Volume 2 Hercegovina : časopis za kulturno i istorijsko nasljeđe [PDF]

Zitiervorschau

VU ISSN 0351-4552

1982.

ИЗДАВАЧ: АРХИВ

ХЕРЦЕГОВИНЕ

МУЗЕЈ

ХЕРЦЕГОВИНЕ МОСТАР

РЕГИОНАЛНИ

СПОМЕНИКА

3а

ЗАВОД

МОСТАР

ЗА

КУЛТУРЕ МОСТАР

ЗАШТИТУ

И

ПРИРОДЕ

из дав ач а:

Зулфикар Џан кић Обрад Самарџић

Хасан Диздаревић Редакциони

одбор

мр Томислав Анћелић, уредник, Бранко Џелетовић , Вељко Галић, др ЛХ.'1.ед Хаџировић, мр Велимир Лазнибат, др Божо Маџар, др Влајко Палавестра,

Боро Пиштало, др Ах.uед Попо, мр Ма· ријан Сиврић, др Смаил Тихић, Шабан

Захировић, уредник, мр

Анћелко Зеле-

ника, уредник.

Одговорни уредник Мр Анћелко Зеленика Лектор и коректор

Мр Велимир Лазнибат Секретар Редакције Бранко Антељ Насловна страна Бобо Самарџић

херцеговина часопис

за културно

и историјско насљеђе

Мостар

1982.

2

СА ПРОМОЦИЈЕ ПРВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА "ХЕРЦЕГОВИНА" Када сам добио у руке први број зборника "Херrџzови11а", часописа за к:ултурно и историјско 11асљеЬе, одмах сам поми­ слио: Коначно се, ето, и у Мостару појавио један зборник ове врсте, коначно је и Херцеwвина добила свој ~ласник, свој вјесник, свој wдишњак. Било је заиста вријеме да се при/;е издаван.у овакво~ часописа, да се и Мостар укључи у ред кул­ турних и научних центара који н.еzују публикације посвећене проучаван.)' прошлости наших реzија. Јер, већ се озбиљно осје­

ћао недостатак такве публ~1кације за Херцеzовину, ·су специ­ фичну peiujy у нашој Републици и у земљи. Збоz то~а - и уз

осјећај радости и эадовољсrва упућујем , искрене ч/ЈС"/·ш·ке издава.чима часо11иса, ауторима текстqба у -њеzовом првом броју и јавности ~рада Мостара. Дозвол1lте ми да овом прилшсом изнесем нека запажања и у11:ажем Нfl неке релевантне чин.е.нице .уз . 11ојаву прво~ броја

,)(ерцеwвине".

· ·

Прво. Научна Аезног ножа, комадиh поломљеног бронзаног објекта н сл. Задатак предузетог систе.,1атског ископавања био је, пре.\tа ТО:\1е,

првенствено, да се гробница,

начин

утврди

тип и облик

сахрањивања

и

конструкције т~1улуса и

други

ре.\евантни

подаци,

те да

се спаси неколико гробних цјелина прије него што буду девасти­ ране, јер ефикасне \1јере зашппе на ово.\\ терену није могуће спро­ вести.

За истраживање је

изабрано пет тумулуоа, и

то четири мања

камена и један мањи земљани тумулус, зван Ма.ла земуница.

Тумулус

1 ( План 1 и 2)

Као тумулус 1 означен је објект из којег потиче дио пред.,1ета које је Зе..\1аљско.\1 .\tузеју у Сарајеву и Музеју Херцеговине у Мо­ стару предао Ра.\ю Булиh. Та rоо1Ила, ,нешто веhа од осталих,

налази се око 100 m западно од Земунице. Ту.\tулус је пречника око 9 m, а просјечне висине 0,45

m.

С

обзиро.\1 на једноставну констру•кцију и малу внс~tну одабран је једноставнији начин ископавања. Одлучено је да се најприје пре­ к.опа појас ширине

се и

ис.копа залад:на најзад

ископа

око

2

т

полови ца

ван

периферије тумулуса,

тумулуса,

израд1и

затим

да

пресјек сјевер-југ

преостала источна половица.

Прије почетка ископавања искрчена је драча са површине ту­ \\улуса

и

пажљиво

прегледана

ситуација.

То\1

rтриликом.

конста­

товано је да се у центру ту.\1улуса налаз11 веhа гробница, улегнуте површине,

очигледно отварана и

претурана. То.\1

приликом

су,

на

површини ~tулуса, \leby ка.,1ење:-.1, наЬени ови објекти: л1али же1\>езни нож (Т. I, Ј), уло:-.tак жељезноr колута ( Т. I, 2), горњи дио жељезне игле (Т. 1, 4) и '\tали КО;\1:ад дијадеме од танког бронзаног ЛЊ\1а ( Т. 1, 3). Ископавањем појаса око тумулуса утврЬе1ю је пос1'0јање руб­ ног

ка."1еног

више

вијенца,

фра11мената

а

1·рубе

rнаЬе:но

је,

у

керамике, те

хумусу

неко.шко

и

меЬу

ж,амењем,

груменова

печене

земље .к.оја подсјећа ва кућни лијеп. П ретраживање.\1 ту:-.1улуса утврћено је: а) Т~1улус је централног типа, са внјенце\1 од крупнијег ка­ ;\tена на периферијн и са uентрално.\1 гробно" конструк.uијо.\1. б) Слој насипа ту\\улуса састоји се од ситнијег и крупнијег набацаног ка:\tена

и

нешто

зе.\IЉе. У

насипу ту.\tулуса,

дубина;\tа, налажени су ситни фраr.;\tенти

14

грубе

на

кера.\1 ике.

разним

в) Централна гробна конструкција (~роб посве правилно

у

оредиште

тум·улуса.

лоцирана је готово

1)

Г.робница

у правцу сјевер-југ, са скретањем за око

је

оријентисана

на сјевероисток.­

20°

југозапад. Максимална вањока ~ужина износи 2,73 m, а ширина 2,25 m. Због дебљине зидова унутрашњост је знатно мања : ду­ жина 1,85 m, а ширина од 0,95 до 0,45 m. Дубина гробнице (која је дјелимично била укопа1о1а у зд'Раrвицу) износи, уз неточни зид,

0,56 m. Гробница

роистоку

је

најшира на

се постепено

јуrозападној

na

сужаЋа,

се

стра:н:и,

на 11ој

а према сјеве­

страrни

запа,щни

м

источни зид апајају у облику апоиде. Јужни зцд сачињавају два велика •камена постављена на живу стијену. Дио живе стијене на унутрашњој

с11рани

је одломљен,

тако да чинн

неку врсту

степе­

нице, а :можда је служио као подложак за главу покојника при­ л.иком првобитне сахране. Остали зидови ~слагани оу од већег и

мањег камења. Најдоњи ред ка.мења лежи на здравици {црве:ниц~и) или на кречњачкој

стијени која

вири

из з.д1ра;вице.

Поклопmща гроба није наћена, а -сама унутрашњост била је испуњена испретураном лумуоном земљом и ~камењем. У то.\1 слоју

наЬено

је,

у

секундарном

положају,

неколико

поломљених

мањих људских костију, те неколмко аи:mшх фраrмената rрубе ке­ ра.\.lике. Гробница је, дакле, посве иапретурана, а ·садржај из1ваћен. Није наЬено металних објеката ( прилога), али је готово ошурио да један дио налаза, по овој прилици оних типолошки

старијих, које је објавио Т. АнЬе~ић,2 1Ј1отиче ~управо из те гроб­

нице. Једини ."1етал'Ни налаз у ca..'vfoj гробни.ци је фрагмент јед1не жељезне игле, откр~mен nриликом демонтирања заттадног зида гроб­ нице, мећу 'Ка.\.lење:м

(Т.

1, 5).

г) Јуrо.истоЧ1Но од центраЛЈне гробН!ИЦе, лриближно на сре­ дини измећу централне тачке и периферног вијенца, откривена је

секундарна гробна конструкција

(~роб 2).

Н а здравици, око

0,30

до 0,40 m иаnод површине тумулуса, изграЬен је врло гру.бо одар од већег броја неправилних камених плоча. Преко тог одра, али IИКе. Пошто је евидентно да је гроб у центру ту;м.улуса уништен, а

ffиje било

индиција

да

би

ту·~улус

садржавао

још

неки

гроб,

даље ископава.ње није вршено.

Тумулус

4

(План

3, 4

и

5)

Налаз11 се око 50 т сјевероисточно од тум ул уса 1. То је сразм.јерно нешто већа roirnлa, преч!iика 9 и 8,70 m, а виоине о.ко

0,45 m.

Систем

ископавања

ттримијењен је као

н

на тумулусу

1.

Најприје је иокрчена драча, па је око периферије тумулуса пре­ копана површ11:на ширине око 2 111. На тој површини је, у слоју ху:.1уса, \1ећу камење\1, наЬено нешто ситних фрагмената грубе керамике. Ископавање је, ос11м то1·а, о~югућ11ло да се открије пери­ ферни (рубни) вијенац од круш1ијег камена. Након уклањања драче пажљиво је уцртана поврШИ'на ту\1улуса прије ископавања. Beh тај п .шн (План 3) О~\югуhио је да се утврд:и да тумулус има: - периферни (рубни) вијенац С:\ожен од једног реда крупног камена;

- камено језгро у које:.1 је било \Юflуће запазити двије из­ дужене оваляе површине, испуњене неuгrо ситннјИlм кал1еном, које су одавале положај гробница; - обични наоип и:з:-.rеЬу језгра туу1улуса и пер1.1ферног вијенца који се састојао од круnнијег и оитнијеr ка111ена, ло.\1ијешаног с нешто зе.\~ље.

Затњ\1 се пришло ископавању неје-чака (квадраната) (јуж1На

пО.\Оllина

~1улуса),

nри

чему

су,

раЭ'уlмљиво,

и

III

IV

остављене

недирнуте конструкције гробова. Након тога снимљен је пресјек исток-запад, па је доЋршено ископавање псјечака I и П (сјеверна половина). Ти:-.1е се добила uје., овита слика о ту:.1улусу 11 лоједини .\1 гробовима која се може овако рез.имнратн:

У средишту ту.\1улуса налази се, доста необична, ве.\ика двојна гробница. а

њена

Она

и.\~а

у,куnна

об;\ИК

дуж.пиа

двију

изноои

повезаних

S

т,

док

кружница је

ширина

или

апсида,

апсида

2,5 m, а шир1rnа (нешто 2 m. Очигледно је да се

ра.щ о плански изrраћtжој двојrној

ници,

nредвиЬе1юј

за

сив1ю

сахрањивање, што је

изграћена су

око

(и,

ње

било

ужег)

вјероватно,

концеtпрнчни

у

дијела који те

истовремене мање њој

редови

вјероватно.

камено језгро тумулуса, величине ако рубног вијенца,

испуњен је

сахране

обављено ка111ења,

6

Х

апсиде било

за

Пошто је

сах.рањивање), па

је

5 m.

тако

око

опаја око

гроб­ сукце­

гробница слагани

форл1ирано

Преостали дио, до

ситю~јим К~t.\1еном, зе111љо,м

и понеюш

крупним ка.\удск.их костију и прилози. ЈедИЋо

се могло

устаповнти:

да је

здравица

(црвеница)

на

дну

гроба била доста пажљиво поравната.

Од прилога су иаЬони: .\lаАИ ул.О.\fак же-\>СЗНОГ сјечива; .\tали уло.\1ак дијаде.\tс од бронзаног ЛЈf\1а;

1.

2. 3.

перла од јантара (Т. П,

"перла"

4. 5.

1);

од савијене деб"ъе бронзане жлuе (Т. П,

2);

три снгна ко \\"Тнhа ОА танке бронзане жнце (Т. II, 3, 4). Поред тих прилога, \1еЬу ка.,1ењ~1 :које чинн сјеверни зид гробнице, наћенn су У\О\ЩИ неког жељезног објекта (Т. V, 1), а у сјеверно.:.~ дијелу

rробюще у\О:.1ак

Југоисточна аnснда

,\ш1ензпје: око 2 љена супструкција пабнјсног

ситног

( zроб 2)

изгорјелс

\обање.

има приближно

нете унутрашње

111. И та је гроб1шца нспретурана,

1,50

.дјс.\Јf\1.НЧНО

ка.\tсна

очувана

који покрива

1,70 ;сно у три тумулуса је да се р~11 о тумулус11ма из истог rубавички тумулуси. да ,'ос,

\'

сва три

вре.,н.та

T\':\ty.\yca

гробови су 11~1али одар од ситног ка.\1ена, а да

се у

исту

uентралне

(А, В и С). Важно којем

np1111a,.1.ajy 11

11екроло.\е Под11лпјак

постојао је

11

обичај

гробницу, сукцестnю, са,'i тt.:1нк6 ООјасннтн :iбо1· ч~1·а Дубрончани 011.ај r·рад,

који се налазио у облас.тн с којо" су билн \' готооо соакод11ео11ю• Ј~. дуброва•rка влада

је. разумије се,

11

у

Брштанику, као и у остал1н~1 своји," колониј&~\1а 1-1а Бал"ка11у, поста­ вљала органе своје власти. Бнлн су то, уrлавнО,\ L , ко1-1зулн 1 ~ 11 суднј е.-10 Пре~1.Да се не л1оже 11оуздано ка."iа-rн кој у, иnа.к ес nнд~и да је функuију упраоноr мша обаол,ао 11а ооо" тргу и познати лубровачки тproi:saц 1ру б1ја, док се постој еће уrврt;сње и:ије ди.рало. То энач11 да је и након расе~ьаnања дубровэчк.их трrоsаца у Бр111·rа.Ј.п-rку 11ос:.-rој ало нско насеље. О праеО.\ t карактеру. велич1u11-1, орrа11нэаuијн ж111Јота н дужини његовог постојан~а ие 3на се ни1.1Ј1·а. Јщ_11_1-10 ес.: си1ур но зна ла ra oeh крајем XV вијека 011ше ниј е било. У Љетопи су Мар11иа

СануДс'1, кад.а 1·онuри о о.д.носи~1а .\1лС1'Нч·кС оладс нрс.\lа Јуж1-1нм Словенима, СПОМILЊУ се 1499. rоднне, ка1кава1-ьа бродоол,а "а Јосо dicto Ptoza prope Narent.a m'' .• 1 Мало дал,е од делте Неретве, на подножју бријсо·а Руњица налазила се срел.н.,онјекоuна тuрћани uа Дсо1-1а, С.\tјеuлена 11а .\1јесту

данашњег села Део11е. Дt:Ж та

(1357- 1382) .

је

c1r

Маћар11 држамr зашцни лио ХУ·" а

фuртифи"а111.1ја

играла дос-rа э11ачај11у

yлorry.

Са њсн1-11\( кастела1(0,\( и посадо~t Дубровчани оу, 1tзгле.:\а, Н.\Нtлн у то доба .\lнoro неприлика . па су због тоrа морал11 nо11е11ано:ку царину •.srando qucl lo castello а z,•etie", :•боr· чс1·а "ogni ћоmо mal voJenLieгj ,,igncr·a а Na1·c11te".t>t Да:\>е, податак да ј е Добре КЭЈutћ, капетан јед.че ар~1аде (.l\1је111 те11е у C вe·r1t jy, .\to1·ao О'rуд дозвати Уич у Ma·rcu1a, дуброоачког с111-1ди1

с друге стране ријеке, налазњ\О и '1јссто знано Орашје. У прилог ro)1e rовор11 11 ч11њен11ца да је ТО'1 прњшко~• Гр1'6ач Гуде,ьиh био послат

\'

то "јссто О,\ нерет.ьанск11• судија да чува .\а ес ,\lорнарн

са речене барке не щ1јешај\• "cuni аШs dc Na1тento prope Јоса pe~tife1·a de quibus \'Cnerant" 11 да. пошто у тој барни није бнло доnол,110 сол.1, В.\ахота Хранков•ih "compJc, it dictani qцa1нi tatem saJc maga?.e ni gabcJ Je" (дријевске!) Ут11шену Боrетнl\у." Ком­ плекс зe~t :'DHWTa, под 11.\1ено~1 О рах, забн.ъсжсн на катастарско~~

ue

плану, исnре;\ жел..езничкс стан11це, на у.\аэу у .).анашњ\r Габелу, бнло бн, ојерооатно, \' недоста1·ку нских чвр~uћн.х 11НА11 uија, одвеl1 С,\1јело nо1rсто5ећУFоэт11 са оввм средЈt.0ојекоони.\1 .\окал11тето).1, nэ

ће отуда и питање убикацијс uнor·a, у на11n-1\1 н3норн.\1а с-11О.\1и.-ьа· нога, Opau1ja морати остати э.а сада неријешеЈ10. Није бо:ъа CSi'l'yaциja нн са о\1јt:СТО.\1. Церн1-IК, у KO.\IC јс,

1·o·rouo

у исто нрнје>1е када 11 у ОрашЈу, била 11сrоваре11а барка крију\\•· 11 чарене солв ПОШ'ТО је "noliano 11< и

carлac t-1o c·r

ОЈ\

1492.

соо."е

'l'урскнх

~•ласти

бн прнсталс 1ra то, продаоаu је трсUао до ес нра·ги на с1·ару ца· рину, кu,\ Горн 1 tе.1 2.s Ако се под пој,,10.\1 стара царина nодраэум нј ева. а ч 1111и на:\( се ;.\а бн требало б11т11 ·гако, Gиоша дрнј uвскн цариt-1а, uнда биО.\IО бил и jow кора!( бл11же сnо.\l енутој 'юrуh11ост11 да ј е

она била смјештена на мјесту данащње Габеле, која се у11стш1у налазн

бл11зу

Горице,

на

уда.кно од н,.е. И сво нас, на крају, у авал11-t:•и 1 1UС/0СД1-ь1-t х пuда·rака кuји упућују на 1 1uмисао о Дријена.r:\tЭ као Ј\ана111њој Габел 11.

J-Ia11:\1e,

59

јануара

1429. стиже из Дал~1ације барка Прибата Дубравчића , са 70 .модија соли "et transitum fecit pei- mercatum Nai-renti", након чега истовари терет "ad locum Dnin", а нешто прије ње "fu coпducto а Narente per aqua infin а Drin" и 120

натоварена

товара

соли

на

барци

Радоње,

нећака

Станихне

КаЈКо оломенутом локалитету Дрин одговара точно од

Сладеновића.ш

километара

8-9

Габеле удаљено данашње мјесто Дриен,

које

ис­

се налази

поврх Деранс~ог језера, то значи да су барке соли доогrијевале Неретвом до дријевског трга и одатле, даље, водом "per aqua"

-

у ствари,

Неретву,

Први је ...\а

се

ријеко~1

стизале .до дон

Р.

Круло.'v! ,

свога

која

крајњег

Јерковић

у

Дријева :нису налазила

управо

студији

на

код

Габеле

утиче

у

одредишта.

мјесту

о

Габемr

почео

данашње

тврдити

Габеле,

већ

се

од давних времена, с друте стране Неретве, на подручју од Тер­ сане до Вишића, стерало то знаменито тргоDиште. За главне аргу­ менте тога свог казивања 011 узима то што, по сјећању старијих људи,

у

ВишићИЈ:\.tа

бијаше

много

зидина

изнад

сељаця не разније.ше за зидање својих кућа раху у

остаци

бријегу,

зграда до

били

средњовјековно г

ног посу5а

Терсане,

откопани

и

гдје

су

разорени.ш

новца и кера~1Ичке

земље

и што

крај

док

их

се одатле сте­

жељезничког моста,

Додајући

томе

и

налазе

мајолике, те д11јелове стакле­

и бакарних лонаца, откривене на тоЈ.1

подручју, Јер­

ковићево мишљење прих,ватили су у својю1 радовю1а, један за другю1, прво Х. Хасан.дедић, а nотоо1 и М. Веrо. 1 ~ь Мећутим, од свега

тога

љетних ретве

данас

~1јесеци,

Ј.1огу

~1енути

не

налази.\ю

када опадне

прюrијетити

аутор11

на .\азе

више

остаци у

юnuта.

водостај

осю1

НекЈL'< зидова.

чињеницн

што

ријеке, на дну

што

јс

се

у

току

корита Не­

Разлоге

Неретва

за

то

због

спо­

честих

nро~1јена свога тока п.\авила ове крајеве и тако све што би остало на површини затрпавала земљом. Можда би ња

могла

дати

и

неке

конкретне

резултате

археолошка иопитива­ у

ТО.\1

смислу .

У склопу ових казивања не треба потцијенити ни саопштење турског путописца Бвлије Челебије из 1665. год;ине. Описујући вар ош Габелу, за коју тврди да је смјештена на лијевој обали

Неретве, дакле тамо гдје су се, по мишљењу некол'Ицине научника, налазила

средњовјековна Дријева, он

вел ик и

шехер

да се ријечи неку

мају rуре

руку

данас

се

виде

истиче остаци

овог турског лисца, забиљежене

након потпадања у

и

са

"овдје је зграда" .12 v

непуних

неретљанскоr трга под турску изнесеним

гледиu.rrњ.'1а,

али,

у

То

200

власт, исто

прије био значи

година

подударају

вријеме,

не­

никакве потврде у споменутим остацима материјалне кул­ који, на жалост, нису могли одољети зубу времена. Не

знамо колико би могла бити оправдана дилеща да I01 је на једној

мали Габеле из 1694. године, донесеној у Јеркови­ раду, кула убиљежена ЈЈасупрот њене тврЬаве, на лијевој Неретве, прије неки рудимент средњовјековног доба нли,

Coronellijevoj ћевом обали

пак, творевина крајевима.

60

из доцнијег вре~.1ена турске до~1инације над овим

Врло

прва

су

1111тересантна

почела 1·лџ,\а·r1i

зэnэжа""'

А.

Коuачев111\-К ој11h

".з другог угла. Она је, 11аи.\lе,

која

ј~

,10D0.1elut '

;\tеЬ\rсобну везу неке, научној јавности виш е илн мање, 11 одраније познате nода'l'ке н:t ДуброuаЧ:кО1' архиоа, дошла до эак.ь,rчка .1.а се ооај сред11"оојекоонн трr налазно тэ1мо глје је прије мнu1·0 нн· јекова престала

11остuја1· и ан"rичка

Нарона,

.\1a.\Or

11а ,,1јесту да11ас

и ни по че:\tу значајног села Внда. 1 :ю Ради досљелн()(:т1.~ 1-1злаrања 1о1 корt'К1'нuсти њеног каэноа1ьа ПОК\'Шења биле већ. тала 11ору111снс. 1 " И данас се 11:1

у Добрању )

у село

Вид,

rдје је

некад ле)кала стара Нарона ,

налази

uркоа CD. В11да, под.иrнута на мјесту стар ије срад1-ьоојскоuнс uрк­ uицс, од које се сачуоала са:\10 полукружна апсида у те~1ељима.1а:1 Бу:дуhн да не

nоз н ајt:.\(О

јсв 1.rлrа,

под

цркве

т1111

111-1

у јt:д11ол1 .дру1'0.\(

нл1е11ол1,

то

значи

да

зује трr нас·rао та1..\tО 'fOKO.\t срод1-ьеr вијека с

.\iјосту, осн ,\t она

у Дри­

nрос1·о рно

а11тичкол1

1н)1tС·

НаронО.\t,

Пооо:ь11н геоrрафскн услови н локалне то поrрафоке nр·ил1'1 к t:: 11u· rодовал~;: су, дn клt.: 1 стоаран)у овог, у ,дDа nре.\1е11окн одвојена пе­ риода, на нсто"1 ~\tјесту лодизаноr насеља ол 13ел н ко1· авачаја.1~4 Важан

чшшлац

код убнцнрања

Др11јева

Вида. 11 сr10~1и1-ьа~ињу. Велика је. дак.ле. зас.,уrа дубровачких 11 ..\0\1a.h11"< трrоваuа у проu~-су урбани.•ю111јс Аријева. Om1 су, у стоар11, под11зали к11hе

. _ta Уз

ста ноsэње 11 отоарал11 ра,\1ЬС

то

1 ~рк11с,

су

С•ЈОјнм

поя еtOl"r·ndo Јо corpo dc Ја

111ia madre

а

Narcntc",1 ~• што, без су11tы..:, rовор11

11

о nостоја•ьу

ЛОК31\ЈIОГ rробл"а у Дрвjt.:HJf\13.

Аријева су ~шала 11 .1уку эа пр11стајан.с Gродооо. Тако ес срс­ .uшом Ј403. Мнхојс П.rњат оба6езао Вене1111р1щу Јоиану Са.ш\1• Gc11c ,\3 lle "У довест11 тооар сом1 113 Вало11с у Неретву, "ad por·

tum" 11 та~10 је 11cтonap11i1-1.18; У Нt."Зв с pu.1\ljc..:110" робе која јс на тај

нач11н С'111."нала у Дрнјоnа стnэрала ес

11

потреба за 1-ьенн~1

нap11 1 hc11.e..\t. Зато ес у бNнэн1111 луке :\10pnлn форлн1ратн uари110. Иэ податка дз су трој 11 1щ тр1'Ulшца у:•ел11 со c:t лаЬе којэ је б11ла "soto Ја gabcJ Ja di Narcп l c" 11 прот1ш прошrса јс до1111јели "ncUo Ьorgo" ,1ss јас1-10 јс да

се дрнјевска

цар1н-1u

11алаан.\Н

н3ван

ужег

uе11тра града. То ес п. Стојановнћ, ССЛЛ 1/ 2, Беоrрад-Срсжкн Кар,,ооц11 1934, 2772$0, бр. 873; 8. 1! 1472. Ynop. М. Д11ш11i, Тр1· Дрнјеоа, Ј 12. 11 8. Ато. 11асовскн. Пад Херцеrоnнвс, 70-77. " • .. . de clesfaciendo castгшn de Pos1·edgniza" Con. Rog. ХХ!, fol 191, 25. 11 1472. " В11дн u тuмс: В. Ата11асо1!СК1.Ј, 'Пад Xeprtcrooннe, 77-78. !О » ... cle

68

:.t • ... de scriЬendo dirlo fr:t1ri 1\ugustino. ul t.lic1un1 cst , et si infra c11cs ncto а die qua acccpcrit Jiteras nostrns. no11 o.Ьduxcrit dictas ОО mulii з ro~redgni1.a , committ1 deЬe-at cornjti nostru Stogпi, quod traлsacto

dicto tcrmino sublto mi11a1 эd f~ciendum le,an: dc Posredgni1.a dictas domos• . Con. Rog. XXI, fol. 49', 3. V/11 1473: • ... de >CriЬc11do chcгlcch Vlutchn pro domo quc dicit1.1r pcr ipsum co11st11..1i ~L1pc1· nostro tcrrcno Posix:u1та1111к \' cpe.lHJCM n11јеку, Гnлн1111-Ђак Aovu1'1ua 11стор11чара Бoctrr 11 Xcpttc1·uш111c (ГДИ Б11Х). 1·uл111ш XXl-XX\111, Со1>о;соо 1976. 39. Кuш ~с 11ocд,CJ.\1-hll llVT CllUMll ll)t: као \1-191 R '1ао1111кu•11ћ . Бр111та1111к. 11стор11јсю1 чзсоn11с. 2. Бсоrра.. 1956. 91-93: 1) Тuн~нh, Боштаннк \' CJК\tl.e\I в11јек\r . 37- 39. •• '-1. Ооб11н . Коа \,снстRО С \Овена, 152. 1о.юt:коr факv.1тета,

Д. Р. Јсркон11h , Двщс еторе тврЬ.1ве

"' Giarc·umu

()i

Pielru l..нrcэri, Copioso

1·istreнo

dcg1i annali di Rausa

Vc 11ctin 1605. 65. 311 И .

P\'uaouн,

Трн

лоллтка

к

распрэuн

" Бn11онn1ы:

Тнр·rкu

ба11 u

(1353- 1377)". ГЗМ. \11, Сщшiсоо 1894, 614. •: А. Р. Jcoкuu11l1 , Дннlс СТ'-1Ј1С тврl>аое на у11 11) \ Hc.:oc1uc. 184. а( VI . A111111h. Ол" укс.: nt:ltn Дубf)ОRачкс Рсt1уб,11е1 011· Јеку. 47. 11 А. с:111скс .>ржаое.

Комчсо11\"Кој11h.

CapajctIO 1978. 51.

•ј В. А1 арннкоонh.

Брштоннк.

Гр.,,.ска

11ассъа

срсд1ЬО0Јскоонс

Gо­

93.

" 6. Towиl1, Бf:шrо1111к ' сре..v-ьсм в11јску, 47. u И. At rmtl\. KOH1\'\;\Tlt н ~ОНЗ\".\ар11а с.\уж.ба CTJ.por .l_убровнвка

Х11стор111ск11 ш1стt1Т\'Т ЈАЗУ. дубров1111к 19i3,

4i.

llcш, О .~\uромчюш

кott:'\y,\11\ta н3 Ба \K3JI\". Вз1сзn1са \ f J, Београ.\ 1975. 70-71; ..1,. Кuэ:~ч~~ я1tl\-Kojнh. Гра.лек~ н~с-с \.а с~л1ьоојеко811t: Guсанскс.: држцт:, 240. " •No,•ach Lttpslallch. Pr1Ьi llus Usiпo,•ich, ВoRo•la,•us Poccatlo\·ich i n Minori c.onsiHo ... rt\ct i fuc1- u1H iudicus in mcrchnto BcNt~1nichi.c l~cf Х ХХ, fo1. 38', \\ОП. 73.

27. 111 1392.

\'11ор. Б . Тош 1-1 l1 , Бр1 11 тu11 11 к

1,7,

\'

срсл1 1--ем nн ј еку.

" Ref. XXIX. fol. 91, 7. 111 1392. far

•~ д. Kooaчeo1tl1.

боса11ск11х

Жор~ Бок1111 1h, луброtk1ч101 тprOn..'\1t

крал..,uа. ГДИБ 11 Х,

rо.>11на

Xll,

Соројеоо

11

r:ротосестн·

1962, 304. •• • ... de )CtiЬc11du Zon: dc Boch~ plac ilitt.1r tt Ьonis \•erbls QuCY~ Ipse \elit conseпurc quod foren'c"" поn potoriwn Slavorum mcrfdional1um. ,-ol. JOнiеnз, 114. 11 И. С\\uљ.311, Нс.:рс.:тuа . 322. "'1'о. Стоiано&иh, CCllll 1 1, 411-412, бр. 419. 6. IV 1399. "" На крај\1 V I 11 1, Xcp11cr Стсф:.11 llyl\ч11ћ Косзчз , 104. ," f{c l'. ХХХ1, fo1. 118', 3. V 111 1398. '" Ref. XXXI, fo l. 120, 6. 1Х 1398. Упор. Д. Kooaчcu11h-K oj'8h , О насе,..,у

овај обаиезао маhат11 rю

1\р11ЈС83 11 ЊllXOOO\I ПО \ ОЖЗ)у.

31.

'" Ref. XXXI , fo1. 123", S. Xll 1398. '~ К раје" 1398. бtс \О је олобре110 Byкaw•tll\ М11латкои1th\r из Др1t· јев.., ла ' ''' та..\tош1ь11 трrоеuи ).tOry дant ade cћupi' ено јс с.уд11 јама li cpcтoc ла \' сл,1 • Vl>V''C поз но A1>arн l1 ''

чuј у 1'ужбс 1Јој 11одс Стјс11э11а 11рот11n Др('r11ћа И л 11 hџ

v

11а ус)()11чајс1-10\1 јая110\1 мјсст\1 \ 1 Др11јео11м~ д'°' ес ро 1\у од 25 да11n мора 1юјан11т11 прсл к111::ю\1 у Дуllроон11ку (Con. Rog. Vl , fol. 16 1', 3.11438), а \IЗЛО np11je тоrа с:у на 11сто\1 '1јесту објао11л11 11 јао11н 11pQr.\OC да ес

\tOP,.'\ обезб11је.u1n1 чуеан,е ОЈ\ K\·re која је харала у Корч\'ј\11. Con. RQll. \". fol 181 . 4. JV 1434. irt д\'6ровачк11 r'ac1н1u11 Pa..~u 11 Pcuc.\:13 дuЬu111с 24. мuрта 1.;19. ' по.\не. \ Дријем ..et repcrissc mcrcato~ NaJ\:11tiou:, м."tJcn: iux1a Пumc.:11 11 n1tтawe 11х да ," С\' онлiс \Jt Ста111tХН\' c.,aдc11uo11ha, на 111то 11.м нскu ол 11,11.х O.\.f'OOUp11 ла r'iA јс u11л11u .quia paulo antc рег illo Јоса ambulaЬat Lctt.