Велики речник страних речи и израза (Veliki rečnik stranih reči i izraza) [1st ed.] 8651500419 [PDF]

Zitiervorschau

Иван Клајн · Милан Шипка ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

БИБЛИОТЕКА РЕЧНИЦИ Књига

1

Иван Клајн· Милан Шипка

ВЕЛИКИ РЕtffiИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

Рецензенши:

проф . др МИЛОРАД Р АДОВАНОВИЋ, дописни члан САНУ проф. др БОГДАН Л . ДАБИЋ

Издавач ПРОМЕТЕЈ

Трг Марије Трандафил

11,

Нови Сад

Дирекрор и уредник ЗОРАН КОЛУНЏИЈА

Елекшронска обрада и uрелом ДАВОРПАЛЧИЋ

Корице и графичка ойрема ЛАСЛО КАПИТ АЊ

Технички уредник СИБИН СЛАВКОВИЋ

Шшамuа

КУЛТУРА, Бачки Петровац

Тираж:

5000

примерака

Нови Сад,

2006

Покровитељ и здања : Извршно веће АЛ Војводине

ИВАН КЛАЈН

• МИЛАН

ШИПКА

ВЕЛИКИ РЕЧНИК

СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

т

ПРОМЕТЕЈ

САРАДНИЦИ Ко н султа нти :

проф. др Даринка Гортан-Премк пр о ф . др Александар Лома, дописни члан САНУ

проф . др Данко Шипка, ред. проф. славистике, Arizопа

State Univel'sity

(САД)

Сар ад ници за примарну обраду грађе:

др Јован Ајдуковић, мр Јелена Ајџиновић , Биљана Бабић , мр Исидора Бј елаковић , Ива н а Бојовић, мр Гордана Бурсаћ , мр Наташа Вуловић, мр Мирјана Гоч а н ин, мр Ната ша Драгин, Татјана Пивнички-Дринић, др Радмила Жугић, мр Драган а Кита­

новић , Александра Коларић , мр Ивана Коњик , мр Марија Милосављевић , мр Драгана Р адов а новић , др Срето Танасић, Звездана Шелмић, мр Гордана Штрбац (дефи ниције значе њ а), Алма Оташевић и др Ђорђе Оташевић (етимологије) , др Зоран Ми ливоје­ в ић (терминологија из психологије и психијатрије) , Ангелина Чанковић-Поповић (сакрална православна те рминологија) , Предраг Р ајић (међународне латиничн е скра­

ће нице) , Давор Палчић (Прилози: мерне јединице). Нау чни се кретар пројекта, координатор примарне обраде и обрађивач нових реч и : др Ђорђе Оташевић Стр учн о-техничка помоћ :

Пр едраг Ковачевић, Борка Колунџија, Бранислав Кордић , Слађана Новаков ић

Речникје израђен у оквиру пројекта ИК "ПРОМЕТЕЈ" Нови Сад, уз делимичн у финан­ сијс ку подршку Извршног већа Војводине и Министарства културе и медиј а Ср биј е .

ц Издавачка кућа "ПРОМЕТЕЈ", Нови Сад

САДРЖАЈ

ПР ЕДГОВОР.

1.

У В ОД

.7

.

Извори грађе

.9 .9 . 22 .27

Скраћенице

. зо

Уводне напомене.

Упутства за коришћење

Знакови

. . . . . . . . ... . . . . .

.ЗЗ

Префикси и префиксоиди

. зз . зз

Суфикси и суфиксоиди

. 44

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

П.

. . . . . . . . .

Р Е Ч Н И К

. . . . . . . . .. . .. . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . 51 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5З ДРУГИ ДЕО: Изворни изрази, изреке и скраћенице . 149З 1. Изворни изрази и изреке . . . . . . . . . 149З 2. Међународне (латиничке) скраћенице . . . . . 1595 ПРВИ ДЕО: Адаптиране речи и изрази

ПI.

ПРИлОЗИ Законске

.. . . . .. .. .. . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . 1627 мерне јединице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1629

Правила употребе и писања мернихјединица и физичких величина . Мернејединице које нису у

SI

Периодични систем елемената

16З8

систему.

. 16З9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1642

5

ПРЕДГОВОР

Овај речник резултат је интензивног троипогодишњег рада аутора и са­

радника окупљених на пројекту заснованом у ИК "Прометеј" Нови Сад

2003 .

годи не . у току рада настојали смо да остваримо двоструку намену књиге : прво,

да широком кругу корисника у различитим областима друштвеног живота, пре свега онима у школству, науци, култури, администрацији и информативним ме­

дијима, послужи као богат, савремен и поуздан извор информација о изговору, писању , пореклу, значењу и употреби страних речи, и, друго, да својим садржа­ јем и начином обраде допринесе даљем проучавању страних лексичких наноса у српском језику. С обзиром на такву намену, израда Великог речника сшраних

речи и израза захтевала је обављање низа сложених стручних операција, почев од критичког претреса постојећих речника те врсте у нас, уз исправљање њихо­ вих бројних пропуста, заблуда и грешака у избору лексема за обраду, етимоло­ гијама и дефиницијама значења, посебно у Вујаклијином Лексикону сшраних речи и израза , преко утврђивања обухватног и функционалног алфабетара, до саме обраде одабраних лексема у складу са савременим лексикографским прин­ ципима. У том мукотрпном послу наилазили смо на многе тешкоће, углавном

због недостатка претходних стручних елаборација, тако да смо искрсле пробле­

ме морали решавати "у ходу" како би се већ у првом издању задовољили прак­ тични и научни критеријуми утврђени на почетку рада. И поред тих напора, остало је, због кратког времена за тако обиман посао, још доста тога што тек треба да се истражи и реши , па се стога уз друго, проширено издање (за две или

три године) предвиђа објављивање аналитичке монографије Сшране речи, а у међувремену и већег броја расправа и чланака у лингвистичким часописима о

страним лексичким наносима у српском језику. Тако ће се наш рад наставити у два правца:

(1) допуњавања Речника новом грађом

и

(2) свестраног проучавања

статуса и употребе страних речи у српском језику, што ће, надамо се , допринети и по бољшању функционалне и научне вредности овог приручника .

7

Предговор

У реализацији овог пројекта учествовао је већи број сарадника: ко нсулта­ ната, помоћних обрађивача етимологија и дефиниција значења, стручно-тех­ ничких помагача и других. Свима њима изражавамо захвалност за помоћ у раду. Посебну захвалност дугујемо консултантима: проф . др Даринки Гортан -Премк, проф. др Александру Ломи и проф . др Данку Шипки , који су нам својим драго­ ценим саветима помогли у конципирању Речника и решавању лексикографских

проблема у његовој изради, а проф. др Даринка Гортан-Премк и у конач ном об­ ликовању текста, као и др Ђорђу Оташевићу, координатору примарне обраде и

.

.

научном секретару ПрОЈекта , КОЈИ Је уложио доста труда да се послови на ПрОЈек-

ту обаве квалитетно и у планираним роковима, а уз то је и сам учествовао у при­

марној обради етимологија и обрадио знатан број нових речи . Захваљујемо и проф. др Дарку Танасковићу, који нам је помогао у објашњавању неких специ­ фичних оријентализама и тиме допринео да дате информације буду ком плетни­ је и поузданије. Од велике користи у завршној фази рада биле су нам примедбе и сугестије рецензената: проф . др Милорада Радовановића и проф. др Богдана Л . Дабића, за побољшање текста, па и њима дугујемо велику захвалност. Треба на крају истаћи да је иницијатива за израду овога речника потекла

од господина Зорана Колунџије, директора ИК "Прометеј" из Новог Сада, који је обезбедио финансијско праћење реализације целокупног пројекта и у току ра­

да давао ауторима свесрдну подршку и пружао техничку помоћ кад год је то за­

требало, за шта му и овом приликом најсрдачније захваљујемо. Унапред захва­ љујемо за поверење и корисницима приручника, посебно онима који буду осе­ тили потребу да нам се јаве са својим критичким примедбама или предлозима за обогаћивање садржаја и усавршавање начина обраде у новим издањим а,јер ре­

чи из других језика , данас понајвише из енглеског, непрестано нам стижу, па их је потребно свакодневно бележити и стручно обрађивати . Због тога је овај речни к отворена књига, као што смо и ми у том погледу отворени за живу сарад­

њу са корисницима, спремни да им изађемо у сусрет и олакшамо сналажење у разумевању и употреби страних речи у нашем језику. У Београду,

1. септембра 2006. Аушори

8

Ј . УВ ОД

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ О.

Предајући ово дело заинтересованим корисницима и културној јавности , осећамо обавезу да кажемо нешто више о потреби израде и издавања речни­ ка страних речи уопште, затим о основним разлозима за израду овога при­

ручника, те о његовом називу, садржају, избору грађе и начину обраде .

1.

Потреба израде и издавања речника страних р ечи

1.1.

Сви цивилизовани народи с изграђеним и развијеним стандардним јези­ ком , поред других лексикографских издања, имају и речнике страних ре­ чи. На немачком говорном подручју познат је, на пример ,

worterbuch,

на руском

постоје:

тел ьство "Русский язык", Москва ,

Словарь

1998),

Duden Fremd-

uносшранных слов (Изда­

Л . П . Крысин: Толковый сло­

варь uнояз ычных слов (Издательство "Русский язык", Москва ,

1998)

и

други слични њима , на енглеском (где се , нарочито у Америци , такве р е­ чи обрађују у оквиру општег лексика) има их чак више раз личитих , к ао

што су :

Th e Browser's Dictionary ојForeign Words and Phrases (Mary Varchaver and Frank Ledlie Moore), А Dictionary ој Foreign Words and Phrases јn Current English (А. Ј . Bliss), Th e Facts оп File Dictionary ој Foreign Words and Phrases (Martin Н . Manser, associate editor, David Н . Pickering) и сл ., а тако је и на француском, италијанском, шпанском, пољском , че­

шком , словеначком , бугарском итд . Ни ми у том погледу, бар по броју из­ дања таквих дела , не заостајемо за осталима . Према библиографском приручнику Данка Шипке А Bibliography ој Serbo-Croatian Dictionaries: Serblan, Croatian and Bosnian Muslim (Dunwoody Press, Springfield V А , USA, 2000), од 1830. године, кадје израђен први наш речник страних р е­ чи (Василије Церначки , Прuмје чанuје на с ер6скиј јазuк с йрuло :ж:енuјем

9

1. Увод Совокуuленија Арабско-Персијско-Турских рјечиј во очишћеније зара­ знаго шјеми шого:же јазика) , до краја двадесетог века објављено је се­ дамдесет лексикографских приручника у којима се, у мањем ил и већем

обиму и с различитим садржајима и наменом, обрађују стране речи у на­ шем језику. Већина њих (Вујаклија, Клаић и други, они шире намене)

штампани су у више (Клаић чак у петнаест) обновљених и допуњених из­ дања. У новије време , од

2000. до сада,

у Загребу су објављена три обим­

на речника страних речи: Sime Anic - Nikola Кlaic - Zelirrrir Domovic,

Rjecnik stranih rijeCi. Тиаiсе, роsиаеniсе, izrazi, kratice i Jraze (2001 ), Vladimir Апјс - Ivo Goldstein, Rjecnik stranih rijeCi, drugo dostampamo izdanje (2002) i Bratoljub Кlajc, Rjecnik stranih rijeCi. Тиаiсе i роsиаеniсе, obnovljeпо izdanje, priredio Zeljko Кlajc (2002), а тако исто и у Београду: Милан Вујаклија, Лексикон сшранихречи и израза, 5. допуњено и редигов ано из­ дање (2002), Љубо Мићуновић , Речник сшранux речи (2005) те, недавно , Radomir Јоуапоујс , Veliki leksikon stranih reCi i izraza (2006). То само по себи говори о широком интересовању за такве приручнике, а самим тим и о потреби њиховог издавања.

1.2.

Иако су углавном намењени ширем кругу корисника различито г нивоа

образовања (осим оног најнижег) , како би с разумевањем могли читати озбиљније текстове у којима се у мањој или већој мери употребљав ају та­ кве речи, ти су приручници , ако су ваљано урађени, у исто време и научна, односно стручна дела, која у одговарајућој лексикографској обради пре­ зентирају и објашњавају стране наносе у лексику одређеног језика, па се зато, бар они озбиљнији, узимају и као извори грађе за израду једнотомних или вишетомних речника појединих језика (као нпр. у нас Вујаклијин и Клаићев у Речнику Машице срйске или Речнику САНУ) . Уз то , они су ва­

жни и за развијање културе говора : за богаћење речника, а тиме и ширење спознајних видика, затим сврсисхоДно коришћење синонимног богатства, успостављање криrrичког односа према употреби непотребних туђ ица, јер

нуде различите могућности њихове:замене Домаћим речима итд . Укратко, да кле, израда и издавање речника страних речи научна је и културна по­ треба свугде у цивилизованом свету, па тако и код нас .

2.

Разлози израде овога приручника

2.1.

Пошто већ имамо неколико већих и мањих речника страних речи , међу којима се својим обимом и популарношћу истичу већ поменути речници Милана В.ујаклије, Братољуба Клаића, па онда Анић-Голдштајнов и ра­ није издати Алексићев, не рачунајући ту најновије (Мићуновић, Јовано­ вић), који својим квалитетом не завређују пажњу, као и знатан број оних посебних намена или џепног формата, поставља се, сасвим опр авдано ,

10

Уводне напомене

питање да ли нам је, и зашто, потребан још један такав речник . Ми сма­ трамо да јесте, и то из следећих разлога:

2.1.1.

Велики број речи преузетих из страних језика у последње време, посебно оних из енглеског (преко забавне музике, спорта, филма, политике, мар­ кетинга, туризма, козметике, компјутерске технике итд.), али и оних које су раније прихваћене, адаптиране и укључене у лексик српскога стан­ дардног језика, а којима значења нису јасна, или нису довољно јасна, просечно образованом изворном говорнику или пак кориснику нашег је­ зика, диктирају потребу да се све такве речи сакупе , попишу, опишу и ак­

центују, те да им се утврди ближе и даље порекло (етимологија) и значе­ ње, односно значења .

2.1.2.

Новије позајмљенице и лексичке иновације на бази речи страног порекла обрађене су у нас у више посебних публикација (в. даље у поглављу Из­ вори грађе, т .

1.3.). Нову

грађу коју доносе ти речници , међутим, не обу­

хвата у целини , поготово не с одговарајућом лексикографском обрадом ,

ниједан наш општи речник страних речи . А ни речници нових речи нису све побележили, па су остале необрађене у нас неке већ сасвим обичне позајмљенице (најчешће англо-америчког порекла) , које се јављају у раз­ личитим подручјима употребе . У том погледу познати ВујаклијинЛекси­ кон сшраних речи и израза (чак и са својим допуњеним издањима) увели­

ко је застарео. Он нпр . не доноси, чак ни у најновијем издању

(2002),

у

време кад и наша деца баратају компјутерима и служе се интернетом и мобилним тел ефонима, уобичајене термине из тих области, као што су ашачменш, айдејш, айдејшоваши, айликација, блог, веб, вебсајш, мејл, йасворд, фајл, комйакш-диск

(CD),

модем, ROМo дисйлеј, роминг,

DVD

(ди-ви-ди) и сл ., или из других области: аеробик, бuлборд, бинго, бизни­ смен, шајкун, бренд, ома:ж:, шойлес, па чак ни криминал, или широко рас­ прострањене англицизме ин (у значењу: "који је популаран, актуелан, који

је у моди") и, супротно томе, ауш (изворно ои! - "који више није попула­ ран, актуелан, у моди"). А управо су те речи код нас данас - "ин" . ни не­

што савременији и обимнији Клаићев Rjecnik stranih rijeCi не разликује се у томе много од Вујаклије . Други речници издати у последње време, као што су нпр. Мићуновићев Речник сшраних речи (2005) и Јовановићев Veliki leksikon stranih reCi i izraza (2006), иако доносе доста новијих позајмљеница, начином су обраде недостатни , имају велики број грешака (овај последњи нпр . узима и реч

zutokljunac

као страну!?), а не задовољавају ни научне

л ексикографске критеријуме, као, уосталом, ни сам Вујаклија.

2.2.

Све то показује да је било неопходно да се изради и изда обиман, савре­ мен и функционалан речник страних речи у српском језику, који би одго-

11

1.

Увод

варао актуелним потребама наше културе и у том смислу у потпуности заменио већ поменути Вујаклијин Лексикон сшраних речи и израза, а уз то богатством и актуелношћу садржаја омогућио и израду мањих савре­ мених речника страних речи с посебним наменама . Урађен по принципи­

ма научне лексикографске обраде, он уједно може бити и подстицај за даља проучавања страних лексичких наноса у српском језику и извор грађе за израду савременог речника нашег књижевног (и стандардног) је­

зика, што је данас један од важнијих задатака лингвистичке србистике . Зато је издавање новог речника страних речи била насушна потреба не само наше културе него и наше науке о Језику .

3.

Назив речника

3.1.

Најчешћи и најједноставнији назив речника ове врсте јесте Речник сшра­ них речи, како је гласио и радни наслов нашег пројекта. Уместо тога, код

неких се ауто ра сусреће у наслову Лексикон, нпр . код Вујаклије. Уколико такав речник , односно лексикон, обухвата и стране изразе, или и изразе и скраћенице, онда се обично и то додаје. Постоји нпр . Алексићев

Recnik

stranih reCi i izraza (1978), Вуј аклиј ин Лексикон сшранuх речи и израза (1954, и друга издања), Клаићев Rjecnik stranih rijeCi, izraza i kratica (1951) итд. Уз краћи или потпунији наслов оваквих дела неки аутори до­ дају још и посебан атрибут. Тако је нпр. наслов једног издања код Клаића гласио:

Veliki rjecnik stranih rijeCi, izraza i kratica (1968), а у новиј е време Savremeni recnik stranih reCi (1988). Новиј а изда­

појавио се Мићуновићев

ња Клаићевог речника, као и најновије издање речника страних речи тро­ јице загребачких аутора, имају поднаслове. Код Клаића то је :

Rjecnik stranih rijeCi. Tuaice i posuaenice (1978), а код тројице аутора : Sime Апјс ­ Niko la Кlajc - Zelimir Domovic, Rjecnik stranih rijeCi. Тuaice, posuaenice, izrazi, kratice i Jraze (2001).

3.2.

С обзиром на оволико шаренило наслова досадашњих издања речника

страних речи на српском и/или хрватском говорном подручју , а самим тим и различите могућности избора, поставило се питање како насловити наш речник.

3.2.1

Прво се требало одлучити између назива Речник и Лексикон. Та одлука

није зависила само од опредељења за нашу или страну реч него и од са­ мог садржаја. Лексикон, наиме, значи исто што и Речник, али може да значи и нешто више

-

књигу "у којој су алфабетским редом изложени и

протумачени разни појмови" (РМС) . Будући да наш речник има првен­ ствено лексикографску, а не енциклопедијску намену, одлучили смо се за назив Речник.

12

Уводне напомене

3.2.2.

Наслов речника, као и свакога другог дела, треба ускладити са садржа­

јем. Кад би обухватао само речи страног порекла (а не и изразе и скраће­ нице), онда не би било потребе за ширим насловом, у коме би се то иста­ кло. У нашем речнику обрађују све три те категорије , а уз то још и извор­ не стране изреке и скраћенице. Ипак, први, најобимнији део , штампан ћирилицом, садржи углавном адаптиране стране речи и изразе, и то у ве­ ликом броју, па смо се стога определили за наслов Велики речник сшра­ них речи и израза. Тај наслов захтева још неке додатне напомене.

3.2.3.

Будући да се наш речник, и поред изостављања неодговарајућих одред­ ница, какве налазимо у Клаића (в. даље у т .

3.),

по броју уврштених речи

и ширини обраде, убраја међу обимније речнике те врсте (попут Клаиће­ вог, Анић-Голдштајновог, па и Вујаклијиног), назвали смо га Велики речник сшранuх речи и израза. Али то није и једини разлог таквог избора. Поред већег обима, он треба и самим насловом да се разликује од плани­ раних мањих његових издања различитих садржаја и намена. Ознака "са­

времени", како је код Мићуновића (у издању

1988), не би

одговарала са­

држају, јер се у нас обрађују не само најновије позајмљенице него и речи које су се раније употребљавале у књижевности и уопште у стандардно­ језичкој пракси ранијих времена (Сима Милутиновић Сарајлија, Његош, Игњатовић, Змај, Кочић , Шантић итд.) .

3.2.4.

У поднаслову Клаићева ка: Тиаiсе

i

Rjecnika (1978)

стоји, како је већ речено, озна­

роsиаеniсе. Тако стоји, поред осталих ознака, и у поднасло­

ву речника тројице загребачких аутора

(2001) -

в. горе (у т .

3.1).

Мада и

наши и страни лексикографи обично разврставају речи преузете из дру­ гих језика у две скупине:

1. туђице, односно стране, неоДомаћене речи words) и 2. позајмљенице или посуђе­ нице, тј. оДомаћене речи страног порекла (нем . Lehnworter, енгл. borrowed words или loanwords), такву ознаку нисмо ставили у поднаслов, јер (нем .

Fremdworter,

енгл.fоrеign

је веома тешко тачно утврдити границу између једних и других, а и сте­ пен одомаћености може бити различит. Уз све то, та подела није битна за садржај речника нити за начин његове обраде, бар не с обзиром на да­ ту концеПЦИЈУ .

3.2.5.

Ниједан од наших општих речника страних речи нема ознаку језика на који се односи: срuскохрвашскu, хрвашскосрuски, срuски, хрвашски и сл., јер се то само по себи подразумева (исказује се у језику самог наслова) . Нема, дакле, потребе да се наслов оптерећује још и тим податком, па смо се и ми тога држали. А да је то речник који обрађује стране речи у срп­

ском језику , може се лако закључити, и без посебног истицања : прво , по томе што су у алфабетар уврштаване првенствено речи из српских изво-

13

1. Увод р а; друго, што су одреднице даване у облику који је у складу са српском ста ндарднојезичком нормом, док су облици који одговарају другим но­

воштокавским стандардима упућивани на српске (уз ретке ознаке одакле

потичу); треће, што нормативне напомене о прихватљивости или непри­ хватљивости појединих туђица полазе од српске филолошке традиције, без екстремног пуризма . Све то јасно показује да је овај приручник наме­ њен пре свега корисницима на српском говорном простору, иако то не

з начи да се њиме не могу служити и други, као што се ми служи мо нпр .

Анић-Голдштајновим речником, који је намењен хрватским корисници­

ма и стога обрађен у духу савремене хрватске стандарднојезичке норме.

4. 4.1.

Садржај

Кад се упореди садржај досад изашлих речника страних речи у нашемје­ зику, посебно Вујаклијиног и Клаићевог, може се констатовати да се они , и по обиму, и по односу према лексичким наносима из појединих страних језика, и по избору лексема за обраду, међусобно знатно р азликују, што

значи да њихови аутори нису имали јединствених критеријума у избору грађе. (Слично је и са ауторима речника страних речи код других народа у свету.) Тако, на пример, Вујаклија има у нас ретко употребљавани ан­ глицизам 6егинг (енгл.

bagging) - платно за паковање . У Клаића, међу­ bagging нема. Клаић има бројније оријентализме, као што су bedem, celenka, hazreti,jorgan, pamuk, pervaz, sijaset и многи други

тим, одреднице

којих код Вујаклије нема. Насупрот томе, Вујаклија има богатији избор позајмљеница из класичних језика (грчког и латинског), док је из савре­ мених европских језика, нарочито француског, енглеског и италиј анског, неретко преузимао и речи за које нема потврда да су се икада употребља­ вале у српском.

4.2.

Због свега тога, већ на самом почетку, тј . у приступу изради новог речни­ ка страних речи за општу ynотребу,јавио се, као крупан проблем, однос

према обухватању речи страног порекла из различитих језика, примље­ них и ynотребљаваних у различито време, због чега су неке арх аизоване

и искључене из опште употребе, док су друге живе и употребљавају се у савременом језику, а уз то су и једне и друге у различитој мери оДомаће­ не. С обзиром на велики број таквих речи (према неким процен ама, оне чине око једне четвртине укупног лексика српског језика) , јавља се и проблем утврђивања критеријума нужног одбира (селекције) материјала, јер је непотребно и несврсисходно у речник овога типа, који ниј е енци­ клопедијски, уносити баш сваку реч страног порекла којаје некад посто­

јала или која сада постоји у различитим сферама језичке употребе . Зато су у пројектном елаборату дати општи оквири и основни елементи за

14

Уводне напомене

утврђивање критеријума по којима ће се формирати садржаЈ новог речника, а у току рада на пројекту ти критеријуми су се искристализова­

ли и докраја формирали .

4.3.

Круцијално је питање шта уопште треба, а шта не треба да уђе у један речник страних речи за општу употребу.

4.3.1.

Да бисмо дошли до правог одговора на то питање, пошли смо обрнутим редом и утврдили, пре свега, шта у такав речник н е т р е б а да уђе, тј. шта

не би било у складу с његовим карактером и наменом, а може се наћи у неким досад издатим речницима страних речи, као што је нпр . Клаићев . Као полазиште у том смислу узели смо управо једно од његових обимни­

јих издања:

Bratoljub Кlaic, Rjecnik stranih rijeCi. Тuaice i posuaenice, Priredio Zeljko К1aic , Nakladni zavod МН, Zagreb 1978, касније понављан о углавном без битнијих измена . Саглашавајући се у потпуности са Стјепаном Бабићем , који у своме освр­

ту у загребачком часопису

(1978/1979), бр. 1, стр . "ne slaze sa sadrzajem", како "пета cvrscih rjecnickih kriterija", те да то "zapravo i nije samo rjecnik stranih rijeci, уес i rjecnik stranihjezika, leksikon izreka, sentencija i poslovica па stranimjezicima, onje cesto leksikon i enciklopedija", уз то налазећи и сами

23- 29,

Jezik,

годиште ХХУI

истиче да се наслов Клаићеве књиге

још доста непотребних детаља у Клаићевом речнику, утврдили смо да наш нови речник страних речи не треба да садржи следеће :

4.3.1.1.

Лична имена (антропониме) страног порекла с објашњењима њиховог

изворног значења,јер то не припада речнику страних речи опште намене .

Та се грађа уноси обично у специјалне речнике страних речи преузетих из одређених језика , као што је нпр. Шкаљићев речник оријентализама , а у сваком случају доносе је антропонимикони, каквих има и у нас (Грко­

вићкин, Босанчев, Шимундићев, Смаиловићев и др . ) . Тога критеријума

држали су се углавном састављачи наших речника страних речи (Вуја­ кл ија, Алексић , Анић-Клаић -Домовић , па и Мићуновић, мада не дослед­ но) . Клаић, међутим , доноси готово комплетан наш антропонимикон страног порекла, почев од библијских имена

Adam, Eva, Kain, Mojsije, Isus/Jezus, Petar, Pavle, Matej итд . , преко имена из европских и других је­ зика, као што су Adalbert, Adela, Adolf, Dolores и сл., до мноштва имена оријенталног порекла : Abid, Adil. Adila, Agan, Aganlija, Ahmed, Aisa итд., итд . Наш речник не обухвата такву грађу, осим оних имена која припада­

ју политеистичким и монотеистичким религијама и која често имају оп­ ште з начење , а важна су и за општу културу .

15

1. Увод

4.3.1.2.

Клаић, а за њим, делимично, и неки други речници страних речи , доно­

си велики број енциклопедијских података о различитим појавама, као што су : а) значајне историјске личности

(AtiLa, Atik Тit Роmроnјје, Сјсе­ ron, Cezar, Napoleon, Neron, Luter, Luter Кing .. .), б) друге значајније личности из света уметности и сл . (Lili/Lully, Јеаn Baptiste/Zan Batist, Verdi .. .), в) географски појмови (AJrika, Azija, Australija, Evropa, Amerika, Ada Kale, Austrija, Austro-Ugarska, Malgaska Republika, Colan, Kreta, Neva, Nevada ...), г) историјски догађаји (Martovske /de, Bartolomejska пос, Kristalna пос, Pariska komuna, Oktobarska revolucija .. .), д) поједине књи­ жевне групе (Serapionova braca), е) значај нија књижевна и програматска дела (Ramajana, Mahabharata, Manifest Komunisticke partije) и тако ре­ до м. Све то, међутим, припада општим енциклопедијама и лексиконима, па не може бити уврштено у речник страних речи опште намене .

4.3.1.3. Само се по

себи разуме да се у речник с т р а н и х речи, израза и скраће­

ница не могу уносити одреднице које немају никакве везе са страним по­

реклом, као што су нпр. у Клаића аутомобилске регистарске ознаке, ве­

л иким делом (бар у Босни и Херцеговини) већ искључене из употребе:

ВС (Београд), ВЈ (Бихаћ), BL (Бања Лука), SA (Сарајево), SA (Шабац), SK (Скопје),

ZC (Загреб), LJ (Љубљана), или у 10вановића већ поменути zutokljunac, а ту су још и belika (млади део стабла и грана дрвета испод ко­ ре), Zeleni (назив политичког покрета), zarulja (сијалица) итд.

4.3.2.

Након прегледа садржаја који, сасвим сигурно, не припадају општем речнику страних речи (израза и скраћеница), треба рећи шта у такав речник шреба да уђе и шта корисник може очекивати да нађе у нашем речнику. Генерално, он садржи лексичке позајмљенице у савременом српском стандардно м језику , у свим његовим Функционалним стилови­ ма, па и свакодневном говору, као и прихваћене стране скраћенице и из­

разе, укључујући ту и терминолошке јединице из различитих области на­ уке, технике и уметности које улазе у општи лексик . Нису укључене једи­ но оне речи страног порекла које су се потпуно уклопиле у наш лексички

фонд, а значење им је јасно сваком изворном говорнику српског језика, па се више и не осећају као стране (нпр . ливада, кол иба, кревеш и сл., ко­

јима ни у Речнику Машице срйске није означено страно порекло). Такве речи укључиће се касније у Енциклоuедијски р ечник сшранux речи и изра­ за, ако се на њему буде радило.

4.3.2.1. То значи да ће заинтересовани корисник овде моћи да нађе: 1) речи страног порекла које се употребљавају у свим стиловима

савреме­

ног стандардног језика: књижевноуметничком, публицистичко м, на­ учном, административном и разговорном ;

16

Уводне напомене

2)

речи страног порекла заступљене у ранијој литератури, народним песма­ ма и другим видовима народног стваралаштва, што се све још проучава у школама и издаје за ширу читалачку публику;

3)

термине страног порекла из различитих области наука и уметности који се употребљавају у обичном говору и популарнонаучној литератури и који чине сржни део појединих терминосистема, али не и оне који припа­ дају ускостручном и научном терминосистему у целини;

4) 5)

стране речи, имена и термине из области митологије и религије; епонимизме, као што су базедов (Базедовљева болест), волш, ом, ваш, кала шњuков, маузер, квuслuн.г, цеUелuн. и сл.;

6) 7) 8) 9) 1О)

најновије позајмљенице из страних језика, посебно из енглеског; оДомаћене изразе страног порекла; скраћенице страних назива и општих појмова; интернационалне хемијске, физичке и друге симболе; међународне мерне ј единице и њихове латиничке скраћенице, као и дру­ ге мерне јединице које су још у употреби;

11)

стране изворне изразе терминолошког карактера, као што су термини са­

sus

ЬеШ лат. узрок рата; повод за рат,

ius primae noctis

лат. ист. право прве

ноћи и сл., као и други изворни термини из области политике, економије, музике, кулинарства итд., који нису УШЛИ у најширу употребу, па стога нису докраја адаптирани и не могу се, осим ретких изузетака, писати ћи­ рилицом .

12)

изворне латинске или на латински преведене старогрчке изреке, посло­ вице и сентенце, као и оригиналне цитате из живих европских Језика: по­

знатије стихове или мудре изреке из књижевних дела или афоризме по­

знатих филозофа, књижевника и других великих људи (Дантеа, Шекспи­ ра, Русоа, и др.), с ознаком изговора и преводом.

4.3.2.2. Према строжим критеријумима, грађа наведена у претходној тачки под 11) и 12) не би, заправо, требало да уђе у општи речник страних речи, али смо се ипак одлучили даје унесемо у овај речник, и то из два разлога: пр­

во, што такве изразе и изреке доносе и други већи приручници те врсте (у нас нпр . Клаићев и Анић-ГолДштајнов) и, друго, што се они ипак употре­

бљавају у одређеним ситуацијама у усменој и писменој комуникацији, често сасвим погрешно , па је кориснике потребно упутити на правилан

изговор и начин писања. Таје грађа, заједно с оном под

8)

и

9), уврштена

у латинични део књиге, а неки уобичајенији изрази, као што су нпр. ал­

шер его или сшашус кво и сл ., могу се наћи и у ћириличком делу, с основ­ ним значењем и упуrом на изворни латинички лик

(alter ego, status quo),

где се налазе шира објашњења и комплетна обрада.

17

1.

Увод

Иако се на одређеним местима (по азбучном или абецедном реду) налазе

4.4.

и у другом, главном делу кљиге, на краЈУ првога дела дати су, ради ком­

плетнијег увида, страни афикси и афиксоиди за творбу речи, а на крају, У трећем делу, и неколико посебних прилога: Међународни сисшем мера,

Преглед осшалихмернихјединица (англоамеричкuх, руских и шурских) и Перuодични сисшем елеменаша (са страним и нашим називима и симбо­

лима). На тај начин сва три дела књиге чине међусобно повезану и функ­ ционалну целину, која кориснику нуди потребне информације У облику који му највише одговара.

5.

Начин обраде

5.1.

у раду на реализацији пројекта који нам је поверен, а чији је р езултат овај речник, држали смо се два основна критеријума, једног практичне, а другог научне нарави. То су :

1.

задовољавање потреба у погледу едукације, комуникације , културе гово­ ра и опште културе могућих корисника и

2.

задовољавање научних, лингвистичких (лексиколошких и лексикограф­ ских) потреба праћења и проучавања страних лексичких наноса у нашем језику и прибављања грађе за израду или допуну лексикографских дела р азл ичитог садржаЈа и намене.

Ти критеријуми диктирали су садржај и начин обраде грађе , па смо стога

тежили да обухватимо речи, изразе, фразе и скраћенице који се чешће ја­ вљају у говорној пракси, у свим стиловима стандардног језика, али и у не­

ким социолектима (жаргону и сл.), за које смо претпостављали да им већи­ на просечно образованих људи неће знати значења, а уз то да дамо што ви­ ше неопходних података о њиховим граматичким својствима , статусу у стандардном језику, акцентуацији, пореклу (етимологији), значењима и подручјима употребе. Стога је било нужно обавити следеће операције:

1) утврђивање алфабетара и унос одредница: речи , израза, фраза и скраће­ ница, по азбучном реду (у првом, ћириличком делу) и абецедном (у дру­ гом, латиничком);

2)

акцентовање одредница (означавање стандардних нагласака и постакце­ натских дужина вокала, а у неким случајевима и уобичајене акцентуаци­

је у свакодневном говору наших људи, која одступа од стандардне);

3)

обележавање граматичких својстава (врста речи , категорија рода и броја именских речи, карактеристични облици у промени именских речи и гла­ гола);

4)

обј ашњење етимологиј е

-

ближе (ознака ј езика даваоца, тј. ј езика из кога

је та реч непосредно преузета) и даље (изворно порекло, где се могло

утврдити);

18

Уводне напомене

5)

дефинисање значења, с назнаком сфера употребе и најнужнијим подаци­ ма о везама с другим речима и изразима;

6)

означавање статуса (правилности или неправилности, па и оправданости употребе) појединих страних речи и израза у савременом стандардном језику (нормативистичке напомене);

7)

објашњавање устаљених синтагми терминолошког карактера и фразема

у чији састав улазе речи уз које стоје.

5.2.

С обзиром на тешкоће и недоумице на које смо наилазили у реализацији појединих поступака и коначна решења у овом речнику, уз приказ оп­ штег садржаја лексикографскихјединица (в. т.

5.1.), потребно је дати још

неколико напомена у вези с начином обраде.

5.2.1.

Први проблем с којим смо се срели при успостави алфабетара била је ди­ лема: да ли дати и обрадити сваку реч посебно или их везати и обрађива­ ти по гнездима у саставу једног лексикографског чланка . Супротно Кла­

ићу, који лексеме углавном обрађује по "гнездима" (упор. нпр. којом се одредницом налазе речи сиаlist(a),

esencijalistiCki),

esenc, под esencija, esencijalan, esencijalizam, esen-

одлучили смо се за принцип да се све изведе­

нице у оквиру једне породице речи дају као посебне одреднице, а да се етимологија назначује само код једне од њих (по правилу код основне лексеме). Аутор већ цитираног осврта на Клаићев

Rjecnik stranih rijeCi свакако је у svrhovitjer se пјirnе mnogo gubi, а malo ili ni8ta se пе dobiva. То је uvidio i sam autor ра је dobrim dij elom napustio sustav gnijezda ... ". у праву је и кад констатује да "svrstaуапје ро gnijezdirna пјје dobro s јО8 jednoga razloga. Tako mnoge rijeci пе­ таји svoga znacenja ра se i пе zna 8tO zapravo znace jer пјје dovoljno 8tO se nalaze uz osnovnu rijec". праву кад каже да његов (Клаићев) начин обраде "пјје

Клаићев начин обраде по "гнездима" јесте рационалнији, али то иде нау­ штрб информативности, што не одговара ни нашем критеријуму прак­ тичности, тј. тежњи да се олакша коришћење приручника, па такав начин

обраде нисмо могли прихватити, а нису га прихватили ни остали наши речници страних речи. Изузетно, уз именичке одреднице давали смо од­

носне придеве који немају посебних значења и који не улазе у састав устаљених израза терминолошког карактера или фразема, па се за њих нико неће посебно ни интересовати.

5.2.2.

Акцентуација уопште, а посебно акцентуација страних речи у српском

стандардном језику, најпроблематичније је и најнеобрађеније подручје

наше нормативистике. Због тога је ту у изради овог речника било и најви­ ше тешкоћа, посебно с обзиром на несагласности нормативаца у вези с

19

1.

Увод

применом стандардних (новоштокавских) нагласака и постакценатских дужина у изговору речи страног порекла , али и различито акцентовање многих одредница у нашим речницима страних речи.

5.2.2.1 .

Иако аутори неких речника (као нпр . Анић и Голдштајн) уз стандардне

дају и изворне (непренесене) акценте, уобичајене у говорној пракси , ми смо се одлучили за стандардну акцентуацију . Ово пре свега зато што та

материја још није довољно истражена, а нема ни сагласности лингвиста о случаЈевима кад се може, и мора, одступати од новоштокавске акцентуа­

ције у изговору страних, па и неких наших речи . Осим тога, с обзиром на разноликости у говорној пракси, веома је тешко одредити границе та­

квих одступања. Напокон , ту је ијошједан разлог што смо се опр еделили да дајемо само стандардне акценте и дужине. Корисници би , наиме, до­ датне информације о уобичајеним непренесеним акцентима могли схва­ тити као наше опредељење и нормативни став, а ми такав став, без чвр­

шћег упоришта у резултатима озбиљнијих истраживања, никако не би­ смо могли заузимати.

5.2.2.2.

Ипак смо, у неким случајевима, где стандардни акценти у речи ма стра­

ног порекла звуче натегнуто и неприродно , јер их баш нико тако не изго­

вара, стављали смо уобичајену акцентуацију. То смо чинили и када стра­ не речи (нпр . музички термини, преузети из италијанског), због ограни­ ченог подручја употребе, нису у довољној мери , или уопште нису, адап­ тиране, па, поред осталог, задржавају и изворни акценат.

5.2.3.

Граматичке ознаке, као што је то уобичајено у сличним лексикографским делима, давали смо на два начина:

1) етикетама (скраћеницама)

које упу­

ћују на врсту непроменљивих речи или на именске речи које немају про­ мене, које су индеклинабилне (прил., уз в . , прид. индекл . И сл .), или пак на од­ говарајући облик у промени (дат., лок., ген. мн., 3. л. МН. И сл . ) И

2)

самим об­

ликом у промени : код именица генитивом једнине, уз ознаку рода СМ, ж

или с), код придева наставцима за мушки , женски и средњи родједнине, а код глагола наставком за прво лице једнине презента . Навођени су и дру­ ги карактеристични облици који у пракси изазивају недоумице (дуга и кратка множина именица мушког рода с основом на сугласник , генитив

множине, нарочито код именица женског рода

3.

врсте, где се могу ја­

вљати различити наставци : -а , -й, именица мушког рода прве врсте, где

се јавља непостојано а, итд . ) .

5.2.4.

Етимологије, у угластим заградама, давали смо само ради упућивања на порекло појединих страних речи, као информацију из кога су језика пре­ узете, и то навођењем изворног лика у латиничној транскрипцији , без об­ зира на писмо којим се тај језик служи (грчки алфабет, хебрејско писмо ,

20

Уводне напомене

арапско писмо и сл.). Даљу етимологију, где год је то било могуће, дава­ ли смо уз скраћеницу назива језика из кога је преузета у језик давалац, а ређе смо скраћеницом само означавали језик из кога је преузета . Треба, наиме, имати у виду да у речницима страних речи нема места детаЉНИЈем

бављењу етимологијама, јер за то постоје посебни етимолошки речници,

какав је познати

Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika

Петра

Скока, или онај који се, под руководством члана САНУ проф. др Алек­

сандра Ломе, управо израђује у Српској академији наука и уметности.

5.2.5.

Дефиниције значења, које су са становишта корисника и нај важније , да­ вали смо како је то уобичајено у општим речницима страних речи.

5.2.5.1.

Уз одреднице су наведена кратка објашњења значења, прво општа (опи­

сно и помоћу синонима), па потом терминолошка (с одговарајућим ети­

кетама) . Опширније енциклопедијске податке, какви се често сусрећу код Клаића, па и у неким другим речницима страних речи, нисмо давали, јер би то утицало на знатно повећање обима речника, а уз то би наш речник стекао и карактер енциклопедијског лексикона, што не би одгова­ рало садржају и намени лексикографског дела ове врсте .

5.2.5.2.

У општим речницима књижевног или књижевног и народног језика, ка­

кви су Речник Машице срйске и Речник Срйске академије наука и умеш­ носши, значења речи илуструју се, и потврђују , примерима из прегледа­

них извора у оквиру одређеног корпуса текстова за ексцерпцију (обично целим реченицама или деловима реченица, већ зависно од тога шта се узима као довољан контекст) . У реч ницима страних речи опште намене таква пракса није уобичајена, јер би у том случају ти речници били прео­ бимни и непрактични, а и припрема и обрада тако конципираног речника страних речи захтевала би много више времена и стручних снага, а учи­

нак не би био од неког практичног значаја, јер корисник у речнику овог типа очекује кратку и тачну информацију шта која страна реч значи у на­

шемјезику. То се, међутим, не односи на специјалне речнике страних ре­

чи, какав ј е Шкаљићев речник оријентализама Тиrсizmi и

jeziku, Recnik novijih anglicizama В. Васић, Т.

srpskohrvatskom

Прћића и Г. Нејгебауер, или

пак Клајнов Речник нових речи, који уз остале обрађује и стране речи , где су такве илустрације потребне и добродошле.

5.2.6.

Уз неке одреднице давали смо нормативистичке напомене, којима смо (скраћеницом

непр.)

настојали

да

кориснике

упозоримо

на

грама­

тичко-правописну неправилност појединих облика, упућујући их на пра­

вилне, нпр . коншраверзан непр. в. кошроверзан, или пак да укажемо на не­ потребно посезање за страним речима и њихову неумерену употребу , кад

уместо њих имамо своје сасвим добре оДомаћене замене, нпр . десшинtl-

21

1. ција , -ё ж [лат.

Увод

destinatio Iдестинациоl] одређивање, циљ, одредиште; крај­

њи циљ путовања и сл . (што су добре замене па их треба чешће употре­ бљавати уместо страног деСШинација) . Тим напоменама наш речник

остварује и посебну улогу у борби за развијање и ширење једног вида културе говора.

5.2.7.

Уз одреднице које улазе у састав синтагми терминолошког карактера или фразема навођене су и објашњене и те лексичке јединице, и то у оквиру истог лексикографског чланка.

УПУТСТВА ЗА КОРИШЋЕЊЕ о.

Да би се предупредила непотребна лутања и недоумице у проналажењу стране речи о чијем се изговору, значењу, пореклу, употреби или везама с другим речима и изразима корисник жели да обавести , потребно је пре с вега пажљиво прочитати Предговор и Увод, а потом се упознати и са Из­ ворима грађе, Скраћеницама и Знаковима. Уз то треба следити ове прак­ тичне напомене и упутства за коришћење .

1.

Будући да су у наш приручник уврштене, и то у широком избору, прила­

гођене стране речи, које су се у целини, или главним делом, уклопиле у акценатски и граматички систем српског језика, па се као и све наше речи

Домаћег порекла пишу српским ћириличким или латиничким п исмом , али и речи, изрази, изреке и скраћенице које су задржале својств а прене­

сена из језика даваоца, укључујући и изворну графију и ортограф ију, ту­ мачење ове или оне речи или израза, скраћенице и сл., већ према томе ко­ ј ој скупини припада, треба потражити у одговарајућем делу књиге: пр­ вом, ћириличком (где се налазе прилагођене речи), или другом, лати­

ничном (где се дају изворни, неадаптирани изрази, изреке и скраћенице , по правилу у латиничкој графији) .

2.

Мада највећи број корисника не познаје (или не познаје у довољној мери) акценатске знакове и природу наше стандардне акцентуације, све одред­ нице су акцентоване.

2.1.

Из већ изнесених разлога (в . горе, у Уводним напоменама, ут .

5.2.2. 1.)

дата је стандардна новоштокавска акцентуација : асuсшенш, дешерџенш, КОМ(;LНданш (а не асисшенш, дешерџенш, команданш) . Нестандардна ак­ центуација, преузета из језика даваоца, означена је у случајевима кад су преузети акценти толико проширени у говорној пракси да се станда рдни ретко сусрећу или се готово никако не чују. Према томе су нестандардни а кценти и означени на два начина:

22

Упугства за коришћење

2.1.1.

У загради, с етикетом уоб., као у примерима : би кини , -ија (уоб. бикини, бикинија) м [према острву Бикини у Тихом океану] женски куп аћи костим од два дела.

лакировка , -е Ж, ген . м н . лакировки (уоб . и ла кировка) [рус. ла кировка, в . лак] наро­ чито улепшавање ради постизања само споља шњег сјаја , спољашње лепоте, лажно

уле пш авање, ла жан сјај (уп . Потем кинов а села).

2.1.2.

само са нестандардним акцентом, као у примерима : андаlпе [ит. andante] муз. 1. прил . умерено , не преб рзо. 2. м лага ни став и л и део композиције .

андантино [ИТ. да нтеа .

2.2.

2.

andantino, дем. од andante] муз. 1. прил . умерено, нешто брже од ан­

м став или део композиције у умерено спором темпу .

Уз акценат основног облика, који се налази у одредници, у свим случај е­ вима кад се акцентуација у промени речи меља, дати су и ти облици , или

бар они фреквентнији, нпр.: бакалар, -ара м, МII . бакалари, ГСН . ми . бакалара [итал.

beljauw]

зоол. врста рибе која живи у северним морима,

абјУДИ[lирати, абјудицирам, 3. л .

abiudicare]

2.3.

MI1.

baccalil од шп . bacalao, од хол. kaGadus morтhua, једе се осушена.

абјудицирају, прил . сад. абјудицирајући [лат.

прав . судски оспорити, ускратити.

Акценатске дублете (подједнако правилне у стандардномјезику) дате су напоредо, као у примеру :

авеlшја, -е и авёнија, -е ж [фр .

avenue] широк а ули ца оивичена дрвећем . abdomen , abdominis] 1. анат. трбух, трбу шн а ш у­

абдомен, - а и абд омен , -а м [лат. п љи на.

2.4.

2.

зоол . зада к , задњи део тела (код инсеката).

Ради редуковаља акценатског дублетизма, у латинским називима боле­ сти на -uшuс, у којима се у стандардном језику јављају двојаки нагласци

(аршрuшu с и аршрuшuс, гасшрuшuс и гаСШРUШUС,урешрuшuс иурешрu­ шuс, цuсшuшuс и цuсшuшuс и сл . ), или у сложеницама са -мешар , где Речник Матице српске има и облике без постакценатске дужине и оне с

дужином (нпр . баромешар и баромёшар) означенје, у првом случају са­ мо један акценат, онај краћи , и по томе раширенији (аршрuшuс, гасшрu­ ШUС,урешрuшuс, цuсшuшuс), а у другом уобичајени нагласак првога дела сложенице, без дужине у другом (баромешар) . То, међутим , не значи да се те речи не могу изговарати и друкчије , ако их неко тако изговара (ар­

шрuшuс, гаСШРLIШUС, урешрuшuс, цuсшuшuс; баромёшар и сл . ) .

3.

Уз одреднице у основним облицима (именске речи у ном. једнине, а гла­ голи у првом лицу једнине презента) дати су и карактеристични облици у промени, где годје то било потребно како би се указало на морфолошке карактеристике обрађене речи .

3.1.

Код свих именица дат је у једнини генитивни наставак и ознака рода (м , ж ил и с), а код оних које имају само множину

(pluralia tantum), Ј:1лије одред-

23

1. Увод ница дата у множини, и ознака броја (мн . ). Уз то су , у случајевима где се у

говорној пракси јављају колебања, давани пуни стандардни облици, нај­ чешће номинатива и генитива множине, али и датива и локативај еднине, као у примерима:

чагаљ , -гља м , мн. чагљеви [тур .

yakal

од псре .

segal]

по кр . в. шака.л.

патент , -а м, МII. патенти, гсн. мн . патената .. . журка , -е ж, дат. журци, гсн . мн . журки фам.

3.2.

8.

жуР.

Фонетско-морфолошке дублете (нпр . именице с разликама у гласовној структури, или именице истог или различитог рода изведене од истога

корена или основе а с истим значењем и сл . ) повезане су су знаком

=, као

у примерима:

габардёll , - е на = габаРДИII, - ина м [с нгл. gаЬагdiпе, gаЬегdiпе] високок валитетна тка­

нина за одела, обично једнобојна, с косим пругама . галаше , -о ша = галаШllе , галошни ж мн. [фр .

• габардёнскй , l'абаРД ЙIIСК Й. galoche] Ilлитка гумена обуliа за снег,

блато, воду и сл. која се носи преко ципел а , каљаче.

јонизација , -е = ионизација , -е ж

[8. јон]

физ. хсм. стварање јона и електрона из не­

утралних чест ица (атома или молекула) .

багаж , -ажа м = багажа, - е ж [фр.

bagage] 1. неопходне ствари с п акован е у кофере и 2. псј . олош , фукара. 3. фиг. пеј. лите­

торбе које се носе приликом путовања, пртљаг .

рарне , научне и друге вред ности које се одржавају по навици , ч есто непотребне.

3.3.

Уколико је други облик по азбучном реду удаљен од првога, кор исник се

посебном одредницом упућује да тамо потражи значења и друго што га за нима у вези с том речи, нпр.:

ИОllизација = јонизација (8.)

3.4.

СК]:Јаћеница В. (види) значи упуту на правилнији или бољи облик, нпр.: азардаll

8.

базарђан .

базардан-баша базрђан

3.5.

8.

8.

базарђан-баша .

базарђаll .

Ако је такав облик у супротности са стандарднојезичком нормо м, па је као такав потпуно неприхватљив , уз њега је стављена етикета непр . (не­

правилно), што је поновљено и уз одредницу где се налази правилан об­

лик (као у случају ђимрија

-

џимрија или пејсаж

-

пејзаж и сл.) , или

само уз правилан облик, ако неправилни облици по азбучном реду следе одмах иза њега (као у првом следећем примеру). бицикл , -а м , МН. бицикли, ге н . МН . бицикла и бицика.ла [фр . Ысусlе , каенолат.

cyclus

од грЧ .

kYklos krug]

bicyclette, 8 . би-,

врста возила на д ва точка које се покр еliе окрета­

њем , потискивањем педала ; н спр . бицикла, бицИкло.

ђимрија НсПр .

8.

џИмрија.

uимрија , - е м, МН . џимрије , ген . МН . џимрија;

Hellp.

шкрт ица , Ilропалица , Ilростак] тврдица, шкртица . пејсаж

Hellp. 8.

пејзаж.

пејсажист(а) н е пр . В . пејзажист(а).

24

•

ђимрија [тур .

uifмрИјскЙ.

cimri

од пере.

gimri

Упутства за коришћење

пеЈЗаж, -ажа м, пејзажи , ген . м ... пеЈЗажа; део, крај , крајолик . слици.

3. фи!" .

2. л ик.

.. епр .

пејсаж [фр .

paysage

предео]

1.

пре­

представљање једног краја, предела, крајолика на цртежу ,

опис неке ситуације , стања.

пејззжист(а), -ё м, пејзажисти ; н е пр . пејсзжист(а) [фр .

paysagiste, В.

пеј заж] ликов­

ни уметник који слика пеј з аже ;

3.6.

Облици који се ређе употребљавају у српској стандарднојезичкој пракси додати су , у облим заградама, уз оне који превладавају у тој пракси , нпр .: баријум, -а (и ба р йј, -а) м [ннат. Ьагјнт од грч.

barys тежак]

хем. хемијски еле мент ,

метал и з групе земноалкалних метала (хемијски симбол Ва , атомски број

56) . •

бари­

јумов (и баријев) .

Вујаклија је такве речи бележио као јединствену одредницу: бариј(ум) и сл. То , међутим, није прихватљиво не само из наведеног разлога него и

због различите акцентуације, тачније разлика у постакценатским дужи­ нама (барu)ум, наиме, нема, а бари) има дуго

3.7.

u у другом

слогу) .

Именице типа аваншј;рuсш(а), акшuвuсш(а) , БШl(lIiсuсш(а), комјmuсш(а),

сйоршuсш(а) и сл . у српском се стандардном језику претежно употре­ бљавају у облику на -а : авантуриста, активиста, БИЛ~lНсиста, комуниста ,

спортиста, али и кад се у номинативу употребљавају у облику на сугла­ сник, аваншурuсш, акшuвuсш, БUЛ(lflСUСШ, КОМУНUСШ , сuоршuсш, гени­ тивни имје наставак редовно -е: акшuвuсш, -е м (с наставцима

3.

декли­

национе врсте и у осталим падежимаједнине), а само изузетно -а : акшu­ вuсш, -а м (с комплетном променом по

1. деклинационој

врсти) . Зато смо

уз такве именице стављали генитивни наставак -е, с ознаком м (мушки

род) и обликом множине, који у оба случаја одговара искључиво првој деклинационој врсти мушкога рода, као у примеру: акварелист(а), -ё м, мн . акварелисти [В . акварел] сликар који се служи воденим бо­ јама .

3.8.

Речи различитог значења и порекла које се једнако изговарају, 1ј. имају исти гласовни састав и нагласак (хомоними) , означене су бројчаним екс­

понентима и обрађене посебно: бар' , - а м , нок . (у) бару, мн . барови , ге" . мн . барова [енгл. Ьаг] са музиком или програмом. бифе .

2.

1.

ноћни забавни локал

гостионица, кафана у којој се пије за шанком стојећи ;

3. део намештаја обично с полицама , у стаклу и огледалима у којем се држе фла­ 4. шанк . ~ бар-дама барска дама (В . барски).

ше са пићем , кућни бифе .

ба р 2 , -а м, мн. бари [грч .

baros

тежина] физ . јединица за мерење атмосферског при­

т иска .

Или: гзлон', -о на м, МН . галони, ген . мн . галона [енгл .

gallon] 1. енглеска и америчкаје­ 4,546 литара, у Америци 3,785 литара). галона [фр. galon] ширит, трака од злата, сребра

диница за течност (у Енглеској износи

ГЗЛОI1 2 , -она м, мн . галони , ген. мн .

или свиле која украшава униформу, одело , заставу и сл .

25

1.

4.

Увод

Мада већину корисника речника страних речи , кадје у питању етимоло­ гија, углавном занима само податак одакле је која реч преузета у наш је­

зик, ипак се на' одређеном месту [у угластим заградама] може наћи доста занимљивих података и од ширег интереса.

4.1.

Уз готово све одреднице дат је изворни облик те речи у језику даваоцу , а уз већину њих и њено даље порекло, нпр.: убиквитёт, -ета м [нлат.

ubiquitas, према лат. ubique свуда] постојање на сваком ме­

сту, свеприсутност.

павијан , -а м [нем . Раујап од хол . Ьаујаап од фр . ЬаЬоијп будала] зоол . врста дивљег дугодлаког мајмуна (Рарја hamadгyas) из рода Рарјо, живи на висоравним а Арапског

полуострва и у пределима североисточне Африке . 2. стражар поред чамца . • пави­ јанскй .

4.2.

Уз неке карактеристичније изворне облике дато је и објашњење значења, као у овом примеру:

пејсмејкер , -а м [ енгл . pacemakeг, према расе ритам ,

make правити] 1. мед. апарат

који се уграђује у тело болесника да би електронским импулсима стимулисао рад ср­ чаног мишића.

2.

Crl.

жарг. тркач који у првом делу трке (на средње или дуге стазе) дик­

тира појачан темпо како би фаворити остварили врхунски резултат; зец.

4.3.

Уз именице настале према властитим именима дата су и та имена (епони­ ми), с покојим додатним податком, нпр.: бегонија, -е ж [према имену француског ботаничара Мишела Бегона у красна собна биљка крупних цветова из фамилије лабанотација, -е ж [енгл .

labanotation,

(Begon)]

бот.

Begoniaceae.

према имену свога творца Р . Лабана] назив

за п лес но писмо , начин бележења, записивања покрета тела при плесу који је разра­ дио

5.

Dance Notation

Вигеаи .

Значења појединих речи означена су арапским бројевима , а она термино­ лошка и етикетама које упућују на њихово подручје употребе : багатеЈЈа , -ё ж [итал. ниска цена, јефт иноћа .

6.

bagatella] 1. безначајна ствар , ситница, маленкост. 2. сасвим 3. муз . кратка композиција лаког садржаја.

У латиничком делу књиге, где се налазе изворни изрази, изреке и међуна­ родне скраћенице, уз шире фразе, афоризме, сентенце и сл . , у кос им загра­ дама доследно је дата ћириличка транскрипција, чак и у случајевима кад нема разлика у начину писања и читања, ово понајвише због означавања места акцента и целовитости транскрибованога текста, а варијанте поједи­ них изрека или правних максима, КОЈе могу занимати неке кориснике, упу­

ћене су једне на друге скраћеницом. уп . (упореди) , као у примеру: Тгја

sunt iuris praecepta: honeste ујуеге, alterum

поп

laedere, suum cuique tribu-

еге [трија сунт јурис прецепта : хонесте вивере, алтерум нон ледере, суум куикве три­ буере] лат. Три су правна прописа : поштено живети , другога не вређати , сваком е дати што му припада ( Цице рон) ; уп .

26

luris praecepta sunt haec .. .

Извори грађе

Служење овим речником олакшано је и тиме што су све речи уношене и

7.

објашњаване појединачно, а не по тзв . гнездима (в. у Уводу, т.

5.2.1). Је­

дино су придеви изведени од речи дате у одредници , с изузетком оних ко­

ји се односе и на друге речи или улазе у састав веза терминолошког ка­

рактера или неког фразема, дате у оквиру истог лексикографског чланка с ознаком

+:

абдиюiц и ја , -ё ж [лат.

abdicatio] одрицање од престола . • абдикациОнii.

аба , - ё ж [тур . аЬа , и з ар . ] (кострети).

2.

1. груба Домаћа (сељачка) тканина од вуне или

козје дл ак е

мушки огртач (горњи део мушке одеће) од такве тканине . З . пеј . (обичн о

у ми . ) и з ношено , ружно , подерано одело ; ДРОЊЦИ .

• абен .

Према томе, сваку реч треба тражити тамо где јој је место по азбучном р еду (у првом) или по абецедном (у другом делу књиге), а сложен е тер­ минолоше изразе уз речи које чине њихов ос.новни део.

ИЗВ ОРИ ГРАЂЕ Полазећи од назначене намене и садржаја речника, при утврђивању од­

1.

редница и њиховој обради, уз нужну селекцију, коришhени су , или су у

току рада консултовани, следеhи извори :

.

Речници савременог књижевног и народног језика :

1.1. 1) 2)

1.2.

Речник срuскохрвашског књижевног језика Машиц е срйске (Ј-УЈ) Ре чник срuскохрваш ског књuжевног и народног језика САНУ (Ј-ХУЈ) Речници стр аних речи:

1)

2) 3) 4) 5)

Милан Вујаклија : Лексикон сшраних ре чи и израза

(2002) Bratoljub Юаiс: Rjecnik stranih rijeCi. Тиајсе i pozajmijenice (2002) Vladimir Апјс - Ivo Goldstein: Rjecnik stranih rijeCi (2002) Abdulah Skaljic: Turcizmi и srpskohrvatskomjeziku (1965) Dr Radomir Aleksic : Recnik stranih reCi i izraza (1978) Уз то су, искључиво ради остваривања увида у обухваћеност новијих и

најновијих позајмљеница, јер ниво и начин обраде у њима није за углед, прегледана и три новија приручника : Апiс-Юаiс-Dоmоviс:

Rjecnik straposudenice, izrazi, kratice iJraze (2001), Љубо Миhуно­ вић: Речник сшранuх ре чи (2005) и Radomir Јоуапоујс : Veliki leksikon stranјћ reCi i izraza (2006) . n јћ

1.3.

rijeCi.

Тиајсе,

Речници нових речи:

1) Јоуап Cirilov: Recnik novih reCi (1982) 2) Јоуап Cirilov: Novi recnik novih reCi (1991)

27

1.

3) 4)

Иван Клајн: Речник нових речи

Увод

(1992)

Ђорђе Оташевић : Велики речник нових и незабележених речи

2004, 2.

св.

(1 .

св.

2005)

5) Ђорђе Оташевић: Речник нових и незабележених речи (рукопис) 6) Vera Vasic - Tvrtko PrCic - Gordana Nejgebauer: Du уи speak anglosrpski? RECNJK NOVJJJH ANGL1CJZAМA (2001) 7) Danko Sipka: Dictionary ofSerbian, Croatian and Bosnian New Words (2002) 1.4.

Студије и чланци о страним лексичким наноси ма

У току рада на речнику прегледане су студије о општој страној (у овом случају оријенталној) лексици у нашемјезику , као што су нпр .

zmi

и

knjizevnom djelu - Lingvisticka

аnаЉа Ханке Вајзовић

кљига Асима Пеце Турцизми у BYKOвuм рјечнuцuма

(1987),

Orijentali(1999), или

затим кљиге у

којима се расправља о терминосистемима појединих струка, каква је

Automehanicarska terminologija: Lingvoterminoloske paradigme па ргјmjеrи automehanicarske terminologije (studija sa rjecnikom) Данка Шипке (2005) и сличне публикације, које, поред осталих, доносе и обиље речи страног по­ рекла и разматрају њихову употребу у различитим стиловима стандардног језика или у народним говорима. Узети су у обзир и научни чланци о стра­

ним речима у нашем језику, као што је нпр. низ радова Богдана Л. Дабића о позајмљеницама из словенских и несловенских језика и сл .

1.5.

Популарни стручни лексикони и терминолошки речници

Тако ђе је , уз одређену селекцију, преузимана и обрађивана грађ а из по­

пуларних стручних лексикона, какав је нпр . Медицински лексикон групе аутора (поред

Medicinske enciklopedije), Seksoloski leksikon др Мариј ана Кошичека, Rjecnik religijskih pojmova др Иве Цвитковића , Речник йраво­ славне шеологије др Јована Брије, Mali uporedni muzicko-terminoloski recnik Властимира Перичића, као и других терминолошких р ечника из различитих области : политикологије , трговине, банкарства, маркетинга ,

спорта, музике, позоришта, филма, аутомобилизма, пољопривр еде , ин­ дустрије, технике, информатике , фармацеутике итд . Из тих извор а , на­

равно, дошли су у обзир и преузети само они термини који су ушли у ши ­ ру употребу и који чине основу појединих терминосистема, а не строго стручно-научна терминологија појединих научних, техничких или умет­ ничких дисциплина у целини.

1.6.

Речници страних и мање познатих речи уз издања сабраних дела на­ ших писаца

И ови речници нуде преглед различитих речи страног порекл а које су употребљавали наши старији и новији писци , а које савремени читалац

28

Извори грађ е

треба да зна да би без тешкоћа и с разумевањем могао читати њихова де­

ла. То је у складу с једним од циљева издавања оваквог речника: да се утиче на богаћење речника наших образованих људи на тај начин што ће активно, или бар пасивно, овладати и речима страног порекла у оквиру укупног лексика српског књижевног и стандардног Језика.

1.7.

Популарнонаучне публикације из области лексикологије и лексико­ графије

Кљиге као што су Приче о речима и Зашшо се каже? М . Шипке , или Реч недеље Јована Ћирилова и сл . , доносе исцрпнија објашњења речи и изра­ за страног порекла, њихове употребе и значења, па су и оне послужиле као допунски извор за комплетирање алфабетара, а у извесном смислу и оријентација у дефинисању значења појединих одредница у Ре чнику.

1.8.

Популарнонаучни часописи из других области науке и уметности

Ради стицања увида у употребу речи страног порекла у различитим сти­ ло вима стандардног језика, и то управо оних које су ушле у ширу употре­ бу, па би их стога требало да познаје сваки просечно образован читалац, прегледани су узорци часописа, као што је некад веома популарна При­

рода и сл .

1.9.

Публицистички и журналистички чланци у медијима

Редовним праћењем штампе и различитих емисија на радију и телевизији бележене су речи страног порекла, с подацима у којим се све значењима јављају у општој употреби, па су најчешће од њих, уколико већ нису за­ ступље не у осталим изворима, унете у речник .

1.10.

Властито познавање речи страног порекла (обрађивача и других чланова истраживачког тима)

1.

у лексикографској пракси приликом израде појединих речника уобича­ јено је да се као одреднице, дефиниције или потврде дају и примери који

нису нађени у корпусу , али су познати члановима редакције , а по томе, сигурно , и шире м кругу изворних говорника нашег језика . У том случају обично се даје ознака Ред. , што значи даје пример редакцијски и да није потврђен у истраживаном корпусу. Та корисна пракса примењена је и у изради нашег речника .

2.

Верујемо да смо на тај начин обухватили највећи део раније примљених и новијих , па и најновијих , страних речи у српском језику, при чему смо

посебну пажњу посвеrnли овим другим. То је , међутим , жива материја , јер се стално појављују нове стране речи и изрази, које треба редовно бе­ лежити и обрађивати, па ће се те лексичке иновације наћи у наредним (измењеним и допуњеним) издањима овог речника .

29

1.

Увод

СКРАЋЕНИЦЕ

авиј.

ав иј ација

геол .

геоло гија

агр.

агрономија

геом.

геометрија

адм .

администрација

герм .

германизам

алб.

алба нски

гимнаст .

гимнастик а

акуз.

акузат ив

гл .

глаГОЛ,глаголски глаголска именица

амерички (из америчке варијанте

гл. им.

е нглеског)

гот .

готски

амх.

ам харски

грађ .

грађевинарство

амер.

анат.

анатомија

гр а м .

граматика

антроп.

а нтропологија

граф.

графика , графички

ар.

арапски

арам. археол .

арамејс ки археологија

архит . асир .

груз .

груз ијски

грч .

грчки

архите ктура

да н .

да нски

ас ирски

дат .

дат ив

астро н .

астрономија

декл.

деклинација

астрол.

астрологија

дем.

деминутив

астронаут. астронаут ика

дијал .

дијалекатски

аугм.

ау гментатив

дипл.

дипломатија

аустр.

аустријск и (из аустријске варијанте

досл.

дословно

немачког) аутом.

ауто мобилизам

ауто мех .

аутомехан и ка езотер.

езотерички

балк.

балка низам

ек .

екавски

банк.

банкарство

екол.

екологија

баск.

бас кијски

екон .

економија

безл.

безлично

експр.

експресивно

бенг.

бен галски

електр.

електротехника

берз.

берзански

елеКТРОН.електроника

биол.

б иологија

енгл.

енглески

бот.

ботан ик а

ес ким .

ескимски

бр.

б рој (врста речи)

естет.

естетика

браз . брод .

б разилски б рода рство

етим.

етимологија

етиоп.

етиопски

буг.

бугарски

етногр.

етнографија етнологија еуфемизам

егз.

егзотично ; реч из неког урођ еничког Језика

етнол.

еуф .

в.

в и ди

вај.

ваја рство

вар.

варијанта , варијација

ж

женски род (граматички)

варв.

варваризам

ж.

облик за женски пол

везн .

вез ник

жарг .

жаргонски, жаргонизам

венец.

венециј анск и

жел .

железница

вет .

вете рина

вој.

војно

зам .

за меница

вок .

вокатив

зан .

за натство

вулг.

вулгарно

заст.

застарело

зб .

збир но

гал.

галски

зенд .

зендски

ген.

ген и ти в

ЗООЛ .

зоологија

ген. мн.

ге нитив множине

геогр.

гео графија

И ЗВ .

изворно

геод.

геодезија

и з вед.

изведеница

30

Скраћенице

изг .

и з говор

мед .

идеол .

идеологија

мекс .

медицина мексички

ијек .

ијекавски

метеор .

метеорологија

им .

именица

метон .

метонимија

имп .

императив

метр .

метрика

импф .

мех .

механика

инд .

имперфект индијски

минер.

минералогија

индекл .

индеклинабилно (непромењљиво по

митол .

митологија

падежима)

мн .

множина

индив .

индивидуално

монг .

монголски

индијан .

индијански

муз .

музика

индустр .

индустрија

и н стр .

инструментал

нвнем .

нововисоконемачки

инфор м .

информатика

нгрч .

новогрчки

ир .

ирски

нем .

немачки

ир он .

иронично

необ .

необично

исл .

исландски

неодр.

неодређени вид (придева)

ист .

историја, историјски италијански

неол .

неологизам

непр .

неправилно

несврш.

несвршен, имперфективан (глагол)

итал .

јав . јап .

јавански

нлат .

новолатински

јапански

новин .

новинарство

јах . јд .

јахаље

ном .

номинатив

ј еднина

норв.

норвешки

норм .

нормански

нум.

нумизматика

кавк .

кавкаски

канц .

канцеларијски

кат .

католички

об.

обично

кгрч .

касногрчки

одр.

одређени вид (придева)

келт.

келтски

окулт .

окултно, окултисти ка

кин.

кинески

опт.

оптика

к и нол.

кинологија

ортогр .

ортографија

кла т.

каснолатински

осн .

основни

књиго в .

књиговодство

књиж .

књижевност

палеогр.

палеографија

козм .

козметика

палеонт .

палеонтологија

комп .

компаратив

педаг .

педагогија

к о смо гр.

космографија

пеј .

пејораТИВIfО (погрдно)

КОСМОЛ.

космологија

перуан .

перуански

кулин .

кулинарство

перс.

персијски

песн .

песнички

Л.

лице

повр .

повратни (глагол)

лат .

латински

позор .

позориште

лик .

ликовна уметност

покр .

покрајински

ЛИНГВ.

лингвистика

пол.

политика

ЛИ Т В .

литвански

ПОЛИН.

полинезијски

лов.

ловство

ПОЉ.

пољски

ЛОГ .

логика

пољопр .

пољопривреда

лок .

локатив

пом.

поморство

порт .

портуталски

м

мушки род

ПОСЛ .

пословично

мађ .

мађарски

прав.

право

малај .

правосл .

православни

малг.

малајски малгашки (мадагаскарски)

празНОВ .

празноверје (који је у вези

мат .

математика

маче в .

м.ачевање

предл.

предлог

маш .

машинство

прен .

пренесено

с празноверјем)

31

1. Увод преф .

префикс

тат .

тата рски

привр.

привреда

тах.

тахићански

прид.

при де в

тел .

телевиз ија

теол.

теологија

придев

тех н.

техн ика

прилог

те х но л.

тех нологиј а

тиб ет.

тибетански

типогр.

типографија

трГ.

трговина

ту р .

турски

турист .

ТУРИСТИЧКИ , тури з ам

ту ркм .

туркмен ск и

прид. индекл. индеклинабилни (непромељиви) прил.

прил. сад. прилог садашљи пров.

провансалски

псих.

П С ИХОЛОГИЈа

раб .

раби нистички

рад.

р ади о , раДИЈСКИ

раз .

раз говорно

рач .

р ачу нарство

узв.

уз вик

рел .

религија

укр .

украјински

ретор.

ре то рика

ум.

уметност

риб .

ри барство

уоб .

уобичајено

ром .

ромски

уп .

упореди

роман.

романски

рсл.

рускослове н ски

фам .

фамилијарно

руд .

руда р ство

фарм .

фармацеутика

рум .

румунски

фен .

фенички

рус.

р ус ки

фиг .

фигуративно

рчц.

р е чца (в р ста р еч и)

физ.

физика

физиол .

физиологија

с

с ред љи род

филм .

филмска уметност , к инем атографиј а

сакр.

сакрално

филоз .

филоз офија

санскр.

санс кртски

филол .

филологија

саобр.

саоб раћај

фин .

фински

свах.

с вахили

финанс .

финансије , финансијски

сврш.

флам .

фламански

секс.

с вршен, перфективан (глагол) секс ологија

фон .

фонетика , фонетски

сем.

се митски

форт .

фортификација

сијам.

с ијамски

фотографија, фотографски (занат и

се верноиталијански

фот.

ситал. син.

С ИНОНИМ,синонимно

сир.

с иријски

скр. слик .

у м етност)

фр .

француски

скра ћено,скраћеница

хал д.

халдејски

сликарство

хеб р .

хебрејски

словач .

сло вачки

хем.

словен.

словеначки

хиг.

соц.

со циологија

хи др .

хидрологија и х идро графија

сп .

спо р т

хинд.

хинду

сренгл.

средљовековни енглески

хип.

хипокористик

срлат.

средљовеков ни латинск и

хол .

холандски

срп.

српск и

хотент .

хотентотски

станд.

ста н да рд но

хрв.

хрватски

стмађ.

ста ромађарс ки

цркв .

црквено

ствнем .

старо високо нем а чки

ЦСЛ .

црквенословенски

стен.

стеногр аф ија

стенгл.

старое нглески

чеш.

чешки

стнорд·

шаљ .

шаљиво

стпе р с.

старонордиј ски староперсиј ски

шатр.

СТСЛ.

ста рословен ски

шатровачки

стфр.

ста рофранцуск и

шах .

шаховски

супр.

су пр от но

швеД.

шведс ки

суф.

суф икс

тамИJI.

там ил с ки

32

хемија хигијена

ШП .

шпански

шта мп .

штампарство

шум.

шумарство

Знакови

ЗНАКОВИ

•

придев изведен од именице уз коју стоји

А

веза речи терминолошког карактера, сложени термин

о

фразеолошки израз, фразем речи једнаке по значењу и статусу у стандардном језику

изостављена реч (дата као одредница)

< >

потиче од прелази у

СТРАНИ АФИКСИ И АФИКСОИДИ

ЗА ТВОРБУ РЕЧИ

1.

Префикси и префиксоиди алеЈЈО- [ грч. аllеlоп узајамно] оно што је ме ­

А

ђусобно, наспрамно, једно према другом.

а- I , ан- [грч . а-] без , не : као префикс означа­ ва одсуст во , немање онога што з начи основна

реч .

ало- [грч .

allos дру ги] з начи други, друкчији ,

различит, стран ;

може значити и

варијанту

онога ш то означава други део сложенице .

а_ 2 , аб- (а"-), а11С- [лат. а-,

ab-, abs-] као

први

део речи означава одвајање, и здвајање, одба­ цивање, губљење , укидање, попут наших пре­

амино- [према амин (в . )] о хемијском једи ­

фикса од-, UЗ- , раз- . ав ио- [фр . аviоп од лат.

avis

птица] означава

оно што се односи на авионе, авијацију, вазду ­

њењу које садржи групу NН2 у комбинацији с д ругим радикалима.

амфи- [грч .

ХОПЛО ВСТВО.

агри-, агро- [лар.

поље, од ГРЧ .

ager

agr6s

об­

рађ ен а земља] који се односи на 1емљу и зе­

amphi

с обе стране] з начи обо­

ст рано , уоколо, са свих страна.

ан- [грч . ап-] облик префикса а- I испред во ­ кал'а (нпр. mlШlфабеша

мљорадњу.

ад- [лат.

амби- [лат. атЬо оба, обоје] двоја н , двојак, са обе стра не или са две могућности.

ad

при , уз, до] означава Ilрис аједи­

њавање, помагање, дода вање.

-

онај који не поз нај е

алфабет, неписмен човек) . ана- [ грч . а п а, апа-] оз н ачава нешто што је горе (на, изнад) или поред нечега (уз нешто ,

ад и"о- [лат.

adeps

ген.

adipis

маст] који има

везе с машћу, салом или гојазношћу .

ае р-, аери-, аеро- [лат. аег , ' ·РЧ . аег ваздух ] који се односи на ваздух или вазДУХ ОПЛОВСТВО. аква -, акве- [лат.

aqua

вода ] t)Значава везу с

водом.

алг-, алго- [грч . бол, бола н .

при нечему) .

анги-, ангио- [грч .

angeion

англо- [лат.

Ang lus

Енглез] који се односи

на Енглезе, Енглеску или енглески језик . андр-, андро- [грч . апег,

algos

бол] који се односи на

жила] који се од­

носи на крвне судове .

andr6s

мушкарац ,

човек] који се односи на мушкарца, односно на одраслог човека .

33

1. Увод анемо- [грч.

ветар) КОЈИ се односи на

anemos

аНИЗ0- [В . ан-, И30-) означава неједнакост по

bath6s дубок]

који се од но ­

анкило- [грч .

ankYlos

искривљен) упућује н а

ante пре)

кој и долази пре ( вр емен­

против) који делује суп рот­

н о; који делује наспрамно или напоредо с не­

на књиге и књижарство.

bios живот]

anthrepos

човек) који се одно­

вим бићима.

ап-, апо- [грч. аре од, из) значи од вајање , из­

архео- [грч . агсЫ почетак) упућује на вели­

arch6s

brachys

стареши н а, вођа) ста рији ,

кратак] казује дај е оно

brachium

рука) који се односи

н а руку (до р аме н а). бронхо- [грч .

ку ста рину , старински .

успорен) у казуј е н а

што значи др уги део речи кратко .

брахи- 2 [л ат.

д в ај а ње, настајање , смањивање и сл.

архи- [грч .

bradys спор ,

успо р еност онога што значи д руги део р ечи.

брахи- I [грч.

си на човека односно људски род .

упућује на в езу другог

дела р е чи са животом , живим светом и л и ж и ­

бради- [грч .

чим д рутим .

антропо- [грч .

д вап ут, ыпј по два] о з н а ч а ва да

но или обострано.

био- [грч .

с ки ) ил и пред, испред (у простору).

anti

bis

библ и о- [грч . ЫЫ{оп књига) који се однос и

стез ање, сужавање (органа).

ант(и)- [грч .

би - [ла,. .

се нешто јавља у пар у ил и д вап ут , дај е удвој е­

обл ику, намени и сл.

анте- [лат.

бати- , бато - [грч .

с и н а дуб ин у (мо р а , океана) .

в етар .

br6nchos

душник) који се од­

н оси н а бр онх иј е.

глав ни , врховни ; над -; виши .

в

астро-, астеро- [грч . astron, aster, звезда) ко­ ј и се од носи на звезде и небеска тела уопште,

вазо- [л ат .

vas суд ,

посуда) који се од но си н а

крвне судове .

в ас и о н у.

атмо- [грч .

atm6s

пара , дах) који се односи

варио- [лат.

varius разнолик]

исказуј е разно­

ликост .

н а ваздух.

ауди-, аудио- [л ат.

audio, audire чуги , слуша­

видео- [лат .

video, videre

видет и] к азује да

ти ) који се односи на слух , слушање , чујност,

се други део речи односи на нешт о ш то се в и ­

ил и н а репродукцију з вука; уп . виде о- .

ди, што се прима чулом вида , или н а електрон­

аури-, ауро- [лат.

aurum

злато) злата н , који

ске направе као што су телевизор и л и

мони ­

тор ; уп . аудио- .

сад ржи злато и л и има везе са златом.

а у стро- [н л ат.

Austria]

који се односи

на

Аустрију или Аустријанце . ауто- 1 [грч . мостал ност,

aut6s сам , јед ини)

вице- [л ат. ујсе, аблатив од

ка особе означене у д ругом дел у ре ч и .

самостално деловање или

нешто

ауто- 2 [скр . аутом обил ( В . ) ] који се односи на аутомобил и л и аутом обилизам .

Africus)

који се односи на Афри­

к у ил и А фриканце ; који је у афричком стилу .

г

ga la

ген .

galaktos

млеко) који

гаЈIО- [лат.

Gallus

Гал] који се од н оси на Гале

и Галију ; који се односи на Французе, Фр анцу­ ску или француски језик .

олога л . Галванија ,

baros

тежина ,

п ритис ак) који се односи на тежину и притисак .

34

галакто- [грч .

се од носи на млеко или м л ечне жлезде.

галвано- [према имену италиј а н ског физи­

Б бари-, ба ро- [грч . Ью-Уs тежак,

промена ,

упућује на са­

што се од носи н а с а мог себе, вл астито .

афро- [ лат.

vicis

смена , место] оз н а чава заменика ил и п омоћни­

1737- 1798]

оз н ачава везу

са електричном струјом, н ајчешћ е ј едносмер­ ном .

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

гам-, гам о- [грч .

gamos

брак] у биологији

указује на везу с пол ном репроду кцијом . гастро-, гастеро- [грч . gаstёг, ген .

steros

де- [лат.

gastr6s, ga-

genus,

дека- [грч .

грч. gёпоs род, врста] који

се од носи н а род, рађање односно сродст во .

гео- [грч .

ge земља]

који се односи на Зем љу ,

Земљ ину кору или површин у Земље. германо- [лат.

Germanus Немац]

који им а везе

с Немцима или с германски м н ародим а уо пште . геронто- [грч .

ger6n, ген . geruntos старац]

ко ­

ј и се односи н а старост и стариј е особе . гига- [грч .

gigas

гигант, д ив] означава ј еди­

гим делом (нп р . гигаваш = милијарду вати); у

р ачу н а рству озна ч а ва ј ед иницу

230 бајта,

230 пута в ећу 1.073 .74 1.824 бајта).

тј .

гинеко-, гино- [грч .

gyne,

ген.

gynaik6s

же­

на] у научним терминим а означава жену и ли же н с ки род .

glyk:ys

и

glyke r6s сла­

дак] у х е мијск им и физиоло шким терминим а: слада к , сласт .

deka

десет] у јединицама мер е

з начи дссет пута већу јед иницу (нпр . декаграм

-

десет грама) . декстро- [лат.

dexter дес ни]

оно што је десно

или се у вија удес но . дец и- [лат.

decimus десет и]

и с пред ј ед ин ица

мере означава десети део , нпр . децимешар

-

десет и део метра.

демо- 1 [грч .

demos народ]

оно ш то се односи

ћени облик од демокрашија (в . ), нпр . демохри­ шћански .

демо- 2 [е НГJl .

demo,

С Кр . од

demonstration]

означава оно ш то СJlУЖИ за демо н страциј у, прик ази вањ е, као пробни примерак .

де нд ро- [грч . dе пdгоп д рв о] у стру чним тер ­ минима означава дрво , стабло или дрве н асту

дерм-, де рма- , дермато, д ер мо- [грч . dеПТ1а кожа] оз начав а оно што се од н ос и н а кожу , пре свега људску .

глос-, глосо- [грч . Gонски) g lбssа језик] озна­ чава о н о што има везе с ј ез иком (органом) , кат­ кад и с ј ез иком као средством за споразумевање . гл ото-

[грч .

(ати чки )

g l бttа јез ик]

озна чава оно што има везе с ј ез иком као с р ед­ ством за споразумевање, каткад и с језиком

(органом).

дес-, д ез-l ФР .

1-0"'1-, гонио- [грч . gбпiа угао] који се од н о­ си на угао ил и мерење углова.

g6nos семе] graphein

Г1исати

1 однос и

се на

писа њ е, рукопис, зап ис е и сл .

греко- [JlaT.

Graecus rpKl

оно што има везе с

Грц има , Грчком или грчки м језиком .

daktylos

dis-]

оз н ачава

ш то казује дру ги део реч и ; од -, раз- , не- .

д и- [ грч .

di(s)

д вапуг, од

dyo

два] означава

двојност и л и удвајање . дија - [ грч .

di a

кроз, (и з )међу] оз н а ч ава р аз­

р азв р ставањ е,

посредство ;.

кроз,

пр еко ,

међу- , раз-, ПРО- .

на силу или енергиј у . дипл -, д ипло- [ грч .

dipl60s

двостр у к] у сл о­

женицама зна чи д во струк и ли уд војен . дис- I [грч .

dys-]

као префикс негира основн у

реч, оз н а ч ава тешкоћу, h eMOI-у hност или н е­ прави л но деловање.

д ис- 2 [л ат.

д д акт и л о- [грч .

од лат.

ди намо- [грч. d упаmi s с нага] који се односи

означава оно што има

везе са се меном, код биљака и живот ињ а.

гра фо- [грч .

des-, des-

одвајање , р а шч лањавање, или укидање онога

лику,

гоно- [грч .

dis-]

масу .

глико- , гшщеро- [грч .

,-л от-,

од лат.

на народ и л и становништво; може бити и ск ра­

н ицу милија рду пута већу од оне означене дру­

(гигабајш =

de-

ње и друго.

желудац] који се односи на желуда ц .

ге но- [лат.

од, и з , ра з ; фр .

de

означава порекло, одвајање, уклањање, у ки да­

dis-]

означава дељење, р аздваја­

ње , распадање ; р аз- , ОД- .

прст] у сл оженим ре­

диско- [ грч.

diskos

д и ск] који се односи на

чима: оно што се од носи на прсте или има об­

грамофонске п ло че , ил и н а касете и д руге но­

лик пр ста.

сачс звука.

35

1. Увод додекз- (грч . dodeka] кој и обухвата 12 еле­ дол ихо- (грч.

ерго- [I-РЧ .

рад] који се односи liа р ад,

ergon

р ад н е li ав ик е и л и методе рада.

мената, д ванаестодела н .

dolich6s]

дуг, дугуљаст, и зду­

еритро- [I-РЧ .

erythr6s

ерото- [грч .

Е евро- (према нашем Ев р опа, од ГРЧ . Еuг6рё ]

љубав] који се

н а р од, liародност, liаЦИОliалIiОСТ.

еу- [I·РЧ . еи добр о] у сложеliИМ речи ма ОЗliа­ ч ава 0 1i0 што је доб р о, КОРИСIiО , УГОд IiО , што

лује у Е вропи.

егзо-, ексо - [грч. ехо и з вана , споља] ш то је изван нечега ; спољни; оно што делуј е споља. ек- варијанта од е кс- ' (в.)

aequus једнак]

IlраВИЛIiО делује и сл . еуро- В . евро-.

ехо- [I-РЧ . ёс h6 јека, оцјек] који се ОДIiОСИ на оно што је поцјед­

оцјек; који делује путем одбијања ЗВУЧIiИХ та­ ласа .

нако, равномерно, у р авнотежи .

еко- (скр . од екологија (в.)] еколо шки ; што се

з

тич е природне с редине или амбијента.

'

erotos

ет"о- [I-РЧ. еthп оs народ] који се однос и li а

е вропски , који припада Ев роп и , важи или де­

екви- (нат.

ге li.

eros

од н ос и li а љубав ил и еротику .

е- варијанта од екс- ' (в . )

екс-

цр веli ] који је црв ене

боје; који се ОД IiО СИ н а црве li а КРВliа зрнца .

жен .

(нат. ех-, ГРЧ. ех - ,

ek-]

који ј е и зва н не­

че га; који потиче од нечега; који излази одн е­ куд; и з веден до краја ; из -, изва н - , ОД- .

екс- 2 (ен гл. ех , од Ј l ат . ех из] бивш и , н екада­

зепто- [ПРО И ЗВОЉ li а ва риј а нта од нат.

septi-

П1us седми] ОЗliачава јеДИIiИЦУ ПОМliож ену са

10-2 1,

то јест хиљадити део милијарди тог дела

милиј ардитог дела ОСIiОВliе јеДИliице. 300- [грч . zбоп живо бипе , животиња] који се

ШЊИ.

екстра- (лат.

extra

изва н , споља] 0 1i0 што је

ОД Ii ОС И на ж и вотиње и животињски свет .

н апољу, и з ваli ч ега; оно што је и зузеТIiО, по­

и

себ ног квалитета .

екто- (грч .

ekt6s

СПОЉIiИ] кој и је споља; спо ­

ља шњи.

и- ва ријанта од и"_1 (в .).

идео- [грч .

електро- (скр . од елекшрuка , ГРЧ . е l еktгоп пи ­ л ибар] који се ОДIiОСИ liа електрицитет, елек­

и д и 0- [грч .

ТРИЧНИ.

ембрио- (грч . еП1Ьгiоп] који се ОДIiОСИ liа ем­ БРИОIi, з аметак , односно н а почетну фазу раз­

ен- (ем-) [ грч. еп] у (чему) , усред, Уliутар (че­ га); варијанта ем - се јавља испред ОСliова с по­

енд-, eltДO- [грч . епdоп у н угра] којије унута р чега, унутрашњи, који потиче изн утра .

црево ; утроба]

који се односи на црева.

еп-, епи- [грч . ер! н а, над, преко , поред] који што којије на нечему , над нечим, уз неш то, при нечему ; додатни , узгредн и .

36

изо- [грч .

isos

и сти] У м н огоб ројliИМ liаучним

терминима зна чи исти, једн ак или сли чан .

iatr6s

лека р] који се односи на

лекара и ли н а мед ицин у.

ико"о- [грч . eikon слика] који се односи на иконе ; који се односи на сл и ке, ликове , ликов­

четком н а Й-, б-,.м- и ли ф- о

enteron

који се од н оси liа и деју, по­

idios ] особе li , својствен , посебан .

ијатро- [грч .

воја живих биПа.

енте р-, е нте ро- [грч .

idea]

јам, представу .

ни приказ.

им- 1 варијанта од ИII- 1 (в . ) испр ед ос н ова ко­ је по чи њу на й , б,.м. им- 2 варијанта од ин - 2 (в . ) испред основа ко­ је почињу на й, б,.м.

им у "о- [лат . iП1П1uпis] који се односи на имунитет .

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

ката- [rрч .

ин- 1 [лат. јп-] з начи порицање , поништава ­

ње, немогу ћност : не -, без- .

ма ,

ин - [лат . јп у, јп-] значи уношење, увођење у 2

по ,

kata

против ;

у

са , ни з,

1'10]

грчким

надоле, ни з, пре­

сложеницама

нешто, постојање у нечему : у- , на-.

квадри-, квадро-, квад ру- [л ат.

и ндо- [грч . Indos] кој и се односи на Индију или Инд ијце .

им а и

разна друга з н а чењ а.

ма

quattuor

quadri-

пре­

четири] четворан , четворострук,

чет вороделни .

интер_1 [л ат.

inter

(из)међу] оз начава поло­

жај између неч е га, или међусобни однос, везу.

инте р_2 [ с краћено од uнш ернацuоналан (в.)] који делуј е широм света, међународ ни , међу ­ државн и .

интра- [лат.

унутар, усред, у оквир у

intra]

у, у н утар] који је у неч е­

intro-

му; који улази у неш то; ок рен ут ка себи , ка унут рашњости.

као , попут] привидан , при -

кено- ' [грч . kоiп6s] заједнички .

кено- 2 [грч .

kain6s]

керато- [грч .

новији , скорашњи. ро г] у научним те рмини -

keras

што се односи на рожњачу ока .

кефало- [грч . kepha l~ глава] који се односи на главу .

инфра- [лат.

infra

испод, ниже] који је нижи

од онога што казује други део речи, испод-, ПОД-.

итал 0- [л ат.

quasi

ма з начи рожнат , од рожнате мате риј е , и л и о н о

о нога што означава д руги део р е чи.

интро- [лат.

квази- [л ат.

ближан, сличан; назови- , над ри- .

који се тиче италских на­

Italus]

кило- [фр.

kilo

од грч .

већу (нпр . килограм = хиљаду грама); у рач у ­

рода у старом веку ; италијански ; италијанског

нарству означава јединицу

порекла (нп р . uшало-амерuчкu) .

1l0бајш =

ихт и- (ихтио-) [грч .

ichthys риба]

који се од­

носи на рибе .

ген .

већ у (КU-

кине-, кинема-, кинемато- [ск р . од кин ема­

шограф , од грч .

k(nema

сати]

односи

који

се

кретање и на

gra phein

пи­

кинематографиј у,

кинези(о)-, кинето- [грч .

јат ро- В. ијатро- .

ius,

1.024 пута 1.024 бајта , тј. 210 бајта) .

филмску уметност.

Ј ју рис- [л ат.

хиљада] испред

chilioi

ј ед иница мере означава јед иницу хиљаду п ута

iuris право]

који се одно­

kinetik6s

кино- 1 [грч .

си на право и пр а вне науке.

k(nesis

кретање ,

покретан] који се односи на кретање .

k-y6n,

ген .

kyn6s

пас] који се од­

носи на псе .

к ка ко- [грч .

kak6s

КИ1f0- 2 [нем . Кјпо , СКр . од

ло ш , зао] у сложе ним речи ­

ма оз начава нешто ружно , ло ше ил и неправилно .

кал и- , кало- [грч .

kal6s

леп ] у сложеним р е­

чима оз начава нешто што је ле п о или добро .

кал ор-, калори- [лат.

calOl'

топ лота] што се

однос и на ТО П)lОТУ односно грејање. ка нцеро- [лат . са псег рак] који се односи на рак или туморе.

ка рдио- [грч .

карио- [грч .

Kinematograph,

Jh

КИlfе-] који се односи на биоскопе или фи лм. клави- [лат.

clavis д ирка]

који садржи ди р ке

од носно клавијатуру .

клепто- [rрч . klерtеiп красти] који се односи на крађу и крадљивце .

ко-, ком-, кон- [л ат. соп са] означава зајед­ ништво , ве зу, напоред но деловање; уз, поред; са- , су-

kard(a

karyon

срце] који се тиче срца .

орах, језгро] у биологији

контра-, контро- [лат . спрам;

у

неким

речима

contra] означава

против , на­ нижи

чин

означа ва оно што се тиче ћелијског језгра (једра).

(коншраадмuраll), у музици гласове ил и ин ­

ка рцино- [грч . kагk(поs рак] који се од носи

c-i-pументе дубоких тонова (коншраалш, кон­

на рак или ту море .

Шрафагош).

37

1. КОСМ-, космо- [грч.

k6smos

свеми р ; склад,

р ед] који се односи на космос, васиону ; који се

k..yos

мраз , студен] који се одно­

с и н а замрзавање или јаку хладноћу . крипт-, крипто- [грч .

\aypt6s

скривен] та­

јан, потајан , прикривен. ксено- [грч .

megas

велик] к оји је из­

xenos странац]

он пута већу (нп р . мегаваш = милион вати); у

рачунарству означава јединицу 2 20 пута већу (м егабајш = 2 20 бајта , тј . мез-, мезо- [I1'Ч .

1.048.576

mesos

бај та).

средњи] у н ау ч ним

терминима значи средњи, који је у сред и н и . који се односи на

стр ан це .

ксеро- [грч .

мега-, мегало- [грч .

разито велик; који има везе са вел ичино м; уз називе јединица мере означава једини цу мили­

одн о с и на цео свет .

крио- [грч .

Увод

MeJlaHo-

[грч .

me1as, gen. me1anos

црн ] озна­

ч ава оно што је црно , тамно, или садржи тамни

xer6s сув] означава неш то што је

суво и л и има везе са сушењем.

пигмент.

мет-, мета- [грч .

ксило- [грч . ху10п дрво] који је од дрвета

meta

међу , уз, п о ред, иза]

означава оно што је уз нешто , за н е чи м, после нечега, с друге стране нечега ; оно што је изван

ил и сл ичан дрвету.

поља истраживања неке науке (м е ш афизика); у речима које значе промену (Nl е Ша.м орфоза) ; у

л

хемији

л ало- [грч . Ialејп брбљати , муцати] који има

везе са способношћу говора .

метеоро- [грч .

ларинго- [ гр ч . 1 агупх гркљан, грло] који се

1euk6s

бео] који је бео ,

светле бој е, или има вез е са белином .

л имф-, лим фо- [л ат.

1ympha

вода] у медици­

н и , који се односи на лимфу или лимфне органе . л ипо- [ гр '" .

lipos

маст] у медицини , који се

од н ос и н а масноћу, сало или масно ткиво. л ито- [грч .

l{thos

камен] који је од камена ;

који се односи на камен или стену. л ог-, лого- [грч .

16gos реч]

који се односи на

гово р ил и на речи.

mete5ros

којије у в аздуху] ко­

јије на небу , у висини ; који има везе са времен­

метро-" [грч .

metron

мера] који се од н оси на

меру и мерење .

метро-2 [грч . m~tra материца према m~tёг мајка] који се односи на материцу .

метро-3 [СКР . од мешройола (В) . ] који п р ипа­ да метрополи , велеград ски .

механо- [грч . mёсhап~ машина] који се оба­ вља помоћу машина ; који има вез е с м ехан иком . ми-, мио- [грч.

mys

миш ; мишић] који се од­

носи на мишиће . миз-, МИЗО- [грч .

misos

м ржња] к оји м рзи,

к?ји осећа одбојност према ономе што је иска­

м

зано д р угим делом речи .

магнето- [В . магнет] који се односи на маг­ нет и л и магнетизам .

макро- [ грч .

настал а заменом

ским услов и м а, с метеорологијом .

однос и н а гркљан или гушу .

леук-, леуко- [грч .

означава једињења

атома или извођењем из других јед ињ ења .

мијел-, мијело- [грч .

mye16s срж]

који се од­

носи на коштану с р ж или кичмен у м ожд и ну .

makr6s дуга ч ак ,

крупан] оз н ача­

ва о н о што је велико , обимно, великих размера , или што се посматра у целини ; уп . МИКРО-. макси- [ен гл. mахј , СКр . од mахјmиm] који је

мико- [грч . mуkёs гљива] који се односи на гљиве (печурке) или на гљ ивице .

микро- [ грч .

mikr6s

мали] који је в рло мали ,

малих размера; који је умањен ; уп . макро-; ис­

врло вел иких д имензија , већи од уобичајеног;

пред јединица мере означава мили о нит и део,

по н а шем Правопису пише се одвојено , нпр .

нпр . микроамйер

макси укршШеница.

меди-, медио- [лат .

medius

средњи] који је у

с ред ини ; који је осредњих размера .

38

=

милио нити део амп ер а .

мили- [лат. mјllе хиљада] означава х иљади­ ти део јединице мере , нпр . А1W/uм ешар = хиља­ ДИТИ део метра.

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

м ини- [е нгл . mјпј, скр. од

miniature минијату ­

ран] мањи или краliи од уобичајених димензи­

ја; по нашем Правопису пише се с цртицом (мини-гол ф) односно одвојено у изразима као

о одонт-, одонто- [грч .

odous,

ген.

od6ntos зуб]

који се односи на зубе или зубарство . окси- [фр . охуgiше кисеоник од грч .

мини мода , мини сукња .

oxys

оштар; кисео] који се односи на кисеоник и л и

м ио- в . МИ- .

његова једињења.

моно-, мон- [грч .

m6nos сам, један] једноде­

лан, сам , јед ини; који се односи само на једну ствар; који се односи на репродук цију звука

OJle-, OJleO- [лат.

путем једног канала (уп. стерео-) .

м ото- [лат.

motus

покрет,

motor

покретач]

који се креliе помоliу мотора, моторни , мото­

multus

oleum

уље] који се односи

на уље или на масноliе уопште . олиг-, ОЛИГО- [грч .

ol(gos

мален, малобро­

јан] у сложеницама означава мали број и ли ма­

ризо в ан ; који се односи на мотоцикле.

мулти- [лат.

окта-, окто- [грч . okt6, лат. octo осам] који има осам делова, осмочлан , осмострук.

многи] чега има много ;

који и ма много дело ва; многочлан, вишеструк .

лу количину .

омни- [лат.

omnis

сав] у сложеницама значи

сав , све-, потпуно, свуда .

онко- [грч .

н нано- [грч .

патуљак] испред имена

nanos

мерне јединице (нпр. наносекунд

означава

-

милијардити

део

милијардити део секунде).

нарко- [грч . паrkё омамљеност] у медицини упуliује на сан , спавање ; у новијим изразима и з

медијс ког језика односи се на наркотике одно­

некро- [грч .

мртав] који се односи на

nekr6s

нео- [грч .

онто- [грч . 6п, ген.

neos

нов] означава нову , обновље­

ну ил и модернију верзију онога што се иск азу­

neuron

нерв , живац] који

се одно си на нерв е, нервни систем или нервне

00- [грч . 6i6пјаје] који се односи најаје или јајну liел ију .

optik6s

видан, који се види] озна ­

чава оно што је у вези с видом.

6mis,

ген .

6mithos

ГlТица] који

се од носи на птице.

оро- [грч .

6ros

брдо , гора] који се односи н а

орто- [грч .

прав , усправан] који је

orth6s

прав, раван ; који је под правим углом; испра­ ван, правилан , у складу с правилима .

болести . нефро- [грч .

nephr6s

бубрег] који се односи

остео- [грч .

osteon

кост] који се односи на

кости .

на буб ре ге. нитро- [грч.

n(tron

ш алитра] који се односи

n6mos

от-, ото- [грч .

ous,

ген .

закон] који се односи на

офтаЈIМО- [грч .

Gphthalm6s

нон- [лат. поп не] означава негацију или су­

ко­

ји се односи на liелијско језгро (једро) ; у физи­

ци , који се односи на атомско језгро или на ну­ клеарну енергију .

око] који се од­

п

прот ност .

nucleus језгро] у биологији,

који се одно­

носи на очи .

зако не , норме или правила .

нуклео- [л ат.

6t6s ухо]

си на уши .

на азот ил и његова једињења . номо- [грч .

у филозофији ,

брда,планине,рељеф.

је другим делом речи.

неур-, неуро- [грч .

6ntos биliе]

који се односи на живо биliе.

орнито- [грч .

мртваце, лешеве или на мртво ткиво.

задебљање ; оток] који се

који се тиче биliа, бивствовања; у биологији ,

опто- [грч .

сно д р огу.

6nkos

односи на туморе, на рак или на лечење рак а .

палео- [грч .

palai6s

стар] стари , давнашњи ,

и з старих времена .

палин- [грч .

palin натраг, опет]

поновни , по­

новљен ; који се повлачи или враliа .

39

1. Увод пан-, панто- [грч . рап све, ген.

pant6s]

који

под-, подо- [грч .

pous, ген. pod6s н ога]

кој и се

обухвата све оно што се казује другим дел ом

односи на ногу , нарочито на стопало; у ботани­

речи; сав, свеопшти , целовит , све -.

ци , који се односи н а стабљику.

пар-, пара- [грч .

para

код , уз , покрај , према]

значи да је нешто налик ономе што казује дру­ ги део речи , да се јавља поред њега или да га подражава; често у смислу нечег не з ваничног

или непризнатог (Йаравојнu).

пато- [грч .

који се однос и на болест. пед_l, педо-I [грч .

pais, ген. paid6s pedon

дете] који

тло] који се односи

кроз ; пр е ко ; потпуно , до краја ;

у хемиј и оз начава једињења с већом количи­ ном неког елеме нта од уобичаје'iе, или с већом

пређашњи, пр етходан; који

прим-, прими, примо- [л ат.

pri mus

први]

пут догађа.

pro за]

оз н ачава пристајање уз не­

што, склоност према нечему , по д рж авање чега .

pro за ]

уз именице које значе зва­

ње показ уј е да је у питањ у заме ник , помоћник или нижи чин (йроконзул; iiрорекШОР ). про- 3 [ грч .

pr6

испред, унапред] означава

оно што иде напред, што је испред чега у про­

валенцијом.

peri

око, около] који окружава

нешто , окол ни ; који је у близини нечега; који се дога ђа приближно у исто време .

пета- [произвољно према пента- (в . )] ис ­ пред имена мерне јединице значи трилион

(1015)

prae-]

про_2 [лат.

пет дело ва , пето ч ла н , Ilетострук .

Ilери- [грч .

пре- [лат.

про-I [лат.

пента-, пент- [грч . репtе пет] који који има

per]

порно- [грч . р6тё блудница , 8 . порногр аф­ ски] посвећен порнографији , који садржи пор­

који је први , који је испред свих; који се први

на зе мљу, тло или земљиште.

пер- [нат.

много] вишеструк, много­

је испред чеl"3; пре-, пред- .

се односи на дете или де цу.

пед_2, педо-2 [грч .

polys

нографске при з оре или описе.

осећање, трпљење , бол]

pathos

ПОЈIИ- [грч .

струк, који има мно го облика или примен а.

пута већи.

петро-I [грч .

сто р у или му претход и у времен у.

прот-, прото- [I-РЧ . ргбtоs први] први, глав­ ни ; првобитан , изворни ; најстарији , пра-. псеудо- [I-РЧ .

pseudos

лаж] лажан , тобожњи;

приви дни; н авод ни ; надри- , назови -.

психо- [грч . psycbl~ душа] који се односи на

petra

камен] као први део на­

учних терм ина означава камен или стену.

петро-2 [скр . од йешролеј (в.)] који се односи

душу, на психички живот или на психологију.

птер-, птеро- [I-РЧ .

pter6n

крило] који има

крила, крилат; који се односи на кри ло.

на петролеј или нафту; који потиче од нафте.

пико- [према итал .

piccolo

њи, нпр. йuкофарад

пиро- [ грч.

pyr

-

билионити део фарада .

ватра] који се односи на ва­

тру, ватромет или паљење ; у мед ицинским тер­

минима, који се односи на ,'роз ницу или висо ­ ку темпе рату ру .

план-, плани- [лат. рlапu s раван] који је ра­ ван, који је у равни , двод им е нзионалан .

пнеумо- 1 , пнеумато- [грч . рп ё umа, ген. рп ё­

umatos

дах, д исање] који се односи на ваздух

или на гасо ве .

пнеумо- 2 [грч . рп еиm6п п лу ћа] који се одно­ си на плућа .

40

р

м ал и] испред

имена мер н е јед инице з на'IИ билион пута ма­

радио-

I

lлат.

radius

з рак] који се односи на

з рач е ње и л и на радиоактивност ; р ендгенски .

радио- 2 [в . радио] који се односи на радио, радијски ; који се емитује преко радија . ре- [нат .

re-]

означава понављање; у неким

речима подразумева преправку , уз поништава­ ње претходн е рад ње .

рео- [грч .

reos струја , rein тећи]

који се одно­

с и на електричну струју ; који се односи на струју или струјање уопште. ретро- [лат.

retro

назад, уназад] који је отпо­

з ади ; који делује у наз ад ; који се враћа у про­ шлост .

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

рино- [грч .

r(s,

ген.

rin6s

нос] који се односи

стено- [грч

sten6s теса н ,

узак] сужен, прите ­

шњен (у медицинској терминологији); скраћен

на нос.

русо- [ср. лат .

који се односи на Русе ,

Rt1ssia]

(у и зразима као сшеlюграфuја). стерео- [грч .

Русију или руски језик.

тврд, чврст , простран]

stere6s

који се од носи на геометријска тела; простор­

ни , вишедимензионалан ; који се односи на ре­

с сант и- [фр .

сеизм о- [ грч .

продукцију звука путем два или више канала

в . центи- .

centi-]

(уп. моно-).

потрес] који се односи

seism6s

сем и- [лат .

semi-

пола , напола] поновичан ,

servus

роб , слуга] означава по ­

моћне механизме који контролишу рад неке машине и појачавају мануелну енергију човека

-

st6ma,

гев .

st6matos

уста] који

уп рављача.

железо] који се односи

s(dcros

на гвож ђе .

под , испод] који је нижи ,

њен, не потпуно и з ражен ; близак нечему (нпр. СУИШРОИСКU); који представља подврсту или ужу поделу; у хем иј и означава једињења с ма­

сулф-, сулфа-, сулфо- [лат. sulрhш сумпор]

који се односи на сумпор и његова једињења .

син-, сим- [грч .

са] који је са н ечим, уз

syn

нешто, пропрат ни , напоредан ; и стовремен;за­

једнички ; С-, са-, су-; варијанта

CliM-

се јавља

испред основа с почетком на И- , б-,'м- или ф -о

sklcr6s сув, увенуо , ств рд нут]

у

мед ицинским терминима озна'lава отврднуће или укрућеност.

супер- Lлат.

sLl per

над, и знад, преко] исказује

оно што је и з раж е н о у највећој мери; у појача ­ ном степену, виши, бољи; додат ни ; над- .

су пра- [л ат.

supl"a

над , преко] који је и знад

неч ега, у простору или ГIO ауторитету.

сфигмо- [ грч.

sphygm6s

пулс, било] који се

односи на пулс .

сомато- [грч . sбmа, ген . somatos тело] који се односи на тено и поједине органе; соматски.

социо - [лат.

sub

испод чега по положају и ли по важности; ума­

њом количином неког елемента од уобичајене.

сиде ро- [грч

СКЈЈе ро- ['"рч .

зуба .

суб-, суп- [лат.

полу-; дел имичан , непотпун .

сер во- [лат.

стомато- [грч .

се односи на уста: који се односи на негу уста и

на земљ отресе.

socit1S

друг,

societas

друштво]

схизо- (шизо-) [грч .

schizein

цепати] који се

односи на расцеп, подељеност ; који се односи на схизофренију (в.) .

који се т иче друштва и односа међу људима. спектро- [л ат.

spectrum]

с пелео- [грч.

таксо-, такси- [грч

spelaion

пећина] који се односи

с пермато- [грl . м н . д искурса [лат.

discursus р азгово р , према discurrere трчати уокол о] 1. разговор , рас права; вербална кому -

2.

геол . измена распор еда геолошких

мсд. ишчашење, угану ћ е .

3. • дiicлокационй и

Д ИСЈlOкацЙјскЙ . Д ИСJlоцирати, д исло цирам , цирају сврш. и н есв рш . [срлат. лат.

locus

м ест а ;

3. л . мн . дисло­ dis locare, в . дис- 2 ,

место] пом ерити , Гlом ерати , пом аћи с

р аз мести т и ,

р аз мештати ,

распор еди т и ,

р ас пор е ђиват и .

367

дисмем брација

диспнеја

дисм ембрација -ё ж [срлат.

dismembrati o, в.

дис- 2 , лат. membrum уд, ч ла н , део] м ед. ав ат. од ва­ јање, комадање удова (оБИ'IНО при обдук цији) .

дисм енореја, -ё ж [В . дис- , м е нореја] мед . I

сметње у менструацији; м е нстр уа циј а праћ е на

д исолуција -ё ж [пат,

dissoluti o прем а di sso lуеге, в . д ис- 2 , solvere р азвезати , ре ши ти] 1. рас ­ падање, цепање; кварење , растројавањ е. 2. хем. д исонантан, -т на , -тно [лат. dissonans, в.

son um

звук ]

1. муз .

који одудара од оста­

лих тонова , несклад ан , д ис хармоничан .

2.

ф иг .

несагласан , који одудара од мишљења већине .

дисо нанца, - ё = д исонаlщија, -ё ж [л ат . в. д и со н а н та н]

sonantia,

1.

dis-

муз. не склад тонова

који истов р еме но звуче, д и сха рмониј а.

2. ф иг .

з абрањено ( нпр. брак између бл иски х рођака).

Д ИСОl1ија, дисО ... сија, -ё ж lB . д и е-I, грч . ops око] слабов идност , ло ш вид .

д исоцијација, - ё ж [лат.

dissociatio, в . д и со­

цирати]

1.

вање .

хем. р аздвај а ње молекула н а мање мо­

раздвајање , ра стављање, р аздр ужи­

лекуле, атоме ил и јоне под ут ицај ем топлоте, електричн е енергиј е и сл.

3.

пси х. прекид посто ­

јеће везе између појединих делова л ичности ,

најчешће у психозама.

д исоцирати, д исi:щирам, 3. л. МII. д исоцира ­ ју сврш. [лат.

di s реп sа ге п одел и ти] В . ДИС ПСlпа.

д исrrензирати , диспензирам , 3. л . мн . дис­ пензирај у свр ш . и lI есвр ш . [В . д и спенза]

1. осло­ 2.

di ssociare,

в . ди с- 2 ,

дел ити , рас подел ити , раздават и .

3.

фарм. давати

лекове болесници ма.

д исrrспсија, -ё ж [нлат.

pepsis

dyspepsia, в . дис- I , гр'! .

варење] мсд. порем е ћ ај варењ а, лоше ва­

р ење.

дис rlсптичаlЈ,

-'lHa, -чно [НЈ шт. dyspepticus ,

В. д и с п епс ија] који п ати од д исп епсије.

lB. д испеllтич ан]

особа

која п ат и од пр оБЈ lем а с варењем .

д исонанција = д исонанца (в . )

socit1s

др у г] ра ­

ставити, раздвојит и ; д исоцирати се прекин ути везу с ким ИЛИ чим , д и ста нцират и се.

Д ИСГlанзёр, -е ра м [фр . di s р еп sа iге, према

penser

ње од неке обавезе или прописа ; допуштење да се оствари нешто што ј е цркве ним пропи сима

д исrlсrrТИ'lар, -а м

несклад, несла гање , н есагласје .

2.

прем а dispel1sa-

бодити од обавезе или казне ; дат и опроштај .

растварање.

дис- ,

dispel1sa

д испснзација, - ё ж [лат. disр е п sаtiо према

болов има.

2

ДИ CllСlIЗа, -ё ж [срлат.

ге подел ити] рел. у католичкој цркви , ослобође­

ДIIСlIсрзиван , -1.!На , -в н о ( фр .

dispersus

према

di spel'gere

d is persif од пат.

ра с прш ити] који се

од н ос и н а д исперзију; који се р асипа на разне стр а н е; рас ут , р ас прш е н.

д исперзија , -ё ж (пат. растурање, разбацивање.

di spersio] 1. расипање , 2. хем. смеса у којој су

једна и л и виш е материја рас пршен е у некој дру­ гој материји у обл и ку с итних ч естица.

3.

физ. рас­

турање светлос них , еле ктромагнетски х и других

з рачења . А ДИС llсрзија светлости от·. р азличито

ломљење зракова раз них боја при Ilрелазу из јед­

н е сред ин е у другу. + дil шеРЗ IЈОIЈИ . Д ИСllе'IСР , -а м l e lll·H.

patc h

di spatc her према dis-

одаслати, от пр ем и ти] службеник који и з

di s-

ј ед ног ц е нтр а рас пор еђ уј е и надз ире р ад цел ог

разделити, р аздават и] мед. зд равстве на

система у електропривреди, желе з нич ком сао ­

установа з а ле ч ење и с пр е ч авање р аз ни х боле­

сти , без стал ног бо рав ка. + днс панзёрскИ . дис rlаратан, -т на, -тно [Н ат.

disparare

di sparattl s од

раздвојити] потп у но р азл ичит , непо ­

везан, одвој ен, н ес појив .

браћају и сл. + дИс псчерскИ . дис п лаЗ llја , -ё ж [ В, д ис - I , гр ч .

plassein обли­

ковати, образовати] мед. ненормалан р аст , раз­ вој појед иног органа или ткива.

ДIIС ll лсј, - а м ( е н гн . display] 1. мали екран с

д испареу нија, -ё ж [в . дис- I , грч.

pareunos ко­

писаним подацима , на д игитал ном ча совник у,

ји лежи поред] мед . појава тегоба при сношају ,

џепном рач у нар у, мобилном телефон у и дру­

болан пол ни однос, углавном код жене .

гим електрон ским у р еђајима .

д испарiпёт, -ета м [ннат.

dispar

disparitas пр ема лат.

неједнак] н есклад , н е подуда рност, неј ед­

накост.

А диспаритст цена разл ик а у це н а м а

истог производа услед пор емећаја н а тржишту .

368

2. велики екран

који служ и за ем итовање огласа и пропаганд­ ни х пор ука.

JI llclllHija, -ё ж [,.рч . dyspl1oia, в. д ис- I , pnell1 д и сат и] мед. отежано д исањ е; задиханост .

Д ИСТИIfIЋйр а н

дис п ноја

д исп н оја в . Д ИСПlIСја .

м е нт , м етал из гр у п е р ет ки х з еМiiЉа , атомс к и

ДИСПОЗ ИТ ЙВ , -а и ДИСПОЗИТЙВ, - ив а м [ фр .

d ispositif,

п рема

di spose r

б рој

одр ед ити] прав . део

н е п остојањ е

пр есуде и л и ре ш е њ а к оји садрж и одлуку .

диспоз и тйван , - вн а , - вн о [ В . д и с поз и т ив]

д испоз иција , -е ж [лат . штај , рас поред. цем, им ов ин о м

5.

di spos itio] 1. р аз м е­

2 . рас п олага њ е, р у ко вањ е ( н о в ­ и сл .). 3 . одлука , пр о пис , од рец­

скло ност, пр ецодређ е н ост , дар з а н е ш то.

[В. д и с поз иц ија ] који се од н ос и н а д и с п оз и ­

•

д ис позиционо право п рав . од редбе з а­

ко н а кој е се пр им е њуј у када П ii рничн е cТPiiHK e нису др уга 'lИј е

YI'OBOPOM утв рд и л е

од н ос; д ис­

ПОЗ ИLlиона способност п р а в. С ГЈОсоб н ост

д испропорционалност, - и ж [ В . д и с пр оп о р ­ ци о нала н]

PiiC-

н ес раз м ерн ост,

н ес кл ад н ост ,

д испут, -а м , м н . д ис пут и , ге н . мн . дисп ута

1.

пр е м а лат.

Di spllt

displltare, в .

диспутабйлаll, -л н а , -л н о [л ат .

Д ИСПОli е н т, а м, мн . д и с п о н е н ти , ге н . м н . д и с­ п о н ен ата [лат. d i s роп е п s од di s ро п е ге р ас пола­ гати ] трг. о н ај ко ј е о вл ашћ е н да води фин а н с иј е у неком п редузећу ; п ослов ођ а; о п у н о мо ћ е ни к .

ДИСПОlшбй л ан, -л н а , -л н о [ ф р . di s ропiЫ е , пр е м а лат. d i s ро п еге р ас п олагат и]

1. који

се мо ­

di spLl ta bili s]

Дllспутант, -а = Д ИС"l утатор , - а м l лат. tа п s , di S Рll tato г, в . д и с п уто в ат и]

di spll-

1.

у ч есни к у

2. о н ај

који н е ш то

Д ИСll утатор = д испутант (в . ) Д IIСll утација [лат.

од ч ет ири ДУ I'а слога, двостр ук и Сll о н деј.

d is pll tati o] в . д i1СП УТ .

Д ИСll утовати, - уј ем н еС ВР II.I . [л ат . di s pLl ta гe] ц и скуто в ат и , р ас пр а вљати , деб атоват и .

2.

д истаназија, - е ж [ В . д и с- I , (еу)та н аз ија] мед . те ш ко ум ир а њ е ; одл аг а њ е КJl ИНИ'l ке с мрти в е­ ш та чки м с р едст ви м а .

д иста нца , - е ж [л ат. di stап ti а пр ема di s ta гe

1.

же у п отр еб љав ати , к ој ије н а раС П ОЛ iiга њу , р ас ­

ност од

пр остор у ил и време н у.

полож ив .

д ржа н ост, хлад н о ћ а пре м а ком е и ли 4е му.

који се м оже п ос в ет и т и ч ему , кој и

је ослобо ђ е н д руг и х обаве з а.

cTiiBJbe Ho

н а р ас п ола Гii њ е ,

Р iiСГЈОЛОЖ ИВОСТ .

Д ИСПО Нlf рати, Ц И С Гl о нирам,

3.

л. м н . д и с п о­

нирај у свр ш . и н ес врш . [л ат. d i s роп е ге р ас п ол а га­ и м ати на рас п ол а га њ у , рас п ол а гат и (ким ,

2.

изв рш и т и , из врш авати одлу ку , д и с п о­

зиц ију.

н ес tJр ш . [н ем .

(s ic h) di s tа пz i е ге п , в . д и ста нца] б и ­

т и у зц р жа н , д р жа ти се п о стр а ни ; ог р ад и т и се,

ДllстелеОJlОПlја, - е ж [ В . ц и с - I , телеоло г иј а ј

и IlРИР ОЦ И им а с вр ху , ци љ . д истимија, -е ж l гРч .

tl1y m 6s

• Д l1стелеОлош кЙ .

dysthymla , в . д и с- I ,

в оља] II С И Х . н едостатак воље з а ж ив о­

том , н е ра с п оложење , Гlо т иш те н ост .

ДI1СТИНlЋйран, -а, -о [н ем . di s tiп glli егt, в. ди­

д исп р оз иј у м , - а ( и диспрозйј , -а) м [ гр ч .

dyspr6s itos

2. ф иг. уз­

фИ Il ОЗ. у ч е њ е кој е н е l ' ир а д а б и ло шта у жи воту

ложен , с пр е ма н з а н е ш т о.

1.

разДiiЉ ин а , растој ање , YДiiЉe­

о гр а ђи ват и се оц ч ега.

д испо нйран , -а, -о [ В . Ц И С Гl о нир ат и] р ас п о ­

чим).

'1e rii у

ДИСТalщирати се , д и стiшцир ам се с врш . И

д испо ни Б ИJlитёт , - 6та м [н нат. di s р о пiЫlitаs ] ста њ е не ч е га ш то је

1.

до­

во д и т и У сумњ у, п о стављат и пи тање о ч е м у.

б ит и уцаље н]

2.

пр е­

в . дИскутаБЙлан.

р ас пр а в и , дебат и , ц и ску га н т.

д испондеј , -а м [ В . Д И - , с п о ндеј] м етр . СТОПii

2.

пир ка , с вађ а .

цово д и у п и тање .

у одр еђе н е с вр х е .

д и с п утовати ]

сукоб м иш ље њ а , р ас пр ава , дебата .

п олаГii њ а 'Iим е, способно ст з а пр а вн е р адње , з а фонд екон . н о вац ста вље н коме на р ас п олагање

н еу­

ј ед нач е н ост.

Сiiмостал н о о б ављање п осло в а ; Д ИСI'IOЗIЩИОНИ

ти]

н е­

циј е , н еср азме ран , н есклада н .

[н е м .

ДИСПОЗ ИЦИОIIЙ , - а , -о ( и Д ИСГlOз~щйјскй, - а , ц ију .

пропорц ија ,

ДIIСПРОПОРЦИОllалан , -л н а , -л н о [ В . д и с- 2 ,

мед . н асл еђена ил и сте 4 е н а скло н ост к а од ре­

ђеној болести .

-6)

ОД I'о в а рај у ћи х

про п о рци о н ала н] који и ма погр е шн е п р оп о р ­

зитив.

4.

Оу .

с кл ад , н еС Рiiз мер .

кој и одлу ч ује, ре ш а в а , који се од н ос и н а Д И С ГЈО ­

ба.

66, с им бол

диспропорција, -е ж [ В . д и с- 2 , пр о п ор циј а]

тешко при сту п а 4 а н] хем ијск и еле-

стин гв ират и] ј и одсту п а.

1.

који се р азл и куј е од цруги х, ко­

2. от мен , б ира н ,

и з врстан , истакн ут.

369

ДИСТ ИНIЋирати

д исфа З~lја

ДИСТ ИIIгвираПI, дистингв ирам ,

стингвирају сврш . И несврш . [лат.

3. л. мн. ди­ distin guere] раз ­

делит иј

ликовати, Гlравити р азл ик у .

Дllcтинктиван, -в на - вно [ нлат. према

distinguere]

distinctivus

који унос и разлику, који служи као мерило

за

разликовање

ч ега

(дuсшu нкшuвно

обе­

лежје) .

д ист iшкција, -ё ж [лат.

stinguere] 1.

пр ема

di-

р азл ик овање, прављење р азл ике ,

појмовно разлучивање . бина.

distinctio

3. отменост,

одл ика, посебна осо­

2.

углед, посебан положај.

ди стих, -а м, м н . д и сти с и , ген. МН. дисти ха [грч . distiсhоп, В. д и - , стих] стр офа од два ст и ха.

дисто матоза, -ё ж [нлат.

st6ma уста,

distoma, В. д и с- I ,

грч .

-оза] мед. обољење ј етре п роузрок о­

вано паразитом

Distoma hepaticum . I

дистiщија, -ё ж [в . дис- , В . тонус ] мед. поре­ мећај то нуса , н едостатак норм ал н е н а п етости мишића и других тки в а.

Д IIстони раПI , дистони р ам,

3.

нирају несврш. [нем . distопiегеп , в .

л. мн. дисто­ д и с- 2 ,

то н]

нечисто свирати или певати , фалширати .

2.

1.

фиг .

одударати од ч ега , бити у н ескладу .

дисто ничан , - ч н а, - ч н о [В . д и сто нија] мед. који пати од дисто ниј е.

ДИСТО llија , -ё ж [в . дис- , (у)топ иј а] књиж . не­ I

гативна утопија; зами шље н свет у коме су ло­ ше стране да нашње цивилизације доведене до максимума.

дисто рз ија, -ё ж [л ат. di sto гs i о ] Ј . мед. угану­ ће , ишчашење, искривљење з глоба и л и миши­ ћа .

2.

физ . а. искривљење у р отационом смислу,

увртање.

3. физ .

и зобл ич еност слектр ичн ог или

магнетског поља п ри слању или пријему.

физ . сметње у звуку , изобличење тона .

•

4.

д ие­

МII. ди­

обав и ти ,

обављати

дистрибуцију,

д истриБУтёр , -ера м [ фр .

di stribLlteur, В . д и­

стриб уц иј а] о нај који обавља дистрибуцију , који дели, р аздељуј е; с н абдевач, исгюручилац .

•

д истриБУтёрскИ .

Д1lcтрибутиван , - вна , -в но [нлат. distributivus] Ј . који се односи на д и стр ибуцију , расподе­ лу. 2. који се д истри буи р а , дели на више страна. 3. Лl1Нгв. који се т иче ме ђ усоб н ог положај а речи , њиховог места у ре ч е ници. ,. д истри бутивни бројеви грам . б рој ев и у н ек им ј езицима (нпр. у

лати н ском) који з н а ч е " п о ј едан" , "по два" итд. ; д истриБУ ГИВIIИ I'нагони гла гол и који подразу­ мевају виш е субјеката и л и објеката истовреме­ н о, нпр . uзгuнушu, UСЙреЙадаШu.

д истриб у ција , -ё ж [лат.

distriblltio]

Ј. деоба ,

дељење, р ас подела; с набдева њ е, достављање, и с п о р у чив ање .

2.

распоре Јјивање, разврстав а­

ње, класификовање .

3. Л'НII'!.

од ређивање поло­

жаја н еког језичког елеме н та, контекста у коме се може н аћ и.

д истриб у циона Јli1Зам , -зма м [ в . дистрибу­ ција] линг" . правац у ЛИ НIЋИСТ ИЦИ кој И се засни­

ва н а д и стри бу цији

(3) .

д истрикт, -а м, мн . дистрикт и, дистриката и

дистрикта [лат.

di stri ctus] Ј. с р ез, округ ; под­

р учје, област.

део града.

2.

Д IIстрофија , -ё ж [нлат .

dystrophia, в . дис- I , грч . trop he хра н ај мед. слабљење или закржља­ лост н еког органа и ли тк ив а услед недовољног

прилива хране и ли п оремећаја у метаболизму.

д истрофичан , - 'Iна , - чно [фр .

dystrophique,

В . дистроф иј ај зах ваЈlен д и строфијом , неухра ­ њен , ослабљен.

д истрофичар , -а м [ В . д и стр оф ич ан] онај ко­

торзион И .

диетракција, -ё ж [лат.

trahere]

3. л .

( р аз)дел и ти , расподелити, р асподељив ати.

Ј . који се р азл икује од оста­

лих, који се јасно р ас п оз нај е, п осеба н , особен.

2.

д истриб у ирати , д и стри буи рам,

ет ри БУ~lрај у сврш . И нссврш . [лат. distriЬuегс раз­

distractio према dis-

Ј . одвајање јед ног дела од другог, ра ­

ји БОJlује од д и строф иј е.

д ису риј а, -ё ж [ грч .

dyso Llria, в . д и с- I , оuгоп

стављање, р аз влачење .

мок раћа] мед . сметње при излучивању мокраћ е,

центрације, расејаност.

тешко мок р е њ е .

2. IIСИХ . губљење кон ­ 3. заба ва, р азо н ода. дистрахирати , дистр ахи р ам, 3. л . м •• . д и е­ трахирају сврш. и несврш . [л ат. distrahere р асцеп­ кати , развућ и] Ј . одвоји ти, одвај ати, раставити, растављати.

2.

одвратити, одвући пажњу од че­

га; узнемирити, пореметити.

370

д исф ill' ија, -ё ж [ ннат .

phageln п ојести]

dys phagia,

в . дис- I , грч.

мед . сметње при гутању хране.

д исфа з ија, -ё ж [в . д и с- I , (а)фазија] мед . сметње

при

говору ,

обич н о

као

последица

оштећења це нтралН О I' нервног система .

дit ференциј алан

дисфункција

д исфункц ија , -е ж [ В. д ис- I , фу нкција] смет­ ње или потпун и застој у раду, н е прав и л н о функционисање 'Је га.

који не фу нкционише правилно .

1.

3.

фиг . по х в ала, славопојка , н еумер е н о хва­

љење кога .

дито В . дето .

дис функ ционалан , -л н а, -лно [ В. ди сфу н к­ ција]

ду.

2.

не­

функционалан, н есвр сисхода н.

дитрохёј , -еј а м [В. д и -, тр охеј] метр. стоп а од ч етири слога, двоструки тр охеј.

диу р еза и д иуреза , -е ж [нлат. diнres i s, В . ди­

д исхармо нија , -е ж [В . дис- I , ха рмониј а ] н а­

ја- , '"рч . о uгеlП мокрити] физ и ол. у бубр ез има .

Kpahe

неслога.

чена у одре ђ е н ом п е ри оду.

д исхармо ничан, - 'Јн а, - 'ЈНО [ В. дис- I , ха рм 0-

2.

1. стварањ е

мо­

количина мокраћ е излу­

рушавање хармоније , несклад, несагласност ;

д иуретик, -а м, мн . д иуретици , ген . ми . диуре­

ничан] коме недостаје х армонија, н ес кладан ,

ТИК3 = диурЬ"икум, -а м, ми . - и [грч .

несагласан.

дија- , оurеlП мо крит и] фарм . средство за брже из­

д исхармон ичност, -ости ж [В . дисхармони­

дисхим ија, -е ж [ В. д ис- I , грч .

chym6s сок]

мед. рђав, неповоља н састав со кова у телу .

дис ципш'i н а, -е ж [пат. га ,

послушност;

di sciplina] 1. ред, сте­

поко р авање н амет н ут им

вилима понашања.

пр а­

2. п осеб н о П ОД РУ 'Јј е у н уга р 3. сп. ужа с пециј ал­

неке науке , огра нак , струка.

ност у неком с порту , посебно у л а кој атлети ц и .

дисц ипшtна р а н , -рн а , -рно (одр . дисципли­ нарни,

-3,

-о [кпат.

disciplinari s, В. д исцип л ина] (2, 3).

који се односи на д исципли н у

дilсциплинова li , -а, -о [В . д и сц ип ли н о ван] који поштује дисц ипли н у, по слу ш а н .

дис циплино в ат и , -ује м (и д исциплинира­ ти, дисципли нирз м,

3.

л. мн . ди сциплинирајУ)

сврш . и несврш . [В . д и сц ип л ин а] сп ровест и , с про ­ водити дисц ип л ину , довести у р ед.

ДИСЦ ИfIJlИНСКИ ,

-3, - о [ В. д исцип ли на] који (1 ).

се односи на дис циплину

дисц ипли нски ,

-3,

- о [ В. д и сци п л ина] који

се односи надисц ипл ину .

... д исциплинске м е­

ре казнене мере које се И З РИ'I У службенику , војнику , учен ику и сл . због теже повреде про ­ писа;

д исципл ински

посту пак

по сту пак

ка­

жњавања службеника, за повр еду р адне д исци ­ плине ; д исципл ински с уд посебан суд за ка ­

жњавање теж их повреда службе не дуж ности .

дитет раёда р , -д ра м, м и . дитетр аедри , ге н . мн . дитетраедзр з [В . д и -, тетр аеда р] ,"еом. полие­ дар са двапут по 'Јет ири пов рши не .

дiпи рамб, -а м l гРч. хорска песма у част

dithyrambos] 1. све ч ана грчко г бога Д и о ни са. 2.

к њи ж. лирска песма која вел ич а живот и приро -

В.

лучивање мокраће ; лек за смањење те чн ости у орган и зму,

'Јан] особина онога ш то ј е дисхармони 'ЈН О .

diouretik6s,

06. ради

сн ижавања крвног притиска.

диу р етикум = д иуретик (В . ) д иуретичан, - чна, - чн о и д иуретички ,

-3,-0

[В . д иур етик] кој и се односи на д иур езу или ди­ уретик ; кој и потпомаже и з лучивање мокраћ е .

д ифаматор , -а м, мн. - и [лат ф ам ир ати] о н ај

diffamator, В . ди-

који се бав и д ифа мацијама ,

клевет ни к.

дифамација, -е ж lлш·.

diffamatio,

В . ди фами­

рати ]јавно бла ћ ење н еке особе , јав н о клеветање .

д ифамија , -е ж [каснолат.

di ffa mi a,

В . дифа­

мирати] оговарање , клеветање .

д ифамирати, д иф ilМИР3М , рај у св р ш . И иес врш . [лат.

3. л. мн. дифами­ diffamare, В. д и с- I , fama

слава, углед] (по)ква ри ти чији углед, (о)сра мо­ тити , оговарати , (о)кле в етат и .

д иференција , - е ж [лат. diffе ге пti а ]

1. р азли­ 2.

ка , разл ичитост ; н есла гање, неподуда р ање . мат. резултат одузимања, разлика .

циј а спсци фик а [лат. diffе ге пti а

... д и ф ер ен­ specifica] ЈIO Г.

посебно својство п о којем се н е ки пр едмет или биће р азл ик ује од др уг и х предмета и ли бића исте в р сте .

д иференциј3 Ј I , -а.па м [В . д иф е ренциј алан]

1. мат.

прои з вод и звода н еке фу нкције и пр оме­

не в р ед н ости н езависне вариј абле .

2. техн.

спој

зу пчаника између двеј у ГlO луосов ина који ом 0гућава њихово окретање р азЛ ИЧИТОМ б рзином ( пре свега п ри скретању возила).

дифереlщијалан , -л н а , -лно [и лат. di ffегепti­

ali s] 1. кој и

се односи н а разл и ку, који успоста­

вља р азЛИКУ .

2.

који се од носи н а д иФ е р е нциј а ­

ле .... д ифеРСlщијашlИ

pa'I YH грана

матем ати­

ке која се ба ви д иф е р е нцијалим а и њих овим

371

ди ф ереtщијација

д и хогамија

мат.

д itфТОIlГ, -а м, мн . д ифтонз и , ге н . МН . дифтон­

једначина која садрж и један или в иш е д иферен ­

применама; Д ttференцијална јед на'lItна

га [грч . diрhthопgо s, в. д и- , рhth6п gоs звук] фОН.

цијала или извода ф ункције ; д иференцијаJlltа

два узасто пн а самоглас ник а од који х се једа н

геометрија део геометрије у којем се геоме­

пр етвара у ПОЛУВОКа.Јl (полуконсонант), тако да

тријск и обј екти проучавај у методима матема­

се и зго варају као једа н сло ,'.

тичке анализе; д ифереицијаJIIШ пренос тех н . в.

д иференцitjiiл

(2); д иференцијална та риф а

систем об рачу на вања наплате превоза на желе­

д ифтонгација , -ё ж [нл ат. diрhth опgаtiо] на ­ стајање д ифтонга ; претварање самогласника у д ифто нге .

зницама по коме цена н е расте сразмерно уда­

љености; дифер е нцијалне царине царин е кој е се за робу исте в рсте разл ичито обрачунавају; ди ференцијал ни испит и с пит који у ч е ник или

+ д ифтоншкЙ .

Д ИфТОНПlрати , д ифто нгйра м , З. л. МН. ди ф­ тонгирајУ) св р ш. [нлат.

diphthongare]

Д11фузаll, -з на , -зно [л ат .

студент мо ра п олож ит и да б и с ј едне шк оле од­

diffusu s од diffi.lllde-

носно факултета пре ш ао н а друг и ; д иференци ­

ге р азл ивати]

јални посао берза н ск и по сао при коме се прим а

пр острањен , распрш е н , р азасут.

или надокна ђ ује са мо р азл ика и з м е ђ у уговоре­

пр еО Гlширан .

ног курса и курса н а да н дос певањ а.

дифе ренцират и]

1.

који није концентри са н ; рас ­

д ифузија, -ё ж [лат.

д ифереНl.tијација , -ё ж [ фр. diffеге пti а tiоп , в .

1. р азликова њ е, проналаж е ње 2. б и ол. током емб рионал ­

фОН . пре­

т ворити се у д ифтонг .

р азл ивати] ње.

2.

1. ширењ е,

2.

развучен ,

diffusio према diffillldere рас пр остирањ е, разлива­

физ . ширење с ветлосни х зр ака у р азним

и истицање р азлика.

правцима ,

ног развоја, појава с п е цифични х облика и струк ­

средину и л и одбијања од н ер ав н е површине .

тура у ћелијама појед ини х тк ива и л и ор га на . З .

хем. с п онтано продирање молекула из једне сре­

JlОЛ . и зја ш њавање и опредељивање чланова не­

д ине у д р угу

ке политичке о р га ни за циј е.

у п . осмОза .

д ифереНщtрати, д иф е р енци ра м, З . л .

MII .

дифере нцирају св рш . И несврш. [ срлат. di ffе ге пti а­ ге , в . д иференција] ( н а) пр ав и т и р азлику и змеђ у

после

проласка

кроз

п олупровидну

3.

кро з њи хо в е дод ирн е површине;

4. 8.

радиодilФУзија .

+ дИфузиОнЙ.

ди фУЗ ltометар, -тра м, м н . ди ф узиометри , ген.

MII .

ди фузмета ра [ В. д иф уз иј а, - метар] уређај

за мере њ е брзи н е м е ш а ња р аз ни х врста гасова.

чега, раздвоји т и , р аздвајати ; д ифереНЩlрати

Д ltфУЗИОltit з ам , -з ма м [В . д иф узија] соц. тео­

се поста(ја)т и р азлич ит ; одвојити се од дру ги х

рија о ширењ у култу рни х об р аза ц а из развије­

чланова исте гр у п е .

није КУJlтуре у др уга , мање р азв иј е н а подручја.

ДЈtфозгё н , -а м [В . ди - , фозге н] хем. врста бој­

д ифузор, - а м [лат.

diffusor,

8.

дифузијаЈ

1.

ног отрова сли чн ог ф озге н у који изазива на­

уређај з а д иф уз иј у, шир ење ,'асова, течности ,

дражај плућа.

з р аче љ а, енергије и сл.

ди формiпёт, -ета м lнлат. diffoгmitаs према diffoпnis изобл ич е н , в . д и с- ' , ф ор ма] читост, одступање у облику.

2.

1.

р азл и ­

в . д еформiпёт.

д ифраюtија, -ё ж lHJ,"T. diffТactio ломљење, према diffrапgе ге лом ити ] физ . ширење, растура ­ ње светлос них и ли електромагн ет ни х таласа по ­

сле проласка кроз уза н проце п.

дit фтё рија, -ё ж [ ф р .

+ дllфракциОнИ .

diphtherie пр ема '1)Ч .

diрhtl1eга кожа ] мед. за р аз н а болест која се од­

ликује за паљењем слузокоже ду шника , уз оток ждрела и о п ас н ост од гушења.

д ифтеричаll, - чна, - чно [В . д ифтерија] за р а­ жен дифтеријом .

372

пр о шир ељем

2.

от вор с конусним

који ус п о р ава б р з ин у струјаља

течности или гасова.

Д ltфунrџtрати , д ифунд йрам , З. л . мн . дифун­ д ир ај у свр ш . И н есвр ш . [л ат. diffuпdе ге р азливати]

1. (ра) ширити,

изл и (ва)ти , ра с пространити , рас­

"ростраљивати.

2.

хе м . р азл ив ат и , цедити д и ­

фуз иј ом.

дихексаёдар , -дра м, МН . дихексаёдри , ген. мн.

дихексаёдара [В . ди -, хекса еда рЈ геом. полиедар са два пут по шест , одн. д ван аест површин а .

дttхогамија , -ё ж [грч .

dicha д в оструко ,

8.

-га­

миј а ] бот. начин оплођавања код биљака при којем се репродуктивни органи р азвијају једни за д р угима , а н е у и сто време .

дихотома ll

догмати з а м

Дихотома н , - м н а , - м н о [ в . д и хотом ија ] по ­ деље н н адвоје ; су пр ота н , о пре 'l ан.

д ихотом иј а, -ё ж [I'Р Ч .

доајёll , -е н а м [ фр. d оуе пј н ајста рији '!л а н д ип ломатског ко р а ; н ајста р ији прип ад н ик н еке

di chotomia

од

dicha

добермаlt, - а м [пр е м а н ема ч ком узгајивач у

двоструко , в . -том иј а ] гр ане или две в р сте.

1. п одела н а два дела , д в е 2. лог. однос два су пр от н а ,

д р у штве н е гру п е и л и про ф ес иј е .

опречна појма који се међ усоб н о усло вљавају и претпостављају .

dichroos

двобој а н]

физ . својство неких к ри стала да по казуј у р азл и ­ читу боју у за вис н ост и од угла п од који м п ада светлост.

д ихромаТ И L I3Н, - чн а, - ч н о [ в . д и -, в. х р ом а­

дихтоват и , -ујём нес вр ш . [нем .

добо ш, бубњати ; уда р ати чим е као у добош

(-

Йр СШLI.м а ЙО СШОЛУ). добош, -а м [ м ађ .

dobos

бубња р] мали бубањ

чврсто држ ат и , доб р о за п тивати (о спој е ви ма , цевима , поклопцима и сл . ).

гуме ни , пластични

или метал ни об ру ч к оји с пре ч ава слу ч ај н о и с­ т ицањ е течност и или гаса , запт и вач , за п тивка .

+

д обошаров и добош а р ев,

д обошарскй . Добош-торта , -ё ж [пр ема бе ч ком п осла сти­

(Dobosch)]

в р ста то рте с н еколи ­

ко слој ева теста изме ђ у којих ј е к рем , покрив е­

н а слојем п рже н ог ш еће ра .

Дова , -ё ж, ген . MII . до ва [тур . 1l0Kp.

1.

молитва .

довал е (еји Д ов а л е ) [ту р. еу ј

д ицефаЈIУС в . д икефал ус . д и-uеј, -а м [енглеск и изгово р С Кр .

DJ

од

в . дИск-uОкёј .

Д 1tшари! (д иш е ри ! Д11ш е р! ) узв . [тур. d l~а п] напоље! (узв ик којим се неко грубо те ра да

д ишарисапt , - ишём , д ишерисат и , - ишём сврш. [в . д ишари] исте р ати , изба ци т и кога н а ­

.цјУсов и , "ell. MI I . .цјусова [е Н ПI .

deus два од лат. dLlo(s)j

de-

сп . стање у те­

нису или сто ном тенису кад су бодов и и зјед н а ­ чени , после чега једа н од такмичара мор а два­ пут узасто пце да освоји бод како б и добио

duty

duty free shopJ

l'eM.

fгее] који

је ослобо ђен дажб ина, бесцар ински.

ти-фри шоп [е Нl'Л .

с доб рим

дОВltја В . д Охија . ДОВЈЈјар в. дохitјар .

Dogge

од енгл .

dog]

вр ста с н ажног , в и соког пса чува р а.

ДОI'ан , -а м , м н . дога ни , rell . MfI . дога на [тур . в р ста сокола за лов на ситну д ивљач.

доганuиб а ша , -ё м [тур. do gal1c l ba~l, в . до­

дје ЊГIt в . ђе њ ги , ђен г и.

дјут и-фри ПРИД . индекл. [ е нгл.

dt1 ale

зд р ав п ри р аста н ку.

dogal1]

поље.

MII .

dLl 'a']

благословом , пр ема еуј доба р , в . Дова] ПОКР. по­

дога , -ё и д ога , - ё ж [ нем .

оде).

дјус, -а м ,

од ар.

dLla

благослов. О ДОВ У чин ити

2.

молити се Богу.

дицефала н в. дllкефалан .

disc-jockeyj

буба њ , буб њ ар .

ч а ру Добошу

дихтунг, а М , МН . дихтунзи, ген . мн. Д~l хту н га

Dichtul1g, в . дихто в ати]

з и вање људ и и л и ј ав н о обаве ш та в ање .

добошар, -а р а м [в . добо ш] о н ај кој и уда ра у

di chtel1, пр е м а

густ, зб иј е н ] б ит и ч вр сто п р и љубље н ,

исе од стфр.

век а Л. Доберм а н у ( D о Ье пn а пп ) ] в рста

с п о ртског п са и зузетн е с н аге и б рз ин е .

у ли м е н ом о рк естр у; бубањ к ој и служи за по­

т ичан] кој и ј е у д ве боје, д в обоја н .

[н ем.

xrx

добовати, -уј ём несврш . [ В . добо ш] удар ати у

Д ИХРОЈва м , -зма м [ гр ч .

dicht

из

.6.

дј у ­

продав н ица ,

трговин а ослобо ђена царинског порез а .

ган џ ија , баш] ста р еш и на со кол ара .

доганuија , -ё м [тур .

doga l1cl, в .

доган] ло в ац

са соколима , сокола р .

догма , - ё ж, ген . М Н . догми [I'РЧ . шљење, заКЉУ'l ак] кве.

2.

1.

d6gm a

ми ­

теОll . зваНИ'IН О у ч ење цр­

фиг. тв рдња која се усваја без дискусије,

званични став, намет н уто ми ш љење .

до гмат(а) , - ё м, мн . дог мати в. Догм ати чар . ДОI'маТ Јвам, - з ма м [I'P'I.

dogma tism6s] 1.

до ИllДекл. [по првом слогу презимена Ђ . До­

свако ф и лозо ф ско у'l ење које тв рди да је , пола­

ниј а, итал ијанског музича ра из ХУ Н века , кој и

зе ћи од аксиома , могућ н о доћи до а п солутне

је увео тај назив наместо р а н ијег L1С] муз. п р ви

и сти н е.

тон солмизац иј е, нота С ( це).

критичко мишљење кој е не подл еже сумњи .

2.

склоност ка 11 р ихватању догми, н е­

373

доковати

догм атизовати

дог матизовати, -УЈем с врш . И несврш . ['1'Ч.

dogmatize in , в .

догма]

т и нешто у дог м у .

1. претворити ,

претвара­

2. говорит и до гм атс ки ,

дозато р , -а м

и з но ­

сити тврд ње одлучним и убедљ иви м то ном .

1.

део теологиј е који се ба ви цркв е­

ним догмама .

2. с и сте м учења н еке филозофске

и л и научне шк оле .

догмат ичаll , -чна, -чно, д огматичкй , и д огматскй ,

-8:, -6

['1'Ч .

dogmatik6s,

-8:, -6

в . догма]

зас нов а н на догми ; кој и прихвата нам етнуто

Доз иметар, -тра м, мн . Доз иметри, ге н . мн . до­ Дозиметрија , - ё ж [В . доз а, -метар] ф и з. мер е­ њ е количине прим ље но г ј о ни зујућег з р ачења.

ДОЗlt рат и , доз ирам , несврш. [В . доза ]

2.

човек који р азмишља н а догматск и

д ограма џија , -ё ж [тур .

dogramac l] Il О КР . сто­

лар , дрводеља ; рез бар .

дограмаџit лу к, - а м [тур .

dogramaclllk, в .

до ­

гр ама џија] п о кр . стола р ски з анат ; резбарство . додека- ['1'Ч .

d6deka

д ва н аест] као п рви део

сложе ни х речи означава скуп

о д д ва н аест де­

лова, пр ед мета или људи .

дод екаёда р , -др а м , мн . додекаёд ри , ге н . мн . доде каёдара ['1'Ч .

1.

d6dekaedron, В . д одека- , hedra

геом . геом етријско тело огра нич е н о

са д в а н аест прави л них петоуглова . л ик к ристал а са

12

2. Мl1 н ер .

об­

dock] п ом . уну­

трашњи део при стан ишта , базен поред гата у цавања. & су ви док канал који се мо же и сп р а­ з нит и , тако да б р од остај е н а сувом рад и по­

пр ав к е; rlливај у ћи док покретни док који се може с п у ст и ти да брод уђ е у њега, а зат и м и з­ д ићи да послужи као суви док.

докапитали з ација , -е ж [ В . капитал] екон . прибављање новог капитала , допун а с редстава

потребних за оства р ење одређено г п осла.

докваJIификација, -ё ж [В . квал иф ика ција] накнадно об р азовање у циљу стиц а њ а одр еђе­ ~Ie квалификације.

докваJIификовати (се), - ујём се [ В. к вали­

дав ин а д ванаес то рице .

д од екас илабичан , - чна , - чно [В . додека - ,

'·рч. syllabe сл ог] који се састој и од дванаест слогова.

д одека фониј а, -ё ж [В . додека-, в . -фо ниј а] м уз.

фиковати (се)] доп у нити школовањ е н а кур се­ вима, у вечерњој школи и сл . р ади ст ицања по­ треб н е квалификац иј е .

Докер, -а м, мн. -и [ eHr'fl.

Ш е н берга

(Schonberg, 1874-195 1), који не поз н ај е 12 тонова хромат­ као равноправ н е . • додекафонскй.

рад ни к .

додека фоничар , -а м [ В . додекафонија ] м уз. ком п оз итор додекафонске муз ике .

доза l , -е ж [нем .

Dose

према грч .

d6sis давање]

фарм . прописан а мера лека која се о.цједанпут

дај е бол ес нику .

2. узета

или при мљена коли чин а

чега (дроге , хемијског састојка, зрачења итд.).

доза!, -ё ж [н ем. бомбо не и сл .

Dose]

кут ијица за дуван ,

•

ДО керскЙ .

докет, -а м , мн . -и [.-рч . doketes, пре м а dokein привиђати се] рен . сл едбеник докет и зма .

докстизам , -з ма м [В. Докет] реп. секта из

тоналитеге, него третира свих

ске скале

docker] р ад ни к који

р ад и на утова р у и истова р у бр одо в а , лучки

метод компоновања разрађен у делу Арнолда

374

д оза ! .

док, дока м , мн . доко ви [енгп .

пов ршин а.

дод ека р х ија , - е ж [ В . доде ка- , в . -арх ија] вла­

1.

епектр . фам. при ­

к оме при стај у бродови ради уто вара ил и ис кр­

н а чин .

ос н ова]

Dose] 1. 2. в.

кљу чна кутија, ут ичница .

ји проучава и и нтерп р ет ира догму, стручњак за

2.

дават и на р азделе , дават и п ов р емено , у ма­

дозна, -ё ж [нем .

1. онај ко­

3. П . мн . дозирај у св рш . и

од ред и ти , одређивати дозу.

дозлу ци В . тОзлу ци .

н и кри т ику.

догму.

1.

лим кол ичи нама.

уче њ е без дискус иј е ; кој и не До п у шта сумњу

ДОI'матичар , -а м [В. догмати ч ан ]

справа з а м ер е њ е,

з им етара [В . доза , - м етар] апарат за Доз им етрију.

догмilТика, -ё ж, дат. И пок. дог м ат ици [ в . дог­ м атичан]

[8. доз ир ат и]

доз ирање ; кутијица с пр еград ам а з а таблете .

III

II и

века н . е. која је веровала да Хри стос није

р ођен као човек и да је његово з емаљско тело само привид.

ДОК ИМО JIогија, -ё ж ['1'Ч .

d6kimos

и с пра в а н ,

проверен , в . -логиј а] наука која се ба в и пр оуча­ вањем система оцењивања (обично у школи и

сл . ) .

• докимОJlОШКЙ .

доковати, -ујём сврш . и н есврш . [В. док] п ом. ставити , стављат и б р од у док.

долд рмаџија

доксат

доксат, -а м (Юl'ч.

toxiito] архит .

избочено ме­

сто н а прочељу куће с прозо ри ма на три стр а­

ван на компјуте р ском хард-диску у облику јед­

ног фајл а.

н е, обично на првом с прату, еркер.

доксогра ф , -а м (грч .

IIOKYMellТapaH, - рн а, - рн о [ ннат . dосum епtа ­

d6xa мишљење , в . d6xa мишљење, сла­

в а, част, В. -логија] рел . песма у славу Бога и

Свете Тројице , део службе у свим хришћан­

и С ин у и Духу светоме" (.мала - ) односно

доктор, -а м е (лат.

живота.

документарац , -рца м = доку м е нтарни

подуч а вати]

1.

ле к ар .

филм (В . )

докуме нтарист(а), -ё м,

најви ши академс ки сте п ен који

с е СТИ'l е одб раном до кторске д исертације .

2.

8.

до кто­

doctoratus,

В . Доктори ­

рати] з в а ње доктора наука , н ајви ши академски степе н .

р и р ај у сврш . [с рла....

3.

11. '111 .

doctorare, В . доктор]

д окто­

п оложи­

т и Докторски испит, одб ра ни ти докторску д и­ се рта циј у.

докторисати, - шём (В . докто р] радит и као докто р , ба вити се л екарским посл ом .

докторка, - ё ж , дат. И лок . докторки , ге ... . М ... .

доК'го рки [ В. доктор] лекарка . доктрина, - ё ж (л ат.

docrrina

1.

онај који се

2.

аутор и ли редитељ документа рн ог филма.

д окументарност, - и ж [В . Докум е нтаран]

doctorandus,

Д ОКТОР~tрат и , докторирам,

До кум е нтаристи

бави сакупљањем и проу чавањем докумената .

особ ин а о н ога што је докуме нтарно .

документација , -ё ж (фр .

рират и] онај који припрема докто рат.

д окторат, - ата м [нл ат.

MII .

(фр . dосumепtагi stе, 8 . докуме нт]

• докт оров и дОкторскИ .

доктора нд, -а м (IlСС8РШ . [ фр.

духо вним

жужу, -уа м [ ф р , јовјов]

веЈЈикоДостојник,

новости .

ЖУРllа Ј lil3ам, -зма м [ фр . jOl1Г1l a l isme]

1. по­

сао којим се баlJИ журналиста, НОllИн арство.

2.

псј . новинарски поједноста вљено или ПОВРШIIО Пl1сање о озбиљним проблем има .

ЖУРlli\JIllст(а), -ё м, l1Гпаlistе ,

8.

ЖУРНа.Јlј

1.

'111.

журвалИСl'и (фр . јо­

новинар.

2. онај

који пи­

ше текстове површно и сензаЦИОНа.ЈlI1СТИЧКИ .

журналill;тика, - ё ж, дат. ЖУРНСlJlИСТИЦИ [В. ЖУРН3ЈI]

BlllIap,

IIOCaO

којим се бави жур"алиста,

110-

НОЮlнарство .

ЖУРllаЛI'IСТИLIКИ, - а,

-6 [В . журнал , журнали ­

ст икај који се односи на журналистику или ЖУРНа.Јlисте .

з забаД:lВа в . бадава .

заБУII "Р'!д . I1I1ДСКЈ' . [тур . zеЬнп од перс .

забајо не, з абајо н а м [НПUl .

кулин .

zabaione]

крсм од јаја, шспера и слатког вина, кува н на

забандат и (се), -а м (се) сuрш. [В . банда 2 ] 1'I0КР . заст.

1. застранити , заЛУI'ати. 2. занемарити , оста­ вити по страни . 3. заба ндатн се заседсти се, за­

боравити се, з аГlРИ'ШТИ се.

3. Л.

MII .

за­

барикадирају С ВРШ. [В. барикада]

1. направити

барикаду; утв рдити , заградити .

заб:lрикаДl1-

2.

раПI се зат ворити се, оградити се, нзоловати се.

забаскијаПI, - ијам СВ РШ . [В . баскија] 'ЮКр . за~,'. оградити летвама , кочсвима, врљикама.

забатаЈ ЈИТИ, забатiiпим СВРШ. [В . баталити] пустити да пропадне, занемарити.

з абеllзам в . сабсИзам . дити насигюм, брш-юм; зајазити.

забећа рити (се), забепарим (се) СВРШ . [В . бе ­ пар] Гlостати бећа р , почети живети као бепар.

з абехарати, -а м СНрШ. [В . бехар, бехарати]

но , затворити игру .

ти, умота'!'и (ка п у) чалмом или шaJtом.

1. зав и ­ 2. за вр­

нути , за шрафити .

заВ3Ј1, -ала м [тур. КРИIJИ I Щ ,

zeval од ар. zawal] П ОК р . 1. OIII ·OBUPHOCT. 2. заме рка , приговор .

завалё, 'јilВала узи. [тур .

ziiwal]

zavalll

јадник од ар .

1'I0Кр . авај; нажалост .

заваШI IlРНД. '''''ДСЮ ' . [В . завaJtеј [!Окр. јада н , загал:lМИТlI, загilJlамим СВРШ . Iв . I Ћ.IIамити] дипи

I'aJlaMY;

ра зв икати се .

зага р , -а м,

MII.

заl 'ари,

'·CII .

МН . зага ра [тур .

za-

gаг] Јювачк и пас .

З3 l'арија, -ё ж [тур.

zagara, по

месту Зar 'ОРИ у

Бугарској] з аст. а. врста грубог, простог сукн а .

Гlр о цветати , осути се цвећем .

забит, -а м [тур. z~ bit од " р . ~аЬЩ поКр. заст.

б . гуњ од

TaKBol' сукна.

за l-ИllсаПI, - ам СllРШ . [В. гивс] прекрити, за­

официр , војни старешина .

з аБJlОКl1рати (се), заБJlокирам (се),

3. л. МН .

[8. бпокирати] БJlокирати

творити, УЧIJРСТИТИ гипеом.

зађаКОIШТИ, -им СВРШ. [В . ђакон] ЦРКВ. а. по­ ставити за ђакона . б. зађаКОIIИТИ се постати

(се), залш вити (се) ; запет и .

заБJlомБи рати непр . О. заrшомБИраПI.

забра, - ё ж, ГСН . МН . забри

2. заБУНКСРllсатJoI се а. заТIЮРИТИ се, ol'pa-

жалостан .

з абе"тити, -им СВРШ. [В . бент] 'lOKp. заст. огра­

заблоки рају ( се) СИрШ .

сто.

дит и сс од света. б. сп . играти строго одбрамбе­

забу рмати, -ам сврш . [ u. бурмаl 'IOКР .

забарикад ирати, забарикiщирам,

['1111 .

zabra] пом. 'К'·.

врста ШГlанског једрењака из ХУI века.

забремедет и заб р емсдёт УЗВ . [наше за, М .

8.

заБУ lIк е рисати , -и шём СВРШ. [В . бунксрј 1. затво рити у бункер иJlи на НСПРИСТУГl ачно ме­

пари.

бре,

zebiin]

покр. СJlаб, нејак, немоћан , мршав.

медетј зачудо! занимљиво!

ђакон .

заЖllирати В . зашш'lрати .

зазе .. , -а м !Ја" .

zazen]

воложај за медитациј у

у каратеу , којим ПО'IИЊС

11

завршава се свака

всжба .

471

заим

замеТЈ IИ

заим, -а м, мн. -и [тур .

zaim од ар. zа',ш вођа]

а . велепоседн ик , спахија. б. богат 'lOвек , газда.

заимлук, -а м,

MII .

заимлу ци [тур . zaim lik, ".

за кијамеТ ИТIt , -им сврш . [В . кијаметј 1. на ­ ступити, отпочети (о кијамету , неврем ену).

за им] заимово имање, спахијски посед.

закомrlликовати, -уј см свр ш . [В . комп л ико­

заинат ит и се, з аинатим се сврш . [ В . ин ат] по­

вати ] учинити компликованијим , сложен ији м.

за КОllачltТlt, законач и м сuрш . [В . кон ачити]

казати инат, тв рдоглавост, пркосити.

заинтач ити, за интачим свр ш . [тур . iпtаk од ар.

intaq] 1.

остати н а ко н аку, преноћити.

почети го ворити све једно те исто ,

навалити , за окупити. 2. за ИlпаЧИТlt с е заина­

заКУЛ ИСIIЙ , -а, -о [В . кулиса] који се обавља кришом, потајан , ск ри вен .

тит и се.

З:llf н те ресовати , - ујём сврш . Lu. интересова­

за кум , -ума м [ту р . zаkkшn од ар.

б. за Иlпересовати се осетити занимање , р адо ­ зналост за нешто.

за ир, -а м, мн . -и [ п рема имену државе] основ на новчана једи ница у Заиру, садржи

1ОО

Ј1икута .

за ира и за нра , -ё ж [тур. zahire од ар . dabira] храна, намирнице ; ЗаЈ Ји ха хране .

за КУС К У flИТИ, - им с врш . [u . кускун] заст. ставити коњу кускун , каиш испод реп а .

= за ишта х ити (в.)

ишталим сврш . [ В . ишта х ] п окр . зажеЈЈети се чега , доб ити прохтев за чим.

zayin] сло­

во хеб рејског алфабета .

зајордаМИТlt, зајордам им свр ш . [в . јордам, јордамити] IIOКр . заузети охоло , поносно д ржа­

зак ајтити, - им с врш . [в . кајтити] гюкр . забе ­ леж и ти, за писати .

закалу ђеРИТlt, - им сврш . [в . калуђер] а. ру­ кополож ити за КаЈЈуђера. б . зак:шу ђерити се

дати ким , потчи нит и кога .

залау фати се, -ам се СВРШ . [В. лауфати ј а . за­ летет и се, затрчати се . б . уходати сс , кренути

својим током.

з ал е МИТIt, залем им свр ш . [В . лемити ј при ­

заЛУМ ll0ват и , -ујём сврш . [ В . ЈЈумповати] почети лумповати .

зама ђијат и , - ијам С 8РШ . [В . магија] о пчини ­ -ти , за чарати , бацити чини (на кога).

за маllд али т и , - им св рш .

3.

JI.

МН . за­

камуфл ирати , (за)маскирати.

з акарабасати , - ам с врш . [пореКЈЈО нејасно ј ЗаЈЈутат и , скре нути с п ута .

з акарда ши ти , з акардашим С ВРШ . [В . кард аш] прекардаш и т и , пр ете рати .

1.

= закахрити, -им СВРШ . [В. ка­ 2. зака(х) ­

ожалостити, растужити .

рити се забринути се .

заката llЧИ ТИ, - им сврш . [ В. катанац] затво­ рити катанцем.

закаХ РИ Тlt

472

= зака ри ти (В . )

[8. ма н дал]

. а. затво­

ри ти ма НДаЈlОМ , засовницом. б. чврсто затвори­

з амаllтапt , -а м С8РШ . [В . ма нтати] 1l 0Кр. завр­ тет и се (у глави) , замагл ити се (прсд очима) .

за масюtр ати , замаски р ам сврш .

[8. маскир а­

ти] маскирати , JlРИКРИТИ .

замба к, - а м,

камуфл ир ају с врш . [В . камуфлирати] прикрити ,

зака рити , -им

1. 2. З:IJlУМllOвати се заседети

се у кафа ни , лум повати дуже времена.

постати калу ђ е р , заред ити се .

хар] покр.

1.

овла­

ти, за кључати .

ње, устобо чити се .

з акаму ф л нра ти, закамуфлирам ,

2.

чвр ст ити (MeTaJlНe делове КаЈЈајем) , зава рити .

за ИШТliхити, заиштахим = заltшталити , за­

зајин, -а м (изворно зајйн ) [хебр .

zaqqiim ]

1l0Кр . олеа н да р .

ти] а. побудити интерес , занимање (код кога).

за иштаЛИТlt

2.

уз н смирити се, ус п аничити се.

[тур .

2.

za mbak

од ар .

MII .

замба ци , ГСII . мн. замбака

zanbaq]

п о кр .

1.

љиљан , крин .

lI е руника.

замбо, -а М, мн . з амбоси, ГСII .

zambo]

01 11 .

з амбоса [ШII .

потомак црнца и Ин д ијанке , и ли Ин ди­

јанца и црнкињс, у Јужној Америци .

замезеПtТlt , - им = замезити, замезим сврш . [в . мезе, мезити ј мало п ојести као мезе, пр еза­ логајити.

заме рачи тlt , замерачим св рш.

[8. м ерак,

ме­

рачити]

1.

узети мерак на нешто, пож елет и , за­

желети.

2.

добити мерак , вољу , а п етит.

замет В . захмет. замеТЛlt В . захмеТЛlt (В . )

замурдарити

затефтерити

заму рда рити, з амурдарим сврш . [тур . П1Uгdаг од псрс .

н е чистоћа] а. запрљати; запу­

murdar

држ ати херметичк и затворено.

стит и. б . замурдарити се ностати прљав ; запу­ стити се.

ар . ~ап ' а]

1. стална

заната [тур.

MII.

производна , п~ерађи ­

вачка или

услужна делатност .

професија .

3.

• занатскй .

занатлија, -е М, ГСН . МН . зан ilТлија

[8.

за нат] а .

онај који се бави неким занатом . б. фиг. умет­ ник који об раћа пажњу само на технику рада, без посебне инспирације.

за нијетити, за нијетим С8РШ . [8. ниј е-г] ПоКр . одлучити се на нешто, намерити .

2.

ри ти нијет непосредно пред клањање .

изгово­

3.

запа­

лити, потпалит и , ПОТ I1ИРИ ТИ .

зiшито вати, -ујем СВРШ. [в . нитна] причвр­ сти т и, спојити нитнама, закивкама.

за llШИII , -а м [јап . zansin] у каратеу стање ду­ ховне и телес не сп рсмности за борбу .

за оку(ј) исати, - ишем С8 РШ . [ в . оку(ј)исати] П оКр. почети окуU) исат и, поз вати вернике н а молитву.

за паковати, -ујем С8РШ . [В . паковати] а . за­ мотати у хартију или другу амбалажу , припре­

за rlарложит и, -и м С8РШ . [в . п арлог] направи­

2. зашiрложити се оста­ zapateado од zapateaI' zapato ципел а] жи­

ударат и ципелама, према

вахни шпанск и плес , сличан фламенку , у коме

играч и л и игра'lИца наглашава ритам ударају­ ћи петама о под .

запа llкати, -ам С 8РШ . [ аустр. нем. Patzen мр ­

заптити, заптим С8РШ . [8. заптивати] шити , зачепити. ти .

3. заст .

2. стегнути

1. запу­

(у грлу), пригуши ­

запленити.

зар 1, -а м, МН . зарови , ген . м,, . зарова [тур . zar од ар .

iziir] 1.

вео , копрена којом мусл им анке

покривају лице .

2. завеса,

зарZ, -а м [тур . вима од

застор .

zar] коцка за играње , с броје­

1 до 6.

зара р, -а и зарар, -ара м [тур .

zarar од а р . ~a­

гаг] ГIOКр . штета , губитак , квар .

зарарсуз, - а и зарарсуз, -а м , МIi . -и [тур.

raslz,

za-

према 8. зарар , - 51Z без] П оКр . онај који ни ­

коме не чини штете, безопасна особа .

зарафет, -а м [тур .

zarafet од ар . zarafa н е ­ 1. уљудност, ФИIЮ ­

жност; ОШТРОУМНОСТЈ ГЮКр . ћа , елегаШlија .

2.

за новетање, и з вољевање .

зарафСТЛII Г'рИД . и'щекл . [тур . zarafetli , В . зара-

1. уљудан ,

фин , отмен .

2.

који мн ого

и з вољева , зановета .

зарзават

8.

зерзСвiiт.

комад с певањем , сл ичан оперети .

зар6лати, - ам СВ РШ . [В . рошш] умотати , смо­ тати , направити ро л ну од чега .

зарулати, -а м СВРШ . [8. р улати] а виј . п очети узлетање) .

зарф, -а М [ту р. zarf од ар . zarf] ПоКр .

за пексинити, - ним С8РШ . [8. пексин] ГIOКр . за­ за ПJlомбирати ( II СПР . заБЈ lOмБирати)

8.

плом­

бирати .

1. укра­

шена метална посуда ил и 'Iаша у којој стоји фи л џан .

прљати, заг ад ити.

2.

корице, навлака , ОМОТ.

засада [ч е ш .

zasada] ХрВ . опште правило , на­

чело , принцип .

за llТ, - а м [тур . zapt од а р . dabt] сциплина.

3.

1. држати

за чепити .

р улати , кр етати се на точковима (о авиону пред

ља] упрљати, ум рљати .

сању.

2.

зарзусла, -ё ж [Шfl . zа гzuеlа] п озор. шп ански

ти у парлогу , бити за пуште н.

запатеадо, -а м [шп .

зiштисати, - ишем " ССВРШ. [8. запт] под стегом; забрањивати.

фет] 'lOкр.

мити за слање . б. ставити у кофер .

ти парлог , запустити.

зiштија, -е м [тур. zaptiye, В . запт] заст. ч увар реЈ13 , полицајац, стражар .

занимање,

2.

познавање уметничке технике ,

вештина, уме ћ е .

1.

заптива'l, -ача м [В . заптиватиј оно што зап ­ ти ва, чен , затва рач .

за нат, -ата М , МН . занати, " С 11 .

sanat

2. заllТивати се

гушити се , тешко дисати.

2.

стега, д и ­

затаСJlа'IИТИ, - им СВРШ . [в . таслак, тасл ачи­

заустављање даха, тешкоћа у д и ­

ти] заре зати , гру бо и(;тесати и н и и здељат и (ка­

1.

мен или дрво) .

заст. запле на, секвестрација.

заптивати , зiшт ивам НСС8РШ . [8. запт] чепљивати ,

запу ш а ват и ;

спре'швати

1.

за­

пролаз ;

затсфтерити, -им СВРШ . [В . тефтер] унети у тефтер , записати, забележ ити.

473

зату-за вал

зевзекаст

зату-завал, - ма м [тур . zat-Uz-zcval од ар . datuz-~awa l] покр . слаб , исцрпљсн човек, кост и

збархаllИТИ, - им сврш . [В . бархана] 1l0Кр . у је­ дан гпас, зајед но запевати и засвирати.

зБОРllаја,

кожа, живи леш.

заћ6рити, за ћорим спрш . [В . ћор] фам. ПОllа ­

збо рнё

=

зБОРllзја

команда ,

збо р нс командё [рус . сбо рн ая команда]

C'I .

на­

шат и се као ћорав; бити заслепљен, залуђе н ;

з ив за руску репрезентацију (нарочито у врем е

слево ићи з а ким.

Совјетског Савсза) .

за флекати, -ам с врш . [В . фл е кај направити фнеку , умрљати .

за фрљати , зафрљам = зафрља'lИТИ , зафр­ љачим с врш. [ п. фрљати] за витл ати, бацити, од­

заха шаТIt, 'јахашам сврш . [ В . хашати] поре­ ћи, одрсћи; "рикрити .

захефтати, -ам сврш . [в. хефтати] IlРИЧIJР­ стити (хартију) металним спојни цама .

заХll ра в . заира.

za hl11etiye према zah-

в. з ахметј 'ЈО КР . награда за у чињени труд.

захмет, -а м [тур . zahl11ct од ар. za hl11a] покр . труд, мука, напор . О ако ти lIије захмет ако ти није тешко.

ззхметл и l1Ј1ИД . инде кл. [в . з ахмет] ГlОкр . нап о ­ ран , те l ·обаll.

зацеме llтирати, зацемент ирам свр ш . [В. це­ менти рати] а. прекрити или испунити цемен­ том. б. фи ... причврстити трајно, као цемснтом .

заШllзјсовати, -ујём сврш . [В . швзјсовати] ззвз ритl'I, спојит и за ваРl1вањсм . сврш . [в . шнираТI1] увезаТI1 , стеГIIУI' И (уз ицом , Il ертлзма). 11.

М>• . за Ulllарају

С8 РШ . [В . шпарати] покр . фам. у штедети, приште­ дет и .

фам. причврстити чиодама , ПРl1ба}~зчама .

заllШрltцати, -а м сврш . [в . ШllрицаТI1] '1ОКр . фим . у "рск ат и , замрљати прскањсм , штрцањем .

зашра фити, - им С IlРШ.[п . шрафити] за врнути (шраф); причврстити шрафОВl1ма , завртњима .

зilштопаТl1, -ам = заштоповати , -ујём СНЈ1111 .

1. за крпити (06 . '1арапу) . 2. заче­

ПI1ТИ. З. С I1 . зауставити , умирити (лопту

зба l"лаПI, - ам Сll рШ . [ ту р .

ук рштено с н ашим

z ihgir,

која сл ужи за куцање .

ЗIЋајзаТЈ1, '.!гл ајзам сврш. [пр ема н см . Gleis колосек , колотечина] жар. ·. поп . скреН Уl' И С пута, н ач ини ти политичку погрешку ; изгубити ру ­

ководећи Гlопожај.

зграфито, згра ф ~lта м [l1ТаЈ •.

graffito (8. гра­

фит) и sgгаПi аге гребати] лик . техника цртањ а

урезивањем у горњи , евt:тлији слој мал те ра или глазуре , тако да се кроз урезе указ ује тамнија подл ога .

згУра, -ё ж [рум . zguга од нгр. skollria рђа] отпа­ ци при ТОЈ'ЈЈъењу металне руде , шљак а , троска .

ЗЈ!равствуј, здравствујте УЗ8 . [рус . зд р ав­ СТВУЙ, зд р а вств уйте] здрав о; зБОI 'ОМ .

ЗДРУ'lОJlаllJ~О, здручоланда м [l1ТШ1. sdrllceiolalldo од sdгuссiо l а гс КJlизати се] м уз. н . глисаllДО. зеба llија, -ё ж [ту р . zеЬапi од "р . zаЬаПI ан ђс о гуј а, отровница.

2 . ф l1" .

bag lalllak везат иј

1.

љута

зла жена.

зе бра , -ё ж, ген. М l1 . '3ё бри [старо п орт. zcbra, 300)1 .

афричка дивља животи ­

ња с пругама , слична кољу.

EquLlS

геЬ,·а .

2.

пе­

шачки прелаз обележсн пругама иа колосску.

зсбу, зёбуа м [ фр .

заUШС lf длат и , -ам сврш . [ В. шпендпати] ГIОКр .

474

од перс.

н сјаСНО I ' пореКЈЈа ]

заш п :i ра ти, за шпарам , З.

11 0 Кр . С l1 езати .

zeki l'

мучитељ; шкорпионова БО}1Јьа] 110Кр.

за llllllfраТl1, зашнирам, З . Л. мн . зашни р ају

' в . ШТОГlOват иј

звекир, - ира м, м •• . зв екири, '"С l1 . мн . звекира з век, звека; уп. зећир] метална алка на вр ат им а

зафрља'lИТИ = зафрљатlt (в . )

met,

вој . тип пушкомитраљеза ч е шк е произ ­

во д ње .

[тур .

бацити дал еко од себе.

захмеДllја, -ё ж [тур .

збројовка, -ё ж, ген . Мl1. збројовки [ч еш. zbro-

jovka]

zebll из е. -ј. ] ЗООЈ •. врста

[једа с грбом од масног ткива ,

1"0-

Bos indicus , живи

у Африци и Азији.

зс вак, - вка " [тур . zevk од ар . dkiwkj 'IОКр . уж ивање , мир. благостање .

зе вал , - апа м [ту р . пропасти] 110Кр .

1.

zeva l од ир . za\va l проћи , 2. зе llИ Т .

крај , "ро "а ст; пад .

ЗС 8ЗСК, - ОМОВ IIИ К, са седиштем на Олимпу .

зеЙII, - ина м ['lЈЧ . ze ia пшеница , је',ам] хем . врста протеина која се доб ија из кукуруза , ко ­

зЬщ, -а М [псрс .

zend прспод, коментар] рел . 1. 11 коментари писани у врем е сасанидскс династије. 2. језик којим су пи сани

ДOi-щци Авести (в . ) ти дода ци.

ристи се за боје, 11РОИЗВОД ЊУ пластичних маса

ЗСIIД-Авсста В . лвеста .

и друго.

зеј рск П РИJl. и,щеКЈ ' . [тур . zеугеk од перс .

zirekj

ПОКр . ош'гр оума н , бистар.

зсјПIII, -а м [тур.

ziiyt

zcytin од ар. ziiyrtin маслина , од

ЗС ll дадо, зе ндада м [шп .

зејтиIIItТи, -им СВрШ , И lIесврш . [В . зејтин]

у Шпанији .

зеll~ИЛ

зејтинлици , " С II . М .... зсј ­

ТИНЈЈука = зсјтiшлук, -а М,

'3ејтинлика [тур .

MII .

зсјТИIIЛ УЦИ, , ·С ... .

zeytinlik , в . зејтин] 1l0Кр . на­

сад маслина, масл ињак.

зеЈП III-танс, -ета с [тур .

"pllll. IfIl J ICКJ I .

[ту р .

zengi n]

ПоКр . богат.

л ука [тур . zепgiп lik , В . зс нђИJlј 'IOКр . богатство.

зеН IIТ, - а и ЗСIIЙТ, - ита М

'ЮКр . за'IИНИТИ , прел ивати з ејтином .

MII .

врста мар а­

зс нђi1Л УК, - а М, МН . з снђ~IJlУЦИ , ге " . МН . зс нђ и ­

зејТИllаст в. зсјтitљав.

MII .

zendado)

ме с дугим ресам а, део жеll(;ке ~lapoltHe НОШIb С

уље] а. Мi:lСЛИНОВО уље. б. свако јестнво уље.

зсјтitllJlI1К, -а М ,

zen] рел .

будизма, 'Јаснован на мистицизму и

zcytin tanesi, "рсма

в . зејТИII, та ll еј 'IOКр . п лод маслине , маслинка.

зејтињав, -а, -о [В . зејтин ј сличан зејтину,

грсшно прочитаНОI') ар .

!'lJIaT. zenith ол (по­ salllt пут] 1. ",;ТрОН . н ајви ­

ша тачка

трача.

Ila н ебеском своду н з над ГJlаnс IlOсма­ 2. фllГ. врхунац , најl3иша тачка у разв ој у . •

зе llltтllй/ЗСII ЙТII и И ЗСllltТскЙ /зеIlЙТСКЙ . ЗС lllпи зам, - зма М [прем а часопиеу 3еuuш] авангард ни књижевно-умстнички покрст у Бе­ ограду и Загребу после Ј светског р ата .

зе нiПltст(а), - с М,

уљу; маста н ; који се преЈЈива .

"" .

зеНfП И СТИ [В . зе нити ­

за м! ПРИСТ аЈ lица зенити з ма .

зе кат = зе ћат (в . ) ЗСЈIСlIкаю\, -с ж [тур . zе ггiп

kadeh

ЗJlат ни

ЗСОJIИ'ГIt, з еОJll1та М

fle-

MII .

[грч . z еiп кув ати , В .

хар, укрштс но с н ашим зелен] бот. нарцис, с у­

-л итј МI1I1 Ср . група минеРаЈlа шупљикаве струк­

новрат,

туре који се нал азс у вулканским стенама , с по ­

'1 . zбiоп животи ња] в. зоойд . IIОЈ ' ИТlI

KOII

фlUlO] .

дру ш твена

...

жи воти ња,

А ристотело в и зраз за ч овека као друштве но б ић е .

3001JИМ, -а и 3001lИМ, - има м

lB. ЗОО - , -о н им]

ЛИ II ГВ . име ница која оз нач ава н ску ж ивотињу.

300lJимиј а, - ё ж [В . зоо ни м] л ингв . ску п н аз и ­ ва за жи вотиње у н е ком јез и ку и л и д иј алскту.

3 001Jоза, -ё ж [В . ЗОО-, грч . п 6s0s болест]

1. м ед.

болест кој а се с а ж ив отиња (к ич мења ка) п р е­ носи и на људе .

зоопсихологија , - ё ж [В . ЗОО-, п с их ологиј а ] тињ а .

• 300ПСlIхОJlОШКЙ .

зоосеМllотика , -ё ж , дат . И JlОК . :юосе ми отици [ В . зоо - , сем и отика] н аука кој а ИЗУ'l ава с и сте м с К О МУlIика ција м еђ у Ж Иlютињ а м а.

З00СII(Јра , -ё ж

l8. зоо- , спо рај 1. бот. с п о ра ко ­

ј а је п окретн а з ахваљуј у ћи тре п љама и н и бич е­ в и ма .

2.

] 0 011. ре продукт и в н а ћеJl ија н ек и х нра­

Ж ИllOт иња ,

110 обл и ку сл ичн а а м еб и

З00таксија, - ё ж [ В.

300-,

и л и б ич ару .

-та к с иј а] меТОllи ка

раз вр става њ а

ж и вот и њ с к их

в р ста.

З00теХlIlIка, - ё ж, дат . И л ок . зоотех ниц и

[8.

з оо - , тех ника ј гај е њ е и и с ко ришћ а в ање дом а ­

ћ их ж ив от и ња н а н ау чн ој баз и . • З00теХIIИЧ КЙ. З00тока, -ё ж [в . ЗОО-, гр ч . t6kos ра ђ а ње] ж ив от и ња која коти ж иве млаДУ fще.

2.

1.

род

ж ив о р од ни х гу ш те р а.

300ТОКСЙII , - ин а м [ В . ЗОО -, то кс и н] сваки

-З ОО I I в . 300 11 .

30011

в рста

И З У'!а ва њ е ду ш е вн о г ж ив ота код виши х ж и в о ­

клас ифико ва њ а ,

1.

peJI. п ри каз и ва ње бого в а у ж ивотињ ск о м обл и ­

ку .

II CII X.

жив от и ње .

ЗООJlОШК Й , -а, -о [В . ЗООЛ ОГl'lја] који се од но­ с и на з оол огију ил и зо ол оге .

З001lСllја, -ё ж [ В . зоо- , - о п с иј а]

х ал УЦИll а циј е у којој се болеснику I!ри в иђ ај у

2. болсст живот ињ а

уо пш те .

ЗООllаЈЈеО IJТОЛ ОПlја , - ё ж [В . зоо- , Il алео нто­

токс ин ж ивотињ ског п о р е кла (од з м ија , ин се­ к ата , ри ба и тд.) .

зоотомија , - ё ж [ В . ЗОО -, -том ија l ја ж ив оти ња.

2. сец ира ње

зоофагија, - ё ж [ В . З ОО - , - фаг иј а ј х рањ ењ е

ЗООфllЗИОЈЈогија, -ё ж [В . ЗОО -, фи з и ологиј а ј н ау к а о ф из и оло шки м процесима у тел у жи во­

т и њ а .• зоофизиОлошкИ . ЗООфЙJlаfl , -л н а, -Л I! О

lB. зоо- , -ф илан ј

о пр а шуј е п оср едст в о м живот ињ а . скло н З ОО фИJlији.

300l1араз и т, - а и 300l1аразйт, - ита м [ В . 300-, зоо-парк, -а м, мн . ЗОО- Il а р ков и [ В . ЗО О-, н а р к ] З00ЛОШК И врт б ез кавез а , ур е ђ е н као пар к.

З ООllатологиј а, -ё ж [ В . 300-, п атологиј а] гр а­ на зоологије која проу ч ава болести ж и вот и ња.

1. бот.

(о б и љ ци ) који за виси од ж ивот ињ а ; који сс

вотињске ф ос иле .

Ilаразит] биол . п а р ази т који н а п ада живот и ње.

а н атом и ­

жи в отињс ки м месом , месо ж д е р ст в о .

логија] гра на Ilалео н толог ије кој а изу ч а в а жи­

• з оопа Ј lеОllтОЈЈОШII:Й .

1.

ж и вот и њс ки х тела .

ЗООфИJlија , - ё ж [ В . зоофи ла н] м а ж ив отињ а м а.

2.

2.

који је

1. љубав IIpe-

nС И Х. изо п а ч е н а сексуал н а

СК ЛО IЮ СТ к а ж ив от ињ а м а.

З ООфiiт, - ита м

[8. зоо- ,

- фит] б110Jl . ж и воти ња

н ал ик ШI б иљку ( нпр . с у н1ј ер , м ор ска ан емон а),

која остај е Ilри чврш ће н а за мо рс ко д н о .

lB.ЗОО- , пла нкто н] б иол .

зоофобија , -ё ж [ В . зоо-, фо биј а] n С И Х . боле ­

заједни ца ситних животи ња кој е сп адај у у пла н к­

ста н стра х од ж и вотињ а и л и од п ој ед и н и х в р ­

тон ; у п. ФИТО ПJl аllктОII .

ста ж и вот ињ а .

З ООl1лаI I КТОII , -о н а м

479

зухур

зоохе мија

з оохемија, -ё ж [В . ЗОО-, хем ија] изучавање хем ијских процеса у животињск им организми ­

ма .

ЗУJlюiде, -ета е [тур .

• зоохемИјскИ .

ЗУJlУМ, -а М, мн . -и ['ryp.

з оохигијена , -ё ж [В .

300-, хиг иј е на] вет. lI а­

мерама избег н е појаву болести код животиња.

зо охирургија, -ё ж [ В . зоо- , хи ру ргиј а] вет.

ЗУJlумћар, -а и зулумћар, -ара М ['ryp.

kiir, према в. зулум, пере . -kar]

ЗУJlУфи, зулуфа М МН . [тур . zi.i1i.if од пере . zu1fJ

зо р , за ра М [тур .

zor од нере. z6r, zur] 1. с ила, 2. бес; н асиље. 3. мука, тегоба,

тешкоћа.

залисци косе пуште ни низ образ поред уха.

ЗУЈlфикар, -ара м [тур . влас ник ,

зо ран, -а, -о [В . зо р ]

2.

1. с илаl-l, бесан; снажа н , 3. очеви ­

који лепо и згледа, наочит .

a1-f!iqar

велике , тешке сабље .

ЗУJIXиџе, -ета е [тур .

zorba од пере . zorbaz] нас и ­

du -1-faqar од ар . ~и

пршљен , им е сабље коју је

Мухамед поклонио хаз рети Алији] иет . врста

да н, о чигледа н .

зорба, -ё ж [ту р .

zu1i.im-

онај који 'IИНИ зу­

лум, на сил ник.

лечење животиња хи р у ршки м путем .

силов ит.

zu1i.im од ар . zu1m] на ­

с и ље , н е правда, безакоње, терор.

учна дис цип лина којој ј е циљ да хигијенским

снага; гордост.

zi1kade од ар. ~и-1 qa'da]

ј еда н аест и месец по мусл иманс ком календару.

zilhicce од ар. ~u-1-hi gga]

дванаести месец п о муслиманском календару .

ље, те рор .

зум, -а М , 'Ш. зум ови , ген . М Н . зум6ва [еНГJl . ZO-

zor zor + ј1 е, в. зор] покр .

зо рзорилё прип . [тур .

на једвите јаде, с тешком муком .

ЗОР ЈIИ прид.

IIHJIeKn .

љ ин е.

И прип . [в . зо р Ј покр . заст. 1.

силан, снажа н , обеста н .

2.

1.

Olll]

(као при п.) а . тешк о,

муч но , тегобно . б. врло, веома.

фот. објектив пром е нљиве фокус не да­

2.

на филму и теле ви з ији , поступак ко­

јим се слика постепе ll О или брзо приближава објективу .

3.

рач . увећање од н осно смањење

слике н а монитору.

зо роастризам, -зма М [ грч. Z6гоаstгёs, према наца, коју је у У ! веку пре н . е . основао пророк

зумба, -ё и зумба, -ё ж [тур . zlmba од пере . stlJ1be сврдло] 1. алатка за бу ш ење коже , лима и др ., шило, пробој ац. 2. сп р ава којом се удара

Заратустра , маздаизам: ос н ов ни принцип ј е су­

суви жиг .

изворном За ратустра] реll . вера стари х Персија­

протност између добра и зла, који се боре за превласт у с вемиру .

зумБУJl, -а м,

зо рт, -а М [тур . zoгt од ар . ~aг~] жарг. стр ах, зебња, страхо п оштовање.

из

MII .

зумбул и , ГС ... .

MII .

зумбула [тур.

stlnbtl1] 601'. врста украсне биљке п ород ице љ и ља н а, Hyacinlhus o/'ienlalis.

si.imbi.il

од пере.

зумирати, зу мирам,

3. п . M II . зу мир ају свр. и zoom] 1. променом фокуснедужине

зосте р В . херпес зОстер .

н есвр . [еlll ·П .

зуав, -а м, МН . - и [фр .

обј ектива приближавати И Ј IИ удаљавати слику

zouave од ар . zu'H, пре­

ма имену берберског племена] и ет. војник Фраl-l ­

објекта (у фотографији , фИJlМУ , телевизији).

цуске колонија.нне пешадије , ос н ова н е у АJI­

KOMIl .

жиру

183 1.

ГОД ИIЈ е; прип аД I-IИК СЛ ИЧI-I ИХ јед и ­

ница у другим војскама.

зу бун, -а и зуБУII, -У l-l а = зоБУII, -а и зоБУII, -уна м [тур .

zlbln од а р . gubbii] мушки или жен ­

ски капутић од сук на , с кратким рукавима или

без рукава.

зуБУllџија, -ё = зо Б У llџија , -ё ж [в , зобун,

smaragdos]

zi.im rlit од ар . zUlntlf-

11OКр . зает . смарагд .

зурла, -ё и зурла, -ё = зу рна , -ё и ЗУРllа, -ё ж

(06 . у мн. зурле = ЗУРllе) [тур . z UГJ1 a од пере . surп а] источњачки дувачки инструм ент пискаво г

зу ђурт ПРИД . индеКJI. [тур .

zi.igurt]

1l0Kp.

1l0Kp.

без но­

zi.igi.irtli.ik, В . зу ђурт] п ок р .

сирома штво , беспарица .

Sucher пр ема suchen тражи­

ти] фот. тражило , виз о р , сочи в о п омоћу којег се усме ра ва фото-апарат , филмска или телевизиј­ ска каме ра .

зухур, -а м [.ryp .

ваца, сиромашан .

зуђУтлу к, -а М [тур.

уз бубањ.

зухер, -а м [нем .

zlvana од [!Сре . zebane]

метал на навлака на крају цеви , спојница.

480

од грЧ .

з вука, врста сви р але, која се по прави лу свира

-џија] за натл ија који прави зобу н е.

зувiша , -ё ж [тур .

зумурут, - а м, МН . - и [тур .

nld

2.

смањивати или увећавати СЈ I ИКУ на екрану .

ztl hur од

ар .

zuhu r појава , до­

гађај] п окр. у: О зухур ( се) учинити појавити се , ИСКРСНУТИ .

и Ilб:iдет, -а м [ту р .

ibadet

од ~p.

клања­

'ibada]

ње, м()лит~з, богослужење (у ИС Ј lаму) .

IIб:щйт, -ита м [ар .

'ibadiyya]

ибис, -а м [лат.

припадник

иблйс, -иса м [тур . та на .

веку.

ибадулах, -аха м [тур .

ибеовац, - вца м , мн . ilбеовци ген . мн . ибеова­

године ,

ибеовскй, -а, -о [В . ибеовац] који се односи

иберзац, -а м [нем . UЪсгsаtz] 1. остатак. 2.

.\

типогр . сложе ни матерИЈал КОЈ и остане ОДЈедног

броја часописа па се преноси у следећи.

иберменш, -а м [нем . ОЪеrmспsсh] ист. човек изузетних

ум ни х

и

фИЗИЧКlI Х

пред

арапским

с пособности ,

натчовек, појам из филозофијl' Фридриха Ни­

ибрет, -а м [тур.

ibret од

мер, мноштво, чудо] покр . поука, пример , узор.

3.

ар .

1.

'ibra

поука, при ­

чудо , чудовиш те.

мноштво , маса.

ибрете ж, мн ., ген . ибрёта [тур .

ibre

од ар .

ибретити се, - им се несвр. [В . ибрет] заст. чу­ д ити се, зграњав ати се.

ибрйк, -ика м , МН . ибрици [тур .

ibriq]

ibrik

за воду, кафу И.1 И ракију.

ибришим, -а м [lУР . ibri~im од пере . врста конца] свилени конац за везење.

ше расе", на штету других народ:! .

ebrisum

ибрilшим-серџ:iда, -ё ж [В . ибришим , серџа­

иберцйгер, -а м ["СМ . Oberziehcr] лагани огр­ тач, ПРОJlећн и ил и ЈесеЊII манти.'! .

да] ПОКр . простирка на којој муслимани клањај у.

ибуки , -ија м [јап .

Uberspannt]

ibuki]

сп . у каратеу, техни ­

ка дисања усклађен а с покретима ради пости­ зања снажнијег ударца .

.рам . заст. пре напет , нервозан .

ibidem]

од ар.

бакарни суд с уским I-РЛОМ И поклопцем,

ологији злоу потребљено као појам човека "ви­

ибидем ПРИJl . [лат.

ibra

НОШЊИ .

чеа; у немачкој националсоција.аистичкој иде­

ибершпант "рид. индекл . [н ем.

личним

игла] заст. украсне копче или игле на жен ској

на Информб иро или информбиро~це .

..

додатак

= Алија син Хасанов) ; уп. бин .

2.

информби ровац.

iblis од ар . iblis] 1. ђаво , са­

див.

именима, об . означава оца (нпр. Али ибн Хасан

ИБ (од Информациони биро)] ист. присталица

1948.

2. џин ,

тронимички

ца (ж. ибеовка, дат. и лок. ибеОВIШ) [према скр .

Ibis religiosa;

ибн м, индекл . [тур . Ьјп, јЬпј од ар. јЬП син] па­

ibadullah од ар . ' iblidul-

ПоКр . народ, бож ији створови, људи .

политике Информб ироа (ИБ-а)

ЗООЛ . МИТОЛ . барска птица,

света птица старих Египћана .

исламске секте настале у Месопотамији у УIII

lah]

ibis]

врста чапље савијеног кљуна,

н а истом месту ;

ивоар, - ара м [фр .

ivoire] слонова кост, сло­

об. се употребљ ава као скраћеllИЩI у Ilитатима

новача. А ивоар-папир фини папир боје сло­

(латиницом): Љ. или

новаче.

ibld.

481

идеализам

иврит

иврит, - а м [хебр .

игу ilН а , -ё ж [шп .

ЛИНl'В . савремени хе­

ibrit]

брејски језик, у слу жбеној употреби у .Из раелу;

гуштер (дуг

пише се арамејским писмом .

Америци , 19иana

игало, -а с [грч . aigial6s] M~pCKa обала , жало. игбал, -ма м [тур.

ikbal од ар. iqbal] покр . ср е­

1,5

iguana од егз. ] зоол . велики

метар) који живи у тропској

tuberculata.

игуман и игуман, -а м [виза нт. грч . h ёgоumе­

nos, према грч . hёgёmоп вођа, управитељ] ЦРКВ . старешина православног манастира.

ћа, ус пех .

игбали прид . индекл . [В . игбал] по кр . срећан, успе шан.

ид, -а м , мн. I1ДОВИ [лат . мачког

Es оно)]

id

оно (превод не­

пс и х. у класичној пси хоанализи

С . Фројда , први од три основна слоја структуре

игбалсуз, -а М [тур . несрећ ник, баксуз.

2.

ikbalSlZ,

игбал] покр .

1.

личности (поред ега и суперега); пр едставља

(као при д. индекл .) несре­

биолошку стра н у л ичност и , основн е телесне

8.

ћан, баксузан .

потреб е и нагоне .

игелйт, -l1та М [фабричко име] пластична

-ид, [ фр .

-ide,

изд војено из речи

oxyde

ок­

маса од поливинил х лорида , користи се за про­

сид] у хемијској терминологији суфи кс за раз­

изводњу кишних мант ила , ципела, торби, за

личите врсте једињења.

изола цију жица и уместо природног снега на

-ид! в . -оид .

скијаш ким скакаоницама.

идадија, -ё ж [тур .

IIГИрМИЛУК, -а м , мн . ИГИРМИ ЛУ IlИ [тур . уiПl1i­

lik

од уiПl1 i двадесет] и ст. стаРИНСКfI турски ду­

кат вреда н

20

гроша .

2.

иглу, иглуа м , МН . иглуи [еСКИМСКII

мада леда и снега, изнутра обложе н а крз ном.

игнипу нктура, -ё ж = ИГНllпункuија, -ё ж ватра, В . п у нктура] мед . метод лечења

снабдевање .

idare од а р. idara] покр . 1.

3. управа ,

иде, -а ж, м н . [лат.

igdlu]

ескимска колиба направљена од исечених ко­

ignis

идара, - ё ж [ гур .

средства за живот, издржавање ; алимен тација.

игло, иглоа м п. Игл)' .

[лuт.

idadiye од ар. i' dadiyya]

покр . сред ња школа , гимназија.

дан и

пуног месеца

државна вла ст.

idus] у римском кал ендару - петнаести дан у марту,

мају, јулу и октобру , а тринаести у осталим ме­ сецима; према њима су се рачунал и сви остали

дани у месецу. О мартовске иде фиг. кобан дан

забада њем ужарених игала у оболеле делове

(према дану убиства Јулија Цезара,

тела (нпр . код чирева) .

пре н.е .) .

игнитро н , -а м [ен гл.

ignitron

од

ignite

идеал, -ма м [нем .

запа­

лити, (елек)трон] тех н . врста исправљача струје за уређаје високог напона , у коме електрична

lis] 1.

кој.и не зна] онај који

идеалан, -л на, -л но [ в. идеал ] Ј . који одгова­

игнорантск ii , -а, -о [п . игнораilТ] који не зна, незнала чки , који ј е својствен II сз налицама.

IIгноран uија, -ё ж [лат. igпогапtiа] незнање , lI ез налаштво , необразо ваност. HCCRrUl .

не маРИТII за што; за немари т и.

филоз. који се односи на идеју, који постоји

као и деја ; духо ван , мисаон , интелектуалан .

идеализам, -з м а м [в . идеал ]

1. ф илоз. један

од два основна правца у фило зоф ији који идеју или свест претпоставља приро д и , одн . матери ­

ји ; су пр . материјалИзам .... субјективни [л ат.

ignoгаге] Ј. не з нати . 2. н е хте~и з юlТН, п рез ирати ,

482

ра идеалу , узоран, савршен, узвишен , изврстан .

2.

не зна, незналица.

игнорисати, ~ шём свр щ . И

idea2.

крајњи, највиши циљ којем се тежи ; предмет

игнорант, -а м, ге н . мн . игноранiiта (ж . игно­

ignorans

од лат.

савршен узор, пример , образац чега.

изузетне жеље, љубави, амбиције и сл .

струја п ролаз и кроз живину пару.

ранткиња) [л ат.

Ideal, фр . ideal

44. године

-

од­

бацује објективно постојање материјалног све­ та, признајући за једину реалност индивидуал­

ну свест и субјективне осећаје ; објективни

идеогр афика

идеалitзатор

ид еа л и зам т врди да је темељ свега што посто­

ј и апсолут н а ищ:ја, светски дух илИ- бог.

2.

жи­

идент и к и т, -а м [заштићено име према енгл.

Identi-Ki t

комплет за иденти ­

identification kit

вотно п о н а шање усмерено на остварење идеа­

фикацију] сет, комплет цртаних варијација за

ла, уз вишених циљева, а не IЩ остварење личне

делове људског лица (браде, носа итд . ) чијим

ко р ист и .

се комбиновањем, према опису очевидаца , до­

идеалitзатор, -а м [В . идеал] онај који идеа­ лизује, који све представља улепшаним, узви ­

и деализација, -ё ж [В . идеал] IIредстављање

и деализовати, -ујём еврш . и нееврш . [фр .

idea-

идеал ] правити од чега идеал, приказива­

ти нешто ле пшим , савршенијим него што јесте.

и деалисати, - шём нееврш .

[11. идеал]

тежити

за идеало м , з аносити се идеалима .

присталица идеализма .

2.

зане­

сењак , онај који тежи савршеном , идеалном.

3.

о н ај коме није стало до материјалне добити , племе н ит, н есебичан човек .

ид еалitстичкй, -а , -о

[В .

идеал ,

идеали­

л и сте .

ид еал itтёт, -ета м [В . идеал] фItЛОЗ. постојање у виду идеје или представе ; e yГlp . р еаЈЈн тёт (в . ) .

ideation,

в . идеја] филоз .

стварање идеја, представа и појмова.

идеја , -ё ж [грч . дети]

idem,

в. идем]

истов ет­

1.

2.

ску п

обележја по којима се једна особа разликује од свих других.

3.

мат. једначина која вреди за св е

вредности варијабле, једнакост.

иде нт ифit като р , -а м [в . идентификовати] онај који нешто идентификује.

2.

1.

рач . низ з на­

дуре или промена у неком програму.

иде н тифи кац иј а, -ё ж [нл ат. идентификовати]

1.

чавање (е неким) .

2 . утврђивање

idea облик, СКЈюп од idein ви ­ 1. м и сао , појам , представа . 2. начин схва­ гла вн а мисао чега. 3. замисао, намера ,

identificatio,

в.

поистовећивање , изједн а­

3.

истоветности ,

утврђивање чи ­

јег идентитета , препоз навање .

иде нт ифи ко в ат и (се), -ујём (се) еврш . и нееврш. [ерлат.

ид еација, -ё ж [фр .

према

једнакости (између нечега).

стич к и ] који се односи на идеалюам или идеа­

тања,

identitas

кова који се употребљавају као оз нака проце­

идеалист( а ) , - ё м (ж . идеалисткиња , -ё) [В .

1. ф илоз .

[клзт.

ност, потпуна једнакост, подударање .

н ечега са врш е ним, идеалним; улепшавање.

идеал ]

ф отор об от. иде н тitтёт, -ета м = идент и ч н ост, -ости ж

шеним .

1iser, в .

лази до приближног лика тражене особе ; уп .

identificare,

в . идентитет, в . -фика­

ција]

1.

(се).

утврдити (чији) идентитет, одредити ко

2.

поистовећивати

(се),

изједначават и

је у питању , препознати.

и денти ча н , - чна, -чно [ерл ат.

identicus, в . иде н ­

титет] (потпуно) једнак, исти, истоветан .

и дент и ч н ост в . и де н тitтёт идео- [грч.

idea]

(1).

као први део сложенице з н а­

пр едл ог, решење . А - в одиља замисао која во­

чи мисаони, појмовни , који се односи на м и ­

ди ка оствар е њу циља ; доб р а

-

шљење, поимање .

добро р е ш е ње ; I:ума н уте

мед. замисли су­

-

добра замисао,

п р отне зд р а вом разуму .

идёјнй, -а, -о [В . идеја] који се односи на идеје, н а н а чин размишљања .

и дејност, -ости ж [В . идеја] жај , смисао .

2.

idem]

сликовном писму .

симбол

1.

идејни садр­

посвећеност идеји , увереност.

идем п рил . [л ат.

идеогр ам, -а м [в. идео-, -грам]

1.

слика упо­

требљена као знак за одређену реч или појам , у

и(;ти, нсто; у научним

($

за долар ,

2. општепознат % за проценат) .

графички

идеогр а ф ија, -ё ж [в . идео - , -графија] писм о у кој ем су појмови представљени сликама , иде­

ограмима .

• идеО гр афскЙ .

р адов и ма у п отребљава се као скраћеница (ла­

идео гра фи ка, -ё ж, дат. И лок . идеогрilфици [ в .

ти ницом) и упућује на раније наведеног ауто­

идео-, -графија] вештина писања знацима који

ра :

представљају појмове , писање идеографима.

id.

(в . ) .

483

идиопатија

идеократија

идеократија, -ё ж [В . идео-, -кратија] давина идеја, разумни х појмова .

2.

вл а­

ИДИ ЈlИзација, -ё ж [в . и д и ла ] представљање

владавина

чега у најл е пш е м светлу , приказива ње ч е га као

1.

идеологије у друштву, држави . • идеОкратскii.

идеол ог, -а м, ми . идеолоз и [фр . идео -, -лог] творац идеоло гије ;

идиличан , - чна , -'1 НО [В . и д ила] који ј е у ду ­

при стал ица ,

ху идиле , савршено миран, без азл е н , н еж а н ,

следбеник идеологије .

безбрижан ; уле пш а н .

идеологем, -ема м = идеОЛОГli ма , -ё ж [ В . идео -, -лог, (теор) ем]

1.

ре ч или фраза која у

н е кој идеологији постаје симбол припадности

и пре поз навања .

2.

ли нгв . з нач ење или јез ичка

ј единица н астала у оквиру н е к е идеологиј е .

иде ол огизам , -зма м [ В . и део- , -логи зам ] в . идеологем .

идио- [flJЧ .

(dios]

као први део сл оженице

зна чи само-, с вој е- , со п стве н , л ичн и , особе н .

идиоБЈlаст, -а м [ В . ид ио- , -бласт]

с ве ве ћ е присуство идеологије у друштву, др­ жа ви .

л икује од осталих ћелиј а ткива .

ТВОРИТII у идеологиј у, унети и деоло гију (у не­

што) ; посматрати са идеоло шког гледишта .

идеологија, - ё ж [ В . Iщео - , -логија] н ау ка о идејама, о појм ови м а .

2.

1.

филоз .

с и стем идеја

и з ражен у св им облицима дру штвс не свести (у праву,

полит ици ,

н ауц и ,

религији,

у м ет ности), карактери стич а н за одређено вре­ м е и л и одређен у дру штв е ну групу .

идеолошкii, -а, -о [В. идеолог, идеологија] ко­ ји се односи на идеологију .

..

идеолошка борба

сукоб м ишљења, сукоб идеоло шки х ста вова.

идеофОбија, -ё ж [В. и део- , -фобија] псих. бо­

id est] то јест,

idyllium

од flJЧ .

кратк а пасторална песма, према

обл ик, сл ика]

1. књиж .

eidos

п ес м а који приказује при ­

родан , спокојан и срећан живот људ и у природ и

(сељака, пастира и рибара) ; настала је у старој

Грчкој , а најзначајнији п ес ници су били Тео­ крит ( међу Грцима) и В ергил иј е (међу Римља­

2.

м и не­

идиогенеза и идеогенеза, -ё ж [В . ид и о -, -ге­

idiog10ssia,

в . ид и о- ,

flJЧ . glбssа језик, говор] неспособн ост р азro в ет­ ног и р азумљ ивог гово ра.

идиограф, -а м [В . идио- , -граф] потпис .

2.

1. свој еру'lН И

рукопис, оно што је напи сано ру ко м.

идиографскй ,

-3,

-о [В . идиограф] к ој и се

односи на и диограф , својеручан, влаСТОР У'l ан .

идиолалија, -ё ж [В. и д ио- , -лалија] мед . и з­ мишљање и употреба властитог језик а, н е разу­ мљивог д ругима.

идиолект, -а м , ,'ен. мн . идиолеката [В. И ДИО- , (диј а)лект] л ин гв . с куп говорних особ е н ости појед инца , л ични го вор.

id(oma

од

idiousth ai

пр и­

свајати] Л ИНГВ . 1. устаљен и зр аз у јед н о м ј ез и ку,

С Кр. ј.е. (В . )

идила и идила, -ё ж [лат.

eidyllion

2. мин ер .

неза] мед. спонтани поч ета к болести .

идиом, -ама м [flJЧ .

ле стан страх од мисл и и мишљења .

ИД ест [л ат.

бот.

РаЈ] у аморфној сте ни у властитом кристал н ом

идиоглосија, - ё ж [нл ат.

идеологизовати, -ујём [В. идеологија] пре­

моралу,

1.

биљна ћ ел ија која се грађом и ф у нк цијо м р аз­

облику.

идеологизација, -ё ж [В . идеологизовати ]

ними) .

и д иле ; уле пшавање .

в.

ideo10gue,

фиг. складан живот, и спуње н с покој ­

н е превод ив буквално на страни језик ( нпр . у срп­ ском наше горе лuсш, хвашашu маглу) . н аз ив за јези к , го вор или дијал ект.

2. оп шти 3. и зраз, начин

изражавања (у уметн ости , култури и сл.) .

идиоматика , - ё ж, дат. и лок . и диом атиц и [В . идиоматски]

2. део

1.

уку пност ид иом а једно г ј ез и ка .

л ингви стике који ПрОУ'lава ид и оме .

идиоматскй, -а , -о [flJЧ .

idiomatik6s,

в. иди­

CTBO ~ , нежношћу, љубављу , задо вољство м и

ом] којије својствен н е ком говору и л и д иј алек­

срећом .

ту ; који се односи н а идиом.

3.

л и к . уметничка сл ика кој а приказује

с покојан и срећан живот у природи.

4.

муз . ин­

струме нтал на композ ициј а у идиличном духу .

484

идиопатија, -ё ж [flJЧ .

idiopatheia,

в . идио- ,

-патија] м ед . болест која настај е без видљ и вог

ид иоплазма

иђирот

узр ока, п ривидно с понтано ; болест неповезана

будалаштина , бесмисл ица .

с другим об ољењима .

језика или говора, и д иом

•

ид иОпатскИ .

3. (1).

идиОтија, -ё ж в. ИДИОТlf3ам

ид иоплазма, -ё ж , ген . мн . идиоплазмаЈидио­

ЛИI-IГВ . особено ст

(1) .

плазми [В . и д ио -, плазма] 6иол . Ј;\ео ћелијске

идиотип , -а м , МН . -и [В . идио- , -тип] 6иол . ин ­

плазме који ј е носилац наследних особина , на­

д ивидуални генотип; скуп свих особина кој е ј е

следна супста нц а.

наследила одређена индиви дуа .

ид иоритам , -тма м [В . ид ио- , ритам] цркв. ма­

ид иотски , -а , - о [В . идиот]

1.

насти р у кој е м ј е сваком мона х у дозвољено да

на ид иоте, својствен идиотима.

има свој у л ичну имовину , да засебно живи ,

слен.

који се од нос и

2. глуп,

бес м и­

храни се и оде ва ; први пут се појављују на Све­

идиофони, ИдиофОнi.i м, МН . [В . идио-, -фон ]

тој гори Uеда н од њи х је и Хиландар), а нарочи ­

муз. инструменти у којима титра сама материја

то су учестал и то ком

од које су направљени , припадај у групи уда­

XIV

идиоритмик, -а м,

и ХУ века.

мн.

ид иоритмици

[В .

раљки (кастањете , чинеле , гонг, триангл и сл.).

идио-, ритам] Цр К В . монах-самац .

ид иори т мички, - а , -о [грч .

идист(а), -ё м , ге н . МН . ИдИстi.i [В . идо] поб ор­

idiorhythmik6s]

ник употребе и ширења јез ика ИДО .

ид н-шешир, - ира м [према енглес ком мин и­

који се однос и на ид иоритмике ; са мосталан , одвојен, слобода н .

стру иностраних послова и премијеру Ен тони

ид иосИнкрi.iзија и идиосинкразија, -ё ж [грч . i d iоsупkгi.is i а, в . ид ио -, sупkгаsis мешање, смеса]

1.

Идн у

(Anthony Eden)]

мушки шешир са обо­

дом посувраћеним нагоре .

идо, ида м

мед . пр ео сетљивост , одвратност пре ­

у есперанту суфикс за по­

томка]

акција о р га ни з м а ( нпр. КОЖНII осип , повраћа­

уп р ошћен облик есперанта , створен

ње) на појед ин а ј ела или л екове .

д ине .

2. фиг.

нетрпе­

љивост, не н акл оност, одбојност , антипатија .

ид иосинкратича н , -чна , чно = идиос ин­

кр атички , -а, - о [грч .

idiosynkratik6s,

в . ид ио­

синкразија] који је везан за идиосинкразију ;

идол , -сла м [л ат. према

idiota од гр'! . idiоtёs грађанин без јавних обавеза] 1. у старој Грчкој, II р ипад ник нижих слојева народа који

пати од идиот и з м а.

4 . жарг.

3. п еј .

eidos

облик]

ског бога , кумир . вања .

3.

вештачки ј език ,

1907.

го­

idolum од ГРЧ . eidolon сл и ка 1. рен . слика или кип п аган­

2. фиг.

пред мет слепо г обож а­

филоз. предрасуда , з аблуд а која омета

идолатрија , -ё ж [срл ат .

ид иот, - а м (ж. идиоткиља) [л ат.

ла .

међународни

право сазнање истине .

особен, лич ни , с вој е врстан .

није упућен у државне послове .

1IИН1'8.

[-ido,

ма неким јели м а, ле ковима , МИРИСl1ма и сл . ; ре ­

2.

мед. онај који

глупак , бл есан, буда ­

ур е ђ ај који омогућава особи у теле ­

визијском студ ију да чита написан текст, пре ­

tria

од ГРЧ .

eidololatreia,

idolatria

од

idolo la-

В . идол , -латрија] обо­

жавање идола , и долопоклонст во . • идолатриј ­ скИ.

идолопокло ник, -а м , МН . идолопокл ониц и,

ге н . МН . идолопОклонИкi.i [В . идол]

1.

онај који

поштује , обожава слике, кипове или з нак ове

тварајући се да гледа у камеру. ~ ид иот-кам е­

који симбол ишу божанств а.

р а жарг. фото-а п а рат који не треба подешавати

ва и претерано вел ича неку личност из ја в н ог

пре снима њ а .

живота .

ид иот и з ам , -з ма м [лат.

otism6s

idiotismus

од грч .

спец ифичан начин изражавања]

1.

idiмед.

2.

онај који обожа­

и долопоклонство В. идолатрија . иђирот, -а м 60Т. [тур .

egi r otu]

вишегодишња

најтежи сте п е н м е нталне з аосталости, малоум­

барска лековита биљка , мирисава шаша , Асо­

ност, блесавост, и д иотија (в . ) .

rus calamus.

2.

п еј. глупост,

485

нжица

IIЗ0баран

нжи ца ж [стсn . ] име слова

v , последњег сло­

ва у старословенској азбуци . О од аз до ижице од почетка до краја, од А до Ш .

-иза м суф. [пат.

изенталпски, -а, -о [В . изо- , В. енталпија] физ.

који се од носи н а сталну, постојану енталпију . изентропски, -а , - о [ В. изо- , В. ентропија]

-ismus, грч. -ismos]

као д руги

физ. који се од носи на сталну, неllроменљиву

део речи значи: политичко уређење, ве рско

ентроп ију . А - процес процес при којем је ен­

учење, правац у књижевности , уметности, нау­

тропија стална.

ци, филозофији, начин понашања, уобичајене

изин В . Изун .

активности , душев н е и телесне особине, обо­ љења и д руго .

изало баре, изалобара ж, мн. [ В. изо-, грч. други,

изирабити,

изи рабим

СВРШ .

[В .

ирабити]

поКр . разјасни т и, проту мачити .

baros теж ин а]

allo-

метеор . л иниј е које на кар­

измет, измећар, измећарл у к в . хизмет, хи­

змећар, хизмећарлук.

ти спај ају та чке подједнаких промена атмос­

ферског притиска у истом раздобљу.

измиксати, -ам сврш. [В . миксати] измешати миксером.

иза м , изма м, ген. мн. изама [В . - и зам] уређ е­

измуштрати, -а м СВ РШ . [в . муштрати]

1. нау­

ње, учење или п равац у најопштијем смислу;

чити п омоћу муштр ања, извежбати , навикнути

пеј. (06. у МН . изми ) различити, тешко схватљи­

на дис цип л ину, дисциплиновати .

ви правци у уметности и сл .

иза немоне В. изоанемОне .

изгрдити ,

изнивеЛJlсати , -шём СВРШ . [В . нивелисати]

ЈlЗа номале, иза но мала ж , ми. = и зоаномале,

пор авнати, изједначити.

изоаНО~ IЗла ж, "Н . [ В. изо-, грч . ап6mа l оs непра­ вилан] метеор . линије које на каРТII

2.

испсовати .

изнијансирати , и з нијансирам , изнијанси­

cllajajy тачк е

р ају СВР Ш . [В . нијан с ират и) а. пажљи во подесити

подједнаког одступања од просеч н е темпера­

прелаз једне боје у другу. б. ф и г. н аправити бла­

туре на истој географ ској ширини . -иза ција [клат.

ги прелаз, ут врд ити фине разл и ке између две

суф ик с за им е нице

-isatio]

тв рдње, два миш љења и сл.

и зо- [грч.

изведе не од глагола на -изовати (-и з ирати ).

избала нсираТIt, и збалilНсирам ,

3. n.

ми . из­

баланси рају СВРШ. [В . балансирати] уравнотежи­ ти, уједна чити, ускладити .

избеха рати , -а м СВРШ. [В . бехар] процветатlt, расцветати се.

први део сложе­

ку или нам е ни ; и сто-, ј ед н ако-.

2.

у хемијским

терминима означава изомер једињења исказа­ ног д р угим делом.

изоамплитуде, изоампл итУда ж, мн. [В . изо-, амплитуда ] геогр. линије које на карти спајају

изве рглати, -а м СВРШ . [ В . вергл ати] рати на верглу .

1505 једнак] 1. као

н ице оз начава једнакост или сличност по обли­

2.

1. одсв и ­

фиг. и з рецитовати, изговори­

ти нешто тако бр зо као да је напамет н ауче н о.

lt3в иксати, -ам СВРШ. [ В. виксати] сјајним, изгланцати .

2. фиг.

1. у чинити

тачке с једнаком разл иком измеђ у највиш ег и н ајни жег стања неке веЛИ'lине (температуре , притиска и сл.) у одређеном врем енском раз­ маку .

изгрдити, испсовати.

изоанемоне , и зоа н ем6 н а ж, ми . [В . изо-, ГРЧ.

из вошчик м [рус. извозчик] ист. кочијаш,

а пеmо s ветар] метеор. линије које на карти спа­ јају места с једнаком просечном брзином ве­

фијакерист.

изд ифереНUllрати , издифе ренци рам ,

3.

n.

тра.

изоаномале = изаномале (В.)

ми . издиференци рај у сврш . [В . диференци рати ]

изобараll, -р н а, -р н о [ В. изо- , '']ЈЧ .

изв рши ти диференцијацију , подел ити на осно­ ву разлика .

486

на]

1.

baros тежи­

хем. О елементима који им ају исту атом-

изолационизам

и з обаре

ску тежнну, али различит атомски број и отуда р азличита х емијска својства . једнак притисак . &

2. физ . који има изобарни "pol.ee процес

при кој ем ј е прит исак сталан .

изобаре, изобарii ж , ми . [В . изобаран]

2. физ .

изодинаме, изодинамii ж , ми. [В . и зо- , f1JЧ . dупаmis снла] гeof1J. линије које на карти сп ај ају

1. метеор .

линије кој е на карти спајају места једнаког ат­

мосфе р ског притиска .

изографија, -ё ж [В . изо-, -графија] верн о преписивање , рукописно копирање.

линије на дијагра­

му које по к азују стања сталног, константног

тачке исте јачине Земљиног магнетизма .

изодозе, изодозii ж, ми . [В . изо- , доза] гeof1J . л иније које на карти спајају тачке истог интен­ з итета радиоактивног зрачења .

изоерге, изоерги ж, MII . [В . изо-, f1JЧ .

притиска.

изобари , изобарii м , МН . [В . и з обаран] хем .

ergon де­

ло, рад] етИОf1J . линије које на карти спајају ме­ ста на којима се 110јављују исти предмет и.

и зобарни еле м е нти .

bathys

изокатабазе, и зокатабазii ж, МН . [В. изо - , ка­

дубок] гeof1J . л иније које на карти спајају тачке

табаза] геол. линије које на карти показују п од­

исте дуби н е океана, мора и л и језера .

ручја једнаког слегања тла .

и з обате, изоб атii ж , ми. [В. изо- , f1JЧ.

и з обатитерме, изобатитермiiJизобатитерми

изокефалија, -ё ж [В. изо- , f1JЧ . kepha1e глава]

ж , ми . [В . изо бата, -терм(а)] ,"eof1J. линије које на

сл нк . размештај фигура у рељефу или на сли ци

карти спај ају морске и л и језерске дубине јед­

такав да се све главе налазе у истој висини и не

наке темпе ратур е .

покривају једна другу .

из обjrr ан , - а н а м [В . и зо- , бутан] хем . безбо­

изоклине, изоклинii ж, MII . [В . изо- , f1JЧ .

k1 ine-

јан, запаљ ив гас , изомер бутана, користи се за

јп нагињати се] гeof1J . линије које на карт и спа­

производ њу а вионског бен з ина .

јају места исте магнетске инклинације .

-изов ати, -изирати [f1JЧ .

-izein]

суфикс ко­

јим се об р азују глаголи од именица или приде­ ва , претеж н о са значењем увести нешто, пре­

творити у н е што , дати чему особину онога што

изогамија, - ё ж [В . изо-, - гамија] биол . оплод­ настала спајањем

морфолошки

потпуно

јед наких му шки х и женских семених ћелија

( гамета); суп р . анизогамија (В.). и з о гл оее, и з о глосii ж , мн . [В . изо-, f1JЧ . glбssа јез ик] лиигв . л иније које на карти спајају места

са исти м јез ичким особинама : служе за разгра­ ничавање д иј ал еката међу собом.

и зого н, -о на м [В . изо-, - гон] геом. многоутао једнак и х углова, правилан многоугао .

и зо гон е, из о гонii ж, ми . [В . изо- , -гон(а)] гeof1J.

[В . и з о -, f1JЧ .

хладноћа] гeof1J . линије које н а карти

спајају места једнаке хладноће морске п овр­ шине.

изолатор, -а м [в. изоловати]

ј е израже н о основом речи .

ња

изокриме, и зокримii ж, МII .

krym6s

1. физ . тело које

не проводи или које лоше проводи електри ци­

тет (нпр . стакло , порцелан , смола и сл . ) .

2. о н о

што спречава ширење, оно што врши изолац и ­

ју било које врсте .

3.

мед . одвојена просто р ија

з а привремени смештај оболелих од какв е за ­

разне и л и непознате болести (у болницама , ка­ сарнама) .

изолација, -ё ж [илат. iso1atio, В . изолов ати] 1. осамљивање , издвајање, одвајање , одељива­ ње . 2. физ . спречавање деловања или продира­ ња нпр . електрицитета , топлоте , влаге пом оћу облоге , изолатора.

3.

мед. одвајање зараж ених

линије кој е на карти спајају тачке једнаке маг­

болесника да би се спречило ширење зар азе .

н етске декл инације .

пра в. искључивање из друштвене комуник ације

изограф, -а м [В. изо-, -граф] филол . преписи­ вач (књ и га, рукописа) , онај који рукописно ко­ пира .

4.

(кућни притвор , посебна ћелија у затвор у) .

изолационilЗам, -изма м [енгл .

iso1ationism,

в . изолација , -изам] политички правац који те-

487

изоморфизам

изолац ионист(а)

ж и ограничавању политичког деловања н а на ­

"зомеран , -рна, -рно [В . изо-, -мер а н] к оји је

цио н ал н е окви ре , уздржавању од међународ­

истог хемијског састава, али различити х свој­

них а ктивности, н арочито у САД .

става.

изолационист(а), -ё м, мн . изолационис'ги [В . изолационизам] присталица изолационизма.

изомери , изомера м, МН . [в . и з омериј а] хем. органска једињења која имају исте хе мијске

изолацио­

формуле , али се р азликују по физички м, а де­

н и ст(а)] који се односи на изолационизам или

лом и по хемијским особинама захв аљујући

изола ционисте .

различитом распореду атома у мол е к улу.

изолационистичкй, -а,

-о

[В .

изолексе, изолекаса и изолекса ж, ми . [В. и зо-, грч.

lexis

говор] лннгв . линије које на карти

с п ајају места где се у локалним говорим ајавља

изомерија , -ё ж [в . изо- , - мерија] хем . п ојава да се два или више једињења односе ј едн а пре­ ма другима као изомери .

изомеричан в. "зомеран .

и ста р е ч .

изоли није, изолинйја ж , МII . [В . изо- , линија]

изометрија, -е ж [в . изо-, -метрија]

1. ј една­

ли ниј е које на карти или дијаграму спајају

ка или приближно једнака вредност д в еју или

тач ке с једнаким з начењем неке величине (нпр .

више посматраних величина .

те мп ерату ре ).

вање у другу раван или други простор пр и ко­

изолйрба н д, - а м = изолйр-трака, -ё ж (нем .

2.

м ат. п реслика­

ме се не мења међусоб н а удаљеност та ч ака .

3.

трака] импрег­

м уз . ситуација у којој се у вишегласни м ком по­

н ирана (те кстилна) лепљива трака за и з олацију

з ицијама све деонице крећу прибл и жно једна­

еле ктричних жица.

ким ритмичким обрасцима .

Isoli erband,

В . изоловат и ,

Band

изолй рцанге , изолйрцангй ж , МН . [нем .

erzange,

В . и золовати,

Isoli-

клешта] посебна ,

Zange

гумом обл ожен а електричарска клешта за хва­

изометрйјскй, -а, -о = изомеТРИLIКЙ, -а, -о [в . изометрија] који се односи на изометрију .

...

изометријске (изометричке) вежбе сп . вежбе

та њ е предмета који би могли бити под деј ­

за јачање мишића без покрета , при кој и ма се

ством ел ектричне струје.

једна група мишића супротставља другој или

изолова н , -а, -о [В . и з оловати] мље н , од војен, издвојен.

1. сам, оса­

2. физ . који је обложен

се напињу упирањем

о непокретн у пр е пр еку ;

изометријски (изометрички)

поглед рач. у

и золатором , кој и је направљен тако да буде не­

компјутерској графици , приказ трод и мензио­

П Р О В ОДЉ ИВ.

налних објеката с висином и ширино м, али без

3. прав .

и с кљ учен из друштвене ко­

промене у перспективи узроковане дуби н ом.

муни к ације , притворен, затворен.

изолова ност, -ости ж [в . изоловати] свој ­ ство и л и стање онога који је изолован или оно­ га што је и з оловано .

(8. И 3 0-,

- м ета р ] ко­

"зоморфан и изоморфаll , -фна , -фно [в .

изоловати , -ујём С ВРШ . [фр . iso ler од HT-dЛ . iso-

lare, insula острво] 1.

ИЗ0метричан, - чна , - чно

ји ј е исте мере , исти х пропорција.

осамити, и зд војити, одво­

јити, одел ити од утицаја средине . тити, обл ожити изолатором.

2. физ . зашти ­

3. пра в .

I1СКЉУЧИТИ

из ко му никације (об . са сведоцима) , притвори ­ ти, затвори т и.

И30-, грЧ . morphe облик] који је истог облика. изоморфе, изоморфй ж, МII . [ в . И30-, ГрЧ .

morphe облик] Л ННГВ. линије које на карти спаја­ ју места истих граматичких облика , и сти х мор­ фолошких особина . изоморфизам, -зма м [В . изо-, - морфи зам ]

1.

IIЗОJlуксе, и з олукса ж, м .... [В . и зо- , л ат. lux

хем . својство д веју или више хемиј ск и х суп­

светл о] гео гр . л иније које на карти спајају та чке

станци да, поред ра ЗЛИЧИТQI" хемијско г састава ,

једнаке осв етљености (изражене у луксима).

имај у врло сличн у кристалну структуру , изо­

изомер, - ера м в . изомери.

488

морфија .

2. JIHHrB .

подударност двеј у структура

изоморфија

изотере

унутар језика, или између језика и кул ту ре. з.

изоподи, -а и изоподи, -ода м, ми . [илат.

мат. међусобна кореспонденција између две ал­

poda, В .

гебарске структуре која чува основне релације

копнених рачића .

и операције.

изопрён, -ена м [В . изо-, терпен] хем . течни ,

изоморфија, -ё ж [В . изо- , -морфија] I .јед н а­ кост облика, једнакообличност.

физам

iso-

изо-, -под] зоол . ред малих водених или

2.

В . изомор­

(1).

незасићени

угљоводоник,

представља основни

прстен

метил-бутадиј ен , у макромолек улу

каучука.

изонефе, изонёфа ж, ми. [В . изо-, грч .

nephos

изо-процеси, изо-процёса м, ми . [В . И30-,

облак] метеор . линије које на карти спајају места

процес] физ. у термодинамици, процеси у који­

једнаке облачности.

ма се једна од величина стања медија не мења

изонитрили, -а м, ми. [В . ИЗО-, нитрили] хем. отровни органски спојеви који

настају деј­

ством хлороформа и јаких база на амине.

изооктан, -ана м [В. изо-, октан] хем. изомер органској синтез и и као додатак бензину .

изоп, -а м [лат. стих цветова,

hysopus, hyssopus

од грч .

користи се

као лек против кашља.

изошiге, изопага ж, ми . [В. ИЗО-, грч .

места истовремене појаве плиме.

изоритмија , -ё ж [В . ИЗО-, ритам] муз . у ком­ поновању , понављање истог ри тмичког оквира .

мирисна биљка плавих и љубича­

Hyssopus officinalis,

изорахије, изорахија ж, ми . [В . И30-, грч . гас­ Ыа плима] геогр . линије које на карти спајају

октана, зас ићени угљоводоник, користи се у

hyssopos] бот.

(изобарни, ИЗ0ХОРНИ, ИЗ0термни процеси).

изосеисте, изосеиста ж, ми. [В . ИЗО-,

seist6s

потресен] геогр . линије које на карти спајају ме­ ста око епицентра погођена једнаком јачином потреса .

pagos

лед] геогр. линије које на карти спајају тачке једнаког трајања леденог покривача.

изопатија, -ё ж [В . изо-, -патија] мед. лечење обољења средств има која настају као последи­ ца самог обољења (нпр. вакцинисање).

изопектике, изопектика ж, ми . [В . изо-, грч . рёkt6s зале ђен] геогр . линије које на карти спа­

јају м еста истовременог залеђивања вода.

изопериметрија, -ё ж [В . изо-, пери-, -ме­ трија] мат. једнакост обима геометријских ли­

изоскоп, -а м [В . И30-, -с коп] уређај за И 30штравање и уједначавање слике на телескопу или догледу.

изоспорија, -ё ж [В . изо- , -спорија] бот. поја­ ва истоврсних спора код биљака .

изостаза , -ё ж [В . И30- , -стаза] геол . равнотежа између појединих делова масе Земљине коре .

изотаке, изотака ж, ми . [В . И 30-, грч .

takenai

отопити се] метеор . линије које на карти спајају места истовременог отапања залеђених р ека.

ИЗ0таланте, изоталаната ж, ми . [В . изо-, грч.

кова.

изопериметри чкй, -а, -о [В . изопериметрија]

talanton

вага] метеор. линије које на карти спајај у

који је једнаког обима. & - проблем мат. задатак

места са истом разликом у темпераlУРИ између

одређива ња л ика са задатим обимом којим је

најхладнијег и најтоплијег месеца, или места

омеђена највећа површина.

истог годишњег темлературног колебања .

изопеталан, -л на , -лно [В . изо- , грч.

petalon

изотахе, изотаха ж, ми . [в . изо -, грч .

tachos бр­

латица] бот. (о цвету) који има латице једнаке

зина] геогр . линије које на карти спајају тачке

вели чине.

исте брзине воде на попречном профилу неког

изоплете, изоплетаж, ми . [грч. isорlёth~sјед­ накобројан, В. И30-,

plethos мноштво]

метеор. ли­

воденог тока.

и зоте ре, изотера ж, ми. [В. изо-, грч .

theros ле­

није које на карти спајају све тачке подједнаке

то] метеор . линије које на карти спајају места с

вредност и неког метеоролошког елемента .

истом просечном летњом температуром .

489

изотерман

изохрон

изотерман, -м на, -мно [В . изо-, -терман] ко­

изотропија, -ё ж [В . изо- , -тропија] физ . свој­

ји има сталну, непроменљиву температуру . А

ство неких тела да у свим правцима п о казују

изотермни процес физ . процес при којем је

иста физичка својства (у њима се светл ост, то­

те мпература стална.

плота, електрицитет распростиру у с в и м п р ав­

изотерме, изотермй ж, мн. [В . изотерман] метеор . линије које на карти спајају тачке с

цима подједнако) .

изофане, изофана ж , мн. [В . изо-, грч.

phainein

истом средњом годишњом или ме.се чн ом тем­

показивати се] геогр . линије које н а карти с п аја­

п ературом .

ју места с једнаким почетком вегетациј е.

изотермија, -ё ж [В. изо-, -термија]

1. особи­

изофоие, изоф6на ж , мн . [В . изо -, - фо н(а)]

на неког тела да током времена задржи непро­

линГ8 . линије које на карти спајају места с

мењ е ну температуру.

истим гласовним особинама.

2.

метеор. подручје атмос­

фере или мора у којем температура остаје иста

без о бз ира на промену висине или дубине.

изоте рмичан , -чна, -чно [В . изо- , -терми ч ан]

изотоне, изотона ж , мн . [В . и зо-, -тон] лингв . лин ије које на карти спајају места с истим акце­

изотонија, -ё ж [В . изо- , -тонија] хем . једна­ кост притиска између два раствора раздвојена

се

остварује

захваљујући

изотоник м , мн. изотоници [В . изо- , тоник] који

брзо

надокнађује

изгубљену

е нергију , намењен спортистима или особама с

изотонички, -а , -о и изотоничан, - чна, - чно

is6tonos]

који з адржава непромењену на­

петост, тонус . А изотоничке вежбе сп. вежбе

пр и којима се мишићна влакна скраћују или продужују, док њихова затегнутост углавном

остај е непромењена ; уп . изометрИјскИ .

t6pos

ја ж, мн . [В. изо-, грч. helios сунце] метеор . линије које на карти спајају места једнаке осу н чаности .

изохелије = изохеле (В.)

изо-, грч.

hygr6s

влага] метеор . линиј е које на

карти спајају тачке једнаке вл а жности .

изохијете, изохијета ж , мн .

[В. и зо-, грч .

киша] метеор . линије које на к арти спаја­

ју места с једнаком количином пад авин а.

изохимене, изохимена ж, мн . [В . изо- , грч .

che-

јтоп зима] метеор. линије које на карти спајају места с истом средњом зимском темпер атуром.

изохине, изохина ж, мн . [В. изо- , грч . chion снег] метеор . линије које на карти спај ај у места

изотопи, изот6па м, мн . , јд . изотоп, -6па [В . изо-, грч .

тачке једнаког салинитета мора.

hyet6s

н и с ким притиском.

[грч.

ha-

слан] геогр . линије које на карт и спајају

изохигре, изохигрiilизохигрй ж, мн . , ген . [В .

осмоз и кроз мембрану .

нап ита к

linos

изохеле, изохела ж, мн . = изохелије, изохели­

н атс ким особинама .

која

тачке одн. површине једнаке светлосн е ј ачине .

изохалине, изохалина ж , мн . [В . изо -, грч .

који има једнаку (средњу) температуру .

мембраном

изофоте, изоф6та ж , мн . [В . изо-, грч . рhбs све­ тлост] криве које на снимку или слици спајају

место] хем . различити облици

с истом количином снега.

ИЗОХll1lсе, изохипса ж , мн . [В . изо- , грч .

hyPsos

ато м а истог хемијског елемента који се међу­

висина] геогр . линије које на карти спајај у места

соб но

једнаке надморске висине .

разликују

атомском

тежином :

имају

ист и атомски број (број протона у језгру и број

изохоре, изох6ра ж, мн . [В . изо-, грч. chora

еле ктрона у омота чу), али различит број неу­

простор, место] физ . линије које на д ијаграми­

тро на у језгру и разЛIIЧИТУ масу атомскихјез га­

ма повезују тачке једнаке запремине .

р а, од н . атома .

изотропан и изотропан, -пна , -п но [В . изо-, -тропан] физ . који се одликује изотропијом.

490

изохрон, -а, -о = изохроничан , -чн а, -ч но [В . изо- , грч .

chr6nos

бан, синхроничан.

време] истовремен , истодо­

изо хроне

иконоб6рство

изохро не, -о н а ж, мн . (јд. изохрона, -ё) [В .

ијатромеХllIIика, -ё ж, дат. И лок . ијатром еха­

л иније које на карти спајају

ници [В . ијатро- , механика] мед . школа која је

сва места на којима истовремено наступа нека

настојала да објасни функције човековог тела

појава (нп р . земљотрес).

по механичким законима (у ХУН веку) , јатро­

изохрон] геогр .

1.

2. линије

које на карти

спајају тачке до којих се, из истог исходишта , може стић и за исто време .

ијатротеХlIика, -ё ж, дат. И Ј!ОК . ијатротехни­

изохрониз ам, -зма м = изохроност, -ости ж [В . изохрон] ност.

2.

исто временост, једнако време­

1.

физ . подједнако трајање осцилација

изун, -а м [тур . iz in од ар. i~л] покр . допуште ­ ње , одобрење , пристанак . олимпијада]

суфиксоид

за

сти и такми чења (нпр. гитаријада, бруцошијада). као други део сложени це

означава стање, об . у медицини .

ијалем, -а м [грч.

ikei оживети , ћапа цвет] а.

јапанска вештина распоређивања цвећа, лиш ћа и гранчица, у украсне сврхе али и са симбо­

л ичним значењем . б . тако и зрађен цветни аран­

творбу речи које означавају пригодне свечано­

-ias is]

ијатрохемија, -ё ж [В. ијатро- , хемија] при­

икебllllа, -ё ж [ј аil.

изохроност = изохронизам (В .)

-иј аза [нлат.

но рана.

њу болести ; з ачетник Парацелзус у ХУТ веку .

изохро ничан = изохрон (В . )

[према

цИ [В . ијатро- , техника] вештина лечења , посеб­

мена хемијских супстанци у лечењу и спреч ава­

(нпр . код клатн а) без обзира на амплитуду .

-ијада

механика.

жман .

икилук м , мн. икилуци [тур .

iki1ik од iki два]

ПОКр . предмет (трговине) од две јед инице н еке

мере (д ва метра, д ва литра, два а ршин а итд . ) .

икиндија = ићИllдија (в . )

ialemos] тужбалица у ан­

иклйм, - има м [тур .

klfma]

тичкој грчкој др ам и .

lklim од ар . iq1im од грч.

ПО К р . поднебље, предео, крај , зе мља .

Ијар и ијар, -а м [хебр . јјјаг] осми месец је­

икона, -ё ж [грч . eik6n слика] 1. ЦРКВ. слика

врејске годи не (а при л и л и мај по грегоријан ­

светитеља или библијског призора израђ ена на

ском календару) .

дрвету и ли платну .

-иј атар [грч .

iatr6s лекар]

као други део сло­

женице значи лекар (нпр. п ед ијатар, психија­ тар) .

или на ос нову аналогије .

3.

рач. сличица на

екрану компјутера која представља датотеку и омогућава лакши приступ програму .

-ијатрија [гр ч .

iatrefa

лекарство] као други

део сложени це озна чав а грану медицине (нпр.

психијатрија, геријатрија) .

Itjatpo-,

2. лог. з нак који означава не­

ки предм ет на основу своје сличности с њим

јатро- [грч .

iatr6s

4.

фи г.

славна особа и з јавног живота која се сматра истакнути м предста вником н е ке идеје , умет­

ничког правца, покрета и сл. (ЙоЙ-ико на) . лекар] као први

део сложе нице означава ве зу с лекаром.

ијатрогё ll , -а, -о [В . ијатро-, -ген] који је на­ стао лечењем, дел овањем лекара .

•

ијатроге­

на оштећења мед. оштећења здравља која на­

ИКОllица, -ё ж [енгл. јсоп]

1. мала икона . 2.

рач . симбол, сличица која се појављује на екра­ ну компјутера , а служи да се ла кше при ступи програму .

иконо- [грч .

eik6n

слика] као први део сл 0-

стају као последи ца лечења или кривицом ле­

женице показује да се реч односи на икону и ли

кара; ијатрогени поремећаји мед. поремећаји

на слику .

психичких или физичких функција који наста­ ју услед ле ч е ња.

ијатрологија, -ё ж [В. ијатро-, -логија] наук а о лечењу, јатрологија .

иконоборац, -рца м, ген . м н . иконобор а ца В. иконОкласт .

иконоборство, -а с = ИКОНОКЛllЗам , ИКОIIО­ кластија (в . )

491

иктеричан

иконоrраф

иконоrраф, -а м [В . ИКОНО-, -граф] писац, сликар икона .

2.

1. иконо­

справа за механичко

икономија, -ё ж [греч .

oikonomia] теол .

Божја замисао о судбини човека од настан ка, преко искупљења, до блаженства .

преношење слика и цртежа .

иконоrрафија, -ё ж [В . ИКОНО- , -графија]

1.

помоћна д исциплина историје уметности, бави

иконопоклонiiк, -а м, мн. иконоп оклоници

= иконодул (В.)

се проучава њем, описивањем и тумачењем ли­

иконоскоп, -а м [В . ИКОНО -, -скоп] техн . нај­

ковних дела по теми , симболима и приказива­

старији тип катодне цеви у ТВ камери којом се

њу материјалних детаља.

оптичка слика претвара у електричне имп улсе,

2.

сва спољашња обе­

лежја и ознаке везана за неку личност, неки по­ крет, неку заједн ицу и сл .

иконоrрафскii, -а , -о

иконостас, -а м [ сргрч.

[8. иконографија]

који

се однос и на иконографе и иконографију.

иконодул, -а м [8 . ИКОНО -, грч.

штовалац] поштовалац икона, иконопоклоник;

иконодулија, -ё ж [В . ИКОНО- , грч .

dou1eia ро ­

бовање, поштовање] поштовање, обожавање

икона ; супр . иконоклазам, иконокластија.

ломити , рушити] ист. цркв . при­

стали ца иконоклазма, иконокластије, иконобо­

рац; су пр . иконодул (В . ). иконокластија, -е ж = иконоклазам , -зма м

k1aein

ломити, рушити] ист. цркв.

борба против поштовања икона у цркви; хри­ шћанска јерес која није до пуштала ликовно представљање светитеља, иконоборство ; супр.

иконодулија (В . ). иконолаrнија, -ё ж [В . ИКОНО-, грч.

1agneia

ИКОliолатрија, -ё ж [В . ИКОНО- , -латрија] по­

иконотропија, -ё ж [В . иконо-, -тропија] по­ грешно

тумачење

основу

погрешног

или

стварање

схватања

неке

леген де слике

на ил и

призора у природи .

OI1'1 .

k6mё коса] гасо­

mando, [е]

1.

према клат.

,"ell. мн. команди [lleM. Кот­ commandare, лат. соmшепdа­

заповест, наређење дато усмено, које се

мора одмах извршити; заповест, наредба уоп­

ште. О као 110 команди одмах , наједанпут, сло­ жно.

2.

руководеће тело у војсци; Руководеhа

војна територијална институција; з града у ко­ јој је такво тело односно таква институција смештена.

3.

право издавања заповести, наре­

ђења; власт, старешинство.

4.

мн. скуп уређај а

помоћу којих се управља радом машине.

ком:нщант, -нта м, МII. команданти, rCII. MII. итал.

comandante]

кома рча , -ё ж, rCII. мн. комарчи [rp'l. k6marisj зоол. врста морске рибе , ловрата, подланица ,

Cluysophrys

аuгаш ,

срлат.

commassare]

спајање мањих, распарча­

заповедник

Behe

дотадашњи власници добијају у замену земљи­

ште на другом месту . • комасацйјскй, кома­ саЦИОIНl .

комаСltраПI, комасирам, 3. Л. MII. комасира­ ју сврш . И н ссврш. [В. комасацијаЈ (из)вршити , спровести, спроводити комасацију.

коматозаll, -зна, -зно [В.

KOMalJ

који је у ду­

бокој несвести , обамро, бесвестан.

комбајll, -а м , мн. комбајни, l'eH. MII. комбајна [енгл .

combine]

пољопривредна машина саставље­

на од више РазЈIИ'IИТИХ машина којом се истовре­

команданата (lIeГlp. комадаlП) [II СМ. Коттап­

dant од

ских акција на непријатељској или неутралној те р иторији,

них пољопривредних поседа , при чему њихови

вити омотач језгра комете.

команда, -ё ж,

специјално обучен за извршавање диверзант­

комаса1lија, -ё ж [вем. КОl1ll1lаssаtiоп, према

лика у фреквенцији између два тона.

комаз, -ё ж [лат. сота од

команд ос , -а м, мн. -и [енгл . мн. commandos] вој. припадник тактичких формација који је

војне

формације, установе и др.

мено жање, врше жито, спрема слама и сл.

комби, комбија м [нем . КотЫ, СКр. од КотЫ­ паtiоп, в. комбинација] врста аутомобила за ви­ ше ПУIЋика, мали аутобус са десетак седишта.

командаll'l'ура, -ё ж [н ем. Kommandantt1r, в.

комбilНат, -ата м, мв. комбинати, ген. MII.

командант] заповед ништво, з вање или канце­

комбината [нсм.

ларија команданта.

слагати] велико привредно предузеhе у којем

командйр, -ира м, мн. командири, ген. мн. ко­ мандира [фр. commandeLIГ,

8.

командовати] за-

KOl1lbinat, према лат. соmЫпаге

је здруже но више предузећа разних прои звод­

них грана (дРВНLI

-, йољоuрuвреднu -).

629

КОМIштар

комбинатор

комбинатор, -а м, ми . -и (ж . комБИllаторка,

комедијант, -а м , Ю' . комеДИЈанти , гев . ми.

дат. И лок. комби нат5рки , ген . ми. комбинат5рки)

комедијаната (ж . комедијанткиља) [итал . сот­

[В . комби новати]

mediante, в . комедија] 1. слаб глумац ; глумац уопште. 2. фиг . шаљивчина , лакрдијаш . 3. фиг.

1.

онај који прави комбинаци­

је, који спаја, саставља , повезује.

2.

фиг. снала­

комбинаторан, -рна, - рно [ннат.

combinato-

онај који се претвара , л ицемер .

жљива, лукава особа.

в . комбиновати] који се од носи на мо­

rius,

комедијаш, -аша м , ми . комедијаши , геи . ми .

гућност и комбиновања.

комб инаторика, -ё ж, дат. И лок . комбинато­ рици [нем .

Kombinatorik,

в. комбиновати]

1.

грана математ ике која проучава могућности распоређивања бројева или других јединица.

2.

прављење комбинација, комбиновање; способ­ ност за комбиновање, склоност комбиновању.

комб инација, -ё ж [л ат. сотЫпа ге слагати]

1.

комедијати , комедијiiм сврш. [В. комедија] пр авити комедију , збијати шалу , шали ти се .

combinatio,

спајање,

према

састављање,

комедијаша [В . комедија]

3. шаљивчин а,

комедиографија, -ё ж [В. комедија , -графи­ ј а] писање комедија.

комеморабйлаll, -л на , -лно [лат. сотmето­ мена, знаменит.

в. комеморисати] достојан сећања, по­

комеморатйваll, -вна , -вно [нл ат . сотте­

начин играња у фудбалу и другим играма (са­

morativus]

радња

ди спомена.

сл.).

играча ,

повезивање

елемената

игре

и

+ кОмбинациОнИ .

неа [фр . соmЫпе према сотЫ пег, в . комбинова­

ти] в. комбинезон

(2).

ми. комбинез6на [фр . соmЫпаisоп од лат. сотЫ­ в . комбинација]

1.

врста радног одела код

којег су панталоне и блуза уједно сашиве ни .

2.

commemoratio]

свечани скуп у знак сећања, у славу неког за­ служног покојника .

комеморисати,

комби неЗОli, -6на м. мн. комбинез6ни, геи.

natio,

који се приређује у знак сећања, ра­

комемораЦIЈја, -ё ж [лат.

комБИ liё , -еа ж, ми . комбинеи, ген. мн . комби­

слаб глумац .

комедиограф, - а м, ми . - и (ж. комедиограф­

ново или боље; оно што је на тај начин настало.

3. сп.

2.

киља) [В. комедија, -граф] писац комедија.

rabilis,

намера ; могућност, претпоставка .

глумац у путујућем

спадало . + комедИјашкй .

спој два или више елемената који дају нешто

2. план,

1.

позоришту; лак рд иј аш, кловн.

комеморишём

сврш .

И

несврш. [л ат. соттетогаге] (о)држати говор у почаст неког покојника.

комёlща, -ё ж, ген. ми. комёнди [срнат. сот­

menda,

према

commendare

поверити] цркве но

врста женског до њег рубља које се носи испод

имање д ато на уживање неком като личком све­

хаљине.

штенику вишег ранга ; приход од тог имања .

комбинй рцанге, комбинирцанги ж мн . [ием.

Kombinierzange]

клешта која се могу употребља­

вати у различите сврхе, комбинована клешта.

комБИliовати , комбинујём н есв рш . [лат . сот­ Ыпаге слагати]

1.

правити

комбинације по­

вез(ив)ати (какве делове, елементе).

2.

плани­

Ьигеге спал ити]

1.

combustio,

према сот­

горење , сагоревање.

2.

опе ­

комёдија, -ё ж [лат. СОПlОеdiа од ГР'I.

k5m5i-

позоришни комад веселог, шаљивог или

сатирич ног садржаја .

2.

шала, враголија , лакр­

дија; забав на , смешна ситуација, догађај и сл.

3.

фиг. претварање, и з игравање , за варавање , с

циљем да се прикрије стварност .

630

комензаЈ1изам, -зма м [срн ат. ји живи заједно, в . кон-,

mensa

пре­

commensalis ко­ сто] биол . врста

симбиозе два орга ни з ма у којој се ј едан органи ­ зам храни отпацима хране другог организма .

surabi lis,

в . КО -,

mensurare

мерити] који се може

мерити истом мером , самерљив; упоредив.

комензураБИJlитёт, -ета м [илат.

котина .

dia] 1.

commendatio]

комензураБЙЈ1ан, -лна, -лно [лат. соттеп­

рати, см и сл ити, смишљати.

комбустиј а, -ё ж [лат.

комендација, -ё ж [н ат. порука.

rabilitas,

commensu-

в . комензурабилан] самерљивост; упо ­

редивост.

коментар , -ара м, ми . коментари , ."ен . МИ . ко­ ментара [л ат.

commentarium] 1. објашњење , ту­ 2. кратка белешка, обја­

мачење неког текста. шњење .

3.

примедба , приговор , став уопште .

коментарисати

комиси он

коментар исати , коме нтариш ем [ В . комен­

служба к ојом уп равља к омесар

повере­

( 1, 2),

тар] дат и коме нтар , пропратити примедбама;

ниш тво, уп р ава; седи ш те у коме се налази по ­

изрећи своје мишљење о чему; протума'lИТИ на

вереништво.

комета, -ё ж, ГСВ. мн. комета [1"рЧ . kоm~tёs ду­

с вој начин .

коментато р , -а м (ж . коментатор ка, дат. ко­ ментаторки, ген. мн . коментаторки) [лат. соm­

mentator] 1.

онај који коментари ш е.

2.

писац

коментара за неко књижевно дело . З . стручњак

или новинар који у медијима коментари ше по ­ литичке, друштве н е и друге догађаје .

k6mi::

к оса] астро н . н ебеско тело

које об и лаз и око Су нца п о веома издуженој ор­ бит и , с р епом који чини јед н а или више све­ тлих трака, звезда р епатица.

кометографија , -ё ж [ В. комета, -графиј а] описивање комета .

комерцијала, -е ж [В . комерцијалан] комер­ циј ална служба неког предузећа.

кометологија, -е ж [ В . комета , -ногија] нау­ ка о кометама .

комерц ијалан, -лна, -лно [ нлат . соm m егс ј а­

lis,

гокоси , п р ема

пр ема лат. соm m егс јum тргов ин а]

1.

ТPI'O­

вач ки; који се односи н а ку п ов ин у и продају .

2.

коми, камија м [фр .

co mmis]

комивојажёр, -ера м, МН . комивојажери, ген.

а. који добро пролази на тржишту. б. који до н о­

мн . комивојажера заст. [ фр.

си приход, али нема других (особито умет­

говачки путник.

ничких) вредности.

commis voyageur] тр­

комизерација, -ё ж [лат.

комерц ијализам, -зма м [В . комерцијалан] тежња да се све посматра с комерцијалне тачке

co mmiseratio]

сажа­

љење, самилост, сауче ш ће.

комика , -е ж, дат. и лок. ком ици [нем .

Komik,

В . комичан] оно што је сме ш н о , што и заз ив а

гледишта, на темељу исплативости.

комерцијал изација, -е ж [В . комерцијала] а. увођење комерцијал них метода у пословање . б. за немаривање умет ничких циљева н еке де­

латности за љубав за раде, профита.

комерцијаШlЗовати,

заст. тргова 'IКИ

помоћник, калфа; трговачки путник .

смех; способност изазивања осећ ања смешн ог.

ком ил фо ПРI1Ј1 . [фр . соmmе јl

fau t као

штотре­

ба] узорн о, ваља н о, примерн о , пристојно.

коминикё , -еа м (уоб . коминикё) [ фр . соm­

комерцијализујем

и

комерцијализоват и, комерцијализујем [В . ко­ мерцијалан] а. увести , уводити комерцијалне методе у пословање. б . подвргнути (уметничко стварање, с р едства информација и СJl.) искљу­ чиво тежњи за за радом.

mLlnique]

з ванично саопштење , з ваничан и зве­

штај .

КОМИlперна, -е ж сКр. за Комунистичка ин ­ те рнационал а .

КОми.'фОРМ В. ЙI'формБИрО . ком ис, -а м [л ат.

комерцијалист(а), -е м, мн. комерцијалисти

commiss us]

заст.

1.

а . вој­

нички хлеб , таин . б. ствари које др жава даје

(ж. комерцијалистк ињ а) [В. комерцијалан] онај

војнику (хлеб , рубље , ципеле и сл.).

који се бави трговачким пословима; стручњак

верена неком на продају .

за трговачке послове.

комисија, -е ж [фр . commission од лат. соm­ missio , према committere поверити] радно тело

комесар, -а ра м, МВ . комесари, гсн . МВ . коме­ сара [Н С М.

Kommissar

од нл ат.

commissariL1s] 1.

2.

роба по­

од више особа којим а је поверено извршење

службено лице с посебним овлашћењима, по ­

одређеног задатка одн. задатака .

вереник; изасланик међународне организације

група наставника пред којом се полаже испи т

с посеб ним задацима (ви соки

и з одређеног предмета .

-

УН) .

2. У

поли ­

цији многи х зе маља , надзорник , руководилац (uолицијскu

-) .

З. ист. политички руководилац

ње неког посла .

•

2.

..

заст. налог за и зв рш е­

КОМИСИОII, -о на м, МН . комисиони , ГСВ . МН . ко­ мисиона [ нем . КОlllm i ss iоп(hапdеl) ,

уређењем .

on(antrag)] 1.

комеса рски .

комесаРЈјјат, -ата м, МН . комесарИЈати, ген .

-

комИсИјскИ .

војне јединице у земљама с комунистичким

•

испи тна

Kommi ssi-

трговачк а радња за куповин у и

продају туђе робе уз наплату провизије .

2.

уго­

комесар]

вор којим се једна страна (ком исионар) обаве­

државна и адм инистративна уста нова односно

зује да уз пр ов и зију изврши неки посао у своје

мн . комесариј ата [нем .

Kommissariat, в.

631

ком6ција

комисио нар

име, а за рачун друге стране (комитента) ; про­

сл . в . аутор комичних р омана и прип оведака

даја робе по та квом у говору.

кОМИ'lарскЙ .

комисио нар, -а ра м, мн . комисиою! ри , ген . МН . комисионара [нем .

Kommissionar] онај који оба­

вља трговачке по сло ве за туђ рачун уз н а п л ату

провизије, посредник .

комисионарскй .

•

ком исиони , -а, -о [В. ком и сион ] који се од­ носи на комисион, којије у вези с комисионом .

;.

комис иона меница меница вуче на и продата

по налогу трећег лица; ком исион а трговина

начин трговине у којој посредник склапа тр го­ вачке послове у своје име, али за туђ р а ч у н и уз наплату провизије; комисиона продаја прода­ ја преко комисио н а, и з д руге руке.

комису ра, -е ж [лат.

а нат. сплет

comm issura]

попре'IНИХ влакана која повезују леву и десну страну централног нервног система.

комита, -е м, мн. комите, ген. мн. комита [ грч .

k6mes

од лат.

пратилац, друг] ист. при ­

comes

падник оружаних група које нису у саставу ре ­ довне војске.

тата [пат.

ком6да, -е и комода , -е ж, " ен . мн . комода [ фр.

COffimod e] врста

comitatus]

ист. територијална једини­

ца, жупанија у Аустроугарској монархији.

комитатйв, -а м, мн. -и [лат. ставити, здружити]

committere са­

падеж са значењем дру­

штва или заједнице, социјатив.

ни ског ормара с фиокама .

комодан В. комотан. комод итет, -ета М [ лат. ност , угодност, ком фор.

комодо прил . [итал.

cOl11odo] муз. смирено, без

журб е .

комод ор, -ора М, мн. комоДори , ген. мн. комо­ да ра [ енгп.

cOffil11odore од фр . со mm апdеш, в. ко­ 1. в иши по мо рс ки оф и цир У фJlотама неких држа ва. 2. почасна т и тула председника јахт-клуба. 3. главни брод тргова ч ке флоте . ма н ди р]

Комонв елт, -а м [ енгл . Соmпюпwеаlth зајед­ ница] Британска зајед ница народа, заједница Велике Британије и њених бивших колонија које још одржавају специјал н е везе с њом .

комора, -е ж , ,'е " . МН . комора [лат. саmега со­ остава.

;.

kamara свод] 1. одаја,

соба;

мра'ша -просторија осветљена само

црвеном светлошћу у којој се развиј ају фото­ графски снимци. 2. шупљина у неким телесним органима (срчана - ): 3. цев , процеп. 4. пој . ист. позадинска војна једи ница која је снабдевала војску храном, муницијом и др. и превозила рањенике и болеснике.

КОМИТNIТ, -а м, мн. комитенти, ген. мн. коми­

commoditas] 1. удоб­ 2. безбрижност; не ­

ма рн ост.

ба , свод собе од грч.

комитат, -ата м, МН. комип!ти , ген. мн. коми­

.•

установа , удружење

5.

чланова одређене области и гране делатности

тената (уоб. комитёнт) [нем . Коmmittепt , од лат.

које заступа њихове зајед ничке интересе (шр­

соmmittеге поверити] онај који комисионару

говачка - , ЗGf/Gшл uјска - ).

даје налоге за набавку или продају робе.

комитет, -е-га м, мн. комитети, ген. мн. коми­ тета [нем.

KomiHit

од фр.

comite] 1.

одбор који

делује у име неке заједнице, организације и сл .

2.

руководећи партијски орган или партијски

форум .

•

комитетскй.

comitia] ист.

народне скупштине у старом Риму, које су са­ чињавали слободни граljани.

КОМИ'lаli, -'Iна, -чно [лат.

comicl1s од грч. ko-

према kбmо s раскалашно уживање] сме­

шан, шаљив; заба ван.

;.

КОМИ'lна Оl1ера МУЗ. вр­

ста опе ре смешног, шаљивог садржаја.

КОМИ'lар, -а м [в . комичан] а. глумац који глуми комичне улоге. б. извођач који забавља публику шалама у варијетеу, на телевизији и

632

2.

1. који с'е односи

хрв. в. каме рнЙ .

коморнйк, -а м, мн. коморници, ген. мн . ко­ морника [В. комора]

1.

дворски службеник ; чи­

новник који се б рин е за приватне lIотребе не­

ког великаша .

комйције, комиција ж МН. [лат.

mik6s,

коморнй, -а, -о [В. комора] на комору.

2. собар . •

кОмОРЮ1'1КЙ.

коморџија, -е м [В. комора, -џија] војник ко­ ји припада комори ; исп . комора

(4). cOl11modusJ 1. ши ­ угодан. 2. спор , лењ,

комотан, -тна, -тно [лат. рок , ПРОС'гран ; удобан, тром .

3.

немаран , безбрижан , лежеран.

комоција , -е ж [В . комотан] стор; удобност, угодност.

2.

1. ширин а,

про­

лакоћа , лежер­

ност.

комоција, -е ж [л ат. ремећај , узбуђење.

2.

C0l111110tio] 1.

потрес, по ­

мед . потрес мозга .

комп е ю атор

компа, -е Ж, ген. мв. компи [ мађ. плитког

чамца

за

превоз

компаративист(а)

ko mp] в р ста

п р еко

р еке,

скела,

rati ste,

сплав.

компајлс р , -а м [енгл . cOl1lpil er] рач. компју­

комп а ратор , -а м, МН. -и [лат.

КОМllакта н , -тна, -тно [лат. тврд; чврсто повеза н .

1.

компарација, -е ж [лат.

com pactlls од збијен, једар ,

КОМII3КТ-ДIIСК, -а м, МН . компакт-дискови,

геll. МII. компакт-диск5ва [еIШI . сотрас! di sc, В.

компарирати, ком п а рир ам, з. л. М I I. компа ­ дити, сравн и т и , с ра в њ и вати.

компакт н ост, -ости Ж [В . компакта н ] збије­ но ст, јединство, ч врстина.

компаll и ја, -е ж [фр.

compagll ie, п р ема с рлат.

сотрапјо, В. компањон]

1. трговачко

или инду­

стријско удружење, велико п редузеће (йешро­

2.

фам. друштво, друж и на која се че­

шhе састаје (ради забаве и сл.) . О фам . ... и

- И

компањо н , -о на м, мн. КОМllањо ни , гсн . мн.

компањона [фр. соmраgпОIl од срлат. со т раllјо пријатељ за столом, в. ком - , так, део ничар у предузс ћ у.

pani s хпеб] 1. о р ­ 2. са р адник; сауче­

KOM rlaIbolloB, КОМll а њОIIСIС И .

компа р аб и л аll , -л н а, -л н о [лат . СО l11р ага Ы ­ који се може упоредити с н еч и м, у п о р ед и в;

спичан (по вредности, величи н и и тд.) .

компарат ив , -а м [лат.

com parativlIs, пр ема

сотрагаге упоредити ] грам. п р в и сте п е н п о р еђ е­

ња описних приде ва и неких П Р ИЈюга, кој и м се казује особина (начи н , копи ч и н а и сп . ) у в иш ем степену, нпр . већи, мирнији; уп. с у п срл атнв.

компарат иваll , -в н а, - вн о [лат. comparattls, В. ком паратив]

1.

који се зас ни ва н а ком п а р а ц и­

ји; поредбен , у п о р едан .

•

компараТ ИВllа ме­

тода наставна мстода која се зас н ива н а п о ре­ ђењу сличних појава; ко~шараПlВllа грама ­ ЛИllГВ.

упоред н а

грамат и ка ,

ко~шаРТltја , -е ж, ВОК . компа рт ијо [рус. ] СКр.

2.

поређењу

(Ј(омйараш u вн е

с

не'I ИМ

ком пас , -а и компас, -а м (уоб . ком пас) [нем.

KOl11 pass од итал . co mpasso]

с пр ава с маг н етном

И ГЈЮМ која спуж и за одређ и ва њ е стр ана света , бусола.

КОМllат ибилаll, -пна, -пно [СРJlат. cOl11patibi-

li s од

лат.

cO l11pat i саосећати]

који може делова­

ти н апоредо с неч и м другим; спојив, ускладив,

др уг и м

компатиБИJlНОСТ, -ости ж [В . компатиби­ Jlан]

р елатива н , у

1.

спој и вост, саглас н ост, помирљивост .

2.

а . способ н ост разли ч итих уређаја да р аде зајед­ но. б. својство н ек и х

pa'IYHapa

да ко р исте про­

грам направљен за ДРУ I ' И рачунар.

комп аТРlfот(а ) , -а м, МII. компатр~юти [н ат.

co mpatl'iota,

В . КОМ- , п атр иот] земљак, сународ­

ник.

комп аУ lщ-маШИllа , -ё ж [енгн . соmРOlшd са­ стављен, сложен , В . машина] вр ста п арне ма­ шине са кондензато ром у којој механичко деј­ ство п а р е п о ч иње у једном, мањем цил ин дру, а зав рш а в а се у другом , већ ем.

компёllд иј у м, -а (и

cO l11pe ndilllll] 1.

KOMllelllI iij,

-а) м [нат.

к р атак садр жај, сажетак .

2.

п рир у ч н ик мањих р азме р а, п одсет ни к .

компеll д иозаll , -з н а, -зно [1Iат.

SllS]

compendio-

сажет, зб иј е н , јез гров и т .

компеlf з абйлаll , -л н а , -п н о

г р амат и чко

упоређивање срод ни х јез и ка.

ЙредносШu).

по р едити, сте­

сагласан, поми р љив.

остали, и разни други .

сник, друг . +

2.

п е н оват и о пи с н е при деве и н е к е при логе.

за кому ни ст ич ка п а рт иј а.

писују подаци (тон и др .).

пtка

грам. поре­

припога.

компактан, диск] плоча на којој се ласер ски за­

lis]

2.

рй р ај)i сврш. И II ССВРШ. [нат. со тр ага ге ] (у)поре ­

динствен.

лејСЈ(а -).

comparatio] 1. поре­

ђење, степе н овање оп и сних п р идева и неких

ме ђ усоб н о повеза н , ј е­

2.

cOl11parator] 1.

ур е ђ ај за мерење веома

ђе њ е, упо р еђ и вање, сравњ и вање.

угово р ит и] угово р , спо р азум.

соmрiпgеге саставити, збити]

2.

фин их, с итн и х р азл и ка у ДУЖ ИН И.

пактзти, ген. МН. компактата [лат. compactul1l од

compacisci

В. компа ратив ] стручњак за компаратив­

В. компар ат ист( а ).

компакт, -а = комп а ктат, -зта м , мн . ком­

lсомпаратист(а), -е м,

н у грамат и ку и л и ко мп а р ат и в н у књижевност .

терски програм који преводи п р ограмски језик вишег реда на машински језик.

=

МН. компа р ативисти, компа рiписти [фр . сотра­

["11 ат. compensa-

bili sJ н адок н ад и в. КОМllеllзатор , -а м, мн . - и [1I 1Iат. СО Пlр епsаtогЈ

1.

о н ај који н адок н а ђ ује, замењује.

2.

уређај

633

комплекс

компенза ција

код цевовода за пару или топлу воду који из­

на тај начин ; неоригинално дело .

ј ед н ачује растезање цеви .

зборник разноврсних дела .

компенза ција, -ё ж [лат. изједначен]

cOJ11pensatus

из р а внање, поравнање .

3.

cOJ11pensatio,

комrlИлирати, компилйрам ,

према

накнада, одштета;

1.

2. размена робе за роб у.

физиол. надокнађивање дефекта у функцији

3. л .

2.

састав,

м н. комп и ­

лирају и компиловати, компилујём С 8Р Ш. И неС8РШ.

[лат .

cOJ11pilare

огулити,

опљачк ат и ]

(на)правити компилацију, створити , ствар ати

не ког органа његовом појачаном активношћу

ново уметни чк о , научно или сл. дело н а основу

ил и учешћем других органа.

туђих дела.

неутралисање

4.

ути цаја нечега .

компјУтер, -а и компјутер, -а м, м н . - и [е"гл .

компенза циони , -а , - о [В . компен зација] ко­

cOJ11puter,

према лат.

cOJ11putare рачунат и ]

елек­

ји се од носи на компензацију, који се тиче ком­

тронски уређај који великом брзином об рађује

п енз ациј е . А

податке или решава постављене проблеме из­

послови екон . облик међународ­

-

не тр го вине који подразумева робну размену ;

-

у говор е ко н . врста међународног трговачког

водећи сложене математичке или л огич ке опе­ рације, рачунар .

уго вора којим се увоз стране робе директно ве­ зује за и з воз Домаће робе у ту државу.

компензовати, компензујём и компензи­ рати , компензирам, и несв рш . [лат. зацију ,

3. л. МН . компензирају с врш .

cOJ11pensare]

надокнад ити,

(из)вршити компен­

надокнађивати ,

израв­

на(ва)т и .

ком п ете нција]

cOJ11petens,

8.

1. надлежан , меродаван . 2. стру­

компете нтност, -ости ж = КОМllетенција,-ё

Ж, ген. м " . компетенција [фр .

cOJ11petence

састати се, сустићи се]

ж н ост, меродавност ; способност.

1.

од лат . надле­

2. з нање, спо­

компетенција = компетентност компети рати , компетирам ,

cOJ11petere] 2.

1.

2. замена

мануелног рада компј угерим а.

И неС8РШ . [в . компјутер]

1. (из)вршити

к омпјуге­

ризацију, опремити, опремати предузећа и ли

2.

заменити , замењи­

вати мануелни рад компјугерима . А компј уте­ ризоваllа томографија мед . рендген с ко при ка­

органа .

компјУтИIIГ, -а м [енгл .

3. л.

(8.) MIi .

"еоб.

1.

компе­

конкурисати за

припасти , припадати по праву,

cOJ11petitio] такмиче­

ње, су п а рништво ; конкурисање.

компилативан, -вна, - вно

[8.

компилација]

који се од носи на компилацију , који се заснива на ком пи ла цији, напабирчен, неоригиналан .

компилато р , -а м , м" . - и [лат.

пр огра­

кtмrlланараll, -рна , -рно [нлат. cOJ11planaris,

planuJ11 раван]

(о геометриј ск и м фи­

КОМПJlанација, -ё ж [л ат. лисање од

cOJ11planare

cOJ11pilator, 8.

cOJ11planati o

ниве­

нивелисат и , в . ком- ,

pla-

пиЈ11 равнина , равница] мат. израч у н авање по­ вршине кривих површи.

комплё, -еа м [фр .

по н адле жности .

компетиц ија, -ё ж [л ат.

cOJ11puting]

мирање и употреба компјутера .

гурама) које се налазе у истој равни .

компетовати, компетујём С 8РШ . И

р адно м есто .

компјутер]

компјутеризовати, компјутери зуј ё м С8РШ .

в . ком- , л ат.

соб н ост, стручност.

неС8РШ . [лат.

[8.

з ивање појединих равни органи з ма ил и н еких

ча н , с пособан .

ти рај у и

ма .

установе компјутерима .

компете нтан, -тна , -тно [лат.

cOJ11petere

КО~Нlјутеризаl.ија, -ё ж

ОГlр емање предузећа или установе компј уге р и ­

плет

cOJ11plet

пот п у н] в. ком­

(4).

комплекс, - а м , мн . комплекси , ге н . мн. ком­ плёкса [лат. обухватити]

cOJ11plexus од cOJ11plecti загрл и ти, 1. скуп , збир више предмета, поја­

ва и сл . које сачињавају једну цел ин у.

2.

зе­

мљиште , обично веће ловршине, кој е ( п о при­ род ним својствима, намени и л и влас ниш тву)

комп и л ир ат и] онај који се бави компилација­

чини цеJlИНУ .

ма, који пише неко дело на основу туђих дела,

ја, осећања, нагона и СЛ ., који доводе до лак­

ауго р ко мпилације , неоригиналан стваралац .

КОМШtла ција, -ё ж [л ат.

cOJ11pilatio] 1.

ства­

р а њ е дела на основу туђих дела ; дело настало

634

3. П С I1Х .

Сl'lЛет подсвес ни х реакци­

ших душевних поремећ аја и неlЮРМ ал ни х ре­ акција; А

-

и"фериор"ости пси х . ос е ћ ање ниже

вредности у односу на друге.

компон е нта

комплекса н

комплексан , -с на , - с н о [ В . ко мпл ек с] којиј е саста вље н

од

међусоб н о

п о веза ни х

сложе н ; за мрш е н , компл икова н .

дел ов а,

ни т и к о мп л ик о в а ни м, т е ш к им, за мрш е ни м , за­

п етља( ва)ти .

комплек­

комплitмен(а)т, ко м п л им е нта м, МН . ко м­

ени број м ат. б рој саставље н од р еал ни х и им а­

п л им е нти , ген . м н . комп л имен ата [ ф р . comp1i-

...

гина рн их в ел ич ин а .

m е пt од шп . сumр1imi е пtо од лат. с отр1 е т епшт

комплек сиран, -а , -о [ В . ко мпле ксир ат и] који п ати од комплек са , и с ком п ле кс ира н .

компле ксирати, ко мп лексирам, 3. л . м н . к ом п ле ксирају [В . ком п л е к с ] пс и х . и заз( и )ват и

дод ата к]

1.

похвал а ; л ас ка в е ре чи , и з р ази по ­

штовања , д ивљења , у чти вост и.

комплиментирати, ко мпл им е нтир ам ,

комплеме н т, -а м, мн . к о м п леме н т и , ге н . мн .

me nter,

в . к о мп л им е нт]

1.

ко мп л им е нте, ( по)хвал ит и .

р 1е ге испу нит и] до п уна, додатак .

п озд р а вљ ати .

комплем ентар, -ара м , м н . ко м плементари ,

та [не м.

н и к, засту пник, адм ини стратор тр ro вач ке ку ће .

зу м , за в е р а.

компле ментаран , - рна , - р н о [н лат. сотр1 е ­

поме ш а н е у одређе н ој с р аз м е ри , дај у белу бо­ ј у; компле м е нт арни углови геом . угло ви који

90

сте п е ни .

комплет, -а и комплет, -ета м, м н . к о мп ле­ ти , ген . мн . ком плета [н ем .

Ko mp1et, пре м а лат .

comp1 ere поп у ни т и ] 1. цејIОКУ ПН ОСТ, потпу ­ ност . 2. цел оку пн а дела н е ког пи с ца. 3. с ви б р о ­ јеви неки х новина , часо п иса и сл . 4. одећ а и з два или више дело в а, н ајч е шћ е н а правље ни х

5.

одр е ђ е н , п р о пи са н б рој

комплета н , -т н а , -т н о [л ат.

co mp1 etu s, в .

комплет] потпу н , у к у п а н , цео , п о п у њ е н.

КОМlIлепtр ат и, ком плетир ам ,

3. Јl . м н . ком­

плети рај у св рш . и н ес врш . [В . ком п лета н ] (у) ч и ­ ни ти ко мп лет н и м, у п от пуни т и , у пот п у њават и .

компл и кација , - ё ж [IIЗТ. же н ост, за плете н ост ,

ка, те шкоћа .

comp1i cati o] 1. сло­ за мрш е но ст. 2. не при л и ­

3. пого рш а њ е болес ник о вог стања

заст . позд р а ви ти ,

co mp10 t]

тајни спора ­

КОМlIJlOтирати, к омп лоти рам ,

3. Л . МН . ком ­ comp10ter]

Komp1ott

п л от ирају

од фр .

С ВРШ .

и

несвр ш .

[ф р .

( на)прав ити тајни с пор азу м , (с) к о в ат и завер у .

комплувијум , -а (и комплувиј , -а) м [лат.

comp1uvium]

ист. а рх ит . ч етво р оугаони отвор и з­

н ад пр едво рј а ра н о рим ск и х ку ћа кр оз који ј е п ролазила кишн и ца и ску п љала се у базен у .

компози т, -а = композитум , -а м , М Н . -и [лат.

compositum од compos itus саста вље н] 1. ре ч сложе н и ца .

2.

смеса, м е ш а вин а.

КОМПОЗltТе, комп оз ита ж М Н . [лат . в . ком п оз и т]

601'.

cOl11posi-

п о родица би љак а са сл о­

же ним цвето вима , гла в оч ик е .

композитор, -а м М Н . - и (ж . КОМГlози тор ка ) [фр .

COl11positeur]

ауто р м уз ичк ог дела.

компози ту м = КОМIlОЗИТ (в . ) композиција, -ё ж [л ат.

compos itio] 1.

II И К . а .

н а чин с л ага ња и

сл икарс ко м делу . б. већ е сл и кар с ко дел о с ви ­

ш е л и ко в а и л и обј еката .

б . тео рија к о мпон о в а њ а муз ички х дела . ста в , стру ктур а.

5.

3.

а. муз. му з ич ко дело.

ј ед н о м л ан цу, кој е в уч е Jl оком отива .

жак, нез год ног ка р а кте р а .

Зltцијски , кОМПОЗИЦltОнИ .

КОМ П Jl иковати, к о мпли кујём с врш . и н есв рш . п р ема

p1icare

са­

• KOMII O-

KOMlloHeHTa, -ё и компонента, - ё ж , ген. МН . [нем . KOl11pone nte,

ком п о н е нт и/ко мп о н е ната

зам р шен о ст, сложе н ост .

comp1 icare

4.

ни з жеп ез нички х вагон а у

сложе н , з аплетен , за мрш е н . б . (о ч о в еку) те ­

[лзт.

2.

р ас пор ед елеме н ата у

бољ ш а њ е и лечење основн е б олести .

компл и коваиоёт, - ости ж [ В . ко мп л ико ва н]

н а чин

повез и вања п ој ед ин их елеме н ата у целин у .

због п ојаве неког обољења које с пре ч а в а п о ­

компл и к ован , - а , -о [ В . ко мп л ико ват и] а .

са­

ста в ље н а од две и л и в иш е р е чи , сл о же н а р е ч ,

tae,

војника, официр а и др.

2.

комплот, -а м, М Н. к ом п лоти , ге н . М Н . комп ло­

ген . мн. комплементара [В . компл е мент] екон . за м е­

mentarius, в . комплемент] који до п уњује , до­ п у н ск и . ... КОМПЈlементарне боје о пт . б ој е к ој е ,

3. Л. comp1i-

у п ути т и , у п ућив ат и

комплеме н ата [лат. с отр1 е тепшт , прем а с от ­

од и стог матер иј ала .

п о здрав ,

МОl . комп л им е нтирај у С ВРШ . и несв рш . [фр .

компле к се код н е к ога.

заједн о ч ин е угао од

2. заст.

н акло н .

сав ијати ] (у)ч и -

пр е м а 11 ат. с отро п е ге састав ити] са став н и део, састојак; ч и н и па ц , епеме н т .

635

компоноват и

комуналан

компромис, -а компромис , -а м, МII . -и [лат.

КОМПОliоват и , КОМПОНУЈем сврш. И нссврш. [лат. СОl11ропеге] дело.

2.

1. створити,

ства рати музи чко

састав ити , састављати , сложити , слага­

ти lI оједи не делове у целину.

cOl11proll1issul11

жеље једне и друге стр а н е.

КОМllромисаl1 и КОМllромисан , -сна , -сно

MII. компосесор ата [лат. cOl11possessor сувла­ сник] заједн ичко имање , зајед нички посед; су­

[В . комп ромис] који предста вља компромис .

компромисер, -ера м, МII. компромисери , ген .

власништво.

ком пост, -а м, мн. ком пости , ген. мн. ком по ­

KOl11post од лат. cOl11positus састављен]

мн. компромисерii [В . компромис] онај који је склон нагодбама, који увек пости же компромис.

компромитација, -ё ж [В . компромитовати]

вештачко ђубриво које се доб ија мешањем ра ­ зних биљних, живот ињских И минералних от­

брукање , срамоћење .

компромитовати, ком пр омитујём сврш. и

падака.

компот, -ота м , мн . компоти, ген. мн. ком п ота [фр .

cOl11pote од лат. cOl11posita, према СОl11ропеге

КОМllрес, -а м, м н . ком преси, ге н . мн . КОМll р ё­ са = КОМ llр ес а , -ё ж [л ат.

cOl11pressa

од

несврш . [ лат.

cOl11prol11ittere]

створити , стварати

о коме ло ш е мишљење , угрозити , У l-рожавати

чији углед; (о)б р укати, (о)срамотити . компро­

саставити ] воће кувано с водом и шећер ом.

cOl11pres-

митовати

се доћ и ,

долаз ити

комп улз ија, -ё ж [лат.

cOl11pellere

или зауста вљања крварења, облог, завој .

сиљавање, пр инуда , при сила.

према лат. СОll1ргјll1еге стиснути] који СПI­

Комсомол, -а м [рус . сКр. од Комм у нистич е­

cOl11pressio] 1. саб иј а­

ње, стискање, збиј ање; притисак .

2.

фиг. прим о­

равање , присиљавање, тла чењ е.

КОМllресо р , -а м, МII. -и [ШЈаТ.

cOl11pressor] 1.

справа за саб ијањ е, згу шња ва њс в аздуха или

них судова .

•

2.

мед. н а пр а ва за стискање к рв ­

кОмпресорскИ .

КОМll р ехе llЗибiiлан , -л н а, -л но [лат. СОl11рге­ hепsiЬi1 i s] схватљив, р азумљ ив .

комп р ехе llзиваll, -в н а, -в но (лат. СОll1р ге­ бухватан.

схвата ње , разумевање , поим а ње.

1.

2. опсеж но ст,

обухватност, обим , обухват.

мн. комсомолiiцii (ж. КОМСОМОJlка , )јат. ком СО­ молки) [В . Комсомол] члан Комсомол а.

комуна, -ё ж [лат. шти]

1.

cOll1l11unis

ПРl1мирају свр ш . и II ССВ РШ . [лат.

cOll1pril11el'e

сти ­

сабиUа)ти , зб иUа)ти , згус нут и , з гу­

шњавати (гас, ваздух); стиснуги, ст и скати .

фиг. обузда(ва)ти , (у) кротити .

заједнички, оп ­

У срсдњем веку гр ад као скономски

цента р с локал ном самоу правом.

2.

терито ри ­

ј ал н а администраТИВНО-ПОJlитичка јединица с локалном

самоуправом ,

општина ;

адм инистрација.

општинска

3. гру п а људ и ујеДl1њених на

основу заједничког за нимања , интересовања и

...

Париска

2.

-

ист. рево­

луционарна владав ина пари ског пр олетаријата од

18.

ма рта до

28.

мај"

187 1.

год ин е.

комушiла, - ё ж [В . кому н ала н]

КО~ШРИ~lIlрати , компримирам, 3. л. MII . ком ­

636

комсомолски.

КОМСОМОJlац, -л ца м, ми. комсом олци, ГСII .

сл. , зад руга , удружење .

КОМll р ехе llЗија , -ё ж (лат. СОl11ргеhепsiо]

1.

19 18. •

власт, уп рава ; З l-р ада у којој се н алазе у права и

hепsiVlIsЈ кој ије шир оког опсега , потпун, с в ео­

снути]

ский союз М ОЈlOдёжи] ист . зва ничн а омладинска организација у Со вј етском Савезу , основана

ска, сабија, З I'у шњав а.

других ,'асова.

прем а

терати, гонити] прим о р авање, при­

и овако и онако , тако-тако, н е баш сјајно.

који се може стиснути, згус н ут и .

ко~шресија, -ё ж [1I3т.

глас,

ком си, ком са [ фр. СОl11l11е сј, СОl11l11 е уа] фам .

cOll1presi-

КОМ llреснван , -вна, -в но [1I1Iат. СОl11ргеssi­

VlIS,

лош

cOl11pL1lsio,

ставља на оболело место и ли р а н у ради ле ч ења

комп ресибилан , -л на , -лно [нл ат.

на

(из)губ и ти углед .

SUS стис н утЈ комад п лат на , газе и сл. који се

bilis]

узајамно

решењ е и сл. које са мо дел имичн о задовољава

компосесо рат, -ата м, компосесо рат и , ген.

ста [нем.

cOl11proll1ittere

према

обећати] спораз у м , нагодба, погодба ; исход ,

привреда.

1. комунална

2. в. комуналије .

КОМУllалан, -л на, -лно [ клат.

cOIl1I11L1nalis

од

СО ll1l11uпis , В . комуна] који се односи на градски живот и у пр аву гр адом; општински

. ...

КОМУ­

надна политика и з р ада пр огра ма за р азвој

комунализац ија

привреде, друштвених служби и осталих делат­

кому никат ивн о ст, -ости ж [В . комуницир а­

ности за задо вољење материјалних, социјалних

ти] својство онога који ус поста вља контакт и

и других потреба грађана; кому н аЈ IIIИ с и стем

везе с људима; с по соб ност лаке комуникације.

уређење које се заснива на пуној самосталности општинских установа, органа и уд ружењ а гра­

ђана у привреди, култу ри и другим областима; комунално предузеће јавно предузећ е које је задужено за општи нск е п осло ве .

комунализа ција, -ё ж [В . кому налан ] пр еу­

KOMY.lit KaTop , -а м [ В. комуницирати] уче­ сник у комуникацији.

КО МУ Юlкац ија , -ё ж [лат. соmпшпiсаtiо] споразумевање, општсње ; саопштавање.

за, спона , додир, контакт.

2.

1. ве­

3. саобраћајна веза ,

л инија , средство, саобраћајница.

4.

саобраhај .

зимање, превођење производних средстава и

~

других добара под комуналну, општинску, ме­

нички назив за новине , телевизију, радио и

сну управу.

комуналан ] комунални, општински по­

слови (саобраћај, водовод , канализа циј а и сл.).

комуна р, -ара м,

нара [фр .

ма сов н е

к ому ни ка циј е

зајед­

фи л м.

кому налије, комуна.лИја ж ми. [нлат. соmmи­

nalia, В.

ср едст в а

MII .

комунари,

rell. MII .

кому­

commLlnard, прсм а соmm ип е комуна ] 1. 2. члан комуне (3).

ист. У'l есник Париске комуне .

ко му ника циј ск и , -а , -о = кому ни каЦИОIIИ , -а, -о [В . комуникација] који се односи на кому­

никације , који служи за комуникације. ~

-

ка­

It ал комуникацијска всза код кој е јс виш е ста­ ница повезано у комуникацијску л иниј у у за­ тво реном

к а налу ;

-

сателит

геостационарни

кому ни зам, -зма м [ф р. соmmLll1isП1С, прсма

сател ит који прима с игнале и з одређених "р с­

лат. соmm Lшis заједни чк и, оп ш ти] а . пр ојект

дај ника и шшъе и х пријемницима у удшъеним

бескласног друштвено-економског уређења у

област и ма.

КОМУ Н ИICё в. К ОМИII Икё .

коме би средства за пр оизводњу била у д ру ­ штвсном власништву, а имовина би се дел и ла

према потребама . б . ист. владави н а Комуни­ стичке партије, у Русији после

и у мно­

191 8.

гим д ругим зе мљама после Другог светског ра­

та. ~ УТОШtјски војни

-

-

шким условима одбране земље у време грађан­

1918- 1920.

године у Русији.

КОМУJll1Зи раТlt , комунизирам,

3. л.

MII.

кому­

низирају СВРШ. и lIесврш. [ В . комунизам] (у)чини­ ти комунистичким; завести, за водити комуни­

зам, комунистичку идеол огију.

комуникабила н , -лна, -лно [ил ат. СОП1mU l1i­

cabi1is] 1.

који се може комуницирати, саоп­

штив, достављ ив .

прист ал иц а

2. В . КОМУIIикаТИВ311 (1).

КОМУl lика lt т, -а м, комуниканата [лат.

M II.

комуниканти, геll. МИ.

КОМУlIllкатива н , - вна , -вно [В . комуницира­ ти]

2.

1.

који лако успоставља контакт с ДРУI' има .

који се односи на комуникације, иа саоб ра ­

ћајна средства.

3.

који служи за преношење ве­

сти, обавештења и сл.

комуиизма;

члан

в . комунизам] комунистичке

КОМУltitСТИЧКИ, -а, - о [В. комунизам] који се пада комунизму. ~ Комуюt СТИЧICа интер"а­

щtОllаJlа међународни савез

комунистичких

lIартија и о рга ни зац ија основан комушtСТlI'lка

l1арпtја

1919.

1I0Ј1итичка

године; странка

која се р уковод и теоријом марксизма и Ј1ењи ­ Н!1Зма у борби против капитализма; КОМ У IIИ ­ СТlIЧКИ маюtфест програм међународног са­

веза комуниста који су н а пи сали Маркс и Ен­ гслс

1848.

годи не .

I~омунитад, -и ж [ итал. СОП1Lшitаdе , данас со­ П1Lшitа] ист. ГЮКр. општи н а, општинска управа

(у приморским к рај ев им а).

commLll1i cans] ре1l . онај који

прима причест у католичкој цркви.

комунисти (ж. кому­

односи на комунисте и на комунизам, који ГIРИ ­

КОМУltикаб ltЈНliiст, -ости ж [В . комуникаби­ лан] својство онога што је комуникабилно.

MII.

com muni ste,

партије .

В . утопијски соц иј ализам;

систем привредних мера изазваних те­

ског рата

комунист(а), -ё м, нисткиља, -ё) [фр.

комунiпёт, -&га м [Ј!аТ.

1.

заједница.

2.

comul1itas,

8.

смисао за заједницу.

комуна]

3.

опште

доб ро.

ICОМУНИЩlраТlt, комуницирам,

3.

муницирају lI есврш.[лат. СОП1mu пi саге]

11. MII .

ко­

1. разме­

њивати обавештења, поруке и сл. , бити у кон­ такту.

2.

БИ'П1 повеза н , имати всзу с неким , lIе-

637

конвенци онализам

комутабила н

конв еј е р, -а М, МН . - и [е lll"Л. со пуеуог] тех н . по­

чим. З . одржавати саобраћај, саоб раћати ; к р е­ тати се неким правцем .

крет н а трака за

комутабил ан , -лна, -л н о [л ат .

commutabi lis]

комутативаl l , -вна, -в но [нлат.

com mutare

конв е ксан , -ксна , - ксн о [л ат.

commLltatiVtIS

изменити, преместити] који

пупчен, избочен ; су п р . ко н ка в а н

се односи на комута цију ; који може да се раз­

мени, заме ни места не мењајући конач ни ре ­ зултат.

,

комутапt811И угов о р прав . врста дво­

што једна стра на даје другој мора бити једнако

К Оll ве ниј е нтан , -тна, -ТНО [л ат.

комутатива н] елек1'р. уређај којим се наи з ме­ нично прекида и укључује електрична струја у

јед ном колу , одводи струја у друго коло или мења смер струје .

комутзција, -ё ж [лат.

com mutatio] 1. узајам­ места . 2. електр . промена

на замена, промена

смера струје помоћу комутатора. З. пра в . за ме­ њивање једне казне другом .

комфор, -ора М [енгл.

comfort, и з говорено

према фр . ] удоб но ст, угодност.

комфоран, -рна, -рно [ в . ком фор] удобан, угодан.

комша, - ё М, 80К . комшо [8 . комшија] х ип . од комшија.

комuшја, -ё М, МН . комшије, ген . MII . комшија (ж. КОМШИlllща, -ё, комшика, -ё, дат. ком ши ­ ки) [тур . kom~u, kon~u] сусед .

+ кОмш Ијск И .

кон- [лат. со п-] с-, са-: као префикс з начи за­ јед но , скупа.

кона, -ё ж , ген. мн . кона [8. комшија] хип . зает .

ис ­

conveniens,

јући . кон ве ниј е нција , -ё [фр . СОllуепјепсеј погод­ ност , приклад ност; умес ност ; корисност .

ономе што од ње прим а .

commLltator, в .

convexusJ (8.).

8 . конвени рати] погода н , приклада н , одговара­

страног угово ра зас новаНОI' на обавези да оно

комУтато р , -а М, мн . -и [лат.

производа

п р ебацивање матер ијала н а мањ е удаљености .

узајамно заме нљив , р азменљив.

од л ат .

п р ено ш ење дело ва

током и з раде одједног до другог рад ни ка или за

К Оliв е lНl р ати , конве нирам , З. л . МН. конв е­ нирају неС8РШ. [лат. сопуепјге] одговарати , пого­ довати ; добро доћи, бити пожељан .

KOIIBeHT, - а

м [л ат.

co nventus

састанак]

1. и ст.

а. у Римском ца рству, судско заседање кој е ј е царски нам ес ник поврем е но д рж ао у провин­

цијама . б. област н а коју се про стире важност

Ta KBo l' заседа ња. 2.

иет. ( Кон ве н т) с к упштина у

време Француске револуције . З. католички м а­ настир , са мо ста н .

ко н ве нтуала н , -л на, -л но

конвент] који

[8.

је с вел иким бројем присутни х.

,

на

великим

м и са

рел .

Пlaвна

миса

у

конвентуал­ к ато ­

личким црквама .

КО llв е lI ТУЗJlа ц , -л ц а м . МН. конвентуагщи , ген . МВ . конвентуалаца [ В. конвентЈ припад ник ј ед ног огранка фрањевачког реда са блажим пропи сима.

ко нв е НЦllј а, -ё ж , ген . мн. конв енција [л ат.

conventio,

прем а сопуепјге здружи ти

се]

устаљена, уобичајена правила , обичај , узус .

1. 2.

међународни с поразум о неком питању . З. са­

од кОм шиница .

ста н ак, заседање; (у САД) годишњи скуп Де­

KO liaK, -а М, мн . ко наци , ген . мн . конака [тур . konak од konmak одсести, бити гост] 1. (пре )но­ ћиш те, коначи ште; ноћење, ноћивање . 2. I'IYT-

мократске или Реп убл ика н ске странке.

ничко свратиште . З. стан, з града; угледна кућа ; двор, палата .

4. пут

који се пређе за један да н .

конат, конта М , МН . конти/контови, ге ,., . м н . ко натiilконтова [итал .

conto] ПОКр. 1. рачун . 2.

погодба, спо разум. З. корист, интерес .

конваJlес цент

8.

реконвалесцент.

конвалес ценција

8.

реконвалесценциј а .

конваШlДз ција, -ё ж [лат. КОН -,

validare

convalidatio, 8.

потврдити вредност] накнадно

о сна ж ење правног поступка , о з акоњење .

638

КО ll8 е lщи о н ала н , -л на , -л но [лат.

nalis,

в. конв е нција]

1.

conventio-

који се придржав а уста­

љених навика и обичаја; уоб ичајен , баналан.

који се засни ва на конвенцији с пор азу м ни .

,

(2),

2.

договорни ,

ко н ве нци о н ал н о наоружање

у потреб а оружја које ниј е забрањено међуна­

родним конвенцијама (за р азл ик у од нуклеар­

но г, хем ијског и биолошког). конве н ц ион аЛlt3ам, -зма М налан] при хватање конвенције

[8. конвенцио­ (1), привикн у­

тост на уобичаје н е норме понашања ; конв е н ­ ционална схватања , конвенцио н ални ста в .

конве нционал ност

КОllВулзйван

конвен ционалност, -ост и ж [ В. конвенцио­

конвертиБЙЛIfЗ марка , -е ж [В . конвертиби ­

налан] својство онога што је конвенционално ;

ла н , марка] новчанајед иница Босн е и Х ерцего­

конвенционално, неоригинално понашањ е.

ви н е.

конвенционй , -а, -6 [В . конвенциј а] lI еоб. В. кОнвенцио нЗ л ан .

лан]

конвергента н , -тна, -тно [лат.

који се узајамно приближава , кон ­

convergere] вергира; ~

convergens од

-

ни з мат. низ чији се зб ир члано ва

приближава одређе ној граничној вред ности . [нлат.

convergentia,

в. конвергентан]

1.

променљивост, заменљ ивост.

1.

reoМ. уза­

convertito од лат. convertere, в.

2.

об р а ћ е ник , покрште ник .

КОlfвертовати, конвертујем и конверпtр а­ ти , конвертирам , несврш . [лат.

ничној вредности (ли месу).

(из) врши ти

3. фиг. узаја мн о збли­

жавање, тежња ка истом и л и сличном циљ у.

3. Л. мн. кон верти р ај у сврш. и convertere о кретат и , пр етва р ати] 1. конверзију, (из)мењати. 2. преве­

ст и , преводити у д ругу веру, преобратити , пре ­

3. Л. МН. кон­ вергирају СВРШ . и несврш. [л ат. convergere, в . кон- , vergere окренути се] 1. развиUа)ти се конвер­ гентно , постаUа)ти сли ч ан. 2. им ати тежњу ка

об р аћивати.

истом циљу .

сли чн о хел ик опте р у.

конвергирати, ко нв ерги рам,

conversatio]

разго­

вор, разгоuарање, об ичн о у угод ном др у штв у.

конверзацйјс кй, -а, -а,

-6

мо­

КОlfвертйт, - ита М, м н . конвертити, ген. МН .

конвертита [и тал.

мат. својство низа б ројева да теже ка и стој гра­

конверзащtја , -е ж [л ат.

2.

гу ћн ост замене одређене валуте за другу.

ко нвертоват и] о нај који ј е пром е нио веру, пре­

конвергенција, -е ж, ген. мн. конвергенциј а јамно приближавање двеју л инија или равни .

КОllвертиБИЛIfОСТ, -ости ж [ В. ко нв е ртиби ­

-6 и конверзационй,

[В . конверзација] који се односи на кон­

конвеРТО11ЛЗIf , -а м, МН . -и [ е нгл . convertiplaп е, в. конвертирати, (ае ро)пла н] врста авиона који

може

вертикално

да

узлеће

и

слеће ,

КОIIВИКТ, -а м, мн . конвикти , ген . мн. конви­ ката [лат.

convictus

пр ема со пујуе ге зај едно жи­

вети] установа у којој заједно станују и хране

се ђ аци, интернат .

кОIIВИКТСКЙ .

•

верзацију, који се тиче конверзациј е . ~ кон­

КОlIвикт6рац, - рца м, МН. ко н в икт6 р ци, ген .

верзаЦИОl1It метод Л I1НГВ . учење страног ј ез ика

мн . конвикт6раца = КОlIвикторист(а ) , -е М, мн .

путем

ко нви кто ристи [лат.

разговора;

лексикон

конверзациони

који садржи

лекс икон

популарна тума ч ења

појмова за које се сматра да су потребни у сва­

convictor, В. конвикт] ђак

који живи у конвикту .

КОlIвој, -а м, МН. конвоји , ген . МII . конв6ја [енгл . сопуоу, п рем а фр . со п уоуег пратити од лат.

кодневном животу.

конверзија, -е ж [лат.

сопујаге]

1.

група б родова кој и плове под је­

претварање, заме на, замењивање.

conversio] 1. промена, 2. пр еоб р а­

д инственом командом у прат њи ратних бродо­

ћење (у другу веру).

фина нс. замена једне ва­

ва или авиона ради за штите од н епр иј атељског

3.

напада .

луте другом.

конверзирати , конверзи ра м , верзирају несврш . [лат.

3. л . мн . кон­

conversari] водити ко н ­ converter] 1.

а парат за пре'lишћавање растопљеног метала

оксидацијом.

2.

група возила која иду заједно.

ада птер који омогућава прима­

сопуосаге сазвати]

1.

co nvocatio, према 2. пози ­

вање поверилаца .

KOIIBOJ I Yт, -Ута м, мн. конволути, I"ен. мн . кон ­ волУта [н ат. сопvо lLltи s смотан од

био намењен.

смотати, зав ит и]

врста трансформатора, претва­

lis] 1.

convertibi-

који се може претворити, заме ни ти, за­

менљив.

2.

(о новцу) који се може слободно за­

менити за д ругу валуту.

1.

свитак списа.

convolvere 2. неколико

књига повезаних зајед н о.

рача струје.

КОlfвертиб йлан, -л на, -лно [нат.

гру­

сазивање, сазив.

ње програма за које телевизо р првобитно није

3.

3.

пратњу страже .

КОlIвоюiција, -е ж [нат.

верза цију, разговарати, причати.

конвертер, -а м, мн . -и [енгл.

2.

па људи који се упућују на одређе н о место уз

КОIf вол У-га, -е ж [В .

конволут] спирални

украс на јонском капителу.

КОlfвулзйван, -вна, -вно [В . конвулзија] мед . грчевит, праћен грчевима .

639

кондак

конвулзиј а

конвулз иј а, -ё ж [лат . СО П Vl1l s i о, п рема соп­

vellere

потрести]

1.

мед. гр ч еље, трзаље миши­

ћа, грч; грчевито стаље.

2.

глеској и САД који се залаже за аутономију сва­ ког скупа верни ка и одвајаље цркве од држа ве.

фиг. трзај, грче в ит

К Оllгр е гаци о нист( а), - ё м , мн . конгре гацио­ нисти (ж . КОIII' реl'ациiНlИ стк нњ а, -ё) [ В. кон ­

покрет.

КОllгешiциј а, -ё ж [лат. сопgе l аt i о] смрзава­

грегацијај члан неке верске ко н грегације , при­ падник неког монашког р еда.

ље; ств рдљаваље; згрушаваље.

конгре г ирапt , конгрегирам ,

конгенијала н , -лна, -л но [нлат. сопgеп i а li s,

Л.

3.

MII .

кон ­

в. кон- , гениј] који је сродан по духу, начину

греП1 р ају СВРШ. и несврш . [лат . сопgгеgа ге, 8. кон-,

мишљеља, таленту .

gгex стадо] (из)в р шити конгрегацију.

конгр ес, -а м, МН. конгреси , ген . МН. конгрёса

кон геflИјаJl н ост, -ости ж [нл ат. сопgепiаlitаs, В.

конгенијалан] сродност по духу, духовна

[лат. со п gгеSSl1 S , п р ема со п gгеdi састати сс] саста н ак, скупшт ин а , скуп

сродност.

конгенитаJIа н , -лна, -яно [лат. сопgепittlS прирођен, в. кон-, gigпеге родити] урођен.

конгёрија, -ё ж [л ат. сопgегiеs, према сопgе­ ге ге саку п љати, нагомилавати] хрпа , гомила.

КОНГJlоме р ат, -ата м, МН . конгломерати , ген. В. кон- ,

glomlls

ген.

спој разног камења у

чврсто з бијену масу , седиментна стена саста­

вљена од чврсто везаног камења.

2. Clloj

разно ­

врсних елеме ната, смеса, мешавина.

КОНГJlомерација, -ё ж [лат. сопglОl11егаtiо] гомилање, нагомилавање; слепљивање.

ваље, згру ш а вање .

2.

организације, пуномоћ ни ка неких држава и сл.

ради договора о заједничким пословима . б. на­ учни скуп. на ,

2.

(К онгр ес) законодавна скупшти ­

парламент у

САД и

већини

латиноаме­

ко нгр ес ист( а), - ё м,

M II .

конгреси сти (ж.

ко~ гр еси ст киња, -ё) [В . конгрес] члан ко н гре­ са ; у чесник на конгресу .

l,oHr pecMeH, -а м [снгл . Сопgгеssmап] члан Конгреса у САД.

ко н г р ес нй , -а, -о [В . конгрес] који се односи на конгрес . .1. -

ту ри зам облик ван сезонског

туризма који подразуме ва органи зоваље и одр­ жавање скупова, саветовања и сл. у хотелима

КОllглyrинат, -ата м, мн . конглутинати, ген . МН. конглут ината [лат. сопglutiпаtlllТ1]

а.

ричких зе маља.

мн. конгло мерата [лат. сопglоmегаttllТ1 од соп­

glomerare нагоми лават и , glomeris клупко] 1. м"нер .

1.

представника н еке

1. слеllJЬИ­

а. оно што је сле пљено . б.

некристалисан камен слепљен неком масом.

који поседују у ту сврху уређене сале и остале погодности.

KO HI'pyeHTall ,

-тна, -т но [лат. сопgгuепs од

сопgruеге састати се , подударити се ј

КОliГJIyrИflација, -ё ж [лат. сопglutiпаtiо, В. кон-, g ltltеп ген. g ltltiпi s ле пак] слепљивање;

једнак , гюдударан .

2.

1. сагласан,

грам. који се у с интагми

ил и реченици слаже с другом самостално упо­

требљеном речју (нпр. придев са им еницом).

згру шавање.

конгратуmiција, -ё ж lлат. сопgтаttllаtiоЈ

8.

граТУJlа ција.

КОIII'руеl"пtiiст, -ости ж [ в. конгруентан] подударност, са гласно ст, јед накост.

KOHrpel'aT, -ата м [лат. сопgгеgаtlllТ1 , према сопgгеgа ге окупити стадо, В. кон-, gгex стадо]

груенција

1.

В. кон­

2.

(2).

конгруеНl\ија, -ё ж [ лат. сопgгuепtiај

1. сла­

минер. некристалиса н камен који се сам, без не­

га ње, сличност, сагнасност, једнакост , поду­

ке лепљиве материје, тешко одржава у ком­

да рност .

пактном стаљу.

међусобно синтаксички везаних деJlова син­

КОllгрегација, -ё ж [лат . сопgгеgаtiо] рел .

1.

2.

грам. обличко, морфолошко слагање

тагме и ли реченице .

свештеничко удружеље , братство ; удружеље

IСО IIIl>уирати, конгруй рiiм, 3. 11. МН. конгруи­

више манасти р а истог р еда у организовану це ­

рају НССВРШ . [н ем. kопgrLliегеп, В. KOH1l>yeHTaH] сла­

лину .

гати се, подуда рати се ; бити сличан или једнак .

2. верско

удружење лаика, сабор.

КОllгрегаЦИОIIЗJIист(а), -ё м,

MII.

конгрегаци­

КОllдак, -а м, МН . ко н дац и , ген .

.,11 .

кондака

онзлисти [енгл. Сопgrеgаtiопаlist , в . конгрсгаци ­

[грч. kопtаk iоп св итак] врста кратке цркв ене пе­

ја] рел. покрет унугар протестантске цркве у Ен-

сме која се пева у част неком свецу.

640

кондемнатора н

КОllДОМЈш ат

кондемнато раll , -рна , -рно [нлат. toгius од лат.

condemnare]

condemna-

КОIIДИЦИОllал, -ма м, МН . кон д ицион ми, ген.

прав . који осуђ ује , ко­

МН. кон диционма [л ат. сопdit iоп а li s погодбен,

јим се осуђује, осуђујући.

према солditiо , В. конди циј а] грам. потенцијал ,

кондемшiција, -е ж [лат. со пdеmлаtiо] осу­

погодбени иачин; облик глагола којим се нека радња и зражава као условље н а д ругом .

да, казна.

кондiшзат, -ата м, мн . кондензати, ген. мн .

конд иционалаll , -л на , -лно [лат .

кондензата [лат. со пdеп sа tus , в. кондензовати]

lis,

течност настала кондензацијом паре.

УСЛО ВНИ .

кондензатор, -а м, мн. -и [нлат.

1.

физ.

направа з а

ску пљање,

condensator]

акумулирање

електрицитета, са две или више провод ничких

плочица раздвојених слојем и золато ра .

2.

техн.

уређај за хлађење и кон де н зац иј у паре .

кондензација, -е ж [лат. шњавање, сажимање.

2.

пр ема со пditi о, В. кондиц иј а]

2.

физ. претварање паре

или гасова у течно стање расхла ђивањ ем или под дејство м притиска.

условљен ,

који казује гюгодбу , услов , по год­

бени, УСЛОВНИ. .6. конд иционалне реч е lшце грам. погодбе не , услов н е реч енице .

КОIIДИЦИОНИ, -а , -о [ в . кондиција] који се од­ нос и на кондицију

( 1),

намењен повећава њу и

одржавању кондиције . .6. -

condensatio] 1. згу­

conditiona-

1.

треНИIIГ сп. врста

тренинга чијије ци љ одржавање гипкости тела и повећање спремности организма за н апо р е на спортским такмичењима.

КОНДИЦИОlllfраље, -а с [ В. ко н д ици о нир ати]

кондензоват и, кондензујем (и конде llЗlt­

обезбедити услове за бољу прераду, склади­

рати, кондензирам,

3. л. 01 11. кондензирају) сврш. condensare, в. кон-, densLls густ] 1.

ш тење и др . неке сировине, ро бе и сл . .6. - ва­

И lIесврш. [лат.

здуха доб иј ање и пуштање ваздуха од ређене

(из)вршити конденза циј у, згус н ути, згу шњава­

температуре, влажности и чистоће у одређене

ти; 1I0већа(ва)ти кон цен т р ациј у нсчега.

просторије, климатизација.

2.

све­

сти, сводити на бит н о, важно (тест и л и какав текст) . .6. кондензова llО млеко индустријски добијено густо, засла ђ е но млеко , које се пр е употребе разблажује водом .

кондензо р , -а м, 0111. -и [енгл . со пdеп sо г , в. кондензовати] опт. сабирно сочиво или систем сабирних сочива или огледала који служе за

скупљање светлосних з рака у објектив и за осветљавање објекта који се посматра.

кондЈ.IJIОм, -6ма м, мн. кондил6ми, ген. МН. кондил6ма

[грч .

kопdу10mа

према

k6пdуl0 S

чвор] мед. брада вича сти и зра штај , и з расл и на,

КОIIДИ Р , -и р а м, МII . кондири, ген . мн. кондира

kantharos трбушаста

conditor, п р ема

посластичар . • кОндиторскИ .

КОllДито рај, -аја м, кондиитораји, ген . мн .

кондитораја [нем.

Konditorei , в. кондитор ] гю ­

конди ција, -е ж lлат. сопditiо стање, усло в] неком акти в­

ношћу (БUЙlи у конд uцuји, одр:ж:авайlи конди­ цију).

2.

3. Л.

МН.

обезбедити , обезбеђивати

т и , УСЈ10вљавати.

3.

2.

услови­

посебним у р еђ ај ем омо гу­

пити , о могућавати одр жавање одређе н е темпе­ рат у р е у каквом з атв о реном про сто р у.

кондицио с~ше ква

qLla

11011 [нат. со пditiо sinc

поп] усло в без којег се н е што не може извр­

шити , неоп хода н , нужан усло в .

кон доле нција, -е ж [ лат.

cOl1dolel1tia

од соп­

осећати бол] н еоб. сауче шћ е; изјава

саучешћа .

3. Л.

0111. кондоли­

рају СВР Ш . И lIесврш . [л ат. сопdоl еге] необ. изразити , изражавати , изјавити , изјављиват и сауч еш ће.

КОII ДО М , -6 ма м, М Н . конд6ми , ген. МН. кон д6ма [ е НI·Л.

cO l1dom,

н еј асно г п о рекла ] та нка гуме­

на навлака која се ставља на м у шки п ол ни op~

сластичарница.

1. телесна способ н ост за бављење

1.

боље услове за рад, за о р ганизацију.

КOIIДОJlирати, КОНДОЈ1 ирам ,

чаша] крчаг, врч.

КОIIДИТОР, -а м, м н . -и [лат.

condire за чинити]

п е г, В . конди циј а]

dolesce['e

из азвана вирусима.

[грч.

кондиционирати, кондиционирам,

кондиционирају СВР Ш . И lI есвр ш . [фр . сопditiоп­

заст. услов, погодба, окол ност .

3.

заст.

приватно подучавање ђа ка, приватни часови.

ган као заштита од нежељ е н ог за чепа и зара­

з них болести , презе рватив .

коидоминат, -ата м, ""1. кондоминати , ген . МН. кондом ин ата [нл ат. сопdоmiпаtum] заједнич ка владавина више лицаједном териториј ом.

641

кондомй нијум

конзер вирати

кондом йнијум, -а и КОlщомйнйј, -а м [нл ат.

condominium, В . кон -, dоmiпiшn , према dоmiпus господар] 1. зајед ничка владавина двеју или више држа ва над истом терито риј ом. 2. стам­ бена зграда у којој су станови приватно вла ­ сништво ста нара .

condor

из кечуанско г] најкрупнија

птица грабљивица из пород ице лешинара ,

(ur gryphus, ж иви у Јужној

Vu l-

И Средњој Америци .

ко нд отјёр, -ера м, м н . кондотјери , ген . мн .

кондотјера [итал . сопdоttiеге] ничких трупа у И тал ији у

1. и ст. вођа најам­ и ху веку . 2.

xrv

фиг. пустолов, а вантури ста.

кондукато р, -а м, мн . -и [Р УМ . вођа;

conduciitor] ист. зва нична т итула PYMYli CKOr д иктато ра Ј о­

на Анто н ескуа, у в реме Другог светског рата .

кондуктёр , -е р а м, мн . ко н ду кт6ри , ге н . м н .

кондуктера (ж. кондуктёрка, -ё, дат. и лок . кон ­ дуктёрки , ген. МI I . к о н дуктёрки) [фр . сопdLlсtеur] пратилац јавног превозног средства који пр е­

гледа или продаје возне карте .

•

кондуктеров,

кондУктё рскИ . кондукто р , -а м , мн . - и [Ј ШТ.

condLlctor] 1. ма­

терија , су пстанца која им а с пособ но ст да про ­ води топлоту, електрицитет и сл ., пров од ник .

2. мед.

хи р уршк и ин струме нт, шу п ља сонда ко­

јом се у о рга н е уноси нек и д руги инструм е нт .

3. мед.

2.

1.

маршал

врховни заповедник

француске вој с ке од ХН до ХУН в ека.

конзёрва, -ё ж, ге" . мн . конзёрви [фр . со п sег­ уе, према лат. сопsегvаге са чуват и]

1.

херме­

тичк и затворена л им ена кутија са н аро чи то

кондор, -а и кондор, -а м, мн. -и (УОб . KOIIдо р ) [шп.

конет:iбл, -а м [фр . соппеtа Ы е] ист. дво ра у Француској.

онај кој и преноси болест у прикривеном

с прем ље ни м намирницама за шт ић е ни м од ква­

рења.

2. са ма

лиме н а кут иј а која ј е служила за

конзервирање х ран е, л именка .

•

кОlпёрвнЙ .

конзерванс, -а м , мн . -и [л ат. соп sеrvапs , према сопsеrvа ге сачувати] средство (обично хемијска

супстанца) које се додаје храни да би се спречило њено кварење и продужио рок употребе .

конзерватйван, -в н а, -вно [лат. сопsеrvаtivus] који чува стара схватања, ста ре односе а противи се новим , н азада н ; ста ром одан , застарео .

конзервативац, - вца м, мн . кон зерв ативци, ген . мн. конзервilТиваца (ж . конзерв iпивк а, -ё , дат. и лок. конзервативки , ге н . мн . кон зерватив­ ки) [ В . кон зе рв ати ван]

1.

онај који им а конзер­

в ат ивнс погледе и сх ватања .

2.

при сталица ,

чл а н кон зерв ат ивне политичке странке (посеб ­

но у Вел икој Британији).

конзервативiпам, -з ма м [В . ко нзервативан] конзервативни н а чин

миш ље ња , привр женост

чувању ста рог, одбојност прем а нов ом, на­ предном .

конзерватор, -а м , мн . - 11 (ж . конз е рв атор­ ка , -ё , дат. и лок. конзерват6рки, гск мн . конзер­

стању, КJlицоно ш а.

кондукција, -ё ж [лат. сопdLlсtiо] физ . вође­

вiiт6рки) [лат. сопs егv а tог ч у вар , спасилац]

1.

ње, с провођење, пр е н о ш ење (то плоте , елек ­

стру чн а особа која се ба ви за штитом од пропа­

тричне е нергије и сл . ).

да ња уметничких дела, и сто риј ск и х споменика

KOHeKcllja, -ё ж [л ат. со пп ех iо] 1. заност . 2. ут ицајно поз нанство . КОllе ктйв , -а м,

"'1 .

веза , пов е­

- и [IIJШТ. со пп есt ivum од

лат. соппесtеге пов езати ] биол. део ткива у биљ ­

ном или живот ињ ском организму који пов езу­

конектйван, - вна, -в н о [В . ко неКТI1 В] који повезује, везивни. А конективно ткнво фнзиол . .

конектор, -а м, мн . - и [лат. с п ој .

2. Л ИН Г8.

connector,

8.

ко ­

реч ил и гру па р е­

чи која повезује р е'lен иц е на ос н ову значења.

конекција, - ё ж [енгл. со п есtiоп] рач . IJез а ко ­ ја омогућа ва р азмену информација .

642

а парат за кон зе рвир ање .

•

конервато­

КОll3ерваторијум, - а и конзерваторйј, -а м [лат. сопsеrvаtо гiшnЈ висока м уз ичк а школа .

КОll3ерваторист(а) , -ё м, мн. кон зерватори ­ риј у м] уче ник конзерваторијума.

КОll3ерв:iција,

-ё

ж

[лат.

соп sегvаtiо]

1.

стручни И тех нички поступак који м се спреча­

везивно тк иво.

1. вез а ,

2.

ст и (ж. конзерваТОРlIсткиља) [В . конзсрвато ­

је друге дело ве .

нектив]

и сл .

ров, коюерваторскй.

ва проп адање у м ет нички х дела, историјских с п оме ник а и

CJl . 2.

справљање животних на­

ми рница тако да·се могу сачувати од кварења дуже времена .

KOll3epBltpaТlI = КОll3еРВltсати (В . )

конзервисат и

конјектуралан

конзервисати, конзервишём

конзерви-

рати, конзервирам, 3. л. мн. конзервирају сврш . и несврш. [лат .

conservare

сачувати]

1.

подв рга­

вањем посебном поступку припреме (са)чува­ ти, обезбедити , обезбеђ ивати (животне н ам ир ­ нице) од кварења. у конзерве .

2.

2.

ставити, стављати (храну)

(за)штитити од пропадања, рас­

пада ња (слику, грађевину и др .).

КОНЗИJlија р , -а ра М, МН. конзилијари,

2. саветник , саветодавац.

који се односи на конзилијум и конзилијаре.

конзилијум, -а и КОlIЗилиј, а М [лат .

1.

2. скуп, саста­

нак који се одржава ради саветовања о неком важном питању, саветовање, већање .

КОlIЗitсторија, -ё ж [лат. cOllsistorium]

КОИЗУJlент, -а М, мн . конзуленти, ген . мн . кон ­ конзум, -а М, конзумирати]

1. врхов ­

ни суд који решава питања из грађанског, а по­ највиши КОJlегијум у

католичкој цркви, веће кардинала под председ ­ помоћни орган БИСКУ ll а при

вршењу његове судске власти; саветодавно ве ­

конзумација, -ё ж [лат. трошња.

украсни сточић правоуга­

уза зид и л и причвршћен за њега .

стичко

удружење

или

тргови н ских

предузе ћа ради зајед ничког остваривања неке

конзументи, ген .

MII .

cOllsumer потрошач]

consumerism

покрет за повећање

права и моћи купаца.

конзумирати , конзумирам ,

3. н. мн. конзуми­ COIlSumere, в . кон- , sume1. ( IЮ)ТРОШИТИ. 2. (по)ј ести, (ПО)IlИТИ .

рају сврш. И несврш . [лат.

ге узети]

•

-брак прав. ступити у ПОJlНС односе с брачним

конзумни, -а, -о [в . конзумирати] који слу­ жи за свакодневну потрошњу .

КОllифера, -ё ж [л ат.

conifer, према грч . kбпоs

во, четинар.

коницитёт, -ета М [11>'1 . kбпоs купа] сти, конусни облик.

2.

1. купа ­

постепено сужење , су ­

женост.

1.

и ст. у ста ­

nos

ром Риму за време републике титула двојице

2.

MII .

коничан, -ч на , -чно [грч . kопik6s прем а kб­

конзул, -а М, мн . -и [л ат. cOllsul]

1799. до 1804.

constlmmatio] 1. по­

обавезна уплата при уласку у ноћни

коизумеризам , -з ма м [енгл . према

финансијске операције .

највиших поглавара.

2.

и пиће.

део ничар] монополи­

банака

потрошачка за­

шишарка, лат. Љгге носити] 60Т. четинарско др­

КОllзорцltјум, -а и КОlIЗорцiiј, - а м [лат. СОIl­

COIlSOrS

ген . мн. конзума [В .

2.

локал, дискотеку и сл., која се односи на храну

оног облика извијених ногу који је прислоњен

sогti Шll , према

потрошњ а.

друга.

КОНЗОJlа, -ё ж [фр . console] 1. стуб носач ,

2.

""1 . конзуми ,

другом, чиме брак постаје правоваљан.

ћ е у у правним ПОСJlовима.

подупирач, греда.

1.

пац .

на духо вна власт у православној цркви, духо в ­

3.

звање, положај конзула; надлежност

зуле ната В. КОIIСУJlтаит .

КОlIЗисто ријум, -а и конзисторiiј , -а м =

ништвом папе .

представни­

конзумената LB. конзуми р ати] потрошач, ку­

КОlIЗистеllЦија в . консистенција.

2.

2.

конзумент, -а М,

КОllзистеllтан в . консистентаи.

себно б р а чног права .

1.

конзул; зграда у којој се то представништво на­ лази .

cOllsi li-

састанак лекара ради утврђивања д иј аг­

нозе и начина лечења БОJlесника.

кон зулати, ген. мн . кон­

MII.

ш тво јед не државе у другој држави које води

rell. MII .

конзилијара н , -рна, -рно [в . конзилијум]

uт]

КОНЗУJlат, -ата м,

зулата [лат. сопsu l аtus, в . конзул]

конзула .• КОНЗУJlатски.

конзилијара [лат. consiliarius] 1. лекар који уче­ ствује у конзил ијуму .

конзулараll, -рна , -рно [л ат . со пsul аris, в . конзул] који се односи на конзулску службу .

ист. у Француској од

године титула тројице д ржавних

поглавара са неограниченом влашћу .

3.

оБJlИК.

коијеК1'ура, -ё ж [лат. conjectura] наслућив а­

ди пло­

матски службеник који у иностранству обавља

купа] који је у облику купе, купаст.

КОНИ'lНост, -ости ж [В . коничан] коничан

ње, нагађање, претпоста вка.

KOlljeKTypaJlalt, -л на , -л но [лат. сопјесшга ­

комерцијалне и административне послове, пре свеlЋ у вези с грађанима једне и другс државе .

lis]

• КОIIЗУJlОВ, кОЮУJlСК И .

њима , претпоставкама; навод ни .

који се заснива на наслу\1ивањима, нагађа­

643

конјеlщија

конкордат

КО.lј екција, -ё ж [лат. сеге бацати]

ла.

1.

coniectio, према сопј­

бацање копља, одап ињање стре­

конкаван , - вн а, -в но [лат . сопсаvus шупаљ] издубљен, удубљен, уг нут; супр. конвексан (В.).

2. В . конјектУра.

конкавност, -ости ж = конкави тёт, -ета м

конјугал ан, -лна, -лно [лат. со пiu gа li s према сопiuпх ген. сопiugis супружник] који се тич е

[лат. сопсаvitаs , В . ко н каван] конкаван облик, удубљеност.

брака, који се односи на брак, брачни.

KOHKBifCTa , -ё ж = KOHKlfCTa, -ё ж [шп. соп­

КОllјугата, -ё ж [лат. сопiugаtа liп еа] на реч , реч изведе н а из истог

1. с р од­ ко ре н а. 2. ан ат.

обим женске карлице.

qllista

освајање] (други обл и к је исправнији ,

али ј е први уоб и'шј ен у пракси) период шпан ­ с ког и португалског освајања Средње и Јужне

КОllјугац ија , -ё ж [лат. сопiugаtiо спајање] мењање глагола по в р еменима и лицима.

2.

1.

Аме ри ке крајем ХУ и п о ч етком ХУI века.

конквистад ор , -а = конкистадор, -а м,

на­

'111.

чин оплођава ња неких алги и једнопелијских

-и (д р уги облик је исправнији , али је онај са в

организама.

уоб ичајен у пракси) [ШII. сопqпistаdог, према

КОIIЈуговати,

конјугујём

и

конјупtрати,

конјугирам,

3. л. мн. конјУП1рају св рш . и Ј1есвр ш . [лат. сопiugаге] 1. (из)мењати (глагол) по време­ нима и лицима. 2. (из)вршити конјугацију (2). КОllјУ IIКТИВ, -а м [В . конјунктиван] грам . гла­ голски начин којим се исказује став (воља, же­

сопqп i stаг освојити] португалским Америке.

конјУlIкт ива, -ё ж [лат. соп iuп сtivа] анат. ве­ зница очних капака, опна која повезује очну ја­

грам . који се т ич е конјункт и ва, који је у кон­ с п ојн и, вез ивни .

папе; просторија у којој се врши тај избор.

КОIIICлавист(а), -ё м, МII. КОlIкла висти [В . кар и сл.) за в реме бирања папе које не може да нап уст и конклав док се избор не изврши .

закључни; за вршни; кон а чни , који представља коначну одлуку.

конклузија , -ё ж [лат. сопс l usiо према соп­

КОllјунктивни

•

судови 1101". судови са једним субјектом и више

clu dere

з акључити] закључак.

КОНICомитаllтаlf , -т н а, -тно [в . конкомитан­

предиката.

конју нктивiпис,

-а

м

[В .

ко нј ункти ва,

-итис] мед. запаљење вез нице, слузокоже н а

ција] који се појављује истоврем ено, пратепи , пр о пр атан, узгредан.

унутра шњој страни оч ни х капака.

ICОlflCомитаlfЦија, -ё ж [срл а,.. сопсоmitапtiа ,

конјУllкту ра, -ё ж [лат. сопi u псtuга, према сопiuпсtus спојен , везан]

1. еКОII.

стање на тржи­

шту , односи цена , понуде и потраж ње.

2.

сти ­

према лат. сопсо mitа п s пратепи, 8. кон-,

добре за раде . + кОнј у нктурнИ .

comitari

пратити] истовремено појављивањ е, пропрат­

н а појава.

цај повољних околности за нешто; могупност

ICонкордантан , -тна, -т н о [лат. сопсогdапs према со псогd аге слагати се] подудараlf, сагла­

конјункту рист(а), -ё м, мн. конјукryристи

сан.

[В . конјункту ра] екон. онај који користи кон­ јунктуру.

ICонкорда нција, -ё ж [лат. сопсогdапtiаЈ

1. грам .

везник.

2.

ас-грон. поло ­

2.

алфабетски списак речи које се јављају у не­

ком тексту, са ознаком стране на којој се реч ја­

жај када се неко небеско тело, посматрано са

вља.

Земље, налази у и стом правцу као и д р уго не­

приј атан за ухо; супр . Д ИСlсордаllција (В .).

беско тело, пре свега Сунце .

паралелан ток површин е слојева тла.

конјурација, -ё ж [л ат. сопiuгаtiо] за вера,

644

1.

слагање, подуда рањ е, сагласност, подударност.

ко нј у нкција , -ё ж [лат. сопiuпсtiо, према со­

урота.

Јужнс

КОНКЈЈузиван, -вна, -вно [лат. сопсlusiVtIS]

конјУlIкгиваll, -вна, -вно [л ат. соп iuпсtiVtI S]

пiuпgеге спајати]

и

ICОlIклав , -а м = ICонклава , -ё ж [на,.. сопсlаvе]

бучицу и капке.

2.

С редње

фиг. завојевач, освајач, пустолов.

конклав] лице додељено кардиналу (слуга, ле­

представља као могуПна, субјунктив .

1.

учесник у шп анским и

ве п е кард ин ала које се састаје р ади избора новог

ља и сл.) гово рн ог лица п р ема радњи или се она

јунктиву.

2.

1.

освајањима

3. муз. склад истовремени х то нов а у акорду, 4. I"еол.

ICОНICордат, -ата м, мн. ко нк ордати , ген. м".

конкордата [лат. сопсогdаtl.l m

од сопсогdаге

КО~lкордија

КОliолiција

спо разумет и се] споразум између римског папе

конкурент, -а м , МН . конкуренти , гск МН.

и неке држа ве о правима католичке цркв е у тој

конкурената (ж . конк уре нткиља , -е) [В . конку­

д р жави; спо р азум, уговор уопште.

рисати] супарник, ривал, такмац.

конкордија, - е ж [лат. сопсогdiа] слога ; са­

KOliKpeMe HT, -а м, мн. конкременти , ген. МН . конкремената [лат . сопсгеmепtum] мед . тело које н астаје згу шњавањем неке течности у органи­

конкретан, -тна, -тно [лат. сопсгеtus од соп­ сетеге разабирати]

стваран , реалан , опи­

1.

пљив; супр. апстрактан.

2.

појаву; одређен ,

2.

1.

који постоји и ли

делује истовремено .

конк у реlПСКЙ , -а, -о [В. конкуренција] који се односи на конкуренцију и конкуренте ; су­ парнички , ривалски .

зму; каменац (у жучи, бубрегу итд.).

ређену

KOHKypeHTa~l, -тна , -тно [в . конку рисати] способан за конкуренцију.

гласност.

који се односи на од­ прецизиран .

•

кон­

кретна музика техн ика компоновања на осно­

ву кори шћења природних з вукова и шумова уместо инструмената. конкретна по ез ија врста

експер иментал не поезије која вербалну грађу организује по методама ликовне уметности.

конкретиза Щlја , - е ж [В . конкретизовати] остварење, остваривање, ре ал и з ација; ближе, подробније одређивање.

КО~lкуренција , -е ж [лат . сопсuггепtiа] мичење, супарништво, ривал ство.

2.

1. так­

зб . конку ­

ренти, сви они који раде на истом послу ; супар­ ничка страна .

конкурисати, конкУришем СВ РШ . и несврш . [л ат. сопсшгеге такмич ити се; заједно трчати ; за­ јед но тећи , в . кон- ,

cLlrrere

трчати , тећи]

1. бити

конкурент, ривал (некоме) у каквом надметању, такми ч ењу.

бити кандидат на конкурсу.

2.

конку рс , - а м , МН. конкурси , ,'ен. мн. конкур­ са [л ат. сопсurStlS, према сопсuггеге , в . конкури ­ сати] а . објава којом се траже канди дати за н е­ ко запослеље или понуде за обављањ е неког

КО~lкретизирати В . конкретизовати.

11Осла. б , објава такмичења за неку на граду .

конкретизо вати, конкретизујем и конкре­

кОIIКУРСНЙ.

тизирати, конкретизи рам, З .

11.

МН . конкретизи ­

конкусија, - е ж

[ 11 ат.

сопсuss i о , прем а сопсtl­

рају СВРШ. и Н ССВ РШ . [В . конкретан] (у)чинити

tere

конкретним,

обично с трајном озледом ткива.

ства рним ,

реалним ;

тачно

одре­

дити, одр е ђиват и .

LB.

конкретан] ствар­

ност, реалност; конкр етан облик, остварење , реализација; одређеност.

КОllкретум, -а м [лат . сопсгеtum] филоз. оно

КОliкрец ија, - е ж [пат . сопсгеt iо]

1. скупља­

ње честице у целину, згушњавање, стврдњава­

ми " ер. груд васта маса скупљена око неке

среди шњ е та чке (зр н а, фосила и сл . ) .

КОliкубина, -е ж [лат. сопсuЫпа, према соп­ с итЬ еге леж ати з аједно] ванбрачна , невенчана жена; љубав ни ца, наложница .

КОllкубинат, -ата м, МН. конкуб инати , ген . МН .

CO llcLlbinatus, В. конкубина]

ванбрачна зајед ница , дивљ и , незаконит брак .

конкупис цеlщија, -е ж [кл ат. сопсuрisсепtiа , према

мед.

потрес ,

ш ок,

1.

подрум .

2.

гостионица, крч ма.

конобар , -а м , МН . - и (ж . конобари ца , -ё)

1. онај

[8 .

који услужује јелом и пиh ем го­

сте угоститељских радњи , келнер .

конобе , крчмар ; 110друмар .

2. власн ик • кОнобарскй .

КОНОЙД, -ида м [грч . kбпоs лупа , в . -оид] геом.

тум (В.).

конкубината [лат.

пара крчма]

коноба]

ш то ства рно постоји, реалија; супр. апстрак­

2.

застрашити]

коноба, -е ж, ген . МН . коноба [клат. сапаЬ а , са­

конкретност, - ости ж

ње.

трести ,

•

concupi sce re

жудети] похота , пожуда.

тело слично

конусу,

купи ;

купа

неправи л н ог

облика.

KOHorl, конопац

8.

канап

конотативан , -в на , - вно [в . конотација] који се односи на конотацију; који уноси нов а, и зве­ де н а значења речи и и з раза.

KOHOTa ЦlJja , -е ж [п ат.

tare

connotatio, 1. фИ ЈIOЗ.

забележити, за п аз ити]

В . кон- ,

110-

скуп свих

својстава која се везуј у за дат и појам ; скуп асо­ цијација.

2. ЛИНГВ.

секу н дарна з нач е ња р е чи , и з­

ведена из основног з н ачења , В . де нотација ; з начеље које реч има за одређену особ у или д руштвен у групу .

645

кон сонант

ко н сilЛТ ННГ

ко нсалтинг, -а м , мн . кон сiIJПИНЗ И , ге н .

M II .

КОllсигнационй, - а , - о [В . кон с и гнациј а ] ко ­

ко н салтинга [е н гл . consLllting) служба, орга ни ­

ји се од нос и н а к о н с игнациј у . .t. КОII С lt г н ацио­

за циј а кој а се б а ви да в а њ ем савета и интеле к ­

на прод аја ко н с игн а ција

туал них услуга у проје ктима.

консангвинiпёт, -ета м [лат. с оп sа п gпiпitаs , в . кон -,

sangui s

к р в ) крвн о сродст во .

сигнирај )i

потп у н о сл ед и ти) доследан , п о стој а н ,

и страј а н .

и

н есвр ш .

KOliceKBCHTHOCT, -ости ж [ В . консеквента н] КОliсеквснција, -ё и консеквснца , -ё ж [лат .

consequentia

од

consequi

след ит и з а н е чи м ]

п ослед ица , р езултат, и сход .

1.

2. ста в , резултат до

консе к ве нција]

8.

1.

з биј е н , сажет , ј езгрови т .

консе­

3.

1. чвр ст,

густ.

стала н , п остојан,

з б иј е н ост, чврст ин а, густ ин а , ј едр ин а.

2.

по­

стојан о ст , трајн о ст .

консистснција, -ё ж [нлат. сопsi s tепti а,

1. следе­

2. последичан . .t.

процењ и ­

КОlIсистеIПНОСТ, - ост и ж [ В . ко н си сте нта н ]

consec rati o, пре м а

ко нс е кутйван, - в н а, - вно [срлат . consecuti -

1. раз м атрање ,

поштовање, уважа вање .

консистеlпан , -т н а , -тн о [лат. соп s i s tепs од

тр ај а н .

п освет ит и) освећ е њ е , п о св е ћ е ње .

2.

сопs i s tе ге одр жат и се, и страј ат и]

кве нциј е с н ос ити п ослед ице .

ћ и по реду , узасто пни.

КОН­

конс(и)јерж, - а м [ ф р . со псi е гgеј н астојн ик;

2.

VlIS пр е ма consequi ,

MII .

соп s i gпа ге]

вр ата р (обичн о у Францус кој ) .

к о га н е ко до ђ е; з акљу ч а к . О flOвући консе­ КО liсекрација , -ё ж [н ат.

3. л .

[л ат.

консидера[lија, -ё ж [лат. со п s idегаti о, према со п s id егаге раз м атрати) ва ње , раз мишља ње.

д осл ед ност .

consecrare

С8РШ .

(и з) врши т и к о нси гнациј у .

консеквснтан, -т на, -тн о [л ат. conseqllens од

consequi

( 1) .

КОНСИI'нйрати, к о н с и г нирам ,

конзи сте нта н]

1.

8.

сте п е н чврст ин е , густ ин а не­

кути в не болести мед. б олести кој е настају као

ч ега; в ећ а ил и м а њ а к рутост одн осн о ж и ткост.

последи ц а пр етход ни х обољ ењ а; консекутив­

2.

не ре ч е нице грам . п ослед ичн е р е ченице ;

KOli-

секут ивни веЗliИЦИ грам. п ослед ични в ез ници .

ко нсеку циј а , -ё ж [лат. со п sеС Lltiо] р едо след , слага њ е по р еду , ни за њ е; п осту пн ост .

КОI'lс е ку цио темпорум [н ат. со п sеСl,tiо temзав и с ној рече ниц и у складу с в ре м е н о м гл а гола у гла вној (у л ати н с к ом и у за п ад н ое вро п с ки м

Ь е ге п о пи с и вати) необ.

1. о н ај

кој и 1l 0 пи сује .

2.

конскрilПllија , -ё ж [ л ат. со п s с гiр t i о ] пи с ива њ е.

2.

1. 1'10-

регруго в а њ е војн ик а.

КОllсола в . КОllзОла . консолидација , -ё ж [1ЩТ. со п sоlidа r iо, IIрема

ј ез ицим а).

КО llсеll зу алаll , -л н а , -л н о [ нлат . со п sеп stl а li s ] д о ко га се дош ло ко н се нзусо м .

2.

Il еоб . кој и

сао се ћа , саосећај а н .

од со п sе пtiге сл ож ит и се , ус клад ит и)

пол . ј ед ноглас н а одл ука до кој е се до ш ло дого ­ в о ром с в и х з а ин те р ес ов а ни х стр а н а; с п о р азу м .

КО ll с еllС , - а м [лат. со п sе П S Ll s ј одобрење . 2.

8.

со п sо lid а ге ср ед ит и , устал и тиј

1.

у ч врш ћење ,

У 'lВршћи вање , сређ и вањ е; ја'laње, устаљење.

2.

е ко н . р а чу н о в одстве н о уд р уж ив ање виш е срод­

КО IIСС Ю У С , -а м , мн . - и (непр . КOIЩСIIЗУС) [нат.

consensLls

КОlIскрибент, - а м , м н . ко н с кр ибен ти , ген . Мl-I .

ко н ск ри бе ната [лат. consc"ibens п ре м а со п sсг i ­ онај к оји р егр угуј е војни ке .

р огит] гр ам . сл агањ е в ремена , из бор в реме н а у

1.

стал ност , по стој а н ост, и зд р жљивост.

1.

при ста н а к ,

КОНСИПiаЩiја , -ё ж [лат. со п s i gnа ti о до к у ­

1.

вр ста

3.

Финat lС. пр етвара ње кратко­

КОlIсолид овати , н сс врш . [мт .

ко н солидујём

co nsolidare

пр е м а

so li dus

сврш.

И

'lВpCT]

1.

у ч в рст и т и , у ч в ршћи ват и , ој а ч а(ва)ти ; с р едити, с р е ђив ати .

КОllсензус.

м е н т, према со п s i gп а ге обележа ват и]

н и х предузећ а .

ро чни х држа вних дуго ва у дугорочн е зајмове.

2.

( и з) врши ти ко н солидац иј у (в . ).

КОlIсонант, -а м , МН . ко н со н а н т и , ген . MIJ . ко н ­ со н а н ата [лат . со п sо п а п s сагласа н] фо н . ,'лас п р и

продај е п ри кој ој и с п о р у чи ла ц дај е већ у к ол и ­

чијој се а рти КУJlа циј и ч уј е ш ум и л и прасак иза­

чину робе п рода вцу , задржа вај у ћи влас ниш т во

з в а н пр е преко м (тес н а це м ил и пр е градом) коју

над њом до и с плате . р об е.

646

2.

слање робе ; п о ши љ к а

в аздушн ој стр уји ств а рај у гов о рн и о рга ни , су ­

глас ни к .

•

КОllс()tIантскЙ .

консонанца

констрitкциј а

консонанца, -ё = консонаlщија, -ё ж [1I3Т. према

consonantia,

милозвучан]

consonus

1.

жај небеских тела.

2.

распоред , група, скуп .

скл ад на комбинациј а више истовремених то­

констернација, -ё ж [пат.

н о ва , саз вучје; супр . д исонанца/ДИСОtlанција

констернирати]

(В.).

2.

н ост; очајање, изгубљеност.

жу

суглас ници

књи ж. н есав рш ена рима , код које се сла­ после

последњег

наглашеног

слога у сти ху али не и самогласници ( нпр . МО ­ шuка

- маШемаШuка).

3.

фиг. стицај околности; међусобни однос снага .

constematio, В .

за препашћењ е ,

пренераже­

констернирати (се), констернирам (с е),

3.

П . МН . констернирај)i (се) СВРШ. И несврш . [пат. со п­

stemare,

В . кон-

расути, посути)

ste m e re

1.

за­

консонан ција = консонаtща (в . )

препастити (се) , за пр е п ашћ ивати (се) , зап а­

конспект, -а м , МН . конспекти, ,'ен . мн . кон­

њи(ва)ти (се).

спеката [лат.

conspectus према conspicere гледа­ ти, угледат и] 1. кратак преглед, сажето излага­ ње . 2. ко нцепт, скица. конспират иван , -вна, -вно [н пат. conspirati-

vus,

в. конспирација]

1.

2. који

се ч ува у тајно­

ст и , ск рив е н од некога , поверљив .

конспиратив ност, -ости ж [В . конспирати ­

конспирато р, - а м , мн . - и [В . конспирација] уч ес ни к у кон с пирацији , завереник .

прикривање , тајност деловања .

тајни договор .

КОНСТlпуаllта, -ё ж [фр . constituante, пре м а пат.

constittlere

успоставити, утемељити] поп.

КОlIституисати, несврш .

[пат .

констит'уишём

constituere]

С ВРШ .

И

установити, уста н о­

вљавати , основати, ОСlIивати.

који чини садржај , састав

'Iera . •

конститу­

тивtlИ део поп . део који lIепосредно ул аз и у са­

став чега (државе, заједнице и сл.); конститу­

конспирисат и , конспиришём и КОНСI1ИРИ­ р ати, ко н с пирирам , И несвр ш. [пат.

затво р .

конститутиван, -вна , - ВIIО [в . ко н ституциј а)

конспираЦltја , - ё ж [лат . conspiratio, в . ко н ­

2. заве ра ,

constipatio, пре м а stipare наго м и ла­

уставотво рн а скупшт ин а.

ва н ] ч у в а њ е тајне , поверљивост, тајност.

1.

запуш ити , в . кон- ,

ТИ , ПРИТИСН УI' И] мед . отежано пражњење цр е ва ,

који се од носи на кон ­

сп ирацију , з аверенички .

спи р исати ]

констипација, -ё ж [пат.

constipare

3. н . МН. конспирирај)i сврш . conspirare В . кон -, spi rare дувати Ј

тивна наредба прав . н аредба којом се неком е

дају и з весна прав а (доз воле , повластице и сл.) .

КОltституција, -ё ж [пат. сопst ituti о, пр ема

бити у дослуху , тајно се договорити , договара ­

constituire

т и ; скло пи т и , с кл апати заверу .

з ичких ИСЛИ) психичких особина органи з ма ;

констiшта, - ё ж , ген . МН . константи [нем . Коп­

stante,

п рема нат.

constans

постојан]

1.

м ат . , фю .

вел ич и н а чиј а се вредност не мења променом других В СЛ И'lин а.

2.

оно што је постојано , не­

променљ и во , ст ално .

констаlпан, -тна, -тно и KOIICTaHTaH , -тна , -тно [лат.

constans

од

constare

постојано стаја­

т и ] стала н , н е променљив, п остојан.

констаlПIIОСТ, -ости ж [В . константан] стал ­ ност, н еп роменљивост, постојаност.

констатац ија, -ё ж [фр .

constatation, В . кон­

статовати ] з акључак којим се нешто утврђује

К(Нlстатовати , констатујём СВРШ . И несврш . [фр .

constater,

према лат.

constat

очигледно је]

утв рдити, УIЋрђивати , закључи(ва)ти .

констела цttја , - ё ж [п ат .

stell a

з в езда]

1.

constellatio , В . кон- ,

з вездано јато , сазвежђе; поло-

1.

скуп урођени х ф и­

грађа тела .

2.

стру кту р а.

основни држав ни з акон , уста в .

3.

унутрашњи

састав,

садр жај,

КОIIСТИТУЦИОltалаll, -Лllа , -лно [нлат. consti-

tutionalis) 1. који се односи lIа (2), пси х офизички. 2. уставни .

конституцију

КОltСТ ИТУЦИОltа лизам, -зма м [в . конст и ту­ ционалан] оБJlИК уп рављања д ржавом з ас н о­ ван на уставу , уставност.

КОIIСТИТУЦИОНИ , -а , -о [в . конституциј а ]

1.

који се односи на конституисање , консти тути ­

ван.

2.

који се односи на устав, уставни.

КОlIстриктиван, -в н а , -вно [нлат. constricti-

vus,

као ч ињ е ница ; тврдња.

утемељити]

В . ко нстриктиван] који стеже, скупља , су­

жава ; који спутава ; ограничавајући.

констриктор, -а м, МН . -и [нлат . соп s tгi с tо г] а н ат . мишић стезач .

КОНСТРИКllија, -ё ж [л ат .

constrictio] стеза­

ње , I'))ч ење , сужавање ; СПУl'авање ; прин уда .

647

конструисаНt

ко нтамltшiција

констру и сат и , коструишем сврш. И несврш. [лат.

сопstruеге ]

(са)гр адити ,

(из)град и ти,

(на)прав ити, саставити, састављати.

КОltСУ П СТ аЈщија л iпет, -е-га м =

конструктйв а н , -вна, - вно [срлзт. constructi-

vus,

в. конструкција]

1. који доноси

корисне ре­

зултате или промене, који унапређује; склон корисном, рационал н ом раду .

2.

који се односи

на конструкције и конструисање.

констру""", ив iв ам , -зма м [в . конструкти­ ван , -изам] правац у уметности и књижев н о­ сти, настао у Русији после Октобарске револу ­ ције, који у свом изразу , лишеном деко р ације и субјектив не емотив н ости, наглашава елементе

конструкције и геометријске апстракције.

конструкто р , -а м, мн . -и [лат. сопstгuсtог, в . конструисати] онај

који конструише, ствара,

гради, градитељ, стваралац . • ко н стр у кто р с кй .

КОlIструкц иј а, -е ж [л ат. сопstruсtiо, в . кон­ струисати]

1.

а. пројектовање склопа, утврђи­

вање устројства неког уређај а, објекта и сл.; градња . б . целина плански саграђена од делова; технички

скло п ;

грађевина .

структура, састав.

3. ЛI-,нгв .

2.

устројство,

скуп речи повезаних

по граматичким правилима , мањи од речен иц е.

4.

ну,једнобитан , једносуштан (о 'lЛановим а Све­ тог тројства).

геом . приказивање геометријских фигура у

равни на основу задатих елемеllата.

5.

само­

КОIЈСУП­

ст аllцнј злност, -ости ж [в . консупстанцијаланј једносушност , једнобитн ост .

КОll су п сти таlщиј ЗЈШОСТ = КО lI супстаllЦИ ­ ј ал iпет (в.)

К ОlIтагиј ум, -а м [лат. сопtаgiшn, в . кон- , tап­ gегедотаћи] мед. заразна клица ; заразн а материј а .

КО lI таги оза ll , -з на , -з но [нлат. contagiosus, в . контагијум] за р азан, инфективан .

К ОlI тагио з и тет, -е-га м [нлат.

contagios itas, в .

контагиозан] за раз н ост.

КОll та кт, - а м, мн. контакт и , ген. мн . контака­ та [лат.

contactLls,

" рема

дод ир , додиривање.

conti ngere

Дотаћиј

1.

2. а. веза која се успоста­

вља с ким и л и чим. б. електрични спој који омогућава струјно коло . & ко н такт-емисија телевизијска и л и радијска емисија у којој гле­ даоци одн. слушаоци могу да разговар ају с во­ дитељем и(ли) другим учесницима у емисији ; к он та кт- гр у п а ,!Ол . неформална група дипло­ мата из више зе маља са задатком да одржавају

везе између сукобљених страна.

КОlIтактирати , контакти рам, 3. л . мн . кон ­

вољно тумачење, субјективна интерпретација ;

тактирају СIlРШ . И несврш . [фр .

измишљотина (свеје шо чu сша

такт] бити у контакту, сту п ити , ступати у всзу

- ). •

ко н стр ук­

contacter, в. кон ­

(с неким), комуници рати.

ционй И констр У кцЙј с кЙ .

КОlIсултаlП, -а м [л ат. сопsultапs , в . КОНСУЛ­

КО lI таКТ IIЙ ,

-3, -о [лат. contactus, према соп ­

товати] стручњак који даје своје мишљење,

tiпgеге Дотаћи] који се односи на контакт , који

стручни саветник.

оствар ује контакте, додиран. & ко н таКТI!а со­

КОIIСУJlтзц иј а, -е ж [л ат. consultatio] товање, већање.

1. саве­

2. разговор са СТРУ'lњаком,

тражење нечијег савета, мишљења.

3.

на уни­

верзитету, време одређено за разговор поједи­

КОIIСУJlто в ат и , консултујем сврш. и несврш . [лат. сопsultаге] (за)тражити од некога савет,

мишљење. ко н султов ат и се (по)саветовати се.

КОlI таКТОЈЈипt , -а м мн . [ в . контакт, грч .

lithos

доди р а с магмом.

К ОlI таМИllаIlТИ ,

КОlIтами н аната м м,, .

(јд .

КОlIтаминаlП) [В . контамини р ати] екол. мате­ р ије које загађују животну средину (пестици ­

КОlIсумзц иј а в. КОНЗУ М З Цltј а .

ди, радиоактивни елементи и сл.).

консумент в. ко н зуме н т .

кон та МlIII З Цllја , -ё ж [лат .

консумеризам в. КОlIзу м е р Изам .

contaminatio] 1.

мешање ; стапање; спајање р азнородних елеме­

КОllСУМllр ат и в. ко н зум Ир ат н .

ната.

consub-

stапtiаlis] теол. који има исту природу и·су шти-

648

које се стављају непосредно на рожњ ачу, као замена за наоча р е.

камен] гсол. метамо р ф н е сте н е настале услед

них студената с настав ни ком.

КОlIсупста НЦltј з л ан , -л на, -л н о [лат.

Чllв а мед . та н ке плочице од ПРОВИ Д llе пластике

2.

а. за гађење, прљање . б. озрачење људи ,

земљи шта и сл. радиоактивним з рацим а. раза , и н фекција .

3.

за­

континента ла н

контам инирати

контам инирати , кон там инир а м , 3. л . М Н .

КОlIтемплирати , ко нтем пл ирам , 3. л . м н . ко н­

контаминирају С8РШ. И неС8РШ . [лат . со п ta П1iп а ге

тем п л ирај у С8Р Ш. И н еС 8Р Ш . [лат . со пtеП1рl агi] би­

окаљати]

т и у конте мп л ацији , уду бити се, удубљ ив ати се

1. спојити , сп ајати , ( и з) м е ш ат и . 2 . а .

загадити , загађиват и . б. оз ра сlИ ( ИВ)Т И р ад иоак ­

тив ним материјама.

KOflTeca,

кантат и , контам неС8РШ . [ итал . contare] ГЮКр .

1.

рачунати, број ат и .

канте М [IПал. со пtе ] к н ез , I-РО ф (угла вн о м уз

1. ста н да рд ни , ч в рсто за­

творен и сандук у који се сме шта роба п ри л и ­ ком транспорта.

смеће.

2.

ул ич н и метал н и са н ду к за

контејllе риз з ција , -ё ж [ В . к о н тејн ер] а. уво­ ђење контејнера у транспо рт . б . с и сте м атс к и

1.

-а М,

MIi .

contexttls,

контекст и , ге " .

п рема

contexere

MIi.

КО Н ­

саткати]

гово рн а или м и сао н а целина којој прип ада

н ека реч , реченица и сл. и на ос н ову које се од­ ређује тач но з начење и смисао датог дела гово­

ра.

2.

оно са чим посматр ана пој ава ч ини цели­

ну, у оквиру чега добија п ра в и смисао или из ­

р аз. + кОнтеКСТ IIИ . контекстуала fl , -л н а , -лно [лат . co ntextus,

8.

контекст] који се односи н а контекст ил и ко н ­ текстуалност.

КОlIтеКСТУЗШII>СТ, -ости ж

[8.

контекстуа­

лан] свој ство којим неки текст припада одређе­ ном контексту.

КОlIтемплат и ва ll , -вна, -вно lл ат. со п tеП1р l а­

tiVLIS]

contestabi-

који се може п об иј ати , с п ор а н .

цање, п об ија њ е, ос п о р а в а њ е.

1. пори­

заст. достава ,

2.

пријав а власт им а.

контеСТltрати, ко н тест ира м ,

3. л . МН. конте­

стирај у С8РШ . И н еС8РШ . [лат. со пtеs tа гi]

који је скло н контемплацији, мисао н ом ,

обично пасивном посматрању света и живота.

КОlIтемnлапtВ II О СТ , -ости ж l 8. контемпла ­ ти ван] својство онога кој и је контеМГlлат и ван, мисаоност .

КОlIтемnлiiто р , -а м, мн. -и

цати .

1.

по­

2.

заст. приј а вит и , приј а вљ ив ат и вл а ст и ма .

КОfIТИГВЈпёт, -ста М [лат. со пti guitаs , прем а

co nti guus

превоз роб е помоћу ко нтејнера .

KOIITeKCT,

contessa

б иQ а)ти, ос п орит и , ос пора ват и , п о рећи , пори­

+ ко н тејllерскИ .

тёкста [лат.

контестабилан, -л н а, -л н о [нлат .

lis]

контестзција, -ё ж [лат. contes tatio]

контеј н е р , -а М , МН . -и [ енгл . co ntainer према садржавати]

-ё ж , ге н . МН . ко н тсса [ итал.

од с рлат. СОП1iti ssа ] l-р о фица.

м и сл ит и , разм ишљати .

2.

имен а: коmие Иво и сл. ) .

contain

у р аз мишљањ е.

3. инфицир ат и .

l-ра нични , 8 . ко н -,

ta ngere

Дотаћи] до­

ди р , дод ири вање, гр а нич ење, н е п ос р едни кон ­ такт.

Каll-ТI1КИ, К о н -Ти к иј а м ста ри х П е р уана ца .

2.

1.

бог су нца код

и ме с пла в а који м је нор­

ве ш к и истраж и ва ч Хеје рдал

1947.

године до­

пловио из П ер уа на Тахити да би доказао да су остр ва Ј ужног мо ра у п рошлости н асељена из

Америк е , а н е и з Аз иј е , како се дотад м и сли ло.

KOhtl-lIIгент, - а м , ШI. ко нти н ге н ти, ген . МН . конти н ге н ата [нем . Ко пtiп gе пt , п рема лат. соп­ t iп gеге досегнути, Домоћи се]

1.

трг. унапред

угово рена или р ас п оложива коли чин а робе за п родају , увоз, извоз итд.

2.

80ј . одр еђени број

људи у окв иру неког ве ћ ег састава .

контин гентаll , -т н а , -ТНО lлат. со п t iп gепs , конти н гент]

1.

8.

који се не може п р едви дети,

случајан; пригода н , п р илаго lјен околностима.

КОflтинге llТирати , контингентирам , 3.

JI.

МН. ко н тингенти р ају С8РШ . И н еС8 РШ . [8. контин­ ге н т] одр ед и т и , утв рдит и конт и нгенте; исп о­

ручиват и р обу по ко н ти н генти ма .

[8. ко нтемплаци­

ја] онај којије склон контемплацији , мисаоном посматрању с в ета и живота.

кон тингеНЦllја , -ё ж [лат . сопt iп gепt i а] слу­ чајност, неп р едвидљивост ; ст и цај окол н ости.

КОН Т Иllеl'I Т, -а м, МН. континенти , ге н . МН.

КОlIтемплато ран , - р на , -р н о [нл ат. contel1l-

конти н ената [нат. со п ti пепs према со п tiпеге са­

в . контемпла ц ија] којиј е склон миса­

д ржават и ] ,"eo llJ . велик и коп н ен и део Земљин е

platorius,

оном посматрању света и живота .

контеМПЛЗЦllја, -ё ж [лат. сопtеП1рlаtiо] ми­ саоно, обично п ас ивно посм атрање света и жи ­

вота, размишљање, мисаоно удубљивање.

површине , обично окружен са свих страна мо­ рима и океа н има.

ко нтинеН ТЗJl ан , -Jlна , -лно [фр. сопtiпепtаl ,

8.

континент] који се од носи на континент , који је

649

контрав енирати

континен талац

на континенту, својстве н континенту ; копнени .

контокорент, -а = конто коренте , -а м [итал. заст. ба н ковни рачун у који се

& конти нентална кл има метеор . претежно сува

conto corrente]

клима са изражен а сва четири годишња доба.

уносе подаци о дуговањима и потражив ањима ,

ко н тин е нталац , -лца м, ми . континента.пци , геи . МН . континенталаца (ж . континенталка, -ё ,

текући рачун.

контра- [лат.

contra]

као први део сложени ­

дат. и лок . конт ин е нталки , ген . ми . континентал­

це означава да је нешто суп р отно од онога ш то

ки) [в. континенталан] човек који жив и на коп ­

озна ч ава други део сложенице, или да је ни же

ну , дале ко од мора .

од онога што означава друг и део.

ко нт ин ен та н , -тна , -тно [л ат.

conti nens] уз­

KOHTpa l преДJl. [лат . contra] супротно , насу ­ прот , противно , против .

д ржан, умерен.

ко нт иненција , -ё ж [л ат.

уздр ­

continentia]

КОlfтра 2 , -ё ж, ген. МН. ко нтри [в . контра -] 1. муз. контрабас; жичани инструмент нижег то­

жавање, умереност.

конт ин уал ан , -л на , -л но

[8.

континуирати]

непрекида н , трајан, сталан .

ко нтинуатiiван , -в н а, -вно [нлат. сопtiпuаti­ vиs , В . континуирати] који продужава , продужан.

ко н тин уатор , -а м, МН . - и [ил ат.

continuator, в.

континуир ати] онај који продужава, наставља, наставља ч .

ко н тин уа ција , -ё ж [лат.

continuatio,

8.

кон­

ти нуитет] наставак , настављање .

ко н т ин у иран , -а, -о [В . континуирати] не­ прекидаН,стала н .

конт ин у ирати , континуирам ,

3. Л . МИ . кон ­ ти нуирају СВРШ . и иес врш. [лат. continL1are] наста­ вити , настављати , продужити, продужавати.

ко нтин уитёт, -&га м, ми . континуите-ги ,

на . 2. сп. противнапад.

3.

карташки израз којим

играч најављује да ће свог противника с пречи ­

ти да добије потребан број шти хова. О дати КОIПР У,

уд арити

контр у

жарг .

оштро

се

су­

протставити .

контраадм ирал, -ана м, МН. контраадм ир а­ ли, ген .

MI·I.

контраадми р ана [в . контра- , адми ­

ра.п] најнижи адмиралски чин; лице које им а тај чин .

КОllтраакција, -ё ж [В . контра- , акција] про­ тивакција, противдејство .

контрааJlТ, -а м [и тал. со пtrа1tо ,

8.

контр а-,

алт] нај дубљи женски глас , дубоки алт ; пева­ чица с таквим гласом.

КОlIтраатак, - а м, МН. кон тра атаци, ген. МН.

l' eH .

контраатака [фр .

contre-attaque, В . контра- , атак]

МН. континуитета [лат. со пtiпuitаs] непрекидност,

напад којим се одговара на противничк и на ­

повезаност, сталност, трајност, постојаност.

пад; сп. контранапад.

конти н уум, -а м [лат. сопtiПL1UП1, С . од

nuus

conti-

непрекидан] оно што је н е прекид но , цели ­

на без прекида.

КОlIтрабilJlаllС, -а м , МН . - и [фр .

contreba1ance,

В . контра-, баланс] противтежа .

контрабан да, -ё ж , ген . мн . кон траба н ди

КО ll ти рати, контирам ,

3.

Л . МН . контирају

[ИПUl.

contrabbando, В .

контра - ,

bando заб рана] 1.

СВРШ. И иесврш . [итал. сопtаге] ставити, стављати

тај но преношење робе преко границе, кријум ­

у рачун, (п ро)књижити .

чарење, шверцовање .

контист(а), -ё м, МН . ко нтисти [в . конто] о н ај који има конто .

КОlIтрабандист(а), -ё м ,

конто, -а м, МН . конта , ген . ми . коната [итаJl.

conto]

2. тајно прен ета, крију м­ + контр абандн".

чарена , шве р цована роба .

рачун у банци; књиговодствени рачун .

+

кОНТН".

контраб андисти

КОlIтрабас, -а м, ми . контрабасови , ген . контрабас6ва [ИТ'Ul.

контоа р, -а ра м, ми . контоари , ген . МН . конто ­

MfI .

[в . контрабанда] кријумчар, шверцер .

муз. највећи и по тонском регистру нај дубљ и гу­

пословни ца ,

дачк и инструмент, обично са четири жице.

контоа рист(а ), - ё м , ми . контоаристи [в . кон­

контра бас] онај који свира на контрабасу.

ара

[фр.

СОП1рtоiг]

писарница ,

уред, канцеларија. тоа р] чиновник , службеник у контоару, књиго­

вођа.

650

MfI.

contrabbasso, В. контра-, бас]

КОlIтрабасист(а), -ё м,

MI I.

контрабаси сти (В .

контравеllирати , контравенирам ,

контравенирају несврш . [flл ат.

3. Л . МН . contravenire, 8 .

контрапозйциј а

контравенција

контра- , уепјге доћи] рад ити противно пропи ­ сима, крш ити , побијати , ОПОВРIЋ вати .

контрактура, -ё ж [лат. тракција] мед.

кон травеlllщја, - ё ж [илат. contraventio] пре -

мишића .

контра верзија н е пр . В . контроверзнја. ко нтрад а , -ё и контрада, -ё ж [итал . велика улица .

2. крај ,

1.

contrada]

грађанске класе шездесетих I'одина ХХ в е к а.

кон трад анс, -а м = контраданца, -ё ж, ген . од енгл . СОllПtry -dапсе сеоски плес] м уз.

2.

супротстављаље традицији и устаљеним пр а­

вилима .

предео.

мн . контрiща нци [итал. contraddanza од фр . соп­

tredanse

смаљена покретљивост з глобова.

покрет против з ваничне културе и идеол огије

конт раверзан н е пр . В . КОlпроверзаli .

1. ши ро ка ,

contractura, в . кон­

скупљање , стез ање , грч ење

контракултура, -е ж [В . контра-, култу р а ]

ступ, п р екршај .

гюкр.

2.

1.

• контраКУЛТУРIIЙ .

контраКllија , - ё ж [лат . contractio од contra,

here скупљати] 1. мед .

а. скупљаље, грчење , сте­

зање мишића . б. грчење материце које н аја­ вљује скори порођај.

2.

сажимање , смањив ање .

врста стар е о кр етн е игре у којој се парови нала­

3.

зе једа н н ас пр а м другог.

седних самогласника у једа н ; скраћиваље целе

ко нтрад икторан, -рна, - рно [лат. contradic-

torius, п р ема contradicere противречити, тра-, dicere рећи] противречан .

фон . сажимаље, стапање двају или триј у су­

ре'IИ по сред ини.

КОlпраманевар, - вра м , мн . контрам ilН ёв р и,

в . кон­

ко нтрад икт6Р liОСТ, -ости ж [в . контрад ик­ торан] особ ина , с војство оног што је контра­

ген . мн . контраманевара [в . контра-, ман евар] вој . маневар који се предуз има рад и суз бијаља непријатељског маневра , противманевар .

контрамарка, -е ж, дат. контрамарки [фр .

дикто рн о, противречност.

контраД ИКЦ ltја, - е ж [л ат.

contradictio] про ­

тивречност .

контраиндик:iција, -ё ж [В . контра- , ин д ика­ ција] мед. , фарм. окол ност кој а чини нецелисход­

contremarque,

је нешто дато на чување.

contraindicare, в .

не треба п рим е ни т и јер би н а п а цијента могао штетно дело в ат и .

contractus] споразум ,

правцу

од

противнич ког

КОIlтраМЙllа, -ё ж, ге н . м н . контрамин а [в .

1.

вој. мина којом се у ниш тава

Ilротивничка мина , прот ивмина .

2.

ф" г, пр отив­

контрамитинг, - а м , МН. контрамитин з и , геи . М Н. контрамитинга [в . скуп ,

ко нт рактйлан, -л на , -л но = контрактибй­ ла ll , -лна, -л но [лат. према

супротном

л укавство , противсмицалица .

уговор.

1is

у

контра- , мина)

ко н т ракт, - а м , м н . контракти, ген . МН . кон ­ TpaKTiilKo HтpaK aTa [лат.

според ни водени

2.

марша .

ко нтра-, инд и ­

цирати] мед ., фа р м. (о л еку, н а чин у л ечења) који

цедуљи ца,

КОlпрамарш, -а м [в . контра-, маршј вој . марш

р а н , -а, -о [ илат .

1.

знак (на хартији) поред гл авног.

ном примену н е ко г л ека или н а чина лечења .

контраиндикован, -а , -о и контраИНДИI~Й­

в . контра-, марка)

карта , п л очица и с л. која се даје као потврда да

contracti1is, Iш ат. contractibico ntrahe re скупљати] који се може

згрчити, ску пи т и .

контра-, МИТИНI'] пол .

митин г органи зован

у бл и з ини

н еког

д р у гог политичког с купа са с у протним захте­ вима.

КОlпрамитингаш, - аша М

[в .

контр ам и ­

тинг] п ол . учесник на контр а митингу.

КОlIт рактилност, -ости ж = КОlпрактибил­

КОlпраофанзива, - ё ж [ в . контра- , офанзи­

'Ј ОСТ, -ости ж [ В . контракти л ан] с пос обност и л и

ва] вој . офан з ива кој а се преду з им а као одговор

могућност грч е ња , стез ања .

на непријатељску офанзиву, контранап ад .

ко нт рактуалан, -л на, -лно [В .

контра кт]

контраПЈ1ан, - а м [в . контра- , план] у фИ Ј1МУ ,

уговорни.

кон тракту:iлац, -лца м, м н . кон трактуfuщи ,

•

кОнтраофаюiiван .

снимак истог кадра са супротне стране .

контрапозiiЦllја, - ё ж [л ат.

ген . мн. контрактУ алаца (ж. контрактуалка, дат.

contrapositio пре­

И лок. контраryiiл ки , ге н . МН . контрактуiiлки) [в .

ма

контрактуала н] уговорни, хонорарни р ад ник.

вља ље д веј у појава, супр от ност, анти теза.

contraponere, в.

ко нтрапонирати] су протста­

651

контра хент

контрапони р ати

КО lпраст, -а м, мн. контрасти , ге н . мн. кон­

контрапо н и р ати, контрапонирам, 3. л . МII. контрапо нирају сврш . и несврш. [лат.

contrapone-

ге сместит и насупрот] поставити , постављати нешто

наспрам

н ечег

д ругог ,

супротставити ,

сучел ити, су чељавати .

контрапродуктива н , -в на, - вно [в . контра- , п р одукт иван]

који

има ефекат супротан

contrasto

од сопtгаstаге одскакати ,

супротставити се]

1. и з раз ита супротно ст, оду­ дарање , опречност. 2. поређење два појма по супротности , анти теза. 3. л ик ., опт. упадљива разп ика по боји И Ј1 И по осветљености.

ко н трастан, - стна , - стно [В . контраст] који

од

садржи контраст, који чини контраст. & кон­

оног који се жел и постићи.

контраПУ II КТ, -а М [срлат. punctum contra

punctum

траста [итал.

нота наспрам ноте] муз. вештина пове­

з ивања двеју и л и више мелод иј а у јед инствену

трастна средства мед. супстанце које се кори­ сте при рен дге нским снимањима ј е р н е пропу ­

штају рендге нске з раке .

ха рмонску целин у; део музичке теорије који

контр астйван, -вна, вно [В . контраст] који се

проу чава правила таквог комбиновања .• КО II ­

разЈ1икује, који одудара. & ко н трастивна ана­

т раПУIIКТСКЙ.

л и за ЛИНГВ . испитивање јед но г језика н а основу

контраПУllктирати, контрапунктирам,

3. л.

сличности и разЈ1 ика прем а другом ј ез ику.

КОlIтраСТИВIIОСТ, -ости ж [В . контраст, кон­

мн . контрапунктирају н есврш. [в . контрапункт]

1.

муз. примењ ивати прав ила контрапункта .

фиг.

узајамно су протстављат и

и ли

2.

узајамно

трастиван] особ ина , својство онога што је кон­ трастивно .

усклађивати .

контрастирати, контрастирам ,

контрапунктист(а), -ё М, МН . контрапункти ­ сти [В . контра п у нкт] композ и тор који приме­

б ити у контрасту , показивати изр аз и ту разли ­ ку .

њује пр а вил а контрапункта .

контрараll, -рна , - р но [лат. со пtгагiu s ] су­ КО lIтрареволуција, -ё ж [В . контра -, р еволу­

ста н] особина, својство онога ш то ј е контраст­ но.

КОlIтрасубјек(а)т, -кта м, М Н . контрасубј ек­

цијом, противреВОЈ1)'ција .

контрареволуционар , -ар а м [ в. контраре­ волуција ] онај који спроводи контрареВОЈ1 УЦИ­

т и , ге н . МII. контрасубјеката [ В. контра-, су­ бј ек(а)т] муз . други, подређени став у фуги .

контратеза, -ё ж [В . контра -, теза] супротно

ју; у ч есн и к у контрареВОЈ1уцији.

ко н трареволуционараll , -р н а, - р но [ В. кон -

тврђење , противан став.

контрафа , -ё ж, ген. мн. контр а фа [итал . соп­

трареволуцио нар] који се односи на контраре­ волуцију.

traffare

КОIIТ Р З РIIОСТ, -ост и ж [в . контрар а н] су­

КОlпрафагот, -а м, мн . -и [н ем. Ко пtгаfаgоtt ,

КОlIтраС ИГllал , -ма м, м н . контрасигнали , ген. мн . контрасигн ма [в . контра-, сиг н ал] одго­

8.

контра-, фагот] муз. фагот дубљ и за једну ок­

та ву .

контрафор, -а м, МII. - и [фр . сопtгеfoгt] архит.

вор знаком на з н ак, противзнак .

КОllтраСИГllату ра, -ё = КОlIтраСИГIIЗЦllја, -ё ж [в . ко н траси гни рати] пот пис службе н ог Ј1 И ­ ца на неком акту који потписује и лице на ви ­

у

готс кој

црквеној

а р х и те кту р и

спољашњи

потпо рни стуб који н оси теж ин у с вода .

КОlIтрахзжа, -ё ж [в ем.

Kontra hage, В. кон­

трахирати] С КЈ1а п ање угово ра , уговарање.

шем ПОЈ10жају, су пот пис , премапотпис .

л.

КОlIтрахент, -а м, МII . контрахенти, ген . МН .

contra-

контр ахе н ата [нем. Копtга hепt , В. контрахирати]

означити] стави ти ,

онај који склапа угово р , уго вор н а страна, уго­

КОlIтрас игнирати , контрасигнирам, мн . контрас и г нирају сврш . и несврш. [Н1I ат.

signare

кривотво ри ти] заст. слика без умет­

ничке в р ед ности , поша, рђ ава слика .

ПРОТНОСТ,о пр е чн ост.

стављат и ко н тра с и гнату р у, премапотпис.

652

стављати ј ед н о н асп рам другог, супрот­

контрастност, - ости ж [В . контр аст, контра­

ција] бо рба прот ив поретка ство р еног р еВОЈ1У ­

према лат.

2.

ста вља т и .

протан, опречан, проти ва н .

signare

3. л. мн. кон­ 1.

тра стирај у н ес врш . [фр. сопtгаstег, В . контр аст]

3.

варач.

контрахирати

конубија лан

контрах ираТI:I, контрахирам ,

трахирају (и

3. л .

MII .

кон­

контраховати, -ујём) сврш .

и

иесврш. [лат.

contrahere] 1.

(з)грч и ти .

скло пити уговор, уговорити, уго­

2.

стегнути, скупити,

н есаглас н ост,

контра ц{щтiiван, -вна , -вно [еигл .

contra-

в. контрацепција] који служи за кон­

трацепцију , против за чећа .

контраце пција, -ё ж [ еигл . контра-, лат.

co nce ptio

спо р ;

спо рн о

питањ е;

кон троверзан , -з на, -з н о ( н е пр . контрав ер­

controversus,

в . контро- , yeгteгe окре­

н ути ] спор ан, противречан ; нерешен .

контрола, -ё ж [ фр . сопtгб l е, енгл .

control] 1.

а. надзор , проверавање , надгледање . б. особе

contraception, в.

за чеће] мед. поступак ,

средство које се примењује р ади спречавања нежељене труд ноће.

или уста н ове које врше надзор .

2.

моћ, пре­

власт, владање н е чим .

контролисати , - иш ём [В . контр ола] подвр­ ћи, п одвр гавати ко нтроли, (из)вр ши ти надзор:

'

к онтраш , - аша м, мн. контраши , ген . МН . контраша (ж . контрашица) [в . контра 2 ] муз. онај који св ира у контрабас или контрашицу.

контра ш 2 , -а ша м, мн . контраши, ген . мн .

контраша [Шll .

co ntroverse, лат. co ntroversia]

р асп р а ,

противречност.

заll) [лзт.

варати .

ceptive,

т раверзија ) [фр .

contra , С Кр . од сопtгаггеvоlllсiопа­

гјо] ист. припадн ик покрета који се крајем ХХ

века борио против лев ич арског р еж има у Ни­ карагви.

прегледат и , проверити.

контролнii , -а, -о н а контролу .

[8. ко нтрола]

који се односи

'" - пакет п акет део ница који део­

ничару дај е превласт у деоничарском друштву.

контрол нiiк, -а м, мн . контролници , ге н . ми.

контролника

[8.

ко нтр ол ни]

врста рачунске

кљ и ге .

контролор, -ор а м, ми . контроло ри , ген . мн .

КОlпраш ица, -ё ж [В . контра 2 ] врста тамбу­ ре која св ира за октаву ниже.

контролора (ж . КОlIтролорка, дат . И Ј IOК . контр о­

ЛО Р КИ, ге н . ми . ко н'гролорки) [фр . сопtгбlеllГ]

контра шпијушiжа, -ё ж [В . контра- , шпију­ нажа] делат ност којом се сузбија непријатељ ­ ска шпијунажа , контраобавештај н а служба.

о н ај који врши ко н тролу, надзо рник .

КОII­

КОlIту бёРllијум , -а и КОlIтубёРlliiј , -а м [лат.

контрда нс В. кОlпрадаllС .

со пtllЬеПl iuП1] старор им ски н азив за б рак и зме­

контрибуе н т, -а м, ми . контрибуенти, ген .

MII.

контрибуената [лат . соп tт iЬu еп s , в . контрибуи­

ђу р обова и ли између робова и слободњака .

контуз ија , -ё ж [лат.

contl.lsio] мед. у нутра­

рати] а. онај који допринос и ; сарадник, у', е­

шњ а

сник. б. порески обвезник.

нич ке силе, набој, нагњеченост .

контрибу ирати,

•

тролоров ( КОНТРОЛ ОРКИII ) , КОlIтрОЈIОрскН.

контрибуирам ,

3. л .

повреда

и зазва на дејством

н еке меха­

MfI.

контузовати, -ујём [лзт. СОпtllп d е ге, в . кон ­

контрибуирају свр ш . и несврш . [лзт . сопtг iЬu еге ]

тузија] мед . изазвати, проу з роковати контузију .

допринети, д оприносити; приложити; У'lество ­

вати ; сарађивати.

контрибут iiваll, -вна, -в но [нлат. сопtrib uti ­

vus, В .

контрибуција]

1.

који доприноси, који се

одн оси на сарадњу или прилог.

2.

који се одно ­

трибуи рати]

1.

прекорачи време одр еђено за р азмишљање .

контумација, - ё ж [лзт. со пtllП1 ас i а прко с, према со пtuП1 ах тв рдо глав]

си на новчане д оприносе; пор ески.

контрибу ција, -ё ж [лат . сопtгi Ьuti о,

контумац , - а и КОlпумац , -аца м [н ем . Коп­

tlIП1аz од лат. сопtllП1ах тврдоглав] 1. 8 . KapiHтин. 2. у шаху, победа без игре , кад противник

8.

кон ­

ратни намет, ратне д ажбине.

2.

р ат на од ш тета.

контро- [л ат. сопtго- од соп tга- , 8 . ко нтр а-]

слушност.

2. В. КОlпу маll (2).

итал . соп tоПlО]

као први део сложе нице означава да је нешто

посматраног личје.

контрове рза, -ё ж , ген . мн . контроверзи = контроверзија, -ё ж (н е пр . КОlправерза, КОII-

ПРЗВ. неодазива­

КOIпу ра , -ё ж [н ем .

суп ротно од онога што о з начава д ру г и део сло­ женице.

1.

ње на судски п озив , н едолазак на суђење , непо­

KontllI" од фр . сопtОllГ од 1. ли нија која означава границу предмета, обрис. 2. облик, об­

конубијалан, -лна, -л но

[л ат. соппuЬi аl i s

пр ема со ппuЬiLIП1 брак] који се односи на брак ,

бра'lНИ.

653

конфiщент

конурбација

конурбација, -ё ж [лат.

urbs

conurbatio,

в . кон-,

град] спајање двају или више насеља у јед­

ну целину; урбана целина која на тај начин на­ стаје , мегалополис.

conus

од грч . kбпоs]

KOHYCliif, -а, -о [В.

конус] који се односи на ко­

нус . & - "ресеци геом . зајед нички н азив за криве л иниј е које настају пресецањем купе помоћу рав­

ни (круг, елипса, парабола, хипербола) .

КО li у шма , -ё ж , ге н . м ... кону шми [тур .

~ ma од konu~mak разговарати] покр . опхођење, понашање.

fab ula

confa bulatio,

в.

прича] IlСИХ . измишљање ДО I"ађаја

као з амена за стварне догађаје које је болес ник

2.

фиг. бр бљање, трабуњање , фанта­

з ирање .

ко нфедералан , -лна , -лно [нлат .

confoedera-

в . конфедерат иван] ПОЈ' . удружен, савез ни .

КО llфеде рализ ам, -зма м [В . конфедералан] пол . државно ур еђење з асновано на конфеде­ р ал ним начелима .

ко нфеде раЈlИз а ција , -ё ж [В . конфедералан] КО liфеде ралист(а), -ё м, мн . конфедерали­ сти [В. конфедералан] пол . присталица конфеде ­

конфедератйван, - вна , - вно [лат.

confoederare

confoede -

ујед инити се у савез] пол .

најављивач ПрОI1Јама, вод итељ .

конференција и конференција, -ё ж l срлат. састанак , сед ница , скуп , з а седа ње.

конфереlщијаш, -аша м [В . конфер е н ц ија] онај који воли конференциј е, који ј е стал н о на

кон федерација , -ё ж [л ат. ко н -, федерација] пол .

1. савез

confoederatio,

в.

сувер ених д ржа­

ва који преуз има неке функције заједн ичке др­

ж а ве , али у којем чланице задржавају своју са­

мосталност .

конференцијашити, конференцијаши м [В. конференција ш] држати стал н е конф ер е нције, седети на конференцијама , састанчи ти .

КОllферисати, -ишём [лат.

2. савез, удружење органи зац иј а,

н а рочито с индикал ни х .

•

конфеде рацiiјСкй,

кОн ф еде рщиОнЙ . слаткиш , посластица.

конфекција, - ё ж [нем . Konfektion од лат . confectio Дов рш авање] 1. фабричка и з рада оде­ ће у стандард ни м величинама. 2. одећа, роба пр о изв еде на н а такав начин .• конфекцЙјСКЙ.

конфесија , -ё ж [лат. исповест.

2.

confessio] 1. ве ра ,

в еро­

необ. исповест, признање .

конфесионал, -ала м, МН . конфесион ал и , ген . МН . конф есионала [срл ат.

confessionale]

цр кв. ис­

поведаоница.

nalis,

[ ... л ат . confessio-

в . конфесија] верски, вер оисповед ни ; ко­

ји се односи на цркву или н а вероисповест. MII .

[итал .

confetti]

о кр у­

гли, обично шарени комад ићи папира који се посипају на забавама и светковинам а.

rability, в .

confi gu-

конфигурирати] рач . с вој ство с и стема

који ко ри с ник може да мења и при лаго ђ ава својим потребама.

КОllфигурација, -ё ж [л ат.

м е­

configuratio]

ђусобни положај и од н ос елеме н ата који чин е цел ин у ,

облик,

И ЗГJlед;

поредак,

расп о ред,

КОllфеКЦliонар, -ара м , мн. конфекционари ,

КОllфllгурирати, ко нфи гурир ам ,

3.

л . МН .

конфигурирају сврш . и несврш . [лат. сопfi gu гаге] да(ва)т и облик, уобл ичи т и , уобл ич авати .

КОliфидент, -а м, М Н . конфиденти , ген. мн. конфи де н ата (ж .

КОllфи де НТКИlЬа , -ё )

Konfident од итал .

сопfidе пt.е , према лат.

ге 1l0веравати се]

1. особа

је у положају да саз н а н е чиј е тајне .

дат. И лок . конфекциона р ки , ге н . мн . конфекцио-

агент, шпиј ун, Доушник .

•

[ нем .

confide-

од поверењ а, о н ај ко

ге н . мн . конфекцио н ара (ж . конфекционарка,

654

састаја­

склоп .

ко нфект, -а м, м ... . конфекти , ге ... ми . конфе­

[ ... е м . Konfekt]

conferre]

ти се , већати , догова рати се, саветоват и се.

КОНфИI"ураБИЛIIОСТ, -ости ж [е ... гл.

уд ружен, савез ни .

ката

conferencier Ј

конфеТlI, ко нф ета м

р ал изм а.

од

предавање .

КОllфесионалан , -лна , -лно

пол. процес увођења конфедер ал ног система .

ratus

2. заст.

конфераllсitјё, -еа и конферансје , -еа м l Фр .

седни цама .• конфереlщilјашкй .

конфабулација, -ё ж [лат.

lis,

најављивање прогр ама н а пр и­

редби; вођење ПрОI1Јама н а радију или теле в и­

conferenti a] konu-

конфекциј а] о н ај

КОllферанса, -ё ж, ген . мн . конферанси [ фр.

з ији.

гео м. купа, чуњ , стожац .

з аб оравио.

confectionarius, в .

који производи или продаје конфекцијску робу.

conference] 1.

конус, -а м , мн . -и [лат.

кон -,

нарки) [нлат.

2.

тајни

КОliфИдеlпскif .

конфиден цијалаll

конфуз иј а

КОllфиде нцијалан, -л н а, -л но [ В. конфиден­ ција] поверљ ив .

конф ЈIИКТ, -а М , ми. конфликти , ген . МН . кон­ фликата [лат.

конфишiција , -ё ж [ срлат. confinati o, В . кон­

дарити се ]

финирати] а. огран ич ава ње слободе кр етања .

расправ а.

б. принудни боравак у једном месту .

р ат но стање .

конфини рати, конфинИ:рам ,

3. Л .

МII . ко нфи ­

нирају С ВРШ . [срлат. confinare, В . кон-,

11 ат .

finis

contlictus

1.

2.

сукоб од

contligere

о ружана борба , рат ; дуготрајно

конфликтан, -т н а, -т н о [В . ко нфл икт]

граница] ограничити слободу кретања , зато чи ­

ција) .

конфликтима (конфлuюТ.ща л uчно сШ).

конфирманада

[11 ат.

со пfiпn а пdu s, в . конфи рми ­

сати] у католичкој цркви , о н ај који прим а прв о причешће , кризму.

КОНфИРМlшда, -ё ж, ген . МН . конфирманди

КОllфирмати ван , -вна, -вно [нл ат. со пfiпn а­ В. конфирм исати] потв рдан .

нична потврда судске пресуде.

2.

рел . об ред у ка­

толичкој цркви који се врши над одраслијим де­ чацима и девојчицама да означи њихов при(:туп

верској заједници, прво причешће, кризма.

КОllфирм иса ти, - ишём и КOIlфирмирати ,

firmarc

ој а ч ати]

пр есуду.

2.

11.

МН . конфи рмирају [1Iат . соп­

1. зва нично

рел. (из)вршити

потврд ити судску прво прич ешће,

кризму.

конфиска ција , -ё ж [В . конфисковати ] 1. од­ узимање приватне имовине у корист д р жаве,

заплена.

2. за плена,

турања

књига,

contluens од

со пПuеге прип ојити се Ј који се слива, сливни ; који те ч е једа н ка д ругом.

конфлуеlщија, -ё ж [МТ . со пtlu е пti а, В . кон -,

забрана штам п ања или рас­

новина

и

д ругих

штампаних

ствари.

конфисковати ,

-ујём

ј у река , два тока, две струје и сл.

конфор в . ком фор.

КОllфораl1 В . кОмфОраll. КОliформан , -мна , -м н о [л ат. со п foпnis поде­

КОliфирма ција, -ё ж [л ат. сопfiпnаt i о] 1. з ва­

конфирмирам, 3.

који и зази в а конфликте, који је склон

Пu еге те ћи] сл и вање, суток; место спај ања две­

[1Iат. сопfiпnа пdа] девојчица конфирманд.

tivus,

2.

КОliфлуентан , -т н а, -пlO [лат.

конфи рм а нд, -а М , МН . конфирманди, ген. Мl-I .

confi sca re, В . кон-, fiscus држав на благајн а ] 1. ( из)в рши ти конфискацију, за пленити, за п лењивати . 2. за­

[лат.

бранити, забрањи в ат и ш там п ање и ли р астура­

сан, подударан] одгова р ају ћи , сагласан, при ­ ме р е н .

КОllформација, -ё ж [мт. сопfoпnаtiо , В . кон-, форма] став.

2.

1.

склоп, грађа тела, телесни са­

при лагођавање , ада пта циј а .

конформизам , -з ма М [ фр . сопfoпnism е ,

б ични х р азлога и л и због недовољне храбро ­ ст и; прилагођавање окол ини.

КОliформист(а) , -ё М , МН . конфор мисти [В . конформан] п ри лагодљив 'lOвек , човек без вла­ ститог става, ОГlОрТУНИСТ .

КОНфОРМИСТlt'IКИ , -а, -о [В . конформист(а)] који се односи н а конформизам или конформи ­ сте.

конформитёт, -ета М [нлат.

confomlitas, В.

ко нф о рм ан ] једнообразност , ј ед н о род н ост .

конфронтација, -ё ж [ СJl рат.

co nfrontatio]

КОllфитео р , - а м [ 1Iа1'. сопfitеог признајем ]

конфронтирати, конфронтирам , 3.

рел . у католичкој цркви прва реч молитве којом

конф р онти р ају С ВРШ . И несврш . [СРJlат.

се признају грехови .

гј , в . кон- , лат.

конфлагра Цltја , -ё ж [лат.

8.

конформан] Гlри хвата ње ту ђ ег мишљења из се­

у поређи вање; суп р отстављање, суо ч авање.

ње н еке п убликације .

ма

1. ко­

ји се односи н а конфликт (конфлuкшна сuшуа­

ти; осудити на кућни притвор или на принудни боравак у једном месту.

су­

оштро супротстављање , сукоб ,

contl agratio, п ре­

frons

JI.

МН.

confronta-

чеЈЈО] упо р едити , упоређи­

вати; су пр отставити , СУОЧИТИ.

конфузан, -з н а, -з но [лат. confиs u s од соп­

co ntlagrare изго р ети , спалити] 1. велика ва­ 2. ратни сукоб, ратни п ожар , бо р ба .

fuГldere пом ешат и , Гl орсмет и т и] збуњен, сме­

КОllфлација, -ё ж [лат. co ntl atioJ ста п ање,

тен, зб ркан , сму ш е н ; н еј аса н .

тра, пожар.

обједињавање; састављање нове верзије н еког текста од две разл ичите варијанте .

конфузија, -ё ж l1laT. co nfи sio] пометња, збр­ ка; смете и ост, збу њеност .

655

конфуз ност

концептуализам

конфузност, -ости ж [В . конфузан] збуње­

концентрациони, -а , -о [В . концентрација] који се односи на концентрацију .

ност, сметеност.

конфутабйла н , -л на , -лно [нлат. confutabilis, В . конфута ција] који се може побити, порећи ,

трациона

конфУтато р, -а М [нлат . сопfutаtог, в. конфу­ конфутација, -ё ж [лат.

confutatio, према

конфуцијанац, - нца М = конфучијанац , -нца

= ко нфуцијевац, -вца М = конфу..ијевац, -вца

М [В . конфуцијанизам] следбеник конфуцијани­

• кОнФУцијевскй/конфу..ијевскЙ.

конфуција низам, -зма = конфучијаllизам, -з ма М [према имену Конфуције (К'uпg-Ftl'-се)] религиозно-филозофско у чење приписано ста­ мислиоцу

Конфуцију

(55 1- 479.

пре н. е . ), у којем се придаје велика важност вр­ линама, природи и друштвеном уређењу .

конха, -ё ж , ген . МН. конхи [лат. сопсhа од грч . k6псhё шкољка] архит. полукружна избочина на

усредсређен на нешто .

конхйлије , конхилија ж мн. [лат.

conchyli a

2.

1.

сабран , пажљив, не­

расејан .

концентрисати, -и шём (се) сврш . и н ес врш . [Н.II ат. concentгaгe, в. кон-, центар]

1.

згусн ути ,

сакупити, усредсредити у ј ед ној тачки.

и з­

2.

двојити, издвајати метал или руду и з јаловин е .

3. повећа(ва)ти јачину раствора смањењем ње­ гове за премине. 4. концентрисати се прибр а­ ти се, сабрати се; управити пажњу на нешто.

КОIЈцеНТРИ'IaIl, -чна, - чно [СР.llат . сопсепtгi­

cus] 1. који

има исти , зајеДНИ'IКИ центар , зајед­

ничко средиште (КQ/-щеmuрuчнu кругови) . који је управљен

ка једној

тачки

2.

(конц ен ­

шриЧllа Йаљба).

КОllцеIIТРИЧНОСТ, -ост и ж

lB. концентричан]

особина , својство онога што је концентрично.

концеl'I Т, -а М, МН . концепти, ген . мн . конце п а­

од грч . kопсhуliа] зоол. мекушци с љуштуром

та [лат. сопсерrus од сопс i реге, в. конципират и]

(пужеви и шкољке) .

конхилиологија, -ё ж [В. конхилије , в . -ло­ гија] наука о конхилијама, мекушцима с љу­ штуром .

конце н т рат, -ата М , МН . концентрати, ген . мн . концентрата [лат. concentгattls ,

1.

пред­

бље ници .

грађевини; удубљење надсвођено полукуполом.

ти]

од

концентрисан, -а, -о [В . концентрисати]

сопfutаге оповргнути] побијање , оповргавање.

рокинеском

концен­

...

састављена

ставника свих странака; КОlщеlпаРЦИОIIИ ло­

тација] онај који побија , оповргавалац .

з ма .

влада

го р место на којем су изолова ни ратни заро­

оповргнути.

М

влада

8.

концентриса­

индустријски продукт (руда , метал и сл.)

којем је у процесу прераде повећан проценат основне материје кој а се жели доб ити .

2.

кон­

1.

нацрт, скица, поч ет н а верзија; писмени са­

став који није начи сто пре пи сан. јам, представа.

3.

2.

концептирати, концептирам ,

3.

цептирају сврш . И несврш . [В . концепт] ти, израђивати концепт. концепт]

1. који

11 .

МН . к он ­

1. израд и ­

2. в. КОlщипИрати .

концептуалаlЈ, -Jlна, -лно [ с рла.,. .

li s, в.

идеја , по­

зам ис ао, пл ан.

conceprua-

се т иче основне замисл и ,

це нтриса ни пр ех рамбени прои звод, који се по

концепције; који је у вези с мишљењем , пој ­

потреби може разред ити водом.

мовни, апстрактан .

3.

оно што је

концептуалце .

з бијено , сажето, згус нуто.

концентратор , -а М, мн. -и [В. концентриса­ ти] уређај за повезивање већег броја телефон­

2.

заст. који се односи н а

концептуална уметност л и к .

правац у модерној умет ности у којем је тежи ­

ште на појму , а не на конкретном предмету .

концептуалац, -л ца м, МН . концептуалци ,

ских претплатника на истој линији .

концентра циј а, -ё ж [нл ат. сопсе пtгаtiо]

...

1. а.

ску пљање, нагомилавање, згу шњавање ; збиј а­

ње у једној та 'I КИ. б. поступак повећања про­

ген. мн. концептуiiлаца [В. концептуаланј з аст. службеник с високим образовањем који са м о­

стално решава службене задатке , Сllисе.

цента чистог метала у руди. 2. способност уду---:'

концептуализам, -зма м [фр . сопсерtиаli s ше,

бљ ивања у н е што ; усредсређивање , усредсре­

в. концептуаланЈ фИJlОЗ . у ч ење п о којем опш т и

ђеност; саб ран ост. у раствору .

656

3.

количина нек е супстанце

појмови не постоје у стварима ни у речима , него само као представе у н а шем мишљењу .

кон цептуал ист(а)

кољ ак

ко н це l1туа л ист(а) , -ё м, М". конце п туал и ст и [В. концептуал и за м] при стал ица конце птуал и ­

концесиониран, -а, -о [ В . к о нцес ија] екон . ко­ ји п о слуј е н а ос н о в у доб иј е н е концес иј е

кон ц еrщија , -ё ж [лат. замисао;

што.

2.

начи н

сх в ат а љ а

conceptio] 1. мис а о , ил и

гледа љ а

на

з гровит, збијен , крата к .

концизија , - ё ж [лат. сопсi s iо] В . КОIЩ И­

н е­

мед. зачеое, почета к труд н о ће.

знОст.

кон ц е рн , -а м, м н . ко нцерни , ген . м н. ко нцё р ­ на [нем .

Konzem

формално

од ен гл . со п се гп] еко н . гр у па

неза ви с ни х

пр едузе ћ а;

concerto

1. муз. јав н о

кодостојника каТОЛ И'lке цркв е.

од лат. сопсегtю·е та к м ичи т и

из во ђ е ље м уз ички х дела .

2.

муз.

композиција за сол истички ин стру м е н т и о рк е­ старску пратљу, у три или ч етири ста в а.

3.

+ кОнцеРПIИ .

+

кОlщИл с кii .

концилијантан , -тна , -тно [лат. с оп с il iапs од сопсiliаге при добити , помири т и] помирљив, поп у стљив , скл он компр о ми су .

ш аљ .

скуп несклад ни х з ву ков а (об ичн о живот ињ ­

ских), граја .

концил, -ила м, м н. ко нци л и , ген. мн. ко н цила [лат. сопс iliшп] цркве ни саб ор , с купштин а вели ­

кон ц е рт, -а м, м н . к о нцерт и , ге н . ...,. к о нцер а­ та [итал .

КОНЦИЗIIОСТ, - о ст и ж [ В. конциз а н] збије­ н ост, ј ез гровито ст, сажето ст .

уд ру же љ е

вел иких влас ни ка ка питала.

се]

(2,3).

КОlщизаll, -з на , -з но [лат. соп с i s u s ] са жет,је ­

зма .

концилијаllТlIОСТ, - о ст и ж [ В . к о нци л ијан тан] п о мирљ ив ост, п о п устљ ив ост.

КOIЩИllитёт, -ста м [лат . со псiппitа s , према

конце ртан т, -а м, мн. ко нцерта нти , ,"е н . м н . концертаната (ж . концертанткиља , -ё) [ В . к о н ­

с оп с iпп а ге припр ем ити , с ред и т и] ск л ад н о спа­ ј а ље ре чи и мисл и , с кл ад н ост у го вору .

церт] уметник који и з вод и муз ичк о дел о н а концерту.

конципitјент, -а м, м н . к о нципиј е нти , ген . мн . конципиј е ната (ж . КОlщипијенткиља, -ё) [н ем.

кон ц е рта нт ан, -тн а, -тно [ итал .

concertante,

Коп z iрi епt од лат. со п с iрi еп s припр е мљен , В .

В . концерт] муз. који ј е п огода н за извођ е љ е н а

конципирати] заст. службе ни к који саставља

концерту; кој и под р азу м е в а у ч е шћ е д вај у и л и

с пи се; ад вокатски , судс ки припра вни к .

више солиста .

нипИјентскИ .

КОlщ е ртирати , концерт ира м ,

+

ко н ­

3. л . мн . кон ­

конщiпирати, КО НЦ~lпирам , 3. л . м н . ко н ци ­

цертирају "есврш . [н ем. kоп zе гti е геп , В. к о нце рт]

пирају и КОНllиrlовапt, -уј ё м с вр ш. и н ес врш .

јавно извод ит и муз ичк о дело, н асту п ат и н а

[н ем. Коп z iрi е ге п од мт. с оп с iреге ]

концерту.

т и , ( н а) пи сат и , ( н а) пр ав ит и п ла н , с кицу, нацрт.

конце рт ист(а) , - ё м, м н . ко нцерт и сти [ В .

2.

1.

( н а) ч ини ­

с х в атити , сх в атати н е ш то; зам и сл и т и на од­

ређ е ни н а чин .

концерт] в . концерта нт.

конце ртм ајстор, -а м, м н . - и [н ем . Коп zе rt­

КОIIЦЛОГОР, -а м , м н . - и [н е м . Ко п z l аgе г , Коп­

В . концерт, мај стор] муз . први в и ол ини ­

zе п tга ti о п s l аgе г] скр. за ко нце нтраци о н и логор .

m eister,

ста (солиста) у о рк естру; т итула и стак н ути х

концес иван, - вн а, -вно [лат. сопсеss i VlIsЈ грам. Допус н и .

•

с на

концеСИВIШ

р е ченица;

концесивна реченица до п у­ веЗllltЦИ до п ус ни

(2)]

муз . м ања к ом п озиција

з а више инстр у м е н ата.

кончети, к о нч ёта м мн . [и тал. сопсеtti] КЊI1ж. н еобичн е,

кит љ асте м етафор е, игре р е ч има,

досетке , свој стве н е и тал ијан с кој књижевности

везници (иако, мада и сл.).

концес иј а, -ё ж [лат. со п сеss i о ]

кончертiшо, -а м [ И"l1\Ј1 . с оп сеrtiп о, дем. од соп сеrtо, в . ко нце рт

чланова муз ич к и х кап ела ( орк естар а).

1. усту п а к . 2.

уго вор којим држава ил и гр адс к а власт дај е у

експлоата цију своја предузећ а и л и зе мљу . дозвола за обављаље н еке дел ат н ости .

4.

3.

пред­

узеће које ради на темељу ко нцес иј е .

КОlщес и о нар , -а р а м, мн. к о нцес и о Н!i ри , ,"е н . мн. концесиоН!i р а [нлат. соп сеss i о п а гill S, В . к о н ­ цесија] онај који је добио ко нцес иј у

(2 , 3).

б арока.

кончети з ам , -зма м [ В . ко нч ет и] књнж. особи ­ н а п ес нич ког сти ла у ко м е до минирају ко н чети .

КОllшибак, ко ншипк а м , м н . КО НШИПЦ I1 , ген. мн . ко нши бак а [тур . kо щu

kaplSl]

1l 0Kp. мала вра­

та н а огр ад и и з м е ђ у сусед ни х к у ћ а .

кољак, -а м [ф р . соg п ас ] а. ж есто ко п иће кој е се доб ија дести на циј о м в ин а из п о кр ајин е Ко-

657

копирниц а

коопера нт

КООРДИllирати, коорд инирам ,

њак на з ападу Француске . б . свако пиће произ­

д инирају

веде но на тај начин, вињак, бренди .

коопе рант, -а м, мн . кооперанти , ген. мн. ко­

и

КООРДИliИсати,

3. л . мн . коор­

-ишём

сврш .

и

несврш . [ Ј1ат. соо гdiпаге, в. КО-, огdiпаге у р едити]

оп ераната [В . кооперација] сарадник , помагач.

међусобно ускладити, усклађивати, уредити ,

• коопера нтскЙ .

уређивати .

1.

КОllаива-балсам (копаива-балзам) , -а м

потрош а ча р ад и

[шп . сорајЬа од е ,"з., 8 . балсам] фарм . смоласти

задруга као об­

сок доб иј е н од јужноамеричких дрвета из рода

кооперати ва, -ё ж [ В . К О-, оператива] удружи вање произвођ а ч а и постизања нижих цен а и сл.

2.

лик п ривред н е сарадње (об и 'IНО у пољо при­

Copai{era,

кооператива н, -в н а, -в н о [лат. cooperativus]

1. ј е.

којије сп рема н за кооперацију , који сарађу­

2.

ћи л ибар у, доб ијена од и су ш е ног сока троп ског дрв ета

кооперативitзам, -з ма м [В . кооперативан ,

од

coo peratio, в. ко-,

спортске игр е . О обеСltпt КОГlачке о КЛИII пр е­

КОllёјка, -ё ж, дат. И нок . копёјци , ,"е н . мн . ко­

коопсри раТJt = кооперисати (в . )

КО Оllсрисати, коопери ш ём = кооперирати,

3. л. мн . кооперирају н ес врш . [лат.

пёјки [ рус . копейка] новчанајединица у Русији , стоти део рубље .

коперта , -ё ж, ген. мн . ко п ёрт и [l1тал . сорепа]

соо регагј] повезивати се с неким, међусобно

ПоКр .

сарађ ивати .

кооптац ија , -ё ж [Ј1ат.

cooptatio, в . кооптира­

cooptare,

MII .

в . КО -,

опре­

дел ити се] примити , прим ат и новог члана у са­ став н еко )' избо рно г органа без с провођ ења р е­ до вног и збо ра.

КООРДИllата, -ё ж [ ШIaТ. соо гdiп аtа , в . КО- , ог­

dinare

ур ед и ти] мат. , геогр . величина која одр е­

ђ ује положај тачке у р ав ни или простору.

КООРДИllаТIIИ , -а, -о [ в . коорд ин ата] м ат. који се од но с и на коорд инате . .а.

-

покривач , пр еК Рl1ва ч .

2.

коверат.

3.

пом .

копија, -ё ж [СРЈ1ат. со рја од лат. сорја богат­

кооптирају

optare

1.

палуба лађ е.

ти] увође ње новог члана , кооптирање .

кооптираТlt, кооптирам , 3. л .

уд арати ногом] С П . с пецијалн а цип ела

стат и играти фудбал.

операц ија] сарад ња , сар ађ ив ање .

с врш . и н есв рш . [лат.

kopati

с крампо нима на ђон у за ф удбал и сличне

- изам] задругарство , задруж ни покр ет .

кооперац ија , -ё ж [лат .

Rhus copallinum.

копачка, -ё ж, ге н . м н . копачки [ч е ш . kopa cka

кој и се од носи на кооперативу .

кооперирам,

некада ко ришћ еll у медицини .

копал, -ма м [м еке. шп . сораl] смол а слична

вреди) .

систем спој ап ­

сцисе (в . ) и о рд ин ате (в . ).

ство , и зобиље] неког текста .

3.

1. та чан , ве р а н пре пи с оригинала 2. ре проду кција уметнич ко)' дела.

ф отографија доб иј ена с н е гатива, позитив.

КОl1илан, -а м в . кОrlЙле. КОПЙJlе, -ета С, зб . копилад, - и [тур. kahpe oglu курвин с ин] 1. ванбрачно дете. 2. гад, plJa, ни т ков .

КОПИJlОТ, -6та м , м н . коп и л6ти , '"Н . мн . копи­ л6та [ В . КО - , пи лот] једа н од д в ојице пилота у и стом ав ион у , су пи лот.

KOlНjpajT, - а м [ет·л .

КООРДИllатограф , ,а м, МН . - и [В . коорд ин ата,

copy ri g ht од сору ум н о­

жаваТ l1 , гi g l1t право ] и скљу чиво пра во аутора

- гра ф] с пр ава за уцртавање та чака н а пла н и л и

и л и и здава ч а н а штампање и продају нек е књи ­

карту према њиховим координ атама.

г е, текста или 'ЈЈЈанк а .

коорди натор, -а м [лат. соо гdiпаtог , в . коор­

КОl'lирати, копирам ,

3. Н .

мн . KOГIJ1 pajy сврш . и

д инирати] о н ај кој и у р е ђ ује, ускла ђ уј с, усагла­

н ссв рш . [фр . сорј ег, в . копија]

шава .

пију неког текста, пре пис(ив)ати , преСНИМI1ТИ ,

КООРД Иllација , -ё ж [срла,.. соо гdiп а ti о ] у р е­ ђивање, ус кла ђив ање, усагла ш авање.

коорди национи , -а, -о [ В . координација] који се од носи н а коорд ин а циј у . .а.

-

одбор гру п а иза­

б ра ни х или н аиме нова них л ица која координи ­ р а в рш ење н ек и х а ктивности , п ослова и сл .

658

УМНОЖI1ТИ .

2.

1.

( на)правити ко­

угледати се ( на кога) , имит ир ати.

копирмаШИllа , -ё ж [нс м . Корi епnаsсhiпе, в . коп ир ати , машинај с пра ва за ум н ожавањ е р у­ кописа , цртежа и сл. механичким путем.

КОI'IИРllица, -ё ж [В. копирати] р адионица у којој се копирају текстови .

копо р а н

ко р а з иј а

копОр а •• , -а и ко п о р а •• , -ан а м , мн . копорани , ген . мн . копора н а [ ИТful . капуг, део народн е

capperone] 1. крата к горњи н о шње. 2. в ојничка блуза .

копофобија , -е ж [ грч .

у мор , сл аб о ст ,

k6pos

В . - ф об ија] страх од н а п о р а и ум ор а.

копра, - е Ж, ге н . м н . к о при [инд .

копрофоб ија , -е ж [грч .

k6pros и з м ет, 8 . -фоб и ­

ја] пси х . страх од из мета и прљавштин е уо п ште.

копр о ц е сор, - а м [е нгл .

coprocessor,

г' р ем а В .

КО -, про цесор] рач . се ку ндарни процесо р к оји

од гл а в но г п р оцесора пр еуз им а појед ин е с п е­

khopra] ј ез гро

цифичн е з адатк е к а ко би се убрз ао р ад .

ко птск й , -а , -о [ ар .

к окосо вог ораха осу ш е н о н а су нцу ка о с ирови ­

н а за из раду биљ них м асти и м а ргарина .

qubt од грч . Ai gyptios

еги ­

п атски] који се од н оси на Коп те, нар од хри ­

коп р едсеД Нltк, -а м [ В . КО-, председ ни к] ј е­

шћ а н с ке в е рои с пов ести к оји п от ич е од стари х Е г и пћ а на .

да н о д д ва ил и виш е пр едсед ни к а и стог тела.

ко п ула , - е ж [лат.

коп р оду кци ј а , - е ж ( н е п р . коо пр одук циј а ) [ В . КО-, продукција ] зај ед ничка про изв од ња , са­

2.

copula с п о на] 1. в еза ,

с п ој .

грам . обл ик гла гола (о бично помоћн ог) к оји

р ад њ а у производ њи ; са р адња Дома ћи х и стр а­

п о в езуј е су бј е к ат и им е н с ки део пр еди ката. З .

ни х фи л м с ких предузећа у израд и фи л мов а .

ло г . р е ч која у с ва ко м суду п о в ез уј е субј е к ат с

•

копродук ционй .

пред ик ато м .

коп р оду ц е нт, - а м, мн. к о проду це нт и , ге н .

ко п улат й ва н , - вн а , вн о [лат .

coplllativus, В . • КОll уда ­

мн . ко проду цената [ В . К О- , пр одук циј а ] ј еда н од

к о п ула ] с п ојни , в ез ивни , саста вни .

два ил и

т ивн а р е ч е ниц а грам . вр ста не за ви с н е са став н е

виш е у чес ни ка у проду кцији и стог

р е ченице к ој а оз н а чав а р ад њу и стог смер а с ре­

филма и л и ТВ е м и с иј а .

КОПРОЈl з пшја , - е ж [грч .

k6pros из м ет, lagl1e-

Ја п ожуда] пси х. се ксуал ни уж и та к при р аз ми ­ шљању о људс ком измету , при гледању и д ир а­

ч е ниц ом н а п о р ед н ог од н оса; К Оll у лапtвни ве ­ З .IИIIИ

грам .

саста вни

в е з н и ци ;

к оп улати вни

суд о ви л о г. судов и који и мај у виш е субјеката, а са м о једа н пр ед и кат .

њу људс к о г и з м ет а .

копролзл ија , - е ж [ грч .

k6pros

и змет, в . -ла ­

ко п ула циј а , -е ж [лат.

coplllati o, в . ко " ула] 1. 2. б и ол . а . п ол н о с п а­

лија] пс и х . с кл о н о ст код нек и х ду ш е вн о оболе­

с п ај а њ е , с п ој , п о в ез ивањ е .

лих особа да гово ре

ј а њедвеј у ћ ел иј а (к од ни ж и х би љака и ли ж и во­

н е при стојн е, руж н е и

т иња) . б . п ол н о спа рив ање, с н о ш ај.

срам н е р е чи .

копрол й т, - ита м , мн . ко пр ол ит и , ге н . мн . к о­ пр олита [грч .

и з м ет,

k6pros

Ifthos

кам е н] ока ме­

коп р ологија , -е ж [грч . хе .

k6pros и змет, В . -ло ги ­ 1. ис пи тивање ф екал иј а у диј а гн остичке с вр­ 2. ф и г. н аз И В з а п о рн о гра фс ку л итературу .

ко r.ро ф аг, -ага м ,

M II.

ген . мн . к о проф а га [гр ч.

ко пр о ф аз и/ копроф аг и ,

k6pros

из м ет , в . - ф аг]

ко профзгија, - е ж [ грч .

koprophagos,

пре м а

из м ет, в . -ф а гиј а] ј еде ње изм ета ( п о ре­

ко пр о фй л а н , -л на, -л но [В . копрофи л иј а ]

2. б .юл .

1.

који н аста­

је н а из м ету .

КОП Р О фltJI ија , -е ж [ грч .

k6pros

KO II YII , -а и KO I1 Y II , -у н а м, МН . ко п у н и , ге н . м н .

ко п у на [l1 тал . са р р оп е ]

1. п етао

кој и ј е у штрој е н

р ад и бољег гој ењ а и у кус ниј е г меса .

2. фиг .

чо­

в е к који се пр а ви в аж а н .

ко пфто н , - а м [ н е м . Ко рftо п , пр ема Кор fгла­

изм ет , в. -фи­

лија ] пс и х . од н ос према и змету к ао п ре м а ,',ри ­ ј ат н о м објекту, ин тер есо в а ње за и з м ет (п о ре­ ме ћ ај код н е к и х ду ш е вн о оболел и х особа ) .

стр у гн а в е; уп . б р Устон . ко р , -а м, дат. И лок . ко р у , мн . ко рови [ ф р . co гps тел о од лат. co гpu s ] зај ед ница , др уш тво;

мећај код нек и х ду ш ев н о о болелих особа).

кој и болуј е од ко про ф ил иј е.

м н . ко п ул ир а­

в а , в . то н] м уз . пи ска в глас п р оиз в еде н у р ег и ­

ЗООЈ1. жи вотиња кој а се х рани и з м ето м .

k6pros

3. л .

шит и ко пул ациј у , о б а вит и , обављати с н ош ај.

ње ни из м ет п ра и сто риј ск и х ж ив оти ња .

ја ]

коrl УJlltр апt , ко п ул ира м ,

ј у свр ш . и нес врш . [лат. сорul а ге, в . ко п ула] ( и з)в р­

с ви пр едста в ни ци јед н ог реда људ и .• д ип ло­ матск и

-

св и пр едс та в н ици С ' гр а н и х д р жав а у

ј ед н ој зе мљ и .

кор аба В . келе р а б а . кор аз иј а, -е ж [лат.

corradere

з гртати] геол .

гла чањ е и ду бљ ењ е сте н а из аз ван о уда ри ма в е­ тр а и п ес к а .

659

коректор

корал'

корал l , -ала м, мн . корали, ген. мн . корала [1l>Ч .

korallion] 1.

зоол. непокретне морске животиње

које у великим скуповима живе прирасле уза сте­ не.

2. б ру ш ени окамењени скелет корала, обично

кордован, -а и кордован, -а н а м [шп .

cordo-

Ь3п , према граду Кордоби] фино у ш тављ е на козја или овчја кожа.

кордон , -она м, мн . кордони , ген . м н . кордона

црвене бој е, који се употребљава за израду наки­

[фр . согdоп]

та и других украса , мерџан .

и л и полицајаца као за ш т и та и л и осигурање.

•

корални .

корал 2 , -ала м, мн . КОРШ1И, ген . м н . корала [нем .

C horal

од ср. нат.

cantus choralis

хорско пе­

вање] муз . врста црквене хорске песме , углав­

корал3, -ала м, мн . корали , ге н . мн . корала [шп . coгra l]

1.

обо р , то р ; ограђени про стор за

2.

низ , ла нац војника , стражара

2.

трака , врпца као део у ниформе ; тр ака н а којој виси одликовање .

..

саюпарни - за штитни по­

јас у коме се предуз имај у мер е за с пр ечавање

ширења нек е заразе; (фI1Г. ) низ држав а или те­

ном код пр отеста н ата.

дреси р ање коња.

1. ред,

ист . војнички логор , табо р,

риторија које служе да изолују н е ко г могућег агресора.

кореалаll, -л на , -л но [лат . coгreus саоптуже­ ник, в . КО-,

од кола п оставље ни х ук р уг.

reus

крив] прав . који с н оси зајед­

Коран в . куран .

нич ку кривицу , сукрив .

кораћ, -а м, мн . ко раћи , ген . мн . кораћа [грч .

солидарна обавеза виш е дуж ника , при чем у

korak ion

..

кореална обав еза

сваки дуж ник одговара з а целу обавезу и , ако је

з векир] ч екић за поткивање коња .

ко рбач , -а ча м, инстр . корбачем, мн . корб а чи , ге н . мн . ко рб ача [тур . kIГЬЩ:] бич од и с плете них

једа н изврши , остал и дуж ници се ослобађај у обавезе .

кореаЛIIОСТ, -ости ж [ в . кореалан] прав . н еде­

кожних трака, камџија .

корвета, -ё ж, Ј'С Ј Ј . мн . корвета [фр .

corvene]

љивост заједничког потра ж ивања и л и обавезе.

ПОМ . врста малог брзог б р ода оспособљеног за

корег, -а м , мн . корези, ген . мн . корёl'а = хо­

бо рбу п р отив подмо рница и за одб рану тран­

рег, -а М, МН . хо рез и , ге н . М ЈЈ . хо рёга [ ГРЧ . с hогёg6s

спорт них б р одо ва .

8 . хо р , аgе iп водити] ист.

ко рд, -а м [е нгн.

cord] р еб раста паму чна тка­

нина која се употребљава за израду спортске и

корда, -ё ж, Ј'е н . мн . КОРД И [ "·JЋIJ .

2. фитиљ

corda]

П оКр .

1.

за паљ е ње .

кордељё р, -ера м, мн . кордеље ри , гсн . мн . кордељер а м [фр .

cordelier] 1. калуђер опасан 2. и ст. припадник револ у ци ­ пол и ти чк ог клуба ос нов а ног 1790. го ­

ужето м , фрањевац. онарног д ине .

кордијала н, -л на , -л н о [лат. сог ге н .

cordi s срце]

cordi alis према

с рда'I3 Н , ус рда н , ис кр е н.

ко рд ијалiпёт, -ета м = кордијалност, -ости ж [нн ат.

co rdi alitas,

в.

корд иј ала н] срдачност,

co rd

уже, ж ица (због

влакнасте структу ре) ] в р ста експлоз ива , без­

кордитис, -а м [Јl>Ч . chord ~ струн а, в . - ити с] мед . запаље ње глас ни х жи ц а .

ко рд оба, -ё ж, ген . мн . корд5ба [амер . шп . с6 г­

660

хоро­

в . корег] и ст. уп ра вљање хором н а з ванични м

с ве'lаност им а у старој Грчкој ; дажбина кој а ј е ПРИКУГIJъана у ту сврху .

коредактор, -а м , мн . - и [В . КО -, редактор] су­ редакто р , суу ред ник .

•

коредаК'fОРСКИ.

коректан, -т на , -т но [лат. соп'есttlS од coгrj­

gere и с пр а вити] 1. и с прав а н , та чан , прави ла н . 2. који се пристојно пон а ша , учт ив , уљудан, обзиран.

коректив, -а и коректив, - ива м [В . коректи ­ ван] оно што исправљ а, поправља, ублажава ;

н еког д р угог лека и л и средства.

корективан, - вна , - вно [ срлат .

correctivlls , в.

коректан] који поправља , исправља , ублажава .

д имни ба р ут.

doba] новчана ј ед иница 100 центавоса .

2.

вођа ; у п . корИфёј .

средство које поправља и л и ублажујс својства

искреност , присност .

ко рд ит, - ита м [енгл .

код ста ри х Грка бо­

корегија, -ё ж = хорегија , -ё ж [ ГРЧ. сhогёg(а ,

рад не оде ћ е, п аму чни сомот.

уже, конопа ц.

1.

гати грађанин задужен за корегију (в . ).

у Никараг в и , сад ржи

KopeKТliocT, -ост и м [В . коректан] но ст, та чн ост, прави л ност.

2.

1. испра в ­

у ч т иво ст, уљуд­

н ост, при стојн ост.

коректор, -а м , мн . - и (ж . коре,,'"Торка , дат. И лок . корект5рки , ген. М II . ко рект5р ки) [лат. сог-

коректорскй

кореСllOндирати

rector према corrigere бави коректуром. 2. који опомиње, кори.

прављање

(- вида) .

исправити]

1. онај

3.

а. оно што служи за ис­

б . в . коректурни лак .

коректорск й, -а, -о [В. коректор] који се од­ носи на коректоре .•

-

кореографисати , -и ш ём и кореографир а­

који се

фиг . онај који исправља ,

т и , кореографирам , п ок рете

л. мн. кореографирај у

у

пл есним

играм а;

кореографскй, -а, - о [ В. корео гр афија] који корсодрама, -ё ж l ГРч .

1.

и сп ра ­

вљање штампарских гре шак а н а отиску т ип о­

графског слога.

2.

3.

В. корекција.

коректурн й [В . коректура] који се однос и на коректуре; који служи исправљању .• -лак

са глумом .

корепетирати , корепетирам,

correctio] 1.

п о правља­

3. л.

мн. корепе­

тирају сврш. И Ј·Ј есвр ш . [нл ат. correpeteгe, в. ко- , ре­ п етирати] поновити , понављати с уч еницима задат ке, помопи, помагати ђацима пр и учењу.

кореп ет йтор , -а м, МН. -и [нл ат. correpetitoг , в.

бела течностза прекривање грешака у писању .

корекција, -ё ж [лат.

п лес, в. драма]

khoreia

позор . сценско дело у којем се комбинује балет

отисак типографског слога

на коме се врше исправке.

начин

ј е у вези с кореографима и кореографијом .

грешака.

коректУра, -ё ж [лат. соггесtша]

од р едити

играња за пој ед ини балет.

з н ац и з наци којима се

коректор служи при исправљању штампарских

3.

сврш. И несврш. [ В. кореографија] (за)бележити

КО-, реп ети рати] а. онај који с у ч е ницим а пона­

ње, исправљање, исправка; Доте рив ање, поде­

вља задатке, који помаж е ђацима при учењу. б.

шавање.

музичар који увежбава п еваче.

2.

опомена, уко р .

KOpeJlaT, -ата м, мн. ко р елати, ген . мн. корела­ Korrelat, в. ко релативан ] 1. појам који узајамно условљава други појам . 2. оно што та [нем .

стоји у узајамном од н осу с нечим другим.

корепет иториј ум, -а и KopeneTlfТopiij , -а м [нлат. correpetitoг ittm , в. ко р е п ет ициј а] течај за понављање

носу с другом речи или групом речи .

корелатйва н , -вна, -в н о [срл ат.

correlativus,

в . КО-, релативан] који стоји у узајамном односу с нечим другим, саодносан, узајаман.

корелативизам, -зма

м

[в .

корелативан]

фИ ЈIOЗ. правац у тео рији сазнања по којем су су­ бјекат и објекат корелати па се не могу одваја­ ти један од другог.

-ости ж [нлат.

correlativitas,

корелативност , в. корелативан] са­

односност, узајамни однос , узајамно претпо ­ стављање .

correlatio]

међусобни

однос, узајамна завис ност, повезаност; сразмера.

кореограф, -а м, мн. -и (ж. кореогра ф ки њ а,

choreia

гање ђацима при учењу, преслишавање, уве­

жбавање.

кореспон де н т, -а м , ШЈ. ко р еспонденти , ген. мн.

кореспондената (ж. кореспонде н ткиња)

[нем . Коrrеsропdепt од срлат. соггеsропdепs од­ говарајуп и]

1.

а. службеник задуже н за препи­

ску у некој установи. б. особа или установа ко­ ја и зв рш ава финансијске и трговачке нало ге за води преписку. листа).

4.

3.

плес, в. -граф] муз. уметник који

оно ш то на неки начин одговара н е­

сопе­

кореспонде Нl.иј а, -ё ж [срл ат. соггеsропdеп­

tia] 1.

дописивање, преписка.

се које пишу до писници .

ра на сцену; бележење корака, покрета и фигу­

[срлат.

сагласан.

вођа балета.

фија] компоновање и постављање плесних ига­

-Т НО

sропdепs] који одговара нечему , одговарајупи;

шиљке, писма.

кореогра фија, -ё ж [ГР'Ј . choгeia п лес, в. -гра­

особа која с неким

чему, пандан.

записује или поставља плесне игре на сцену;

ра у балету.

2.

до писник , и зве штач (неког

ко р еспо нде ll та ll , -т на ,

корелација, -ё ж [лат.

-ё) [грч.

нављање школског град ив а с ученицима, пома­

другу особу или установу.

корелати витет, -ета м

за припре­

кореГlетиција , -ё ж [ в . ко- , репетицијаЈ по­

корелатйв, -а м, мн. -и [в . корелативан] грам. реч или група речи која стоји у узајамном од­

школског градива или

мање учен ик а за поправне испите .

3. дописи

ње, подударност

2.

писм ене по­

за новине или часопи ­

4. сагласност, слага­ . • TproBa'IKa - преписка и з­

међу трговачких пр едузеПа.

кореСПOlщирати, кореспондирам,

3.

л. мн.

ко реСПОНД~lрају несврш. [срлат . соггеsропdеге , в.

661

кореутика

КО-,

корниш а

respondere

одговорити]

водити преписку .

2.

1.

допи с ивати се,

слагати се, подудар ати се,

одговарат и (некоме , неч е му) .

нама , конф ет и.

КОРИlПСКЙ, -а, -о који је у вез и с грч ким гра­

к ореУтика, -е ж, дат. и лок. кореутици ['"Р" .

choreutik6s

пира који се ПОСИllaј у н а заба в ама и светкови ­

п лес ни] н ау ка о п лесу, о балетским

до м Коринтом .

'" -

стил архит. најм лађи грађе­

вински стил старогрчке умет но сти , одликује се стубом који се за вршава капителом у облику

покрет им а.

.корефе рат, -ата м, мн. кореферати , ген. мн .

котарице од акантуса (в .) .

кореферата [В . КО -, реферат] до пунски, про ­

корифёј, -еја м, МН . корифеји, ген . МН . корифе­

пратн и реферат; извештај ј ед ног од два или ви­

ја [гру . koryphaios од koryphe глава, врх] 1. ис­ такнуга л ичноС'г, првак , пред водник . 2. и ст. вођа

ше рефер е ната о и стом пр едмету.

кореферент, -а м, мн . кореференти , ген . мн . корефере н ата [В . КО-, реф ерент] онај који под­ носи кореферат, суизвештач .

корзирати, корз йрам ,

3. Л . МН . корз ирају

несврш . [В . корзо] фам . шетати се по корзу.

од итал.

corso] 1. ш етали ште . 2. шетња

ве­

ликог број а особа по корзу.

од

corrigere

исправити] оно што треба

поправљат и , испр а вљати .

коригенција, с м н . , ген. коригенцйја [лат. соггigе пtiа] примесе кој е се додају леков има ради поп р авља ња њ и ховог укуса или откла ња ­

ња шкодљивост и .

кориговати, коригујем сврш . и н ес врш . [лат.

corrigel'e] 1.

исправити , и с прављат и , поправи­

ти , поправљат и (текст, мишљење и др .). опоме н уги,

о пом ињати ,

каз нити ,

2.

заст.

кажњавати .

3. кориговати се исправити , исправљати с вој став, своје мишљење .

корида, -е ж, ген. м ••. Kop~lДa [шп . corrida] борба с биков има .

коридор, -о р а М , МН. ко ридо ри , ген . МН. кори­

дора [фр. со пidог]

1. ходник ; тр ем . 2. део з емље

или ли нија кој а спаја јед ну државу с морем или друго м д р жаво м .

3.

ав иј . утврђ е на пута ња којом

корморан, -а на м, МН . корморани , гек МН . кормор а на [фр . согmогап од срлат.

co rvus mагј­

м о рски гавран] 300Л. морски гавран , црни

пеликан ,

Phalacrocorax

сагЬо.

кормофите, кормофита ж МН . ['"ру .

korrn6s

р е н , стабло и л ист .

КОРМУС, -а м, МН . ко рмуси , ген . МН . кор мУса [гру .

korrn6s

пањ, дебло] тело биљака кормофита .

корнак, -а м, МН . корнаци , ге н . М Н . корнака [фр . со тас од ШП . и л и порт. со таса , и з синхале­ ског] ВОД И'I слонова , ј аха ч на слону .

КОрlЩ би ф , -а м [ е нгл . com ed beefJ усољена конзервисана говед ина .

корнер, - а и корнер м, МН. -и [ е нгл . сотег] с п . прек рш ај у ф удбалу и сл ичним спо ртовима кад

играч и зба ци лопту из и грал иш та преко соп­ стве не гол-л иније ; казнени уда рац због таквог прекршаја који и з води пр от ивнички игр а ч уба ­ цив ањем ло пте с угла игралишта .

корнет, -а м, МН . корнети , ген. мн . корнета [рус . корн ет од фр .

comette]

н ајнижи официрски

чин у коњици царск е р уске војске .

корнёт 1 , -ета м [фр .

co rnette од итал . cometto]

муз . лимени дувачки инструмент слича~1 труби .

лете авион и.

коризма, -е ж , ген. МН. коризмй [л ат. qtradra-

gesima ч етрдесета] рел. лика . + кОризменЙ .

korktl] поКр . страх , бојазан .

пањ , дебло, В. - фит(е)] бат . биљке које имај у ко­

коригенда, с м н . , ге ••. коригенд й [лат. соггј­

genda

коркија, -е ж [тур .

ntls

корзо, -а с, мн. корза, ген. мн . корз а [ аустр . н ем .

Korso

хора у С'I-арогрчкој трагед ији . + корИфёјскЙ .

уск ршњи пост код като­

корнёт2 , -ета м [итал. лед .

коријiшда р, -дра м , М" . кориј а н дри , ген . МН .

cometto] 1. фиш ек , ку­

пица од печеног теста у којој се продај е сладо ­

2. труб и ца ,

фиш ек од папира .

КОРllетист(а), -е м, МН . корнети сти (ж . кор­

коријандара [лат. согiапdrum од ГрУ. kогi а пdгоп]

нетисткиња, -е) [в . KopHeт l ] муз ичар који сви­

бат. једногоди шњ а леков ита биљка која се у по ­

ра корнет'.

требља ва и као за чин ,

Coriandrum salivum .

КОРllјандоли, коријандола М МН . [итал . согј­ апdо li] ок ругл и, обично шарени комад ићи па-

662

корниша, -е ж, ген . МН. корниша [фр . сотјсће]

1. арх НТ.

ук расни исп уст на гр ађ е вини , венац.

В . гаРНlfша .

2.

корнишон

корс ар

КОРНliШО Н , -она м, МН . корнишони , ген . мн . корнишона [ ф р .

comichon] врста с и тн ог кра­

корпорали , ген. мн.

MII .

каплар, ВОД НИК.

ставца.

кородирати , кородирам,

3. л .

MII .

кород ира­

ју (непр. корози рати ) сврш. И несврш . [лат. со гго­

dere,

корпорал, -ала м ,

корпорала [нем . Когрога l од итал . сарога l е] заст .

в . КО-,

rodere

гристи] бити зах ваћен коро ­

зијом, оштетити се, оштећивати се хем иј ским

корозiiв, -а м, мн . -и [В . корозиван ] средство за нагри з ање, растакање .

порацију ,

corpus

corporati-

тело] који се од н ос и на кор­

еснафски;

зај ед нич ки ,

групни.

..

корпораТ ИВltИ систем држ ав но уређење пре­

слодаваца и рад ника (п осеб но у фаши стичкој

Италији и Шпанији).

корпоративизам , -зма м [ в . корпоратива н ,

corrosivus према

corrodere, в. короди рати] 1. који нагриза, и зј еда, раста че. 2. подложа н нагризању , растакању . корозија, -е ж [лат.

од лат .

ма коме се д руштво састоји од удружења п о ­

и л и механичким дејством.

корозiiва ll , -в на -в но [л ат.

корпоратiiван , -вна, - вн о [нлат .

vus,

corros io] 1. р азарање,

-изам]

прим ењ ивањ е

н а ч еЈЈа

корпорати вног

удруживања на неку админис'гративн у једини­

цу ; корrlOративни систе м (в . ) .

корrlорација , -е ж [лат .

corporatio, в . корп ус]

ра стака ње минерала, камена и сл. механичким

удружење , организација људ и исте струк е , за­

и ли хемијским деловањем воде , ветра и др .; на ­

ним ања и сл . фор ми р ана на темељу групни х

гризање површи н е метала изазвано хемијским

инте реса, ес наф , цех .

или електрохем ијским процесима.

2. мед.

р аза­

рање ткива услед гнојних проц еса или при су­ ства отров них материја.

королар, -ара м [лат. соro ll агiШll] став и ли из већ доказа н е поставке . MII .

нац] Ј . астро 11 . спољни, најраз ређенији слој Сун­

чеве атмосфер е, који се вид и као светао ве н ац око Сунца за време његовог потпуног помраче­

муз. знак који се ставља и з над ноте и који

означава да се тон продужује .

коронара н , - рн а, -рн о [лат.

..

coro narius

који

коро н а рне артерије allaT. артерије

које снабдевају срце крвљу и з ао рте; коронар­ на јединица болничко одељење за лечење и негу тешких срчан их болесника.

коронида, -е ж [грч .

koronis] апостроф којим

се означава краза (В.) у грчкој граматици .

коронограф, -а м , мн . -и [В . корона , -граф] астрон. инструмент за фотографис ање Сунчеве короне ради каснијег проучавања .

корота, -е ж [итал . лост за ум рлим .

corrotto] покр . 1. туга , жа­

2. црна одећа

за неким, црнина .

корп улентан .

као знак жалости

co rpulenti a]

круп ­

ноћа ; дебљ и на , гојаз но ст.

[лат. согрus тело]

к о р пуси , ге н . МII . корпуса

MII.

1. Бој .

већа војна формација са­

стављена од в иш е д иви з ија или бригада .

2.

св и

представници страни х држава у н екој земљи; персон ални саста в неке уста нове .

3. зб ирка до­

кумената, текстова , података , грађе и сл ., н аме­

ње н а истр аж ив а њ у. т ињско тело, тру п .

припада венцу] мед. који се односи на артерије око срца .

-ости ж [в . кор пулентан] својство онога ко је

корпус , -а м,

корона, -е ж, re ll . м н . корона [л ат. согопа ве­

2.

крупан, ј ак; дебео.

корпуленција, - е ж [лат.

- и [тур . kшu m а п] п окр . заст .

дво пек ; војничк и хлеб.

ња.

corpu lentus]

корп уле llТНОСТ, - ости и корпулiШТlIОСТ,

закљу чак који следује као при род на последица

корома н , -а м,

корпулентан, -тна , -т но и корп улiштаlt , -т н а, -тно [лат.

слова од

4. заст. ч ове чј е или живо ­ S. заст. вр ста ш тампарски х

1О типографски х

та чака.

корп ус деJl llКТИ [лат. COllJUS

delicti] 'lрав .

предмет којим се до казује кривично дело .

корпускул а, -е ж [лат.

corpus тело]

corpusculum ,

дем . од

најмања ч естица неке материј е.

корrlУСhJlла раll , -рна , -рно [ в. корпускула] фю . који се односи на корпускуле , ч естице .

..

корпускуларна теорија фю . схвата ње да се све­

тлост састој и од честица кој е ем итују сјајна тела.

корп ускулу м в . КОРп Ускул а . корпуснii, -а , -о [В . корпус] који се односи н а корпус

( 1),

који прип ада корп усу .

корсар , -а м, МН . -и [HrdJt.

corsaro]

морски раз­

бојник , гусар , пират.

663

космонаутскй

корсёт

корсёт, -ета м [н ем. Korsett од фр . corset, пре­ ма пат.

co rpus

тело] стез ник , мидер .

хипотенузе и супротне катете.

кортекс, -а м, мн . корте кси , ген . м н . кортёкса [лат.

кора] анат.

cortex

површ ин с ки

део

1.

кора великог мозга.

бубрега

или

триј ска функција која оз начава однос изм еђу

2.

н адбубрежне

косеканта в . кОсеканс . косинус, -а м [нлат.

menti sinus]

cosinus од ЛаТ. сотрlе­

мат. тригонометријска функциј а

која означава од нос налеГЈЈе катете прем а хи­

жлезде .

Кортес, -а м [шп . Cortes, мн . од corte дво р]

потенуз и .• косинуснй .

скупшт ина ( парл аме нт и се нат) у Шпанији и

коситар, -'гра м [ГРЧ .

llортугалу.

космичкй, -а , -о [В . космос] који се односи

ко ртеш, -а М, мн. кортеши, ген . м н . кортёша [мађ.

kortes]

кортекс] анат. који се односи на кору, спољни, површинск и .

корумпй раност, -ост и ж [ В. корумпирати] подмићеност, поткупљеност .

КО Р У МllItрати, ЈI . кумулира­

ју св рш . и несврш . [лат . Сtlmtl l аге, в . кумулус] (на)гомилати; саб(и)рати , скупити , с купљати.

кумулонимбус, -а м, ми . -и [В . кумулус, ни м­ бус] метеор . велики облак налик на брдо , који донос и

п љу сак с грмљавином ,

град или

густ

који се односи на културологију .

културтрегер, -а м, мн . - и [нем .

Ktllturtriiger]

потчини мање и неразвијене земље .

•

култур­

тр еге рскЙ .

кулук, - а м, м н . к улу ци, ге н . мн . кулука [тур. робовање, служење од

kul

роб]

2.

1. рад на обавеза н

бесплатан рад на и з градњи п утева и других

објеката у кор и ст з аједнице .

3.

фиr . тежак, на­

kang fu

•

кУмулусн Й .

сав рш енство]

стара кинеска борилачка ве штин а, сли чн а ка­

кундак, -а м, м н . кундаци, ге н. м н . ку н дака

1. задњи

део р учног ватре ­

ног о р ужја (пушке и сл.) који се ослања о р аме .

2. фи г.

груба, насилна власт која кундацим а з а­

води ре д.

кундуре, кундура м тур . од грч .

k6doronos]

MII .

U д . кундура, -ё) [ грч .

н о кр . С'Гнол . з аст . цип еле.

кундурџи ј а, -ё м [В . кун дуре, - uија] " окр.

поран рад ; му ч ење .

кума рйн, - ин а м [ф р . соumаriпе од шn . сtlmа­ гипа из језика гвара ни] мирисни екстракт неких биљака кој и служи за парфимисање дувана.

кумба ра, -ё ж, ген . мн. кумбара [тур. мали ћуп]

I'оми ла,

ратеу и џ удоу.

[тур. од грч. kопН\ки]

обавеза сељака према феудалцу .

cumultls

се често раз виј а кумулонимбус . КУ liГ-ф У, -уа м [кин .

онај који шири со пствену културу с тежњом да

humbere

кумулус, - а м, ми . - и [лат.

н агомилана маса] метеор . облак равн е осно ве, а полу ло птаст и л и купаст с го рње стран е, и з кога

културолошкй, - а, -о [В . култура, -логија]

од пере.

кумис, -а м [рус . кумыс од тат. ] н а пи так од

снег.

ука која проучава културу и културе и њихове

lrulltlk

2. предмет обожава­

преврелог кобиљег млека .

арап.

односи на кул туру , којије у вези с културом .

са зр­

гућност сумње .

према нечему; савршенији вид владања нечим;

3. ниво друштвеног

grano salis]

ном соли, тј. с резервом , уз проверу, уз мо­

1.

lrumbara

врста старинске

гранате. 2.то п из когаје испаљивана та граната.

етиол . заст. обућар.

КУllеиформан, - мна, -мно [нлат. према лат.

CtlnetlS кл ин ,

cuneiformis,

в . форма] који је у обли­

ку клина, клинаст .

кунилингус, -а м [лат.

cunnus

вагина ,

lingere

cunnilingtls,

према

лизати] секс . сексуално

679

курiпоријум

кунктатор

уживање које се постиже љубљењ ем и лиза­

кунктато р , -а м, м и . - и [лат. СLlПсtаtог, према СLlПсtа гi

оклевати]

онај

који

стално

одлаже

Kunst] жарг. вештина, умеће;

знање .

кунстдрук-ха ртија, -ё ж [н ем . Кипstdruсk од

Kunst

умет ност,

Oruck

штампа] врста штам ­

парске хартије пр е вучене казеином, који јој да­ је глаткоћу и сјај (слу жи за прецизне умет­ ничке отиске).

куп, купа , м , м и . купови , ген. мн. куп6ва [фр . сои ре , енгл. сир] а. такмичење н а принцип у ели­ минациј е , у коме победник д обија пеха р. б . п е­ хар који се предаје поб ед ник у у таквом такми­ чењу.

ку пё, -еа м, мн. купеи, ген . ми. купса [фр. СОll­ ре] жел .

1. затворен одељак с а сед ишт има у пут­ 2. а . затворена за прежна кола с

ничком вагону.

два седи шта. б. аутомобил спортског типа, са двоја врата.

1. део

MI I .

купони, ген. МН. купона lФР .

ха ртије од вредности који омо­

гућава поди за ње дивиденде, камате и сл .

2.

У

новинама, уоквирени део који треба исећи ра­ д и учешћа у неком ка н курсу.

3.

део улазнице

који се одваја, кида рад и контроле.

к у при т, -а и ку прй т, -нта м [лат. CHPrulТ1 ба­ кар] минер. светлоцрвена бакарна р уда , окси д бакра.

куп р оза, -ё ж [фр .

rosa] 1. бакар на

пр ема 1Iат . снргј

cOL1perose,

вода, витр иол .

2.

црвенило ко­

же на образима и на носу , услед слабости капи ­ л ара .

ку р а, -е ж, ген. мн. кура [лат. снга] мере за с у­ зб ијање и отклањање болести , ле чење.

ку р аж, -и ж [ фр . соша gе ] х ра б р ост , срча­ ност, одважност.

ку р ажан, -ж на , -жно [в . к у раж ] х р абар, ср­

cOL1pel-

кураж и т и , куражим несв рш . [ В. кураж] хра­

мала посуда] хем. чишћењ е злата или сребра

брити, бодрити (кога). ку р аж и ти се х р абри ти

од примеса олова оксидационим топљењем.

Купид он, -а и КуrI ЈЩОН, -о н а м [лат.

CL1pido]

МНТ01l . бог љуба ви код стари х Рим ља н а .

к у пирати, куп ирам ,

3.

11.

мн. купнрају свр ш .

и несврш. [фр. сонрег сећи, резати]

1.

скрат и ти,

скраћивати, (под)сећи (нпр. уши или реп паса).

2.

што обл и ком ГlOдсећа на куполу .

КУ ПОН , -она М,

чан , одважан.

купелац ија, -ё ж [ фр . соиреllаtiоп од

le,

2. оно

сои роп]

предузимање акције, оклевало .

кунст, -а м [ием .

ку пола, -ё ж, ген. м н . куп6ла [итал. cL1pola] 1. а рх ит . свод или кров У облику полулопте, куб е .

њем интимних органа партнерке .

мед . прекинути, пр екидати , прекрати т и , пре­

краћивати (бол, тем п ерату ру).

3.

(по)мешати

(разне врсте н еко г пића, оБИ'IНО вина).

куплер, -а м, м н . -и [н ем .

KlIppl er] сводник,

KLlpplerei] 1. јавна кућа. 2. свођење, 3. фиг. неред, хаос . + КУПJlе р ајс кЙ.

подво ђ ење.

КУI'lЛет, -а м , мн. куплети, ген. мн . ку плёта [нем .

COL1plet

од фр.

cOLlplet,

према лат. сораl а ге

fle-

сма с р е фр е ном, која се обично пева у оперети или кабареу .

КУПЛУiI Г, а м , мн . куплунзи, ген. мн. куплунга [н ем. КL1ррILlпg] аутом. уређај који спаја мотор с

мсња'iСМ, ква'IИJlО, спојка.

680

Ko p all , - ана м [тур . Кшап од

д ржи Мух амедово у ч е ње .

+ ку р а н скй , Kopall-

скй .

Kyp ilНTa H В . кУ р е н та н. ку р асао, ку расiщ м [пр е ма за п адноинд иј ­ ском острву

CLlrayao]

врста л икера од наранuи ­

ку р ат, -ата м , мн . кур ат и , ген . м н . ку р ата lHeM. КL1гаt према ита1l .

КУПJlе р ај, -аја м, м н . куплераји, ген. мн. купле­

спојити , СКОП 'l ати ] шаљива или сатирична

Ку р ан, -ана м и

арап. Qш 'а пЈ мус л иманска света књига која са ­

не коре.

подвода ч ; влас ни к куплераја.

раја lHeM .

се, јуначити се.

curato]

католички свештеник ,

жупник.

ку р ател а , -ё ж [нн ат.

cLlrate la]

прав. старатељ­

ство, туторство.

кур ат и ва, -е ж [в. куративан] н ега, лечење болесника.

ку р ат й ва н , -вна, - вно

[11 ат.

сшаtivu s] који се

од носи на лечење, који служи лечењу.

ку р атор , -а м,

MII.

- и [лат . сшаtог] ста р атељ ,

туто р .

кур ато риј у м , -а (и к у р ат о рйј , -а) м

curatoriLI I11]

ста р атељство . туторство .

l Cp1laT .

ку р- са ло н

курбан, -ана м, MII . кур ба ни , ген. м н . кур бана [тур.

kurban

приноси

од арап.

на дар

qurbiin

ж ртва] о н о ш то се

божа н ст в у,

жртва .

•

у пр а вни о р га н като л ичк е цр к в е, па п ски двор у

Ват и ка н у (р имска

Кур­

- ).

ку риј ала н , -л н а, -л н о [лат. сшi а l i s, в . курија]

бан-бајрам мусл и ма н ск и ч етво род н ев н и пра­

који се од н ос и на курију, кој и је у в ез и с кури­

зник када се кољу ов н ови ку рба н и.

јо м , судс ки ; адм ин истр ат и в ни .

курбети р ати , курбетирам, рају сврш. и IIесврш. [фр .

3. л. мн. к у рбети­ courbetter] (по)тр ч ат и ,

куме нт и п а п ске ка нцела риј е у с р едњем веку .

(по)јурити кратким гало п ом .

ку ри кулум в и те [лат. С Ll гг i Сl1lшn

курбла, -ё ж, ген. мн. курбли [ н ем. КигЬе l ]

кури оза ll , -з н а, -з н о [пат .

курблаПt , курблам несврш. [нем . kшЬ е lп] фам. окретати курблу, покретат и , пал ити мотор

љубопитљ и в, з н атижеља н .

КУРlt озитёт, -е-га м, МН . кур иоз и тети, ген . мн.

курвату р а, -ё ж [лат.

cu rvatura

пр ема

curva

курвилинеа р а н , - р н а, - р но [,ш ат.

ку ри оз итета [лат .

curvilinea-

курви метар, -тра м, MII. курвиметри, ген. мн . курвиметара [л ат. сшvа кривуља, в . - метар] ин ­ струмент за мерење дужине кривих линија на цртежима и карта ма, кривуљар.

Kl1rrent

од лат.

начин писања руком .

2.

Cl1rrens

те­

обична типо­

графска слова (за разлику од курзива).

3.

мала

типографска слова (за разлику од верзала).

куреlпа!l, -тна, -тно и куре lпан, -тна , -тно [нем .

kurrent од лат. Cl1rrens текући] 1. текући , ре­ довни. 2. садашњи, савремен; општеприхваћен. 3. уоб ичајен, обичан (о начину писања руком и о типографским словима). 4. који је у оптицају (о новцу). 5. који се добро продаје (о роби). курзив, -ива м [нем.

Kursiv(schrift) од срлат. сursivuш од Сl1ггеге тећи] 1. Тl1I'Iогр . врста косих, удесно нагнутих штампарских слова. 2. заст.

ку р ItОЗУ М , -а м [пат.

куРзивни, -а, -о [В . курзив] који се односи

•

курзивно пи­

к у р ир , -ира м, мн . ку р ири, I"ell. MII. КУРl1ра [нем . Кшiе l" од фр. cO LIГ ie l']

cl1ria] 1.

управна, поли ­

тичка и војна јединица у старом Риму , која је улазила у састав сената; зграда у којој је засе­ у средњем веку веће саста вљсно

од вазала и великодостојника. дво р.

5.

1.

онај кој и носи неки

извештај , по руку и СЛ., гласн и к .

који разноси списе, Достављач .

2, службеник

• кУ рИр скИ .

кури сат и ' , куришём и ку рд и сат и , курди­

шём СВРШ. И несврш . [тур . kшшаk] поставити, постављати.

2.

1. (на)правити, 3.

навиUа)ти (сат).

ку рисаТ II се = ку рд исат и се сместити се, сме­ штати се .

ку ри сат и 2 , куришём нес врш . [IIeM. заст. Соиг шасhеп од фр.

faire

lа соиг] заст. удварати се.

ку р кума, -ё ж, ген. МН. куркума [л ат. СLlГсtlша] бот. ароматична биљка из јужне Азије која се употребљава као за чин и у медицини,

longa;

Curcuma

жута боја која се добија из те биљке .

ку р махе р , -а м [В . курисати 2 ] заст. удварач .

CurStIS] 1.

смер, правац кретања према ком пасу

или географској усмереност ,

смо филол. руком писана слова.

2.

необична ,

курс, -а м, MII. курсеви , ге н . MII. курсёва [JlaT.

на курзив, који је косо писан .

дао сенат.

CLlrioSLlln]

ретка ствар или појава.

руком писана слова.

курија, -ё ж [лат.

р адоз н алост] зани­

необич н ост, реткост.

криволинијски.

курент, -а м [НСМ .

curi os itas

мљива ст в а р , н еоби ч а н дога ђ ај; зан и мљивост,

кривуља] зак ривљеност, заобљеност.

1.

CLlriosus] 1. необи ­ 2. радознао ,

ча н , чудан, ч уд н о в ат, за н имљ и в .

курблом.

кући]

vitae] ток

ж ив ота, живото пи с; б и огра ф иј а.

фам. ручица за покр етање, паљење м ото р а .

ris]

куриј ално

•

пи см о филол . тип л ат инице који м су п исани до­

4. ист.

племићки

ист. изборни раз ред (по сталежима и

сл.) у неким старим изборним системима. највиши суд; суд уопште; судн ица.

7.

6.

врховни

карти; правац пловидбе .

оријентација

н еке

2.

активности;

ток, процес који се развија у одређеном прав­

цу.

3.

циклус предавања , течај.

5.

финанс. бер­

за нска цена валута , вредносних папира и сл.

кур-сала, -ё ж [нсм. Кшsааl према Кш ле'l е­ ње од лат. сига] просторија за окупљање, забаву и концерте у бањи или лечилишту.

kyp-саЛОI I , -о на м [н ем.

KLlrsalon,

В. кур-салај

салон, мања дво ра на у бањи или ле чи л ишту.

681

кшатрија

курсн й , -а, -о [В . курс] који се однос и на

кускун, -а м, мн . кускуни, ге •• . мн . кускуна

курс. ~ курсна листа а. списак тре н утне вр ед­

[тур . kuskип]

ности страних валута. б. преглед цена свега чи ­

ња, магарца и сл. и причвршћ ен за седло или

1.

каиш провучен испод репа ко­

самар , п одреп ник.

ме се тргује на берзи.

курсор , -а м, мн . -и [енгл .

cursor од лат. cursor

тркач] рач . показив ач места симбола на екрану.

2. трака

на женској капи која

д ржи капу да не пада на чело.

кускус, -а м [фр .

couscous

од ар .

вр­

qus-qus]

посредовање у

ста јела из севе рн е Африке, крупно млевена

тргов ини; награда коју добија посредник за

пшеница помешана са месом, поврћ ем и наро­

обављени посао.

читим сосом.

куртажа, -ё ж [фр .

courtage]

према Кш ле­

кустодија, -ё ж [л ат.

чење од лат. сига] боравишна и купалишна так­

зор ; затвор , там ница .

кур-такса, -ё ж [нем .

Kurtaxe

вачких самостана. ~ кустодија хо н еста прав .

са у бањским местима , лечилиштима.

ку рталисати (се), куртiLлишём (се) св рш . [тур. kиrtarmak спасти, kиrtulmak спасти се] из­

ку ртitзан, -ана м, мн . куртизани, ге н . мн . КУР-

courtisan] 1. дворанин. 2.

уд ворица ,

улизица,ласкавац.

куртизана, -ё ж [фр . удварати се]

ser

1.

courtisane,

према

казна л иш авања слободе која н е лишава части.

кустос, -а м, мн . - и [л ат.

custos

cOHrti-

у средњем веку првобитно

2.

катедралом.

каноник који обавља надзо р над

3.

код фрањеваца погл авар једне

кустодије; уп. кустодија

(2).

кустура , -ё ж, гщ мн . кустУра [рум . туп, стар , оби чно зарђао нож.

далчева љубавни ца.

ножића који се склапа, перорез .

љубавн ица

2.

елега нтна и отмена же­

богатих

људи;

прости тутка,

блудница .

courtier]

посредник у трговачкнм пословима.

куртина, -ё ж [фр . сошtiпе завеса]

1.

бедем

између две куле или два упоришта на тврђави .

2.

завеса која се спушта при промени сце не на

отвореној позорници .

courtoisie] 1.

који

се односи на куртоазију; који се чини из курто­

2.

кусур, -ура м, мн . кусури , ге н . МН . кусура [тур.

углађе н , учтив .

ку ртоазија, -ё ж [фр .

купцу као разлика између цене купљене робе и дате новчан е јединице .

кутер, -а м, мн . - и [енгл. снttег] 110М .

1.

бродје­

дрењак обично с једним јарболом и јед ром .

2.

мањи патролни брод; чамац ратн е морнарице .

ку фер в. кОфер.

куртоазан, -зна, -зно [фр . азије.

custurii] 1. 2. врста uепно г 3. врста шљиве .

kusш од ар. qщш] остатак новца који се враћа

куРтијё, -еа м, мн . куртијеи, ген. мн. куртијеа [фр .

1.

галеријом, односно зб ирком у оквиру такве установе .

дво рска дама, а затим владарева односно феу­ на,

чувар]

стручњак коме је поверен н адзо р над музејом,

бавити (се), спасти (се), ослободити (се).

тиза на [фр .

custodia] 1. чување , над­ 2. мања група фрањ е­

куфскй , -а, -о [ар.

al-Kufa]

који прип ада гра­

ду Куфа на Еуф рату , који се односи на тај град. ~ куфско писмо најстарије арапско писмо, да­

cOHrtoisie]

углађеност,

учитивост, лепо понашање .

нас у употреби само као ук расно писмо.

куш УЗВ. [нем .

курцшлус, -а м, мн, -и [нем . Кшzsсhlнf3] фам .

редба псу)]

1.

lЧ .

mi graine од лат. hemicrania hemikrania од hemi- пола , kra-

пј6п лобања] мед. јака главобоља у једној поло­

вини главе, об. праћена мучнином , поремећа ­ јем вида и др.

mise

migrare]

3.

л. м " . мигрирају

мењати, променити

е п sсепе постављање на сцену, ре­

жија] у позоришној предста ви распоређивање глумаца и сценографских елемената на сцени .

мюаIПРОП , -а м [f1>Ч . mis iшthг6роs , В . миз- ,

anthr6pos

мигри рати, мигрйрам, сврш. и несврш . [лат.

-е ж [фр .

човек] онај који мрз и људе, човеко­

мр з ац.

мюантропија, -е ж [В. мизантроп] мржња

место стал ног боравка; (пре)селити се (на већу

пр е ма људ има ; заз ирање , склањање од људи ,

даљ ину).

повуч е ност.

мидер, -а м [н ем .

Mieder] 1. део женске одеће

за стезање с редњег дела тела, стезник, корс ет.

2.

мед. за штитно или терапијско средство у ви ­

мюаУтија, -е ж [В . миз - , f1>Ч .

al,t6s

миздрак, -а м, мн. миздраци, ген . .,.,. миздра­

ду стезн ик а код неких стања или обољења

ка [тур .

(нпр. кичме).

копља које н а врху има секирицу .

МIIД И , - ија м [ енгл.

mid

средњи, са зав рш ет­

ком према miпi и т ах ј] модни стил у оде вању

жена који подразумева у мерену дуж ину хаљи ­

мидинета, -е = мидинеткиља, -е ж [фр . тј­ diпеttе] у француским мод ним салонима и про ­ давни цама , (млада) помоћна рад ница , кројачи­ ца или п р одавач ица .

мидраш, -а м [ хебр.

ml zrak

од ар.

mi zraq]

мilзсран, - рна , - рно [лат.

midras

испитивање] рел .

збирка стар и х ра б ин с ких тумачења староза­ ветних текстова.

покр . еПЮJl . врста

miser

бедан]

1.

ја­

дан, бедан , убог, кукаван; недостојн о мали (ми­ зер на ЙлаШа).

2.

бескарактеран , недостојан.

мюерере, -а м и с [JlaT.

на , сукања, капута итд .

сам] мр ­

жња према самом себи .

рел . почетак покајничког, теј ,

Deus =

mi serere смилуј се] 1. 57. псалма CМiserere

Боже, смилуј се на мене) ; мотив у

музици и сликарству .

2.

мед. заст. повраћањ е

изаз вано за п летајем црева и л и одузетошћ у.

1.

беда ,

крајње сиромаштво ; јад, несрећа , н евоља.

МltЗсрија, -е ж [лат.

2. бе­

mi seri a

беда]

да од човек а, јадан карактер, ништарија. мизо- в. миз- .

мидриј:iза, -е ж = мидријазис, -а м [f1>Ч .

мюогал, -ал а м [ в. ми зо-, "ат .

mydriasis]

мед. ненормална рашир е ност зениц а

онај који мрзи Га.l1е, тј. Французе.

ока (преко

5,5 mm) као послед ица болести, тро­

вања, лекова, емоционалног стања или вештачког

изазивања.

Gallus

Гал ]

МltЗогам, -а м = мизогамист( а ), -е м , мн. ми­

зога ми ст и [В . мизогамија] о н ај који мрз и брак , брачни живот .

мидријатик, -а м, м н . мидријатици [В . ми­

мизогамија, -е ж [В . мизо- , -гам ија] Гlсих . мр­

дријаза] фарм. средство з а изазивање ширења

жња прем а браку (као п с ихија'гриј ски пореме­

зе ница у циљу дијаг нозе или терапије .

ћај) .

мид ријатичан, - чн а, - чно [В . мидријатик] фарм. који се односи н а мидријатик; који има мидријазу.

миз-, мизо- [грч .

мюогамист(а) = мюогам (В .) мюогин, - ин а м [В . мизогинија] мушкарац кој и осећа одбојност пр ема женама.

mi seln

мрзет и ,

mlSOS

мр­

МЮОГИllија, -е ж [f1>Ч .

l11isogynia,

В . мизо -,

жња] као први део речи указује на мржњу пр е­

грч . gупе жена] 1. мржња мушкарца према же­

ма ономе што је означено другим дело м .

нама .

764

2.

псих . код мушкарца, болестан страх од

ми з око з мија

женског

тела;

ми кро-

страх

мушка рц а

од

мијеломалација , -ё ж [ В . миј ело- , ГР'l . та l а­

но р мал н е

kia м е к о ћ а )

сексуалне актив н ости .

ми зокозмија, -ё ж [ В . мизо-, к оз м ет и ка] мр ­

мед. о м е кшав а њ е к ич мен е можд ин е

усл ед неко г п ато ло шк ог пр о цеса .

жња, одбојн ост према н а киту и л ичн ом у кр а­

мијеЈ lOпатија , -ё ж [ В . м иј ело-, - п атиј а ] мед . об оље ње кичмене м ожд ин е и л и к о шта н е ср жи.

ш авању.

мизол огија, -ё ж [грч .

miso logia,

в . м изо - ,

Мllјелотомија , -ё ж [ В . м иј ело-, -том ија] мед.

-логија) отпор према раци онал н о м закљу чи ва­

1.

њу, п р ема р азу м у и л и нау ци .

ва ђ е њ е садржај а ко ш та н е можд ин е у циљ у и с­

м и зонеitзам, -з ма м [В . мизо- , грч .

neos

но в, в.

-изам) отпо р п ре м а с в ему што ј е но во , п р ема

м изоп tщ ија , -ё ж [В . м и з о -, - пед ија 2 ) пс и х.

м и з офОбија , -ё ж [ грч .

m ysos

прља вш т ин а ,

фобија) псих. боле стан стр ах од н е ч исто ћ е као

Мllка , -ё ж [л ат. т јса з рн о , м рви ца) мин ер. л и ­

микадо, -а м [ енгл .

kado

mikado од ј а п . тј узви­ 1. и ст. ста р и наз ив за јап а н ска владаре . 2. ти тула ј а п а н ског ца р а.

вр ата ]

божа н ства и

3. др у шт ве н а игр а у

кој ој ј е ци љ да се што виш е

шта пића п од и гн е са гом и ле а да се остал и н е

извора заразе .

м иј аза, -ё ж [ гр ч .

myia

мува ) в ет. м ед. болест

узрокована лар во м му в е као па р аз и том у т к иву

или телесној шу пљ ини животиње ил и ч овека .

м иј азм а , -ё ж и мијазам, -зма м [ гр ч .

miasma

скрнављење, о п о гањење] шкодљи в о испа р ењ е,

м иј азм атичан, - ч н а, - ч н о [ В . миј азма] к оји је као мијазма ил и сад ржи миј азму; кужа н . м иј ел-, мијело - [гр ч .

по м е р е .

микимото, -а м [ по а р х ип елагу Ми ки мото] ја п а н с ки ве шта ч к и пр оизв еде н б и сер .

МIIКО- [ гр ч . т уkёs гљ и ва ] к ао п р ви део р ечи казује д а се други део однос и н а гљ и ве , гљиви­ це , п лесан .

заразне клице у в аздуху .

myel6s

срж, м ожд ин а]

као први део сло же нице к азуј е да се реч од н ос и на мождину.

м иј ел йн , -и н а м [В . мијел- , -ин] ан ат. бела , масна супстанца у н е р вном омотачу .

м иј ел it тис, -а м [В . мијел -, - итис] м ед. з а п а­ љење кичмене мождине или истовреме н о ки ч ме ­ не можди н е и мозга.

м иј ел огра фиј а, - ё ж [В. м иј ел о- , -гр афија ) мед. рендгенско с нимање кичмене можд ин е уз

коришhење ко н траст ног с редства .

бацил и ( н п р . о ни кој и из аз ивају туб е р кулозу).

микоза , -ё ж [В . мико - , -оз а ] мед. 60Т. зоол . гљ и вич н о обољ ење кој е се јављ а код ч овека, б иља к а и ж и вот и ња.

микол огија, -ё ж [В . мико- , -л огиј а ] 60'1'. област бота ни ке која изучава гљиве .

МIIКОРllза , -ё ж [В . м и ко -, грч .

riza

кор ен ]

6 и ол . с и мб иоза гљ и ва са кор ено м н ек е виш е в р­

тивна болест кич м е не можд и не која се испоља­ тежини

МИКОТИ'lаll, - 'Iн а , - чн о [в . м и коза] прид. о н ај кој и је оболео од микозе .

у

н о гам а

и

сталном умору.

м иј ел ом , -ама м [В . миј ел - , -ом] мед. злоћуд­ ни тумор кошта н е сржи кој и у н иштава кост .

2. к ој и

1.

се од носи

н а ми козу .

микро- [ грч .

м иј елоз а , -ё ж [ В. мијел- , - оза] мед . деге н ер а ­

уд ова ,

микобактёрије, м и кобактё рйј а ж ми . [ В. м и ­ ко -, ба кте риј е] р ав ни ил и з ак ривље н и аер обни

сте б иљ ака .

М llј ел о- В. мијел- .

осетљивост и

пи тив а ња ил и преса ђива њ а .

шен ,

м р жња према де ци .

у

2.

ску н , ма чј е злато.

п р оменама.

ва

пресе ца њ е структура к и ч м е н е можд ин е .

mikr6s мал и , с ита н]

као пр ви део

реч и казује да је о н о што је оз н а ч ен о друг и м де­ л ом :

1. мало , с и тно,

н ер аз виј е н о .

2. сувиш е мало 3.

да б и се видело гол им оком , мик роскопс ко.

мал их р азме р а , д омета ил и кол ичин е ; огран иче­

н о на ужи просто р ; супр . макро- (в . ) .

4. у ј ед ин и­

цам а мере оз н ач а ва ми л и о нит и део ( 10-6).

765

микроанализа

МИКРОЛИlIlЋистика

мик роанализа , -ё ж [В . МИКРО-, а н ализа]

1.

хем. анализа при којој се к ори сте микрохемиј­ ске методе.

2. СОЦ.

шавањем и прои зводњом минијатурн их ком­ понената .

анализа примењена на и стр а­

микроелектронски, -а, -о [В . микроелек­

живање мањих друштв е ни х категорија , једи­

троника] који припада микроелектроници или

ница и сл. (појед инце, породице, Домаћинства,

се на њу односи

предузећа).

луција преврат који је у тех ници и технологији

микроб, -оба м [В. МИКРО-, грч.

живот]

bios

биол. микроор ганизам; бактериј а, заразна кл ица.

мик робиологија, -ё ж [В . МИКРО-, биологија] биол. наука о микробима (бактериј ама, гљ иви ­ цама, плесни и сл.).

но осетљива вага (мери до

1/1 0.000 грама). gramma

м [В . МИКРО- , грч .

и заз вао проналазак мик ропроц есора .

микрокзмера, -ё ж [В . МИКРО- , камера] техн. ф отограф ск и апарат мањег форм ата од

24

х

36

м и л им ета р а .

фал , Мlfкроцефалија .

микроклима , -ё ж [ В . МИКРО- , клима] кли­ ма­

ла тежина] милионити део грама (хиљад и ти део мили грама).

матски услови

посматрани н а мањем, ограни­

ченом простору ( н а делу речног тока где је из­ грађена хидроцентрала, у фабричкој четврти

мик рогрзфија , -ё ж [В . микро- , -гр афија] описивање и

микроелеКТРОlf ска рево­

микрокефал, ~Нfкрокефалија В . микроце­

мик ров:iга, -ё ж [В . МИКРО-, вага] хем . изузет­

MlfKporpaM, -а

.•

приказ

мик р оскопск и

1.

града и сл.) ; супр. макроклима (В.).

испитива ­

микрокод, -а м [В. МИК Р О-, код] рач. врло ни­

2.

ско степе н ова ни код (зб ир ин струкција) којим

ску п

се детаљ но одр еђ ују процесорске р адње у из­

них предмета, структура , ор га ни з ама итд .

визуелни приказ н еке мик р острукту р е.

3.

МСд .

вршавању н ар едби машинског кода .

појава код оболеле особе да пише све с и тнијим

микрокозам = МIfКРОКОСМОС (В . )

метода и облика за израду микрооблика .

4.

словима, до нечитљ ив ости.

микрокомпјутер , -а м [В . МИКРО -, компју­

микрогрзфика, -ё ж, дат. и лок. микрографи ­ цИ [В. МИКРО-, графика] ску п поступака за сни­

мање података на микрофилм.

тер] рач . врло мали компјуте р чији је основни

део микропроцесор .

•

микрокомпј fге р скИ.

МИКРОКОСМОС, -а м = микрокозам, -зма М [В .

МlfкроеВ ОЛУ Щfја , -ё ж [В . МИКРО-, еволуци­

МИКРО- , космос]

1.

космос У малом , свет У ма­

ја] биол. генетске пром е н е које се дешавај у у

лом ; ума ње на слика света у целини.

кратком периоду ( нпр . од једне ге нера ције до

шта се мисли да предста вљ а с вет у целини (чо­

следеће).

век , друштвена зајед ница,

микроеко номија , -ё ж [В . МИК РО- , економија]

књижевном делу).

3.

2.

оно за

свет прик азан

у

фю. свет невидљив за

област економске на уке која проучава делат­

људско око или чак и за микроскоп (на нивоу

ност и појаве код м ањ их чинила ца привредног

молекула, атома, субатомс ки х ч естица итд.) .

живота (потрошача, индивидуалн их произвођа­

ча, послода ваца) ; CYГlp . макроекономија (В.). микроекономист( а), -ё м [В . МИКРО-, еконо­ мист(а)] онај који се бави микроекономијом.

микроелектроаllал иза, електроанал и за]

-ё

одр еђ ивање

ж

[В .

струја

минијатурно оруђе и н и дел ови оруђа од камена из пери ода средњег каменог доба. 2. минер. ми­

МИКРО- ,

кроскопски ситни делови минерални х састоја­

и

ка у почетној фази к ри стал и за циј е (садржани у

елек­

тричних напона у биљ ни м и ж ив отињск и м ће­

ос н ов н ој маси стена) .

микролитиј:iза , -ё ж [В . МИКРО-, литијаза]

лијама.

микроелеКТРОlIика , -ё ж, дат. и лок. микрое­

лектроници

МИКРОЛИТIf, микролита М МН., јд . микролит, ген. МИКРОЈЈита [В . МИКРО- , -лит(и) l] Ј . ист. археол.

грана

микролингвистика , -ё ж, дат . и лок. микро­

електронике која се бави проналасцима , усав р-

лингвистици [В . МИКРО- , л ингви сти ка] лингви-

766

[ В.

МИКРО-,

електроника]

мед. појава врло с итног каме нца у неком органу .

микроман

микроекопекй и микроекопек й

етика у ужем смислу; описивање и изучавање

про учава најситниј е фоси л н е остатке по моћу

појединих фонетских, граматичких или сема н­

инструмената з а у већањ е.

тичких појава у неком језику, за разл ику од ма­

кролингвистике (в . ).

микропаразити, микропараз итii м

MII .,

јд .

микропаразит, ,"СН . паразита [в . микро -, п арази ­

микроман, -а м [нем . Мikro(рhоп)rnапп] тех­ ничар на радијском, телевизијском или филм­ ском снимању који поставља , распо ређуј е ми­ крофоне и брине о њиховом и с правном раду.

микромаетија, -е ж [в . микро-, грч .

микропила, -е ж [в . микро- , грч . руlе капија, вратнице] животиња .

rnast6s

дојка] мед. ненормално мала дојка.

микромелија, -е ж [в . микро-, грч .

ти] паразити невидљ иви голим оком.

rnelos уд]

мсд. урођена наказноС1' због неприродно малих

1. зоол. отвор н а јајним опнама неких 2. бот. отвор на семеном заметку

биљке кроз који улази полен.

микропрограмирање, -е ж [в . микро- , про­ грамирати] рач. и з рада микрокода (в . ) за пр оце­ со р е .

удова.

микрометар и микромётар, -тра м [ в. ми­ кро- , -метар]

1.

инструмент за мер ење врло ма­

лих дужина и углова (обично повеза н са м и ­ кроскопом или телес копом) .

не која износи

2. јединица дужи­

10-6 (милионити) део

метра, ми ­

ја је смештена на једном једином интегралном колу, каткада и на групи од неколико интегр ал­ них кола.

микропеија , -е ж [В . микро-, грч .

крон.

микрометеорологија, -е ж [в . микро-, мете­ орологија] посматра ње и изучавање промена у најнижем слоју атмосфере и на мањем просто­

микрометрија, -е ж [В . мик ро-, -метрија]

1.

помоћна научна дисциплин а која се бави п р о­

блемима мерења предмета најмањих димензија.

2. примена

микрометра, мерење микрометром.

микроминијатуризација, -е ж [в . микро-, минијатуризација] тежња за постизањем што мањих димензија техничких сп р ава и делова.

микрон, -она м [грч . rnikг6п средњи род од мали , ситан] милионити део метр а.

вид]

чини од ства рн е.

микрорёгија и микрорегија, -е ж [в. ми­

МИКРОllll3ација, -е ж [В. микрон , -изација] туре на честице величине микрона.

микронекй, -а, -о [в. мик рон]

1.

привред но

и сл.) р азликује од

ок руж ења.

микрорхија, -е ж [ в. микр о-, грч .

6rchis

мудо,

тести с] мед. н едовољна величина тестиса , семе­ њака.

микросекунда, -е ж [в . микро- , секун да] физ . милионити део секу н де.

микроскоп и микроекоп , -а м [влат.

rnicro-

в . микро-, -скоп] оптичка справа која

сад ржи сочива за п осмат рање предмета неви­

дљ ивих голом оку .

микроекопија , -е ж [ в . м икр о-, -скопија]

који се од­

но с и на величину изражену микронима. фиг.

3.

(гео графск и ,

scopiurn ,

физ . поступак разбијања објекта чврсте струк­

изуз етно мали .

6psis

п с и х. опажање предмета у з н атн о мањој вели ­

КРО- , р егиј а ] мања област која се по особинама

ру, локално.

rnikr6s

микропроцееор, -а м [В . микро-, пр оцесор] ра ч . це н тр ална ј ед иница за об раду п одатака ко­

2.

изузетно пре цизан .

микрооргаllиза м, -зма м [в . микро- , организам] биол . микроскопски ситан организам, ми­ кроб .

микропалеонтоло гија , -е ж [в . микро-, па­ леонтологија] грана палеонтологије (В.) која

1.

посматрање или испитивање помоћу микро­

скопа.

2.

помоћна научна д и сциплина која се

бави проблемима примене микроскопа .

МlIкроекопекй и микроекопекй , -а

, -о [в .

микроскоп]

1. који припада м икроскопу или се на њега однос и . 2. који се односи на предмет посматран м и кроско пом . 3. којијетолико мали да се само микроскопом може видети.

767

микросом

Мltкрофотометар

микросом, -ама м [В . МИКРО- , грч .

soma тело]

6иол . ч естица у протоплазми биљних и живо­

именима и њиховим значењима код пој ед ин их

делова тла (ливаде, шуме , зал ив а и сл . ) .

тињс ких ћел ија.

микрофарад, -а м [В . микро-, фарад ] физ. је­

микросом ија, -ё ж [В . микросом] област би­

диница електричне капацитивности , мили о ни ­

ти део фарада.

олог ије која се бави микросомима .

микрофауна, -ё ж [В. МИКРО- , фауна] зоол .

микросоц иологија , -ё ж [В . микро- , социо­

1.

лог ија] социолошко проучавање малих дру­

део животињског света који није видљ и в голим

штвених група и зајед ница у оквиру ширег

оком .

д р у ш т в е ног система.

подручју (нпр. у једном делу шуме) .

phyllon

микроспо рија, - ё ж [В. микро -, -спорија ] ре н а косе, коже стопала (ређе и ноктију).

микрофилм, -а м , ми . микрофилмови [ В . ми ­ КРО- , филм] филм са фотографским ко пиј ама

микроструктУра, -ё ж [В . микро-, структу­ структура неке супстанце или пред­

мета видљива само уз помоћ микроскопа .

phyllon

лист] 60Т. појава ситног лишћа код би ља ка .

мед . зар аз но гљивично обољење коже главе , ко­

1. ф из .

лист] 6иол . биљке ситног лишћа .

микрофitлија, -ё ж [В . МИКРО - , грч .

ц в ет ниц а.

ра]

животињски свет на уско ограни че н ом

микрофиле, микрофила ж мн . [в . микр о-, грч .

микроспо ре, микроспара ж мн . [В. микро- , с п о р е] 60Т. мушки полни органи биљака бес­

2.

2.

штампаног материјала (документа, новина , стра­ ница књиге и сл . ) снимљеним са з н атним ум ање­ њем ради лакшег архивирања и коришћ ења.

ску п детаљних елемеflата системског уређења гр адс ког простора у урбани з му .

МltкрофЈtJlмовати, -ујём с врш . И н есвр ш . [ В . микрофилм] снимити, снимати на микр о фи лм .

МИКРОТЗJlас и микроталзс, -а м [В . микро- ,

микрофиш, -а м [фр . micгofiche , в . м и кро- ,

талас] физ . електромагнетски талас изузетно

fiche листић] лист микрофилма (стандард н е ве ­ личине 1О х 15 ст) на кој е м је сним ље ни мате­

високе фреквенције од

1 тт

до

30

(1 GHz)

и таласне дужине

ст .

микротiшас нii,

ријал распоређен по начелу решетке.

-3, -о [в . микроталас] 1. прид.

МltКРОфJlора, -ё ж [В . микро-, фл ор а ] 60Т.

кој и се односи на микроталас; који функциони ­

голом оку невидљиви биљни свет .

ше помоћу микроталаса; који је као микрота­

свет на малом, ограниченом простору .

лас . & микроталасна пеli(ница), микротала­

сна рерна пећница у којој се кува помоћу ми­ к роталаса , који брзо продиру у храну изазива­ јућ и у нутрашњу топлоту .

р и сти за истраживање најфиније (микроскоп ­ ске) гра ђ е тел а .

микротија, -ё ж [В . микро- , rp'l . OUS уво] мед. недо вољ на развијеност спољашњег уха .

микротом, -а м [В . микро- , -том] апарат који

микрофон, -а м [грч . тikг6рhопо s кој и је фонији , радиофонији итд.) претварањем зву ч них

таласа у електромагнетске .

•

мИкрофОltскii .

МИКРОфОНltја, -ё ж [В . микрофон] н е приј а­ тан

нежељени

звук ,

пиштање

микрофотографија, - ё ж [В . микро- , фото­ графија] снимак неког предмета н е видљивог голим оком , уз помоћ фотоапарата у коме је објектив замењен микроскопом .

тОграфскii.

по н о м астика] лингв . научна област која се бави

768

ре ­

ференцију таласа коју је примио микр офон .

не р ад и припреме узорка за микроскопско ис ­

МИКРОТО l10номастика, -ё ж [В . МИКРО- , то­

из аз в а н о

акцијом електронских компоненти н а ин тер­

на н ајтање л истиће сече ћелије , ткива или орга­

п и т ивањ е.

1.

б иљни

слаба гласа] уређај за гюјачавање зву ка (у теле­

микротех ника, -ё ж, дат. И лок . микротехни­ ц и [В . МИКРО - , техника] сваки метод који се ко­

2.

•

микроф о­

микрофотометар и микрофотомётар , -тра м [В . микро-, фотометар]

T eX II .

инстру м е н т који

одређује величину небеског тела на ос н о ву ње-

МИКРОфТlшмија

милан езе

говог сјаја измереног према степену затамње­ ња на фотографској плочи.

микседём, -а м [I-РЧ . mУ'ха слуз, 6idёmа оток,

М~КРОфТIШМ Ија, -ё ж [грч . mikr6phthalmos с малим очима, В. микро- , грч.

ophthalm6s око]

мед.

болесно смањен а очна јабучица , ситноокост.

микрохемија,

-ё

ж

Мltксати = миксовати (8.)

[В .

микро- ,

хемија]

област хемије која се бави најмањим количи н а­

отеклина] мед. подбулост коже праћена другим телесним и психичким тегобама услед смањ е­ ног лучења штитасте жлезде.

миксер, -а м [енгл . mјхег]

1. техн.

електри ч ни

апарат за Домаћинство који служи за бр зо ме­

ма супстанц и уз помоћ микроскопа и одговара­

шање при припреми хране .

јуће посебне оп реме .• микрохемИјскИ.

дију, телевизији , филму и сл. који ускл ађује

микрохирургија, -ё ж [В . микро-, хирургија] мед. извођење хирур шких захвата уз коришћење прецизних инструмената за визуелно увећавање

елементе тона или слике .

3.

2. техничар в. миксета .

на ра­

4. осо­

ба која у баровима меша пића; бармен.

миксета -ё ж [енгл.

mixette

према mјх , в .

места операц ије (код покиданих крвних судова,

микс] техн. део техни чког система за сним ање

нерава и сл.) .

иСли) емитовање гово р а , музике и других зву­

•

микрохИ р у ршкИ .

микрохрономет ар

и

микрохрономётар,

-тра м [В . микро-, хронометар] уређај за мерење врло кратких временских периода; часовник за

мерење најкраћих временских размака (нпр. код спортских такм ичења) .

микроцефал, -а м [грч . mikгokephalos који

има малу главу, в. микро-, грч. kephale глава] мед. особа са абнормално малом главом одн.

микроцефалија, -ё ж [В . микроцефал] мед. ненормално мала лобања као урођени пореме ­

микроцити, микроцита м

ген. микроцита

[8.

MfI .,

јд . микроцит,

микро-, - цит(и)] неприрод но

микрочип , -а м [еflГЛ . micгochip, в. микро- в. чип] рач . мала плочица од силицијума на којој се налазе интегрисана кола , чип.

микс, -а м, мн . миксеви [енгл . mјх мешати,

1.

жарг. мешавина, резултат меша­

ња; комбинац ија .

2. техн.

у радијској, ТВ, филм­

ској техници, резултат усклађивања различи­ тих звукова (го вора , музике, зву чних ефеката итд.) у једну З ВУ'IНУ целину; прављење звучне муз. р езултат рада диск- џокеја: спој

више композиц ија у континуирану целину.

миксакуза, -ё ж = миксакуз ис , -а м [грч .

xis

Мltксовати, -УЈем

Мltксати, -ам н есврш.

[енгл . mјх мешати]

1. користити миксер (1) (в.) за припрему хране. 2. обављати посао мик сера на радију , ТВ, филму итд . 3. обављати посао диск-џокеја. 4. мешати разна пића за коктеле и сличне мешавине како би се постигао одр еђен

општење,

akousis

миксома, -ё ж [грч . mуха слуз] мед. доб ро ­ ћудни тумор меких ткива (везивног и масн ог

миксоматоза, -ё ж [грч . mУ'ха слуз,

8.

-ом, в.

-оза ] вет. врло заразна вирусна болест куниli а и дивљих зе чева.

ситни еритро цити.

3.

и звора ти х

ткива, крвних и лимфних жила итд.).

ћај удруже н с малоумно шћу.

кулисе .

различитих

укус или изглед.

лобањом.

мешавина]

кова комбиновањем звукова.

mlxis

општењ е, в.

њем сношаја дру гих људи; уп. миксакУза.

микс-пулт, -а м [енгл . mјх, нем .

Pult] коман д­

ни сто у студијској тонској техници (радиј а, те­ левиз ије , филма) са бројним регулаторима по­ моћу којих се врши монтажа појединачни х зву­ кова и група тонова из више извора.

микстура, -ё ж [лат. mј хш га] фарм . течни лек од неколико (помешан их) састојака; смеса , ме­ шавина .

mI-

слушање] псих. полно за­

довољење постигнуто прислушкивањем туђег

сношаја; уп. миксоскОпија .

миксоскопија, -ё ж [грч .

-скопија] псих . полно з адовољавање посматр а­

миктеРОфонија, -ё ж [грч . mуktёг нос , в . -фо­ нија] мед. уњкање, говор кроз нос .

миланезе, м [итал .

milanese

ми лански]

1.

плетена женска одевна роба , рађена специј ал-

769

МИЈlИтаризам

МllJlёди

ним бодом и често украшен а финим нити ма .

МИJlиампёр, -ера м [В. мили-, ампер) физ. хи­

2.

кул и н . назив за нека јела према изворном, ми­

љадити део ампер а (тА) .

л анском начину припремања. А шпагети (а

ла)

-

шпагети са сецканом шунком, преливени

сосо м од парадајза ; ризото (а ла)

-

милиампёрметар, -тра м [В . мили -, амп ер ме­ тар) физ . инструмент који мери јачину струје.

пиринач

милибар, -а м [В . мили-, грч .

baros теж ин а,

те­

к у ван у говеђој супи , зачињен сецканим луком

рет] физ. хиљадити део бара (јединица за прити ­

и ш а франом.

сак).

милед и ж ин декл. [енгл .

milady од ту lady]

титул а за Енглескиње племенитог рода, наро ­

МИJlиграм, -а м [В . мили-, грам] ф из. х и љади­ ти део грама.

чито у ословљавању; уп . мИлорд . милена ризам, - зма м [лат .

мнлијаран, -рна, - рно [лат.

milium просо]

millenarius који

ситан као зрно проса. А МИJlијарна туберку-

и ма х иљаду година] теол . веровање у смак све­

1Iоза мед . облик туберкулозе који з ах вата оба

та, апокалипсу, после које следи долазак Го­

плућна крила у виду мноштва ситни х жар ишта

с п ода (по Старом завету) или др уги долазак

(туберкула) .

Х р истов (по Новом завету) и хиљадугодишње Цар ство Божје .

МИJlијарда, -ё ж [фр .

МИJlијардёр , -ера м [фр .

мJtлена рист(а) , -ё м [В . миленаризам] рел . п р исталица

учења

о

долазеliем

хиљадуго­

МИJlијарија, - ё ж [лат.

милёнијум, -а м И милёliйј, -ија м [нл ат.

lenniUIn

х иљаду година]

год ина .

2.

1.

mil-

период од хиљаду

miliarius прем а milium

милилйтар и МИJlИJlитар, -тра м [ В. мили-, литар] хиљадити д ео литра .

МИJlиметар и МИ Jl имётар, -тра [ В. мили-, мета р] физ . хиљадити део метра .

милён Jtј умскй,

МИJlИМИКРОН, -она м [В . мили -, ми кро н ] хи­

-3, -о и милёнйјскй, -3, -о

[В. м иленијум] који припада миленијуму или

љадити део микрона.

МИJlИОII, -она м [итал .

траје ј едан милениј у м ; хиљадугод ишњи.

миле рам и милерам, -а м [н ем . млеко ,

Rahm

Milchrahm

павлака] ПоКр . са млека

љада]

1.

milione пре м а тill е хи­ 2. фиг. ф ам. огроман

хиљаду х иљада .

број (нечега); бескрајно много .

милионёр, - ера м [фр.

поку п ље н горњи слој масноће; скоруп , павла­

millionnaire, в. мили­

он] богаташ чија се имовина мери ми лионима.

ка, кајм а к .

~1Iiлет и милет, - а м [тур .

хиља д ити део секунде.

милефјо ри , -ија м [итал.

millefiori

од

mille fi-

цветова] вишебојно украсно стакло

нач ињ ено посебном техником .

милефол иј ум, - а м [л ат. б иљ ка с бел оружичастим

mil/ejolium , спориш, мили- [лат.

mille

милисекунда, -ё ж [В . мили -, секу нда] физ .

millet од ар . miШi)

покр. народ, нација .

ori х и љаду

бога­

мехурића на излазима з нојних жл езда.

сле ду гог периода патњи ; златно доба (у бу­ дуliн ости) .

milliardaire]

просо, в . милијаран] м ед. осип у обл ику с и тних

код католика, симболички назив за

неодређени период мира и среliе који след и по­

Milch

хи љаду м или­

таш чија се имовина мери милијардама.

д ишњем Царству Божјем на з емљи .

од

milliard]

она .

millefolium) бот. цветовима , Achillea

МИЈlИта llТан , -тна, -тно [л ат.

militare

1. који

militans

према

уч ествује у вој­

ним акцијама или активностима где се војска користи за друге потребе (нпр . у пол ити ци).

2.

који показује ратоборан став , који ј е склон на­ силном решењу .

хајдучка трава , столисник . хиљада] децимални пре ­

служити војску]

МИJlитаризам, -з ма м [фр . л ат.

militaris

од

miles

ген .

militarisme, према militis војни к] 1. др­

ф и кс: као први д ео речи оз начава хиљади ти

жавни систем у којем водеliе место заузима

део ј ед инице и с к азан е другим дел ом те речи.

војна структура односно војнички сталеж; др-

770

мимеограф

милитаризација

жав н а политика која се ослања н а војску и ње­

бљене или самлевене да им је првобитна струк­

н е интересе.

ту р а потпуно разорена .

2.

систем вредности и политичког

мишљења који у први план ставља војну силу као

средство

шњих

за

решавање

спорних

и спољ них политичких

унутра­

питања; прено­

шење таквог система у сфере грађанског живо­

та, при чему се војска ставља изнад грађанских институција .

милитаризац ија, -ё ж [фр . тilitагisаtiоп , в . милитаризам ]

1.

милитаризовање; под вргава­

ње утицају војске.

2.

милорд, -а м [енгл .

1.

војсци одлучујућу улогу

жавне терито рије; увести

или

на делу др­

војно уређење.

2.

увести у грађански живот или неку његову сферу начела организац ије и рада којима се ру­ ководи војска; повојнич ити.

милитарист(а), -ё м [фр. таризам]

1.

militariste,

В. мили­

присталица милитаризма (В . ).

милитолатрија, -ё ж [лат .

2.

miles

-латрија] служење војној, војничкој идеологи­

млечни хлеб] покр . кулин . врста хлеб­

ног колача од киселог теста с млеком, са сув им

грожђем и екстрактом лиму на или рума.

1.

militia,

према

miles

2.

реала).

милхброт = милихброт (в.)

љаду (ко рака)]

1. ист.

оружани део службе јавне и

државне безбедности ; назив за полицију у др­ жавама под комунистичком владавином.

МИJlиционар, -ара м [В . милиција] припад­ ник милиције.

(passuum) хи­

у прошлости јединица за

дужину различитих вр едности.

2. јединица ду­

жине у 'англосаксонским земљама (= 1.609 т).

3.

јединица растојања на мору или у ваздуху

(морска

-

1.852

=

т) .

МЈtљё, -еа м [фр. т јl јеи]

2.

1. друштвено

ОКРУ- '

мали столњ ак или

украсна (везена; чипкана) тканина за столиће , комоде и сл .

глумац]

1.

mimus од грч . mimos

имитатор,

књиж . позор . у античкој књижевн о­

сти , кратка сценска игра с призорима из ствар ­

2.

позо р . сцен­

ски комад без речи у којем глумчеви гестови ,

покрети и изрази лица замењују дијалоге ; пан­

том има (в . ). мимамса, -ё ж [санскр .

вој ­

војска коју су организовали грађани, на­

оружани народ.

1910. (= 1.000

ног живота, пуна грубе комике.

МИJlихброт, -а м = милхброт, -а м [нем .

ник]

у Португалији , златни новац , државна

мим -а м [лат.

војник, в .

ји; пропагирање војничких вредности .

милiiција, -ё ж [л ат.

2.

монета до

жење, околина, средина .

онај који спровод и милитаризацију (В.) .

Milchbrot

mil-reis од тјl хиљ аду, 1. У Бразилу, сребрн и монета до 1942. (= 1.000 р еа­

ист . н ум.

real]

миља и миља, -ё ж [лат. тјlја

милитаризовати, -зујём сврш . И несврш. [В .

У д ржавном систему укупно

мн . од

новац , држав н а

ла).

свеопште наоружавање уз

1. дати

mylord] (у ословљавању) 2. отме н господин .

милрtшс, -а м [порт.

reis

увођење војног закона и система.

милитаризам]

енглсски племић .

mimamsa]

филоз. хин­

дуист ичка филозофска школа Оедна од шест) прво битно створена ради тумачења Вед а.

мимбер, ра м [тур.

blir]

minber, mimber од ар .

тјп­

проповедаоница у џамијама .

мимеза, -ё ж и мимезис, -а м [гр" , т(тё sis] опонашање, подражавањ е, имитирање.

1. 2. ретор .

опонашање нечијих речи и говора ради до ч ара­

милкшёјк, -а м [енгл.

mil k shake] хладан

вања особина или карактера те л ично сти, или

густ напитак од млека и ароматичних додата­

рад и подругивања.

ка; фрапе .

уметности по којој уметни чко дело опон аша

милонга, -ё ж [шп .

milonga]

муз. народни плес

у Аргентини; друштвени плес сличан тангу .

3.

теорија у филозофији

стварност.

мимеограф, -а м [грч . тјтеотај опонаш ам,

милонити, милонита м мн ., ј д. МИЛОНЙТ , ген .

подражавам , в . - граф] цилиндрична машин а за

милонита [грч . туlоп мл ин] минер. стене које су

штампање која умножава писани материјал са

при покрету великих камених маса толико здро-

воштаног шаблона.

771

миметизам

минерiiл

минаре(т), -а м = мунара, -ё ж [тур . тјп аге

миметизам [гр'!. mimelsthai опонашати, по­ дра жа вати] В . мимltкрија.

од ар . тапага]

миметич ки и миметски, -а, -о [ГР'l. mimёti­

kos]

који подражава неку особину , покрет , рад­

2.

торањ уз џамиј у с које г мује­

1.

позива муслиманске вернике на молитву .

заст. стари назив за сигнални торањ или све­

тионик.

њу и сл.

Мltмика, - ё ж, дат. И лок. мимици [грч . mimik6s према mlmos имитатор , глумац] изражавање емоција и расположења покретима мишића ли­ ца ; глумачко средство којим се дочарава емоци­

онал но стање тумаченог лика .

6иол . прилагођавање животиња н епосред ној

животној средини по боји и изгледу , ради за­ штите од природних непријатеља.

2.

миндер, -а м [тур . minder] 1l0КР . етнол. 1. сла­ мом и л и вуном пуњен јастук, који се у ни зу ставља на д иване , сећије или клупе дуж з и дова

собе.

2.

клупа покривена таквим јастуком .

миндерлук, -а м , мн . миндерлуци [тур . тјп­

• мимички.

мимик рија , -ё ж [енгл. тјтјсгу , В . мимика]

1.

зин

фиг. пона­

шање појединца који се пр едставља исти као

derlik,

В . миндер , -лук] 1l0Кр.

клупа дуж собног

зида, диван , софа.

минђуша, -ё ж [тур . mengiI~ од ар . mengiIs] наушница, накит за ухо .

минезанг, -а м [н ем. Мiплеsап g, од старог

већинско друштвено окружење (у верском, ет­

нем . Мiпле љубав,

ничком или социјалном погледу) .

дво рска лири ка у Немачкој од

мимик ричан , -чна , -чно [В . мимикрија] зоол. који се односи н а мимикрију.

2.

1.

који се ме­

ња ради прилагођавања околини .

2.

глумац који користи ми­

мику као сце нско средство ; пантомимичар.

мимодрама, -ё ж [В . мим, В. драма] врста панто миме која укључује д рамску радњу и сти­

мимоза, -ё ж [нлат. mimosa, према лат. mimus, В. мим]

1.

60"1".

грмолика биљка, Miтosa

pridica

која даје гроздове ситних жутих цветова јаког мириса.

2.

фиг . претерано осетљива особа.

мина I и мина 1, -ё ж [фр. тјпе]

1. вој . експло­

зив ни у ређај који се поставља у земљ иште , објекат и сл . (нпр. НalЋз на мина) или се у виду пројектила испаљује из одговарајућег оружја

(ми н оба цача).

2.

фиг . било шта (предмет, ин ­

формација, с итуациј а) што н еком омогућава да оштет и другог или омете нечије планове .

мина 2 и Mjtнa 2 , -ё ж [нем. Мјпе] уложак за

мина з, - ё ж [лат. тјпа од грч . тла] древна ме­

до

XIV

века

в . минез анг] муз. ист. сред­

њовековни песници и певачи у Н емачкој , испр­ ва само ритери и нижи племићи , а касниј е и про­ фесио нални извођачи грађ а нског порекла.

минёј, -еја м [грч . mёпаlОП од теп месец] цркв . правосл . литургијска књига са службама Господњ им

и

Богородичиним

празницима , састављена п о месецима , месецо ­

слов . & општи апостолима ,

-

садржи службе про роцима,

мученицима и д р. ;

празнични

-

садржи службе Господњим , Богороди чини м и већим светитељским празницима.

минёр, - ера м [фр . тјпеuг] 1. онај који в рши минирање у руд ни·ку , каменолом у и сл.

2.

вој .

стручњак за постављање , неутралис ање и укла­

њаље мина.

минерiiл, -ма м [фр . тјпегаl од срлат. тјп ега­ l е , према лат. тјпега рудник , руда] мин е р . ро дно,

хем ијску оловку или пате нт-оло вку ; графит .

XII

Мltнезенгери, минезенгёра м , мн. [н ем. Мјп­

светитељима,

лизова ни плес.

песма] муз. и ст. световна

с љубавним мотивима по угледу на трубаду ре .

nesiinger, Мiплеsiпgег,

мимичар, -а м [В. мимика] 1. човек који вешто опонаш а друге људе.

Sang

хомогено

1. при ­

неорганско тело сталног хе­

мијског састава и утврђени х физички х свој ста­ ва које се налази у земљи или н а њеној површи ­ ни (углавном тврдо, али има и течних , нпр .

р а з а тежину и вред ност (према тежини метал ­

нафта).

ног новца) којаје од говарала шездесетом делу

(нпр. гранит) ; производ распадања органских

тале нта као новчане јед иниц е.

једињења (нпр. угаљ , петролеј).

772

2.

мешавина

неоргански х ј едињења

3.

руда.

минерал ан

минималан

мин е ралан, -л на, -лно [нлат .

mineralis,

В. ми­

н ерал] који садржи минерале или се од њих са­ стоји. А минерална вода лековита вода која садржи

угље н е

киселине

и

неке соли;

мине­

минивал, -а м [В . мини - ) фризура с благим таласима.

мини-голф, -а м [В . мини -, голф) игра слична голфу , у којој се ЛОГlТица убацује штапом у ру­

р ал н а уљ а н афта ил и други течни угљоводо­

пу преко кратких незатрављених стаза с р аз н о­

ници који се добијају из природних извора

врсним препрекама .

ф р акционом дестилацијом ; минерална физи­

к а део минер ал огије који проучава физ ичке особине руда; мине рална хемија наука која

пр оу ч ава хем ијски састав и хемијска својства м и не р ала;

минерашlO царство традиционал­

ни назив за не живи део Земље, насупрот живо­ тињском и б и љ н о м царству .

м ин ерализација, -ё ж [фр . нерал]

1.

mineraliser, В.

ми ­

р аз гр ад ња органских супстанци у

п р оста нео р га нск а једињења.

2.

додавање ми­

нералних сол и р ади побољшања квалитета зе­ мљишта, пијаће воде , ђ убрива и сл.

сними до

25

64 mm, на

који мож е да се

минута музике .

минијатура, -ё ж [срлат .

miniatura, прв об и т­ 1. ист. У

но "бојење минијумом", в . минијум) средњовеков ним

(илуминираним)

рукопи си ­

ма , сличица или сликом украшен о слово .

2.

он о

што је умањено , што је у својој врсти м ал и х ди­

мензија; уметничка сл ика мало г форм ата.

3.

у

шаху врло кратка партија или пробл ем с а н еко­ лико фигура на табли.

4.

м уз. сасвим кратка

композ иција .

мин е р ал ије, минералйја ж мн . [нлат. miпега­ lј а, В. минерал ] минерали , руде .

Мltнијатуран, - рна , - рно [В . миниј атур а) прид. сасвим мали , сићушан; који је у с војој вр­

м ин е р iшог, -а м, мн . минерivIOЗИ [В . мине­ рал, -лог] нау чник , стручњак кој и проучава ми­ нерале.

сти и з разито малих димензија .

минијатуризација, - ё ж [В . минијатур а)

1.

прављење нечег у минијатурној верз ији ; изра­

м ин е рал огија, -ё ж [В . минерал , -логија] на­ ука која п роучава састав и својства минера.ла . А

ми не р ал ошкй . мiш ёрва, -ё ж [лат. Мјпегуа] ука , одговара Ате ни код Грка .

з ито умањивање .

2. увођење технички х

у р еђаја

малих димензија з ахваљујући техници полу­ проводника.

(М инерва )

1.

митол . римска бо гиња мудрости, вештина и на­

2.

м ед . гипсани

завој око в р ата ( штити повређене вратне пр­ шљенове).

минијатурист(а), -ё ж [фр . минијатура)

онај

који

miniaturiste,

израђује

в.

миниј атуре

(уметник , моделар и сл.) , стручњак за ми нија ­ туре .

минијум, -а м [л ат . mјпјиm црвени ло ) хем .

М И llе ро ге llија, -ё ж [ В. минерал , в . -ген] нау ­ ка о постанку и р азв и т ку минерала .

минијатуран ] неуобичајено мали по димензија­

ма, сасв и м мали , минијатуран; супр. макси (В . ) . м ин и- [В. м ини] као први део речи казује да је оно што је исказа но у д ругом делу малих или умањених диме н з ија (мuнuбус) .

роз ије, и з раду кристал - стакла и др.

мltllИ-КОМI1јутер, -а м [В . мини -, компј утер) рач . компјуте р средњег капацитета, погодан за

мала предузећа, научна истраживања и сл. (ве­ ћи од микро компјутера).

мiНlИма, -ё ж [л ат. mјпјта) муз. ист. у м ензу­

мини -ба скет, -а м [ В. мини - , баскет] кошар ­ ка која се игр а н а малом или импровизованом тере н у, или са ма њим бројем играча .

15

ралној нотацији, нота у трајању које од говара

данашњој половини такта . мltнималан, -лн а, -лно [нл ат.

М Иllибу с , -а м, м н . миниб уси [В . мини- , енгл . аутобус који прима до

оловни оксидјасноцрвене боје , некада употре­ бљаван као боја, данас за з аштиту метала од ко ­

мини прид. индекл. [ен гл. miпi с кр . од miпiаtнrе

bLIS аутобус]

минидиск , -а м [В. мини-, диск) рач. м ал и му­ з ички д и ск величине

путника .

minim ali s)

н ај­

мањи могући (по димензијама, трајањ у, износу

итд .) , најситнији ; су пр . максимаJlаl1 (в . ) . А м и -

773

минималац

нимална

минол овка

уметност

покрет

у

с кулптури настао у САД око

сликарству

1965,

министарство, -а м [в . министар]

и

који еле­

1.

одсек

државн е управе којем је на челу мини ста р .

2.

ме нте дел а с води на примарне геометријске

просторије или зграда у којој раде мини стар и

обл и ке од н. објекте .

службеници одговарајућег одсека .

МИlшстеријаJlац, -лца м [в . мини стеријум]

минималац, -лца м [В . минимум] фам. најни­

ист. у сред њем веку, припадник чин ов ни чко­

жа зарада, п л ата (по закону или другим пропи ­

1.

сима).

-земљопосед ничког пл емства .

минимализам, -з ма м [в . минимум]

1.

те­

жња , о ч е кив а ње, планирање минимума или з а­

довоља вање минимумом.

2.

минимална умет­

ност, в . МИlIималаll . 3. муз. жан р рока инспири­ сан са вр е м е ном класичном му з иком , наглаше­

ног ритм а, уз понављање кратких и јед ностав ­

2.

цркв . онај који

обавља министеријум (в . ).

МИllИстеријализам, -з ма м [В . мини сте р и­ јум] ист. струја у з ападноевропским социјали ­

стичким партијама крајем ХIХ и поч етком хх века која је оправдавала учешће социј ал и ста у буржоаским владама .

министёријум, - а м и министёрйј, - ија м

н и х мел од ијских фраз а.

М ИlIималист(а), -ё м [в. минимум]

1. онај

који тр ажи, очекује, планира минимум или се задовоља в а минимумом .

2.

у м . следбеник ми ­

нимал и з м а .

МИlIимаркет, - а м [В . мини-, маркет] мала продав ница мешовите робе, об . приватна .

МИIIИМУМ, - а м [лат. mјпјmum]

1. најмања ве­

[лат. miпistегium служба] цркв . рад у служби

дру гих ; службена испомоћ свеште ници ма или монасима .

министраllТ, - а м , ге н . мн . министраната [лат . miпistгапs од

ministrare

служити] у к атол ич кој

цркви, онај који помаже свештеник у током бо­ госл ужења, обично дечак или мл ад ић .

МИlшстрирати, министрирам ,

3.

11.

мн . ми­

личина, кол ичина , степен , трајање , износ , мера

нистрирају несврш . [л ат. ministrare служити]

итд. не ч ега.

бити министрант, обављ ати дужности мини ­

2.

мат. најмања вред ност у неком

уређе н о м с ку пу .

странта .

м ишtрати, минирам , 3. л . ми . минирају с врш .

2.

1.

фиг. подржавати , помагати н екога у

поступцима , изјавам а и сл .

3. в . МИlIистровати .

поста­

МИlIистровати, - рујём несврш . [в . м инистар]

вљати е к с пл оз ив , мин у; разорит и , разарати ми ­

бити министар , бити на пол ожају министра ,

ном или минама .

обављат и дужности министра.

И несврш. [фр. miпег, в . мина]

2.

1. поставити ,

фи г. намерно (по)кварити ,

уништ ит и , р азорити (пла н , напоре, дело и сл . ) .

м инистар, -тра м [лат . minister слуга] најви ­ ши др жа вни службеник , чл а н владе , први чо ­

век једн ог одсе ка државне управе , ресора (фи­ нанс иј а, с пољних послова и сл . ) .

МИlшстарка, -ё ж [в . министар] 1. жена на положај у министра . госпођа

-

2.

министрова супруга . О

( према истоименој комедији Б. Ну­

шића) су пр уга министра која изазива подсмех скорој ев ићким и р аз метљ ивим понашањем.

МИlшстарскй , -а , -о [в . министар] који се однос и н а м инистра , који припада министру или мин истрима . & - савет, министарско веће з ванич ни н аз ив з а владу; МИllIIстарска фоте­

љ а полож ај министра.

774

минисуб, -а м [ в . мини -, е нгл. sub скр . од sub-

marine

п од морница] под морница за ј едну или

д ве особе .

МИI~О- [фр . mјпе, В . мина l ] као први део речи казује да се д руги део односи на мин е (нпр . ми­ ноловац) .

МИllOбаца'l, - ача м [в . мино- ] вој . оружје с крат ком цеви з а испаљивање мин а .

МИllојскй, -а , -о [в . Минос ] (пре м а митском кр аљу Крита Миносу) који се од носи н а древну

цивилизацију острва Крита ,

3000- 11 о о .

п. н . е .

МИllOловац, -вца м [В . мино-] вој . б род за от­ кривање и уништавање под вод них мин а.

МИlIоловка, -ё ж [В. мино -] техн . у р еђај за от­ кривање и уништавање под вод ни х ми на.

миогелоза

миноран

миноран, -рна, -рно [лат. mјпог мањи]

1. (о чо­

минус и минус, -а м [л ат.

веку) кој и је другоразредан по људским или

так, мана.

стручним квал итетима.

3.

2.

мали по з начају , степе­

ну , количини или вел и чи ни ; с п о р едаl1, неважан.

минорiiт, -ата м [НII ат.

minoratus према лат .

mјпог мањ и , млађи] прав. пр аво наследства које се преноси на најмлађег сина оставиоца.

норизирају сврш . И несврш. [в. миноран] при­ да(ва)ти мањи зна чај ; з анемари(ва)ти; потце­ њивати, обезвређивати .

минорйт, -ита м [срлат. Fratres minores] рел . припадник фрањевачког реда Мале браће .

б. з нак за негати вну величину .

(-).

4.

као

прил. мање ; суп р. пл ус (в.). минускула, -е ж [лат.

minusculus омањи] 1.

има слова н еједнаке висине; супр . мај ускула (в . ).

врло мала слова.

2.

минУт, -Ута м = минута -уте ж [лат . minuta умањен део ]

сети део сата .

2.

1. ј ед иниц а

времен а, шезде­

мат. ј ед иница за мерење углова,

ше здесет и део степена .

према mјпог ма­

минупiжа, - е ж [В . минут] трајање изражено у минутима (аб . у прогр ам има р ад иј а , ТВ или

њи] мањина, мањи број гласова.

минорка, -е ж [према шпанском острву Ми­ норка или Менорка] зоол. кокош белог или цр­

јавних приредб и ) .

минутнй , -а,

-6 [ в . минут] који се догађа у

минуту , по минуту; који траЈе Једа н минут; кр ат­

ног перја.

МИНОРIIОСТ, -и ж [В. миноран] особи на или стање онога који је миноран; безна ч ајност, за­

котрајан .

минуције, минуцiiја ж м н . [лат. minutiae] с итни детаљ и , потанкости , подробности.

немарљивост.

МИIIОС, -а м [грч . Мiп6s]

1. мнтол . син Зевса и

Европе, чувен по строгости и правичности, су ­

дија у подземном свету.

мат. а . ознака за операцију одузимања , знак

минус

(pars)

minoritas,

minus] 1. н едоста­

мањак , дефицит (биши у минусу).

палеогр . облик грчко г или лат инског пи сма које

миноризи рати, миноризiiрам, 3. л. мн. ми­

миноритет [НIIат.

2.

2.

критски краљ, тво­

2.

1.

заст.

мали календари.

Мllнуциозан, -з н а, -з н о [нлат. m iпutiо s u s, према лат .

minutia

ситница] крајње детаљан ,

рац чувеног лавиринта , који је приморао Ати­

пр е ц изан; који иде до ситница; подроб ан, и с­

њане на плаћање с рамног данка у крви.

црпан .

МИlIотаур, -а м [грч . Min6tauros, према

Mi-

Минхаузен и Минхаузен , -а м [ нем.

n6s , tauros би к] митол. син Пасифаје , же н е крит­

chhal1sen

ског краља Миноса, и ј ед н ог б ик а; ч удов иш те

Ф . Х. фон Мин хаузе на

ни

пола човек, пола бик .

минскii, -а, -6 [в . мина l ] 1. који припада ми­ (- уйаљач). 2. којије пун мина, по сут мина­

ма (минска Йаље).

Мllнстрел, -а м [енгл . minstrel од стфр . т е п е­

Mi.in-

према имену ава нтури сте барон а К.

(1720- 1797)]

фиг. човек

који прича о н еве роват ним , измишљеним дога­

ђ ајима и преувел ич аним (со пств е ним ) подви­ зима; велики лажо в .

МltlЬОН, -она м [фр . mi gnon] 1. КУЈ1ИН . вр ста колачића са гл азу ром .

2.

ИРОН . пеј . љубим ац,

strel, в. менестрел ] 1. ист . в. МСl lестрел . 2. ч лан забављачке гру пе у XlX веку у САД којаје из­

штић е ник , миљеник.

водила певачке и плесне н уме р е и скечеве .

чи казује да се њен др у ги део односи на мишић;

минуенд, -а м [Ј1ат . miпuепdus] мат. у матема­ тичкој операцији одуз им ања, број од којег се одузима;умање ник.

минусто, -а м [итал . minuetto] В. MeIIYeT. минуирати, мину iiр ам, 3. л . мн. минуир~у

мио- [грч .

mys миш ;

мишић] као пр ви део ре­

испред вокала скр аћуј е се у ми- (в . ).

миобласти, миобласта м

st6s

MII .

[ в . мио-, ГРЧ.

bla-

клица] биол. полазне емб рион ске ћел ије

кичмењака које се р аз виј ају у мишићно ткиво.

миогелоза , -е ж [ В. мио-, Ј1ат.

ge la re згуснути,

сврш . И несврш. [лат . miЩlеге] смањи(ва)ти , ума­

сте гн ути] мед . тв рдо вретенасто з адебљање у

њи(ва)ти, суз ити , ограничити .

скелетном мишићу .

775

миогенеза

МI1ријада

миогенеза и миогенеза, -ё ж [В . МИО- , гене­ за] физ иол. диференцијациј а мишићног ткива .

МИОГЈlоБЙII , - ина м [8. МИО- , (хемо)глобин] физиол . мишићни хемоглобин , који је лак ши и

миоцен , -а м [rpч . т еlOП мањи , rpч . kаiпбs

нов] геол. геолошка формација терцијара изме­ ђу ол и гоцена и плиоцена.

ми-парти, -ија м [фр .

mi-parti од тј - полу-,

поделити] мода која се јавила у ХI веку и

носи више кисео ник а а мање угљен-монокс и да

partir

него хемоглоб ин крви; преносник кисеоника у

захтевала да свака половина одела буде у дру­

мишиће.

гој боји (каткад и другог кроја).

миограф, -а м

[8. мио- , - граф] инструмент

који служ и за сн и мање рада мишића.

мира, - ё ж [лат. myrrh a од 111'1. тугга, хебр . тог] црвеносмеђа смола од стабала из рода

миографl1ја , -ё ж [ В. МИО- , -графија] снима­ ње и бележење мишићних активности у стањ и ­

phora

као балзам (за косу) и тамјан (за кађењ е) .

мирабела, -ё ж [фр.

ма рада и мировања.

миоди нија, -ё ж [8. МИО- , rpч . оdупё бол] мед. миоза, -ё ж [rpч . туејп затво ри ти, затварати

mirabelle] бот. сорта

ш љиве (црвеносмеђе или жуте боје) .

мирадор, -о ра м [шп .

бол у мишићима, мишићни реуматизам.

mirador]

архит.

белведере .

при гледању у светло , али и знак неке болести

куће одакле се лепо види окол ин а.

МIЈока рд, -а = миокардијум , -а и миокар­

[8.

мио-, грч.

kardia

срце] анат. срчани

мишић.

миока рд итис, -а м

[8.

миокард , - и тис] мед.

упала срча ног мишића (акутна или хронична) .

миом, -ома м

[8. ми -, - ом] мед. доброћудни

тумор мишићног тк и ва .

миома НТl1ја, -ё ж [В. мио-, - мантија] гатање помоћу мишева (об. белих, д р еси р а ни х) .

мио патија, -ё ж

[8.

мио- , -патија] назив за

свако обољење мишића .

мио пија , -ё ж [rpч . т у6 РЈа према

ops

my6ps

око] мед.

кратков идост, слабовидост на даљину.

миоп ичан, -чна, - чно

[8.

миопија] прид .

кратков ид , који слабо види на даљи н у.

миос пазам, -зма м [В . мио-, спазам] мед . ми­ шићни грч.

миотон ија, -ё ж

лази испод, изнад или поред његовог стварног

места (сл оженији вид тога је фатамор гана) .

2.

техн . 80ј. надзвучни ав ион -бомба рдер францу ­ ске производње, делтоидн и х крила .

миражџика, -ё ж [ В. мираз] еТIЮЛ . девојка или жена с миразом

(8.).

мираз , -аза м [тур .

miras

од ар.

m'irat] 1.

по­

кретна и непокр ет н а имовина коју н евеста уда­ јом доноси у брак и з родитељс ке куће .

2.

на ­

следство , баштина.

мирак (у)л, -а м [лат. тјгасtllитј 1. и ст. књи ж. средњовеков н а драма о чудесним Доживљаји ­

кратков ид , од туејп затварати и

ма светаца уз помоћ Бога или Богородице, при ­ казање.

2. ирон .

чудна ствар, чудан догађај , чу ­

до; сме ш а н с п лет догађаја у обичном животу .

миракулозан, -зна, -з н о [нл ат .

miractllosus,

8. миракл] чудесан , ч удотво р ан.

мирија- [rpч.

myrias,

в. мириј ада] заст. стари

пр едметак у н аз иву децималнејединице са зна­

[8. мио-, -то ниј а]

мед. (неже­

љена и неконтролисана) напетост , укр ућеност, з грченост мишића.

миофобија, -ё ж [rpч .

ч ењем : десет х иљада

mys

миш , фобија] псих .

(104).

миријада, -ё ж [rpч . граничена

болестан страх од мишева.

776

mirage] 1. опт . о п тичка

појава и заз вана преламањем светлосних з рака при којој се чини да се предмет по сматрања на­

шића.

дйј, -а м

над­

2. балкон и ли лођа у горњ ем делу

мираж, -ажа м [фр .

миозiПl1С, -а м [В . мио- , -итис] мед . упала ми ­

1.

грађени део куће који служи као видиковац; уп .

очи , 8 . -оза] мед . скупљање зе нице ( нормал н о или тровања).

Commi-

пореклом из Сомалије ; од давнина служи

количина ,

myrias]

огромна, нео­

неи зб ројиво

мноштво,

б рој који се неодређено описује и з р азима "на

милијарде" или " на милионе"

миријаЈ lйтар

мисitрача

миријалйтар и миријалитар, -тр а м [В . ми­ рија-, лита р] десет х иљада литара

миријамётар и МИ р ltјамета р , -тра м [В . ми­ риј а-, метар] десет хиљада метара

(104 т).

- филија] зоол. један од облика симбиозе неких инсеката и мрава.

[''РЧ .

се шупљинама настанили мрави који их штите

својство

(фотогеничн ост,

m issa] 1. цркв . најважнији чин 2. муз. а . н а­ з ив за делове мисе који се певају (нпр . Benedict1.1S, G10ria, Agn1.1s Dei). б. врста уметничк е му­ зичке композиције .• мllс нЙ . мисал, -Зла м [нл ат. које се чита миса.

од других инсеката.

мирмекохорија, -ё ж [ГРЧ. mупnёх мрав , круг, коло] 6иол. ширење биљног семена

уз помоћ мрава.

миро , -а м [''РЧ . mУгоп мирисно уље ] цркв . освећено уље кој е се користи при вршењу све­

те тајне ми ропомазања (свешо

слично

богослужења у католичкој цркви .

mYпnёх мрав, в. -фит(е)] 60Т. биљке у чијим су

chor6s

друго

ш а рм итд.).

миса, -ё ж [л ат.

мирмекофил ија, -ё ж [ГРЧ. mупnёх мрав, в.

мирмекофите, мирмекофита ж, МИ .

си победница у такмичењу за лепотицу или н е­ ко

(104 1).

-).

мировареље, -ења с [В . миро] рел. кување

2.

missa1e] цркв . 1. књига и з

молитвеник .

м и с иј а, -ё ж [лат. према

mittere

missio слање, послање, 1. задатак, ци љ

послати , слати]

или улога која се схвата као врло з начајна за ве­ лики број људи .

2. задатак

или посао због кој ег

се појед инац или група људи шаље у иностра н ­

ство. З. организована група људи која се шаљ е у

иностранство

ради

успостављања

преговора, помоћи некој зе мљи и сл .

4.

од но са,

дипло­

уља с вином и биљним зач инима за освећење

матско или војно изасланство у страној земљи

(што код православних има право само патри­

с посебним задацима .

јарх аутокефал не цркве).

шћени појединци или групе (најчешће свеште­

мирођија, -ё ж [ГРЧ .

1.

myrod(a угода н мирис]

60Т. кулин. а роматична биљка из породице

штитара ,

која се користи

Anethum graveolens

као зачин ; копар.

2.

фиг . з ачин уопште.

миропомаззље, -а ња с [В . миро] рел . помаза­ ње миром , света тајна: код православаца обред непоср ед но

после крштења,

а

мироточив, -а, -о [В . миро] рел. из чијег тела

имали задатак да шире хришћанство , а касниј е да успоставе пасторалне и хума ни та рне актив­

ности.

(св. Симеон Мuрошочuвu) .

мирскй, -а, -о [рус . мир свет]

сти .

нашен , за р еђен . .1. - свештеник свештеник ко­

ји није монах, већ живи у окружењу своје па­ стве и учествује у друштвеном животу .

мирта, -ё ж [н ем.

Myrte од грЧ . myrtos] 60Т.

у красна з им зеле на биљка с малим белим цве­ товима ,

Myrlus communis.

мис ж индекл. [енгл. Ј'леском гово рном

miss] 1. госпођица, на ен­ подручју. 2. титула коју но -

• мИсЙјскЙ .

1.

цркв . члан мисије

(5)

(в . ); онај који шири

веру, проповеда еванђеље у страним земљама .

Мlt С И ОНЗ РИТ И , мисионарйм иесврш. [В . миси о­ нар]

1. рел . одлазити у мисије (5), проповедати ве­ 2. "'рон . бавити се идеоло шком пропага ндом;

наметљиво пропагирати неку идеју или циљ .

ички (за разлику од духовног, црквеног) .

ји не спада у монахе, калуђере, који није замо­

зграда или насељ е (у иностран ству) у

М И С И О ll а р , -а ра м [.!Л ат. missiопагi1.1S , в. ми си­ ја]

ру .

1. световни, ла­ 2. ко­

6.

којем делују црквени или хуманитарни активи ­

н акон смрти истиче свето уље, што је з нак вер ­ ницима да преминули има светитељске моћи

ИСТ . од цркве овла­

на лица и хуманитарни рад ници) који су нек ад

код католика у

одраслијој доб и детета, в . к рИзма .

5. цркв .

м и сионарск и , -ска , -ско [в . мисионар] ји се односи на мисију је.

2.

(5)

1. ко ­

или има облик ми си­

који се односи на мисионара или миси о­

нарство.

МИСИО II З Р СТВО, -ства с

[8.

мисионар] орга­

низовано деловање верских зајед ница на при ­ добијању нови х чланова .

м и си р ача и м и сй р ка, -ё ж [тур . МlSlг од ар. Mj~г Египат] 60Т. (велика) бундева .

777

мисис

мисцел ан еа

мисис И мисиз ж индекл . [енгл .

missis, missus

од mi s tгess, СКр. Mгs] на енглеском гово рн ом

ци и мистичном.

подручј у, госпођа , т итула удате жене испред п р ез имена или имена и презимена.

мискин, -ана м [тур .

miss] фам . девојка (2) (8.).

miskin

од ар .

miskin]

онај којег мори мука, невоља; који се бори с не­

цизма.

мисница, - ё ж [8 . миса] ЦрК8 . горњи део оде ­ жде католичких свештенослужитеља који се

хр ишћ а нски свештеник или вероу чи тељ који

невидљивих сила које обитавају у животиња­

2.

увођење у учење хри­

ma i stгe од лат. magisteг]

1. на енглеском 2. титула коју

ном подру чју , господ ин .

говор­ добија

побед ни к у такмичењу за најлепшег , најјачег и сл. му ш ка рца.

мистёрија, - ё ж [грч . mysteгion]

1. оно

што се

не може саз нати , разумети или објаснити до

појава или особа која пока­

зуј е н еобична , необјашњива или непоз ната свој ­ ства, услед ч е га побуђује радоз налост и н.агађа­

3.

рел. верска истина која је објављен а само

4.

књиж . средњовековни драмски

комад на народном јез ику који је за теме уз имао

догађаје из живота Христа, Богородице, свети­

тевима успостављања заједнице чов е к а с бо­ жанством.

мистериоза н , -з на, -з но [нлат. mysteгiosus , 8. м и стериј а ] који садржи мистерију ; који се не може саз нат и, р аз ум ети или објаснити до кра­

ја; тај а н ст ве н, загонетан , н еобјашњив .

мистик, -а м , мн. мистици [грч .

1. онај

мистификација, - ё ж

[8. мист ифи ко в ат и ] 1.

довођење у заблуду , обмањивањ е, за в а равање, опсена.

2. књижевно

и л и научно дело кој а има

з а циљ да з авара, з буни читаоца .

mystificaгe, 8. мисте рија, - фиковат и] нечем карактер тајанственог .

2.

1.

давати

ускр атити, ус­

нер аз умљивим ,

неприступачним ,

ми ст и чним;

обмањивати (лаковерне људе) .

мистицизам, -з ма м [фр .

mysti cisme, према mystik6s тајни , тај а нств е н] 1. ф илоз. рел . уче­

IlJЧ .

ње засновано на пр етпостављен ој м огу ћн ости сј ед ињења човека с божанским кр оз контем­ плацију и екстазу; у чење о непосред н ој духов­

н ој , интуитивној споз наји оно га што надилази раз у мевање .

2. окул ти з ам ,

мист ика

(2) (8.).

мистичан, - чна , - чно [В . мистик]

1.

који је

оба вијен мистиком ; натчул ан, н едокуч ив обич­ н о м чове ку, тајанствен .

2.

који пр оизлази из

непосредног сједињавања с Богом , п оследњом и стином и сл .

3.

који садржи дух м и стерије ,

МИСТИ'lар, -а м [В . мистик] мистрал

8.

8. мистик ( 1).

маестрал .

мистрија, -ё ж [н грч . mys tгi од грч . mystгos к а шика] з идарска алатка којом се захвата и раз­

mystik6s тај­

који је наклоњен мисти ­

ц и зму, следбеник мистицизма, мистичар .

2.

уметник који у својим делима говори о мисти -

778

[В . мистиф иковати]

онај који мистификује ; обмањивач .

мистериоз ан .

теља и л и и з новије црквен е историје .

ни , тајанствен]

рел . тео­

краћивати објашње ње ; намерно чинити нешто

мистер, -а м [ е нгл. mi s teг, СКр . Мг., од стфр .

изабранима.

3.

мистификовати, - кујём С8РШ . И н еС8Р Ш . [нлат.

[8. мистагог] 1. увођење у

ш ћ а н с ке цркве .

ња.

ширем смислу , вера у натч ул н о, та­

ма, биљкама , небеским телима и сл .

верн и ке припрема за примање светих тајни.

2. ствар,

2. у

мистифilкатор, -а м

мистагог, - а м , мн. мистагози [грч . mystag6g6s од m уstёs посвећен у тајне и agein вод ити] 1. и ст. у старој Грчкој, свештеник који је душе верник а у водио у паганске мистерије . 2. рел .

крај а; тајна .

мистик]

јанствено, натприрод но; веровање у п остојање

носи током мисе .

мистагог ија , -ё ж

[ 8.

поступака и спознаја из домен а м и сти­

лошка наука која расправља о тај а нствен и м пу­

ма шт ином; невољник .

тајне р ел игије , вере.

средњем веку , пи са ц ре­

мистика, - ё ж , дат. И Л ОК . мистици

1. скуп

мисица, -ё ж [према енгл . кој а ј е освојила титулу мис

3. У

лигиоз них дела мистичног садржај а.

мазује малтер .

мисцеmiнеа, мисцеmiнеа с м н . [лат. пеа мешано , разноврсно]

1.

miscella-

з борник р адова из

различитих области науке и ум ет н ости .

2.

пу-

митоман

мит

бл ик ациј а у којој се објављују мањи радови

који се изражава једноставно, служећи с е п ар о­

р азл ичите с адржине, једног или више аутора .

лама и познатим фразама, у стилу говор а н а

3. у

митинзима .

библиоте карству , скуп мањих дела која су

обј едиње н а з бог једнаког формата.

4.

у колек­

цио н арств у, збир предмета који нису разврста­ ни по одре ђ е ним з биркама .

ми т, -а м , мн . митови [грч .

1. ист.

•

митингашкй.

митингашити, митингашим несврш . [ в . ми­ тинг] ирон .

1. често

ићи на митинге .

2.

говор ити

као митингаш (в . ).

mythos реч,

прича]

п ри ча из народног предања која говори о

натпри родни м бићима , прецима или јунацима

митинговати, -сујём несврш . в. митингашити . мито- [грч .

mythos

реч , прича] као прв и део

и њихови м н еобичним , натприродним делима.

речи казује да се други део односи на ми т : п р е­

2. стварн а ил и

дање, причу, легенду, бајку и сл.

измишљена прича која се обраћа

свести једн ог н арода путем одређених дру­

митограф, - а м [грч . mythоgпiрhоs , в . мито- ,

штвених и култу рних образаца или снажних

-граф] онај који скупља, описује и тум а ч и ми­

колективн и х ос е ћања (укључујући предрасуде

толошку грађу .

и сл . ) .

3. пр еу величана

прича о неком догађају

или личност и из ст варног живота; . са станови­ шта науке, н еос новано схватање, уверење или

митографија, -ё ж [в . мито-, -граф] пљање, опис и тумачење митова .

2.

1.

ску­

ум . лико в на

представа мита .

веровање .

ми та рити се, митарим се несврш . [л ат. мењати]

1.

mutare 2.

зоол. м е њати перје (о птицама) .

meatware]

ра ч . особље

(програмери , о ператори , администратори) које

нит , в . -оз а] БИОll .

з ома ; у п . меј6за.

митолог, -а м, мн . митолози [ грч .

mYth os.

в.

-лог] он ај који се бави митологијом , који п роу­

опслужује компј утер .

митге п е к, -а м [не м.

Mitgepiick] 1.

пртљаг

који путник н а желез ници предаје з а превоз у посебном ваго н у.

mitos

две нове ћелије добија половину сваког хромо­

фи г. мењати се, преображавати се.

ми т в ё р , -а м [е н гл .

мит6за, - ё ж [грч .

уобичајен начин деобе ћелија тако да св ака од

чава ми тове .

митологема, -ё ж [В . ми тологија, (ф о н )ема]

ф иг. особа која је у д ру ­

лингв . реч , појам, мисаона конструкциј а итд.

штву с нек и м в ажнијим , угледнијим, али сама

којаје стално присутна у миту и доприноси ње­

по себи според н а; ст вар која је придодата не­

говом одржавању .

2.

чем важн ијем, додатак , прилог.

мител а , -ё ж [лат.

mitella дем . од mitra] мед.

мед.

троугласта ил и ч етвороугласта марама која, ве­ зана око врата, и м обил и зуј е повређену руку .

мiпесе р и Мllтесер, -а м [нем .

Mitesser]

физиол. з ачепљење изводног канала лојне жле­ зде на кожи, об. у виду црне тачкице .

ми тинг, -а м, м н . митин з и [енгл .

meeting] 1.

скуп већег б роја љ уди на којем се говори о јав­ ним питањима , и зражава одређен политички или социјалн и став , програм, протест итд; по ­ литички скуп.

2. сп . та кмичење у

неким спорто­

вима (атлети ци , пливању , ваздухопловству и сл . ) у циљу ш ире ња њи хове популарности .

м итин гаш , -а ша м [в . митинг]

1.

онај који

често насту п а и говори на митинзима .

2.

онај

митологизација, - е ж [В. митологиј а] пре ­ тварање у мит; давање нестварне д имензиј е об . појавама .

митологизовати, -зујём сврш . и несврш . [в . митологија] причати о н е ком догађају или лич­ ности н а начин који од говара миту , пр етво р и ­ ти , претварати у мит.

митологија, -е ж [грч . -логија]

1.

mythologia,

в . м ит,

скуп митова насталих унутар ј ед н е

цивилизације или народа , или у једном и сто­ ријском раздобљу.

2. етнол .

скупљање , пр оуча­

вање и објашњавањ е митова.

митоман, - а м [в. мито-, -ман] псих . он ај који болује од митоманије, који показује скло н ост ка измишљању и претеривању .

779

митоманија

Мнемосин а

митоманија, -ё ж

[8 .

МИТО -, -ма нија] ПСИХ .

њем отрова стекао им у нитет против њих] от­

болес на скло ност ка и зми шљању и претерива ­

порност према отровима стечена њиховим по­

њу у описивању р азли читих дога ђаја.

степено све већим уношењем у органи зам .

митрополија, -ё ж [В . митрополит] цркв . 1. У

митос, -а м [грч. mythos] КIbИЖ . мит. митох(шдрије, митохондрија ж мн . [грч . m(tos нит, сhбпd го s з рно] 6иол. liелијска органела кончастог или з рнасто г облика која има улогу у производ њи енергиј е потребне за метабо­

митра , -ё ж, ген. МН. митарii/митри [л ат. mitra од грч . m(tгa турбан, покривало за главу, мара­

1.

је на челу митрополит.

код православ ни х епископа , круна

коју носе током богослужења и верских свеча­

2. седиште

митр ополи­

та (место или зграда).

МИТРОПОЈIИТ, -а м [грч. metropolites] цркв. по­ сле

личке процесе у liелији .

ма , појас]

православној цркви , већа црквена област којој

патријарха ,

највиш е

архијерејско

(епи ­

скопско) звање у Ilравослав ној цркви .

митски, -а , -о [В . мит] миту .

2.

1.

који је садржан у

који припада миту и ли митовим а ; који

се односи на мит(ове) .

ности; код католичких бискупа , опата, карди­

михраб, - аба м [lУР . mihrab од ар. mj~гab]

нала и папе, висока купаста капа коју носе то­

архит. средишња овална ниша у зиду џ амије

ком службе.

2.

фиг. достоја нство и положај ви­

соких црквених достојанственика који носе митру . З. ист. код старих Грка, кожни повез ис­ под оклопа за заштиту слаби на.

4.

код оријен­

талних владара, капа с две траке на затиљку.

5.

мед . врста за воја за главу.

окренутом у смеру Ћабе, из које им ам предво­ д и зајед ничку молитву . -м иUlНl [грч . mуk ёs гљива] други део назива за лекове, пре свега антибиотике, добијене од гљивица .

Мlfшмаш, -а м [не м. Mischmasch] жарг. смеса

Мит ра , -ё ж [пере. Mihtra(c)] митол. у старо­ персијској религији, бог дана и су нца ; његов

култ је био нарочито разв ијен у првим векови­ ма х ришliанства .

од којечега, пап азја нија; мешавина свега и сва­ чега; зб рка , неред .

Мlfшна, -ё ж [ хе6 р. Мisсhпаh]

1.

први и те­

мељни део Талмуда ; н е писани јеврејски закони

митра изам, -зма м [в . -изам ] култ Митре, староперсијског бога светлости и истине.

које је у

[]

веку н. е. сакупио Јуда ха-Н ази.

2.

одломак из те зб ирке текстова.

митраљёз, -ез а м [фр . mitгailleuse] вој. брзо­

мјУзикл, -а м , гев . мн . мјузикла [ен гл .

метно аутоматско ватрено оружје , об. н а по ­

(comedy)]

стољу или с ногарима, које се пуни с н еп рекид­

у којем се муз ичке и плесне

не траке или из шаржера.

ворним текстом, муз ичка комедија .

митраљеза ц, -сца м [В . митраљез ] вој. о нај

musical

позоришни комад или играни филм

мјУЗltКхол, -а м [енгл.

Ta'IKe смењ ују с

го­

music-hall] позориште

који рукује митраљезом или ј е у војсци обучен

у кој е м су на програму заб авни жанрови : мју­

за то.

зи кли, водвиљи И сл.; варијете.

митраљёски, -а, -о [ в. митраљез] прид. при­ пада митраљезу или се на њега односи .

...

ми­

траљеска паљба вој . непрекидно циљано гаl)а­

љирају IIесврш . [фр .

ћање односно памћење .

мнеМОllИка, -ё ж [грч . mnёmопik6 s]

ње ватром и з митраљеза.

митраљирати, митрiuьирам , з. л.

-М ltеза, -Мllезија, -Мltестички [гр'! . -mпёsis

од mimпеskеiп сећати се] који се односи н а се­

M II .

митра­

mitrailler, В. митраљез ] 1. га­ 2. фиг. неприродно

8.

мне­

мотеХlIика.

МllеМОIНЈ',ар, - а м [В . мнемоника , мн емотех­

ђати ватром из митраљеза.

ника] онај који користи вешт ин у мнемотехни­

много и брзо го ворити.

ке како би лак ш е з апамтио одређени садржај.

митридатизам, -з ма м [према ГЈОнтском кра­

М,lеМОСИllа, -ё ж [гр'! . Мпёmоsупе] 1. митол .

љу Митридату ( IЗ l - БЗ. пре н. е.), којије уз има-

ћерка Урана и Гее (Неба и Земље) , богињ а пам-

780

мод

мнемотехника

мобилизација, -ё ж [фр. mоЫli sаtiоп, в. мо­

ћења; мајка девет муза које је изродила са Зев­ сом.

2. астрон.

астероид отк ривен

1859. године .

мнемотехника, -ё ж дат. И лок. мнемотехни ­

билан]

1.

вој . позивање војних обвезник а у слу­

жбу под претпоставком р ата и ли

ванредног

ци [грч . пшеm6п који се сећа, в. техника] упо­

стања.

треба речи, ск ра ћ е ница, рим а и други х сред­

обављања неког заједничког п осла.

става како би се олакшало памћење сложеног

пијски поступак којим се н еки орган или део

или дугог низа информација; мнемоника .

тела враћа у стање покретљивости .

мнемотехничк и, -а ,

моарё, -еа м [фр .

moire који се прелива] 1. вр­

не, с преливима неправилних облика и разли­ читих величина.

2.

растерске

фотографија.

4.

мреже

сјајан

сликов ног

типогр .

3.

при

штампању

или засе нчен

материјала

у

појава

сног извршења неко г посла или ци ља.

виду

сивих

терску меморију или при штампању.

моарltрати, моарйрам,

л. мн. моарирају

3.

моБИЛliОСТ, -ости ж [В . мобилан] особина онога који је мобилан и својство онога што је мобилно; покретљивост.

прелив

тачкица, који се ствара при преносу у компју­

сврш. и несврш. [в. моаре] посебним поступком дода(ва)ти ткан ини површински ефекат у виду

ребрастих шара.

мобот, -а м [с"р . од мобилни робот] техн. по­ кретни робот који служи за посл ове у опасним или недоступним просторима .

мовиола, -ё ж

фабричко име про ­

омогућава једној особи да гледа филмс ки сни­ мак и контролише његову брзину у циљу мон­

моб, -а м [енгп. mоЬ] жарг. људи лоших осо­ светина, багра; руља , гомила.

мобил, -ила м [л ат.

mobilis

покрет ни делови

2.

могиграфија, -ё ж [грч.

m6gis

с муко м, в.

-графија] мед . функцион ални грч руке прили­

ком писања , графоспазам .

покретан] ум.

1. у

конструкцији апстракт не скулптуре нефикси ­ читих материјала.

[Moviola,

извода] посебна врста стола с пројектором која

таже , титловања и сл.

бина, најгори слој у друштву ; олош , шљам ,

могила, -ё ж [рус . могила] хумка од камења или земље.

1. а нтроп. гробна 2. хумка уо пште .

направљени од разли­

могориш, -а м [срлат .

ук рас и ли играчка од не­

колико фигура, предмета и сл. који виси са жи­ це, траке и покреће се на струјање ваздуха. -мобил [в. мобил] као други део речи озна­

haIi g

мобилан, -л на, -лно [лат .

mobilis

покретан]

2.

који се брзо ме­

ња у изразу, расположењу или изгледу .

3.

који

омогућава или До пушта промену дру штвено г статуса (мобuлно друшшво).

4.

вој. спреман да

крене , спреман за борбу. А мобиЛlШ телефон

од ар. mа­

ник плаћао требињским и хумским кне зовима

мограњ, -а м [и т-ал . nјса

granatum,

melagrana] 1.

бот. н ар, Ри­

шипак, гранат .

могул, -а м [п ерс.

који се лако пок рећ е, који није везан заједно

место, покретљ ив, покретан .

magari sium

издаци] ист . данак који је стари Дубров­

за винограде изван градских з идина.

чава покретност (аушомобuл).

1.

мобилан]

biliser, В . мобилан] 1. спровести моби лизацију (в.). 2. фиг . а нгажовати групу људи р ади ефика­

грешка у тканини настала

због неравнина у предиву.

рани,

mobiliaIis, в.

мобилисати, -и шём свр ш . и несврш . [фр . mо­

ста вунене или свилене тканине, глатке и сјај­

преко

3. мед. тера­

покретна имовина (намештај , покућство и сл.).

памћењу.

нежељене

ангажовање веће групе људи ради

мобнлијар, -ара м [нлат.

[в . мнемотехника]

-6

који се односи на мнемотехнику , који помаже

2.

moghu1

Монгол]

1. и ст.

пр­

вобитно , реч којом су називани Монголи; ка­ сније , муслимански владар у Индији, од

до

xrx века.

2.

XVI

фиг . моћник, магнат у н екој де­

латности (холивудски, филмски

мод, -а м [енгл .

mod(ern)]

- ).

припадник британ­

техн. преносни телефон укључен у бежи чн у

ске тинејџерске су п културе БО-их година ХХ

мрежу на тери то рији једне или више држава.

века, у којој се подразум евало облач ење у ми-

781

мод

модерирати

ни-сукње, звонасте панталоне, јарке боје , во­

моД, -а м [енгл.

mode]

у математичкој стати­

стици, оно обележје случајне величине које се најчешћејавља у датој групи; модална величина.

мода, -ё ж [фр .

моделарница, -ё ж [в . моделар] радионица у којој се израђују модели

жња скугерима итд.

од лат.

mode

modus

начин]

1.

тренутно популаран начин живота , понашања,

моделарство, -а с [в . моделар] дела

2.

укус и начин одевања;

сва одећа која се кроји по обичајима одређеног центра (йариска

- ).

модалан, -лна, -лно [нлат. начин]

dus

1. ли нгв .

moda1is од лат. то­

који одређује облик посту ­

пања, став према радњи , начински (модалllе

речеlluце).

2.

1. и з рада мо­ 2. израда

као занимање или посао .

нацрта и градња умањених примерака (модела)

чарским циљем.

моделација, -ё ж [в . моделирати] давање об­ лика нечему , обликовање.

модеШlрати, моделирам,

3. Л.

мн . моделирају

СВРШ. и несврш. = моделовати, -ујём СВРШ. и несврш . [фр .

modeler, В .

модел] да(ва)ти облик не­

чему , обликовати, израђивати модел

моделист(а), -ё м [фр .

муз. који је начињен по систему

(1, 2, 3).

modelliste,

в . модел]

онај који израђује моделе .

модуса (в . ); уп . то на ла н .

модём, -ема и модем, -а м [енгл.

модалитёт, -ета м [нл ат. IТIOda1itas од лат. то­

dus] 1. начин

(1,2,3)

аугомобила, бродова, ракета и авиона с такми­

одевања, својствен једном раздобљу и дру­ штвеној заједни ци .

(1 , 2, 3).

на који се нешто дешава или врши

+ dem(odu1ator)]

mod(u1ator)

рач . електронски уређај који

2. лог. сте­

омогућава пренос 110датака до и од компјутера

пен поузданост и неко г суда (могуће, случајно,

телефонском или неком другом комуникаци о­

вероватно, нужно итд.) .

ном линијом.

(усло вљен одређеним околностима).

3.

муз . зб ирни назив за

карактеристична хармонијска и мелодијска обе­

лежја напева који се темељ и на староцрквеним облиц има .

модёран, - рна , - рно [фр .

demus

Modeblatt

према

B1att

лист] заст. модни часопис .

неки производ

modeIe од итал . modellus] 1. узорак по којем се израђује. 2. објекат, грађевина,

машина, брод, авион и сл . у смањеној величини

како би се представили њеl'ОВ изглед и план из­ раде или градње ; макета (в . )

3.

основни узорак ,

изглед одев ног предмета или обуће који се из­ рађује у серији .

4.

м ат. приближни опис неких

појава или објеката у ства рном свету , уз помоћ математичке симболике (функција, једначина , неједначина итд.) .

5. особа

modeme од клат. то­ 1. кој и је у мо­ (нпр. одевни предм ет). 2.

сада, одмах]

који је у духу времена које траје ; саврем ен, ак­ туелан, данашњи, нов .

модёл, -ел а и модел, -а м [фр . од лат.

modo

ди, у складу с модом

модеблат, -а м [нем.

modello

према

и л и предмет према

којем сликар или вајар ствара своје дело.

6.

особа која јавно приказује неки одевни пред­

модерато ПрИll . [итал .

1l1Oderato]

м уз. умерено

брз темпо (између алегра и андантеа).

модератор, -а м [лат. modeгator према modeгari, в . модерирати]

1.

онај који на неком (стручном ,

политичком) скупу са више учес ника подстиче и

усмерава

разговор,

спречава

заоштравање

супротних мишљења и води према заједнички прихватљивим закључцима.

2.

фю . у н уклеар­

ном реактору , супстанца (графит или тешка во­ да) која успорава и усмерава неугроне р ади

ефикасније фисије .

модерација, -ё ж [лат.

moderatio]

умереност;

мет, манекен; особа која рекламира неки про­

ублажавање, обуздавање; ограничавање ; избе­

извод путем фотографије , фи лма, телевизије

гавање крајности.

итд.

моделар , - ара м [в. модел] онај који и з рађује

модерирати, модерирам ,

3. л .

ју СВРШ. и несврш . [лат. mоdегагi]

МН . модерира­

1.

ублажити ,

моделе авиона, аутомобила, бродова и сл., као

ублажавати; обузда(ва)ти; свести, свод и ти на

хоби или за потребе индустрије.

праву меру; ограничити, ограничавати на же -

782

модулатор

модерна

љену меру, јачину итд.; избегавати крајности.

2.

бити модератор (в.).

1. књижевни

Modeme, в . XIX и по ­

правац крајем

четком ХХ века који је тежио блискости са културним животом Западне Европе.

2.

8.

мо­

дернизам.

1.

нови правац у некој области д руштвеног или културног живота или

у

погледу

н а свет, те­

жња ка новим садржајима и формама; тежња за променама у смислу осавремењивања .

2.

теол.

заједничка карактеристика више теолошких праваца

1900.

и

схватања

унутар

католичке

цркве

прилаго­

м6дла, -ё ж [нем .

Model

од лат.

modulus мера,

мерило] покр . калуп за обликовање колача или неког другог јела.

мод ни , -а, -о [В . мода] који се односи на мо­

модернизац ија, -ё ж [фр .

(-

креа­

Шор).

модо прнл . [лат.

modo]

одмах; об. на трго­

вачким п ри знаницама, р ачунима и др.

модул И м6дул, -а м [лат.

modulus мера , ме­ 1. утврђена основна величина , стандард, јединица мере. 2. саставни део, компонабилни рило]

елемент , компонента неког сложеног система

годи не (углавном одбачених).

modemisation,

в.

модеран] процес и последица модернизовања .

модеРНllЗовати , -зујём сврш. и несврш . [фр .

modemiser,

прилагодити,

ду, посебно на начин и стил одевања

модернизам, -з ма м [в . модеран, - изам]

око

преиначавати ;

ђавати.

модерна, -ё ж, дат. модерни [нем . модеран]

начити ,

в. модеран] (у)чи нити н ешто мо­

која се и з њега може издвојити или разм енити с неком другом из истог система.

3. техн . део све­

мирске петелице који се може од ње одвоји ти, самостално летети и обављати програ миране задатке .

4.

мат. апсолутна вредност константн е

дерним, увести, уводити нови дух, организаци­

или променљиве величине , вектора, компл ек­

ју, технику рада; следити захтеве и потребе

сног броја итд .

времена; дати нов изглед нечему.

носи на неко фи зичко својство

модернист(а), -ё м [в . модеран] стваралац у духу моде рнизма;

припадник или присталица

модернитёт, -ета м [в . модеран] свеукупни дух периода који траје , нов начин живота, нов поглед на свет; савременост, модерност .

(-

еласшuчно­

у п р ограмирању, скуп рутин а и ин­

формацијских ·об разаца за извршавање одређе­

modius]

ста роримска, ка­

ковала се у разним местима).

modiste,

типа података.

6.

калуп за ливење метака .

7.

у

н умизмат ици , пречник кованог новца, медаље

и сл.

8.

архит. и ст. у античкој архитектури , једи­

ница мере за одређивање међусобно усклађе­

сније средњовеков на мера за житарице (разли­

модискиња, -ё ж [фр .

5. рач .

коефицијент који се од­

ног задатка или за примену не ког апстра ктног

модернизма у уметности.

модијус, -а м [лат .

сШ u).

4 . физ .

них вели чин а делова једне грађевине .

модулii ран, -рна, - р н о [нлат.

modularis,

в . мо­

дул ] који се односи н а модул, који припада мо­

в . мода] за нат­

ска радница која израђује же нске шешире и

дулу или се састоји и з модула. конструкција техн.

И

и ндустр .

"

модуларна

начин

градње

сродне предмете допунске гардеробе (рукави­

или израде зграда, уређаја, нам е штај а и др . ко­

це, краl'Не); женска особа која креира , дизајни­

ји подразумева да се прво конструишу под­

ра ту врсту производа; власница продавни це у

којој се продаје таква роба .

модификација, -ё ж [лат.

склопов и , в. модул

(2)

од којих се склапа крај­

њи прои з вод с могућношћу варирања ; моду­

modificatio]

резул­

ла рни д и зајн рач . начин компјугерск ог про­

тат или процес модификовања; делимична из­

грамирања при којем се посао до неког степена

мена стања, облика или начина; преиначавање ,

одвија независно у деловима пре састављања у

прилагођавање.

конача" производ.

МОдllфиковат и , -кујём сврш. и несврш. [лат.

modificare]

вршити делимичну измену, преи-

модулатор, -а м [в . модулирати] техн. електро нско коло којим се мењају својства

1.

"0-

783

молектрiНlltк а

модулаuија

сећег сигнала.

2.

мојсијеваu, -вца м [према им ену Мојсије]

уређај који прет вара д игитал­

припадник Мојсијеве вере, Јеврејин.

ни сигнал у аналогни.

мојсијевски, -а, -о [према имен у Мојсије]

модулаu ија, -ё ж [лат. modtllatio, в. МОДУJlИ ­ рати]

1.

муз. преJlазак из једног тоналитета у

други унутар исте композиције .

2,

промена,

који је у духу Мојсијевог учења .

3.

прилагођавање , поступак у коме се неки

ну] врста кафе.

елеме нт једне веJlичине мења у складу с проме­ ном друге.

4.

физ . техн. поступак измене или об­

мојсијевска

мока, -ё ж [према граду и луци Мока у Јеме­

дизање и спуштање ГJlаса (певача ИJlИ говорни­ ка).

...

вера Мојсијево учење; јеврејска р еJlигија .

мокасина, -ё ж [еНl'Л. mоссаsiп од алгонкин ­ ског mоkussiп]

1.

ист. обућа северно америчких

ликовања својстава носећег таласа тако да уне­

Индијанаца од штавље не коже омотане око

сене промене представљају смислену инфор­

стопала.

мацију.

пеРТJlИ ИJlИ каишева.

вршавати МОДУJlацију.

1.

мокёт, -ета м [фр . moqtlette] 1. груба тканина

извршити , из­

теХII. променити неко

2.

својство с игнала (нпр. због преноса информа ­

мушка и женска П Jl итка ципеJlа без

мокаСИlIка, -ё ж в. мокаСИllа.

модулирати, МОДУJlирам, 3. л. мн. модулира­ ју сврш . и несврш. [л ат. lТюdulагi]

2.

од вуне или синтетике за покућ ство.

2.

тепих

од з и да до зида, таписон, итисон.

ција).

мол l , -а м, лок. м6лу, мн. м6Ј10ви [нем. Моll од

модус, -а м [лат. modus мера, начин]

1.

на­

лат.

mollis мек]

муз . један од два ГJlавна

TOllcKa ро­

чин, мера, праВИJlО; оБJlИК , И ЗГJlед, вид; пона­

да, сетног, озбиљног з вука у поређењу с дуром;

шање, држање .

ОДJlикује се малом терцом на трећем ступњу.

та;

-

... -

вивенди ст ил , н ач ин живо­

операнд и начин рада ИJlИ функциониса­

ња; у крим иналистици,

начин

и зв ршења кри­

мол 2 , -а м [н ем. Моl према Mol eki.il од IIлат.

molecula]

фнз . мерна јединица за КОJlИЧИНУ суп ­

вичног деJlа који указује на одређеног и зв рши­

станце (симбол

оца.

мер ни х јединица

2.

лог. пут СИJlОГИСТИЧКОГ закљу чивања и

до казивања у традиционалној JlОГИЦИ.

mol)

у Међународном систему

(SI).

муз .

молз, -а м, МН . моли [вене ц .

назив за леств ице , низове с разJlИЧИТИМ распо­

зоол. П ОКр. врста рибе, ослић.

3.

редом тонова и ПОJlутонов а, створене у старој Грчкој и разрађене у средњовековној музици

(дopcкu, лидијск!.I, фригијски

-

итд.).

моза ик , -а м, мн. мозаици [фр . срлат.

musaicum дело

муза, в. муза]

mosa'ique од 1. 1IИК. ликов­

на техника која се изводи слагањем разнобојних каменчића, глазиране керамике ИJlИ стакла у це­ ментну основу; може бити декоративни еJlе­ ме нт а р хитектонс ких површина ИJlИ самостално

сликарско деJlО .

нике мозаика.

3.

2.

деJlО настаJlО применом тех­

фиг. БИJlО шта што је сложено

од већег броја распо з натљиви х елемената.

мозаички, -а, -о [В . мозаик] који се односи на мозаик, којије направљен као мозаик (од ви­

ше малих делова).

Мојре, -а ж мн. [ грч.

molo од лат. mulus]

мол 4 , м6Ј1а, мн . м6лови в. мОло. · мола, -ё ж [лат.

mola] мед . поремећај у разво­

ју јајчаних омотача на почетку трудноћ е, са знатним увећањем материце и крвар ењем, што довод и до умирања ПJlода.

молараll, - рна, - рно [В . мол 2 ] физ. који се од­ носи на мол 2 молари, Momipa м МII ., ј д. молар , ген . молара [лат.

molaris

l'lрема тоlа мJlински камен, жр­

вањ] анат. кутњаци, горњи и доњи зуби човека и животиње у зад њем деJlУ уста.

моласа, -ё ж (фр.

moJla sse од лат. mollis]

минер. глинаст и Гlесковит кречњак.

МОЈlектроник а, -ё ж, дат. и 1I0К . МОJlектр они­ ци [СКР. од МОJlекуларна еJlектроника] слектр .

Moira]

MI1T01l .

три сестре

новија област електронике која се бави ПОJlУ­

богиње судб ине код старих Грка, суђаје, одго­

провод ницима малих димензија; молекуларна

варају римским Паркама .

еJlектроника.

784

молекул

монада

МОJlекул, -а м [фр . тоlесulе , нл ат. lТюlеСlllа дем . од лат.

moles

маса] најмања ч ест ица н еке

паљивом течно шћ у, с фитиљем који се запали пр е бацања .

супстанце , невидљива гол им оком, која сама

Молох, -а м [ ХСбр . m о l еk h (ё) ] МИТОЛ. хсбр.

поседуј е сва хемијска својства те супста нце;

сем и тск и бог су нца , ватре и рата коме су на жр­

скуп међусобно повезаних атома.

тву принош е н а деца.

молекула , -ё ж = МОJlекул (в . )

1.

2. ( молох ) фи,". н еман која

све прождире; страш н а и снепа с и на која узима

молекулара н , -рна, -рн о [в . молекул ]

1. кој и

многе невине жртве.

који је део молекула ,

молскй, -а, -о [в . мол'] муз. који је напи сан,

који припада молекулу. ~ молекуларна био­

који се изводи у молу . ~ молска скала муз. тон­

логија грана биологије која проучава основне

ска лест вица у молу;

биолошке појаве на разним молекунима; моле­

(са сниженом терцом и л и секстом) .

се односи на молекуле.

2.

куларliа I"енети ка ге н етика која проу чав а мо ­ лекунарне основе наследних проце са; молеку­

молто п рил. [итал .

-

акорд муз. ако рд у мону

molto] муз.

много , врло,ја­

ко; реч која се користи уз друге оз на ке за тем­

лаРliа маса зби р атомских м аса св их атома у

по, д ин а мику , артикулацију и интерпр етацију

монекуну.

да би појач ала основно з начење (н пр . молшо

молер, -а м [нем. Маlег]

1. мајсто р , занатлиј а

који кречи, фарба, бој и просторије, фасаде и

сл.

2.

заст. сликар, уметн ик .• мОлерскЙ.

молерај, -аја м [нем. Маlегеј]

1.

алегро веома бр зо; алегро н он .молШо брзо али

не прев ише) .

молуск, -а м, МН. молусщt, ген . м олуска

р езунтат

[нлат.

mollllsca] 1. ЗООЛ.

м еку шац .

2.

мед. мекан а

фарбања, бојења (з идова и сл.); з и д н а ш ар а, из­

творевина (нп р. доб роћуд ни тумо р , брадавича­

глед зида после крече њ а, ф а рбања .

ста и з расни н а).

2.

заст. сли­

момен (а)т, - нта м [лат . mоmепtum , према

ка, сликарско дело.

МОJlескйн, -ина м [фр .

leskin

moleskine од енгл.

то­

крзно од кртице] памучна тка нина , сн у ­

тоуеге к р етати]

жи за поставу ИНИ ојачање делова одеће, рад ну

тока времена .

или спортску оде ћу.

кљу чнu

молестират и , молi:стир ам,

стирају несврш . [лат.

3. Л. м .. . моне­ molestare] узнеми рав ати,

трен , тре н утак.

2.

по­

-,

3.

чинилац , ф а ктор (екО/юмскu-,

сuор ед ни

- );

чињ е ница у оквиру

с пнета до гађаја или у надређеној чињ еници . ~

магнетски

- В. магнётскЙ .

моменталан, -лна , -н но = момёlпаli (в .)

зностављати; доса ђивати (коме), гњав и ти .

молitбдён, -е на м [грч .

1. часак ,

себан период ини епизода унутар ширег, дужег

molybdaina према

олово] хем . хемијски еле мент, с реб р ­

момёlпан, -тна , -т но [лат. lТюm е пtап еllS, В . момен(а)т]

1.

симбол Мо .

тренутан .

који наступа без одла гања; брз, не­

молибденйт, -ита м [в . молибден] м "н ер.

посред ан

m61ybdos

настосиви метал, атомски б рој

42,

главна руда монибдена, молибденов сулфид ,

оловносиве боје.

2. (-

који трај е са мо једа н мом енат;

ошказ,

-

йр екид).

моментатйв , -а м [нлат. mоmепtаtivum ] грам. глагон који означава рад њ у која се збива у јед­

моло, -а м И с [итал. тоl о од лат.

mol es]

при ­

станишни насип, изграђе ни продужетак обале

ном тренутку ; тренутни гнагон.

мона, -ё ж [итал . mопп а, сКр . од

madonna] не­

за пристајање и везивање б р одова или за штиту

кадашња итал иј а н ска т и тула за удату жену , го­

од ветра и таласа; В . мол ' .

спа ( М о н а Лиза , Мон а 8ана).

моловати, -лујём несврш. [н ем. т а l е п] фарба­ ти, кречити, малати, бојити

(- собу.

сШа u) .

МОJlотовљев коктел, -а м [према имену со­ вјетског политича р а

- 1986)]

8.

М . М олотова

( 1890-

бомба у облику боце н апуњене лако за-

мона , -ё ж [итал. lТюп а ] ПоКр . ВУЛГ. понни орган.

2.

глупак, будала.

3.

1.

женски

покварењак,

бедник.

монада, -ё ж [I'РЧ .

momis,

ген. lТюmidоs једи­

ниц а] фI1ЛОЗ. н едељива целовита јединица , не-

785

мондија л и ст и чки

мо н ад ол огија

дељиво б и ће; пре м а Пи таго ри , бројч а н а ј ед и ­

цуск и х, шп а н с ких и н е м а чки х теолога и фило­

ница , п рема П лато н у и деј а, пре ма Ђ . Бру н у

зофа који су о ко

атом, п рема Л ај б ницу, проста су п ста нциј ал на

је доз вољ ено с вргн ут и и ч а к убит и монарха ко­

јединица од как в их ј е сазда н цео с в ем ир .

ји в лада као тиранин .

мо н ад ологија ,

-ё ж

[ В.

мо н ада,

-ло гиј а]

1600.

год ин е б ра н или тезу да

монархофашизам, -зма

..

[ в . мо н а р хија , ф а­

филоз . учење о н едељи в ост и јед иниц а, о н еде­

ш изам ] држа вни систем који ј е и стовремено

љ ивости би ћа.

м о н а р х ист ич к и и ф а ш ист ички .

МО ll iш д рија , -ё ж [ "Р " .

m6nos са м , ј ед ини ,

грч . апег ге .... andr6s му ш карац] начело орга ни ­

дрија (в.).

мо н а р х, -а и монарх , -а р ха м , м .... м о н а рс и и

МОllзстичан, - чн а, - ч н о [ грч. monastik6s пр е­ м а monastes мо н ах] који се однос и н а мон ахе, мо на шки ; к оји се од н ос и н а м а н астир.

монарси , ген. м о н ар ха и м о н а р ха [ гр ч . m 6 п а г­ сhёsједи ни владар]

1. о н ај

к оји сам , ј ед ини вла­

мон а р хофа­

МОllастйр в . манастир .

зо вања дру ш т в е н е зај ед нице п о кој ем же н а им а

само једног мужа; јед н ому штво; суп р . полизн­

•

шИстичкЙ .

м(НlЗХ, -аха и

MOllax, -а м , ВОК . мо наш е и мо­

н аше, мн . мо н ас и и мо н ас и , ген . монаха и м она­

да (у монар хиј и ), а п солут ни владар ; к р аљ, цар ,

ха (ж. монзхиња , - ё) [ грч .

наслед ни владар .

који се завет и ма обавезуј е и п отпуно предаје

2.

фи,'. о н ај који у н е ч ем и зра ­

monach6s] рел . онај

з ито домини р а ил и влада, који све држ и у ру к а­

мона ш тву; у и сто чни м цр ква м а св и су калуђе­

ма .

ри м о н ас и , у за пад ни м сам о н е ки (бенедикти н ­

3.

зоол . в рло в ел и к и ле п тир , н ар анџ асто- цр ­

ци , ка м алдолежа ни ,

них шара.

МО ll а р х и з ам, -зма м [В . монарх ија , в . - и зам ]

1.

појам мо н а р х ије као обл ик а влада вин е .

стрини и тд . ) .

2.

пол . схватање, заговар ање мо н а р х ије као п о­ жељног ил и н ај бољег обл и ка влада ви не .

•

валамб р о н за н ци , силве­

мОIIЗШКИ .

МОllгол изам, -зма

.. [... лат. mongolismLls, због

лица које 110дсећ а н а мо нголско ] мед. у рођ ено обољење и зазван о х р омозо м с ки м

поремећа­

МО ll з р х ија , -ё ж [ гр ч . m оп агсhiа] обл и к влада­

ј ем , пр ат и га низа к сте п е н ин тел и генциј е и од­

вине где сву власт има једн а особа, об ичн о н а­

ређ е н е појаве н а телу; да н ас се р адије у п отре­

следни краљ; обл и к владави н е с мо нархом н а че­

бљава тер ми н Дау н ов с ин др ом .

лу . .1. уста вн а

-

монарх ија у кој ој се нач и н фун к­

ционисања власти про писује уставом; Двојllа

ист. назив за Аустроугарску

-

( 1867- 19 18) У п ери о­

ду када су Аустр иј а и Угарска биле две д р жаве везане персо н ал н о м и територ ијал н ом у нијом.

мона р х ијанизам, -зма м [лат. mо п агс h iа ПLl S, в. -изам] теол. ранох ри шћанско у ч ење кој е тв р ­

МОНД СII, -ена , -о [фр . m о пd а iп према IТlOnd e с в ет]

1.

ч овек који пр ат и и ус в ај а м а н ире висо­

ког д р у ш тва, који се кр е ћ е у отме ни м кругови­ ма.

2.

ч овек посве ћ ен з абав и , моди и др уштве­

н ом животу .• мОIЩ СНСКИ. МОll д ија л изам, -зма м [фр. m опdiаlism е од

д и да су Ота ц , С ин и С в ет и Дух само три в ида

mondi al светск и ]

испољавања Бо га , а да је Б ог једа н и јед ин стве н

д ин стве н а зај ед ниц а у кој ој треба да се успо­

(по риче се доктрина о Светој Тр ој и ци).

стави с и стем зај едни чких н а ч ела и прави ла ,

мо н з р х ист(а) , -ё м [ В . мона р хија] пр истал и ­ ца, заговорник мо н архије као облика владав ин е.

мо н а р х истички , -а, -о [ В. м о н а р х и ст(а) ] ко­ ји се за.паже за мона рхију; који има обл и к м о­ н архије; који се односи на мона рх и сте .

мо н а р х омах , -а м , нарх , ГР'I.

786

"11.

мо н ар хомас и [В . мо­

mac hesthai бо р ити се]

НСТ. група ф р а н -

схватање да ј е ч овечанство је­

преваз и лазећи н ацио н алне гр а ни це ; уп . глоба­

ли з ам .

монд ијзлист( а) , -ё м,

.. .... мо н д ијалисти [в .

мо нд иј ал и зам ] при стал иц а м о н д ијализма .

МОllд ијаЛИСТИЧ .

богиња победе у стар ој Грчкој .

прик аз поб еде у обл ику же н е с крил и ма.

си н е снежног покривача .

п р е ма лат.

niyet од ар . пј ууа на­ 2. реп . и зр ека , ч есто

клања одређ ен а молитва или да се за почн е пост.

нивометар и нивомётар, -тр а м [лат. п јх ген.

nivis

н амер а, наум .

на а рапском јез ику , која и зр ажава одлуку да се

децемб р а

22. јан уара.

1.

colere

луждрави и беспомоћни.

нид ификација, - е ж [лат . се, према

nidus

г н ездо,

nidificare г н ездит и -ficare од facere чинити]

пр ема лат.

l1idtls

г н ездо,

fugere

nidifugae,

бежати ] младун­

ци птица који се рађају с перјем и способ ни су д а се сами хране , нпр. код живине.

основ на

формулација

никл , -а м [ нем .

зоол. прављење гнезда, гнежђење.

нид иф уге, нидифуга ж мн . [лат.

ре ,

х ри ш ћ анске

вере

усвој е н а на Ни кејском сабо р у . бели метал , симбол

Nickel] хем иј ск и елемент , Ni , атомски б рој 28 , упо­

требљава се н ајви ш е у легурам а.

НltКЈЈе нй , -а, -о

[8.

никл ] кој и је н ачиње н од

никла .

823

ннпофй л

никловатн

нимет, -а м [тур .

никловатн, -лујём сврш . И несврш. [В . никл] п ревла чити , пресвући (други метал) слојем ни­ кла рад и заштите од рђе .

Нимрод, -а м [хе6р .

никол, - а м [по имену енгл . физичара В. Ни­ кола

(Nicol, 1768- 1851)]

физ . призма од два

слепље на кристала кал цита, служи за добијање

у Француску

1560]

који је донео дуван

отровни алкалоид у листо­

вима ду вана, главни узрок штетног дејства ду­

вана и стварања зав исности .

•

ннкотйнскй.

никотннизам, -зма м [В . никотин] мед . тро­

преводу

Неврод,

10:8-9). 2.

фиг. вешт, способан ловац.

пуmрћё]

1. МИТОЈ1 .

између ларве и одрасле јединке.

на култу нимфи.

ока услед кога болесник боље види у сумрак

ia]

4. (06.

мн .) анат.

nymphaion]

и ст .

1. у

ста­

никто- [грч . п Ух, ген . пуkt6s ноћ] као први део сложе нице показује да се реч односи на

2. женско

купалиште код Грка

нимфеја , -ё ж [нлат. пу mрћеа од грч . пуmрћ а­ 60Т . локвањ ,

Nymphea аЊа . nymphet од фр . nymphet-

нимфета, -ё ж [енгл.

него на дневној светлости, дневно слепило .

te

мала нимфа] малолетница с и з раж е ном сек­

суалношћу, изазовна де војчица у п убертету .

нимфомitнија, -ё ж [грч . пуmрћё , в. манија]

ноћ или на мрак.

никтофите, никтофита ж мн . [в . никто-, грч . рhуt6п биљка] 60Т. биљке чији се цветови отва­ рају по ноћи уместо по да ну .

псих . ненормална сексуална пожуда код жена.

нимфоманка, -ё ж , дат. И лок . нимф оманки , ген . мн . нимфоманки [в . нимфоманија] жена ко­

никтофОбија, -ё ж [В . никто-, в. фобија] псих . страх од мрака ; ноћни страх код деце.

ја пати од нимфом а није , која л удуј е за мушк ар­ цима.

никтурија, -ё ж [В . никт- , грч . ошоп мокраћа] мед . учестал о мокрење по ноћи , симптом обо­

нимфоманскй , -а, -о [В. нимфом анија] који се од носи на нимфоманију и на нимфом а н ке .

нинорск, -а м [норв .

љења.

нилоти, нилота , јд. нилот, ген . нилота [л ат.

Neilotik6s

нилски , према реци

Нил] Зlп-роп. припадници племена која живе у

средњој и источној Африци , високи , издужене главе, с тамном кожом и слабом маљавошћу .

нилотскй, -а, -о [лат.

Niloticus од грч. Neiloti• нилотски јези­

нилски, према реци Нил]

ци лингв. породица јез ика који се говоре око горњег тока Нила.

новонорвешки]

ЈlаНД СМОЈЈ (в . ) , створен у другој поло вин и ХIХ века поред букмола (в . ) .

Ниоба, -ё ж [111Ч .

Ni6be]

м итол . тебанска кра­

љица, Танталова кћи , која ј е дотле плакала за својом убијеном децом док се није пр етво р ила у стену из које цури вода.

ниобијум, -а и НИОбйј, -ија м [нл ат. пi о Ь ium, удружен са танталом] хемијски елемент , метал

Јlимбостртаус, -а м [ В. нимбус , лат .

stratus

прострт, развучен] метеор . врста там них, раз ву­ чених, ниских облака који доносе кишу.

нимбус, -а м [лат.

nynorsk

новији норвешки књижевни језик , назван и

према Ниоби , ј ер се у природи увек налази

нимб в . нИмбус .

2.

млада, лепа девој­

усмине стиднице .

и Римљана .

nimbus] 1.

круг око главе

фиг. углед, репутација , слава .

З . метеор . облак који доноси кишу .

824

2. књиж .

ка. З. зоол . други степен метаморфозе инсек ата ,

нимфёј, -еја м [грч .

никталопија, -ё ж [грч . пуktаlорs од пух ноћ ,

светаца, ореол.

Мојсиј ева,

код Грка и Римљана, једн а од

мама или у брдима.

ala6s слеп, ops поглед] 1. зоол. способност не­ ких жи вотиња да виде у мраку . 2. мед. обољење

од грч .

књига

ром Риму, светилиште нимфи; пећина посвеће­

никт- в . никто- .

k6s

Прва

младих полубогиња које живе крај воде, у шу­

вање никотином.

Niloticus

у Библији ,

нимфа, -ё ж, ген. мн . нимф iilнимфи [грч.

ннкотйн, -ина м [фр . пiсоtiпе, према Фран­

Nicot),

Nimrodh] 1.

Хусов син, познат као ловац (у Даничићевом

поларизоване светлости.

цузу Ж. Никоу (Јеап

од ар . пј'm а] покр .

nimet

божји дар, благодат божја.

мале тв рдоће, симбол

Nb,

атомски број

41,

у потр ебљава се за легуре .

НИПОII, - а м (јап.

Nippon, Nihon] д руго

име за

Јапан.

нипофйл, - ила м [В . Нипон , в . -фи л] љуби­ тељ Јапанаца и свега што је јапанско.

нипофоб

нишан

нипо фоб, -6ба м [В . Нипон, В . -фоб] онај који мрзи Јапан и Јап анце.

бензол , употребљава се као растварач , у произ ­ водњи анилина и др .

нирвана, -ё ж [санскр . пјгуапа]

1. у

нитрогёи, -е н а [В. нитро-, -ген] в . азот.

буд изму,

блаже нство које се постиже престанком свих жеља и страсти и утапањем индивидуалне ду­

2. у хиндуизму, сједињење ду­ 3. стање потпуног мира и осло ­

нитроглицерiiн, -ина

..

[В . нитро- , глице­

ри н] хе ... густа , експлоз ивна уљаста течност,

ше у вечни дух .

употребљава се за производњу динамита; у ме­

ше са Брамом .

дицини служи за лечење срчаних болести .•

бођења од патњи .

ниса н , -а м [хе6р .

нитроглицерiiнскii .

nisan] седм и месец у јевреј­

ском календару, почетком пролећа .

нитро-једињења, нитро-једињења с мн . [В. нитро -] хем. ј едињења добијена нитрирањем ,

нискобуџётскii, -а, -о [В . буџет] р ађен с ма­ лим буџетом, јефтин, који не захтева велике

користе се као експлозиви или као међупрои ­

зводи у синтези лекова и боја .

нитролак, -а м , мн. нитролакови [В . нитро-,

тро шкове .

нискот иражан, -жна, -жно [ В. тираж] који

лак] лак на баз и нитроцелулозе .

нитрофосфат, -ата м

има мали тираж , који се продаје у малом броју

нистагмус, -а м [нлат.

[8. нитро -,

фосфат] хе м .

вештачко ђубриво добијено мешањем фо с фата

(о новинама и ч асо писима) .

од грч .

nystagmus

и калцијум-нитрата .

климање главом , треперење] мед. не­

нитроцелул6за, -ё ж [В . нитро -, целулоза]

вољно треперење очију , које може бити с имп­

хем . вла кнаста , лако запаљива м аса доб ијен а

том појединих обољења.

дејством азотне киселине на дрво, памук и сл. у

nystagm6s

нитна, -ё ж, ген . мн . нитнй [нем .

Niet] закивка,

двогла ви ексер; метални украс на одећи .

нитовати, -тујём сврш . и несврш . [нем .

nieten]

прич вршћивати, причврстити закивкама, з аки­ вати .

присуству концентрисан е сумпо рн е кисел ин е; корист и се за производњу експлозива , лакова , целу ло ида и др.

нифе м индекл. [од Ni ( ни кл)

гво­

вља да се састоји претежно од никла и гвожђа .

нитр- в . нитро -.

нитрат, -ата м [В . нитр- ] хем. со азотне кисе­ лине (НN Оз) ; натријум-нитрат и калијум-ни­ трат користе се као вештачко ђубриво .

нихилизам, -з ма м [л ат.

1.

nihil

ништа, В . - изам]

филозофско учење које пориче мо гу ћност

сигурн е споз н аје и постојање било какв е вред­ но сти.

нитрiiд, - ида м [В . нитр-] хем . спој метала са

2. животни

став који одбацује сва уста­

љена начела и веровања .

3.

ист. покрет за д ру­

штвене промене настао у царској Русији крајем

азото м.

нитри рати, нитрйрам ,

3.

л. мн. нитрирају [В .

нитр- ] хе ... замењивати атоме водоника у ор ­

ганс ком молекулу нитратним групама

(N02).

нитрiiт, -ита м [ В. нитр-] хе ... со азотасте ки­ селине (НN0 2) .

ХIХ века , близак анархизму и тероризму .

IlИхилист(а) , -ё м [лат .

nitrificatio од пј­ нитр- , -ficare од facere чинити] 1. хем.

nihil

ништа ] след бе­

ник ни х и лизма; онај к оји н е признаје ник акве ПРИНЦИllе ни ауторитете .

НИХИJlистичкii, -а, - о

нитрификација, -ё ж [нлат.

trificare, в .

+ Fe (ferrum

жђе)] геОIl . Земљино јел'ро , за које се претпоста­

[8.

нихилист] који се

од носи на нихилизам и нихилисте.

ниша и ниша, -ё ж [фр .

Iliche]

арх ит. удубље­

окс и дација амонијака и амо ниј умових соли у

ње у з и ду, обично з а смештај вазе , статуе или

нитр ите и нитрате , 06. под дејством бактерија.

у красних пред м ета.

2.

натапање, прожимање земљишта нитратима .

нитро- [ грч .

nitron

шалитра] као први део

нишадор, -а пере.

newsadur]

..

[тур . ni ~adir од ар .

nisadir

од

хсм. амонијум хло рид, салмијак ,

сложени це пок азује да ј е у питању јед ињ е ње

кристална со, раније употребљавана као лек

азота .

или као средство за лемљење.

нит робензол, -6ла м [В . нитро- , бензол ] хе ... те чност доб ијена дејством азотн е киселине на

нишан, -а и нишан , -ан а м [тур .

nisan] 1.

nisan од пере.

део на ватреном о ружју који омогућа-

825

нишанити

Ilовитёт

ва пре цизно гађање (йредњи шuч кu

- , ой ­ 3. над­

зда)] астрон . звезда која услед у н утра ш ње екс­

заст . орден, од­

п лоз иј е н агло п о в еh а с в ој сјај , постајуhи з н ат­

- ,

задњu

циљ, мета у коју се гађа.

- ). 2.

гроб ни камен код муслимана.

4.

л и ко вање. О разговарати преко нишана в о ­ дити уз ајамну бо рбу , ратовати ; бити у неприја­

тељству с ким; уз ети на Ilишан усмерит и своје на пад е против кога или чега.

циљ помоћу нишана, циљати.

[8. нишан] који се односи

на нишан ; који служи за нишањење (нuшанска

нишiшџија , -ё ж [в . нишан] онај који ниша­ н и, стр е л а ц .

lIишеста, - ё ж = нишесте, -а с [тур . ni ~asta од

ni saste]

по кр .

1. пшенични скр об у

праху .

2.

НКВД [рус. СКр . од Народный комиссари ат в н утре нни х дел ] ист. управа тајне полиције и

обаве штајни х служби у Совј етском Савез у под

нобёл иј ум, -а и нобёлiiј, - ија [према А. Но­ трансурански

мент, с имбол

No ,

радиоактивни

атомск и б рој

еле­

102.

Ilовација, -ё ж [л ат. ти новине]

1. пра8 .

110vatio од поу а ге уводи­

угово р двеју страна к оји м се

укида п остој ећа обавеза и уводи нова .

2.

н еоб. В .

иновација .

1.

nove lI a од лат. novelI us Кfb И Ж . припов етка. 2. В.

новелација . lIовелација , -е ж [нлат.

nove ll atio, В . новели­

р ати] пра8 . измена постојеhег з акона и ли п рав­

новелета, - ё ж [итан .

novell etta] КIЫ' Ж . кратка,

мала новела.

с врш . И несврш . [нл ат.

3. л . МН . н о в ели рају novelIare] прав . у н ет и , уно­

сити и зме н е и ли допу н е у постојеhи зако н и ли

д одељује сваке године за м и р , з а

правну норму .

lIобил и з ирати , ноби л и з ирам ,

3. л. мн . н оби­ лиз ир ај у сврш . и несврш . [фр . nob iliser од лат. п о ­ bilis пл еменит] заст. доделити , додељивати пле­ ми ћку титулу, прогласити , проглашавати з а плем иhа.

нобил ита ција , -ё ж [1I1.ат. nobilitatio] заст. до ­ дељ ивање племиhког з вања , проглашење кога

за пле миh а.

нобилitТёт, -ета м [лат. nobi litas] тост; от м е ност .

2.

1. племени­

племиhко по р екло , припад­

нобл П РИД. индекл . [фр . поЫе од пат.

nobilis]

који се понаша као пл е миh ; отмен , достојан­ стве н ( ч есто ирон . ) .

Ilоблес , -а м [фр . шање , отм е ност

lIовелист(а) , -ё м [В . новелист(а)] КfbИж. пи­ сац н овела , прип оведач .

lIовелистичкй, -а, - о [в . новела] Кfb И Ж. који се односи на новеле и новелисте .

новёмбар, -бра м [л ат. поуеmЬег, пр ема по­ уеm девет] једанаести м есец у год ин и .

• 11 0-

в ём барскЙ .

новечеНТltст(а), - ё м,

110vecentista,

MII .

н овеченти сти [итан .

в . вовечевто] писац и л и умет н ик

и з новечента , ХХ века.

lIове'lеIПИСТИЧКЙ, - а, - о [итан . novelI etta]

ност п л емиhком сталежу .

826

новаторство, -а с [ в . н овато р] увођењ е но­

добитник Нобел ове награде , која

књ и же вност и за неколико н аучних грана.

сток р ат ија .

новаторскй, -а , -о [в . новатор] који се од н о­ си на н овато ра ; об н овитељски , иноватив ан .

новелирати, новелирам ,

нобело вац, -вца м [према Алф р еду Н обелу ,

1833- 1896] 190 1.

novator од поуаге у вод ити

ног прописа.

Стаљ ином , касниј е названа КГБ (в .).

се од

новатор, -а м [лат.

новине] онај који у води новине, нове идеје ,

нов , в . новелирати]

нишесте = нишеста (8.)

хсм.

но видљ ив ија н его р а није .

новела , -ё ж [итан.

врста п о сл астице од таквог скроба .

белу]

н о в а (зве­

вина ; тежња за новим.

СЙрава).

пере.

(ste lI a)

иноватор.

нitша llИТИ , -им нес врш . [в. ниш а н] тражити lIitша нскii, - а , -о

нова и нова, - ё ж [пат . 110уа

nobIesse] 1. племиhко пона ­ (често ирон .) . 2. пл е мство , ари ­

који прип ада новеченту , ХХ веку .

новечеllТО, -а м [итал . 110уесеl1!О де в ет стоти­ ва] двадесет и век у умет н ости , књиж еввости, кул ту ри (посеб н о италијанској) .

IIОВИТёт, - ета м [лат.

novitas прем а 110Vl1S нов]

о н о што је вово , нова пој ава , вов прои звод.

новицијзт

ноктамбул

новицијзт, -ата м [нл ат. цијус] ЦрКВ .

1.

noviciatus,

в . нови ­

статус новициј уса, искушеника;

време искушеништва.

2.

нов ицијус, -а м [лат.

школа з а искушеник е .

према

novicius

нозологија, -ё ж [в . нозо- , -ло гија] м ед. си ­ стематска кла сификација бол ести .

•

НОЗ0ЛО­

шки.

novus

нозоманија , -ё ж [В . нозо - , манија] пси х ички

нов] у катол ичкој цркви искушеник , онај који

поремећај код кога пацијент осећа с имптом е

се прип рема да постане калуђер.

различитих болести; у п . хипохОндрија .

новокаи н , - ина м [фабричко име према лат .

novus

нов , (к)ока ин] фарм . синтетичко средство

за локал ну анестезију, прокаин .

•

нозофобија, -ё ж [В . нозо-, -фоб ија] Il СИХ. н е­ нормал а н страх од болести .

новокаин­

ски .

нов окомпоновзн, -а, -о [В . компоновати]

Ноје, -а м [хебр . N6ah] МИТQЛ . праведник ком е је Бог у време општег потопа наред ио да сагради

1.

брод (Нојев ковчег) у коме ће се спасти са својом

муз. који је у стилу народне м уз ике , ал и је ком ­

породицом и прим ерцима свих животиња н а Зе­

понован за потребе естраде .

мљ и (Прва књига Мојсијева , главе

2.

ф и г . пеј . скле пан ,

изм ишљен по трен ут ној моди ; вештачки , који није ауте нтичан.

нову м, - а м [лат.

novum,

С. род од поvu s нов]

нешто ново, н ова окол н ост (у правн ом постув­ ку); нов, дотле н е поз н ат подата к .

нодоз ан, -з н а, -з но [лат.

нодулус, -а м = Ilодула , -ё ж [нл ат.

nodus

чв ор]

1.

nodu1us,

мед. чворић , отврдло м е­

сто у поткожном ткиву.

2.

избацити и з борбе]

knock out

м ин ер. груд вица, з р ­

но , мала ло п таста маса н еког минерала у ун у­

стави борбу . б . стање боксера који ј е добио та­

...

класични

з авршетак ме'lа з ато

сле бројања до десет; технички

-

з авршетак

ме'lа када по оцени судије један од боксера ни ­ ј е у стању да настави борбу .

2.

фИI'. и зјава , потез

или маневар којим се н а носи кона'IНИ пор аз противнику у с п ору , расправи и сл.

нокаУтёр , -ера м [В . нокаут] боксер који ла­

ноеза, -ё ж [ грч . п6ёsi s мисао, пам ет] филоз. код А ристотела, непоср ед на ум на с п оз н аја.

1. 2.

ко и ч есто нок аут ира противнике .

нокаутирати, нокаут ирам ,

код Хусерла , акт мишљења којим се освешћују

рај у СВРШ . [ В . нокаут]

ч улн и ут и сци.

т ивнику.

ноема, -ё ж [грч. п6ёm а мисао] филоз. Аристотела, пр едмет мишљења .

2.

1. код

куства .

2.

3. л.

М Н . нок аути ­

CII . задати нокаут пр о­

1.

фи г. те шко пора з ит и противник а у

р ас прави.

код Хусер ­

ла, с весни чи н који м се осмишља в а садржај и с­

нокдаУII, - а м [ е нгн .

knock dоwп оборити ,

сру шити] сп . а. у боксу, ударац који оба р а про ­ тивника на под, али м у омогућава да се пон ово

ноет ика, -ё ж, дат. но етици [грч . 110ё tik6s пр е­

ма поеј п м исл ити] део фи лозоф иј е који се бави мишљење м и саз нав а њем .

•

1.

при диг н е и н астав и борбу . б. стање боксе р а ко­ ји ј е доб ио такав уда рац (бuйiu у IlO кдаУIIУ) .

но еТ И'IКИ .

IlOзем а, -ё ж [грч. п 6sё mа према

116sos бо­

пр аж ив отиња која живи као пара­

нокле, н окл и ж мн. = ноклице, НОКJIиц а ж мн. [ аустр . н ем.

бол ест коју изаз ива тај пар аз и т. НОЗ 0- [грч .

n6sos болест]

к ао први део сложе­

ница показује да се реч од носи н а болест .

нозогра фија, -ё ж [В . н озо-, -гр а фиј а] мед. описива ње болест и и њи хов и х с имвтома .

тесто које се з ахвата каши ­

нокса , -ё ж [лат. поха према посеге шкодити]

1.

м ед. узрочник болести; све оно што штетно

делује на орга ни зам.

2.

"ра в . штета , штетан по­

сту п ак.

нозоге нија, -ё ж [В . но зо - , -ге нија] мед. н а­ ста н а к болести , в атоге н еза .

Nockerl]

ком и кува у кипућој води, врста ваљу шак а.

зит у цревима ин секата (пчеле, свилене бубе).

2.

-

што ј еда н од боксера н е може да устане ни по ­

трашњост и сте н е.

лест] мед.

6 до 9).

knockout према 1. CIl. а. у боксу ,

ударац којим се прот ивник онемогућава да н а­ кав уда рац ;

nodosus према nodus

чвор] мед . који садржи нодуле, чвориће , квргав. дем. од

lIокаут и нокаут, -а м [ е н гл.

ноктамбул , -а м [ннат. ген .

noctis

ноћ ,

ambu lare

воли да се проводи

н оћн ик .

2. В .

noctambulus од п ох 1. чов ек који

ходати]

п о ноћи , ноћн а птица ,

сомнамбул .

827

ноктамбулизам

номос

ноктамбулизам, -зма м [В . ноктамбул] В . сомнамбулИзам. ноктурно и ноК'1јрно, -а м [лат. ноћ ни]

1. муз.

noctumus

кратка композиција сетног и лир­

ског карактера .

2. уметничко

или песничко де­

ло кој е изражава ноћну атмосферу .

нокшир, -ира м [нем .

Nachtgeschirr] ноћни

1. који је

velle

volens

од

хтети] хтео не хтео , милом

стварности ; званичан, формалан .

'"

номинал­

ност) која је означена на новчаници (вр едно­

nomos

закон]

2.

грам . им е ни чки ;

именски .

номинализам, -з ма м [В . номиналан ] фил оз . средњовековно учење по

ил и с и л ом.

-ном, -номан , -номија [грч.

nominali s п рема

нешто по имену , ал и не у

сном папиру, марки и сл . ).

ноленс- воленс индекл . [лат. поlепs не хтети ,

номиналан, -лна, -лно [лат . поmеп име]

на цена (номинална вредност) цен а (вред­

суд, н оћна посуда.

no lle

номиюiла, -ё ж [В . номиналан] номин ална вредност.

страктни

појмови

коме идеј е и ап ­

постоје само

као

називи

кој и се од носи на з аконе или на законитост ; ко­

(имена), а не одговара им ништа у ств арн о м

ји се од носи на правила одређене струке.

свету .

НО м , -а м [грч . оз б и љ н ог и л и

старогрчка песма

n6mos]

верског садржаја, певана уз

номинализација, -ё ж претварање

речи

или

[8.

групе

номин ала н] грам. речи

у

им ениц у

или у именску синтагму .

прат њ у л ир е.

нома l , -ё ж [грч . поте нагризање] мед. ган­

номинатив, -а м [л ат . поmiпаtivu s ] грам . па­

греноз ни процес на образу који погађа неухра ­

деж субјекта, падеж којим се имен ује , ос н овни

њену децу или се јавља услед инфекције .

облик именске речи .

нома2, -ё ж [грч .

ист. управна једини­

nom6s]

ца у старо м Египту , срез.

номад, -ада м [грч .

nomas

кој и лута]

1.

при­

номинација, -ё ж [енгл .

minatio,

в . номиновати]

новање .

2. предл ог за

1.

неку награду

падни к популације без сталног борави шта , ко­

ра) или изборну функцију

ја се сел и у потрази за храном или пленом .

кандuдаШа) .

2.

[8.

номад] номадски на­

номадски, - а , -о [В . номад] који се од носи на који је

с војствен

номад има;

скит­

2.

1.

грам . име нека реч

номенклатор, -а м [нат.

nomenclator од и м е, calator од calare з вати] 1. У старом

ње посете говорио имена посетилаца .

номенклатура, -ё ж [лат.

2.

онај

2.

и ст . пол . У

них фу нкција у држави; круг високих партиј­

828

закон] као први део сл о­

фички приказ функције са д ве и л и ви ш е про­ менљивих .

1. гра­

2.

писање за к о н а .

номоканон, -она м [В . НОМО-, к а н о н] ист. зборник црквених и световних пропи са у пра­

восл авној цркви ; крмчија.

Совјетском Савез у, попис најважнијих управ­

8. -ном.

n6mos

им ен о вати .

струкцијом номограма.

nomenclatura, 8. но ­

одређен ој струци ; терминол огија .

-номија

номо- [грч .

2. назвати ,

Ри­

скуп имена, н аз ива и симбола у

с ких р у ковод илаца.

функцију) , кандидовати.

на математике која се бави теоријо м и кон­

који се бави номенклатуром .

1.

nominate 1. предложи­

по­

му , роб којије свом господару приликомјутар ­

менкл атор]

од лат. поmiпаге према потеп име]

номографија, -ё ж [В . НОМО-, графиј а]

(имени ца, заменица , придев или број) . mеп

за Оска­

номограм, -а м [8. НОМО- , -грам] м ат. гра­

8. -ном .

номен, - а м (мн . номина, с) [л ат. поmеп] име; за и зраз е в . потео.

(-

рейублuкан ског

жени ца о з начава з акон , норму и л и пр опис .

нич ки , лут алачки .

- номан

(-

ти, унети у ужи избор (за награду или пол итич ку

чин ж ивота , навика сталних сеоба.

номаде,

лат. п о­

номиновати, -ујём С8р. И нес8р . [е н гл.

фиг. ск ит ница, луталица .

номадизам, -з ма м

nomination,

именовањ е, на и м е­

номологија, -ё ж [В . НОМО- , -л огиј а] фи лоз . наука о з аконима мишљења ;

наук а о п рир о д­

ним законима уопште .

• номОЈЈОШКИ . номос, -а м [грч . n6mos] 1. филоз. з ако н , н ор­ ма, правни пропис . 2. муз. У старој Грч кој , тра­ диционални напев; мелодијски образ а ц з а п е­ вање или за свирање на инструментим а.

номотетика

норадреналйн

номотетика, -ё ж, дат. номотетици [В . номо- , грч .

-thetik6s

од

поставити] научно ис­

tithenai

нонконформист(а), -ё , мн . нонкомформи­ сти (В . нонконформизам]

1. ре!•. британски

про­

тестант који не припада англиканској цркви.

тражи вање општих законитости у природи .

номотетичкй, -а, -о [В . номотетика] који се

неконформист(а) .

•

2.

нонконформitстичкЙ.

ноно, -а м [итал . поп по] 1l0КР . деда , дека .

однос и на номотетику; нормативни .

номотехника, -ё ж, дат. номотехници [В . но ­ мо-, техника] вештина састављања закона.

нонпарел, - а и нонпарёл, -ела м [фр . попра ­

reil

нон [л ат. поп] В . поп .

неупоредив] типогр . врста ситног штампар­

ског слога .

нон плус ултра индекл. [лат. поп

нон- [лат. поп, фр . поп не] као први део речи

plus ultra

неги р а оно што исказује други део или даје

не(ма) даље (од тога)] оно што је најсавршени­

зна ч е њ е супротно њему.

је, највиши степе н чега, последња реч.

нОна·, -ё ж [л ат. вал од де вет

nonus девети] 1. муз . интер­ тонова. 2. ИСТ. а. у старом и с ред­

нонсенс, - а м [енгл .

њем веку , девети сат рачунајући од шест ују­ тру ; рано поподне .

nonsense,

В . нон-,

sense

смисао] бесмислица, апсурд.

нон-стоп прид . индекл . [енгл .

non-stop] 1. кој и (- йродавница ,

не прекида, који ради без паузе

нона 2 и нОна·, -ё ж [Итал . поппа] покр . бака.

-

нона 2 , -ё ж [нем .

но , без прекида .

Nonne од срлат.

поп па] като­

nonus

2. (као

прил . ) стално , непреста­

ноншалантан, -тна, -тно (фр .

личка монахиња, редовница, часна сестра.

нонагон, -она м [лат.

радно вре.м е) .

девети, В . -гон]

nonchalant]

који се не узбуђује, хладнокрван, опуштен .

ноншалантност, -ости ж = ноншалаНI(ија ,

геом . де ветоугаоник.

нонаго налан, -лна, -лно [В . нонагон] геом .

-ё ж [фр .

nonchalance,

В . ноншалантан] хладно­

крвност, мирноћа, нехајност .

деветоугаони .

нонакорд, -а м [л ат.

nonus

девети , В . акорд]

муз . акорд од пет тонова , септакорд (В . ) коме је додата још једна терца.

ноологија, -ё ж [грч.

разум , В. -логија]

n60s

филоз. наука о мишљењу , о духовној активности .

ноолошкй, -а, -о [В . ноологија] који се одно­

ноне, нона ж ми . [лат. попае] ист. у старом

си на ноологију .

•

ноолошке науке оне које се

римс ком календару, девети дан у месецу, осим

баве људским духом и законима размишљања

у ма рту, мају , јулу и октобру , где је био седми

(за разлику од космолошкux наука , које изуча­

дан; уп . иде , календе.

вају природу) .

нонёт, - ета м [итал.

nonetto]

муз. камерни са­

нОнијус ·, - а м [по Португалцу Педру Нуње­ су (н а латинском

ноосфера , -ё ж [грч.

n60s

разум , В. сфера]

област изнад Земљине површине у којој живи

став од д евет свирача; хор од девет певача .

Petrus Nonius, 1492- 1577)]

човек и која је предмет његовог испитивања.

нопал, -ала м [меке. шп . пораl од нахуатл

физ . по мична скала која омогућава да се на мер­

no'palli]

ним и нструментима очитавају десети делови

ним цветовима. б . плод тога кактуса , сличан

једи ница.

бодљикавој крушки, на коме живи кошенила ,

нонијус 2 , -а м [порекло нејасно] раса коња доб ијена у Аустрији

1815 .

године , укрштањем

бот . а . род кактуса,

Nopalea,

са црве­

штитаста ваш.

но пасаран уз о . [шп . по

pasaran]

пол . (фаши ­

енглес ког пастува с липицанером и другим ра­

сти) неће проћи, парола републиканаца у време

сама.

Грађанског рата у Шпанији

нонилио н , -она м [лат. он] б рој који се

nonus девети, (ми)ли ­ пише јединицом са 54 нуле .

нонкон формизам, -зма м [В . нон- , В . кон­ форми з ам]

1.

рел . у Великој Британији , проте­

ста н тизам одвојен од англиканске цркве. конформизам.

2.

не­

1936-1939,

касније

честа на левичарским манифестацијама .

норадреналйн, -ина м [скр . од нор(малан) , В . адреналин] физиол . хормон надбубрежне жл е­ зде сличан адреналину, норепинефрин, упо ­

требљава се за лечење але ргија , глаукома, ви ­ соког притиска .

829

нордија ц

нострiпичкй

нордијац, -ј ца м (ж . норд йјка , дат. И лок. нор­

HOpMa JIНOCT, -ости ж [В . норм алан] а. особи ­

д ијки ) [ В. нордијски] становник северне Евро ­

на онога који је нормалан. б. норм алн о, р едов­

п е; човек нордијског расног типа.

но стање .

1.

који припада

nordisch, Nord север] земљама северне Европе . • -

Ilорманскй, - а , -о [срлат.

нордйјскй, -а , -о [нем .

начког

nort

Normannus од ф ра­

север , т ап човек] ист. који при пада

јеЗ ИЦlI северна грана германских језика (дан ­

Норманима , скандинавским освајачим а који су

ск и , норвешки , шведски и исландски ; норд иј­

у Х и

ске Д ИСЦЮlлине сп . у скијању , н аз ив за трке,

(у Нормандији , Енгл еској, на Сици л ији и др.).

штаф ете и скокове; у п . а Јшске д исциплине .

xr веку основали

норматйв , -а м

2.

више држава у Ев ропи

[8. нормативан] (06.

мн.) екон.

који припада северноевропском расном типу ,

норма , утврђено правило за потрошњ у , р ад , це­

са и зду ж е ном главом и плавом косом.

не , квалитет прои з вода и д р.

Nor-

норматйван , - вна, -вно [нл ат. п опn аt i vus]

изу чавање језика , културе и историје

који одређује норму ; на коме се з аснив а н орма.

нордистика , -ё ж , дат. нордистици [нем .

distik]

•

но рд иј с ки х народа.

норе пинефрйн, - ина [В . е пин ефри н]

IlOpa-

дреналйн (В . ) норма, -ё ж [лат. попnа] одредба.

2.

1. правило, пропис ,

количина рада или прои з вода коју

треба п ост ићи з а одређено време (U СЙУltuшu

Itорму; йреба циши ItОРМУ). 3. а . утврђени обра ­ зац пон а ш а ња (друшш вен е норм е). б . Л >1Н ГВ . све оно ш то ј е у обичајено и прихваћено у датој је­ зи ч кој з ајед ници ; ску п правила која одређују шта с п ада у станд ардни јез ик.

нормала, -ё ж [фр . попnаlе , в . нормалан]

2.

1.

геом . права или дуж сп у ­

штена по д правим у гл ом на д ругу праву .

нормала lt и норма лан, -лна , -л но [лат. 8.

норма]

нај р ас про страњ е нији у св ету ; IIOpMaJlНa шко­ ла заст. о с новна школа .

нормализа ција , - ё ж [В . нормали зовати] довођ е њ е у нормално , редовно стање .

1. 2. уво ђе ­

ње н о рми , регулисање , нормирање .

нормаЛlt30вати , -з ујём С 8РШ . и II ССВРШ . [фр . попnа li sе г, В . нормалан]

но р мал но стање .

1. довести ,

довод ити у

2. в . нормирати .

нормалитёт, -ста м [ нлат. попnаlitаs] В .

Itормалка, -ё ж [В . нормал а н] заст. основна

830

који су облици дозвољени језичком но р мом а који нису .

нормирати , нормирам ,

3. Л. МН . H OP M~ P~9

С 8РШ . и н еС 8РШ . [нсм . попniегеп, 8 . норма ] одр еди­ ти , одређивати, прописати, п р описи вати н ор­ му , по д вргнути прописима .

нормирац , - рца м [В . нормирати] службеник хово испуњавање .

HOplte,

норни ж МН . [ стн о рд. пот] М>1 'ГОЛ . боги­

ње људске судбине, суђаје у скан д ин а в ској ми ­

носема в . нозема . носо - в. НО З О -.

носталгија , - ё ж [нл ат.

nostalgia од грЧ . n6stos

повратак , 8 . - алгија] чежња за з авичај е м ; жаље­ ње за прош л им временима и л и з а он им што је изгубљено .

носталгичаll, -чна , -чно [В . носталгија] који осећа ностал гију.

носталгичар, -а м

[8. н осталгичан]

а. о н ај ко­

ји осећа носталгију . б . п ол . онај који жали за ра­ нијим режимом или за државом које виш е н ема.

ностаЛГ ИЧltост, - ости ж

[8.

н осталгичан]

стање онога који је ностал гичан .

Itостратичкй, - а , -о [нем .

ItOP-

м а шtОСТ .

школа.

на граматика ЛI1l' Г8 . граматика кој а ут врђује

тологији .

nor-

1. који одговара норми , прави­ лаН,п рописан . 2. уобич~ен , редован , типичан . 3. пс и х ички здрав ; присебан . 4. гео ... којије под прав им у гл ом у односу н а неку праву . • IlOpмаЛl1И колосек жел . коло сек ширине 143,5 ст , malis,

статути , правилници , уредбе и сл . ) ; н орматив­

који одређ ује радн е норме и контрол и ш е њи­

н о р м ално , редовно, уоб ич ајено стање (враши­

ш и се у Itормалу) .

нормативна акта ( нормативни аКТII ) п ро­

писи који ма се стварају пр авне норм е (устав ,

nostras

nostratisc h

од лат.

домаћи] Л ИII ГВ . назив за хи потетични

прајезик и з кога су, по неким теориј а м а, н аста­

ли како индоевропски тако и већина других је­ з ика Европе , Африк е и А з иј е.

ностриф икација

нација

ностр ификација, -ё ж [нем .

Nostrifikation, в.

нотација, -ё ж [лат.

notatio] 1. 2. начин

бележење,

нострифи ковати] поступак којим се диплома

обележавање, нотирање .

или науч но звање сте ч е н о у иностранству при ­

ску п симбола (за музичке то нов е, п окр ете у ба­

знаје као еквивалентно дома ћој диплом и одно­

лету, гласове у ј езику и др. ).

нот-бремза, -ё ж [нем.

сно з вању.

ностр itфиковати, -кујём

сврш .

И

несврш.

[нем . поstгifiz i егеп од срлат. поstrifiсаге према лат.

noster наш , -ficare

од

чинити] (из)вр­

facere

шити ностр ификацију.

nuestro

nostromo од шп . nuestra-

ато наш господар] пом . вођа па­

лубе, з аповедник морнара.

нота, -ё ж [лат. помена .

2.

nota] 1. забеле шка ,

запис, н а­

дипл . зва нични допис једне државе

јим се бележ и одређе ни то н и његово трајање ; мн . муз ички за пис одређене композиције ( сви­

рашu из ноша, йо ноШама). б. тон, глас .

4. при ­

звук , обележје , израз одређеног расположења

(о сећа.м ношу зависшu у љеговим речима) . О

IIOTe

фам . с кладно , ур едно, по пропису .

нота бене уз в . [л ат.

нотес, -а м [фр .

МН . од

notes

note

н ота, при бе­

ле шка , према лат. поtа] џ еп н а бележ ница.

nota

nothus

ванбрачни од '"))Ч .

nothi ae, према лат. n6thos] прав . ист. део

имања који се оставља у наслеђе ванб рачној деци.

другој са одређеним п оводом. З. муз . а . з н ак ко­

све на

ПоКр . заст.

Not-bremse]

кочница за случај опасности .

нотије, н ат иј а ж М Н . [срл ат.

ностром о, -а м [итал. то од

бележења ,

Ьепе з апази доб ро]

израз којим се скр еће п ажња слушаоца и л и 'Iи ­ таоца: пази, имај у виду, не забо р ави; в .

Il0табидitтёт, -ета м [нем .

NB. Notabi 1itat, нлат.

notabilitas] заст. 1. углед , поз натост, виђеност. 2. важ н а, углед н а ли чност, особа уваже на у друшт ву .

HOTaJIa ll, -л на , -лно [срлат. notalis, В . нота]

1I0Тltрати, нотирам, З. Л. мн . нотирају СВРШ . И несврш . [лат.

notare]

(за)бележити, ( при )бележи ­

ти , упис(ив)ат и .

1I0тификација, -ё ж [нл ат.

notificatio,

них органа, одједне државе другој , од суда или управних органа грађанину и сл.) .

IlOтitфиковаТlI , -кујём СВРШ . [н лат. од лат. поtus познат, -ficaгe од

noti {јс аге

звани чно обавестити, упоз н ат и са чим .

Il0тица , -ё ж [В . нота]

1. к р атка з абелешка. 2.

кратка вест или напис у н овинама.

IIОТ IIЙ , - а ,

-6

[в . нота ] м уз. који се од н ос и н а

ноте; који се служи нота м а;

.. -

систем п ет па­

ралелних ли ниј а по којима се пишу ноте; пир , 1I0Пl а нотним

ха ртиј а

системима;

1I0Тlla

свеска

ј е забележена нека народна мелодија .

нотз р , -ара м [нем .

Notar од лат.

поtагiu s] слу ­

+ но­

тiiрс кЙ . ција нотара; нотарска служба .

nota

1.

опште поз нат , свима знан (н о­ који ј е на лошем гласу

2.

в.

знак , В . -филија]

скупљање новчаница ; уп. нуми з м атика . 1I0тафitЈ lИст(а), -ё м [в . нотафилија] ску­ пљач, колекц ионар новчаница .

(-

IIOTYPHO, -а м [итал. notttlmo] В . HOKTYPIIO . HOYMelloll, -а м [грч . пооumепоп према поеiп мислити] у Кантовој фило зофији, оно што се споз н ати

само

духом

односно

мишље ­

њем; уп. феIlОмеll (О н ) .

lIо утбу к, -а м [ енгл.

notarius]

нОтЗр. + нотiiрошкй В. 1I0тiiрскЙ . нота фit ЈlИја , -ё ж [лат .

познат]

шорна чиљен ица).

може

нота рнјат, -ата м [8 . нота р] ист. звање, функ­ нотii рош, -а м [преко мађ . од лат.

за

зашtс ноте којима

алкохолuчар ).

жбено л ице овлашћено да и здаје исправе, ове­

рава доку менте, преписе и др. , бележник.

-

ноторан , - рна , -рно [ срлат . notoгiu s, прем а

notus

муз . онај који уме да свира или пева по нотама .

п а­

свеска

тама ; НОТНИ.

нотilJlИст(а), -ё м (ж. нотilJl ИСТКllља) [в . нота]

-

хартија са штамп аним

ученике муз ич ких школа;

мед. бол у леђима.

чини т и]

facere

муз . који се однос и на ноте , који је за писан но ­

нотilJlг ија, -ё ж [грч. поtоп леђа, В. -алгија]

В . н о­

тификовати] зва н ично обавештење (од држав ­

notebook

свеска] мали

преносни компјутер величине свеске.

lIoyxay, -а м

[енгл.

know-how з н ати

како] тех­

нолошко умеће, знање потреб н о за обављање неке професије .

нација , -ё ж [л ат. поtiо пр ема

noscere упозна ­

ти] фИЈIOЗ . п ојам , предста ва, спознаја.

831

наша

нул а

наша, -ё ж [В . нокшир] хип . дечји израз за ноћни суд .

клеарног сукоба, када би атмосфера би л а до те мере загађена димом и прашином да би п ољо­

нугат, -а м [фр .

nougat од пров. nogat од лат .

пи х орах] кулин. посластица од млевених ле­

привреда , а највећим делом и живот н а З емљи, б и ли онемогуће ни.

нуклейнскй, -а, -о [В . нуклеини] 6 и ол. у :

шника, бадема или орах а мешаних с печеним

ш е ћером .

•

нуклеинске киселине заједнички назив за де­

наг] покрет који

зоксирибонуклеинску киселину (ДНК ) и ри бо­

тежи животу без одеће, из здравствених разло­

нуклеинску киселину (РНК), полимере саста­

нудизам, -зма м [лат.

nudus

вљене од шећера , фосфата и азотних база (пу­

га и у смислу повратка природи.

нудист(а), -ё м , мн . нудисти (ж нудистк иња )

[В. нудизам] присталица нудизма.

рина или пиримидина) , које су нос иоци н а­

следних особина код свих живих бића . нуклео- [лат.

нудисти чкй , -а, -о [В. нудист(а)] који се од­ н оси на нудисте и нудизам; који је предвиђен за н удисте .• нудистичка плажа плажа на ко­

нуклеозид, -ида м [в . нуклео-1 х ем . ор га н ско

сте нина ; тарана .

2.

(06.

јед ињење састављено од пуринске ил и п ир и­ мидинске базе везане за неки угљени х идрат,

кнедла , ваљушак.

нуд лук прид . индекл . [енгл . ути с ак нагог тела

(мн . ) р езанци, те­

Nudel] 1.

језгро] као први део

ско језгро или на језгро (једро) живе ћ ел иј е.

ј ој је доз вољено купање без костима.

нудла, -ё ж [нем .

nucleus

сложенице показује да се реч односи н а атом­

nude look]

изглед,

саставни део нуклеотида .

нукдеон, -она м [В . нуклео-] фи з. зај едн ички

захваљујући одећи боје

коже).

назив за протоне и неутроне.

наг, в . -манија]

нуклеоника, -ё ж , дат. нуклеоници [В . н укле­

ма ниј а свлачења, претерана склоност ка голо­

он] део физике који се бави проучавање м атом­

тињи .

ског језгра.

НУДОМ:lНија , -ё ж [л ат.

нудофобија, -ё ж [лат.

nudus

nudus

нузла, -ё ж [тур .

nuzle

од ар .

нуклеотйд, -ида м [В . нуклеус] х ем . ф ос ф ат­

наг, в . -фобија]

ни естер нуклеозида , основна јединица н укле­

стр ах од голотиње или од нудиста.

niizlii]

покр . запа­

инских киселина.

нуклеус, -а м [лат.

љењ е десни или слузокоже уста.

нуклеаза, -ё ж [В. нуклеус] х ем . сваки ензим кој и убрзава разграђивање молекула нуклеин­

нуклеара н, -рна, - р но (одр . нуклеiiрнй, -а,

nuc learis

2.

6иол . ћелијско једро, средишњи део ћел иј е који садржи хромозоме, који управља ћ ел ијс ким

ске к ис ел ине .

-о) [ нлат.

nucleus] 1. физ . ато м ско је­

згро, састављено од протона и неутрон а.

према лат.

nucleus језгро]

физ .

а. који се односи на атомско језгро. б. који се одн ос и на нуклеарну енергију .

•

нуклеарна

физика грана физике која изучава атомско ј е­ згр о, његове састав не делове и силе које делују м еђ у њима ; нуклеарна реакција процес који

функцијама и који је би тан за размно жа в ање и преношење наследних особина. ва,

средишњи

елемент

неке

3. језгро, осно­ целин е,

гр упе,

удружења , политичке странке и сл .

н укл йд, -ида м [В . нуклеус] физ. атом код ко­ гаје одређен број протона и неутрона у језгру .

нула и нула, -ё ж [итал .

nulla ништа од лат.

н астаје када се атомско језгро цепа (фисија)

nullus

ил и кад се д ва атомска језгра сударе (фузија);

било какве величине и који чини границу изме­

нуклеарна ене ргија енергија која се ослобађа

ђу позитивних и негативних бројева, оз н ач ен

из атомског језгра приликом нуклеарне реак­

ци фром О.

циј е; нуклеарна електрана електрична цен­

ништавило ; безвредна особа . • апсолутна

трала на нуклеарни погон; нуклеарна бомба

најнижа могућа температура, минус

ато мска или хидрогенска бомба ; HYКJleapHa

пени С; позитивна

мед ицина употреба радиоактивних елемената

вима није ништа зарадио, али ни изгуб и о; м о­

за дијагнозу и лечење појединих болести; ну­

рална

кл еарна зима могућно стање после већег ну-

од нуде почети од самог почетка, немај ући ни-

832

ниједан]

-

2.

1.

број који означава одсуство

фиг. нешто без вредно , без нач ајн о;

-

- физ. 273, 15 сте­

стање онога који у посло­

човек без морала, ништарија . О поч ети

нулери ца

Н У Н'l аку

шта; пасти

Ila

IIУЛУ изгубити сваку вредност;

пом о ћу бројева и зведе ни х из датума р ођења ,

слова у н еч иј ем им е н у и сл .

ошишати на нулу фам. о шиш ат и до главе .

Ilуле рица и нулерица , -ё ж [В . н ула ] фам .

1.

фино самлевено б р аш н о, доб иј ено од саме сре­

б рој .

дине зрна.

нати , аfl ТИ Ј IOIЋритам . .1. -

2.

потпуно о шиш ана или обр ија н а

коса (ош.uшаiйи IЮ Itулерицу).

нули пара , -ё ж (л ат. l1ull ipara , нат. В. -пара]

мат. б р ој чији лога ри там треба и з р а ч у­ клаузус [лат .

Clall SL1S

у пи сати у неку школу и л и при мити У службу .

н умизматика, -ё ж, дат. нуми змiпици l HeM .

нули фиюiција , - ё ж [ В . н улификовати ј по ­ ништавање, сво l] е ње н а н улу.

нул ификовати, -уј ём ев р. И н есвр . [и лат. пulli ­ од лат.

2.

затвор е н] огр а нич ен б рој људи који се могу

мед. жена која се још ниј е 11Oр ађала.

ficare

• н уме роло шки .

нум е р ус и н уме р ус, -а м [лат . пum е гu s] 1.

11111111S ниједан , -fi care

од [асеге чи ­

N Ulllismatik, према лат. пшпi s m а од ГРЧ . п 6mi­ sma ковани новац] 1. помоћна историјск а н аука која проучава кова ни н овац 11 медаље из р аз н их е п оха. 2. скупљање кованих новчића као хоб и .

нити] пон ишт и т и, свест и на н улу, а н улирати .

нулти, -а , -о [В. нула] који одговара нули,

н умltЗмаТ И'lар , - а м [В . Н УМl1Зматика] онај који се бав и нуми з матиком .

који је пре свих осталих; ос н ов ни , п о ч етн и ; .1. нулта та'l ка п олаз н а тачка; Il улта

cepltja

ин д.

н умltЗмат и'lКИ , -а, -о [В . н ум и зматика] који се од носи

на

н ум и зм атику

и

нуми з матичаре;

пробна се рија н еког пр оизвода, после које се

који се састоји од кова ни х новчића (lIумuз.ма­

прелази

iйичка збирка ) .

на

редов н у

производњу;

-

табак

Тl1110Гp. прв и табак неке књиге , с насловном страном и пода цима о издавачу , чиј е ст р ане нису нумериса н е.

нумё н , -а м [лат. I1шп еп ј

1. код ста ри х Ри­

мљана , назив за божанску вољу или божанску моћ.

2.

божа нство .

нуме ра, -ё ж [не м . NlImlll er од лат. пum еrus број]

1.

б рој, број на оз н ака.

2.

тачка , саста вни

део неког заба вног програма . О СКО'lила ( ко­ МС) нуме ра порасла му ј е важност , по стао ј е угледа н .

Ilумс ралија, -а с мн . [нат . пшп ега li s од пшп е­

rus ,

в . нумерај гр ам. бројеви као врста речи.

IIYMcpaTOp, -а м [лат. пumегаtог од п шп е гаге , 1. сп р ава за нумерисање. 2. осо ­

н . нумер исатиј

нуме р:iција, -ё ж [нат. пшпегаtiо од Пllm ега­ ге , В. нумер и сати ] а . обележавање б р ој евима. б.

бројне ознаке , низ б р ојева; у п . папш:iција .

нумс рисати, - ришём сврш . И несврш . (лат. Пll­

obe lezi ti ,

обележавати

Н УМУЛИТII, н умулита м МВ. [л ат. пumlllull1 S н ов чи ћ ј п алео н т. в р ста фосилних праживотињ а

из терц иј ара са пло ч аст им окло п ом који п одсе­ ћа н а ковани новац .

н унку па т ив а н , -вна, -в н о [н лат. I1lIП СLlр аti­

Vl1S

од Ј ЈаТ . ПllП Сllр аге н аз вати , проз ватиј у рим ­

ском пр аву , усме н о исказан (о тестаменту из ­

р ече н ом у при суству с в едока и л и бележника) .

Н У НКУI1:iција , -ё ж [лат . ПШl сuраti о, Н . н у н ку ­ п ати ван] у римском прав у, свечано из рицање п оследње воље и л и друг и х одлука које имај у

НУНЦllј и н у нције , -ја м [нат . ПL11l t iu s гла­ с ник]

1.

(йайскu

пр едставник Ватикана у некој д р жави

-,

айосшолски - ј.

НУМС РИ'lки, -а, -о l Фр Пllmегiquе , В. нумера] који се однос и на б ројеве, б р ој ни , б р ој евн и . .1. НУМСР И'lка вред ност вредност из раже н а б ро­

- код шифрир ање не­

ког текста и скљу чи во помоћу б р ој ева .

2.

и ст. изаСJlа ни к Хр­

ватског сабо р а у Хабзбу ршк ој мона р хији .

II У llЦиј ата [итал. Аппt1п z i а tа пр ема аппuп zi­ а ге обј ав ити ] 1l0Кр.

бројев има по р еду.

јем; нуме РИ'lка шифра ,

који ул ива страхопоштовање; натприрода н.

правн у вре д н ост.

ба која нумериш е, б роја ч .

тегаге од Пllmеrus б рој]

н ум инозан , -зна, -з но [нлат. ПUlп iПОSl1 S од лат. пшпеп , В. нум е н] који се однос и н а божа н ство,

1. католички

вести , Благовештење

(25

пр азник Благо­

ма рта ).

2.

цр ква по­

све ћ ена Благовести.

Н У lIllJtјату ра, -ё ж [НШIТ . пt1пtiаtuга од Ј Ј ат. Пllпtit1 s, В. н у нциј] д ип ломатско представни ­ ш тво Ватикана у некој зе мљи .

Ilуме РОЛО I'ија, -ё ж [ В . нумерус , -ло гија]

HYH'l aKY, -уа м (ј ап . Пl1п с h аkll ] ја п а н ска бо­

ОКУЛТ. проуча вањ е с имбол ик е б р оје в а; вр ача њ е

рилачка вештина са два шта п а с п ојена ла н цем

833

НУ l1цијалитёт

НУТРИЦllОНIl сти ка

или ужетом, од к оји х се ј ед ан држи у руци , а

НУ lщија Jl llТёт, -ста м [ "лат.

nupti alitas,

в.

нупцијала н] со ц. број који 110казује у ч естаЈЮСТ венчања, од н ос но удео оже њ е них и

уд ат и х у

укупном ста н о вниш т в у.

Il у пцијаЈIIIИ , -а , -о [нат.

nuptialis пре м а

ПLlрti ­

ае свадба] кој и се одн ос и на ве нч ање, св адбе ни .

II YP,

ну р а м [ту р. ПLIГ од ар . пuг] 1' 0 Кр.

1. св е­

тлост која се п о м усл им а нском веров а њу шири

I1tltria од н ат. ILltra в и дра] 1.

м а Ј у жн е Ам е рике,

MyocasfOr coypus. 2.

крзно

од те животињ е.

lIутријСIIТ, -а м [лат. ПLl tгi е п s од Il utгiге х р а­ ни т и] б ,1ОН . х ра н љ и ва м ате риј а, х р а н љиви са­ стој а к н а мирнице.

Ilутријентан, -тн а , -т н о [ В. н утријснт] хран­ ЉИВ .

с в етлост, сјај

IIУтритиваll , -в н а, -в н о [ ШtaТ. ПLltгi tivus од ПLl­

I l у рија, -ё ж [ гр ч . е п огiа ] ЦР КВ . заст. паро х иј а ,

trire хра нити] 1. који се тич е и схр а н е, п рехрам­ бе ни . 2. хран љ ив . ~ IIУТР"Тlшна вред ност од­

из гробова побож ни х људ и .

2.

уопште .

н ос и з м еђ у теж ин е н еке намирнице и састојака

жупа .

IIYC,

-а м [ гр ч . П О lI S ]

1. ф илоз . у м , р аз ум ; (у

грчкој фипозоф иј и ) м и сао као п окр ета ч с в ета.

2.

IIУтрија, -ё ж [Шll .

ЈОаН. пюдар СП ИЧalt даб р у к оји живи у мочвара­

другим се уд ара .

ТСОН . духов н о ч упо, о р га н саз н а lb а и ко нте м ­

плације; с п особ но ст ми стичн ог саз н а ња и ' тео­

Il упi ција , -ё ж [лат. ПLltаti о пр е м а

нутриција, - ё ж [" МТ . ПLltгiti о ] х р ањење , и с­ х р а н а, Ilр ех р а н а.

НУТРIЩllонист(а), - ё ж [ В . н утри ција] МСд.

по шког ' искуства. мати се]

к о ри с ни х за о рга ни за м кој е о н а садржи .

l1L1tare кл и ­

пека р , стр у ч њак за Н УГ РИЦИ О НИ СТ И Ку .

астро " . пе ри од ичн а о сци па циј а З е­

НУТРИЦИОНIIСТИlса , - е ж, дат. и JlОК . н утрици­

мљине осе , п р ве н стве н о п од ут и цај ем М есе ч е­

о ни стици [ В . н утрици о ни ста ] гр а н а мед ицин е

вог Ilривпачења.

која из у ч а в а х р а н у, а п о с ебно њ е н у е н ергетску

1.

2. бат. бпага р ота ција стабљ и ­

ке током р астења.

834

вр ед н ост .

•

НУТРИLНIОIIИСТИ'IКИ .

њ љаља, -ё ж [рус . н яня] дад и ља, васпи та чица .

п адној обали, усмере н ка духо вности и ка вра­

љаљу шка, -ё ж, дат. и лок . њањушки Х ИIl . од

ћању човека прир од и .

љаља.

љу лефт [е'"'1I . New Left] Гl ол . н о ва нев ица,

Њердр, -а м [етнорд. Nјогdћг] ј едан од богова у сканд инавској митологији, отац Фреја и Фреје.

љила ш , -а м [мађ .

nyil as стрелац] прип ад ник м а ђ арске фашисти чке организације у време 11 с ветс ког рата .• ЉИ Ј lашкИ. љоке = љок" (в . ) кулин. ваљуш ци од брашна и кромпир а,

ј еду се обично с п рел ивом од парадајза.

љу вёјв, - а м [енгл . пеw з ив

више

ава нг а рд ни х

wave] нови талас , на­

пок р ета

у

уметности,

к њиже вности и р ок музици.

љу дил, -а м [енгл .

крете у САД у ДРУI'ој П ОЛОВИflИ ХХ века.

љу лук, -а м [енгл. п еw

look J н ови изглед , на ­

з ив за промене у моди , стину , обначењу, д и зај­ н у и СЛ.; првобит но назив моде коју је у п едесе ­ т им год инама ПРОШJlОГ в ека ла нсирао пари ски

ЉOКlJ, њока м мн . = љок е, њока ж м .... [ ита1l .

gnocco]

заједнич ки назив за л и бе р алне и р адикалне по ­

New

О еа ! н ово послова ­

модни креатор Кри ст ијан Диор .

љ усмагаЗ ИII, -а м [ е Il ГЛ . п еwsmаgаz iп е ] ин ­ фо рм ативни н едељ ни ч асопис, с ви ш е текста а мање ин устрација, п ос већен претеж н о актуел­

ностима у понити ци , е кономији , култури и др.

љут !., -а м [СIII'Л . псwtоп, према е нглеском науч ни ку И . Њ уг н у Ј фю . јединица с и ле у МКС

њеЈ ист. а . привредна и ПОЈ lИти чка р еформа коју

систему, с ила која маси од

је три десетих година про ш ног века , после в е­

уб рзање од

л и ке е кономске кризе, сп ровео Франклин Р у­

звелт. б . назив за Р узвелтову епоху уопште.

љ у еј џ , -а м [еЮ'1I .

New Age ново доба] по­

1 метра

1

килограма даје

у секу нд и ; с имбол

N.

љу фа У ll дл енде р = љ у ф аУ llдле р (в . ) љ уфа У llДле р , -а м = љ у фа у ндле нде р , - а м [по острву Њуфаундлснд (Nе\vfo uпdlапd)] кру ­

кр ет раз вијен из алтерн ат ивн е културе БО- и х

пан,

годи н а прошлог века у САД, пре свега н а За-

претежно као чувар .

с н ажан

п ас дуге

црн е длаке,

ко ри сти

се

835

о према коптском Оlшllе]

оаза, -ё ж ['1>Ч . Oasis име египатског I'рада, 1. геогр. п лодно земљи­ ште у пустињи са водом и вегетацијом . 2. ф,·,г.

cellS од лат. obdLlcere] лекар

место, појава или догаl)ај које представља при­

ју , ГЈ' . им . обдуцирање сврш. и несврш . [лат. obdu-

јатно уточ иште у непријатном или неповољ­ ном ок ружењу.

оасовац, -овца м [фр. ОЛS, СКр . од Огgапisаti­ оп

de I'armee secrete,

Организација тајне арми­

је] ист. припадник дее ничарске терористичке о рга ни з ације која ее у годинама пре

1962.

бо­

ри ла против независности Алжира .

оасовскй, - а, -о [В . оасовац] ист. који ее од­ носи на оле или оасовце.

обада, -ё ж [фр . a Llbade] МУЈ . 1. песма труба­ ду ра која се певала у зо ру , врста серенаде .

2.

в р стајутарње песм е која се у ХУН и ХУIП веку и з водила у чает краљева и ПРИН'lева .

обајаПIТlI , - им сврш . [тур . В . о(б)- , бајат] 1. и згу бити свеж ину, постат и бајат, етврднути, око рети.

об-арт, - а м [ е НГ1l . obUective) art] ум . правац у уметност и сличан поп арту, у коме аугор ства­ ра

дело

у з имањем

от иска

или

одливка

целе

особе и л и предмета; објективна уметност.

обаталити, обаталим , сврш. [В . батал, бата­ лити]

1. покварити , оштетити. 2. нема рити . • обатаље н .

за п устити, за ­

2. не узимајући

у обз ир , на страну: обашка све о сШало .. .

оБДУКЦllја , -ё ж [л ат. obductio] мед. отварање

обед ијенција, -ё ж [л ат. оЬеdiепtiа] књи ж. шљања

и

противљења;

аутопс ија .

836

послушно ст,

п окор­

ност.

обезитёт, -ста м [лат.

obesitas] прекомер на

тежина , гојазност.

обелиск, -а и уоб . обелиск, -а м, - ска [,'рч .

obeliskos

MII .

-с ци , "сн .

де м . од ражањ] ч етвртаст ка ­

мени стуб који се при врху сужава , обично и з једног камена истесан; споме ник .

обелос в . обелус . обелус, -а м , м" . -и [л ат. obelus од грч. o be16s ражањ Ј з н ак за обележавање места и израза у чију се веродостојност сумња (у старијим и зда­ њима класичних дела), обср- преф . [нем . оЬег-] испред другог дела речи значи: и з н ад , над, виши, старији ; главни , над ређени, врховни .

обер в . Оберкслнер. оберкелнер, -а м (жа р г. обер, -а ) [нем . ОЬ ег­ оберлајПlаllТ, -а м, мн . -и [нем . ОЬ е l' l е Lltп апtЈ чин натпоручника (у војскама немачког СJlУ ­

жбеног јез ика).

оберлихт, -а м [нем . Oberlicht] застакљени тларник, отвор изнад

судској

3. л . мн . обдуцира­

слушање 'гуђих нар едб и , поступање без разми­

ка см рти ,

у

obdu-

који врши обдук цију.

сеге] обавити, обављати обдукцију (в . ).

отвор

се

обдуцената [лат.

оБДУЦllраТlI, обдуцирам,

и се цирање мртво г тела рад и утврђиваља узро­

кор исти

MII .

kеllпег] главни конобар.

обашка прил. [В . башка] 1. посебно, одвојено : оба шка мушки , обашка :ж:еllске.

оБДУ1IСIIТ, -а м , ген .

медицини;

стима.

на

крову

за

продирање свеТJlО СТИ, врата и

на сличним

све­ ме­

Оберон

облигатан

ОбеРО II, -а м [фр . АиЬеroп, герм . порекла] 1. краљ в ила у Шекспировој драми Сан лешље НО­

ћи , муж Титанијин .

2.

жња да се

четврти Уранов сателит.

објеКТИВИЗЗlНlја

бберст 8. ббрст 2 . обехараТlI, -ам [В . бехар, бехарати] гюкр.

широки, украсни појас на јапанском кимону , с

обитуа риј ум, -а и обитуариј, -ија м , ["лат.

obi-

obitus] пропаст, смрт.

објек(а)т, - кта М, мн . објекти , ген . МII. објека­

[11 ат. obiectl.1m од оЫсеге

ставити пред (кога)]

предмет (ствар) на којије усмерена радња ,

жеља или интересовање . б. циљ, сврха, зада­

која има посебну функцију и на­

мену (СШа.мбеIlИ - , uндусшријски -, шурu­ СШИ 'lки - ) . З . грам . један од главних чланова ре­

учинити

4.

УЧИНИПЈ да нешто по­

1.

предметним ,

опредметити,

2.

опредме ­

објективизИрати .

8.

објективист(а), -ё М , мн . објеК'6шисти

[8. об ­

јек(а)тј присталица објективизма .

објеКТИВlпёт, -ста м [В . објек(а)т] одлика онога

што

материјално

постоји ;

стварност ,

ГЈредмстност, з биља.

објективност, -оси ж , "Н СТр . ј д. објективно­ сти /објсктивношћу [В . објективан]

1.

особина

онога што јс објективно; стварност, пред мет­ ност .

фиг . непристрасност , праведност ; неу ­

2.

тралност.

објектизовати = објективизирати (в . )

ченичне структуре на који је усмерена глагол­ ска радња.

објеКТlI8ЗЦllја.

стане објективно, виђено или доживље н о .

објеКТllвирати

tuaгiШТl] преглед, списак умрлих лица; читуља.

2. з града

нешто

ви з ирање СIlРШ . [В . објек(а)т] = објективизова-

обитуа риј в . обитуаријум .

так .

као

ћивати.

машном на леђима .

1. а.

8.

ти , -ујём [В . објек(а)т]

обlt, обија м, м " . обији , , ·ен. мн . обија [јап . оЫ]

та

свет схвати

објективизирати, -вitзiiрам, Г1l . "М . објекти­

процветат и , р аз вити цветове .

обитус, -а м [лат.

пре дмет ни

што постоји или вред и само по себи.

објекција, - ё ж [нлат.

фИ1l0З. садржај наше свест и или

objectio] 1. несл а гање 2. и зражено незадо ­

подс вест и на кој и се м исаона или вољна делат­

са супротним мишљењем .

ност

вољст во због каКВОЈ- ПОСТУЈlКа, до гађај а, гре ­

ynyhyje. 5. пра8.

предмет на који се односе

обавезе субјеката у правном односу.

6. информ .

шке и СЛ .; приговор , замерка.

обланда, -с ж, ' ·СII . МII . обланди [нем .

посебна јединица у информатичком програму,

ObIate од

са одређеном структуром података и одређе­

ЈШТ.

ним н а чинима за њихову обраду и интсракци­

чен а кора од пшеничног брашна, служи као

ју .

подлога за колаче.

•

Објекатск Й .

обје ктив, -а М , мн. објектiiви и објектив, -ива м, мн . објективи [Н1Iат.

objectivl.1sj 1. део оп­

obIata (hostia),

8.

облата ј

2.

1.

КУJll III . ТВРIЮ пе­

омотач Ја лекове у пр а­

шку; облата, облатна .

облiiт, - а м , мн . облати [л ат . obIatџs од offeгre

тичк их инструмената који се састоји од јед ног

нуд ити , жртвовати]

или в ише двогубо испупченю( сочива.

дете које су род итељи одвели у самостан где се

2.

1IИIIГВ.

раном средњем век у)

алте рнативни назив за акузатив у флексивним

одгаја.

језицима; објекатски падеж.

самостану и који оБИ'ЈНО живи У њему или бли ­

објект ива .. , - вна, -вно [нл ат.

objectivtls] који

се тиче објекта ; независан од субјекта и субјек­

2. световњак

1. (у

који је своје имањс предао

зу њега.

облата, -ё = облаТllа, -ё ж [л ат.

obIata од of-

тивног мишљења; предметан, стваран, истин­

fепе нудити , жртвовати]

ски .

брашна, употребљава се за JlРИ'Јест у неким ве­

2.

непристрасан, праведа ~l .

објеКТИВЗ Цltја , -ё ж [нлат.

objectivatio] 1. фi1-

ЛОЈ. чин опредмећивања, поступак којим н ешто

постаје ствар ; Гlсихичка радња која замишљени свет чин и реалним.

2.

l1>ам . УlIотребајезичкихје­

дини ца (реч и , синтагме, реченице) као објекта.

објективизам, -зма М научна тео риј а

према

[8 .

објек(а)т]

којој

lIостоје

1. фИЈlОЗ . истина,

вред н ост и и норме независне од субјекта ; те-

роисповестима.

2.

1.

жртвени хлеб од

округла налепница , етикета

рекламне или обавештајне садржине .

облаТllа = облата (в . ) облзција, -ё ж [лат .

obIatio]

да ривање, при­

ношење жртве богу или цркви; дар , ЈЈОКЛО Н ,

уздарје .• облЗцИјскИ.

оБЈlJlгатаll, -т на , -тно [л ат . oЬJigatus , в . обли ­ гација]

1. којије правно ,

морално и л и } \руштве-

837

облигато

ОВОI'imеза

но обавезујући.

2.

овалан, -лна, -ЈНIO

неизоставан, обавезан , ну­

жа н; облигаторан.

стог облика.

облигато, -а м [итал . obbIigato обавезан] муз . инструме нтална

пратња

певачке

или

соли­

вања мо ралним, правним или друштвеним оба­

везама.

2.

а . уговор или заКО li који обавеже. б.

обећање или осећај дужности.

3.

еко ... вредно ­

с ни папир, признаница, обвезница .

облите рација , -ё ж [лат. obIitteratio] 1. пони­ ште ње поштанске марке печатом.

2.

фИl'. бриса­

ње и з памћења, препуштање забораву .

3.

мед.

за ч е пљеност , за пушеност (крвних судова, ка ­ нала и сл.) .

оБЛОМОВ ШТlша , -ё ж [110 Обломову, јунаку истоименог романа руског писца И . А. Гонча­

рова,

1812- 189 1]

књиж . недостатак воље за де­

лова њем, радом ; тромост , инертност, јаловост , па р аз итизам.

обнубилац ија , - ё ж [ .. лат.

billls облачанј 1. метсор .

obnubilatio од ПLI­

према

2.

мсд . помраче­

обоа, -ё ж, ге н . MII . об6а [фр . hautbois] м уз. вр­ ста д рвеног дувачког инструмента који има пи ­

знзт. орган који производејај­

оварltотомија, -ё ж [нлзт. ја] вет .

2.

ovariLlm , В . -томи­ 1. уклањањејајника оперативним пугем.

кастрација женки животиња .

оварисати, -ишём снрш. [тур . vаП1Јаk доћи, схватитиј брзо схватити, досетити се, по годи­

ти; стећи вештину, упутити се у нсшто.

оваритис, -а м [lIлат. оvагiшТl] МСд. запаљење јајника .

овација, -ё ж [лат.

ovatio] 1. мапи тријумф ко­

ји се у старом Риму приреl)ивао војсково l)и по­ беднику.

2. јавно

и бурно изражав ање при з н ања

и почасти позд равltма , бурним аплаузом.

ОВСllизам, -зма м [lIр ема Р оберту Овену (1771 - 1858)Ј теорија утопијског социјализма, која подразумеllа социјалне рефор ме у ци љу

праведније поделе ДРУШТIIСНОГ богаТСТllа.

овсросјт, -а м [С II ГЛ . ove l-wеightЈ теЖИllа из­ над дозвољене, нормалне или очекив ане, пре ­

оuсрдоза, -ё ж [енгл . оvегdоsеј жарг. превел и­ ка, оБИЧIIО смртоносна, доза д роге и ли лека.

овеРДОЗl1раље, -а с [В . овердоза] жар г. узима­

сак са ДВ ОСТРУКIIМ језичком .

обоист(а), -ё м, мн. обоисти [В . обоај свирач

ње

превелике

КОЛИЧИI-IС дроге

или

лека,

што

обично довод и до смрти.

н а обои.

оБОЈ I , -а м, мн. оболи, ген . MII . обола [грч . оЬосрсбрни новац у старој Грчкој (ше ­

сти на драхме). ну,

oVLlmjaje]

комерна теж ина.

ње ума .

16s] 1. сита н

oBapltjYM.

не ћелије , јајник.

помрачење сунчеве или

д н е вне светлости; наоблачсње .

8.

оваријум, -а и оварйј, - ија м [lIлат . оуагјит,

ном ; присилан, принудан.

облига ција, -ё ж [1Iат. obIigatioJ 1. акт вези­

бол] мсд. бол који потиче одјајника .

оварйј

века, да нас необавезн а .

облигато раЈI , -рна, -рно [1Iат. obIigatori us, В .

[11. овал] 1. јајолик , јаја­

елиrпичног облика, елипт ич ан.

овариаJlПtја, -ё ж [нлат. оуагјtlт јајник , грч.

a lgos

стичке део нице, обавезна у музици ХУI и ХУII

облигац ија] обавезан , одређен и утврђен зако­

2.

2. грч . мерна јединица за тежи­ 1/1 О д рахме . 3. фиг. а. новчани прилог, дона­

оuидукт, -а м, МН. ОВИДУКТIt, ГСН . МII . ов идука­ та [Н1Iат .

oviduct-Llsj

all aT. КЗliал који С ll ајајајнике

и материцу у телу жене, јајОIJОД .

ОВИllаран, -рна , -рно [1Iат. OYLНТI јај е, рагеге

ција . б. допринос чему у духовном или матери­

раljати] 6110Л . који носи (лежс) јаја, који се изле­

јалном смислу.

же ИЗ ЈаЈа.

обрст 1 и обрст, -а [lIeM. das Oberste оно што ј е на врху] павлака ; слатка павлака, шлаг .

обрст 2 , - а м и обрстар, -а ра м [нсм. Oberst] овал, -ала м , МII . овали , ген. МН . овала [ШЈаТ. која оба­

вијајајолику или елиптичну површину .

2. мстон .

прсдмет или грађевина елиптичног облика.

838

[11. ОllипаранЈ

саз р е в ање

080В1t81шараll, -рна , -рно [лат. оунт јајс, уј­

VlIS жив ,

пуковник.

ovalis, према oVllmjaje] 1. крива линија

оuипарilтёт, -е-га м

јаја JjClH тела мајке , у спољној средини .

раlЪ'е раljати] 30011. који леже јај а у који­

ма је младу нче донекле ил и потпу н о разв иј ено.

ОВОГСllсза, -ё ж [л ат . ОУtllТlјаје , " . генеза] 6И01l . сазревање женеке јајне ћелије код људи и жи­ lJотиња .

оДонтilJlгија

овойд

овойд, -ида м [лат. OYиIТ1 јаје , в . - ид] објекат обл ика јајета , јајаст предмет .

одаја, -е ж [тур. oda соба]

2.

овоидаЈ1ан = овойдан (в.)

1. соба, просторија .

раз. интимна просторија за одмор, разо ноду,

ужитак и сл .

овойдан, -дна, -д но = овоидалаll, -лна , -л но

одаЈ1иска, -е ж, ген . МII . одмиски [тур. робиња ,

јајОЛ ИК , јајаст.

точњачком харему ; чест мотив у сликарству и

овушiција, -е ж [нлат. ovu latio] фИЗI10Л . 1. пе ­ риод у менструалном ЦИКЛУСУ (обично на по­

љубавни ца]

књижсвности .

2.

1.

бела робиња

odallk

[лат. OYиIТ1 јаје, в . - идан] који је у облику јајета,

у

ис ­

врста вунене тканине.

одаџија, -е м [тур. odaci] 1. у гоститељ , lЮ­

лов ини) када се сазрело јајашце ослобађа из

служитељ, вратар .

јајника.

песнике ода (каквим су се сматрали српски пе ­

2.

ношење , лежење јаја .

ОВУЈ1УМ, -а м [IШТ. ovtlltllТ1 , дем. од OYиIТ1 јаје] 611011.

1.

женска јајна ћелија .

2.

601'.

семе , заме­

овум, -а м [лат. ovtllТ1] 611011 . орган у телу жене кој и служ и з а размножавање ; јаје.

огамскй, -а, -о [еIlГЛ . oghalТ1 од стаРОИРСКОI"

... огамско Ш1СМО ЈIИ I IГ8 . најстарије пи ­

смо старог келтског (ирског) језика (У и УI век), у коме су сло ва латинице з амењивана ус­

прав ним или косим цртама на водоравној ли­ нији.

огар, -а м [м ађ .

agar хрт] 1. врста п са гонича 2. узица за вођење пса ,

порекло м и з Мађарске .

сници ода с почетка ХIХ века).

одеОII, -а м [грч .

6ideion,

8.

ода]

1. архит. окру­

зичких и песничких приредаба.

2.

аРХI1Т. просто­

рија за плес , кинопројекц ије, приредбе, концер ­

те и сл. (крајем ХIХ и почетком ХХ века) .

ОдигiП Рltја, -е ж [грч . пут] рел .

1.

hodege6 показујем

Путоводитељица , она која пок азује

пут (Богородичин атрибут).

2.

једна од иконо ­

графских представа Богород ице (која десном руком показује на Христа на њеној левој р уци) .

одијум, -а м [н ат. оdiшn] одвратност , мржња , ОМРClжсност , гнушање.

Одйн, -а м [НОРltијски Odin, Оdhiпп]

г!Овода ц .

ог иваЈ1аll, -л на , -л но [фр . ogiVCl I од ogive ши ­ љасти лу к] кој и има ши љасте лукове, у готском

oglu)

мушки потомак , син (само

као додата к уз имена , нпр . Мсхмсдоглу

-

Мех ­

медов син).

1l 0беде, З l'1CIња, песништва, смрти , који је узи ­

одиозаll, -з на , -з но [лат.

Ba.JlxaJlY ; BOTall .

odioSLlS] који оста­

вља ЈIOШ угисак о себи ; одвратан , неугода н , н е­ llожељан , мр з ак, гнусан .

ОГР:lИсати, - ишем С8РШ . [тур. ogгf"alТ1ak] етнон . нагазит и на зача рано , уклето место, џинско ко­

ЛО И СЛ . , од чега 'lOвек оБОJlИ.

ограма, -е ж [ту р . ogralТ1a] нервоз а, нервно обољ ење које се, према народ ном веровању ,ја­ вља кад неко ограише , ·lј . кад нагази на за чарCl­

но место; yГl . ограисати .

ода, -е ж [грч . 6ide песма] врста свечане лир­ ске песме испеване у част неке историјск е лич ности ИJlИ дога ђаја , узвишеног садржаја ;

oda соба] одред, четајаничар­

Odysseia, наслов Хомсро ­ Odysseus Одисеј] фl1Г. 1. дуго и

н а порно путовање пуно тсшкоћа и препрека ;

тумарањс, лугање .

2 . непр едв и дљив,

oda baSl] 1. за поведник у 2. управник, над­

ја нич арској чети, командант . зо рник, ГJlавнокома н дујуn и .

узбудљив

догаl)ај или необичан подухват, llустоловин а.

одитологија, -е ж [11''1 . hodites путник, 8. -ло­ гија] наук а која се бави проблемима, жељама и потребама п уг ника у страним земљама пружа­

јући им основне информације кроз ОДl"оварају ­ ће п убл икације.

odous, od6ntos

зуб] оно што је у вези са зуб има, зуб ни . -одо нт, -ОДО llТија [грч .

ске војске.

одабаша, - е м [тур.

одисеја, -е ж [ГР" . вог спеIJа , "рем а

ОДОIIТ-, ОДОIIТО- "реф. ['"р'"

похвал а , хвалоспев.

ода, -е ж [ту р.

MI1TOJI.

врховно божанство германских племенCI , бог мао мртва тела јунака к себи у

стилу.

-ОПIУ [тур .

шаљ . lЮДРУГЉИВ назив за

' "ЈШ зграда у старој Грчкој за одржаВClње му­

так, клица.

ogalТ1] у:

2.

OdOlIS,

ген .

od6ntos

зуб ] који се односи на зубе или зубарство .

оДонтаJ\l" ија , -е ж [ грч .

odontalgia,

в . одонт-,

-алг ија] МСД. обољење зуба; зубобоља.

839

ОК3ЗИОllз ла ll

одон талгик

од онталгик, -а м, мн. - ц и [ В . ОДОIIТ-] мед. умирују ћ е средств о прот ив зубобоље.

тр ебља в а се за ч ишћењ е в оде и ваздуха; кори­

сти се у техници б еље њ а (ла н , сл он ова кост).

одо нт iпис, -а м [ В . одон т-, - ити с ] мед. у п ала зуба, запаље њс ки п р о цес у зуб и ма.

030 1l i133TOP, -а м [ В. озон] уре ђај који произ­ води оз он ; осве жив а 'l просториј а у којима је

ОДО lI тојат ри ја, -ё ж [ В. одо нто-, - ијатриј а ]

н едовољ на к о нце н тр а циј а озо н а у ваздуху .

мед . лече њ е зуб а ; н аука о зубима.

030 ll изз ц ија , -ё ж [ В. озо н] хем. пр оцес пре-

одо н толог, -а м, мн . одон толоз и , ген . МН .

тв а р а ња кис ео ник а и з в аздуха у озо н .

одонтолога [ В. одо нто-, -лог] мед . зуб ар , зуб ни ле кар.

озономета р , -тра м [В. ОЗО II , -метар] метеор . ин стр у мен т з а ме р е њ е ко л ичин е озо н а у вазду­

оДо нтолог и ја, -ё ж [ В . одонто -, -логија] мсд. грана меди цин е к оја проу ч а в а грађ у, ф у нкциј е

и болести зуба; уп. стоматолОгиј а .

ху и њ е го в е у куп н е к о нце нтр а ције н а једном м е сту .

• ОДО II ТО­

ЈIОШК И .

ОЗО ll ос ф ер а, -ё ж [В . оз он , с фер а] метеор . СJlој ат м ос ф е р е од о ко

ОДО II ТОМ, -6 м а м [В . одон т-, -о м] м ед. б е ни г ни тумор кој и настај е из е пител н е о сн о в е кор е н а

-пластика]

1.

уграђи ва њ е в е шта чки х зуба н а

место ИСПа.Ј IИ Х .

2.

н а прав а к ој а служ и да п ор ав­

на зубе нејед н аке в ис ин е.

ОДОlI тотехника , -ё ж, дат. -тех ници [В . одо н ­

030 1l СК И , -а, -о [В . озо н] који се од носи на озо н , к оји им а озо н к ао састав ни део .

та', слој озо н а у атмос ф е ри ; 0З0 ll СКС

-osis] као за вршни део ре чи озна ч а­

ва стање, оби чн о у мед ицин ским те р минима.

оз аЈIИД, -ида

[oza lid, а н а гр а м од di azo l, ф а­

бричко име пр о и з в ода ] штам п . хем ијс к и п а пир

ста у озонско м о м ота ч у с б итн о смањеном ко­

ч асто з р а ч е њ е пр од ире н а по врш и н у Земље.

-о ид, -оида, -о llДа ll [1'јЈЧ . -oeides према eidos вид, узор] који ј е сл ич а н н е ч е м у, који припада одр е ђ е н ој вр сти ; кој и ј е заме н а за нешто; у гео­

м етрији наз ив за п ој ед ин е крив е л ин ије (сину­ со и да ) од н ос н о геом етриј с к а тела (еЛULl соид).

превучен јед ињ е њ ем диј азола, који се ко ри сти у штампа р ству.

ои д иј у м, -а м l ШЈаТ . oidillln , пр ема rp'l . oidos отекл ина] в р ста гљ ивица, уз р о чн ик болести

озе llа, - ё ж [ грч .

6zaina, пре ма 6zе iп мири са­

ти] мед. болест н оса кој а се м а ниф естуј е као

к од ж и вот иња и б и ља к а, н ар о чито код винове лозе : п е п еJl ница , м а ћ а, с иј е р .

атрофија слуз нице , у п ала н оса с бала м а н е пр и­ јатног м ири са; х р о ни ч н а кијав и ца .

Оз ирис, -а м м{пол . 1. егип атск и бог Су нца, Г1IlOдност и , бог п одзе мн ог света и п р есуд итељ

мртвим душама; муж и б р ат И з и д ин .

030 KePIIТ, -а и 0З 0КСРИТ, - и та м [ гр ч . 6zе iп мирисати,

ker6s

... - омо­ pYll e ме­

л ичин ом озо на , к роз кој а ш тетн о УЛТРа.Јъуби­

ТО-, техн и ка ] зу бн а тех ни ка. -оза [грч .

у кој ем ј е повеhана

ул тр аљубича стог зр а ч е њ а .

зуба.

ОДОlI топластика , -ё ж , дат. - ци [ В . одо нт-,

30 km

ко нце нтра циј а озо н а з б ог дел ов а њ а Сунчевог

в осак ] Мl1н ер . земљ ани воса к

жућкастс боје и пријатн о г м ири са, саста вље н од чврст и х угљо в одо ни ка ; служ и за пр авље њ е

парафи н а, це р ез ин а , вазел ин а и сл.

03011 , -6 н а м [ гр ч . 6zо п који м ириш е од 6zein

ојк(ш и м , -а и ојКО II ИМ, - и ма м [ грч .

ојКОlI и мијз , -ё ж [В . ој к онимЈ lI И НГ" . део оно­ м аст ик е кој и се ба ви про у ч а в аlbе м и мена насе­ ље ни х места.

ока, -ё ж, )щт. о ки , ,"C II . MII . о ка [тур . ара п .

2.

uqiyyii] 1. знст.

ме р а за за пре мин у (око

1,5 1). 3.

okka од ( 1,282 kg).

боца запре­

окаЗИО II , -6 н а м lHeM. Оkkа s iоп од лат. осса­

sio] 1. П ОВОЉ аЈi

чији МОJlеКУJlИ имај у три атома к и сео ник а , 0 з;

к а, о к ол н ост, згода.

ње, ва РНИ '1 . оtШI реп] наз ив за све болести које су

IIpoy-

з роковане цревном глистом.

оксихеМОПlоБЙII, - Иllа м [В . ОКСИ -, хемогло­ БИII] фНЗИО1l . спој хемоглоБИШI 11 ки сеоника, ко­ ји артеријама дос пева у ткива.

оксихидрат, -ата м [В . ОКСИ-, хидратј ХСМ . јс­ ДИЊСlbе воде и оксида.

оксицсфаЛ311, -лна , -л н о [В . ОКСИ -, грч . kcphale глава] анат. који има и здужен у и заш иљсну

JlобаlbУ.

оксфорд, -а м, да [СIIГ1l .

"11. оксфорди, I "СII . МII . сжсфор­ Oxfordj 1. чврста, пака пам учна ткани­

lB. ОКСИ-, лат . liqtlidtlS те­

ској, даје кваl1l1тетну вуну . рац лопте п етом.

3.

У фудбалу, уда­

окта-, ОКТО- [1Iат. ОСЮ, ГР'I . okto] као први део

винарству.

оксимсл, -а м [В . ОКСИ-, лат. теl медј препа ­ рат справље н од чистог меда и биљнOI' сирћста.

оксимста р , -тра м, МII . оксиметри, I"СН .

[8.

2.

агр . пасм ина оваца распрострањен а у ЕНГJlе­

ћим ваздухом, користи се у руда рству и грађс­

842

t6kos

фюиол . хормон задњег дела хигюфизе , подсти ­

чан, текућ иј ТСХН. еКСПJlозивна смеса са теку­

симетара

нагла­

40011.

на , обично се користи за шивење кошуља.

косе .

ОКСШIIIКВИТ, -ита м

2.

окситонСза .

гућава лу чење млека у млечне жлезде.

оксидисати = ОКСИДltрати (в . )

-ultlS

ОКСИТОllа, -ё ж [грч . охуtопоs, в. окси -, тон]

шавање послсдњсг слога у речи .

оксидатор = оксиданс (8.) оксидащtја, -ё ж [Н1Iч . khгys6pгasos , према в .

хром, хрома м [нл ат.

chromium од I1>ч . khгбmа

х ризо- , ргч . khгys6stomos , према в . хризо -,

st6ma уста]

који има златна уста ; злато­

52 ,

симбол Сг .

хром(а)-, хромато-, хромо- [l1>ч . khгбm а бо­ ја] к ао први део речи з начи боју и од нос пр ема боји.

уст и .

хризот, -ота м [l1>ч . khгysot6s] врста легуре

-хром(а), -хромија, -хромаll, -хроматичан [l1>ч . khгбmа,

сл ичн е з лату.

хризотерапија и хризотерапија, -ё ж [В . х ризо-, терапија] мед . лечење препаратима који садрже злато (за ст.) .

хризо- (хрисо-) [l1>ч.

khr6matos

боја] као други део ре­

чи означава боју (uол uхроман , UОlI ихр омија) .

хрома, -ё ж [11>'1 . khгбmа боја] 1. боја . 2. муз. осми на ноте ; снижење или повишењ е тон а за

khrys6s злато]

као први

де о сл оженице означава оно што се односи на

пол а ноте ; полутон .

хромат, -lIта м [В . хром , -ат] х ем . со х ром не киселине.

злато .

хрија, -ё ж [лат . сћгја од I1>ч . khгeia употреба ,

хроматизам, -зма м

к о ри ст] писмена обрада задате тем е по утврђе­

према в . хромато - , - изам]

хринг, -а м [гер, hгingaz прстен] и ст. архит. а варско утврђено насеље у Панонској низији

(УI- VП!. век) , са карактеристичним концен­

2.

м уз. узлазно и силазно кретањ е гла­

са по полутоновима .

хроматика, -ё ж, дат. И лок . хром атици [ В . зам

хрисо- в . хризо- .

хрисовуља, -ё ж [l1>ч . khгysous златан , boule одлука] и ст. свечана средњовековна владарска п о в ељ а са златним печатом.

шћанство , према

тих боја .

хроматичан]

тричним бедемима.

st6s

khromasti sm6s,

физ . свој ство зр ака

беле светл ости да се прелама на зраке разл ич и­

н ој схеми , плану .

христијаllизам, -зма м [лат.

[l1>ч .

1.

christianitas хри­

Christus Христ(ос)

од I1>ч . khгi­

помазан] рел . Христова вера, хришћанство .

христијанизација, -ё ж [В . христијанизам] рел . обраћање, превођење у хришћанство , ши ­

1. наука о бојама. 2. в . хромати ­

(2).

хроматнн, -нна м [В . хромато- , - ин] биол. основни саставни део ћелијског једра кој и се

боји основним ани л инским бојама, садржи ге­ нетс ки материјал у обл ику ДНК и РНК .

хроматннскн, -а, -о [В. хроматин] Ј. - тест . хроматичан, - ч на , - чно = хроматскн, -а, -о [l1>ч .

khromatik6s] кој и

се односи на хромат и зам

и хроматику .

хромато- в . хром(а)- .

ре ње х ришћанства.

христијаlшзовати, -зујём сврш . И несврш. [В .

хроматоза, -ё ж [В . хромато-, -оза] м ед . бо­

х ристијанизам] рел . превести, преводити у хри­

лест коже која се састоји у неправи л ном ст в а­

шћан ство , покрстити, покрштавати .

рању пигмента.

sophla

хроматотехника, - ё ж, дат . И лок . хром ато ­

мудрост] ре1l. хришћанска мудрост , хришћан­

техници [В . хромато- , техника] тех нол . прим ена

с к а филоз офија .

хемије у справљању боја .

христозофија, -ё ж [В. Христос , I1>ч .

ХРИСТОЛОI- ија, - ё ж [грч . Кhгist6s Христ(ос) , в . -л огија] рел . учење о Христу (део хришћанске догмат ик е) .

1424

хроматскн, -а , -о [В . ХЈЈоматичан] који се од­ носи на хроматизам и хроматику .

-хромија в . -хром(а) .

хромирати

хрс

хромират и, хроми рам , свр ш . и несврш . [нем .

3. л . мн. XPOMHP~Y kromieren, в . хром] пр евући,

ХРОНllчан, - чна , -чно [лат.

khronik6s

временски, према

crhonicus од khr6nos време]

грч. ко­

ји дуго траје ; дуготрајан.

превлач и т и хромом.

хромйт, -нта м [В. хром, -ит] м инер . зрн асти минерал, основни састојак руде хрома.

хроничар, -а м [В . хроника] писац хроник е, летописац.

XpOII-.

хромо- в . хром(а)- .

хроно- В .

хромогёll, -а и хромогён, -ена м [В. хромо-,

хронограм и хронограм, -а м [нлат.

chrono1. текст у коме

према В . хроно-, -грам ]

-ген] физ. материја или атомска група из кој е се

gramma,

добија боја или која је узрок неке обојености.

се према неким словима (ако упућују на рим­

хромозом, -ома м [В . хромо-, грч . sбmа тело] штапићасти или нитасти елементи у једру ће ­

л ије, носиоци наследних особина .

хромоксил ографија, -е ж [В . хромо-, ксило­ графија] израда бојених п ло ча у д рворезу.

хромол итографија, -е ж [В . хромо- , л ито­ графија]

вишебојна штампа у литографској

техници; отисак добијен на тај начин.

XpoMoCKorl и х ромоскоп , -а м [В . хромо-, -скоп] техн. апарат за репродукцију природне

боје тела мешавином три основне боје.

с ке бројеве) може одредити годи н а и здања, го­ дина неког важног дога ђаја и сл . пис годи не .

3.

2. уопште: (2).

за­

запис хронографа

хронограф и хронограф, -а м [грч . khroпо ­

graphos,

п рема в . хроно-, -граф]

ш е хронику; х роничар.

2. техн.

1. онај

који пи ­

уређај за мерење

кратких временских инте рвал а бележењем им­ пулса н а нарочитој покр етној траци.

х ронографиј а, -е ж [В . хроно-, -графија] пи­ сање лето писа.

Х РOllOи зотерме, х роноизотермй ж мн . [В . хроно-, изотерме] геогр. ли ниј е које у д иј аграму

хромосом, -о ма м в . хромОзОм .

и стовремено приказују вредности температуре

хромосфе ра , - е ж [В . хромо-, -сфера] астрон. спољашњи танак слој Сунчеве атмосфе ре, црвенкасте боје, видљив за време помрачења.

хромоте рапија и хромотерапија, -е ж

према данима у години и добу да н а.

хронолог, -а м, мн . хронолози [В . хроно -, -лог] поз навалац науке о време н у .

[8.

ХРОНОЛОI' ија , -е ж

[8. хр оно-,

-ло гија]

1. вре­

хромо-, терапија] мед . лечење помоћу светло­

менски редослед догађаја; преГJlед догађаја пре­

сних таласа различитих боја .

ма њиховом временском редоследу.

хромотiш ија , -е ж [В . хромо- , грч.

2.

проучава­

оти­

ње мера за време и података за одређивање дога­

сак, слика] фотомеха нички поступак при изра­

ђаја у времену и њиховог односа у протицању

ђивању рељефних плоча у цинку и при штам­

време н а.

пању у разним бојама .

ч ава

tYpos

ХРОМОUИ lIкографија, -е ж [В . хромо-, цин­ кографија ] штампа ње у више боја .

khr6nos

време] као други део речи значи време.

хрон-, хроно- [гp~. khr6nos врем е] као први део речи означава време, трајање и сл.

хроника, -е ж, дат. и лок. хроници [лат. са од грч.

khronika] 1. историографски 2.

chroni-

рад у ко­

књиж. књижевно дело које опису­

је друштвене, породичне и др . дога ђаје пратећи њихов постепен развој.

3.

рубрика у новинама и

часописима која прати текуће догађаје.

рачунања времена

у

пр ошлости

и

х ронол ошкй , -а, -о [В . хронологија] који се односи на хро н ологе и хронологију.

хронометар, -тра м [В . хроно-, -метар] наро ­ чито израђен

часовник за прецизно мерење

времена.

хроном етрија, -е ж

[8. хроно-,

-метрија] ме­

рење времена.

јем су догађаји забележе ни 110 редоследу збива­ ња ; летопис .

помоћна историјска наука која проу­

датирање догађаја и историјских докумената .

хромоти пографија В . хромотИпија .

-хрон, -хро нија, -хронијски [грч .

3.

начине

хроноскоп и XPOlloCKon, -а м

[8. хроно -,

- скоп ] техн. електрични сат за тачно мерење ве­ ома малих временских интервала .

х роност их В. хронОграм . х ј>С , -а м , лок . х рсу , мн . хрсови [тур. ~irs]

1.

нагон , страст, жудња .

2. бес,

hlrS

од ар .

гнев .

1425

хуманистика

хрсуз

хулиган, -а н а и хулигаll, -а м [енгл.

х рсуз, -а м, ген. мн. хјЈсуза (рсуз, -а) [тур .

hlrslz] 1. лопов,

крадљ ив а ц , разбојник .

2.

угур­

gan]

хулига нство , -а с [В . хул иган] хулиганско

суз, спадало .

х рсузлук, -а м, м н . х р сузлу ци (рсузлук , -а) [тур .

hlrslzllk]

понашањ е, на с илниш тво.

крађа , отимачина.

хулман, -а м [х инд.

х р у псија, -ё ж [f1JЧ . khгбmа боја, в . -о п с ија] мед. врста

O'lHOI" обољења

hulm an] зоол. врста мај­

муна.

кад оболел и н а пред­

хулусикаJlБИJlе прил. [тур.

метима види р аЗЛ И'lите, непостојеће бој е (ду­

ма ар. ~ulu ~ и ск ре н ост,

гине боје, боје с п ектра).

и ск р ено, с вољом.

ХТЗ м [скр. од хигијенско-теХНИ'l ка зашт ита].

хто ничан, ~чна , - чн о [f1JЧ. khtllопiоs] кој и

хуман и

XYMall,

qalb

huliisikalble, пре­

срце] из свег срца,

-а, -о [лат. humалus]

ску врсту .

ХТОНИЧIIИ БОГОВl1 МИТ. бого ви п одзем н ог света.

гом о људима, '10ве'laН, племенит.

хубе ртус, -а м [према католичком б и ску п у Хубертусу из Лијежа (умро

728)]

вр ста непро ­

МО'lивог огрта ч а, углав н ом га користе ловц и .

хуге нот, -ота м [фр . Нugnепоt од нем .

Eidge-

савез ник] ист. назив за при сталицу р ефо р ­

мације у Француској (XVI-ХV rп век) .

худба, -ё ж (хУтба, -ё ж) [тур .

hLltbe од ар . hLlt-

Ьа] проповед коју имам д р жи петком и о бај р а­ мима у џамији пре клањања.

художествен, -а, -о [рус . художественный] умет нички .

ник] уметник.

2. који је прожет човекољубљем, бри­

3.

добротво­

ран. А ХУМ3Ilа I"енетика мед. део генетике који

се бави људски м генима; хумана екологија еКОJl. део екологиј е који се бави

решавањем

штетн и х утицаја ч овека на околину у којој жи­ ви;

xYMa lla

меД ИЦИllа мед. медицина која се ба­

ви ле'lењем људи; уп . ветеринарска меД ИЦИ IIa .

хума низам, -з ма м [В . хуман, -изам]

1.

фl1Л .

учење по којем је свако сазнање само људско и н е може да се уздиг н е из над људског јер га ства­

рај у потребе људ и.

2.

ист. покрет у ренесансној

Европи који је тежио слободн ом развијању чове­ световног образовања.

3. учење

'1ији је циљ раз­

вој позитивних особи н а код људи.

худо жест во, -а с [рус. ху дожество] YMt-ОТНОСТ.

хузу р, -у ра и узу р , -ур а м [тур.

huzur сми р е-

4.

хуманост,

ч ове 'lН ОСТ, спрем н ост да се п омог н е д р угима.

хума lш зација, -ё ж [В . хуман] стварање

худож ник, -ика м [рус. художник] уметник .

'10-

вечних, хума них односа; хуманизовање .

хуманизовати, -зујём сврш . И несврш. [В . хума­

ње] одмор , докол ица.

huy од перс. ~иy ћуд]

нитет]

хујали прид. иидекл. = хНљив, -а, -о [тур .

huylLl,

в. хуја] који је ћудљив ; пргав , свадљ ив , љут.

(У)'1ИНИТИ ху маним, ч овечним , опле­

и сматрати хума ни м.

ман]

хуку мет в . хућУмет.

1. ста р огрчке и

и науке.

хул а, хула-хула, -ё ж [хавајски hu-I a-hu-Ia] муз. хавајск и обред ни и н а род ни плес .

1. обру'l

2.

2.

старо римск е ле п е вештине

виши р аз р ед и класичних школа у

СИ 'lн а гим н азиј а.

од

де 'lја игра

и обл ик физи чк ог вежбања, кад се об р уч окр е­ ће око струка покретима тела.

хул аХ У Гlке, хулаХ)IIlКИ ж мн. [в . хула-хуп ] женске чарапе и гаћице тка н е као целина .

(у)чинити људским,

којима се ИЗУ 'l авала класична старина ; кла ­

хула-ХУ ГI , -а м, мн. хула-хупови [енгл . Ни ­ lа-Ноор, фабр ичк о име прои звода]

2.

прилагодити , прилагођавати људској природи.

хума ниора с мн . l-IНдеКlI . [л ат. hum апiога , в. ху­

хујЉ l1В = хујал и (в.)

пластике који је н аме њ ен за игру .

1.

меНИТИ,оплемењивати;п рик азаТИ,приказивати

бес, срџба , зла воља .

1426

који

кове л ичн ости у духу класичне просвећености и

художест веник, - ика м [рус . художестве-

хуја и хуја, -ё ж [тур .

1.

припада људској врсти , који се односи на људ­

припада земљи, земаљски; чврст, непокретан . А

noss

hooli-

насилник , силеџија.

хумаllИст( а ), -ё м, МН. хуманисти [в. хуман]

1.

при сталица хуманизма.

хума ни стиком.

3.

2.

онај који се бави

хума н , племенит чов ек.

хума нистика, -ё ж, дат. И лок. хуманистици [нем.

Humani stik

од итал. um а пi sti са, в . хуман]

1.

и ст. лат иничн о пи смо н астало у Фиренци у до­

ба ре н есансе као реакц иј а н а те ш ко читљиву

хунгаролог

хуманистичкй

курзивну готицу.

2. општи

назив за науке које

хумор', -а м

проучавају друштве не односе и духовну акти в­

те чност, према

ност људи.

течности.

3.

проучавање класичних језика и

2.

[лат.

humere

humor

влага , телесн а

бити мокар]

1.

телесне

гној на кож и или слузокожи . • ху­

морнй .

књижевности.

хуманистичкй, -а, - о [В . хуман]

који се

1.

односи на хуманизам и његове присталице.

који се односи на хуманисти ку .

2.

хумани­

...

хумор!, -а м [енгл .

humor] 1.

способност да се

уочи смешна страна д огађаја и ситуација , сми ­ сао за комично.

2.

врста шаљиве ироније , обли ­

стичка гимназ ија гимназија у којој се уче

ковање комичних доживљаја света у досетке,

грчки и латинс ки јез ик и ученици се образују у

шале и сл .

класичном духу; хуманистичка психологија ПСИХ. човек је слободно, стварала чко биће које тежи самоостварењу и узајамном разумевању ; хуманист ичке студије проучавање књижев­

ности , језика, филозофије и уметности.

хума lштаран, -рна , -рно [фр . хуманост]

1. доб ротво ран. 2.

хумо ­

...

рална паТОJlогија мед. з астарела теорија прем а којој

неправилан

однос

основних телесни х

в.

ција 6110Н. регулац иј а физиолошких процеса у организму помоћу хо рмон а (јер се ови пр еносе

htlmanitaire,

путем крви).

1.

о н ај

који учествује у хума нитарном , добротворном који има хумана начела .

хуманит аризам, -з ма м [фр .

humanitarisme,

в . хуманост] пол . у ређење друштва у духу по ­ штовања људских права.

хуман итёт, -ета м [лат.

в . хума­

humanitas]

ност .

хумора .. в. хумор! .

хумореска, -ё ж, дат. И лок . хуморесци [нем . Ншпогеskе]

1. књиж . 2.

и једноставност .

прича коју одликује хумор

муз . кратка весела ин стру­

ментална композиција брзо г ритма .

хуморизам, -з ма м [В . хумо р'] застарело ме­ дицинско учење по којем поремећен однос ме­ ђу телес ним течностима доводи до болести .

хума ност и хуманост, -ост и ж [В . хуман] особина онога којије хуман, онога што је хума­ но ; човечност, човекољубље, племенитост.

хумйда н , -д на, -д но [лат.

humidtls]

који садр­

жи много влаге.

хумид итёт, -ета м [илат.

humiditas,

в. хуми­

дан] влажност, влага.

хумид ификатор, -а м [лат .

facere

који се од­

који се односи на

хуманита рац, - рца м [В . хуманост]

2. онај

XYMOpl]

течности изазива болест; хумора Јша регула­

хума нистику .

раду.

хуморалан, -лна , -л но [В .

носи на хумор', на телесне течности .

humidtls

влажан ,

чинити] теХII . справа која регулише вла­

жност ваздуха у стамбеним или изложбеним

хумиза ција, -ё ж [В . хумус] обогаћивање зе­ мљишта готовим ху мусним

материјама или

материјама које лако стварају хумус.

хумил итёт, -ета м [лат. онога

1. писац

Humorist од И Т·dJl . UПlOгi stа] 2. онај који воли

хумористичких дела.

хумо р , који је склон хумору, ш аљ ивџиј а.

хумористика, -ё ж, дат. И лок. ху мори сти ци [В. хуморист(а)] юьиж . хумористичка литература .

хуморИстича .. , -ч на, -ч но [В . хумори ст(а)] који садржи хумор, прожет хумором .

хумористичкй, -а, -о [В . хумор] који се од­ носи на хумор и хумо рис те .

просториј ама .

особина

хуморист(а), -ё м , мн . хумо ристи (ж. ХУМО­ Рltсткиња , -ё) [н ем .

који је

humilitas]

понизан ,

humus]

геон. веома плодан по­

хунгаризам, -з ма м [лат .

својство,

покорност,

смер ност.

хуми фёраll, - рна, -рно [В . хумус, -феран] ко­ ји је богат хумусом.

хуми фикација, -ё ж [ В. хумус , -фикација] 6иол . стварање хумуса, плодне земље .

хумус, -а м [нат.

вршински слој земљишта органског порекл а.

Htlngaria Мађ арска ,

в. -изам] лингв . мађарска реч или и з раз у н еком

другом јез ику.

ХУltгарика, -ё ж , дат. И лок . ху н гарици [л ат. (Н)uпgагi са] општи назив за дел а на мађарском језику или о Мађарима.

хунгаРОJlОГ, -а м, мн . хунгаро лози [В . хунга­ рологија] научник који се бави хунгарологијом .

1427

хућум ет

ху нгарологија

ху нгарологија, -ё ж [лат. Hungaria Мађар­ ска, В. -логија] проучавање мађарског језика , књижевност и и културе .

хунта, -ё ж [ш п .

junta] група људ и , 06. офи­

цира, која држи власт освојену војним ударом или пучем.

хунцут, -а м [м ађ.

huncut од нем . Hundsfott]

онај којије препреде н , спреман на ситне прева­ ре и несташлуке, угу р суз, мангуп.

хунцутарија, -ё ж [В . хунцут] мангу пи .

2.

1. з6 .

угурсуз и ,

неваљалство, неста шл ук.

хунцут:iрити, хунцутарим несврш . [В . хун­ цут] понашати се као ху нцут, мангупирати се .

хура = ура узв . [нем .

hurra; енгл. hurrah] 1. по­

зив за утркивање у игри ; војнички позив на ју­ риш .

2.

узв ик одушевљења , поздрава и славља.

ху рал , -Зла м [мон г. ] пол. изб орни орган вр ­ хов не и месне власти у Народ ној Р епублици Монгол ији . А Велики IШРОДIIИ -

монголски

па рламент .

хурда, - ё ж [тур .

hurda, hurde од пере. hurde

мала ствар ; отпад] згрушано мл еко првих'дана након што се крава отели.

хурија, -ё ж [тур .

huri од ар . мн . hur од ј д. haw-

га' лепа крупноока жена] лепоти·ца из мусл и ­ манског раја са којом ће уж ивати праведници .

хуријет, -а м [тур . слобода .

хурикан в . ураган.

1428

htirriyet од а р . huгriyya]

хурма, -ё ж = урма (В . ) .

хурмашица, -ё ж = урмашица (В.). хурмет, -а м [тур . htiгm e t од ар . huгm a] по ­ штовање , уважавање .

хурч, -а м [тур .

hury од ар . ~urg] етнол . врста

велике кожне торбе која се качи о седло .

хусар, -а и хусар, -а ра м [м ађ .

huszar] вој. лако

наоружани коњаник у војскама раз ни х земаља .

хусарски и хусарски, -а, -о [В . хусар] који прип ада хусарима , који се односи на хусаре .

хусит, -ита м [према чешком верском ре­ формато ру Јану Хусу

(1370- 1415)] и ст.

при ста­

л ица учења Јана Хуса, чешког верског рефор­ матора с почетка ХУ ве ка .

хуситски, -а, -о [В . хусит] који се односи на хусите . А -

корал муз . ч ешка народ н а духовна

песм а из прве половине ХУ века ;

-

покрет со ·

цијално-рели гиозни покрет у Чешкој поч етком

xv ве ка који се залагао за стварање ч ешке н аци ­ оналне цркве и конфискацију цркв е ни х поседа .

хУтба, -ё ж, ге н . мн. хутби = худба (В . ).

хутор, -а м [рус. хутор] добро .

2.

1. пољопривредно

з аселак .

хућум, -а м [тур .

htiktim од ар . hukm ] суђење ;

пресуда.

хућумет, -а м [тур .

htiktimet од ар . ~ukUm a]

држа вна власт, у прав а; з града у којој се н алазе органи власти .

ц цагрије, цагрија ж , мн . [тур .

sagry коњски

хр­

бат, кожа с коњског хрпта] кожне корице нuжа

или сабље, ка није , ножнице .

жан и

caddiq] 1. назив седмог хебр еј ског алфабета . 2. изузетно побо­ по ште н човек; праведник. 3. н азив пред­

вод ника

ор гани з ација

мистичног јеврејског

п о крета хас и да (Н . ), вођа , учитељ.

цајг, а м [н ем .

Zeug]

врста просте , јефтине

цајгаст, -а , -о = цајген, -а , - о [в . цајг] којије

цакум-пак (ум) прил . [н ем . тј!

Zackchen ро­

Sack uпd Pack

з аједно ; савршено, очишћено , педантно.

цалкелнер , -а м , мн. - и [нем.

zah len платити ,

конобар] варв . ПОКр. заст. келнер који н а­

плаћује рачуне, главни конобар , обер келнер . [мађ .

цај ге н = цајгаст (Н.) цајгер, - а м, мн . цајгери , ген . мн . цајгёра [нем . варв . заст. казаљка на сату .

ц ајгнис, -а м , МН . цај гниси , ге н . мн . цаЈгниса [нем . Zеugп i s ] варв . заст. ГIOКр. службена потврда , д окуме н т , и с права.

condra

скитница] крпа , дроњак , рита .

цапин, -а м [итал. zарропе , према

zappa м о­ 1. алпинистички штап са шиљком н а вр­ секирицом . 3. гвоздена кука с дугом др ве­

тика] ху и

ном дршком (шумским рад ницима сл ужи за окретање трупаца) ; цегlИН.

цапинер, - а = и цаПЈtНаш, - аша м [В. цапи н]

ц ај зл , -а = цајзнћ, -а м [нем .

Zeise1]

птица пе­

вач ица и з в рста з еба ; чижак , чиж , зеленчица .

Zeit]

в арв . жарг. време (неоп ­

ходно за оства р е њ е неке рад ње) .

...

немати цај­

радник у шуми који , служићи се цапином , при ­

влачи и сортира балване на погод но место з а утовар .

Цар Колокол , -а м [р ус . Царь Колокол Ца р Звоно ] велико звоно у московском Крем љу .

т а немати в р е м е на .

Zeit-

Цар Пушка [рус . Царь Пушка Цар Топ] ве­

Ш3х . оск уд ица времена , у којој је играч

лики топ који се налази на отвореном простору

ц ајтнот, -а м и , ређе, цајтнот, -а м [нем .

п ри мора н да игра брз опотезно (пошто је већи део проп и са ног времена з а игру потрошио на

претходне потез е) .

2.

недостатак времена (за

но р мал н о об авља ње или довршавање неког по­ сла) , време н с ки теснац , шкрипац .

цај ту нг, -а м, м н . цајryнзи , ген . МН. цајтУнга [нем .

цакна, -ё ж , ге н . мн . цакни [н е м .

шчић] вар" . IIOКр . увојак , ковриа , вити ца .

цањак, -њка м , мн . щiњци , ген . мн . ца њака

од цајга .

not] 1.

1. 2.

ствар; з ачкољица.

Kellner

одел а и сл .

цајт, - а м [н ем .

рог, шиљак] жар г.

с врећом и омотом] потпуно , У потпуности , с в е

памучне тк анин е з а шивење панта.пона, радних

Zeiger]

Zacke

а . досетка, смицалица, фора . б. компликован а

цад ик, -а м [ х еб р . слова

цака , -ё ж [нем .

з начајан, важан детаљ (у тексту закона и сл. ).

Zeitung] варв .

гюкр . з аст. новине.

у московском Кремљу.

циајактер, -а м [нсм.

Zweiakter]

позоришн а

игра у два чина.

циај глат, циај феркерт [нем .

zwei verkehrt]

zwei glatt

начин плетеља (у дијалекту уме­

сто "глат" говоре "клот" и уместо "феркерт" каже се "фркет" .

1429

цвајтакт

цеку м

цвајтакт, -а м [нем .

аутомех. жарг.

zweitakt]

цвајшпалтиг прид. и"декл. [н е м .

zwei

два ,

стубац] у два ступца , двостубачан (чла­

Spalte

цедент, -а м , мн . цеденти , ген . мн . цеде н ата [лат .

д в от актни мотор.

н ак у новинама , слог у речнику и сл . ) .

од

cedens

уступити] прав . он ај који

cedere

одступа од свог права у корист д ру гога , онај који уступа другоме своје ствари ; уступи лац.

це-де ром рач . в . CD-ROM.

цванциг, -а м = цванцик, -а м И цванцика, -ё ж [нем .

цедирати, цеди рам ,

3. л .

Zwanzig двадесет] 1. ист. сребрни новац у Хабзбуршкој монархији (20 крај цара). 2. дваде­

уступити/уступати ,

сет (фигура у карташкој игри "шнапсл", играч

другоме , одустати од чега.

с п арује краља и даму у боји која није адут) .

цвебе, цвеба ж мн . [нем .

Zibebe

су шак .

2.

од арап.

zibi-

фиг . занимљива појединост из дру­

штвеног живота; пикантерија.

репа,

cekla од нгрч . seuklon од грч . Beta vulgaris , из породице ло бода

циклама боје; корен се припрема за салату.

цвибак, -а м [аустр. н ем . та l

gebacken

Zwieback

од

п е циво; д вопек, препеченац,бисквит .

игре .

Zwick] 1.

cedrato]

cedola] 1.

3.

врста крупн и х

2.

трг. привр емена

цезаризам, -зма м, ген . мн . цезари зама [пре­ ма имену римског императора Гаја Јулиј а Це­

(Gaius Iulius Caesar)] 1.

Цезаров (демо­

кратско-аутократски) систем владања. лутна царска власт .

2. апсо­ 3. владавина диктатора ; ап­

формама.

цезароманија, -ё ж [према имену ри мског императора Гаја Јулија Цез ара

цвикераш, - аша м [в . цвикер] онај који носи

esar) ,

- манија]

цвикери, цвикёра м МII . (ретко у једнини наочари који се

Zwicker]

(Gaius Iulius Са­

псих . огромна, јака жеља за

1.

царском влашћу.

2.

м ед . душевна бол ест кој а се

огледа у опонашању царског држања .

цезаропапизам, - зма м [према имен у р им ­

држе на носу помоћу посебне металне шти­

ског императора Гаја Јулија Цезара

паљ ке (без з аушњака).

us Caesar),

цвиковати, -ујём несврш . [нем .

Zwicke

клин]

1.

штипати .

2.

товне власти у истој особи; световни владар је

поништавати

уједно и врховни поглавар цркве (пример цар­

цвикцанге, цвикцанги ж мн . [нем .

ске Русије, Енглеске).

Zwickzan-

врста посебних клешта са штипаљкама за

цвили х, -а м [ не м .

naMy'tHo,

Zwillich]

електронских лампица и сл .

конац] преде­

према

cvicek]

врста ви­

Zoger

јамбска

-;

caesura сечење, обарање , 1. КЊl1Ж . ритмички одмор више стопа . & трохејска -; -; женска -.

сећи]

мушка

од

ziehen

цекйн, -нна м [итал .

вући] торба с ручком за ношење намирница;

ца новца од ар.

борша, зембиљ .

дукат.

1430

Cs,

цекер = цегер (в . )

н о ве ло з е и црвено вино од те лозе.

цегер, -а = цекер, -а м [нем.

caedere

(пауза) у стиху од

ње, упредање, сукање (конца).

цедар в . кедар.

хем.

цезура, -ё ж [лат.

Zwim

цвичек, цвичека м [словен .

caesium]

примењује се у производњи

55);

грубо платно

вунено).

цвирновање, -а с [нем .

цезијум, -а и цезиј, -а м [лат.

елемент из групе алкалних метала (симбол

атомски број

се чење (жице и сл.); бурунлије, сиврије.

(л анено ,

(Gaius lu l ј ­

в. папа] уједињеност црквене и све­

zwicken, пре ­

бу шење м (карту , улазницу) ; цвикати.

ge]

tsetola, п р е­

шатр . документ, п асош .

цвикати в . цвИковати .

н ао чаре .

ма

пр ава

солутна војничка владавина с парлам е нтарн им

врста карташке

2. игра "млин" .

цвикер) [аустр . не м .

одступати]

своја

мањи лист хартије н а ком е се

записује какво обавештење .

зара

zwei

два пута печен] два пута печено

цвик, -а м [нем.

cedere

препустити

цедуља, -ё и цедуља, -ё м [вен е ц. ма итал .

признаница , нота.

цвекла, - ё ж [м ађ .

seutlon]

мн . цед нрају сврш . И

од лат.

сочних лимунова .

суво грожђе; грожђице, розине , сувице ,

1.

zedieren

цедрат, -ата м [итал .

цванцик, цванцика в . цванциг . Ьа]

несврш . [нем .

zecchino од zecca ковн и­ dar as-sikka] 1. ист. (мл етачки)

2. златник .

цекум, -а м [лат.

caecus слеп] мед. слепо црево .

ц е м енти р ање

цел а

цел а , -е ж [лат. се ll а]

1. архит. у

а нти ч ком хр а ­

му п р осторија без п роз ор а у кој ој се н алаз и к ип божанства и л и жртвеник; светили ште .

2.

соба

редовника, ћ елија .

ц ел ебрант, - а м [п ат.

пр оз ир а н ,

ce1ebrans, п рема в . целе­

бр ац ија] реп . кат. свештен и к који обавља с в е ч а­

н е пр о м о чив

ц елуло з н и

л и ст

(служ и з а п аковање х ра н е и у штампар ској и н ­

дустр ији ) .

ђивања п олурељефа (посеб н о у металу).

•

цеЈl0фански .

целуларан , - рн а , -рн о [11naT.

ce11ularis] к оји

се састој и од ћел иј а , ћ ел иј ск и ; кој и ј е у обл и ку ћ ел иј а . А цел уларна патол огија биоп. у ч ење

ну мису у цркви .

целебрац н ја, -е ж [п ат.

ce1ebrati o] просла ­

цел ебрИрати ,целеб р и рам,3 .п. мн . целебрИ ­ рају сврш. и н ес врш . [пат. се 1 е Ь га ге, в . целебр а ци ­ прослављати .

о пш те теориј а према кој ој целокуп н о ф у нкц и­

о ни сање и здр а в ог и бол ес н ог о р га н изм а за в и­

вљање, п р осла ва, светкови н а.

1. славит и ,

Zel1 ophan, Cellophan од фр . cel1ophane, cell(u10se) целулоза, грч. diaphan~s провидан] та нак ,

цел атура, - е ж [л ат. сае 1 ашга] ве шт ин а из ра­

ја]

целофан , -а н а м [ф абр ич ко и ме пр ои з в ода, нем .

2. реп .

кат. (од)слу­

с и од ћелија .

цел ули т, -а и цел улйт, -ита м [л ат . се l1иl а ћ е ­ л иј а] физиоп . поткож н е мас н е н аслаге .

целулитис, -а м [ В . целул и т] мед. обољ ење

жити све ч а н у мису .

Ze1ebritat, пр ема п ат . ce1ebritas, пр е ма се 1е Ьег славан] 1. особ ин а п о ­ знатих људи; ч у веност , гласо витост . 2. онај ко­

целула рн ог тк и ва к оже (с удуб и нама и ч вор и­

ји је поз н ат; сл авна особа , чуве н о име .

lиl а ћ елија] хем . н ајр а шире ниј е о р га н с к о једи ­

цел ебритет, -6та м [н е м .

цел е р , -а м [аусч>. н ем .

ћи ма).

цел ул6за , - е ж [ нп ат.

cel1ulas is, пре ма п ат.

се l ­

Zel1er од гр ч. se1inon

њење у природи (СБИ 1о) , гла вни састојак ћ е­

першун ] бот. врста поврћа и з р ода зељастих би ­

л ијске о пн е б и љке ; састој и се од водоник а,

љака, Apiuт , ко р исти се као зачин у ј ел и ма .

угље ни ка и к и сео ник а; у гото в о чи стом ста њ у

целеритет, -ета м [п ат.

ce1eritas, према се 1 ег ZOlestin од лат. сае 1 е ­

цеЛУЈIОЗНЙ , -а , -о [ в . целулоза ] који је од це­

рајск и , неб ески] хем . минер ал , стронцијев

лул озе, који садрж и целулозу . А цеJl улозна сви­

ц елестйн, - ин а м [ нем .

stis

н алаз и се у п амуку , ко р ист и се у техници (у производ њи п ап ира, е к с п лоз ива , л акова и др .).

брз] б рз ин а, у брз ање .

сулфат, седеф асте боје

SrS04,

ко ри сти се за до­

бијање стро нциј у ма.

л а в р ста ве ш тачке свиле .

цел улойд, - ида м [е н гп.

Целз иј у с, -а м [пре ма шведском астр о н ому и физичар у А н дерсу Целз ијусу

(170 1- 174 4)]

лулоза]

1. с п ој

celluloid

фо ра , ла ко за п аљ и ва проз ирн а материј а од к оје

шведс ки асто ном и ф и зича р , изумео ј е тер мо ­

су се пр ав и ле фи лмс к е тр а к е и сл.

метарску скал у . А ЦеЈl3иј у сови степени мерн а

луло и д на тр а к а .

јединица те мпер атуре ј една к а к елви н у.

ц ел ибат, -ата м [пат.

од

cae1ibatus

од ф р ., в. це­

са млеве н е ни тро целулоз е и к ам­

2. метон ,

цел улойд нй , -а, -о [В. целулоид] који је од це­

cae1ebs]

реп . завет р имо като л ич ких све ш те ни ка да се н е

жене; безбра чност .

лул о ида. А цел ул оидна трака филмска тра ка.

цемент, -а м ( н е п р. ЦllмеlП) [фр . с i ll1епt од л ат. сае ll1 е пtull1 ломље н и , се ч е ни камен]

цел иоско пија , -е ж [ грч .

koiHa трбух,

це­

в . -с ко ­

1. грађ .

в р ста кр е чн о г прах а који се у дод иру с водо м

пија] мед. м етода пр егледа у нутр а ш њост и тр ­

брзо отврдн е; в ез ивно с редство . А зубарски

бушне дупље и мале карл ице .

бели

ц ел ит, -а и целйт, -ита м [л ат . се l1 а ]

1. про­

з ир на, еласт ична и те ш ко з а п аљ ива в рста а ц е ­

тилне

целул о з е;

филмских трака.

ко ри сти

2.

се

за

прои з во д њ у

калу ђ е р , м он а х .

цел озо прип. [итал.

ze10so] муз . јако , жесток о .

ац ет илцелулозе ,

сл ичн а

служ и као м атеријал з а ф ил мове .

-;

п олуб ница (сл ој к ошта ног тк ива

на зубном коре н у) .

цемент ирање, -а с ( не пр. циментирањ е) [ в. це м е нт, це мен тир ати]

1. по сту п а к у

металург и ­

ји п о к о м е се ј едно м металу , п утем з агре вања,

целон , -о на м [в . целулоза] п ласт и ч н а маса , де р иват

- . 2. ан ат.

ц елуло и ду;

додаје и звес на су пстанца у праху (так о се од

бакр а и цинк а загрева ње м доб ија месинг , од г в ожђ а и угље ног пратка ч ел ик и сл . ).

2.

учвр ­

ш ћив а њ е цементом .

1431

цементирати

цеllOзона

цементирати, цементирам,

3. JI . мн.

цементи­

оцењивање.

2.

службени преглед штамп е.

3.

а.

рају сврш . И несврш. (непр. циментирати) [в . це­

пол . законски одобрено делимично ск раћива­

мент]

1. (по)везати, превући/превлачити (до )пу­ 2. провести це­ менти рање . 3. фиг. а. поставити јаке основе , чвр­

ње, прерада или потпуна забрана штампања

сто везати. б. учинити да нешто остане трајно;

шких разлога и др. б. контрола која се обавља

нити/(до)поnyњавати цементом.

цементни, -а, -о (непр . циментни) [в . це­ мента .

1. који је од цемента , који у себи има це­ 2. који је у вези с цементом , који служи kain6s

нов] као други део речи з на­

чи нов (олиго цен) .

ценакул(ум), -а м [лат. сепаси1ит]

1.

ар хит.

ист. код старих Римљана : а. одаја на првом спрату. б . читав први спрат.

2.

ре1l. просторија у

којој је Христос последњи пут д ржао вечеру . трпезарија у католичким манастирима .

4.

3.

фиг.

Щ\ llер, -а м [н ем. Zеhпег, према zеhп десет]

1.

број десет у картама; ценерица.

што носи број

10

(нпр. трамвај).

3.

2.

оно

телефон с

једном л инијом за десет претплатника.

ценера, -ё ж [ита.ll.

cenerario] 1. оно

што оста­

је од саго ревања у високој пећи; шљака , згу ра .

2.

пепео .

1. а.

censor,

в.

онај који професионално , на осно­

ву закона, обавља цензуру ; прегледач, Ilроце­ њивач јавних публ икација: књига, часописа, филмова, штампе и др . б. фи,". онај који узима право цензурисања поступака других људи.

2.

ист. један од двојице римских службеника који су вршили цензуру и надгледали политичку ис­

правност грађана.

3.

рел . особа која по налогу

цркве прегледа материјал за штампу ; оцењивач.

цеюорскй и цеюорскй, -а, -о [в . цензор] којије у вези с цензорима. О цеюорске маказе деловање цензора и цензуре у штампаним тек­

стовима (скраћивање и /или избацивања непо­

цеНЗУ:lJIlIст(а), -ё м, мн. цензуалисти [В . цен ­

1.

ист. У феудализму , слободан човек који

је ипак био у подређеном положају према вла­ стелину.

2.

порески обвезник.

цензура, -ё ж [1Iат.

censura,

према

ти мишљење, вроценити , оценити]

1432

институција која врши цензу ру .

...

др­

ре1l . кат. казна којом црква кажњава

- . 5.

одузимањем

вредно сти; теолошка отварање и

-.

одређених

духовних

цензура писама тајно

контро л исање

приватни х пис ама;

сматра се противзаконитим чином (изузев у

ратним и сл. околностима).

цензурисати, -ишём сврш . И иесврш . [JlaT. сеп­

sere

дати мишљење, проценити, оценити] оба­

вити/обављати цензуру .

сепsus]

1.

ист. у античком Риму а. процењивање

имовине грађана сваке п ете године ради нап ла­ те пореза. б. тако пописана имовина .

2.

и ст. ви­

сина пореске стопе коју ј е грађанин (у н еким земљама у

XIX

и ХХ веку) плаћао као услов за

стицање изборног врава гласа и д р угих поли­ тичких права.

4. соц.

3.

уопште, процен а и попис имо­

попис становништва гр ада, регио­

на или државе ради утврђивања бројног стања и д руги х чинилаца .

цеllО- [грч . kоiп6s зајед нички] као први део речи значи: укупно , заједно , заједнички; опште .

ценобllјум, -а и ценобйј, -а м [.IIат. соепоЬium од грч . kоiп6Ыоп]

1.

рел. ист . ранохришћ анска за­

једница из које се касниј е развио манастир . људска заједница.

3. 6иол.

2.

заједницаједноћелиј­

ских организама поједине врсте биљака .

ценобlП, - а и ценобйт, - ита м [в . цен обијум]

peJl. у раном хришћанству, испосник који живи У ценобију; кенобит.

ценогенеза, -ё ж [грч . kаiп6s нов , в . -ге неза] 6 И 01l. настајање пролазних промена у ембрио­

требних делова).

зус]

4.

жавна

вине .

цензор и цензор, -а м, мн . - и [лат. цензу ра]

сти .

цензус, -а м, ми. цензуси , ген . мн . це н зуса [1Iат.

скуп истомишљеника.

жарг.

идеоло­

јединаца или политичких институциј а на вла­

грешника

за израду цемента (индустрија).

-цеll [грч .

поли т ичких ,

неформално, уз помоћ или у име утицајних по­

зако чити , заустав ити .

мент]

књига, текстова у новинама и другим медији ­ ма, и з етичких, верских,

налној фази развоја неке јединке. -ценоза [в . цено- , -оза] као други део речи значи заједница онога што је у првом делу.

цеllозона, -ё ж [в . цено-, зо на] геол . 6И01l . сте­

censere да­ 1. процена,

не које садрже јасне трагове природ не заједни­

це организама који су живели у прош лости .

це нофОбија

цен т имир ати

це .lофОб иј а в . к е иофОбија .

центарш ут, - а м, м н . це н та рш :Утов и [ В. цен­

це н т, -а м, м н . цёнт и , ге н . М Н . ц е нта [лат. сеп ­

tum

сто]

1.

стот и део н еких валута ( н аз ив н ај ­

ниже нов ч а н е ј ед инице) : америч ко г и канад­ ског долар а, хола н дског гулде н а , ки н еског ј уа­

наи др.

2. јед ини ца з а = 50 kg. 3. муз . у

мер ење теж ин е од

1ОО

фунти

акуст иц и, инте р вал из ­

међу двају то нова ; то н с к и инте р вал .

цe .lТa , -ё ж [срлат.

centa] 1. н аз и в за старе ј еди­ нице масе кој е су садржале 1ОО осн ов н и х ј един и­ ца. 2. мера за тежину, 100 ф у нти (50,80 kg у Е н ­ глеској , 45,30 у САД) . & еНl"леска - ; америчка - . метр ичка - 100 kg, кви нтал , з нак q. це н та во, -ва м , МН . цента вос и [ шп . centavo] стоти део но вчан е јед инице у јуж н оа м е рич к им д р жавама.

це нта р , -тр а м, [лат.

centrum

M II.

цё нтри , ге н . мн . цё н та р а

сред иште од грч .

kentron

с р ед и ­

шња тачка (прил иком цртања круга шестаром) ]

1. оно

око чега се све оку пљ а

(-

Йа:жње) .

2. сре­

дишњи део града о ко кога гравити рај у остал и де­ лови.

3. сп.

а. тач ка н а средин и тере н а одакле по­

чиње игра. б . играч у сред ин и играл ишта ; цен ­ тарфор.

4. шах.

а. н аз ив за четир и средиш ња поља

шаховске плоч е. б. и гра кој а се састој и од задо­

бијања поз и ције у це нтру .

5. пол .

а. у п арламе нту

посла ни ци који седе у клу пама у средњем реду

(између лев и х и дес н их) . б . стран ка умере н е п о­ литичке оријентациј е и змеђу л ев ице и десн ице .

6.

средиште вел ике кон це нтр ације н еке актив н о­

сти . & КУЛТУР Нlt

-;

научни

- ; спортски - . 7. аи ат.

та р , е н гл.

shoot

п у ца њ , х и та ц] добачај л опте с

кри л н ог р уба и гр ал и шта п ре м а с р ед ини

(у

ф удбал у и слич ни м играма) .

Цена у р в . Кента у р . це.lТез ималан , -л на , -л но [лат.

centesimus

стот и] п од еље н н а сто делова , кој и се з ас ни ва на број у сто ; стот и . & центезима Јlllа вага в ага

кој а ус п оставља рав н отежу терета са сто п ута мањ и м тегом.

центезимо , -а м [итал . се пtеs iт о ч е н те з и мо]

стот и део н е ки х вал ута ; у п . чентез имо . центенаријум , -а и ц е нте llариј , -а м [лат. се п tеппа гiu s стогод иш њ и , пр ем а

annLls год ин а ]

cenrum сто, 1О О год и на

с в е ч а н о обележа в а ње

(од) чега; стогод иш њи ца . центи- [мт.

centi-

од

сто] као прв и

cenrum

део р е чи з н а чи стот и део ј единице која ј е д руги део те р е чи ( це нти метар ) .

центибар , - а М , мн . - и [ В. цент и - , ба р] стоти део ба ра .

центиград, -а М , м н . - и [ В . центи -, л ат.

gradus

сте п ен ] степе н Целзијусовог тер мометр а који ј е п одеље н н а сто .

цен т иград ан , -д н а, -д н о [ В . це нтиград] по­ деље н н а сто сте п е ни .

ц е llТиграм , -а м , мн . - и [В . ц е н ти- , -грам] сто­ т и део гр ама .

ц е НТИJlи тар, -тр а м , це нт и л и три , ген . МН .

скуп нервн и х ћел ија кој е у прављају функцијама

це н т и лита р а [ В . ц е н ти -, -л и та рЈ ф из . ј едини ца

виталних органа ;

волуме н а (мера за те чн ост) , стот и део литр а.

-

з а равнотежу ;

-

за говор .

8.

установа у кој ој се обављај у срод н е делатн ости са заједн ич к им циљем ; и страживачки средишња та чка;

м етр иј е .

-

кружиице или

10. уопште,

- . 9. геом . сфере ; - си­

ц е итиметар , -тр а м , МН . це нт и метри , ге н . мн . це н тим ета р а [ В . це нти -, - м ета р]

1. физ . ј ед иница 2. а . кро­

дужине , з н ак с т (стот и део м етр а) .

средиште, ј езгро, срж. цен­

ја чки мета р с н аз н а ч е ни м це н т им етр им а . б . п о­

та р кру га ( кугле) тачка ј едиа ко удаљен а од свих

ј ам за и сказ ив а ње одр е ђ е н их став ов а н еке а п ­

стра ктн е вел ичин е. О ни

тачака круга ил и пов рши не ку гле .

-

наше земд>е . & ц е ll ­

-це нтар , - ц е Н ТРltчан , -центризам [ В . це и ­

тиметар-грам-секунд а с и сте м мера који с е за­

тар] други де о ре чи са з н ач ењем с ред иш њ и , ко­

с ни ва н а центиметр у , граму и с е ку нди као ј ед и ­

ји се управља п рема с р ед ишту (его центрич а н ) .

н иц ама дуж ин е, масе и в р е м е н а .

це н та рфii р , -а м, М Н . - и [е нгл . сепtге

forward]

цiштиметарски прил . [ В . це н т и метар] у ц ен­

сп. среди ш њ и игра ч у тиму кој и води н ап ад,

т и метрим а као ј ед иници ме ре . & и з ра з и т и

с р едњак.

иска з ати

це нт архал ф , -а м , мн . ц е н тар хал ф о ви [ е н гл .

centre ha1fuack]

с п . п омо ћни игр ач у тиму к оји

повезује напад и одб р а н у .

-;

-.

центимирати , центим ира м ,

3. л .

м н . цен т и ­

ми рају св р ш . и н есврш . [ В . центи- ] уб ити , у биј ат и сваког стотог 'lOвека .

1433

цент ипёда н

центриф угалан

центипёдан, -дна, -д н о [В . ц е нти , лат.

pedis

центисекунда, -ё ж, ген. мн . центисек'унд й [В . центи-, секунда] физ . јед иница времена , симбол

cs,

-ујём [ В . центар , централа) сјединити у јед но м центру , сакупљати у ц е н тру , спроводити цен­

трализ а циј у.

централист( а), -ё м , мн . центр ал и сти [В . цен ­

стот и део секу нде; стотин ка (секунде) .

централа, -ё ж [лат. ce ntгum средиште од грч . ши ља к ш естара]

kentron

1.

седиште, главна

уп рава радне , политичке и др . организације ко­

ја има свој е испоста ве , фил иј але и сл.; матица .

2.

централизовати, -ујём и централизовати ,

pes ген.

н ога) зоол . онај који има сто ногу, сто н ог.

место где су главна п острој ења технике не­

з ма ; центраш , центрист .

центри-, центро- [лат.

-;

водоводна

ене ргије ; ска

- . 4.

геом. права која спаја средишта д вају

центр ала li , -лн а, -лно (одр. централий , - а, -о)

centra1is,

прем а в . центар)

1. који

се налази у

центру, који припада центру, који је у вези с цен­ тром; среди шњи (це нтрал на тачка).

усмерен према средишту (цеюUрuйешалан) .

центризам, -з ма м [лат . се пtгшn с редиште од грч.

3.

kentron

сред ишња та'lк а (п ри л иком цртањ а

кр уга шестаром)) п ол . ц е нтр ал н а оријентациј а и облик пол итичког деловања усмер е н прем а

2.

који има

-центризам [лат. сепtrum сред иште од грч.

kentron средишња тачка (прил иком

фиг. који ј е глав ни , важан ;

цртања круга

шестаром)] као други део речи з начи средишњи ,

усм ерен према среди шту (йолиценШрuза.м).

центрипетаJlаll , -л на , -л но [нлат. centгipetus,

среди шњи положај ; главни централна влада ; централна банка .

сепtгum среди­

центру (у од носу н а левицу и дес ницу) .

к ругова , сред ишниц а.

[лат.

centri-;

ште, средина] као први део речи з начи средишњи ,

ког већег предузећа или установе . ска

.. телефОli­ -. 3. погон за производ њу електрична - ; н у клеарна - ; атом­

тар , централи за м) пол . присталица централи­

према

centri-,

лат.

petere

пр ема сред ишту .

ле ист. Немачка, Аустро-Угарска и њихови са ве­

којаје стално у правље на према средиш ту, која

зн ици у Првом светском раlУ

ву че у средиште.

( 1914-19 18);

це н­

цеlприrн~тална сила сила

цеllтрирати, центрйра м ,

трални нервни систем а н ат. главни део нервног

система (вели ки мозак , мали моза к и леђн а мо­

..

тражити) који тежи

највећи; цеllтрална прослава ... Централне СII­

св рш . и н есврш . [в . цента р)

3. л. мн . центрирају 1. довест и у средиште,

жд ина); централно грејаље тех н . загрејавање

имат и с р едиште.

просторија преко радијатора провођ е њем вруће

с р еди шњу та чку помоћ у ин струм е н ата или ма­

2. тех ... од р ед и ти ,

3.

одређивати

в оде ил и па р е и з ц е нтр алн их котл овница у з гра ­

шин а за це нтрирање.

д и и л и то п ла на .

лопту (с кри ла) играчу центра (у ф удбалу) .

цеllтрист(а), -ё м, мн . це н тристи [в . цен тар]

централ itЗам , -зма м [В . центар , централа] систем

управљања

и ли

владања

при

коме су

сп. набац ити/бацати

пол . онај који је при стал ица п ол итике цен тр а у

општи нске, реги о н ал н е или покрајинске ин­

од нос у н а лево и дес но оријентисан е поли ­

ституције власти под у правом власти центр а и

ти ч ке странке .

функц ионишу под њеном директ ивом .

кратс ки

.. де мо­ - идеол . "сл ободно " изно ш е ње мисли

цеIПРИф У I'а, -ё ж

[.. ем . Zentrifuge, према в.

центри -, -фуга ] техн . машина или део машин е

и ставо ва ун утар комунистичких партија , али

који има виш еструку нам е н у деловањем цен­

када се јед н ом до н есе одлука , о на се мора

триф угалне с и ле (од с ред ине пр ема споља) :

стриктно поштовати те друга чија мишљења

уклањање воде из тв рд и х материјала (вуна,

више нису доз вољена.

с и тн и У Ј'ље н и тд.), одвајање т врд и х делова и ли

центра лиза ција , - ё ж [ В. центар , централа)

1.

ОКУГlљање у ј едан ц е нтар (људи , капитала ,

уп равне власти , администрације итд . ).

2.

к ри стала од теч ност и , за врцање меда , чишћ е­ њ е жита и др .

цеllтрифу гала н , -лна , -л но [ В . центри фуга]

пр е­

ношење великог дела државни х функција н а

1.

це нтрал н е установе .

ња (цеюuрuфугал на сила)

.. -

капитаJlа обједињава­

који делује на удаљавање од с ред иш та крета­

2.

кој и рад и на прин ­

ње већ ство ре ни х мањих капитала у један, за­

ципу це н трифуге .

јед нички.

техн . машина кој а деловањем ц е н триф угалне

1434

..

ц е llтриф угал на машина

церебралан

-цен т ричан

силе обавља разл ичите посл ове у Домаћинству

ваздушни брод, пуњен гасовима лакшим од ва­

и про и зв одњи ; уп . цеlПРиФУга .

здуха, данас за мењен авионом ; д ирижабл.

цепйн = цапйн (в . )

-центри чан в . -цellТap .

цёра, - е ж [лат. сега] восак .

цеllтроба рика, -е Ж, дат. И л ок . центробари ­ цИ [В . це нтро- , rpч .

baros тежина]

церада , - е ж (непр . цирада ) [вен ец .

физ . наука о те­

жишту (тежи).

итал.

центросо м, -ома м , мн . - и [В . центро-, -сом]

cerada;

непромочиво воштано платно

(tela) cerada]

или друго слично ткање за прекривање аутом о­

биол . зрнасто телаш це кој е се налази око језгра

била, вагона, терена, за из раду шатора , киш них

ћел ије , учествује у митози и др угим процесим а

кабаниuа, непромочивих одела и друго.

церација, - е ж ["л ат.

у ћелији .

центрос фера, -е Ж [В . центро- , сфера] геол . централно јез гро Зе м љ ин е кугле (за разл ику од

MII .

цервикалан, -л н а, -л но (одр . цервик а ЈIIIЙ ,

центруми , ген . МII . цё нтру ­

ма [лат. сепtrum с р ед иште од грч. шњ а та чк а (п ри л иком ро м)]

центар.

1.

2.

kentron

среди­

цртања кру га шеста­

3. средина

центрума ш , -аша м [ В . це нтар] пол . приста­

центУмвй р, - ира м [лат.

centumvir,

према

сепtum сто, ујг муж , чов е к] ист. у старом Риму,

105 суд ија з а

су у

посеб ним

в еза ним

за

плирају сврш. и н ес врш. [пр ема лат.

3. л . MII . це нту­ centuplum сто­

струко] повећа(ва)ти сто пута, устостручи ти.

цеlп'Урија, -е ж [л ат.

centuri a] 1. ист.

вој. У ста­

ром Риму , чета војске од стотин ак војника . подела

ста н ов ништв а

3. књ и ж.

према

2.

имовинском

стр офа у п есми , нпр . центури­

је пророка Нострадамуса .

4.

период од сто го­

2.

цервикографија , - е ж [В . uервикс , -гр афија] мед . метода прегледа канала гр ла материце по ­

цервикс, -а м [лат . сегујх] а н ат.

2.

анатомска

структу ра

1.

облика

врат, шија .

врата ,

нпр .

цеlП'Ур иј ум, -а и цеН1'Урйј , -а м [лат. иm] радиоактивни

цервицитис, -а м [В . uервик с, -ити с] мед. упала грлића материuе .

цереалан [нат.

centuriелемент, трансуран, з нак Ct.

центурион, -о на м [нат.

cereali s] 1.

који се тиче зе­

маљских п лодо ва , жита рица сваке врсте ; жит­

цереалиј е, це р еал ија ж

MII .

[лат. Сегеа lј а,

према

Ceres ри мска богиња плодности и зе ­ мљорадње] 1. житарице сваке врсте ( пш еница , кукуруз, зо б, ј ечам, раж). 2. Цереалиј е ист . светковине у старом Рим у у част бог и ње Цере­ ре

(9-18.

априла) .

цереб ела ран, -рна , -рно [В. цер ебелум] који припада малом моз гу , који се односи на мали мозак .

ди на ; век, столеће.

centurion]

за п овед­

ни к центурије (као да н ас чин кап ета н а) .

- оза] хрони чн а болест мозга у ж ивот и ­

ња (посеб но оваца) изазвана ларвом тракавице .

цепелйн, -а и Ilепелйн , -ина м [н ем .

церебелум, - а м [лат.

cerebellum

м ал и мозак]

мали мозак ( и с под и позад и великог мозга).

церебралан, -л на , -л но (одр . церебралнй, -а ,

-6)

[лат.

cerebrali s,

према сегеЬгиm мозак]

1.

који се т иче мозга, који прип ада мозгу; можда­

ценурбза, - е ж [према уз ро чнику Та еn ја со е­

nurus, в .

који се од но с и н а вр ат,

ни , хлебни .

цеllтупли рати , центупли рам ,

цензусу .

1.

који се тич е ушћа грла материце .

грађ анске п а рнице (суди­

случајевима

оставштине и опоруке).

со ц .

[ В . цервикс]

у шће грлића материце.

сницу.

ли

-6)

вратни , затиљ ни . ~ цервикална мигреllа .

моћу рендгена .

шаховске дас ке .

л ица политике центра у односу на ле виц у и де­

један од

-а ,

пол. странка умерене поли­

тичке оријента ције која стоји између ле вице и дес нице .

према в . иера]

вало од утицаја ваздуха.

л итосфе ре, Земљи н е коре) .

центрум, -а м ,

ceratio,

премаз ивање неког тел а воском да би се сач у­

ни , мозговни .

2.

којиј е у вези с интелектом , ми­

саоним садржајем;

интелектуал ни ,

мисаони ,

р ацио н ал ни . ~ церебрална афекција мед . бо­

Zeppe-

лест мозга; церебраJ1lНl ГЈЈаСОВ И J111II rB . у фоне­

lјп , према немачком кон структо ру Ф . Це пели ­

ти ци староинд иј ског јез ика , гласови који на­

ну

стају притиском врхајезика о тв рдо н епце ; це-

(F. Zeppe1in, 1838- 19 17)]

вел ики дугуљаст и

1435

цереб риз:lЦltја

цесиј а

ребрал ни систем а ll ат. део нерво г система који

Церера, -ё ж [лат.

Ceres] 1.

митол . р имска бо­

обухвата систем можда них н ерава и нерава

гиња плод ности , земљо р адње (код Грка Деме­

кичмене мождине.

тра).

церебриз:lција, -ё ж [лат. се геЬгиm моза к] развој мозга током ж и вотног цик пуса јед инке .

церебрбза , -ё ж [лат. сеге Ьгиm мозак, в . -оза]

2.

име пла н ете, отк р ивене

1801 . године.

цёрес-маст, -и ж [лат. сега , восак, м аст] биљ­ н а маст, добијена из кокосовог о раха; кунерол.

церибаша, -ё м [тур . yeriba~ i]

1.

вој . и ст. У

мед. запаљење, поремећај мозга с пратећим ма­

Османском царству а . стар еши н а одреда нере­

нифестацијама (беснипом).

до вне војске . б. обавештајац у војном одреду

це реброспиналан, -п н а, -п но [нлат. сеге Ьго­

spinalis, према лат.

сегеЬгиm мозак, s рiп а кичма,

кичме ни стуб; хрбат, неђа] који се од н ос и на мозак и КИ'I МУ. Ј. цереброспинаЛlШ систем анат. систем нерава мозга и кичмене мождине;

ц е ребру м, -а м [лат. се ге Ьгиm] вепики мозак. церезйн, - ина м [лат. се га восак] вештачки восак жу ћк асте боје (спичан парафин у), пречи ­ шћен сум порном кисепином; спужи за из р аду

све ћа , импрегнисање тка нине и ха рт ије , пр ема­ зивање подова и д р .

церемонија, -ё и церемонија, -ё ж [лат. сае­ поштовање,

об р ед]

1.

свечаност

с

утврђен им прави п има и редоследом поступа­ ка, којима се неком дога ђају при даје нарочит

значај и си мболичност. Ј. ЖII ОСТ ;

-

доделе награда.

вештаче н о

2.

етнол. поглавар или старешина ци­

ганског табо р а.

3.

вој. јуришни коњаник .

цёријум, -а и цёрйј, -а м [лат. елемент (симбол Се, атомски б рој групе ла нтани да;

ко ри сти

cerium] хем . 58), метап из

се за израду

рани х

врста креме н а и кресива.

цереб роспинапа .

геmоп i а

акин џиј а.

и з ражавањ е

2.

увођеља у ду ­

фи г. претерано и з­

пристојности ,

инси­

сти рање на поштовању правила пристојности .

церка рије, церкарија ж м н . [lIлат. према "Р" .

kerkos

т и ља, разред

cercaria,

реп] М Н . зоол. ре пате ларве ме­

Tremalodes.

церкопитек, -а м, мн. цеРКОП ~I1'ец и , .'ен . мн . церко питёка [гр ••.

kerkos

реп ,

pithekos

мајмун]

3ООJl. врста репатог п сетоликог мајмуна , заморац.

цернирати , це рнирам ,

3.

мн . цернирају

1•.

сврн.' . И н есв рш . [лат. сете ге р азд воји т и] вој . ОIlКО­ лити , опкољавати објекат са свих страна , бло­ ки р ати.

церографија в. керографија. церомантија в. керомаllтија . церопластика в. керопластика . цертификат, - ата м (уоб . према фр . изговору

О извод ити ( правити ) цереМО~lије жарг. а. и з­

и сертификат) [Jlат .

мотавати се да би се н е што избегло . б. прене ­

здан, сигура н ,

магати се.

потврда (о исправности робе и аутентичности

це реМОltија л, -ала м [фр . монија ]

1.

ceremonial, в.

цере ­

скуп оби ч аја који су Ilр описа ни н а

церемон ијама ; з ванично установљен распоред све чаности .

2.

цркв .

кат.

књига

која садржи

упугства з а и зво ђење обреда; обред ник .

це реМО~lИјалаll, -л на , -л н о [лат.

lis,

в . церемонијапан, церемонија]

вија по церемонијапу.

2.

caerimoni a1. који се од­

који се понаша суви­

ше формапно у О ll хођењу, у п онашању итд.

цереМОllијалмајстер, -а м [н ем.

Zeremonial[нлат. caerimonia-

meister) = цереМОllијар , -ара м rius, в. церемо ниј а] особа задужен а

за одвијање

проп ис ан их правипа и обичаја у свеча ним при ­ ликама (на дворо ви ма), водитељ церемоније .

церемонијар в . церемонијалмајстер.

1436

ce rti ficatl.lm, од cert1.ls поу­ facere чинити] 1. сведочанство ,

про и звода или уметничког дела итд . ); уопште пи сме н о увер ење, потврда.

2.

зајамска финан ­

с иј ска обвезни ца.

церт ифик:lЦltја, -ё ж [мт.

по­

certi ficatio]

тв рђив ање , Доказивање.

церумеll , -а м [нлат. с егиmеп од лат. се га во­ сак , в. (апб)умен] фюиол . секр ет лојни х жлезда у уш н ом канапу ; у шн а маст .

цес, -а м [лат. С ] муз . снижени тон ц е (С). цесар, -а м, мн. -и [лат.

caesar, в.

цезар]

1. вла­ 2.

дар Хабзбуршке монархије , аустријски цар.

ретор . цар .

•

цесарскй .

цесија, -ё ж [лат.

cessio

уз мицање]

1.

прав .

пренос потраживања , законским п угем или по

угово р у, с једн е особе н а д ругу .

2.

пол . уступа-

цесионiiр

цивилан

ње подручја једне државе другој , пре нос суве­

П Jlат и ти

ренитета.

следице, губитке; страдати .

цесиiшiiр, -ара М [илат. cessionarius, према в . . цесија] онај ко ме се уступа потражња , коме се преноси тражбина у поступку цесије .

-

а. платити рачун . б . фl1Г. сносити п о­

цеце-му ва , -ё ж [ еигл.

tsetse

од е .':! . ] 300Л. вр­

ста муве из тропске Аф ри ке која својим уједом преноси болест спавања .

цесна, -ё ж, гек МИ. цесни [према имену фа­

цеци д ија, -ё ж ['1'ч. kёk(d i оп мала израсли ­

брике за производњу лаких авиона у 8ичити,

на]

САД, енгл.

узрокована биљним (фuшоцецuдuје) и ли жи­

Cessna Aircraft Corporation]

врста

cestoda]

зоол. з а­

једнички назив за тракуље (тракавице).

цесус, -а М [лат.

Ilатолошка

творевина

на

биљ кам а,

вотињским (зооцеЦ!lдuје) паразитима; шиша­

малих авио н а за превоз путника.

цестоде, цестода ж МИ. [lIла1'.

бат.

руша, шишарица , шишка , бабушка .

ЦИА [скр . за енгл.

Cental Illtelligence Agency

пра в. код правног по­

Централна обавештајна агенција] обавештај н а

сла (цесије) онај на чији се рачун нешто уступа ,

служба Сјед и њених Америчких Држава кој а

који треба да плати.

прикупља разл ичите информације у вез и с на­

cessus]

цетан, -ана М [фр .

хем.

cetane]

зас ићени

угљиководо ник , који се добија с интети чким

цетански, -а, -о [в . це-ган] који се односи на

• -

број ознака за квалите-г дизелског

cibHS х рана,је­

Цltбетке, цибе-гки ж М" . [ИТ'dЛ. срлат.

zibeth um од а р . za bad] 300Л .

zibetto

ци бет од

породица мали х

з вери (Viverгidae); н еке од њих излучуј у циб ет,

горива .

цетацеје,

ue-raueja ж, МИ .

[илат.

cetacea, према

грч. kёtоs кит] зоол. назив з а ред морских сисара

(китове и делф ине) .

материју оштрог мириса, сличну мошусу .

Цllбозан , -з на, -зно [лат.

cetaceum, према

'1"'. kё­

кит] воску слична масна материја из лобања

китова, употребља ва се у козме-гичкој ин ду­

стрији.

ceterus друг и , остали] • ет ц ете­ [лат. et cetera, cetera] и тако даље,

и тако даље.

цибориј у м, -а и Цltбориј , -а м [срл ат . сјЬогј ­ држи п освеће н а хостија за причешћив ање вер­

2.

ЦрКВ . ист. архит. надград ња над олтаро м

на стубо вима (у ста р охр ишћ анским цркв ама) .

цивар е, ци вара ж МН . [итал . сјујега] грађ . н о­ сиљка која IlрИ зидању служи за прено с мате­

цетерис I1зрибус в.

ceteris paribus. ceterum censeo. [л ат. cetus кит од грч .

ријала; цивијера , трагље .

цетерум цензео в . цеТОJlогија, -ё ж

ЦIIВИ Л, -ила м , МН . - и [фр . сјуј l од лат.

kёtоs,

в. -логија] зоол. наука која се бави Ilроучавањем китова .

градски, IlJ ађански]

1.

kepl1a l6s

-гл ав , од глава] као

д руги део речи означава главу (хuдроцефал) . цефаJlО- в . кеф ало-.

цех, -а м, м ••. цехови [нем.

ђанско ли це (за разлику од војника , свештени­

2.

грађан ­

ска одећа (за р азлику од уни форме) . ЦИВИ Jl аи, -лна, -лно (одр . [(иви л ни, -а, -о) [в . цивил]

Zehe, Zeche] 1. ист.

civilis

обичан грађанин , гра­

ка и других унифо р мисаних особа).

-цефаJl [грч .

хран ­

нт од ГРЧ. kiborion] 1. ЦрКВ. кат. посуда у којој се ника .

цетера [лат. ра , ет цетера

cibosus] јести в,

ЉИВ.

цетацеум, -а М [ил ат.

tos

цибiiрије, цибарија ж МН. [лат . ло] храна , исхрана;оброци.

путем.

цетан .

род н ом одбраном.

1.

који се односи на грађане , који при ­

пада грађанима , грађански .

2.

кој и се ТИ'lе чи ­

средњовековно стале шко удружење једне вр­

тавог становништва (за разл ику од војске и

сте занатлија по струкама за међусобну помоћ

свештенства)

и остваривање боље производње; имају своја

физичких лица (грађана) .

посебна обележја и повластице-

пол . део др жавног буџе-га који се сваке годин е у

"

пекарски

-;

3.

прав . који се од н оси на права

"

цивилна листа

фиг . пеј .

уставним монархијама издваја за краља и кра­

група људи која има зајед ничке интересе мимо

љевски двор; цивилни брак прав . грађан ски

општих интереса; клика , клан.

брак , који се склапа Ilред представницим а ор­

кожарски

-;

зад ру га, еснаф, руфет.

3.

2.

рачун који се

плаћа зајело и пиће у кафани или ресторану . О

гана државних

власти (супр .

цркв е ни

брак

1437

цигларскй

цивилиза ција

брак склопљен по верским обредима); цивил­

онај који драмчи и има потребу да слаже, пре­

но друштво соц. демократски оријентисано

вари. З . мед . кожна болест ; добија се од утиц аја

друштво које се залаже за равноправност свих

ватре с огњишта.

грађана и поштовање правног поретка и зако­

н а ; цивилно право прав . укупност закона који штите

грађанска

и

људска права ;

цивилно

служење војног рока служење војног рока у грађанству , без ношења оружја .

цивилизација, -ё ж [фр . вил]

1. степен

civilisation,

в. ци­

•

ковна

-;

насеље.

модерна

- ; античка -; средњове­ - . 2. укупност различитих

м атеријалних и духовних Достигнућа каракте­

стору ;

Инка; запад на

-

исламска

-;

хришћанска

-;

З . друштво које је стекло висок

-.

2. фиг.

пеј . а. неред , прљавштин а. б. ру­

недостојанствено

понашање ( к а к во се

циганчити, -им иесврш. [в. Циганин] пеј. ци, по кућама .

2. варати

на ситн о, слагати , цен­

кати се.

цигара, -ё ж , ген. ми . ципiра [шп . ci garтo од е гз . (мујански)

siqar] 1.

ручно увијени л и стови

дувана с доста никотина , припремљени за пу­

шење ; смотка , ТОМПУС.

нив о животног стандарда, економске стабил ­

2.

ПоКр . цигар ета.

ЦИI'арета, -ё ж, ген . МН . цигар ета [фр .

cigaret-

н ости , културе и политичке толеранције (С УПР .

te,

варварство) .

литетни папир , у облику танког ваљка.

просвећеност, образованост ,

4.

друштвена усклађеност .

цивилизацЙјскЙ.

•

[фр .

civiliser,

илат.

civi lisare,

в. цивилизација] до­

в ести /доводити у стање цивилизације, учинити да што буде цивилизовано, учинити кога при­ х ватљ ивим чланом људског друштва, просвети­

ти/просвећивати , образовати , уљудити.

цивилист(а), -ё м , ми . цивилисти [в . цивил]

1. заст.

грађанин (за разлику од војника) .

В . цигара] иситњен дуван увијен у фини , ква­ п у­

"

шити цигарету; запалити цигарету .

цивилизовати, -ујём и цивилизирати, ци­ в ил и з ирам, З. л . ми . цивилизирају сврш . и иесврш .

1.

просити, изнуђивати новац, најчешће н а ули­

ристичних з а поједине народе или скупине на­ рода у одређеном времену и на одређеном про­

место , д ео града

приписује Циганима).

материјалног, културног и поли ­

примитивна

1.

или села , махала где станују Цигани ; циганско

жно,

тичког развоја друштва у појединим раздобљи­ ма .

циганлук, -а м, МfI . цигiIНЛУЦИ, ге ... м и . ци­ ганлука [в . Циганин, -лук]

цигаретнй, -а, - о [в . цигарета] че цигарета.

2.

1. који се т и ­ • цигар ет­

који је од цигарета .

ни папир (ц игарет-папир) танак папир који служи за увијање дувана у цигарете .

цигарило, -а м , ми . цигарилоси љо) [шп.

cigarillo,

(=

цигари ­

в . цигара] машински у виј ен

мањи лист дувана за пушење, мања циг ар а.

цигарлук В . цигаршпиц.

2. заст.

о н ај који је у цивилу (за разлику од онога који

цигаршпиц, -а м, МН . цигаршпици [и ем.

но с и неку службену одећу); цивил. З. пра в . онај

garтenspitze] цевчица у коју се ставља ци гар ета

Zi-

који се бави цивилним, грађанским правом ,

како би се омогући л о л акше придр ж ав а ње и

стру чњак з а грађанско право (з а разлику од ка­

уједно смањили никотински састојци , м ушти­

н о нисте и криминалисте) .

кла .

4.

прав . судија који

суд и грађанске спорове .

циврија, -е ж [тур .

sivri

шиљат]

1. живо биће

не мирн е и љутите природе (човек, животиња) .

2.

Щfгла, -ё ж, ген . МН . цигала и цигл и [н ем.

gel од лат. tegula]

лику квадра, који служи з а зидање , опе ка.

м н . клешта са з ашиљеним хватаљкама; шпи­

ца нге , цвикцанге .

цигаја, -ё ж [ру м .

cigaja] 300Л.

врста овце пра­

ме нке , пореклом из Румуније .

Циганин, - а м , ми . Цигани (ж . Циганка, -ё, дат. и лок. Циганки , геи. ми . Циганки) [према и мену номадског народа Цигана, пореклом из

Инд ије]

1.

Ром.

2.

фиг. п еј. а. онај који се често

с ел и ; скитница, луталица, бескућник, номад. б.

1438

Zie-

грађ . комад печене глин е у об­

циглана , - ё ж , ген . МН . цигщiна [в . ци гла ] ме­ сто где се и зрађују цигле; фабрика ил и п огон за производњу цигала .

циглар, -а м ,

MfI .

- и [в. цигла] занатл иј а к ој и

пече циглу , који се бави производњом ци гала.

•

цilгларов/цигларев. цигларскй

на цигларе.

" -

,

- а, - о [В . цигла] који се односи занат.

циклички

ци гл а ст

ци гл аст, -а, -о [В . цигла] који је боје цигле ,

циговати , -ујем несврш . [нем . ziеhеп] машин ­

проток крви у венама, изазива плавичасту б оју коже и слузнице; сињавица , модреница.

ски наби р ати тканину .

-cida

убица;

убиство] као

-cidium

други део ре чи оз начава да се убија или ун и ­

цијанопатија, -е ж [В . цијан , -патија] болест УСГlOреног протока крви у венама ; цијано за.

цијанопсија [В . цијан, н н ат.

штава о н о што је у првом делу (геноцид , инсек­

ц и зел ер , -ера м , мн. - и [фр .

ciseleur, 8 . цизели ­

рати] мај стор који обрађује материјал (мермер ,

бронзу, метал и сл. ) до одређеног степена глат­ коће, који се б ави фином обрадом материјала .

ц изел ирати, цизi:лирам , сврш. И несврш . [фр .

1.

ciseler,

3. л.

мн . цизелирају

према

ciselet

обрадити/обрађивати

мало

површину

уметни ч ког дела до очекива не глаткоће; урези ­ вати ситне ш аре у ковану п л очу и сл .

2. ф иг.

па­

жљиво об радити , о брађивати, Дотер(ив)ати не­

ц иј а н , -а н а м [ гр ч . безбој а н

угљеника и азота

k)lanos

гас

(CN);

тамноп л ав] хе м .

ош трог

мири са ,

спој

сједињен с водоником

даје ц ијановодоничну киселину .

•

цијанов .

цијанамид , - ида м [гр ч. k)lапоs тамноплав , IIлат. аm(опј а) аз от] х е м. материја.

2.

1. безбојна

кристаласта

кр аћи назив з а калцијумов цијана­

цијанотипија, -е ж [В . цијан,

tYpos

отисак,

слика] поступак при фотографском копирању када осветљена места на хартији попри мају

плавичасту боју .

цикада, -е ж, ген . мн . цикада [н ем . л ат.

cicada]

Zikade

од

зоол. цврчак .

цикарош, - а м , мн . - и [В . цинкарити] жарг. онај

који дојављује,

одаје (властима) ; доу­

шник, потказивач.

catrix ожиљак]

м ед. залечити , зарастати /за расти

(р а на) .

-цикл [грч .

k)lklos

циј а нат, -ата м [В. цијан] хем. со цијанове ки ­ селине.

циј а нид, - ида м [В . цијан] хем. со цијаново­ доничне кисел ин е (отров).

циј а нидизација, - е = цијанизација, -е ж [ В . цијан] хем.

1. у ниш та вање гамади деј ст вом ци­ 2. једа н од начина и зд вајања злата , сребра

и других племе нит и х метала и з руда помоћу

раствора натријума и цијанида

(0,1%).

циј а нид соли м, м н . [ В. циј а нид] соли ција ­ нидне (кисели н е цијановодониче) .

ц иј а нкалијум, -а и цијанкалиј, - а м [В . ци ­

круг] као др у ги део р ечи

упућује на кру г, кружење и сл . (бици кл, м оно­ цикличан) .

циклама, -е ж , ген . мн . циклама [аустр . нем .

Zyklame

од н е м. Zуklаmеп од лат. сусlаm еп од

грч . kyk l ашiпо s]

мид .

јана.

све види у плавичастој боји .

цикатризовати, -ујем с врш . И н есврш . [лат. с ј ­

што до сав рш е н ст в а.

отрован

који сети­

-opsia

че виђења од грч . ] мед. очна болест , болесник

тицид, пестиц ид) .

длето]

HCN.

цијан6за, -е ж [В . цијан , -оза] м ед . ус п ор ен

ц и гл ен , -а, -о [В . цигла] који је од цигле

- цид [лат.

шања, бадема и др . ) , један од најјачих поз н ати х

отрова,

који подсећа на боју цигле.

1. бот .

биљка из рода

Cyclamen

с бел им и л и ружичастим цветовима приј атног мириса ; горска љубица.

2.

нијанса љубич асте

боје (н аз ив по истоименом цвету).

ЦИКЛИПIС, -а м [нлат .

kyklos

прем а '-рч .

cyclitis,

круг, 8 . - итис] мед. очна упал а,

која

обично захвата и ирис (uрuдО ЦUКfl uiU u с).

циклици, циклика м , ми . [В . цикл у с] н аз и в за грчк е епск е пес нике по сл е Хомера који су пе­ вали , углавном , о вл адавини богов а и јун а ка .

ЦИКЈЈИЧКИ , - а, - о [В . циклус] кружни , који се понављ а у одређеним раз мацима .

•

ци ­

кличка група м ат. група чији се сви ел е м е н ти могу изразити једним елементом уз при ме н у

јан, калијум] хем. калцијумов цијанид , врло јак ,

бинарне операције у тој групи ;

смртоносан отро в ; с кисел инама развија ција­

екон . разлика између стварног и структу рн ог

новодоничну к ис елину .

циј а новодоник, - ика м [В . цијан , воДоник]

-

дефици т

дефицита ; цикличка једиљеља хе м . орга н с ка

ј ед ињења код којих се језгра састоје од атома

-

хем. лако испа р љ ива те чност мириса на горке

везаних у прстен;

бадеме (има га у а мигдалину , коштицам а тре -

ставова у различитим музичким облицим а к о-

принцип м уз. понављ ање

1439

цitкорија

цикло-

ји су рађ е ни по одређеним правилим а, нпр .

ника у кинематографији којом се слика прој ек­

сим фонија, со ната и д р. ; цикличко кретаље

тује на зидове кружне дво ра н е; гледалац је у

историје филоз . ист. теза о пон ављању историј­

с реди ни дво ран е где су и кино-п ројектори .

ск их процеса и стања.

Цltкло- [rpЧ .

kYklos круг, h6rama

поглед , призор , изглед] ф илм. тех н. једна од тех -

1440

8.

жни ак целер ато р) у које м се наелектрисан е че­ стице l'Iомоћу електричног и магнетског поља

убрзавају до вел ики х брзи н а; тако убрзане ч е­ сти це могу в ршити хемијске трансмутације,

lj .

пр етварање ј едно г хем иј ског елеме н та у други, и разб ијање атомск и х ј езга р а.

ЦИКЈ1УС, -а м, ми . - и [л ат. круг]

1.

cyclus од грч . kYklos

уку пност пој ава (биолошких , хемиј­

ск их , механичких и др .) к оје се циклички пона ­

вљају ; кружно кретање.

2.

а. уметничка дела

п овеза н а сродношhу тема, мотива , композици­ оном, идејном сл ичношћ у, местом или време­ н ом настанка и тд . ља .

• - IlecaMa.

3.

б. јед на област

-

предава­

фИЗИОJl. п ериод сазр евања женске јајне

ћ ел иј е, тр ај е об ично

4.

штават и , у ништи т и гамад плином .

ведрине

LIIIKJ10TPOII, -а м, мн . -и [грч . kYklos круг ,

саставље н а од с ро д ни х елеме н ата;

цitКЛ ОlIизовати, -ујём С8РШ. И н ес врш . [в . ци ­ кло н

претеране

-трон] техн . физ . електромаг н етни а п арат (кру­

центрифугалне силе.

ЦИКЛОllа, -ё ж [ в . циклон] метеор . подручј е ни ­

поремећај р асположења који ка­ смењивање

и / или туге.

метода мерења пређеног п ута во ­

зила на копну.

2.

28

да на ; меllстр уаЈЈНИ

-.

еко н . смењивања конј у нктурни х п ер и ода и

де прес ија у привред и .

nitKopltja, -ё ж [нем . Zichorie од лат. cichoriиm од I1>Ч . kikho rion] 1. ста биљка

601'.

д вогодишња зеља­

(Cichorium intybus),

прир еђује се ку­

вана и свежа за салату; водопија, жућ е ница .

2.

цикцак

цинерариј ум

додатак за белу кафу од самлевена корена ци­

корије ; цигура .

цикцак [нем .

zickzack вијугаво] 1. прид.

индекл. изломљен , оштрих и кратких завоја; ви ­ југаст, за војит . А -л инија .

2. прил. кривудаво с оштрим зао крети ма; ићи - . цилијаран, -рна , -рно [нлат . ciliaris] који има трепље, који је стрепљама ; трепавични .

1.

кретљиви длачице

а н ат. трепавице. и з раштаји

и ли

трепље ,

шећелијске орга низме .

2.

6иол . кратки, по­

протоплазме

у

облику

каракте ри сти чни

за

ви­

3. покретн е полне ћели­

је код биљака .

цилilНдар, -дра м, мн . цил индри , геН . мн . ци­

линдара [нем .

Zylinder од лат. cylindrus од '1>ч. kYlindros ваљак, обли ца] 1. мат. геометријско те­

ло које настаје кретањем правоугаоника око ј ед­ не његове странице која се зове оса цилиндра; ваљак .

2.

k)ima]

техн. а. ваљкасто тело (шупље или пу­

но) . б. у парним машинама и моторима с уну­

л ишће кромпира , лука ,

бундеве, реп е и др .; врежа .

цимати, -ам несврш. [в . цима'] потезати, вући . цимбал, -а м [нем .

од лат.

Zymbal

од грч . kYmЬаlоп , в . чембало]

1. МУЗ.

cymbalum

инструм ент

трапезоид ног облика с много жица о кој е се уда ра с два батића .

цitлије, цилија ж мн . [ лат. сјlја од сјlјцт тре­ павица]

цима Z , -е м, ген . МН. цима [итал . сјта вр х , од лат. сута, '1>ч .

2. реги ста р

н а оргуљама са

з вонцима.

цимбалист(а), -е м, мн. цимб ал и сти [В . цим ­ бал] онај који с вира цимб але и удара цим бале . I(ИМеЈшја [срлат.

cimelium

од '1>ч . kеimtЉоп]

ри зн ица драгоцених античких или сред њовеков­

них предмета (књига, посуда, рукописа и сл .).

циментирати', циментирам ,

3. л .

мн . ци мен ­

тирају сврш . И несврш . [итал . сi m еп tа ге ] баждари ­ т и , провер а ват и , проверити исправн ост (мера и тегова) .

цимеllТирати Z непр . , В . цементИрати . цимер' , -а м, м н . цимери , ген . мн . цим ер а [н ем. од фр. сјтјег]

Zimier

којој се креће кл ип

з нак , ознака или натп и с постављен под пр авим

3. стаклени

штитник пламе­

на ваљкастог обл ика на петролејској лам пи .

4.

1.

д рвени или метални

трашњим саго ревањем комора у облику ваљка у

углом на објекту услужне дел атности (нпр .

висок мушки шеш ир у обл ику ваљка , 06. напра­

кључ з а браварски з анат и сл . ) , фирм а .

вљен од свиле ног пл иша .

плугу који држи Jlеме ш за гредељ .

•

цилИнд арскИ .

цилiшде р в . цилiшдар . носи цилиндар , "углед на лич ност", "господин ".

cylindricus,

в.

цилиндар] који има обл ик цилиндра (ваљка); ваљкаст. А ЦИЛИНДРИЧJlа стакла стакла која

ЦИЛИJlдроко ничан, -чн а, -чно [ в . цил индар, конус] ваљкасто-ку паст .

циљ, -а м, лок . циљу , мн . ци љеви , ге н . мн . ци­

Ziel] 1.

објекат који се гађа; мета . А

- ; непок р ет ни - ; погодити - ; прома­ - . 2. а . оно што се жели по стићи ; с вр х а , тежња, намера; досе гнути - ; постиhи -. б . теол. живи

шити

о но што се препознаје као тран сце ндентал н о поимање коначног спасења човека.

3. сп .

место

до којег се трчи, з авр шета к трке и сл .; проhи кроз

-;

ст ићи на

-.

цима' , -е ж, ген . мн . цим а [ венец. сјта]

1.

цимёрка, -е , дат. И ЛО К . цим е рки , ге н . мн . ци мер­ ки) [нем .

Zimmerkamerad,

колега (ж . собна колегиница).

цимет, -а м [н ем.

Zimmet од срв н ем. z iпш еп(t) kinnamon] 1. 60Т. троп ­ ска биљка (Сјl1l1аmоmum zylal1icum) , cimetovo drvo, циметњак. 2. КУЛИН . укусан за чин од к о ре циметњака, богате етеричним уљем (за слатки ­ ше и п ец иво) . А обојити у

од итал.

конопа ц, веза н у омчу , који се преба­

3.

ниј а н са смеђеружич асте бој е.

-.

цинантропија , -ё ж [ЈlJ Ч .

anthropos

kYa n ге'Ј . kyn6s

пас,

човек] мед. ПСИХ . ментални поре м ећај

у коме човек уображава да је п ас.

ЦИllегетика В . кинегетика .

цинераријум, -а и цеllерариј, -а м [лат. сјпе ­ гагјцт , према

sima

цује преко стуба кад се брод везуј е .

пр ема Zimшег соба]

особа с којом се дел и соба (06. у дому) , собни

од лат. сјппатцт од '1>ч .

служе за испра вљање асигмат и зма .

љева [нем .

на

цимерZ, -а м, мн . цим е ри , Ј'е н . мн . цим е р а (ж .

цили ндра ш , -а ша м [в . ЦИJIиндар] онај који цилиндр ичан , -ч на , -ч но [лат.

2. део

cinis пепео] 1. глинени суд (урн а) 2. ниш а , уду­

у коме се ч ува п е пео покојник а .

бљење у зиду где се по храњују урн е с п епелом покојник а.

144 1

ципал

цинефакција

цинефакција, -ё ж [лат.

cinis

пепео,

цинквајс, -а м [в . цинк, нем .

facere

ч ини ти , учинити] спаљивање, сагоре вање, пре­

бео] бела

цинкограф, - а м , мн . - и [В . цинк , -гр аф]

т в ар а њ е у пепео .

цинизам, -з ма м, мн . цинизми, l-ен . мн . цини ­ зам а [лат.

weiss

боја (у сликарству) ; по с аставу цинк о в оксид .

cynismus] 1. фил оз.

учење циника О су­

типогр . радник у цинкографији ; стру чњ ак за цинкографију .

здржаности , једноставности и повратку приро ­

цинкографија, -ё ж [В . цинк, -графиј а] техн .

ди као н ајвећем добру ; главни представници

типогр .

Дио ге н и Антистен.

наједањем плоче цинка помоћу ки сел ин е .

2. фиг.

а . убеђеност и начин

техника урез ивања слова или слика

1.

2.

ра­

по нашања онога ко ј е циник . б . суров , ирони­

д ионица з а израд у штампарских кл иш еа у тех­

ч ан посту пак према коме . в . груба отвореност,

ници цинкографије.

п р ез ир и одбацивање свих установљених кул­ турни х,

морални х

и

друш т вених

вредности ,

п р а ви л а и форми .

не помоћу киселине .

цинија, -ё ж [нл ат.

Zinnia,

ботаничару Готфриду Зину

1727- 1759)] Zinnia.

према немачком

(Gottfried Zinna,

род украс них биљака из породице

Zyniker од лат. cynicus од k)fo n пас ( први циници су

грч .

kynik6s,

према

живели " као пси ",

одбацујући тековине цивилизације)]

1.

при­

пад ник фи л оз офске школе циника (в . ) , киник . он ај који отворено и хл адно испољава не­

ве рицу у љ уд ск е и моралн е вр едно ст и : искре ­

ност, поште ње, . правду и др . б . онај који се по­

на ш а и дел ује дрско , б езочно , подругљ иво , ко ­ ме ниш та ниј е с вето ; дрз ник , безочник .

циници, циника м мн . [в . циник] филоз . при ­ стал ице Сократовог у ченика Ант и стена, које су и стиц але потребу за што већом природ но ­

шћу, кас није поборници руш е ња и з анемари ва­ ња с ви х људских обичај а и вредности ; киници .

циничан, - чна , - ч но = циничкй, -а , -о [в . ци­ ник] који је обузет циниз мом ; заједљив , дрзак ,

без образан , подругљив , бестидан;

прил . ци­

нично , цинички на начин циника , као циник ; безобз ирно , бескрупул оз но , заједљиво , дрско , иро нично .

с и мбол

Zn) . +

Zink] хе м . елемен т, плавича­ 65 ,38, ред ни број

цинков, цИнчан .

црвен е боје

с

-ё ж, ге н . мн . цинкарни [в . цинк] фабрика цинка .

жуте;

Цинцар, -а = Цинцарин, -а м , мн . Цин цари

(ж . Цинцарка, -ё, дат. и лок . Цинцар к и , ген . мн.

Цинцаркй) [рум . сiпсаг, према изговору броја пет сiпс]

1.

припадник етничке скупине н а Бал­

кану , Арому н .

2. цинцар, цинцарин

вац на мало , склон

пеј . а. трго­

ценкању , камчењ у н овца и

закидању на мери . б . тврдица, шкртац, ци ција .

ЦИlщарија, - ё ж [в . цинцар , цинца р ин] с куп

цинцар а,

ћифти .

ситних

2. цинцарски

трговаца ,

1.

с итн ичара,

посао; шкртар е ње, ситни ­

чарењ е , з аки д ање , ц е нкањ е.

цинцарити, цинца рим н ес врш . [ в . цинцар , цинцарин] понашати с е као цинцар : тр говати малим количинама робе ; ценкати се, зак идати ; шкртарити , цицијашити .

ционизам, -зма м [н е м . Zionismus; лат. Sion од грЧ . Sion, Seion, према хебр . сууоп Ци он , нај­ виши брег у Јерусалиму , на кој ем се, п рема предању , налази гроб краља Давида] n 01l . наци ­

вратак Ј е вреј а у Пал естину и оснив ање (данас оч у вање и прошире њ е) сл обод н е и самосталне

csengo]

ционист(а), - ё м, МН. ционисти [в . ци о н изам] присталица ционизма .

ципал, ципла м ,

MfI .

ципли , ген . М Н . ци п iiла и

прислу шкивати и потказив ати (кога) , оптужи­

ципал [далмат. сјраl од грЧ.

вати, де н у нцирати.

морска риба

1442

примесо м

жућкастоцрвена боја .

ј е вр ејск е државе.

цинкара, -ё ж, ген . м н . цинкара = ЦИllкарна, цинкарити, цинкарим н есврш . [м ађ .

нијанси

1. сул ­ 2. једна

залаж е за очување ј е врејског иденти тета, по­

стобеле бој е (атом с ка маса

30,

од грч . kiпшiЬагi s з мајева крв]

фид живе , јаркоцрвене боје , руменица.

онали покрет (настао крајем ХIХ века) кој и се

ЦИIIИЧКЙ = ЦИllИчан (в . )

ЦИIIК, - а м [нем .

цинобер, -а м , мн . -и [н е м. ZiппоЬ е г од лат.

cinnabaris од

циник, - а м , мн . циници , ген . мн . циника [нем .

2. а.

цинкотiшија, -ё ж [В . цинк , -типиј а] урези­ вање шара и слика уцинку изједањем пов рши­

kephalos] 30011 . 1. (Mugil cephalus); по Кр . с ко чац, ска-

цilПела

циркумп(mаран

кавица (по то ме што скаче преко мреже) , бу­

обољење код кога се смењујују маничн а и де­

тар ган .

пресивна стања .

цilПела, -ё ж [мађ . сјреllо] обућа

(06. кожна) с

тврдим ђоном .

цiшелар, -а м, ми . -и [В . ципела] мајстор који прави обућу, обућар .• цilПеларев и цiшеларов .

цilПелцуг, - а м [В . ципела , ием .

Zug воз] жарг.

ходање, пеша ч е ње .

циприниде, ципринида ж ми . [11лат. Сургјпј­

dae од грч. kyPrinos шаран] зоол .

рибе низинских

вода (шаран , сом, штука, мрена , кечига, белица

и др .)

•

ЦJlПРИНЙДСКЙ ; уп. салмонИде .

јака/слаба (крви).

2.

;. -

а. кретање од места до ме­

ста, од особе до особе; саобраћај . б. оптицај; новца . в . велика дистрибуција ; промет ;

3. соц. вости .

-

-

робе.

облик просто рне миграцијске покретљи ­

4. колање,

ширењ е, кружење (вести , гла­

сова и сл . ) .

uиркулационй, -а, -о [В . циркулација] који се односи на циркула цију , који врши функц ију

;. -

органи ШIЗТ. си сте м крвни х

судова, крвни судови који омогућују циркула ­

цирк' В . циркус.

цију (колање) крви ;

папири трг. харт иј е од

-

cirque од лат. сјг­

вред ности које служе као за мена за готов нов ац

мал и круг] геол . удубљење у облику левка

и без сигурне основе која би гарантовал а њихо­

цирк 2 , -а м, м и. циркови [фр .

у кршу ледни чког порекла ; пониква, вртача .

ву исплату (ме ни це , кред итна писма и сл.) .

циркулисати, -ишём и циркулират и , цир­

цирка прил . [лат. сјгса] око , отприлике, по

К)fЛирам ,

прилици, ск р . сса.

циркл, -а м, мн. цирклови [нем .

circu1us

Zirke1 од л ат . 2. сп рава мерење одстојања ; шестар . 3.

мали круг]

за цртање круга и

1.

круг, кружница .

круг друштва.

цирко н , -о на м, мн. -и [нем . Zirkon од перс .

zargun

злата н] минер. једињење цирконовог ок­

[л ат.

и л и н а малом простору , кружит и, обићи/оби­

циркон ијум, -а и цирконйј, -а м [илат. пјит, В . цирко н] хем. елемент (симбол атомска тежина

91 ,22),

Zr,

zircoатом ­

у природи

редак метал сл ич ан чел ику , налази се у минера­

циркл]

1. звани чно

Zirku1ar,

3.

преноси ти се, шир ити ,

колати (гласине, вест и) .

4.

хем . поново дести­

циркулус вициозус [л ат.

ci rcu1us vitiosus] 1.

лисат и .

циркулус в.

circulus.

настаје када се став који треба доказати узме као премиса тако да у доказу недостаје само на­

чело доказа; "погрешан круг".

према

Zir-

2. фиг. безизла­

за н положај . циркум- [лат. сјгсит] као први део ре чи зна­

лу циркону, корист и се у нуклеарној тех ници.

циркула р , -ара м [не м.

од места до места , из руке у р у­

лог. грешка у закљу чивањ у и доказивању , која

жуте, зелене, сме ђе или црвен касте .

40,

2. ићи

ку, бити у оптицају .

камен, д ијамантног до стакластог сјаја, боје

ски број

3. л . ми . циркул ирају сврш . И иесврш . circu1us мали круг] 1. кретати се у кру г

лаз ити.

сида и сили цијеве киселине, бруси се као драги

ke1 , В.

према

circu(M)latio,

кружно кретање ; опток , крвоток .

ци ркулације.

ЦJlрада непр. В . церада.

cu1us

циркулација, -ё ж [л ат.

circus] 1.

чи ОКО- , около- .

циркумдедерунт, -а (р еђе и циркумдеде­

писмо (у више приме­

рака) упуће но већем броју људи са истим садр­

рум, -а) м [према почетним речима

жајем; окружни ца .

derunt

2. кружна тесте ра .

циркула ран, -рна , -рно [В. циркулар] који циркулира, који се окр еће у кругу; који је у об ­ лику круга, кружн и .

;.

do10res mortis једног

Circumde-

католичког по­

гребног псалма] опело, спровод, погреб , укоп; циркумдедерум .

циркумлокуција, -ё ж [1IaT.

циркуларliа нота дипл .

писмо актуел н е политичке садржине које вла­

те

према в . циркум-, лат.

10qui

circum10cutio,

говорити] опширн о

да једне држав е упуђује представницима вла­

описивање, разв ла ч ење н адугачко и нашир око ;

сти других држава ; циркуларна тестера ( пи­

р асп р едање.

циркумполаран, -рн а , -рно [В. циркум- , по­

ла) пнеуматска машина са сопственим пого­ ном за се чу и об раду дрвета, циркулар

(2);

куларна

д ушевно

психоза

мед .

псих.

тешко

цир­

ларан ] кој и се налази у близини јед ног од поло­ ва

или

око

њега .

;.

циркумполарне

звезде

1443

циркумскрипција

цирц ензiiјскii

астро н. з везде у близини звезде Северњаче, које,

неозбиљна и н еодговорна особа; спадал о , ла­

гледане с великог дела Северне П ОJlулопте, ни­

крдијаш .

кад а не залазе .

циркумскрипција, -с ж [лат. circumscriptio] о писивање ; ограничавање, затвар ање у одређе­ н е границе.

брука , циркус, фарса.

2.

велика неозбиљн ост,

неозбиљан потхват или посао .

циркумскрипционii, с крипција]

циркусијада, -с ж [В . циркус] 1. оно што У јавном деловању личи на циркус ; арлекин ада,

•

-а,

-о

[В .

циркум­

циркум скрипциона була папска

бул а која има за циљ уређивање прилика като­ л ичке цркве у земљама некаТОJlичке вере .

циркусирати , циркусiiрам , з. л. МН . цир ку­ си рају неС8РШ . [В . циркус] правити гл уп ости , ГЛУl1ирати се, бити неозбиљан.

циркускii, -а , -о [В. циркус] који се односи

циркумспектiiван, -вна, -вно [лат. circum-

spectus од circumspicere гледати

око себе] који се

на циркус, који је у вези с циркусом .

•

цир­

куске атракције.

с вестан околности , који води рачуна; опрезан .

циркумференција, -с ж [лат. circumferentia

цироза , -с ж [нлат. cirrhosis од грч . kirrh os is

од В. ци р кум -, -ференциј а] опсег, об и м, обу­

од

хват, величина , КОJlичина .

упала која доводи до пропадаља н ормални х ће­

циркумфлекс, -а м, МН . - и [лат . п ре ма В . циркум-, л ат .

1.

flexus

од

circumflexus, tlectere савити]

а. Л ИlI ГВ . дуги силазни нагласак и знак којим

2.

циркумцизија , - с ж [л ат.

Jlија, смежураваља и ОТВРДJlина у н утар оболе­ лог о р га н а тако да губи функционалну с п особ­ ност .

• -

јетре хронично обољеље јетре, пр аће­

но умножавањем в езивног ткива које очврс н е и

једна од честих

добија жуту боју (узроци су алкохол изам , ло­

абр е вијаlура у средњем веку .

cum cidere

боје лимуна , жут, наранџаст] мсд .

(-),

се он бележи . б . у грчком графички знак оз н а ч а ва с илазни нагласак.

kirrhos

ша исхрана , узимаље неких Jlекова , срчан е, ме­

circumcisio од cir-

обрезати] МСД. рсл . обрезивање п р е­

таБОJlичке , наследне болести итд.).

ЦИРОКУМУЛУС И , цирокумулуса м мн. [ lIлат.

пуција на пенису и з мед ицинских ИJlИ верских

cirrocumu1 is]

разJl ога (код Јевреја и МУСJlимана) ; сунет , су н е­

ци, н аку пин е залеђе ни х честица на велики м ви­

ћење, перитомија.

си нама (од пет до девет километара) , често н ај а­

ци ркус, -а м , МН. циркуси, !"С Н . МН. циркуса [лат.

circus

круг;

од

circus

circus maximus

нај ве­

ћи кру г (назив једно г од римских амфитеатар а)

од грч .

kirkos

(соко) који кружи у ваздуху]

1.

ист. у старом Риму кружни дугуљасти простор за разне такмичарске игре (борбе гладијато ра ,

ко њс ке трке) .

2. ограђен кружни простор,

об ично под шатором, с акробатским и гимна­ ст ичким

пред ставама ,

артистичк им

предста­

метеор . прозирни, беличаст и о БJlа­

вљују циклоне , ал и сами не доносе оборин е.

циростратус и , циростратуса м МН. [Н ат. cir-

rostratus,

према В . цирус , стратус] м етеор . ду­

гачки, прозирни кристаласти облаци у обл и ку

слоја или

KOllpeHe

која прекрива небо н а в иси­

ни између пет и девет километара , н е дон осе обо ри не .

цируси , цируса м МН. - и [л ат. cirrus ковр ча,

вљањем вештина људи и животиња (акробати,

увојак]

м ађионичари , кловнови) . з . фиг. а. призор који

сет километара) у виду танких белих прам е н о ­

је шаљив , забаван. б . н еконтролисана хаотична

ва,јагаљчићи.

с итуа ција; пометња, збрка, комешање, бука ,

ва . з . дугу ља ст и из р аштај на теJlима мно ги х во ­

неред .

дених животиља .

• цИркуск ii .

циркусанер

=

циркуса нт (В.)

ц иркусаtlТ, -а м, мн циркусанти, !"СН . МН .

1. метеор .

високи облаци (од шест до де­

2. З 00Н.

орган за оплодљу код цр ­

• цИрускii .

цирцензiiјскii, -а, -о [лат. ci rcensis ј ахал и ­ шни , тркаћи] ист. који се односи најахачка и тр­

ц иркусаната = циркусанер, -а м , МН . -и (ж . цир­

качка такмичеља у циркусу .

ку сантки ња, циркуса нёрка , - с) [В . циркус] 1.

игр е ист. у античком Риму циркуске игре: тр ке

арти ст у циркусу .

з апрежним колима , гладијато рске борбе, борбе

2.

фиг. а . онај који је увек

сп р е ман на шалу ; комед иј аш , комедијант. б .

1444

са животиљама и СJl.

•

цирце н зијске

цктоген

цк с

цкс , -а [лат.

cis]

муз . за пола тона повишен

тон це (е).

цистоскопија, -ё ж [грч .

kYstis

кеса, меху р , в.

-скопија] мед. преглед унутрашњости мокраћ ног

цис- [лат.

cis]

као први део речи у сложени­

цисал пiiнскii , -а , -о [л ат.

мехура уз помоћ цистоскопа .... обавити цисто­ скопију .

цама з н ач и "с ове стране".

cisalpinus, према

цистотомија, -ё ж [грч .

в.

kystis

кеса, мехур , в .

цис-, Алпе ] који се налази с ове стране Алпа

-томија] мед . отварање хируршким путе м мо­

(јужно) .

краћног мехура или које друге цисте .

...

цисалпинска Галија ист. у римско

доба Галиј а с ову страну Алпа, подручје дана­ шње севе рн е И талије.

-цит, -цитоза [грч. kYtos шупљина] као дру­ ги део речи упућује на ћелију.

цисјорд анскii, -а , -о [в . цис- , Јордан] који је с ове стра не реке Јордана.

цисоид а = кисоида (в . )

последње

цi'tста l , -ё ж, ген . м н . циста и цисти [л ат. од грч.

K(ste]

цитадела, -ё ж [итал.

cista,

и ст. а нтичка бронзана посуда ци­

са, козметике и сл.) .

kYstis

врем е

опсад а ;

цитара, -ё ж, ген . мн . цитара [с рлат.

у оп ште

2.

пом .

kithara]

cithara

од

ист. стари музички инстру м е нт с ви­

ше металних жица , свира сетр з алицом ; ци тр а .

м ед. шупљина у телу , испуњена

1.

у

систем оклопне заштите денова брода.

грч.

цкста 2 , -ё ж, ге н . мн . циста и цисти [грч .

уточиште

у пориште опасано бедемима, тврђава .

линдр ич н ог обл ика (з а чување новца, рукопи­

кеса, меху р]

и ст . од­

cittadella] 1.

брамбени објекат опасан бедемима , служи као

цитат, - ата м , мн . цитати , ге н . мн. цитата [лат.

кашастим и л и те ку ћим садржајем (гнојем , су­

citatum

крвицом и сл.).

који се досл овно преноси , наводи од р е ч и до

2. б иол.

период мировања у жи ­

вотном добу п араз итских праживотиња .

ци сте

оперативним

путем .

...

ворима), навод.

пљање

ки шнице ;

поз вати, сазвати]

1. део текста

2.

прав . заст. човек којије п озван

пред суд .

об а ви ти цистектомију .

ц и стерна , -ё ж [лат.

citare

речи (са з нацима навода и тачно наведени м из­

цист ектомија, -ё ж [в . циста , -ектомија] мед . одстрањ ив ање

од

цитатоман, -ана м [в . цитат, -ман] он ај који

cistema] 1. бунар за саку ­

ре з ервоар ,

накапница ,

чатр­

у својим излагањима претерено користи ци та­

те, који своје излагање не заснива на изнош ењу

ња , густиј ерн а, штерна (посебно у без вод ним

властитих погледа и аргу менат а него н а цити ­

крајевима).

рању д ругих аутора .

2.

саоб р . превоз но средство (желе ­

знички ваго н , а вион, брод и сл.) намењено за

транспо рт те чност и (бензина, воде , нафте).

3.

цитатомаlшја, - ё ж [В . цитат , - маниј а ] пр е ­ терана склоност цитирању .

а. биол. спљо ште н ини проширен простор у ће ­ нијској цитоме мбрани . б . а н ат. проширење и з ­ међу малог моз га и

продужене мождине .

...

ayto-ци стеРliа моторно воз ИЈIO које сл ужи за

цитатор, - а м [и нат.

гих текућин а ; ваГОII-ци(:теРliа вагон за превоз уља, бензи н а, петролеја .

ц и сти тис , -а м [грч .

цит:iција, -ё ж [нлат.

1.

навођење цитата .

кеса, мехур, в .

citatio, пр е ма В . ци тат] 2. IlpaB. поз ивање на суд .

цитирати, цитирам , несврш . [илат .

kYstis

В. цитат] 1. 2. прав . заст .

онај који поз ива на суд.

превоз п ија ћ е воде , бензина и сл. ; брод-ци­ стерн а брод за пре воз питке воде, нафте и дру ­

citator, пре ма

онај који ци т ира, наводилац цитата.

citare,

3. Л.

МН . цитирају С ВРШ . И

према В . цитат]

1.

усм е н о

ил и пи с мено навести/навод ити од речи до ре­

-итис] мед. у пала мокраћног мехура (акутна

чи, дословно пренетиlпреносити чије речи и ли

или х р он и чн а).

део текста.

ц и сто- [ грч .

kYstis

кеса , мехур] као први део

речи упућује н а мокраћни мехур (ЦUСШОСКОЙ ,

kYstis

кеса , ме­

хур , -скоп] мед . инструмент који омогућује пре­ глед мокраћ н ог мех ура.

дати/давати нешто као доказ.

3.

цито-, цита- [л ат.

cyto-

од грч .

kYtos

ш у п љи­

на] као први део речи означава оно што пр ипа­

цuсшоскоuuја, цu сШоШомuја).

цјј стоскоп, -а м , мн . -и [грч .

2.

заст. позивати кога (на суд и сл.) .

да ћелији , које се односи на ћелију .

цктогён, -а , -о [В . цито -, генез а] који ствар а ћен иј е у организму .

1445

цитогенетика

цицеронијани зам

цитогенетика, -ё ж, дат. и ЛОК . цитогенетици [в. ЦИТО- , генетика] 6иол. грана биологије која

ЦИТРОllа = цитрон (в.) цитронат, - ата м [л ат .

c itrus л имун од грч . ki-

ПРОУ 4ава грађу и функције ћелија у вез и с на­

trоп] ушећерена, незрела кора индијско г лиму­

слеђивањем и наследним факторима.

на з елене боје

цитогонија, -ё ж [в. ЦИТО- , грч . gопе рађање] 6иол . један од на4ина размножавања путем по­ једина4НИХ ћелија .

(Citrus medica).

цитруси , цитруса м мн. [л ат.

citrus од грч . ki-

tгоп лимун] МН . 6от. з имзелено дрвеће и грмље из рода

Citrus, 4ији

плодови имају кору кој а са­

- цитоза в . -цит .

држи етеРИ4на уља и С04НУ киселкасту ј езгру

цитолиза, -ё ж [в . ЦИТО- , -л иза] 6иол . процес

(нарание, лимуни, мандарине, грејпфрут); уп.

распадања ћелија под утицајем хемијских, то­ плот них, р ад иоактивних или д р . процеса .

цитологија, - ё ж [в. ЦИТО-, -л огија] део биолог ије који ПРОУ4ава ћелије живих организама.

цитометар, -тра м , мн . цитометри, ген . МН . ци­ тометара [лат.

cito брзо , в .

-метар] инструмент за

мерење брзине, брз иномер ; уп . тахометар . цитоплазма, -ё ж, ге н . МН . цитоплазми [в . ци­

агрУми . цифарнйк, -а м, МН. цифарници , ген. мн . ци ­ фарника = циферблат, -а м, мн . - и [н ем.

bIatt, в : цифра]

Ziffer-

в арв. заст . број4аник (на 4асо вни­

ку и другим инструментима с бројкама) .

циферБЈlат = цифарнйк (в . )

цифершлус, - а м , мн. -и [нем . према z iеhеп вући,

Verschluss

Ziehverschluss,

затвара4] м етал ­

ТО- , плазма] 6иол . провидна слуза ва те4НОСТ ко­

ни затвара ч на одећи; за порак, з ип .

ја струји унутар ћ ел ије, заједно с једром 4ИНИ

цифра , -ё ж, ге н . МН . цифара и цифри [срлат. cifra од арап. ~ ifr] 1. з нак којим се пише бр ој; број­ ка . 2. з нак на број4анику озна4ен бројком ; број ­ чаник, цифр аник. 3. украс , писан или ш аран . цифраст, -а, -о [м ађ . cifra украс] који се пре­ те рано уде шав а; дотеран , накинђурен . • - р у­ копис ; - СТИЈЈ . цифрати, - ам н ес врш . [8. цифраст] 1. пр ете­

једну од најважнијих материј а у природ и ; део протоплаз ме животињских и биљних ћелија .

цитостатик, -а м, МН . цитостатици, ген . МН .

цитостатика [в . ЦИТО-, -стати к] фарм. средство које с пр е 4ава или успорава патоло шко умно­ жавање ћелија у организму, лек против рака .

цитостома, -ё ж, ген . мн . цитостома [в . ЦИТО- , грч.

st6ma

уста] 6иол. орган за узимање хране

код неких организама, ушће ћ ел ије .

рано Дотеривати, украшават и, уређивати (ен ­ теријер, копа и др . ).

цитотокс йн , - ина м [в . ЦИТО- , токсин] 6 иол .

2.

претерано хвалити , уз­

дизати , истицати не4ије врлине .

3. -

се, -ам се

отро вна материја кој у производи ћелија , отров

а. претерано се удешавати, кинђ урити се. б .

у цисти.

УСТРУ4авати се, нећкати се, прене магати се

цитотоксичан, - 4н а, - 4НО [ в . ЦИТО- , токси4ан] који уништава ћел ије (еритроците , пеуко­ ците и д р . ).

cithara

од грч .

kithara]

Zither

муз. стари ин ­

струмент (врста ли ре) с више металних жица наГlетих по дужин и (око

40),

свира се трзали­

цом; раширен у Аустрији и Баварској .

цитрат, -ата м [лат .

Zitz, Zits, е нгл. chintz

пореКJIОМ и з Индије; кретон .

цицеража , -ё ж [В . цицеро] типогр . веЛИ4ин а

06. СЈЈова

у цицерима .

citrus пимун од грч . ki-

пут употребљена

1467.

Цицеронових писама).

цитрон, -о на м = цитрона, -ё ж [лат.

стубац од

типографска мера ,

6от. дрво пимуна, лиму­

хем. вешта4КИ на4ињена лимунова

жња да се пише латинским језиком (по угледу

1.

citrus

кисел ина која замењује природни лимунов сок .

цит ронскй .

1446

године за штампање

2.

12 т ипографских тачака, око 4,5 тт. цицеРОJlијанизам, -зма м [в . цицеро] 1. те­

лимун од грч . kitrоп]

2.

1.

типогр. спова, мало крупнија од гармонда (први

цитраш, -а ша м [в . цитра] свира4 цитре .

но в ппод.

хинду

сh1пt] танка паМУ4на тканина са шарам а у боји ,

Ilицеро, - а м , мн . - и [према Цицеро н у]

tгоп] хем. СО лимунске киселине .

•

што за П04ети ).

ЦИЦ, цица м [нем .

цитра, _·ё ж, геН . МН . цитара и цитри [нем . од срлат.

(кад се пружа каква могућност, кад треба не­

на Цицерона) .

2.

опонашање Цицеронове го­

ВОРНИ4ке в е штине.

цокуле

цурихтер

цокуле, цокула м мн. Од. цокула) [итал . zocсоlо]

1. врста масивне дрвене обуће (за блато и зиму) . 2. висока, тешка ципела , обично вој ­ ничка ; бакан џе , кундуре.

цол, -а м, мн. ц6лови [н ем. Zoll] 1. стара мера за тежину

(26 mm); палац (I/l О или 1/ 12 стопе) .

2. мерило

у столарији.

цолерица, -ё ж [ В. цол] даска дебела један цол.

цолшток, -а м, мн . цолштоци, ген . мн. цол­ штока [нем .

Zollstock] 1. дрвено

мерило на коме

су означени цоли ( палци); мултиметар, скло­ пљено мерило.

2.

свако мерило на коме су по­

цота, -ё м и ж , '"ен . мн. цота = цотавац, -авца м , мн . цотавци, ген . м". цотаваца [вен . zoto, пре­

цотати, -ам несврш. [в . цота] шепати , храмати . црвеноармејац, -јца м, мн. црвеноармејци ,

ген . ми . црвеноармёјаца [рус. красноармеец] вој­ цубок, -а м, мн . цубоци , ген. мн . цубока [нем . варв. жарг. додатак одређеној количини

робе, нпр . кости или лошије месо које се ста­ вља на вагу уз месо које купац купује; привага, отпадак.

цувакс, -а м [нем. Zuwachs] варв. ГIOКр . заст . 1. прираст, прираштај, принова, ПРИПЛОД .

2.

фиг.

долазак у неку средину као нова особа (нпр.

долазак војн ика у јединицу) . цу г, -а м, МН . цугови [нем .

2.

ш ах . потез

Zug] 1.

саобр . воз,

вој . у некадашњој

3.

аустроугарској војсци најмања јединица с не­ мачким службеним јез иком ; вод.

ПРОПУХ .

5.

(2)]

брзопотезни шах .

цугер2, -а м, МН. -и [В . цуга] жарг. онај који во­ л и да цуга, који се често и много опија ; пија­

нац , алкохоличар, испичутура ; уп . цУгош .

цугехер, -а и цугехер, -а м [нем. Zugehor] укупан прибор за шивење одела и костима

(дугмета, подстава и сл.) .

цугош

= цугiiрош (в . )

цугцванг, -а м [нем . Zugzwang изнудица] шах. жарг. ситуација када играч при сваком оди ­

цукар, - кра = цукер, -а м [н ем . Zucker] варв . поКр . заст. шећер .

цукервасер, -а м [нем . Zuckerwasser, према Zucker шећер , Wasser вода] 1. зашећерена вода . 2. фиг . оно што је безбојно, безобли'ЈНО , безиз­ ражајно , безначајно; сладуњаво .

цукердоза, -ё ж , ген . МН. цукердоза [нем.

ник Црвене армије.

железница.

цугер', -а м [в . цуг

цукер = цукар (в . )

хром човек ; шепавац.

цотав, -а, - о [В . цота] који цота ; хром, шепав.

Zuwage]

жарг. ода вати се

жај или губ и партију .

цопо прип . [итал . zoppO] муз . н еједнако.

ciotto]

[8 . цуга]

граном потезу објективно отежава свој поло­

дељци по цоловима.

ма итал .

цугати, -ам несврш .

алкохолном пићу; пити, пијанчити .

поворка, колона.

6.

4.

промаја,

а . п~единачно

повлачење чега у неком раду или послу; потез .

б . гутљај. А имати добар

- . 7. врста велике

kerdose]

Zuc-

стона посуда за шећер .

цукето, -а м [итал. zиchetto] кардиналска ка­ пица црвене боје .

цукор, -а м [м ађ. cukor] шећер; уп . цУкар . цуксфйрер, -а м, мн . - и [нем . Zugsfiihrer] ни­ жи подофицирс ки 'Јин У некадашњој аустро­ угарској војсци; ВОДНИК .

цунiiми, - ија м [јап . ] високи морски таласи и зазва ни

земљотресима

којима је

жариште

унутар Земљине коре .

цурик [нем. zиruck] 1. УЗВ. заповед да се кре­ не назад (израз уобичајен код КО'Јијаша).

вање т врдог става у наступу , у расправи и сл.).

цурикати, -ам несвр ш . [В . цурик] 1. по вла'Је­

удице за лов сомова . О из цуга одједанпут, од­

ћи се уназад, ићи натраг.

јед ном , одмах, из прве.

својим мишљењем, одступати , одустајати .

цуга, -е ж [према нем . Zug вучење] жарг. пи ­ ће , пијан ка.

цугiiрош, -а м, МН. - и = цугош, -а м , МН . -и [В .

2.

прип . назад, натраг (као одустајање или убл ажа­

2. фиг.

повлачити се са

цурихтати, -ам СВРШ . И несврш . [нем . zиrichten] удес ити , удешавати, дотеривати, препр ављати .

цурихтер, - а м, МН . - и (ж . цурихтериц а, - ё)

цуга, цугат и] жарг . човек који воли да цуга, који

[нем .

много пије, пијан ица ; уп . цУгер2 .

ћарски помоћник (помоћница).

Zurichter]

поКр . жарг. заст. кроја'ЈКИ ил и обу ­

1447

цушпај з

цуцла, -ё ж, ген . МI I. ЦУЦЛИ [нем.

Zulk(er)] а н а­

цу шпајз , -а м [аустр. !Јем .

Zuspeise]

јело од

томски обликована гумена сисаљка помоћу ко­

скуваног поврћ а; служи као прилог главном је­

је дете сиса из бочице; дуда.

лу; вариво .

цуцлат и, -ам несврш . [ в. цуцла] сисати на ЦУlЏIУ·

1448

ч чабук при п . [тур .

r;:abuk]

брзо.

чајl,lИllица, - ё ж [В . чај] локал у коме с е слу ­

чавао , ч а вла М, мн. чавли, ген . мн. чавала [ венец.

chiavello

од Ј ЈаТ.

clavis]

Х)ЈВ . eKC~p, клин.

чагаљ, -гљ а М , МН . чагљеви [тур .

r;:akal од пере .

r;:agJI]

смрзнут ко­

чадор, - а , МИ . - и и чадор, -а М , ген . МИ. чадора од пере .

cader] 1.

шатор.

2.

женска

оде ћа у н ек им исламским земљама , која обави­

ја читаво тел о осим дела лица, понекад и чита­ во л и це .

+ чадорскii и чадорскii.

r;:akmak

чаир , -а и чаир, -а М, МИ . чаири и чаири, ген .

чај , -а М , МН . чајеви, ген . мн . чајёва [тур . уау од

cha] 1.

в . чајевац .

те б иљке. ~ ИНД11јски

- ; зелени

врста сокола припитомљеног за лов .

чакар прид . индекл . В . чакараст .

чакараст, -а, -о [тур. чакија, -ё ж , ген .

2. напитак од -. 3. напитак

чакља, -ё ж, ген . мн . чакљи [мађ .

се привлачи чамац, извлачи нешто из воде.

чакмак, -а М , мн . чакмаци, ген . мн . чакмак а

r;:akmak] 1.

мен), огњило, оцило .

-

-

од ками­

од шипка .

ч ајанка, -ё ж, дат. чајанци, ген . мн . чајанкИ [В. чај] мањи скуп друштва на којем се послужује чај.

чајевац, - вца М [В . чај] бот. азијска биљка из које се добија чај ,

2.

колац уз који се веже лоза у винограду, тркља .

дова р азл ичи тих биљака

од нане ,

csaklya] 1.

дрвена мотка с гвоздено м куком на врху кој о м

[тур .

-

r;:akJr плаво-зеленкаст] 1. 2. разрок , зрикав. мн . чакија [тур . r;:akJ] покр .

који има очи различите боје.

од осу ш е них цветова, листова, корена или пло­

л иц е,

ударати, В . чакмак] ч е ­

џепни нож с оштрицом која се склапа, перор ез.

мн . чаи р а [тур. уаУЈГ] пашњак, ливада , пољана. пере . сау од к ин .

од

чакар, чакра М, МН . чакри , ген . мн . чакара [тур.

r;:akJr]

мад земље, смрзнуто блато.

r;:adJr

r;:akan

кић који служи за клепање (откивање) кос е; ч е­ кић уопште .

В . шакал .

чагаљ, -гљ а М [тур . саЫ,

[тур .

чакаllац, -нца М , мн . чаканци , ген . мн . чак а н а­ ца [тур .

чавкун в . чапкун .

segal] покр .

жи чај.

кресиво (којим се удара о кре­

2.

ПОМ . уже којим сејарбол

везује за брод.

чаков, -а М , мн . - и [м ађ .

csak6]

висока кож н а

војничка капа с каишем испод браде , у моди у ХЈХ веку.

Thea sinensis. ч ајнii, -а , -о [В . чај] 1. који је у вези с чајем. 2. који се једе и л и послужуј е уз чај . ~ - кекс ; чај­

ХУН и ХУНЈ века, с понављањем истог мотива

н а кух иња м ала кухиња, често у углу веће про­

у басу .

сторије .

чајнiiк, -а М , МН . ч ајници, ген. мн . чајника [В .

чакона, -ё ж, ген. мн . чакона [шп .

chacona]

МУЗ. игра шпанског порекла, омиљена у муз и ц и

чакра, -ё ж , ген . мн . чакри [еанекр .

cakra

то­

чак] у јоги, једна од тачака на човековом телу

чај] посуда у којој се припрема или из које се

посебно осетљивих и важних за телесно и ду­

послужуј е чај.

ховно здравље човека.

ч ајщtја, -ё М [В . чај] заст. човек који точи чај; влас ник ч ај џинице .

чакшире, чакшира ж мн . [тур . r;:ak~Jr] пан та­ лоне од Домаће ву не , широке у горњем делу,

1449

чарак

чаКШ ИРЈlИја

чамuија, -е м , ген . МН . чамџиј а [тур. уаmСI

уске од коле на до глежања (преко тога дела но­ се се чарапе).

према сат , В. чам] онај који превози чамцем

чакш ирлија, -е м [тур . y a k ~ lrll] онај који но ­

преко р еке и сл.

чанак, - нка , МН . чанци , геи . МН . ч анiiкii и ча­

си чакшире.

чала! УЗВ. [тур . саlа, саl (имп . од

calmak

сви­

рати, ударати, куцати)] удри! лупај! (у бубањ),

нак, -нка, м МН . чанци , ге н . М Н. чiiнiiк а [тур . уапаk] плитка дрвена или земљ ана посуда зајело .

свирај! (у та мбуру и сл.) .

чангаласт, -а, - о [тур .

cangalll

оно што је

чалабркнут и = чалабрцнути (В . )

раз граната попут рогова у јелена] дугоног,

чалабрцнут и, чалабрцнем сврш. [тур. уаlа (В .

штркљаст .

чала) и наше бркнути, брцнути] појести нешто

чанд рљив В . uандРљив .

мало на брзину, презал огајити , прегристи .

чанкйр В . шанкр .

чалабрчак, - чка м, мн . чалабрчци , ген . МИ . ча­ лабрчака [В. чалабрцнути] мала количина хра­ не; залогај чић .

чанколиз, -а м И чанколизац, -сца , МН . чан­ колисци , ге н . МН . чанколи з аца [В . ч анак] улизи­ ца , ласкавац , полтрон, лижисахан .

чiiларан, -рна, -рно [мађ .

csalard]

варљив ,

несигуран.

чанта, -е = чантра , -е Ж, ген. мн . чiiнт(р)и [тур .

чалгија, -е ж [тур . мент.

2.

yalgl] 1. музички инстру­ свирање . 3. ансамбл од три

сви рка,

свирача (удар аљ ке и мелодијски инструмент) .

Чlшија, -е Ж, ген . МН . чалија [тур .

yall]

грмље,

трње, шикара.

кожна то рба .

[шп .

MII .

мљама Латинске Америке .

чапка, -е Ж, геН . МН . чапки [пољ.

уаll~kап од ya ll ~ma k трудити се] рад ин, м а р­

чалма, -е Ж, ген . мн. чалми [тур . уаlта] етнол . платнен и повез око феса или кечета код му сл и ­ мана, турбан , сарук , ахмед иј а.

1.

враголан , обе шењ ак, лала .

чапраге , - а Ж мн . В . чапрази. чапраз-д ивiiн, - ана м [тур .

yapraz-divan,

yallk] 1. ист. о нај којиј е отпуштен изјаничарс ке војске . 2. плашљивац, сметењак . 3. слуга .

мање којеје подразумевало строга правила по­ ме

-

улагивати се коме; забављати разговором

некога ко је докон.

чапрази, чапрага м мн . И чапраге , чапраrii ж,

чам, -а м [тур. уаm] јела , јелка .

мн . [тур .

чамац, - мца м [В . ч ам ] мали пл овни објекат,

украсни гајтани на мушкој одећи.

чун .

yapraz

од перс .

cepu-rast

лево-десно]

чапрашик прид . индекл. [тур . yapra~lk]

game-

који пере рубље] рубље , веш,

мршен , збркан, и с преметан .

2. (као

чара, -е Ж = чаре , -ета с [тур .

чам ов, -а, - о [В . чам] начињен од јеле, јелов .

re]

чам овина, -е Ж [В . чам] јелово дрво , јеловина .

спас (из неугодне ситуације) .

чампара, - е и чампара, -е Ж [тур.

yalpara од ciirpiire] 1. ланчић или узица испод доње вилице коња. 2. врста музичког инструмента за YIl .

кастањета .

1.

за­

прип . ) замр­

шено, испретурано .

преобука, пресвлака.

пере.

В.

ч ап р ази , диван] ист. свечано или службе но при­

нашања (у Османском царству). О правити ко­

чалук, -а м, мн . чалуци , ген . ми . чалука [тур .

suy, gamesur онај

2.

коњ ситног али брзог каса .

љив , трудољуб ив .

чама шйр, - ира м [тур . yama~lr од пе рс.

пољ­

чапкун, - а, МН. чапкуни , ген . МН. чапкуна и [тур . уарkш]

чалишки н (чалишкан) прид. инде кл. [тур .

1450

czapka]

ска народ на капа; уп . шапка .

чапкун, -у на м, МН . ч апкуни, ген . МН . чапкунii

чали шан, -шна , -ш но В . чалИшкин .

звецка ње ;

chapetones]

под ругљ ив назив за ев роп с ке досељенике у зе­

чалгиuија, - е и чалгиuија, -е м [В . чалгија] свирач, музи кант.

yanta]

чапетони, чапет6нii м

гюкр .

1.

помоћ , потпора .

2.

yare

од пере . са­

средство , лек;

чарак, - рка м , мн . чарци, ген . МН. чарака [тур.

yark

од пере. car~ коло] заст.

1. точак, котур (део 2. огњило на пу­

неке справе); лончарски точак. шци кремењачи .

3. купица, рог за пуштање крви .

чатал

чарда

чарда, -ё ж , ген . мн . qард и [мађ .

csarda] KpqMa,

чартер, -а м, мн . qартери, ген . мн .

qapTepa

гост ионица на периферији насеља или поред

[енгл . chaгter]

друма

права или повластице појед инцу или орган иза­

(06. у панонским крајевима) .

чардак, -а м, лок . qардаку и qарщiку, мн .

qapyardak од пере. caJ1aq 1. отмена, двоспратна

даци, ген. мн . qардака [тур . з града на qет ири свода]

или вишесп ратна кућа, окружена вртом; лет­

њиковац.

2. дрвена зграда на стубовима с избо­ ченим горњ им спратом. 3. већа соба на спрату , истурена према улици; доксат. 4. кула стража­ ра на држа вној граници ; осматраqница. 5. кош на стубовима за сушење кукуруза .

yardakll, в . qардак] 1. (3). 2. винова лоза која се

пење уз зграду или уз д рво . 2

чардакл ија , - ё м [тур .

yardakll,

в . qардак]

ист. стражар на qардаку , посебно граниqар Вој ­ не крајине.

чарда ш, -а м [м ађ . стионица ,

KpqMa]

csardas,

према

csarda

го ­

мађарски народни плес брзих

и живих покрета; музика уз коју се игра такав

а . уговор о најму брода или

авиона . б . тако унајмљени авион за превоз пут­

ника .

" - летови . + чартерскЙ. -зма м [енгл . Chartism

чартнзам,

према

chaгt( ег) повеља] ист. покрет енглеских радника у првој половини ХIХ века за остварење захте­

ва радничке повеље којом се тражило опште право гласа , тајно бираqко гласање , укидање

чартирати, qартирам , ев рш. и нееврш . [в .

3.

л . мн. qартирају

за купити, за купљи ва­

qapTep]

ти авион или брод за пос еб н у употребу.

чартист(а), - ё м, мн . qартисти [в . qарти зам] и ст . припадник qартистиqког покрета .

чартнстичкй, -а, -о [в . qарти зам] који се од­ носи на qартизам и ли на qартисте.

чаруг, -а мн . qарузи, ген . мн . чаруга = чарук, -а м, м>Ј. qаруци , ген. мн .

qapYKa

[тур .

yarik]

опа­

нак.

плес .

чаругuија, -ё м [тур. уапkу l] онај који изра­

чаре = чара (в.). чарка, -ё ж, дат. qарци, ген . мн . qарки [тур . уаг­

ka од пере . caг~a војна претходница] 1. вој .

краћи

оружани сукоб мањих војних јединица или групе војника; пушкарање ; припуцавање.

2.

фиг. мањи сукоб реqима , свађа , зађев ица .

чарка р , -а м, мн . -и И чаркар , -ара м, мн. кари, ген. мн .

qapKapa

[В .

qapKa] 1. војник

предњој линиј и поqиње с пушкарањем. који

2.

документ који даје пос ебна

цензуса за qланове парламента итд .

чардаклија l , -ё ж [тур . кућа која има qардак

цији , повеља.

1.

qapKa,

изазива.

3.

qapонај

ист. војник у усташкој

војсци у Другом светском рату.

чарка ч ,

-aqa м, чаркаш, -аша м, чаркаџија,

-ё м в . чаркар . чарлама, -ё ж, ген . мн . qарлама

чаругџ йј­

OnaHqap. +

скЙ .

чаругuйница, -ё ж [в .

qapyr]

опанqарница.

чаршав, -а м , мн . qарш а ви, ген . мн . qарш ава [тур.

yarsaf

од пере .

caderseb] 1. платнен а 2. столњак . 3.

стирка на кревету , плахта.

који на

2.

ђује или продаје опанке ;

прекриваq за лице муслиманке приликом изла­

ска из куће , зар .

+

чаршавскЙ .

чаршаф в. чаршав . чаршија, -ё ж, ген . мн . qаршија [тур . yaг~j од пере.

carsii

qeтBopocтpaH]

1.

пословни , трго­

ваqки део насеља где се одвија друштвени жи­ вот; ТPTOBaqKa qeтBpT.

1. подвала. 2.

2.

фиг . пословни свет

утицајних људи и њихово деловање најавн ост

врста народног плеса ; музика која прати тај

(нароqито у балканским земљама).

плес .

малограђана

чарлстон , -а м [енгл. сhагlеstоп , по граду Чарлстону у Јужној Каролини] муз . врста жи­

про ­ покр .

и

њихових

3.

фиг. свет

схватања; јавн ост,

мноштво, светина .

частушка, -ё ж, дат. qастУшки , ген . мн .

qacTY-

вахног плеса у џез ритму , популарног двадесе­

шки [рус . qастушка] руска народна песма крат­

тих година ХХ века, с наглашеним избацива­

. ког стиха, ведрог карактера, пева се уз балалај­

њем ногу и махање м рукама.

чарт, -а м [енгл. chaгts] листа најпродавани­ јих

HOCaqa

зву ка (грамофонских плоqа, диско ­

ва и касета) у одређеном периоду.

ку, хармонику, оркестар или у хо ру .

чат в . чет . чатал, -а и чатал, -ма м, мн . qатми , ген . мн .

qaTMa [тур. yatal] етнол. 1. paqBe, рашље . 2. огра-

1451

чаталаст

чектисати

да од летава које су повезане прућем, шибљем.

3.

двоструки ул ар или узда с два повоца, која

чезе, чеза ж мн . [мађ .

чаталаст, -а , -о [в . чатал] рачваст .

по граду

cseza од

фр .

chaise]

лака

запрежна кола на два точка.

(1).

чеиз, -а м [тур . вулг. yeyiz, yehiz од ар. gihaz]

чатија в . чаткија .

девојачка спрема , мираз, прћија .

чаткија, -ё , ген. мн . чаткија = чаткиња, -ё ж,

ген . мн . чаткиња [тур .

Cheddar (cheese)

ра жуте боје .

служи за кроћење бесног коња.

чатале, -а ж мн . в . чатал

чеда р, - а м [ е нгл.

Чедар у покрајини Сомерсет] врста т врдог си­

yatkl] етнол . танка свилена

марама којом девојка или невеста прекрива главу .

чејнu, -а м [енгл .

change] 1. промен а (у

неким

спортовима у положају играча, нпр . промена сервиса у тенису и сл . ) .

2. жарг. разм ен а; трампа .

чејрек в . черек.

чаткиња = чаткија (в .) чатлаисати, - ишём [тур .

чек, чека м , мн . чекови , ген . мн . ч е ко в а [енгл.

yatlamak]

цркнути,

банци да исплати или пренесе одређ е н у своту

пукнути (од беса , јада).

чатма, -ё ж, ген. мн . чатми [тур . од п рућ а ил и летава облепљен

плетен а ограда, плетер.

документ којим се издаје налог

cheque, check]

yatma] 1. зид иловачом . 2.

највиши спрат куће,

3.

с от во ри ма на све четири стране .

ч атмара, - ё ж, ген . мн . чатмара [в . чатма] ку­ ћа од чатме .

новца с текућег рачуна власника чека ; банков ­ ни налог , упутница

чекирати]

- ; изда ти -. check, в . 2. приј ава пут­

исплатити

1. провера ,

прем а

checking контрола .

ника на аеродрому .

чекирати, чекйрам , [енгл.

чатовање в . чет .

.•

чекинг, - а м [енгл .

check јп]

3.

Л . мн . чекирају сврш .

пријавити се службенику на аеро­

дрому и предати пртљar пре уласка у а в ион .

чатрља , -ё ж, ген . мн . чатрља [тур.

yatmak

чекмеuа, -ё ж , ген. мв. чекмеџа = ч е км е u е,

склопит и] н еугледна сиротињска кућица , ку­

-ета с [тур .

ћерак, у џ е рица .

мањи сандук с фиоком за остављање Iювца и

ч атрња, -ё ж ,

refl .

канал, жлеб , од лат .

мн . чатрња [м ађ .

cisterna] 1. јама

csatoma

за скупља­

ње ки шнице с крова или с посебне накапне по­ в р шине . 2 . јама и з које се црпи питка , подземна вода ; бу н ар.

чау ш, -а м, мн . чауши , ге н . мн . чауша [тур . уа­ VU~]

1. ист. нижи ЧИН У османској војсци , вод­ 2. во ђ а с ватова , онај који се брине за ред и расположе ње . 3. и ст. онај који уз бубањ оглаша­ ник .

ва оба в ести и наредбе , телал, општински пози­

•

чаушев, чаушкй .

ча-ча-ча м индекл . [шп .

cha-cha-cha] муз. мо­

дер на дру штвена игра пореклом из Латинске Амер ике, у мереног темпа, слична мамбу .

че вра , - ё ж, ген . мн . ч е ври ж = чевре, - ета с [тур .

yevre] етнол .

од

yekrnek

марама извезена сребрним ни­

тима , вен чани дар .

чекмеuе = чекмеuа (в . )

чеКОВIIЙ, - а, - о [в . чек] којије у в ез и с чеком , који се исплаћује чеком.

checkpoint] 1. место

контрола путника и робе , КОН'гролни пункт.

2.

рач . место у компјутерској игри на којем играч може да сними поз ицију како би следећи п ут наставио игру одатле .

чекрдак, -тка м, [тур .

yekirdek

0111 .

чекрци , ге ....

01 11 .

чекрдака

коштица] огризак воћке (с кошти­

цама) .

чекрк, -а м , мн . чекрци, ген . мн . ч ек р ка [тур . уlkпk]

1. точак

којим се што подиже к ао терет ;

служи и за и з влачење воде из бунара и тд .; ви ­ тло, витао , колотур .

2.

направа за су к ање пре­

дива.

чекркли прид . индекл . [тур . уlkпkll] оно што се окреће на чекрк.

крета ње у кругу , кретање у месту ; врзино коло.

пети , подносити, патити .

1452

на

путу или државној граници на које м се врши

yevirinti, вулг. yevrinti од yevirmek вртети , окретати] 1. вртлог, вир. 2. фиг.

чевillfтија, -ё ж [тур.

вући , отва рати]

сл., шкриња , ковчег, касета; дрвена каса .

чекпоИlIТ, - а м [ен гл .

ч ату р а нга в . шатраllU .

вар .

yekrnece

чектисати, - ишём несврш . [тур .

yekmek]

тр­

челеб ија

чеРl1иfi а р а

челеб ија , -е м, ге н . МВ. ч елебија [тур . уе l еЬј] ист.

1.

назив за угледн ог школ ов а но г чов е ка ,

додаје се уз властито им е.

2.

н аз ив з а младог го ­

сподина плем ићког рода .

yele nk,

уз ут ицај н а ш е речи ч ел о]

1. с реб р ­

но (ређе златн о) одл иковање за ј у н а штво у об­ лику перјани ц е, н ос ил о се као н а кит н а к а пи или калпаку.

2.

чео на ко ст с ро го вима ви сок е

д ивљачи израђ е н а као троф еј .

3. жарг.

гл а ва .

челен u е р , -а м, м н . - и [е " гл. cha ll enger и заз и ­ вач] сп. онај који и заз ив а прва ка ( посеб н о у

боксу); Henp. ч ел инuер . челеста, -е ж [итал .

ceIesta ] муз. мал и орк е­

ста рски инстру м ент с ни з ом м етал ни х п ло чиц а и

клавијатуром , п роизводи звуке сл ич н е зво нцету.

челинuер Henp.

челиста , В ИОЛ ОllчелИСТИЧКlt, ВИОЛОllч ело .

челобitт иј е, челоб итиј а с [рус. ч елобить е] ист. дубок наклон до зе мље (рус ки цареви су захте­ вали од својих пода н ика да ч ело м дота кн у тло).

чембал и ста, чембало скр . в . клавичемба-

ЈЈИста, клавичембалО. бело ф ин о плат н о, шифон.

м ар а м а од

2.

тог платна, служ и м усл им а нск ој же ни да п о­ крије главу и део л ица (носи се уз ф ере џ у).

чемен, -а м [тур. уеmеп', у јmеп од перс. сетеп] травната пов р ш ин а с густо м и младом кратк о м

травом, ледина; бусењ е .

чеМИ II , -и н а м, М Н . ч еми ни , ге н . м н . ч е мина [ итал. с јmјпо , си тјп о ] 60Т. "окр .

1. к им ,

ку мин .

2.

в . чеСМИII .

чем п р ес, - а м . М Н . ч е мпр ес и, гс ". мн. че мпр е­ са [далмативски од лат. грч.

kyparissos]

601".

терански х крајева , парис .

2.

грмова,

c ipressus, cypari ssus

од

1. з имзеле н о др во и з м ед и ­ Cupressus sempervirens, ки­

м н . по род ица зи м зеле ни х дрв е н асти х

Cupresseae, и гл ич аст и х

и л и љу ск аст и х

листо ва (чемпрес, бо ров ница, туј а и др . ).

ченг, -а м, мн. ченгов и , ,·ев. м ... ч е н г6 в а [ кин . ] муз . стари кинеск и ин стру м е н т с цев и м а у кој е се дува, претеча дана ш ње ха р мо ни ке и ха р м о ­

c engi] (к афан с ка) п лесач и ца И'_

п е вачиц а.

ченгitјати , -ам в ееврш. [ в. ч е н гиј а ] из водити плес н е покрете трбухом , у вијат и се.

чентезимо, -а м [итал .

centes imo ] и ст. стоти

део итал иј а н с ке л ире.

ченu 8. чеј11U . червиш, - и ш а м [тур . yeгyj ~ од перс. еТfIOЛ.

1. ум а к ,

сос; сок од м ес а.

2. ј ело

cerbis]

од пиле­

т ине и л и др уго г м еса с бел им лу ком.

чеРI'а , - е ж, ге н . М Н . ч ерги [тур .

yerge] 1. им ­ 2. крупно

про в и зо вани шатор Ци га н а ( Р о м а).

чергар, - ар а м в . ч ергари , ге н . мн . ч ер га ра (ж . чергарка, - е) = чергаш, -аша м , м н . ч ергаши , ге н . мв . черга ш а (ж . чергашица , -е) [в . ч ерга]

1.

о нај који ж иви п од ч е ргом; Ц ига нин , Ром .

2.

ф и г. он ај који се стал н о сел и , с китниц а , номад.

• чергаров и ч е ргарев, чергашев; чер га р­ ски, ч ергашки . ши м II СС8РШ . [Н . ч е рга] вети ном адски .

2.

1. жи вети

п од ч ер гом , жи­

фиг. сељакати се , с китати се.

чергаш = чергар (в . )

чергашити = чергаРIIТИ (8.) через, -а м [ту р .

yerez о н о што н е спада у

гла вн о ј ело] слаткиши , п осластице .

черек, -а м , м в . ч ере ци , ге ... м ... ч ере ка [тур. 8УЛГ.

yeyrek

од пс рс.

caryek, ceharye k

ч етв рти на]

1. а . ч етврти н а ( ч ега), ч етврт . б. ч етв ртина за­ кл ан е жив отињ е , зај ед н о с ного м .

2.

одсечен

комад ( ч ега ) , одрез ак .

черечити, - им неС 8РШ . [ В. ч е р е к] а . дел и ти на ч етири дел а. б . комадат и , сећи н а делове , рас ­ тр зат и ; клат и .

чери-бренди , ч е ри -бре н д иј а м [ е ,ЈГЈ' . che-

rry-brandy]

врста р а киј е од тре шања, трешње­

ва ч а, ш ери -б ре н д и .

чеРllозем, -а м [рус. ч ерн озё м] врло плод но зе м љ иш те н астал о п од п овољ ни м кл им атским усло ви ма; зе м ља цр н иц а, ху м ус.

нијума .

чеllгеле, ченгела ж МН . [тур .

gaI] 1. две

ченгија , -е ж, ге ... мн . ч е нгија [тур . yengi пле ­

чергаРИТII, ч ер гари м = чергашити , черга­

'Iембер, -а м [тур . yember од "ерс . cenber]

1.

к аз на н а кој у су Турци осуђи ­

т к а н а п о њ а в а.

8. чел енuер .

челист(а), челitстичкјј , чело скр. в. виолон­

етнол.

2. и ст.

вали з атв о реник е (веш а њ е м о гвозде н у куку) .

сачица од пере .

челенка, -е ж, дат . ч еле нци , ген . М Н . челенки [тур.

животињ а .

yengel, п е рс . сеп­

гвоздене куке о кој е се в еш а за кла н а

черrlИfi н епр. 8. fiеРllltч . черпitfiара

.. с пр . 8.

fiеРI1Ичара .

1453

черчија

чикарма

черчија, - е ж, ген . мн. черчија [тур . уегуј трго ­ вац ситном робом] жена која по кућама разно­

чибучити, -им несврш. [в . чибук] пушити на чибук.

си и продаје ситну робу .

чивава, - е ж , ген . мн . чивава [шп .

чесма, -е ж, ген . мн . чесама [тур . ye~me од пере .

cesme] 1.

цев кроз коју истиче вода из водово ­

да, слав и на .

2. уређен и ограђен

извор ; бунар из

по мексичкој савезној држави

chihuahua, Chihuahua] врло

мала раса пса, с великим шиљастим ушим а; пас

те расе .

кога истиче вода ; фонтана.

чивија, -е ж, ген . мн . чивија [тур . ујуј ексер]

чесмйн, - ина м [итал.

дрвени или гвоздени клин који држи точак за­

min]

gelsomino од nepe. jasii-

в. јасмин.

chester, према енглеском

чет, -а м [енгл.

chat]

рач. комуникација по ­

чивијати, -ам н еевр ш . [в . чивија] затварати, чивијiiш, - аша м, мн . чивијаши , ген . мн . чиви­ ла џија .

четовiiње в . чет.

чивилук, -а м , мн . чивилуци, ген .

чехизам, -зма м, мн. чехизми , ген. мн . чехиза­ ма [Чех] чешки израз у неком другом језику,

ка [тур.

бохемиз ам (в . ).

yehre

од пере .

yehreli,

PY1l\HOf лица ,

yehresiz,

1.111 .

в. чехра]

хебр . ]

чир] бубу ­

yubuk-

момак који послужује пушаче

онај који израђује чибуке .

3.

чибук, -а м, мн. чибуци , ген .

1.111.

чибука [тур.

yubuk] 1. дрвена тања цев на коју се натакне лу­ ла кад се пуши седећи , камиш. 2. ист. данак на чибукати, -ам нееврш . [в . чибук]

2. в .

чИбучити .

чибуљица в. чИба .

игра (бацање llљосн атог камена

cheese

чик УЗВ . [тур .

yik од yikmak изаћи] позив на

ји ; хајде!

чик, чика м, дијал.

Tschik

1.111 .

од фр .

чикови, ген. мн . чикова [нем .

chique]

чикара, -е ж [веllец.

1. тући, уда ­

cheeseburger

сир, (хам)бургер] кулин. хамбур­

надметање или излагање непријатној ситуаци­

опушак .

chicara, итал . chicchera од

шп . сЫсага] шољица (за белу кафу ).

рати кога чибуком ; ударањем истресати пра­

шину из чега .

3. дечја

yizgi , yizik црта] 2. фиг. граница ,

гер с додатком топљеног сира .

овце и козе у некадашњој Турској .

1454

црта, међа, гранична црта .

према

ист.

убирач чибука (по р еза на овце и козе).

од

2. тврди ца, шкртица.

чизбургер, -а м , МН . -и [ен гл.

чибугuија, -е (чибукчија, -е) м [тур .

Yiihiid

до црте и преко црте) .

љица, чирић на кожи.

1.