ­ alno, k a d a se, n a p rim e r, govorilo o » p ro le tersk im n a c ija ­ m a« ili o » ra s lo ja v a n ju n acija«, s tim što je p o jam k u l­ tu r e bio p rv i izu z e tak , m e đ u p r e th o d n im č in je n ic a m a, koji se s iste m a tsk i p rim e n jiv a o n a n acije, reg io n e, zajed n ice, klase. II. U ovom r a d u želim d a prec iz n o o d red im r e la tiv ­ no p r o m e n ljiv u p riro d u p o jm a k o lo n ija lizm a i k o lo n ija ln e s tr u k tu r e i d a n a k o lo n ija liza m u k a ž em k a o n a u n u tra š 215

n ju p o ja v u . T im e n a s to jim istaći, u p o litič k im g ran ic a m a , p o ja v u k o ja je n e sa m o m e đ u n a ro d n a , već i m e đ u n a c io ­ n a ln a , i č ija se e k s p lik a tiv n a v r e d n o s t za p ro b le m e raz v o ­ ja p o k a z u je sv e v a ž n ijo m , s ta č k e g le d iš ta u n u tra š n je g r a z v o ja n o v ih n a c ija A frik e i A zije, k ao i za p o tre b e ob­ j a š n ja v a n ja s ta r ih » n o v ih n a c ija « A m e rik e , g d e p o sto ji p lu ra lis tič k o d ru štv o , p a č a k i ta k v ih k ao što je m ek si­ čko, g de je p o s to ja o p ro ce s ra z v o ja i a n g a ž o v a n ja k o ji n ije rešio p ro b le m p lu ra lis tič k o g d ru štv a . III. P o ja m » u n u tra š i k o lo n ija liza m « m ogao se j a ­ v iti je d in o pov o d o m v e lik ih p o k re ta za n e z av isn o st u b iv ­ šim k o lo n ija m a . Isk u s tv o n e z a v is n o s ti izaziv a po p ra v i­ lu p o ja v u n o v ih p o jm o v a , k o ji se tič u so p s tv e n e n e z a v is ­ n o sti i ra z v o ja . S p o litič k o m n e z av isn o šću ja v lja se po­ ja m in te g r a ln e n e z a v is n o s ti i n e o k o lo n ija liz m a ; s tv a ­ ra n je m d rž a v e -n a c ije k ao p o k re ta č a raz v o ja , p rv e n s tv e ­ n o se ja v lja p o tre b a za s tru č n ja c im a i p ro fe sio n a lc im a , p re d u z e tn ic im a , k a p ita lo m . S p re s ta n k o m n e p o sre d n e v la ­ d a v in e s tr a n a c a n a d d o m ać im s ta n o v n iš tv o m ja v lja se po­ ja m d o m in a c ije i e k s p lo a ta c ije d o m ać ih od s tr a n e d o m a ­ ćih. U p o litič k o j i isto rijsk o j l ite r a tu r i X IX i X X v e k a m ože se z a p a z iti d a la tin sk o a m e rič k e z e m lje p r ik u p lja ju ta n o v a isk u s tv a , m a d a ih n e n a z iv a ju istim im e n im a k o ja m i d a n a s k o ristim o . » D o m orodačk a« i lib e ra ln a k n již e v ­ n o s t X IX v e k a u k a z u je n a sm e n u v la d a v in e Š p a n a c a v la ­ d a v in o m »kreolaca«, i n a č in je n ic u d a e k s p lo a ta c ija dom o­ ro d ac a i d a lje im a iste o d lik e k a o i u p e rio d u k o ji je p r e t­ h odio n e z av isn o sti. S n a s ta n k o m n o v ih n a c ija o va p o ja v a p o n o v o je z ab elež e n a u n a še v rem e . E m e rso n go v o ri d a » k raj k o lo n ija lizm a « s a m po seb i n e o d s tr a n ju je n iš ta d ru g o do p ro b le m e n e ­ p o s re d n o n a s ta le u sle d k o n tro le k o ju sp ro v o d e stra n c i, i u k a z u je n a to d a u n o v im n a c ija m a p o sto ji » tla č e n je « je d ­ n ih z a je d n ic a od s tr a n e d ru g ih , » tla č e n je « k o je se po­ tla č e n im a č ini n e p o d n o š ljiv ijim č a k i od p ro d u ž e tk a k o ­ lo n ija ln e v la d a v in e ;1 K o lm a n (C olem an) u k a z u je d a u no­ v im d rž a v a m a , » u sle d p o s e b n ih raz lo g a p o v e z an ih s rac io ­ 1 Rupert Emerson, From Empire to Nation. The Rise of Self A ssertion of A sian and A frican Peoples, Cambridge, Mass., Har­ vard University Press, 1960, str. 342.

216

n alizacijom k o lonijalizm a, ova klasa (vojska, k le r i b iro ­ k rati) p o d rža v a id e ju .božanskog p r a v a ’ šk o lo v an ih d a v la d a ju ; i d a s u n je n i p rip a d n ic i b ili u g ro že n i b iro k ra tsk o -a u to rita tiv n im p red isp o z ic ija m a p ro istek lim iz tra d i­ cionalnog d ru š tv a ili iz kolo n ija ln o g isk u stv a « ;2 H ozelic p rim e ću je da su «-... g o rn je klase, u k lju č u ju ć i i m n o ­ ge in te le k tu a lc e bliske vladi, p rip re m lje n e d a m an ip u lišu bespom oćnim m asa m a n a na č in veo m a sličan ono­ m e k oji su p rim e n jiv a li s tra n i gosp o d ari čiju su v lad a v in u ove okončale«.3 D im on beleži žalbe s e lja k a iz K onga (»N ezavisnost n ije za n a s . ..«), i iz K a m e ru n a (»Ide­ m o ka jo š g o rem klasn o m k o lo n ija liz m u .. .«) i sam kaže: »bogataši se p o n a ša ju kao beli k o l o n i . .. « ; 4 F an o n se bavi — u svojoj čuvenoj k n jiz i Les damm .es de la terre — p ita n je m s m e n jiv a n ja s tr a n ih izvoznika od s tra n e dom aćih, n a ro č ito in sis tira ju ć i n a » k lasn o j b o rb i« .5 R a jt M ils — n a s e m in a ru k o ji je org an izo v ao L a tin sk o a m e rič ­ ki c e n ta r za is tra ž iv a n ja u ob lasti d ru štv e n ih n a u k a (C en­ tro L a tin o a m erica n o de P e sq u isa s en C iencias Socialis) — um esno je, p re ne k o lik o godina, zap azio d a : »S obzirom n a v r s tu n e ra v n o m e rn o g raz v o ja , k o ji je tak o tačn o ob­ ja sn io p ro fe s o r L a m b er, r a z v ije n a p o d ru č ja n e ra z v ije n o g sv e ta — u g lav n im g rad o v im a i n a o b alam a — p re d s ta v ­ lja ju n e o b ič n u v r s tu im p e rija listič k e m oći, k o ju d rže kao da su u p ita n ju u n u tra š n je k o lonije« .9 Bilo bi b e sp re d m e t­ no n a s ta v iti s n a v o đ e n je m o sta lih a u to ra . S v ak i n a u č n ik koji se b a v i eko n o m sk im i p o litič k im p ro b le m im a no v ih n a c ija z n a ove č in jen ice. IV. N jih o v o re g is tro v a n je , m eđ u tim , sp o ra d ič n o gotovo slučajno. D u b lje p ro u č a v a n je ovog p ro b le m a izi­ 2 James S. Coleman, »The Political Systems of the Developing Areas« u Gabriel A. Almond & James S. Coleman, The Politics of the Developing Areas, Princeton, New Jersey, Princeton Univer­ sity Press, 1960, str. 548. 3 Bert F. Hoselitz, Sociological A spects of Economic Growth, Glencoe, The Free Press, 1962, str. 148. 4 Renć Dumont, L A friq u e Noire est m al partie, Paris, Edi­ tions du Seuil, 1962, str. 7, 8, 221 i sledeće. * Frantz Fanon, Les damnes de la terre, Paris, Maspero, 1961, str. I l l i sledeće. 8 C. Wright Mills, »The Problem of Industrial Developments« u Pow er Politics and People. The Collected Essays of C. W right Mills, N ew York, Oxford University Press, 1961, str. 154.

217

je,

s k u je č ita v n iz ra z g ra n ič e n ja , tra ž e n je s tr u k tu r n e d e fi­ n icije, k o ja bi, sa sv o je s tra n e , m o g la d a po slu ži za socio­ loško i isto rijsk o o b ja š n je n je raz v o ja . Z a ra z g ra n ič a v a n je ove p o ja v e p o tre b n o je : a) d a se u k a ž e do k o je m e re se r a d i o k a te g o riji r e la tiv n o ra z li­ č ito j od o s ta lih k o jim a se d ru š tv e n e n a u k e slu že i kod k o jih se u o č a v a d o n e k le slič n o p o n a š a n je (kao što s u k a ­ te g o rije g ra d a i sela, tra d ic io n a ln o g d r u š tv a i od n o sa »go­ s p o d a ra « i »sluge«, o d nosa r a d n ik — p o slo d av ac u p rv o j e ta p i k a p ita liz m a , d r u š tv e n ih k la s a i p o s ta v lja n ja i re š a v a n ja d ru š tv e n ih sukoba, p lu ra lis tič k o g d ru štv a , d ru š tv e ­ n ih slo je v a ); b) d a se s p re č i p rim e n a o v ih k a te g o rija n a p ro ce se rac io n a liz a c ije , o d b ran e , o s p o ra v a n ja i ira c io n a ln e i e m o c io n a ln e m a n ip u la c ije , š to se č in i sa k a te g o rija m a k o je se o dnose n a k o n flik te (bilo d a su u p ita n ju k a te g o ­ rije »k o lo n ija liza m « , » n e o k o lo n ijaliz a m « , » im p e rija liza m « , d r u š tv e n e klase«), k o je se k o ris te u s o p stv e n o j n a u č n o j lite r a tu r i; c) d a se p r e c iz ira e k s p lik a tiv n a v r e d n o s t (i p r a k tič n a p o litič k a v re d n o s t) u o d n o su n a d ru g e sa sv im ra z lič ite k a te g o rije , k a o što je k a te g o r ija V e b e ro v o g p ro ­ te s ta n tiz m a , k a te g o rije » a d s k rip c ije « i » isp u n ja v a n ja « (obaveza) ili » u sp e h a « k od P a rs o n s a i H oselica, k a te g o rija »a c h ie v in g « ko d M ak K lile n d a (M ac C lellan d ), L e rn e ro v a » e m p a tija « , L ip seto v e » v re d n o s ti« u n jeg o v o j k n jiz i o S je d in je n im A m e rič k im D rž a v a m a k a o n o v o j n a c iji. P ita n ja , k a d a se r a d i o n e k o j n o v o j k a te g o riji za izu ­ č a v a n je ra z v o ja , b ila bi s le d e ć a : do k o g s te p e n a ta k v a k a ­ te g o rija služi za o b ja š n ja v a n je p o ja v a ra z v o ja sa sociolo­ šk e ta č k e g led išta , u n jih o v o m u z a ja m n o m d e lo v a n ju , u in te g r a ln im a n a liz a m a i a n a litic i? N eće li ta k v a k a te g o ­ r ija re g is tr o v a ti iste p o ja v e k o je r e g is tr u ju k a te g o rije g r a d a i sela, d r u š tv e n ih k lasa , p lu ra lis tič k o g d ru štv a , slo ­ je v a ? K a k o d a se s p re č i p r im e n a ili p o s m a tra n je ta k v e k a te g o rije s n e o d re đ e n o m , e m o c io n a ln o m ili ira c io n a ln o m , a g re siv n o m , n e ja s n o m noto m , s ko jo m se p r im e n ju ju i p os m a tra ju k a te g o rije k o je u k a z u ju n a d r u š tv e n e k o n flik te , a k o je se a u to m a ts k i u k lju č u ju u p ro ce se ra c io n a liz a c ije i o d b ra n e z a in te re s o v a n ih s tr a n a ? I n a k ra ju , k a k v o p r a k ­ tič n o » o p e ra tiv n o z n ačen je« , s ta č k e g le d iš ta ra z v o jn e p o litik e , im a ta k v a k a te g o rija ? O v im p ita n jim a tre b a lo bi d o d a ti i d ru g a k o ja se tič u p o n a š a n ja fe n o m e n a i n je -

218

gove eksplikatdvne v red n o sti kroz p o jed in e » etap e razv o ­ ja« i n a p o jed in im s tu p n je v im a d ru štv e n o g an g ažo v an ja. Tokom p ro u č a v a n ja ovih n a c ija n e zan im a n as to ­ liko č in je n ic a što v lad a ju ć e g ru p e i k lase im a ju uloge i » fu n k cije« slične on im a ko je su im ali n e k a d a šn ji kolon ija listi, već n jih o v a e k s p lik a tiv n a sposobnost, n jih o v po­ te n c ija l sociološkog o b ja š n ja v a n ja n e ra z v ije n o s ti i p r a k ­ tičnog o b ja š n ja v a n ja p ro b le m a n e ra z v ije n ih d ru šta v a . O vaj pro b le m raz m a tra ć em o n a d v a n a č in a : jed a n , koji će n a m om ogućiti d a tip iz ira m o k o lo n ijalizam kao in te ­ g ra ln u p o jav u , u kojoj m ože da se izv rši zam e n a m eđ u ­ n a ro d n e k a te g o rije u n u tra š n jo m ka te g o rijo m , i d ru g i, k o ­ ji om ogućava d a uv id im o k a k o se p o n a ša ovaj fen o m e n u slu č a ju je d n e no v e n a c ije k o ja je izišla iz faze usp o n a, pro šla e ta p u a g ra rn e refo rm e , in d u strija liz a c ije , izg ra d n je in fr a s tr u k tu r e i p rež iv e la široki p ro ces »an g ažo v an ja« m a rg in ira n o g sta n o v n iš tv a , u b rza n o g p o v e ć an ja b ro ja s ta ­ n o v n ik a ko ji se k o ris te te k o v in a m a razv o ja, tj. u s lu č a ju z em lje k o ja je r e la tiv n o n a p re d n a u p o g led u p ro cesa r a ­ zvoja i čije isk u stv o p o litič k i m ože b iti od k o risti za d r u ­ ge n a c ije k o je su se te k oslobodile. U tu s v rh u , sk io iraćem o p o ja v u u n u tra š n je g k o lo n ija lizm a i n je n o p o n a šan ije u sa v re m e n o m M eksiku. V. N aziv k o lo n ija p rv o b itn o se u p o tre b lja v a o za te ­ r ito riju k o ju su zaposeli e m ig ra n ti iz n e k e m a tič n e zem ­ lje. T ako s u » g rčk e k o lonije« bile n a s ta n je n e e m ig ra n tim a iz G rč k e k o ji su išli d a žive n a te r ito r ija m a R im a, S e v e rne A frik e itd. O vo k lasič n o z n a če n je n a z iv a k o lo n ija o d r­ žalo se gotovo do m o d ern ih v rem e n a , p ri čem u je p a ž n ju p riv la č ila č e sta k a ra k te ris tik a k olo n ija, a to je d a su em i­ g ra n ti, n a s ta n je n i n a d a le k im posed im a, p re u z im a li u p r a ­ v u n a d dom o ro d a č k im sta n o v n ištv o m . S re d in o m X IX v e ­ ka, H e rm a n M e riv a l (M erivale) u o č a v a ovu p ro m e n u u z n a č e n ju n aziv a. U to doba se pod k o lo n ijo m p o d raz u m e valo, k a k o u zv a n ič n im k ru g o v im a , tak o i u sv a k o d n ev ­ n om govoru, svako z a p o se d a n je n e k e te rito r ije n a kojoj su e v ro p sk i e m ig ra n ti u p ra v lja li d o m oro d ačk im sta n o v n ištv o m , starosedeocim a. K a d a se d a n a s g ovori o k o lo n ija m a ili o k o lo n ija liz ­ m u u g lav n o m se m isli n a oblik v lad a v in e u k o jem p o jed i­ n i n a ro d i v la d a ju n a d d ru g im n a ro d im a. P o p rim iv ši o šta r 219

sm isao, p o jam se p re tv o rio u n e k u v r s tu op tu žb e, p a čak i u ta b u reč u n e k im k ru g o v im a . U U je d in je n im n a c ija ­ m a g ovori se o » te r ito r ija m a bez s o p stv e n e u p ra v e « (n ons e lf- g o v e r n in g territories), što p re d s ta v lja n a z iv k o ji je sam po sebi d e fin ic ija i k o ji o b ja š n ja v a d a le k o v iše od čla­ na 73. P o v e lje U je d in je n ih n a c ija k o ji k aže d a su to » te­ rito rije čiji s ta n o v n ic i n isu u p o tp u n o sti u sp e li d a sam i sobom u p ra v lja ju « . U s k u p š tin i U je d in je n ih n a c ija p o je­ d in e d e le g a c ije n a s to ja le s u d a ta č n ije o d red e o v u d e fin i­ ciju. D ele g ac ija S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a d a la je do­ prin o s ko ji b i m ogao im a ti izv e sn u n a u č n o -e m p irijs k u v re d ­ n o st . . . P re m a n je n o m z a p až a n ju , o vaj n aziv, on ak o k ako je u p o tre b lje n u P o v e lji, » izgleda k ao d a b i se m ogao p rim e n iti n a s v a k u te r ito r iju k o jo m u p r a v lja ju p o je d in e čla­ nice U je d in je n ih na c ija , k o ja n e rasp o la že so p stv en o m u p ra v o m u istoj m e ri k a o c e n tr a ln a o b last« .7 F ra n c u s k a d e le g a c ija je u k a z a la n a t r i č in je n ic e k o je su se m o ra le im a ti u v id u p rilik o m d e fin isa n ja k o lo n ije : » z a v isn o st u od nosu n a n e k u od d rž a v a č la n ic a; o d g o v o rn o st k o ju ta d rž a v a snosi u u p r a v lja n ju te rito rijo m ; i p o s to ja n je s ta ­ n o v n ištv a k o je n ije u p o tp u n o sti u sp e lo d a sobom u p r a v ­ lja«. S o v je ts k a d e le g a c ija je s u g e ris a la d a » su te rito r ije bez s o p s tv e n e u p r a v e svi oni posedi, p r o te k to ra ti ili te r i­ to rije ko ji n e u p r a v lja ju sam i sobom i č ije sta n o v n ištv o n e u č e stv u je u izb o ru n a jv iš ih u p r a v n ih tela«. In d ija je iz­ ja v ila d a se »kao te r ito r ije bez so p stv e n e u p ra v e m o­ gu d e fin isa ti i o z n a ča v a ti o ne te r ito r ije u k o jim a su p r a ­ v a s ta n o v n iš tv a , n jih o v e k o n o m sk i s ta tu s i d ru štv e n e p o ­ v lastic e r e g u lisa n i od s tr a n e d ru g e d ržav e« . E g ip a t je s k re ­ n u o p a ž n ju d a je o d re đ u ju ć i čin ilac » s ta n je za v isn o sti n e ­ k e n a c ije u o d nosu n a d r u g u n a c iju s k o jo m n e m a p riro d ­ n ih veza. U vezi s tim « — iz ja v io je — » m o ra ju se sm a ­ t r a ti te r ito r ija m a bez s o p s tv e n e u p ra v e sv e one te rito r ije k o je se n a la z e izv a n m e tro p o le , č ije s ta n o v n iš tv o im a svoj jezik, ra s u i k u ltu r u ra z lič ite od n a ro d a k o ji n jim a u p r a v ­ lja ju « .8 A ko u zm em o u o b zir sv e ove p rim e d b e o k o lo n ija l­ n o m fe n o m e n u d a bism o d a li d e fin ic iju k o ja će p o teć i iz sam e po litič k e a re n e , videćem o da je k o lo n ija : 1) te rito r ija 7 United Nations Document A/74, 21. oktobra 1946, str. 5—6. 8 Emil J. Sady, The United Nations and Dependent Peoples, Washington, D. C. The Brookings Institution, 1957, str. 78—79.

220

bez so p stv e n e u p ra v e ; 2) te r ito r ija u n e ra v n o p ra v n o m p o ­ ložaju u odnosu na m etro p o lu , gde sta n o v n ištv o u p ra v lja sam o sobom ; 3) da u p ra v a i o dgo v o rn o st za u p ra v u sp a­ d a ju u n a d le ž n o st d rža v e k o ja v lad a k o lo n ijo m ; 4) d a n je ­ n i sta n o v n ic i n e u č e stv u ju u izb o ru n a jv iš ih u p ra v n ih te ­ la, tj. da n jih o v e u p ra v lja č e o d re đ u je s tr a n a v lad a ju ć a z e m lja ; 5) da su p ra v a sta n o v n ik a , n jih o v ek o n o m sk i polo­ žaj i d r u štv e n e po v lastic e re g u lisa n i od s tr a n e d ru g e d r ­ žave; 6) da ovakvo s ta n je n e p o tiče od p riro d n ih , već od »v e šta č k ih « veza, d a je ona pro izv o d o sv a ja n ja, m e đ u n a ­ ro d n e k o n c e sije; i 7) da se n je n i s ta n o v n ic i od v la d a ju ć ih ra z lik u ju rasom , k u ltu ro m i jezikom . S ve ove odlike, s izu z e tk o m p o sled n je, ja v lja ju se u sv akoj od kolo n ija. P o s le d n ja se n e ja v lja uv ek , m ad a je često p ris u tn a . N aim e, kao izuzeci m ogu d a se n a v e d u n e k a d a š n je k o lo n ije od k o jih su d o cn ije s tv o re n e S je d i­ n je n e A m e rič k e D ržave ili A rg e n tin a , K a n a d a i A u s tra li­ ja. M eđutim , čak i u tim slu č a jev im a, koloni su živeli p o red sta ro sed e la čk o g sta n o v n iš tv a ra z lič ite ra s e i k u ltu re , k o je n isu k o ristili za k o lo n ija ln i ra d i k o je su iselili s n jih o ­ v ih te r ito r ija ili istreb ili. P re m d a za k o lo n ija ln i ra d n isu k o ristili dom oroce, uvoz c rn a c a i c rn a č k e k u ltu r e pro izv eo je slične posledice kao i odnos d o m in a c ije u tip ič n ijim ko­ lo nijam a. O va d e fin ic ija ip a k n ije d o v o ljn a za a n a liz u onog što p re d s ta v lja k o lo n iju . S je d n e s tra n e , r a d i se o p ra v n o -p o litičk o j, fo rm a listič k o j d e fin iciji, č iji a tr ib u ti m o g u b iti o d su tn i, a d a s tv a r n o s t k o lo n ija ln o g s ta n ja n e n e sta n e , u s ­ led čega n jih o v o j a n a liz i m ogu d a iz m a k n u i ta k o z n a č a j­ n e p o ja v e k ao što je n e o k o lo n ija liza m . S d ru g e s tra n e , ona n e om o g u ćav a s ta tis tič k u a n a liz u k o lo n ija lizm a k ao istin s k e v a rija b le , d in a m ič n u a n a liz u k o ja će poći od » k o ­ lo n ija ln e « s tr u k tu r e k a n e z a v is n o j s tr u k tu r i i k o ja će m er iti ra z lič ite s tu p n je v e k o lo n iz a c ije ili n e z av isn o sti. N ajzad, d e fin ic ija o s ta v lja po s tr a n i cilj v lad a v in e , n e p o s re d n u i o p š tiju u logu k o ju im a v la d a v in a je d n ih n a ­ ro d a n a d d ru g im a , i oblik u kom e ta v la d a v in a fu n k c io n iše. »Cilj ko lo n ija « — pisao je M o n te sk je p re v iše od d v e s ta g o d in a — » jeste d a tr g u ju p od p o v o ljn ijim u slo v im a nego što se to čin i sa s u se d n im ze m lja m a , p ri čem u su p re d n o s ti o b o stra n e . O d re đ e n o je« — d o d a je on — »da sam o m etro p o la m ože d a p o slu je s k o lo n ijo m , i to s p u ­ 221

n im pravom , je r je cilj s tv a r a n ja k o lo n ije u p ra v o bio d a se p ro širi trg o v in a a n e d a se o s n iv a ju g rad o v i ili novo c a rstv o « .9 Ovoj n e p o sre d n o j i o p štijo j fu n k c iji p o ja v e k o lo n ije — k o ja m ože izu z e tn o d a ob o g a ti d e fin ic iju i a n a liz u — p r id r u ž u ju se f u n k c ije k u ltu rn o g , p o litičk o g i v o jn o g tip a s d u g o ro čn im posledicam a, ili f u n k c ije k o je o d s tu p a ju od o p šte ten d e n c ije . M e đ u n a ro d n i raz v o j o d v ija se u o k v iru k o lo n ija ln e s tr u k tu re : e k s p a n z ija »civilizacije«, d ru štv e n i i te h n ič k i n a p re d a k , p o z a p ađ e n je sv eta, e v an đ elizacija, š ire n je lib e ra ln ih i s o c ija lističk ih id eja, o d v ija ju se u o k v i­ r u n e ra v n o p r a v n ih o d n o sa izm e đ u ra z v ije n ih i n e ra z v ije ­ n ih z em alja. A m o tiv i ili p o k re ta č i k o lo n izacije n isu sa­ m o ekonom ski, što je očito, već i v o jn i, p o litič k i i d u h o v ­ ni. Ipak, ek o n o m sk a i trg o v a č k a f u n k c ija k o lo n ija je n e ­ p o sred n a i opšta, o na o z n a ča v a o d re đ e n u v r s tu te n d e n c i­ ja i k o n s ta n ti u k o lo n ija ln o m fe n o m e n u , k o je je već is ta ­ kao M o n te sk je složivši se s o n im a k o ji su tv rd ili »d a jed in o m e tro p o la m ože p o slo v a ti sa kolon ijo m « , tj. d a je p riro d ­ no to što m e tro p o la d rž i m on o p o l n a d trg o v in o m k o lo n i­ je i s p re č a v a sv a k u k o n k u re n c iju , k a k o b i trg o v in u v o d ila pod p o v o ljn ijim u slo v im a nego sa sv o jim su sed im a i sebi ra v n im a . M e riv a l je ovo d a le k o o d re đ e n ije re k a o n a p re ­ d a v a n jim a , k o je je d rža o u O k sfo rd u , o k o lo n izaciji i k o ­ lo n ija m a : »D a bism o« — g o vorio je on — » n a še ek o n o m ­ sk e p re d s ta v e o p ro fitim a p rila g o d ili nek o j o d ređ e n o j zem ­ lji, d o tič n i p ro fiti m o ra ju d a b u d u n e što isk lju č iv o i m ono­ polize v a n o « .10 O vaj p o d a ta k je v eo m a v ažan , i on n ije k o ris­ ta n sam o za a n a liz u tip ič n ih k o lo n ija, tj. o n ih te r ito r ija ko je su po sv e m u k o lo n ije i u p o tp u n o sti z a v isn e od sv o je im p e rije , već i za iz u č a v a n je s tu p n ja zav isn o sti sa m ih k o ­ lo n ija ili n o v ih n a c ija , k ao i p ro b le m a u n u tra š n je g k o lo n i­ jalizm a. D okle god p o sto ji k o lo n ija ja v lja se m o nopol u ek s­ p lo a ta c iji p rir o d n ih b o g a ts ta v a , ra d a , izvoznog i uv o zn o g trž išta , in v estic ija , fis k a ln ih p rih o d a . O vde n ije u p ita n ju ta u to lo šk a tv rd n ja . V la d a ju ć a z e m lja d rži m o n o p o l u k o ­ loniji, s p re č a v a ju ć i osta le z e m lje d a e k sp lo a tišu n je n a b o ­ • Montesquieu. L’Esprit des Lois, pogl. XXI, 1748. 10 Herman Merivale, Lectures on Colonization and Colonies: D elivered Before the U niversity of Oxford in 1840 and 1841, Lon­ don, 1861, str. 188.

222

g a tstv a , rad , trž ište , n je n e prih o d e . M onopol se p ro širu je i n a p o lje k u ltu r e i in fo rm a c ija . K o lo n ija ta k o b iv a izolov a n a od osta lih n acija, od sv o je k u ltu re i sv o jih in fo rm a ­ cija. S v a k i k o n ta k t sa s p o ljn im sv eto m i s d ru g im k u ltu ­ ra m a o s tv a ru je se p o sre d stv o m m etro p o le. K a d a se kolo­ n ija ln a d o m in a c ija š iri i jača, to je z n a k d a se šire i ja č a ­ ju e konom ski i k u ltu r n i m onopol. K o lo n ija ln a p o litik a — kao što je p rim e tio M ird a l — u p ra v o se s a sto ji u ja č a n ju ekonom skog i k u ltu rn o g m onopola, p o sre d stv o m vojnog, političkog i a d m in istra tiv n o g m onopola. U ov a k v im u slo v im a m ože se, p rek o m o n o p o la jed n e ze m lje u odnosu n a d ru g u , p r is tu p iti iz u č a v a n ju k o lo n i­ ja lizm a i zav isn o sti. S ja č a n je m to g m onopola, n a g la ša v a se i kolon ija liza c ija , i o b rn u to . U p ra v o ovaj m o n o p o l om o­ g u ć a v a n e ra c io n a ln u e k s p lo a ta c iju b o g a ts ta v a k o lonije, p ro d a ju i k u p o v in u u u slo v im a s ta ln e n e ra v n o p ra v n o s ti, isto v rem e n o sp re č a v a o stale im p e rije d a se k o ris te o v a k ­ vom v rsto m n e ra v n o p ra v n ih odnosa, i liša v a sta ro sed e o c e r a v n o p ra v n ih p re g o v a ra č k ih in stru m e n a ta , n jih o v ih p riro d ­ n ih b o g a ts ta v a i v e likog d e la r e z u lta ta n jih o v o g rad a . M onopol o d v a ja k o lo n iju od o sta lih im p e rija i d ru g ih zem alja, a p osebno od o sta lih k o lo n ija ln ih z em alja, k ao što je već u v iše n a v ra ta zapaženo. O tu d a n a s ta ju m n o g e osob e n e p o ja v e k o lo n ija ln o g d ru štv a , od k o jih je n e k e ista ­ k a o i sa m M ird a l:11 1) K o lo n ija dobij a od lik e d o p u n sk e p riv re d e m e tro ­ pole i in te g riš e se u n je n u p riv re d u . E k sp lo a ta c ija p riro d ­ n ih b o g a ts ta v a k o lo n ije v rši se u zav isn o sti od p o tra ž n je u m etro p o li. Z a v isn o s t od in te re s a m e tro p o le izaziv a n e ­ p ra v ila n raz v o j s e k to ra i oblasti, k o ji se o d raž a v a n a sao ­ b rać a j nice, n a s ta n a k i r a s t g rad o v a . S tv a ra se m o g u ćn o st za n e ra v n o m e ra n , n e in te g ris a n raz v o j o b lasti. T ak o se u s tv a r i v iše p o tp o m a ž e p ro ces r a s ta n eg o p ro ces raz v o ja , u onom sm islu k o ji ovim p o ja v a m a da.ie P e r u (P e rro u x ).12 O d su stv u ek o n o m sk e in te g ra c ije u o k v iru ko lo n ije, n ed o ­ sta tk u sa o b ra ć a jn ic a izm e đ u p o je d in ih d elo v a k o lo n ije i 11 Gunnar Myrdal, Teoria econćm ica y regiones subdesarrolladas, Mexico, Fondo de Cultura Econćmica, 1959, str. 69 i sledeće. '* Cf. F. Perroux, L’economie du X X - ta « siecle, Paris, Presses Universitaires de France, 1961, str. 195, 408, 557.

223

izm e đ u n je i su se đ n ih ko lo n ija , o d g o v a ra o d su stv o k u ltu r ­ ne in te g ra c ije . 2) K o lo n ija zato p rim a d ru g e o d lik e zav isn o sti ko­ ji o m o g u ća v a ju k o lo n ija ln i tre tm a n . U sp o ljn o j trg o v in i o na n e sam o što z av isi od isk lju č iv o je d n o g trž iš ta — m e­ tro p o le — k o ja d e lu je k a o k r a jn ji p o tro ša č ili k a o p o sre d ­ nik, već i od je d n o g je d in o g p re o v la đ u ju ć e g se k to ra — r u ­ d a rsk o g ili p o ljo p riv re d n o g — i sam o jed n o g p re o v la đ u ju ­ ćeg pro iz v o d a — z la ta ali sre b ra , p a m u k a , šećera, k alaj a, b a k ra . T ako u k o lo n iji n a s ta je s ta n je nem oći u sled zav isn o sti od isk lju č iv o je d n o g trž išta , od p reo v la đ u ju ć e g ili jed in o g s e k to ra . S v e ovo p o v e ć av a m oć m e tro p o le i n je ­ n e m o g u ćn o sti d a sa k o lo n ijo m p re g o v a ra u u slo v im a n e ­ jed n a k o sti, sp re č a v a ju ć i k o n k u re n c iju o sta lih im p e rija i o n e m o g u ć a v a ju ć i k o lo n iju d a k o n k u riš e m etro p o li. P re g o ­ v a ra č k a s p o so b n o st k o lo n ije m in im a ln a je ili je ra v n a n u ­ li. M onopol se u s p o s ta v lja u ra z lič itim v r s ta m a k o lo n ija i k o lo n ija ln ih s is te m a — u je d n im a p re o v la d a v a fisk a ln i m onopol, u d ru g im a m onopol u izv o ru p riro d n ih b o g a t­ sta v a , a u o sta lim a m on o p o l u s p o ljn o j trg o v in i. 3) K o lo n ija se, k ao i m onopol, k o ris ti i za e k sp lo a ta ­ ciju je ftin o g rad a . K o n c e sije za zem lju , vodu, ru d n ik e , do­ zvole za u la g a n ja u o s n iv a n je p red u z e ć a , d a ju se sam o lju d im a iz m e tro p o le , n jih o v im p o to m c im a ili n e k im s ta ro se d e o c im a čije se s a v e z n ištv o e v e n tu a ln o želi. 4) Ž iv o tn i s ta n d a r d k o lo n ija n iži je neg o živ o tn i s ta n ­ d a rd m etro p o le . R adnici, fizički rad n ic i, sluge, ro b o v i — p r im a ju n u ž n i m in im u m za o p sta n a k , a često su i ispod njega. 5) R e p re siv n i siste m i p re o v la đ u ju u re š a v a n ju k lasn ih su k o b a ; oni su ovde d a le k o žešći i t r a jn iji n eg o u m e tro ­ p olam a. 6) Ceo s iste m tež i d a p o veća — k ao što za p až a M ird al — m e đ u n a ro d n u n e je d n a k o s t,13 ekon o m sk e, p o litič k e i k u l­ 13 U pitanju je direktna posledica. Posredno i na duži period, kolonijalni rast, kao što je to priznao sam Marks, »raslojio je poludivljačke zajednice, polucivilizovane zajednice, slamajući nji-

224

tu rn e ra z lik e izm e đ u m e tro p o le i kolonije, k ao i u n u tra š ­ n je n e je d n a k o s ti izm eđ u lju d i iz m etro p o le i do m o ro d aca: rasne, k a stin sk e, običajne, versk e, seoske, g rad sk e i k las­ ne. O va u n iv e rz a ln a n e je d n a k o s t im a p o se b an z n ačaj za ra z u m e v a n je kolo n ija ln o g d ru štv a , i on a je tesn o po v eza­ n a s din am ik o m d u a listič k ih ili p lu ra lis tič k ih d ru šta v a . VI. P o s to ja n je du alističk o g ili p lu ra listič k o g d ru štv a p o k lap a se i p re p lić e s p o s to ja n je m k o lo n ija ln o g d ru štv a , m ad a bi tre b a lo p ra v iti ra z lik u izm e đ u » k o lo n ija e m ig ra ­ n a ta « ili » k o lo n ija farm era « , s je d n e s tra n e , i » k o lo n ija eksploatacije«, s druge. O ve p rv e su, naim e, težile d a po­ s ta n u hom ogena d ru štv a k o ja su »se k re ta la u p ra v c u iz­ je d n a č a v a n ja sa m atičn o m zem ljom , k a k o u p o g led u fin a n s ija ta k o i u po g led u in d u s trijs k e o p rem lje n o sti, i u p ra v c u p olitičke, fo rm a ln e ili p o te n c ija ln e n e z av isn o sti« .14 S u p ro tn o ovom e, u situ a c iji z avisno sti, tip ič n o k o lo n ija ln o s ta n je se n a g la ša v a u k o lo n ija m a »ek sp lo atacije« , » p la n ta ­ ža«, s ra z n o ro d n im k u ltu r a m a : » k o lo n ija ln o d ru štv o , po opšte m p rav ilu , sa sto ji se od čita v o g n iza sam o v o lja, m a n je ili više sv e sn ih sebe, često m eđusobn o raz d v o je n ih , k o je te ­ že da žive svoj o d v ojeni život, u n u ta r je d in stv e n o g p o litič ­ kog o k v ira . U k ra tko , k o lo n ija ln a d r u š tv a te že da b u d u p lu ­ ralistič k a «.15 U s tv a ri, tešk o je p re c iz ira ti d a li se n e je d n a k o s t u teh n ič k o m ra z v o ju v iše o d ra ž a v a n a s tv a r a n je k o lo n ija ln o g siste m a od u tic a ja ko ji n a n e je d n a k i raz v o j im a sam k o lo n i­ ja ln i sistem . T ačno je d a se d u a listič k a , od n o sn o p lu ra lis ­ tič k a d r u š tv a ja v lja ju u sle d d o d ira d v e ju c iv ilizacija, je d n e te h n ič k i r a z v ije n e i d ru g e z a o sta lije ;16 a li isto ta k o je ta č ­ n o da se d u a listič k o ili p lu ra lis tič k o d ru štv o ja v lja i u sle d k o lo n ija ln o g raz v o ja , d a o d re đ u je ob lik e k o lo n ija ln o g ra s ta , hove ekonomske osnove«; »izazvao je veliku društvenu revoluciju« (Marx, »The British Rule in India«. On Colonialism., Moskva, Foreign Languages Publishing House, str. 36) i, rekli bismo, »po­ sredni« proces međunarodne akulturacije koji je na kraju doveo, kao opozicija samom kolonijalizmu, do međunarodnog »egalitariz­ ma« čiji smo svedoci. 14 Celso Furtado, Formagao Econćmica do Brasil, Rio de Ja­ neiro, Fondo de Cultura, S. A. 1959. ,s E. C. Walter, Colonies, Cambridge University Press, 1944, str. 72. 14 Cf. A. Lambert, Os Dois Brasis, Rio de Janeiro, Ministerio de Educacao e Cultura, 1959.

225

tip ič n e odnose » n a p re d n o g E v ro p lja n in a « i » arh aičn o g do­ m oroca«, i od lik e u k o jim a p rv i v lad a i e k sp lo a tiše ovog drugog, i u k o jim a se d isk rim in a c ijo m ja č a ju n e ra v n o p ra v ­ n i odnosi. K o lo n ija ln a s tr u k t u r a u sk o je p o v e z an a s p lu ­ ra listič k im d ru štv o m , n e je d n a k im raz v o je m (teh n ičk im , in ­ d u s trijs k im , k u ltu rn im ), i sa k o m b in o v a n im , isto v re m e n im i n e su k c e siv n im ob licim a e k s p lo a ta c ije iz k lasič n o g m o d e­ la raz v o ja . N aim e, u k o lo n ija m a se k o m b in u ju i k o eg zisti­ r a ju s ta ri odnosi ro bovskog i feu d a ln o g tip a d odnosi k a p i­ talističk o g , in d u strijsk o g p re d u z e ć a s n a ja m n im radom . T e h n ičk a , in stitu c io n a ln a i k u ltu r n a raz n o v rs n o s t p o k lap a se sa s tr u k tu ro m u kojoj su odnosi d o m in a c ije i e k sp lo a ta ­ cije odnosi m eđ u h e te ro g e n im , k u ltu r n im i ra z lič itim g ru ­ pam a. O va k a ra k te ris tik a u n u tra š n je g ž iv o ta k o lo n ije im a p sih o lo šk ih i p o litič k ih im p lik a c ija , k o je je p o ž e ljn o o d re ­ d iti u n jih o v o m p riro d n o m o k v iru i d o d a ti fen o m e n im a n a v e d e n im u p re th o d n im p a su sim a. Iz isto rije s v e ta do­ b ro je p o z n a to sv e o o s v a ja n ju je d n ih n a ro d a od s tra n e d r u ­ gih, od d a v n in a do ek sp lo z ije v e lik ih im p e rija i k o lo n ija l­ n ih s is te m a m o d e rn o g doba. H o bso n je v eć ovo isticao, i sa m p r ih v a ta ju ć i k a te g o rije v iših i n iž ih ra s a : » K ad god se v iše rase « — p isa o je — » u č v rs te n a te r ito r ija m a gde m ogu k o ris n o d a u p o tre b e n iže ra s e za m a n u e ln i ra d i po­ ljo p riv re d u , za r u d a r s tv o i d o m aće poslove, n iže ra s e n e tež e d a izu m ru , već d a se p re tv o re u s e rv iln u k lasu « .17 R asizam se ja v lja u sv im k o lo n ija m a g de p o sto je d v e k u l­ tu re , h isp a n sk o j A m erici, n a B lisk o m i D alek o m istoku, u A frici. To je » z v a n ič n a dogm a« en g le sk e kolo n izacije, i o d g o v a ra » lin iji b o je« k o ju dono se J a p a n c i m eđ u az ij­ sk e n a ro d e k o jim a v la d a ju , u p rk o s sv o jo j p o z n a to j p aroli o »A ziji za A z ija te « .18 R a siza m i ra s n o p o d v a ja n je b itn i su za k o lo n ija ln u e k s p lo a ta c iju je d n ih n a ro d a od s tra n e d r u g ih i u tič u n a sv e ob lik e k o lo n ija ln o g ra z v o ja i k u ltu ­ re : oni su k o čn ica za p ro ce se a k u ltu ra c ije , za ra z m e n u i p re n o š e n je n a p re d n ih te h n ik a d o m in ira n o m s ta n o v n iš tv u , za p o slovnu p o k re tljiv o s t dom o ro d a č k ih ra d n ik a , k o je n a ­ s to je da z ad rže n a n e k v a lifik o v a n im poslovim a, za p o litič­ 17 John A. Hobson, Im perialism : a Study, London, George Allen & Unwin, 1948, str. 253. 18 Sady, naved. delo, str. 6.

226

ko i a d m in istra tiv n o a n g a žo v a n je d o m orodaca. R asizam i d isk rim in a c ija su tip ič n i za k o lo n ija ln u p sih o lo g iju i p o ­ litiku. K o lo n ija ln a psih o lo g ija i m e n ta lite t b ili su slabo p ro u ­ čavani. K oliko m i je poznato, n e rasp o la že se n ik ak v o m em p irijsk o m i stro g o m s tu d ijo m o » k o lo n ijalističk o m p e rso n alitetu « , u p rk o s to m e što je p o tre b n a i što bi b ila ko­ risn a. A u to ri koji su se d o ticali ovog p ro b lem a, čin ili su to u v id u optužbi, i ovi tek sto v i u čitao cu p o b u đ u ju em o­ c ije p r ih v a ta n ja ili o d b a c iv a n ja. N ešto sličn o d e šav a se i sa s tu d ija m a o k olonizovanom čoveku, n jeg o v o j p sih o lo ­ giji i ličnosti. M em ijev a (M em m y)19 m ala k n jig a s veom a o štrim z a p až a n jim a , k lin ič k im s lu č a je v im a k o je je zab eležio F a n o n tokom svog r a d a u sv o js tv u p s ih ija tr a ,20 p ri­ d ru ž u ju se v elikom b ro ju o p tu žb i k o je su izneli po litičk i p u tn ic i, isto rič a ri i ideolozi. U ovakvoj s itu a c iji, očigledno je d a se d v a n a jk a r a k te ris tič n ija p ro b le m a k o lo n ija ln o g čo v ek a n a la z e u slože­ nom b o g a tstv u sta v o v a u m e đ u lju d sk im odnosim a, zavi­ sno od m esta ko je ova ličnost zau zim a n a d ru štv e n o j lestvici, d u d e h u m a n iza ciji kolonizo v an o g čoveka. U kolo­ n ija ln o m d r u š tv u p o sto ji slo žen a e tik e c ija k o jo m se m o ra i srne o b ra ć a ti p o jed in im d ru štv e n im g ru p am a , » ste p e n ug lađ e n o sti ili p a k n e o te sa n o sti ko ji je p rih v a tljiv « ,21 v r­ sta »p o n iže n ja k o ja su p riro d n a « . »Niz p o n a ša n ja i ste č e n ih reflek sa , u v e ž b a n ih od n a jr a n ije m la d o s ti. . . k o lo n ija ln i rasiz am « — kaže M em i — » tako sp o n ta n o je u k o m p o n o v an u k re ta n je , p a čak i u n a jb a n a ln ije reči, d a izg led a kao d a on čini je d n u od n a jč v rš ć ih s tr u k tu r a k o lo n ija ln e ličn o ­ sti«.22 Uz ove složene ob lik e p o n iž e n ja i u g lađ e n o sti, tip ič ­ ne za a d s k rip c iju tra d ic io n a ln o g d ru štv a , ide i d e h u m a n i­ zacija kolonizovanog (g le d a n je n a n je g a k ao n a stv a r) či­ je psihološke, d ru š tv e n e i p o litič k e f u n k c ije m o g u d a p ro ­ n a đ u p a ra le lu jed in o u n a c istič k im p sih o lo šk im s tu d ija ­ m a. O va p o ja v a om o g u ćav a p ro ce se m a n ip u la c ije , sa d iz ­ 18 Cf. Albert Memmy, Portrait du colonisć precedć du portrait du colonisateur, Paris, Correa, 1957. 10 Fanon, naved. delo (psihijatrijski slučajevi). 11 K. N. Panikkar, L ’Asie et la dom ination occedentale du X V siecle a nos jours, Paris, Editions du Seuil, 1956, str. 145. Memmy, naved. delo, str. 114.

227

m a, a g re siv n o sti, k o ji se ja v lja ju u v elik o m b r o ju o p tu žb i u p u ć e n ih k o lo n ija ln o m o p h o đ e n ju i n a k o je M em i žestoko u k a z u je : » K a k v u o z b iljn u o b a v e zu čovek im a p re m a n e ­ koj živ o tin ji, ili p re m a stv a ri, n a š ta k o lo n izo v an i sve v i­ še i više n a lik u je ? Z bog to g a k o lo n iz a to r m ože seb i d a do­ p u s ti su d o v e i s ta v o v e k o je z a u zim a u o d n o su n a k o lo n i­ zovanog. Z a n je g a je ko lo n iz o v a n i k o ji vozi au to m o b il p r i­ zor n a ko ji n e m ože d a se p r i v ik n e ; on ovom e p o rič e sv a ­ k u n o rm a ln o st, n je m u se č in i d a je u p ita n ju m a jm u n sk a pa n to m im a . Č ak i te š k a n e s re ć a k o ja zad esi k o lo n izo v a­ nog, n je g a gotovo d a za sm e ja v a . N a s tr e lja n je kolonizov a n e m ase on sam o ra v n o d u šn o sleg n e ram e n im a . U o­ stalom , d o m o ro d ačk a m ajk a , k o ja o p la k u je s m rt svog d e te ta ili m uža, sam o ga n e o d re đ e n o p o d seća n a bol m a jk e ili su p ru g e « .23 O va p sih o lo g ija s v e o m a slo žen im p ra v ilim a o p h o đ e­ nja, p re d ra s u d a m a i n a č in o m n a k o ji se k o lo n izo v an i čo­ v e k p o s m a tra k a o s tv a r, p o v e z a n a je s ob lik o m u n u tra š ­ n je p o litik e k o lo n ija ln o g d ru štv a , s p o litik o m m a n ip u la ­ cije i d isk rim in a c ije k o ja se ja v lja n a p rav n o m , o b raz o v ­ nom , jez ič k o m i a d m in is tra tiv n o m p o lju i k o ja tež i d a sa n k cio n iše ili p o veća d ru š tv e n i » p lu ra liz a m « i odnose v la d a v in e i e k s p lo a ta c ije k a ra k te ris tič n e za k o lo n iju . O ovom p ita n ju isto rijsk a i p r a v n a lite ra tu ra id u p rev iše u š irin u d a bi b a r p o k u ša le d a n a p ra v e n e k u sin tezu . VII. U koliko su to tip ič n e o d lik e k o lo n ijalizm a, p ro b ­ lem je u to m e d a se s a z n a do k o je m e re se on e ja v lja ju u p o ja v i k o ju sm o n a z v a li » u n u tra š n jim ko lo n ijalizm o m « , i u k o joj m e ri se ja v lja sa m a p o ja v a u n u tra š n je g k o lo n i­ jalizm a. S a v rše n o je p o z n a ta č in je n ic a d a k a d a p o s ta n u n e z a ­ visne, b iv še k o lo n ije n e m e n ja ju o d m ah s v o ju m e đ u n a ro d ­ n u i u n u tr a š n ju s tr u k tu r u . M e đ u n a ro d n a d r u š tv e n a s tr u k ­ tu r a u ve lik o j m e ri i d a lje o sta je ista i o n a z a h te v a poli­ tik u » d ekolonizacije«, š to su vo đ e n o v ih n a c ija i e v ro p sk i istraž iv a či sa sv im ja s n o sagledali. N a u n u tra š n je m p o lju d e šav a se n e š to slično, m a d a ovaj p ro b le m n ije bio p o d ­ je d n a k o istic a n , k a o š to sm o r a n ije rek li, već sam o tu i ta ­ m o u o č a v an . D u a lis tič k u p r ir o d u d r u š tv a i n e k u v r s tu od­ nosa, slič n ih o n im a iz k o lo n ija ln o g d ru štv a , p o seb n o za­ SJ Memmy, naved. delo.

228

d rža v a ju nove n a c ije i to zaslu ž u je o b jek tiv n o i s iste m a t­ sko izučavanje. P ro b le m se sasto ji u to m e d a se isp ita do koje m ere se u novim n a c ija m a i u n jih o v o j d ru štv e n o j s tr u k tu ri ja v lja ju tip ič n e odlike ko lo n ijalizm a i k o lo n ijal­ nog d ru štv a ; da se u nekom d a to m tre n u tk u istraž i n ji­ hovo s ta n je i d inam ika, kao i p o n a šan je to k o m p o jed in ih e ta p a razvoja. S tig a v ši dovde, m ožda m o ra m o d a se u p ita m o k a k v u v re d n o st im a tak v o is tra ž iv a n je i d a p o k u ša m o d a odgo­ vorim o n a n e k a od p ita n ja ko ja sm o ra n ije po stav ili. U kojoj m eri je ova k a te g o rija — u n u tra š n ji k o lo n ijalizam — s tv a rn o ra z lič ita od d ru g ih k a te g o rija k o jim a se k o ri­ ste d ru štv e n e n a u k e ? Do ko je m ere se on m ože izu č a v a ti n a sis te m a tič a n i p rec iz an n a č in ? I, u k ra tk o , k a k v u ek sp lik a tiv n u v re d n o s t on m ože im a ti u n ek o j sociološkoj a n a ­ lizi ra z v o ja ? 1) U n u tra š n ji kolo n ija liza m o d g o v a ra s tr u k tu ri d r u ­ štv e n ih odnosa v la d a v in e i iz ra b ljiv a n ja izm eđ u h e te ro g e ­ nih, ra z lič itih k u ltu r n ih g ru p a. A ko se on d o n ek le i ra z li­ k u je od o sta lih odnosa v la d a v in e i iz ra b ljiv a n ja (g rad — selo, d ru š tv e n e klase), o n d a je to u p ra v o zbog k u ltu r n e h e te ro g e n o sti k o ja isto rijsk i izaziv a o s v a ja n je je d n ih n a ­ ro d a od s tr a n e d ru g ih i k o ja o m og u ćav a d a se gov o ri n e sam o o k u ltu r n im ra z lik a m a k o je p o sto je u d ru štv e n im k lasa m a i izm e đ u g rad sk o g i seosko g sta n o v n iš tv a već i o ra z lik a m a u po g led u civilizacije. K o lo n ija ln a s tr u k t u r a liči n a od n o se v la d a v in e i iz ra b ­ ljiv a n ja tip ič n e za g rad sk o -se o sk e s tr u k tu re tra d icio n a ln o g d ru š tv a i n e ra z v ije n ih z e m a lja 24 u to lik o što n a s e lje s a sta v ­ ljen o od ra z n ih k lasa (gradsko ili k o lo n ijalističk o ) iz ra b lju ­ je nek o d ru g o n a s e lje sa sta v lje n o ta k o đ e od ra z lič itih k lasa (seosko ili ko lo n iz o v a n o ); slič n o st p o sto ji i zbog o štro g k o n ­ t ra s ta izm e đ u k u ltu r n ih o d lik a g ra d a i sela, a ra z lik u je se z a to što je k u ltu r n a h e te ro g e n o st isto rijsk i d ru g a č ija , o dnosno što je o n a p ro iz v o d s u č e lja v a n ja d v e ju r a s a i k u l­ tu ra , ili civ iliz a c ija, č ije s u se ge n e za i e v o lu c ija o d v ija le do izvesnog tre n u tk a — tj. do k o n k iste ili »koncesije-« — u John H., Kauts K., Political Change in U nderdeveloped Countries, New York, John W illey & Sons, 1962, str. 15 i 17; Hoselitz, naved. delo, str. 162 i 165.

229

bez m e đ u so b n o g k o n ta k ta , d a b i o n d a došlo do n jih o v o g n asiln o g s je d in ja v a n ja i do iz ra b ljiv a n ja , što d ovodi do ra s n e i k u ltu r n e d isk rim in a c ije k o ja n a g la š a v a p riro d u a d s k rip c ije g ru p a k o lo n ija ln o g d r u štv a : o sv a ja č a i osvo­ jen ih . S d ru g e s tra n e , k o lo n ija ln a s tr u k tu r a liči n a od­ nose v la d a v in e i iz ra b ljiv a n ja tip ič n e za »en g lesk e v lasn i­ ke fa b rik a i n a d z o rn ik a s p o č e tk a X IX v eka, k o ji n isu o k levali da u d a re bičem po leđ im a d ece k a d a n isu ra d ila ili k a d a bi po su stala« , je r, kao što kaže H oselic — od k oga sm o u zeli p re th o d n i izvod — oni su ra d ili u u slo v im a sličn im o n im a ko ji p o sto je k od s tr a n ih i d o m ać ih k o lo n ija lista u n e ra z v ije n im z e m lja m a : o b ilje ra d n e sn age, m ase lju d i ko­ je m o ra ju d a se p rila g o d e d isc ip lin i i p ra v ilim a in d u s tr ij­ skog d ru štv a , u ko m e » n e o g ra n ič e n a i često n e h u m a n a m a n ip u la c ija d a je k r u p n e r e z u lta te u p ro iz v o d n ji, n o v ac i d r u š tv e n u m oć«.25 K o lo n ija ln a s tr u k t u r a i u n u tr a š n ji k o lo n ija liza m ra z ­ lik u ju se od k la s n e s tr u k tu r e je r o n i n isu sam o odnos v la ­ d a v in e i iz r a b ljiv a n ja r a d n ik a od v la s n ik a p ro iz v o d n ih do­ b a ra , već odnos v la d a v in e i iz ra b ljiv a n ja p o je d in ih n a s e ­ lja (s ra z lič itim k lasa m a, vlasn ic im a , rad n ic im a ) od s tr a ­ ne d ru g ih n a selja, g de ta k o đ e p o sto je ra z lič ite k lase (v las­ nici i rad n ic i). K od u n u tra š n je k o lo n ija ln e s tr u k tu re , od­ nosno u n u tra š n je g k o lo n ija lizm a , ja v lja ju se k r u p n e ra z ­ lik e u s tr u k tu r i o d nosa g ra d — selo, d a b i o n a m o g la da se p rim e n i k a o a n a litič k i in s tru m e n t. N je n a e k s p lik a tiv n a f u n k c ija ra z ja sn ić e o b av ezn o ove raz lik e . 2) P o što se r a d i o k a te g o riji k o ja izu č a v a p o ja v u k o n ­ flik ta i e k sp lo a ta cije, u n u tr a š n ji ko lo n ija liza m , k ao i d r u ­ ge slič n e k a te g o rije , z a slu ž u je a n a litič k o i o b je k tiv n o isp i­ tiv a n je u k o lik o želim o d a p o stig n e m o n a p re d a k u n jeg o ­ v om ra z u m e v a n ju i d a n e š to izvučem o iz n jeg o v o g p rec iz ­ no g p o z n a v a n ja , iz n jeg o v o g e k s p lik a tiv n o g i p ra k tič n o g b o g a tstv a . U tu s v rh u m ožem o d a se p o z a b av im o ra z m a t­ ra n je m slič n im onom e k o je je sp ro v eo S a n o n (S h an n o n )26 d a bism o o d red ili — s ra z lič itim c iljem — sp o so b n o st n a ­ 25 Hoselitz, naved. delo, str. 148. 20 L. W. Shannon, »Is Level of Development Related to Capa­ city for Self-Government«, The A m erican Journal of Economics & Sociology, jul 1958, vol. 17, N t 4, str. 367—382.

230

c ija da b u d u ne z av isn e ; ili o nim a k o je je sp ro v e o D ojč (D eutsch), da bism o pro ce n ili ve lič in u an g a žo v a n ja m a rg in ira n o g sta n o v n iš tv a u p ro cesim a raz v o ja ,27 i re g istro vali te n d e n c ije i osnovne ša blone te p o litik e .28 3) E k sp lik a tiv n i, p ra k tič n i i p o litič k i zn ačaj u n u tra š ­ n je g k o lonijalizm a, n a na c io n a ln o m n iv o u i u to k u p o je ­ din ih e ta p a d ru štv e n o g ra z v o ja ja sn o se u v iđ a k a d a se t r a ­ že odlike ove p o jav e u nekoj k o n k retn o j s tru k tu ri. Slučaj M eksika m ože d a b u d e k o ris ta n p rim e r. M eksiko je z e m lja k o ja je p re 150 g o d in a u sp e la d a se p o litički oslobodi, ze m lja k o ja je raz d e lila 48 m ilio n a h e k ta r a o b rad iv e z em lje n a 2 i po m ilio n a se lja k a, u k id a ­ ju ći s ta r i la tifu n d ijs k i sistem . N jegovo seosko sta n o v n iš ­ tv o u 1960. godini čini m a n je od 5 0 % u k u p n o g sta n o v n iš ­ tv a (u zim aju ć i k a o se o sk o -g ra d sk u g ra n ic u n a s e lja od 2.500 s ta n o v n ik a ), a već te iste g o dine sam o 5 3 % r a d n e sn a g e bilo je z a posleno u p o ljo p riv re d i, i o s ta ta k u s e k u n d a rn im i te rc ija rn im d e la tn o stim a . M eksiko im a neo b ičn o v iso k u s to p u a n g a žo v a n o sti ili in te g ra c ije sta n o v n iš tv a u n a c io ­ n a ln i raz v o j i k u ltu r u .29 S p obedo m v e lik ih lib e ra ln ih i n a p re d n ih p o k reta , od s tic a n ja n e z av isn o sti p a do d r u š ­ tv e n e rev o lu c ije 1910. godine, nac io n a ln i i z v a n ič n i s im ­ boli ove m estičke* ze m lje su dom o ro ci: K a u te m o k (C u au ­ htem oc) k oji se borio p ro tiv šp a n sk o g k o n k ista d o ra i H u a rez (Juarez), » In d ija n a c č iste rase«, k o ji je u d e tin jstv u govorio sam o d o m orodačkim , s a p o te č k im jezik o m . I u ško­ lam a, g ra đ a n s k i k u lt p re m a do m o ro d a č k im h e ro jim a je p re d m e t d iv lje n ja , a n jih o v a sim b o ličn a v re d n o s t sv o jstv e ­ n a je m estičk o m d ru š tv u k o je je bez ra s n ih p re d ra s u d a u n a c io n a ln im o k v irim a i u n ac io n a ln o j ideologiji. U v la ­ 17 Karl W. Deutsch, »Social Mobilization and Political Deve­ lopment«, The A m erican Political Science R eview , septembar 1961. vol. LV, JVs 3, str. 493—514. 28 Karl W. Deutsch, »Toward an Inventory of Basic Trends and Patterns«, u C om parative and International Politics, ibid., mart 1960, vol. XIV, JSft 1, str. 39—57. 29 Pablo Gonzšles Casanova, »Sociedad plural y desarrollo: el caso de Mexico«, Am erica Latina, oktobar—decembar 1962, vol. V, JVe 4, str. 31—51. * Mestik je osoba čiji roditelji nisu iste rase. Ovaj izraz se posebno odnosi na potomke belca i Indijanke, ili Indijanca i belkinje. — Prim. prev.

231

d in im i in te le k tu a ln im k ru g o v im a M e k sik a n a d o m o ro d ač­ ki p ro b le m g led a se k ao n a k u ltu r n i a n e r a s n i pro b lem , a u vezi s ideo lo g ijo m rev o lu c ije , d o m o ro cu se p rip is u ju b e z b ro jn e p o z itiv n e v re d n o sti, k o je su p onos » d o m o ro d ač­ ke« i »n a c io n a ln e« po litik e . » D om orodačko p ita n je « , m eđ u tim , i d a lje p o s to ji: b ro j s ta n o v n ik a s ta r ih 5 ili više g o d in a k o ji n e g o v o re šp an sk i, već sam o do m o ro d a č k i je z ik ili d ija le k t, u 1960. g o d in i iz­ nosio je v iše od je d n o g m iliona, od n o sn o 3,8%> do m aćeg s ta n o v n iš tv a ; bro j s ta n o v n ik a koji, u z to što g o v o re n e k i dom o ro d ačk i jez ik ili d ija le k t, n a tu c a ju šp a n sk i iznosi go­ tovo 2 m ilio n a u 1960. godini, odn osno 6,4% od u k u p n o g sta n o v n iš tv a . P o s m a tra n sa lin g v ističk o g g led išta, dom o ro ­ dački p ro b le m o b u h v a ta n e što v iše od 1 0% sta n o v n ištv a , ali ako se u z m u u o b z ir i d ru g i p o k a z a te lji (te h n ik e rad a, in s titu c ije itd.) k o ji su ta k o đ e z n a ča jn i za d e fin isa n je do­ m oro d a c a d k o je k o ris te antro p o lo zi, b ro j d o m o ro d aca »pe­ n je se n a 20% ili 25% «, tj. n a m a n je -v iš e se d am m ilio n a sta n o v n ik a . P oložaj ovog s ta n o v n iš tv a , a p o seb n o onog n a n ižem s tu p n ju k u ltu r n o g ra z v o ja isp o lja v a m n o g e k a ra k te ris tik e tip ič n e za k o lo n ija liza m , u n u tr a š n ji k o lo n ija liza m , što se d o g a đ a u p rk o s d u g o tra jn o j n a c io n a ln o j n e z av isn o sti, r e ­ v o luciji, a g ra rn o j re fo rm i, sta ln o m ra z v o ju , in d u s trija liz a ­ ciji, p a trio ts k o j sim b o lici i d o m o ro d a č k im id eo lo g ijam a. A n tro p o lo z i s u sta ln o , ali n e sistem a tič n o , u o č a v ali ob­ like u k o jim a se isp o lja v a u n u tr a š n ji k o lo n ija liza m : a) ono što a n tro p o lo z i n a z iv a ju » vodećim c e n tro m « ili » m etro ­ polom « (grad o v i S a n K risto b a l, T lak siak o , U au čin an g o , S o čiap an , M itla, O h itla n , S a k a p o a k stla itd.) d rž e m o n o p o l n a d do m o ro d a č k o m trg o v in o m i k re d itim a , s n ep o v o ljn im odnosom ra z m e n e po d o m o ro d a č k e zaje d n ice , što se isp o ­ lja v a u v id u n e p re k id n e d e k a p ita liz a c ije z a je d n ic a n a n a j­ n ižim n iv o im a . U z trg o v in s k i m o n o p o l id e izo lacija do­ m o ro d a č k e z a je d n ic e od s v ih d ru g ih c e n ta ra ili trž išta , m o­ n o k u ltu ra , d e fo rm a c ija i zavisnost. b) R az lič ite d r u štv e n e k lase ladina* z a je d n ičk i e k sp lo a tišu d om orodačko sta n o v n iš tv o : »U T la k sia k u « — k a ­ * U Latinskoj Americi: Indijanac koji dobro govori španski, tj. civilizovani domorodac. — Prim. prev.

232

ž e je d a n a n tro p o lo g govoreći o vodećem c e n tru ili m e tro ­

poli — » jav lja se h e te ro g e n a d ru štv e n a s tra tifik a c ija . U njegovom d ru štv e n o m sa sta v u z ap aža se d o sta izra ž en a podela n a klase, ali ove d ru štv e n e k lase o d lik u je č in jen ica da sv e one p o č iv a ju n a e k sp lo a tac iji d o m o ro d aca ra d n ik a ili proizvođača«.30 E k sp lo ata c ija je k o m b in o v a n a — m eša v in a feudalizm a, ro bovskog p o retk a , k a p ita liz m a , n a ja m ­ nog i p rin u d n o g rad a , nap o lic e i b e s p la tn ih u slu g a. O tim a ­ nje z em lje od dom o ro d ačk ih zaje d n ica im a iste fu n k cije k o ­ je je im alo i u k o lo n ija ln o m do b u : lišiti d o m oroce n jih o v e z em lje i p re tv o r iti ih u p o ljo p riv re d n e ra d n ik e ili n a ja m ­ nu ra d n u snagu. Iz ra b ljiv a n je jed n o g d e la s ta n o v n ištv a od s tr a n e d ru g o g isp o lja v a se i kro z ra z lič ite n a ja m n in e za iste poslove (ru d n ici, fab rik e, p la n ta ž e k afe), z a je d n ič ­ ku e k s p lo a ta c iju d o m o ro d a č k ih z a n a tlija od s tr a n e d v o je ­ zičnog sta n o v n iš tv a (vuna, ikstle, p alm a, trsk a , k era m ik a ), d ru š tv e n u d isk rim in a c iju (p o n iž a v a n ja i u v red e), jezičk u d isk rim in a c iju (»bio sam ndko i n išta dok n isa m n au čio španski«), d isk rim in a c iju po n a č in u o d e v a n ja , p ra v n u , p o ­ litičk u , s in d ik a ln u d isk rim in a c iju , p ra ć e n u k o lo n ija ln im p o stu p c im a m e s n ih p a čak i fe d e ra ln ih fu n k cio n e ra , i, n a ­ ravno, sa m ih la d in a — lid e ra p o litič k ih o rg an izacija. c) O vakvom s ta n ju o d g o v a ra ju k u ltu r n e raz lik e i raz ­ like u s ta n d a rd u , k o je se m ogu lako zap az iti k a d a se u p o red i dom orodačko i sta n o v n iš tv o lad in a. T ak o se m eđ u d o m o ro d a č k im z a je d n ic a m a z a p až a ju sledeće č in je n ic e : p r iv r e d a k o ja je d v a d a z a d o v o lja v a golu e g z isten c iju ; m in im a ln i m o n e ta rn i o p tic a j i m in im a ln i n i­ vo k a p ita liz a cije , z e m lja slab o g k v a lite ta u k o lik o p o sto je ko m u n ik a c ije , ili n e p o d e sn a za o b ra d u (p lan in e), ili d o b ro g k v a lite ta a li izo lo v an a; sla b o r a ta rs tv o i s to č a rstv o (sem e n a jn iž e g k v a lite ta , k r ž lja v e ž ivotinje), za o sta le te h n ik e e k s­ p lo a ta c ije — p re d š p a n s k e ili k o lo n ija ln e (ralo, se k ira , đoiap); n iza k s te p e n p ro d u k tiv n o s ti; n iži ž iv o tn i s ta n d a rd n ego u n e in d u s trijs k im o b la stim a (veći b ro j o b o lje n ja, v e ­ ći p ro c e n a t o p šte i d e č ije s m rtn o sti, ra h itis , n e p ism e n o st); u p a d ljiv i n e d o s ta ta k u s lu g a (škole, bolnice, voda, e le k trič ­ n a s tr u ja ) ; p o d s tic a n je a lk o h o lizm a i p r o s titu c ije ; a g re ­ s iv n o s t je d n ih z a je d n ic a p re m a d ru g im a (stv a rn a , p o s p rd ­ 30 Alejandro D. Marroquin, Economia de las zonas indigenas, str. 37—38.

233

na, o nirična), m a g ijsk o -v e rs k a k u ltu r a i ek o n o m sk a m a ­ n ip u la c ija (ekonom ija p restiža), kao i p o litič k a m a n ip u la ­ c ija (zlo sta v lja n je , k o lek tiv n o glasa n je). O va m a n ip u la c ija o d g o v a ra tip ič n o k o lo n ija ln im sh v a ta n jim a , po k o jim a In ­ d ija n c i » n isu r a z u m a n svet«, ili su » len ji« , » n isu n i za šta « ; k rše n je u tv rđ e n ih p ra v ila p o n a šan ja , o d e v a n ja , o b ra ­ ć a n ja i to n a glasa od s tr a n e d o m o ro d aca izaziv a rea k c ije v e rb a ln o g i fizičkog n a s ilja o n ih k o ji g o v o re šp a n sk i. d) P re m d a su razvoj zem lje, n ac io n a ln o an g ažo v an je, p o b o ljš a v a n je v e z a i š ire n je d o m aćeg trž iš ta p ru ža li izlaz n a jb o ljim i n a js p o s o b n ijim č la n o v im a o v ih d o m o ro ­ d a č k ih z a je d n ica , i m a d a se, od m o m e n ta k a d a p o č n u d a se o d e v a ju kao m estici, go v o re šp a n sk i a u č e stv u ju u n acio ­ n a ln o j k u ltu ri, s ta tu s d o m o ro d a c a o d re đ u je p re m a p olo­ ž a ju p o je d in ih slo je v a u d r u š tv u — u sle d čega ovaj p ro b ­ lem n ije ra s n i n a n a c io n a ln o m n iv o u — p o sto je, ipak, dve s tv a r i k o je im a ju n a c io n a ln i z n a č a j: 1) S a m a s a v ez n a v la ­ d a o d rža v a sv e sn o ili n e sv esn o d isk rim in a c io n u p o litik u : a g ra r n a r e fo rm a im a d a le k o m a n je d im e n z ije u d o m o ro ­ d a č k im o b la stim a ; k r e d iti i in v e s tic ije s u s ra z m e rn o m a n ji u d o m o ro d a č k im z a je d n ic a m a .31 2) A k o se sv e r a n ije po­ b ro ja n e odlike, tip ič n e za u n u tr a š n ji k o lo n ija liza m , u p o t­ p u n o s ti ja v lja ju m e đ u s ta n o v n iš tv o m k o je o b u h v a ta sam o 10% od u k u p n o g b ro ja — u M e k sik u lad in e i dom oroce — ova č in je n ic a se, n a ra v n o , re c ip ro č n o o d ra ž a v a i n a či­ tav o n a c io n a ln o d ru štv o , u kom e p o sto ji c o n tin u u m k o lo n i­ jalizm a , od d ru š tv a k o je u celin i isp o lja v a o d lik e k o lonije, do o b lasti i g ru p a u k o jim a i d a lje ž iv e jed in o loše n a v ik e i p a ra le ln i d isk rim in a c io n i oblici, ili oblici p a ra k o lo n ija listič k e m a n ip u la c ije , u o č ljiv e n a ro č ito n a p ra v n o -p o litič kom polju. I m a ju ć i u v id u s lu č a j M eksika, v id im o d a u n u tra š n ji k o lo n ija liza m im a ra z lič ite e k s p lik a tiv n e i p ra k tič n e fu n k ­ cije, č ije te n d e n c ije i o d s tu p a n ja z a slu ž u ju d a b u d u a n a ­ liz ira n i k a o h ip o te z e p rim e n ljiv e n a slič n e in stitu c ije . 1) U p lu ra lis tič k im d r u š tv im a u n u tr a š n ji oblici kolo­ n ija liz m a o p s ta ju i posle dobij an ja p o litič k e n ezav isn o sti 31 Pablo Gonzalez Casanova, »Mexico: El ciclo de una revolucićn agraria«, u Cuadem os Americanos, januar—februar 1962, str. 7—29.

234

i ve lik ih d r u štv e n ih p ro m en a, kao što su a g ra rn a refo rm a , in d u strija liz a c ija i u rb an iz a cija. 2) U n u tr a š n ji ko lo n ija liza m k ao c o n tin u u m d r u š t­ vene s tr u k tu re u no v im n a cijam a, p o v ezan s evo lu cijo m g ru p a koje su d e lu ju ili su m a rg in ira n e od razv o ja, m ože p re d s ta v lja ti još je d n u s m e tn ju in te g ris a n ju k lasn o g sis­ tem a tip ič n o g za in d u strijsk o d ru štv o , i p r ik r iti č in je n ic u klasn e borbe, s ta v lja ju ć i n a n jen o m esto r a s n u b o rb u . K o­ lo n ija ln i s te re o tip i, » p o stv a re n je « i m an ip u lac ija , k o ja je za n jih k a ra k te ris tič n a , m ogu se n aći u k o lo n ijalističk o m c o n tin u u m u i o b ja s n iti n e k e v e k o v n e o tp o re o vih d r u ­ šta v a p re m a d e m o k ra tsk o j ev o lu c iji32, k ao i veći u tic a j n e in s titu c io n a ln ih sukoba. 3) U n u tr a š n ji k o lo n ija liza m d elim ičn o o b ja š n ja v a n e ­ je d n a k i raz v o j n e ra z v ije n ih z e m alja, u k o jim a zak o n i t r ­ žišta i slab o po litič k o učešće i o rg an iz o v a n o st s ta n o v n iš ­ tv a n e ra z v ije n ih ob lasti id u isto v rem e n o i n a ru k u » d in a ­ m ici n e je d n a k o sti« i p ro tiv pro ce sa izje d n a č a v a n ja k a ra k ­ te ristič n ih za raz v o j.33 4) P r a k tič n a i p o litič k a v re d n o s t k a te g o rije u n u tr a ­ šn je g k o lo n ija lizm a m ožda se ra z lik u je od o sta lih k a te ­ g o rija (po L e rn eru , K lile n d u , H oselicu) u to lik o što one iz­ n a d svega d a ju p sih o lo šk u i v re d n o s n u a n alizu , k o risn u p rilik o m p la n ir a n ja p o litik e k o m u n ik a c ije , p ro p a g a n d e i o b raz o v a n ja, d ok p o jam u n u tra š n je g k o lo n ija lizm a n ije sam o p sihološki već i s tr u k tu rn i. K a d a se v eže za p o liti­ ku n a c io n a ln ih v la d a (n ac io n a ln u in te g ra c iju , u n u tra š n je k o m u n ik a c ije i e k s p a n z iju dom aćeg trž išta ), o vaj p o jam m ože im a ti i e k o n o m sk u i p o litič k u v re d n o s t u c ilju u b r ­ z a v a n ja ovih p ro ce sa i p la n ir a n ja sp e cifič n ih in s tr u m e n a ­ ta — in fr a s tr u k tu r n ih , e k o n o m sk ih , p o litič k ih i o b raz o v ­ n ih — ko ji će s ra č u n a to u b rz a v a ti p ro ce se d ek o lo n izaci­ je, n e sam o s p o lja š n je nego i u n u tra š n je , p a p re m a to m e i p ro ces raz v o ja . O n isto ta k o m ože biti o sn o v a za b o rb u ** Pablo G onzilez Casanova, La democracia en Mćocico. Estructura politica y desarrollo econćmico, Mexico, Ed. Era, 1967, 2. izdanje. M Pablo Gonzdlez Casanova, »Mćxico: Desarrollo, Subdesar­ rollo«, Desarrollo Econćmico, Buenos Aires, april—septembar 1963.

235

p ro tiv ko lo n ija lizm a , k ao p o ja v e k o ja n ije sam o m e đ u n a ­ r o d n a već i u n u tra š n ja , i u p u ć iv a ti p o litič k e i rev o lu c io ­ n a rn e p o k re te n a p re v a z ila ž e n je k o n c e p cija ra s n e in te ­ g ra c ije ili ra s n e borbe, p r o širu ju ć i s tr a te g iju k o lo n izo v an ih r a d n ik a . Izvor: Pablo Gonzšlez Casanova: »El Colonialismo Interno«, Sociologia de la exploatacidn, Ed. Siglo XXI, Mexico, 7. izdanje, 1975, str. 223—250. Sa španskog prevela Jasna B unjevac Sotelo

II DEO

NOVI OBLICI KLASNE DOMINACIJE

R u j M auro M arini N E R A Z V IJE N O S T I R E V O L U C IJA I sto rija la tin sk o a m e rič k e n e ra z v ije n o s ti je s te u s tv a ­ ri is to rija ra z v o ja sv e tsk o g k a p ita listič k o g sistem a. N je ­ no iz u č a v a n je je n u ž n o za sv a k o g a ko želi d a ra z u m e s ta ­ n je sa k o jim se sa d a su o č av a ovaj siste m i p e rs p e k tiv e koje se p re d n jim o tv a ra ju . I o b rn u to , jed in o ra z u m e v a n je ev o lu c ije i m e h a n iz a m a k o ji o d lik u ju sv e ts k u k a p ita li­ s tič k u p riv r e d u p ru ž a p o d e san o k v ir za a n a liz u p ro b le m a ­ tik e L a tin s k e A m erik e. P o je d n o sta v lje n ja k o jim a se p rib e g a v a lo u ovom ra d u ne s m e ju u tic a ti da čita la c sm e tn e s u m a ovu o sn o v n u p re ­ m isu. P o v e z a n o st sa s v e ts k o m p r iv r e d o m L a tin s k a A m e rik a se ja v lja k ao ta k v a u t re n u tk u k a d se u k lju č u je u p o č e tn u faz u k a p ita listič k o g sistem a, tj. u v re m e e v ro p sk e trg o v a č k e e k s p a n z ije do k o je je došlo u X V I veku. S la b lje n je ib e rijs k ih z em alja, k o je su p rv e zaposele a m e rič k e te rito rije , izaziv a u o v im a k o n flik tn e s itu a c ije , p ro is te k le iz p ro d o ra k o ji p o k u š a v a ju d a o stv a ­ re d ru g e e v ro p sk e sile. N ajzad , E ng lesk a, n a m e tn u v š i svo­ ju p re v la s t P o rtu g a liji i Š p a n iji, u sp e v a d a u sp o sta v i p re ­ m oć u k o n tro li i e k sp lo a tac iji L a tin sk e A m erik e. U to k u t r i č e tv r tin e X IX v e k a i n a p o re d o sa k o n a ­ č n im u č v rš ć e n je m in d u s trijs k o g k a p ita liz m a u E v ro p i, a n a ro č ito u E n g lesk o j, la tin sk o a m e rič k i reg io n je počeo a k ­ tiv n ije d a u č e stv u je n a sv e tsk o m trž ištu , bilo k ao p ro iz v o ­ đ ač s iro v in a, bilo k ao p o tro ša č je d n o g d e la p ro iz v o d a e v ­ ro p sk e la k e in d u s trije . T a d a se ra s k id sa ib e rijs k im ko­ lo n ija ln im m onopolom n a m e tn u o k a o n u ž n o st, iz a z iv aju ­ 239

ći p ro ces s tic a n ja p o litič k e n e z av isn o sti, čiji se cik lu s p r a ­ k tič n o z a v rša v a k ra je m p rv e č e tv r tin e ovoga v eka. R ezu l­ t a t tog p rocesa bdio je f o rm ira n je n a c io n a ln ih g ran ic a k o je u g lav n o m v aže i d a n a s. O d ta d a se o d v ija d in am ičn o u k ­ lju č iv a n je n o v ih z e m a lja u sv e ts k o trž ište , n a d v a osno­ v n a n a č in a , ko ji o d g o v a ra ju s tv a r n im m o g u ćn o stim a s v a ­ ke zem lje za t.o u k lju č iv a n je , a p ro m e n e k o je on e t rp e za­ v ise od ra z v o ja in d u s trija liz a c ije u c e n tra ln im z e m lja m a .1 Tako, u p rv o m tr e n u tk u , o ne z e m lje k o je su im a le izv esn u e k o n o m sk u in fr a s t r u k tu r u ra z v ije n u u k o lo n ijaln o j fazi i ko je su se po k a z ale sp o so b n im a d a stv o re re la tiv n o s ta b iln e p o litič k e uslove, n a jb rž e re a g u ju n a z a h te v e k o je p re d n jih s ta v lja m e đ u n a ro d n a tra ž n ja . Cile, B ra z il i, n e ­ što k a sn ije , A rg e n tin a o se tn o p o v e ć av a ju u to m p e rio d u sv o ju ra z m e n u sa e v ro p sk im m etro p o la m a, z a sn o v a n u n a izvozu p r e h ra m b e n ih a rtik a la i s iro v in a kao što su ž ita ­ rice, b a k a r, šećer, ka fa , m eso, kože i v u n a . P a ra le ln o s tim , služeći se čak i k r e d itim a k o je u tu s v rh u d a je Engleska, o ne p o v e ć av a ju svoj uvoz p o tro š n ih d o b a ra i p o č in ju izg ra­ d n ju siste m a tra n s p o rta sa sta v lje n o g od lu č k ih i ž elezn ič k ih o b jek a ta , čim e se o tv a r a d o p u n s k o trž ište za p ro iz v o ­ de e v ro p s k e te š k e in d u strije . P o čev od 1875. godine, p o č in ju se o sećati izv esn e p ro m e n e u m e đ u n a ro d n o m k a p ita liz m u . N ove sile, n a ro č i­ to N e m a čk a i S je d in je n e A m e rič k e D ržav e, o k reć u se in o s tr a n s tv u i p o č in ju d a r a z v ija ju o so b e n u p o litik u n a la tin sk o a m e rič k o m k o n tin e n tu , k o ja se često s u d a ra sa b rita n s k im in te re s im a . N a sa m o m p o lju trg o v in e , s e v e rn o a m e rič k i u tic a j je z n a ta n p a se u n e k im ze m lja m a , u p rv o m r e d u u B ra z ilu , z a p až a te n d e n c ija p o m e ra n ja iz­ v oza u p ra v c u n o v e sile sa s e v era . U c e n tra ln im z e m lja m a ta k o đ e d o lazi do sv e većeg ra z v o ja te š k e in d u s tr ije i o d g o v a ra ju ć e teh n o lo g ije , ta k o d a se p r iv r e d a o rije n tiš e u p ra v c u sv e veće k o n c e n tra c ije p ro iz v o d n ih jed in ica , što dov o d i do p o ja v e m on o p o la. T e c rte , n a s ta le a k u m u la c ijo m k a p ita la do k o je je došlo u to k u p re th o d n ih e ta p a , u b r z a v a ju o v aj p ro ce s i p rim o ­ r a v a ju k a p ita l d a p o tra ž i svoj p la s m a n i izv a n n a c io n a l­ 1 Glavne crte ovih modaliteta ili tipova definisali su Celso Furtado i Anibal Pinto u različitim radovima, dok su ih sistematizovali Kardoso i Faljeto u Dependencia y desarrollo en A m e­ rica Latina, Ed. Siglo XXI, Mexico, 1973.

240

n ih granica, p u te m ja v n ih i p riv a tn ih zajm ova, fin a n si­ ra n ja , p o rta fo lio -in v e s tic ija i, u m an jo j m eri, d ire k tn ih inv estic ija . D akle, za ra z lik u od ra n ije k o rišć e n ih sp o ljn ih k re d ita n a m e n je n ih kom p en zacio n im trg o v in sk im ope ra c ija m a, uloga k o ju sa d a d o b ija s tra n i k a p ita l u L a­ tin sk o j A m erici je s te da o tv o re n o izvlači deo v išk a v re d ­ no sti n a s ta o u sv akoj nac io n a ln o j p riv re d i, čim e se u v e ­ ćava k o n c e n tra c ija k a p ita la u c e n tra ln im p riv re d a m a i p o th ra n ju je p ro ces im p e rija listič k e e k sp an zije. D elom zbog m u ltip lik a to rs k o g e fe k ta in fr a s tr u k tu r e tra n s p o rta i p riliv a in o stra n o g k a p ita la , ali n a ro č ito zbog u b rz a n ja p ro ce sa in d u strija liz a c ije u c e n tra ln im z e m lja ­ m a, k o ja v eom a po v e ć av a sv e ts k u p o tra ž n ju s iro v in a i p re h ra m b e n ih a rtik a la , latin sk o a m e rič k a izv o zn a p r iv r e ­ da d o ž iv ljav a p ro c v a t bez p rese d a n a . O vaj p ro c v a t je, m e ­ đu tim , obeležen n a g la ša v a n je m n je n e zav isn o sti od in d u strija liz o v a n ih z e m a lja do te m e re d a n o v e zem lje, k o je se u tom t r e n u tk u p o v e z u ju n a d in a m ič a n n a č in sa s v e t­ sk im trž ište m , r a z v ija ju je d a n p o se b an m o d a lite t in te g ra ­ cije. U s tv a ri, raz v o j g lav n o g izvoznog s e k to ra u tim ze­ m lja m a teži d a se o bezbedi s tr a n im k a p ita lo m , p u te m n e ­ p o s re d n ih u la g a n ja , p r e p u š ta ju ć i do m aćim v la d a ju ć im k la ­ sa m a k o n tro lu s e k u n d a r n ih a k tiv n o s ti izvoza ili e k sp lo a ­ ta c ije u n u tra š n je g trž išta . C ak i ze m lje k o je su se, kao Cile, d in am ičn o u k lju č ile u k a p ita lis tič k u p r iv re d u u p re ­ th o d n o j fazi, d o ž iv lja v a ju da n jih o v g lav n i izvozni p ro ­ izvod (p rv o Salitra, z a tim b a k a r) p re đ e u ru k e stra n o g k a p ita la , ko ji u A rg e n tin i d rž i u sv o jim ru k a m a h la d n ja ­ če, a u B ra z ilu k o n tro liš e izvoz k afe. O va č in jen ica, p re m d a n e m en ja b itn o p rin c ip n a k o ­ je m se za sn iv a la tin sk o a m e rič k a za v isn a p riv re d a , sa d rž i im p lik a c ije od izv esn o g z n a ča ja . U s tv a ri, za ra z lik u od onoga što se z b iv a u c e n tra ln im k a p ita lis tič k im z e m lja ­ m a, gde p r iv r e d n a a k tiv n o s t z av isi od p o sto je ć eg od n o sa izm eđ u in te r n ih s to p a v išk a v re d n o s ti i in v estic ija , u za­ v isn im z e m lja m a o sn o v n i e k o n o m sk i m e h a n iz a m p ro iz la ­ zi iz odnosa izvoz— u voz: iak o se d o b ija u n u ta r p riv re d e, v iša k v re d n o sti se o s tv a ru je u sfe ri sp o ljn o g trž iš ta p u tem izvozne a k tiv n o sti, d a bi se o n d a p rev e o u p rih o d e k o ji se, n a jv e ć im delom , k o ris te za uvoz. R a z lik a izm e đ u v re d 241

n o sti izvoza i uvoza, o dnosno v iša k za in v e s tira n je , trp i, d a k le , n e p o s re d n o d e js tv o č in ilac a k o ji s u izv a n n a c io n a l­ n e p riv re d e . Ip ak , u z e m lja m a g de je g la v n a izv o zn a a k tiv n o s t po d k o n tro lo m d o m ać ih v la đ a ju ć ih k lasa, p o sto ji izv e sn a s a ­ m o sta ln o st — očito u s lo v lje n a zav isn o šću p riv re d e od s v e tsk o g trž iš ta — u p o g led u o d lu k a o in v e s tira n ju . V i­ š a k se u g lav n o m k o ris ti za n a jr e n ta b iln iji s e k to r p r iv r e ­ de, što je u p ra v o izv o zn a a k tiv n o s t k ro z k o ju se on n a j­ v iše i s tv a ra o (to o b ja š n ja v a a firm a c iju te ž n je k a m o n o pro iz v o d n ji), a li b ilo r a d i z a d o v o lja v a n ja p o tro š n je slo je ­ v a s ta n o v n iš tv a k o jim a s u n e p ris tu p a č n a u v o z n a d o b ra, bilo r a d i o d b ra n e od c ik ličn ih k riz a k o je re d o v n o p o g ađ a­ j u c e n tra ln e p riv re d e , o va se p r iv re d a o rije n tiš e i n a a k ­ tiv n o s ti p o v e z an e sa u n u tra š n jim trž ište m . T ak o se o n d a u n e k im z e m lja m a , k a o što su A rg e n tin a , B razil, U ru g ­ v aj, p o re d in d u s trije , u s u š tin i p o v e z an e sa izvozom (h la ­ d n jač e , m lin o v i i dr.), r a z v ija i la k a in d u s tr ija k o ja p ro ­ izvodi za u n u tr a š n je trž iš te i, p rev a z ila z e ć i z a n a tsk i n i­ vo, p r o g re s iv n o o tv a r a p u t za s tv a r a n je r e la tiv n o v a ž n ih f a b rič k ih c e n ta ra . D ru k č iji je položaj z e m a lja č ija se g la v n a izv o zn a a k tiv n o s t n a la z i u r u k a m a s tr a n ih k a p ita lis ta . V iša k v r e d ­ n o sti d o bij e n u o b la sti s v e ts k e trg o v in e p r ip a d a s tr a n im k a p ita lis tim a , a sa m o je d a n n je g o v deo — č ija v re d n o s t v a rir a z a visno od p re g o v a ra č k e sp o so b n o sti s a g o v o rn ik a — d o sp e v a u n a c io n a ln u p riv r e d u k ro z p la ć a n je c a rin s ­ k ih d a ž b in a i p o re z a d rž a v i.2 Iz o voga p ro iz laz e d v e p osle d ic e: p re ra s p o d e lo m d o d e lje n d o m ać im v la d a ju ć im k la s a m a — k o je z a to n a s to je d a se d o m o g n u k o n tro le n a d d rža v o m — ov aj deo v išk a v re d n o s ti p r e tv a r a se u p o tra ž n ju u v o z n ih d o b a ra , te se z n a tn o s m a n ju je o sta ­ ta k n a m e n je n in v e s tir a n ju ; is to ta k o o n aj deo v išk a v re d ­ n o sti k o ji o s ta je u r u k a m a s tra n o g k a p ita lis te , in v e s tira se u ze m lji je d in o a k o to iz is k u ju u slo v i c e n tra ln e p r i­ v re d e ; on se n e sam o red o v n o iznosi iz zem lje, p u te m od­ 3 Veza između stranih investicija i složenije one primenjuju, dovodi do toga da preduzeće radne snage, usled čega nastaju relativno niske nute nadnice su upućene uglavnom na potrošnju i one ne utiču efektivno na unutrašnje tržište.

242

tehnologije koju apsorbuje malo nadnice. Pomeuvezenih dobara

liva na jv e ć e g d ela dobiti, već za v re m e cik lu sa d e p re sije u m etropoli, tam o u p o tp u n o sti otiče. N a ovaj n ačin , p r iv re d a k o ja se s tv a r a u la tin sk o a m e rič k im z e m lja m a to k o m X IX v e k a i u p rv im d e c en ijam a s a d a š n je g veka, sa m a n jim ili većim ste p e n o m zavisnosti, je s te izvozn a p riv re d a , sp e cijalizo v a n a za p ro iz v o d n ju n e ­ koliko s iro v in a. J e d a n v a rija b iln i deo v išk a v red n o sti koji se tu s tv a r a otiče u p ra v c u c e n tra ln ih p riv re d a , bilo kroz s tr u k tu r u c en a k o ja važi n a sv e tsk o m trž iš tu i fin a n sijsk u p ra k s u n a m e tn u tu od s tr a n e tih p riv re d a , bilo p u ­ tem n e p o s re d n e in te rv e n c ije s tr a n ih in v e s tito ra u p ro i­ zvodnji. D om aće v la d a ju ć e klase n a s to je d a ta j g u b ita k n a d o ­ k n a d e p o v e ć an je m a p so lu tn o g izno sa v išk a v red n o s ti koji s tv a r a ju p o ljo p riv re d n i ili ru d a r s k i rad n ic i, tj. p o d v rg a ­ v a ju ć i ove p ro ce su k r a jn je ek sp lo a tac ije . K r a jn ja ek sp lo ­ a ta c ija ra d a ta k o p re d s ta v lja osnov n i p rin c ip n e ra z v ije n e p riv re d e, sa sv im onim što o na p o d raz u m e v a u o b lasti n i­ sk ih na d n ic a , nem o g u ć n o sti za za p o šljav a n je , n e p ism e n o ­ sti, p o th ra n je n o s ti i po lic ijsk e rep re sije .

Im p e r ija lis tič k a in te g ra c ija p ro iz v o d n ih siste m a U č v ršć iv a n je im p e rija liz m a kao v la d a ju ć e g o b lik a m e­ đ u n a ro d n o g k a p ita liz m a n e o d v ija se m irn o . T ok n je ­ gove e v o lu c ije m o ra ć e d a p ro đ e kro z je d a n k r a jn je tež a k period, k o ji za p o čin je ra to m za p o d e lu k o lo n ija 1914. go­ dine, ra z v ija se sa d e z o rganizacijo m , n a m e tn u to m s v e tskoj p riv re d i k riz o m u 1929, da bi do stig ao svoj v r h u ­ n ac u v re m e r a ta za sv e ts k u h e g e m o n iju 1939. godine. P r i­ v re d a n a s ta la iz ovog pro ce sa pon o v o tež i k a in te g ra c iji im p e rija liz m a n a jed n o m višem n iv o u od p reth o d n o g , u m eri u kojoj se ko n a č n o a firm iše in te g ra c ija trž iš ta i p o d stiče e ta p a in te g ris a n ja p ro iz v o d n ih siste m a k o ji su b ili o b u h v a ć en i n jeg o v im ra d iju so m d e jstv a . Š ire gledano, ovaj p ro ce s izaziv a p ro tiv re č n e te n d e n ­ cije. S je d n e s tra n e , on ja č a im p e rija listič k i sistem , s tv a ­ ra ju ć i h e g e m o n istič k i c e n ta r m oći — S e jd in je n e A m e rič ­ ke D rž a v e — k o ji p o d stič e i k o o rd in ira in te g ra c iju , p r i­ d ru ž u ju ć i jo j isto v re m e n o sv o ju v o jn u m oć. S d ru g e s tr a ­ 243

ne, on dovodi do n a s ta n k a p ro tiv n ič k o g ta b o ra sn a g a: so­ cija listič k o g tab o ra , koji se ra đ a i ra z v ija u v a tr i su k o b a iza z v a n ih im p e rija listič k o m in te g rac ijo m . C ak i k a d se, zbog z a h te v a ovog eseja, o g ran ič im o n a a n a liz u z b iv a n ja u im p e rija listič k o m siste m u , n e m o ­ žem o se d u b lje p o z a b a v iti p o ja v a m a k o je se isp o lja v a ju u c e n tra ln im p riv re d a m a . U k a ž im o sam o n a č in je n ic u d a je p ro ces in te g ra c ije p ra ć e n u b rz a n im p o v e ć an je m s e k to ­ ra k a p ita ln ih d o b a ra , poseb n o u p a d ljiv im u in d u strija m a ko je su p o v e z an e sa ra tn o m in d u strijo m . P a ra le ln o s tim ja v lja se h ip e r tro f ija d rž a v n o g a p a ra ta , k o ji se p r e tv a ra u g lav n o g p o k re ta č a p ro iz v o d n je i p o tro š n je u p riv re d i, p o se b n o što se tič e r a tn e in d u strije . P r e m d a je ta č n o d a se im p e rija listič k a e ta tiz a c ija i m ilita riz a c ija o d v ija ju u fu n k c iji so cijalističk o g tab o ra , istin a je ta k o đ e i to d a o ne p o d lež u so p stv e n o j d in am ici siste m a i da o d ra ž a v a ju osn o v n e m eh a n iz m e k o ji tim si­ ste m o m u p ra v lja ju . K onačno, ova d in a m ik a i m eh a n iz m i p o v e z an i su sa a k u m u la c ijo m k a p ita la u n u ta r sistem a, k o ja tež i d a k o n c e n triš e — p u te m k r a jn je e k sp lo a ta c ije ra d a u p e rif e r n im p r iv r e d a m a — sv e veće d elo v e v išk a v re d n o s ti u c e n trim a in te g ra c ije . P o v e ć a n je v išk a n a m e n je nog in v e s tic ija m a , k o jim ovi rasp o la žu , k o lik o god se on rasip a o n a n e p ro iz v o d n e a k tiv n o s ti k ao što su r a tn a in d u ­ s tr ija i p u b lic ite t, p o v lač i sobom i s ta ln o p o v e ć an je d ire k ­ tn ih u la g a n ja u p e rif e r n e p riv re d e , p re k o k o jih se p ro ­ g resiv n o in te g riš u n jih o v i p ro iz v o d n i siste m i u sistem c e n tra in te g rac ije . O vaj p ro ce s p o v e z u je r a s t i d iv e rz ifik a c iju p e rif e r ­ nog siste m a . U s tv a ri, n a jv a ž n ija p o sled ica k riz e im p e ri­ jalistič k o g trž išta , k o ja se r a s p la m s a v a u d ru g o j d e c en iji ovog veka, je s te to što o n a o n e m o g u ć a v a s ta r i n a č in p o ­ v e z iv a n ja sa trž ište m , k o ji je bio n a m e tn u t L a tin sk o j A m erici, tj. o b lik p r iv r e d e izv o z n ik a siro v in a. O vo će se isp o ljiti k a o s ta ln a te n d e n c ija , k o ja se n e o g ra n ič a v a je ­ d in o n a p e rio d e z a tv a r a n ja sv e tsk o g trž išta . N a p ro tiv , k a ­ ko zbog p o ja v e n o v ih o b la sti p ro iz v o d n je (p o d sta k n u te im ­ p e rija listič k o m e k sp an zijo m ), ta k o i u sle d ra z v o ja sličn e p ro iz v o d n je ili p ro iz v o d n je v e š ta č k ih s u p s titu ta u sam im c e n tra ln im p riv re d a m a , s ta ln o se o g ra n ič a v a ju m o g u ćn o ­ s ti trg o v in e L a tin s k e A m e rik e , uz isto v re m e n o p o g o rša ­ n je u slo v a raz m e n e. 244

K riza spoljnog sek to ra, izražen a k ro z o g ran ič e n ja iz­ voza i p oteškoće u vezi sa zad o v o lje n je m u n u tra š n je po­ tro š n je iz uvoza, z a h te v a la je da se p r iv re d n a a k tiv n o s t ovog reg io n a p rom eni. U glav n im c rta m a , dakle, u svim la tin sk o a m e rič k im z e m lja m a n a m e tn u la se in d u strija liz a ­ cija ra d i za m e n e uvoza, zavisno od s tv a rn ih m o g u ćn o sti n jih o v o g u n u tra š n je g trž iš ta i, s le d stv en o tom e, od ste p e na raz v o ja d o stig n u to g u p re th o d n o m p e rio d u . Od 1920. do p o č e tk a p e d e se tih godina, m nog e z em lje su se z a p u ti­ le u tom p rav c u , i n e k e od n jih , k ao A rg e n tin a , B ra z il i M eksiko, u s p e v a ju da s tv o re la k u in d u s tr iju sp o so b n u da u g lav n o m z a dovolji u n u tra š n ju p o tra ž n ju p o tro š n ih d o ­ b a ra . Č in je n ic a k o ja n a jv iše p riv la či p a ž n ju je s te r e la tiv ­ no m irn i k a ra k te r p re la z a sa p o ljo p riv re d e n a in d u s tr ij­ sk u p r iv re d u u L a tin sk o j A m erici, n a s u p ro t on o m e što se dogodilo u E vropi. R e z u lta t ovoga je bio d a m nogi n a ­ učnici p o g rešn o z a stu p a ju tez u da latin sk o a m e rič k a b u ržoaska rev o lu c ija te k p re d sto ji. P re m d a je tač n o d a b u ržoaska re v o lu c ija u L a tin sk o j A m e ric i n ije s p ro v e d e n a p re m a ev ro p sk im k a n o n im a , o v a k a v s ta v je v a rljiv , po­ što n e u z im a u o b zir d a je to za v isn o od o b je k tiv n ih u slo ­ va u k o jim a se ra z v ija la la tin sk o a m e rič k a in d u s trija li­ zacija. P o d se tim o se u vezi s tim d a je ulo g a in d u strije , k o ja se ovde ra z v ija u X IX vek u , b ila d a d o p u n ja v a s e k to r iz­ voza. S am o u n e k im zem lja m a , p o d s ta k n u ta cik ličn im k r i­ zam a sv e tsk o g trž išta i p o v e ć an je m b ro ja g rad sk o g s ta ­ n o v n ištv a , k o je se n a jv e ć im delom s a sto jalo od m asa či­ ja je k u p o v n a m oć bila nisk a , ra z v ija se in d u s tr ija p o tro ­ š n ih d o b a ra sa n a g la še n o z a n a tsk o m osnovom . U p rv o m slu č a ju , in te re s i in d u s tr ije stro g o se p o k la ­ p a ju sa in te re s im a p o ljo p riv re d n o -trg o v in s k o g s e k to ra i n jih o v ra z v o j n e dovodi do s tv a r n e d ife re n c ija c ije v la d a ju ć ih k lasa. U d ru g o m slu č a ju , in d u s tr ijs k a k lasa, k o ja ulaz i u s a sta v s re d n je g ra d s k e k lase, s tv a r a se u g lav n o m od d o se lje n ik a , koji, n e u sp e v ši d a se s a sv im u k lju č e u d ru štv o , n e u s p e v a ju n i d a a k tiv n o u z m u u češća u s u k o ­ b lja v a n ju in te r e s a do k o jeg tu dolazi. O ni će ip ak p r u ­ ž iti s tv a r n u p o d ršk u ideo lo g iji s re d n je k lase k o ja se ta d a ra z v ija — p ro te k c io n istič k o j u p o g led u ek o n o m ije, i lib e ­ 245

ra ln o j u p o litič k im p ita n jim a . O n a će se a firm is a ti sam o tam o g de joj se b u d u o d a z v ali i n e k i v la d a ju ć i k ru g o v i k o ji s u došli u k o n flik t sa n a jp o v la š ć e n ijim g ru p a m a ili bili p r in u đ e n i d a se suoče sa s tra n o m k o n k u re n c ijo m .3 U sv a k o m slu č a ju , p o s to ja n je in d u strijsk o g se k to ra po sv ećen o g u n u tra š n je m trž iš tu p ru ž a o b je k tiv n u o sn o v u za p ro m e n u ek o n o m sk e a k tiv n o s ti u m o m e n tu k a d a se po ja v i k riz a sv e ts k o g trž išta . O g ra n ič a v a n je u v o z a p ru ž a m u n o v e m o g u ćn o sti ra s ta , u c ilju p o k riv a n ja n e z ad o v o ­ lje n e d om aće p o tra ž n je . S d ru g e s tra n e , ovaj s e k to r će se k o ris titi p riv r e d n im v išk o m u izvo zn o j d e la tn o sti, p u te m s m a n je n ja m o g u ćn o sti u la g a n ja i te n d e n c ijo m k o ju ta j v iša k im a d a se o d liv a p re k o b a n k a rs k o g s is te m a k a in ­ d u s triji. O kosnica p ro b le m a n a la z i se u p ra v o u ovoj tač k i. Iz­ vozni s e k to r znao je d a se o d b ra n i od u slo v a k o ji su p o d s tic a li p o sto je ć u d e p re s iju n a s v e tsk o m trž ištu , b ilo u s v a ­ ja ju ć i p o litik u z a štite z a p oslenosti, iz ra ž e n u k u p o v in o m i s tv a r a n je m z a lih a od s tr a n e d rž a v e (k ao što je slu č a j sa k a fo m u B razilu ), bilo s k la p a ju ć i n e p o v o ljn e trg o v in sk e sp o ra z u m e k o ji s u ip a k o b e z b eđ iv a li izvoz p ro iz v o d n je (sp o ra z u m R o k a — R a n sim a n , p o tp is a n izm e đ u A rg e n tin e i E ngleske). U o v a k v im u slo v im a p o m e n u ti s e k to r o d rža ­ v ao je sv o ju a k tiv n o s t i, s le d s tv e n o tom e, u sle d p o te š ­ koća n a s ta lih u vezi sa uvozom , v ršio je s tim u la tiv a n p r i­ tis a k n a u n u tr a š n ju p o n u d u , iza z iv a ju ć i s tv a r n u p o tra ž ­ n ju , k o ju će in d u s tr ija n a s to ja ti d a zad o v o lji. O v a j m e h a n iz a m o b ja š n ja v a k a k o su, u p rk o s n e k im e v e n tu a ln im n e s u g la s ic a m a u o dn o sim a, p o ljo p riv re d n o -tr g o v in s k a b u rž o a z ija i n o v o n a s ta la in d u s tr jis k a b u ržo ­ az ija m ogle d a se s p o ra z u m e ju o z a je d n ič k im in te re sim a . O v a k o n a s ta la d rž a v a je s te d rž a v a k o m p ro m isa u ko jo j dolazi do iz ra ž a ja o b je k tiv n a k o m p le m e n ta rn o s t k o ja u č v r­ šć u je n jih o v e odnose. S am o u on im d rž a v a m a u k o jim a izvozni se k to r, k o jeg je n e p o s re d n o k o n tro lisa o s tr a n i k a p i­ tal, n ije rasp o la g ao p o tre b n im u slo v im a za p ro m e n u svo­ je o rije n ta c ije , te n z ije su p o s ta le o z b iljn ije, iza z iv aju ć i r a ­ d ik a ln e sukobe. O vi su k o b i se ip a k z a v rš a v a ju ta k o što do­

3 Primeri za ovo su batljizam u Urugvaju, argentinski radi­ kalizam s početka veka, brazilski građanski pokret.

246

vode do re p re s ije k o ju su n a m e tn u le sta re v lad a ju ć e k la ­ se. T e re p re s ije su se, opet, o drazile u rela tiv n o j ekonom ­ skoj sta g n a c iji.

B orba za sa m o sta ln i k a p ita lis tič k i r a zv o j S avez izm e đ u p o ljo p riv re d n o -trg o v a č k e i in d u s tr ij­ ske b u ržo a z ije p re d s ta v lja o je a n ta g o n is tič k u s a ra d n ju i n ije isključivao, dakle, su k o b lja v a n je in te re s a u o k v iru v lad a ju ć e koalicije. R azm im o ila že n ja u p o g led u p o litik e raz m e n e i k re d itir a n ja , s ta ln i p o k u ša ji in d u strijsk e b u r ­ žoazije d a k a n a liše p re m a se b i v iša k s tv o re n u izvoznom se k to ru , n je n a n a m e ra d a p re k o d rž a v e o bezbedi ra z v ita k baz ič n ih se k to ra , bili s u uzro c i s ta ln ih m eđ u so b n ih k o n ­ flik a ta iz ra ž e n ih u v id u p o v ršn e p o litič k e n esta b iln o sti, ko ja n ik a d a n ije u g ro zila s a m e te m e lje v lasti. T a k v e zate g n u to s ti p ro iz laz ile su, u k ra jn jo j lin iji, iz p o m e ra n ja e konom skog c e n tr a po v e z an o g sa u n u tra š n jim trž ište m , u njegovom n a p re d o v a n ju u p ra v c u o slo b o đ en ja od zav is­ no sti od sp o lja š n je g c e n tra , sa ciljem d a se ovom e n a m e ­ tn e p re v la s t. U b rz a n je p ro ce sa la tin sk o a m e rič k e in d u s trija liz a c ije do k o jeg d olazi u to k u d ru g o g sv e tsk o g r a ta a k o je n o v e zem lje, k ao što je V en ecu ela, u p u ć u je stazo m k o jo m su počev od trid e s e tih g o d in a pošli A rg e n tin a , B ra z il i M ek si­ ko, z n a tn o ja č a u n u tr a š n ji c e n ta r i s tv a r a u slo v e za o t­ v o re n iju b o rb u za p r e v la s t u sam o j v lad a ju ć o j ko aliciji. U ovoj b o rb i in d u s tr ijs k a b u rž o a z ija će p rib e ć i p ritis k u g ra d s k ih m asa, k o je s u se z n a tn o u v e ć ale to k o m p re th o ­ dnog perio d a, u o k v iru p o litič k e ig re o p šte p o z n a te kao » p o p u lariza m « . P lo d te ig re biće u v o đ e n je re ž im a b o n a p a rtistič k o g tip a , č iji je n a jiz ra z itiji p rim e r P e ro n o v a v la ­ da v in a . Isto rijs k i uzevši, sa ta č k e g le d iš ta ra z v o ja p ro iz v o d ­ n ih sn a g a, o va s itu a c ija o d g o v a ra z a v rš e tk u p rv e e ta p e in ­ d u s trija liz a c ije , k o ja dovodi do za m e n e u v o za k r a tk o tra j­ n ih p o tro š n ih d o b a ra i do p o tre b e s tv a r a n ja te š k e in d u ­ s tr ije za p ro iz v o d n ju r e p ro m a te rija la , t r a jn ih p o tro š n ih d o b a ra i k a p ita ln ih d o b a ra . In d u s tr ijs k a b u ržo a z ija p o sta ­ je sv e sn a ove situ a c ije , u p rin c ip u , u sle d re la tiv n o g isc r­ 247

p ljiv a n ja sa k o jim se n a u n u tra š n je m trž iš tu s u o č av a e k s­ p a n z ija la k e in d u s trije . O vo je p rim o ra v a d a p o k u ša d a p ro širi ra z m e re trž išta , bilo o tv a ra n je m s p o lja š n jih fro n to v a (p o litik a k o ju je u p o č e tk u sled io P e ro n ), bilo u n o še ­ n je m d in a m ič n o s ti u sa m o u n u tra š n je trž ište , p u te m po­ litik e p re ra s p o d e le d o h o tk a, k o ja ide od p o v e ć a n ja n a d ­ n ica do s p ro v o đ e n ja a g ra r n e re fo rm e (što se, d o n ek le, do­ godilo za v re m e P e ro n a, i jo š v iše za v re m e V arg asa, u d ru g o m p e rio d u n jeg o v e v lad a v in e , od 1950. do 1954. go­ dine). M eđ u tim , b lo k a d a sa ko jo m se su sre ć e e k s p a n z ija lak e in d u strije , s k o p č a n a sa p o tešk o ć a m a oko u v o za r e p r o ­ m a te rija la i p o tre b n e o p rem e, n a v o d i b u rž o a z iju d a se o k re ­ n e d ru g o j e ta p i p ro ce sa in d u strija liz a c ije , tj. s tv a r a n ju te š k e in d u s trije . U m e ri u ko jo j se ovo k o m b in u je s a z a h te v o m d a se trž iš te p ro širi za la k u in d u s tr iju i sa p o tre b o m većeg v i­ šk a k a p ita la za in v e s tira n je , ja v lja se i p o tre b a za p o v eća­ n im tra n s fe ro m k a p ita la iz se k to ra izvoza i u v o đ e n ja zaš­ t itn ih c a rin a k o je će š tititi d o m aće trž ište . Z bog o voga b u r ­ žo a zija u laz i isto v re m e n o i u su k o b sa v e le p o s e d n ič k o -trgov ačk o m k laso m i sa m e đ u n a ro d n im tru s to v im a sa k o ji­ m a je p r iv r e d a p o v e z an a p re k o s v o jih izv o z n ih i u v o z n ih ak tiv n o s ti. B o n a p a rtiz a m se, u o v a k v o j p e rs p e k tiv i, ja v lja k ao p o litič k o s re d s tv o k o jim se b u rž o a z ija slu ž i d a b i se o d u ­ p r la sv o jim p ro tiv n ic im a . O s la n ja ju ć i se n a g ra d s k e n a ­ ro d n e m ase, k o je za v o d i sv o jo m p o p u listič k o m n a c io n a ­ listič k o m fra z e o lo g ijo m , o n a p o k u š a v a d a s p ro v e d e n o v u s h e m u v lasti, u k o jo j bi jo j, uz p o d ršk u s re d n jih k la sa i p r o le ta r ija ta , a bez r a s k id a n ja p o sto je ć e sh e m e s a ra d n je, bilo m oguće d a se n a m e tn e s ta ro j z e m ljo p o sed n ičk o j i trg o v a č k o j klasi. Z bog im p lik a c ija k o je ovo im a u eko­ n o m sk im od n o sim a sa h e g e m o n istič k im im p e rija listič k im c e n tro m , isto v re m e n o se ide za tim d a se n a đ u fo rm u le k o je bi m ogle d a p o k re n u s a m o s ta ln i k a p ita lis tič k i r a z ­ v ita k zem lje. S a d a tre b a n a g la s iti d a ove p ro m e n e u L a tin sk o j A m e ric i p o s ta ju u o č ljiv e u p r a v o u t r e n u tk u k a d a im p e ­ r ija liz a m u č v rš ć u je s v o ju te n d e n c iju u p ra v c u in te g ris a n ja siste m a p ro iz v o d n je, p o što je sv e tsk o trž iš te bilo re o rg an iz o v a n o p od h e g e m o n ijo m S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava. O va te n d e n c ija je u sle d ila iz d v a o sn o v n a ra z ­ 248

loga, od k o jih je p rv i p o v ezan sa n a p re d o v a n je m k o n ­ c e n tra c ije k a p ita la u sv e tsk im raz m e ra m a , što dovodi do g o m ila n ja o g ro m n ih sre d s ta v a za in v e s tira n je u ru k a ­ m a v e lik ih m e đ u n a ro d n ih k o m p an ija, k o je m o ra ju d a u in o stra n s tv u p ro n a la z e no v e p ro sto re za p rim e n u . T e n d e n ­ c ija o p a d a n ja trž iš ta siro v in a i č in je n ic a d a se u p e rife r­ n im p riv re d a m a , to k o m faz e dezo rg a n iza c ije sv e tsk e p r i­ vrede, raz v ija o in d u strijsk i s e k to r p o v ezan sa u n u tra š n jim trž ište m , čine d a ovaj s e k to r p o sta n e ta j p re k o k oga će se u k o re n iti s tr a n i k a p ita l ko ji tra ž i m o g u ćn o sti in v esti­ ra n ja . D ru g i raz lo g in te g ra c ije pro iz v o d n o g siste m a jav io se u sled v e likog ra z v o ja s e k to ra k a p ita ln ih d o b a ra u cen ­ tra ln im p riv re d a m a , ko ji je p ro p ra ć e n z n a tn im u b rz a n je m teh n ološkog p ro g re sa . To je im alo za po sled icu da se pro iz v e d e n a sve s a v rš e n ija o p rem a m o ra p rim e n ili u n a jslo ž e n ijim a k tiv n o s tim a in d u s tr ije u p e rife rn im zem ­ ljam a, u k o lik o bi u c e n tra ln im p r iv re d a m a p o sto ja o in te ­ res d a se tam o p o k re n e p ro ce s in d u strija liz a c ije . S d ru g e s tra n e , u m e ri u k o joj je rita m te h n ič k o g n a p re tk a sm a ­ n jio u c e n tra ln im z e m lja m a ro k v ra ć a n ja fik sn o g k a p i­ ta la sa p ro še k a od osam g o d in a n a č e tiri g o d in e,4 ja v lja se u tim z e m lja m a p o tre b a da izvoze u p e rif e r iju o p rem u i m ašin e ko je su p re ra n o z a sta re le , iako n isu b ile u p o t­ p u n o sti am o rtiz o v a n e . T a d a se, u tr e n u tk u k a d a dom aće b u ržo a z ije la tin sk o ­ a m e rič k ih z e m a lja p o s ta v lja ju p ita n je p o tre b e ra z v o ja s o p s tv e n ih k a p ita ln ih d o b a ra , o ne su k o b lja v a ju sa p r iti­ skom in o stra n o g k a p ita la , ko ji n a s to ji d a p ro d re u p r iv r e ­ d u i tu sa m r a z v ije ov u g ra n u . P riro d n o je, p re m a tom e, što je u n a s to ja n ju d a o d b ra n e svoj v iša k v red n o s ti po­ lje n jeg o v o g in v e s tir a n ja (p o d setim o se d a je p o lje in v e ­ s tic ija k o je p r e d s ta v lja la k a in d u s tr ija v eć p o k aziv alo z n a k e isc rp lje n o sti), p r v a re a k c ija o v ih b u rž o a z ija b ila p r u ž a n je o tp o ra p ritis k u , u sle d čega on e fo rm u lišu n a c io ­ n a lis tič k u id eo lo g iju , k o ja se o k reć e u p ra v c u d e fin isa n ja m o d ela s a m o staln o g k a p ita lis tič k o g raz v o ja . A li ra z u m lji­ vo je tak o đ e što je, uz k o n flik t k o ji on e v eć im a ju sa n e ­ 4 Videti: Ernest Mandel, T ra iti d ’ecovom ie m arxiste, Paris, 1962; špansko izdanje: Ed. Era, Mexico, 1969.

249

k a d a šn jim v la d a ju ć im k la s a m a n a u n u tra š n je m p lan u , o t­ v a ra n je ovog d ru g o g fro n ta b o rb e do v elo do k r a h a celok u p n u p o litik u b u ržo a z ije . K r a h b u ržo a zije O sn o v n i raz lo g ovog n e u s p e h a n a la z i se, u k ra jn jo j lin iji, u n e m o g u ć n o sti in d u s tr ije d a p re v a z iđ e u slo v lje n o s t k o ju joj je n a m e tn u o sp o ljn i se k to r još p r i n je n im p r ­ vim k o rac im a . P o d m iru ju ć i p o tra ž n ju k o ju su stv o rile bo­ g a te klase i p rim e n ju ju ć i teh n o lo g iju u v e z e n u iz c e n tra l­ n ih z e m alja, č ija je g la v n a k a ra k te ris tik a š te d n ja n a r a d ­ noj snazi, la tin sk o a m e rič k a b u rž o a z ija je n a iš la n a o g ra ­ niče n o trž ište , k o je je n a s to ja la d a k o m p e n z ira k o risteć i do z lo u p o treb e odnos c e n a — na d n ic e . O vo je bilo m oguće u p ra v o z ato što se p r im e n ju ju ć i te h n o lo g iju k o ja je šte d e la n a ra d n o j snazi, in d u s tr ija s u s re ta la sa p o n u d o m r a ­ d a u sta ln o j e k s p a n z iji, što joj je o m o g u ćav alo d a se n a ­ d n ice u tv rd e n a n a jn iž e m n iv o u . Z a u z v ra t, r a s t trž iš ta bio je k r a jn je s p o r i n je g a je bilo m o g u će k o m p e n z ira ti sa ­ m o p o v e ć a n je m cena, tj. in fla cijo m . K a d a se p o s ta v ilo p ita n je s tv a r a n ja te šk e in d u strije , in d u s tr ijs k a b u rž o a z ija je u p o č e tk u b ila sk lo n a, kao što sm o već v ideli, d a po n o v o fo rm u liš e tu s h e m u . U to m sm i­ slu, ona n a s to ji d a p o k re n e in s tr u m e n te sp o so b n e d a p ro ­ š ire trž ište , k a o i d a u b r z a tr a n s f e r v išk a k o ji je stv o rio izvoz u p ra v c u in d u strijsk o g s e k to ra . M e đ u tim , n je n o n a ­ s to ja n je d a pov e ć a svoj r e la tiv n i v iša k v re d n o s ti — k o ri­ s te ć i s v e ts k u p o n u d u o p re m e i m a š in a k o ja r a s te u p os le ra tn o m p e rio d u — n a k r a ju se o k reć e u p ra v c u n ep o s re d n ijih m era , č ija je te n d e n c ija d a sp o so b n o st za uvoz u č in i k ra tk o ro č n o e la stič n ijo m . D akle, v id e li sm o d a se p o čev od d v a d e se tih g o d in a sp o so b n o st u v o z a n e p re k id n o sm a n jiv a la . D a b i p o v ećala iznos ra sp o lo ž iv ih de v iz a za uv o z o p rem e i r e p ro m a te ri­ jala , in d u s trijs k o j b u rž o a z iji o s ta je je d in o d a se n ag o d i sa a g ra rn o -iz v o z n im se k to ro m , p a i d a m u č a k p ru ž i ola­ k šice i s tim u la n s e k o je ovaj z a h te v a u c ilju p ro šire n ja sv o jih a k tiv n o s ti. D a bi ovo u č in ila, n e o g ra n ič a v a ju ć i a k u ­ m u la c iju k a p ita la p o tre b n o g za su o č av a n je sa d ru g o m e ta p o m in d u strija liz a c ije , o na je p r in u đ e n a d a n a ra d n ič ­ 250

k e m ase g ra d a i sela p reb a c i sa v n a p o r k ap ita liz a cije , či­ m e još jed n o m p o tv rđ u je osnovni p rin c ip siste m a n e ra ­ zvijenosti, tj. p re k o m e rn u e k sp lo a tac iju rad a. O vaj fenom en, ja sn o izra ž en u u b rz a n ju in fla cije i, zatim , u p o litik a m a »stabilizacije-«, k ao i u o d u s ta ja n ju od s p ro v o đ e n ja istin sk e a g ra rn e refo rm e, im a za p osledicu slom osnove n a k o ju se o sla n ja la b o n a p a rtis tič k a po­ litika. P o što se n a g o d ila sa biv šim v la d a ju ć im k lasam a, in ­ d u s trijs k a b u ržo a z ija m o ra la je da n a p u s ti sv o ju rev o lu ­ c io n a rn u fra z e o lo g iju , te m u s tr u k tu rn ih re fo rm i, p o liti­ k u p re ra s p o d e le doh o tk a. T im e se on a n a p o k o n o d v o jila od te ž n ji š iro k ih m asa i p ogazila m o g u ćn o st d a sa n jim a održi ta k tič k i savez. O vaj p ro ces u p o tp u n io se o d u s ta ja n je m b u ržo a z ije od p o litik e sa m o staln o g raz v o ja . I zaista, p r itis a k stra n o g k a ­ p ita la k o ji se p o ja č a v a to k o m p e d e se tih g o dina, p o d u d a ­ r a se sa teškoćom la tin sk o a m e rič k e p riv re d e d a p o stig n e e la stič n o st u voza p u te m e k s p a n z ije tra d icio n a ln o g izvo­ za (poteškoće ko je su se n a ro č ito osetile po z a v rše tk u r a ta u K oreji). S tra n e k o m p a n ije su, k ao što sm o v ideli, ra s p o lagale z a sta re lo m i n e a m o rtiz o v a n o m o p rem o m i m a š in a ­ m a u m etro p o la m a, k o je s u p r e d s ta v lja le istin s k i n a p re ­ d a k u odnosu n a po sto je ć i teh n o lo šk i n iv o u la tin sk o a m e rič k im ze m lja m a . P ro d o r ovog k a p ita la u o b lik u n e p o ­ s re d n ih in v estic ija , sv e češće u d ru ž e n o g sa d o m aćim p re duzećim a, p re d s ta v lja o je po v o ljn o re š e n je za obe s tr a ­ n e: za s tra n o g in v e s tito ra , je r bi n jeg o v a z a sta re la o p re ­ m a tu s tv a r a la p ro fite slič n e on im a k o je bi u sv o jo j ze­ m lji m ogao po stić i jed in o m o d e rn ijo m o p rem o m , s obzi­ ro m n a n iž u c e n u do m ać e r a d n e sn a g e; i za d o m aće p r e d uzeće, je r se o tv a ra la m o g u ćn o st d a se sa tak v o m o p re ­ m om p o stig n e v a n re d n i v iša k v re d n o sti. T ako la tin sk o a m e rič k a in d u s trijs k a b u ržo a z ija ra z v i­ ja id e ju o s a m o staln o m r a z v itk u u p ra v c u s tv a r n e in te ­ g ra c ije sa im p e rija lis tič k im k a p ita lo m i o m o g u ćav a n o v u v r s tu zav isn o sti, m nogo d u b lju od on e k a k v a je ra n ije p o sto ja la . M e h an iz a m p o v e z iv a n ja k a p ita la je s te o b lik ko ji o d re đ u je o vu in te g ra c iju , k o ja n e sam o d a k o n ačn o o d n a ro đ u je d o m ać u b u ržo a z iju , već i u č v ršć u je, u sle d n a ­ g la š a v a n ja u š te d e n a r a d n o j snazi, k a ra k te ris tič n e za se ­ k u n d a rn i la tin sk o a m e rič k i se k to r, p r a k s u z lo u p o treb e ce­ n a (koje se u tv r đ u ju p re m a k o š ta n ju p ro iz v o d n je u te h ­ 251

n o lo šk i z a o sta lijim p red u z e ć im a ) k ao sre d s tv o p ro p ra tn e k o m p en z a c ije trž išta . In te g ris a n i k a p ita lis tič k i raz v o j p o ­ jač a v a , d ak le, raz la z izm e đ u b u rž o a z ije i n a ro d n ih m asa, k a o i p r e te ra n u e k s p lo a ta c iju k o jo j s u ove p o d v rg n u te , i u s k ra ć u je im ono što č ini n jih o v o n a j e le m e n ta rn i je p rav o : p ra v o n a rad . P o d u d a r a n je ove d v e te n d e n c ije — n a p u š ta n ja b o n a p a rtis tič k e p o litik e i n a s to ja n ja u p ra v c u sa m o staln o g k a ­ p ita lis tič k o g ra z v o ja — o d vlači u p ro p a s t lib e ra ln o -d e m o k ra ts k e re ž im e k o ji s u p o k u š a li d a se u č v rs te u p o slera tn o m p e rio d u i dov o d i do u v o đ e n ja te h n o k ra ts k o -v o j­ n ih d ik ta tu ra . O vo se o d v ija z a je d n o sa n a g la š a v a n je m v o ­ d e ć e uloge d rž a v e i z n a tn im p o v e ć an je m v o jn ih izd a­ ta k a k o ji u sv e š irim ra z m e ra m a p re la z e u p o tra ž n ju za in d u s trijs k o m pon u d o m , bez m o g u ćn o sti o s la n ja n ja n a e k s p a n z iju n a ro d n e p o tro š n je . T ako, u z p riro d n e d e fo r­ m ac ije , im p e rija liz a m u p e rif e r n im p r iv re d a m a L a tin sk e A m e rik e r e p ro d u k u je ista o sn o v n a sv o js tv a k o ja je ispoljio u c e n tra ln im p riv re d a m a , u svom p re la z u k a in te g ra c iji p ro iz v o d n ih sistem a.

I n te g r is a n i k a p ita lis tič k i r a z v o j U o k v iru d ija le k tik e s v e tsk o g k a p ita lis tič k o g razv o ja, la tin sk o a m e rič k i k a p ita liz a m je re p ro d u k o v a o n jeg o v e o p šte z a k o n ito s ti k o je r e g u liš u sis te m u celini, ali ih je n a sv o j sp e c ifič a n n a č in n a g la sio do k r a jn jih g ran ic a . N ad e k s p lo a ta c ija r a d a n a ko jo j se on z a sn iv a u slo v ila je n a j­ z a d s itu a c iju k o ju k a ra k te riš e r a d ik a ln o raz ila ž e n je — in te r e s a k la s a k o je se n jim e k o ris te i o sn o v n ih p o tre b a š iro k ih m asa, k o je se iz ra ž a v a ju u z a h te v im a za rad o m i p o tro šn jo m . O p šti zak o n a k u m u la c ije k a p ita la k o ji p o d ra z u m e v a k o n c e n tra c iju b o g a ts tv a n a je d n o m p o lu d r u ­ š tv a i a p s o lu tn u p a u p e riz a c iju v e lik e v e ć in e n a ro d a n a d ru g o m , isp o lja v a se ov d e u svoj sv o jo j su ro v o sti. O n je p o s ta v io n a d n e v n i re d z a h te v d a se form uldše i s p ro v e d e re v o lu c io n a rn a p o litik a b o rb e za so cijalizam . B ilo bi, m e đ u tim , n a iv n o v e ro v a ti d a je u s p e h ta k v e p o litik e z a g a ra n to v a n p riro d n im to k o m s tv a r i i d a on nu ž n o p ro istič e iz sve o č ig le d n ije ira c io n a ln o sti e k o n o m ­ s k e o rg a n iz a c ije k o ju n a m e ć e k a p ita liz a m . U k o lik o n e po­ 252

sta n e m o sv e sn i situ a c ije kroz k o ju p ro lazim o i n e s u p ro t­ s ta v im o joj se siste m a tsk o m i rad ik a ln o m akcijom , riz ik u jem o da kao n a ro d i ovog k o n tin e n ta zap ad n em o u m ra k ro p stv a i d iv lja štv a čije je tra ja n je n em oguće p red v id e ti. Ovo je u to liko o p a sn ije je r se sistem već m obilise, bilo da izazove fizičko u n ište n je celokup n o g s ta n o v n ištv a (pu­ tem , n a p rim e r, te h n ik a sterilizacije), bilo da se tak o eko­ nom ski i p o litički o rg an iz u je da p o sta n e e fe k tiv a n in s tru ­ m en t za su z b ija n je n a ra s ta ju ć ih rev o lu c io n a rn ih snaga. U p o m en u to m v iđ e n ju s tv a ri g la v n u u lo g u ig ra ju sa ­ d a š n ji p ro je k ti reg io n a ln e in te g ra c ije i o tv o re n a k lasn a d ik ta tu ra k o ju z a stu p a ju te h n o k ra ts k c -v o jn i režim i. E k o ­ n om ska in te g ra c ija se, u s tv a ri, nam e ć e kao n a č in d a se u L a tin sk o j A m erici dovede do v rh u n c a im p e rija listič k a in ­ te g ra c ija p ro iz v o d n ih siste m a u e k o n o m sk im o k v irim a k a ra k te ris tič n im po sve većim p o te n c ija ln im k a p a c ite ti­ m a p o n u d e i sis te m a tsk im o g ra n ič a v a n je m m o g u ćn o sti p o tro šn je. O v a k v a s itu a c ija , n e p o sre d n o p o v e z an a sa ši­ re n je m teh n o lo g ije k o ja šte d i r a d n u sn ag u , u izra z ito m o n o p o lističkoj pro iz v o d n o j s tr u k tu ri, d o v ela je do fo rm i­ r a n ja o strv a , k a ra k te ris tič n ih po r e la tiv n o raz v ije n o j in ­ d u s tr iji i g rad o v im a, a k o ja su ra s p rš e n a po v elik o m r u ­ raln o m m o ru . U m e ri u kojoj k r a jn ja k o n c e n tra c ija v la ­ s n iš tv a i d o h o tk a koči raz v o j seosk ih p o d ru čja , p a i sa ­ m ih o strv a in d u strije , n ije se m islilo ni n a š ta b o lje do da se o na m eđ u so b n o povežu, o k reću ći leđ a g lad n im seo­ sk im m asa m a i da se in te g riš u u m a n je -v iš e k o h e re n tn i sistem . O čigledno je da to n a m e ć e n o v u sh e m u m eđ u n a ro d ­ ne podele ra d a , k o ja p o g a đ a n e sam o o dnose izm e đ u la ­ tin s k o a m e rič k ih z e m a lja i c e n ta ra im p e rija listič k e d o m i­ nacije, već i odnose izm e đ u sa m ih o vih z e m alja. U p r ­ vom slu č a ju , u p o m e n u te z em lje se p re b a c u ju n e k e n iže faze pro iz v o d n o g procesa, d ok im p e rija listič k i c e n tri za sebe z a d rž a v a ju one više, slo ž e n ije (kao što je p ro iz v o d ­ n ja k o m p ju te ra , a u to m a tiz o v a n ih sk lopova, n u k le a rn e e n e rg ije ) i k o n tro lu n a d o d g o v a ra ju ć o m teh n o lo g ijo m . S v a k i k o ra k n a p re d k o ji u č in i la tin sk o a m e rič k a in d u s tri­ ja sve će v iše p o tv rđ iv a ti, p re m a tom e, n je n u p riv r e d n u i te h n o lo šk u z a v isn o st od im p e rija listič k ih c e n ta ra . U d r u ­ gom s lu č a ju u s p o s ta v lja ju se niv o i i h ije r a r h ija izm eđ u z e m a lja reg io n a p re m a g ra n a m a p ro iz v o d n je k o je su se 253 -

ra z v ile ili k o je m o g u d a se ra z v iju , d o k se o sta lim a u s ­ k ra ć u je p ris tu p p o m e n u tim v rs ta m a p ro iz v o d n je, čim e se o n e p r e tv a ra ju u o b ičn a p o tro ša č k a trž išta . K a r a k te r is ti­ k e k o je su sv o js tv e n e ta k v o m s iste m u u tič u n a to d a po­ k u ša j ra c io n a liz o v a n ja p o d ele r a d a d o v ed e do fo rm ira n ja s u b im p e rija lis tič k ih c e n ta ra , p rid o d a tih m etro p o li, ra d i e k ­ s p lo a ta c ije su se d n ih z e m alja. N a jb o lji izra z to g a je p o li­ tik a k o ju je v o d ila v o jn a v la d a K a š te la B ra n k a (C astelo B ranco) u B razilu, a k o ju d a n a s n a s to ji d a k o p ira a rg e n ­ tin s k a vlada. P r e u s tro js tv o la tin sk o a m e rič k ih p ro iz v o d n ih sistem a, u o k v irim a im p e rija listič k e in te g ra c ije , a n a s u p ro t zao­ š tr a v a n ju k la s n ih b o rb i u reg io n u , do v elo je do u s p o s ta ­ v lja n ja v o jn ih re ž im a k o ji s u u sv o jo j osn o v i te h n o k r a tski. N jih o v a je ulo g a d v o s tru k a : d a se, s je d n e stra n e , s p ro v e d u s tr u k tu r a ln e p ro m e n e , n u ž n e za u s p o s ta v lja n je n ovog e k o n o m sk o g p o r e tk a k o ji iz is k u je im p e rija listič k a i n te g ra c ija ; i da, s d ru g e s tra n e , s u z b iju k a k o te ž n je za m a te rija ln im n a p re tk o m , ta k o i p o k re te za n o v a p o liti­ čk a r e š e n ja , iza z v a n a d e lo v a n je m m asa. R e p ro d u k u ju ć i u s v e ts k im ra z m e ra m a a n ta g o n is tič k u s a ra d n ju k a k v a p o ­ s to ji u zem lji, ta k v i re ž im i u s p o s ta v lja ju odnos te s n e za­ v isn o s ti od svog h e g e m o n istič k o g c e n tr a : S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a , i isto v re m e n o se s n jim s u k o b lja v a ­ ju , u želji d a iz v u k u što v eće p re d n o s ti iz p ro ce sa p re u s tr o ja v a n ja u k o ji su se u p u s tili. S a g le d a n a u širo j isto rijsk o j p e rs p e k tiv i, L a tin s k a A m e rik a , in te g r is a n a u im p e rija liz a m , n ije n iš ta v ita ln ija od sa m o g im p e rija listič k o g s iste m a . N a d e k s p lo a ta c ija r a ­ d a n a k ojoj se z a sn iv a im p e rija liz a m , n a b azi k o je se n a ­ s to ji s p ro v e s ti in te g r a c ija z e m a lja ovog reg io n a , u n o si ta k a v n e s k la d izm e đ u ra z v o ja p ro iz v o d n ih sn a g a i p ro ­ izv o d n ih o d nosa d a to n e d o p u š ta d a se p re d v id i b ilo š ta d ru g o do ru š e n je siste m a u celini, sa sv im o n im što on p re d s ta v lja u p o g led u e k sp lo a tac ije . S d ru g e s tra n e , s v e t­ sk a b o rb a n a ro d a p ro tiv im p e rija lizm a , k o jo j se L a tin sk a A m e rik a p o b e d o n o sn o p r ik lju č ila p re k o k u b a n s k e re v o ­ lu cije, n e z avisi isk lju č iv o od ono g a što žele ili što čin e n a ro d i ovog k o n tin e n ta . N a n ju u tič u i ta k o z n a č a jn i d o ­ g a đ a ji k a o što je oslo b o d ilačk i r a t v ije tn a m s k o g n a ro d a , k in e s k a k u ltu r n a rev o lu c ija , z a o š tra v a n je u n u tra š n jih

254

k lasn ih b orbi u sa m im S je d in je n im A m e rič k im D rža­ vam a. Izgleda, m eđ u tim , očito d a što se v iše b u d e raz v ija o proces im p e rija listič k e in te g ra c ije p ro iz v o d n ih siste m a u L a tin sk o j A m erici, i što e fe k tn ije b u d e n a s ilje k o je se sp ro v o d i p ro tiv re v o lu c io n a rn ih p o k reta , im p e rija liz a m će im a ti v iše ša n si d a p ro d u ži sv o je p o sto ja n je , u p rk o s isto ­ rijsk o m toku. I o b rn u to , šire n je latin sk o a m e rič k e rev o lu ­ cije u sm e re n o je n a ru š e n je g lav n ih o slo n aca im p e rija li­ zm a i n je n a će p o b ed a b iti s m rtn i u d a ra c im p e rija lizm u . U to m e je isto rijsk a odgo v o rn o st latin sk o a m e rič k ih n a ro ­ da, i za n je g a ne m a d rugog izbora do rev o lu c io n a rn e p ra ­ kse.

B u d u ć n o st la tin sk o a m e rič k e re vo lu c ije S to se tiče latin sk o a m e rič k e rev o lu cije, m o ra se uo čiti d a je i p rilik o m p re la s k a n a e ta p u im p e rija lističk e in ­ teg ra c ije , m e đ u n a ro d n i k a p ita liz a m doveo do f o rm ira n ja lag e ra su p ro tn ih snaga, p red s ta v lje n o g u so cijalističk im ze m lja m a ; p r i tom im p e rija listič k a in te g ra c ija p ro iz v o d ­ n ih siste m a u L a tin sk o j A m erici uo b lič a v a sv o ju so p stv e ­ n u n e g a ciju . O na se već m a n ife s to v a la u p o b ed i so c ija li­ zm a n a K ubi, a d a lje se o d v ija kro z k lasn e b o rb e u će­ lom reg io n u . N a jo č itiji izraz ona im a u g e rilsk o j a k tiv ­ no sti u V enecueli, G v a te m a li, K o lu m b iji i d ru g im ze m lja ­ m a. N ezad rživ o n a p re d o v a n je e k s p lo a tisa n ih m asa n eizbežno se o rije n tiš e u p ra v c u z a m e n e sa d a š n je g p ro iz v o d ­ nog siste m a d ru g im sistem om , ko ji će o m o g u ćav ati p u n u e k s p a n z iju p ro iz v o d n ih snaga, i ko ji će se isk a z a ti k ro z is­ tin sk o p o d iza n je n iv o a r a d a i p o tro šn je, tj. k ro z so cijali­ stič k i sistem . U osnovi, p o sto je d ve g lav n e te n d e n c ije k o je d a n a s p o k reć u latin sk o a m e rič k i re v o lu c io n a rn i p o k re t i čiji u spesi p r e d s ta v lja ju izazov za sv e o ne k o ji su z a in te re so v a n i za n jih o v u p obedu. P r v a tre b a d a u sp o sta v i b o lje odnose izm eđ u e k s p lo a tis a n ih k lasa i n jih o v ih p o litič k ih a v a n g a rd i, od k o jih s u se m noge v eć u p u s tile u n a jv iš i p o d u h v a t — o ru ž a n u b o rb u . D ru g la se odnosi n a v eze ko je se m o ra ju u s p o s ta v iti izm e đ u k la sa u n a jš ire m m e­ đ u n a ro d n o m k o n te k s tu . 255

P ro c es in d u s trija liz a c ije L a tin s k e A m erik e, u sle d k a ­ r a k te ris tik a k o je je p o p rim io , doveo je do p o jač a n e ek s­ p lo a ta c ije r a d n ih m asa g ra d a i sela. T ak o su — u m eri u kojoj je in d u s tr ija u v e k za v isila od v išk a stv o re n o g u iz­ voznom s e k to ru p riv re d e a n e p re k id n o tež ila d a a p s o rb u je ra s tu ć e d elove tog v išk a — klase, p o v lašć e n e izvozom , n a ­ sto ja le da n a d o k n a d e g u b ita k ko ji je za n jih p re d s ta v lja lo p o v e ć an je ap so lu tn o g v išk a v re d n o s ti a k o ji su od u zim ale od s e lja čk ih m asa. O vo je u to lik o lak še što su, u sle d k r a j­ n je k o n c e n tra c ije v la s n iš tv a n a d zem ljo m , seoski rad n ic i bili lišen i čak i m in im a ln ih m o g u ćn o sti z a p o šlja v a n ja i p r i­ m o ra n i d a trž iš tu n u d e s v o ju r a d n u sn a g u po n isk o j ceni. Do slične p o ja v e došlo je i u g rad o v im a. D ezo rg an i­ z ira ju ć i n e k a d a š n ju z a n a ts k u p ro iz v o d n ju — i k o risteć i se v e lik im m ig ra c ija m a r a d n ik a u p ra v c u g rad o v a, k o je zao­ sta la a g ra r n a s tr u k t u r a n ije a p so rb o v a la — in d u s trijs k i k a p ita lis ti su n a iš li n a s ta ln u e k s p a n z iju p o n u d e r a d n e snage. Č in je n ic a je d a s u se oni, tra ž e ć i p o v e ć an je re la ­ tiv n o g v išk a v re d n o s ti, o k re n u li k a u v o z u te h n o lo g ije iz c e n tr a ln ih z e m a lja , ko jo m se p o s tiž u u š te d e u ra d n o j s n a ­ zi. To je jo š v iše p o v ećalo r e la tiv n u p o n u d u ra d a , što se s u k o b ilo sa s is te m a tsk im s m a n je n je m m o g u ćn o sti zap o ­ š lja v a n ja u in d u s tr iji. G la v n a p o sled ica ovak v o g s ta n ja b ila je d a je (dem a n tu ju ć i one k o ji u la tin sk o a m e rič k o j ra d n ič k o j k lasi vid e p riv ile g o v a n i sloj d ru štv a ) e k s p lo a ta c ija g ra d s k ih ra d n ik a d o šla do g ra n ic e p o d n o šljiv o sti. N jim a je, po n a j­ p o v o ljn ijo j p r e tp o s ta v c i (k o ja o d g o v a ra faz i b o n a p a rtis tič k e p o litike), bilo m o g u će te k d a o č u v a ju svoj ž iv o tn i niv o bez p o s tiz a n ja s tv a rn o g p o b o ljš a n ja d d a se zadovo­ lje h o riz o n ta ln im š ir e n je m z a p o šlja v a n ja k o je je om o g u ­ ćavalo, ra d o m ve ć eg b r o ja č lanova, p o v e ć an je u k u p n o g p rih o d a r a d n ič k ih p o rodica. T e h n o lo šk i n a p re d a k u reg ion u izra ž en je, dakle, u p o v e ć a n ju ap so lu tn o g i r e la tiv ­ no g v išk a v re d n o s ti u p re d u z e ć im a k o ja su se tim e oko­ ristila . O n je bio p re m isa a k u m u la c ije k a p ita la k o ja je b u rž o a z iji om o g u ćila d a k r e n e u p ra v c u s tv a r a n ja tešk e in d u s trije . N a jd ra m a tič n ija c rta ove s itu a c ije bilo je stra h o v ito p o v e ć a n je m a rg in ira n o g g rad s k o g sta n o v n iš tv a , k o n c e n tris a n o g u n a s e o b in a m a bede, u fav e la m a , u s iro tin jsk im k v a rto v im a . B ez o d ređ e n o g p o lo ža ja u p ro iz v o d n o m sis­ 256

tem u, s obzirom n a to d a živi od p riv re m e n ih poslova, taj p o lu p ro le ta rija t k oji u n e k im g rad o v im a p re m a š u je tre ­ ć inu u k u p n o g sta n o v n ištv a , n ije m ogao d a se p rid ru ž i čak ni o snovnim z a h te v im a in d u strijsk o g p ro le ta rija ta (h o ri­ zo n ta ln o p ro s tira n je zaposlenosti, ili, b o lje rečeno, p ra ­ va n a rad) i og ran ičio se većinom n a z a h te v e za p o tro ­ šnjom . O n se tak o p re tv o rio u izv a n re d n o sre d stv o d e ­ m ag o šk ih p o litič k ih m an e v a ra, i zbog o b je k tiv n e s p re čenosti d a ra z v ije k la sn u s v e st o d ig rao je u lo g u jed n o g od g lav n ih oslonaca populizm a. P o p u listič k e i n a c io n a listič k e ilu z ije k o je je stv o rila b u ržo azija, n a šle su o d jek a i u s re d n jim k lasam a. P o što su se i one su o č av a le sa tešk o ć a m a oko n a la ž e n ja svog m esta u pro izv o d n o m siste m u , n jih o v i su z ah tev i, u n a jb o ljem slu č a ju , težili da se p o d u d a re sa z a h te v im a za rad o m in ­ d u s trijsk o g p r o le ta rija ta . Oni, m eđ u tim , n isu p re d s ta v lja ­ li n išta u sm islu z a sn iv a n ja te te ž n je n a n a u č n o j an a liz i uslova koji su je m o tiv isa li, tj. neiz b e ž n e te n d e n c ije sis­ te m a d a iz p ro iz v o d n ih a k tiv n o s ti isk lju č i v eće m ase s ta ­ n o v n ištv a . I v iše od to g a: s re d n ja k lasa se, u č e stv u ju ć i ob­ je k tiv n o u p ro ce su m arg in a liz a c ije k o ji je pog ađ ao s u b p ro le ta rija t, često sa n jim sla g a la u p o g led u n jeg o v ih za h te v a za p o tro šn jo m , id u ći ta k o d alek o d a p o b rk a i sam p o k re t s u b p ro le ta rija ta sa k lasn o m b o rb o m in d u strijsk ih ra d n ik a , čim e je sa m a p o sta la d ru g im o sn o v n im osloncem p opulizm a. D ife re n c ija c ija u n u ta r b u ržo a sk e klase, do k o je dovo­ di raz v o j in d u strija liz a c ije , u n e la je u s re d n je k lase još više n edoum ice. K o n c e n tra c ija p ro iz v o d n ih jed in ica , ra z ­ voj te šk e in d u strije , p o d iza n je teh n o lo šk o g n iv o a in d u s­ trije , u d ru ž iv a n je sa in o stra n im k a p ita lo m — što p re d s ta v ­ lja a s p e k te jed n o g isto g p ro ce sa — on e su o p ažale k ao n e ­ z a v isn e rea ln o sti, k o je s u se m ogle s u z b ija ti ili b r a n iti po­ naosob. U m e ri u k ojoj je to p re d s ta v lja lo u o b lič a v a n je b u ržo a sk ih slo je v a ko ji se n e je d n a k o k o ris te ta k v im p ro ­ cesom , s re d n je k lase tež e d a o s tv a re sav ez sa o n im slo je ­ vim a ko ji s u m a n je p riv ile g o v a n i i d a ra z v iju s u p ro tn u po litič k u a k c iju k o ja n ik a d n ije izišla iz o k v ira m e đ u b u ržoa sk ih sukoba. T ako je n a s ta o m it o n acio n aln o j b u ržo a z iji su p ro ts ta v lje n ih in te re s a , ili ta č n ije , ta k o je n a đ e n o o p ra v d a n je d a se ova k a te g o rija — iz m išlja n a u ra z lič itim isto rijsk im 257

k o n te k s tim a — p rih v a ti. P r ih v a ta ju ć i sta n o v iš te ek o n o m ­ sk i i te h n o lo šk i n a jz a o s ta lije b u ržo a z ije , k o ja n ije b ila k a ­ d r a n i da p om isli n a m o g u ćn o st u d ru ž iv a n ja sa s tra n im k a ­ p ita lo m i k o ja se i sa m a s u o č av a la sa o p asn o šću d a b u d e p ro le ta riz o v a n a , s re d n je k lase su d elo v ale u p ra v c u p o d ­ r e đ iv a n ja ovoj b u rž o a z iji — k o ja je p r e d s ta v lja la n a jz a o ­ s ta li j i s e k to r d r u š tv a — n a p re d n o g p o k re ta e k sp lo a tisa ­ n ih m a sa g ra d a i sela. O ve k la se su isto v re m e n o d o p u š­ ta le d a b u d u z a v e d e n e id e ja m a o » d e saro ljiz m u « v e lik ih e k o n o m sk ih g ru p a , k o je u v o d e te h n ik u i s tv a r a ju te š k u in d u s tr iju u sa v ez u sa in o s tra n im k a p ita lo m , n e u v iđ a ju ć i d a ta k o id u u p r a v o p ro tiv in te re s a n a v o d n e » n a c io n a ln e b u ržo a z ije « , za k o ju je ovaj p u t bio z a tv o re n . R e v o lu c io n a rn e a v a n g a rd e L a tin s k e A m e rik e nose u g lav n o m p e č a t s re d n jih k lasa. N e ra z u m e v a n je k o je su one po k a z ale za e k o n o m sk i p ro ce s s v o jih z e m a lja i za k lasn e b o rb e k o je s u se n a bazi to g p ro ce sa raz v ile , u v elik o j m e ri je o težalo e fe k tiv n o p o v e z iv a n je o v ih a v a n g a rd i sa s tv a r ­ n im s n a g a m a rev o lu c ije , p r e s v e g a sa o n im k o je p re d s ta v ­ lja ju n je n u ok o sn ic u : sa in d u strijsk im p ro le ta rija to m . N je n a m b iv a le n ta n s ta v u od n o su n a u n u ta rb u rž o a s k e su ­ ko b e n ije jo j d o p u stio , sa re tk im izu zecim a, d a se u d ru ž i sa p ro le ta r ija to m i da sa n jim d e fin iše r a d n ič k u p o litik u b o rb e za soc ija liz am , sa v ez k o ji bi p o k re n u o f ro n t r a d n ih lju d i g ra d a i s e la p r o tiv s is te m a e k s p lo a ta c ije k o jem su p o d ređ e n i. M e đ u tim , sam o ta k a v sav ez m ože d a ti p u n i sm isao a n tiim p e rija lis tič k o j b o rb i i d o v e sti je do n je n ih k r a jn jih k o n se k v en c i. D e fin išu ć i n a c io n a ln e o k v ire ra d n ič k e poli­ tik e , re v o lu c io n a rn e sn a g e p o k re ć u p ro ces k o ji n u žn o vo­ d i in te rn a c io n a liz a c iji re v o lu c ije i n e p o sre d n o m su k o b u sa im p e rija lis tič k im h e g e m o n is tič k im c e n tro m . N jih o v i d o m a ­ ći i s tr a n i u g n je ta č i već p re d u z im a ju m e re ta k v e e v e n tu ­ a ln o sti, n a s to je ć i d a u s p o s ta v e m e h a n iz m e za n jih o v o su z­ b ija n je , k ao što su v o jn i re ž im i p o d re đ e n i s tr a te g iji P e n ­ tag o n a , In te r a m e rič k e p o lic ijsk e sn ag e, sp o ra z u m i k o ji će, k a d a to b u d e b ilo p o tre b n o , p o n o v iti slu č a j D o m in ik a n sk e R e p u b lik e . I n te rn a c io n a lis tič k a a k c ija G ev are, re v o lu c io n a rn a po­ litik a K u b e, n a ja v lju ju odgo v o r k o ji će n a ro d i k o n tin e n ta d a ti sv o jim u g n je ta č im a . I n e sam o to. O ni u tič u n a to da se n a h o riz o n tu o c rta ono što je, k a k o izgleda, n a jo rig i258

nalndji d oprinos L a tin sk e A m e rik e b o rb i sv etsk o g p ro le ta ­ r ija ta : n je n m eđ u n a ro d n i k a ra k te r. Sve to u k a z u je d a će p ro le te rs k i in te rn ac io n a liz am ovde dostići n o v u e ta p u svog raz v o ja i p o sta v iti osnove za jed n o sv etsk o d ru štv o oslobo­ đen o e k sp lo a tac ije čoveka po čoveku. Izvor: Ruy Mauro Marini, Subdesarrollo y revolucion, Ed. Siglo XXI, Mexico, 5. izdanje, 1974, str. 3—25. Sa španskog prevela Jasna Bunjevac Sotelo

R u j M auro M arini D R ŽA V A I K R IZ A U B R A Z IL U J e d n a od k a ra k te ris tik a zavisn o g d ru štv a jeste z n a ta n ste p e n re la tiv n e a u to n o m ije k o ju u n je m u u živ a d ržav a. O vo se u osnovi izvodi iz o p šte zak o n ito sti k ap ita listič k o g d ru štv a p re m a kojoj je re la tiv n a a u to n o m ija d rža v e o b r­ n u to s ra z m e rn a sposobnosti b u ržo a z ije da sp ro v e d e sv o ju k lasn u d o m in a c iju . D ru g im rečim a, uz s n a žn u k a p ita listič ­ ku d rž a v u u v e k ide sla b a b u rž o a z ija .1 A li k a d a se s tv a r po stav i n a ovaj na č in , d o b ija se sam o p ra v a c istra ž iv a n ja p ro b le m a i ja v lja p o tre b a da se p re đ e n a isp itiv a n je onoga što o d re đ u je tu sla b o st bu ržo azije. O sta v lja ju ć i po s tra n i isto rijsk e činioce, k o je je n e m oguće isp itiv a ti izv an o k v ira k o n k re tn ih k a p ita lis tič k ih d ru šta v a , u ovom sm islu se m ože u k a z a ti n a n e k e o p šte e le m e n te ko ji o m o g u ću ju d a se n a đ e re š e n je p ro b le m a u n a šim zem ljam a. J e d n o od re š e n ja se izvodi iz to g a što se u p o m en u tim z e m lja m a p re tk a p ita lis tič k e s tru k tu re , iako s tv o re n e i dnte g risa n e pod dom in a c ijo m k a p ita listič k o g n a č in a p ro izv o d ­ n je, n a la z e u sporom p ro ce su a p so rb o v a n ja ; u uslo v im a z a v isn o sti ta j isti k a p ita lis tič k i n a č in p ro iz v o d n je n ailazi n a p oteškoće u n a s to ja n ju d a re la tiv n i v išak v red n o s ti u či­ ni o p štim i n a ta j n a č in sp re č i te n d e n c iju u v o đ e n ja v a n re d n o g v išk a v re d n o s ti (što se izra ž av a u v id u sm e tn ji za izje d n a č a v a n je p ro fitn e stope). N a ta j n a č in su delo vi v la ­ d a ju ć e b u rž o a z ije ko ji o d g o v a ra ju o b jek tiv n o m raz v o ju n a č in a pro iz v o d n je, u to p lje n i u ce lin u k lasa i delo v e klasa 1 Vidi moj esej, napisan u saradnji sa Polom Spelerom (Paul Speller) i Anom Ryus, The Brazilian U n iverzity, Brazilian Stu­ dies/Latin American Research Unity (LARU), Toronto, Kanada, 1977, mimeogr. izd.

261

k o je se z a sn iv a ju ili n a raz lič itim , iak o z av isn im n a č in im a p ro iz v o d n je, ili n a z a o sta lijim faz a m a k a p ita listič k o g raz v o ­ j a .2 O vakvo s h v a ta n je b u ržo a sk e d o m in a c ije u z av isn im z e m lja m a o b ja š n ja v a n je n u k a ra k te ris tič n u sla b o st i u v e­ likoj m eri govori o ja č a n ju d rža v e k o je se z a sn iv a n a re la ­ tiv n o j a u to n o m iji u o d nosu n a b u ržo a z iju . S d ru g e s tra n e , su sre ć e m o se sa č in jen ico m d a je za­ v isn a b u rž o a z ija p o v e z an a sa m e đ u n a ro d n o m b u ržo a z ijo m i sa ovom sve in te g ris a n ija . O va veza, kao i sve v eća in te ­ g rac ija , n e isk lju č u ju , m eđ u tim , d ife re n c ija c iju — i, u izv es n im slu č a jev im a, čak i s u p ro ts ta v lja n je — n je n ih in te re s a in te re s im a m e đ u n a ro d n e b u ržo a z ije , što p re d s ta v lja p o jav u k o ja se o zn ačav a k a te g o rijo m » a n ta g o n istič k e s a ra d n je « .3 N a c io n aln a b u rž o a z ija ili, d a bi se izb e g la z a b u n a, d o m aća b u ržo a z ija , čak i k a d a se sv esn o o p red e li za in te g ra c iju sa im p e rija listič k o m bu ržo a z ijo m , m o ra se o s la n ja ti n a d rža v u k ao in s tr u m e n t p o s re d n iš tv a k o ji je sp o so b an d a b u d e n o si­ lac tog procesa, a d a to n e z n a či jed n o s ta v n o ra z b ija n je dom aće b u ržo a z ije . U ovom sv o jstv u , tj. u sv o js tv u p o sre d ­ n ik a u p ro ce su z b liž a v a n ja za v isn e i im p e rija listič k e b u r ­ žoazije, d rž a v a p o v e ć av a s v o ju re la tiv n u a u to n o m iju , a sa m im tim i sv o je o p e ra tiv n e sp o so b n o sti u od n o su n a za v isn u p riv re d u . N a jz ad , u m e ri u k o joj ovo s ta n je p o d raz u m e v a d a je i z a v isn a d rž a v a p o v e z an a sa im p e rija listič k o m b u ržo a z i­ jom , p r o tiv re č n o s ti k o je se u n jo j s tv a r a ju d e lu ju u sm islu p ro š ire n ja n je n e r e la tiv n e a u to n o m ije , sa d a i u o d n o su n a sa m u im p e rija listič k u b u ržo a z iju . S tu d ije o zav isn o sti — n a p is a n e u v re m e k a d a je s e v e rn o a m e rič k a h e g e m o n ija u L a tin sk o j A m erici, p a i n a sv e tsk o m n iv o u , b ila a p s o lu t­ na, s p re č a v a ju ć i o š tre p ro tiv re č n o s ti izm eđ u se v ern o a m e r ič k e i o sta lih im p e rija listič k ih b u rž o a z ija — n isu ovoj či­ n je n ic i p rid a v a le p o tre b a n zn a ča j. S a d a š n ja k riz a sv e tsk o g k a p ita liz m a , z a o štra v a ju ć i m e đ u im p e rija lis tič k e p ro tiv re č ­ no sti, p rim o ra v a n a s d a toj č in je n ic i p o k lo n im o v iše p a ž ­ n je. U to lik o p re što se, kao što ćem o d o c n ije v id eti, te * Ovaj sam problem posebno analizirao za čileanski slučaj u El reform ism o y la contrarrevolucićn. Estudios sobre Chile, Ed. Era, Mexico, 1976, II, pogl. 1. 3 Vidi moju knjigu Subdesarrollo y revolucion, Ed. Siglo XXI, Mexico, 1974, 5. prošireno izdanje, str. 60 i sledeće.

262

p ro tiv re č n o sti n e ra z v ija ju jed in o n a spo ljn o m p lan u za­ visne p riv re d e, tj. u o k v iru svetsk o g trž išta , nego se pod dejstv o m im p e rija lističk e in te g ra c ije p re tv a ra ju u u n u tra š ­ n je p ro tiv re č n o sti za v isn ih zem alja. Tako, d akle, bez obzira iz kog u g la p o sm a tra li re la tiv ­ n u a u to n o m iju d rža v e u n ašim zem ljam a, o na se raz u m e jed in o kao r e z u lta t k lasn ih p ro tiv re č n o sti k o je k a ra k te rišu s ta n je zavisnosti. O čito je, p rem a lom e, d a ova a u to ­ no m ija dolazi do izra ž aja onda k a d a sc u n ašim z em ljam a ja v lja k riz a procesa k a p ita listič k e re p ro d u k c ije s obzirom n a to da sv a k a k riz a z a o štrav a k lasn e su p ro tn o sti. Zato se p ri ra z m a tr a n ju p e rs p e k tiv a sa d ašn je b razilsk e krize, na ša p a ž n ja p rv e n stv e n o u sm e ra v a n a d rža v u , je r p o red a u to n o m ije k o ju k riz a d a je državi, p o sto ji m o g u ćn o st da se ona p rev aziđ e. V a lja im a ti u vid u da a n a liz a krize, dako n e p re d s ta v ­ lja cilj ovog ra d a , p ru ž a čitaocu m o g u ćn o st d a uoči n ek e h ip o teze ko je su u osnovi m og ra s u đ iv a n ja . Z a o k u p lja m e ž elja d a ovde u k a ž em n a n e k e te n d e n c ije k o je n a s ta ju u B ra z ilu kao posledica k riz e i ko je se izra ž av a ju u g lav n o m kroz in te rv e n c iju d ržav e. Isp itiv a n je tih te n d e n c ija m ože biti in te re s a n tn o za ra z u m e v a n je p osledica k o je sv e tsk a k riz a izaziva u L a tin sk o j A m erici i u tic a ja k o je te p o sledice m ogu im a ti n a b u d u ć i razvoj n a ših z em alja. Ovo u to ­ liko p re što an a liz a p o n a ša n ja braz ilsk e p riv re d e u s v e tskoj krizi, s obzirom n a to da je ona, uz m ek sičk u i a rg e n ­ tin sk u , je d n a od re la tiv n o n a jr a z v ije n ijih n a p o tk o n tin e n ­ tu, om ogućava da se b o lje o svetle uzro ci d e p re siv n o g c ik lu ­ sa ko ji d a n a s p o gađa v e ć in u n a ših z em alja, kao i m ogući odgovori k o je o na m ože d a ponudi. E k o n o m s k i c ik lu s u B ra zilu D a o d m ah n a p o č e tk u rašč istim o su m n ju k o ja bi se kod čitaoca m ogla jav iti. Da li je b raz ilsk a p riv re d a z b ilja u krizi, s obzirom d a je n je n dom aći b ru to pro izv o d p o ras­ tao za više od 8°/o u 1976. godini? P rv o što tre b a im a ti u vid u je s te d a je do tog p o v e ć an ja D B P p ro šle go d in e d oš­ lo usled u s p o ra v a n ja ekonom skog ra s ta z em lje, k o je je po­ čelo 1974. i bilo izra z ito 1975. godine. U v elik o j m e ri to p o v e ć an je pro iz laz i iz a n g a žo v a n ja slo b o d n ih k a p a c ite ta 263

n a s ta lih u sle d rec e sije 1974— 1975, što n e zn ači d a je p o ­ sto ja o z n a ta n iznos p ro d u k tiv n ih in v estic ija , sp o so b n ih da obezbede o d rž a v a n je tak v o g o p orav k a. S tav iše, r a s t iz p ro ­ šle g o dine o s tv a re n je u p rk o s ciljev im a k o je je b ila po­ sta v ila vlada, ne želeći d a d o p u sti in d ek s p o v e ć an ja D B P koji bi bio veći od 5% , s obzirom n a n ag la še n o st in flacio n istič k ih p ritisa k a . U s tv a ri, b raz ilsk a in fla c ija je u 1976. godini b ila veća od 40% , dok je u d o b rim g o d in am a »čuda« u v e k o d rž a v a n a n a n iv o u ispod 20% , a to je v la ­ du p rim o ra lo d a poveća k o n tro lu k ak o b i za o v u g o dinu obezbedila n ižu s to p u r a s ta i tim e o jačala sv o ju a n tiin fla cio n istič k u p o litik u . P o što sm o ovo ob jasn ili, p rela z im o n a stv a r. P re sv e­ ga v a lja istaći d a k riz a b raz ilsk e p riv re d e , iak o pod u tic a jem sv e tsk e k rize, im a so p stv e n e u zro k e, k o ji se n a la z e u s e k to ru in d u s trijs k e p ro iz v o d n je. P o d se tim o se d a se in ­ d u s trija liz a c ija B ra z ila o d v ija la po o p štim latin sk o a m e rič kim ob rasc im a ili, p rec iz n ije , po o b rasc im a o n ih la tin sk o ­ a m e rič k ih z e m a lja u k o jim a je p o s tig n u t n a jv e ć i r e la tiv ­ ni raz v o j; z a p o če t d v a d e se tih godin a, laj se razv o j u b rz a ­ va n a k o n slom a 1929. i d o b ija sn a ža n za m a h u to k u d r u ­ gog sv e tsk o g ra ta . O ko 1950. godin e ta j p ro ces doveo je do s tv a r a n ja konso lid o v an o g in d u strijsk o g s e k to ra i od tog tre n u tk a b raz ilsk a p r iv re d a p o č in je d a s tv a ra so p stv e n i ek o n o m sk i ciklus. D a ra z ja sn im o ovaj m o m e n a t. K a d a tv rd im o d a b ra ­ zilski e k o n o m sk i c iklus im a so p stv e n o o d ređ e n je , n e n a ­ sto jim o da n e g ira m o snažna u tic a j k o ji n a n je g a v rši m e­ đ u n a ro d n a k o n ju n k tu ra , već sam o d a k ažem o d a p o m en u ti ciklus n e p re d s ta v lja obični o d raz te k o n ju n k tu re ni d a je sam o m eh a n ič k i o d ražav a. S a d a šn ja b raz ilsk a k riza, n a prim e r, izb ija n a p o re d o sa p o rasto m m eđ u n a ro d n ih cena na fte , čije su posledice po b ra z ilsk u p riv re d u raz u m ljiv e, ako im am o u v id u d a o na dom aćom p ro iz v o d n jo m p o k ri­ va m a n je od 2 0 % sv o jih u n u tra š n jih p o tre b a . M eđ u tim , čak i da se p e tro le js k a k riz a n ije sru č ila n a ze m lju , ip ak bi došlo do u s p o ra v a n ja n je n o g eko n o m sk o g ra sta , i ona bi oko 1974. go d in e z a p ala u rec e siv n i ciklus. T ako b i se desilo z ato što se u to v re m e isc rp ljiv ao m odel k a p ita lis tič k e re p ro d u k c ije k o ji je u B ra z ilu bio p rim e n je n tokom e k sp a n z ije 1968— 1973, p a se izm en a ovog m odela n a m e ta la ra d i o bezb eđ en ja n o v e e k sp an 264

živne faze. P re la z a k sa eksp an ziv n o g n a d ru g i ciklus, dakle, p o d raz u m e v a obavezno p lać a n je d a n k a recesiji. Ovo je b ita n e le m e n a t k oji v a lja z a p a m titi: e k sp an z iv n i i re cesivni ciklus braz ilsk e p riv re d e ne iz ra ž a v a ju p ro ste k o n ­ ju n k tu r n e pro m e n e , već na v o d e n a s tr u k tu rn e p ro m e n e u sam om m odelu re p ro d u k c ije k a p ita la k o ji p re o v la đ u je u zem lji. U ovom sm islu, k riz e do k o jih tu dolazi, o sp o ra­ v a ju i ra z a r a ju e le m e n te tog m odela, a p rip a d a ju p re th o d ­ noj fazi, i isto v rem e n o iza z iv aju p o ja v u n o v ih e le m e n ata koji će o d re d iti n jeg o v o m e n ja n je u do cn ijo j fazi. M eđ u ­ n a ro d n a p r iv re d a ig ra u tom p ro cesu z n a č a jn u ulogu, ali u sv o js tv u fa k to ra koji je za b raz ilsk u p riv re d u p o stao u n u tra š n ji, a ne jed n o s ta v n o u s v o jstv u sp o ljn o g p o d stic a ja sp ro v e d e n o g p re k o trž išta , k ao što se d e šav a lo u fazi izvozne p riv re d e , k o ja je p re th o d ila fazi m o d e rn e in d u s­ trijs k e p riv re d e . O sv rn im o se za tre n u ta k n a n e d a v n u e v o lu c iju B ra z i­ la da bism o ove tv rd n je dok a z ali i bliže o d red ili. B ra z il­ sk a in d u s trijs k a p riv re d a ulazi u faz u sv o je k o n so lid acije i z re lo sti p e d e se tih godina, k a d a se z a v rš a v a in d u s tr ija li­ zacija, z a sn o v a n a n a pro sto j s u p s titu c iji uvoza, k o ja se sa­ sto ja la u p ro iz v o d n ji p o tro š n ih d ob ara. T a d a dolazi do no­ ve faze ra z v o ja k o ja se s a sto ji u s tv a r a n ju te šk e in d u s tr i­ je za p ro iz v o d n ju s re d n jih p o tro š n ih d o b a ra , k a p ita ln ih d o b a ra i m ešo v itih d o b a ra , kako su ih n az iv a li n ek i a u to ­ ri. Za ova d o b ra je k a ra k te ris tič n o d a su ona, iak o p o ti­ ču od te šk e in d u strije , n a m e n je n a ličnoj p o tro š n ji; kao p rim e r m ožem o n a v e sti a u to m o b ils k u in d u s triju , č ija p ro ­ iz v o d n ja sv o jim n a jv e ć im delom p o k a z u je ta k a v k a ra k te r. Im a ju ći u v id u d v a d e se t go d in a zre lo sti b raz ilsk e p ri­ vred e, n e k i a u to ri su u k a z iv a li n a č in je n ic u d a se u ovom p e rio d u ja sn o u o č a v a ju tr i ek o n o m sk a cik lu sa, sa p rib liž ­ n im tra ja n je m od po p e t go d in a sv a k i.4 P r v i ciklus, e k s­ p a n z iv n i, t r a je od 1957. do 1962. g o dine, sa sto p o m ra s ta in d u strijsk o g s e k to ra v ećim od 9°/o g o d išn je ; on se odli­ k u je ra z v o je m tešk e in d u s tr ije , u v o đ e n je m n o v ih g ran a , 4 Između ostalih, Albert Fishlow, »Algumas reflexSes sobre a politica econćmica brasileira apos 1964«, u Estudos Cebrap, N i 7 (S. Paulo), januar—mart 1974, str. 6— 65, i Edmar L. Bacha. -Issues and Evidence on Brazilian Recent Economic Growth«, Developm ent Discussion Paper, JV° 12, Harvard Institute of In­ ternational Development, februar 1976.

265

od k o jih će je d n a — a u to m o b ilsk a — ig ra ti z n a č a jn u ulo ­ gu u d o c n ijim cik lu sim a. S ledeći cik lu s p o č in je 1962, a z a v rša v a se 1967. godine, p rim iv ši c rte d e p re siv n o g cik ­ lu sa ; u p o re d o sa p a d o m sto p e fo rm ir a n ja k a p ita la , in d u ­ s tr ijs k i s e k to r b iv a v id n o u sp o re n , i p o č in je d a r a s te po s re d n jo j godišn jo j sto p i od sam o 2 % ; p o v e ć an je sto p e in ­ flacije, k o ja je 1964. go d in e već b ila n a g ra n ic i od 5% , nav o d i v la d u d a p rim e n i ek o n o m sk u p o litik u k o jo m se o te­ žava rec e siv n a ten d e n c ija , što im a za p o sledicu, a to je i p riro d n o u ta k v o j s itu a c iji, n a g lu c e n tra liz a c iju k a p ita la . T re ći cik lu s o d g o v a ra ta k o z v a n o m - č u d u « i on je t r a ­ jao od 1968. do 1973. godine. U z p o ra s t d o m aćeg b ru to p roizvoda, k o ji se k reć e oko 10% , in d u s tr ijs k i s e k to r r a s ­ te po s to p a m a k o je p re la z e 15% , a n je g o v u o k o sn icu či­ ni a u to m o b ilsk a in d u s trija , k oja, sa p rib liž n o m p ro iz v o d ­ n jo m od oko m ilio n vozila u p rošlo j g odini, sa d a zau zim a d e v e to m esto u s v e tu u ovoj g ran i. Uz a u to m o b ilsk u in ­ d u s triju , a u m n o g im s lu č a je v im a p o d s ta k n u te n jo m e, z n a t­ no se r a z v ija ju p ro iz v o d n ja m a š in a i o p rem e, te š k a p o m o r­ sk a in d u strija , p e tro h e m ija i e le k tro n ik a , a d o lazi i do ra z ­ v ija n ja a e ro n a u tič k e in d u strije . Z a p aža se i s tv a ra n je novog e konom skog se k to ra , k o ji se u m n o g im slu č a jev im a p o k lap a sa p o m e n u tim g ra n a m a , tj. s e k to ra v o jn e in d u s tr ije ili, d a b u d e m o p re c iz n iji (s ob ziro m d a je la k a v o jn a in d u s tr i­ ja s ta rija ), p ro iz v o d n ja tešk o g n a o ru ž a n ja . O d 1974. p o č in je s a d a š n ji re c e s iv n i ciklus, sa o p a d a ­ n je m s to p e fo rm ir a n ja k a p ita la i in d e k s a ra s ta , k ao i po­ v e ć an je m in fla cije. Z v a n ič n a p re d v iđ a n ja o d re đ u ju k ao m ogući ro k za n jeg o v o o k o n č a n je 1979. g o d in u . Jo š su z n a ­ č a jn ije m e re k o je p re d u z im a ju b ra z ils k i k a p ita liz a m , a posebno d rž a v a (na n jih ćem o se v r a titi docnije), i k o je z a ista n e m ogu d a ti r e z u lta te p re iste k a ove d ecen ije.

N acionalni c ik lu s i i m e đ u n a ro d n a c irk u la cija ka p ita la R a n ije sm o re k li d a su b ra z ils k i ek o n o m sk i cik lu si pod s n a žn im u tic a je m m e đ u n a ro d n e p riv re d e , ali d a m e­ đ u n a ro d n a p r iv r e d a v rši u tic a j u onoj m eri u k o jo j je n je ­ no d e lo v a n je p o sta lo u n u tra š n ji fa k to r u p riv re d i B razila. S a d a je p og odan t re n u ta k d a se o va m isao ta č n ije o b jas­ 266

ni. E kspanzivni ciklusi iz 1957— 1962. i 1968— 1973. zaista su bili n e p o sre d n o p o v ezani sa z n a č a jn im p ro m e n a m a n a p o lju p roizvodnje, p ro m e n a m a ko je su p o d raz u m e v ale v e­ liku in v e stic iju k a p ita la i, sle d stv en o tom e, z n a če n je te h ­ nološke inovacije. O d lu ču ju ći fa k to r u ovom pro cesu p re d ­ s ta v lja le su in o stra n e in v estic ije . U za v isn im z e m lja m a p ro iz v o d n a o b last u sko je p o ­ v ezan a sa k ru ž n im tokom n o včano g i ro b n o g k a p ita la (u o bliku p ro iz v o d n ih s re d stav a ), k o ji je započeo u ra z v ije ­ nim k a p ita lis tič k im zem ljam a. T aj d v o s tru k i to k m ože is­ to v re m en o d a u tič e i n a za v isn u zem lju , k ao što se desilo sa B razilom u p e rio d u od 1957. do 1962. godine, k a d a je p reo v la d a v alo d ire k tn o u la g a n je u o b lik u u voza m ašin a i oprem e, ili da se ra z d v o ji i da d e lu je nezav isn o , k ao što se desilo u p e rio d u od 1968. do 1973. godine, što ćem o docn ije isp ita ti. N o u sv im h ip o te z a m a ta j tok, p o što jed n o m p o sta n e u n u tra š n ji, p re d s ta v lja o d re đ u ju ć i č in ilac u s tv a ­ ra n ju e k o no m skog c ik lu sa za v isn e zem lje. K a d a ra z m a tra m o cik lu se la tin sk o a m e rič k e p riv re d e , zap ažam o da se oni, i p o red to g a što su po d u tic a je m m e ­ đ u n a ro d n e k o n ju n k tu re , sa n jo m d ire k tn o n e p o k lap a ju . B ra z ilsk i slu čaj je ilu s tr a tiv a n u ovom sm islu . P r v i p o m e n u ti ek sp an z iv n i ciklus, k o ji p o č in je 1957. godine, p o ­ k lap a se sa din am ik o m sv e tsk e p riv re d e u usp o n u . M eđ u ­ tim , p re m d a je e k s p a n z ija sv e ts k e p r iv re d e b ila n a g la še n a i u to k u še zd e se tih godina, u b raz ilsk o j p riv re d a p očev od 1962. n a ila z im o n a rec e siv n i ciklus, k o ji tad a, uo stalo m , p re d s ta v lja o p štu te n d e n c iju la tin sk o a m e rič k e p riv re d e . E le m e n a t ko ji d o p rin o si da se u do b ro j m e ri o b jasn i o v a k ­ va s itu a c ija je s te m e đ u n a ro d n o k r e ta n je k a p ita la u ova d v a r a z m a tr a n a p e rio d a . P e d e s e tih g o d in a u to m k r e ta ­ n ju u g lav n o m d o m in ira ju S je d in je n e A m e rič k e D ržav e, i u n je m u je n a g la š e n izvoz p riv a tn o g k a p ita la k o ji se v r ­ ši p rv e n s tv e n o u v id u d ire k tn ih in v e stic ija . T aj izvoz p r i­ v a tn o g k a p ita la u p u ć u je se n a jp r e u zem lje L a tin s k e A m e­ rik e i tre ć e g sv e ta , a n je g o v r e z u lta t je s tv a r a n je a u to m o ­ b ilsk e in d u s tr ije u B ra z ilu , p ri čem u se u r u k a m a stra n o g k a p ita la n a la z i 90% od u k u p n o in v e s tira n ih sre d stav a , u g lav n o m se v ern o a m e rič k o g po rek la. U to k u še zd e se tih g o d in a s itu a c ija se m en ja. S e v e rn o a m e rič k i p r iv a tn i k a p ita l, o d n e v ši p re v a g u n a d d rž a v n im k a p ita lo m , p o m e ra sv o ju o rb itu p re m a z e m lja m a Z a p a d ­ 267

ne E vrope, K a n a d i i J a p a n u , i dov o d i do in v e rz ije u p r a ­ vo o p isa n e te n d e n c ije . M e đ u tim , in v e s tic ije iz p re th o d n e d e c e n ije su i d a lje d a v a le p r o fit ili p o č in ja le d a ga s tv a ­ ra ju , iza z iv aju ć i v e lik i t ra n s fe r k a p ita la iz z a v isn ih ze­ m a lja u S je d in je n e A m e rič k e D ržav e. N a ta j n a č in 7 0 % s e v e rn o a m e rič k ih in v e s tic ija izm e đ u 1960. i 1967. godine o dlazi u Z a p a d n u E v ro p u i K a n a d u , d o k u se v ern o a m e rič k im p rih o d im a n a im e k a m a ta , z a ra d a i sp o re d n ih p r i­ ho d a p o te k lih iz in o s tra n s tv a z a v isn e zem lje u č e stv u ju s a 60% . U k ra tk o , d ok se s e v e rn o a m e rič k i k a p ita l k reć e u p ra v c u ra z v ije n ih z em alja, on od liv a sre d s tv a la tin sk o ­ a m e rič k ih z e m a lja i d e k a p ita liz u je ih, što o m o g u ćav a d a se s h v a ti d o b a r deo p ro b le m a sa k o jim a se sre ć u p r iv r e ­ d e ove o b lasti u p o m e n u to m p e rio d u , b a r što se tiče a k u ­ m u la c ije k a p ita la . K ra je m d e c e n ije p o novo se m e n ja m e đ u n a ro d n i to k k a p ita la u k o ris t L a tin s k e A m e rik e . U zro k to g a je izu z e t­ n i fin a n s ijs k i - b u m « do k o jeg je došlo s re d in o m d e c en i­ je n a bazi e v ro d o la ra ; je d n a od n jeg o v ih n a jis ta k n u tijih o d lik a je s te p re v a g a z a jm o v a i k r e d ita m e đ u n a ro d n ih b a ­ n a k a u odnosu n a d ire k tn e in v estic ije . N a ta j n a č in p o sta ­ je ra z u m ljiv o što je je d a n od o d re đ u ju ć ih fa k to ra u b r a ­ zilskom e k sp an z iv n o m cik lu su iz 1968— 1973. godine, in o ­ s tr a n i k a p ita l p re te ž n o poprim ao o b lik z a jm o v a i k re d ita a ne d ire k tn ih in v estic ija , i što je u češće e v ro p sk o g k a p i­ tala , po se b n o k a p ita la S a v e z n e R e p u b lik e N em ačke, kao i jap a n sk o g , z n a tn o p oraslo. Isto v re m e n o sa ra z d v a ja n je m m e đ u n a ro d n o g k ru ž n o g to k a no v č a n o g i ro b n o g k a p ita la z a p až a se, d akle, d iv e rz ifik a c ija n jih o v o g p o rek la , što će im a ti z n a č a jn ih p o sled ica po b ra z ils k u p riv r e d u u p e rio ­ d u s a d a š n je k rize.

S h e m a rea liza cije s u b im p e rija lizm a A li z n a č a jn e ra z lik e n e s re ć u se sam o u p ro m e n a m a m e đ u n a ro d n o g k r u ž e n ja k a p ita la , k o je je od z n a č a ja za e k s p a n z iv n e p e rio d e b ra z ils k e k a p ita lis tič k e p riv re d e . R az­ like se is p o lja v a ju i n a p la n u u n u tra š n je g k ru ž e n ja , ili tač n ije , k ru ž e n ja k o je je s v o jstv e n o b raz ilsk o j p riv re d i. B u d u ć i d a se u oba ova p e rio d a , kao što sm o već nag lasili, b itn o r e m e ti p ro iz v o d n i a p a ra t, ili ono što b ism o m ogli n a ­ 268

zv a ti m odelom a k u m u la c ije , v a lja d a n a š u p a ž n ju u sm erim o n a sh em e po ko jim a se proizvodi ro b a k o ja p reo v la da v a u ova d v a p e rioda. U ovom sm islu z a n im ljiv o je uoči­ ti č in je n ic u d a se u d ru g o m e k sp an z iv n o m p e rio d u 1968 — 73. godine ja v lja ju ra z lič ite k a ra k te ris tik e , d ok je eks­ p a n z ija iz p e rio d a 1957 — 62. sp ro v e d e n a n a bazi u n u ­ tra š n je g trž išta , p ri čem u je, u p rk o s p o v e ć an ju m e đ u n a ­ ro d n e trg o v in e , zabeleženo s m a n je n je b raz ilsk o g učešća u n joj. N aim e, sh e m u p ro iz v o d n je k o ju su p o stav ili v o jn a d ik ­ ta tu r a i k r u p n i k a p ita l za ovu faz u ra z v o ja k o ju sm o o k ara k te ris a li k ao s u b im p e rija lis tič k u fazu, b ila je z a sn o v a ­ na n a tri g lav n a e le m e n ta .5 P rv i od n jih (koji je h ro n o loški p o slednji, pošto se u p o tp u n o sti o crtao te k p očev od 1968. godine, dok su o stali po sta li u o čljiv i jo š u to k u k ri­ ze iz 1962 — 67) je s te lu k su z n a p o tro š n ja . To se o b ja š n ja ­ va č in je n ic o m da d in am ičn i se k to ri b raz ilsk e p riv re d e u ovom p e rio d u pro iz v o d e m ešo v ita d o b ra : a u to m o b ile, ele k ­ trič n e a p a ra te za d o m ać in stv o itd., što je n u ž n o n a m e t­ nu lo d in a m iz a c iju u n u tra š n je g trž išta . N a d e k sp lo a ta cija ra d a n a kojoj se z a sn iv a m o d el re p ro d u k c ije i k o ja dovodi do toga d a se počev od 1965. g o d in e s tv a rn a ra d n ič k a na d n ic a s m a n ji p rib liž n o za p olo v in u , n e p r e d s ta v lja s m e tn ju za ovu d in am iza c iju . U p ra v o ovo i om o g u ćav a re g re s iv n u p re ra s p o d e lu doh o tk a, n e sam o u k o ris t k a p i­ ta listič k e k lase već i u k o ris t s re d n jih slo jev a, s tv a ra ju ć i o g ran ič e n o ali d in am ičn o trž iš te za p ro iz v o d n ju m ešo v itih d o b a ra i d ru g ih lu k su z n ih pro izv o d a. To p r o d u b ljiv a n je jaz a izm eđu g o rn je i d o n je s fe re n acio n aln o g k ru ž e n ja z a o štra v a već p o sto je ć u p o d v o je n o s t izm eđ u ra z v o ja p ro ­ izvodnog a p a ra ta i p o tro ša č k ih p o tre b a m asa, što je k a ­ ra k te ris tič n o za z a v isn i k a p ita liz a m . D ru g i e le m e n a t u p ro iz v o d n ji ro b e s u b im p e rija listič k o g m odela je s te izvoz i, posebno, izvoz p re ra đ e v in a . N a ta j n a č in u k u p n i b ra z ilsk i izvoz se p o v e ć av a sa 1,5 m ilija rd e d o la ra sre d in o m š e zd e se tih go d in a n a v iše od 9 m ilija rd i d o lara u p rošloj godini, p re m a p o d acim a E k o n o m sk e k o ­ m isije za L a tin s k u A m e rik u (C EPA L); izvoz p re ra đ e v in a , ko ji je 1964. go d in e u u k u p n o m izv o z u bio z a stu p lje n s Za dalju razradu ove teme vidi: Subdesarrollo y revolucićn, naved. delo, deo IV.

269

sk ro m n im p ro ce n to m od 7°/o, do stig ao je 1970. g o d in e 15°/o, a 1975. čak 30°/o od u k u p n o g izvoza. O vde v a lja o b jasn iti d a se ovaj p ro c e n a t odnosi isk lju č iv o n a p re ra đ e v in e , p o ­ što su se p o lu p re ra đ e v in e o b ra č u n a v a le p osebno. U vezi sa n jim a desile su se m ale p ro m e n e , i on e su 1975. g o dine uč e stv o v a le sa p rib liž n o 10% u u k u p n o m izvozu. N ek i a u to ri su, izm ešav ši ove p o d a tk e , b ili u z a b lu d i oko ovog p ro b le m a i čak su z a stu p a li p o g rešn u te z u d a se učešće p o lu p re ra đ e v in a u u k u p n o m izvozu n e s iro v in a n e m en ja , p re m d a je ono u s tv a r i opalo sa 4 0 % u 1970. n a 2 5 % u 1975. g o d in i.6 K a k o bilo d a bilo, z n a tn o p o v e ć an je izvo­ za p re ra đ e v in a zem lje u kojoj, kao što je i u B razilu , ogro­ m n a ve ć in a s ta n o v n iš tv a n ije n i n a m in im a ln o m n iv o u p o tro šn je, p o tv rđ u je r a n ije p o m e n u tu te n d e n c iju , tj. r a s ­ k o ra k izm e đ u p ro iz v o d n je i p o tre b a širo k ih n a ro d n ih m a ­ sa. T re ći e le m e n a t sh e m e o s tv a riv a n ja su b im p e rija liz m a , ko ji n a s za sa d a n a jv iš e in te re s u je , je s te e le m e n a t k o ji p re d s ta v lja d rža v a . Z n a č a j ja v n ih tro š k o v a u b raz ilsk o j p riv re d i m ože d a se p ro ce n i a ko r a z m a tra m o n jih o v od­ nos p re m a u n u tra š n je m b r u to p ro iz v o d u : u 1950. godini, ne r a č u n a ju ć i tro š k o v e v la d in ih p red u z e ć a , on i su čin ili 20 % od v red n o s ti D B P, dok su u 1969. d o stig li 34 % ; ove go d in e to će učešće p o ra s ti n a 50% , a k o se d o d a ju i tro š ­ kovi s a v e z n ih v la d in ih p red u z e ć a , čak i b ez tro š k o v a o p štin a i n jih o v ih p re d u z e ć a .7 O vo s tv a r a n e k u p re d s ta v u o z n a č a ju d rža v e kao e k onom skog činioca u B ra z ilu i dovo­ lja n je raz lo g d a se u sv im o k o ln o stim a p o v ed e ra č u n a o ekon o m sk o j p o litic i vlade, k a d a se a n a liz ira p riv re d a ove zem lje. D rž a v a v rši deo svog u tic a ja d e lu ju ć i n a p r iv a tn i k a ­ p ita l. S ovog a s p e k ta is ta k n u tu u lo g u ig ra ju d rž a v n e p o r u d ž b in e i d ire k tn e ili p o s re d n e su b v e n c ije k o je se d a ju p riv a tn im p red u z e ć im a , čim e se u s m e ra v a n jih o v razv o j. D ire k tn e s u b v e n cije u B ra z ilu č ine v iše od p o lo v in e u k u p ­ n ih p rih o d a d rža v e od d ire k tn o g o p o re z iv a n ja ; o slo b o đ en je 0 Podaci iz Economic S u rvey of Latin A m erica 1975, New York, 1976. 7 Podaci koje citira Verner Ber (Werner Baer) i drugi, »As modificacoes do papel do Estado na economia brasileira«, Pesquisa e planejam ento econćmico, JVs 3 (4), Rio de Janeiro, decembar 1973, str. 898 i 905.

270

od poreza da to izvoznicim a p re ra đ e v in a u v id u p o sred n ih s u b v e n cija čini 5 0 % od tro šk o v a p ro iz v o d n je izv ezen ih a r ­ tik ala. No iako d ržav a, a isto bi se m oglo reć i i o k re d it­ nim m eh a n iz m im a , u ovom pogled u v rši z n a ta n u tic a j n a to k k a p ita listič k e a k u m u la c ije u B razilu, n je n a u loga po­ s ta je od lu ču ju ć a te k ako ra z m a tra m o a k u m u la c iju kao ta k ­ vu, tj. in v estic ije . Do d rž a v n ih in v e s tic ija u osnovi dolazi d a bi se om o­ g u ć ila re p ro d u k c ija p riv a tn o g k a p ita la i on e se u sm e ra v a ju bilo p re m a se k to rim a in fr a s tr u k tu r e i o sn o v n ih u sluga, bilo pre m a n ovim g ra n a m a ko je se još u v e k n e isp la te ili k o je iz isk u ju su v iše ve lik i po č e tn i k a p ita l; u ovim slu č a jev im a d rž a v a često o p e riše u d ru ž e n a sa p riv a tn im k a p ita lo m , b i­ lo d a bi ta j k a p ita l z a štitila od raz lik a , bilo d a bi stv o rila p o tre b n i obim k a p ita la za o b e z b eđ iv a n je a k u m u la c ije . A n a ­ liza b ru to fik sn ih in v e s tic ija u B ra z ilu u 1969. god in i p o ­ k a z u je n a m da je v la d a u n jim a u č e stv o v a la sa 3 4 % a d rž a v n a p red u z e ć a sa 27% . U k u p a n p ro c e n a t po m o ću k o ­ je g je v lad a o d red ila fik sn e in v e s tic ije iznosio je 60% , dok je p riv a tn o m k a p ita lu o stalo 4 0 % .8 Uloga d rža ve u sa d a šn jo j k r iz i P riro d n o je, d ak le, d a je p ri n a ila s k u c ik ličn e k riz e k a k v a je ova k o ju sa d a d o ž iv ljav a B razil, k a d a se n a m e ­ ću izm en e m o d ela re p ro d u k c ije i, p re m a tom e, s tv a r a n je se k to ra sp o so b n ih d a p r e r a s tu u d in a m ič n e c e n tre novog e k sp an z iv n o g ciklusa, p o tre b n o d a se u p ita m o u kom p r a v ­ cu se o rije n tiš e d rža v a . P o v rš n a a n a liz a v la d in e p o litik e u sa d a šn je m p e rio d u o m ogućava d a se do đ e do n e k ih za­ k lju č a k a . U su štin i, m ože se tv rd iti d a se e k o n o m sk a p o liti­ k a re ž im a d a n a s o rije n tiš e u p ra v c u ra z v o ja d v a u sk o p o ­ v e z an a s e k to ra : s e k to ra n u k le a rn e in d u s trije i s e k to ra te š ­ ke v o jn e in d u strije . O ba ova s e k to ra p r e d s ta v lja ju s re d iš te in te re s o v a n ja sa d a š n je b raz ilsk e d ik ta tu re od n je n ih p o četak a. V eć 1966. godine, k a d a se u M e k sik u p re g o v a ra lo o b u d u ć e m S p o ra ­ z u m u o z a b ra n i isp o ru k e n u k le a rn o g o ru ž ja L a tin sk o j A m e­ rici, ili o S p o ra z u m u iz T la te lo lk a , p o n a š a n je b raz ilsk e 8 Isto, str. 904.

271

d eleg acije, k o ja se o p ira la s v e m u što bi m oglo d a o g ran iči raz v o j n u k le a rn e in d u s tr ije u B razilu , bilo sa v o jn im ci­ lje v im a ili ne, ja sn o je u k a z alo d a će ovo p o s ta ti k o n s ta n ­ ta p o litik e v o jn e d ik ta tu re u ovoj o b lasti.9 P o sle n a p o ra za p r id o b ija n je se v e rn o a m e rič k e s a ra d n je d a se B razil p re tv o ri u n u k le a r n u silu, a z a tim i s a ra d n je F ra n c u s k e , u p e rio d u k a d a je d eg o listič k a p o litik a n a s to ja la tak o đ e d a p o stig n e n u k le a r n u n e z a v is n o s t od S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava, b ra z ilsk i m ilita ris ti su k o n a č n o p o stig li svoj cilj p u te m sp o ra z u m a o n u k le a rn o j s a ra d n ji p o tp isa n o g p ro š ­ le g o dine sa S a v e z n o m R e p u b lik o m N em ačk o m . P r e d v i­ đ a ju ć i g lo b aln e in v e s tic ije od oko 5 m ilija rd i d o la ra za o s tv a re n je p ro g ra m a k o ji p la n ir a in s ta lir a n je osam n u k ­ le a rn ih c e n tra la , je d n o g p o s tro je n ja za o b o g a ć iv a n je u r a n a i je d n o g za p ro iz v o d n ju p lu to n iju m a , ta j sp o ra z u m će n e sam o om o g u ćiti d a B ra z il o v lad a k o m p le tn im c ik lu ­ som n u k le a rn e teh n o lo g ije , već će z n a čiti i o tv a ra n je ši­ rokog trž iš ta za b ra z ils k u te š k u in d u s triju , p o što se p re d ­ v iđ a da će d om aća in d u s tr ija u č e stv o v a ti sa 70% m a te ri­ ja la i o p rem e k o ji s u p o tre b n i n u k le a rn o m k o m p lek su . N ap o m en im o u z g re d i d a su s re d s tv a k o ja je o d o b rila S a­ ve z n a R e p u b lik a N e m a čk a je d n a k a u k u p n o j v re d n o s ti s tr a ­ nog k a p ita la k o ji je u šao u B ra z il u v id u d ire k tn ih in v es­ tic ija u e k sp a n z iv n o m c ik lu s u iz p e rio d a 1957 — 62. godine. D ru g i s e k to r n a ko ji se o rije n tiš e p o litik a v lad e je s tv a r a n je onoga što o na sa m a n a z iv a » v o jn o -in d u s trijs k im k o m pleksom «. P r v i k o rac i u ovom p ra v c u u č in je n i su po­ čev od 1965. g o d in e i k o n k re tiz o v a n i su u j a n u a r u 1966. s tv a r a n je m S ta ln e g r u p a c ije za in d u s trijs k o a n g a ž o v a n je (GPM I), k o ja o k u p lja m ilita ris te i p re d u z e tn ik e iz v e lik ih in d u s trijs k ih c e n ta ra z e m lje .10 I k a d a je o v a o b last u p i­ ta n ju , v o jn a v la d a se p rv e n s tv e n o o k reć e p re m a Z a p a d n o j E v ro p i, p a već p o sto je p ro g ra m i za iz ra d u ten k o v a , a v io ­ na, h e lik o p te ra , p o d m o rn ic a i r a k e ta u g o v o ren i sa F r a n ­ cuskom , Ita lijo m , E n g le sk o m i S a v e z n o m R e p u b lik o m N e­ m ačkom . O tk a z iv a n je sp o ra z u m a o v o jn o j s a ra d n ji sa * O brazilskom učešću u pregovorima u Tlatelolku vidi moj članak napisan u saradnji sa Olgom Pellicer de Brody, »Militarismo y desnuclearizacion en America Latina; caso de Brasil«, u Foro Internacional, JVfs 29, Mexico, jul—septembar 1967. 10 Vidi Subdesarrollo y revolucion, naved. delo, str. 69 i sledeće.

272

S je d in je n im A m e rič k im D ržav am a, k o jem je b raz ilsk a v la ­ da n e d a v n o jed n o sta v n o p ribegla, om ogućio je d a se sn až­ n ije p o d sta k n u p lan o v i koji se tič u v o jn o -in d u strijsk o g kom pleksa. Već je d o n e ta i od lu k a o n jeg o v o m lo ciran ju u in d u strijsk o j zoni Belo O rizontea, u d rža v i M inas Zerais, gde se n alazi k om pleks te šk e in d u strije p o d ig n u t e v ro p ­ sk im k ap italo m , izm eđu osta lih n e m a č k ih g ru p a c ija K ru p i M an esm an i ita lija n s k e g ru p a c ije F ija t. J e d a n od ek sp lic itn ih ciljev a v lad e u vezi sa s tv a ra n je m v o jn o -in d u s trij­ skog k o m p lek sa je izvoz, a ta j izvoz je već o stv a riv a n u B oliviju, P a ra g v a j i Cile, kao i u ze m lje B liskog isto k a i A frike. Z a k lju č c i O ve o r ije n ta c ije b raz ilsk e ek o n o m sk e p o litik e im a ju m noge im p lik a c ije k a d a je u p ita n ju p e rs p e k tiv a d eb lo k ira n ja k a p ita lis tič k e a k u m u la c ije p rek o s tv a r a n ja n o v ih d in a m ič n ih se k to ra . O vog p u ta ćem o ista ć i tri. N a p rv o m m estu , č in je n ic a d a k a p ita lis tič k a s v e ts k a k riz a , č iju v ita l­ nu e la stič n o st čini su k o b lja v a n je v e lik ih k a p ita lis tič k ih si­ la, n ije sam o p o d sta k la b raz ilsk u e k o n o m sk u k riz u : on a B ra z ilu isto ta k o p ru ž a m og u ćn o st d a k riz u p re b ro d i. N a ­ im e, kako u p o gledu n u k le a rn e e n e rg ije ta k o i u vezi sa vojn o m in d u strijo m , b ra z ils k a d rž a v a se d a n a s k o risti s u ­ rovom k o n k u re n c ijo m k o ja p o sto ji izm e đ u S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a i Z a p a d n e E vrop e, a po seb n o N em ačke, kao i J a p a n a , k a k o bi o b ezb ed ila s re d s tv a k o ja d a je s v e t­ ski k ru ž n i to k k a p ita la , s re d s tv a za p ro iz v o d n ju i te h n o lo ­ gije. B ra z il n a ovaj na č in n eće p re b ro d iti za v isn o st; ali on će d iv erz ifik ac ijo m sv o jih veza sa sv e tsk o m k a p ita listič k o m p riv re d o m o tv o riti p ro s to r za sp ro v o d e n je svog p ro je k ta in d u strijsk o g ra z v o ja i, n a b azi to g raz v o ja , s v o je a fir m a ­ cije u sv o js tv u sile s re d n je sn a g e u sv e tsk o j sh e m i p o d ele v lasti. D ru g im reč im a , b ra z ils k a d rž a v a k o ris ti se im p e ri­ ja listič k im p ro tiv re č n o s tim a d a bi o b e z b ed ila o s tv a riv a ­ n je svog su b im p e rija lis tič k o g p r o je k ta .11 11 Bliži podaci o vezi države i subimperijalizma mogu se naći u mom članku »La acumulacićn capitalista mundial y el subimperialism o-, Cuadernos Politicos, Nt 12, Mćxico, april—jun 1977, i u Subdesarrollo y revolucićn, naved. delo.

273

N a d ru g o m m estu , v a lja z a p a z iti č in je n ic u d a se d iv e rz ifik a c ija v eza z a v isn o sti sa sv e tsk o m k a p ita listič k o m p riv re d o m o d ra ž a v a u B ra z ilu k ro z d iv e rz ifik a c iju n je g o ­ ve p ro iz v o d n e s tr u k tu re , što p o d ra z u m e v a č a k i re g io n a l­ n u p re ra s p o d e lu ove s tr u k tu re , čim e se o s ta v lja m o g u ćn o st za p o ja v u n o v ih p ro tiv re č n o s ti m e đ u b u ržo a z ijo m u ze­ m lji. N a ta j n a č in s tv a r a n je n u k le a r n e i v o jn e in d u s tr ije o tv a ra n e je d n a k e p e rs p e k tiv e za već p o sto je ć u te š k u in ­ d u s tr iju , z a o štra v a ju ć i p ro ce s c e n tra liz a c ije k a p ita la , u z isto v re m e n o r e p ro d u k o v a n je m e đ u im p e rija lis tič k ih p ro tiv ­ reč n o sti, k o je se ja v lja ju n a s v e tsk o m n iv o u u n u t a r b r a ­ z ilsk e p riv re d e . U ovom s m islu z n a č a jn o je to što je ra z ­ voj n o v ih d in a m ič n ih se k to ra k o ji B ra z il p la n ira z a sn o v an n a e v ro p sk o m i ja p a n s k o m k a p ita lu a n e n a s e v e m o a m e ričkom k a p ita lu , i što se on p rv e n s tv e n o lo cira u o b lasti M in a š Ž e raiš a n e u o b lasti S a n Paolo. P o litič k i su kobi, k o jih d a n a s im a u z em lji, o b ja š n ja v a ju se u v e lik o j m e ri p ro ­ š ire n je m m a n e v a rsk o g p ro sto ra k o ji b ra z ils k a v la d a ta k o d o b ija u s p ro v o đ e n ju s u b im p e rija lis tič k o g p r o je k ta i u p ro ­ tiv lje n ju n a k o je v la d in a p o litik a n a ila z i k o d k r u p n e in ­ d u s tr ije iz S a n P a o la, g d e is ta k n u tu u lo g u ig ra se v ern o a m e rič k i k a p ita l. N ajzad , bilo bi p o tre b n o r a z m o triti posled ice k o je će ovo im a ti u o b lasti s p ro v o đ e n ja p r e d v iđ e n ih izm en a m o d ela a k u m u la c ije k a p ita la , u s lu č a ju d a iste b u d u u p o tp u n o sti sp ro v e d e n e . K a o što sm o r a n ije rek li, sh e m a b ra z ils k e p r iv r e d e u n je n o j s u b im p e rija lis tič k o j fazi os­ la n ja se n a lu k su z n u p o tro š n ju , sv e tsk o trž iš te i d rža v u . K a d a sam p rv i p u t a n a liz ira o ovu sh e m u , p re n e k o lik o god in a, u k a z a o sa m n a to d a se p rv i e le m e n at, o dnosno lu k su z n a p o tro š n ja , ja v lja k a o n a js la b iji e le m e n at, d o k je sv e ts k o trž iš te n a js n a ž n iji i je d in i d u g o ro čn o ž iv o tv o ran e le m e n at. M e đ u tim , s ig u rn o s n i v e n til za p ro b le m e p rim en e k o ji je p re d v id e la b ra z ils k a p r iv r e d a — p ro b le m e k o ji se očito o te ž a v a ju za v re m e rec e siv n ih cik lu sa — či­ n i d rža v a , č ija će u loga p o k re ta č a p o tra ž n je p ra k tič n o b iti o g ran ič e n a, u k o lik o n e dođe do z n a ča jn o g p o re m e ć a ja u s ­ lova u k o jim a se o d v ija re p ro d u k c ija k a p ita la , tj. u k o li­ ko se n a d e k sp lo a ta c ija r a d a n e n a đ e u š a h -m a t p o z ic iji.12 J* Vidi Subdesarrollo y revolucidn, naved. delo, pogl. IV.

274

O va o beležja d o b ija ju p o se b n u v a ž n o st u sad ašn jim okolnostim a. U koliko se održi novi ek o n o m sk i p ro je k a t brazilsk o g k a p ita liz m a , lu k su z n a p o tro š n ja će n eizbežno b iti ž rtv o v a n a u im e d rž a v n e p o tro š n je (je d in e k o ja, s tač k e g led išta u n u tra š n je g trž išta , m ože d a b u d e oslonac za v o jn u pro izv o d n ju ). O vo n e znači d a će lu k su z n a po­ tro š n ja n e s ta ti: o na će se o d rža ti kod g ru p e sa n ajv e ć im p rih o d im a d čak će m o ra ti ponovo d a se d in a m iz u je u ok­ v iru e v e n tu a ln o g o p oravka, p re m d a ovog p u ta n a dalek o užoj osnovi; ali će p o k a z ati sv o ja o g ra n ič e n ja i po staće n e p o d e sn a za s tv a r a n je p o tra ž n je p o tre b n e n o v im d in am i­ čn im se k to rim a . S d ru g e s tra n e , izu zev ako se nr* b u d e d elovalo u o k v iru a u ta rh ič n e p riv re d e kao što je Milo u na c ističkoj ra tn o j p riv re d i, d rža v a n e m ože delo v a ti k ao g lav n i f a k to r s tv a r a n ja p o tra ž n je . N am eće se, d a ­ kle, p o tre b a d a se p ro n a đ e p riro d a n izlaz za p ro iz v o d n ju d in am ičk ih se k to ra , a n jeg a m ože d a p ru ž i jed in o s v e t­ ska p riv re d a . U loga k o ja p rip a d a d rža v i je s te d a d o p u n i i b lag o v re m e n o ub laži sla b o sti to g trž išta , ali n ik ak o da ga zam eni. E k o n o m sk i p r o je k a t b raz ilsk o g k a p ita liz m a u n jeg o ­ voj s a d a šn jo j rec e siv n o j fazi teži, dak le, d a pon o v o a firm iše su b im p e rija lis tič k e te ž n je i d a isto v rem e n o , u p o t­ p u n o j s a g la sn o sti sa sv o jo m u n u tra š n jo m d ija lek tik o m , p o stig n e n a p re d a k u p ra v c u još isk lju č iv ije i se le k tiv n ije p r iv re d e od o ne k o ja se p o ja v ila u o k v iru sa d a š n je g v o j­ nog rež im a . N aim e, p rilik o m p o n o v n o g u s p o s ta v lja n ja e k o n o m sk e din am ičn o sti, u c iklusu iz p e rio d a 1968— 73, za p až e n o je d a je š iro k im m asa m a bilo u s k ra ć e n o u češće u p o tro š n ji k o je je novi m o d el k a p ita lis tič k e re p ro d u k c ije pru ža o , čim e je p o g o rša n rasc e p izm eđ u v iso k e i n isk e sfe re k ru ž e n ja i p o tv rđ e n o k ao sta ln o p r is u tn a p o ja v a ono što su n e k i z a m išlja li kao p ro la z n u p o sled icu d e p re siv n o g c iklusa. O ni k o ji s u bili tog m iš lje n ja o d u še v lje n o su po­ z d ra v ili p o ja v u lu k su z n e p o tro š n je i počeli su d a g a je ilu z ije o n je n o m p r o širiv a n ju n a sve šire sek to re, k o je bi u k lju č ilo i ra d n ič k e m ase .13 S a d a š n ji rec e siv n i c ik lu s m o­ že jed in o d a im u k a ž e n a č in je n ic u d a se z a v isn a p r iv r e ­ ,J Između ostalih, Fernando Enrike Kardoso i Pjer Salama. Kritika ovakvog stava može se naći u mom članku navedenom u napomeni 11.

275

da, k a o p r iv r e d a n a d e k sp lo a ta c ije , u v e k k re ć e k a z a o štra ­ v a n ju p o d v o jen o sti izm e đ u p ro iz v o d n je i p o tre b e m a sa za p o tro šn jo m i, n a ta j n ačin , p re u p ra v c u isk lju č iv a n ja nego u k lju č iv a n ja d e la tih m asa u v iso k u s fe ru k ru ž e n ja . U to k u s a d a š n je k rize, s re d n ji i n iži slo je v i s itn e b u rž o a ­ zije, k o ji su u sp e li da u č e stv u ju n a n e k o m s tu p n ju te sfe re , b iv a ju iz n je izb a č e n i i m n o g i od n jih v iše n eće m oći da se o trg n u iz g v o zdenog o b ru č a d o n je sfe re , č a k i pod p r e tp o s ta v k o m d a b ra z ilsk i k a p ita liz a m , p o što p re b ro d i k riz u , p o novo u đ e u e k s p a n z iv n i ciklus. Uz p ro tiv re č n o s ti u n u t a r sa m e b u ržo a z ije , č iju je ek s­ plo ziju izazv ala kriz a , i uz b e z n ađ e ra d n ič k ih m asa, k o je posle blagog p o b o ljš a n ja s v o jih n a d n ic a , što je tak o đ e bdio p o b u d ilo ilu z ije u p ro m e n u te n d e n c ije u ovoj o blasti, p o novo d o ž iv lja v a ju p o g o rša n je svog ži­ vo tn o g s ta n d a rd a , re a k c ije s itn e b u rž o a z ije n a p o sto ­ jeć e s ta n je izb ija u ovom tre n u tk u kao g la v n i čin ilac p o litič k e n e s ta b iln o s ti u B ra z ilu . Z b o g s tr a te š k e ulo g e k o ­ ju s itn a b u rž o a z ija ig ra u sis te m u d o m in a c ije , o n a d e lu je , po što je s k ic ira la svoj b u n to v n ič k i p o k re t, k a o d e to n a to r i n a ja v lju je z a o š tra v a n je k la s n ih b o rb i u z e m lji k ra je m ove d e c en ije. K onačno, k u r s k o ji b u d e u z e la k la s n a b o r­ b a i r e z u lta ti k o je o n a b u d e dala, o živ o tv o rić e n o v i p ro ­ j e k a t b raz ilsk o g k a p ita liz m a ili će g a p o v u ć i u k riz u k o ja će, opet, p rev a z ila ž e n je m k o n ju n k tu r n ih k o le b a n ja i iza­ z iv a n je m d u b o k ih s tr u k t u r n i h p ro m e n a u z em lji, n a jz a d o tv o riti p r e d b ra z ils k im n a ro d o m p u t k a o slo b o đ en ju . Izvor: Ruy Mauro Marini, »Estado y crisis en Brasil«, Cuadernos Politicos, JSfe 13, jul—septembar 1977, Mćxico, str. 76—84. Sa španskog prevela Jasna Bunjevac Sotelo

T eotonio dos S a ntos K R IZ A B R A Z IL S K O G CU DA I.

U vod: z n a č a j tem e

V ažni se k to ri, p o v ezani sa m an ip u lac io n im k o rp o ­ rac ija m a , p re tv o rili su s tr a te g iju e k o n o m sk o g ra sta , u v e ­ d e n u posle držav n o g u d a ra 1964. g o d in e u B razilu , u m odel ekon o m sk o g ra z v o ja zasn o v a n n a »slo b o d n o m p re duzeću«, ko ji bi m o ra le da sled e sve n e ra z v ije n e zem lje. S obzirom d a p re d s ta v lja »čist« m o d el zav isn o g k a p i­ talistič k o g ra z v o ja n a re la tiv n o od m ak lo m s ta d iju m u in ­ d u s trija liz a c ije , b razilsk o isk u stv o im a n e su m n jiv o teo rijsk i z n a ča j k o ji p rev a z ila z i g ra n ic e ove zem lje, što o b ja š n ja v a i ogro m n i p u b lic ite t k o ji je oko n je g a p o k re n u t. K isin d ž e rovo n e d a v n o p riz n a v a n je izu z e tn o g s ta tu s a B razila kao »sile n a pom olu«, kojoj se u L a tin sk o j A m erici d a je p o v lašćen i tre tm a n i sa ko jo m se u s p o s ta v lja rež im u z a ja ­ m nog s a v e to v a n ja , je s te d okaz d a se tu o d ig ra v a ju n e k e v eom a v a ž n e s tv a r i za im p e rija liz a m i n je g o v u s tra te g iju . O vo p r iz n a v a n je h e g e m o n istič k e ulo g e B ra z ila na p o tk o n tin e n tu i n a J u ž n o m A tla n tik u o d g o v a ra sta ro m s n u b ra z ils k ih m ilita ris ta i te h n o k ra ta , s n u k o jem su se sve v iše p rik la n ja li k ru p n i dom aći i m e đ u n a ro d n i k a p ita listi. C ena ove to lik o p r iž e ljk iv a n e h e g e m o n ije b iće p rv e n s tv e ­ no p o tp u n o s v rs ta v a n je uz se v e rn o a m e rič k u sp o ljn u p o li­ tik u , poseb n o u p o g led u p ita n ja k o ja se tič u p o litik e ze­ m a lja tre ć e g sv e ta . B ra z il se s u p ro ts ta v lja k a rte lim a i za­ m islim a z a je d n ičk o g p r itis k a tre ć e g sv e ta , o b a v e zu je se d a služi k a o m o sto b ra n im p e rija liz m a , n e sam o n a s a s ta n ­ k u S e v e r— Ju g , već i u SE L A (E ko n o m sk i s iste m L a tin s k e A m erik e) i u m e đ u n a ro d n im o rg an iz a cijam a . U z a m e n u za ovako v a ž n u ulogu, B ra z il bi u živ ao izv e stan s te ­ p e n n e z av isn o sti, k a k o b i m ogao d a v o d i p ra g m a tič n u po­ litik u u a ra p s k o m s v e tu (slučaj g la s a n ja u U je d in je n im 277

n a c ija m a za osu d u cionizm a, o b ja š n jiv č in je n ic o m d a B ra ­ zil uvozi oko 8 0 % sv o jih p o tre b a u n a fti), u A fric i (slu ­ čaj p riz n a v a n ja N a ro d n e v la d e u A ngoli, o b ja š n jiv b ra z il­ sk im te ž n ja m a u p ra v c u o s v a ja n ja trž iš ta n a to m k o n ti­ n e n tu ) i, do izv esn e m ere , u E v ro p i ( n u k le a rn i sp o ra z u m sa N em ačko m , o u z a ja m n o m s a v e to v a n ju sa F ra n c u s k o m i m ožda E ngleskom ), k a o i u J a p a n u (trg o v in sk i sp o ra z u ­ m i p o s tig n u ti z a h v a lju ju ć i p u tu G e jsela u o v u zem lju). M e đutim , p riz n a v a n je p riž e ljk iv a n e »sile n a pom olu« z a sn iv a se i n a v e o m a č v rs tim razlo zim a. U p rv o m red u , n a p o tre b i d a se p ru ž i p o d ršk a jed n o j z e m lji k o ja je sv o ­ ja v r a ta širo m o tv o rila m e đ u n a ro d n o m k a p ita lu i k o ja se nalazi u tešk o j p riv re d n o j k riz i, č ije b i p o sled ice m ogle ra z ru š iti s lik u r a j a za in v e stic ije , k o ja je im p e rija liz a m toliko k o šta la . U p ita n ju je ideolo šk i »m odel« i e k o n o m ­ ski izgled ko ji je n e o p h o d n o sa ču v a ti. N a d ru g o m m estu , tre b a u k a z a ti n a p o v e ć a n je s tr a te ­ škog z n a č a ja B razila, čije o b ale d o m in ira ju n a jv e ć im d e ­ lom J u ž n o g A tla n tik a u tr e n u tk u k a d a je A n g o la d o sp ela u ru k e a n tiim p e rija lis tič k ih d r u š tv e n ih i p o litič k ih s n a ­ ga. J u ž n i A tla n tik je s m a tra n ob lašć u p o tp u n e z a p ad n e do m in a c ije , sa m alim b ro je m v o jn ih baza, je r on n ije p r e d ­ s ta v lja o s tr a te š k u o p a sn o st po S je d in je n e D ržav e. U sa ­ d a š n je m tre n u tk u p o č in je v o jn a e sk ala c ija u ovoj zoni, p a su S je d in je n e D rž a v e z a tra ž ile od b raz ilsk e v lad e dozvo­ lu za p o s ta v lja n je v o jn ih b a z a n a n je g o v im o b a la m a ra d i n e u tra liz o v a n ja g u b itk a A ngole. Iz sv ih ov ih razloga, s m a tra m o d a iz u č a v a n je ta k o ­ z vanog »brazilsk o g čuda«, n jeg o v ih m o g u ćn o sti i o g ran i­ č e n ja im a v ita ln i zn a ča j. K ao što sm o v ideli, ovo iz u č a v a n je im a te o rijs k e im ­ p lik a c ije u p o g led u sp ro v o d ljiv o s ti i o b lik a k o je tež i da p o p rim i p r iv r e d n i r a z v ita k z a v is n ih z e m a lja u s a d a šn jo j e ta p i im p e rija liz m a . Im a i s tr a te š k e i g eo p o litič k e im p li­ kacije, p o što se o d ra ž a v a n a m e đ u n a ro d n i z n a ča j je d n e izu z e tn o p r o s tr a n e z em lje, v a ž n o g g eo g ra fsk o g p o lo ža ja i sa z n a tn im b ro je m sta n o v n ik a . II. Isto r ijs k o m e s to »p r iv r e d n o g ču d a « O no što je n a z v a n o b ra z ils k im » p riv re d n im čudom « u s u š tin i se d e fin iše k a o p e rio d po v e ć an o g r a s ta n a c io n a l278

nog b ru to pro izv o d a od p rib liž n o 10°/o tokom g o d in a od 1968. do 1973. U ovom p e rio d u zn a ča jn o su p o rasli in d u ­ s trijs k a p ro iz v o d n ja i izvoz in d u strijsk e robe, kao i m e ­ đ u n a ro d n i k re d iti n a m e n je n i ovoj zem lji i n je n e fin a n sijsk e rez e rv e ; p ro je k ti n e p o sre d n ih u la g a n ja dobij ali su u m nogim s lu č a jev im a o grom ne raz m e re , p a se učin ilo kao d a u tic a j B ra z ila n a n jeg o v e su sed e iz ju ž n e o b lasti i o sta lih d elo v a L a tin s k e A m erike, n jeg o v in d u strijsk i iz­ voz p a čak i izvoz k a p ita la , n a ja v lju ju iz ra s ta n je je d n e s re d n je sile n a m eđ u n a ro d n o j sceni. R e še n ja k o ja je b ra ­ zilska v lad a p rim e n jiv a la u ekonom sk o j p o litici p re tv o rila su se u » recep te« za razvoj. S ta je p re th o d ilo ovom »čudu « ? Od k r a ja pro šlo g v e k a u B ra z ilu se s tv a r a z n a tn a in ­ d u s tr ijs k a baza, pro la z e ći kro z cik lu se r a s ta i d e p re s ija koji ovde n eće b iti a n a liz ira n i.1 O no što je n a jn e p o s re d n ije p re th o d ilo sa d a š n je m c iklusu, s m a tra n o m za »čudo«, bio je p e rio d od 1954. do 1961. godine, k o ji je u g lav n o m odg o v a ra o v re m e n u v la d a v in e Z u se lin a K u b ič e k a (Ju sc e lino K u b itscheck). U ovom p e rio d u d o m aći b ru to -p ro iz vod im ao je r e a ln i in d ek s r a s ta od oko 7 % g o d išn je (sa izu z e tk o m 1956, k a d a je opao n a 1,9% ) i p rela z io je p ro ­ še k od 5% , k a ra k te ris tič a n za go d in e od 1948. do 1952. U to k u p o m e n u to g p e rio d a (od 1954. do 1961. godine) u B ra ­ z ilu je s tv o re n a a u to m o b ilsk a in d u s tr ija sa v iso k im s te p e nom n a c io n a ln o g učešća (blizu 99% ), p ro šire n a je in d u ­ s tr ija čelika, č iji je raz v o j započeo V a rg a s č e trd e se tih go­ din a, k a o i i n f r a s tr u k tu r a e n e rg e tik e (e le k trič n a e n e rg ija i p o č e ta k r a d a P E T R O B R A S -a) i k o m u n ik a c ija ; p o č in je u v o đ e n je e le k tro n s k e i m a šin sk e in d u s tr ije i p ro iz v o d n je m a š in a a la tljik a . G la v n i in s tru m e n ti ovog e k ono m sk o g » b u m a« b ili su u n u tra š n ja in fla c ija iz a z v a n a v e lik im d rž a v n im in v e s tic i­ ja m a bez fin a n s ijs k o g p o k rića, i s tr a n im in v estic ija m a, čiji je n e p o s re d n i p riliv p o ra s ta o sa 10 do 20 m ilio n a d o ­ la r a g o d išn je do 1955. godine, n a 90 m ilio n a 1956, i 144 1 Potpunija analiza o brazilskoj industrijalizaciji postoji u knjizi Vernera Bera, prevedenoj na portugalski pod nazivom A Industrializagao e o D esenvolvim ento Econćmico do Brasil, 2. po­ pravljeno i dopunjeno izdanje, 1975, Fundacion Getulio Vargas, Rio de Janeiro, koja je poslužila kao glavni statistički izvor za ovaj rad.

279

g o d in e 1957, d a bi se z a tim sta b iliz o v a o n a oko 100 m ili­ on a d o la ra g o d išn je do 1961. godin e. P o sled ic e o v a k v o g m o d ela r a s ta n ije tre b a lo d u g o če­ k a ti: 1962. go d in e ja v ila se ek o n o m sk a d e p re s ija k o ja se p ro d u ž ila sv e do 1967. godine. I n fla c ija n a u n u tra š n je m p la n u i s n a ž n a trž iš n a k riz a n a sp o ljn o m p la n u b ile su n a jo č itiji zn aci k riz e . U p ita n ju je bila, u s u š tin i, n e m o ­ g u ć n o s t d a se trž iš te n e p o s re d n o p ro širi i in v e s tic ije po­ v e ć aju . N e m o g u ć n o st d a se p ro ce s a k u m u la c ije k a p ita la n a s ta v i bez k o r e n itih r e fo rm i u p riv re d i p o čela je n a v e ­ liko d a se isp o lja v a . No, s itu a c ija je p r o c e n jiv a n a n a r a ­ zlič ite na č in e . J e d a n deo vladajućdh k lasa, s je d n e s tra n e , p o d p r i­ tisk o m n a ro d n o g p o k re ta u u sp o n u , v id eo je izlaz iz k riz e u p r o š ir e n ju u n u tr a š n je g trž iš ta i u d iv e rz ifik a c iji sp o lja š n je g . P r a tila c ta k v o g g le d iš ta b ile b i a g ra r n a r e f o r ­ m a, k o jo m bi se om ogućilo p o v e ć a n je p rih o d a se lja k a , r a ­ sp o d e la u k o r is t ra d n ik a sa m a n jim p rih o d im a , o s la n ja ­ n je n a do m ać i k a p ita l i o g ra n ič a v a n je p r iliv a m e đ u n a ­ ro d n o g k a p ita la , sv e ja č a m a s o v n a in te r v e n c ija d rž a v e u o sn o v n im g ra n a m a p r iv r e d e i, n a jz a d , r a z v ija n je n e z av i­ s n e s p o ljn e p o litik e , uz p o k u š a j o tv a r a n ja trž iš ta u L a tin ­ skoj A m e ric i, A fric i i so c ija lis tič k im z e m lja m a . T re b alo bi d a se ta k a v e k o n o m sk i p r o je k a t p o litič k i o s la n ja n a g ra d s k e i se o sk e ra d n ik e i n a s itn u b u ržo a z iju , i d a se iz­ r a ž a v a k ro z p o litič k u d e m o k ra ti ju sa širo k im u češćem m asa. N a č e lu o v a k v e sh e m e n a la z io se je d a n n a p re d n i p o litič a r, i isto v re m e n o k r u p n i z e m ljo p o se d n ik , o slo n je n n a s in d ik a te k o je je s tv o rio jo š Z e tu lio V a rg a s: bdo je to Zoao G u la rt (Jo ao G o u la rt). O č igledne su p r o tiv re č n o s ti k o je je u seb i n o sila t a ­ k v a p o litik a i k o je su d o v e le do n je n o g k ra h a . P r o š ire n je u n u tra š n je g trž iš ta p u te m p o v e ć a n ja p rih o d a n a ja m n ih ra d n ik a d o lazilo je u p r o tiv re č n o s t sa p ro se č n o m p r o fit­ n o m sto p o m i sa k o n c e n tra c ijo m z n a tn e m ase p ro fita , k o ­ ja bi om o g u ća v a la d a se v rše sv e k r u p n ija u la g a n ja , k a ­ k v a je iz isk iv a la n o v a e ta p a a k u m u la c ije , s p re č a v a ju ć i n a ta j n a č in ja č a n je k r u p n o g d o m aćeg k a p ita la . O vo je p o m en u ti k a p ita l do v elo u s itu a c iju d a se s u p ro ts ta v i p re d lo ­ že n o m m odelu. S d ru g e s tra n e , is k lju č iv a n je ili o g ra n ič a v a n je s tra n o g k a p ita la , k o je je p o d ra z u m e v a la ov a sh e m a n a c io n a ln o g 280

razvoja, izazivalo je p o jav u još jed n o g snažnog n e p rija ­ te lja . I to n e sam o m eđ u n a ro d n o g n e p rija te lja , p ošto je m e đ u n a ro d n i k a p ita l već bio p o stao z n a č a ja n deo u n u tra ­ šn je g in d u strijsk o g k a p ita la . R ad n ici i n a p re d n a sitn a b u rž o a z ija o sta ja li su k ao je d in a d r u štv e n a b aza ovog o p re d e lje n ja i, p riro d n o , tež ili su rad ik a liz a ciji sv o jih ci­ lje v a i n jih o v o m u s m e ra v a n ju u p ra v c u sn a žn e d rža v n e in te rv en c ije , je d n e ve o m a d u b o k e a g ra rn e re fo rm e i s tv a r ­ n e d r u štv e n e d e m o k ra tije . In sp iris a n k u b a n sk o m rev o lu ­ cijom , ta j je rad ik a liz a m po p rim a o so cijaln i k a ra k te r. Ovo o b ja š n ja v a i G u la rto v u o d stu p n ic u p re d isto rijsk im procesom koji se p ro g re siv n o n a m e ta o n jegovom k la­ snom p o rek lu , kao i njegovo m iro lju b iv o p rih v a ta n je vojn o g u d a ra 1964. godine, koji je u č v rstio n a v lasti a p s o lu tn u h e g e m o n iju v e ć in sk e s tr u je d o m aće k ru p n e b u ržo azije, z d ru ž e n e sa m e đ u n a ro d n im k a p ita lo m . T a k v a h e g e m o n ija m ogla se u č v rs titi čim je p rid o b ila p o d ršk u delova s itn e bu ržo a z ije , z a stra š e n e so cijaln o m rad ik a liz a cijom k o ja je bila u toku. » P riv re d n o čudo« bilo je r e z u lta t ovog isto rijsk o g procesa. M oram o, d ak le, d a ga a n a liz ira m o u k o n te k s tu d rža v n o g u d a ra 1964. godine. III.

P ro g ra m sk a zam isa o »-privrednog čuda«

U d a r 1964. go d in e n ije bio obični v o jn i u d a r. N je ­ govi ideolozi s u ga, ve o m a isp ra v n o , o k v a lifik o v a li kao » p re v e n tiv n u k o n tra re v o lu c iju « . V o jsk a je d ošla n a v last sa d e fin isa n im p ro g ra m o m v lad e k o ji je p re d s ta v lja o od­ go v o r k ru p n o g d o m aćeg i m e đ u n a ro d n o g k a p ita la n a » n a ­ ro d n ja č k u p r iv r e d n u i p o litič k u a v a n tu ru « , n a čije m je če lu bio G u la rt. O vaj p ro g ra m je polazio i od p riz n a v a n ja e k o n o m ­ sk e k riz e trž iš ta i in v estic ija , ali je n jen o re š e n je tra ž io n a sa sv im s u p ro ta n n a č in : S obzirom n a p o litič k e p o tešk o ć e oko p ro šire n ja u n u ­ tra š n je g trž iš ta p u te m re fo rm i, tre b a lo je u lo žiti n a p o re d a se u n u tra š n je trž iš te p oveća k o n c e n tra c ijo m p rih o d a u m a n jin sk o m s e k to ru g ru p is a n o m u v e lik im g rad o v im a i sposo b n o m d a k u p u je p ro iz v o d e slo žen e teh n o lo g ije, za k o je je bio p o se b n o z a in te re s o v a n k ru p n i m eđ u n a ro d n i 281

k a p ita l, zbog d in a m ič n o s ti p r o d o ra i zbog v iso k ih z a ra d a k o je o b e z b eđ u ju . S d ru g e s tra n e , o s e ta n p a d n a d n ic a , n a ­ ro čito n a d n ic a m ase n e k v a lifik o v a n ih ili p o lu sp e c ija liz o v a n ih r a d n ik a , k o ji p r e d s ta v lja ju z n a ta n d eo ra d n e snage, om ogućio bi d a p o ra s te p ro se č n a p r o fitn a sto p a, d a se in ­ v e stic ije k o n c e n triš u i k a p ita l c e n tra liz u je . S d ru g e s tra n e , p o litik a ja sn o g s v rs ta v a n ja u z S je d i­ n je n e D rž a v e i o tv o re n o g p r ih v a ta n ja p re s u d n e uloge s tra n o g k a p ita la o m o gućila b i d a se on m aso v n o p riv u č e , z a je d n o sa sv o jo m te h n o lo g ijo m i sv o jim k n o w -h o w , p re s tv a r a n ja bilo k a k v ih » n a c io n a listič k o -se k ta šk ih « p re ­ p re k a . O va p re d u z e ć a bi, u z a m e n u za to, o tv o rila b r a ­ z ilskom izvozu trž iš ta i n d u s tr ijs k ih p ro iz v o d a p o d n jih o ­ vom k o n tro lo m i u z e la bi u češća u p ro c e su p ro š ire n ja s tr a n ih trž iš ta B razila. D a bi se p o stig li ovi c ilje v i bilo je, m e đ u tim , p o tre b ­ no d a se p ro đ e k ro z e ta p u » p la ć a n ja v iso k e d ru š tv e n e ce­ ne«. U s u š tin i, b ilo je n u ž n o u s v o jiti p ro g ra m » e k o n o m ­ sk e sta b iliz a cije « , k o ju je z a h te v a o M e đ u n a ro d n i m o n e ta r ­ n i fond, i s ta ti n a p u t in fla c iji n a sle đ e n o j iz p re th o d n o g p e rio d a , a p o se b n o tro i n a d n ic a i cen a, k riz i p la tn o g b i­ la n s a (ta k o z v a n o j » p ro m e tn o j n e u ra v n o te ž e n o sti« ), p ro iz ­ vo d n i a p a r a t z e m lje o č is titi od m a lih i s re d n jih p red u z e ć a sa n isk o m p r o d u k tiv n o š ć u , a d rž a v n i a p a r a t od n e e fik a s ­ n o sti n a s le đ e n e iz d o b a k lije n te lis tič k e p o litik e , k o ju je p o ­ p u liz a m stim u lisa o . D a bi k r u p n i p o ljo p riv re d n i po sed bio o ču v an , la tifu n d is ti bi m o ra li d a p ro m e n e sv o je ek o n o m ­ sko p o n a š a n je , d a se m o d e rn iz u ju i p o v e ć a ju p ro d u k tiv n o s t n a s v o jim po se d im a . P o litič k e po sle d ic e o v a k v e p r iv r e d n e p o litik e b ile su o č igledne. B ila je p o tre b n a sn a žn a , a u to r ita r n a , m o d e rn a i e fik a s n a d rž a v a , oslo b o đ e n a u n u tr a š n jih p r itis a k a u g ro ­ ž e n ih d e lo v a b u rž o a z ije i, n a ro č ito , p r itis a k a n a ro d n ih slo je v a k o ji s v a k a k o n e bi » raz u m e li« n u ž n o s t p la ć a n ja ove » d ru štv e n e cene«. P o sle n e k o lik o g o d in a p o litik e og­ ra n ič a v a n ja p o tro š n je i b o rb e p r o tiv in fla cije, n a s tu p ile bi g o d in e p r iv re d n o g r a s ta i ta d a b i se za re ž im p o tra ž i­ la p o litič k a baza. O vi h la d n i eko n o m sk i, d r u š tv e n i i p o litič k i ra č u n i im a li su p riv id n o č v rs te osnove. N a s u p ro t lib e ra ln o -b u ržoaskoj i n a c io n a lis tič k o -d e m o k ra ts k o j opoziciji, k o ja je p o k u š a la d a d o k a ž e s re d n jo ro č n u n e s p ro v o d ljiv o s t o v a k 282

vih rez o n o v a n ja, m i koji sm o se u p rin c ip u s u p ro tsta v ili k a p ita listič k o m ra z v o ju B razila, po k u ša li sm o d a dokažežem o d a je to bio je d in i k a p ita lis tič k i izlaz iz b razilsk e krize, d a je on o tv a ra o p e rs p e k tiv u m eđ u n a ro d n o g p las­ m an a za k ru p n i k a p ita l, je r on odg o v ara jed n o j novoj e ta ­ pi a k u m u la c ije k a p ita la u m e đ u n a ro d n im raz m e ra m a , da n ije bilo d ru g e k a p ita listič k e m og u ćn o sti za razvoj sem ove, po tčin jen e, zavisne, isk lju č iv e i p o litičk i n e p o p u la r­ ne i a u to r ita r n e m o g u ćn o sti k o ju su p red la g a li b ra z ;lski m ilita risti. N ije dolazilo u o b zir d a se ovom o p re d e lje n ju s u p ro ts ta v i s a m o sta la n i n a c io n a ln i ra z v ita k k a p ita liz m a — čije su m ogućnosti već b ile isc rp e n e — već jed in o so cijalističk i razv o j, za ko ji je tre b a lo p rid o b iti n a ro d n e snage, k o je su se r a n ije b ile p o g rešn o s v rs ta le pod k o n ­ trolom G u la rto v o g po p u liz m a.2 Bilo je ja sn o d a će se p ro tiv re č n o s ti n o v e e ta p e a k u ­ m u la c ije isp o ljiti n a k r a ju n jen o g početn o g p e rio d a rasta , koji se od v ija o u v id u no v e i ž esto k e k riz e u n u tra š n je g trž išta i p la tn o g bila n sa , z a sn o v a n e n a novom in flacio n o m talasu . T a d a će se p o k a z ati d a su u sv o je n a » reše n ja« za­ po sta v ila o snovni p ro b le m k a p ita listič k o g razv o ja, koji n ije u sp e v ao d a a p s o rb u je n a u n u tra š n je m trž iš tu širo ­ ke dom aće m ase i ko ji je d o p u šta o d a m e đ u n a ro d n i k a ­ p ita l izvuče sve p re d n o s ti iz n jeg o v e s u štin sk e slabosti. A ko je b raz ilsk im ra d n ic im a sta lo d a p o b o ljša ju sv o je u slove života, d a s te k n u n ac io n a ln o d o sto ja n stv o i p o litič k u slobodu, to n eće b iti pod rež im o m n ac io n a ln o g i a u to n o m nog k a p ita liz m a , a p o g otovu n e kao po sled ica zavisnog ekonom skog raz v o ja , č ije će osnov n o o b e ć an je za n jih os­ ta ti z a u v e k n e is p u n je n o : »N e n a s to jte d a p o v e ć ate sv o je na d n ic e i v a še učešće u m alo m n a c io n a ln o m d o h o tk u k o ­ ji n e ć ete m oći d a po d e lite. K olač v a lja po v ećati, d a bi d ocn ije bio pod e lje n .« O vaj, kro z isto riju tak o često k o rišćeni a rg u m e n t, bio je je d in o ideo lo šk o o ru žje civ iln ih i v o jn ih te h n o k r a ta i b u rž o a s k ih p o litič a ra k o ji su d irig o -

2 Ove teze su sažete u jednoj knjizi čije je prvo malotiražno izdanje izašlo 1966. godine — mnogo pre privrednog čuda — i koja je objavljena 1969. i docnije, u popravljenom i dopunjenom izdanju, pod naslovom Socialismo o fascism o: el dilem a latinoamericano y el nuevo cardcter de la dependencia, Ed. Pla, Chile, 1971, i Eđiciones Periferia, Argentina, 1973.

283

v a li ja d n im b raz ilsk im ja v n im ž ivo to m u to k u p o sle d n jih 12 g odina. Isp ita jm o o n d a k a k v o je bilo to » p riv re d n o čudo« ko­ j e je p ro iz išlo dz p ro g ra m sk ih p o s ta v k i n a k o je sm o u k a ­ z a li i iz s k riv e n e k riz e k o ju su one so bom donosile, kao o tro v ko ji p ro ž d ire u tro b u ž iv o tin je k o ja je, m eđ u tim , s u d e ći po n je n o m s p o lja š n je m izgledu, p rilič n o z d rav a. IV.

G o d in e »čuda«

K ao što sm o v ideli, od 1964. do 1967. g o dine, zem lja je b ila is c rp lje n a d e p re sijo m . N a c io n aln i p ro izv o d , k o ji je 1963. p o ra s ta o za sa m o 1,5% , i d a lje je ra s ta o po n isk im s to p a m a : 1964, 2 % ; 1965, 2 ,7 % ; 1966, 5 ,1 % ; 1967, 4,8% . T a k o je, od 1962. do 1967. godine, p ro se č n i r a s t iznosio 3 ,7 % , p r i p ro se č n o m g o d išn je m p r ir a š ta ju s ta n o v n iš tv a od 2,4% , što je značilo g o d išn ji p o ra s t p ro iz v o d a p e r capita o d 1,3% . R a d i u p o re đ e n ja , od 1956. do 1962. godine, r a s t in te r n o g b r u to -p ro iz v o d a je b io 7 ,8 % g o d išn je, a re a ln i in te r n i b ru to -p ro iz v o d p e r capita, 4 % . I n d u s tr ija je ra s la u ovom p e rio d u po sto p i od 10,3% g o d išn je, a p o ljo p ri­ v re d a po sto p i od 5,7% god išn je . Od 1962. do 1967. godine, o v e iste g ra n e ra s le s u po sto p i od 3 ,9 % i 4 % go d išn je. O v a k v a c e n a b ila je e k sp lic itn o p rih v a ć e n a u s v a ja n je m s ta b iliz a c io n e p o litik e M e đ u n a ro d n o g m o n e ta rn o g fo nda. K u p o v n a m oć m in im a ln e n a d n ic e b ila je o p a la za oko 5 5 % .3 P r e m a s tu d ija m a sam og M in is ta rs tv a p la n ira n ja , r e a ln a n a d n ic a b raz ilsk o g in d u strijsk o g r a d n ik a o p a la je o d 1963. do 1966. g o d in e sa 131 p o e n a n a 119 po en a, p r e ­ m a p o k a z a te lju k o ji je uzeo 1955. k ao p o laz n u g o d in u sa 100 p o en a. P r o d u k tiv n o s t po in d u s trijs k o m r a d n ik u u is­ to m p e rio d u b ila je p o ra s la sa 170 n a 178 p o e n a .4 N a c io n aln i d o h o d a k m aso v n o se bio k o n c e n tris a o u s lo ju od 5 % s ta n o v n iš tv a sa n a jv iš im p rih o d o m . N a bazi p o p isa iz 1960. i 1970. g odine, k o n s ta to v a n o je d a se u r u k a m a o v ih 5 % s ta n o v n iš tv a sa n a jv e ć im p rih o d o m n a 3 Vid. Raimundo Arroio, La pauperizacion relativa y absolvta d el proletariado brasileno en la ultim a decada, neobjavljeno, N acionalna ekonomska škola, UNAM, 1975. 4 IPEA, Estudios Especiales: A Industrializagdo Brasileira: Diagnostico y Perspectivas, Rio de Janeiro, 1969, str. 146.

284

lazilo 1960. godine 27,4% od u k u p n o g do h o tk a, dok j e 1970. ono već bilo p rig ra b ilo 36,3% od u k u p n o g d o h o tk a.5 Ovo je značilo d a je, n a bazi do h o tk a p e r capita, k o ji je po rastao sa 300 n a 400 d o lara godišnje, ovih 5 % p risv a ­ jalo 1,645 d o la ra 1960. godine, i 2,940 d o lara 1970. godi­ ne. P e t m ilio n a B ra z ila ca živelo je tak o sa do h o tk o m p e r capita n a ev ro p sk o m s ta n d a rd u . Ovo je tak o đ e značilo d a je, dok je sle d e ć ih 15% s ta n o v n iš tv a od ržalo sv o je u če­ šće u u k u p n o m d o h o tk u od 27% (do h o d ak p e r capita od 540 i 720 d o lara u 1960. i 1970. godini), učešće n a re d n ih 40% s ta n o v n iš tv a opalo sa 34,3% n a 27,8% , u isto m p e­ rio d u (dohodak p e r capita od 257 i 278 d o lara u 1960. i 1970. godini); na jz a d , učešće 4 0 % sta n o v n iš tv a sa n a jn i­ žim p rih o d im a u u k u p n o m d o h o tk u opalo je sa 11,2% n a 9 % (dohodak p e r capita od 84 d o lara 1960. g o dine i 90 d o la ra 1970). Č ita v ih 80% s ta n o v n ištv a , p re m a jed n o m popisu, ko ji n a s to ji d a p o tce n i viso k e p rih o d e veo m a bo­ g a to g sveta, n e d o stiže n i n a jn iž e niv o e za o p s ta n a k i do­ ž iv lja v a s m a n je n je svog ion ak o n isk o g učešća u n acio ­ n a ln o m d o h o tk u sa 45 ,5 % n a 36,8% . C ena k o ju je d ru štv o plaćalo b ila je očigledna, ali su i fin a n s ijs k i re z u lta ti bili jasn i. In fla cija, k o ja je p o rasla na 82% 1963. god in e i n a 93,3% u 1964, o p ala je do go­ dišn je sto p e od 22,5% u 1967. god in i,6 a fisk a ln i deficit, koji je p re d s ta v lja o b lizu 4 ,8 % n a c io n a ln o g b ru to -d o h o tk a 1963. godine, opao je n a 0,3% u 1971, u je k u e ta p e r a ­ sta. D e fic it p la tn o g b ila n sa opao je u sle d s m a n je n ja u v o ­ za, n a sta lo g zbog d e p re s ije u p o tro š n ji i in v estic ija m a. D rž a v a se p re o b ra z ila u z n a ča jn o g p o tro ša č a i in v e stito ra , kak o bi delom n a d o k n a d ila o p a d a n je p o tro š n je i u la g a n ja i d o m aćih i in o stra n ih k a p ita lis ta . N a s u p ro t o nom e što bi se m oglo p re tp o s ta v iti, n ije bilo p riliv a s tra n o g k a p ita la u z e m lju to k o m p e rio d a od 1964. do 1967. godine. N epo­ sre d n a p r iv a tn a u lag a n ja , k o ja su o p ala n a 9 i 30 m ilio n a u G o u la rto v o v re m e (1962. i 1963. godine), i d a lje su to ­ kom 1964. g o dine o sta la n isk a (28 m iliona), n e što p o ra sta v ši 1965. g o dine (70 m iliona), 1966 (74 m iliona), 1967 (76 m iliona) i 1968. g o dine (61 m ilion). O b ja š n je n je je je ­ 6 Werner Baer, naved. delo, str. 239. • Mario Henrique Simonsen i Roberto de Oliveira Campos, A Nova Economia Brasileira, Rio de Janeiro, 1974, str. 80.

285

d n o sta v n o : k a d v la d a d e p re s ija , n e m a u la g a n ja . T aj m a ­ li p r iliv k a p ita la i r e in v e s tira n je u ovom p e rio d u u tro š e ­ ni su za k u p o v in u d o m ać ih p re d u z e ć a k o ja su p a la pod stečaj u sled p o litik e o b u s ta v lja n ja k re d itira n ja , jed n o g od stu b o v a m o n e ta rn e s ta b iliz a c ije k o ju je n a m e tn u o M eđ u ­ n a ro d n i m o n e ta rn i fond. T ako sm o s tig li i do 1968. godine, k a d a p o č in je e k o ­ n o m sk i p ro cv a t, č esto n a z iv a n i » b raz ilsk im čudom «. Z a­ š to sm o se to lik o z a d rž a v a li d a bism o stig li do ove p re lo m n e tač k e ? R azlog je o čit: n a s to ja li sm o d a sv ed em o ovu p o ja v u n a n je n e s tv a r n e raz m e re . M nogi su p o k u ša ­ li da b ra z ilsk i p riv re d n i r a s t d o v e d u u v ezu sa v o jn o m d ik ta tu ro m , u s p o s ta v lja ju ć i n e p o s re d n u k o re la c iju izm e­ đ u b e z b ed n o sti i raz v o ja . S u d e ć i po onom e što sm o videli, to n e o d g o v a ra istin i. N a p rv o m m estu , z n a č a ja n p ro c v a t u ek o n o m sk o m ra z v o ju p o stiz a n je u u slo v im a širo k e d em o k ra tije k ao što je bio p e rio d K u b ič e k a i o sta lih k oje ovde nism o a n a liz ira li. N a d ru g o m m estu , v o jn a d ik ta tu ra je b ila o d g o v o rn a za n a jo z b iljn iju p r iv r e d n u d e p re s iju u p o s le ra tn o j ek o n o m sk o j isto r iji B ra z ila (1962— 1967). D a ra z m o trim o sa d a u čem u se sa sto ja o p ro c v a t od 1968. do 1974. godine. U p rv o m red u , p ro se č n a g o d išn ja sto p a p ovećanog r a s ta n a c io n a ln o g b ru to -d o h o tk a ra s la je od 1968. do 1974. go d in e u r a z m e ri od oko 10% go d išn je. N a ro č ito je ra s la in d u s trija , po sto p i od oko 11% g odiš­ n je. Isto v rem e n o , s to p a in fla c ije o d rž a n a je sta b iln o m , a 1972. go d in e je čak i o p a la n a 17,5% , d a bi, 1973. godine, p re m a n e k im s p o rn im podacim a, sišla n a 12% . O vo je izgledalo k ao čudo: B ra z il je, p o što je go­ d in a m a im ao v iso k e in fla cio n e sto p e, m o g ao d a p rik a ž e ve o m a v iso k in d ek s ra s ta , uz n isk u sto p u in fla cije. A li p o s to ja li s u i d ru g i p o k a z a te lji n o v e faze, k o ji su iza z iv ali d iv lje n je i e u fo riju : N a ro č ito su ra s le in d u s tr ije sa v isokom teh n o lo g ijo m , k o je su n a ja v ljiv a le , k ao što se v ero v alo , b lisk o oslobo­ đ e n je od te h n o lo šk e zav isn o sti. T ežilo se p r ik r iv a n ju č in je n ic e d a in d u s tr ija odeće n ije z a b eležila gotovo n ik a k a v r a s t (1% od 1969. do 1972. godine), n i in d u s tr ija obuće itd .; d a je p ro iz v o d n ja te k s ­ tila op a la za 4 % u isto m p e rio d u ; d a je g r a đ e v in a rs tv o po raslo za 26% , u o d nosu n a u k u p n i p o ra s t in d u strijsk e p ro iz v o d n je od 5 6% ; d a se p ro iz v o d n ja m a šin a p o v eća­ 286

la tak o đ e ispod u k u p n o g p ro še k a (42% ) itd. B razilsk i n a ­ ro d (20% tog naro d a ) tro šio je p rev o z n a s re d stv a (144% pov e ć an ja u ra z m a tra n o m p e rio d u : 1964— 1972), e le k trič ­ n u o p rem u (113% povećanja), ru d e n e m e ta la (62%), p ro ­ izvode od m e ta la (66% ), p roizvode od g u m e (89%), h e m ijske p roizvode (69% ), h a r tiju i k a rto n (58% ). T a k v a in d u ­ s trijs k a s tr u k tu ra je i ra z u m ljiv a : o n a o d g o v ara p o tra ž ­ n ji k o ju su stv o rile tek u ć e in v estic ije ra d i zad o v o lje n ja složene p o tro š n je on ih 20% s ta n o v n iš tv a k o je je z n a tn o u većalo svoje prih o d e . I n d u s trijs k i p ro cv a t iz ovog p e rio ­ d a n a s ta o je p osebno u sled in v e s tic ija u p ro šire n je a u to ­ m o b ilsk e in d u s tr ije (ah, a u tom obil, taj bog k a p ita liz m a m aso v n e p o tro šn je!), i n je n ih s e k u n d a rn ih e fe k a ta u n a ­ tra g (au to m o b ilsk i re z e rv n i delovi, čelik, sta k lo itd.) i u n a p re d (putevi, zgrade, trg o v in s k i c e n tri itd.), i u p ro šire n je tešk e p e tro h e m ijsk e in d u s trije k o ja je z a h te v a la an g ažo v a n je ve o m a v e lik ih s re d s ta v a . I i n fr a s tr u k tu r a e le k trič ­ ne e n e rg ije i n a fte , p ro iz v o d n ja čelika, ru d e gvožđa, ce­ m en ta , p u tev i, u k ra tk o , svi k lasič n i tro šk o v i in d u strijsk e in fr a s tr u k tu r e , zabeležili su v eom a v iso k e in d ek se ra sta . M e đutim , težilo se i u p o tp u n ja v a n ju ču d a m e ra m a n a d ru štv e n o m p la n u : s p ro v e d e n a je p ro p a g a n d a za velik o u la g a n je u p lan o v e s ta m b e n e izg ra d n je , k o ja je n a izgled o tv a ra la m o g u ćn o sti d a širo k i slo jev i s ta n o v n iš tv a dođ u do so p stv e n o g s ta n a . D o c n ije se m o g la k o n s ta to v a ti s la ­ b o st ovog p la n a i n je g o v k ra h . M O B R A L je im ao p r e te n ­ z ija d a b u d e p ro sv e tn i p o k re t s tu d e n a ta za o p ism e n ja v a n je od raslih , i n e k i m la d i s tu d e n ti u p u ć e n i su k ao v a sp itač i u u d a lje n e delove zem lje. P osle sk u p e re k la m n e k a m ­ p a n je oko n jeg o v ih re z u lta ta , u p e rio d u 1974— 75, izbio je s k a n d a l u u p ra v i p o m en u to g p o k re ta k o ji je sra v n io sa ze m ljo m n jeg o v e p ro p a g a n d n e u d a re i d o veo u p ita n je k v a lite t o b ra z o v a n ja k o je je p ru ža o , do te m e re d a će sledeći N a c io n aln i o b raz o v n i popis z a h te v a ti p ism e n i do­ kaz o o p ism e n je n o sti od sv ih k o je je o p ism en io M O B­ RAL. T ih go d in a je došlo i do v e liko g u p isa u č e n ik a u os­ n o v n e i s re d n je škole i n a u n iv e rz ite le . S tv o re n i su n o v i u n iv e rz ite ti, n a ro č ito p riv a tn i, i izg led alo je d a zem lja ulazi u o b raz o v n i p ro cv a t, k o ji je u p o tp u n ja v a n m aso v ­ n im o tv a ra n je m p o s td ip lo m sk ih k u rs e v a i n a ja v lje n o m p re te n z ijo m s tv a r a n ja »dom aće n a u k e « . D a n a s je došlo do 287

žesto k e k riz e u sle d nisk o g k v a lite ta n a s ta v e u p riv a tn im šk o lam a. S itu a c ija je to lik o o z b iljn a d a v la d a o d b ija da p riz n a z v a n ja s te č e n a n a ta k v im p riv a tn im u n iv e rz ite ti­ m a. P o sto je tak o đ e m ale m ogu ćn o sti za za p o sle n je d ip lo m aca iz v re m e n a p ro sv e tn o g p ro cv a ta , u sle d čega ra s te b ro j f r u s tr ir a n ih lju d i sa u n iv e rz ite ts k im z v a n je m . D ru g o p o lje n a k o jem je »-čudo« bilo p o seb n o ra s p ro ­ s tr a n je n o b ila je sp o ljn a trg o v in a . B ra z ilsk i izvoz ra s ta o je n a z a p a n ju ju ć i n a č in u p o m en u to m p e rio d u . B ra z il je 1964. go d in e izvozio 1,43 m ilija rd i d o lara, a 1975, 8,2 m ili­ ja rd e ! G otovo še sto s tru k o p o v e ć an je za 11 g o d in a! Sem toga, izm e n ila se i sa d rž in a izvoza. K afa, k o ja je u p e rio ­ d u od 1965. do 1969. go d in e č in ila 5 3 % izvoza zem lje, p a la je n a 23 ,8 % u 1971. O sta li p r im a rn i p ro izv o d i p o ra ­ sli su sa 50,8% n a 57,1% u to k u isto g p e rio d a . U če­ šće gvožđa p o raslo je sa 6 ,1 % n a 8,2% , a m esa od 1,9% n a 5,2% . N ajzad , učešće in d u s tr ijs k ih p ro iz v o d a p o raslo je sa 7 ,3% n a 14,6% od u k u p n e k o ličin e izvoza, n a čiji sm o b rz i p o r a s t u k azali. Ip ak , p ro p a g a n d is ti k o ji s u š irili p o d a tk e o » čudu« z a b o ra v lja li s u je d n u s tv a r : p re m d a je b ilo tač n o d a je izvoz p o rasta o , bilo je ta č n o i d a se uvoz p o v ećao d alek o više. U voz, k o ji je z načio 1,25 m ilija rd u g o d išn je u p e ri­ o du od 1960. do 1964. godine, i bio m a n ji od izvoza u is­ to m p e rio d u (1,34 m ilija rd e ), p o većao se n a 4,224 m ilija r ­ d e u 1972. godini, i n a 12,2 m ilija rd e u 1975. g o d in i (p reli­ m in a rn o p ro c e n je n e cifre). O vo z n ači d a je je d a n p o z iti­ v a n trg o v in s k i b ilans, k o ji je p re th o d io »čudu«, n a g lo p r e ­ tv o re n u d e fic ita ra n b ila n s n a k r a ju : d e fic it trg o v in sk o g b ila n sa iz 1975. g o d in e iznosio je 3,5 m ilija rd i d o lara ! D a n e p r e d s ta v lja m o su v iše k ritič k i b raz ilsk o » p ri­ v re d n o čudo«? S tv a r je u to m e d a je sla v n o ču d o o g ran ič e n o n a se­ d a m go d in a pov ećan o g p riv re d n o g ra sta , p o sle še st godi­ n a d e p re s ije . . . D ogodilo se da je sla v n i p o ra s t izvoza iza­ zvao d a le k o veći p o r a s t u v o z a i p o g o rša n je trg o v in sk o g b i­ lan sa. D ogodilo se d a se o g ro m n i in d u s tr ijs k i r a s t svodi sam o n a n e k e g ra n e i d a je došlo do d e g ra d a c ije in d u s tr ija k o je z a d o v o lja v a ju p o tre b e p o tro š n je većin e. D ogodilo se da su o b raz o v n i i s ta m b e n i p lan o v i doživeli k rah , k o ji je p riz n a la i s a m a v la d a . . . N a k ra ju , š ta o sta je od b razilsk o g 288

» p riv re d n o g čuda«? K ak o je ono m oglo d a izazove tak a v p u b lic ite t i da p o budi to lik e d e b a te ? O dgovor je jed n o sta v an , u p rk o s to m e što jo š nism o za­ počeli da p ro u čav am o k riz u »čuda«. R ezerv e i k ritik e k o je sm o do sad a izneli odnose se n a ono što se kod »čuda« sm a tra »pozitivnim «. V eliki deo d isk u sija o n je m u d a tira iz njegovog p ro cv ata, k a d a još n ije p o sto ja la isp ra v n a p re d ­ s ta v a o n jeg o v im re z u lta tim a . Z a p a n je n i p o d a c im a o r a s ­ tu proizvoda, izvoza, f in a n s ijs k ih rez e rv i, b ro ja u p isa n ih u škole, k ao i o o p a d a n ju in fla cije i u k la n ja n ju m n o g ih p re p re k a koje su izgledale n e p re b ro d iv e , kao što je d e­ fic it d rž a v n e b lag a jn e , m nogi n a u č n ic i iz d r u štv e n e ob las­ ti, p ro tiv n ic i režim a, p o v u k li su se, n a sto je ći d a d o k ažu d a je to r a s t č in jen ica, ali da on k rije i s tv a r n u b e d u b ra z il­ skog n a ro d a . O vo je bilo tačno, je r p o daci o ish ra n i, u s ­ lovim a ž ivota i z d ra v s tv u d o k a z u ju d a je » p riv re d n o č u ­ do« bilo u n e p o sre d n o j vezi sa p o v e ć an je m sto p e e k sp lo atis a n o sti b raz ilsk o g ra d n ik a , p ro d u že tk o m n jeg o v o g r a d ­ nog dana, s m a n je n je m n jeg o v e ish ra n e i o sn o v n ih p o tre ­ ba i, naročito, sa p o v e ć an je m m o rta lite ta dece. N av ed im o kao p r im e r: m o rta lite t dece u A B C o b lasti (g ra d o v i u b li­ zini šire zone S a n P aola, k oji se s m a tra za n a jv e ć i in d u s ­ trijs k i c e n ta r n a J u ž n o j h e m isfe ri, u s rc u b raz ilsk o g » p ri­ v red n o g čuda«) p o ra s ta o je sa 69 n a s v a k ih h ilja d u živ o ro ­ đ e n ih u 1960. godini, n a 101 n a h ilja d u ro đ e n ih u to k u 1972. godine.7 B ilo je, dakle, isp ra v n o d o k a z iv a n je d a je po sledica ovog ira c io n a ln o g p r iv re d n o g ra s ta , z a sn o v a n o g n a n a j d iv lja č k i joj s u p e re k s p lo a ta c iji lju d sk o g ra d a , b ila »lažni« ra z v o j.8 R e tk i su, ipak, bili oni k o ji s u se u s u đ iv a li d a u k a ž u n a u n u tra š n je p ro tiv re č n o s ti ko je će u č in iti d a ovaj m o­ del ra z v o ja n a iđ e n a zid p ro b le m a. D a n a s se o vaj m odel n a la z i u p u n o j k riz i: z n a tn o je o p ala sto p a n a c io n a ln o g b ru to -p ro iz v o d a , n a 4% , d e fic it p la tn o g b ila n s a i za d u že ­ n o s t d o stig li s u b ro jk e k o je s u o z n a ča v a le b lisk o st fin a n -

7 Ovi podaci bili su objavljeni u konzervativnom dnevnom listu O Estado de Sdo Paulo, od 25. januara 1976. godine. Pomenuti rad Rajmunda Aroja sadrži detaljan bilans u supereksploatisanosti Brazila posle 1964. godine. 6 Knjiga Selsa Furtada, El m ito del desarrollo, Ed. Siglo XXI, stoji na liniji ovakve argumentacije.

289

sijsk o g k ra h a , fam o z n e m e đ u n a ro d n e f in a n s ijs k e re z e rv e s u s p a le n a po lo v in u , p la n ir a n e n e p o s re d n e in v e s tic ije po­ č ele s u d a se p ovlače. V la d a je p rim o ra n a d a p re d u z im a m e re za o g ra n ič a v a n je u v o z a i d a z e m lju u p o z o ra v a n a o z b iljn o st kriz e . In fla c ija r a s te i sk a če n a 29,5°/o u 1975, i n a 4 0 % u 1976. godini, u z isto v re m e n o o p a d a n je sto p e r a s ta p ro iz v o d n je. »Č udo« se izo k re ć e: p r e tv a ra se u eko­ n o m sk i udes. Š ta se to dogodilo? K ak o se o b ja š n ja v a či­ n je n ic a d a se je d a n ek o n o m sk i m odel, ta k o c e n je n i h v a ­ lje n n a s v a u sta , n a đ e u ov ak o n e p o v o ljn o m p o lo ža ju ? T eš­ ko je o b ja s n iti b raz ilsk o m n a ro d u d a se, u p rk o s o g ro m n im ž rtv a m a k o je su m u b ile n a m e tn u te u im e p o v e ć a n ja n a ­ cio n aln o g b ru to -p ro iz v o d a , s a n ir a n ja fin a n sija , z a u sta v ­ l ja n ja in fla c io n ih m e h a n iz a m a , k o n so lid a c ije u sp e šn o g izv o zničkog se k to ra , p o b o ljš a n ja ob raz o v n o g siste m a , b u d u ć ­ n o sti o g ran ič e n o g p o te n c ija la , d a n a s m o ra reć i: ž rtv a je b ila u z a lu d n a (b a r k ra tk o ro č n o uzevši), tre b a p r ih v a titi sm a n je n je r a s ta i d e p re s iju , f in a n s ijs k u n e u ra v n o te ž e n o s t i in fla c iju , d e fic ita ra n i p re d s te č a je m sp o ljn i se k to r, n e­ z d ra v o s ta n je u p ro sv e ti, s u m n jiv u b u d u ć n o st (u k o ju , m e­ đ u tim , tre b a im a ti p o v e re n ja , je r će se i o vaj loš tre n u ­ ta k p re b ro d iti, z a r ne?). Š ta te k d a se k a ž e o p r e d a ji z e m lje m e đ u n a ro d n o m k a p ita lu ? A ko p ro u čim o rasp o lo ž iv e p o d a tk e , v idećem o d a su m u ltin a c io n a ln a p re d u z e ć a v eo m a m nogo k o ristila ovo p riv re d n o čudo, k a o što se k o ristilo i ek o n o m sk im p ro ­ cv a to m u K u b ič e k o v o m p e rio d u , od 1955. do 1960. godine, i d a s u k u p ila do m ać a p re d u z e ć a k o ja su p a la p od ste č a j u to k u d e p re s ije od 1962. do 1967. g odine. D anas, u n a jd in a m ič n ijim g ra n a m a b ra z ils k e p r iv r e ­ de, d o m in ira ju m e đ u n a ro d n i k a p ita l ili d rž a v n a p re d u ­ zeća. D om aća p re d u z e ć a su o g ra n ič e n a n a g ra n e bez p e r­ sp e k tiv e . D om aće p r iv r e d n e g ru p e naslo.je d a se p onovo o kupe, k o n c e n triš u i c e n tra liz u ju svoj k a p ita l, n e b i li p re ž iv e le ovaj p o ro b i j i v ački p ro ces o d n a ro đ a v a n ja in d u s­ trijs k e , trg o v in sk e, f in a n s ijs k e i p o ljo p riv re d n e sv o jin e. S tv a ra se, sh o d n o tom e, je d n a v eo m a k o n c e n tris a n a i m on o p o liz o v a n a p r iv r e d n a s tr u k tu ra , s tim u lisa n a sre d s tv im a p o g o d o v a n ja trž iš tu k a p ita la , k o ja je s itn e u š te d e dov ela do š p e k u la n tsk e a v a n tu r e od 1968. do 1971. godine, d a bi b ila o k o n č a n a fin a n s ijs k im k ra h o m k o ji je do n eo k o risti je d in o k ru p n im k a p ita lis tim a i šp e k u la n tim a . P o litik a fis­ 290

k a ln ih izuzeća n a m e n je n ih e k sp lo a tato rim a , k ak o b i u la ­ gali u o d ređ e n e oblasti, u razvoj tu riz m a itd ., s tv a ra la je a n a rh ič n i kreo lsk i k e jn z ija n iz am , k o ji je n a d u v a o fin a n sijsk o trž ište oslonjeno n a m in im a ln e p ro iz v o d n e osnove. R e z u lta ti se m ogu v id eti iz p o d a ta k a u časopisu V isdo, p re m a a n a liz i V e rn e ra B e ra 9, o rasp o d e li p o tra ž iv a n ja izm eđu d e s e t n a jv e ć ih p red u z e ć a iz sv a k e p riv re d n e g ra ­ ne u 1972. godini. P re o v la đ iv a n je m u ltin a c io n a ln ih p re ­ d u zeća u n a jd in a m ič n ijim g ra n a m a je očito. P o g led ajm o nek e od ovih p o d a ta k a . M u ltin a c io n a ln a p red u z e ć a k o n tro liš u n a jv e ć i deo k a ­ p ita la u sledećim g ra n a m a : — D u v a n : d v a m e đ u n a ro d n a p red u z e ć a k o n tro lišu 93,7% k a p ita la iz d e s e t n a jv e ć ih p red u z e ć a iz ove g ran e . — T ra n s p o rt: osam m u ltin a c io n a ln ih p red u z e ć a k o n ­ tro liš u 89,7% . — P ro iz v o d i od g u m e: t r i m u ltin a c io n a ln a p re d u z e ­ ća k o n tro liš u 81% . — M a šine: se d am p red u z e ć a k o n tro liše 72% . — E le k trič n a o p rem a i m a te rija l za k o m u n ik a c ije : se d am m u ltin a c io n a ln ih p red u z e ć a k o n tro liše 61,3% . — P r e h ra m b e n i p ro iz v o d i: š e st m u ltin a c io n a ln ih p r e ­ d u zeća k o n tro liš e 58,9% . — T e k stil: p e t m u ltin a c io n a ln ih p red u z e ć a k o n tro li­ še 55,4% . — R u d e n e m e ta la : p e t m u ltin a c io n a ln ih p red u z e ć a k o n tro liš e 52,4% . J a v n a p re d u z e ć a p o s e d u ju v a ž an deo p o tra ž iv a n ja b a ­ zičn ih se k to ra , k a o š to su ru d a r s tv o (jed n o p red u z e ć e 59,3% ), čelik i m e ta lu rg ija (če tiri p red u z e ć a , 70,3% ), ja v ­ n e u slu g e (devet pred u z e ć a , 86,9% ), r a f in ir a n je i d is­ trib u c ija n a fte (dva pred u z e ć a , 80% ). D om aći podaci o ovom istom p ita n ju o tk riv a ju d a m u ltin a c io n a ln a p re d u z e ć a k o n tro liš u 40 ,4 % lik v id n ih s re d s ta v a g la v n ih in d u s tr ijs k ih i r u d a r s k ih p re d u z e ć a zem ­ • Naved. delo, str. 256. Zasnovano na podacima iz časopisa Visao. Prema prikazu glavnih preduzeća u zemlji.

291

lje, 55,27% n jih o v e p ro d a je . N a v la d in a p re d u z e ć a o tp ad a 35,39% i 20,7% . N a jz ad , do m ać im p re d u z e ć im a o sta je 2 4,21% i 24,01% . P o tre b n o je u o č iti d a su pod aci o k o n tro li p ro d aje , kao i iznosi o s tv a re n ih p r o fita p o v o ljn iji p o m e đ u n a ro d n i k a p ita l. U k ra tk o , n a jv e ć i k o risn ici »čuda«, k o je v eć p o č in je d a se isc rp lju je , je s u 5 % s ta n o v n iš tv a sa v iso k im p rih o d im a i m u ltin a c io n a ln a p red u z e ć a . D rž a v n i a p a r a t tak o đ e jača. a li se on s ta v lja u slu ž b u k ru p n o g m e đ u n a ro d n o g k a p i­ tala . I d a se » p riv re d n o čudo« n a sta v ilo , s itu a c ija se n e bi izm enila, već bi se sam o p ro d u b ila .

V.

K r iz a » p riv re d n o g ču d a«

S a d a bi tre b a lo dzneti n e k a z a k lju č n a ra z m a tr a n ja o k riz i b raz ilsk o g » č uda« č ije sm o c e n tra ln e e le m e n te a n a ­ liz ira li. K o je s u r a z m e re i d u b in e te k riz e ? K a k o se on a m ože o b ja s n iti? K o liko v re m e n a će m o ra ti d a tra je ? K a k ­ ve se p e rs p e k tiv e n a z iru za z e m lju i za s a d a š n ji rež im kao po sle d ic a ove k riz e ? G o d in e 1974. ja v ili s u se p rv i zn a ci k riz e . P o tro š n ja k lju č n ih p ro iz v o d a , k a o š to s u e le k tro n s k i a p a ra ti, n a p r i­ m er, p o čela je d a op ad a. S to p e p ro iz v o d n je n isu to lik o opale, ali s u se g o m ila le z alihe. V la d a je p ro širila k r e d iti­ ra n je d a b i p o d s ta k la p ro d a ju . S le d stv e n o to m e, k re n u la je i in fla c ija . N a s p o ljn o m p la n u isp o lja v a o se sv o m silin o m d e fi­ cit trg o v in sk o g i n e ro b n o g b ila n sa , k o je d o b ije n i zajm o v i i in v e s tic ije n isu u sp e li d a p o k riju . P r e m a tom e, m o ra lo se m aso v n o p rib e ć i n a g o m ila n im fin a n s ijs k im re z e rv a m a . G o d in e 1975.10 č in je n ic e s u se isp o ljile sa jo š većom silinom . S to p a r a s ta n a c io n a ln e p ro iz v o d n je o p a la je n a 4% . S to p a in fla c ije p o ra s la je n a 10,5% , a ž iv o tn i tro šk o v i p o ­ većali su se za 31,2% . 10 Podaci iz 1975. godine uzeti su iz godišnjeg ekonomskog bilansa koji su napravili Odsek za ekonomiju Federacije i Centar za industriju države San Paolo, objavljenog u dnevnom listu O Estado de Sđo Paulo, 25. januara 1976. godine.

292

N ade d a će doći do p o b o ljša n ja u o b lasti sp o ljn e trg o ­ vine n isu se o stvarile. R a z m atram o p o d a tk e za 1975. go­ dinu, koji, k a k o izgleda, sam o p o n a v lja ju s ta n je iz 1974: Izvoz je iznosio 8,7 m ilija rd i d o lara a uv o z 12,2 m ili­ jard e . T rg o v in sk i d eficit bio je 3,5 m ilija rd i dolara. B ilan s n a ro d n e ra z m e n e zabeležio je d efio it od 3,2 m ilija rd e d o la ra i o d raž a v a o je ra s tu ć e slu ž b e o tp la te sp o lj­ nog d u g a i ogro m n e tra n s fe r e dobiti. N a ta j n a č in je došlo do d e fic ita b ila n sa od 6,7 m ili­ ja rd i dolara, sličnog onom iz 1974. godine. P riliv m e đ u n a ­ ro d n ih zajm ova, pom oći i stra n o g k a p ita la izneo je p rib li­ žno 5,2 m ilija rd e dolara. P re m a tom e, n a sta o je d e ficit p latn o g b ila n sa od 1,5 m ilija rd e dolara, p o k riv e n fin a n s ijsk im re z e rv a m a zem lje. T e su rezerv e, dakle, opale n a 3,8 m ilija rd i do lara, od­ nosno n a o tp rilik e p o lo v in u od 6,417 m ilija rd i, k oliko su iznosile d v e god in e u n a z ad . S d ru g e s tra n e , sp o ljn i d u g je p o ra s ta o n a 22 m ilija r­ d e dolara. B r u to sp o ljn i dug, te h n o k ra ti b raz ilsk e v lad e ug lav n o m su s m a tra li p o d a tk o m bez zn a ča ja . O d tih b ru to p o d a ta k a tre b a lo je o d b iti p o sto jeće rez e rv e , što je d av alo čisti sp o ljn i dug. M eđ u tim , d o b ije n i re z u lta ti o k reć u se p ro tiv o v ih s u p ­ tiln ih fin a n s ije ra . S a v e š ta č k im p o v e ć an je m rez e rv i, od­ nos izm eđu čistog d u g a i u k u p n o g izn o sa izvoza bio je opao sa 1,62 u 1969. go d in i n a 0,99 u 1973. I ovo je bilo jed n o od d o stig n u ć a tak o z v a n o g čuda. A li š ta se d e šav a k a d a se re z e rv e ta k o naglo s m a n ju ju ? O dnos je za d v e g o dine p o ra s ta o i d o stig ao 1,93, tj. čisti d u g (u k u p n i d u g od koga su o d u z e te rez e rv e ) p o stao je d v a p u ta veći od u k u p n o g iznosa izvoza. K o n a č n i re z u l­ t a t č u d a : u m esto d a se k o e fic ije n t d u g /izv o z s m a n ji, on se povećao! N e ž elim č ita o c a d a p r e tr p a m p o d a c im a k o jim a fin a n sije ri »čuda« su p tiln o m a n ip u lišu i k o ji p o tv rđ u ju izu zet­ n u f in a n s ijs k u s itu a c iju B ra z ila u 1973. godini, k a d a je n jeg o v čisti d u g bio je d n a k p o sto jećim rez e rv a m a . K o­ m ično je to što je čisti d ug bio p ro izv o d o d u z im a n ja v e šta č k i s tv o re n ih re z e rv i od izno sa u k u p n o g d u g a. T a ­ ko se n a v rlo d o v itljiv n a č in m an ip u lis a lo sa p o d a c im a da hi se dobilo v iše zajm ova. R a č u n ica je je d n o sta v n a . U 1973. go d in i B ra z il je gotovo u d v o stru č io svoj sp o ljn i du g 293

od p re d v e go d in e (sa 6,424 m ilija rd e , k o lik o je d u g o v ao 1972. godine, zadužio se 12,571 m ilija rd u 1973). A li z a p re ­ p a s tite se, rđ a v i e k o n o m isti, k o je ovo m ože d a u p la ši: fin a n s ijs k a s itu a c ija B ra z ila b ila se . . . p o b o ljšala! Zbog če­ g a ? To je b a r p ro sto : 1971. go d in e B razil je im ao sam o 1,723 m ilija rd e d o la ra rez e rv i. N jeg o v čisti d u g je, dakle, bio 4,898 m ilija rd i. G o d in e 1973. B ra z il je im ao, z a h v a lju ­ ju ć i v e š tin a m a fin a n s ijs k e m ađ ije, 6,417 m ilija rd i rez e rv i, d o k je n je g o v čisti d u g bio, znači, sv e g a 6,155 m ilija rd i d o lara . To jest, im ao je č isti d u g je d n a k s v o jim f in a n s ijsk im re z e rv a m a . N a ta j n a č in , B ra z il je bio n a js ta b iln ija z e m lja sa f in a n s ijs k e ta č k e g le d iš ta u č ita v o m n e ra z v ije ­ nom s v e tu ! R e tk o k a d je, od v re m e n a Š a h ta (S ch ach t) u n a c istič ­ koj N em ačkoj, v iđ e n ta k o sm eo fin a n s ijs k i trik . D u g u je m 12 m ilija rd i, a li im a m 6 m ilija rd i; d ak le, s tv a r n o d u g u je m 6 m ilija rd i. E p a onda, a ko d u g u je m 6 m ilija rd i i im am 6 m ilija rd i, ja sam p o tp u n o so lv e n ta n ! K a k v u im sa m o s u ro v u le k c iju iz ek o n o m ije d a ju či­ n jen ic e ! B ez p r iliv a n o v ih za jm o v a , u r a z m e ri k o ja p re vaz ila zi d u g o v a n ja , ova m a đ ija n e s ta je . A č in je n ic e žesto ­ ko k u c a ju n a v r a ta . A ko se p ro d u ž e s a d a š n je te n d e n c ije p la tn o g b ila n sa , u B ra z ilu će za d v e g o d in e fam o z n e re z e r­ ve b iti istro še n e i n a g o m ilać e se b r u to (i čisti) d u g od 28 m ilija rd i d o la ra . . . S itu a c ija za ste č a j . . . Š ta d a se ra d i? Isp o slo v a ti veće za jm o v e ? D a li će fin a n s ije ri p r ija te lji B ra z ila (M e đ u n a ro d n i m o n e ta rn i fond, E k sim b a n k a , p r iv a tn i b a n k a ri) m oći d a m u g o d išn je d a ju v iše od 3 m ilija rd e d o lara , k o je on, n a ra v n o , n ije u s ta n ju d a v r a ti? D a li će se s liv a ti po v iše od 2 m ilija rd e k a p i­ tala g o d išn je r a d i u la g a n ja u je d n u z e m lju k o ja b a n k ro ­ tir a ? P o d a c i o tk riv a ju m aso v n o o p a d a n je n e p o sre d n o g u la ­ g a n ja u k o ris t k ra tk o ro č n ih in v e s tic ija fam o zn o g h o t m o ­ n e y , k o ji sv o ja s re d s tv a b rzo po v lači i odlazi. S itu a c ija je, d a k le , ve o m a tešk a . Ip ak , m oći će d a se p o v e ć a izvoz. T a k v a p e rs p e k tiv a m oći će d a se o s tv a ri č im se b u d u o setile p o sled ice opo­ r a v k a m e đ u n a ro d n e p r iv r e d e n a s v e tsk o m trž ištu . No, ovo bi im alo p o v o lja n e fe k a t sam o u s lu č a ju ako b u d e m oguće s m a n jiti uvoz. P o sto ji, m e đ u tim , p ris n a p o v e z an o st izm eđ u u voza i izvoza in d u s tr ijs k ih pro iz v o d a . U p ra v o m ašin e i s iro v in e, k o je u voze m u ltin a c io n a ln a p red u z e ć a , o m o g u ću ­ 294

ju da u nekoj zem lji dođe do in v estic ija k oje p o v ećav aju izvoz. P odaci trg o v in sk o g b ila n sa p o k azali su d a sv ak o pov e ć an je izvoza izaziva još veće p o v e ć an je u voza s iro v i­ n a i m ašina. P o re d toga, n a jv e ć i deo izvoza ru d a i in d u strijsk ih proizvoda iz B razila (isto kao i iz zav isn ih z e m alja u o p šte) n alazi se u r u k a m a m u ltin a c io n a ln ih p red u z e ć a . P r e ­ m a podacim a koje je p rik u p io K arlo s fon D oilinger, p om e n u ta p red u z e ć a u č e stv u ju sa 51 ,4% u b raz ilsk o m izvo­ zu ru d a i in d u s trijs k ih proizvoda. V la d in a p red u z e ć a u če­ s tv u ju sa 38,8% , a p riv a tn a dom aća p red u z e ć a sa sa­ m o 9,8% . N a ovaj n a č in m ože se p ro c e n iti e fe k a t k o ji p o v e ć an je izvoza im a n a s tv a r a n je d o b iti m u ltin a c io n a ln ih p re d u z e ­ ća, ko je se od m ah tra n s fe r iš u u in o stran stv o , p o v e ć av a ju ć i tak o d e fic it b ila n sa k a p ita la . D a li bi v la d a m ogla d a k o n tro liše to m aso v n o o d liv an je p ro fita ? To bi značilo s u k o b sa m u ltin a c io n a ln im p re duzećim a, s m a tra n im k lju č e m - p riv re d n o g čuda«. N ajzad, tre b a im a ti u v id u d a p o v e ć an je fizičkog obi­ m a izvoza i uvoza znači i p o tre b u p la ć a n ja m nogo v ećih iznosa n a im e v o z a rin a i o sig u ra n ja . O vi se n a la z e u r u ­ k a m a m e đ u n a ro d n ih p red u z e ć a i p re d s ta v lja ju m aso v an odliv deviza. S ta v k a vozanina i o s ig u ra n ja čini, p re m a to ­ m e, sve veće n e g a tiv n e in dekse. K a k v e bi b ile m o g u ćn o sti d a se stv o ri dom aća trg o v in s k a m o rn a ric a za tra n s p o rt do s e v ern o a m e rič k ih , e v ro p sk ih i ja p a n s k ih lu k a, k o je su k r a j­ n je m onopolizovane od s tr a n e v e lik ih m eđ u n a ro d n ih g ru ­ p a c ija u ovoj g ra n i? U tom slu č a ju , š ta d a se ra d i? N e m ali b roj s e k to ra e s ta b lis h m e n t- a p o č in je d a po­ s ta v lja p ita n je p o tre b e d a se r e v id ira ceo m o d el razv o ja. P a ­ lija tiv n e m ere, u sv o je n e 1975. godine, p r e tp o s ta v lja ju sm a ­ n je n je uvoza lu k su z n ih p ro iz v o d a i o g ra n ič e n je o d liv a d o ­ la r a n a im e tu riz m a , ali o ne sam o d o d iru ju ovaj fen o m en . N jegovu srž č ine m u ltin a c io n a ln a p red u z e ć a i č ita v a s tr u k ­ tu r a zavisnog p riv re d n o g razvoja. O pcije sa k o jim a se o p eriše su p ro tiv re č n e : p re o rije n tis a ti p ro iz v o d n ju u p ra v c u u n u tra š n je g trž iš ta sa m ilio n im a g la d n ih k o ji n e m a ju k u p o v n e m oći. K a k o ? T re b alo bi d o p u s titi tim m ilio n im a d a s tu p e u p riv re d n i i p o litič k i život zem lje, a to p r e tp o s ta v lja d u b o k e d ru š tv e n e refo rm e . D a li 295

bi o vako n e što m ogao d a s p ro v e d e je d a n re ž im k o ji se p o ­ litič k i ja v io i d e fin isa o k a o s u z b ija č u p ra v o ta k v ih re fo rm i? Š tititi d o m ać u in d u s triju , o ja č a ti d rž a v n u i s u p ro ts ta v i­ ti se m u ltin a c io n a ln im p red u z e ć im a . N a k a k v u d ru š tv e n u p o d ršk u se m ože r a č u n a ti? N a č iju m e đ u n a ro d n u p om oć? D a li bi to m ogao u č in iti je d a n re ž im k o ji se ta k o o tv o re ­ n o u d ru ž io sa o n ih 5°/o n a jb o g a tijih , s a m u ltin a c io n a ln im p re d u z e ć im a i sa s e v e rn o a m e rič k o m s p o ljn o m p o litik o m ? N e, ni u k o m s lu č a ju ! P ro g ra m p r iv r e d n e ob n o v e B ra z ila n e m ože, dak le, d a p o te k n e od s a d a š n je g re ž im a ; n iti od d o m ać ih k a p ita lis ta ko ji s u k a p itu lir a li p re d m e đ u n a ro d n im k a p ita lo m ; n i od t e h n o k r a ta koji s u sv o ju d o v itljiv o s t s ta v ili u s lu ž b u k a p itu la n ts tv a i k r a jn je e k s p lo a ta c ije jed n o g n a ro d a ; n iti od m i­ lita ris ta k o ji s u o ru žje m , re p re s ijo m , c e n zu ro m i m u č e n ji­ m a ob ezb ed ili ove g o d in e iz g la d n jiv a n ja jed n o g n a ro d a . P r o g ra m p riv r e d n e ob n o v e B razila, u slu ž b i n jeg o ­ vog n a ro d a , m oći će d a p o te k n e od n je g o v ih g ra d s k ih i se ­ osk ih ra d n ik a , od in te le k tu a la c a k o je je d ik ta tu ra tlačila, od s e lja k a i s itn ih g ra d s k ih s o p s tv e n ik a k o ji se n a la z e n a p u tu p ro le ta riz a c ije u sle d o vako žesto k e p riv re d n e k o n ­ c e n tra c ije . J e d in o će b ra z ils k i n a ro d m o ći d a sp a se sv o ju ze m lju . S ve o stalo su p a lija tiv n e m e re k o je za b u d u ć n o st p r ip r e m a ju e k sp lo z iv n u k riz u o g ro m n ih ra z m e ra . Izvor: Theotonio dos Santos, -L a crisis del milagro brasileno«, Comercio E xterior, Banco Nacional de Comercio Exterior, S. A., Vol. 27, N i 1, Mćxico, januar 1977, str. 73—80. Sa španskog prevela Jasna B unjevac Sotelo

P edro V u s k o v ic F A ŠIZ A M I IM P E R IJA L IS T IČ K A D O M IN A C IJA 1.

O sobeni p oložaj L a tin sk e A m e r ik e u d a n a šn je m s v e tu

D onedavno b ila je veom a r a s p ro s tra n je n a p re d s ta v a 0 L a tin sk o j A m e ric i kao s k u p u z e m a lja čije su m o g u ćn o sti za razvoj u sv e tsk im ra z m e ra m a m ogle d a u isto rijsk i re ­ lativ n o k ra tk o m ro k u p o v e ć aju i o jač a ju z a p a d n i s v e t svo­ jim v red n o stim a , n iv o im a p ro iz v o d n je i ob licim a m a te ri­ jaln o g života, kao i s v o jim osoben im s iste m im a d ru š tv e ­ ne i p o litič k e o rg an izacije. U k ra tk o , d a d a ju d o p rin o s ko­ ji o b o g aću je m e đ u n a ro d n i k a p ita liz a m i k o ji bi, uzgred, dokazao sp o so b n o st k a p ita lis tič k o g siste m a d a p rev a z iđ e p ro b le m e n e ra z v ije n o sti, k a o i v ita ln o st m e đ u n a ro d n e sara d n je sposobne d a p ru ž i o b o s tra n e k o ris ti k a k o n e ra z v i­ je n im z e m lja m a ta k o i v e lik im in d u strija liz o v a n im k a p i­ ta listič k im silam a, po m ažu ći d a dođe do u č v rš ć e n ja n o v ih n e z a v is n ih k a p ita lis tič k ih d ru šta v a . Z a to se rasp o la g alo k u ltu r n im v re d n o s tim a i d u g o m tra d ic ijo m p o litič k ih i e k o n o m sk ih v eza; n a c io n a ln im za­ je d n ic a m a k o je su se o d rža le kro z d u g i p e rio d fo rm a ln e po litič k e n e z av isn o sti, k a o i d ru štv e n im o rg an iz a cijam a 1 re la tiv n o ra z v ije n im d rž a v n im a p a ra tim a ; ek o n o m sk im s tr u k tu ra m a k o je s u L a tin s k u A m e rik u s ta v lja le n a pola p u ta izm eđu ra z v ije n ih z e m a lja i o sta lih g e o g ra fsk ih ob­ la s ti; po v o ljn im , p a čak i p lo d o tv o rn im o d nosom izm eđ u b ro ja s ta n o v n ik a i rasp o lo ž iv ih p riro d n ih b o g a tsta v a. A li sa m a s tv a rn o s t se p o s ta ra la d a u v elik o j m e ri ra s ­ prši o v a k v u p re d s ta v u , o s u je ć u ju ć i n a d e k o je s u g a je n e u L a tin s k u A m e rik u . S lik a k o ja dolazi n a m esto ove p re d ­ sta v e je s k u p sv e v iše p o d ja rm ljiv a n ih i z a v isn ih z em a­ lja, p ro sto r o tv o re n za p ro d o r m u ltin a c io n a ln ih k o m p a n ija i o sta lih o b lik a in o stra n e e k o n o m sk e d o m in a c ije . N jih o v 297

k a p ita lis tič k i r a s t izra ž en ve ć im n iv o im a p ro se č n o g d o h o t­ k a i z n a č a jn im p ro m e n a m a e k o n o m sk e s tr u k tu re , o g ran i­ č av a se n a n a p re d a k m a n jin s k ih s o c ija in ih slo je v a s ta n o v ­ n ištv a u čijim ru k a m a se k o n c e n triš e v e lik i deo p ris v o ­ jen o g n a c io n a ln o g d o h o tk a. To se čin i n a r a č u n o p šteg si­ ro m a š tv a o sta lih slojeva, im a ju ć i p r i to m u v id u m a r­ g in a liz a c iju d ru š tv e n ih slo je v a sv e v e ć ih raz m e ra , uz v isoke sto p e n e z ap o sle n o sti i n e d o v o ljn e zap oslenosti. O č e k iv an je da će doći do p o b o ljš a n ja i d ru štv e n e p ro ­ m ene, k o je je p o raslo u to k u p ro šle d ecen ije, o su ­ jeć e n o je, a n a g la še n i su te n z ije d su k o b i. E k o n o m sk a p o ­ litik a ili p o litik a ra z v o ja ov ih z e m a lja d o živ ela je n e u sp eh. O ne n a iz m e n ič n o d o ž iv lja v a ju s m e n jiv a n je n a p o ra za s ta b iliz a c iju i raz v o j, k o ji n e p o stižu , a n e u s p e v a ju ni d a re še p ro b le m e ra s ta . N a o p šte m p o litič k o m p lan u , d a le ­ ko od to g a d a k a o c e lin a z a beleže p o s te p e n d e m o k ra ts k i n a p re d a k , m n o g e od tih z e m a lja p r e tv a r a ju se u p ro sto r g de p o novo izb ija fašizam . V iše od trid e s e t g o d in a n a k o n n jeg o v o g g otovo p o tp u n o g u n iš te n ja u E v ro p i, ta j faši­ z am u p o tp u n o sti ru š i s p o ro s tv a r a n u in s titu c io n a ln o s t o vih zem a lja . U p ra v o o ovom p o sle d n je m , o k o re n im a i s u š tin sk im u z ro c im a fašizm a, ovde se iznose n e k a r a z m a tr a n ja o p šte p riro d e . J e r, u p rk o s onom e što je u p o sle d n je v re m e p isa ­ n o o fa šiz m u u L a tin s k o j A m e ric i, č in i se d a je u v e k u m esn o in s is tira n je b a r n a sle d e ć a t r i a s p e k ta : p ris n o j v ezi k o ­ ja p o sto ji izm e đ u p ro b le m a sa k o jim a se su o čav a im p e ri­ ja liz a m u ovoj e ta p i i n a tu r a n ja fa šistič k ih rež im a u L a tin ­ skoj A m e ric i k a o a lte rn a tiv n e sh e m e d o m in a c ije ; p o ten c i­ ja ln o j o p a sn o sti d a se fašiz am p ro š iri n a c e lo k u p n u la tin ­ s k o a m e rič k u o blast, k o ju n ip o što n e b ism o sm eli d a p o tc e n ju je m o ; i n e d o v o ljn o m p ro d u b ljiv a n ju , u p rk o s sv em u što je p re th o d n o izn eto , iz ričito a n tifa š is tič k e sv e sti u ši­ r o k im s lo je v im a s ta n o v n iš tv a n a š ih zem a lja . P o s to ji je d n a č in je n ic a k o ja se m o ra p riz n a ti i ocen iti u svom p u n o m z n a č e n ju : v eć sa d a v e ć in a la tin sk o ­ a m e rič k o g s ta n o v n iš tv a ž ivi p od fa š is tič k im ili fašistič k i o r ije n tis a n im rež im im a. Č in je n ic a je tak o đ e i d a ovo o p šte s ta n je k o je se sre ć e u L a tin sk o j A m erici z n a tn o o d stu p a od onoga što se z b iv a u o sta lim o b lastim a s v e ta : n a ju g o ­ isto k u A zije, u A frici, u re v o lu c io n a rn o m p re o b ra ž a ju P o rtu g a lije , u p ro m e n a m a k o je se n a z iru u Š p a n iji. To s ta n je 298

se isto tak o ra z lik u je i od p e rs p e k tiv a k o je su n a izgled odlikovale latin sk o a m e rič k o p o d ru čje s re d in o m šezd ese­ tih godina, su štin sk i tak o raz lič itih od ovih k o je sa d a d efin išu p o č e ta k d ru g e p olovine se d am d e setih godina. U vezi sa ovim p o slednjim , d o v o ljn o je p o d se titi se kako je u ono v re m e k u b a n s k a rev o lu c ija triju m fa ln o za­ p o č in ja la da o s tv a ru je svoj z a d a ta k iz g ra d n je socijalizm a, d a bi K u b u p reo b ra z ila u p rv u so cijalističk u zem lju L a­ tin sk e A m erike, dok su se, kao a lte rn a tiv a n jen o m p u tu , ra z v ija le z a sta v e S a v e za za n a p re d a k, sim b o lizu ju ći u d r u ­ ženi n a p o r se v ern o a m e rič k o g k a p ita liz m a i d o m aćih la ­ tin sk o a m e rič k ih b u ržo a z ija da u čv rste, p u te m re fo rm i­ stič k ih u stu p a k a , d e m o k ra tsk o -g ra đ a n sk e režim e i n jih o v e p lan o v e za raz v o j zavisnog k a p ita liz m a . T a d a je izg led alo d a se o p re d e lje n ja p o la riz u ju izm eđ u so c ija lističk e re v o ­ lu cije i ja č a n ja g ra đ a n s k e d e m o k ra tije , n e što n a p re d n ije i m o d ern ije ; a oko n je su se ok u p ljali, s je d n e stra n e , rev o ­ lu c io n a rn i p o k reti, a s d ru g e, re fo rm is tič k e v lad e, oslo­ n je n e u p o č e tk u n a se v ern o a m e rič k u v lad u i p ro že te o ri­ je n ta c ija m a čiji je m ožda n a jis ta k n u tiji p re d s ta v n ik bilo š e sto g o d išn je d e m o h rišć a n sk o raz d o b lje E d u a rđ a F r e ja u Č ileu. D an as su o p re d e lje n ja d ru g a č ija . Sam o m ali b ro j ze­ m a lja ovog p o d ru č ja i d a lje se zalaže d a oču v a sp o so b ­ n o st za s p ro v o đ e n je n a c io n a ln ih p la n c v a u o k v irim a za­ visnosti. To n e p r a te n e o p h o d n i n a p o ri za u n u tra š n ji p re o ­ b ra ž a j i su štin s k o r e d e fin is a n je s o p stv e n ih d ru š tv e n ih ci­ lje v a razvoja. O ve zem lje tra ž e m e đ u n a ro d n u za štitu , p o ­ ste p e n o p rila g o đ a v a n je i p o v e z iv a n je u z a je d n ičk u a k c iju sa osta lim n e ra z v ije n im ze m lja m a . U o sta lim z e m lja m a r e a ln a a lte rn a tiv a z a o štra v a k ra jn o s ti: ili n o v i p lan o v i za oslo bođenje od zav isn o sti i za u n u tra š n je p re o b ra ž a je sa ja s n im so c ija lističk im s a d rž a je m , ili p ro d u b ljiv a n je k r a j­ n je zav isn o sti i m on o p o lsk e d o m in acije, što o p e t iz is k u je kao p o litič k i u slo v u v o đ e n je fa šistič k ih d ik ta tu ra . O b ja š n je n ja za ovu p ro m e n u , n a s ta la u jed n o m isto ­ rijs k i ta k o k ra tk o m p e rio d u , v a lja tra ž iti k a k o u e v o lu ­ ciji m eđ u n a ro d n o g k a p ita liz m a i z a h te v im a k o je p o s ta v ­ lja im p e rija listič k a do m in a c ija , ta k o i u isc rp ljiv a n ju , izr a z itije m u n e k im s lu č a je v im a i n e ta k o u p a d ljiv o m u d r u ­ gim a, ra z v o jn ih m o g u ćn o sti L a tin s k e A m e rik e p re m a m o ­ d e lu zav isn o g k a p ita liz m a . 299

O va o p re d e lje n ja , k o ja p o la riz u ju re a ln e m ogućnosti, o s ta v lja ju m a n je m e s ta za a m b iv a le n tn o s t. O n a n a v o d e d a se p ro b le m i ra z ja sn e , d a se ponov o d e fin išu c ilje v i i d a se p r e is p ita ju in stitu c ije i p r a v n i po reci. N ije s lu č a jn o to š to sm o u v rlo k r a tk o m p e rio d u bili sv ed o ci č in je n ic a kao š to su : o tk riv a n je d e la tn o s ti C IA i o sta lih v la d in ih o rg a ­ n a S je d in je n ih A m e rič k ih D ržav a, č ije se v lasti, p ra v d a ­ ju ć i ta k v u d e la tn o st, p ro g la š a v a ju n a d le ž n im za m e ša n je u u n u tra š n je s tv a ri d ru g ih z e m a lja ; zv a n ič n i p re s ta n a k p o s to ja n ja S a v e z a za n a p re d a k ; k riz a OA D i p re is p itiv a ­ n je p o litič k ih , v o jn ih , i e k o n o m sk ih m e h a n iz a m a k o ji s a ­ č in ja v a ju in te r a m e r ič k i s is te m ; p ro p o zic ije za o sn iv a n je la tin sk o a m e rič k o g e k o n o m s k o g s is te m a (SELA ); d o n o še n je P o v e lje o ek o n o m sk im p ra v im a i d u ž n o s tim a d rž a v a u U je d in je n im n a c ija m a ; o rg a n iz o v a n je z e m a lja izv o zn ica n a fte (O PEC ) i z n a tn i p o r a s t c e n a ovog p ro iz v o d a ; p r e ­ te č e re a k c ije n a jo v la š ć e n ijih p r e d s ta v n ik a im p e rija lizm a , i slično. O v a k v o s ta n je n e p o v o ljn o se o d ra ž a v a n a L a tin s k u A m e rik u u d v a sm isla. U p rv o m r e d u p o raz i im p e rija liz ­ m a u ju g o isto č n o j A z iji p r e tv o r ili s u L a tin s k u A m e rik u u p r ir o d n u z o n u p o v la č e n ja im p e rija liz m a , sa n e p o s re d ­ no m p o sledicom d a im p e rija liz a m tu n u ž n o n a s to ji d a n a ­ g lasi u slo v e s v o je d o m in a c ije . N a d ru g o m m estu , fa š iz ira n je je d n o g v e o m a z n a č a jn o g d e la latin sk o a m e rič k o g p o d ­ r u č ja do k r a jn o s ti z a o štra v a u slo v e p o tč in je n o s ti i z av is­ n o s ti i č ini v e o m a tešk im , a ko n e i sa sv im n e o s tv a rljiv im , m o g u ćn o sti o p r e d e lje n ja i a k c ija k o ji bi b ili z a je d n ičk i za c e lu ob last. T ešk o bi n a im e b ilo u o b lič iti n e k e la tin sk o ­ a m e r ič k e s ta v o v e u od n o su n a p in o če tiz a m . O tu d a n a s to ja n je n e k ih d rž a v a d a ta k v a o p re d e lje n ja i a k c ije n a đ u u š irim o k v irim a tre ć e g sv eta . D ru g im re ­ cim a, tre ć i s v e t je dobio n u ž n u d im e n z iju za k o n fro n ta c i­ j u sa im p e rija liz m o m i n je g o v im n a s to ja n je m d a o ču v a i p ro d u b i sv o ju d o m in a c iju n a tu r a n je m fa š is tič k ih režim a.

2.

P ro m e n e u o b lic im a im p e r ija lis tič k e d o m in a c ije

T a s lik a k a p ita lis tič k e i d e m o k ra ts k e s u d b in e L a tin ­ s k e A m e rik e u sk o je p o v e z a n a sa je d n o m e ta p o m ra z v o ja 300

m eđ u n a ro d n o g im p e rija lizm a k o ja je već p rev a z iđ en a u svom k v a lita tiv n o m z n ačenju. Z ato su n a b ro ja n e p ro m e­ n e bez s u m n je u osnovi bile o d ređ e n e p ro m e n a m a k o je su se u m e đ u v re m e n u odv ija le u m eđ u n a ro d n o m k a p ita ­ lizm u i njeg o v im oblicim a organizacije. P o sto ji č ita v je d a n p u t ko ji v a lja u o čiti u e v o lu ciji tog k a p ita liz m a , u ra s tu ć e m p ro cesu n jeg o v e m onopoli­ zacije, u njeg o v o m im p e rija listič k o m izrazu , k o ji k a ra k te riše n jeg o v e odnose sa n e ra z v ije n im svetom , pod zn akom n e p re k in u te d o m in a c ije i eksp lo a tac ije . O n n a m u k a z u je n a čin je n ic u da je p ris v a ja n je v išk o v a i e k sp lo a tac ija bo­ g a ts ta v a n e ra z v ije n ih z e m a lja isto rijsk i b ila — a to i d a lje je s te — b itn i činilac n a p re tk a v e lik ih k a p ita listič k ih cen ­ ta r a ; i da je ta j isti proces ograničio — i d a lje o g ran ičav a — n a p re d a k n e ra z v ije n ih zem alja, p ro d u b lju ju ć i u n e k im s lu č a jev im a jo š v iše n jih o v u r e la tiv n u n e ra z v ije n o st. O n n a m tak o đ e u k a z u je n a to d a su se m en ja li u sk la d u sa z a h te v im a k a p ita listič k o g razv o ja, p riro d a i oblici to g a od­ nosa. U v re m e k a d a s u u n e ra z v ije n im z e m lja m a o sn o v n a p riro d n a b o g a ts tv a b ila d o s tu p n a i k o n tro lisa n a , p reo v la d a v a li su oblici k o lo n ija ln e v la d a v in e ili te r ito r ija ln ih p r i­ s v a ja n ja . K a d a je u s tre b a lo v iše s re d s ta v a ra d i p o v e ć an ja a k u ­ m u la c ije i v iše p o d s tic a ja za in d u s tr ijs k u e k s p a n z iju k a ­ p ita lis tič k ih c e n ta ra , izv rše n a je m e đ u n a ro d n a po d ela ra­ da izm e đ u pro iz v o đ a č a in d u s tr ijs k ih p ro iz v o d a i p ro iz v o ­ đ ača s iro v in a, p r i čem u s u oni p rv i p ris v a ja li deo v išk a k oji su stv o rili p ro izv o đ ači siro v in a, p o sre d stv o m od n o sa c en a u ra z m e n i je d n e v r s te p ro iz v o d a za d ru g u . N jih o v a in d u s tr ija je kro z p o v e ć an u t ra ž n ju d o b ila p o d stic a j d a u n e ra z v ije n im z e m lja m a s tv o ri in f r a s tr u k tu r u p rila g o đ e n u tak v o j p odeli rad a , sa p o tre b n im u n u tra š n jim k o m u n ik a ­ cijam a, železnicam a, lu čk im p o stro je n jim a , itd . I n jih o v k a p ita l se p re m e š ta o u p o tre b n o j m eri d a bi o b ezb ed io n e p o s re d n u k o n tro lu n a d p ro iz v o d im a s tra te g ijs k ih siro ­ v ina, s tv a r a ju ć i n a ta j n a č in s tr a n e e n k la v e čiji je z a d a ta k bio d a u d o v o lje z a h te v im a sp o ljn e p r iv re d e i d a u p o tp u ­ n o sti o s ta n u izolovane od o sta le d o m aće p riv re d e . S a k o n so lid a c ijo m so c ija lističk o g sv e ta , u sle d č ije g k o n k u re n ts k o g p ris u s tv a p o s ta je n u ž n o d a se p o n u d e v e li­ k o d u š n iji o b rasci za u p o re d n o p o sto ja n je , i k a d a se to p o 301

d u d a rilo sa z a h te v im a za b rž im i r a z n o v rs n ijim š ire n je m sp o ljn ih trž iš ta k o ja će d o p rin e ti s ta ln o j e k s p a n z iji k r u p ­ n e k a p ita lis tič k e in d u strije , o tv a ra se m o g u ćn o st za fle k ­ sib iln ija r e š e n ja i k a p ita lis tič k i c e n tri p o č in ju d a se in te r e s u ju za to d a p e r ife r iju osposobe k ao sv o je k u p o v n o t r ­ žište, p a im z ato o d g o v a ra n je n r a s t i m o d e rn iz a c ija ; n ji­ m a tak o đ e o d g o v a ra i n je n in d u s tr ijs k i ra z v ita k , ali sa ­ m o pod je d n im u slo v o m — d a se on p rila g o d i o d ređ e n im ob licim a z av isn o sti, k a o i a g ra r n e re fo rm e k o je će om o­ g u ć iti d a do trž iš ta d o b iju p r is tu p i o g ro m n e m ase seoskog s ta n o v n iš tv a . Izg led alo je d a su n a ta j n a č in s tv o re n e n a j­ b o lje p rilik e za raz v o j z a v isn o g k a p ita liz m a , a u p ra v o je L a tin s k a A m e rik a ono n e ra z v ije n o p o d ru č je k o je je p r u ­ ž alo za to n a jb o lje uslove. O tu d a p o tič e fo rm a ln a p o v e z a n o st ta d a d e fin isa n ih k o n tin e n ta ln ih p r o je k a ta i se v e rn o a m e rič k e p o litik e p re m a L a tin sk o j A m e ric i, k a o i o b o g a ć en je in s tr u m e n a ta k o jim a se o p re m a in te r a m e r ič k i sis te m . U p rk o s su š tin s k im s u p ro t­ n o s tim a sv a k o o d re đ u je sv o je o d g o v o rn o sti: o b av eza S je ­ d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a je da u s m e ra v a sp o ljn u e k o ­ n o m s k u sa ra d n ju , k o ja će b iti d o v o ljn ih ra z m e ra d a do­ p rin e s e k o n a č n o m e k o n o m sk o m u s p o n u ; o b av eza d o m aćih b u rž o a z ija je d a to m e d o d a ju o d g o v a ra ju ć i s o p s tv e n i n a ­ por, uz oslonac n a iz v e s ta n s te p e n sa m o staln o sti, k o ji će i p o red to g a b iti p o d s ta k n u t n a d e m o k ra tiz a c iju i re fo rm i­ s tič k u p o litik u . G u b i se p re d s ta v a o d o m in a c iji, i b ila te r a rn i odnosi b iv a ju p riv id n o z a m e n je n i m u ltila te r a r n im : po­ ja v lju je se I n te ra m e rič k i k o m ite t S av eza za n a p re d a k (CIA P) i la tin sk o a m e rič k e lič n o sti b iv a ju u k lju č e n e u d e v e ­ toricu m udraca, ko ji p re g le d a ju p lan o v e i p ro g ra m e i p re ­ p o ru č u ju v a n re d n o d o d e ljiv a n je f in a n s ijs k ih s re d s ta v a p orek lo m iz s e v e rn o a m e rič k ih izv o ra ; p u š ta se u ra d I n te r a m e rič k a b a n k a za ra z v o j (BID) k a o n a jn e z a v isn iji p o s re d n ik izm e đ u o n ih k o ji d a ju i o n ih k o ji tra ž e sre d stv a , a d o cnije, izm e đ u ostalog, i A n d sk a k o rp o ra c ija za raz v o j (CA F); p r iz n a je se le g itim n o st s p e cifič n ih la tin sk o a m e rič ­ k ih z a h te v a p re k o C E C LA (S p e c ija ln a k o m isija za la tin ­ sk o a m e rič k u k o o rd in a c iju ) ili p o se b n ih a so cijac ija o v ih z e m a lja za re g io n a ln u e k o n o m sk u in te g ra c iju k ao što su L a tin sk o a m e rič k o u d ru ž e n je slo bod n e trg o v in e (ALALC), C e n tro a m e rič k o z a je d n ičk o trž iš te i A n d s k i p a k t.

302

A li ovo re š e n je se ne p o k a z u je n i u sp e šn im n i dug o ­ tra jn im . K ada, usled e k sp a n z iv n ih sn a g a m e đ u n a ro d n o g k a p ita liz m a i usled z a h te v a n jeg o v e u n u tra š n je d in am ik e, p o sta ju ned o v o ljn i odnosi zavisnosti, zasn o v an i ug lav n o m n a m eđ u n a ro d n o j trg o v in i i p ris u s tv u p riv re d n ih en kla va , k ad a taj k a p ita liz a m dostiže v išu e ta p u in te rn ac io n a liz ac ije i, p rem a tom e, oseća p o tre b u da p la n ira u sv e tsk im raz m e ­ ram a raspoloživost i k o rišć e n je b o g a tstv a i trž išta , d a sopstv e n o j a k u m u la c iji doda i veći deo p o ten c ija la p e rife rije, da ge o g ra fsk i ponovo u sp o sta v i lo k alizo v a n je a k tiv n o sti u z a v isn o sti od r e la tiv n e rasp o lo živ o sti izvora, i čak i u za v isn o sti od p ro b le m a ž iv o tn e sred in e, sh e m a se rasp a d a . P o s ta je n u ž n o da se p o tra ž i n ov ek o n o m sk i k a p ita listič k i p o re d a k u s v e tsk im ra z m e ra m a i za to tre b a n e p o sre d n o i s v u d a p r o d re ti u n e ra z v ije n e z em lje sa c iljem d a se u n u ­ ta r n jih o rg a n iz u ju i k o n tro liš u lin ije p ro iz v o d n je i fin a n sijs k ih in stru m e n a ta . S ve m o ra b iti p o d ređ e n o to m p ro ­ je k tu : raz n o v rsn o st oblika p r is v a ja n ja p rih o d a n e ra z v ije ­ n ih p riv re d a , od o n ih tra d ic io n a ln ih — p rek o odnosa cena ra z m e n e — do p ro fita od in o stra n ih in v estic ija , koji su m nogo o p štiji i ra s p ro s tra n je n iji, n a k n a d e za teh n o lo g ije i licence, f in a n s ijs k ih p ro fita ko ji p o tič u od v isokog i sve većeg k u m u la tiv n o g z a d u živ a n ja ; p riv ile g o v a n o g p ris tu ­ pa do d om aćih b o g a tsta v a sa ciljem f in a n s ira n ja e k sp a n ­ z ije s tr a n ih p red u z e ć a ; p re v la s ti n a trž iš tu ; p o d ešen o sti p r iv re d n e in fr a s tr u k tu r e ; još d u b lje g n a tu r a n ja k u ltu r ­ n ih v re d n o s ti i ob lik a p o tro š n je in d u strijsk o g k a p ita liz m a . I za sv e to n a la z i se po g o d a n in s tr u m e n t u v id u v e lik ih m u ltin a c io n a ln ih k o rp o ra c ija , sp o so b n ih d a u svom o k rilju o s tv a re p o tre b n u p o litik u : teh n o lo šk i tra n s fe r, s u p s titu c iju uvoza, o tv a r a n je trž iš ta i raz v o j n o v ih izv o zn ih lin ija , re ­ g io n aln o d o p u n ja v a n je i in te g ra c iju , p la n ira n je , re g u lisa n je c en a i si. S a v e z za n a p r e d a k p r e s ta je ta d a d a b u d e p o tre b a n i u sled m ala k salo sti k o ja dolazi posle n jeg o v o g k r a tk o tra j­ nog e u fo ričn o g p e rioda, n a jz a d se izd a je n jeg o v a fo rm a l­ n a u m rlic a . Z a v rša v a se i posao d e v eto ric e m u d ra c a iz C IA P -a. I n te r a m e r ič k i s is te m ulazi u k rizu , u k lju č u ju ć i n a p rv o m m estu OEA (O rganizacija a m e rič k ih država). M u ltila te r a m o s t o b lasn ih fin a n s ijs k ih o rg an iz a cija (BID, CAF) u p ra k s i im a m a n ju te ž in u nego su g e stija S te jt d e p a rtm e n ta S je d in je n ih A m e rič k ih D ržav a. A sam m in ista r sp o lj303

n ih p o slova K isin d ž e r sim b o liz u je sve ovo tim e što slabo h a je za z a h te v e d a p r is u s tv u je reg io n a ln im s a sta n c im a . P riv ile g o v a n i in s tr u m e n t p o litik e S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a p re m a L a tin sk o j A m e ric i p o n o v o p o s ta ju u g lav ­ nom a k tiv n o s ti CIA. U to m p ro c e su ne iz b e ž n o se k o m p ro m itu ju i p o litič ­ ke fo rm e v lad a v in e . P o što je u s p o s ta v lje n re a la n odnos p u n p ro tiv re č n o s ti i a n ta g o n iz m a , p o što je ra s p rš e n o oče­ k iv a n je d a će o ne b iti iz m ire n e u o k v irim a n a v o d n e za ­ jed n ic e in te re sa , p o novo se ja v lja i s p re m n o s t d a se r a z re še silom , k a d god z a tre b a ili k a d a ta k o b u d e o d g o v a ra lo he g e m o n istič k o j sili. O na n a ta j n a č in p r e s ta je d a se oseća nosiocem d e m o k r a ts k o g p r o je k ta , d a b u d e o d g o v o rn a za n jega, k ao i za pom oć d a se on o d rži u la tin sk o a m e rič k im zem lja m a . N a p ro tiv , u p rv i p la n se s ta v lja ju g a ra n c ije za o č u v a n je s o p s tv e n ih in te re s a , za p ro d u b ljiv a n je d o m in a ­ cije, n e z av isn o od to g a što u tu s v rh u v a lja p re g a z iti p o ­ sto je ć u in stitu c io n a ln o s t, o dnosno n e sam o su z b iti m o g u ć­ n o s t za d e m o k ra ts k i raz v o j, već i d o v e sti do to g a d a on b u d e z a m e n je n p o d re đ e n im i z a v isn im fašistič k im re ž i­ m im a. To je o p a s n o st od fa šiz m a u L a tin sk o j A m erici, k o ­ ja se p o s ta v lja p re sv e g a k a o izra z n o v ih z a h te v a im p e ri­ ja listič k e d o m in a c ije .

3.

U n u tr a š n ji k o r e n i fa šiz m a

O vo ip a k n isu v re m e n a u k o jim a je d o p u š te n a ta k v a d o m in a c ija o ž iv lja v a n je m s ta r ih fo rm i o tv o re n o g k o lo n i­ jalizm a . E v o lu c ija im p e rija liz m a s tv o rila je sv o jim d e lo v a n je m n a n e ra z v ije n e z e m lje L a tin s k e A unerike p o tre b n e u slo v e d a u p ra v o u n u tr a š n je s n a g e tih z e m a lja p re u z m u n a se b e s p ro v o đ e n je te d o m in a c ije i z a v isn o sti p o n o v im p o litič k im o b rasc im a . T o m e d o p rin o s i č ita v n iz čin ilaca, od k o jih s u n e k i o b je k tiv n e , a d ru g i v iše id eo lo šk e p riro d e . O ni d e lu ju n a p o n a š a n je d o m ać ih slo je v a k r u p n e m o n o ­ p o lsk e b u ržo a z ije , č esto n a o ru ž a n e s n a g e i d ru g e d elo v e d ru štv a . T a k v a je n a p rv o m m e s tu o b je k tiv n a č in je n ic a d a p ro d o r m u ltin a c io n a ln ih p re d u z e ć a p o ste p e n o sv e v iše s m a n ju je e k o n o m s k i p r o sto r la tin sk o a m e rič k e n a c io n a ln e b u ržo a z ije . V elik e m u ltin a c io n a ln e k o rp o ra c ije in s ta lira ­ 304

le su i raz v ile k o m p le tn e nizove n a jd in a m ič n ijih in d u ­ strijs k ih g ran a , koje su d onedavno p re d s ta v lja le g lav n u re ­ z e rv u za š ire n je n a c io n a ln ih s n a g a in d u strija liz a c ije ; one tak o đ e p ro d iru i u ra z n e oblike tra d ic io n a ln ih in d u strija , uvodeći nov e pogone sa sv im p re d n o stim a d a se n a m e tn u kao k o n k u re n c ija ili kup o v in o m p o sto je ć ih do m aćih p re ­ duzeća; k o n tro la k o ju im a ju n a d teh n o lo g ijo m i n jih o v a prem o ć n a sp o ljn im trž ištim a k a p ita listič k o g s v e ta ja č a ju n jih o v položaj; u tic a j im se š iri n a u n u tra š n je fin a n s ij­ ske m ehanizm e, što im om ogućava d a p re m a seb i k a n a lišu sv e veći deo n a c io n a ln ih m ogu ćn o sti za a k u m u la c iju . Sve u svem u, n jih o v o po ro b ljiv ačk o p risu stv o slabi do­ m aću bu ržo a z iju , p a siv iz ira je ili ko d n je isk o re n ju je n a ­ c ionalno p o n a šan je , n avodeći je, n a p ro tiv , n a te ž n ju d a se p rid ru ž i s tra n im in te re s im a i p re tv o ri u n jih o v e m ale p a rtn e re ili o bične a g e n te . U p o sle d n je v rem e o bilno se ja v lja ju znaci sve većeg ste p e n a d e n a cio n a liz a cije la tin ­ s k o a m e rič k e p riv re d e , poseb n o s e k to ra in d u s trije i fin a n sija. N a ta k v o p o n a š a n je u tič u u z a sto p n i n e u sp esi ra z v o j­ n ih po litik a , ko je su isp o ljile n a s to ja n je d a a firm a c iju k a ­ p ita listič k o g raz v o ja , uz izvesni ra d ij us sam o staln o sti, po­ tra ž e u o k v iru zavisnog k a p ita liz m a i d a u n je m u n a đ u r e š e n je za n a jn e o d lo ž n ije p ro b le m e i zah te v e . U p o jed in im tre n u c im a , i sa raz lič ito m snagom , ze­ m lje ovog p o d ru čja su se suočavale sa zn acim a isc rp lje n o ­ sti tak v o g sistem a, što se izra ž av a lo u v id u p o rem e ć aja i z a te g n u to sti k o ji se n e m ogu p rev a z ići i č iji uzro ci le ­ že. uz n a v e d e n e s p o ljn e činioce, u u n u tra š n je m raz v o ju k oji je p o ste p e n o o s tv a riv a n . S iste m je isp o ljio sv o ju s u ­ š tin s k u i n u ž n o k o n c e n triš u ć u p riro d u , već sa g led išta rasp o d e le do h o tk a, ra n ih i n a g la še n ih te n d e n c ija k a viso ­ kom s tu p n ju m onopolizacije ek o n o m sk ih d e la tn o sti, u s v a ja n ja te h n ič k ih d o stig n u ć a u o d ređ e n im pro izv o d n im se k to rim a ili n iv o im a ili reg io n a ln o g ra s p o re d a a k tiv n o ­ sti u o k v iru n a c io n a ln ih te rito rija . N e u p u š ta ju ć i se u a n a liz u u z ro k a ko ji o d re đ u ju ta k v e ten d e n c ije , n iti u op i­ s iv a n je m e h a n ik e n jih o v o g fu n k c io n isa n ja i n jih o v ih u z a ­ ja m n ih veza, biće do v o ljn o d a n a v e d em o sam o n e k e od g lav n ih posledica ta k v ih te n d e n c ija sa a s p e k ta tem e k o ­ jo m se ovde bavim o. 305

N a jv id ljiv ije p o sledice tič u se u n u tra š n je i sp o lja š n je n e ra v n o te ž e : s p ir a la z a d u že n o sti u in o s tra n s tv u om ogu­ ć a v a d a se p riv re m e n o p r e n e b re g n u d e fic iti p la tn o g b i­ lan sa , sv e d o k se n e n a g o m ila s p o ljn i d u g čija o tp la ta a n ­ g a ž u je ne o b ič n o v iso k e te k u ć e p rih o d e od izvoza i d o k n e p o s ta n e su v iše tešk o d a se s ta n je k o n tro liš e ; b o rb a za učešće u ra sp o d e li d o h o tk a — u to lik o o š trija š to je m a n ji n je g o v ra s t, z a h te v i za ja v n im u la g a n jim a u c ilju o d rža ­ v a n ja ra z v o ja i sve v eće tra ž e n je d a se p ro šire ja v n e d r u ­ š tv e n e služb e, k o je bi u b la ž a v a le d e js tv o k o n c e n tra c ije p rih o d a , p r e d s ta v lja ju n a u n u tra š n je m p la n u činioce k o ­ ji d o p rin o s e p o ja v i n e p re k id n ih in fla c io n istič k ih p r itis a ­ k a i m o n e ta rn e n e s ta b iln o s ti. S p o ljn a n e ra v n o te ž a i znaci u n u tra š n je in fla c ije p o s ta ju d v a d o m en a ra s tu ć e z a b rin u ­ to sti. K o re k tiv n e m e re k o je n e d o tič u d u b o k e u z ro k e o vih p o ja v a p o tp u n o su n e e fik a sn e . V id ljiv a je isto tak o , a im a i n a jd u b lje d r u š tv e n e i p o litič k e p o sled ice — n esp o so b ­ n o s t k o ju p o k a z u je sis te m k a d a tre b a p ro d u k tiv n o d a a p ­ s o rb u je p o ra s t r a d n e snage. T ak o se ja v lja p ro b lem , z a je d ­ ničk i za sv e la tin sk o a m e rič k e zem lje sa re la tiv n o v iso k im sto p a m a n e z a p o s le n o sti i jo š v e ć im sto p a m a d e lim ič n e za­ po sle n o sti, k a o i sv e v e ć im o bim om m a r g in ir a n ja z n a tn ih slo je v a s ta n o v n iš tv a : m o d e rn iz a c ija i d o stig n u ć a n a p o lju in d u s trija liz a c ije s u o čiti; ali ta k o đ e s u o č ite i n jih o v e slab o sti, n jih o v a n e a d e k v a tn a u sm e re n o st, ta k o d a se d o ­ s tiz a n je s ta n d a r d a i o b lik a ž iv o ta s lič n ih o n im a k o ji p o ­ s to je u n a jn a p r e d n ijim z e m lja m a o g ran ič a v a n a delo v e s ta ­ n o v n ištv a sa v iso k im p rih o d im a ; n e izn alaze se re š e n ja za b itn e p ro b le m e m a te rija ln o g ž iv o ta š iro k ih d ru štv e n ih slo je v a , d e fo rm iše se s tr u k tu r a zap o sle n o sti i seo sk a si­ r o tin ja b iv a p re tv o r e n a u g rad sk u . P riv re d n e p o litik e se ta d a s u o č a v a ju sa p ro tiv re č n im z a h te v im a i, n a jz a d , za­ v r š a v a ju sm e n jiv a n je m p e rio d a k o ji se p o n e k a d o d lik u ju sta b iliza c io n im n a p o rim a (čiji je cilj s u p ro ts ta v lja n je po­ re m e ć ajim a ) sa p e rio d im a n a p o ra za r a zv o jn e ciljeve, p u ­ te m k o jih bi se su z b ile slabosti, kao d a su on e p ro b le m o bičnog o p šte g r itm a e k o nom skog ra s ta . O b je k tiv n o k o n s ta to v a n je č in je n ic a iznosi, m eđ u tim , n a v id elo n e e fik a sn o st i je d n ih i d ru g ih n a p o ra i dov o d i do sa z n a n ja d a je u k r a j­ n jo j lin iji u p ita n je d o v e d e n sam m o d el razv o ja, tj. m o­ g u ć n o s t da za v isn i i n e ra z v ije n i k a p ita liz a m dovede, u u slo v im a d a n a šn je g sv e ta , do re p ro d u k o v a n ja k a p ita lis tič ­ 306

kog p u ta razvoja, d ru štv a i ekon o m sk ih o beležja kak v i p o stoje u raz v ije n im k a p ita listič k im zem ljam a, kao n ek e vizije ka ko jim a s tre m i evolucija. O v ak v a s itu a c ija u p o jed in im zem lja m a zavisi od n i­ za ra z n o v rs n ih činilaca. T re b alo bi p ro u čiti čin ilac veliči­ ne zem lje, je r on d o n ek le o d re đ u je m o g u ćn o sti sistem a koji se o sla n ja n a z a h te v e d ela sta n o v n iš tv a sa visokim prih o d o m ; za tim činilac veće d m a n je sp o sobnosti p o je­ d in ih d r u štv e n ih slo je v a d a se a k tiv n o p o k re n u u o d b ranu sv o jih in te resa , u zavisnosti od tra d icije, sn ag e svojih d ru štv e n ih o rg an iz a cija i s te p e n a ra z v ije n o s ti n jih o v e po­ litič k e sv e sti; s te p e n zavisnosti, v e lič in a i ra z n o v rsn o st posto je ć ih sp o ljn ih ek o n o m sk ih v e z a, re la tiv n a rasp o lo ži­ vost i m ogućnosti u k lju č iv a n ja n e isk o rišć e n ih b o g a tsta v a koji p ru ž a ju no v e d in am ičn e p o d stic a je za e k s p a n z iju si­ s te m a i si. U m eri u kojoj se p o m en u ti uslovi isc rp lju ju , o p re ­ d e lje n ja se neizbežno p o larizu ju . Izm eđ u n a p o ra za oslo­ bo đ e n je od zavisnosti, za d u b o k e d ru štv e n e i e k o n o m sk e preo b ra ž a je , za p onovno s u š tin sk o d e fin isa n je m o d ela r a ­ zvoja, ili čitav o g n iza n e m a n je o d lu čn ih p o s tu p a k a za o č u v a n je sistem a, u p rv i p la n izb ija sve o d re đ e n ija al­ te rn a tiv a , k o ja izisk u je da se p o d re đ e n o st i z a v isn o st p ro ­ d u b e — po što su one p o tre b n e za o d rž a v a n je i p ro d u ž a ­ v a n je ta k v o g m odela — i da se n a d ru štv o p reb a c e teš­ koće d ra s tič n e s ta bilizacione p o litik e k o ja će ra z re š iti p ro ­ blem n e ra v n o te ž e i obezb ed iti do v o ljn o viso k e p ro fitn e sto p e ko je bi p re d s ta v lja le podsticaj za p o n ovno a k tiv i­ r a n je a k u m u la c ije i p riv la č e n je n o v ih s tr a n ih in v estic i­ ja. T im e se n a g la š a v a ju veće p risu stv o in o stra n ih čin ila ­ ca i k o n c e n tra c ija ta k v o g m o d ela do ta č k e u kojoj on m ože d a se pokaže n e sp o jiv im sa po sto jećo m in stitu c io nalnošću. T a d a — bilo k ao re a k c ija n a u sp o n p ro g re siv ­ n ih sn a g a i p o k re ta za o slobođenje i p reo b ra ž a j sistem a, ili u tra g a n ju za u slo v im a k o ji će o b ezb ed iti o č u v a n je po­ r e tk a — p u t p ro b ija ju sn a g e k o je tra ž e z a m e n u d e m o k ra t­ ske in stitu c io n a ln o s ti d ik ta to rs k im oblicim a p o litič k e vlasti. U ovom p ra v c u tež e i in te re s i im p e rija liz m a i in ­ te re s i k ru p n e m o n opolske b u ržo azije, k o ja je sv e zav isn ija i sve se više p o isto v e ć u je sa im p e rija listič k im in te ­ resim a. T a k o se im p e rija liz m u pono v o p ru ž a p rilik a d a 307

sv o je p ro b le m e d o m in a c ije resi p rek o d o m aćih b u ržo a sk ih s e k to ra i o ru ž a n ih snaga, n a m e ta n je m fašistič k e do­ m in a c ije . 4.

O d like sa d a šn jeg fa šiz m a u L a tin s k o j A m e r ic i

U celini, p o n o v n a p o ja v a fašiz m a u s a d a š n jim uslo ­ v im a L a tin s k e A m e rik e n a la z i p o k re ta č k e sn a g e u n a m e r a m a im p e rija liz m a d a oč u v a i p ro d u b i s v o ju d o m in a c iju k ao i u n jeg o v o j sp o so b n o sti d a a n g a ž u je b u rž o a z iju k o ja joj se sv o jim o b je k tiv n im in te re s im a p rik lo n ila . Č in je n i­ ca d a je im p e rija liz a m p r im o ra n d a u p ra v o u ovoj e ta p i p rib e g n e fa š is tič k im ob licim a do m in a c ije , p ro istič e iz či­ tav o g n iza fa k to r a : n e sp o so b n o sti d e m o k ra ts k o -g ra đ a n sk ih rež im a d a p o d n e su p o litič k e i p riv re d n e posled ice is­ c rp lje n o s ti d in a m ič n ih m o g u ćn o sti za v isn o g k a p ita liz m a ; n a p re d o v a n ja d ru š tv e n ih sn a g a ko je n u d e m o g u ćn o st k o ­ načn o g rev o lu c io n a rn o g o slo b o đ e n ja i p re o b ra ž a ja , u g ro ­ ž a v aju ć i k a k o im p e rija listič k e ta k o i in te re s e dom aće b u ržo a z ije ; p o tre b e d a se u n a jv e ć o j m ogućoj m eri po­ veća in o stra n i e k o n o m sk i u tic a j i d a se u k lo n e sve p r e ­ p re k e za p ro d o r i d e lo v a n je m u ltin a c io n a ln ih k o m p a n ija ; p o tre b e za rež im o m sile, k o ji ra d n ic im a n am e ć e sm a n je ­ n je s tv a r n ih p r im a n ja i p rilik a za z a p o šljav a n je , u c ilju s p ro v o đ e n ja s ta b iliz a c io n e p o litik e k o je će a p so rb o v a ti n e u ra v n o te ž e n o s t s is te m a i p o v e ć ati p r o fitn u s to p u ra d i u b r z a n ja a k u m u la c ije k a p ita la . N ije č u d n o što se n a jo č itiji izra z to g la tin sk o a m e rič ­ kog fa šiz m a ja v io u s lu č a ju Č ilea. T u s u o tv o re n o ispolje n i zn aci istro še n o s ti zav isn o g k a p ita liz m a , u z r e la tiv ­ no v iso k s te p e n in d u s trijs k o g ra z v o ja i r e la tiv n o m alo g u n u tra š n je g trž išta , og ran ič e n o g m alim b ro je m sta n o v n ik a i k o n c e n tra c ijo m d o h o tk a. R a d n ič k a k lasa im a la je d u g u tra d ic iju b o rb e i o rg a n iz o v a n ja , k a k o u sv o m sin d ik a ln o m ta k o i u p o litič k o m p re d s ta v n iš tv u . I n o stra n a k o n tro la n a d b a k ro m — p ro šire n a i n a ra z n e d ru g e d e la tn o s ti — p re d a la je u tu đ e r u k e osno v n o b o g a ts tv o od k o jeg p o ti­ ču izv o z n i p rih o d i i o p šta sp o so b n o st a k u m u la c ije . D ru ­ š tv e n a n a p e to s t i d e b a la n s d a li s u p o v o d s m e n jiv a n ju v e­ om a ra z n o v rs n ih isk u s ta v a u p o k u š a jim a d a se o n a reše u o k v iru s iste m a . T a k v i su b ili: ib a n jistić k i p o p u liz a m ; s ta 308

bilizaciona, rea k c io n a rn a i in o stra n s tv u o k re n u ta p o liti­ ka A le k san d rija ; refo rm iz am u to k u F re je v o g šestogodiš­ n jeg d em ohrišćanskog perioda, koji je rač u n a o i sa odluč­ nom podrškom vlad e S je d in je n ih A m eričk ih D ržav a i m eh an izam S a v e za za napredak. Posle svakog od tih is­ k u s ta v a z a v isn o st se p ro d u b ljiv a la , rasli su sp o ljn i d eb alans i u n u tra š n ji p riv re d n i p orem ećaji, p o v ećav ala se m arg in ac ija , a n isu prev a z ila ž e n i n a jn e p o s re d n iji p ro ­ blem i nivoa m ate rija ln o g života širo k ih slo jev a s ta n o v n i­ štva. P osle svega, to je bila z em lja u kojoj su sp ro v ed en i n a jo d lu č n iji p ro g ra m oslobođenja, d u b o k ih d ru štv e n ih i ek o n o m sk ih p reo b ra ž a ja , tra g a n je za s o p stv e n im p u tem razvoja, p ri čem u su bili ozbiljno u g ro že n i in te re s i im p e ­ rija liz m a i k ru p n e m onopolske bu ržo azije. Sam o p o reklo sa v re m en o g fašizm a u L atin sk o j A m e­ rici u izloženim o k v irim a neizbežno p o k a z u je n e k e od n je ­ govih osn o v n ih odlika. S obzirom n a to d a on o d g ovara z a h te v im a im p e rija ­ listič k e d o m in a c ije — a im p e rija liz a m g a z a p ra v o odga­ ja i od rža v a — fašizam je po svojoj p riro d i n u ž n o i d uboko a n tin a c io n a lan . N isu u n u tra š n je sn ag e o ne g lav n e snage ko je p o k reć u o s tv a re n je n a c io n a listič k ih p ro g ra m a. U n u ­ tra š n je s n a g e im a ju p o d ređ e n i i d ru g o ra z re d n i položaj. M eđutim , one su u d ru ž ile svoje in te re s e sa in te re sim a v lad a ju ć e im p e rije , one d e lu ju u n jih o v o im e, p rih v a ta ju ći k ao svoj z a d a ta k d a p ro d u b e d o m in a c iju i zav isn o st. Z ato se od m ah po u sto lič e n ju fašiz m a v rši re v iz ija s ta tu ­ ta o in o stra n im in v e stic ija m a , kak o bi im se d ale n a jv e ć e povlastice, d e n a cio n a liz u ju se n a jra z lič itije d e la tn o sti, od­ s tu p a se od r a n ijih a k c ija s u v e re n o g p re u z im a n ja o snov­ n ih b o g a ts ta v a zem lje, o b e z b eđ u ju se uslovi za n e o g ra n i­ čeni u la z a k m u ltin a c io n a ln ih k o m p a n ija i n a jv e ć a n e p rik o s n o v e n o st za n jih o v o p o slo v a n je i tra n s fe r u in o stra n ­ s tv o sv ih v r s ta do m ać ih b o g a tsta v a. U n a jb o lje m slu č a ­ ju, d a se n e bi zap alo u p r e te ra n u b e stid n o st, ovi c iljev i se p r e r u š a v a ju r u h o m o d re đ e n ih k o n c e p cija ek o nom ske, sp o ljn o trg o v in sk e p o litik e ili p o litik e raz m e n a, čija je k r a j­ n ji cilj da se om ogući p r o d u b ljiv a n je zavisnosti. Š taviše, a n tin a c io n a ln i k a ra k te r fašizm a se n e o g ra­ n ičav a n a n a c io n a ln e g ran ice, nego z e m lju u kojoj se u stoličio p r e tv a ra u o ru đ e k o je slu ži in te re s u im p e rija li­ z m a u o d nosu n a osta le la tin sk o a m e rič k e zem lje. U p o je ­ 309

d in im s lu č a jev im a, k a o k a d a je u p ita n ju B razil, n je m u se m ože d o d e liti ulo g a s u b im p e rija liz m a u o d n o sim a do­ m in a c ije n a d o sta lim n a ro d im a ovog p o d ru č ja ; u o sta ­ lim s lu č a jev im a, k ao što se očigled n o d ogodilo sa č ile a n ­ s k im fašizm om , on se m ože p r e tv o r iti u o ru đ e za r a z a r a ­ n je reg io n a ln ih m e h a n iz a m a za o d b ra n u (slučaj A n dskog p a k ta i n jeg o v o g s p o ra z u m a o za je d n ičk o m tre tm a n u s tr a ­ nog k a p ita la ) ili d a se n jim e o s u je ti z a je d n ič k a p o litik a u re g io n a ln im o k v irim a . N a d ru g o m m estu , s ob ziro m d a n a u n u tra š n je m p la ­ n u ja s n o o d g o v a ra in te r e s im a k r u p n e m o n o p o lsk e b u rž o ­ azije, fašiz am m o ra d a se n a m e tn e u g ro ž a v a ju ć i v rlo r a ­ z n o v rs n e d om aće d r u š tv e n e slojev e. O n u b rz a v a p ro ces m o n o p o liz ac ije u n u tr a š n jih e k o n o m sk ih a k tiv n o sti, u p ro p a šć u ju ć i s re d n ja i m a la p re d u z e ć a i ž rtv u ju ć i o b je k tiv ­ n e in te re s e s itn e i s re d n je p re d u z e tn ič k e b u ržo azije. U slovi n a d e k s p lo a ta d je ra d n ik a , k o ji su p o tre b n i d a b i se p riv u k a o s tr a n i k a p ita l i p o v e ć ala s p o so b n o st a k u m u la ­ cije, s u ro v o se o d ra ž a v a ju n a r a d n ič k u k la s u i o sta le n a ­ ro d n e slojeve. P o š to p r e d s ta v lja m o d u s k r a jn je g p o d re đ i­ v a n ja im p e rija lis tič k im in te re s im a , a n e — k ao što se dogodilo sa e v ro p s k im fašiz m o m — so p s tv e n e d o m in a c i­ je n a d d ru g im n a ro d im a , on n e m a š ta d a p o n u d i s itn o j dom aćoj b u ržo a z iji, sem ž r tv o v a n ja in te re s im a im p e rija ­ lizm a i k ru p n e b u ržo a z ije . K onačn o , reč je o fašistič k o m p o re tk u k o ji n e m a n ik a k v e m o g u ćn o sti d a se osloni n a d ru š tv e n u p o d ršk u m asa, o dnosno b ro jč a n o z n a ča jn e slo­ je v e sta n o v n iš tv a . V re d n o sti k o je on istič e u sv o jo j d e m a ­ g ogiji m ogu p riv re m e n o d a p ro d ru u d elo v e s itn e b u ržo ­ azije, sve do tr e n u tk a k a d a oni p o s ta n u a k tiv n a p o k re ta č k a sn a g a u p rip re m i fašistič k o g u d a ra i nosioci n jeg o v o g t r i ­ ju m fa u p rv o j e ta p i, a li n a k r a ju fašiz am ra z o tk riv a p ro ­ tiv re č n o s ti k o je je n e s p o so b a n d a p rev a z iđ e. O be ove k a ra k te ris tik e , n je g o v a d u b o k o a n tin a c io n a ln a p riro d a i n e m o g u ć n o s t d a se osloni n a o rg an iz o v a n i p o k re t m asa, r a č u n a ju ć i p rv e n s tv e n o n a z n a č a jn e slo je ­ ve s itn e b u rž o a z ije — p o th r a n ju ju izv e sn u p o lem ik u o to m e d a li je o p ra v d a n o d a se d ik ta tu re , u v e d e n e u p o je ­ d in im la tin sk o a m e rič k im zem lja m a , u k lju č u ju ć i i slu č a j Č ilea, o k v a lifik u ju k a o fa šistič k e d ik ta tu re . To m eđ u tim n e o tk la n ja glav n o , c e n tra ln o i o d re d u ju ć e p ita n je : reč je o s itu a c ija m a u k o jim a o č u v a n je k la s n ih in te re s a (u 310

ovom slučaju, in te re s a v lad a ju ć e klase u im p e rija ln o j sili i, kao što su je nazvali, k lase ko ja je u zem lji isto v re ­ m eno i d o m in a n tn a i d o m in ira n a ) dovodi do lik v id acije sv a k e in stitu d o n a ln o s ti, do u k id a n ja sv ih in d iv id u a ln ih i k o le k tiv n ih p rav a , do s p re č a v a n ja ob lik a d ru štv e n o g org a n iz o v a n ja ko je n e bi bilo po d ređ e n o d ik ta to rsk o j v lasti ili pod n jen o m k o ntrolom , do g u še n ja sv ih o b lik a d ru štv e ­ nog iz ra ž a v a n ja i do sta ln o g p ris u s tv a n a js u ro v ije r e p re ­ sije. D ru g im rečim a, do g rče v ite z a štite k a p ita listič k o g siste m a — u n a šem slu č a ju , zavisn o g i n e ra z v ije n o g k a ­ p ita liz m a ko ji b riše s v a k u m og u ćn o st b u ržo a sk o -d e m o k ra tsk o g iz ra ž av a n ja . O vo je b itn a k o n s ta n ta u o ž iv lja v a n ju fašizm a u d a ­ n a šn jo j L a tin sk o j A m erici. O na n i n a k o ji n a č in n e isk lju ­ č u je z n a č a jn e ra z lik e u o sta lim n jeg o v im asp ek tim a , za­ v isno od p o je d in ih sp e cifič n ih n a c io n a ln ih u slova. U n e ­ kim slu č a jev im a, on m ože b iti više o rije n tis a n k a koeg­ ziste n ciji d ržavnog k a p ita liz m a i op šteg p ro d o ra in o stra ­ n ih in te re s a , u g lav n o m p re k o v e lik ih m u ltin a c io n a ln ih k o rp o ra c ija . U d ru g im a , k ao što se d e šav a u Čileu, k a p r i­ vid n o m ra z lu č iv a n ju ja s n e fašistič k e p o litik e i n e k e v rste ap so lu tn o g ekonom skog lib e ralizm a . P o sled n ji m ože b iti e fik a san , čak i o tv o re n iji p u t, u p rk o s sv o m teh n o k ra ts k o m ru h u , za fav o rizo v a n je in te re s a im p e rija lizm a i k ru p n e m onopolske buržoazije. To raz lu č iv a n je, u z g re d b u d i re ­ čeno, m ožda jo š n e s h v a ta ju u sv o m s tv a rn o m zn a če n ju m nogi čile a n sk i vojnici, k o ji sem to g a m o žd a još u v e k n e us p e v a ju d a ga id en tifd k u ju k ao id eo lo šk u k o n c e p ciju k o ­ ja im je bila p re n e s e n a u n jih o v o m šk o lo v a n ju u o ru ža ­ nim sn a g am a .

5.

P e r s p e k tiv e i z a h te v i a n tifa šis tič k e borbe

A ko se p ris u s tv o fašizm a u p o jed in im latin sk o a m e ričkim ze m lja m a sh v a ti n a ovaj način , n e k ao k o n ju n k tu r ­ na č in je n ic a ili s lu č a jn i re z u lta t sp ecifičn ih n a c io n a ln ih o k olnosti ili ob lik a u k o jim a se on isp o ljav a, već k ao izraz sp o ljn ih i u n u tra š n jih v eom a m o ćn ih s n a g a k o je n a ovaj ili onaj n a č in d e lu ju u sv im n a šim z em ljam a, o n d a se u n a jm a n ju r u k u m ogu izvući izvesn i za k lju č ci k o ji im a ju i p o se b an p ra k tič a n sm isao. 311

M e đ u n a ro d n a s o lid a rn o s t sa n a ro d im a k o ji se u svo­ jim z e m lja m a b o re p ro tiv fašiz m a d o b ija n a ta j n a č in d ru g o zn a če n je , je r p r e r a s ta u so lid a rn o s t sa m n o g o ele­ m e n a ta sa m o o d b ra n e. U k ra tk o : o p s ta n a k i u č v rš ć e n je fa ­ šistič k ih rež im a u n e k im n a šim z e m lja m a p o v e ć av a p r e tn ju za ostale, n e sam o zato što b i ta k v e ze m lje m ogle im a ti n e k e n e p o s re d n e a g re s iv n e ciljev e, v eć za to što one sla b e s p o so b n o st z a je d n ičk o g o tp o ra sp o lja š n jim s n a g am a i što već sa m o n jih o v o p o s to ja n je p o d ra z u m e v a p re ć u tn o p r ih v a ta n je m o g u ćn o sti d a se u d a n a šn je m s v e tu sp ro ­ vode tak v i oblici do m in a c ije . Isto tak o , reč je i o e fik a sn o sti ove so lid a rn o sti, je r istin a je — d a ponovo n av e d em o ko lik o d ram a tič n i, to li­ ko i p o u č n i s lu č a j Č ilea — d a je č ile a n sk i n a ro d zn ao za izra z e m e đ u n a ro d n e s o lid a rn o s ti u r a z m e ra m a k o je su m o ­ žd a bez p re s e d a n a u isto riji, k o ja je o m o g u ćila s p a ša v a ­ n je m n o g ih ž iv o ta i s tv o rila s v e ts k u k lim u m o ra ln e o su­ de fa š is tič k e d ik ta tu re . M e đ u tim , ta č n o je tak o đ e d a je Cile p re d s ta v lja o i d a i d a lje p r e d s ta v lja izazo v za č ita ­ v u m e đ u n a ro d n u in stitu c io n a ln o s t, d a se u n je m u k rše osn o v n i p rin c ip i n a k o jim a počiva, i d a u p rk o s k lim i m o­ r a ln e osude, i d a lje p r itič u s re d s tv a iz m e đ u n a r o d n e e k o ­ n o m s k e sa ra d n je ra d i o d rž a v a n ja d ik ta tu re , p a čak i o ru ž ­ je i v o jn a o p re m a za sp ro v o đ e n je p re s ije ; d a se u p rk o s o se ć a n jim a n a ro d a i p o litič k im o d lu k a m a v la d a i d a lje o d rž a v a ju i ja č a ju trg o v in s k i odnosi, u če m u u č e s tv u ju i p o je d in e z e m lje sa sa m o g la tin sk o a m e rič k o g p o d ru čja , sv e do p o v o ljn o g g la s a n ja za o d o b ra v a n je n o v e pom oći od s tr a n e m e đ u n a ro d n ih o rg an iz a cija. U m e đ u v re m e n u , k r a h e k o n o m sk o g s is te m a č ile a n sk e fašistič k e d ik ta tu re p o s ta je m o ćan a rg u m e n t p ro tiv n jeg o v o g š ir e n ja n a os­ ta le la tin sk o a m e rič k e zem lje. D a se o n a p o k a z ala u sp e šn om u Č ileu, riz ici od z a ra z e bili b i n e m in o v n i. S a te ta ­ čke g led išta , ž rtv e čile a n sk o g n a ro d a z n a č a ja n su d o p ri­ nos s u z b ija n ju e k s p a n z iv n ih s n a g a fašiz m a u o sta lim ze­ m lja m a . D ru g i z a k lju č a k se tič e n u ž n o g p o isto v e ć iv a n ja a n ti­ fa š is tič k e b o rb e sa a n tiim p e rija listič k o m b o rb o m . B u d u ­ ći d a je o ž iv lja v a n je fa šiz m a izra z im p e rija listič k ih z a h te v a za d o m in a c ijo m , od n je g a n e m a n ik a k v e e fik a s n e za­ š tite k o ja n e p o d ra z u m e v a z a je d n ič k i n a p o r d a se n jeg o v p ro d o r zad rži, o slab e v eze z av isn o sti, o d lu čn o p o g led a u 312

oči z a d a tk u ekonom skog oslobođen ja i n ezav isn o sti. K oren i p ro b le m a na la z e se n a sv e tsk o m n ivou, u k a ra k te ri­ s tik a m a e v o lucije m eđ u n a ro d n o g k a p ita liz m a i n jegovog im p e rija lističk o g sa d rž a ja ; p o tre b n i odgovori, p re m a to ­ me, m o ra ju im a ti o d g o v a ra ju ć u d im en ziju , što neodložno nalaže zajed n ičk i odnos i a k c iju la tin sk o a m e rič k ih zem a­ lja, n e ra z v ije n o g sv e ta uopšte, p a čak i rad n ič k e k la ­ se in d u strijsk i ra z v ije n ih zem alja. U L a tin sk o j A m erici nem a su š tin s k ih s m e tn ji za u s k la đ iv a n je in te re s a n a ro ­ da i p o k re ta n je org an iz a cija ko je ih p re d s ta v lja ju k a ci­ lje v im a o slobođenja i su z b ija n ja im p e rija listič k e p e n e tr a ­ cije. A li to n ije ta k o n a n iv o u v lad a — k o je u p ra v o koče sposobnost n a ro d n o g p re d s ta v n iš tv a u o k v iru važeće in stitu c io n a ln o sti. O ne bi m ogle sk lo p iti raz n e sp o razu m e o zaje d n ičk o m d e lo v a n ju u o d b ran i n a c io n a ln ih in te resa . To, m e đ u tim , n ije m oguće od tre n u tk a k a d a su se m eđ u n jim a n a šle v lad e k o ji su p o d ređ e n e in te re s im a se v ern o am eričk o g im p e rija lizm a . R ečeno n a d ru g i n a č in : sa P in o čim a n e m a s tv a r n ih m ogu ćn o sti da se u odn o su n a S je d i­ n je n e A m e rič k e D rž a v e vodi la tin sk o a m e rič k a p o litik a k o ­ ja bi efik a sn o i d osledno z a stu p a la reg io n a ln e in te re s e i z a h te v e za o slobođenje od z avisno sti. S tav iše, p risu stv o o v a k v ih rež im a znači, n a p ro tiv , d a oni p o d stiču izb ija ­ n je i z a o štra v a n je s u k o b a i p ro tiv re č n o sti izm eđ u la ­ tin sk o a m e rič k ih z em alja. A oni slab e i s te riliz u ju n ji­ hovu p o te n c ija ln u sposobnost da se za je d n ičk i su p ro t­ s ta v e im p e rija listič k o m izazovu. K a k v u s ta b iln o st, n a p r i­ m er, m ože im a ti n e k a z a je d n ičk a p o litik a k o ja bi u sa­ d a š n jim u slo v im a n a s to ja la d a u sk la d i in te re s e B o liv ije i B razila, k a d a d v o jic a b iv ših p re d s e d n ik a B olivije, isto ­ v rem e n o vođe ra z lič itih p a r tija te zem lje, u a p rilu 1974. godine, o b ja v lju ju d o k u m e n t u k o jem se doslo v n o k aže d a -e k s p a n z io n is tič k i p lan o v i v lad e B ra z ila . . . p o č in ju d a se o s tv a ru ju kak o u n je n o m in te resu , tak o i za ra č u n se v ern o a m e rič k e p o litik e k o ja u č v rš ć u je rež im za v isn o sti i si­ ste m fašistič k e b ez b ed n o sti n a ju g u k o n tin e n ta « ; i k a d a su p ro te ra n i B o liv ijan c i isto v rem e n o o p tu živ a li - s r a m n e p re g o v o re oko ga sa i gvožđa sa B razilo m , ili k o n cesije d a ­ te m u ltin a c io n a ln im k o m p a n ija m a za n a ftu i o sta la p r i­ ro d n a bo g a tstv a « . Ili, k a k v i z a je d n ičk i ciljev i m o g u d a p o k re n u isto v rem e n o č ile a n sk u d ik ta tu ru i v lad u P e ru a k a d a se im a ju u v id u iz ja v e P inočea, kao o n a k o ju je dao 313

za Ib e ro a m e rič k u te le v iz iju 19. m a r ta 1975, u k o jo j je za­ s tu p a o m iš lje n je - d a će p e ru a n s k a v lad a n eizb ežn o b iti sru š e n a . To je n e m in o v n o , i v a m a je to p o z n a to b o lje n e ­ go m eni«. O staje, dakle, p a ra d o k s a ln a č in je n ic a d a L a tin sk a A m e rik a p re d s ta v lja reg io n k o ji je n a jv iš e u g ro že n ciljem im p e rija liz m a da n a m e tn e fašistič k e o b lik e d o m in acije. U n jo j se isto v re m e n o ja v lja ju n a jv e ć e s m e tn je za s o lid a rn i p o k re t k o ji bi to m e s ta o n a p u t. N isu n eo b ičn i, iz tih r a ­ zloga, m n o g i n a p o ri k o ji se ja v lja ju u o n im la tin sk o a m eričk im z e m lja m a k o je su z a d rž a le s o p stv e n u v o lju i spo so b n o st o d lu čiv a n ja , d a se u k lju č e u šire o k v ire tre ć e g sv e ta . N ije o dviše da se pono v i: u sa d ašn jo j sv etsk o j k o n ­ fro n ta c iji, tre ć i sv e t je p o sta o dovo ljn o m o ćan d a se suoči sa im p e rija lizm o m i n jeg o v im n a m e ra m a d a o ču v a i p ro ­ d u b i d o m in a c iju n a tu r a n je m fa šistič k ih režim a. R eč je, m eđ u tim , o ge o g ra fsk o j d im e n z iji k o ja sa m a po se b i n ije to lik o v a ž n a, k o lik o je v a ž n o što je u n jo j, p rvo, o g ro m n a v e ć in a z e m a lja k o je d e le n e sam o s ta tu s n e ra z v ije n ih neg o i o d nose z a v isn o sti od v e lik ih k a p ita ­ lis tič k ih z e m a lja ; i dru g o , što su tu ze m lje k o je se n a p u tu o slo b o đ e n ja s o lid a riš u sa n jim a i k o je im a ju p o tre ­ bu d a s u š tin s k i r e d e fin iš u m e đ u n a ro d n i p o re d a k k o ji će o m o g u ćiti d a se z a š tite n jih o v i le g itim n i in te resi. O b je k tiv n a je č in je n ic a d a p o sto ji n o v a s tv a rn o s t. D e­ k o lo n iz a c ija je u n e z a v isn i p o litič k i živ o t u v o d ila sve v e ­ ći broj zem a lja , a n jih o v o u k lju č e n je u m eh a n iz m e m eđ u ­ n a ro d n e in s titu c io n a ln o s ti p o v ećalo je z a stu p lje n o s t n e ra ­ z v ije n o g s v e ta ; p o ste p e n o ja č a n je o v ih z e m a lja po v ećalo je z a stu p lje n o s t, k o ja p o s ta je e fik a s n ija u m e ri u ko jo j ove z e m lje g o m ila ju isk u stv o u v o đ e n ju s o p stv e n ih p o ­ slo v a ; one su isto v re m e n o izn a la zile i ra z n o v rs n e ob lik e m eđ u so b n o g p o litič k o g i e k o n o m sk o g u d ru ž iv a n ja , što im o m o g u ću je d a se u p o v o ljn im u slo v im a p o z a b av e o d b ra nom s v o jih z a je d n ič k ih in te re s a . U p ra v o sv e veće p r is u s tv o z e m a lja tre ć e g s v e ta d alo je p o voda d a se u G e n e ra ln o j s k u p š tin i U je d in je n ih n a ­ c ija u s v o ji (u a p rilu 1974. godine) D ek la ra c ija i a k c io n i p ro g ra m za u v o đ e n je n o v o g m e đ u n a ro d n o g e k o n o m s k o g poretka.*' S ta v o v i ov ih z e m a lja b ili su ta d a p o n o v o p o tv r­ * Autor u ovom slučaju identifikuje nesvrstane zemlje, koje ne pominje, sa trećim svetom. — Prim, priređivača.

314

đeni i docnije p rec iz ira n i u d e k la ra cijam a iz K okojoka (oktobar 1974), sa o p šte n je m F o ru m a tre ć e g sv e ta (K arači, f e b ru a r 1975) i d e k la ra cijam a iz D a k a ra i A lžira (feb­ r u a r 1975). F o rm a ln o u s v a ja n je u U je d in je n im n a c ija m a P o v e lje o ekonom skim obavezam a i p rav im a d ržav a i za­ jed n ič k a a k cija usa g la še n a u ok v irim a O rg an izacije zem a­ lja izvoznica n a fte (OPEC) p re d s ta v lja ju d v a n a jz n a č a jn i­ ja dokaza sposobnosti ovih ze m a lja d a ta k v e n a m e re p re ­ tv o re u k o n k re tn e in stru m e n te . N ije reč, m eđ u tim , o sposobno sti k o ja bi se p riz n a la bez m a n ife s to v a n ja p o litik e sile od s tr a n e in te re s a k o je ug rožava. J o š su u o k to b ru 1974. godine, p rilik o m p o d ­ n o še n ja z a h te v a za isk lju č e n je J u ž n e A frik e iz U je d in je ­ n ih nacija, ve lik e k a p ita listič k e sile p o k azale sv o ju sp re m ­ nost da se posluže p rav o m v e ta u S a v e tu bezb ed n o sti kako bi om ele te n d e n c iju trećeg sv e ta da u O U N n a m e t­ ne sv o ju prem oć. N akon izg la sav a n ja te k s ta P o v e lje o eko n o m sk im o b av ezam a i p ra v im a d rža v a , se v ern o a m e rič k a de le g a c ija u G e n e ra ln o j s k u p š tin i U je d in je n ih n a ­ cija izja v ila je, sa sv o je s tra n e , d a je reč o -o če v id n o je d n o s tra n o m d o k u m en tu , ko ji izra ž av a sam o s h v a ta n je z e m a lja k o je sa d a p r e o v la d a v a ju u G e n e ra ln o j sk u p štin i.« A u n o v e m b ru 1974. godine p re d se d n ik E če v e rija osetio se o b aveznim da n a S vetskoj k o n fere n c iji o ish ra ­ n i ista k n e kako -S je d in je n e A m eričk e D ržav e i Z a p a d n a E vropa sto k ira ju n a m irn ic e i v rše m e đ u n a ro d n u poli­ tič k u m a n ip u la c iju pom oću p ro g ra m a za p ru ž a n je pom oći u h r a n i g lad n im na ro d im a« , tv rd e ć i isto v rem e n o d a su - m u ltin a c io n a ln a p red u z e ć a d rža la u ta jn o s ti n a la z išta p riro d n ih b o g a tsta v a k o ja su sam o n jim a b ila p o zn ata, i k o ja o na sa d a k o ris te kao s re d stv o za v rše n je p ritis k a , k a k o bi p o m etn jo m stv o rili p ro tiv re č n e situ a c ije izm eđ u d ržav a« . N isu m a n je ž u čn a bila n i re a g o v a n ja k a p ita li­ s tič k ih sila u vezi sa sp o ra z u m im a O P EC o c e n am a n a fte . O ni su p re d s e d n ik a F o rd a n a v e li da, izm eđ u ostalog, u p o ­ zori d a - s u v e r e n e d rža v e n e s m e ju d o p u s titi d a im se d ik ­ tir a p o litik a k o ju će m o ra ti d a slede, n iti p a k d a se o n jih o v o j su d b in i o d lu ču je v e šta č k o m m a n ip u lac ijo m i d isto rz ijo m sv etsk o g trž iš ta pro izv o d a . . . te d a je v eo m a te ­ ško g o v o riti o e n e rg e tsk im p ro b le m im a a d a se n e z a p ad n e u a p o k a lip tič a n jezik«. I n ajzad, jo š p re nego što je usled io p o raz se v ern o a m e rič k o g im p e rija liz m a n a ju g o isto k u 315

A zije, u S je d in je n im A m e rič k im D rž a v a m a počelo je da se g o vori (p re m a k o m e n ta rim a A g e n c ije A P, u te le g ra ­ m im a od 9. a p rila 1975) o » p ritisc im a d a V a šin g to n u sv o ji n o v u p o litik u o štro g k u rsa p re m a z e m lja m a tre ć e g sv eta, u k lju č u ju ć i i P a n a m u , o že lji d a se pon o v o č v rsto n a ­ m e tn e se v e rn o a m e rič k a nadm oć«, i d a je » p re m a n e k im izv o rim a , d rž a v n i s e k re ta r H e n ri K isin d ž e r, p re d s e d n ik u F o rd u bio pred o čio p o tre b u o š trije sp o ljn e p o litik e, im a ju ći u v id u p o raz e k o je su u In d o k in i p r e tr p e li sa v ez n ic i S je ­ d in je n ih A m e rič k ih D ržava«. R eč je, d akle, o p ita n jim a k o ja n e sam o d a su sp o rn a , već i povod za p rim e n u p o z ic ija sile, k o ji u s lo v lja v a ju p rir o d u n jih o v o g k o n a č n o g re š a v a n ja . S u o č e n e sa ovim p ita n jim a , z e m lje tre ć e g s v e ta se i d a lje sre ć u sa d v a b it­ n a z a h le v a : d a se ojač a i k o n so lid u je n jih o v a z a je d n ičk a a k c ija sa ja s n im a n tiim p e rija lis tič k im sa d rž a je m ; i d a se r a z v ija ju oblici istin s k e so lid a rn o s ti sa z e m lja m a k o je se u p ra v o u o k v iru tre ć e g s v e ta b o re d a r a z b iju fašistič k e re ž im e u v e d e n e uz p o d ršk u im p e rija listič k ih in te re s a . M ožda će se u ovoj e ta p i po n o v o p o s ta v iti p ita n je o d n o sa in te re s a izm e đ u n e ra z v ije n ih z e m a lja i ra d n ič k e k la se in d u s trija liz o v a n ih k a p ita lis tič k ih z e m a lja . U p ro ­ šlo sti ovaj odnos je bio n e ja s a n i p ro tiv re č a n . U o p štem sm islu, p o je d in i oblici e k s p lo a ta c ije n e ra z v ije n ih zem alja, k o ji s u pog o d o v ali e k s p a n z iji v e lik ih k a p ita lis tič k ih sila, bili su p o v o ljn i za n jih o v e ra d n ik e , u to lik o što su om o­ g u ć a v a li b rži te m p o p r iv re d n o g r a s ta i p o v e ć an je n jih o ­ v ih s tv a r n ih n a ja m n in a . Ip ak , n ije se u v e k d ešav alo isto i sa g le d iš ta p r o fitn ih s to p a i s to p e n a ja m n in a . P o v re m e n o p re n o š e n je a k tiv n o s ti iz k a p ita lis tič k ih c e n ta ra n a p e ri­ f e r i ju s is te m a — u z a v isn o sti od p o tre b a k o je su se u c e n tr im a ja v lja le u vezi sa te h n o lo šk o m z a m e n o m i p re m e š ta n je m s re d s ta v a u n o v e d in a m ič n ije d e la tn o s ti sa v i­ šom te h n o lo g ijo m — s a ču v a lo je k a p ita lis tič k e in te re s e od v e ć ih p r itis a k a slo b o d n e r a d n e sn a g e i s le d stv en o to m e su z b ilo te n d e n c iju u p ra v c u s n iž e n ja p ro fitn ih sto p a i p o ­ v e ć a n ja re la tiv n o g uče šć a r a d n ik a u rasp o d e li d o h o tk a. D ru k č ije rečeno, to p re n o š e n je p re th o d n ih s ta d iju m a in ­ d u s trija liz a c ije (u jed n o j e ta p i, la k e in d u s tr ije za širo k u p o tro š n ju ; u d ru g o j, in d u s tr ije t r a jn ih p o tro š n ih do b ara, p a č a k i izv e sn ih b a z ič n ih in d u strija ), k o je je p o th ra n ji­ v a lo p r e d s ta v u o izv esn o m s a m o staln o m in d u strijsk o m r a ­ 316

zvoju p e r ife rn ih zem alja, značilo je za k ru p n e k a p ita lis ti­ čke c e n tre ra sp o la g an je r e ze rv n o m a rm ijo m rada izvan sv o je te rito rije , ali zato n išta n e e fik a sn ijo m za p o tre b e s p re č a v a n ja ra s ta s tv a rn ih n a ja m n in a u tim z em ljam a i od rža v a n ja v isokih p ro fitn ih i ak u m u la c io n ih sto p a, p o t­ po m o g n u tih i eksp lo a tac ijo m s o p stv e n ih rad n ik a . Bilo kak o bilo, ta j isto rijsk i zab eležen i p roces m ože se po k azati k o n flik tn ijim u no v o stv o re n im uslovim a, sa većom in te rn ac io n a liz ac ijo m k a p ita liz m a , so p stv en o m d i­ na m ik o m k o ju teže d a p o p rim e m u ltin a c io n a ln a p red u z e ć a u s a d a šn jim u slo v im a k o n k u re n c ije izm eđ u v e lik ih in đ u s trija liz o v a n ih k a p ita lis tič k ih zem alja. M asovno p re n o ­ še n je čitavog niza raz n o v rsn ih in d u strijsk ih delatn o sti, sa ciljem n jih o v o g o s la n ja n ja n a m nogo n iže n a ja m n in e koje p re o v la d a v a ju u n e ra z v ije n im z e m ljam a (p rem d a ovo često p o k u ša v a d a se o p ra v d a p ro b le m im a ž iv o tn e sredine), m ože d a p o sta n e ozb iljn a p r e ln ja s te p e n u zapo­ slenosti i n a ja m n in a m a ra d n ik a iz k a p ita listič k ih c en tara, p re nego što se o stv a re m ogućnosti d a novi razvoj te h n o ­ logije a p so rb u je tu ra d n u snagu. Ovo se u p riličn o j m eri ispoljilo u ned av n o j recesiji a k tiv n o sti sv etsk e k a p ita listič ­ ke p riv re d e, k a d a su m noge filija le m u ltin a c io n a ln ih k om ­ p a n ija iz n e ra z v ije n ih o b lasti bile m a n je u g ro žen e u po­ gledu nivoa a k tiv n o sti i z a p o šljav a n ja nego n jih o v e m a ­ tičn e kuće. U m e ri u kojoj se s tv a ri b u d u o vako o d v ijale, ja č a ć e o b je k tiv n e veze s o lid a rn o sti izm eđ u in te re s a z a v isn ih ze­ m a lja i in te re s a r a d n ik a v e lik ih k a p ita lis tič k ih zem alja, sa po litičk im p ro je k c ija m a ko je one m ogu im a ti kao činioci ja č a n ja oslobodilačke borbe tre ć e g sv eta. Izvor: Pedro Vusković, -El Fascismo en America«, Nueva Politica, JVs 1, januar—mart, 1976, FCE, Mexico, str. 207—222. Sa španskog prevela Jasna Bunjevac Sotelo

G o ::sa lo A r o jo

ID EO LO ŠK A I K U L T U R N A D E LA TN O ST CR K V E K a d a se p o s m a tra s itu a c ija u L a tin sk o j A m erici za­ č u đ u je n a s ta la s re p re s iv n ih m e ra n ezap am ćen o g in te n ­ z ite ta ko je se d a n a s p rim e n ju ju n a ovom k o n tin e n tu . N a­ ro čito n a ju g u , ovaj ta la s r e p re s a lija p r a ti ili dovodi do ek o n o m sk e i po litič k e d e g ra d a c ije k o ja je u o č ljiv a pogo­ tovo u n e k a d a re la tiv n o ra z v ije n im i p o litičk i s ta b iln im z e m lja m a k ao što su A rg e n tin a , Č ile i U ru g v a j. U n e k im a od o vih la tin sk o a m e rič k ih z e m a lja n ritis a k se n e v rši sam o n a po litič k e a k tiv iste , ra d n ič k i p o k ret, s tu d e n te i in te le k tu a lc e već, naročito, n a crkv u . Te m ere p ro tiv c rk ­ ve im a ju za cilj da n e u tra liz u ju i elim in išu n je n e p ro ­ g resiv n e delove — čija se n a p re d n o s t ogleda u to m e što oni u s ta ju u o d b ra n u p o d re đ e n ih k lasa č ija se p ra v a s iste ­ m atsk i k rše i tim e p o s ta v lja ju p o litič k e p re p re k e v lad a m a ko je s u n a v la s ti u ovom d e lu A m erik e, bile one v o jn o g tip a ili ne. O va po n o v n a p o jav a n a s ilja — d rž a v n ih u d a ra , ins titu c io n a liz o v an ih to rtu ra , ekonom sk e p o litik e k o ja dovodi do stv a rn o g genocida, itd. — m ože se o b ja sn iti n a v iše n a ­ čina. N ajo č ig le d n iji je sledeći: u v rem e sv e tsk e ek o n o m sk e k riz e i v iše ili m a n je o štre k riz e sv e tsk o g k a p ita liz m a (n a­ ročito k a d a je p o litik a » d e ta n ta « sa so c ija lističk im blokom d o v e d e n a u p ita n je), došlo je, n e m in o v n o , do p e rio d a veće e k sp lo a ta c ije ra d a u z e m lja m a tak o z v a n o g » tre ć e g sv e ta « i, sle d stv en o tom e, do p e rio d a u č v rš ć e n ja ja k ih režim a, u k lju ­ č u ju ć i i vo jn e, u L a tin sk o j A m erici, k o ja je do sa d a sm a ­ tra n a (kao što je M onroova d o k trin a tv rd ila ) »zaleđem « sev e rn o a m e rič k o g im p e rija lizm a . N ije ovde n a š z a d a ta k d a a n a liz ira m o k ak o je k u b a n ­ ska rev o lu c ija 1959. g o dine b ila v ero v a tn o , u skoro svim la tin sk o a m e rič k im ze m lja m a , d e to n a to r p o litič k e m o b iliza­ c ije ra d n ič k e klase i o ž iv lja v a n ja n je n ih p o litič k ih p o319

k re la . N iti je n a š a n a m e ra d a r a z m a tra m o k a k o su s u k ­ c e sivni d rž a v n i u d a ri, n a ro č ito o n i k o ji su se dogodili s e d a m d e se tih godina, bali n a jv e ć im delom p o sled ica n o ­ v e p o litik e » č v rste ru k e « k o ju su započeli g ospoda K is in d ž e r i N ikson k ra je m še zd e se tih go d in a, d a bi z a d ržali p ro d o r lev ice u L a tin sk o j A m erici. V ažno je, m eđ u tim , ista ć i d a ova s itu a c ija o tk riv a k riz u p re v la s ti n a c io n a ln ih k la sa p o v e z an ih sa m e đ u n a ro d n im k a p ita liz m o m . O n e su izg u b ile sp o so b n o st d a v la d a ju » d e m o k ra tsk i« , je r v iše n e p o s e d u ju d r u š tv e n u p o d ršk u k o ja je r a n ije p o m o g la k o n s titu is a n ju n e k ih z e m a lja L a tin s k e A m e rik e za k o je je lib e ra liz a m zn ačio v iše od ob ičn e reči. N e želeći d a r i ­ z ik u ju r a s p a d a n je i g u b ita k s v o je p o litič k e h e g e m o n ije , one su b ile p rim o ra n e d a se p o v e ž u s v o jsk o m i v lad a m a k o je v rše p o litič k i (tj. s u d sk i i po licijsk i) p r itis a k n a r a d ­ n ik e. O vaj ta la s p ritis a k a , k o ji je n a ro č ito z a h v a tio ju žn i deo k o n tin e n ta , ista k a o je jo š je d n u č in je n ic u — n e u sp eh k a p ita lis tič k o g p o litič k o g s is te m a n a k o n tin e n tu k o ji se s m a tra o in te g ra ln im delom z a p a d n e civ ilizacije. B itn i su još i sle d e ć i fa k to r i: d a n a s je » n o rm a ln i« o b lik v la d e u L a tin s k o j A m e ric i n e k a v r s ta d ik ta tu re ; » a b n o rm a ln o « je istin sk o fu n k c io n isa n je lib e ra ln e d em o k r a tije z a p a d n o g tip a k a k v u p ro p o v e d a ju m n o g i u sta v i, iak o su oni u p r a k s i m rtv a slo v a n a p a p iru . L e tim ič a n pog led n a d e s e t ju ž n o a m e rič k ih d rž a v a p o k a z u je d a sam o d v e ili t r i z e m lje im a ju v la d e k o je su iz a b ra n e g lasa n jem n a ro d a . M eđ u ovim a, m e đ u tim , je d in o V e n e c u e la n e p rim e n ju je » v a n re d n e zakone«, koji, u s tv a ri, u k id a ju u s ta ­ v n e g a ra n tije . D ru g im reč im a , sv e ovo d o k a z u je d a se, iak o je k a p ita liz a m počeo d a p ro d ire u L a tin s k u A m e rik u u X IX v eku, on raz v io te k š e zd e se tih g o d in a, pod o k ri­ lje m m u ltin a c io n a ln ih k o rp o ra c ija . K a p ita liz a m d anas, očigledno, d o m in ira k o n tin e n to m u e k o n o m sk o m p o gledu, ali n ije m ogao d a u sp o s ta v i s v o ju » h e g e m o n iju « n a G ra m šije v n a č in .1 1 Za Gramšija, država nije samo aparat prinude već i hege­ monije. »U politici, greška se događa kao rezultat nepravilnog shvatanja o tom e šta je država (u svom integralnom značenju: diktatura plus hegemonija}.« Drugim rečima, buržoazija sprovodi svoju diktaturu ne samo pomoću policijskog, sudskog, i drugog aparata, već i pomoću hegem onije (ideološke dominacije), kojom neutralizuje čitav niz revolucionarnih snaga. Cf. M. A. Macciocci, Pour Gramsci, Editions du Seuil, Paris, 1974, p. 139.

320

H e gem onistička vlast u L atinsk o j A m erici je neo stv a­ riv a je r bi se p o d ređ e n e klase, k o je su ra n ije bile p o tč in je n e o lig a rh ija m a , a sa d a b u ržo a z iji k o ja je za v isn a od kap ita liz m a , digle p ro tiv n je. D ržav e n isu u s ta n ju d a do­ b iju o p štu p o d ršk u d ru š tv a — n a ro č ito n e rad n ič k o g po­ k reta , a n i se lja k a, d om orodaca i in te lek tu a la c a . N jihovi u sta v i i p ra v n e in s titu c ije k o riste se, d a n a s v iše n ego ikad, za v rše n je na silja .

Z a p a d n i m it P ošto sm o k o n sta to v a li d a su d o m in ira ju ć e klase, p a p re m a to m e i m e đ u n a ro d n i k ap italizam , doživeli politički n e u sp eh u L a tin sk o j A m e ric i — iak o su z em lje kao što su B ra z il i A rg e n tin a p o stig le v rlo z n a ča ja n ste p e n eko­ n om skog ra z v o ja — m o ra m o se z a p ita ti zašto su d ru g e zem lje k o je su isk u sile e v ro p sk u k a p ita lis tič k u p e n e tra ­ c iju b ile u s ta n ju d a im a ju re la tiv n o s ta b iln e režim e. Po d s ta b iln im rež im im a p o d raz u m e v am o o ne čija je ideolo­ šk a d o m in a c ija u sp e la d a o stv a ri ta k v u p o d ršk u d ru š tv a k o ja je o z akonila b u ržo a sk e po litič k e in stitu c ije . T a k a v je slučaj n e sam o sa S je d in je n im A m eričk im D ržav am a, K a ­ n a d o m i d ru g im biv šim b rita n sk im k o lo n ija m a (A u stra ­ lija i N ovi Zeland), već i sa az ijsk im zem ljam a, k ao što je J a p a n . Z a ovo p o sto je izv esn a o b ja š n je n ja : k ap italizam , p ro istek a o iz evro p sk o g feudalizm a, u č v rstio se je d n o s ta v ­ nom te rito rija ln o m k o lo nizacijom u ze m lja m a s m alim b ro je m s ta n o v n ik a (bivše b rita n s k e kolonije), a triju m fo vao je i u n e k im fe u d a ln im d ru štv im a k ao što je bio J a p a n . M eđutim , d ru g i n e -z a p a d n i n a č in i p ro iz v o d n je p r u ­ žili su, u n a jm a n ju ru k u , p a s iv n u re z is te n c iju k a p ita li­ stičkom p r o d ir a n ju : » O pšte uzev, n e -z a p a d n e zem lje, sa izu zetk o m J a p a n a , p o k a z ale su se k a o n e p lo d a n te r e n za raz v o j k a p ita lis tič k ih odnosa p ro iz v o d n je. K a p ita liz a m se raz v io b rzo sam o tam o g de ga je u n jeg o v o m z a č e tk u š ti­ tio fe u d a liz a m « .2

* Pierre-Phillipe Roy, Les Alliances de Classes, Maspero, Pa­ ris, 1973, str. 11.

321

U stv a ri, p ra v i fe u d a liz a m n ije n ik a d p o sto ja o u L a­ tin sk o j A m erici,3 a ip a k se u v e k sm a tra lo da ovaj k o n ­ tin e n t p rip a d a z a p ad n o m s v e tu . N jeg o v o k o lo n ija ln o p o ­ reklo, e v ro p sk e p ra v n e i v e rsk e tra d ic ije k o je su o vam o presa đ e n e , k a s n ije u s p o s ta v lja n je n e z a v is n ih p o litič k ih r e ­ ž im a in s p iris a n ih se v e rn o a m e rič k o m d e m o k ra tijo m , š p a n ­ sk i je z ik i k n již e v n o s t — sv e ovo je, n e su m n jiv o , d o p rin elo d a se p o tis n u p o sto je ć e izv o rn e k u ltu re , k o je su p o ­ s tig le iz v e s ta n s te p e n r a z v itk a u a n d sk im z e m lja m a i u C e n tra ln o j A m erici. D ru g i n e g a tiv n i fa k to ri k o ji su u ti­ cali da se d o b ije loša slik a b ili su sta ln i n e u sp esi p a rla m e n ­ ta r n ih d e m o k ra ts k ih režim a, i v o jn e in te rv e n c ije k o je su d o p rin e le č in je n ic i da je lib e ra ln a d e m o k ra tija b ila izuze­ ta k a n e p rav ilo . R a z m a tr a n je je d n o g po litič k o g d o g a d a ja k o ji je žesto ­ ko p o tre sa o sa v e s t L a tin s k e A m e rik e om ogućiće n a m da p ro ce n im o s la b o s t i n e d o s le d n o s t » k reo lsk o g « lib e ra liz m a i isto v re m e n o će n a s p r ib liž iti k u ltu r n o j re a ln o s ti k o ja se s k riv a od la tin sk o a m e rič k o g n a ro d a . R eč je o v o jn o m d r ­ ž a v n o m u d a ru k o ji je 1973. go d in e o b o rio p re d s e d n ik a A lje n d e a u Č ileu i g ru b o s ru š io p ra v n e i d ru š tv e n e in sti­ tu c ije k o je su p re d s ta v lja le n a jra z v ije n iji izraz lib e ra ln e d e m o k ra tije u in d u s trija liz o v a n im z e m lja m a . O p s ta n a k d e m o k ra ts k o g re ž im a u Č ileu, z e m lji k o ja je p ro la z ila k ro z k o r e n ite d r u š tv e n e p ro m e n e , bio je p o s le d n ja n a d a za o č u v a n je »-zapadnog m ita « k o jeg s u š irile v la d a ju ć e k la se k o n tin e n ta i n a m e ta le ga la tin sk o a m e rič k im m a s a ­ m a, u k lju č u ju ć i tu i n je g o v u le v ić a rs k u p o litič k u a v a n ­ g a rd u , k a o š to je n e d a v n o izneo A. U rib e.4 Id eo lo šk i k a ­ r a k t e r lib e ra ln o -d e m o k ra ts k o g m ita o tk riv e n je u Č ileu. T a j ideo lo šk i k a r a k te r još je u o č ljiv iji u o sta lim z e m lja ­ m a L a tin s k e A m e rik e , k o n tin e n tu g d e s u to ta lita r n e v la ­ de » n o rm a ln a s tv a r« i č ija in te le k tu a ln a elita, č a k i o n a re v o lu c io n a rn a , te k p o č in je d a s h v a ta do k o je s u se m e re o tu đ ili od k u l tu r n ih k o r e n a s v o jih n a ro d a .

3 U Latinskoj Am erici razvio se spor oko ovog pitanja među šledećim autorima: A. Gunder Frank, Kajo (Caioj Pradi, Jr. i K. Glauser. 4 A. Uribe, »Ideologie et Mythologie dans le fascism e chilien«, u Elements d’analyse du Fascisme (Seminaire M. A. Macciocci), Editions 10/18, Paris, 1976.

322

Z a k o n ito s t i n asilje O va k u ltu ra , povezana sa p re tk a p ita listič k im odn o ­ sim a pro izv o d n je (dom orodačke zajed n ice u v rem e In k a i A cteka i k a sn ije pod dom inacijo m k ap italizm a, p rv e n ­ stv en o kroz veleposedničke režim e) još n a s ta v lja d a p ru ža izv e stan o tp o r p e n e tra c iji m eđ u n a ro d n o g k a p ita liz m a i v lad a ju ć e ideologije. N a ta j način ona d o p rin o si k riz i k a ­ p ita listič k e d om inacije, n a ro č ito danas, ali i u v rem e n e ­ zavisnosti, početkom X IX veka. P o litič k a k riz a p o sta la je m nogo o štrija , dovodeći u op a sn o st o b n a v lja n je siste m a d o m inacije. O va k riz a je raz lo g n e sam o što se p o litik a p ritis k a p ro širila n a do sa d a n e z ap a m ć e n n ačin, već što ona siste m a tsk i n a p a d a i crkvu, n a ro č ito n je n e n a p re d n e e le m en te. N aim e, v la d a ju ć a k lasa m o ra d a p rib e g a v a o rg an im a n a s ilja (vojsci i policiji) da bi se o d rža la n a v la sti; ona isto ta k o m o ra d a se o sla n ja n a sv a k u id eološku o rg an i­ zaciju ko ja je k a d ra da p ru ž i le g itim ite t za u g n je ta v a n je n a ro d a . C rkva, k o ja im a ve lik i d ru štv e n i zn ačaj u v ećin i z e m a lja L a tin s k e A m erike, je s te u p ra v o ono leg itim n o te lo. v rlo često jed in o ili p o sle d n je u to m sm islu. Z bog toga je k o n tro la c rk v e v rlo v a ž n a u z e m lja m a gd e re lig ija živi u n a ro d u , tj. u z e m lja m a ko je n isu p ro šle k ro z proces o d u z im a n ja c rk v e n ih d o b a ra ko ji je bio širo k o p rim e n je n u Z a p a d n o j E v ro p i i u jed n o m b ro ju isto č n o e v ro p sk ih ze­ m alja. Z a to je p o tre b n o n a d o m e s titi lib e ra ln u id eo lo g iju , k o ja ig ra ho m o g en u i k o h e z io n u ulogu, k ro z d ire k tn u ili u n a jm a n ju r u k u d o sta s tr ik tn u k o n tro lu s re d s ta v a in fo rm isa n ja , n ovom leg itim n o m ideolo g ijo m n a silja . K o n tro ­ la se, stoga, p ro širu je n a c rk v e n i ideološki a p a ra t, p ošto se c rk v a m ože s m a tra ti » p red a jn ik o m « relig io z n ih p ro p o vedi i kao ta k v a m ože da p ru ž i le g itim ite t to ta lita rn o m režim u . Iz ovog pro iz laz i d a v la d a ju ć a k la sa i to ta lita r n e v lad e n a s to je n e sam o d a šire ideološke r a s p ra v e č ija je g lav n a te m a a n tik o m u n iz a m i n acio n alizam , k o ji p ro izlaze iz v i­ zije n jih o v e klase, već se tak o đ e b o re d a r e in te r p r e tira ju h rišć a n stv o u politič k im te rm in im a , p ro p o v ed a ju ć i p se u d o h rišć a n sk o u č e n je k o je p o k u ša v a d a d e fin iše v e ru k roz p o litič k e im p lik a c ije . V o jn e v lad e počele s u sa d a d a s tv a ­ r a ju teologiju, p ro ces k o ji sam o u n e k im slu č a jev im a p ro ­ 323

sto isp u n ja v a p ra z n in u k o ju je o sta v ila crk v a, n aro čito k a to ličk a h ije r a r h ija , k o ja se b e p ro g la ša v a » a p o litič n o m -.3 V ažno je p ita n je do k o je m e re su c rk v a i h rišć a n i v o ljn i d a ig ra ju ig ru k o ju im n a m e ć u v la d a ju ć e k lase i d a p r ih v a te u lo g u ideološkog a p a ra ta z a k o n ito sti. U s tv a ­ ri, odgo v o r n a ovo p ita n je je složen je r s u la tin sk o a m e ­ rič k e c rk v e d a n a s p u n e r a z n ih p ro tiv re č n o s ti. U n u ta r n jih k o e g z is tira ju k o n z e rv a tiv n i, so c ija ld e m o k ra tsk i (tj. d e m o h rišć a n sk i) i lev i s e k to ri. N e s m e ju se m e š a ti c rk v e ­ n a h ije r a r h ija i n je n i in te le k tu a lc i, teo lo zi (m eđ u k o jim a s u p re d s ta v n ic i v iše ili m a n je ra z ra đ e n e teologije), s d r u ­ gim se k to rim a k o ji su d ire k tn ije p o v e z an i s n a ro d o m . O vi p o s le d n ji p o d rž a v a ju » n a ro d n u v e ru « k o ja je m a n je in ­ te le k tu a ln a a li je e fik a s n ija i v ita ln ija . N a ro d i L a tin sk e A m e rik e , č ija s u v e lik a v e ć in a v e rn ic i, s m a tra ju b isk u p e i s v e šte n ik e p re d s ta v n ic im a boga, a li v e r u ju u v e ru č ija se p r a k s a z n a tn o r a z lik u je od z v a n ič n e teo lo g ije i p rav ila. O va » n a ro d n a v e ra « u p rk o s sv o je a m b iv a le n tn o s ti, im a d u b o k e k u ltu r n e i relig io z n e k o re n e u tra d ic ija m a n a ro d a i p r e d s ta v lja s in te z u p re k o lu m b o v sk ih m ito v a i d o k trin e k o ju s u d o n e li š p a n sk i m is io n a ri.6 A n a liz a je još k o m p lik o v a n ija zb o g č in je n ic e što, n a ­ ro čito p osle K o n fe re n c ije b isk u p a u M ed elin u , 1968. go­ d ine, n a k o joj se gov o rilo o »o slo b o đ e n ju « od n e o k o lo n i5 Treba istaći da ova »apolitičnost« koja se nameće bisku­ pima, sveštenicim a i vernicim a kao normativni princip pretpo­ stavlja odsustvo borbenosti. Međutim, to nije uvek slučaj sa hije­ rarhijom u zemljama gde postoji hrišćanska demokratija i stoga smanjena teološka aktivnost crkve, koja ostavlja slobodno po­ lje, što se političke borbe tiče, odgovarajućoj teološkoj aktiv­ nosti vladajućih klasa. Ovo je tipično za Latinsku Ameriku. Jedan primer teološke aktivnosti jeste politička razrada nedavne instruk­ cije Vatikana o seksualnosti: El M ercurio, glavni čileanski list, objasnio je da je ova rimska deklaracija dokaz pokvarenosti ev­ ropske demokratije i da očuvanje moralnih vrednosti isticanih od strane crkve mogu da garantuju samo autoritativni režimi kao što je čileanski vojni režim. • »Bez crkve, sudbina Indijanaca bila bi potpuno različita. Ja ne m islim samo na borbu za poboljšanje životnih uslova i nji­ hovo organizovanje na pravedniji i hrišćanski način; postojala je takođe mogućnost da krštenjem pripadnu nekom redu i crkvi. Indijanci, koji su postali siročad, raskinuvši veze s ranijim kultu­ rama, rušenjem njihovih bogova i njihovih gradova, ponovo su dobili, kroz katoličku veru, mesto u svetu.« Octavio Paz, Le Labyrinthe de la Solitude, str. 96.

324

jalizm a, p o stoje u n u ta r crk v e u č e n ja koja k ritik u ju k a ­ p ita liz a m i im p e rija liz a m i k o ja o d b a c u ju sta v o v e zasno­ va n e n a »socijalnoj d o k trin i crkve«. P o litičk i izraz ove d o k trin e je s te h riš ć a n sk a d e m o k ra tija, k o ju je d isk re d ito v ala v lad a v in a F re ja u Čileu i sau česn ištv o većinske fra k c ije ove p a rtije u čileanskom vojn o m puču. O ve k ritič k e teologije — n a p rim e r »teologija oslo bođenja« — izra ž av a ju v e ro v a n ja sv ešten ik a, p a sto ra i teologa k o ji su se p o litiz ira ­ li kroz d ire k tn e k o n ta k te s rad n ic im a i seljacim a i koji im a­ j u izv e stan u tic a j u n u ta r crkve. T re b a p o d v u ći d a ideo­ lo šk a sn a g a ove s tru je , k o ja još u v e k p re d s ta v lja m a n jin u u n u ta r crkve, uto lik o više jač a što se v lad a ju ć a k lasa v iše u p u š ta u » divlje« na silje . P o ja ča n i p o licijsk i te ro r sve ja s n ije dovodi do o š trije a v id ljiv ije p o lariza c ije k lasa, n a ­ ro čito u o nim z e m lja m a gde su r a n ije p o sto ja li lib e raln i režim i. T a k a v je slučaj s B razilom , U ru g v a je m i Čileom , g de su b isk u p i (p ris ilje n i d a se suoče s p o litičk im p r iti­ skom i n e ofašizm om u p e re n im p ro tiv n a ro d a , a z a tim i sa m e crkve) zauzeli s ta v o v e ko ji se sv e v iše u d a lja v a ju od s ta v o v a v o jn ih režim a, k o je su oni u p o č e tk u p o d rža ­ v a li ili b a r to le risa li. T re b a, m eđ u tim , d o d a ti da m eđ u ra z n im teo lo g ija ­ m a p o sto je z n a č a jn e ra z lik e u odno su n a p o litik u . V la d a ­ ju ć a k lasa im a ja s n u p o d ršk u u k o n z e rv a tiv n im s ta v o v i­ m a m an jin sk o g p o k re ta »in te g rista« , kao što je » tra d icija, p o ro d ic a i v lasništvo«, k o ji p o sto ji u B razilu , A rg e n tin i i Č ileu, a n a ro č ito u ra z v ije n ijim i r a z ra đ e n ijim teo lo šk im p o z ic ija m a k a o što ih im a O pus Dei, k o ji im a v iše a u to ­ r ite ta nego o stali p o k reti. M eđ u tim , ovi k o n z e rv a tiv n i s ta ­ vovi, k o ji s u isto v rem e n o m o d ern izo v a n i i p ro k a p ita listički n a s tro je n i i koje z a u zim aju h rišć a n i k o ji p rip a d a ju , u većini, priv ile g o v a n o j klasi, ne ig ra ju v e lik u u lo g u u p o ­ d rž a v a n ju rež im a je r im n e p rip a d a v e lik i deo k lera . O vaj p o sle d n ji o s u đ u je » z lo u p o treb e k a p ita liz m a « u o p štim o k ­ v irim a , a n e sam o a te is tič k i i m a te rija lis tič k i k o m u n izam . N a ta j na č in , kod v e ć in e la tin sk o a m e rič k ih n a ro d a , k o n ­ z e rv a tiv n a v e rs k a u č e n ja (kao što je O p u s Dei, k o ji je ig ra o d o n e k le z n a č a jn u ulo g u p o s le d n jih g o d in a F ra n k o vog neofašizm a) im a ju id eološku u lo g u kod p riv ile g o v a n ih klasa ko je u n jim a n a laze o p ra v d a n je za sv o ju p o litik u n a ­ silja, ali n e m a ju v e liki u tic a j na n aro d .

325

L evi h riš ć a n i tv rd e d a su oni k ritič k i rasp o lo žen i p re m a k a p ita liz m u i im p e rija liz m u . O n i z a s tu p a ju p o litik u » đ e ideologizacije« m a sa k o je su z a tu c a n e d o m in ira ju ć o m ideo lo g ijo m a n tik o m u n iz m a i b e z re z e rv n e p o slu šn o sti k o ja se laž n o k r ije iza h riš ć a n sk e zak o n ito sti. O vi h riš ć a ­ n i p o k u š a v a ju d a v rše u n u tra š n ji p r itis a k n a c rk v e n u h i­ j e r a r h iju d a z a u zm e a k tiv n iju p o litik u u k o ris t s iro m a ­ š n ih i n jih o v o g o slobođenja. H ije r a rh ija je p o k u ša v a la sve više, a n a ro č ito od k a d a su d ik ta to rs k e i v o jn e v lad e došle n a v last u J u ž n o j A m e ric i se d a m d e s e tih godin a, d a ove h rišć a n e k o n ­ tro liš e p o z iv a ju ć i ih n a p o š to v a n je d o k trin e i d iscip lin e, a li u to m e n ije u p o tp u n o sti u sp e la .7 O tp o r je p o tek ao iz č in je n ic e d a je n jih o v a ob a v e za d a slu ž e n a js iro m a š n ijim a i o n im a k o ji s u sv e v iše ž rtv e n e z ap o sle n o sti, g lad i i po­ lic ijsk o g te ro ra , z a sn o v a n a n a p ro p o v e d a n ju J e v a n đ e lja , k o je go v o ri o o slo b o đ e n ju s iro m ašn ih , teo lo g iji z v an ičn o p rih v a ć e n o j n a K o n fe re n c iji u M ed elin u , 1968. godine. N a ovaj n a č in je ideološki u tic a j h riš ć a n sk e levice i u p rv o m r e d u s v e šte n ik a , p a s to ra i m o n a h a k o ji p re d ­ s ta v lja ju u n e k u r u k u g las lju d i i ž en a b ez p r a v a o d lu či­ v a n ja u c rk v i — veći neg o u tic a j h r iš ć a n a k o ji p o d rž a ­ v a ju s o c ija lh riš ć a n s tv o . O va p o s le d n ia fra k c ija je bliža » so c ija ln o j d o k trin i c rk v e « , k o ju p o d rž a v a ju b ezm alo svi b isk u p i, osim n ek o lik o ča sn ih izu z e tak a , k ao što je slučaj b isk u p a u B razilu .

C r k v a i v la d a ju ć a kla sa S v e je češća s lu č a j d a se la tin sk o a m e rič k a d r u š tv a pola r iz u ju izm e đ u v la d a ju ć e klase, k o ja je z a v isn a od m e ­ đ u n a ro d n o g k a p ita liz m a i k o ja p o s ta je sv a k im d an o m sve b o g a tija, i š iro k ih u g n je te n ih m asa, k o jim a se često p r i­ d r u ž u je s re d n ja k la s a (i » h riš ć a n sk i so cijalisti« , k o ji su 7 Dok je 1968. godine Latinskoamerička biskupska konferen­ cija (CELAM) prihvatila ispravne stavove u pogledu neokolonijalizma, ona je skrenula oštro udesno u vreme sastanka u Sukreu (1972j, kada je Mgr. Markosa Mekgrata zamenio, kao generalni sekretar, Mgr. Lopez Truhiljo, pomoćnik biskupa Bogote. On sada vodi borbu protiv avangardnih hrišćana i u ovome mu pomaže belgijski jezuita Vekemans, sa časopisom Tierra Nueva.

326

n je n deo). U o vakvim slu č a jev im a crk v a, n aro čito k a to li­ čka, p o d rža v a n a od izv esn ih se k to ra u n iv erz a ln e crkve, ig­ ra ulogu po litič k o g substitutes, pošto n je n ra d i crk v e n a o rg an izacija p ru ž a ju sigurno u to čište — jed in o m esto u kojem p o litič k a opozicija m ože d a se izrazi. O va uloga s u b s titu ta p o jač a v a n a n e k i na č in u o b iča je n u u logu c r­ kve, to je s t n je n u sp o sobnost da stv o ri ideološku p o d r­ šk u za d r u štv e n i p oredak. P o n a šem m iš lje n ju nek i p o sm a tra č i n e p ra v iln o sm a­ t r a ju da je c rk v a b e z uslovni sa v ez n ik v lad a ju ć e klase ili, štaviše, d a je ona deo te klase. Istin a je d a je c rk v a o b jek ­ tiv n i sa v ez n ik k a p ita listič k o g rež im a sam im tim što je in stitu c ija tog rež im a i što m a te rija ln o i p ra v n o od n jeg a zavisi. T akođe je istin a da je veliki deo n jen o g u čenja (verskog, e tičkog i čak političkog) i v e lik i deo n je n e d r u ­ štv e n e i k u ltu r n e p ra k s e (škole, a k tiv n o sti za razv o j) sa ­ d ržavao i još uvek sadrži osnovne e le m e n te lib e raln e ideo­ logije k o ja je p roizišla iz k a p ita liz m a . A li tre b a isto tako reći da im a h rišć a n a — laika, s v e šte n ik a i b isk u p a — koji se ne id e n tifik u ju s v lad a ju ć o m klasom . Oni, n a p ro tiv , s m a tra ju d a H risto v o u č e n je p o d raz u m e v a oslobođenje u g n je te n ih i da je n jih o v a m isija da ovo u č e n je p ro k la m u ju i da se b o re da ga po m o gućnosti o stv are. D rugi n je n deo, zbog o d su stv a g lobalnog političkog c ilja — po što p riz n a je sam o d u h o v n e ciljev e — p r ik lju ­ č u je sa c iljev im a d o m in ira ju ć e k lase do k on a g a ra n tu je n je n o p s ta n a k i isp u n je n je m isije je v a n đ e ljsk o g p rip o v e d a n ja . M e đ u tim , oba ova d ela im a ju izv e sn u n e z av isn o st u n u ta r k a p ita listič k o g d ru štv a . A ko ovaj s e k to r oseti da je n jeg o v o p sta n a k u opasnosti, on re a g u je kao esp rit de corps (jedno telo) ili čak kao esp rit de caste (je d n a kasta), u d u h u k o ji se d o nekle ogleda u c rk v en o j h ije ra rh iji. Zbog sv eg a ovoga tre b a da o d bacim o a rg u m e n t koji poisto v e ć u je c rkvu, i n a d a sv e n je n u h ije ra rh iju , s v la d a ju ­ ćom klasom , iako su izvesne c rk v e n e lič n o sti s n jo m usko povezane. K a d a bi ovak v o g led ište bilo tačno, bilo bi n e ­ m oguće s h v a titi zašto se u v iše zem a lja L a tin sk e A m erik e n a p a d a ju ve rn ic i, p a čak i bisk u p i. Z a d u b lje p ro u č a v a n je ovog p ita n ja bilo bi p o tre b n o da ra zm o trim o više m o m e n a ta u r e a k c iji la tin sko a m eričke c rkv e n a izazov koji je p re d s ta v lja lo u v o đ e n je d ik ta to r­ sk ih režim a, po što su ovi rež im i oček iv ali d a c rk v a od ig ra 327

id eo lo šk u ulo g u u p r a v d a n ju p o litik e n a silja . I s tin a je d a je k a to lič k a c rk v a ig ra la u p ro šlo sti o d lu č u ju ć u u lo g u u z a štiti v lasti, što je b io r e z u lta t is to rijs k ih u slo v a k o ji su su v iše k o m p lik o v a n i d a b ism o ih m o g li ov d e o b jasn iti. Je d n o od m og u ćih tu m a č e n ja je s te i to d a je h rišć a n sk a v e ra , d o n e ta u v re m e š p a n sk e in v az ije , p u s tila d u b o k e k o ­ r e n e u k u ltu r i n a ro d a , a li je isto v re m e n o p o slu ž ila za o č u v a n je p rek o lu m b o v sk a h k u ltu r n ih o b red a, v e ro v a n ja i običaja, k o ji su se sje d in ili u sp e cifič n u relig iju . K o n k r e tn a a n a liz a s a d a š n je s itu a c ije p o k a z u je d a u n a jv e ć e m b r o ju s lu č a je v a h i je r a r h ija n e želi sv esn o d a se s u p ro ts ta v lja re p r e s iv n im v o jn im rež im im a, n a ro č ito u z e m lja m a g d e d ik ta tu r a p r e d s ta v lja tra d ic iju . U d ru g im z e m lja m a o na je p o k a z a la v e lik u slab o st, n a ro č ito u p o ­ č e tk u , p re m a n a s tu p a ju ć im d ik ta to rs k im re ž im im a i p o ­ m irila se s n o v o m s itu a c ijo m d a b i o sig u ra la o p s ta n a k in s titu c ije k o ja do laz i od boga. Z a ovo p o s to je ideo lo šk i razlozi, k ao i in stitu c io n a ln a v e z a n o s t za s ta tu s q u o zbog p r e d r a s u d a p o litik e c rk v e i o rg a n iz a c ija k o jim a je p o tre b n a p o d ršk a v la d e d a bi m o ­ gle d a p rež iv e . Č in je n ic a d a je c rk v a s tr ik tn o h ije r a r h ijs k a i d a je n je n a v la s t c e n tra liz o v a n a , n e p o g o d u je, o p šte uzev, s h v a ta n ju s o c ija ln ih i p o litič k ih p ro b le m a. Š ta v ile , čest je s lu č a j d a c rk v e n a h ije r a r h ija , k o ja se o b n a v lja u n u ta r s o p s tv e n ih re d o v a , p o k a z u je d u b o k i a n tik o m u n iz a m , k o ji je u h r iš ć a n s k u d o k trin u i p r a k s u u n e t u X IX v ek u , a po n o v o je p o tv rđ e n za v re m e s ta ljin is tič k o g p e rio d a od s tr a n e p a p a F ija X I i P ija X II. K a k o sm o već v id e ­ li, » ap o litič n o st« k a to ličk e c rk v e d o z v o lja v a v lad a ju ć o j klasi d a re lig ijo m m a n ip u liš e id eo lo šk i i d a n e u tra lis e h riš ć a n e po litič k i. Im a s lu č a jev a , m eđ u tim , k a d je c rk v a b ila sp osobna d a re a g u je , n a ro č ito u z e m lja m a k o je su im a le izv e stan s te p e n isk u s tv a u d e m o k ra ts k o m ra z v o ju . S la b o st o tp o ra p re m a d e s n ič a rs k im d ik ta tu ra m a u m o m e n tu k a d se one b o re za v la s t u n iš ta v a ju ć i lib e ra ln e d e m o k ra tije , i još v e ć a s la b o s t k a d ovi re ž im i u s p e ju , p r e tv a r a se, u izv e sn im s lu č a jev im a, u r a s tu ć i o tp o r p re m a d ik ta to rs k im i u g n je ­ ta č k im re ž im im a k o ji žele da c rk v i d a d u u lo g u obič­ nog z a š titn ik a n a s ilja . D a b i u ovom e u sp eli, ovi režim i p o k u š a v a ju da z a o štre u n u tr a š n ja n e s la g a n ja u c rk v i, n a ­

328

stojeći d a elim in išu rev o lu c io n a rn e i p ro g re siv n e e lem en te m eđ u sv ešten stv o m . Ovo dovodi do izvesne ra d ik a liz a cije v a ž n ih se k to ra h ije ra rh ije . S v e šte n stv o se u ovim p e rio d im a p a tn je i op­ seg u g n je ta v a n ja bo ri izm eđu svoje h rišć a n sk e sav esti i v e rn o s ti J e v a n đ e lju . O vaj proces je u sk la d u n e sam o s lib e raln im tra d ic ija m a i p o larizacijo m klasa, već je i re a k ­ c ija c rk v e kao in stitu c ije k o ja n e p rih v a ta sv o je so p stv en o u n ište n je . O vaj proces, ko ji se p ro te ž e od p o četn o g m o m e n ta p o k o rav a n ja do m o m e n ta su p ro ts ta v lja n ja , m ože d a tra je više godina, k ao što je bio slu čaj u B ra z ilu (od 1964. do 1970), ili m ože da se od v ija brže u tre n u c im a ek o n o m ­ skog i političkog rasu la, kao u slu č a ju Čilea (od 1973. do 1975). N acio n aln a k o n fe re n c ija b raz ilsk ih b isk u p a (CNBB) i K o o p e ra tiv n i k o m ite t za m ir u Č ileu o d ig rali su čisto po litič k e uloge, k o je su, v e ro v a tn o , d alek o p r e ­ m ašile n a m e re b isk u p a k o ji su se u s p ro tiv ili m ilita ris tim a 8. Do u b rz a n ja ovog procesa došlo je očigledno usled rea k c ije na ro d a , na ro č ito ra d n ik a i p a rtija k o je su ih p red sta v lja le , kao i s tic a ja e konom skih, p o litič k ih i d ru š tv e n ih okolno­ sti. M eđ u n aro d n o ja v n o m n en je , o se tljiv o n a k rše n je lju d ­ sk ih p ra v a , im alo je o d jek a u c rk v a m a L a tin s k e A m erik e, p o re d p r itis k a lib e ra ln ih h ije r a r h ija i b isk u p a iz d ru g ih z em alja. P re m a tom e, o dgovor n a n a še p ita n je n e m ože b iti k a te g o rič a n . S p o so b n o st c rk v e u d a v a n ju o tp o ra d ik ta ­ to rsk im rež im im a ko ji m a n ip u liš u v e ro m — a tim e i n je ­ n a a k tiv n o s t kao ideološkog o rg an a u su k o b u — zavisi od ideološke bo rb e k o ja se vodi u n je n im red o v im a. U koliko su a v a n g a rd n i e le m e n ti u s ta n ju d a se id e n tifik u ju s n a ­ rodom — č ija je relig io z n o st često a m b iv a le n tn a i p o n e k a d o tu đ e n a i im a k u ltu r n e k o re n e k o ji se r a z lik u ju od o n ih z a p ad n ih — n jih o v a p o zicija je ja č a : D ru g im rečim a, tre b a p r a titi — ali m nogo d a lje — s tr u ja n ja o k o jim a je n e­ d a v n o g ovorio M gr. L opez T ru h iljo (T ru jillo ), s e k re ta r L a tin sk o a m e rič k e b isk u p s k e k o n fe re n c ije (CELAM ), k a d a je u n a p a d u n a h rišć a n sk e soc ija liste » H rišćan i za so cija­ 8 Izveštaj o »La penetration imperialiste dans les Eglises Latino-Americaines-«, podnet na Drugom Raselovom sudu u Rimu, januar 1976.

329

lizam « p o tv rd io p o s to ja n je d ve » teo lo g ije o slo b o đ en ja« : je d n u , e v ro p sk o g p o rek la , k o ja u p o tre b lja v a m ark sistič k u a n a liz u ; i d ru g u , » la tin sk o a m e rič k u « , k o ja je r a z v ije n a — p re m a T r u h ilju — posle d o g a đ a ja u M ed elin u . U s tv a ri, obe su, u n e k u r u k u , e v ro p sk o g p o rek la . P r v a se v iše id e n tifik u je sa re v o lu c io n a rn o m o rto d o k sijo m ; d ru g a, s o rto d o k sijo m k a to ličk e crk v e , k o ja se u s tv a ri p o isto v e ć u je sa z a p ad n im k a p ita liz m o m , kao što se ra n ije sag la ša v ala sa š p a n sk im k o n k v ista d o rim a . P r v i tip teo lo g ije raz v ili su k o n a č n o L a tin o a m e rik a n c i ko ji su u č e stv o v a li u m a ­ s o v n im p o litič k im b o rb a m a sa sv o jim re v o lu c io n a rn im v o đ a m a — i on s a d a u tič e n a te o lo g iju u E v ro p i i s tim u ­ liše je. A le n T u r e n (A lain T o u ra in e ) im a p ra v o k a d go v o ri o p o tre b i » la tin o a m e rik a n iz o v a n ja L a tin o a m erik an a c a « . Ovo n e bi tre b a lo p re b a c iv a ti sam o h rišć a n im a , već n a j­ p r e i u p rv o m r e d u p o litič a rim a , k o ji su, p r e te ra n o u p o ­ tre b lja v a ju ć i te o r ije k o je s u se ra z v ile u p ro šlim sto le ć im a n a d ru g im k o n tin e n tim a , p ra k tič n o z a b o ra v ili sv o je izv o rn e k u ltu r n e k o ren e . S am o o n d a k a d a se u L a tin sk o j A m erici p o ja v i veći b ro j M a rija te g ija , k o ji su v e z an i z a o p o ru k u l­ t u r n u r e a ln o s t s v o jih s o p s tv e n ih n a ro d a , b iće m o g u će d a L a tin s k a A m e rik a p o stig n e h e g e m o n iju k o ja jo j je p o tre b ­ n a d a bi se o d u p rla ek o n o m sk o j i p o litič k o j zav isn o sti. Izvor: Gonzalo Arroyo, »The Ideological and Cultural Action of the Church«, The Church and Politics in Latin America. LARU Studies, Ni 2, 1977, Toronto, Canada. S engleskog prevela Sanja M ilijanović

SADRŽAJ

PR E D G O V O R

Ljubom ir Paligorić Marksistička kritika latinskoameričkog kapitalizma

— —

5

Luis V itale Latinska Amerika: feudalna ili kapitalistička?

— — —

49

A ndre Gunder Frank Kapitalizam i nerazvijenost u Latinskoj Americi

I d eo NASTANAK I RAZVOJ NERAZVIJENOSTI

—— —

63

Teotonio dos Santos Kolonijalni kapitalizam prema Andre Gunderu Franku —

121

A rturo G iljen Prepreke za akumulaciju kapitala u nerazvijenim zemljama

127

Alonso A gilar M onteverde Imperijalizam i razvoj — — —

— —

— — — —

147

Alonso A gilar M onteverde Politički us lovi razvoja — — —

— —

— — — —

157

Alonso A gilar M onteverde Marksizam i nerazvijenost

— —

— — — —

165

— —

A ntonio Garsija Elementi za latinskoameričku teoriju razvoja Pablo Gonsales K azanova Unutrašnji kolonijalizam — — —

— —

—

—— —

— — — —

183

215

333

II d e o NOVI OBLICI KLASNE DOMINACIJE Ruj Mauro M arini Nerazvijenost i revolucija — —

— —

——

— —

—

239

Ruj Mauro Marini Država i kriza u Brazilu — —

— —

——

— —

—

261

Teotonio dos Santos Kriza brazilskog čuda —

— — — —

——

— —

—

277

Pedro V uskovic Fašizam i imperijalistička dominacija —

——

— —

—

297

Gonsalo Arojo Ideološka i kulturna delatnost crkve —

——

— —

—

319

LATINSKA AMERIKA N E R A Z V IJE N O S T

I

R E V O L U C IJA

Recenzent Zoran Stanojević Tehnički urednik M ioljub Popović Korektor B ranka Jovetić

Izdavač IRO Prosveta, OOUR Izdavačka delatnost Beograd, Dobračina 30

Štampa RO K ultura, OOUR Slobodan Jović Beograd, Stojana Protića 52 Štampano u 3.000 primeraka