191 41 11MB
Serbian Pages 1680 [1681] Year 2008
Ivan Klajn • Milan [ipka VELIKI RE^NIK STRANIH RE^I I IZRAZA
BIBLIOTEKA RE^NICI Kwiga 1
Ivan Klajn • Milan [ipka VELIKI RE^NIK STRANIH RE^I I IZRAZA Recenzenti: prof. dr MILORAD RADOVANOVI], dopisni ~lan SANU prof. dr BOGDAN L. DABI] Izdava~ PROMETEJ Trg Marije Trandafil 11, Novi Sad Direktor i urednik ZORAN KOLUNXIJA Elektronska obrada i prelom DAVOR PAL^I] Korice i grafi~ka oprema LASLO KAPITAW Tehni~ki urednik SIBIN SLAVKOVI] [tampa KULTURA, Ba~ki Petrovac Tira` 5000 primeraka Novi Sad, 2008
Pokroviteq izdawa: Izvr{no ve}e AP Vojvodine
IVAN KLAJN • MILAN [IPKA
VELIKI RE^NIK STRANIH RE^I I IZRAZA TRE]E DOPUWENO I ISPRAVQENO IZDAWE
SARADNICI Konsultanti: prof. dr Darinka Gortan-Premk prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU prof. dr Danko [ipka, red. prof. slavistike, Arizona State University (SAD) Saradnici za primarnu obradu gra|e: dr Jovan Ajdukovi}, mr Jelena Ajxinovi}, Biqana Babi}, mr Isidora Bjelakovi}, Ivana Bojovi}, mr Gordana Bursa}, mr Nata{a Vulovi}, mr Mirjana Go~anin, mr Nata{a Dragin, Tatjana Pivni~ki-Drini}, dr Radmila @ugi}, mr Dragana Kitanovi}, Aleksandra Kolari}, mr Ivana Kowik, mr Marija Milosavqevi}, mr Dragana Radovanovi}, dr Sreto Tanasi}, Zvezdana [elmi}, mr Gordana [trbac (definicije zna~ewa), Alma Ota{evi} i dr \or|e Ota{evi} (etimologije), dr Zoran Milivojevi} (terminologija iz psihologije i psihijatrije), Angelina ^ankovi}-Popovi} (sakralna pravoslavna terminologija), Predrag Raji} (me|unarodne latini~ne skra}enice), Davor Pal~i} (Prilozi: merne jedinice). Nau~ni sekretar projekta, koordinator primarne obrade i obra|iva~ novih re~i: dr \or|e Ota{evi} Stru~no-tehni~ka pomo}: Predrag Kova~evi}, Borka Kolunxija, Branislav Kordi}, Sla|ana Novakovi} Re~nik je izra|en u okviru projekta IK œPROMETEJŒ Novi Sad, uz delimi~nu finansijsku podr{ku Izvr{nog ve}a Vojvodine i Ministarstva kulture i medija Srbije. © Izdava~ka ku}a œPROMETEJŒ, Novi Sad
SARADNICI NA PRIPREMI TRE]EG IZDAWA Saradnici za obradu gra|e: prof. dr Darko Tanaskovi} (orijentalne pozajmqenice), prof. dr Danko [ipka (ra~unarska i automehani~arska terminologija), dr \or|e Ota{evi} (nove i nezabele`ene strane re~i), teatrolog Jovan ]irilov (pozori{na i filmska terminologija), mr Aida Kr{o (ujedna~avawe leksikografskog postupka i primarna elektronska obrada).
Stru~no-tehni~ka pomo}: Angelina ^ankovi}-Popovi}, Predrag Kova~evi}, Predrag Raji}, Sla|ana Novakovi}, Tijana Tanasi}.
SADR@AJ
PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uz tre}e, popravqeno i dopuweno izdawe . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Ç. U V O D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . Uputstva za kori{}ewe . . . . . . . . . . . Izvori gra|e . . . . . . . . . . . . . . . . . Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i Prefiksi i prefiksoidi . . . . . . . Sufiksi i sufiksoidi . . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. . . . . . . . .
. 13 . 13 . 26 . 31 . 34 . 37 . 37 . 37 . 48
ÇÇ. R E ^ N I K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 PRVI DEO: Adaptirane re~i i izrazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 DRUGI DEO: Izvorni izrazi, izreke i skra}enice . . . . . . . . . 1507 1. Izvorni izrazi i izreke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1509 2. Me|unarodne (latini~ke) skra}enice . . . . . . . . . . . . . 1627 ÇÇÇ. P R I L O Z I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1661 Zakonske merne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1663 Pravila upotrebe i pisawa mernih jedinica i fizi~kih veli~ina . 1672 Merne jedinice koje nisu u SI sistemu. . . . . . . . . . . . . . . . . 1673 Periodni sistem elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1676
5
PREDGOVOR
Ovaj re~nik rezultat je intenzivnog troipogodi{weg rada autora i saradnika okupqenih na projektu zasnovanom u IK œPrometejŒ Novi Sad 2003. godine. U toku rada nastojali smo da ostvarimo dvostruku namenu kwige: prvo, da {irokom krugu korisnika u razli~itim oblastima dru{tvenog `ivota, pre svega onima u {kolstvu, nauci, kulturi, administraciji i informativnim medijima, poslu`i kao bogat, savremen i pouzdan izvor informacija o izgovoru, pisawu, poreklu, zna~ewu i upotrebi stranih re~i, i, drugo, da svojim sadr`ajem i na~inom obrade doprinese daqem prou~avawu stranih leksi~kih nanosa u srpskom jeziku. S obzirom na takvu namenu, izrada Velikog re~nika stranih re~i i izraza zahtevala je obavqawe niza slo`enih stru~nih operacija, po~ev od kriti~kog pretresa postoje}ih re~nika te vrste u nas, uz ispravqawe wihovih brojnih propusta, zabluda i gre{aka u izboru leksema za obradu, etimologijama i definicijama zna~ewa, posebno u Vujaklijinom Leksikonu stranih re~i i izraza, preko utvr|ivawa obuhvatnog i funkcionalnog alfabetara, do same obrade odabranih leksema u skladu sa savremenim leksikografskim principima. U tom mukotrpnom poslu nailazili smo na mnoge te{ko}e, uglavnom zbog nedostatka prethodnih stru~nih elaboracija, tako da smo iskrsle probleme morali re{avati œu hoduŒ kako bi se ve} u prvom izdawu zadovoqili prakti~ni i nau~ni kriterijumi utvr|eni na po~etku rada. I pored tih napora, ostalo je, zbog kratkog vremena za tako obiman posao, jo{ dosta toga {to tek treba da se istra`i i re{i, pa se stoga uz drugo, pro{ireno izdawe (za dve ili tri godine) predvi|a objavqivawe analiti~ke monografije Strane re~i, a u me|uvremenu i ve}eg broja rasprava i ~lanaka u lingvisti~kim ~asopisima o stranim leksi~kim nanosima u srpskom jeziku. Tako }e se na{ rad nastaviti u dva pravca: (1) dopuwavawa Re~nika novom gra|om i (2) svestranog prou~avawa statusa i upotrebe stranih re~i u srpskom jeziku, {to }e, nadamo se, doprineti i poboq{awu funkcionalne i nau~ne vrednosti ovog priru~nika.
7
Predgovor
U realizaciji ovog projekta u~estvovao je ve}i broj saradnika: konsultanata, pomo}nih obra|iva~a etimologija i definicija zna~ewa, stru~no-tehni~kih pomaga~a i drugih. Svima wima izra`avamo zahvalnost za pomo} u radu. Posebnu zahvalnost dugujemo konsultantima: prof. dr Darinki Gortan-Premk, prof. dr Aleksandru Lomi i prof. dr Danku [ipki, koji su nam svojim dragocenim savetima pomogli u koncipirawu Re~nika i re{avawu leksikografskih problema u wegovoj izradi, a prof. dr Darinka Gortan-Premk i u kona~nom oblikovawu teksta, kao i dr \or|u Ota{evi}u, koordinatoru primarne obrade i nau~nom sekretaru projekta, koji je ulo`io dosta truda da se poslovi na projektu obave kvalitetno i u planiranim rokovima, a uz to je i sam u~estvovao u primarnoj obradi etimologija i obradio znatan broj novih re~i. Zahvaqujemo i prof. dr Darku Tanaskovi}u, koji nam je pomogao u obja{wavawu nekih specifi~nih orijentalizama i time doprineo da date informacije budu kompletnije i pouzdanije. Od velike koristi u zavr{noj fazi rada bile su nam primedbe i sugestije recenzenata: prof. dr Milorada Radovanovi}a i prof. dr Bogdana L. Dabi}a, za poboq{awe teksta, pa i wima dugujemo veliku zahvalnost. Treba na kraju ista}i da je inicijativa za izradu ovoga re~nika potekla od gospodina Zorana Kolunxije, direktora IK œPrometejŒ iz Novog Sada, koji je obezbedio finansijsko pra}ewe realizacije celokupnog projekta i u toku rada davao autorima svesrdnu podr{ku i pru`ao tehni~ku pomo} kad god je to zatrebalo, za {ta mu i ovom prilikom najsrda~nije zahvaqujemo. Unapred zahvaqujemo za poverewe i korisnicima priru~nika, posebno onima koji budu osetili potrebu da nam se jave sa svojim kriti~kim primedbama ili predlozima za oboga}ivawe sadr`aja i usavr{avawe na~ina obrade u novim izdawima, jer re~i iz drugih jezika, danas ponajvi{e iz engleskog, neprestano nam sti`u, pa ih je potrebno svakodnevno bele`iti i stru~no obra|ivati. Zbog toga je ovaj re~nik otvorena kwiga, kao {to smo i mi u tom pogledu otvoreni za `ivu saradwu sa korisnicima, spremni da im iza|emo u susret i olak{amo snala`ewe u razumevawu i upotrebi stranih re~i u na{em jeziku. U Beogradu, 1. septembra 2006. Autori
8
UZ TRE]E, POPRAVQENO I DOPUWENO IZDAWE Nepunu godinu i po dana od objavqivawa prvog izdawa Velikog re~nika stranih re~i i izraza (krajem decembra 2006) pojavquje se, evo, i tre}e popravqeno i dopuweno izdawe ove na{e kwige. Time izvr{avamo obe}awe dato u Predgovoru prvom izdawu da }emo i daqe pratiti, bele`iti, prou~avati i obra|ivati strane re~i u na{em jeziku kako bismo korisnicima Re~nika omogu}ili boqe razumevawe i pravilnu upotrebu i najnovijih re~i koje u srpski jezik neprestano ulaze iz drugih jezika, ponajvi{e iz engleskog. U tome poslu od ne male pomo}i bili su nam saradnici na pripremi drugog izdawa, istaknuti stru~waci u leksikografiji i poznavaoci pojedinih podru~ja stru~no-nau~nih terminologija: prof. dr Darko Tanaskovi}, orijentalista i islamolog (sa Filolo{kog fakultet u Beogradu), prof. dr Danko [ipka, red. prof. slavistike (Arizona State Univrersity, U.S.A.), dr \or|e Ota{evi} (vi{i nau~ni saradnik Instituta za srpski jezik SANU), teatrolog i leksikograf Jovan ]irilov, mr Aida Kr{o i drugi, ali i sami korisnici koji su se odazvali na{em pozivu u prvom izdawu œda nam se jave svojim kriti~kim primedbama ili predlozima za oboga}ivawe sadr`aja i usavr{avawe na~ina obrade u novim izdawimaŒ. Najvi{e korisnih sugestija za dopunu Re~nika dobili smo od na{eg istaknutog epidemiologa, prof. dr Zorana Radovanovi}a iz Beograda, zatim dr \or|a Vukmanovi}a, profesora matematike na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu, dr Sne`ane Petrovi} iz Instituta za srpski jezik SANU, potpukovnika Bobana Stevanovi}a, dipl. arabiiste iz Beograda, mr \or|a Sredanovi}a iz Lastve Trebiwske, kao i ~italaca NIN-a Vladana Zdanskog iz Novog Sada, Zorana Leki}a iz Stokholma i gosp. Dragomira Radivojevi}a. Svima wima dugujemo zahvalnost za trud ulo`en u temeqito i pa`qivo i{~itavawe Velikog re~nika stranih re~i i izraza, koji }e, zahvaquju}i i wihovim nastojawima, u ovom, tre}em, popravqenom i dopuwenom izdawu, biti potpuniji i boqi, a samim tim i korisniji. U pripremi ovog izdawa, uz u~e{}e, pored ostalih, i stru~no-tehni~kih saradnika iz Prometeja, koji nam je kao izdava~ i ina~e pru`ao svu potrebnu tehni~ku podr{ku, na ~emu zahvaqujemo posebno gosp. Zoranu Kolunxiji, tekst prethodna dva izdawa pa`qivo je pregledan, pri ~emu nisu otklawani samo
9
Predgovor
tehni~ki propusti prilikom {tampawa ({tamparske i sl. gre{ke: slovne, akcenatske i druge, propu{tene upu}iva~ke odrednice i sl.) nego je, u okviru popravki i poboq{awa teksta, ujedna~en i leksikografski postupak u obradi pojedinih odrednica koje nisu bile u skladu s koncepcijom Re~nika. Najve}a pa`wa posve}ena je dopunama, koje su podrazumevale dva postupka: prvo, uno{ewe i kompletnu obradu novih odrednica, koje nisu bile zastupqene u prethodnim izdawima, a u me|uvremenu se, zbog wihove ~este upotrebe u govornoj praksi i interesovawa korisnika, pokazalo da ih je potrebno uneti i, drugo, prestilizacije nekih definicija zna~ewa, koje nisu bile dovoqno precizne ili jasne, ili pak dodavawe novih zna~ewa iz oblasti stru~no-nau~nih terminologija u {iroj op{toj upotrebi. Pri tome su kori{}eni i dodatni izvori i literatura, kao {to su kwige: Da li znate?, tomovi Ç do ç, Fond Ribnikar — Politika, Beograd 2004–2007, dr Aleksandra Vrane{, Od rukopisa do biblioteke — Pojmovnik, izd. Filolo{ki fakultet Beograd, 2006, Jovan ]irilov, Re~ nedeqe 1995–2005, Prosveta, Beograd, 2006, Tawa Popovi}, Re~nik kwi`evnih termina, Logos Art, Beograd, 2007. Sve te publikacije unesene su naknadno me|u izvore gra|e u prvom, uvodnom delu Re~nika. Ovo izdawe razlikuje se od prethodnih najvi{e po tome {to se u wemu nalazi vi{e od hiqadu novoobra|enih re~i, izraza i skra}enica i isto toliko, ako ne i vi{e, prestilizacija i dopuna definicija zna~ewa ranije uvr{tenih odrednica. Pri izboru re~i koje smo uneli u tre}e izdawe rukovodili smo se, pre svega, potrebama korisnika. Idu}i wima u susret, obradili smo vi{e stru~nih termina koji su u{li u op{tu upotrebu, prvenstveno iz onih oblasti koje su u tesnoj vezi sa svakodnevnim `ivotom i problemima na{ih qudi: iz medicine, farmacije, sporta, muzike, tehnike, mode, politike, informatike i uop{te komunikacija, sakralne sfere i sl. Tu su, naravno uvr{tene i najnovije pozajmqenice iz stranih jezika, koje se susre}u u {tampi, na radiju i televiziji, ili svakodnevnom govoru, a za koje nemamo svoje dobre zamene, ili ih uop{te nemamo. Po{to je na{ re~nik zami{qen i kao priru~nik koji treba da doprinese razvijawu kulture govora, gde god je to bilo potrebno upozoravali smo, ~e{}e nego u ranijim izdawima, na pogre{ne oblike, ali i na pogre{nu i preteranu upotrebu stranih re~i i izraza, sve uz upu}ivawa na pravilna, boqa, ili bar druk~ija re{ewa. Pri tome smo se ~uvali puristi~kih intervencija, posebno onih ekstremnih, koje su karakteristi~ne za savremeni hrvatski jezi~ki standard. Na drugoj strani, opet, nastojali smo da upozorimo korisnike i na drugu krajnost — ovaj put karakteristi~nu za srbistiku — na nemaran odnos prema prodoru stranih re~i za koje ve} imamo svoje doma}e ili odavno odoma}ene strane re~i istoga zna~ewa. S tim u vezi prof. Milorad Radovanovi} dobro je rekao:
10
Predgovor
œ... biti protiv uticaja stranih jezika (a osobito engleskoga) na jezike sveta, u leksikonu naro~ito, pa i na srpski, zaludno je i besmisleno, a prepu{tawe toga toka stihiji i slu~ajnostima, opasno je nekulturno.Œ Slede}i tako aktivan, ali umeren i odmeren odnos prema upotrebi stranih re~i, nastojali smo da na{ re~nik bude putokaz i u tom pogledu, pa smo u vezi s tim na jo{ vi{e mesta nego ranije u ovom izdawu davali neophodne napomene. U pripremi Re~nika za {tampu izdava~ je nastojao da se prostor za ovako obimne dopune obezbedi funkcionalnijom tehni~kom obradom, a ne na u{trb sadr`aja, tako da je ukupni obim kwige tek neznatno pove}an pa ne}e izazivati pote{ko}e pri wenom kori{}ewu. Tre}im, dopuwenim izdawem Velikog re~nika stranih re~i i izraza ne zavr{ava se na{ rad na pra}ewu, bele`ewu, prou~avawu i obradi stranih leksi~kih nanosa u srpskom jeziku. Stoga ova kwiga i daqe ostaje otvorena za nove dopune i usavr{avawa, u kome poslu o~ekujemo, kao i dosada, punu saradwu korisnika, dakle onih kojima je namewena. U Beogradu, 15. aprila 2008. Autori
11
Ç. U V O D
UVODNE NAPOMENE 0.
Predaju}i ovo delo zainteresovanim korisnicima i kulturnoj javnosti, ose}amo obavezu da ka`emo ne{to vi{e o potrebi izrade i izdavawa re~nika stranih re~i uop{te, zatim o osnovnim razlozima za izradu ovoga priru~nika, te o wegovom nazivu, sadr`aju, izboru gra|e i na~inu obrade.
1.
Potreba izrade i izdavawa re~nika stranih re~i
1.1.
Svi civilizovani narodi s izgra|enim i razvijenim standardnim jezikom, pored drugih leksikografskih izdawa, imaju i re~nike stranih re~i. Na nema~kom govornom podru~ju poznat je, na primer, Duden Fremdworterbuch, na ruskom postoje: Slovarâ inostrannáh slov (Izdatelâstvo œRusskiè àzákŒ, Moskva, 1998), L. P. Krásin: Tolkováè slovarâ inoàzá~náh slov (Izdatelâstvo œRusskiè àzákŒ, Moskva, 1998) i drugi sli~ni wima, na engleskom (gde se, naro~ito u Americi, takve re~i obra|uju u okviru op{teg leksika) ima ih ~ak vi{e razli~itih, kao {to su: The Browser’s Dictionary of Foreign Words and Phrases (Mary Varchaver and Frank Ledlie Moore), A Dictionary of Foreign Words and Phrases in Current English (A. J. Bliss), The Facts on File Dictionary of Foreign Words and Phrases (Martin H. Manser, associate editor, David H. Pickering) i sl., a tako je i na francuskom, italijanskom, {panskom, poqskom, ~e{kom, slovena~kom, bugarskom itd. Ni mi u tom pogledu, bar po broju izdawa takvih dela, ne zaostajemo za ostalima. Prema bibliografskom priru~niku Danka [ipke A Bibliography of Serbo-Croatian Dictionaries: Serbian, Croatian and Bosnian Muslim (Dunwoody Press, Springfield VA, USA, 2000), od 1830. godine, kad je izra|en prvi na{ re~nik stranih re~i (Vasilije Cerna~ki, Primje~anije na serbskij jazik s prilo`enijem Sovokupleni-
13
Ç. Uvod
ja Arabsko-Persijsko-Turskih rje~ij vo o~i{}enije zaraznago tjemi togo`e jazika), do kraja dvadesetog veka objavqeno je sedamdeset leksikografskih priru~nika u kojima se, u mawem ili ve}em obimu i s razli~itim sadr`ajima i namenom, obra|uju strane re~i u na{em jeziku. Ve}ina wih (Vujaklija, Klai} i drugi, oni {ire namene) {tampani su u vi{e (Klai} ~ak u petnaest) obnovqenih i dopuwenih izdawa. U novije vreme, od 2000. do sada, u Zagrebu su objavqena tri obimna re~nika stranih re~i: [ime Ani} — Nikola Klai} — @elimir Domovi}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001), Vladimir Ani} — Ivo Goldstein, Rje~nik stranih rije~i, drugo do{tampano izdanje (2002) i Bratoljub Klai}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice, obnovljeno izdanje, priredio @eljko Klai} (2002), a tako isto i u Beogradu: Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, 5. dopuweno i redigovano izdawe (2002), Qubo Mi}unovi}, Re~nik stranih re~i (2005) te, nedavno, Radomir Jovanovi}, Veliki leksikon stranih re~i i izraza (2006). To samo po sebi govori o {irokom interesovawu za takve priru~nike, a samim tim i o potrebi wihovog izdavawa. 1.2.
Iako su uglavnom nameweni {irem krugu korisnika razli~itog nivoa obrazovawa (osim onog najni`eg), kako bi s razumevawem mogli ~itati ozbiqnije tekstove u kojima se u mawoj ili ve}oj meri upotrebqavaju takve re~i, ti su priru~nici, ako su vaqano ura|eni, u isto vreme i nau~na, odnosno stru~na dela, koja u odgovaraju}oj leksikografskoj obradi prezentiraju i obja{wavaju strane nanose u leksiku odre|enog jezika, pa se zato, bar oni ozbiqniji, uzimaju i kao izvori gra|e za izradu jednotomnih ili vi{etomnih re~nika pojedinih jezika (kao npr. u nas Vujaklijin i Klai}ev u Re~niku Matice srpske ili Re~niku SANU). Uz to, oni su va`ni i za razvijawe kulture govora: za boga}ewe re~nika, a time i {irewe spoznajnih vidika, zatim svrsishodno kori{}ewe sinonimnog bogatstva, uspostavqawe kriti~kog odnosa prema upotrebi nepotrebnih tu|ica, jer nude razli~ite mogu}nosti wihove zamene doma}im re~ima itd. Ukratko, dakle, izrada i izdavawe re~nika stranih re~i nau~na je i kulturna potreba svugde u civilizovanom svetu, pa tako i kod nas.
2.
Razlozi izrade ovoga priru~nika
2.1.
Po{to ve} imamo nekoliko ve}ih i mawih re~nika stranih re~i, me|u kojima se svojim obimom i popularno{}u isti~u ve} pomenuti re~nici Milana Vujaklije, Bratoquba Klai}a, pa onda Ani}-Gold{tajnov i ranije izdati Aleksi}ev, ne ra~unaju}i tu najnovije (Mi}unovi}, Jovanovi}), koji svojim kvalitetom ne zavre|uju pa`wu, kao i znatan broj onih posebnih namena ili xepnog formata, postavqa se, sasvim opravdano,
14
Uvodne napomene
pitawe da li nam je, i za{to, potreban jo{ jedan takav re~nik. Mi smatramo da jeste, i to iz slede}ih razloga: 2.1.1. Veliki broj re~i preuzetih iz stranih jezika u posledwe vreme, posebno onih iz engleskog (preko zabavne muzike, sporta, filma, politike, marketinga, turizma, kozmetike, kompjuterske tehnike itd.), ali i onih koje su ranije prihva}ene, adaptirane i ukqu~ene u leksik srpskoga standardnog jezika, a kojima zna~ewa nisu jasna, ili nisu dovoqno jasna, prose~no obrazovanom izvornom govorniku ili pak korisniku na{eg jezika, diktiraju potrebu da se sve takve re~i sakupe, popi{u, opi{u i akcentuju, te da im se utvrdi bli`e i daqe poreklo (etimologija) i zna~ewe, odnosno zna~ewa. 2.1.2. Novije pozajmqenice i leksi~ke inovacije na bazi re~i stranog porekla obra|ene su u nas u vi{e posebnih publikacija (v. daqe u poglavqu Izvori gra|e, t. 1.3.). Novu gra|u koju donose ti re~nici, me|utim, ne obuhvata u celini, pogotovo ne s odgovaraju}om leksikografskom obradom, nijedan na{ op{ti re~nik stranih re~i. A ni re~nici novih re~i nisu sve pobele`ili, pa su ostale neobra|ene u nas neke ve} sasvim obi~ne pozajmqenice (naj~e{}e anglo-ameri~kog porekla), koje se javqaju u razli~itim podru~jima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza (~ak i sa svojim dopuwenim izdawima) uveliko je zastareo. On npr. ne donosi, ~ak ni u najnovijem izdawu (2002), u vreme kad i na{a deca barataju kompjuterima i slu`e se internetom i mobilnim telefonima, uobi~ajene termine iz tih oblasti, kao {to su ata~ment, apdejt, apdejtovati, aplikacija, blog, veb, vebsajt, mejl, pasvord, fajl, kompakt-disk (CD), modem, ROM, displej, roming, DVD (di-vi-di) i sl., ili iz drugih oblasti: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, tajkun, brend, oma`, toples, pa ~ak ni kriminal, ili {iroko rasprostrawene anglicizme in (u zna~ewu: œkoji je popularan, aktuelan, koji je u modiŒ) i, suprotno tome, aut (izvorno out — œkoji vi{e nije popularan, aktuelan, u modiŒ). A upravo su te re~i kod nas danas — œinŒ. Ni ne{to savremeniji i obimniji Klai}ev Rje~nik stranih rije~i ne razlikuje se u tome mnogo od Vujaklije. Drugi re~nici izdati u posledwe vreme, kao {to su npr. Mi}unovi}ev Re~nik stranih re~i (2005) i Jovanovi}ev Veliki leksikon stranih re~i i izraza (2006), iako donose dosta novijih pozajmqenica, na~inom su obrade nedostatni, imaju veliki broj gre{aka (ovaj posledwi npr. uzima i re~ `utokljunac kao stranu!?), a ne zadovoqavaju ni nau~ne leksikografske kriterijume, kao, uostalom, ni sam Vujaklija. 2.2.
Sve to pokazuje da je bilo neophodno da se izradi i izda obiman, savremen i funkcionalan re~nik stranih re~i u srpskom jeziku, koji bi odgo-
15
Ç. Uvod
varao aktuelnim potrebama na{e kulture i u tom smislu u potpunosti zamenio ve} pomenuti Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza, a uz to bogatstvom i aktuelno{}u sadr`aja omogu}io i izradu mawih savremenih re~nika stranih re~i s posebnim namenama. Ura|en po principima nau~ne leksikografske obrade, on ujedno mo`e biti i podsticaj za daqa prou~avawa stranih leksi~kih nanosa u srpskom jeziku i izvor gra|e za izradu savremenog re~nika na{eg kwi`evnog (i standardnog) jezika, {to je danas jedan od va`nijih zadataka lingvisti~ke srbistike. Zato je izdavawe novog re~nika stranih re~i bila nasu{na potreba ne samo na{e kulture nego i na{e nauke o jeziku. 3.
Naziv re~nika
3.1.
Naj~e{}i i najjednostavniji naziv re~nika ove vrste jeste Re~nik stranih re~i, kako je glasio i radni naslov na{eg projekta. Umesto toga, kod nekih se autora susre}e u naslovu Leksikon, npr. kod Vujaklije. Ukoliko takav re~nik, odnosno leksikon, obuhvata i strane izraze, ili i izraze i skra}enice, onda se obi~no i to dodaje. Postoji npr. Aleksi}ev Re~nik stranih re~i i izraza (1978), Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza (1954, i druga izdawa), Klai}ev Rje~nik stranih rije~i, izraza i kratica (1951) itd. Uz kra}i ili potpuniji naslov ovakvih dela neki autori dodaju jo{ i poseban atribut. Tako je npr. naslov jednog izdawa kod Klai}a glasio: Veliki rje~nik stranih rije~i, izraza i kratica (1968), a u novije vreme pojavio se Mi}unovi}ev Savremeni re~nik stranih re~i (1988). Novija izdawa Klai}evog re~nika, kao i najnovije izdawe re~nika stranih re~i trojice zagreba~kih autora, imaju podnaslove. Kod Klai}a to je: Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice (1978), a kod trojice autora: [ime Ani} — Nikola Klai} — @elimir Domovi}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001).
3.2.
S obzirom na ovoliko {arenilo naslova dosada{wih izdawa re~nika stranih re~i na srpskom i/ili hrvatskom govornom podru~ju, a samim tim i razli~ite mogu}nosti izbora, postavilo se pitawe kako nasloviti na{ re~nik.
3.2.1 Prvo se trebalo odlu~iti izme|u naziva Re~nik i Leksikon. Ta odluka nije zavisila samo od opredeqewa za na{u ili stranu re~ nego i od samog sadr`aja. Leksikon, naime, zna~i isto {to i Re~nik, ali mo`e da zna~i i ne{to vi{e — kwigu œu kojoj su alfabetskim redom izlo`eni i protuma~eni razni pojmoviŒ (RMS). Budu}i da na{ re~nik ima prvenstveno leksikografsku, a ne enciklopedijsku namenu, odlu~ili smo se za naziv Re~nik.
16
Uvodne napomene
3.2.2. Naslov re~nika, kao i svakoga drugog dela, treba uskladiti sa sadr`ajem. Kad bi obuhvatao samo re~i stranog porekla (a ne i izraze i skra}enice), onda ne bi bilo potrebe za {irim naslovom, u kome bi se to istaklo. U na{em re~niku obra|uju sve tri te kategorije, a uz to jo{ i izvorne strane izreke i skra}enice. Ipak, prvi, najobimniji deo, {tampan }irilicom, sadr`i uglavnom adaptirane strane re~i i izraze, i to u velikom broju, pa smo se stoga opredelili za naslov Veliki re~nik stranih re~i i izraza. Taj naslov zahteva jo{ neke dodatne napomene. 3.2.3. Budu}i da se na{ re~nik, i pored izostavqawa neodgovaraju}ih odrednica, kakve nalazimo u Klai}a (v. daqe u t. 3.), po broju uvr{tenih re~i i {irini obrade, ubraja me|u obimnije re~nike te vrste (poput Klai}evog, Ani}-Gold{tajnovog, pa i Vujaklijinog), nazvali smo ga Veliki re~nik stranih re~i i izraza. Ali to nije i jedini razlog takvog izbora. Pored ve}eg obima, on treba i samim naslovom da se razlikuje od planiranih mawih wegovih izdawa razli~itih sadr`aja i namena. Oznaka œsavremeniŒ, kako je kod Mi}unovi}a (u izdawu 1988), ne bi odgovarala sadr`aju, jer se u nas obra|uju ne samo najnovije pozajmqenice nego i re~i koje su se ranije upotrebqavale u kwi`evnosti i uop{te u standardnojezi~koj praksi ranijih vremena (Sima Milutinovi} Sarajlija, Wego{, Igwatovi}, Zmaj, Ko~i}, [anti} itd.). 3.2.4. U podnaslovu Klai}eva Rje~nika (1978) stoji, kako je ve} re~eno, oznaka: Tu|ice i posu|enice. Tako stoji, pored ostalih oznaka, i u podnaslovu re~nika trojice zagreba~kih autora (2001) — v. gore (u t. 3.1). Mada i na{i i strani leksikografi obi~no razvrstavaju re~i preuzete iz drugih jezika u dve skupine: 1. tu|ice, odnosno strane, neodoma}ene re~i (nem. Fremdworter, engl. foreign words) i 2. pozajmqenice ili posu|enice, tj. odoma}ene re~i stranog porekla (nem. Lehnworter, engl. borrowed words ili loanwords), takvu oznaku nismo stavili u podnaslov, jer je veoma te{ko ta~no utvrditi granicu izme|u jednih i drugih, a i stepen odoma}enosti mo`e biti razli~it. Uz sve to, ta podela nije bitna za sadr`aj re~nika niti za na~in wegove obrade, bar ne s obzirom na datu koncepciju. 3.2.5. Nijedan od na{ih op{tih re~nika stranih re~i nema oznaku jezika na koji se odnosi: srpskohrvatski, hrvatskosrpski, srpski, hrvatski i sl., jer se to samo po sebi podrazumeva (iskazuje se u jeziku samog naslova). Nema, dakle, potrebe da se naslov optere}uje jo{ i tim podatkom, pa smo se i mi toga dr`ali. A da je to re~nik koji obra|uje strane re~i u srpskom jeziku, mo`e se lako zakqu~iti, i bez posebnog isticawa: prvo, po tome {to su u alfabetar uvr{tavane prvenstveno re~i iz srpskih izvo-
17
Ç. Uvod
ra; drugo, {to su odrednice davane u obliku koji je u skladu sa srpskom standardnojezi~kom normom, dok su oblici koji odgovaraju drugim novo{tokavskim standardima upu}ivani na srpske (uz retke oznake odakle poti~u); tre}e, {to normativne napomene o prihvatqivosti ili neprihvatqivosti pojedinih tu|ica polaze od srpske filolo{ke tradicije, bez ekstremnog purizma. Sve to jasno pokazuje da je ovaj priru~nik namewen pre svega korisnicima na srpskom govornom prostoru, iako to ne zna~i da se wime ne mogu slu`iti i drugi, kao {to se mi slu`imo npr. Ani}-Gold{tajnovim re~nikom, koji je namewen hrvatskim korisnicima i stoga obra|en u duhu savremene hrvatske standardnojezi~ke norme. 4.
Sadr`aj
4.1.
Kad se uporedi sadr`aj dosad iza{lih re~nika stranih re~i u na{em jeziku, posebno Vujaklijinog i Klai}evog, mo`e se konstatovati da se oni, i po obimu, i po odnosu prema leksi~kim nanosima iz pojedinih stranih jezika, i po izboru leksema za obradu, me|usobno znatno razlikuju, {to zna~i da wihovi autori nisu imali jedinstvenih kriterijuma u izboru gra|e. (Sli~no je i sa autorima re~nika stranih re~i kod drugih naroda u svetu.) Tako, na primer, Vujaklija ima u nas retko upotrebqavani anglicizam beging (engl. bagging) — platno za pakovawe. U Klai}a, me|utim, odrednice bagging nema. Klai} ima brojnije orijentalizme, kao {to su bedem, ~elenka, hazreti, jorgan, pamuk, pervaz, sijaset i mnogi drugi kojih kod Vujaklije nema. Nasuprot tome, Vujaklija ima bogatiji izbor pozajmqenica iz klasi~nih jezika (gr~kog i latinskog), dok je iz savremenih evropskih jezika, naro~ito francuskog, engleskog i italijanskog, neretko preuzimao i re~i za koje nema potvrda da su se ikada upotrebqavale u srpskom.
4.2.
Zbog svega toga, ve} na samom po~etku, tj. u pristupu izradi novog re~nika stranih re~i za op{tu upotrebu, javio se, kao krupan problem, odnos prema obuhvatawu re~i stranog porekla iz razli~itih jezika, primqenih i upotrebqavanih u razli~ito vreme, zbog ~ega su neke arhaizovane i iskqu~ene iz op{te upotrebe, dok su druge `ive i upotrebqavaju se u savremenom jeziku, a uz to su i jedne i druge u razli~itoj meri odoma}ene. S obzirom na veliki broj takvih re~i (prema nekim procenama, one ~ine oko jedne ~etvrtine ukupnog leksika srpskog jezika), javqa se i problem utvr|ivawa kriterijuma nu`nog odbira (selekcije) materijala, jer je nepotrebno i nesvrsishodno u re~nik ovoga tipa, koji nije enciklopedijski, unositi ba{ svaku re~ stranog porekla koja je nekad postojala ili koja sada postoji u razli~itim sferama jezi~ke upotrebe. Zato su u projektnom elaboratu dati op{ti okviri i osnovni elementi za
18
Uvodne napomene
utvr|ivawe kriterijuma po kojima }e se formirati sadr`aj novog re~nika, a u toku rada na projektu ti kriterijumi su se iskristalizovali i dokraja formirali. 4.3.
Krucijalno je pitawe {ta uop{te treba, a {ta ne treba da u|e u jedan re~nik stranih re~i za op{tu upotrebu.
4.3.1. Da bismo do{li do pravog odgovora na to pitawe, po{li smo obrnutim redom i utvrdili, pre svega, {ta u takav re~nik n e t r e b a da u|e, tj. {ta ne bi bilo u skladu s wegovim karakterom i namenom, a mo`e se na}i u nekim dosad izdatim re~nicima stranih re~i, kao {to je npr. Klai}ev. Kao polazi{te u tom smislu uzeli smo upravo jedno od wegovih obimnijih izdawa: Bratoljub Klai}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice, Priredio @eljko Klai}, Nakladni zavod MH, Zagreb 1978, kasnije ponavqano uglavnom bez bitnijih izmena. Sagla{avaju}i se u potpunosti sa Stjepanom Babi}em, koji u svome osvrtu u zagreba~kom ~asopisu Jezik, godi{te XXVI (1978/1979), br. 1, str. 23–29, isti~e da se naslov Klai}eve kwige œne sla`e sa sadr`ajemŒ, kako œnema ~vr{}ih rje~ni~kih kriterijaŒ, te da to œzapravo i nije samo rje~nik stranih rije~i, ve} i rje~nik stranih jezika, leksikon izreka, sentencija i poslovica na stranim jezicima, on je ~esto leksikon i enciklopedijaŒ, uz to nalaze}i i sami jo{ dosta nepotrebnih detaqa u Klai}evom re~niku, utvrdili smo da na{ novi re~nik stranih re~i ne treba da sadr`i slede}e: 4.3.1.1. Li~na imena (antroponime) stranog porekla s obja{wewima wihovog izvornog zna~ewa, jer to ne pripada re~niku stranih re~i op{te namene. Ta se gra|a unosi obi~no u specijalne re~nike stranih re~i preuzetih iz odre|enih jezika, kao {to je npr. [kaqi}ev re~nik orijentalizama, a u svakom slu~aju donose je antroponimikoni, kakvih ima i u nas (Grkovi}kin, Bosan~ev, [imundi}ev, Smailovi}ev i dr.). Toga kriterijuma dr`ali su se uglavnom sastavqa~i na{ih re~nika stranih re~i (Vujaklija, Aleksi}, Ani}-Klai}-Domovi}, pa i Mi}unovi}, mada ne dosledno). Klai}, me|utim, donosi gotovo kompletan na{ antroponimikon stranog porekla, po~ev od biblijskih imena Adam, Eva, Kain, Mojsije, Isus/Jezus, Petar, Pavle, Matej itd., preko imena iz evropskih i drugih jezika, kao {to su Adalbert, Adela, Adolf, Dolores i sl., do mno{tva imena orijentalnog porekla: Abid, Adil, Adila, Agan, Aganlija, Ahmed, Ai{a itd., itd. Na{ re~nik ne obuhvata takvu gra|u, osim onih imena koja pripadaju politeisti~kim i monoteisti~kim religijama i koja ~esto imaju op{te zna~ewe, a va`na su i za op{tu kulturu.
19
Ç. Uvod
4.3.1.2. Klai}, a za wim, delimi~no, i neki drugi re~nici stranih re~i, donosi veliki broj enciklopedijskih podataka o razli~itim pojavama, kao {to su: a) zna~ajne istorijske li~nosti (Atila, Atik Tit Pomponije, Ciceron, Cezar, Napoleon, Neron, Luter, Luter King…), b) druge zna~ajnije li~nosti iz sveta umetnosti i sl. (Lili/Lully, Jean Baptiste/@an Batist, Verdi…), v) geografski pojmovi (Afrika, Azija, Australija, Evropa, Amerika, Ada Kale, Austrija, Austro-Ugarska, Malga{ka Republika, Golan, Kreta, Neva, Nevada…), g) istorijski doga|aji (Martovske Ide, Bartolomejska no}, Kristalna no}, Pariska komuna, Oktobarska revolucija…), d) pojedine kwi`evne grupe (Serapionova bra}a), e) zna~ajnija kwi`evna i programatska dela (Ramajana, Mahabharata, Manifest Komunisti~ke partije) i tako redom. Sve to, me|utim, pripada op{tim enciklopedijama i leksikonima, pa ne mo`e biti uvr{teno u re~nik stranih re~i op{te namene. 4.3.1.3. Samo se po sebi razume da se u re~nik s t r a n i h re~i, izraza i skra}enica ne mogu unositi odrednice koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom, kao {to su npr. u Klai}a automobilske registarske oznake, velikim delom (bar u Bosni i Hercegovini) ve} iskqu~ene iz upotrebe: BG (Beograd), BI (Biha}), BL (Bawa Luka), SA (Sarajevo), [A ([abac), SK (Skopje), ZG (Zagreb), LJ (Qubqana), ili u Jovanovi}a ve} pomenuti `utokljunac, a tu su jo{ i belika (mladi deo stabla i grana drveta ispod kore), Zeleni (naziv politi~kog pokreta), `arulja (sijalica) itd. 4.3.2. Nakon pregleda sadr`aja koji, sasvim sigurno, ne pripadaju op{tem re~niku stranih re~i (izraza i skra}enica), treba re}i {ta u takav re~nik treba da u|e i {ta korisnik mo`e o~ekivati da na|e u na{em re~niku. Generalno, on sadr`i leksi~ke pozajmqenice u savremenom srpskom standardnom jeziku, u svim wegovim funkcionalnim stilovima, pa i svakodnevnom govoru, kao i prihva}ene strane skra}enice i izraze, ukqu~uju}i tu i terminolo{ke jedinice iz razli~itih oblasti nauke, tehnike i umetnosti koje ulaze u op{ti leksik. Nisu ukqu~ene jedino one re~i stranog porekla koje su se potpuno uklopile u na{ leksi~ki fond, a zna~ewe im je jasno svakom izvornom govorniku srpskog jezika, pa se vi{e i ne ose}aju kao strane (npr. livada, koliba, krevet i sl., kojima ni u Re~niku Matice srpske nije ozna~eno strano poreklo). Takve re~i ukqu~i}e se kasnije u Enciklopedijski re~nik stranih re~i i izraza, ako se na wemu bude radilo. 4.3.2.1. To zna~i da }e zainteresovani korisnik ovde mo}i da na|e: 1) re~i stranog porekla koje se upotrebqavaju u svim stilovima savremenog standardnog jezika: kwi`evnoumetni~kom, publicisti~kom, nau~nom, administrativnom i razgovornom;
20
Uvodne napomene
2) re~i stranog porekla zastupqene u ranijoj literaturi, narodnim pesmama i drugim vidovima narodnog stvarala{tva, {to se sve jo{ prou~ava u {kolama i izdaje za {iru ~itala~ku publiku; 3) termine stranog porekla iz razli~itih oblasti nauka i umetnosti koji se upotrebqavaju u obi~nom govoru i popularnonau~noj literaturi i koji ~ine sr`ni deo pojedinih terminosistema, ali ne i one koji pripadaju uskostru~nom i nau~nom terminosistemu u celini; 4) strane re~i, imena i termine iz oblasti mitologije i religije; 5) eponimizme, kao {to su bazedov (Bazedovqeva bolest), volt, om, vat, kala{wikov, mauzer, kvisling, cepelin i sl.; 6) najnovije pozajmqenice iz stranih jezika, posebno iz engleskog; 7) odoma}ene izraze stranog porekla; 8) skra}enice stranih naziva i op{tih pojmova; 9) internacionalne hemijske, fizi~ke i druge simbole; 10) me|unarodne merne jedinice i wihove latini~ke skra}enice, kao i druge merne jedinice koje su jo{ u upotrebi; 11) strane izvorne izraze terminolo{kog karaktera, kao {to su termini casus belli lat. uzrok rata; povod za rat, ius primae noctis lat. ist. pravo prve no}i i sl., kao i drugi izvorni termini iz oblasti politike, ekonomije, muzike, kulinarstva itd., koji nisu u{li u naj{iru upotrebu, pa stoga nisu dokraja adaptirani i ne mogu se, osim retkih izuzetaka, pisati }irilicom. 12) izvorne latinske ili na latinski prevedene starogr~ke izreke, poslovice i sentence, kao i originalne citate iz `ivih evropskih jezika: poznatije stihove ili mudre izreke iz kwi`evnih dela ili aforizme poznatih filozofa, kwi`evnika i drugih velikih qudi (Dantea, [ekspira, Rusoa, i dr.), s oznakom izgovora i prevodom. 4.3.2.2. Prema stro`im kriterijumima, gra|a navedena u prethodnoj ta~ki pod 11) i 12) ne bi, zapravo, trebalo da u|e u op{ti re~nik stranih re~i, ali smo se ipak odlu~ili da je unesemo u ovaj re~nik, i to iz dva razloga: prvo, {to takve izraze i izreke donose i drugi ve}i priru~nici te vrste (u nas npr. Klai}ev i Ani}-Gold{tajnov) i, drugo, {to se oni ipak upotrebqavaju u odre|enim situacijama u usmenoj i pismenoj komunikaciji, ~esto sasvim pogre{no, pa je korisnike potrebno uputiti na pravilan izgovor i na~in pisawa. Ta je gra|a, zajedno s onom pod 8) i 9), uvr{tena u latini~ni deo kwige, a neki uobi~ajeniji izrazi, kao {to su npr. alter ego ili status kvo i sl., mogu se na}i i u }irili~kom delu, s osnovnim zna~ewem i uputom na izvorni latini~ki lik (alter ego, status quo), gde se nalaze {ira obja{wewa i kompletna obrada.
21
Ç. Uvod
4.4.
Iako se na odre|enim mestima (po azbu~nom ili abecednom redu) nalaze i u drugom, glavnom delu kwige, na kraju prvoga dela dati su, radi kompletnijeg uvida, strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i, a na kraju, u tre}em delu, i nekoliko posebnih priloga: Me|unarodni sistem mera, Pregled ostalih mernih jedinica (angloameri~kih, ruskih i turskih) i Periodi~ni sistem elemenata (sa stranim i na{im nazivima i simbolima). Na taj na~in sva tri dela kwige ~ine me|usobno povezanu i funkcionalnu celinu, koja korisniku nudi potrebne informacije u obliku koji mu najvi{e odgovara.
5.
Na~in obrade
5.1.
U radu na realizaciji projekta koji nam je poveren, a ~iji je rezultat ovaj re~nik, dr`ali smo se dva osnovna kriterijuma, jednog prakti~ne, a drugog nau~ne naravi. To su: zadovoqavawe potreba u pogledu edukacije, komunikacije, kulture govora i op{te kulture mogu}ih korisnika i zadovoqavawe nau~nih, lingvisti~kih (leksikolo{kih i leksikografskih) potreba pra}ewa i prou~avawa stranih leksi~kih nanosa u na{em jeziku i pribavqawa gra|e za izradu ili dopunu leksikografskih dela razli~itog sadr`aja i namene. Ti kriterijumi diktirali su sadr`aj i na~in obrade gra|e, pa smo stoga te`ili da obuhvatimo re~i, izraze, fraze i skra}enice koji se ~e{}e javqaju u govornoj praksi, u svim stilovima standardnog jezika, ali i u nekim sociolektima (`argonu i sl.), za koje smo pretpostavqali da im ve}ina prose~no obrazovanih qudi ne}e znati zna~ewa, a uz to da damo {to vi{e neophodnih podataka o wihovim gramati~kim svojstvima, statusu u standardnom jeziku, akcentuaciji, poreklu (etimologiji), zna~ewima i podru~jima upotrebe. Stoga je bilo nu`no obaviti slede}e operacije: utvr|ivawe alfabetara i unos odrednica: re~i, izraza, fraza i skra}enica, po azbu~nom redu (u prvom, }irili~kom delu) i abecednom (u drugom, latini~kom); akcentovawe odrednica (ozna~avawe standardnih naglasaka i postakcenatskih du`ina vokala, a u nekim slu~ajevima i uobi~ajene akcentuacije u svakodnevnom govoru na{ih qudi, koja odstupa od standardne); obele`avawe gramati~kih svojstava (vrsta re~i, kategorija roda i broja imenskih re~i, karakteristi~ni oblici u promeni imenskih re~i i glagola); obja{wewe etimologije — bli`e (oznaka jezika davaoca, tj. jezika iz koga je ta re~ neposredno preuzeta) i daqe (izvorno poreklo, gde se moglo utvrditi);
1. 2.
1)
2)
3)
4)
22
Uvodne napomene
5) definisawe zna~ewa, s naznakom sfera upotrebe i najnu`nijim podacima o vezama s drugim re~ima i izrazima; 6) ozna~avawe statusa (pravilnosti ili nepravilnosti, pa i opravdanosti upotrebe) pojedinih stranih re~i i izraza u savremenom standardnom jeziku (normativisti~ke napomene); 7) obja{wavawe ustaqenih sintagmi terminolo{kog karaktera i frazema u ~iji sastav ulaze re~i uz koje stoje. 5.2.
S obzirom na te{ko}e i nedoumice na koje smo nailazili u realizaciji pojedinih postupaka i kona~na re{ewa u ovom re~niku, uz prikaz op{teg sadr`aja leksikografskih jedinica (v. t. 5.1.), potrebno je dati jo{ nekoliko napomena u vezi s na~inom obrade.
5.2.1. Prvi problem s kojim smo se sreli pri uspostavi alfabetara bila je dilema: da li dati i obraditi svaku re~ posebno ili ih vezati i obra|ivati po gnezdima u sastavu jednog leksikografskog ~lanka. Suprotno Klai}u, koji lekseme uglavnom obra|uje po œgnezdimaŒ (upor. npr. esenc, pod kojom se odrednicom nalaze re~i esencija, esencijalan, esencijalizam, esencijalist(a), esencijalisti~ki), odlu~ili smo se za princip da se sve izvedenice u okviru jedne porodice re~i daju kao posebne odrednice, a da se etimologija nazna~uje samo kod jedne od wih (po pravilu kod osnovne lekseme). Autor ve} citiranog osvrta na Klai}ev Rje~nik stranih rije~i svakako je u pravu kad ka`e da wegov (Klai}ev) na~in obrade œnije svrhovit jer se njime mnogo gubi, a malo ili ni{ta se ne dobiva. To je uvidio i sam autor pa je dobrim dijelom napustio sustav gnijezda…Œ. U pravu je i kad konstatuje da œsvrstavanje po gnijezdima nije dobro s jo{ jednoga razloga. Tako mnoge rije~i nemaju svoga zna~enja pa se i ne zna {to zapravo zna~e jer nije dovoljno {to se nalaze uz osnovnu rije~Œ. Klai}ev na~in obrade po œgnezdimaŒ jeste racionalniji, ali to ide nau{trb informativnosti, {to ne odgovara ni na{em kriterijumu prakti~nosti, tj. te`wi da se olak{a kori{}ewe priru~nika, pa takav na~in obrade nismo mogli prihvatiti, a nisu ga prihvatili ni ostali na{i re~nici stranih re~i. Izuzetno, uz imeni~ke odrednice davali smo odnosne prideve koji nemaju posebnih zna~ewa i koji ne ulaze u sastav ustaqenih izraza terminolo{kog karaktera ili frazema, pa se za wih niko ne}e posebno ni interesovati. 5.2.2. Akcentuacija uop{te, a posebno akcentuacija stranih re~i u srpskom standardnom jeziku, najproblemati~nije je i najneobra|enije podru~je na{e normativistike. Zbog toga je tu u izradi ovog re~nika bilo i najvi{e te{ko}a, posebno s obzirom na nesaglasnosti normativaca u vezi s
23
Ç. Uvod
primenom standardnih (novo{tokavskih) naglasaka i postakcenatskih du`ina u izgovoru re~i stranog porekla, ali i razli~ito akcentovawe mnogih odrednica u na{im re~nicima stranih re~i. 5.2.2.1. Iako autori nekih re~nika (kao npr. Ani} i Gold{tajn) uz standardne daju i izvorne (neprenesene) akcente, uobi~ajene u govornoj praksi, mi smo se odlu~ili za standardnu akcentuaciju. Ovo pre svega zato {to ta materija jo{ nije dovoqno istra`ena, a nema ni saglasnosti lingvista o slu~ajevima kad se mo`e, i mora, odstupati od novo{tokavske akcentuacije u izgovoru stranih, pa i nekih na{ih re~i. Osim toga, s obzirom na raznolikosti u govornoj praksi, veoma je te{ko odrediti granice takvih odstupawa. Napokon, tu je i jo{ jedan razlog {to smo se opredelili da dajemo samo standardne akcente i du`ine. Korisnici bi, naime, dodatne informacije o uobi~ajenim neprenesenim akcentima mogli shvatiti kao na{e opredeqewe i normativni stav, a mi takav stav, bez ~vr{}eg upori{ta u rezultatima ozbiqnijih istra`ivawa, nikako ne bismo mogli zauzimati. 5.2.2.2. Ipak smo, u nekim slu~ajevima, gde standardni akcenti u re~ima stranog porekla zvu~e nategnuto i neprirodno, jer ih ba{ niko tako ne izgovara, stavqali smo uobi~ajenu akcentuaciju. To smo ~inili i kada strane re~i (npr. muzi~ki termini, preuzeti iz italijanskog), zbog ograni~enog podru~ja upotrebe, nisu u dovoqnoj meri, ili uop{te nisu, adaptirane, pa, pored ostalog, zadr`avaju i izvorni akcenat. 5.2.3. Gramati~ke oznake, kao {to je to uobi~ajeno u sli~nim leksikografskim delima, davali smo na dva na~ina: 1) etiketama (skra}enicama) koje upu}uju na vrstu nepromenqivih re~i ili na imenske re~i koje nemaju promene, koje su indeklinabilne (pril., uzv., prid. indekl. i sl.), ili pak na odgovaraju}i oblik u promeni (dat., lok., gen. mn., 3. l. mn. i sl.) i 2) samim oblikom u promeni: kod imenica genitivom jednine, uz oznaku roda (m, ` ili s), kod prideva nastavcima za mu{ki, `enski i sredwi rod jednine, a kod glagola nastavkom za prvo lice jednine prezenta. Navo|eni su i drugi karakteristi~ni oblici koji u praksi izazivaju nedoumice (duga i kratka mno`ina imenica mu{kog roda s osnovom na suglasnik, genitiv mno`ine, naro~ito kod imenica `enskog roda 3. vrste, gde se mogu javqati razli~iti nastavci: -a, -i, imenica mu{kog roda prve vrste, gde se javqa nepostojano a, itd.). 5.2.4. Etimologije, u uglastim zagradama, davali smo samo radi upu}ivawa na poreklo pojedinih stranih re~i, kao informaciju iz koga su jezika preuzete, i to navo|ewem izvornog lika u latini~noj transkripciji, bez obzira na pismo kojim se taj jezik slu`i (gr~ki alfabet, hebrejsko pismo,
24
Uvodne napomene
arapsko pismo i sl.). Daqu etimologiju, gde god je to bilo mogu}e, davali smo uz skra}enicu naziva jezika iz koga je preuzeta u jezik davalac, a re|e smo skra}enicom samo ozna~avali jezik iz koga je preuzeta. Treba, naime, imati u vidu da u re~nicima stranih re~i nema mesta detaqnijem bavqewu etimologijama, jer za to postoje posebni etimolo{ki re~nici, kakav je poznati Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika Petra Skoka, ili onaj koji se, pod rukovodstvom ~lana SANU prof. dr Aleksandra Lome, upravo izra|uje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. 5.2.5. Definicije zna~ewa, koje su sa stanovi{ta korisnika i najva`nije, davali smo kako je to uobi~ajeno u op{tim re~nicima stranih re~i. 5.2.5.1. Uz odrednice su navedena kratka obja{wewa zna~ewa, prvo op{ta (opisno i pomo}u sinonima), pa potom terminolo{ka (s odgovaraju}im etiketama). Op{irnije enciklopedijske podatke, kakvi se ~esto susre}u kod Klai}a, pa i u nekim drugim re~nicima stranih re~i, nismo davali, jer bi to uticalo na znatno pove}awe obima re~nika, a uz to bi na{ re~nik stekao i karakter enciklopedijskog leksikona, {to ne bi odgovaralo sadr`aju i nameni leksikografskog dela ove vrste. 5.2.5.2. U op{tim re~nicima kwi`evnog ili kwi`evnog i narodnog jezika, kakvi su Re~nik Matice srpske i Re~nik Srpske akademije nauka i umetnosti, zna~ewa re~i ilustruju se, i potvr|uju, primerima iz pregledanih izvora u okviru odre|enog korpusa tekstova za ekscerpciju (obi~no celim re~enicama ili delovima re~enica, ve} zavisno od toga {ta se uzima kao dovoqan kontekst). U re~nicima stranih re~i op{te namene takva praksa nije uobi~ajena, jer bi u tom slu~aju ti re~nici bili preobimni i neprakti~ni, a i priprema i obrada tako koncipiranog re~nika stranih re~i zahtevala bi mnogo vi{e vremena i stru~nih snaga, a u~inak ne bi bio od nekog prakti~nog zna~aja, jer korisnik u re~niku ovog tipa o~ekuje kratku i ta~nu informaciju {ta koja strana re~ zna~i u na{em jeziku. To se, me|utim, ne odnosi na specijalne re~nike stranih re~i, kakav je [kaqi}ev re~nik orijentalizama Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Re~nik novijih anglicizama V. Vasi}, T. Pr}i}a i G. Nejgebauer, ili pak Klajnov Re~nik novih re~i, koji uz ostale obra|uje i strane re~i, gde su takve ilustracije potrebne i dobrodo{le. 5.2.6. Uz neke odrednice davali smo normativisti~ke napomene, kojima smo (skra}enicom nepr.) nastojali da korisnike upozorimo na gramati~ko-pravopisnu nepravilnost pojedinih oblika, upu}uju}i ih na pravilne, npr. kontraverzan nepr. v. kotroverzan, ili pak da uka`emo na nepotrebno posezawe za stranim re~ima i wihovu neumerenu upotrebu, kad umesto wih imamo svoje sasvim dobre odoma}ene zamene, npr. destina-
25
Ç. Uvod
cija, -e ` ‰lat. destinatio /destinacio/Š odre|ivawe, ciq, odredi{te; krajwi ciq putovawa i sl. ({to su dobre zamene pa ih treba ~e{}e upotrebqavati umesto stranog destinacija). Tim napomenama na{ re~nik ostvaruje i posebnu ulogu u borbi za razvijawe i {irewe jednog vida kulture govora. 5.2.7. Uz odrednice koje ulaze u sastav sintagmi terminolo{kog karaktera ili frazema navo|ene su i obja{wene i te leksi~ke jedinice, i to u okviru istog leksikografskog ~lanka.
UPUTSTVA ZA KORI[]EWE 0.
Da bi se predupredila nepotrebna lutawa i nedoumice u pronala`ewu strane re~i o ~ijem se izgovoru, zna~ewu, poreklu, upotrebi ili vezama s drugim re~ima i izrazima korisnik `eli da obavesti, potrebno je pre svega pa`qivo pro~itati Predgovor i Uvod, a potom se upoznati i sa Izvorima gra|e, Skra}enicama i Znakovima. Uz to treba slediti ove prakti~ne napomene i uputstva za kori{}ewe.
1.
Budu}i da su u na{ priru~nik uvr{tene, i to u {irokom izboru, prilago|ene strane re~i, koje su se u celini, ili glavnim delom, uklopile u akcenatski i gramati~ki sistem srpskog jezika, pa se kao i sve na{e re~i doma}eg porekla pi{u srpskim }irili~kim ili latini~kim pismom, ali i re~i, izrazi, izreke i skra}enice koje su zadr`ale svojstva prenesena iz jezika davaoca, ukqu~uju}i i izvornu grafiju i ortografiju, tuma~ewe ove ili one re~i ili izraza, skra}enice i sl., ve} prema tome kojoj skupini pripada, treba potra`iti u odgovaraju}em delu kwige: prvom, }irili~kom (gde se nalaze prilago|ene re~i), ili drugom, latini~nom (gde se daju izvorni, neadaptirani izrazi, izreke i skra}enice, po pravilu u latini~koj grafiji).
2.
Mada najve}i broj korisnika ne poznaje (ili ne poznaje u dovoqnoj meri) akcenatske znakove i prirodu na{e standardne akcentuacije, sve odrednice su akcentovane.
2.1.
Iz ve} iznesenih razloga (v. gore, u Uvodnim napomenama, u t. 5.2.2.1.) data je standardna novo{tokavska akcentuacija: asistent, deterxent, komandant (a ne asistent, deterxent, komandant). Nestandardna akcentuacija, preuzeta iz jezika davaoca, ozna~ena je u slu~ajevima kad su preuzeti akcenti toliko pro{ireni u govornoj praksi da se standardni retko susre}u ili se gotovo nikako ne ~uju. Prema tome su nestandardni akcenti i ozna~eni na dva na~ina:
26
Uputstva za kori{}ewe
2.1.1. u zagradi, s etiketom uob., kao u primerima: bikini, -ija (uob. bikini, bikinija) m ‰prema ostrvu Bikini u Tihom okeanuŠ `enski kupa}i kostim od dva dela. lakirovka, -e `, gen. mn. lakirovki (uob. i lakirovka) ‰rus. lakirovka, v. lakŠ naro~ito ulep{avawe radi postizawa samo spoqa{weg sjaja, spoqa{we lepote, la`no ulep{avawe, la`an sjaj (up. Potemkinova sela).
2.1.2. samo sa nestandardnim akcentom, kao u primerima: andante ‰it. andanteŠ muz. 1. pril. umereno, ne prebrzo. 2. m lagani stav ili deo kompozicije. andantino ‰it. andantino, dem. od andanteŠ muz. 1. pril. umereno, ne{to br`e od andantea. 2. m stav ili deo kompozicije u umereno sporom tempu.
2.2.
Uz akcenat osnovnog oblika, koji se nalazi u odrednici, u svim slu~ajevima kad se akcentuacija u promeni re~i mewa, dati su i ti oblici, ili bar oni frekventniji, npr.: bakalar, -ara m, mn. bakalari, gen. mn. bakalara ‰ital. baccala od {p. bacalao, od hol. kabeljauwŠ zool. vrsta ribe koja `ivi u severnim morima, Gadus morrhua, jede se osu{ena. abjudicirati, abjudiciram, 3. l. mn. abjudiciraju, pril. sad. abjudiciraju}i ‰lat. abiudicareŠ prav. sudski osporiti, uskratiti.
2.3.
Akcenatske dublete (podjednako pravilne u standardnom jeziku) date su naporedo, kao u primeru:
avenija, -e i avenija, -e ` ‰fr. avenueŠ {iroka ulica oivi~ena drve}em. abdomen, -a i abdomen, -a m ‰lat. abdomen, abdominisŠ 1. anat. trbuh, trbu{na {upqina. 2. zool. zadak, zadwi deo tela (kod insekata).
2.4.
Radi redukovawa akcenatskog dubletizma, u latinskim nazivima bolesti na -itis, u kojima se u standardnom jeziku javqaju dvojaki naglasci (artritis i artritis, gastritis i gastritis, uretritis i uretritis, cistitis i cistitis i sl.), ili u slo`enicama sa -metar, gde Re~nik Matice srpske ima i oblike bez postakcenatske du`ine i one s du`inom (npr. barometar i barometar) ozna~en je, u prvom slu~aju samo jedan akcenat, onaj kra}i, i po tome ra{ireniji (artritis, gastritis, uretritis, cistitis), a u drugom uobi~ajeni naglasak prvoga dela slo`enice, bez du`ine u drugom (barometar). To, me|utim, ne zna~i da se te re~i ne mogu izgovarati i druk~ije, ako ih neko tako izgovara (artritis, gastritis, uretritis, cistitis; barometar i sl.).
3.
Uz odrednice u osnovnim oblicima (imenske re~i u nom. jednine, a glagoli u prvom licu jednine prezenta) dati su i karakteristi~ni oblici u promeni, gde god je to bilo potrebno kako bi se ukazalo na morfolo{ke karakteristike obra|ene re~i.
3.1.
Kod svih imenica dat je u jednini genitivni nastavak i oznaka roda (m, ` ili s), a kod onih koje imaju samo mno`inu (pluralia tantum), ili je odred-
27
Ç. Uvod
nica data u mno`ini, i oznaka broja (mn.). Uz to su, u slu~ajevima gde se u govornoj praksi javqaju kolebawa, davani puni standardni oblici, naj~e{}e nominativa i genitiva mno`ine, ali i dativa i lokativa jednine, kao u primerima: ~agaq, -gqa m, mn. ~agqevi ‰tur. cakal od pers. {egalŠ pokr. v. {akal. patent, -a m, mn. patenti, gen. mn. patenata… `urka, -e `, dat. `urci, gen. mn. `urki fam. v. `ur.
3.2.
Fonetsko-morfolo{ke dublete (npr. imenice s razlikama u glasovnoj strukturi, ili imenice istog ili razli~itog roda izvedene od istoga korena ili osnove a s istim zna~ewem i sl.) povezane su su znakom =, kao u primerima: gabarden, -ena = gabardin, -ina m ‰engl. gabardine, gaberdineŠ visokokvalitetna tkanina za odela, obi~no jednobojna, s kosim prugama. x gabardenski, gabardinski. galo{e, -o{a = galo{ne, galo{ni ` mn. ‰fr. galocheŠ plitka gumena obu}a za sneg, blato, vodu i sl. koja se nosi preko cipela, kaqa~e. jonizacija, -e = ionizacija, -e ` ‰v. jonŠ fiz. hem. stvarawe jona i elektrona iz neutralnih ~estica (atoma ili molekula). baga`, -a`a m = baga`a, -e ` ‰fr. bagageŠ 1. neophodne stvari spakovane u kofere i torbe koje se nose prilikom putovawa, prtqag. 2. pej. olo{, fukara. 3. fig. pej. literarne, nau~ne i druge vrednosti koje se odr`avaju po navici, ~esto nepotrebne.
3.3.
Ukoliko je drugi oblik po azbu~nom redu udaqen od prvoga, korisnik se posebnom odrednicom upu}uje da tamo potra`i zna~ewa i drugo {to ga zanima u vezi s tom re~i, npr.: ionizacija = jonizacija (v.)
3.4. Skra}enica v. (vidi) zna~i uputu na pravilniji ili boqi oblik, npr.: bazardan v. bazar|an. bazardan-ba{a v. bazar|an-ba{a. bazr|an v. bazar|an.
3.5.
Ako je takav oblik u suprotnosti sa standardnojezi~kom normom, pa je kao takav potpuno neprihvatqiv, uz wega je stavqena etiketa nepr. (nepravilno), {to je ponovqeno i uz odrednicu gde se nalazi pravilan oblik (kao u slu~aju |imrija — ximrija ili pejsa` — pejza` i sl.), ili samo uz pravilan oblik, ako nepravilni oblici po azbu~nom redu slede odmah iza wega (kao u prvom slede}em primeru). bicikl, -a m, mn. bicikli, gen. mn. bicikla i bicikala ‰fr. bicycle, bicyclette, v. bi-, cyclus od gr~. kyklos krugŠ vrsta vozila na dva to~ka koje se pokre}e okretawem, potiskivawem pedala; nepr. bicikla, biciklo. |imrija nepr. v. ximrija. ximrija, -e m, mn. ximrije, gen. mn. ximrija; nepr. |imrija ‰tur. cimri od pers. gimri {krtica, propalica, prostakŠ tvrdica, {krtica. x ximrijski. pejsa` nepr. v. pejza`. pejsa`ist(a) nepr. v. pejza`ist(a). kasnolat.
28
Uputstva za kori{}ewe pejza`, -a`a m, pejza`i, gen. mn. pejza`a; nepr. pejsa` ‰fr. paysage predeoŠ 1. predeo, kraj, krajolik. 2. lik. predstavqawe jednog kraja, predela, krajolika na crte`u, slici. 3. fig. opis neke situacije, stawa. pejza`ist(a), -e m, pejza`isti; nepr. pejsa`ist(a) ‰fr. paysagiste, v. pejza`Š likovni umetnik koji slika pejza`e;
3.6.
Oblici koji se re|e upotrebqavaju u srpskoj standardnojezi~koj praksi dodati su, u oblim zagradama, uz one koji prevladavaju u toj praksi, npr.: barijum, -a (i barij, -a) m ‰nlat. barium od gr~. barys te`akŠ hem. hemijski element, metal iz grupe zemnoalkalnih metala (hemijski simbol Ba, atomski broj 56). x barijumov (i barijev).
Vujaklija je takve re~i bele`io kao jedinstvenu odrednicu: barij(um) i sl. To, me|utim, nije prihvatqivo ne samo iz navedenog razloga nego i zbog razli~ite akcentuacije, ta~nije razlika u postakcenatskim du`inama (barijum, naime, nema, a barij ima dugo i u drugom slogu). 3.7.
Imenice tipa avanturist(a), aktivist(a), bilansist(a), komunist(a), sportist(a) i sl. u srpskom se standardnom jeziku prete`no upotrebqavaju u obliku na -a: avanturista, aktivista, bilansista, komunista, sportista, ali i kad se u nominativu upotrebqavaju u obliku na suglasnik, avanturist, aktivist, bilansist, komunist, sportist, genitivni im je nastavak redovno -e: aktivist, -e m (s nastavcima 3. deklinacione vrste i u ostalim pade`ima jednine), a samo izuzetno -a: aktivist, -a m (s kompletnom promenom po 1. deklinacionoj vrsti). Zato smo uz takve imenice stavqali genitivni nastavak -e, s oznakom m (mu{ki rod) i oblikom mno`ine, koji u oba slu~aja odgovara iskqu~ivo prvoj deklinacionoj vrsti mu{koga roda, kao u primeru: akvarelist(a), -e m, mn. akvarelisti ‰v. akvarelŠ slikar koji se slu`i vodenim bojama.
3.8.
Re~i razli~itog zna~ewa i porekla koje se jednako izgovaraju, tj. imaju isti glasovni sastav i naglasak (homonimi), ozna~ene su broj~anim eksponentima i obra|ene posebno: bar1, -a m, lok. (u) baru, mn. barovi, gen. mn. barova ‰engl. barŠ 1. no}ni zabavni lokal sa muzikom ili programom. 2. gostionica, kafana u kojoj se pije za {ankom stoje}i; bife. 3. deo name{taja obi~no s policama, u staklu i ogledalima u kojem se dr`e fla{e sa pi}em, ku}ni bife. 4. {ank. y bar-dama barska dama (v. barski). bar2, -a m, mn. bari ‰gr~. baros te`inaŠ fiz. jedinica za merewe atmosferskog pritiska.
Ili: galon1, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰engl. gallonŠ 1. engleska i ameri~ka jedinica za te~nost (u Engleskoj iznosi 4,546 litara, u Americi 3,785 litara). galon2, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰fr. galonŠ {irit, traka od zlata, srebra ili svile koja ukra{ava uniformu, odelo, zastavu i sl.
29
Ç. Uvod
4.
Mada ve}inu korisnika re~nika stranih re~i, kad je u pitawu etimologija, uglavnom zanima samo podatak odakle je koja re~ preuzeta u na{ jezik, ipak se na odre|enom mestu ‰u uglastim zagradamaŠ mo`e na}i dosta zanimqivih podataka i od {ireg interesa.
4.1.
Uz gotovo sve odrednice dat je izvorni oblik te re~i u jeziku davaocu, a uz ve}inu wih i weno daqe poreklo, npr.: ubikvitet, -eta m ‰nlat. ubiquitas, prema lat. ubique svudaŠ postojawe na svakom mestu, sveprisutnost. pavijan, -a m ‰nem. Pavian od hol. baviaan od fr. babouin budalaŠ zool. vrsta divqeg dugodlakog majmuna (Papia hamadryas) iz roda Papio, `ivi na visoravnima Arapskog poluostrva i u predelima severoisto~ne Afrike. 2. stra`ar pored ~amca. x pavijanski.
4.2.
Uz neke karakteristi~nije izvorne oblike dato je i obja{wewe zna~ewa, kao u ovom primeru: pejsmejker, -a m ‰engl. pacemaker, prema pace ritam, make pravitiŠ 1. med. aparat koji se ugra|uje u telo bolesnika da bi elektronskim impulsima stimulisao rad sr~anog mi{i}a. 2. sp. `arg. trka~ koji u prvom delu trke (na sredwe ili duge staze) diktira poja~an tempo kako bi favoriti ostvarili vrhunski rezultat; zec.
4.3.
Uz imenice nastale prema vlastitim imenima data su i ta imena (eponimi), s pokojim dodatnim podatkom, npr.: begonija, -e ` ‰prema imenu francuskog botani~ara Mi{ela Begona (Begon)Š bot. ukrasna sobna biqka krupnih cvetova iz familije Begoniaceae. labanotacija, -e ` ‰engl. labanotation, prema imenu svoga tvorca R. LabanaŠ naziv za plesno pismo, na~in bele`ewa, zapisivawa pokreta tela pri plesu koji je razradio Dance Notation Bureau.
5.
Zna~ewa pojedinih re~i ozna~ena su arapskim brojevima, a ona terminolo{ka i etiketama koje upu}uju na wihovo podru~je upotrebe: bagatela, -e ` ‰ital. bagatellaŠ 1. bezna~ajna stvar, sitnica, malenkost. 2. sasvim niska cena, jeftino}a. 3. muz. kratka kompozicija lakog sadr`aja.
6.
U latini~kom delu kwige, gde se nalaze izvorni izrazi, izreke i me|unarodne skra}enice, uz {ire fraze, aforizme, sentence i sl., u kosim zagradama dosledno je data }irili~ka transkripcija, ~ak i u slu~ajevima kad nema razlika u na~inu pisawa i ~itawa, ovo ponajvi{e zbog ozna~avawa mesta akcenta i celovitosti transkribovanoga teksta, a varijante pojedinih izreka ili pravnih maksima, koje mogu zanimati neke korisnike, upu}ene su jedne na druge skra}enicom. up. (uporedi), kao u primeru: Tria sunt iuris praecepta: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere ‰trija sunt juris precepta: honeste vivere, alterum non ledere, suum kuikve tribuereŠ lat. Tri su pravna propisa: po{teno `iveti, drugoga ne vre|ati, svakome dati {to mu pripada (Ciceron); up. Iuris praecepta sunt haec…
30
Izvori gra|e
7.
Slu`ewe ovim re~nikom olak{ano je i time {to su sve re~i uno{ene i obja{wavane pojedina~no, a ne po tzv. gnezdima (v. u Uvodu, t. 5.2.1). Jedino su pridevi izvedeni od re~i date u odrednici, s izuzetkom onih koji se odnose i na druge re~i ili ulaze u sastav veza terminolo{kog karaktera ili nekog frazema, date u okviru istog leksikografskog ~lanka s oznakom x:
abdikacija, -e ` ‰lat. abdicatioŠ odricawe od prestola. x abdikacioni. aba, -e ` ‰tur. aba, iz ar.Š 1. gruba doma}a (seqa~ka) tkanina od vune ili kozje dlake (kostreti). 2. mu{ki ogrta~ (gorwi deo mu{ke ode}e) od takve tkanine. 3. pej. (obi~no u mn.) izno{eno, ru`no, poderano odelo; drowci. x aben.
Prema tome, svaku re~ treba tra`iti tamo gde joj je mesto po azbu~nom redu (u prvom) ili po abecednom (u drugom delu kwige), a slo`ene terminolo{e izraze uz re~i koje ~ine wihov osnovni deo.
IZVORI GRA\E 1.
Polaze}i od nazna~ene namene i sadr`aja re~nika, pri utvr|ivawu odrednica i wihovoj obradi, uz nu`nu selekciju, kori{}eni su, ili su u toku rada konsultovani, slede}i izvori:
1.1. Re~nici savremenog kwi`evnog i narodnog jezika: 1) Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog jezika Matice srpske (I–VI) 2) Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog jezika SANU (I–XVII) 1.2. 1) 2) 3) 4) 5)
Re~nici stranih re~i: Milan Vujaklija: Leksikon stranih re~i i izraza (2002) Bratoljub Klai}: Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i pozajmljenice (2002) Vladimir Ani} — Ivo Goldstein: Rje~nik stranih rije~i (2002) Abdulah [kalji}: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (1965) Dr Radomir Aleksi}: Re~nik stranih re~i i izraza (1978) Uz to su, iskqu~ivo radi ostvarivawa uvida u obuhva}enost novijih i najnovijih pozajmqenica, jer nivo i na~in obrade u wima nije za ugled, pregledana i tri novija priru~nika: Ani}–Klai}–Domovi}: Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001), Qubo Mi}unovi}: Re~nik stranih re~i (2005) i Radomir Jovanovi}: Veliki leksikon stranih re~i i izraza (2006).
1.3. Re~nici novih re~i: 1) Jovan ]irilov: Re~nik novih re~i (1982) 2) Jovan ]irilov: Novi re~nik novih re~i (1991)
31
Ç. Uvod
3) Ivan Klajn: Re~nik novih re~i (1992) 4) \or|e Ota{evi}: Veliki re~nik novih i nezabele`enih re~i (1. sv. 2004, 2. sv. 2005) 5) \or|e Ota{evi}: Re~nik novih i nezabele`enih re~i (rukopis) 6) Vera Vasi} — Tvrtko Pr}i} — Gordana Nejgebauer: Du yu speak anglosrpski? RE^NIK NOVIJIH ANGLICIZAMA (2001) 7) Danko [ipka: Dictionary of Serbian, Croatian and Bosnian New Words (2002) 1.4.
Studije i ~lanci o stranim leksi~kim nanosima U toku rada na re~niku pregledane su studije o op{toj stranoj (u ovom slu~aju orijentalnoj) leksici u na{em jeziku, kao {to su npr. Orijentalizmi u knji`evnom djelu – Lingvisti~ka analiza Hanke Vajzovi} (1999), ili kwiga Asima Pece Turcizmi u Vukovim rje~nicima (1987), zatim kwige u kojima se raspravqa o terminosistemima pojedinih struka, kakva je Automehani~arska terminologija: Lingvoterminolo{ke paradigme na primjeru automehani~arske terminologije (studija sa rje~nikom) Danka [ipke (2005) i sli~ne publikacije, koje, pored ostalih, donose i obiqe re~i stranog porekla i razmatraju wihovu upotrebu u razli~itim stilovima standardnog jezika ili u narodnim govorima. Uzeti su u obzir i nau~ni ~lanci o stranim re~ima u na{em jeziku, kao {to je npr. niz radova Bogdana L. Dabi}a o pozajmqenicama iz slovenskih i neslovenskih jezika i sl.
1.5.
Popularni stru~ni leksikoni i terminolo{ki re~nici Tako|e je, uz odre|enu selekciju, preuzimana i obra|ivana gra|a iz popularnih stru~nih leksikona, kakav je npr. Medicinski leksikon grupe autora (pored Medicinske enciklopedije), Seksolo{ki leksikon dr Marijana Ko{i~eka, Rje~nik religijskih pojmova dr Ive Cvitkovi}a, Re~nik pravoslavne teologije dr Jovana Brije, Mali uporedni muzi~ko-terminolo{ki re~nik Vlastimira Peri~i}a, kao i drugih terminolo{kih re~nika iz razli~itih oblasti: politikologije, trgovine, bankarstva, marketinga, sporta, muzike, pozori{ta, filma, automobilizma, poqoprivrede, industrije, tehnike, informatike, farmaceutike itd. Iz tih izvora, naravno, do{li su u obzir i preuzeti samo oni termini koji su u{li u {iru upotrebu i koji ~ine osnovu pojedinih terminosistema, a ne strogo stru~no-nau~na terminologija pojedinih nau~nih, tehni~kih ili umetni~kih disciplina u celini. Za dopunu tre}eg izdawa kori{}eni su i slede}i priru~nici: dr Aleksandra Vrane{ Od rukopisa do biblioteke — Pojmovnik, izd. Filolo{ki fakultet Beograd, 2006. i Tawa Popovi}, Re~nik kwi`evnih termina, Logos Art, Beograd, 2007.
32
Izvori gra|e
1.6.
Re~nici stranih i mawe poznatih re~i uz izdawa sabranih dela na{ih pisaca I ovi re~nici nude pregled razli~itih re~i stranog porekla koje su upotrebqavali na{i stariji i noviji pisci, a koje savremeni ~italac treba da zna da bi bez te{ko}a i s razumevawem mogao ~itati wihova dela. To je u skladu s jednim od ciqeva izdavawa ovakvog re~nika: da se uti~e na boga}ewe re~nika na{ih obrazovanih qudi na taj na~in {to }e aktivno, ili bar pasivno, ovladati i re~ima stranog porekla u okviru ukupnog leksika srpskog kwi`evnog i standardnog jezika.
1.7.
Popularnonau~ne publikacije iz oblasti leksikologije i leksikografije Kwige kao {to su Pri~e o re~ima i Za{to se ka`e? M. [ipke, Re~ nedeqe Jovana ]irilova (1. kwiga: Oktoih, Podgorica 1996; 2. kwiga: 1995–2005, Prosveta, Beograd, 2006) Da li znate?, tomovi I do V, Fond Ribnikar — Politika, Beograd 2004–2007. i sl., donose iscrpnija obja{wewa re~i i izraza stranog porekla, wihove upotrebe i zna~ewa, pa su i one poslu`ile kao dopunski izvor za kompletirawe alfabetara, a u izvesnom smislu i orijentacija u definisawu zna~ewa pojedinih odrednica u Re~niku, pri ~emu su za tre}e izdawe posebno konsultovani druga kwiga J. ]irilova i Politikine kwige Da li znate?
1.8.
Popularnonau~ni ~asopisi iz drugih oblasti nauke i umetnosti Radi sticawa uvida u upotrebu re~i stranog porekla u razli~itim stilovima standardnog jezika, i to upravo onih koje su u{le u {iru upotrebu, pa bi ih stoga trebalo da poznaje svaki prose~no obrazovan ~italac, pregledani su uzorci ~asopisa, kao {to je nekad veoma popularna Priroda i sl.
1.9.
Publicisti~ki i `urnalisti~ki ~lanci u medijima Redovnim pra}ewem {tampe i razli~itih emisija na radiju i televiziji bele`ene su re~i stranog porekla, s podacima u kojim se sve zna~ewima javqaju u op{toj upotrebi, pa su naj~e{}e od wih, ukoliko ve} nisu zastupqene u ostalim izvorima, unete u re~nik.
1.10. Vlastito poznavawe re~i stranog porekla (obra|iva~a i drugih ~lanova istra`iva~kog tima) 1. U leksikografskoj praksi prilikom izrade pojedinih re~nika uobi~ajeno je da se kao odrednice, definicije ili potvrde daju i primeri koji nisu na|eni u korpusu, ali su poznati ~lanovima redakcije, a po tome, sigurno, i {irem krugu izvornih govornika na{eg jezika. U tom slu~aju obi~no se daje oznaka Red., {to zna~i da je primer redakcijski i da nije
33
Ç. Uvod
potvr|en u istra`ivanom korpusu. Ta korisna praksa primewena je i u izradi na{eg re~nika. 2. Verujemo da smo na taj na~in obuhvatili najve}i deo ranije primqenih i novijih, pa i najnovijih, stranih re~i u srpskom jeziku, pri ~emu smo posebnu pa`wu posvetili ovim drugim. To je, me|utim, `iva materija, jer se stalno pojavquju nove strane re~i i izrazi, koje treba redovno bele`iti i obra|ivati, pa }e se te leksi~ke inovacije na}i u narednim (izmewenim i dopuwenim) izdawima ovog re~nika.
SKRA]ENICE avij. agr. adm. alb. akuz. amer.
avijacija agronomija administracija albanski akuzativ ameri~ki (iz ameri~ke varijante engleskog) amh. amharski anat. anatomija antrop. antropologija ar. arapski aram. aramejski arheol. arheologija arhit. arhitektura asir. asirski astron. astronomija astrol. astrologija astronaut. astronautika augm. augmentativ austr. austrijski (iz austrijske varijante nema~kog) autom. automobilizam automeh. automehanika balk. bank. bask. bezl. beng. berz. biol. bot. br. braz. brod. bug.
balkanizam bankarstvo baskijski bezli~no bengalski berzanski biologija botanika broj (vrsta re~i) brazilski brodarstvo bugarski
v. vaj. var.
vidi vajarstvo varijanta, varijacija
34
varv. vezn. venec. vet. voj. vok. vulg.
varvarizam veznik venecijanski veterina vojno vokativ vulgarno
gal. gen. gen. mn. geogr. geod. geol. geom. germ. gimnast. gl. gl. im. got. gra|. gram. graf. gruz. gr~.
galski genitiv genitiv mno`ine geografija geodezija geologija geometrija germanizam gimnastika glagol, glagolski glagolska imenica gotski gra|evinarstvo gramatika grafika, grafi~ki gruzijski gr~ki
dan. dat. dekl. dem. dijal. dipl. dosl.
danski dativ deklinacija deminutiv dijalekatski diplomatija doslovno
egz.
egzoti~no; re~ iz nekog uro|eni~kog jezika ezoteri~ki ekavski ekologija ekonomija
ezoter. ek. ekol. ekon.
Skra}enice ekspr. ekspresivno elektr. elektrotehnika elektron. elektronika engl. engleski eskim. eskimski estet. estetika etim. etimologija etiop. etiopski etnogr. etnografija etnol. etnologija euf. eufemizam
kin. kinol. klat. kwigov. kwi`. kozm. kolokv. komp. kosmogr. kosmol. kulin.
kineski kinologija kasnolatinski kwigovodstvo kwi`evnost kozmetika kolokvijalno komparativ kosmografija kosmologija kulinarstvo
` `. `arg. `el.
`enski rod (gramati~ki) oblik za `enski pol `argonski, `argonizam `eleznica
zam. zan. zast. zb. zend. zool.
zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija
l. lat. lik. lingv. litv. lov. log. lok.
lice latinski likovna umetnost lingvistika litvanski lovstvo logika lokativ
m ma|. malaj. malg. mat. ma~ev. ma{. med. meks. meteor. meton. metr. meh. miner. mitol. mn. mong. muz.
mu{ki rod ma|arski malajski malga{ki (madagaskarski) matematika ma~evawe ma{instvo medicina meksi~ki meteorologija metonimija metrika mehanika mineralogija mitologija mno`ina mongolski muzika
nvnem. ngr~. nem. neob. neodr. neol. nepr. nesvr{. nlat. novin. nom. norv. norm. num.
novovisokonema~ki novogr~ki nema~ki neobi~no neodre|eni vid (prideva) neologizam nepravilno nesvr{en, imperfektivan (glagol) novolatinski novinarstvo nominativ norve{ki normanski numizmatika
ob. odr.
obi~no odre|eni vid (prideva)
izv. izved. izg. ideol. ijek. im. imp. impf. ind. indekl.
izvorno izvedenica izgovor ideologija ijekavski imenica imperativ imperfekt indijski indeklinabilno (nepromewqivo po pade`ima) indiv. individualno indijan. indijanski industr. industrija instr. instrumental inform. informatika ir. irski iron. ironi~no isl. islandski islm. islamski ist. istorija, istorijski ital. italijanski jav. jap. jah. jd.
javanski japanski jahawe jednina
kavk. kanc. kat. kgr~. kelt.
kavkaski kancelarijski katoli~ki kasnogr~ki keltski
35
Ç. Uvod okult. opt. ortogr. osn.
okultno, okultistika optika ortografija osnovni
paleogr. paleont. pedag. pej. peruan. pers. pesn. povr. pozor. pokr. pol. polin. poq. poqopr. pom. port. posl. prav. pravosl. praznov.
paleografija paleontologija pedagogija pejorativno (pogrdno) peruanski persijski pesni~ki povratni (glagol) pozori{te pokrajinski politika polinezijski poqski poqoprivreda pomorstvo portugalski poslovi~no pravo pravoslavni praznoverje (koji je u vezi s praznoverjem) predl. predlog pren. preneseno pref. prefiks privr. privreda prid. pridev prid. indekl. indeklinabilni (nepromewivi) pridev pril. prilog pril. sad. prilog sada{wi prov. provansalski psih. psihologija rab. rad. raz. ra~. rel. retor. rib. rom. roman. rsl. rud. rum. rus. r~c.
rabinisti~ki radio, radijski razgovorno ra~unarstvo religija retorika ribarstvo romski romanski ruskoslovenski rudarstvo rumunski ruski re~ca (vrsta re~i)
s sakr. sanskr. saobr. svah.
sredwi rod sakralno sanskrtski saobra}aj svahili
36
svr{. seks. sem. sijam. sital. sin. sir. skr. slik. slova~. sloven. soc. sp. srengl. srlat. srp. stand. stma|. stvnem. sten. stengl. stnord. stpers. stsl. stfr. supr. suf.
svr{en, perfektivan (glagol) seksologija semitski sijamski severnoitalijanski sinonim, sinonimno sirijski skra}eno, skra}enica slikarstvo slova~ki slovena~ki sociologija sport sredwovekovni engleski sredwovekovni latinski srpski standardno staroma|arski starovisokonema~ki stenografija staroengleski staronordijski staropersijski staroslovenski starofrancuski suprotno sufiks
tamil. tat. tah. tel. teol. tehn. tehnol. tibet. tipogr. trg. tur. turist. turkm.
tamilski tatarski tahi}anski televizija teologija tehnika tehnologija tibetanski tipografija trgovina turski turisti~ki, turizam turkmenski
uzv. ukr. um. uob. up.
uzvik ukrajinski umetnost uobi~ajeno uporedi
fam. farm. fen. fig. fiz. fiziol. film. filoz. filol. fin. finans.
familijarno farmaceutika feni~ki figurativno fizika fiziologija filmska umetnost, kinematografija filozofija filologija finski finansije, finansijski
Znakovi hotent. hrv. crkv. csl.
hotentotski hrvatski crkveno crkvenoslovenski
fr.
flamanski fonetika, fonetski fortifikacija fotografija, fotografski (zanat i umetnost) francuski
~e{.
~e{ki
hald. hebr. hem. hig. hidr. hind. hip. hol.
haldejski hebrejski hemija higijena hidrologija i hidrografija hindu hipokoristik holandski
{aq. {atr. {ah. {ved. {p. {tamp. {um.
{aqivo {atrova~ki {ahovski {vedski {panski {tamparstvo {umarstvo
flam. fon. fort. fot.
ZNAKOVI x y z = ‹ < >
pridev izveden od imenice uz koju stoji veza re~i terminolo{kog karaktera, slo`eni termin frazeolo{ki izraz, frazem re~i jednake po zna~ewu i statusu u standardnom jeziku izostavqena re~ (data kao odrednica) poti~e od prelazi u
STRANI AFIKSI I AFIKSOIDI ZA TVORBU RE^I 1. Prefiksi i prefiksoidi A a-1, an- ‰gr~. a-Š bez, ne: kao prefiks ozna~ava odsustvo, nemawe onoga {to zna~i osnovna re~. a-2, ab- (ap-), aps- ‰lat. a-, ab-, abs-Š kao prvi deo re~i ozna~ava odvajawe, izdvajawe, odbacivawe, gubqewe, ukidawe, poput na{ih prefiksa od-, iz-, raz-. avio- ‰fr. avion od lat. avis pticaŠ ozna~ava ono {to se odnosi na avione, avijaciju, vazduhoplovstvo. agri-, agro- ‰lar. ager poqe, od gr~. agros obra|ena zemqaŠ koji se odnosi na zemqu i zemqoradwu.
ad- ‰lat. ad pri, uz, doŠ ozna~ava prisajediwavawe, pomagawe, dodavawe. adipo- ‰lat. adeps gen. adipis mastŠ koji ima veze s ma{}u, salom ili gojazno{}u. aer-, aeri-, aero- ‰lat. aer, gr~. aer vazduhŠ koji se odnosi na vazduh ili vazduhoplovstvo. akva-, akve- ‰lat. aqua vodaŠ ozna~ava vezu s vodom. alg-, algo- ‰gr~. algos bolŠ koji se odnosi na bol, bolan. alelo- ‰gr~. allelon uzajamnoŠ ono {to je me|usobno, naspramno, jedno prema drugom.
37
Ç. Uvod alo- ‰gr~. allos drugiŠ zna~i drugi, druk~iji, razli~it, stran; mo`e zna~iti i varijantu onoga {to ozna~ava drugi deo slo`enice.
astro-, astero- ‰gr~. astron, aster, zvezdaŠ koji se odnosi na zvezde i nebeska tela uop{te, vasionu.
ambi- ‰lat. ambo oba, obojeŠ dvojan, dvojak, sa obe strane ili sa dve mogu}nosti.
atmo- ‰gr~. atmos para, dahŠ koji se odnosi na vazduh.
amino- ‰prema amin (v.)Š o hemijskom jediwewu koje sadr`i grupu NH2 u kombinaciji s drugim radikalima.
audi-, audio- ‰lat. audio, audire ~uti, slu{atiŠ koji se odnosi na sluh, slu{awe, ~ujnost, ili na reprodukciju zvuka; up. video-.
amfi- ‰gr~. amphi s obe straneŠ zna~i obostrano, uokolo, sa svih strana.
auri-, auro- ‰lat. aurum zlatoŠ zlatan, koji sadr`i zlato ili ima veze sa zlatom.
an- ‰gr~. an-Š oblik prefiksa a-1 ispred vokala (npr. analfabeta — onaj koji ne poznaje alfabet, nepismen ~ovek).
austro- ‰nlat. AustriaŠ koji se odnosi na Austriju ili Austrijance.
ana- ‰gr~. ana, ana-Š ozna~ava ne{to {to je gore (na, iznad) ili pored ne~ega (uz ne{to, pri ne~emu).
auto-1 ‰gr~. autos sam, jediniŠ upu}uje na samostalnost, samostalno delovawe ili ne{to {to se odnosi na samog sebe, vlastito.
angi-, angio- ‰gr~. angeion `ilaŠ koji se odnosi na krvne sudove.
auto-2 ‰skr. automobil (v.)Š koji se odnosi na automobil ili automobilizam.
anglo- ‰lat. Anglus EnglezŠ koji se odnosi na Engleze, Englesku ili engleski jezik.
afro- ‰lat. AfricusŠ koji se odnosi na Afriku ili Afrikance; koji je u afri~kom stilu.
andr-, andro- ‰gr~. aner, andros mu{karac, ~ovekŠ koji se odnosi na mu{karca, odnosno na odraslog ~oveka.
B
anemo- ‰gr~. anemos vetarŠ koji se odnosi na vetar. anizo- ‰v. an-, izo-Š ozna~ava nejednakost po obliku, nameni i sl. ankilo- ‰gr~. ankylos iskrivqenŠ upu}uje na stezawe, su`avawe (organa). ante- ‰lat. ante preŠ koji dolazi pre (vremenski) ili pred, ispred (u prostoru). ant(i)- ‰gr~. anti protivŠ koji deluje suprotno; koji deluje naspramno ili naporedo s ne~im drugim. antropo- ‰gr~. anthropos ~ovekŠ koji se odnosi na ~oveka odnosno qudski rod. ap-, apo- ‰gr~. apo od, izŠ zna~i odvajawe, izdvajawe, nastajawe, smawivawe i sl. aps- ‰lat. abs-Š varijanta od ab- (v.).
bari-, baro- ‰gr~. barys te`ak, baros te`ina, pritisakŠ koji se odnosi na te`inu i pritisak. bati-, bato- ‰gr~. bathos dubokŠ koji se odnosi na dubinu (mora, okeana). bi- ‰lat. bis dvaput, bini po dvaŠ ozna~ava da se ne{to javqa u paru ili dvaput, da je udvojeno ili obostrano. biblio- ‰gr~. biblion kwigaŠ koji se odnosi na kwige i kwi`arstvo. bio- ‰gr~. bios `ivotŠ upu}uje na vezu drugog dela re~i sa `ivotom, `ivim svetom ili `ivim bi}ima. bradi- ‰gr~. bradys spor, usporenŠ ukazuje na usporenost onoga {to zna~i drugi deo re~i. brahi-1 ‰gr~. brachys kratakŠ kazuje da je ono {to zna~i drugi deo re~i kratko.
arheo- ‰gr~. arche po~etakŠ upu}uje na veliku starinu, starinski.
brahi-2 ‰lat. brachium rukaŠ koji se odnosi na ruku (do ramena).
arhi- ‰gr~. archos stare{ina, vo|aŠ stariji, glavni, vrhovni; nad-; vi{i.
bronho- ‰gr~. bronchos du{nikŠ koji se odnosi na bronhije.
38
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
V vazo- ‰lat. vas sud, posudaŠ koji se odnosi na krvne sudove. vario- ‰lat. varius raznolikŠ iskazuje raznolikost. video- ‰lat. video, videre videtiŠ kazuje da se drugi deo re~i odnosi na ne{to {to se vidi, {to se prima ~ulom vida, ili na elektronske naprave kao {to su televizor ili monitor; up. audio-. vice- ‰lat. vice, ablativ od vicis promena, smena, mestoŠ ozna~ava zamenika ili pomo}nika osobe ozna~ene u drugom delu re~i.
G galakto- ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ koji se odnosi na mleko ili mle~ne `lezde. galo- ‰lat. Gallus GalŠ koji se odnosi na Gale i Galiju; koji se odnosi na Francuze, Francusku ili francuski jezik. galvano- ‰prema imenu italijanskog fiziologa L. Galvanija, 1737–1798Š ozna~ava vezu sa elektri~nom strujom, naj~e{}e jednosmernom. gam-, gamo- ‰gr~. gamos brakŠ u biologiji ukazuje na vezu s polnom reprodukcijom. gastro-, gastero- ‰gr~. gaster, gen. gastros, gasteros `eludacŠ koji se odnosi na `eludac. geno- ‰lat. genus, gr~. genos rod, vrstaŠ koji se odnosi na rod, ra|awe odnosno srodstvo. geo- ‰gr~. ge zemqaŠ koji se odnosi na Zemqu, Zemqinu koru ili povr{inu Zemqe. germano- ‰lat. Germanus NemacŠ koji ima veze s Nemcima ili s germanskim narodima uop{te. geronto- ‰gr~. geron, gen. gerontos staracŠ koji se odnosi na starost i starije osobe. giga- ‰gr~. gigas gigant, divŠ ozna~ava jedinicu milijardu puta ve}u od one ozna~ene drugim delom (npr. gigavat = milijardu vati); u ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 230 puta ve}u (gigabajt = 230 bajta, tj. 1.073.741.824 bajta). gineko-, gino- ‰gr~. gyne, gen. gynaikos `enaŠ u nau~nim terminima ozna~ava `enu ili `enski rod.
gliko-, glicero- ‰gr~. glykys i glykeros sladakŠ u hemijskim i fiziolo{kim terminima: sladak, slast. glos-, gloso- ‰gr~. (jonski) glossa jezikŠ ozna~ava ono {to ima veze s jezikom (organom), katkad i s jezikom kao sredstvom za sporazumevawe. glot-, gloto- ‰gr~. (ati~ki) glotta jezikŠ ozna~ava ono {to ima veze s jezikom kao sredstvom za sporazumevawe, katkad i s jezikom (organom). goni-, gonio- ‰gr~. gonia ugaoŠ koji se odnosi na ugao ili merewe uglova. gono- ‰gr~. gonos semeŠ ozna~ava ono {to ima veze sa semenom, kod biqaka i `ivotiwa. grafo- ‰gr~. graphein pisatiŠ odnosi se na pisawe, rukopis, zapise i sl. greko- ‰lat. Graecus GrkŠ ono {to ima veze s Grcima, Gr~kom ili gr~kim jezikom.
D daktilo- ‰gr~. daktylos prstŠ u slo`enim re~ima: ono {to se odnosi na prste ili ima oblik prsta. de- ‰lat. de od, iz, raz; fr. de- od lat. dis-Š ozna~ava poreklo, odvajawe, uklawawe, ukidawe i drugo. deka- ‰gr~. deka desetŠ u jedinicama mere zna~i deset puta ve}u jedinicu (npr. dekagram — deset grama). dekstro- ‰lat. dexter desniŠ ono {to je desno ili se uvija udesno. deci- ‰lat. decimus desetiŠ ispred jedinica mere ozna~ava deseti deo, npr. decimetar — deseti deo metra. demo-1 ‰gr~. demos narodŠ ono {to se odnosi na narod ili stanovni{tvo; mo`e biti i skra}eni oblik od demokratija (v.), npr. demohri{}anski. demo-2 ‰engl. demo, skr. od demonstrationŠ ozna~ava ono {to slu`i za demonstraciju, prikazivawe, kao probni primerak. dendro- ‰gr~. dendron drvoŠ u stru~nim terminima ozna~ava drvo, stablo ili drvenastu masu.
39
Ç. Uvod derm-, derma-, dermato, dermo- ‰gr~. derma ko`aŠ ozna~ava ono {to se odnosi na ko`u, pre svega qudsku. des-, dez- ‰fr. des-, des- od lat. dis-Š ozna~ava odvajawe, ra{~lawavawe, ili ukidawe onoga {to kazuje drugi deo re~i; od-, raz-, ne-. di- ‰gr~. di(s) dvaput, od dyo dvaŠ ozna~ava dvojnost ili udvajawe. dija- ‰gr~. dia kroz, (iz)me|uŠ ozna~ava razliku, razvrstavawe, posredstvo; kroz, preko, me|u-, raz-, pro-. dinamo- ‰gr~. dynamis snagaŠ koji se odnosi na silu ili energiju.
eko- ‰skr. od ekologija (v.)Š ekolo{ki; {to se ti~e prirodne sredine ili ambijenta. eks-1 ‰lat. ex-, gr~. ex-, ek-Š koji je izvan ne~ega; koji poti~e od ne~ega; koji izlazi odnekud; izveden do kraja; iz-, izvan-, od-. eks-2 ‰engl. ex, od lat. ex izŠ biv{i, nekada{wi. ekstra- ‰lat. extra izvan, spoqaŠ ono {to je napoqu, izvan ~ega; ono {to je izuzetno, posebnog kvaliteta. ekto- ‰gr~. ektos spoqniŠ koji je spoqa; spoqa{wi.
dipl-, diplo- ‰gr~. diploos dvostrukŠ u slo`enicama zna~i dvostruk ili udvojen.
elektro- ‰skr. od elektrika, gr~. elektron }ilibarŠ koji se odnosi na elektricitet, elektri~ni.
dis-1 ‰gr~. dys-Š kao prefiks negira osnovnu re~, ozna~ava te{ko}u, nemogu}nost ili nepravilno delovawe.
embrio- ‰ gr~. embrionŠ koji se odnosi na embrion, zametak, odnosno na po~etnu fazu razvoja `ivih bi}a.
dis-2 ‰lat. dis-Š ozna~ava deqewe, razdvajawe, raspadawe; raz-, od-.
en- (em-) ‰gr~. enŠ u (~emu), usred, unutar (~ega); varijanta em- se javqa ispred osnova s po~etkom na p-, b-, m- ili f-.
disko- ‰gr~. diskos diskŠ koji se odnosi na gramofonske plo~e, ili na kasete i druge nosa~e zvuka.
end-, endo- ‰gr~. endon unutraŠ koji je unutar ~ega, unutra{wi, koji poti~e iznutra.
dodeka- ‰gr~. dodekaŠ koji obuhvata 12 elemenata, dvanaestodelan.
enter-, entero- ‰gr~. enteron crevo; utrobaŠ koji se odnosi na creva.
doliho- ‰gr~. dolichosŠ dug, duguqast, izdu`en.
ep-, epi- ‰gr~. epi na, nad, preko, poredŠ koji {to koji je na ne~emu, nad ne~im, uz ne{to, pri ne~emu; dodatni, uzgredni.
E
ergo- ‰gr~. ergon radŠ koji se odnosi na rad, radne navike ili metode rada.
e-1
varijanta od eks-1 (v.)
e-2 ‰engl. e-, skr. od electronic elektronskiŠ koji se obavqa ili nalazi u elektronskom obliku, npr. e-gotovina, e-korpa, e-po{ta. evro- ‰prema na{em Evropa, od gr~. EuropeŠ evropski, koji pripada Evropi, va`i ili deluje u Evropi. egza- ‰engl. exa-Š veli~ine 1018 jedinica; up. egzabajt. egzo-, ekso- ‰gr~. exo izvana, spoqaŠ {to je izvan ne~ega; spoqni; ono {to deluje spoqa. ek- varijanta od eks-1 (v.) ekvi- ‰lat. aequus jednakŠ ono {to je podjednako, ravnomerno, u ravnote`i.
40
eritro- ‰gr~. erythros crvenŠ koji je crvene boje; koji se odnosi na crvena krvna zrnca. eroto- ‰gr~. eros gen. erotos qubavŠ koji se odnosi na qubav ili erotiku. etno- ‰gr~. ethnos narodŠ koji se odnosi na narod, narodnost, nacionalnost. eu- ‰gr~. eu dobroŠ u slo`enim re~ima ozna~ava ono {to je dobro, korisno, ugodno, {to pravilno deluje i sl. euro- v. evro-. eho- ‰gr~. echo jeka, odjekŠ koji se odnosi na odjek; koji deluje putem odbijawa zvu~nih talasa.
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
Z zepto- ‰proizvoqna varijanta od lat. septimus sedmiŠ ozna~ava jedinicu pomno`enu sa 10–21, to jest hiqaditi deo milijarditog dela milijarditog dela osnovne jedinice.
intro- ‰lat. intro- u, unutarŠ koji je u ne~emu; koji ulazi u ne{to; okrenut ka sebi, ka unutra{wosti. infra- ‰lat. infra ispod, ni`eŠ koji je ni`i od onoga {to kazuje drugi deo re~i, ispod-, pod-.
zoo- ‰gr~. zoon `ivo bi}e, `ivotiwaŠ koji se odnosi na `ivotiwe i `ivotiwski svet.
italo- ‰lat. ItalusŠ koji se ti~e italskih naroda u starom veku; italijanski; italijanskog porekla (npr. italo-ameri~ki).
I
ihti- (ihtio-) ‰gr~. ichthys ribaŠ koji se odnosi na ribe.
i-1 varijanta od in-1 (v.). i-2 ‰engl. e- skr. od electronic prema izvornom izgovoru /ilektronik/Š elektronski; up. i-mejl. ideo- ‰gr~. ideaŠ koji se odnosi na ideju, pojam, predstavu.
J jatro- v. ijatro-. juris- ‰lat. ius, gen. iuris pravoŠ koji se odnosi na pravo i pravne nauke.
idio- ‰gr~. idiosŠ osoben, svojstven, poseban. izo- ‰gr~. isos istiŠ u mnogobrojnim nau~nim terminima zna~i isti, jednak ili sli~an. ijatro- ‰gr~. iatros lekarŠ koji se odnosi na lekara ili na medicinu.
K kako- ‰gr~. kakos lo{, zaoŠ u slo`enim re~ima ozna~ava ne{to ru`no, lo{e ili nepravilno. kali-, kalo- ‰gr~. kalos lepŠ u slo`enim re~ima ozna~ava ne{to {to je lepo ili dobro.
ikono- ‰gr~. eikon slikaŠ koji se odnosi na ikone; koji se odnosi na slike, likove, likovni prikaz.
kalor-, kalori- ‰lat. calor toplotaŠ {to se odnosi na toplotu odnosno grejawe.
im-1 varijanta od in-1 (v.) ispred osnova koje po~iwu na p, b, m.
kancero- ‰lat. cancer rakŠ koji se odnosi na rak ili tumore.
im-2 varijanta od in-2 (v.) ispred osnova koje po~iwu na p, b, m. imuno- ‰lat. immunisŠ koji se odnosi na imunitet. in-1 ‰lat. in-Š zna~i poricawe, poni{tavawe, nemogu}nost: ne-, bez-. in-2 ‰lat. in u, in-Š zna~i uno{ewe, uvo|ewe u ne{to, postojawe u ne~emu: u-, na-.
kardio- ‰gr~. kardia srceŠ koji se ti~e srca. kario- ‰gr~. karyon orah, jezgroŠ u biologiji ozna~ava ono {to se ti~e }elijskog jezgra (jedra). karcino- ‰gr~. karkinos rakŠ koji se odnosi na rak ili tumore. kata- ‰gr~. kata sa, niz, poŠ nadole, niz, prema, po, protiv; u gr~kim slo`enicama ima i razna druga zna~ewa.
indo- ‰gr~. IndosŠ koji se odnosi na Indiju ili Indijce.
kvadri-, kvadro-, kvadru- ‰lat. quadri- prema quattuor ~etiriŠ ~etvoran, ~etvorostruk, ~etvorodelni.
inter-1 ‰lat. inter (iz)me|uŠ ozna~ava polo`aj izme|u ne~ega, ili me|usobni odnos, vezu.
kvazi- ‰lat. quasi kao, poputŠ prividan, pribli`an, sli~an; nazovi-, nadri-.
inter-2 ‰skra}eno od internacionalan (v.)Š koji deluje {irom sveta, me|unarodni, me|udr`avni. intra- ‰lat. intraŠ unutar, usred, u okviru onoga {to ozna~ava drugi deo re~i.
keno-1 ‰gr~. koinosŠ zajedni~ki. keno-2 ‰gr~. kainosŠ noviji, skora{wi. kerato- ‰gr~. keras rogŠ u nau~nim terminima zna~i ro`nat, od ro`nate materije, ili ono {to se odnosi na ro`wa~u oka.
41
Ç. Uvod kefalo- ‰gr~. kephale glavaŠ koji se odnosi na glavu.
ksero- ‰gr~. xeros suvŠ ozna~ava ne{to {to je suvo ili ima veze sa su{ewem.
kiber- ‰skr. od kiberneti~ki, od gr~. kybernet(es) kormilarŠ kiberneti~ki: up. kiber-prostor, kiber-seks.
ksilo- ‰gr~. xylon drvoŠ koji je od drveta ili sli~an drvetu.
kiberno- ‰skr. od kiberneti~ki, od gr~. kybernet(es) kormilarŠ kiberneti~ki; up. kiberno-prostor, kiberno-seks. kilo- ‰fr. kilo od gr~. chilioi hiqadaŠ ispred jedinica mere ozna~ava jedinicu hiqadu puta ve}u (npr. kilogram = hiqadu grama); u ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 1.024 puta ve}u (kilobajt = 1.024 bajta, tj. 210 bajta). kine-, kinema-, kinemato- ‰skr. od kinematograf, od gr~. kinema kretawe i graphein pisatiŠ koji se odnosi na kinematografiju, filmsku umetnost.
L lalo- ‰gr~. lalein brbqati, mucatiŠ koji ima veze sa sposobno{}u govora. laringo- ‰gr~. larynx grkqan, grloŠ koji se odnosi na grkqan ili gu{u. leuk-, leuko- ‰gr~. leukos beoŠ koji je beo, svetle boje, ili ima veze sa belinom. limf-, limfo- ‰lat. lympha vodaŠ u medicini, koji se odnosi na limfu ili limfne organe. lipo- ‰gr~. lipos mastŠ u medicini, koji se odnosi na masno}u, salo ili masno tkivo.
kinezi(o)-, kineto- ‰gr~. kinesis kretawe, kinetikos pokretanŠ koji se odnosi na kretawe.
lito- ‰gr~. lithos kamenŠ koji je od kamena; koji se odnosi na kamen ili stenu.
kino-1 ‰gr~. kyon, gen. kynos pasŠ koji se odnosi na pse.
log-, logo- ‰gr~. logos re~Š koji se odnosi na govor ili na re~i.
kino-2 ‰nem. Kino, skr. od Kinematograph, v. kine-Š koji se odnosi na bioskope ili film.
M
klavi- ‰lat. clavis dirkaŠ koji sadr`i dirke odnosno klavijaturu.
magneto- ‰v. magnetŠ koji se odnosi na magnet ili magnetizam.
klepto- ‰gr~. kleptein krastiŠ koji se odnosi na kra|u i kradqivce.
makro- ‰gr~. makros duga~ak, krupanŠ ozna~ava ono {to je veliko, obimno, velikih razmera, ili {to se posmatra u celini; up. MIKRO-.
ko-, kom-, kon- ‰lat. con saŠ ozna~ava zajedni{tvo, vezu, naporedno delovawe; uz, pored; sa-, sukontra-, kontro- ‰lat. contraŠ protiv, naspram; u nekim re~ima ozna~ava ni`i ~in (kontraadmiral), u muzici glasove ili instrumente dubokih tonova (kontraalt, kontrafagot). kosm-, kosmo- ‰gr~. kosmos svemir; sklad, redŠ koji se odnosi na kosmos, vasionu; koji se odnosi na ceo svet. krio- ‰gr~. kryos mraz, studenŠ koji se odnosi na zamrzavawe ili jaku hladno}u. kript-, kripto- ‰gr~. kryptos skrivenŠ tajan, potajan, prikriven. kseno- ‰gr~. xenos stranacŠ koji se odnosi na strance.
42
maksi- ‰engl. maxi, skr. od maximumŠ koji je vrlo velikih dimenzija, ve}i od uobi~ajenog; po na{em Pravopisu pi{e se odvojeno, npr. maksi ukr{tenica. medi-, medio- ‰lat. medius sredwiŠ koji je u sredini; koji je osredwih razmera. mega-, megalo- ‰gr~. megas velikŠ koji je izrazito velik; koji ima veze sa veli~inom; uz nazive jedinica mere ozna~ava jedinicu milion puta ve}u (npr. megavat = milion vati); u ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 220 puta ve}u (megabajt = 220 bajta, tj. 1.048.576 bajta). mez-, mezo- ‰gr~. mesos sredwiŠ u nau~nim terminima zna~i sredwi, koji je u sredini. melano- ‰gr~. melas, gen. melanos crnŠ ozna~ava ono {to je crno, tamno, ili sadr`i tamni pigment.
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i met-, meta- ‰gr~. meta me|u, uz, pored, izaŠ ozna~ava ono {to je uz ne{to, za ne~im, posle ne~ega, s druge strane ne~ega; ono {to je izvan poqa istra`ivawa neke nauke (metafizika); u re~ima koje zna~e promenu (metamorfoza); u hemiji ozna~ava jediwewa nastala zamenom atoma ili izvo|ewem iz drugih jediwewa. meteoro- ‰gr~. meteoros koji je u vazduhuŠ koji je na nebu, u visini; koji ima veze sa vremenskim uslovima, s meteorologijom. metro-1 ‰gr~. metron meraŠ koji se odnosi na meru i merewe. ‰gr~. metra materica prema meter majkaŠ koji se odnosi na matericu. metro-2
metro-3 ‰skr. od metropola (v).Š koji pripada metropoli, velegradski. mehano- ‰gr~. mechane ma{inaŠ koji se obavqa pomo}u ma{ina; koji ima veze s mehanikom. mi-, mio- ‰gr~. mys mi{; mi{i}Š koji se odnosi na mi{i}e. miz-, mizo- ‰gr~. misos mr`waŠ koji mrzi, koji ose}a odbojnost prema onome {to je iskazano drugim delom re~i. mijel-, mijelo- ‰gr~. myelos sr`Š koji se odnosi na ko{tanu sr` ili ki~menu mo`dinu. miko- ‰gr~. mykes gqivaŠ koji se odnosi na gqive (pe~urke) ili na gqivice. mikro- ‰gr~. mikros maliŠ koji je vrlo mali, malih razmera; koji je umawen; up. makro-; ispred jedinica mere ozna~ava milioniti deo, npr. mikroamper = milioniti deo ampera. mili- ‰lat. mille hiqadaŠ ozna~ava hiqaditi deo jedinice mere, npr. milimetar = hiqaditi deo metra. mini- ‰engl. mini, skr. od miniature minijaturanŠ mawi ili kra}i od uobi~ajenih dimenzija; po na{em Pravopisu pi{e se s crticom (mini-golf) odnosno odvojeno u izrazima kao mini moda, mini sukwa. mio- v. mi-. mono-, mon- ‰gr~. monos sam, jedanŠ jednodelan, sam, jedini; koji se odnosi samo na jednu stvar; koji se odnosi na reprodukciju zvuka putem jednog kanala (up. stereo-).
moto- ‰lat. motus pokret, motor pokreta~Š koji se kre}e pomo}u motora, motorni, motorizovan; koji se odnosi na motocikle. multi- ‰lat. multus mnogiŠ ~ega ima mnogo; koji ima mnogo delova; mnogo~lan, vi{estruk.
N nano- ‰gr~. nanos patuqakŠ ispred imena merne jedinice ozna~ava milijarditi deo (npr. nanosekund — milijarditi deo sekunde). narko- ‰gr~. narke omamqenostŠ u medicini upu}uje na san, spavawe; u novijim izrazima iz medijskog jezika odnosi se na narkotike odnosno drogu. nekro- ‰gr~. nekros mrtavŠ koji se odnosi na mrtvace, le{eve ili na mrtvo tkivo. neo- ‰gr~. neos novŠ ozna~ava novu, obnovqenu ili moderniju verziju onoga {to se iskazuje drugim delom re~i. neur-, neuro- ‰gr~. neuron nerv, `ivacŠ koji se odnosi na nerve, nervni sistem ili nervne bolesti. nefro- ‰gr~. nephros bubregŠ koji se odnosi na bubrege. nitro- ‰gr~. nitron {alitraŠ koji se odnosi na azot ili wegova jediwewa. nomo- ‰gr~. nomos zakonŠ koji se odnosi na zakone, norme ili pravila. non- ‰lat. non neŠ ozna~ava negaciju ili suprotnost. nukleo- ‰lat. nucleus jezgroŠ u biologiji, koji se odnosi na }elijsko jezgro (jedro); u fizici, koji se odnosi na atomsko jezgro ili na nuklearnu energiju.
O odont-, odonto- ‰gr~. odous, gen. odontos zubŠ koji se odnosi na zube ili zubarstvo. oksi- ‰fr. oxygene kiseonik od gr~. oxys o{tar; kiseoŠ koji se odnosi na kiseonik ili wegova jediwewa. okta-, okto- ‰gr~. okto, lat. octo osamŠ koji ima osam delova, osmo~lan, osmostruk.
43
Ç. Uvod ole-, oleo- ‰lat. oleum uqeŠ koji se odnosi na uqe ili na masno}e uop{te.
pato- ‰gr~. pathos ose}awe, trpqewe, bolŠ koji se odnosi na bolest.
olig-, oligo- ‰gr~. oligos malen, malobrojanŠ u slo`enicama ozna~ava mali broj ili malu koli~inu.
ped-1, pedo-1 ‰gr~. pais, gen. paidos deteŠ koji se odnosi na dete ili decu.
omni- ‰lat. omnis savŠ u slo`enicama zna~i sav, sve-, potpuno, svuda. onko- ‰gr~. onkos zadebqawe, otokŠ koji se odnosi na tumore, na rak ili na le~ewe raka. onto- ‰gr~. on, gen. ontos bi}eŠ u filozofiji, koji se ti~e bi}a, bivstvovawa; u biologiji, koji se odnosi na `ivo bi}e. oo- ‰gr~. oion jajeŠ koji se odnosi na jaje ili jajnu }eliju. opto- ‰gr~. optikos vidan, koji se vidiŠ ozna~ava ono {to je u vezi s vidom. ornito- ‰gr~. ornis, gen. ornithos pticaŠ koji se odnosi na ptice. oro- ‰gr~. oros brdo, goraŠ koji se odnosi na brda, planine, reqef. orto- ‰gr~. orthos prav, uspravanŠ koji je prav, ravan; koji je pod pravim uglom; ispravan, pravilan, u skladu s pravilima. osteo- ‰gr~. osteon kostŠ koji se odnosi na kosti. ot-, oto- ‰gr~. ous, gen. otos uhoŠ koji se odnosi na u{i. oftalmo- ‰gr~. ophthalmos okoŠ koji se odnosi na o~i.
P
ped-2, pedo-2 ‰gr~. pedon tloŠ koji se odnosi na zemqu, tlo ili zemqi{te. penta-, pent- ‰gr~. pente petŠ koji koji ima pet delova, peto~lan, petostruk. per- ‰lat. perŠ kroz; preko; potpuno, do kraja; u hemiji ozna~ava jediwewa s ve}om koli~inom nekog elementa od uobi~ajene, ili s ve}om valencijom. peri- ‰gr~. peri oko, okoloŠ koji okru`ava ne{to, okolni; koji je u blizini ne~ega; koji se doga|a pribli`no u isto vreme. peta- ‰proizvoqno prema penta- (v.)Š ispred imena merne jedinice zna~i trilion (1015) puta ve}i. petro-1 ‰gr~. petra kamenŠ kao prvi deo nau~nih termina ozna~ava kamen ili stenu. petro-2 ‰skr. od petrolej (v.)Š koji se odnosi na petrolej ili naftu; koji poti~e od nafte. piko- ‰prema ital. piccolo maliŠ ispred imena merne jedinice zna~i bilion puta mawi, npr. pikofarad — bilioniti deo farada. piro- ‰gr~. pyr vatraŠ koji se odnosi na vatru, vatromet ili paqewe; u medicinskim terminima, koji se odnosi na groznicu ili visoku temperaturu. plan-, plani- ‰lat. planus ravanŠ koji je ravan, koji je u ravni, dvodimenzionalan.
paleo- ‰gr~. palaios starŠ stari, davna{wi, iz starih vremena.
pneumo-1, pneumato- ‰gr~. pneuma, gen. pneumatos dah, disaweŠ koji se odnosi na vazduh ili na gasove.
palin- ‰gr~. palin natrag, opetŠ ponovni, ponovqen; koji se povla~i ili vra}a.
pneumo-2 ‰gr~. pneumon plu}aŠ koji se odnosi na plu}a.
pan-, panto- ‰gr~. pan sve, gen. pantosŠ koji obuhvata sve ono {to se kazuje drugim delom re~i; sav, sveop{ti, celovit, sve-.
pod-, podo- ‰gr~. pous, gen. podos nogaŠ koji se odnosi na nogu, naro~ito na stopalo; u botanici, koji se odnosi na stabqiku.
par-, para- ‰gr~. para kod, uz, pokraj, premaŠ zna~i da je ne{to nalik onome {to kazuje drugi deo re~i, da se javqa pored wega ili da ga podra`ava; ~esto u smislu ne~eg nezvani~nog ili nepriznatog (paravojni).
poli- ‰gr~. polys mnogoŠ vi{estruk, mnogostruk, koji ima mnogo oblika ili primena.
44
porno- ‰gr~. porne bludnica, v. pornografskiŠ posve}en pornografiji, koji sadr`i pornografske prizore ili opise.
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i pre- ‰lat. prae-Š pre|a{wi, prethodan; koji je ispred ~ega; pre-, pred-. prim-, primi, primo- ‰lat. primus prviŠ koji je prvi, koji je ispred svih; koji se prvi put doga|a. pro-1 ‰lat. pro zaŠ ozna~ava pristajawe uz ne{to, sklonost prema ne~emu, podr`avawe ~ega. pro-2 ‰lat. pro zaŠ uz imenice koje zna~e zvawe pokazuje da je u pitawu zamenik, pomo}nik ili ni`i ~in (prokonzul; prorektor). pro-3 ‰gr~. pro ispred, unapredŠ ozna~ava ono {to ide napred, {to je ispred ~ega u prostoru ili mu prethodi u vremenu. prot-, proto- ‰gr~. protos prviŠ prvi, glavni; prvobitan, izvorni; najstariji, pra-. pseudo- ‰gr~. pseudos la`Š la`an, tobo`wi; prividni; navodni; nadri-, nazovi-. psiho- ‰gr~. psyche du{aŠ koji se odnosi na du{u, na psihi~ki `ivot ili na psihologiju. pter-, ptero- ‰gr~. pteron kriloŠ koji ima krila, krilat; koji se odnosi na krilo.
R radio-1 ‰lat. radius zrakŠ koji se odnosi na zra~ewe ili na radioaktivnost; rendgenski. radio-2 ‰v. radioŠ koji se odnosi na radio, radijski; koji se emituje preko radija. re- ‰lat. re-Š ozna~ava ponavqawe; u nekim re~ima podrazumeva prepravku, uz poni{tavawe prethodne radwe. reo- ‰gr~. reos struja, rein te}iŠ koji se odnosi na elektri~nu struju; koji se odnosi na struju ili strujawe uop{te. retro- ‰lat. retro nazad, unazadŠ koji je otpozadi; koji deluje unazad; koji se vra}a u pro{lost. rino- ‰gr~. ris, gen. rinos nosŠ koji se odnosi na nos. ruso- ‰sr. lat. RussiaŠ koji se odnosi na Ruse, Rusiju ili ruski jezik.
S santi- ‰fr. centi-Š v. centi-. seizmo- ‰gr~. seismos potresŠ koji se odnosi na zemqotrese.
semi- ‰lat. semi- pola, napolaŠ polovi~an, polu-; delimi~an, nepotpun. servo- ‰lat. servus rob, slugaŠ ozna~ava pomo}ne mehanizme koji kontroli{u rad neke ma{ine i poja~avaju manuelnu energiju ~oveka — upravqa~a. sidero- ‰gr~. sideros `elezoŠ koji se odnosi na gvo`|e. sin-, sim- ‰gr~. syn saŠ koji je sa ne~im, uz ne{to, propratni, naporedan; istovremen; zajedni~ki; s-, sa-, su-; varijanta sim- se javqa ispred osnova s po~etkom na p-, b-, m- ili f-. sklero- ‰gr~. skleros suv, uvenuo, stvrdnutŠ u medicinskim terminima ozna~ava otvrdnu}e ili ukru}enost. somato- ‰gr~. soma, gen. somatos teloŠ koji se odnosi na telo i pojedine organe; somatski. socio- ‰lat. socius drug, societas dru{tvoŠ koji se ti~e dru{tva i odnosa me|u qudima. spektro- ‰lat. spectrumŠ koji se odnosi na spektar. speleo- ‰gr~. spelaion pe}inaŠ koji se odnosi na pe}ine. spermato- ‰gr~. sperma, gen. spermatos semeŠ koji se odnosi na spermu, na qudske i `ivotiwske semene }elije. spiro-1 ‰lat. spirare disatiŠ koji se odnosi na disawe. spiro-2 ‰gr~. speira spiralaŠ koji je spiralnog oblika, koji se uvija u krug. sporo- ‰gr~. spora sejawe; semeŠ koji se odnosi na seme, na spore ili razmno`avawe primitivnih organizama. steno- ‰gr~ stenos tesan, uzakŠ su`en, prite{wen (u medicinskoj terminologiji); skra}en (u izrazima kao stenografija). stereo- ‰gr~. stereos tvrd, ~vrst, prostranŠ koji se odnosi na geometrijska tela; prostorni, vi{edimenzionalan; koji se odnosi na reprodukciju zvuka putem dva ili vi{e kanala (up. mono-). stomato- ‰gr~. stoma, gen. stomatos ustaŠ koji se odnosi na usta: koji se odnosi na negu usta i zuba.
45
Ç. Uvod sub-, sup- ‰lat. sub pod, ispodŠ koji je ni`i, ispod ~ega po polo`aju ili po va`nosti; umawen, ne potpuno izra`en; blizak ne~emu (npr. suptropski); koji predstavqa podvrstu ili u`u podelu; u hemiji ozna~ava jediwewa s mawom koli~inom nekog elementa od uobi~ajene. sulf-, sulfa-, sulfo- ‰lat. sulphur sumporŠ koji se odnosi na sumpor i wegova jediwewa. super- ‰lat. super nad, iznad, prekoŠ iskazuje ono {to je izra`eno u najve}oj meri; u poja~anom stepenu, vi{i, boqi; dodatni; nad-. supra- ‰lat. supra nad, prekoŠ koji je iznad ne~ega, u prostoru ili po autoritetu. sfigmo- ‰gr~. sphygmos puls, biloŠ koji se odnosi na puls. shizo- ({izo-) ‰gr~. schizein cepatiŠ koji se odnosi na rascep, podeqenost; koji se odnosi na shizofreniju (v.).
T takso-, taksi- ‰gr~ taxis red, poredakŠ koji se odnosi na raspored, razvrstavawe, sistematizaciju. talaso- ‰gr~. thalassa moreŠ koji se odnosi na more, morski. tanato- ‰gr~. thanatos smrtŠ koji se odnosi na smrt. tauto- ‰gr~. tauto, od to auto istoŠ izra`ava jednakost ili ponavqawe istog. tahi-, taho- ‰gr~. tachys brzŠ koji se odnosi na brzinu. tele1- ‰gr~. tele daleko, udaqŠ koji deluje na daqinu, daqinski. tele2- ‰skr. od televizija (v.)Š televizijski. teo- ‰gr~. theos bogŠ koji se odnosi na boga ili bo`anstvo. tera- ‰gr~. teras ~udo, ~udovi{teŠ ispred imena merne jedinice uve}ava je bilion puta (1012).
tetr-, tetra- ‰gr~. tettares, tessares ~etiriŠ ~etvorni, ~etvorodelni, ~etvorostruk. tehno- ‰gr~. techne ve{tina, ume{nostŠ koji se odnosi na tehniku ili tehnologiju. topo- ‰gr~. topos mesto, kraj, podru~jeŠ koji se odnosi na mesto, polo`aj. trans-, tra- ‰lat. trans prekoŠ koji prelazi granice ~ega, koji je sa one strane; nad-, preko-. tri- ‰lat. tres, tria, gr~. treis, tria triŠ trojni, trodelni, tro~lan, trostruk. trofo- ‰gr~. trophe hranaŠ koji se odnosi na ishranu ili na~in ishrane. turbo- ‰lat. turbo, gen. turbinis vrtlog, vihorŠ koji ima pogon na turbinu, turbinski.
U ultra- ‰lat. ultra preko (toga), daqeŠ s druge strane ~ega, izvan ~ega, preko granice ~ega; potpuno, do krajnosti; u politici: ekstremisti~ki. uni- ‰lat. unus jedanŠ jedinstven, ujediwen; jednostruk, jedno~lan; ujedna~en. urano- ‰gr~. ouranos neboŠ koji se odnosi na nebo, nebeski. uro- ‰gr~. ouron mokra}aŠ koji se ti~e mokra}e, mokrewa ili mokra}nih organa.
F fago- ‰gr~. phagein jestiŠ koji jede, koji pro`dire. farmako- ‰gr~. pharmakon lekovita biqkaŠ koji se odnosi na lekove ili apotekarstvo. femto- ‰dan. femten petnaestŠ pred imenom merne jedinice, zna~i trilion (10–15) puta mawi. feri- ‰lat. ferrum gvo`|eŠ u nazivima hemijskih jediwewa ozna~ava prisustvo trovalentnog gvo`|a.
terato- ‰gr~. teras, gen. teratos ~udovi{teŠ koji je ~udovi{nog oblika, nakazan.
fero- ‰lat. ferrum gvo`|eŠ u tehnici i farmaciji odnosi se na gvo`|e; u nazivima hemijskih jediwewa ozna~ava prisustvo dvovalentnog gvo`|a.
termo- ‰gr~. thermos vru}, topaoŠ toplotni; koji se odnosi na toplotu, temperaturu ili grejawe.
fizio- ‰gr~. physis prirodaŠ koji se odnosi na prirodu, na fizi~ke metode le~ewa ili na fiziologiju.
46
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i
hemi- ‰gr~. hemi- pola; up. lat. semi-Š koji zahvata samo polovinu ~ega; polu-.
hepat-, hepato- ‰gr~. hepar, gen. hepatos jetraŠ koji se odnosi na jetru. hepta- ‰gr~. hepta sedamŠ koji koji se odnosi na broj sedam; sedmodelni, sedmo~lan. heter-, hetero- ‰gr~. heteros razli~itŠ koji se odnosi na ne{to drugo, razli~ito; raznovrstan. higr-, higro- ‰gr~. hygros vla`anŠ koji se odnosi na vlagu ili vla`nost. hidr- (hidro-) ‰gr~. hydor vodaŠ koji se odnosi na vodu; u pojedinim hemijskim terminima, koji se odnosi na vodonik. hijal- (hijalo-) ‰gr~. hyalos stakloŠ koji je od stakla ili sli~an staklu. hijer- (hijero-) ‰gr~. hieros svet, sve{teniŠ koji se odnosi na sve{tenike ili svetiwe. hip-1, hipo-1 ‰gr~. hypo ispod, podŠ nedovoqan, umawen, sni`en; mawi od ~ega; pod-. hip-2, hipo-2 ‰gr~ hippos kowŠ koji se odnosi na kowe, kowski. hiper- ‰gr~. hyper iznad, prekoŠ ozna~ava povi{ewe, poja~awe, vi{ak; nad-, pre-, preko-. hipn-, hipno- ‰gr~. hypnos sanŠ koji se odnosi na san ili na hipnozu. hipso- ‰gr~. hypsos visinaŠ koji je visok; koji se odnosi na visinu, pre svega nadmorsku. hir-, hiro- ‰gr~ cheir rukaŠ ru~ni; koji se obavqa rukama. histo- ‰gr~. histos tkawe, tkala~ki razbojŠ koji se odnosi na tkiva. hloro- ‰gr~. chloros zelen, `u}kastŠ u biolo{koj terminologiji, koji se odnosi na zelenu boju; u hemijskoj, koji sadr`i hlor. hol-, holo- ‰gr~. holos ~itav, ceoŠ koji obuhvata sve, koji je potpun, celovit. homeo- ‰gr~. homoios sli~anŠ koji je sli~an ili jednak; koji se slu`i sli~nim sredstvima; ujedna~en. homo-1 ‰gr~. homos jednak, sli~anŠ istovrstan, zajedni~ki; jednak; isto-. homo-2 ‰skr. od homoseksualan (v.)Š koji se odnosi na homoseksualnost.
hemo-2 ‰skr. od hemija, hemijski (v.)Š koji se slu`i hemijskim sredstvima.
horo-1 ‰gr~. chora prostor, zemqaŠ koji se odnosi na oblast, kraj, zemqu.
hendeka- ‰gr~. hendeka jedanaestŠ koji obuhvata 11 elemenata, jedanaestodelan.
horo-2 ‰lat. hora, gr~. hora sat, vremeŠ koji se odnosi na sate, ~asove.
fil-, filo-1 ‰gr~. philos prijateq, philein voletiŠ koji je sklon ~emu, qubiteq ili pristalica ~ega; up. pro-1. filo-2 ‰gr~. phylon rod, plemeŠ koji se odnosi na razvoj i poreklo `ivih bi}a. fito- ‰gr~. phyton biqkaŠ koji se odnosi na biqke i biqni svet. flebo- ‰gr~. phleps, gen. phlebos `ila, venaŠ koji se odnosi na vene. fon-, fono- ‰gr~. phone glasŠ koji se odnosi na zvuk, posebno na qudski glas; koji se odnosi na glasove u jeziku. foto- ‰gr~. phos, gen. photos svetloŠ koji se odnosi na svetlost; koji se odnosi na fotografiju. franko- ‰sr. lat. Francus FrancuzŠ koji se odnosi na Francuze ili Francusku. freno- ‰gr~. phren um, svestŠ koji se odnosi na um ili du{u; mentalni.
H hagio- ‰gr~. hagios svet, posve}enŠ koji se odnosi na sveca ili svetiwu. halko- ‰gr~. chalkos bakarŠ koji se odnosi na bakar, koji sadr`i bakar. halo- ‰gr~. hals, gen. halos soŠ koji ima veze sa solima. haplo- ‰gr~. haploos jednostavanŠ upro{}en; koji se sa dva elementa svodi na jedan. heks-, heksa- ‰gr~. hex {estŠ koji se odnosi na broj {est; {estodelni, {esto~lan. hekt-, hekto- ‰fr. hecto- od gr~. hekaton stoŠ ispred jedinice mere ozna~ava sto puta ve}u jedinicu (hektar — sto ari, hektolitar — sto litara). helio- ‰gr~. helios sunceŠ koji se odnosi na Sunce ili Sun~evu svetlost. hema-, hemato-, hemo-1 ‰gr~. haima krvŠ koji se odnosi na krv, krvni.
47
Ç. Uvod hrizo- (hriso-) ‰gr~. chrysos zlatoŠ koji je zlatan ili zlatne boje. hroma-, hromato-, hromo- ‰gr~. chroma bojaŠ koji je obojen, koji se odnosi na boju, pigmente i sli~ne materije. hron-, hrono- ‰gr~. chronos vremeŠ koji se odnosi na vreme.
C ceno- v. keno-. centi- ‰lat. centum stoŠ ispred jedinice za meru, ozna~ava wen stoti deo (npr. centimetar — stoti deo metra). centri-, centro- ‰lat. centrum, gr~. kentronŠ koji je u vezi sa centrom, koji polazi iz centra ili te`i ka centru.
cefalo- v. kefalo-. ciklo- ‰gr~. kyklos krugŠ koji je kru`nog oblika; koji se kre}e u krugu, cikli~an. cirkum- ‰lat. circum oko, naokoloŠ koji se nalazi oko ~ega, koji opkoqava ili zaobilazi ne{to. cis- ‰lat. cis s ove straneŠ koji je s ove strane, bli`i (obi~no uz geografska imena); supr. trans-. cito- ‰gr~. kytos {upqinaŠ koji se odnosi na }eliju (u biologiji).
X xamp- ‰engl. jump, koji ska~e, od jump skakatiŠ ra~. koji se odnosi na spoqne memorijske jedinice koje se bez posebne pripreme ubacuju u portove ra~unara; up. xamp-disk, xamp-drajv.
2. Sufiksi i sufiksoidi A -abilan, -ibilan ‰lat. -abilis, -ibilisŠ na kome se mo`e obaviti radwa opisana glagolom u osnovi (npr. varijabilan, konvertibilan); odgovara na{em sufiksu -iv, -qiv. -agog, -agogija ‰gr~. agogikos koji vodi, agein voditiŠ ozna~ava vo|stvo, upravqawe, vaspitawe. -a` ‰fr. -ageŠ, -a`a ‰fr. -age /a`/, preko nem. -ageŠ ozna~ava radwu; uz jedinice mere ozna~ava koliko je pre|eno (kilometra`a) ili koliki je kapacitet (kubika`a). -aza ‰fr. -ase, izdvojeno iz re~i diastase, kako je nazvan prvi otkriveni enzimŠ sufiks za enzime u hemijskoj i biolo{koj terminologiji. -al ‰lat. -alis, -aleŠ sufiks za hemijske proizvode i lekove. -algija, -algi~an ‰gr~. algos bolŠ koji se odnosi na bol. -an ‰lat. -anusŠ u hemijskoj terminologiji ozna~ava zasi}ene ugqovodonike. -ana ‰tur. -haneŠ ozna~ava prostoriju ili zgradu za obavqawe odre|enih delatnosti.
48
-ant, -ent ‰lat. -ans gen. -antis, -ens gen. -entis, nastavci participa prezentaŠ ozna~ava vr{ioca radwe ili ~oveka sa odre|enom osobinom. -arh, -arhija ‰gr~. -archos vo|a, vladar, archein zapovedatiŠ koji vlada; vrsta vladavine. -at ‰lat. -atus, -atumŠ ozna~ava ustanove (konzulat), dr`avu pod odre|enom vrstom vladara (emirat) i drugo; u hemijskoj terminologiji ozna~ava soli pojedinih kiselina (nitrat, karbonat). -acija, -icija ‰lat. -atio, -itioŠ sufiks koji ozna~ava radwu.
B -bija, -bioza, -biotik ‰gr~. bios `ivotŠ ozna~avaju ono {to ima veze sa `ivotom ili `ivim bi}ima (amfibija, simbioza, antibiotik). -blast, -blastija ‰gr~. blastos klicaŠ koji se odnosi na po~etni razvoj `ivih bi}a, klicu ili zametak. -burger ‰engl. burger, skr. od hamburgerŠ ozna~ava razne vrste sendvi~a s mesom, sli~nih hamburgeru.
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i -bus ‰engl. bus, skr. od omnibus svima, za sveŠ ozna~ava razne vrste vozila za javni prevoz.
V
E -ez ‰ital. -eseŠ sufiks za stanovnike gradova (Milanez) ili dr`ava (Kinez).
-vor, -voran ‰lat. -vorus, od voro pro`diremŠ koji jede odre|enu vrstu hrane.
-edar, -edri~an ‰gr~. hedra osnovaŠ u nazivima geometrijskih tela (poliedara) ograni~enih odre|enim brojem poligona (npr. tetraedar).
G
-ektomija ‰gr~. ektome odsecaweŠ uklawawe nekog organa ili dela tela hirur{kim putem.
-gam, -gaman, -gamija ‰gr~. gamos brakŠ ozna~ava razne vrste bra~nih zajednica (poligam, monogaman, bigamija i sl.). -gejt ‰engl. -gate, od Watergate, po aferi sa zgradom Votergejt u Va{ingtonu 1972. godineŠ u medijskom jeziku za razne vrste skandala u vezi s politi~arima i zloupotrebom vlasti. -gen, -genija, -geneza ‰gr~. genos rod, genesis ra|awe, postajaweŠ koji se odnosi na ra|awe, poreklo, nastanak, razvoj `ivih bi}a; koji izaziva pojavu ozna~enu prvim delom re~i, npr. kancerogen — koji izaziva rak.
-emija, -emi~an ‰gr~. haima krvŠ ukazuje na odre|eno stawe krvi ili prisustvo neke materije u krvi. -en ‰gr~. -ene, sufiks koji ukazuje na porekloŠ u hemijskoj terminologiji ozna~ava nezasi}ene ugqovodonike. -ent v. -ant. -eta ‰fr. -etteŠ ozna~ava mawu, kra}u ili lak{u verziju onoga {to kazuje osnovna re~ (noveleta, opereta); katkad slu`i i za `enska zanimawa (striptizeta).
-gon1, -gonalan ‰gr~. gonia ugaoŠ koji se odnosi na broj uglova u geometrijskim figurama. -gon2, -gonija, -gonski ‰gr~. gonos (gone) ro|eweŠ koji se odnosi na ro|ewe, nastajawe, postanak. -gram, -gramski, -gramatski ‰gr~. gramma slovoŠ koji se odnosi na slovo, na~in pisawa ili pismene oznake; zapis na~iwen metodom koju kazuje prvi deo re~i (telegram, stenogram, radiogram).
Z -zoa ‰gr~. zoia, mn. od zoion `ivo bi}eŠ u nazivima za pojedine vrste ni`ih `ivotiwa. -zoik ‰gr~. zoikos `ivotniŠ u nazivima geolo{kih era u kojima je postojao `ivot (paleozoik i dr.). -zom v. -som.
I -graf, -grafija, -grafizam, -grafi~ki ‰gr~. graphein pisati, graphikos pismeniŠ koji se odnosi na pisawe; koji se odnosi na crtawe ili slikawe; koji ozna~ava tehniku dobijawa pisanog ili vizuelnog zapisa (tipografija, fotografija); nau~no opisivawe (etnografija) i dr.
-ibilan v. -abilan. -id1 ‰fr. -ide, izdvojeno iz re~i oxyde oksidŠ u hemijskoj terminologiji sufiks za razli~ite vrste jediwewa. -id2 v. -oid.
-derm, -derma ‰gr~. derma ko`aŠ koji se odnosi na ko`u ili wene delove.
-izam ‰gr~. -ismosŠ sufiks sa mnogo zna~ewa: dru{tveni, politi~ki, umetni~ki i sl. pokreti, sportske aktivnosti, vrste pona{awa, li~ne osobine, navike ili mane, fizi~ke pojave i dr.
-drom ‰gr~. dromos put, staza, trkali{teŠ ozna~ava trkali{te, mesto za vo`wu ili takmi~ewe, mesto za uzletawe i sletawe.
-izovati, -izirati ‰gr~. -izeinŠ sufiks kojim se obrazuju glagoli od imenica ili prideva, prete`no sa zna~ewem uvesti ne{to, pre-
D
49
Ç. Uvod tvoriti u ne{to, dati ~emu osobinu onoga {to je izra`eno osnovom re~i. -izacija ‰kasnolat. -isatioŠ sufiks za imenice izvedene od glagola na -izovati (-izirati). -ijada ‰prema olimpijadaŠ sufiks za prigodne sve~anosti i takmi~ewa (npr. gitarijada). -ijaza ‰gr~. -iasisŠ u medicini ozna~ava pojedina oboqewa ili patolo{ka stawa. -ijatar, -ijatrija ‰gr~. iatros lekar, iatreia lekarstvoŠ ozna~ava vrstu lekara odnosno medicinsku specijalnost.
-kineza, -kinezija, -kineti~ki ‰gr~. kinesis kretawe, kinetikos pokretanŠ koji se odnosi na kretawe. -krat, -kratija, -kratski ‰gr~. kratos snaga, mo}, kratein vladatiŠ koji se odnosi na na~in vladavine.
L -lalija ‰gr~. lalein brbqati, govoritiŠ koji se odnosi na govor ili na~in govora.
-il ‰fr. -yle prema gr~. hyle materijaŠ sufiks za razne vrste radikala u organskoj hemiji.
-latrija ‰gr~. latreia obo`avaweŠ ozna~ava kult ili obo`avawe onoga {to je iskazano prvim delom slo`enice.
-in ‰lat. -inus, pridevski sufiksŠ ozna~ava razne vrste hemijskih jediwewa, lekova, droga, preparata za ku}nu upotrebu i sl.
-li ‰tur. -liŠ koji je na~iwen od ne~ega, koji ima odre|enu osobinu (u starijim i narodskim pridevima).
-irati ‰lat. -are, fr. -er, primqeno preko -ierenŠ sufiks za izvo|ewe glagola od glagola ili imenica stranog porekla, katkad u konkurenciji s doma}im -ovati (npr. {ifrirati = {ifrovati).
-liza ‰gr~. lysis od lyein rastvaratiŠ u hemijskim i medicinskim terminima ozna~ava rastvarawe, raspadawe, odvajawe i drugo.
nem.
-isati ‰gr~. -izeinŠ sufiks za izvo|ewe glagola od imenica ili glagola stranog porekla (npr. dekorisati, eliminisati, sevdisati). -ist(a), -isti~ki ‰gr~. -istesŠ ozna~ava osobe koje se bave aktivnostima ili imaju osobine iskazane imenicama na -izam (v.); pored toga ozna~ava razna zanimawa, nau~ne specijalnosti, svira~e na odre|enim instrumentima, sportiste, sledbenike kwi`evnih i umetni~kih `anrova i drugo. -it ‰gr~. -itesŠ sufiks sa zna~ewem soli (sulfit), minerala (boksit), raznih hemijskih proizvoda i materijala (dinamit, lesonit) itd. -it(a) ‰lat. -ita od gr~. -itesŠ koji pripada nekom mestu, narodu, pokretu, udru`ewu i sl. (Izraelit, jezuit). -itis ‰gr~. -itis, prvobitno `. rod od pridevskog sufiksa -itesŠ u medicini ozna~ava zapaqewe ili zapaqewski proces (npr. bronhitis zapaqewe bronhija).
K -kefal, -kefalan, -kefalija ‰gr~. kephale glavaŠ koji se odnosi na glavu.
50
-lija ‰tur. -li, s dodatkom na{eg -ja da bi se od prideva napravila imenicaŠ ozna~ava zanimawe, pripadnost, tipi~nu osobinu, katkad i stanovnika grada (Ni{lija, Sarajlija). -lit1, -litik, -litski ‰gr~. lithos kamenŠ ozna~ava ono {to je na~iweno od kamena (monolit) ili pojedine faze kamenog doba (paleolit/paleolitik). -lit2 ‰gr~. lytos rastvorqivŠ koji je u rastvoru ili se odnosi na rastvore (elektrolit); up. -liza. -log ‰gr~. logos re~Š ono {to je u vezi s govorom (monolog, prolog); stru~wak za odre|enu nauku (biolog). -logija ‰gr~. -logia od logos re~Š ozna~ava pojedine grane nauke, struke ili na~ine razmi{qawa. -luk ‰tur. -l›k, -lik, -lukŠ ozna~ava osobinu, na~in pona{awa, zanate, katkad i mesta (kom{iluk), teritorije (pa{aluk) i drugo.
M -man, -manija ‰gr~. maniaŠ ozna~ava pomamu, ludost, preteranu strast za onim {to kazuje prvi deo slo`enice, odnosno ~oveka obuzetog tom stra{}u.
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i -mant, -mantija ‰gr~. manteiaŠ ozna~ava razne vrste gatawa i proricawa, odnosno osobu koja se time bavi.
-om (-oma) ‰gr~. -omaŠ u medicini u nazivima izra{taja, tumora (sarkom, melanom), katkad i otoka ili podliva (hematom).
-mer, -merija ‰gr~. meros deoŠ u nau~nim terminima ozna~ava sastavni deo ili ne{to {to je slo`eno od vi{e delova.
-on1 ‰gr~. -oneŠ u hemiji sufiks za jediwewa koja sadr`e ketonsku grupu -SO-, npr. aceton.
-metar, -metrija ‰gr~. metron meraŠ ozna~ava mere za du`inu (kilometar), instrumente za merewe (ampermetar), geometrijske pojmove (dijametar); u metrici ozna~ava stih sa odre|enim brojem stopa (heksametar). -micin ‰gr~. mykes gqivaŠ drugi deo naziva za lekove, pre svega antibiotike, dobijene od gqivica. -mneza, -mnezija, -mnesti~ki ‰gr~. -mnesis od mimneskein se}ati seŠ koji se odnosi na se}awe odnosno pam}ewe. -morf, -morfan, -morfija, -morfizam, -morfoza ‰gr~. morphe oblikŠ koji se odnosi na oblik, koji ima odre|en oblik, koji mewa oblik.
N -naut, -nautika ‰gr~. nautes, lat. nauta moreplovacŠ koji se odnosi na plovidbu, vo`wu ili letewe; koji upravqa brodom ili letelicom. -nom, -noman, -nomija ‰gr~. nomos zakonŠ koji se odnosi na zakone ili na zakonitost; koji se odnosi na pravila odre|ene struke.
O -odont, -odontija ‰gr~. odous, gen. odontos zubŠ koji se odnosi na zube ili zubarstvo. -oza ‰gr~. -osisŠ u medicinskoj i botani~koj terminologiji ozna~ava odre|eno stawe ili oboqewe. -oid, -oida, -oidan ‰gr~. -oeides prema eidos vid, uzorŠ koji je sli~an ne~emu, koji pripada odre|enoj vrsti; koji je zamena za ne{to; u geometriji naziv za pojedine krive linije (sinusoida) odnosno geometrijska tela (elipsoid). -ol ‰lat. oleum uqeŠ u hemiji u nazivima razli~itih organskih jediwewa; u trgovini u imenima lekova, higijenskih proizvoda i dr.
-on2 ‰gr~. -on, nastavak za sr. rod pridevaŠ u fizici sufiks za atomske ~estice (elektron, neutron, proton itd.). -onim, -onimija ‰gr~. onyma, var. od onoma imeŠ koji predstavqa odre|enu vrstu imena ili naziva (toponim), ili odre|eni odnos prema drugoj re~i na osnovu oblika ili zna~ewa (homonim, sinonim). -opija, -opsija, -opti~ki ‰gr~. ops, gen. opos oko, opsis vidŠ koji se odnosi na vid ili gledawe.
P -para, -paran ‰lat. pario, parere roditiŠ u medicini i biologiji, ozna~ava ono {to se odnosi na porodiqu (npr. primipara prvorotka), na poro|aj ili na na~in ra|awa (viviparan: koji ra|a `ive mladunce). -pat, -patija, -patski ‰gr~. pathos patwaŠ ono {to se odnosi na ose}awa ili psihi~ka stawa; u medicini, ono {to se odnosi na odre|ene vrste oboqewa. -ped1, -pedija1 ‰lat. pes, gen. pedis nogaŠ koji se odnosi na noge, posebno na stopalo. -ped2, -pedija2 ‰gr~. paideia odgajawe, vaspitaweŠ koji se odnosi na vaspitawe ili uve`bavawe pojedinih ve{tina (logoped). -penija ‰gr~. penia oskudica, nedostatakŠ u medicinskim terminima ozna~ava mawak ili odsustvo onoga {to kazuje prvi deo slo`enice. -plazija ‰gr~. plasis oblikovaweŠ u medicinskim terminima ozna~ava nepravilnosti u obliku i rastu pojedinih organa ili tkiva. -plan ‰lat. planus ravanŠ u slo`enicama ozna~ava pojedine vrste aviona (biplan, hidroplan i sl.). -plast ‰gr~. plastos oblikovan, plassein oblikovatiŠ u biolo{koj terminologiji ozna~ava pojedine delove }elije odnosno protoplazme.
51
Ç. Uvod -plegija, -plegi~ar ‰gr~. plege udarŠ kao drugi deo medicinskih slo`enica ozna~ava razne vrste uzetosti odnosno paralize (hemiplegija, kvadriplegija). -pod, -podija ‰gr~. pous, gen. podos nogaŠ u zoolo{kim terminima ozna~ava razne vrste ili broj nogu kod `ivotiwa. -pter ‰gr~. pteron kriloŠ odnosi se na krila kod insekata (koleopter) ili kod letilica (helikopter).
R -reja, -rei~an ‰gr~. rein te}iŠ zna~i te~ewe ili vi{ak te~nosti, u medicinskim terminima (dijareja), katkad i figurativno (logoreja).
S -skop, -skopija, -skopski ‰gr~. skopein gledati, posmatratiŠ koji se odnosi na nau~no posmatrawe uz pomo} instrumenata. -som, -somatski, -somija ‰gr~. soma, gen. somatos teloŠ u biolo{kim i medicinskim terminima ozna~ava telo. -stat, -statik, -statika, -staza, -stazija ‰gr~. states, -statos postavqen, koji stoji, statikos koji zaustavqa, stasis zastojŠ kao drugi deo nau~nih termina ozna~ava nepomi~nost, prestanak, odr`avawe postoje}eg stawa, odr`avawe u vazduhu (aerostat) i drugo. -stil ‰gr~. stylosŠ u arhitektonskim terminima zna~i stub (npr. peristil). -sfera ‰gr~. sphaira kuglaŠ kao drugi deo slo`enice ozna~ava Zemqine omota~e (atmosfera) ili delove Zemqine kore (litosfera).
-terij(um) ‰gr~. therion, dem. od ther zverŠ u nau~nim terminima zna~i œ`ivotiwaŒ ili œzverŒ. -terma, -termija, -termika ‰gr~. thermos topaoŠ koji se odnosi na toplotu ilki grejawe. -tip, -tipija ‰gr~. typos lik, oblikŠ u nau~nim terminima odnosi se na tip, vrstu ili uzorak; u tehni~kom smislu na metode {tampawa ili reprodukovawa slika (fototipija, dagerotipija). -tom, -tomija ‰gr~. -tomia od temnein se}iŠ u medicinskim terminima ozna~ava operacije rezawa, otvarawa ili rasecawa, stru~waka za taj posao ili instrument kojim se obavqa (npr. mikrotom). -ton, -tona, -tonija ‰gr~. tonos napetost, naglasakŠ koji se odnosi na ton ili zvuk; u lingvistici, koji se odnosi na mesto ili vrstu akcenta. -top, -topija ‰gr~. topos mestoŠ koji se odnosi na neko mesto; koji se nalazi na mestu koje je iskazano prvim delom slo`enice. -tron ‰izdvojeno iz re~i (elek)tronŠ ozna~ava aparate za ubrzavawe atomskih ~estica. -trop, -tropija ‰gr~. tropos okret, smer, na~inŠ u nau~nim terminima ozna~ava razne vrste kretawa, promene pravca ili preobra`aja. -trof, -trofija ‰gr~ trophe hranaŠ u nau~nim terminima ozna~ava ishranu, uhrawenost, nedovoqnu (atrofija) ili preteranu razvijenost (hipertrofija).
U -urija ‰lat. urina, gr~. ouron mokra}aŠ u medicini se odnosi na na~in i koli~inu mokrewa, odnosno na hemijski sastav mokra}e.
T -taksa, -taksija, -takti~ki ‰gr~. taxis red, poredak, taktikos ure|enŠ koji se odnosi na red, poredak, raspored. -taf ‰gr~. taphos grobŠ koji se odnosi na grob (npr. epitaf). -teka ‰gr~. theke zbirka, spremi{teŠ ozna~ava zgrade ili ustanove u kojima se ~uvaju kwige, plo~e, filmovi i drugo.
52
F -fag, -fagija ‰gr~. phagein (po)jestiŠ koji jede (ono {to je iskazano prvim delom slo`enice); na~in ili navika jedewa, gutawa (aerofagija — gutawe vazduha) ili grickawa (onihofagija — grickawe noktiju). -fazija ‰gr~. phasis govorŠ koji se odnosi na na~in govora ili govorne mane.
Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i -fikat, -fikacija, -fikovati (-ficirati) ‰lat. -ficare, prema facere ~initiŠ ozna~ava postajawe, pretvarawe u ne{to, pridavawe neke osobine. -fil, -filan, -filija ‰gr~. philos qubiteq, philein voletiŠ ozna~ava sklonost ili qubav prema onome {to kazuje prvi deo slo`enice, ~oveka koji je ne~emu sklon, katkad i predmete (npr. hidrofilan — koji upija vlagu). -fit, -fita, -fitija ‰gr~. phyton biqkaŠ u nau~nim terminima zna~i biqku ili ono {to poti~e od biqaka. -fob, -fobija ‰gr~. phobos strahŠ ozna~ava nesklonost ili mr`wu prema onome {to kazuje prvi deo slo`enice, odnosno osobu koja ne{to ili nekoga mrzi. -fon, -fonija ‰gr~. phone glasŠ koji se odnosi na glas ili zvuk. -for, -foreza, -forija ‰gr~. -phoros koji nosi, od pherein nositiŠ u nau~nim terminima zna~i œkoji nosiŒ, œkoji sadr`iŒ ili œkoji izazivaŒ, sa odgovaraju}im apstraktnim imenicama. -form, -forman ‰lat. -formis koji je nalik, forma oblikŠ koji ima odre|en oblik. -fren, -frenija ‰gr~. phren umŠ ozna~ava pojedine vrste psihi~kih poreme}aja.
naviku ili zavisnost od ~ega (npr. ~okoholi~ar — osoba koja neprestano jede ~okoladu).
C -cefal, -cefalan, -cefalija v. -kefal, -kefalan, -kefalija. -cen ‰gr~. kainos novŠ drugi deo naziva za pojedine razdele kenozojske ere (holocen, pleistocen itd.). -cenoza ‰gr~. koinosis zajedni{tvoŠ u biologiji ozna~ava pojedine vrste biqnih ili `ivotiwskih zajednica. -centar ‰lat. centrum, gr~. kentronŠ ozna~ava pojedine vrste sredi{ta, u geometriji (ortocentar) i seizmologiji (epicentar). -cid ‰lat. -cidium, -cida od occidere ubitiŠ zna~i pojedine vrste ubistva (matricid, genocid) ili sredstva za uni{tavawe {teto~ina (insekticid). -cikl ‰gr~. kyklos krugŠ zna~i to~ak (bicikl) ili krug (epicikl). -cit, -citoza ‰gr~. kytos {upqinaŠ koji se odnosi na }elije ili pojedine vrste krvnih zrnaca.
X H -holi~ar ‰engl. -holic, izdvojeno iz alcoholic alkoholi~arŠ u novijim kovanicama ozna~ava
-xija ‰tur. -ci, s dodatkom na{eg -jaŠ ozna~ava zanate (prete`no stare), zanimawa ili tipi~ne osobine qudi.
53
ÇÇ RE^NIK
PRVI DEO Adaptirane re~i i izrazi
A A, a muz. {esti ton u Ce-dur lestvici, la. a ‰fr. aŠ finans. po, za (u navo|ewu cena, npr. 15 komada a 5 din.). a- ‰gr~. a-Š alfa steretikon, lat. alfa privativum (alpha privativum) bez, ne: kao prefiks ozna~ava odsustvo, nemawe onoga {to ozna~ava osnovna re~, npr. amoralan — bez morala, atipi~an — netipi~an; ispred osnove koja po~iwe samoglasnikom dobija oblik an-, kao u analfabet (an+alfabet) — nepismen, koji ne poznaje alfabet (pismo). ab, -a m ‰hebr. abŠ osmi mesec po arapskom kalendaru, odgovara avgustu po gregorijanskom kalendaru. ab- ‰lat. ab odŠ prefiks za negirawe, kao u abnormalan nenormalan, nepravilan. aba, -e ` ‰tur. aba od ar. ’abaŠ 1. gruba doma}a (seqa~ka) tkanina od vune ili kozje dlake (kostreti). 2. mu{ki ogrta~ od takve tkanine. 3. pej. (obi~no u mn.) izno{eno, ru`no, poderano odelo; drowci. x aben. abab nepr. v. ahbab. aba`ur, -ura m, mn. aba`uri, gen. mn. aba`ura m ‰fr. abat-jourŠ {tit na lampi kojim se zaklawa svetlo, senilo, zaslon. abazija, -e ` ‰gr~. a- ne, basis hodaweŠ med. nemogu}nost hodawa usled nervnog poreme}aja. abaija, -e = abahija, -e (pored abaja, -e i abajlija, -e) ` ‰tur. abai, v. abaŠ pokriva~ od abe za kowe; uop{te sukneni kowski pokriva~. abaja v. abaija. abacijalan abajlija v. abaija. abakus, -a m, mn. -i ‰lat. abacusŠ 1. ra~unaqka. 2. daska za ra~unawe; sto posut peskom za
geometrijske crte`e i ra~unawe. 3. ist. sve~ani sto za vaze i drugo skupoceno posu|e kod starih Rimqana. 4. crkv. stalak pored oltara u katoli~koj crkvi. 5. arhit. ~etvrtasta plo~a koja pokriva kapitel, glavicu stuba. abakcija, -e ` ‰lat. abactio (partus)Š med. v. abortus. abalijenacija, -e ` ‰lat. ab od, alienus tu|Š otu|ewe, ustupawe drugome (u vlasni{tvo), preno{ewe na drugoga (kakve nekretnine i sl.). prav.
abalijenirati, abalijeniram, 3. l. mn. abalijeniraju svr{. i nesvr{. ‰v. abalijenacijaŠ prav. otu|i(va)ti, ustupiti, ustupati drugome (u vlasni{tvo), preneti, prenositi na drugoga. abanacija, -e ` ‰lat. ab od, annus godinaŠ progonstvo na godinu dana (kaznena mera u starom rimskom pravu). prav.
abandon, -ona m ‰fr. abandonŠ prav. odricawe, odustajawe, ustupawe (npr. osiguravaju}em dru{tvu broda ili robe o{te}ene prilikom prevoza, uz obavezu da osiguraniku isplati pun iznos osigurawa). abanija, -e ` ‰tur. abanŠ 1. platno na kome su svilom izvezene grane. 2. `enska marama od takvog platna. abartikulacija, -e ` ‰lat. ab od, v. artikulacijaŠ anat. 1. zglob, zglavak, gle`aw. 2. med. i{~a{ewe zgloba. abat, -a m, mn. -i ‰nlat. abbas -atis iz gr~., aram. ab otacŠ opat, stare{ina manastira.
iz
abatisa, -e ` ‰nlat. abbatissa iz gr~.Š opatica, nadstojnica manastira.
57
abaton abaton, -a m, mn. -i ‰gr~. abatos nepristupa~anŠ crkv. deo hrama u koji ne smeju u}i svetovna lica; up. aditon. abatstvo, -stva i abatstvo, -stva s ‰v. abatŠ zast. opatija (v.). abahija = abaija (v.). abacijalan, -lna, -lno ‰nlat. abbatialis od abbas: v. abatŠ 1. koji se odnosi na abate, opate, opatski. 2. opatijski, manastirski. abaxija, -e m ‰tur. abac›, v. abaŠ zanatlija koji izra|uje odela od abe, grube tkanine; seoski kroja~. x abaxijin; abaxijski i abaxinski. abaxika, -e i abaxika, -e `, dat. abaxiki i abaxiki ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijina `ena; 2. `ena abaxija. abaxiluk, -a m, mn. abaxiluci, gen. mn. abaxiluka ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijski zanat. 2. abaxijska radwa. abaxinica, -e i abaxinica, -e ` ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijska radionica. 2. abaxijina `ena. abaxinka, -e i abaxinka, -e `, dat. i lok. abaxinci i abaxinci, gen. mn. abaxinki i abaxinki ‰v. abaxijaŠ 1. velika igla kojom {iju abaxije. 2. v. abaxika. abvilijen, -a m ‰fr. abbevillien, po gradu AbbevilleŠ geol. najstarija faza paleolitika. abd m indekl. ‰ar. abdŠ sluga, rob; ~esto u arapskim slo`enim imenima, kao Abdalah (u nas Abdulah) œsluga AlahovŒ. abdal, -a m, mn. abdali, gen. mn. abdala m ‰tur. abdal od ar. abdalŠ pokr. glupak, blesan, naiv~ina. abderit, -ita m, mn. abderiti, gen. mn. abderita = abderi}anin m, mn. abderi}ani, gen. mn. abderi}ana ‰po stanovnicima grada Abdere u Trakiji, koji su takvima smatraniŠ priglup, ograni~en ~ovek. x abderitski = abderi}anski. abderitizam, -zma m = abderitstvo, -stva s ‰v. abderitŠ glupost, ograni~enost. abderitstvo = abderitizam (v.). abderi}anin = abderit (v.). abdesana, -e `, gen. mn. abdesana ‰v. abdes(t)Š posebno mesto u starim ku}ama gde se uzima abdes(t); gde se obavqa muslimansko ritualno prawe.
58
abecedarijum abdes(t), -a m, mn. abdes(t)i, gen. mn. abdes(t)a ‰tur. abdest od pers. abdestŠ kod muslimana, ritualno prawe lica, ruku i nogu pre molitve. abdikacija, -e ` ‰lat. abdicatioŠ odricawe od prestola. x abdikacioni. abdicirati, abdiciram, 3. l. mn. abdiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abdicareŠ odre}i se, odricati se prestola; fig. odre}i se, odricati se nekog zvawa, po~asti ili odgovornosti. abdomen, -a i abdomen, -a m, mn. -i ‰lat. abdomen, -minisŠ 1. anat. trbuh, trbu{na {upqina. 2. zool. zadak, zadwi deo tela (kod insekata). abdominalan, -lna, -lno ‰lat. abdominalisŠ 1. anat. trbu{ni; koji je u trbu{noj {upqini. 2. zool. koji se odnosi na zadak (kod insekata). abduktor, -a m, mn. -i ‰lat. abductor od abducere odvoditi, odvla~itiŠ anat. mi{i} odmica~; up. aduktor. abdukcija, -e ` ‰lat. abductioŠ 1. odvo|ewe, odvla~ewe, odmicawe. 2. med. razmicawe zglobova. 3. filoz. silogizam ~ija je druga premisa samo verovatna, pa je i zakqu~ak takav. abe, -ea m ‰fr. abbe, v. abatŠ opat; u Francuskoj uobi~ajena titula za sve{teno lice, abewak, -aka m, mn. abewaci, gen. mn. abewaka ‰v. abaŠ kapa od abe; up. abewa~a. abewa~a, -e ` ‰v. abaŠ abena kapa, kapa od abe (u atributskoj slu`bi kao deo izraza kapa abewa~a). aber nepr., v. haber. aberacija, -e ` ‰lat. aberratioŠ 1. skretawe, zastrawivawe, odstupawe, lutawe. 2. fiz. u optici, pojava da se svetlosni zraci ne susti~u u istoj `i`i, usled osobina sabirnog so~iva (sferna ‹) ili zbog razli~itog prelamawa zrakova razli~ite talasne du`ine (hromatska ‹). 3. astron. prividna promena polo`aja nebeskog tela. 4. biol. odstupawe od normalnog tipa; fig. nastranost, abnormalnost. x aberacioni. aberdar v. haberdar. abecedar, -ara m ‰v. abecedarijumŠ 1. zast. latini~ki bukvar. 2. v. abecedarijum. abecedarijum, -a (i abecedarij, -a) m ‰srlat. abecedarium od prva ~etiri lat. slova A, B, C, D /a-be-ce-de/Š 1. spisak, popis ili registar po abecednom redu. 2. ist. u XIV i XV veku, registar propisa iz rimskog i kanonskog prava i
abzac wihovih tuma~ewa. 3. zast. akrostih u kome se prva slova re|aju po abecedi. abzac, -a m, mn. abzaci, gen. mn. abzaca ‰nem. AbsatzŠ 1. stav (u tekstu), pasus. 2. uvu~en prvi red u pasusu, alineja (v.). abiogeneza, -e i abiogeneza, -e ` ‰gr~. a-, bios `ivot, genesis postanakŠ postanak `ive materije od ne`ive, spontana generacija; up. arhigonija. abioza, -e ` ‰gr~. a-, bios `ivotŠ nedostatak ili nemogu}nost `ivota. abiologija, -e ` ‰gr~. a-, bios `ivot, v. -logijaŠ nauka o ne`ivoj, neorganskoj prirodi. abiostatika, -e `, dat. i lok. abiostatici ‰gr~. a-, bios `ivot, v. statikaŠ nauka o be`ivotnim telima. abioti~ki, -a, -o ‰gr~. a-, bios `ivotŠ u kome nema `ivota; koji ne pripada `ivoj prirodi. abiotrofija, -e ` ‰gr~. a-, bios `ivot, trophe hranaŠ med. degeneracija, prerano starewe ili izumirawe tkiva i }elija. abisal, -a i abisal, -ala m, mn. abisali, gen. mn. abisala ‰v. abisusŠ 1. zona najve}ih morskih dubina. 2. zool. zajednica `ivih bi}a u tim dubinama. abisalan, -lna, -lno ‰v. abisusŠ koji pripada dubokom moru; veoma dubok, bezdan. abisus, -a m ‰lat. abyssus od gr~. abyssos bezdanŠ 1. ponor, provalija; up. ambis. 2. morska dubina. abitura, -e ` ‰nem. Abitur od lat. abiturus koji }e oti}iŠ zast. ispit zrelosti u sredwoj {koli, matura. abiturijent, -a m, mn. abiturijenti, gen. mn. abiturijenata (`. abiturijentkiwa, -e i abiturijentkiwa, -e) ‰nem. Abiturient: v. abituraŠ zast. svr{eni sredwo{kolac, maturant. abiturijum, -a (i abiturij, -a) m = abitura, -e ` (v.). abjudikacija, -e ` ‰lat. abiudicatioŠ prav. nepriznavawe, uskra}ivawe, sudsko osporavawe. abjudicirati, abjudiciram, 3. l. mn. abjudiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abiudicareŠ prav. sudski osporiti, osporavati; uskratiti, uskra}ivati.
ablocirati abjuracija, -e ` ‰lat. abiuratioŠ prav. odricawe pod zakletvom. abjurirati, abjuriram, 3. l. mn. abjuriraju svr{. ‰lat. abiurareŠ prav. pod zakletvom odre}i, pore}i. ablaktacija, -e ` ‰v. ab-, lat. lac lactis mlekoŠ med. odbijawe od sise. ablaktirati, ablaktiram, 3. l. mn. ablaktiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ablaktacijaŠ med. odbi(ja)ti od sise. ablata, ablata s mn. ‰lat. ablatus, v. ablativŠ prav. oduzete ili otete stvari. ablativ, -a m ‰lat. ablativus od auferre ablatus odnetiŠ gram. u latinskom i u nekim drugim jezicima, pade` sa zna~ewem odvajawa, udaqavawa, porekla i sl. ablativni, -a, -o koji se odnosi na ablativ; y ablativni genitiv gram. genitivni oblik kojim se iskazuje odvajawe, udaqavawe, poticawe i sl. ablaut, -a m ‰nem. AblautŠ v. apofonija. ablacija, -e ` ‰lat. ablatioŠ 1. odvajawe, uklawawe. 2. hidr. odsecawe, odstrawivawe. 3. geol. odno{ewe ili topqewe lednika. 4. avij. otapawe povr{inskog sloja na avionu ili raketi. x ablacioni. ablegat, -ata m, vok. ablegate, mn. ablegati, gen. mn. ablegata ‰lat. ablegare udaqiti; poslatiŠ 1. poslanik, izaslanik (ob. papin). 2. ko je nekuda poslat da bi bio uklowen s polo`aja; prognanik. x ablegatski. ablendati v. ablendovati. ablendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. abblendenŠ autom. 1. prigu{i(va)ti svetlo; 2. signalizirati naizmeni~nim paqewem i ga{ewem svetla. ablepsija, -e ` ‰gr~. a-, blepein gledatiŠ slepilo (fig.), zaslepqenost. ablefarija, -e ` ‰gr~. a-, blepharon trepavicaŠ med. nemawe trepavica ili o~nih kapaka (uro|eno ili kao posledica bolesti). ablokacija, e ` ‰lat. ablocatioŠ prav. davawe u zakup, iznajmqivawe. ablocirati, ablociram, 3. l. mn. ablociraju svr{. i nesvr{. ‰lat. ablocareŠ prav. da(va)ti u zakup, iznajmiti, iznajmqivati.
59
abluirati abluirati, abluiram, 3. l. mn. abluiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abluere, ablutusŠ isprati, umi(va)ti. ablutomanija, -e ` ‰v. abluirati, manijaŠ bolesni nagon za stalnim prawem.
psih.
ablucija, -e ` ‰lat. ablutioŠ prawe, ispirawe, umivawe. abnegacija, -e ` ‰lat. abnegatioŠ 1. po`rtvovawe, samoodricawe, samopregor. 2. poricawe, odbijawe. abnormalan, -lna, -lno ‰v. ab-, normalanŠ 1. nenormalan, nepravilan, neobi~an. 2. nastran, protivprirodan. abnormalnost, -i ` ‰v. abnormalanŠ osobina onoga {to je abnormalno. abnorman ‰lat. abnormisŠ v. abnormalan. abnormitet, -eta m, mn. abnormiteti, gen. mn. abnormiteta ‰lat. abnormitasŠ 1. abnormalnost, nepravilnost. 2. nakazno bi}e, nakaza. abnormnost, -osti ` ‰v. abnormanŠ osobina onoga {to je abnormno. ab ovo ‰lat. ab ovo od jajetaŠ od samog po~etka; v. ab ovo usque ad mala. abolirati, aboliram, 3. l. mn. aboliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abolereŠ 1. ukinuti, ukidati, poni{titi, poni{tavati. 2. prav. provesti, provoditi aboliciju, obustaviti sudski postupak pre pravosna`nosti presude. abolicija, e ` ‰lat. abolitioŠ 1. ukidawe, poni{tewe. 2. prav. oslobo|ewe od krivi~nog gowewa, obustava sudskog postupka. abolicionizam, -zma m ‰v. abolicijaŠ 1. ist. pokret za ukidawe ropstva u SAD, u XIX veku. 2. pokret za ukidawe nekog zakona ili propisa. abolicionist(a), -e m, mn. abolicionisti ‰v. abolicijaŠ pristalica abolicionizma. abominacija, -e ` ‰lat. abominatioŠ grozota, gadost, gnusoba; sramno delo. abonent, -a m, mn. abonenti, gen. mn. abonenata (`. abonentkiwa, -e) ‰nem. Abonnent od fr. abonnerŠ pretplatnik. x abonentski. abonirati (se), aboniram (se), 3. l. mn.aboniraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. abonnerŠ pretplatiti se, pretpla}ivati se.
60
abraziv abonman, -ana m, mn. abonmani, gen. mn. abonmana ‰fr. abonnementŠ pretplata (na predstave, koncerte i sl.). abonos, -a i abonos, -a m, mn. -i ‰tur. abanoz od ar. abnus preko pers., iz gr~. ebenosŠ 1. bot. biqka iz tropskih krajeva, s crnim, tvrdim, te{kim drvetom. 2. drvo abonosa, ebanovina. aborda`a, -e ` ‰fr. abordageŠ ist. napad na neprijateqski brod pristajawem uz wegov bok i prelaskom mornara u wega. aborigini, aborigina (uob. aborigini, aborigina) m mn. ‰lat. ab origine iz po~etkaŠ starosedeoci, prastanovnici, uro|enici. x aboriginalan i aboriginalan. aborixini, aborixina (i aborixini, aborixina) m mn. ‰engl. Aborigines, v. aboriginiŠ australijski uro|enici, starosedeoci. x aborixinski. abort, -a m, mn. aborti, gen. mn. aborta/aborata m ‰nem. AbortŠ pokr. zast. nu`nik, zahod. abortiv, -iva m, mn. abortivi, gen. mn. abortiva ‰lat. abortivus od abortusŠ med. sredstvo za izazivawe poba~aja. abortivan, -vna, -vno ‰v. abortivŠ 1. med. koji izaziva poba~aj. 2. prerano ro|en, nedonesen; nezreo. 3. fig. neuspeo, ugu{en u za~etku; neplodan, jalov. abortivum m (mn. s abortiva) v. abortiv. abortirati, abortiram, 3. l. mn. abortiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. abortireŠ med. pobaci(va)ti. aborticidijum (i aborticidij, -a) m ‰v. abortus, -cidium od caedere ubitiŠ med. nasilan poba~aj, ubijawe ploda u maj~inoj utrobi. abortus, -a m, mn. -i ‰lat. abortusŠ med. prekid trudno}e, poba~aj, prekid trudno}e, abakcija (v.). abocirati, abociram, 3. l. mn. abociraju svr{. i nesvr{. ‰ital. abbozzareŠ slik. skicirati. aboco, -a m, mn. aboca ‰ital. abbozzoŠ slik. nacrt, skica. abradirati, abradiram, 3. l. mn. abradiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abradere abrasusŠ 1. (o)strugati, (sa)strugati. 2. odroniti, odrowavati; odnositi trewem, razarati. abraziv, -a i abraziv, -iva m, mn. abrazivi, gen. mn. abraziva ‰nlat. abrasivus; v. abradiratiŠ
abrazivan sredstvo za bru{ewe, polirawe ili ~i{}ewe tvrdih povr{ina. abrazivan, -vna, -vno ‰v. abrazivŠ koji grebe, o{tar, hrapav; koji slu`i za bru{ewe. abrazija, -e ` ‰nlat. abrasio, v. abradiratiŠ 1. strugawe, ~i{}ewe strugawem ili grebawem. 2. meh. o{te}ewe povr{ine usled trewa. 3. geol. odrowavawe zemqe pod dejstvom talasa. x abrazioni. abrakadabra, -e ` ‰izmi{qena re~, prvobitno u gr~komŠ 1. u sredwem veku, magijska formula na amajlijama; danas, {aqiva re~ za vra~awe up. hokus-pokus. 2. besmislica, nesuvislo brbqawe. abraksas, -a m, mn. -i ‰izmi{qena re~Š ~arobna re~ ili formula (up. abrakadabra). abrahamiti, abrahamita m mn. ‰po Abrahamu, osniva~u sekte, i po starozavetnom proroku AvramuŠ 1. hri{}anska sekta u Siriji u IX veku. 2. sekta u ^e{koj u XVIII veku, potomci husita (v.). abrahija, -e ` ‰gr~. a-, brachion rukaŠ med. bezrukost, uro|eni nedostatak ruku. abra{, -a m, mn. abra{i, gen. mn. abra{a ‰tur. abras od ar. abra{Š 1. kow sa belim pegama na wu{ci ili ispod repa. 2. ~ovek pegava lica. 3. osip po ko`i. abra{ast, -a, -o ‰v. abra{Š pegav (o kowu), {aren, lisast. abreagovati, -ujem svr{. ‰nem. abreagieren, v. reagovatiŠ psih. osloboditi se potisnutih ose}awa ili uspomena dovode}i ih u svest. abreakcija, -e ` ‰v. abreagovatiŠ psih. proces abreagovawa. abrevijatura, -e ` ‰nlat. abbreviare, od brevis kratakŠ skra}enica (ob. u starim rukopisima). abrevijacija, -e ` ‰v. abrevijaturaŠ 1. skra}ivawe. 2. skra}enica. abre`e, -ea m, mn. abre`ei, gen. mn. abre`ea ‰fr. abregeŠ kratak sadr`aj, sa`etak. abrihtati = abrihtovati (v.). abrihtovati, -ujem svr{. ‰nem. abrichtenŠ pokr. zast. 1. doterati, podesiti, 2. izve`bati, izmu{trati, dresirati. abrogacija, -e ` ‰lat. abrogatioŠ prav. opoziv, ukidawe, poni{tewe (propisa).
aval abrogirati, abrogiram, 3. l. mn. abrogiraju i nesvr{. ‰lat. abrogareŠ prav. opoz(i)vati, poni{titi, poni{tavati, povu}i. abrono{a nepr. v. habrono{a. abruptan, -tna, -tno ‰lat. abruptusŠ nagao, odse~an, iznenadan. abs- v. aps-. abu = ebu (v.). abu-zemze, -eta s i abu-zemzem, -a m ‰tur., od pers. ab vodaŠ 1. sveta voda iz izvora Zemzem u Meki. 2. fig. retkost, dragocenost. abuzivan, -vna, -vno ‰lat. abusivusŠ neovla{}en, bespravan, protivpravan; sklon zloupotrebama. abuzija, -e ` ‰lat. abusioŠ pogre{na upotreba re~i; up. katahreza. abuzus, -a m, mn. -i ‰lat. abususŠ zloupotreba, nedozvoqena primena. abulija, -e ` ‰gr~. abulia, od a- i bule odluka, voqaŠ med. bezvoqnost, nedostatak voqe. abuli~ar, -a m, mn. -i ‰v. abulijaŠ onaj koji je oboleo od abulije; bezvoqan ~ovek. abundantan, -tna, -tno ‰lat. abundansŠ obilan. abundancija, -e ` ‰lat. abundantiaŠ izobiqe, mno{tvo. ab{id v. ap{id. ab{minkati v. ap{minkati. av, -a ‰hebr. abŠ jedanaesti mesec jevrejske godine, odgovara julu/avgustu po gregorijanskom kalendaru. ava v. hava. avaz, -a i avaz, -aza m, mn. avazi, gen. mn. avaza ‰tur. avaz od pers. awazŠ glas, vest. avazile i avazile pril. ‰tur. avazileŠ pokr. glasno, na sav glas. avajlija, -e ` ‰tur. ayvaliŠ vrsta jabuka, po ukusu sli~na duwi. avaks, -a m, mn. avaksi, gen. mn. avaksa ‰engl. AWACS, od a(irborne) w(arning) a(nd) c(ontrol) s(ystem)Š ameri~ki vojni avion opremqen ure|ajem za otkrivawe neprijateqskih niskolete}ih aviona. aval, -ala m, mn. avali, gen. mn. avala ‰fr. avalŠ finans. meni~no jemstvo, potpis na menici. svr{.
61
avalirati avalirati, avaliram, 3. l. mn. avaliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. avaliserŠ finans. potpis(iv)ati menicu kao jemac, `irirati (v.). avalist(a), -e m, mn. avalisti ‰v. avalŠ finans. potpisnik na menici, `irant (v.). avalit, -a i avalit, -ita m ‰po Avali kraj Beograda, gde je na|enŠ mineral iz grupe liskuna, zelene boje. avam, -ama m ‰tur. avamŠ pokr. masa, puk, {iroki slojevi naroda. avan, -a m, mn. avani, gen. mn. avana ‰tur. havan od pers. hawenŠ 1. metalna posuda s tu~kom, za tucawe oraha, {e}era, bibera i dr. 2. prangija, merzer. avangarda, -e `, gen. mn. avangardi ‰fr. avant-gardeŠ 1. voj. prethodnica, prvi redovi vojske. 2. fig. novi pravci, najmodernija strujawa (u umetnosti, kulturi, politici). avangardizam, -zma m ‰v. avangardaŠ sklonost ka novosti, izmenama (u kulturi, umetnosti, politici, ideologiji); te`wa da se novim, revolucionarnim idejama izmeni postoje}e stawe. avangardni, -a, -o ‰v. avangardaŠ onaj koji predwa~i, koji ide ispred svoga vremena, najnoviji, moderan. y avangardni xez muz. moderni stil u xezu (nastao po~etkom druge polovine XX veka u Americi), karakteristi~an po slobodnim improvizacijama; avangardni teatar novije te`we u pozori{tu, uglavnom u vidu eksperimentalnih dramskih ostvarewa. avanzman, -ana m, mn. avanzmani, gen. mn. avazmana ‰fr. avancementŠ 1. napredovawe (u slu`bi), unapre|ewe. 2. v. avans. avanzovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. avancerŠ 1. napredovati (u slu`bi), biti unapre|en. 2. da(va)ti predujam. avans, -a m, mn. avansi, gen. mn. avansa ‰fr. avanceŠ finans. predujam, akontacija. avansen, -ena m, mn. avanseni, gen. mn. avansena ‰fr. avant-sceneŠ pozor. predwi deo pozornice (izme|u zavese i gledali{ta). avansman v. avanzman. avansovati = avanzovati (v.). avanscena v. avansen.
62
averim avantura, -e ` ‰fr. aventureŠ 1. pustolovina, do`ivqaj. 2. rizi~an, neizvestan poduhvat. 3. prolazna qubavna veza. avanturizam, -zma m ‰v. avanturaŠ sklonost ka avanturama, pustolovni duh. avanturin, -ina m ‰fr. aventurineŠ miner. vrsta kremena s komadi}ima liskuna. avanturist(a), -e m, mn. avanturisti (`. avanturistkiwa, -e) ‰v. avanturaŠ pustolov, qubiteq avantura. avanturisti~ki, -a, -o ‰v. avanturist(a)Š koji se odnosi na avanture i avanturiste, pustolovni. y avanturisti~ki roman roman u kome se opisuju uzbudqive pustolovine i podvizi; avanturisti~ki film film takvog sadr`aja, pun dinamike i uzbu|ewa. avarija i avarija v. havarija. avatar, -a m ‰sanskr. avatara silazak (bo`anstva)Š 1. otelovqewe, reinkarnacija bo`anstva (u hinduskoj mitologiji). 2. preobra`aj, promena. 3. ra~. ne~iji lik u virtuelnoj stvarnosti, npr. na kompjuterskim sajtovima. avgust, -a m ‰lat. augustusŠ 1. osmi mesec u godini. 2. ist. (Avgust) uzvi{eni, veli~anstveni: titula Oktavijana i kasnijih rimskih careva. avgustovski, -a, -o ‰v. avgustŠ koji se doga|a u avgustu; koji je svojstven avgustu. avdesana v. abdesana. avdes(t) v. abdes(t). ave uzv. ‰lat. aveŠ 1. zdravo! 2. zbogom! ostaj mi zdravo! avedersun v. afedersun. Aveq, -a m ‰hebr. HebelŠ rel. mla|i sin Adama i Eve, pastir, koga je ubio wegov stariji brat Kain (Prva kwiga Mojsijeva, 4:8). Ave Marija ` vok. ‰lat. Ave MariaŠ zdravo, Marijo!: po~etak katoli~ke molitve Bogorodici (zvane i Avemarija, Zdravomarijo). avenija, -e i avenija, -e ` ‰fr. avenueŠ {iroka ulica oivi~ena drve}em. averzija, -e ` ‰nlat. aversio od lat. avertere, odvratitiŠ odvratnost, odbojnost, nesklonost; x averzioni. averim nepr., v. aferim.
averoizam averoizam, -zma m filoz. u~ewe Averoesa (Ibn Ru{d), arapskog filozofa i lekara iz XII veka. avers, -a m, mn. aversi, gen. mn. aversa ‰nem. Avers od fr. aversŠ predwa strana, lice kovanog novca ili medaqe; supr. revers. avertirati, avertiram, 3. l. mn. avertiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. avertirŠ 1. javiti, javqati, obavestiti, obave{tavati. 2. opomenuti, opomiwati, upozoriti, upozoravati. avertisman, -ana m, mn. avertismani, gen. mn. avertismana ‰fr. avertissementŠ opomena, upozorewe. avertiti se, -im se svr{. ‰ital. avvertireŠ pokr. osvestiti se, do}i k sebi. Avesta, -e ` ‰pers.Š zbirka svetih tekstova zoroastrizma (v.). avestanski, -a, -o = avesti~ki, -a, -o ‰v. AvestaŠ naziv jezika kojim je pisana Avesta; up. zend. avet, -i i avet, -i `, gen. mn. aveta i aveta ‰tur. afet od ar. aftŠ sablast, utvara, privi|ewe. avetan, -tna, tno i avetan, -tna, -tno = avetast, -a, -o ‰v. avetŠ avetiwski, sablastan. avetast = avetan (v.). avetati, avetam, 3. l. mn. avetaju nesvr{. ‰v. avetanŠ pokr. govoriti gluposti, lupetati; pona{ati se sabla`wivo. avetiwa, -e ` ‰v. avetŠ 1. sablast, prikaza. 2. koji se pona{a sablasno, luda, stra{ilo. x avetiwski. avivirati, aviviram, 3. l. mn. aviviraju svr{. i nesvr{. ‰fr. aviverŠ o`iviti, o`ivqavati, osve`iti, osve`avati (boju, prawem ili uz pomo} sode, kiselina i sl.). avidan, -dna, -dno ‰lat. avidusŠ lakom, gramziv, pohlepan. aviz nepr. v. hafiz. aviza, -e ` ‰ital. avvisoŠ 1. obave{tewe, upozorewe; oglas. 2. trg. obave{tewe o poslatoj robi ili novcu. x avizni. avizirati, aviziram, 3. l. mn. aviziraju svr{. i nesvr{. ‰v. avizaŠ obavestiti, obave{tavati, javiti, javqati. avijaran, -rna, -rno ‰lat. aviaris od avis pticaŠ pti~ji. y avijarna influenca vet. zarazna
aviomodelar bolest ptica i doma}e peradi izazvana virusom (~iji je visokopatogeni tip H5N1 prenosiv sa obolelih ptica i na qude), pti~ji grip. avijarijum, -a (i avijarij, -a) m ‰lat. aviarium od avis pticaŠ veliki kavez za ptice, pti~arnik; odeqewe ptica u zoolo{kom vrtu. avijatika, -e `, dat. avijatici ‰v. avijacijaŠ ve{tina upravqawa avionom. avijati~ar, -a m, instr. -om/-em, mn. -i (`. avijati~arka, -e, dat. i lok. avijati~arki, gen. mn. avijati~arki) ‰fr. aviateur od lat. avis pticaŠ leta~ na avionu, pilot; x avijati~arski. avijacija, -e ` ‰fr. aviation od lat. avis pticaŠ 1. vazduhoplovstvo, vazduhoplovne snage. 2. (v.) avijatika. avikultura, -e ` ‰lat. avis ptica, cultura gajeweŠ 1. gajewe ptica. 2. `ivinarstvo. avio- ‰v. avionŠ kao prvi deo slo`enica ozna~ava vezu sa avionima ili sa avijacijom. aviobiologija, -e ` ‰v. avio-, biologijaŠ grana biologije koja prou~ava mogu}nosti opstanka `ivih bi}a na velikim visinama. aviokarta, -e `, gen. mn. aviokarata (i aviokarti) ‰v. avio-, kartaŠ 1. karta za avion. 2. geografska karta koja pokazuje vazduhoplovne linije. aviokompanija, -e ` ‰v. avio-, kompanijaŠ vazduhoplovna kompanija. aviokonstruktor, -a m, instr. -om ‰v. avio-, konstruktorŠ konstruktor aviona. aviolinija, -e ` ‰v. avio-, linijaŠ avionska linija. aviomaterijal, -ala m ‰v. avio-, materijalŠ materijal neophodan za redovni let aviona. aviomehani~ar, -a m, instr. -om/-em ‰v. avio-, mehani~arŠ stru~wak zadu`en za kontrolu i popravku aviona. aviomodel, -ela m, mn. aviomodeli, gen. mn. aviomodela ‰v. avio-, modelŠ umaweni model aviona, sposoban da leti, s motorom ili bez wega. aviomodelar, -ara m, mn. aviomodelari, gen. aviomodelara ‰v. aviomodelŠ onaj koji pravi modele aviona. mn.
63
aviomodelarstvo aviomodelarstvo, -stva s ‰v. aviomodelŠ pravqewe modela aviona, kao hobi ili u ciqu takmi~ewa. avion, -ona m, mn. avioni, gen. mn. aviona ‰fr. avion od lat. avis pticaŠ letelica te`a od vazduha, aeroplan. x avionski. aviopark, -a m, mn. aviparkovi, gen. mn. avioparkova ‰v. avio-, parkŠ skup svih aviona neke kompanije. avioprevoznik, -a m, mn. avioprevoznici, gen. mn. avioprevoznika ‰v. avio-Š preduze}e koje avionima prevozi putnike i robu. aviotransport, -a m ‰v. avio-, transportŠ prevoz pomo}u aviona. avioturizam, -zma m ‰v. avio-, turizamŠ turizam uz upotrebu malih privatnih aviona. aviohorizont, -a m, mn. aviohorizonti, gen. mn. aviohorizonata ‰v. avio-, horizontŠ instrument u pilotskoj kabini koji pokazuje polo`aj letelice u odnosu na horizont. a vista pril. ‰ital. a vista (v.)Š finans. po vi|ewu (oznaka na ~ekovima, menicama i sl.). avitaminoza, -e ` ‰gr~. a-, v. vitaminŠ med. oboqewe zbog nedostatka vitamina u hrani. avlija, -e `, gen. mn. avlija ‰tur. avl› od ngr~. avli od gr~. auleŠ dvori{te. avlijaner, -a i avlijaner, -a m ‰v. avlijaŠ `arg. dvori{ni pas, obi~an pas neodre|ene rase, xukac. avlijara, -e ` ‰v. avlijaŠ brbqiva `ena koja u selu prenosi vesti od avlije do avlije, abrono{a (v.). avokado, -a m ‰engl. avocado od meksi~kog {p. aguacate, a ovo iz jezika nahuatlŠ bot. tropska biqka iz porodice lovora, Persea gratissima; plodovi se jedu sve`i ili prire|eni kao salata. avokacija, -e ` ‰lat. avocatioŠ prav. opoziv; zahtev za povra}aj nekog akta. avra, -e (i havra, -e) `, gen. mn. (h)avri ‰tur. havra iz hebr.Š jevrejska bogomoqa, sinagoga. avret, -a m, gen. mn. avreta ‰tur. avret od ar. ’awraŠ pokr. mesta na ~ove~jem telu koja treba prekrivati, stidna mesta. avulzija, -e ` ‰nlat. avulsio od avellere otrgnuti, otkinutiŠ prav. odvajawe jednog dela imawa (ob. uz reku) pod dejstvom vi{e sile.
64
agar-agar aga, -e m, dat. i lok. agi, gen. mn. aga ‰tur. agaŠ 1. zemqoposednik u Osmanlijskom carstvu. 2. vojni stare{ina u Turskoj. 3. gospodin, gazda: nekada{wa titula iz po{tovawa (dodaje se iza imena, npr. Omeraga, Smailaga). x agin, aginski. agabeg, -a m ‰tur. aga-bey, v. aga, begŠ stariji brat. agava, -e ` ‰gr~. agauos plemenit, uzvi{enŠ bot. biqka mesnatog li{}a, poreklom iz Ju`ne i Sredwe Amerike. agaz v. agazli i jagrz. agazija v. jagrz. agazli prid. indekl. ‰tur. yagizŠ pokr. crn, sjajnocrne boje (obi~no o kowu). aga-kan, aga-kana m ‰v. aga, kanŠ nasledna titula verskog poglavara u muslimanskoj sekti ismailita (v.). agalaktija, -e ` ‰gr~. a-, gala galaktos mlekoŠ med. bezmle~nost, nedostatak mleka kod majke. agalari, agalara m mn. ‰tur. agalar, mn. od aga, v. agaŠ prvaci, uglednici, imu}ni qudi. agaluk, -a m, mn. agaluci, gen. mn. agaluka ‰tur. agal›kŠ 1. agino imawe, aginska zemqa. 2. zvawe, dostojanstvo age. 3. deo prihoda koji se davao agi. 4. fig. samovoqno, nasilno pona{awe. agame, agama ` mn. ‰gr~. a-, gamos brakŠ bot. biqke koje se razmno`avaju samostalno, bez oplo|ivawa sa strane. agami, -ija m ‰{p. agami od egz.Š zool. ptica iz porodice `dralova, zvana i œtruba~Œ zbog glasa kojim se ogla{avaju mu`jaci; `ivi u Gvajani i u amazonskim pra{umama. agamija, -e ` ‰gr~. a-, gamos brakŠ 1. stawe onoga ko nije u braku, bezbra~nost. 2. bot. bespolnost cvetova. 3. zool. razmno`avawe bez oplo|ivawa, partenogeneza. agamist(a), -e m, mn. agamisti ‰v. agamijaŠ 1. ne`ewa, be}ar. 2. onaj ko `ivi u divqem braku sa osobom suprotnog pola. agapa, -e `, gen. mn. agapa ‰gr~. agape qubavŠ 1. zajedni~ka ve~era prvih hri{}ana, znak bratstva i qubavi. 2. hri{}anska qubav. agar-agar, -a m ‰malajska re~Š vrsta `elatina iz azijskih morskih algi (upotrebqava se pre svega kao podloga za gajewe bakterija).
agarjanin agarjanin, -a m, mn. agarjani, gen. mn. agarjana ‰hebr. prema Agariji, mestu na SinajuŠ ist. zast. naziv za muslimane uop{te (Turke, Arape i druge), nevernik (sa stanovi{ta hri{}ana). x agarjanski. agatobiotika, -e `, dat. i lok. agatobiotici ‰gr~. agathos dobar, bios `ivotŠ u~ewe o ispravnom na~inu `ivota. agatodemon, -ona m ‰gr~. agathos dobar, daimon duhŠ mitol. dobar duh, duh za{titnik. agatologija, -e ` ‰gr~. agathos dobar, v. -logijaŠ filoz. deo etike koji u~i o najvi{em dobru. agbaba m ‰tur. akbabaŠ v. atmaxa. agda, -e `, gen. mn. agdi ‰tur. agda od ar. ’aqidaŠ pokr. ukuvani, {pinovani {e}er; slatki{ od takvog {e}era. agditi se, -im se nesvr{. ‰v. agdaŠ pokr. skidati dlake s lica pomo}u ukuvanog {e}era. agenda, -e `, gen. mn. agenda i agendi ‰lat. agenda ono {to treba uraditiŠ 1. podsetnik, bele`nica, notes. 2. skup obaveza, program rada. agenezija, -e ` ‰gr~. a-, genesis ra|aweŠ 1. biol. nesposobnost ra|awa, jalovost. 2. med. nepotpuna razvijenost embriona, uz nedostatak nekog dela organizma. 3. teol. u~ewe hri{}anske crkve po kome Bog nema ni po~etka ni svr{etka. agens, -a m, gen. mn. agensa ‰lat. agens koji delujeŠ 1. pokretna sila, delotvorni princip. 2. hem. supstanca koja izaziva hemijske reakcije. 3. gram. vr{ilac radwe. agent, -a m, gen. mn. agenata ‰engl. agent, od lat. agens gen. agentis koji delujeŠ 1. zastupnik, opunomo}enik; koji posluje za ra~un drugih; trgova~ki posrednik. 2. tajni policajac, obave{tajac; {pijun. y agent provokator prikriveni policijski agent koji se ubacuje me|u sumwiva lica da bi otkrio wihove namere. agentura, -e ` ‰nem. Agentur, v. agentŠ predstavni{tvo, zastupni{tvo (ob. u negativnom smislu); organ neprijateqa; {pijunska organizacija. agencija, -e i agencija, -e ` ‰fr. agence, ital. agenzia, od lat. agere delovatiŠ 1. poslovnica, predstavni{tvo; ustanova koja organizuje prevoz putovawa, turizam. 2. ustanova koja
aglobulija prikupqa vesti i prodaje ih sredstvima informisawa. ager, -a m, mn. ageri, gen. mn. agera ‰lat. ager poqe, oranicaŠ ist. 1. zemqi{te za javnu upotrebu. 2. osvojena zemqa koja se poklawala islu`enim vojnicima. y ager publikus (lat. ager publicus) dr`avno zemqi{te; osvojena zemqa koja je poklawana ratnim veteranima. ageuzija, -e i ageuzija, -e ` ‰gr~. a-, geusis ukusŠ med. gubitak ose}aja za ukus; o{te}ewe ~ula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma v. a|ijazma. agilan, -lna, -lno ‰lat. agilisŠ 1. vredan, preduzimqiv, snala`qiv. 2. gibak, okretan, spretan, hitar. agilnost, -i ` ‰v. agilanŠ svojstvo onoga ko je agilan. aginija, -e ` ‰gr~. a-, gyne `enaŠ be`enstvo, neo`ewenost, `ivot bez `ene. x agini~an. aginica, -e ` ‰v. agaŠ agina `ena. x agini~in. aginski, -a, -o ‰v. agaŠ koji se odnosi na age. agio v. a`io. agirati, agiram, 3. l. mn. agiraju nesvr{. ‰lat. agereŠ raditi, delovati, poslovati. agitator, -a m (`. agitatorka, -e, dat. i lok. agitatorki, gen. mn. agitatorki) ‰v. agitovatiŠ osoba koja agituje; podstreka~, propagandista. x agitatorski. agitacija, -e ` ‰lat. agitatioŠ podbadawe, podstrekivawe; delovawe na mase radi pridobijawa za odre|eni, ob. politi~ki ciq, putem govora, letaka, sastanaka, parola i sl. agitka, -e `, dat. i lok. agitki, gen. mn. agitki ‰rus.Š tekst (kwi`evni ili novinski) ~iji je jedini ciq agitacija; propagandni spis. agitovati, -ujem nesvr{. ‰lat. agitare pokretati, trestiŠ vr{iti agitaciju, zalagati se (za ne{to). agitprop, -a m ‰ruska skra}enicaŠ odeqewe za agitaciju i propagandu (pri dr`avnoj upravi). aglobulija, -e ` ‰gr~. a-, lat. globulus lopticaŠ med. nedovoqan broj krvnih zrnaca.
65
aglomerat aglomerat, -ata m, mn. aglomerati, gen. mn. aglomerata ‰lat. agglomeratum od agglomerare skupiti, nagomilatiŠ 1. slepqena masa, grudva; skupina, gomila. 2. miner. masa od razli~itih deli}a rude spojenih ujedno. 3. gusto naseqeno mesto. aglomeracija, -e ` ‰lat. agglomeratio od agglomerareŠ 1. skupqawe, nagomilavawe; spajawe raznorodnih elemenata. 2. v. aglomerat (1). aglosija, -e ` ‰gr~. a-, glossa jezikŠ med. uro|eni nedostatak govornih organa; nemost, mutavost. aglosostomija v. aglosija. aglutinativan, -vna, -vno ‰v. aglutinacijaŠ kome je svojstveno srastawe, slepqivawe; lingv. aglutinativni jezici oni (kao turski, ma|arski) u kojima se na re~ dodaju redom sufiksi za pojedine gramati~ke kategorije, a ne mewa joj se oblik kao u flektivnim jezicima. aglutinacija, -e ` ‰lat. agglutinare slepitiŠ 1. slepqivawe, srastawe. 2. med. zgru{avawe, nagomilavawe (krvnih zrnaca, bakterija i dr.). 3. lingv. dodavawe sufiksa za izra`avawe gramati~kih kategorija (v. aglutinativan). aglutinirati, aglutiniram, 3. l. mn. aglutiniraju svr{. i nesvr{. ‰v. aglutinacijaŠ slepiti, slepqivati, spojiti, spajati, sras(ta)ti, zgru{a(va)ti. agluticija,-e ` ‰gr~. a-. lat. glutire gutatiŠ med. nesposobnost gutawa. aglucija = agluticija (v.). agma, -e ` ‰gr~. agmaŠ lingv. naziv za zadwonep~ani izgovor glasa n kada stoji ispred k ili g. agnat, -ata m, mn. agnati, gen. mn. agnata ‰lat. agnatusŠ u rimskom pravu, srodnik po ocu; up. kognat. agnatija, -e ` ‰gr~. a-, gr~. gnathos vilicaŠ med. nedostatak vilice. x agnati~an; up. ortognatija, prognatija. agnacija, -e ` ‰lat. agnatioŠ u rimskom pravu, srodnost s o~eve strane. agnec, -a m ‰csl. jagweŠ 1. jagwe, kao simbol nevine `rtve u hri{}anstvu. 2. rel. pravosl. vladi~anski pla{t. 3. rel. komad posve}enog hleba koji se prinosi na `rtvu.
66
agonizam agnicija, -e ` ‰lat. agnitioŠ prepoznavawe, spoznaja (ob. u pozori{nom komadu). agnozija, -e i agnozija, -e ` ‰gr~. a-, gr~. gnosis saznaweŠ 1. med. nesposobnost prepoznavawa ~ulno opa`enih predmeta. 2. filoz. svesno neznawe (polazna ta~ka Sokratovog u~ewa). agnominacija v. anominacija. agnostik, -a m, mn. agnostici, gen. mn. agnostika = agnosti~ar, -a m, mn. -i ‰gr~. agnostos nepoznatŠ pristalica agnosticizma; onaj koji smatra da je nemogu}e znati da li Bog postoji. agnosticizam, -zma m ‰v. agnostikŠ 1. filoz. u~ewe o nemogu}nosti objektivnog saznavawa stvarnosti. 2. neprihvatawe religije, usled uverewa da je nemogu}e znati da li postoji Bog. agnosti~ar = agnostik (v.). agnoscirati, agnosciram, 3. l. mn. agnosticiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. agnoscereŠ prizna(va)ti, prihvatiti, prihvatati (potpis, menicu i sl.). agnus, -a ‰lat. agnus jagweŠ 1. simbol nevine `rtve u hri{}anstvu, oli~ava vaskrsloga Hrista; ikonografski prikaz `rtvenog jagweta. 2. molitva u kojoj se pre pri~e{}a zaziva spas bo`ji; muzika koja prati ovu molitvu. y Agnus Dei ‰lat. Agnus Dei Jagawac Bo`jiŠ kod katolika simbol Hrista Spasiteqa. agovati, agovati i agovati, -ujem nesvr{. ‰v. agaŠ 1. imati vlast, dostojanstvo age. 2. `iveti kao aga, u`ivati. -agog, -agogija, -agogi~ki ‰gr~. agogikos koji vodi, agein voditiŠ ozna~ava vo|stvo, upravqawe, vaspitawe. agogika, -e ` ‰gr~. agein voditiŠ muz. naziv za sitne izmene tempa pri izvo|ewu muzi~kog dela, radi izra`ajnosti. x agogi~an, agogi~ki. -agogi~ki v. -agog. agon, -ona m ‰gr~. agonŠ 1. ist. borba; takmi~ewe (sportsko, pesni~ko) u staroj Gr~koj. 2. popri{te, arena. agona, -e i agona, -e ` ‰gr~. agonos neplodanŠ geogr. linija koja na karti spaja mesta na kojima je magnetska deklinacija jednaka nuli. agonalan, -lna, lno ‰v. agonijaŠ 1. koji se odnosi na borbu, takmi~ewe. 2. v. agoni~an. agonizam, -zma m ‰gr~. agonismosŠ v. agonistika.
agonija agonija, -e i agonija, -e ` ‰gr~. agonia borba, mukaŠ samrtne muke, umirawe, izdisawe; z biti u agoniji biti na samrti, (fig.) na izmaku, pred propa{}u. agonist(a), -e m, mn. agonisti ‰gr~. agonistesŠ borac, takmi~ar. x agonisti~ki. agonistika, -e `, dat. i lok. agonistici ‰v. agonist(a)Š 1. takmi~ewe (u rvawu, gimnastici itd., ili u pesni{tvu). 2. gimnasti~ka (ili rva~ka, atletska) ve{tina. agoni~an, -~na, -~no i agoni~ki, -a, -o ‰v. agonijaŠ koji je u agoniji, samrtni, umiru}i. agonotet, -eta m, agonoteti, gen. mn. agonoteta ‰gr~. agonothetesŠ ist. nadzornik sportskih takmi~ewa u staroj Gr~koj. agora, -e i agora, -e ` ‰gr~. agoraŠ ist. 1. glavni trg u starogr~kim gradovima. 2. sastajali{te, zbori{te. 3. narodna skup{tina (u Atini). agorafobija, -e ` ‰gr~. agora trg, v. fobijaŠ strah od velikih otvorenih prostora i javnih mesta. psih.
agorot, -a m, -i ‰hebr.Š 1. kod semitskih naroda te`inska mera za srebro. 2. izraelska nov~ana jedinica, stoti deo {ekela. agr prid. indekl. ‰tur. ag›rŠ pokr. 1. jak (o kafi), te`ak. 2. ohol, uobra`en. 3. vredan, skupocen. agravacija, -e ` ‰lat. aggravare ote`atiŠ ote`awe, pogor{awe, poo{trewe. agraisati v. ograisati. agrama v. ograma. agramatizam, -zma m ‰gr~. a-, gramma slovoŠ psih. nesposobnost gra|ewa re~enica usled nervnog oboqewa. agramatist(a), -e m, mn. agramatisti ‰v. agramatizamŠ osoba obolela od agramatizma; nepismena osoba. agramati~an, -~na, -~no ‰v. agramatizamŠ 1. koji ne zna gramatiku; nepismen. 2. lingv. koji nije u skladu s gramati~kim pravilima. agranulocitoza, -e ` ‰v. a-, granulocitŠ med. osetno smawewe broja granulocita (v.) u krvi, {to izaziva groznicu i osetno smawewe odbrambenih mo}i organizma.
agregatni agrar, -ara m ‰v. agrarniŠ sve {to se odnosi na poqoprivredu, zemqi{ni posed, zemqi{ne odnose i sl. agrarac, -rca m, mn. agrarci, gen. mn. agraraca ‰v. agrarniŠ 1. zemqoposednik. 2. pristalica politike koja {titi interese zemqoposednika. agrarizam, -zma m ‰v. agrarniŠ pokret za unapre|ewe i za{titu poqoprivrede. agrarizacija, -e ` ‰v. agrarniŠ pretvarawe nepoqoprivrednog zemqi{ta u poqoprivredno. agrarizirati = agrarizovati (v.). agrarizovati, -ujem = agrarizirati, agrariziram, 3. l. n. agrariziraju svr{. i nesvr{. ‰v. agrarniŠ (iz)vr{iti agrarizaciju. agrarije, agrarija ` mn. ‰v. agrarniŠ poqoprivredni proizvodi. agrarni, -a, -o i agrarni, -a, -o ‰lat. agrarius od ager poqeŠ poqoprivredni, zemqi{ni, zemqoradni~ki. y agrarna reforma deqewe zemqe velikih posednika seqacima bezemqa{ima ili onima sa malo zemqe; agrarni protekcionizam za{titne mere i povlastice kojima se {titi doma}a poqoprivredna proizvodwa od konkurencije razvijenijih agrarnih zemaqa. agrafa, agrafa s mn. ‰gr~. a-, graphein pisatiŠ rel. Hristove izreke sa~uvane usmenim predawem, nezapisane u jevan|eqima. agrafa, -e ` ‰fr. agrafeŠ kop~a, spona, spajalica. agrafija, -e ` ‰gr~. a-, graphein pisatiŠ med. nesposobnost pisawa usled poreme}aja u nervnom sistemu; up. paragrafija. agregat, -ata m, mn. agregati, gen. mn. agregata ‰lat. aggregatus od aggregare pridru`iti, nagomilatiŠ 1. skup, spoj; masa od vi{e me|usobno spojenih delova. 2. geol. stena sastavqena od raznih minerala. 3. gra|. me{avina peska i {qunka koji slu`e pri pravqewu betona. 4. ma{. sprega dveju ma{ina (generatora s motorom, elektromotora s pumpom, dizel-motora s pumpom i sl.). agregatni, -a, -o ‰v. agregatŠ koji se odnosi na agregat. y agregatno stawe fiz. jedno od tri ili ~etiri stawa u kojima se materija javqa — ~vrsto, te~no, gasovito ili plazma.
67
agregacija agregacija, -e ` ‰lat. aggregatio, v. agregatŠ 1. spajawe, zdru`ivawe, nagomilavawe. 2. primawe u neko udru`ewe ili organizaciju. 3. u Francuskoj, profesorsko zvawe koje se sti~e konkursom posle diplome. agregirati, -agregiram, 3. l. mn. agregiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. aggregare, v. agregatŠ spojiti, spajati, skupiti, skupqati, udru`i(va)ti, pridru`i(va)ti. agre`e, -ea m ‰fr. agrege, v. agregacijaŠ u Francuskoj, profesor sredwe {kole s polo`enim dr`avnim ispitom. agreman, -ana m, mn. agremani, gen. mn. agremana ‰fr. agrement pristanakŠ pol. pristanak vlade da nekoga primi za diplomatskog predstavnika druge dr`ave; up. egzekvatura. agresivan, -vna, -vno ‰nlat. aggressivus, v. agresijaŠ 1. sklon napadima na druge, napada~ki, nasrtqiv. 2. koji ume da se nametne, nametqiv, prodoran. 3. med. koji zadire u telo pacijenta, koji izaziva bolove; supr. neagresivan. agresivac, -vca m, mn. agresivci, gen. mn. agresivaca ‰v. agresijaŠ `arg. agresivan, nasrtqiv ~ovek. agresivnost, -i ` ‰od agresivanŠ osobina onoga koji je agresivan, nasrtqivost. agresija, -e ` ‰lat. aggressio od aggredi pristupiti, napastiŠ 1. napad u ciqu osvajawa; upotreba sile u me|udr`avnim odnosima. 2. psih. v. agresivnost. agresor, -a m, mn. -i ‰lat. aggressor od aggredi, v. agresijaŠ onaj koji vr{i agresiju, napada~. x agresorski. agrest, a m ‰ital. agresto ili lat. agrestis poqski, divqiŠ sitno nezrelo gro`|e; sok od takvog gro`|a (upotrebqava se kao za~in, za pravqewe sir}eta i dr.). agri- v. agro-. agrikola, -e m ‰lat. agricolaŠ ratar, poqoprivrednik, seqak. agrikultura, -e ` ‰v. agro-, kulturaŠ zemqoradwa, ratarstvo. x agrikulturni. agripnija, -e ` ‰gr~. agrypnia budnost, bdeweŠ med. nesanica. agrluk, a m, mn. agrluci, gen. mn. agrluka ‰tur. ag›rl›kŠ pokr. oprema koju mlada dobije od mlado`ewe prema muslimanskim obi~ajima.
68
agromanija agro-, agri- ‰lat. ager, gr~. agros poqe, oranicaŠ kao prvi deo slo`enica ozna~ava vezu s poqoprivredom, zemqom, zemqoradwom. agrobiznis, -a m ‰v. agro-, biznisŠ poqoprivreda organizovana kao trgova~ki posao. agrobiolog, -a m, mn. agrobiolozi, gen. mn. agrobiologa ‰v. agro-, biologŠ stru~wak za agrobiologiju. agrobiologija, -e ` ‰v. agro-, biologijaŠ nauka koja izu~ava rastewe i iskoristivost biqaka s obzirom na kvalitet zemqi{ta. agrobiotehnolog, -a m, mn. agrobiotehnolozi, gen. mn. agrobiotehnologa ‰v. agrobiotehnologijaŠ stru~wak za agrobiotehnologiju. agrobiotehnologija, -e ` ‰gr~. agro-, bio-, tehnologijaŠ tehnologija koja se bavi proizvodwom zdrave hrane pomo}u `ivih organizama i organskih materija. agrobotanika, -e `, dat. i lok. agrobotanici ‰v. agro-, botanikaŠ grana botanike koja izu~ava biqke upotrebqive u zemqoradwi. agroekologija, -e ` ‰v. agro-, ekologijaŠ nauka o sme{taju poqoprivrednih kultura, wihovom uticaju na okolinu i obrnuto. agroindustrija, -e ` ‰v. agro-, industrijaŠ industrija koja se bavi preradom poqoprivrednih proizvoda. agroindustrijski, -a, -o ‰v. agro-, industrijaŠ koji se odnosi na agroindustriju; poqoprivredni i industrijski; agroindustrijski kompleks ekon. spoj poqoprivrednih kombinata s velikim fabrikama koje prera|uju wihove proizvode. agroklimatologija, -e ` ‰v. agro-, klimatologijaŠ deo klimatologije koji izu~ava uticaj klime na poqoprivredu. agrokompleks, -a m (v. gr~. agro-, lat. kompleksŠ zajedni~ki naziv za oblast poqoprivrede (poqoprivredne proizvo|a~e, wihove proizvode i preradu tih proizvoda). agromaksimum, -a m, mn. -i ‰v. agro-, maksimumŠ najve}i zemqi{ni posed dozvoqen zakonom u odre|enoj dr`avi. agromanija, -e ` ‰v. agro-, manijaŠ psih. bolesna `eqa za boravkom na selu ili u osami.
agromelioracija agromelioracija, -e ` ‰v. agro-, melioracijaŠ negovawe zemqi{ta racionalnom obradom, |ubrewem, za{titom od erozije i sl. agrometeorolog, -a m, mn. agrometeorolozi, gen. mn. agrometeorologa ‰v. agrometeorologijaŠ nau~nik koji se bavi agrometeorolo{kim istra`ivawima; stru~wak u agrometeorologiji. agrometeorologija, -e ` ‰v. agro-, meteorologijaŠ grana meteorologije koja izu~ava uticaj meteorolo{kih pojava na razvitak useva. x agrometeorolo{ki. agrominimum, -a m, mn. -i ‰v. agro-, minimumŠ najmawa koli~ina zemqi{nog poseda koju treba da ima pojedini vlasnik. agronom, -a m, mn. -i ‰gr~. agronomos od agros poqe i nomos zakonŠ poqoprivredni in`ewer, fakultetski obrazovan stru~wak za poqoprivredu. agronomija, -e ` ‰v. agronomŠ nauka o poqoprivredi. agronomski, -a, -o ‰v. agronomŠ koji se odnosi na agronomiju i agronome. agropedolog, -a m, mn. agropedolozi, gen. mn. agropedologa ‰v. agropedologijaŠ stru~wak za agropedologiju. agropedologija, -e ` ‰v. agro-, pedologijaŠ nauka koja se bavi zemqi{tem, tlom, radi gajewa biqnih kultura. agrostemin, -ina m ‰Agrostemma, lat. nau~ni naziv za kukoqŠ farm. alkaloid koji se nalazi u korenu kukoqa. agrostografija, -e ` ‰gr~. agrostis, ime nekih trava, v. grafijaŠ bot. opisivawe trava. agrostolog, -a m, mn. agrostolozi, gen. mn. agrostologa ‰v. agrostologijaŠ nau~nik koji se bavi agrostologijom, stru~wak u agrostologiji. agrostologija, -e ` ‰v. agrostografija, -logijaŠ bot. nauka o travama. agrosfera, -e ` ‰v. agro-, sferaŠ deo biosfere u kome je mogu}na poqoprivredna proizvodwa. agrotehnika, -e `, dat. i lok. agrotehnici ‰v. agro-, tehnikaŠ obra|ivawe zemqe upotrebom tehni~kih sredstava. x agrotehni~ki. agrotehni~ar, -a m, mn. -i ‰od agrotehnikaŠ stru~wak za agrotehniku.
adamant agrohemija, -e (uob. agrohemija) ` ‰v. agro-, hemijaŠ deo hemije koji ispituje kru`ewe hemijskih sastojaka izme|u biqke i tla, kao i primenu ve{ta~kog |ubriva, za{titnih sredstava i sl. x agrohemijski. agrumi, agruma i agrumi, agruma m mn. ‰ital. agrumi od agro opor, kiseoŠ bot. zajedni~ki naziv za ju`no vo}e nakiselog ukusa (limun, pomoranxa, mandarina, grejpfrut i wihove sorte); up. citrusi. agr{ak, agr{ka m, mn. agr{ci, gen. mn. agr{aka m ‰tur. ag›rsakŠ pokr. 1. koluti} od kosti ili roga koji se nati~e na vreteno da bi bilo te`e. 2. drveni plovak s fitiqem u kandilu. aguti, -ija m ‰{p. aguti iz jezika gvaraniŠ zool. ju`noameri~ki stepski glodar. ad predl. ‰lat. ad, ad-Š kao predlog ozna~ava dativ ili zna~i na, ka, prema; kao prefiks zna~i pri-, uz-, do-. ad- v. ad. ad v. had. -ada ‰ital. -ataŠ kao drugi deo re~i u kulinarskoj terminologiji upu}uje na specijalitet (safalada) ili go{}ewe jelom ozna~enim u prvom delu (bakalarada, {al{ada). ada, -e `, gen. mn. ada ‰tur. adaŠ re~no ili jezersko ostrvo. ada|eto, -a m ‰ital. adagetto, dem. od adagioŠ muz. malo br`i tempo od ada|a. ada|o, -a m ‰ital. adagio polakoŠ muz. lagani tempo (br`i od larga, sporiji nego andante). ad akta ‰lat. ad actaŠ u akta, me|u re{ene spise: o predmetu koji je re{en ili vi{e nije aktuelan. adaktilija, -e ` ‰gr~. a-, daktylos prstŠ med. uro|eni nedostatak prstiju. adaktirati, adaktiram, 3. l. mn. adaktiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ad aktaŠ odlo`iti, odlagati me|u akta, u arhivu. adalet, -a m ‰tur. adalet od ar. ’adalaŠ pravda, pravednost; pravilan postupak. adam, -a m ‰tur. adam iz ar., a ovo od hebr. AdamŠ ~ovek, qudsko bi}e. x adamski. adamant, -a m, mn. adamanti, gen. mn. adamanata ‰gr~. adamas, adamantosŠ zast. dijamant.
69
adamelit adamelit, -a m, mn. -i ‰po planini Adamello u italijanskim AlpimaŠ miner. dubinska eruptivna stena, vrsta granita. adamizam, -zma m ‰od AdamŠ 1. u~ewe adamita (v.). 2. kwi`evni pravac koji nagla{ava primitivno i nagonsko u ~oveku. adamit, -ita m, mn. adamiti, gen. mn. adamita ‰od AdamŠ 1. rel. pripadnik starohri{}anske sekte koja je propovedala povratak prirodnom na~inu `ivota i golotiwi. 2. v. nudist(a). adamli pril. ‰v. adamŠ pokr. qudski, ~ove~no, pristojno. adamluk, -a m ‰v. adamŠ pokr. ~ove~nost. adamsit, -ita m ‰po pronalaza~u, Amerikancu R. AdamsuŠ hem. vrsta otrovnog gasa, naro~ito deluje na ko`u i na disajne organe. adamski v. adam. adansonija, -e ` ‰po fr. biologu M. AdansonuŠ bot. baobab (v.). adaptabilan, -lna, -lno ‰nlat. adaptabilisŠ prilagodqiv. adaptabilnost, -i ` ‰v. adaptabilanŠ prilagodqivost. adaptator, -a m, mn. -i ‰nlat. adaptatorŠ onaj koji vr{i adaptaciju. adaptacija, -e ` ‰lat. adaptatioŠ 1. prilago|avawe, pode{avawe. 2. biol. prilago|enost organizma na uslove `ivota u okolini. 3. arhit. preure|ewe zgrade, prostorije, lokala, uz osposobqavawe za neku novu svrhu. 4. um. prerada kwi`evnog dela radi prikazivawa u pozori{tu, na filmu, na televiziji ili na radiju. 5. lingv. prilago|avawe strane re~i jeziku u koji je preuzeta: y fonetska adaptacija prilago|avawe izgovora, grafi~ka adaptacija prilago|avawe pisawa, morfolo{ka adaptacija prilago|avawe promene oblika. adapter, -era m, mn. adapteri, gen. mn. adaptera ‰engl. adaptorŠ tehn. ure|aj za povezivawe dva uzajamno neprilago|ena elementa. adaptivan, -vna, -vno ‰engl. adaptiveŠ koji se odnosi na adaptaciju, koji pokazuje svojstvo prilago|enosti. adaptivnost, -i ` ‰v. adaptivanŠ osobina onoga {to je adaptivno. adaptirati, adaptiram, 3. l. mn. adaptiraju svr{. i nesvr{.‰lat. adaptareŠ 1. preurediti, pre-
70
adverzativan ure|ivati (ku}u, prostoriju), prepraviti, prepravqati za upotrebu u druge svrhe. 2. prirediti, prire|ivati (kwi`evni tekst za prikazivawe na sceni, na televiziji ili na radiju); adaptirati se, adaptiram se, 3. l. mn. adaptiraju se svr{. i nesvr{. prilagoditi se, prilago|avati se, privi}i se, privikavati se. adar, -a (izvorno adar) m, mn. adari, gen. mn. adara ‰hebr.Š {esti mesec jevrejske godine (dvanaesti po crkvenom kalendaru), pada u februar i po~etak marta. a dato ‰lat. a datoŠ od danas, od ovog datuma. ada{, -a{a m, mn. ada{i, gen. mn. ada{a ‰tur. adasŠ pokr. onaj koji ima isto ime, imewak. advekcija, -e ` ‰lat. advectio od advehere donositi, dovozitiŠ meteor. horizontalno pomerawe vazduha, a s wim i wegovih svojstava (vlage, toplote i dr.). advent, -a m ‰lat. adventus dolazakŠ rel. 1. predstoje}i Hristov dolazak na Zemqu. 2. kod katolika posledwe ~etiri nedeqe pre Bo`i}a. x adventski. adventivan, -vna, -vno ‰nlat. adventivusŠ 1. slu~ajan, koji je slu~ajno nastao, nepredvi|en. 2. bot. koji ne raste na svom mestu. y adventivni koren koren koji raste na samoj stabqici. adventizam, -zma m ‰v. adventŠ rel. u~ewe i pokret adventista. adventist(a), -e m, mn. adventisti (`. adventistkiwa, -e) ‰v. adventŠ rel. ~lan Hri{}anske adventisti~ke crkve, koja veruje u skori dolazak Hristov i praznuje subotu umesto nedeqe (otuda naziv subotari). x adventisti~ki. adverb, -a m, mn. adverbi, gen. mn. adverba ‰lat. adverbium, od ad verbum uz glagolŠ gram. prilog (vrsta re~i). adverbijal, -ala m ‰nlat. adverbialis prilo{kiŠ gram. prilo{ka odredba. adverbijalan, -lna, -lno ‰v. adverbijalŠ prilo{ki. adverbijalizacija, -e ` ‰v. adverbijalŠ gram. prelaz u kategoriju priloga. adverzativan, -vna, -vno ‰nlat. adversativus od adversus nasuprotŠ protivan, suprotan, opre~an; y adverzativni veznik gram. veznik koji izra`ava suprotnost, npr. ali, nego.
advertajzing advertajzing, -a m ‰engl. advertising, od advertise dati oglas, oglasiti, reklamiratiŠ medijsko reklamirawe proizvo|a~a, proizvoda i usluga, savremeni na~in reklame; reklama. advokat, -ata m, mn. advokati, gen. mn. advokata (`. advokatkiwa, -e i advokatica, -e) ‰lat. advocatus od advocare dozvati (u pomo})Š pravni zastupnik; branilac (optu`enog); fig. onaj ko se zauzima za nekoga ili za ne{to. x advokatski. advokatisati, -i{em nesvr{. ‰v. advokatŠ raditi kao advokat; iron. izigravati advokata. advokatura, -e ` ‰nlat. advocaturaŠ zvawe i posao advokata. adekvatan, -tna, -tno ‰lat. adaequatus izjedna~enŠ prikladan, podesan, primeren, odgovaraju}i; pril. adekvatno. adekvatnost, -i ` ‰v. adekvatanŠ osobina onoga {to je adekvatno. adekvacija, -e ` ‰v. adekvatanŠ filoz. podudarawe mi{qewa i stvarnosti kao izraz istinite spoznaje. adelfizam, -zma m ‰gr~. adelphos bratŠ bratstvo, bratimqewe, pobratimstvo. adelfija, -e ` ‰gr~. adelphos bratŠ 1. bot. sraslost pra{ni~kih niti. 2. v. adelfizam. adend, -a m, mn. adendi, gen. mn. adenada ‰lat. addendum ono {to treba da se dodaŠ mat. sabirak. adenda, adenda s mn. ‰lat. addenda, mn. od addendum, v. adendŠ dodaci, prilozi, dopune. adenin, -ina m ‰v. adeno-Š biol. azotna baza, sastavni deo nukleinskih kiselina u `ivim }elijama. adenitis, -a m ‰v. adeno-Š med. zapaqewe `lezda; zapaqewe limfnih ~vorova. adeno- ‰gr~. aden `lezdaŠ u slo`enicama zna~i: koji se odnosi na `lezde, `lezdani. adenografija, -e ` ‰adeno-, v. grafijaŠ med. opisivawe `lezda. adenoid, -ida m, mn. adenoidi, gen. mn. adenoida ‰v. adeno-, -oidŠ med. limfati~ni izra{taj u zadwem delu nosa. x adenoidan. adenom, -oma m, mn. adenomi, gen. mn. adenoma ‰v. adeno-, -om(a)Š med. dobro}udni tumor `lezdanog tkiva.
adi|ar adenopatija, -e ` ‰v. adeno-, -patijaŠ med. oboqewe `lezdanog sistema. adenoskleroza, -e ` ‰v. adeno-, sklerozaŠ med. otvrdnu}e, zakre~avawe limfnih ~vorova, ob. kao posledica sifilisa. adenotomija, -e ` ‰v. adenoid, -tomijaŠ med. operativno uklawawe adenoida. adenoflegmon, -ona m ‰v. adeno-, gr~. phlegmone upalaŠ med. gnojno zapaqewe `lezde. adeps, -a m ‰lat. adepsŠ `ivotiwska mast, salo. adept, -a m, mn. adepti, gen. mn. adepata ‰lat. adeptus od adipisci zadobiti, ste}iŠ 1. sledbenik, pristalica (nekog u~ewa ili sekte). 2. ist. alhemi~ar koji je dostigao vrhunac tajnih ve{tina. aderacija, -e ` ‰v. ad, lat. aes aeris bronza, novacŠ pretvarawe izvesne vrednosti u novac, unov~avawe. adespot, -a m (mn. ~esto adespota, prema lat.) ‰gr~. adespotos, v. a-, despotes gospodarŠ filol. delo kome se ne zna autor. adespota v. adespoton. adespotan, -tna, tno ‰v. adespotŠ filol. (o kwizi, spisu, rukopisu) kome se ne zna autor, anoniman. adespoton, -a m, mn. adespotoni (po gr~. mn. s adespota) ‰gr~. a-, despotes gospodarŠ 1. imawe bez gospodara, ni~ije vlasni{tvo. 2. (ob. mn.) kwi`. delo kome se ne zna autor. adet, -a m, mn. adeti, gen. mn. adeta ‰tur. adet od ar. ’ada(t)Š obi~aj, navika; obi~ajno pravo u islamu. adeta pril. ‰tur. adetŠ pokr. 1. obi~no. 2. upravo, sasvim. adetan, -tna, -tno ‰v. adetŠ uobi~ajen, obi~ajan. adetile pril. ‰v. adetŠ pokr. po obi~aju, uobi~ajeno. adetosum pril. ‰tur. adet olsunŠ pokr. reda radi, obi~aja radi. adi|ar, -ara m, mn. adi|ari, gen. mn. adi|ara ‰tur. yadigar uspomenaŠ 1. skupocen ukras, nakit; dragocenost; draguq (i fig., o ~oveku). 2. uspomena, predmet darovan za uspomenu. 3. u atributskoj slu`bi: divan, krasan (u Vukovim nar. pesmama adi|ar-Ajkuna).
71
adi|arnica adi|arnica, -e ` ‰v. adi|arŠ prodavnica adi|ara, juvelirska radwa. adi|arxija, -e m ‰v. adi|arŠ zlatar, juvelir. adijagnosti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. dijagnozaŠ med. koji se ne da raspoznati, utvrditi. adijatermi~an, -~na, -~no i adijatermi~ki, -a, -o ‰gr~. a-, v. dijatermijaŠ fiz. koji ne provodi toplotu. adijafon, -a m, mn. -i ‰v. a-, dija-, -fonŠ muz. 1. instrument s dirkama sli~an harmonici. 2. klavir koji umesto `ica ima viqu{ke. adijafora, adijafora mn. s ‰gr~. adiaphoros, od a- i diaphoros razli~itŠ u stoi~koj filozofiji sve ono {to je sa eti~kog gledi{ta bezna~ajno, jer nije ni vrlina ni porok. x adijafori~an. adijaforija, -e ` ‰v. adijaforaŠ filoz. moralna ravnodu{nost prema svemu onome {to nije ni vrlina ni porok. adijaforist(a), -e m, mn. adijaforisti ‰v. adijaforaŠ filoz. sledbenik adijaforije; ravnodu{an ~ovek. adikt, -a m, mn. adikti, gen. mn. adikta ‰engl. addict od lat. addicere odati, dodelitiŠ zavisnik, ovisnik; narkoman. adikcija, -e ` ‰engl. addiction, v. adiktŠ zavisnost; robovawe (drogi, {tetnoj navici i sl.). adinamija, -e ` ‰gr~. a-, dynamis snagaŠ med. klonulost, slabost, iznemoglost. x adinami~an. ad interim v. ad interim. adio (uob. adio) uzv. ‰ital. addioŠ pokr. fam. zbogom! adipoza, -e ` ‰lat. adeps adipis mast, saloŠ med. gojaznost, ugojenost. adipozaan, -zna, -zno ‰v. adipozaŠ gojazan, ugojen. adipoznost, -i ` ‰v. adipozaŠ gojaznost. adipsija, -e ` ‰gr~. a-, dipsa `e|Š med. nedostatak ose}aja `e|i (kod nekih du{evnih bolesti). adirati, adiram, 3. l. mn. adiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. addereŠ sab(i)rati, doda(va)ti, prira~una(va)ti. a diritura pril. ‰ital. a dirittura, od diritto pravŠ trg. neposredno, pravim putem, bez pretovara (o robi koja se {aqe).
72
adjtdicirati aditiv, -iva m, mn. aditivi, gen. mn. aditiva (uob. aditiv, -iva) ‰v. aditivanŠ sredstvo, ob. ve{ta~ko, koje se dodaje nekom proizvodu radi poboq{awa ukusa, promene boje, boqe konzervacije i dr. aditivan, -vna, -vno ‰nlat. additivus od addere dodatiŠ koji treba dodati; dodatni. aditivnost, -i ` ‰v. aditivanŠ svojstvo onoga {to je aditivno; mogu}nost sabirawa. aditon, -a m, mn. -i ‰gr~. adyton ono {to je nepristupa~noŠ unutra{wi deo gr~kog hrama, svetili{te, u koje je pristup dozvoqen samo sve{tenicima; up. abaton. adicija, -e ` ‰lat. additio od addere dodavatiŠ sabirawe, dodavawe. adicirati, adiciram, 3. l. mn. adiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. addicereŠ dodeliti, dodeqivati, dosuditi, dosu|ivati, dozna~iti, dozna~avati. adjacent, -a m, mn. adjacenti, gen. mn. adjacenata ‰lat. adiacens od adiacere le`ati pored, grani~iti seŠ prav. ko ima posed neposredno uz drugoga, sused, me|a{. adjektiv, -a m, mn. -i ‰nlat. adiectivus od adicere adiectum dobaciti, dometnuti, prilo`itiŠ gram. pridev. x adjektivan. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija, -e ` ‰v. adjektivŠ gram. pretvarawe re~i neke druge vrste u pridev, popridevqewe. adjekcija, e ` ‰lat. adiectio od adicere, v. adjektivŠ 1. dodavawe, dometawe. 2. trg. pove}awe ponu|ene sume novca. adjuvans, -a m, mn. adjuvansi, gen. mn. adjuvansa ‰lat. adiuvans od adiuvare pomagati, podr`avatiŠ farm. dodatni lek, koji doprinosi dejstvu glavnog. adjuvant, -a m, mn. adjuvanti, gen. mn. adjuvanata ‰v. adjuvansŠ pomo}nik, pomaga~. adjudikativan, -vna, -vno ‰v. adjudikacijaŠ dosudni, kojim se dosu|uje. adjudikacija, -e ` ‰lat. adiudicatio od adiudicareŠ prav. dosu|ivawe, dodela, sudsko priznawe; presuda u ~iju korist. adjtdicirati, -adjudiciram, 3. l. mn. adjudiciraju svr{. i nesvr{. ‰v. adjudikacijaŠ prav.
adjunkt dodeliti, dodeqivati, dosuditi, dosu|ivati, presuditi, presu|ivati u ~iju korist. adjunkt, -a m, mn. adjunkti, gen. mn. adjunkta i adjunkata ‰lat. adiunctus od adiungere pridodatiŠ pomo}ni ~inovnik, pristav. adjunktura, -e ` ‰nlat. adiunctura, v. adjunktŠ zvawe adjunkta; pomo}no nadle{tvo. adjunkcija, -e ` ‰nlat. adiunctio, v. adjunktŠ dodavawe, spajawe, pridru`ivawe. adjuracija, -e ` ‰lat. adiuratioŠ prav. zakliwawe, polagawe zakletve. adjusta`a, -e = a|usta`a, -e ` ‰v. adjustiratiŠ doterivawe, pode{avawe. adjuster, -era m, mn. adjusteri, gen. mn. adjustera ‰v. adjustiratiŠ radnik koji adjustira, doteruje. adjustirati, adjustiram, 3. l. mn. adjustiraju = a|ustirati, a|ustiram, 3. l. mn. a|ustiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. adiustareŠ doter(iv)ati, podesiti, pode{avati. adjutant v. a|utant. adjutor, -a m, mn. -i ‰ lat. adiutorŠ pomaga~, pomo}nik. adjutum, -a m, mn. -i ‰lat. adiutumŠ pomo}; nov~ana pomo}, potpora. adlatus, -a m, mn. -i ‰lat. ad latus uz bokŠ pomo}nik, savetnik, mla|i slu`benik. adlerizam, -zma m psih. u~ewe austrijskog psihologa Alfreda Adlera (1870–1937), tzv. individualna psihologija. adligat, -ata m, mn. adligati, gen. mn. adligata ‰lat. adligare privezatiŠ u bibliotekarstvu, delo koje je povezano u istu svesku s drugim delima. x adligatski. administrativa, -e ` ‰v. administrativanŠ upravna vlast, uprava. administrativan, -vna, -vno ‰nlat. administrativusŠ koji se odnosi na administraciju, upravni. administrativac, -vca m, mn. administrativci, gen. mn. administrativaca ‰v. administrativanŠ slu`benik u administraciji. administrator, -a m, mn. -i ‰lat. administratorŠ 1. onaj koji upravqa nekom ustanovom, upravnik, na~elnik. 2. privremeni upravqa~, vr{ilac du`nosti upravnika. 3. onaj ko upra-
admisija vqa crkvenom obla{}u (mitropolijom, biskupijom itd.) u odsustvu naimenovanog velikodostojnika. 4. ra~. osoba koja upravqa ra~unarskim serverom = y administrator servera. administracija, -e ` ‰lat. administratioŠ 1. uprava, upravqawe. 2. upravna vlast; (u SAD) skup dr`avnih ~inovnika koji su na vlasti od jednih do drugih izbora. 3. kancelarijski poslovi; odeqewe u kome se obavqaju ti poslovi. administrirati, administriram, 3. l. mn. administriraju nesvr{. ‰lat. administrareŠ upravqati, voditi poslove; obavqati du`nost administratora. admirabilan, -lna, -lno ‰lat. admirabilis od admirari diviti seŠ divqewa vredan, izvrstan, ~udesan. admiral, -ala m, mn. admirali, gen. mn. admirala ‰nem. Admiral, od ar. amir al-bahr zapovednik mora, ukr{teno sa lat. admirabilisŠ 1. najvi{i oficirski ~in u ratnoj mornarici. 2. zool. vrsta velikog {arenog leptira, Vanessa atalanta. x admiralski. admiralitet, -eta m ‰nem. AdmiralitatŠ vrhovna komanda ratne mornarice; skup svih admirala ratne mornarice jedne dr`ave. x admiralitetski. admiral{tab, -a m ‰v. admiral, {tabŠ glavni {tab ratne mornarice. x admiral{tabni i admiral{tabni. admirativ, -a m ‰v. admiriratiŠ lingv. 1. upotreba prideva sa zna~ewem najvi{eg stupwa osobine koju taj pridev ozna~ava. 2. vrsta na~ina u albanskom jeziku koji izra`ava ~u|ewe. admirator, -a m, mn. -i ‰nlat. admiratorŠ onaj koji se divi, obo`avalac, poklonik. admiracija, -e ` ‰lat. admiratioŠ divqewe. admirirati, admiriram, 3. l. mn. admiriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. admiror diviti se, ~uditi seŠ (za)diviti se, obo`avati; (za)~uditi se. admisibilan, -lna, -lno ‰nlat. admissibilis od admittere prihvatiti, primitiŠ prihvatqiv, dopustiv. admisija, -e ` ‰lat. admissioŠ primawe, prihvatawe.
73
admitansa admitansa, -e = admitancija, -e ` ‰engl. admittanceŠ elektr. recipro~na vrednost impedancije (v.). admitancija = admitansa (v.). admonitivan, -vna, -vno ‰lat. admonere opomenutiŠ opomiwu}i, upozoravaju}i. admonicija, -e ` ‰lat. admonitioŠ opomena, ukor. adna|, -a = hadna|, -a m, mn. -i (h)adna|i ‰ma|. hadnagyŠ zast. 1. poru~nik grani~ne policije. 2. `andarm. adneks, -a m, mn. adneksi, gen. mn. adneksa ‰lat. adnexus od adnectere svezati, spojitiŠ 1. (ob. mn.) med. `enski organi uz matericu, jajnici i jajovodi. 2. v. aneks. adneksitis, -a m ‰v. adneksŠ med. zapaqewe jajnika i jajovoda. adnominalan, -lna, -lno ‰lat. ad nomen uz imeŠ gram. koji stoji uz imenicu. adnotacija, -e ` ‰lat. adnotatioŠ prav. zabele{ka, primedba, napomena; upis ~iwenica zna~ajnih za vlasnika u zemqi{nu kwigu. adnotirati, adnotiram, 3. l. mn. adnotiraju svr{. ‰lat. adnotareŠ zapisati, pribele`iti. adolescent, -a m, mn. adolescenti, gen. mn. adolescenata ‰lat. adolescens od adolescere rasti, dozrevatiŠ osoba u razdobqu adolescencije. adolescentkiwa, -e ` ‰v. adolescentŠ jo{ nedozrela devojka, {iparica. adolescencija, -e ` ‰v. adolescentŠ prva mladost; `ivotno doba izme|u puberteta i rane zrelosti. Adonaj, -a m ‰hebr. Adonai moj GospodŠ rel. naziv za Boga, umesto imena Jahve (v.) koje je zabraweno izgovoriti. adonej, -a m ‰lat. versus adoniusŠ kwi`. u anti~koj metrici, stih sastavqen od jednog daktila i jednog troheja ili spondeja. Adonis, -a m (uob. i Adonis) 1. u gr~koj mitologiji veoma lep mladi}, qubimac Afroditin, simbol prole}a. 2. fig. lepotan. 3. (adonis, adonis) zool. vrsta leptira plave boje. adoniski, -a, -o (i adonski) koji se odnosi na Adonisa. y adoniski stih isto {to i adonej (v.).
74
adresa adoptant, -a m, mn. adoptanti, gen. mn. adoptanata ‰lat. adoptans, v. adoptiratiŠ onaj koji nekog usvaja, usvojiteq; poo~im, pomajka. adoptat, -ata m, mn. -i ‰lat. adoptatus, v. adoptiratiŠ usvojeno dete, posvoj~e, posinak, po}erka. adoptator ‰lat. adoptatorŠ = adoptant (v.). adoptacija, -e ` ‰lat. adoptatioŠ = adopcija (v.). adoptivan, -vna, -vno ‰nlat. adoptivusŠ 1. usvojen, posiwen. 2. koji je posvojio (nekoga). x adoptivni otac poo~im. adoptirati, adoptiram, 3. l. mn. adoptiraju svr{. ‰lat. adoptareŠ 1. posvojiti, posiniti, pok}eriti. 2. fig. usvojiti, prihvatiti (mi{qewe, obi~aj i sl.). adopcija, -e ` ‰lat. adoptioŠ = adoptacija posvojewe (deteta), usvojewe, posinovqewe. adorant, -a m, mn. adoranti, gen. mn. adoranata ‰lat. adorans od adorare obo`avatiŠ obo`avalac, iskreni poklonik. adoracija, -e ` ‰lat. adoratioŠ 1. obo`avawe, klawawe, duboko po{tovawe. 2. slik. poklonstvo pastira ili tri mudraca novoro|enom Isusu. adorirati, adoriram, 3. l. mn. adoriraju nesvr{. ‰v. adoracijaŠ neob. obo`avati, iskazivati duboko po{tovawe. adrapovac, -ovca m, vok. adrapov~e, mn. adrapovci, gen. mn. adrapovaca ‰mo`da od nem. Haderlump propalicaŠ 1. lo{e odeven ~ovek, odrpanac. 2. skitnica, propalica, probisvet. adren, -a, -o ‰nem. hadrigŠ pokr. zast. prepreden; svadqiv. adrenalin, -ina m ‰lat. ad ren uz bubregŠ fiziol. hormon sr`i nadbubre`ne `lezde, lu~i se prilikom napora i uzbu|ewa; podsti~e rad srca i priliv krvi u mi{i}e; daje se kao lek u slu~aju {oka, astme, alergijskih napada. x adrenalinski. adrewak, -aka m, mn. adrewaci, gren. mn. adrewaka ‰v. adrenŠ pokr. zast. prepredewak, mangup. adresa, -e `, gen. mn. adresa ‰fr. adresseŠ 1. mesto, ulica i broj gde neko `ivi ili radi. 2. na po{iqci, ime primaoca s podacima o mestu stanovawa. 3. ra~. broj ili {ifra koji odre|uju ta~an polo`aj nekog podatka u memoriji ra~u-
adresant nara. 4. prav. zast. kolektivna predstavka upu}ena vladaru ili visokom organu vlasti; z (uputiti) na ~iju adresu na ~iji ra~un (prigovor i sl.). adresant, -a m, mn. adresanti, gen. mn. adresanata ‰nem. Adressant od fr. adresserŠ 1. po{iqalac (pisma, poruke); 2. nepr. adresat (v.). adresar, -ara m, mn. adresari, gen. mn. adresara ‰v. adresaŠ azbu~ni spisak imena s adresama; sveska ili kwiga s adresama. adresat, -ata m, mn. adresati, gen. mn. adresata ‰nem. Adressat od fr. adresserŠ onaj na koga je adresovana po{iqka, primalac; u ovom zna~ewu nepr. adresant. adresirati, adresiram, 3. l. mn. adresiraju = adresovati, -ujem svr{. ‰fr. adresserŠ 1. napisati adresu; uputiti na odre|enu adresu; z adresirati na koga nameniti, uputiti kome (ob. kritiku, zamerku). adresovati = adresirati (v.). adresograf, -a m, mn. -i ‰v. adresa, -grafŠ ma{ina za brzo ispisivawe adresa na po{iqkama. ad referendum ‰lat. ad referendumŠ dato na izja{wavawe, na javnu potvrdu. adskribirati, adskribiram, 3. l. mn. adskribiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adscribereŠ pripisati, pripisivati. adskriptor, -a m, mn. -i ‰lat. adscriptorŠ 1. onaj koji pripisuje. 2. supotpisnik. adskripcija, -e ` ‰lat. adscriptioŠ pripisivawe, pismeni dodatak. adsorbat, -ata m, mn. adsorbati, gen. mn. adsorbata ‰v. adsorbiratiŠ telo podlo`no adsorpciji. adsorbens = adsorbent (v.). adsorbent, -a = adsorbens, -a m, mn. -i ‰v. adsorbiratiŠ hem. telo koje na svojoj povr{ini vr{i adsorpciju (ko{tani ugaq, isitwen kaolin i dr.). adsorbirati, adsorbiram, 3. l. mn. adsorbiraju = adsorbovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. adsorbere od sorbere srkatiŠ hem. primiti, primati u sebe povr{inskim delom (gas, paru, te~nost); up. apsorbovati. adsorbovati = adsorbirati (v.).
A-dur adsorpcija, -e ` ‰lat. adsorptio, v. adsorbiratiŠ hem. sposobnost ~vrstog tela da za svoju povr{inu ve`e gas, paru ili te~nost; up. apsorpcija. adstrat, -ata m, mn. adstrati, gen. mn. adstrata ‰lat. ad- uz, po analogiji sa supstrat, v.Š lingv. jezik koji je prema nekom drugom jeziku u odnosu dugotrajnog me|usobnog uticaja. adstrikcija, -e ` ‰lat. adstrictio, v. adstringiratiŠ stezawe, skupqawe; su`avawe, za~epqivawe. adstringens, -a = adstringent, -a m, mn. -i ‰lat. adstringens, v. adstringiratiŠ farm. sredstvo za stezawe, skupqawe tkiva ili za zgru{avawe krvi. adstringent = adstringens (v.). adstringentan, -tna, -tno ‰v. adstringiratiŠ koji skupqa, ste`e, zatvara. adstringirati, adstringiram, 3. l. mn. adstringiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adstringereŠ stegnuti, stezati, skupiti, skupqati, zatvarati. aduktor, -a m, mn. -i ‰lat. adductorŠ anat. mi{i} primica~; up. abduktor. adukcija, -e ` ‰lat. adductioŠ 1. dovo|ewe, privla~ewe. 2. anat. primicawe mi{i}a (supr. abdukcija). 3. prav. izno{ewe dokaza, pozivawe na razloge u sudskom postupku; up. abdukcija. adular, -ara m ‰Mons Adula, nekada{we ime alpskog prevoja Sankt GothardŠ miner. vrsta kalijumovog feldspata, slu`i kao ukrasni kamen. adulter, -a m, mn. -i ‰lat. adulterŠ prequbnik, brakolomac. adultera, -e ` ‰lat. adulteraŠ prequbnica, brakolomnica. adulteracija, -e ` ‰lat. adulteratioŠ krivotvorewe, falsifikovawe; iskrivqavawe, kvarewe. adulterijum, -a (i adulterij, -a) m ‰lat. adulteriumŠ prequba, neverstvo, brakolomstvo. adum i adumac v. hadum i hadumac. adumbracija, -e ` ‰lat. adumbratioŠ pribli`no nazna~avawe, nacrt, po~etna skica. A-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton A.
75
adut adut, -uta m, mn. aduti, gen. mn. aduta ‰fr. atout od a tout na sveŠ najja~a karta, karta koja dobija; fig. uspe{no sredstvo, ono {to osigurava pobedu u borbi ili raspravi. x adutski. adutirati, adutiram, 3. l. mn. adutiraju svr{. i nesvr{. ‰v. adutŠ upotrebiti adut; fig. posti}i, postizati prednost u raspravi, pobi(ja)ti protivnika ja~im dokazima. aducirati, aduciram, 3. l. mn. aduciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adducereŠ 1. prima}i, primicati, privla~iti. 2. dovesti, dovoditi do (~ega). adhezivan, -vna, -vno ‰nlat. adhaesivusŠ koji priawa, prijem~iv; lepqiv. adhezija, -e ` ‰lat. adhaesio od adhaerere priawatiŠ 1. fiz. uzajamno privla~ewe molekula dva razli~ita tela pri dodiru; up. kohezija; priawawe, priqubqivawe. 2. med. nenormalno srastawe tkiva; sraslica, priraslica. 3. prav. vezivawe jednog privatnopravnog gra|anskog predmeta za neko krivi~no delo. 4. prav. naknadno pristupawe neke dr`ave nekom ugovoru. adhezioni, -a, -o ‰v. adhezijaŠ koji se odnosi na adheziju. y adhezioni postupak prav. krivi~ni postupak u kome se zajedno s izricawem kazne odre|uje naknada {tete, povra}aj oduzetog i sl. adherent, -a m, mn. adherenti, gen. mn. adherenata ‰lat. adhaerens od adhaerere, v. adhezijaŠ pristalica, sledbenik, privr`enik. adherentan, -tna, -tno ‰lat. adhaerens, v. adhezijaŠ 1. koji priawa uz ne{to, srastao, spojen sa ~im. 2. koji odgovara ~emu. adherencija, -e ` ‰nlat. adhaerentiaŠ 1. priawawe, bliska spojenost, sraslost. 2. pristajawe uz ne{to, privr`enost ~emu. ad hok ‰lat. ad hocŠ adm. samo za ovu svrhu, iskqu~ivo za ovu priliku, y ad hok komisija komisija formirana za re{avawe odre|enog slu~aja; v. ad hoc. ad hominem v. ad hominem. ad honorem v. ad honorem. adhortacija, -e ` ‰lat. adhortatioŠ 1. podsticawe, bodrewe, ohrabrivawe. 2. opomena, upozorewe. x adhortativan. a|azma = a|ijazma (v.).
76
aerirati a|ara-bu|ara prid. indekl. ‰tur. egri-bugru, reduplikacija od egri nagnut, iskrivqenŠ odba~eno, rashodovano, neupotrebqivo, pokvareno. a|ijazma, e = a|azma, -e ` ‰gr~. hagiasma od hagios svetiŠ crkv. sveta vodica; voda koju haxije donose sa Hristovog groba. a|itato pril. ‰ital. agitatoŠ muz. burno, uzburkano, u`urbano. a|ornamento, -a m ‰ital. aggiornamentoŠ 1. u katoli~koj crkvi, hvatawe koraka sa savremenim svetom, prilago|avawe potrebama novog doba. 2. osavremewivawe, modernizacija uop{te. a|usta`a = adjusta`a (v.). a|ustirati = adjustirati (v.). a|utant, -a m, mn. a|utanti, gen. mn. a|utanata ‰nem. Adjutant od lat. adiutare potpomagatiŠ voj. mla|i oficir zvani~no dodeqen vi{em oficiru kao pratilac. x a|utantski. a|utantura, -e ` ‰v. a|utantŠ voj. 1. a|utantski polo`aj, a|utantsko zvawe. 2. kancelarija u kojoj rade a|utanti. aed, aeda m, mn. aedi, gen. mn. aeda ‰gr~. aeidosŠ putuju}i peva~ i pesnik u staroj Gr~koj u doba pre Homera, stvaralac epskih pesama; up. rapsod. aer- v. aero-. aer, -a m ‰gr~. aer, lat. aerŠ 1. vazduh. 2. u pravoslavnoj crkvi, pokriva~ kojim se pokrivaju putir i diskos. aerarijum, -a (i aerarij, -a) m ‰lat. aerariumŠ terasa za vazdu{ne kupke u le~ili{tima. aerat, -ata m ‰v. aerŠ te~nost u koju je unet vazduh. aeracija, -e ` ‰fr. aeration od lat. aer vazduhŠ 1. izlagawe vazduhu, provetravawe. 2. uvo|ewe vazduha u biolo{ke filtre za pro~i{}avawe teku}ih voda. aerenhim, -ima m ‰gr~. aer vazduh, enchyma ulivaweŠ bot. }elijsko tkivo u biqkama s velikim vazdu{nim prostorima izme|u }elija. aerirati, aeriram, 3. l. mn. aeriraju = aerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. aerer od lat. aer vazduhŠ izlo`iti, izlagati vazduhu, provetriti, provetravati.
aerifikacija aerifikacija, -e ` ‰gr~. aer vazduh, v. -fikacijaŠ pretvarawe ~vrstih ili te~nih materija u gas. aero- ‰gr~. aero- od aer vazduhŠ u slo`enicama: 1. koji se odnosi na vazduh, vazdu{ni. 2. koji se odnosi na vazduhoplovstvo. aerob, -oba i aerob, -oba m, mn. -i ‰gr~. aer vazduh, bios `ivotŠ biol. organizam kome je za `ivot neophodan kiseonik; supr. anaerob. aeroban, -bna, -bno (odr. aerobni, -a, -o) ‰v. aerobŠ biol. kome je za `ivot neophodan kiseonik; supr. anaeroban. aerobat, -ata m, mn. aerobati, gen. mn. aerobata ‰gr~. aer vazduh + (akro)bat, v.Š akrobat(a) koji leti kroz vazduh; hoda~ po u`etu. aerobija ` ‰up. aerobŠ = aerob (v.). aerobik, -a m = aerobika, -e ` ‰engl. aerobics, od aerobic (excercises)Š posebne gimnasti~ke ve`be za ja~awe disajnih organa i srca, koje se izvode na ~istom vazduhu (obi~no uz ritmi~nu muziku), namewene uglavnom `enama. aerobika = aerobik (v.). aerobioza, -e ` ‰v. aerobŠ biol. `ivot organizama kojima je neophodan kiseonik. aerobiont, -a m, mn. aerobionti, gen. mn. aerobionata ‰gr~. aer vazduh, bios `ivot, on ontos bi}eŠ = aerob (v.). aerobomba, -e `, gen. mn. aerobombi ‰v. aero-, bombaŠ vazdu{na bomba, bomba iz aviona. aerobus, -a m, mn. -i ‰v. aero-, (auto)busŠ avion za prevoz vi{e stotina putnika. aerogel, -a m ‰v. aero-, gelŠ ~vrsti materijal veoma male gustine, dobijen kada se te~na komponenta u gelu zameni gasom; koristi se pre svega kao izolator. aerogen, -a, -o aerogen, -a, -o ‰v. aero-, -genŠ koji nastaje od vazduha, koji dolazi iz vazduha. aerogram, -a i aerogram, -a m, mn. -i ‰v. aero-, skr. od (tele)gram ili (dija)gramŠ 1. pismo ili po{iqka upu}ena vazdu{nim putem. 2. meteor. aerolo{ki dijagram. aerograf, -a i aerograf, -a m, mn. -i ‰v. aero-, -grafŠ 1. ure|aj koji stalno bele`i promene odre|enih meteorolo{kih vrednosti u vazduhu. 2. sprava za prskawe boje na obrez kwige.
aeroklimatologija aerografija, -e ` ‰v. aero-, -grafijaŠ meteor. opisivawe fizi~kih i hemijskih svojstava vazduha. aerodin, -a i aerodin, -a m, mn. -i m ‰skr. od aerodinami~an, v.Š svaka letelica te`a od vazduha, koja se odr`ava pomo}u aerodinami~kih sila (zmaj, jedrilica i sl.). aerodinamika, -e `, dat. i lok. aerodinamici ‰v. aero-, dinamikaŠ fiz. nauka o kretawu gasova; nauka o kretawu ~vrstih tela kroz vazduh. aerodinami~an, -~na, -~no ‰v. aero-, dinamikaŠ oblikovan tako da pri kretawu izaziva {to mawi otpor vazduha. aerodinami~ki, -a, -o ‰v. aero-, dinamikaŠ 1. koji se odnosi na aerodinamiku. 2. v. aerodinami~an. aerodrom, -a i aerodrom, -a m, mn. -i ‰v. aero-, -dromŠ mesto za uzletawe i sletawe aviona. x aerodromski i aerodromski. aeroduktor, -a m, mn. -i ‰v. aero-, lat. ductor vodi~, provodnikŠ dovod vazduha: ure|aj za dovo|ewe vazduha pri poro|ajima. aeroelektrana, -e ` ‰v. aero-, elektranaŠ elektri~na centrala s pogonom na vetar. aeroembolija, -e i aeroembolija, -e ` ‰v. aero-, embolijaŠ med. stvarawe gasnih mehuri}a u krvi i tkivima usled izlagawa organizma sni`enom pritisku koji vlada na velikim visinama. aeroza, -e ` ‰gr~. aer vazduh, v. -ozaŠ med. razvijawe vazduha u telu. aerozaga|ewe, -ewa s ‰v. aero-Š zaga|ewe vazduha. aerozoe, -oza ` mn. ‰v. aero-, gr~. zoon `ivotiwaŠ aerobi (v. aerob). aerokar, -a m, mn. -i ‰v. aero-, engl. car kolaŠ specijalno vozilo koje se mo`e kretati i po vazduhu i po zemqi. aerokartograf, -a m, mn, -i ‰v. aerokartografijaŠ aparat za izradu topografskih karata na osnovu snimka iz vazduha. aerokartografija, -e ` ‰v. aero-, kartografijaŠ izrada karata pomo}u aerokartografa. aeroklimatologija, -e ` ‰v. aero-, klimatologijaŠ izu~avawe klime u troposferi i u stratosferi uop{te.
77
aeroklinoskop aeroklinoskop, -a m, mn -i ‰v. aero-, klinoskopŠ ure|aj za merewe vazdu{nih struja. aeroklub, -a m, mn. aeroklubovi, gen. mn. aeroklubova ‰v. aero-, klubŠ 1. klub qubiteqa aeronautike. 2. organizacija za unapre|ivawe civilne avijacije. aerokonvoj, -a m, mn. -i ‰v. aero-, konvojŠ voj. grupa aviona koji prate neki vazdu{ni transport da bi ga za{titili. aerolinija, -e ` ‰v. aero-, linijaŠ redovna linija vazdu{nog saobra}aja. aerolit, -ita m, mn. aeroliti, gen. mn. aerolita ‰v. aero-, -litŠ meteorit (v.) prete`no kamenitog sastava. aerolog, -a m, mn. aerolozi, gen. mn. aerologa ‰v. aero-, -logŠ stru~wak za aerologiju. aerologija, -e ` ‰v. aero-, -logijaŠ nauka koja izu~ava svojstva slobodne atmosfere, izvan podru~ja pod uticajem Zemqine povr{ine (za razliku od meteorologije). x aerolo{ki. aeromagnetometar, -tra m, mn. aeromagnometri, gen. mn. aeromagnometara ‰v. aero-, magnet, -metarŠ instrument pomo}u koga se iz vazduha utvr|uju magnetske pojave u zemqi{tu. aeromagnetometrija, -e ` ‰v. aero-, magnet, -metrijaŠ istra`ivawe magnetskih osobina tla i otkrivawe ruda iz vazduha. aeromedicina, -e ` ‰v. aero-, medicinaŠ grana medicine koja se bavi prou~avawem i le~ewem zdravstvenih poreme}aja koji su posledica du`eg letewa (naj~e{}e kod pilota i stjuardesa). aerometar, -a m, mn. aerometri, gen. mn. aerometara ‰v. aero-, -metarŠ aparat za merewe gustine i te`ine gasovitih tela. aerometrija, -e ` ‰v. aerometarŠ nauka koja se bavi merewem i prou~avawem gustine i te`ine gasova. aeromehanika, -e `, dat. i lok. aeromehanici ‰v. aero-, mehanikaŠ fiz. nauka koja izu~ava zakone kretawa i ravnote`e vazduha i drugih gasova. aeromiting, -a i aeromiiting, -a m, mn. aeromitinzi/aeromitinzi ‰v. aero-, mitingŠ javna priredba sa izvo|ewem vazduhoplovnih akrobacija i ve{tina.
78
aeroskop aeromotor, -ora m, aeromotori, gen. mn. aeromotora ‰v. aero-, motorŠ motor koji se pokre}e snagom vetra. aeromotorist(a), -e m, mn. aeromotoristi ‰v. aero-, motoristaŠ tehni~ar koji vodi brigu o motorima aviona. aeronavigacija, -e ` ‰v. aero-, navigacijaŠ ve{tina upravqawa avionom po odre|enom putu uz pomo} karata, kompasa, radija i drugih oru|a. aeronaut, -a m, mn. -i ‰v. aeronautikaŠ vazduhoplovac; stru~wak za aeronautiku. aeronautika, -e `, dat. i lok. aeronautici ‰v. aero-, nautikaŠ 1. vazduhoplovstvo. 2. nauka o konstrukciji i proizvodwi letelica svih vrsta i o tehnici letewa; x aeronauti~ki. aeronomija, -e ` ‰v. aero-, gr~. nomos zakonŠ izu~avawe hemijskih i fizi~kih procesa u visokim slojevima atmosfere, naro~ito pomo}u geofizi~kih raketa i meteorolo{kih satelita. aerootitis, -a m ‰v. aero-, otitisŠ med. oboqewe sredweg uha izazvano naglim promenama atmosferskog pritiska pri uzletawu i sletawu aviona ili padobranskim skokovima. aeropauza, -a i aeropauza, -e ` ‰v. aero-, pauzaŠ slojevi atmosfere (iznad 25 km) gde je vazduh toliko prore|en da ne mo`e podr`ati let aviona. aeroplan, -a m, mn. -i ‰v. aero-, fr. plan ravanŠ zast. avion. x aeroplanski i aeroplanski. aeroplast, -a i aeroplast, -a m, mn. -i ‰v. aero-, plast(ika)Š med. proziran materijal kojim se prekriva rana da bi se spre~ila infekcija. aeroprojektor, -a m, mn. -i ‰v. aero-, projektorŠ ure|aj za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimqenih iz aviona. aeroreli, -ija m, mn. aeroreliji, gen. mn. aerorelija ‰gr~. aero-, engl. rallyŠ sp. etapno takmi~ewe sportskih vazduhoplovaca. aerosaonice, aerosaonica ` mn. ‰v. aero-Š saonice koje se kre}u pomo}u propelera. aeroskop, -a i aeroskop, -a m, mn. -i ‰v. aero-, -skopŠ ure|aj za merewe koli~ine pra{ine u vazduhu.
aeroskopija aeroskopija, -e ` ‰v. aero-, -skopijaŠ pregled, ispitivawe vazduha. aerosnimak, -aerosnimka m, mn. aerosnimci, gen. mn. aerosnimaka ‰v. aero-Š snimak na~iwen iz vazduha. aerosol, -a m ‰v. aero-, lat. sol(utio) rastvorŠ 1. koloidno raspr{ene ~estice te~nosti ili ~vrstih materija u vazduhu. 2. sredstvo za raspr{ivawe u metalnoj bombici pod pritiskom (osve`iva~ vazduha, insekticid, sredstvo za dezinfekciju itd.). aerosonda, -e `, gen. mn. arosondi ‰v. aero-, sondaŠ balon ispuwen lakim gasom koji nosi kutiju sa instrumentima za ispitivawe atmosfere. aerostat, -a m, mn. -i ‰v. aero-, gr~. statos koji stojiŠ 1. letelica lak{a od vazduha, balon. 2. med. vrsta aparata za inhalaciju; up. diri`abl. aerostatika, -e `, dat. i lok. aerostatici ‰v. aero-, statikaŠ fiz. nauka koja izu~ava ravnote`u gasova, odnosno ravnote`u tela u vazduhu. aerotaksi, -ija m ‰v. aero-, taksiŠ vazdu{ni taksi, avion za prevoz putnika na mawim udaqenostima. aerotank, -a m ‰v. aero-, tankŠ bazen za aeraciju (v.) teku}ih voda. aeroterapija, -e i aeroterapija, -e ` ‰v. aero-, terapijaŠ med. le~ewe vazduhom, klimatsko le~ewe. aerotermodinamika, -e `, dat. i lok. aerotermodinamici ‰v. aero-, termo-, dinamikaŠ nauka koja prou~ava pojave zagrevawa pri letu na velikim visinama. x aerotermodinami~ki. aeroterorizam, -zma m ‰v. aero-, terorizamŠ 1. bombardovawe iz vazduha u ciqu zastra{ivawa stanovni{tva. 2. delovawe terorista u avionu i pomo}u aviona. aerotehnika, -e `, dat. i lok. aerotehnici ‰v. aero-, tehnikaŠ grana tehnike koja se bavi konstrukcijom letelica i problemima vezanim za letewe. x aerotehni~ki. aerotopografija, -e ` ‰v. aero-, topografijaŠ izrada topografskih karata pomo}u snimaka iz vazduha.
aerofotografija aerotransport, -a m ‰v. aero-, transportŠ vazdu{ni saobra}aj; prevoz robe vazdu{nim putem. aerotriangulacija, -e ` ‰v. aero-, triangulacijaŠ geod. odre|ivawe polo`aja ta~aka na terenu pomo}u trouglova koji na aerofotografijama povezuju te ta~ke. aerotropizam, -zma m ‰v. aero-, tropizamŠ bot. osobina biqke da se kre}e i oblikuje prema smeru strujawa vazduha. aerotunel, -ela m, mn. aerotuneli, gen. mn. aerotunela ‰v. aero-, tunelŠ tehn. specijalni tunel kroz koji se pu{ta struja vazduha da bi se ispitali avioni ili wihovi delovi. aeroturbina, -e ` ‰v. aero-, turbinaŠ sprava za pretvarawe energije vetra u elektri~nu energiju. aerofagija, -e ` ‰gr~. aer vazduh, phagein jestiŠ med. gutawe vazduha pri jelu, znak oboqewa. aerofilatelija, -e ` ‰v. aero-, filatelijaŠ skupqawe samo onih maraka koje se upotrebqavaju za avionsku po{tu. aerofiltar (uob. aerofiltar), -tra m, mn. aerofiltri (aerofiltri), gen. mn. aerofiltara ‰v. aero-, filtarŠ filtar ispuwen {qakom kroz koji se propu{ta teku}a voda radi aeracije (v.). aerofit, -ita m, mn. aerofiti, gen. mn. aerofita = aerofita, -e ` ‰gr~. aer vazduh, phyton biqkaŠ bot. biqka koja `ivi na drugoj biqci, ali nije parazit; up. epifit. aerofita = aerofit (v.). aerofobija, -e ` ‰v. aero-, fobijaŠ psih. bolesni strah od vazduha i od promaje. aerofon, -a, -o ‰gr~. aer vazduh, phone glasŠ koji proizvodi glas pomo}u vazduha (duvawa). y aerofoni instrumenti duva~ki instrumenti. aerofor, -a m, mn. -i ‰gr~. aer vazduh, -phoros koji nosiŠ dovod vazduha, sprava za disawe pod vodom ili u sredini gde nema ~istog vazduha. aerofotogrametrija, -e ` ‰v. aero-, fotogram, -metrijaŠ snimawe zemqi{ta iz vazduha, uz izradu karata, otkrivawe arheolo{kih nalazi{ta i dr. aerofotografija, -e ` ‰v. aero-, fotografijaŠ 1. snimawe iz vazduha (aviona, satelita
79
a`daja i sl.). 2. tako dobijena fotografija, aerosnimak. a`daja, -e `, vok. a`dajo, gen. mn. a`daja (stilski obele`eno a`daha) ‰tur. ejderha, ejdehaŠ 1. velika pro`drqiva neman, zmaj. 2. fig. zla opaka `ena. x a`dajski. a`daha v. a`daja. a`delija v. e`delija. a`der m, gen. mn. a`dera, stand. a`daja (v.). a`ija, stand. a`io (v.). a`io, a`ija m, mn. a`iji i a`io, a`ija, m, mn. a`iji ‰fr. agio od ital. aggioŠ finans. vi{ak prodajne vrednosti (novca, deviza, vrednosnih papira) nad nominalnom. a`iota`a, -e ` ‰fr. agiotageŠ finans. {pekulacija novcem, deonicama, vrednosnim papirima u ciqu nezakonite dobiti. a`ioter, -era m, mn. a`ioteri, gen. mn. a`iotera ‰fr. agioteurŠ finans. onaj ko se bavi a`iota`om. a`iotirati, a`iotiram, 3. l. mn. a`iotiraju nesvr{. ‰fr. agioterŠ finans. baviti se a`iota`om. a`ur, -ura m, mn. a`uri, gen. mn. a`ura ‰fr. ajourŠ vez, pletivo sa {upqinama; ornament s naizmeni~nim otvorima. a`uran, -rna, -rno ‰fr. a jour na danŠ koji se obavqa na vreme, koji se vodi bez zaostatka, ta~an. a`urirati, a`uriram, 3. l. mn. a`uriraju svr{. i nesvr{. ‰v. a`uranŠ 1. dovesti, dovoditi u a`urno stawe, voditi bez zaostatka (podatke, trgova~ke kwige i sl.). 2. praviti a`ur; ukrasiti a`urom. a`urnost, -i ` ‰v. a`uranŠ svojstvo onoga {to je a`urno. az i az s ‰csl. jaŠ naziv za prvo slovo (a) staroslovenske azbuke; z od az do i`ice od po~etka do kraja. -aza kao drugi deo re~i u biolo{koj i hemijskoj terminologiji ozna~ava enzim. azab, -aba m ‰tur. azab, azap od ar. ’adabŠ pokr. 1. muka, patwa. 2. bo`ja kazna. azad prid. indekl. ‰tur. azad od pers. azadŠ pokr. slobodan, oslobo|en, re{en obaveza.
80
azigija azaleja, -e ` ‰gr~. azaleos suvŠ bot. vrsta ukrasne biqke iz porodice vresova, s cvetovima u varijacijama od bele do crvene boje, Rhododendron obtusum. azant, -a m ‰nem. Asant od pers. asa smolaŠ izlu~evina biqke Ferula asa foetida, neprijatnog mirisa, nekada upotrebqavana kao lek. azap, -a m, mn. azani, gen. mn. azana ‰tur. azap, azab od ar. ’azapŠ 1. ist. strelac, pe{adinac (pripadnik posebnog roda vojske u Osmanlijskoj carevini). 2. ne`ewa, be}ar. azar, -ara m ‰ar.Š ~etvrti mesec u arapskom kalendaru, odgovara na{em aprilu. aza~ki, -a, -o ‰od Azak, tur. naziv za grad Azov na Crnom moruŠ samo u izrazu aza~ka tamnica, u narodnoj pesmi. azba{~a v. hazba{~a. azbest,-a m ‰gr~. asbestos neugasivŠ mineral vlaknaste strukture, otporan na vatru i kiseline, upotrebqava se u gra|evinarstvu ili za izradu nesagorive tkanine. x azbestni. azbestoza, -e ` ‰v. azbestŠ med. profesionalna bolest izazvana dugotrajnim udisawem azbestne pra{ine. azgin prid. indekl. ‰tur. azg›n od glagola azmak pomamiti seŠ pokr. nemiran, pomaman, obestan, plahovit. azginast, -a, -o = azgin (v.). azginluk, -a m, mn. azginluci, gen. mn. azginluka ‰v. azginŠ pokr. pomama, obest, plahovitost. azdija, -e `, gen. mn. azdija ‰gr~. hasdionŠ pokr. vrsta skupocenog ogrta~a. azdisati, -i{em ‰tur. azd› od glagola azmakŠ pokr. pomamiti se, osiliti se, postati obestan. azeotropija, -e ` ‰gr~. a-, zein kqu~ati, tropos od trepein okretatiŠ fiz. pojava da smese nekih te~nosti u odre|enom razmeru kqu~aju na stalnoj temperaturi i daju pare istog sastava kao i te~nost. azi, aza m mn. ‰nem. Asen iz staroislandskogŠ mitol. starogermanska nebeska bo`anstva, koja predstavqaju prirodne sile; wihov vrhovni bog je Odin, a wihovo boravi{te zove se Azgard. azigija, -e ` ‰gr~. a-, zygon jaram, zdru`ivawe, sparivaweŠ bezbra~nost, neo`eweno ili neudato stawe.
aja
azijanizam azijanizam, -zma m ‰od Azija u smislu Male AzijeŠ ist. kitwast, visokoparan besedni~ki stil, kakav se gajio u Joniji, suprotstavqen aticizmu (v.). Azijat, -a m, mn. -i ‰od Azija, fen. as izlazak sunca, istokŠ stanovnik Azije, obi~no u pogrdnom smislu divqa{tva, varvarstva. x azijatski. azijatizirati, azijatiziram, 3. l. mn. azijatiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. AzijatŠ uneti, unositi u ne{to azijski, isto~wa~ki duh (nasuprot evropskom), (po)azijatiti. azil, -ila m, mn. azili, gen. mn. azila ‰lat. asylum od gr~. asylos nepovrediv, neprikosnovenŠ 1. uto~i{te, skloni{te, pribe`i{te. 2. prav. za{tita koja se odobrava stranom dr`avqaninu od politi~kih progona u vlastitoj zemqi. y pravo azila pravo na za{titu u drugoj zemqi 3. dom za sme{taj nezbrinutih, maloletnih, umobolnih i sl. x azilski. azilant, -a m, mn. azilanti, gen. mn. azilanata ‰v. azilŠ prav. onaj ko u`iva pravo azila u stranoj zemqi. x azilantski. azilijen, -ena m ‰fr. azylien prema selu Mas d’Azyl, gde su na|eni ostaciŠ geol., ist. posledwa faza mezolitika (sredweg kamenog doba). azima, -e ` ‰gr~. a-, zyme kvasacŠ 1. jevrejski beskvasni hleb. 2. praznik beskvasnog hleba. azimut, -a m, mn. -i ‰ar. as-sumut od samt stranaŠ astron. ugaono odstojawe neke ta~ke na nebu od meridijana. x azimutalan i azimutski. azman, -a m, mn. azmani, gen. mn. azmana ‰tur. azman veoma krupanŠ pokr. neu{kopqen ovan. azna v. hazna. azobenzen, -ena m ‰v. azot, benzenŠ hem. organsko jediwewe u vidu naranxastih kristala, zna~ajno u proizvodwi azo-boja. azo-boje, azo-boja ` mn. ‰v. azotŠ hem. sinteti~ke organske boje koje sadr`e azo-grupu (v.). azo-grupa, -e ` ‰v. azotŠ hem. dvovalentni radikal od dva atoma azota (—N=N—), ulazi u sastav azo-boja i drugih organskih jediwewa. azoik, -a m ‰gr~. azoos be`ivotanŠ geol. najstarije razdobqe Zemqinog razvoja u kome jo{ nije bilo `ivota, arhaik (v.). azoi~an, -~na, -~no ‰v. azoikŠ li{en `ivota, be`ivotan.
azo-jediwewa, azo-jediwewa s mn. ‰v. hem. jediwewa koja sadr`e azo-grupu (v.).
azotŠ
azojski, -a, -o ‰v. azoikŠ geol. koji pripada najstarijem dobu Zemqinog razvoja. y azojski period = azoik (v.). azola, -e ` ‰Azolla, nau~no ime, nejasnog poreklaŠ bot. plove}a biqka iz tropskih krajeva, vodena paprat. azot, -a i azot, -ota m ‰gr~. a- i zoe `ivotŠ hem. element atomske te`ine 14,008, simbol N, na 7. mestu u periodnoj tabeli, glavni sastojak vazduha; nitrogen. azotara, -e ` ‰v. azotŠ fabrika ve{ta~kog |ubriva. azotemija, -e ` ‰v. azot, gr~. haima krvŠ med. nagomilavawe azotnih jediwewa u krvi. azoturija, -e ` ‰v. azot, gr~. ouron mokra}aŠ med. prisustvo velike koli~ine azotnih jediwea u mokra}i. Aztek nepr., stand. Astek (v.). azur, azurala v. hazur, hazurala. azur, -ura m ‰fr. azur, ital. azzurro, oba iz ar. lazuward, a ovo iz pers. lazwardŠ plavetnilo, plava boja neba. azuran i azuran, -rna, -rno ‰v. azurŠ plavetan, nebeski plav. azuri, azura m mn. ‰ital. azzurri plaviŠ familijarni naziv za italijanske reprezentativce u raznim sportovima, po plavoj boji dresova. azurit, -a i azurit, -ita m ‰v. azurŠ miner. mineral plave boje, karbonat bakra. aikido, aikida m ‰jap. ai uskladiti, ki dah, du{a, do put, na~inŠ borila~ki sport sli~an xudou i karateu. aip, -a m ‰tur. ay›p od ar. ’aybŠ sramni ~in, sramota. airli nepr., v. hairli. airlija v. hairlija. ais s indekl. ‰nem. aisŠ muz. nota A povi{ena za pola tona. aistori~an, -~na, -~no, aistorijski, -a, -o ‰gr~. a-, v. istorijaŠ protivan zakonima istorije, koji se ne obazire na istoriju. aja, -e ` ‰nem. Aja od {p. ayaŠ ist. vaspita~ica, dadiqa; up. ajo.
81
ajakolija ajakolija, -e ` ‰tur. ayakyolu od ayak noga i yol putŠ pokr. zast. poqski nu`nik. ajalet, -a m, mn. -i ‰tur. ayaletŠ ist. oblast, pokrajina, podru~je pod nadle`no{}u valije. ajam, ajma m ‰tur. oyumŠ pokr. 1. deo hama koji se stavqa kowu na vrat. 2. ham (v.). ajan, -ana, m, vok. ajane, mn. ajani, gen. mn. ajana ‰tur. ayanŠ 1. pokr. prvak, velika{, ugledan ~ovek. 2. ist. funkcioner lokalne uprave u Osmanlijskom carstvu XVIII veka. x ajanski. ajanluk, -a m, mn. ajanluci, gen. mn. ajanluka ‰tur. ayanl›kŠ pokr. 1. zvawe, po~ast ajana. 2. podru~je kome je na ~elu ajan. ajanstvo, -stva s ‰v. ajanŠ v. ajanluk (1). ajar1, -ara m ‰tur. ayar od ar. ’iyarŠ pokr. 1. mera, stepen ~isto}e zlata; karat. 2. doterivawe sata; ta~no vreme na satu. ajar2, -ara m ‰ar. ’ayyarŠ mesec arapskog kalendara, odgovara na{em maju. ajatolah, -aha m, mn. ajatolasi, gen. mn. ajatolaha ‰ar. ayatu-llah znak Bo`ji, u iranskom izgovoru ayetollahŠ visoki dostojanstvenik u {iitskoj grani islama, autoritet u pitawima vere. ajbi{, -a m ‰nem. EibischŠ pokr. slez (Althea). ajvaz m, mn. ajvazi, gen. mn. ajvaza ‰poreklo neizvesnoŠ 1. sluga. 2. ist. upravnik doma}instva. ajvan v. hajvan. ajvar, -ara m ‰tur. hayvarŠ 1. vrsta salate od isitwenih plavih patlixana i pe~enih paprika, hajvar (2). 2. v. kavijar. ajgir, -ira m, mn. ajgiri, gen. mn. ajgira ‰tur. ayg›rŠ 1. neu{kopqen kow sposoban za rasplod, pastuv. 2. fig. pohotqiv ~ovek. ajgira~a, -e = ajgirica, -e ` ‰v. ajgirŠ `drebica, kobila. ajgirica = ajgira~a (v.). ajgirovit, -a, -o ‰v. ajgirŠ neu{kopqen (o kowu); fig. pohotan, strastven. ajgiru{a, -e ` ‰v. ajgirŠ 1. v. ajgira~a. 2. fig. pohotna `ena. ajdak v. ajdamak. ajdamak, -a m, mn. ajdamaci, gen. mn. ajdamaka ‰tur. haydamak terati kowa, stokuŠ pokr. batina, motka, toqaga. ajdama~iti, -im nesvr{. ‰v. ajdamakŠ pokr. udarati toqagom, batinati.
82
ajna ajduk nepr., stand. hajduk (v.). ajerkowak, -a m ‰nem. Eier jaja, v. kowakŠ liker od kowaka s jajima i {e}erom. ajer{pajz, -a m, mn. -i ‰nem Eier jaja, Speise jeloŠ jelo od jaja, kajgana. ajet, -a m, mn. ajeti, gen. mn. ajeta ‰ar. aya(t)Š rel. re~enica, red, stav iz Kurana. ajzena{i, ajzena{a m mn. ist. pristalice Karla Marksa, nazvani po gradu Ajzenahu (Eisenach) u Tiringiji, gde je 1869. odr`an osniva~ki kongres Nema~ke socijalisti~ke radni~ke partije. ajz(l)iban, -a m, mn. -i ‰nem. EisenbahnŠ pokr. zast. voz, `eleznica. a(j)in, a(j)inin v. hain, hainin. ajkuna, -e `, gen. mn. ajkuna ‰od Ajka, tepawe od imena Aj{aŠ pokr. draga, qubavnica; dem. ajkunica. ajlaz i ajlaz v. hajlaz. ajlaziti i ajlaziti v. hajlaziti. ajlajner, -a m, mn. -i ‰engl. eyeliner, od eye oko, line crtaŠ kozmeti~ko sredstvo i pribor za oivi~avawe o~nih kapaka. ajlugxija, -e m ‰tur. ayl›kc›, v. ajlukŠ radnik, name{tenik s mese~nom platom. ajluk, -a i ajluk, -a m, mn. ajluci/ajluci, gen. mn. ajluka/ajluka ‰tur. ayl›kŠ mese~na plata; stalna zarada. ajluk~ija v. ajlugxija. ajmak, -a m, mn. ajmaci, gen. mn. ajmaka ‰mong. ajmag okrugŠ ist. upravna jedinica u sredwoazijskim sovjetskim republikama s ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom (u biv{em SSSR-u). ajman v. ajmana. ajmana, -e `, gen. mn. ajmana ‰tur. haymana pa{wakŠ pokr. `ivotiwa, `ivin~e; up. hajvan. ajme i ajme uzv. ‰ital. ahimeŠ pokr. jao, kuku, avaj. ajmokac, -kca m, mn. ajmokci, gen. mn. ajmokaca ‰nem. EingemachtesŠ vrsta guste ~orbe s mesom i drugim dodacima. ajna, -e `, gen. mn. ajni ‰tur. ayna od pers. ayineŠ pokr. ogledalo.
ajnak ajnak, -a m, mn. ajnaci, gen. mn. ajnaka ‰tur. ahenk muzika, zabava ili oynak igraŠ pokr. {ala, zavitlavawe. ajnakter, -a m, mn. -i ‰nem. EinakterŠ zast. pozori{ni komad u jednom ~inu, jedno~inka. ajna~iti (se), -im (se) nesvr{. ‰v. ajnakŠ pokr. zbijati {alu, {ega~iti se. ajngebildet prid. indekl. ‰nem. eingebildetŠ uobra`en, umi{qen. ajngemahtes v. ajmokac. ajnzac, -a m, mn. ajnzaci, gen. mn. ajnzaca ‰nem. EinsatzŠ 1. umetak, ulo`ak. 2. muz. upad (peva~a, instrumenta), ta~an po~etak kompozicije ili muzi~ke fraze, s uklapawem u svirawe drugih. ajnleger, -a m, mn. -i ‰nem. Einleger od einlegen staviti, ubacitiŠ 1. tipogr. radnik koji ubacuje hartiju u {tamparsku ma{inu, umeta~, ulaga~. 2. tipogr. deo {tamparske ma{ine u koji se ubacuje hartija. 3. radnik u strugari koji ume}e drvo pod testeru. ajnpren, -a m, mn. ajnpreni, gen. mn. ajnprena ‰nem. einbrennen upr`itiŠ zapr{ka. y ajnpren-supa ~orba od prepr`enog bra{na. ajntopfgeriht, -a m ‰nem. Eintopfgericht od ein jedan, Topf lonac, Gericht jeloŠ ist. propis (u doba nacizma) da se u odre|ene dane u nedeqi u doma}instvu i u restoranima sme kuvati samo jedno jelo. ajnc, -a m ‰nem. eins jedanŠ 1. vrsta igre s kartama. 2. u istoj igri, najve}i zbir od 21 poena ili dva keca. ajn{lag, -a m, mn. ajn{lazi, gen. mn. ajn{laga ‰nem. EinschlagŠ 1. udar, zabijawe, zakucavawe. 2. autom. puni okret volana na jednu ili drugu stranu. ajn{tajnijum, -a (i ajn{tajnij, -a) m ‰po Albertu Ajn{tajnuŠ hem. ve{ta~ki proizveden radioaktivan element, redni broj 99, atomska te`ina 252, znak Es. ajo, -a m ‰nem. Ajo iz {p. ayoŠ ist. 1. vaspita~, ku}ni u~iteq. 2. upraviteq plemi}kog dvora. up. aja. ajo{ v. hajo{. ajo{, -a m, mn. -i ‰tur. haylazŠ 1. hajduk, odmetnik. 2. propalica, bitanga. ajp v. aip.
akademizovati ajpod, -a m ‰engl. IPod, ime proizvoda firme Apple, skr. od Internet Pod, internetska ~auricaŠ mobilni elektronski ure|aj za reprodukciju audio i video sadr`aja u digitalnom obliku. ajri{ kofi ‰engl. Irish coffee irska kafaŠ vrela kafa s dodatkom viskija, prelivena {lagom. ajsdajving, -a m ‰engl. ice diving: ice led, dive ronitiŠ sp. rowewe pod zale|enom povr{inom vode, pod ledom. ajskastn, -a m ‰nem. Eiskasten od Eis led i Kasten sandukŠ pokr. zast. hladwak, hladwa~a, orman s ledom. ajskafe, -ea m ‰nem. EiskaffeeŠ ledena crna kafa, obi~no sa {lagom. ajta{, -a{a m ‰ma|. hajtasŠ pokr. zast. 1. vodeni~ki to~ak. 2. vrsta kolskog to~ka sa isturenim paocima. ajtem, -a m, ajtemi, gen. mn. ajtema ‰engl. itemŠ jedinica, stavka, odrednica, podatak. ajurveda, -e ` ‰sanskr. ayurveda od ayur `ivot i veda znaweŠ tradicionalno indijsko lekarstvo, zasnovano na lekovitim travama, masirawu uqem, sredstvima za ~i{}ewe i sl. ajferovati, -ujem = ajfrovati, -ujem nesvr{. ‰nem. eifernŠ zast. biti qubomoran. ajfon, -a m ‰engl. IPhone, ime proizvoda firme Apple, skr. od Internet Phone, internetski telefonŠ integrisani mobilni telefon, pregleda~ Interneta i prikaziva~ digitalnih audio i video klipova. ajfrovati = ajferovati (v.). akademac, akademca m, mn. akademci, gen. mn. akademaca ‰v. akademijaŠ pitomac akademije (obi~no vojne). akademizam, -zma m ‰v. akademijaŠ 1. u nauci, preterano teoretisawe, odvojenost od `ivota, formalizam. 2. u umetnosti, podra`avawe tradicionalnih uzora, bez li~nih ose}awa i bez ma{te. akademizirati = akademizovati (v.). akademizovati, -ujem = akademizirati, -miziram, 3. l. mn. akademiziraju nesvr{. ‰v. akademijaŠ biti sledbenik akademizma; u~eno ali besplodno raspravqati.
83
akademija
akausti~an
akademija, -e ` ‰gr~. akademeia od Akademos, imena vlasnika vrta u kome je pou~avao PlatonŠ 1. ist. Platonova filozofska {kola u blizini Atine. 2. ist. u XVI veku i kasnije, u~eno dru{tvo ili udru`ewe qubiteqa umetnosti. 3. najvi{a nau~na i(li) umetni~ka ustanova u zemqi, skup akademika (v.). 4. naziv nekih vi{ih stru~nih ili umetni~kih {kola (vojna ‹, trgova~ka ‹, muzi~ka ‹). 5. sve~ana priredba povodom nekog zna~ajnog doga|aja ili praznika. x akademijski. akademik, -a m, mn. akademici, gen. mn. akademika ‰gr~. akademikosŠ ~lan akademije nauka i(li) umetnosti. x akademi~ki. akademi~ar, -a m, mn. -i (`. akademi~arka, dat. i lok. akademi~arki, gen. mn. akademi~arki) ‰v. akademijaŠ 1. osoba koja poha|a ili je zavr{ila vi{u {kolu ili fakultet; student; diplomirani student; 2. zast. v. akademik. akademski, -a, -o i akademski, -a, -o ‰v. akademijaŠ 1. koji se odnosi na akademiju ili akademike. 2. koji se odnosi na univerzitet ili vi{u {kolu. y akademski gra|anin student; akademsko obrazovawe {kolovawe potvr|eno univerzitetskom diplomom; akademski slikar slikar koji je zavr{io umetni~ku akademiju; akademske slobode slobode u mi{qewu i istra`ivawu koje se garantuju autonomijom univerziteta; akademska ~etvrt po~iwawe ~asa ~etvrt sata posle objavqenog vremena, radi pripreme studenata. 3. teoretski, apstraktan, dalek od `ivota; koji se pridr`ava ustaqenih obrazaca. y akademsko pitawe pitawe bez prakti~nog zna~aja. akaid, -a m ‰ar. ‘aqa’id verovawaŠ nauka o islamskim verskim propisima, islamska dogmatika. akalkulija, -e ` ‰gr~. a-, lat. calculare ra~unatiŠ med. nesposobnost bilo kakvog ra~unawa, ob. usled o{te}ewa mozga. akampsija, -e ` ‰gr~. a-, kamptein med. krutost, nepokretnost zglobova.
savijatiŠ
akant = akantus (v.). akantestezija, -e ` ‰gr~. akanthe trn, aisthesis ose}ajŠ med. ose}aj nalik na ubode iglicama na povr{ini odre|enog dela tela.
84
akantus, -a m, mn. -i = akant, -a m, mn. akanti, gen. mn. akanata ‰lat. acanthus od gr~. akanthosŠ 1. bot. biqka s jasno izrezanim rebrastim listovima, primog, matruna, medve|a stopa. 2. arhit. ukras u obliku lista te biqke, pre svega na kapitelu korintskog stuba. akaparisati, -i{em svr{. ‰fr. accaparer od ital. accaparrare, v. kaparaŠ 1. zakupiti daju}i kaparu; unapred nakupovati u ciqu {pekulacije. 2. fig. prigrabiti, prisvojiti. a kapela pril. ‰ital. a cappella kao u kapeli, tj. na na~in crkvenog horaŠ muz. bez instrumentalne pratwe (ob. o horskom pevawu). akardija, -e ` ‰gr~. a-, kardia srceŠ 1. med. uro|eni nedostatak srca. 2. fig. malodu{nost, kukavi~luk. akardijus, -a m ‰v. akardijaŠ med. dete mrtvoro|eno zbog nedostatka srca. akarijaza, -e ` ‰gr~. akari griwaŠ med. ko`na bolest izazvana griwama, kod qudi i `ivotiwa. akarinoza, -e ` ‰v. akarijazaŠ bot. bolest vinove loze izazvana griwama, griwavost. akarpija, -e ` ‰gr~. a-, karpos plodŠ bot. nedostatak plodova na biqci, besplodnost, jalovost. akastile pril. v. kastile. akat nepr., stand. akt (v.). akatalekti~ki, -a, -o i akatalekti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. katalekti~kiŠ neokrwen; (o stihu) koji se zavr{ava potpunom stopom; up. katalekti~ki. akatalepsija, -e ` ‰gr~. a-, katalepsis razumevaweŠ 1. filoz. kod gr~kih stoika, nemogu}nost sigurne spoznaje sveta. 2. med. nesposobnost shvatawa, razumevawa. 3. med. potres mozga. x akatalepti~an. akatapoza, -e ` ‰gr~. a-, kataposis gutawe, pijeweŠ med. te{ko}a ili nemogu}nost gutawa. akatarzija, -e ` ‰gr~. a-, katharsis o~i{}eweŠ 1. ne~isto}a, nesklonost prema ~isto}i. 2. med. ne~isto}a krvi. akatist, -a i akatist, -a m, mn. -i ‰gr~. akathistos koji ne sediŠ rel. u pravoslavnoj crkvi, pohvalna pesma Bogorodici koja se peva stoje}i. akausti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. kausti~anŠ nesagoriv, nezapaqiv, vatrostalan.
akacija akacija, -e i akacija, -e ` ‰gr~. akakia nevinostŠ bot. 1. rod bodqikavog ukrasnog drve}a ili {ibqa s mirisavim cvetovima, poreklom iz suptropskih krajeva. 2. bagrem. akva, -e ` ‰lat. aquaŠ voda. y akva destilata med. destilisana voda. akva-aerobik, -a m ‰engl. aqua aerobicsŠ sp. gimnasti~ke ve`be koje se izvode u bazenu, u zagrejanoj vodi; up. aerobik. akvabatik, -a m, mn. akvabatici, gen. mn. akvabatika ‰lat. aqua voda, gr~. bathys dubokŠ plovilo od stakla i plastike na elektri~ni pogon, slu`i za posmatrawe podvodnog `ivota na mawim dubinama; up. batiskaf. akvavit, -a i akvavit, -ita m ‰nem. Aquavit od lat. aqua vitae voda `ivotaŠ vrsta rakije. akvadukt nepr., stand. akvedukt (v.). akvakultura, -e ` ‰lat. aqua voda, v. kulturaŠ ve{ta~ko odgajawe riba, quskara ili algi u slatkim i slanim vodama, za potrebe qudske ishrane. akvalung, -a m, mn. akvalunzi, gen. mn. akvalunga ‰lat. aqua voda, engl. lung plu}aŠ aparat s komprimovanim vazduhom, koji roniocima omogu}ava disawe pod vodom. akvamarin, -ina m ‰lat. aqua marina morska vodaŠ 1. miner. vrsta dragog kamena plavozelene boje. 2. plavozelena boja, boja morske vode. x akvamarinski. akvanaut, -a m, mn. -i ‰lat. aqua voda, v. nautikaŠ istra`iva~ morskih dubina. akvanautika, -e `, dat. i lok. akvanautici ‰v. akvanautŠ plovidba pod vodom; istra`ivawe morskih dubina. x akvanauti~ki. akvaplan, -a m ‰lat. aqua voda, v. (aero)planŠ 1. {iroka daska koju vu~e motorni ~amac, vodena skija. 2. skijawe na vodi pomo}u takve daske. akvaplaning, -a m, akvaplaninzi, gen. mn. akvaplaninga ‰lat. aqua voda, engl. planing klizawe, lebdeweŠ 1. klizawe vozila usled sloja vode koji se stvara izme|u gume i mokrog asfalta. 2. v. akvaplan (2). akvarel, -a m, mn. -i ‰ital. acquerello od acqua vodaŠ slik. 1. vodena bojica. 2. tehnika slikawa vodenim bojama. 3. slika ura|ena vodenim bojama.
akviziter akvarelisati, -i{em nesvr{. ‰v. akvarelŠ slikati vodenim bojama. akvarelist(a), -e m, mn. akvarelisti ‰v. akvarelŠ slikar koji se slu`i vodenim bojama. akvarijum, -a (i akvarij, -a) m ‰lat. aquarium od aquarius vodeniŠ 1. staklena posuda ili mali bazen za dr`awe riba i drugih vodenih `ivotiwa i biqaka. 2. ustanova u kojoj se publici prikazuju retke morske `ivotiwe u velikim akvarijumima. akvarist(a), -e m, mn. akvaristi ‰v. akvarijumŠ onaj ko se bavi akvaristikom. akvaristika, -e `, dat. i lok. akvaristici ‰v. akvarijumŠ negovawe vodenih `ivotiwa u akvarijumu kao hobi. akvatel, -a i akvatel, -a m, mn. -i ‰lat. aqua voda, fr. hotelŠ hotel na vodi; brod preure|en kao hotel. akvaterarijum, -a (i akvaterarij, -a) m ‰lat. aqua voda, v. terarijumŠ posuda s vodom i ne{to suvog tla, za ~uvawe `aba, korwa~a i drugih vodozemaca. akvatilije, akvatilija ` mn. ‰lat. aquatilis vodeniŠ biol. vodene `ivotiwe i vodeno biqe. akvatinta, -e ` ‰ital. acqua tinta, doslovno ’obojena voda’Š lik. vrsta bakroreza izra|ena uz upotrebu kiselina i posebnog praha. akvatorija, -e ` = akvatorijum, -a (i akvatorij, -a) m ‰lat. aqua voda i (teri)torija, v.Š deo morske ili jezerske povr{ine oko nekog zna~ajnijeg grada ili luke. akvatorijum (i akatorij) = akvatorija (v.). akvafortis, -a m ‰lat. aqua fortis sna`na vodaŠ 1. hem. zast. azotna kiselina. 2. lik. vrsta gravire izra|ene na bakarnoj ili cinkanoj plo~i nagrizawem pomo}u azotne kiseline. akvedukt, -a m, mn. akvedukti, gen. mn. akvedukata ‰lat. aquae ductus, od aqua voda i ductus vodŠ stari rimski vodovod, otvoreni kanal za vodu na stubovima; nepr. akvadukt. akviziter, -era m, mn. akviziteri, gen. mn. akvizitera (`. akviziterka, -e, dat. i lok. akviziterki, gen. mn. akviziterki) ‰v. akvizicijaŠ trg. osoba koja prikupqa naruxbine, oglase, pretplatu; putuju}i prodavac (ob. kwiga); prodavac osigurawa. x akviziterski.
85
akvizicija1 akvizicija1, -e ` ‰lat. acquisitioŠ 1. zadobijawe, nabavqawe. 2. ono {to je ste~eno, tekovina; novonabavqena stvar, prinova. 3. trg. prikupqawe naruxbina. akvizicija2, -e ` ‰engl. acquisitionŠ firma koju je kupilo neko drugo preduze}e. akvijescencija, -e ` ‰nlat. acquiescentiaŠ pristanak, odobravawe; pomirenost (sa ~im). akviline, akvilina ` mn. ‰lat. aquila orao, aquilinus orlovskiŠ zool. rod orlova. akvilon, -ona m ‰lat. aquilo -onisŠ severni vetar, severac. akvitirati, akvitiram, 3. l. mn. akvitiraju = akitirati, akitiram, 3. l. mn. akitiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. acquitterŠ isplatiti, ispla}ivati, izravna(va)ti dug. akedija v. acedija. akefal = acefal m ‰v. akefalanŠ med., zool. stvorewe bez glave, bezglavac. akefalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, kephale glavaŠ 1. bezglav, obezglavqen. 2. kwi`. (o stihu, o starogr~koj metrici) kome nedostaje po~etni slog. 3. filol. (o kwizi, rukopisu) kome nedostaje naslov ili prve strane. akefalija, -e = acefalija, -e ` ‰v. akefalanŠ med. uro|eni nedostatak glave. akizam, -zma m ‰gr~. akkismos od akkizomai praviti se ravnodu{nimŠ prividna nezainteresovanost, prikrivawe `eqe, œkiselo gro`|eŒ. akik, -ika m, mn. akici, gen. mn. akika ‰tur. akik od ar. ’aqiqŠ pokr. crveni poludragi kamen, karneol. akikat v. hakikat. akil prid. indekl. ‰tur. ak›l od ar. ’aqilŠ pokr. razuman, razborit; pronicqiv. akin1, -a m ‰tur. ak›n upadŠ ist. turski vojni~ki pohod pra}en pqa~kom. akin2, -a m ‰turkmenska re~Š pesnik improvizator i peva~ kod Kazaha, Kirgiza i drugih azijskih naroda. akineza, -e = akinezija, -e ` ‰gr~. a-, kinesis kretaweŠ med. nepokretnost, uko~enost jednog dela tela usled bolesti. akinezija = akineza (v.).
86
akmeizam akinxija, -e m ‰tur. ak›nc›, v. akin1Š ist. pripadnik juri{ne kowice u nekada{woj osmanlijskoj vojsci. akitirati = akvitirati (v.). akl, -a m ‰v. akilŠ pokr. pamet, um, razum. akla (hakla) pril. = aklaja (haklaja) ‰ar. ‘aqla, up. akilŠ pokr. napamet, odoka, bez merewa. aklamacija, -e ` ‰lat. acclamatioŠ 1. burno odobravawe, klicawe. 2. usmeno glasawe; jednoglasan izbor; z prihvatiti (usvojiti) aklamacijom prihvatiti pristankom svih, bez pojedina~nog glasawa. aklamirati, aklamiram, 3. l. mn. aklamiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. acclamare izvikivati, dovikivatiŠ bu~no odobriti, odobravati, pozdraviti, pozdravqati klicawem. aklimatizacija, -e ` ‰v. aklimatizovatiŠ 1. prilago|avawe novim klimatskim i geografskim uslovima. 2. (fig.) privikavawe, odoma}ivawe. x aklimatizacijski i aklimatizacioni. aklimatizirati (se) = aklimatizovati (se) (v.). aklimatizovati (se) i aklimatizovati (se, -ujem (se) = aklimatizirati (se), aklimatiziram (se), 3. l. mn. aklimatiziraju (se) svr{. i nesvr{. ‰nem. akklimatisieren od lat. ad (v.) i Klima (v. klima)Š 1. prilagoditi (se), prilago|avati (se) novim, neuobi~ajenim klimatskim uslovima. 2. (fig.) privi}i (se), privikavati (se) na novu sredinu, odoma}iti (se). akmak, -a m, mn. akmaci, gen. mn. akmaka (i ahmak) ‰tur. ahmak glup, iz ar.Š glupan, budala. akmakluk, -a m, mn. akmakluci, akmakluka (i ahmakluk) ‰tur. ahmaklikŠ glupost, budala{tina. akmaxa, -e atmaxa, -e ` ‰tur. atmacaŠ mlad soko ili kobac, pripitomqen i obu~en za lov na ptice. akme, -ea m ‰gr~. akme vrh, {iqakŠ 1. vrhunac, najvi{a ta~ka. 2. med. prelomno, kriti~no stawe u razvoju bolesti. akmeizam, -zma m ‰v. akmeŠ struja u ruskoj kwi`evnosti, u drugoj deceniji HH veka, oblik ruskog larpurlartizma (v.); glavni predstavnik pesnikiwa Ana Ahmatova. x akmeisti~ki.
akmeist(a) akmeist(a), -e m, mn. akmeisti ‰v. akmeŠ sledbenik akmeizma. akna, -e `, mn. akne, gen. mn. akni ‰nlat. acne od pogre{no pro~itanog gr~. akme, v. akmeŠ; med. (ob. mn.) bubuqica, gnojni ~iri} na ko`i, naj~e{}i u pubertetu. akoazam, -zma m = akoazma, -e ` ‰gr~. akoe sluh i (phant)asma uobra`eweŠ med. slu{na halucinacija. akoazma = akoazam (v.). akov, -a m, mn. akovi, gen. mn. akova ‰ma|. akoŠ 1. stara mera za te~nost (56,5891 litara). 2. stara mera za `ito (51 litar). 3. jedinica poreza na vino u sredwem veku; dem. akov~e, -eta. akolada, -e ` ‰fr. accolade zagrqajŠ 1. ist. ceremonija proizvo|ewa u viteza u sredwem veku (udarac ma~em po ramenu i zagrqaj). 2. velika viti~asta zagrada koja obuhvata vi{e redova ili, u muzici, vi{e notnih sistema. akolirati, akoliram, 3. l. mn. akoliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. accolerŠ sastaviti, sastavqati, objediniti, objediwavati zagradom ili crtom (ob. o stavkama u kwigovodstvu). akolit, -ita m, mn. akoliti, gen. mn. akolita ‰nlat. acolytus od gr~. akolouthos pratilacŠ 1. crkv. pomo}nik sve{tenika pri obavqawu slu`be bo`je u katoli~koj crkvi. 2. verni sledbenik, pristalica. akolitat, -ata m ‰v. akolitŠ crkv. ~etvrti od ~etiri ni`a sve{teni~ka reda u katoli~koj crkvi. akolitirati, akolitiram, 3. l. mn. akolitiraju nesvr{. ‰v. akolitŠ crkv. obavqati slu`bu akolita. akomodabilan, -lna, -lno ‰v. akomodiratiŠ prilagodqiv, upotrebqiv. akomodacija, -e ` ‰nlat. accommodatioŠ 1. prilago|avawe, pode{avawe, privikavawe. 2. fiziol. pode{avawe o~nog so~iva na odre|enu daqinu vi|ewa. akomodirati (se), akomodiram (se), 3. l. mn. akomodiraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. accommoder od lat. commodusŠ 1. prilagoditi, prilago|avati (se), pode{avati (se). 2. namiri(va)ti se, nagoditi se.
akordion akomodman, -ana m, mn. akomodmani, gen. mn. akomodmana ‰fr. accommodementŠ poravnawe, nagodba, sporazum. akompawirati, akompawiram, 3. l. mn. akompawiraju nesvr{. ‰fr. accompagnerŠ pratiti; posebno: pratiti na klaviru (u muzici). akonitin, -ina m ‰lat. Aconitum od gr~. akoniton jedi}Š farm. otrovni alkaloid u korenu biqke jedi} (nalep), nekada upotrebqavan kao lek za bolove. akontacija, -e ` ‰v. akontoŠ finans. 1. primawe ili davawe jednog dela nekog iznosa unapred. 2. novac primqen ili dat unapred, predujam, avans. x akontacioni. akontirati, akontiram, 3. l. mn. akontiraju svr{. i nesvr{. ‰v. akontoŠ da(va)ti ili uzeti, uzimati jedan deo novca unapred. akonto, -a m ‰ital. acconto od a conto na ra~unŠ finans. 1. v. akontacija (1). 2. (u prilo{koj slu`bi) na ra~un (ukupne isplate), unapred, kao predujam. 3. (u predlo{koj slu`bi, fam.) na ra~un (~ega), zahvaquju}i (~emu). akonfesionalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. konfesionalanŠ koji ne pripada nijednoj veroispovesti, nevezan za religiju, bezverski. akonfesionalnost, -i ` ‰v. akonfesionalanŠ nevezanost za veru, nedostatak religioznih obele`ja. akord, -a m, mn. akordi, gen. mn. akorda ‰ital. accordo, fr. accordŠ 1. muz. istovremeno zvu~awe triju ili vi{e tonova, sazvu~je. 2. trg. pla}awe po u~inku, prema koli~ini obavqenog posla; z raditi na akord. 3. dogovor, pogodba. x akordni. akordant, -a, mn. akordanti, m, gen. mn. akordanata = akorda{, -a{a m, mn. akorda{i, gen. mn. akorda{a ‰v. akord (2)Š radnik koji radi na akord. akorda{ = akordant (v.). akordeon, -a = akordion, -a m ‰fr. accordeon od nem. fabri~kog naziva AkkordionŠ muz. velika ru~na harmonika, up. bandoneon. akorder, -era m, mn. akorderi, gen. mn. akordera ‰fr. accordeur, v. akordiratiŠ muz. onaj ko ude{ava instrumente, {timer. akordion v. akordeon.
87
akordirati akordirati, akordiram, 3. l. mn. akordiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. accorderŠ 1. muz. udesiti, ude{avati, {timovati (instrument). 2. da(va)ti posao na akord. (v.) 3. raditi na akord, po u~inku. akorporacija, -e ` ‰nlat. accorporatioŠ sjediwavawe, pripajawe, zdru`ewe. akorporisati, -i{em svr{. ‰nlat. accorporareŠ sjediniti, pripojiti, zdru`iti. akosmizam, -zma m ‰gr~. a-, kosmos svet, vasionaŠ filoz. shvatawe po kome fizi~ki svet ne postoji nezavisno od svesti, odnosno Boga. akotiledone, akotiledona ` mn. ‰gr~. a-, v. kotiledonŠ bot. biqke bez kotiledona, biqke bescvetnice. akr, -a m, mn. akri, gen. mn. akra ‰engl. acreŠ anglosaksonska mera za povr{inu zemqe, ne{to mawa od na{eg jutra (4047 m2). akran, -ana m, vok. akrane, mn. akrani, gen. mn. akrana ‰tur. akran od ar. aqranŠ pokr. 1. vr{wak. 2. ko je ravan drugome, par, premac. akranija, -e ` ‰gr~. a-, kranion lobawaŠ 1. med. uro|ena nakaznost glave, nedostatak svoda lobawe. 2. (mn.) zool. najprimitivniji red ki~mewaka, bezlobawci. akraniti se, akranim se svr{. i nesvr{. ‰v. akranŠ pokr. izjedna~i(va)ti se s kim. akrap nepr., stand. akrep (v.). akratoterme, akratotermi ` mn. ‰gr~. akratos jak, koji je u punoj snazi, v. termeŠ tople lekovite vode s vrlo malo mineralnih sastojaka. akreba, -e `, gen. mn. akreba ‰tur. akraba od ar. aqriba’Š pokr. 1. rodbina, svojta. 2. ro|ak, srodnik. akrebaluk, -a m, mn. akrebaluci, gen. mn. akrebaluka ‰tur. akrabal›k, v. akrebaŠ pokr. srodstvo, rodbinski odnos. akreditacija, -e ` ‰fr. acreditationŠ 1. pismeno ovla{}ewe o zastupawu. 2. odluka o prihvatawu diplomatskih predstavnika u nekoj zemqi, novinara koji prate odre|enu politi~ku, kulturnu ili sportsku manifestaciju i sl. akreditiv, -iva m, mn. akreditivi, gen. mn. akreditiva ‰fr. accreditifŠ 1. dipl. (ob. mn.) pismeno punomo}je diplomatskom predstavniku da u stranoj zemqi zastupa interese svoje zemqe. 2. finans. nalog banci ili kreditnoj usta-
88
akroamati~an novi da donosiocu isplati odre|enu sumu novca. akreditivan, -vna, -vno ‰v. akreditivŠ koji se odnosi na akreditiv; y akreditivno pismo punomo}je kojim se donosilac ovla{}uje da zastupa potpisnika u odre|enim poslovima, odnosno da raspola`e odre|enom sumom novca. akreditovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. accrediterŠ da(va)ti ovla{}ewe, opunomo}iti; ovlastiti diplomatskog predstavnika da zastupa svoju zemqu u stranoj. akrep, -a m, mn. akrepi, gen. mn. akrepa (nepr. akrap) ‰tur. akrapŠ 1. {korpija. 2. fig. nakaza; ru`na, mr{ava `ena. akrescencija, -e ` ‰nlat. accrescentia od lat. accrescere uve}avatiŠ prirast, prira{taj. akrecija, -e ` ‰nlat. accretio od lat. accrescereŠ = akrescencija (v.). akribija, -e i akribija, -e = akribi~nost, -osti ` ‰gr~. akribeia o{trinaŠ ta~nost, bri`qivost, savesnost, posebno u istra`iva~kom radu. x akribi~an. akribi~nost = akribija (v.). akrije, akrija ` mn. ‰lat. acria mn. od acer o{tarŠ farm. quti, opori lekovi. akrilik, -a m ‰fr. acrylique od acroleine, v. akroleinŠ vrsta slikarske boje visokog sjaja koja zamewuje uqanu boju. akrilni, -a, -o ‰v. akrilikŠ hem. koji sadr`i radikal akrilika; o jediwewima koja se koriste za proizvodwu ve{ta~kih smola, smola, boja, vlakana, lepka itd. y akrilna kiselina hem. bezbojna te~nost, H2C=CHCOOH, ~ijom se polimerizacijom dobija akrilna smola. akrimonija, -e ` ‰lat. acrimoniaŠ oporost, jetkost, gor~ina. akriti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. kriti~anŠ nekriti~an; kome nedostaje sposobnost rasu|ivawa. akro- ‰gr~. akros gorwi, krajwiŠ kao prvi deo slo`enica ozna~ava ne{to {to je na visini, na kraju, ili za{iqenog oblika. akroamati~an, -~na, -~no i akroamati~ki, -a, -o ‰gr~. akroamatikos od akroasthai slu{atiŠ usmen, namewen slu{awu (re~eno o Aristotelovim u~ewima koja je iznosio samo usmeno, u razgovoru sa u~enicima). y akroa-
akrobat(a) mati~na (akroamati~ka) metoda pedag. oblik nastave koji se slu`i samo predavawem gra|e, bez uxbenika i ispitivawa. akrobat(a), -e m, mn. akrobati (`. akrobatkiwa, -e) ‰gr~. akrobatos koji hoda na vrhovima prstiju, od akron vrh i baino idemŠ osoba koja izvodi akrobatije, cirkuski ve{tak, pelivan. akrobatija, -e ` ‰v. akrobatŠ 1. ve`ba koja zahteva izuzetnu smelost i ve{tinu, vratolomija. 2. fig. slo`en, ve{to izveden, katkad i opasan poduhvat. akrobatika, -e `, dat. i lok. akrobatici ‰v. akrobatŠ ve{tina izvo|ewa akrobatskih ve`bi. akrobatski, -a, -o ‰v. akrobatŠ koji se odnosi na akrobate i akrobatiju. akrobacija v. akrobatija. akrodinija, -e ` ‰v. akro-, gr~. odyne bolŠ med. bolest male dece koja se odlikuje bolovima i oticawem prstiju na rukama i nogama, nesanicom i razdra`qivo{}u. akrokefalija, -e ` ‰v. akro-, gr~. kephale glavaŠ anat. {iqatost glave, deformacija lobawe sa za{iqenim temenom. akrokefal(os), -a m, mn. -i ‰v. akrokefalijaŠ anat. ~ovek za{iqene glave. akrolein, -ina m ‰lat. acer o{tar, qut, olere mirisatiŠ hem. `uta ili bezbojna zapaqiva te~nost o{trog mirisa, aldehid glicerina. akrolit, -a i akrolit, -ita m, mn. akroliti, gen. mn. akrolita ‰v. akro-, gr~. lithos kamenŠ um. ist. kip na kome su glava, noge i ruke od kamena, a odeveni delovi od drveta. akromegalija, -e ` ‰v. akro-, gr~. megas velikŠ med. nenormalno uve}awe i izobli~ewe {ake, stopala, nosa, dowe vilice, u{iju i drugih isturenih delova tela, izazvano preteranim lu~ewem hormona rasta. akromikrija, -e ` ‰v. akro-, gr~. mikros maliŠ med. nenormalna umawenost jednog ili vi{e udova. akromion, -ona m ‰v. akro-, gr~. omos rameŠ anat. najvi{i deo ramena. akronim, -a m, mn. -i ‰v. akro-, gr~. onoma imeŠ lingv. skra}enica sastavqena od po~etnih slova ili slogova nekog vi{e~lanog naziva.
aksel akropetalan, -lna, -lno ‰v. akro-, gr~. petalon listŠ bot. koji se pojavquje pri vrhu stabqike (re~eno o novim organima); supr. bazipetalan. akropola, -e ` = akropoq, -a m ‰gr~. akropolis gorwi gradŠ arhit. ist. tvr|ava na vrhu brda, obi~no propra}ena hramovima i drugim gra|evinama, u Atini i drugim gr~kim gradovima. akropoq = akropola (v.). akrostih, -a m, mn. akrostihovi ‰v. akro-, gr~. stichos red, stihŠ 1. kwi`. pesma u kojoj po~etna slova stihova, ~itana odozgo nadole, obrazuju neko ime, re~ ili re~enicu. 2. ist. porez koji su u sredwem veku gradovi Bar i Budva pla}ali srpskom vladaru. akrostihoid, -ida m, mn. akrostihoidi, gen. mn. akrostihoida ‰v. akrostih, -oidŠ kwi`. akrostih u kome po~etna slova ~ine anagram tra`enog izraza. akroterijum, -a (i akroterij, -a) m ‰gr~. akroterionŠ arhit. ist. ukras na vrhovima zabata anti~kih gra|evina, ob. u obliku `ivotiwe ili biqke. akrofobija, -e ` ‰v. akro-, v. fobijaŠ psih. bolestan strah od pogleda s visine u dubinu. akrocefal, akrocefalija v. akrokefal, akrokefalija. akrocijanoza, -e ` ‰v. akro-, v. cijanozaŠ med. modra boja krajwih delova tela ({ake, stopala, nosa, u{iju, usana) usled poreme}aja cirkulacije, gangrene i drugih uzroka. aksa, -e `, gen. mn. aksa i aksi ‰lat. axisŠ os, osovina. aksaga, -e, dat. i lok. aksazi, gen. mn. aksaga i aksagija, -e ` = aksad, -a m, mn. aksadi, gen. mn. aksada ‰gr~. hexagion {estinaŠ ist. stara mera za plemenite metale, bisere i sl., iznosi jednu {estinu unce. aksagija = aksaga (v.). aksad = aksaga (v.). aksamit, -ita m ‰gr~. hex {est, mitos nitŠ ist. 1. vrsta te{ke svile, tkane u {est niti. 2. ode}a od takve svile. aksan, -ana m, mn. aksani, gen. mn. aksana ‰fr. accentŠ tipogr. akcenatski znak. aksel, -a m, mn. akseli, gen. mn. aksela ‰po Akselu Paulsenu, norve{kom kliza~uŠ vrsta sko-
89
akselband ka u umetni~kom klizawu: odraz napred, obrt za jedan ili vi{e krugova i doskok na drugu nogu. akselband, -a m ‰nem. Achselband od Achsel rame i Band trakaŠ voj. dekorativna traka koja pada s ramena na grudi, kao oznaka posebne slu`be u nekim vojskama. aksen-bolcna, -e, gen. mn. aksen-bolcni; nepr. ak{en-bolcna ‰nem. Achsenbolzen, osovinska zakivkaŠ meh. zast. zakivka ili osovinica kojom se osovina povezuje sa drugim delovima. aksenija, -e ` ‰gr~. a-, xenos stranacŠ negostoqubivost, nequbaznost prema strancima. aksi pril. ‰tur. aksi iz ar. ’aksŠ pokr. protivno, suprotno; naopako. aksijalni, a, o ‰fr. axial, od lat. axis, osovinaŠ koji se odnosi na osovinu, osovinski. aksilaran, -rna, -rno ‰lat. axilla pazuhoŠ pazu{ni. aksiologija, -e ` ‰gr~. axios vredan, dostojan, v. -logijaŠ filoz. teorija vrednosti, nauka o vrednostima. aksiom, -oma m,, mn. aksiomi, gen. mn. aksioma = aksioma, -e ` ‰gr~. axioma dostojnost, dostojanstvoŠ filoz., mat. osnovno na~elo, o~igledna istina koju nije potrebno dokazivati. x aksiomatski. aksioma = aksiom (v.). aksiomatika, -e `, dat. i lok. aksiomatici ‰gr~. axiomatikosŠ sistem aksioma, skup osnovnih pojmova neke nauke. aksiomati~an, -~na, -~no ‰gr~. axiomatikosŠ sam po sebi o~igledan, koji se ne dokazuje. aksios uzv. ‰gr~. axios vredan, dostojanŠ rel. pravosl. Dostojan! Da bude dostojan! (liturgijska aklamacija odobravawa vernika prilikom hirotonije (v.) pravoslavnog crkvenoslu`iteqa); up. anaksios. aksolotl, -a m, mn. aksolotli, gen. mn. aksolotla ‰re~ iz jezika nahuatlŠ zool. vrsta repatog vodozemca sli~nog da`devwaku, `ivi prete`no u Meksiku. akson, -ona m ‰nlat. axon, od gr~. akson osovinaŠ anat. izdanak nervne }elije preko koga se prenose impulsi na druge nervne }elije; up. neurit.
90
aktivizam aksonometrija, -e ` ‰gr~. axon osovina, v. -metrijaŠ mat. projekcija predmeta u ravni na osnovu triju osa koje odgovaraju visini, {irini odnosno du`ini. akt, -a m, mn. akti, gen. mn. akata (1), akta, gen. mn. akata (2) i aktovi, gen. mn. aktova (3) ‰lat. actus od agere delovatiŠ 1. ~in, delo, radwa. 2. slu`beni spis, dokument. 3. um. slika ili skulptura koja prikazuje nago qudsko telo. 4. zast. pozor. ~in. aktalah v. haktalah. aktant, -a m, mn. aktanti, gren. mn. aktanata ‰fr. actant od lat. actus deloŠ lingv. onaj ko deluje; u~esnik u radwi. akt(e)nta{na, -e `, gen. mn. akt(e)nta{ni ‰nem. Aktentasche od Akten spisi i Tasche torbaŠ ta{na za spise, aktovka (v.). akter, -era m, mn. akteri, gen. mn. aktera ‰fr. acteurŠ 1. u~esnik, onaj koji dejstvuje; `. akterka, dat. -ci. 2. zast. glumac. x akterski. aktiv, -iva m, mn. aktivi, gen. mn. aktiva ‰nem. Aktiv od lat. activus, up. aktivanŠ 1. grupa qudi zadu`ena za neki posao. 2. gram. radno stawe glagola, koje pokazuje da subjekt re~enice vr{i glagolsku radwu; supr. pasiv. aktiva, -e ` ‰nem. Aktiva od lat. activus, up. aktivanŠ ekon. celokupna imovina s potra`ivawima; supr. pasiva. aktivan, -vna, -vno ‰lat. activus od agere actus delovatiŠ 1. radan, delatan, preduzimqiv; koji se zala`e, koji svesno deluje; supr. pasivan. 2. koji radi, koji je u slu`bi, npr. aktivni slu`benik (supr. penzionisani), aktivni oficir (supr. rezervni). 3. koji deluje, npr. ‹ vulkan. 4. trg. kod koga su potra`ivawa ve}a od dugova (aktivni bilans) 5. gram. koji pokazuje da subjekt vr{i radwu; supr. pasivan. aktivator m ‰v. aktiviratiŠ 1. onaj koji ili ono {to aktivira, pokreta~. 2. hem. supstanca koja pokre}e ili poja~ava neki hemijski proces. aktivac, -vca m, mn. aktivci, gen. mn. aktivaca ‰v. aktivanŠ `arg. homoseksualac koji u seksualnom odnosu ima ulogu mu{karca; supr. pasivac. aktivacija v. aktivizacija. aktivizam, -zma m ‰v. aktivanŠ 1. `ivo u~e{}e u nekom radu, anga`ovanost za ostvarewe
aktivizacija odre|enih (naro~ito politi~kih) zadataka. 2. filoz. shvatawe po kome sve znawe treba staviti u slu`bu `ivota i akcije. aktivizacija, -e ` ‰v. aktivan, -izacijaŠ pokretawe na aktivnost, stavqawe u dejstvo. aktivizirati, aktivizovati (se) v. aktivirati (se). aktivizovati, aktivizirati (se) = aktivirati (se) (v.). aktivirati (se), aktiviram (se), 3. l. mn. aktiviraju (se) svr{. ‰fr. activerŠ 1. u~initi (se) aktivnim, pokrenuti (se); stavqati (stupiti) u dejstvo; ubrzati, podsta}i; supr. pasivizirati. 2. voj. prevesti (pre}i) u aktivnu slu`bu. aktivist(a), -e m, mn. aktivisti (`. aktivistkiwa, -e) ‰v. aktivanŠ osoba koja je aktivna, koja se posebno zala`e u nekoj, prvenstveno politi~koj delatnosti. aktivitet, -eta m ‰lat. activitasŠ aktivnost. aktivnost, -i ` ‰v. aktivanŠ 1. osobina onoga koji je aktivan. 2. delatnost, rad u odre|enoj oblasti. aktinidi, aktinida m mn. ‰v. aktinijumŠ hem. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze posle aktinijuma, s brojevima od 83 do 103. aktinidija, -e ` ‰lat. Actinidia od gr~. aktis gen. aktinos zrakŠ bot. biqka sa sme|im plodovima bogata vitaminom C, kivi (v.). aktinije, aktinija ` mn. ‰lat. Actiniae od gr~. aktis zrakŠ zool. morske `ivotiwe mekog tela, morske anemone, moruzgve. aktinijum, -a (i aktinij, -a) m ‰gr~. aktis zrakŠ hem. radioaktivni element, atomski broj 89, simbol Ac. aktinograf, -a m, mn. -i ‰gr~. aktis zrak, v. -grafŠ ure|aj koji bele`i ja~inu Sun~evog zra~ewa. aktinoidi v. aktinidi. aktinometar, -tra m, mn. aktinometri, gen. mn. aktinometara ‰gr~. aktis zrak, v. -metarŠ instrument za merewe ja~ine zra~ewa. aktinometrija, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. -metrijaŠ 1. grana meteorologije koja ispituje ja~inu Sun~evog zra~ewa u atmosferi. 2. grana
aktuarstvo astrofizike koja prou~ava ukupnu ja~inu zra~ewa nebeskih tela koje dopire do Zemqe. aktinomikoza, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. mikozaŠ med. zarazna bolest goveda i sviwa, izazvana aktinomicetama (v.), prenosi se i na qude. aktinomicete, aktinomiceta ` mn. = aktinomiceti, aktinomiceta m mn. ‰gr~. aktis zrak, mykes gqivaŠ vrsta {tapi}astih mikroorganizama na prelazu izme|u bakterija i gqiva, izaziva~i aktinomikoze (v.). aktinomiceti = aktinomicete (v.). aktinon, -ona m ‰gr~. aktis zrakŠ hem. radioaktivni izotop radona, atomski broj 86, simbol An. aktinoterapija, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. terapijaŠ med. le~ewe zra~ewem, posebno ultraqubi~astim zracima. aktovka, -e `, dat. i lok. aktovki/aktovci, gen. mn. aktovki ‰v. aktŠ 1. pozor. drama u jednom ~inu, jedno~inka, ~esto propagandnog sadr`aja. 2. ta{na za spise, aktenta{na (v.). aktualan v. aktuelan. aktualizam, -zma m ‰v. aktuelanŠ filoz. teorija po kojoj je su{tina bi}a u neprekidnoj delatnosti. 2. psih. teorija po kojoj je du{evni `ivot stalno zbivawe, proces. 3. geol. teorija po kojoj su se i u pro{losti na Zemqi de{avali isti procesi kao danas, pod delovawem istih sila, up. katastrofizam. aktualizacija, -e ` ‰fr. actualisation, v. aktuelanŠ ~iwewe ~ega aktuelnim. aktualizovati, -ujem i aktualizirati, -liziram, 3. l. mn. aktualiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. actualiser, v. aktuelanŠ ~initi, u~initi ne{to aktuelnim, dovesti, dovoditi u sklad sa sada{wim stawem. aktualist(a), -e m, mn. aktualisti ‰v. aktualan, aktualizamŠ pristalica aktualizma (v.). aktualitet, -eta m ‰lat. actualitasŠ v. aktuelnost. aktualnost v. aktuelnost. aktuar, -ara m, vok. aktuaru i aktuare, mn. aktuari, gen. mn. aktuara ‰lat. actuariusŠ 1. zast. sudski pisar, perovo|a. 2. ekon. stru~wak za matematiku osigurawa `ivota. x aktuarski. aktuarstvo, -stva s ‰v. aktuarŠ zast. ve{tina matemati~kog utvr|ivawa finansijskih oba-
91
aktuacija veza izme|u osiguravaju}e organizacije i osiguranika. aktuacija, -e ` ‰nlat. actuatioŠ 1. ostvarewe, sprovo|ewe. 2. med. delovawe nekog leka na organizam. aktuelan, -lna, -lno ‰nem. aktuel od fr. actuel, od lat. actualis, od actus ~in, deloŠ 1. koji je od zna~aja u datom trenutku, o kome se govori; savremen. 2. sada{wi, trenutni. aktuelizacija v. aktualizacija. aktuelizovati, aktuelizirati v. aktualizovati. aktuelnost, -i ` ‰v. aktuelanŠ 1. osobina onoga {to je aktuelno. 2. savremenost, sada{wost. 3. (ob. mn.) skora{wi doga|aj; aktuelna vest. akuzativ, -a i akuzativ, -a m ‰lat. accusativus od accusare optu`itiŠ gram. ~etvrti pade`, pade` direktnog objekta, odgovara na pitawe œkoga ili {taŒ. akulturacija, -e ` ‰engl. acculturationŠ usvajawe elemenata tu|e kulture, prilago|avawe kulturi sredine u kojoj se `ivi, up. inkulturacija. akumen, -a m ‰lat. acumenŠ o{troumqe, domi{qatost, pronicqivost. akumetar, -tra m, mn. akumetri, gen. mn. akumetara ‰gr~. akuein ~uti, v. -metarŠ med. sprava za merewe ja~ine ~ula sluha. akumulat, -ata m ‰lat. accumulatum, v. akumuliratiŠ ne{to nagomilano; naslaga; slepqena masa, konglomerat. akumulativan, -vna, -vno ‰v. akumulacijaŠ ekon. koji ostvaruje akumulaciju; koji obezbe|uje pro{irenu reprodukciju. akumulativnost, -i ` ‰v. akumulacijaŠ ekon. sposobnost akumulacije, plo|ewa (umno`avawa) kapitala. akumulator, -a m, mn. -i ‰lat. accumulatorŠ fiz. sprava za ~uvawe elektri~ne energije; z napuniti akumulatore fig. okrepiti se, odmorom ste}i potrebnu snagu za daqi rad. akumulacija, -e ` ‰lat. accumulatioŠ 1. nagomilavawe, skupqawe. 2. geol. skupqawe, nagomilavawe taloga i tro{nog materijala. 3. ekon. odvajawe jednog dela dobiti za potrebe investicija i rezervnih fondova. y akumulacija
92
akut kapitala ekon. proces pretvarawa vi{ka vrednosti u kapital; prvobitna akumulacija ekon. u marksizmu, stvarawe neophodnog kapitala da bi se omogu}ila wegova reprodukcija u ranom stadijumu kapitalizma. x akumulacijski i akumulacioni. akumulirati, akumuliram, 3. l. mn. akumuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. accumulare od cumulus gomilaŠ 1. (na)gomilati, (s)kupiti. 2. fiz. skupiti, skupqati energiju, naj~e{}e elektri~nu. akupresura, -e ` ‰lat. acus igla, premere pressus stiskatiŠ med. metod le~ewa pritiskawem pojedinih ta~aka na telu, varijanta akupunkture (v.). akupunktura, -e ` ‰lat. acus igla, punctura od pungere bostiŠ med. metod le~ewa zabadawem igala u odre|ene ta~ke na ko`i, poreklom iz tradicionalne kineske medicine up. akupresura. x akupunkturni. akupunkturist(a), -e m, mn. akupunkturisti ‰v. akupunkturaŠ medicinski stru~wak koji primewuje akupunkturu. akupunkturolog, -a m, mn. akupunkturolozi, gen. mn. akupunkturologa ‰v. akupunkturaŠ prou~avalac akupunkture; stru~wak za akupunkturu. akupunkturologija, -e ` ‰v. akupunktutraŠ nauka o akupunkturi. akuratan, -tna, -tno ‰lat. accuratusŠ bri`qiv, pa`qiv, ta~an, uredan; savesno ura|en. akuratnost, -osti i akuratnost, -i ` ‰v. akuratanŠ ta~nost, pa`qivost, bri`qivost. akustika, -e `, dat. i lok. akustici ‰gr~. akoustikos slu{ni, ~ujni, od akouein ~utiŠ 1. nauka o zvuku i sluhu. 2. v. akusti~nost. x akusti~ki. akusti~an, -~na, -~no ‰v. akustikaŠ koji odgovara zakonima akustike, koji dobro prima i prenosi zvuk; u kome nema prigu{ivawa zvuka niti suvi{nog odjeka (dvorana). akusti~ki v. akustika. akusti~nost, -osti ` ‰v. akustikaŠ svojstvo onoga {to je akusti~no. akut, -uta m ‰lat. acutus o{tarŠ lingv. 1. u nekim jezicima, akcenatski znak nagnut udesno (¾) up. gravis. 2. vrsta silaznog akcenta u ne-
akutan kim ~akavskim i kajkavskim govorima (bele`i se znakom ¾). x akutski. akutan, -tna, -tno ‰lat. acutus o{tarŠ 1. med. koji se naglo razvija, o bolesti; up. hroni~an. 2. koji se javqa u svoj silini, koji je trenutno vrlo ozbiqan, kriti~an; koji treba brzo re{avati. aku{er, -era m, vok. aku{eru, mn. aku{eri, gen. mn. aku{era (`. aku{erka, -e, dat. i lok. aku{erki, gen. mn. aku{erki) ‰fr. accoucheur, od accoucher pora|atiŠ med. lekar(ka) specijalista za poro|aje up. opstetri~ar. x aku{erski. aku{erstvo, -stva s ‰v. aku{erŠ med. grana medicine koja se bavi trudno}om i poro|ajem, porodiqstvo, up. opstetricija. akcelerator, -a m, mn. -i ‰lat. accelerator od accelerare ubrzavatiŠ ubrziva~. y akcelerator ~estica fiz. ure|aj u kome se naelektrisane atomske ~estice ubrzavaju do visokih energija pomo}u elektri~nog ili magnetskog poqa. akceleracija, -e ` ‰lat. acceleratioŠ ubrzawe, ubrzavawe, supr. deceleracija. x akceleracioni. akcelerometar, -tra m, mn. akcelerometri, gen. mn. akcelerometara ‰v. akcelerator, -metarŠ fiz. instrument za merewe ubrzawa. akcen(a)t, -nta m, mn. akcenti, gen. mn. akcenata ‰lat. accentusŠ 1. fon. isticawe jednog sloga u re~i ja~im ili vi{im izgovorom, naglasak. 2. fon. znak za bele`ewe akcenta: u srpskom kratkosilazni (ku}a), kratkouzlazni (selo), dugosilazni (sunce) i dugouzlazni (trava). 3. fig. ono {to se posebno nagla{ava, isti~e; z staviti akcen(a)t na ne{to naglasiti ne{to, pridati (~emu) posebnu va`nost. 4. na~in izgovora karakteristi~an za odre|eni jezik ili dijalekt. 5. ton, prizvuk, izraz. x akcenatski. akcentovati, -ujem = akcentuirati, akcentuiram, 3. l. mn. akcentuiraju svr{. i nesvr{. ‰v. akcentŠ 1. fon. izgovoriti, izgovarati posebnom ja~inom, naglasiti, nagla{avati. 2. fon. staviti, stavqati akcenatske znake (na slovo, re~). 3. fig. naglasiti, nagla{avati, ista}i, isticati va`nost (~ega). akcentolog, -a m, mn. akcentolozi, gen. mn. akcentologa ‰v. akcentŠ lingvista koji se bavi akcentima, stru~wak za akcentologiju.
akcesoran akcentologija, -e ` ‰v. akcent, -logijaŠ fon. nauka o akcentima i nagla{avawu. akcentolo{ki, -a, -o ‰v. akcentŠ koji se odnosi na akcentologe i akcentologiju. akcentuacija, -e ` ‰fr. accentuation, v. akcentŠ fon. 1. nagla{avawe (sloga, samoglasnika). 2. akcenatski sistem (u datom jeziku ili dijalektu); na~in akcentovawa. 3. stavqawe akcenatskih znakova. akcentuirati = akcentovati (v.). akcepis, -a m, mn. -i ‰v. akceptŠ potvrda prijema. akcept, -a m, mn. akcepti, gen. mn. akcepata ‰lat. acceptum od accipere primitiŠ 1. prav. saglasnost o sklapawu ugovora. 2. finans. potpis na menici kojim se jam~i uplata u odre|enom roku. 3. finans. prihvatawe menice. akceptabilan, -lna, -lno ‰lat. acceptabilisŠ prihvatqiv. akceptant, -a m, mn. akceptanti, gen. mn. akceptanata ‰v. akceptiratiŠ 1. primalac. 2. finans. osoba koja prihvata menicu, tj. koja svojim potpisom jam~i da }e je isplatiti. akceptacija, -e ` ‰lat. acceptatioŠ 1. prihvatawe. 2. finans. prihvatawe menice. akceptirati, akceptiram, 3. l. mn. akceptiraju = akceptovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. acceptareŠ primiti, primati, prihvatiti. akceptovati = akceptirati (v.). akceptor, -a m, mn. -i ‰lat. acceptorŠ primalac; usvojilac. akcepcija, -e ` ‰lat. acceptioŠ 1. primawe, prihvatawe, usvajawe. 2. lingv. usvojeno zna~ewe neke re~i; jedno od mogu}ih zna~ewa. akcesija, -e ` ‰lat. accessio od accedere pristupitiŠ 1. pristupawe, prilazak. 2. dolazak na neku po~ast, funkciju; stupawe na vlast. 3. prav. preno{ewe prava vlasni{tva sa glavne na sporedne stvari. akcesist(a), -e m, mn. akcesisti ‰lat. accessus pristupaweŠ zast. ni`i ~inovnik u dr`avnoj upravi, pripravnik. akcesit, -a m ‰lat. accessit pristupio jeŠ zast. pohvalnica u~eniku; druga ili ute{na nagrada. akcesoran, -rna, -rno ‰lat. accessoriusŠ prav. pomo}ni, dodatni, sporedan, uzgredan. y akce-
93
akcidens sorni ugovor dopunski ugovor koji se prikqu~uje glavnom; akcesorna tu`ba tu`ba kojom se novi tu`ilac pridru`uje ranijoj tu`bi drugog tu`ioca protiv istog tu`enika. akcidens v. akcidencija. akcident, -a m, mn. akcidenti, gen. mn. akcidenata ‰engl. accident, lat. accidens od accidere dogoditi seŠ 1. nezgoda, nesre}an slu~aj. 2. filoz. slu~ajno, nebitno, promenqivo svojstvo predmeta. akcidental, -ala m ‰nlat. accidentalis od accidens, v. akcidentŠ muz. hromatski znak, predznak (povisilica, snizilica, razre{ilica). akcidentalan, -lna, -lno ‰v. akcidentalŠ slu~ajan, uzgredan, nebitan; koji nema veze sa su{tinom stvari. akcidentalije, akcidentalija ` mn. ‰v. akcidentalŠ 1. filoz. slu~ajne osobine neke stvari; sporedne, uzgredne pojave. 2. muz. hromatski znaci; v. akcidental. akcidencija, -e ` ‰lat. accidentia, mn. od accidens, v. akcidentŠ slu~ajna okolnost; nebitna, uzgredna osobina; sticaj okolnosti. akciza, -e `, mn. akcize, gen. mn. akciza ‰nem. Akzise od srlat. accisiaŠ finans. porez na potro{wu; tro{arina. akcija, -e `, gen. mn. akcija ‰lat. actio od agere delovatiŠ 1. delatnost, dejstvo, radwa. 2. organizovana dru{tvena ili politi~ka delatnost: kampawa; y radna akcija ist. masovni rad ve}eg broja qudi, ob. omladine, na izgradwi `elezni~kih pruga, drumova ili na drugim zadacima od op{teg zna~aja. 3. finans. dokument o posedovawu dela kapitala akcionarskog dru{tva, deonica. akcija{, -a{a m, mn. akcija{i, gen. mn. akcija{a ‰v. akcijaŠ ist. u~esnik radne akcije. akcionar, -ara m, vok. akcionaru i akcionare, mn. akcionari, gen. mn. akcionara ‰nem. AktionarŠ finans. vlasnik akcije, deoni~ar. akcionarski ‰v. akcionarŠ koji pripada akcionarima, koji se odnosi na akcionare; y akcionarsko dru{tvo deoni~ko, deoni~arsko dru{tvo. akcioner = akcionar (v.). akcioni, -a, -o ‰v. akcijaŠ koji se odnosi na akciju, koji podrazumeva akciju, radni, delat-
94
alabastar ni. y akcioni radijus najve}e rastojawe koje avion (ili brod) mo`e da pre|e bez ponovnog uzimawa goriva; akcioni film film sa uzbudqivom, dinami~nom radwom; akcioni program program za sprovo|ewe nekog plana u delo. akcipirati, akcipiram, 3. l. mn. akcipiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. accipere primitiŠ 1. spaziti, osetiti, ose}ati, shvatiti, shvatati. 2. v. akceptirati. ak~e, -eta s ‰tur. akce od ak beoŠ ist. sitan turski srebrni nov~i}. ak{am, -a m, mn. ak{ami, gen. mn. ak{ama ‰tur. aksam, mo`da iz pers.Š 1. prvi mrak, prvi deo ve~eri neposredno po zalasku sunca. 2. ~etvrta od pet dnevnih muslimanskih molitava, koja se obavqa odmah po zalasku sunca. x ak{amski. ak{amlija, -e m ‰v. ak{amŠ u~esnik u ak{amluku (v.). ak{amluk, -a m, mn. ak{amluci, gen. mn. ak{amluka ‰tur. aksaml›kŠ ve~erwa sedeqka i razgovor uz pijuckawe rakije. ak{amlu~iti, ak{amlu~im nesvr{. ‰v. ak{amlukŠ sedeti u predve~erje u dru{tvu i }askati. ak{am hajrola ‰tur. aksam hay›rola neka je sre}no ve~eŠ pokr. ve~erwi pozdrav me|u muslimanima, dobro ve~e. ak{amxija, -e m ‰tur. aksamc›Š v. ak{amlija. ak{amxinica, -e ` ‰v. ak{amxijaŠ kafana u kojoj se provodi ak{amluk. ak{en-bolcna nepr. v. aksen-bolcna. al odre|eni ~lan u arapskom jeziku, npr. u al-koran, Al Fatah. al prid. indekl. ‰tur. alŠ rumen, otvorenocrven, ru`i~ast. a la ‰fr. a laŠ na na~in (~ega), u stilu, po ugledu (na). ala prid. indekl. ‰tur. alaŠ {aren, vi{ebojan; pegav. ala, -e `, gen. mn. ala ‰tur. ala zmija, zmajŠ pro`drqivo mitsko bi}e sli~no zmaju; neman, ~udovi{te. alabastar, -tra = alabaster, -era m ‰gr~. alabastronŠ miner. vrsta belog, tvrdog, sitnozrna-
alabaster stog gipsa, koji se upotrebqava naro~ito za vaze i statue; u ranija vremena simbol beline. x alabastrov, alabastren i alabastarski. alabaster = alabastar (v.). ala breve prid. indekl. ‰ital. alla breve, od breve kratakŠ muz.: y takt ala breve takt od ~etiri ~etvrtine koji se broji kao dvodelni. alabuka v. halabuka. alav, -a, -o ‰od alaŠ pro`drqiv, halapqiv. alavac, alavca m, mn. alavci, gen. mn. alavaca ‰v. alavŠ alav ~ovek, pro`drqivac. alavica, -e ` ‰v. alavŠ alava `enska osoba, pro`drqivica. alaj, -a i alaj, -aja m ‰tur. alayŠ 1. svetina, masa, mno{tvo. 2. sve~ana povorka, sve~anost, parada. 3. ve}a vojna jedinica, puk. alaj-barjak, alaj-barjaka m, mn. alaj-barjaci, gen. mn. alaj-barjaka ‰v. alaj, barjakŠ 1. zastava jednog alaja, puka. 2. sve~ana, paradna zastava. alaj-barjaktar, -ara m, alaj-barjaktari, gen. mn. alaj-barjaktara ‰v. alaj, barjakŠ ist. nosilac zastave alaja u staroj turskoj vojsci. 2. nosilac dr`avne zastave u staroj Crnoj Gori. alajbeg m, mn. alajbezi i alajbegovi ‰tur. alaybey›Š ist. 1. komandant puka, pukovnik. 2. zapovednik spahija u sanxaku (v.); z alajbegova slama imovina bez gospodara, ne{to sa ~im svako mo`e raditi {ta mu je voqa. alajbegovica, -e ` ‰v. alajbegŠ alajbegova `ena. alajka v. halajka. alak, -a m ‰v. alakatiŠ pokr. urnebesna vika, graja, galama. alaka, -e `, dat. i lok. alaci, gen. mn. alaka ‰tur. alaka od ar. ’alaqaŠ pokr. veza, odnos. a la kart ‰fr. a la carteŠ prema jelovniku, po slobodnom izboru (za razliku od utvr|enog menija). alakati, ala~em i alakati, -am nesvr{. ‰v. AlahŠ 1. vikati œAlah, AlahŒ (kod Turaka, pri juri{u, ili kao izraz ~u|ewa). 2. glasno vikati, galamiti. alaknuti, alaknem svr{. od alakati. alal = halal (v.). alalem = alahualem (v.).
alarmirati alali prid. indekl. ‰v. alŠ pokr. ru`i~ast; crvenkast. alalija, -e ` ‰gr~. a-, lalein brbqatiŠ med. nesposobnost artikulisanog govora. alaliti = halaliti (v.). alaman, -ana m, mn. alamani, gen. mn. alamana ‰tur. Alaman, Alman NemacŠ zast. 1. gladnica, `derowa. 2. obestan ~ovek, pustahija. alamanka `, dat. i lok. alamanci, gen. mn. alamanki ‰tur. Alaman, Alman NemacŠ u narodnoj pesmi, vrsta sabqe nema~ke izrade. alambik, -a m, mn. alambici, gen. mn. alambika ‰ar. al-anbiq od gr~. ambixŠ ist. ure|aj za hemijsku destilaciju kod alhemi~ara. alame m indekl. ‰tur. allame od ar. ’allamaŠ pokr. veliki u~ewak, svestrano obrazovan ~ovek. alamet, -a m, mn. -i ‰tur. alamet od ar. ’alamaŠ pokr. 1. predznak, simptom, najava. 2. prokletstvo. alametwak, -a m, mn. alametwaci, gen. mn. alametwaka ‰v. alametŠ pokr. oblak koji najavquje oluju. ala milaneze ‰ital. alla milanese na milanski na~inŠ s narezanim komadi}ima {unke (o testenini). alanin, -ina m ‰skr. od aldehid, s dodatkom -an-Š hem. aminokiselina, va`an sastojak ve}ine proteina, ~esto kori{}ena u biohemijskom istra`ivawu. alantijaza, -e ` ‰gr~. allas gen. allantos kobasicaŠ v. botulizam. alantoida, -e ` ‰gr~. allas gen. allantos kobasica, v. -oidŠ zool. organ koji slu`i disawu i izlu~ivawu u zamecima ptica, gmizavaca i sisara; kod sisara u~estvuje u formirawu posteqice. alarm, -a m, mn. alarmi, gen. mn. alarma ‰fr. alarme od ital. all’arme na oru`jeŠ 1. uzbuna; poziv na uzbunu. 2. mehanizam koji proizvodi zvu~ne ili svetlosne signale u slu~aju kra|e, provale itd. x alarmni. alarmantan, -tna, -tno ‰v. alarmiratiŠ 1. krajwe zabriwavaju}i, uznemiruju}i. 2. koji uzbuwuje; uzbudqiv. alarmirati, alarmiram, 3. l. mn. alarmiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. alarmerŠ 1. (po)zvati na uz-
95
alarmist(a) bunu, (uz)buniti 2. uznemiriti, uznemiravati, (za)pla{iti. alarmist(a), -e m, mn. alarmisti ‰fr. alarmisteŠ ko je sklon uzbuwivawu, raznosa~ uznemiruju}ih vesti. x alarmisti~ki. alas (biti, u~initi), alasiti se v. halas. alas, -a i alas, -asa m, vok. alase, mn. alasi, gen. mn. alasa = halas i halas ‰ma|. halaszŠ ribar, ribolovac. x alaski i alaski. alaska `, dat. i lok. alaski, gen. mn. alaski ‰v. alasŠ alasova `ena. alaskiwa, e i alaskiwa, -e ` ‰v. alasŠ `ena koja se bavi ribarstvom. alast, -a, -o ‰v. alŠ pokr. ru`i~ast, rumen. alat, -a m, mn. alati, gen. mn. alata ‰tur. al-at, od al (v. al) i at (v. at)Š kow crvenkaste dlake, ri|an. alat, -ata m ‰tur. alat od ar. alatŠ oru|a, pribor, sprave za obavqawe nekog posla; nepr. halat. x alatni. alatast, -a, -o ‰v. alatŠ ri|ast, crvenkast (o kowu). alatka, -e `, dat. i lok. alatki, gen. mn. alatki ‰v. alatŠ jedan komad alata, oru|e. alatqika, -e `, dat. i lok. alatqici, gen. mn. alatqika ‰v. alatŠ alatka. y ma{ina alatqika ma{ina sastavqena od vi{e alata za naro~itu obradu materijala. alatnica, -e ` ‰v. alatŠ prostorija u kojoj se dr`i ili proizvodi alat. alatni~ar, -a m, mn. -i ‰v. alatnicaŠ radnik koji proizvodi alat ili radi na alatqikama. alatura, -e ` ‰nlat. allatura od afferre allatum donositiŠ pokretna i nepokretna imovina koju `ena donosi u brak; miraz. alaturka, ala turka pril. ‰ital. alla turcaŠ na turski na~in, prema turskom, isto~wa~kom obi~aju. alau`a, -e ` ‰ngr~. alachosyneŠ pokr. sitna ki{a sa snegom, susne`ica, lapavica. alauka, -e dat. i lok. alauci, gen. mn. alauka ` ‰v. alau`aŠ pokr. 1. jak vetar sa snegom, me}ava. 2. alau`a (v.). alaun, -a i alaun, -a m ‰nem. AlaunŠ stipsa. x alaunski i alaunski.
96
alba2 alafranga, alafranka pril. ‰ital. alla francaŠ zast. na francuski, tj. na evropski, zapadwa~ki na~in; up. alaturka. Alah, -aha m, vok. Alahu ‰tur. Allah od ar. AllahŠ naziv za Boga kod muslimana. Alah, xele {anuhu v. xele {anuhu. alahati v. alakati. Alah versun i alahversun uzv.‰tur. Allah versinŠ pokr. dabogda! dao Bog! alahemanet uzv. ‰tur. Allaha emanet olaŠ pokr. Bog te ~uvao! zbogom! (pozdrav). alahimanet v. alahemanet. alahraziola uzv. ‰tur. Allah, razi zadovoqan, saglasan, voqan, ola neka budeŠ pokr. neka Bog da! Neka bi Bog odobrio (kao odgovor na pozdrav ili ~estitku). Alah rahmetile uzv. ‰tur. Allah rahmeteyleyeŠ pokr. Bog mu se smilovao! Pokoj mu du{i! alahselamet uzv. ‰tur. Allah selamet versinŠ pokr. da ti je Bog na pomo}i! alahualem = alalem pril. ‰ar. Allah-u-a’lam Bog boqe znaŠ bogzna, sva je prilika. Alahu-ekber uzv. ‰ar. Allah-u-akbarŠ Bog je veliki (prve re~i ezana, tako|e kao uzvik ~u|ewa ili divqewa). alaxa, -e `, gen. mn. alaxa ‰tur. alaca kumas {areno platnoŠ pokr. pamu~na tkanina sa utkanim uzdu`nim prugama; mu{ka ili `enska haqina od takve tkanine. alaxak, ala~ka m, mn. ala~ci, gen. mn. alaxaka ‰tur. alacakŠ pokr. potra`ivawe od du`nika, ono {to se ima primiti. alaxi prid. indekl. ‰v. alaxaŠ pokr. od alaxe (v.); {aren. ala{, -a{a m ‰ma|. allasŠ pokr. skela (za prevoz preko reke). ala{a, -e `, gen. mn. ala{a ‰tur. alasaŠ pokr. 1. ~opor mladih kowa. 2. fig. ruqa, gomila. alba1, -e `, gen. mn. albi i alba ‰lat. albus beoŠ 1. {iroka bela ode`da s dugim rukavima koju nosi katoli~ki sve{tenik prilikom mise. 2. ist. rimska dowa bela tunika. alba2, -e `, gen. mn. albi i alba ‰prov. alba zoraŠ kwi`. trubadurska qubavna pesma koja se pevala u rano jutro, obada (v.).
albanizacija albanizacija, -e ` ‰v. albanski, -izacijaŠ pol. 1. proces {irewa albanskog etni~kog prostora potiskivawem drugih naroda (Kosova i Metohije). 2. ist. samoizolacija (ob. dr`avna, kao u vreme vladavine Envera Hoxe u Albaniji u drugoj polovini XX veka). albanolog, -a m, mn. albanolozi, gen. mn. albanologa ‰v. -logŠ stru~wak za albanologiju (v.). albanologija, -e ` ‰v. -logijaŠ prou~avawe albanskog jezika, kwi`evnosti i kulture. albanski, -a, -o ‰Alban(ija), srp. -skiŠ koji se odnosi na Albaniju i Albance (jezik). albatros, -a m, mn. -i ‰engl. albatross, od port. alcatraz, neizvesnog poreklaŠ zool. velika bela ptica ju`nih mora. alba{~a, -e `, gen. mn. alba{~i ‰tur. al bahüe, v. al, ba{~aŠ pokr. ba{ta sa mnogo crvenog cve}a; ru`i~wak. albedo, -a m ‰lat. albedo od albus beo, sjajanŠ fiz. mo} odbijawa svetlosti; odnos odbijawa svetlosti sa nekog tela prema koli~ini primqene (ob. Sun~eve) svetlosti. albiber, -a m ‰v. alŠ pokr. crveni biber. albigenzi v. albi`anac. albi`anac, -nca m, mn. albi`anci, gen. mn. albi`anaca ‰srlat. albigensis, po gradu Albiju u ju`noj FrancuskojŠ ist. pripadnik hri{}anske sekte u Francuskoj u XII i XIII veku, sli~ne na{im bogumilima, u sukobu s papom i Katoli~kom crkvom. albin, -ina m, mn. albini, gen. mn. albina = albino, albina m ‰port. albino od lat. albus beo: prvobitno naziv za crnce svetle ko`eŠ ~ovek ili `ivotiwa sa obele`jima albinizma (v.). x albinski. albinizam, -zma m ‰v. albinŠ 1. med. nedostatak pigmenta melanina usled ~ega je ko`a (a i kosa) takvih bolesnika bela, a wihov imunitet smawen. 2. bot. odsustvo hlorofila kod biqaka, {to izaziva gubitak zelenila. albino = albin (v.). albit, -ita m ‰lat. albus beoŠ miner. vrsta mle~nobelog feldspata (glinenca), natrijum-aluminijum-silikat, upotrebqava se za proizvodwu keramike. album, -a m, mn. albumi, gen. mn. albuma i album, -uma m, mn. albumi, gen. mn. albuma ‰lat. al-
algebra bum belina; bela tablicaŠ 1. kwiga, sveska za sakupqawe fotografija, maraka, ise~aka iz {tampe i sl. 2. lepo ukra{ena sveska za upisivawe, spomenar. 3. umetni~ki, pesni~ki ili muzi~ki zbornik. 4. jedna ili vi{e gramofonskih plo~a ili kaseta koje ~ine tematsku celinu i koje se prodaju zajedno. 5. gramofonska plo~a odnosno CD sa vi{e kompozicija. albumen, -a m ‰lat. albumen belanceŠ 1. belance. 2. belan~evina. albumin, -ina m, mn. albumini, gen. mn. albumina ‰v. albumenŠ hem. vrsta jednostavnih belan~evina, nalazi se u jajetu, mleku, krvi i dr. albuminat, -ata m ‰v. albumenŠ hem. spoj albumina s drugom materijom. albuminozan, -zna, -zno ‰nlat. albuminosus, v. albumenŠ koji sadr`i belan~evinu, belan~evinast. albuminoidi, albuminoida m mn. ‰v. albumenŠ biol. grupa prirodnih organskih jediwewa sli~nih belan~evinama. albuminurija, -e ` ‰v. albumen, gr~. ouron mokra}aŠ med. prisustvo belan~evina u mokra}i. al-burunxuk, -a m ‰v. al, burunxukŠ pokr. ru`i~asta tanka prozirna tkanina. alva i alva = halva (v.). alvaluk = halvaluk (v.). alvat = halvat (v.). alvaxija = halvaxija (v.). alveol, -ola m, mn. alveoli, gen. mn. alveola = alveola, -e `, gen. mn. alveola ‰lat. alveolus, dem. od alveus udubqeweŠ 1. {upqina, jamica. 2. anat. le`i{te zuba u vilici. 3. anat. mehuri}i u plu}ima u kojima se vr{i izmena gasova tokom disawa. 4. }elije u p~eliwem sa}u. alveola = alveol (v.). alveolaran, -rna, -rno ‰v. alveolŠ 1. anat. koji se odnosi na alveole. 2. fon. koji se izgovara dodirom jezika iza alveola predwih gorwih zuba; alveolarni suglasnici su l, r, n. alga, -e i alga, -e `, dat. i lok. algi/algi, gen. mn. algi/algi ‰lat. algaŠ bot. svaka od raznih biqaka bescvetnica bez korena i `ila koje `ive u slatkim i slanim vodama; morska trava. algebra, -e (uob. i algebra) ` ‰ar. al-gabr uspostavqawe, sjediwavaweŠ mat. grana matema-
97
algebrist(a) tike koja istra`uje odnose i svojstva brojeva, brojnih izraza i jedna~ina, upotrebqavaju}i slovne simbole umesto cifara. x algebarski (uob. i algebarski). algebrist(a), -e m, mn. algebristi ‰v. algebraŠ stru~wak za algebru. -algija, -algi~an ‰v. algijaŠ kao drugi deo re~i ozna~ava bol. algija, -e `, gen. mn. algija ‰gr~. algos bolŠ med. bol `ivaca, neuralgija. -algi~an v. -algija. algol, -a m ‰skr. od engl. algo(rithmic) l(anguage) — algoritamski jezikŠ ra~. programski jezik u kome se podaci izra`avaju algebarskim simbolima. Algol, -ola m ‰ar. al ghul zloduhŠ astron. zvezda promenqivog sjaja u sazve`|u Perseja. algolagnija, -e ` ‰gr~. algos bol, lagneia po`udaŠ psih. u`ivawe u bolu; up. mazohizam, sadizam. algolog, -a m, mn. algolozi, gen. mn. algologa ‰v. alga, -logŠ stru~wak za alge. algologija, -e ` ‰v. alga, -logŠ nau~no istra`ivawe algi. algonkij, -a i algonkijum, -a m ‰po Indijancima iz algonkinske jezi~ke grupe, koji su `iveli u oblasti Velikih jezera i u KanadiŠ geol. mla|i period prekambrijuma (v.) u kome se javqaju rani oblici `ivota. algoritam, -tma m ‰od Al-Hvarizmi, nadimak Muhameda ibn Muse, arapskog matemati~ara iz IX veka, ukr{teno sa gr~. arithmos brojŠ 1. postupak ra~unawa za re{avawe odre|enog problema, po odre|enom redosledu. 2. ra~. logi~ki niz operacija koje treba da izvr{i kompjuterski program. algoritamski, -a, -o ‰v. algoritamŠ koji se odnosi na algoritam. y algoritamski jezik svaki programski jezik koji probleme re{ava algoritmima; v. algol. algospazam, -zma m ‰gr~. algos bol, spasmos gr~Š med. bolni gr~ mi{i}a. algofilija, -e ` ‰gr~. algos bol, v. -filijaŠ psih. u`ivawe u telesnom bolu. algofobija, -e ` ‰gr~. algos bol, v. -fobijaŠ psih. preterani strah od bola.
98
alegorizirati algrafija, -e ` ‰skr. od aluminijum, v. grafijaŠ tipogr. metod ravnog {tampawa na aluminijumskoj plo~i. alderman, -a m, mn. -i ‰engl. aldermanŠ ~lan op{tinskog ve}a u anglosaksonskim zemqama, odbornik. aldehid, -ida m, mn. aldehidi, gen. mn. aldehida ‰skr. od lat. al(cohol) dehyd(rogenatum), alkohol li{en vodonikaŠ hem. zajedni~ki naziv za organska jediwewa koja nastaju oksidacijom primarnih alkohola. aldine, aldina ` mn. ‰lat. (litterae) aldinaeŠ tip slova koja je upotrebqavao mleta~ki {tampar Aldo Manucio (1450–1515); kwige {tampane tim slovima. aldov, -ova m, mn. aldovi, gen. mn. aldova ‰ma|. ald blagoslovitiŠ pokr. `rtva. aldovan, -vna, -vno ‰v. aldovŠ pokr. koji se odnosi na `rtvu, `rtven. aldovati, -ujem nesvr{. ‰v. aldovŠ pokr. `rtvovati. aldoma{, -a m = alduma{, -a m ‰ma|. aldomasŠ pokr. ~a{}ewe (ob. pi}e) koje ~ini kupac posle kupovine; napojnica. aldum prid. indekl. ‰tur. ald›m zlatoŠ pokr. zlatan. alduma{ v. aldoma{. aleat v. ajalet. aleatiko, aleatika m ‰ital. aleaticoŠ vrsta slatkog vina iz Toskane. aleatoran, -rna, -rno ‰lat. aleatorius od alea kocka, slu~ajŠ slu~ajan, nasumi~an, proizvoqan. aleatorika, -e `, dat. i lok. aleatorici ‰v. aleatoranŠ muz. na~in komponovawa u modernoj muzici u kome se izbor nota prepu{ta slu~aju. x aleatori~ki. alev, -a, -o = ‰od al, v.Š jasnocrven. y aleva paprika crvena paprika, obi~no tucana. alevast, -a, -o ‰v. alevŠ crvenkast. alegat, -ata m ‰lat. allegatumŠ prav. navedeno mesto; pravni spis na koji se poziva. alegacija, -e ` ‰lat. allegatioŠ prav. 1. navod, citat; pozivawe na neki spis ili ~iwenicu. 2. izjava, tvrdwa. alegorizirati = alegorisati (v.).
alegorija alegorija, -e ` ‰gr~. allegorein slikovito govoritiŠ 1. pripovedawe koje se slu`i metaforom da bi izrazilo neku op{tu ili apstraktnu ideju. 2. simboli~na slika neke ideje, npr. srce probodeno strelom kao alegorija zaqubqenosti. x alegorijski i alegori~an (v.). alegorika, -e `, dat. i lok. alegorici ‰v. alegorijaŠ na~in izra`avawa u alegorijama. alegorisati, -i{em = alegorizirati, alegoriziram, 3. l. mn. alegoriziraju svr{. i nesvr{. ‰v. alegorijaŠ slu`iti se alegorijama; govoriti slikovito, uvijeno. alegorist(a), -e m, mn. alegoristi ‰v. alegorijaŠ kwi`. pisac koji se slu`i alegorijama. alegori~an, -~na, -~no ‰v. alegorijaŠ koji je izra`en u alegorijama, prikazan simboli~no. alegreto pril. ‰ital. allegretto, dem. od allegroŠ muz. umereno brzo, malo sporije od alegra. alegreto, -a m ‰ital. allegretto, dem. od allegroŠ muz. umereno brz stav kompozicije. alegro pril. ‰ital. allegro veseoŠ muz. dosta brzo, `ivahno, veselo. alegro, -a m ‰ital. allegro veseoŠ muz. brz komad ili stav u brzom tempu. alegro asai, alegro viva~e, alegro |okozo, alegro kon brio, alegro kon moto, alegro kon fuoko, alegro maestozo, alegro ma non tropo, alegro moderato, alegro non tanto, v. allegro. aleja, -e ` ‰fr. alleeŠ 1. ulica ili put oivi~en drve}em i drugim zelenilom. 2. drvored. alejkum(u)-selam uzv. ‰ar. ‘alaykum-u-ssalam vama neka je pozdravŠ otpozdrav na pozdrav selam alejkum (v.). alejhilane, -eta s ‰tur. aleyhillane od ar. ‘alayh-i-lla’naŠ |avo, ne~astivi. alejhiselam, skr. s. ‰ar. ‘alayh-i-ssalamŠ 1. neka je blagosloven: dodatak iza imena muslimanskih i drugih verovesnika: Muhamed alejhiselam, Isa (Isus) alejhiselam. 2. u samostalnoj upotrebi, s velikim po~etnim slovom Alejhiselam = Muhamed. aleksandrinac, -nca m, mn. aleksandrinci, gen. mn. aleksandrinaca ‰fr. alexandrin, po starofrancuskom epu iz XII veka Roman d’Alexandre, koji je pisan tim stihomŠ kwi`. dvanae-
alergen sterac, stih od 12 slogova sa cezurom u sredini; naj~e{}i stih francuske poezije. aleksandrinizam, -zma m ‰od AleksandrijaŠ 1. duh i stil aleksandrijske, helenisti~ke kulture u posledwa tri veka pre nove ere. 2. dekadencija, izve{ta~enost, rafiniranost u umetnosti. aleksandrit, -ita m ‰po ruskom caru Aleksandru IŠ miner. vrsta hrizoberila (v.), ceni se kao dragi kamen. aleksija, -e ` ‰gr~. a-, lexis ~itaweŠ med. gubitak sposobnosti ~itawa usled o{te}ewa velikog mozga. alektriomantija, -e ` ‰gr~. alektryon petao, v. -mantijaŠ vra~awe po kukurikawu petlova. alektriomahija, -e ` ‰gr~. alektryon petao, mache borbaŠ borba petlova, omiqena zabava kod starih Grka i drugih naroda. alel, -a = alelomorf, -a m, mn. -i ‰gr~. allelon uzajamno, jedan drugoga, morphe oblikŠ biol. jedan od dva gena koji zauzimaju isto mesto u hromozomu, a dovode do razli~itog razvoja datog obele`ja. alelomorf = alel (v.). alelomorfan, -fna, -fno ‰v. alelomorfŠ koji ima osobine alelomorfa; uzajamno zamenqiv, alternativan. aleluja v. aliluja. alem, -a m ‰tur. alem od ar. ‘alam znak, simbol, zastavaŠ 1. dragi kamen; dijamant. 2. fig. dragocenost, izuzetna vrednost. alem, -a m ‰tur. alem od ar. ’alamŠ pokr. svet; z butum alem ceo svet. alemana i alemanka v. alamanka. alemanda, -e ` ‰fr. (danse) allemande nema~ki plesŠ muz. igra u 2/4 ili 4/4 taktu, ~esta u muzici XVI–XVIII veka. alemdar, -ara m, vok. alemdaru i alemdare, mn. alemdari, gen. mn. alemdara ‰tur. alemdar od ar. ‘alam zastava i pers. dar ima, dr`iŠ zastavnik, barjaktar. alen, -a, -o ‰v. alŠ pokr. ru`i~ast. alergen, -ena m, mn. alergeni, gen. mn. alergena ‰v. alergija, -genŠ med. supstancija koja izaziva alergiju.
99
alergija alergija, -e ` ‰gr~. allos drugi, ergon rad, deloŠ 1. med. preosetqivost organizma, reakcija koja se ispoqava promenama na ko`i, stezawem bronhija i drugim simptomima. 2. fig. odbojnost, nepodno{qivost prema nekome ili ne~emu. alergi~an, -~na, -~no ‰v. alergijaŠ med. koji pati od alergije; z alergi~an na nekoga, ne{to koji ne podnosi nekoga, ne{to, koji ose}a odbojnost prema nekome, ne~emu. alergolog, -a m, mn. alergolozi, gen. mn. alergologa ‰v. alergija, -logŠ med. lekar specijalista za alergologiju. alergologija, -e ` ‰v. alergija, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi istra`ivawem i le~ewem alergije. alergolo{ki, -a, -o ‰v. alergologŠ koji se odnosi na alergologe ili alergologiju. alertor, -a m ‰fr. alerter uzbuniti, alarmiratiŠ ure|aj na lokomotivi koji se mora pritisnuti svakih 18 sekundi, kao kontrola da su ma{inovo|a i wegov pomo}nik budni. aleuromantija, -e ` ‰gr~. aleuron bra{no, v. -mantijaŠ proricawe na osnovu bra{na koje se prinosilo na `rtvu. aleurometar, -tra m, mn. aleurometri, gen. mn. aleurometara ‰gr~. aleuron bra{no, v. -metarŠ instrument za ispitivawe kvaliteta bra{na. aleuron, -ona m ‰gr~. aleuron bra{noŠ bot. belan~evinasta materija u `itu i semewu. alef, -a m ‰hebr. alephŠ prvo slovo hebrejskog i feni~anskog alfabeta; up. alfa. alibi, -ija m, mn. alibiji, gen. mn. alibija ‰lat. alibi drugde, na drugom mestuŠ 1. prav. dokaz da je okrivqeni u vreme nekog krivi~nog dela bio na drugom mestu. 2. izgovor, isprika. aligator, -a m, mn. -i ‰engl. alligator od {p. el lagarto gu{terŠ zool. vrsta krokodila s kratkom wu{kom, `ivi u rekama i mo~varama u SAD, Kini, Australiji. x aligatorski. aligacioni, -a, -o ‰lat. alligatio me{avinaŠ u y aligacioni ra~un trg. ra~un za pronala`ewe odnosa u kome treba izme{ati dve vrste robe razli~itih cena da bi se dobila sredwa vrsta po unapred odre|enoj ceni.
100
alimentacija alizarin, -ina m ‰{p. alizari od ar. al-’a{arahŠ crvena boja prvobitno dobijana iz korena bro}a, danas se dobija sinteti~ki. alijansa, -e ` ‰fr. allianceŠ savez; udru`ivawe; bra~na veza. y Sveta alijansa ist. savez sklopqen izme|u Rusije, Austrije i Pruske 1815. godine. alijas pril. ‰lat. alias u drugo vreme, na drugi na~inŠ 1. druk~ije nazvan, tako|e poznat kao: upotrebqava se ispred pseudonima ili jednog od dva imena iste li~nosti. 2. ra~. alternativna adresa elektronske po{te ili servera. alijenabilan, -lna, -lno ‰nlat. alienabilis od alienus tu|Š otu|iv. alijenacija, -e ` ‰nlat. alienatio od alienus tu|Š 1. otu|ivawe, otu|ewe. 2. psih. du{evna otu|enost, rastrojstvo, ose}aj nelagodnosti i bespomo}nosti. alijenirati, alijeniram, 3. l. mn. alijeniraju sv{. i nesvr{. ‰nlat. alienare od alienus tu|Š otu|i(va)ti; preneti, prenositi (svojinu) na drugoga. alikvantan, -tna, -tno ‰lat. aliquantus neki, poprili~anŠ mat. ka`e se o broju koji je deo ve}eg broja, ali ovaj nije deqiv wime bez ostatka, npr. 8 je alikvantni deo broja 25; up. alikvotan. alikvota, -e ` ‰lat. aliquot nekolikoŠ mat. broj koji se sadr`i u nekom ve}em broju bez ostatka. alikvotan, -tna, -tno ‰v. alikvotaŠ mat. koji se sadr`i u ve}em broju bez ostatka; up. alikvantan. y alikvotni tonovi (alikvoti) muz. niz slabijih tonova koji se javqaju uz osnovni ton i daju mu karakteristi~nu boju i puno}u; harmonski, gorwi tonovi. aliluja i aliluj uzv. ‰gr~. halleluiah od hebr. hallelu yah hvalite JehovuŠ rel. 1. hvalite Boga, pripev u crkvenim pesmama. 2. m indekl. uzvik radosti; pesma u slavu Boga. alim, -a m, mn. -i ‰tur. alim iz ar.Š pokr. obrazovan ~ovek, u~ewak. alimentaran, -rna, -rno ‰lat. alimentariusŠ koji se odnosi na hranu; prehrambeni. y alimentarna intoksikacija med. trovawe hranom. alimentacija, -e ` ‰lat. alimentatio hraweweŠ 1. ishrana. 2. novac koji se po sudskoj odluci mohem.
alimenti ra pla}ati za izdr`avawe dece, ili bra~nom drugu posle razvoda. x alimentacioni. alimenti, alimenata m mn. ‰lat. alimentum hranaŠ v. alimentacija (2). alimentirati, alimentiram, 3. l. mn. alimentiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. alimentareŠ (is)hrawivati, snabde(va)ti hranom; pothrawivati, potpomo}i, potpomagati, izdr`avati. a limine pril. ‰lat. a limine s pragaŠ odmah, otprve, odlu~no. alimfocitoza, -e ` ‰gr~. a-, v. limfocitŠ med. nedostatak limfocita u krvi. alineja, -e i alineja, -e ` ‰lat. a linea od linijeŠ 1. nov red, po~etak pasusa. 2. stav, stavka (deo ~lana u zakonu). alir, -ira m = alira, -e ` ‰fr. allureŠ pona{awe, dr`awe, vladawe. alira = alir (v.). alis prid. indekl. ‰tur. halisŠ pokr. ~ist, pravi, istinski. aliskaf, -a i aliskaf, -a m, mn -i ‰lat. ala krilo, gr~. skaphe brodŠ pom. brod s krilima, hidrokrilac. aliteracija, -e ` ‰lat. ad- (v.), littera slovoŠ kwi`. stilska figura, ponavqawe istih suglasnika u vi{e re~i u stihu. x aliterativan. aliterirati = aliterisati (v.). aliterisati, -i{em = aliterirati, aliteriram, 3. l. mn. aliteriraju svr{. i nesvr{. ‰v. aliteracijaŠ (na)praviti aliteraciju. alitirati, alitiram, 3. l. mn. alitiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. aliter naslagatiŠ tehn. presvu}i, prevla~iti metal materijom koja donekle prodire u wega stvaraju}i tvrdu smesu. alifati~an, -~na, -~no ‰gr~. aleiphar gen. aleiphatos mast, mazivoŠ u y alifati~na jediwewa hem. organska jediwewa u kojima su atomi ugqenika povezani u vidu otvorenog lanca. alica, -e `, gen. mn. alica ‰v. alŠ pokr. 1. krupna rana tre{wa svetlocrvene boje. 2. crvena boja za {erbet i druge napitke. alixija, -e m, vok. alixijo ‰tur. al›c› od almak uzeti, kupitiŠ mu{terija; prosac. ali{-veri{, -a i ali{-veri{, -i{a m ‰tur. alis-verisŠ 1. trgovina, pazar. 2. potajno dogovarawe, {urovawe.
alkaloid ali{kan = ali{kin (v.). ali{kin = ali{kan prid. indekl. ‰tur. al›skan od al›smak navi}i seŠ pokr. naviknut, nau~en, ve{t. ali{ma, -e ` ‰tur. al›sma od al›smak navi}i seŠ pokr. navikavawe, upu}ivawe (u ne{to). ali{tisati, -i{em ‰tur. al›smakŠ pokr. navi}i se, priu~iti se, izve{titi se. alka, -e i alka, -e = halka, -e i halka, -e `, dat. i lok. (h)alci i (h)alci, gen. mn. (h)alki i (h)alki ‰tur. halka od ar. halqaŠ 1. prsten, kolut, beo~ug. 2. metalni prsten na vratima, zvekir. 3. vite{ka igra ga|awa kopqem kroz alku (Siwska ‹). alkazar, -a m ‰{p. alcazar od ar. al qasr, od lat. castrum tvr|avaŠ palata; dvorac mavarskih vladara u [paniji. Al Kaida i Al Kaida, -e ` (uob. i Al Kaida, -e) ‰ar. al qa’ida baza, logor, prvobitno prema bazi za obuku islamskih boraca u blizini Xalalabada u AvganistanuŠ pol. sveislamski pokret koji se bori za odbranu i {irewe islamskih vrednosti protiv zapadnih uticaja, slu`e}i se individualnim terorom, naj~e{}e uz li~no `rtvovawe (bomba{i samoubice); okupqa raznorodne teroristi~ke grupe koje povezuje islamski fundamentalizam i ideja o nasilnim metodama ostvarivawa ciqeva. alkalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. alkalijŠ (u)~initi alkalnim. alkalij, -a m ‰ar. al-qiliŠ so koja se dobija iz pepela morskih biqaka, pota{a. alkalije, alkalija ` mn. ‰v. alkalijŠ hidroksidi ili oksidi alkalnih metala; supstance koje neutrali{u kiselinu, baze. alkalimetar, -tra m, mn. alkalimetri, gen. mn. alkalimetara ‰v. alkalij, -metarŠ hem. instrument za alkalimetriju. alkalimetrija, -e ` ‰v. alkalij, -metrijaŠ hem. merewe koli~ine alkalija u nekom rastvoru. alkalni, -lna, -lno ‰v. alkalijŠ hem. koji ima osobine alkalija, bazni, lu`nat. y alkalni metali jednovalentni elementi iz prve grupe periodnog sistema (litijum, natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum, francijum). alkaloid, -ida m ‰v. alkalijŠ hem. naziv za organska jediwewa biqnog porekla, bazne re-
101
alkan akcije, ve}inom otrovna, poneka lekovita, kao {to su kofein, nikotin, atropin itd. alkan, -ana m ‰alk(alij), v. -anŠ hem. zajedni~ki naziv za zasi}ene ugqovodonike (formula CnH2n+2) koji ne poseduju vi{estruke veze me|u atomima ugqenika (metan, etan, propan, butan, pentan, heksan itd.). alkar, -ara m, vok. alkaru i alkare, mn. alkari, gen. mn. alkara ‰v. alkaŠ takmi~ar u Siwskoj alci. x alkarov i alkarev; alkarski. alka-selcer, -a m ‰skr. od alkalij (v.), engl. seltzer od nem. Selterser, v. seltersŠ farm. sredstvo koje se uzima posle preterivawa u jelu ili pi}u. alkast, -a, -o ‰v. alkaŠ koji je u obliku alke. alkatmer, -a m, mn. -i ‰v. al, katmerŠ pokr. bot. crveni karanfil. alkejski, -a, -o ‰prema Alkeju, gr~. pesniku iz VI veka pre n.e.Š koji pripada Alkeju, koji poti~e od Alkeja. y alkejski stih naziv za odre|ene vrste gr~kih i latinskih stihova od 4, 5 ili 6 stopa; alkejska strofa strofa od dva jedanaesterca, jednog deveterca i jednog deseterca. alkermes, -a m ‰{p. alquermes od ar. al-qirmizŠ crvena boja za likere i slatki{e, dobija se od va{i Coccus ilicis. alkil, -ila m ‰v. alkoholŠ hem. jednovalentni organski radikal izveden iz zasi}enih ugqenih hidrata. alkion, -ona m ‰gr~. alkyonŠ mitol. mitska morska ptica za koju se verovalo da predskazuje sre}u. alkmanski, -a, -o ‰prema Alkmanu, gr~. lirskom pesniku iz VII veka pre n.e.Š koji pripada Alkmanu, koji poti~e od Alkmana y alkmanski stih stih od dva puta po dva daktila; alkmanska strofa strofa od jednog heksametra i jednog alkmanskog stiha. alkov, -a = alkov(e)n, -a m ‰nem. Alkoven od {p. alcoba, od ar. al-qubba svod, lukŠ 1. udubqewe u zidu ili zavesom ogra|eni deo sobe za krevet. 2. lo`nica. alkov(e)n = alkov (v.). al-koran = al-kuran v. Kuran.
102
almasija alkotest, -a m, mn. alkotestovi ‰skr. od alkohol, v. testŠ ure|aj za utvr|ivawe koli~ine alkohola u organizmu, naro~ito kod voza~a. alkohol, -a i alkohol, -a m ‰ar. al-kuhl antimonski pra{ak, potom primeweno na te~nosti dobijene destilacijomŠ 1. hem. op{ti naziv za jediwewa ugqovodonika u spoju s jednom ili vi{e hidroksilnih grupa. 2. etil-alkohol, etanol, S2N5ON: bezbojna, zapaqiva i isparqiva opojna te~nost. 3. alkoholno pi}e. x alkoholni i alkoholni. alkoholizam, -zma m ‰v. alkoholŠ zavisnost od alkohola, hroni~no trovawe alkoholnim pi}ima. alkoholizirati = alkoholizovati (v.). alkoholizovati, -ujem = alkoholizirati, alkoholiziram, 3. l. mn. alkoholiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. alkoholŠ 1. uneti, unositi (u {to) alkohol, zasi}ivati alkoholom. 2. alkoholizovati se = alkoholizirati se oda(va)ti se alkoholnim pi}ima, posta(ja)ti alkoholi~ar. alkoholi~ar, -a m ‰v. alkoholŠ zavisnik od alkohola, hroni~ni pijanac. alkoholi~arka, -e `, dat. i lok. alkoholi~arki, gen. mn. alkoholi~arki ‰v. alkoholŠ `ena alkoholi~ar. alkoholometar, -tra m, mn. alkoholometri, gen. mn. alkoholometara ‰v. alkohol, -metarŠ sprava za merewe koli~ine alkohola u pi}u. al-kuran = al-koran v. Kuran. almaz, -aza m ‰rus. almaz ili tur. elmaz, od ar. almas, iz gr~.Š = alem (v.); dragi kamen, dijamant. x almazan. almazli prid. indekl. = almazan, -zna, -zno ‰v. almazŠ ukra{en dragim kamenom; dijamantski. alma mater v. alma mater. almanah, -a m, mn. almanasi, gen. mn. almanaha ‰srlat. almanachus, arapskog ili mo`da gr~kog poreklaŠ 1. povremeni ili godi{wi spis s prilozima vi{e autora; zbornik. 2. ist. astronomski kalendar za upotrebu u astrologiji. almandin, -ina m ‰po gradu Alabanda u Maloj AzijiŠ miner. crvenoqubi~asti granat, vrsta dragog kamena. almasija, -e ` ‰tur. elmasiye od elmas, up. almazŠ pokr. vrsta slatkog `elatina.
alosati se
almemar almemar, -ara m ‰hebr. almemar od ar. al-minbar govornicaŠ propovedaonica u sinagogi. almoraham, -a m ‰ar.Š prvi mesec u godini po arapskom kalendaru. alo = halo (v.). alo- pref. ‰gr~. allos drugiŠ u slo`enicama zna~i druk~iji, razli~it, ino-, ili ozna~ava jednu od mogu}ih varijanata. alov, -ova m, mn. -i ‰ma|. haloŠ velika re~na ribarska mre`a. alovit, -a, -o ‰v. alaŠ nalik na alu; plahovit, silovit, pomaman. alogamija, -e ` ‰v. alo-, gametŠ biol. oplodwa izme|u gameta koji se nisu razvili na istoj jedinki, heterogamija. alogen, -a, -o ‰v. alo-, gr~. genos rodŠ drugog porekla, druge narodnosti, inorodan. alogizam, -zma m, alogizmi, gen. mn. alogizama ‰gr~. a-, v. logikaŠ nelogi~nost, nedostatak logi~nosti. alogija, -e ` ‰gr~. alogiaŠ nerazumnost, besmisao. alogi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. logi~anŠ kome nedostaje logika, nelogi~an. alogi~nost, -osti ` ‰v. alogi~anŠ nedostatak logike, nelogi~nost. aloglot, -a m, mn. -i ‰v. alo-, gr~. glotta jezikŠ osoba koja govori nekim drugim jezikom; pripadnik jezi~ke mawine. x aloglotski. alograf, -a m, mn. -i ‰v. alo-, gr~. graphein pisatiŠ 1. tu| rukopis; tu| potpis. 2. lingv. druk~iji, varijantni oblik grafeme (v.). x alografski. alodijum, -a (i alodij, -a) m ‰srlat. allodium od frana~kog al sav, od imovinaŠ ist. nasledno imawe van plemi}kog poseda, kojim je vlasnik mogao slobodno da raspola`e. x alodijalan. aloin, -ina m ‰v. alojŠ gorki sastojak li{}a aloje. aloj, a m = aloja, -e (uob. aloja, -e) ` ‰gr~. aloeŠ 1. bot. tropska ukrasna biqka iz porodice qiqana. 2. farm. osu{eni sok aloje, upotrebqava se kao lek. aloja = aloj (v.). alokacija, -e ` ‰lat. allocatio od locus mestoŠ 1. sme{tawe, raspore|ivawe; dozna~ivawe. 2.
odobravawe (ra~una, tro{kova); dodela (zadu`ewa, sredstava). alokvijum (i alokvij) = alokucija (v.). alokucija, -e ` ‰lat. allocutio od ad (v.) i loqui govoritiŠ 1. oslovqavawe, obra}awe. 2. kratka beseda, pozdravna re~; govor kojim se papa obra}a zboru kardinala. alolalija, -e ` ‰v. alo-, gr~. lalia govor, brbqaweŠ pravqewe oma{ki u govoru, pogre{an govor. alometrija, -e ` ‰v. alo-, -metrijaŠ biol. pojava nejednake brzine rastewa pojedinih delova organizma kod `ivotiwa ili biqaka. alomorf, -a m, mn. alomorfi, gen. mn. alomorfa ‰v. alo-, gr~. morphe oblikŠ 1. lingv. varijanta morfeme uslovqena kontekstom (npr. bes- u beskraj, be{- u be{~a{}e, alomorfi od bez-). 2. miner. ma koji od razli~itih kristalnih oblika supstance istog hemijskog sastava. x alomorfan. alomorfizam, -zma m ‰v. alomorfŠ miner. postojawe alomorfa; razli~itost kristalnih oblika kod supstanci istog hemijskog sastava. alomorfija, -e ` ‰v. alomorfŠ v. alotropija. alon`, -a m ‰fr. allongeŠ 1. produ`etak, nastavak, dodatak. 2. papir koji se lepi na menicu ako na woj nema dovoqno mesta za potpise. alonim, -a i alonim, -ima m ‰v. alo-, -onimŠ pseudonim koji je istovremeno ime drugog poznatog ~oveka. alopat, -a m, mn. alopati, gen. mn. alopata ‰v. alo-, gr~. pathos patwa, trpqewe, bolestŠ med. lekar koji le~i pomo}u alopatije, pristalica alopatije. x alopatski. alopatija, -e m ‰v. alopatŠ med. le~ewe lekovima koji imaju suprotno dejstvo od bolesti; up. homeopatija. alopecija, -e (i alopekija, -e) ` ‰gr~. alopekia lisi~ja {ugaŠ med. oboqewe koje izaziva delimi~no }elavqewe, opadawe kose u vidu kru`nih poqa; up. psiloza. aloplastika, -e `, dat. i lok. aloplastici ‰v. alo-, plastikaŠ med. zamewivawe izgubqenog dela tela neorganskim materijalima. alosati se, -{em se ‰v. alosijaŠ pokr. preterano se ugojiti, raskrupwati se, izobli~iti se. ekon.
103
alosija alosija, -e ` ‰v. alaŠ pokr. suvi{e krupna osoba, grdosija. alotigen, -a, -o i alotigen, -a, -o ‰gr~. allothi drugde, genos rodŠ koji je nastao drugde. alotman, -ana m, mn. altomani, gen. mn. altomana ‰engl. allotment, izgovoreno prema fr.Š ugovor kojim hotel stavqa na raspolagawe putni~koj agenciji odre|en broj le`aja, apartmana ili pansiona. alotrija, -e ` ‰nem. Allotria od gr~. allotrios tu|, stranŠ 1. {ale, ludorije; neumesne ili nepristojne izjave. 2. sporedne stvari, tri~arije. alotriofagija, -e ` ‰gr~. allotrios tu|, phagein jestiŠ med. bolesna sklonost ka jedewu nejestivih stvari. alotropija, -e ` ‰v. alo-, gr~. tropos obrt, okret, na~inŠ 1. hem. svojstvo nekih elemenata da se pojavquju u vi{e oblika, npr. ugqenik kao ugaq, grafit, dijamant. 2. lingv. postojawe dubleta (v.); istovremeno postojawe razli~itih re~i istog porekla. x alotropan i alotropski. alotrofija, -e ` ‰v. alo-, gr~. trophe hranaŠ v. heterotrofija. alofan, -ana m ‰v. alo-, -fanŠ miner. materija koja nastaje tro{ewem silikatnih minerala. alofon, -a m, mn. alofoni, gen. mn. alofona ‰v. alo-, gr~. phone glasŠ lingv. kombinatorna varijanta foneme (v.), npr. razli~it izgovor foneme n u Ana i u Anka. alohroizam, -zma m ‰v. alohroi~anŠ mewawe, prelivawe boja. alohroi~an, -~na, -~no ‰gr~. allochroos koji je promewene bojeŠ koji mewa boje, koji se preliva. alohton, -a, -o ‰v. alo-, gr~. chthon zemqaŠ koji je poreklom iz inostranstva; supr. autohton. alocirati, alociram, 3. l. mn. alociraju nesvr{. i svr{. ‰srlat. allocare, lat. ad- + locare, smestiti, od locus , mestoŠ. raspodeliti odre|eni resurs, npr. ra~unarsku memoriju. alpaka1, -e `, dat. i lok. alpaki, gen. mn. alpaka ‰{p. alpaca iz indijanskog jezika ajmaraŠ 1. zool. vrsta lame s dugom dlakom, gaji se kao doma}a `ivotiwa u Peruu i Boliviji. 2. vuna od alpake; tkanina od te vune.
104
altamirski alpaka2, -e `, dat. i lok. alpaki ‰neizvesnog poreklaŠ legura bakra, cinka i nikla sli~na srebru; novo srebro, pakfong (v.). al pari i al pari (uob. al pari) ‰ital. al pariŠ 1. prid. indekl. jednak, iste vrednosti; finans. kome je nominalna vrednost jednaka stvarnoj. 2. pril. ravnopravno, na ravnoj nozi. alpijski v. alpski. alpin = alpinac (v.). alpinac, -nca m, mn. alpinci, gen. mn. alpinaca = alpin, -a m, mn. alpini, gen. mn. alpina ‰lat. AlpinusŠ 1. stanovnik Alpa, alpski gor{tak. 2. pripadnik specijalnih planinskih jedinica u nekim vojskama. 3. skija{ koji se takmi~i u alpskim disciplinama. alpinizam, -zma m ‰fr. alpinismeŠ pewawe na Alpe, istra`ivawe Alpa; planinarstvo uop{te. alpinist(a), -e m, mn. alpinisti ‰fr. alpinisteŠ onaj ko se bavi alpinizmom, planinar. alpinistika, -e `, dat. i lok. alpinistici ‰v. alpinistŠ v. alpinizam. alpinistkiwa,-e ` ‰v. alpinistŠ `ena alpinista, planinarka. alpinski ‰lat. AlpinusŠ v. alpski. alpinum, -a m ‰lat. alpinumŠ botani~ka ba{ta sa alpskim biqkama; ve{ta~ki bre`uqak zasa|en alpskim biqkama. alpski, -a, -o koji se odnosi na Alpe, koji pripada Alpima. y alpske discipline sp. takmi~arske skija{ke discipline (spust, slalom, veleslalom, superveleslalom); alpska kombinacija sp. kombinovano skija{ko takmi~ewe u spustu i slalomu. alrauna, -e ` ‰nem. AlrauneŠ koren mandragore, po izgledu sli~an ~oveku; upotrebqavao se kao afrodizijak, ili kao uspavquju}e sredstvo. alster v. ulster. alt, -a m, mn. altovi, gen. mn. altova ‰ital. alto visokŠ muz. 1. `enski ili de~a~ki glas dubqi od soprana. 2. peva~ica takvog glasa. 3. instrument s dubqim opsegom tonova od uobi~ajenog (alt-saksofon, alt-klarinet i sl.). x altovski. altamirski, -a, -o ‰po pe}ini Altamira u [paniji, gde su na|eni crte`i preistorijskih qudiŠ koji pripada Altamiri, koji je iz
altan1 Altamire. y altamirsko doba geol. starije kameno doba. altan1 v. altana. altan2 v. altin. altana, -e `, gen. mn. altana ‰ital. altana od alto visokŠ arhit. 1. izbo~eni balkon na gorwim spratovima zgrade, doksat. 2. lo|a ili paviqon na vrhu zgrade u obliku torwa. alt-daj~ v. alt-doj~. alt-doj~ prid. indekl. ‰nem. altdeutsch staronema~kiŠ um. u staronema~kom stilu (o name{taju), u stilu nema~ke renesanse. alteracija, -e ` ‰nlat. alteratio od lat. alter drugiŠ 1. promena, izmena (ob. nagore), preina~ewe, izopa~ewe. 2. muz. povi{ewe ili sni`ewe za pola tona (bele`i se povisilicom odnosno snizilicom). alter ego, -a m ‰lat. alter ego drugo jaŠ prisni prijateq, dvojnik; nezamenqivi pomo}nik, zastupnik ili istomi{qenik. alterirati, alteriram, 3. l. mn. alteriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. alterare od alter drugiŠ mewati, preina~iti, izopa~avati. alterkacija, -e ` ‰lat. altercatioŠ prepirka, raspra, sva|a. alternativa, -e ` ‰v. alternativanŠ 1. izbor izme|u dveju mogu}nosti. 2. jedna od dveju mogu}nosti. 3. drugi na~in delovawa ili stvarawa, razli~it od op{teprihva}enog (u umetnosti, nauci, medicini, politici); nepr. tri, ~etiri alternative, pet alternativa itd. alternativan, -vna, -vno ‰nlat. alternativus od lat. alternare, v. alterniratiŠ 1. naizmeni~an. 2. koji predstavqa drugu mogu}nost, koji postoji pored onoga {to je slu`beno priznato. y alternativna medicina med. le~ewe prirodnim sredstvima, biqem, akupunkturom, tradicionalnim narodnim lekovima i sl.; alternativna kultura soc. na~in `ivota, odevawa, umetni~kog stvarawa, razli~it od onoga {to se priznaje u gra|anskom dru{tvu. alternativac, -vca m, mn. alternativci, gen. mn. alternativaca ‰v. alternativanŠ `arg. 1. pripadnik alternativnog politi~kog pokreta, opozicionar. 2. onaj koji se bavi alternativnom medicinom, vidar.
altruist(a) alternator, -a m, mn. -i ‰nlat. alternator, v. alterniratiŠ fiz. generator naizmeni~ne struje. alternacija, -e ` ‰lat. alternatioŠ 1. smewivawe, razmewivawe, uzajamna zamena. 2. pozor. postojawe dva glumca (ili peva~a) koji tuma~e istu ulogu; glumac (peva~) koji zamewuje glavnog. 3. pojava dva glasa ili dveju glasovnih kombinacija u razli~itim oblicima iste re~i. alternirati, alterniram, 3. l. mn. alterniraju nesvr{. ‰lat. alternare od alternus naizmeni~anŠ smewivati se, odmewivati se, naizmeni~no se pojavqivati u istoj funkciji. alterum tantum v. alterum tantum. altiluk, -a m, mn. altiluci, gen. mn. altiluka ‰tur. alt›l›k od alt› {estŠ ist. srebrni nov~i} kovan u Osmanlijskom carstvu, vredan {est gro{a. altimetar, -tra m, mn. altimetri, gen. mn. altimetara ‰lat. altus visok, v. -metarŠ sprava za merewe visina, visinomer, ob. u letelicama. altimetrija, -e ` ‰v. altimetarŠ ve{tina merewa visine pomo}u instrumenata. altin, -ina m, mn. altini, gen. mn. altina ‰tur. alt›n zlatoŠ 1. zlatan novac u Osmanlijskom carstvu, turski dukat. 2. nekada{wi srebrni ili bakarni novac u Rusiji. altiparmak, -a m, vok. altiparma~e, mn. altiparmaci, gen. mn. altiparmaka ‰tur. alt› parmak {est prstijuŠ ~ovek sa {est prstiju na ruci. altipatlak, -a m, mn. altipatlaci, gen. mn. altipatlaka ‰tur. alt› {est i patlar od patlamak pucatiŠ revolver sa {est metaka. altistkiwa, -e ` ‰v. altŠ muz. peva~ica koja peva alt. altokumulus, -a m, mn. -i ‰lat. altus visok, v. kumulusŠ meteor. beli~ast ili sivkast oblak na visini iznad dva kilometra. altostratus, -a m, mn. -i ‰lat. altus visok, v. stratusŠ meteor. razvu~en sloj oblaka sive ili plavkaste boje, na visini iznad dva kilometra. altruizam, -zma m ‰fr. altruisme prema ital. altrui drugi, tu|Š spremnost da se pomogne drugima, po`rtvovanost, nesebi~nost. x altruisti~ki. altruist(a), -e m, mn. altruisti (`. altruistkiwa, -e). ‰v. altruizamŠ nesebi~na osoba, spremna da pomogne drugima.
105
altun altun v. altin. altuni prid. indekl. ‰tur. altuniŠ pokr. zlatne boje, zlatast. aluvijalan, -lna, -lno ‰v. aluvijumŠ geol. koji je nastao talo`ewem re~nih nanosa, naplavni. aluvijum, -a (i aluvij, -a) m ‰lat. alluvies naplavina, alluvio poplavaŠ 1. sloj zemqi{ta koji je nastao vodenim nanosima; up. eluvijum, diluvijum. 2. geol. doba naplavina, najmla|e geolo{ko doba, deo kvartara. aludirati, aludiram, 3. l. mn. aludiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. alludereŠ ciqati, upu}ivati na ne{to, natuknuti; indirektno govoriti o ~emu, praviti aluzije. aluzija, -e ` ‰lat. allusio, up. aludiratiŠ indirektno ukazivawe, ciqawe na ne{to {to se izri~ito ne spomiwe. aluminijum, -a (i aluminij, -a) m ‰lat. alumen aluminis stipsaŠ hem. element, redni broj 13, simbol Al, srebrnastobeo metal, zbog ~vrstine i male te`ine mnogo se primewuje u tehnici. x aluminijumov (aluminijev) i aluminijski. aluminoza, -e ` ‰v. aluminijumŠ med. bolest koja se javqa usled udisawa aluminijumove pra{ine. aluminotermija, -e ` ‰v. aluminijum, gr~. thermos topaoŠ zavarivawe pomo}u sagorevawa aluminijumovog praha. alumnat, -ata m, mn. alumnati, gen. mn. alumnata ‰lat. alumnus pitomacŠ vaspitni dom, vaspitni zavod; up. internat. alunirati, aluniram, 3. l. mn. aluniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. alunir, od lat. luna MesecŠ spustiti se, spu{tati se na Mesec, sleteti na Mesec; up. amerirati, aterirati. alufolija, -e ` ‰skr. od aluminijum, v. folijaŠ aluminijumska folija, pre svega za umotavawe hrane. alfa, -e ` ‰gr~. alphaŠ prvo slovo u gr~koj azbuci (a). y alfa zraci fiz. mlazovi alfa-~estica koje ispu{taju pojedine radioaktivne materije; alfa ~estice fiz. ~estice od dva neutrona i dva protona (helijumova jezgra); alfa privativum v. a-; z alfa i omega, po~etak i kraj ne~ega, sve i sva (po{to su alfa i omega prvo i posledwe slovo gr~ke azbuke).
106
al~akluk alfabet, -a i alfabet, -eta m ‰od alpha i beta, dva prva slova gr~ke azbukeŠ 1. gr~ka azbuka. 2. abeceda. x alfabetski. alfabetar, -ara m, mn.alfabetari, gen. mn. alfabetara ‰v. alfabetŠ spisak re~i, pojmova ili imena po azbu~nom i abecednom redu. alfabetirati, alfabetiram, 3. l. mn. alfabetiraju svr{. i nesvr{. ‰v. alfabetŠ (po)re|ati po azbu~nom ili abecednom redu. alfavit zast. v. alfabet. alfanumeri~ki, -a, -o ‰skr. od alfabet, lat. numerus brojŠ koji se u razvrstavawu slu`i slovima i brojevima, za razliku od ~isto slovnog (alfabetskog) i ~isto brojevnog (numeri~kog) obele`avawa. Al Fatah v. Fatah. al fresko pril. ‰ital. al fresco na sve`emŠ lik. na vla`nom malteru, pomo}u boja rastvorqivih u vodi (o tehnici slikawa fresaka). Alhambra, -e ` ‰ar. al hamrah ’crvena’Š palata mavarskih kraqeva u Granadi, najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alhamijado, -a m ‰{p. aljamiado od ar. al-‘agamiyy stran, tu|Š tekst pisan prilago|enim arapskim pismom na jeziku koji nije arapski. y alhamijado literatura kwi`. naziv za kwi`evna dela na doma}em jeziku pisana u Bosni arabicom (do I svetskog rata). alhemija, -e ` ‰ar. al-himyaŠ sredwovekovno okultno u~ewe, za~etak budu}e hemije, usredsre|eno na pretvarawe obi~nih metala u zlato. x alhemijski. alhemi~ar, -a m ‰v. alhemijaŠ onaj koji se bavi alhemijom. alhidada, -e ` ‰ar. al-idadah polupre~nikŠ obrtni lewir na sekstantu ili teodolitu, za merewe uglova. Alchajmerov, -a, -o ‰lekar A. Alzheimer, 1864–1915Š u y Alchajmerova bolest med. degenerativna bolest mozga kod starijih osoba, vremenom dovodi do te{ke demencije (v.). al~ak, -a m, vok. al~a~e, mn. al~aci, gen. mn. al~aka ‰tur. alâakŠ pokr. 1. vragolan, obe{ewak. 2. prepredewak, varalica. x al~a~ki. al~akluk, -a m, mn. al~akluci, gen. mn. al~akluka ‰tur. alâakl›kŠ pokr. 1. vragolija, mangupluk. 2. varawe, prepredewa{tvo.
al~ija al~ija ` ‰tur. alâiŠ pokr. gips. AM /a-em/ m indekl. ‰engl. AM, skr. od amplitude modulationŠ elektron. sistem radio-emisije u kome amplituda nose}eg talasa varira u skladu sa signalom koji treba preneti; up. FM. am nepr., stand. ham (v.). amabile pril. ‰ital. amabileŠ muz. qupko, ne`no, umilno. amazonka, -e `, dat. i lok amazonki, gen. mn. amazonki ‰gr~. Amazones, od a- bez i mazos dojka, zbog verovawa da im je spaqivana desna dojka da bi lak{e rukovale lukom i strelomŠ 1. `ena ratnik iz starogr~ke mitologije. 2. fig. ratoborna `ena; mu{kobawa; `ena sklona jahawu i sportu. amazonski, -a, -o ‰v. amazonkaŠ 1. koji se odnosi na amazonke; y amazonsko odelo `ensko odelo za jahawe. 2. koji se odnosi na reku Amazon i oblast oko we. amajlija, -e = hamajlija, -e ` ‰tur. hamail, hamayliŠ predmet za za{titu od uroka, amulet, talisman. amal, -ala, mn. amali, gen. mn. amala (i amalin, -a, mn. amali, gen. mn. amala) = hamal, -ala, mn. hamali, gen. mn. hamala (i hamalin, -a, mn. hamali, gen. mn. hamala) m ‰tur. hamal od ar. hammalŠ nosa~. amalgam, -ama m ‰ar. al-malgham od gr~. malagma omek{iva~, od malassein omek{avatiŠ 1. hem. smesa `ive s drugim metalom. 2. u zubarstvu: smesa srebra, kalaja i `ive za plombirawe zuba. 3. fig. me{avina, spoj. amalgamacija, -e ` ‰v. amalgamŠ 1. amalgamirawe. 2. dobijawe zlata ili srebra iz rude pomo}u `ive. 3. ekon. spajawe dva ili vi{e preduze}a u jedno, fuzija. amalgamirati, amalgamiram, 3. l. mn. amalgamiraju svr{. i nesvr{. ‰v. amalgamŠ 1. (na)praviti amalgam; rastvoriti, rastvarati drugi metal u `ivi. 2. fig. stopiti, stapati, spojiti, spajati, (po)me{ati. amalin = hamalin v. amal. amam, -ama = hamam, -ama m, mn. (h)amami, gen. mn. (h)amama ‰tur. hamam od ar. hammamŠ 1. javno kupatilo sa vrelom vodom ili parom. 2. malo kupatilo u muslimanskoj ku}i. aman v. haman.
amater aman! uzv. 1. milost! zaboga! pomagaj! 2. (za poja~avawe) bogami! vere mi! auh! aman, -ana m ‰tur. aman od ar. amanŠ pokr. milost, sa`aqewe, opro{taj. amandman, -ana m, mn. amandmani, gen. mn. amandmana ‰fr. amendementŠ prav. predlog za dopunu ili izmenu predlo`enog zakona; dodatak ve} gotovom zakonu. amanet, -a m, mn. -i ‰tur. emanet od ar. amana(t)Š 1. preporuka, zavet, sve~ana poruka. 2. predmet koji se ostavqa na ~uvawe, zave{tawe; z ostaviti u amanet (v. amanet 1) ostaviti na ~uvawe ili izvr{ewe. 3. dar koji daje mladi} devojci ili ona mladi}u prilikom veridbe. 4. vrednosna po{iqka, preporuka. x amanetni. amanetiti, -im svr{. ‰v. amanetŠ ostaviti u amanet, zavetovati, zave{tati. amanetnik, -a m, mn. amanetnici, gen. mn. amanetnika ‰v. amanetŠ 1. kwiga u koju se zavode po{tanske po{iqke. 2. konac za pro{ivawe zvani~nih spisa, jemstvenik. amaniti, amanim nesvr{. ‰v. amanŠ zast. zvati u pomo}, moliti za milost, prekliwati. amara, amara s mn. ‰lat. amarus gorakŠ farm. gorki lekovi (sredstva za pobu|ivawe apetita). amarant, -a m, mn. amaranti, gen. mn. amaranata ‰gr~. amarantos koji ne veneŠ 1. bot. rod biqaka od kojih se neke gaje kao ukrasno cve}e, a neke slu`e za hranu. 2. vrsta ~vrstog i te{kog drveta iz Ju`ne Amerike, Amarantus caudatus. 3. tamnocrvena boja. amarela, -e ` ‰nem. Amarelle od lat. amarus gorakŠ bot. vrsta krupne nakisele vi{we. amarena, -e ` ‰ital. amarenaŠ vrsta sirupa od vi{we; sok od takve vi{we. amarilis, -a m mn. -i ‰lat. Amaryllis, po imenu jedne pastirice iz Vergilijevih bukolikaŠ bot. ukrasna biqka iz porodice sunovrata, s belim ili ru`i~astim cvetovima. amater, -era m, mn. amateri, gen. mn. amatera (`. amaterka, -e) ‰fr. amateur od lat. amator zaqubqenikŠ 1. osoba koja se ne~im bavi iz qubavi, a ne u vidu zanata: supr. profesionalac. 2. neve{ta, nestru~na osoba, diletant (diletantkiwa). x amaterski.
107
amaterizam amaterizam, -zma m = amaterstvo, -stva s ‰v. amaterŠ 1. neprofesionalno bavqewe ne~im, amaterska delatnost. 2. neve{t, nestru~an rad. amaterstvo = amaterizam (v.). amatofobija, -e ` ‰gr~. amathos pra{ina, pesak, v. fobijaŠ psih. bolestan strah od pra{ine. amauroza, -e ` ‰gr~. amauros mra~anŠ med. potpuno slepilo bez spoqa{wih vidqivih promena na oku. amba`ura, -e ` ‰fr. embouchure pisak, usnikŠ muz. tehnika upravqawa usnenim mi{i}ima kod duva~a. ambala`a, -e ` ‰fr. emballageŠ pakovawe; kutija, sanduk i sve drugo {to slu`i za pakovawe robe. x ambala`ni. ambar v. ambra. ambar, -a m, mn. -i ‰tur. ambar, hambar od pers. anbarŠ spremi{te za zrnastu hranu, skladi{te, `itnica. ambasada, -e ` ‰fr. ambassadeŠ diplomatsko predstavni{tvo najvi{eg ranga u stranoj zemqi. ambasador, -a m, mn. -i ‰fr. ambassadeurŠ prvi ~ovek ambasade, diplomatski predstavnik najvi{eg ranga. x ambasadorov, ambasadorski. ambasadorka, -e `, dat. i lok. ambasadorki, gen. mn. ambasadorki ‰v. ambasadorŠ `ena ambasador. ambi- pref. ‰lat. ambo oba, obojeŠ kao prvi deo slo`enice zna~i dvojno, dvojako, obostrano. ambivalentan, -tna, -tno ‰v. ambi-, lat. valere vredetiŠ koji je dvojake vrednosti, dvozna~an; koji se mo`e tuma~iti na dva na~ina. ambivalentnost, -osti ` ‰v. ambivalentanŠ v. ambivalencija. ambivalencija, -e ` ‰v. ambivalentanŠ dvojaka vrednost, dvozna~nost, podvojenost; istovremena pojava suprotnih ose}awa, npr. qubavi i mr`we prema istoj osobi. ambivertovanost, -osti i ambivertovanost, -osti ` ‰v. ambi-, lat. vertere okretatiŠ psih. 1. osobina li~nosti koja nije ni izrazito otvorena (ekstrovertna) ni izrazito zatvorena (introvertna). 2. seksualna sklonost prema osobama oba pola, biseksualnost.
108
amblemati~an ambigvitet, -eta m, mn. ambigviteti, gen. mn. ambigviteta ‰lat. ambiguitas od ambiguus dvosmislenŠ dvosmislenost, podvojenost, neodre|enost. x ambigvitetan. ambidekster, -a m, mn. -i ‰v. ambi-, lat. dexter desniŠ 1. med. osoba koja se jednako dobro slu`i desnom i levom rukom. 2. fig. dvoli~wak, varalica, oportunista. ambidekstrija, -e ` = ambidekstritet, -eta m ‰v. ambideksterŠ med. jednaka spretnost u slu`ewu desnom i levom rukom (ili nogom, kod fudbalera). ambidekstritet = ambidekstrija (v.). ambijent, -a m, mn. ambijenti, gen. mn. ambijenata ‰lat. ambiens koji obilazi, koji opkoqavaŠ okolina, sredina, `ivotni prostor; skup uslova u kojima neki organizam `ivi ili neki ~ovek deluje. x ambijentalan. ambijentirati, ambijentiram, 3. l. mn. ambijentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ambijentŠ 1. uklopiti, uklapati u ambijent, smestiti, sme{tati u odre|enu sredinu; prilagoditi, prilago|avati okolini. 2. um. utvrditi, utvr|ivati poreklo i na~in postanka nekog umetni~kog dela. ambis, -a m, mn. ambisi, gen. mn. ambisa ‰gr~. abyssosŠ 1. ponor, provalija, bezdan. 2. fig. velika opasnost, propast. ambiseksualan, -lna, -lno v. biseksualan. ambitus, -a m ‰lat. ambitusŠ 1. opseg, raspon. 2. muz. raspon od najni`eg do najvi{eg tona ne~ijeg glasa (ili instrumenta, kompozicije). ambicija, -e ` ‰lat. ambitio od ambire i}i unaokolo, obilaziti (uticajne qude)Š 1. ~astoqubqe, slavoqubivost, izrazita `eqa za uspehom. 2. `eqa da se postigne odre|en ciq. ambiciozan, -zna, -zno ‰v. ambicijaŠ 1. `eqan da uspe, slavoqubiv, ~astohlepan. 2. (o projektu i sl.) koji zahteva mnogo truda, izazovan. ambicioznost, -i ` ‰v. ambicijaŠ osobina onoga ko je ili {to je ambiciozno. amblem, -ema m, mn. amblemi, gen. mn. amblema ‰fr. embleme od gr~. emblemaŠ simboli~ki znak, obele`je, znamewe (grb, zna~ka, zastava i sli~no). amblemati~an, -~na, -~no ‰v. amblemŠ koji predstavqa amblem; simboli~an, karakteristi~an.
amblijafija amblijafija, -e ` ‰gr~. amblys tup, slab, aphe pipaweŠ med. slabost ili neosetqivost ~ula dodira. ambliopija, -e ` ‰gr~. amblys tup, slab, ops gen. opos okoŠ med. slabovidost bez jasne organske promene na oku. ambo, amba m, mn. ambi, gen. amba ‰ital. amboŠ pogodak od dva broja (na tomboli, lotu). ambon v. amvon. ambra, -e ` ‰fr. ambre od ar. ‘anbarŠ 1. (siva ‹) mirisna smolasta materija koja se dobija iz `lezda uqe{ure, vrste kita, upotrebqava se u proizvodwi parfema. 2. (`uta ‹) fosilna smola, }ilibar (v.). ambrazura, -e ` ‰fr. embrasureŠ otvor u zidu tvr|ave kroz koji se provla~i cev topa. ambrel = amrela v. amrel. ambrinirati, ambriniram, 3. l. mn. ambriniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. embrunirŠ slik. prevu}i, presvla~iti tamnim bojama, potamniti. ambrozija, -e i ambrozija, -e ` ‰gr~. ambrosia od ambrosios besmrtanŠ 1. mitol. hrana bogova na Olimpu. 2. fig. izuzetno ukusno jelo. 3. bot. biqka iz porodice glavo~ika koja raste kao korov, opasna kao izaziva~ alergijskih oboqewa. x ambrozijski. ambrozijanski, -a, -o ‰po imenu AmbrozijeŠ muz. o na~inu pevawa karakteristi~nom za najstarije katoli~ke himne, ~iji je tekst, a mo`da i muziku, napisao sv. Ambrozije, biskup Milana u IV veku. ambulanta, -e i ambulanta, -e `, gen. mn. ambulanata/ambulanti ‰v. ambulantanŠ med. 1. pokretna, poqska bolnica. 2. medicinska stanica za pru`awe jednostavnijih zdravstvenih usluga. ambulantan, -tna, -tno ‰lat. ambulans {etaju}i, hodaju}iŠ 1. koji se kre}e, putuju}i, pokretni. y ambulantni bolesnik med. bolesnik koji ne mora da le`i, nego dolazi lekaru radi le~ewa. 2. koji se odnosi na le~ewe u ambulanti; ambulantno le~ewe med. le~ewe bez hospitalizacije; up. klini~ki. ambulatoran, -rna, -rno ‰nlat. ambulatorius od ambulare hodatiŠ v. ambulantan. ambulatorijum, -a (i ambulatorij, -a) m ‰v. ambulatoranŠ ambulanta.
amerikanizacija amvon, -ona m, mn. amvoni, gen. mn. amvona ‰gr~. ambon ispup~eweŠ crkv. uzdignuto mesto ispred ikonostasa u pravoslavnoj crkvi, propovedaonica. amvrosija v. ambrozija. ameba, -e ` ‰lat. amoeba od gr~. amoibe promenaŠ zool. jednostavna pra`ivotiwa, nevidqiva golim okom, koja stalno mewa oblik. amebijaza, -e ` ‰v. amebaŠ med. crevna infekcija izazvana jednom vrstom amebe (Entamoeba histolytica). ameblirati v. meblirati. amebni, -a, -o ‰v. amebaŠ koji se odnosi na amebe. y amebna dizenterija med. te{ko crevno oboqewe izazvano amebom Entamoeba dysenteriae. ameboidan, -dna, -dno ‰v. amebaŠ biol. koji po obliku ili po na~inu kretawa podse}a na amebu. amel, -a m, mn. ameli, gen. mn. amela ‰tur. amel od ar. ’amalŠ pokr. posao, rad, postupak. amelija, -e ` ‰gr~. a-, melos udŠ med. uro|eni nedostatak jednog ili vi{e udova. amelioracija, -e ` ‰fr. amelioration od lat. melior boqiŠ popravqawe, poboq{awe, promena na boqe. x amelioracioni i amelioracijski. amen v. amin. amenore(j)a, -e ` ‰gr~. a-, men mesec, rein te}iŠ med. izostanak menstruacije. amencija, -e ` ‰lat. amentia ludiloŠ psih. 1. uro|ena umna zaostalost. 2. akutno psihoti~no stawe, du{evna poreme}enost, rastrojstvo. amerikan, -ana m ‰engl. AmericanŠ 1. grubo, neobeqeno platno od debelog prediva, pre svega za ~ar{ave i jastu~nice. 2. v. ameriken. amerikanidi, amerikanida m mn. (jednina amerikanid, -ida) antrop. zajedni~ki naziv za starosedela~ke rase Severne, Sredwe i Ju`ne Amerike. amerikanizam, -zma m ‰engl. AmericanismŠ 1. skup osobina svojstvenih ameri~kom na~inu `ivota. 2. lingv. re~ ili druga pojava (izgovorna, gramati~ka, pravopisna) svojstvena samo engleskom jeziku u SAD. amerikanizacija, -e ` ‰od AmerikanacŠ 1. uvo|ewe ameri~kih obi~aja, verovawa, metoda
109
amerikanizovati i sl. 2. (o useqenicima u SAD) sticawe ameri~kih navika, uklapawe u ameri~ku sredinu. amerikanizovati, -ujem i amerikanizirati, amerikaniziram, 3. l. mn. amerikaniziraju svr{. i nesvr{. ‰od AmerikanacŠ 1. da(va)ti (kome, ~emu) obele`ja ameri~ke kulture i ameri~kog na~ina `ivota. 2. amerikanizovati se, -ujem se postati, postajati sli~an Amerikancima, poamerikaniti se. amerikanijada, -e ` ‰od Amerikanac, v. -ijadaŠ 1. kwi`evno, scensko ili filmsko delo po ukusu ameri~ke prose~ne publike, s burnom akcijom, jeftinim efektima, sladuwavim malogra|anskim moralom i sl. 2. bu~na i nametqiva reklama ili propaganda u ameri~kom stilu. amerikanist(a), -e m, mn. amerikanisti ‰fr. americanisteŠ 1. nau~nik koji izu~ava jezik, kulturu i istoriju Indijanaca na ameri~kom kontinentu. 2. stru~wak za jezik, kulturu i istoriju SAD. amerikanistika, -e `, dat. i lok. amerikanistici ‰v. amerikanist(a)Š nauka koja se bavi prou~avawem indijanskih jezika i kulture na ameri~kom kontinentu. 2. izu~avawe ameri~kog engleskog jezika i kulture izgra|ene na tom jeziku. ameriken, -ena m, mn. amerikeni, gen. mn. amerikena ‰fr. americainŠ vrsta kadra u filmu, snimak ~ovekove figure do kolena. amerirati, ameriram, 3. l. mn. ameriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. amerrir od mer moreŠ sleteti, sletati (avionom) na vodu; up. aterirati. americijum, -a (i americij, -a) m ‰od AmerikaŠ hem. radioaktivni hemijski element, atomski broj 95, simbol Am. ametabolija, -e ` ‰gr~. a-, metabole preobra`ajŠ zool. razvoj insekata u kome mlade jedinke potpuno li~ne na odrasle. ametaboli~an, -~na, -~no ‰v. ametabolijaŠ zool. koji se razvija bez prolaska kroz stadijum larve. ametist, -a m ‰gr~. amethystos od a- i methyo opijam se, jer se verovalo da deluje protiv pijanstvaŠ miner. poludragi kamen qubi~aste boje, vrsta kremena. x ametistov, ametistni. ametice = ametom (v.).
110
amin ametom = ametice i ametimice pril. ‰tur. ammeten od ar. ammatanŠ potpuno, sasvim; z ametom poraziti (potu}i) poraziti do nogu. ametrija, -e ` ‰gr~. a-, metron meraŠ neravnomernost, nejednakost, nepravilnost. ametri~an, -~na, -~no ‰v. ametrijaŠ neravnomeran, nejednak; supr. simetri~an. ametropija, -e ` ‰gr~. a-, metron mera, ops opos okoŠ med. nepravilno prelamawe svetlosti u oku, zajedni~ki naziv za kratkovidost i dalekovidost. amigdalin, -ina m ‰gr~. amygdale bademŠ hem. otrovni sastojak gorkog badema, ko{tice {qiva i drugog vo}a; iz wega se hidrolizom dobija cijanovodoni~na kiselina. amigdaloid, -ida m ‰gr~. amygdale bademŠ preistorijsko oru|e od kremena, oblikom sli~no bademu. amid, -ida m, mn. amidi, gen. mn. amida ‰v. amonijakŠ hem. svako jediwewe amonijaka u kome je jedan atom vodonika zamewen organskom kiselinom. amidopirin v. aminopirin. amizantan, -tna, -tno ‰fr. amusant od amuser zabavqatiŠ zast. zabavan, zanimqiv, prijatan. amizirati, amiziram, 3. l. mn. amiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. amuserŠ zast. zabavqati, uveseqavati, razonoditi. amiksija, -e ` ‰gr~. a-, mixis me{aweŠ biol. nemogu}nost sparivawa izme|u dveju bliskih `ivotiwskih vrsta. amil, -ila m ‰gr~. amylon skrobŠ u y amil-alkohol hem. alkohol (S5N11ON) neprijatnog mirisa, otrovan, prisutan u quskama krompira, lo{oj rakiji. amilaza, -e ` ‰gr~. amylon skrobŠ fiziol. enzim koji razla`e skrob. amimija, -e ` ‰gr~. a-, v. mimikaŠ med., psih. potpuna ili delimi~na nesposobnost da se pokretima mi{i}a lica izraze ose}awa. amin -ina m, mn. amini, gen. mn. amina ‰v. amonijakŠ hem. svako jediwewe koje se dobija od amonijaka kad se atom vodonika zameni radikalom ugqovodonika. amin uzv. ‰hebr. amenŠ 1. rel. neka tako bude! tako je!, uobi~ajena re~ na zavr{etku molitve. 2. fig. svr{eno! gotova stvar!
amina{ amina{, -a{a m, mn. amina{i, gen. mn. amina{a ‰v. aminŠ ko sve odobrava, ko na sve pristaje, poslu{nik. aminovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. aminŠ da(va)ti pristanak, potvrditi, potvr|ivati bez protesta. aminogrupa, -e ` ‰v. aminŠ hem. organska grupa koja sadr`i jedan atom azota i dva atoma vodonika (NH2). aminokiselina, -e ` ‰v. aminŠ hem. organska kiselina koja sadr`i jednu ili vi{e aminogrupa; spojene u lance (v. polipeptid), aminokiseline obrazuju proteine, usled ~ega su neophodan sastojak biqnog i `ivotiwskog sveta. aminopirin, -ina m ‰v. amin, gr~. pyr vatraŠ farm. beli kristalni pra{ak, sredstvo protiv bolova i temperature. aminoplast, -a m ‰v. amin, plastikaŠ hem. plasti~na masa koja se dobija delovawem amino-jediwewa na formaldehid. amir, -a m, mn. amiri, gen. mn. amira ‰ar. amir; up. emir, admiralŠ zapovednik, stare{ina. amitoza, -e ` ‰gr~. a-, v. mitozaŠ biol. neposredna deoba }elija, obi~nim raspadawem jedra i citoplazme na dva dela. amixa, -e m, mn. amixe, gen. mn. amixa ‰tur. amuca, amcaŠ pokr. 1. stric. 2. starac, deda, ~ika. amixinica, -e ` ‰v. amixaŠ pokr. amixina `ena, strina. amixi}, -a m, mn. -i ‰v. amixaŠ pokr. amixin sin, brat od strica, stri~evi}. ami{, -a m, mn. ami{i, gen. mn. ami{a ‰engl. Amish od nem. Amisch, po osniva~u Jakobu Amanu (Ammann)Š rel. pripadnik protestantske sekte koja se u XVIII veku doselila u SAD propovedaju}i skromno odevawe i starinski na~in `ivota. ami{ag v. ami{nost. ami{an, -{na, -{no ‰ma|. hamisŠ pokr. 1. samo`iv, pohlepan, sebi~an. 2. lukav, prepreden. ami{nost, -osti ` ‰v. ami{anŠ pokr. 1. samo`ivost, sebi~nost, pohlepa. 2. lukavost, prepredenost. amnezija, -e i amnezija, -e ` ‰gr~. a-, mnesis se}aweŠ gubitak pam}ewa, potpuno ili delimi~no zaboravqawe doga|aja iz pro{losti,
amonit pod dejstvom oboqewa ili jakih du{evnih potresa. amnestija, -e ` ‰gr~. amnestia zaboravŠ prav. akt najvi{eg organa dr`avne vlasti kojim se jedan ili vi{e osu|enika potpuno ili delimi~no osloba|aju od izdr`avawa kazne. amnestirati, amnestiram, 3. l. mn. amnestiraju svr{. ‰v. amnestijaŠ 1. prav. oprostiti kaznu, pomilovati. 2. fig. osloboditi odgovornosti, oprostiti kome {to. amnion, -a i amnion, -ona m ‰gr~. amnionŠ anat. vodewa~a, providna opna oko embriona koja sadr`i amnionsku te~nost (plodovu vodu, vodewak). amniocenteza, -e ` ‰gr~. amnion, kentesis bodeweŠ med. uzimawe uzorka plodove vode bu{ewem amnionske opne. amnitis, -a m ‰v. amnion, -itisŠ med. zapaqewe vodewa~e, amniona. amok, -a m ‰malaj. amokŠ 1. malajsko ludilo, napad besa u kome bolesnik nekontrolisano juri i ubija qude koje sretne. 2. besomu~nost, mahnitost uop{te. A-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton A, a koji odgovara ce-duru. Amon, -a m ‰’tajanstveni’Š mitol. vrhovni bog starih Egip}ana (poput Zevsa kod Grka i Jupitera kod Rimqana); poistove}en s bogom Ra, pa se uzima kao Amon Ra, Amona Ra. amonal, -ala m ‰v. amonijumŠ eksplozivna smesa, sadr`i amonijum nitrat, aluminijumski pra{ak i trinitrotoluol. amonijak, -a m ‰lat. sol ammoniacum, od gr~. ammoniakos Amonov, po soli koja se nalazila blizu Amonovog hrama u Egiptu ili u LibijiŠ hem. bezbojan gas o{trog mirisa, jediwewe azota i vodonika (NH3), slu`i za proizvodwu ve{ta~kog |ubriva, azotne kiseline i drugo. x amonijakov i amonija~ni. amonijum, -a (i amonij, -a) m ‰lat. ammonium, v. amonijakŠ hem. spoj azota i vodonika (NH4), s kiselinama obrazuje soli kao {to su amonijum-hlorid (ni{ador), amonijum-nitrat (amonijumska {alitra) i druge. x amonijumov (i amonijev). amonit, -ita m ‰srlat. cornu Ammonis Amonov rog, po obliku qu{tureŠ zool. geol. rod izu-
111
Amor mrlih glavono`aca iz mezozoika sa spiralno gra|enom kre~wa~kom ku}icom. Amor, -a m ‰lat. amor qubavŠ mitol. rimski bog qubavi, odgovara gr~kom Erosu; prikazuje se obi~no kao krilati mali{an s lukom i strelama. amoral, -a m ‰gr~. a-, moralŠ v. amoralnost. amoralan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. moralanŠ koji ne prihvata moralna na~ela, kome nedostaje sposobnost moralnog rasu|ivawa; up. imoralan. amoralizam, -zma m ‰v. amoralanŠ filoz. u~ewe o nepostojawu morala, odbacivawe morala kao filozofski princip; up. imoralizam. amoralist(a), e m, mn. amoralisti ‰v. amoralizamŠ filoz. pristalica amoralizma (v.); up. imoralist(a). amoralnost, -i ` ‰v. amoralanŠ osobina onoga ko je amoralan ili {to je amoralno. amoret, -a m, mn. -i ‰ital. amoretto, dem. od Amore AmorŠ um. slika (ili kip, figura) krilatog de~a~i}a, prikaz boga Amora. amortizacija, -e ` ‰v. amortizovatiŠ ekon. 1. postepeni, zakonom propisani otpis vrednosti; smawewe vrednosti imovine usled upotrebe, habawa, dotrajalosti. 2. nadoknada sredstava ulo`enih u proizvodwu ili neku drugu privrednu aktivnost. 3. zvani~no poni{tewe, progla{avawe neva`e}im (~eka obveznice, zajma i dr.). x amortizacioni i amortizacijski. amortizer, -era m, mn. amortizeri, gen. mn. amortizera ‰fr. amortisseur od amortir, v. amortizovatiŠ meh. ure|aj za ubla`avawe potresa u motornom vozilu ili na letelici. amortizovati, -ujem (i amortizirati, amortiziram, 3. l. mn. amortiziraju) svr{. i nesvr{. ‰nem. amortisieren od fr. amortir ubla`iti, ugasiti, prigu{itiŠ 1. ubla`iti, ubla`avati, potpuno ili delimi~no otkloniti, otklawati (udarac, potres, {tetu i sl.). 2. ekon. prihodima pokriti, pokrivati ulo`eni novac, izvu}i korist jednaku tro{kovima; fig. amortizovati se isplatiti se, pru`iti dobit jednaku ulo`enom novcu. amorfan, -fna, -fno ‰gr~. a-, morphe oblikŠ 1. miner. koji nema kristalnu gra|u; supr. kristalan. 2. bezobli~an, neuobli~en, neodre|en.
112
ampula amorfizam, -zma m ‰v. amorfanŠ miner. nepostojawe kristalne gra|e. amorfnost, -osti ` ‰v. amorfanŠ bezobli~nost, neuobli~enost. ampelografija, -e ` ‰gr~. ampelos vinova loza, v. grafijaŠ istra`ivawe i opisivawe pojedinih vrsta vinove loze. amper, -a m, mn. amperi, gen. mn. ampera ‰nem. AmperŠ kofa, vedro. amper, -era m, mn. amperi, mn. ampera ‰po francuskom fizi~aru A. Amperu (Ampere), 1775–1836Š fiz. jedinica za merewe ja~ine elektri~ne struje, skr. A. ampera`a, -e ` ‰v. amperŠ fiz. ja~ina elektri~ne struje izra`ena u amperima. ampermetar, -tra m, mn. ampermetri, gen. mn. ampermetara ‰v. amper, -metarŠ fiz. instrument za merewe ja~ine elektri~ne struje. amper-sat, -a m ‰v. amperŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine elektriciteta. ampir, -ira m ‰fr. empire carstvoŠ umetni~ki stil u Francuskoj po~etkom XIX veka, u doba Napoleona; odlikuje se obiqem kitwastih detaqa i imitacijom rimske umetnosti iz doba careva. amplituda, -e ` ‰lat. amplitudo obim, veli~inaŠ 1. mat., fiz. raspon izme|u najmawe i najve}e vrednosti neke promenqive veli~ine (talasnog kretawa, oscilacije klatna, naizmeni~ne struje i sl.). 2. astron. udaqenost na horizontu izme|u ta~ke izlaska i ta~ke zalaska neke zvezde. 3. prostranstvo, {irina, opseg. amplifikator, -a m, mn. -i ‰lat. amplificatorŠ ure|aj za poja~avawe, poja~iva~. amplifikacija, -e ` ‰lat. amplificatioŠ 1. poja~awe. 2. pro{irewe, razrada, razvijawe; (u anti~koj retorici) iscrpno govorni~ko izlagawe. amplifikovati, -ujem = amplificirati, amplificiram, 3. l. mn. amplificiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. amplificareŠ 1. poja~ati, poja~avati 2. pro{iri(va)ti, razraditi, op{irnije izlo`iti, izlagati (misao). amplificirati = amplifikovati (v.). ampula, -e ` ‰lat. ampulla, dem. od amphoraŠ 1. farm. hermeti~ki zatvorena staklena cev~ica za ~uvawe lekova i drugih te~nosti. 2. ist. u
amputacija starom Rimu bo~ica za vino, vodu ili uqe. 3. crkv. u katoli~koj crkvi, sud u kome se dr`i vino i voda za pri~est. 4. anat. pro{ireni deo cevastih organa. amputacija, -e ` ‰lat. amputatioŠ odsecawe, nasilno odvajawe. x amputacioni i amputacijski. amputirati, amputiram, 3. l. mn. amputiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. amputareŠ 1. med. (od)se}i, ukloniti, uklawati (deo tela, organ, tkivo). 2. fig. nasilno odvojiti, odvajati, otcepiti. amrel, -ela m, mn. amreli, gen. mn. amrela = amrela, -e `, gen. mn. amrela ‰ital. ombrelloŠ 1. ki{obran. 2. suncobran. amrela = amrel (v.). amuzija, -e ` ‰gr~. amusiaŠ 1. nenaklonost muza; nedostatak smisla za umetnost. 2. med. nesposobnost raspoznavawa muzi~kih tonova. x amuzi~an. amulet, -a m, mn. -i ‰srlat. amuletum, neizvesnog poreklaŠ amajlija, talisman. amur, -a i amur, -ura m ‰rus. amurŠ zool. naziv dveju vrsta krupnih riba iz porodice {arana (crni ‹ , beli ‹) koje `ive u slivu reke Amur i u kineskim rekama. amuret v. amoret. amureta, -e `, gen. mn. amureta ‰fr. amourette od amour qubavŠ kratka, prolazna qubav, flert. amfetamin, -ina m ‰skr. od alfa-metil-fenil-etil-aminŠ hem. bezbojna isparqiva te~nost, C9H13N, u obliku sulfata ili fosfata, slu`i za le~ewe pojedinih nervnih oboqewa; suzbija pospanost i ose}aj umora, zloupotrebqava se kao droga. x amfetaminski. amfi- pref. ‰gr~. amphi okoŠ kao prvi deo slo`enica zna~i: okolo, okolni; s obe strane; dvostran, dvojak. amfibija, -e ` ‰v. amfi-, gr~. bios `ivotŠ 1. biol. vodozemac, `ivotiwa koja `ivi i na kopnu i u vodi. 2. motorno vozilo koje mo`e da se kre}e i po vodi. 3. letelica koja mo`e da se spu{ta na vodu; up. hidroplan. x amfibijski. amfibol, -a i amfibol, -a m, mn. -i ‰gr~. amphibolos dvosmislen, dvoli~anŠ miner. zajedni~ki naziv za grupu silikatnih minerala koji sadr`e gvo`|e, kalcijum, magnezijum i dru-
anabaza ge metale; sastavni su deo vulkanskih i metamorfnih stena. amfibolija, -e ` ‰v. amfibolŠ dvosmislenost, dvosmislica, dvozna~nost. amfibrah, -a m, mn. amfibrasi, gen. mn. amfibraha ‰v. amfi-, gr~. brachys kratakŠ metr. stopa od dugog sloga izme|u dva kratka, ili nagla{enog izme|u dva nenagla{ena. amfimakros, -a = amfimacer, -a m, mn. -i ‰v. amfi-, gr~. makros duga~ak, velikiŠ metr. stopa kratkog sloga izme|u dva duga, kretikus (v.). amfimacer = amfimakros (v.). amfimiksija, -e ` ‰v. amfi-, gr~. mixis me{aweŠ biol. spajawe rasplodnih }elija dvaju roditeqa. amfioks, -a = amfioksus, -a m, mn. -i ‰v. amfi-, gr~. oxys o{tarŠ zool. mala ribolika morska `ivotiwa bez lobawe, ki~me i srca, kopqa~a; smatra se prelaznim stepenom izme|u pla{ta{a i ki~mewaka. amfioksus = amfioks (v.). amfiteatar, -a i amfiteatar, -tra m, mn. amfiteatri/amfiteatri, gen. mn. amfiteatara ‰v. amfi-, teatarŠ 1. ist. arhit. u rimsko doba gra|evina s borili{tem (arenom) oko koga se stepenasto uzdi`e polukru`no gledali{te. 2. dvorana, slu{aonica u obliku amfiteatra. amfiteatralan, -lna, -lno ‰v. amfiteatarŠ koji je u obliku amfiteatra. amfora, -e i amfora, -e `, gen. mn. amfora i amfora ‰lat. amphora od gr~. amphoreusŠ ist. 1. anti~ki glineni }up, ispup~en, sa uskim grli}em i dve dr{ke, za vino, uqe, `ito itd. 2. anti~ka mera za te~nost (gr~ka 19,44, rimska 26,26 litara). amfoteran, -rna, -rno ‰gr~. amphoterosŠ dvojak; u hemiji: koji je i baza i kiselina u isto vreme. an- (prefiks) v. a-. ana- pref. prefiks sa vi{e raznih zna~ewa: kretawe navi{e, unazad, ponavqawe, promena smera, suprotnost i dr. ana, -e `, gen. mn. ana ‰hindu anaŠ nekada{wi sitan novac u Indiji, {esnaesti deo rupije. anabaza, -e i anabaza, -e `, gen. mn. anabaza i anabaza ‰gr~. anabasis od anabainein pewati seŠ 1. ist. vojni pohod persijskog kraqa Kira Mla-
113
anabaptizam |eg protiv Artakserksa II u V veku pre n. e.; naslov Ksenofontove kwige o tom pohodu. 2. med. razvoj bolesti, napredovawe bolesnog stawa; up. katabaza. anabaptizam, -zma m ‰gr~. ana- ponovoŠ v. baptizam. x anabaptisti~ki. anabaptist(a), -e m, mn. anabaptisti ‰gr~. ana- ponovoŠ v. baptist(a). anabati~ki, -a, -o ‰gr~. anabates koji se peweŠ meteor. (o vetru) koji duva odozdo navi{e; supr. katabati~ki. anabioza, -e ` ‰gr~. anabiosis ponovno o`ivqavaweŠ biol. vra}awe u `ivot posle prividne smrti usled nepovoqnih uslova `ivota (su{e, prevelike hladno}e i sl.). x anabioti~an i anabiotski. anabolizam, -zma m ‰gr~. anabole uspon, uzdizaweŠ biol. proces izgradwe }elija i tkiva, pretvarawe hrane u `ivu materiju, biosinteza. x anaboli~an i anaboli~ki. anabolik, -a m, mn. anabolici, gen. mn. anabolika ‰v. anabolizamŠ med., farm. jediwewe koje podsti~e izgradwu proteina, uve}ava mi{i}nu masu i ja~a kostur; zloupotrebqava se kao doping (v.). anaboli~ki ‰engl. anabolicŠ koji se odnosi na anabolike; y anaboli~ki steroid sinteti~ki hormon kojim se pove}ava obim i snaga mi{i}a (naj~e{}e ga uzimaju sportisti). anageneza, -e i anageneza, -a `, gen. mn. anageneza/anageneza ‰v. ana-, genezaŠ biol. pretvarawe jedne vrste u drugu bez sporednih ogranaka. anaglipti, anaglipta m mn. (jd. anaglipt, -a) ‰gr~. anaglyptaŠ um. polureqefni umetni~ki radovi. anagliptika v. gliptika. anagliptografija, -e ` ‰v. ana-, gr~. glyptos urezan, v. grafijaŠ {tampawe reqefnih slova za potrebe slepih i slabovidih. anaglif, -a m, mn. -i ‰gr~. anaglypheŠ 1. um. polureqef, bareqef, anaglipt (v.). 2. fotografija na~iwena iz dva pribli`na ugla, u dve komplementarne boje, tako da daje trodimenzionalni efekat. anaglifni, -a, -o ‰v. ana-, gr~. glyphein dupsti, urezivatiŠ koji je {tampan u dve komple-
114
anaerobiont mentarne boje, tako da se kroz posebne nao~are vidi reqefno (ob. o geografskim kartama). anagnoriza, -e ` ‰gr~. anagnorisisŠ ponovno prepoznavawe (ro|aka, prijateqa), uobi~ajen element starogr~ke drame. anagnosti, anagnosta m mn. ‰gr~. anagnostesŠ kod starih Grka i Rimqana, obrazovani robovi i slobodwaci koji su svojim gospodarima ~itali iz kwiga. 2. kod prvih hri{}ana, ~ita~i odlomaka iz Biblije. anagoga, -e `, dat. i lok. anagogi = anagogija, -e ` ‰gr~. anagoge od ana- gore i ago vodimŠ misti~ko, alegori~no tuma~ewe pojedinih mesta iz Svetog pisma, koje te`i da otkrije skriveno duhovno zna~ewe. x anagogi~an. anagogija = anagoga (v.). anagram, -a m, mn. -i (uob. i anagram) ‰gr~. anagramma obratno pisaweŠ re~ ili izraz dobijen promenom reda slova neke druge re~i ili izraza, npr. krasna dela od Aleksandar, jao zla i crne slike od socijalne razlike. x anagramski (uob. anagramski). anagramirati, anagramiram, 3. l. mn. anagramiraju svr{. i nesvr{. ‰v. anagramŠ (is)preturati slova (re~i, izraza) tako da se dobije anagram. anagraf, -a m, mn. -i (uob i anagraf) ‰gr~. anagraphe od ana- (v.) i graphe pisaweŠ registar, popis stanovni{tva. x anagrafski (uob. i anagrafski). anadiploza, -e ` ‰gr~. anadiplosis od anadiploo udvajamŠ kwi`. stilska figura, ponavqawe posledwe re~i re~enice (ili stiha) u prvoj re~i slede}e re~enice (ili stiha). anadromni, -a, -o ‰v. ana-, -dromŠ zool. (o ribama) koji se u vreme mresta seli iz mora u reke, npr. losos i jesetra; supr. katadromni. anaerob, -oba m = anaeroba, -e ` i anaerobiont, -a m, mn. anaerobionti, gen. mn. anaerobionata ‰gr~. a(n)-, v. aerobniŠ biol. mikroorganizam koji mo`e da `ivi bez kiseonika, ili koji ne podnosi kiseonik; supr. aerob. anaeroba = anaerob (v.). anaeroban, -bna, -bno (odr. anaerobni, -a, -o) ‰v. aerobŠ koji mo`e opstati samo u sredini bez kiseonika; supr. aeroban. anaerobiont = anaerob (v.).
anakatarza anakatarza, -e ` ‰gr~. anakathairein o~istitiŠ med. ~i{}ewe grudi od sluzi, iska{qavawe. x anakatarti~an. anakatartik, -a m, mn. anakatartici gen. mn. anakatartika ‰v. anakatarzaŠ sredstvo za ~i{}ewe grudi od sluzi. anakolut, -uta m ‰gr~. anakolouthon nedoslednoŠ gram. nedosledna konstrukcija re~enice, sintakti~ki nesklad izme|u prvog i drugog dela, npr.: ono {to si rekao, ja se sla`em. x anakolutski i anakoluti~an. anakonda, -e i anakonda, -e `, gen. mn. anakondi i anakondi ‰mo`da od sinhaleskog henakandaya, naziv za jednu cejlonsku zmijuŠ zool. najve}a zmija tropske Amerike, vrsta udava. anakreontik v. anakreonti~ar. anakreontika, -e `, dat. i lok. anakreontici ‰gr~. Anakreon -ntos, pesnik iz druge polovine VI veka pre n.e.Š poezija u duhu i stilu Anakreonta, posve}ena u`ivawu u vinu i pesmi, uz podse}awe na prolaznost `ivota. x anakreontski i anakreonti~ki. anakreonti~ar, -a m, mn. -i ‰v. anakreontikaŠ pesnik koji peva u anakreontskom duhu (posebno o grupi nema~kih pesnika iz XVIII veka). anakruza, -e ` ‰gr~. anakrousis od anakrouein natrag udaritiŠ 1. metr. jedan ili vi{e nenagla{enih slogova na po~etku stiha koji se ne ra~unaju u metar. 2. muz. predtakt, nepotpuni takt na po~etku kompozicije. anaksios uzv. ‰v. an-, aksiosŠ rel. pravosl. Nedostojan! (liturgijsko osporavawe od strane vernika u toku hirotonije (v.) pravoslavnog crkvenoslu`iteqa); up. aksios. analan, -lna, -lno ‰nlat. analis od lat. anus ~marŠ anat. koji se odnosi na ~mar, guzni, ~marni. analgezija, -e = analgija, -e ` ‰gr~. analgesia, up. analgetikŠ med. bezbolnost, neosetqivost za bol pri svesnom stawu. analgetik, -a m, mn. analgetici (i s. analgetika), gen. mn. analgetika ‰gr~. analgetikos od a(n)- i algos bolŠ farm. sredstvo za ubla`avawe bola. analgija = analgezija (v.). anale, anala m ‰lat. annalis godi{wiŠ naziv za priredbu koja se odr`ava svake godine; up. bijenale, trijenale.
analitika analekta, analekta s mn. = analekti, analekata m mn. ‰gr~. analektaŠ odabrana {tiva; zbornik, antologija. analekti = analekta (v.). analepsa, -e = analepsija, -e ` ‰fr. analepsie od gr~. analepsisŠ 1. kwi`. pripovedawe prethodnih doga|aja, vra}awe u pro{lost, fle{bek (v.); up. prolepsa. 2. med. oporavak, ozdravqewe, ja~awe. analepsija = analepsa (v.). analeptik, -a m, mn. analeptici (i s analeptika), gen. mn. analeptika ‰gr~. analeptikosŠ farm. sredstvo za ja~awe i okrepqewe. x analepti~an. anali, anala m mn. ‰lat. (libri) annales godi{we kwigeŠ godi{waci, letopis; z u}i u anale biti od velike va`nosti, ostati zapam}en. analiza, -e ` ‰gr~. analysis od analyein ra{~lawivati, razre{avatiŠ 1. ra{~lawivawe, rastavqawe na sastavne delove kao metod nau~nog istra`ivawa. 2. hem. istra`ivawe sastava neke materije (kvalitativna ‹), po potrebi uz utvr|ivawe me|usobnog odnosa sastojaka (kvantitativna ‹). 3. med. ispitivawe sastojaka krvi, mokra}e i drugih telesnih te~nosti. 4. mat. grana matematike koja obuhvata teoriju funkcija, diferencijalni i integralni ra~un, teoriju diferencijalnih jedna~ina i drugo. 5. psih. v. psihoanaliza i transakciona analiza. analizator, -a m, mn. -i ‰v. analizaŠ 1. ~ovek koji obavqa analizu. 2. ure|aj za analizu. x analizatorski. analizirati, analiziram, 3. l. mn. analiziraju = analizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. analyser, nem. analysieren, v. analizaŠ 1. (iz)vr{iti analizu, ra{~laniti, ra{~lawivati; supr. sintetizirati, sintetizovati. 2. ispit(iv)ati, prou~iti, prou~avati. analizovati = analizirati (v.). analist(a), -e m, mn. analisti ‰v. analiŠ pisac anala, letopisac. analistika, -e `, dat. i lok. analistici ‰v. analiŠ 1. pisawe anala. 2. prou~avawe anala. analitika, -e `, dat. i lok. analitici ‰gr~. analytike (techne)Š 1. filoz. u~ewe o analizirawu,
115
analiti~an ve{tina ra{~lawavawa slo`enih sudova ili zakqu~aka. 2. mat. analiti~ka geometrija (v.). analiti~an, -~na, -~no ‰gr~. analytikosŠ koji se slu`i analizom; koji ume da analizira. analiti~ar, -a m, mn. -i ‰v. analiti~anŠ onaj ko obavqa analizu; onaj ko se u razmi{qawu oslawa na analizu.
anaplastika analoj, -a m ‰gr~. analogeionŠ v. nalow. analfabet, -a i analfabet, -eta m = analfabeta, -e m, mn. analfabete, gen. mn. analfabeta ‰gr~. analphabetos koji ne zna azbukuŠ 1. nepismen ~ovek, nepismewak. 2. fig. neupu}en ~ovek, nestru~wak, neznalica. analfabeta = analfabet (v.).
analiti~ki, -~ka, -~ko ‰gr~. analytikosŠ koji se odnosi na analizu, koji se slu`i analizom. y analiti~ki metod nau~ni metod pri kome se izdvajaju pojedini elementi problema i zasebno ispituju, a potom se povezuju u celinu; analiti~ka geometrija mat. grana geometrije koja se slu`i algebarskim jedna~inama i linijama u koordinatnom sistemu; analiti~ki jezici lingv. jezici koji gramati~ke odnose pade`a, lica, vremena i dr. prete`no izra`avaju posebnim re~ima (predlozima, zamenicama, pomo}nim glagolima) a ne promenom oblika re~i (kao u sinteti~kim jezicima).
analfabetizam, -zma m ‰v. analfabetŠ nepismenost.
analogan, -gna, -gno ‰gr~. analogosŠ 1. koji je po nekoj osobini ne~emu sli~an, odgovaraju}i, istovrstan; y analogni organi biol. organi kod razli~itih organizama koji obavqaju istu funkciju, mada se razlikuju po gra|i i postanku (npr. {krge i plu}a). 2. ra~. koji promenqive veli~ine predstavqa neprekidno promenqivim fizi~kim pojavama, kao {to je elektri~na struja; up. digitalan.
anamnestik, -a m, mn. anamnestici, gen. mn. anamnestika ‰gr~. anamnestikos, v. anamnezaŠ farm. lek za ja~awe pam}ewa. x anamnesti~an.
analogizam, -zma m ‰gr~. analogismosŠ filoz. zakqu~ak po analogiji. analogija, -e ` ‰gr~. analogiaŠ 1. delimi~na sli~nost izme|u dve pojave ili pojma, istovrsnost, podudarnost. 2. prav. izuzetna primena pravnog propisa koji vredi za jedan slu~aj na drugi koji mu je sli~an po osnovnim obele`jima. 3. lingv. pojava da se neki jezi~ki oblici povode za drugima koji su im sli~ni, npr. mo`em (u de~jem govoru ili u dijalektima) prema mo`e{, mo`e itd. 4. teol. metoda spoznaje Boga koja je saobrazna sa sposobno{}u ~oveka da primi œOtkroveweŒ. x analogijski i analo{ki. analogon, -ona m, analogoni, gen. mn. analogona ‰gr~. sredwi rod od analogosŠ sli~an ili odgovaraju}i predmet; sli~na ili odgovaraju}a pojava; up. ekvivalent, pandan.
116
analfabetski, -a, -o ‰v. analfabetŠ koji se odnosi na analfabete i analfabetizam. y analfabetski te~aj pedag. te~aj za opismewavawe. anamneza, -e ` ‰gr~. anamnesis se}aweŠ 1. med. podaci koje pacijent daje lekaru o prethodnom stawu svoje bolesti; istorija bolesti. 2. filoz. u Platonovoj filozofiji, teorija po kojoj du{a sti~e ideje na osnovu se}awa na raniju egzistenciju. x anamnesti~ki.
anamorfoza, -e ` ‰gr~. anamorphosis izobli~ewe, od morphe oblikŠ 1. fiz. izobli~ewe slike, pomo}u zakrivqenog ogledala ili sistema so~iva, na taj na~in da slika opet dobije svoj pravi izgled ako se gleda pod odre|enim uglom. 2. biol. postepena promena oblika biqke ili `ivotiwe tokom evolucije. ananas, -a m, mn. -i ‰port. ananas, iz nekog ju`noameri~kog indijanskog jezikaŠ bot. tropska biqka sa so~nim, mirisnim plodom oblika velike {i{arke, Ananas comosus. ananim, -a m, mn. -i ‰v. ana-, gr~. onyma = onoma imeŠ pseudonim dobijen ~itawem imena ili prezimena unatrag. anapest, -a m, mn. -i (uob. i anapest) ‰gr~. anapaistos udaren natrag, preokrenutŠ metr. stopa od dva kratka (nenagla{ena) i jednog dugog (nagla{enog) sloga, obrnut daktil. x anapesti~ki. anaplastika, -e `, dat. i lok. anaplastici ‰gr~. anaplassein preoblikovatiŠ med. operacija kojom se rekonstrui{u delovi tela presa|ivawem ko`e, mi{i}a i sl. s drugog mesta na telu. x anaplasti~ki.
anaptiksa anaptiksa, -e ` = anaptiksis, -a m ‰gr~. anaptyxis razvijawe, otvaraweŠ fon. umetawe samoglasnika u suglasni~ku grupu koja je te{ka za izgovor. anaptiksis = anaptiksa (v.). anarhizam, -zma m ‰v. anarhijaŠ u~ewe po kome treba ukinuti svaki oblik vlasti, makar i nasilnim putem, u ime slobode li~nosti; pokret za ukidawe vlasti, naro~ito jak u XIX veku. anarhija, -e ` ‰gr~. anarchia od a(n)- i arche vlastŠ 1. nepostojawe vlasti, bezvla{}e. 2. fig. potpuni nered, pometwa, haos. anarhist(a), -e m, mn. anarhisti (`. anarhistkiwa, -e) ‰v. anarhijaŠ pristalica anarhizma, pripadnik pokreta za ukidawe vlasti. anarhi~an, -~na, -~no ‰v. anarhijaŠ 1. koji je bez vlasti. 2. fig. koji je u neredu, zbrkan, haoti~an. anarhi~nost, -osti ` ‰v. anarhijaŠ stawe onoga {to je anarhi~no. anarhoidan, -dna, -dno ‰v. anarhija, -oidŠ sli~an anarhiji; sklon anarhizmu. anarhoindividualizam, -zma m ‰v. anarhija, individualizamŠ u~ewe o apsolutnoj slobodi pojedinca, kome se ne smeju nametati nikakve obaveze ni pravila (osnovao ga je nema~ki filozof Maks [tirner, 1806–1856). x anarhoindividualisti~ki. anarhoindividualist(a), -e m, mn. anarhoindividualisti ‰v. anarhija, individualistaŠ pristalica anarhoindividualizma. anarholiberal, -ala m, mn. anarholiberali, gen. mn. anarholiberala = anarholiberalist(a), -e m, mn. anarholiberalisti ‰v. anarhija, liberalŠ pristalica anarholiberalizma. anarholiberalizam, -zma m ‰v. anarhija, liberalizamŠ liberalizam s primesama anarhije: upotrebqeno u jugoslovenskoj politi~koj praksi oko 1970. kao pogrdna oznaka za intelektualce koji su te`ili ultralevi~arstvu i slabqewu mo}i komunisti~ke partije. anarholiberalist(a) = anarholiberal (v.). anarhosindikalizam, -zma m ‰v. anarhija, sindikalizamŠ struja u sindikalnom pokretu koja zahteva da se radnici bore za svoja prava samo udru`ivawem i organizovawem {trajko-
anatemisati va, bez u~e{}a u politi~kom i parlamentarnom `ivotu. anarhosindikalist(a), -e m, mn. anarhosindikalisti ‰v. anarhija, sindikalistaŠ pristalica anarhosindikalizma. anasarka `, dat. i lok. anasarci ‰gr~. ana-, sarx mesoŠ med. skupqawe telesne te~nosti u potko`nom tkivu. anason ‰gr~. anesonŠ = anis (v.). anasonka = anasonlija (v.). anasonlija, -e = anasonka, -e ` ‰v. anasonŠ rakija aromatizovana osu{enim plodovima anasona; up. anizeta. anastaza, -e i anastaza, -e ` ‰gr~. anastasis ponovno ustajaweŠ uskrsnu}e. anastati~ki, -a, -o i anastatski, -a, -o ‰engl. anastatic od gr~. anastasis, v. anastazaŠ koji obnavqa. y anastati~ka {tampa, anastati~ka kopija tipogr. postupak za umno`avawe starih {tampanih tekstova (prvobitno hemijskim i litografskim putem, danas fotokopirawem); up. reprint. anastigmat, -ata m, mn. anastigmati, gen. mn. anastigmata ‰gr~. a(n)-, v. astigmatizamŠ fot. objektiv od kombinovanih so~iva, ~ije slike zadr`avaju punu o{trinu do samih ivica. x anastigmati~an i anastigmatski. anastomoza, -e ` ‰gr~. ana-, stoma ustaŠ med. 1. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva `ivca. 2. spajawe cevastih organa (jedwak, `eludac, creva) hirur{kim putem. anastrofa, -e ` ‰gr~. anastrophe okretawe unazadŠ kwi`. promena uobi~ajenog reda re~i, inverzija. anat, -ata m, mn. anati, gen. mn. anata ‰srlat. annatus od lat. annus godinaŠ papin godi{wi prihod. anateksa, -e ` ‰gr~. anatexis topqeweŠ geol. delimi~no stapawe stena na velikoj dubini pod uticajem visoke temperature i pritiska. anatema, -e ` ‰gr~. anathemaŠ iskqu~ewe iz crkvene zajednice, prokletstvo, javna osuda. anatemisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. anatemaŠ baciti, bacati anatemu, prokleti, prokliwati, izop{titi iz crkvene zajednice; prokazati.
117
anatemwak anatemwak, -a m, mn. anatemwaci, gen. mn. anatemwaka ‰v. anatemaŠ 1. onaj na koga je ba~ena anatema, prokletnik, nevaqalac. 2. zao duh, |avo, ne~astivi. anatoksin, -ina m ‰v. ana-, toksinŠ med. toksin bakterije kome su uklowena otrovna svojstva, tako da mo`e poslu`iti za vakcinisawe. anatom, -a m, mn. -i ‰v. anatomijaŠ stru~wak za anatomiju. anatomizirati = anatomizovati (v.). anatomizovati, -ujem = anatomizirati, anatomiziram, 3. l. mn. anatomiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. anatomijaŠ ra{~laniti, ra{~lawivati, razu|ivati, rastaviti, rastavqati na sastavne delove. anatomija, -e ` ‰nlat. anatomia od gr~. anatome rasecaweŠ 1. nauka koja izu~ava sklop tela i sastav organa qudi i `ivotiwa. 2. fig. ra{~lawivawe, detaqno ispitivawe, prou~avawe gra|e. 3. telesni sastav, gra|a tela. x anatomski. anatocizam, -zma m ‰nlat. anatocismus, v. ana-, gr~. tokismos lihvareweŠ napla}ivawe interesa na interes, lihvarewe, zelena{ewe. anafaza, -e ` ‰v. ana-, fazaŠ biol. tre}a faza u indirektnoj deobi }elija (mitozi). anafilaksa, -e ` i anafilaksija, -e ` ‰v. ana-, gr~. phylaxis za{titaŠ med. krajwa preosetqivost organizma prema nekoj materiji na koju je senzibilizovan prethodnim kontaktom. anafilaksija = anafilaksa (v.). anafilakti~ki, -a, -o ‰v. anafilaksijaŠ med. koji se odnosi na anafilaksu. y anafilakti~ki {ok med. jaka alergijska reakcija, opasna po `ivot, do koje dolazi po uno{ewu alergena u krv. anafora, -e ` ‰gr~. anaphora ponavqaweŠ 1. kwi`. stilska figura koja se sastoji u ponavqawu istih re~i na po~etku vi{e uzastopnih stihova ili re~enica. 2. lingv. upu}ivawe na re~ ili izraz iz prethodnog teksta, putem zamenice ili sinonima. 3. rel. pravosl. sredi{wi deo liturgije, skup molitava za vreme kojih se sveti darovi pretvaraju u svete tajne. x anafori~ki. anaforeza, -e ` ‰v. ana-, v. elektroforezaŠ fiz. kretawe ~estica prema anodi prilikom elektroforeze (v.).
118
anga`ovati anafrodizija, -e ` ‰gr~. a(n)-, aphrodisia qubavno u`ivaweŠ med. smawewe ili izostanak polnog nagona. anafrodizijak, -a m, mn. anafrodizijaci, gen. mn. anafrodizijaka = antafrodizijak, -a m, mn. antafrodizijaci, gen. mn. antafrodizijaka ‰v. anafrodizijaŠ farm. sredstvo za umawewe polnog nagona, supr. afrodizijak. anahoret, -a m, mn. -i ‰gr~. anachoretes koji se povla~iŠ pustiwak, usamqenik, isposnik. x anahoretski; up. ot{elnik, eremit. anahronizam, -zma, mn. anahronizmi, gen. mn. anahronizama m ‰gr~. anachronismos ono {to se doga|a u nevremeŠ 1. gre{ka u ra~unawu vremena odnosno doga|aja, vremenska poreme}enost, stavqawe ne~ega u epohu kojoj ne pripada. 2. ne{to {to je preostalo iz pro{losti, zastarela ili pre`ivela pojava. x anahronisti~ki i anahronisti~an. anacionalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. nacionalanŠ koji nema ose}aja za nacionalno; koji ne pripada nijednoj narodnosti. an blok pril. ‰fr. en blocŠ u celini, u komadu, sve zajedno, |uture. anvelopa, -e `, gen. mn. anvelopa ‰fr. enveloppeŠ 1. omot, omota~, zavoj. 2. geom. nepomi~na krivuqa ili povr{ina u odnosu na koju neka pokretna krivuqa ili povr{ina uvek ostaje tangenta. anga`man, -ana m, mn. anga`mani, gen. mn. anga`mana ‰fr. engagementŠ 1. obaveza, ugovor, zadu`ewe; anga`ovawe glumca, peva~a itd. za odre|eni umetni~ki posao. 2. anga`ovanost (v.). anga`ovan, -a, -o ‰v. anga`ovatiŠ 1. zaposlen (po ugovoru). 2. aktivan, ukqu~en (u politi~ku delatnost, pokret, dru{tvenu akciju i sl.); ideolo{ki opredeqen, svestan. anga`ovanost, -osti ` ‰v. anga`ovatiŠ stawe onoga ko je anga`ovan. anga`ovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. engagerŠ 1. primiti, primati u slu`bu po ugovoru, (privremeno) zaposliti, zapo{qavati; dati, davati ulogu (glumcu, peva~u). 2. (pri)dobiti (nekoga za ne{to), pokrenuti (na ne{to). 3. anga`ovati se zalo`iti se, zauzimati se (za ne{to). 4. anga`ovati se ume{ati se, ukqu~iti se, uplesti se (u ne{to).
an gard an gard uzv. ‰fr. en garde, v. gardŠ upozorewe protivniku u ma~evawu da zauzme odbrambeni stav. angarija, -e ` ‰tur. angarya, gr~. angariaŠ zast. te`ak posao, kulu~ewe, kuluk; patwa, muka. angelizam, -zma m ‰gr~. angelos an|eoŠ pokret nastao u Parizu 1948. godine, zasnovan na verovawu da svakog ~oveka kroz `ivot prati an|eo ~uvar. angelika, -e `, dat. i lok. angelici, gen. mn. angelika ‰lat. angelicus an|eoskiŠ 1. bot. lekovita biqka iz porodice {titarki, siri{, an|eoski koren, Angelica archangelica. 2. muz. vrsta starog instrumenta sli~nog gitari. angelus, -a m, mn. -i ‰po po~etku latinske molitve, Angelus Domini nuntiavit Mariae - An|eo Gospodwi objavi MarijiŠ rel. u katoli~koj crkvi, molitva uz ve~erwe i jutarwe zvowewe; samo to zvowewe. angiektazija, -e ` ‰v. angio-, gr~. ektasis rastezaweŠ med. pro{irewe krvnih sudova. angin ‰neizvesno porekloŠ = inlet (v.). angina, -e ` ‰lat. angina od angere stezati, gu{itiŠ med. zapaqewe grla, gu{oboqa; zapaqewe krajnika. y angina pektoris (lat. pectus gen. pectoris grudi) med. oboqewe sr~anih arterija pra}eno bolnim stezawem u grudima. angio- pref. ‰gr~. angeion `ila, sudŠ med. u slo`enicama ozna~ava da se ne{to odnosi na krvne sudove. angiografija, -e ` ‰v. angio-, grafijaŠ med. rendgensko snimawe krvnih sudova uz upotrebu kontrasta; up. arteriografija. x angiografski. angiolog, -a m, mn. angiolozi, gen. mn. angiologa ‰v. angiologijaŠ med. lekar specijalista za angiologiju. angiologija, -e ` ‰v. angio-, -logijaŠ med. nauka o krvnim sudovima. angiom, -oma m, mn. angiomi, gen. mn. angioma ‰v. angio-, -omŠ med. crvena pega ili izraslina na ko`i, nastala usled pro{irewa i pove}awa krvnih ili limfnih sudova. angiopatija, -e ` ‰v. angio-, -patijaŠ med. op{ti naziv za oboqewa krvnih sudova. angioplastika, -e `, dat. i lok. angioplastici ‰v. angio-, plastikaŠ med. povezivawe ili
anglicizam produ`avawe krvnih sudova putem mikrohirurgije. angiosarkom, -oma m, mn. angiosarkomi, gen. mn. angiosarkoma ‰v. angio-, sarkomŠ med. tumor sastavqen od sitnih krvnih sudova oblo`enih endotelnim }elijama. angiospazam, -zma m = angiospazmus, -a m ‰v. angio-, spazamŠ med. gr~ krvnih sudova. angiospazmus = angiospazam (v.). angiosperme, angiospermi ` mn. = angiospermije, angiospermija ` mn. ‰v. angio-, gr~. sperma semeŠ bot. skrivenosemewa~e, biqke ~iji su zameci zatvoreni u plodi{te; up. gimnosperme. angiospermije = angiosperme (v.). angiostenoza, -e ` ‰v. angio-, stenozaŠ med. su`avawe krvnih sudova. angir v. ajgir. angitis, -a m ‰v. angio-, -itisŠ med. zapaqewe krvnih sudova. angleza, -e ` ‰fr. (danse) anglaise engleska igraŠ muz. ist. naziv za vi{e raznih plesova engleskog porekla u Evropi od XVII do XIX veka. anglezit, -a i anglezit, -ita m ‰prema ostrvu Anglesey u Velsu, gde je prvi put na|enŠ miner. beli~asto`uti ili sme|i mineral izrazitog sjaja, olovni sulfat. anglizam = anglicizam (v.). anglizirati v. anglicizovati. anglikanac, -nca m, mn. anglikanci, gen. mn. anglikanaca ‰v. anglikanskiŠ pripadnik anglikanske crkve. anglikanski, -a, -o ‰srlat. anglicanus engleskiŠ koji pripada anglikancima. y anglikanska crkva engleska dr`avna crkva, nastala otcepqewem od katoli~ke crkve u XVI veku. anglist(a), -e m, mn. anglisti (`. anglistkiwa, -e) ‰lat. Anglus EnglezŠ stru~wak za anglistiku (v.). anglistika, -e `, dat. i lok. anglistici ‰v. anglist(a)Š nau~no istra`ivawe engleskog jezika i kwi`evnosti. anglicizam, -zma m, mn. anglicizmi, gen. mn. anglicizama = anglizam, -zma m, mn. anglizmi, gen. mn. anglizama ‰lat. anglicus engleskiŠ lingv.
119
anglicizovati re~ ili karakteristi~na osobina engleskog jezika, preuzeta u nekom drugom jeziku. anglicizovati, -ujem i anglicizirati, angliciziram, 3. l. mn. angliciziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. angliciser od lat. anglicus engleskiŠ (u)~initi sli~nim engleskom, poengleziti. anglo- ‰lat. Anglus EnglezŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje da se ne{to odnosi na Engleze, Englesku ili engleski jezik. anglo-ameri~ki, -a, -o ‰v. anglo-Š engleski i ameri~ki; delom engleski a delom ameri~ki. angloameri~ki, -a, -o ‰v. anglo-Š koji se odnosi na Amerikance engleskog porekla. angloman, -a i angloman, -ana m, mn. anglomani, gen. mn. anglomana ‰v. anglomanijaŠ ko preterano ceni i hvali sve {to je englesko. x anglomanski i anglomanski. anglomanija, -e ` ‰v. anglo-, v. manijaŠ neobuzdano odu{evqewe Englezima i engleskim obi~ajima. anglosaksonski, -a, -o ‰srlat. Anglo-SaxonesŠ 1. koji se odnosi na Angle i Saksonce (Sase), pretke dana{wih Engleza. 2. (o jeziku) staroengleski, jezik Anglo-Saksonaca, koji se govorio pribli`no do XII veka. 3. koji se odnosi na Engleze, Amerikance i druge narode engleskog jezika. anglofil, -a i anglofil, -ila m, mn. anglofili, gen. mn. anglofila ‰v. anglofilijaŠ onaj koji voli Engleze (supr. anglofob). x anglofilski i anglofilski. anglofilija, -e ` ‰v. anglo-, v. -filijaŠ naklonost prema Englezima i Engleskoj; supr. anglofobija. anglofob, -oba m, mn. anglofobi, gen. mn. anglofoba ‰v. anglofobijaŠ mrziteq Engleza i svega {to je englesko; supr. anglofil. x anglofobni i anglofopski. anglofobija, -e ` ‰v. anglo-, fobijaŠ mr`wa prema svemu {to je englesko. anglofon, -ona m, mn. anglofoni, gen. mn. anglofona ‰fr. anglophone, gr~. phone glasŠ osoba kojoj je materwi jezik engleski. anglofonski, -a, -o ‰v. anglofonŠ koji govori ili u kome se govori engleski jezik.
120
andergraund angora, -e ` ‰Angora, nekada{wi naziv AnkareŠ vuna od angorske koze ili drugih `ivotiwa sa sli~nom dlakom (v. angorski). angorski, -a, -o ‰v. angoraŠ koji je iz Angore. y angorska koza, angorski kuni}, angorska ma~ka zool. koza (kuni}, ma~ka) s dugom svilenkastom dlakom. angostura, -e ` ‰prema gradu Angosturi u VenecueliŠ 1. osu{ena kora jednog ju`noameri~kog drveta, nekada upotrebqavana kao lek protiv groznice. 2. liker s dodatkom angostura-kore. an gro i angro pril. ‰fr. en grosŠ trg. na veliko (o prodaji, kupovini). supr. an detaj. angrosist(a), -e m, mn. angrosisti, neob., v. grosist(a). angstrem, -a m, mn. angstremi, gen. mn. angstrema ‰prema {vedskom fizi~aru A. J. Ongstremu (Angstrom), 1814–1874)Š fiz. stomilioniti deo centimetra: jedinica za merewe talasne du`ine svetlosti i drugih zrakova. angularan, -rna, rno ‰lat. angulus ugaoŠ ugaoni. angus-govedo, angus-goveda s ‰prema {kotskoj pokrajini AngusŠ vrsta gove~eta bez rogova. andabat, -ata m, mn. andabati, gen. mn. andabata ‰lat. andabataŠ ist. u starom Rimu gladijator koji se borio naslepo, sa {lemom preko glave; slu`io za uveseqavawe gledalaca. andaluzit, -a i andaluzit, -ita m ‰po {p. pokrajini AndaluzijiŠ miner. vrsta ukrasnog kamena, aluminijum-silikat. andante pril. ‰ital. andanteŠ muz. umereno, ne prebrzo. andante, andantea m ‰ital. andanteŠ muz. lagani stav ili deo kompozicije. andantino pril. ‰ital. andantino, dem. od andanteŠ muz. umereno, ne{to br`e od andantea. andantino, -a m stav ili deo kompozicije u umereno sporom tempu. andezit, -a i andezit, -ita m ‰po Andima u Ju`noj AmericiŠ miner. vrsta vulkanskog kamena sive ili tamnosme|e boje. andergraund, -a m, mn. -i ‰engl. underground podzemqeŠ umetni~ka delatnost (u muzici,
anderkat filmu, kwi`avnosti) izvan zvani~no priznatih tokova; up. avangarda. anderkat, -a m, mn. anderkati, gen. mn. anderkata ‰engl. undercutŠ udarac u boksu (odozgo nadole); up. aperkat. an detaj pril. ‰fr. en detailŠ trg. na malo, pojedina~no; supr. an blok i angro. andosirati, andosiram, 3. l. mn. andosiraju endosserŠ finans. potpisati (menicu) na pole|ini, ~ime se prenosi na drugoga; indosirati. svr{. ‰fr.
andosman, -ana m, mn. andosmani, gen. mn. andosmana ‰fr. endossementŠ finans. potpis na pole|ini (menice), prenos menice. andragog, -a m, mn. andragozi, gen. mn. andragoga ‰v. andragogijaŠ stru~wak za andragogiju. andragogija, -e ` ‰v. andro-, (peda)gogijaŠ grana pedagogije usmerena na vaspitawe odraslih. andrak, -a m ‰neizvesnog poreklaŠ |avo, vrag; nevoqa; obi~no samo u izrazu koji ti je ‹? = {ta ti je? andramoqe, andramoqa ` mn. ‰neizvesnog poreklaŠ prwe, drowci, nepotrebne stvari. andreceum, -a m ‰v. andro-, gr~. oikion ku}a, stani{teŠ bot. skup svih pra{nika u cvetu. -andrija ‰v. andro-Š kao drugi deo re~i pokazuje da se ne{to odnosi na ~oveka, mu{karca. andro- ‰gr~. aner andros ~ovekŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje da se ne{to odnosi na ~oveka ili posebno na mu{karca. androgeneza, -e i androgeneza, -e ` ‰v. andro-, genezaŠ biol. razvitak jajne }elije u kome ne u~estvuje materinsko jedro; supr. ginogeneza. androgeni, androgena m mn. (jednina androgen, -ena) ‰v. andro-, -genŠ fiziol. mu{ki polni hormoni; najva`niji su testosteron i androsteron. androgin, -ina m, mn. androgini, gen. mn. androgina ‰gr~. androgynos od andro- (v.) i gyne `enaŠ 1. mitol. prabi}e ~ijim su polovqewem nastali prvi qudi (mu{karci i `ene). 2. ~ovek ili `ivotiwa s mu{kim i `enskim osobinama, dvopolac, hermafrodit. 3. bot. biqka koja ima istovremeno i mu{ke i `enske cvetove.
an|eo androginija, -e ` ‰v. androginŠ 1. dvopolnost, hermafroditizam. 2. bot. prisustvo mu{kih i `enskih cvetova na istoj biqci. android, -ida m, mn. androidi, gen. mn. androida ‰v. andro-, -oidŠ ve{ta~ki ~ovek, robot sa izgledom ~oveka. androidan, -dna, -dno ‰v. androidŠ koji se odnosi na androida; sli~an ~oveku, ~ovekolik. androkefal, -a m, mn. -i ‰v. andro-, gr~. kephale glavaŠ mitol. bi}e s qudskom glavom i `ivotiwskim telom (npr. Minotaur, Sfinga). androkefaloid, -ida m, mn. androkefaloidi, gen. mn. androkefaloida ‰v. androkefal, -oidŠ miner. kamen koji ima oblik ~ove~je glave. androlepsija, -e ` ‰gr~. androlepsia od andro- (v.) i lambanein hvatatiŠ ist. u Atini, zvani~no uzimawe talaca ili hap{ewe stranaca kao odmazda za Atiwane zarobqene u inostranstvu. androlit, -a i androlit, -ita m, mn. androliti, gen. mn. androlita ‰v. andro-, gr~. lithos kamenŠ geol., arheol. okamewene qudske kosti ili kostur. andrologija, -e ` ‰v. andro-, -logijaŠ med. nauka koja ispituje bolesti mu{karaca; up. ginekologija. andromanija, -e ` ‰v. andro-, manijaŠ nezasita po`uda za mu{karcima, nimfomanija. andropauza, -e ` ‰v. andro-, pauzaŠ med. telesne i psihi~ke promene kod mu{karca posle 50 godina starosti; up. menopauza. androsteron, -ona m ‰v. andro-, steroidŠ fiziol. mu{ki polni hormon. androfobija, -e ` ‰v. andro-, fobijaŠ psih. bolesni strah od mu{karaca; up. ginekofobija. anduz, a m, mn. anduzi, gen. mn. anduza ‰tur. and›z-otu od and›z {ikara i ot travaŠ pokr. biqka oman; wen osu{eni koren, koji se upotrebqava za ka|ewe. an|eo, an|ela m, mn. -i ‰gr~. angelos glasnikŠ 1. rel. bo`ji glasnik, duhovno bi}e koje posreduje izme|u Boga i qudi. 2. fig. ~ovek izuzetne dobrote; qupko i bezazleno dete ili `ena. x an|elski, an|elski, an|eoski, an|eoski, an|eoski.
121
anegdota anegdota, -e i anegdota, -e ` ‰gr~. anekdota neobjavqeno: prvobitno naslov dela Prokopija, vizantijskog istori~ara iz VI vekaŠ istinita pri~ica o nekom zanimqivom doga|aju, obi~no vezana za poznate li~nosti. x anegdotski i anegdotski; anegdotalan. anegdotika, -a `, dat. i lok. anegdotici ‰v. anegdotaŠ 1. prou~avawe anegdota. 2. skup anegdota o odre|enoj li~nosti. aneks, -a m, mn. aneksi, gen. mn. aneksa ‰lat. annexus pripojenŠ 1. prilog, dodatak, nastavak (ugovora ili nekog drugog spisa). 2. pomo}na zgrada; pro{ireni deo zgrade. aneksija, -e ` ‰lat. annexio pripajawe, privezivaweŠ pripajawe, prisajediwewe ili jednostrano prisvajawe neke teritorije. x aneksioni. aneksionizam, -zma m ‰v. aneksijaŠ politika prisvajawa tu|ih teritorija. aneksionist(a), -e m, mn. aneksionisti ‰v. aneksijaŠ pristalica aneksionizma. x aneksionisti~ki. anektirati, anektiram, 3. l. mn. anektiraju svr{. ‰lat. annectereŠ izvr{iti aneksiju, pripojiti; nasilno prisvojiti. anekumena, -e ` ‰gr~. a(n)-, oikoumene nastaweni deo svetaŠ delovi Zemqine povr{ine na kojima se qudi ne mogu nastaniti (pustiwe, mo~vare, polarne oblasti itd.). anelidi, anelida m mn. ‰lat. anellus prstenŠ zool. prstenaste gliste. anemija, -e ` ‰gr~. a(n)-, haima krvŠ med. nedostatak hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca, malokrvnost, slabokrvnost. anemi~an, -~na, -~no ‰v. anemijaŠ 1. med. malokrvan, slabokrvan. 2. fig. bled, neubedqiv, neizrazit, be`ivotan. anemi~ar, -a m, mn. -i (`. anemi~arka, dat. anemi~arki) ‰v. anemijaŠ osoba koja pati od anemije. anemi~nost, -osti ` ‰v. anemijaŠ 1. malokrvnost. 2. fig. slabost, be`ivotnost, nedovoqna ubedqivost. anemo- ‰gr~. anemos vetarŠ u slo`enim re~ima zna~i vetar. anemogaman, -mna, -mno ‰v. anemogameŠ bot. (o biqci) koji se oplo|uje pomo}u vetra.
122
anerotizam anemogame, anemogama ` mn. ‰v. anemo-, gr~. gamein ven~ati seŠ bot. biqke kod kojih vetar prenosi cvetni prah. anemograf, -a m = anemometrograf, -a m, mn. -i ‰v. anemo-, metro-, -grafŠ meteor. ure|aj koji na hartiji ili magnetnoj traci bele`i pravac i brzinu vetra; up. anemoskop. anemografija, -e ` ‰v. anemografŠ meteor. prou~avawe i opisivawe vetrova. anemometar, -tra m, mn. anemometri, gen. mn. anemometara ‰v. anemo-, -metarŠ meteor. sprava za merewe brzine vetra ili brzine kojom leti neka letelica. anemometrograf = anemograf (v.). anemona, -e ` ‰gr~. anemoneŠ bot. biqka s belim ili plavim cvetovima, {umarica, sasa. anemoskop, -a m, mn. -i ‰v. anemo-, -skopŠ vetrokaz, sprava koja pokazuje duvawe vetra. anemostat, -ata m ‰v. anemo-, gr~. statos postavqenŠ ure|aj za provetravawe prostorija. anemofilan, -lna, -lno ‰v. anemofileŠ v. anemogaman. anemofile, anemofila ` mn. ‰v. anemo-, gr~. philos prijateqŠ v. anemogame. anemofilija, -e ` ‰v. anemofileŠ bot. opra{ivawe biqaka posredstvom vetra. anenkefalija, -e i anencefalija, -e ` ‰gr~. a(n)-, enkephalos mozakŠ med. uro|eni nedostatak mozga. anenkefal(os), -a m -i anencefal(os), -a m ‰v. anenkefalijaŠ med. nakaza ro|ena bez mozga. anepigraf, -a m, mn. -i ‰gr~. a(n)-, v. epigrafŠ spis ili kwiga bez naslova. anepija, -e ` ‰gr~. a(n)-, epos re~Š nesposobnost govorewa, nemost, nemu{tost. anergija, -e ` ‰gr~. a(n)-, ergon radŠ med. nedovoqna sposobnost organizma da reaguje na odre|en alergen. aneritropsija, -e ` ‰gr~. a(n)-, erythros crven, ops okoŠ med. slepilo za crvenu boju. aneroid, -ida m, mn. aneroidi, gen. aneroida ‰gr~. a-, neros te~anŠ barometar (v.) bez `ive, s elasti~nom metalnom plo~om koja reaguje na promene vazdu{nog pritiska. anerotizam, -zma m ‰gr~. a(n)-, v. erotizamŠ gubitak `eqe za polnim odnosom.
anestezija anestezija, -e i anestezija, -e ` ‰gr~. anaisthesia od a(n)- i aisthesis ose}ajŠ med. 1. gubitak osetqivosti za bol (usled povrede nerava ili mozga). 2. davawe sredstava koja neutrali{u ose}aj bola, obi~no radi hirur{ke intervencije; up. narkoza y lokalna anestezija ona koja zahvata samo jedan deo tela. x anesteti~an i anesteti~ki. anesteziolog, -a m, mn. anesteziolozi, gen. mn. anesteziologa ‰v. anestezija, -logŠ med. 1. lekar koji se bavi anesteziologijom. 2. anesteti~ar. anesteziologija, -e ` ‰v. anestezija, -logijaŠ med. grana medicine koja izu~ava klini~ku anesteziju. anestetik, -a m, mn. anestetici, gen. mn. anestetika ‰gr~. anaisthetikos neosetqivŠ med. sredstvo koje izaziva neosetqivost u celom telu ili na mestu primene. anesteti~ar, -a m, mn. -i ‰v. anestetikŠ med. onaj ko daje anesteziju. aneurizma, -e ` ‰gr~. aneurysma pro{irewe, rastezaweŠ med. lokalno pro{irewe krvnog suda usled oboqewa wegovih zidova. aneurin, -ina m ‰gr~. a-, neuron nervŠ farm. vitamin B1, tiamin; najvi{e ga ima u kvascu i u klicama `itarica; wegov nedostatak izaziva bolest beri-beri. an`ambman, -ana m ‰fr. enjambementŠ kwi`. opkora~ewe, prela`ewe nedovr{ene re~enice u slede}i stih. an `eneral pril. ‰fr. en generalŠ uop{te, uop{te uzev{i. anzipovati, -ujem 3. l. mn. anzipuju svr{. ‰engl. unzipŠ ra~. vratiti kompjuterski dokument na wegovu prvobitnu veli~inu (izra`enu u kilobajtima) pomo}u odgovaraju}eg programa po{to je prethodno bio smawen, kompresovan, zipovan; raspakovati (dokument). v. zipovati. anzihtskarta, -e `, gen. mn. anzihtskarti ‰nem. Ansichtskarte od Ansicht pogledŠ zast. razglednica. aniverzarija = aniverzarijum (v.). aniverzarijum, -a (i aniverzarij, -a) m = aniverzarija, -e ` ‰lat. anniversariumŠ godi{wica.
animalnost anizeta, -e ` ‰fr. anisetteŠ rakija za~iwena anisom; liker od anisa; up. anasonka. anizo- ‰gr~. anisos nejednakŠ kao prvi deo re~i ozna~ava nejednakost onoga {to se kazuje u drugom delu. anizogamija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. gamos brakŠ biol. spajawe semenih }elija nejednake veli~ine i strukture; supr. izogamija. anizokorija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. kore zenicaŠ med. nejednakost zenica. anizotropan, -pna, -pno ‰v. anizotropijaŠ koji u razli~itim pravcima ima druk~ija svojstva. anizotropija, -e ` ‰v. anizo-, -tropijaŠ osobina nekih tela da u razli~itim pravcima imaju druk~ija fizi~ka svojstva; supr. izotropija. anizohromija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. chroma bojaŠ med. nejednaka obojenost crvenih krvnih zrnaca. anil, -a i anil, -ila m ‰ar. al-nil, primqeno preko {p. anilŠ biqka iz koje se dobija indigo (v.). anilidi, anilida m mn. ‰v. anilinŠ hem. jediwewa koja nastaju od anilina delovawem organskih kiselina. anilin, -ina m ‰v. anilŠ bezbojna uqasta te~nost karakteristi~nog mirisa, slu`i za dobijawe boja (anilinske boje). x anilinski. anima, -e ` ‰lat. anima du{aŠ psih. po u~ewu K. G. Junga, `enski princip u qudskoj du{i, prisutan i kod mu{karaca; up. animus. animalan, -lna, -lno ‰lat. animalis, up. animal `ivotiwaŠ `ivotiwski; svojstven ili sli~an `ivotiwi. animalizam, -zma m ‰lat. animal `ivotiwaŠ 1. `ivotiwska priroda, animalnost. 2. kult `ivotiwa, kod primitivnih naroda. 3. filoz. u~ewe po kome se ~ovek u su{tini ne razlikuje od `ivotiwe. animalist(a), -e m, mn. animalisti ‰v. animalizamŠ 1. um. slikar ili vajar koji prikazuje `ivotiwe. 2. pristalica animalizma. x animalisti~ki. animalnost, -i ` ‰v. animalanŠ `ivotiwska priroda; po`ivotiwenost.
123
animato animato pril. ‰ital. animatoŠ muz. `ivo, `ivahno. animator, -a m, mn. -i ‰lat. animatorŠ 1. onaj ko animira, pokreta~; osoba kadra da podstakne qude na u~e{}e u kulturnim ili zabavnim delatnostima. 2. crta~ po~etnih i zavr{nih pokreta u crtanom filmu. animacija, -e ` ‰lat. animatioŠ 1. o`ivqavawe, pokretawe, bu|ewe. 2. `ivost, budnost, aktivnost. 3. tehnika postizawa pokreta u crtanom filmu, odskora i pomo}u kompjutera (kompjuterska ‹). animizam, -zma m ‰fr. animisme od lat. anima du{aŠ verovawe da sve, pa i ne`ive stvari imaju du{u; primitivna religija koja prirodnim silama pridaje duhovna svojstva. x animisti~ki. animirati, animiram, 3. l. mn. animiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. animareŠ 1. uneti, unositi `ivost, pokrenuti, pokretati, (o)bodriti, podsta}i, podsticati. 2. stvoriti, svarati iluziju pokreta, u crtanom filmu, ili primenom kompjuterske tehnike; u lutkarstvu: o`iviti, o`ivqavati lutke stavqaju}i ih u pokret; y animirani film crtani film. animir-dama, -e ` ‰nem. Animierdame, v. animiratiŠ barska dama, privla~na `ena koja zabavqa goste i navodi ih da {to vi{e tro{e. animist(a), -e m, mn. animisti ‰v. animizamŠ sledbenik animizma. animozan, -zna, -zno ‰lat. animosusŠ ozloje|en, srdit, neprijateqski. animozitet, -eta m ‰lat. animositasŠ = animoznost, -i ` neprijateqski stav, zlovoqa, srxba. animoznost = animozitet (v.). animozo pril. ‰ital. animosoŠ muz. sr~ano, poletno, smelo. animus, -a m ‰lat. animus duhŠ psih. po u~ewu K. G. Junga, mu{ki princip u qudskoj du{i, prisutan i kod `ena; up. anima. anion, -a i anion, -ona m ‰od an(oda) i ion = jon (v.)Š fiz. negativno naelektrisan jon, u elektri~nom poqu kre}e se prema anodi; up. kation. aniridija, -e ` ‰gr~. a(n)-, iris dugaŠ med. nedostatak du`ice u oku.
124
ankilostoma anis, a m, mn. anisi, gen. mn. anisa ‰lat. anisum od gr~. anesonŠ biqka s mirisnim plodovima koji slu`e kao lek i kao za~in, Pimpinella anisum. anihilacija, -e ` ‰lat. annihilatio, v. anihiliratiŠ uni{tewe, poni{tewe. anihilirati, anihiliram, 3. l. mn. anihiliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. annihilare od nihil ni{taŠ (u)ni{titi, (po)ni{titi, ukinuti, ukidati. anjon nepr., stand. anion i anion (v.). ank, -a ankh, -a m ‰egipatska re~, du{a, `ivotŠ krst sa dr{kom, simbol `ivota u starom Egiptu. anker, -a m, mn. ankeri, gen. mn. ankera ‰nem. AnkerŠ sidro, kotva, lenger. ankerit, -a i ankerit, -ita m ‰po austrijskom mineralogu M. S. AnkeruŠ miner. mineral sli~an dolomitu. anketa, -e `, gen. mn. anketa ‰fr. enquete ispitivawe, istra`ivaweŠ prikupqawe mi{qewa ve}eg broja qudi, ispitivawe javnog mwewa ili tr`i{ta pomo}u upitnika. anketar, -ara m, mn. anketari, gen. mn. anketara ‰v. anketaŠ osoba koja vr{i anketirawe. anketirati, anketiram, 3. l. mn. anketiraju svr{. nesvr{. ‰v. anketaŠ sprovesti, sprovoditi anketu. anketni, -a, -o ‰v. anketaŠ koji se odnosi na anketu ili na anketirawe. y anketni list list s pitawima za anketu, upitnik; anketna komisija pol. odbor koji bira vlada ili parlament radi prikupqawa podataka o datom problemu (bukvalni prevod francuskog commission d’enquete — istra`ni odbor). ankiloblefaron, -a m ‰gr~. ankylos iskrivqen, blepharon o~ni kapakŠ med. uro|ena sraslost gorweg i doweg o~nog kapka. ankiloglosa, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqen, glossa jezikŠ med. delimi~na ili potpuna sraslost jezika. ankiloza, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqenŠ med. uko~enost zglobova usled srastawa kostiju u zglobu. ankilostoma, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqen, stoma ustaŠ med. bolest koja onemogu}ava normalno otvarawe usta.
ankilostomijaza ankilostomijaza, -e ` ‰v. ankilostomaŠ med. bolest koju u toplim krajevima izaziva tzv. rudarska glista (Ankylostoma duodenale), parazit koji `ivi u dvanaestopala~nom crevu. anksiozan, -zna, -zno ‰lat. anxiosus od anxia teskoba, od angere stezatiŠ teskoban, uznemiren, zapla{en. anksioznost, -i ` ‰v. anksiozanŠ psih. patolo{ka strepwa, teskoba, zebwa, ose}awe straha pred celokupnom `ivotnom situacijom. anksiolitik, -a m, mn. anksiolitici, gen. mn. anksiolitika ‰v. anksiozan, gr~. lytikos koji razre{ava, rastvaraŠ farm. sredstvo koje deluje na smawewe anksioznosti (straha i teskobe). ankh v. ank. anlaser, -a m, mn. -i ‰nem. AnlasserŠ tehn. ure|aj za pokretawe motora, starter (v.). an mas pril. ‰fr. en masseŠ u masi, u gomili, svi zajedno. anogen, -a, -o (i anogen, a, -o) ‰gr~. ano navi{e, v. -genŠ geol. koji je postao kretawem odozdo navi{e (o eruptivnim stenama); supr. katogen. anoda, -e ` ‰gr~. anodos uzlazak, usponŠ fiz. pozitivna elektroda; up. katoda. anodin, -dina m ‰gr~. a(n)-, odyne bolŠ farm. zast. sredstvo za ubla`avawe bolova. anodinija, -e ` ‰v. anodinŠ med. bezbolnost, odsustvo poro|ajnih bolova. anodni, -a, -o ‰v. anodaŠ fiz. koji se odnosi na anodu; y anodni zraci roj pozitivnih jona koji pri visokom naponu izbijaju iz anode. anozmija v. anosmija. anoksija, -e ` ‰gr~. a(n)-, v. oksigenŠ med. nedostatak kiseonika u krvi i tkivima. anomalan, -lna, -lno ‰gr~. anomalosŠ koji odstupa od pravila, nepravilan, izuzetan, neuobi~ajen. anomalija, -e i anomalija, -e ` ‰gr~. anomaliaŠ nepravilnost, izuzetnost, neobi~nost. anomija, -e ` ‰gr~. anomia, od a- i nomos zakonŠ neprihvatawe zakona, bezakowe; nepostojawe dru{tvenih normi. anominacija, -e ` ‰nlat. annominatio od adi nominatio imenovaweŠ = paronomazija (v.). anomi~an, -~na, -~no ‰v. anomijaŠ koji je van zakona, nepodvrgnut zakonima.
anorhija anonim v. anonimus. anoniman, -mna, -mno i anoniman, -mna, -mno ‰gr~. anonymos od a(n)- (v.) i onyma = onoma imeŠ 1. bezimen, nepoznat, nepotpisan. y anonimno pismo nepotpisano pismo u kome se ne{to dostavqa, kritikuje, preti ili ucewuje; anonimno dru{tvo ekon. drugi naziv (pre svega u Francuskoj) za deoni~arsko dru{tvo. 2. fig. nepoznat u javnosti, bez ugleda, bezna~ajan. anonimitet, -eta m ‰nlat. anonymitasŠ = anonimnost, -i i anonimnost, -osti ` osobina onoga {to je anonimno, bezimenost, nepoznatost. anonimnost = anonimitet (v.). anonimus, a i anonimus, -a m, mn. -i ‰lat. anonymus iz gr~kog, v. anonimanŠ nepoznat ~ovek, ~ovek bez ugleda u javnosti, niko i ni{ta. anonsa, -e ` ‰fr. annonceŠ oglas u novinama; obave{tewe. anonsirati, anonsiram, 3. l. mn. anonsiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. annoncerŠ oglasiti, ogla{avati, objaviti, objavqivati, obznaniti. anopistograf, -a m ‰v. a-, gr~. opisthen pozadi, v. -grafŠ filol. tekst ispisan samo na jednoj strani lista (naro~ito rukopisi na papirusu i pergamentu). x anopistografski. anorak, -a m, mn. anoraci, gen. mn. anoraka ‰engl. anorak iz eskimskogŠ debela vindjakna s kapuqa~om, ob. postavqena krznom. anorgazmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, v. orgazamŠ med. nemogu}nost do`ivqavawa orgazma iz razli~itih uzroka. anorganski, -a, -o ‰gr~. a(n)- (v.), v. organskiŠ 1. ne`iv, be`ivotan, mrtav. 2. hem. koji ne spada u organsku hemiju, neorganski. y anorganska hemija nauka koja se bavi neorganskim materijama. anoreksija, -e ` ‰gr~. a(n)-, orexis `eqa, `udwaŠ med. potpuni nedostatak apetita, ga|ewe prema hrani. x anoreksi~an. anorektalan, -lna, -lno ‰lat. anus ~mar, rectum zadwe crevoŠ med. koji se odnosi istovremeno na ~mar i zadwe crevo. anormalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. normalanŠ v. abnormalan. anorhija, -e ` ‰gr~. a(n)-, orchis mudoŠ med. nedostatak testisa.
125
anoskop anoskop, -a i anoskop, -a, mn. -i m ‰lat. anus ~mar, v. -skopŠ med. instrument za pregledawe sluzoko`e ~mara. anosmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, osme mirisŠ med. prolazna (kod kijavice) ili trajna nesposobnost ose}awa mirisa. anotacija, -e = adnotacija, -e ` ‰lat. adnotatio, annotatio, v. anotiratiŠ zabele{ka, primedba, napomena. anotirati, anotiram, 3. l. mn. anotiraju = adnotirati, adnotiram, 3. l. mn. adnotiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adnotare, annotare, od ad- i notare bele`itiŠ (pri)bele`iti, (za)pisati, napomenuti; propratiti bele{kama. y anotirana bibliografija spisak publikacija koji pored bibliografskih podataka navodi i kratak sadr`aj i osnovne podatke o delu. anofeles, -a m, mn. -i ‰gr~. anopheles nekoristan, {tetanŠ zool. komarac koji prenosi malariju. anoftalmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, ophthalmos okoŠ med. nedostatak o~iju. an pasan ‰fr. en passant prolaze}iŠ 1. uzgred (re~eno), usput, u prolazu. 2. u {ahu, pravilo po kome pe{ak mo`e uzeti protivni~kog pe{aka na poqu desno ili levo od sebe ukoliko je ovaj tu stigao prelaze}i dva poqa iz po~etne pozicije. anplagd, -a m ‰engl. unplugged prema unplug izvu}i utika~Š 1. svirawe (na akusti~kim gitarama i drugim instrumentima) bez poja~ala. 2. zvu~ni zapis (snimak) takvog svirawa. an profil pril. ‰fr. en profilŠ iz profila, sa strane; up. anfas. ansambl, -a m, mn. ansambli, gen. mn. ansambla i ansambala ‰fr. ensemble zajednoŠ 1. celina, skup; zajednica. 2. muz. sastav, grupa muzi~ara ili peva~a, ob. ve}a od kvarteta. 3. pozor. skup glumaca; grupa za zajedni~ko izvo|ewe scenskog dela. 4. komplet `enske ode}e, kaput i sukwa; up. komplet (4). ansila`a, -e ` ‰fr. ensilageŠ sme{tawe `ita i druge hrane u silose. ansilirati, ansiliram, 3. l. mn. ansiliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. ensiler od silo silosŠ smestiti, sme{tati u silos.
126
antedatirati ant- prefiks u re~ima u kojima osnova po~iwe samoglasnikom, npr. Antarktik; v. anti-. anta, -e `, gen. mn. anti ‰ma|. hantŠ humka zemqe, ob. kao me|a{ na wivama. antabus, -a m ‰fabri~ko imeŠ farm. sredstvo koje izaziva ga|ewe prema alkoholu, tetraetil-diuram disulfid. antagonizam, -zma m ‰gr~. antagonisma od ant- (v.) i agonizomai boriti seŠ protivqewe, neprijateqstvo, trvewe, opre~nost; nepomirqivi sukob. antagonizovati, -ujem i antagonizirati, antagoniziram, 3. l. mn. antagoniziraju svr{. i nesvr{. ‰v.antagonizamŠ izazvati, izazivati antagonizam, o{tro sukobqavati. antagonist(a), -e m, mn. antagonisti ‰gr~. antagonistes, v. antagonizamŠ 1. protivnik, suparnik, takmac (`. antagonistkiwa, -e). 2. fiziol. organ ili sistem koji deluje suprotno nekom drugom. 3. farm. lek suprotnog dejstva u odnosu na neki drugi. antagonisti~ki, -a, -o ‰v. antagonistŠ koji deluje suprotno; suprotstavqen, protivan, u sukobu. antal, -a m, mn. -i ‰ma|. antalagŠ stara ma|arska mera za vino, 50 litara. antalast v. hantalast. antanta, -e ` ‰fr. ententeŠ savez, sporazum izme|u dr`ava. y Velika Antanta ist. savez Rusije, Francuske i Engleske po~etkom HH veka, usmeren protiv Austrougarske i Nema~ke; Mala Antanta ist. savez Jugoslavije, Rumunije i ^ehoslova~ke izme|u dva svetska rata. Antarktik, -a m ‰v. ant-, ArktikŠ geogr. oblast Zemqe oko Ju`nog pola. x antarkti~ki. antafrodizijak ‰v. ant-, afrodizijakŠ = anafrodizijak (v.). antacid, -ida m, mn. antacidi, gen. mn. antacida (mn. i antacida) ‰v. ant-, lat. acidus kiseoŠ farm. sredstvo koje neutralizuje vi{ak kiseline u `elucu. ante- pref. ‰lat. ante preŠ kao prvi deo re~i zna~i pre-, pred-, ranije. antedatirati, antedatiram, 3. l. mn. antedatiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ante-, datiratiŠ staviti, stavqati raniji datum umesto pravoga; up. retrodatirati.
antediluvijalan
antiapeks
antediluvijalan, -lna, -lno ‰v. ante-, lat. diluvium potopŠ prepotopski, veoma star (nepr. antidiluvijalan); supr. postdiluvijalan.
antefiks, -a m, mn. -i ‰lat. antefixum od ante(v.) i fixus pri~vr{}enŠ arhit. ukras na rubu krovnog venca u anti~kim gra|evinama.
Antej, a m ‰gr~.Š prema starogr~koj legendi, nepobedivi junak, sin boga mora Posejdona i bogiwe zemqe Geje; snagu je dobijao u doticaju s majkom zemqom, pa ga je Herakle pobedio tako {to ga je podigao uvis i odvojio od zemqe. x Antejev, antejski.
antefleksija, -e ` ‰lat. anteflexio od ante(v.) i flexio savijaweŠ 1. med. savijawe ispru`enog ekstremiteta prema napred. 2. anat. savijenost materice unapred, prema grlu.
antemion, -ona m, mn. antemioni, gen. mn. antemiona ‰gr~. anthemion, dem. od anthos cvetŠ arhit. ukrasni motiv u obliku cveta, ob. na jonskim stubovima. antena, -e ` ‰lat. antenna pre~aga na jarboluŠ 1. `ica ili metalna {ipka za slawe ili za prijem elektromagnetskih talasa, na oda{iqa~ima, radio i TV prijemnicima. 2. zool. pipak kod insekata. x antenski. antenat, -ata m, mn. antenati, gen. mn. antenata ‰lat. ante pre, natus ro|enŠ predak. antenatalan, -lna, -lno ‰v. ante-, lat. natalis koji se ti~e ro|ewaŠ med. koji se doga|a pre ro|ewa, pretporo|ajni. antepenultima, -e ` ‰v. ante-, penultimaŠ fon. tre}i slog od kraja re~i, slog ispred pretposledweg. antepozicija, -e i antepozicija, -e ` ‰nlat. antepositio, v. anteponiratiŠ lingv. stavqawe (jedne re~i) ispred (druge). anteponirati, anteponiram, 3. l. mn. anteponiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. anteponere, od ante pre i ponere stavitiŠ staviti, stavqati ispred; (fig.) pretpostavqati ({to, ~emu), davati prvenstvo. antera, -e `, gen. mn. antera ‰gr~. antheros cvetniŠ bot. pra{nica, deo pra{nika koji sadr`i polen. anteridija, -e ` = anteridijum, -a m ‰v. anteraŠ bot. mu{ki polni organ kod bescvetnica. anteridijum = anteridija (v.).
antecedens, -a m, mn. antecedensi, gen. mn. antecedensa = antecedent, -a m, mn. antecedenti, gen. mn. antecedenata ‰lat. antecedens od antecedere i}i ispredŠ 1. prethodnik; raniji doga|aj. 2. gram. re~i ili deo re~enice na koji se odnosi odnosna re~enica. x antecedentan. antecedent v. antecedens. antecedencija, -e ` ‰v. antecedensŠ prethodnost, ono {to prethodi; raniji doga|aj. anti- pref. ‰gr~. antiŠ ispred druge re~i zna~i: protiv, protivan; suprotan; naspraman. antiagregacijski, -a, -o = antiagregacioni, -a, -o ‰v. anti, lat. agrregare nagomilavatiŠ farm. koji spre~ava nagomilavawe, talo`ewe ~estica, ~ime se predupre|uje pojava tromboze i embolija kod kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. antialergijski, -a, -o ‰v. anti-, alergijaŠ a. koji ubla`ava ili spre~ava alergijske reakcije. b. koji ne izaziva alergijske reakcije. farm.
antialergik, -a m, mn. antialergici, gen. mn. antialergika ‰v. anti-, alergijaŠ farm. lek koji se koristi za spre~avawe ili ubla`avawe alergijskih reakcija, lek protiv alergije. antialkoholizam, -zma m ‰v. anti-, alkoholizamŠ borba protiv zloupotrebe alkoholnih pi}a. antialkoholi~ar, -a m, mn. -i (`. antialkoholi~arka, -e, dat. i lok. antialkoholi~arki, gen. mn. antialkoholi~arki) ‰v. anti-, alkoholi~arŠ protivnik u`ivawa alkoholnih pi}a, trezvewak.
anterija, -e ` ‰tur. entari od ar. ’antariŠ ist. starinska mu{ka i `enska ode}a, bogato ukra{ena, s dugim rukavima i dubokim izrezom.
antianemik, -a m, mn. antianemici, gen. mn. antianemika ‰v. anti-, anemijaŠ farm. apotekarski preparat koji spre~ava ili le~i anemiju, malokrvnost.
anterioritet, -eta m ‰lat. anterioritasŠ pretho|ewe, prvenstvo u vremenu, prioritet.
antiapeks, -a m ‰v. anti-, apeksŠ ta~ka na nebu suprotna apeksu (v.).
127
antiaritmik antiaritmik, -a m, mn. antiaritmici, gen. antiaritmika ‰v. anti-, aritmijaŠ farm. lek protiv aritmije (nepravilnog rada srca). antiartriti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, artritisŠ farm. koji deluje protiv artritisa. antiastmatik, -a m, mn. antiastamatici, gen. mn. antiasmatika ‰v. anti-, astmaŠ farm. lekovita sredstva koja ubla`avaju simptome astme tako {to smawuju spazam du{nica i time olak{avaju disawe. antiastmati~an, -~na, -~no i antiastmati~ki, -a, -o ‰v. anti-, astmaŠ farm. koji suzbija napade astme. antibalisti~ki, -a, -o ‰v. anti-, balisti~kiŠ koji je protiv balisti~kih sredstava. y antibalisti~ki projektil voj. projektil koji slu`i za presretawe i uni{tavawe balisti~kih projektila u letu. antibarbarus, -a m ‰v. anti-, lat. barbarus varvarinŠ 1. lingv. naziv priru~nika za borbu protiv varvarizama u jeziku. 2. kwi`. polemi~ki spis protiv varvarstva u dru{tvu i kulturi. antibahijus = palimbahijus (v.). antibe(j)bi prid. indekl. ‰engl. antibabyŠ farm. koji spre~ava za~e}e. y antibe(j)bi pilula pilula za kontracepciju. antibioza, -e ` ‰v. anti-, gr~. biosis na~in `ivota, od bios `ivotŠ med. spre~avawe razvoja jednog mikroorganizma, {tetnog po zdravqe, delovawem drugog. antibiotik, -a m, mn. antibiotici, gen. mn. antibiotika ‰v. antibiozaŠ biol., farm. supstanca koja ubija mikroorganizme ili suzbija wihov rast, dobijena iz gqivica, bakterija ili sinteti~kim putem. x antibioti~an i antibioti~ki. antibirokratski, -a, -o ‰v. anti-, birokratijaŠ koji je protiv birokratske vlasti i birokratije uop{te. y antibirokratska revolucija pol. populisti~ki pokret u Srbiji i Crnoj Gori koji je krajem osamdesetih godina HH veka doveo do ru{ewa starih dr`avnih struktura i u~vrstio vlast Slobodana Milo{evi}a. antiblokovski, -a, -o ‰v. anti-, blokovskiŠ pol. koji se protivi blokovima. y antiblokovska politika politika koja se protivi podemn.
128
antidetonator li sveta na suprotstavqene vojnopoliti~ke blokove i zagovara miroqubivu koegzistenciju dr`ava s razli~itim ure|ewem. antivertiginozan, -zna, -zno ‰v. anti-, lat. vertigo vrtoglavicaŠ farm. koji spre~ava nastanak vrtoglavice ili je ubla`ava. antivirusni, -a, -o ‰v. anti-, virusŠ 1. med. koji deluje protiv virusa, protivvirusni. 2. ra~. (o programu) koji uni{tava kompjuterske viruse. antigen, -a i (re|e) antigen, -ena m ‰v. anti-, -genŠ biol. svaka supstanca koja unesena u organizam izaziva stvarawe antitela (v.). x antigen i antigenski. antiglobalizam, -zma m ‰v. anti-, globalizamŠ pol. protivqewe globalizmu; pokret koji se suprotstavqa politici globalizacije, u kojoj vidi imperijalnu politiku porobqavawa i iskori{}avawa malih i ekonomski zaostalih zemaqa. antiglobalist(a), -e m, mn. antiglobalisti ‰v. antiglobalizamŠ pol. pristalica antiglobalizma; u~esnik u antiglobalisti~kim demonstracijama. antiglobalisti~ki, -a, -o ‰v. antiglobalizamŠ pol. koji se odnosi na globalizam i globaliste. Antigona, -e ` ‰gr~.Š mitol. k}i kraqa Edipa i majke Jokaste, oli~ewe sestrinske qubavi, po kojoj je poznata kao junakiwa anti~kih drama. antidamping, -a m ‰engl. antidumpingŠ ekon. sistem mera kojima se {titi doma}a proizvodwa od nelojalne strane konkurencije, na taj na~in {to se spre~ava prodaja uvozne robe po cenama ni`im od cena doma}ih proizvoda. x antidampin{ki. antidatirati = antedatirati (v.). antidemokrat(a), -e m, mn. antidemokrati ‰v. anti-, demokratijaŠ neprijateq demokratije, onaj ko te`i samovoqi, ko ne toleri{e suprotna mi{qewa. x antidemokratski. antidepresiv, -iva m, mn. antidepresivi, gen. mn. antidepresiva ‰v. anti-, depresijaŠ farm. lekovito sredstvo koje ubla`ava ili spre~ava depresivna psihi~ka stawa. antidetonator, -a m, mn. -i ‰v. anti-, detonatorŠ sredstvo koje se dodaje gorivu za motore s
antidizenterik unutra{wim sagorevawem da bi se spre~ilo prerano paqewe. antidizenterik, -a m, mn. antidizenterici, gen. mn. antidizenterika ‰v. anti-, dizenterijaŠ farm. sredstvo protiv dizenterije. antidijabetik, -a m, mn. antidijabetici, gen. mn. antidijabetika = antidijabetikum, -a m ‰v. anti-, dijabetesŠ farm. sredstvo protiv {e}erne bolesti. antidijabeti~ki, -a, -o ‰v. antidijabetikŠ farm. koji le~i {e}ernu bolest, koji ubla`ava simptome te bolesti. antidijaroik, -a m, mn. antidijaroici, gen. mn. antidijaroika ‰v. anti-, dijarejaŠ farm. lek protiv proliva. antidijaroi~an, -~na, -~no ‰v. antidijaroikŠ farm. koji spre~ava u~estale stolice i proliv. antidiluvijalan nepr., stand. antediluvijalan (v.). antidinasti~ki, -a, -o ‰v. anti-, dinastijaŠ neprijateqski raspolo`en prema dinastiji. antidiuretik, -a m, mn. antidiuretici, gen. mn. antidiuretika ‰v. anti-, diuretikŠ farm. sredstvo koje spre~ava ~esto ili prekomerno mokrewe. antidifteri~an, -~na, -~no ‰v. anti-, difterijaŠ farm. koji deluje protiv difterije. antidolorozum, -a m ‰v. anti-, lat. dolorosus bolanŠ farm. sredstvo protiv bolova, analgetik (v.). antidoping prid. indekl. ‰v. anti-, dopingŠ usmeren protiv dopinga, koji spre~ava doping (v.). antidoron, -ona ‰v. anti-, gr~. doron darŠ rel. pravosl. u gr~koj pravoslavnoj crkvi, deqewe vernicima posve}enog hleba (nafore) koji je ostao posle pri~e{}ivawa. antidot, -a m ‰gr~. antidoton od antididomai dati protivŠ 1. med. sredstvo koje ubla`ava posledice otrova, protivotrov. 2. ra~. kompjuterski program koji pronalazi viruse, izdvaja ih i uni{tava. x antidotski. antidrama, -e `, gen. mn. antidrama ‰v. anti-, dramaŠ avangardna struja u pozori{tu HH veka (Jonesko i dr.), u kojoj smisleni dijalog ustupa mesto apsurdu. x antidramski.
antika antiejxing prid. indekl. ‰engl. antiageing protiv starewa, od age staritiŠ koji je protiv starewa. y antiejxing preparat farm. sredstvo za uklawawe bora i drugih znakova starewa. antiemetik, -a m, mn. antiemetici, gen. mn. antiemetika ‰v. anti-, gr~. emetikos koji izaziva povra}aweŠ farm. sredstvo protiv povra}awa. antiemeti~ki, -a, -o ‰v. antiemetikŠ farm. koji spre~ava povra}awe. antiepileptik, -a m, mn. antiepileptici, gen. mn. antiepileptika ‰v. anti-, epilepsijaŠ farm. sredstvo protiv epilepsije. antiepilepti~ki, -a, -o ‰v. antiepileptikŠ farm. koji spre~ava epilepsiju ili ubla`ava wene simptome. antiesteti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, estetikaŠ koji se protivi pravilima estetike; ru`an, neugledan. antiimperijalizam, -zma m ‰v. anti-, imperijalizamŠ protivqewe imperijalizmu; borba protiv imperijalizma. x antiimperijalisti~ki. antiimperijalist(a), -e m, mn. antiimperijalisti ‰v. anti-, imperijalizamŠ protivnik imperijalizma. antiintelektualizam, -zma m ‰v. anti-, lat. intellectualis intelektualanŠ 1. odbacivawe intelektualne aktivnosti kao beskorisne. 2. onemogu}avawe delovawa i uticaja intelektualaca u dru{tvu. x antiintelektualisti~ki. antiinflamatoran, -rna, -rno ‰v. anti-, lat. inflammatorius zapaqivŠ farm. koji deluje protiv zapaqewa, koji spre~ava ili ubla`ava upalne procese u organizmu. antiinflamatorik, -a m, mn. antiinflamatorici, gen. mn. antiinflamatorika ‰v. antiinflamatoranŠ farm. sredstvo protiv upalnih procesa u organizmu. antiinflatoran, -rna, -rno ‰v. anti-, inflacijaŠ ekon. koji je usmeren na spre~avawe inflacije. antika, -e `, dat. i lok. antici ‰nem. Antike od lat. antiquus star, drevanŠ 1. doba gr~ke i rimske kulture; stari vek. 2. kultura, umetnost i filozofija stare Gr~ke i starog Rima. 3. v. antikvitet.
129
antikancerogen antikancerogen, -a, -o = antikancerozan, -zna, -zno ‰v. anti-, kancerŠ i antikarcinogen, -a, -o ‰v. anti-, karcinomŠ farm. koji deluje protiv kancerogenih supstanci, koji spre~ava nastanak malignih oboqewa (zlo}udnih tumora, }elija raka) ili takva oboqewa suzbija. antikariozan, -zna, -zno ‰v. angti, lat. cariosus truoŠ farm. koji spre~ava nastanak karijesa u ko{tanom tkivu zuba ili slu`i za le~ewe karijesa. antikva, -e ` ‰lat. antiqua (littera) staro (pismo)Š vrsta latini~kog pisma, sa uspravnim i ravnim crtama, nastala u XV veku u Italiji. antikvar, -ara m, mn. antikvari, gen. mn. antikvara ‰lat. antiquarius od antiquus starŠ trgovac starinama (posebno starim kwigama), starinar. antikvaran, -rna, -rno ‰v. antikvarŠ 1. polovan, upotrebqavan. 2. starinski; koji ima vrednost antikviteta. antikvarijat, -ata m, mn. antikvarijati, gen. mn. antikvarijata ‰v. antikvarŠ trgovawe starim stvarima (posebno kwigama, rukopisima, mapama, umetni~kim predmetima). antikvarnica, -e ` ‰v. antikvarŠ prodavnica starina od vrednosti, starinarnica. antikvarstvo, -stva s ‰v. antikvarŠ struka ili zanat antikvara. antikvitet, -eta m, mn. antikviteti, gen. mn. antikviteta ‰nem. Antiquitat od lat. antiquitasŠ starina, stara stvar od umetni~ke ili istorijske vrednosti. antiklerikalan, -lna, -lno ‰v. anti-, klerikalanŠ usmeren protiv crkve i sve{tenstva. antiklerikalac, -lca m, mn. antiklerikalci, gen. mn. antiklerikalaca ‰v. antiklerikalanŠ pristalica antiklerikalizma. antiklerikalizam, -zma m ‰v. antiklerikalanŠ borba protiv prevelikog uticaja sve{tenstva u javnom `ivotu; zalagawe za odvajawe crkve od dr`ave. antiklimaks, -a m ‰v. anti-, klimaksŠ 1. nizawe po smislu srodnih izraza od ja~ih ka slabijima. 2. nagli prelazak sa uzvi{enog na obi~no ili banalno, s razo~aravaju}im efektom. antiklinala, -e ` ‰v. anti-, gr~. klinein naslawati se, nalegatiŠ geol. hrbat, uzdignuti na-
130
antikoroziv bor u Zemqinoj kori s koga se slojevi pu{taju nani`e; supr. sinklinala. antikni, -a, -o ‰fr. antique od lat. antiquus starŠ stari, starinski, drevan; koji predstavqa antikvitet. antikoagulans, -a m, mn. antikoagulansi ‰v. anti-, koagulacijaŠ farm. sredstvo protiv zgru{avawa krvi. antikoagulancije, -cija ` mn. ‰v. anti-, koagulacijaŠ farm. sredstva protiv zgru{avawa krvi; up. antikoagulans. antikomunizam, -zma, m ‰v. anti-, komunizamŠ protivqewe komunizmu, borba protiv komunizma. antikomunist(a), -e m, mn. antikomunisti (`. antikomunistkiwa, -e) ‰v. anti-, komunist(a)Š protivnik komunizma. x antikomunisti~ki. antikonvulziv, -iva m, mn. antikonvulzivi, gen. mn. antikonvulziva ‰v. antikonvulzivanŠ farm. sredstvo koje spre~ava ili uklawa gr~eve. antikonvulzivan, -vna, -vno ‰v. anti-, konvulzivanŠ farm. koji deluje protiv gr~eva i trzaja. antikonstitucionalan, -lna, -lno ‰v. anti-, konstitucijaŠ pol. prav. koji je protiv ustava, protivustavan. antikonstitucionalizam, -zma m ‰v. anti-, konstitucijaŠ pol. prav. suprotstavqawe ustavu, neprihvatawe ustava kao osnovnog zakona zemqe. antikonstitucionalist(a), -e m, mn. antikonstitucionalisti ‰v. antikonstitucionalizamŠ pol. protivnik ustava. antikonformizam, -zma m ‰v. anti-, konformizamŠ soc. neprihvatawe stavova, pona{awa i mi{qewa koja prevladavaju u dru{tvu; suprotstavqawe slepom, nekriti~nom uklapawu u va`e}e dru{tvene norme pona{awa i ideolo{ke kalupe. x antikonformisti~ki. antikoncepcionalan, -lna, -lno ‰v. anti-, koncepcijaŠ farm. koji deluje protiv za~e}a, kontraceptivan. antikoroziv, -iva m, mn. antikorozivi, gen. mn. antikoroziva ‰v. anti, korozijaŠ hem. sred-
antikorozivan stvo koje spre~ava r|awe i koroziju metala, koje slu`i za za{titu od korozije. antikorozivan, -vna, -vno ‰v. antikorozivŠ hem. koji spre~ava koroziju metala i proizvoda od wih. y antikorozivna za{tita gra|. za{tita metalnih delova gra|evine (oluka, ograda i dr.) od delovawa korozije. antikritika, -e i antikritika, -e `, dat. i lok. antikritici ‰v. anti-, kritikaŠ odgovor na kritiku, odbrana od napada. antiliberalizam, -zma m ‰v. anti-, liberalizamŠ pol. 1. protivqewe liberalnim shvatawima i slobodnom pona{awu. 2. skup ideja i postupaka suprotstavqenih liberalizmu. x antiliberalisti~ki. antilogija, -e ` ‰v. anti-, -logijaŠ filoz. protivre~nost izme|u dva mi{qewa u tekstu istog autora. antilogi~an, -~na, -~no ‰v. anti-, logi~anŠ koji je u protivnosti s logikom; nedosledan; besmislen. antilopa, -e ` ‰fr. antilope od gr~. antholops cvetno oko (zbog lepih o~iju)Š zool. tropska `ivotiwa iz porodice {upqorogih pre`ivara. antimalarik, -a m, mn. antimalarici, gen. mn. antimalarika ‰v. anti-, malarijaŠ farm. lek koji uni{tava uzro~nike malarije, koji spre~ava pojavu malarije ili slu`i za weno le~ewe. antimalari~an, -~na, -no ‰v. antimalarikŠ farm. koji deluje protiv malarije. antimaterija, -e ` ‰v. anti-, materijaŠ fiz. materija u kojoj je elektri~ni naboj atomskih ~estica suprotan onome u normalnoj materiji (jezgro atoma je od antiprotona i antineutrona a oko wega kru`e pozitroni umesto elektrona). antimemoari, -ara m mn. ‰v. anti-, memoariŠ kwi`. delo u kome, za razliku od memoara, pisac ne pi{e o sebi i onome {to je sam do`iveo, nego o drugim qudima na osnovu svoga se}awa. antimerija, -e ` ‰v. anti-, gr~. meros deoŠ kwi`. stilska figura koja nastaje zamenom re~i, npr. upotrebom imenice umesto prideva (lepota devojka). antimikotik, -a m, mn. antimikotici, gen. mn. antimikotika ‰v. anti-, gr~. mykos gqivaŠ farm. sredstvo za uni{tavawe gqivica.
antioksidans antimikoti~an, -~na, -~no ‰v. antimikotikŠ farm. koji deluje protiv gqivica, koji slu`i za le~ewe gqivi~nih oboqewa. antimilitarizam, -zma m ‰v. anti-, militarizamŠ protivqewe militarizmu, borba protiv preteranog uticaja vojske u dru{tvu. antimilitarist(a), -e m, mn. antimilitaristi ‰v. anti-, militarist(a)Š pristalica antimilitarizma. x antimilitaristi~ki. antimins, -a m ‰srlat. antimensium od anti(v.) i lat. mensa stoŠ crkv. pla{tanica, platno ili svila sa slikom polagawa Hrista u grob i u{ivenom ~esticom nekog svetiteqa; obavezna prilikom liturgije. antimon, -a m ‰srlat. antimonium, mo`da ar. poreklaŠ hem. element, atomski broj 51, simbol Sb: srebrnastobeo metal kristalne strukture, veoma krt, upotrebqava se u legurama. x antimonov i antimonski. antimonit, -a i antimonit, -ita m ‰v. antimonŠ miner. antimonov sulfid, najva`nija ruda antimona. antimonopolizam, -zma m ‰v. anti-, monopolizamŠ pol. ekon. protivqewe monopolizmu u ekonomiji i drugim oblastima dru{tvenog `ivota; stav kojim se negira monopolisti~ko pona{awe na tr`i{tu. antinacionalan, -lna, -lno ‰v. anti-, nacionalanŠ koji se protivi nacionalnom ose}awu, nenarodni, protivnarodni. antineuralgik, -a m, mn. antineuralgici, gen. mn. antineuralgika ‰nlat. antineuralgicaŠ farm. sredstvo protiv neuralgi~nih bolova. antineuralgi~an, -~na, -~no ‰v. antineuralgikŠ koji smawuje ose}aj bola. antinomija, -e ` ‰gr~. antinomia od anti- (v.) i nomos zakonŠ protivre~nost izme|u dveju ispravnih teza; suprotnost, uzajamno iskqu~ivawe dvaju sudova, pravila ili zakqu~aka. x antinomijski. antioksidans, -a m, gen. mn. antioksidansa = antioksidant, -a m, gen. mn. antioksidanata ‰v. anti-, oksidŠ hem. med. svaka od supstanci (vitamina, minerala i pojedinih organskih jediwewa) koje spre~avaju oksidaciju u tkivima, ~ime usporavaju starewe i ja~aju otpornost orga-
131
antipapa nizma. x antioksidantan i antioksidativan. antipapa, -e m ist. ‰v. anti-, papaŠ ist. sve{tenik progla{en za papu nasuprot odlukama rimske crkve (najpoznatije antipape bile su u Aviwonu, u Francuskoj, u XIV veku). antipapizam, -zma m ‰v. anti-, nem. PapismusŠ pol. suprotstavqawe papinskoj vlasti. antiparazitik m, mn. antiparazitici, gen. antiparazitika ‰v. anti-, parazitŠ farm. sredstvo protiv parazita na qudima, `ivotiwama ili biqkama. x antiparazitski i antiparazitski.
mn.
antipasat, -ata m, mn. antipasati, gen. mn. antipasata ‰v. anti-, pasatiŠ meteor. jedan od vetrova koji u ve}im visinama duvaju u smeru suprotnom od pasata. antipatija, -e ` ‰gr~. antipatheia od anti(v.) i pathos patwa, ose}aweŠ psih. nesklonost, odbojnost, odvratnost, znak neprijateqstva, bezose}ajnost; supr. simpatija. antipatisati, -i{em nesvr{. ‰v. antipatijaŠ psih. ose}ati antipatiju (prema kome); supr. simpatisati. antipati~an, -~na, -~no ‰v. antipatijaŠ koji izaziva odbojnost, mrzak, neprivla~an, nemio; supr. simpati~an. antipatriotizam, -zma m ‰v. anti-, patriotizamŠ neprijateqski stav i pona{awe prema svojoj zemqi i narodu. antipiretik m, mn. antipiretici (i antipiretika s), gen. mn. antipiretika ‰v. anti-, gr~. pyretos vru}icaŠ farm. sredstvo koje smawuje visoku temperaturu; x antipireti~an i antipireti~ki. antipod, -a m, mn. -i ‰gr~. antipodes (mn.) od anti- (v.) i pous gen. podos nogaŠ 1. (ob. mn.) ono {to je na suprotnoj strani Zemqine kugle; z biti na antipodima razlikovati se u svemu, zauzimati potpuno suprotna gledi{ta. 2. fig. onaj koji je su{ta suprotnost (drugome). x antipodni. antiporta, -e ` ‰srlat. antiporta, od lat. ante ispred, porta vrataŠ filol. u starim kwigama, za{titni list ispred naslovne strane, prednaslovni list.
132
antiserum antipsihijatrija, -e ` ‰v. anti-, psihijatrijaŠ med. pokret koji se zala`e za humaniji tretman du{evnih bolesnika, nastao kao kritika klasi~ne psihijatrije. antipsihotik, -a m, mn. antipsihotici, gen. mn. antipsihotika ‰v. anti-, psihozaŠ farm. sredstvo koje se koristi za le~ewe psihoza. antireligiozan, -zna, -zno ‰v. anti-, religiozanŠ koji se suprotstavqa religiji. antirepublikanac, -nca m, mn. antirepublikanci, gen. mn. antirepublikanaca ‰v. anti-, republikanacŠ protivnik republikanskog ure|ewa. antireumatik, -a m ‰v. anti-, reumaŠ farm. sredstvo za uklawawe ili ubla`avawe reumatskih tegoba. antireumati~an, -~na, -~no ‰v. antireumatikŠ farm. koji deluje protiv reumatizma. antirid, -a m ‰fr. antirides, v. anti-, fr. ride boraŠ kozm. sredstvo protiv bora (‹ krem). antiroman, -ana m, mn. antiromani, gen. mn. antiromana ‰v. anti-, romanŠ novi roman u francuskoj kwi`evnosti HH veka, koji dosledno napu{ta strukturna obele`ja tradicionalnog romana. antisemit, -ita m, mn. antisemiti, gen. mn. antisemita ‰v. anti-, SemitŠ pristalica antisemitizma; x antisemitski. antisemitizam, -zma m ‰v. antisemitŠ dosledno neprijateqstvo prema Jevrejima, na verskoj ili rasnoj osnovi; ideologija po kojoj su Jevreji opasni za druge narode i kulture. antisepsa, -e ` med. ‰v. anti-, sepsaŠ uni{tavawe zaraznih klica hemijskim i fizi~kim sredstvima; up. asepsa. antiseptik, -a m, mn. antiseptici, gen. mn. antiseptika = antiseptikum, -a m, mn. -i ‰v. antisepti~anŠ farm. sredstvo za uni{tavawe zaraznih klica. antiseptikum = antiseptik (v.). antisepti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, septi~anŠ farm. koji spre~ava razvijawe zaraznih klica; koji ne sadr`i zarazne klice. antiserum, -a m ‰v. anti-, serumŠ farm. serum koji sadr`i specifi~na antitela (v.) protiv odre|enih antigena (v.).
antisocijalan antisocijalan, -lna, -lno ‰v. anti-, socijalanŠ koji se kosi sa dru{tvenim normama, koji {teti dru{tvu, opasan po op{te dobro. antispazmodik, -a m, mn. antispazmodici, gen. mn. antispazmodika ‰v. anti-, gr~. spasmos gr~Š farm. sredstvo koje ubla`ava gr~eve. antispazmodi~ki, -a, -o ‰v. antispazmodikŠ koji ubla`ava ili uklawa gr~eve.
farm.
antispast, -a m, mn. -i ‰gr~. antispastos povu~en na drugu stranuŠ metr. ~etvoroslo`na stopa u kojoj su spoqni slogovi kratki a unutra{wi dugi. antispastik, -a m, mn. antispastici (i antispastika) v. antispazmodik. antistrofa, -e i antistrofa, -e ` ‰gr~. antistrophe, v. anti-, strofaŠ kwi`. u starogr~koj drami otpev, deo horske pesme kojim se odgovara na prethodnu strofu. antitalen(a)t, -nta m, mn. antitalenti, gen. antitalenata ‰v. anti-, talenatŠ osoba bez ikakvog smisla, talenta za ne{to. mn.
antiteatar, -tra i antiteatar, -tra m, mn. antiteatri/antiteatri, gen. mn. antiteatara ‰v. anti-, teatarŠ kwi`. smer u savremenoj drami koji odbacuje tradicionalnu dramsku radwu i uvodi apsurdne situacije. antiteza, -e i antiteza, -e ` ‰gr~.antithesis, anti-, tezaŠ 1. suprotnost, suprotstavqawe, opreka. 2. filoz. u Hegelovoj dijalektici, tvrdwa suprotna tezi (jednoj i drugoj sledi sinteza). 3. kwi`. stilska figura zasnovana na povezivawu dva suprotna pojma. y slovenska antiteza u narodnim pesmama, figura u kojoj se nabrajaju vi{e predmeta ili bi}a koja imaju zajedni~ko svojstvo sa upore|ivanim predmetom, a zatim se negiraju (npr. u Hasanaginici: œ[ta se b’jeli u gori zelenoj? / Al’ je snijeg, al’ su labudovi? / (...) / Nit je snijeg, nit su labudovi, / ve} je {ator age HasanageŒ). v.
antitela, antitela s mn. ‰v. anti-, telaŠ biol. imunoglobulini koje stvaraju limfociti za za{titu od {tetnih materija (antigena, v.), kada ove u|u u organizam. antiteti~an, -~na, -~no i antiteti~ki, -a, -o ‰gr~. antithetikos, v. antitezaŠ koji predstavqa antitezu; suprotan, suprotstavqen, opre~an.
antifonija antitoksik, -a m, mn. antitoksici, gen. mn. antitoksika = antitoksin, -ina m, mn. antitoksini, gen. mn. antitoksina ‰v. anti-, toksinŠ farm. materija koja neutrali{e odre|ene otrove, toksine, protivotrov. antitoksi~ki, -a, -o ‰v. antitoksikŠ farm. koji deluje protiv toksina, otrova. antituberkulozni, -a, -o ‰v. anti-, tuberkulozaŠ med. koji spre~ava ili le~i tuberkulozu. y antituberkulozni dispanzer medicinska ustanova u kojoj se le~i tuberkuloza. antitusik, -a m, mn. antitusici ‰v. anti-, lat. tussis ka{aqŠ farm. sredstvo za ubla`avawe ili spre~avawe ka{qa. antiutopija, -e ` ‰v. anti-, utopijaŠ negativna utopija, distopija (v.). x antiutopijski. antifa{izam, -zma m ‰v. anti-, fa{izamŠ ideologija protivna fa{izmu, borba protiv fa{izma. x antifa{isti~ki. antifa{ist(a), -e m, antifa{isti (`. antifa{istkiwa, -e) ‰v. antifa{izamŠ protivnik fa{izma; borac protiv fa{izma. antifeminizam, -zma m ‰v. anti-, feminizamŠ protivqewe feminizmu i feministi~kom pokretu. x antifeministi~ki. antifeminist(a), -e m, antifeministi (`. antifeministkiwa, -e) ‰v. antifeminizamŠ protivnik feminizma. antiflogistik, -a m, mn. antiflogistici (i antiflogistika s), gen. mn. antiflogistika ‰v. anti-, gr~. phlogistos zapaqivŠ farm. sredstvo protiv zapaqewa. x antiflogisti~an. antifon -a m = antifona2, -e ` ‰v. anti-, gr~. phone glasŠ sredstvo za za{titu od buke ({titnik za u{i, ~epi} i sl.). antifona1, -e ‰gr~. antiphoneo odgovaramŠ crkv. pravosl. muz. melodija koju u toku slu`be bo`je naizmeni~no pevaju peva~ i hor, ili dva hora; up. antifonija. antifona2 v. antifon. antifonarijum, -a (i antifonarij, -a) m ‰srlat. antiphonarium, v. antifonaŠ crkv. zbirka gregorijanskih melodija za pevawe u crkvi. antifonija, -e ` ‰v. antifona1Š crkv. pravosl. muz. naizmeni~no pevawe dva hora ili jednog peva~a i hora.
133
antifraza antifraza, -e ` ‰gr~. antiphrasis govorewe suprotnoŠ stilska figura u kojoj se re~i upotrebqavaju suprotno od pravog zna~ewa (npr. ’lepo, bogami’). antifriz, -a (uob. antifriz) m ‰engl. antifreeze od freeze smrzavatiŠ autom. te~nost koja se dodaje vodi da bi se spre~ilo weno smrzavawe u hladwaku vozila. antiftizik, -a m, mn. antiftizici (i antiftizika mn. s), gen. mn. antiftizika ‰v. anti-, gr~. phthisis su{icaŠ farm. sredstvo protiv tuberkuloze. antihelmintik, -a m, mn. antihelmintici (i antihelmintika mn. s), gen. mn. antihelmintika ‰v. anti-, gr~. helmins helmintos glistaŠ med. sredstvo za isterivawe glista. antihemoragik, -a m, mn. antihemoragici, gen. mn. antihemoragika ‰v. anti-, hemoragijaŠ farm. sredstvo protiv krvarewa. antihemoragi~an, -~na, -~no ‰v. antihemoragikŠ farm. koji deluje protiv krvarewa. antihemoroidalan, -lna, -lno ‰v. anti-, hemoroidiŠ farm. med. koji deluje protiv hemoroida. antiheroj m ‰v. anti-, herojŠ glavni junak kwi`evnog dela ili filma koji nema tradicionalne vrline heroja, a koji mo`e biti i negativna li~nost. antihipertenziv, -iva m, mn. antihipertenzivi, gen. mn. antihipertenziva ‰v. anti-, hipertenzijaŠ farm. sredstvo protiv povi{enog arterijskog pritiska, hipertenzije. antihipertonik, -a m, antihipertonici, gen. mn. antihipertonika ‰v. anti-, hipertonijaŠ = antihipertenziv (v.). antihipnotik, -a m, mn. antihipnotici (i antihipnotika mn. s), gen. mn. antihipnotika ‰v. anti-, hipnoti~anŠ farm. sredstvo protiv preterane pospanosti. antihistaminik, -a m, mn. antihistaminici (i antihistaminika mn. s), gen. mn. antihistaminika ‰v. anti-, histaminŠ farm. lek koji spre~ava delovawe histamina u organizmu; upotrebqava se u slu~aju alergijskih bolesti. antihrist, -a m, mn. -i ‰v. anti-, HristŠ 1. (Antihrist) rel. protivnik Hrista, satansko bi}e koje }e se pojaviti uo~i Sudweg dana. 2.
134
antonimija fig. bezbo`an ~ovek, neprijateq hri{}anstva. 3. {aq. nesta{an de~ak, mangup, nevaqalac. anticiklon, -ona m, mn. anticikloni, gen. mn. anticiklona ‰v. anti-, ciklonŠ meteor. pojava suprotna ciklonu, podru~je visokog atmosferskog pritiska na kome vlada lepo vreme. anticiklona, -e ` v. anticiklon. anticipativan, -vna, -vno ‰v. anticipacijaŠ unapred donet, prevremen. anticipacija, -e ` ‰lat. anticipatioŠ 1. pretpostavka doneta unapred, predvi|awe, o~ekivawe. 2. ekon. uzimawe novca unapred, predujam. 3. muz. prevremeni nastup jednog ili vi{e tonova u akordu. anticipirati, anticipiram, 3. l. mn. anticipiraju svr{. i nesvr{. ‰v. anticipacijaŠ 1. predvideti, predvi|ati, o~ekivati. 2. delovati unapred, preduhitriti. 3. ekon. unapred isplatiti. anti~ki, -a, -o ‰lat. antiquus, up. antikaŠ stari, drevni, starovremski; koji poti~e iz starog veka. anti{ambrirati, anti{ambriram, 3. l. mn. anti{ambriraju nesvr{. ‰nem. antichambrieren od fr. antichambre predsobqeŠ obilaziti kabinete va`nih li~nosti, ~ekati pred vratima, obijati pragove (radi postizawa odre|enog ciqa). antozoe, antozoa ` mn. ‰gr~. anthos cvet, zoon `ivotiwaŠ zool. korali. antolit, -a antolit, -ita m, antoliti, gen. mn. antolita ‰gr~. anthos cvet, lithos kamenŠ geol. okameweni cvet ili otisak cveta u kamenu. antologija, -e ` ‰gr~. anthologia skupqawe cve}a, od anthos cvet i legein skupqatiŠ zbirka odabranih tekstova raznih pisaca, zbornik; up. florilegijum. antologijski, -a, -o ‰v. antologijaŠ 1. koji je uvr{ten u antologiju. 2. koji zaslu`uje da u|e u antologiju, redak, izuzetan. antologi~ar, -a m, mn. -i ‰v. antologijaŠ sastavqa~ antologija. antonim, -a m, mn. -i ‰gr~. antonymon, od anti- (v.) i onyma = onoma imeŠ lingv. re~ suprotnog zna~ewa; up. sinonim, paronim, homonim. antonimija, -e ` ‰v. antonimŠ lingv. odnos izme|u dva antonima, suprotnost zna~ewa.
antonomazija antonomazija, -e ` ‰gr~. antonomasia druk~ije imenovaweŠ stilska figura koja se sastoji u upotrebi li~nog imena umesto op{teg pojma, npr. Rokfeler u zna~ewu ’veliki bogata{’. antocijan, -ana = antocijanin, -ina m ‰gr~. anthos cvet, kyanos tamnoplava bojaŠ bot. biqni pigment od koga poti~e crvena ili plava boja cvetova, crvena boja jeseweg li{}a, cvekle i mnogih drugih plodova. antrakoza, -e ` ‰v. antraksŠ med. talo`ewe ugqene pra{ine u plu}ima, profesionalno oboqewe rudara. antraks, -a m ‰gr~. anthrax ugaqŠ med. opasna zarazna bolest stoke i qudi izazvana bakterijom, crni pri{t, bedrenica. antrakt, -a m, mn. antrakti, gen. mn. antrakta ‰fr. entracteŠ pozor. odmor izme|u ~inova, pauza. antracen, -ena m ‰nem. Anthrazen od gr~. anthrax ugaqŠ hem. aromatski ugqovodonik, dobija se iz katrana kamenog ugqa. antracit, -a i antracit, -ita m ‰nem. Anthrazit od gr~. anthrax ugaqŠ najstariji fosilni ugaq, kameni ugaq crne boje, sjajan i visokokalori~an. antre, -ea m ‰fr. entreeŠ 1. ulazna soba, predsobqe, predvorje. 2. predjelo ili prvo jelo (ob. na sve~anim ru~kovima). antre{eq, -a m ‰srlat. intersellare staviti (kowu, magarcu) na le|a, od inter me|u i sella sedloŠ zast. 1. mesto na le|ima kowa izme|u bisaga. 2. teret, tegoba, nevoqa. 3. nered u sobi. antr nu ‰fr. entre nousŠ me|u nama (re~eno), u poverewu. antropizam v. antropocentrizam. antropo- pref. ‰gr~. anthropos ~ovekŠ kao prvi deo slo`enice zna~i da se ono {to je u drugom delu odnosi na ~oveka, na qude. antropobiologija, -e ` ‰v. antropo-Š deo biologije koji izu~ava `ivot ~oveka. antropogeneza, -e i antropogeneza, -e ` = antropogenetika, -e `, dat. i lok. antropogenetici ‰v. antropo-, geneza, genetikaŠ nauka koja izu~ava nastanak ~oveka na zemqi. antropogenetika = antropogeneza (v.). antropogeografija, -e ` ‰v. antropo-Š deo geografije koji izu~ava rasprostrawenost ~o-
antropometrija veka na zemqi, ~ovekov uticaj na okolinu i obrnuto. x antropogeografski. antropografija, -e ` ‰v. antropo-, grafijaŠ deo antropologije koji izu~ava fizi~ke i psihi~ke osobine pojedinih rasa i ~oveka kao vrste. x antropografski. antropozoik, -a m ‰v. antropo-, gr~. zoikos `ivotniŠ geol. drugi naziv za kvartar, kao period u kome se javqa ~ovek. antropozojski, -a, -o ‰v. antropozoikŠ u: y antropozojski period antropozoik. antropozofija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. sophia mudrostŠ misti~no u~ewe po kome ~ovek mo`e razviti sposobnost da neposredno opa`a Boga i nat~ulnu stvarnost: osniva~ je Austrijanac Rudolf [tajner (1861–1925). x antropozofski. antropoid, -ida m, mn. antropoidi, gen. mn. antropoida ‰v. antropo-, -oidŠ 1. bi}e sli~no ~oveku. 2. zool. ~ovekoliki majmun. antropoidan, -dna, -dno ‰v. antropoidŠ sli~an ~oveku, ~ovekolik. antropolatrija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. latreia obo`avaweŠ obo`avawe ~oveka; shvatawe po kome je ~ovek sli~an Bogu. antropolog, -a m, mn. antropolozi, gen. mn. antropologa ‰v. antropo-, -logŠ stru~wak za antropologiju. antropologizam, -zma m ‰v. antropologijaŠ 1. shvatawe po kome je svaka misao i spoznaja uslovqena ~ove~jom prirodom. 2. filozofska struja koja ~oveka stavqa u sredi{te sveta. antropologija, -e ` ‰v. antropo-, -logijaŠ nauka koja prou~ava ~oveka i wegov razvoj na osnovu fizi~kih i psihi~kih osobina, istorije, arheologije, sociologije i nauke o jeziku. antropolo{ki, -a, -o ‰v. antropologijaŠ koji se odnosi na antropologe i antropologiju. antropometar, -tra m, mn. antropometri, antropometara ‰v. antropo-, -metarŠ sprava za merewe visine ~oveka. gen. mn.
antropometrija, -e ` ‰v. antropo, -metrijaŠ merewe ~ove~ijeg tela i pojedinih wegovih delova; koristi se u nau~ne svrhe, kao i pri izradi stolica, kreveta i sl. x antropometrijski.
135
antropomorf antropomorf, -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~. morphe oblikŠ 1. model ili kalup koji prikazuje oblik ~ove~jeg tela. 2. v. antropoid. antropomorfan, -fna, -fno ‰v. antropomorfŠ sli~an ~oveku, prikazan u ~ove~jem obliku. antropomorfizam, -zma m ‰v. antropomorfŠ 1. prikazivawe bo`anstva, `ivotiwa ili prirodnih pojava u qudskom obliku. 2. pripisivawe qudskih karaktera, misli i ose}awa `ivotiwama ili ne`ivim stvarima. antropomorfizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. antropomorfŠ po~ove~iti; pripisati, pripisivati qudske osobine (bo`anstvu, `ivotiwi, prirodnoj pojavi, predmetu). antroponim, -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~. onyma = onoma imeŠ lingv. ime ~oveka (li~no ime, prezime, nadimak) kao predmet nau~nog istra`ivawa. antroponimija, -e ` ‰v. antroponimŠ lingv. izu~avawe qudskih imena. antropopitek(us), -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~. pithekos majmunŠ zool. bi}e izme|u majmuna i ~oveka, ~ovekov predak; up. pitekantrop. antroposfera, -e ` ‰v. antropo-, sferaŠ deo Zemqine povr{ine koji je pod uticajem ~oveka. antropoteizam, -zma m ‰v. antropo-, teizamŠ obogotvorewe ~oveka, predstavqawe onoga {to je ~ove~je kao bo`ansko. antropotizija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. thysia `rtvaŠ prino{ewe qudi na `rtvu. antropofag, -aga m, mn. antropofazi, gen. mn. antropofaga ‰v. antropo-, -fagŠ onaj ko se hrani qudskim mesom, qudo`der. antropofagija, -e ` ‰v. antropo-, -fagijaŠ qudo`derstvo; up. kanibalizam. antropofob, -oba m, mn. -i ‰v. antropo-, -fobŠ koji strahuje od qudi. antropofobija, -e ` ‰v. antropo-, fobijaŠ bolesni strah od qudi uop{te. antropocentrizam, -zma m ‰antropo-, centarŠ filoz. shvatawe po kome je ~ovek osnovno merilo i svrha svega {to se doga|a u prirodi. x antropocentri~an. antropocentrist(a), -e m, mn. antropocentristi ‰v. antropocentrizamŠ pristalica antropocentrizma.
136
anhidrid antrfile, -ea m ‰fr. entrefiletŠ umetak u tekstu, obi~no uokviren, mali napis uba~en u ve}i ~lanak. antr{a, antr{aa m ‰fr. entrechat od ital. intrecciato upletenŠ u baletu, skok uz udarawe noge o nogu. anthipnotik v. antihipnotik. anualan, -lna, -lno ‰lat. annualisŠ godi{wi, koji se doga|a svake godine. anuarijum, -a (i anuarij, -a) m ‰lat. annuariumŠ letopis, godi{wak. anuelan v. anualan. anuitet, -eta m, mn. anuiteti, gen. mn. anuiteta ‰srlat. annuitas od lat. annus godinaŠ finans. deo otplate (duga, zajma) koji se pla}a jednom godi{we. anulacija, -e ` ‰srlat. annullatioŠ poni{tavawe, poni{tewe, ukidawe. anulirati, anuliram, 3. l. mn. anuliraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. annullare od lat. nullus nijedanŠ poni{titi, poni{tavati, ukinuti, ukidati, brisati; proglasiti neva`e}im. anuri, anura m mn. ‰gr~. a(n)-, oura repŠ zool. bezrepci, bezrepi vodozemci, `abe. anurija ` ‰gr~. a(n)-, ouron mokra}aŠ med. prestanak stvarawa mokra}e. anus, -a m, mn. -i ‰lat. anusŠ anat. zavr{etak zadweg creva, ~mar. anfan teribl, -a m, mn. -i ‰fr. enfant terrible stra{no deteŠ 1. nesta{ko, nemirko. 2. fig. odrasla osoba koja svojim izjavama ili pona{awem izaziva {ok u dru{tvu. anfas pril. ‰fr. en faceŠ lik. spreda, s lica, licem prema gledaocu (za razliku od profila ili poluprofila). anfilada, -e ` ‰fr. enfiladeŠ 1. voj. bo~na vatra. 2. dug red, niz; niz me|usobno povezanih soba. anhedonija, -e ` ‰gr~. a(n)-, hedone zadovoqstvoŠ psih. nesposobnost bilo kakvog u`ivawa, usled emocionalnog poreme}aja. anhidrid, -ida m ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ hem. oksid koji nastaje oduzimawem vode nekoj kiselini (re|e bazi); reaguju}i s vodom ponovo daje tu kiselinu.
anhidrija anhidrija, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ bezvodnost, su{a. anhidrit, -ita m ‰v. anhidridŠ hem. bezvodni kalcijum-sulfat; s dodatkom vode daje gips. anhidrobioza, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor voda, bios `ivotŠ biol. obamrlost biqaka i ni`ih `ivotiwa usled nedostatka vode. anhidroza, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ med. nesposobnost znojewa. anceps, -a i anceps, -a m, mn. ancepsi, gen. mn. ancepsa ‰lat. anceps dvoglavŠ metr. slog u stihu koji mo`e biti dug ili kratak. ancug, -a m, mn. ancuzi, gen. mn. ancuga ‰nem. AnzugŠ pokr. zast. mu{ko odelo. anxak pril. ‰tur. ancakŠ pokr. 1. ali, ama. 2. upravo, ba{. an{lus, -a m, an{lusi, gen. mn. an{lusa ‰nem. AnschlussŠ pripajawe, prikqu~ewe, aneksija; prvenstveno Hitlerovo pripajawe Austrije nema~kom Rajhu 1938. godine. aorist, -a m. ‰gr~. aoristos neome|en, od a- i horizein ograni~avatiŠ gram. pre|a{we svr{eno vreme (npr. do|oh, videh). x aoristni. aorta, -e `, gen. mn. aorti ‰gr~. aorte od aeiro podi`emŠ anat. glavni krvni sud koji polazi iz leve sr~ane komore, a od koga polaze sve arterije. x aortin, aortalan i aortni. aortitis, -a m ‰v. aorta, -itisŠ med. zapaqewe aorte. apa, -e ` ‰neizvesnog poreklaŠ pokr. dah, isparewe; zadah, smrad. apage! uzv. ‰lat. apage od gr~. apage, imperativ od apagein povu}i seŠ odlazi, gubi se; y apage! satanas! rel. odlazi, Sotono! apagoga, -e ` ‰gr~. apagogeŠ log. posredan dokaz, dokaz putem obarawa suprotne tvrdwe. x apagogi~ki. apadana, -e ` ‰pers. apadanaŠ ist. prestona dvorana u dvorovima persijskih vladara iz dinastije Ahemenida. apana`a, -e ` ‰fr. apanage od lat. panis hlebŠ 1. ist. novac ili imawe koje je vladar davao svojim mla|im sinovima i wihovim potomcima radi izdr`avawa. 2. novac koji dr`avna blagajna godi{we ispla}uje ~lanovima vladarske porodice.
apatit aparat, -ata m, mn. aparati, gen. mn. aparata ‰lat. apparatus od apparare pripremitiŠ 1. sprava, naprava, ure|aj. 2. skup osobqa i sredstava potrebnih za obavqawe nekog posla ili javne delatnosti (dr`avni ‹, partijski ‹). 3. pomo}ni delovi teksta u nau~noj literaturi (nau~ni ‹): obja{wewa, primedbe, tabele, citati, pozivawe na druge autore i sl. 4. anat. skup organa koji imaju zajedni~ku funkciju (disajni ‹). y {alter-aparat, -ata m ‰nem. Schaltergerat, preklopnik, v. aparat Š tehn. ure|aj za prekidawe i mewawe dovoda elektri~ne energije. aparatura, -e ` ‰nem. Apparatur, v. aparatŠ skup aparata, ure|aja u nekoj ustanovi, ili za obavqawe datog posla; tehni~ki pribor; ma{inerija. aparat~ik, -a m, mn. aparat~ici, gen. mn. aparat~ika ‰rus. apparat~ik, v. aparatŠ pripadnik dr`avnog ili partijskog aparata, birokrata, profesionalni politi~ki radnik. aparentan, -tna, -tno ‰lat. apparensŠ vidqiv, jasan, o~igledan. apartan, -tna, -tno 1. ‰nem. apart od fr. a part po strani, posebnoŠ osobit, izuzetan, jedinstven. 2. koji pada u o~i, upe~atqiv, impresivan. aparte, -ea m ‰ital. a parte sa straneŠ pozor. deo teksta koji glumac ne upu}uje partneru ve} samom sebi ili publici. apartman, -ana m, mn. apartmani, gen. mn. apartmana ‰fr. appartementŠ 1. otmeni stan sa vi{e soba. 2. hotelska soba gra|ena kao stan, sa vi{e odeqewa i nusprostorijama. aparthejd, -a m ‰afrikans apartheid odvojenostŠ podvajawe na rasnoj osnovi, jedan od oblika rasne diskriminacije: naziv za politiku koja je primewivana u Ju`noafri~koj Republici i Rodeziji dok su belci bili na vlasti. apasionato pril. ‰ital. appassionatoŠ muz. strastveno, s puno ose}awa. apatija, -e ` ‰gr~. apatheia neosetqivost, od a- i pathos ose}awe, patwaŠ ravnodu{nost, otupelost, bezvoqnost, utrnulost ose}awa, nedostatak odu{evqewa i saose}awa. apatit, -a i apatit, -ita m ‰gr~. apate prevara, po{to ~esto izgleda kao drugi mineralŠ
137
apati~an miner. kalcijum-fosfat s fluorom ili hlorom; koristi se u proizvodwi ve{ta~kih |ubriva. apati~an, -~na, -~no ‰v. apatijaŠ ravnodu{an, bezvoqan, nezainteresovan. apatrid, -ida m, mn. apatridi, gen. mn. apatrida ‰gr~. a-, patris patridos otaxbinaŠ osoba bez domovine, bez dr`avqanstva; up. apolid. ap-a~ik (i apa~ik) prid. indekl. ‰tur. apaüik od prefiksa za poja~awe ar- i prideva aüik, v. a~ikŠ pokr. sasvim otvoren, sasvim jasan; up. apa{i}are. apa{, -a i apa{, -a{a m, mn. apa{i, gen. mn. apa{a (`. apa{kiwa, -e) ‰fr. apache, od imena indijanskog plemena Apa~aŠ pripadnik gradskog olo{a, propalica, razbojnik. x apa{ki i apa{ki. apa{i}are pril. ‰tur. apaôikare od prefiksa za poja~awe ar- i aôikare, v. a{i}areŠ pokr. sasvim otvoreno, sasvim jasno. apgrejd, -a m ‰engl. upgradeŠ ra~. nadgradwa hardvera ili softvera radi poboq{awa manipulativnih mogu}nosti. apgrejdovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. apgrejdŠ ra~. dograditi, unaprediti, usavr{iti (softver). apdejt, -a m ‰engl. updateŠ 1. dopuna teksta najnovijim podacima. 2. ra~. inovirana verzija kompjuterskog programa; inovirawe programa. apdejtovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. apdejtŠ 1. inovirati, a`urirati tekst. 2. ra~. instalirati apdejt (2). apeiron, -a i apeiron, -ona m ‰gr~. apeiron bezgrani~noŠ filoz. ve~ni i neuni{tivi prapo~etak iz koga je sve nastalo i u koji se sve vra}a, po u~ewu Anaksimandra. apeks, -a m, mn. -i 1. ‰lat. apex vrh, {iqakŠ astron. ta~ka na nebeskom svodu prema kojoj se vr{i neko kretawe, npr. pri obrtawu Zemqe. 2. ist. {iqasta kapa starorimskih sve{tenika ili nekih azijskih vladara. 3. a. bot. vrh biqnog organa. b. anat. vrh srca; vrh jezika; up. apikalan. apel, -a m, mn. apeli, gen. mn. apela ‰fr. appelŠ 1. poziv, pozivawe, molba (za pomo}, za u~e{}e u ne~emu). 2. v. apelacija (2). 3. voj. zbor radi prozivke; prozivka.
138
aperitiv apelant, -a m, mn. apelanti, gen. mn. apelanata ‰lat. appellans od appellare, v. apelovatiŠ prav. onaj ko podnosi `albu vi{em sudu. apelat, -ata m, mn. apelati, gen. mn. apelata ‰lat. appellatus od appellare, v. apelovatiŠ prav. lice protiv koga apelant podnosi `albu. apelativ, -a m, mn. -i gram.‰lat. appellativumŠ gram. zajedni~ka imenica (nasuprot vlastitoj). x apelativan. apelatorija, -e ` ‰lat. appellatorius, v. apelovatiŠ prav. vi{i, prizivni sud za crkvene sporove. apelacija, -e ` ‰lat. appellatio, v. apelovatiŠ prav. 1. vi{i sud kojem se podnosi `alba na presudu ni`eg suda. 2. `alba vi{em sudu, priziv. apelacioni, -a, -o ‰v. apelacijaŠ prav. koji se odnosi na apelaciju, `albeni, prizivni. y apelacioni sud v. apelacija (1). apelovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. appellareŠ 1. pozivati (na ne{to), obra}ati se (nekom); moliti za razumevawe ili pomo}. 2. prav. ulo`iti `albu vi{em sudu protiv odluke ni`eg suda. apendektomija, -e ` ‰v. apendiks, gr~. ektome odsecaweŠ med. uklawawe crvuqka, operacija slepog creva. apendiks, -a m, mn. -i ‰lat. appendix prilog, dodatakŠ 1. dodatak na kraju kwige i dokumenta, sa obja{wewima, bele{kama i sl. 2. anat. crvuqak, produ`eni deo slepog creva. apendikularije, apendikularija ` mn. ‰lat. appendicula dem. od appendix, v. apendiksŠ zool. mali prozirni morski pla{ta{i s repom za veslawe. apendicitis, -a m ‰v. apendiks, -itisŠ med. zapaqewe slepog creva (ta~nije apendiksa, crvuqka). apepsija, -e ` ‰gr~. a-, pepsis vareweŠ med. lo{e varewe, neprobavqawe uzete hrane. apepti~an, -~na, -~no ‰v. apepsijaŠ med. 1. koji ne vari dobro. 2. nesvarqiv. aperiodi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-Š mat., fiz. koji nije periodi~an. aperitiv, -a i aperitiv, -iva m, mn. aperitivi, gen. mn. aperitiva ‰fr. aperitif od lat. aperi-
aperkat re otvaratiŠ pi}e koje se uzima pre jela, kao sredstvo za otvarawe apetita. aperkat, -a m, mn. -i ‰engl. uppercutŠ u boksu, udarac odozdo nagore, s rukom savijenom u laktu pod pravim uglom; up. anderkat. apertura, -e ` ‰lat. apertura otvarawe, otvorŠ 1. fiz. otvor na opti~kom instrumentu kroz koji prolazi svetlost. 2. anat. otvor, kanal; stepen otvorenosti govornog kanala pri izgovarawu glasova. apercepcija, -e ` ‰nem. Apperzeption od lat. ad- (v.) i percipere, v. percepcijaŠ; psih., filoz. svesno opa`awe, spoznaja; sticawe jasne predstave o zapa`enom. x aperceptivan. apercipirati, apercipiram, 3. l. mn. apercipiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apercepcijaŠ psih., filoz. svesno zapaziti, zapa`ati, umom primiti, primati ~ulni utisak. apetala, -e ` ‰gr~. a-, petalon listŠ bot. biqka bez latica na cvetu. apetalan, -lna, -lno ‰v. apetalaŠ bot. beskruni~ni, koji nema latice. apetit, -ita m ‰lat. appetitusŠ 1. `eqa za jelom, je{nost; z otvoriti apetit podsta}i `equ za jelom. 2. fig. prohtev, `eqa uop{te. apetitlih prid. indekl. ‰nem. appetitlich, v. apetitŠ ukusan; primamqiv, privla~an po izgledu. apijarijum, -a (i apijarij, -a) m ‰lat. apiarium od apis p~elaŠ p~eliwak; ko{nica. apikalan, -lna, -lno ‰fr. apical od lat. apex, apeksŠ fon. koji se izgovara vrhom jezika (o suglasnicima kao {to su t, d, n, l, r).
v.
apikultura, -e ` ‰lat. apis p~ela, cultura gajeweŠ gajewe p~ela, p~elarstvo. apirenija, -e ` ‰gr~. a-, pyren ko{ticaŠ bot. obrazovawe grozdova vinove loze bez semena i bez oplo|ivawa. apireni~an, -~na, -~no ‰v. apirenijaŠ bot. koji nema ko{tice. apireti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, pyretos vru}icaŠ med. koji nema povi{enu telesnu temperaturu. apirija, -e ` ‰gr~. apeiriaŠ neiskustvo, neiskusnost.
aplikacija1 apiri~an1, -~na, -~no ‰v. apirijaŠ koji je bez iskustva, neiskusan. apiri~an2, -~na, -~no ‰gr~. a-, pyr vatraŠ vatrostalan, nezapaqiv. Apis, -a m ‰gr~. Apis od egipatskog HapiŠ sveti bik po{tovan u starom Egiptu, simbol plodnosti i zemqoradwe. apifobija, -e ` ‰lat. apis p~ela, v. fobijaŠ bolesni strah od p~ela. aplazija, -e ` ‰gr~. a-, plasis oblikovaweŠ med. zastoj u razvitku nekog organa ili jednog wegovog dela usled nepravilnosti tokom embrionalnog razvoja. aplanat, -ata m ‰gr~. a-, planasthai lutatiŠ fot. objektiv dobijen kombinacijom dva so~iva, ~ime se uklawa sferna aberacija (v.). x aplanati~an. aplaudirati, aplaudiram, 3. l. mn. aplaudiraju nesvr{. ‰lat. applaudereŠ 1. pqeskati, tap{ati u znak odobravawa. 2. fig. javno hvaliti, pozdravqati, podr`avati. aplauz, -a m, mn. aplauzi, gen. mn. aplauza ‰lat. applaususŠ pqesak, pqeskawe u znak odobravawa. aplet, -a m ‰engl. applet program~i}, od app(lication) (kompjuterska) aplikacija + -let, deminutivni sufiksŠ mawi ra~unarski primeweni program koji se poziva iz drugog programa. aplika, -e `, dat. i lok. aplici ‰fr. appliqueŠ um. ukrasni predmet koji je jednom stranom pri~vr{}en uza zid. aplikabilan, -lna, -lno ‰nlat. applicabilisŠ primenqiv, upotrebqiv, prikladan. aplikata, -e ` ‰lat. applicataŠ mat. tre}a osa u prostornom koordinatnom sistemu, kota. aplikativan, -vna, -vno ‰v. aplikacijaŠ koji se odnosi na aplikaciju; namenski; primenqiv. aplikator, -a m, mn. -i ‰nlat. applicatorŠ {tapi} s vatom na vrhu, za mazawe ili ~i{}ewe mawih telesnih {upqina. aplikatura, -e ` ‰nlat. applicaturaŠ muz. prstomet, prstored; pravilan polo`aj prstiju pri svirawu. aplikacija1, -e ` ‰lat. applicatioŠ 1. primena, prakti~na upotreba. 2. nano{ewe, name{tawe, utiskivawe (tkanine, boje, ukrasa i
139
aplikacija2 sl.); na{iveni ili umetnuti vez. 3. med. nano{ewe nekog leka na ko`u ili sluzoko`u; obloga, zavoj. aplikacija2, -e ` ‰engl. applicationŠ 1. adm. molba, prijava na konkurs. 2. ra~. namenski kompjuterski program = y kompjuterska aplikacija. aplikovati, -ujem = aplicirati1, apliciram, 3. l. mn. apliciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. applicareŠ 1. primeniti, primewivati, upotrebiti, upotrebqavati. 2. naneti, nanositi, (pri)lepiti, pri~vrstiti, pri~vr{}ivati; pri{i(va)ti (vez, ukras, ~ipku). aplicirati1 = aplikovati (v.). aplicirati2, apliciram, 3. l. mn. apliciraju svr{. i nesvr{. ‰v. aplikacija2Š podneti, podnositi molbu, konkurisati. apnea, -e ` ‰gr~. apnoia od a- i pnein disatiŠ 1. med. nedisawe, namerni ili bole{}u izazvan prestanak disawa. 2. sportsko rowewe na dah (bez boca s kiseonikom); up. dispneja, eupneja. apo- pref. ‰gr~. apoŠ kao prefiks u re~ima gr~kog porekla ozna~ava udaqavawe, odvajawe, razliku i drugo: sli~an na{im prefiksima od-, iz- ili raz-. apogamija, -e ` ‰v. apo-, gamein ven~ati seŠ zool. bespolno razmno`avawe, razmno`avawe bez oplo|avawa (kod najni`ih jedno}elijskih `ivotiwa). apogej, -eja m ‰gr~. apogaios daqi od ZemqeŠ astron. ta~ka u kojoj su Mesec ili neki satelit najudaqeniji od Zemqe; supr. perigej. apograf, -a m ‰v. apo-, -grafŠ filol. prepis na~iwen sa originala; kopija. apodan, -dna, -dno ‰v. apodiŠ zool., med. koji nema nogu, beznog. apodi, apoda m mn. (jednina apod, a) ‰gr~. a-, pous podos nogaŠ zool. beznogi vodozemci. apodija, -e ` ‰v. apodiŠ med. ra|awe bez nogu, bezno`nost. apodikti~an, -~na, -~no i apodikti~ki, -a, -o ‰gr~. apodeiktikosŠ 1. odlu~an u tvrdwi, bezuslovan, nepomirqiv (o ~oveku; o sudu, ideji, mi{qewu). 2. dokazan, neoboriv, neosporan. apodoza, -e i apodoza, -e ` ‰gr~. apodosis od apodidomai vratitiŠ gram. re~enica koja izra-
140
apokopirati `ava posledicu uslova iskazanog zavisnom pogodbenom re~enicom (protazom). apo|atura, -e ` ‰ital. appoggiaturaŠ muz. melodijski ukras od jednog ili vi{e tonova koji prethodi glavnom tonu, predudar. apoen, -ena m, mn. apoeni, gen. mn. apoena ‰fr. appointŠ finans. 1. ta~an iznos potreban za podmirewe nekog duga. 2. iznos u kome se ispla}uje neka valuta ili vrednosni papiri; isplatiti u velikim (malim) apoenima isplatiti u krupnim (sitnim) nov~anicama. apozitiv, -a m, mn. -i ‰lat. appositus od apponere pridodatiŠ gram. naknadno dodata pridevska odredba ve} odre|enog pojma, npr.: Za~u se maj~in glas, drhtav od uzbu|ewa. apozicija, -e ` ‰lat. appositioŠ gram. imenica (sama ili s dopunama) koja odre|uje i dodatno opisuje drugu imenicu, npr.: hotel Union; bra}a Rajt, graditeqi prvog aviona na svetu. x apozicijski i apozitivan. apokalipsa, -e i apokalipsa, -e ` ‰gr~. apokalypsis otkroveweŠ 1. (A-) Otkrovewe Jovanovo, posledwa kwiga Biblije, koja govori o svr{etku sveta. y ~etiri jaha~a Apokalipse rat, kuga, glad i smrt (v. Otkr. Jov. 6:1–8). 2. fig. op{ta propast, strahovita katastrofa. apokalipti~an, -~na, -~no ‰gr~. apokalyptikos, v. apokalipsaŠ 1. koji govori o sudwem danu, o svr{etku sveta. 2. koji predskazuje katastrofu svetskih razmera; mra~an, zlokoban, zloslutan. apokalipti~ar, -a m, mn. -i ‰v. apokalipsaŠ 1. rel. tuma~ ili istra`iva~ Apokalipse, Otkrovewa Jovanovog; verski zanesewak. 2. fig. onaj ko predvi|a op{tu propast, zloguki prorok. apokatastaza, -e ` ‰gr~. apokatastasisŠ 1. filoz. vra}awe u pre|a{we stawe, prema u~ewu o ve~itom ponavqawu u prirodi. 2. rel. u~ewe o obnovi sveta posle zavr{nog uni{tewa. 3. med. potpuno ozdravqewe. apokopa, -e i apokopa, -e ` ‰gr~. apokope odsecaweŠ lingv. ispadawe jednog ili vi{e glasova ili slogova na kraju re~i; up. afereza. apokopirati, apokopiram, 3. l. mn. apokopiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apokopaŠ lingv. skratiti, skra}ivati re~ izbacivawem jednog ili vi{e glasova na kraju.
aport
apokrif apokrif, -a m, mn. -i ‰gr~. apokryphos od apo(v.) i krypto sakrivamŠ 1. rel. jedna od kwiga s biblijskim motivima koje nisu u{le u zvani~no prihva}enu Bibliju, jer ih ne priznaje jevrejska vera (Stari zavet) odnosno hri{}anske crkve (Novi zavet). 2. fig. spis sumwive autenti~nosti, ~ije poreklo nije dokazano. apokrifan, -fna, -fno ‰v. apokrifŠ koji je nastao kao apokrif, koji je nepoznatog porekla, sumwiv, neautenti~an, podmetnut. apolepsa, -e ` ‰gr~. apolepsis zadr`avawe, spre~avaweŠ med. prekid ili prestanak neke organske funkcije, npr. disawa, cirkulacije, govora. apolid, -ida m, mn. apolidi, gen. mn. apolida ‰gr~. apolis apolidos, od a- i polis grad, dr`avaŠ osoba bez dr`avqanstva; up. apatrid. apolinski, -a, -o ‰lat. Apollineus ApolonovŠ koji pripada umetnosti; koji se zasniva na skladu, jasno}i i lepoti; up. dionizijski. apolit ‰gr~. a- i polites gra|aninŠ = apolid (v.). apolitizam = apoliticizam v. apoliti~nost. apoliticizam = apolitizam v. apoliti~nost. apoliti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-Š nezainteresovan za politiku; (o delu, spisu i sl.) koji ne sadr`i ni{ta o politici. apoliti~nost, -osti ` ‰gr~. a-Š ravnodu{nost prema politici, neu~estvovawe u politi~kom `ivotu. apolog, -a m, mn. apolozi, gen. mn. apologa ‰gr~. apologos pri~aŠ pou~na basna, pri~a izmi{qena s ciqem da pru`i neku moralnu pouku. apologet, -eta m = apologeta, -e m, mn. apologete, gen. mn. apologeta ‰nem. Apologet od gr~. apologeisthai pobijati, braniti seŠ 1. branilac neke ideje; zastupnik; onaj koji veli~a (nekoga, ne{to), hvaliteq. 2. ist. braniteq i zastupnik hri{}anstva. apologetski. apologeta = apologet (v.). apologetika, -e `, dat. i lok. apologetici ‰gr~. apologetikos, v. apologetŠ 1. rel. deo teologije koji se bavi odbranom hri{}anske vere i dokazivawem hri{}anskog u~ewa. 2. odbrana, zastupawe neke ideje ili nauke.
apologeti~an, -~na, -~no ‰v. apologetikaŠ odbramben, braniteqski; koji zastupa (ne{to). apologija, -e ` ‰gr~. apologiaŠ odbrana, odbrambeni spis ili govor u prilog nekog ~oveka i u~ewa. x apologijski. apologist(a) m = apologet (v.). Apolon, -ona m ‰gr~. ApollonŠ 1. mitol. starogr~ki bog sunca, poezije, muzike, proro~anstva itd., sin Zevsa i Lete, pokroviteq umetnosti, simbol mladala~ke lepote. 2. fig. veoma lep ~ovek. apolonski, -a, -o 1. koji pripada Apolonu. 2. v. apolinski. aponija, -e ` ‰gr~. aponia od a- (v.) i ponos muka, trudŠ filoz. bezbolnost, spokojstvo, duhovna vedrina. aponirati, aponiram, 3. l. mn. aponiraju svr{. ‰lat. apponereŠ prilo`iti, pridodati, dometnuti; up. apozicija. apopleksija, -e ` ‰gr~. apoplexiaŠ med. iznenadni prekid delatnosti mozga (ili plu}a, srca), pra}en paralizom pojedinih delova tela; kap, udar. x apoplekti~an i apoplekti~ki. apoplekti~ar, -a m, mn. -i ‰v. apopleksijaŠ med. bolesnik koji je pretrpeo apopleksiju ili je sklon apopleksiji. aporem, -a m = aporema, -e ` ‰gr~. aporema od aporeo u nedoumici samŠ filoz. logi~ka te{ko}a; sporno pitawe; te`ak zadatak. aporema = aporem (v.). aporemati~an, -~na, -~no = aporematski, -a, -o ‰v. aporemaŠ logi~ki sporan, nejasan, te{ko razumqiv. aporematski = aporemati~an (v.). aporija, -e ` ‰gr~. aporia te{ko}a, nedoumicaŠ filoz. nere{iv problem koji proizlazi iz sukoba dva protivre~na logi~ka suda. Najpoznatiji autor aporija bio je Zenon, u V veku pre n. e. aport! ‰fr. apporteŠ donesi! (komanda dresiranom psu). aport, -a m ‰fr. apport od apporter donositiŠ ulog, udeo u zajedni~kom poslu, deoni~kom dru{tvu, bra~noj zajednici i sl.
prav.
141
aporter aporter, -era m, mn. aporteri, gen. mn. aportera ‰v. aportiratiŠ lova~ki pas izve`ban da prona|e i donese ustreqenu lovinu. aportirati, aportiram, 3. l. mn. aportiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. apporterŠ doneti, donositi (o dresiranom psu). aposiopeza, -e ` ‰gr~. aposiopesis od aposiopao za}utimŠ kwi`. stilska figura zasnovana na prekinutom iskazu, pre}utkivawu (npr. ’Nemoj da ti ja... !’). apostaza, -e = apostazija, -e ` ‰gr~. apostasia od apostateo otpadamŠ otpadni{tvo, odmetawe, odvajawe (od vere, ideologije i sl.). apostazija = apostaza (v.). apostazirati, apostaziram, 3. l. mn. apostaziraju svr{. i nesvr{. ‰v. apostazaŠ odmetnuti se, odvojiti se, odvajati se, odre}i se, odricati se (vere, ideja, principa). apostat(a), -e m, mn. apostati ‰gr~. apostates, up. apostazaŠ otpadnik, odmetnik, onaj ko je izneverio (veru, ideologiju i sl.). aposterioran, -rna, -rno ‰v. a posterioriŠ naknadno donet, zasnovan na iskustvu. a posteriori (stand. i aposteriori) ‰lat. a posteriori iz kasnijeg, iz potowegŠ naknadno, na osnovu iskustva, induktivnim putem; supr. a priori. apostil, -a m, mn. -i ‰nlat. apostillusŠ overeni dodatak nekoj poveqi ili dokumentu; uzgredna primedba, primedba na margini. apostol, -a i apostol, -a m, mn. -i ‰gr~. apostolos izaslanikŠ 1. rel. svaki od 12 Hristovih u~enika koji su preneli Jevan|eqe u druge zemqe. 2. fig. vatreni propovednik, zagovornik neke ideje. 3. crkv. pravosl. kwiga koja sadr`i dela svetih apostola i sve apostolske poslanice iz Novog zaveta, osim Otkrovewa Jovanovog. apostolat, -ata m ‰v. apostolŠ apostolska delatnost, stalni rad na propovedawu i {irewu vere. apostolski, -a, -o i apostolski, -a, -o ‰v. apostolŠ rel. 1. koji se odnosi na apostole, koji pripada apostolima. 2. u jeziku katoli~ke crkve, papski. y apostolska stolica sedi{te pape u Rimu (jer ga je osnovao apostol Petar). apostrof, -a i apostrof, -a m, mn. -i ‰gr~. apostrophes okrenut unazadŠ 1. znak koji poka-
142
apofiza zuje da je izostavqeno jedno ili vi{e slova; u transliteraciji ruske }irilice upotrebqava se da ozna~i umek{awe prethodnog suglasnika, umesto mekog znaka (â). 2. v. apostrofa. apostrofa, -e ` ‰gr~. apostrophe odvra}awe, okretawe (od slu{alaca ka drugoj osobi)Š kwi`. stilska figura u kojoj se govornik obra}a nekom licu, obi~no odsutnom, ili ne`ivoj stvari, ~esto povi{enim ili prekornim tonom. apostrofirati, apostrofiram, 3. l. mn. apostrofiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apostrof, apostrofaŠ 1. staviti, stavqati apostrof (umesto ispu{tenog slova). 2. u govoru, obratiti se, obra}ati se kome, obi~no `ivqim ili o{trijim tonom. 3. pomenuti, pomiwati, obi~no s posebnim naglaskom. apoteka, -e `, dat. i lok. apoteci, gen. mn. apoteka ‰gr~. apotheke skladi{te, odlagali{teŠ prodavnica lekova; odeqewe u bolnici u kome se dr`e lekovi; y ku}na apoteka orman~e ili kutija u kojoj se dr`e lekovi. apotekar, -ara m, vok. apotekaru i apotekare, mn. apotekari, gen. mn. apotekara (`. apotekarka, -e, dat. i lok. apotekarki, gen. mn. apotekarki) ‰lat. apothecarius, v. apotekaŠ stru~wak za izradu i prodaju lekova; farmaceut koji radi u apoteci. x apotekarski. apotema, -e ` ‰gr~. apothema od apotithemi spu{tamŠ geom. normala spu{tena iz sredi{ta pravilnog mnogougaonika (ili pravilnog poliedra) na jednu wegovu stranu (odn. povr{inu). apoteoza, -e ` ‰gr~. apotheosis od apo- (v.) i theos bogŠ 1. mitol. uzdizawe ~oveka me|u bo`anstva. 2. fig. veli~awe, slavqewe. 3. pozor. zavr{na scena u kojoj se slavi neki junak ili vi{e wih. x apoteozni i apoteozni. apotropej, -eja m ‰gr~. apotropaion od apo- (v.) i trepein odvra}atiŠ etnogr. amajlija, molitva, uzre~ica i sl. pomo}u kojih se odvra}aju nesre}e. x apotropejski. apofatika, -e `, dat. i lok. apofatici ‰v. apo-, gr~. phanai re}i, izgovoriti; opovrgavati, osporavatiŠ teol. saznawe i napredovawe putem negirawa. apofiza, -e ` ‰gr~. apophysis od apo- (v.) i physein rastiŠ 1. med. izra{taj na kosti, nastao
apofonija od vlakana mi{i}nih tkiva. 2. miner. sloj jedne rude u drugoj. apofonija, -e ` ‰gr~. apo- (v.) i phone glasŠ lingv. alternacija (3) samoglasnika me|u srodnim re~ima, naj~e{}e e i o (npr. te}i - tok, unesem - unosim); prevoj, ablaut. apoftegma, -e ` ‰gr~. apophthegmaŠ sa`eto izre~ena misao, izreka, poslovica. apoftegmati~an, -~na, -~no ‰v. apoftegmaŠ sa`eto i mudro izre~en, sadr`ajan, jezgrovit. apohromat, -ata m ‰gr~. apo- (v.) i chroma bojaŠ opt. objektiv sastavqen od vi{e so~iva da bi se uklonila hromatska aberacija. apohromati~an, -~na, -~no = apohromatski, -a, -o ‰v. apohromatŠ opt. kome je uklowena hromatska aberacija (v.). y apohromatski objektiv v. apohromat. apraksija, -e ` ‰gr~. apraxia od a- i praxis, v. praksaŠ med. nesposobnost izvo|ewa odre|enih pokreta uprkos sa~uvanoj pokretqivosti udova. apreter, -era m, mn. apreteri, gen. mn. apretera ‰v. apreturaŠ radnik koji obavqa apreturu (v.). apretirati, apretiram, 3. l. mn. apretiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. appretieren od fr. appreter priprematiŠ obaviti, obavqati apreturu (v.). apretura, -e ` ‰nem. Appretur od fr. appreter priprematiŠ 1. postupak kojim se nekom materijalu (tkanini, ko`i, hartiji, krznu) daje ve}a ~vrstina, sjaj ili nepromo~ivost. 2. materija (premaz i sl.) koja slu`i za takav postupak. aprehenzija, -e ` ‰lat. apprehensio od ad- (v.) i prehendere dohvatitiŠ 1. shvatawe, poimawe, spoznaja. 2. strahovawe, bojazan, zabrinutost. aprecijacija, -e ` ‰srlat. appretiatioŠ bank. podizawe kupovne mo}i valute, odnosno wene vrednosti u odnosu na druge valute; supr. deprecijacija. april, -ila m ‰lat. aprilis, mo`da u vezi sa aperire otvaratiŠ ~etvrti mesec u godini. x aprilski. a prima vista ‰ital. a prima vista na prvi pogledŠ 1. muz. vokalno ili instrumentalno izvo|ewe melodije bez prethodne pripreme i uve`bavawa. 2. ekon. isplata ra~una odmah po primitku. aprioran, -rna, -rno ‰v. a prioriŠ unapred donet, nezavisan od iskustva.
apsentan a priori (stand. i apriori) ‰lat. a priori iz ranijeg, iz onoga napredŠ unapred, zasnovano na pretpostavkama a ne na iskustvu; deduktivnim putem; supr. a posteriori. apriorizam, -zma m ‰v. a prioriŠ filozofski pravac koji dr`i da ima spoznaja nezavisnih od iskustva. x aprioristi~ki. aprobant, -a m, aprobanti, gen. mn. aprobanata = aprobator, -a m, mn. -i ‰v. aprobacijaŠ stru~wak koji pregleda i odobrava pu{tawe u promet prehrambenih proizvoda. aprobativan, -vna, -vno ‰nlat. approbativus, up. aprobacijaŠ koji izra`ava odobravawe. aprobator = aprobant (v.). aprobacija, -e ` ‰lat. approbatio od approbare odobravatiŠ slu`beno odobrewe, dopu{tewe, pristanak. aprovizacija, -e ` ‰v. aproviziratiŠ organizovano snabdevawe `ivotnim namirnicama. x aprovizacioni. aprovizirati, aproviziram, 3. l. mn. aproviziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. approvisieren, od lat. ad- (v.) i providere snabdevatiŠ nabaviti, nabavqati i raspodeqivati `ivotne namirnice. aproksimativan, -vna, -vno ‰lat. approximativusŠ pribli`an, otprilike odre|en. aproksimacija, -e ` ‰lat. approximatioŠ 1. mat. pribli`na vrednost; pribli`no izra~unavawe. 2. ono {to se pribli`ava istini, stvarnim ~iwenicama, bez mogu}nosti da se one sasvim ta~no utvrde. apropo i apropo ‰fr. a proposŠ 1. pril. zbiqa; kad je o tome re~. 2. (u funkciji predloga) povodom (~ega), {to se ti~e (~ega). aproprijacija, -e ` ‰lat. appropriatio od proprius vlastitŠ prisvajawe, uvo|ewe (neke imovine) u privatno vlasni{tvo; up. eksproprijacija. aproprijacioni, -a, -o ‰v. aproprijacijaŠ koji se odnosi na aproprijaciju. aproprisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. appropriare od proprius vlastitŠ prisvojiti, prisvajati. aps nepr., stand. haps (v.). apsentan, -tna, -tno ‰lat. absensŠ neob. odsutan.
143
apsentizam apsentizam, -zma m ‰engl. absenteeism od absentee onaj ko je odsutan, od absent odsutan, od lat. absensŠ 1. odsutnost veleposednika sa imawa izdatog u zakup. 2. ~esto ili redovno izostajawe s radnog mesta. apsentist(a), -e m, mn. apsentisti ‰v. apsentizamŠ veleposednik koji `ivi daleko od svog imawa. apsida, -e `, gen. mn. apsida ‰gr~. hapsis hapsidos svod, lukŠ 1. arhit. zadwi, polukru`ni prostor crkve, nadsvo|en polukupolom. 2. astron. ta~ka na putawi nekog nebeskog tela gde je ono najbli`e centralnom telu ili najdaqe od wega (perihel ili afel, perigej ili apogej). apsidiola, -e ` ‰fr. absidiole od abside, v. apsidaŠ arhit. malo polukru`no udubqewe uz apsidu. apsidni, -a, -o ‰v. apsidaŠ koji se odnosi na apsidu. y apsidna linija astron. linija koja spaja najbli`u i najudaqeniju ta~ku na putawi nekog nebeskog tela. apsint, -a m ‰gr~. absinthion pelinŠ alkoholno pi}e za~iweno pelinom i anisom. apsolvent, -a m, mn. apsolventi, gen. mn. apsolvenata (`. apsolventkiwa i apsolventkiwa) ‰lat. absolvens od absolvere razre{itiŠ student koji je odslu{ao sve propisane predmete i sprema diplomski ispit. x apsolventski. apsolvirati, apsolviram, 3. l. mn. apsolviraju svr{. ‰lat. absolvere razre{itiŠ 1. odslu{ati propisan broj semestara, ste}i status apsolventa. 2. raspraviti, razre{iti (neko pitawe); zavr{iti glavni deo (nekog posla). apsolut, -a m ‰v. apsolutanŠ filoz. ono {to je apsolutno, apsolutni duh, apsolutna ideja, ve~na osnova svemira. apsolutan, -tna, -tno i apsolutan, -tna, -tno ‰lat. absolutus od absolvere razre{itiŠ 1. koji va`i sam za sebe, slobodan od svih ograni~ewa, neuslovqen. y apsolutna vrednost mat. veli~ina broja bez obzira na predznak + ili —; apsolutna visina visinska udaqenost neke ta~ke od povr{ine mora; apsolutni rekord sp. najboqi rezultat u nekoj disciplini bez obzira na uslove pod kojima je postavqen (u dvorani ili na otvorenom, na travi ili na tvrdom terenu i sl.); apsolutni sluh muz. spo-
144
apsolucija sobnost da se identifikuje ta~na visina tona, bez upotrebe instrumenata; apsolutna monarhija soc. dr`ava u kojoj vladar vlada bez ikakvih ustavnih ograni~ewa. 2. savr{en, ~ist, potpun; krajwi; y apsolutna nula fiz. najni`a mogu}a temperatura (–273,15 ¿C); apsolutna temperatura fiz. temperatura merena od apsolutne nule; apsolutni alkohol hem. ~ist etil-alkohol, ili onaj u kome nema vi{e od 1% vode; apsolutna muzika muz. ona ~iji je sadr`aj iskqu~ivo muzi~ki, koja ni{ta ne opisuje (up. programska muzika); apsolutno bi}e rel. Bog, bo`anstvo. apsolutizam, -zma m ‰v. apsolutanŠ politi~ki sistem u kome je sva vlast u rukama jednog vladara ili grupe qudi, neograni~ena vlast, samodr`avqe. apsolutizovati, -ujem (i apsolutizirati, apsolutiziram, 3. l. mn. apsolutiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. apsolutanŠ (u)~initi apsolutnim; predstaviti, predstavqati kao apsolutno; primeniti, primewivati neko mi{qewe na sve mogu}e slu~ajeve, bez ograni~ewa. apsolutist(a), -e m, mn. apsolutisti (`. apsolutistkiwa, -e) ‰v. apsolutanŠ 1. vladar koji vlada bez ograni~ewa, samodr`ac. 2. pristalica apsolutizma. apsolutno pril. ‰v. apsolutanŠ 1. na apsolutan na~in. 2. potpuno; svakako, bez sumwe, bez daqweg; (uz negaciju) nipo{to. apsolutnost, -i i apsolutnost, -osti ` ‰v. apsolutanŠ osobina onoga {to je apsolutno; bezuslovnost, potpunost, neograni~enost, savr{enost. apsolutoran, -rna, -rno ‰lat. absolutorius od absolvere razre{itiŠ koji razre{ava, osloba|a. y apsolutorna presuda prav. osloba|aju}a presuda. apsolutorijum, -a (i apsolutorij, -a) m ‰lat. absolutorium od absolvere razre{itiŠ 1. dokument o razre{avawu, otpusnica, razre{nica. 2. zast. svedo~anstvo o zavr{enim studijama i ste~enom pravu na polagawe diplomskog ispita. apsolucija, -e ` ‰lat. absolutio od absolvere razre{itiŠ 1. prav. oslobo|ewe od krivice, pomilovawe. 2. rel. opro{taj grehova.
apsorbovati apsorbovati, -ujem (i apsorbirati, apsorbiram, 3. l. mn. apsorbiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. absorbereŠ 1. hem. uvu}i, uvla~iti u sebe, usisa(va)ti, upi(ja)ti; up. adsorbovati. 2. fig. prihvatiti, usvojiti, usvajati (ideju, ose}awe); pro`eti se, pro`imati se (~ime). 3. zaokupiti, obuzeti (~oveka); sasvim utro{iti (ne~ije vreme, interesovawe). apsorpcija, -e ` ‰lat. absorptioŠ hem., fiz. usisavawe, upijawe, primawe u sebe; up. sorpcija, adsorpcija. x apsorpcijski i apsorpcioni. apstencija, -e ` ‰lat. abstentio od abstinere uzdr`ati seŠ prav. 1. odustajawe od nasledstva. 2. udaqewe po~initeqa od mesta gde je po~inio delo. apstergent, -a m, mn. apstergenti, gen. mn. apstergenata ‰lat. abstergere obrisati, o~istitiŠ med. sredstvo za ~i{}ewe, ispirawe (rane). apsterzivan, -vna, -vno ‰v. apsterzijaŠ med. koji slu`i za ~i{}ewe, ispirawe. apsterzija, -e ` ‰lat. abstersio od abstergere obrisati, o~istitiŠ med. 1. ~i{}ewe, ispirawe (rane). 2. ~i{}ewe creva. apstinent, -a m, mn. apstinenti, gen. mn. apstinenata (`. apstinentkiwa, -e i apstinentkiwa, -e) ‰lat. abstinens od abstinere uzdr`ati seŠ 1. ko se uzdr`ava, odri~e od ~ega; trezvewak, antialkoholi~ar. 2. pol. ko ne glasa na izborima. x apstinentski. apstinencija, -e ` ‰lat. abstinens od abstinere uzdr`ati seŠ 1. uzdr`avawe, odricawe (od jela, pi}a, polnog op{tewa). 2. pol. namerno neu~estvovawe u glasawu. apstinencijalan, -lna, -lno ‰v. apstinencijaŠ koji se odnosi na apstinenciju; y apstinencijalna kriza kriza koju u organizmu izaziva odvikavawe od zavisnosti (po prekidawu uzimawa opojnih droga, alkohola i sl.). apstinirati, apstiniram, 3. l. mn. apstiniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abstinereŠ 1. uzdr`ati se, uzdr`avati se, odricati se (jela, pi}a, fizi~ke qubavi). 2. pol. ne glasati na izborima. apstrakt, -a m, mn. apstrakti, gen. mn. apstrakta/apstrakata ‰engl. abstract od lat. abstractus, v. apstraktanŠ kratak sadr`aj neke rasprave ili studije; sa`etak, rezime.
apsurdnost apstraktan, -tna, -tno ‰lat. abstractus od abstrahere, v. apstrahovatiŠ koji postoji samo kao pojam, koji nije opipqiv, mislen, misaon; supr. konkretan. y apstraktna umetnost umetnost koja ne prikazuje vidqivu stvarnost, nego su joj jedini sadr`aji linija, oblik, boja, povr{ina ili masa; apstraktan broj mat. neimenovan broj, broj koji nije pra}en mernom jedinicom. apstraktnost, -osti ` ‰v. apstraktanŠ osobina onoga {to je apstraktno. apstraktum, -a m ‰lat. abstractum, v. apstrahovatiŠ ono {to je apstraktno, {to postoji samo u mislima, apstraktan pojam; mislena imenica. apstrakcija, -e ` ‰lat. abstractio od abstrahere, v. apstrahovatiŠ 1. filoz. misaona radwa kojom se od nekog pojma odbacuju sporedni, slu~ajni elementi, a zadr`ava ono {to je bitno; rezultat te radwe. 2. v. apstraktnost. 3. fam. puko mudrovawe, zamisao bez oslonca u stvarnosti. 4. apstraktna umetnost (v. apstraktan). apstrakcionizam, -zma m ‰v. apstrakcijaŠ filoz. mi{qewe koje se ne bazira na realnosti iz koje je apstrakcija izvedena, koje zanemaruje iskustvenu realnost. apstrahovati, -ujem (i apstrahirati, apstrahiram, 3. l. mn. apstrahiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. abstrahere izvla~iti, odvajati, od trahere vu}iŠ odvojiti u mislima, izuzeti, odeliti; odbaciti ono {to je slu~ajno ili nebitno. apstruzan, -zna, -zno ‰lat. abstrusus od abstrudere gurnuti u stranu, sakritiŠ te{ko razumqiv, te{ko doku~iv, zamr{en, nejasan. apstruznost, -osti ` ‰v. apstruzanŠ osobina onoga {to je apstruzno. apsumpcija, -e ` ‰lat. absumptio od absumere potro{itiŠ istro{enost; iscrpqenost. apsurd, -a m, mn. apsurdi, gen. mn. apsurda = apsurdum ‰v. apsurdanŠ besmislica, besmisao, logi~ka nemogu}nost. apsurdan, -dna, -dno ‰lat. absurdusŠ besmislen, logi~ki nemogu}; nerazuman. apsurditet, -eta m ‰nem. Absurditat od lat. absurditasŠ = apsurdnost, -osti ` osobina onoga {to je apsurdno. apsurdnost = apsurditet (v.).
145
apsurdum apsurdum v. apsurd. apsces, -a m, mn. apscesi, gen. mn. apscesa ‰lat. abscessus od abscedere oti}i, uzmicati, zbog verovawa da telesne te~nosti odlaze u otokŠ med. gnojno zapaqewe tkiva, gnojni otok, gnojnica. apscisa, -e `, gen. mn. apscisa ‰lat. abscissa (linea) otrgnuta (linija), od abscindere otrgnuti, odse}iŠ mat. prva koordinata u koordinatnom sistemu, ob. predstavqena kao horizontalna, na kojoj se meri rastojawe od ordinate (v.). x apscisni. ap-tu-dejt prid. indekl. ‰engl. up-to-dateŠ u skladu s vremenom, savremen, moderan, po posledwoj modi. apcigovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. abziehenŠ 1. pokr. fam. oduzeti, oduzimati, odbijati (od plate, honorara i sl.). 2. pokr. otakati, pretakati (vino). 3. tipogr. zast. uzeti prvi otisak sloga. ap{id, -a m ‰nem. AbschiedŠ pokr. zast. rastanak, opro{taj. ap{minkati, -am = ap{minkovati, -ujem svr{. ‰nem. abschminkenŠ pozor. skinuti {minku, o~istiti lice. ap{minkovati = ap{minkati (v.). ar1, -a m, mn. ari, gen. mn. ari ‰fr. are od lat. area povr{inaŠ mera za povr{inu, 100 metara kvadratnih. ar2 v. ahar. ara1, -e `, gen. mn. ara ‰ara(ra), iz ju`noameri~kog indijanskog jezika gvaraniŠ zool. vrsta dugorepog {arenog papagaja iz tropskih krajeva Ju`ne Amerike. ara2, -e `, gen. mn. ara ‰lat. araŠ oltar, `rtvenik. araba, -e `, gen. mn. araba ‰tur. arabaŠ zast. teretna zapre`na kola. arabatija v. harabatija. arabaxija v. rabaxija. arabaxiluk v. rabaxiluk. araber, -a m, mn. -i ‰nem. Araber ArapinŠ kow arapske rase. arabeska, -e i arabeska, -e `, dat. i lok. arabesci/arabesci, gen. mn. arabeski/arabeski i arabesaka ‰fr. arabesque od ital. arabesco u
146
aramija arapskom stiluŠ 1. um. {ara od isprepletanih geometrijskih i biqnih motiva, tipi~na za islamsku umetnost; {ara uop{te. 2. muz. vrsta `ivahne kompozicije, naj~e{}e za klavir. x arabeskni i arabeskni. arabizam, -zma m, mn. arabizmi, gen. mn. arabizama ‰fr. arabismeŠ lingv. 1. re~ pozajmqena iz arapskog jezika. 2. izraz ili konstrukcija karakteristi~na za arapski jezik. arabizirati, -arabiziram, 3. l. mn. arabiziraju i arabizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. arabiserŠ da(va)ti (kome, ~emu) arapske osobine, poarabiti; arabizirati se (o narodu, plemenu) pre}i u Arape. arabist(a), -e m, mn. arabisti ‰fr. arabisteŠ stru~wak za arapski jezik, kwi`evnost i kulturu. arabistika, -e `, dat. i lok. arabistici ‰v. arabistaŠ poznavawe i prou~avawe arapskog jezika, kwi`evnosti i kulture. arabica, -e ` ‰od arabqanski = arapskiŠ arapsko pismo. aragonit, -ita m ‰po {panskoj pokrajini Aragon, gde je otkrivenŠ miner. bezbojan ili `u}kast mineral, kalcijum-karbonat, sa prizmati~nim kristalima. araisati, -{em nesvr{. ‰tur. yaramakŠ pokr. prijati, goditi, pristajati. arajdati se, -dam se nesvr{. ‰neizvesnog poreklaŠ pokr. zast. 1. u`ivati, nasla|ivati se. 2. veseliti se, radovati se. arajstvo, -stva s ‰neizvesnog poreklaŠ pokr. u`ivawe; zabava, razonoda. arak, araka m ‰ar. ’araq, v. rakijaŠ `estoko pi}e od pirin~a, {e}erne trske ili kokosovog mleka, poreklom iz Indije. arak, arka m, mn. arci, gen. mn. araka ‰lat. arcus lukŠ tabak (hartije). arakanga v. ara1. araluk, -a m, mn. araluci, gen. mn.araluka ‰tur. aral›kŠ pokr. zast. me|uprostor; hodnik ili prolazna prostorija u starim bosanskim ku}ama. aram v. haram. aramba{a nepr., stand. haramba{a (v.). aramzada v. haramzada. aramija nepr., stand. haramija (v.).
aran aran, -rna, -rno ‰gr~. charis milost, qubaznostŠ zast. 1. dobar, lep, vaqan. 2. sna`an, hrabar. aran|el nepr., stand. arhan|el (v.). aran`er, -era m, mn. aran`eri, gen. mn. aran`era ‰fr. arrangeurŠ 1. onaj ko aran`ira (npr. izloge). 2. prire|iva~, organizator. 3. muz. onaj ko pravi aran`man. aran`irati, aran`iram, 3. l. mn. aran`iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. arrangerŠ 1. urediti, ure|ivati, udesiti, ure|ivati; slo`iti, slagati (buket cve}a); rasporediti, raspore|ivati robu (u izlogu). 2. srediti, udesiti, ude{avati, organizovati. 3. muz. napraviti aran`man. aran`man, -ana m, mn. aran`mani, gen. mn. aran`mana ‰fr. arrangementŠ 1. dogovor, nagodba, sporazum. 2. unapred organizovano turisti~ko putovawe. 3. odre|en raspored detaqa, sre|ivawe dekorativnih elemenata. 4. muz. ispisana obrada za orkestar ili mawi ansambl. arancini, arancina m mn. ‰ital. arancino, dem. od arancio naranxa, s venecijanskim izgovoromŠ sitne u{e}erene naranxe; u{e}erena kora naranxi. arar v. harar. araret v. hararet. aratos i aratos ‰gr~. aratos prokletŠ: ‹ te (ga, ih) bilo! proklet da si (da je, da su)! |avo da te (ga, ih) nosi! aratosiqati se, aratosiqam se svr{. ‰od aratos (v.) i blagosiqatiŠ zast. otarasiti se, otresti se, ratosiqati se. arahid, -ida m, mn. arahidi, gen. mn. arahida ‰lat. nau~no Arachis, nejasnog poreklaŠ bot. biqka kikiriki (v.). arahnide, arahida ` mn. ‰gr~. arachne paukŠ zool. red paukova. arahnodaktilija, -e ` ‰gr~. arachne pauk, daktylos prstŠ med. nenormalna du`ina i istawenost prstiju. arahnoid, -ida m = arahnoida, -e ` ‰gr~. arachne pauk, v. -oidŠ anat. pau~inasta mo`dana opna. arahnoida = arahnoid (v.). arahnologija, -e ` ‰gr~. arachne pauk, v. -logijaŠ zool. nauka o paucima.
argatin arbaleta, -e `, gen. mn. arbaleta ‰fr. arbaleteŠ ist. samostrel, oru`je nalik na pu{ku na kojoj je luk za izbacivawe strela. arbija v. harbija. arbitar, -tra m, mn. arbitri, gen. mn. arbitara (nepr. arbiter) ‰lat. arbiterŠ 1. sudija, presuditeq; najmerodavniji stru~wak u nekoj oblasti (modi, umetnosti i sl.). 2. sportski sudija. arbiter nepr., stand. arbitar (v.). arbitra`a, -e ` ‰fr. arbitrage, v. arbitriratiŠ 1. prav. postupak u posebnim sudovima ili organima za re{avawe sporova (izme|u preduze}a, dr`ava itd.). 2. finans. istovremena kupovina i prodaja robe na berzi, {to omogu}ava zaradu na osnovu razlike u cenama. 3. (u sportu) su|ewe. x arbitra`ni. arbitraran, -rna, -rno ‰lat. arbitrariusŠ 1. koji postupa po li~nom naho|ewu, a ne po zakonu; samovoqan. 2. proizvoqan; odoka odre|en. arbitrator, -a m, mn. -i ‰lat. arbitratorŠ sudija koga biraju zava|ene strane radi re{avawa nekog svog spora. arbitrirati, arbitriram, 3. l. mn. arbitriraju nesvr{. ‰lat. arbitrari od arbiter sudijaŠ presu|ivati u nekom sporu, biti arbitar, vr{iti arbitra`u. arboretum, -a m, mn. -i ‰lat. arboretum od arbor drvoŠ zbirka drve}a; nasad razli~itog drve}a u parkovima, vrtovima, rasadnicima i sl. arborikultura, -e ` ‰lat. arbor drvo, cultura gajeweŠ uzgajawe drve}a u parkovima, vrtovima, rasadnicima i sl. arboricid, -ida m ‰lat. arbor drvo, v. -cidŠ poqopr. sredstvo koje uni{tava ne`eqeno drve}e i grmqe. arbun, -una m, mn. arbuni, gen. mn. arbuna ‰venec. arboroŠ zool. vrsta morske ribe ru`i~aste boje i ukusnog mesa, Pagellus erythrinus. argat1, -a m, mn. argati, gen. mn. argata ‰tur. arg›tŠ pu{karnica, rupa u zidu tvr|ave kroz koju se puca. argat2, -a = argatin, -a m, mn. argati, gen. mn. argata ‰tur. ›rgat od gr~. ergates radnikŠ fizi~ki radnik, nadni~ar (`. argatkiwa, -e). argatar, -ara i argata{, -a{a m = v. argat2. argatin = argat2 (v.).
147
argatovati argatovati, -ujem nesvr{. ‰v. argat2Š 1. raditi za nadnicu, nadni~iti. 2. raditi te{ke fizi~ke poslove, kulu~iti, mu~iti se. argental = argentan v. alpaka2. argentan, -ana m = argental, -ala m ‰lat. argentum srebroŠ v. alpaka2. argentit, -ita m ‰lat. argentum srebroŠ miner. srebrni sulfid, najva`nija ruda srebra. argirija, -e = argirijaza, -e i argiroza, -e ` ‰gr~. argyros srebroŠ med. trovawe srebrom; sivkasta boja ko`e koja se javqa posle du`e upotrebe preparata srebra. argirijaza = argirija (v.). argiroza = argirija (v.). argo, -oa m, mn. argoi, gen. mn. argoa ‰fr. argotŠ {atrova~ki govor, `argon, sleng. argon, -ona m ‰gr~. argos nedelotvoran, lew, od a- (v.) i ergon radŠ hem. element iz grupe inertnih gasova, atomski broj 18, simbol Ar; upotrebqava se za svetle}e cevi sli~ne neonskim. argonaut, -a m, mn. -i ‰v. ArgonautiŠ zool. vrsta glavono{ca. Argonauti, Argonauta m mn. ‰gr~. Argo, nautes moreplovacŠ mitol. gr~ki junaci koji su na brodu Argo, pod Jasonovim vo|stvom, otplovili do Kolhide na Crnom moru da na|u Zlatno runo. argotizam, -zma m ‰fr. argotisme, v. argoŠ lingv. re~ ili oblik koji pripada argou, `argonizam. argumen(a)t, -nta m, mn. argumenti, gen. mn. argumenata ‰lat. argumentumŠ 1. dokaz, dokazno sredstvo; obrazlo`ewe, opravdawe. 2. mat. element na koji se primewuje neka operacija odnosno funkcija. argumentativan, -vna, -vno ‰v. argumentovatiŠ koji obrazla`e, koji slu`i kao dokazno sredstvo, dokazni. argumentacija, -e ` ‰lat. argumentatioŠ 1. dokazivawe, obrazlagawe; na~in izno{ewa i raspore|ivawa dokaza. 2. skup argumenata, dokaza za neku tvrdwu. argumentovati, -ujem (i argumentirati, argumentiram, 3. l. mn. argumentiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. argumentariŠ potkrepiti, potkre-
148
arenozan pqivati dokazima, dokaz(iv)ati, obrazlo`iti, obrazlagati. Argus, -a m ‰gr~. ArgosŠ 1. div iz gr~ke mitologije, stooki ~uvar Zevsove qubavnice. 2. fig. ~uvar koji sve vidi; z gledati Argusovim o~ima sve videti, strogo paziti. ardija, e `, gen. mn. ardija ‰tur. ardiyeŠ pokr. mala pomo}na prostorija iza radwe. ardit, -ita m, mn. arditi, gen. mn. ardita ‰ital. ardito smeoŠ ist. pripadnik italijanskih paravojnih jedinica u razdobqu odmah posle I svetskog rata. ardi~, -a m, mn. ardi~i, gen. mn. ardi~a ‰tur. ard›ü, ard›sŠ pokr. smreka. ardov, -ova m, mn. ardovi, gen. mn. ardova ‰ma|. hordoŠ pokr. bure, ba~va; hardov (v.). area, -ee `, gen. mn. area ‰lat. areaŠ 1. ravan prostor, ravnina; povr{ina. 2. oblast, podru~je. areal, -ala m, mn. areali, gen. mn. areala ‰nem. Areal od nlat. arealis povr{inski, v. areaŠ podru~je, oblast rasprostrawenosti neke biqne ili `ivotiwske vrste. arena, -e ` ‰lat. (h)arena pesak, borili{te prekriveno peskomŠ 1. ist. prostor za gladijatorske borbe i sli~na takmi~ewa; rimski stadion, amfiteatar. 2. prostor za izvo|ewe cirkuskih ve{tina. 3. fig. popri{te. arenda, -e `, gen. mn. arendi ‰srlat. arrendaŠ 1. zakup zemqi{ta; z dati u arendu dati pod zakup. 2. ~ist prihod od zemqi{ta izdatog u zakup. x arendalan. arendar, -ara m, vok. arendaru i arendare, mn. arendari, gen. mn. arendara ‰srlat. arrenda(ta)riusŠ v. arenda{. arendator, -a m, mn. -i ‰srlat. arrendatorŠ v. arenda{. arenda{, -a{a m, mn. arenda{i, gen. mn. arenda{a (`. arenda{ica, -e) ‰v. arendaŠ 1. ko uzima zemqu u zakup, zakupac. 2. ko izdaje zemqu pod zakup. arendisati, -i{em (i arendirati, arendiram, 3. l. mn. arendiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. arendaŠ 1. izda(va) ti u zakup. 2. uzeti, uzimati u zakup. arenozan, -zna, -zno ‰lat. arenosusŠ pe{~an, peskovit.
areola areola, -e `, gen. mn. areola ‰lat. areola, dem. od area, v. areaŠ 1. anat. tamni prsten oko bradavice na dojki. 2. med. crvenilo ko`e oko zapaqenog ili povre|enog mesta. areometar, -tra m, mn. areometri, gen. mn. areometara ‰gr~. araios redak, v. -metarŠ sprava za merewe gustine te~nosti. areopag, -aga m ‰lat. Areopagus, od gr~. Areios pagos Aresovo brdo, bre`uqak u Atini posve}en bogu rata Aresu, gde je verovatno zasedao vrhovni atinski sudŠ vrhovni sud u staroj Atini. Ares, -a m ‰gr~. AresŠ starogr~ki bog rata. arest, -a m, mn. aresti, gen. mn. aresta ‰nem. Arrest, ital. arresto zaustavqawe, hap{eweŠ 1. zast. zatvor, kazna zatvora. 2. med. zastoj (ob. sr~anog mi{i}a). arestant, -a m, mn. arestanti, gen. mn. arestanata ‰v. arestovatiŠ 1. onaj ko hapsi. 2. (nepr.) uhap{enik, ka`wenik. arestovati, -ujem (i arestirati, arestiram, 3. l. mn. arestiraju) svr{. i nesvr{. ‰ital. arrestareŠ (u)hapsiti, zatvoriti (koga). aretirati ‰fr. arreterŠ v. arestovati. aretologija, -e ` ‰ gr~. arete vrlina, v. -logijaŠ nauka o vrlini. arza, -e `, gen. mn. arza ‰gr~. arsis dizaweŠ metr. nagla{eni slog u stopi; supr. teza1 (3). arzi-odaja, arz-odaja, -e ` ‰tur. arz, v. arziti, i tur. oda, v. odajaŠ ist. prostorija za primawe posetilaca u carskom dvoru. arziti, -im nesv{. ‰tur. arz od ar. ’ard izlo`iti, iskazatiŠ pokr. prijavqivati, optu`ivati, `aliti se na koga. arzohal = arzuhal (v.). arzuhal, -ala m = arzohal, -ala m, mn. -i ‰tur. arzuhal, v. arzitiŠ pokr. molba, predstavka. arivizam, -zma m ‰fr. arrivisme od arriver sti}i, posti}iŠ nastojawe da se uspe po svaku cenu, karijerizam, lakta{tvo. x arivisti~ki. arivist(a), -e m, mn. arivisti ‰fr. arriviste, v. arivizamŠ 1. ko se trudi da uspe po svaku cenu, karijerista, lakta{. 2. skorojevi}. aridan, -dna, -dno ‰lat. aridusŠ 1. su{an, siroma{an padavinama. 2. fig. suvoparan.
aristokrat(a) ariditet, -eta m ‰lat. ariditasŠ 1. suvo}a klime, su{nost. 2. fig. suvoparnost. arizacija, -e ` ‰v. arijevacŠ ist. pretvarawe u arijevce; nasilno prevo|ewe pojedinih preduze}a iz jevrejskih u arijevsko vlasni{tvo, u Hitlerovoj Nema~koj. arija, -e i arija, -e ` ‰ital. ariaŠ muz. 1. ta~ka solo peva~a u operi ili opereti, melodija na odre|eni tekst. 2. kompozicija za glas solo, ob. uz orkestarsku pratwu. Arijadna, -e ` ‰gr~.Š prema gr~koj mitologiji k}i kraqa Minosa, koja je pomo}u klupka konca pomogla Tezeju da iza|e iz lavirinta. y Arijadnina nit spasonosni izlaz iz te{ke situacije, spasonosno sredstvo. arijanac, -nca m, mn. arijanci, gen. mn. arijanaca sledbenik arijanizma (v.). arijanizam, -zma m rel. u~ewe Arija, aleksandrijskog sve{tenika iz IV veka, koji je tvrdio da Hristos nije bog nego obi~an ~ovek. arijac = arijevac (v.). arijevac, -vca m, mn. arijevci, gen. mn. arijevaca = arijac, -jca m, mn. arijci, gen. mn. arijaca (`. arijevka, -e, dat. i lok. arijevki, gen. mn. arijevki) ‰nem. Arier od sanskr. arya plemi}, velika{Š 1. (Arijevac) pripadnik naroda koji je u preistorijsko doba `iveo u Iranu i severnoj Indiji, a govorio indoevropskim jezikom. 2. po rasisti~koj teoriji, pripadnik evropske vi{e rase, posebno nejevrejin. x arijevski, arijski. arijergarda, -e `, gen. mn. arijergardi ‰fr. arriere-garde od arriere pozadiŠ voj. ~eta koja brani odstupawe, za{titnica. arijerist(a), -e m, mn. arijeristi ‰fr. arriere pozadiŠ neob. nazadwak, reakcionar. arijes, a m, mn. -i ‰lat. ariesŠ ist. ratna sprava za razbijawe zidina, duga~ka klada s ovnujskom glavom, ovan. arijeta, -e `, gen. mn. arijeta ‰ital. arietta, dem. od ariaŠ muz. mala, kratka arija. ariozo pril. ‰ital. ariosoŠ muz. peva~ka ta~ka s me{avinom arije i re~itativa. aristokrat(a), -e m, mn. aristokrati (`. aristokratkiwa, -e) ‰gr~. aristokrates od aristos najboqi, v. -krat(a)Š pripadnik aristokratije, velika{, plemi}.
149
aristokratizam aristokratizam, -zma m ‰v. aristokratijaŠ 1. aristokratska vladavina. 2. aristokratsko dr`awe. 3. odanost aristokratiji. aristokratija, -e ` ‰gr~. aristokratia od aristos najboqi, v. -kratijaŠ 1. ist. vladavina vi{eg stale`a s naslednim privilegijama, naro~ito u staroj Gr~koj. 2. ist. vi{i stale`, plemstvo, velika{i. 3. klasa najotmenijih i najbogatijih, gospoda, dru{tvena elita. x aristokratski. aristotelizam, -zma m ‰gr~. AristotelesŠ u~ewe gr~kog filozofa Aristotela (384–322. pre n.e.). aritmetika, -e `, dat. i lok. aritmetici ‰gr~. arithmetikos od arithmos brojŠ mat. nauka o ra~unawu; deo matematike koji prou~ava prirodne, cele i racionalne brojeve. aritmeti~ki, -a, -o ‰v. aritmetikaŠ mat. koji se odnosi na aritmetiku. y aritmeti~ka sredina mat. broj koji se dobija kada se zbir n brojeva podeli sa n; aritmeti~ka progresija, aritmeti~ki red mat. niz brojeva u kome je razlika izme|u dva uzastopna broja stalna, npr. 1, 4, 7, 10 itd. aritmija, -e ` ‰gr~. a- i rythmos meraŠ 1. odsustvo ili nepravilnost ritma. 2. med. nepravilan rad srca. x aritmi~an. aritmogrif, -a m, mn. -i ‰gr~. arithmos broj, griphos ribarska mre`a, odakle fig. zagonetkaŠ zagonetka zasnovana na brojevima. aritmologija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, v. -logijaŠ nauka o brojevima. aritmomanija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, v. -manijaŠ psih. nagon za stalnim brojawem, prebrojavawem svega oko sebe. aritmomantija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, manteia proricaweŠ vra~awe pomo}u brojeva. aritmometar, -tra m, mn. aritmometri, gen. mn. aritmometara ‰gr~. arithmos broj, v. -metarŠ sprava za ra~unawe, ra~unaqka. ari{, -a m, mn. ari{i, gen. mn. ari{a ‰venec. larisse, ital. lariceŠ bot. vrsta listopadnog drveta, Larix europaea. arka, -e `, dat. i lok. arci, gen. mn. arki ‰lat. arcaŠ rel. 1. kov~eg u kome su ~uvani relikvije i druge dragocenosti. 2. kov~eg (brod) u kome se po Starom zavetu Noje spasao od potopa.
150
arlekinada arka, -e `, dat. i lok. arci, gen. mn. arki ‰tur. arka pozadinaŠ pokr. 1. le|a, zadwa strana. 2. zadwa, tupa strana kose ili no`a. 3. fig. zale|e, za{tita; protekcija. arkada, -e `, gen. mn. arkada ‰fr. arcade od ital. arcata od arco lukŠ 1. arhit. nadsvo|en trem, niz lukova na stubovima. 2. anat. deo ~eone kosti iznad oka u obliku luka. arkadijski = arkadski (v.). arkadski, -a, -o = arkadijski, -a, -o ‰gr~. ArkadiaŠ koji je iz Arkadije; idili~an, seoski, pastoralan. arkanum, -a m, mn. -i ‰lat. arcanumŠ 1. verske tajne, molitve koje se otkrivaju samo posve}enima. 2. tajno sredstvo protiv bolesti, tajni lek. ar-kapija, -e `, gen. mn. ar-kapija = ar-kapixik, -a m, mn. ar-kapixici, gen. mn. ar-kapixika ‰tur. art zadwi i kap› vrataŠ vrata iz dvori{ta, zadwa vrata, sporedan ulaz. ar-kapixik = ar-kapija (v.). arkato pril. ‰ital. arcato od arco gudaloŠ muz. prevla~e}i gudalom; up. picikato. arka{, -a{a m ‰tur. artkaô od art zadwi i kaô, v. ka{Š zadwi uzdignuti deo sedla, up. unka{. arkebuza, -e ` ‰nem. Arkebuse od fr. arquebuse od hol. haakbus kukasta pu{kaŠ ist. stara pu{ka kremewa~a s dugom cevi, u upotrebi uglavnom u XVI i XVII veku. arkebuzir, -ira m, mn. arkebuziri, gen. mn. arkebuzira ‰nem. Arkebusier, v. arkebuzaŠ ist. vojnik naoru`an arkebuzom. arkosolijum, -a (i arkosolij, -a) m ‰lat. arcus luk, solium kameni mrtva~ki kov~egŠ arheol. starohri{}anski grob sa svodom u obliku luka. Arktik, -a m ‰gr~. arktikos severniŠ oblast oko severnog pola. x arkti~ki. arlekin, -ina m = harlekin, -ina m ‰ital. Arlecchino od starofr. hellequin, neizvesnog poreklaŠ 1. (Arlekin) {aqivi lik iz ital. komedije del arte (v.), sa {arenom ode}om i drvenom sabqom. 2. {aqiv~ina, lakrdija{; prevrtqivac. arlekinada, -e ` ‰fr. arlequinadeŠ 1. pozori{na predstava u kojoj se pojavquje Arlekin (v.). 2. fig. farsa, lakrdija; neozbiqnost.
arli arli prid. indekl. ‰tur. arl›, harl›Š pokr. 1. dobro vaspitan, vaqan, ~estit. 2. silan, `estok, plahovit. armagan, -a m, mn. -i ‰tur. armaganŠ pokr. dar, poklon. armagedon (Armagedon), -dona m ‰naziv mesta u Bibliji, Otkr. Jov. 16:16Š mesto kona~ne bitke izme|u dobra i zla; fig. odlu~uju}a, presudna borba. armada, -e ` ‰{p. armada od lat. arma oru`jeŠ 1. vojska, oru`ana sila, armija. 2. velika ratna flota. x armadni. armales, -a m ‰srlat. (litterae) armales, od arma oru`je, grbŠ ist. poveqa kojom vladar plemi}u dodequje grb. armalist(a), -e m, mn. armalisti ‰v. armalesŠ ist. plemi} bez poseda, u stalnoj vojnoj slu`bi (naro~ito u Ma|arskoj). arman = harman (v.). armanxija = harmanxija (v.). armawak, armawka m ‰fr. Armagnac, naziv pokrajineŠ `estoko alkoholno pi}e, vrsta kowaka. armatura, -e ` ‰lat. armatura od armare naoru`atiŠ 1. gra|. gvozdene {ipke ili mre`e kojima se poja~ava gra|evina. 2. pom. brodska oprema i naoru`awe. 3. elektr. sastavni delovi elektri~nih instalacija. 4. muz. v. akcidentalije (2). armija, -e `, vok. armijo, gen. mn. armija ‰fr. armeeŠ 1. ukupna oru`ana sila neke dr`ave, vojska. 2. najve}a operativna jedinica u vojsci, formirana radi izvr{ewa odre|enih ciqeva, koja kombinuje vi{e rodova vojske. 3. fig. mno{tvo qudi, masa. x armijski. armilaran, -rna, -rno ‰srlat. armillaris od armilla narukvicaŠ okrugao, prstenast. y armilarna sfera astron. stari astronomski instrument za odre|ivawe koordinata nebeskih tela. armirati, armiram, 3. l. mn. armiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. armerŠ gra|. (o)ja~ati, u~vrstiti, u~vr{}ivati beton ugra|uju}i u wega gvozdene {ipke ili mre`u. armirac, -rca m, mn. armirci, gen. mn. armiraca = armira~, -a~a m, mn. armira~i, gen. mn. armira~a ‰v. armiratiŠ radnik ili in`ewer koji pravi armirani beton.
arondisman armira~ = armirac (v.). arwevi, arweva m mn. ‰ma|. ernyo za{titaŠ platneni krov na zapre`nim kolima. arogantan, -tna, -tno ‰lat. arrogans od arrogare prisvajati, zahtevatiŠ drzak, nadmen, ohol, naprasit, osoran. arogantnost = arogancija (v.). arogancija, -e ` = arogantnost, -osti ` ‰v. arogantanŠ nadmenost, drskost, naprasitost, bezobzirnost. arogacija, -e ` ‰lat. arrogatio od arrogare prisvojitiŠ prav. usvojewe lica koje vi{e nije pod o~inskom vla{}u. arogirati, arogiram, 3. l. mn. arogiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. arrogareŠ 1. svojatati; (neosnovano) polagati prava na ne{to. 2. prav. usvojiti, posvojiti. aroma, -e ` ‰gr~. aroma -tos za~in, mirisna travaŠ 1. ugodan miris (biqke, jela, pi}a i sl.). 2. fig. ose}aj, nagove{taj, prizvuk. aromat, -ata ‰v. aromaŠ mirisna materija, materija koja odaje prijatan miris. aromaterapija, -e i aromaterapija, -e ` ‰v. aroma, terapijaŠ med. le~ewe pomo}u esencijalnih uqa i biqnih ekstrakata, vrsta alternativne medicine. aromatizacija, -e ` ‰v. aromatizovatiŠ 1. dodavawe mirisa nekom proizvodu. 2. hem. prevo|ewe parafinskih ugqovodonika u aromati~ne. aromatizovati, -ujem i aromatizirati, aromatiziram, 3. l. mn. aromatiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. aromatiser, v. aromaŠ da(va)ti ugodan miris nekom prehrambenom proizvodu ili leku. aromati~an, -~na, -~no, aromati~ki, -a, -o = aromatski, -a, -o ‰gr~. aromatikos, v. aromaŠ hem. koji prijatno miri{e, koji ima aromu. y aromati~ni ugqovodonici hem. benzol i derivati benzola. aromatski = aromati~an (v.). arondacija, -e ‰nepravilno od fr. arrondir zaokru`itiŠ grupisawe malih zemqi{nih poseda, wihovo spajawe u ve}e radi racionalnijeg iskori{}avawa. arondisman, -ana m, mn. arondismani, gen. mn. arondismana ‰fr. arrondissementŠ 1. admini-
151
arpasuj strativna jedinica u Francuskoj, deo departmana. 2. (u Parizu) gradska ~etvrt. arpasuj, -a m ‰tur. arpa je~am, su vodaŠ pokr. voda u kojoj je kuvan je~am; je~meno pivo. arpaxik, -a m ‰tur. arpac›kŠ sitan crni luk za sa|ewe. arpa{, -a m ‰tur. arpa je~am, pers. aô jeloŠ pokr. je~mena ka{a. arpe|irati, arpe|iram, 3. l. mn. arpe|iraju nesvr{. ‰v. arpe|oŠ muz. svirati arpe|o, svirati akorde razlomqeno. arpe|o, arpe|a m, mn. s arpe|a, gen. mn. arpe|a ‰ital. arpeggio od arpa harfaŠ muz. svirawe tonova jednog akorda ne istovremeno nego razlomqeno, jedan za drugim, kao na harfi. arsa, -e `, gen. mn. arsa ‰tur. arsaŠ pokr. prazno gradili{te, plac. arsen, -ena m ‰gr~. arsen mu{ki, jakŠ hem. element, redni broj 33, simbol As, ~ija su jediwewa jako otrovna. x arsenov i arsenski. arsenal, -ala m, mn. arsenali, gen. mn. arsenala ‰fr. arsenal od ar. dar as-sina’a radionicaŠ 1. skladi{te oru`ja, oru`nica, naro~ito u morskim lukama. 2. skup oru`ja, naoru`awe. 3. fig. velika koli~ina ne~ega {to je uvek na raspolagawu. arsenat, -ata m ‰v. arsenŠ hem. so arsenove kiseline. arsenik, -ika m ‰gr~. arsenikon, v. arsenŠ hem. arsenov trioksid (As2O3), jak otrov. x arseni~ni. arsenit, -ita m ‰v. arsenŠ hem. so arsenove kiseline. arslan, -a i arslan, -ana m, mn.arslani, gen. mn. arslana ‰tur. arslanŠ 1. lav. 2. fig. hrabar ~ovek, junak; nasilnik. arsuz, -a m, mn. arsuzi, gen. mn. arsuza ‰tur. ars›z od ar stid i s›z bezŠ pokr. bestidnik, bezobraznik. arsuzluk, -a m, mn. arsuzluci, gen. mn. arsuzluka ‰tur. ars›zl›k, v. arsuzŠ pokr. bezobrazluk, nevaqalstvo. art-direktor, -a m ‰engl. art directorŠ 1. tehni~ki i likovni urednik ~asopisa ili kwige. 2. umetni~ki direktor (festivala, filma i sl.).
152
artik(a)l arteq, -a m, mn. arteqi, gen. mn. arteqa ‰rus. artel⊠1. radna zadruga. 2. ist. udru`ewe za za{titu radnika. Artemida, -e ` ‰gr~. ArtemisŠ mitol. bogiwa lova i meseca, k}i Zevsova, sestra Apolonova; odgovara rimskoj Dijani. artemizijum, -a (i artemizij, -a) m ‰gr~. ArtemisionŠ ist. svetili{te bogiwe Artemide. arterija, -e ` ‰gr~. arteria `ilaŠ 1. anat. krvni sud koji iz srca odvodi krv oboga}enu kiseonikom u razne delove tela, `ila kucavica. 2. fig. vrlo prometna ulica, va`na saobra}ajnica. x arterijski i arterijalan. arteriografija, -e ` ‰v. arterija, grafijaŠ med. rendgensko snimawe arterija; up. angiografija. arteriole, arteriola ` mn. ‰nlat. arteriola, dem. od arteriaŠ anat. najsitnije arterije, posle kojih dolaze kapilari. arterioskleroza, -e ` = arteroskleroza ‰v. arterija, sklerozaŠ med. zadebqawe i zakre~avawe zidova arterija. arterisati, -i{em ‰tur. art›rmakŠ pokr. licitirati, povi{avati cenu, nadmetati se novcem. arterski nepr. v. arteski. arteski, -a, -o = arte{ki, -a, -o (nepr. arterski) ‰fr. artesien od Artois (Artoa), ime provincije u kojoj su najpre kopani takvi bunariŠ u: y arteski/arte{ki bunar bunar koji se kopa do vode izme|u dva nepropusna sloja, tako da ona isti~e pod sopstvenim pritiskom. artefakt, -a m, mn. atefakti, gen. mn. artefakata ‰lat. arte factum ve{ta~ki na~iwenoŠ proizvod qudske ruke (za razliku od prirodnog), rukotvorina. arte{ki = arteski (v.). artizam, -zma m ‰v. artistŠ 1. umetni~ka ve{tina; potpuno vladawe tehnikom i formom neke umetnosti. 2. prenagla{avawe formalne strane neke umetni~ke tvorevine. artizan, -ana m, mn. artizani, gen. mn. artizana ‰fr. artisanŠ 1. zanatlija. 2. majstor u svojoj struci; ve{t glumac. 3. osniva~, pokreta~, za~etnik. artik(a)l, -kla m, mn. artikli, gen. mn. artikala (uob. i artikl, -a, mn. artikli, gen. mn. ar-
artikulacija tikala) ‰nem. Artikel od lat. articulumŠ 1. proizvod, odre|eni primerak robe u trgovini. 2. prav. ~lan (zakona), paragraf. artikulacija, -e ` ‰lat. articulatio, v. artikulisatiŠ 1. fon. stavqawe govornih organa u polo`aj za izgovor nekog glasa; jasno i razgovetno izgovarawe. 2. ra{~lawivawe, razrada, oblikovawe. 3. muz. na~in izvo|ewa i me|usobnog povezivawa tonova. 4. anat. a. zglob, zglavak. b. na~in kako su dve kosti me|usobno uzglobqene. x artikulacijski i artikulacioni. artikulisati, -i{em (i artikulirati, artikuliram, 3. l. mn. artikuliraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. articulareŠ 1. fon. jasno, razumqivo izgovarati re~i, glasove i slogove. 2. ra{~laniti, ra{~lawivati, razraditi, razra|ivati. artilerija nepr., stand. artiqerija (v.). artiqerac, -rca m, mn. artiqerci, gen. mn. artiqeraca ‰v. artiqerijaŠ vojnik koji slu`i u artiqeriji, tobxija. artiqerija, -e ` (nepr. artilerija) ‰fr. artillerieŠ 1. topovi i druga velika vatrena oru`ja (haubice, baca~i, rakete i sr.). 2. rod vojske opremqen tim naoru`awem. x artiqerijski. artiodaktili, artiodaktila m mn. ‰gr~. artios paran, daktylos prstŠ zool. red papkara koji imaju paran broj prstiju; up. perisodaktili. artist(a), -e m, mn. artisti (`. artistkiwa) ‰fr. artiste od art umetnost, ve{tinaŠ 1. ve{tak koji nastupa u cirkusu, varijeteu, no}nom lokalu i sl. kao akrobata, ma|ioni~ar, `ongler i sl. 2. umetnik koji je dobro ovladao tehnikom svoje umetnosti. artistika, -e `, dat. i lok. artistici ‰v. artisti~kiŠ skup ve{tina koje prikazuju artisti. artisti~ki, -a, -o ‰fr. artistiqueŠ 1. koji se odnosi na artiste: ve{t, uve`ban, virtuozan. 2. umetni~ki. artifeks, -a m, mn. artifeksi, gen. mn. artifeksa ‰lat. artifex od ars gen. artis umetnost i facere ~initiŠ ve{t umetnik, stvaralac u umetnosti, majstor. artificijelan, -lna, -lno ‰fr. artificiel od lat. artificialis, v. artifeksŠ ve{ta~ki, izve{ta~en, neprirodan.
-arh artificijelnost, -i ` ‰v. artificijelanŠ izve{ta~enost. arti~ok, -a m, mn. arti~oci, gn. mn. arti~oka = arti~oka, -e i arti{oka, -e ` ‰severnoital. articiocco, nem. Artischocke, od ar. al-har{ufŠ bot. biqka s glavicama od vi{e slojeva mesnatog li{}a, Cynara scolymus, jede se kao povr}e ili u salati. arti~oka, arti{oka = arti~ok (v.). arti{oka, arti~oka = arti~ok (v.). artralgija, -e ` ‰gr~. arthron zglob, algos bolŠ med. bol u zglobovima. artritizam, -zma m ‰v. artritisŠ med. sastav tela koji je sklon oboqewima izazvanim usporenim metabolizmom (kostoboqa, {e}erna bolest, neuralgije, arterioskleroza i dr.). artritis, -a m ‰gr~. arthron zglob, v. -itisŠ med. zapaqewe zglobova. artriti~an, -~na, -~no ‰v. artritisŠ koji boluje od artritisa, zahva}en artritisom. artro- pref. ‰gr~. arthron zglobŠ kao prvi deo slo`enih re~i pokazuje da se ne{to odnosi na zglob ili zglobove. artroza, -e ` ‰nlat. arthrosis od gr~. arthron zglobŠ med. hroni~no degenerativno oboqewe zglobova. art-rok, -a m ‰engl. art umetnost, v. rokŠ rok muzika s ve}im umetni~kim pretenzijama, u kombinaciji s klasi~nom muzikom, pozori{tem, slikarstvom itd. artropatija, -e ` ‰v. artro-, -patijaŠ med. op{ti naziv za oboqewa zglobova. artropod, -a m, mn. artropodi, gen. mn. artropoda (i artropoda mn. s) ‰v. artro-, gr~. pous gen. podos nogaŠ zool. zglavkar, ~lankono`ac. artroskopija, -e ` ‰v. artro-, -skopijaŠ med. pregled unutra{wosti zgloba pomo}u naro~itog instrumenta. art-film, -a m, mn. art-filmovi, gen. mn. art-filmova ‰engl. art filmŠ eksperimentalni umetni~ki film, za u`i krug zainteresovanih gledalaca. arh- v. arhe-, arheo-arh, -arhija ‰gr~. arkhein biti prvi, vladati, zapovedatiŠ kao drugi deo re~i ozna~ava
153
arhaizam onoga koji vlada (-arh) ili vladawe, upravqawe (-arhija). arhaizam, -zma m, mn. arhaizmi, gen. mn. arhaizama ‰gr~. archaismos od archaios star, drevanŠ 1. lingv. zastarela re~ ili oblik. 2. zastareli obi~aj, na~in pona{awa i sl. arhaizovati, -ujem (i arhaizirati, arhaiziram, 3. l. mn. arhaiziraju) svr{. i nesvr{. ‰gr~. archaizein podra`avati jezik starih pisacaŠ (u)~initi ne{to arhai~nim, da(va)ti ~emu arhai~an oblik. arhaik, -a m ‰gr~. archaikos od archaios star, drevanŠ geol. najstarije doba u geolo{kom razvoju Zemqe, sa stenama u kojima jo{ nema `ivota ili se tek javqaju prvi tragovi `ivota; azoik (v.). arhai~an, -~na, -~no ‰v. arhaikŠ starinski, zastareo, koji je iza{ao iz upotrebe. arhai~nost, -sti ` ‰v. arhai~anŠ zastarelost. arhajski, -a, -o ‰gr~. archaios star, drevanŠ pradavni, po~etni, iskonski; arhajsko doba = arhaik (v.). arhan|eo, -|ela i arhan|el, -a m (nepr. aran|eo, aran|el) ‰v. arhi-, an|eoŠ rel. jedan od an|ela vi{eg reda, po hri{}anskom verovawu. arhe-, arheo- ‰gr~. archaios star, drevanŠ kao prvi deo slo`enih re~i ozna~ava ne{to davno, prastaro, iskonsko. arheografija, -e ` ‰v. arheo-, grafijaŠ opisivawe arheolo{kih nalaza. arheozoik, -a m ‰v. arheo-, zoon `ivo bi}eŠ v. azoik. x arheozojski. arheolog, -a m, mn. arheolozi, gen. mn. arheologa ‰v. arheo-, -logŠ nau~nik koji se bavi arheologijom. arheologija, -e ` ‰v. arheo-, -logijaŠ nauka koja prou~ava `ivot qudi u dalekoj pro{losti na osnovu sa~uvanih ili iskopanih spomenika kulture. arheolo{ki, -a, -o ‰v. arheologŠ koji se odnosi na arheologiju ili na arheologe. arheopteriks, -a m, mn. -i ‰v. arheo-, gr~. pteryx kriloŠ zool. ptica iz doba jure, sa osobinama gmizavca, na|ena kao fosilni ostatak.
154
arhidijeceza arheornis, -a m, mn. -i ‰v. arheo-, gr~. ornis pticaŠ zool. vrsta ptica iz davne pro{losti, srodnih arheopteriksu. arhetip, -a m, mn. arhetipovi, gen. mn. arhetipova ‰gr~. archetypon od arche po~etak, v. tipŠ 1. prauzor, praslika, izvorni obrazac. 2. psih. u Jungovoj psihoanalizi kolektivni nesvesni motiv, zajedni~ki svim qudima. 3. prvi otisak ili prvi primerak nekog izdawa. arhi- ‰gr~. archi- od archein predwa~iti, biti prvi, vladatiŠ kao prvi deo re~i zna~i: 1. prvi, glavni, nad-. 2. vi{e od svega, u krajwoj meri, npr. arhilopov, arhipoznat. arhiv, -iva m, mn. arhivi, gen. mn. arhiva ‰lat. archivum od gr~. archeion javni ured, nadle{tvoŠ 1. ustanova u kojoj se ~uvaju stari dokumenti i pisani spomenici. 2. odeqewe u ustanovi u kome se registruju i ~uvaju obra|eni spisi. 3. zbirka dokumenata o delatnosti neke ustanove ili ~oveka. 4. naziv pojedinih nau~nih ~asopisa. x arhivski. arhiva, -e ` ‰v. arhivŠ v. arhiv (2, 3). arhivalije, arhivalija ` mn. ‰nem. Archivalien, v. arhivŠ gra|a koja se ~uva u arhivu, arhivski dokumenti. arhivar, -ara m, mn. arhivari, gen. mn. arhivara (`. arhivarka, -e, dat. i lok. arhivarki, gen. mn. arhivarki) ‰v. arhivŠ slu`benik u arhivu. x arhivarov i arhivarev, arhivarski. arhivirati, arhiviram, 3. l. mn. arhiviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. archivieren, v. arhivŠ staviti, odlo`iti, odlagati u arhiv. arhivist(a), -e m, mn. arhivisti (`. arhivistkiwa) ‰v. arhiv, arhivistikaŠ 1. stru~wak za prou~avawe arhiva. 2. arhivar. arhivistika, -e ` ‰v. arhiv i arhivaŠ nauka o organizaciji arhiva. arhivolt, -a m, mn. -i ‰ital. archivolto od archi- (v. arhi-) ukr{teno sa arco luk, volta svodŠ arhit. 1. glavni luk koji spaja dva stuba. 2. niz lukova na glavnom crkvenom portalu. arhigonija, -e ` ‰v. arhi-, gr~. gonos ro|eweŠ biol. spontano postawe `ivota iz neorganske materije; up. abiogeneza. arhidijeceza, -e ` ‰v. arhi-, dijecezaŠ crkv. oblast pod upravom nadbiskupa odnosno arhiepiskopa, arhiepiskopija, nadbiskupija.
arhi|akon arhi|akon, -a i arhi|akon, -a m, mn. -i ‰v. arhi-, |akonŠ crkv. vi{i crkveni dostojanstvenik. arhiepiskop, -a m, mn. -i ‰gr~. archiepiskopos, v. arhi-, episkopŠ visoki dostojanstvenik u pravoslavnoj crkvi, iznad episkopa. x arhiepiskopski. arhiepiskopija, -e ` ‰v. arhiepiskopŠ oblast pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhijatar, tra i arhijatar, -tra m, mn. arhijatri/arhijatri, gen. mn. arhijatara/arhijatara ‰gr~. archiatros, v. arhi-, iatros lekarŠ ist. vrhovni lekar; li~ni lekar helenisti~kih vladara. arhijerej, -eja m, vok. arhijereju, mn. arhijereji, gen. mn. arhijereja ‰gr~. archiereus, v. arhi-, jerejŠ crkv. visoki sve{tenik; drugi naziv za vladiku, episkopa. arhijerejski, -a, -o ‰v. arhijerejŠ crkv. koji se odnosi na arhijereja. y Arhijerejski sabor najvi{e crkveno-zakonodavno telo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi; Arhijerejski sinod najvi{a izvr{na vlast u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ~ine ga patrijarh i ~etiri eparhijska arhijereja. arhilohijski, -a, -o ‰gr~. ArchilochosŠ kwi`. naziv za vi{e vrsta stilova koje je prona{ao najstariji gr~ki liri~ar Arhiloh, u VII veku pre n.e. arhimandrit, -a i arhimandrit, -ita m ‰gr~. archimandrites, v. arhi-, mandra stado, manastirŠ crkv. najvi{i mona{ki ~in do vladike u pravoslavnoj crkvi. x arhimandritski i arhimandritski. arhipastir, -ira m, mn. arhipastiri, gen. mn. arhipastira ‰v. arhi-Š crkv. arhiepiskop; arhijerej. arhipelag, -aga m, mn. arhipelazi, gen. mn. arhipelaga ‰v. arhi-, gr~. pelagos moreŠ grupa ostrva, ostrvqe (prvobitno naziv za ostrva u Egejskom moru). arhitekt(a), -e m, mn. arhitekti, gen. mn. arhitekata ‰gr~. architekton, v. arhi-, tekton zidar, graditeqŠ 1. stru~wak koji projektuje zgrade i nadzire wihovu gradwu, {kolovan gra|evinar, neimar. 2. fig. ko planira i marqivo ostvaruje neki posao, graditeq, tvorac. x arhitekatski.
asaba arhitektonika, -e `, dat. i lok. arhitektonici ‰v. arhitektonskiŠ 1. ve{tina gra|ewa, neimarstvo; nauka o gra|evinskim oblicima i stilovima. 2. skladnost konstrukcije nekog umetni~kog dela; ve{tina sastavqawa elemenata u celinu. arhitektoni~ki = arhitektonski (v.). arhitektonski, -a, -o = arhitektoni~ki, -a, -o ‰gr~. architektonikos, v. arhitektŠ 1. koji se odnosi na arhitektoniku. 2. koji se odnosi na arhitekturu. arhitektura, -e ` ‰lat. architectura od gr~. architekton, v. arhitektŠ 1. ve{tina projektovawa zgrada, gra|evinska umetnost, neimarstvo. 2. stil i oblik gra|evine. 3. raspored elemenata, sklop, struktura (kwi`evnog ili umetni~kog dela). x arhitekturni. arhitip nepr., v. arhetip. arhitrav, -a m, mn. -i ‰ital. architrave, v. arhi-, ital. trave gredaŠ arhit. glavna greda koja povezuje dva ili vi{e stubova i po~iva na wima. arhont, -a m, mn. arhonti, gen. mn. arhonata ‰gr~. archon -ntosŠ ist. 1. jedan od devetorice ~lanova dr`avne uprave u staroj Atini; naziv za najvi{eg ~inovnika u drugim gr~kim gradovima. 2. vladar, poglavar; naziv za strane vladare u vizantijskim spisima. x arhontski. arhontat, -ata m ‰v. arhontŠ vreme vladawa jednog arhonta. ar~iti v. har~iti. arxija, -e m, mn. arxije, gen. mn. arxija ‰v. ar2Š zast. sluga u {tali, kowu{ar. ar{in, -ina m, mn. ar{ini, gen. mn. ar{ina ‰tur. arô›nŠ 1. stara mera za du`inu, lakat (izme|u 65 i 75 cm). 2. fig. merilo, kriterijum, standard. ar{lama ` = a{lama (v.). as1, -a m, mn. asovi, gen. mn. asova m ‰nem. As od lat. asŠ 1. karta s vredno{}u jedan, kec. 2. prvak, {ampion, najboqi (u sportu, u auto-trkama, u pilotirawu). 3. u tenisu, poen postignut iz servisa. 4. ist. starorimski sitan novac i jedinica za te`inu. as2 s indekl. ‰nem. AsŠ muz. nota A sni`ena za pola tona. y as-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton as (sni`eno A).
155
asabaluk asaba, -e ` ‰tur. asabe od ar. ’asabaŠ pokr. 1. srodnici po mu{koj liniji. 2. zakonski naslednici po {erijatskom pravu. asabaluk, -a m, mn. asabaluci, gen. mn. asabaluka ‰tur. asabel›k, v. asabaŠ pokr. srodstvo po mu{koj lozi. asaki prid. indekl. ‰tur. haseki sultan majka sultanijaŠ ist. titula prve ili povla{}ene sultanove `ene, majke prestolonaslednika, obi~no uz ime. asambleja, -e `, gen. mn. asambleja ‰fr. assembleeŠ 1. skup{tina, sabor, skup. 2. naziv za plenarnu sednicu Skup{tine OUN. asanator, -a m, mn. -i ‰v. asaniratiŠ onaj ko vr{i asanaciju. asanacija, -e ` ‰v. asaniratiŠ skup postupaka radi poboq{awa zdravstvenih i higijenskih prilika u nekom mestu. x asanacijski, asanacioni. asanirati, asaniram, mn. asaniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. assanieren od fr. assainir, lat. sanus zdravŠ popraviti, popravqati higijenske i zdravstvene prilike, otklawaju}i ne~isto}u, mo~vare, izvore zaraze i sl. asas, -a m, mn. asasi, gen. mn. asasa = asasin, -a m, mn. asasi, gen. mn. asasa ‰tur. ’asas od ar. ’asasŠ no}ni stra`ar, no}ni ~uvar. asasin, -a m. mn. asasini, gen. mn. asasina ‰srlat. assassinus od ar. ha{{a{in u`ivalac ha{i{aŠ ist. pripadnik ekstremne islamske sekte za borbu protiv krsta{a, XI–XIII veka. asvalt nepr., stand. asfalt (v.). ASEAN, -a m ‰engl. ASEAN, skr. od Association of South-East Asian NationsŠ udru`ewe za privrednu i kulturnu saradwu me|u zemqama jugoisto~ne Azije, osnovano 1968. asebija, -e ` ‰gr~. asebeiaŠ bezbo`nost, bezverstvo. aseverativan, -vna, -vno ‰lat. asseverare ozbiqno tvrditi, uveravatiŠ potvrdan, dokazni. aseveracija, -e ` ‰lat. asseveratioŠ ozbiqna tvrdwa, uveravawe, dokazivawe. aseitet, -eta m ‰srlat. aseitas od lat. a se po sebiŠ filoz. 1. postojawe po sebi, nezavisnost od ma ~ega drugog (svojstvo Boga po shola-
156
asesor sti~koj teologiji). 2. duhovna samostalnost, slobodna voqa. aseksualan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. seksŠ 1. biol. bespolan; koji se ne razmno`ava spajawem mu{kih i `enskih }elija. 2. koji nema erotske privla~nosti ni seksualnih `eqa. aselgija, -e ` ‰gr~. aselgeiaŠ 1. razvrat, pohotqivost. 2. obest, drskost. aseleni~an, -~na, -~no = aselenski, -a, -o ‰gr~. a-, Selene MesecŠ koji je bez Meseca, bez mese~ine. aselenski = aseleni~an (v.). asembler, -a m ‰engl. assembler od assemble sastaviti, sklopitiŠ ra~. program koji simboli~ka uputstva prevodi u oblik pogodan za primenu u ra~unaru. asemblerski, -a, -o ‰v. asemblerŠ ra~. koji se odnosi na asembler, koji pripada asembleru. y asemblerski ispit datoteka stvorena pomo}u asemblera; asemblerski jezik vrsta programskog jezika = asembler (v.). asentacija, -e ` ‰lat. assentatio od assentari ulagivati seŠ neiskreno, licemerno odobravawe. x asentacijski i asentacioni. asepsa, -e ` ‰gr~. a-, v. sepsaŠ med. otklawawe mogu}nosti da zarazne klice do|u do rane ili mesta operacije. asepsol -ola m ‰v. asepsaŠ farm. jako baktericidno sredstvo, rastvor alkil-dimetil-benzil-amonijum hlorida. asepti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. septi~anŠ za{ti}en od zaraznih klica, potpuno ~ist. asepti~ki, -a, -o ‰v. asepti~anŠ koji se odnosi na asepsu; koji spre~ava zaga|ivawe zaraznim klicama. asertivan, -vna, vno ‰lat. assertus potvr|en, dokazan, od asserere tvrditiŠ koji veruje u sebe, samopouzdan, samosvestan. y asertivni trening uve`bavawe samopouzdawa. asertoran, -rna, -rno ‰lat. assertorius od asserere tvrditiŠ kojim se tvrdi, potvrdan. y asertoran sud filoz. sud koji je istinit ali nije i nu`an. asesor, -a m, mn. -i ‰lat. assessorŠ prav. 1. sudijski pomo}nik, pripravnik. 2. porotnik. x asesorski.
asi asi m indekl. = asija, -e m ‰tur. asi od ar. ’asiŠ pokr. 1. gre{nik; nasilnik, silexija. 2. odmet-
nik, buntovnik; z u~initi se asi pobuniti se, odmetnuti se. asibilacija, -e ` ‰lat. assibilatio, up. sibilantŠ fon. pretvarawe dentalnih (v.) ili velarnih (v.) suglasnika u afrikate (v.). asignant, -a m, asignanti, gen. mn. asignanata ‰lat. assignans od assignare, v. asigniratiŠ davalac asignacije, dozna~ilac. asignat, -ata m, mn. asignati, gen. mn. asignata ‰lat. assignatus od assignare, v. asigniratiŠ 1. doznaka; asignacija. 2. ist. papirni novac izdavan u vreme Francuske revolucije radi isplate dr`avnih dugova. 3. v. asignatar. asignatar, -ara m, mn. asignatari, gen. mn. asignatara ‰lat. assignatarius, v. asigniratiŠ primalac asignacije. asignator, -a m, mn. -i ‰lat. assignator, v. asigniratiŠ v. asignant. asignatura v. asignacija. asignacija, -e ` ‰lat. assignatio, v. asigniratiŠ 1. doznaka, uputnica, nalog za isplatu. 2. preuzimawe isplate tu|eg duga. x asignacijski i asignacioni. asignirati, asigniram, 3. l. mn. asigniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. assignare od signum znak, pe~atŠ da(va)ti nalog za isplatu, dozna~i(va)ti. asija = asi (v.). asiluk, -a m, mn. asiluci, gen. mn. asiluka ‰tur. as›l›k, v. asiŠ pokr. 1. gre{ewe; nasilni{tvo, obest. 2. odmetni{tvo, nepokornost. asimetrija, -e ` ‰gr~. a-, v. simetrijaŠ nedostatak simetrije, nesimetri~nost, neuskla|enost; supr. simetrija. asimetri~an, -~na, -~no ‰v. asimetrijaŠ koji nije simetri~an, nesimetri~an. asimetri~nost, -osti ` ‰v. asimetrijaŠ nejednakost, nepodudarnost dveju strana. asimilant, -a m, mn. asimilanti, gen. mn. asimilanata ‰lat. assimilans od assimilare, v. asimilovatiŠ onaj ko se asimiluje, ukqu~uje u nacionalnu, kulturnu ili versku zajednicu; posebno: Jevrejin koji se, nasuprot cionizmu, zala`e za asimilaciju s nacijom me|u kojom `ivi.
asistent asimilativan, -vna, -vno = asimilatoran, -rna, -rno ‰v. asimilovatiŠ koji asimiluje ili se asimiluje; koji je vezan za asimilaciju. asimilator, -a m, mn. -i ‰lat. assimilator, v. asimilovatiŠ onaj ko vr{i asimilaciju. asimilatoran = asimilativan (v.). asimilacija, -e ` ‰lat. assimilatioŠ 1. prilago|avawe, izjedna~avawe; etnol. stapawe jednog naroda ili plemena s drugim, preuzimawem wegovih obi~aja, kulture i jezika. 2. fon. jedna~ewe, prelaz dva razli~ita (ob. susedna) glasa u isti ili sli~an; supr. disimilacija. 3. biol. proces kojim }elije preobra}aju hranu u materije od kojih se same sastoje. x asimilacijski i asimilacioni. asimilovati, -ujem i asimilirati, asimiliram, 3. l. mn. asimiliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. assimilare od similis sli~anŠ 1. sprovesti, sprovoditi asimilaciju; prilagoditi, prilago|avati, izjedna~i(va)ti; usvojiti, usvajati, uneti, unositi u sebe. 2. asimilovati se, asimilirati se prilagoditi se, prilago|avati se, izjedna~iti se sa okolinom. asimptota, -e ` ‰gr~. asymptotos koji se ne poklapaŠ mat. prava u odnosu na koju neka kriva le`i tako da joj se sve vi{e pribli`ava, ali je dodiruje tek u beskona~nosti. x asimptotski i asimptoti~an. asindeti~an, -~na, -~no ‰v. asindetonŠ kome nedostaje me|usobna veza, nevezan, nespojen. asindet(on), -a m, mn. -i ‰gr~. a- i syndetos vezanŠ lingv., kwi`. izostavqawe veznika izme|u re~i ili re~enica. x asindetski. asinhron, -a, -o ‰gr~. a-, v. sinhroni~anŠ vremenski neuskla|en, neistovremen. y asinhroni motor elektr. motor na naizmeni~nu struju ~iji se rotor okre}e mawom brzinom nego magnetsko poqe. asinhronija, -e ` ‰gr~. a-, v. sinhronijaŠ nepodudarawe u vremenu, vremenska neuskla|enost, neistovremenost. asinhroni~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. sinhroni~anŠ vremenski neuskla|en, neistovremen. asirologija, -e ` ‰v. -logijaŠ nauka o jeziku, ki`evnosti i kulturi Asiraca. asistent, -a m, mn. asistenti, gen. mn. asistenata (`. asistentkiwa) ‰lat. assistens od assi-
157
asistentura stere pomagatiŠ 1. pomo}nik; y asistent re`ije pomo}nik rediteqa, koji se brine u prvom redu za tehni~ke pripreme. 2. pomo}nik profesora na univerzitetu, zadu`en za ve`be i za rad sa studentima; mla|i nastavnik koji se sprema za profesorsko zvawe. x asistentski. asistentura, -e ` ‰v. asistentŠ zvawe i slu`ba asistenta. asistencija, -e ` ‰srlat. assistentia od lat. assistere, v. asistiratiŠ 1. pomo}, ispomo}. 2. u ko{arci i drugim sportovima, dodavawe lopte suigra~u kako bi ovaj mogao posti}i pogodak. asistirati, -asistiram, 3. l. mn. asistiraju nesvr{. ‰lat. assistere stajati uz, pomagatiŠ 1. pomagati. 2. obavqati du`nost asistenta (v.). 3. prisustvovati (nekom poslu). asistolija, -e ` ‰gr~. a-, v. sistolaŠ med. insuficijencija (v.), nedevoqna snaga, slabost sr~anog mi{i}a; prekid rada srca. asitija, -e ` ‰gr~. asitia od a- i sitos hranaŠ gladovawe, post; nedostatak apetita. asiti se, asim se ‰up. asiŠ biti nadmen, praviti se va`an. askardioza = askaridijaza (v.). askaride, askarida ` mn. ‰gr~. askarisŠ zool. crevne gliste, de~je gliste. askaridijaza, -e ` = askaridioza, -e ` ‰v. askarideŠ med. parazitska bolest prouzrokovana glistama. askeza, -e ` ‰gr~. askesis ve`baweŠ asketski `ivot, samoodricawe, isposni{tvo. asker, -a m, mn. askeri, gen. mn. askera ‰tur. asker od ar. ’askarŠ ist. 1. vojnik (ob. turski). 2. vojska. x askerski. askerija, -e ` ‰v. askerŠ ist. 1. vojska; vojna slu`ba. 2. porez koji su pla}ali nesposobni za slu`bu u vojsci. askerluk, -a m ‰tur. askerl›k, v. askerŠ ist. slu`ba u vojsci. askeru{a, -e `, vok. askeru{o ‰v. askerŠ ist. `ena koja se zabavqa s vojnicima, soldatu{a. asket, -eta m, mn. asketi, gen. mn. asketa = asketa, -e i asketa, -e m, mn. askete/askete, gen. mn. asketa/asketa ‰gr~. asketes od askein ve`batiŠ ~ovek koji se odri~e u`ivawa, koji potiskuje u sebi strasti i prohteve, isposnik. x asketski i asketski.
158
Asmodej asketa = asket (v.). asketizam, -zma m = asketstvo, -stva i asketstvo, -stva s ‰v. asketŠ asketski `ivot. asketika, -e `, dat. i lok. asketici ‰v. asketŠ u~ewe o askezi. asketstvo i asketstvo = asketizam (v.). aski, -ja m ‰engl. skr. za A(merican) S(tandard) C(ode for) I(nformation) I(nterchange), Ameri~ki standardni kod za razmenu informacijaŠ ra~. standard od 128 znakovnih mesta za razmenu informacija na ra~unarima. asklepijad, -a m ‰po imenu gr~. pesnika AsklepijadaŠ = asklepijadski stih (v.). asklepijadski, -a, -o ‰v. asklepijadŠ metr. naziv za vrstu stiha: y mali asklepijadski stih sastoji se od dva horijamba (v.), veliki asklepijadski stih od tri horijamba sa trohejom (v.) ili spondejom (v.) na po~etku i jednim jambom (v.) na kraju; asklepijadska strofa strofa od asklepijadskih stihova u kombinaciji s drugim vrstama stiha. asklepijadski stih = asklepijad ‰v. asklepijadŠ metr. zajedni~ki naziv za dve vrste Asklepijadovih stihova, mali i veliki; v. asklepijadski. Asklepije, -a m ‰gr~. AsklepiosŠ mitol. slavni starogr~ki lekar, kasnije bog lekarstva. askomicete = askomiceti (v.). askomiceti, askomiceta m mn. = askomicete, askomiceta ` mn. ‰v. askus, gr~. mykos gqivaŠ bot. red gqiva koje stvaraju spore u askusima (v.). askur|el, -a m ‰neizv. porekloŠ predak pre ~ukundede; daleki predak. askus, -a m ‰gr~. askos me{inica, kesicaŠ bot. organ za razmno`avawe kod gqiva. asli ‰tur. asl› glavni, od ar. asliŠ pokr. 1. prid. indekl. pravi, su{ti. 2. pril. sigurno, zacelo; sasvim, potpuno. asma, -e ` = asmaluk, -a m ‰tur. asmaŠ pokr. 1. vrsta loze, ~ardaklija (v.). 2. zemqana pe} koja se lo`i iz sobe a ne iz predsobqa. asmaluk = asma (v.). Asmodej, -a m ‰gr~. Asmodaios iz hebr.Š mitol. zao duh, neprijateq bra~ne sloge; vrhovni demon.
asomati~an asomati~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, soma teloŠ koji nije otelovqen, bestelesan. asonanca, -e = asonancija, -e ` ‰nem. Assonanz od lat. assonare odzvawatiŠ kwi`. 1. zvu~na sli~nost, sazvu~je. 2. stilska figura od dve ili vi{e re~i sa istim vokalima. 3. vrsta nepotpune rime u kojoj se podudaraju samo vokali. asonancija = asonanca (v.). asortiman, -ana m, mn. asortimani, gen. mn. asortimana ‰fr. assortimentŠ trg. izbor robe razli~itih vrsta i veli~ina. asocijalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. socijalanŠ koji nije ukqu~en u dru{tvo, neprilago|en dru{tvenim normama; nedru`evan, nedru`equbiv. asocijalnost, -i ` ‰v. asocijalanŠ nedru{tvenost, nedostatak ose}aja za potrebe zajednice. asocijativan, -vna, -vno ‰v. asociratiŠ koji navodi na asocijacije, koji asocira; koji se sastoji od asocijacija. asocijativnost, -i ` ‰v. asocijativanŠ 1. sposobnost da se dve pojave pove`u u mislima. 2. mat. osobina nekih algebarskih operacija da na~in grupisawa ~lanova ne uti~e na rezultat, npr. u sabirawu (a + b) + c = a + (b + c). asocijacija, -e ` ‰lat. associatioŠ 1. psih. povezivawe dveju predstava u mislima, tako da jedna izaziva drugu. 2. udru`ewe, dru{tvo. x asocijacijski i asocijacioni. asocirati, asociram, 3. l. mn. asociraju svr{. i nesvr{. ‰lat. associare udru`iti, povezati, od socius drug, ortakŠ psih. povezati, povezivati u mislima jednu predstavu s drugom; podsetiti, podse}ati (na ne{to). asparagus, -a m, mn. -i ‰gr~. asparagosŠ bot. rod biqaka iz porodice qiqana, od kojih se neke gaje kao ukrasne a druge su jestive; up. {pargla. aspek(a)t, -kta m, mn. aspekti, gen. mn. aspekata ‰lat. aspectusŠ 1. izgled, vid, pojavni oblik. 2. gledi{te, stanovi{te, ugao posmatrawa. 3. gram. glagolski vid (svr{eni, nesvr{eni). aspektualan, -lna, -lno ‰nlat. aspectualisŠ gram. koji se odnosi na glagolski vid. aspergiloza, -e ` ‰srlat. aspergillum {kropilica, od aspergere {kropitiŠ med. gqivi~na
aspra bolest disajnih organa qudi i `ivotiwa, izazvana gqivicama iz roda Aspergillus. asperm(at)izam, -zma m = aspermija, e ` ‰gr~. a-, v. spermaŠ med. uro|ena ili ste~ena nemogu}nost izlu~ivawa sperme, uzrok neplodnosti. x aspermati~an i aspermi~an. aspermija = asperm(at)izam (v.). aspida, -e `, gen. mn. aspida ‰gr~. aspis aspidosŠ 1. (u biblijskom jeziku) zmija otrovnica, guja. 2. fig. zla `ena, rospija. aspik, -a m, mn. aspici, gen. mn. aspika ‰fr. aspicŠ kulin. ohla|eni iskuvani sok od mesa, pihtija. aspirant, -a m, mn. aspiranti, gen. mn. aspiranata ‰lat. aspirans od aspirare, v. aspiriratiŠ 1. onaj ko te`i za ne~im (polo`ajem, zvawem). 2. ist. u vojsci i drugim hijerarhijama, ~in pre dobijawa `eqenog zvawa, npr. oficirskog ~ina po zavr{enoj vojnoj {koli. aspirat, -ata m = aspirata, -e ` ‰lat. (littera) aspirata, v. aspiriratiŠ fon. u nekim jezicima suglasnik pra}en aspiracijom, npr. ph, bh, dh. aspirata = aspirat (v.). aspirator, -a m, mn. -i ‰lat. aspirator, v. aspiriratiŠ 1. sprava za usisavawe pra{ine, usisiva~. 2. med. aparat za uklawawe krvi i drugih telesnih te~nosti pri hirur{kim intervencijama. aspiracija, e ` ‰lat. aspiratioŠ 1. usisavawe, uvla~ewe u sebe. 2. `eqa, te`wa, stremqewe (ka uspehu, polo`aju i sl.). 3. fon. poja~avawe daha pri izgovoru odre|enog glasa, {to daje akusti~ki utisak sli~an glasu h. aspirin, -ina m, mn. aspirini, gen. mn. aspirina ‰nem. Aspirin, skr. od A(cetyl) i Spir(saure) salicilna kiselinaŠ farm. acetil-salicilna kiselina, lek koji se od kraja XIX veka upotrebqava protiv bolova i za sni`ewe temperature. aspirirati, aspiriram, 3. l. mn. aspiriraju nesvr{. ‰lat. aspirare od spirare disatiŠ 1. udisati, uvla~iti vazduh. 2. te`iti za ~im, polagati nade u ne{to. 3. fon. izgovarati s poja~anim dahom, sa aspiracijom. aspra, -e `, gen. mn. aspri ‰novogr~. aspron od aspros beoŠ ist. sitan turski srebrni nov~i}, para.
159
aspur aspur, -ura m ‰tur. aspur, asfur {afranŠ pokr. tanka crvena marama. aspurlija, -e ` ‰tur. aspurli, v. aspurŠ pokr. crveni veo kojim se pokrivaju neveste. astazija, -e ` ‰gr~. a-, stasis stajaweŠ med. 1. nemir, bacakawe te{kog bolesnika. 2. nemogu}nost uspravnog stajawa usled o{te}ewa malog mozga. astakolit, -ita m, mn. astakoliti, gen. mn. astakolita ‰gr~. astakos rak, lithos kamenŠ geol. okameweni rak. astal, -ala m, mn. astali, gen. mn. astala ‰ma|. asztalŠ sto. x astalski. astar, -ara m ‰tur. astarŠ pokr. postava; platno za postavu. Astarta, -e ` ‰gr~. Astarte od hebr. A{toretŠ mitol. semitska bogiwa plodnosti i polne qubavi, kod Feni~ana i drugih isto~nih naroda. astat v. astatin. astatizam, -zma m ‰gr~. a-, lat. status ustavŠ otpor protiv dr`avnog ure|ewa. astatin, -ina m ‰gr~. astatos nepostojanŠ hem. radioaktivni halogeni element, atomski broj 85, simbol At. astati~an, -~na, -~no ‰gr~. astatos nepostojanŠ koji nije vezan za odre|eni smer i polo`aj, koji nema orijentaciju. Astek m, mn. Asteci, gen. mn. Asteka (nepr. Actek i Aztek) ‰{p. Azteca iz jezika nahuatlŠ pripadnik indijanskog naroda u oblasti dana{weg Meksika, koji je imao razvijenu civilizaciju pre dolaska {panskih osvaja~a u XVI veku. astenija, -e ` ‰gr~. astheneia od a- (v.) i sthenos snagaŠ med. nemo}, slabost, malaksalost; supr. stenija. astenik v. asteni~ar. asteni~an, -~na, -~no ‰v. astenijaŠ med. slab; suvowav; supr. steni~an. y asteni~na gra|a anat. (konstitucija) visoko i mr{avo telo, s malom glavom, uzanim licem, duga~kim i tankim udovima. asteni~ar, -a m, mn. -i ‰v. astenijaŠ med. ~ovek asteni~ne gra|e (v.). aster, -a m, mn. asteri, gen. mn. astera ‰gr~. aster zvezdaŠ bot. ukrasna biqka iz porodice glavo~ika, lepa kata.
160
astraganski asterizam, -zma m ‰gr~. asterismos od aster zvezdaŠ opti~ka pojava zbog koje se (npr. pri posmatrawu kroz neke vrste liskuna) od svetle}e ta~ke {ire zraci u svim pravcima. asterije, asterija ` mn. ‰gr~. asterias zvezdolikŠ zool. red morskih beski~mewaka zrakastog tela; morske zvezde. asterisk, -a m, mn. asterisci, gen. mn. asteriska = asteriskus, -a m, mn. -i ‰gr~. asteriskos zvezdicaŠ tipogr. znak u obliku zvezdice. asteriskus = asterisk (v.). asteri~an, -~na, -~no ‰v. asteriskŠ zvezdast, zvezdolik. asteroid, -ida m, mn. asteroidi, gen. mn. asteroida ‰gr~. asteroides zvezdolikŠ astron. mala planeta, planetoid; jedno od mawih nebeskih tela koja kru`e u pojasu izme|u Marsa i Jupitera. asteronim, -a m, mn. -i ‰gr~. aster zvezda, onyma = onoma imeŠ tekst koji umesto autorovog potpisa ima tri zvezdice (* * *). astigmatizam, -zma m ‰gr~. a-, stigma ta~kaŠ fiziol. nepravilna zakrivqenost o~nog so~iva i ro`wa~e usled koje se zraci iz iste ta~ke ne susti`u u istoj ta~ki na mre`wa~i, tako da je slika neo{tra. x astigmati~an. astigmatik, -a m, mn. astigmatici, gen. mn. astigmatika = astigmati~ar, -a m, mn. -i ‰v. astigmatizamŠ osoba koja pati od astigmatizma. astigmati~ar = astigmatik (v.). astma, -e `, gen. mn.astmi ‰gr~. asthmaŠ med. bolest koja dovodi do ote`anog disawa zbog gr~a bronhija, sipwa. astmatik, -a m, mn. astmatici, gen. mn. astmatika = astmati~ar, -a m, mn. -i (`. astmati~arka, -e, dat. i lok. astmati~arki, gen. mn. astmati~arki) ‰v. astmati~anŠ bolesnik od astme. astmati~an, -~na, -~no ‰gr~. asthmatikosŠ 1. koji boluje od astme, sipqiv. 2. koji se odnosi na astmu. astmati~ar = astmatik (v.). astragal, -a m, mn. -i ‰gr~. astragalosŠ 1. arhit. ukrasni venac na stubu ispod kapitela. 2. anat. jedna od no`nih ko{~ica. astragan = astrahan (v.). astraganski = astrahanski v. astrahan.
astralan astralan, -lna, -lno ‰lat. astralis od astrum zvezdaŠ 1. zvezdani, koji se odnosi na zvezde, koji poti~e sa zvezda. 2. bestelesan, nematerijalan, nestvaran; y astralno telo po okultisti~kom verovawu, nematerijalno telo koje duhovi uzimaju na sebe kad se pojavquju; eteri~no telo koje je dvojnik zemaqskog tela ~ovekovog. astratizam, -zma m ‰ital. astrattismo od astratto apstraktanŠ lik. apstraktna umetnost. astrahan, -a i astrahan, -ana = astragan, -a i astragan, -ana m ‰po ruskom gradu AstrahanuŠ sjajnocrno, kovr~avo krzno, od ko`e vrlo mladog jagweta astrahanske ovce. x astrahanski i astrahanski = astraganski i astraganski. astringent, -a m, mn. -i, gen. mn. astringenata ‰v. astringentanŠ farm. sredstvo za stezawe, skupqawe tkiva. astringentan, -tna, -tno ‰v. ad-, lat. stringere stezatiŠ med. koji ste`e, skupqa tkiva, spre~avaju}i krvarewe i izlu~ivawe te~nosti. astrionika, -e `, dat. i lok. astrionici ‰v. astro-, (elektr)onikaŠ elektronika primewena na svemirska istra`ivawa. astro- pref. ‰gr~. astron i aster zvezdaŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na zvezde, svemir ili istra`ivawe svemira. astrobiologija, -e ` ‰v. astro-, biologijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem mogu}eg `ivota u vasioni, na drugim nebeskim telima. astrogeodezija, e ` ‰v. astro-, geodezijaŠ nauka koja prou~ava razmere i oblike nebeskog svoda. astrognozija, -e ` ‰v. astro-, gr~. gnosis spoznajaŠ poznavawe zvezda, izu~avawe zvezda s obzirom na wihov polo`aj, nazive i podelu na sazve`|a, u ciqu izrade zvezdanih atlasa. astrognost, -a m, mn. -i ‰v. astro-, gnostes znalacŠ stru~wak za astrognoziju, poznavalac zvezda. astrograf, -a m, mn. -i ‰v. astro-, -grafŠ 1. teleskop koji slu`i za fotografisawe zvezda i odre|ivawe wihovih koordinata. 2. stru~wak za astrografiju.
astronautika astrografija, -e ` ‰v. astro-, -grafijaŠ opisivawe zvezda; izu~avawe zvezda putem fotografije. x astrografski. astrodrom, -a m, mn. -i ‰v. astro-, -dromŠ v. kosmodrom. astrokompas, -a m, mn. -i ‰v. astro-, kompasŠ sprava za utvr|ivawe smera putem posmatrawa nebeskih tela. astrolab, -a = astrolabijum, -a (i astrolabij, -a) m ‰gr~. astrolabion od astron zvezda i lambanein hvatatiŠ stara astronomska sprava za merewe visine Sunca i zvezda; x astrolabni. astrolabijum (i astrolabij) = astrolab (v.). astrolatrija, -e ` ‰v. astro-, -latrijaŠ obo`avawe zvezda i drugih nebeskih tela. astrolit, -ita m, mn. astroliti, gen. mn. astrolita ‰v. astro-, -litŠ geol. okamenotina u obliku zvezde. astrolog, -a m, mn. astrolozi, gen. mn. astrologa ‰v. astro-, -logŠ onaj ko se bavi astrologijom. astrologija, -e ` ‰v. astro-, -logijaŠ pseudonau~na ve{tina utvr|ivawa ~ovekove sudbine pod navodnim uticajem nebeskih tela i wihovih kretawa. astrolo{ki, -a, -o ‰v. astrologŠ koji se odnosi na astrologiju i na astrologe. astromant, -a m, mn. astromanti, gen. mn. astromanata ‰v. astromantijaŠ onaj ko se bavi astromantijom. astromantija, -e = astromantika, -e `, dat. i lok. astromantici ‰v. astro-, -mantijaŠ proricawe budu}nosti iz zvezda. astromantika = astromantija (v.). astrometrija, -e ` ‰v. astro-, -metrijaŠ grana astronomije koja izu~ava polo`aj i promene polo`aja nebeskih tela. astronavigacija, -e ` ‰v. astro, navigacijaŠ upravqawe vasionskim letelicama. astronaut, -a m ‰astro-, nautikaŠ v. kosmonaut. astronautika ‰v. astro-, nautikaŠ v. kosmonautika.
161
astronom astronom, -a m, mn. -i ‰v. astronomijaŠ nau~nik koji se bavi astronomijom, zvezdoznanac. astronomija, -e ` ‰v. astro-, gr~. nomos zakonŠ nauka koja prou~ava zvezde i druga nebeska tela. astronomski, -a, -o ‰v. astronomijaŠ 1. koji se odnosi na astronomiju. y astronomska jedinica udaqenost jednaka prose~nom odstojawu Sunca od Zemqe (oko 150 miliona kilometara). 2. fig. vrlo velik, ogroman; (o ceni) neverovatno visok. astrofizika, -e `, dat. i lok. astrofizici ‰v. astro-, fizikaŠ izu~avawe fizi~kih pojava na nebeskim telima, grana astronomije. x astrofizi~ki. astrofizi~ar, -a m, mn. -i ‰v. astrofizikaŠ stru~wak za astrofiziku. astrofi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. strofaŠ kwi`. (o pesmi) koji nije podeqen na strofe. astrofotografija, -e ` ‰v. astro-, fotografijaŠ fotografsko snimawe nebeskih tela, posredstvom teleskopa. astrofotometrija, -e ` ‰v. astro-, fotometrijaŠ merewe ja~ine svetlosti nebeskih tela. asugrin, -ina m ‰gr~. a-, engl. sugar {e}erŠ ve{ta~ki zasla|iva~ na bazi saharina. asura, -e `, gen. mn. asura ‰tur. hasir od ar. hasirŠ prostirka od rogozine; rogozina; hasura (v.). asurxija v. hasurxija. asfalt, -a m (nepr. asvalt) ‰gr~. asphaltosŠ 1. miner. zemna smola, vrsta bitumena; obi~no me{an s peskom ili tucanikom, upotrebqava se kao drumska podloga ili za izolaciju. 2. fig. gradska sredina, gradski `ivot; udaqenost od prirode. x asfaltni. asfalter, -era m, mn. asfalteri, gen. mn. asfaltera ‰v. asfaltŠ radnik koji radi na asfaltirawu. asfaltirati, asfaltiram, 3. l. mn. asfaltiraju svr{. i nesvr{. ‰v. asfaltŠ prekri(va)ti slojem asfalta. asfiksija, -e ` ‰gr~. asphyxia od a- (v.) i sphyzein kucati (o srcu, pulsu)Š med. gu{ewe i gubitak svesti zbog nedostatka kiseonika; obamrlost, prividna smrt. x asfiksi~an i asfikti~an.
162
atar asfodel, -a m ‰gr~. asphodelosŠ bot. rod biqaka iz porodice qiqana, ~apqan, s bledo`utim cvetovima; po starogr~kom verovawu rastao je u podzemnom svetu. ashab, -aba m, vok. ashabe, mn. ashabi, gen. mn. ashaba ‰tur. ashab, ashap od ar. ashabŠ pokr. drug, kolega. ascendent, -a m, mn. ascendenti, gen. mn. ascendenata ‰lat. ascendens koji se peweŠ 1. srodnik po uzlaznoj liniji, predak; supr. descendent. 2. astrol. podznak (zodijaka). ascendencija, -e ` ‰srlat. ascendentia od ascendere pewati seŠ uzlazna, direktna linija srodstva, srodstvo po uzlaznoj liniji. ascidija, -e ` ‰nau~no lat. Ascidia od gr~. askidion, dem. od askos me{inaŠ zool. vrsta pla{ta{a koji `ivi pripijen na kamenu. ascites, -a m ‰gr~. askites od askos me{inaŠ med. skupqawe te~nosti u trbu{noj dupqi, simptom raznih bolesti. -at ‰lat. -atum, -atusŠ kao drugi deo re~i u hemijskoj terminologiji ozna~ava so neke kiseline (acetat, nitrat, oleat, silikat). at, -a m mn. atovi, gen. mn. atova (nepr. hat) ‰tur. atŠ kow plemenite rase. atavizam, -zma m ‰lat. atavus praotac, predakŠ 1. biol. pojavqivawe osobina dalekih predaka, koje su se ina~e izgubile u doti~noj vrsti. 2. zaostatak iz pro{losti, ne{to {to je vreme pregazilo. x atavisti~ki. atak, -a m, mn. ataci, gen. mn. ataka (neob. ataka, -e `) ‰fr. attaqueŠ napad, nasrtaj, navala; vojni udar, akcija; napad re~ima, o{tra kritika. atakovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. attaquerŠ napasti, nasrnuti na koga; napadati re~ima, vre|ati. ataksija, -e ` ‰gr~. ataxia od a- (v.) i taxis redŠ med. te{ko}a ili nemogu}nost vr{ewa pravilnih pokreta. x atakti~an. ataman, -ana m, mn. atamani, gen. mn. atamana ‰rus. atamanŠ koza~ki komandir, vo|a odreda; up. hetman. x atamanski. atanazija, -e ` ‰gr~. athanasia od a- (v.) i thanatos smrtŠ besmrtnost, neumrlost. atar, -a m, mn. -i ‰ma|. hatarŠ podru~je koje pripada nekom nasequ, okolna teritorija; podru~je op{tinske nadle`nosti.
ataraksija ataraksija, -e ` ‰gr~. ataraxia od a- (v.) i tarassein uznemiravatiŠ psih. du{evni mir, potpuno spokojstvo, stawe bez strasti. Ataturk, -a m ‰tur. Ataturk otac TurakaŠ nadimak Mustafe Kemala (1881–1939), reformatora moderne Turske. ata~ment, -a m, mn. ata~menti, gen. mn. ata~menata ‰engl. attachmentŠ ra~. fajl (v.) koji se {aqe elektronskom po{tom kao prilog (dodatak) osnovnoj poruci. ata{e, -ea m, mn. ata{ei, gen. mn. ata{ea ‰fr. attache od attacher, up. ata{iratiŠ slu`benik u diplomatskom predstavni{tvu zadu`en za odre|ene oblasti, naro~ito za vojsku i za kulturu. ata{irati, ata{iram, 3. l. mn. ata{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. attacherŠ dodeliti, dodeqivati (na slu`bu); prikqu~i(va)ti. ata{man, -ana m, mn. ata{mani, gen. mn. ata{mana ‰fr. attachementŠ odeqewe, odsek. atebrin, -ina m ‰fabri~ko imeŠ farm. jedan od lekova protiv malarije, sinteti~ki derivat akridina. ateizam, -zma m ‰fr. atheisme od gr~. a- (v.) i theos bogŠ bezbo`nost, bezverstvo; neverovawe u postojawe Boga ili bo`anstava; supr. teizam. ateist(a), -e m, mn. ateisti (`. ateistkiwa, -e) ‰v. ateizamŠ onaj ko ne veruje u postojawe Boga. ateisti~ki, -a, -o ‰v. ateizamŠ koji se odnosi na ateizam ili na ateiste. ateknija, -e ` ‰gr~. ateknia od a- (v.) i teknon deteŠ nedostatak poroda, bezdetnost, be{~ednost. atelana, -e ` ‰lat. atellana po gradu Atella u ju`noj ItalijiŠ ist. improvizovana narodska komedija s tipiziranim likovima, u starom Rimu. atelija, -e ` ‰gr~. ateleia od a- (v.) i telos svrhaŠ nesvrsishodnost, besciqnost, nefunkcionalnost. ateqe, -ea m, mn. ateqei, gen. mn. ateqea ‰fr. atelierŠ umetni~ka (naro~ito slikarska, vajarska, fotografska) radionica. atemati~an, -~na, -~no = atematski, -a, -o ‰gr~. a-, v. temaŠ 1. muz. koji nema teme, motiva (ob. u muzici HH veka, za razliku od klasi~ne). 2. gram. koji se gradi dodavawem nastavka direktno na osnovu, bez tematskog vokala (v.).
atestacija atematski = atemati~an (v.). Atena, -e ` ‰gr~. AthenaŠ mitol. gr~ka bogiwa mudrosti, Zevsova k}i, za{titnica nauke, umetnosti i grada Atine. atenej, -eja m, mn. ateneji, gen. mn. ateneja ‰v. AteneumŠ 1. vi{a {kola, univerzitet; u~eno dru{tvo. 2. v. Ateneum. Ateneum, -a m ‰lat. Athenaeum od gr~. Athenaion Atenin hramŠ ist. vi{a {kola za retoriku, poetiku i filozofiju u starom Rimu, osnovana u vreme cara Hadrijana. atentat, -ata m, mn. atentati, gen. mn. atentata ‰lat. attentare poku{ati, napastiŠ 1. poku{aj ubistva i ubistvo neke osobe iz javnog `ivota. 2. fig. napad, nasrtaj na ne~ija prava, ose}awa, bezbednost i sl. atentator, -a m, mn. -i (`. atentatorka, -e, dat. i lok. atentatorki, gen. mn. atentatorki) ‰v. atentatŠ izvr{ilac atentata. x atentatorski. atenuator, -a m ‰lat. attenuare ubla`itiŠ fiz. ure|aj za prigu{ivawe, prigu{iva~. a tergo pril. ‰lat. a tergo s le|aŠ 1. na pole|ini. 2. otpozadi, odostrag; y re~nik a tergo lingv. obratni re~nik, sre|en po azbu~nom redu zavr{etka re~i. aterenizacija, -e ` ‰up. terenŠ bot. prilago|avawe biqaka novom tlu. aterirati, ateriram, 3. l. mn. ateriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. atterrir od terre ZemqaŠ prizemqiti se, sleteti, sletati. up. alunirati i amerirati. atermalan, -lna, -lno ‰gr~. athermos bez toploteŠ fiz. koji ne propu{ta ili koji lo{e sprovodi toplotu. aterom, -oma m, mn. ateromi, gen. mn. ateroma ‰nlat. atheroma od gr~. athera ka{aŠ med. cista nastala pro{irewem lojne `lezde, znojnice ili arterije; potko`ni otok. ateroskleroza, -e ` ‰gr~. athera ka{a, v. sklerozaŠ = arterioskleroza (v.). atest, -a m, mn. atesti, gen. mn. atesta = atestat, -ata m, mn. atestati, gen. mn. atestata ‰lat. attestari svedo~itiŠ pismena potvrda o poreklu i kvalitetu nekog proizvoda. atestat = atest (v.). atestacija, -e ` ‰lat. attestatioŠ overavawe, utvr|ivawe; svedo~anstvo, potvrda.
163
atestirati atestirati, atestiram, 3. l. mn. atestiraju i nesvr{. ‰lat. attestariŠ svedo~iti, potvrditi, overiti, overavati; izdati potvrdu. ateteza, -e ` ‰gr~. athetesis odbacivaweŠ filol. u prire|ivawu teksta, brisawe re~i, slogova ili du`ih odlomaka za koje se smatra da ne poti~u od autora. ate{, -a m ‰tur. atesŠ pokr. vatra, ogaw. atika, -e `, dat. i lok. atici, gen. mn. atika ‰fr. attique, po gr~koj pokrajini AticiŠ arhit. nizak zid iznad glavnog venca na fasadi, koji zaklawa krov. atila, -e `, gen. mn. atila ‰ma|. atila, po Atili, hunskom kraqu iz V vekaŠ kratak kowi~ki ogrta~ op{iven gajtanima, deo ma|arske narodne no{we ili uniforme. atimija, -e ` ‰gr~. atimia od a- (v.) i time ~astŠ ist. li{avawe ~asti, li{avawe gra|anskih prava, vrsta kazne u staroj Atini. Atina, -e ` ‰gr~. AthenaiŠ ime glavnoga grada Gr~ke; drugo je Atena (v.). atipija, -e ` ‰v. atipi~anŠ med. netipi~nost, osobenost u razvoju neke bolesti. atipi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. tipi~anŠ netipi~an, nesvojstven; o bolesti: koja se ne ispoqava ili ne razvija na uobi~ajen na~in. aticizam, -zma m ‰gr~. atikismos, od imena pokrajine AtikeŠ 1. ist. u starom veku, te`wa ka podra`avawu stila ati~kih govornika; up. azijanizam. 2. duhovitost, prefiwenost, otmenost u izra`avawu, osobine karakteristi~ne za Atiku; up. dorizam (2). 3. lingv. re~ ili oblik iz ati~kog dijalekta (u gr~kom jeziku). ati~ki, -a, -o 1. koji pripada Atici, pokrajini u kojoj je Atina. 2. duhovit, ugla|en, prefiwen. Atlant, -a m = Atlas, -a m ‰gr~. Atlas -ntosŠ mitol. titan koji na svojim ple}ima dr`i ceo svet; personifikacija planine u severozapadnoj Africi. Atlantida, -e ` ‰gr~. Atlantis -tidosŠ legendarna zemqa s visokorazvijenom civilizacijom, koja je po Platonu le`ala zapadno od Gibraltara, pre vi{e hiqada godina potonula u more. atlantizam, -zma m ‰v. atlantskiŠ politi~ko delovawe u duhu Severnoatlantskog pakta (NATO-a). svr{.
164
atman atlantizacija, -e ` ‰v. atlantskiŠ prilago|avawe neke dr`ave zahtevima Severnoatlantskog pakta. Atlantik, -a m ‰engl. Atlantic, gr~. atlantikos, v. AtlantŠ Atlantski okean. atlantski, -a, -o ‰v. AtlantŠ 1. koji se odnosi na Atlanta; divovski, gorostasan. 2. koji se odnosi na planinu Atlas. y Atlantski okean geogr. okean izme|u Evrope, Afrike i Amerike; Atlantska poveqa ist. poveqa o na~elima saradwe me|u narodima koju su 1941. godine potpisali Ruzvelt i ^er~il. Atlas v. Atlant. atlas1, -a m, mn. atlasi, gen. mn. atlasa m ‰po imenu diva Atlanta, koji je ~esto prikazivan na koricama starih atlasaŠ 1. kwiga sa geografskim ili astronomskim kartama. 2. anat. prvi vratni pr{qen, na kome po~iva lobawa. atlas2, -a m ‰tur. atlas od ar. atlasŠ vrsta sjajne svilene tkanine. atlet, -a i atlet, -eta m, mn. -i = atleta, -e i atleta, -e m, mn.atlete/atlete ‰gr~. athletesŠ 1. ist. takmi~ar u javnim igrama u staroj Gr~koj; rva~, borac. 2. sna`an, lepo razvijen ~ovek. atleta i atleta = atlet i atlet (v.). atletika, -e `, dat. i lok. atletici ‰gr~. athletikosŠ grana sporta, takmi~ewe u brzini, snazi i spretnosti; laka atletika obuhvata tr~awe, skokove i bacawe; te{ka atletika je dizawe tegova, a nekada su u wu ubrajani i boks i rvawe. atleti~ar, -a m, mn. -i (`. atleti~arka, -e, dat. i lok. atleti~arki, gen. mn. atleti~arki) ‰v. atletikaŠ onaj ko se bavi atletikom. atletski, -a, -o i atletski, -a, -o ‰v. atletŠ koji se odnosi na atletiku, na atlete ili atleti~are. y atletski tip anat. ~ovek sna`ne telesne gra|e, dobro razvijen; atletska staza sp. staza za trke s mekom podlogom, elipti~nog oblika, ob. du`ine 400 metara. atlija, -e m, gen. mn. atlija ‰tur. atli, up. atŠ pokr. kowanik. atman, -a m ‰sanskr. atman `ivotni dahŠ 1. u indijskoj filozofiji, du{a sveta, op{ti `ivotni princip. 2. osve{}eni pojedinac koji ima spoznaju da je jedno sa Brahmom.
atmaxa atmaxa, -e m, gen. mn. atmaxa ‰tur. atmacaŠ kobac ili soko obu~en za lov. atmejdan, -ana m, mn. atmejdani, gen. mn. atmejdana ‰tur. at-meydani, up. at, mejdanŠ pokr. 1. trkali{te za kowe, hipodrom. 2. kowsko sajmi{te, pijaca gde se prodaju kowi. atmidijatrija = atmijatrija (v.). atmidometar, -tra m, mn. atmidometri, gen. mn. atmidometara ‰gr~. atmis -idos para, dah, v. -metarŠ meteor. sprava kojom se meri isparavawe vode. atmijatrija, -e ` = atmidijatrija, -e ` ‰gr~. atmis -idos para, iatreia le~eweŠ med. le~ewe pomo}u pare, parnih kupatila. atmometar v. atmidometar. atmosfera, -e ` ‰gr~. atmos para, dah, v. sferaŠ 1. gasoviti omota~ koji obavija Zemqu i neka druga nebeska tela. 2. fig. okolina, prilike, raspolo`ewe. 3. fiz. jedinica za merewe pritiska. y fizi~ka atmosfera pritisak koji vr{i stub `ive visok 760 mm na jedan cm2 na visini mora; tehni~ka atmosfera pritisak 1 kilograma na 1 cm2. x atmosferski. atmosferilije, atmosferilija ` mn. ‰nem. Atmospherilien, v. atmosferaŠ 1. padavine (ki{a, sneg, grad). 2. sastavni delovi atmosfere (voda, kiseonik, ugqen-dioksid) koji zajedno nagrizaju minerale i gra|evine. atmosferografija, -e ` ‰v. atmosfera, grafijaŠ opisivawe atmosfere. atmosferologija, -e ` ‰v. atmosfera, -logijaŠ nauka o atmosferskim pojavama. ato- ‰dan. atten osamnaestŠ kao prvi deo naziva mera ozna~ava kvadrilioniti deo neke jedinice (milijarditi deo milijarditog dela, 10 na minus osamnaesti stepen). atoksi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. toksi~anŠ koji ne sadr`i otrov, neotrovan. atol, -a m, mn. atoli, gen. mn. atola i atol, -ola m, mn. atoli, gen. mn. atola ‰engl. atoll od atolu, re~i sa Maldivskih ostrvaŠ geogr. koralni greben prstenastog ili polukru`nog oblika. atom, -oma m, mn. atomi, gen. mn. atoma ‰gr~. atomos nedeqiv, od a- (v.) i tome se~eweŠ 1. hem. najmawa ~estica hemijskog elementa koja odre|uje wegova svojstva; sastoji se od pozitivno
atonija nabijenog jezgra i negativnih elektrona koji kru`e oko jezgra. 2. fig. najsitniji deli} ~ega. atomajzer, -a m, mn. -i ‰engl. atomiserŠ sprava za raspr{ivawe te~nosti, raspr{iva~; up. atomizer. atomizam, -zma m ‰v. atomŠ = atomistika (v.). y logi~ki atomizam filoz. shvatawe Bertranda Rasela, po kome je svet izgra|en od mno{tva logi~kih odnosa. atomizacija, -e ` ‰v. atomizovatiŠ 1. razbijawe na atome; raspar~avawe, usitwavawe. 2. napad atomskom bombom. atomizer, -era m, mn. atomizeri, gen. mn. atomizera ‰fr. atomiseurŠ ure|aj za usitwavawe, raspr{iva~, sprej; up. atomajzer. atomizovati, -ujem (i atomizirati, atomiziram, 3. l. mn. atomiziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. atomiser, engl. atomize, v. atomŠ razbi(ja)ti u najmawe delove, usitniti do krajnosti. atomist(a), -e m, mn. atomisti ‰v. atomŠ nau~nik koji se bavi atomistikom. atomistika, -e `, dat. i lok. atomistici ‰v. atomŠ nauka o atomima, o atomskoj strukturi materije. x atomisti~ki. atomski, -a, -o ‰v. atomŠ koji se odnosi na atome. y atomska masa fiz. relativna te`ina atoma nekog elementa: broj koji pokazuje koliko puta je masa atoma ve}a od 1/12 atoma ugqenikovog izotopa S12; atomska energija fiz. energija koja se osloba|a fisijom ili fuzijom atomskog jezgra; atomska bomba voj. bomba strahovitog razornog dejstva ~ija je eksplozija izazvana cepawem jezgra uranijuma ili plutonijuma; atomska pe~urka masa dima, gasova i pra{ine, pe~urkastog oblika, koja se vidi u vazduhu posle atomske eksplozije. atona, -e i ob. atona, -e ` ‰gr~. atonos od a(v.) i tonos zvukŠ fon. re~ bez naglaska. atonalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. tonalanŠ muz. koji nije vezan ni za kakav odre|eni tonalitet. atonalnost, -i ` ‰v. atonalanŠ muz. na~in komponovawa koji se ne vezuje ni za jedan tonalitet, u kome se ne zna osnovni ton lestvice: osobina jednog dela muzike HH veka. atonija, -e ` ‰gr~. atonia od a- (v.) i tonos napon, zatezaweŠ 1. med. gubitak tonusa, klonu-
165
atoni~an lost, mlitavost. 2. fon. odsustvo naglaska, nenagla{enost. 3. fon. bezglasnost. atoni~an, -~na, -~no ‰v. atonijaŠ 1. med. koji nema tonusa, klonuo, malaksao. 2. fon. nenagla{en. atonski, -a, -o ‰v. AtosŠ koji se odnosi na Svetu goru (Atos), svetogorski. Atos, -a m ‰gr~. AthosŠ Sveta gora, najisto~niji od tri kraka poluostrva Halkidik, autonomna mona{ka teritorija, sa mnogo manastira me|u kojima je i Hilandar. atraktivan, -vna, -vno ‰nlat. attractivus, v. atrakcijaŠ 1. privla~an, lepog izgleda; primamqiv, koji privla~i pa`wu. 2. fiz. koji privla~i; supr. repulzivan. atraktivnost, -i ` ‰v. atraktivanŠ privla~nost, primamqivost. atrakcija, -e ` ‰lat. attractio od attrahere privla~itiŠ 1. fiz. privla~na sila; privla~ewe. 2. stvar koja privla~i pa`wu, zanimqivost. atrezija, -e ` ‰gr~. a- i tresis bu{ewe, otvorŠ anat. 1. zatvorenost nekog od telesnih otvora ili kanala. 2. nedostatak nekog telesnog otvora ili {upqeg organa kod embriona. atribuirati, atribuiram, 3. l. mn. atribuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. attribuereŠ pripis(iv)ati, pridavati. atribut, -uta m, mn. atributi, gen. mn. atributa ‰lat. attributus od attribuere pridavatiŠ 1. karakteristi~no obele`je, osobina, svojstvo. 2. gram. pridev, zamenica ili broj koji stoji uz drugu re~, obi~no imenicu, i bli`e je odre|uje. x atributni i atributski. atributiv, -a m, mn. -i ‰v. atributŠ gram. imenica u slu`bi atributa, npr. sin jedinac (um. jedini sin). atributivan, -vna, -vno ‰v. atributŠ koji pripisuje, koji pridaje. atribucija, -e ` ‰lat. attributio od attribuere, v. atribuiratiŠ 1. pridavawe, pripisivawe. 2. um. odre|ivawe autora i vremena nastanka umetni~kog dela. atrijum, -a (i atrij, -a) m ‰lat. atriumŠ 1. ist. predsobqe u starorimskoj ku}i. 2. arhit. predvorje sa stubovima. 3. arhit. predwi deo hrama.
166
augmentacija atrihija, -e ` ‰gr~. a-, thrix dlaka, kosaŠ med. uro|eni nedostatak kose. atricija, -e ` ‰lat. attritio treweŠ 1. trewe. 2. med. ojedawe ko`e, ojed. 3. rel. prividno kajawe, spoqa{wa pogru`enost; up. kontricija. atropin, -ina m ‰Atropa, nau~ni naziv velebiqa, od gr~. atropos neumitanŠ farm. otrovan alkaloid iz velebiqa (beladone); upotrebqava se u medicini pre svega za {irewe zenica. x atropinski. atrofija, -e ` ‰gr~. atrophia od a- (v.) i trophe hranaŠ med. zakr`qalost, postepeno su{ewe (nekog organa); gubqewe (nekog ose}aja, osobine); up. distrofija. atrofirati, atrofiram, 3. l. mn.atrofiraju svr{. i nesvr{. ‰v. atrofijaŠ kr`qati, zakr`qati, (u)venuti, (o)kopniti; (iz)gubiti sposobnost usled slabe ishrane ili dugog neupotrebqavawa. atrofi~an, -~na, -~no ‰v. atrofijaŠ zakr`qao, uvenuo, slab, sasu{en. atula, -e ` ‰tur. hat›lŠ 1. greda na kojoj po~iva krovna konstrukcija. 2. ukrasni obrub ili ispust na fasadi ispod strehe; up. gesims, sims, friz1. athezija nepr., stand. adhezija (v.). augzilijaran v. auksilijaran. Augija, -e m = Augije, -a m ‰gr~. AugeiasŠ mitol. kraq u Elidi, ~ija {tala nije bila ~i{}ena trideset godina: o~istio ju je Herakle, skrenuv{i u wu dve reke. y Augijeve (Augijine) {tale ne{to {to je zapu{teno, {to treba temeqito o~istiti. Augije = Augija (v.). augit, -ita m ‰gr~. auge svetlost, zrakŠ miner. poludragi kamen, bledozelen ili crn, sastojak vulkanskih stena. augment, a m, mn. augmenti, gen. mn. augmenata ‰lat. augmentum pove}awe, prira{tajŠ gram. glagolski prefiks kojim se u staroindijskom i gr~kom obrazuju pro{la vremena. augmentativ, -a m ‰nem. Augmentativ od lat. augmentare pove}atiŠ gram. oblik imenice kojim se iskazuje uve}awe, npr. sobetina, ru~erda; supr. deminutiv. augmentacija, -e ` ‰lat. augmentatioŠ 1. pove}awe, uve}awe. 2. gram. gra|ewe augmentati-
augur va. 3. muz. ponavqawe neke fraze sa uve}anim (ob. udvostru~enim) trajawem tonova. augur, -a i augur, -ura m, mn. auguri, gen. mn. augura ‰lat. augurŠ ist. rimski sve{tenik koji je po letu ptica ili drugim nebeskim pojavama proricao budu}nost; prorok, vra~. x augurski i augurski. auguralan, -lna, -lno ‰lat. auguralisŠ proro~ki, predskaziva~ki. augurijum, -a (i augurij, -a) m ‰lat. augurium, up. augurŠ proro~anstvo, predznak, znamewe. audijencija, -e ` ‰srlat. audientia od audire ~utiŠ zvani~an prijem kod vladara ili visokog predstavnika vlasti. audimutizam, -zma m ‰lat. audire ~uti, mutus nemŠ med. uro|ena nesposobnost govora uz normalan sluh. audio- ‰lat. audio ~ujemŠ kao prvi deo slo`enica pokazuje da se re~ odnosi na sluh, slu{awe, ~ujnost ili akusti~ke aparate. audio, -ija m ‰lat. audio ~ujemŠ 1. ~ujni deo filmskog ili televizijskog programa, ton. 2. ure|aj za reprodukciju zvuka; up. video. audiovizuelan, -lna, -lno ‰v. audio-, vizuelanŠ koji se odnosi na slu{awe i gledawe istovremeno. y audiovizuelni metod u nastavi jezika, govor (ob. sa magnetofonske trake ili diska) propra}en slikama ili projekcijama. audiogram, -a m, mn. -i ‰v. audio-, -gramŠ grafi~ki prikaz osetqivosti uha za pojedine frekvencije zvuka, dobijen na audiometru (v.). audio-kaseta, -e `, gen. mn. audio-kaseta ‰v. audio-, kasetaŠ magnetofonska traka u plasti~nom ku}i{tu za snimawe zvuka, ili sa ve} snimqenom muzikom ili govorom. audio-klip, -a m, mn. audio-klipovi, gen. mn. audio-klipova ‰engl. audio clipŠ deo zvu~nog snimka koji se mo`e kompjuterski reprodukovati. audiologija, -e ` ‰v. audio-, -logijaŠ nauka o sluhu, deo medicine. audiometar, -tra m, audiometri, gen. mn. audiometara ‰v. audio-, -metarŠ med. sprava za ispitivawe ja~ine sluha odnosno gluvo}e.
aukcioner audiometrija, -e ` ‰v. audio-, -metrijaŠ med. merewe ja~ine sluha odnosno gluvo}e pomo}u audiometra. x audiometrijski. audiomikser, -a m, mn. -i ‰v. audio-, engl. mix me{atiŠ tehni~ar koji radi na tonskom delu televizijskog programa. auditivan, -vna, -vno ‰nlat. auditivus od audire ~utiŠ koji se odnosi na sluh. y auditivni tip osoba koja najboqe pamti ono {to ~uje; up. vizuelan. auditor, -a m, mn. -i ‰lat. auditor od audire ~utiŠ 1. slu{alac. 2. vojni sudija; istra`ni sudija. 3. osoba koja proverava kwigovodstvene ra~une, ra~unoispita~, revizor (v.). auditorijum, -a (i auditorij, -a) m ‰lat. auditorium od audire ~utiŠ 1. slu{aonica, dvorana za predavawe. 2. slu{aoci, publika; up. spektatorijum. audifon, -a i audifon, -ona m, audifoni, mn audifona ‰lat. audire ~uti, v. -fonŠ slu{ni aparat, sprava koja omogu}ava nagluvima da ~uju. gen.
audicija, -e i audicija, -e ` ‰lat. auditio od audire ~utiŠ probni nastup glumca, peva~a ili muzi~ara, provera radi potpisivawa ugovora. auzvajs = ausvajs (v.). a uzo pril. ‰ital. a usoŠ trg. po obi~aju, u redovnom roku. auksanometar, -tra m, auksanometri, gen. mn. auksanometara ‰gr~. auxanein rasti, uve}avati, v. -metarŠ sprava koja bele`i brzinu rasta biqaka. auksilijaran, -rna, -rno ‰lat. auxiliaris od auxilium pomo}Š pomo}ni. y auksilijarni glagoli gram. pomo}ni glagoli. auksin, -ina m ‰gr~. auxein rastiŠ bot. biqni hormon koji podsti~e rast }elija. auksopatija, -e ` ‰gr~. auxein rasti, v. -patijaŠ med. nepravilan rast ~oveka. aukcija, -e i aukcija, -e ` ‰lat. auctioŠ prodaja robe javnim nadmetawem, licitacija (v.). x aukcijski i aukcioni. aukcionator, -a m = aukcioner, -era m ‰v. aukcijaŠ onaj ko obavqa aukciju, licitator. aukcioner = aukcionator (v.).
167
aukcionirati aukcionirati, aukcioniram, 3. l. mn. aukcioniraju svr{. i nesvr{. ‰v. aukcijaŠ obaviti, obavqati aukciju; proda(va)ti na aukciji. aul, -a i aul, -a m, mn. -i ‰turkmensko awul, aw›lŠ selo kavkaskih gor{taka i nekih turki~kih naroda. aula, -e `, gen. mn. aula ‰lat. aulaŠ 1. veliko predvorje na ulazu u zgradu. 2. sve~ana dvorana, velika slu{aonica. 3. ist. dvori{te ispred starogr~kih zgrada. aulet, -a m, mn. -i ‰gr~. auletes od aulos sviralaŠ starogr~ki frula{. auletika, -e `, dat. i lok. auletici ‰gr~. auletikos, v. auletŠ ve{tina svirawa u frulu. aulos, -a i aulos, -a m, mn. -i ‰gr~. aulosŠ gr~ka frula, svirala, ob. sa dve cevi; dvojnice. aura, -e `, gen. mn. aura ‰lat. aura od gr~. aure dah, vetri}Š 1. po nekim okultnim u~ewima, zra~ewe, omota~ oko qudskog bi}a, vidqiv samo posmatra~u s parapsiholo{kim sposobnostima. 2. med. posebno ose}awe koje prethodi epilepti~nom ili histeri~nom napadu. aureola, -e i aureola, -e ` ‰lat. aureola (corona) zlatna (kruna)Š 1. svetli krug oko glave svetaca, oreol. 2. fig. slava, ugled. 3. astron. prsten oko Meseca ili Sunca, korona. auriga, -e m, dat. i lok. aurigi ‰lat. aurigaŠ ist. ko~ija{, voza~ trka~kih kola u starom Rimu. aurikula, -e ` ‰lat, auricula, dem. od auris uhoŠ anat. 1. u{na {koqka. 2. deo sr~ane pretkomore. aurikularan, -lna, -lno ‰v. aurikulaŠ anat. koji se odnosi na uho, u{ni. auripigment, -a m, mn. auripigmenti, gen. mn. auripigmenata ‰lat. aurum zlato, v. pigmentŠ miner. kristalni arsenov sulfid, zlatno`ute boje. auriskop, -a m, mn. -i ‰lat. auris uho, v. -skopŠ med. instrument ili ogledalo za pregled uha. aurist(a), -e m, mn. auristi ‰lat. auris uhoŠ med. lekar specijalista za u{i, otolog. aurora, -e ` ‰lat. auroraŠ kwi`. zora, jutarwe rumenilo. y aurora borealis polarna svetlost, svetle pulsiraju}e trake vidqive po no}i u oblasti blizu Arktika (u oblasti Antarktika: aurora australis).
168
austroazijski Aurora, -e ` ‰lat. AuroraŠ mitol. bogiwa zore kod Rimqana. ausvajs, -a = ausvajz -a m, mn. -i ‰nem. AusweisŠ fam. propusnica, legitimacija. auskultant, -a m, mn. auskultanti, gen. mn. auskultanata = auskultator, -a m, mn. -i ‰lat. auscultans, auscultator od auscultare slu{atiŠ prav. sudijski pripravnik, pomo}ni sudija bez prava glasa. auskultator = auskultant (v.). auskultatoran, -rna, -rno ‰v. auskultiratiŠ koji se odnosi na auskultaciju. auskultacija, -e ` ‰lat. auscultatio, v. auskultiratiŠ med. pregled unutra{wih organa, ob. srca i plu}a, pomo}u stetoskopa. auskultirati, auskultiram, 3. l. mn. auskultiraju nesvr{. ‰lat. auscultare slu{atiŠ med. vr{iti auskultaciju. auspicije, auspicija ` mn. ‰v. auspicijumŠ okriqe, za{tita, pokroviteqstvo; y pod auspicijama pod okriqem (koga, ~ega). auspicijum, -a (i auspicij, -a) m ‰lat. auspicium od avis ptica i specere gledatiŠ 1. ist. kod starih Rimqana, prorokovawe prema letu ptica. 2. predznak, izgledi, slutwa. auspuh, -a m, mn. auspusi, gen. mn. auspuha ‰nem. AuspuffŠ autom. izduvna cev, ispust. australopitek, -a m, mn. australopiteci, gen. mn. australopiteka ‰lat. australis ju`ni, gr~. pithekos majmunŠ ~ovekoliki majmun iz pliocena, predak ~oveka, ~iji su ostaci na|eni u Ju`noj Africi. austrijan{tina, -e ` pej. duh Austrije (do 1918. godine), austrijski obi~aji i na~in `ivota. austrijacizam, -zma m ‰srlat. austriacus austrijskiŠ lingv. austrijski dijalektalizam, re~ i osobina svojstvena nema~kom jeziku kakav se govori u Austriji. austro-1 ‰lat. AustriaŠ kao prvi deo slo`ene re~i ozna~ava ono {to se odnosi na Austriju ili Austrijance. austro-2 ‰lat. australis ju`niŠ kao prvi deo slo`ene re~i zna~i: ju`ni. austroazijski, -a, -o ‰v. austro-2, AzijaŠ lingv. naziv za porodicu jezika koji se govore u
austromarksizam jugoisto~noj Aziji, me|u kojima su vijetnamski i kmerski. austromarksizam, -zma m ‰v. austro-1, marksizamŠ ist. skup shvatawa koja su preovladavala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije od kraja XIX veka do po~etka II svetskog rata. Austronezija, -e ` ‰v. austro-2, gr~. nesos ostrvoŠ naziv za ostrva sredweg i ju`nog Pacifika. austronezijski, -a, -o ‰v. AustronezijaŠ lingv. naziv za porodicu jezika koji se govore na ostrvima sredweg i ju`nog Pacifika, na Filipinima, u Maleziji i na Madagaskaru. austroslavizam, -zma m ‰v. austro-1, slavizamŠ ist. politi~ki pravac me|u ^esima u XIX veku koji je te`io da Habzbur{ku monarhiju pretvori u federalnu dr`avu kojom bi dominirali Sloveni. austrofil, -a i austrofil, -ila m, mn. austrofili, gen. mn. austrofila ‰v. austro-1, -filŠ pristalica Austrije i Austrijanaca; supr. austrofob. austrofilija, -e ` = austrofilstvo, -stva s ‰v. austro-1, -filijaŠ nesklonost prema Austriji i Austrijancima; up. austrofobija. austrofilstvo = austrofilija (v.). austrofob, -oba m ‰v. austro-1, -fobŠ neprijateq Austrije i svega {to je austrijsko. austrofobija, -e ` ‰v. austro-1, fobijaŠ nesklonost, mr`wa prema Austriji, odnosno Austrougarskoj. aut, -a i aut1, -a m ‰engl. outŠ 1. u fudbalu i drugim sportovima, prostor izvan (bo~ne) grani~ne linije igrali{ta (aut-linije). z biti u autu biti iskqu~en iz ne~ega, biti van igre; fam. biti psihi~ki odsutan, ose}ati se nesposobnim za rad. 2. izbacivawe lopte preko (bo~ne) grani~ne linije. aut2 prid. indekl. ‰engl. outŠ koji nije aktuelan, u modi, koji nije vi{e popularan; supr. in. autarkija, -e ` ‰gr~. autarkeiaŠ ekon. sistem u kome se potrebe podmiruju vlastitom proizvodwom, bez uvoza. x autarki~an. autarh, -a m, vok. autar{e, mn. autarsi, gen. mn. autarha ‰gr~. autarchosŠ samovladar, samodr`ac, apsolutni vladar.
autobiografski autarhija, -e ` ‰gr~. autarchia od autos sam i archein vladatiŠ samovlada, samodr{tvo, apsolutizam (v.). x autarhijski i autarhi~an. aut-aut ‰lat. aut aut ili iliŠ 1. m. indekl. nezaobilazna alternativa, izbor izme|u samo dve mogu}nosti, nu`na odluka. 2. (kao izraz) ili jedno ili drugo. autentifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. autenti~an, lat. -ficere = facere ~initiŠ da(va)ti ~emu autenti~nost, potvrditi, potvr|ivati, overiti, overavati. autenti~an, -~na, -~no ‰gr~. authentikosŠ pravi, istinski, izvorni, verodostojan; koji nije falsifikovan. autenti~nost, -osti ` ‰v. autenti~anŠ istinitost, izvornost, verodostojnost. autizam, -zma m ‰gr~. autos samŠ 1. med. te{ka bolest koja nastaje u ranom detiwstvu, s nesposobno{}u za razgovor i za uspostavqawe odnosa s drugim qudima. 2. fig. povla~ewe u sebe, gubqewe dodira sa stvarno{}u, preterana zaokupqenost sopstvenim mislima. x autisti~ki. autist(a), -e m, mn. autisti ‰v. autizamŠ 1. med. bolesnik od autizma. 2. fig. ~ovek koji `ivi u ma{ti, koji se potpuno odvaja od stvarnosti. auto, -a m, mn. auta s, gen. mn. auta ‰skr. od automobilŠ fam. automobil. auto-1 ‰gr~. autos samŠ kao prvi deo slo`enice ozna~ava radwu okrenutu ka sebi, ka subjektu; samo-. auto-2 ‰v. automobilŠ kao prvi deo slo`enice zna~i automobilski, automobilisti~ki. autoalarm, -a m ‰v. auto-2, alarmŠ automeh. alarmni ure|aj za za{titu automobila od provala i kra|e. autoanaliza, -e ` ‰v. auto-1, analizaŠ ispitivawe samoga sebe, ponirawe u sebe. autobiograf, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, biografŠ pisac vlastitog `ivotopisa. autobiografija, -e ` ‰v. auto-1, biografijaŠ tekst u kome pisac opisuje sopstveni `ivot. autobiografski, -a, -o ‰v. autobiografŠ koji se odnosi na autobiografiju ili autobiografa.
169
auto-bomba auto-bomba, -e ` ‰v. auto-2, bombaŠ parkirani automobil napuwen eksplozivom, u ciqu teroristi~kih napada. autobus, -a i autobus, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, -bus od omnibus, v.Š motorno vozilo za prevoz ve}eg broja putnika u javnom saobra}aju. x autobuski i autobuski. autovakcina, -e ` ‰v. auto-1, vakcinaŠ med. vakcina pripremqena od zaraznih klica uzetih iz tela samog bolesnika. autogamija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. gamein ven~ati seŠ 1. bot. samoopra{ivawe, oplo|ivawe polenom iz istog cveta. 2. biol. kod dvopolnih `ivotiwa, spajawe jaja{ca i sperme iz jedne iste jedinke. autogen, -a, -o i autogen, -a, -o ‰v. auto-1, gr~. genos rodŠ koji nastaje sam od sebe, samorodan. y autogeno zavarivawe spajawe metalnih delova u jednu celinu topqewem wihovih ivica i uno{ewem metalnog dodatka; autogeni trening med. postupak za psihofizi~ko opu{tawe, pri kome pacijent kontroli{e reakcije pojedinih organa i uti~e na wih. autogol, -a m, mn. autogolovi, gen. mn. autogolova ‰v. auto-1, golŠ 1. gol gre{kom zadat sopstvenoj ekipi. 2. fig. postupak na sopstvenu {tetu. autogravira, -e ` ‰v. auto-1, graviraŠ lik. metod za umno`avawe gravira u bojama. autogram, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -gramŠ svojeru~an potpis, obi~no od neke poznate li~nosti. autograf, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -grafŠ 1. tekst napisan rukom samog autora, izvorni rukopis. 2. instrument za izradu topografskih planova putem fotogrametrije (v.). autografizam, -zma m ‰v. auto-1, gr~. graphein pisatiŠ med. reakcija ko`e na grebawe nekim o{trim predmetom, iza ~ega ostaje ispup~ena brazda koja se posle izvesnog vremena gubi. autografija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. graphein pisatiŠ preno{ewe crte`a ili teksta sa hartije na litografski kamen ili cinkanu plo~u. autografski, -a, -o ‰v. autografŠ svojeru~an, svojeru~no napisan. autodafe, -ea (uob. i autodafe, -ea) m, gen. mn. autodafea ‰port. auto da fe ~in vereŠ 1. ist.
170
autoinfekcija pogubqewe osu|enih jeretika, obi~no spaqivawem, u vreme inkvizicije u [paniji i Portugalu. 2. spaqivawe zabrawenih kwiga. autodeterminizam, -zma m ‰v. auto-1, determinizamŠ filoz. u~ewe o samoodre|ivawu ~ovekove delatnosti na osnovu svesne voqe i ideja. autodidakt, -a m, mn. autodidakti, gen. mn. autodidakta ‰gr~. autodidaktos, v. auto-1, didaktikaŠ samouk. autodidaktika, -e `, dat. i lok. autodidaktici ‰v. autodidaktŠ u~ewe bez u~iteqa i {kole, samou~ewe. x autodidakti~ki. autodikija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. dike pravda, pravosu|eŠ pravo nekoga da sudi sam sebi. autodinami~an, -~na, -~no ‰v. auto-1, dinami~anŠ koji deluje sam po sebi. auto-drezina = auto-dresina (v.). auto-dresina, -e = auto-drezina, -e ` ‰v. auto-2, dresinaŠ dresina koja se pokre}e pomo}u automobilskog motora. autodrom, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, -dromŠ trkali{te za automobilska i motociklisti~ka takmi~ewa. autoelektri~ar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, elektri~arŠ stru~wak za elektri~ne ure|aje na automobilu. x autoelektri~arski. autoerotizam, -zma m ‰v. auto-1, erotizamŠ psih. nala`ewe seksualnih podsticaja u sopstvenom telu; (u u`em smislu) seksualno samozadovoqavawe. x autoerotski. auto`ir i auto`iro, -a m, mn. -i ‰{p. autogiro sa izgovorom prema fr., v. auto-1, gr~. gyros krugŠ v. `iroplan. autoimun, -a, -o ‰v. auto-1, imunŠ koji sam stvara antitela. y autoimune bolesti med. bolesti koje nastaju usled stvarawa antitela koja reaguju protiv sopstvenog organizma. autoimunitet, -eta m ‰v. auto-1, imunitetŠ med. nenormalna reakcija organizma na neki od sopstvenih proteina. autointoksikacija, -e ` ‰v. auto-1, intoksikacijaŠ med. trovawe materijama koje nastaju u samom organizmu usled metabolizma, samootrovawe. autoinfekcija, -e ` ‰v. auto-1, infekcijaŠ med. oboqewe izazvano zaraznim klicama koje se ve} odranije nalaze u organizmu.
autoironija autoironija, -e i autoironija, -e ` ‰v. auto-1, ironijaŠ ironi~an stav prema samom sebi. autokar, -a m ‰fr. autocar prema engl. car kolaŠ veliki automobil za izlete i turizam, vrsta kombija. autokataliza, -e ` ‰v. auto-1, katalizaŠ hem. kataliza izazvana proizvodima same hemijske reakcije koju ta kataliza podsti~e. autokefalan, -lna, -lno ‰v. auto-1, gr~. kephale glavaŠ samostalan, nezavisan (o pravoslavnim nacionalnim crkvama koje same sobom upravqaju). autokefalnost, -i ` ‰v. autokefalanŠ samostalnost, nezavisnost. autoklav, -a m ‰fr. autoclave od auto-1 i lat. clavis kqu~Š 1. hem. zatvorena metalna posuda za izvo|ewe hemijskih reakcija pod visokim pritiskom uz visoku temperaturu. 2. med. aparat za sterilizaciju medicinskih instrumenata. autoknips, -a m ‰nem. Autoknips od auto-1 i nem. knipsen {kqocnutiŠ fot. ure|aj za odlo`eno okidawe na fotoaparatu, koji omogu}ava snimatequ da snimi sam sebe. auto-kozmetika, -e `, dat. auto-kozmetici ‰v. auto-2, kozmetikaŠ sredstva za ~i{}ewe i gla~awe spoqa{wih delova na automobilu. auto-kolona, -e ` ‰v. auto-2, kolonaŠ dugi niz automobila u pokretu. auto-komanda, -e `, gen. mn. auto-komandi ‰v. auto-2, komandaŠ zast. vojna ustanova koja upravqa motornim vozilima. autoko{, -a m, mn. autoko{evi, gen. mn. autoko{eva ‰v. auto-1, ko{Š u ko{arci, pogodak u vlastiti ko{. autokrat(a), -e m, mn. autokrati ‰fr. autocrate od auto-1 i gr~. kratos vlast, mo}Š samodr`ac, samovladar, neograni~eni vladar. x autokratski. autokratizam, -zma m ‰v. autokratŠ v. autokratija. autokratija, -e ` ‰v. autokratŠ neograni~ena vladavina jednog ~oveka, samodr`avqe, samovla{}e. autokritika, -e `, dat. i lok. autokritici ‰v. auto-1, kritikaŠ kritika vlastitih postupaka, samokritika.
automati~ar autokriti~an, -~na, -~no ‰v. auto-1, kritikaŠ kriti~an prema samom sebi, samokriti~an. auto-lakirer, -a m ‰v. auto-2, lakirerŠ zanatlija koji farba i lakira karoserije automobila. autolatrija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. latreia obo`avaweŠ obo`avawe samoga sebe. autoliza, -e `. ‰v. auto-1, gr~. lysis rastvaraweŠ med., biol. 1. spontano razlagawe tkiva posle smrti. 2. uni{tavawe }elija serumom koji se stvara u samom telu. auto-limar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2Š, zanatlija koji popravqa limene delove karoserije motornih vozila. x autolimarski. automat, -ata m, mn. automati, gen. mn. automata ‰gr~. automatos koji se kre}e sam od sebeŠ 1. ure|aj koji obavqa koristan rad bez ~ovekovog u~e{}a. 2. ma{ina koja po ubacivawu nov~i}a ili `etona izbacuje karte, napitke, slatki{e, cigarete i sl. 3. voj. vatreno oru`je koje jednim okidawem izbacuje niz metaka, ma{inska pu{ka, ma{inka. 4. fig. ~ovek koji radi po navici ili po tu|im naredbama, bez vlastite inicijative. automatizam, -zma m ‰v. automatŠ 1. automatsko delovawe, ustaqen na~in rada, bez potrebe za spoqnom intervencijom. 2. fiziol. nehoti~ni pokreti kao reakcija na spoqne i unutra{we podsticaje, bez u~e{}a voqe. automatizacija, -e ` ‰v. automatizovatiŠ 1. uvo|ewe i primena automata u procesu proizvodwe. 2. psih. pretvarawe pojedinih radwi u automatske, bezvoqne. automatizovati, -ujem (i automatizirati, automatiziram, 3. l. mn. automatiziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. automatiser, v. automatŠ 1. uvoditi, uvesti automate; omogu}iti samostalno delovawe. 2. pretvoriti, pretvarati (radwu, postupak) u automatske. automatika, -e `, dat. i lok. automatici ‰v. automatŠ 1. skup, sistem automatskih mehanizama. 2. nau~no-tehni~ka disciplina koja prou~ava sisteme za upravqawe tehnolo{kim procesima. automati~ar, -a m, mn. -i ‰v. automatŠ 1. stru~wak za automate ili za automatiku. 2. vojnik naoru`an automatom.
171
automatski automatski, -a, -o 1. samokretan, ustaqen, koji radi bez potrebe za intervencijom spoqa; y automatski pilot v. autopilot. 2. mahinalan, mehani~ki. y automatski pokreti fiziol. nehoti~ni pokreti do kojih dolazi usled nadra`aja nekog nervnog centra. 3. pril. samim tim, kao posledica, neizbe`no. automehani~ar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, mehani~arŠ radnik koji odr`ava i popravqa automobilske i sli~ne motore; x automehani~arski. automobil, -a i automobil, -ila m, mn. automobili, gen. mn. automobila ‰fr. automobile, od auto-2 (v.) i lat. mobilis pokretanŠ motorno vozilo sa ~etiri to~ka, nameweno pre svega prevozu qudi. x automobilski i automobilski. automobilizam, -zma m ‰v. automobilŠ putovawe i bavqewe automobilom kao hobi; automobilski sport, automobilske trke. automobilizacija = motorizacija (v.). automobilist(a), -e m, mn. automobilisti (`. automobilistkiwa, -e) ‰fr. automobiliste, v. automobilŠ 1. voza~ ili vlasnik automobila. 2. takmi~ar u automobilskom sportu. x automobilisti~ki. automorfizam, -zma m ‰v. auto-1, gr~. morphe oblikŠ psih. 1. sklonost ~oveka da du{evni `ivot drugih qudi zami{qa kao jednak svome. 2. pretpostavqawe tu|eg duhovnog `ivota svome, {to uti~e na rasu|ivawe. autonim, -a i autonim, -ima m ‰v. auto-, -onimŠ filol. delo objavqeno pod pravim imenom pisca (za razliku od pseudonima). autoniman, -mna, -mno i autoniman, -mna, -mno ‰v. autonimŠ objavqen pod pravim imenom. autonoman, -mna, -mno ‰gr~. autonomos, v. auto-1, nomos zakonŠ samostalan, samosvojan, koji upravqa sam sobom. y autonomni nervni sistem med. v. vegetativni nervni sistem. autonoma{, -a{a m, mn. autonoma{i, gen. mn. autonoma{a ‰v. autonomanŠ pol. pristalica autonomije neke oblasti ili dela neke slo`ene dr`ave. x autonoma{ki. autonoma{tvo, -{tva s ‰v. autonoma{Š pol. pokret za samoupravu ili nezavisnost neke oblasti ili dela neke slo`ene dr`ave. autonomizam, -zma m ‰v. autonomanŠ te`wa ka autonomiji, zalagawe za autonomiju.
172
autor autonomija, -e ` ‰gr~. autonomia, v. autonomanŠ 1. samostalnost, nezavisnost; pravo stanovni{tva neke nacionalno-teritorijalne jedinice da samo odlu~uje o pitawima unutra{we uprave, kulture i obrazovawa. 2. avij. y autonomija leta vreme koje letelica mo`e da provede u vazduhu bez spu{tawa radi uzimawa goriva. autonomist(a), -e m, mn. autonomisti ‰fr. autonomiste, v. autonomanŠ v. autonoma{. autooksidacija, -e ` ‰v. auto-1, oksidacijaŠ hem. spontano spajawe neke materije s kiseonikom, bez zagrevawa. autoopservacija, -e `. ‰v. auto-1, opservacijaŠ posmatrawe i istra`ivawe vlastitih postupaka, samoposmatrawe. auto-park, -a m, mn. auto-parkovi, gen. mn. auto-parkova ‰v. auto-2, parkŠ skup svih automobila koje poseduje neka organizacija. autopilot, -ota m, mn. autopiloti, gen. mn. autopilota ‰v. auto-1, pilotŠ avij. ure|aj za automatsko vo|ewe aviona bez intervencije pilota. autoplastika, -e `, dat. i lok. autoplastici ‰v. auto-1, plastikaŠ med. operacija presa|ivawa uzimawem tkiva sa samog bolesnika; supr. heteroplastika. x autoplasti~ki. autoportret, -eta m. mn. autoportreti, gen. mn. autoportreta ‰v. auto-1, portretŠ slika, crte` ili skulptura na kojoj umetnik prikazuje sam sebe. autopsija, -e ` ‰gr~. autopsia, v. auto-1, opsis gledaweŠ 1. med. pregled i secirawe le{a da bi se utvrdio uzrok smrti, obdukcija. 2. neob. gledawe sopstvenim o~ima, li~no posmatrawe. autoput, -a m, mn. autoputevi, gen. mn. autoputeva ‰v. auto-2Š drum za brz automobilski saobra}aj, sa dva ili vi{e odvojena jednosmerna kolovoza, sa zaustavnom trakom i izlaznim rampama. autor, -a m, mn. autori, gen. mn. autora (`. autorka, -e, dat. autorki, gen. mn. autorki) ‰lat. auctor od augere pove}avati, umno`avatiŠ tvorac, stvaralac; pisac kwi`evnog dela; umetnik koji je stvorio odre|enu sliku, skulpturu, kompoziciju itd.; za~etnik neke ideje, projekta i sl.
auto-trka
autoreferat autoreferat, -ata m ‰v. auto-1, referatŠ referat o samom sebi.
za pregled, popravku, ~i{}ewe i odr`avawe automobila.
autorizacija, -e ` ‰v. autorizovatiŠ ovla{}ewe; odobrewe autora ili nosioca autorskog prava za objavqivawe nekog kwi`evnog ili nau~nog teksta.
autoskop, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -skopŠ med. instrument za lekarski pregled grla bez ogledala.
autorizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. autoriser, v. autorŠ 1. da(va)ti punomo}, ovla{}ewe 2. odobriti tekst za objavqivawe, po{to se utvrdi da se podudara sa autorovim re~ima. autoritaran, -rna, -rno ‰fr. autoritaire, v. autoritetŠ koji zahteva slepo pokoravawe autoritetu, vlastima; supr. liberalan, demokratski. autoritarizam, -zma m ‰v. autoritaranŠ sistem vladavine koja se zasniva na autoritetu vo|e (staqinizam, titoizam). autoritarnost, -i ` ‰v. autoritaranŠ osobina onoga {to je autoritarno. autoritativan, -vna, -vno ‰srlat. auctoritativus, v. autoritetŠ koji ima autoriteta, ugledan, po{tovan; merodavan. autoritet, -eta m, mn. autoriteti, gen. mn. autoriteta ‰lat. auctoritasŠ 1. ugled, dostojanstvo; uticaj zasnovan na ugledu. 2. osoba koja ima ugled zasnovan na znawu i sposobnosti, merodavan stru~wak. autorski, -a, -o ‰v. autorŠ koji pripada autoru, koji se odnosi na autora. y autorsko pravo prav. skup pravnih normi koje {tite autora i wegovo delo; autorski tekst potpisani tekst (u {tampi) koji odra`ava mi{qewe i stil pisca, za razliku od redakcijskih tekstova; autorski film film snimqen po zamisli i stvarala~kim idejama odre|enog rediteqa; autorski tabak tipogr. mera za du`inu teksta, 16 kucanih strana ili 30.000 znakova; autorska strana tipogr. mera za du`inu teksta, ob. 30 ili 31 red od po 60 znakova ra~unaju}i i beline. autorstvo, -stva m ‰v. autorŠ pripadawe nekog dela, ideje, patenta i sl. wegovom tvorcu.
autoskopija, -e ` ‰v. autoskopŠ 1. med. pregled grla autoskopom. 2. halucinacija u kojoj se ~ovek privi|a samom sebi. auto-sport, -a m ‰v. auto-2, sportŠ automobilski sport; v. automobilizam. auto-stop, -a m ‰fr. auto-stop od auto-2 (v.) i stop zaustavitiŠ zaustavqawe vozila na drumu (ob. sa uzdignutim palcem) uz molbu voza~u za besplatan prevoz.
engl.
auto-stoper, -a m, mn. -i (`. auto-stoperka, -e, dat. i lok. auto-stoperki, gen. mn. auto-stoperki) ‰v. auto-stopŠ onaj ko se prevozi auto-stopom. autostopirati, autostopiram, 3. l. mn. autostopiraju nesvr{. ‰v. auto-stopŠ putovati pomo}u auto-stopa. autostrada, -e ` ‰ital. autostrada od strada putŠ v. autoput. autosugestija, -e ` ‰v. auto-1Š sugestija upu}ena samom sebi; supr. heterosugestija. auto-taksi, -ija m ‰v. auto-2, taksiŠ automobil kojim se putnici prevoze uz naplatu, taksi. autoterapija, -e ` ‰v. auto-1, terapijaŠ le~ewe samog sebe prirodnim sredstvima. autotip, -a m, mn. autotipi, gen. mn. autotipa ‰v. autotipijaŠ otisak dobijen autotipijom, kopija, faksimil. autotipija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. typos lik, oblikŠ tehnika reprodukovawa fotografija ili crte`a preno{ewem na metalnu plo~u, cinkografija, kli{irawe. autotomija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. tome rezaweŠ spontano otkidawe jednog dela tela kod `ivotiwa da bi se izvukle iz klopke ili neke druge opasnosti.
auto-saobra}aj, -a m ‰v. auto-2Š saobra}aj motornim vozilima.
auto-transport, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, transportŠ prevoz kamionima i drugim motornim vozilima.
auto-servis, -isa m, mn. auto-servisi, gen. auto-servisa ‰v. auto-2, servisŠ radionica
auto-trka, -e `, gen. mn. auto-trka ‰v. auto-2Š takmi~ewe trka~kih automobila.
mn.
173
autotrofan autotrofan, -fna, -fno ‰v. auto-1, gr~. trophe hranaŠ koji sam sebe hrani, v. autotrofija; supr. heterotrofan. autotrofija, -e ` ‰v. autotrofanŠ bot. sposobnost zelenih biqaka da organska jediwewa potrebna za gra|ewe }elija same sintetizuju iz neorganskih materija. autohemoterapija, -e ` ‰v. auto-1, hemoterapijaŠ med. le~ewe ubrizgavawem sopstvene venske krvi. autohipnoza, -e ` ‰v. auto-1Š hipnoza izazvana autosugestijom, bez uticaja druge osobe. autohton, -a, -o i autohton, -a, -o ‰gr~. autochthon, v. auto-1, chthon zemqaŠ koji od davnine boravi u nekom kraju, doma}i, starosedela~ki, prastanovni~ki. autohtonija, -e ` ‰v. autohtonŠ samoniklost, uro|enost, starosedela{tvo. autohtonost, -osti i autohtonost, -i `, v. autohtonija. autocenzura, -e ` ‰v. auto-1, cenzuraŠ svesna kontrola i uskla|ivawe vlastitog pona{awa i postupaka sa va`e}im dru{tvenim normama; samokontrola. auto-cisterna, -e `, gen. mn. auto-cisterni ‰v. auto-2, cisternaŠ kamion s posebno gra|enom karoserijom u obliku velikog vaqka, za prevoz te~nosti. autput, -a m ‰engl. outputŠ 1. ra~. podaci koji izlaze iz kompjutera (tekst, brojevi, crte`i); up. input. 2. rezultat rada, ostvarewe. autsajder, -a m, mn. -i ‰engl. outsider od outside izvanŠ 1. onaj ko nije ~lan zajednice, grupe, klike, ko ne u~estvuje u radu; neupu}en ~ovek; up. insajder. 2. u sportskom takmi~ewu, onaj ko nema nikakvih izgleda na pobedu; supr. favorit. autfit, -a m ‰engl. outfitŠ komplet odevnih predmeta i ukrasa koji ~ine skladnu celinu. aufenger v. aufhenger. aufhenger, -a m, mn. -i ‰nem. Aufhanger od aufhangen obesitiŠ ve{alica za ode}u. afabilan, -lna, -lno ‰lat. affabilis od affari razgovarati, oslovqavatiŠ qubazan, prijazan, pristupa~an. afagija, -e ` ‰gr~. a-, phagein jestiŠ med. nemogu}nost gutawa hrane.
174
afelijum afazija, -e ` ‰gr~. a-, phasis govorŠ med. delimi~na ili potpuna nesposobnost govora usled o{te}ewa mozga ili nervnog sistema. afazi~ar, -a m, mn. -i ‰v. afazijaŠ osoba koja boluje od afazije. afare, -eta s ‰tur. afare od ar. ’afaraŠ pokr. nakaza, nakarada, rugoba. afgan, -a m, mn. afgani, gen. mn. afgana ‰pers. Afghani AvganistanacŠ nov~ana jedinica u Avganistanu, sadr`i 100 pula. afedersun! afedersum! ‰tur. affedersin od affetmek oprostitiŠ pokr. izvini! oprosti! pardon! afek(a)t, -kta m, mn. afekti, gen. mn. afekata ‰lat. affectus od afficere uticati (na koga)Š psih. 1. svako veoma sna`no ose}awe, emocija (naj~e{}e qutwa, bes, mr`wa), ~esto nekontrolisano, impulsivno reagovawe. 2. u psihoanalizi bilo koje ose}awe. z u afektu u besu, neobuzdano, bez razmi{qawa. x afekatski; up. afektivan. afektacija, -e ` ‰lat. affectatioŠ neprirodno, izve{ta~eno pona{awe, prenemagawe, a~ewe. afektivan, -na, -vno ‰nlat. affectivus, v. afekatŠ psih. koji je vezan za uzbu|ewe, koji izra`ava ose}awa; uzrujan, ose}ajan. y afektivna vrednost: v. afekcioni; afektivni poreme}aj du{evni poreme}aj izra`en kao depresija i manija, euforija. afektiran, -a, -o ‰v. afektiratiŠ izve{ta~en, neprirodan. afektirati, afektiram, 3. l. mn. afektiraju nesvr{. ‰fr. affecter la`no predstavqati, od lat. affectareŠ neprirodno se pona{ati, prenemagati se, a~iti se. afekcija, -e ` ‰lat. affectio uticaweŠ 1. naklonost, simpatija. 2. v. afek(a)t. afekcioni, -a, -o ‰v. afekcijaŠ koji je u vezi s naklono{}u. y afekciona vrednost (afektivna vrednost) vrednost koju neki predmet ima za odre|eno lice, ali ne i za druge (npr. porodi~na uspomena). afel, -a = afelijum, -a m ‰gr~. apo od i helios SunceŠ astron. najve}a udaqenost planete ili komete od Sunca; supr. perihel, perihelijum. afelijum = afel (v.).
afera afera, -e ` ‰fr. affaireŠ ne~astan ili neprili~an posao, spor ili sukob koji du`e traje i ima odjeka u javnosti. afera{, -a{a m, vok. afera{u, mn. afera{i, gen. mn. afera{a ‰v. aferaŠ onaj ko je ume{an u afere, ko je sklon pravqewu afera. afereza, -e ` ‰gr~. aphairesis oduzimaweŠ fon. 1. izostavqawe po~etnog glasa ili sloga re~i; up. apokopa. 2. izostavqawe kratkog vokala ispred dugog u govoru. aferentan, -tna, -tno ‰lat. afferens od afferre donositiŠ fiziol. koji vodi prema centru organizma, posebno od ~ula ka centralnom nervnom sistemu; supr. eferentan. aferim uzv. ‰tur. aferim od pers. aferim pohvala, aplauzŠ bravo! tako vaqa! afidavit, -a m, mn. -i ‰engl. iz srlat. affidavit posvedo~io jeŠ prav. pismena izjava data sudu pod zakletvom. afidat, -ata m, mn. afidati, gen. mn. afidata ‰v. afidacijaŠ 1. vazal, kletvenik. 2. prav. onaj ko je vezan afidacijom, potpisnik ugovora. afidacija, -e ` ‰srlat. affidatio od affidare posvedo~itiŠ prav. ugovor, sporazum o me|usobnim odnosima i obavezama. afijun v. afion. afiks, -a m, mn. afiksi, gen. mn. afiksa ‰lat. affixum od affigere pri~vrstiti, prika~itiŠ gram. zajedni~ki naziv za prefikse (v.), sufikse (v.) i infikse (v.). afiksacija, -e ` ‰v. afiksŠ tvorba novih re~i pomo}u afiksa. afilijacija, -e ` ‰srlat. affiliatio od filius sinŠ 1. zast. usvojewe, posiwewe. 2. prijem u neki red, udru`ewe ili savez. 3. trg. sporedno preduze}e pripojeno glavnom; up. filijala. afilirati, afiliram, 3. l. mn. afiliraju svr{. i nesvr{. ‰v. afilijacijaŠ trg. pripojiti, pripajati nekoj firmi ili preduze}u kao podru`nicu. afili~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, phyllon listŠ bot. koji nema li{}a, bezlistan. afina`a, -e ` = afinacija, -e ` ‰fr. affinage od affiner pre~istitiŠ pro~i{}avawe, ~i{}ewe od primesa (sirovog {e}era, rude i dr.); odvajawe zlata od srebra pomo}u sumporne kiseline.
aforizam afinacija = afina`a (v.). afinitet, -eta m, mn. afiniteti, gen. mn. afiniteta ‰lat. affinitas od affinis srodanŠ 1. srodnost, bliskost. 2. hem. sklonost odre|enih materija ka sjediwavawu. 3. naklonost, sklonost (ka nekom poslu, delatnosti). afion, -ona m ‰tur. afyon od gr~ opion opijumŠ 1. sirovi opijum, sok od makovih semenki. 2. mak. afirmativ, -a m ‰lat. affirmativusŠ lingv. potvrdna re~ ili re~enica. afirmativan, -vna, -vno ‰v. afirmativŠ potvrdan, koji potvr|uje. afirmacija, -e ` ‰lat. affirmatioŠ 1. potvr|ivawe, potvrdan iskaz; supr. negacija. 2. postizawe nekog uspeha, sticawe ugleda. afirmisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. affirmare od firmus ~vrstŠ 1. potvrditi, potvr|ivati, podr`ati. 2. afirmisati se potvrditi se u javnosti, dokazati se, ste}i priznawe. aficirati, aficiram, 3. l. mn. aficiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. afficereŠ 1. uzbuditi, dirnuti; nadra`iti. 2. uticati na zdravqe; povrediti; zaraziti. afi{, -a m, mn. afi{i, gen. mn. afi{a = (obi~nije) afi{a, -e `, gen. mn. afi{a ‰fr. afficheŠ oglas, javno obave{tewe, plakat. afi{a = afi{ (v.). afi{irati, afi{iram, 3. l. mn. afi{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. afficherŠ saop{titi, saop{tavati javnosti putem oglasa, ogla{avati, plakatirati. aflatoksin, -ina m ‰skr. od A(spergillus) fla(vus), v. toksinŠ otrovno, kancerogeno organsko jediwewe iz gqive Aspergillus flavus. afluencija, -e ` ‰engl. affluence od lat. affluere priticatiŠ obiqe materijalnih dobara, imu}nost, bogatstvo. afonija, -e ` ‰gr~. a-, phone glasŠ med. 1. te{ka promuklost, bezglasnost. 2. gubitak glasa usled oboqewa govornih organa. x afoni~an. aforizam, -zma m, mn. aforizmi, gen. mn. aforizama ‰gr~. aphorismos od aphorizein odrediti, definisatiŠ kratka, sa`eta, duhovito izre~ena misao.
175
aforistika aforistika, -e `, dat. i lok. aforistici ‰v. aforizamŠ pisawe aforizama kao kwi`evni rod. x aforisti~an i aforisti~ki. aforisti~ar, -a m, mn. -i ‰v. aforizamŠ pisac aforizama. a fortiori ‰lat. a fortiori od fortior ja~iŠ utoliko pre, tim vi{e, s jo{ vi{e razloga. afresko v. alfresko. Afrikander, -a m, mn. -i ‰hol. Afrikaner ukr{teno sa Hollander Holan|aninŠ beli stanovnik Ju`noafri~ke Republike, Bur. Afrikaner v. Afrikander. afrikanerski, -a, -o ‰hol. AfrikanerŠ koji se odnosi na Afrikan(d)ere; y afrikanerski jezik v. afrikans. afrikanist(a), -e m, mn. afrikanisti ‰lat. AfricanusŠ stru~wak za afrikanistiku. afrikanistika, -e `, dat. i lok. afrikanistici ‰v. afrikanist(a)Š nauka koja izu~ava jezike, kulturu i civilizaciju afri~kih naroda. afrikans, -a m ‰afrikaans = hol. afrikaansch afri~kiŠ jezik belih stanovnika Ju`ne Afrike, zasnovan na holandskom iz XVII veka. afrikat, -ata m, mn. afrikati, gen. mn. afrikata = afrikata, -e `, gen. mn. afrikata ‰lat. affricare natrqatiŠ fon. slo`eni suglasnik, spoj okluzivnog (pregradnog) i frikativnog (strujnog) suglasnika izgovorenih na istom mestu, npr. c od t + s, ~ od t + {, x od d + ` i dr. afrikata = afrikat (v.). afro- ‰skr. od AfrikaŠ kao prvi deo slo`enih re~i zna~i afri~ki, afri~kog porekla ili u afri~kom stilu. afroazijski, -a, -o ‰v. afro-Š koji pripada Africi i Aziji, koji se odnosi na Afriku i Aziju. afroameri~ki, -a, -o ‰v. afro-Š koji se odnosi na ameri~ke Crnce, na Amerikance afri~kog porekla. afrodizija, -e ` = afrodizijazam, -zma m ‰gr~. aphrodisios AfroditinŠ qubavno ludilo, stawe seksualne nadra`enosti. afrodizijazam = afrodizija (v.). afrodizijak, -a m, mn. afrodizijaci, gen. mn. afrodizijaka ‰gr~. aphrodisiakos koji pripada
176
ahval AfroditiŠ sredstvo za poja~awe polnog nagona, u obliku hrane ili leka. Afrodita, -e i Afrodita, -e ` ‰gr~. AphroditeŠ mitol. gr~ka bogiwa qubavi i lepote, odgovara rimskoj Veneri. x afroditski i afroditski. afrokubanski, -a, -o ‰v. afro-Š koji se odnosi na Kubance afri~kog porekla. afront, -a m, mn. afronti, gen. mn. afronata ‰fr. affrontŠ uvreda, napad, verbalni nasrtaj. afro-frizura, -e ` ‰v. afro-Š frizura u afri~kom stilu, s dugim pletenicama, prihva}ena kao moda ili kao znak emancipacije ameri~kih Crnaca. afte, afta/afti ` mn. ‰lat. aphthae od gr~. aphtha osipŠ med. oboqewe sluzoko`e usne dupqe, u vidu belih ili `u}kastih mehuri}a koji bole. after{ejv, -a m ‰engl. aftershave, od after posle i shave brijati seŠ losion za upotrebu posle brijawa. ahar, -a m, mn. ahari, gen. mn. ahara ‰tur. ah›r od pers. ahor, ahurŠ pokr. zast. 1. {tala, kowu{nica. 2. gostinska soba; deo ku}e za gazdu i mu{ke goste. Ahasver, -a m ‰hebr. ime za persijskog kraqa KserksaŠ ’Ve~iti Juda’, prema sredwovekovnoj legendi ~ovek bez domovine, besku}nik, osu|en na ve~ito lutawe jer je uvredio Hrista na putu do Golgote. ahasverski, -a, -o ‰v. AhasverŠ koji se ne mo`e smiriti, lutala~ki, besku}ni~ki. ahat, ahata i ahat, -ata m ‰gr~. achatesŠ vrsta kalcedona, poludragi kamen razli~itih boja. x ahatni i ahatni, ahatski i ahatski. ahatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. ahatŠ da(va)ti (~emu) izgled ahata, sa {arenim prelivima. ahbab, -aba m, mn. ahbabi, gen. mn. ahbabi (nepr. abab, habab) ‰tur. ahbab od ar. ahbabŠ pokr. prijateq, drug. ahbabluk, -a m, mn. ahbabluci, gen. mn. ahbabluka (re|e ahbabluk, -a) ‰v. ahbabŠ prijateqstvo. ahval, -ala m ‰tur. ahval od ar. ahwalŠ pokr. stawe, prilike, okolnosti.
ahdnama ahdnama, -e ` ‰tur. ahdname od ar. ’ahd obaveza i pers. name pismo, kwigaŠ ist. dokument kojim se daje neka povlastica; poveqa. ahenija, -e ` ‰lat. achenium od gr~. a- (v.) i chainein zjapitiŠ bot. ro{ka, suvi plod s jednom semenkom. Aheron(t), -a m ‰gr~. Acheron -ontosŠ mitol. 1. reka u Hadu, podzemnom svetu, preko koje Haron prevozi du{e pokojnika. 2. fig. podzemni svet. Ahil, -a = Ahilej, -eja m ‰gr~. AchilleusŠ mitol. najve}i gr~ki junak u Trojanskom ratu, sin Peleja i bogiwe Tetide; y Ahilova peta rawivo mesto, slaba ta~ka, slabost (po legendi, Ahil je bio nerawiv na ~itavom telu osim na jednoj peti). Ahilej = Ahil (v.). ahileja, -e `, gen. mn. ahileja ‰gr~. achilleios Ahilov: Ahilova travaŠ bot. hajdu~ka trava, stolisnik, Achillea millefolium. ahilija, -e ` ‰gr~. a-, chylos sokŠ med. nedostatak hlorovodoni~ne kiseline i nekih fermenata u `eluda~nom soku. ahimsa, -e ` ‰sanskr. ahimsa neozle|ivaweŠ zabrana ubijawa `ivih bi}a (iz ~ega proisti~e vegetarijanstvo, nenasiqe i dr.), osnovni moralni zakon budizma, hinduizma i xainizma. ahipnija, -e ` ‰gr~. a-, hypnos sanŠ med. nedostatak sna, nesanica, nespavawe. ahiret, -a m ‰tur. ahiret od ar. ahiraŠ drugi svet, zagrobni `ivot po muslimanskom u~ewu. z preseliti na ahiret preseliti, oti}i na drugi svet, umreti, preminuti. ahistorizam, -zma m ‰gr~. a-, v. istorijaŠ nedostatak smisla za istoriju, neuva`avawe istorije pri obja{wavawu dru{tvenih doga|aja. ahlak, -aka m ‰tur. ahlak od ar. ahlaqŠ pokr. 1. }ud, narav. 2. moral, lepo vaspitawe. ahlakli prid. indekl. ‰tur. ahlakl›, v. ahlakŠ pokr. lepo vaspitan, pristojan; ~edan, neporo~an. ahlaksuz prid. indekl. tur. ahlaks›z, v. ahlak, sa sufiksom -s›z bezŠ pokr. nepristojan, nevaspitan. ahlaksuzluk, -a m, mn. ahlaksuzluci, gen. mn. ahlaksuzluka ‰v. ahlaksuzŠ pokr. nepristojnost, nevaspitanost.
acetil ahmak m, vok. ahma~e, mn. ahmaci, gen. mn. ahmaka ‰tur. ahmak od ar. ahmaqŠ pokr. ograni~en ~ovek, glupak, budala. ahmakluk m, mn. ahmakluci, gen. mn. ahmakluka ‰tur. ahmakl›k, v. ahmakŠ pokr. ograni~enost, glupost, blesavost. ahmedija, -e ` ‰tur. ahmediye od ar. ahmadiyyaŠ platneni {al kojim se obavija fes, ~alma, saruk. aholija, -e ` ‰gr~. acholos od a- (v.) i chole `u~Š med. prestanak lu~ewa `u~i. ahondroplazija, -e ` ‰gr~. a-, chondros hrskavica, plassein oblikovatiŠ med. uro|eni poreme}aj u formirawu ko{tanog tkiva koji dovodi do patuqastog rasta i deformacije skeleta. Ahriman, -ana m mitol. po Zaratustrinom u~ewu na~elo zla, bog zla; up. Ormuzd. ahromazija, -e ` ‰gr~. a-, chroma bojaŠ med. nedostatak normalne pigmentacije ko`e, bledilo. ahromatizam, -zma m ‰v. ahromati~anŠ 1. bezbojnost. 2. opt. odsustvo spektralnog bojewa slike. 3. v. ahromazija. ahromatin, -ina m ‰v. ahromati~anŠ biol. materija u }elijskom jezgru koja te{ko prima boju pod mikroskopom. ahromati~an, -~na, -~no ‰gr~. achromatos od a- (v.) i chroma bojaŠ 1. bezbojan. 2. opt. (o prizmi, so~ivu) koji propu{ta belu svetlost bez spektralno obojenih rubova. ahromatopsija, -e ` ‰gr~. a-, chroma boja, opsis vidŠ med. slepilo za boje, daltonizam. ahroni~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, chronos vremeŠ vanvremenski, koji ne zavisi od vremena, koji je izvan vremena. acedija, -e ` ‰srlat. acedia od gr~. akedeia, od a- (v.) i kedos brigaŠ duhovna tupost, ravnodu{nost, nezainteresovanost za `ivot. acetaldehid, -ida m ‰lat. acetum sir}e, v. aldehidŠ hem. lako isparqiva te~nost, CH2CHO, proizvod destilacije etil-alkohola. acetat, -ata m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. so ili ester sir}etne kiseline. acetil, -a m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. radikal sir}etne kiseline, CH3CO.
177
acetilen acetilen, -ena m ‰lat. acetum sir}e, prema etilen (v.)Š hem. zapaqiv gas, nezasi}eni ugqovodonik C2H2, upotrebqava se za osvetqewe i zavarivawe. x acetilenski. acetilenka `, dat. acetilenki/acetilenci ‰v. acetilenŠ fam. acetilenska lampa, svetiqka u kojoj gori acetilen. acetilsalicilna kiselina = aspirin (v.). acetilholin, -ina m ‰v. acetil, gr~. chole `u~Š biol. jediwewe koje se nalazi u mnogim tkivima, slu`i za preno{ewe nervnih impulsa; u farmaciji se upotrebqava za {irewe krvnih sudova. acetilceluloza, -e ` ‰v. acetil, celulozaŠ hem. acetatni ester celuloze, slu`i za izradu acetatne svile, lakova i dr. acetisal, -ala m ‰skr. od aceti(l)sal(icilna kiselina)Š farm. drugi naziv za aspirin (v.). acetoza, -e ` ‰srlat. acetosus nakiseo od lat. acetum sir}eŠ 1. bot. kiseqak (biqka). 2. kisela voda, mineralna voda. acetometar, -tra m, mn. acetometri, gen. mn. acetometara ‰lat. acetum sir}e, v. -metarŠ sprava za merewe kiselosti sir}eta. aceton, -ona m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. bezbojna zapaqiva te~nost, CH3CHCO3, najjednostavniji keton (v.), slu`i kao rastvara~ laka za nokte. acetonemija, -e ` ‰v. aceton, gr~. haima krvŠ med. prisustvo acetona u krvi, naro~ito kod dijabeti~ara. acetonurija, -e ` ‰v. aceton, gr~. ouron mokra}aŠ med. prisustvo acetona u mokra}i, naro~ito kod dijabeti~ara. acefal = akefal (v.). acefalan, -lna, -lno ‰gr~. akephalos od a- (v.) i kephale glavaŠ 1. filol. (o kwizi, izdawu) kome nedostaje naslov ili prva strana. 2. metr. (o stihu, stopi) kome nedostaje prvi slog. acefalija, -e ` ‰v. acefalanŠ 1. med. bezglavost, nedostatak glave kod deteta. 2. filol. nedostatak prvog sloga u stihu ili stopi. acidimetar, -tra m, mn. acidimetri, gen. mn. acidimetara ‰lat. acidus kiseo, v. -metarŠ hem. sprava za merewe kiselosti. acidimetrija, -e ` ‰v. acidimetarŠ hem. merewe ja~ine kiselina.
178
a{elejen aciditet, -eta m ‰lat. aciditasŠ kiselost, postojawe kiseline u nekom rastvoru ili smesi. acidoza, -e ` ‰lat. acidus kiseoŠ med. poreme}aj do koga dolazi usled gomilawa kiselina ili acetona u organizmu. acidofilan, -lna, -lno ‰lat. acidus kiseo, gr~. philos qubiteqŠ hem. koji dobro podnosi kiselost (o biqkama; o bakterijama koje slu`e za kiseqewe mleka). acijanoblepsija, -e ` ‰gr~. a-, kyanos plav, blepein gledatiŠ med. slepo}a za plavu boju, nesposobnost o~iju da opa`aju plavu boju. acikli~an, -~na, -~no i acikli~ki, -a, -o ‰v. a-, cikli~kiŠ koji se ne odvija u pravilnim razmacima; koji nije kru`ni, koji je u pravoj liniji. y acikli~ka jediwewa hem. organski spojevi s atomima ugqenika u nizu, u lancu; acikli~ko kretawe fiz. kretawe tela razli~itom brzinom, u nejednakim intervalima i razli~itim pravcima. aciniforman, -mna, -mno ‰lat. acinus bobica, zrno gro`|a, v. formaŠ koji je po obliku sli~an zrnu gro`|a. acinozan, -zna, -zno ‰srlat. acinosusŠ = aciniforman. Actek nepr., stand. Astek (v.). a~akatura, -e ` ‰ital. acciaccaturaŠ muz. ukras u vidu vrlo kratkog tona koji se stapa sa slede}im, glavnim. a~ik pril. ‰tur. aü›k od aümak otvoritiŠ otvoreno, jasno, slobodno. a~ikluk, -a m ‰tur. aü›kl›kŠ otvorenost, jasno}a, ~istina. a~kosum = a{kosum uzv. ‰tur. aôkolsun od aôk (v. a{ik) i olsun neka budeŠ pokr. bravo! `iveo! tako vaqa! axamija, -e m ‰tur. acami od ar. ’agamiyy, naziv za strance koji slabo govore arapskiŠ 1. neiskusan ~ovek, po~etnik, novajlija. 2. neuve`ban kow. a{ar, a m ‰tur. aôar od ar. a’{arŠ pokr. desetina, porez na zemqu. a{arija v. ha{arija. a{elejen, -ena m ‰fr. acheuleen, prema nalazi{tu St. Acheul u FrancuskojŠ geol. drugo razdobqe starijeg kamenog doba, paleolitika (v.).
a{~inica
a{ena a{ena prid. indekl. ‰tur. aôina, aôna od pers. a{naŠ pokr. ve{t, upoznat, upu}en. a{ik, -a m, mn. a{ici, gen. mn. a{ika ‰tur. aô›k od ar. ’i{qŠ 1. qubavnik, dragan; momak koji a{ikuje. 2. qubavna veza, udvarawe, a{ikovawe. a{iklija, -e m i ` ‰tur. aô›kl›, v. a{ikŠ 1. (m) onaj ko a{ikuje, udvara~. 2. (`) qubavna pesma. a{ikluk, -a m, mn. a{ikluci, gen. mn. a{ikluka ‰tur. aô›kl›k, v. a{ikŠ qubavna veza, a{ikovawe. a{ikovati, -ujem nesvr{. ‰v. a{ikŠ voditi qubavne razgovore, udvarati se. a{i}are, a{}are pril. ‰tur. aôikare od pers. a{karŠ pokr. otvoreno, javno, o~igledno. a{k, -a m ‰v. a{ikŠ pokr. qubav, qubavni zanos, ~e`wa. A{kenaz, -aza m ‰hebrejska re~, nekad zna~ila ’Nemac’Š Jevrejin iz sredwe ili isto~ne Evrope; up. Sefard. a{kosum, a{kosun = a~kosum (v.). a{kuna uzv. ‰tur. aôk›naŠ pokr. nazdravqe, u tvoje zdravqe. a{lama, -e `, gen. mn. a{lama ‰tur. aôlama, aô›lama, od aô›lamak kalemitiŠ pokr. 1. vrsta ra-
ne kalemqene tre{we. 2. vrsta crnog luka duguqastih glavica. a{lama~a, -e ` = a{lamu{a, -e ` ‰v. a{lamaŠ pokr. pita od tre{awa. a{lamu{a = a{lama~a (v.). a{luk, -a m, mn. a{luci, gen. mn. a{luka ‰tur. aôl›k namirnice i harül›k tro{akŠ pokr. tro{ak; novac za svakodnevne potrebe. a{ov, -a m, mn. a{ovi, gen. mn. a{ova ‰ma|. asoŠ alatka za kopawe, riqawe, ~ije se se~ivo pritiska nogom. a{ram, -a m ‰sans. asrama od a prema i srama trud, ispa{taweŠ hinduisti~ka verska zajednica, mesto za miran `ivot i meditaciju. a{}are = a{i}are (v.). a{~ija, -e m, mn. a{~ije, gen. mn. a{~ija ‰tur. aôü›, ahü› od pers. i{ jelo, kuvana hranaŠ kuvar, gostioni~ar. x a{~ijski. a{~iluk, -a m, mn. a{~iluci, gen. mn. a{~iluka ‰tur. aôü›l›k, v. a{~ijaŠ 1. kuvarska ve{tina, kulinarstvo. 2. deo ~ar{ije u kome se nalaze a{~inice. a{~inica, -e `, gen. mn. a{~inica ‰v. a{~ijaŠ narodna kuhiwa, gostionica.
179
B B v. B-kompleks; B-film; B-produkcija. baba = babo (v.). baba, -e m ‰tur. baba otac, od pers. babaŠ naziv iz po{tovawa za starijeg ~oveka: pi{e se iza ili ispred imena (Ali-baba, baba-Ahmet). babazeman, -ana m ‰v. baba, zemanŠ prastaro vreme, davnina, up. birzeman. baba-kan, -a m ‰pers.Š kraqev otac. babaluk, -a m, mn. babaluci, gen. mn. babaluka ‰v. baba, -lukŠ 1. `enin otac, tast, punac. 2. tastova porodica, tazbina. 3. v. babovina. babizam, -zma m ‰prema osniva~u Bab ud-Dinu, od ar. bab al-din vrata vereŠ u~ewe {iita, persijske sekte osnovane polovinom XIX veka, koje se bori protiv nasiqa, ropstva, alkohola i mnogo`enstva. Babilon v. Vavilon. babit, -a m ‰engl. Babbitt metal, prema imenu pronalaza~aŠ tehn. legura olova, bakra, kalaja i antimona, slu`i za premazivawe le`aja da bi se smawilo trewe. babo, baba i babe = baba, babe m (u isto~nim i vojvo|anskim srp. govorima) m ‰v. babaŠ otac, poo~im; deda; svekar, tast. x babov i babin (: babo), samo babin (: baba). babovina, -e ` ‰v. baboŠ 1. imawe nasle|eno od baba/babe, o~evina. 2. zavi~aj, postojbina. babu, -ua m ‰ind.Š indijska titula: knez, gospodar. Babu-alija, -e (i Babu-alija, -e) ` ‰tur. Bab-i ali od pers. bab vrata i ali uzvi{en, visokŠ ist. rezidencija velikog vezira u Osmanskom carstvu, Visoka porta.
180
babuvizam, -zma m ‰fr. babouvisme, od prezimena BabeufŠ pol. u~ewe francuskog revolucionara F. N. Babefa (1760–1797), po kojem svi qudi treba da imaju jednaka prava. babun, -una m ‰engl. baboonŠ v. pavijan. babu{ka, -e ` ‰rus. babu{kaŠ 1. bakica, stara `ena (ob. u Rusiji). 2. v. matrjo{ka. bavela, -e `, gen. mn. bavela ‰ital. bavellaŠ svilena tkanina; otpaci od svile. bag1, -a m ‰engl. bug bubaŠ 1. ra~. gre{ka u operativnom sistemu ra~unara. 2. mali skriveni ure|aj za prislu{kivawe, „bubicaŒ. bag2, -a m, mn. bagovi i bazi ‰tur. bag od pers. bagŠ lanac, lan~i}. baga, -e ` ‰tur. baga oklop korwa~eŠ (kod ~oveka) `uq na nozi; (kod kowa) `uqevita izraslina na no`nim zglobovima usled oboqewa. bagav, -a, -o v. bangav. Bagavad-Gita, -e ` v. Bhagavad-Gita. bagavata, -e ` ‰sanskr. bhagavataŠ drugo ime za pan~aratru (v.). bagavost v. bangavost. baga`, -a`a m = baga`a, -e ` ‰fr. bagageŠ 1. neophodne stvari spakovane u kofere i torbe koje se nose prilikom putovawa, prtqag. 2. pej. olo{, fukara. 3. fig. pej. literarne, nau~ne i druge vrednosti koje se odr`avaju po navici, ~esto nepotrebne. baga`a = baga` (v.). bagana, -e `, gen. mn. bagana ‰tur. baganŠ ko`a mladog jagweta ili jareta; {ubara od jagwe}e ko`e.
bagane bagane, -eta s ‰tur. baganŠ sasvim mlado jagwe ili jare; fig. dete, mom~e. bagasa, -e ` ‰fr. bagasse od {p. bagazoŠ 1. ono {to ostane prilikom prerade {e}erne trske u {e}er, otpaci, kom od {e}erne trske. 2. kom od gro`|a, {qiva, maslina i dr. bagat, -a = pagat, -a m, mn. -i ‰ital. bagattoŠ u taroku: prvi od 22 taroka ili aduta. bagatela, -e ` ‰ital. bagatellaŠ 1. bezna~ajna stvar, sitnica, malenkost. 2. sasvim niska cena, jeftino}a. 3. muz. kratka kompozicija lakog sadr`aja. bagatelan, -lna, -lno ‰v. bagatelaŠ (obi~no o cenama) sasvim mali, ni{tavan, izuzetno jeftin. y bagatelni postupak prav. gra|anski spor po tu`bama zbog mawih iznosa. bagatelisati, -i{em nesvr{. ‰nem. bagatellisieren, v. bagatelaŠ omalova`avati, nipoda{tavati, potcewivati. bagatin, -ina m, mn. bagatini, gen. mn. bagatina ‰ital. bagattinoŠ ist. 1. sitan mleta~ki sredwovekovni srebrni novac, dvanaesti deo gro{a. 2. najsitniji srebrni novac u sredwovekovnoj Slavoniji. bagdalin, -ina m ‰prema ira~kom gradu BagdaduŠ vrsta {arene pamu~ne tkanine. bager, -a m, mn. -i ‰nem. Bagger iz hol.Š tehn. ma{ina za kopawe i izbacivawe iskopane zemqe, peska, rude i sl., za ~i{}ewe re~nog ili morskog dna od peska i muqa, produbqivawe kanala i dr., jaru`ar; brod opremqen takvom ma{inom. bagerist(a), -e m, mn. bageristi ‰v. bagerŠ radnik koji upravqa, rukuje bagerom. bagerovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. bagerŠ bagerom (u)raditi, (is)kopati, (o)~istiti. baget, -a m, gen. mn. bageta ‰fr. baguette {tap, motkaŠ kulin. vrsta duga~kog tankog hleba, francuska vekna. bagi, -ja m ‰engl. buggyŠ automobil s otvorenom karoserijom, bez vrata i s velikim gumama, pogodan za sve vrste terena. bagija, -e m ‰tur. bagi od ar. bagiŠ buntovnik. baglama, -e `, gen. mn. baglama ‰tur. baglama vezaŠ 1. {arka na vratima ili prozoru. 2. muz. tamburica sa tri `ice.
badminton bagra, -e ` ‰rus. bagrànnáè tamnocrveniŠ 1. crvena boja koje se dobija od borove kore. 2. zool. vrsta morske ribe. bagra, -e i bagra, -e ` ‰poreklo nejasnoŠ 1. soj, pasmina. 2. najgori sloj dru{tva, qudi koji zaslu`uju prezir, olo{, fukara. bagun, -una m = baguna, -e ` ‰srlat. baco gen. baconisŠ vrsta sviwe s kovrxavim ~ekiwama. baguna v. bagun. bagunast, -a, -o ‰v. bagunŠ koji ima kovrxavu dlaku. badava pril. ‰tur. bedava od pers. badihewa, od pers. bad, ar. hawa vazduhŠ 1. besplatno, xabe; budza{to, u bescewe. 2. uzalud, bez uspeha. 3. beskorisno, bez posla. 4. re~ca za poja~avawe: nema {ta, mora se priznati. badavaxija, -e m (`. badavaxika, -e, dat. badavaxiki) ‰v. badavaŠ besposlena osoba, besposli~ar(ka), neradnik; gotovan. badavaxijski, -a, -o ‰v. badavaŠ zaludan, neradan; gotovanski. badavaxiluk, -a m, mn. badavaxiluci, gen. mn. badavaxiluka ‰v. badavaŠ 1. besposli~ewe, nerad. 2. ono {to se dobija badava, besplatno ili vrlo jeftino. badavaxisati, -i{em nesvr{. ne raditi ni{ta, besposli~iti. badekostim, -ima m, mn. badekostimi, gen. mn. badekostima ‰nem. Badekostum od baden kupati, KostumŠ zast. kupa}i kostim. bademantil, -ila m, mn. bademantili, gen. mn. bademantila ‰nem. Bademantel od baden kupati, Mantel kabanicaŠ ogrta~, obi~no od frotira, koji se obla~i posle kupawa. badi`on, -ona m ‰fr. badigeonŠ 1. vrsta finog maltera za spoqne zidove i fasade (me{avina kre~a, bizmutovog hlorida i boje); slu`i i kao kit (v.) u vajarstvu. 2. ~etka. badija1, -e `, gen. mn. badija ‰ital. badiaŠ opatija, opatijska crkva. badija2, -e `, gen. mn. badija ‰poreklo nejasnoŠ drvena posuda, ~abar. badminton, -a m ‰engl. badminton, prema Badmintonu u Engleskoj, sedi{tu vojvode od BofortaŠ sp. igra sli~na tenisu, igra se lakim reketima s dugim dr{kama i lopticom na kojoj su pri~vr{}ena perca; nepr. badmington.
181
ba`dar ba`dar, -ara m, vok. ba`daru i ba`dare, mn. ba`dari, gen. mn. ba`dara ‰tur. bacdar od pers. bagdarŠ 1. kontrolor merewa, mera~. 2. onaj koji napla}uje ba`darinu (v.), tro{arinac. 3. proveren, ispravan, precizno pode{en javni kantar, kontrolna vaga. x ba`darov i ba`darev, ba`darski. ba`darina, -e ` ‰v. ba`darŠ zast. 1. a. taksa za proveru mera. b. taksa za merewe na javnom kantaru. 2. taksa za prelaz granice ili vode; mostarina, carina, tro{arina. ba`dariti, ba`darim svr{. i nesvr{. ‰v. ba`darŠ 1. slu`beno ispit(iv)ati, kontrolisati ispravnost mernog instrumenta pode{avaju}i ga, `igo{u}i ga. 2. odrediti, odre|ivati nosivost broda. 3. zast. a. (iz)meriti na javnom kantaru. b. naplatiti, napla}ivati ba`darinu. ba`darnica, -e ` ‰v. ba`darŠ zast. zgrada u kojoj se meri roba i napla}uje ba`darina. baza, -e `, gen. mn. baza ‰fr. base od gr~. basis podno`je, osnovaŠ 1. osnova, oslonac, temeq. 2. oblast, mesto iz kojeg se vr{i snabdevawe ne~im. 3. voj. mesto koje slu`i kao upori{te, centar, polazi{te za ratne operacije. 4. hem. supstanca koja s kiselinama gradi soli, a u vodenom rastvoru daje samo hidroksilne jone, alkalija, lu`ina. 5. mat. osnova pri stepenovawu. 6. geom. osnovica kod nekih geometrijskih slika i tela, npr. trougla, prizme, piramide, kupe i dr. 7. osnovni sastojak; y na bazi kamilice, na bazi alkohola itd. s kamilicom, alkoholom itd. kao glavnim sastojkom. bazalit, -a i bazanit, -ita m ‰gr~. basanos probni kamenŠ tvrd kamen crne boje od koga su stari Egip}ani izra|ivali kipove. bazalni koji se odnosi na bazu, koji ~ini bazu, osnovni; y bazalni metabolizam med. energija koju organizam tro{i za odr`avawe svojih osnovnih funkcija u stawu potpunog mirovawa, bez uzimawa hrane. bazalt, -a m ‰nem. Basalt od lat. basaltes od gr~. basanitesŠ miner. vrlo tvrda stena vulkanskog porekla crne ili zelene boje. bazar, -ara m, mn. bazari, gen. mn. bazara ‰pers. basarŠ 1. a. pokrivena isto~wa~ka ~ar{ija, pijaca, va{ar. b. sitni~arska, sva{tarska trgova~ka radwa; ve}i broj mawih razli~itih za-
182
bazilisk natskih radwi na jednom mestu. v. paviqon, hala sa svakovrsnom robom. 2. modni ~asopis, modni list. x bazarski koji se odnosi na bazar. bazardan v. bazar|an. bazardan-ba{a v. bazar|an-ba{a. bazar|an, -ana = bazer|an, -ana m, mn. bazar|ani/bazer|ani, gen. mn. bazar|ana/bazer|ana ‰tur. bezirgan od pers. bazergan, v. bazarŠ trgovac, prodavac. bazar|an-ba{a, -e = bazer|an-ba{a, -e m, gen. mn. bazar|an-ba{a/bazer|an-ba{a ‰v. bazar|an, ba{aŠ ist. stare{ina trgovaca; {ef carinarnice. bazar|anluk = bazer|anluk ‰v. bazar|anŠ 1. trgovina, trgovawe. 2. trgova~ka ~ar{ija. bazati, bazam nesvr{. ‰tur. basmakŠ i}i tamo-amo bez odre|enog ciqa, {vrqati, tumarati. bazedov, -a m ‰prema nema~kom lekaru K. A. fon Bazedovu (Basedow)Š = y Bazedovqeva (nepr. Bazedova) bolest med. oboqewe {titne `lezde, ~iji su simptomi gu{avost, buqave o~i, lupawe srca, znojewe, mr{avqewe i dr. bazen, -ena = basen, -ena m, mn. bazeni/baseni, gen. mn. bazena/basena ‰fr. bassinŠ 1. ozidano udubqewe ispuweno vodom, koje slu`i za kupawe, uzgoj ribe, za ukras ili za razne tehni~ke svrhe. 2. geogr. prirodno udubqewe na povr{ini Zemqe; more sa svojim obalskim pojasom. 3. geogr. re~ni sliv. 4. podru~je na kojem postoje naslage ugqa i drugih ruda, rudarska oblast. bazer|an, bazer|an-ba{a, bazer|anluk v. bazar|-. bazilika, -e `, dat. bazilici ‰lat. basilica od basilike (oikia) kraqevska ku}aŠ 1. ist. dvorana u kojoj je zasedao arhont (u staroj Atini); kod Rimqana: svetovna, javna zgrada ~etvorougaone strukture, u kojoj se trgovalo i u kojoj su obavqani pravni i sudski poslovi. 2. ranohri{}anska crkva gra|ena po uzoru na baziliku (1); kod katolika, saborna, glavna crkva, sedi{te nadbiskupa. gr~.
bazilisk, -a m, mn. bazilisci, gen. mn. baziliska ‰lat. basiliscus od gr~. basiliskosŠ 1. mitol. fantasti~na zmija, gu{ter ili zmaj koji disawem ili pogledom mo`e da nanese zlo ili ubi-
bazipetalan je. 2. zool. vrsta gu{tera, Basiliscus americanus, koji `ivi u Ju`noj Americi i Aziji. bazipetalan, -lna, -lno ‰v. baza, gr~. petalon listŠ bot. (o listu, izdanku) koji se pojavquje pri dnu stabqike; supr. akropetalan. bazirati (se), baziram (se), 3. l. mn. baziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. baser, v. bazaŠ uzeti, uzimati kao osnovu za svoje zakqu~ke, postaviti, postavqati kao bazu. bazirati se imati za osnovu, temeq, zasnovati se, zasnivati se. bazicitet, -eta m ‰v. bazi~anŠ hem. svojstvo supstance da se s kiselinama neutrali{e grade}i soli, alkalnost. bazi~an, -~na, -~no ‰fr. basique, engl. basic, v. bazaŠ 1. koji ~ini bazu (~ega), osnovan, temeqni. 2. v. bazni. bazlama~a, -e ` ‰tur. baslamacŠ pokr. vrsta pite od sira, jaja i bra{na, uqevu{a. bazni, -a, -o ‰v. bazaŠ hem. koji predstavqa bazu, alkalni. bazr|an v. bazar|an. bazuka, -e `, dat. bazuci/bazuki, gen. mn. bazuka ` 1. ‰engl. bazookaŠ voj. ru~ni protivtenkovski baca~ granata na raketni pogon. bazulmet, -a = bazument, -a m, mn. bazulmeti/bazumenti, gen. bazulmeta/bazumenata ‰tur. bazubent od pers. bazubendŠ vrsta (h)amajlije, kutijica sa zapisom, za koju se veruje da {titi od nesre}e, bolesti i uroka. bazument = bazulmet (v.). bail(d)isati v. baldisati. bair, -a i bair, -a m, mn. -i ‰tur. bayirŠ 1. obala (obi~no re~na). 2. breg, padina. baj uzv. v. baj-baj. bajage = bajagi (v.). bajagi i bajagi = bajage pril. ‰tur. bayagiŠ (~esto u izrazu kao bajagi, u istom zna~ewu) tobo`e, kao, kao da. bajader, era m ‰v. bajaderaŠ 1. svilena ukrasna {iroka traka koja se na nekada{woj `enskoj no{wi vezivala oko struka; vrsta male marame. 2. prozirna svetlucava tkanina s raznobojnim prugama. bajadera, -e ` ‰fr. bayadere od port. bailadeira plesa~icaŠ 1. indijska ritualna igra~ica u
bajt hramu. 2. v. bajader. 3. vrsta ~okoladne bombone s naizmeni~nim slojevima tamnije i svetlije ~okolade. bajam, -a m ‰varijanta od tur. badem od pers. badamŠ pokr. badem. bajat, -a, -o ‰tur. bayat od ar. ba’it koji je preno}ioŠ 1. koji nije sve`, ustajao, star. 2. fig. uveo, izan|ao; zastareo, neaktuelan. bajaco, -a m, mn. bajaci m ‰nem. Bajazzo od ital. pagliaccioŠ v. pajac. baj-baj uzv. ‰engl. bye-byeŠ fam. `arg. zbogom, }ao: pozdrav pri odlasku (~esto i ironi~an); katkad samo baj. bajbok, -a m, mn. bajboci, gen. mn. bajboka ‰nem. bei Wache pod stra`omŠ `arg. zatvor, buvara. bajlag, -a m, mn. bajlazi, gen. mn. bajlaga ‰nem. BeilageŠ `arg. prilog, dodatak. bajon, -ona m ‰port. baiaoŠ vrsta plesa koji je bio popularan sredinom HH veka. bajonet, -eta m, mn. bajoneti, gen. mn. bajoneta = bajoneta, -e ` ‰fr. baionnette prema gradu Bajoni (Bayonne), gde je najpre proizvo|enŠ voj. duga~ak, {iqat no`, bode` koji se natakne na cev pu{ke i slu`i za borbu prsa u prsa. y bajonet-spoj, bajonet-prikqu~ak tehn. spoj (dveju cevi, sijalice i sl.) sa ispup~ewem na jednom delu koje se okretawem uvla~i u prorez na drugom delu. bajoneta = bajonet (v.). bajpas, -a i bajpas, -a m, mn. bajpasi i bajpasi, gen. mn. bajpasa ‰engl. bypassŠ med. premo{}avawe obolelog, o{te}enog krvnog suda pomo}u zdrave vene ili ve{ta~kog krvnog suda. bajrak v. barjak. Bajram, -a m, mn. -i ‰tur. i pers. bayramŠ jedan od dva velika muslimanska praznika: ramazanski bajram je na zavr{etku ramazanskog posta, haxijski (Kurban-bajram) 70 dana kasnije. bajronizam, -zma m ‰prema engl. ByronŠ kwi`. kult ose}ajnosti i pobune u ime idealisti~ki usmerenog individualizma, koji oko 1820. god. postaje jedno od osnovnih obele`ja evropskog romantizma, neposredno inspirisan junacima iz spevova engleskog pesnika X. G. Bajrona. bajt, -a m, mn. bajti i bajtovi, gen. mn. bajta i bajtova ‰engl. byteŠ ra~. jedinica za merewe kom-
183
bajta pjuterske memorije jednaka koli~ini od osam bitova (v.); up. kilobajt, megabajt, gigabajt. bajta, -e `, gen. mn. bajti ‰ital. baitaŠ baraka, koliba; zemunica. bajc, -a m ‰nem. BeizeŠ sredstvo za natapawe odnosno premazivawe predmeta, tkanine i dr. pre bojewa da bi se boja boqe fiksirala, mo~ilo; vrsta boje za drvo. bajcovati, -ujem nesvr{. ‰nem. beizenŠ premazivati ili natapati bajcom. bak uzv. ‰tur. bak, imperativ od bakmak videti, pogledatiŠ gle, vidi, eno; pazi. baka! baka-baka! uzv. ‰v. bakŠ poja~ano bak (v.). bakalar, -ara m, mn. bakalari, gen. mn. bakalara ‰ital. baccala od {p. bacalao, od hol. kabeljauwŠ zool. vrsta ribe koja `ivi u severnim morima, Gadus morrhua, jede se osu{ena. bakalaureat, -ata m, bakalaureati, gen. mn. bakalaureata ‰srlat. baccalaureatus stariji studentŠ 1. zast. ispit zrelosti. 2. ist. prvi, najni`i fakultetski stepen na zapadnoevropskim fakultetima. bakalaureus, -a m ‰srlat. baccalaureus prema baccalarius {titono{a, pa`Š ist. 1. mla|i plemi}, zakupac seoskog imawa. 2. u zapadnim zemqama osoba koja je zavr{ila kolex ili fakultet. bakalin, -a m, mn. bakali, gen. mn. bakala ‰tur. bakkal od pers. baqqalŠ trgovac, prodavac namirnica. bakaliti, bakalim nesvr{. ‰v. bakalinŠ raditi kao bakalin, baviti se bakalskim poslom, dr`ati bakalnicu. bakalka, -e `, dat. bakalki, gen. mn. bakalki ‰v. bakalinŠ bakalinova `ena; `ena koja se bavi bakalskim poslom, `ena bakalin. bakalnica, -e ` ‰v. bakalinŠ bakalska radwa, prodavnica hrane. bakalski, -a, -o ‰v. bakalinŠ koji se odnosi na bakalina, bakalnicu, robu kojom bakali trguju; fig. prosta~ki, malogra|anski, sitni~arski. bakaluk, -a m, mn. bakaluci, gen. mn. bakaluka ‰tur. bakkall›k, v. bakalinŠ 1. bakalska roba; prodavnica takve robe. 2. trgovawe bakalskom robom, bakalski posao.
184
baksuzan bakam, -a m ‰tur. bakkam od ar. baqqamŠ zast. rumenilo za lice, obi~no biqnog porekla. bakanxa, -e `, gen. mn. bakanxi ‰ma|. bakancs, bokkancsŠ te{ka vojni~ka cipela; uop{te glomazna, te{ka cipela, cokula, gojzerica. bakara, -e ` ‰fr. baccaratŠ hazardna karta{ka igra sa dva {pila, u kojoj sudeluju tri igra~a. bakelit, -a i bakelit, -ita m ‰prema belgijskom istra`iva~u L. H. Bakelandu (Baekeland)Š hem. ve{ta~ka smola, tvrda, netopqiva, jedna od prvih plasti~nih masa. bakenbard, -a = bakenbart, -a m (obi~no u mn. bakenbardi, bakenbarti) ‰nem. Backe obraz, Bart bradaŠ brada pu{tena samo na gorwem delu obraza od uva do linije usta, dok je podbradak izbrijan, zuluf. bakenbart = bakenbard (v.). bakija, -e ` ‰tur. baki od ar. baqiŠ pokr. 1. ostatak, preostatak. 2. ono {to je ostavqeno, napu{teno, {to nije vi{e u modi. baklava, -e `, gen. mn. baklava ‰tur. baklava od ar. baqlawaŠ vrsta orijentalne poslastice, slatka pita od oraha ili le{nika prelivena kuvanim sirupom od {e}era ili meda. bakla`a, -e ` ‰fr. baclageŠ pom. naknada, taksa koju pla}aju brodovi da bi uplovili u luku. bakqa, -e `, gen. mn. bakqi ‰klat. fac(u)la od lat. faxŠ palica ~iji je vrh natopqen smolom i zapaqen, buktiwa, zubqa. bakqada, -e ` ‰v. bakqaŠ sve~ana ve~erwa povorka u kojoj se nose zapaqene bakqe. bakra~, -a~a m, mn. bakra~i, gen. mn. bakra~a ‰tur. bakrac od bakir bakarŠ bakarni kotao za kuvawe na otvorenoj vatri; z (ma) kakvi bakra~i kakve trice, koje{ta, to ne dolazi u obzir. bakra~lija, -e ` (obi~no u mn. bakra~lije) ` ‰v. bakra~, -lijaŠ {iroki stremen, {iroka uzengija. baksuz, -a m, mn. baksuzi, gen. mn. baksuza ‰tur. bahts›z, od baht sre}a, -s›z bezŠ 1. onaj koji nema sre}e; onaj koji nekome donosi nesre}u; supr. batlija (bahtlija). 2. v. baksuzluk. 3. u pridevskoj slu`bi u zna~ewu baksuzan (v.). baksuzan, -zna, -zno ‰v. baksuzŠ 1. nesre}an, koji nema sre}e. 2. koji donosi nesre}u.
baksuzirati
balada
baksuzirati, baksuziram, 3. l. mn. baksuziraju svr{. i nesvr{. ‰v. baksuzŠ a. (u)~initi da se ne{to pokvari, da krene po zlu, doneti, donositi nesre}u. b. (na)slutiti, prizvati, prizivati nesre}u. baksuzluk, -a m, mn. baksuzluci, gen. mn. baksuzluka ‰v. baksuz, -lukŠ nedostatak sre}e, zla sre}a, nevoqa. bakteriemija, -e ` ‰v. bakterija, gr~. haima krvŠ med. prodirawe bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakterija, -e ` ‰gr~. bakterion {tapi}Š biol. jedno}elijski mikroskopski `ivi organizam koji se razmno`ava prostom deobom, mikrob; x bakterijski. bakterioza, -e ` ‰v. bakterijaŠ agr. svaka bolest na biqci ~iji su izaziva~i bakterije. bakterioliza, -e ` ‰v. bakterija, -lizaŠ hem. rastvarawe, uni{tavawe bakterija imunim serumom. bakteriolog, -a m, mn. bakteriolozi, gen. mn. bakteriologa ‰v. bakterija, -logŠ nau~nik, stru~wak koji se bavi bakteriologijom. bakteriologija, -e ` ‰v. med. nauka o bakterijama.
bakterija, -logijaŠ
bakteriolo{ki, -a, -o ‰v. bakterija, -logijaŠ koji se odnosi na bakteriologiju; y bakteriolo{ki rat voj. projekat ratne strategije u kojem bi se {irewem bakterijskih bolesti uni{tavalo neprijateqsko civilno stanovni{tvo. bakterioskopija, -e ` ‰v. bakterija, -skopijaŠ med. mikroskopsko pregledawe (posmatrawe) bakterija uzetih s mesta infekcije u dijagnosti~ke i druge svrhe; x bakterioskopski. bakteriostatik, -a m, mn. bakteriostatici, gen. mn. bakteriostatika ‰v. bakterija, -statikŠ med. lek koji zaustavqa razvoj i razmno`avawe bakterija; up. antibiotik, sulfamidi). bakterioterapija, -e ` ‰v. bakterija, terapijaŠ le~ewe pomo}u bakterija. bakteriofag, -a m mn. bakteriofazi, gen. mn. bakteriofaga m ‰v. bakterija, -fagŠ virus koji uni{tava bakterije, klico`der.
bakteriurija, -e ` ‰v. bakterija, gr~. ouron mokra}aŠ med. postojawe, prisustvo bakterija u mokra}i. baktericid, -ida m, mn. baktericidi, gen. mn. baktericida ‰v. bakterija, -cidŠ sredstvo koje uni{tava bakterije. bakfi{, -a m, mn. -i ‰nem. BackfischŠ 1. zast. pr`ena riba. 2. fig. fam. mlada devojka, {iparica. Bakh, -a m i Bakhus, -a m v. Bahus. bakhej, -eja m v. bahej. bakcil nepr. v. bacil. bak{i{, -a m, mn. bak{i{i, gen. mn. bak{i{a ‰tur. baksis, bahsis od pers. bak{i{Š novac koji se daje preko utvr|ene cene kao nagrada za trud, napojnica; poklon, nagrada za u~iwenu uslugu; mito. Bal, Bala m ‰hebr. Baal gospodinŠ mitol. bog plodnosti, kraq svih bogova u mitologiji semitskih naroda na Sredwem istoku. bal1, bala m, lok. (na) balu, mn. balovi, gen mn. balova ‰fr. bal, ital. balloŠ sve~ana igranka, zabava sa plesom. bal2, -a m, mn. bali ‰poreklo nejasnoŠ broj poena koje {ahista mora da sakupi na turnirima da bi osvojio odre|enu titulu. bala, -e `, gen. mn. bala ‰fr. balle sve`awŠ 1. sve`aw, uvezano breme, dewak (sena, drva, sukna i dr.). 2. jedinica za merewe razli~itih predmeta i materijala: 1 bala hartije = 10 risa, 12 bala sukna = 32 lakta, 1 bala pamuka (u SAD) = 226,8 kg. balaban1, -a m ‰pers. palavunŠ pokr. kijavica, prehlada, nazeb. balaban2, -a m, mn. -i ‰tur. balabanŠ 1. zool. ptica bukavac, vodeni bik, Botaurus stellaris. 2. pokr. krupan petao; krupan, jak ~ovek. 3. zast. dresiran medved s kojim se nekada nastupalo po va{arima. 4. {tap kojim se udara u bubaw. balada, -e ` ‰fr. ballade od ital. ballata pesma uz plesŠ 1. kwi`. a. na romanskom jezi~kom podru~ju, od XI do XIII veka, pesma od jedne ili vi{e strofa, obi~no s refrenom. b. u XVIII veku i u doba romantizma, lirsko-epska pesma u kra}im stihovima, tragi~nog ili vite{kog sadr`aja. 2. muz. a. vrsta vokalne ili instrumen-
185
baladi~an talne kompozicije. b. u xezu, melodi~na pesma laganog ritma. baladi~an (odr. baladi~ni), baladeskan (odr. baladeskni), baladni koji se odnosi na baladu, koji ima karakter balade; romanti~an, setan, sentimentalan. balalajka, -e `, dat. balalajci, gen. mn. balalajki ` ‰rus. balalaikaŠ muz. ruski narodni `i~ani instrument sli~an gitari, tambura u obliku trougla s tri `ice. balanitis, -a m ‰gr~. balanos `ir, glavi}, v. -itisŠ med. povr{insko zapaqewe glavi}a penisa ili klitorisa. balanoidan, -dna, -dno ‰gr~. balanos `irŠ koji ima oblik `ira. balans, -a m, mn. balansi, gen. mn. balansa ‰fr. balanceŠ 1. ravnote`a, sklad; odr`avawe ravnote`e, balansirawe. 2. u baletu, figura kad telo stoji na jednoj nozi. 3. finans. poravnavawe dugova i potra`ivawa. balanser, -era m, mn. balanseri, gen. mn. balansera ‰v. balans, -erŠ onaj koji balansira, koji uspeva da odr`i ravnote`u u poslovawu, koji se snalazi u kriznim situacijama. balansirati, balansiram, 3. l. mn. balansiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. balancer, v. balansŠ 1. odr`(av)ati ravnote`u; dovesti, dovoditi u ravnote`u, uravnote`i(va)ti. 2. biti neodlu~an izbegavaju}i jasno opredeqivawe za jednu od strana. balans-{tang(l)a, -e `, gen. mn. balans-{tang(l)i ‰nem. Balancierstange, {ipka za uravnote`avawe, modifikovano pod uticajem fr. balance f.Š automeh. {ipka za uravnote`avawe, deo upravqa~kog mehanizma. balast, -a m, mn. balasti, gen. mn. balasta ‰nem. BallastŠ 1. teret (obi~no kamewe, pesak i sl.) koji se stavqa u brod, avion, balon da se odr`i stabilnost. 2. fig. suvi{an, nekoristan teret, optere}ewe, smetwa, breme. balatura, -e ` ‰srlat. ballatoriumŠ pokr. 1. galerija, veranda, trem (u ku}i ili crkvi). 2. stepenice na spoqa{wem zidu koje vode iz dvori{ta do sprata ku}e. balboa, -e `, gen. mn. balboa ‰prema {panskom osvaja~u Vasku Nuwezu de BalboiŠ nov~ana jedinica u Panami.
186
balzam baldahin, -ina m, mn. baldahini, gen. mn. baldahina ‰ital. baldacchino tkanina iz BagdadaŠ 1. krov, nadstre{nica od tkanine nad prestolom, oltarom, krevetom i sl. 2. skupocena tkanina razapeta na ~etiri motke koja se nosi na litijama, u procesijama, nebo. 3. arhit. mali krov u obliku kvadrata na konzolama ili stubovima (u crkvi). baldisati, -i{em svr{. ‰tur. bajylmakŠ pokr. iznemo}i, posustati, klonuti; izgubiti svest, onesvestiti se. balduza, -e `, gen. mn. balduza ` ‰tur. bald›zŠ pokr. svastika. balenologija, -e ` ‰lat. bal(l)ena kit, v. -logijaŠ nauka o kitovima. balenoptera, -e ` ‰lat. bal(l)ena kit, gr~. pteron krilo, peroŠ zool. kit sa jednim le|nim perajem. balerina, -e ` ‰ital. ballerina prema ballare plesatiŠ baletska igra~ica, plesa~ica. balet, -a i balet, -eta m ‰fr. ballet od ital. balletto, dem. od ballo, v. balŠ 1. a. scensko, pozori{no plesno delo uz muziku u kojem se pokretima tela i ritmi~kim koracima do~arava odre|ena dramska radwa i prenosi umetni~ka zamisao. b. vrsta takvog plesa (klasi~ni ‹, moderni ‹). 2. pozori{na trupa, plesni ansambl koji izvodi balet. x baletski i baletski, baletni i baletni. baletan, -ana m, mn. baletani, gen. mn. baletana ‰v. baletŠ baletski igra~, mu{karac koji igra balet. baletanka, -e `, gen. mn. baletanki ‰v. baletŠ 1. posebna obu}a za plesawe klasi~nog baleta. 2. laka `enska cipela, sli~na obu}i balerina. balet-majstor, -a m ‰nem. Ballettmeister, v. balet, majstorŠ vo|a baleta, koreograf; prvi igra~ u baletu. baletoman, -a m ‰v. balet, -manŠ strastveni qubiteq baleta. balza v. balsa. balzam, -a m, mn. balzami, gen. mn. balzama m (i balsam) ‰lat. balsamum od gr~. balsamonŠ miri{qava smesa biqnih smola i eteri~nih uqa koja se koristi u medicini kao melem i u kozmeti~ke svrhe; melem uop{te; fig. lek, uteha,
balzaminka spokojstvo. x balzamov, balzamni, balzamski, balzami~an (odr. balzami~ni). balzaminka, -e `, dat. -ki ‰nlat. balsaminaŠ bot. vrsta jednogodi{we ukrasne biqke, Impatiens balsamina, koja raste u vla`nim oblastima, poznata kao œlepi ~ovekŒ ili nedirak. balzamirati = balzamovati (v.). balzamovati, -ujem (i balsamovati, -ujem) = balzamirati, balzamiram, 3. l. mn. balzamiraju svr{. i nesvr{. ‰v. balzamŠ naro~itim postupkom i naro~itim sredstvima (za){tititi le{ od raspadawa. baliza`a, -e ` ‰fr. balisage prema balise plovak, orijentirŠ pom. na~in ozna~avawa plovidbenog puta, opasnosti i ta~aka va`nih za orijentaciju pomo}u opti~kih oznaka. balizam, -zma m ‰gr~. ballismosŠ med. 1. iznenadan, sna`an trzaj jednog ili oba ekstremiteta, naj~e{}e na istoj strani tela, koji mo`e bolesnika oboriti na pod. 2. bolesna, histeri~na `eqa za plesawem. balija, -e m, gen. mn. balija m ‰ar. bali starinaŠ 1. a. prost, neobrazovan, primitivan muslimanski seqak. b. neotesan ~ovek, prostak. 2. pogrdan naziv za muslimana koji `ivi u Bosni i Hercegovini. x balijski. balijati, -am nesvr{. ‰v. balijaŠ pona{ati se neotesano, prosta~ki. Balila, -e ` ‰ital. Balilla prema de~aku Balili koji je 1746. godine u~estvovao u ustanku \enovqana protiv AustrijeŠ ist. fa{isti~ka poluvojni~ka organizacija u Italiji za de~ake od 11 do 14 godina. balinku{a, -e ` ‰v. balijaŠ pej. `ena balija (v.). balirati, baliram, 3. l. mn. baliraju svr{. i nesvr{. ‰v. balaŠ vez(iv)ati u balu. balisa`a, -e ` v. baliza`a. balist(a), -e, mn. -i ‰prema alb. Balli KombetarŠ pripadnik {iptarske fa{isti~ke organizacije, albanski fa{ist. balista, -e ` ‰lat. ballista od gr~. ballistraŠ voj. ist. vrsta oru`ja, sprava za bacawe kamewa kod starih Rimqana. balistika, -e `, dat. balistici ‰gr~. ballistikos prema ballein bacatiŠ fiz. nauka o kretawu
balkanizovati projektila odnosno zrna izba~enog iz vatrenog oru`ja. balisti~ar, -a m ‰ v. balistikaŠ onaj koji se bavi balistikom. balisti~ki1, -a, -o ‰gr~. ballistikosŠ koji se odnosi na balistiku; y balisti~ka linija fiz. voj. linija, putawa zrna od mesta izbacivawa do mesta pada; balisti~ka raketa voj. raketa ve}eg dometa koja mo`e biti dirigovana u po~etku, ali je kasnije u slobodnom padu. balisti~ki2 ‰v. balistaŠ koji se odnosi na baliste; y balisti~ka organizacija ist. albanska fa{isti~ka organizacija Balli Kombetar koja je za vreme Drugog svetskog rata delovala na Kosovu i u Albaniji poma`u}i okupatore. balistogram, -a m ‰v. balistika, -gramŠ snimak napravqen pomo}u balistoskopa. balistoskop, -a m ‰v. balistika, -skopŠ u sudskoj medicini: sprava pomo}u koje se utvr|uje, identifikuje oru`je iz kojeg je ispaqeno odre|eno zrno. balistoskopija, -e ` ‰v. balistika, -skopijaŠ identifikacija oru`ja pomo}u balistoskopa. balistofobija, -e ` ‰v. balistika, v. fobijaŠ med. patolo{ki strah od pu{~anog zrna, projektila. balkanizam, -zma m ‰Balkan, v. -izamŠ 1. karakteristi~na osobina Balkanaca, postupci svojstveni Balkancima, na~in `ivota naroda koji `ive na Balkanu; fig. nedovoqna kulturna i civilizacijska razvijenost. 2. lingv. izraz ili jezi~ka osobina karakteristi~na za vi{e balkanskih jezika, bez obzira na postojawe ili nepostojawe genetske srodnosti me|u wima. balkanizacija, -e ` ‰Balkan, v. -izacijaŠ 1. proces nametawa i prihvatawa balkanskog na~ina `ivota. 2. pol. rascepkanost, podeqenost me|u narodima i dr`avama jednog regiona, uz stvarawe sukoba i zategnutih odnosa koje velike sile potpoma`u. balkanizirati v. balkanizovati. balkanizovati, -zujem (i balkanizirati, -iziram, 3. l. mn. balkaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰Balkan, v. -izovatiŠ 1. sprovesti, sprovoditi balkanizaciju (1). 2. pol. u stranoj politi~koj literaturi: (po)deliti neki region na vi{e novih malih dr`ava. y balkanizovati se,
187
balkanijada balkanizirati se biti zahva}en balkanizacijom. balkanijada, -e ` ‰BalkanŠ takmi~ewe predstavnika balkanskih zemaqa u sportskim ili nau~nim disciplinama. balkanistika, -e `, dat. balkanistici ‰BalkanŠ nauka koja se bavi prou~avawem `ivota, jezika, kulture, istorije balkanskih naroda kao specifi~ne istorijsko-kulturne celine, balkanologija. balkanologija, -e ` ‰Balkan, v. -logijaŠ v. balkanistika. balkon, -ona m, mn. balkoni, gen. mn. balkona ‰ital. balconeŠ isturena i ogra|ena mawa terasa na nekom od spratova ku}e povezana vratima s unutra{wim prostorijama. 2. galerija (v.) u pozori{noj ili bioskopskoj sali. balneo- ‰lat. balneum od gr~. balneion kupawe, kupatiloŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na kupawe, kupali{ta ili lekovite vode. balneogeografija, -e ` ‰v. balneo-, geografijaŠ nauka o geografskom razme{taju bawa i uticaju prirodnih i dru{tvenih uslova na wihov razvoj. balneografija, -e ` ‰v. balneo-, -grafijaŠ nau~ni opis bawa. balneolog, -a m mn. balneolozi, gen. mn. balneologa ‰v. balneo-, v. -logŠ nau~nik, stru~wak koji se bavi balneologijom. balneologija, -e ` ‰v. balneo-, -logijaŠ med. nauka koja se bavi prou~avawem lekovitosti i delovawa bawa i bawskih voda; x balneolo{ki. balneoterapija, -e ` ‰v. balneo-, terapijaŠ med. terapija koja se obavqa u kadi ili u bazenu; bawsko le~ewe. balneotehnika, -e ` dat. balneotehnici ‰v. balneo-, tehnikaŠ bawsko gra|evinarstvo, ume}e gra|ewa i ure|ewa bawskih le~ili{ta. x balneotehni~ki. balon, -ona m, mn. baloni, gen. mn. balona ‰fr. ballon od severnoital. ballone, ital. pallone, prema palla loptaŠ 1. a. {upqe telo obi~no loptastog oblika na~iweno od lake materije koje se ispuwava gasom lak{im od vazduha da bi se podiglo u vazduh i slu`ilo za letewe. b. de~ja
188
baltoslovenski igra~ka napravqena po uzoru na takvo telo. v. mehur (od sapunice). 2. ve}a boca okruglastog oblika, spoqa ~esto opletena pru}em. 3. med. lopta, kru{ka od gume ili svile kao deo pribora za poro|aj. 4. sp. a. vrsta jedra. b. `arg. visoko naba~ena lopta (u fudbalu, tenisu, stonom tenisu i dr.). 5. u atributskoj slu`bi u zna~ewu: koji slu`i za izradu balona (1), nepromo~ive ode}e i sl., koji je napravqen od takve materije (‹ svila, ‹ mantil). x balonski. balota, -e ` ‰venec. balota, ital. pallotta od palla kuglaŠ 1. kuglica, lopta, grudva; glasa~ka kuglica. 2. pu{~ano ili topovsko zrno. balota`a, -e ` ‰fr. ballottage od stfr. ballotte, v. balotaŠ pol. glasawe putem ubacivawa kuglice u glasa~ku kutiju; ponovno glasawe kada nijedan kandidat nema potrebnu ve}inu tako da u drugi krug glasawa idu samo dva kandidata koja su u prvom krugu dobila najve}i broj glasova. balsa, -e `, gen. mn. balsa i balsi ‰{p. balsaŠ veoma lako drvo iz Ju`ne Amerike, koristi se kao gra|a za izradu avionskih modela i pojasa za spasavawe. balsam, balsamovati itd. v. balzam, balzamovati itd. balski, -a, -o ‰v. bal1Š koji slu`i za bal, koji je namewen balovima: balska haqina, balska dvorana i sl. balta, -e i balta, -e `, gen. mn. balti i balti ‰tur. baltaŠ zast. sekira, naro~ito kao vrsta hladnog oru`ja. balti~ki, -a, -o ‰Balti, grupa indoevropskih narodaŠ koji se odnosi na Baltik, Balti~ko more. y balti~ki jezici lingv. ogranak indoevropske porodice jezika kojem pripadaju litvanski, letonski i staropruski. baltoslavistika, -e `, dat. baltoslavistici ‰v. balti~ki, slavistikaŠ nauka koja prou~ava veze izme|u balti~kih i slovenskih jezika i izme|u nekada{wih Balta i Slovena; x baltoslavisti~ki. baltoslovenski, -a, -o ‰v. balti~kiŠ koji se odnosi na zajednicu balti~kih i slovenskih jezika, koji je zajedni~ki balti~kim i slovenskim narodima.
balugxija balugxija, -e m ‰tur. bal›kc›Š ribar, ribolovac; x balugxijski. baluk1, -a m, mn. baluci, gen. mn. baluka ‰tur. bal›k ribaŠ 1. zast. riba. 2. vrsta veza, {are; vunena tkanina naro~ite vrste tkawa koju devojke spremaju za miraz. 3. v. balukot. baluk2, -a m, mn. baluci, gen. mn. baluka ‰pers. balukiŠ pom. vrsta otvorenog ~amca na vesla (za {est vesla~a koji veslaju stoje}i) za prevoz qudi i robe (zadr`ao se oko Istanbula). balukot, -a m ‰tur. bal›k riba, ot trava, otrovŠ plod indijske biqke, Anamirta cocculus, koji se koristi kao sredstvo za trovawe riba. balukotan, -tna, -tno ‰v. balukotŠ neispavan posle pijanke. balun, -una m, mn. baluni, gen. mn. baluna ‰venec. balon, ital. pallone od palla kugla, v. balonŠ pokr. 1. lopta; fudbalska lopta. 2. balon. balustar, tra = baluster, -era m, mn. balustri i balusteri ‰fr. balustre od ital. balaustro od gr~. balaustion cvet divqeg naraŠ arhit. element balustrade, vrsta potpornog ukrasnog stubi}a u arhitekturi renesanse i baroka. baluster = balustar (v.). balustrada, -e ` ‰fr. balustrade, ital. balaustrata, v. balustarŠ arhit. ograda od balustara, stubi}a na balkonu, stepenicama i sl. bal~ak, -a m, mn. bal~aci, gen. mn. bal~aka ‰tur. balcakŠ dr`ak, dr{ka od sabqe, jatagana, ma~a, kopqa, buzdovana, gusala. baqemez, -a m ‰tur. balyemezŠ 1. ist. voj. veliki starinski top. 2. fig. visok, razvijen, krupan ~ovek. bambadava pril. ‰tur. bam sasvim, potpuno, v. badavaŠ 1. sasvim uzalud, niza{ta. 2. potpuno besplatno; up. badava. bamba{ka pril. ‰tur. bam sasvim, potpuno, v. ba{kaŠ sasvim posebno, mimo svih ostalih. bambino, -a m, mn. bambini ‰ital. bambinoŠ 1. de~ak; dete. 2. u italijanskoj umetnosti: Isus prikazan kao dete. bambula, -e ` ‰fr. bamboula iz bantu jezikaŠ 1. crna~ki bubaw u Zapadnoj Africi. 2. ples koji se ple{e uz pratwu tog bubwa. bambus, -a m ‰nem. Bambus od mal. bambuŠ 1. bot. vrsta tropske trske, Bambusa arundinacea. 2. sirovina koja se dobija od te biqke, bambu-
banauzija sovo drvo, bambusovina, koristi se za izradu name{taja, kao gra|evinski materijal, za proizvodwu finog papira itd. bambusov, -a, -o ‰v. bambusŠ koji se sastoji ili je na~iwen od bambusa: bambusova trska, bambusov {tap. bamija, -e (i bamja, -e, bamwa, -e) ` ‰tur. bamyaŠ bot. pokr. jednogodi{wa zeqasta biqka s jestivim mahunastim plodovima, Hibiscus esculentus; jelo spravqeno od plodova te biqke. banak, -nka m, mn. banci, gen. mn. banaka ‰nem. BankŠ pokr. zast. 1. ogwi{te. 2. ozidano uzvi{ewe oko pe}i u vidu klupe. 3. nagrnuta zemqa izme|u redova loze u vinogradu. 4. sloj kamewa; nasip od kamena. banak, -nka m, mn. banci, gen. mn. banaka ‰ital. bancoŠ pokr. zast. 1. klupa. 2. a. tezga (u radionici). b. {ank (u kafani). banalan, -lna, -lno (uob. i banalan) ‰fr. banalŠ obi~an, otrcan, bezvredan; prosta~ki, neukusan. banalizovati, -zujem (uob. i banalizovati, -ujem) (banalizirati, banaliziram, 3. l. mn. banaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. banalanŠ (u)~initi banalnim. y banalizovati se (banalizirati se) posta(ja)ti banalan. banalnost, -i ` ‰v. banalanŠ 1. osobina onoga {to je banalno. 2. ono {to je banalno, banalna stvar, banalni ~in i sl. banana, -e ` ‰{p. banana, preko port. od nekog afri~kog jezikaŠ 1. bot. tropsko drvo sli~no palmi, Musa paradisiaca, ~iji je plod jestiv i vrlo ukusan; plod te biqke. 2. sp. `arg. u ko{arci blokada {uta protivni~kog igra~a visokim skokom i ispru`enom rukom, rampa. 3. elektr. mali jednopolni utika~. y banana-dr`ava, banana-republika pol. mala, nestabilna zemqa u kojoj vlada bezakowe, podlo`na velikim silama od kojih je ekonomski zavisna. bananizacija, -e ` ‰v. bananaŠ pol. stvarawe banana-republike, pot~iwavawe male dr`ave nekoj velikoj sili. banauzija, -e ` ‰gr~. banausia od banausos zanatlijaŠ zanatlijsko, rutinsko bavqewe naukom ili umetno{}u bez qubavi i razumevawa; filistarstvo (v.).
189
bang bang uzv. ‰engl. bangŠ uzvik za podra`avawe pucwa, praska, udarca i sl. bangav ‰od baga (v.), sa umetnutim nŠ koji ima debela, nate~ena stopala i noge usled ~ega te{ko hoda; hrom, {epav. bangavko, bangavka m ‰v. bangavŠ bangav ~ovek. bangavost, -osti ` ‰v. bangavŠ osobina, stawe onoga koji je bangav. bangav~e, -eta s ‰v. bangavŠ bangavo dete. bangati, -am nesvr{. ‰v. bangavŠ hramati, {epati. banda1, -e `, gen. mn. bandi ‰fr. bande, ital. banda od stvnem. bandwa barjakŠ 1. a. grupa razbojnika, lopovska, razbojni~ka dru`ina; r|ava dru`ina; fig. grupa lica s istom osobinom, porokom, manom. b. fig. ve}i broj, grupa. 2. `arg. pojedinac iz takve grupe, bandit, lopov, razbojnik. 3. grupa svira~a; vojna muzika, vojni orkestar. banda2, -e `, gen. mn. bandi ‰ital. bandaŠ pokr. strana, kraj: na ovu bandu, na drugu bandu na ovu stranu, na drugu stranu. banda` v. banda`a. banda`a, -e ` ‰fr. bandageŠ 1. a. med. utega, zavoj na ve}oj rani, prelomu kosti i sl. b. utega kod ma~evalaca i boksera. 2. obru~, okov na to~ku. banda`irati, banda`iram, 3. l. mn. banda`iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. bandager, v. banda`aŠ 1. staviti, stavqati banda`u, zavoj, utegu na ranu, prelom, previ(ja)ti ranu. 2. staviti, stavqati okov na to~ak. banda`ni, -a, -o ‰v. banda`aŠ koji se odnosi na banda`u: ‹ materijal. bandera, -e ` ‰ital. bandiera zastavaŠ 1. visok drveni ili gvozdeni stub za koji su vezane `ice, telegrafski, telefonski stub; stub na kome je uli~na svetiqka. 2. v. bandijera. banderijum, -a (i banderij, -a) m ‰lat. banderiumŠ vojni~ka zastava nekada{wih plemi}a, feudalaca; odred vojske koji se bori pod tom zastavom. banderiqa, -e ` ‰{p. banderilla zastavicaŠ kratko kopqe sa zastavicom koje se upotrebqava u borbi s bikovima.
190
banzaj banderiqero, -a m, mn. banderiqerosi ‰{p. banderillero, v. banderiqaŠ toreador ~iji je zadatak da razdra`i bika zabadaju}i mu banderiqu u vrat. banderola, -e ` ‰fr. banderole, ital. banderuolaŠ 1. papirna traka, uzani omota~ (na kutiji cigareta, boci pi}a i sl., kao znak pla}ene takse). 2. {arena vrpca kao ukras na trubi ili bubwu. 3. zastavica. 4. lik. traka s natpisom koji ozna~ava osobu ili prizor na slici. bandijera, -e i bandijera, -e ` ‰ital. bandiera zastava, stub na koji se ve{a zastavaŠ pokr. zastava. bandist(a), -e m, mn. bandisti ‰ital. bandista, bandaŠ ~lan muzi~ke bande, vojnog orkestra, muzikant. v.
bandit, -ita m, mn. banditi, gen. mn. bandita ‰ital. bandito prognan, proka`enŠ 1. razbojnik, lopov, otima~; zlo~inac. 2. pogrdni naziv za pripadnika neprijateqske vojske, odreda; x banditski. banditizam, -zma m ‰fr. banditisme, v. banditŠ razbojni{tvo, vr{ewe zlo~ina~kih dela. bandola, -e ` = bandolon, -ona m, mn. bandoloni, gen. mn. bandolona ‰{p. bandola, augmentativ bandolonŠ muz. `i~ani muzi~ki instrument sli~an gitari, sa 4 do 10 `ica, karakteristi~an za Severnu Ameriku i Meksiko; up. mandora, mandola. bandoneon, -a m ‰prema pronalaza~u H. Bandu (Band), up. akordeonŠ muz. ~etvorougaona harmonika za razvla~ewe sa ve}im brojem tonova nego akordeon (v.). bandura, -e ` ‰ukr. banduraŠ muz. ukrajinski i poqski `i~ani muzi~ki instrument sli~an balalajci. bandura{, -a{a m, mn. bandura{i, gen. mn. bandura{a ‰v. banduraŠ svira~ na banduri. baner, -a m ‰engl. bannerŠ ra~. deo stranice na Internetu kojim se reklamira neki drugi sajt na Internetu i preko koga se klikom taj sajt mo`e u~itati. banzaj uzv. ‰jap. banzai doslovno: dabogda `iveo deset hiqada godina!Š `iveo! ura! (izgovara se sna`no u ratu i karateu, kao izraz odu{evqewa i `eqe za pobedom).
bank bank, -a m, mn. bankovi m ‰ital. banco, fr. banqueŠ ulo`eni novac svih igra~a u kartawu, kockawu. y va bank ‰fr. va banqueŠ na sve: najava u hazardnoj igri da se ula`e iznos jednak celom banku, da se igra za sve; igrati va bank staviti sve na kocku, igrati na sve ili ni{ta, rizikovati. banka, -e `, dat. banci, gen. mn. banaka ` ‰ital. banca tezga, sto mewa~a novca, od stvnem. bankŠ 1. nov~ani zavod, ustanova koja posluje s novcem, u koju se ula`e novac radi {tedwe, koja daje zajmove uz kamatu, kupuje i prodaje hartije od vrednosti i dr.; zgrada, prostorije u kojima je sme{tena takva ustanova. 2. `arg. nov~anica ili metalni novac od deset dinara. 3. v. bank. 4. mesto gde se ne{to ~uva, spremi{te ( ‹ krvi, ‹ podataka). x bankovni. bankar, -ara m, mn. bankari, gen. mn. bankara ‰v. bankaŠ 1. vlasnik ili suvlasnik banke (1); osoba koja se bavi nov~anim poslovima. 2. u kockawu, kartawu: onaj koji dr`i banku (3), bank. x bankarev i bankarov, bankarski. bankarac, -rca m, mn. bankarci, gen. mn. bankaraca ‰v. bankaŠ radnik u banci, bankarski ~inovnik. bankarstvo, -a s ‰v. bankaŠ 1. bankarski poslovi, poslovawe banaka. 2. deo ekonomije koji prou~ava banke; bankarsko poslovawe. banket, -a m = banketa, -e `, gen. mn. banketa ‰fr. banquetteŠ 1. voj. uzvi{ewe, stepenik u streqa~kom zaklonu, rovu na kome stoji strelac prilikom osmatrawa i ga|awa. 2. na kowi~kim takmi~ewima: prepona od zemqe koju kow treba da presko~i. 3. redovi slo`ene cigle pripremqene za pe~ewe; gomila, hrpa (robe ili kakvih predmeta). banket, -eta m, mn. banketi, gen. mn. banketa ‰nem. Bankett od fr. banquetŠ sve~ani obed (ru~ak ili ve~era), gozba prire|ena u ne~iju ~ast ili povodom kakve proslave. banketa = banket (v.). bankiza, -e ` ‰fr. banquiseŠ velika, debela, neprobojna santa leda u polarnoj oblasti, ledeno poqe, ve~iti led. bankina, -e ` ‰ital. banchinaŠ 1. pro{irewe, uzvi{ewe pored puta koje oivi~ava kolovoz i {titi ga od odrowavawa; nasip.
bantam banknota, -e i banknota, -e ` ‰nem. Banknote, engl. bank noteŠ papirni novac, nov~anica. bankokrat(a), -e m, mn. bankokrati ‰v. banka, kratos vlastŠ 1. onaj koji poseduje veliki kapital, krupni kapitalista. 2. pristalica bankokratije. gr~.
bankokratija, -e ` ‰v. bankokratŠ uticaj banaka na dr`avne poslove; vladavina velikih nov~anih zavoda i wihovih vlasnika, predstavnika. bankokratski, -a, -o ‰v. bankokratŠ koji se odnosi na bankokrate ili bankokratiju. bankomat, -ata m, mn. bankomati, gen. mn. bankomata ‰v. banka, (auto)matŠ ma{ina, automat obi~no postavqen u zidu sa spoqa{we strane banke, za podizawe gotovog novca s bankovnog ra~una pomo}u elektronske kartice. bankrot, -a m, mn. -i ‰nem. Bankrott od ital. bancarotta, od banca rotta slomqena tezga: mewa~ima koji bi ostali bez novca razbijali su tezge, v. bankaŠ 1. v. bankrotstvo. 2. onaj koji je bankrotirao, propao; bankrotirani poslodavac; (u govoru) bankroter. x bankrotski. bankroter, -era m, mn. bankroteri, gen. mn. bankrotera (`. bankroterka, -e, dat. bankroterki) ‰v. bankrotŠ onaj koji je potro{io sav novac, koji je ostao bez prebijene pare. bankrotirati, -krotiram, 3. l. mn. bankrotiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. bankrottieren, v. bankrotŠ 1. pasti, padati pod ste~aj, posta(ja)ti nesposoban za izvr{avawe svojih nov~anih obaveza. 2. potpuno propasti, propadati. bankrotstvo, -a s ‰v. bankrotŠ stawe, situacija onoga koji je bankrotirao; finansijska propast nekog preduze}a, trgovine; ekonomski krah. bansek, -a m, mn. banseci, gen. mn. banseka (i banseg, -a, mn. bansezi) m ‰nem. BandsageŠ ma{inska testera u obliku duga~ke trake, trakasta testera. bantam, -a m ‰prema indone`anskoj pokrajini i gradu Bantamu iz kojeg su se izvozili pili}iŠ vrsta veoma sitne koko{i; ratoboran petli}. y bantam-kategorija sp. kategorija boksera ~ija se te`ina kre}e izme|u 50,80 kg i 53,52 kg.
191
banteng banteng, -a m, mn. bantenzi, gen. mn. bantenga ‰mal. bantengŠ zool. vrsta indijskog goveda. bantustan, -a i bantustan, -ana m ‰ju`noafri~ki engl. prema Hindustan i sl.Š 1. rezervat za domoroda~ko crna~ko stanovni{tvo u Ju`noafri~koj Republici za vreme aparthejda. 2. izolovan prostor, region i sl. koji sa spoqnim svetom nema mnogo dodira. 3. ekonomski i politi~ki slaba dr`ava, prividno nezavisna, ~iju unutra{wu i spoqnu politiku odre|uju velike sile. banxi, -ija m, mn. banxiji, gen. mn. banxija ‰novozelandsko engl. bungeeŠ u`e s kukama na oba kraja koje slu`i za pri~vr{}ivawe (npr. tereta na vozilu). banxi-xamping, -a m ‰v. banxi, engl. jumping skakaweŠ sp. vrsta ekstremnog sporta, skakawe s velike visine pomo}u duga~kog elasti~nog u`eta koje je pri~vr{}eno za noge i koje povu~e nazad skaka~a pre nego {to udari u zemqu ili vodu. banxo v. benxo. bawa, -e `, gen. mn. bawa ‰klat. balnea, ital. bagno kupaweŠ 1. a. kupali{te i le~ili{te na mineralnim izvorima, prirodno le~ili{te. b. izvor tople vode. 2. a. javno kupatilo; up. amam. b. kupatilo u stanu. 3. kupawe, prawe u toploj vodi, bawawe. x bawski. bawati, -am nesvr{. ‰v. bawaŠ 1. kupati (se), obi~no u toploj vodi; prati, kvasiti. 2. bawati se kupati se, obi~no u toploj vodi. baobab, -a m, mn. -i ‰fr. baobab iz nekog afri~kog jezikaŠ bot. vrsta tropskog afri~kog drveta iz porodice dudova, Adansonia digitata, velikog stabla (mo`e dosti}i 9 m u pre~niku i 18 m u visinu) s jestivim plodovima. baptizam, -zma m ‰gr~. baptismos kr{teweŠ rel. hri{}ansko protestantsko u~ewe po kome treba krstiti samo odrasle vernike i to potpunim urawawem u vodu. baptist(a), -e m, mn. baptisti (`. baptistkiwa, -e) ‰lat. baptista od gr~. baptistesŠ rel. pripadnik hri{}anske protestantske vere koja propoveda dobrovoqno kr{tavawe samo odraslih osoba. baptisterijum, -a (i baptisterij, -a) m ‰lat. baptisterium od gr~. baptisterionŠ krstioni-
192
bara`ni ca, kapela pored crkve ili deo crkve u kome se obavqa kr{tewe. baptisti~ki, -a, -o ‰v. baptistaŠ koji se odnosi na baptizam ili baptiste. bar1, -a m, lok. (u) baru, mn. barovi, gen. mn. barova ‰engl. barŠ 1. no}ni zabavni lokal sa muzikom ili programom. 2. gostionica, kafana u kojoj se pije za {ankom stoje}i; bife. 3. deo name{taja obi~no s policama u staklu i ogledalima u kojem se dr`e fla{e sa pi}em, ku}ni bife. 4. {ank (v.). y bar-dama barska dama, v. barski. bar2, -a m, mn. bari ‰gr~. baros te`inaŠ fiz. jedinica za merewe atmosferskog pritiska. -bara ‰gr~. baros te`ina, pritisakŠ kao drugi deo re~i upu}uje na pritisak (izobara). baraba, -e m, gen. mn. baraba ‰prema imenu razbojnika Barabe (Varave), koji je trebalo da bude raspet pored Hrista, Mat. 27:15–26Š prost ~ovek, grubijan; propalica, skitnica; probisvet, nitkov. x barapski. baraban, -ana m, mn. barabani, gen. mn. barabana ‰v. barabaŠ 1. lupwava koju katoli~ki vernici izvode na Veliki petak kad se spomene ime biblijskog razbojnika Barabe. 2. fig. rusvaj, tu~a. barabar pril. ‰tur. beraber od pers. beraber prsa u prsaŠ jednako, na ravnoj nozi; naporedo, uporedo; zajedno. barabariti, barabarim nesvr{. ‰v. barabarŠ 1. izjedna~avati, poistove}ivati, stavqati u isti red. 2. odr`avati ravnote`u. 3. barabariti se meriti se, porediti se, izjedna~avati se. barabiti (se), -im (se) nesvr{.‰v. barabaŠ `iveti kao baraba, skitati se. bara`, -a`a m, mn. bara`i, gen. mn. bara`a = bara`a, -e ` ‰fr. barrageŠ 1. prepreka; brana, ustava. 2. voj. sistem prepreka za spre~avawe prodora neprijateqske vojske, mornarice ili avijacije u odre|ena podru~ja. 3. sp. naknadno odigravawe utakmica za one ekipe koje su u predtakmi~ewu postigle jednak broj bodova a nisu uspele direktno da se kvalifikuju. bara`a = bara` (v.). bara`ni, -a, -o ‰v. bara`Š koji se odnosi na bara`(u). y bara`na vatra voj. zapre~na arti-
barak qerijska vatra kojom se spre~ava pribli`avawe i napad neprijateqskih aviona. barak, -a m, mn. baraci, gen. mn. baraka ‰tur. barakŠ 1. fig. pej. patuqak, kepec, nakaza. 2. vrsta vunenog zastora. 3. (kao prid. indekl.) kosmat, rutav, dlakav; koji ima dugu grivu (o kowu); kudrav, ~upav (o psu). baraka, -e `, dat. baraci, gen. mn. baraka ` ‰fr. baraque, nem. Baracke od {p. barraca kolibaŠ 1. jednostavna ku}a od dasaka, naj~e{}e za privremene potrebe (sme{tawe trupa, zarobqenika, bolesnika, na gradili{tima i dr.), da{~ara. 2. mala prodavnica pi}a, hrane i sitnih potreba obi~no pri kasarnama. barakan, -ana m, mn. barakani, gen. mn. barakana ‰ital. barracano od ar. barakanŠ vrsta gusto tkane, te{ke vunene tkanine; pokriva~ od takve tkanine; {iroki arabqanski ogrta~ od takve tkanine. barakuda, -e ` ‰{p. barracuda iz nekog karipskog jezikaŠ zool. vrsta ribe grabqivice iz porodice morskih {tuka, Sphyraena barracuda, `ivi u tropskim morima. baranda, -e `, gen. mn. barandi ‰{p. barrandaŠ ograda u areni u kojoj se odr`avaju borbe s bikovima. baratati, -am nesvr{. ‰ital. barattare trampiti se, trgovatiŠ 1. rukovati, upravqati, slu`iti se (~ime); raditi, poslovati (sa ~im). 2. preturati, tra`iti, ~eprkati (po ~emu). 3. imati posla, petqati, {urovati s kim. baraterija, -e ` ‰fr. baraterie prevaraŠ pom. propust, {teta, svaka nepo{tena i protivzakonita radwa koju kapetan ili brodska posada namerno pri~ine brodu ili teretu. barba, -e m, gen. mn. barbi ‰venec. barba, ital. barba bradaŠ pokr. fam. (u Dalmaciji, primorju) naziv i re~ kojom se oslovqava: a. stric, ujak; b. stariji ~ovek, ~ika, ~i~a; v. kapetan na brodu. barbakan, -ana, mn. barbakani, gen. mn. barbakana m = barbakana, -e `, gen. mn. barbakana ‰ital. barbacane, mo`da iz ar.Š 1. voj. ist. spoqa{wi zid utvr|ewa s pu{karnicama, osmatra~nicama, bedem; grudobran ispred utvr|ewa. 2. uzak otvor u zidu terase za odvo|ewe vode ili propu{tawe svetlosti. barbakana = barbakan (v.).
bardak barbekju, -a m ‰engl. barbecue od {p. barbacoaŠ kulin. 1. a. meso ispe~eno na ro{tiqu pod vedrim nebom. b. dru{tveno okupqawe, zabava na kojoj se ovo meso pe~e i jede. 2. metalna naprava, ro{tiq na kojem se pe~e meso pod vedrim nebom. barbika, -e `, dat. barbiki, gen. mn. barbika ‰engl. Barbie, prema }erki Rut Hendler (Handler), kreatorke lutkeŠ 1. popularna lutka koja ima oblik i izgled savremene mlade devojke, duga~ke, obi~no plave kose, opremqena modernom garderobom, obu}om, nakitom i dr. 2. fig. {aq. ka}iperka, plavu{a lutkastog izgleda. barbit(on), -a m, mn. -i ‰gr~. barbitonŠ ist. muz. 1. starogr~ki instrument s mnogo `ica sli~an liri. 2. `i~ani instrument kru{kolikog oblika i dubqeg tona, basovska lutwa (iz XVIII veka). barbiturat, -ata m, mn. barbiturati, gen. mn. barbiturata m ‰po li{aju Usnea barbataŠ med. derivat barbiturne kiseline, u malim dozama deluje kao sedativ; osnovni sastojak lekova koji se koriste protiv nesanice, nervoze i sl. barbudos, -a m, mn. -i ‰{p. barbudo, mn. barbudos, bradatŠ popularni naziv za gerilce pod vo|stvom Fidela Kastra, koji se u vreme borbi za vlast na Kubi (1956–1958) nisu brijali. barbun, -una m, mn. barbuni, gen. mn. barbuna ‰ital. barboneŠ zool. vrsta morske ribe s mesom crvene boje, Mullus barbatus, trqa. barbut, -a m ‰tur. barbut od pers. bar-bed ru`an dobitakŠ vrsta hazardne igre kockama. bard, -a m, mn. bardi i bardovi ‰engl. bard od barddŠ 1. naziv za nekada{we keltske pesnike i peva~e koji su pevali u slavu junaka i bogova. 2. najugledniji, najistaknutiji nacionalni pesnik, glumac.
kelt.
bardagxija, -e = bardak~ija, -e m ‰v. bardak, -xijaŠ zanatlija koji pravi i prodaje bardake i drugo glineno posu|e. bardak, -aka m, mn. bardaci, gen. mn. bardaka ‰tur. bardak od pers. bardanŠ 1. pokr. a. zemqan ili bakarni sud sa dr{kom za rakiju i vino, kr~ag. b. zemqani sud u obliku ~a{e za hvatawe vode. 2. mera za pi}e.
193
bardaklija bardaklija, -e ` ‰v. bardakŠ 1. bot. vrsta krupne {qive, Prunus damascena. 2. rakija od te {qive. bardak~ija = bardagxija (v.). bardiqo, -a m ‰ital. bardiglioŠ vrsta mermera sive ili pepeqastoplave boje. bardit, -a = barditus, -a m ‰klat. barditus, v. bardŠ ratni~ka pesma starih germanskih naroda. barditus = bardit (v.). bare`, -e`a m ‰fr. barege prema selu Bare` u FrancuskojŠ vrsta lake tkanine od svile, vune ili pamuka. barel, -a m, mn. bareli, gen. mn. barela m ‰engl. barrel bure, burenceŠ 1. mera za naftu, 158,96 litara (42 galona u SAD). 2. mera za zapreminu te~nih i ~vrstih materija, razli~itih vrednosti u zavisnosti od toga {ta se meri. 3. drveno bure, ba~va. bareqef, -a i bareqef, -efa m, mn. bareqefi i bareqefi, gen. mn. bareqefa i bareqefa ‰fr. bas-relief plitki reqefŠ lik. vajarski rad na ravnoj povr{ini sa slabije izra`enim ispup~ewima; supr. oreqef. bar`a, -e ` ‰engl. barge od stfr.Š plovni objekat u obliku kutije bez vlastitog pogona, koji se potiskuje ili tegli; up. {lep2. barzoj, -a m, mn. -i ‰rus. borzoi brzŠ vrsta ruskog hrta, visokog, vitkog psa duge dlake. bari- ‰gr~. barysŠ prvi deo slo`enica sa zna~ewem: te`ak. bariglosija, -e ` ‰gr~. barys te`ak, v. -glosijaŠ = barilalija (v.). barijera, -e ` ‰fr. barriereŠ pregrada, prepreka, brana; smetwa, zapreka. y zvu~na barijera fiz. granica brzine zvuka (koju obi~no probijaju mlazni avioni); jezi~ka barijera te{ko}a sporazumevawa me|u qudima razli~itih materwih jezika; carinska barijera ekon. ograni~ewe za uvoz strane robe. barijum, -a (i barij, -a) m ‰nlat. barium od gr~. barys te`akŠ hem. hemijski element, metal iz grupe zemnoalkalnih metala, hemijski simbol Ba, atomski broj 56. x barijumov (i barijev). barikada, -e ` ‰fr. barricadeŠ 1. prepreka na~iwena od balvana, kamewa, vre}a sa peskom i sl., obi~no za odbranu u uli~nim borbama. 2. uop{te prepreka, pregrada, brana.
194
barjak barikadirati, barikadiram, 3. l. mn. barikadiraju svr{. i nesvr{. ‰v. barikadaŠ (na)praviti barikadu; prepre~i(va)ti, zakr~i(va)ti barikadom (ulicu, most i dr.). baril ‰ital. barileŠ v. barel. barilalija, -e ` ‰gr~. barys te`ak, v. -lalijaŠ med. ote`ano, nerazumqivo govorewe, kod bolesnika s o{te}ewima mozga. barin, -a m (`) ‰rus. barinŠ ist. u carskoj Rusiji naziv za spahiju, vlastelina, a u govoru prostog naroda za gospodina uop{te. bariwa, bari{wa ‰rus. barinà, bari{nàŠ ist. u carskoj Rusiji: gospo|a, milostiva. barioni, bariona m mn. ‰v. bari-, (ferm)ionŠ fiz. op{ti naziv za nukleone i hiperone (v.). barirani, -a, -o ‰fr. barrer precrtatiŠ precrtan. y barirani ~ek bank. ~ek precrtan s predwe strane dvema paralelnim crtama, koji mo`e da naplati samo banka, mewa~nica ili po{ta (ako se izme|u crta upi{e naziv neke bankarske ustanove, tada jedino ona mo`e da ga realizuje). barisfera, -e ` ‰gr~. barys te`ak, v. sferaŠ geol. sredi{wi deo Zemqe za koji se pretpostavqa da se sastoji od te{kih metala, Zemqino jezgro. barit, -a i barit, -ita m ‰gr~. barys te`akŠ miner. vrsta minerala, sulfat barijuma. baritoza, -e ` ‰v. barit, -ozaŠ med. vrsta pneumokonioze (v.), oboqewa plu}a, nastalog zbog udisawa pra{ine barita i talo`ewa u plu}ima. bariton, -ona m, mn. baritoni, gen. mn. baritona ‰ital. baritono od gr~. barytonos prema barys dubok, v. tonŠ muz. dubok mu{ki glas izme|u basa i tenora; onaj koji ima takav glas, koji peva taj glas. x baritonski, baritonalni. baritona, -e i baritona, -e ` = baritonon, -a m ‰gr~. barys te`ak, v. tonŠ te{ki akcenat, gravis; gram. re~ u kojoj posledwi slog nije nagla{en, akcentovan; supr. oksitona. baritonon = baritona (v.). barifonija, -e ` ‰gr~. barys dubok, v. -fonijaŠ dubok glas, bas. barjak, -a m, mn. barjaci, gen. mn. barjaka m ‰tur. bayrak od pers. bayraqŠ 1. zastava. 2. odred vojske koji ima svoju zastavu.
barjaktar
barometar
barjaktar, -ara m, vok. barjaktaru i barjaktare, mn. barjaktari, gen. mn. barjaktara ‰tur. bayraktar, v. barjakŠ 1. onaj koji nosi barjak, zastavnik. 2. zast. stare{inski ~in u vojsci, zastavnik, vodnik. 3. fig. vo|a, predvodnik. x barjaktarov i barjaktarev, barjaktarski.
bar-kod skener, -a m ‰v. bar-kod, skenerŠ laserski (opti~ki) skener pomo}u koga se i{~itava, de{ifruje bar-kod.
barjaktariti, barjaktarim nesvr{. ‰v. barjaktarŠ predvoditi, zapovedati, komandovati; biti na ~elu, predwa~iti.
bar micva, -e ` ‰aram. bar sin, hebr. miswah zapovest, zakonŠ rel. jevrejska sve~anost kojom de~ak s navr{enih 13 godina postaje punopravni ~lan verske zajednice.
barjaktarstvo, -a s ‰v. barjaktarŠ posao koji obavqa barjaktar, no{ewe barjaka; zvawe i dostojanstvo barjaktara. bark, a m, mn. barkovi ‰engl. bark od stfr. barque, klat. barcaŠ vrsta velikog jedrewaka sa tri jarbola. barka, -e `, dat. barci, gen. mn. barki ` ‰ital. barca od klat. barcaŠ 1. mawa la|a, ve}i ~amac. 2. pokr. zatvoren ribarski ~amac sa izbu{enim dnom u kome se dr`i `iva, ulovqena riba. barkariol, -ola m, mn. barkarioli, gen. mn. barkariola = barkarol, -ola m, mn. barkaroli, gen. mn. barkarola ‰venec. barcar(i)ol, ital. barcar(u)olo, barcaiolo, v. barkaŠ la|ar, onaj koji vozi barku. barkarola, -e ` ‰venec. barcar(i)ola, ital. barcar(u)ola, v. barkarolŠ muz. pesma venecijanskih gondolijera, popularna po~ev od XVIII veka; muzi~ka kompozicija u duhu takve pesme, u taktu 6/8. barkas, -a m v. barkasa. barkasa, -e ` ‰fr. barcasseŠ pom. 1. veliki ~amac ravnog dna, slu`i prvenstveno za prevoz putnika ili robe s jednog broda na drugi. 2. omawi parni brod. 3. vrsta sredwovekovnog jedrewaka. barka~a, -e ‰ital. barcacciaŠ v. barkasa. barketa, -e ` ‰ital. barchettaŠ pokr.1. mali ~amac, barkica. 2. zast. sprava za merewe brzine broda. bar-kod, -a m, mn. bar-kodovi, gen. mn. bar-kodova ‰engl. bar codeŠ {ifra u vidu paralelnih linija razli~ite {irine, koja slu`i za identifikaciju proizvoda na kojem se nalazi i wegovih karakteristika (naziva, cene i dr.), de{ifruje se pomo}u bar-kod skenera.
barmen, -a m, mn. -i ‰engl. barmanŠ onaj koji u baru, kafi}u priprema pi}a, koji radi za {ankom (v.), {anker.
barn, -a m, mn. barni, gen. mn. barna ‰engl. barnŠ fiz. u nuklearnoj fizici jedinica za merewe povr{ine (10–28 m2), simbol b. barnumski, -a, -o ‰engl. BarnumŠ u stilu F. T. Barnuma (1810–1891), ameri~kog organizatora cirkuskih atrakcija; spektakularan, cirkuski, opsenarski. baro- ‰gr~. baros te`ina, pritisakŠ prvi deo slo`enica sa zna~ewem: te`ina, pritisak. barogram, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -gramŠ krivuqa, crte` koji ispisuje barograf bele`e}i promene u atmosferskom pritisku. barograf, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -grafŠ meteor. sprava, barometar koji bele`i promene vazdu{nog pritiska. barok, -a m ‰fr. baroque od ital. barrocco, nejasnog poreklaŠ umetni~ka i kwi`evna epoha u evropskim zemqama XVI–XVIII veka, glavne odlike su prenagla{eno ukra{avawe i ki}enost, a u kwi`evnosti gomilawe izra`ajnih sredstava i preteranost u izrazu. barokan, -a, -o (odr. barokni, -a, -o) ‰v. barokŠ koji se odnosi na barok, koji je u stilu baroka; preterano ukra{en, kitwast, rasko{an, bombasti~an. barokomora, -e ` ‰v. baro-, komoraŠ hermeti~ki zatvorena prostorija u kojoj se ve{ta~ki mo`e mewati vazdu{ni pritisak, slu`i za le~ewe, za prou~avawe uticaja povi{enog ili sni`enog vazdu{nog pritiska na organizme, kao i za proveru sposobnosti pilota odnosno ronilaca. barometar, -tra m, mn. barometri, gen. mn. barometara ‰v. baro-, -metarŠ 1. meteor. sprava za merewe atmosferskog, vazdu{nog pritiska, sa `ivinim stubom ili sa {upqim metalnim di-
195
barometrija skom; v. aneroid. 2. fig. mera~, merilo, pokazateq. x barometarski. barometrija, -e ` ‰v. baro-, -metrijaŠ merewe vazdu{nog pritiska. x barometrijski. barometrograf, -a m ‰v. barometar, -grafŠ v. barograf. baron, -ona m, mn. baroni, gen. mn. barona ‰fr. baron od frana~kog baro slobodan ~ovekŠ plemi}ka titula ni`eg reda. x baronov, baronski. baronat, -ata m, mn. baronati, gen. mn. baronata ‰v. baronŠ dostojanstvo, titula barona; posed barona, baronija (v.). baronesa, -e ` ‰ital. baronessa, v. baronŠ baronova k}i. baronet, -a m ‰engl. baronet, v. baronŠ engleska plemi}ka titula ni`eg reda, ispod barona. baronija, -e ` ‰fr. baronnieŠ posed koji pripada baronu (v.). baronica, -e ` ‰v. baronŠ `ena ili k}i baronova. x baroni~in. baroskop, -a i baroskop, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -skopŠ fiz. 1. stariji naziv za barometar. 2. vrsta elektronskog barometra. 3. vrsta vage koja pokazuje koliko telo izgubi na te`ini kad se nalazi u vazduhu. baroterapija, -e ` ‰v. baro-, terapijaŠ le~ewe pomo}u promene atmosferskog pritiska u barokomori (v.). barotermograf, -a m ‰v. baro-, termo-, -grafŠ meteor. instrument koji istovremeno bele`i promenu atmosferskog pritiska i temperature vazduha. barotrauma, -e ` ‰v. baro-, traumaŠ med. povrede koje nastaju usled nagle promene vodenog ili vazdu{nog pritiska (npr. povreda bubne opne pri jakim eksplozijama). barski, -a, -o ‰v. bar1Š koji se odnosi na bar; y barska dama (bar-dama) v. animir-dama. bartvi{ v. partvi{, partfi{. barter, -a m ‰engl. barter trampaŠ ekon. oblik vezanog poslovawa, trgovine izme|u dva partnera u kojem se roba zamewuje za robu. bartolinitis, a m ‰prema danskom lekaru K. Bartolinu (Bartholin), -itisŠ med. zapaqewe Bartolinovih `lezda, dveju `lezda koje slu`e za vla`ewe ulaza u vaginu.
196
baset barhana, -e ` ‰tur. barhana skup, poselo, iz 1. bu~no veseqe. 2. skupno pevawe i svirawe.
pers.Š
bar{un, -a i bar{un, -una m ‰ma|. barsonyŠ fina, mekana tkanina sa sitnim dla~icama na povr{ini, somot, kadifa. bar{unast, -a, -o ‰v. bar{unŠ 1. koji je od bar{una. 2. koji je kao bar{un, koji li~i na bar{un; fig. mek, ne`an. y bar{unasta revolucija v. pli{ana revolucija. bas1, -a m, mn. basovi ‰ital. basso nizak, dubok od lat. bassusŠ muz. 1. a. najdubqi mu{ki glas. b. onaj koji ima takav glas, koji peva taj glas. 2. najni`i tonski registar u muzici. 3. v. kontrabas. 4. mn. dugmad na levoj strani harmonike, za izvo|ewe akorda. 5. kao prvi deo poluslo`enica ozna~ava instrument koji je po registru najni`i, koji posti`e najni`e tonove: bas-gitara, bas-klarinet i sl. y bas-kqu~ znak na po~etku notnog sistema koji slu`i za bele`ewe ni`ih tonova, ob. kao pratwa onih u violinskom kqu~u (v.). x basovski. bas2, -a m,mn. basovi ‰engl. bus autobusŠ 1. `arg. autobus. 2. elektr. jedan ili vi{e provodnika preko kojih se prenosi energija ili informacija sa bilo kojeg izvora do bilo kojeg odredi{ta. basama, -e `, gen. mn. basama ‰ma|. baszni polno op{titiŠ ~esta ma|arska psovka. basamak, -a i basamak, -a mn. basamaci i basamaci, gen. mn. basamaka i basamaka ‰tur. basamakŠ 1. stepenik, stepenica; mn. stepenice, stepeni{te. 2. pre~aga na lestvicama. basamati, -am, basamekati, basametam, basamikati, basamikam nesvr{. ‰v. basamaŠ kleti, psovati, bogarati (na ma|arskom). basa otava v. bassa ottava. bas-bariton, -ona m ‰v. bas, baritonŠ muz. glas izme|u basa i baritona, niski bariton. bas-gitara, -e ` ‰v. bas, gitaraŠ muz. gitara sa osam ili vi{e `ica, za izvo|ewe dubqih tonova od obi~ne gitare, slu`i za pratwu. basen = bazen (v.). baset, -a m ‰engl. basset od fr.Š kinol. rasni pas kratkih nogu i dugih u{iju.
basetni basetni, -a, -o ‰ital. corno di bassettoŠ y muz. basetni rog klarinet sa osnovnim tonom F, ni`i od obi~nog a vi{i od bas-klarineta. basirati, basiram, 3. l. mn. basiraju nesvr{. ‰v. bas1Š pevati, svirati ili govoriti u basu. basist(a), -e m, mn. basisti, gen. mn. basista ‰v. bas1Š 1. onaj koji svira na bas-instrumentu (na bas-gitari, bas-klarinetu i sl.); up. bas1 (3). 2. onaj koji peva bas, v. bas1 (1). basket ‰skr. od basketbolŠ `arg. ko{arka; ko{arka koju igra proizvoqan broj igra~a na jedan ko{. basketbol, -a m ‰engl. basket-ballŠ sp. ko{arka. baskija, -e `, gen. mn. baskija ‰tur. bask›Š 1. grubo otesana uska duga~ka daska, `ioka, letva. 2. alatka u obliku ~eki}a za obradu drveta. baskijati, -am nesvr{.‰v. baskijaŠ pokr. pribijati baskije (1), `io~iti. bas-klarinet ‰v. bas, v. klarinetŠ muz. klarinet sa opsegom tonova za oktavu ni`im od obi~nog klarineta, po obliku sli~an saksofonu. basma, -e ` ‰tur. basma od basmak {tampati, pritisnuti, udaritiŠ 1. vrsta lake pamu~ne tkanine sa {tampanim {arama, cic. 2. {tampa, {tampawe. 3. vrsta turskog duvana. basmaxija, -e i basmaxija, -e m ‰v. basma, -xijaŠ onaj koji izra|uje ili prodaje basmu (1). baso kontinuo ‰v. bas, ital. continuo neprekidanŠ u muzici XVII i XVIII veka, bas-deonica ozna~ena samo pojedina~nim notama ili brojevima, na osnovu koje su izvo|a~i improvizovali pratwu. baso ostinato ‰v. bas, ostinatoŠ muz. stalno ponavqawe jedne teme, melodije u basu. baso profondo ‰v. bas, ital. profondo dubokŠ muz. izrazito dubok glas, bas najni`eg registra. baso ripijeno ‰v. bas, ital. ripieno ispuwenŠ muz. bas-deonica koju izvode svi svira~i u orkestru. basta uzv. ‰ital. basta dovoqno jeŠ dosta, ne vi{e, prekini. bastard, -a m, mn. bastardi, gen. mn. bastarda ‰nem. Bastard od stfr. bastardŠ 1. vanbra~no dete, kopile. 2. biol. `ivotiwa, ~ovek ili biqka nastala ukr{tawem dve rase, vrste ili roda, me-
batalija lez, me{anac, hibrid. 3. fig. ne`eqena me{avina, neuspela kombinacija dva raznorodna elementa. x bastardni. bastati, bezl. basta nesvr{. ‰ital. bastareŠ 1. biti dovoqan, odgovarati 2. usu|ivati se, smeti, mo}i. 3. i}i, polaziti od ruke, uspevati. bastiqa, -e ` ‰fr. Bastille od prov. bastideŠ tvr|ava, utvr|ewe, upori{te (prema nekada{woj tvr|avi i tamnici Bastiqi u Parizu). bastion, -ona m, mn. bastioni, gen. mn. bastiona ‰fr. bastion, ital. bastioneŠ 1. istureni deo bedema tvr|ave, obi~no ~etvorostran ili petostran; kula tvr|ave. 2. isturen, zgodan polo`aj za odbranu; fig. pouzdan oslonac, ~vrsto upori{te za odbranu neke ideologije, mi{qewa i sl. bastisati, -i{em ‰tur. bast› udario je, prema basmak udaritiŠ svr{. 1. pokvariti, uni{titi, pogaziti. 2. iznenada do}i, banuti, upasti; izvr{iti pretres. 3. nasrnuti, navaliti. bastonada, -e ` ‰fr. bastonnadeŠ batinawe; batinawe po tabanima (u Turskoj). bastun, -una m ‰ital. bastoneŠ pokr. {tap, palica, jedan od znakova u italijanskim kartama. basur, -ura m ‰tur. basur od ar. asurŠ pokr. {uqevi, hemoroidi. bat v. baht2. batavija, -e ` ‰Batavija, nekada{we ime XakarteŠ vrsta polusvilene tkanine. batagxija, -e = batak~ija, -e m ‰tur. batakciŠ pokr. rasipnik, raspiku}a. batagxiluk, -a m, mn. batagxiluci, gen. mn. batagxiluka = batakluk, -a m, mn. batakluci, gen. mn. batakluka ‰v. batagxijaŠ pokr. 1. rasipni{tvo, tro{ewe uludo. 2. lo{ posao, ono {to ne donosi korist. batakluk = batagxiluk (v.). batak~ija = batagxija (v.). batal prid. indekl. ‰tur. battal od ar. battalŠ 1. neispravan, neupotrebqiv, pokvaren, zapu{ten (o stvarima); pokvaren, r|av (o ~oveku). 2. (pre)velik, (pre)krupan, glomazan. batalija, -e ` ‰v. batalŠ ono {to je pokvareno, zapu{teno, neupotrebqivo; zapu{tena wiva, parlog.
197
bataliti bataliti, batalim svr{. i nesvr{. ‰v. batalŠ 1. ostaviti, ostavqati (neki posao); presta(ja)ti upotrebqavati, zanemari(va)ti. 2. (po)kvariti, (o){tetiti. batalmajstor, -a m ‰v. batal, majstorŠ onaj koji je nespretan, koji ~esto batali, kvari, upropa{}ava (ne{to). bataqon, -ona m, mn. bataqoni, gen. mn. bataqona ‰fr. bataillonŠ voj. vojna jedinica sastavqena od dve do ~etiri ~ete. x bataqonski. batar, -ara m ‰ma|. batar od fr. batardeŠ v. batard. batard, -a m, mn. batardi, gen. mn. batarda ‰fr. batardeŠ zast. otmena pokrivena kola, ko~ija, karuce. baterija, -e ` ‰fr. batterieŠ 1. elektr. jedna ili vi{e galvanskih }elija koje slu`e kao izvor jednosmerne struje. 2. fam. xepna svetiqka koja radi pomo}u baterije (1). 3. voj. osnovna artiqerijska jedinica obi~no sa 4 do 6 topova. 4. vi{e povezanih istih predmeta, vi{e istih predmeta uop{te. x baterijski. baterisati, -i{em svr{. ‰tur. bat›rmakŠ pokr. 1. upropastiti, uni{titi; potro{iti, pro}erdati. 2. pokvariti se, propasti. baterflaj, -a m ‰engl. butterfly leptirŠ sp. na~in plivawa pri kome pliva~, okrenut licem prema vodi, obema rukama istovremeno pravi kru`ne pokrete, leptir stil, delfin stil. bati-, bato- ‰gr~. bathos dubokŠ prvi deo slo`enica sa zna~ewem: dubina, dubinski. batik pril. ‰mal. batikŠ 1. na~in bojewa tkanine pomo}u p~eliweg voska (karakteristi~an za zemqe isto~ne Azije). 2. tkanina bojena na takav na~in; {are na tkanini dobijene takvim bojewem. batil, -a m, mn. -i ‰tur. batil od ar. batilŠ pokr. pokvarewak, nevaqalac. batimetar, -tra m, mn. batimetri, gen. mn. batimetara ‰bati-, -metarŠ i batometar fiz. pom. instrument za merewe morske dubine, dubinomer. batimetrija, -e ` ‰v. batimetarŠ postupak merewa morske dubine, batometrija. x batimetrijski.
198
batoskopija batisati, -i{em svr{. ‰tur. batmakŠ pokr. 1. upropastiti, uni{titi; pogaziti. 2. krepati, lipsati. batiskaf, -a m, mn. -i ‰v. bati-, gr~. skaphos brodŠ fiz. pom. naro~ito opremqen ure|aj za rowewe i istovremeno spu{tawe ve}eg broja qudi na velike morske dubine. batist, -a m ‰fr. batiste, verovatno prema imenu pronalaza~aŠ vrsta finog tankog lanenog ili pamu~nog platna. batisfera, -e ` ‰v. bati-, -sferaŠ ~eli~na komora loptastog oblika povezana u`etom sa mati~nim brodom za posmatrawe i istra`ivawe velikih morskih dubina. batitermograf, -a m ‰v. bati-, termografŠ fiz. pom. instrument za merewe temperature mora u zavisnosti od dubine. batler, -a m, mn. -i ‰engl. butlerŠ glavni sluga u ku}i; nadzornik posluge. batli (bahtli) prid. indekl. ‰tur. bahtl› od pers.Š koji ima uspeha, sre}e, sre}an. batlija (bahtlija), -e m, gen. mn. batlija (bahtlija) ‰v. batliŠ onaj koji ima sre}e, sre}an ~ovek, sre}nik, sre}kovi}; supr. baksuz. Batman v. Betmen. batman, -a m ‰tur. batmanŠ persijska i turska mera za te`inu razli~ite veli~ine. bato- v. bati-. batolit, -a i batolit, -ita m ‰v. bato-, -litŠ miner. masivna stena koja nastaje tako {to magma iz ve}ih dubina prodire u gorwe slojeve Zemqine kore. batometar, batometrija v. batimetar, batimetrija. baton, -ona m ‰fr. batonŠ 1. {tap, palica, naro~ito mar{alska ili dirigentska palica. 2. gimnasti~ka sprava, prvenstveno za ve`bawe u ma~evawu. batos, -a m ‰gr~. bathos dubinaŠ niskost, prostota u govoru i pisawu; banalnost, vulgarnost; jeftina sentimentalnost. batoskop, -a m, mn. -i ‰v. bato-, -skopŠ ure|aj za merewe, posmatrawe i prou~avawe morske dubine, up. batimetar. batoskopija, -e ` ‰v. batoskopŠ prou~avawe, posmatrawe i merewe morskih dubina.
batofobija batofobija, -e ` ‰v. bato-, fobijaŠ psih. strah od dubine i visine obi~no pra}en vrtoglavicom. batrahologija, -e ` ‰gr~. batrachos `aba, v. -logijaŠ deo zoologije koji se bavi izu~avawem vodozemaca. x batraholo{ki. Batrahomiomahija, -e ` ‰gr~. Batrachomyomachia od batrachos `aba, mys mi{, mache bitkaŠ œBoj `aba s mi{evimaŒ, ~uveni starogr~ki komi~ni ep nepoznatog autora koji predstavqa parodiju œIlijadeŒ. batrokefalija, -e ` ‰gr~. bathron stepenice, kephale glavaŠ med. lobawa stepeni~astog izgleda, nastaje kao posledica poreme}aja ko{tanog razvoja. batuta, -e ` ‰ital. battutaŠ muz. takt; ritmi~ka jedinica takta. ba}u{ka, -e m, gen. mn. ba}u{ka ‰rus. batä{kaŠ 1. fam. (kod nas) naziv za Rusa uop{te. 2. (kod Rusa) familijarni na~in oslovqavawa: prijatequ, dragi moj. 3. otac, tata. 4. sve{teno lice, sve{tenik. bafer, -a m ‰engl. bufferŠ ra~. deo memorije u kojem se, pri ulaznim/izlaznim operacijama, privremeno memori{u podaci. bahaizam, -zma m ‰pers. baha’i sjajanŠ novija religija u Iranu, zasnovana na babizmu (v.), koja ima sledbenika i u Evropi i Americi. bahaist(a), -e m, mn. -i ‰v. bahaizamŠ sledbenik bahaizma. bahanal, -ala m = bahanalije, bahanalija ` mn. ‰lat. BacchanaliaŠ 1. ist. u starom Rimu, svetkovine u ~ast Bakha (Bahusa), boga vina i veseqa. 2. razuzdano veseqe, pijanka, terevenka; orgije. bahanalije = bahanal (v.). bahant, -a m, mn. -i ‰od gr~. Bakhos, lat. bacchansŠ ist. sve{tenik boga Bakha; u~esnik u bahanalijama (1). x bahantski. bahantkiwa, -e ` ‰v. bahantŠ ist. sve{tenica boga Bakha; u~esnica u bahanalijama (1). bahasa, -e ` ‰mal. bahasa Indonesia indonezijski jezikŠ slu`beni jezik u Indoneziji, indonezijska varijanta malajskog jezika. bahej, -a m, gen. mn. baheja ‰lat. baccheus od gr~. Bakkheios (pous) Bakhova stopa, prema pesmama u ~ast boga Bakha, BahusaŠ kwi`. metri~ka sto-
baxa1 pa koja se sastoji od jednog kratkog i dva duga sloga odnosno jednog nenagla{enog i dva nagla{ena. baht1, -a m ‰tur. baht od pers. bahtŠ sre}a, dobra sre}a. baht2, -a m, mn. bahti, gen. mn. bahta ‰tajski batŠ nov~ana jedinica u Tajlandu. bahtli v. batli. bahtlija v. batlija. bah(t)suz v. baksuz. bahur, -a m ‰hebr. bachurŠ jevrejski student koji se bavi prou~avawem Talmuda, poznavalac hebrejskih zakona. Bahus, -a m = Bakh, -a m ‰lat. Bacchus, gr~. BakhosŠ mitol. 1. kod starih Rimqana bog vina i veseqa, sin Zevsa i Semele (odgovara bogu Dionisu kod starih Grka). 2. fig. a. vino. b. onaj koji pije mnogo vina, vinopija, bekrija. bacil, -a i bacil, -ila m ‰lat. bacillus {tapi}Š biol. bakterija koja ima oblik {tapi}a, uzro~nik mnogih te{kih zaraznih bolesti. x bacilaran. bacilofobija, -e ` ‰v. bacil, fobijaŠ psih. preteran strah od bacila i bakterija uop{te; strah od zaraze, pobolevawa. ba~, ba~a m ‰rum. baciu ~obaninŠ 1. glavni ili najstariji pastir u ba~iji, stare{ina ba~ije. 2. v. ba~ijar. 3. onaj koji je na ba~iji zadu`en za mu`u i preradu mleka. ba~i m. indekl. ‰ma|. bacsiŠ ~ika, ~i~a, pri oslovqavawu starije mu{ke osobe, redovno iza imena (npr. [awi-ba~i = ~ika [awi). ba~ija, -e `, gen. mn. ba~ija ‰v. ba~Š sto~arsko naseqe u planini s kolibama i torovima kuda se leti stoka izgoni na zajedni~ku ispa{u, gde se muze, prera|uje dobijeno mleko i ~uvaju mle~ni proizvodi, katun. ba~ijar, -ara, vok. ba~ijaru m, mn. ba~ijari, gen. mn. ba~ijara ‰v. ba~ijaŠ sto~ar, pastir koji izgoni stoku na ba~iju, ~lan ba~ije. ba~ijati, -am nesvr{. ‰v. ba~ijaŠ 1. izgoniti stoku na ba~iju, dr`ati stoku na ba~iji. 2. musti stoku i prera|ivati mleko na ba~iji. bax, -a m v. baxa2. baxa1, -e `, gen. mn. baxa ‰tur. baca dimwak, od pers. bage veliki otvor, prozorŠ otvor, rupa na
199
baxa2 krovu ili u zidu kroz koju izlazi dim, ulazi svetlost; otvor, rupa na pekarskoj pe}i, rakijskom kazanu za dim, vazduh i sl.; dimwak. baxa2, -e ` = bax, -a m ‰tur. bac od pers. bag porez, danak; carinaŠ vrsta da`bine, tro{arine, v. ba`darina (2). baxa1, -e `, gen. mn. baxa ` ‰tur. bac› sestra; stara slu`avkaŠ 1. sirota `ena; starija `ena; stara ku}na pomo}nica. 2. ru`na, ra{~upana `ena sli~na ve{tici; ve{tica. baxa2, -e = baxo, -a (i baxo, -e) m 1. mali, kr`qav ~ovek. 2. v. baxanak. baxak, -a m, mn. baxaci, gen. mn. baxaka ‰tur. bacakŠ pokr. 1. noga od kuka do kolena, bedro, stegno. 2. odrana ko`a s predwih i zadwih nogu. baxakli prid. indekl. ‰tur. bacakl›, v. baxakŠ krakat, dugonog. baxaklija, -e m ‰v. baxakliŠ 1. krakat, dugonog ~ovek. 2. dukat na kome je s jedne strane prikazan raskora~en ~ovek. baxanak, baxanka m, mn. baxanci, gen. mn. baxanaka ‰tur. bacanakŠ pokr. mu` `enine sestre, pa{enog. baxanac, baxenog, bexenok v. baxanak. baxo = baxa2 (v.). baxomet, -a m, mn. -i ‰v. baxa1, mestiŠ pokr. zast. dimni~ar, oxa~ar. ba{, ba{a m ‰tur. bas glava, prvi, po~etakŠ 1. kao prvi deo poluslo`enica sa zna~ewem: glavni, najstariji, najboqi (ba{-knez, ba{-~ar{ija i sl.). 2. pokr. predwi kraj la|e, pramac. ba{a, -e m, gen. mn. ba{a ‰tur. basa poglavar, stare{ina, generalŠ 1. poglavar, stare{ina, prvak; up. pa{a. 2. kao drugi deo slo`enica sa zna~ewem: glavni, najstariji (npr. }ur~iba{a, terziba{a i sl.). ba{a-ba{ pril. ‰tur. basa-bas glava za glavuŠ pokr. jedno za drugo, tante za tante. ba{aba{, a{a m, mn. ba{aba{i, gen. mn. ba{aba{a ‰v. ba{Š predvodnik, vo|a u de~jim igrama. ba{aga, -e m, dat. ba{agi ‰v. ba{, agaŠ glavni aga, stare{ina aga. ba{aluk, -a m, mn. ba{aluci, gen. mn. ba{aluka ‰v. ba{a, -lukŠ zvawe, dostojanstvo ba{e;
200
ba{ta mo} koju ba{a ima, obesno pona{awe ba{e; posed kojim ba{a upravqa; up. pa{aluk. ba{eskija, -e m ‰tur. baseski, v. ba{, eski starŠ ist. voj. biv{i, islu`eni jani~ar. ba{iboz(l)uk, -a m, mn. ba{iboz(l)uci, gen. mn. ba{iboz(l)uka ‰tur. basibozlikŠ 1. ist. nekada{wa neregularna turska vojska; nedisciplinovana, raspu{tena i samovoqna vojska uop{te. 2. razuzdanost, raspu{tenost, obest. x ba{iboz(l)u~ki. ba{ica, -e `, gen. mn. ba{ica ‰v. ba{Š pokr. prva rakija koja pote~e iz kazana (pri pe~ewu rakije). ba{ka pril. ‰tur. baskaŠ 1. posebno, odvojeno, zasebno; na stranu, napose. 2. (u pridevskoj slu`bi) poseban, odvojen; osobit, druk~iji. ba{kaluk, -a m, ba{kaluci, gen. mn. ba{kaluka ‰v. ba{ka, -lukŠ pokr. 1. odvojena prostorija u ku}i ili posebna mawa ku}a za goste pored ku}e u kojoj se `ivi; soba, odaja za `enu (kod muslimana). 2. odvojeno `ivqewe, izdvajawe. 3. li~na, privatna svojina jednog zadrugara, ono {to je odvojeno. ba{kalu~iti, -im nesvr{. ‰v. ba{kalukŠ 1. dr`ati po strani, odvajati. 2. `iveti odvojeno. ba{kot v. be{kot. ba{lija, -e `, gen. mn. ba{lija ` ‰tur. basli glavat, s glavomŠ pokr. igla s glavicom za pribadawe, pribada~a, ~ioda. ba{lik, -a m, mn. ba{lici, gen. mn. ba{lika = ba{lika, -e `, gen. mn. ba{lika ‰tur. basl›kŠ pokr. 1. kapuqa~a s duga~kim krajevima koji se omotavaju oko vrata. 2. v. ba{luk (1). ba{lika = ba{lik (v.). ba{luk, -a m, mn. ba{luci, gen. mn. ba{luka ‰tur. basl›kŠ 1. muslimanski nadgrobni kamen, ni{an. 2. v. ba{lik (1). 3. pokr. oglav, ular. 4. pokr. gorwi kraj preslice. 5. arhit. zast. glava na stubu, kapitel. ba{-muktar, -ara m, ba{-muktari, gen. mn. ba{-muktara ‰v. ba{, muktarŠ glavni muktar (v.), stare{ina. ba{ta, -e i ba{ta, -e ‰tur. bahce, bagce od pers. bag~eŠ 1. zemqi{te obi~no uz ku}u na kome se gaji povr}e, vo}e, cve}e i dr., vrt, gradina. 2. ure|en prostor na otvorenom sa stolovi-
ba{tenski ma i suncobranima nekog restorana, kafane ili kafi}a. ba{tenski = ba{~eni ‰v. ba{taŠ koji se odnosi na ba{tu. ba{tovan, -ana m, mn. ba{tovani, gen. mn. ba{tovana ‰v. ba{taŠ onaj koji se bavi ure|ewem ba{te, gajewem cve}a, povr}a i dr., vrtlar. ba{tovanka, -e `, dat. ba{tovanki, gen. mn. ba{tovanki ` ‰v. ba{tovanŠ `ena ba{tovan; ba{tovanova `ena. ba{tovanluk, -a m, mn. ba{tovanluci, gen. mn. ba{tovanluka ‰v. ba{tovanŠ 1. v. ba{tovanstvo. 2. ono {to se gaji u ba{ti, ba{tenski proizvodi. ba{tovanstvo, -a s ‰v. ba{tovanŠ rad u ba{ti, gajewe povr}a, vo}a, cve}a i dr., ba{tovanski posao, vrtlarstvo. ba{tun v. bastun. ba{una, -e `, gen. mn. ba{una ‰v. ba{Š 1. pokr. jagwe}a glava. 2. fig. glavurda, glavuxa. ba{unsagosum uzv. ‰tur. bas›n sag olsunŠ ~esta izjava u razgovoru me|u muslimanima, i kao izraz sau~e{}a povodom smrtnog slu~aja, œda ti je glava zdravaŒ (odgovara se: dostumsagosum œzdrav mi bio, prijatequŒ). ba{~a, -e, ba{~a, -e i ba{~a, -e ` = ba{ta (v.). ba{-~ar{ija, -e `, gen. mn. ba{-~ar{ija ‰v. ba{, ~ar{ijaŠ 1. glavna ~ar{ija (trgova~ka ~etvrt grada), na otvorenom prostoru ili natkrivena. 2. Ba{-~ar{ija naziv starog dela Sarajeva, sa zanatlijskim radwama i trgovinama. ba{-~au{, -a i ba{-~au{, -a m, mn. -i ‰v. ba{, ~au{Š glavni ~au{, narednik u turskoj vojsci. ba{~eluk, -a m, mn. ba{~eluci, gen. mn. ba{~eluka ‰v. ba{~aŠ pokr. ba{ta, povrtwak; vo}wak. ba{~eni = ba{tenski (v.). B-dur v. be. be s indekl. ‰nem. V /be/Š muz. naziv za sni`eni ton h (ha). y be-dur durski tonalitet ~iji je osnovni ton be; be-mol molski tonalitet ~iji je osnovni ton be, a koji odgovara des-duru.
bevut beamter, -a m, mn. -i ‰nem. Beamte(r)Š zast. slu`benik u kancelariji, ~inovnik. x beamterski. beamterka, -e `, dat. beamterki, gen. mn. beamterki ‰v. beamterŠ `ena beamtera. beatifikacija, -e ` ‰lat. beatificatio, v. beatifikovatiŠ rel. sve~ani ~in progla{ewa umrlog za bla`enog odlukom pape i odobravawe wegovog javnog po{tovawa. beatifikovati, -ujem (i beatificirati, -ficiram) svr{. i nesvr{. ‰lat. beatificare proglasiti bla`enim, od beatus bla`enŠ rel. (iz)vr{iti beatifikaciju, proglasiti, progla{avati za bla`enog. bebi ` indekl. ‰engl. babyŠ 1. `arg. malo dete, detence, beba. 2. u bliskom, emocionalnom obra}awu voqenoj osobi: draga, mala moja (obi~no mu{karac `eni, katkad i obrnuto). bebi-bif, -a m ‰engl. baby beefŠ meso naro~ito tovqenog teleta za klawe, godinu do dve starog, meko june}e meso. bebi-bum, -a m ‰engl. baby boomŠ veliki porast broja ro|ene dece u nekoj grupi qudi u odre|enom vremenskom periodu. bebi-dol, -a m ‰po nazivu filma Elije Kazana œBaby DollŒ, 1956Š vrsta `enske pixame, kratka spava}ica veoma kratkih, obi~no naboranih rukava. bebi-siter, -a, m i ~e{}e bebi-siterka, -e, `, dat. bebi-siterki, gen. mn. bebi-siterki (i uob. bebisiter, bebisiterka) ‰engl. babysitterŠ osoba, obi~no devojka, koja za novac ~uva decu u ku}i dok su roditeqi odsutni, dadiqa. bebi-fejs, -a m, mn. bebi-fejsovi, gen. mn. bebi-fejsova ‰engl. baby-faceŠ 1. mladala~ko, detiwsko lice. 2. osoba s takvim licem. bevab, -aba m, mn. bevabi, gen. mn. bevaba ‰tur. bevvab od ar. bawwabŠ pokr. zast. vratar, portir. bevanda, -e `, gen. mn. bevandi ‰venec. bevanda, ital. bevanda pi}eŠ pokr. vino kojem je dodata voda, razvodweno vino. bevatron, -a m, mn. -i ‰engl. bevatron, od jedinice BeV (billion electron-volts) i (ciklo)tron (v.)Š fiz. vrlo jak elektri~ni akcelerator sposoban da daje milijardu i po volti. bevut = behut (v.).
201
beg beg, -a m, vok. be`e, mn. begovi i bezi ‰tur. bey, begŠ 1. ist. a. muslimanska plemi}ka titula, veliki posednik, vlastelin u Turskom carstvu. b. zapovednik, upravnik jedne oblasti (npr. sanxakbeg, alajbeg, beglerbeg i dr.). 2. zast. gospodin, gospodar. begenisati, begeni{em svr{. i nesvr{. ‰tur. begendiŠ 1. osetiti, ose}ati simpatije, qubav prema kome, (za)voleti. 2. odobriti, odobravati, biti saglasan sa ~im. 3. odabrati, birati po svom ukusu. 4. (raz)gledati s divqewem; (o)ceniti. bege{, -a m, mn. -i ‰ma|. bogoŠ muz. tambura koja daje duboke tonove; bas, kontrabas; up. berde. bege{ar, -ara m, mn. bege{ari, gen. mn. bege{ara ‰v. bege{Š onaj koji svira u bege{. begin, -ina m ‰amer. engl. beguine od fr. dijal. beguineŠ muz. ples poreklom sa Jamajke i Martinika, popularan u zabavnoj muzici u godinama pre Drugog svetskog rata. begina, -e `, gen. mn. begina ‰fr. beguine iz hol.Š ist. pripadnica sredwovekovnog lai~kog udru`ewa devojaka i udovica koje `ive samostanskim `ivotom ali ne pola`u zavet, najpre u Holandiji, potom i u Belgiji, Francuskoj, Nema~koj. beginica, -e ` ‰v. begŠ pokr. 1. begova k}i. 2. begova `ena, begovica (v.). x begini~in. beglajter, -a m, mn. -i ‰nem. BegleiterŠ 1. pratilac. 2. muz. osoba koja peva ili svira drugi glas, prati glavnu melodiju, obi~no u tercama ili kvintama. beglerbeg, -a m, mn. beglerbezi i, re|e, beglerbegovi, gen. mn. beglerbega i beglerbegova ‰tur. beylerbeyiŠ ist. vrhovni vojni i gra|anski zapovednik, stare{ina oblasti u nekada{woj turskoj carevini. beglerbegat v. beglerbegluk. beglerbegluk, -a m, mn. beglerbegluci, gen. mn. beglerbegluka = beglerbegat, -ata m, mn. beglerbegati, gen. mn. beglerbegata ‰v. beglerbegŠ ist. oblast kojom je upravqao beglerbeg. begluk, -a m, mn. begluci, gen. mn. begluka ‰tur. beylikŠ ist. 1. dr`avno imawe u vreme turske vladavine. 2. begovo imawe, begov posed. 3. oblast, podru~je kojim upravqa beg. 4. besplatan, prisilan rad raje na begovskom imawu; kuluk.
202
bedel beglu~iti, -im nesvr{. ‰v. beglukŠ ist. besplatno, uz prisilu raditi, kulu~iti na begluku. begovat, -ata m ‰v. begŠ ist. 1. svi begovi, begovski stale`. 2. begovska vlast, begovski polo`aj. begovati, begujem ‰v. begŠ ist. 1. biti beg, vr{iti begovsku vlast. 2. u`ivati, `iveti rasko{no, u izobiqu kao beg. begovina, -e ` ‰v. begŠ ist. 1. begovo imawe, posed, up. begluk (2). 2. oblast kojom upravqa beg, up. begluk (3). begovi}, -a m ‰v. begŠ begov sin; ~ovek begovskog porekla. x begovi}ki. begovica, -e ` ‰v. begŠ 1. begova `ena. 2. `ena begovskog roda. 3. ime odmila koje tek dovedena mlada daje mladoj `enskoj osobi u ku}i. 4. poqopr. vrsta jabuke. x begovi~in. begonija, -e ` ‰prema imenu francuskog botani~ara Mi{ela Begona (Begon)Š bot. ukrasna sobna biqka krupnih cvetova iz familije Begoniaceae. begum ` indekl. ‰ind. begam od tur. begum, v. begŠ indijska princeza; indijska gospo|a visokog ranga. bed (i bet) prid. indekl. ‰tur. bed od pers. bedŠ ru`an, r|av, zao; neprijatan. bedak, -aka m, mn. bedaci, gen. mn. bedaka ‰tur. bedaf, od pers. bedak glupanŠ glup, umno zaostao ~ovek. bed-blu-bojsi, -bojsa m mn. ‰engl. Bad Blue Boys lo{i plavi momciŠ sp. naziv za navija~e zagreba~kog Dinama, poznate po ispadima i huliganskom pona{awu. bed-dova, -e `, gen. mn. bed-dova ‰tur. beddua od pers. bed i ar. du’a’, v. dovaŠ kletva, prokletstvo. bedevija, -e ` ‰tur. bedevi od ar. badawiyy beduinŠ 1. kobila dobre pasmine, obi~no arapske. 2. fig. zdrava a lewa `ena. bedeker, -a m, mn. -i ‰prema imenu nema~kog izdava~a Bedekera (Baedecker)Š kwiga u kojoj su dati podaci, slike i obja{wewa o nekom gradu, kraju i wegovim znamenitostima, turisti~ki priru~nik, vodi~. bedel, -a m, mn. bedeli, gen. mn. bedela ‰tur. bedel od ar. badal zamenikŠ ist. 1. (u BiH za vreme turske i austrijske vlasti) osoba koja za no-
bedem vac slu`i vojsku umesto nekoga; zamenik. 2. otkup od vojne obaveze. bedem, -a i bedem, -a m, mn. bedemi i bedemi, gen. mn. bedema ‰tur beden od ar. badan teloŠ 1. a. visok, debeo zid podignut radi za{tite nekog utvr|ewa, grada i sl., zidina. b. fig. za{tita, odbrana, brana, nasip. 2. ono {to li~i na bedem, {to ima oblik bedema. 3. geogr. a. planinski lanac, masiv. b. obala. bediner, -a m, mn. -i ‰nem. Bediener od bedienen poslu`itiŠ zast. sluga, sobar. bedinerka, -e `, dat. bedinerki, gen. mn. bedinerki ‰nem. BedienerinŠ `ena koja dolazi da obavqa ku}ne poslove u odre|ene dane ili sate, ku}na pomo}nica. x bedinerkin. bedinovati, bedinujem nesvr{. ‰nem. bedienenŠ raditi kao bediner, kao bedinerka. bedminton v. badminton. beduin, -ina m, mn. beduini, gen. mn. beduina ‰nem. Beduin od ar. badawiyyun pustiwskiŠ stanovnik pustiwe, pripadnik nomadskih arapskih plemena koja `ive u pustiwama Arabije i Severne Afrike. x beduinski. beduina, -e ` ‰ital. beduina, v. beduinŠ `enski ogrta~ sli~an onome koji nose beduini. beduinka, -e `, dat. beduinki, gen. mn. beduinki ‰v. beduinŠ 1. `ena beduin. 2. vrsta duga~ke pu{ke. be-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton V (be, sni`eno N); up. be-mol. be` prid. indekl. ‰fr. beigeŠ bledosme|a boja. bez, -a m ‰tur. bez od ar. bazzŠ pamu~no platno uglavnom doma}e izrade; platno uop{te. bezbeli pril. ‰tur. besbelliŠ 1. zaista, naravno, sigurno, dabome; up. beli. 2. mirno, spokojno. bezbol v. bejzbol. beze, -ea m ‰fr. baiser poqubacŠ 1. vrsta ru`a za usne. 2. kulin. vrsta veoma tankih kora za tortu od belanaca i {e}era. 3. v. puslica. bezecovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. besetzenŠ fam. unapred zauzeti, zauzimati, rezervisati. bezistan, -a i bezistan, -ana m, mn. bezistani i bezistani, gen. mn. bezistana i bezistana ‰tur. bezistan od pers. bezistan mesto gde se pro-
bekap daje bezŠ 1. pokriven trg, pokrivena ulica sa prodavnicama. 2. du}an u kome se prodaju tkanine i razne sitnice. bezoar, -ara m, mn. bezoari, gen. mn. bezoara ‰nem. Bezoar od pers. pad-zahrŠ kamen koji se stvara u `elucu pre`ivara od dlaka ili biqnih vlakana. bejaz, -aza m, mn. bejazi, gen. mn. bejaza ‰tur. beyazi od ar. bayaziŠ kow bele ili sive boje. bejan, -ana m ‰tur. beyan od ar. bayanŠ pokr. 1. videlo, javnost (iza}i na ‹ : iza}i na videlo). 2. izlazak pred bo`ije lice, tj. smrt (oti}i bogu na ‹ oti}i bogu na istinu, umreti). bejbi v. bebi. bejbi-fejs v. bebi-fejs. bejzbol, -a m = bezbol, -a, m ‰engl. baseballŠ sp. igra popularna naro~ito u SAD, igraju dva tima sa po devet igra~a: jedan igra~ udara lopticu palicom i poku{ava da optr~i ~etiri baze na velikom poqu (terenu) pre nego {to protivni~ki tim vrati lopticu i na taj na~in svojoj ekipi obezbedi poene. y bejzbol-kapa platnena kapa sa {titnikom, poreklom iz SAD; bejzbol-palica palica sa zaokrugqenim vrhom kojom se u bezbolu udara lopta, ~esto se upotrebqava i kao oru`je. bejsik, -a m, nepr. bejzik ‰engl. BASIC, B(eginner’s) A(ll-purpose) S(ymbolic) I(nstruction) C(ode)Š kompjuterski programski jezik koji koristi instrukcije sli~ne engleskom jeziku. bejturan, -ana m, mn. bejturani, gen. mn. bejturana ‰tur. abeyturan od ar. ’abayturanŠ bot. vrsta pelina, Artemisia annua. bek, beka m, mn. bekovi, gen. mn. bekova ‰engl. backŠ sp. igra~ koji u timu igra odbranu, igra~ zadwe linije (u fudbalu, ko{arci, rukometu itd.). bek-kros, -a m ‰engl. back nazad, ponovo, cross ukr{taweŠ biol. povratno ukr{tawe, ukr{tawe hibrida prvog pokolewa s jednim od roditeqa. bekap, -a m ‰engl. backupŠ ra~. 1. rezervna kopija sadr`aja neke diskete ili diska, celog ili samo jednog dela (datoteke, programa ili sistema), koji je snimqen, prepisan na neki memorijski medij i zatim arhiviran radi za{tite od gubitka podataka. 2. postupak snima-
203
bekapovati wa takve kopije. 3. muz. vokalni ansambl koji prati glavnog peva~a. bekapovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. bekapŠ ra~. izraditi, izra|ivati kopiju datoteke ili diska radi za{tite od gubitka podataka. bekasina, -e ` ‰fr. becassineŠ zool. barska, ritska {quka, Gallinago gallinago. be-kvadrat, -ata m ‰v. kvadratŠ muz. znak sli~an ~etvorouglastom latini~nom œbŒ s produ`enom dowom linijom, kojim se povi{ena ili sni`ena nota vra}a na prvobitnu vrednost, razre{ilica. bekgamon, -a m ‰engl. backgammonŠ igra na tabli obele`enoj duga~kim trouglovima, u kojoj u~estvuju dve osobe. bekgraund, -a m ‰engl. backgroundŠ 1. a. pozadina; zadwi zid na pozornici, zadwa kulisa. b. (muzi~ki ‹ ) muzika koja prati dijalog i radwu na sceni, u filmu, na radiju i sl. 2. fig. ono {to je iza ~ega, u drugom planu; dru{tvene, istorijske, kulturne prilike koje obja{wavaju neki doga|aj ili situaciju. 3. a. dru{tveno poreklo nekog pojedinca, porodi~na loza, pred`ivot. b. li~no iskustvo, obrazovawe, predsprema. 4. ra~. sve ono {to je izvan, u pozadini aktivnog prozora kompjutera. bekdor, -a m ‰engl. back door stra`wa vrataŠ ra~. rupa u bezbednosti sistema koju su programeri namerno ostavili. bekerel, -a m, mn. -i ‰prema francuskom nau~niku A. A. Bekerelu (Becquerel), 1852–1908Š fiz. jedinica za merewe aktivnosti radioaktivnih supstanci (oznaka Bq), predstavqa jedan radioaktivni raspad u sekundi. bekerelit, -a i bekerelit, -ita m ‰v. bekerel, -itŠ miner. radioaktivni mineral `ute do naranxaste boje, uranov oksid s vodom. bekija, -e ` ‰tur. bekiye, bakiye od ar. baqiyya ostatakŠ deo koji je preostao da se plati, ostatak, zaostatak (od pla}awa). bekovski, -a, -o ‰v. bekŠ koji se odnosi na bekove, koji pripada bekovima. y bekovski prostor kazneni prostor, ~etvorougao ispred gola u kome se prekr{aji u napadu ka`wavaju jedanaestercem; bekovski udarac {ut kojim bek, na znak sudije, izbacuje loptu postavqenu ispred gola.
204
belvedere bekon, -ona m ‰engl. baconŠ vrsta mesnate slanine. bekrija, -e m, gen. mn. bekrija ‰tur. bekri od ar. bukra jutro, u zna~ewu œonaj koji ve} od jutra po~iwe da pijeŒŠ pijanica, ispi~utura, qubiteq kafanskog `ivota. x bekrijski. bekrijanka, -e `, dat. bekrijanci, gen. mn. bekrijanki ` ‰v. bekrijaŠ bekrijska pesma. bekrijati, -am nesvr{. ‰v. bekrijaŠ pijan~iti, lumpovati, ban~iti. bekriluk, -a m, mn. bekriluci, gen. mn. bekriluka ‰v. bekrijaŠ bekrijski `ivot, bekrijawe. bekstejx, -a m ‰engl. backstage od back pozadi, stage pozornicaŠ prostor iza pozornice; y u bekstejxu iza kulisa, nevidqivo za gledaoce. bekta{, -a m = bekta{ija, -e m ‰prema {eiku Haxi Bekta{ VelijuŠ pripadnik dervi{kog reda bekta{ija, dervi{. bekta{ija = bekta{. bekhend, -a m, mn. bekhendi, gen. mn. bekhenda ‰engl. backhandŠ sp. udarac (u tenisu i sl.) pri kojem je ruka savijena, okrenuta dlanom prema telu nepr. bekend; supr. forhend. bel, -a m, mn. beli, gen. mn. bela ‰prema {kotskom fiziologu Aleksandru Grahamu Belu (Bell)Š jedinica za merewe ja~ine zvuka (simbol B); u praksi se obi~no koristi decibel (v.). belavista, -e ` ‰ital. bella vistaŠ mesto na uzvi{ewu sa kojeg se pru`a lep pogled na okolinu, vidikovac. beladona, -e ` ‰ital. bella donna lepa `enaŠ 1. bot. biqka velebiqe, Atropa belladonna. 2. farm. alkaloid iz velebiqa, koristi se u medicini. beladonin, -ina m ‰v. beladonaŠ hem. organska baza koja se dobija od korena i li{}a velebiqa, upotrebqava se kao sredstvo za ulep{avawe (za pove}awe zenica). belaj, -aja m, mn. belaji, gen. mn. belaja ‰tur. bela od ar. bala’Š 1. zlo, nesre}a, nevoqa, muka, beda. 2. vrag, |avo; z nosi ga belaj |avo da ga nosi. belajisati, -i{em nesvr{. ‰v. belajŠ 1. a. biti u nevoqi, mu~iti se, zlopatiti se. b. petqati, raditi bilo {ta. 2. pri~iwavati (kome) muke, te{ko}e, nevoqe, mu~iti, kiwiti (nekoga). belvedere, belvedera m ‰ital. bel vedere lep izgledŠ uzdignuto mesto, zamak, dvorac, vila na uzvisini ili mali toraw na zgradi odakle
ben2
belvi se pru`a lep pogled na okolinu, vidikovac; up. mirador. belvi, -ija i uob. belvi, belvija, gen. mn. belvija m ‰fr. bellevueŠ = belavista (v.), belvedere (v.). belegija, -e ` ‰tur. bilegiŠ pokr. kamen za o{trewe, brus. belegijati, -am nesvr{.‰v. belegijaŠ pokr. 1. o{triti belegijom, brusiti. 2. laskati, podilaziti. beledija, -e ` ‰tur. belediye od ar. pokr. op{tina; op{tinska uprava.
balodiyaŠ
belemnit, -ita m, mn. belemniti, gen. mn. belemnita ‰nem. Belemnit od gr~. belemnon kopqe; udarac (groma)Š zool. geol. okameweni ostaci glavono`aca iz doba mezozoika. belenzuk, -a m, mn. belenzuci, gen. mn. belenzuka = belenzuka, -e `, dat. -ci `, gen. mn. belenzuka (obi~no u mn. belenzuci, belenzuka i belenzuke, belenzuka) ‰tur. bilezikŠ 1. narukvica, grivna. 2. okov na rukama i nogama; lisice. 3. karika kao ukras na pu{ci. belenzuka = belenzuk (v.). bel epok, -a m v. belle epoque. Belerofont, -a m ‰gr~. Bellerophon gen. -phontosŠ mitol. kraq Likije, junak koji je zauzdao krilatog kowa Pegaza (v.), iz oholosti hteo da uzleti na Olimp, pa ga je Zevs kaznio ludilom. bel-espri, -ija m v. bel esprit. beletristika, -e `, dat. beletristici ‰fr. belles lettresŠ kwi`evnost u u`em smislu re~i; lepa, zabavna kwi`evnost (romani, pripovetke, novele, putopisi i sl.); nepr. belatristika. Belzebub, -a m ‰hebr. Baal-Sebub ili ba’al zebhubhŠ 1. bo`anstvo starih Filistinaca. 2. vrhovni |avo, satana. x belzebupski. beli i beli pril. ‰tur. belli, ar. balaŠ zaista, doista, tako je; vala, bogme. belijal, -ala m ‰hebr. beliya’alŠ mitol. 1. zloba, sila zla. 2. (Belijal) jedan od palih an|ela; demon, vrag, |avo. belikozan, -zna, -zno ‰lat. bellicosusŠ koji stalno tra`i sva|u ili tu~u, ratoboran, svadqiv.
belinogram, -a m, mn. -i ‰v. belinograf, -gramŠ zast. slika, reprodukcija snimqena belinografom. belinograf, -a m, mn. -i ‰prema imenu francuskog fizi~ara A. Belena (Belin), -grafŠ zast. telefotografski aparat koji omogu}ava brz prenos fotografija, crte`a, tekstova i sl. na ve}u udaqenost. belicist(a), -e m, mn. belicisti ‰lat. bellicus ratni od bellum ratŠ ratoboran, svadqiv ~ovek; pristalica re{avawa me|unarodnih sporova ratom. belkanto, -a i belkanto, -a m ‰ital. bel cantoŠ muz. italijanski na~in pevawa u kojem se naro~ita pa`wa poklawa lepoti glasa i vokalnoj tehnici, lepo pevawe. belogardejac, -ejca m, mn. belogardejci, gen. mn. belogardejaca ‰rus. belogardeecŠ ist. 1. u Oktobarskoj revoluciji pripadnik kontrarevolucionarne vojske koja se borila protiv boq{evika (v.). 2. pripadnik œBele gardeŒ u Sloveniji za vreme Drugog svetskog rata. Belona, -e ` ‰lat. BellonaŠ mitol. bogiwa rata kod Rimqana, `ena Marsova. belot, -a m ‰fr. beloteŠ vrsta karta{ke igre. belpaeze, belpaeza m ‰ital. belpaeseŠ vrsta italijanskog mekog sira. bel}im pril. ‰tur. belkimŠ 1. vaqda, mo`da, verovatno. 2. tobo`e, bajagi. beluga, -e `, dat. beluzi, gen. mn. beluga ‰rus. belugaŠ 1. riba jesetra, moruna. 2. vrsta najfinijeg kavijara. beluk = benluk (v.). bema, -e `, gen. mn. bema ‰gr~. bema uzvi{eweŠ 1. ist. govornica, tribina. 2. odvojeno mesto za sve{tenike u gr~kim pravoslavnim crkvama, naro~ito vladi~in sto. be-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton V (be, sni`eno N); up. be-dur. ben1 m indekl. ‰hebr. ben sinŠ sin, kod semitskih li~nih imena stavqa se ispred o~evog imena, npr. Solomon ben David = Solomon, sin Davidov. ben2, bena i ben, bena m, mn. benovi i benovi, gen. mn. benova i benova ‰tur. benŠ zast. mlade`, izra{taj.
205
bena bena, -e gen. mn. bena ` ‰tur. bonŠ budalasta osoba, luda, budala, glupan. benaviti, benavim nesvr{. ‰v. benaŠ 1. pri~ati koje{ta, bulazniti. y benaviti se izigravati budalu, neozbiqno se pona{ati, glupirati se. beng v. bang. bengalski, -a, -o koji se odnosi na oblast Bengal u Indiji. y bengalska vatra plamen razli~itih boja koji se koristi za postizawe svetlosnih efekata pri vatrometu; vatromet. bend, -a m, mn. bendovi, gen. mn. bendova m ‰engl. bandŠ muz. mawa grupa muzi~ara koji zajedno sviraju obi~no modernu muziku, muzi~ki sastav, grupa; up. big bend. bendati, -am nesvr{. ‰verovatno tur. bende rob, slugaŠ pokr. pridavati va`nost (nekome), priznavati, zarezivati; fermati, mariti. bendi, -ija m ‰engl. bandyŠ sp. 1. stara igra sli~na hokeju. 2. u hokeju, udarac po plo~ici koja miruje ili polako klizi. ben|eluk, -a m, mn. ben|eluci, gen. mn. ben|eluka ‰tur. beng od pers. beng, benc od ar. bang, bunikaŠ trava koja omamquje, opija; napitak spravqen od takve trave, opojni napitak. beneventana, -e ` ‰prema ital. gradu BeneventuŠ ist. vrsta latinskog sredwovekovnog pisma, prenesenog iz Italije u Dalmaciju u H veku. benevolentan, -tna, -tno ‰lat. benevolens koji `eli dobraŠ raspolo`en prema kome, naklowen, blagonaklon. benevolencija, -e ` ‰lat. benevolentiaŠ blagonaklonost, dobronamernost. benevreke, benevreka ` mn. = benevreci, benevreka m mn. ‰poreklo nejasno, drugi deo od lat. bracae ~ak{ireŠ zast. uske suknene ~ak{ire sa {irokim turom, deo narodne no{we. benevreci = benevreke (v.). benediktinac, -nca m, mn. benediktinci, gen. mn. benediktinaca ‰lat. benedictinus od imena Benedictus, blagoslovenŠ 1. kalu|er, pripadnik reda sv. Benedikta. 2. v. benediktiner. x benediktinski. benediktiner, -a m ‰nem. BenediktinerŠ vrsta likera koji su spravqali benediktinski kalu|eri.
206
benzen benediktinka, -e `, dat. benediktinki, gen. benediktinki ‰v. benediktinacŠ kalu|erica, pripadnica reda sv. Benedikta. mn.
benediktus, -a m ‰lat. benedictus blagoslovenŠ rel. katoli~ka molitva, deo mise. benedikcija, -e ` ‰lat. benedictioŠ u katoli~koj crkvi: blagoslov, blagosiqawe. y benedikcija apostolika v. benedictio apostolica. benedicite m indekl. ‰lat. benedicite blagosloviteŠ rel. katoli~ka molitva pre obeda. benemerit, -ita m, mn. benemeriti, gen. mn. benemerita ‰lat. bene meritusŠ veoma zaslu`an ~ovek. benefaktor, -a, mn. -i, gen. mn. benefaktora = ‰nlat. benefactorŠ onaj koji ~ini dobro drugome, koji poma`e drugom, dobrotvor, dobro~initeq. beneficija, -e ` ‰lat. beneficiumŠ povlastica, privilegija, korist. beneficijar, -ara m, mn. beneficijari, gen. mn. beneficijara ‰nlat. beneficiariusŠ korisnik, u`ivalac; onaj koji prima pomo}, stipendiju, rentu i sl. beneficijat, -ata m, mn. beneficijati, gen. beneficijata ‰nlat. beneficiatusŠ v. beneficijar. mn.
beneficijent, -a m v. benefaktor. beneficijum, -a m (i beneficij, -a m) v. beneficija. beneficiran, -a, -o ‰v. beneficiratiŠ koji u`iva beneficije, povla{}en; y beneficirani (radni) sta` skra}en radni sta` za lica koja se bave napornim zanimawima. benz- ‰srlat. benzoe, od ar. luban gawi javanski tamjanŠ hem. kao prvi deo slo`enica ozna~ava organske molekule koji poti~u od benzola. benzaldehid, -ida m ‰v. benz-, aldehidŠ hem. najva`niji aromatski aldehid, bezbojna te~nost s mirisom badema. benzedrin, -ina m ‰v. benz-, v. efedrinŠ farm. sulfat amfetamina, pra{ak bele boje, lako rastvorqiv u vodi, uno{ewem u organizam pove}ava ose}aj sigurnosti, izaziva `equ za radom i aktivno{}u, stvara zavisnost i izaziva niz {tetnih posledica po organizam. benzen = benzol (v.).
benzer benzer prid. indekl. ‰tur. benzer prema benzemek li~itiŠ sli~an, nalik. benzin, -ina m, mn. benzini, gen. mn. benzina ‰v. benz-, -inŠ hem. sme{a lako zapaqivih te~nih ugqovodonika koja se dobija destilacijom nafte ili ugqa, koristi se kao pogonsko gorivo. x benzinski. benzinac, -nca m, mn. benzinci, gen. mn. benzinaca ‰v. benzinŠ motor, automobil koji koristi benzin kao pogonsko gorivo. benzol, -ola m ‰v. benz-, -olŠ hem. bezbojan, te~an, aromati~ni ugqovodonik, C6H6, dobija se iz katrana kamenog ugqa, koristi se u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. benigan, -gna, -gno ‰lat. benignusŠ 1. dobro}udan, koji ima blagu, dobru narav. 2. med. dobro}udan, bezopasan (o tumorima); supr. maligan. benignitet, -eta m ‰lat. benignitasŠ 1. dobrota, dobrodu{nost, blagost. 2. med. bezopasnost, prolaznost bolesti. benluk, -a = beluk, -a m, mn. be(n)luci, gen. mn. be(n)luka ‰tur. bellikŠ pokr. vrsta `enske i mu{ke ode}e od sukna, s rukavima ili bez wih. bensaukluk, -a i bensaukluk, -a m ‰tur. belsogukluguŠ pokr. veneri~na bolest, kapavac, triper, gonoreja. bensilah, -aha m, mn. bensilasi gen. mn. bensilaha i bensilah, -aha m, mn. bensilasi, gen. mn. bensilaha ‰tur. belsilah›Š {irok ko`ni pojas za koji se ka~i oru`je i koji s predwe strane ima pregrade za novac, pribor za pu{ewe i dr. bent, a m, mn. bentovi, gen. mn. bentova ‰tur. bent, bendŠ pokr. 1. a. brana, nasip, ustava. b. jarak, jaz. 2. zast. propis, paragraf. bentonit, -a i bentonit, -ita m ‰prema mestu Fort Benton u Montani, SADŠ miner. vrsta svetle gline, ima vi{estruku primenu u industriji. bentos, a m ‰gr~. benthos dubinaŠ biol. naziv za biqke i `ivotiwe koje `ive ili se du`e zadr`avaju na morskom dnu. bentoskop, -a m, mn. -i ‰v. bentos, -skopŠ ~eli~na komora loptastog oblika za posmatrawe i fotografisawe na velikim morskim dubinama, up. batisfera (1).
bere benxo, -a m, mn. ob. s. benxa ‰engl. banjo, afri~kog poreklaŠ muz. crna~ki muzi~ki instrument sli~an gitari, omiqen na jugu SAD. berak, berka, mn. berci, gen. mn. beraka i berak, berka m, mn. berci, gen. mn. beraka ‰ma|. berekŠ pokr. gaj, lug, {umarak. berat, -ata m, mn. berati, gen. mn. berata ‰tur. berat od ar. baratŠ ist. sultanova poveqa, carski dekret kojim su davane naro~ite povlastice, odlikovawa i sl. beratlija, -e m ‰v. berat, -lijaŠ ist. onaj koji je dobio neke povlastice beratom; spahija ili knez koji je to postao sultanovim beratom. x beratlijski. berat-spahiluk, -a m, mn. berat-spahiluci, gen. mn. berat-spahiluka ‰v. berat, spahilukŠ ist. imawe dobijeno sultanovim ukazom. beraha, e `, gen. mn. beraha ‰hebr. berachaŠ jevrejska molitva zahvalnica. berbat prid. indekl. ‰tur. berbat od pers. berbadŠ pokr. 1. prqav, zaprqan, umazan. 2. propao, upropa{}en, osramo}en. berber v. berberin. berberin, -a m, mn. berberi, gen. mn. berbera ‰tur. berber od pers. berberŠ 1. zanatlija koji brije i {i{a, mu{ki frizer. 2. zast. zubar i vidar. x berberski. berberka, -e `, dat. berberki, gen. mn. berberki ‰v. berberŠ `ena koja se bavi berberskim zanatom; berberinova `ena. berbernica, -e ` ‰v. berberŠ berberska radwa. bergsonizam, -zma m ‰fr. bergsonisme od BergsonŠ idealisti~ka filozofija, u~ewe francuskog filozofa Anrija Bergsona (1859–1941). berdanka, -e `, dat. berdanci, gen. mn. berdanki ‰prema pronalaza~u, Amerikancu BerdanuŠ voj. pu{ka starijeg tipa. berde, berdeta s, mn. berdeta, gen. mn. berdeta m ‰tur. berdeŠ muz. tambura{ki muzi~ki instrument za pratwu, bas, kontrabas, up. bege{. bere, -ea m, mn. berei, gen. mn. berea = bereta1, -e `, gen. mn. bereta i beretka, -e `, dat. bereci i beretki, gen. mn. beretki ‰fr. beret od klat. birrumŠ francuska kapa, plitka, pqosnata, okrugla, s œpeteqkomŒ na vrhu.
207
berek berek = berak (v.). berekin, -ina m, mn. berekini, gen. mn. berekina ‰venec. berechin, ital. birichinoŠ pokr. nesta{an, raspu{ten de~ak, deran, mangup; x berekinski. bereta1 i beretka = bere (v.). bereta2, -e ` ‰Beretta, ime fabrike u predgra|u Bre{eŠ voj. mali poluautomatski pi{toq italijanske proizvodwe. ber`era, -e ` ‰fr. bergereŠ duboka foteqa s jastu~i}ima. berza, -e `, gen. mn. berza i berzi ` ‰nem. Borse od hol. beurs, po imenu trgova~ke porodice Van der Burse, a ovo od klat. bursa torba, kesaŠ finans. ustanova, tr`i{te na kome se vr{i procena, kupovina i prodaja vrednosnih hartija, deonica i sl., zakqu~ivawe bankarskih i trgova~kih poslova i dr.; zgrada u kojoj je ta ustanova sme{tena. x berzanski. berzijanac, -nca m, mn. berzijanci, gen. mn. berzijanaca ‰nem. Borsianer, v. berzaŠ onaj koji se bavi berzanskim poslovima, koji posluje, trguje na berzi. beriberi, -ija m ‰sinhaleski beri beri vrlo slabŠ med. bolest tropskih krajeva, izazvana nedostatkom vitamina B1 u ishrani, o~ituje se zapaqewem `ivaca, slabo{}u srca, delimi~nom uzeto{}u. beril, -a i beril, -ila m ‰gr~. beryllosŠ miner. tvrd, sjajan mineral, berilijum-aluminijum silikat; wegovi su varijeteti akvamarin i smaragd. berilijum, -a (i berilij, -a) m ‰lat. berylliumŠ hem. hemijski element, metal iz grupe zemnoalkalnih metala, hemijski simbol Be, atomski broj 4. berit-mila, -e ` ‰hebr. berit savez, zavet, mila od mal obrezatiŠ obred obrezivawa kod Jevreja, koji se vr{i osam dana nakon ro|ewa deteta. beri}et, -a m, mn. beri}eti, gen. mn. beri}eta ‰tur. bereket od ar. baraka blagoslov, sre}aŠ 1. a. izobiqe, obiqe; korist, dobit. b. sre}a, napredak, uspeh. 2. dobar prinos, dobar rod, letina. beri}etan, -tna, -tno ‰v. beri}etŠ 1. sre}an, koji donosi sre}u, uspe{an. 2. plodan, rodan; obilan.
208
bersaqer berkelijum, -a (i berkelij, -a) = berklijum, -a m ‰prema gradu Berkliju (Berkeley) u Kaliforniji, gde je prvi put dobijenŠ hem. radioaktivan, ve{ta~ki dobijen hemijski element, hemijski simbol Bk, atomski broj 97. berklij = berkelijum (v.). berklijanizam, -zma m = berklijanstvo, -a s ‰prema prezimenu Berkli (Berkeley)Š filoz. subjektivno-idealisti~ko u~ewe engleskog biskupa Berklija koje negira postojawe materijalnog sveta, tvrde}i da stvari i pojave postoje samo kao subjektivne predstave pojedinca. berklijanstvo = berklijanizam (v.). berk{ir, -a = berk{irac, -rca m, mn. berk{irci, gen. mn. berk{iraca ‰engl. Berkshire, pokrajina u EngleskojŠ engleska rasa crnih sviwa. berk{irac = berk{ir (v.). berlina, -e ` ‰fr. berline, ital. berlinaŠ vrsta ko~ije sa ~etiri sedi{ta. berlinerblau m indekl. ‰nem. BerlinerblauŠ berlinsko plavo, nijansa plave boje. berma, -e ` ‰fr. berme od hol. bermŠ prilaz brani ili nasipu; stazica, puteqak pored kanala. berma, -e `, gen. mn. bermi ‰klat. firma od firmare potvrditiŠ rel. crkveni ~in kojim se kr{tewe potvr|uje miropomazawem, krizma. bermet, -a m ‰nem. Wermut pelinŠ vrsta aromati~nog, desertnog vina; vermut. bermude, bermuda ` mn. ‰prema Bermudskim ostrvimaŠ letwe pantalone do kolena. bermudski, -a, -o koji se odnosi na Bermude. y bermudski trougao podru~je u Sargaskom moru u obliku trougla u kojem, po~ev od ~etrdesetih godina HH veka, na neobja{wiv na~in nestaju brodovi i avioni. bernardinac1, -nca m, mn. bernardinci, gen. mn. bernardinaca ‰nem. Bernhardiner, prema prevoju sv. Bernarda u {vajcarskim AlpimaŠ rasa krupnih pasa dresiranih da spasavaju nastradale u snegu. bernardinac2, -nca m, mn. bernardinci, gen. mn. bernardinaca ‰prema imenu Sv. Bernarda od KlervoaŠ rel. pripadnik reda sv. Bernarda. bersaqer, -era m, mn. bersaqeri, gen. mn. bersaqera ‰ital. bersagliereŠ voj. vojnik specijal-
besa1 nog korpusa italijanske pe{adije. x bersaqerski. besa1, -e `, gen. mn. besa ‰alb. bese veraŠ data re~, obe}awe koje se smatra svetiwom i mora se odr`ati. besa2, -e ` ‰fr. baisseŠ bank. pad cena akcija, hartija od vrednosti, robe i dr. na berzi; tr`i{na politika koja se zasniva na o~ekivawu pada cena na berzi. bese`e, -ea m ‰fr. BCG, skr. od Bacille Calmette-Guerin, po prezimenima pronalaza~aŠ vakcina protiv tuberkuloze. bese`irati, bese`iram, 3. l. mn. bese`iraju nesvr{. ‰v. bese`eŠ med. vakcinisati, cepiti radi za{tite od tuberkuloze bese`e vakcinom. besemer, -a m ‰prema pronalaza~u H. Besemeru (Henry Bessemer)Š ure|aj za proizvo|ewe ~elika. Besemerov, -a, -o ‰v. besemerŠ koji pripada Besemeru, koji se odnosi na Besemera. y Besemerov aparat v. besemer; Besemerova metoda postupak pro~i{}avawa sirovog gvo`|a pomo}u toplog vazduha; Besemerov ~elik ~elik koji se dobija Besemerovom metodom, oksidacijom sirovog gvo`|a. besist(a), -e m, mn. besisti ‰v. besa2Š vlasnik vrednosnih papira koji trguje ra~unaju}i s padom cena na berzi. beskompromisan, -sna, -sno ‰v. kompromisŠ koji ne pristaje da pravi kompromis, koji ne ~ini ustupke, nepopustqiv, nepomirqiv. beskonfliktan, -ktna, -ktno ‰v. konfliktŠ koji se odvija bez konflikta, sukoba; miroqubiv. beskrupulozan, -zna, -zno ‰v. skrupulaŠ koji nema skrupula, koji zadovoqava svoj interes bez obzira na {tetu ili te{ko}e koje pri tom stvara drugima, bezobziran. besleisati beslei{em nesvr{. ‰tur. beslemekŠ pokr. 1. hraniti, izdr`avati. 2. podnositi, trpeti. besleisati se hraniti se, izdr`avati se. beslema, -e ` ‰tur. beslemeŠ pokr. izdr`avawe, hrawewe, hrana. bestija, e `, gen. mn. bestija ‰lat. bestiaŠ 1. opaka `ivotiwa, zver. 2. v. be{tija.
beterisati bestijalan, -lna, -lno ‰klat. bestialisŠ zverski, `ivotiwski; surov, okrutan. bestijalnost, -i ` ‰v. bestijaŠ osobina onoga koji je bestijalan, onoga {to je bestijalno, ne~ove~nost, svirepost; svirep postupak, zverstvo. bestijarijum, -a (i bestijarij, -a) m ‰nlat. bestiarium, v. bestijaŠ 1. ist. kwiga sa slikama `ivotiwa, kwiga s pri~ama o `ivotiwama kojima su pripisivana natprirodna svojstva. 2. niz skulptura koje prikazuju `ivotiwe i ~udovi{ta, na sredwovekovnim zgradama. bestijarijus, -a m ‰lat. bestiariusŠ ist. gladijator osu|en da se bori sa zverima u areni (kod starih Rimqana). bestiq, -iqa m ‰tur. pestil od ital. pastigliaŠ pokr. gust pekmez od {qiva. bestseler, -a m, mn. -i ‰engl. best sellerŠ najprodavanija, najtra`enija kwiga (re|e neki drugi proizvod) u odre|enom periodu. bet v. bed beta, -e ` ‰gr~. betaŠ 1. drugo slovo gr~ke azbuke (b), koje se koristi u matematici, fizici i hemiji da se ozna~e odre|eni pojmovi. y beta-~estice fiz. elektroni koje izbacuju radioaktivne materije; beta-zraci fiz. vrsta radioaktivnih zraka koji se sastoje od beta-~estica; beta-blokatori med. grupa lekova koji ubla`uju stimuluse u simpati~kom nervnom sistemu, koriste se za le~ewe povi{enog krvnog pritiska i sr~anih aritmija. 2. ra~. program koji je u fazi testirawa. Odmah iza toga dodati izraze: y ra~. beta-testirawe testirawe programa putem davawa na kori{}ewe wegove prve verzije; beta-verzija verzija ra~unarskog programa za testirawe. Ostali izrazi ostaju. betatron, -a m, mn. -i ‰v. beta, (ciklo)tronŠ fiz. ure|aj za ubrzavawe elektrona. beter1, -a i beter, -a m, mn. -i ‰tur. beter goriŠ pokr. lo{ ~ovek, nevaqalac, propalica. beter2 prid. ‰v. beter1Š pokr. lo{iji, gori, nevaqaliji. beteran, -rna, -rno ‰v. beterŠ pokr. 1. ru`an, nakazan; zao, grozan. 2. nesre}an. beterisati v. baterisati.
209
beternik beternik, -a m, mn. beternici, gen. mn. beternika ‰v. beteranŠ pokr. nevaqalac, propalica; nesretnik. betl, -a m ‰nem. Bettel prosja~eweŠ u karta{koj igri preferans takva licitirana igra u kojoj igra~ koji vodi igru ne sme da odnese nijedan {tih. Betmen, -a m ‰engl. Batman od bat {i{mi{, man ~ovekŠ lik iz stripova i filmova, superjunak u kostimu slepog mi{a, koji se zajedno sa svojim pomo}nikom Robinom bori protiv kriminala; up. Spajdermen. beton, -ona m ‰fr. beton od lat. bitumenŠ tvrd gra|evinski materijal, me{avina cementa, {qunka i vode u odre|enim razmerama. y armirani beton beton izme{an sa {ipkama ili re{etkama od gvo`|a ili ~elika koje mu poja~avaju otpornost; prednapregnuti beton armirani beton u kome je armatura prethodno zategnuta radi ve}e izdr`qivosti na pritisak. x betonski. betonirati, betoniram, 3. l. mn. betoniraju svr{. i nesvr{. ‰v. betonŠ oblo`iti, oblagati betonom; (na)praviti, (iz)graditi od betona. betonirac, -rca m, mn. betonirci, gen. mn. betoniraca ‰v. betoniratiŠ radnik koji izvodi betonske radove. betowara, -e ` ‰v. betonŠ ma{ina za me{awe i pravqewe betona, me{alica za beton. betowerka, -e `, dat. betowerci, gen. mn. betowerki ‰fr. betonniere, v. betonŠ fabrika u kojoj se pravi beton i predmeti od betona. be}ar, -ara m, mn. be}ari, gen. mn. be}ara ‰tur. bekar od pers. bikarŠ 1. neo`ewen ~ovek, momak. 2. onaj koji je sklon pi}u, vesequ, `enama, bekrija, mangup, lola. 3. ist. ratnik dobrovoqac; vojnik najamnik (naro~ito u doba Prvog srpskog ustanka). be}arac, -rca m, mn. be}arci, gen. mn. be}araca ‰v. be}arŠ 1. vesela, {aqiva pesma, naj~e{}e od dva deseterca, koja se peva na jednu istu melodiju (ob. u Vojvodini). 2. kolo koje se igra uz melodiju be}arca (1). be}arisati, -i{em = be}ariti (se), be}arim (se), = be}arovati, -arujem nesvr{. ‰v. be}arŠ biti be}ar, `iveti kao be}ar, momkovati; provoditi se.
210
be{lija be}ariti (se) = be}arisati (v.). be}arluk, -a m, mn. be}arluci, gen. mn. be}arluka ‰v. be}ar, -lukŠ be}arski `ivot, momkovawe, be}arstvo. be}arovati = be}arisati (v.). be}aru{a, -e ` ‰v. be}arŠ `ena koja `ivi be}arskim `ivotom, raskala{na `ena. beut, -uta m v. behut. befel, -ela m, mn. befeli, gen. mn. befela ‰nem. BefehlŠ pokr. naredba, zapovest, nalog. behar, -ara m ‰tur. behar od pers. beharŠ cvet, cve}e na vo}ki; latice takvog cveta. beharati, -am i behariti, beharim nesvr{. ‰v. beharŠ 1. cvetati (o vo}ki). 2. beleti, sedeti (o kosi). behemot, a m ‰hebr. behemothŠ 1. `ivotiwa opisana u Bibliji, u Kwizi o Jovu, 40:15–24; 2. fig. gorostasna `ivotiwa, neman. behut, -uta m ‰tur. bihudŠ omamqenost, opijenost, zanos. becirk, -a m, mn. becirci, gen. mn. becirka ‰nem. BezirkŠ 1. okrug, srez. 2. rejon, gradska ~etvrt (kada se govori o Be~u). bex, bexa m, mn. bexevi, gen. mn. bexeva ‰engl. badgeŠ zna~ka s natpisom, slikom ili simbolom, naj~e{}e politi~kog sadr`aja, koja se poput bro{a pri~vr{}uje za ode}u. be{amel, -a m ‰fr. bechamel, po imenu markiza Be{amela, dvorskog nadzornika Luja XIVŠ ukuvan, gust, beli sos od butera, bra{na i mleka. be{ika1, -e ` gen. mn. be{ika ‰tur. besikŠ kolevka. be{ika2, -e ` gen. mn. be{ika ‰rum. besica, lat. vesicaŠ 1. a. opnasta kesa u telu ~oveka i nekih `ivotiwa u kojoj se skupqa te~nost, vazduh i dr., a naro~ito mokra}ni mehur. b. zast. mehur, klobuk (pri kqu~awu vode, od sapunice i dr.). 2. osu{ena opna od `ivotiwskog mokra}nog mehura koja se koristi u doma}instvu kao kesa ili za zatvarawe tegli pri konzervirawu zimnice. be{kot, -a m (ital. biscottoŠ pokr. prepe~en hleb, dvopek; up. pi{kota. be{lija, -e `, gen. mn. be{lija m ‰tur. besliŠ ist. najamni, pla}eni vojnik u nekada{woj turskoj vojsci.
be{tek be{tek, -a m ‰nem. BesteckŠ zast. pribor za jelo (no`, ka{ika, viqu{ka i dr.), escajg. be{tija, -e ` ‰v. bestijaŠ okrutan, bezose}ajan ~ovek, ne~ovek; nevaqalac, bitanga. bi- ‰lat. bis dvaputŠ prvi deo slo`enica kojim se ozna~ava da se ne{to javqa dvaput, da je udvojeno, dvostruko i sl. biandrija, -e ` ‰v. bi-, gr~. aner gen. andros mu{karacŠ brak jedne `ene s dva mu{karca u isto vreme. bianuelan, -lna, -lno ‰fr. biannuel, v. bi-, lat. annus godinaŠ koji se javqa, koji izlazi dvaput godi{we, polugodi{wi (npr. ~asopis). biartikularan, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. articulus ~lanak, zglobŠ koji ima dva zgloba, dvozgloban. biarhija, -e ` ‰v. bi-, gr~. archein predvoditiŠ istovremeno vladawe dvojice vladara u jednoj zemqi, dvovla{}e; up. diarhija. biatlon, -a m ‰v. bi-, gr~. athlon takmi~eweŠ sp. skija{ka disciplina u kojoj se kombinuju nordijsko skijawe i streqa{tvo (ga|awe u mete iz stoje}eg ili le`e}eg polo`aja). bibap, -a m ‰engl. bebopŠ muz. stil u xezu nastao ~etrdesetih godina dvadesetog veka, koji se odlikuje nagla{enom ulogom bubwara, bibop. bibacitet, -eta m ‰nlat. bibacitasŠ `eqa, strast za pi}em, sklonost pi}u. biblizam, -zma m v. biblicizam. Biblija, -e ` ‰gr~. biblia kwigeŠ rel. Sveto pismo, kwiga koju sa~iwavaju Stari i Novi zavet. biblijski, -a, -o ‰v. BiblijaŠ koji se odnosi na Bibliju. y biblijski papir specijalan tanak otporan bezdrvni papir, koji se koristi za {tampawe Biblije, obimnih re~nika i drugih kwiga s velikim brojem stranica. biblio- gr~. ‰gr~. biblion kwigaŠ kao prvi deo slo`enica sa zna~ewem: kwiga, koji se odnosi na kwige. bibliobus, -a m, mn. -i ‰v. biblio-, v. -busŠ autobus s kwigama koji slu`i kao putuju}a biblioteka. bibliognozija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. gnosis poznavaweŠ poznavawe kwiga, razumevawe u kwige.
bibliomantija bibliograf, -a m, -i ‰v. biblio-, -grafŠ onaj koji se bavi bibliografijom, koji sastavqa bibliografiju. bibliografija, -e ` ‰v. biblio-, -grafijaŠ 1. spisak, popis publikacija (kwiga, ~lanaka, radova i sl.) iz nekog perioda, o nekom pitawu, predmetu, doga|aju i sl.; up. literatura (3). 2. nauka koja se bavi popisivawem publikacija i wihovim uno{ewem u kataloge. x bibliografski. biblioklast, -a m ‰v. biblio-, gr~. klaein lomiti, ru{itiŠ onaj koji o{te}uje kwige, ob. iscepquju}i iz wih pojedine listove. biblioklastija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. klastos od klan razbijati, lomitiŠ uni{tavawe kwiga; bolesna potreba za o{te}ivawem kwiga. biblioklept, -a m, gen. mn. biblioklepata i biblioklepta ‰v. biblio-, gr~. kleptein krastiŠ kradqivac kwiga, pre svega iz biblioteka. bibliokleptomanija, -e ` ‰v. biblio-, kleptomanijaŠ psih. bolesna potreba, manija za kra|om kwiga. bibliolatrija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. latreia slu`baŠ 1. preterano po{tovawe i qubav prema kwizi. 2. slepo verovawe svemu {to je napisano, objavqeno. 3. preterano, zanesewa~ko po{tovawe Svetog pisma. bibliolit, -a, mn. biblioliti, gen. mn. bibliolita i bibliolit, -ita m, mn. biblioliti, gen. mn. bibliolita ‰v. biblio-, gr~. lithos kamenŠ anti~ki rukopis koji je usled delovawa prirodnih sila, naro~ito vulkanskih, pretrpeo o{te}ewa te je napola ugqenisan. bibliologija, -e ` ‰v. biblio-, -logijaŠ 1. nauka o kwizi i kwi`arstvu uop{te. 2. poznavawe Biblije, nauka o Svetom pismu; izu~avawe raznih izdawa Biblije. biblioman, -a m mn. bibliomani, gen. mn. bibliomana i biblioman, -ana, mn. bibliomani, gen. mn. bibliomana ‰v. bibliomanijaŠ onaj koji ima strast za skupqawem kwiga. bibliomanija, -e ` ‰v. biblio-, manijaŠ strast, manija za skupqawem kwiga. bibliomantija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. manteia proricaweŠ proricawe na osnovu onog mesta na kojem se najpre zaustavi pogled kad se kwiga, naro~ito Sveto pismo, nasumce otvori.
211
bibliometrija bibliometrija, -e ` ‰v. biblio-, -metrijaŠ skup metoda za dobijawe statisti~kih podataka o objavqenim tekstovima: brojawe publikacija u pojedinim oblastima, merewe u~estalosti citata, {irine upotrebe me|u ~itaocima, frekvencije pojedinih izraza i sl.; up. infometrija. x bibliometrijski. bibliopeja, -e ` ‰v. biblio-, poieo ~inimŠ ve{tina sastavqawa, pisawa kwiga, spisateqstvo; pravqewe, izrada kwiga. biblioteka, -e `, dat. biblioteci, gen. mn. biblioteka ‰v. biblio-, -tekaŠ 1. zbirka kwiga, kwi`nica; ustanova i zgrada u kojoj se ~uvaju i ~itaju, nekad i pozajmquju kwige. 2. serija kwiga istog izdawa, tematski ili na neki drugi na~in povezanih, edicija (v.). 3. orman u kojem se dr`e kwige. x bibliote~ki. bibliotekar, -ara m, vok. bibliotekare i bibliotekaru, mn. bibliotekari, gen. mn. bibliotekara ‰v. bibliotekaŠ stru~ni radnik u biblioteci. x bibliotekarski. bibliotekarstvo, -a s ‰v. bibliotekaŠ organizacija biblioteka i bibliote~ki poslovi; bibliotekarska struka. biblioterapija, -e ` ‰v. biblio-, terapijaŠ 1. med. preporu~ivawe, izbor odre|enih kwiga za ~itawe u terapijske svrhe. 2. œle~eweŒ kwiga, popravqawe o{te}enih stranica, kori~ewe, lepqewe, dezinfekcija i sl. bibliofil, -a m, mn. bibliofili, gen. mn. bibliofila i bibliofil, -ila m, mn. bibliofili, gen. mn. i bibliofila ‰v. biblio-, -filŠ qubiteq i sakupqa~ kwiga, obi~no starih, retkih, zna~ajnih, skupocenih. bibliofilija, -e ` = bibliofilstvo, -a s ‰v. biblio-, -filijaŠ qubav prema kwigama, skupqawe kwiga. bibliofilski, -a, -o ‰v. bibliofilŠ koji se odnosi na bibliofile ili bibliofiliju. y bibliofilsko izdawe izdawe kwige na finoj hartiji, s posebnom grafi~kom opremom, u ograni~enom broju primeraka. bibliofilstvo = bibliofilija (v.). biblist(a), -e m, mn. biblisti = biblicist(a), -e m. mn. biblicisti ‰nlat. biblicus, v. BiblijaŠ poznavalac Biblije, prou~avalac Biblije, tuma~ Biblije.
212
bigar biblistika, -e `, dat. biblistici = biblicistika, -e, dat, biblicistici ‰v. biblist(a)Š stru~no bavqewe Svetim pismom, nauka o Svetom pismu; up. bibliologija. biblicizam, -zma m ‰nlat. biblicus, v. BiblijaŠ 1. pravac u evangelisti~koj teologiji po kojem se Biblija shvata kao jedinstven otkriveni sistem misli ili `ivota. 2. lingv. biblijska re~, biblijski izraz. biblicist(a) = biblist(a) (v.). biblicistika = biblistika (v.). biblo, -oa m, mn. -oi m ‰fr. bibelotŠ mali ukrasni predmet, ukrasna sitnica. biblo-papir v. biblijski papir. bi-bop, -a m ‰engl. be-bopŠ muz. stil u xezu koji je zavladao oko 1945. godine, karakteri{e se slo`enim harmonijama i instrumentalnom virtuozno{}u = bibap. biva, -e ` ‰jap. biwaŠ muz. japanski narodni instrument, sli~an lauti, sa ~etiri `ice po kojima se udara drvenim {tapi}ima. bivak, -aka m, mn. bivaci, gen. mn. bivaka ‰fr. bivouacŠ voj. privremeni vojni~ki logor pod otvorenim nebom. bivakovati, -ujem nesvr{. ‰fr. bivouaquerŠ boraviti u bivaku, logorovati. bivalentan, -tna, -tno ‰v. bi-, valencijaŠ hem. koji ima dve valencije, (o atomu) sposoban da se ve`e sa dva atoma vodonika ili da ih zastupa u jediwewima, dvovalentan. biga, -e `, dat. bigi, gen. mn. biga ` ‰lat. bigaŠ dvopreg; dvopre`na kola na dva to~ka za trke u anti~kom cirkusu, areni. bigajri-hak (ob. na bigajri-hak) pril. ‰tur. bigayrihakk od ar. bigayri haqqŠ pokr. nepravedno, bespravno, bez razloga; na pravdi boga. bigamija, -e ` ‰srlat. bigamia, v. bi-, gr~. gamos brakŠ brak sa dve osobe u isto vreme, dvobra~nost, dvo`enstvo (javqa se u dve varijante: biandrija i biginija). bigamist(a), -e m, mn. bigamisti ‰v. bigamija, -istŠ onaj koji `ivi u bigamiji, dvobra~nik, dvo`enac. bigar, -gra m ‰poreklo neizvesnoŠ miner. vrsta {upqikave kre~wa~ke stene belo`u}kaste boje, nastale talo`ewem u vodi; koristi se kao gra|evinski materijal.
bigat bigat, -ata m, mn. bigati, gen. mn. bigata ‰lat. (denarius, nummus) bigatus, v. bigaŠ ist. najstariji rimski srebrni novac iz doba Republike, sa slikom dvoprega. big beng, big benga i big-beng, -a m ‰engl. big bangŠ astron. œveliki prasakŒ, teorija po kojoj je svemir nastao prvobitnom eksplozijom koja se dogodila pre 12 do 20 milijardi godina. big bend, big benda m, mn. big bendovi ‰engl. big band, v. bendŠ muz. veliki xez orkestar (do 20 ~lanova), naro~ito popularan u tridesetim i ~etrdesetim godinama HH veka. bigeminija, -e ` ‰lat. bigeminus dvostrukŠ med. poreme}aj sr~anog ritma, vrsta aritmije. bigeneri~an, -~na, -~no ‰v. bi-, lat. genus rodŠ biol. dvorodni; koji spada u dva roda ili je potekao od dva razli~ita roda (o hibridima). biginija, -e ` ‰v. bi-, gr~. gyne `enaŠ dvo`enstvo, istovremeni brak jednog mu{karca sa dve `ene. biglisati, -i{em nesvr{. ‰gr~. biglizeinŠ pokr. pevati, izvijati melodiju (o pticama, naro~ito o slavuju). bigot, -a i bigota, -e m, mn. bigoti (`. bigotkiwa, -e) ‰nem. Bigott od fr. bigotŠ osoba koja je preterano pobo`na, bogomoqac. bigotan, -tna, -tno ‰v. bigotŠ preterano pobo`an, verski zatucan, zadrt; licemerno pobo`an. bigoterija, -e ` ‰fr. bigoterie, v. bigotŠ preterana pobo`nost, verska zatucanost, zadrtost; licemerna pobo`nost. bigotizam, -zma m ‰fr. bigotisme, v. bigotŠ v. bigoterija. bigotnost, -osti ` ‰v. bigotŠ v. bigoterija. bidat, -ata m, mn. bidati, gen. mn. bidata ‰tur. bid’at od ar. bida’Š 1. nezakonit porez, namet, globa, hara~. 2. novotarija; moda. bide, -ea m, mn. bidei, gen. mn. bidea m ‰fr. bidetŠ kadica, {koqka s teku}om vodom, za prawe intimnih delova tela. bidermajer, -a m ‰nem. Biedermeier, izmi{qeno prezime, od bieder ~estit, po{tewa~inaŠ 1. umetni~ki stil u zemqama sredwe Evrope u prvoj polovini XIX veka, prvenstveno u name{taju, oli~ewe jednostavnosti i udobnog gra|anskog `ivota. 2. buket koji baca nevesta
bijenalan na ven~awu, za koji se veruje da }e obezbediti brzu udaju onoj devojci koja ga prva uhvati. x bidermajerski. bidon, -ona m, mn. bidoni, gen. mn. bidona ‰fr. bidonŠ 1. kanta, limenka, posuda od pet litara za vodu, ~aj i sl. 2. sp. plasti~na boca za vodu pri~vr{}ena za okvir bicikla. bidonvil, -a m ‰fr. bidonville od bidon kanta, limeno bure, ville gradŠ sirotiwska ~etvrt, divqe naseqe na periferiji grada, jatagan-mala. bi`u, -ua m ‰fr. bijouŠ nakit, ukras, dragi kamen; dragocenost. bi`uterija, -e ` ‰fr. bijouterieŠ nakit napravqen od jeftinih materijala: plastike, stakla, metala i sl. x bi`uterijski. bizam, -a m, mn. bizami, gen. mn. bizama ‰nem. Bisam od nlat. bisamum, hebr. basamŠ 1. krzno bizamskog pacova. 2. v. mo{us. bizamski, -a, -o ‰v. bizamŠ koji se odnosi na bizam, mo{usni. y bizamski pacov zool. vrsta pacova cewenog po krznu, Fiber zibethicus. bizaran, -rna, -rno ‰fr. bizarreŠ krajwe neobi~an, ~udan, nastran. bizarnost, -i ` ‰v. bizaranŠ osobina onoga {to je bizarno, neobi~nost, ~udnovatost, nastranost. bizmut, -a m ‰nlat. bismutum od nem. Wissmut(h)Š hem. hemijski element, lako topqiv metal koji se obi~no upotrebqava u leguri s drugim metalima, hemijski simbol Bi, atomski broj 83. biznis, -a m, mn. biznisi, gen. mn. biznisa ‰engl. businessŠ unosan, prakti~an posao, trgovina. biznismen, -a m, mn. biznismeni, gen. mn. biznismena ‰engl. businessmanŠ poslovan ~ovek; trgovac. bizon, -ona m, mn. bizoni, gen. mn. bizona ‰srlat. bisonŠ zool. vrsta divqeg goveda s ispup~enim ~elom, razvijenom grbinom i dugom dlakom posebno na glavi, Bos bison; up. bufalo. bizonalan, -lna, -lno ‰v. bi-, zonaŠ koji je podeqen na dve zone, koji ima dve zone. -bij, -biotik ‰gr~. bion onaj koji `ivi, `ivo bi}eŠ kao drugi deo re~i upu}uje na ne{to `ivo. bijenalan, -lna, -lno ‰lat. biennalisŠ 1. koji se doga|a svake druge godine. 2. dvogodi{wi.
213
bijenale bijenale, bijenala s mn. ‰ital. biennale, up. bijenalanŠ kulturna manifestacija, obi~no izlo`ba slika i drugih umetni~kih tvorevina, koja se odr`ava svake dve godine; up. anale. bijenalije, -a ` mn. ‰v. bijenalanŠ bot. dvogodi{we biqke. bijenijum, -a (i bijenij, -a) m ‰lat. bienniumŠ vremenski period od dve godine, dvogodi{te. bikameralan, -lna, -lno ‰v. bi-, kameraŠ koji ima dve komore, obi~no o parlamentu koji ima dva doma (gorwi i dowi), dvodoman. bikamerizam, -zma m ‰v. bi-, kameraŠ dvodomni parlamentarni sistem; up. bikameralan. bikarbonat, -ata m ‰v. bi-, karbonatŠ hem. kisela so ugqene kiseline, dvostruki karbonat (v.). bikarboni, -a, -o ‰v. bi-, nlat. carboniumŠ koji se odnosi na bikarbonat; y bikarbona soda hem. natrijum bikarbonat, pra{ak bele boje, koristi se kao sredstvo za ~i{}ewe, protiv kiseline u `elucu i dr. bikvadrat, -a mn. bikvadrati, gen. mn. bikvadrata i bikvadrat, -ata m, mn. bikvadrati, gen. mn. i bikvadrata ‰lat. biquadratus, v. bi-, kvadratŠ mat. kvadrat na kvadrat, ~etvrti stepen. bikefalan, -lna, -lno ‰v. bi-, gr~. kephale glavaŠ 1. koji ima dve glave, dvoglav. 2. koji istovremeno ima dva poglavara. bikini, -ija (uob. bikini, bikinija) m ‰prema ostrvu Bikini u Tihom okeanuŠ `enski kupa}i kostim od dva dela. bikoloran, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. color bojaŠ u dve boje, dvobojan. bikonveksan, -sna, -sno ‰v. bi-, konveksanŠ ispup~en (o so~ivu);
opt. koji je s obe strane supr. bikonkavan.
bikoni~an, -~na, -~no ‰v. bi-, koni~anŠ geom. dvostruko koni~an, sastavqen od dva konusa (v.). bikonkavan, -vna, -vno ‰v. bi-, konkavanŠ udubqen (o so~ivu);
opt. koji je s obe strane supr. bikonveksan.
bilabijal, -ala m, mn. bilabijali, gen. mn. bilabijala ‰v. bi-, labijalŠ gram. dvousneni suglasnik (bilabijali su p, b, m).
214
bilder bilabijalan, -lna, -lno ‰v. bilabijalŠ fon. u ~ijoj artikulaciji, izgovoru u~estvuju obe usne, dvousneni. bilav, -a i bilav, -ava = bilan, -a i bilan, -ana m ‰tur. bilanŠ deo kowske opreme, trokraki kai{ kojim se sedlo pri~vr{}uje za grudi kowa; kai{ kojim se prite`e kowu glava da se ne propiwe pri jahawu. bilan i bilan = bilav i bilav (v.). bilans, a m, mn. bilansi, gen. mn. bilansa ‰nem. Bilanz od ital. bilancioŠ 1. ekon. prikaz poslovawa, prihoda i rashoda, zavr{ni ra~un (obi~no godi{wi). 2. fig. krajwi ishod, rezultat ne~ega; x bilansni. bilansirati, bilansiram, 3. l. mn. bilansiraju svr{. i nesvr{. ‰v. bilansŠ ekon. sastaviti, sastavqati bilans, (iz)vr{iti bilans. bilansist(a), -e m, mn. bilansisti ‰v. bilans, -istŠ kwigovo|a koji vr{i, sastavqa bilans. bilateralan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. latus gen. lateris stranaŠ pol. koji obavezuje obe ugovorne strane, dvostran, obostran. bilateralizam, -zma m ‰v. bilateralanŠ 1. pol. te`wa ka razvijawu bilateralnih odnosa. 2. ekon. razmena robe izme|u dve zemqe takva da se zarada ste~ena wenom prodajom mo`e koristiti samo za uzajamna pla}awa. bilahi! (bilahi! bilah!) uzv. ‰ar. bi-lahhiŠ pri zakliwawu kod muslimana obi~no uz valah(i): tako mi boga, boga mi. bilboke, -ea (uob. bilboke, -ea) m ‰fr. bilboquetŠ de~ja igra u kojoj je ciq da se kugla s rupom, koja visi na uzici pri~vr{}enoj za {tap, zawi{e i nabaci na {tap. bilbord, -a m, mn. bilbordi, gen. mn. bilborda ‰engl. billboardŠ veliki reklamni pano postavqen na javnom mestu. bild-ap, -a m ‰engl. build up izgraditi, razvitiŠ poja~ana reklama, intenzivno ogla{avawe novog proizvoda s namerom da postane poznat, popularan. bildati, -am v. bildovati. bilder, -a m, mn. -i ‰skr. od bodi-bilderŠ onaj koji bilda, bilduje, koji ve`bama i dizawem tegova razvija mi{i}e; razvijen, sna`an ~ovek; strastveni qubiteq fizi~kog ve`bawa.
bildovati bildovati, -ujem nesvr{. ‰v. bilderŠ raz. ve`baju}i, di`u}i tegove i sl. razvijati mi{i}e, telesnu masu; up. bodi-bilding. bildung, -a m ‰nem. BildungŠ zast. obrazovawe, vaspitawe. bildungsroman, -ana m ‰nem. Bildungsroman, v. bildung, romanŠ kwi`. vrsta romana u kojem se opisuje sazrevawe glavnog junaka, wegov moralni i psiholo{ki razvoj. bilet, -eta m, mn. bileti, gen. mn. bileta = bileta, -e ` ‰nem. Billett od fr. billetŠ 1. ulaznica, karta. 2. vozna karta (`elezni~ka, tramvajska i sl.). 3. zast. pisamce, ceduqa; posetnica. 4. zast. javna isprava, dokument (potvrda, uverewe, pozivnica, propusnica i sl.). bileta = bilet (v.). biletar, -ara m, mn. biletari, gen. mn. biletara ‰v. biletŠ onaj koji izdaje, prodaje bilete. biletarnica, -e ` ‰v. biletŠ mesto gde se izdaju, prodaju bileti (karte, ulaznice i sl.), blagajna. biliverdin, -ina m ‰lat. bilis `u~, fr. verdir zelenetiŠ biol. sastojak `u~i, `u~nog soka, pigment zelene boje. biligrafija, -e ` ‰lat. bilis `u~, v. grafijaŠ med. lekarski, rendgenski pregled i ispitivawe `u~nog mehura. bilijar, -ara m mn. bilijari, gen. mn. bilijara ‰fr. billard, nem. BillardŠ sto presvu~en zelenom ~ohom, uzdignutih ivica, na kome se igra kuglama od slonova~e i naro~itim {tapovima; igra koja se igra na takvom stolu. x bilijarski. bilijaran, -rna, -rno ‰nlat. biliaris prema lat. bilis `u~Š anat. koji se odnosi na `u~, `u~ni. bilijarda nepr., v. bilion i trilion. bilikum, -a m ‰stvnem. willekommen, danas willkommen dobrodo{aoŠ 1. dobrodo{lica, zdravica. 2. pove}a ~a{a iz koje se pije dobrodo{lica. bilin, -ina m ‰lat. bilis `u~Š biol. glavni sastojak `u~i. bilina, -e `, gen. mn. bilina ‰rus. bálinaŠ ruska narodna epska pesma, ob. o junacima iz doba Kijevske Rusije (X–XII vek). bilingvalan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. lingua jezikŠ koji govori dva jezika kao materwa, dvojezi~an; up. trilingvalan, diglosija.
biqina bilingvizam, -zma m ‰v. bilingvalanŠ znawe, govorewe dvaju jezika kao da su oba materwa, dvojezi~nost. bilingvist(a), -e m, bilingvisti ‰v. bilingvalan, -istŠ dvojezi~na osoba, onaj koji podjednako dobro govori dva jezika, kao da su mu oba materwa. bilingvitet, -eta m ‰v. bilingvalanŠ v. bilingvizam. biliozan, -zna, -zno ‰lat. biliosus prema bilis `u~Š 1. `u~ni, pun `u~i; `utozelen. 2. fig. naprasit, razdra`qiv, mrzovoqan. bilion, -ona m, mn. bilioni, gen. mn. biliona ‰fr. billionŠ hiqadu milijardi, milion miliona (1 000 000 000 000). (U engleskom billion zna~i milijarda.). bilirubin, -ina m ‰lat. bilis `u~, lat. ruber crvenŠ biol. sastojak `u~i, `u~nog soka, pigment crvenkaste boje. bilifulvin, -ina m ‰lat. bilis `u~, fulvus mrko`utŠ biol. sastojak `u~i, `u~nog soka, pigment tamno`ute ili crvenkasto`ute boje. bilmez, -a m, mn. bilmezi, gen. mn. bilmeza ‰tur. bilmezŠ 1. neznalica, glupak, budala. 2. neradnik, len{tina. bilogija, -e ` ‰v. bi-, logijaŠ dva kwi`evna dela jednog pisca koja ~ine celinu, up. trilogija. bilokacija, -e ` ‰v. bi-, lokacijaŠ istovremena prisutnost na dva mesta. bilten, -ena m, mn. bilteni, gen. mn. biltena ‰fr. bulletinŠ 1. kratak zvani~an izve{taj o ne~em aktuelnom, va`nom {to interesuje javnost (o stawu na boji{tu, o bolesti neke istaknute li~nosti i sl.). 2. naziv za mnoga periodi~na i povremena izdawa. biluks, -a m, mn. biluksi, gen. mn. biluksa ‰v. bi-, lat. lux svetloŠ vrsta svetle}e reklame napravqene od fluorescentnih cevi. bilharcija, -e = bilharcijaza, -e ` ‰nlat. bilharzia, po nema~kom parazitologu Teodoru Bilharcu (Th. M. Bilharz, 1825–1862)Š med. parazitska bolest tropskih krajeva, koju izazivaju metiqi iz roda Schistostoma, pa se po tome naziva jo{ i {istosomijaza (shistosomijaza). biqant = brilijant (v.). biqina v. bilina.
215
biqur biqur, -ura m, mn. biquri, gen. mn. biqura ‰tur. billur od ar. billur, prema gr~. beryllos berilŠ 1. miner. kristalizovani bezbojni kvarc, gorski kristal. 2. izbru{eno staklo, kristalno staklo, kristal. bim, -a m, mn. bimovi ‰engl. beam zrakŠ 1. veliki javni ekran za ogla{avawe. 2. radio signal koji se prenosi kroz uzan koridor, a upotrebqava se za navo|ewe aviona u mraku, po ru`nom vremenu i sl. 3. uzak snop elektrona kakav se emituje sa katodne cevi elektronskog topa; up. video-bim. bima, -e `, gen. mn. bima ‰jidi{ bime od hebr. bimah iz gr~., v. bemaŠ 1. uzvi{ewe, obi~no u sredini sinagoge, koje slu`i za ~itawe Petokwi`ja. 2. podijum, pozornica. bimba{a, -e m ‰tur. binbas›Š ist. 1. komandant nad hiqadu vojnika u nekada{woj turskoj vojsci (odgovara dana{wem ~inu majora). 2. vojni i administrativni stare{ina u vreme dahija. bimestar, -stra m, bimestri, gen. mn. bimestara ‰lat. bimestris dvomese~niŠ vremenski period od dva meseca, dvomese~je. x bimestralan. bimetal, -a m, mn. -i ‰v. bi-, metalŠ fiz. spoj dve metalne trake s razli~itim temperaturnim koeficijentom, koristi se u termoregulatorima kao prekida~ki element. bimetalizam, -zma m ‰v. bi-, metalŠ ekon. nov~ani sistem u kome postoji i zlatna i srebrna podloga nov~anoj vrednosti; up. monometalizam. bimetalist(a), -e m, mn. bimetalisti ‰v. bimetalizamŠ pristalica bimetalizma. bimilenijum, -a (i bimilenij, -a) m ‰v. bi-, milenijumŠ jubilej kojim se obele`ava dve hiqade godina od nekog doga|aja. bimodalan, -lna, -lno ‰v. bi-, modusŠ koji ima dva modusa, dva na~ina delovawa ili postojawa; koji ima dva oblika. bin1 br. ‰tur. binŠ pokr. 1. hiqada. 2. v. binluk. bin2 v. ibn. bina1, -e ` ‰nem. BuhneŠ deo pozori{ta na kojem se prikazuju predstave, pozornica, scena; improvizovana konstrukcija na kojoj se izvodi neki program. x binski.
216
binluk bina2, -e ` ‰tur. bina od. ar. bina’Š pokr. ku}a, zgrada. bina-emin ‰v. bina2, eminŠ ist. nadzornik javnih gra|evinskih radova u vreme turske vladavine. binar, -ara m, binari, gen. mn. binara ‰v. binaranŠ 1. celina sastavqena od dva dela. 2. metr. osnovna ritmi~ka jedinica, sastavqena od arze (v.) i teze (v. (3)). binaran, -rna, -rno ‰lat. binariusŠ sastavqen od dva dela, dvojni, dvostruk, dvo~lan. binacija, e ` ‰lat. bini po dvaŠ crkv. ~itawe dveju misa u istom danu uz posebnu dozvolu (npr. u slu~aju da isti sve{tenik slu`i dva sela). bingo1, -a m ‰alternativni oblik (1935–40) od beano, slo`enice od engl. bean `arg. novac + keno, ameri~ka kockarska igra (prilago|eni loto iz 1805–1815) prema fr. quine pet (dobitnih brojeva)Š 1. prvobitno, lutrija, igra na sre}u sa kuglicama ili tiketima na kojima su pojedina~no ispisana latini~na slova B, I, N, G i O i neki slu~ajni brojevi, a pobednik mora da ima ili skupi svih pet brojeva koji u jednom redu ili dijagonalno daju re~ BINGO. 2. u novije vreme, tombola, igra na sre}u u kojoj dobitnik mora na svojim tiketima da ima sve ’objavqene’ ili ’prozvane’ brojeve kako bi dobio nagradu u novcu ili nekoj drugoj vrednosti. bingo2, uzv. ‰prema engl. bean `arg. novac, tiket, kartica (nov~ane vrednosti) i beans `arg. uzv. za nevericu, iznena|eweŠ uzvik kojim neko izra`ava radost ili likovawe zbog uspeha, otkri}a ili dobitka do kojeg se do{lo, sasvim ili delimi~no, u neo~ekivanom trenutku ili u neizvesnim okolnostima (umesto na{ih uzvika: zgoditak!, dobitak!, evo ga!, pogodak!). binda, -e `, gen. mn. bindi ‰nem. BindeŠ 1. higijenski ulo`ak koji `ena upotrebqava za vreme menstruacije. 2. povez, vrpca. binen{prahe m indekl. ‰nem. Buhne pozornica, Sprache jezikŠ pozori{ni, scenski govor i izgovor, jezik kakvim govore glumci na pozornici; uzor standardnog nema~kog jezika. binluk, -a m, mn. binluci, gen. mn. binluka ‰tur. binlikŠ pokr. zast. novac od hiqadu jedinica, hiqadarka.
binokl binokl, -a m, mn. binokli, gen. mn. binokla ‰fr. binocle, v. binokularanŠ dvogled (za oba oka); up. monokl. binokularan, -rna, -rno ‰lat. bini po dva, oculus okoŠ koji je konstruisan za oba oka (o opti~kim aparatima). binom, -oma m, mn. binomi, gen. mn. binoma ‰fr. binome, v. binomijumŠ mat. dvo~lani algebarski izraz. x binomni, binomski. binomizam, -zma m ‰v. bi-, gr~. nomos zakon, v. -izamŠ filoz. shvatawe po kome postoje dve vrste zakonitosti kojima se obja{wavaju pojave: kauzalni (uzro~ni) odnosi, na kojima se osnivaju prirodne pojave, i wima odgovaraju}i zakoni, na kojima se osnivaju du{evne (psihi~ke) pojave. binomijum, -a (i binomij, -a) m ‰srlat. binomium, v. bi-, lat. nomen imeŠ dvojstvo. binub, -a m, mn. binubi, gen. mn. binuba ‰lat. binubus, v. bi-, lat. nubere ven~ati seŠ ~ovek koji se dvaput `eni. binuba, -e ` ‰lat. binuba, v. binubŠ `ena koja se dvaput udaje. biwak, -aka m, mn. biwaci, gen. mn. biwaka = biwek, -a m, mn. biweci, gen. mn. biweka ‰tur. binekŠ 1. jaha}i kow. 2. v. biwekta{. biwaxija, -e = biwexija, -e m ‰v. biwakŠ dobar, ve{t jaha~. biwek = biwak (v.). biwekta{, -a{a m, biwekta{i, gen. mn. biwekta{a ‰tur. binek tas›Š pokr. zast. kamen sa kojeg se uzjahuje na kowa. biwexija = biwaxija (v.). biwi{, -a m, mn. biwi{i, gen. mn. biwi{a ‰tur. binisŠ {iroki ogrta~ s duga~kim rukavima, obi~no od crvene ~ohe. bio- ‰gr~. bios `ivotŠ prvi deo slo`enice sa zna~ewem: koji se odnosi na `ivot, `ivotni. bioarhitektura, -e ` ‰v. bio-, arhitekturaŠ sistem gradwe ku}a koji izbegava ve{ta~ke materijale, {tedi energiju i umawuje zaga|ivawe okoline. bioastronautika, -e `, dat. bioastronautici ‰v. bio-, astronautikaŠ nauka koja se bavi prou~avawem uticaja boravka u svemiru na `ive organizme.
bioelektri~ni bio-bibliografija, -e ` ‰v. bio-, bibliografijaŠ spisak, popis dela i kwiga koje se odnose na `ivot i rad nekog ~oveka; x bio-bibliografski. biogas, -a m ‰v. bio-, gasŠ hem. gas koji nastaje fermentacijom organskog otpada, a koristi se kao gorivo. biogeneza, -e i biogeneza, -e ` ‰v. bio-, genezaŠ postanak i razvoj `ivota. x biogeneti~ki i biogenetski. biogenija, -e ` ‰v. biogenezaŠ istorija razvitka `ivota; nauka koja izu~ava razvoj `ivih organizama. biogeografija, -e ` ‰v. bio-, geografijaŠ nauka koja prou~ava geografsku rasprostrawenost `ivih bi}a na Zemqi. biograf, -a m, mn. -i ‰v. biografijaŠ pisac biografije. biografem, -ema m, mn. biografemi, gen. mn. biografema ‰v. bio-, grafemŠ biografski podatak koji mo`e biti od zna~aja za tuma~ewe umetni~kog ili filozofskog dela. biografija, -e ` ‰gr~. biographia, v. bio-, gr~. graphein pisatiŠ opis `ivota neke li~nosti, `ivotopis. x biografski. biodegradabilan, -lna, -lno ‰engl. biodegradable, v. bio-, degradiratiŠ (o proizvodima, otpacima) koji se u prirodi raspada pod dejstvom mikroba, tako da ne izaziva hemijsko zaga|ewe. biodegradacija, -e ` ‰v. bio-, degradacijaŠ pogor{avawe uslova za `ivot ili zaga|ewe ~ovekove okoline. biodiverzitet, -eta m ‰v. bio-, lat. diversus razli~itŠ biolo{ka raznovrsnost. biodinamika, -e `, dat. biodinamici ‰v. bio-, dinamikaŠ nauka koja prou~ava kako `iva bi}a stvaraju energiju i kako je tro{e. x biodinami~ki. bioekologija, -e ` ‰v. bio-, ekologijaŠ nauka koja prou~ava me|usobne odnose izme|u `ivih bi}a i spoqa{we sredine u kojoj `ive. x bioekolo{ki. bioelektri~ni, -a, -o ‰v. bio-, elektrikaŠ koji se ti~e elektri~nih pojava u organizmu biqaka i `ivotiwa.
217
bioelektronika bioelektronika, -e ` ‰v. bio-, elektronikaŠ nauka koja se bavi primenom elektronskih metoda i ure|aja na `ive organizme, radi biolo{kih istra`ivawa ili u medicinske svrhe. x bioelektronski. bioenergetika, -e `, dat. bioenergetici ‰v. bio-, energetikaŠ energetika svega `ivoga, svih `ivotnih procesa, zbivawa. bioenergeti~ar, -a m (`. bioenergeti~arka, dat. i lok. bioenergeti~arki, gen. mn. bioenergeti~arki) ‰v. bioenergetikaŠ osoba koja raspola`e bioenergijom i u stawu je da je koristi za le~ewe drugih qudi. bioenergetski, -a, -o i bioenergeti~ki, -a, -o ‰v. bioenergetikaŠ koji se odnosi na bioenergiju ili na bioenergetiku. bioenergija, -e ` ‰v. bio-, energijaŠ energija koju u sebi ima `ivo bi}e; pojava da neki qudi imaju posebnu snagu kojom mogu da uti~u na `ivotne sile u drugom qudskom bi}u. -bioza ‰gr~. bios `ivotŠ kao drugi deo re~i upu}uje na `ivot, `ivqewe (simbioza). bioin`ewering, bioin`eweringa m ‰v. bio-, in`eweringŠ 1. primena in`eweringa i tehnike u biologiji i medicini, npr. razvoj medicinskih aparata, opreme za odr`avawe qudskog `ivota, ugradwa ve{ta~kih organa i dr. 2. v. genetski in`ewering. biokatalizator, -a m ‰bio-, katalizatorŠ supstanca u `ivom organizmu koja izaziva i ubrzava hemijsku reakciju (hormoni, enzimi, vitamini). biol.
biokibernetika, -e `, dat. biokibernetici ‰v. bio-, kibernetikaŠ primena kibernetike u biologiji radi prou~avawa i razumevawa procesa koji se odvijaju u `ivim organizmima. x biokiberneti~ki. bioklimatika, -e ` = bioklimatologija, -e ` ‰v. bio-, klima, -logijaŠ nauka koja prou~ava uticaj klime na `iva bi}a, kao i uticaj `ivih bi}a, posebno biocenoza i vegetacije, na klimu. x bioklimatski i bioklimatolo{ki. bioklimatologija = bioklimatika (v.). biolingvistika, -e `, dat. biolingvistici ‰v. bio-, lingvistikaŠ nauka koja prou~ava govor i jezik s obzirom na wihove neurofizio-
218
biometrija lo{ke i druge biolo{ke aspekte. x biolingvisti~ki. biolit, -a m, mn. bioliti, gen. mn. biolita i biolit, -ita m, mn. bioliti, gen. mn. biolita ‰v. bio-, gr~. lithos kamenŠ miner. stena koja je postala od `ivih organizama (biqaka i `ivotiwa). biolog, -a m, mn. biolozi, gen. mn. biologa ‰v. bio-, -logŠ stru~wak, nau~nik koji se bavi biologijom. biologizam, -zma m ‰v. biolog, -izamŠ filoz. svo|ewe filozofskih ili nekih drugih problema na biolo{ke pojave i wihovo re{avawe na osnovu metoda i rezultata biologije. biologija, -e ` ‰v. bio-, -logijaŠ nauka o `ivim bi}ima, wihovom postanku, razvoju, strukturi, funkcionisawu itd. x biolo{ki. biologist(a), e m, mn. biologisti ‰v. biolog, -istŠ filoz. pristalica biologizma. bioluminiscencija, -e ` ‰v. bio-, luminiscencijaŠ hladno, vidqivo isijavawe svetlosti kod nekih `ivih organizama (npr. svitac, neke ribe, glavono{ci itd.). biomagnetizam, -zma m i biomagnetika, -e ` ‰v. bio-, magnetŠ ispitivawe uticaja delovawa magnetskih poqa na `iva bi}a. x biomagnetski. biomantija, -e ` ‰v. bio-, gr~. manteia proricaweŠ 1. ~itawe i proricawe sudbine na osnovu telesnih karakteristika (crta na dlanu, rasporeda mlade`a i sl.). 2. sudsko-lekarsko utvr|ivawe, prema izvesnim znacima na telu, da li se novoro|en~e rodilo `ivo ili mrtvo. biomasa, -e ` ‰v. bio-, masaŠ 1. ukupna masa `ivih organizama u jednoj `ivotnoj zajednici u odre|enom trenutku. 2. razli~iti otpaci organskog porekla koji se mogu koristiti kao gorivo. biomatematika, -e `, dat. biomatematici ‰v. bio-, matematikaŠ primena matematike u biologiji i medicini. x biomatemati~ki. biometeorologija, -e ` ‰v. bio-, meteorologijaŠ prou~avawe uticaja vremenskih prilika i klime na `ive organizme. x biometeorolo{ki. biometrija, -e ` ‰v. bio-, -metrijaŠ primena matemati~ko-statisti~kih metoda na prou~avawe `ivih bi}a, naro~ito promena koje na-
biomehanika staju usled spoqa{wih faktora i naslednih osobina. x biometrijski. biomehanika, -e `, dat. biomehanici ‰v. bio-, mehanikaŠ prou~avawe mehanike procesa u `ivim bi}ima (npr. mehanika krvotoka). x biomehani~ki. biominerali, -a m mn. ‰v. bio-, mineralŠ biol. neorganska jediwewa (prete`no karbonati i fosfati kalcijuma, silicijuma ili gvo`|a) koja proizvode `ivi organizmi u ciqu stvarawa kostura, {koqke ili qu{ture. biomorfan, -fna, -fno ‰v. bio-, gr~. morphe oblikŠ (u likovnoj umetnosti) koji oblikom podse}a na `ivo bi}e. bionika, -e `, dat. bionici ‰skr. od bioelektronikaŠ v. bioelektronika. x bioni~ki. bionomija, -e ` ‰v. bio-, gr~. nomos zakonŠ nauka koja prou~ava zakonitosti koje reguli{u `ivot jedne `ivotne zajednice i wene okoline. -biont v. -bij. biont, a m, mn. bionti, gen. mn. bionata ‰v. bio-, gr~. on, gen. ontos bi}eŠ biol. zasebna jedinka, samostalno `ivo bi}e, organizam. bioplazma, -e `, gen. mn. bioplazmi ‰v. bio-, plazmaŠ `iva materija, protoplazma. biopoqe, -a s ‰v. bio-Š biol. poqe energije koja navodno zra~i oko `ivih organizama. biopsija, -e ` ‰v. bio-, gr~. opsis vi|eweŠ med. uzimawe i analizirawe uzorka tkiva nekog organa radi postavqawe precizne dijagnoze. biopsihizam, -zma m ‰v. bio-, gr~. psyche du{a, v. -izamŠ filoz. shvatawe po kome svaka `ivotna pojava uvek ima i svoju psihi~ku komponentu. biorizacija, -e ` ‰poreklo nejasnoŠ sterilizacija, pasterizacija mleka putem raspr{ivawa na visokoj temperaturi i pod visokim pritiskom. bioritam, -tma m ‰v. bio-, ritamŠ 1. ciklus periodi~nih promena u temperaturi, krvnom pritisku, lu~ewu hormona i drugim pojavama u `ivom organizmu. 2. uro|eni ritam pojedinca, ispoqava se u emocionalnom, intelektualnom i fizi~kom pona{awu. biosatelit, -ita m, mn. biosateliti, gen. mn. biosatelita ‰v. bio-, satelitŠ astron. kosmi~ka letelica sa `ivim organizmima (bakterijama,
bioterapeut biqkama, `ivotiwama, tkivima) na kojima se za vreme letewa prou~ava uticaj promewenih `ivotnih uslova u kosmosu. biosenzor, -a m ‰engl. biosensor, bio- v. + senzor v.Š ure|aj koji prima i prenosi informacije o biolo{kim funkcijama ispitivane osobe ili `ivotiwe, kakve su temperatura, puls, krvni pritisak i sl. biosinteza, -e ` ‰v. bio-, sintezaŠ 1. biol. sinteza, stvarawe slo`enih hemijskih jediwewa u }elijama `ivih organizama, npr. fotosinteza. 2. farm. proizvodwa organskih jediwewa uz pomo} mikroorganizama. bioskop, a i bioskop, -a m ‰Bioscope, ime jedne kompanije za proizvodwu i distribuciju filmova po~etkom HH veka, od gr~. bios `ivot, skopein gledatiŠ 1. mesto, dvorana gde se prikazuju filmovi, kinematograf. 2. aparat za prikazivawe filmova. y ku}ni bioskop sistem ure|aja (DVD plejer, zvu~nici i dr.) za prikazivawe filmova u ku}nim uslovima. x bioskopski i bioskopski. bioskopija, -e ` ‰v. bio-, gr~. skopein gledatiŠ 1. ispitivawe da li organizam ima sposobnosti za `ivot. 2. (u sudskoj medicini) ispitivawe da li je u nekom telu bilo `ivota. biosociologija, -e ` ‰v. bio-, sociologijaŠ grana sociologije koja izu~ava odnose izme|u biolo{kih i dru{tvenih pojava. biostatika, -e `, dat. biostatici ‰v. bio-, statikaŠ nauka o zdravstvenom stawu i prose~nom trajawu `ivota qudi koji `ive u odre|enim uslovima, npr. stanovnika nekog grada, neke oblasti, dr`ave itd. x biostati~ki. biosfera, -e ` ‰v. bio-, sferaŠ celokupan prostor na Zemqinoj povr{ini naseqen `ivim bi}ima (atmosfera, litosfera, hidrosfera). biotelemetrija, -e ` ‰v. bio-, telemetrijaŠ pra}ewe i merewe osnovnih `ivotnih funkcija kod ~oveka ili `ivotiwe na udaqenosti (npr. pra}ewe zdravstvenog stawa pilota ili kosmonauta). x biotelemetrijski. med.
bioterapeut, -a m (`. bioterapeutkiwa, -e) ‰v. bio-, terapeutŠ med. osoba koja le~i pomo}u bioenergije, bioenergeti~ar.
219
bioterapeutika bioterapeutika, -e `, dat. i lok. bioterapeutici ‰v. bioterapeutŠ med. alternativna medicinska metoda i ve{tina le~ewa pomo}u bioenergije. bioterorizam, -zma m ‰v. bio-, terorizamŠ terorizam koji se sprovodi pomo}u biolo{kih sredstava, {irewem bakterija, virusa ili toksina. x bioteroristi~ki. biotehnika, -e `, dat. biotehnici ‰v. bio-, tehnikaŠ deo tehnike koji se ti~e `ivih bi}a i `ivota uop{te: nasle|a, prilago|avawa, mehanike razvitka, prakti~ne eugenike i medicine. x biotehni~ki. biotehnologija, -e ` ‰v. bio-, tehnologijaŠ 1. primena molekularne biologije, genetskog in`eweringa i drugih biolo{kih disciplina u razvoju novih procesa ili proizvoda (npr. namirnica, lekova itd.). 2. grana tehnologije koja se bavi razvojem i kori{}ewem ma{ina u skladu s potrebama qudi. x biotehnolo{ki. -biotika ‰v. biotikaŠ kao drugi deo re~i upu}uje na `ivot, `ivqewe (makrobiotika). biotika, -e `, dat. i lok. biotici ‰gr~. bios `ivotŠ nauka o `ivotu. biotip, -a m ‰v. bio-, tipŠ ~ist tip, ~ista rasa, skup jedinki identi~nih naslednih osobina. biotipologija, -e ` ‰v. bio-, tipologijaŠ prou~avawe razli~itih tipova qudi, wihovih biolo{kih, psihi~kih, funkcionalnih i drugih karakteristika, u istoj etni~koj grupi. x biotipolo{ki. biotit, -ita m ‰prema francuskom astronomu, hemi~aru i fizi~aru Biou (Biot)Š miner. mineral iz grupe liskuna. bioti~an, -~na, -~no i bioti~ki, -a, -o ‰gr~. biotikosŠ koji se ti~e `ivota, `ivotni. biotop, -a m ‰v. bio-, gr~. topos mestoŠ biol. mesto, podru~je `ivqewa jedne biocenoze, stani{te. biofenomenologija, -e ` ‰v. bio-, fenomenologijaŠ nauka o `ivotnim pojavama. x biofenomenolo{ki. biofidbek, -a m ‰v. bio-, fidbekŠ med. tehnika uspostavqawa kontrole nad izvesnim emocionalnim stawima (npr. anksioznost, depresija) uz pomo} elektronskih ure|aja koji daju
220
bipolaran informacije o fiziolo{kim procesima u organizmu. biofizika, -e `, dat. biofizici ‰v. bio-, fizikaŠ nauka koja se bavi ispitivawem fizi~kih procesa u organizmu. x biofizi~ki. biofizi~ar, -a m ‰v. biofizikaŠ stru~wak, nau~nik koji se bavi biofizikom. biohemija, -e ` ‰v. bio-, hemijaŠ nauka koja se bavi ispitivawem hemijskog sastava i hemijskih procesa koji se odigravaju u `ivim organizmima. x biohemijski. biohemi~ar, -a m ‰v. biohemijaŠ stru~wak, nau~nik koji se bavi biohemijom. biocenoza, -e ` ‰v. bio-, gr~. koinos zajedni~kiŠ `ivotna zajednica razli~itih biqnih i `ivotiwskih organizama na odre|enom stani{tu, biotopu. biocenologija, -e = biocenotika, -e `, dat. biocenotici ‰v. bio-, gr~. koinos zajedni~ki, v. -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem biocenoza. biocenotika = biocenologija (v.). bio~ip, -a m, mn. bio~ipovi, gen. mn. bio~ipova ‰v. bio-, ~ipŠ ~ip napravqen od organske materije umesto od silicijuma, v. silicijumski ~ip. bipartijski, -a, -o ‰v. bi-, partijaŠ pol. dvostrana~ki, dvopartijski. biparticija, -e ` ‰v. bi-, lat. partiri delitiŠ deqewe na dva dela, polovqewe. biped, -a m, mn. bipedi, gen. mn. bipeda i biped, -eda m, mn. bipedi, gen. mn. bipeda ‰lat. bipes, v. bi-, pes nogaŠ onaj koji se kre}e na dve noge, dvono`ac. bipedalan, -lna, -lno ‰lat. bipedalis, v. bi-, pedalis no`niŠ 1. dvono`ni. 2. koji sadr`i dve stope, dvostopni. biper, -a m. mn. -i ‰engl. beeper prema beep pi{tatiŠ 1. ure|aj koji emituje periodi~ni zvu~ni signal, zujalica. 2. v. pejxer. biplan, -a m, mn. -i ‰v. bi-, (aero)planŠ avion sa dva para krila raspore|enih jedan iznad drugog, dvokrilac; up. monoplan. bipolaran, -rna, -rno ‰v. bi-, v. polŠ 1. koji ima dva pola, dvopolan. 2. koji u sebi sadr`i opre~ne tendencije, opre~na svojstva ili stavove.
bipolarizirati bipolarizirati = bipolarizovati (v.). bipolarizovati, -ujem (i bipolarizirati, bioplariziram, 3 l. mn. bipolariziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. bi-, polarizovatiŠ (po)deliti na dva suprotstavqena tabora ili struje, polarizovati, podvojiti. bir br. ‰tur. birŠ 1. jedan. 2. u pridevskom zna~ewu: prvi, najboqi. 3. u vezni~kom zna~ewu: ~im, tek {to. birvaktile pril. ‰tur. birvaktile, v. bir, vakatŠ nekad, jednom, u staro vreme. birger, -a m, mn. birgeri, gen. mn. birgera ‰nem. BurgerŠ zast. gra|anin, varo{anin, purger. birgermajster, -era m, mn. -i ‰nem. BurgermeisterŠ predsednik gradske op{tine, gradona~elnik. birema, -e ` ‰lat. biremisŠ ist. pom. 1. la|a, brod sa dva reda vesala jedan iznad drugog. 2. ~amac sa dva vesla. biret, -a m = bireta1, -e ` ‰srlat. birrettum, up. bereŠ ~etvorouglasta kapa s ki}ankom u sredini koju nose katoli~ki sve{tenici pri vr{ewu crkvenih obreda, a u nekim zemqama nose je i sudije, univerzitetski profesori i dr. bireta2, -e `, gen. mn. bireta ` ‰fr. buretteŠ hem. uska staklena cev sa obele`enim kubnim centimetrima za merewe zapremine te~nosti. birzeman, -ana m ‰tur. birzeman, v. bir, zemanŠ davnina, staro vreme; up. babazeman. birzemanile pril.‰tur. birzemanileŠ u davna vremena, nekad davno, od starine. birinxi prid. indekl. ‰tur. birinciŠ prvi, najboqi. birka, -e `, dat. birci, gen. mn. birki i birka, -e `, dat. birci, gen. mn. birki ‰ma|. birkaŠ pokr. ovca kratkog kudravog runa. birling, -a m ‰amer. engl. birlŠ vrsta igre u kojoj protivnici stoje na dva kraja balvana spu{tenog u brzu reku i poku{avaju da okretawem balvana nogama jedan drugog zbace u vodu (na severu SAD). biro, -oa, mn. biroi, gen. mn. biroa m ‰fr. bureauŠ 1. poslovnica ili mawe preduze}e za obavqawe raznih poslova. 2. ured, nadle{tvo, kancelarija. 3. organ koji rukovodi radom neke politi~ke organizacije.
bis birov, -ova m, mn. birovi, gen. mn. birova ‰ma|. biro sudijaŠ ist. 1. stare{ina op{tinske uprave u Srbiji. 2. op{tinski pozivar, vika~. birokrat(a), -e m, mn. birokrati ‰fr. bureaucrate, v. biro, -krat(a)Š 1. onaj koji je deo birokratskog aparata, ~inovnik uop{te. 2. slu`benik koji se kruto, slepo dr`i propisa slu`be. birokratizam, -zma m ‰v. birokratijaŠ 1. ono {to je svojstveno birokratiji, {to karakteri{e birokratiju; preterani formalizam u sprovo|ewu propisa, sporo i komplikovano poslovawe. 2. v. birokratija (1). birokratizacija, -e ` ‰v. birokratijaŠ uvo|ewe birokratije (1). birokratizirati v. birokratizovati. birokratizovati, -ujem (i birokratizirati, birokratiziram, 3. l. mn. birokratiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. birokratijaŠ (u)~initi da ne{to primi obele`ja birokratije, da postane birokratsko (dr`avni organi, administracija). birokratija, -e ` ‰v. biro, -kratijaŠ 1. birokratski sistem upravqawa, vlast zasnovana na ~inovnicima i administrativnom aparatu. 2. zb. birokrati, birokratski sloj. 3. dug, spor, komplikovan i besmislen postupak izdavawa administrativnih papira i dozvola. birokratski, -a, -o ‰v. birokratijaŠ koji se odnosi na birokrate ili na birokratiju. birotehnika, -e `, dat. birotehnici ‰v. biro, tehnikaŠ ukupnost postupaka, pribora i tehni~kih pomagala za obavqawe kancelarijskih poslova. x birotehni~ki. biro{, -a m, mn. -i ‰ma|. birosŠ najamni radnik koji `ivi na imawu gazde, obi~no onaj koji ~uva stoku na pa{i, sviwar ili govedar. birt, -a m ‰nem. WirtŠ zast. kr~mar. birta{, -a{a m, mn. birta{i, gen. mn. birta{a ‰v. birtijaŠ onaj koji dr`i birtiju, kr~mar, gostioni~ar. birtija, -e `, gen. mn. birtija ‰v. birtŠ kr~ma, kafana. birtuglija, -e m ‰tur. birtuglu, v. birŠ pa{a od jednog tuga (v.). bircuz, -uza m, mn. bircuzi, gen. mn. bircuza ‰nem. WirtshausŠ kr~ma, kafana, birtija. bis uzv. ‰lat. bis dvaputŠ 1. jo{, jo{ jednom, ponovo (uzvik kojim se tra`i ponavqawe ne-
221
bisage kog dela programa ili nastavak, dodatak programu na koncertu, priredbi i sl.). 2. (mn. bisovi ili bisevi) ponovqeni deo programa ili dodatak programu, iznu|en uzvicima i aplauzom. bisage, bisaga ` mn. ‰klat. bisacc(i)um, v. bi-, saccus vre}aŠ torba na~iwena iz dva me|usobno spojena dela koja se nosi preko sedla ili samara, ili preba~ena preko ramena. bisekstilan, -lna, -lno ‰lat. bisextilisŠ prestupni, s jednim prestupnim danom. y bisekstilna godina prestupna godina (sa Z66 dana); up. bisekstus. bisekstus, -a m, mn. -i ‰lat. bisextusŠ prestupni dan, tj. dan koji se javqa svake ~etvrte godine kao 29. februar. biseksualan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. sexus polŠ 1. koji ima oba pola, dvopolan, hermafrodit. 2. koji seksualno op{ti s oba pola. biseksualac, -lca m, mn. biseksualci, gen. mn. biseksualaca ‰v. biseksualanŠ onaj koji seksualno op{ti s oba pola. biseksualizam, -zma m = biseksualnost (v.). biseksualnost, -i ` = biseksualizam, -zma m ‰v. biseksualanŠ biol. 1. postojawe mu{kih i `enskih polnih `lezda u organizmu jedne jedinke, dvopolnost, hermafroditizam. 2. seksualna sklonost ka osobama oba pola; up. interseksualnost. bisektrisa, -e `, gen. mn. bisektrisa ` ‰fr. bissectrice od lat. bissectrix, od bis dvaput, secare se}iŠ mat. prava ili poluprava koja polazi iz temena ugla i deli ga na dva jednaka dela, simetrala ugla. bisekcija, -e ` ‰v. bi-, lat. sectio se~eweŠ deqewe na dva (obi~no jednaka) dela, polovqewe. bisilabi~an, -~na, -~no ‰v. bi-, gr~. syllabe slogŠ koji ima dva sloga, dvoslo`an. bisirati, bisiram, 3. l. mn. bisiraju svr{. i nesvr{. ‰v. bisŠ ponovo izvesti, izvoditi na bis; ponoviti, ponavqati. biskvit, -ita m, mn. biskviti, gen. mn. biskvita ‰fr. biscuit od lat. bis coctus dvaput pe~en, dvaput kuvanŠ 1. vrsta tankih kola~i}a od jaja, {e}era i bra{na; vrsta testa, kore za torte i kola~e koja se pravi od jaja, {e}era i bra{na, pi{kota. 2. dvopek, be{kot. 3. dvaput pe~en, neglaziran porcelan.
222
bitisati biskup, -a m, mn. biskupi, gen. mn. biskupa ‰gr~. episkopos nadzornik, ~uvarŠ 1. visoki crkveni dostojanstvenik u katoli~koj i evangelisti~koj crkvi; poglavar jedne crkvene oblasti (dijeceze) kod katolika. 2. pokr. v. bi{kup. x biskupski. biskupija, -e ` ‰gr~. episkopiaŠ 1. crkvena oblast kojom upravqa biskup, dijeceza. 2. biskupov dvor i kancelarija. bismilah uzv. ‰tur. besmele od ar. bismi-llahŠ u ime bo`je, pomozi bo`e. bisolit, -ita m ‰gr~. byssos pamuk, lithos kamenŠ miner. azbestu srodan mineral svilasta sjaja. bista, -e `, gen. mn. bista ‰fr. buste grudiŠ 1. vaj. kip koji predstavqa glavu, ramena i gorwi deo grudi, poprsje. 2. fig. lep oblik gorweg dela tela, naro~ito kod `ene. bistrirati, bistriram, 3. l. mn. bistriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. bistrerŠ lik. (na)slikati, (o)bojiti ~a|avom akvarelnom bojom. bistro, -oa, mn. bistroi, gen. mn. bistroa m ‰fr. bistrotŠ bife, kafi}; ekspresni restoran. bisus, -a m ‰gr~. byssos pamukŠ 1. fina, skupocena pamu~na ili lanena tkanina kod starih naroda. 2. zool. elasti~na vlakna koja lu~e neke {koqke i koja slu`e za pri~vr{}ivawe za podlogu. bit, -a m ‰engl. beatŠ muz. (u engleskoj muzi~koj terminologiji) metri~ka jedinica takta; (u xez muzici) stalno, ravnomerno pulsirawe, ritam koji predstavqa osnovu xeza. bit, -a m, mn. biti, gen. mn. bita m ‰engl. bit, skr. od binary digitŠ ra~. osnovna jedinica informacije, koja mo`e poprimiti jednu od dve binarne vrednosti, 0 ili 1; up. bajt. bitanga, -e m i `, dat. bitangi, gen. mn. bitangi ‰ma|. bitangŠ propalica, probisvet, varalica, ni{tarija. bitematizam, -zma m ‰v. bitematskiŠ muz. upotreba dveju osnovnih tema (obi~no u prvom stavu simfonije, sonate ili kvarteta). biter, -a m ‰engl. bitter gorakŠ vrsta gorkog alkoholnog ili bezalkoholnog pi}a. bitisati, -i{em svr{. ‰tur. bitmekŠ 1. pro}i, minuti, zavr{iti se. 2. uginuti, umreti,
bitls propasti, skon~ati. z bilo i bitisalo bilo pa pro{lo. bitls, -a m, mn. -i ‰engl. The Beatles, ukr{tawem re~i beetle buba i beat ritamŠ 1. ~lan engleske muzi~ke grupe Bitlsi, vrlo popularne 60-tih godina HH veka. 2. fig. mladi} koji izgledom podse}a na Bitlse (duga kosa, osoben na~in odevawa). bitmapa, -e ` ‰engl. bitmapŠ ra~. rasterska slika dobijena raspore|ivawem ta~aka na utvr|en na~in. bitnik, -a m, mn. bitnici, gen. mn. bitnika ‰engl. beatnikŠ 1. pripadnik ameri~ke kwi`evne grupe Beat generation (A. Ginzberg, X. Keruak), koja je istupala protiv konvencija gra|anskog dru{tva. 2. pripadnik grupe studenata, 60-tih godina pro{log veka u SAD, koja je prezirala gra|anski `ivot i zagovarala slobodu u umetnosti i `ivotu. 3. osoba sklona neuobi~ajenom pona{awu i odevawu. x bitni~ki. bitometrija, -e ` ‰gr~. bythos dubina, v. -metrijaŠ merewe dubine pomo}u viska ili prora~unavawem. bitonalnost, -i ` ‰v. bi-, tonalnostŠ muz. istovremeno zvu~awe dva razli~ita tonaliteta (javqa se tek u muzici HH veka). bitpazar, -a m ‰tur. bitpazar od bit va{ka, v. pazarŠ zast. trg gde se prodaju stare stvari, buvqa pijaca. bitulit,-a i bitulit, -ita m ‰v. bitu(men), gr~. lithos kamenŠ hem. smesa u kojoj je bitumen glavni sastojak i koja slu`i za poplo~avawe drumova. bitumen, -a m ‰lat. bitumenŠ miner. zemna smola, te~na ili ~vrsta smesa crne ili sme|e boje nastala raspadawem biqnih ili `ivotiwskih ostataka, pome{ana s kre~wakom daje ve{ta~ki asfalt. bituminizacija, -e ` ‰v. bitumen, -izacijaŠ pretvarawe u zemnu smolu, u bitumen. bituminozan, -zna, -zno ‰v. bitumenŠ koji sadr`i bitumena. bi}erin, -ina m, mn. bi}erini, gen. mn. bi}erina ‰ital. bicchierinoŠ pokr. mala ~a{a, ~a{ica (obi~no za rakiju). bifazan, -zna, -zno ‰v. bi-, fazaŠ koji ima dve faze, dvofazan (npr. struja).
biheviorist(a) bife, -ea, mn. bifei, gen. mn. bifea ‰fr. buffetŠ 1. mawa gostionica, kafana u kojoj se slu`e alkoholna i bezalkoholna pi}a, kafa i hladna jela, obi~no stoje}i. 2. ormar ili deo name{taja u kome se dr`i pi}e, vo}e, kola~i. 3. postavqen sto s pi}em i hladnim jelima za goste sa kojeg se oni sami slu`e. bifexija, -e m ‰v. bife, -xijaŠ onaj koji dr`i bife, vlasnik bifea; radnik, prodavac u bifeu. bifilaran, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. filum nit, konacŠ fiz. dvonitan, koji se sastoji od dva konca ili dva provodnika. biflati, -am nesvr{. ‰nem. buffelnŠ u~iti napamet, bubati. bifokalan, -lna, -lno ‰v. bi-, fokusŠ koji ima dva fokusa, dve `i`e. y bifokalna so~iva stakla za nao~are dvojake dioptrije, ~iji jedan deo slu`i za ~itawe a drugi za gledawe u daqinu. bifora, -e `, gen. mn. bifora ` ‰lat. biforis koji ima dva otvoraŠ arhit. prozor podeqen kamenim stubi}em na dva mawa prozora ~iji gorwi deo ima oblik luka, ~est u sredwovekovnom graditeqstvu; up. trifora. biforman, -a, -o ‰nlat. biformis, v. bi-, formaŠ sa dve forme, dva oblika, dvoobli~an. biformitet, -eta m ‰nlat. biformitasŠ dvoobli~nost. biftek, -a m, mn. bifteci, gen. mn. bifteka m ‰fr. bifteck od engl. beefsteakŠ kulin. odrezak gove|eg mesa obi~no upola pe~en na jakoj vatri. bifurkacija, -e ` ‰nlat. bifurcatio, v. bi-, lat. furca vileŠ 1. razdvajawe, ra~vawe, granawe na dva dela. 2. geogr. oticawe vode jedne reke u dva razli~ita sliva, ra~vawe reke u dva toka; up. trifurkacija. biheviorizam, -zma m ‰engl. behaviour pona{aweŠ 1. psih. u~ewe zasnovano na pretpostavci da se jedino posmatrawem qudskog pona{awa mo`e do}i do vaqanih podataka o du{evnim stawima i procesima. 2. psih. vrsta psihoterapije izvedena iz nauke o pona{awu. 3. lingv. prou~avawe jezika na osnovu pona{awa jezi~kih zajednica. x bihevioristi~ki. biheviorist(a), -e m, mn. bihevioristi ‰v. biheviorizamŠ sledbenik biheviorizma. y bi-
223
bihromati~an hevior terapeut psih. terapeut koji se slu`i bihevioristi~kim metodama. bihromati~an, -~na, -~no ‰v. bi-, gr~. chroma bojaŠ od dve boje, dvobojan. bihuzur prid. indekl. ‰tur. bihuzurŠ pokr. uznemiren, nespokojan. z bihuzur (u)~initi uznemiravati, uznemiriti, dosa|ivati, smetati. bihuzuriti, bihuzurim nesvr{. ‰v. bihuzurŠ pokr. uznemiravati; grditi. bihuzurluk, -a m, mn. bihuzurluci, gen. mn. bihuzurluka ‰v. bihuzurŠ pokr. uznemirenost, nespokojstvo, nemir; nesloga. bicentri~an, -~na, -~no ‰v. bi-, centarŠ koji ima dva centra, koji se pru`a oko dva centra, sredi{ta. biceps, -a m, mn. bicepsi, gen. mn. bicepsa m ‰lat. biceps, v. bi-, caput glavaŠ anat. dvoglavi mi{i} na predwoj strani nadlaktice; up. triceps. bicikl, -a, mn. bicikli, gen. mn. bicikla i bicikala ‰fr. bicycle, bicyclette, v. bi-, klat. cyclus od gr~. kyklos krugŠ vrsta vozila na dva to~ka koje se pokre}e okretawem, potiskivawem pedala; nepr. bicikla, biciklo. bi~ak~ija, -e m ‰tur. b›cakc› od b›cak no`Š zast. onaj koji pravi ili prodaje no`eve, no`ar. bi~bol, -a m ‰engl. beach ballŠ sp. igra loptom na pla`i. bi~kija, -e `, gen. mn. bi~kija ‰tur. biüki od bicmek se}iŠ pokr. 1. no` s polukru`nim se~ivom za se~ewe ko`e, bureka i dr. 2. xepni no`i} na sklapawe, britva. 3. testera. bi~kixija, -e m ‰v. bi~kijaŠ pokr. strugar, tesar. bi~-la-mar, -a m ‰engl.-{p. beach-la-mar od fr. beche-de-mer od port. bicho do mar morski crvŠ vrsta pixina (v.), me{avina jezika sa engleskim u osnovi, koji se koristi kao sredstvo sporazumevawa u jugozapadnom delu Tihog okeana. bixa, -e m, vok. bixo ‰tur. bucurŠ 1. mali, zakr`qao ~ovek, patuqak, kepec. 2. mali kow. bi{kup, -a m ‰v. biskupŠ pokr. trtica od `ivine. bi{of, a m, mn. bi{ofi, gen. mn. bi{ofa ‰nem. Bischof biskupŠ pi}e, koktel od crnog vi-
224
blamirati na, pomoranxine kore i soka, sa cimetom, karanfili}em i {e}erom. bjanko m indekl. ‰ital. bianco beoŠ v. blanko. bjonda ‰ital. biondaŠ pokr. plavu{a. bjondina ‰ital. biondinaŠ pokr. mala plavu{a, plavu{ica; up. blondina, blondinka. bjuti-biznis, -a m, mn. bjuti-biznisi, gen. mn. bjuti-biznisa ‰engl. beauty businessŠ zajedni~ki naziv za modu, kozmetiku, `ensku {tampu i manekenstvo. B-kompleks /be -ko mpleks/, -a m ‰v. kompleksŠ farm. grupa hemijski nesrodnih vitamina koji se nalaze u kvascu, u xigerici i drugim namirnicama, a obuhvataju vitamine B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B6, B12 i druge. blavor i blavor, -a m, mn. -i ‰poreklo neizvesno, up. rum. balaurŠ zool. 1. vrsta zmijolikog gu{tera bez nogu, Ophisaurus apodus. 2. vrsta morske ribe, Saurus griseus. blagodejanac, -nca m, mn. blagodejanci, gen. mn. blagodejanaca ‰v. blagodejaweŠ zast. onaj koji prima pomo} za {kolovawe i izdr`avawe, stipendist. blagodejawe, -a s ‰rus. blagodeànie dobro~instvoŠ zast. 1. pomo} koja se daje dobrom a siroma{nom u~eniku, stipendija. 2. uop{te pomo}, potpora u novcu ili kakvoj drugoj vrednosti. bladi meri, -ija m ‰engl. Bloody MaryŠ koktel od votke i soka od paradajza. blaziran, -a, -o ‰nem. blasiert, fr. blaseŠ 1. koji je zasi}en `ivotom i `ivotnim u`ivawima, kojemu je sve dosadilo, otupeo. 2. koji glumi ravnodu{nost, zasi}enost, umi{qen, naduvan. blaziranost, -osti ` ‰v. blaziranŠ stawe ili osobina onoga koji je blaziran, zasi}enost, ravnodu{nost, otupelost. blajhati, -am = blajhovati, -ujem nesvr{. ‰nem. bleichenŠ raz. blediti, izbeqivati kosu, bojiti kosu u izrazito svetlu nijansu. blajhovati = blajhati (v.). blam, -a m ‰v. blamiratiŠ `arg. v. blama`a. blama`a, -e ` ‰nem. Blamage, v. blamiratiŠ sramota, bruka, brukawe. blamirati, blamiram, 3. l. mn. blamiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. blamieren od fr. blamer
blank okrivitiŠ 1. izvrgnuti, izvrgavati blama`i, (o)sramotiti, (o)brukati. 2. blamirati se (o)sramotiti se, (o)brukati se. blank prid. indekl. ‰nem. blank, fr. blancŠ v. blanko. blankvers, -a m, mn. -i ‰engl. blank verseŠ kwi`. nerimovan, nevezan, slobodan stih, naro~ito nerimovani petostopni jamb koji je karakteristi~an za englesku dramu i ep. blanket, -eta m, mn. blanketi, gen. mn. blanketa = blanketa, -e `, gen. mn. blanketa ‰fr. blanquetteŠ {tampan obrazac, formular. blanketa = blanket (v.). blankizam, -zma m ‰prema fr. socijalisti Blankiju (Blanqui)Š struja u francuskom revolucionarnom pokretu XIX veka koja je bila protiv klasne borbe proletarijata. blanko ‰nem. blanko od ital. bianco ukr{tenog sa nem. blankŠ beo, ~ist, neispisan; y blanko ~ek ~ek koji je potpisan, ali je ostavqeno primaocu da upi{e iznos. blan{irati, blan{iram, 3. l. mn. blan{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. blanchir izbeqivatiŠ kulin. kratko (pro)kuvati (povr}e ili vo}e), (po)pariti. blast ‰engl. blast eksplozijaŠ u: y blast sindrom, blast povrede med. te{ke, ~esto i smrtonosne povrede unutra{wih organa koje nastaju pod dejstvom udarnog talasa eksplozije, bez vidqivih spoqnih rana. -blast, -blastija ‰v. blasto-Š kao drugi deo re~i upu}uje na klicu, klijawe, nicawe. blastem, -ema m, mn. blastemi, gen. mn. blastema = blastema, -e ` ‰gr~. blastema pupoqakŠ biol. neizdiferencirano embrionalno tkivo iz koga se razvija `ivotiwski ili biqni organ. blastema = blastem (v.). blasto- ‰gr~. blastos klica, zametakŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje da se izraz odnosi na klicu ili zametak. blastogeneza, -e i blastogeneza, -e ` ‰v. blasto-, genezaŠ biol. vegetativno, bespolno razmno`avawe (npr. kod mahovina, korala, sun|era i dr.). blastoderm, -a m, mn. -i ‰v. blasto-, gr~. derma ko`aŠ biol. ko`ica blastule (v.).
blenda blastom, -oma m, mn. blastomi, gen. mn. blastoma ‰v. blasto-Š vrsta tumora sa }elijama embrionalnog tipa. blastomera, -e ` ‰v. blasto-, meros deoŠ biol. }elija koja nastaje od oplo|ene jajne }elije u toku perioda brazdawa, deo blastule (v.). blastomikoza, -e ` ‰v. blasto-, mykes gqivaŠ med. akutno i hroni~no oboqewe ko`e izazvano jednom vrstom gqivica. blastopor, -a m, mn. -i ‰v. blasto-, poros otvorŠ biol. otvor na pracrevu kod gastrule (v.). blastocista, -e ` ‰v. blasto-, kystis mehurŠ biol. zametni mehuri}, vrsta blastule. blastula, -e ` ‰nlat. blastula od gr~. blastos klica, zametakŠ biol. stadijum u razvoju zametka, jajne }elije, kojim se zavr{ava brazdawe, zametni mehur. blasfeman, -mna, -mno ‰gr~. blasphemosŠ bogohulan; krajwe uvredqiv, pogrdan. blasfemija, -e ` ‰gr~. blasphemiaŠ huqewe na boga, bogohuqewe; huqewe, grdwa, psovawe. blaumontag, -a m, mn. blaumontazi, gen. mn. blaumontaga ‰nem. Blaumontag plavi ponedeqakŠ `arg. stawe mamurluka posle ban~ewa u nedequ. blau{trumpf, -a m ‰nem. blau plav, Strumpf ~arapaŠ zast. v. blu-stoking. blejzer, -a (i blezer, -a) m mn. -i ‰engl. blazerŠ 1. lagani sako u boji (ob. tamnoplav sa svetlom metalnom dugmadi), ~esto znak pripadnosti nekom kolexu, klubu, udru`ewu i sl. 2. fam. `enski sako. blekaut, a m, mn. -i ‰engl. blackoutŠ 1. pre}utkivawe, skrivawe, zaba{urivawe nekih ~iwenica od strane vlasti u politi~ke svrhe. 2. mrak, zamra~ewe. blek-botom, a m ‰engl. black-bottomŠ vrsta ameri~kog crna~kog plesa, nastao posle Prvog svetskog rata. blekxek, -a m ‰engl. blackjackŠ hazardna karta{ka igra u kojoj je ciq da zbir karata bude 21, ajnc. blenda, -e `, gen. mn. blendi ‰nem. BlendeŠ 1. fot. deo fotografskog aparata kojim se reguli{e veli~ina otvora objektiva i ulaz svetlosti u objektiv. 2. fot. plo~a koja odbija svetlost i koja se koristi pri snimawu da bi osvetlila
225
blendati zasewena mesta. 3. sp. u streqa{tvu: a. {titnik od slu~ajno ispaqenih, zalutalih ili odbijenih zrna. b. zid na streli{tu preko kojeg se ga|a. 4. brana, pregrada, zaklon. blendati, -am v. blendovati. blender, -a m ‰engl. blender od to blend me{atiŠ mali elektri~ni ku}ni aparat za usitwavawe i me{awe meke hrane ili te~nosti. blendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. blendenŠ 1. fot. regulisati blendu. 2. (u)~initi zvuk ili sliku slabijim (npr., pri montirawu filma). 2. v. ablendovati. blenoragija v. blenoreja. blenoreja, -e ` ‰gr~. blenna sluz, rein te}iŠ med. 1. gnojno zapaqewe ve`wa~e oka, izazvano obi~no gonokokama. 2. lu~ewe sluzavo-gnojne te~nosti iz mokra}ne cevi kao posledica zapaqewa. blef, blefa m, mn. blefovi, gen. mn. blefova ‰engl. bluffŠ obmana, varka; zavaravawe, obmawivawe tobo`wom sigurno{}u. blefaritis, -a m ‰gr~. blepharon o~ni kapak, v. -itisŠ med. zapaqewe o~nih kapaka. blefarospazam, -zma m ‰gr~. blepharon o~ni kapak, v. spazamŠ med. gr~evito stiskawe o~nih kapaka usled zapaqewa ili osetqivosti oka na svetlost. blefer, -a m, mn. -i ‰v. blefŠ onaj koji blefira, obmawiva~; x bleferski. blefirati, blefiram, 3. l. mn. blefiraju svr{. i nesvr{. ‰v. blefŠ obmanuti, obmawivati, zavara(va)ti; u karta{koj igri: zavara(va)ti tobo`e dobrim kartama. bleh v. pleh. bleh-instrument, -a m ‰nem. BlechinstrumentŠ muz. limeni duva~ki instrument. bleh-muzika, -e ` ‰nem. BlechmusikŠ muz. limeni duva~ki orkestar; vojna banda. bleh-orkestar, -tra m v. bleh-muzika. blinda`a, -e ` ‰fr. blindageŠ voj. 1. ~eli~ni za{titni oklop (na brodu, vozu, automobilu i dr.). 2. oblagawe (broda, automobila i dr.) takvim oklopom. blindirati, blindiram, 3. l. mn. blindiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. blindieren od fr. blinderŠ za{tititi, za{ti}ivati, osigura(va)ti, oja-
226
blogovati ~a(va)ti ~eli~nim oklopom, za{titnim zaklonom i sl. blind-ram ‰nem. blind slep, v. ramŠ slik. drveni okvir preko koga se zate`e platno sa slikom, spoqa nevidqiv. blini, blina m mn. ‰rus. blinአruski kola~i, sli~ni pala~inkama, od finog p{eni~nog bra{na, pr`eni na puteru, s premazom ili puwewem. blinker, -a m, mn. blinkeri, gen. mn. blinkera ‰nem. BlinkerŠ 1. trep}u}e signalno svetlo na raskrsnici, pruzi i dr. koje upozorava voza~e na opasnost. 2. slu`beni uli~ni telefon policije sa signalnim svetlom. 3. mamac na udici u obliku ribice od metala ili plastike za hvatawe ve}e ribe, varalica. 4. nao~waci u obliku kape za trka}e kowe. blinkera{, -a{a m, mn. blinkera{i, gen. mn. blinkera{a ‰v. blinkerŠ ribolovac koji lovi uz pomo} blinkera (v.). blister, -a m, mn. -i ‰engl. blister plikŠ 1. avij. kupolasti ispust od prozra~nog plasti~nog materijala na telu aviona, slu`i za razme{taj naoru`awa i ni{anskih sprava. 2. pakovawe u plasti~nu foliju oblikovanu prema konturama proizvoda (npr. ~etkice za zube) ispod kojeg je ravna kartonska podloga. 3. sirov bakar. blic, blica m, mn. blicevi, gen. mn. bliceva ‰nem. Blitz muwaŠ fot. deo fotoaparata ili dodatak fotoaparatu koji proizvodi svetlo za snimawe u tami (ranije magnezijevo svetlo), fle{; svetlost koju proizvede taj deo ili ure|aj, blesak. blickrig, -a m, mn. blickrizi, gen. mn. blickriga ‰nem. BlitzkriegŠ voj. silovit rat kojim se za kratko vreme nastoji poraziti neprijateq, brz, muwevit rat. blog, -a m ‰engl. blog, prema (we)b mre`a, log dnevnikŠ ra~. personalna strana na Internetu, na kojoj autor vodi svojevrstan dnevnik sa sopstvenim razmi{qawima i komentarima, ~esto tematski orijentisan. bloger, -a ‰engl. bloggerŠ ra~. autor bloga. blogovati, -ujem nesvr{. i svr{. ‰v. blogŠ pisati unoske na blogu, tematski ure|enoj stranici na Internetu.
blok
blok, -a m, mn. blokovi, gen. mn. blokova ‰engl. block, fr. blocŠ 1. veliki, masivan komad ~ega (betona, kamena, leda, metala i sl.). 2. izvestan broj zgrada, obi~no stambenih, sazidanih jedna kraj druge tako da ~ine celinu. 3. pol. vi{e udru`enih dr`ava ili politi~kih stranaka, savez. 4. a. sveska, bele`nica s listovima obi~no povezanim na u`oj strani. b. korice, obi~no od kartona, u kojima se nalaze listovi za crtawe. v. velik broj ulaznica, priznanica, formulara i sl. povezanih u kwi`icu tako da se lako mogu odvojiti. 5. potvrda za upla}enu sumu na koju se dobija roba, ra~un. 6. `elezni~ki ure|aj za automatsko otvarawe i zatvarawe pruge; ku}ica u kojoj je sme{ten takav ure|aj. 7. sp. na~in odbrane u raznim sportovima (npr. u odbojci na mre`i, u fudbalu pred golom, u vaterpolu i dr.). 8. (na radiju, televiziji) nekoliko tematski povezanih priloga ili vi{e uzastopno emitovanih reklama. 9. tehn. sredi{wi deo motora sa unutra{wim sagorevawem, u kome se nalaze cilindri. y blok-pismo, blok-slova; blok-dijagram, blok-grafikon ra~. slikovni model procesa ili sistema. tipogr. pismo kod kojeg su sva slova jednake debqine. blokada, -e ` ‰nem. BlockadeŠ 1. voj. potpuno opkoqavawe neprijateqskog polo`aja, grada, utvr|ewa i sl. vojnom silom, opsada. 2. izolacija neke dr`ave kao oblik pritiska; ekonomska izolacija, zatvarawe granica prema nekoj zemqi radi obustavqawa privrednog prometa. 3. bank. obustava isplate novca sa ra~una, davawa kredita. 4. med. prestanak funkcije kakvog organa; sredstvo kojim se izaziva takav prestanak, obi~no lokalna anestezija u vidu inekcije. 5. psih. raz. trenutna nemogu}nost prise}awa nau~enog ili poznatog, stawe smawene misaone aktivnosti. 6. sp. manevar kojim se spre~ava napredovawe protivnika; zaustavqawe protivni~kog udarca podmetawem {ake ili noge; zaustavqawe protivni~kog {uta, udarca (npr. u ko{arci pred ko{em, u rukometu pred golom); u {ahu: zaustavqawe kretawa protivni~kog pe{aka. bloka`a, -e ` ‰fr. blocageŠ 1. odlomci kamewa ili opeke za popuwavawe praznina u zidovima. 2. tipogr. stavqawe izvrnutih slova radi
bluza popuwavawa redova ili umesto slova koja nisu pri ruci, a koja }e kasnije biti zamewena pravim slovima. blokbaster, -a m ‰engl. blockbusterŠ film ili kwiga koji su izuzetno gledani, odnosno ~itani i donose veliku zaradu. blokej, -eja m, mn. blokeji, gen. mn. blokeja ‰poreklo neizvesnoŠ metalna plo~ica za za{titu vrha cipele ili potpetice. bloker, -a m ‰v. blokiratiŠ sp. igra~ koji ume da blokira, ometa kretawe protivni~kog igra~a. blokirati, blokiram, 3. l. mn. blokiraju, svr{. i nesvr{. ‰nem. blockieren, fr. bloquer, v. blokŠ 1. a. (iz)vr{iti blokadu, prepre~i(va)ti, obi~no iz bezbednosnih razloga (npr. most, put, prilaz ~emu). b. sp. zaustaviti, spre~iti u kretawu (protivni~kog igra~a). 2. onemogu}i(va)ti (npr. dono{ewe odluke, rad motora, isplatu novca i dr.). blokovski, -a, -o ‰v. blokŠ koji se odnosi na blok (3). blokflauta, -e i blok-flauta ` ‰nem. Blockflote, v. flautaŠ muz. mali drveni duva~ki instrument s rupama za prste, sli~an fruli. blokhaus, -a m, mn. -i ‰nem. BlockhausŠ 1. voj. malo betonsko utvr|ewe, ranije brvnara, za odbranu nekog polo`aja, bunker. 2. brvnara. blomba nepr. v. plomba. blombirati nepr. v. plombirati. blond prid. indekl. ‰nem. blond, fr. blondŠ koji ima plavu kosu, plavokos. blondin, -ina m, mn. blondini, gen. mn. blondina ‰fr. blondinŠ 1. mu{karac plave kose, plavu{an; 2. fig. kico{, udvara~ `enama. blondina, -e = blondinka, -e `, dat. blondinki, gen. mn. blondinki ‰nem. BlondineŠ `ena plave kose, plavu{a. blondinka = blondina (v.). bluz, -a m ‰engl. bluesŠ muz. 1. pesma ameri~kih Crnaca, s re~ima setnog sadr`aja, u strofama od tri rimovana stiha od kojih su prva dva jednaki. 2. muzi~ki stil, vrsta xeza zasnovanog na crna~kom bluzu. bluza, -e `, gen. mn. bluza ‰fr. blouseŠ 1. gorwi deo `enske ode}e, naj~e{}e od lakog materijala, kop~a se po sredini. 2. vrsta gorwe
227
bluzer uniforme na kop~awe (vojni~ka, radni~ka, oficirska ‹ i sl.). bluzer, -a m ‰v. bluzŠ muz. fam. izvo|a~ bluza. bluzon, -ona m, mn. bluzoni, gen. mn. bluzona ‰fr. blouson, v. bluzaŠ `enska jakna od ~vr{}e tkanine, sa su`enim i oja~anim strukom. bluzon noar, -a m, mn. bluzon noari, gen. mn. bluzon noara ‰fr. blouson noirŠ „crna bluzaŒ, francuski naziv za mladi}e koji obi~no nose crne ko`ne jakne i uske pantalone s no`evima, huligan, silexija. blu piter, -a m, mn. -i ‰engl. blue peterŠ pom. signalna zastava s belim ~etvorouglom na plavom poqu, kojom brod najavquje da napu{ta luku. blu-stoking, -a m, blu-stokinzi, gen. mn. blu-stokinga ‰engl. blue-stockingŠ 1. zast. iron. œplava ~arapaŒ, podrugqivo ime za `enu intelektualnih i duhovnih sklonosti; up. blau{trumpf. 2. naziv za `enske grupe u Engleskoj koje su se sredinom XVIII veka sastajale u salonima i raspravqale o kwi`evnosti i umetnosti. blutut v. BlueTooth. blu-xin m ‰engl. blue-jeanŠ v. blu xins. blu-xins, -a m ‰eng. blue jeansŠ 1. vrsta ~vrste pamu~ne tkanine, obi~no plave boje, od koje se prave odevni predmeti, teksas (platno). 2. ode}a od takve tkanine, naj~e{}e pantalone farmerke. b-mol v. be. boa, -e `, gen. mn. boa ‰nlat. boaŠ 1. zool. vrsta zmije Boa constrictor, zmijski car, udav. 2. `enska ogrlica u obliku zmije od krzna ili perja. boabab nepr. v. baobab. bob, boba m, mn. bobovi, gen. mn. bobova = bobslej, -a m, mn. -i ‰engl. bob-sleighŠ sp. 1. sanke sa dva ili ~etiri sedi{ta, sa upravqa~em na predwem delu. 2. olimpijska sportska disciplina spu{tawa takvim sankama niz unapred pripremqenu, zale|enu stazu. bobi, bobija m, mn. bobiji, gen. mn. bobija ‰engl. bobby, po nadimku Roberta Pila, premijera u prvoj polovini XIX vekaŠ popularni naziv za londonskog policajca. bobina, -e ` ‰fr. bobineŠ 1. kalem za konac, predivo, filmsku traku i sl.; elektr. 2. kalem s
228
bodi-art namotajima bakarne `ice, indukcioni kalem; bombina. bobinet, -a m ‰engl. bobbinet od fr. bobineŠ vrsta lake, prozirne, ~ipkaste tkanine za haqine i zavese, til. bobi-sokserka, -e `, dat. bobi-sokserki ‰engl. bobby-soxer prema bobby-socks, kratke `enske ~arapeŠ ist. u Americi naziv za sentimentalnu, romanti~nu tinejxerku sredinom HH veka. bobslej = bob (v.). bova, e `, gen. mn. bova ‰ital. boaŠ ukotvqena metalna pluta~a, za vezivawe brodova i za obele`avawe plovnog puta. bovarizam, -zma m ‰prema junakiwi romana G. Flobera œGospo|a BovariŒŠ ose}awe koje se javqa kod mladih `ena zbog nezadovoqstva vlastitim `ivotom, beg od stvarnosti i `eqa za ne~im vi{im, boqim. bogaz, a m, mn. bogazi, gen. mn. bogaza = bogaza, -e `, gen. mn. bogaza ‰tur. bogazŠ 1. uzak prolaz, klanac, planinski tesnac. 2. pokr. grlo, gu{a, `drelo. 3. pokr. pre|a za hvatawe ribe. z znati (poznavati) staze i bogaze znati sve skrivene, te{ko prohodne puteve. bogaza = bogaz (v.). bogatir, -ira m, mn. bogatiri, gen. mn. bogatira ‰rus. bogatár⊠1. junak ruskih narodnih pesama; uop{te junak, vitez. 2. zast. bogat ~ovek, bogata{. bogda, -e `, gen. mn. bogdi ‰tur. bogdayŠ 1. zrno p{enice. 2. ne{to veoma malo, sitno, mrvica. bogdo-lama -e m ‰mong. bogdo-lamaŠ vrhovni sve{tenik, duhovni poglavar u Tibetu koji zajedno s dalaj-lamom upravqa zemqom. bognsek, -a m, mn. bognseci, gen. mn. bognseka ‰nem. Bogensage, lu~na pilaŠ pila s okvirom u obliku luka izme|u ~ijih je krajeva razapeto se~ivo; lu~na pila. bodega, -e `, dat. bodegi, gen. mn. bodega ‰{p. bodegaŠ 1. vinski podrum, vinara, kr~ma. 2. bakalnica, butiga (v.). bodi, -ija m ‰engl. body teloŠ vrsta steznika, `enska dowa ode}a pripijena uz telo, zamewuje kombinezon i majicu. bodi-art, -a m ‰engl. body artŠ um. pravac u umetnosti 60-tih i 70-tih godina HH veka, varijanta konceptualizma u kojoj telo umetnika, nepr.
bodi-bilder sa svojim pokretima i gestovima, postaje izra`ajno sredstvo. bodi-bilder, -a i bodibilder, -a m, mn. -i ‰engl. body-builder od body telo, build graditiŠ onaj koji se bavi bodi-bildingom, up. bilder. bodi-bilding, -a i bodibilding, -a m, mn. bodibildinzi, gen. mn. bodibildinga ‰engl. body-buildingŠ sp. dizawe tegova i ve`bawe radi razvijawa i oblikovawa mi{i}ne mase, up. bildovati. bodigard, -a m ‰engl. bodyguardŠ telohraniteq. bodi-~ek i bodi~ek, -a m ‰engl. body checkŠ sp. zaustavqawe protivni~kog igra~a telom (kukom, ramenom ili prsima) u hokeju na ledu. bodoni, -ija m ‰po imenu ital. tipografa \. Bodonija, 1740–1813Š tipogr. vrsta {tamparskog sloga. bodul, -a m, mn. boduli, gen. mn. bodula ‰venec. bodoloŠ pokr. onaj koji `ivi na ostrvu, ostrvqanin. bodulka, dat. bodulki, gen. mn. bodulki ‰v. bodulŠ `ena bodul, ostrvqanka. boem, -ema m, mn. boemi, gen. mn. boema ‰fr. boheme boemski `ivotŠ ~ovek, obi~no umetnik, kwi`evnik, glumac, koji vodi bezbri`an, neuredan, kafanski `ivot; x boemski. boemija, -e ` ‰v. boemŠ 1. boemski na~in `ivota, osobina onoga koji je boem, boemstvo. 2. zb. boemi, dru{tvo boema. bo`ole, -ea m ‰fr. beaujolaisŠ vrsta francuskog vina, proizvodi se severno od Liona. boza, -e ` ‰tur. boza od pers. buzaŠ 1. napitak kiselkastog ukusa od prevrelog prosenog ili kukuruznog bra{na i {e}era. 2. fig. fam. ono {to je bez ikakve vrednosti; ono {to je jednostavno, jako lako. bozaxija, -e m ‰tur. bozac›, v. bozaŠ onaj koji pravi i prodaje bozu. x bozaxijski. bozon, -ona m, mn. bozoni, gen. mn. bozona ‰prema indijskom fizi~aru S. N. BozeuŠ fiz. subatomska ~estica sa celim kvantnim brojem spina. boj1 m, indekl. ‰engl. boyŠ 1. de~ak, mom~e, mladi}. 2. livrejisani sluga. boj2, boja, lok. boju, mn. bojevi, gen. mn. bojeva ‰tur. boyŠ 1. sprat. 2. qudski rast, visina, stas.
bokser2 bojagi nepr. v. bajagi. bojar = boqar (v.). bojkot, -a m, mn. bojkoti, gen. mn. bojkota ‰engl. boycott, prema ^arlsu Bojkotu, engleskom upravniku poseda u Irskoj, protiv koga su se Irci 1880. godine borili nenasilnim putemŠ odbijawe i prekid saradwe, uzdr`avawe od rada ili u~estvovawa u ne~em, u znak protesta ili radi postizawa nekog ciqa. bojkotovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. boycott, v. bojkotŠ (iz)vr{iti bojkot; biti u bojkotu. bojler, -a (uob. bojler, -a) m, mn. bojleri i bojleri, gen. mn. bojlera ‰engl. boilerŠ rezervoar, obi~no vaqkastog oblika, sa ugra|enim greja~em vode (naj~e{}e u kupatilu). bojfrend, -a m ‰engl. boyfriendŠ fam. de~ko, momak (s kojim se neka devojka zabavqa). boka, -e `, dat. boki i boci ` ‰ital. bocca ustaŠ zaliv (npr. u nazivu Boka Kotorska). bokal, -ala m, mn. bokali, gen. mn. bokala ‰ital. boccale od gr~. baukalisŠ pove}i, obi~no obao sud sa dr{kom, za vodu, vino ili neko drugo pi}e; sadr`ina takvog suda, koli~ina koja stane u bokal. boka~ovski, -a, -o ‰ital. boccacesco prema BoccaccioŠ kwi`. koji je duhu Boka~ovog Dekamerona (v.), raskala{an, lascivan. boks1, -a m ‰engl. box udarac {akomŠ sp. borba dva protivnika u ringu, borba pesnicama u naro~itim rukavicama koje ubla`uju udarac. x bokserski. boks2, -a m ‰engl. box kutija, od lat. buxus, gr~. pyxos {im{irŠ 1. pregrada za jednog kowa, u ergeli ili na hipodromu. 2. kutija s vi{e pakovawa cigareta. boks3, -a m ‰skr. od engl. boxcalfŠ {tavqena tele}a ko`a za obu}u. bokser1, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera i bokser, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera ‰engl. boxerŠ 1. onaj koji se bavi boksom. 2. vrsta gvozdenog oru`ja za tu~u, sa izbo~inama ili {iqcima, koje se navla~i na prste. x bokserski i bokserski. bokser2, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera i bokser, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera ‰nem.
229
bokserice Boxer iz engl., v. bokser1Š rasa pasa sredwe veli~ine sli~na buldogu. bokserice, -rica ` mn. ‰engl. boxer shortsŠ mu{ke ga}e s nogavicama, koje podse}aju na bokserski {orts. boksit, -a i boksit, -ita m ‰fr. bauxite, prema mestu Les Baux u FrancuskojŠ miner. mineral crvene, `ute ili mrke boje, ruda iz koje se dobija aluminijum. boks-me~, boks-me~a m, mn. boks-me~evi, gen. mn. boks-me~eva ‰v. boks, me~Š sp. takmi~ewe u boksu izme|u dva protivnika, utakmica u boksu. boksovati, -ujem nesvr{.‰v. boksŠ baviti se boksom, boriti se kao bokser; udarati pesnicama. boks-ofis, -a m ‰engl. box-officeŠ 1. mesto u bioskopu ili pozori{tu na kojem se prodaju karte, blagajna. 2. zarada od prodatih karata koju ostvari neka pozori{na predstava ili film. 3. rang-lista filmova ili pozori{nih predstava na osnovu zarade od prodatih karata. bokun, -una m, mn. bokuni, gen. mn. bokuna ‰ital. bocconeŠ pokr. komad, par~e, zalogaj. bokuseki, -ija m ‰jap. trag mastilaŠ kaligrafsko pismo japanske budisti~ke zen-sekte. bola1, -e `, gen. mn. bola ‰engl. bowl zemqana posudaŠ 1. zemqani sud za pi}e. 2. pi}e od vina, {e}era i vo}a. bola2, -e `, gen. mn. bola ‰{p. bola loptaŠ vrsta lova~kog oru`ja (u Ju`noj Americi), laso s kamenim ili gvozdenim kuglama na oba kraja kojim se ga|a i sapli}e plen. bold, -a m ‰engl. boldŠ tipogr. masna ili polumasna slova, fet. boldirati, boldiram, 3. l. mn. boldiraju svr{. i nesvr{. ‰v. boldŠ ra~. (na)pisati boldom, (za)crneti, podebqa(va)ti slova. bolero, -a m ‰{p. boleroŠ 1. {panski ples u 3/4 taktu, pra}en gitarama i kastawetama. 2. kratak `enski `aket bez rukava. bolivar, -a m, mn. -i ‰po Simonu Bolivaru, borcu za oslobo|ewe ju`noameri~kih kolonijaŠ nov~ana jedinica u Venecueli. bolivijano, -a m, mn. -i ‰{p. (peso) bolivianoŠ nov~ana jedinica u Boliviji. bolid, -ida m, mn. bolidi, gen. mn. bolida ‰fr. bolide od gr~. bolis oru`je koje se bacaŠ 1. astron.
230
bomba veliki sjajan meteor. 2. sp. naro~ito izra|en trka~ki automobil koji razvija velike brzine. 3. `arg. budala, glupak, idiot. bolometar, -tra m, mn. bolometri, gen. mn. bolometara ‰gr~. bole zrak, v. -metarŠ fiz. vrsta termometra za merewe energije toplotnog zra~ewa. boloweze ‰ital. bologneseŠ v. {pageti. boluk v. bonluk. bolus, -a m ‰lat. bolus od gr~. bolos grudvaŠ 1. miner. vrsta `ute, crvenkaste ili mrke gline koja se upotrebqava kao boja ili materijal u vajarstvu. 2. med. zalogaj hrane loptastog oblika. 3. farm. velika okrugla pilula, danas samo u veterinarstvu. bolcna, -e `, gen. mn. bolcni ‰nem. BolzenŠ meh. 1. metalna spojnica, zaglavak, ~ivija. 2. zavrtaw s maticom. boqar, -ara m, mn. boqari, gen. mn. boqara = bojar, -ara m, mn. bojari, gen. mn. bojara (uob. boqar, -a, mn. boqari, boqara) m ‰rus. boàrinŠ ist. plemi}, vlastelin u carskoj Rusiji. x boqarski. boq{evizam, -zma m ‰rus. bolâ{evizm, v. boq{evikŠ ist. pravac u ruskom socijalisti~kom radni~kom pokretu koji je utemeqio Lewin, boq{evi~ki poredak. boq{evizacija, -e ` ‰v. boq{evizamŠ prevo|ewe na boq{evi~ki poredak, zavo|ewe boq{evizma. boq{evik, -ika m, mn. boq{evici, gen. mn. boq{evika ‰rus. bolâ{evik prema bolâ{e vi{e, ve}inaŠ 1. a. ist. ~lan ve}inske frakcije u ruskoj Socijaldemokratskoj partiji. b. pristalica boq{evizma; pripadnik komunisti~ke partije u Sovjetskom Savezu. 2. ~ovek levi~arskih shvatawa i delovawa u o~ima konzervativaca, komunista. x boq{evi~ki. bomba, -e `, gen. mn. bombi ‰fr. bombe od gr~. bombos tutwavaŠ 1. voj. eksplozivna naprava razli~itog oblika za razarawe, uni{tavawe, paqewe i sl. 2. fig. ekspr. ne{to izvrsno, izvanredno, odli~no; ne{to neo~ekivano {to proizvodi jak utisak, senzacija. 3. geol. otvrdli komadi lave loptastog oblika koji nastaju pri erupciji vulkana. 4. sp. `arg. skok u vodu pri kojem je telo savijeno tako da se rukama ob-
bomba`a uhvate zgr~ene noge. y automobil bomba, auto-bomba automobil sa skrivenim eksplozivom koji se aktivira u odre|eno vreme ili pri pokretawu automobila. bomba`a, -e ` ‰fr. bombage prema bombe ispup~enŠ a. ispup~enost konzerve kao znak da se sadr`aj u woj pokvario. b. ispup~enost velikih staklenih povr{ina na specijalnim prozorima pojedinih zgrada. bombazen, -ena m ‰fr. bombasinŠ vrsta svilene tkanine, pamu~na svila; vrsta pamu~ne tkanine za postavu. bombarda, -e `, gen. mn. bombardi ‰ital. bombarda od stfr. bombarde, v. bombaŠ 1. voj. a. starinska ratni~ka sprava za bacawe kamena, up. lumbarda. b. vrsta starinskog topa. 2. kugla koja se izbacivala iz takvog oru|a. 3. muz. vrsta starog duva~kog instrumenta. bombarder, -era m, mn. bombarderi, gen. mn. bombardera ‰fr. bombardeurŠ 1. voj. a. avion iz koga se bacaju bombe. b. onaj koji baca bombe. 2. `arg. bokser jakog, razornog udarca. x bombarderski. bombardovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. bombarderŠ 1. voj. (iz)vr{iti napad avionskim bombama, granatama, ili sl. projektilima. 2. zasuti, zasipati ga|aju}i bilo kakvim predmetima. 3. fiz. obasuti, obasipati atomskim ili drugim si}u{nim ~esticama. 4. dosaditi, dosa|ivati (kome) pitawima, molbama, po{iqkama i sl. bombardon, -ona m, mn. bombardoni, gen. mn. bombardona ‰ital. bombardoneŠ muz. 1. vrsta starog fagota. 2. limeni duva~ki instrument, vrsta bas-trube. bombast, -a m, mn. bombasti, gen. mn. bombasta m ‰engl. bombast od srlat. bombax, gr~. bombyx, v. bombiksŠ 1. pamu~na postava; vrsta svilene tkanine, up. bombazen. 2. preterano nadmen, kitwast govor, izraz ili stil. bombast, -a, -o = bombasti~an (v.). bombasti~an, -~na, -~no ‰engl. bombastic, v. bombastŠ preterano kitwast, retori~an, pateti~an (o stilu, govoru, izrazu i sl.). bombasti~nost, -osti ` ‰v. bombasti~anŠ osobina onoga {to je bombasti~no, naki}enost, prenagla{enost.
bonbona bomba{, -a{a m, mn. bomba{i, gen. mn. bomba{a ‰v. bombaŠ onaj koji baca ru~ne bombe. x bomba{ki. bombiks, -a m, mn. bombiksi, gen. mn. bombiksa ‰gr~. bombyxŠ 1. svilena buba. 2. svila, svilasta materija. bombon, -ona m, mn. bomboni, gen. mn. bombona = bombona, -e `, mn. bombone, gen. mn. bombona ‰fr. bonbonŠ 1. mali slatki{ od {e}era, vo}a ili ~okolade; 2. fig. ono {to je lepo, slatko, privla~no poput bombone; nepr. bonbon, bonbona. bombona = bombon (v.). bombonijera, -e ` ‰fr. bonbonniereŠ kutija ili posuda za bombone; dekorativna kutija u kojoj su ~okoladne bombone; nepr. bonbonijera, bombowera. bon, bona, lok. bonu, mn. bonovi, gen. mn. bonova ‰fr. bonŠ 1. a. privremena potvrda o kratkoro~nom zadu`ewu. b. nalog, obveznica na odre|eni iznos novca plativa po vi|ewu. 2. {tampana markica ili kupon za pla}awe robe kojom se ograni~ava koli~ina koja se mo`e kupiti. bona, -e `, gen. mn. bona ‰fr. bonneŠ dadiqa, guvernanta. bonang, -a m, mn. bonanzi, gen. mn. bonanga ‰jav. bonangŠ muz. javanski muzi~ki instrument sastavqen od 10 do 12 gongova. bonapartizam, -zma m ‰po Napoleonu BonapartiŠ 1. ist. politi~ki pokret pristalica dinastije Bonaparta u Francuskoj. 2. pokret kome je ciq likvidacija revolucije pomo}u diktature nekog popularnog, obi~no vojnog lica. x bonapartisti~ki. bonapartist(a), -e m, mn. bonapartisti ‰po Napoleonu BonapartiŠ pristalica dinastije Bonaparta. bona fide pril. ‰lat. bona fide u dobroj veriŠ po{teno, bez zadwih namera; (kao prid. indekl.) iskren, dobronameran. bonaca, -e `, gen. mn. bonaca ‰ital. bonacciaŠ 1. potpuno mirno more, kad nema vetra; 2. fig. mirno razdobqe, zati{je. bonbon nepr. v. bombon. bonbona nepr. v. bombona.
231
bonvivan bonvivan, -ana m, mn. bonvivani, gen. mn. bonvivana ‰fr. bonvivantŠ onaj koji voli lak, ugodan `ivot, koji je sklon u`ivawu; sladokusac, hedonista. x bonvivanski. bongo, -a m = bongos, -a m, mn. -i ‰amer. {p. bongoŠ muz. afri~ki instrument, dva spojena mawa bubwa po kojima se svira tako {to se udara rukama. bongos = bongo (v.). bondruk, -a m, mn. bondruci, gen. mn. bondruka ‰nem. BonddruckŠ drvena konstrukcija za ku}u na~iwena od greda koja se popuwava nepe~enom ciglom. bonzo, -a m, mn. bonzi, gen. mn. bonza ‰jap. bonso, bonzo obi~an sve{tenikŠ 1. naziv koji su Evropqani dali budisti~kim sve{tenicima u Japanu i Kini. 2. fig. pej. sveznaju}i vo|a grupe, stranke, glave{ina. bonitet, -eta m, mn. boniteti, gen. mn. boniteta ‰nem. Bonitat od lat. bonitasŠ 1. ekon. vaqanost, vrednost, kvalitet (robe, preduze}a, zemqi{ta, vrednosnih papira i sl.). 2. bank. sposobnost pla}awa. bonitirati, bonitiram, 3. l. mn. bonitiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. bonitieren, v. bonitetŠ utvrditi, utvr|ivati bonitet, proceniti, procewivati. bonifikacija, -e ` ‰fr. bonification, nlat. bonificatioŠ 1. nagrada, premija koja se daje kupcu, vrsta popusta. 2. a. od{teta, naknada. b. odobrewe (ra~una). 3. popravka, poboq{awe zemqi{ta, up. melioracija. bonifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. bonificare od bonus dobarŠ 1. a. da(va)ti popust, diskont. b. odobriti, odobravati (ra~un). 2. da(va)ti od{tetu. 3. popraviti, poboq{ati. bonluk, -a m, mn. bonluci, gen. mn. bonluka ‰tur. bollukŠ pokr. bogatstvo, izobiqe, blagostawe. bonomija, -e ` ‰fr. bonhommieŠ srda~nost, dobrodu{nost, qubaznost. bonsaj, -a i bonsai, -ja m, mn. -i ‰jap. bon sai saditi u posudiŠ minijaturno, patuqasto drvo uzgojeno naro~itom metodom, koje zadr`ava izgled pravog drveta vrste kojoj pripada; ve{tina gajewa ovih biqaka u saksijama. bonsek v. bansek.
232
borda`a bonton, -ona m ‰fr. bon tonŠ 1. lepo pona{awe, dobro vaspitawe. 2. pravila o lepom pona{awu. bonus, -a m, mn. -i ‰lat. bonus dobarŠ 1. ono {to se dobija pride, dodatak, nagrada; poseban dodatak na platu, isplata iznad utvr|ene visine zarade zbog dobrog rada, poslovawa, nagrada, premija. 2. popust na premiju osigurawa usled povoqnog odnosa izme|u prethodno upla}enih i iskori{}enih sredstava. 3. jednokratna isplata deoni~arima iznad dividende zbog dobrog godi{weg poslovawa. 4. sp. broj prekr{aja u ko{arci (~etiri) do kojeg se ne svira izvo|ewe slobodnih bacawa. bop = bi-bop (v.). bor, bora, lok. boru m ‰nlat. borum prema borax, v. boraksŠ hem. crn, kristalast element (hemijski simbol B, atomski broj 5, sastojak boraksa i borne kiseline. boraks, -a m ‰nlat. borax, boracium od ar. buraqŠ hem. natrijum tetraborat, upotrebqava se u industriji, medicini, doma}instvu. boranija, -e ` ‰tur. borani, burani od ar. buraniyyaŠ 1. zelene mahune pasuqa; jelo od tih mahuna. 2. fig. ekspr. a. sitnica, bezna~ajna stvar; ono {to je vrlo lako, jednostavno. b. mali, bezna~ajni qudi; onaj koji je mlad, neiskusan, zelen; nepr. buranija. borat, -ata m ‰v. borŠ hem. so borne kiseline. boracit, -a i boracit, -ita m ‰v. boraksŠ vrsta minerala, magnezijumov borat i hlorid, slu`i za dobijawe borne kiseline i borata.
miner.
bor-vazelin, -ina m ‰v. bor, vazelinŠ borna kiselina pome{ana s vazelinom, upotrebqava se kao za{titna medicinska mast. borgis, -a m ‰nem. Borgis od fr. Bourgeois, prema imenu {tamparaŠ tipogr. vrsta {tamparskih slova veli~ine 9 tipografskih ta~aka; tekst {tampan takvom veli~inom slova. bord, -a m, mn. bordovi, gen. mn. bordova ‰engl. boardŠ odbor, kolegijum; poslovni skup direktora. borda`a, -e ` ‰fr. bordageŠ 1. oblagawe la|e daskama; materijal za oblagawe la|e. 2. op{ivawe, porubqivawe, perva`ewe.
bordel bordel, -a m, mn. bordeli, gen. mn. bordela ‰fr. bordel, ital. bordelloŠ javna ku}a, kupleraj. borderlajn, -a m ‰engl. borderlineŠ 1. rubna, grani~na linija; grani~na podru~ja. 2. med. stawe koje je na granici bolesti. bordi`ati, -am svr{. i nesvr{. ‰ital. bordeggiareŠ pom. manevrisati plove}i protiv vetra. bording, -a m, mn. bordinzi, gen. mn. bordinga ‰engl. boardingŠ ukrcavawe, presedawe (na avion ili brod). bording karta, -e `, gen. mn. bording karata ‰engl. boarding passŠ karta izdata na aerodromu za izlazak iz aerodromske zgrade i ukrcavawe na avion. bordingpas, -a m ‰engl. boarding passŠ v. bording karta. bordirati, bordiram, 3. l. mn. bordiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. borderŠ 1. (na)praviti, (iz)vesti borduru (v.); op{i(va)ti. 2. oblo`iti, oblagati (la|u) daskama. 3. slik. (pre)mazati platno osnovnom bojom, grundirati. bordo, -oa m ‰fr. bordeauxŠ 1. tamnocrvena boja, boja crnog vina. 2. vrsta francuskog crnog vina. bordun, -una m, mn. borduni, gen. mn. borduna ‰ital. bordoneŠ v. burdon. bordura, -e ` ‰fr. bordureŠ porub, ukrasna ivica; izvezena ili utkana {ara du` ivice. borealan, -lna, -lno ‰lat. borealis, gr~. boreiaiosŠ geogr. severni. y borealna klima meteor. vrlo hladna, o{tra klima, poput klime na krajwem severu; borealne rase antrop. evroazijske rase: evropejci i mongoli. boreas, -a = borej, -a m ‰gr~. boreasŠ severni vetar, severac. borej = boreas (v.). borer, -a m, mn. -i ‰nem. BohrerŠ burgija, svrdlo. borid, -ida m ‰v. borŠ hem. jediwewe bora s razli~itim metalima. borija, -e ` ‰tur. boruŠ zast. vrsta trube. borijati, -am nesvr{. ‰v. borijaŠ zast. svirati u trubu, trubiti. bor-ma{ina, -e ` ‰nem. Bohrmaschine prema bohren bu{itiŠ tehn. elektri~na bu{ilica.
bosa`a borneol, -ola m ‰prema ostrvu BorneuŠ hem. svetla te~nost ukusa mente koja se dobija iz biqke Dryobalanops aromatica, upotrebqava se u proizvodwi kamfora i parfema. borni, -a -o ‰v. borŠ hem. koji sadr`i bor; koji se odnosi na bor. y borna kiselina jediwewe kiselog ukusa, H3BO3, upotrebqava se za izradu specijalnog stakla, glazura i emajla, i u medicini kao blago antisepti~ko sredstvo. borniran, -a, -o ‰fr. borneŠ ograni~en, priglup. borniranost, -osti ` ‰v. borniranŠ ograni~enost, duhovna sku~enost, glupavost. borozan, -a m, mn. -i ‰tur. boruzenŠ 1. truba~. 2. vojni~ka truba. borsalino, -a m ‰prema imenu proizvo|a~aŠ vrsta veoma cewenih, kvalitetnih mu{kih {e{ira, popularnih 30-tih godina pro{log veka. bort, -a m ‰engl. bortŠ miner. vrsta dijamanta nepravilno sraslih kristala, usled ~ega se ne upotrebqava za izradu nakita; sitni kristali dijamanata koji otpadaju prilikom wihovog bru{ewa. bortati, -am nesvr{. ‰poreklo neizvesnoŠ pokr. te{ko `iveti, kuburiti; pobolevati. bortna, -e `, gen. mn. bortni ‰nem. BorteŠ traka, {irit, gajtan za op{ivawe. borusomanija, -e ` ‰nlat. Borussia Prusija, v. manijaŠ preterana qubav prema Prusima i svemu {to je prusko. borusofobija, -e ` ‰nlat. Borussia Prusija, v. fobijaŠ strah od Prusa, mr`wa prema Prusima i svemu {to je prusko. bor{a, -e `, gen. mn. bor{i ` ‰ital. borsaŠ pokr. torba, torbica. bor{~, -a m ‰rus. boræŠ kulin. rusko narodno jelo, gusta ~orba od cvekle i drugog povr}a s mesom. bos, bosa, mn. bosovi, gen. mn. bosova ‰engl. bossŠ `arg. onaj koji je glavni u poslu, gazda, {ef. bosa`a, -e ` ‰fr. bossageŠ 1. gra|. grubo otesana povr{ina kamena; naro~ita obrada kamena tesanika. 2. vaj. sirova obrada kamena, priprema kamena za daqu obradu.
233
bosa nova bosa nova, -e ` ‰port. bossa nova novi talasŠ muz. 1. vrsta brazilskog plesa sli~nog sambi. 2. pravac u ju`noameri~kom xezu. bosacu, -ua m ‰jap.Š u japanskom budizmu uzvi{eno bi}e koje se pribli`ilo stupwu bude. bosirati, bosiram, 3. l. mn. bosiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. bossieren od fr. bosselerŠ 1. obraditi, obra|ivati, (o)tesati (kamen). 2. (na)praviti (figure, skulpture) od gipsa, ilova~e, voska i sl. bosjak, -a m, mn. bosjaci, gen. mn. bosjaka ‰rus. bosàkŠ prosjak, besku}nik, siromah; propalica. bosja~iti, bosja~im nesvr{. ‰v. bosjakŠ `iveti kao bosjak (v.). boson v. bozon. bostan, -a m ‰tur. bostan od pers. bustanŠ 1. zajedni~ki naziv za lubenice i diwe. 2. bostani{te. 3. pokr. ba{ta, vrt, cvetwak. bostani{te, -a s ‰v. bostanŠ zemqi{te na kojem se gaje lubenice i diwe. bostanxiba{a, -e m ‰tur. bostanc›bas›, v. bostanxija, ba{aŠ stare{ina bostanxija. bostanxija, -e m ‰tur. bostanc›, v. bostan, -xijaŠ 1. onaj koji proizvodi i prodaje lubenice; onaj koji ~uva bostan. 2. mn. ist. jani~arski rod vojske koji je u po~etku imao du`nost da se brine o carskim vrtovima. bostanxiluk, -a m ‰tur. bostanc›l›k, v. bostanŠ gajewe i prodavawe bostana. boston, -ona m, mn. bostoni, gen. mn. bostona i boston, -a m, mn. bostoni, gen. mn. bostona ‰fr. boston po gradu BostonuŠ 1. vrsta valcera, popularna posle Prvog svetskog rata. 2. kartaro{ka igra. botana, -e ` ‰ital. bottanaŠ pokr. grubo pamu~no platno. botanizirati, botaniziram, 3. l. mn. botaniziraju = botanisati, -i{em nesvr{. ‰v. botanikaŠ baviti se botanikom. botanika, -e `, dat. botanici ` ‰gr~. botanike prema botane trava, biqkaŠ nauka o biqkama; uxbenik za tu nauku; nastavni predmet. x botani~ki. botanisati = botanizirati (v.). botani~ar, -ara m, mn. -i ‰v. botanikaŠ onaj koji se bavi botanikom. x botani~arski.
234
boca botani~arka, -e `, dat. botani~arki, gen. mn. botani~arki ‰v. botanika, botani~arŠ `ena botani~ar. botanoliti, botanolita m mn. ‰gr~. botane, lithos kamenŠ geol. okamewene biqke. botanologija v. botanika. botanomantija, -e ` ‰gr~. botane, v. -mantijaŠ gatawe, proricawe sudbine iz biqaka. botel, -a m, mn. boteli, gen. mn. botela ‰engl. boatel, od boat brod i (ho)telŠ usidreni brod koji slu`i kao hotel. botoks, -a m ‰engl. BotoxŠ kozm. sintetska supstanca koja se ubrizgava u ko`u lica, naj~e{}e oko o~iju, kako bi se smawile bore i postiglo da ko`a izgleda mla|a. botriolit, -ita m, mn. botrioliti, gen. mn. botriolita ‰gr~. botrys grozd, lithos kamenŠ miner. kamen grozdasta oblika. botulizam, -zma m ‰v. botulinŠ med. trovawe botulinom, posledica jedewa pokvarenog mesa ili mesnih prera|evina. botulin, -ina m ‰lat. botulus kobasicaŠ med. otrov koji nastaje delovawem bakterije Clostridium botulinum, izaziva botulizam. botun, -una m, mn. botuni, gen. mn. botuna ‰ital. bottoneŠ pokr. dugme. bo}a, -e `, gen. mn. bo}a ‰ital. bocciaŠ kugla, obi~no drvena, za igru; igra takvim kuglama. bo}ati se, -am se nesvr{. ‰v. bo}aŠ igrati bo}e, kuglati se s ciqem da se izba~ena bo}a {to vi{e pribli`i ciqu, maloj kugli (bulinu). bofl, -a m ‰austr.-nem. BafelŠ 1. roba lo{eg kvaliteta, roba s gre{kom, lo{a roba. 2. u atributskoj slu`bi: vrlo lo{, nekvalitetan; up. bavela. bofor, -ora m, mn. bofori, gen. mn. bofora ‰prema imenu britanskog admirala F. Bofora (Beaufort)Š meteor. skala od 12 stepeni za merewe ja~ine vetra (0 — ti{ina, 2 — slab, 4 — umeren, 6 — jak, 8 — vrlo jak, 10 sna`na oluja, 12 — orkan). bohemizam, -zma m, mn. bohemizmi, gen. mn. bohemizama ‰prema lat. Bohemia ^e{kaŠ lingv. re~ preuzeta iz ~e{kog u neki drugi jezik. boca, -e `, gen. mn. boca ` ‰venec. bozzaŠ 1. fla{a, staklenka. 2. stakleni sud za konzervi-
bocel rawe vo}a ili povr}a, tegla. 3. pokr. drveni sud za vodu. 4. zast. mera za zapreminu. bocel, -a m, mn. boceli, gen. mn. bocela ‰ital. bozzelloŠ pom. pokr. ~ekrk, kotur za dizawe jedra ili kakvog tereta na brodu. bocman, -a m, mn. -i ‰nem. Bootsmann od Boot brod, Mann ~ovekŠ pom. pokr. stare{ina palube na brodu. bocun, -una m, bocuni, gen. mn. bocuna ‰venec. bozzonŠ 1. v. boca (1). 2. v. balon (2). bo{ prid. indekl. ‰tur. bosŠ pokr. uzaludan, prazan, beskoristan. y bo{ laf prazan govor, besposlen razgovor, tru}awe; bo{ posla uzalud, ne vredi. bo{luk, -a m, mn. bo{luci, gen. mn. bo{luka ‰tur. bosluk, v. bo{Š 1. praznina, {upqina. 2. nema{tina, siroma{tvo. bo{~a, -e `, gen. mn. bo{~a ‰tur. bohca od pers. bog~e, dem. od bog zave`qajŠ 1. ve}a marama kojom muslimanke pokrivaju glavu i lice. 2. pove}e platno za prekrivawe ili uvijawe ne~ega, prekriva~. 3. sve`aw, zave`qaj. 4. bot. vrsta finog duvana, Nicotiana latissima, koji se ~uva u bo{~i. bo{~aluk, -a m, mn. bo{~aluci, gen. mn. bo{~aluka ‰tur. bohcal›k, v. bo{~aŠ 1. svadbeni dar, koji obi~no dariva mlada, uvijen u bo{~u (naj~e{}e ko{uqa, ga}e i ~arape). 2. mn. vrsta kola~a od testa, sira i jaja, pr`enog na masti. B-produkcija /be-produkcija/, -e ` ‰v. B-filmŠ proizvodwa drugorazrednih filmova, ob. izvan velikih producentskih ku}a. Brabansona, -e ` ‰fr. Brabanconne, po pokrajini BrabantŠ belgijska himna. brabansoni, brabansona m mn. ‰fr. brabanconsŠ ist. brabantski vojnici u engleskoj ili francuskoj slu`bi koji su, naro~ito u XII veku, bili ~uveni po svojim pqa~ka{kim akcijama po Francuskoj. bravisimo uzv. ‰ital. bravissimoŠ poja~awe od bravo (v.). bravo uzv. ‰ital. bravo dobar, ve{tŠ uzvik za odobravawe, ~estitawe, divqewe, pohvalu: odli~no, izvrsno, svaka ~ast. bravura, -e `, gen. mn. bravura ‰fr. bravoure, ital. bravuraŠ 1. izuzetna ve{tina u izvo|ewu
brajda ~ega. 2. delo izvedeno sa velikom ume{no{}u; smeo, divqewa vredan postupak. bravur-arija, -e ` ‰v. bravura, arijaŠ muz. tehni~ki zahtevna kompozicija koja omogu}ava peva~u da izrazi svoje izvo|a~ke sposobnosti. bravurozan, -zna, -zno ‰v. bravuraŠ koji ima odlike bravure, izveden s velikom ve{tinom, majstorski. braga, -e `, gen. mn. braga ‰venec. braga, ital. bracaŠ pokr. ~eli~no u`e za dizawe i prekrcavawe tereta u luci. bragoc, -a m, mn. bragoci, gen. mn. bragoca ‰ital. bragozzoŠ pokr. vrsta maweg ribarskog jedrewaka s dva jarbola. bradi- ‰gr~. bradys sporŠ kao prvi deo slo`enica ozna~ava sporost, tromost, usporenost. bradikardija, -e ` ‰v. bradi-, kardia srceŠ med. usporen rad srca (ispod 50 otkucaja u minutu). bradikineza, -e ` ‰v. bradi-, kinezaŠ med. usporenost pokreta, kretawa. bradilalija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. lalia govorŠ med. usporen i ote`an govor, naj~e{}e usled o{te}ewa mozga; up. bradifazija. bradipepsija, -e ` ‰v. bradi-, pepsis kuvawe; vareweŠ med. te{ko, sporo varewe hrane. bradipsihija, -e ` ‰v. bradi-, psihaŠ med. op{te usporewe psihi~kih procesa; up. bradifrenija. bradiseizmi~ki, -a, -o ‰v. bradi-, seizmi~kiŠ koji se pomera u toku du`eg perioda (o tlu). bradifazija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phasis izraz, govorŠ psih. ote`an, usporen govor; up. bradilalija. bradifrazija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phrasis govoreweŠ psih. usporenost u formirawu re~enica. bradifrenija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phren um, razumŠ psih. usporenost misli i emocija; up. bradipsihija. brazleta, -e `, gen. mn. brazleta = brazletna, -e `, gen. mn. brazletni ‰fr. braceletŠ narukvica, grivna. brazletna = brazleta (v.). brajda, -e `, gen. mn. brajdi ` ‰ital. dijal. braidaŠ stubovi s popre~nim letvama ili `icama po kojima se pewe vinova loza; up. pergola.
235
Brajeva azbuka Brajeva azbuka, -e ` ‰prema pronalaza~u L. Braju (Louis Braille)Š me|unarodna azbuka za slepe, sa slovima od ispup~enih ta~aka koje se mogu opipati prstima. brakada, -e ` ‰ital. braccata od bracco lova~ki pasŠ lov s psima goni~ima. brakirac, -rca m, mn. brakirci, gen. mn. brakiraca ‰nem. brackieren od ital. bracco, v. brakadaŠ vrsta lova~kog psa goni~a, kratke dlake i dugih klempavih u{iju. brakteja, -e `, gen. mn. brakteja ‰lat. bractea listŠ bot. za{titni list u ~ijem se pazuhu nalazi cvet ili cvast, priperak, zalistak. Brama, -e = Brahma, -e m ‰sanskr. BrahmaŠ vrhovno indijsko bo`anstvo, jedan od tri glavna boga u hinduizmu. braman, -ana m, mn. bramani, gen. mn. bramana, bramanac, -nca m, mn. bramanci, gen. mn. bramanaca = brahman, -ana m, mn. brahmani, gen. mn. brahmana, brahmanac, -nca m, mn. brahmanci, gen. mn. brahmanaca ‰sanskr. brahmanaŠ pripadnik najvi{e sve{teni~ke kaste u Indiji. bramanac = braman (v.). bramanizam, -zma = brahmanizam, -zma m ‰v. bramanŠ indijska religija zasnovana na u~ewu o Brami (v.). bramanist(a), -e m, mn. bramanisti = brahmanist(a), -e m, mn. brahmanisti ‰v. bramanŠ sledbenik bramanizma. bramanski, -a, -o = brahmanski, -a, -o ‰v. bramanŠ koji se odnosi na bra(h)mane, koji pripada bra(h)manima. branda, -e `, gen. mn. brandi ` ‰ital. brandaŠ pokr. vise}i mornarski krevet, le`aqka. brander, -a m, mn. branderi, gen. mn. brandera ‰nem. Brander od Brand po`arŠ ist. pom. mawi, dotrajali brod natovaren zapaqivim materijalom, koji se palio i slao prema neprijateqskom brodu da na wemu izazove po`ar. bran`a = bran{a (v.). branhijati, branhijata m mn. ‰nlat. branchiatus, v. branhijeŠ zool. `ivotiwe koje di{u na {krge. branhije, branhija ` mn. ‰gr~. branchiaŠ {krge. brancin, -ina m, mn. brancini, gen. mn. brancina ‰ital. branzinoŠ zool. pokr. vrsta morske ribe, lubin, Dicentrarchus labrax.
236
brahikatalekti~an bran~, -a m ‰engl. brunch, od br(eakfast) doru~ak i (l)unch ru~akŠ prepodnevni lak{i obrok koji zamewuje i doru~ak i ru~ak. bran{a, -e `, gen. mn. bran{i = bran`a, -e `, gen. mn. bran`i ` ‰fr. brancheŠ struka, specijalnost, grana nekog posla, delatnosti i sl. braon = braun prid. indekl. varv. ‰nem. braunŠ kestewaste boje, mrk, sme|. brauzer, -a m ‰engl. browser od browse pretra`ivatiŠ ra~. program koji omogu}ava pretra`ivawe drugih programa odnosno Interneta, pretra`iva~. braun = braon (v.). brauning, -a m, mn. brauninzi, gen. mn. brauninga ‰po konstruktoru, Amerikancu X. M. Brauningu (Browning)Š vrsta automatskog pi{toqa; nepr. brovning, broving. brahi- ‰gr~. brachysŠ kao prvi deo slo`enica sa zna~ewem: malen, kratak. brahialgija, -e ` ‰v. brahijum, gr~. algos bolŠ med. bol uzdu` ruke. brahigrafija, -e ` ‰v. brahi-, grafijaŠ ve{tina pisawa pomo}u skra}ivawa re~i; up. stenografija i tahigrafija. brahidaktilija, -e ` ‰v. brahi-, gr~. daktylos prstŠ med. uro|ena kratko}a prstiju. brahijalan, -lna, -lno ‰lat. brachialis, v. brahijumŠ 1. anat. koji se odnosi na mi{icu, podlakticu, ruku. 2. fig. nasilan, nasilni~ki. brahijarijum, -a (i brahijarij, -a) m ‰srlat. brachiarium, v. brahijumŠ ist. rel. prostorija u kojoj se ~uva sveta ruka, ruka koja se pripisuje nekom svecu. brahijator, -a m, mn. -i ‰nlat. brachiator, v. brahijumŠ zool. `ivotiwa koja se kre}e pomo}u brahijacije (v.). brahijacija, -e ` ‰nlat. brachiatio, v. brahijumŠ zool. kretawe kroz kro{we drve}a hvataju}i se rukama za grane, kao {to ~ine neki ~ovekoliki majmuni. brahijum, -a m ‰lat. brachiumŠ 1. ruka (do lakta), mi{ica, podlaktica. 2. fig. mo}, sila. brahikatalekti~an, ~na, -~no ‰v. brahi-, katalektikosŠ metr. nepotpun, tj. (stih) koji na kraju nema jednu ili dve stope. gr~.
brahikefal
brejk
brahikefal, -a m, mn. -i ‰v. brahi-, gr~. kephale glavaŠ anat. onaj koji je brahikefalan, koji ima kratku i {iroku glavu. brahikefalan, -lna, -lno ‰v. brahikefalŠ anat. koji ima kratku, {iroku, okruglastu lobawu; up. dolihokefalan. brahikefalija, -e ` ‰v. brahikefalŠ anat. osobina, svojstvo onoga koji je brahikefalan; up. dolihokefalija. brahilogija, -e ` ‰v. brahi-, -logijaŠ ve{tina kratkog, elipti~nog izra`avawa. brahiopode, brahiopoda ` mn. ‰v. brahijum, pous, gen. podos nogaŠ zool. morski beski~mewaci sa dve qu{ture koji `ive pri~vr{}eni za kakvu stenu, sli~ni {koqkama. gr~.
brahiotomija, -e ` ‰v. brahijum, med. hirur{ko odsecawe ruke.
-tomijaŠ
brahipetalan, -lna, -lno ‰v. brahi-, gr~. petalon listŠ bot. koji ima kratke cvetne listi}e, koji je kratkih latica. brahipodan, -dna, -dno ‰v. brahi-, gr~. gen. podos nogaŠ kratkonog, kratkih nogu.
pous,
brahipteran, -rna, -rno ‰v. brahipteriŠ koji je kratkih krila, kratkokrilan. brahipteri, brahiptera m mn. (i brahiptera ` mn.) ‰v. brahi-, gr~. pteron kriloŠ zool. `ivotiwe (naro~ito insekti) koje imaju kratka krila. brahisilabus, -a m, mn. -i ‰v. brahi-, gr~. syllabe slogŠ metr. stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brahistohrona, -e ` ‰gr~. brachistos najkra}i, chronos vremeŠ mat. linija po kojoj neko telo pod dejstvom gravitacije za najkra}e vreme sti`e iz vi{e u ni`u ta~ku. Brahma = Brama (v.). brahman = braman (v.). Brahmana, -e ` ‰sanskr. brahmanaŠ staroindijske svete kwige koje tuma~e tekstove Veda, po~etak indijske epske poezije. brahmanac = bramanac v. braman. brahmanizam = bramanizam (v.). brahmanist(a) = bramanista (v.). brahmanski = bramanski (v.).
bracera, -e ` ‰venec. brazzera od lat. brachia katarkeŠ pokr. obalni teretni jedrewak {irokog korita. bra~, bra~a, mn. bra~evi, gen. mn. bra~eva m ‰nem. Bratsche od ital. viola da braccioŠ muz. 1. viola. 2. vrsta tambure dubqeg registra. bre uzv. ‰tur. be, bre od gr~. more, vokativ od moros ludaŠ ~est uzvik za isticawe, skretawe pa`we, ~esto s neodobravawem, qutinom; za zapovest, opomenu, pretwu; za podsticawe, hrabrewe; kao znak ~u|ewa. breve, breva, mn. brevi m ‰lat. breve kratkoŠ crkv. papino pismo neformalnog karaktera, obi~no o svetovnim pitawima. brevijar, -ara m, mn. brevijari, gen. mn. brevijara ‰lat. breviariumŠ 1. kod katolika kwiga molitava koje sve{tenik ~ita svakoga dana, ~asoslov. 2. fig. neophodni priru~nik; kwiga koja se rado i ~esto ~ita. brevijarijum, -a (i brevijarij, a) m ‰lat. breviariumŠ v. brevijar (1). brevilokventan, -tna, -tno ‰lat. brevis kratak, loqui govoritiŠ kratak, {krt na re~ima, sa`et, malorek. brevilokvijum, -a (i brevilokvij, -a) m ‰lat. brevis kratak, loqui govoritiŠ kratak, sa`et, jezgrovit govor. brevis, -a m ‰lat. brevis kratakŠ muz. nota koja vredi dva cela takta. brege, -ea m, mn. bregei, gen. mn. bregea = bregejac, -jca m, bregejci, gen. mn. bregejaca ‰prema imenu francuskog konstruktora Bregea (Louis Charles Breguet, 1880–1955)Š tip aviona, kori{}en u Prvom svetskom ratu. bregejac = brege (v.). breda, -e `, gen. mn. breda ‰prema italijanskoj fabrici oru`ja BredaŠ tip mitraqeza italijanske proizvodwe. brejk, -a m, mn. brejkovi, gen. mn. brejkova ‰engl. breakŠ 1. `arg. prekid, prestanak, pauza. 2. muz. kratka improvizacija u xezu koju izvodi neki instrumentalist izvan osnovne melodije. 3. sp. a. naredba sudije da se bokseri razdvoje iz klin~a. b. u tenisu, pobeda u gemu u kojem je protivnik servirao. y brejk lopta mogu}nost da se dobije gem na protivnikov servis ukoliko se osvoji slede}i poen; brejk po-
237
brejk-dens en poen kojim se dobija gem iako je protivnik na servisu. v. niz pogodaka u bilijaru. 4. tipogr. razmak, belina izme|u slova ili redova. brejk-dens, -a i brejkdens, -a m ‰engl. break-danceŠ vrsta akrobatskog plesa, nastao 80-tih godina HH veka, u kojem se neke figure izvode igraju}i na rukama. brejn-vo{ing, -a m ‰engl. brainwashingŠ ispirawe mozga, podvrgavawe duhovnom nasiqu, propaganda i prevaspitavawe usled kojih `rtva mewa mi{qewe. brejn-drejn, -a m ‰engl. brain drainŠ odliv mozgova, odlazak {kolovanih qudi i stru~waka u razvijenije zemqe. brejnstorming, -a m ‰engl. brainstorming od brain mozak, storm olujaŠ postupak kolektivnog razmi{qawa i su~eqavawa mi{qewa o nekoj temi kako bi se re{io odre|eni problem ili da bi se do{lo do novih ideja. brejn-trast, -a m ‰engl. brain trustŠ œtrust mozgovaŒ, grupa eksperata okupqena u ciqu re{avawa nekog problema. bremza, -e, gen. mn. bremzi (uob. i bremza, -e, gen. mn. bremzi) ` ‰nem. BremseŠ fam. ko~nica. bremzati, = bremzovati, -ujem nesvr{. ‰nem. bremsenŠ 1. ko~iti radi usporavawa brzine kretawa. y bremzati se uzdr`avati se, savla|ivati se. bremzovati = bremzati (v.). brenajzl, -a m, mn. brenajzli, gen. mn. brenajzla ‰nem. BrenneisenŠ 1. naprava za kovrxawe kose. 2. obu}arska alatka za gla~awe potpetica. brend, brenda m ‰engl. brandŠ 1. fabri~ka marka; za{titni znak; tip ili vrsta proizvoda. 2. proizvod, postupak, obi~aj, popularna li~nost i sl. koji su postali poznati u svetu. brendi, -ija m ‰engl. brandyŠ vrsta `estokog pi}a, viwak, kowak. brendomanija, -e ‰v. brendŠ 1. manija progla{avawa svega i sva~ega za œbrendŒ; 2. nastojawe da ime nekog proizvoda postane poznato na tr`i{tu. 3. preterana, neopravdana upotreba re~i brend umesto drugih re~i istog ili sli~nog zna~ewa. brener, -a m, mn. -i ‰nem. Brenner od brennen pe}i, goreti, palitiŠ 1. deo karbidske ili gasne lampe iz kojeg izbija plamen, plamenik. 2.
238
brigada v. brenajzl (2). 3. radnik koji rukuje pe~ewem u rotacionoj pe}i (u industriji cementa). brenovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. brennen pe}i, goreti, palitiŠ 1. (is)kovrxati (kosu) brenajzlom (1). 2. (iz)gla~ati (potpetice) brenajzlom (2) i voskom. 3. (obi~no u odri~nom obliku) obazreti se, obzirati se (na koga, na {to), prida(va)ti va`nost, zna~aj (kome, ~emu). brenta, -e `, gen. mn. brenti ‰ital. brentaŠ 1. drveni sud u koji se u berbi stavqa gro`|e i nosi na le|ima, putuwa. 2. visoka, uzana ~abrica za sir. bren{er, -a m, mn. -i ‰nem. brennen paliti, Schere makazeŠ gvozdena naprava sli~na makazama za kovrxawe kose, upotrebqava se zagrejan, figaro. bretela, -e ` (ob. mn.) ‰fr. bretelleŠ 1. naramenica kao deo grudwaka, potko{uqe, kombinezona, letwe majice ili haqine. 2. naramenica za dr`awe pantalona, hozntreger (v.). 3. uprta, remen, kai{ za no{ewe tereta. brefotrofeum = brefotrofijum (v.). brefotrofijum, -a = brefotrofeum, -a m ‰gr~. brephos novoro|en~e, tropheus hranilacŠ zavod za naho~ad, zavod za ishranu i podizawe dece. bre~a, -e `, gen. mn. bre~a ‰ital. brecciaŠ geol. sedimentna stena sastavqena od slepqenih uglastih komada. x bre~ast. bre{a1, -e `, gen. mn. bre{a ‰fr. brecheŠ 1. rupa, otvor, prolaz nastao usled proloma (na zidu, tvr|avi i sl.). 2. voj. prolaz nastao probojem fronta. bre{a2, -e `, gen. mn. bre{a ‰prema italijanskom gradu Bre{i (Brescia)Š voj. starinska pu{ka, prvobitno izra|ivana u Bre{i. bre{ka, -e `, dat. bre{ci, gen. mn. bre{ki = bre{a2 (v.). br`olica, -e ` ‰venec. brisiolaŠ pokr. gove|a pe~enica. brig, -a m, mn. brigovi, gen. mn. brigova ‰engl. brig, skr. od brigantine, v. brigantinŠ pom. 1. laka jedrilica s dve katarke ili s veslima. 2. ist. ranije vrsta ratnog broda sa 10–20 topova, gusarska la|a. brigada, -e `, gen. mn. brigada ‰fr. brigade, ital. brigataŠ 1. vojna jedinica sastavqena
brigadir obi~no od dva ili tri puka istog roda vojske (u NOB-u sastavqena od dva, tri ili vi{e bataqona). 2. radna jedinica, mawi kolektiv odre|en za neki posao. brigadir, -ira m, mn. brigadiri, gen. mn. brigadira ‰fr. brigadierŠ 1. voj. komandant brigade (1). 2. rukovodilac brigade (2). 3. v. brigadist. x brigadirski. brigadirka, -e `, dat. brigadirki, gen. mn. brigadirki ‰v. brigadirŠ 1. `ena brigadira (1). 2. a. `ena brigadir (2). b. `ena brigadist, brigadistkiwa. brigadirstvo, -a s ‰v. brigadirŠ zvawe, polo`aj brigadira. brigadist(a), -e m, mn. brigadisti ‰v. brigadaŠ (`. brigadistkiwa, -e) pripadnik, ~lan brigade (2). brigadni, -a, -o ‰v. brigadaŠ koji se odnosi na brigadu, koji pripada brigadi; y brigadni general najni`i generalski ~in u nekim zemqama. brigant, -a m, mn. briganti, gen. mn. briganata ‰ital. briganteŠ drumski razbojnik, pqa~ka{, hajduk (obi~no o italijanskim razbojnicima). brigantin, -ina m, mn. brigantini, gen. mn. brigantina = brigantina, -e ` ‰ital. brigantinoŠ pom. ist. jedrewak sa dva jarbola, naoru`an topovima, nekada kori{}en za pra}ewe i obezbe|ewe trgova~kih brodova, ili kao piratski brod. brigantina = brigantin (v.). brigela, -e `, gen. mn. brigela ` ‰prema imenu BrighellaŠ stalan komi~an lik u italijanskoj komediji del arte, spletkar, lukavi sluga, smutqivac. brigma, -e ` = brigmos, -a m ‰gr~. brygmos {krgutŠ med. {krgutawe zubima. brigmos = brigma (v.). briza, -e ` ‰fr. briseŠ blag i sve` povetarac. brizantan, -tna, -tno ‰fr. brisantŠ koji naglo izgara i izaziva brzu eksploziju; y brizantna granata voj. tempirna granata koja se rasprskava u vazduhu. brizantnost, -osti ` ‰v. brizantanŠ sposobnost rasprskavawa, razornost, razorna snaga. brizle, brizli ` mn. ‰nem. BrieselŠ kulin. pe~ena jagwe}a ili tele}a grudna `lezda kao gurmanski specijalitet.
brimer brik, -a m ‰fr. brick od engl. brigŠ = brig (v.). briket, -a m, mn. briketi, gen. mn. briketa i briket, -eta m, mn. briketi, gen. mn. briketa ‰fr. briquette od brique opekaŠ sabijeni sitni komadi ugqa ili drugog rastresitog materijala (ugqene pra{ine, strugotine, slame i sl.) u obliku kocke, lopte ili jajeta, koji se koriste kao gorivo. briketa`a, -e ` ‰fr. briquetageŠ bojewe zida tako da izgleda kao da je od opeke; izrada fasade tako da se vide opeke; up. fugovawe. briketirati, briketiram, 3. l. mn. briketiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. briqueterŠ 1. (na)praviti brikete. 2. poplo~a(va)ti ciglama; (o)bojiti (zid) tako da izgleda kao da je od cigala. briksizam, -zma m ‰od gr~. brychein {krgutatiŠ {kripawe, {krgutawe zubima u snu; up. brigma, brigmos. brilijant, -a m, mn. brilijanti, gen. mn. brilijanata = briqant, -a m, mn. briqanti, gen. mn. briqanata ‰fr. brillantŠ 1. dijamant bru{en u obliku dve spojene piramide, tako da se postigne lep sjaj. 2. tipogr. najmawa slova u {tamparstvu, veli~ine 3 tipografske ta~ke. brilijantski, -a, -o = briqantski, -a, -o ‰v. brilijantŠ koji se odnosi na brilijant, koji ima svojstva brilijanta. briqantan, -tna, -tno i briqantan, -tna, -tno ‰fr. brillant prema briller blistatiŠ 1. blistav, sjajan. 2. izvanredan, odli~an, sjajan, izvrstan. briqantin, -ina m ‰fr. brillantineŠ miri{qavo uqe za kosu koje joj daje sjaj i poma`e da se oblikuje frizura. briqantnost, -osti ` ‰v. briqantanŠ svojstvo, osobina onoga koji je ili onoga {to je briqantno, sjaj, izvrsnost. briqantski = brilijantski (v.). briqirati, briqiram, 3. l. mn. briqiraju nesvr{. ‰fr. briller blistatiŠ 1. naro~ito se isticati, imati najve}eg uspeha, biti izvanredan. 2. sjajiti, blistati. brimer, -era m ‰fr. brumaire od brume maglaŠ ist. u republikanskom francuskom kalendaru, drugi mesec u godini, od 23. oktobra do 24. novembra.
239
brinet brinet prid. indekl. ‰nem. brunett od fr. brunetŠ sme| (o boji kose), sme|okos; crnomawast. brinet, -a m, mn. brineti, gen. mn. brineta m ‰fr. brunetŠ mu{karac sme|e ili crne kose. brineta, -e `, gen. mn. brineta ‰fr. brunetteŠ `enska osoba sme|e ili crne kose; crnka, garavu{a. brio, brija m ‰ital. brioŠ `ivahnost, polet, snaga; up. con brio. briozo pril. ‰fr. briosoŠ muz. `ivahno, poletno, vatreno; up. brio. briozoe, -oa ` mn. ‰nlat. Bryozoa od gr~. bryon mahovina, zoon `ivotiwaŠ zool. sitne morske, re|e slatkovodne, `ivotiwe nalik na mahovine koje `ive u kolonijama. brioidan, -dna, -dno ‰gr~. bryon mahovinaŠ bot. sli~an mahovini, mahovinast. briologija, -e ` ‰gr~. bryon mahovina, v. -logijaŠ bot. nauka o mahovinama. briofiti, briofita m mn. ‰gr~. bryon mahovina, phyton biqkaŠ bot. zajedni~ki naziv za sve vrste mahovina. brio{, -o{a m ‰fr. briocheŠ meko slatko pecivo, slu`i se uz kafu ili ~aj. brisolej, brisoleja m, mn. brisoleji, gen. mn. brisoleja ‰fr. brise-soleil prema briser lomiti, soleil sunceŠ istureni okvir prozora na fasadi, za{titnik od sunca. britanija-metal, -ala m ‰engl. Britannia metalŠ hem. legura kalaja i antimona s ne{to bakra, cinka i bizmuta, upotrebqava se za izradu pribora za jelo. britanika, -e `, dat. britanici ‰lat. britannica britanskaŠ 1. (Britanika) = Britanska enciklopedija (Encyclopedia Britannica). 2. vrsta cigara. 3. v. britanija-metal. brifing, brifinga m, mn. brifinzi, gen. mn. brifinga ‰engl. briefingŠ 1. kratak sastanak radi dogovora pred odlazak na kakav zadatak. 2. kratka konferencija za novinare s uputstvima za pisawe. brifovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. brief, v. brifingŠ dati, davati uputstva, pripremiti (saradnika, pot~iwenog) za javni nastup. brix, -a m, mn. brixevi, gen. mn. brixeva m ‰engl. bridgeŠ vrsta karta{ke igre sa 52 karte i 4 igra~a.
240
brokoli brixer, -a m ‰v. brixŠ igra~ brixa. bri{kula, -e ` ‰ital. briscolaŠ pokr. vrsta karta{ke igre ra{irene u primorskim krajevima, igra se sa tzv. italijanskim kartama. 2. tri iste karte (npr. tri kraqa). brnistra, -e ` ‰lat. genistaŠ bot. `uk, `ukovina, {ib ili grm `utog cveta, Spartium junceum, od ~ije se like izra|uju grube tkanine za omota~e i prekriva~e. brodbend, -a m ‰engl. broadband, {iroki pojasŠ {irokopojasna veza za primopredaju ra~unarskih podataka i usluga takve veze, npr. za ku}ni ili poslovni ra~unar. broving nepr. v. brauning. brovning nepr. v. brauning. brodet, a m, mn. brodeti, gen. mn. brodeta m ‰ital. brodettoŠ kulin. pokr. vrsta za~iwenog ribqeg paprika{a; nepr. brudet. brodirati, brodiram, 3. l. mn. brodiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. broderŠ (na)praviti op{ivku, (iz)vesti zlatom, srebrom, svilom; (u)krasiti, ulep{a(va)ti uop{te (pri~aji}i, pi{u}i). brodjaga, -e m, dat. brodjagi ‰rus. brodàga od broditâ lutatiŠ skitnica, besku}nik. brodkasting, -a m, mn. brodkastinzi, gen. mn. brodkastinga ‰engl. broadcastingŠ emitovawe radio i TV programa. brojler, -a m, mn. brojleri, gen. mn. brojlera m ‰engl. broilerŠ tovno pile hraweno koncentratom, uzgojeno za pe~ewe. brokat, -ata m ‰ital. broccatoŠ svilena tkanina protkana zlatnim ili srebrnim nitima. x brokatni. brokatel, -a m ‰ital. broccatelloŠ 1. polusvilena ili pamu~na ~vrsta tkanina sa utkanim ili izvezenim cvetovima. 2. miner. vrsta mermera. broker, -a m, mn. -i ‰engl. brokerŠ bank., ekon. onaj koji na berzi trguje akcijama ili posreduje pri wihovoj kupovini i prodaji, berzanski posrednik; x brokerski. brokera`a, -e ` ‰engl. brokerŠ bank. provizija koju broker zara~unava za obavqeni posao, up. broker. brokoli v. brokule.
brokule brokule, brokula ` mn. (jd. brokula) ‰ital. broccoliŠ bot. biqka iz roda kupuswa~a, vrsta karfiola zelene cvasti, jede se barena. brom, broma i, obi~nije, brom, broma m ‰fr. brome od gr~. bromos smradŠ 1. hem. hemijski element (simbol Br, atomski broj 35), crvena lako isparqiva te~nost jakog mirisa, koristi se u medicini, fotografiji i tehnici. 2. fam. v. bromid. bromat, -ata m ‰v. bromŠ hem. so bromne kiseline. bromatografija, -e ` ‰gr~. broma jelo, -grafijaŠ opisivawe jela i sredstava za ishranu. bromatologija, -e ` ‰gr~. broma jelo, -logijaŠ nauka o ishrani, o `ivotnim namirnicama, wihovom sastavu i spravqawu. bromid, -ida m ‰v. bromŠ hem. so bromovodoni~ne kiseline. bromizam, -zma m ‰v. bromŠ med. trovawe bromom. bronza, -e ` ‰fr. bronze, ital. bronzoŠ 1. legura bakra i kalaja. 2. zvono od bronze koje se stavqa na stoku, medenica, klepetu{a. 3. sp. bronzana medaqa koja se dodequje kao nagrada za osvojeno tre}e mesto na takmi~ewu. bronzan 1. koji je od bronze. 2. koji je boje kao bronza. y bronzano doba arheol. preistorijsko razdobqe u kojem se bronza po~ela upotrebqavati za izradu oru|a i oru`ja. bronzar, -ara m, mn. bronzari, gen. mn. bronzara ‰v. bronzaŠ ovan, vo, magarac koji nosi bronzu (2). bront, -a m ‰nem. BrandŠ zast. truqewe, izumirawe tkiva, gangrena. brontologija, -e ` ‰gr~. bronte grmqavina, -logijaŠ nauka o grmqavini, o nepogodama uop{te. brontometar, -tra m, mn. brontometri, gen. mn. brontometara ‰gr~. bronte grmqavina, -metarŠ tehn. ure|aj za merewe ja~ine groma. brontosaur(us), -a m, mn. -i ‰gr~. bronte grmqavina, sauros gu{terŠ paleont. zool. izumrla xinovska `ivotiwa iz grupe dinosaura koja je `ivela u periodu krede. brontofobija, -e ` ‰gr~. bronte grmqavina, fobijaŠ psih. preteran strah od groma, grmqavine.
bro{irati bronh, -a m, mn. bronhi, gen. mn. bronha ‰lat. bronchus od gr~. bronchionŠ v. bronhija. bronhiektazija, -e ` ‰v. bronh, gr~. ektasis {ireweŠ uro|eno ili ste~eno pro{irewe bronhija u kojem se sakupqa sekret koji izaziva ka{aq. bronhija, -e `, gen. mn. bronhija ‰gr~. bronchiaŠ anat. jedan od dva kanala na koje se ra~va du{nik, du{nica. x bronhijalan. bronhiole, bronhiola ` mn. ‰nlat. bronchiolumŠ anat. ogranci bronhija. bronhitis, -a m ‰v. bronh, -itisŠ med. zapaqewe sluznica bronhija, pra}eno ka{qem, ~esto i kijawem. bronho- ‰v. bronhŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje da se ne{to odnosi na bronhije. bronhografija, -e ` ‰v. bronho-, grafijaŠ med. rendgenski pregled bronhija, uz ubacivawe kontrastnog sredstva. bronhodilatator, -a m, mn. -i ‰v. bronho-, lat. dilatare pro{irivatiŠ med. svaka supstanca koja se koristi za {irewe du{nika i bronhija, obi~no kod astmati~ara. bronhopneumonija, -e ` ‰v. bronho-, pneumonijaŠ med. akutno zapaqewe bronhija koje zahvata plu}no tkivo i izaziva zapaqewe plu}a. bronhoskop, -a m, mn. -i ‰v. bronho-, -skopŠ med. savitqiva cev s naro~itim ogledalom za pregledawe bronhija. bronhoskopija, -e ` ‰v. bronho-, -skopijaŠ med. pregled bronhija pomo}u bronhoskopa. bronhotomija, -e ` ‰v. bronho-, -tomijaŠ med. operativno otvarawe ili zasecawe bronhija. bronhus, -a m v. bronh. brocak, -a m, mn. brocaci, gen. mn. brocaka ‰nem. BrotsackŠ pokr. torba koja se nosi preko jednog ramena, obi~no kao deo opreme planinara, lovaca i dr. bro{, bro{a m, mn. bro{evi, gen. mn. bro{eva ‰fr. brocheŠ vrsta `enskog nakita sa iglom za prikop~avawe, koji se obi~no nosi na grudima. bro{iran, -a, -o ‰v. bro{iratiŠ koji je u mekom povezu, s mekim koricama (o kwizi). bro{irati, bro{iram, 3. l. mn. bro{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. brocherŠ povez(iv)ati (kwigu) u meki povez.
241
bro{ura bro{ura, -e `, gen. mn. bro{ura ‰fr. brochureŠ kwi`ica u mekom povezu, obi~no o nekom aktuelnom pitawu; nepr. bro{ira. bruder{aft, -a m, mn. bruder{afti, gen. mn. bruder{afta ‰nem. BruderschaftŠ pobratimstvo, bratimqewe, obi~no uz pi}e. brudet nepr. v. brodet. bruksizam, -zma m, mn. bruksizmi, gen. mn. bruksizama ‰engl. bruxism od gr~. brychein {krgutatiŠ med. {kripawe ili gr~evito stiskawe zuba usled nervnog poreme}aja, naj~e{}e u snu. brum, -a m, mn. brumovi, gen. mn. brumova ‰engl. brougham, po lordu Brumu, dr`avniku, 1778–1868Š zast. zatvorena laka ko~ija sa dva sedi{ta i jednim kowem. brunirati, bruniram, 3. l. mn. bruniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. brunirŠ 1. da(va)ti ne~emu (metalu, name{taju, drvetu) tamnu, mrku boju; premaz(iv)ati (obi~no metal) za{titnim sredstvom. 2. (iz)gla~ati, (u)gla~ati. brustton, -a m, mn. brusttonovi ‰nem. Brust prsa, v. tonŠ muz. glas iz prsa; up. kopfton. brusthalter, -a m, mn. -i ‰nem. BrusthalterŠ deo `enskog doweg ve{a, grudwak, prslu~e za pridr`avawe grudi; nepr. brushalter. brutalan, -lna, -lno ‰srlat. brutalis prema lat. brutus zverŠ preterano grub, surov, bezobziran, divqa~ki. brutalitet, -eta m = brutalnost, -i ` 1. osobina onoga koji je brutalan, onoga {to je brutalno, preterana grubost, surovost. 2. brutalan postupak. brutalnost = brutalitet (v.). bruto prid. indekl. ‰nem. brutto prema starijem ital. bruttoŠ 1. oznaka za te`inu robe zajedno sa ambala`om, objediweni neto (v.) i tara (v.). 2. koji je bez odbitaka ili sa svim tro{kovima (o koli~ini novca, dohotku i sl.). bruh, -a m, mn. bruhovi, gen. mn. bruhova ‰nem. Bruch prelomŠ med. bolest spu{tawa trbu{nih organa, obi~no creva, u susedne {upqine, hernija, kila. bruhgold, -a m ‰nem. BruchgoldŠ izlomqeno, neprera|eno zlato. bruceloza, -e ` ‰prema imenu bakterije, a ova po australijskom lekaru D. Brusu (Bruce), koji ju je otkrioŠ op{ti naziv za oboqewa do-
242
budaliti ma}ih `ivotiwa i qudi koja prouzrokuju bakterije iz roda Brucella, manifestuje se visokim temperaturama kod qudi, a kod `ivotiwa poba~ajem. bubikopf, -a m ‰nem. BubikopfŠ zast. vrsta `enske frizure kod koje je kosa o{i{ana kratko, kao u de~aka, sa {i{kama na ~elu. buboni, bubona m mn. ‰lat. bubo od gr~. boubonŠ med. zapaqewe limfnih `lezda, najizra`enije ispod pazuha i u predelu prepona. bugarija, -e ` ‰arap. tambur bulgariŠ 1. vrsta tambure za muzi~ku pratwu pevawa. 2. setno pevawe; setna pesma, tu`balica, `alopojka. buga~ica, -e ` ‰venec. bugazar upijatiŠ zast. hrv. upija}a hartija, upija~. bugenvilija, -e ` ‰prema francuskom moreplovcu Bugenvilu (L. A. de Bougainville, 1729–1811)Š bot. ukrasna biqka pewa~ica, Bougainvillea spectabillis, poreklom iz Ju`ne Amerike. bugzirati, bugziram, 3. l. mn. bugziraju nesvr{. ‰nem. bugsieren iz hol.Š pom. vu}i la|u pomo}u tegqa~a za koji je la|a vezana konopcima. bugi, -ija m = bugi-vugi (v.). bugi-vugi, -ija m ‰engl. boogie woogieŠ muz. `ivahan ples, popularan u xezu 30-ih i 40-ih godina HH veka, s pratwom u osminama. bugija, -e `, gen. mn. bugija ` ‰tur. buguŠ 1. para, dim; ono {to se di`e u vis u obliku magle oblaka; pra{ina. 2. jak zadah, smrad. budak, -a m, mn. budaci, gen. mn. budaka ‰tur. budakŠ 1. jednokraka (u vidu {iqka) ili dvokraka ({iqak i moti~ica) alatka za kopawe tvrde zemqe, iskopavawe korewa, kamewa i sl., trnokop, pijuk. 2. pej. glupak, ograni~en ~ovek. budala, -e m, vok. budalo, mn. budale, gen. mn. budala ` ‰tur. budalaŠ 1. glupak, luda, blesan. 2. onaj koji je lakoveran, naiv~ina. y dvorska budala dvorski lakrdija{, zabavqa~ vladara; {eret budala ~ovek koji se pretvara da je glup. budala{, -a{a, vok. budala{u, mn. budala{i, gen. mn. budala{a ‰v. budalaŠ 1. v. budala (1). 2. pokr. vrlo krupan beli pasuq. budalesati, budalesam, 3. l. mn. budalesaju nesvr{. ‰v. budalaŠ pokr. v. budaliti. budaliti, -im nesvr{.‰v. budalaŠ 1. praviti ili govoriti budala{tine, gluposti. 2. (za
budizam kim) biti ludo zaqubqen (u koga), ludovati (za nekim). y budaliti se praviti se budalom, blesaviti se. budizam, -zma m ‰sanskr. BuddhaŠ filozofsko u~ewe Bude, religija i filozofski sistem rasprostrawen u sredwoj i isto~noj Aziji. x budisti~ki. budist(a), -e m, mn. budisti (` budistkiwa) ‰v. budizamŠ pripadnik budizma. budo, -a m ‰jap. budoŠ sp. naziv za sve japanske borila~ke ve{tine. budoar, -ara m, mn. budoari, gen. mn. budoara ‰fr. boudoirŠ mali damski salon, mawa prostorija obi~no u blizini spava}e sobe, namewena dovr{avawu `enske toalete. bu|, -i ` = bu|a, -e ` ‰tur. bugeŠ 1. bot. vrsta gqivice koja `ivi na organskim materijama, izaziva wihovo kvarewe i truqewe, plesan. 2. zadah na bu|. 3. fig. ono {to ne vaqa, {to je kvarno, trulo. bu|a = bu| (v.). bu|av, -a, -o ‰v. bu|Š ubu|ao, plesniv. bu|aviti = bu|ati (v.). bu|avost, -i ` ‰v. bu|avŠ stawe onoga {to je bu|avo, plesnivost. bu|ati, -am = bu|aviti, bu|avim nesvr{. ‰v. bu|Š 1. postajati bu|av, plesniviti. 2. ekspr. propadati, zapu{tati se. bu|elar, -lara m ‰ma|. bugyelaris, prema lat. pugillaris koji je veli~ine {ake, koji je nadohvat {akeŠ nov~anik. bu|onovka, -e `, dat. bu|onovki, gen. mn. bu|onovki ‰prema ruskom vojskovo|i Bu|onijuŠ voj. ist. ruska kapa sli~na {lemu. buza pokr. v. boza. buzdovan, -ana m, mn. buzdovani, gen. mn. buzdovana ‰tur. bozdoganŠ 1. vrsta starinskog oru`ja, dr{ka sa gvozdenom kuglom na jednom kraju, topuz. 2. `arg. pej. ograni~en ~ovek, glupak, prostak. buz(e)nhalter m ‰nem. BusenhalterŠ v. brusthalter. buzerant v. buzurant. buzuki, -ija m ‰novogr~. mpouzouki, verovatno iz tur.Š muz. gr~ki narodni instrument sa `icama, sli~an mandolini.
buket buzurant, -a m, mn. buzuranti, gen. mn. buzurunata ‰ital. buggerareŠ vulg. zast. homoseksualac. bujatrika, -e `, dat. bujatrici ‰gr~. bous govedo, iatros lekarŠ vet. grana veterine koja se bavi le~ewem goveda. bujon, -ona = buqon, -ona m ‰fr. bouillonŠ kulin. 1. gove|a supa, ~esto za~iwena razmu}enim jajetom. 2. ekstrakt od gove|eg mesa, slu`i za pripremawe drugih jela. bujrum uzv. ‰tur. buyrun! od buyurmak zapovediti, nareditiŠ pri go{}ewu, ~a{}ewu, nu|ewu: izvolite, poslu`ite se, zapovedajte. bujruntija, -e ` ‰tur. buyrultuŠ pismena zapovest, naredba, odobrewe, ukaz. bujur uzv. v. bujrum. buk, -a m, mn. bukovi ‰engl. book kwigaŠ album s fotografijama manekenke, fotomodela i sl., potreban pri tra`ewu zaposlewa. bukagije, bukagija ` mn. ‰tur. bukag›Š okovi za noge, negve. bukadar pril. ‰tur. bakadarŠ pokr. mnogo, puno. bukanir, -ira m, mn. bukaniri, gen. mn. bukanira ‰engl. bucaneer, fr. boucanierŠ ist. gusar, pomorski pustolov, pirat (naro~ito oni koji su se u XVII veku, kraj obala Sredwe Amerike, borili protiv [panaca). bukara, -e `, gen. mn. bukara ‰ital. buccheroŠ sud za pi}e, velika ~a{a, vr~. bukardija, -e ` ‰gr~. bous vo, govedo, kardia srceŠ med. uve}awe, hipertrofija srca, kao posledica ja~awa sr~ane muskulature, obi~no usled gojaznosti. bukvalan, -lna, -lno ‰rus. bukvalânáè prema bukva slovoŠ 1. koji od re~i do re~i odgovara originalu, doslovan. 2. suvi{e doslovan; uzak, ograni~en. bukvalizam, -zma m ‰v. bukvalanŠ bukvalno shvatawe ne~ega, ograni~enost. bukvalnost, -i ` ‰v. bukvalanŠ osobina onoga {to je bukvalno, doslovnost. buke, -ea m ‰fr. bouquetŠ 1. miris, aroma vina. 2. v. buket (1). buket, -eta m, mn. buketi, gen. mn. buketa ‰nem. Bukett od fr. bouquetŠ 1. sve`aw, kita cve}a. 2. v. buke (1).
243
Bukefal Bukefal, -a m ‰gr~. bous vo, govedo, kephale glavaŠ ist. ime kowa Aleksandra Makedonskog. buki s indekl. ‰stsl. *buky slovoŠ naziv slova B u staroslovenskoj azbuci. buking, bukinga, mn. bukinzi, gen. mn. bukinga ‰engl. bookingŠ rezervisawe hotelske sobe, turisti~kog aran`mana, avionskih karata i sl., rezervacija. bukinist(a), -e m, mn. bukinisti ‰fr. bouquinisteŠ uli~ni preprodavac kwiga; trgovac starim kwigama, antikvar. bukirati, bukiram, 3. l. mn. bukiraju svr{. i (na)praviti buking, najaviti, najavqivati, rezervisati sme{taj u hotelu, avionske i dr. karte, turisti~ki aran`man i sl.
nesvr{. ‰engl. bookŠ
bukle, -ea m ‰fr. boucleŠ vrsta vunene ~upave ~vrste tkanine, satkane od ~vorova kovrxavog prediva. buklet, -a m ‰engl. booklet, dem. od bookŠ bro{ura, kwi`ica; prospekt; program u obliku kwige. buklija, -e `, gen. mn. buklija ‰ngr~. mpouklion od lat. bucculaŠ pqosnat drveni sud, ~utura (v.), pqoska. bukmark, -a m ‰engl. bookmarkŠ ra~. obele`eno mesto, pre~ica preko koje se mo`e direktno pristupiti nekom sajtu na Internetu. bukme(j)ker, -a m, mn. -i ‰engl. bookmakerŠ onaj koji na kowskim trkama prima opklade. x bukme(j)kerski. bukme(j)king, -a m ‰engl. bookmakerŠ posao bukme(j)kera, kladioni~arstvo. bukmol, -a m ‰norv. bokmalŠ lingv. kwi{ki, dr`avni norve{ki jezik, za razliku od landsmola (v.) ili ninorska (v.); v. ninorsk. bukolika, -e ` ‰lat. bucolica od gr~. boukolikos pastirskiŠ kwi`. pesma s temom iz pastirskog `ivota, pastorala, idila. bukoli~ar, -a m, mn. -i ‰v. bukolikaŠ pesnik bukolika. x bukoli~arski. bukoli~ki, -a, -o ‰v. bukolikaŠ koji se odnosi na bukolike, pastirski, idili~an. bukram, -a m ‰engl. buckramŠ ~vrsto, kruto platno od jute, konopqe ili pamuka, upotrebqava se za platneni povez kwiga.
244
bulbus bukranij, -a m = bukranije, bukranija ` mn. ‰gr~. bous govedo, kranion lobawaŠ arhit. um. dekorativni motiv u reqefu u obliku volovske glave. bukranije = bukranij (v.). buksirati, buksiram, v. bugzirati. bula, -e `, gen. mn. bula ‰tur. bula strina, tetkaŠ 1. a. verski obrazovana muslimanka koja umesto imama obavqa izvesne verske du`nosti za `ene, b. u~iteqica devoj~ica u muslimanskoj verskoj osnovnoj {koli (mektebu). 2. pokr. majstorovica (œbulom zove {egrt majstorovu `enuŒ — [kaqi}). bula1, -e `, gen. mn. bula ‰tur. bula strina, tetkaŠ 1. muslimanska `ena. 2. pokr. a. strina, ujna. b. naziv koji mlada od milo{te daje jetrvi ili zaova snahi. 3. ime raznim doma}im `ivotiwama (kobili, ovci, kravi i dr.). bula2, -e `, gen. mn. bula ‰lat. bulla mehurŠ 1. a. ispup~en, okrugao vo{tani pe~at na javnim poveqama. b. poveqa s takvim pe~atom; papsko ili vladarsko zvani~no pismo. 2. kutija u kojoj se ~uva pe~at. 3. pokr. po{tanska ili taksena marka. 4. jedinica obra~unavawa u kartaro{kim igrama, poen, bod. 5. pokr. raskokano kukuruzno zrno, kokica. 6. ist. ko`na vre}ica ili zlatna kutijica u kojoj se ~uvala amajlija, koja se nosila oko vrata. bulava, -e ` ‰rus. bulavaŠ atamanova, hetmanova palica kao znak vlasti. bulan`izam, -zma m ‰prema francuskom generalu Bulan`eu (Boulanger)Š ist. politi~ki pokret u Francuskoj u periodu 1885–1889, usmeren protiv re`ima. bularijum, -a (i bularij, -a) m ‰nlat. bullariumŠ zbirka papskih bula ili odredaba. bulbaran v. bulbus. bulbiferan, -rna, -rno ‰lat. bulbus lukovica, fero donosimŠ bot. koji ra|a lukovi~astim podzemnim stablom. bulbozan, -zna, -zno ‰lat. bulbosusŠ lukovi~ast, glavi~ast, krompirast, okrugao. bulbul, -a m, mn. bulbuli, gen. mn. bulbula ‰tur. bulbul od ar. bulbulŠ slavuj. bulbus, -a m, mn. -i ‰lat. bulbusŠ 1. lukovica, glavica. 2. med. svako ispup~ewe, otok na telu u
buldog obliku lukovice. 3. anat. o~na jabu~ica. x bulbaran. buldog, -a m, mn. buldozi, gen. mn. buldoga ‰engl. bulldogŠ 1. rasa krupnih pasa kratkog debelog tela, jakih vilica i zatupaste wu{ke. 2. `arg. vrsta malog revolvera. buldo`er, -a m, mn. -i ‰engl. bulldozerŠ pokretna ma{ina s velikim plugom spreda kojim se iskopava i izbacuje zemqa. x buldo`erski. bulevar, -ara m, mn. bulevari, gen. mn. bulevara ‰fr. boulevardŠ {iroka gradska ulica s drvoredima, avenija (v.). bulevarski, -a, -o ‰v. bulevarŠ koji je na bulevaru, koji se odnosi na bulevar. y bulevarska {tampa `uta {tampa, listovi koji uga|aju lo{em ukusu ~italaca. buli, -ija m ‰engl. bullyŠ sp. 1. mesto odakle se izvode kazneni udarci u hokeju na ledu i sam taj udarac. 2. u hokeju, po~etak igre posle prekida kada dva protivni~ka igra~a stoje pripravni sa {tapovima a sudija baca plo~icu. bulimija, -e ` ‰gr~. boulimiaŠ med. psih. velika, neodoqiva, `ivotiwska glad, bolest u kojoj ~ovek neprestano ima ose}aj da je gladan. bulin, -ina m, mn. bulini, gen. mn. bulina ‰ital. dijal. bullinoŠ sp. najmawa i glavna bo}a (v.), kuglica kojoj treba pribli`iti ostale bo}e. bulion, -ona m, mn. bulioni, gen. mn. buliona ‰engl. bullionŠ zlatne poluge ili {ipke koje slu`e kao pokri}e za papirni novac. bulterijer, -a m, mn. -i ‰engl. bull terrierŠ vrsta borbenog psa, nastao u Engleskoj ukr{tawem buldoga i belog engleskog terijera. bulumenta, -e `, gen. mn. bulumenti ‰klat. bullimentum vrewe, previraweŠ gomila qudi, ruqa, gu`va; mete`, vreva. buqa, -e i buqa, -e ` ‰ma|. bulyalŠ 1. pokr. a. gomila, zave`qaj prqavog rubqa. b. izno{en komad ode}e, rita, drowak. 2. vulg. stra`wica. buqon = bujon (v.). buquba{a, -e = buqugba{a, -e m ‰tur. bolukbas›, v. buquk, ba{aŠ ist. stare{ina buquka (1) u nekada{woj turskoj vojsci; komandir ~ete. buqugba{a = buquba{a (v.). buquk, -a m, mn. buquci, gen. mn. buquka ‰tur. bolukŠ 1. ist. jedinica turske vojske, ~eta. 2. gomila, mno{tvo; stado, krdo.
bund bum, buma i bum, buma m ‰engl. boomŠ 1. ekon. nagli uspon, porast cena trgova~kih proizvoda i berzanskih kurseva. 2. veliki, obi~no nagli uspeh, prodor; senzacija, odu{evqewe; v. bebi-bum. buma{ka, -e `, dat. i lok. buma{ki, gen. mn. buma{ki ‰rus. buma`kaŠ 1. papiri}, hartijica. 2. fam. isprava, potvrda, dokument, legitimacija. bumbar, -ara m ‰tur. bumbar od pers. bunbar, bumbarŠ kulin. vrsta orijentalnog slanog jela (spravqa se tako da se lojna ko{uqica ili siri{te brav~eta nadene me{avinom iseckane xigerice s ne{to pirin~a i iseckanog luka, za{ije i stavi da se pe~e). bumba{ir, -a m ‰tur. mubasir od ar. muba{irŠ izaslanik, glasnik; up. muba{ir. bumerang, -a m, mn. bumeranzi, gen. mn. bumeranga ‰engl. boomerang od aborixinskogŠ 1. oru`je australijskih uro|enika, Aborixina, zakrivqenog oblika, koje se baca tako da se vrati baca~u ukoliko ne pogodi ciq. 2. fig. postupak, sredstvo i sl. koji se okre}e protiv onoga koji se wime slu`i. buna, -e ` ‰skr. od bu(tadijen) na(trijum)Š hem. ve{ta~ka guma, sinteti~ki kau~uk. bunar, -a m, mn. bunarevi i bunari, gen. mn. bunara i bunareva i bunar, -ara m, mn. bunari, gen. mn. bunara ‰tur. bunar, punar izvorŠ 1. iskopana uska duboka jama, obi~no ozidana, za skupqawe podzemne vode ili ki{nice, studenac, zdenac. 2. izvor, obi~no ogra|en, pode{en da se iz wega vadi voda. bunarxija, -e m ‰v. bunarŠ onaj koji kopa bunare, koji se bavi gra|ewem bunara. bungalov, -a m ‰engl. bungalow od ind. bangla bengalska ku}aŠ 1. drvena ku}ica (obi~no prizemna) s verandom, koja slu`i za odmor. 2. ku}ica od jedne ili vi{e soba koja slu`i za iznajmqivawe; deo turisti~kog naseqa u kampu ili hotelskog kompleksa. bungur, -a m ‰tur. bulgurŠ kukuruzna ili p{eni~na prekrupa; jelo spremqeno od takve prekrupe. bund, -a m, mn. bundovi, gen. mn. bundova ‰nem. BundŠ 1. savez, dru{tvo, liga. 2. (Bund) ist. op-
245
bunda {ti radni~ki savez Jevreja u Rusiji, Litvaniji i Poqskoj krajem XIX i po~etkom HH veka. bunda, -e `, gen. mn. bundi ` ‰ma|. bunda kaputŠ krzneni ili krznom postavqeni kaput. x bundast. bunda{, -a{a m, mn. bunda{i, gen. mn. bunda{a ‰od nem. Bund savezŠ ist. pripadnik nema~ke fa{isti~ke organizacije Kulturbund (Prosvetni savez) u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata, hitlerovski petokolona{. Bundesliga, -e `, dat. bundesligi, gen. mn. bundesliga ‰nem. BundesligaŠ savezna fudbalska liga u Nema~koj. Bundesrat, -a m ‰nem. BundesratŠ savezno ve}e, jedan od dva doma parlamenta u Nema~koj; up. Bundestag. Bundestag, -a m ‰nem. BundestagŠ savezna skup{tina Nema~ke, predstavni~ki dom parlamenta; up. Bundesrat. bunker, -a m, mn. bunkeri, gen. mn. bunkera ‰engl. bunkerŠ 1. voj. nadzemno malo betonsko utvr|ewe za odbranu. 2. skladi{te za ~uvawe raznog materijala; skladi{te za ugaq na parobrodu. 3. `arg. ilegalno skladi{te razli~ite robe (naj~e{}e pi}a, cigareta i dr.). 4. prtqa`nik autobusa. 5. sp. ~vrsta, zatvorena odbrana u fudbalu, rukometu i sl. bunkera{, -a{a m, mn. bunkera{i, gen. mn. bunkera{a ‰v. bunkerŠ 1. izuzetno hrabar borac koji juri{a na bunkere. 2. ist. pogrdan naziv za one koji su se u vreme NOB-a krili da ne bi i{li u rat. bunkerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. bunkerŠ smestiti, sme{tati u bunker; sakri(va)ti. bunraku, -ua m ‰jap. od kin.Š japansko lutkarsko narodno pozori{te, uz pevawe i muzi~ku pratwu. bunt, -a m, mn. buntovi, gen. mn. buntova ‰nem. Bund savez, urotaŠ 1. ustanak protiv vlasti, buna, pobuna. 2. nezadovoqstvo, otpor, revolt. buntar, -ara m ‰v. buntŠ v. buntovnik. x buntarski. buntdruk, -a m ‰nem. Buntdruck od bunt {arenŠ zast. tipogr. tehnika {tampawa u olovnom slogu; {tampawe u vi{e boja.
246
burdon buntovan, -vna, -vno ‰v. buntŠ 1. koji se buni protiv vlasti, koji je spreman na bunu, pobunu. 2. koji se odnosi na buntovnika. buntovnik, -a, mn. buntovnici, gen. mn. buntovnika ‰v. buntŠ 1. onaj koji se buni protiv postoje}eg stawa, protiv vlasti, koji u~estvuje u buni. 2. nezadovoqnik, pobuwenik, onaj koji protestuje. x buntovni~ki. Bur, Bura, mn. Buri, gen. mn. Bura ‰hol. Boer seqakŠ potomak holandskih doseqenika koji su se u XVII veku iskrcali u ju`noj Africi; Ju`noafrikanac bele rase. burag, -aga m, mn. burazi, gen. mn. buraga ‰rum. buric od lat. umbilicus pupakŠ 1. `eludac kod pre`ivara. 2. pej. `eludac u ~oveka. burazer, -a m, mn. -i ‰tur. birader od pers. biraderŠ 1. `arg. brat. 2. fam. drug, prijateq. burak, -aka m ‰ar. buraqŠ mitol. rajsko bi}e u liku krilatog kowa na kojem se, po islamskom verovawu, Muhamed uspeo na nebo. buranija nepr. v. boranija. burbon, -ona m ‰engl. bourbon, po okrugu Bourbon County u Kentakiju, gde se najpre proizvodioŠ ameri~ki viski, dobijen destilacijom kukuruza i ra`i. burg, -a m, mn. burgovi, gen. mn. burgova ‰nem. BurgŠ zamak, dvorac; mala tvr|ava. burgija, -e `, gen. mn. burgija ` ‰tur. burguŠ 1. zavojna, spiralna alatka za bu{ewe, svrdlo. 2. fig. besmislica, budala{tina, glupa {ala. burgijati, -am nesvr{. ‰v. burgijaŠ 1. bu{iti burgijom. 2. zbijati glupe {ale. 3. spletkariti, rovariti (protiv nekoga). burgija{, -a{a m, mn. burgija{i, gen. mn. burgija{a ‰v. burgijaŠ 1. onaj koji pravi i prodaje burgije. 2. onaj koji zbija neslane {ale, lakrdija{. 3. onaj koji podsti~e na pobunu, podbada~. burgundac, burgunca m ‰prema fr. pokrajini Burgundiji (Bourgogne)Š 1. sorta vinove loze iz francuske pokrajine Burgundije koja daje crno gro`|e. 2. vrsta vina od tog gro`|a. burda, -e `, gen. mn. burda ‰ar. burdaŠ ogrta~, pla{t, obi~no od vune. burdeq, -a m, mn. burdeqi, gen. mn. burdeqa ‰fr. bordelŠ 1. ku}ica, koliba. 2. = bordel (v.).
buruntija2
buregxija burdon, -ona m ‰fr. bourdonŠ muz. duboki registar na orguqama; duboki bas uop{te. buregxija, -e m ‰v. burek, -xijaŠ onaj koji pravi i prodaje burek. x buregxijin, buregxijski. buregxinica, -e ` ‰v. buregxijaŠ buregxijska radwa, radwa u kojoj se pravi i prodaje burek. burek, -a m, mn. bureci, gen. mn. bureka ‰tur. borekŠ vrsta pite od kora, naj~e{}e sa sirom, re|e s mesom, jabukama i sl. buret, -a m ‰fr. bourretteŠ vrsta tkanine od otpadaka svile za letwu ode}u. x buretski. burexik, -a m, mn. burexici, gen. mn. burexika ‰tur. borecik dem. od burekŠ vrsta pite s mesom. bur`oazija, -e (uob. i bur`oazija, -e) ` ‰fr. bourgeoisieŠ 1. ist. gra|anska klasa u feudalnom poretku (nasuprot plemstvu i sve{tenstvu). 2. u kapitalisti~kom dru{tvu, dru{tveni sloj koji je vlasnik kapitala, sredstava za proizvodwu. x bur`oaski i bur`oaski. bur`uj, -uja m, mn. bur`uji, gen. mn. bur`uja ‰rus. bur`uè od fr. bourgeoisŠ 1. pripadnik bur`oazije, gra|anske klase, gra|anin. 2. pej. malogra|anin, }ifta. 3. `arg. onaj koji ima kapital, bogat ~ovek, bogata{. x bur`ujski. bur`ujka, dat. -ki, gen. mn. -ki ` ‰v. bur`ujŠ `ena bur`uj. burza (hrv.) v. berza. Buridanov magarac, Buridanovog magarca m ‰fr. Buridan, lat. BuridanusŠ filoz. primer za nemogu}nost slobodne voqe, koji se pripisuje francuskom sholasti~kom filozofu @anu Buridanu (1300–1358): gladan magarac izme|u dva potpuno jednaka snopa sena uginu}e od gladi, po{to se ne mo`e odlu~iti koji bi pre jeo. burin, -ina m, mn. burini, gen. mn. burina ‰venec. burin od gr~. boreas severni vetarŠ meteor. slab isto~ni vetar u Dalmaciji, slabija bura. burina, -e `, gen. mn. burina ` ‰venec. borina, ital. bolina od engl. bow-lineŠ pom. konopac za zatezawe jedra kad je vetar protivan. burka, -e `, dat. burci, gen. mn. burki ‰rus. burka; hind. burga’Š 1. ogrta~ od vaqane vune i kozje dlake (uobi~ajen na Kavkazu). 2. u musli-
manskim zemqama, ogrta~ koji pokriva celo telo `ene, s uskim prorezom za o~i. burlak, -a m, mn. burlaci, gen. mn. burlaka ‰rus. burlakŠ radnik koji sa obale u`etom vu~e la|u po reci (ob. na Volgi). burleska, -e `, dat. burlesci, gen. mn. burleski i burleska, -e `, dat. burlesci, gen. mn. burleski ‰ital. burlesco {aqiv, fr. burlesqueŠ 1. kwi`. scenski komad s preteranom, ~esto grubom komikom, farsa, lakrdija. 2. muz. kra}a vesela muzi~ka kompozicija. burleskni i burleskni, -a, -o ‰v. burleskaŠ koji se odnosi na burlesku, koji ima karakteristike burleske, sme{an, lakrdija{ki. burma, -e `, gen. mn. burmi ‰tur. burma od burmak zavrtetiŠ 1. jednostavan prsten, obi~no bez kamena, koji se nosi kao znak bra~ne veze, ven~ani prsten. 2. zast. zavrtaw, {raf. 3. zast. uvojak kose, kovrxa. burmut, -a m ‰tur. buruntu od burun nos i ot travaŠ u prah samleven duvan za {mrkawe. burmuta{, -a{a m, mn. burmuta{i, gen. mn. burmuta{a ‰v. burmutŠ onaj koji {mr~e burmut. burmutiti, -im nesvr{. ‰v. burmutŠ {mrkati burmut. burmutica, -e ` ‰v. burmutŠ kutija za burmut. burnus, -a m, mn. -i ‰tur. bornuz od ar. burnusŠ duga~ki arapski ogrta~ s kapuqa~om, kakav nose beduini. burov, -a m ‰prema nem. lekaru Burovu iz XIX vekaŠ = burova voda (ta~nije: Burovqeva voda) farm. bezbojna te~nost, rastvor aluminijum acetata, upotrebqava se za obloge kod rana, otoka, ~ireva i dr. burova voda = burov (v.). bursitis, -a m ‰nlat. bursa kesicaŠ med. akutno ili hroni~no zapaqewe sluznih kesica. burski koji se odnosi na Bure. y Burski rat ist. rat izme|u Bura i Engleza vo|en po~etkom HH veka, u kojem su Buri izgubili samostalnost. buruntija1 nepr. v. bujruntija. buruntija2, -e ` ‰tur. guruh gomilaŠ dru`ina, ~eta, banda.
247
burunxuk burunxuk, -a m, mn. burunxuci, gen. mn. burunxuka ‰tur. buruncuk ~aura svilene bubeŠ 1. tanka, providna svilena tkanina. 2. svileni veo kojim `ene pokrivaju lice. 3. u pridevskoj slu`bi: v. burunxukli. burunxukli prid. indekl. ‰v. burunxukŠ koji je od burunxuka. burunxuklija, -e ` ‰v. burunxukŠ ko{uqa od burunxuka. bururet, -a m ‰tur. burudet od ar. buruda hladno}aŠ 1. nered, pometwa; galama. 2. vrtoglavica, nesvestica. bur{, -a m, mn. bur{evi, gen. mn. bur{eva ‰nem. BurschŠ ist. 1. ~lan studentskog udru`ewa, student. 2. oficirski sluga, posilni. -bus ‰lat. -bus pade`ni nastavak za dativ mno`ine, od omnibus svimaŠ osamostaqeni sufiksoid za tvorbu novih re~i (autobus, {inobus i sl.). bus, -a m, mn. busovi, gen. mn. busova ‰engl. busŠ v. bas2. busija, -e `, gen. mn., busija ` ‰tur. buô, puôŠ zaseda, mesto podesno za skrivawe i iznenadni napad; skrovito mesto sa kojeg lovac vreba divqa~. busola, -e `, gen. mn. busola i busola, -e `, gen. mn. busola ‰ital. bussolaŠ kompas. bustrofedon, -ona m ‰gr~. bous govedo, strophe okret, obrtajŠ na~in pisawa na epitafskim spomenicima starih Grka i Feni~ana, gde redovi teku naizmeni~no: jedan red sleva nadesno, a drugi obrnuto (nalik na okretawe volova pri orawu). buta, -e `, gen. mn. buta ‰ind. butaŠ lik. ornament u indijskoj umetnosti koji prikazuje venac cve}a sa stilizovanim listovima. butada, -e ` ‰fr. boutadeŠ duhovita {ala, dosetka. butan, -ana m ‰nem. Butan od lat. butyrum maslacŠ hem. vrsta gasa, zasi}eni ugqovodonik (C4H10) x butanski. butarga, -e `, dat. butargi, gen. mn. butargi ` ‰ital. bottargaŠ su{ena ikra morske ribe, avgutar. butaforija, -e ` ‰ital. buttafuori pozori{ni inspicijentŠ 1. pozor. rekviziti, delovi inscenacije. 2. la`ni predmeti koji slu`e za po-
248
butum kazivawe ili reklamu; makete koje treba da pru`e iluziju pravog. buteqa, -e `, gen. mn. buteqa ` ‰fr. bouteilleŠ boca, fla{a; boca za vino od 0,7 litara. buter, -a = puter, a m ‰nem. Butter od lat. butyrum maslac, gr~. boutyronŠ maslac. buterbrot, -a m ‰nem. ButterbrotŠ pokr. zast. hleb s buterom. butiga, -e, butiga, -e i butiga, -e ` ‰ital. bottegaŠ pokr. prodavnica, du}an, radwa; up. bodega (2). butigar, -ara m, mn. butigari, gen. mn. butigara ‰v. butigaŠ 1. vlasnik butige. 2. prodavac u butigi, trgovac. butik, -a m, mn. butici, gen. mn. butika = butika, -e `, gen. mn. butika ‰fr. boutiqueŠ otmena prodavnica modne ode}e. butika = butik (v.). butira`a, -e ` ‰fr. bouturageŠ agr. razmno`avawe biqaka zasa|ivawem izdanaka u zemqu. butirati, butiram, 3. l. mn. butiraju nesvr{. i svr{. ‰engl. to boot skr. od bootstrap pertla, odnosno, uraditi pertlom, {to bi odgovaralo na{em: uraditi pomo}u {tapa i kanapaŠ ra~. pokrenuti ra~unar. butirometar, -tra m, mn. butirometri, gen. butirometara ‰gr~. boutyron maslac, v. -metarŠ sprava za merewe sadr`aja masti u mleku. mn.
butleg, -a m, mn. butlezi, gen. mn. butlega ‰engl. bootleg krijum~aritiŠ piratsko izdawe (muzi~kog snimka na kompakt disku, kaseti i sl.). butovawe, -a m ‰od engl. bootŠ ra~. podizawe, pokretawe operativnog sistema. butovati, butujem svr{. i nesvr{. ‰engl. bootŠ uneti, unositi prvi put operativni sistem u ra~unar, {to se kasnije obavqa automatski pri svakom ukqu~ivawu i resetovawu ra~unara. buton, -ona m, mn. butoni, gen. mn. butona ‰fr. bouton, ital. bottoneŠ 1. dugme. 2. min|u{a sa dragim kamenom u obliku dugmeta. butrast, -a, -o ‰tur. badurŠ puna~ak, bucmast, debeo. butum prid. indekl. ‰tur. butunŠ sav, ceo.
bu}ma bu}ma, -e ` ‰tur. bukme od bukmek usukatiŠ pokr. 1. debela upredena vrpca, gajtan; predmet izra|en od bu}me. 2. vrsta veza. bufalo, -a m, mn. bufali, gen. mn. bufala ‰engl. buffalo od ital. bufaloŠ zool. vrsta bizona, ameri~ki bizon, up. bizon. bufer, -a m, mn. buferi, gen. mn. bufera ‰engl. bufferŠ gvozdeni kolut izme|u dva vagona koji spre~ava wihovo sudarawe. bufo, prid. indekl. ‰ital. buffo sme{anŠ 1. muz. komi~an, koji ukazuje na komi~an karakter muzi~kih dela ili uloga. 2. muz. komi~ni peva~ u italijanskoj operi; up. opera bufa. bufon, -ona m, mn. bufoni, gen. mn. bufona ‰venec. bufon, ital. buffoneŠ lakrdija{, komi~ar, {aqiv~ina. bufonerija, -e ` ‰fr. bouffonnerieŠ 1. jeftina {ala, lakrdija. 2. pozori{ni komad koji se zasniva na lakom, komi~nom zapletu. buhara, -e ` ‰prema imenu grada Buhara u UzbekistanuŠ vrsta }ilima s karakteristi~nim {arama. buhtla, -e `, gen. mn. buhtli ‰nem. BuchtelŠ vrsta kola~a od kiselog testa, puwenog xemom. buhur, -a m ‰tur. buhur od ar. bahurŠ pokr. mirisna smola za ka|ewe (obi~no tamjan). buhurdar, -ara m, mn. buhurdari, gen. mn. buhurdara ‰tur. buhurdan, v. buhurŠ pokr. kadionica. buh{tabirati, buh{tabiram, 3. l. mn. buh{tabiraju nesvr{. ‰nem. buchstabieren od Buchstabe slovoŠ izgovarati re~i slovo po slovo, sricati, spelovati (v.). Bucefal v. Bukefal. bucov, -a i bucov, -a m, mn. -i ‰ma|. buczoŠ zool. 1. vrsta re~ne ko{qoribe, Aspius rapax; vrsta re~ne ko{qoribe, Alburnus mento. 2. fig. glupak, som. bu~uk, -a m, mn. bu~uci, gen. mn. bu~uka ‰tur. bucukŠ 1. pokr. polovina, pola. 2. zast. zapreminska mera za `ito, merica. buxa, -e ` ‰tur. cubbŠ 1. batina sa zadebqanim krajem, kija~a. 2. `arg. ~ovek na va`nom polo`aju, mo}an, imu}an ~ovek, velika zverka. 3. pokr. rupa, jama.
bhakti buxak, -aka, mn. buxaci, gen. mn. buxaka ‰tur. bucakŠ 1. ugao, }o{ak. 2. zaba~eno, skriveno mesto; neugledno, ru`no mesto ili prostorija, }umez. buxaklija, -e m ‰v. buxak, -lijaŠ 1. pej. onaj koji bez stru~ne spreme vr{i neki posao. 2. onaj koji se bavi sitnim advokatskim poslovima, drveni advokat. buxast, -a, -o ‰v. buxaŠ koji je nalik na buxu, koji ima oblik buxe. buxet, -a m, mn. buxeti, gen. mn. buxeta m ‰engl. budgetŠ 1. finans. predra~un prihoda i rashoda, obi~no za godinu dana, u nekom preduze}u, ustanovi, dr`avi i dr. 2. nov~ane mogu}nosti; li~ni prihodi. x buxetski. buxetirati, buxetiram, 3. l. mn. buxetiraju svr{. i nesvr{. ‰v. buxetŠ finansirati iz buxetskih sredstava. buxovan v. buxa (2). bu{a, -e ` ‰ma|. busaŠ 1. a. sitno, trbu{asto planinsko gove~e. b. mali kow ili kobila. v. mr{ava, kr`qava ovca. 2. pej. a. omalena trbu{asta osoba. b. osoba bez vrednosti, {u{a. bu{el, -a m, mn. bu{eli, gen. mn. bu{ela m ‰engl. bushelŠ engleska i ameri~ka mera za `ito (oko 35 litara). bu{ido, -a m ‰jap. put ratnikaŠ kodeks pona{awa samuraja u Japanu (kult predaka, hrabrost, odanost, prezirawe smrti itd.). bu{on, -ona m, mn. bu{oni, gen. mn. bu{ona ‰fr. bouchonŠ elektr. zast. uti~nica, prikqu~na kutija. B-film, -a m, mn. B-filmovi, gen. mn. B-filmova (po engl. B-picture, B-movie) kra}i film kakav je nekada sniman radi prikazivawa uz glavni film, konvencionalnog sadr`aja, sa slabo poznatim izvo|a~ima; fig. drugorazredno filmsko delo. Bhagavad-Gita ‰sanskr., pesma bla`enogŠ religiozno-filozofska poema u vidu dijaloga, deo Mahabharate (v.). bhakti, bhaktija m ‰sanskr.Š qubav i predawe bo`anstvu (u hinduizmu).
249
V va! ‰fr. va idiŠ mo`e, va`i, nastavqam (izraz koji se koristi u hazardnim karta{kim igrama u trenutku kada igra~ stavqa novac na kartu). va bank v. bank. Vavilon, -a i Vavilon, -ona m ‰hebr. Babel, prema akadskom Bab-ilu vrata bogaŠ geogr. 1. sumerski grad na reci Eufrat u Mesopotamiji, dostigao vrhunac u VI veku pre n. e. 2. azijska dr`ava u starom veku na prostoru izme|u reka Eufrat i Tigar. vavilonski, -a, -o ‰v. VavilonŠ koji pripada Vavilonu. y Vavilonska kula kula koju su qudi, prema Bibliji (Postawe 11:1–9), hteli da podignu do neba; Bog ih je kaznio time {to je stvorio razli~ite jezike, pa se vi{e nisu razumeli me|u sobom. vaga, -e `, dat. i lok. vagi ‰nem. WaageŠ sprava za merewe te`ine, kantar. y `iva vaga te`ina `ivotiwe u `ivom stawu. z staviti na vagu uzeti u obzir razne okolnosti, proceniti. vagabund, -a m, mn. vagabundi, gen. mn. vagabunda ‰lat. vagabundus prema vagari lutatiŠ pej. skitnica, lutalica, besku}nik; protuva, probisvet, vucibatina. x vagabundski. vagan, -a m, mn. vagani, gen. mn. vagana ‰ngr~. bagenonŠ 1. drveni sud za merewe. 2. stara merna jedinica za `ito. 3. vrsta posude; ~anak, drvena zdela. vagant, -a m, mn. vaganti, gen. mn. vaganata ‰lat. vagans prema lat. vagari lutatiŠ 1. sredwovekovni |ak koji je putovao od {kole do {kole. 2. putuju}i svira~ i lakrdija{. 3. v. vagabund. vagantan, -tna, -tno ‰v. vagantŠ koji skita, luta, neuhvatqiv.
250
vagarina, -e ` ‰v. vagaŠ plata dobijena za vagawe, merina. vagati, vagam nesvr{. ‰v. vagaŠ 1. a. meriti na vagi. b. odmeravati, procewivati. 2. biti te`ak, te`iti. vaga{, -a m, mn. vaga{i, gen. mn. vaga{a ‰ma|. vagasŠ 1. duboko use~en trag to~ka u vla`noj zemqi, kolovoz. 2. jarak, rov. vagina, -e ` ‰lat. vaginaŠ anat. kanal koji povezuje spoqni deo `enskog polnog organa i matericu; rodnica, stidnica. x vaginalan. vaginaleta, -e ` ‰v. vagina, vaginalanŠ farm. tableta koja se stavqa u vaginu. vaginizam, -zma m ‰v. vaginaŠ med. preterano stezawe mi{i}a vaginalnog ulaza i karli~nog dna kao posledica preosetqivosti. vaginitis, -a m ‰v. vagina, -itisŠ med. upala, zapaqewe vagine. vaginoskopija v. kolposkopija. x vaginoskopski. vagnerijanac, -nca m, mn. vagnerijanci, gen. mn. vagnerijanaca ‰nem. Wagnerianer prema WagnerŠ muz. 1. poznavalac i qubiteq muzike nema~kog kompozitora Riharda Vagnera (1813–1883). 2. zagovornik i nastavqa~ Vagnerovog na~ina komponovawa. 3. operski peva~ koji je spreman da otpeva zahtevne uloge u Vagnerovim delima. x vagnerijanski. vagnerijanstvo, -stva s ‰v. vagnerijanacŠ sklonost ka Vagnerovoj muzici. vagon, -ona m, mn. vagoni, gen. mn. vagona ‰engl. waggon od hol. wagenŠ 1. `elezni~ka ili tramvajska kola. 2. koli~ina robe (oko 10.000 kg) koja staje u jedan teretni vagon.
vagona{ vagona{, -a{a m, mn. vagona{i, gen. mn. vagona{a ‰v. vagonŠ neol. 1. radnik koji vr{i utovar robe u vagone ili istovar robe iz wih. 2. radnik koji vu~e ili gura vagonet. 3. indiv. onaj koji `ivi u vagonu. x vagona{ki. vagonet, -a i vagonet, -eta m, mn. vagoneti, gen. mn. vagoneta ‰fr. wagonnet, v. vagonŠ mali vagon koji slu`i za prevoz tereta (naj~e{}e gra|evinskog materijala, rude i sl.). vagonirati, vagoniram, 3. l. mn. vagoniraju nesvr{. ‰v. vagonŠ tovariti robu u vagone. vagon-kiper, -a m, mn. -i ‰v. vagon, kiperŠ `elezni~ki vagon s ure|ajem za istovarivawe, kipovawe. vagon-li, vagon-lija m ‰fr. wagon-lit prema lit krevetŠ spava}a kola u vozu. vagon-restoran, -ana m ‰fr. wagon-restaurant, v. vagon, restoranŠ kola za obedovawe u vozu. vagonski, -a, -o ‰v. vagonŠ koji se odnosi na vagon, koji pripada vagonu. y vagonska roba trg. roba u velikim koli~inama, koja se mora prevoziti vagonima. vagotomija, -e ` ‰v. vagus, -tomijaŠ med. presecawe pojedinih delova vagusnog `ivca (v.); vr{i se da bi se smawilo lu~ewe `eluda~ne kiseline. vagotonija, -e ` ‰v. vagus, -tonijaŠ med. poreme}aj ravnote`e u autonomnom `iv~anom sistemu koji se manifestuje pove}anom osetqivo{}u. vagus, -a m ‰lat. vagus (nervus) lutaju}i (`ivac)Š anat. deseti mo`dani `ivac, koji reguli{e nadra`aje za grlo, plu}a, srce, jedwak i druge organe. vada, -e ` ‰tur. vade od ar. wa'da obe}aweŠ zast. 1. vreme za koje treba ne{to uraditi, obaviti; termin, rok. 2. menstruacija. vademekum, -a m, mn. -i ‰lat. vade mecum hajde sa mnomŠ naziv za kwigu koja se koristi svakodnevno kao priru~nik ili podsetnik. vadimonijum, -a (i vadimonij, -a) m ‰lat. vadimoniumŠ prav. 1. jemstvo, garancija (da }e neko odre|enog dana do}i na sud). 2. utvr|eni termin, rok dolaska na sud. vaz, vaza m, mn. vazovi, gen. mn. vazova ‰tur. va’z od ar. wa'zŠ pokr. 1. propoved kod muslimana. 2. beseda, govor.
vazomotori vaza, -e ` (boqe nego vazna) ‰fr. vase, nem. Vase od lat. vas sud, posudaŠ 1. ukrasni, dekorativni predmet, posuda za cve}e. 2. anti~ki umetni~ki sud izra|en od ilova~e. vazal, -ala m, mn. vazali, gen. mn. vazala (`. vazalka, -e, dat. i lok. vazalki, gen. mn. vazalki) ‰srlat. vassallus od kelt. vassus slugaŠ 1. ist. osoba u feudalnom dru{tvenom ure|ewu koja je u podre|enom, zavisnom polo`aju u odnosu na nekog feudalca vi{eg ranga, v. senior. 2. fig. onaj koji je nekome pot~iwen, koji ne mo`e samostalno da odlu~uje. x vazalan i vazalski. vazektomija, -e ` ‰lat. vas sud, gr~. ektome isecaweŠ med. odrezivawe i podvezivawe semenih kanala kod mu{karca s ciqem spre~avawa daqeg oplo|avawa, a da se pri tom ne uti~e na umawewe seksualnog potencijala. vazelin, -ina m ‰vaseline fabri~ko ime proizvoda prema nem. Wasser voda, gr~. elaion uqeŠ 1. hem. mast dobijena destilacijom nafte koja se upotrebqava u medicini, farmaciji i kozmetici za poboq{awe ko`e lica ili ruku. 2. tehn. vrsta maziva koje slu`i za podmazivawe ma{ina u industriji. x vazelinski. vaziti, vazim nesvr{. ‰v. vazŠ pokr. 1. dr`ati propoved, propovedati. 2. dr`ati govor, besediti. vazna v. vaza. vazo- ‰lat. vas sud, posudaŠ kao prvi deo slo`enica ozna~ava krvni sud. vazodilatator, -a m, mn. -i ‰v. vazo-, lat. dilatare {iriti, rastezatiŠ 1. anat. `ivac, nerv koji u~estvuje u {irewu (dilataciji) krvnih sudova. 2. farm. sredstvo koje uti~e na {irewe krvnih sudova. vazodilatacija, -e ` ‰nlat. vasodilatatio, v. vazo-, dilatacijaŠ med. {irewe krvnih sudova. vazokonstriktor, -a m ‰v. vazo-, konstriktorŠ 1. anat. `ivac koji u~estvuje u stezawu (konstrikciji) krvnih sudova. 2. farm. sredstvo koje su`ava krvne sudove. vazokonstrikcija, -e ` ‰v. vazo-, konstrikcijaŠ med. su`avawe krvnih sudova. vazomotori, vazomotora m mn. ‰v. vazo-, lat. motor prema movere pokretatiŠ anat. `ivci koji u~estvuju u {irewu ili su`avawu krvnih sudova.
251
vazomotorika vazomotorika, -e `, dat. i lok. vazomotorici ‰v. vazomotoriŠ med. zajedni~ki naziv za procese {irewa krvnih sudova (vazodilatacije) i wihovog su`avawa ili stezawa (vazokonstrikcije). vazomotorni, -a, -o ‰v. vazomotoriŠ koji se odnosi na vazomotore, koji pripada vazomotorima. y vazomotorna neuroza med. bolest vazomotora, `ivaca koji u~estvuju u pro{irivawu ili su`avawu krvnih sudova. vazopresin, -ina m ‰v. vazo-, lat. pressio pritiskaweŠ fiziol. hormon zadweg dela hipofize koji ste`e arterije, podi`e arterijski pritisak i kontroli{e rad bubrega. vazotomija, -e ` ‰v. vazo-, gr~. -tomia od temnein se}iŠ med. presecawe semenih kanala; up. vazektomija. vaiz, -a m, mn. -i ‰tur. vaiz od ar. wa’izŠ rel. 1. osoba koja propoveda, propovednik kod muslimana. 2. uop{te poznavalac muslimanske verske literature. vai{e{ika, -e `, dat. i lok. vai{e{ici ‰sanskr. vaisesika specifi~nostŠ filoz. naziv za jedan od {est sholasti~kih sistema u indijskoj filozofiji. vai{ija, -e ` ‰sanskr. vaisyaŠ tre}a kasta u nekada{wem dru{tvenom ure|ewu Indije koju sa~iwavaju seqaci, trgovci i zanatlije. vajat, -ata m, mn. vajati, gen. mn. vajata ‰tur. hayat od ar. hayat `ivotŠ etnol. 1. mawa zgrada u dvori{tu seoske ku}e, obi~no namewena mladencima. 2. prostorija pored kuhiwe u kojoj se dr`e vo}e, drva i dr., ostava. 3. trem, doksat (u seoskoj ku}i). vajda = fajda (v.). vajdskrin, -a m ‰engl. wide screenŠ {iroko bioskopsko platno, veliki ekran. vajzbratna, -e ` ‰nem. WeissbratenŠ 1. belo (obi~no sviwsko) meso uz ki~mu. 2. pe~ewe od takvog mesa. vajsmanizam, -zma m ‰prema nem. WeissmannŠ biol. u~ewe nema~kog biologa Augusta Vajsmana (1834–1914) prema kome su i procesi u organizmu zasnovani na principu prirodnog odabirawa; vrsta neodarvinizma.
252
vakuum vakantan, -tna, -tno ‰lat. vacans od vacare biti prazanŠ prazan, upra`wen, slobodan, nepopuwen, nezauzet. vakancija, -e ` ‰nlat. vacantia, v. vakantanŠ 1. slobodno, prazno, nepopuweno mesto (u {koli ili na poslu). 2. upra`wenost, nepopuwenost, nezauzetost. 3. {kolski raspust. 4. sudski odmor. vakasuz, -a m ‰tur. vakats›z, v. vakatŠ pokr. nezgodno doba, nevreme. vakat, -kta m ‰tur. vakit od ar. waqtŠ 1. vreme, ~as, doba; pravo vreme. y dok je vakat dok jo{ ima vremena. 2. vreme za molitvu kod muslimana. 3. molitva, klawawe kod muslimana, namaz. vakacija, -e ` ‰lat. vacatioŠ 1. zast. {kolski raspust. 2. v. vakancija. vakif, -a m, mn. -i ‰tur. vak›f od ar. waqifŠ 1. osoba koja je zave{tala imawe u verske ili humanitarne svrhe. 2. osniva~ vakufa (v.). vaktija, -e ` ‰tur. vaktiye od ar. waqtiyyaŠ vremenski raspored bogoslu`ewa kod muslimana, satnica obavqawa muslimanskih verskih slu`bi. vaktile pril. ‰tur. vaktiyle, v. vakatŠ pokr. 1. nekada, u staro vreme, svojevremeno. 2. na vreme, pravovremeno, u pravi ~as. vaktisahat, -a m ‰tur. vakt-i saat, v. vakat, sahatŠ pokr. samrtni, su|eni ~as. vakuitet, -eta m ‰lat. vacuitasŠ 1. praznina, prazan prostor; upra`wenost. 2. sujetnost, ta{tina, ispraznost. vakuola, -e i vakuola, -e ` ‰nlat. vacuola od lat. vacuus prazanŠ biol. {upqina u `ivoj }eliji, popuwena te~no{}u; mehuri}, me{~i}. vakuum, -a m (nepr. vakum) ‰lat. vacuum, sr. rod od vacuus prazanŠ 1. fiz. prazan, bezvazdu{ni prostor; prostor s veoma razre|enim vazduhom. y vakuum-pakovawe pakovawe namirnica u plasti~nu ambala`u iz koje je isisan vazduh da bi se spre~ilo kvarewe. vakuum-pumpa pumpa za isisavawe vazduha iz zatvorenog prostora. vakuum-ko~nice automeh. meh. ko~nice koje rade na principu isisavawa vazduha, vazdu{ne ko~nice; vakuum-regulator (uob. i vakuum–regulator) tehn. ure|aj za regulaciju isisavawa vazduha. 2. fig. praznina, ispraznost, pusto{. x vakuumski.
vakuumiran vakuumiran, -a, -o (nepr. vakumiran) ‰v. vakuumŠ koji se nalazi u vakuum-pakovawu. vakuumirati, vakuumiram, 3. l. mn. vakuumiraju svr{. i nesvr{. (nepr. vakumirati) ‰v. vakuumŠ (s)pakovati (kvarqive namirnice) u ambala`u iz koje je isisan vazduh. vakuummetar, -tra m, mn. vakuummetri, gen. mn. vakuummetara ‰v. vakuum, -metarŠ fiz. aparat koji slu`i za merewe razre|enosti vazduha. vakuf, -a i vakuf, -a m, gen. mn. vakufa ‰tur. vakif od ar. waqfŠ zadu`bina kod muslimana koja se koristi u verske i humanitarne svrhe, slu`i za podizawe i izdr`avawe xamija, {kola i sl. x vakufski i vakufski. vakufnama, -e ` ‰tur. vak›fname, v. vakuf, pers. name pismoŠ dokument o osnivawu vakufa; propis kojim se reguli{e vo|ewe i upotreba nekog vakufa. vakufsko-mearifski, -a, -o ‰v. vakuf, mearifŠ koji se odnosi na upravqawe vakufom. y vakufsko-mearifsko ve}e vrhovni organ islamske zajednice u vakufu. vakcina, -e ` ‰lat. variola vaccina kravqe bogiweŠ med. farm. supstanca na bazi virusa ili mikroba koja stvara imunitet protiv zaraznih bolesti, cepivo. vakcinator, -a m ‰v. vakcinaŠ 1. osoba koja obavqa, vr{i vakcinisawe. 2. aparat, instrument pomo}u koga se obavqa vakcinisawe. vakcinacija, -e ` ‰nlat. vaccinatio, v. vakcinaŠ med. ubrizgavawe, uno{ewe vakcine u organizam. vakcinisati, vakcini{em nesvr{. ‰v. vakcinaŠ med. davati (nekome) vakcinu, cepiti. y vakcinisati se primati vakcinu, cepiti se. vakcinoterapija, -e ` ‰v. vakcina, terapijaŠ med. le~ewe vakcinisawem. val, vala m ‰fr. voileŠ 1. veliki veo od tanke, providne tkanine namewen nevesti za ven~awe; prozirni pokriva~, koprena za lice. 2. starinski {upqikavi vez. vala v. vala(j). vala, -e `, gen. mn. vala ‰ital. valleŠ pokr. 1. uska i duga~ka dolina. 2. zaliv, uvala. valabi, ija m ‰engl. wallaby od aborixinskog wolabaŠ zool. vrsta maweg kengura.
valencija vala(j) = valah uzv. ‰v. valahiŠ bogme, odista, zaista, ba{. valahi! ‰tur. vallahi! vallah! od ar. wa-llahi! wa-llah!Š bogme, zaista, ba{; do |avola. valahi, bilahi! ‰tur. vallahi, billahi, v. valahi, bilahiŠ uzv. sve~ana zakletva u muslimanskom svetu, koja bi zna~ila: tako mi boga, boga mi. valahi, bilahi, talahi! ‰tur. vallahi, billahi, tallahi od ar. wa-llahi, bi-llahi, ta-llahiŠ najsvetija muslimanska zakletva, u kojoj sve tri re~i zna~e zakliwawe u Boga. valvacija, -e ` ‰v. valviratiŠ fin. odre|ivawe, procewivawe vrednosti novca. valvacioni, -a, -o ‰v. valvacijaŠ koji se odnosi na valvaciju. y valvaciona tabela bank. kursna lista; spisak nov~anih valuta i wihovih trenutnih vrednosti. valvirati, valviram, 3. l. mn. valviraju svr{. i nesvr{. ‰izvedeno iz (de)valvirati, (re)valviratiŠ (iz)vr{iti procenu vrednosti ne~ega, utvrditi, utvr|ivati vrednost, cenu ne~emu. valvula, -e ` ‰lat. valvulaŠ anat. zalistak (sr~ani, venski ili crevni). valdenzi m mn., gen. valdenza ‰srlat. Valdenses prema osniva~u P. Valdusu iz LionaŠ rel. pripadnici katoli~kog reformatorskog pokreta, osnovanog krajem XII veka, sa u~ewem sli~nim evangelizmu. valdhorn, -a m ‰nem. Waldhorn od Wald {uma, Horn rogŠ muz. {umski rog, vrsta duva~kog instrumenta. valentan, -tna, -tno i valentan, -tna, -tno ‰v. valencijaŠ hem. koji ima, poseduje valenciju (naj~e{}e je drugi deo u slo`enicama: jednovalentan, polivalentan i sl.). valentinit, -ita m ‰prema nem. sredwovekovnom alhemi~aru ValentinusuŠ miner. vrsta belog minerala, prirodni antimonov trioksid. valentnost, -osti i valentnost, -osti ` ‰v. valencijaŠ hem. osobina onoga {to je valentno. valencija, -e ` ‰lat. valentia, prema valens sna`anŠ 1. hem. sposobnost hemijskog privla~ewa nekog atoma ili atomske grupe, izra`ena brojem atoma vodonika koje bi bio u stawu da ve`e. 2. lingv. svojstvo re~i, obi~no glagola, da otvara mesta u re~enici za druge re~i (subjekt, objekt, nepravi objekt i dr.).
253
valer valer, -era m, mn. valeri, gen. mn. valera ‰fr. valeurŠ slik. naziv za odnos svetlog i tamnog u tonu jedne boje ili za odnos me|u raznim tonovima. valerijana, -e ` ‰lat. valeriana iz Valerije, panonske provincije koja je postojbina ove biqkeŠ 1. bot. vrsta lekovite biqke, odoqen, Valeriana officinalis. 2. farm. te~ni lek u vidu kapqica napravqen na bazi korena valerijane koji slu`i za smirivawe `ivaca. validan, -dna, -dno ‰lat. validus, prema valere vredetiŠ 1. sna`an, zdrav, krepak. 2. prav. va`e}i, punopravan, punova`an; koji je u skladu s va`e}im propisima. validacija, -e ` ‰nlat. validatio, v. validanŠ prav. postupak kojim se vr{i potvr|ivawe, overavawe nekog akta ili priznavawe usagla{enosti dokumenta s va`e}im zakonom; potvrda, overa. validitet, -eta m = validnost, -i ` ‰nlat. validitas, v. validanŠ prav. punova`nost, punopravnost; vrednost, vaqanost nekog dokumenta ili postupka prema pravnim kriterijumima. vali`a, -e ‰venec. valisa, ital. valigiaŠ pokr. kofer. valiza, -e ` ‰fr. valiseŠ 1. ko`na putna torba. 2. zape~a}ena po{tanska torba koju prenosi diplomatski kurir. valija, -e m, gen. mn. valija ‰tur. vali od ar. waliŠ ist. carski, vojno-administrativni izaslanik koji je upravqao vilajetom u Osmanlijskom carstvu. valijat = valiluk (2) (v.). valijum, -a m ‰engl. Valium, fabri~ko imeŠ farm. sredstvo za umirewe, popularno u SAD, odgovara na{em bensedinu. valiluk, -a m, mn. valiluci, gen. mn. valiluka ‰tur. valilik, v. valijaŠ ist. 1. oblast, podru~je, prostor u nadle`nosti odnosno pod upravom valije. 2. = valijat, -ata m du`nost, zvawe valije. 3. namesni{tvo, uprava vilajeta. valkire, valkira ` mn. ‰nem. Walkuren od stnord. valkyriaŠ u staroj skandinavskoj mitologiji bogiwe koje su donosile odluke o pobedniku i poginulima u borbama, a du{e najhrabrijih boraca odvodile u Valhalu (v.), gde su ih slu`ile pi}em bogova.
254
valcer valov, -a m, mn. -i ‰ma|. valu, valyuŠ 1. korito ugra|eno u zid ili u samu gra|evinu, koje se koristi za ostavqawe hrane ili vode doma}im `ivotiwama. 2. geogr. dolina u obliku korita. valorizator, -a m, mn. -i ‰v. valorizovatiŠ osoba koja valorizuje, procewuje vrednost ne~ega, procewiva~. valorizacija, -e ` ‰v. valorizovatiŠ 1. utvr|ivawe vrednosti prema realnim merilima. 2. ekon. odre|ivawe vrednosti (imovine, rada) koje se sprovodi na osnovnim i obrtnim sredstvima zbog promene kupovnog kursa nov~ane jedinice. 3. fig. isticawe vrednosti ne~ega, vrednovawe. valorizovati, valorizujem (i valorizirati, valoriziram, 3. l. mn. valoriziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. valoriser od lat. valor vrednostŠ 1. (iz)vr{iti valorizaciju, procenu vrednosti ne~ega. 2. ukaz(iv)ati na ve}u vrednost. valpurgijski, -a, -o ‰od nem. Walpurgis, WalpurgisnachtŠ koji se odnosi na Valpurgu. y valpurgijska no} mitol. no} uo~i prvog maja, posve}ena Valpurgi, benediktinskoj monahiwi iz VIII veka: po nema~kom verovawu tada se ve{tice okupqaju na planini Broken. vals ‰fr. valseŠ v. valcer. valung, -a m, mn. valunzi, gen. mn. valunga ‰nem. WallungŠ 1. strujawe, talasawe. 2. naglo pove}awe temperature tela, naj~e{}e kod `ena u klimaksu. valuta, -e ` ‰ital. valuta vrednostŠ finans. nov~ana jedinica koja je sredstvo pla}awa u jednoj dr`avi. y zdrava valuta, ~vrsta valuta novac postojane vrednosti. valutarni v. valutni. valutacija, -e ` ‰v. valutaŠ v. valvacija. valutni, -a, -o ‰v. valutaŠ koji se odnosi na valutu. y valutni papiri finans. hartije od vrednosti koje glase na stranu monetu, pa stoga imaju nestalan kurs. Valhala, -e ` ‰stnord. Valholl od valr ubiti i holl dvoranaŠ u staroj skandinavskoj mitologiji dvorana u kojoj Odin, vrhovni bog, prima du{e poginulih ratnika. valcer, -a m, mn. valceri, gen. mn. valcera ‰nem. WalzerŠ muz. 1. vrsta okretne igre u 3/4 taktu, proizi{la iz lendlera (v.), posebno
vaqenke omiqena u Be~u u HIX veku. 2. muzika komponovana za tu igru. x valcerski. vaqenke, vaqenki ` mn. ‰rus. valenkiŠ ruske zimske ~izme od vaqanog sukna ili ~ohe. vamp1, -a m ‰engl. vamp, od nem. Vampir, v. vampirŠ privla~na, izazovna `ena, zavodnica; fatalna `ena. vamp2, -a m ‰engl. vamp, od stfr. avanpie gorwi deo stopalaŠ muz. improvizovana pratwa u xezu, sa~iwena od niza jednostavnih akorda. vampir, -ira m, mn. vampiri, gen. mn. vampira ‰poreklo nejasnoŠ 1. praznov. mrtvac koji prema narodnom verovawu no}u ustaje iz groba, napada qude i sisa im krv. 2. fig. osoba koja iskori{}ava, izrabquje druge, krvopija. 3. zool. vrsta ju`noameri~kog slepog mi{a, Vampyrus spectrum. 4. bot. biqka pupoqica, Denothera biennis. x vampirski. vampirizam, -zma m ‰v. vampirŠ 1. verovawe u postojawe vampira. 2. med. i psih. bolest koja se manifestuje patolo{kom potrebom za krvqu. 3. fig. pohlepa, gramzivost osoba koje bogatstvo sti~u tu|im radom. vampum, -uma m, mn. -i ‰engl. wampum od egz.Š vrsta amajlije severnoameri~kih Indijanaca, sastavqene od nanizanih {koqki. etnol.
vanadijum, -a (i vanadij, -a) m ‰nlat. vanadium po imenu staronordijske bogiwe VanadisŠ hem. hemijski element, oznaka V, atomski broj 23, sivi metal koji slu`i za oplemewivawe ~elika. vangl, -a m = vangla, -e i vangla, -e `, gen. mn. vangli i vangla ‰nem. Weingel ili WeidlingŠ 1. ve}a, duboka, kuhiwska posuda sa u`im dnom i {irim otvorom. 2. zidarski sud s dr{kom, kojim se zahvata `itki malter. vandal, -ala m, mn. vandali, gen. mn. vandala ‰lat. VandaliŠ 1. (Vandal) pripadnik starogermanskog plemena koje je 455. godine opqa~kalo i opusto{ilo Rim uni{tavaju}i kulturne vrednosti. 2. (vandal) fig. osoba koja se pona{a bezobzirno, ru{ilac; onaj koji uni{tava kulturne vrednosti. x vandalski. vandalizam, -zma m ‰v. vandalŠ divqa~ko pona{awe, razarawe, pqa~kawe i uni{tavawe kulturnih vrednosti.
vanparlamentaran vandemijer, -era m ‰fr. vendemiaire od lat. vendimia berbaŠ prvi mesec francuskog revolucionarnog kalendara, po~iwao je na dan dana{weg 22. septembra. vandrovati, vandrujem i vandrovati, vandrujem nesvr{. ‰nem. wandern putovatiŠ zast. 1. putovati od mesta do mesta radi trgovine, sticawa znawa i ovladavawa nekim zanatom. 2. skitati, lutati. vandrovac, -ovca m, mn. vandrovci, gen. mn. vandrovaca ‰v. vandrovatiŠ zast. 1. putuju}i trgovac; putuju}i zanatlija. 2. lutalica, skitnica, probisvet. vandrovka, -e `, dat. i lok. vandrovci, gen. mn. vandrovki ‰v. vandrovatiŠ zast. 1. vreme putovawa, lutawa radi trgovine ili zanata. 2. skitwa, lutawe. 3. pesma o vandrovawu, skitawu i vandrovcima, skitnicama. vandrovka{, -a{a m = vandroka{, -a{a m, mn. vandro(v)ka{i, gen. mn. vandro(v)ka{a ‰v. vandrovatiŠ skitnica, lutalica. x vandro(v)ka{ev, vandro(v)ka{ki. vanila, -e ` ‰fr. vanille, {p. vainilla male koriceŠ bot. tropska biqka s plodom karakteristi~nog mirisa koji se dodaje slatki{ima kao aroma, Vanilla planifolia. vanilin, -ina m ‰v. vanilaŠ hem. aromati~na materija prisutna u plodu vanile koja se mo`e dobiti i ve{ta~kim putem, a ima {iroku upotrebu u proizvodwi parfema ili slatki{a. y vanil(in)-{e}er {e}er s dodatkom vanilina. vanilokventnost, -osti ` = vanilokvencija, -e ` ‰lat. vaniloquentiaŠ hvalisawe, razmetawe, isprazan govor, blebetawe, brbqawe. vankel-motor, va nkel-moto ra m ‰nem. Wankelmotor , od prezimena izumiteqa motora Feliksa Vankela (Felix Wankel )Š tehn. obrtni klipni motor. vanpansionski, -a, -o ‰v. pansionŠ koji se odnosi na ono {to nije ukqu~eno u sadr`aj upla}enog aran`mana u nekom hotelu ili sli~nom objektu. y vanpansionska potro{wa ekon. tro{ewe novca na sve ono {to nije ukqu~eno u pansionsku ponudu (izleti, izlasci i sl.). vanparlamentaran, -rna, -rno ‰v. parlamentŠ pol. koji deluje van parlamenta.
255
vanpartijski vanpartijski, -a, -o ‰v. partijaŠ pol. koji je izvan partije. vantoz, -oza m ‰fr. ventose prema lat. ventosus vetrovitŠ {esti mesec u francuskom revolucionarnom kalendaru, po~iwao je 20, 21. ili 22. februara. vantuza, -e ` ‰fr. ventouseŠ med. posebna vrsta ~a{e koja se zagrejana stavqa na obolelo mesto kako bi se umawio bol ili poja~ao krvotok. vancaga, -e `, dat. i lok. vancagi, gen. mn. vancaga ‰poreklo nejasnoŠ 1. veliki, stari, tupi no`, bradva ili sekira. 2. propalica, probisvet. vawku{, -a m, mn. -i ‰ma|. vankosŠ pokr. jastuk. vapor, -ora m, mn. vapori, gen. mn. vapora ‰venec. vapor, ital. vapore paraŠ pokr. brod na paru, parobrod. vaporizator, -a m, mn. -i ‰v. vaporizovatiŠ naprava koja slu`i za raspr{ivawe te~nosti, raspr{iva~, sprej; pumpica za mirise. vaporizacija, -e ` ‰v. vaporizovatiŠ 1. hem. pretvarawe ~vrstih i te~nih materija u paru, proces isparavawa. 2. farm. uno{ewe lekova u vidu sitnih ~estica u organizam radi terapije. vaporizovati, -ujem i vaporizirati, vaporiziram, 3. l. mn. vaporiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. vaporiser od lat. vapor paraŠ 1. pretvoriti, pretvarati u paru. 2. pretvoriti, pretvarati u sitne kapqice, raspr{i(va)ti. vaporimetar, -tra m, mn. vaporimetri, gen. mn. vaporimetara ‰lat. vapor para, v. -metarŠ tehn. 1. sprava kojom se meri pritisak ili zapremina pare. 2. instrument kojim se utvr|uje koli~ina alkohola u vinu. varan, -ana m ‰fr. varan od ar. waran, waralŠ zool. vrsta velikih gu{tera (do 3 metra du`ine) iz porodice Varanidae, koji `ive u Africi, ju`noj Aziji i Australiji. varvarizam, -zma m, mn. varvarizmi, gen. mn. varvarizama ‰gr~. barbarismos, v. varvarinŠ 1. ist. varvarski na~in `ivota; faza u razvoju ~ove~anstva neposredno iznad divqa{tva, varvarstvo. 2. divqa~ko pona{awe, surovost, grubost. 3. lingv. zastareli naziv za re~ stranog porekla, posebno onu koja se ne javqa u standardnom jeziku.
256
varijanta varvarizacija, -e ` ‰v. varvarizamŠ 1. soc. nametawe i prihvatawe varvarskog na~ina `ivota. 2. lingv. prekomerno i nekontrolisano uno{ewe stranih re~i i izraza, uz potiskivawe doma}ih. varvarizirati = varvarizovati (v.). varvarizovati, -ujem = varvarizirati, varvariziram, 3. l. mn. varvariziraju svr{. i nesvr{. ‰v. varvarizacijaŠ podvr}i, podvrgavati varvarizaciji. varvarin, -a m, mn. varvari, gen. mn. varvara (`. varvarka, -e, dat. i lok. varvarki, gen. mn. varvarki) ‰gr~. barbarosŠ 1. ist. naziv za stranca u staroj Gr~koj i Rimu. 2. fig. grub, surov, neotesan ~ovek; ~ovek bez obrazovawa. varvarski, -a, -o ‰v. varvarinŠ 1. koji pripada varvarima. 2. surov, grub, divqa~ki. varvarstvo, -stva s ‰v. varvarinŠ v. varvarizam (1). varzilo, -a m ‰prema Brazilu, odakle poti~eŠ crvena boja koja se dobija iz drveta Caesalpinia brasiliensis, slu`i za farbawe uskr{wih jaja. varijabila, -e ` ‰v. varijabilanŠ promenqivi deo neke veli~ine, naro~ito plate. varijabilan, -lna, -lno ‰lat. variabilis od variare, v. variratiŠ koji varira, promenqiv, nestalan. varijabilnost, -i ` = varijabilitet, -eta variabilitas, v. varijabilanŠ sposobnost varirawa, promenqivost, nepostojanost. m ‰nlat.
varijabl, -a m = varijabla, -e `, gen. mn. varijabli ‰fr. variable, v. varijabilanŠ mat. promenqiva veli~ina, promenqiva; up. konstanta. varijanta, -e, gen. mn. varijanti i varijanta, -e `, gen. mn. varijanata ‰nem. Variante od lat. varians, v. variratiŠ 1. jedan od postoje}ih, razli~itih oblika istog osnovnog sadr`aja. 2. mn. filol. mesta u rukopisima jednog istog dela koja se me|usobno razlikuju. 3. sp. promena osnovne taktike ili tehnike kretawa (ob. u {ahu). 4. biol. novonastali organizam koji je do`iveo promenu pod uticajem spoqa{wih ~inilaca (modifikacija) i naslednih faktora (mutacija). x varijantni i varijantni, varijantski i varijantski.
varijanca varijanca, -e `, gen. mn. varijanci ‰fr. variance od lat. variantiaŠ mat. aritmeti~ka sredina kvadriranih razlika odre|enih rezultata i wihove aritmeti~ke sredine; kvadrirana standardna devijacija. varijato pril. ‰ital. variatoŠ muz. promenqivo, nepostojano. varijacija, -e ` ‰lat. variatio, v. variratiŠ 1. jedan od dva ili vi{e oblika istog predmeta ili doga|aja, koji se ponavqaju ili naizmeni~no pojavquju u okviru iste strukture, promena, mewawe. 2. muz. postupak varirawa neke melodijski i ritmi~ki uobli~ene celine koji se zasniva na promeni ritma, tonaliteta, tempa i dr., ali tako da osnovna tema ostaje prepoznatqiva (tema s varijacijama; varijacije na temu). 3. biol. izdvajawe jedinke usled odstupawa u odnosu na tipi~na obele`ja biqne ili `ivotiwske vrste kojoj pripada. 4. geogr. i fiz. ugao koji severni kraj magnetne igle zaklapa s pravim meridijanom; magnetna deklinacija. varijacioni, -a, -o ‰v. varijacijaŠ koji se odnosi na varijaciju. y varijacioni kompas fiz. sprava koja slu`i za merewe magnetne deklinacije (v.). varijete, -ea m (uob. varijete) ‰fr. variete od lat. varietas, v. varijetetŠ pozori{te ili no}ni klub u kome se izvode predstave zasnovane na pesmi, plesu, zabavnoj muzici, akrobatskim ili `onglerskim ve{tinama. x varijetski. varijetet, -eta m, mn. varijeteti, gen. mn. varijeteta ‰lat. varietas prema varius raznolikŠ 1. jedan iz grupe srodnih oblika, vrsta, sorta. 2. biol. jedinica ni`eg reda od vrste u sistematizaciji, podvrsta, podtip. x varijetetski. varijetetkiwa, -e ` ‰v. varijeteŠ `enska osoba koja u~estvuje u programu varijetea. varikozan, -zna, -zno ‰lat. varicosus, v. variksŠ med. koji ima pro{irene, ote~ene vene, kvrgav. varikocela, -e ` ‰lat. varix ~vorasta `ila, gr~. kele prosutost, kila, oteklinaŠ med. 1. prskawe vena u mi{i}ima. 2. ote~enost testisa kao posledica pro{irenih vena. variks, -a m ‰lat. varix ~vorasta `ilaŠ med. pro{irena, ote~ena, kvrgava vena.
varo{anin variola, -e ` ‰srlat. variolaŠ med. akutna, virusna zarazna bolest koja se manifestuje pojavom ospi po telu, velike bogiwe, Variola vera; danas u Evropi iskorewena zahvaquju}i vakcinaciji. variole, variola i variole, variola ` mn. v. variola. variometar, -tra m, mn. variometri, gen. mn. variometara ‰lat. varius razli~it, v. -metarŠ 1. fiz. sprava promenqive samoinduktivnosti koja se u elektrotehnici koristi za mewawe rezonantne frekvencije pokretnog kruga. 2. fiz. instrument za otkrivawe promena u magnetskim poqima, magnetometar. 3. avij. instrument za merewe brzine uzdizawa i spu{tawa aviona. variorama, -e ` ‰lat. varius razli~it, gr~. horama prizorŠ tehnika snimawa i projektovawa filmova na velikom platnu u prostoru na otvorenom. varirati, variram, 3. l. mn. variraju nesvr{. ‰lat. variareŠ 1. javqati se u razli~itim oblicima, biti promenqiv, nepostojan. 2. mewati oblik ne~emu, unositi izmene u ne{to. 3. muz. razvijati temu bez promene osnovnog motiva. varicele, varicela ` mn. ‰nlat. varicellae, v. variolaŠ med. akutna, zarazna de~ja bolest, propra}ena visokom temperaturom i osipom na telu, ov~ije bogiwe. vari~ele, vari~ela ` mn. ‰ital. varicellaŠ v. varicele. varme|a, -e ` ‰ma|. varmegyeŠ ist. 1. `upanija, oblast u nekada{woj Ugarskoj. 2. sedi{te `upanije, `upanijski ured. 3. zgrada u kojoj se nalazi sedi{te `upanije. x varme}ki. varme|a{, -a{a m. varme|a{i, gen. mn. varme|a{a ‰v. varme|aŠ ist. varme}ki, `upanijski ~inovnik. varo{, -a m ‰ma|. varosŠ zast. naseqe ispod tvr|ave; predgra|e (danas uglavnom u slo`enim imenima kao Kotor-Varo{). varo{, -i ` ‰ma|. varosŠ mawi grad. x varo{ki. varo{anin, -a m, mn. varo{ani, gen. mn. varo{ana (`. varo{anka, -e, dat. i lok. varo{anki, gen. mn. varo{anki) ‰v. varo{Š osoba iz varo{i, stanovnik varo{i, gra|anin.
257
Vartolomejska no} Vartolomejska no}, Vartolomejske no}i ` ‰po prazniku sv. VartolomejaŠ 1. ist. no} 24. avgusta 1572, kada su hugenoti (v.) pobijeni u Parizu po nare|ewu kraqice Katarine Medi~i. 2. fig. masovni pokoq. vaser-vaga, vaser-vage ` ‰nem. Wasserwaage prema Wasser voda, v. vagaŠ fam. sprava za odre|ivawe vodoravnog polo`aja, ravwa~a, libela (v.). vaserdiht prid. indekl. ‰nem. wasserdicht prema Wasser voda, v. dihtovatiŠ fam. koji ne propu{ta vodu, nepromo~iv, nepropustqiv. vaserdruk, -a m ‰nem. WasserdruckŠ zast. vodeni `ig na hartiji (ob. na nov~anicama); vodotisak. vaser-pumpa, -e `, gen. mn. -i ‰nem. Wasserpumpe, prema Wasser voda, v. pumpaŠ tehn. pumpa za vodu kao deo tehni~kih sistema. vasija, -e m, gen. mn. vasija ‰tur. vasi od ar. wasiyyŠ 1. starateq, tutor. 2. kraqevski namesnik. vasijet, -a m ‰tur. vasiyet od ar. wasiyyaŠ testament, oporuka. vasijetnama, -e ` ‰tur. vasiyetname, v. vasijet, pers. name pismo, kwigaŠ pisana oporuka, testament. vasilevs, -a m ‰gr~. basileusŠ titula vizantijskih careva. vasimuhtar, -ara m ‰tur. vasi muhtar, v. vasija, ar. muhtar izabranŠ izvr{ilac testamenta, oporuke. vaskularan, -rna, -rno (nepr. vaskulni) ‰srlat. vascularis od lat. vasculum mali sud, `ilicaŠ 1. anat. koji se odnosi na krvne sudove; koji je pun krvnih sudova. 2. bot. koji se odnosi na kanale u tkivu biqke; koji je sastavqen od kanala. vaskulitis, -a m ‰lat. vasculum mali sud, `ilicaŠ med. upala, zapaqewe krvnih sudova. vat, -a m, mn. vati, gen. mn. vata ‰po {kotskom fizi~aru Xemsu Vatu (James Watt, 1736–1819)Š fiz. jedinica za snagu (oznaka W), jednaka radu od jednog xula u jednoj sekundi. vata, -e ` (nepr. fata) ‰nem. Watte od fr. ouateŠ higijenski pamuk, pre~i{}ena vlakna finog pamuka koja slu`e za brisawe, ~i{}ewe i sl.
258
vau~er vatan, -a i vatan, -ana m ‰tur. vatan od ar. watanŠ pokr. 1. a. domovina, zavi~aj, rodni kraj. b. mesto stalnog prebivali{ta. 2. vojni logor. y vatan se u~initi naseliti se, nastaniti se. vataniti, vatanim nesvr{. ‰v. vatanŠ pokr. boraviti, prebivati; naseqavati se. vatelin, -ina m ‰v. vataŠ mre`asta tanka tkanina ili pletivo ispuweno vunenom pre|om koje slu`i kao me|upostava za zimske sakoe, kapute. vaterpolist(a), -e m, mn. vaterpolisti ‰v. vaterpoloŠ sp. igra~ vaterpola. vaterpolisti~ki, -a, -o ‰v. vaterpoloŠ koji se odnosi na vaterpolo ili vaterpoliste. vaterpolo, vaterpola m ‰engl. water-poloŠ sp. igra s loptom na vodi, u bazenu odre|enih dimenzija, igra po sedam igra~a i ciq je da se postigne {to vi{e golova. vaterpruf v. voterpruf. vatirati, vatiram, 3. l. mn. vatiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. wattieren, v. vataŠ postaviti, postavqati, oblo`iti, oblagati vatom. vatmetar, -tra m, mn. vatmetri, gen. mn. vatmetara ‰v. vat, -metarŠ sprava za merewe snage elektri~ne struje. vatoni, vatona m mn. ‰v. vataŠ umeci, jastu~i}i od vate za popuwavawe oblika tela. vatsat, -a (i vat~as, -a) m ‰v. vat, satŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine elektri~ne energije (1Wh = 360 xula). vat-sekunda, -e `, gen. mn. vatsekundi ‰v. vat, sekundaŠ fiz. jedinica za merewe rada i energije, jednaka je jednom xulu (1Ws= 1 J). va tu ‰fr. va tout ide sveŠ izraz koji zna~i: igram na sve, ula`em sav novac (prilikom kartawa); stavqam sve na kocku. vatu, -ua m ‰vatuŠ nov~ana jedinica Vanuatua (Novi Hebridi). vau1, vau-vau uzv. ‰nem. wauŠ onomatopeja pse}eg lajawa, av(-av). vau2 ‰engl. wowŠ fam. uzvik divqewa: auh, oho, opa, ma nemoj! vau~er, -a m, mn. -i ‰engl. voucher prema vouch jam~itiŠ bank. vrsta ~eka koji slu`i za pla}awe ugostiteqskih usluga ili putnih tro{kova.
vafl vafl, -a m i vafla, -e ` ‰nem. WaffelŠ 1. tanko pe~eno testo re{etkastog izgleda, obi~no zasla|eno ili s puwewem od krema i sl., napolitanke (v.). 2. vrsta pamu~ne tkanine mre`aste strukture. 3. ra~. tanki, pqosnati deo kristala koji se koristi pri izradi ~ipova. vehabije, vehabija m mn. (jd. vehabija) (u nas uobi~ajen naziv za vehabite ili vahabite) ‰po verskom vo|i Muhamedu ibn Abdel Vehabu (ar. ‘Abdu-l-Wahhab Rob Bo`jiŠ rel. islm. pripadnici verskog reformisti~kog pokreta u okviru islama, nastalog u XVIII stole}u; zastupaju xihad (v.) i vra}awe izvornim principima islamske vere i teokratskom re`imu. U novije vreme pro{irili su se po Iraku, Egiptu i Siriji, a na na{im prostorima, posebno u Bosni i Hercegovini, pojavili su se u toku posledweg rata (1992–1995). vahabiti v. vehabije. vahtmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. WachtmeisterŠ voj. zast. stare{ina stra`e, narednik. va{ar, -a m, mn. -i ‰ma|. vasarŠ 1. sajam, prodajna izlo`ba na kojoj se, osim trgovine, mogu videti i razne vrste zabave. 2. fig. nered, ispreme{tane ili ispreturane stvari, haos. x va{arski. va{arina, -e ` ‰v. va{arŠ naknada koju pla}a prodavac kako bi mogao prodavati robu na va{aru, sajmarina. va{ariti, va{arim nesvr{. ‰v. va{arŠ 1. odr`avati, organizovati va{ar. 2. praviti nered, preturaju}i, preme{taju}i stvari s jednog mesta na drugo. va{ari{te, -{ta s ‰v. va{arŠ 1. mesto na kome se odr`ava va{ar, sajmi{te. 2. fig. mesto koje podse}a na va{ar, zbrka, nered, mete`. va{arxija, -e m ‰v. va{arŠ 1. trgovac, prodavac robe na va{aru. 2. posetilac va{ara. va{ka, -e ` ‰tur. vasak risŠ pokr. zast. pas, pseto (obi~no ov~ar). va{lapna, -e ` ‰nem. Waschlappen od waschen prati, Lappen krpaŠ fam. zast. rukavica, navlaka od frotira koja slu`i za trqawe ko`e. VGA /ve-ge-a/ ‰engl. skr. od V(ideo) G(raphics) A(rray) videografi~ki nizŠ ra~. standard viso-
vegetativan ke definicije za prikaz grafi~kih informacija na monitoru. veb, -a m ‰engl. web od World Wide WebŠ ra~. 1. ogranak Interneta koji ~ini skup me|usobno povezanih dokumenata u sistemu hiperteksta (v.) i kojem se pristupa preko po~etne stranice. 2. svetska kompjuterska mre`a koja putem telefona i satelita povezuje mawe kompjuterske mre`e. veber, -a m, mn. -i ‰po nema~kom fizi~aru V. E. Veberu, 1804–1891Š fiz. jedinica za merewe magnetnog fluksa, simbol Wb. veb-sajt, -a m ‰engl. Web siteŠ ra~. lokacija na Internetu, koju ~ini skup povezanih dokumenata o jednoj temi ili oblasti. veganac, -nca m ‰engl. vegan, skr. od vegetarianŠ onaj koji ne jede nikakvu hranu `ivotiwskog porekla (dakle ni mleko, sir, jaja i sl.) i ne koristi proizvode od vune, ko`e, perja ili krzna. x veganski. vegetabilan, -lna, -lno ‰lat. vegetabilis, v. vegetiratiŠ bot. koji ima svojstvo biqaka, koji pripada biqkama, biqni. vegetabilije, vegetabilija ` mn. ‰lat. vegetabilia, v. vegetiratiŠ biqno rastiwe, biqke; namirnice biqnog porekla, biqna hrana. vegetarijanac, -nca m, vegetarijanci, gen. mn. vegetarijanaca (nepr. vegeterijanac) ‰v. vegetarijanskiŠ osoba koja se hrani samo namirnicama biqnog porekla, nikada ne jede meso, mesne prera|evine i mast. vegetarijanski, -a, -o (nepr. vegeterijanski) ‰engl. vegetarian prema vegetable povr}e, biqka, v. vegetabilanŠ koji se sastoji samo od biqne hrane. vegetarijanstvo, -stva s ‰v. vegetarijanacŠ vegetarijanska ishrana; pokret vegetarijanaca i wihovo shvatawe da ishrana namirnicama biqnog porekla donosi telesno i du{evno zdravqe. vegetativan, -vna, -vno ‰v. vegetiratiŠ 1. biol. koji se odnosi na rast, ishranu, disawe kao autonomne `ivotne procese. 2. koji se odnosi na rastiwe, biqni. y vegetativni nervni sistem anat. autonomni nervni sistem, deo nervnog sistema koji kontroli{e aktivnost unutra{wih organa, sastoji se od simpatikusa
259
vegetacija i parasimpatikusa; vegetativni organi bot. organi vi{ih biqaka koji imaju prehrambenu ulogu (koren, stabqika, list); vegetativno razmno`avawe bot. bespolno rasplo|avawe biqaka, uz pomo} pelcera, sadnice ili kalema. vegetacija, -e ` ‰nlat. vegetatio, v. vegetiratiŠ bot. 1. sve biqne zajednice jednoga kraja, fitocenoza (v.). 2. biqke, rastiwe, biqni svet. 3. rast, razvijawe, bujawe biqaka. vegetirati, vegetiram, 3. l. mn. vegetiraju nesvr{. ‰lat. vegetare o`ivetiŠ 1. rasti, razvijati se (biqke). 2. `ivotariti, `iveti pasivno. 3. odr`avati se u `ivotu uz pomo} medicinskih aparata. vedanta, -e ` ‰sanskr. vedanta, v. Veda, anta krajŠ sistem indijske monisti~ke filozofije, zasnovan na Vedama. Vede, Veda ` mn. ‰sanskr. veda vid, znaweŠ najstariji spomenici sanskritske kwi`evnosti, bramanske svete kwige koje sadr`e molitve, himne, obredne pesme i sl. vedeta, -e `, gen. mn. vedeta ‰fr. vedetteŠ 1. poznati, slavni, ~uveni umetnik ili umetnica, zvezda. 2. voj. zast. kowi~ka patrola koja se obi~no sastojala od tri izvi|a~a. 3. voj. zast. mali patrolni brod, izvidni~ki brod. veduta, -e ` ‰ital. veduta prema vedere videtiŠ lik. 1. panorama, vidik, pogled. 2. slika ili grafi~ko predstavqawe grada, predela; izgled. vezikula, -e ` ‰lat. vesicula, dem. od vesica be{ikaŠ med. plik, mehuri}. vezikularan, -rna, -rno ‰nlat. vesicularis, v. vezikulaŠ med. koji ima oblik vezikule; pokriven plikovima. vezir, -ira m, mn. veziri, gen. mn. vezira ‰tur. vezir od ar. wazirŠ ist. titula visokog dr`avnog ~inovnika u Osmanlijskom carstvu: ministar, guverner pokrajine ili upravnik vilajeta. y veliki vezor prvi ministar, predsednik osmanlijske vlade. x vezirski. vezirat, -ata m = vezirstvo, -stva s ‰v. vezirŠ zvawe, vladavina, dostojanstvo vezira, vezirovawe. vezirluk v. vezirat = vezirstvo.
260
veleslalom veker, -a m, mn. -i = vekerica, -e ` ‰nem. Wecker prema wecken buditiŠ fam. budilnik (~asovnik). vekna, -e `, gen. mn. vekni ‰nem. WeckenŠ hleb duguqastog oblika, komad hleba kakav se prodaje u pekari. veksla, -e `, gen. mn. veksli ‰nem. WechselŠ pokr. zast. menica. vektor, -a m, mn. -i ‰lat. vectorŠ 1. mat. fiz. orijentisana du`, prikaz sile koja ima odre|enu veli~inu i pravac; up. skalar1. x vektorski. 2. med. `ivotiwa (obi~no insekt) koja je prenosilac uzro~nika zarazne bolesti. velar, -ara m, mn. velari, gen. mn. velara ‰v. velarŠ fon. zadwonep~ani suglasnik, suglasnik koji se artikuli{e na mekom nepcu. velaran, -rna, -rno ‰lat. velaris, v. velumŠ fon. zadwonep~ani, koji se odnosi na zadwe nepce. velarizacija, -e ` ‰v. velarŠ fon. pretvarawe u velar, pribli`avawe artikulacije nekog glasa artikulaciji zadwonep~anih suglasnika. vela havle! i vela havle — vela kuvete! ‰ar. Wa la hawla wa la quwwata illa bi-llahi-l-’allyyil-’azim! sila i mo} samo Bogu uzvi{enom pripada!Š uzvik kojim se izra`ava ~u|ewe: budi bog s nama. velvet, -a m ‰engl. velvet od lat. villutus od villus runoŠ trg. somot, kadifa. velemajstor, -a m ‰vele = veliki, v. majstorŠ 1. najvi{a {ahovska titula koju dodequje Me|unarodna {ahovska federacija na osnovu postignutog rejtinga. 2. raz. veliki majstor u nekoj ve{tini. velen, -ena m ‰fr. velin od lat. vitulinus od vitulus teleŠ 1. fini glatki papir. 2. pergament od tele}e ko`e. velerizam, -zma m , mn. veleri zmi, gen. mn. veleri za ma ‰po Samu Veleru (Weller ), liku iz Dikensovog romana œPikvikov klubŒŠ kwi`. izreka ili poslovica koja se pripisuje nekoj izmi{qenoj li~nosti sa humoristi~kim efektom, npr.: œNesre}a nikad ne dolazi sama, {to re~e devojka kad je rodila blizanceŒ. veleslalom, -a m ‰vele-, v. slalomŠ sp. skija{ka disciplina, vrsta slaloma s ve}im brojem kapija i du`om stazom.
velizam velizam, -zma m ‰v. vela, -izamŠ sp. sportsko jedrewe, jedrewe nameweno zabavi. velist(a), -e m, mn. velisti ‰v. velaŠ sp. osoba koja plovi i upravqa jedrilicom, jedrili~ar. veliti, velita m mn. ‰lat. velitesŠ ist. laka pe{adija u rimskoj vojsci. velna, -e ` ‰nem. WelleŠ pokr. fam. talasast uvojak kose, kovrxa. velnes, -a m ‰engl. wellnessŠ dobro fizi~ko i psihi~ko ose}awe kao rezultat osmi{qenih napora (programa rekreacije); y velnes centar rekreacioni centar sa razli~itim sadr`ajima koji doprinose poboq{awu zdravqa, fizi~koj kondiciji i psihi~koj uravnote`enosti. velodrom, -a i velodrom, -a m, mn. -i ‰fr. velodrome od lat. velox brz, gr~. dromos trkali{teŠ sp. ure|ena staza za biciklisti~ke trke i treninge; trkali{te za bicikliste. velosiped, -a m ‰fr. velocipede od lat. velocitas brzina, v. -pedŠ a. bicikl, to~ak. b. vrsta starinskog bicikla sa uve}anim predwim to~kom u odnosu na zadwi. x velosipedski. velosipedist(a), -e m, mn. velosipedisti ‰v. velosipedŠ osoba koja vozi velosiped, biciklista. velo~e pril. ‰ital. veloceŠ muz. brzo, hitro. velo~isimo pril. ‰ital. velocissimoŠ muz. veoma brzo. veltan{aung, -a m, mn. veltan{aunzi, gen. mn. veltan{aunga ‰nem. Weltanschauung prema Welt svet, anschauen posmatratiŠ pogled na svet, `ivotna filozofija, svetonazor. velter, -a m ‰engl. welterweightŠ: y velter-kategorija sp. kategorija boksera izme|u lake i sredwe, te`ine od 63,5 do 67 kg. velt{merc, -a m ‰nem. Weltschmerz prema Welt svet, Schmerz bolŠ svetski bol, izraz iz doba romantizma, uverewe da patwa i zlo preovla|uju u svetu; sentimentalna melanholija. velum, -a m ‰lat. velumŠ anat. zadwe, meko nepce; up. palatum. velur, -ura m ‰fr. velours od lat. villosus dlakavŠ 1. tkanina od pamuka ili ve{ta~kih vlakana s mekom, neravnom spoqnom i ravnom unutra{wom povr{inom; vrsta somota, kadife. 2. obra|ena unutra{wa strana ko`e, sli~na bar{unu; antilop ko`a. x velurni, velurski.
ventil vena, -e ` ‰lat. venaŠ 1. anat. krvni sud koji vodi krv do srca (up. arterija). 2. bot. ogranak lisnog `ivca. 3. geol. sloj minerala u steni, `ila. x venski i venozan. venesekcija, -e ` ‰lat. venae sectio rasecawe veneŠ med. drugi naziv za flebotomiju (v.). vendeta, -e ` ‰ital. vendetta osvetaŠ krvna osveta (u obra~unima me|u porodicama u ju`noj Italiji, naro~ito u okviru mafije). venepunkcija, -e ` ‰v. vena, punkcijaŠ med. pu{tawe krvi iz `ile kao terapijska metoda; venesekcija. Venera, -e ` ‰lat. Venus od venus qubav, pohotaŠ 1. mitol. bogiwa qubavi i qupkosti kod starih Rimqana. 2. astron. druga po redu planeta u Sun~evom sistemu. venerabilan, -lna, -lno ‰lat. venerabilis od venerari {tovatiŠ po{tovan, cewen, uva`en. veneri~an, -~na, -~no ‰lat. venereus od venus, v. VeneraŠ koji se odnosi na pol, polni. y veneri~ne bolesti med. bolesti koje se prenose polnim odnosom, polne bolesti. venerolog, -a m, mn. venerolozi, gen. mn. venerologa ‰v. veneri~an, -logŠ med. lekar specijalista za veneri~ne (polne) bolesti. venerologija, -e ` ‰v. veneri~an, -logijaŠ med. nau~na oblast koja se bavi izu~avawem veneri~nih bolesti i wihovim le~ewem. x venerolo{ki. venetski, -a, -o koji se odnosi na Venete, stanovnike severne Italije u predrimsko doba, ili na wihov jezik. venijat, -a m ‰veniat neka do|eŠ prav. poziv za sud, naredba. Venov dijagram, -a m ‰po imenu engleskog logi~ara Xona Vena (John Venn)Š mat. dijagram koji koristi krugove da predstavi odnose me|u skupovima. ventil, -ila m, mn. ventili, gen. mn. ventila ‰nem. Ventil od nlat. ventilis od lat. ventilare, prema ventus vetarŠ 1. sprava koja zatvara ili osloba|a otvor za propu{tawe te~nosti, vazduha ili gasova, odu{ak. 2. elektr. ure|aj koji dopu{ta prolaz struje samo u jednom smeru. 3. muz. zatvara~ rupe na cevi limenih duva~kih instrumenata, koji omogu}ava izvo|ewe razli~itih tonova. 4. fig. aktivnost koja se upra-
261
ventilator `wava kao razonoda, relaksacija od svakodnevnih obaveza; odu{ka, olak{awe. x ventilski. ventilator, -a m, mn. -i ‰nlat. ventilator, v. ventiliratiŠ sprava koja slu`i za provetravawe, isisavawe i usisavawe vazduha; sprava koja usmerava vazdu{nu struju u ciqu rashla|ivawa. x ventilatorski. ventilacija, -e ` ‰lat. ventilatio, v. ventiliratiŠ 1. dovod sve`eg vazduha provetravawem ili pomo}u nekog ure|aja. 2. sistem ure|aja za provetravawe; up. klimatizacija. x ventilacioni. ventilirati, ventiliram, 3. l. mn. ventiliraju = ventilisati, ventili{em svr{. i nesvr{. ‰lat. ventilare, prema ventus vetarŠ 1. provetriti, provetravati (zatvorene prostorije) ispuwavaju}i ih sve`im vazduhom. 2. pretres(a)ti, razmotriti, razmatrati neki problem, pitawe i sl. (posebno u prefiksnim tvorenicama: proventilisati i sl.). ventrikulografija, -e ` ‰v. ventrikul(us), -grafijaŠ med. ispitivawe trbu{ne {upqine ili sr~anih i mo`danih komora u ciqu dijagnoze oboqewa. ventrikul(us), -a m, mn. -i ‰lat. ventriculus od venter trbuhŠ anat. 1. naziv za razne {upqine u telu. 2. sr~ana pretkomora. 3. mo`dana komora. x ventrikularan. dem.
ventrilokvencija, -e ` ‰lat. venter trbuh, loqui govoritiŠ sposobnost, ve{tina govorewa iz trbuha. ventrilokvija v. ventrilokvencija. ventrilokvist(a), -e m, mn. ventrilokvisti ‰lat. ventriloquus od venter trbuh, loqui govoritiŠ osoba koja govori iz trbuha, trbuhozborac. vewa, -e ` ‰ma|. fenyo, fenyuŠ bot. 1. kleka, Juniperus communis. 2. smreka, Picea excelsa. veranda, -e ` ‰nem. Veranda od port. varandaŠ pokriven i naj~e{}e zastakqen trem ili terasa u okviru ku}e, ili napravqen kao zasebna gra|evina. x verandni. veratrin, -ina m ‰lat. veratrumŠ farm. me{avina veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u korenu biqke ~emerike, Veratrum album; koristi se kao mast protiv `iv~anih bolesti i reumatizma.
262
vergl verbalan, -lna, -lno ‰lat. verbalis od verbum re~, glagolŠ 1. koji se izra`ava, iskazuje re~ima; koji sadr`i, sastoji se od re~i; usmen. 2. koji se svodi samo na re~i (za razliku od dela). 3. gram. glagolski. y verbalna nota u diplomatiji, saop{tewe bez potpisa, koje se prenosi usmenim putem. verbalizam, -zma m ‰v. verbalanŠ 1. besadr`ajna upotreba i nagomilavawe re~i, praznoslovqe. 2. pedag. nastavni postupak koji se zasniva na davawu samo verbalnih obja{wewa, bez upotrebe drugih pomo}nih sredstava. verbalizacija, -e ` ‰v. verbalizovatiŠ 1. iskazivawe, izra`avawe re~ima. 2. prav. pravqewe, pisawe, sastavqawe protokola; pismeno saslu{awe. 3. gram. tvorba glagola izvo|ewem iz druge vrste re~i. verbalizovati, verbalizujem (i verbalizirati, verbaliziram, 3. l. mn. verbaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. verbaliser, v. verbalanŠ 1. iskaz(iv)ati, re~ima. 2. prav. (na)pisati protokol, saslu{(av)ati pismeno. 3. gram. izvesti, izvoditi glagol (od neke druge vrste re~i). verbalist(a), -e m, mn. verbalisti ‰v. verbalanŠ osoba koja besadr`ajno upotrebqava i nagomilava re~i, koja uludo tro{i re~i, blebetalo, pri~alo. verbalisti~ki, -a, -o ‰v. verbalanŠ koji se karakteri{e verbalizmom (1), praznore~iv. verbatim pril. ‰srlat. verbatim od lat. verbum re~Š od re~i do re~i, doslovno. verbigeracija, -e ` ‰nlat. verbigeratio od lat. verbigerare brbqati, pri~atiŠ med. besmisleno ponavqawe re~i ili re~enica kao simptom du{evnog oboqewa. ver blan v. vers blanc. verbomanija, -e ` ‰lat. verbum re~, v. manijaŠ psih. patolo{ka govorqivost, logoreja (v.). verbum v. verbum. vergija, -e ` ‰tur. vergiŠ zast. porez, danak, hara~. vergija{, -a{a m, mn. vergija{i, gen. mn. vergija{a ‰v. vergijaŠ zast. osoba koja pla}a porez, danak, hara~, poreski obveznik. vergl, -a m, mn. -i ‰austr. nem. WerkelŠ muz. mehani~ka muzi~ka sprava koja se pokre}e okretawem ru~ice i proizvodi mali broj melodija.
verglati verglati, verglam nesvr{. ‰v. verglŠ 1. svirati vergl. 2. brzo, dosadno i dugo govoriti, blebetati, brbqati. vergla{, -a{a m, mn. vergla{i, gen. mn. vergla{a ‰v. verglŠ svira~ vergla, osoba koja svira vergl. vere`xija, -e m ‰v. veresijaŠ onaj koji stalno uzima na veresiju. verem, -a m ‰tur. verem od ar. waramŠ pokr. etnol. 1. tuberkuloza, su{ica. 2. psih. stawe velike tuge kome se ne zna pravi uzrok, poti{tenost, jad. veresija, -e ` ‰tur. veresi prema vermek datiŠ odlagawe pla}awa kupqene robe ili izvr{ene usluge na neko vreme, pla}awe na po~ek, kredit. z napraviti od gotovog veresiju napraviti od sigurnog nesigurno, pokvariti ne{to {to je ve} bilo utvr|eno. verz v. vers. verzal, -ala m ‰lat. versus stihŠ tipogr. 1. veliko slovo. 2. na~in {tampawa uz kori{}ewe samo velikih slova. verzalan, -lna, -lno ‰v. verzalŠ koji je u verzalu, koji je pisan velikim slovima. verzija, -e `, gen. mn. verzija ‰srlat. versio od lat. vertere obrnuti, okrenutiŠ 1. jedan od vi{e raznolikih tekstova sa istom sadr`inom, varijanta, ina~ica. 2. pri~a koja nije potvr|ena, glasina; li~no vi|ewe nekog doga|aja. 3. prevod s jednog jezika na drugi. verziran, -a, -o ‰fr. verse od lat. versatus iskusanŠ ve{t, iskusan u ~emu, dobro upu}en u ne{to, obave{ten, uve`ban. verziranost, -osti ` ‰v. verziranŠ osobina onoga ko je verziran, uve`banost, obave{tenost, upu}enost. verizam, -zma m ‰ital. verismo od vero istinitŠ um. pravac u umetnosti s kraja XIX veka, ogranak naturalizma, koji propagira prikazivawe realnog `ivota; u kwi`evnosti glavni predstavnik je \ovani Verga, u muzici Maskawi i Leonkavalo. verist(a), -e m, mn. veristi ‰v. verizamŠ sledbenik, zagovornik verizma. veristi~ki, -a, -o ‰v. verizamŠ koji se odnosi na veriste i verizam.
vernisa` verifikator, -a m, mn. -i ‰nlat. verificator, v. verifikovatiŠ osoba koja utvr|uje ta~nost ili istinu o ne~emu, potvr|uje ili proverava ne{to, kontrolor. verifikacija, -e ` ‰nlat. verificatio, v. verifikovatiŠ potvrda, provera, utvr|ivawe istinitosti ili ta~nosti ne~ega. verifikovati, verifikujem svr{. i nesvr{. ‰nem. verifizieren od srlat. verificareŠ 1. (iz)vr{iti verifikaciju. 2. potvrditi, potvr|ivati, dokaz(iv)ati. ver-libr v. vers libre. verlibrizam, -zma m ‰fr. vers-librisme prema vers libre slobodni stihŠ kwi`. upotreba slobodnog stiha; pesni~ka {kola koja zagovara upotrebu slobodnog stiha. verlibrist(a), -e m, mn. verlibristi ‰v. verlibrizamŠ kwi`. zagovornik upotrebe slobodnog stiha, pesnik koji pi{e u slobodnom stihu. Vermaht, -a m ‰nem. Wehrmacht odbrambena snagaŠ ist. naziv za nema~ku vojsku u vreme Drugog svetskog rata. x vermahtovski. vermifugi, vermifuga m mn. ‰nlat. vermifuga prema vermis crv, fugare naterati u bekstvoŠ farm. lekovi koji se upotrebqavaju za izbacivawe glista iz organizma. vermi~eli, vermi~ela m mn. ‰ital. vermicelli, dem. od verme crvŠ vrsta tankih, finih italijanskih rezanaca ili {pageta. vermut, -a m ‰engl. vermouth od nem. Wermut pelinŠ vrsta desertnog gorkoslatkog vina na bazi pelina, aromatskih trava i drugih biqnih sastojaka; bermet (v.). vernakular, -ara m ‰lat. vernacularis doma}i od verna rob ro|en u ropstvu, rob po ro|ewuŠ lingv. govor grada, oblasti ili regiona koji poseduje karakteristike dijalekta kome pripada, ali ima i neke osobenosti preuzete iz drugih dijalekata i poddijalekata. vernakularan, -rna, -rno ‰v. vernakularŠ koji pripada ili se odnosi na doma}e, starosedela~ko stanovni{tvo, domoroda~ki. vernisa`, -a`a m ‰fr. vernissageŠ um. 1. sve~ano otvarawe izlo`be kojem prisustvuju samo zvanice. 2. premazivawe slike lakom, lakirawe, glazirawe.
263
veronal veronal, -ala m ‰fabri~ko ime, prema italijanskom gradu VeroniŠ farm. zast. naziv za dietilbarbiturnu kiselinu koja se koristila u medicini kao sredstvo protiv nesanice. veronika, -e `, dat. i lok. veronici ‰{p. veronica, po imenu sv. VeronikeŠ u borbi s bikovima, figura u kojoj toreador svojim pla{tom navede bika da pro|e pored wega. vers, -a m, mn. versi, gen. mn. versa ‰lat. versus stihŠ kwi`. zast. stih, red u pesmi u kome su re~i povezane u ritmi~ku i zvu~nu celinu. versifikator, -a m, mn. -i ‰lat. versificator, v. versifikovatiŠ kwi`. osoba koja stvara stihove, stihotvorac. x versifikatorski. versifikacija, -e ` ‰lat. versificatio, v. versifikovatiŠ kwi`. 1. stvarawe i organizovawe stihova, metrika, stihotvorstvo. 2. nauka o stihu. versifikovati, -ujem (i versificirati, versificiram, 3. l. mn. versificiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. versificare, v. vers, -ficare od facere ~initiŠ (na)pisati, (na)praviti stihove, verse. verso m indekl. ‰lat. verso (folio) okrenuv{i listŠ leva strana otvorene kwige, supr. rekto. vertebralan, -lna, -lno ‰nlat. vertebralis od lat. vertebra pr{qenŠ anat. koji se odnosi na pr{qene, pr{qenski. verteks, -a m ‰lat. vertexŠ 1. geom. teme, vrh. 2. astron. najvi{a ta~ka prividnog kretawa nekog nebeskog tela. vertep, -a m ‰rus. vertepŠ 1. jaslice, prikaz vitlejemske pe}ine koji deca simboli~no nose za Bo`i} od ku}e do ku}e uz pesmu. 2. minijaturno lutkarsko pozori{te koje predstavqa scene Hristovog ro|ewa. verterizam, -zma m ‰po junaku romana œJadi mladog VerteraŒ J. V. GeteaŠ kwi`. preterana romanti~nost sa dozom patetike, veoma izra`ena sentimentalnost (po ugledu na Geteov lik Vertera). verterovski, -a, -o ‰po junaku romana œJadi mladog VerteraŒ J. V. GeteaŠ koji se odnosi na Vertera; koji podse}a na Vertera, preterano romanti~an, sentimentalan. vertiginozan, -zna, -zno ‰lat. vertiginosusŠ 1. koji izaziva vrtoglavicu, nesvesticu. 2. koji pati od vrtoglavice, nesvestice.
264
vestibul vertigo, -a m ‰lat. vertigoŠ med. vrtoglavica, nesvestica. vertikala, -e ` ‰nlat. verticalis od lat. vertex teme, vrhŠ prava koja se pod pravim uglom spu{ta na horizontalnu ravan, uspravna linija. vertikalan, -lna, -lno ‰v. vertikalaŠ uspravan, okomit, koji se uzdi`e pravo uvis; up. horizontalan. verthajm, -a m ‰po nema~kom konstruktoru Verthajmu (Wertheim)Š sigurnosna brava, obi~no na ~eli~nim kasama. verthajmica, -e ` ‰v. verthajmŠ fam. kasa koja je konstruisana po Verthajmovom sistemu obezbe|ewa. verukoza, -e ` ‰lat. verruca bradavicaŠ med. u~estalo pojavqivawe bradavica, bradavi~avost. verukozan, -zna, -zno ‰v. verukozaŠ med. koji ima bradavice, bradavi~av. vespa, -e `, gen. mn. vespi ‰ital. vespa osicaŠ 1. mali italijanski skuter koji se pojavio 50-ih godina HH veka. 2. voj. ist. a. motocikl sa ugra|enim mitraqezom ili protivtenkovskim topom koji su koristili nema~ki vojnici u Drugom svetskom ratu. b. motorizovani baca~ plamena. vesper, -a m ‰lat. vesper ve~eŠ rel. popodnevna ili ve~erwa slu`ba u katoli~koj crkvi. vesta, -e `, gen. mn. vesti ‰nem. Weste od lat. vestis ode}aŠ hrv. vuneni prsluk na kop~awe. vestalinke, vestalinki = vestalke, -i ` mn. ‰lat. Vestalis, prema rimskoj bogiwi VestiŠ ist. sve{tenice i ~uvarke svete vatre u hramu bogiwe Veste, zakletvom obavezane na ve~nu nevinost. vestern, -a m ‰engl. western zapadniŠ film koji prikazuje uzbudqive avanture sa ameri~kog Divqeg zapada, kaubojski film. vesternizacija, -e ` ‰engl. western zapadniŠ 1. proces stvarawa prilika kao u filmovima o Divqem zapadu. 2. prihvatawe zapadwa~kih obi~aja i ideja.
soc.
vestibil ‰fr. vestibuleŠ v. vestibul. vestibul, -a m, mn. -i ‰lat. vestibulumŠ ulazna prostorija u ku}i, predsobqe, trem.
vestijarijum vestijarijum, -a (i vestijarij, -a) m ‰lat. vestiariumŠ prostorija u kojoj je sme{tena ode}a, garderoba. vestitura, e ` ‰nlat. vestituraŠ rel. obla~ewe sve~ane mona{ke ode`de kao ~in zakalu|erivawa isku{enika u katoli~anstvu. vetativ, -a m ‰lat. veto zabrawujemŠ lingv. oblik i na~in kojim se u pojedinim jezicima ozna~ava zabrana. veteran, -ana m, mn. veterani, gen. mn. veterana (`. veteranka, dat. i lok. veteranki, gen. mn. veteranki) ‰lat. veteranus, od vetus starŠ 1. ist. rimski islu`eni legionar koji je, posle zavr{etka slu`be, dobijao zemqu i druge beneficije. 2. stari, penzionisani vojnik, iskusan borac u ratu. 3. stari, iskusni radnik na nekom poslu; sportista na zavr{etku karijere. x veteranski. veterina, -e ` ‰lat. veterinaŠ med. 1. medicinska nauka koja se bavi za{titom i le~ewem `ivotiwa. 2. visoka {kola za obrazovawe lekara za `ivotiwe, veterinarski fakultet. veterinar, -ara m, mn. veterinari, gen. mn. veterinara ‰lat. veterinariusŠ med. lekar koji vodi brigu o zdravqu i za{titi `ivotiwa. veterinarski, -a, -o ‰v. veterinarŠ koji se odnosi na veterinu i veterinare. veto, -a (uob. veto, -a) m ‰lat. veto zabrawujemŠ prav. pol. pravo vladara, dr`ave ili ~lana nekog zakonodavnog tela da spre~i izglasavawe ili dono{ewe neke odluke. ve}il, -ila m, mn. ve}ili, gen. mn. ve}ila ‰tur. vekil od ar. wakilŠ zast. zastupnik, opunomo}enik. vehabiti v. vehabije. vehementan, -tna, tno ‰lat. vehemensŠ `estok, `ustar, nagao, plah. vehementnost, -osti = vehemencija, -e ` ‰lat. vehementiaŠ vatrenost, `estina, silovitost, plahovitost. ve-ce ‰WC, skr. od engl. water closetŠ nu`nik, toalet. vecozamente ‰ital. vezzosamenteŠ v. vecozo. vecozo pril. ‰ital. vezzosoŠ muz. umiqato, meko, ne`no. ve{, ve{a m ‰nem. Wasche prema waschen pratiŠ rubqe, presvlaka, preobuka. z iznosi-
vibracija ti (~iji) prqav ve{ javno obznaniti ne~iju moralnu prqav{tinu, pokvarenost ili druge neprijatne ~iwenice. ve{eraj, -aja m ‰nem. Wascherei, v. ve{Š 1. prostorija u kojoj se obavqa prawe raznog rubqa, perionica ili servis za prawe rubqa. 2. zast. razno rubqe. ve{erka, -e `, dat. i lok. ve{erki, gen. mn. ve{erki ‰v. ve{Š `ena koja se bavi prawem rubqa, praqa. x ve{erkin. ve{ernica, -e ` ‰v. ve{erkaŠ prostorija u okviru ku}e u kojoj se pere rubqe; perionica, zanatska radionica za prawe rubqa. ve{korpa, -e ` ‰v. ve{Š korpa za odlagawe prqavog rubqe pre prawa. ve{ma{ina, -e ` ‰nem. WaschmaschineŠ ma{ina za prawe rubqa. ve{plav, -a m ‰nem. WaschblauŠ zast. plavilo za ispirawe rubqa, ve{plav. vibrant, -a m, mn. vibranti, gen. mn. vibranata ‰v. vibrantanŠ fon. glas koji se izgovara treperewem pokretnog govornog organa, titravi suglasnik (pre svega r). vibrantan, -tna, -tno i vibrantan, -tna, -tno ‰lat. vibrans, v. vibriratiŠ 1. koji podrhtava, treperi, vibrira. 2. ustreptao, `ivahan, poletan. vibrato, vibrata m ‰ital. vibrato od vibrare, v. vibriratiŠ muz. oscilacija visine tona, treperewe glasa (pri pevawu) ili tona (na guda~kim i duva~kim instrumentima). vibrator, -a m, mn. -i ‰lat. vibrator prema vibrare, v. vibriratiŠ 1. ure|aj koji proizvodi vibracije, treperewe. 2. tehn. ma{ina koja se koristi za nabijawe zemqe u obliku plo~e, nabija~a ili elektri~nog cilindra. 3. sprava u obliku mu{kog polnog organa koja se koristi za polno samozadovoqavawe. vibrafon, -a m, mn. -i ‰engl. vibraphone, v. vibrirati, -fonŠ muz. instrument iz grupe udaraqki s metalnim plo~icama ispod kojih su rezonatorske cevi, u kojima se elektri~nim putem izaziva vibrato; upotrebqava se najvi{e u xezu. x vibrafonski. vibracija, -e ` ‰nlat. vibratioŠ 1. fiz. periodi~no wihawe, talasawe male amplitude i velike brzine oko ta~ke ravnote`e, oscilacija.
265
vibracioni 2. treperewe, titrawe, podrhtavawe; tresewe vozila ili broda pod dejstvom brzog kretawa ili spoqnih sila. 3. fig. ose}awe, uzbu|ewe koje se prenosi sa ~oveka na ~oveka. vibracioni, -a, -o ‰v. vibracijaŠ koji vibrira, treperi, podrhtava. y vibraciona bolest med. oboqewe kostiju, zglobova, nervnog sistema izazvano dugotrajnim radom na mestu gde su u~estale vibracije. vibrion, -ona m ‰nlat. vibrioŠ biol. svaki ~lan roda bakterija u obliku kuke ili slova S, koje `ive u vodi i izazivaju bolesti kod qudi i `ivotiwa, pre svega koleru. vibrirati, vibriram, 3. l. mn. vibriraju nesvr{. ‰lat. vibrareŠ imati vibracije, treperiti, titrati. vibrogram, -a i vibrogram, -a m, mn. -i ‰v. vibrirati, -gramŠ fiz. zvu~na kriva koja se dobija pomo}u vibrografa. vibrograf, -a i vibrograf, -a m, mn. -i ‰v. vibrirati, -grafŠ fiz. sprava za uo~avawe i automatsko bele`ewe treptaja zvu~nih tela posredstvom slobodnog vazduha. vibrografija, -e ` ‰v. vibrirati, -grafijaŠ fiz. nauka o treperewu zvu~nih tela. vibroterapija, -e ` ‰v. vibrirati, terapijaŠ med. le~ewe atrofiranih mi{i}a ve{ta~ki izazvanim vibrirawem. vivarijum, -a (i vivarij, -a) m ‰lat. vivarium prema vivus `ivŠ mesto na kome se uzgajaju sitnije `ivotiwe u uslovima sli~nim wihovom prirodnom stani{tu. viva~e pril. ‰ital. vivaceŠ muz. `ivo, `ivahno. viviparija, -e ` ‰lat. viviparus od vivus `iv, parere ra|atiŠ zool. ra|awe `ive mladun~adi. vivisekcija, -e ` ‰lat. vivus `iv, sectio se~eweŠ secirawe, otvarawe `ivih `ivotiwa radi nau~nih ispitivawa. vivisecirati, viviseciram, 3. l. mn. viviseciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. vivus `iv, secare se}iŠ (iz)vr{iti vivisekciju. vivo pril. ‰ital. vivoŠ muz. oznaka za `ivahan i brz tempo. vigvam, -a m, mn. -i ‰engl. wigwam od egz.Š {ator ili koliba severnoameri~kih Indijanaca.
266
videografi~ki vigilantan, -tna, -tno ‰lat. vigilansŠ budan, oprezan, obazriv, pa`qiv. vigilancija, -e ` ‰lat. vigilantiaŠ budnost, opreznost, obazrivost, pa`qivost. vigorozamente v. vigorozo. vigorozo pril. ‰ital. vigorosoŠ muz. energi~no, sna`no, poletno. vide ‰lat. vide, imperativ od videre videtiŠ vidi, pogledaj, sravni, uporedi (oznaka u tekstovima). video- ‰v. videoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da se re~ odnosi na ono {to je vidqivo ili do`ivqeno ~ulom vida; ono {to deluje preko televizora ili ekrana. video, -a m ‰lat. video vidim, videre videtiŠ 1. tehn. tehnika elektronskog snimawa, obrade i reprodukovawa pokretnih slika i prate}eg zvuka. 2. tehn. vizuelni deo TV signala. 3. ra~. tehnologija koja se upotrebqava za iscrtavawe i pojavu grafi~kih slika na ekranima. 4. v. video-rikorder. y ra~.video-kartica ra~unarska kartica koja obra|uje sliku i prebacuje je na monitor; video-kontroler ra~unarski sklop koji kontroli{e obradu slike; video-memorija memorija za obradu ra~unarske slike; video-projektor projektor koji prikazuje sliku sa ra~unarskog ekrana; video-terminal ra~unarski terminal sa monitorom. video-art, -a m ‰v. video-, artŠ um. oblik umetnosti zasnovan na videotehnici, koji nagla{ava vizuelne efekte. video-bim, -a m ‰engl. video-beamŠ ra~. 1. veliki javni ekran za ogla{avawe. 2. kompjuterski ure|aj za projektovawe slike na zid, platno ili neku sli~nu ravnu povr{inu. 3. kompjuterski ure|aj koji ~ini vi{e ekrana postavqenih u obliku pravougaonika, na kojima se prikazuje uve}ana video slika. video-gejm, -a m ‰v. video-, engl. gameŠ v. video-igra. videografika, -e `, dat. i lok. videografici, gen. mn. videografika ‰v. video-, grafikaŠ kompjutersko grafi~ko oblikovawe, ob. za potrebe televizije ili filma. videografi~ki, -a, -o ‰v. videografikaŠ ra~. koji se odnosi na ra~unarsku videografiku, npr. na grafi~ku karticu ra~unara.
video-digitalizator video-digitalizator, -a m ‰engl. videodigitalisator, prema v. video-, digitalizovatiŠ ure|aj koji pretvara signal iz video-kamere u digitalni oblik i memori{e ga radi kasnije analize ili modifikacije. video-disk, -a m ‰v. video-, diskŠ ra~. opti~ki disk koji slu`i za ~uvawe sadr`aja video-snimaka i audio-kaseta. video-igra, -e ` ‰v. video-Š 1. elektronska igra(~ka) u kojoj se pronalaze re{ewa za razne zadatke na ekranu pomo}u xojstika (v.). 2. ra~. kompjuterski program namewen zabavi korisnika. video-kaseta, -e ` ‰v. video-, kasetaŠ kaseta za snimawe na video-rikorderu, magnetoskopu (v.). video-klip, -a m ‰v. video-, engl. clip ise~akŠ v. video-spot. video-klub, -a m ‰v. video, klubŠ radwa u kojoj se iznajmquju video-kasete na kojima su naj~e{}e snimqeni filmovi. video-konferencija, -e ` ‰v. video-, konferencijaŠ 1. kompjuterski podr`an telekomunikacioni sistem koji omogu}ava trenutnu zvu~nu i vizuelnu komunikaciju me|u qudima koji se nalaze na razli~itim mestima. 2. komunikacija omogu}ena ovim sistemom, obi~no u okviru televizijske emisije. video-mikser, -a m ‰v. video-, mikserŠ tehni~ar koji, za vreme TV snimawa sa vi{e kamera, uklapa signale pojedinih kamera i dodatne informacije s drugih ure|aja za finalni izlaz slike. video-mikseta, -e ` ‰v. video-, miksetaŠ ure|aj kojim video-mikser ukqu~uje signal jedne od vi{e prikqu~enih televizijskih kamera ili nekog drugog ure|aja (magnetoskop, telekino) u finalni izlaz slike. video-plejer, -a m ‰engl. videocassette player, prema play sviratiŠ ure|aj koji slu`i za gledawe video-snimaka s kasete; pomo}u wega se ne mo`e vr{iti snimawe. video-rikorder, -era m ‰engl. videocassette recorder, prema record snimatiŠ ure|aj pomo}u koga se vr{i snimawe i reprodukovawe snimaka sa video-kaseta, magnetoskop. video-signal, -ala m ‰v. video-, signalŠ elektronska informacija koja sadr`i podatke
viza`ist(a) o pokretnoj slici i prate}e podatke bitne za sinhronizaciju slike ili tona; naj~e{}e se prenosi radio-talasima. video-snimak, -mka m, mn. video-snimci, gen. mn. video-snimaka ‰v. video-, snimakŠ vizuelni, filmski zapis o nekom doga|aju, video-zapis. video-spot, -a m ‰v. video-, engl. spot pega, mrqaŠ kratki televizijski program namewen vizuelnom prikazu muzike, javne li~nosti i sl.; kratka televizijska reklama. video-tejp, -a m ‰engl. video tapeŠ magnetna traka za snimawe i reprodukovawe na video-rikorderu, video-traka. videoteka, -e `, dat. i lok. videoteci, gen. mn. videoteka ‰v. video-, -tekaŠ 1. klub za iznajmqivawe video-kaseta. 2. mesto gde se ~uvaju video-snimci. 3. zbirka video-snimaka u ne~ijem vlasni{tvu. video-tekst, -a m ‰v. video-, tekstŠ ra~. programski sklop koji omogu}ava da se, kori{}ewem tastature, TV prijemnika i telefona, sa~ini terminal za pristup servisima koji pru`aju informacije. videotelefon, -ona m v. videofon. videofon, -a m ‰v. video-, -fonŠ telefon sa malim ekranom na kome se pojavquje slika osobe sa kojom se razgovara. x videofonski. video-xokej, -eja m ‰v. video-, xokej, prema disk-xokejŠ onaj koji bira, najavquje i pu{ta video-spotove na televiziji ili u diskoteci; up. vi-xej. vidimacija, -e ` ‰lat. vidimatioŠ zvani~na overa nekog dokumenta i potvrda kojom se ukazuje na istovetnost prepisa sa originalom. viza, -e ` ‰lat. visa, mn. od visum vi|eno, pregledanoŠ 1. dozvola strane vlade, uneta u paso{, za ulazak, boravak ili prolazak kroz teritoriju date dr`ave. 2. fig. sredstvo za postizawe nekog ciqa, ulaznica, dozvola za ostvarewe ciqa. vizavi pril. ‰fr. vis-a-visŠ 1. preko puta, nasuprot, naspram ne~ega. 2. fam. vizavi ~ega u odnosu na ne{to. viza`ist(a), -e m, mn. viza`isti ‰fr. visagiste prema visage liceŠ stru~wak koji se brine o izgledu glumaca, televizijskih voditeqa i
267
vizantika drugih javnih li~nosti, putem kozmetike i frizure. vizantika, -e ` ‰gr~. ByzantionŠ 1. vizantijski stil u umetnosti. 2. vizantijska kultura i kwi`evnost u celini. vizantinizam, -zma m ‰gr~. Byzantion, v. -izamŠ 1. vizantijska umetnost. 2. sistem vlasti u kojoj je vladar istovremeno glava dr`ave i crkve. 3. fig. pokorno slu`ewe vladarima i udovoqavawe wihovim `eqama; izra`ena pokornost prema nadre|enima i nadmenost u odnosu na podre|ene. vizantolog, -a m, mn. vizantolozi, gen. mn. vizantologa ‰gr~. Byzantion, v. -logŠ nau~nik, stru~wak za vizantologiju. vizantologija, -e ` ‰gr~. Byzantion, v. -logijaŠ nauka koja se bavi izu~avawem duhovne i materijalne kulture stare Vizantije. vizantolo{ki, -a, -o ‰gr~. ByzantionŠ koji se odnosi na vizantologiju i vizantologe. vizibilan, -lna, -lno ‰lat. visibilis, prema videre videtiŠ 1. vidqiv, jasan. 2. primetan, uo~qiv. vizibilitet, -eta m = vizibilnost, -i ` ‰nlat. visibilitasŠ vidqivost, o~iglednost, uo~qivost. vizija, -e ` ‰lat. visio, prema videreŠ 1. psih. slika stvorena u ma{ti kao rezultat halucinacije, bez istinskog upori{ta u stvarnom svetu, privi|ewe, utvara. 2. dalekose`na zamisao o predvidqivom i `eqenom razvoju doga|aja ili nekog poduhvata. vizionar, -ara m, mn. vizionari, gen. mn. vizionara (`. vizionarka, dat. i lok. vizionarki, gen. mn. vizionarki) ‰nlat. visionariusŠ 1. osoba koja ima vizije. 2. onaj koji ima dalekose`ne planove, koji zami{qa budu}nost; zanesewak, idealista. vizionarski, -a, -o ‰v. vizionarŠ 1. koji ima proro~ki dar. 2. opsednut vizijama, ma{tom i sawarewima. vizionarstvo, -stva s ‰v. vizionarŠ sposobnost onoga koji je vizionar, odlika vizionara. vizir, -ira m, mn. viziri, gen. mn. vizira ‰nem. Visier od fr. visiereŠ 1. ist. pokretni, re{etkasti deo kacige ili {lema, koji se stavqa na lice radi za{tite. 2. za{titna mre`ica za
268
vizuelan lice kod ma~evalaca. 3. a. opti~ki ure|aj za usmeravawe pogleda (na instrumentima za merewe uglova i sl.). b. ni{anski dogled na vatrenom oru`ju. v. tra`ilo, zuher (na fotografskom aparatu). vizirati1, viziram, 3. l. mn. viziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. visieren, v. vizaŠ overiti, overavati (putne isprave) vizom. vizirati2, viziram, 3. l. mn. viziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. viser prema lat. visere gledati, zagledatiŠ usmeri(va)ti opti~ki instrument na objekat koji se posmatra; (na)ni{aniti. vizita, -e i ob. vizita, -e ` ‰fr. visite od lat. visitare posetitiŠ 1. poseta. 2. med. redovan lekarski obilazak pacijenata koji le`e u bolnici. 3. zast. lekarski pregled. vizitator, -a m, mn. -i ‰nlat. visitatorŠ sve{teno lice zadu`eno za vizitaciju. vizitacija, -e ` ‰lat. visitatioŠ obilazak i pregled stawa u kojem se nalazi neka ustanova (npr. crkva, bolnica); pregled eparhije (u pravoslavnoj crkvi) odnosno biskupije (u katoli~koj). vizitirati, vizitiram, 3. l. mn. vizitiraju svr{. i nesvr{. ‰v. vizitaŠ 1. med. (iz)vr{iti lekarski pregled. 2. (iz)vr{iti kontrolu, proveru, pretres. 3. posetiti, pose}ivati. vizitkarta, -e `, gen. mn. vizitkarti ‰nem. Visitkarte, v. vizitaŠ posetnica, karta koja se koristi za predstavqawe, sa imenom i prezimenom, zanimawem, adresom i drugim podacima. vizitni, -a, -o ‰v. vizitaŠ zast. koji slu`i za vizite, posete. vizitcimer, -a m, mn. -i ‰nem. Visitzimmer, v. vizita, nem. Zimmer sobaŠ zast. soba za primawe, gostinska soba. vizni, -a, -o ‰v. vizaŠ koji se odnosi na vizu. vizon, -ona m ‰fr. visonŠ 1. zool. `ivotiwa iz porodice kuna, Mustela vison, koja se lovi zbog dragocenog krzna. 2. krzno te `ivotiwe, nerc. x vizonski. vizualizovati, -ujem ‰lat. visualis od visus vidŠ 1. u~initi vidqivim. 2. predo~iti vizuelno (slikom, tabelom, grafikonom i sl.). vizuelan, -lna, -lno ‰nem. visuell od fr. visuel od lat. visualis od visus vidŠ 1. koji pripada ~ulu
vizuelnost vida, vidni. 2. koji se vidi, vidqiv. 3. koji se kontroli{e pomo}u vida; up. auditivan. vizuelnost, -i ` ‰v. vizuelanŠ svojstvo onoga {to je vizuelno. vizum, -a m ‰nem. Visum od lat. visumŠ zast. v. viza. vizura, -e ` ‰nlat. visura od lat. videre videtiŠ 1. pogled sa posebnog, istaknutog mesta. 2. a. vidno poqe, ono {to se mo`e videti okom. b. dobra vidqivost. 3. opt. zami{qena crta koja polazi iz oka posmatra~a i ide kroz durbin do predmeta posmatrawa. vija (nepr. via) ‰lat. via put, putemŠ (u funkciji predloga s nominativom) preko (npr. Beograd–London vija Frankfurt). vijagra, -e ` ‰Viagra, fabri~ki naziv lekaŠ med. lek protiv mu{ke impotencije. vijadukt, -a m, mn. vijadukti, gen. mn. vijadukata ‰nem. Viadukt od lat. via put, ductus vo|eweŠ most za drumski i `elezni~ki saobra}aj koji premo{}uje naj~e{}e neku dolinu, nadvo`wak. vijatikum, -a m ‰lat. viaticum prema via putŠ 1. putni tro{ak, putarina. 2. rel. posledwa pri~est umiru}em u katoli~anstvu. vija fakti ‰lat. via factiŠ samim tim ~inom, samo po sebi; u stvarnosti. vikar, -ara m ‰lat. vicarius zamenikŠ u katoli~koj crkvi, namesnik ili pomo}nik `upnika; namesnik ili zamenik biskupa, naro~ito u oblastima koje jo{ nisu progla{ene za dijecezu. x vikarni i vikarski. vikarijat, -ata m, mn. vikarijati, gen. mn. vikarijata ‰v. vikarŠ kancelarija crkve, namesni{tvo na ~ijem je ~elu vikar. vikend, -a m, mn. vikendi, gen. mn. vikenda ‰engl. week-endŠ neradni dani na kraju sedmice (subota i nedeqa). vikenda{, -a{a m, mn. vikenda{i, gen. mn. vikenda{a ‰v. vikendŠ osoba koja dane vikenda provodi izvan stalnog prebivali{ta; vlasnik vikendice. vikendica, -e ` ‰v. vikendŠ ku}a za odmor, vila izvan grada. viking, -a m, mn. vikinzi, gen. mn. vikinga ‰stnord. vikingrŠ 1. ime germanskih stanovnika Skandinavije, u sredwem veku poznatih po
viktorijanski osvajawima. 2. fig. borac, junak, ratnik. x vikin{ki. Vikipedija, -e ` ‰engl. Wikipedia, od havajskog wiki œbrzoŒ, v. (enciklo)pedijaŠ op{ta enciklopedija na Internetu, sa izdawima na preko dvesta svetskih jezika, ~iji se ~lanci stalno mewaju i dopuwavaju po potrebi. vikler, -a m, mn. -i ‰nem. Wickler od wickeln omotavati, savijatiŠ vaqak koji slu`i za pravqewe kovrxa u kosi. viklifiti, viklifita m mn. ‰engl. WycliffeŠ rel. pristalice engleskog teologa Xona Viklifa, prethodnika reformacije u HÇç veku, koji se zalagao za ~istotu hri{}anskog u~ewa. viklovati, viklujem nesvr{. ‰nem. wickeln omotavati, savijatiŠ tehn. fam. praviti nove namotaje (u elektromotoru). vikont, -a m, mn. vikonti, gen. mn. vikonta ‰fr. vicomte od srlat. vicecomes, up. konteŠ plemi}ka titula u rangu izme|u barona i grofa. vikontesa, -e `, gen. mn. vikontesa ‰fr. vicomtesseŠ }erka ili `ena vikonta. viks, -a m ‰nem. WichseŠ mast za glancawe (krema za cipele, pasta za parket i sl.). viksati, viksam = viksovati, viksujem nesvr{. ‰nem. wichsenŠ ~istiti, mazati pastom, viksom (obu}u, name{taj, parket i sl.). viktimizovati, viktimizujem svr{. i nesvr{. ‰od lat. victima `rtvaŠ soc. proglasiti, progla{avati `rtvom. viktimolog, -a m, mn. viktimolozi, gen. mn. viktimologa ‰lat. victima `rtva, v. -logŠ osoba koja se bavi viktimologijom. viktimologija, -e ` ‰lat. victima `rtva, v. -logijaŠ nau~na oblast koja prou~ava `rtve rata i drugih nesre}a u dru{tvu. viktimolo{ki, -a, -o ‰v. viktimologŠ koji se odnosi na viktimologiju i viktimologe. viktorija, -e ` ‰po engl. kraqici ViktorijiŠ 1. otvorena ko~ija iz druge polovine HÇH veka, s posebnim mestom za ko~ija{a napred. 2. `arg. igrawe fudbala na jedan gol, ob. kao de~ja igra. viktorijanski, -a, -o ‰engl. VictorianŠ ist. koji pripada vremenu vladavine kraqice Viktorije (1837–1901); koji se odlikuje strogim
269
viktualije gra|anskim moralom, konzervativno{}u, pobo`no{}u i sl. viktualije, viktualija ` mn. ‰nlat. victualiaŠ `ivotne namirnice, hrana. vikuwa, -e ` ‰{p. vicuna iz egz.Š zool. ju`noameri~ka `ivotiwa sli~na lami. 2. krzno te `ivotiwe, sa finom sivo`utom dlakom. vila, -e `, gen. mn. vila ‰lat. villa, fr. villeŠ 1. udobna ku}a s vrtom gra|ena na zahtev i po planu vlasnika, na periferiji ili izvan grada. 2. ist. imawe izvan grada, s rasko{nim letwikovcem. vilajet, -a m, mn. -i ‰tur. vilayet od ar. wilayaŠ 1. mesto ro|ewa, zavi~aj. 2. oblast u kojoj je na ~elu valija. y tamni vilajet zemqa ve~itog mraka (iz narodne pri~e), (fig.) zemqa pod diktaturom, zemqa bez slobode; z udariti namet na vilajet opteretiti qude da`binama. x vilajetski. vilajetlija, -e m ‰tur. vilayetli, v. vilajetŠ zemqak. vilanela, -e ` ‰ital. villanella prema villano seqa~kiŠ muz. vi{eglasna pastirska pesma napolitanskog porekla, popularna naro~ito u XVI veku. viqamovka, -e, dat. i lok. viqamovki ‰engl. Williams, prezime odgajiva~aŠ 1. bot. vrsta kru{ke. 2. rakija od te kru{ke. vindikativan, -vna -vno ‰nlat. vindicativusŠ koji `eli osvetu, osvetoqubiv; koji ima za ciq odmazdu, kazneni. vindikacija, -e ` ‰lat. vindicatioŠ prav. polagawe prava na oduzetu imovinu i tra`ewe wenog povra}aja; za{tita vlasni~kih prava. 2. osveta, kazna. vindikacioni, -a, -o ‰v. vindikacijaŠ koji se odnosi na vindikaciju, koji ima svojstva vindikacije. y vindikaciona tu`ba prav. tu`ba za za{titu svojine. vindikaciono pravo prav. pravo kojim se tra`i da se isporu~ena roba vrati vlasniku ako je kupac, pre isplate, postao insolventan (v.). vindicirati, vindiciram, 3. l. mn. vindiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. vindicareŠ 1. prav. (za)tra`iti povra}aj oduzetih stvari ili prava. 2. (od)braniti, (za){tititi. vindjak(n)a, -e `, gen. mn. vindjakni ‰nem. Windjacke prema Wind vetar, v. jaknaŠ kratka
270
vin~esterka sportska jakna od nepropusnog materijala, vetrovka. vindous, -a m ‰engl. windows okna, prozoriŠ ra~. operativni kompjuterski sistem, koji ima podru~ja s prozorima na ekranu. vindsurfer, -a m, mn. -i ‰v. vindsurfingŠ osoba koja jedri na dasci pod pritiskom vetra. vindsurfing, -a m ‰engl. windsurfingŠ jedrewe na dasci pod udarima vetra. vinegret, -a m ‰fr. vinaigrette prema vinaigre sir}eŠ kulin. sos od sir}eta sa uqem, biberom i drugim za~inima. viner-{nicla, -e ` ‰nem. WienerschnitzelŠ kulin. be~ka {nicla, pohovani tele}i odrezak. vinil, -a i vinil, -ila m ‰engl. vinyl od lat. vinum vinoŠ hem. jednovalentni, slobodni radikal ~ija jediwewa, polimerizovana, slu`e za proizvodwu plasti~nih masa. vinkl, -a m, mn. vinklovi, gen. mn. vinklova ‰nem. Winkel ugao; u zna~ewu 3 od nem. WinkelsteifeŠ fam. 1. uglomer. 2. {ablon koji odmerava prav ugao (90¿). 3. pozor. podupira~ kulise, {prajc (v.). vinklati, am nesvr{. ‰v. vinklŠ fam. 1. obavqati zanatske poslove slu`e}i se vinklom, postavqati u prav ugao. 2. odstupati od mere (za du`inu ili povr{inu). vinkulacija, -e ` ‰lat. vincula okoviŠ bank. ograni~ewe u raspolagawu vrednosnim papirima wihovim vezivawem za neki drugi akreditiv. x vinkulacioni. vinkulirati, vinkuliram, 3. l. mn. vinkuliraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. vinculare od lat. vincula okoviŠ 1. (s)vezati, spojiti, spajati. 2. bank. (za)braniti prenos vrednosnih papira na drugoga. vinoteka, -e `, dat. i lok. vinoteci, gen. mn. vinoteka ‰v. vino, -tekaŠ zbirka ili prodavnica vina. vintovka, -e `, dat. i lok. vintovci, gen. mn. vintovki ‰rus. vintovka od vint zavrtawŠ vrsta pu{ke. vincilir, -ira m, mn. vinciliri, gen. mn. vincilira ‰ma|. vinceller od nem. WinzerŠ ~uvar vinograda, pudar. vin~esterka, -e `, dat. i lok. vin~esterki, gen. mn. vin~esterki ‰po imenu ameri~kog indu-
viweta strijalca i konstruktora O. F. Vin~estera (Winchester, 1810–1880)Š tip vojni~ke i lova~ke pu{ke, omiqene na Divqem zapadu. viweta, -e `, gen. mn. viweta ‰fr. vignetteŠ 1. a. ukras na sredwovekovnim rukopisnim kwigama. b. {tampani ukras u obliku {are s biqnim motivom, na naslovnom listu, na po~etku poglavqa ili na kraju kwige. 2. nalepnica, etiketa. viola, -e `, gen. mn. viola ‰ital. viola, fr. violeŠ muz. 1. guda~ki istrument sli~an violini, ne{to ve}i od we i dubqeg zvuka. 2. naziv vi{e starih guda~kih instrumenata. y viola d’amore ‰ital. viola d’amore qubavna violaŠ guda~ki instrument sa sedam `ica, omiqen u HVII i HVIII veku; viola da gamba ‰ital. viola da gamba no`na violaŠ guda~ki instrument koji se dr`ao me|u nogama, prete~a dana{weg violon~ela, ra{iren u HVII i HVIII veku; viola da bra~o muz. ‰ital. viola da braccio ru~na violaŠ guda~ki instrument koji se dr`ao u ruci, ra{iren po~ev od XVI veka, prete~a dana{we viole. violacija, -e ` ‰lat. violatioŠ prav. 1. povreda prava, kr{ewe zakona. 2. silovawe, obe{~a{}ewe. violentan, -tna, -tno i violentan, -tna, -tno ‰lat. violentusŠ a. `estok, silan, goropadan, intenzivan. b. nasilan. violentnost, -osti ` violentnost, -osti ` = violencija, -e ` ‰lat. violentiaŠ osobina ili postupak onoga ko je violentan, `estina, silovitost; nasilnost. violet prid. indekl. v. violetan. violetan, -tna, -tno ‰ital. violetto, fr. violetŠ koji je qubi~aste boje, qubi~ast. violina, -e ` ‰nem. Violine od ital. violinoŠ muz. najpoznatiji guda~ki instrument, sa ~eti-
ri `ice, solisti~ki i orkestarski. y prva violina vode}i instrument u guda~kom kvartetu i u simfonijskom orkestru; (fig.) onaj koji ima glavnu re~ u ~emu, predvodnik. violinar, -ara m ‰v. violinaŠ stru~wak koji gradi violine i druge guda~ke instrumente. violinista, -e m, mn. violinisti (`. violinistkiwa) ‰v. violinaŠ svira~ na violini.
virginitet violinski, -a, -o ‰v. violinaŠ muz. koji se odnosi na violinu, namewen violini; y violinski kqu~ G-kqu~, znak na po~etku notnog sistema u obliku {are sli~ne osmici, koji ozna~ava vi{e tonove u odnosu na bas-kqu~. violista, -e m, mn. violisti (`. violistkiwa) ‰v. violaŠ svira~ na violi. violon~elist(a), -e m, mn. violon~elisti (`. violon~elistkiwa) ‰v. violon~eloŠ muz. svira~ na violon~elu. violon~elisti~ki, -a, -o ‰v. violon~eloŠ koji se odnosi na violon~elo ili na violon~eliste. violon~elo, violon~ela m ‰ital. violoncelloŠ muz. guda~ki instrument sa ~etiri `ice, dubqeg tona od viole, svira se sede}i i dr`i se izme|u nogu. VIP, -a m ‰skr. od engl. very important person vrlo va`na li~nostŠ fam. poznata, va`na osoba iz javnog `ivota, velika zverka. vipera, -e ` ‰lat. viperaŠ 1. zmija otrovnica, guja. 2. zla `ena. viraginitet, -eta m ‰v. viragoŠ pojava mu{kih polnih osobina kod `ena uzrokovanih hormonskim poreme}ajima (dubok glas, brkovi, brada i sl.). virago, viraga m ‰lat. viragoŠ mu{kobawasta `ena, mu{kara~a, `enska osoba koja izgleda i pona{a se kao mu{karac. vira`, -a`a m ‰fr. virageŠ 1. avij. nagao okret aviona, spu{tawe aviona pod nagibom. 2. fot. jednolika boja ili ton naknadno naneseni na crno-beli film da bi ostao u jednoj boji. viranija, -e ` ‰tur. virane od pers. wiraneŠ pokr. stara tro{na ku}a, ru{evina. virbl, -a m ‰nem. WirbelŠ muz. tremolo na bubwu, niz brzih uzastopnih udaraca u bubaw. virginal, -a m, mn. -i ‰engl. virginal od lat. virginalis devi~anski, jer je bio namewen devojkama iz dobre ku}eŠ muz. `i~ani instrument sli~an ~embalu, popularan u Engleskoj u doba Elizabete I. virginalan, -lna, -lno ‰lat. virginalis od virgo devicaŠ devi~anski, devoja~ki. virginitet, -eta m ‰lat. virginitasŠ 1. netaknutost `enskog devi~waka (himena), devi~anstvo, polna nevinost. 2. fig. ~ednost, ~istota.
271
virgo intakta virgo intakta ‰lat. virgo intactaŠ netaknuta, nevina devojka. virilan, -lna, -lno ‰lat. virilis od vir mu{karacŠ 1. koji se isti~e mu{kim osobinama, mu`evan, hrabar. 2. koji je zreo. virilizam v. viraginitet. virilitet, -eta m ‰lat. virilitasŠ mu{kost, mu`evnost, zrelost, zrelo doba. virman, -ana m, mn. virmani, gen. mn. virmana ‰fr. virementŠ bank. obrazac za bezgotovinski prenos novca s jednog ra~una na drugi putem bankovnog naloga. x virmanski. viroza, -e ` ‰v. virus, v. -ozaŠ med. zarazna bolest izazvana virusom. virtualan v. virtuelan. virtuelan, -lna, -lno ‰nem. virtuell od fr. virtuel od lat. virtualisŠ 1. prividan, nestvaran. 2. koji u praksi ima odre|ena svojstva, mada formalno nije takav. 3. jo{ neostvaren, mogu}, potencijalan. y virtuelna stvarnost ra~. ono {to postoji u ra~unarskom ili kakvom drugom obliku neopipqive stvarnosti; virtuelna memorija ra~. tehnika koja omogu}ava korisniku da radi na kompjuteru kao da ima vi{e memorije nego {to je stvarno ima; virtuelni lik opt. lik koji je dobijen odbijawem svetlosti o ogledalo ili prelamawem kroz so~ivo. 4. ra~. koji postoji na ra~unaru ili na internetu (virtuelna razglednica, virtuelna prezentacija). virtuelnost, -i ` ‰v. virtuelanŠ svojstvo onoga {to je virtuelno. virtuoz, -a i virtuoz, -oza m, mn. -i (nepr. virtouz) ‰ital. virtuoso od lat. virtus vrlinaŠ 1. osoba (naj~e{}e umetnik, muzi~ar) koja pokazuje savr{enu ve{tinu ili vrhunsko ume}e u ne~emu, savr{en tehni~ar, ve{tak. 2. fig. osoba koja pokazuje ume{nost u ne~emu. virtuozan, -zna, -zno ‰v. virtuozŠ koji ima vrhunsko znawe i ume}e (u ne~emu), koji poseduje neku savr{enu ve{tinu. virtuozitet, -teta m = virtuoznost, -i ` ‰v. virtuozŠ vrhunsko ume}e, savr{ena ve{tina. virulentan, -tna, -tno ‰lat. virulentus otrovan prema virus otrovŠ 1. koji izaziva bolest i nanosi {tetu; zarazan, ku`an. 2. fig. krajwe zloban, neprijateqski nastrojen, zagri`en.
272
viskozitet virulencija, -e ` ‰nlat. virulentia, v. virulentanŠ 1. med. sposobnost zaraznih mikroorganizama da izazovu bolest, zaraznost. 2. fig. zloba, neprijateqstvo, mr`wa. virus, -a m, mn. -i ‰lat. virus otrovŠ 1. biol. med. parazitski mikroorganizam koji izaziva zarazne bolesti, nevidqiv na obi~nom mikroskopu, sastavqen od nukleinske kiseline (DNK ili RNK) u proteinskom oklopu. 2. ra~. program koji inficira kompjuterske datoteke, dovode}i do brisawa podataka i drugih {tetnih posledica. x virusni. virusolog, -a m, mn. virusolozi, gen. mn. virusologa ‰v. virus, -logŠ nau~nik, stru~wak koji prou~ava viruse. virusologija, -e ` ‰v. virus, -logijaŠ biol. grana mikrobiologije koja se bavi prou~avawem virusa i bolesti koje izazivaju. virusolo{ki, -a, -o ‰v. virusologŠ koji se odnosi na virusologiju i virusologe. virxinal, -ala m ‰engl. virginal, nejasnog poreklaŠ muz. ist. mali prenosivi klavi~embalo iz XVI veka. virxinija, -e ` ‰prema dr`avi Virxiniji (Virginia) u SADŠ 1. bot. vrsta duvana. 2. duga, tanka cigara sa slam~icom. vir{la, -e `, gen. mn. vir{li ‰nem. WurstelŠ vrsta malih kobasica, hrenovka. viski, -ija m ‰engl. whiskyŠ `estoko alkoholno pi}e, rakija od ra`i, je~ma ili kukuruza. viskoza, -e ` ‰v. viskozanŠ 1. hem. lepqiva celulozna masa koja slu`i kao sirovina za izradu sinteti~kih vlakana i celofana. 2. tkanina od celuloznih vlakana koja se obi~no me{aju sa ve{ta~kom svilom. viskozan, -zna, -zno ‰lat. viscosus lepqiv, od viscum lepak od imeleŠ lepqiv, tegqiv, gust; qigav. viskozimetar, -tra m, mn. viskozimetri, gen. mn. viskozimetara ‰v. viskoza, -metarŠ sprava za merewe viskoznosti te~nosti. viskozitet, -eta m = viskoznost, -i m ‰nlat. viscositas, v. viskozanŠ 1. svojstvo te~nosti da se opire promeni polo`aja svojih molekula. 2. lepqivost, tegqivost, gustina.
vis major vis major m (ob. indekl.) ‰lat. vis maiorŠ vi{a sila, okolnosti protiv kojih se ~ovek ne mo`e boriti. Visoka Porta = Porta (v.). vispren, -a, -o ‰rus. vásprennáèŠ 1. o{trouman, uman, pronicqiv. 2. ve{t, snala`qiv, duhovit. vist, -a m ‰engl. whistŠ engleska igra karata sa ~etiri igra~a, popularna u XIX veku, iz koje se razvio brix. vistavi`n, -a m ‰engl. Vistavision, za{ti}eni naziv, prema ital. vista pogled, vidik, i vision vi|eweŠ tehnika snimawa filma za {iroko platno, danas napu{tena, osim za snimawe specijalnih efekata. visceralan, -lna, -lno ‰srlat. visceralis od lat. viscera utrobaŠ 1. anat. koji se odnosi na utrobu, utrobni. 2. fig. koji dolazi iz dna du{e, duboko ukorewen, instinktivan. vitalan, -lna, -lno ‰lat. vitalisŠ 1. sposoban za `ivot; pun `ivotne snage, izdr`qiv, otporan. 2. neophodan za `ivot, va`an, bitan (vitalne funkcije). vitalizam, -zma m ‰v. vitalanŠ filoz. u~ewe koje `ivotne pojave tuma~i delovawem posebne `ivotne energije ili nematerijalnog `ivotnog principa, koji se razlikuje i od du{e i od hemijsko-fizi~kih procesa. vitalizacija, -e ` ‰v. vitalanŠ osposobqavawe za `ivot; pove}avawe `ivotne energije. vitalizirati = vitalizovati (v.). vitalizovati, -ujem = vitalizirati, vitaliziram, 3. l. mn. vitaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. vitalanŠ (u)~initi sposobnim za `ivot, vitalnim. vitalist(a), -e m, mn. vitalisti ‰v. vitalizamŠ zagovornik, pristalica vitalizma. x vitalisti~ki. vitalitet, -eta m = vitalnost, -i ` ‰lat. vitalitasŠ 1. sposobnost za `ivot, `ivotna snaga; mo} delovawa. 2. soc. sposobnost nekih dru{tvenih grupa da opstanu uprkos nepovoqnim uslovima u dru{tvu. vitamin, -ina m, mn. vitamini, gen. mn. vitamina ‰lat. vita `ivot, v. aminŠ biol. i hem. jedna od prirodnih ili hemijskih proizvedenih hranqivih materija koje su neophodne za pre-
viciozitet `ivqavawe i funkcionisawe organizma. x vitaminski. vitaminizirati, vitaminiziram, 3. l. mn. vitaminiziraju svr{. i nesvr{. snabde(va)ti, obogatiti, oboga}ivati vitaminima. vitiligo, -a m ‰lat. vitiligoŠ med. bolest gubitka pigmenta u ko`i, s pojavom bledih mrqa, bez te{kih posledica. vitra`, -a`a m = vitra`a, -e ` ‰fr. vitrage; zna~ewe pod (1) od fr. vitrailŠ 1. ukrasna kompozicija od delova obojenog stakla, koji su povezani olovnim trakama. 2. ukrasna staklena vrata, pregrada ili prozor. vitrina, -e ` ‰fr. vitrine od lat. vitrum stakloŠ zastakqeni ormar u kome se obi~no nalaze razni sitniji ukrasni predmeti. vitriol, -ola m ‰fr. vitriol, nem. Vitriol od lat. vitreus staklenŠ 1. hem. stari naziv za sulfat, so sumporne kiseline. 2. fam. sumporna kiselina (H2SO4). vic, vica m, mn. vicevi, gen. mn. viceva ‰nem. WitzŠ kratka, {aqiva pri~a sa iznenadnim obratom i neo~ekivanom, sme{nom poentom; y vic sa bradom stari, odavno poznat vic. vice- ‰lat. vice umestoŠ prvi deo slo`enica u zna~ewu pomo}nik, zamenik osobe koja se ozna~ava u drugom delu (viceadmiral). vice verza pril. ‰lat. vice versaŠ obrnuto, obratno, recipro~no. vicenijum, -a (i vicenij, -a) m ‰klat. vicennium od lat. vicies po dvadeset, annus godinaŠ period od dvadeset godina. vice{ampion, -ona m ‰v. vice-, {ampionŠ sp. osvaja~ drugog mesta na ekipnom ili pojedina~nom takmi~ewu, viceprvak. vicijum, -a m ‰lat. vitiumŠ 1. mana, nedostatak. 2. gre{ka, proma{aj, oma{ka. 3. porok, krivica, greh; v. vitium cordis; vitium naturae. vicinalan, -lna, -lno ‰lat. vicinalis prema vicinus susedŠ sporedni, lokalni; op{tinski; koji je u susedstvu. viciozan, -zna, -zno ‰lat. vitiosus prema vitium porokŠ 1. pokvaren, poro~an, nevaqao. 2. med. koji ima neku manu ili nedostatak. viciozitet, -eta m = vicioznost, -i ` ‰lat. vitiositasŠ poro~nost, pokvarenost, r|avost.
273
vickav vickav, -a, -o = vickast, -a, -o ‰v. vicŠ sklon pri~awu i pravqewu viceva, {aqiv i duhovit; neozbiqan. vicmaher, -a m, mn. -i ‰nem. Witzmacher, v. vic, machen pravitiŠ zast. 1. {aqivxija, duhovit ~ovek. 2. fig. osoba koja o va`nim i ozbiqnim stvarima govori kao neznalica; hecmaher (v.). vicoteka, -e ` ‰v. vic, -tekaŠ emisija u kojoj se govore vicevi, {ale, po{alice. vi-xej ‰engl. vee-jay, po analogiji sa di-xej (v.)Š muz. a. osoba koja pu{ta muziku i pri tom koristi video-bim za prikazivawe nekog sadr`aja; b. voditeq TV emisije sa video-spotovima; video-xokej. vi{ijevski, -a, -o ‰po gradu Vi{i (Vichy), gde je bilo sedi{te vladeŠ ist. koji se odnosi na deo Francuske koji nije bio pod neposrednom nema~kom okupacijom, a kojim je upravqao kolaboracionista Peten (1940–1944). Vi{nu, -ua m ‰ind.Š jedno od indijskih bo`anstava u bramanizmu, prvobitno bog Sunca. voajer, -era m, mn. voajeri, gen. mn. voajera ‰fr. voyeur, prema voir videtiŠ psih. osoba koja se potajno seksualno zadovoqava gledawem seksualnog ~ina ili golotiwe. x voajerski. voajerizam, -zma m ‰v. voajer, -izamŠ 1. psih. sklonost ka u`ivawu u posmatrawu polnih odnosa i nagih tela. 2. fig. preterana radoznalost, `eqa da se sve vidi i sve zna u javnom i dru{tvenom `ivotu. voajerstvo, -stva s ‰v. voajerŠ psih. patolo{ka sklonost seksualnog zadovoqavawa gledawem golotiwe ili polnog odnosa drugih osoba, v. voajerizam (1). voal, -ala m ‰fr. voile veoŠ vrsta tanke, fine tkanine za `enske haqine, naro~ito za veo. vodviq, -iqa m, mn. vodviqi, gen. mn. vodviqa ‰fr. vaudevilleŠ 1. kra}i scenski komad {aqive sadr`ine s popularnim melodijama, sli~an kabareu. 2. zast. nekada{wa francuska satiri~na pesma, pra}ena pantomimom. x vodviqski. vodviqist(a), -e m, mn. vodviqisti ‰v. vodviqŠ stvaralac, pisac vodviqa. vodka nepr., v. votka. vokabular, -ara m ‰lat. vocabularium prema vocabulum re~Š 1. fond re~i u jednom jeziku,
274
volan re~nik. 2. sve re~i koje koristi i razume neki pojedinac ili dru{tvena grupa. vokal, -ala m, mn. vokali, gen. mn. vokala ‰lat. vocalis glasan, zvu~an, prema vox glasŠ 1. fon. samoglasnik. 2. muz. fam. vokalni deo kompozicije; qudski glas u odnosu na muzi~ki instrument. vokalan, -lna, -lno ‰v. vokalŠ 1. fon. koji se odnosi na vokale, samoglasni~ki. 2. muz. koji se peva, koji je namewen za pevawe, koji se izvodi qudskim glasom; up. instrumentalan. vokaliza, -e ` ‰fr. vocalise, ital. vocalizzoŠ muz. 1. vokalna kompozicija bez teksta, izvodi se pevawem jednog istog vokala kao ve`ba u pevawu. 2. podu`a melodijska linija nad jednim slogom teksta, u kompozicijama u kojima se qudski glas koristi kao instrument. vokalizam, -zma m ‰fr. vocalisme, v. vokalŠ fon. skup znawa i ~iwenica o samoglasnicima i wihovim odnosima u datom jeziku. vokalizacija, -e ` ‰nlat. vocalisatio, v. vokalŠ 1. fon. prelaz suglasnika u samoglasnike. 2. muz. izvo|ewe vi{e tonova na jednom vokalu. vokalski, -a, -o ‰v. vokalŠ koji se odnosi na vokale, samoglasni~ki. y vokalska harmonija fon. pojava da izbor vokala u nastavku zavisi od vokala u osnovi, u jezicima kao {to su turski ili ma|arski. vokativ, -a m ‰lat. vocativusŠ gram. pade` obra}awa, dozivawa, peti pade`. x vokativni. vokacija, -e ` ‰lat. vocatio prema vocare pozivatiŠ 1. teol. dejstvo bo`je milosti, usled koga neki ~ovek ose}a da je pozvan da bude sve{tenik. 2. sklonost prema odre|enom zanimawu, dar za odre|eni posao. voki-toki, -ija m (nepr. toki-voki) ‰engl. walkie-talkie prema walk hodati, talk govoritiŠ prenosivi radio-telefon. vokmen, -a m, mn. -i ‰engl. Walkman, prvobitno trgova~ka marka fabrike œSoniŒ, prema walk hodati, man ~ovekŠ prenosivi radio-aparat ili kasetofon sa slu{alicama. voks populi v. vox populi. volan, -ana m, mn. volani, gen. mn. volana ‰fr. volantŠ 1. upravqa~ automobila. 2. nabrana traka od tankog materijala na `enskoj haqini ili zavesama.
volapik volapik, -a i volapik, -a m ‰volapuk od engl. world svet, speak govoritiŠ me|unarodni, svetski jezik, izum nema~kog sve{tenika J. M. [lajera (1879), napu{ten posle pojave esperanta (v.). volat, volta m pokr. v. volta. volatilizacija, -e ` ‰nlat. volatilisatio od lat. volatilis isparqivŠ hem. isparavawe, pretvarawe ne~ega u paru. volvulus, -a m, mn. -i ‰lat. volvulusŠ med. zavezanost, zapletenost creva, uvrtawe tankog ili debelog creva oko svoje osovine. volej, -a i volej, -eja m ‰engl. volleyŠ sp. udarac (u fudbalu, tenisu i sl.), koji se izvodi dok je lopta u letu, dok ne dotakne tlo. volens-nolens ‰lat. volens-nolensŠ ho}e{-ne}e{, hteo-ne hteo. volijera, -e ` ‰fr. voliere prema voler letetiŠ veliki kavez, ogra|eni prostor u kome su ptice zatvorene ali mogu da lete, pti~arnik. volitiv, -a m ‰v. volitivanŠ lingv. oblik ili konstrukcija koji izra`avaju voqu, `equ, htewe. volitivan, -vna, -vno ‰srlat. volitivus od lat. volere htetiŠ 1. voqan, koji poti~e iz qudske voqe. 2. gram. `eqni, voqni. volicija, -e ` ‰lat. volitio od volere htetiŠ psih. voqa, htewe; pojedina~ni akt, izraz voqe. volonter, -era m, mn. volonteri, gen. mn. volontera (`. volonterka, -e, dat. i lok. volonterki, gen. mn. volonterki) ‰fr. volontaire, prema lat. voluntariusŠ osoba koja dobrovoqno i besplatno, bez nadoknade radi neki posao, dobrovoqac. x volonterov (volonterkin), volonterski. volonterstvo, -stva m ‰v. volonterŠ dobrovoqni, besplatni rad u nekoj oblasti. volontirati, volontiram, 3. l. mn. volontiraju nesvr{. ‰v. volonterŠ dobrovoqno i besplatno obavqati neki posao, raditi kao volonter. volt, -a m, mn. volti, gen. mn. volta ‰po italijanskom fizi~aru A. VoltiŠ fiz. jedinica za merewe elektri~nog napona, simbol V u Me|unarodnom sistemu jedinica; defini{e se kao napon izme|u dve ta~ke provodnika kroz koji
voluminozitet te~e struja od jednog ampera, a utro{ena snaga iznosi jedan vat. volta, -e `, gen. mn. volti ‰fr. volte, ital. voltaŠ 1. arhit. pokr. svod, luk na gra|evinama primorske arhitekture kao deo trema. 2. sp. a. jahawe u malom krugu. b. nagli skok ili korak u ma~evawu. 3. muz. `ivahna igra u taktu 6/8, popularna u XVI i XVII veku u drugim zemqama. 4. tipogr. jedna vrsta {tamparskog sloga. volta`a, -e ` ‰fr. voltageŠ fiz. napon struje izra`en u voltima. volt(a)metar, -tra m, mn. volt(a)metri, gen. mn. volt(a)metara ‰v. volt, -metarŠ elektr. instrument za merewe elektri~nog napona. voltamper, -era m ‰v. volt, amperŠ fiz. jedinica za merewe prividne snage naizmeni~ne struje, proizvod jednog volta i jednog ampera. volterizam, -zma m = volterijanizam, -zma m ‰v. volterijanskiŠ filozofija i na~in mi{qewa francuskog pisca i mislioca Voltera (1694–1778), posebno wegova borba protiv crkve i feudalizma. volterijanac, -nca m ‰v. volterijanskiŠ pristalica, sledbenik Voltera. volterijanski, -a, -o ‰fr. voltairien prema VoltaireŠ koji se odnosi na Voltera; koji je u Volterovom duhu. volubilan, -lna, -lno ‰lat. volubilisŠ 1. nepostojan, prevrtqiv. 2. brz na re~ima, glasan, temperamentan. volubilitet, -eta m = volubilnost, -i ` ‰lat. volubilitasŠ osobina onoga koji je volubilan. volumen, -a i volumen, -a m, mn. -i ‰lat. volumen zavoj, svitakŠ 1. geom. zapremina. 2. muz. ja~ina zvuka. 3. a. spis, rukopis; stara kwiga. b. jedna od dve ili vi{e kwiga nekog dela, tom, sveska. volumetrija, -e ` ‰v. volumen, -metrijaŠ 1. hem. skup metoda kvantitativne hemijske analize koje se koriste za odre|ivawe koli~ine rastvorene materije. 2. fiziol. ve{tina merewa zapremine i promena u zapremini pojedinih delova tela. voluminozan, -zna, -zno ‰nlat. voluminosusŠ obiman, opse`an, glomazan. voluminozitet, -eta m = voluminoznost, -i ` ‰nlat. voluminositasŠ svojstvo onoga {to je
275
voluntarizam voluminozno, obimnost, opse`nost, glomaznost. voluntarizam, -zma m ‰lat. voluntarius voqni od voluntas voqaŠ 1. filoz. pravac u filozofiji koji po~iva na voqi (a ne umu) kao osnovnom principu i pokreta~u svih stvari. 2. pol. i soc. samovoqno, diktatorsko, autoritarno istupawe, bez obzira na va`e}e zakone i dru{tvene norme. 3. delovawe koje se zasniva na htewu bez profesionalne stru~nosti i poznavawa predmeta. voluntarist(a), -e m, mn. voluntaristi ‰v. voluntarizamŠ zagovornik, pristalica voluntarizma. voluntaristi~ki, -a, -o ‰v. voluntarizamŠ koji pripada voluntarizmu, koji se odnosi na voluntarizam. y voluntaristi~ka psihologija psih. pravac u empirijskoj psihologiji koji isti~e zna~aj voqnih procesa. voluntativ, -a m ‰lat. voluntas voqaŠ v. volitiv. voluptuozan, -zna, -zno ‰lat. voluptuosus, prema voluptas pohotaŠ pohotan, sladostrastan, razbludan. voluta, -e ` ‰ital. voluta od lat. volutus prema volvere okretati, savijatiŠ ist. arhit. spiralno uvijen dekorativni element na stubovima jonskog stila. volfram, -a m ‰nem. WolframŠ hemijski element, simbol W, atomski broj 74, sivkastobeli metal visoke ta~ke topqewa, koristi se za sijalice, za proizvodwu ~elika i u raketnoj tehnici. vol{eban, -bna, -bno ‰rus. vol{ebnáèŠ ~udotvoran, magi~an, tajanstven, natprirodan. vol{ebnik, -a m, mn. vol{ebnici, gen. mn. vol{ebnika ‰rus. vol{ebnikŠ ~arobwak, ma|ioni~ar. vombat, -a m ‰engl. wombat iz aborixinskogŠ zool. australijski torbar nalik na malog medveda, Vombatus ursinus. vomitus, -a m ‰lat. vomitusŠ med. povra}awe, bquvawe. von, -a m, mn. -i ‰korejskiŠ nov~ana jedinica u Severnoj i Ju`noj Koreji, sadr`i 100 juna (u Severnoj) odnosno 100 ~ona (u Ju`noj Koreji).
276
vrsta vonderbra m indekl. ‰engl. wonderbraŠ grudwak s ulo{kom u kojem `enske grudi izgledaju ve}e. voracitet, -eta m ‰lat. voracitas, od vorax pro`drqivŠ pro`drqivost, nezaja`qivost, gramzivost. vord, -a m ‰v. WordŠ ra~. popularni procesor teksta firme Majkrosoft. vord-procesor, a m ‰engl. word processorŠ ra~. kompjuterski program za obradu teksta. vorkaholizam, -zma m ‰v. vorkaholikŠ preterana voqa za rad, zavisnost od rada, nesposobnost da se predahne. vorkaholik, -a m, mn. vorkaholici, gen. mn. vorkaholika, i vorkaholi~ar, -a m ‰engl. workaholic prema work rad, (alco)holicŠ osoba koja neprekidno radi, koja ne mo`e bez rada. vork{op, -a m, mn. vork{opi, gen. mn. vork{opa ‰engl. workshop radionicaŠ te~aj ili seminar u kome svi aktivno u~estvuju i na kome se isprobavaju nove metode. votant, -a m, mn. -i ‰lat. votans prema votare glasatiŠ osoba koja ima pravo glasa, glasa~. votacija, -e ` ‰lat. votatioŠ glasawe, izglasavawe. voterpruf prid. indekl. ‰engl. waterproof prema water voda, proof isku{an, proverenŠ koji ne propu{ta vodu, vodootporan. votiv, -iva m ‰lat. votivus prema votum zavetŠ etnol. i rel. zavetni dar ili prinesena `rtva bo`anstvu, svecu ili crkvi kao ~in molbe (za ne{to) ili izraz nekog o~ekivawa. votivan, -vna, -vno ‰v. votivŠ zavetovan, zavetni. votka, -e `, gen. mn. votki ‰rus. vodkaŠ `estoko alkoholno pi}e dobijeno fermentacijom i destilacijom krompira ili `itarica, ruska rakija. vra`da, -e ` ‰rus. vra`daŠ 1. sva|a, neprijateqstvo, zavada. 2. krvnina. 3. plemenski mirovni sud (krvno kolo). vremja ‰rus. vremà vremeŠ u: y vo vremja ono u ono vreme, nekada davno. vrsta, -e `, gen. mn. vrsta ‰rus. verstaŠ stara ruska mera za du`inu (oko 1066,7 m).
vrhu{ka vrhu{ka, -e `, dat. i lok. vrhu{ki, gen. mn. vrhu{ki ‰rus. verhu{kaŠ politi~ki ili vojni vrh u nedemokratskim dr`avnim sistemima. vsjo ravno ‰rus. vse ravnoŠ fam. svejedno; nije va`no, ba{ me briga. vudu, -ua m = vuduizam, -izma m ‰engl. voodoo iz egz.Š kult na Haitiju i Antilima, afri~kog porekla, s verovawem u feti{e i crnu magiju. vuduist(a), -e m, mn. vuduisti ‰v. vuduŠ sledbenik vudua. vuduisti~ki, -a, -o ‰v. vuduist(a)Š koji se odnosi na vudu i vuduiste. vulva, -e ` ‰lat. vulvaŠ anat. spoqa{wi deo `enskog polnog organa, stidnica, sramnica. vulvitis, -a m ‰v. vulva, -itisŠ med. zapaqewe spoqa{weg dela `enskog polnog organa. vulgaran, -rna, -rno ‰lat. vulgaris prema vulgus narod, svetinaŠ 1. a. nepristojan, prosta~ki. b. koji nema ukusa, banalan, priprost. 2. lingv.: y vulgarni latinski narodni latinski, govorni oblik latinskog jezika, iz koga su se razvili romanski jezici. vulgarizam, -a m ‰v. vulgaranŠ 1. lingv. prosta, nepristojna re~ ili izraz u govoru i jeziku. 2. prostakluk, nevaspitanost. vulgarizator, -a m, mn. -i ‰v. vulgarizovatiŠ onaj koji vulgarizuje. vulgarizacija, -e ` ‰v. vulgarizovatiŠ 1. vulgarizovawe, preterano upro{}avawe i pojednostavqivawe. 2. stawe onoga {to je vulgarizovano; pristupa~niji oblik (~ega), prostonarodna verzija. vulgarizovati, -zujem (i vulgarizirati, vulgariziram, 3. l. mn. vulgariziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. vulgariser, v. vulgaranŠ 1. (u)~initi prosta~kim, vulgarnim. 2. uprostiti, upro{}avati spu{taju}i na najni`i nivo. vulgaritet, -eta m = vulgarnost, -i ` ‰nlat. vulgaritas, v. vulgaranŠ svojstvo onoga {to je ili onoga koji je vulgaran, prostakluk. Vulgata, -e ` ‰nlat. VulgataŠ latinski prevod Svetog pisma koji je u IV veku napisao sveti Jeronim, prihva}en kao zvani~an u katoli~koj crkvi. Vulkan, -ana m ‰lat. VulcanusŠ mitol. starorimski bog vatre i za{titnik kova~a.
vulnerabilan vulkan, -ana m, mn. vulkani, gen. mn. vulkana ‰lat. vulcanusŠ 1. otvor u Zemqinoj kori kroz koji izbija lava, usijano kamewe i rastopqene stene. 2. brdo nastalo od izba~enih vulkanskih materija. 3. fig. izliv strasti, burno iskazivawe emocija. vulkanizam, -zma m ‰v. vulkanizamŠ 1. geol. vulkanske aktivnosti i posledice wima izazvane u Zemqinoj kori. 2. u~ewe prema kome je Zemqa svoj oblik dobila pod uticajem vatre. vulkanizacija, -e ` ‰engl. vulcanization, v. vulkanŠ postupak kojim se vulkanizuju gume. vulkanizer, -era m, mn. vulkanizeri, gen. mn. vulkanizera ‰v. vulkanizovatiŠ radnik koji vulkanizuje, koji vr{i vulkanizaciju; zanatlija koji popravqa automobilske gume. x vulkanizerski. vulkanizovati, -ujem (i vulkanizirati, vulkaniziram, 3. l. mn. vulkaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰engl. vulcanize, v. vulkanŠ a. preraditi, prera|ivati sirovi kau~uk u gumu zagrevawem uz dodatak sumpora. b. popraviti, popravqati o{te}ene gumene predmete istim postupkom. vulkanist(a), -e m, mn. vulkanisti ‰v. vulkanŠ geol. zagovornik, pristalica teorije da je Zemqa svoj dana{wi oblik dobila pod uticajem vatre. vulkaniti, vulkanita m mn. ‰v. vulkanŠ geol. stene nastale erupcijom vulkana. vulkanolog, -a m, mn. vulkanolozi, gen. mn. vulkanologa ‰lat. vulcanus, v. -logŠ nau~nik, stru~wak za vulkanologiju. vulkanologija, -e ` ‰v. vulkan, v. -logijaŠ geol. nauka koja se bavi prou~avawem vulkana i vulkanskih pojava. vulkanolo{ki, -a, -o ‰v. vulkanologŠ koji se odnosi na vulkanologiju i vulkanologe. vulkanski, -a, -o ‰v. vulkanŠ 1. koji se odnosi na vulkane; koji poti~e iz vulkana. 2. fig. koji je kao vulkan, silovit, `estok, vatren. y vulkanske stene stene nastale hla|ewem i kristalizacijom magme. vulnerabilan, -lna, -lno ‰lat. vulnerabilis prema vulnerare raniti od vulnus ranaŠ rawiv, neotporan, slab.
277
vulnerabilitet vulnerabilitet, -eta m = vulnerabilnost, -i ` ‰nlat. vulnerabilitasŠ rawivost, neotpornost, krhkost; sklonost povredama. vunderkind, -a m, mn. vunderkindi, gen. mn. vunderkinda ‰nem. Wunderkind od Wunder ~udo, Kind deteŠ fam. izrazito nadareno dete, ~udo od deteta.
278
vhod vufer, -a m ‰engl. wooferŠ zvu~nik koji reprodukuje niske tonove; up. tviter. vhod, -a m ‰rus. vhod ulazakŠ rel. pravosl. deo liturgije kada sve{tenik iz oltara ulazi u deo crkve gde stoje vernici i nose darove (veliki ‹) ili jevan|eqe (mali ‹).
G gabaj, -a m, mn. gabaji, gen. mn. gabaja ‰hebr. gabba’y blagajnikŠ 1. nastojnik, ~uvar u sinagogi. 2. ist. glavni administrator u jevrejskim op{tinama u dijaspori. gabarden, -ena = gabardin, -ina m ‰engl. gabardine, gaberdineŠ visokokvalitetna tkanina za odela, obi~no jednobojna, s kosim prugama. x gabardenski, gabardinski gabarit, -a, mn. gabariti, gen. mn. gabarita i gabarit, -ita m, mn. gabariti, gen. mn. gabarita ‰fr. gabaritŠ 1. spoqna mera u arhitekturi i gra|evinarstvu; dimenzija nekog predmeta, promer, veli~ina. 2. ne{to {to slu`i kao obrazac, model ili daje formu ne~emu; kalup. x gabaritni i gabaritni. gabela, -e `, gen. mn. gabela ‰ital. gabellaŠ 1. ist. namet, porez koji se pla}a dr`avi; danak, da`bina, tro{arina. 2. mesto gde se napla}uje tro{arina. gabor1, -a m, mn. -i ‰poreklo nejasnoŠ vrsta morske ribe. gabor2, -a m, mn. -i ‰poreklo nejasnoŠ `arg. vrlo ru`na osoba, rugoba. gabro, -a m, mn. -i ‰ital. gabbroŠ miner. magmatska stena tamnozelene boje, krupnog zrna i velike specifi~ne te`ine. gavaz v. kavaz. gavijal, -ala m, mn. gavijali, gen. mn. gavijala ‰fr. gavial od ind. gharriyalŠ zool. vrsta krokodila u Indiji, Gavialis gangeticus, ima usku wu{ku i telo duga~ko do {est metara. gavota, -e `, gen. mn. gavota ‰fr. gavotte od starog prov. gavotoŠ muz. lagana francuska igra u dvodelnom taktu, uobi~ajena na otmenim ba-
lovima u XVII i XVIII veku, ~esta u delima kompozitora toga doba. gavro{, -a m, mn. -i ‰po Gavro{u (Gavroche), jednom od likova u romanu œJadniciŒ Viktora IgoaŠ pariski mangup, obe{ewak, simpati~an, dovitqiv i velikodu{an de~ak. gavun, -una m, mn. gavuni, gen. mn. gavuna ‰ital. gavoneŠ zool. vrsta morske ribe, Atherina hepsetus. gavunara, -e i gavunara, -e `, gen. mn. gavunara (i gavunarnica) ‰v. gavunŠ mre`a kojom se love gavuni. gagat, -ata m ‰gr~. Gagates (lithos), kamen iz Gagata, grada u LikijiŠ miner. vrsta tamnosme|eg kamenog ugqa bogata smolom, koja se uglavnom koristi za izradu nakita; crni }ilibar. gadar, -a i gadar, -a m, mn. -i ‰tur. gadir od ar. gadr izdajaŠ 1. zlo, nasiqe, {teta, pohara. 2. velika nepravda. z gadar u~initi izvr{iti nasiqe, poharati. gadar, -ara m, mn. gadari, gen. mn. gadara = gadara (v.). gadara, -e, gen. mn. gadara i gadara, -e `, gen. mn. gadara ‰tur. gaddare od ar. gaddaraŠ starinska dvosekla sabqa. gadijum, -a m ‰lat. gadiumŠ ist. testament, oporuka koja se diktira direktno u pero. gadolinijum, -a (i gadolinij, -a) m ‰nlat. gadolinium, prema finskom hemi~aru Gadolinu (1760–1852)Š hem. metal, element iz grupe lantanida, simbol Gd, atomski broj 64. gadolinit, -a, mn. gadoliniti i gadolinit, -ita m, mn. gadoliniti, gen. mn. gadolinita ‰v. ga-
279
gaelski dolinijumŠ tamnosme|i mineral koji sadr`i berilijum, cezijum, itrijum i dr. retke metale. gaelski, -a, -o ‰fr. gaelique, engl. GaelicŠ lingv. naziv za grupu keltskih jezika kojima se govori u [kotskoj i Irskoj = gelski, gojdelski. ga`a, -e `, gen. mn. ga`a ‰fr. gageŠ 1. nagrada za ura|eni posao; plata. 2. posao pod ugovorom, na odre|eno vreme; anga`man. ga`irawe, -a s ‰v. ga`aŠ zapo{qavawe pod ugovorom, anga`ovawe. gaz1 zast. v. gas. gaz2 zast. v. gaza. gaza, -e ` ‰fr. gazeŠ mre`asta pamu~na ili svilena tkanina, nekad kori{}ena i za ode}u, danas uglavnom za previjawe rana. x gazni. gazal, gazel = gazela2 (v.). gazap, -a m, mn. -i ‰tur. gazap, gazab od ar. gadabŠ 1. srxba, qutina, bes. 2. nesre}a, nevoqa, beda, zlo. 3. nesre}nik, prokletnik. z gazap u~initi unesre}iti, upropastiti, satrti. gazapluk, -a m, mn. gazapluci, gen. mn. gazapluka ‰tur. gazapl›k, v. gazapŠ nesre}a, nevoqa, beda, zlo. gazda, -e m, gen. mn. gazda ‰ma|. gazda od stsl. gospodaŠ 1. lice koje ima ne{to pod svojom vla{}u, gospodar; poslodavac, {ef. 2. vlasnik, posednik imovine; vlasnik stana (nasuprot stanaru). 3. imu}an ~ovek, bogata{. 4. doma}in, glava porodice, stare{ina. x gazdin, gazdinski. gazdarica, -e `, gen. mn. gazdarica ‰v. gazdaŠ 1. `ena koja je stare{ina ili rukovodi nekim poslom, {efica, poslodavka. 2. vlasnica neke vredne imovine ili bogatstva, bogata{ica; gazdina `ena. 3. `ena koja dobro upravqa doma}instvom, doma}ica. 4. `ena koja izdaje stan ili sobu, stanodavka. x gazdari~in. gazdinstvo, -a s, gen. mn. gazdinstava i gazdinstvo, -a s, gen. mn. gazdinstava ‰v. gazdaŠ 1. ve}e poqoprivredno imawe, dobro. 2. organizacija ku}nog imawa i poslova, doma}instvo; gazdovawe. 3. zast. privreda; poslovawe. gazdovati, gazdujem nesvr{. ‰v. gazdaŠ 1. voditi gazdinstvo ili doma}instvo; upravqati imawem. 2. a. gospodariti, vladati. b. `iveti kao gazda.
280
gaila gazela1, -e, gen. mn. gazela i gazela, -e `, gen. gazela ‰fr. gazelle od ar. gazalŠ zool. vrsta afri~ke antilope, Gazella dorcas, poznate po vitkom i gracioznom telu. mn.
gazela2, -e, gen. mn. gazela i gazela `, gen. mn. gazela = gazal, -a i gazel, -a m ‰tur. gazel od ar. gazalŠ kwi`. lirska pesma u sredwovekovnoj persijskoj, arapskoj, turskoj i indijskoj kwi`evnosti kod koje se prva susedna rima ili grupa re~i ponavqaju na kraju parnih stihova. gazep nepr. v. gazap. gazeta, -e `, gen. mn. gazeta ‰ital. gazzetta od venec. gazeta nov~i} za pla}awe novinaŠ 1. dnevni list, novine. 2. ist. nekada{wi mleta~ki sitan bakarni novac. gazi m indekl. = gazija, -e m, gen. mn. gazija ‰tur. gazi od ar. gazi od gaza ratovatiŠ 1. titula islamskih vojskovo|a koji su se borili protiv nemuslimana. 2. osvaja~, pobednik; heroj, ratni junak. 3. fig. razmetqivac, hvalisavac. x gazijski. gazija = gazi (v.). gaziluk, -a m, mn. gaziluci, gen. mn. gaziluka ‰v. gazijaŠ 1. juna~ko delo, juna{tvo, herojstvo. 2. fig. razuzdano, obesno pona{awe, hvalisavost. gazirati1, gaziram, 3. l. mn. gaziraju svr{. i gazer, v. gasŠ 1. dod(av)ti gas (ob. ugqen-dioksid) u razli~ita pi}a da bi se dobio rezak ukus. 2. ugu{i(va)ti, ubi(ja)ti gasom. nesvr{. ‰fr.
gazirati2, gaziram, 3. l. mn. gaziraju svr{. i gazaŠ obavi(ja)ti gazom, uvi(ja)ti u gazu. nesvr{. ‰v.
gazofilacijum, -a m ‰srlat. gazophylacium od gr~. gazophylakion, od gaza blago, phylattein ~uvatiŠ 1. ist. crkv. ormari} u kome se ~uvaju svete stvari. 2. spremi{te za dragocenosti, riznica. 3. fig. re~nik, leksi~ko blago. gaib (i gajb) = gaip (gajp) prid. indekl. ‰tur. gaib, gaip od ar. ga'ib od gaba, gaybŠ nevidqiv; prikriven; nedoku~iv ~ove~jem oku. z gaib se u~initi nestati, izgubiti se. gaila, -e i gajla, -e ` ‰tur. gaile od ar. ga'ilaŠ 1. nevoqa, briga, muka, napast. 2. mu~an, dosadan posao.
gajba gajba, -e `, gen. mn. gajbi ‰ital. gabbiaŠ 1. mali re{etkast sanduk, obi~no od da{~ica ili plastike, za preno{ewe vo}a, fla{a i sl. 2. kavez. 3. `arg. stan, stan~i}; garsowera. 4. `arg. zatvor. gajger, -a m = Gajgerov broja~ ‰prema nema~kom fizi~aru Hansu Gajgeru (H. Geiger, 1882–1945)Š ure|aj koji registruje i meri elektromagnetne ~estice i gama zrake; aparat za otkrivawe radioaktivnosti. Gajgerov broja~ = gajger (v.). gajdamak, -a m (ob. u mno`ini, gajdamaci, gajdamaka) ‰rus. gaèdamak od turkm. haydamak terati (stoku); opqa~katiŠ 1. u XVIII veku ukrajinski pobuwenik koji se borio protiv ugwetavawa poqskog plemstva. 2. u Rusiji od 1917. do 1919. naziv za vojsku kontrarevolucionarne centralne ukrajinske vlade. gen. mn.
gajda{, -a{a, mn. gajda{i, gen. mn. gajda{a ‰v. gajdeŠ svira~ u gajde. x gajda{ev, gajda{ki. gajde, gajdi ` mn. ‰tur. gayda od ar. qai-daŠ narodni duva~ki muzi~ki instrument koji se sastoji od velikog meha i svirale. gajeta, -e `, gen. mn. gajeta ‰srlat. gayetana, po mestu Gaeta u ju`noj ItalijiŠ pom. omawi brod s pokrivenom palubom i jednom katarkom. Gajret, -a m ‰v. gajretŠ ime muslimanskog kulturno-prosvetnog dru{tva u Bosni i Hercegovini, osnovanog 1903. gajret, -a m ‰tur. gayret od ar. gayraŠ pokr. 1. pomo}, potpora, solidarnost. 2. predanost, zauzimawe, privr`enost; upornost, usrdnost. gajretiti, gajretim nesvr{. ‰v. gajretŠ truditi se, svojski raditi, istrajavati. gajri-muslim, -a m, mn. gajri-muslimi, gen. gajri-muslima ‰tur. gayrimuslim od ar. gayr drugi, muslim muslimanŠ neko ko nije islamske vere, nemusliman. mn.
gajtan, -a, mn. gajtani, gen. mn. gajtana i gajtan, -a m, gen. mn. gajtana ‰tur. gaytan, kaytan od ar. qaytanŠ 1. predena ili pletena uzana traka za porubqivawe ode}e ili ukras; u`e od pamuka ili svile. 2. elektri~na `ica ili izolovani elektri~ni provodnik, kabl. y gajtan-trava bujna, svilenkasta trava; z poslati (kome) svilen gajtan fig. dati kome na znawe da mu je do{ao kraj, da je otpisan (turski sultani sla-
galaktometrija li su svilen gajtan dostojanstvenicima kao znak da treba da se obese). gajtanast, -a, -o i gajtanast, -a, -o ‰v. gajtanŠ koji je u obliku gajtana. gajtanski i gajtanski, -a, -o ‰v. gajtanŠ na~iwen od gajtana. gajtanxija, -e m ‰tur. gaytanc›, v. gajtanŠ zanatlija koji izra|uje i prodaje gajtane, gajtanar. x gajtanxijski. gala1, -e ` ‰{p. galaŠ 1. sve~ano, paradno odelo. 2. pom. ki}ewe broda u luci povodom proslava ili praznika, brodskom i dr`avnom zastavom (mala ‹ ), a po potrebi i signalnim zastavama i svetlostima (velika ‹ ). gala2 ‰v. gala1Š prid. indekl. sve~an, rasko{an, luksuzan. galabija, -e `, gen. mn. galabija ‰ar. galabiŠ beli ogrta~ kod Egip}ana i drugih Arapa, xelaba. galaksija, -e, gen. mn. galaksija i ‰gr~. galaxia mle~ni put, prema gala mlekoŠ 1. astron. veliki skup od vi{e miliona ili milijardi zvezda u svemiru. 2. astron. zvezdani sistem u kome smo mi, Mle~ni put, Kumova slama. 3. fig. skup slavnih, genijalnih osoba, sazve`|e, plejada (v.). galaktika, -e `, dat. galaktici, gen. mn. galaktika ‰v. galakti~kiŠ v. galaksija (1) i (2). galaktit, -a i galaktit, -ita m, mn. galaktiti, gen. mn. galaktita ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ miner. mle~ni kamen, mle~ni kvarc, jaspis (v.); up. kalcedon. galakti~ki, -a, -o ‰gr~. galaktikosŠ koji se odnosi na galaksiju, koji pripada galaksiji. galakto- ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ kao prvi deo slo`enice zna~i œmlekoŒ, œmle~niŒ. galaktogen, -ena m ‰v. galakto-, genŠ hem. hranqivi preparat koji se dobija od mle~nog kazeina (v.). galaktoza, -e ` ‰v. galakto-Š hem. izomer glukoze, vrsta prostog {e}era dobijena pri deobi mle~nog {e}era. galaktometar, -tra m, mn. galaktometri, gen. mn. galaktometara ‰v. galakto-, -metarŠ ure|aj za merewe gustine mleka + laktometar (v.). galaktometrija, -e ` ‰v. galakto-, -metrijaŠ nauka koja se bavi analizom mleka.
281
galaktoreja galaktoreja, -e ` ‰v. galakto-, -rejaŠ med. obilno patolo{ko lu~ewe mleka iz dojke. galalit, -a m, mn. galaliti, gen. mn. galalita i galalit, -ita m, mn. galaliti, gen. mn. galalita ‰gr~. gala mleko, lithos kamenŠ vrlo ~vrst plasti~ni materijal za pravqewe dugmadi, ~e{qeva i dr.; ve{ta~ki rog. galama, -e `, gen. mn. galama ‰tur. aglama pla~, dreka, kukwavaŠ vika, buka, dreka, graja; gu`va, vreva, raspaqena gomila. galamiti, galamim nesvr{. ‰v. galamaŠ 1. biti suvi{e glasan, vikati, dizati galamu. 2. psovati, grditi, vikati na nekoga; protestovati, negodovati. galamxija, -e m ‰v. galamaŠ 1. onaj koji galami, pravi galamu, larmaxija; onaj koji protestuje, negoduje. 2. ~ovek koji se razme}e, preterano hvali, pravi va`an. x galamxijski. galant, -a m, mn. galanti, gen. mn. galanata ‰v. galantanŠ zast. 1. predusretqiv, pa`qiv, qubazan ~ovek. 2. qubavnik, udvara~, kavaqer. galantan, -tna, -tno ‰fr. galantŠ 1. a. qubazan, u~tiv, ugla|en, uqudan, s dobrim manirima. b. koji se odlikuje elegancijom. 2. dare`qiv, koji nije {krt, koji voli da tro{i. 3. qubavni, udvara~ki, kavaqerski. y galantna kwi`evnost naziv za sentimentalne romane i qubavnu poeziju u doba kasnog baroka i rokokoa (kraj XVII i po~etak XVIII veka). galantar, -ara = galanter, -era m, mn. galantari/galanteri, gen. mn. galantara/galantera ‰v. galanterijaŠ zast. trgovac galanterijskom robom, up. galanterist(a). galanter = galantar (v.). galanterija, -e ` ‰fr. galanterieŠ 1. a. galantnost, kavaqerstvo, u~tivost, qubaznost. b. osobina onog ko voli da poklawa; dare`qivost. 2. sitne ukrasne stvari koje slu`e za li~nu upotrebu ili su deo toalete (npr. rukavice, trake, dugmad, ~e{qevi itd.) 3. prodavnica takvih predmeta. 4. laskava re~ ili izraz, kompliment; qubazan postupak. galanterijski, -a, -o ‰v. galanterijaŠ koji se odnosi na galanteriju. y galanterijska radwa prodavnica galanterijske robe, galanterije; galanterijska roba dekorativni predmeti za ku}u, igra~ke i sl.
282
galvanogalanterist(a), -e m, mn. galanteristi ‰v. galanterijaŠ trgovac galanterijskom robom, prodavac galanterije (2). galantnost, -osti ` ‰v. galantanŠ osobina galantnog ~oveka. galata, -e `, gen. mn. galata ‰tur. galat od ar. galat od galtaŠ 1. pogre{ka, mana; lo{ postupak, zamisao. 2. psovka, nepristojne re~i; prostakluk. galatan, -a, -o ‰v. galataŠ nepristojan, prosta~ki. galatiti, galatim nesvr{. ‰v. galataŠ 1. prqati, poganiti. 2. upotrebqavati nepristojne izraze, nagr|ivati re~ima; psovati. galban, -a m, mn. galbani, gen. mn. galbana ‰lat. galbanum od gr~. halbane od hebr. halbbanah izbeqivaweŠ vrsta miri{qave smolaste droge dobijene iz biqke Ferula galbaniflua, koja slu`i za za~in. galvanizam, -a m ‰v. galvano-Š fiz. 1. elektri~ne pojave koje nastaju pri hemijskom dodiru metala s kiselinom ili soqu; deo fizike koji se bavi ovim pojavama. 2. metod le~ewa u medicini pomo}u jednosmerne elektri~ne struje. galvanizacija, -e ` ‰v. galvano-Š 1. pokrivawe metalne povr{ine tankim slojem nikla, srebra ili zlata putem elektrolize. 2. primena elektri~ne struje sredweg napona (30–80 volti) i male snage (do 50 miliampera) u medicinske i tehni~ke svrhe; up. darsonvalizacija. galvanizer, -era m, mn. galvanizeri, gen. mn. galvanizera ‰v. galvanizacijaŠ 1. radnik koji se bavi galvanizacijom (1), galvanoplasti~ar. 2. ~ovek koji primewuje galvanizaciju (2) u medicinske svrhe. galvanizovati, galvanizujem (i galvanizirati, galvaniziram, 3. l. mn. galvaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. galvanizacijaŠ 1. (iz)vr{iti galvanizaciju. 2. fig. podsta}i, osna`iti, o`iveti. galvano- ‰prema italijanskom fizi~aru i lekaru L. Galvaniju (Luigi Galvani, 1737–1798)Š kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na galvanizam ili galvanizaciju.
galvano galvano, -a m, mn. galvani, gen. mn. galvana ‰skr. od galvanografijaŠ {tamparski kli{e dobijen putem galvanoplastike. galvanografija, -e ` ‰v. galvano-, -grafijaŠ izrada {tamparskih kli{ea putem galvanoplastike. galvanokaustika, -e `, dat. galavanokaustici ‰v. galvano-, kaustikaŠ 1. med. spaqivawe `ivih }elija metalnim {iqcima (galvanokauterima) pomo}u jednosmerne elektri~ne struje. 2. tipogr. na~in dobijawa reqefne slike na metalnoj plo~i pomo}u kiseline ili galvanske struje. galvanokauter, -a m ‰v. galvano-, kauterŠ med. instrument za spaqivawe tkiva pomo}u elektri~ne struje. galvanometalurgija, -e ` ‰v. galvano-, metalurgijaŠ na~in izrade ili dobijawa metala pomo}u jednosmerne elektri~ne struje. galvanoplastika, -e `, dat. galvanoplastici ‰v. galvano-, -plastikaŠ 1. izrada otisaka (matrica, kli{ea) putem elektrolize. 2. v. galvanostegija. galvanoskop, -a m, mn. -i ‰v. galvano-, -skopŠ fiz. ure|aj za odre|ivawe prisutnosti i snage jednosmerne elektri~ne struje. galvanostegija, -e ` ‰v. galvano-, gr~. stegein pokrivatiŠ prekrivawe nekog predmeta metalom, pozla}ivawe, posrebrivawe i sl. putem elektrolize. galvanoterapija, -e ` ‰v. galvano-, terapijaŠ med. upotreba galvanske struje u le~ewu odre|enih bolesti mi{i}a i zglobova. galvanotehnika, -e `, dat. galvanotehnici ‰v. galvano-, tehnikaŠ deo primewene elektrohemije koji se bavi elektrolitskim talo`ewem metala iz rastvora wihovih soli; obuhvata galvanoplastiku (v.) i galvanostegiju (v.). galvanotipija, -e ` ‰v. galvano-, gr~. typos lik, oblikŠ dobijawe reqefne slike putem galvanoplastike (v.). galvanski, -a, -o ‰v. galvanizacijaŠ 1. koji se odnosi na galvansku struju. 2. koji se odnosi na galvanizam. y galvanska struja fiz. jednosmerna elektri~na struja; galvanski element fiz. ure|aj koji pretvara hemijsku energiju u elektri~nu, osnovni deo baterije.
galeta galgenhumor, -a m ‰nem. Galgenhumor prema Galgen ve{alaŠ humor o~ajnika, crni humor. galenizam, -a m ‰lat. GalenusŠ sholasti~ki pravac u medicini zasnovan na u~ewima Galena, rimskog lekara iz II veka n. e. galenit, -a i galenit, galenita m ‰lat. galenaŠ miner. olovni sulfid srebrnobelog metalnog sjaja; mineral s visokim procentom olova. galenski, -a, -o ‰lat. GalenusŠ 1. koji se odnosi na Galena ili galenizam (v.). 2. koji se odnosi na galenske lekove. y galenski lekovi, galenski preparati lekovi koji se izra|uju u apoteci, za razliku od fabri~kih. galeomahija, -e ` ‰gr~. gale ma~ka, machesthai boriti seŠ borba ma~aka. galeomiomahija, -e ` ‰gr~. galeomyomachia, prema gale ma~ka, mys mi{, machesthai boriti seŠ borba ma~aka i mi{eva: naslov dela vizantijskog pisca Teodora Prodroma. galeot = galijot (v.). galera, -e i galera, -e ` ‰ital. galeraŠ 1. sredwovekovni ratni jedrewak na kome su veslali robovi, osu|enici ili zarobqenici; galija (v.). 2. veslawe kao kazna ili prinudni rad za osu|enike, robove ili zarobqenike. 3. pokr. fig. prepredewak, lopu`a. galerija, -e i galerija, -e ` ‰fr. galerie od srlat. galeria, verovatno od galilaea, v. galilejaŠ 1. a. duga~ka i uska natkrivena prostorija koja spaja odvojene delove zgrade. b. duga~ak natkriven balkon du` zidina zgrade. 2. gorwi sprat u pozori{noj ili bioskopskoj dvorani, balkon. 3. podzemni hodnik koji spaja pojedine delove rudnika i utvr|ewa. 4. a. zgrada, prostorija u kojoj je sme{tena stalna postavka umetni~kih dela. b. stalna umetni~ka postavka. galerijski, -a, -o ‰v. galerijaŠ koji pripada galeriji. y galerijske {ume geogr. {umski pojas uz reke (posebno u su{nim oblastima). galerist(a), -e m, mn. galeristi ‰v. galerijaŠ 1. vlasnik galerije, koji se brine za umetni~ka dela i poma`e razvoj slikarstva. 2. stru~wak za umetni~ka dela ili skulpture koji radi u galeriji. galeta, -e ` ‰fr. galetteŠ 1. mornarski dvopek. 2. vrsta biskvita koji se uma~e u kafu ili ~aj.
283
galiba galiba, -e ` ‰ma|. galibaŠ 1. neugodna situacija, neprijatnost; nezgoda, neprilika, tegoba. 2. galama, vika, graja. galizirati, galiziram, 3. l. mn. galiziraju svr{. i nesvr{. ‰prema nema~kom hemi~aru L. Galu (L. Gall, 1791–1863)Š zast. doda(va)ti {e}er i vodu u vino radi poboq{awa ukusa i kvaliteta. galija, -e `, gen. mn. galija ‰ital. galea od srgr~. galaiaŠ 1. starinski brod na vesla i jedra na kome su veslali osu|enici. 2. pesn. brod uop{te, la|a, jedrewak. galija{, -a m, mn. galija{i, gen. mn. galija{a ‰v. galijaŠ vesla~ na galiji. x galija{ki. galijot, -a m, mn. -i ‰ital. galeotto, v. galijaŠ 1. a. ~ovek koji vesla na galiji, galija{. b. ist. robija{ osu|en da vesla na galiji. 2. fig. pokvarewak, nitkov, lopu`a. galijum, -a (i galij, -a) m ‰nlat. gallium: imenovao ga je francuski hemi~ar P. Lekok de Boabodran, 1875, po Galiji (Francuskoj) i po svom prezimenu koje zna~i ’petao’ (fr. le cocq lat. gallus)Š hemijski element, lako topqiv srebrnastobeli metal, simbol Ga, atomski broj 31. galika, galika s mn. ‰lat. gallica, v. galicizamŠ sve kwige napisane na francuskom jeziku ili o Francuzima. galikanac, -nca m, mn. galikanci, gen. mn. galikanaca ‰v. galikanizamŠ sledbenik galikanizma. galikanizam, -zma m, mn. galikanizmi, gen. mn. galikanizama ‰fr. gallicanismeŠ religiozno-politi~ki pokret nastao u XIII veku u Francuskoj koji se borio za autonomiju Francuske katoli~ke crkve. galikanski, -a, -o ‰lat. gallicanusŠ rel. koji se odnosi na galikance i galikanizam. y galikanska crkva rimokatoli~ka crkva u Francuskoj, naro~ito pre 1870. godine; galikanski obred crkveni ritual u francuskoj crkvi u ranom sredwem veku, kasnije zamewen rimskim obredom. galileja, -e ` ‰fr. galilee, prema Galileji, oblasti na severu Izraela, gde se rodio IsusŠ 1. trem na zapadnoj ulaznoj strani crkve. 2. prostor u crkvi gde se skupqaju oni kojima nije dozvoqen ulaz.
284
galopiraju}i galilejski, -a, -o ‰v. galilejaŠ 1. koji se odnosi na Galileju. 2. rel. hri{}anski, u duhu Hristovog u~ewa. galimatijas, -a m ‰fr. galimatias, nejasnog poreklaŠ zbrka re~i, nerazumqiv govor ili pisawe; smu{eno, besmisleno izlagawe. galinacee, galinacea ` mn. ‰nlat. gallinaceae od lat. gallinaceus koko{jiŠ zool. naziv za sve ptice iz roda koko{i, ukqu~uju}i }urke, fazane, tetrebe itd. galion, -ona m, mn. galioni, gen. mn. galiona ‰ital. galeone, {p. galeon od galea galijaŠ ist. pom. vrsta velikog ratnog i trgova~kog jedrewaka, s tri ili ~etiri jarbola. galiot v. galijot. galica, -e ` ‰nem. Galitzenstein kamen iz GalicijeŠ naziv za sulfate gvo`|a, bakra i cinka. y plava galica plavi kamen, bakarni sulfat; bela galica cinkov sulfat; zelena galica sulfat gvo`|a, ferosulfat. galicizam, -zma m, mn. galicizmi, gen. mn. galicizama ‰fr. gallicisme od lat. gallicus galski, francuskiŠ lingv. re~, izraz ili re~eni~ni obrt pozajmqeni iz francuskog jezika. galoman, -a m ‰v. galomanijaŠ ko preterano ceni i hvali sve {to je francusko; v. frankoman. galomanija, -e ` ‰lat. Gallus Gal, v. manijaŠ preterana qubav prema svemu {to je francusko; v. frankomanija. galon1, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰engl. gallonŠ 1. engleska i ameri~ka jedinica za te~nost (u Engleskoj iznosi 4,546 litara, u Americi 3,785 litara). galon2, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰fr. galonŠ {irit, traka od zlata, srebra ili svile koja ukra{ava uniformu, odelo, zastavu i sl. galonirati, galoniram, 3. l. mn. galoniraju svr{. i nesvr{. ‰v. galon2Š ukrasiti, ukra{avati trakama, galonima (ode}u, uniformu); (na)kin|uriti. galop, -a m, mn. galopi, gen. mn. galopa ‰fr. galopŠ 1. najbr`i na~in kowskog hoda, trk. 2. muz. vrsta brzog plesa u 2/4 taktu, omiqenog u XIX veku. galopiraju}i, -a, -o ‰v. galopŠ nagao, muwevit. y galopiraju}a tuberkuloza med. nagla
galopirati pojava i razvitak tuberkuloze; galopiraju}a inflacija veoma brza, nezadr`iva inflacija. galopirati, galopiram, 3. l. mn. galopiraju nesvr{. ‰v. galopŠ 1. tr~ati u galopu (o kowu). 2. jahati u galopu. 3. juriti, tr~ati. galofak, -a m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ 1. sredstvo za dopunsku hranu nekih doma}ih `ivotiwa. 2. fam. a. hrana koja sadr`i hemijska sredstva. b. preterano razvijena osoba koja konzumira hemijski prera|enu hranu. galofil = frankofil (v.). galofob = frankofob (v.). galofobija = frankofobija (v.). galo{e, -o{a = galo{ne, galo{ni ` mn. ‰fr. galocheŠ plitka gumena obu}a za sneg, blato, vodu i sl. koja se nosi preko cipela, kaqa~e. galski, -a, -o ‰lat. GalliaŠ 1. ist. koji se odnosi na Gale i na Galiju. 2. fig. francuski. y galski petao simbol Francuske; galski rat ist. rat u kome je Julije Cezar osvojio Galiju i koji je opisao u svom delu œDe bello GallicoŒ. gama1, -e ` ‰gr~. gammaŠ 1. tre}e slovo gr~kog alfabeta, G, g. 2. fiz. jedinica mase jednaka milionitom delu grama. 3. fiz. jedinica snage magnetskog poqa. y gama-globulin med. belan~evine krvnog seruma koje se upotrebqavaju kao sredstvo za sticawe imuniteta; gama zraci fiz. zraci visoke frekvencije koji poti~u iz atomskih jezgara radioaktivnih elemenata. gama2, -e ` ‰gr~. gammaŠ 1. muz. skala, lestvica. 2. povezani niz boja koji se koristi u stvarawu umetni~kog dela (po~iwe, na primer, crvenom bojom, a zavr{ava se crnom). 3. uzastopni niz istorodnih predmeta, pojava i sl. gamarografija, -e ` ‰gr~. kammaros vrsta raka, v. -grafijaŠ zool. prou~avawe, opisivawe quskara (rakova). gamarolog, -a m, mn. gamarolozi, gen. mn. gamarologa ‰v. gamarologijaŠ nau~nik, stru~wak za gamarologiju. gamarologija, -e ` ‰gr~. kammaros vrsta raka, v. -logijaŠ zool. nauka o quskarima (rakovima). gama{e, gama{a = gama{ne, gama{ni ` mn. ‰nem. Gamasche od fr. gamacheŠ 1. gle`waci koji {tite noge od upadawa snega, vode, blata u
ganglija obu}u, kama{ne (v.). 2. platnene ili ko`ne dokolenice. gambit, -ita m ‰fr. gambit od ital. gambetto saplitaweŠ 1. a. otvarawe {ahovske igre `rtvovawem pe{aka ili figure radi prelaska u napad. b. prvi potez u {ahovskoj igri ili u igri dama. 2. fig. po~etni manevar, varka ili kombinacija s ciqem da se postigne aktivna pozicija; v. damin gambit. gambuzija, -e ` ‰nlat. gambusia od {p. gambusinoŠ zool. sitna riba iz Severne Amerike, Gambusia affinis, preba~ena u Evropu i Aziju radi borbe protiv komaraca koji prenose malariju. gamelan, -ana m ‰javanska re~Š muz. narodni orkestar u Indoneziji, uglavnom sastavqen od udaraqki. gamen, -ena m, mn. gameni, gen. mn. gamena ‰fr. gaminŠ mangup, uli~ni deran, besprizornik; obe{ewak, ~apkun. x gamenski. gamet, -a m, gen. mn. gameta = gameta, -e `, gen. mn. gameta ‰gr~. gamete udata `enaŠ biol. mu{ka ili `enska polna }elija kod `ivotiwa ili biqaka. gameta = gamet (v.). gametogeneza, -e i gametogeneza, -e ` ‰v. gameta, genezaŠ proces razvoja mu{kih i `enskih polnih }elija kod `ivotiwa i biqaka. -gamija ‰gr~. gamein `eniti seŠ kao sufiksoid ozna~ava da se prvi deo odnosi na udru`ivawe jedinki razli~itog pola (bigamija dvo`enstvo, poligamija mnogo`enstvo). gams, -a m, mn. gamsovi, gen. mn. gamsova ‰nem. GamsŠ v. gemza. ganak, -nka m, mn. ganci i gankovi = gawak, -wka m, mn. gawci i gawkovi ‰nem. GangŠ pokr. hodnik na ulazu u ku}u. gang1, -a m, mn. gangovi, gen. mn. gangova ‰engl. gangŠ grupa qudi koja se bavi razbojni~kim delom, banda; dru`ina maloletnika. gang2, -a m ‰nem. GangŠ pokr. `arg. jedno servirawe nekog jela u restoranu. ganglija, -e `, gen. mn. ganglija ‰lat. ganglia od gr~. ganglionŠ 1. anat. ~vor sastavqen od nervnih }elija, vlakana i prate}eg tkiva. 2. zool. nervni sistem kod ni`ih `ivotiwa. 3. med. tu-
285
gangrena mor pihtijastog sadr`aja koji se razvija iz zglobnog omota~a. x ganglijski. gangrena, -e `, gen. mn. gangrena ‰lat. gangraena od gr~. gangrainaŠ med. odumirawe delova tkiva, organa ili delova tela u organizmu usled poreme}aja u snabdevawu krvi. y gas-gangrena, gasna gangrena specifi~an oblik gangrene, ob. posledica infekcija ratnih ozleda. gangrenozan, -zna, -zno ‰v. gangrenaŠ koji se odnosi na gangrenu; koji je zahva}en gangrenom. gangsta-rep, -a m ‰amer. engl. gangsta rapŠ muz. pod`anr repa nastao po~etkom 90-ih, s provokativnim tekstovima protiv nasiqa i prestupni{tva. gangsta-reper, -a m ‰v. gangsta-repŠ muz. izvo|a~ gangsta-repa. gangster, -a (i gangster, -a) m, mn. gangsteri, gen. mn. gangstera ‰engl. gangster, v. gangŠ 1. u~esnik dobro organizovane mafija{ke grupe. 2. zlikovac, razbojnik, kriminalac. 3. pej. fam. osoba bez karaktera i morala. x gangsterski. gangsteraj, -aja m, mn. gangsteraji, gen. mn. gangsteraja ‰nem. Gangsterei, v. gangsterŠ gangsterski ~in, pqa~ka, razbojni{tvo; gangstersko pona{awe. gangsterizam, -zma m ‰v. gangsterŠ 1. skup gangsterskih aktivnosti u dru{tvu, organizovani kriminal. 2. v. gangsteraj. gandizam, -zma m ‰prema indijskom politi~aru Mahatmi Gandiju, (1869–1948)Š socijalno-politi~ko i religiozno-filozofsko u~ewe koje je nastalo u periodu borbe Indije za nezavisnost, a ~iji je idejni tvorac bio Gandi. gani prid. indekl. ‰tur. gani od ar. ganiyyŠ bogat, obilan. ganiluk, -a m. mn. ganiluci, gen. mn. ganiluka ‰tur. ganilikŠ obiqe, bogatstvo. ganoidi, ganoida m mn. ‰gr~. ganos sjaj, v. -oid(i)Š zool. ribe koje imaju sjajnu krqu{t romboidnog oblika i delimi~no hrskavi~av kostur. ganc pril. ‰nem. ganzŠ fam. sasvim, potpuno, u punoj meri. gawak = ganak (v.).
286
gargantuanski gara`a, -e `, gen. mn. gara`a ‰fr. garage, prema garer sklonitiŠ zgrada za sme{taj ili popravku automobila i drugih motornih vozila. x gara`ni. gara`irati, gara`iram, 3. l. mn. gara`iraju svr{. i nesvr{. ‰v. gara`aŠ smestiti, sme{tati u gara`u, parkirati. garaz, -a m ‰tur. garaz od ar. garad namera, `eqaŠ 1. pakost, zloba, mr`wa. 2. namera, ciq, `eqa. garaziti se, garazim se nesvr{. ‰v. garazŠ o{tro se prepirati, sva|ati se. garant1, -a m, mn. garanti, gen. mn. garanata ‰fr. garantŠ osoba, ustanova ili dr`ava koja daje garanciju, jemac. garant2 re~ca ‰skr. od garantovanoŠ fam. `arg. sigurno, pouzdano, zajam~eno. garantija = garancija (v.). garantni, -a, -o ‰v. garancijaŠ koji se odnosi na garanciju. y garantni rok trajawe garancije za ispravnost kupqenog proizvoda; garantno pismo bank. dokument, potvrda kojom se neko obavezuje da isplati ne{to ili da snosi odre|enu odgovornost. garantovati, garantujem svr{. i nesvr{. ‰v. garancijaŠ 1. da(va)ti garanciju, jemstvo za ne{to. 2. (za)jam~iti za ta~nost neke tvrdwe. 3. preuzeti, preuzimati odgovornost za ne{to. garantol, -ola m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ preparat za konzervirawe jaja. garancija, -e = garantija, -e ` ‰fr. garantieŠ 1. izjava odgovornosti za nekoga ili ne{to, jemstvo. 2. novac ili imovina koja se prila`e kao jemstvo. 3. potvrda kojom se proizvo|a~ obavezuje da }e u garantnom roku ukloniti sve neispravnosti na proizvodu. garbin, -ina m ‰ital. garbino od ar. garbi zapadniŠ jugozapadni vetar na Jadranu. garbinada, -e i garbinada, -e ` ‰v. garbinŠ pokr. visoki talasi izazvani jugozapadnim vetrom. gargantuanski, -a, -o = gargantuovski, -a, -o ‰fr. gargantuesque od GargantuaŠ koji podse}a na Gargantuu, glavnog junaka istoimenog romana Fransoa Rablea (1534). y gargantuanski apetit silan, nezaja`qiv apetit; gargantuanske porcije ogromne koli~ine jela.
gargara gargara, -e ` ‰tur. gargara od ar. gargara od gargaraŠ 1. lekovito sredstvo za dezinfekciju. 2. ispirawe grla vodom, grgqawe: deo ritualnog prawa kod muslimana. gargarizacija, -e ` ‰srlat. gargarizare, v. gargarizmaŠ ispirawe grla vodom uz specifi~ni {um, grgqawe. gargarizma, -e ` ‰gr~. gargarismosŠ 1. te~nost za gargaru. 2. v. gargarizacija. gargija, -e `, gen. mn. gargija ‰tur. karg›Š za{iqena drvena ili gvozdena motka, kopqe. gard, -a m ‰fr. gardeŠ odbrambeno dr`awe, stav u boksu, ma~evawu i sl. z zauzeti gard podi}i pesnice ispred lica; fig. pripremiti se za odbranu od napada. garda, -e `, gen. mn. gardi ‰fr. gardeŠ 1. telesna stra`a najvi{ih dr`avnih i vojnih lica. 2. odabrana vojna jedinica za za{titu najvi{ih dr`avnih i vojnih lica ili objekata posebne namene. 3. grupa istomi{qenika; zajednica; nara{taj, pokolewe. y stara garda pripadnici starije generacije; mlada garda novi nara{taji, prinova; bela garda ist. kontrarevolucionarna vojska u Oktobarskoj revoluciji; crvena garda ist. revolucionarna vojska u istom periodu; u Kini 60-ih godina pro{log veka, studentske i omladinske grupe organizovane radi podr{ke kulturnoj revoluciji. gardaroba nepr. v. garderoba. gardedama, -e `, gen. mn. gardedama ‰nem. Gardedame od fr. garder ~uvati, v. damaŠ zast. osoba koja prati devojku prilikom izlazaka, dru`benica. gardelin, -ina m, mn. gardelini, gen. mn. gardelina ‰venec. gardelin, ital. cardellinoŠ {arena ptica peva~ica, Carduelis carduelis, ~e{qugar, {tiglic. gardenija, -e ` ‰nlat. gardenia, prema ameri~kom botani~aru A. Gardenu (1730–1791)Š bot. vrsta tropskih i suptropskih zimzelenih biqaka, Gardenia florida, s mirisnim cvetovima. garden-parti, garden-partija m ‰engl. garden partyŠ zabava, proslava, sve~anost prire|ena u vrtu. garderoba, -e ` ‰fr. garde-robeŠ 1. veliki ormar za ode}u i rubqe. 2. sva ode}a koju neki ~ovek poseduje. 3. prostorija u pozori{tu, javgr~.
garmond nim dvoranama i sl. gde se odla`u kaputi i druge li~ne stvari posetilaca. 4. prostorija u kojoj se scenski umetnik priprema za nastup. 5. prostorija na autobuskoj ili `elezni~koj stanici gde putnici daju na ~uvawe svoj prtqag; nepr. gardaroba. garderober, -era m, mn. garderoberi, gen. mn. garderobera (`. garderoberka, -e, dat. garderoberki) ‰v. garderobaŠ osoba koja radi u garderobi, koja prima i izdaje stvari koje joj se povere na ~uvawe; nepr. gardarober, gardaroberka. gardijac, -jca m, mn. gardijci, gen. mn. gardijaca ‰v. gardaŠ vojnik pripadnik garde, gardista. gardijski, -a, -o ‰v. gardaŠ koji se odnosi na gardu, koji pripada gardi. y gardijska jedinica voj. jedinica garde (brigada, puk i sl.); gardijski oficir voj. oficir u gardijskoj jedinici. gardina, -e ` ‰nem. Gardine od fr. courtine, srlat. cortinaŠ 1. zavesa koja pokriva prozor, vrata, postequ. 2. pozori{na zavesa. gardirati, gardiram, 3. l. mn. gardiraju nesvr{. ‰fr. garder ~uvati, pazitiŠ zast. biti gardedama (v.), pratiqa, pratiti. gardist(a), -e m, mn. gardisti ‰v. gardaŠ vojnik pripadnik garde. garet, -a m ‰tur. garet od ar. garaŠ pokr. pqa~kawe, otimawe, grabe`, nasiqe. garib, -iba m, mn. garibi, gen. mn. gariba ‰tur. garib, garip od ar. garibŠ pokr. 1. osoba bez igde ikoga; sirotan. 2. neugledan ~ovek, ~ovek bednog izgleda; rugoba. 3. (u funkciji prideva) ~udnovat, neobi~an, kuriozan. garibaldi, -ja m ‰prema italijanskom revolucionaru \uzepeu Garibaldiju, 1807–1882)Š 1. crvena ko{uqa; `enska ili de~ja bluza. 2. {e{ir sa {irokim mekanim obodom. garibaldinac, -nca m, mn. garibaldinci, gen. mn. garibaldinaca ‰v. garibaldiŠ ist. pripadnik revolucionarne vojske \. Garibaldija, koji se sredinom XIX veka borio za oslobo|ewe Italije od austrijskog ropstva i weno nacionalno ujediwewe. x garibaldinski. gariful, -a m, mn. -i ‰gr~. karyophyllon, ital. garofano, garofaloŠ pokr. karanfil. garmond, -a m ‰prema francuskom slovorezbaru Klodu Garamonu (C. Garamond,
287
garni 1499–1561)Š tipogr. vrsta {tamparskih slova veli~ine 10 ta~aka. garni v. hotel garni. garnizon, -ona m, mn. garnizoni, gen. mn. garnizona ‰fr. garnisonŠ 1. vojna jedinica stalno ili privremeno stacionirana u naseqenom mestu ili utvr|ewu, radi obuke ili odbrane, vojna posada. 2. kompleks zgrada koji slu`i za sme{taj vojske. x garnizoni, garnizonski. garnijerit, -a i garnijerit, -ita m ‰prema francuskom geologu Garnijeu (J. Garnier)Š miner. vodeni silikat nikla i magnezijuma, svetlozelene boje, slu`i kao ukrasni kamen. garnirati, garniram, 3. l. mn. garniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. garnieren od fr. garnirŠ 1. doda(va)ti kao prilog jelu. 2. snabde(va)ti za~inom, za~initi, za~iwavati. 3. ukrasiti, ukra{avati (jelo), ulep{a(va)ti. garnirung, -a m, mn. garnirunzi, gen. mn. garnirunga ‰nem. GarnierungŠ 1. prilog, obi~no od povr}a, koji se slu`i uz jelo s mesom ili ribom. 2. ono {to se dodaje ili slu`i za ukras, dodatak, dopuna. garnitura, -e ` ‰fr. garnitureŠ 1. komplet predmeta koji slu`e istoj svrsi (npr. delova name{taja); oprema, pribor; up. set. 2. fig. grupa qudi na odre|enom poslu, tim, ekipa. garni{(n)a nepr. v. karni{a. garota, -e `, gen. mn. garota ‰{p. garroteŠ sredwovekovni obru~ u [paniji i Portugalu koji se stavqao oko vrata i slu`io za egzekuciju gu{ewem. garotirati, garotiram, 3. l. mn. garotiraju svr{. i nesvr{. ‰v. garotaŠ (u)gu{iti pomo}u garote. garson, -ona m, mn. garsoni, gen. mn. garsona ‰fr. garconŠ 1. neo`ewen mladi}; momak, de~ak. 2. poslu`iteq u hotelu ili restoranu, konobar, kelner. garsonijera, -e = garsowera, -e ` ‰fr. garconniere, doslovno moma~ki stanŠ mali jednosobni stan s ~ajnom kuhiwom i pomo}nim prostorijama. garsowera = garsonijera (v.). gas, gasa m, lok. gasu, mn. gasovi gen. mn. gasova ‰re~ je stvorio flamanski hemi~ar Van Helmont prema gr~kom chaos, v. haosŠ 1. materija
288
gasometar vazdu{astog agregatnog stawa. 2. med. vazdu{asta materija u stomaku i crevima. 3. gorivo u vazdu{astom agregatnom stawu, plin. y barski gas hem. metan; z da(va)ti gas autom. `arg. pritiskati papu~icu za pove}awe brzine; pod punim gasom autom. `arg. najve}om brzinom; (biti) pod gasom fam. (biti) pripit, pijan. gasal, -ala m, mn. gasali, gen. mn. gasala ‰tur. gassal od ar. gassalŠ naziv za ~oveka koji kupa mrtvaca po muslimanskim verskim obi~ajima. gasara, -e `, gen. mn. gasara ‰v. gasŠ fabrika, postrojewe za proizvodwu gasa, plinara. gas-generator, -a m, mn. -i ‰v. gas, generatorŠ ure|aj za preradu ugqa i drugih ~vrstih materija u gorivi gas. gasifikacija, -e ` ‰nlat. gasificatio, v. gasŠ 1. dobijawe gasa od ~vrstog ili te~nog goriva. 2. ugradwa gasnih instalacija u doma}instvu ili kod pravnih lica. gaskonada, -e ` ‰fr. gasconnade od gasconner hvalisati seŠ u francuskoj kwi`evnosti naziv za hvalisawe, razmetqivost (prema provinciji Gaskowi, ~iji su stanovnici bili poznati po hvalisavosti). gasluk, -a m, mn. gasluci, gen. mn. gasluka ‰rus. galstuk od nem. HalstuchŠ traka ili marama koja se ve`e oko vrata, ovratnik. gas-maska, -e `, dat. gas-masci/maski, gen. mn. gas-maski ‰v. gas, maskaŠ za{titna naprava koja spre~ava udisawe otrovnih isparewa ili ~estica. gasni, -a, -o ‰v. gasŠ 1. koji se odnosi na gas. 2. koji koristi gas kao izvor energije; plinski. y gasna komora prostorija u kojoj su `rtve ubijane otrovnim gasom, u nacisti~kim koncentracionim logorima. gasovit, -a, -o ‰v. gasŠ koji je gasnog agregatnog stawa, koji ima svojstva gasa. gasovod, -a m, mn. -i ‰v. gasŠ cev ili veliki broj me|usobno povezanih cevi kroz koje se provodi gas. gasometar, -tra m, mn. gasometri, gen. mn. gasometara ‰v. gas, -metarŠ 1. instrument za merewe koli~ine gasa. 2. skladi{te za sakupqawe ili ~uvawe gasa.
gasohol gasohol, -a m ‰v. gas, (alko)holŠ hem. naziv za etanol koji se koristi kao automobilsko gorivo. gaspa~o, -a m ‰{p. gazpachoŠ kulin. {panska ~orba od paradajza sa seckanim krastavcima, paprikom i lukom, koja se slu`i hladna. gastarbajter, -a m (`. gastarbajterka, -e, dat. gastarbajterki, gen. mn. gastarbajterki) ‰nem. Gastarbeiter od Gast gost, Arbeiter radnikŠ 1. ekonomski emigrant (naro~ito s teritorije biv{e Jugoslavije) koji `ivi i radi u inostranstvu. 2. ekonomski emigrant koji se vratio u svoju domovinu, pe~albar. x gastarbajterski. gaster, -a m ‰gr~. gaster trbuhŠ anat. `eludac. gasteropodi, gasteropoda m. mn. ‰v. gaster, pous, podos nogaŠ zool. `ivotiwe koje trbuh koriste za kretawe; pu`evi. gastralgija, -e ` ‰v. gastro-, -algijaŠ med. bol u `elucu nejasnog porekla. gastrektazija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ektasis pro{ireweŠ med. pro{irewe `eluca zbog su`ewa pilorusa ili zbog operativnih komplikacija. gastrektomija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe `eluca ili jednog wegovog dela. gastrin, -ina m ‰v. gastro-Š med. hormon koji stimuli{e lu~ewe `eluda~nog soka. gastritis, -a m ‰v. gastro-, -itisŠ med. upala sluzoko`e `eluca ili trbu{nih organa. gastri~ki, -a, -o ‰gr~. gaster trbuhŠ med. `eluda~ni, stoma~ni; trbu{ni. gastro- ‰gr~. gaster trbuhŠ prvi deo slo`enice u zna~ewu `eludac, trbuh, varewe. gastrografin, -ina m ‰v. gastro-, gr~. graphein pisatiŠ med. kontrastno sredstvo pri rendgenskom snimawu organa za varewe. gastroenteritis, -a m ‰v. gastro-, enteritisŠ med. upala sluznice `eluca i creva. gastroenterolog, -a m, mn. gastroenterolozi, gen. mn. gastroenterologa ‰v. gastroenterologijaŠ med. nau~nik, stru~wak za gastroenterologiju. gastroenterologija, -e ` ‰v. gastro-, entero-, -logijaŠ grana medicine koja izu~ava funkcije i bolesti `eluca i creva.
gastrocela gastroza, -e ` ‰v. gastro-Š med. op{ti naziv za oboqewa `eluca. gastrointestinalni, -a, -o ‰v. gastro-, lat. intestinum crevoŠ med. koji se odnosi na `eludac i creva. y gastrointestinalni trakt `eludac i creva kao sistem organa za varewe. gastrolatrija, -e ` ‰v. gastro-, -latrijaŠ sladokustvo, blagoutrobije, gurmanstvo. gastromanija, -e ` ‰v. gastro-, manijaŠ preterano u`ivawe u jelu i pi}u. gastromantija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. manteia proricaweŠ proricawe, gatawe po `elucu `rtvenih `ivotiwa. gastronom, -a m, mn. -i ‰v. gastronomijaŠ 1. qubiteq i poznavalac ve{tine kulinarstva. 2. sladokusac, gurman, qubiteq odabranih jela. gastronomija, -e ` ‰gr~. gastronomia, prema gastro-, -nomijaŠ 1. poznavawe ve{tine pripremawa jela. 2. kult ukusne hrane; u`ivawe u hrani, sladokustvo.
v.
gastronomski, -a, -o ‰v. gastronomijaŠ koji se odnosi na gastronome i gastronomiju. gastropatija, -e ` ‰v. gastro-, -patijaŠ med. op{ti naziv za bolesti `eluca. gastropodi v. gasteropodi. gastroptoza, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ptosis padaweŠ med. bolest spu{tenog `eluca. gastroragija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. -ragia od regnymai prsnuti, pu}iŠ med. krvarewe iz `eluca. gastroskop, -a m, mn. -i ‰v. gastro-, -skopŠ med. aparat sa ugra|enim izvorom svetlosti ko-
ji slu`i za pregled unutra{wosti `eluca. x gastroskopski. gastroskopija, -e ` ‰v. gastroskopŠ med. pregled `eluca pomo}u gastroskopa. gastrostomija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. stoma ustaŠ med. operacija kojom se stvara spoqni otvor na `elucu radi izlivawa gnoja ili uno{ewa hrane.
gastrotomija, -e ` ‰v. gastro-, -tomijaŠ med. hirur{ko otvarawe stomaka. gastrocela, -e ` ‰v. gastro-, gr~. kele kilaŠ med. hernija ili kila u trbu{noj dupqi.
289
gastrula gastrula, -e ` ‰nlat. gastrula, prema gr~. gaster `eludacŠ biol. tre}i stadijum u razvoju embriona vi{e}elijskih `ivotiwa. gasul, -a m ‰tur. gasil od ar. gaslŠ kupawe umrlog ~oveka pre sahrane, po muslimanskom obredu. gasuliti, gasulim svr{. i nesvr{. ‰v. gasulŠ obaviti, obavqati gasul, (o)kupati umrlog pre sahrane. gasulhana, -e `, gen. mn. gasulhana ‰tur. gasilhane, v. gasul, pers. hane ku}aŠ posebna zgrada ili wen unutra{wi deo gde se kupaju umrli pre sahrane. gat, -a m, dat. i lok. gatu, mn. gatovi i gat, -a m, mn. gatovi ‰nem. GattŠ 1. a. jaz, kanal. b. pokretna ustava za vodu. 2. kamena brana oko pristani{ta, lukobran. gater, -a m, mn. gateri, gen. mn. gatera ‰nem. GatterŠ 1. prostor ogra|en jakom ogradom ili re{etkom. 2. vi{estruka elektri~na testera za rezawe balvana. gatirati, gatiram, 3. l. mn. gatiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. gattierenŠ doda(va)ti odre|ene elemente rudi prilikom topqewa. gauda, -e ` ‰hol. gouda, prema gradu GoudaŠ vrsta punomasnog tvrdog sira holandskog porekla. gaudeamus, -a m ‰lat. gaudeamus od gaudere veseliti seŠ 1. naziv studentske himne u zna~ewu œradujmo seŒ, œveselimo seŒ; up. Gaudeamus igitur. 2. radosno raspolo`ewe, veseqe, slavqe. gaulajter, -a m, mn. -i ‰nem. Gauleiter, prema Gau pokrajina, Leiter vo|a, upraviteqŠ 1. ist. rukovodilac odre|ene pokrajine u nacisti~koj Nema~koj, direktno odgovoran Hitleru. 2. fig. lokalni rukovodilac koji se pona{a nasilni~ki, kabadahija. x gaulajterski. gaus, -a m, mn. gausi, gen. mn. gausa ‰prema nema~kom fizi~aru Gausu (K. F. Gauss, 1777–1855)Š fiz. jedinica ja~ine magnetne indukcije. gau~o, -a m, mn. -i ‰{p. gauchoŠ pastir, sto~ar u ravnicama Argentine i Urugvaja, ju`noameri~ki kauboj.
290
gvardijan gaf1, -a m, mn. gafovi, gen. mn. gafova ‰fr. gaffeŠ {tap s metalnom kukom na vrhu koji slu`i za privla~ewe ~amaca obali. gaf2, -a m, mn. gafovi, gen. mn. gafova ‰fr. gaffeŠ neumestan, nesmotren, nepromi{qen postupak; nenamerna gre{ka s odre|enim posledicama. gafil, -a m, mn. -i ‰tur. gafil od ar. gafilŠ pokr. onaj koji je nehajan, nemaran, nebriga. gaflet, -a m ‰tur. gaflet od ar. gaflaŠ pokr. nemar, nehaj, neosetqivost. gaxet, -a m ‰engl. gadgetŠ 1. fam. naprava, sprava, omawe tehni~ko sredstvo, ure|aj. 2. fig. zanimqiva sitnica, dosetka, stvar~ica. gaxo, -e m, vok. gaxo, mn. gaxe, gen. mn. gaxa ‰romska re~Š ~ovek koji nije pripadnik romske zajednice, neciganin. gvajak, -jaka m, mn. gvajaci, gen. mn. gvajaka ‰{p. guayacoŠ bot. tropsko stablo Ju`ne Amerike i zapadne Indije, vrlo tvrdog drveta, iz ~ije se kore dobija smola. gvajakol, -a m ‰v. gvajakŠ organsko jediwewe, tvrda, bezbojna, kristalna materija koja se dobija destilacijom smole, slu`i kao analgetik i antiseptik. gvanako, -a m, mn. gvanaci, gen. mn. gvanaka ‰{p. guanaco od egz.Š zool. vrsta lame iz Ju`ne Amerike. gvanit, -a i gvanit, -ita m ‰v. gvanoŠ vrsta rude koja se nalazi u gvanu. gvano, -a m ‰{p. guano od egz. huanu izmetŠ naslage `ivotiwskog izmeta i ostataka uginulih ptica na obalama Ju`ne Amerike koje se koriste kao |ubrivo. gvarani, -ja m ‰{p. guaraniŠ 1. (Gvarani) indijanski narod koji `ivi izme|u reke Paragvaj i Atlantskog okeana. 2. jezik Gvaranija, srodan s tupijem. 3. paragvajska nov~ana jedinica od 100 centima. gvarapo, -a m ‰{p. guarapo od egz.Š prevreo sok {e}erne trske, sli~an pivu. gvardija, -e i gvardija, -e ` ‰ital. guardiaŠ 1. zast. v. garda. 2. pokr. brodska stra`a. 3. zast. pokr. policija. 4. u nekada{woj Crnoj Gori sudsko-upravna oblast. gvardijan, -a, mn. -i ‰ital. guardiano ~uvarŠ 1. crkv. stare{ina fraweva~kog ili kapucin-
gvardinfante
gelazam
skog samostana. 2. zast. pokr. ~uvar, stra`ar. x gvardijanov; gvardijanski. gvardinfante, -a m ‰ital. guardinfanteŠ tanak obru~ od metala, bambusa ili nekog drugog materijala za {iroke sukwe (krinoline) kakve su bile u modi sredinom XIX veka. gvarneri(jus), -ja (-a) m ‰ital. GuarneriŠ muz. naziv za vrstu violine proizvedene u radionici porodice Gvarneri iz Kremone; up. stradivari(jus). gva{, -a m ‰fr. gouache od ital. guazzoŠ lik. 1. gusta mineralna boja za slikawe koja se koristi u pravqewu plakata ili u dekorativnom slikarstvu. 2. slika ura|ena takvom bojom. gvelf, -a m, mn. gvelfi, gen. mn. gvelfa ‰ital. guelfo po imenu nema~ke porodice WelfŠ ist. pripadnik politi~ke struje u Italiji tokom XIII i XIV veka koja je bila na strani pape, a protiv nema~kih careva; up. gibelin. gvineja, -e ` ‰engl. guineaŠ a. nekada{wi britanski zlatnik u vrednosti od 21 {ilinga, tj. jedne funte i {ilinga. b. nov~ana jedinica od 21 {ilinga, kojom se izra`avaju honorari, cene umetni~kih predmeta i sl. gvint v. gevint. G-dur v. ge. ge, Ge s indekl. ‰nem. G /ge/Š 1. naziv slova g u abecedi. 2. muz. slovna oznaka petog tona dijatonske lestvice (sol). 3. muz. naziv ~etvrte odnosno tre}e `ice na violini i violon~elu. y Ge-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton G (sol); ge-mol muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton G (sol). gebelsovski, -a, -o ‰nem. GoebbelsŠ 1. ist. koji se odnosi na Jozefa Gebelsa, Hitlerovog doglavnika. 2. sli~an metodama fa{isti~ke propagande koje je Gebels primewivao radi {irewa rasizma, nasiqa i okupatorskog rata. gever, -era m pokr. zast. pu{ka.
= gevera, -e ` ‰nem. GewehrŠ
gevera = gever (v.). geverma{ina, -e ` ‰nem. GewehrmaschineŠ zast. automatska pu{ka, ma{inka. gevint, -a m, mn. gevinti, gen. mn. gevinta ‰nem. GewindeŠ zast. navoj, loza (na zavrtwu).
geviht, -a m, mn. gevihti, gen. mn. gevihta ‰nem. GewichtŠ zast. gvozdeni teg na vagi za merewe. geg, -a m, mn. gegovi, gen. mn. gegova ‰engl. gagŠ komi~ni efekat u radwi filma; neo~ekivani efektni obrt u dramskoj radwi; {tos. gegmen, -a m ‰engl. gag manŠ stru~wak koji izmi{qa gegove (v.) na filmu, na televiziji ili u pozori{tu. gedore, -a ` mn. ‰skr. za Gebruder Dowidat Remscheid , firma bra}e Dovidat iz nema~kog grada Rem{ajdaŠ tehn. set nasadnih mehani~arskih kqu~eva. Ge-dur v. ge. gezginxija, -e ` ‰tur. gezginciŠ pokr. onaj koji mnogo voli da putuje, stranstvuje; lutalica, ve~iti putnik. geistika, -e `, dat. geistici ‰gr~. ge ZemqaŠ nauka o planeti Zemqi. gej, -a m, mn. gejovi, gen. mn. gejova ‰engl. gay, prvobitno ’veseo’Š 1. a. istopolno orijentisani mu{karac, homoseksualac. b. neob. istopolno orijentisana `ena, lezbijka; supr. strejt. 2. prid. indekl. homoseksualni, lezbijski. gejzir, -ira m, mn. gejziri, gen. mn. gejzira ‰islandski Geysir, ime jednog od gejzira na IslanduŠ 1. izvor iz koga povremeno izbija mlaz vru}e vode i pare (obi~no na mestima gde ima aktivnih ili uga{enih vulkana). 2. fig. obiqe, mno{tvo, izvor bogatstva. x gejzirski. gejmer, -a m ‰engl. gamer prema game igraŠ strastveni igra~ kompjuterskih igara. gej{a, -e `, gen. mn. gej{i ‰jap., prema gei umetnost, sha osobaŠ u Japanu na banketima, prijemima i sl. mestima profesionalna plesa~ica, peva~ica i zabavqa~ica. gekoni, gekona m mn. ‰engl. gecko, nlat. gekkones od mal. ge'kokŠ zool. porodica gu{tera koja dosti`e du`inu do 30 cm, u tropskom i suptropskom pojasu. gel, -a m, mn. gelovi, gen. mn. gelova ‰nem. Gel, prema fr. gelatine, prema lat. gelare zamrznutiŠ koloidna, `elatinska masa; oblik u kome se danas proizvode mnoga lekovita ili kozmeti~ka sredstva, umesto masti ili krema. gelazam, -zma = gelazmus, -a m ‰nlat. gelasmus od gr~. gelasma smehŠ med. gr~evit smeh, naj~e{}e pri napadu histerije i {izofrenije.
291
gelazmus gelazmus = gelazam (v.). geleng, -a m, mn. gelenzi, gen. mn. gelenga (uob. geleng) ‰nem. Gelenk zglobŠ tehn. zglobni element mehani~kih sistema. gelender, -a m, mn. gelenderi, gen. mn. gelendera ‰nem. GelanderŠ za{titna konstrukcija du` ivice stepenica, terase i sl., ograda. geler, -a m, mn. geleri, gen. mn. gelera i geler, -a m, mn. geleri, gen. mn. gelera ‰nem. GellerŠ rasprsnuti komad granate, metka i sl. gelipter, -a m ‰nem. Geliebter voqeniŠ `arg. 1. dragi; qubavnik. 2. iron. nespretwakovi}, neznalica. gelolepsija, -e = geloplegija, -e ` ‰gr~. gelos smeh, lepsis hvatawe, v. -plegijaŠ napad kratkotrajnog jakog smeha ili nagla{enog izra`avawa emocija. gelski v. gaelski. gem1, gema m, mn. gemovi, gen. mn. gemova ‰engl. gameŠ sp. deo seta (v.) u tenisu, koji se zavr{ava kada jedan igra~ osvoji vi{e od 40 poena. gem2, gema, mn. gemovi, gen. mn. gemova i gem, -a m, mn. gemovi, gen. mn. gemova ‰ma|. gemŠ zool. krupna ptica pliva~ica s velikom kesom ispod kquna, pelikan. gema, -e `, gen. mn. gema ‰lat. gemma draguq, pupoqakŠ 1. ugraviran skupoceni poludragi ili dragi kamen s uklesanim ili ispup~enim crte`om koji se koristi kao pe~at, ukras i sl. 2. biol. pupoqak; zametak. gematrija, -e ` ‰hebr. gimatriya od gr~. geometria, v. geometrijaŠ 1. deo Kabale koji izu~ava numeri~ka zna~ewa re~i. 2. ve{tina tuma~ewa zapisa pomo}u numeri~kih vrednosti slova. gemacija, -e ` ‰nlat. gemmatioŠ bot. formirawe pupoqka, pupqewe, klijawe. gemza, -e ` ‰nem. GemseŠ zool. planinski kopitar {upqih rogova, divokoza. geminata, -e ` ‰lat. geminatio, prema geminatus udvostru~en, udvojenŠ fon. dva ista susedna segmenta nekog glasa u morfemi; udvojeni suglasnik. geminacija, -e ` ‰v. geminataŠ udvajawe, udvostru~avawe; reduplikacija (v.).
292
general geminirati, geminiram, 3. l. mn. geminiraju ‰nem. geminieren od lat. geminareŠ udvojiti, udvajati, udvostru~iti, udvostru~ivati. gemitlih prid. indekl. ‰nem. gemutlichŠ 1. (o ~oveku) dobro raspolo`en, qubazan; dobro}udan; opu{ten, neusiqen. 2. (o prostoriji, sredini i sl.) udoban, prijatan. gemiferan, -rna, -rno ‰lat. gemmifer, prema gemma pupoqak, ferre nositiŠ bot. koji nosi pupoqke, pupoqast. gemi{t, -a m, mn. gemi{ti, gen. mn. gemi{ta ‰nem. gemischt od mischen me{atiŠ hrv. 1. pi}e koje se sastoji od jednake koli~ine belog vina i mineralne vode, {pricer (v.). 2. fig. smesa, me{avina svega i sva~ega. ge-mol v. ge. gemologija, -e ` ‰lat. gemma draguq, pupoqak, v. -logijaŠ nauka o dragom kamewu. gemula, -e ` ‰lat. gemmula mali pupoqakŠ biol. unutra{wi pupoqak pojedinih sun|era, algi ili mahovina. -gen ‰lat. genus rod, pleme, vrsta, prema gr~. genosŠ kao drugi deo slo`enice zna~i œvezan poreklomŒ, œkoji poti~e odŒ (onoga {to ozna~ava prvi deo slo`enice). gen, -a m, mn. geni, gen. mn. gena ‰nem. Gen, prema lat. genus rod, pleme, vrsta, gr~. genosŠ biol. sastavni deo hromozoma, osnovni nosilac pojedinih naslednih osobina. genealogija, -e ` ‰gr~. genealogia od genea rod, pleme, koleno, v. -logijaŠ 1. istorijska disciplina koja prou~ava srodstvo i rodbinske veze me|u pripadnicima raznih generacija. 2. rodoslov, rodoslovqe, istorija roda; poreklo. 3. rodoslovna tablica, kwiga, zapis s pregledom istorije roda. x genealo{ki. -geneza ‰v. geneza (1)Š kao drugi deo re~i ozna~ava poreklo i razvitak neke pojave. geneza, -e i geneza, -e ` ‰gr~. genesis ra|awe, postajaweŠ 1. istorija nastanka i razvitka ne~ega, poreklo. 2. rel. naziv prve kwige u Bibliji, Postawe. general, -ala m, mn. generali, gen. mn. generala ‰v. generalanŠ 1. ~in u vojsci ili policiji u rangu iznad pukovnika. 2. poglavar crkvenog reda ili kongregacije. y general armije voj.
generalan najvi{i generalski ~in. x generalov, generalski. generalan, -lna, -lno (odr. generalni, -a, -o) ‰lat. generalis op{ti, prema genus rod, pleme, vrstaŠ 1. op{ti, sveop{ti, sveobuhvatan. 2. obi~an, uobi~ajen, redovan. 3. pribli`an, pau{alan, uop{teno uzet, u glavnim crtama. 4. najva`niji, vrhovni, glavni. y generalni sekretar pol. glavni sekretar partije ili politi~ke organizacije; adm. na~elnik u ministarstvu, prefekturi i sl.; generalni remont tehn. detaqni pregled i popravka; kompletno servisirawe nekog ure|aja, ma{ine, sprave i sl.; generalni {trajk op{ti {trajk svih zaposlenih u dr`avi; generalna skup{tina vrhovni organ neke ustanove (npr. Organizacije Ujediwenih nacija); generalna proba pozor. posledwa proba komada, neposredno pre premijere. generalat, -ata m, mn. generalati, gen. mn. generalata ‰v. general, generalanŠ 1. podru~je, oblast pod upravom generala. 2. skup najvi{ih oficira u ~inu generala, generalitet (v.). generalizacija, -e ` ‰v. generalanŠ 1. logi~ki prelaz od pojedina~nog ka op{tem, uop{tavawe; uop{tena tvrdwa. 2. med. {irewe neke bolesti iz jednog dela na ceo organizam. generalizovati, -ujem, generalisati, -i{em (i generalizirati, generaliziram, 3. l. mn. generaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. generalanŠ 1. izvesti, izvoditi op{ti, uop{ten zakqu~ak, uop{titi, uop{tavati. 2. re}i, govoriti neodre|eno, svode}i sve pod jedan pojam. generalije, generalija ` mn. ‰nem. Generalien, v. generalanŠ osnovni podaci o nekom licu, kao {to su ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, adresa i dr. generalisimus, -a m ‰nlat. generalissimus, v. generalŠ najvi{i ~in u vojsci; vrhovni zapovednik vojske. generalitet, -eta m, mn. generaliteti, gen. mn. generaliteta ‰v. generalanŠ najvi{i komandni kadar oru`anih snaga; sva lica s generalskim ~inom. generalka, -e `, dat. generalci, gen. mn. generalki ‰v. generalanŠ fam. 1. generalna proba (v.). 2. op{ta geografska karta. 3. generalni pregled, generalni remont (v.).
generi~an general-major, general-majora, m, mn. general-majori, gen. mn. general-majora ‰v. general, majorŠ voj. najni`i generalski ~in. general-potpukovnik, general-potpukovnika, m, mn. general-potpukovnici, gen. mn. general-potpukovnika ‰v. generalŠ voj. oficirski ~in iznad general-majora. general-pukovnik, general-pukovnika, m, mn. general-pukovnici, gen. mn. general-pukovnika ‰v. generalŠ voj. oficirski ~in iznad general-potpukovnika. general{tab, -a m ‰nem. Generalstab, v. generalan, {tabŠ voj. najvi{e centralno telo u vojsci, glavni {tab. x general{tabni, general{tapski. generativan, -vna, -vno ‰srlat. generativus, prema generare roditiŠ 1. koji stvara, proizvodi. 2. koji slu`i za razmno`avawe, rasplodan. y generativna gramatika lingv. grana lingvistike nastala pod uticajem ideja N. ^omskog polovinom HH veka, zasnovana na nizu pravila kojima se mo`e objasniti stvarawe svih ispravnih re~enica u datom jeziku; up. transformaciona gramatika. generator, -a m, mn. generatori ‰lat. generator tvorac, roditeqŠ 1. ure|aj koji slu`i za proizvodwu ~ega (gasova, nuklearnih ~estica itd.). 2. ure|aj koji proizvodi elektri~nu energiju, dinamo-ma{ina. 3. onaj koji ne{to stvara, stvaralac, tvorac. generatrisa, -e ` ‰fr. generatrice od lat. generatrixŠ geom. ta~ka, kriva ili ravan ~ije kretawe stvara krivu, povr{inu odnosno telo. generacija, -e ` ‰lat. generatioŠ 1. svi ~lanovi jednog roda ili jedne vrste (`ivotiwa, biqaka, qudi); pokolewe, nara{taj. 2. ra|awe, stvarawe, proizvodwa. generacionizam, -zma m ‰v. generacijaŠ teol. u~ewe po kome du{a deteta vodi poreklo od roditeqa. generisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. generare ra|atiŠ proizvesti, proizvoditi, izaz(i)vati; (pro)uzrokovati. generi~an, -~na, -~no i generi~ki, -a, -o ‰v. generisatiŠ 1. uop{ten, zajedni~ki. 2. koji se ti~e roda, genusa, vrste. 3. farm. (o nazivu leka) koji nije za{ti}en fabri~kim znakom.
293
generozan generozan v. `enerozan. genetika, -e `, dat. genetici ‰gr~. genetikos, v. genezaŠ biol. nauka o nasle|ivawu i varijabilnosti organizama. geneti~ar, -a m, mn. -i ‰v. genetikaŠ biol. stru~wak, ekspert u oblasti genetike. geneti~ki, -a, -o ‰v. genetikaŠ 1. koji se odnosi na genetiku. 2. koji se odnosi na genezu, poreklo, srodnost ~ega. genetski, -a, -o ‰v. genetikaŠ 1. koji je uslovqen ili se nasle|uje genima; nasledni. 2. v. geneti~ki. y genetski kod biol. raspored ~etiri hemijske baze u molekulima DNK, na osnovu koga se prenose nasledne osobine; genetski in`ewering v. in`ewering. genij = genije (v.). -genija ‰lat. genus, od gr~. genos rod, genesis ra|awe, nastajaweŠ kao drugi deo re~i ozna~ava postojawe ~ega; up. -geneza. genijalan, -lna, -lno ‰lat. genialis, v. genijeŠ 1. koji ima svojstva genija. 2. izuzetno talentovan, nadaren; izvanredno ve{t. genijalac, -lca m, mn. genijalci, gen. mn. genijalaca ‰v. genijalanŠ fam. genijalan ~ovek. genijalnost, -i ` ‰v. genijalanŠ 1. svojstvo onog {to je genijalno. 2. najvi{i nivo nadarenosti, stvarala~ke kreativnosti, talenta, ve{tine. genije, -ija = genij, -a m ‰lat. genius duhŠ 1. najvi{i nivo stvarala~ke nadarenosti, talenta. 2. ~ovek koji je izuzetno nadaren, talentovan. 3. a. u rimskoj mitologiji duh koji {titi i prati ~oveka tokom `ivota, upravqa wegovim postupcima i namerama. b. dobar ili zao duh. v. poseban ili preovla|uju}i duh, atmosfera. genikulacija, -e ` ‰lat. geniculum, dem. od genu kolenoŠ odavawe po~asti klawawem, tj. savijawem u kolenu. geniografija, -e ` ‰v. genije, -grafijaŠ 1. opisivawe duhova. 2. u~ewe u katoli~koj crkvi o an|elima ~uvarima. genitalan, -lna, -lno ‰lat. genitalisŠ anat. 1. koji se odnosi na polne organe, polni. 2. koji se odnosi na ra|awe dece. genitalije, genitalija ` mn. ‰lat. genitalia, v. genitalanŠ anat. reproduktivni, polni organi.
294
genualan genitiv, -a m ‰lat. genitivus, prema gignere roditiŠ gram. naziv za drugi pade` u fleksivnim jezicima (v.), kojim se izra`ava pripadnost, poreklo, deo celine i druge vrste odnosa. genitura, -e ` ‰lat. genituraŠ 1. polo`aj zvezda u trenutku ro|ewa. 2. stari termin za natalnu kartu, horoskop. 3. ro|ewe, ra|awe. geno- ‰lat. genus, gr~. genos rodŠ kao prvi deo slo`enice ozna~ava ne{to {to se odnosi na rod, pleme, vrstu ili narod. genom, -oma m, mn. genomi, gen. mn. genoma ‰v. geno-, (hromoz)omŠ biol. skup gena koji se nalaze u jednostrukom hromozomskom sistemu jedne `ivotiwske ili biqne }elije. genopatija, -e ` ‰v. geno-, -patijaŠ med. nasledna bolest izazvana mutacijom gena. genoplastika, -e `, dat. genoplastici ‰lat. gena obraz, v. plastikaŠ med. plasti~na operacija obraza. genotip, -a m, mn. -ovi ‰v. geno-, tipŠ biol. 1. nasledna osnova organizma; skup gena koji se nalazi u hromozomima; up. fenotip. 2. ukupnost naslednih faktora organizma. genotropizam, -zma m ‰v. geno-, -tropizamŠ biol. me|usobna privla~nost qudi usled istih ili srodnih latentnih gena. genofond, -a m ‰v. gen, fondŠ biol. sveukupnost gena svih vrsta odre|enog podru~ja. genocid, -a m ‰v. geno-, -cidŠ zlo~in po~iwen u ciqu istrebqewa odre|ene grupe stanovni{tva na rasnoj, verskoj ili nacionalnoj osnovi. x genocidan. genocidnost, -i ` ‰v. genocidanŠ svojstvo onoga ko je genocidan, sklonost ka genocidu. gens, -a m, mn. gensovi, gen. mn. gensova ‰lat. gensŠ ist. kod starih Rimqana srodni~ka grupa povezana zajedni~kom o~evom linijom, rod. genski, -a, -o ‰v. genŠ koji se odnosi na gene. y genski kod v. genetski kod. gentili, gentila m mn. ‰lat. gentilis prema gens, v. gensŠ ist. pripadnici roda, gensa, prema rimskom pravu. gentilni, -a, -o ‰v. gentiliŠ koji se odnosi na rod, rodovski. genualan, -lna, -lno (odr. genualni, -a, -o) ‰lat. genualis, prema genu kolenoŠ anat. koji se ti~e kolena, kolenski.
genuin genuin, -a, -o ‰lat. genuinusŠ 1. prirodan, priro|en. 2. pravi, istinski, autenti~an. genuinitet, -eta m ‰nlat. genuinitas, v. genuinŠ istinitost, stvarnost, autenti~nost. genus, -a m, mn. -i ‰lat. genusŠ 1. biol. rod, skup vi{e vrsta (kategorija mawa od porodice). 2. gram. kategorija roda (mu{ki, `enski, sredwi). genufleksija, -e = genikulacija, -e ` ‰nlat. genuflexio, prema lat. genu koleno, flectere savijatiŠ izra`avawe po{tovawa kratkim povijawem kolena (ob. ispred oltara); klawawe. geo- ‰gr~. ge ZemqaŠ kao prvi deo slo`enice ozna~ava odnos prema Zemqi, Zemqinoj kori, zemqi{tu. geobiologija, -e ` ‰v. geo-, biologijaŠ nauka o uslovima `ivota na Zemqi. geobiont, -a m, mn. geobionti, gen. mn. geobionata ‰v. geo-, biontŠ `ivotiwa koja `ivi samo na ~vrstom tlu. geoblasti, geoblasta m mn. ‰v. geo-, gr~. blaste klicaŠ bot. biqke koje ostavqaju kotiledone pod zemqom. geobotanika, -e `, dat. geobotanici ‰v. geo-, botanikaŠ nauka koja prou~ava rasprostrawenost biqaka na Zemqi; fitocenologija (v.). x geobotani~ki. geobotani~ar, -a m ‰v. geobotanikaŠ stru~wak, ekspert za geobotaniku. geognozija, -e ` ‰v. geo-, -gnozijaŠ nauka koja prou~ava Zemqinu koru, sastav i svojstva stena, kao i rudna nalazi{ta. geognostika, -e `, dat. geognostici ‰v. geognozijaŠ stari naziv za op{tu geologiju. geogonija, -e ` ‰v. geo-, gr~. gonos pokoleweŠ nauka o postanku Zemqe. geograf, -a m, mn. -i ‰v. geografijaŠ 1. stru~wak, ekspert za geografiju, zemqopisac. 2. fam. nastavnik geografije u {koli. geografija, -e ` ‰gr~. geographia, v. geo-, -grafijaŠ 1. sistem prirodnih (fizi~ko-geografskih) i dru{tvenih (ekonomsko-geografskih) nauka koji prou~ava prirodne uslove, razme{taj stanovni{tva i ekonomske resurse na Zemqi. 2. nastavni predmet u {koli, zemqopis. y lingvisti~ka geografija lingvisti~ka disciplina koja se bavi teritorijal-
geoid nom raspodelom jezi~kih pojava; medicinska geografija nauka o zakonitostima geografske rasprostrawenosti bolesti ~oveka i faktorima wihovog nastanka; politi~ka geografija deo geografije koji prou~ava povr{inu Zemqe na osnovu politi~kog ure|ewa, teritorijalnih podela, stanovni{tva i naseqenih mesta; socijalna geografija nauka koja ispituje odnose izme|u dru{tvenih pojava i geografskih obele`ja teritorije; fizi~ka geografija deo geografije koji prou~ava osobine kopna i okeana, atmosfere, klime, raspored biqnog i `ivotiwskog sveta i sl. geografski, -a, -o ‰v. geografijaŠ 1. koji se odnosi na geografiju. 2. koji se ti~e prirodnih uslova, strukture terena ili polo`aja na Zemqinoj povr{ini. y geografska du`ina uglovna udaqenost meridijana koji prolazi kroz odre|enu ta~ku u pravcu istoka ili zapada u odnosu na grini~ki meridijan, longituda; geografska {irina uglovna udaqenost odre|ene ta~ke od ekvatora u pravcu severa ili juga, latituda. geodezija, -e ` ‰gr~. geodaisia, v. geo-, daiesthai delitiŠ nauka koja prou~ava oblik i dimenzije Zemqe, kao i metode utvr|ivawa polo`aja ta~aka na Zemqinoj povr{ini. geodepresija, -e ` ‰v. geo-, depresijaŠ ulegnuti deo u Zemqinoj kori nastao usled spu{tawa pojedinih wenih delova. geodet, -eta m, mn. geodeti, gen. mn. geodeta ‰v. geodezijaŠ stru~wak, ekspert za geodeziju. geodetski, -a, -o ‰v. geodezijaŠ koji se odnosi na geodeta ili na geodeziju. geodinamika, -e `, dat. geodinamici ‰v. geo-, dinamikaŠ deo geologije koji se bavi geolo{kim pojavama i procesima vezanim za spoqa{wost i unutra{wost Zemqe, odnosno povr{inskim i dubinskim kretawima masa u vremenu i prostoru. x geodinami~ki. geoelektricitet, -eta m ‰v. geo-, elektricitetŠ elektricitet Zemqinih slojeva, ~ijim se merewem mogu utvrditi nalazi{ta ruda. geoid, -ida m, mn. geoidi, gen. mn. geoida ‰v. geo-, -idŠ geometrijski oblik Zemqe, elipsoid donekle spqo{ten na polovima usled rotacije.
295
geoizoterme geoizoterme, geoizotermi ` mn. ‰v. geo-, izotermaŠ linije koje povezuju mesta iste temperature na povr{ini ili u unutra{wosti Zemqe. geokarpija, -e ` ‰v. geo-, gr~. karpos plodŠ bot. svojstvo biqaka da obrazuju plod i seme ispod povr{ine tla. geokratija, -e ` ‰v. geo-, -kratijaŠ geol. prevlast kopna nad morima (v. geokratski). geokratski, -a, -o ‰v. geokratijaŠ geol. ob. u: y geokratski periodi razdobqa u istoriji Zemqe kada se mora povla~e i kopno zauzima veliki deo Zemqine povr{ine; supr. talasokratski. geokriologija, -e ` ‰v. geo-, krio-, -logijaŠ geolo{ko izu~avawe ve~ito zamrznutog zemqi{ta na dalekom severu, pre svega u Sibiru. x geokriolo{ki. geolit, -a i geolit, -ita ‰v. geo-, gr~. lithos kamenŠ ve{ta~ka smola od koje se izra|uju dugmad. geolog, -a m, mn. geolozi, gen. mn. geologa ‰v. geologijaŠ stru~wak, ekspert za geologiju. geologija, -e ` ‰v. geo-, -logijaŠ nauka o sastavu, gra|i, istoriji, procesima i pojavama vezanim za spoqa{wost i unutra{wost Zemqe. geolo{ki, -a, -o ‰v. geologijaŠ 1. koji se odnosi na geologiju i geologe. 2. koji se odnosi na istoriju Zemqine kore. geomagnetizam, -zma m ‰v. geo-, magnetizamŠ 1. magnetno poqe Zemqe. 2. v. geomagnetika. geomagnetika, -e `, dat. geomagnetici ‰v. geomagnetizamŠ deo geofizike koji prou~ava Zemqin magnetizam i magnetna poqa oko Zemqe. geomantija, -e ` ‰gr~. geomanteia, v. geo-, -mantijaŠ gatawe ili proricawe budu}nosti na osnovu peska ili grudvica zemqe. geomedicina, -e ` ‰v. geo-, medicinaŠ grana medicine koja se bavi uticajem geografskih faktora na `ivotne pojave kod qudi. x geomedicinski. geometar, -tra m, mn. geometri, gen. mn. geometara ‰gr~. geometres, v. geometrijaŠ 1. stru~wak za premeravawe zemqi{ta; geodet. 2. osoba koja se bavi geometrijom, geometri~ar.
296
georgina geometrizam, -zma m ‰v. geometrijaŠ uskla|enost prema strogim pravilima geometrije. geometrija, -e ` ‰gr~. geometria, v. geo-, -metrijaŠ 1. deo matematike koji prou~ava odnose i veze izme|u linije, povr{ine i tela u prostoru; nauka o prostornim formama. 2. {kolski predmet u kome se izu~ava ova matemati~ka disciplina. geometrijski, -a, -o ‰v. geometrijaŠ 1. koji se odnosi na geometriju. 2. koji sadr`i geometrijske figure. y geometrijska progresija mat. v. progresija; up. aritmeti~ka progresija. geometri~ar, -a m ‰v. geometrijaŠ stru~wak za geometriju; osoba koja se bavi geometrijom. geomehanika, -e `, dat. geomehanici ‰v. geo-, mehanikaŠ 1. nauka koja izu~ava mehani~ka svojstva zemqi{ta i stena. x geomehani~ki. geomicin, -ina m ‰v. geo-, -micinŠ farm. vrsta antibiotika. geomorfologija, -e ` ‰v. geo-, morfologijaŠ deo fizi~ke geografije koji se bavi nastankom i razvojem reqefa Zemqine povr{ine (kopna, dna okeana i mora). x geomorfolo{ki. geonim, -a m, mn. -i ‰v. geo-, -onimŠ 1. naziv mesta prihva}en kao li~no ime ili prezime. 2. pseudonim zasnovan na mestu porekla autora. geoplastika, -e `, dat. geoplastici ‰v. geo-, plastikaŠ reqefno prikazivawe Zemqine povr{ine. geopolitika, -e `, dat. geopolitici ‰v. geo-, politikaŠ nauka koja se bavi uzajamnim uticajem geografskih i politi~kih faktora. x geopoliti~ki. geopoliti~ar, -a m, mn. -i ‰v. geopolitikaŠ stru~wak za geopolitiku; osoba koja se bavi geopolitikom. georama, -e ` ‰v. geo-, gr~. horama pogled, prizor, pojavaŠ reqefni globus Zemqe. georgika, -e `, dat. georgici ‰prema Vergilijevom delu œGeorgikaŒ (Georgica, prema lat. georgicus od gr~. georgikos zemqoradni~ki)Š u anti~koj kwi`evnosti pesma koja veli~a seoski `ivot. georgina, -e ` ‰nem. GeorgineŠ gomoqasta biqka poreklom iz Meksika, drugi naziv za daliju (v.).
geosinklinala geosinklinala, -e ` ‰v. geo-, sinklinalaŠ geol. udubqen prostor u Zemqinoj kori izme|u kontinentalnih masa, koji se karakteri{e tektonskim kretawima i vulkanskom aktivno{}u. geosinhroni, -a, -o ‰v. geo-, sinhroniŠ = geostacionaran (v.). geostatika, -e `, dat. geostatici ‰v. geo-, statikaŠ nauka o ravnote`i ~vrstih tela. geostacionaran, -rna, -rno ‰v. geo-, stacionaranŠ koji se nalazi uvek nad istom ta~kom na povr{ini Zemqe. y geostacionarna orbita astron. orbita na kojoj je brzina satelita ista kao brzina okretawa planete oko svoje ose; geostacionarni satelit astron. ve{ta~ki satelit koji se okrene oko Zemqe za isto vreme za koje se ona okrene oko svoje ose. geostrategija, -e ` ‰v. geo-, strategijaŠ izu~avawe strate{kih ~iwenica s obzirom na geografske i demografske okolnosti. x geostrate{ki. geosfera, -e ` ‰v. geo-, sferaŠ ukupni Zemqin omota~, koji obuhvata litosferu, hidrosferu, biosferu i atmosferu. geotektonika, -e `, dat. geotektonici ‰v. geo-, tektonikaŠ deo geologije koji se bavi strukturom, kretawem, deformacijama i razvojem nekog dela Zemqine kore i wene povr{ine. geotermalan, -lna, -lno ‰v. geo-, termikaŠ koji se odnosi na toplotu u unutra{wosti Zemqe. y geotermalna energija toplotna energija iz unutra{wosti Zemqe; geotermalne vode zagrejane vode koje dolaze iz izvora na velikoj dubini. geotermika, -e `, dat. i lok. geotermici ‰v. geo-, termikaŠ 1. deo geofizike koji izu~ava toplotne procese u unutra{wosti Zemqe. 2. toplotni procesi koji se odigravaju u unutra{wosti Zemqe. geotermi~ki, -a, -o ‰v. geo-, termi~kiŠ 1. koji se odnosi na geotermiku. 2. v. geotermalan. geotermometar, -tra m, mn. geotermometri, gen. mn. geotermometara ‰v. geo-, termometarŠ termometar za merewe temperature u dubini tla. geotehnika, -e `, dat. geotehnici ‰v. geo-, tehnikaŠ prou~avawe fizi~kih svojstava i mehani~kog pona{awa tla i stena u ciqu izrade
gepard gra|evinskih i rudarskih objekata. x geotehni~ki. geotropizam, -zma m ‰v. geo-, tropizamŠ bot. sklonost delova biqaka da pod uticajem gravitacione sile zauzimaju odre|eni pravac rastewa. geofagija, -e ` ‰v. geo-, -fagijaŠ sklonost ka gutawu zemqe, kod dece ili nekih primitivnih plemena, zemqo`derstvo. geofizika, -e `, dat. geofizici ‰v. geo-, fizikaŠ nauka o Zemqi uop{te i fizi~kim procesima koji se odigravaju u wenom omota~u (atmosferi, hidrosferi i litosferi). x geofizi~ki. geofizi~ar, -a m ‰v. geo-, fizikaŠ nau~nik, stru~wak za geofiziku. geofit, -ita m, mn. geofiti, gen. mn. geofita ‰v. geo-, -fit(i)Š 1. bot. vi{egodi{wa biqka ~iji se rasplodni organi nalaze u zemqi (npr. krompir, luk i dr.). 2. biqka koja raste na zemqi (za razliku od vodenih biqaka). geofon, -a m, mn. -i ‰v. geo-, -fonŠ ure|aj za hvatawe zvu~nih talasa koji nastaju u gorwim slojevima Zemqine kore. geohemija, -e ` ‰v. geo-, hemijaŠ nauka o sastavu i distribuciji hemijskih elemenata i hemijskim promenama u Zemqinoj kori. x geohemijski. geohemi~ar, -a m ‰v. geo-, hemi~arŠ nau~nik, stru~wak za geohemiju. geohidrografija, -e ` ‰v. geo-, hidrografijaŠ deo fizi~ke (v.) geografije koji izu~ava vode na Zemqinoj kori. x geohidrografski. geohronologija, -e ` ‰v. geo-, hronologijaŠ nauka koja izu~ava vreme nastanka Zemqe i pojedinih wenih delova. x geohronolo{ki. geocentrizam, -zma m ‰v. geocentri~anŠ ist. u~ewe da je Zemqa centar vasione i da se oko we okre}u Sunce i druge planete; geocentri~ni sistem sveta, prema Ptolomeju. geocentri~an, -~na, -~no ‰v. geo-, centarŠ 1. orijentisan prema Zemqi kao sredi{tu kretawa; supr. heliocentri~an. 2. koji se odnosi na geocentrizam. gepard, -a i gepard, -a m, mn. -i ‰fr. guepard od ital. gattopardoŠ veoma brza grabqiva `ivo-
297
gepek tiwa iz porodice ma~aka, Acinonyx jubatus, `ivi u Africi i Aziji. gepek, -a m, mn. gepeci, gen. mn. gepeka ‰nem. GepackŠ 1. prostor za prtqag u unutra{wosti motornih vozila. 2. prtqag, stvari putnika. gepektreger, -a m ‰nem. GepacktragerŠ nosa~, oslonac za prtqag, obi~no na krovu motornog vozila. gera, -e `, gen. mn. gera ‰hebr. gerahŠ hebrejski novac, dvadeseti deo {ekela. geranijum, -a (i geranij, -a) m ‰gr~. geranion, prema geranos `dralŠ bot. 1. vrsta travaste biqke, iglica. 2. cvetna biqka koja slu`i u dekorativne svrhe i za dobijawe eteri~nog uqa; up. pelargonija, mu{katla. gerga, -e `, gen. mn. gergi ‰ma|. gorgoŠ zast. gomila, masa, povorka qudi. gerz, -a = |erz, -a m ‰tur. gerzŠ pokr. momak; delija. gerijatar, -tra m, mn. gerijatri, gen. mn. gerijatara ‰v. gerijatrijaŠ med. lekar i uop{te stru~wak koji se bavi gerijatrijom (v.). gerijatrija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -ijatrijaŠ deo gerontologije (v.) koji se bavi dijagnostikom i le~ewem stara~kih bolesti; up. gerontoterapija. gerijatrijski, -a, -o ‰v. gerijatrijaŠ koji se odnosi na gerijatre i gerijatriju; stara~ki. gerila, -e ` ‰{p. guerrilla mali ratŠ 1. partizansko ratovawe u [paniji i zemqama Latinske Amerike. 2. na~in ratovawa malih partizanskih odreda u planinama. 3. odred gerilaca; gerilska vojska. x gerilski. gerilac, -lca m, mn. gerilci, gen. mn. gerilaca ‰v. gerilaŠ 1. partizan iz vremena [panske revolucije. 2. partizanski borac, u~esnik u gerili. geriqero, -a m, mn. geriqerosi ‰{p. guerrillero, v. gerilaŠ borac, naoru`ani u~esnik gerilskih borbi u Latinskoj Americi. gerla, -e `, gen. mn. gerli ‰engl. girl devojkaŠ 1. fam. devojka. 2. igra~ica u grupi, ob. u kabareu, no}nom lokalu i sl. gerlin, -ina m, mn. gerlini, gen. mn. gerlina ‰ital. gherlinoŠ pokr. debelo brodsko u`e; sajla. germa, -e ` ‰austr. nem. GermŠ pokr. kvasac.
298
germanofil germanizam, -zma m, mn. germanizmi, gen. mn. germanizama ‰lat. Germanus NemacŠ 1. re~ ili izraz pozajmqeni iz nema~kog jezika. 2. re~ ili izraz poreklom iz nekog od germanskih jezika. germanizator, -a m ‰v. germanizovatiŠ onaj koji sprovodi germanizaciju. x germanizatorski. germanizacija, -e ` ‰v. germanizovatiŠ nasilno preobra}awe drugih naroda u Nemce ili u Germane, ponem~avawe. germanizovati, -ujem (i germanizirati, germaniziram, 3. l. mn. germaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰nem. germanisieren, prema lat. Germanus NemacŠ ponem~i(va)ti, nametati nema~ki jezik i kulturu. germanijum, -a (i germanij, -a) m ‰nlat. Germanium, prema latinskom imenu Nema~keŠ hemijski elemenat sivkastobele boje, simbol Ge, atomski broj 32, zna~ajan kao poluprovodnik, upotrebqava se u elektronici. germanika s mn. ‰nlat. GermanicaŠ sve kwige napisane na nema~kom ili nekom drugom germanskom jeziku; literatura o Nemcima ili Germanima. germanist(a), -e m, mn. germanisti (`. germanistkiwa) ‰nem. Germanist, v. germanizamŠ 1. stru~wak za nema~ki ili neki drugi germanski jezik i kwi`evnost. 2. student germanistike. germanistika, -e `, dat. germanistici ‰nem. Germanistik, v. germanizamŠ nauka o germanskim jezicima, kwi`evnostima i kulturi (naro~ito nema~kog); germanska filologija. germanoman, -ana m, mn. germanomani, gen. germanomana ‰lat. Germani Nemci, v. -manŠ osoba koja je preterano naklowena Nemcima i drugim Germanima i svemu {to je nema~ko, germansko. mn.
germanomanija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v. -manijaŠ preterana naklowenost Nemcima i drugim Germanima i svemu {to je nema~ko, germansko; x germanomanski. germanofil, -ila m, mn. germanofili, gen. germanofila ‰lat. Germani Nemci, v. -filŠ osoba koja voli Nemce, wihov jezik, kwi`evnost i kulturu; supr. germanofob. mn.
germanofilija germanofilija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v. -filijaŠ qubav prema nema~kom jeziku, kwi`evnosti i kulturi; supr. germanofobija. x germanofilski. germanofob, -oba m, mn. germanofobi, gen. mn. germanofoba ‰lat. Germani Nemci, v. -fobŠ osoba koja mrzi Nemce ili je neprijateqski raspolo`ena prema wima i svemu {to je nema~ko; supr. germanofil. germanofobija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v. -fobijaŠ mr`wa ili neprijateqsko raspolo`ewe prema svemu {to je nema~ko; strah od Nemaca; supr. germanofilija. x germanofoban i germanofopski. germanofon, -ona m, mn. germanofoni, gen. mn. germanofona ‰lat. Germani Nemci, v. -fonŠ osoba kojoj je nema~ki materwi jezik; izvorni govornik nema~kog jezika. x germanofoni, germanofonski. germanski, -a, -o ‰lat. Germanus NemacŠ koji se odnosi na Germane, posebno na Nemce. germinalan, -lna, -lno ‰lat. germinalis prema germen klicaŠ 1. koji se odnosi na klicu, na zametak, embrionalni. 2. koji se odnosi na po~etak; po~etni, za~etni. germinacija, -e ` ‰lat. germinatioŠ klijawe, period klijawa. germicid, -a m i germicid, -ida m, mn. germicidi, gen. mn. germicida ‰lat. germen klica, pupoqak, v. -cidŠ sredstvo za uni{tavawe biqnih izdanaka. germtajg, -a m ‰austr. nem. Germteig, v. germaŠ pokr. testo s kvascem za kola~e. gerovital, -ala m ‰fabri~ki naziv, prema gr~. geron starac, v. vitalanŠ naziv leka koji se koristi u le~ewu stara~kih bolesti. gerok, -a m, mn. geroci, gen. mn. geroka ‰nem. GehrockŠ zast. vrsta sve~anog mu{kog kaputa, v. redengot (2). geront, -a m, mn. geronti, gen. mn. geronata ‰gr~. geron staracŠ ~lan saveta stare{ina u staroj Gr~koj, ~lan ve}a staraca. gerontojatrija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -(i)jatrijaŠ = gerijatrija (v.). gerontokomijum, -a (i gerontokomij, -a) m ‰lat. gerontocomium od gr~. gerontokomeion, prema gr~. geron starac, komein brinuti seŠ usta-
ges nova za zbriwavawe starih osoba, stara~ki dom. gerontokrat(a), -e m, mn. gerontokrati ‰v. gerontokratijaŠ pripadnik vladaju}eg sloja staraca. gerontokratija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -kratijaŠ vladavina staraca; re`im u kome vrhovnu vlast dr`e rukovodioci u poodmaklom `ivotnom dobu. gerontokratski, -a, -o ‰v. gerontokratijaŠ koji se odnosi na gerontokrate ili gerontokratiju. gerontolog, -a m, mn. gerontolozi, gen. mn. gerontologa ‰gr~. geron starac, v. -logŠ, nau~nik, stru~wak za gerontologiju. gerontologija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -logijaŠ grana medicinsko-biolo{kih nauka koja se bavi starewem organizma i `ivotom starijih osoba. gerontolo{ki, -a, -o ‰v. gerontologijaŠ koji se odnosi na gerontologe i na gerontologiju. gerontoterapija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. terapijaŠ med. specifi~ne metode i postupci za le~ewe starijih osoba; up. gerijatrija. gerontofilija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -filijaŠ psih. seksualna sklonost prema starim osobama. geruzija, -e ` ‰gr~. gerousiaŠ ve}e staraca u gradovima-dr`avama u staroj Gr~koj. gerund, -a m, mn. gerundi, gen. mn. gerunda = gerundijum (v.). gerundiv, -a m i gerundiv, -iva m ‰lat. gerundivusŠ gram. pasivni particip budu}eg vremena u latinskom jeziku, izra`ava radwu koja treba da se uradi. gerundijum, -a (i gerundij, -a) m ‰lat. gerundiumŠ gram. 1. glagolska imenica, u latinskom i nekim drugim jezicima. 2. glagolski prilog pro{li i sada{wi. ger{la, -e ` ‰nem. Gerste, Gerstel je~amŠ 1. oqu{teni je~am. 2. jelo od kuvanog oqu{tenog je~ma. ges, -a s ‰nem. GesŠ muz. ton ge (G) sni`en za pola stepena. y ges-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton ges.
299
gesims gesims, -a m ‰nem. GesimsŠ izba~eni dekorativni deo na fasadi ispod krova, iznad vrata; friz (v.), sims (v.); up. friz1. geslo, -a s, mn. gesla ‰~e{. hesloŠ 1. vode}e na~elo, `ivotni moto, parola, deviza. 2. ugovorena re~, lozinka. gest, -a m, mn. gestovi, gen. mn. gestova ‰lat. gestus od gerere ~initi, vr{itiŠ 1. pokret ruke, glave ili nekog drugog dela tela kojim se poja{wava govor, zamewuje izraz. 2. fig. izvr{ena radwa, postupak, delo, ~in. Gestapo, -poa m ‰skr. od nem. Geheime StaatspolizeiŠ ist. tajna dr`avna policija u fa{isti~koj Nema~koj. gestapovac, -vca m, mn. gestapovci, gen. mn. gestapovaca ‰v. GestapoŠ pripadnik, ~lan Gestapoa. gestapovski, -a, -o ‰v. GestapoŠ 1. koji se odnosi na Gestapo i gestapovce. 2. koji se pona{a na na~in Gestapoa, tj. nemilosrdno, nasilno, zloupotrebqavaju}i vlast. gestacija, -e ` ‰lat. gestare nositiŠ 1. med. period u kome se oplo|ena jajna }elija razvija u plod; trudno}a, bremenitost. 2. priprema, stvarawe, nastanak. gestikulacija, -e ` ‰lat. gesticulatio, v. gestŠ izra`avawe gestovima, pokreti ruku koji prate govor. x gestikulacioni. gestikulisati, gestikuli{em (i gestikulirati, gestikuliram, 3. l. mn. gestikuliraju) nesvr{. ‰lat. gesticulari, v. gestŠ praviti gestove, pokrete rukama za vreme govora; mahati rukama. gestoze, gestoza ` mn. ‰lat. gestare nositi, v. -ozaŠ med. patolo{ke pojave u periodu trudno}e kao {to su povra}awe, oticawe bubrega i dr. getit, -a i getit, -ita m ‰prema J. V. Geteu (Goethe)Š miner. ruda gvo`|a, razli~itih nijansi od crne do mrke boje; ferooksid (v.) s vodom. geto, -a m, mn. s geta, gen. mn. geta ‰ital. ghetto, prvobitno ostrvo pored Venecije na kojem su u XVI veku Jevreji bili prisilno sme{teni, nejasnog poreklaŠ 1. deo grada koji je namewen za prinudno naseqavawe Jevreja (postojali u mnogim sredwovekovnim gradovima, kao i za vreme nacizma). 2. gradska ~etvrt u zapadnim zemqama naseqena diskriminisanom nacio-
300
ge{talt nalnom ili rasnom mawinom, s lo{im uslovima `ivota. 3. fig. prinudna izolovanost, izdvojenost neke dru{tvene mawine. getoizacija, -e ` ‰v. getoŠ pretvarawe u geto, izolacija od sveta, drugih naroda, wihovih ideja i iskustava. getoizovati, -ujem i getoizirati, getoiziram, 3 l. mn. getoiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. getoŠ zatvoriti, zatvarati u geto, odvojiti, odvajati od dru{tva, izolovati. getriba, -e ` ‰nem. Getriebe(nkasten) pogonska kutijaŠ autom. 1. mehanizam zup~anika u mewa~u. 2. kutija mewa~a. getsemanski, -a, -o ‰hebr. gath zeyettim presa za maslineŠ koji se odnosi na Getseman(ij)ski vrt, u podno`ju Maslinske gore u Jerusalimu, u koji je Isus s u~enicima do{ao uo~i raspe}a (Mat. 26:36). gefrajter, -a m, mn. -i ‰nem. GefreiterŠ najni`i podoficirski ~in u austrougarskoj ili nema~koj vojsci, desetar. gexa, -e m, vok. gexo, mn. gexe, gen. mn. gexa = gexo, -e m, vok. gexo, mn. gexe, gen. mn. gexa ‰tur. gece ludak, budalaŠ 1. a. neprosve}en, prost ~ovek, seqak. b. pej. seqa~ina, prosta~ina, vojni~ina. 2. a. ~ovek iz u`e Srbije, naro~ito [umadije. b. ~ovek iz Srbije, Srbijanac. 3. a. slabo razvijen ~ovek; kepec, patuqak. b. kr`qavo prase. gexo = gexa (v.). gexov, gexovan v. gexa (1). ge{enk, -a m ‰nem. GeschenkŠ pokr. zast. dar, poklon. ge{eft, -a m ‰nem. GeschaftŠ zast. 1. prodavnica, radwa. 2. trgova~ki posao, trgovawe. 3. nepo{ten, ne~astan posao, {pekulacija. ge{pant prid. indekl. ‰nem. gespanntŠ pokr. zast. 1. nategnut, zapet, krut. 2. koji je u stawu nervne napetosti, napet; uzbu|en od `eqe da vidi ili da sazna ne{to novo, radoznao, znati`eqan. ge{talt, -a m ‰nem. Gestalt obli~jeŠ psih. organizovana celina, skup iskustava koji formiraju psihologiju pojedinca. y ge{talt psihologija grana psihologije stvorena 20-ih godina HH veka u Nema~koj, koja sve psihi~ke pojave posmatra kao deo strukturirane celine.
ge{taltizam ge{taltizam, -zma m ‰v. ge{taltŠ = ge{talt psihologija (v.). ge{tetner, -a m ‰nem. Gestatner, fabri~ko imeŠ vrsta ure|aja za kopirawe i umno`avawe pomo}u matrica. gibelin, -ina m, mn. gibelini, gen. mn. gibelina ‰ital. ghibellino od stvnem. WibelingŠ ist. pripadnik politi~ke struje u Italiji tokom XIII i XIV veka koja je bila na strani pape, a protiv nema~kih careva; up. gvelf. gibet, -a m ‰tur. giybet od ar. gibaŠ pokr. ogovarawe, kleveta, spletkarewe. gibetiti, -im nesvr{. ‰v. gibetŠ pokr. ogovarati, olajavati, klevetati. gibozan, -zna, -zno ‰lat. gibbosus od gibbus grbaŠ grbav; iskrivqen; neravan. gibon, -ona m, mn. giboni, gen. mn. gibona ‰fr. gibbon od egz.Š zool. ~ovekoliki majmun koji ima veoma duge udove, Hylobates hooloch, `ivi na ostrvima Java i Sumatra. gig, -a m, mn. gigovi, gen. mn. gigova ‰engl. gigŠ 1. ist. vrsta lake ko~ije sa dva to~ka. 2. sp. ~amac za ve`bawe na vesla s niskim stranicama. 3. zapovedni~ki ~amac na ratnom brodu. giga- ‰gr~. gigas gigant, xinŠ kao prvi deo slo`enice ozna~ava jednu milijardu jedinica ozna~enih drugim delom. gigabajt, -a m, mn. gigabajti, gen. mn. gigabajta ‰v. giga-, bajtŠ ra~. jedinica koli~ine informacije koja iznosi 1.024 megabajta. gigametar, -tra m, mn. gigametri, gen. mn. gigametara ‰v. giga-, -metarŠ mera za du`inu koja iznosi milijardu metara (milion kilometara). gigant, -nta m, mn. giganti, gen. mn. giganata ‰gr~. gigas gen. gigantos GigantŠ 1. u gr~koj mitologiji ogromno ~ovekoliko bi}e, sin bogiwe Gee. 2. fig. a. ~ovek, biqka ili `ivotiwa ogromnih dimenzija; gorostas, xin, div. b. neko ko se isti~e duhovnom veli~inom, zna~ajem. 3. fig. predmet, gra|evina i sl. ogromnih razmera. x gigantski. gigantizam, -a m ‰v. gigant, -izamŠ preterani rast ~oveka, `ivotiwe i biqke ili nekog wihovog dela. gigantografija, -e ` ‰v. gigant, -grafijaŠ jako uve}ana fotografija, obi~no reprodukovana na kartonu ili drvetu.
giqotina gigantomastija, -e ` ‰v. gigant, gr~. mastos dojkaŠ med. nesrazmerno pove}awe dojke kod `ena. gigantomahija, -e ` ‰v. gigant, gr~. machia bojŠ u gr~koj mitologiji borba giganata protiv bogova. gigantomelija, -e `, ‰v. gigant, gr~. melos udŠ med. preterana razvijenost nogu ili ruku. gigantopitek, -a m, mn. gigantopiteci, gen. mn. gigantopiteka ‰v. gigant, gr~. pithekos majmunŠ zool. geol. xinovski ~ovekoliki majmun iz doba tercijara (~ije postojawe nije sigurno dokazano). gigantosaur(us), -a m, mn. -i ‰nlat. gigantosaurus, v. gigant, gr~. sauros gu{terŠ izumrli xinovski gu{ter iz doba mezozoika. gigatona, -e ` ‰v. giga-, tonaŠ milijarda tona. gigerl, -a m, mn. -i ‰nem. GigerlŠ zast. praznoglav i lakomislen mladi}; kico{, fi}firi}; zvekan. gida, -e `, gen mn. gida ‰tur. gida od ar. gida’ hranaŠ pokr. 1. mera, koli~ina ~ega; porcija, obrok. 2. odre|eni ~as, pravo vreme. gijotina, gijotinirati v. giqotina, giqotinirati. gijo{e, gijo{ea ` mn. = giqo{e, giqo{ea ` mn. ‰fr. guilloche, v. gijo{iratiŠ vrsta dekorativnog ornamenta, splet {ara. gijo{irati, gijo{iram, 3. l. mn. gijo{iraju = giqo{irati, giqo{iram, 3. l. mn. giqo{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. guillocherŠ ukrasiti, ukra{avati, dekorisati (naj~e{}e nov~anice) talasastim crtama koje se simetri~no ukr{taju. gilbert, -a m, mn. gilberti, gen. mn. gilberta ‰prema engleskom lekaru i fizi~aru iz XVI veka V. GilbertuŠ jedinica magnetnog napona u CGS sistemu, oznaka Gb. gilda, -e `, gen. mn. gilda/gildi ‰nem. GildeŠ 1. ist. u zapadnoj Evropi, u sredwem veku, udru`ewe trgovaca ili zanatlija, esnaf. 2. udru`ewe, savez, zadruga uop{te. giqotina, -e ` ‰fr. guillotine, prema francuskom lekaru Giqotenu (Guillotin, 1738–1814)Š 1. sprava za odrubqivawe glava osu|enika na smrt. 2. se~ivo pri~vr{}eno za okvir koje slu`i za rezawe razli~itih materijala. x giqotinski.
301
giqotinirati giqotinirati, giqotiniram, 3. l. mn. giqotiniraju svr{. i nesvr{. ‰v. giqotinaŠ (iz)vr{iti smrtnu kaznu obezglavqivawem, pogubiti, pogubqivati na giqotini. giqo{e = gijo{e (v.). giqo{irati = gijo{irati (v.). gimel, -a m ‰hebr. gimel, prema gammal kamilaŠ tre}e slovo hebrejskog alfabeta. gimkana, -e `, gen. mn. gimkana ‰ind. gendkhana igrali{te, ukr{teno sa engl. gym gimnasti~ka dvoranaŠ takmi~ewe u savladavawu neobi~nih, {aqivih prepreka; trka s preponama. gimnaestrada, -e ` ‰v. gimna(stika), estradaŠ sve~ana gimnasti~ka priredba na velikom otvorenom prostoru, slet. gimnazija, -e ` ‰gr~. gymnasion ve`bali{teŠ 1. sredwa op{teobrazovna {kola. 2. zgrada u kojoj je sme{ten takav tip {kole. 3. v. gimnazijum. x gimnazijski. gimnazijada, -e ` ‰v. gimnazijaŠ kulturno-obrazovna priredba u~enika gimnazije koja ima takmi~arski karakter. gimnazijalac, -lca, mn. gimnazijalci, gen. mn. gimnazijalaca (`. gimnazijalka, -e, dat. gimnazijalki) = gimnazist(a), -e m, mn. gimnazisti (`. gimnazistkiwa, -e) ‰v. gimnazijaŠ u~enik gimnazije. gimnazijarh, -a m, mn. gimnazijarsi, gen. mn. gimnazijarha ‰v. gimnazijum, gr~. archein rukovoditiŠ ist. upravnik ve`bali{ta u staroj Gr~koj. gimnazijum, -a m (i gimnazij, -a) m ‰lat. gymnasium od gr~. gymnasionŠ 1. v. gimnazion. 2. zast. gimnazija. gimnazion, -a m ‰gr~. gymnasionŠ u staroj Gr~koj, igrali{te, ve`bali{te, zgrada za telesne ve`be i takmi~ewa. gimnazist(a) = gimnazijalac (v.). gimnast, -a m, mn. gimnasti, gen. mn. gimnasta ‰gr~. gymnastesŠ 1. vaspita~ i nastavnik gimnastike u staroj Gr~koj. 2. zast. gimnasti~ar. gimnastika, -e `, dat. gimnastici ‰gr~. gymnastike prema gymnazein raditi telesne ve`be, prema gymnos nagŠ 1. skup fizi~kih ve`bi koje pospe{uju zdravqe i op{ti fizi~ki razvoj. 2. vrsta sportske discipline koja ukqu~uje
302
gingivitis slo`ene fizi~ke i druge ve`be sa spravama ili bez wih. x gimnasti~ki. gimnasticirati, gimnasticiram, 3. l. mn. gimnasticiraju i gimnasti~iti, gimnasti~im nesvr{. ‰v. gimnastikaŠ raditi gimnasti~ke ve`be, baviti se gimnastikom. gimnasti~ar, -a m (` gimnasti~arka, -e, dat. gimnasti~arki) ‰v. gimnastikaŠ sportista koji trenira gimnastiku; nastavnik gimnastike. gimni~ki ‰gr~. gymnikos, v. gimnastikaŠ = gimnasti~ki. gimnozof, -a m, mn. -i = gimnozofist(a), -e m, mn. gimnozofisti ‰gr~. gymnosophistai prema gymnos nag, sophos mudracŠ pripadnik indijske sekte ili indijski asketski filozof koji hoda polunag. gimnozofist(a) = gimnozof (v.). gimnopedija, -e ` ‰v. gimnastika, gr~. paideia vaspitaweŠ ist. sve~ane igre u Sparti na kojima su mladi}i izvodili ratne igre. gimnosperme, gimnospermi ` mn. ‰nlat. gymnospermae od gr~. gymnos go, v. spermaŠ bot. biqke s golim semenom, golosemewa~e; up. angiosperme. ginandrija, -e ` ‰gr~. gynandros dvopolno bi}e, prema gyne `ena, aner ~ovek, mu{karacŠ 1. bot. srastawe pra{nika i tu~ka kod biqaka cvetwa~a. 2. v. ginantropija. ginandromorfizam, -zma m = ginandromorfija, -e ` ‰v. ginandrija, gr~. morphe oblikŠ pojava mu{kih i `enskih karakteristika kod iste jedinke. ginandromorfija = ginandromorfizam (v.). ginantropija, -e ` ‰gr~. gyne `ena, anthropos ~ovekŠ dvopolnost, hermafroditizam. gingav, -a, -o ‰ma|. gyongeŠ pokr. slab, mlitav, trom; nesiguran, slaba{an. gingiva, -e ` ‰lat. gingivaŠ anat. zubno meso, desni. gingivalni, -a, -o ‰v. gingivaŠ anat. koji se odnosi na desni, koji pripada desnima. gingivitis, -a m ‰lat. gingiva desni, v. -itisŠ med. upala desni, zubnog mesa.
gineko gineko- ‰gr~. gyne gen. gynaikos `enaŠ kao prvi deo slo`enice zna~i: koji se odnosi na `ene. ginekokratija, -e ` ‰gr~. gynaikokratia, v. gineko-, -kratijaŠ vladavina `ena. ginekolog, -a m, mn. ginekolozi, gen. mn. ginekologa ‰v. gineko-,. -logŠ med. lekar specijalista za ginekologiju. ginekologija, -e ` ‰v. gineko-, -logijaŠ 1. grana medicine koja se bavi bolestima reproduktivnog sistema kod `ena i devojaka. 2. bolni~ko odeqewe gde se le~e `ene koje pate od bolesti reproduktivnog sistema. ginekolo{ki, -a, -o ‰v. ginekologijaŠ koji se odnosi na ginekologiju ili na ginekologe. ginekoman, -a, mn. ginekomani, gen. mn. ginekomana i ginekoman, -ana m, mn. ginekomani, gen. mn. ginekomana ‰v. ginekomanijaŠ mu{karac koji pati od ginekomanije. ginekomanija, -e ` ‰gr~. gynaikomania, v. gineko-, -manijaŠ bolesna `eqa za `enama. ginekomast, -a m, mn. -i ‰v. ginekomastijaŠ mu{karac koji boluje od ginekomastije. ginekomastija, -e ` ‰gr~. gynaikomastos, v. gineko-, mastos dojkaŠ med. uve}awe grudi kod mu{karaca usled hormonskih poreme}aja ili primene hormonske terapije. ginekomorfan, -fna, -fno ‰v. gineko-, morphe oblikŠ koji ima karakteristi~ne `enske osobine, `enskast. ginekofob, -a m, mn. i ginekofob, -oba, mn. ginekofobi, gen. mn. ginekofoba ‰v. gineko-, -fobŠ mu{karac koji pati od ginekofobije, `enomrzac. ginekofobija, -e ` ‰v. gineko-, -fobijaŠ jaka odbojnost ili patolo{ki strah od `ena. ginekofon, -a, -o = ginekofoni~an, -~na, -~no ‰v. gineko-, gr~. phone glasŠ (o mu{karcu) koji ima `enski glas. ginekofoni~an = ginekofon (v.). ginecej, -eja, mn. gineceji, gen. mn. gineceja = gineceum, -a, mn. gineceumi, gen. mn. gineceuma ‰lat. gynaeceum od gr~. gyne gen. gynaikos `enaŠ 1. ist. unutra{wi deo ku}e kod starih Grka rezervisan za `ene. 2. bot. `enski deo cveta kod skrivenosemewa~a. gineceum = ginecej (v.).
gis -ginija ‰gr~. gyne `enaŠ kao drugi deo slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na `ene ili na udaju. ginko, -a m, mn. ginki, gen. mn. ginka ‰nlat. ginkgo od jap. gynkyo, prema jap. gin srebro, kin. kyo kajsijaŠ azijsko ukrasno drvo s lepezastim listovima, Ginkgo biloba. ginogeneza, -e i ginogeneza, -e ` ‰gr~. gyne `ena, v. -genezaŠ biol. na~in razmno`avawa kod koga se spermatozoid ne spaja s jajnom }elijom, nego samo podsti~e wenu deobu; supr. androgeneza. ginseng, -a m ‰engl. ginseng od kin. ren shen od ren ~ovek, shen vrsta traveŠ bot. koren biqke za koji se smatra da ima lekovita svojstva i produ`ava `ivot, `en{en. giwol, -ola, m, mn. giwoli, gen. mn. giwola ‰fr. guignolŠ 1. pozori{te lutaka, marionetsko pozori{te. 2. lik iz francuskog lutkarskog pozori{ta iz XVIII veka; up. grangiwol. gipir, -a m = gipira, -e ` ‰fr. guipureŠ ~ipka s istaknutim {arama, ispup~en vez. gips, -a m ‰gr~. gypsos kredaŠ miner. 1. mineral, kalcijum-sulfat, obi~no bezbojan ili bele boje. 2. beli prah dobijen od tog minerala koji se brzo stvrdne posle dodira s vodom. 3. med. povez od gipsanog praha kojim se imobili{e odre|eni deo tela. x gipsan, gipsen. gipsovati, gipsujem (i gipsirati, gipsiram, 3. l. mn. gipsiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. gipsŠ 1. izvesti, izvoditi ukrasne radove od gipsa. 2. med. staviti, stavqati povez od gipsa. 3. doda(va)ti gips (u vino) radi boqe boje, bistrine. gipsoteka, -e `, dat. gipsoteci ‰v. gips, -tekaŠ zbirka kipova i reqefa odlivenih u gipsu. gira, -e ` = girica (v.). girica ‰dem. od gira, dalmatski gira od lat. gerresŠ zool. vrsta sitne morske ribe Smaris vulgaris iz porodice Maenidae, jede se pr`ena. girlanda, -e ` ‰ital. ghirlandaŠ 1. ukrasni venac od cve}a koji se ka~i na zid. 2. ornament u obliku venca na spomeniku, zgradi i sl. girtl, -a m (i girtla, -e `) ‰nem. GurtelŠ remen kao deo ode}e, pojas; up. gurtna. gis, -a m ‰nem. GisŠ muz. ton ge (G) povi{en za pola stepena.
303
git git v. kit2. gitara, -e ` ‰{p. guitarra od gr~. kithara od ar. qitarŠ muz. instrument koji se sastoji od duga~kog vrata, tela u obliku osmice i obi~no {est `ica koje se okidaju prstima ili trzalicom. gitarijada, -e ` ‰v. gitaraŠ takmi~ewe u svirawu na gitari. gitarist(a), -e m, mn. gitaristi (`. gitaristkiwa, -e) ‰v. gitaraŠ muzi~ar koji svira na gitari. gitaristi~ki, -a, -o ‰v. gitaraŠ koji se odnosi na gitaru ili na gitariste. gitaron, -ona m, mn. gitaroni, gen. mn. gitarona ‰{p. guitarron, augm. od guitarraŠ velika gitara, vrsta bas-gitare. gitovati v. kitovati. giht, -a m ‰nem. GichtŠ med. bolest zglobova, s izrazitim bolom u no`nom palcu, kostoboqa, podagra. glagoli m indekl. ‰csl.Š naziv slova g u crkvenoslovenskoj azbuci. gladijator, -a m ‰lat. gladiator, prema gladius ma~Š 1. ist. u starom Rimu rob, osu|enik ili ratni zarobqenik koji je specijalno obu~en da se bori protiv drugih qudi ili divqih `ivotiwa u areni. 2. profesionalni borac u cirkuskim igrama. x gladijatorski. gladiola, -e ` ‰nem. Gladiole prema lat. gladiolus, dem. od gladius ma~Š bot. vi{egodi{wa ukrasna biqka, Gladiolus, s dugim za{iqenim li{}em i raznobojnim cvetovima. glaze prid. indekl. ‰fr. glaceŠ 1. na~iwen od fine, meke, sjajne ko`e. 2. sjajan, blistav, ugla~an. glaziran, -a, -o ‰v. glaziratiŠ koji je prekriven glazurom, ugla~an, koji daje sjaj. glazirati, glaziram, 3. l. mn. glaziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. glasieren od fr. glacer, v. glazuraŠ pokri(va)ti glazurom; (u)gla~ati; da(va)ti sjaj. glazura, -e ` ‰nem. Glasur od fr. glacureŠ 1. tanak, staklast, nepropustan sloj na keramici, gle|. 2. kulin. gusta {e}erna smesa za ukra{avawe torti i drugih poslastica. 3. fig. sredstvo za ulep{avawe, spoqni sjaj; ugla|enost; {minka. glajhgeviht, -a m ‰nem. Gleichgewicht od gleich isti, Gewicht te`inaŠ kulin. kola~ spra-
304
Glauberova so vqen od te`inski jednake koli~ine jaja, butera, {e}era i bra{na. glajh{altovati, glajh{altujem svr{. i nesvr{. ‰nem. gleichschaltenŠ izjedna~i(va)ti upravqaju}i u istom smeru, ujedna~i(va)ti, uniformisati (u politi~kom ili ideolo{kom smislu). glajh{altung, -a m ‰nem. GleichschaltungŠ sistem dru{tvenog ili bilo kakvog drugog izjedna~avawa, uravnilovka; izjedna~ewe, nivelisawe. glamur, -ura m ‰engl. glamourŠ sjaj, ble{tavost; rasko{, luksuz, otmenost; privla~nost. glamurozan, -zna, -zno ‰v. glamurŠ koji poseduje glamur; rasko{an, otmen, ble{tav. glamuroznost, -i ` ‰v. glamurŠ svojstvo onoga {to je glamurozno, ble{tavost, otmenost, privla~nost. glandula, -e ` ‰lat. glandulaŠ anat. `lezda. x glandularan. glans, -a m ‰lat. glansŠ anat. vrh mu{kog polnog organa, glavi}. glanc, -a m ‰nem. GlanzŠ sjaj, blistavost, blesak; ugla~anost. z udariti glanc fam. udesiti, doterati, ulep{ati. glancarica, -e ` ‰v. glancŠ 1. ~etka za glancawe cipela. 2. ma{ina za glancawe parketa. glancati, glancam i glancati, glancam nesvr{. ‰nem. glanzen, v. glancŠ 1. ~initi sjajnim, gla~ati. 2. ~initi lep{im, ulep{avati. glasnost, -osti ` ‰rus. glasnost⊠ist. politika otvorenog izno{ewa dru{tvenih problema u javnost, karakteristi~na za period vladavine Mihaila Gorba~ova u Sovjetskom Savezu. glasharmonika, -e `, dat. i lok. glasharmonici ‰engl. glass harmonica prema glass staklo, ~a{aŠ muz. ist. stari muzi~ki instrument sastavqen od niza ovla`enih staklenih cevi na kojima se tonovi proizvode trqawem: prona{ao ga je Benxamin Franklin 1762. godine. glat pril. ‰nem. glatt gladak, glatkoŠ `arg. 1. jednostavno, lako. 2. naprosto, na~isto, odmah. glauberit, -a m i glauberit, -ita m = Glauberova so ‰prema nema~kom lekaru i hemi~aru J. R. Glauberu (J. R. Glauber, 1604–1668)Š hem. kalcijum-sulfat, bezbojan mineral gorkoslanog ukusa, gorka so, upotrebqava se kao purgativ. Glauberova so = glauberit (v.).
glaukom glaukom, -oma m ‰gr~. glaukoma, prema glaukos plavkastozelenŠ med. o~na bolest koja nastaje usled povi{enog pritiska u jabu~ici i dovodi do gubitka vida; zelena mrena. glaukoma v. glaukom. glaukomatozan, -zna, -zno ‰v. glaukomŠ med. koji ima glaukom, zelenu mrenu. glaukonit, -a i glaukonit, -ita m ‰gr~. glaukos plavkastozelenŠ mineral zelene boje, vodeni alumosilikat gvo`|a, magnezijuma i kalijuma iz grupe liskuna. glacijal, -a m ‰v. glacijalanŠ geol. ledeno doba u istoriji Zemqe. glacijalan, -lna, -lno ‰lat. glacialis od glacies ledŠ geol. koji se odnosi na ledeno doba ili iz wega poti~e. 2. koji se odnosi na led ili na lednike. glacijacija, -e ` ‰lat. glaciatus zale|en od glaciare zaleditiŠ geol. 1. stvarawe, formirawe, pravqewe leda; zale|ivawe. 2. ledeno doba. glaciolog, -a m, mn. glaciolozi, gen. mn. glaciologa ‰v. glaciologijaŠ nau~nik, stru~wak za glaciologiju. glaciologija, -e ` ‰lat. glacies led, v. -logijaŠ geol. nauka o fizi~kim svojstvima leda i snega, kretawu i evoluciji lednika, gle~era. gledi~ija, -e ` ‰prema nema~kom botani~aru J. G. Gledi~u (J. G. Gleditsch)Š bot. vrsta listopadnog drve}a, Gleditschia triacantha, koja se koristi kao ukrasno drvo ili `iva ograda, poreklom iz Severne Amerike. glenitis, -a m ‰gr~. glene zenicaŠ med. upala zenice. gletovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. glattenŠ (iz)gla~ati, (iz)gladiti, (po)ravnati zid radi pripreme za farbawe ili lepqewe tapeta. gleukometar, -tra m ‰gr~. gleukos {ira, v. -metarŠ instrument za merewe koli~ine {e}era u mladom vinu. gle~er, -a m, mn. -i ‰nem. Gletscher od lat. glaciariumŠ geogr. ledena masa koja se spu{ta niz strminu, lednik. glivajn, -a m ‰nem. GluhweinŠ pokr. zast. kuvano vino sa {e}erom, cimetom i limunovom korom, omiqeno kao sredstvo protiv prehlade.
gliptika glikemija, -e ` ‰gr~. glykys sladak, gr~. haima krvŠ med. 1. sadr`aj {e}era u krvi. 2. povi{en sadr`aj {e}era u krvi. gliko- ‰gr~. glykys sladakŠ kao prvi deo slo`enice ozna~ava vezu s ne~im {to je slatko ({e}er i sl.). glikogen, -ena m ‰gr~. glykys sladak, v. -genŠ ugqeni hidrat (polisaharid) kod `ivotiwa i ~oveka, predstavqa rezervni izvor energije. biol.
glikogenoza, -e ` ‰v. glikogen, -ozaŠ med. bolest nastala poreme}ajem enzima koji u~estvuju u metabolizmu glikogena. glikoza, -e ` ‰v. gliko-, -ozaŠ hem. organsko jediwewe iz grupe monosaharida, koje slu`i kao va`an izvor energije `ivotiwa i mikroorganizama; gro`|ani {e}er. glikozidi, glikozida m mn. ‰v. glikozaŠ hem. organska jediwewa biqnog porekla, derivati {e}era, koriste se u medicini kao lek za ja~awe sr~ane aktivnosti. glikozurija, -e ` ‰v. glikoza, -urijaŠ med. prisustvo {e}era u urinu. glikometar, -tra m, mn. glikometri, gen. mn. glikometara ‰gr~. glykys sladak, v. -metarŠ med. aparat za merewe nivoa {e}era u urinu. glikonej, -eja (i glikoneus, -a) m ‰gr~. Glykoneios, prema starogr~kom pesniku GlikonuŠ metr. anti~ki stih koji ~ine jedan daktil i tri troheja. glikopeksija, -e ` ‰gr~. glykys sladak, pexis u~vr{}ivaweŠ med. nagomilavawe {e}era u krvi. glikopenija, ‰gr~. glykys sladak, penia oskudicaŠ -e ` med. nedovoqna koli~ina {e}era u krvi. glimerica, -e ` ‰nem. Glimmlampe, prema glimmen tiwatiŠ elektr. tiwalica, instrument kojim se proverava da li ima struje u nekom provodniku. gliom, -oma m, mn. gliomi, gen. mn. glioma ‰gr~. glia lepak, v. -om(a)Š med. vrsta tumora na tkivu nervnog sistema. gliptika, -e `, dat. gliptici ‰gr~. glyptikos duborezniŠ umetnost gravirawa dragog i poludragog kamewa; kamenoreza~ka ve{tina.
305
gliptografija gliptografija, -e ` ‰gr~. glyptos izrezbaren, urezan, v. -grafijaŠ opis graviranih dragih kamenova. gliptodon i gliptodont, -a m, mn. -i ‰nlat. glyptodon, prema gr~. glyptos izrezbaren, urezan, v. -odontŠ zool. vrsta izumrlog xinovskog krezubog sisara iz ranog kvartara (v.), koji je imao oklop kao korwa~e. gliptoteka, -e `, dat. gliptoteci ‰gr~. glyptos izrezbaren, urezan, v. -tekaŠ 1. zbirka izrezbarenog dragog kamewa. 2. zbirka ili muzej skulptura; up. pinakoteka. glisando, -a m ‰ital. glissando od fr. glisser klizati seŠ muz. lak i brz prelazak prstima po nizu uzastopnih dirki ili `ica; niz uzastopnih tonova na duva~kom instrumentu. gliser, -a m, mn. gliseri, gen. mn. glisera ‰v. glisiratiŠ 1. mali brod s jakim motorom koji klizi velikom brzinom po povr{ini vode. 2. vrsta aviona, hidroavion. glisirati, glisiram, 3. l. mn. glisiraju nesvr{. ‰fr. glisserŠ 1. voziti gliser. 2. brzo voziti ~amac prave}i talase. glif, glifa, mn. glifovi, gen. mn. glifova ‰gr~. glyphe prema glyphein urezivati, rezbaritiŠ 1. urezana brazda ili kanal u drvetu, kamenu, metalu i dr. 2. lik ili pisani znak izra|en u duborezu; up. hijeroglifi. glicerin, -ina m ‰fr. glycerine prema gr~. glykeros sladakŠ organsko jediwewe, trovalentni alkohol, bezbojna sladuwava te~nost koja se dobija od `ivotiwske masti i biqnog uqa. x glicerinski. glicinija, -e ` ‰gr~. glykys sladakŠ bot. ukrasna biqka poviju{a s qubi~astim mirisnim cvetovima, Wistaria sinensis. global, -ala m ‰v. globalanŠ sveukupnost, uop{tenost, celina; z u globalu u celini, ukupno uzeto. globalan, -lna, -lno i globalan, lna, -lno ‰fr. global prema globe zemaqska kugla od lat. globus loptaŠ 1. koji se odnosi na ~itavu teritoriju Zemqe; svetski, planetaran. 2. svestran, potpun, sveobuhvatan, univerzalan, {irok. 3. pribli`an, uop{ten. globalizam, -zma m ‰v. globalanŠ na~in gledawa na stvari u celini, globalno (naro~ito u
306
glokn politici i ekonomiji); te`wa ka uop{tavawu; up. mondijalizam. globalizacija, -e ` ‰v. globalanŠ pol. ekon. proces povezivawa ekonomskih i finansijskih tokova na svetskom nivou; te`wa ka ujediwavawu tr`i{ta i {irewu ekonomske aktivnosti na globalne razmere, izvan nacionalnih granica, uz ja~awe me|usobne zavisnosti u svetskoj ekonomiji. globalizovati, globalizujem svr{. i nesvr{. ‰v. globalanŠ 1. (u)~initi globalnim, op{tim, zanemaruju}i pojedina~ne razlike. 2. (iz)vr{iti globalizaciju. globalnosistemski, -a , -o ‰pseudoanglicizam od global globalni, system sistemski, odgovaraju}i engleski termin je systemwideŠ tehn. koji se odnosi na sistem u celini. globalnost, -i ` ‰v. globalŠ osobina onoga {to je globalno, sveobuhvatnost, sveukupnost. globin, -ina m ‰skra}eno od. lat. globula loptica, zrnce, -in od (prote)inŠ biol. proteinski sastojak hemoglobina. globoid, -ida m ‰v. globus, -oidŠ geom. telo loptastog ili pribli`no loptastog oblika. globoidan, -dna, -dno ‰v. globoidŠ koji ima oblik globoida. globtroter, -a m, mn. -i ‰engl. globe-trotterŠ ~ovek koji mnogo putuje po svetu; svetski putnik. x globtroterski. globula, -e ` ‰nem. Globule, prema lat. globulus kuglicaŠ 1. loptica, kuglica. 2. astron. oblak pra{ine ili tamna maglina loptastog oblika. 3. farm. lek u obliku kuglice. globulin, -ina m ‰v. globulaŠ fiziol. vrsta proteina u krvi, mleku, jajima i mahunastim biqkama. globus, -a m ‰lat. globusŠ 1. kartografski model Zemqe, Meseca i drugih planeta u Sun~evom sistemu predstavqen na povr{ini kugle i koji slu`i kao {kolsko u~ilo. 2. Zemqina kugla. 3. aba`ur u obliku kugle. globusni, -sna, -sno ‰v. globusŠ neob. koji li~i na globus; kuglast, okrugao. glokn, -a m = glokna, -e ` ‰nem. Glocke zvonoŠ `enska sukwa ili deo ode}e u obliku zvona (gore uska, dole {iroka).
glomerulonefritis glomerulonefritis, -a m ‰lat. glomerulus dem. od glomus klup~e, v. nefritisŠ med. zapaqewe bubrega koje zahvata snopi}e malih krvnih sudova koji filtriraju krv. glorija, -e ` ‰lat. gloriaŠ 1. slava, ugled, priznawe. 2. sjaj, divota, uzvi{enost. 3. oreol, krug oko glave sveca. 4. meteor. opti~ka pojava u atmosferi u vidu jednog ili vi{e obojenih prstenova. 5. crkv. a. motiv u misi iskazan re~ima Gloria in excelsis Deo (slava Bogu na visinama). b. zvowewe koje prati taj motiv. glorijeta, -e ` ‰fr. glorietteŠ 1. ku}ica u vrtu. 2. pamu~na tkanina prefiwenih niti. gloriola, -e ` ‰lat. gloriolaŠ krug oko glave sveca, oreol. glorifikator, -a m ‰v. glorifikovatiŠ osoba koja glorifikuje, hvalilac. glorifikacija, -e ` ‰lat. glorificatio, v. glorifikovatiŠ uzdizawe, veli~awe, slavqewe; slavopojka, neumerena pohvala. glorifikovati, -ujem (i glorificirati, glorificiram, 3. l. mn. glorificiraju) nesvr{. ‰lat. glorificareŠ hvaliti, slaviti, uzdizati. glos- v. gloso-. glosa, -e i glosa, -e ` ‰gr~. glossa jezikŠ 1. prevod, tuma~ewe ili kratak komentar nepoznate re~i ili izraza u starom rukopisu. 2. nau~ni komentar zakona ili sudskih odluka. 3. primedba, napomena, opaska. 4. kwi`. pesma od ~etiri strofe ~iji se posledwi stihovi rimuju me|u sobom i ~ine novu strofu. glosalgija, -e ` ‰v. gloso-, -algijaŠ med. bol u jeziku. glosar, -ara m, mn. glosari, gen. mn. glosara ‰lat. glossarium, prema v. glosaŠ deskriptivni re~nik nepoznatih, zastarelih ili neuobi~ajenih re~i i izraza u nekom tekstu. glosarijum (i glosarij) v. glosar. glosator, -a m, mn. -i ‰srlat. glossator, v. glosaŠ 1. sastavqa~ glosa, ob. u starim rukopisima. 2. lice koje dopisuju}i obja{wewa uz tekst tuma~i zakone ili sudske odluke. 3. fig. tuma~, popularizator. glosem, -ema m, mn. glosemi, gen. mn. glosema = glosema, -e ` ‰gr~. glossema jezik, govorŠ lingv. 1. najmawi jezi~ki izraz kome se mo`e
glotopridru`iti zna~ewe. 2. minimalni apstraktni nepromenqiv oblik u glosematici. glosema = glosem (v.). glosematika, -e `, dat. glosematici ‰v. glosemŠ jedan od pravaca strukturalizma, metod danskog lingviste L. Hjelmsleva (1899–1965), koji istra`uje jezik kao sistem odnosa koji ne zavisi od realizacije jezi~kih jedinica u obliku konkretnih glasova ili konkretnih zna~ewa. -glosija ‰gr~. glossa jezikŠ kao drugi deo re~i upu}uje na vezu s jezikom. glosirati, glosiram, 3. l. mn. glosiraju svr{. i nesvr{. ‰v. glosaŠ (pro)tuma~iti glosama, komentarisati. glositis, -a m ‰gr~. glossa jezik, -itisŠ med. upala jezika. gloso- ‰gr~. glossa jezikŠ kao prvi deo slo`enice pokazuje da se re~ odnosi na jezik (organ) ili jezik (govor). glosodinija ‰v. gloso-, gr~. odyne bolŠ v. glosalgija. glosolalija, -e ` ‰v. gloso-, -lalijaŠ 1. u ranom hri{}anstvu i u pojedinim sektama izgovarawe besmislenih re~i u stawu ekstaze, koje ostali vernici tuma~e kao predskazivawe. 2. besmislen govor male dece, osoba u stawu transa ili u dubokom snu. glosologija = glotologija (v.). glosoplegija, -e ` ‰v. gloso-, -plegijaŠ med. paraliza jezika. glosotomija, -e ` ‰v. gloso-, -tomijaŠ med. amputacija jezika. glot1, glota m = klot1 ‰nem. glatt gladakŠ crna, gusto tkana sjajna pamu~na tkanina, saten. glot2 v. glat i klot. glotalan, -lna, -lno ‰v. glotisŠ 1. anat. koji se odnosi na glotis. 2. fon. koji se obrazuje u glotisu. glotis, -a m i glotida, -e ` ‰gr~. glottisŠ anat. otvor izme|u glasnica, glasnih `ica. gloto- ‰gr~. glotta, varijanta od glossa, v. gloso-Š kao prvi deo slo`enica zna~i: jezi~ki, lingvisti~ki.
307
glotogonija glotogonija, -e ` ‰v. gloto-, -gonijaŠ deo lingvistike koji se bavi postankom i razvojem jezika. glotograf, -a m ‰v. gloto-, v. -grafŠ ure|aj za ispitivawe qudskog glasa u ciqu korekcije gre{aka. glotodidakti~ki, -a, -o ‰v. gloto-, didaktikaŠ lingv. koji se odnosi na nastavu jezika. glotologija, -e = glosologija, -e ` ‰v. gloto-, v. -logijaŠ nauka o jeziku, lingvistika. glotohronologija, -e ` ‰v. gloto-, hronologijaŠ lingv. metod za procenu vremena kada su se pojedine grane neke jezi~ke porodice odvojile od ostalih. x glotohronolo{ki. glukagon, -ona m ‰v. gluk(oza), gr~. agein voditiŠ fiziol. hormon gu{tera~e koji stimuli{e raspadawe glikogena i uti~e na pove}awe koncentracije {e}era u krvi. glukoza v. glikoza. glukozidi v. glikozidi. glutamat, -ata m ‰v. glutaminŠ hem. 1. so glutaminske kiseline. 2. fam. natrijum glutamat, dodatak prehrambenim proizvodima radi poboq{awa ukusa. glutamin, -ina m ‰v. glut(en), amin(i)Š bezbojna rastvorqiva aminokiselina u obliku kristala. glutealan, -lna, -lno ‰v. gluteusŠ anat. koji se odnosi na gluteus, koji pripada gluteusu. gluten, -ena m ‰lat. gluten lepakŠ fiziol. hem. 1. lepqiva smesa od belan~evina koja ima visoku hranqivu vrednost i nalazi se u p{eni~nom zrnu. 2. jedna vrsta lepka `ivotiwskog porekla. gluteus, -a m ‰nlat. gluteus, prema gr~. gloutosŠ anat. stra`wi~ni mi{i}. glutinozan, -zna, -zno ‰lat. glutinosus lepqiv, prma gluten lepakŠ lepqiv. g-mol v. ge. gnajs, -a m, mn. gnajsovi, gen. mn. gnajsova ‰nem. GneissŠ miner. vrsta kristalnog {kriqca, me{avina kvarca, feldspata i liskuna. gnatalgija, -e ` ‰gr~. gnathos ~equst, v. -algijaŠ med. bol u vilici, u licu, u obrazu. gnoza, -e ` i gnozis, -a m ‰gr~. gnosis spoznaja, saznaweŠ filoz. uzvi{eno duhovno saznawe
308
goblen koje se sti~e otkrovewem, prema u~ewu gnosti~ara. -gnoza, -gnozija ‰gr~. gnosis saznawe, svestŠ kao drugi deo slo`enice zna~i saznawe, saznavawe. gnom, -a m, mn. gnomi, gen. n. gnoma ‰nem. Gnom od srlat. gnomusŠ u zapadnoevropskoj mitologiji demonsko bi}e, ru`an patuqak koji ~uva podzemna blaga. gnoma, -e `, gen. mn. gnoma ‰gr~. gnome misao, duh, pametŠ 1. pesni~ki aforizam, mudra izreka, sentencija. 2. misao, sud. gnomi~ar, -a m ‰v. gnomaŠ autor gnome. gnomologija, -e ` ‰gr~. gnomologia, prema v. gnoma, -logijaŠ 1. nauka o gnomama. 2. zbirka gnoma. gnomon, -ona m, mn. gnomoni, gen. mn. gnomona ‰gr~. gnomon tuma~, pokaziva~Š ist. stari astronomski ure|aj, vertikalni stub prema ~ijoj senci se odre|ivalo vreme, sun~ani sat. gnomski, -a, -o ‰v. gnomaŠ 1. koji se odnosi na gnomu, koji ima osobine gnome. 2. lingv. (o izrazu, gramati~kom obliku) karakteristi~an za izreke i poslovice. gnoseologija, e ` ‰gr~. gnosis znawe, saznawe, v. -logijaŠ deo filozofije koji se bavi izvorima, oblicima i metodima saznawa; teorija saznawa. gnostik v. gnosti~ar. gnosticizam, -zma m ‰nem. Gnostizismus, v. gnostikŠ religiozno-filozofski pravac ranog hri{}anstva prema kome se vera zasniva na znawu. gnosti~ar, -a = gnostik, -a m, mn. gnostici, gen. mn. gnostika ‰gr~. gnostikos saznajniŠ sledbenik gnosticizma. gnu, gnua m, mn. gnuovi, gen. mn. gnuova ‰engl. gnu iz hotentotskogŠ zool. vrsta velike antilope koja `ivi u otvorenim ravnicama isto~ne i jugoisto~ne Afrike. go m indekl. ‰jap. go od kin.Š vrsta japanske igre crnim i belim kamen~i}ima na kvadratnoj dasci. goblen, -ena m, mn. gobleni, gen. mn. goblena ‰fr. gobelinŠ 1. ru~no izra|ena dekorativna tkanina visoke umetni~ke vrednosti u obliku
Gog i Magog zidne slike, draperije i dr. 2. tapiserija uop{te. 3. vez u tehnici polukru`i}a. Gog i Magog ‰hebr., v. Jezekiq 38:2, Otkrivewe Jovanovo 20:8Š opasan neprijateq koji sve uni{tava (Gog je vladar naroda Magog koji je sa severa prodro u zemqu Izrael i bio potu~en). go-go prid. indekl. ‰engl. go-goŠ `arg. z go-go muzika vrsta rok muzike koja se svira u diskotekama i no}nim lokalima; go-go gerl (go-go devojka) barska plesa~ica, obi~no polunaga, koja igra uz takvu muziku. godimenat, godimenta m, mn. godimenti, gen. mn. godimenata ‰ital. godimentoŠ pokr. u`ivawe, zadovoqstvo. godron, -ona m, mn. godroni, gen. mn. godrona ‰fr. godronŠ arhitektonski i zlatarski okrugao ispuwen ukras u obliku masline. goeleta, -e ` ‰fr. goeletteŠ mala brza jedrilica s dva jarbola. goeteja, -e = goitija, -e ` ‰gr~. goeteiaŠ bajawe, vra~awe; dozivawe zlih duhova pomo}u vraxbina. goitija = goiteja (v.). goj, -a m ‰hebr. goy, u mno`ini goyimŠ osoba koja nije jevrejske nacionalnosti, nejevrejin. gojdelski, -a, -o ‰engl. Goidelic od staroirskog GoidelŠ = gaelski (v.). gojzerica, -e ` ‰nem. Goiserer, prema mestu Goisern u AustrijiŠ okovana cipela za skija{e i planinare. gol, gola m, lok. golu, mn. golovi ‰engl. goalŠ 1. u sportskim igrama naziv za prostor ograni~en dvema stativama i pre~kom kroz koji treba ubaciti loptu. 2. u fudbalu, hokeju i drugim sportskim igrama pogodak koji se daje ubacivawem lopte kroz taj prostor protivnika. y gol-diferencija sp. zast. gol-razlika, odnos izme|u broja datih i primqenih golova; gol-linija sp. linija koja spaja stative, preko koje lopta mora pre}i da bi bio priznat pogodak. golgeter, -a m, mn. -i ‰engl. goal-getterŠ igra~ u fudbalu, hokeju, rukometu i sl. koji daje najvi{e golova; najboqi strelac. x golgeterski. Golgota, -e i Golgota, -e ` ‰hebr. gulgelet, aram. golgatha lobawaŠ 1. brdo blizu Jerusali-
gong ma na kome su se izvr{avale kazne i gde je prema Jevan|equ razapet Isus. 2. (golgota) gubili{te, mesto mu~ewa i patwi. 3. (golgota) velika muka, patwa, stradawe. x golgotski. goleada, -e ` ‰{p. goleada prema golear davati goloveŠ sp. serija golova u jednoj utakmici. golijardi, golijarda m mn. ‰fr. goliardŠ ist. nesvr{eni studenti, putuju}i glumci, odbegli monasi i dr. koji su u sredwem veku u Francuskoj davali predstave i pevali pesme uglavnom lascivnog i satiri~nog sadr`aja. Golijat, -a m ‰hebr. golyath ogroman, veli~anstvenŠ 1. prema biblijskom predawu velik i sna`an Filistejac koga je u dvoboju pobedio David (Prva kwiga Samuilova, gl. 17). 2. (golijat) fig. krupan, sna`an ~ovek, gorostas, div. golman, -a m, mn. golmani, gen. mn. golmana ‰nem. Goalmann, v. golŠ u fudbalu, hokeju, rukometu i dr. sportskim igrama naziv za sportistu koji stoji na golu i brani ga. golf, -a m ‰engl. golfŠ sportska igra na travnatom terenu u kojoj igra~ treba da sa {to mawe udaraca {tapom ubaci lopticu u pripremqenu jamicu. gomba, -e `, gen. mn. gombi ‰ma|. gombŠ 1. ve}e dugme. 2. vrsta ukrasa u obliku kugle. Gomora, -e ` ‰hebr.Š grad u Palestini koji je spaqen zbog grehova i razvrata stanovni{tva; v. Sodoma. -gon1, -gonalan ‰gr~. gonia ugaoŠ kao drugi deo slo`enica zna~i ugao, ugaoni. -gon2, -gonija, -gonski ‰gr~. gonos ro|eweŠ kao drugi deo slo`enica pokazuje da se re~ odnosi na ro|ewe, nastanak ili poreklo. gonada, -e ` ‰nlat. gonas, mn. gonades od gr~. gone seme, ra|aweŠ anat. mu{ki ili `enski reproduktivni organ koji proizvodi polne }elije, jaja{ca i spermatozoide. gonalgija, -e ` ‰gr~. gony koleno, v. -algijaŠ med. bol u kolenima. gong, -a m, mn. gongovi, gen. mn. gongova ‰malaj. gongŠ 1. indonezijska udaraqka u obliku metalnog diska koji proizvodi zvuk kad se u wega udari drvenim ~eki}em. 2. zvonce za davawe signala.
309
gongorizam gongorizam, -zma m ‰prema {panskom pesniku L. de Gongori (1561–1627)Š kwi`. izve{ta~en, suvi{e kitwast kwi`evni stil, svojstven dobu baroka; up. marinizam2. Gondvana, -e ` ‰po istoimenoj oblasti u sredi{woj IndijiŠ geol. hipoteti~ni kontinent iz paleozoika, koji je obuhvatao dana{wu Indiju, Australiju, Afriku, Ju`nu Ameriku i Antarktik; up. Pangea, Laurazija. gondola, -e ` ‰venec. i ital. gondola, nejasnog poreklaŠ 1. dug i pqosnat venecijanski ~amac s izdignutom krmom kojim se upravqa pomo}u jednog vesla, danas pre svega namewen turistima. 2. korpa ili kabina privezana za diri`abl odnosno aerostat (v.) koja slu`i za sme{taj posade, putnika i opreme. 3. polica na kojoj stoji roba u samoposluzi. gondolijer, -era m. mn. gondolijeri, gen. mn. gondolijera ‰ital. gondoliere, v. gondolaŠ ~ovek koji stoji na gondoli i vesla; vesla~ na gondoli. goni-, gonio- ‰gr~. gonia ugaoŠ kao prvi deo re~i upu}uje na ugao. goniometar, -tra m, mn. goniometri, gen. mn. goniometara ‰gr~. gonia ugao, -metarŠ 1. opti~ki ure|aj za merewe ugla. 2. u antropologiji sprava za merewe uglova na glavi ili lobawi. 3. radio-ure|aj koji pokazuje iz kog pravca dolaze signali nekog predajnika. goniometrija, -e ` ‰gr~. gonia ugao, -metrijaŠ 1. deo geometrije koji se bavi merewem uglova. 2. med. merewe ugla pokreta u zglobovima. x goniometrijski. gonitis, -a m ‰gr~. gony koleno, v. -itisŠ med. upala zgloba kolena. gonokok, -a m = gonokoka, -e `, dat. gonokoki, mn. gonokoka ‰lat. gonococcus, v. gonoreja, gr~. kokkos ko{tica, zrnoŠ med. bakterija ovalnog oblika koja izaziva gonoreju. gonokoka = gonokok (v.). gonoreja, -e ` ‰lat. gonorrhoea od gr~. gonorroia prema gone seme, rein te}iŠ med. zarazna veneri~na bolest koju izaziva bakterija gonokok; triper, kapavac. gonohorizam, -zma m ‰gr~. gone seme, razmno`avawe, horizein delitiŠ biol. odvojenost mu{kih i `enskih polova kod biqaka i `ivotiwa.
310
gosudar gonfalon, -ona m, mn. gonfaloni, gen. mn. gonfalona ‰ital. gonfaloneŠ zastava obe{ena o kopqe, simbol nekih italijanskih republika u sredwem veku; danas zastava italijanskih op{tina ili crkvenih udru`ewa. gonfalonijer, -era m ‰ital. gonfaloniereŠ 1. ist. gradski poglavar u Firenci i drugim italijanskim gradovima–republikama. 2. zastavnik, barjaktar, stegono{a. 3. titula, odlikovawe koje papa dodequje osobama zaslu`nim za crkvu. gonxe, -eta s ‰tur. gonce od pers. gungaŠ pokr. zast. pupoqak.
gopak, -a m ‰ukr. gopakŠ 1. ukrajinski narodni ples. 2. muzika uz taj ples. gorge|o, -a m ‰ital. gorgheggioŠ muz. modulacija glasa pri pevawu s veoma brzim promenama tonova, nalik na pti~je pevawe. Gorgona, -e ` ‰gr~. GorgoŠ 1. u starogr~koj mitologiji, jedna od triju sestara ~udovi{nog izgleda, sa zmijama umesto kose, od ~ijeg pogleda su se qudi pretvarali u kamen; najstra{nija od wih bila je Meduza (v.). 2. fig. stra{na, odvratna `ena. gorgonzola, -e ` ‰ital. gorgonzola, prema gradi}u Gorgonzola u LombardijiŠ vrsta italijanskog sira s gqivicama plesni. Gordijev ~vor ‰lat. nodus GordiusŠ vrlo zamr{en problem, te{ko}a koja se mo`e samo silom re{iti (po gr~koj legendi, frigijski kraq Gordije privezao je jaram uz rudo svojih kola ~vorom koji niko nije mogao da razmrsi; Aleksandar Makedonski ga je presekao ma~em). gorila, -e m, mn. gorile ` ‰nlat. gorilla od gr~. Gorillai, kosmate afri~ke `ene iz putopisa Hanona iz KartagineŠ 1. zool. najve}a vrsta ~ovekolikog majmuna koja `ivi u ekvatorijalnoj Africi. 2. fig. primitivan, grub ~ovek, divqak, snagator. 3. telohraniteq, bodigard. x gorilski. gospel, -a m ‰engl. gospel jevan|eqeŠ muz. tradicionalna religiozna pesma crnaca na ameri~kom jugu, s ritmi~kim wihawem tela, uz pratwu hora. gosudar, gosudara m ‰rus. gosudar⊠titula ruskog cara, gospodar.
gotika gotika, e `, dat. gotici ‰nem. Gotik, prema gothicusŠ umetni~ki stil u Zapadnoj Evropi koji se razvio u XI veku, s vertikalnim linijama, visokim o{trim lukovima, svodovima, kitwastom ornamentikom i dr.
lat.
gotica, -e `, dat. gotici ‰v. gotikaŠ latini~no pismo s uglastim, {iqastim slovima koje se upotrebqavalo u kasnom sredwem veku, a u Nema~koj se odr`alo do kraja II svetskog rata. gotski, -a, -o ‰v. gotikaŠ 1. koji se odnosi na Gote. 2. koji se odnosi na gotiku, koji je u stilu gotike. y gotski roman kwi`. tip romana sa atmosferom jeze i misterije, omiqenih u Engleskoj u drugoj polovini XVIII i prvoj polovini XIX veka. gofra`a, -e ` ‰fr. gaufrageŠ 1. utiskivawe reqefnih {ara na tkaninu. 2. utisnute {are. gofrirati, gofriram, 3. l. mn. gofriraju i nesvr{. ‰fr. gaufrerŠ 1. (na)praviti gofra`u, talasaste nabore na trakama, tkaninama, metalnim listovima, plo~ama, kartonu i sl. radi poja~avawa wihove ~vrsto}e. 2. utisnuti, utiskivati u reqefne {are (u tkaninu). svr{.
go~, go~a m, mn. go~evi, gen. mn. go~eva ‰alb. gocŠ vrsta velikog bubwa, dobo{a. go{izam, -zma m ‰fr. gauchisme, prema gauche leviŠ francuska levica; levi~arstvo, levi~arewe. go{ista, -e m, mn. go{isti ‰fr. gauchisteŠ francuski levi~ar. grabancija{, -a{a m, mn. grabancija{i, gen. grabancija{a ‰ital. dijal. gramanzia od negromanzia od gr~. nekromanteia, v. nekromantijaŠ 1. prema narodnom verovawu |ak koji je izu~io trinaestu, vilewa~ku {kolu i mo`e zapovedati |avolima, voditi oblake i ulaziti u vrzino kolo. 2. fig. neuredan, nesre|en ~ovek; nemiran duh; boem. x grabancija{ev, grabancija{ki. mn.
gravamen, -ena m ‰lat. gravamen od gravare teretitiŠ 1. prepreka, te{ko}a, tegoba. 2. `alba, tu`ba, pritu`ba. gravamina, -a s mn. ‰lat. mno`ina od gravamen, v. gravamenŠ `albe, tu`be. grave pril. ‰ital. graveŠ muz. ozbiqno, dostojanstveno, sve~ano; oznaka laganog tempa.
gravitirati graveolentan, -tna, -tno ‰lat. graveolens, prema gravis te`ak, olere mirisatiŠ koji vowa, koji je neprijatnog mirisa. graver, -era m, mn. graveri, gen. mn. gravera ‰fr. graveurŠ 1. radnik koji se bavi gravirawem, urezivawem crte`a ili slova u odre|eni materijal. 2. umetnik koji radi gravire. x graverski. graviditet, -eta m = gravidnost, -i ` ‰lat. graviditas, prema gravida trudna, bremenitaŠ med. trudno}a, bremenitost. gravidna prid. ` ‰lat. gravidaŠ nose}a, bremenita, trudna. gravidnost = graviditet (v.). gravimetar, -tra m, mn. gravimetri, gen. mn. gravimetara ‰lat. gravis te`ak, v. -metarŠ ure|aj za merewe malih varijacija u ja~ini gravitacionog poqa. gravimetrija, -e ` ‰lat. gravis te`ak, v. -metrijaŠ 1. nauka koja se bavi promenama sile te`e na razli~itim ta~kama Zemqe i wenih satelita. 2. hem. kvantitativna hemijska analiza zasnovana na merewu te`ine pojedinih sastojaka. x gravimetrijski. gravira, -e = gravura, -e ` ‰fr. gravureŠ lik. 1. kli{e dobijen gravirawem, urezivawem u tvrdu povr{inu; zajedni~ki naziv za bakrorez, drvorez, linorez itd. 2. otisak tako dobijenog kli{ea. gravirati, graviram, 3. l. mn. graviraju svr{. i nesvr{. ‰fr. graver, v. graviraŠ lik. urez(iv)ati sliku u metal, drvo ili koji drugi tvrd materijal; ulep{a(va)ti gravirama. gravis, -a m ‰lat. gravisŠ lingv. akcent nagnut ulevo (¾), kao u francuskom chere, ou; up. akut. gravisimo pril. ‰ital. gravissimo, v. graveŠ muz. vrlo dostojanstveno, vrlo te{ko, sporo. gravitacija, -e ` ‰nlat. gravitatio, prema lat. gravitas te`inaŠ fiz. osobina tela da se uzajamno privla~e; sila te`e, privla~ewe, x gravitacijski i gravitacioni. gravitet, eta m ‰lat. gravitas, prema gravis te`akŠ ozbiqnost, va`nost. gravitirati, gravitiram, 3. l. mn. gravitiraju nesvr{. ‰engl. gravitate prema lat. gravitas, v. gravitacijaŠ 1. fiz. te`iti ka nekoj ta~ki pod utica-
311
gravura jem gravitacije. 2. te`iti, stremiti ka ~emu; biti usmeren ka ne~emu, nagiwati ne~emu. gravura = gravira (v.). grad, -a m, mn. gradi, gen. mn. gradi m ‰lat. gradusŠ 1. jedinica za merewe uglova i lukova koja je jednaka 1/360 kruga, deli se na 60 minuta i 3.600 sekunda, stepen. 2. jedinica za merewe temperature koja ima razli~itu vrednost u zavisnosti od temperaturne skale, stepen. 3. uslovna jedinica za merewe gustine te~nosti, koncentracije rastvora ili sadr`aja alkohola, stepen. gradacija, -e ` ‰lat. gradatioŠ 1. postepenost, postupnost; postepeni rast ili padawe. 2. kwi`. stilska figura u kojoj se izrazi ni`u prema ja~awu ili opadawu smisla ili emocionalnog sadr`aja. gradela, -e `, gen. mn. gradela ‰venec. gradela, gratellaŠ gvozdena re{etka; ro{tiq; z na gradeli, na gradelama na ro{tiqu.
ital.
gradijent, -a m, mn. gradijenti, gen. mn. gradijenata ‰lat. gradiens koji kora~aŠ 1. razlika vazdu{nog pritiska izme|u dva mesta na istoj nadmorskoj visini. 2. mat. vektor koji pokazuje pravac najbr`eg rasta neke funkcije. 3. fiz. mera promene neke fizi~ke veli~ine po pojedina~noj promeni varijable u jedinici du`ine. gradirati, gradiram, 3. l. mn. gradiraju svr{. i nesvr{. ‰v. gradŠ 1. odrediti, odre|ivati, izra~una(va)ti stepen ja~ine ne~ega. 2. (za)bele`iti stepene na skali mernog instrumenta. 3. rasporediti, raspore|ivati po stepenima, po ja~ini. 4. postepeno pove}a(va)ti. gradl, -a m ‰nem. GradelŠ vrsta debqeg platna s utkanim {arama. gradual, -ala m, mn. graduali, gen. mn. graduala ‰srlat. gradualeŠ crkv. 1. deo katoli~kog bogoslu`ewa. 2. priru~nik s pesmama za misu. gradualan, -lna, -lno ‰srlat. gradualis, v. gradŠ postepen, stepenast, stupwevit. gradualizam, -zma m ‰v. grad, gradualanŠ pol. taktika napredovawa prema ciqu lagano, postepeno, malim koracima.
ekon.
graduacija, -e ` ‰nlat. graduatio, v. gradŠ v. gradacija.
312
gramatika graduirati, graduiram, 3. l. mn. graduiraju i nesvr{. ‰nlat. graduare, v. gradŠ v. gradirati. gra`danka, -e ` ‰csl.Š ist. svetovna, gra|anska }irilica (za razliku od crkvene). grajzler, -a m, gen. mn. grajzlera ‰nem. GreislerŠ pokr. zast. trgovac na malo, trgovac sitnom robom, bakalin. x grajzlerski. grajzleraj, -aja m ‰v. grajzlerŠ pokr. zast. sitni~arska radwa; bakalnica. grajfer, -a i grajfer, -a m ‰nem. Greifer od greifen zahvatatiŠ teh. hvataqka, oru|e na kraju dizalice kojim se zahvata pesak, {qunak, ugaq i drugi rastresiti materijali. gral, -a m, lok. gralu ‰stfr. graal od srlat. gradalis ~inija, posudaŠ 1. (tako|e sveti Gral) prema sredwovekovnom predawu ~udotvorni pehar u koji je usuta Isusova krv dok je bio razapet. 2. tajanstvena, ~udotvorna svetiwa. 3. ono {to svi bezuspe{no tra`e, ono {to niko nije video. -gram ‰gr~. -gramma slovo od graphein pisatiŠ kao drugi deo slo`enice ozna~ava slovni zapis ili grafi~ki prikaz, crte`. gram, -a m, mn. grami, gen. mn. grama ‰lat. gramma mala te`ina od gr~. gramma slovoŠ 1. osnovna jedinica mere za te`inu, hiqaditi deo kilograma. 2. fig. vrlo mala koli~ina ~ega, trunka, zrnce. gramata, -e ` ‰rus. gramota od gr~. gramma slovoŠ zast. poveqa, ukaz, diploma. gramatej, -eja m, mn. gramateji, gen. mn. gramateja ‰gr~. grammateus od gramma slovoŠ ist. pisar, ~inovnik (u Vizantiji). gramatizirati, gramatiziram, 3. l. mn. gramatiziraju (i gramatizovati, gramatizujem) svr{. i nesvr{. ‰v. gramatikaŠ 1. formalisti~ki prou~avati jezik. 2. suvoparno predavati jezik ili u~iti gramatiku. gramatik zast. v. gramati~ar. gramatika, -e `, dat. gramatici ‰lat. grammatica od gr~. grammatike (techne) ve{tina pisawa, gramatika, prema gramma slovoŠ 1. deo lingvistike koji prou~ava morfolo{ki i sintaksi~ki sistem nekog jezika. 2. kwiga, uxbenik iz ove lingvisti~ke discipline. 3. raniji svr{.
gramatikalizovati naziv za ni`e razrede gimnazije. x gramati~ki. gramatikalizovati, -ujem i gramatikalizirati, gramatikaliziram, 3. l. mn. gramatikaliziraju svr{. ‰v. gramatikaŠ lingv. postati deo gramatike; pot~initi gramati~kim pravilima. gramati~ar, -a m ‰v. gramatikaŠ 1. a. stru~wak, nau~nik koji se bavi gramatikom. b. pisac gramatike. 2. osoba koja dobro poznaje gramatiku, osoba kojoj le`i gramatika. gramatura, -e ` ‰v. gramŠ te`ina kvadratnog metra hartije izra`ena u gramima. graminacee ` mn., gen. graminacea = graminee ` mn., gen. graminea ‰lat. gramen travaŠ bot. porodica trava. gram-kalorija, -e ` ‰v. gram, kalorijaŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine toplote. gram-mol, -a m ‰v. gram, mol2Š fiz. molekularna te`ina izra`ena u gramima. gram-molekul, -a m ‰v. gram, molekulŠ fiz. vansistemska jedinica za koli~inu materije. gramota, -e ` ‰rus. gramota od gr~. gramma slovoŠ 1. znawe ~itawa i pisawa; pismenost. 2. v. gramata. gramoteka zast. = diskoteka (v.). gramofon, -a i gramofon, -ona m, mn. gramofoni, gen. mn. gramofona ‰gr~. gramma slovo, zapis, v. -fonŠ aparat za reprodukciju zvuka s plo~a. x gramofonski i gramofonski. gram-sila, -e ` ‰v. gramŠ fiz. sila koja masi od jednog grama daje ubrzawe od 9,81 m na sekundu. gran, -a m, lok. granu, mn. grani, gen. mn. grana ‰nem. Gran, prema lat. granum zrno, semeŠ zast. nekada{wa vrlo sitna mera za te`inu, koristila se u apotekarstvu i pri merewu dragih kamenova. granat1, -ata m ‰nem. Granat, prema lat. (lapis) granatusŠ tamnocrveni mineral velike ~vrstine, koristi se kao ukrasni kamen. granat2, -ata m, mn. granati, gen. mn. granata ‰ital. granata, prema lat. granum zrno, semeŠ bot. vrsta ju`nog vo}a s nakiselim bobicama u unutra{wosti krupnog ploda, Punica granatum, nar, mograw.
granolit granata, -e ` ‰nem. Granate od ital. granataŠ voj. artiqerijski projektil s eksplozivnim puwewem kojim se uni{tava `iva sila i tehnika. granatirati, granatiram ‰v. granataŠ voj. obasipati granatama, ga|ati artiqerijskom vatrom. grangiwol, -ola m ‰fr. grand-guignol, v. giwolŠ pozori{na predstava puna jezivih i morbidnih scena. grangiwoleskan, -skna, -skno i grangiwolski, -a, -o ‰prema imenu pariskog pozori{ta Gran-Giwol (Grand-Guignol)Š u`asan, jeziv, zastra