Istorija moderne skulpture [PDF]

Zitiervorschau

ISTORIJA MODERNE SKULPTURE HERBERT READ

()

jl

Ј

JUCiOSLAVIJA • BEOGRAD

NЛSLOV ORIGINЛLЛ : Л

CONCISE HISTORY OF MODERN SCULPTURE PREVELA: MlLICA DRASKOVIC

S a dr zaj

UVOD

9

EKLEKТICIZAM

43

KONSTRUKТТVIZMA

59

FUTURIZMA DO NADREALIZMA

115

OD KUBTZMA DO ОО

VIТALNA

SLlKA

163

SТJLOVA

229

NAPOMENE UZ TEKST

278

ODABRANA BIВLIOGRAFIJA

283

DlFUZIJA

SPfSAK REPRODUKOVANlH DELA 286 INDEKS COPYRIGHT 1964 ВУ ТНЕ HERBERT REЛD DISCREТJONARY TRUST IZDAVAC: J ZDAVACКI ZAVOD •J UGOSLAVJJA•, BEOGRAD, 1966. SVA PRAVA ZA JUGOSLAVIJ IJ ZADR1.ANA LIKOVN J DEO STAMPAN U VELJKOJ BRIТANIJI : JARROLD AND SONS LTD. NOR\VICH STAMPA TEKSTA I POVEZ: VOJNO STAMPARSKO PREDUZECE, BEOGRAD

309

Beleska pisca f>гoiz/azi

sa

z.akljucak t!a ni je

орга11dапо

pгocesom lzomogenoд l1mno/o.~kog

pois lol'e titi is to 1·iju VJ'cme/1a. U st\l(ll·i,

isto1·ija se sastoji ос/ clogadnjn cija пат /н·onologija ,"·/о та/о kazuje о nji/ю, •i/11 ocl11osin1t1 i zпас.с 11ји. l'o.~ to istuvreme11i clogadaji cesce jesu nego s lo 11.isu sustinski neistcVI'emeni, 011da zais ta пета nikakvog s misla s h valili istol'i jski ргосеs kao l1omogcni tok. Тај pojam Loka samo zamagljuje divergentne v 1·e111.enske tгenutk e и ko jima se 11.iZu jcdm1. Zt.L clгugim istoгijsk i clogatlaji. S l E:G~ЋlE:D KRA CЛU E:R

\l t·eme

ј

js to t·ija

Ne Ьi treba lo da autor poc inje s\юju knj igu jz,,injenjem, ali u ovoj kratkoj istol"ij i moderne skulpture nuzno su moгala d a izos tanu imena mnogih vrsnЉ urnetnika, а kratko zadгzava nj e na dгugima ne Ьi Ьilo opravdano da sam ovde jmao vise prostot-a. Iz is tog tog гazloga , skucenosti, nastojao sam da na samu umetnos t primenim pri lic no krutu defiпj cijLt ј isk lj uc io sam iz jJustracija sve one reljefe i konst t-ukc jje koji, ро tehnic j jzrade ne kako lebde izmeaLt sJikarstva i vajars tva. NemogLJcno је ле vodjtj racuna о opstoj tende nc iji da se napust j k l esaпj e, ра cak ј modelovanje u pri log razr1ih vrlo lakih m etoda asamЫaza, a li ne mogu reCi da ovakav raz\юj umetnostj pгj h vatam sa zadovoljs tvom. Da Ьi j)ustt·acija skulptщe ima la st,rarnog e fekta, o na za hteva izvesn LI p ostupnost, а u o kvirima k oje је postavio izdavac ја njsam imao prostoгa сЈа ukljucim .ios neka dela koja sam zeleo. P гj mo ran da c jn im izbor, trudjo sam se da predstavim svaki tip de la koji је istor jjsk i znacajan, m ada sam izos tav ljaпje m pojedinjJ1 deJa ucin io nepravdu oni m umetnicima koji su postigli znatnc uspehe. Zamis Lj eп o је da ova knjiga Cin i celinu sa autorovom Js to1·ijom modemog slikarst\Ja i pгetpostav lja se da su c itaocu \ ICC ЬJiske one faze modernog pokreta koje S U svim umetnostjma zajednicke. U s vakom dr·ugom pogledu ovaj tekst је potpuno n cza,,isan. Као i u гan iji m pгi ljka m a , Z.elim da izrazim koliko dLtgujem pLtЬiikacijama Muzcj a moderne ume tnos t i u Njujorku, koje u pristupac nom oЬiiku pгuzaju oЬilj e najvaznije d ok u П1entacije za ()Vaj period. Ze leo Ьih tak oёle da 7

jzrazjm zahvalnost pjonjru па ovome polju dr CaroJj Giedjon-We lcker, сјја knjjga Sm,remena skulpltиa: e\ю­ lucija и masi i prostoru , prvi put stampana 1956. (поvо popravljeno izdanje 1961), predstavJja пе samo neophodan prirucnik, vec sadrzi i Seleklivnu biЬliografiju Bernarda Karpela iz Muzeja moderne umetnostj, ЬiЬJjografiju koja је od ogromne vrednosti i za studente ј za sjri krug citalaca. Najzad, hteo ЬiЬ da zahvalim svim onim umetnicima. kolekcionarjma ј umetnickjm galerijama koji su mi omogubli da prikt~pim brojne fotografije koje su mi bile potrebne za ilustraciju ove knjige. Posebno dugujem gospodinu Josephu Н. Hirshhornu, koji mi је stavio ла 1·as polagaлje svoju izvanrednu zЬirku, kao i gospodjnu Abt·amu Lerneru, upravniku ove zЫrke. Mnogo mi ј е pomogao ј gospodin Thomas М. Messe r, diгektor MllZeja SoJomon R. Guggenheim u Njujorku. Njje uobjcajeno da se zahvaljuje osoЬiju izdavackc kuce, a li Lt ovom siLtcaju mщam uCiniti jzuzeta k. Ovo delo пе Ьi ugledalo svet.a da пiје Ьilo stгp]jj ,,e i neseЬicne pomoCi gospouice Pat Lowman .

Februar, 1964.

H.R.

Uvod Povczaпost

u istot·j ј ј umetnostj , kao i u istorjji svake druge od pioizvoljлog izbora principa, macla је »pt·iocip« nюzd a S ll\1i$C ozЬiJjan јиаz za llCStO StO ј е U stva t·i samo podcsпos t·. U toku jeclпog ,,t·emenskog razdoЬ'Ija pojavljuju se razJjcitj »pt·avcis tignuca slikara Cczannea imace_ _!!!.!!Qgo veceg znaca ja za huducnast skн]ptш·e ne.go dostignuca s kwpto ra Rodina . Za R odinom su p osli Ma ilJo l i Bo urdelle, koji s u ta kod e ЬШ veljki s kulptorj, ali , za Ceza nneom Stl posJj Picasso, Gonzalez, Bгancu si Arhipeoko, Lipcћjtz i La urens , а o ni се Ьiti pokre taci nove umetnos ti u s.kulptшi . U ovoj kпjizi Ьiсе гazm atrana ta »nova ume tn ost