Razvoj sindikata u sklopu Ujedinjenog radničkoga sindikalnog saveza Jugoslavije [3] [PDF]

Zitiervorschau

BIBLIOTEKA ISKUSTVA

Josip Cazi

RAZVOJ SINDIKATA U SKLOPU UJEDINJENOGA RADNIČKOGA SINDIKALNOG SAVEZA JUGOSLAVIJE

Knjiga treća

RADNIČKE NOVINE ZAGREB, 1980.

PREDGOVOR D je lo R a z v o j s in d ik a ta u sk lo p u u je d in je ­ noga ra d n ič k o g a s in d ik a ln o g sa veza Jugo sla ­ v ije je tre ć a k n jig a k o ja p r ik a z u je ra d k o m u ­ n ista u U R SSJ-u. P rva k n jig a (1929— 1934) i dru g a k n jig a (1935— 40) sa d rže g lobalan p ri­ ka z k la sn ih b o r b i sin d ik a ln o org a n izira n o g d ije la ra d n ič k e klase, p o d iz a n je n je g o v e k la s­ n e s v ije s ti, ra d i d je la tn o s t re fo r m is tič k ih sin d ik a ta i n jih o v o p r e tv a r a n je u revo lu cio ­ n a rn e sin d ik a te , n jih o v u b o rb u za za k o n o m u tv r đ e n o ra d n o v r ije m e , z a š titu na radu, so ci­ ja ln o o sig u ra n je , slo b o d u o rg a n izira n ja , zbora, dogovora , šta m p e , b o rb u za p o d iz a n je n a d ­ n ica i p o b o ljš a n je u v je ta živ o ta , k u ltu r n u i o b ra zo v n u d je la tn o s t, ka o i b o rb u za c ilje v e k o ji p re la ze o k v ir e k a p ita liz m a i o tv a ra ju v iz iju n o v o g a s v ije ta . K o m u n is tič k a p a r tija i k o m u n is ti k o ji s u ra d ili u s in d ik a tim a u n o sili su p u te m s in d ik a ln ih b o rb i k o le k tiv n u k la s n u sv ije s t m e đ u n a jš ir e s lo je v e p ro le ta rija ta . Ta je s v ije s t b ila izra že n a k r o z k r i ti k u i p r a k ­ tič n u b o r b u p r o tiv k a p ita lis tič k o g p o re tk a . B ila je to stv a ra la č k a r e v o lu c io n a rn a bo rb a za so c ija lis tič k u i k o m u n is tič k u b u d u ć n o st. T reć a k n jig a p r ik a z u je b o r b u sin d ik a ln o org a n izira n ih d ije lo v a r a d n ič k e kla se p o je d i­ n ih grana: in d u s tr ije i ru d a rstv a , p o ljo p r iv ­ rede, g r a đ e v in a rstv a , sa o b ra ća ja , trg o v in e i to ­ m e sličn o . S in d ik a ti r e v o lu c io n a rn o g p ra vca , p o d id e j­ n im u tje c a je m K o m u n is tič k e p a r tije , p o la zili s u u s v o jo j d je la tn o s ti o d d e fin ic ije K arla M arxa da s u s in d ik a ti »org a n izo v a n i c e n tr i ra d n ič k e k la se i p o m o ć n o sr e d s tv o u n je z in o j b o rb i za u k id a n je sa m o g s is te m a n a ja m n o g rada i v la s ti k a p ita la «* i L e n jin o v a sta v a da sa m a e k o n o m s k a b o rb a ne m o ž e r ije š iti o p će kla sn e za d a tk e p r o le ta r ija ta ; o n i se m o g u 1 K. Mane, »Instrukcije d elegatim a p riv re m e ­ nog G eneralnog s a v je ta p o pojedinim pitanjim a«, I, II, I I I Intem acionala, B eograd, 1952, s tr. 67—77.

rije štii te k p o litič k o m borbom radničke kla­ se. E k o n o m sk a borba m ože p o sta ti oružje u op ć e k la sn o j borbi, a ko se u n ju unese poli­ tičk a sv ije st, a k o n jo m e rukovodi politička p a rtija p ro leta rija ta k oja jasno spoznaje općekla sn e za d a tk e proletarijata i ide dosljedno p u te m n jih o va rješenja. Prem a tom e, sindika­ te su k o m u n is ti sm a tra li revolucionarnim bor­ be n im organizacijam a n a jam nih radnika za o b ra n u n jih o v ih n e p osrednih interesa, za po­ bo ljša n je n jih o va položaja u k a p italističkom dru štv u , p o m o ć n im sred stvo m u ru šenju toga d ru štv a , organizacijam a u ko jim a radnici spo­ z n a ju sv o je kla sn e interese. U toliko su za ko­ m u n iste , sa staja lišta po litič ko g odgoja rad­ nika, sin d ik a ti bili ško le klasne svijesti, »ško ­ le k o m u n izm a « . O sn iva n je m K o m u n istič k e p a rtije Jugosla­ vije (20—22. tra vn ja 1919. godine), i stvara­ n je m J e d in stv e n ih revolucionarnih sindikata na o sn iv a č k o m k o n gresu Centralnoga radnič­ koga sin d ik a ln o g vijeća Jugoslavije (CRSVJ) (22. i 23. tra vn ja 1919), nova centralna sindi­ kalna in stanca o k u p ila je u svoje redove 250 tisuća o rganiziranih radnika na revolucionar­ n o j p la tfo rm i. U sk lo p u C R SV J osnovani su sin d ik a ti: S a v ez tra n sp o rtn ih i saobraćajnih radnika i s lu žb e n ik a (željezničari, saobraćajno i pru ž­ no oso b lje , radnici ložionica i radionica, rad­ n ic i na g ra đ e n ju pruga, riječni brodari, pris­ ta n išn i i o b a lsk i radnici, n a m je šten ici brod­ s k ih agencija, radnici brod a rsk ih radionica, po m o rci, radnici brodogradilišta, radnici tram ­ v a jsk ih podu ze ća i ostaloga gradskog saobraća­ ja, šo feri, avijatičari, o so b lje pošte, telegrafa i telefona, ko č ija ši i nosači). To je, s oko 65.000 članova, bio n a jv eći sin d ik a ln i savez Jugosla­ v ije; S a vez g ra đ e vin skih radnika (zidari, tesa­ či, ka m en o resc i, likoresci, b e to n sk i radnici, ciglari, n e kva lific ira n i gra đ ev in sk i radnici, so­ b o slika ri, ličioci, d im njačari, kanalct, staklo5

resci, keram ičari, b unardžije, radnici na gra­ đ enju cesta i pism o slika ri); S a vez r a d n tk a ž ivežnih nam irnica (pekari, m esari kobastčari, klaonićki radnici, m linari, slastičari, radnici u tvornicam a konzerva, šećera, b o m b o n a čo­ kolade, sardina, salam e itd., p iv a rski radnici, konobari, kuharice, k a va n sko h o te lsk o o so b ­ lje radnici m liječn e in d u strije , etivaze šljiva, tvornica tijesta, itd.); S avez rad n ika in d u s trije drveta (stolari, tapetari, kolari, č e tk a n , parketari, radnici u tvornicam a n a m je šta ja , stolica, glasovira, parketa, m jera, kalupa, d rv e n ih k li­ naca, sanduka, drvene vune, štapova, bačava, čačkalica, rešeta, im pregniranog drveta , če p o ­ va itd.); Savez te k stiln o o d je v o n e in d u s tr ije (krojači, švelje, poplunari, k u d elja ri, m odiskinje, k išo b ra n ski radnici, radnici u tv o rn ic a ­ ma rublja, platnaram a, su kn a ra m a , trik o ta ži, proizvodnji čilim a, šam ija, čarapa, rukavica, šešira, čipaka, glačaonicam a ru b lja i v o jn im šivarama); S avez radnika k o ža rsko -o b u ća rske industrije i o brta (obućari, opančari, k o ža r­ sk i radnici, papučari, ćurčije, torbari, sarači, radnici u tvornicam a obuće); S a vez ra d n ika m etalske in d u strije (bravari, kovači, toka ri, ljevači, alatničari, lim ari, stro jo b ra va ri, s tro ja ­ ri, ložači, m ehaničari, električari, m o n te ri, zla­ tari, urari, ku ju n d žije , nožari, p u ška ri, itd.); Savez rudarskih radnika (radnici sv ih k a te ­ gorija u svim ru d n icim a i k a m e n o lo m im a ); Savez poljo p rivred n ih radnika; S a vez ra d n ika industrije papira; S a vez rad n ika g ra fič k e in ­ dustrije; Savez trgovačkih i p riv a tn ih n a m je š­ tenika: Savez bolničkih i zd ra v stv e n ih ra d n i­ ka; Savez radnika k e m ijsk e in d u strije ; S a vez m onop o lskih radnika; Savez o p ć in sk ih i d rža v ­ nih službenika; Savez in te le k tu a ln ih radnika. O bznanom i Za ko n o m o za štiti drža ve za­ branjeni su svi sin d ik a ti revolucionarnog p ra v­ ca pa su u m je sto n jih, pod n azivom N eza v isn i sindika ti a u sk lo p u Centralnoga ra dničkoga sindikalnog vijeća Jugoslavije, o b n o v lje n i n e k i od navedenih sin d ika ta zadrža va ju ći sv o j revo­ lucionarni pravac. Oni su p o k re ta li i o rganizi­ rali sindikalnu borbu od 1921. do 1929. godi­ ne, kada ih je zabranila šesto ja n u a rsk a d ik ta ­ tura. Zabranjeno je bilo d evet sin d ik a ta k o ji su aktivno djelovali: — pet sin d ika ta sa sje d ište m cen tra la u Zagrebu: Savez radnika kožarsko -p rera đ iva čke industrije i o brta Jugoslavije, S a vez rad n ika građevne in d u strije i o brta Jugoslavije, S in d i­ kat radnika živežne in d u strije i o b rta Jugosla­ vije, Savez d rvo d jelskih radnika Jugoslavije, Savez h o telsko-kavanskih i u g o stite ljsk ih rad­ nika Jugoslavije; — tri sin d ika ta sa s je d ište m centrala u Beogradu: Savez radnika o d jevn e in d u strije i obrta Jugoslavije, Savez radnika m e ta lsk e in­

d u strije i o b rta Ju g oslavije i se k c ije želje z­ ničara u n je m u , S a ve z b rija č k ih i vla su lja r­ sk ih radnika Jugoslavije; Save z p o ljo p riv re d n ih ra d n ik a Ju goslavije čija se ce ntrala nalazila u Su b o tic i. U Z agrebu su 1929. godine bila s je d išta ce ntrala č e tiri re fo rm istič k ih s in d ik a ta k o ji su bili u sk lo p u U jedinjenoga radničkoga sin ­ dik a ln o g saveza Ju g o sla vije (H a u lik o va ul., palača SUZOR-a): S a v ez d rv o d je lsk ih ra dnika Ju g o slavije (Ilica 55), S a v ez žive ža rsk ih rad­ n ika Ju g o sla vije (Ilica 55), O pći ra d n ič k i S a ve z Ju g o slavije (Ilica 55), k o ji je u U R SSJ-u pa si­ van da b i 1931. go d in e is tu p io iz njega i Unija s v ra tišta rsk ih k a v a n sk ih i g o stio n ič a rskih na­ m je š te n ik a i n a m je šte n ic a Ju g o slavije. T a j se b ro j povećao na š e st 1930. go d in e kada je u Z agreb p re n e se n o s je d ište : Sa v eza g ra fič k ih ra d n ika Ju g o sla vije (P rim o rsk a 2) i S a veza b an­ k o v n ih čin o v n ik a i n a m je šte n ik a Ju g o sla vije (B ogovićeva ulica). Ta su dva saveza bili sa­ m o sta ln i s in d ik a ti i n isu u la zili ni u je d n u o p ć e ze m a ljsk u sin d ik a ln u ce n tra lu jo š o d do­ n o še n ja O bznane i Z a ko n a o za štiti države 1921. godine. U H r v a ts k o j su sv o ja sje d išta im a li još: S a v ez ju g o sla v e n sk ih pom o ra ca i K lu b p o m oraca stro ja ra sa c e n tra lo m u S u ­ ša ku , S a v e z ra d n ika trg o v a čk e m o rn a rice (os­ novan 1930), U d ru žen je radio teleg ra fista trg o ­ vačke m o rn a rice Ju g o sla vije (osnovano 1931. god.), S a v ez za n a tsk ih ra d n ik a (osnovan u k o lo v o zu 1930), sv i sa s je d iš te m u S p litu . U H r v a ts k o j su p o sto ja la i dva saveza lo kalnog kara k tera . T o su bili S a ve z ra d n ik a k e m ijs k e in d u strije Ju g o sla vije sa s je d iš te m u Z agrebu (1931— 1932) i već s p o m e n u ti S a v ez b r ija č k o -vla su lja rsk ih p o m o ć n ik a Ju g o sla v ije sa s je ­ d ište m u O sije k u (1927— 1929). G odine 1929. u B eogradu su im a li sje d ište ovi s in d ik a ti iz sastava URS-a: S a v e z m e ta l­ sk ih ra d n ik a Ju g o sla vije, S a ve z pozorišno-tehnič ko g o soblja, S a v e z tra m v a jsk ih , ele k tro fa b ­ ričk ih radnika, S a v ez k o ža rsk o p re ra đ iv a č k ih radnika, U jed in je n i sa vez šiva č ko-odećnih rad­ nika-ca i Sa v ez te k s tiln ih ra d n ik a J u g oslavije (osnovan 24. listo p a d a 1928). P rem a iz v je šta ju CU U RSSJ-a 1929. g odine S a v e z m o n o p o lsk ih radnika nije djelo v a o ia ko je im ao sv o ju cen­ tralu u B eogradu. U B eogradu je d jelovala i O rganizacija oso b lja ku ć n e posluge, S in d ik a t m o lerskih , fa rb a rsk ih , la kirerskih , firm opisačkih i p o zla ta rsk ih ra d nika i S a ve z ra d nika živ o tn ih n a m irnica Ju g o sla vije (osnovani su u to k u 1929. godine). 1930. o snovan je Sa v ez d r v o d je lsk ih ra d n ika J u g o sla vije čija su pra­ vila bila odobrena te k 27. tra v n ja 1932. godine. Do tada je fu n k c ije cen tra ln e up ra ve SD R J obavljala c en trala Zagreb. G od 1930. osnovan je i S in d ik a t b e rb ersko -frizerskih radnika.

U sin d ik a te k o ji su d je lo va li na p o d ru č ju cije le Jugo sla vije, a im a li su ce n tra lu u L ju b ­ ljani, spa d a o je U je d in je n i savez te lje zn ič a ra Jugosla vije. S in d ik a ti p o k r a jin sk o g k a ra ktera za S lo v e n iju , sa c e n tra lo m u L ju b lja n i, bili su: S p lo in a d e la v sk a zveza Jug o sla vije, D ruš­ tv o s tr o jn ik o v in k u rja č e v , O sre d n je d ru štv o o b la čiln ih d elavcev, Z veza živ ils k ih delavcev, O sred n je d r u š tv o le sn ih d elavcev. S tr u k o v n o d ru štv o ta p e tn ič k ih p o m o ć n ik o v (o snovano 1929) i O rganizacija h o te lsk o -g o stiln ih ka va n a r­ sk ih n a m e ščen cev. U Z a g o rju ob S a v i im a la je s je d iš te Z v e za ru d a rjev. P o k r a jin s k o g k a r a k te r a b ili su i sin d ik a ti k o ji su d je lo v a li na p o d r u č ju B o sn e i H erce­ govine, S a v e z r u d a r s k ih ra d n ik a im a o je s je ­ d ište u Z en ici. S a s je d iš te m u S a ra je v u d je lo ­ vali su: S a v e z g r a đ e v in sk ih ra d n ik a (osn o va n 1930), S a v e z k o ža rsk o -p re ra đ iv a č k ih radnika, Sa v e z ž iv e ž a r s k ih ra d n ika , S a v e z d r v o d je ls k ih rad n ik a , D r u štv o o so b lja k u ć n e p o slu g e, S a v e z b rija č k ih r a d n ik a (n a n o v o o sn o v a n 1929). U N o v o m S a d u im a li s u s je d iš te Z e m a ljs k i save z p o ljo p r iv r e d n ih ra d n ik a J u g o sla v ije (os­ n o van 1928. g o d in e ) i S a v e z d im n ja č a r s k ih ra d ­ nika. R e fo r m is ti s u s m a tr a li da su s in d ik a ti ta k ­ va s tr u k o v n a p r o fe sio n a ln a u d r u ž e n ja n a ja m ­ n ih r a d n ik a is to g za n im a n ja , k o ja z a stu p a ju e k o n o m s k e in te r e s e s v o jih članova, a b rin u se i o n jih o v o m p r o s v je ć iv a n ju . U n jim a sv a k a p r o fe sio n a ln a g ru p a c ija ra d ­ n ik a ra zv ija s v o ju sa m o s ta ln u a k tiv n o s t. I u J u g o sla v iji je u to v r ije m e , ka o i d r u g d je u s v ije tu , u n iz u p o d u z e ć a p o s to ja lo p o n e k o lik o p o d ru žn ic a s tr u k o v n ih s in d ik a ta (o v isn o o s tr u ­ c i ali i o o p ć o j p o litič k o j o r ije n ta c iji) k o jim a s u p rip a d a le p o je d in e g r u p e ra d n ik a i n a m je š ­ te n ika . T a k o s u se u is to m p o d u ze ć u ja v lja li s in d ik a ti n a m je š te n ik a S P N J ili S B O T IC , s in ­ d ik a t m eta la ca , d r v o d je la c a , ž e lje zn ič a ra i d r u ­ gih. Z a r e fo r m is te u s tr u k o v n im s in d ik a tim a b ilo je k a r a k te r is tič n o d a n is u te ž ili d a o m a ­ so ve sin d ik a te , v e ć s u se o g ra n iča va li na to da u s v o jim r e d o v im a o k u p e sa m o k v a lific i­ rane ra d n ik e s v o je s tr u k e . Za s in d ik a te p r o fe s io n a ln o g tip a (o rg a n izi­ r a n je ra d n ik a iste s tr u k e ) k a r a k te r is tič n o je da su ra zv ija li d a le k o s la b ije k o n k r e tn e veze s c je lo k u p n im r a d n ič k im p o k r e to m o d in d u s­ tr ijs k ih s in d ik a ta . M n o g o b r o jn o s t s tr u č n ih s in ­ d ik a ta n e g a tiv n o je u tje c a la n a s v ije s t ra d n ik a i n jih o v o s je ć a j so lid a rn o s ti s r a d n ič k o m k la ­ s o m u c je lin i. K o m u n is tič k a p a r tija i k o m u n is ti k o ji su ra d ili u s in d ik a tim a b o rili su se da na o sn o v i so lid a r n o s ti i kla sn o g in te re sa , u m je s to p ro ­

fesionalnog tipa sindikata, fo rm iraju sindikate in d u strijsk o g tipa pod parolom : »Jedno podu­ zeće — jedna in d u strijsk a grana — jedan sin­ dikat!« u svim k lju č n im in d u strijsk im grana­ ma. D ok su profesionalni sin d ika ti organiza­ c ijsk i i a k c ijsk i zanem arivali čitave grupe rad­ n ika, in d u strijsk i tip sin dikata trebao je da k ro z sv o je a kc ije u radnim ko lektivim a svla­ da različite interese k o ji su se javljali izm eđu radnika na selu i gradskih proletera, nekvali­ ficiranih, p o lu kvalificiranih i visokokvalifici­ ranih radnika i nam je šten ika . Tu je bila po­ tre b n a čv rsta p o vezanost članova, usklađivanje odnosa izm eđ u svih kategorija radnika, nasto­ ja n je da radnici u in d u strijsk o m sindikatu vide s v o ju m aterija ln u sigurnost, da osjete m e đ u so b n u za visnost i m ogućnost njihova os­ tv a ren ja kro z zajed n ičk u organiziranu borbu. K o m u n isti u sin d ika tim a bili su kohezijskn i fu n kc io n a ln a jezgra k o ji su m n g obrojnost sin­ d ik a ta usm je ra va li pre m a istom program u, u isto m kla sn o m pravcu, p rem a ostvarenju za­ je d n ič k ih ciljeva, n a stojeći da se to u sm jera­ v a n je o stv a ri k ro z d e m o k ra tsk i donesene od­ lu k e sa m ih sin d ik a ta i njegovih organizacija. O ni su bili nosioci k o le k tiv n e sv ije sti i gra­ d ite lji a k c ijsk o g je d in stv a radničke klase, u bo rb i za n je n e e k o n o m sk e i p o litičke interese, b o rb i u p e re n o j p ro tiv vladajuće klase. T reća k n jig a im a slijedeće dijelove: P rvi dio, S in d ik a ti saobraćajnih i tra nsport­ n ih radnika, o b uhvaća d jelovanje U jedinjenog saveza željezničara Jugoslavije, Saveza tra m ­ v a jsk ih i o p ć in sk ih ra dnika Jugoslavije, Sa­ veza p o m o rsk ih radnika trgovačke mornarice, K lu b a kap eta n a trgovačke m ornarice i Kluba p o m o r s k ih strojara, Saveza lu č kih i obalskih ra d n ik a Jugoslavije. U d ru g o m d ijelu , S in d ik a ti drvo d je lskih i g ra đ e v in sk ih radnika, p rikazan je rad Saveza d rv o d je lsk ih ra dnika Jugoslavije i Saveza gra­ đ e v in sk ih ra d n ik a Jugoslavije. T reći dio, S in d ik a ti radnika poljoprivrede, p re h ra m b e n e i d u h a n sk e in d u strije , sadrži d je ­ lo v a n je Z e m a ljsk o g saveza po ljo p riv red n ih rad­ n ika Jugoslavije, Saveza živežarskih radnika Ju g o sla vije i Saveza ra d nika i radnica m ono­ p o lsk ih po d u zeća Jugoslavije. Č e tv rti dio, S in d ik a ti ru d arskih, m eta lskih i z a n a tsk ih radnika, sa d rži rad Saveza rudarskih ra d n ika Jugoslavije, Saveza m e ta lsk ih radnika Ju g o sla vije i Saveza ra dnika k e m ijsk e in dus­ tr ije Jugoslavije. P eti dio, s na zivo m S in d ik a ti radnika u te k s tiln o j in d u s tr iji i preradi kože, g um e « obuće, sa d rži rad U jedinjenog saveza šiv a č k o

7

-odjevnih radnika Jugoslavije i Saveza ko la rsko-prerađ: a čkih radnika Jugoslavije. Š e sti dio, S in d ik a ti radnika u s lu in e d je la t­ nosti, obuhvaća rad S aveza p riv a tn ih n a m je š te ­ nika Jugoslavije, S aveza h o te lsk o -k a fa n sk ih i g ostioničarskih radnika i n a m je š te n ik a J u g o ­ slavije, Saveza b rija čko -vla su lja rskih p o m o ć ­

n ika Jugoslavije, S a veza za n a tsk ih radnika, Saveza in d u strijsk o -za n a tsk ih rad n ika i Orga­ n iza c iju oso b lja ku ć n e p o sluge Jugoslavije. S e d m i dio, S in d ik a ti izvan U RSSJ-a, o b u ­ hvaća Sa ve z b a n k a rsk ih , osiguravajućih, trgo­ va čkih i in d u s tr ijs k ih č in o vn ika J u g oslavije (SB O TIC ).

R ad na k n jizi: »R azvoj S in d ik a ta u s k lo p u U R SSJ-a« a u to r je u p o tp u ­ n o sti završio za perio d o d fo rm ira n ja p o je d in ih s in d ik a ta d o 1935. god. Građu za p erio d o d 1935. do 1941. je p rip re m io

i d je lo m ič n o

obradio.

R u ko p is za š ta m p u p rip re m ila je i doradila p o jed in a poglavlja na osn o ­ vu već p rik u p lje n ih m a terija la N ada Cazi.

B

PRVI DIO S IN D IK AT I SAOBRAĆAJNIH I TR ANSPO RTN IH RADNIKA S a o b ra ć a j č in i p ro iz v o d n u d je la tn o s t i tr e ­ t ir a se k a o p riv r e d n o p r o iz v o d n i ra d . On je p ro d u ž e ta k p r o c e s a p ro iz v o d n je u o b la s ti p r o ­ m e ta . N je g a č in i s u h o z e m n i ž e lje z n ič k i i c e s­ to v n i s a o b rć a j, v o d e n i p o m o rsk i ii rije č n i sa o ­ b ra ć a j, z ra č n i, te le g ra fs k i i te le fo n sk i i p o šta n ­ s k i s a o b r a ć a j. O n i s e d ije le i p o d ru g im o s n o ­ v a m a; p r e m a s r e d s tv im a k o ja se p rev o ze n a: te re tn i, p u tn ič k i i p o š ta n s k i, n a ja v n i s a o b ra ­ ć a j, n a s a o b ra ć a j za v la s tite p o tr e b e , n a u n u ­ t r a š n ji i m e đ u n a ro d n i s a o b r a ć a j. U su h o z e m n i s a o b ra ć a j u b r a ja se i a u to m o b ils k i s a o b ra ć a j i tra m v a js k a slu ž b a . S avez tr a n s p o r tn ih i s a o b r a ć a jn ih ra d n ik a S r b ije o s n o v a n j e 3. k o lo v o za 1903. go d in e. Savez j e 1907. g o d in e im a o 50 čla n o v a , 1909. god. 124, 1910. g o d . 471, 1911. g. 555 č la n o v a u č la n je n ih u 10 m je s n ih g ru p a . G o d in e 1912. ta j je b r o j p a o n a 307 is p ra v n ih čla n o v a . G lav­ n i ra d n ič k i sav e z S r b ije p o sv ećiv ao je to m e sav e zu p o s e b n u p a ž n ju , n a s to je ć i d a u n je m u o rg a n iz ira ra d n ik e želje z n ic a , b ro d o v a , tr a m ­ v a ja i sv ih d r u g ih s r e d s ta v a za sa o b ra ć a j i p r i ­ jevoz. N a V I sin d ik a ln o m k o n g re s u S rb ije , k o ji je o d r ž a n o d 31. V — 2. V I 1911. g o d in e u B eo g ra d u , re k lo se d a Sav ez tr a n s p o r tn ih i s a o b ra ć a jn ih r a d n ik a tr e b a d a o rg a n iz ira više o d 10.000 r a d n ik a te s tr u k e i t o u z p o m o ć m je s n ih s in d ik a ln ih v ije ć a i p a r tijs k ih o rg a n i­ z a c ija. T im e b i s e u r u k a m a ra d n ič k o g p o k re ­ ta n a ša o » je d a n o d n a jv a ž n ijih n e r a v a k a p ita ­ listič k o g o rg a n iz m a « . U v rije m e p rv o g a s v je t­ sk o g r a t a ta j j e sa v e z p r e s ta o d je lo v a ti. O b­ n o v lje n j e 30. p r o s in c a 1918. g o d in e p o d im e­ n o m Sav ez s a o b r a ć a jn ih i tr a n s p o r tn ih r a d ­ n ik a . P rilik o m o b n o v e S av ez j e sa č in ja v a lo o sa m p o d o d b o r a s a 1300 član o v a.

P o red Saveza tr a n s p o rtn ih i saobraćajnih ra d n ik a S rb ije , 3. kolovoza 1903. godine osno­ v an je Savez o b alsk ih ra d n ik a i nad n iča ra S r­ b ije sa 118 članova. G od 1904. Savez je im ao 1007 u p isa n ih članova, o d toga 555 ispravnih. P o sto ja lo je ta k o đ e r i U druženje tram vajskih ra d n ik a o snovano 19. s r p n ja 1903. Na Drugom k o n g resu ra d n ič k o g saveza S rbije, 28. ožujka 1904. godine, u izv je šta ju je stajalo da su o sn u tk o m k lasn ih p ro fesio n aln ih sindikalnih o rg an izac ija p re sta la p o sto ja ti sta ra društva i čita o n ic e, p a je tak o p re sta lo djelovati i U d ru žen je tra m v a jsk ih rad n ik a . Iako je Sa­ vez tr a n s p o rtn ih i sa o b ra ć a jn ih rad n ik a tre ­ b a o d a o b u h v a ti i željezničare, osnovan je 30. sv ib n ja 1907. godine Savez željezničkih rad n i­ k a S rb ije . U iz v je šta ju up ra v e G lavnog rad n ič­ k og saveza V sin d ik a ln o m kongresu, koji je o d ržan 29. o ž u jk a 1909. godine u Beogradu, kaže se d a je in ic ija tiv u za osnivanje željez­ nič k o g s in d ik a ta p o k re n u la g ru p a ra d n ik a koja je ra n ije p rip a d a la Savezu m etalsk ih radnika. Iz v je šta j ističe zn ačaj tog sin d ik a ta u cjelo­ k u p n o m e političk o m e i ek onom skom po k retu r a d n ik a , p a traž i o d sin dikalnog p o k re ta da m u po m o g n e u n a sto ja n jim a d a se razvije. U 1907— 1908. godini p o sto ja la je m jesn a grupa S aveza k o ja je b ro ja la 126 članova. Godine 1910. ta j je b ro j sm a n je n n a 36 članova. Na VI k o n g resu G lavnog rad n ičk o g saveza, 1911. go­ dine, u tv rđ e n o je d a je Savez p re sta o funkcio­ n ira ti, je r je izgubio svoje članove. Savez sao­ b ra ć a jn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a stv o re n 1918. g. o b u h v a tio je sve željezničare, rije čn e bro d a­ re, tra m v a jc e i ra d n ik e cestovnog sao braćaja. S in d ik a ti željez n ič ara u H rv atsk o j razvijali su se k a o d io sin d ik a ta ž eljezničara u Ugar­ skoj. 20. tra v n ja 1904. b u k n u o je na svim že-

9

lieznićkim p ru g am a U garske š tra jk , k o ji je skršen m i'h arizaran jem željezn ičara. T aj je štra jk u tje c a o n a h rv a tsk e željezn ičare, pa 1904 godine o snivaju svoje ilegalne o rg an iza­ cije a k ra je m kolovoza 1905. g odine iz d a ju svoj organ H rv a tsk i željezn iča r čiji je u re d n ik bio S tjep an T urković. G odine 1906. legaliziran je rad željezničara k ad a je v lada p o tv rd ila pravila »Podružnice zem aljsk o g saveza željez­ ničkih rad n ik a za p o d ru č je 'k raljev in e H rv a t­ ske i Slavonije«. L egaliziranje S aveza željezn i­ čara pod im enom Zemailjske p o d ru ž n ic e že­ ljezničara H rv atsk e i S lav o n ije d a lo je z n ača­ ja n im puls a k tiv n o sti željezn ičara u H rv a t­ skoj. To se n a jb o lje vidi po to m e što su H r­ vatski željezničar tisk ali u 1700 p rim je ra k a . G odine 1908. željezn ičarsk i savez u U garskoj stavljen je pod istra g u k o ja se p ro te g n u la i na Zem aljsku p o družnicu željezn ičara H rv a tsk e i Slavonije. Polovinom listo p a d a 1908. z a b ra ­ njen je savez željezn ičara U garske, p a je 31. listopada rasp u šte n i savez ž e ljezn ičara u H r­ vatskoj. Na to su željezn ičari po n o v n o stv o ­ rili svoj ilegalni sin d ik at. U garska je v lad a n aredila da se o tp u sti svaki želje z n ič a r za k o ­ jega se u tv rd i da je član ilegalnog sin d ik a ta . Tako su i u H rv atsk o j i Slavoniji izbačeni n a ulicu m n ogobrojni željezn ičari, č ak i o n i sa 20 i 30 godina službe. R ad o rg a n iz a c ije željez­ n ičara u H rv atsk o j počeo se o b n a v lja ti u za­ grebačkoj željezničkoj ra d io n ici i m e đ u že­ ljezničarim a Južne željeznice 1910. godine. O d r­ žavali su se sa sta n c i i ja v n e s k u p š tin e n a k o ­ jim a je sudjelovalo i p o n ek o lik o s to tin a že­ ljezničara. H rv a tsk i željezn iča r izd aje se o p e t od 1. trav n ja 1911. godine. Ž eljezn ičari i r a d ­ nici za p o pravak lokom otiva i v agona b ili su u vrijem e ra ta m obiliziran i i pod k o m a n d o m vojske. K ako su bili o slobođeni n ep o sre d n o g sudjelovanja na fro n ti, m ogli su n a sta v iti s ilegalnim radom . Od listo p ad a 1917. izlazio jc H rvatski željezničar tri p u ta m jesečn o , k ao glasilo ilegalne organizacije ž eljezn ičara. Go­ dine 1918. Savez željezn ičara u H rv a tsk o j i Slavoniji se legalizirao, održav ao sk u p štin e , izabrao savezne o d b o re i deleg ate u ra d n ič k o viječe. O dm ah po pad u A ustro-U garske M o n ar­ hije, 8. p ro sin ca 1918. godine, o d rž a n a je glav­ na sk u p štin a Saveza željezn ičara k o je m u je na čelu bio S tjep an Turković. S k u p štin a je prihvatila pravila Saveza, izab rala U pravni i Nadzorni odbor. S k u p štin i je p risu stv o v a o i član vlade N arodnog vijeća, p o v je re n ik za že­ ljeznice Vilder, k oji je pozd rav io o sn iv an je Saveza željezničara, te nag lasio d a je v lada pism enim rješen jem , od 25. stu d en o g 1918, priznala Savez »ikao je d in o k o m p e te n tn o za­ stupstv o željezničarskih in teresa. S p o razu m n o sa onganizacijom im adu se u re d iti sva p ita ­

n ja m e đ u ovim a: službeni p ro p isn ik , konzum n a zad ru g a , b o lesn ič k a b la g ajn a, p ita n je plaća, rad n o g v re m e n a i m iro v in sk o p ita n je . Ž eljez­ n ič a ri n e k a se u v la stito m in te re su d o b ro o r­ g a n iz ira ju , ta k o će k o ris titi i svojim in te re si­ m a, ka o i o n im a o p ć e n a ro d n e stv a ri i p o d u ­ zeća.« P o red S tje p a n a T u rk o v ića , u Savezu d je lu ju V la d im ir B a m e m is s a i S lav k o K au­ rić, k o ji u re đ u ju list Ž eljezničar. Savez je b io k o m u n istič k i o rije n tira n , te je p o s ta o je d a n od n a jre v o lu c io n a rn ijih sin d ik a ta u novoj d r ­ žavi S rb a , H rv a ta i Slovenaca. U 1919. godini Savez je b ro jio 14.535 članova. Savez bo san sk o -h erceg o v ačk ih ž eljez n ič ara n a sta o jc u listo p a d u 1908. g. p r e r a s ta n je m k u ltu rn o g d ru š tv a »Flugrad«, k o je je d je lo ­ valo o d 1898. d o 1907. godine. Savez je 1910. godine p r is tu p io G lavnom ra d n ič k o m savezu za B o sn u i H e rcegovinu. U brzo je p o s ta o je d ­ n a o d n a jja č ih i n a jb o rb e n ijih s in d ik a ln ih o r­ gan iza cija. P rvoga s v ib n ja 1910. g. S avez je p o k re n u o svoj o rg a n B osansko -h e rc eg o va č ki željezn ič a r, d ru g i p o re d u s o c ija listič k i ra d ­ nič k i list u B osni i H ercegovini. S avez željez­ n ič a ra b ro jio je 1907. g. 340 članova, 1908. go­ din e 636 članova, 1910. go d in e 690 član o v a i 1911. godine 1228 članova. Iz b ija n je m prvoga sv je tsk o g r a ta B o sn a i H erc eg o v in a je p o sta la n e p o sre d n o o p era o io n o r a tn o p o d ru č je , p a je Savez ž e lje z n ič a ra m irovao, je r s u sv i ra d n ic i bili p od v o jn o m k o m a n d o m i izn im n im m je ­ ra m a . U p rk o s to m e Savez ž e ljezn ič ara je za­ d rž a o o k o 150 članova. P o če tk o m 1917. godine, o p ć im oživ lja v an jem ra d n ič k o g p o k re ta u B os­ n i i H ercegovini, ra z v ija se i Savez želje zn iča­ ra. K ra je m 1918. g o d in e o n b ro ji 6350 č la n o v a . O b novljen je B osa n sko -h erce g o v a čk i že lje zn i­ čar k o ji je 1. o ž u jk a 1919. š ta m p a n u 6500 p rim je ra k a . Savez že lje z n ič a ra S lo v en ije b ro jio je 1919. g o dine 6747 članova; o rg a n iz ira n ih že lje zn iča ra u D alm aciji b ilo je 276 a u V o jvodini 3056. Svi su se nav e d en i savezi n a p o se b n im k o n ­ fe re n c ija m a izjasn ili za p o tp u n o u je d in je n je svih ž eljez n ič ara i s ro d n ih s tru k a u je d in stv e n savez. N a k o n g re su u je d in je n ja , u tra v n ju 1919. g o dine u B eo g ra d u , s u d je lu ju a d elegati Saveza željezn iča ra. O ni su o d rž a li sv o ju po­ se b n u k o n fe re n c iju n a k o jo j su, ra sp ra v lja ju ć i o u je d in je n ju svih ž elje zn iča rsk ih sin d ik a ta u Ju g o slav iji, d o n ije li re z o lu c iju u k o jo j kažu d a je »idejno je d in stv o već sv rše n č in p a je , p re m a to m e stv a ra n je o rg an izacionog i ak cio ­ n og je d in stv a n a jp re č i zad a ta k « . U je d in stv e ­ n oj Ju g o slav iji tre b a d a se stv o ri i je d in stv e n s in d ik a t sa o b ra ć a jn o tr a n s p o rtn ih r a d n ik a , d a se o sig u ra ju je d n a k i u v je ti ra d a i z a rađ iv a n ja . D ruga k o n fe re n c ija , k o ja je o d rž a n a 4. sv ib n ja 1919, stav ila je u z a d a ta k p o sto je ć im savezim a

d a u sv o je o rg a n iz a c ije p rik u p e sve željezn iča­ re, p o š ta re , p ilo te , b r o d a r e i to v a rite lje , train vajce, sve v o z arsk e, p rev o zn ičk e i sličn e ra d ­ nike. N a k o n fe re n c iji je iz a b ra n p riv re m e n i C e n tra ln i o d b o r u k o ji su u šla p o tr i č lan a iz svak o g saveza. U vezi s tim o d rž a v a li su se u čitav o j z e m lji s a s ta n c i i zb o ro v i že lje z n ič a ra , k o ji su o d o b ra v a li u je d in je n je i tra ž ili d a se o n o č im p r i j e o stv a ri. N a k o n fe re n c iji u Zag­ re b u , ikoja j e o d rž a n a 17. k o lo v o z a 1919, z a k a ­ za n je k o n g re s u je d in je n ja . O n se o d rž a o 28— 30. r u jn a 1919. g o d in e u Z a g reb u . S loven­ sk i d e le g a ti n is u p r is ta li n a s tro g u c e n tra li­ za ciju , p a je n o v i S avez s a o b ra ć a jn ih i tr a n s ­ p o rtn ih ra d n ik a i slu ž b e n ik a Ju g o sla v ije (SS T R S J) fo r m ir a n p o f e d e ra tiv n o m n a č e lu . U C e n tra ln i o d b o r iz a b ra n i s u Ju lio H o ffm an , S la v k o K aunić, Ju lio M u rg ić, C iril O grizek, S tje p a n P a n g ra č ić , V je k o sla v T kalčev ić, Ignatije S k o re , D ra g o lju b ć u r ić , B o g d an K rek ić, L u k a P avićević, F r a n jo K o p a re c , R a d isla v Janač k o v ić . Č ed o M irk o v ić , Š im u n R o je. Z a s e k ­ r e ta r e c e n tra le iz a b ra n i s u B o g d a n K re k ić , L u­ k a P avićević i S la v k o K a u rić . U m je sto d o ta ­ d a š n je g Ž e lje zn ič a ra , p o k r e n u t je o rg a n Sav e­

za U jedinjenje, čiji je ured n ik L.o Bogdan K rakić. Savez je uk u p n o im ao 49.000 članova. P rvi z ah tjev Saveza b io je d a se uvede osmosa tn i rad n i dan, d a se uvede radnička kontro­ la n a d ra d o m d irekcije, pravo u p ra v ljan ja bo­ lesničkim fondom , p ravo izbora radničkih pov­ je re n ik a i su d jelovanje u izradi voznog reda. Da b i se to p o stiglo na vladu je bio izvršen p r itis a k m nog o b ro jn im zborovim a, d em o n stra ­ c ija m a i nizom lo kalnih štrajk o v a. Pod općim p ritisk o m 24. listo p a d a 1919. godine potpisan je tzv. »P rotokol sporazum a« izm eđu sindika­ ta i vlade. K ada je vlada u tra v n ju 1920. go­ din e u k in u la »Protokol sporazum a«, Savez je u noći izm eđu 15. i 16. tra v n ja 1920. god. p r o ­ glasio gen e raln i š tr a jk koji je tra ja o do 29. tra v n ja . Š tra jk je u gušen m obilizacijom že­ ljezn iča ra, m asovnim ha p šen jem i ubijanjem š tra jk a š a . K rvoproliće u L jubljani, na Zalošk oj c esti, u k o je m u je poginulo 13 ljudi a 75 ih je ra n jen o , i d ru g i slični slučajevi, ukazi­ vali su n a že stin u klasnoga i revolucionarnog su k o b a k o ji je vodio Savez sao b rać ajn ih i tra n s p o rtn ih rad n ik a .

UJEDINJENI SAVEZ ŽELJEZNIČARA JUGOSLAVIJE

U v rije m e d o n o š e n ja »O bznane«, k ra je m 1920. g o d in e , s e k r e ta r i S av e z a B o g d a n K re k ić i L u k a P avićev ić (k o ji s u b ili ta k o z v a n i centru m a š i, p a s u se d e k la r ir a li k a o so c ija listi), k o riste ć i h a p š e n je k o m u n is ta , č la n o v a C e n tra l­ n e u p ra v e S av eza, sa z iv a ju 26. i 27. o ž u jk a 1921. g o d in e , u z p o d r š k u v la d e i p o lic ije , k o n ­ g re s S av eza s a o b r a ć a jn ih i t r a n s p o r tn ih r a d ­ n ik a . N a to m k o n g re s u n is u p r iz n a ti m a n d a ti d v a n a e s to ric i č la n o v a P le n u m a i p e d e s e t i je d ­ n o m d e le g a tu , ta k o d a je k o n g re s s a č in ja v a lo svega 26 o so b a , u g la v n o m p r is ta lic a so c ija l­ d e m o k r a ta k o ji s u u p r o s in c u 1921. g o d in e o s­ n o v a li S o c ija lis tič k u ra d n ič k u p a r t i j u Ju g o s la ­ v ije. C ilj to g »kong resa« b io je d a r a s fo rm ira Savez s a o b r a ć a jn ih i t r a n s p o r tn ih ra d n ik a i s lu ž b e n ik a J u g o s la v ije »zbog o p ć e so c ija ln e i p o litič k e re a k c ije « . O d m a h p o d o n o š e n ju o d ­ lu k e o r a s f o r m ir a n ju S aveza, o d rž a n j e o sn i­ v a čk i k o n g re s S av eza ž e lje z n ič a ra J u g o sla v ije k o ji je p o zv ao i o s ta le s e k c ije Sav eza s a o b ra ­ ć a jn ih i tr a n s p o r tn ih ra d n ik a d a se fo r m ir a ju

kao sa m o sta ln i savezi u savez p o šta ra, b ro d a ­ ra , savez tra m v a ja c a , itd. C en traln a uprava Saveza ST R S J i n jegove p o družnice u Slove­ n iji, S rb iji, B osni i H ercegovini, D alm aciji i V ojvodini, te d io org an iza cija u H rvatskoj, o d b ili s u d a p riz n a ju ra sp u šta n je Saveza, po­ ziv aju ći želje zn iča re, p o šta re, tram vajce, ri­ je č n e b ro d a re i o sta le sa o b ra ć a jn e i tra n sp o rt­ ne ra d n ik e n a ču v an je je d in stv a Saveza. Me­ đ u tim , v lada je ip ak p o tv rd ila prav ila Saveza ž e ljez n ičara i p re d a la m u svu im ovinu SSTRSJ. U zalud su se u zem lji održavali p ro te stn i zbo­ rovi i d o nosile re zo lu cije u k ojim a se tražilo o d v lasti p o v ra ta k im ovine Saveza i osuđivala iz d a ja so c ija lista ce n tru m a ša . P lenarna sje d ­ n ica SST R SJ-a, k o ja je od rža n a 26. lipnja 1921, zak aza la je k ongres Saveza za 14. kolo­ voz 1921. godine. K ongres se n ije od rž ao zbog d o n o še n ja Z ak o n a o z a štiti d ržave i opće h a j­ ke p o lic ije n a rev o lu c io n a rn e sindikate. P rilik o m o sn iv a n ja N ezavisnih s in d ik a ta O b lasni s e k re ta rija t SSTR SJ-a za S rb iju p re ­ li

uzeo je fu n k cije c e n tra le i p o d u z im a o a k c ije da se Save/, obnovi. T a s e o b n o v a n ije dogo­ dila zbog prog o n a njegovih o rg a n iz a c ija d k a d ­ rova U Savezu je o sta lo svega o sa m ra n ijih podružnica sa 2500 članova, k o je su o b u h v a ­ ćale p retežno željezničare iz ra d io n ic a i ložionica. M eđu n jim a je b ila svega je d n a p o d ­ ružnica riječn ih b ro d a ra i je d n a tra m v a js k ih radnika. Na Z em aljskoj k o n fe re n c iji željezn i­ čara, o držanoj 15. s rp n ja 1923, o d lu č ilo se da se željezničari p riv rem en o o rg a n iz ira ju u S a­ vezu m etalsk ih ra d n ik a i o b rta Ju g o slav ije, s tim e da se rad i na o b n a v lja n ju Saveza sao ­ b ra ćajn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a . S to m se odlukom n isu suglasili ž eljezn ičari S lovenije, a ni nišk a o rg an izacija u S rb iji. U Sloveniji su željezničari osnovali Sp lo šn e (neovisne) že­ ljezničke o rganizacije, a p o d ru žn ice u N išu, Skoplju, V elesu i P rilep u n asta v ile su ra d n a sta ro j osnovi, d je lu ju ć i p o d im en o m Saveza saobraćajn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a . Ž eljezni­ čari iz H rv atsk e i d ru g ih k ra je v a p o što v a li su odluke konferen cije i p rišli su Savezu ra d n ik a m etalske in d u strije i o b r ta Ju g o slav ije, z a d r­ žavajući svoje p o sebne m jesn e o rg a n iz a c ije — podružnice i tražeći da se u c e n tra li Saveza form ira sam o staln a sek cija že lje z n ič a ra s c en ­ tralnim od b o ro m n a čelu. To je , uz d ru g e ra z ­ loge, utjecalo na to da je s m a n je n b ro j čla n o ­ va podru žn ice SSTRSJ-a: 1922. je im ao 2500 ispravnih članova, a u s rp n ju 1924. g o d in e 1380 članova. N a godišn jim s k u p štin a m a , k o je su održane p očetkom 1925, vidi se d a je p o d ru ž ­ nica željezničara b ro jila 697 isp ra v n ih č lan o ­ va, a podru žn ica tra m v a ja c a 50 članova. N a kongresu Saveza ra d n ik a m e ta lsk e in d u s trije i ob rta Jugoslavije 12— 15. tra v n ja 1925. g. tv r­ dilo se d a p o sto ja n je p o k ra jin s k e o rg a n iz a c i­ je željezničara u Sloveniji i lo k aln e u N išu n ije dalo nikakve rezu ltate. Ove su o rg a n iz a ­ cije bro jčan o sm an jen e i bile su n esp o so b n e da sam ostalno d jelu ju . N a željezn ičare su v la s­ ti prim jen jiv ale izuzetno re a k c io n a rn e zaikonc i uredbe, koji su ih o n em ogućavali d a se na širem planu organ iziran o b o re p ro tiv svoga teškog položaja. S plošna željezn ičk a o rg a n i­ zacija jc više od godinu d a n a p re g o v a ra la o uje d in je n ju s re fo rm ističk im i n ac io n a ln im organizacijam a u Sloveniji. Ti su p reg o v o ri 22. ožujka 1925. godine završili ta k o d a se nacio ­ nalna »Zveza« odvojila, a izm eđu glavnih sin ­ d ikalnih o rganizacija p o stig n u t je sp o razu m , na osnovici klasne b orbe, čla n stv a u G lavnom radničkom savezu Jugoslavije i čla n stv a u In ­ ternacionalnoj tra n sp o rtn o j fe d eraciji u Am­ sterdam u. U jedinjena organizacija željezn ičara dobila je naziv Ž eljezničarska s tru k o v n a o rg a ­ nizacija Jugoslavije. U n ju s u ušle: Savez že­ ljezničara Jugoslavije, S plošna ž e lje m ič k a o r ­ 12

gan iza cija Ju g o slav ije , ž e lje z n ič a rsk o stro k o v no in p ra v o v arstv en o d ru štv o Jug o sla v ije , P ro ­ m e tn a zveza, D ru štv o sp re v o d n ih i P o tp o rn o d ru štv o p is a rs k ih slug. V ećina d e le g a ta n a k on­ g re su m e ta la c a iz s a sta v a N ezavisnih sin d ik a ta ocije n ila je u je d in je n je , n a k o je je p r is ta la Sp lo šn a željez n ič k a o rg a n iz ac ija, k a o k a p itu ­ la ciju p re d re fo rm iz m o m . K o n g re s je donio o d lu k u o o sn iv a n ju sek c ije ž e lje z n ič a ra u sklo­ pu S aveza m e ta la c a i obavezao C e n tra ln u u p r a ­ vu d a o tp o č n e p re g o v o re s p o sto je ć im k las­ nim o rg a n iz a c ija m a že lje z n ič a ra ra d i s tv a ra n ja je d in stv e n o g saveza sa o b ra ć a jn ih i tr a n s p o r t­ nih ra d n ik a , a n iš k o j o rg a n iz a c iji p o sta v lje n je u ltim a tiv n i z a h tje v d a se p rik lju č i SRM IO J-u. N a te m e lju te o d lu k e, z a g re b a č k a p o d ru ž ­ n ica ž e lje zn iča ra po v e la je p reg o v o re o stv a ­ ra n ju je d in stv e n o g saveza s a o b ra ć a jn ih i tr a n s ­ p o rtn ih ra d n ik a . U Z a g re b u je 14. lip n ja 1925. godine o d rž a n a k o n fe re n c ija želje zn ičk ih o rg a ­ niz acija , k o je z a s tu p a ju k la sn o b o rb e n o s ta ja ­ lište. N jo j su p risu stv o v a li p re d sta v n ic i S a­ veza že lje z n ič a ra Ju g o sla v ije, Saveza ra d n ik a m e ta lsk e in d u s tr ije i o b r ta Ju g o sla v ije, — se k c ija ž elje zn ičara, S p lo šn e že lje z n ič a rsk e o r­ g a nizacije, Saveza sa o b ra ć a jn ih i tr a n s p o rtn ih ra d n ik a i slu žb e n ik a Ju g o sla v ije iz N iša, P ro ­ m e tn e zveze te D ru štv a sp ro v o d n ik a . K onfe­ re n c ija je z a k lju č ila d a se o s n u je je d n a je d in ­ stv e n a že lje z n ič a rsk a , k la sn a b o rb e n a o rg a n i­ zacija, d a se iza b ere ak cio n i o d b o r k o ji je tre b a o d a sazove z a je d n ič k i k o n g res i d a se u je d in je n a ž e lje z n ič a rsk a o rg a n iz a c ija izdvoji iz G lavnoga ra d n ič k o g saveza i N ezavisnih sin ­ d ik a ta d o k se ove d v ije c e n tra ln e sin d ik a ln e in sta n c ije n e u je d in e . M e đ u tim , s o c ija listi su izigrali ta j sp o raz u m . N a k o n g re s, k o ji je o d r­ žan 25—26. listo p a d a 1925. g o dine, n isu proz­ vani d ele g a ti za g re b a č k ih i n išk ih že ljezn iča ra. K o n g re s je u je d in io ž e lje z n ič a rsk e o rg a n iz a­ c ije r e fo rm istič k o g p ra v c a u U je d in je n i savez že ljez n ič ara Ju g o slav ije . Ž eljez n iča ri k o ji su sta ja li n a p la tfo rm i re v o lu c io n a rn e k lasn e b o r ­ be o stali su d o z a b ra n e N ezavisnih sin d ik a ta u sk lo p u SRM IO J-a. U je d in jen i savez ž e ljez n ič ara Ju g o sla v ije im ao je c e n tra lu u L ju b lja n i, a b ro jio je 4385 članova. U H rv a tsk o j i S lav o n iji im a o je 925 članova, a u D a lm a ciji 237. R e fo rm istič k i S a­ vez že ljezn iča ra za B o sn u i H ercegovinu sa sje d ište m u S a ra je v u p ris tu p io je U je d in je­ n o m savezu ž e ljezn iča ra Ju g o sla v ije u to k u 1926. godine sa 780 članova. U jed in je n i savez je 2. p ro sin c a 1928. godine o d ržao d v ije p a ra ­ lelne zem aljsk e kon fe ren o ije , p r v u u Slavon­ sk o m B ro d u , d ru g u u S p litu . N a sv a k o j k onfe­ re n c iji bilo je p o o ko 40 dele g ata k o ji su p re d ­ sta v lja li ž eljezn ičare iz cijede države. O bje

k o n fere n c ije ista k le su z a h tje v d a se što p rije sazove aniketa k o ja bi p r e tr e s la R ad n ičk i p r a ­ vilnik k o ji je u s k o ro tre b a o d a stu p i n a snagu. D rugo, d a se u n o vom p r a v iln ik u o p o v la stic a ­ m a za v o ž n ju p o v ra te sva d o ta d o d u z e ta p ra v a i p riz n a ju nova. T reće, d a se k ro z fin a n c ijsk i za k o n p o p ra v i u re d b a o n a b a v lja č k im z a d ru ­ gam a, d a se p r o š ir i isp la ć iv a n je p re k o v re m e ­ nog ra d a i r e g u lira ju d ru g a p rim a n ja , d a se izje d n a č e m iro v in e tzv. » m ilo stin ja ra « s o s ta ­ lim a, d a se z a g a r a n tir a isp la ta d u g o v a n ja sve­ m u o so b lju , d a se p la ć e ž e lje z n ič a ra o slo b o d e o p o re z iv a n ja ili d a im se z a k o n sk i m in im u m p ov e ća za 100 p o s to . Č e tv rto , d a se p o b o ljša p ra v iln ik o s p o re d n im n a d le ž n o stim a . P eto , da se p ro v e d u d a n i p rije d lo z i o r a d n ič k o m o si­ g u ra n ju u s ta r o s ti i iz v rše iz m je n e p ra v iln ik a o b o le sn ič k o m fo n d u . Š e sto , d a se ra d n o v ri­ je m e i u sa o b r a ć a ju re g u lira n a bazi osam sa tn o g a ra d n o g d a n a .2

Godina

1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936.

Dužina željezničke pruge km

2 Sindikalni p o k re t u S rb iji 1903— 1919, Beograd, 1958; Predm etni re g ista r, 582—583 (Savez željez­ ničarskih radnika. Savez tra n sp o rtn ih i sao b ra­ ća jnih ra d n ik a , U druženje tra m v ajsk ih radnika); Više o tom e: V. K orać, P ovijest radničkog pokre­ ta u H rva tsko j i Slavoniji, knj. II, Radnički sin­ dikati, Zagreb, 1930 (željezničari 463—478); N. š a ­ rac: Sindika ln i p o kret u B osni i H ercegovini do 1919, Sarajevo, 1955, 121, 186; J. Cazi. Nezavisni sindikati, 'knj. I, Zagreb, 1962, stir. 26, 46, 47, 48, 49, 50, 76, TI, 78, 79, 80; isti, N ezavisni sindikati, u d j„ k n j. III, svezak I, Zagreb, 1967, 22—23, 28— 29, 90— 111; isti, U jedinjeni sin d ika ti 1/1929.

Uski kolosijek km

6.886,7 6.9193 7.103,7 7.103,7 7.099,7 7.105,4 7.123,9 7.276,8

3.292,4 3.3043 3348,7 33143 3.408,0 3308,1 3.309,3 3.205,3

B roj tu n e la p o ra sta o je u razdoblju od 1929. godine do 1936. godine sa 371 na 423, b ro j m o sto v a dužine od dva do 30 m etara sa 5.116 n a 5.554, a b ro j m ostova dužine 30 m e­ ta r a sa 274 n a 348. B roj p ro p u sta popeo sc sa 16.670 n a 17.401.

Godina

R azvoj ž e lje z n ič k e m re ž e o d 1929— 36. god. vidi se iz ta b e le :

km

10.179,1 10.223,5 10.452,4 10.418,3 10.407,7 10.4133 10.433,2 10.482,1

Željeznički saobraćaj i željezničari Ž elje z n ič k a m re ž a Ju g o s la v ije s a s to ja la se o d d rž a v n ih i p riv a tn ih p r u g a u e k sp lo a ta c iji G en e ra ln e d ir e k c ije d rž a v n e ž eljezn ice. Ž eljez­ n ič k i s a o b ra ć a j o d v ija o se p ru g a m a n o rm a l­ no g a i u sk o g k o lo s ije k a . G o d in e 1925. d u ž in a ž e ljez n ič k e m re ž e n o rm a ln o g k o lo s ije k a izno­ sila je 6752,6 k m , a d u ž in a u s k o tr a č n ih p ru g a 3226,5 k m . N a d rž a v n e p ru g e o tp a d a lo je 5325,5 k m , a n a p r iv a tn e 3431,5 k m . G o d in e 1929. u k u p n a d u ž in a ž e lje z n ič k ih p r u g a u ze m lji iz n o sila j e 10.179,1 k m , o d to g a j e n a n o rm a l­ ne k o lo s ije k e d o la z ilo 6886,7 k m , a n a p ru g e usk o g k o lo s ije k a 3299,4 k m . P o tk r a j 1936. go­ d in e u k u p n a se d u ž in a ž e lje z n ič k ih p ru g a p o ­ već ala n a 10.482,1 k m , o d č eg a n o rm a ln o g k o ­ lo sije k a n a 7276,8 k m , a u sk o g a 3205,3 km .

Normalan kolosijek

1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936.

Tunela

Mostova od 2 do 30 m

371 373 402 402 402 402 403 423

5.116 5.148 5.537 5.537 5.535 5.537 5.540 5.554

Mostova dužih od 30 m 274 276 340 340 340 341 343 348

Propusta 16.670 16.802 17.194 17.194 17.185 17.213 17.233 17.401

N a d rža v n im željeznicam a norm alnog kolo­ s ije k a b ilo je 1929. godine 809 slanica, 385 sta­ ja liš ta , 26 sto v a rišta i sedam uk rsn ica , u k u p ­ no 1.227 o b je k a ta . G odine 1932. bilo je 821 sta n ic a , 392 sta ja lišta , 37 sto v a rišta i osam u k rsn ic a , u k u p n o 1.258 o b jek ata. Na državnoj željeznici n o rm aln o g k o losijeka bilo je 19_ . g odine 2.044 lokom otiva, a 1932. godine 1.846. P u tn ič k ih vagona bilo je 1929. godine 4.433 a 1932. godine 4.023. G odine 1929. bilo je 4a.99> te re tn ih vagona, a 1932. 46.686. Državne Ž^ J ^ ‘ nice n o rm aln o g ko lo sije k a prevezlo su 192-, g odine 42,063.321, a u 1932. godini 30.136.4a6 p u tn ik a . R obe je prevezeno u 1929. godini 18,905.493 to n a , 1932. godine 11,770.626 tona a k ra je m 1933. godine satno 9,845.000 tona. P ro­ m e t n a p o d ru č ju željezničke dire k cije Z agicb iznosio je 1929. godine 5.350.213 tona L ju b ­ lja n a 3,653.765 tona, B eograd 2,63a.265 tona, S u b o tic a 2,773.372 i S ara je v o 2,552.aa0 tona. 13

P rihodi od ek sp lo a ta c ije željezn ica u 1929. i 1932. g o d ili iznosili su u d in a rim a : G o d in a 1932. 1929.

Vrsta prihoda Od prijevoza putnika Od prijevoza prtljage Od prijevoza roba Druge vrste prihoda Ukupan prihod

705.843.144 544.494.473 6.317.151 8.215.919 1,827.373.344 1,223.268.645 138.880.677 201.731.172 2,680.313.084 1,975.811.441

Uprava Saobraćajna i komer­ cijalna služba Održavanje pruga Održavanje strojeva Razno

11ft 1A7 AA7 11UJD/.40/

104 133 858

443.448J 15 394.393.347 930.172.887 191.007.866

376231.348

•>flAO ISO 00")

Ukupan prihod od eksploatacije u dinarim a Po km eksploatirane dužine Na 1000 voznih km Na 1000 bruto tonskih km

1929.

1932.

295.390 56.222 182

212.209 43.120 163

R ashodi u e k sp lo a ta c iji d rž av n ih željezn ica u 1929. i 1932. bili su: 1929. god. 2,688.422.387 din; 1932. g. 2,069.389.822

Ra s h o d i Po km eksploatirane dužine Na 1000 vooznih km Na 1000 bruto tonskih km

G o d in a 1932. 1929. 296284 56.392 182

222259 45.163 170

Prem a završnim ra č u n im a 1931/1938. godi­ ne finan cijsk o sta n je držav n e željeznice isk a ­ zano je ovako: o stv aren i p rih o d i 2,439.600.000 dinara; rash o d i 2,025.800.000 d in a ra . Na p riv atn o j željeznici p rih o d i o d p rije v o ­ za p utn ik a, p rtlja g e , ro b a i d ru g ih p rih o d a iznosili su u 1929. godini u k u p n o 68,279.200 dinara, a 1932. godine 40,790.209 d in a ra . R as­ hodi na p riv a tn im željezn icam a iznosili su 1929. godine 72,232.474 d in a ra , a 1932. 40,779.045 din ara. G o d in a R ashodi

1929.

1932.

Po km eksploatirane dužine Na 1000 bruto tonskih km

84.295 353

46.663 278

R ashodi u ek sp lo a ta c iji željeznica kn jižili su se kao rash o d i uprav e, s a o b ra ć a jn e i ko­ m ercijaln e službe, o d rž av an ja p ru g a , s tr o ja r ­ ske službe i razno. Pod atk e o tim ra sh o d im a donosim o za 1932. i 1936. godinu. 14

344.707.882 808518.816 406.170.468 •>nan t o vr>

Od 1918. do 1931. g odine sag rađ e n o je 1.218 k m n ovih željez n ič k ih p ru g a u v rije d n o s­ ti od 1.610 m iliju n a d in a ra . Od 1932. do k ra ja 1938. go d in e s a g ra đ e n o je sa m o 156 km novih p ru g a . Z a 20 g o dina, p r e m a to m e, sag ra đ en o je 1.370 k m n o v ih p ru g a . P re m a p ro ra č u n u d r Ive V inskoga, u H rv a tsk o j su nove inv esti­ c ije u ra z d o b lju od 1919. d o 1940. g o dine u želje zn ičk i sa o b ra ć a j iznosile 3.197 m iliju n a d in a ra ili 54,6% o d u k u p n ih in v e stic ija u sa o ­ b ra ć a j i veze. Za n o v o sag rađ e n e p ru g e u tro šilo se 530 m il. d in , n a n e d o v rše n e p ru g e 160 m il. din , p ru g e d v o stru k o g k o lo sije k a 262, za p o ja ­ ča n je p ru g a 531 i za o sta le o b je k te 220 m il. din. N a lo k o m o tiv e se u tr o š ilo 594 m il. din, na te re tn e vagone 320, n a p u tn ič k e 330, n a o sta li vozni p a rk 130, n a ložionice, ra d io n ic e, elektro -u re đ a je i o sta lo u tro š ilo se 120 m iliju n a d in a ra . P re m a tv rd n ji ta d a š n jih p isa c a i s tru č n ja k a za sa o b ra ć a j, d rža v n e željez n ic e n isu im ale n i­ k a kvu p o tp o r u i su b v e n c ije od d rž av e . O ne su, n a p ro tiv , b ile z n a tn o o p te re ć e n e i b u d ž e t­ sk im ra sh o d im a k o ji n isu im ali n ik ak v e veze s e k s p lo a ta c ijo m d rža v n o g a voznog p a rk a i k o ji su p re d sta v lja li izvor drž av n o g bu d že ta . T a k o su D ržavne že ljeznice iz sv o jih p rih o d a izdržavale M in ista rstv o sa o b ra ć a ja , o tp lać iv a le a n u ite te za J u ž n e željeznice, o tp laćiv a le vicin a ln e željeznice, fin a n c ira le g ra d n ju novih že­ ljez n ič k ih p ru g a , isp lać iv a le su b v e n cije p o m o r­ skim b ro d a rstv im a i p o m o rsk o m rib a rstv u , itd. P ovrh svega, one su p lać ale i d rža v n e vozarin sk e ta k se p re m a to čk i 101, Z a k o n a o ta k ­ sam a, k o je su p rv o b itn o iznosile 10% o d b ru to p rih o d a n a ro b n i p ro m e t i 15% o d b ru to p r i­ h o d a n a p u tn ič k i p ro m e t, a k o je su p o č etk o m 1934. godine povećane za p e t p o sto . Svi ovi izdaci iznosili su p ro sje č n o g o d išn je oko 300,000.000 d in a ra . P ri sv e m u tom e, D ržavne željeznice su m o ra le o d rža v ati rav n o težu u svom e b u d ž etu . Već i zbog ovih iz d a ta k a u p ra ­ va d rž av n ih ž eljeznica u o p ć e n ije m ogla vo­ diti n o rm a ln u ta rifn u p o litik u , a n a jm a n je u do b a eko n o m sk e krize, k a d a su se poslovi, a

tim e i p rih o d i p o čeli s m a n jiv a ti i k a d a je p ro izv o d n ji, trg o v in i i p ro m e tu tre b a lo p ru ž iti š to je f tin ije s a o b ra ć a jn e u sluge. N a d rž a v n im želje z n ic a m a b ilo je 1931. go­ d in e za p o sle n o u k u p n o 76.058 o so b a : čin o v n i­ k a i čin o v n ič k ih p rip ra v n ik a , zv a n ič n ik a p rv e i d ru g e k a te g o rije , s lu ž ite lja tre ć e k a te g o rije ,

dnevničara, kvalificiranih i nekvalificiranih rad­ n ik a i h o n o ra rn ih službenika. Taj je broj 1935. godine iznosio 70.400, a 1937. godine se povećao n a 74.158 zaposlenih rad n ik a i služ­ benika. S lijedeća tabela pokazuje ukupan broj zaposlenih od 1931. do 1937. i njihov raspo­ red 1937. godine po d irekcijam a.

OSOBLJE DRŽAVNIH ŽELJEZNICA

I i

6

G eneralna d ire k c ija Oblasne d irekcije Beograd

1.583

245

142

134

156

521

6.813

2.759

29

12.382

1.614

425

692

3.488

646

886

1.946

5.908

—

15.605

6.73

Oblasne d irekcije Zagreb L ju b ljan a Sairajevo Subotica

1.900 1.556 1.256 1.309

330 132 268 316

770 514 390 407

4.644 2.529 2.640 2.927

362 123 447 516

851 483 1.077 779

1.520 836 1.178 989

4.632 3.405 3.507 3.776

— —

1 1

14.809 9.578 10.764 11.020

6,70 8,35 7,34 4,81

Ukupno 1937. 1936. 1935. 1934. 1933. 1932. 1931.

9.218 8.713 8.298 8.168 7.920 7.728 7.094

1.716 1.826 1.776 1.740 1.565 1.497 1.832

2.915 2.866 2.745 2.695 2.712 2.664 3327

16362 16.056 16.023 15.670 15.541 15.079 15.513

2.250 2.338 2.462 2.345 2.353 2.369 2.549

5.397 3.966 4.567 3.556 4.231 4.563 4.309

13.282 12.851 11.447 11.686 11.695 12.967 12.667

23.987 25.160 23.041 25.909 24.884 25.011 28.690

31 39 41 53 59 75 77

74.158 73.815 70.400 71.822 70.960 71.953 76.058

7,86 7,86 7.87 7.53 7,68 7,61 7,73

P o d a c i o č la n s tv u k o d b o le sn ič k o g fo n d a D ire k c ije d rž a v n ih ž e lje z n ic a d a ju p o d a tk e o n e š to v eć e m b r o ju z a p o sle n ih . T a k o je , n p r.,

131

1937. godine u k u p n o osig u ran ik a bilo 79.674, a u p rv o m tro m je s e č ju 1940. godine 84.337.

ČLANSTVO KOD BOLESNIČKOG FONDA DRŽAVNOG SAOBRAĆAJNOG OSOBLJA3 Aktivni službenici

Fakultativni članovi

§

\

O blasna uprava

Beograd Zagreb L jubljana S arajevo Subotica

21.494 17.683 11.774 18216 11.818

565 316 238 229 219

22-059 17.999 12.012 13.445 11.507

49.439 45.615 26.085 87279 24336

311 523 1.304 273 153

Ukupno — 1937. 1936. 1935.

75.485 76.402 74257

1.897 1.588 1373

77.089 77.990 75.830

183.084 176.174 175.019

2367 2224 1.980

16 4 6 2 — 28 25 20

49.844 46.424 28.123 87.770 24.736

327 527 1-310 275 153

405 809 2.038 491 200

22.386 18.526 13322 13.720 11.720

2.809 2.240 2.000

8.048 3.447 3203

70674 186.807 80269 179.621 77.830 178.222

1 S ta tistički godišnjak 1937, Beograd, 1938, 345. 15

ddqt OSIGURANOGA SAOBRAĆAJNOGA OSOBLJA KOD DIREKCIJE DRŽAVNIH ŽELJEZNICA

M

ZA I TROMJESEČJE 1940. GODINE4

Oblasne uprave Obavezni članovi bolesničkog fonda žene Direkcije držav­ m uškarci nih željeznica

ukupno

Fakul­ tativni dlanovi

Ukupno obavezni i fakultativni članovi

Članovi porodica

Beograd Ljubljana Novi Sad Sarajevo Zagreb

21.945 10.927 12.367 14.795 19.006

739 162 303 252 307

22.684 11.089 12.670 15.047 19.313

457 1.638 185 507 747

23.141 12.727 12.855 15.554 20.060

52.168 27.400 26.768 40592 48583

U kupno:

79.040

1.763

80.803

3.534

84.337

195.511

U kupno je obaveznih i fa k u lta tiv n ih č la­ nova, te o b ite ljsk ih članova 1940. go d in e b ilo osiguran o 279.848. O d to g a u o b la sn o j u p ra v i Beograd 75.309 osoba; lju b lja n s k o j o b la sn o j upravi 40.127, u Novom S ad u 39.623, S a ra je v u 56.146 i Z agrebu 68.643 osoba.

Kongres Ujedinjenog saveza željezničara Jugoslavije 1929. godine Z abranom Saveza ra d n ik a m e ta lsk e in d u s ­ trije i o b rta Jugoslav ije, i N ezavisnih s in d ik a ta uopće, u kojem su bili o rg a n iz ira n i željezn i­ čari k om unisti, o stale su d a d je lu ju d v ije organizacije željezn ičara: U je d in je n i savez že­ ljezničara Ju goslavije, re fo rm istič k o g p ra v c a i režim sko U dru žen je n ac io n a ln ih ž e ljezn ičara i bro d a ra Ju goslavije. P rvih d an a m o n a rh is ­ tičke d ik ta tu re bile su na u d a ru p o d ru ž n ic e Ujedinjenog saveza ž e ljezn ičara u Je se n ic a m a , Dravogradu i M arib o ru . O blasni s e k re ta rija t USŽJ Zagreb p oslao je 9. s ije č n ja 1929. go­ dine popis svojih p o d ru ž n ic a i n jih o v ih fu n k ­ cionara na zah tjev P o k ra jin sk o g o d b o ra URSS-a Zagreb od 8. sije č n ja 1929. godine. »Na d o p is od ju č e r šaljem Vam p opis n a ših p o d ru ž n ic a i njihovih funk cio n era; Z agreb USŽJ O blasn i sek re ta rija t — p re d sje d n ik F ra n jo K o ren e i sek re ta r S tje p a n Pongračić, p o d ru ž n ic a U SŽJ Zagreb — p re d sje d n ik F ra n jo K orene, ta jn ik Mijo Podgorelec, B jelo v ar — p re d sje d n ik Iv an Urek, ta jn ik Ivan B a ra n ja , S lavonski B ro d — predsjed n ik Jo sip D ekanić, vlakovođa, G arešnica — p re d sje d n ik Stevo Stan k o v ić, ta jn ik I orno H orvat, G račac — p re d sje d n ik Ja k o b Borić, Jasenovac — p re d sje d n ik M ate šep o vić, Knin — p re d sje d n ik A dam ić Jo sip , N ova G radiška — p re d sje d n ik P e ta r Lulić, Novi M arof — p red sjed n ik F a b ijan B eljak , O gulin — p red sjed n ik L uketić N ikola, P eru šić — predsjed n ik S tevo K olar, P ak rac — p re d s je d ­ nik M arko Klajić, S u n ja — p re d sje d n ik M atija Ivančić, S isak — p re d sje d n ik O rm ož, ta jn ik F ranjo D ropučić, S p lit — p re d sje d n ik Ju k ič , ta jn ik Ivo Ferić, V rhovine — p re d sje d n ik Stje16

pa n M ravunac, Z la ta r B istric a — p re d sje d n ik A lojz M ikulec, In d ija — p re d s je d n ik M ilivoj V eselinović«. O b lasni s e k re ta rija t U SŽJ Z agreb p o slao je P o k ra jin sk o m o d b o ru U RSS-a Z agreb, n a n je ­ gov z ah tjev , p o p is fu n k c io n a ra jo š za ova m je sta : B ačuga, H ra sto v ica , M aju r, O sijek, Pavlovac — D ražica i V irovitica. C e n trala U SŽJ L ju b lja n a piše O b lasn o m s e k re ta r ija ­ tu Z agreb: »Sto se tiče r a d a n ašeg Saveza sa o p ća v am o V am , d a je b io d ru g F ra n c Jern e jč ić u in te rv e n c iji k o d M in ista rstv a u n u ­ tr a š n jih dela, te je d o b io iz ja v u d a se r a d n a ­ šeg saveza neće sm e ta ti sve d o k ćem o ra d iti sa m o n a stru k o v n o m p o lju i u g ra n ic a m a n a ­ šeg s ta tu ta . P rija v e p ro tiv našeg saveza nisu b ile o tp o sla n e o d p o litič k e vlasti, to je s t od v e likih ž u p a n a, već od k o m a n d a n ta p o g ra n ič ­ n ih tru p a i p o g ran ičn e p o lic ije iz Jesen ica , D rav o g rad a i M arib o ra. Sve to p rija v e su m ­ njičile su n a š savez d a k rije k o m u n iste . D rug J e rn e jč ić izneo je ja s n e d o k u m e n te d a n a š sa ­ vez n em a sa ni je d n im k o m u n isto m veze, te d a k o m u n isti o š tro n a p a d a ju n a š savez kao o p o rtu n istič k i. M olim o o b la sn i o d b o r, d a izda svim p o d o d b o rim a je d a n c ir k u la r u k o je m n e ­ k a p o d o b o re pozove n a in ten z iv a n ra d , te ih ob a v ije sti d a je n a š savez leg a ln a org an iza cija. Isto v re m e n o n e k a ih o b a v ije sti d a će se naš k o n g res o d rž a ti neo d lo žn o d n e 14. i 16. a p rila u Z ag reb u , u p ro s to r ija m a R ad n ičk e kom o­ re.« U je d in je n i savez želje zn iča ra, O b lasni se­ k r e ta rija t Z agreb, p iše 15. s ije č n ja 1929. cen­ tra li U SŽJ L ju b lja n a : »Izv je šću jem o V as da je ju č e r u ju tr o u 5 s a ti u h a p še n d ru g K m et. U 5 sa ti digli su ga iz k re v e ta d v a p o lic ajc a i saopćili m u nalog, d a ga se im a u h a p siti i izv ršiti m u p re m e ta č in u stan a . Od 5 do 8 tra ja la je p re m e ta č in a sta n a . S oba, k u h in ja , šp a jz a i zahod, sve je to bilo p re m e ta n o . Za­ p lije n je n a m u je sva arh iv a: k n jig e i časopisi, 4 Radnička zaštita (službeni dio), Zagreb, 12/ 1940, 190.

k o ji su se p ri n je m u našli. U 8 s a ti je sa z a p lije n je n im s tv a rim a o d v ed en n a re d a rstv o , g d je se i d a n a s nalazi. D an as sm o b ili s d r u ­ gom P fe ife ro m in te rv e n ira ti ko d p o litičk o g r e ­ fe re n ta i šefa p o licije. Z a što je u h a p še n , nisu na m h tje li reči, ali n a m je d a n o o b e ć a n je , da će se n je g o v a s tv a r u z e ti o d m a h u p re tre s i — ev e n tu a ln o — jo š d a n a s p u s titi n a slo b o d u , ak o m u se n iš ta n e dok aže. S a d a u 5 sa ti p o p o d n e , o n jo š n ije n a slo b o d i. R azlozi h a p ­ š e n ja će s ig u rn o b iti u to m e , š to je p o lic ija za p lije n ila a rh iv N e z av isn ih sin d ik a ta , p a se u n jih o v im za p isn ic im a , n a im e o d p o v je re n ič k o g v ijeć a ra d io n ic e , n a š lo i im e K m e ta . K od p o ­ licije sm o jo š sa z n a li i to, d a je o n o d p o li­ c ije iz L ju b lja n e d e n u n c ira n k a o k o m u n ist. V je ro ja tn o m u se h o ć e s a d a sa za p isn ic im a N eza v isn ih s in d ik a ta d o k a z a ti d a je u is tin u ko­ m u n ist. I m a jo š je d n a stv a r, k o ja m ože b iti ra zlo g h a p š e n ju : z a d n jih d a n a d ije lili su ko­ m u n isti p o Z a g re b u je d a n le ta k , n ek a k v e ile­ g a ln e o rg a n iz a c ije k o m u n is tič k e p a r tije , k o ji n a je d a n u p ra v o p ro v o k a to rs k i n a č in n a p a d a s a d a š n ji režim . O b z iro m d a su p o d u z e ta b r o j­ n a h a p š e n ja k o m u n is ta , te s to g a ra z lo g a v je ­ ro ja tn o u h a p š e n i d ru g K m e t, u n a d i da će m u se ili n e š to d o k a z a ti, ili p a k n e š to ko d n je g a p ro n a ć i. M o je je u v je r e n je d a K m e t neće dug o b iti u z a tv o ru . N a jv iše d a n , dva, k o lik o će b iti d o v o ljn o , d a m u se n iš ta n e dok aže. M i će m o v o d iti in te n z iv n u b rig u , d a g a d o b ije ­ m o n a slo b o d u . O vo V am ja v lja m o z n a n ja r a ­ di.« U s lije d e ć e m d o p is u ja v lja O b la sn i se k re ­ ta r ija t d a je z a K m e ta in te rv e n ira o i B o g d an K rek ić.

g resu po jednom delegatu zastupljeno, kojeg iz ab ra ti n a ovako sazvanom sastanku. Ukoliko bi sa sta n a k zaključio da se na dnevni red K ongresa stavi jo š ko ja točka koja nije u pri­ vrem enom dnevnom redu objavljena, o tom e valja C en tralu odm ah izvjestiti pism enim pu­ tem . O sim rasp ra v e povodom godišnjeg izvješ­ ta ja p o d ružnice i p redstojećeg K ongresa, na tim sastan c im a , koje tre b a odm ah sazivati, valja p re tre s ti i prijedloge za novi Radnički p ravilnik, koji su o b javljeni u »Ujedinjenom Ž eljezničaru« od 15. fe b ru a ra o. g. Da budu članovi i željezničari o sad ržaju Pravilnika čim b o lje in fo rm iran i, na Vaš sastanak, će doći i d eleg at iz Z agreba ili iz L jubljane, koji će vam sve p o tre b n o p o d ro b n o raz jasniti. Isto tako će V am o b ja sn iti i sve u vezi s održavanjem K o n g resa i pod n o še n jem prijedloga. Da bi naš d e legat m ogao p ravovrem eno na sasta n ak do­ ći, nuž n o je d a o d ržavanje sastan k a najavite ovom s e k re ta rija tu n ajm a n je 5 dana prije. To jc p o tre b n o ra d i toga, da bi drugovi koji će poći n a sa sta n a k izvan Z agreba mogli p rib a­ v iti n užne d o p u ste i dozvole za putovanje. Bu­ d u ć i d a je sa zivanje sa sta n k a skopčano sa pod­ n o še n je m p rija v e nadležnoj policijskoj ili ko­ ta rs k o j v lasti, to V am u prilogu šaljem o po je d a n fo rm u la r za ta kvu p rijav u . Ako u Vašem m je stu n em a p o licijsk ih vlasti, ta d a podnosite ta k o isp isan u p rija v u nadležnoj sreskoj ili ko­ ta rs k o j vlasti, već p re m a tom e k oja je nadlež­ na, te je b ilje g u jte sa 5.— d inara. Tu prijavu m o ra te u č in iti n a jm a n je 3 dan a p rije nego sc sa s ta n a k saziva. R azum ije se ako biste na ta k o v u p rija v u dobili rje še n je d a se održava­ n je sa sta n k a ne dozvoljava, valja o tom e iz­ O b la sn i s e k r e ta r ija t U S Ž J Z ag reb 10. o ž u j­ v je stiti i na s b rz ojavno, d a ne bi naš delegat k a 1929. p iš e sv im p o d ru ž n ic a m a : »U vezi s suv išn o k V am a dolazio.« n a šim r a n ijim o k ru ž n ic a m a , sa o p ć a v a m o V am O b lasni s e k re ta rija t USŽJ Z agreb 6. trav­ p o n o v n o , d a će se K o n g re s n a še g Sav eza d e fi­ n itiv n o o d rž a ti d n e 14. i 15. a p r ila o. g. u Z a­ n ja 1929. ja v lja svim članovim a u Zagrebu: »Kao što vam je poznato, od rža t će se u ne­ g r e b u u p r o s to r iji R a d n ič k e k o m o re Z g ra d a s re d iš n je g u r e d a k r a j G lav n o g k o lo d v o ra . K o n ­ d je lju i p o n e d je lja k dn e 14. i 15. o. m j. nas red o v n i I I I K ongres u Zagrebu. O državati će g re s će ra d iti p o u tv rđ e n o m d n e v n o m re d u , se u p r o s to r iji R adničke kom ore, Haulikova tj. p ro b le m im a k o ji se sta v e n a d n ev n i re d i ulica 12, a po č eti će rad o m točno u 9 sati k o ji će se p ra v o v re m e n o C e n tra li p o s la ti. R ok u n e d je lju . Svi članovi u Z agrebu, koji su ta za p ra v o v re m e n o p o d n o š e n je p rije d lo g a za dva d a n a od službe p ro sti, tre b a da n astoje K o n g re s je 10 d a n a p r ije o d r ž a n ja isto g a, K o n g re su p risu stv o v ati. P ristu p K ongresu, uz dak le, d o 4. a p r ila o. g. D o to g a d a n a m o ra ju p re d o č e n je čla n sk e iskaznice, tj. članovnika se C e n tra li p o s la ti svi p rije d lo z i za k o je p o je ­ Saveza, b iti će svakom e dozvoljen. Osim toga, d in e p o d ru ž n ic e ili čla n o v i o b n a đ u p o tr e b ­ članovi u Z agrebu, b u d u ći d a se K ongres odrn im d a ih se n a K o n g re s u r a s p ra v i i p o k o ji­ ža je u n jih o v o j sred in i, dužni su da d o pri­ m a se tr e b a n e k e z a k lju č k e d o n ije ti. R ad i to g a n e su jo š i slijed eću žrtv u . Na K ongresu će sc p o zivam o jo š je d n o m sve p o d ru ž n ic e d a u to ­ nać i o ko sto tin u deleg a ta — željezničara iz k u ovog m je s e c a n eo d lo ž n o sazo v u sv o je p o ­ ra z n ih k ra je v a na še države. Izd rž av a n je toli­ d ru ž n ič k e i č la n s k e sa s ta n k e , n a k o jim a va­ kog b ro ja deleg a ta s ta ja t će m nogo novaca, lja p o d n ije ti č la n o v im a iz v je š ta j o dosad ak o ji će se m o ra ti izdati za n jihovu p reh ra n u n je m ra d u , p r e tr e s ti d n e v n i re d K o n g re sa , te i p re n o ć ište . T aj veliki iz d atak Savezu m o ra­ iz a b ra ti d e le g a ta z a isti. S v a k a p o d ru ž n ic a i m o n a s to ja ti o la k ša ti n a ta j način, što cemo p o v je re n iš tv o m o ra n a s to ja ti d a b u d e n a K o n ­ 17

n a sto ja ti, da čim veći b ro j d eleg ata u zm em o na prenov ^te u naše p riv a tn e stan o v e za je d n u noć, tj. za n e d je lju d n e 14. o. m j. to će b iti svakom e od n as m oguće i tre b a sam o m alo dobre volje za p o d n o šen je te žrtv e. Za je d n u noć naći će se m je sta za d ru g a — stra n c a . Stoga m olim o sve drugove, k o jim a je to ik a­ ko m oguće da sm je ste za je d n u noć je d n o g druga kod sebe, d a n am to o d m a h jave.«

ra d n ištv u , o b orili d a se izm jen o m za k o n a o drža v n o m sa o b ra ć a ju n e p o g o rša položaj že­ ljezničkog o so b lja. U iz v je šta ju iznose a k cije Saveza, za p o b o ljša n je p ra v iln ik a o sp o red n im p rin a d ie žn o stim a , p riz n a v a n ju kilo m etraž e, p o ­ bo ljša n ju p ra v iln ik a o b o le sn ič k o m o sig u ra ­ n ju , u v o đ e n ju o sig u ra n ja ra d n ik a u sta ro sti, p o b o ljša n ju p ra v iln ik a o o d je ć i i to m e slično. Savez je u to k u 1928. godine o d rž a o o k o tr i sto tin e z b orova želje zn iča rsk ih r a d n ik a , velik U jedinjeni savez željezn ičara Ju g o slav ije b ro jio je 1928. godine p re m a p o d acim a o u- b ro j k o n fere n cija , š ta m p a o i ra s tu ra o veliki plaćenoj kvoti C entrali URSSJ 4.018 član o v a i b ro j le ta k a i c e n tra ln i list U je d in jen i Željez­ 56 podružnica, a 1929. godine 4.198 član o v a i ničar u 160.000 p rim je ra k a . N a k o n g re su je 68 m jesnih organizacija. Na te rito riji P o k ra ­ su d je lo v a lo 85 de leg a ta k o ji su z a stu p a li 5.320 jinskog o d b o ra URSS-a B eograd bile su 1928. red o v n ih članova. K o n g resu je p risu stv o v a la godine dvije podružnice sa 12 članova. Na p o d ­ deleg a cija čeh o slovačkog S aveza želje zn iča ra. K ongres su p ism en o p o z d rav ili sin d ik a ti že­ ručju Pokrajin sk o g o d b o ra URSS-a Z agreb bilo je 1928. godine 447 članova u 11 p o d ru ž ­ ljezn iča ra: A u strije, B ug a rsk e, N jem ač k e, P o lj­ nica; S tru k o v n e kom isije L ju b lja n a 28 p o d ru ž ­ sk e i S e k re ta rija t In te rn a c io n a le tra n s p o rtn e nica sa 2.455 članova; a na p o d ru č ju P o k ra jin ­ fe d era cije iz A m sterd am a. K o n g res je ista k a o d a se n ije d n a o rg a n iz a c ija sin d ik a ta ne su ­ skog o d b o ra URSS-a Novi S ad d jelo v ala je te sreć e s to lik o tešk o ć a u svom ra d u k a o Savez godine sam o je d n a p o d ru žn ica sa 16 članova. Na te rito riji P o k rajin sk o g o d b o ra URSS-a S a ­ že ljezničara. Pa ipak, Savez je b ro jn o o jača o , rajevo djelovalo je 11 p o d ru ž n ic a sa 922 č la­ p o ra sta o je njegov u tic a j, što se vidi i iz re ­ zu lta ta izb o ra za u p ra v u h u m a n ita rn ih fo n d o ­ na dok su na p o d ru č ju P o k ra jin sk o g o d b o ra URSS-a S plit djelovale tri p o d ru žn ice sa 182 va u b o le sti (želje zn ičarsk o o sig u ra n je ). Savez člana. G odine 1929. p o k ra jin sk i o d b o ri URSS-a je p ro širilo m re ž u sv o jih o rg a n iz a c ija iz S lo­ imali su slijedeći b ro j članova: B eo g rad 14, venije u H rv a tsk u , S lav o n iju , B osnu, H e rce g o ­ Zagreb 622, L ju b lja n a 2.420, Novi S ad 14, S a­ vinu i D alm aciju. R a sp ra v lja ju ć i o polo žaju že lje z n ič a ra n a k o n g re su se rek lo d a se z ak o n ­ rajevo 840, S p lit 288. B roj p o d ru ž n ic a povećao se u H rvatskoj na 14, u S loveniji na 33, V oj­ ski p ro p isi o z a štiti i o sig u ra n ju , k o ji p o sto je vodini na dvije i u B osni i H ercegovini na 12. za sve ra d n ik e u p riv a tn im p o d uzećim a, ne Prem a tom e, U jedinjeni savez ž e ljezn ičara b ro ­ p rim je n ju ju n a željez n ič are . D ugo o čekivan jio je 1929. godine 68 m je sn ih o rg a n iz a c ija i p ra v iln ik za ra d n ič k o o so b lje jo š n ije, ni p o ­ to: Bačuga, B a n ja L uka, B eograd, B istric a — slije d eset g o dina, sa č in je n , ta k o d a rad n ic i B ohinjsko jezero, B istrica — L im buš, B jelo ­ n e m a ju re g u lira n ra d n i o d nos. P o sto je ć a p ra g ­ var, Borovnica, B rezno— B istrica, Brežice, Bu- m a tik a je r e a k c io n a rn a , a p ra v iln ik za sp o re d ­ ne p rin a d le ž n o sti n e p o tp u n i n ep rav iča n . R a d ­ bnjarci, Celje, Čakovec, Catinci — V isoko, D ravograd, D obravine, D rvar, G robelno, Hag- no v rije m e n ije je d n a k o , ovisi o tu rn u s im a i, po p ra v ilu , se ne p o š tu ju zak o n sk e o d re b e o jići, In d ija, Jasenovac, Jesenice, K a talen a, Knin, K ranj —Lešce, K ra n jsk a G ora, K onjic, dužini ra d n o g d an a . B olesnički fond ta k o đ e r Laštva, Logatec, L jubija, L ju b ljan a, M aju r, Ma- n ije u sk la d u sa zak o n o m o o sig u ra n ju ra d n i­ rm or, Mezice, M urska S o bota, Niš, N ova G ra ­ ka. K on g resu je sao p će n o d a b o lesn ič k o m fo n ­ diška, Novi M arof, Novi Sad, N ovo M esto, d u željez n ič k a u p ra v a k ao p o slodavac d u g u je više od 20 m iliju n a d in a ra n a ra č u n uloga ko­ Ormoz, O sijek, Pavlovac — D ražica, Poljačane, Pom kva, P ragersko, P rije d o r, P tu j, R akek ji je obavezna d a p laća. T a k o isp a d a d a h u m a ­ Rogatec, S arajevo, Sevnica, S isak, Sloven G ra ­ n ita rn i fondovi žive sa m o od ra d n ič k ih uloga, dec, S plit S rn etica, S u botica, Š ibenik, Tezno, a glavnu rije č u n jim a im a ju m in ista rstv o i Usura V idem -K rško, Vuzenica, Z agorje, Za­ d ire k c ija k o ji ne p la ć a ju svoj d io d o p rin o sa. greb, Zalog, Zavidovići, Zenica, Z idani m ost, N a k o n g resu su izn e se n i m nogi slu ča je v i izi­ ~ B istrica, Z ren jan in (Veliki B ečkerk). g ra v a n ja p rav a n a g o d išn je o d su stv o , n a ra d ­ ne d o p la tk e i n a d o d a tk e za o d je ć u i ob u ć u S ek re ta rija t Saveza je u sk lo p u p rip re m a za kongres štam p ao izvještaj. U iz v je šta ju se go­ u n a tu ri. K ongres je iza b rao novu c e n tra ln u vori o položaju željezničara, socijalno-politič- u p ra v u i nove se k cijsk e u p rav e . N a zajed n ič­ kom ra d u Saveza, njegovim ak c ija m a i b o rb i koj sjed n ici C e n tra ln e u p rav e i se k c ijsk ih uoko novoga radničkog p rav iln ik a, o s tv a ra n ju p ra v a rije še n o je d a se za p o d ru č je S r b ije i Saveza za n ak n ad u k re d ita , č ija je sv rh a s p re ­ V ojvodine o sn u je O blasni s e k re ta rija t u B eo­ čavanje red u k cije zaposlenog o so b lja, o brizi g ra d u , a za s e k re ta ra je iza b ran B ogdan K re­ oko isp laćivanja razlika im enovanom o so b lju i kić. O blasnom s e k r e ta rija tu za S rb iju sta v ­

lje n o je u z a d a ta k d a p o d u zm e sve m je re ka­ k o bi se p o k re t ž e lje z n ič a rsk ih ra d n ik a i n a­ m je šte n ik a u S rb iji i V ojvodini razvio kao š to se razv io u S lo v en iji, H rv a tsk o j i B osni. K ongres je n a k o n sa s lu š a n ih r e fe ra ta i d isk u ­ s ije o p o lo ž a ju rad n ič k o g željezn ičk o g o so b lja d o n io slije d e ć e o d lu k e: »Položaj ra d n ik a k o d d rž a v n o sa o b ra ć a jn ih u s ta n o v a o d 1920. g. d a lje sta ln o se p o g o r­ šava. R a d n ic im a su p o s te p e n o o d u z e ta ra n ije ste č e n a p ra v a : 8 -satni r a d n e p o štiv a se, r a d ­ nici n e m a ju sig u rn o z a p o sle n je , p e n zio n o o si­ g u ra n je za ra d n ik e n e p o s to ji, u k o lik o i p o ­ sto ji p o je d in e d ire k c ije ga n e p ro v o d e. O sim toga, b u d u ć i d a s u ta o s ig u ra n ja z a sn o v a n a na p re d ra tn im o sn o v a m a , is ta n i p rib liž n o n e o d ­ g o v a ra ju s a d a n jim p o tr e b a m a ra d n ik a . Svi d o s a d a n ji n a c r ti r a d n ič k ih p ra v iln ik a jo š u v ije k n e g a r a n tir a ju ra d n ic im a p ra v a , ko­ j a su o sn o v n im d rž a v n im z a k o n im a p riz n a ta sv im o s ta lim ra d n ic im a . T i n a c r ti n e g a r a n tir a ju že lje z n ič k im ra d n i­ c im a n i o n a p ra v a k o ja s u već p o ra n ijim p ro p is im a u živ ali, i to : p ra v o n a stic a n je s ta l­ n o g z a p o s le n ja , o d m o r, p r im a n je u pen zio n i fo n d . I s to v re m e n o p o g o rš a v a se p o lo žaj ra d n i­ k a u p o g le d u s tic a n ja p ra v a n a p u n u p e n z iju k a o i u p o g le d u p la ć a . N a c rti n e p riz n a ju ra d n ic im a v o zn ih po­ g o d n o s ti, s p o re d n ih p rin a d le ž n o s ti i slu žb en o g o d ije la u is to j s r a a m je r i k a o i re g u lira n o m o so b lju , m a d a v rš e d u ž n o s t to g o so b lja . K o n s ta tir a ju ć i p re d n je . K o n g re s istič e po p ita n ju ra d n ič k o g P ra v iln ik a slije d e ć e : 1) P rim a d o z n a n ja sve p r o tu p rije d lo g e k o je je C e n tra ln a u p r a v a Saveza iz ra d ila i p o d ­ n ije la M in is ta rs tv u s a o b ra ć a ja , a n a o sn o v u z a d n je g p r o je k ta to g a M in ista rstv a . 2) S av e z n a u p r a v a n e k a i d a lje n a s to ji d a u n o v o m ra d n ič k o m P ra v iln ik u b u d e ra d n ic i­ m a z a g a ra n tira n o : a) s tic a n je s ta ln o s ti, p r im a n je u p e n zio n i F o n d , p ra v o n a d o p u s t i p o g o d o v n u v o ž n ju u isto j sr a z m je r i k a o i re g u lira n o m o s o b lju n a ­ k o n je d n e g o d in e slu žb e. b) d a se u v e d e i p o š tu je s is te m ra d n ič k ih p o v je re n ik a . D a se o d re d e p la te za o s a m s a t­ n i r a d n i d a n n a o sn o v i m in im u m a e g z iste n c i­ je , d a se v rš e a u to m a ts k a n a p re d o v a n ja u p la ­ ći p re m a g o d in a m a ra d a , sv a k i p re k o v re m e n i ra d d a se n a p la ć u je s a 50% za p rv a d v a s a ta , a sv ak i d a ljn ji s a t k a o i r a d n e d je ljo m i p ra z ­ n ic im a d a se n a p la ć u je s a 100% više. c) d a se r a d n ic im a z a g a r a n tir a ju sve s p o ­ re d n e p rin a d le ž n o s ti i slu ž b e n o o d ije lo . d) p ra v o n a p e n z iju d a se s tič e n a k o n 10 g o d in a slu žb e, a n a p u n u p e n z iju n a k o n 25

godina na težem i nakon 30 godina • „ la k še m ra d u Da se sve godine u n atrag prizna za pen ziju bez nado p latk a. P n' viln ;L da- Se konačna ^ d a k c ija radničkog Pra­ šk ih organizacija1.«"1 " kCtC SVij“ ŽCljeZniČa!"

radničkog p ravilnika ^ o m ak tiv n o šć u bavio se tokom cijele godine isti čuci d a 40.000 željezničkih rad n ik a traži da im f * ° p n je ' definitivno u tvrdi osm osatni r h " ' n adm ca s k° j ° m će moći živjeti kao lju d i, p ravo na godišnji odm or, naplata prek o v rem en o g ra d a i, kao najvažnije, da im se d a m irovinsko osig u ra n je . Uz akciju za rad­ nički prav iln ik . Savez je p utem stru č n ih anke­ ta i kon fe ren c ije izradio d e ta ljn e prijedloge za novi Z akon o državnom sao b raćajnom osob­ lju , koji je vlada p rip rem ila . U kolovozu i r u jn u 1929. godine sve su željezničarske stru ­ ku od rž ale svoje ko n fere n cije u raznim grado­ vim a c ijele zem lje. Savez je vrlo m nogo po­ stig ao i n a ag itac ijsk o m polju. Početkom 1930 g o dine e v id e n ta n je ja k p riliv željezničara u č la n stv o Saveza. N a p le n a rn o j sjednici C entralne uprave, o d ržan o j 5. sije č n ja 1930, utv rđ en o jc da se b ro j članova kre će oko 6.000. U redove Saveza kole k tiv n o je p ristu p ilo više sto tin a željezni­ č a ra p riv a tn ih željeznica u Bosni koje služe ja v n o m sa o b ra ć a ju . Isto tako k o n statira n jc p o ra s t član stv a u S rb iji, o sobito u Beogradu, g d je je p o d ru ž n ic a od 12 članova porasla na 100. Savez je im ao velike troškove oko šta m ­ p a n ja a n k e te u B eogradu, nekoliko zem alj­ sk ih k o n fe re n c ija s tru č n ih sek cija i brojnih zborova. U spjesi te ak tiv n o sti ogledali su se u o b ra n i ug ro ž en ih p ra v a p ojedinaca, pojedinih s k u p in a i stru k a . K ao p oseban u sp je h navodi­ lo se d a će se is p la titi zaostaci u zara d am a iz 1923. godine, č ija se isp la ta do tada stalno od g a đ ala. P len u m je ra sp ra v lja o o odnosim a U jed in je n ih saveza že ljezničara Jugoslavije i O pćega rad n ič k o g saveza Jugoslavije. Z aklju­ č eno je d a Savez u svim p rilik am a tre b a na­ s to ja ti d a se izgradi ak c ijsk o i organizacijsko je d in stv o u sin d ik a ln o m po k re tu . »Da bi u to m e bilo i u sp je h a , fu n kcioneri Saveza ra d it će svag d je n a tom e d a u up rav e raznih forum a U je d in je n o g rad n ičk o g sindikalnog saveza Ju ­ g o sla v ije ulaze u što većem b ro ju m anuelni rad n ic i. N a to m e tre b a ra d iti rad i toga, je r će fu n k cio n eri iz ra d io n ic a i tvornica postojeće su p ro tn o sti lakše sav lad a ti i brž e odstraniti.« P le n a rn a sje d n ic a r a sp ra v lja la je i o n ap a­ d im a ORS-a n a Savez zbog p rim a n ja u član­ stv o o so b lja p riv a tn ih željeznica. »K onstati­

rano je, da je to o so b lje u Savez d o šlo iz vlastite p o bude i da ni je d a n član n ije bio vrbovan u m a k oje d ru g e org an izacije. N a­ dalje je k o n sta tira n o , da je u čla n stv o Save­ za p ristu p ilo sam o o so b lje željeznica k o je slu ­ že jav n o m sao b ra ć a ju , k o jim a je p oložaj u glavnom isto v jetan sa polo žajem d rž av n ih željenica. Radi toga je sasvim razu m ljiv o , d a je to oso b lje p o tražilo oslonac u o rg an izaciji osoblja d ržavnih željeznica, u koji po p riro d i svoje službe, ra d n ih i plaćen ih u v je ta i sam o spada.« Sjed n ica je jed n o g lasn o zak lju č ila da će želji o so b lja p riv a tn ih željeznica ko je služe u javnom sao b ra ć a ju u d o v o ljiti i om og u ćiti da sc u n u ta r Saveza fo rm ira ju k ao zase b n a se k ­ cija, kako bi na taj način k o n k re tn ije i b o lje mogli da z a štite svoje in terese. Is to ta k o u Savez su p ristu p ili rad n ici i n a m je šte n ic i »Vaggon Lidsa«, in tern acio n aln o g d ru š tv a za sa o ­ b raćaj spavaćim i je d a ć im k olim a, k om e jc sjedište u Parizu, a koje je razvilo sv o ju d je ­ latnost i u Jugoslaviji. T aj p ris tu p bio jc in i­ ciran In te rn acio n aln o m tra n s p o rtn o m fe d e ra c i­ jom u A m sterdam u, k o ja je k ra je m 1929. g. sazvala konferen ciju d elegata iz svih e v ro p ­ skih država u Parizu. Na toj k o n fe re n c iji iz ra ­ đen je p ro g ram zah tjev a i b o rb e ra d n ik a i nam ješten ik a in te rn a c io n a ln ih d ru š ta v a za sao ­ braćaj spavaćim i je d aćim k olim a. P len u m je zaključio da se u to k u tra v n ja 1930. g odine održe sve oblasn e k o n feren cije d e le g a ta p o ­ družnice u L ju b ljan i, Z agrebu, S a ra je v u i B eogradu. Od 5. sije č n ja 1930. izašao je list U jedinjeni željezničar n a h rv a tsk o m je z ik u n a­ m ijenjen članovim a Saveza u H rv a tsk o j i B os­ ni. Plenum je za d a lje a k cije S aveza u tv rd io opširan i d e ta lja n pro g ram . »Cijelo željezničko osoblje za in te re sira ti će se p onovno za sva pitan ia koja nisu u pro šlo j godini riješen a. Istovrem eno će se izvršiti in te rv e n c ije o svim tim p itan jim a kod nadležnih m in is ta rs ta v a i ustanova. T reb a se p o ja č a ti a g itacio n a i p ro ­ sv jetna d je la tn o st, te d je la tn o st na z a d ru žn o m polju.« C entrala U jedinjenog saveza ž e ljezn ičara in­ tervenirala je 28. v eljače 1930. kod M in ista rstv a saobraćaja i G eneralne d irek cije. D elegaciju, koju jc sačinjavalo sedam članova u p ra v e Sa­ veza, prim io je m in ista r osobno. D elegacija je tražila da se, p o red što sk o rije g d o n o še n ja R adničkog p rav iln ik a i Z ak o n a o d ržav n o m saobraćajn o m o soblju, isp late ra d n ič k i z a o sta ­ ci iz 1923. godine, d a se p rilik o m d o n o še n ja pravilnika o p o vlaštenoj vožnji rad n ic i izjed­ nače s im enovanim oso b ljem , d a se p riz n a p r a ­ vo povlaštene vožnje nezak o n itim ž en am a i djeci željezničara i d a se ne odu zim a p rav o povlaštene vožnje um iro v ljen icim a. M in ista r 20

je obećao d elegaciji d a će p o ž u riti rje ša v a n je ovih p ita n ja . S to o n a jo š n isu rije še n a — re ­ kao je — u zrokovano je tim e š to jo š n isu pro n a đ e n e m o g u ćn o sti fin an cijsk o g p o k rić a za iz d atk e k o ji b i se d o n o šen jem o v a kvih o d re ­ d a b a stv o rili. Ove o d re d b e p re d s ta v lja ju m a­ te rija ln o p o b o ljša n je p o lo ž aja c jelo k u p n o g a že­ ljezničkog o so b lja , p a ih za to tr e b a p rih v a titi i naći p o k rić e za n jih o v o o stv a re n je . P red stav n ici Saveza in te rv e n ira li su i kod d ire k to ra željezničke d ire k c ije u Z agrebu. Od nje g a su tr a ž ili d a p o sp je ši p re d r a d n je za isp la tu ra d n ič k ih z a o sta ta k a iz g o dine 1923—24, da n a sto ji ish o d iti n a k n a d n e k re d ite za p o v ra ­ ta k n a p o sao o tp u šte n ih i re d u c ira n ih ra d n ik a , a o so b ito d a p o sveti p a ž n ju ložionici u S isk u , u k o jo j su ra d n ic i ne sa m o o tp u š te n i već se i ra d n o v rije m e sk ra tilo . K o načno je 1. lip n ja 1930. s tu p io n a snag u R adnički p rav iln ik , k o jim su se re g u lira li o d ­ nosi 40.000 že ljezničkog o so b lja . Po to m se p ra v iln ik u po m o ć n o o so b lje d ije lilo n a k ance­ la rijsk o i rad n ičk o . U g ru p u ra d n ik a sp a d ali su svi ra d n ic i, u čenici, z a n a tlije , po lu k v a lific i­ ra n i ra d n ic i, fizički ra d n ic i, p a u ša ln i i ak o rd n i ra d n ic i, te nosači. P rve tri go d in e slu žb a p o ­ m oćnog o so b lja je p riv re m e n a , a n a k o n toga m ože u slije d iti s ta ln i ra d n i o d n o s. S ta ln o st znači d a se ra d n i o d n o s bez d isc ip lin sk e k az­ ne i priv o le ra d n ik a n e m ože ra sk in u ti. P ri­ v re m e n o m ra d n ik u m ože se slu ž b a o tk a z a ti s otk a z n im ro k o m o d 15 d a n a. R ad n o v rije m e ra d n ik a za č iji se p o sa o d rž i d a je n a p o ra n o g ra n ič en o je n a o sam sa ti, d o k se d ru g im a m ože p ro d u ž iti iznad o sa m sa ti, bez p ra v a na n a d o k n a d u . P re k o v re m e n i ra d u ra d n e d an e p la ć a t će se 50 p o sto više, a p ra z n ik o m i n e­ d je ljo m 100 po sto . P o če tn a plaća kv alificira­ nog ra d n ik a je 26 d in a ra dnevno. G na g o d išn je au to m a tsk i ra ste , a n a k o n 36 g o d in a ra d a doseže 58 d in a ra . K od p o lu k v a lific ira n o g ra d ­ n ik a p o č e tn a p la ć a je 24, a n a jv iše 40 d in a ra dnevno. O b ičnim fizič k im ra d n ic im a p o če tn a je p lać a 22, a n a jv iše 35 d in a ra . U je d in ic a m a gd je je z a p o slen o 50 d o 300 ra d n ik a m ogu ra d n ic i iz a b ra ti d v a ra d n ič k a p o v je re n ik a . P ra ­ vo b ira n ja im a ju svi s ta ln i ra d n ici, a iza b ran i m ogu b iti ra d n ic i k o ji im a ju 12 g o d in a p r i­ zn atog čla n stv a u m iro v in sk o m fo n d u . U tvr­ đ eni su d iscip lin sk i p ro p isi k o ji p re d v iđ a ju kazne: op o m e n u , u k o r, n o v čanu k az n u i o t­ p u šta n je . P ita n je m iro v in sk o g o sig u ra n ja re ­ g u lira n o je ta k o d a svaki sta ln i ra d n ik m o ra u p lać iv ati u fond: ra d n ic i z a n a tlije 70 d in a ra m jesečno, p o lu k v alificiran i 50, a nekvalifici­ ran i 40 d in a ra . Is to to liki d o p rin o s p la ć a t će i s a o b ra ć a jn e ustan o v e. P ravo n a m iro v in u s tje č e se n a k o n 12 go d in a čla n stv a u m iro v in ­ skom fo n d u i to 6.000 g o d išn je k v a lificiran i

ra d n ic i, 4.320 p o lu k v a lific ira n i, a fizički ra d n i­ ci 3.320 d in a ra g o d išn je. Ova o sn o v a ra ste svake god in e 6,5%. U s lu č a ju s m rti ra d n ik a p ra v o n a m iro v in u im a o b ite lj i to je d a n član 50% , d v a 65% , tr i 75% , a č e tiri i više 85% od osnove, k o ju je d o b iv ao ra d n ik . S ta n je k o je je s tv o re n o d o n o še n je m novog p ra v iln ik a za ž e lje z n ič a rsk o o so b lje i o b jav o m Z a kon a o iz m je n a m a z a k o n a o d rž a v n o m sao ­ b r a ć a jn o m o s o b lju bik) je p re tr e s a n o n a veli­ koj že lje z n ič a rsk o j z e m a ljsk o j k o n fe re n c iji ko­ ja je o d rž a n a 3. kolo v o za 1930. go d in e u C elju. K o n fe re n c iji su p ris u s tv o v a li d e le g a ti željez­ n ič a ra iz B e o g ra d a , B ro d a , L ju b lja n e , M arib o ­ ra, N iša, O sije k a , S a ra je v a , S p lita , V elikog B e č k e re k a (Z re n ja n in a ), Z a g re b a itd . B ilo je za stu p lje n o o k o 100 m je s ta , m a n jih i većih sta n ic a , ra d io n ic a i lo žio n ica iz sv ih željezn ič­ k ih d ire k c ija . K o n fe re n c iji je p ris u s tv o v a lo oko 500 d e le g a ta . P o re d ž e lje z n ič a ra , k o n fe re n c iji su p ris u s tv o v a li p re d s ta v n ic i želje z n ič k ih u s ta ­ no v a i d ire k c ija , d e le g a ti ra d n ič k ih k o m o ra iz L ju b lja n e , S p lita , Z a g reb a, te d e le g a t C en­ tra ln o g s e k r e ta r ija ta ra d n ič k ih k o m o ra iz B eo­ gra d a . O p š ira n r e f e r a t o p o lo ž a ju želje z n ič a ra p o slije d o n o š e n ja n o vog p ra v iln ik a i z ak o n a p o d n io je J. S ta n k o , c e n tra ln i ta jn ik U SŽJ. Isto v re m e n o su iz n e se n i p rije d lo z i za n jih o v u do p u n u . I s ta k n u t j e z a h tje v d a se p o v ise p laće ra d n ik a , d a im se p r iz n a p ra v o o rg a n iz ira n ja in te rv e n c ija i b ir a n ja ra d n ič k ih p o v je re n ik a u sm islu Z a k o n a o z a š titi r a d n ik a , d a im se za­ g a r a n tir a a u to n o m n o p ra v o d a d o n o se d is­ c ip lin s k e k a z n e , d a se p o b o ljš a ju o d re d b e o m iro v in s k o m o s ig u ra n ju , d a se slu žb en i d o ­ pla c i d a ju sv o m o s o b lju bez iz u z e ta k a , te d a se v ra te p ra v a n a n e o g ra n ič e n u re ž ijs k u vož­ n ju sv im a u m iro v lje n ic im a .5

Oblasni odbor Ujedinjenog saveza željezničara Zagreb i njegova aktivnost O b la sn i s e k r e ta r ija t, k o m is ije i o d b o r U je­ d in je n o g sa v eza ž e lje z n ič a ra Ju g o sla v ije Z ag reb ra z v ija o je s v o ju a k tiv n o s t, o sim u z a g re b a č ­ k o j p o d ru ž n ic i, i u p o d ru ž n ic a m a B aču g a, B je ­ lo v ar, In d ija , J a se n o v a c , N o v a G ra d išk a , O si­ je k , P av lovac-D ražica, S isa k , S la v o n sk i B ro d , S u b o tic a , S u n ja , Š ib e n ik . S e k r e ta r ija t se to ­ k o m 1929. g o d in e a n g a ž ira o n a to m e d a sve n a v ed e n e p o d ru ž n ic e s u d je lu ju u ra s p ra v i o 5 Arhiv IH RPH , USŽJ, k-10, P rijepis dokum ena­ ta USŽJ, 1929—1930; Izvještaj U prave URSSJ-a II redovnom kongresu u Zagrebu 1931, 62—65 i 94— 119. R adničke novine, B eograd, 13. i 19. IV 1929. R adničke novine, Zagreb, 1, ,n , '7 r 1/1 : II, 7. III, 11. VI, 8. V l l f 1930.

do nošenju radničkog pravilnika. U vezi s tim on šalje 31. svibnja 1929. godine svim podruž­ nicam a okružnicu u kojoj javlja da ćc se 29. i 30. lip n ja o d ržati u B eogradu anketa. »Glav­ ni p re d m e t koji ćc an k e ta im ali da p retrese je s t p o tre b a da se čim p rije donese Radnički p ravilnik. Dok im enovano osoblje koliko toliko zna svoja pra v a, je r su uvedena u Zakon o sao b rać ajn o m oso b lju i u razne pravilnike, d o tle rad n ičk o o so b lje skoro nikakvih prava nem a. O dredbe p ravilnika iz godine 1920. nisu dovoljne niti p otpune. Pravilnik iz godine 1928. je u k in u t, novi nije donešen i tako sc dešava, d a za rad n ik e vrijede sam o ona prava, koja im d o d je lju ju p re tp o stav lje n i po slobodnoj vo lji, dočim nekih č vrstih i stalnih prava nikako nem a. Plaće im se p o d jelju ju po volji, radno v rije m e isto tako, godišnji odm ori su ukinuti, penziono o sig u ran je n ije nikakovo, stalnosti na ra d u nem a, itd. Kad ra d n ik oslabi ili ostari, m ože ga se baciti na cestu, bez igdje ičega, te se ta k o i čini. Sve to iziskuje po treb u da se o po lo ža ju ra d n ik a živo i glasno progovori, da to č u ju i m jero d av n i fa ktori i da se na laj način to p ita n je pom akne nap rijed ka rje ša ­ v a n ju . Stoga će b iti na an k e tu pozvano i Mi­ n ista rstv o sa o b ra ć a ja , M inistarstvo socijalne po litik e, sve rad n ič k e kom ore i sve željezni­ č a rsk e o rganizacije, te za stu p n ici štam pe. Dak­ le, sa stav a n k e te će b iti i velik i značajan. Mi ćem o se tru d iti da nađ e m o m ogućnost i sre d stv a , d a ak o ne baš od svih, ali od ve­ ćine n aših p o d ru žn ica delegati na an k e tu dođu. N aro č ito ćem o n a s to ja ti d a an keti p risustvuju d e leg a ti o n ih pod ru ž n ic a koje su se trudile d a r je ša v a n ju rad ničkog p ita n ja čim više do­ p rin e su . S tim u vezi pozivam o sve podruž­ n ice d a o d m ah održe članske sasta n k e na ko­ jim a tre b a d a iz aberu po jednog delegata, je d in o p o d ru žn ica V eliki B ečkerek (Zrenjanin) n e k a iz ab e ru dvojicu, a Niš tro jic u . Za dele­ g a te v a lja iz ab rati iskusne pred stav n ik e ra d ­ n ičkog o so b lja, a ako takvog nem a. valja za d e le g a ta iz a b ra ti i d ru g a ispred im enovanog o so b lja , je r važno je da se n a an k e ti su d je ­ lu je i stv a rn im radom . D elegat će b iti dužan, ne sa m o d a n a a n k eti sluša već i da sam prip o m o g n e , da se n a istoj iznese sve što tre b a b iti iznešeno. D akle, tam o tre b a da idu n a ši n a jb o lji fu nkcioneri. S a sta n a k za izbor delegata n a sto jte o d ržati n a jk a sn ije do 8. lip n ja, a to čno im e i prezim e izab ran o g delegata, njegovo zan im an je i a d re­ su p o ša ljite ovom S e k re ta rija tu n ajk asn ije do 10. lip n ja o. g. O vih rokova n a sto jte se neod­ ložno d rž ati, je r k a sn ije p rija v ljen delegat ne­ ć e m oći ići n a a n k e tu n a tro ša k C entrale ili koga drugoga, već sam o n a svoj tro ša k . Po­ n a v ljam o d a ćem o n a sto ja ti da an k eti u Beo­ 21

gra d u p risu stv u je po je d a n d eleg at sv ake p o d ­ ružnice. S toga n ek a sve p o d ru ž n ic e d e leg ate izaberu . p o ša lju nam n jih o v e p o d a tk e . Im e d elegata i sve o sta le p o d a tk e v alja p o sla ti na ad re su : U jed in jen i savez ž e ljezn ičara Ju g o sla ­ vije, O blasni s e k re ta rija t H au lik o v a ul. 12. Zagreb.« S e k re ta rija t je b io o rg a n iz a to r s k u p š tin a na ko jim a su sc p o p u la riz ira le o d lu k e k o n g re ­ sa. _ J a k o je n p r. o d rž a n a v elika že lje z n ič a r­ ska sk u p štin a 5. sv ib n ja 1929. u S p litu , a 6. svibnja u Šib en ik u . N a s k u p š tin a m a je govo­ rio ta jn ik Saveza J. S ta n k o . U vezi s tim piše O blasni s e k re ta rija t U SŽJ Z ag reb 22. tra v n ja p o d ru ž n ic a m a G račac, K nin, O gulin, Pcrušić, S p lit, Š ibenik i V rhovine: »Sk u p štin a u S p litu i Š ib e n ik u b iti će p o s ­ većene općim ž e ljezn ičarsk im p ita n jim a u vezi sa zaklju čcim a don esen im n a K on g resu , a raspra v it ćc se i sva lok aln a p ita n ja k o ja će p o ­ je d in i članovi i u česnici sk u p š tin e izn ijeti. N aročito će se sk u p štin a zab av iti p ita n je m d u ­ gog radnog d an a p ru ž n ih s tra ž a ra , b e sp o slic o m sek cijsk ih ra d n ik a itd. Isto tak o v e sk u p š tin e , s istim p re d m e tim a ra sp ra v e , tre b a lo b i u svim ostalim p o d ru ž n ic a m a o d rž a v a ti i to čim prije. Radi k ra tk o ć e vrem en a, n eće b iti d ru g u S ta n k u m oguće da sa tim z a d a tk o m p o s je ti sve im enovane pod ru žn ice, ali će o b la sn i se ­ k re ta rija t n a sto ja ti to u čin iti u n a js k o rije m vrem enu. Za sad a bi bilo d o b ro i u p u tn o d a drugovi iz p o je d in ih p o d ru žn ica, k o jim a je to moguće, p o ša lju po je d n o g d e le g a ta u S p lit na sk upštin u , k o ja će se o d rž a ti u n e d je lju d n e 5. m aja. N aro čito bi bilo d o b ro d a tu s k u p š ti­ nu p o sjeti čim veći b ro j p ru ž n ih s tr a ž a r a k o ji su pogođeni d ugim ra d n im d an o m , te s e k c ij­ skih ra d n ik a ko je se če sto o tp u š ta s ra d a i ne prim a ih se u penzioni fond. Ti d ru g o v i bi na toj sk u p štin i iznijeli sve svoje ja d e i n evolje, sve nep rilik e k o je im sc čine, te b i se o d m a h mogli d o n ije ti i zaključci na osn o v u k o jih ćc se poduzeti k oraci da se n e p ra v d e uk lo n e.

za p o b o ljša n je njih o v o g života, o n d a je p r ije svega p o tre b n o , d a b u d u o rg a n iz ira n i. T o je n a jm a n je što m o r a ju u č in iti, je r in a če će ih zlo d a b ije jo š više. S to g a m o lim o funkcionere im en o v a n ih p o d ru ž n ica, d a se p rim e p o ­ novo ra d a i d a ožive s v ije st i v o lju k od sv ojih s u d ru g o v a za o rg a n iz a c iju . S k u p štin e u S p litu i Š ib e n ik u , n e k a b u d u p o č e ta k tak v o g rada.« U č e tv rta k 26. r u jn a 1929. g odine p rim io je m in is ta r sa o b ra ć a ja d e le g ac iju U jed in je n o g sa ­ veza ž elje zn iča ra. T o je , h valio se Savez, »bila prv a d e le g ac ija stru k o v n e o rg a n iz a c ije željez­ nič k o g o s o b lja k o ju je M in ista r sa o b ra ć a ja prim io p o slije 6. ja n u a r a o. g. N ašu d e le g ac iju p re d v o d ili su D ra g iša L apčević, p re d s je d n ik u d ru ž e n ja n o v in a ra u B eo g ra d u , d ru g B ogdan K rekić, n a š o b la sn i ta jn ik u B eo g ra d u , te d r u ­ govi J e rn e jč ić F ra n c i M ikec iz L ju b lja n e , Brlić iz Z agreba i G ju rić iz S a ra je v a . S a m u d ele ­ ga c iju p rim io je G. M in ista r sa p rija tn o m ljubaz n o šću , a isto ta k o i sve p ism e n e pred lo g e i u sm e n a o b ja š n je n ja , k o ja je deleg a cija is to ­ vre m e n o u činila. D elegacija je p o d n ije la g o sp o d in u M in istru sve n a še p rije d lo g e za novi ra d n ič k i p ra v iln ik , p a i on e k o je je u sv o jila a n k e ta u B eogradu, p r o je k t novog z ak o n a za s a o b ra ć a jn o o so b lje, p r o je k t p ra v iln ik a o o d ije lu i sp o re d n im prin a d le ž n o stim a . Sve ove p ro je k te o b ja sn ila je d e le g ac ija jo š u sm en o , n ag la ša v a ju ć i k o d toga, d a su n a ši p rije d lo z i iz ra đ e n i n a stv a rn o j bazi i d a su o n i p lo d je d n a k o že lja sam o g željez­ n ičkog o so b lja k a o i s tu d ija p rilik a p o d k o jim a se n a š sa o b ra ć a j n alazi i ra z v ija , te p o lo ž aja o so b lja u d ru g im d rž a v am a. N a ro č ito je to bilo n ag laše n o g lede p ro je k ta R a d n ič k o g p r a ­ vilnika. G. M in ista r je izjavio d a će p o d n e se n e m u p r o je k te p ro u č iti i s ra v n iti ih sa p ro je k tim a k o ji su p o istim p ita n jim a iz rađ e n i u sam o m m in ista rstv u , p a a k o n a đ e d a p o sto je velike ra zlik e d a će n a s to ja ti saz v ati a n k e tu n a ko­ jo j bi se te ra zlik e ra sp ra v ile i izgladile.

Drug S ta n k o p ro p u to v a t će to m p ru g o m u su b o tu d n e 4. m a ja u b rz a n im vozom , p a u koliko iz p o jed in ih p o d ru žn ica neće poći d e­ legat za S p lit, n ek a se d ru g a S ta n k a kod d o ­ laska vlaka doček a u stan ici i n e k a ga sc tom zgodom izvjesti, kakovo je s ta n je p o d ru ž n ic e i kakav je p oložaj ž eljezn ičara u to m m je stu . Isto v rem en o pozivam o sve im en o v an e p o d ru ž ­ nice, d a p o ra d e d a ožive čla n stv o i o rg an iza­ ciju. N a sam om K ongresu b ila je L ička p ru g a , sa iznim kom S p lita i Š ibenika, v rlo slab o za­ s tu p a n a što se u b u d u ć e m o ra n a s to ja ti is p ra ­ viti. Ako željezničari igdje više p a te i tre b a ju pom oći, to je na ličkim p ru g a m a , p a ak o hoće d a o njih o v o j b ije d i i nevolji n e tk o drugi vodi ra č u n a i da se n e tk o d ru g i zalaže

D alje je d e le g ac ija p o d n ije la p re d sta v k u , d a se r a d n ič k o m o so b lju is p la te razlik e p laća, k o je su n a sta le o d 25. a u g u sta 1923, o d d a n a p r e v o đ e n ja n a s a tn e p la ć e , d a se svem p o ­ m oć n o m o so b lju p ovise p lać e u sm islu p o sto ­ je ć ih p ro p isa i n a v rše n ih g o d in a službe, da sc n a m a k n u p o tre b n i k re d iti za p ra v iln u is­ p la tu ra d n ič k ih p la ća i d a se p re s ta n e s p r i­ je tn ja m a o re d u k c iji, d a se ra d n ič k o m o so b ­ lju v ra te vozne po g o d n o sti u isto m s tu p n ju kao i k o d im enovanog o so b lja. N a d alje: d a se ko d im enovanog kao i k o d ra d n ič k o g o so b lja p o štu je 8-satni r a d n i d a n , d a se p ra v iln ik o k ilo m etraž i z am je n i p ra v iln ik o m o sa tn ici, d a se p om oć z a o d ije lo povisi n a n a jm a n je D in 1.2000.— g o d išn je ili p a k d a se o d ije lo podje-

22

Iju je u n a rav i. N a k o n cu , p o d n e se n a je u sm e ­ n a p re d s ta v k a , d a b i se g o spodin M in istar zauzeo, k a k o b i se ž e ljezn ičari k o ji su godine 1920. o tp u š te n i ra d i š tr a jk a v ra tili n a duž­ n o st, p riz n a v ši im sve u željezn ičk o j službi p ro v e d e n o v rije m e . Sve ove p re d s ta v k e d e le g acija je i usm en o o p širn o p ro tu m a č ila , p a je p o tim p ita n jim a g. M in is ta r o b e ć a o d a će ih p ro u č iti i n a sto ­ ja ti izaći u s u s re t. D eleg acija je n a s to ja la da p ra k tič n im p r im je r im a pok aže o p ra v d a n o st iz n ije tih ž e lja i z a h tje v a , p a su izneseni b ro jn i p rim je r i iz sv a g d a n je g života, k o ji d o k azu ju p o tr e b u d a se u sm islu n a š ih p re d s ta v k i po s­ tu p i. M eđ u o s ta lim b io je n a g lašen te šk i p o ­ ložaj se k c ijs k ih ra d n ik a , k o je se već sa d a ša lje n a b e s p la tn e d o p u s te ili im se plaće re­ d u c ira ju , a n a ro č ito je b ilo u k a z a n o n a tešk i p o lo žaj p ru ž n ih s tr a ž a r a u D alm aciji, k o ji ra d e v rlo o d g o v o rn u i n a p o rn u slu žb u u tu r ­ n u s u o d 24 s a ta slu žb e n a k o n čeg a im aju sam o 12 slo b o d n o . S o b e ć a n je m d a će se n a šim p r e d s ta v k a m a p o s v e titi p a ž n ja i n a s to ja ti izaći u s u s re t za h ­ tje v im a , te d a n a m je slo b o d n o p o svim važ­ n im p ita n jim a o b ra ć a ti se n a g. M in istra , n a ­ p u s tila je d e le g a c ija n je g o v r a d n i k a b in e t. K o­ lik o će p a k d a tih o b e ć a n ja b iti p ro v e d e n o u život to će se te k m o ći s v re m e n o m u tv rd iti. Z a sa d a je v a ž n o i v a lja s m a tr a ti lije p im u s ­ p je h o m š to sm o b ili o d g. M in is tra p rim lje n i i š to s m o ga iz ra v n o u p o z o rili n a že lje z n ič a r­ sk e p o tr e b e . T aj u s p je h je u to lik o veći, je r je n a š a d e le g a c ija b ila p rv a k o ju je M in ista r u o p će p rim io .« O b la sn i s e k r e ta r ija t USŽ Z ag reb u p o z o rio je sve p o d ru ž n ic e d a p a ž ljiv o p ro u č e sve p o d ­ n e se n e p rije d lo g e , p r e d s ta v k u i o d g o v o re k o je je d e le g a c ija d o b ila i d a sazo v u što p r ije m a ­ sovne s a s ta n k e i s k u p š tin e ž e lje z n ič a ra n a k o ­ jim a tr e b a i d a lje r a s p ra v lja ti, d a v a ti m išlje ­ n je i p rije d lo g e o n a v e d e n im p ro b le m im a . »Ove s k u p š tin e tr e b a saz v a ti u n a jk ra ć e m ro ­ ku, a sv a k a k o u v re m e n u o d 20. o. m j. do 10. n a re d n o g m je se c a . P o d ru ž n ic e k o je m o g u sk u p štin e o d rž a ti sa m e n e k a ih o d rž e , a k o ji­ m a je p o tr e b a n d e le g a t, n e k a n a m to ja v e u Z a greb , d a im se d e le g a t p ra v o v re m e n o o d re d i. D ele g a ta ć e m o s ig u rn o p o sla ti, sa m o tre b a p ra v o v re m e n o t u p o tr e b u najav iti.« O b la sn i s e k r e ta r ija t USŽ Z ag reb o rg a n iz i­ ra o je a k c ije p ro tiv o tp u š ta n ja ra d n ik a , za n a p la tu z a o s ta ta k a ra d n ič k ih z a ra d a , za u k la ­ n ja n je n e p ra v iln o s ti u r a d u b o le sn ič k o g fon d a i o d rž a v a n je g o d iš n jih s k u p š tin a p o d ru ž n ic a . R a d n ic i s u se o tp u š ta li zbog n e d o s ta tk a ra s ­ položiv ih k re d ita , n e k i d e fin itiv n o a n e k i p riv ­ rem en o . B ilo je slu č a je v a d a su ra d n ic i ra d ili svega p o dva, tr i d a n a u tje d n u p a i č e tiri d o p e t p u ta m je se č n o .

»Protiv ovog re d u ciran ja radnika i njihove zarade po treb n o je poduzeti hitne korake« — pisao je O blasni se k re ta rija t svim podružni­ cam a. »Da bi se to moglo, m olim o sve pod­ ružnice i povjereništva da nas čim p rije izv ješte da li je u V ašem m je stu kod bilo koje službene jedinice: stanice, ložionice ili radio­ nice došlo do red ukcije radnika i da li je sm a­ n jen b ro j njihovih radnih dana. Ako redukcije kod Vas im a to u odgovoru navedite točan b ro j re d u ciran ih , kod kojih jedinica su redu­ ciran i i kakove dužnosti su vršili. U odgovoru navedite točno, koliko je radnika reducirano stalno, koliko privrem eno, a koliko n jih zara­ đ u je sm a n je n u z aradu u slijed sm an jen ja dana rad a. Ove p o d atk e sa k upite pom no i nastojte da b u d u točni. P o šaljite nam ih čim prije, kako bi n ajk a sn ije do 4. ja n u a ra 1930. imali točan p regled svih re d u ciran ja i otp u šta n ja na te rito riji zagrebačke direkcije. Uz podatke o re d u ciran im radnicim a p o šaljite nam i podat­ ke d a li im ade za radnike, koji su reducirani, dovoljno posla i da li je po Vašem m išljenju njihovo o tp u šta n je štetn o za željeznicu. Kod za grebačke D irekcije većina jedinica načinila je isp latn e spiskove zao stata k a radničkih za­ ra d a iz god. 1923. Spiskovi su poslati direk­ ciji na o d o b ren je, pa kad isto stigne, uslijediti će isp lata . K ada isp lata u slijedi neka nam sve p odru ž n ic e jave, koji sve radnici su zaostatke d obili u kolikom iznosu, a isto tako valja ja v iti, da li im a rad n ik a koji zaostatke nisu dobili, a im aju na n jih pravo.« U prava B olesničkog fonda izjavila jc da su n e istin ite tv rd n je Saveza o m anjkavostim a u ra­ d u fonda. T im povodom zam olio je Oblasni s e k re ta rija t »funkcionerc sviju podružnica, da nas o svim m an jk av o stim a bolesničkog fonda, k o je kod V as dolaze do izražaja, m arljivo iz­ v ješću jete. N a ro čito nam ja v lja jte : kako liječ­ n ici p o stu p a ju p re m a bolesnim a, da li im pro­ p isu ju lijekove i kakove, da li se šalje boles­ n ike u bolnicu, d a li ih liječnik posjećuje, da li d o b iv aju redovitu p otporu, kako se p re t­ p o sta v ljen i odnose p rem a bolesnicim a. Isto nam u vijek ja v ite kad a bude koji ž ^ je zn iča r o tp u šte n ra d i bolesti«. * Pozivajući sve podružnice da u siječnju o d rž e redovne godišnje skupštine, S e k retari­ j a t je upozorio: »Tome poslu treb a da priđu sve p odružnice, je r će sam o tako m oći u sta ­ noviti koliko je n jihov ra d k o ristio željezniča­ rim a i što sve tre b a poduzeti d a bi taj ra d u b u d u ć e b io jo š ko risn iji. O ne p o diužnice koje su kroz m in u lu godinu bile m arljive, moći će v jeru jem o , u k a za ti na lijepe re zu lta te svog rad a , dočim one koje se n isu m nogo trsile u bivšoj godini m o ra ju n a sto ja ti da to isprave u n a red n o j godini. Uvijek se m ora im ati pred 23

očim a č in jen ica d a rad Saveza m ože sam o onda bit: k o rista n za sve nas, a k o u n je m svi sudjelu jem o . N a g o d išn je sk u p štin e izaslat. će Vam se k re ta rija t ili c e n tra la svojeg d ele­ gata. O b av ijestite n as o o d rž a v a n ju iste n a j­ kasnije 8 d ana p rije . Ako V am je p o tre b n o p oslati ćem o V am i p o tre b n e pozive i letk e zbog što b o lje agitacije.« U povodu saziva P o k ra jin sk e k o n fe re n c ije URSSJ-a (sazvane za 25. svibanj 1930) O blasni o d b o r USŽ Z agreb sazvao je 24. s v ib n ja k o n ­ ferenciju d elegata iz p o d ru ž n ic a s p o d ru č ja željezničke d ire k c ije u Z agrebu. N a O blasnoj konferen ciji bilo jc p r isu tn o 24 d e le g a ta i to iz B jelovara. Jasenovca, K arlovca, Nove G ra ­ diške, Novske, O sijeka, P od su sed a, S isk a, SI. Broda, S plita, S u n je, S u šak a, Š ib en ik a, Z agre­ ba i Z latar-B istrice. K o n feren ciji su p ris u s ­ tvovali i pred stav n ici c e n tra le USŽJ iz L ju b lja ­ ne S tan k o i Je rn je jč ić . p red sta v n ic i U RSSJ-a: K rekić iz B eograda, Ja k šić iz S a ra je v a i Coi­ ner iz Zagreba. U im e R ad n ičk e k o m o re k o n ­ ferenciji je p risu stv o v ao V lad im ir P feifer. Iz izvještaja o rad u oblasn o g o d b o ra za p r o te k le dvije godine vidi se da su se sje d n ic e o d b o ra održavale redovno svakog tje d n a ; o d rž a n o je 126 sasta n a k a i sk u p štin a . P o d ru ž n ic a m a je upućeno 490 okru žn ica, a v lastim a je p o d n e­ seno 148 p red stav k i. O d b o r je o d g o v o rio na 1320 pisam a. P o družnice i o b lasn i o d b o r in te r­ v enirali su m nogo p u ta u n a s to ja n ju d a z a šti­ te prav a rad n ik a. M ada velik b ro j in te rv e n c ija nije uspio »ipak je bilo i p o v o ljn ih re z u lta ta , te jc m nogom slu žb en ik u d o b a v lje n a s a tis fa k ­ cija za povrijeđ en o m u pravo«. K o n fe re n c ija je rasp ra v lja la o p o lo žaju željezničkoga r a d ­ ničkog o soblja. U ra sp rav i je re čen o d a se već od 1923. godine n e p re k id n o u rg ira za d o ­ nošenje radničkog prav iln ik a, da se tre b a re ­ gulirati rad n o vrijem e na bazi o sa m sa tn o g a radnog dana, n a p la ta p re k o v rem en o g ra d a , nadnice, godišnji od m o ri, p rav o o rg a n iz ira n ja , itd. K on feren cija jc ra sp ra v lja la i o p o lo ž a ju im enovanog o so b lja čiji je položaj u tv rđ e n zakonom od 1923. godine. S e d m o g o d išn ja p ra k ­ sa ja sn o je p o kazala da Zakon u m n o g im svo­ jim od re d b a m a ne zadovoljava. R a sp ra v lja lo se i o zakonskoj z a štiti i o sig u ra n ju željez­ ničara u slu č a ju bolesti, nezgode, s ta ro s ti i iznem oglosti. K o n feren cija je u sv o jila rezo ­ lucije o svim tim p ita n jim a ko je su od isale optim izm om , te je ista k la d a je p ra k s a p o k a ­ zala da se i u n u ta r p o je d in ih ž e ljezn ičk ih d i­ rek cija m ogu p o stići vrlo pov o ljn i re z u lta ti u o b rani m o raln ih i m a te rija ln ih in te re sa ra d ­ nika.6 .6 A i1 Prijepisi dokume? Radničke novine, Zagreb, 18. IV i 5. VI 1930; 1. VII 1933.

Rad podružnica Ujedinjenog saveza željezničara u Zagrebu Do 1929. godine p o d ru ž n ic a USŽJ Z agreb im ala je svega n e k o lik o d e se tin a č lanova. P re s­ ta n k o m ra d a p o d ru žn ice ž e lje zn ičara N ezavis­ n ih s in d ik a ta p o ra sta o je ta j b ro j n a o k o 110 članova. K ad a je p o č etk o m 1930. godine p a r­ tijs k a o rg a n iz ac ija K PJ u rad io n ic i drža v n ih že ljeznica u Z ag re b u d o n ije la o d lu k u d a ko­ m u n isti u đ u u U je d in jen i savez želje zn iča ra Jug o slav ije , b ro j č lanova p o d ru ž n ic e p o ra s ta o jc n a više od 250. Z ag reb a čk a p o d ru ž n ic a USŽJ o d rž a la je 16. o ž u jk a 1930. g. sv o ju re d o v n u g o d išn ju sk u p štin u . I z v je šta j o ra d u u p rav e p o d ru žn ice za 1929. g. p o d n io je ta jn ik B rlić. Iz n jegova se izv ješta v a vidi d a je p o d ru ž ­ nica u to k u 1929. g odine o d rž a la se d am z a je d ­ nič k ih s k u p š tin a n a k o jim a se d is k u tira lo o novom Z akonu o d rž av n o m s a o b ra ć a jn o m o so b ­ lju. N a p o seb n im sa sta n c im a se k c ija i k o n ­ fe re n c ija r a sp ra v lja lo se o p rije d lo g u novog p ra v iln ik a za ra d n ik e, o sp o re d n im p rinadležno stim a , o ra d n o m o d ije lu , o tu r n u s im a i k a­ sa rn a m a za v la k o p ra tn o o so b lje, o k re d itim a za p la ć a n je s e k c ijsk ih ra d n ik a , o u re đ e n ju službe i raz n ih d o p la ta k a s ta n ič n o m o so b lju . Na sk u p štin i se isticalo d a je u p ra v a p o d ru ž ­ nice o b a v lja la i z a š titn u f u n k c iju , in te rv e n ira ­ ju ć i p ism en im i u sm en im p u te m . V eliku jc p a ž n ju p o d ru ž n ic a posv e ćiv a la p o lo ž aju radionić k ih ra d n ik a . S k u p š tin a je stav ila novom o d b o ru u d u žn o st: »1. d a se založi za š to sk o ­ rije d o n o še n je rad n ič k o g p ra v iln ik a ; 2. d a se založi za što s k o rije d o n o še n je novog za k o n a o d. [d rž a v n o m ] s. [s a o b ra ć a jn o m ] o. [o so b ­ lju ]; 3. d a se a n g a ž ira o k o izm je n e p rav iln ik a 0 sp o re d n im p r in a d le ž n o stim a , k o jo m b i o so b ­ lje do šlo do većih m a te rija ln ih p ra v a; 4. da p r a ti k re ta n je c ije n a živ o tn ih n a m irn ic a i na toj osnovi ra d i za p o v eć an je ž e lje zn iča rsk ih beriva; 5. d a živo ra d i n a š ire n ju org a n iz ac io ­ ne sv ijesti; 6. d a p o m aže d iz a n je za d ru žn o g p o k re ta m e đ u želje zn ičarim a; 7. d a p ro m iče an tia lk o h o ln u p ro p a g a n d u ; 8. d a u tič e d a se sm a n ji p o c ije p a n o st m e đ u želje z n ič a rim a zbog suvišnog raz lik o v a n ja p o k a te g o rija m a o rg a ­ n izacije ra d a ; 9. d a p o sv e ć u ju p a ž n ju g a je n ju s o lid a rn o sti m e đ u ž elje z n ič a rim a i 10. d a a k ­ tivno s a r a đ u ju u o sta lo m ra d n ič k o m p o k r e tu 1 zalaže se za njegovo jedinstvo.« O vaj p ro ­ g ra m b u d ućeg ra d a je d n o g la sn o je p rih v ać en . Z atim je iz a b ra n a nova u p ra v a p o d ru žn ice . U U pravni o d b o r iza b ra n i su: B rlić, Đ uričić, K lokočovnik, K m et, K orene, L u šetić, M iholić, M užina, Podgorelec, Požun, Žm ikić, 2 u lj a kao zam jen ici H o tk o , P etro v ić i T u rn e r. U N ad zo r­ ni o d b o r iz a b ra n i su D u b rak , K rulec, Plešnik, R a d ek a i U štar.

Iz v rša v a ju ć i z a d a ta k g o d išn je sk u p štin e da p r a ti k r e ta n je c ije n a ž iv o tn ih n a m irn ic a i na toj osnovi z a h tje v a p o v e ć a n je p laća željezn iča­ ra , p o d ru ž n ic a je iz ra d ila o p š irn u p re d sta v k u k o ju je p o d n ije la u p ra v i D irek cije željeznice. Iz te se p re d s ta v k e v idi d a su p laće ra d n ik a n a željezn ici re g u lira n e jo š p r ije sed am go­ din a , n a re d b o m ta d a š n je g m in is tra s a o b ra ć a ja . Po to j n a re d b i su se p la ć e ž eljezn ičk ih ra d ­ n ik a u sk la đ iv a le s p la ć a m a r a d n ik a u p riv a t­ n im p o d u z e ć im a , o d n o s n o s trž išn o m cijen o m ra d n e sn a g e u p o je d in im m je stim a . Ovo p o v e­ ć a n je p la ć a u to k u 1923. i 1924. om o g u ćilo je iz jed n a č a v a n je p r im a n ja želje z n ič k ih ra d n ik a i ra d n ik a p r iv a tn ih p o d u zeća. T a k o je o sta lo sve do 1926. g o d in e, k a d a s u n a želje z n ic a m a i u že lje z n ič k im ra d io n ic a m a p o čele re d u k c ije k o je s u t r a ja le sv e d o 1930. go d in e. U to k u dv ije g o d in e sn ižen e su p laće željezn ičk ih ra d n ik a d a le k o isp o d p la ć a ra d n ik a u p riv a t­ n im po d u z e ć im a . Z a h tje v za po v išico m plaća o p ra v d a v a o se p o v e ć a n je m c ije n a živ o tn ih n a ­ m irn ic a i d ru g ih živ o tn ih p o tre b a k ao p o tre ­ b a m a v eće p r o d u k tiv n o s ti » jer zad o v o ljn i ra d ­ n ik h o će i m ože više d a p ro d u c ira , nego ra d ­ nik u k o je m k lija u v je re n je d a n ije d o v o ljn o n a g ra đ e n i d a je z a p o stav ljen .« P o d ru ž n ic a j e o rg a n iz ira la i velike zboro v e i s k u p š tin e z a g re b a č k ih ž e lje z n ič a ra . T a k o je n a z b o ru , k o ji je o d rž a n 9. s r p n ja 1930. u že­ ljez n ič k o j k a n tin i n a T r n ja n s k o j ce sti, p ris u s ­ tvovalo 1500 ra d n ik a , k o ji su n a z b o r došli k o lek tiv n o . Z b o r je o tv o rio i p re d s je d a v a o m u p r e d s je d n ik p o d ru ž n ic e U SŽ J K m e t. N a zb o ru j e s e k r e ta r sav eza U SŽ J S ta n k o g o v o rio o p o ­ lo ž a ju i p r ilik a m a ž e lje z n ič a ra J u g o sla v ije , o in te rv e n c iji S av eza k o d m in is tr a s a o b ra ć a ja , m in is tr a fin a n c ija i p r e d s je d n ik a vlade. G o­ v oreći o to m e re k a o je d a su on i d e leg aciji S aveza d o v o ljn o ja s n o d ali n a z n a n je d o k le se m ože ići u p o p u š ta n ju ra n ije p o s ta v lje n ih z a h tje v a ž e lje z n ič a ra u p ita n ju n jih o v ih ra d ­ n ih i slu ž b e n ih o d n o sa . S ta n k o je izrazio sta v d a se n o v i P ra v iln ik za r a d n iš tv o , u n a to č m n o ­ gim n e p o v o ljn im o d re d b a m a , tr e b a p r im iti do z n a n ja » je r se n jim e d o b iv a n e što , a n e š to je u v ije k b o lje n eg o n išta!« T ra ž io je ta k o đ e r o d s k u p š tin e d a o v la sti z e m a ljs k u k o n fe re n c i­ ju , k o ja će se o d rž a ti u C elju , d a u tv r d i s ta ­ vove o n e p o v o ljn im o d r e d b a m a p ra v iln ik a za p o m o ć n o o s o b lje i o b lik a k c ija k o je će p o d u ­ ze ti Sav ez k a k o b i se o n e isp ra v ile u k o rist ra d n ik a . I s ti d a n o d rž a n je d ru g i z b o r i to za im en o v a n o o s o b lje . 10. s r p n ja o d rž a n je p o ­ se b a n z b o r za ž e lje z n ič a re k o lo d v o ra Sava. Z b o r je o d rž a n u p ro s to r iji g o stio n ic e »Mu­ šica«, n a S e lsk o j ce sti. 23. r u jn a 1930, p o s lije ra d a , o d rž a n je u p ro s to r ija m a ž e lje z n ič a rs k e k a n tin e z b o r ko­

je m u je prisustvovalo oko 500 radnika zagre­ bačke željezničarske radionice. Zbor je sazvan zbog skra ćiv an ja radnog dana i, vezano s time, sm a n jiv an ja rad n ičk ih zarada. Zbor je is­ ta k ao d a rad ništvo državne željezničke radio­ nice im a p rem alene zarade koje nisu dovoljne za p o d m iren je životnih potreba. Uprava ra­ dionice je s obrazloženjem da joj nedostaje oko tri m iliju n a d in a ra da bi se održao d o ta ­ d a šn ji opseg ra d a i visina radničkih nadnica, p ristu p ila sm a n jiv an ju radnog tjed n a na pet dana, a tim e i sm anjivanju radničke zarade. Z bor je ap e lirao n a m in istra saobraćaja i ge­ n eralnog d ire k to ra željeznica da upravi željez­ n ičke radionice odobre n aknadne kredite u iznosu »kojim će se obezbjediti kako n orm al­ ni rad od šest dana u Ijednu, tako i dosadaš­ nje rad n ičk e zarade.« D ruga sk u p štin a ra d n ik a zagrebačke željez­ ničke rad io n ice u povodu sk raćivanja rada i r e d u c ira n ja nad n ica održ an a je 15. listopada. S k u p štin i je saopćeno d a i pored velikih na­ p o ra p o družnice i rad n ičk ih povjerenika nije u sp jelo n a m a k n u ti tri m iliju n a dinara, kojim bi se om ogućilo no rm alan rad i norm alne rad­ n ičke zarad e do k ra ja godine. Z bor je istakao d a se ne m ože p o m iriti s k o n statacijo m »da n e m a para«. »Naše žene i djeca traže od nas k ru h a , to p lu obuću za zimu, tre b a nabaviti d rva, tre b a n abaviti m asti i drugih artikala, k ako i o tk u d a , kad z ara đ u jem o sam o 5 dana u tje d n u . I onda, kad sm o radili šest dana, teško n am je išlo. A jo š teže se može živjeti, kad se rad i i z a rađ u je još i m anje. Obaveza p re m a po ro d ici i v lastite p o trebe sile nas, da podu z m em o d a ljn je korake, da se rad i zarade ra d n ik a u rad io n ic i norm aliziraju.« Zbor je iz a b ra o deleg a ciju k o ju su sačinjavali Brlić. K m et, Pečnik i Slugić, ko ja je o tišla kod bana S avske banovine d r Silovića i delegaciju koja je o tišla kod m in istra sa o b rać aja Laze Radivojevića. N a s k u p štin i ra d n ik a zagrebačke radio­ nice željeznica k o ja je održa n a 29. listopada 1930. pod n io je p re d sje d n ik podružnice Kmet iz v je štaj d a je k re d it odobren, te da se po­ novno uvodi n o rm a la n radni tjedan. O dobre­ n je n a k n a d n ih k re d ita prip isan o je uspjehu or g a n iziran e a k cije ra d n ik a željezničke radioni­ ce i n jih o v e sin d ik a ln e organizacije. N a jav n o m z b o ru z agrebačkih željezničara, k o ji je o d rža n 22. p ro sin ca 1930, u velikoj sali R ad n ičk e k o m ore rasp ra v ljalo se o stu p a n ju na sn agu novoga ra d ničkog pravilnika i o k la sn o m rad n ičk o m p o k re tu i njegovim p ro ­ tivnicim a. N a zb o ru su re ferirali ta jn ik Sa­ veza S ta n k o i d r 2ivko Topalović. S tan k o je p riz n a o d a je novi p ra v iln ik donesen bez da s u se u svojili prijed lo zi sin d ik a ta , tako d a on o s je tn o p o g oršava položaj željezničkih radnika. 25

nik a . O d m ah n a k o n o d rža n o g z b o ra u p u ć e n a je d e leg acija p re d s ta v n ik a ra d n ik a iz rad io n ic a M arib o r, N iš, S u b o tic a i Zagreb, k o ja je Ge­ n e ra ln o j d ire k c iji p re n ije la z a h tje v e ra d n ik a . In te rv e n c ija i p ro te s tn i zb o rovi n isu u sp je li n a tje ra ti d ire k c iju d a o d u sta n e o d re d u k c ije .7 O d n je se o d u sta lo te k k a d a su k o m u n isti o r­ g a n iz ira li dva p ro te s tn a š tr a jk a u d ru g o j po­ lovini 1931. godine. Sve je to uk a ziv alo n a to d a su ra d n ic i sp re m n i d a se bo re. Sve s k u p ­ štin e , k o je je sazivala p o d ru ž n ic a USŽ, sa zi­ vane su n a z a h tje v k o m u n ista i b iv ših članova N ez avisnih sin d ik a ta . P o slije d ire k tiv a CK K PJ d a se p o vede b o rb a ž e lje zn ičara p ro tiv novog p ra v iln ik a , re fo rm isti su sa b o tira li tu P odružnica je u to k u 1930. p o ra s la za 76 b o rb u i o d b ija li sve p r ije d lo g e o o rg a n iz ac iji redovno p la ć a ju ć ih članova, ta k o d a je na o tp o ra k o ji su d o laz ili iz re d o v a k o m u n ista . redovnoj g o d išn jo j sk u p štin i, k o ja je o d rž a n a K ao ilu s tra c iju p re n o sim o u lo m a k iz čla n k a 8. ožujka 1931. godine, im ala u k u p n o 238 č la­ Iv a n a K ra ja č ić a » K om unisti rad io n ic e d rža v ­ nova. U svoje velike u sp je h e p o d ru ž n ic a je n ih že lje zn ica u Z agrebu«: »član o v i p a rtije u b raja la da je »za ra d n ištv o za g re b a č k e ra d io ­ veo m a su b rzo u v id je li d a se n e m ože ra d iti nice ishodila isp la tu iz g odine 1923. š to do bez s in d ik a ta i d a p o sto ji m o g u ćn o st d a se danas nije u sp je lo ni je d n o j d ru g o j ra d io n i­ U je d in je n i savez že lje z n ič a ra Ju g o slav ije k o ji ci u zem lji. Svojom ak tiv n o šć u p o d ru ž n ic a je su d o ta d a d rž a li s o c ija l-d e m o k ra ti stav i p o d sp riječila veće re d u k c ije ra d n ič k ih p la ć a u to j u tje c a j K P J. P o četk o m 1930. g. P a r tija je do­ radionici, a isto tak o s p rije č ila je i veće o t­ n ije la o d lu k u d a se id e u U RSS. T a k o su u o b ­ p u šta n je rad n ištv a ili p a k n jegovo sta v lja n je lasn i o d b o r U jed in jen o g saveza ž e ljez n ič ara na b e sp latn e d o p u ste. O sim toga, u s p je lo je za H rv a ts k u ta d a iz a b ra n i članovi P a r tije (pa­ o tu p iti m n o g u o štric u , u p e re n u p ro tiv ra d n i­ r ite t izm eđ u k o m u n ista i s o c ija lista ) A dam ka i službenika u slijed fin a n c ijsk ih p o te šk o ć a V ajg an t k a o p o tp re d s je d n ik , S tje p a n P ečn ik i saobraćaja. K ao n a jja č a a k tiv a te p o d ru ž n ic e jest pravilno o r ije n tira n je z a g re b a č k ih željez­ Iv a n A n d rijev ić kao ta jn ic i i M alarić, a od s o c ija l-d e m o k ra ta F ra n c K m et k a o p r e d s je d ­ ničara i dovo đ en je do k ra h a ž u tih p o k reta.« Podružnica je o d ržala 24 red o v n a i še s t izvan­ n ik, Đ u ro B rlić i K lokočovnik. U p o rn im ra d o m rednih sa stan ak a, tri z b o ra i d v ije k o n fe re n ­ i z a lag an jem k o m u n ista ta j sin d ik a t je p o sta o cije. S k u p štin a je r a sp ra v lja la o o p ć e m ek o ­ n a jja č a i n a ja k tiv n ija o rg a n iz a c ija u Ž eljeznič­ k oj rad io n ic i u Z ag re b u , p re k o k o je su se vo­ nom skom polo žaju ž e ljezn ičara, o u tje c a ju privred n e krize na razvoj sa o b ra ć a ja i sm a ­ d ile uglavnom sve a k c ije za p o b o ljš a n je u slo ­ va ra d a ra d n ik a n a željeznici. N ov o iz ab ra n o nje n je p ro m eta, a tim e i s m a n je n je p rih o d a ru k o v o d stv o s in d ik a ln e o rg a n iz a c ije poč elo je željeznice. K o n sta tira n o je d a se p o g o rša n ju d a ja v n o istu p a već 1931. godine. R ežim P ere položaja ra d n ik a n a željeznici m ože o d u p rije ti sam o snažna sin d ik a ln a o rg an izacija. U U p rav ­ Ž ivkovića n a s to ja o je d a ra d n ic im a u m a n ji p laće za 10 p o sto . P ro tiv e ći se to m e članovi ni o d b o r su izab ran i: B rlić, Đ u ričić, H o tk o , P a r tije su p re k o s in d ik a ta pozvali ra d n ik e d a K lokočovnik, K m et, L užetić, M am ula, M asnec, d o đ u p re d u p ra v u ra d io n ice . Svi ra d n ic i su Miholić, Pečnik, R enčelj i ž u lj. U N ad zo rn i ta d a p ro te s tir a ju ć i n a p u stili ra d n a m je s ta i odbor: Agreš, Bergoč, B o sn er, S c h tic h i Žmidošli p re d u p ra v n u z g ra d u , g d je su z a h tije ­ kić. vali d a se ne s m a n ju ju io n ak o m ale plaće. Ponovni p ro te stn i zb o r željezn ičk ih ra d n i­ U p rav n ik je, m e đ u tim , o d m a h z a tra ž io in te r ­ ka održan je 15. tra v n ja 1931. go d in e u p o ­ v e n ciju po licije k o ja je u d o s ta velik o m b ro ju vodu najavljenog s m a n jiv a n ja p laća i a k o rd ­ b rz o stig la n a lice m je sta . Ali ra d n ic i se n isu nih cijena. Z boru je p risu stv o v a lo o k o 1500 v ra tili n a posao, dok im n ije o b eć an o d a će radnika. Z bor je p o ru čio u p ra v i željezn ičk e b iti p o v o ljn o rije še n i njih o v i za h tjev i. N aša radionice da se m ože u zeti za s ig u rn o »da će pro d u k c ija op asti za više nego će iznositi p o s ­ a k tiv n o st se sve v iše š irila n a ro č ito u legalnim o b licim a b o rb e. Ž eljeznica je n a p r im je r im ala to tak red u c ira n ih n adnica«. Z b o r je b u č n o 1931. god. sv oje k o nzum e, zad ru g e , k o je su p ro testira o p ro tiv p o k u ša ja vo đ a n a c io n a ln ih Snižene su p laće od 15 d o 30 p o s to o d iznosa koji su ra d n ic i p rim a li n a d a n s tu p a n ja na snagu ^.a v iln ik a . U k in u ta je u sta n o v a ra d ­ ničkih p o v je re n ik a na željeznicam a, p ro d u ž e ­ no je ra d n o vrijem e, b o le sn ič k i fo n d je sm a ­ njio prav a rad n ik a. N a p re d o v a n je p o d ru ž n ic e USŽ Z agreb z a in te re sira lo je i v ođu so c ija lis­ tičke p a rtije Živka T opalovića, k o ji je p o k u ša o da se a firm ira k od zag re b a č k ih že lje z n ič a ra posebnim p re d a v a n je m p o d n azivom »K lasni radničk i p o k re t i njegovi pro tiv n ici« . P re d a ­ vanje je p re k o š ta m p e n a ja v lje n o 10 d a n a ranije, ali n ije o držano. U m je sto p r e d a v a n ja zakazan je zbor.

željezničara da b u d u govornici na zb o ru . Z bor je postavio zah tjev C e n traln o j u p ra v i S aveza d a povede o pću ak c iju za p o d izan je p la ć a na razinu n a k ojoj su bile p rije d o n o še n ja P rav il­

7 Radničke novine, Zagreb, 14. i 21. III, 5. i 13. VI, 25. VII, 19. IX, 3, 24. i 31. X, 7. X I. 19. i 24. XII/1930; 9. I, 6. i 13. III, 1. V/1931; 3. VI 1932. Proleter 1/1934, 2—3.

bile u r u k a m a č in o v n ik a o d a n ih režim u. Da b ism o to sp rije č ili, poveli sm o p re k o sin d ik a ta b o rb u za iz b o r d e le g a ta u sk u p š tin u zad ru g a ­ ra. Ia k o s u to m p r ilik o m i re žim sk i sin d ik a ti (žuti) im ali s v o ju listu , p o b ije d ila je ra d n ič k a lista U RSS-a, š to je jo š više u č v rstilo pov je­ re n je ra d n ik a u p ra v iln o s t b o rb e k o m u n ista. N a poziv U R SS-a, 26. f e b ru a ra 1933. godine o d rž a n je p r o te s tn i m itin g ra d n ik a u k a n tin i želje zn ič k e ra d io n ic e u Z ag reb u . P ro te s tira lo se zbog to g a š to su z a ra d e b ile s m a n je n e za 5 p o sto . N a m itin g u je b ilo o k o 1600 ra d n ik a , a n jim a je ru k o v o d io V a jg a n t. G ovo rn ici su bili K m e t i P ečn ik iz ra d io n ic e . S ta n k o iz L ju b lja ­ n e i K ra s u lj iz ložionice. P o slije g o v o ra d o ­ n e se n a je o d lu k a d a se iz a b e re d e le g a c ija k o ja će o tić i u B e o g ra d d a b r a n i in te re s e ra d n ik a . N a čelo d e le g a c ije iz a b ra n je V a jg a n t, k o ji je is tu p io p r o tiv re ž im sk o g ž u to g s in d ik a ta . T ak o je z ala g a n je m čla n o v a P a rtije , S IO J-a i sim ­ p a tiz e ra , s in d ik a t p o s ta o p ra v a k la s n a b o rb e n a o rg a n iz a c ija . T o je p o č e lo s m e ta ti ta d a š n je m režim u , n a r o č ito n o v o m m in is tr u s a o b ra ć a ja p o p u K o ro šc u , k o ji je iz rič ito tra ž io d a se iz P ra v iln ik a U je d in je n o g sav eza ž e lje z n ič a ra iz­ b a ce s ta v k e k o je s u g o v o rile d a je z a d a ta k sin d ik a ln e o rg a n iz a c ije d a š titi i b ra n i in te re s e ra d n ik a z a p o s le n ih u želje z n ič k o m s a o b ra ć a ju . K o m u n is ti s u to o d b ili p a se režim po slu žio isk u ša n im m e to d a m a , u h a p s iv š i d ru g a V ajganta i o sta le , a u b rz o p o s lije to g a 1933. g odine z a b ra n io je i d a ljn ji r a d U je d in je n o g saveza že lje z n ič a ra J u g o s la v ije u c ije lo j zem lji.« 8

Pododbor S isak — Poslije zagrebačke pod­ ružnice USŽ b ro jn o je bila na jja ča podruž­ nica Sisak. Na čelu podružnice bio je njen ta jn ik F ra n jo D ropučić, stro ja r, socijalista. Ob­ lasni se k re ta rija t U jedinjenog saveza željezni­ č a ra Zagreb piše D ropučiću: »Moramo upreti sve sile, p a d a k rizu u ko ju sm o došli p reb ro ­ dim o. N aročito se m oram o tru d iti d a očuva­ m o naš Savez. O zbirom na našu prošlost, koja je u svakom pogledu čista, vjerujem da će nam to u sp je ti. Ja v jerujem , da Ti već i sam osje ćaš zadovoljstvo što nism o pošli za frontašim a iz K oraćevog ta b o r a . . . Oni su nam je d n a crn a m rlja , k o ju ćem o teško izbrisali kao što se ne može izbrisati m inisterijalizam iz godine 1919 N ikad nećem o moći oprati tu sra m o tu , d a su i socijalisti bili ti koji su pripom ogli d a se do d ik ta tu re došlo zbog »slep lje n ja sa preč an sk o m buržoazijom « i da sm o lišeni n aših svih g ra đ anskih prava. Korać i Svetek, d a su iole sp rem n i političari, morali su p re d v id je ti zlo k oje dolazi kao što sm o ga p re d v iđ a li i slu tili m i . . . J a sm a tra m da će to b iti sre ća za na š po k ret, ako tih nesposobnjak a za u vijek iz p ro le te rsk ih redova nestane . . . J a v je ru je m da naša e ra tek sada dolazi.«9 3. o žu jk a 1929. o držala je podružnica USŽJ S isak svoju redovnu godišnju sk u p štin u o ko­ jo j u svom izv ješta ju O blasnom se k re tarija tu piše: »Na sk u p štin i je učestvovalo 150 željez­ nič ara . U novi o d b o r izabrani su Josip Solano-

* I. K rajačić, »K omunisti radionice državnih že­ ljeznica u Zagrebu« u: č e trd e se t godina, zbornik sje ćanja a k tiv ista jugoslavenskoga revolucionarnoga radničkog p o k re ta , II (1929—1935), Beograd. i960, 53 59. U željezničkoj radionici osnovana je p rv a orga­ nizacija K om unističke p a rtije Jugoslavije 1919. go­ dine u Zagrebu. N a njenom čelu su u godinam a nakon d ik ta tu re i uoči r a ta bili Ivan Krajačić, Drago S tojaković, A ntun M rak, D ragutin Saili, An­ tun F m tić i m nogi d rogi. U to k u NOB-a 154 člana radionice d ala su svoje živote: Nazif Abdagić, Ivan Abraham , Josip A rbanas, F ra n jo Balaž, Drago Balić, Jak o b B auer, Josip Belošević, F ran jo Benčić. Ivan Benčić, Vjekoslav B ergant, Drago Bikanec, Vilim Đlašković, Cedo Bogdamović, F ran jo Boš­ n jak, M ato Bulat, M ilan B unjevac, M ato Ćobović, P etar Crnogorac, P e ta r Cukić, Mijo Cvetković, Vin­ ko Česnik, Boško Colić, V ojin Cućuz, Josip Danćevdć, P e ta r Demćć, Ivan D om jan, Mladen Dragišić, Ilija D vom ić, Ilija Đorđević, Radivoj Fišbajn, V iktor Fošnarić, S to ja n Gačić, Savo Gajić, Slavko Glavati, S tjep an Globan, Josip Gočić, Janko Gredelj, A ntun G regurić, S tevo G ruičić, V ladim ir Grula, Milan Hacek, Vilim Halam ić, Vjekoslav Hapač, S tjep an H aram ina, Josip Havidić, E d u ard Hesky, V elim ir Hesky, O tm ar H očevar, Gustav Horvat, F ranjo H orvatić, Josip Ivačić, F ran jo Ilijaš, Adam Ivanuža, Josip Jakuš, V inko Jeđ u t, Slavko Jožić. E duard K ancir, E rvin K autzm an, Josip Kelemen, Vlado K irinić, S tjep an Klečić, F ran jo K olar, Mar-

ko Kolar, Stanko Komavli, Milan Kosanović, Ivan K ostanjevac, Ju raj Kostelić, Jovo Košutić, Zvonko Kovaček, Ivan Ivan Kovačić, Kovačić, hranjo Franjo KozjaK, Kozjak, tsijepar Stjepan Kovaček, Krr-mar Tnsin Križanić, Križanić. Josip JostD Kubla, Kubla. Božo Božo Ku KuK rčm ar, Josip ćam, Sigmund Kunodi, Ivan Lasic, Antun Lazic Drago Lauter, Ivan Lenac, Tomo Lepen, Ratimir Lorencin, Dušan Mamula, Edo Marušić, Tomo Matašić, Antun Matetić, Dušan Matešić. Stjepan Ma­ tić, Franjo Međurečan, Ivan Mihalić, Milan Mile­ tić Boško Miloš, Grga Mirić, Milan Minć, Josip Mišir, Antun Mrak, Mato Muretić, Milovan Muzević, Božo Nikšić, Josip M. Novak, Vasilije Nova­ ković F ranjo Novosel, Vladimir Novosel, »Momči­ lo Odanović, Mato Orešković, Ivan Pečenec, Stje­ pan Pečnik, Antun Perković, Božidar Perlatn, Ma­ rijan Peuc, A ndrija Pintar, Julio Podgomik, Simo Potrebić, Vlado Povrženić, Josip Prene, Josip Pnslin, Rudolf Raif, Samuel Rendeli, Viktor Renko. Petar Rešković, Gotfrid Ribić, Ivan Ropret, Ivan R oter M arijan Rukavina, Antun Ruzić, Franjo Seljan, Drago Sontaki, Svetozar Spajic, Franjo Saban, Ivan Siftar, Zvonimir Sneler, Stjepan Ste­ fanović, August Toni, Dušan Trbojevic Milan Tršinski, Simun Truhan Antun Tuđen, Vinko Uroc. Raiko Višniić N ik o a Vodopija, Mihajlo Volt, Z I^ ŽZvonico v o n k o Vrabec. Ivan:0vVozila, vraoec, Mife Vraneš. Stjepan Vrček, Lazar Vujčić, Stevo Vukolic, Nedeljko . kelić, Mušan Zahirović, Dušan Zlatić, Vlado Zu bović, Janko Znidarec. » Arhiv IHRPH, USŽJ, K-10, Prijepis dokume­ n ata 1929-1930, 157-158.

O radu ostalih podružnica USŽRJ

R a dnički p o v je re n ic i ložionice d rža v n ih že­ ljezn ica u S isk u z am olili su D ire k c iju držav­ n ih ž eljeznica u Z a g reb u d a se u k in e re d u k ­ c ija s a tn e plać e izv ršena go d in e 1926. i 1927. u iznosu o d 0,50 d in a ra d o dva d in a ra po s atu . U p o vodu toga še f ložionice u S isku iz radio je je d a n isk a z k o ji je p o sla n d irek c iji. P o što r a d n ič k i p o v jere n ic i n a k o n nek o lik o m jeseci n isu do b ili o dgovor, z am olili su 5. stu d e n o g 1929. R ad n ič k u k o m o ru u Z agrebu za in te rv e n c iju . I ra d n ic i m ag azin a tužili su se n a n e u re d n o s t isp late. O ni novac k o d isp la ­ te p rim a ju bez ik a k v ih d o kaza, k o lik a im je za ra d a , koliko je o d n je i z a što u ste g n u to iako za to p o sto je isp la tn e k n již ic e.10 O b lasni s e k r e ta rija t, u svom d o p isu o d 15. 20. tra v n ja o d ržan je u ra d n ič k o m d o m u u stu d e n o g 1929, u p o zo rav a p o d ru ž n ic u S isa k da Sisku sa sta n a k željezn ičara, na k o je m je Jo sip se u b u d u ć e , k a d a se tra ž i in te rv e n c ija n e k e Solanović podnio izv ještaj o ra d u k o n g resa. 21. svibnja o d ržala se p ro š ire n a s je d n ic a na d ru g e in sta n c ije , o b ra ti p r e k o O blasnog sek ­ re ta rija ta , a ne izravno, zbog toga što je po­ kojoj se vodila o p širn a ra s p ra v a o ra d n ič k o m tre b n o d a S e k re ta rija t z n a »što p o je d in e p o d ­ praviln ik u , p rip isu ju ć i sve n ed aće lošem gazdo vanju u sa o b ra ć a ju , o so b ito p o litici b u d ž e ­ ru ž n ic e rad e, j e r je p o tre b n o d a se slične in­ te rv e n c ije tra ž e isp re d c je lin e Saveza, a ne tira n ja . Za u p ra v lja n je željezn ico m m o ra ju sc tražiti bolji p u to v i i k o m e rc ija liz a c ija .12 R a d ­ isp re d p o je d in ih d ijelo v a. G lede n e u re d n o g is­ nički prav iln ik , k o ji je s tu p io na sn a g u 1. p la ć iv a n ja m a g az in sk ih ra d n ik a tra ž io je sek­ siječnja 1928. i k o ji je n a k o n izvjesnog v re ­ re ta r ija t d a m u se javi »da li ste iz v r š ili. . . lo k aln u in te rv e n c iju . . . Ako n ije izv ršena, o d ­ m ena povučen zbog m n o g o b ro jn ih p r o te s ta S a ­ m a h je izvršite. S v ak a k o je p o tre b n o n a jp rije veza željezničara, doveo je do p ra v e a n a rh ije . izvršiti in te rv e n c iju lo k a ln o , je r se u p re d ­ Ž eljezničari ne zn a ju k o ji p ra v iln ik za p ra v o stav ci d ire k c iji m o ra n a v esti d a lo k a ln a in te r­ vrijedi. R ad n icim a šefovi kažu: »N em am o niven cija n ije u spjela.« kakovih pro p isa, č e k a jte do k stu p i n a sn ag u P o d ru ž n ic a USŽ o d rž a la je 9. ru jn a d o b ro novi radn ičk i p ravilnik«. U S isk u im a u m iro v ­ po sje ć e n u s k u p š tin u , n a k o jo j je p o d n e se n iz­ ljenih željezničara, k o ji č e k a ju g o d in u i više v je šta j o razg o v o ru s m in is tro m s a o b ra ć a ja ." na penziju. Ž eljezničari su »lišeni sv ak e g ra ­ U Ložionici je p o č e tk o m 1930. g odine o tp u š ­ đanske slobode, n jih se š ik a n ira , n a d n jim a te n o s p o sla 10 ra d n ik a i u v ed e n je se d a m sa tn i sc p rim je n ju je vo jn ičk i z a p t, re d u k c ija je na ra d n i d an. ž e lje z n ič k a sta n ic a S isa k b ila je dnevnom red u . . . v iše k ra tn o m re d u k c ijo m o t­ sre d ište p ro m e ta n a g lavnoj p ru zi. R ad n a n jo j, p u šten i su m nogi željeznički s tru č n ja c i k o ji u v rije m e izvozne sezone, iziskivao je velik n a p o r. Vozni p a r k i stro je v i su d e ru tn i. Čitavi su svojim stru č n im z n a n je m u v elik o k o ris tili vlakovi o šte ć e n ih k ola p ro la z e iz je d n e po d sta saobraćaju . O sim toga, r e d u c ira n o je m nogo nice u d ru g u . K re d ita n em a. P osla i suviše. sekcijsk ih ra d n ik a s v išeg o d išn jo m p ra k s o m . . . U toku p ro te k lih d v iju g o d in a p laće ra d n ic i­ R a d n ik a p o k a n c e la rija m a i sk la d ištim a im a i više nego š to tre b a , ali z a to n em a d o v o ljn o za­ m a bile su red u c ira n e u ložionici 3 puta.« K od n a tlija . Plaće su od 700 d o 1000 din. U god. prevođ en ja d nevnica na s a tn e p laće, u p ra v a 1929. u ložionici je 120 z ap o slen ih ra d n ik a Južne željeznice o sta la je d u žn a ra d n ic im a ob av ilo o g ro m a n posa o , č a k 1789 p o p ra v a k a 77.489 d in ara. U kinuti su g o d išn ji o d m o ri, h i­ n a kolim a. N ovu go d in u d o če k ali su s re d u k ­ gijenski u v jeti ra d a su vrlo loši, n a ložionici cijo m plaće. Ložionica S isak u 1930. god. sm ije nem a d im n jak a. S ta n ič n o i m a g azin sk o o so b ­ p o tro šiti n a p lać e 110.000 d in a ra , d o k je u lje im a dnevnice u tv rđ e n e jo š 25. r u jn a 1926. 1929. godini p o tro š ila 135.000 d in a ra .14 S k retn ič a rsk o i m an ev arsk o o so b lje ne d obiva P re m a p is a n ju R a d n ič k ih n o v in a '5, USŽ in­ službeno odijelo. R adnici n a m je š te n i ko d za­ te rv e n ira o je k o d D irek c ije ž e lje zn iča ra u Za­ tv ara n ja b rk lja vrše zim i službu bez b u n d e , gre b u d a se re d u c ira n i ra d n ic i u ložionici u a ljeti bez kišn ih kab an ica. S ek cijsk i ra d n ic i rade dnevno 10 sa ti." 10 Isto, 154— 157. 11 Isto. 12 Isto, 46—148; 158—159. 14 Isto, 229—231. IJ Isto, 154—157. 15 Radničke novine, Zagreb, 7. III 1930. vic pre d sje d n ik , B ra n k o H o ler, p o d p re d sje d nik, F ra n jo D ropučić ta jn ik , M ark s R ibić t a j­ nik II, ivlijo Zagode, b la g a jn ik i Alojz K nez II b lag ajn ik i jo š p e t o d b o rn ik a i d v a rev i­ zora. N a sk u p štin i se k ritiz ira o ra d » m račn ih elem enata« k oji vode a g ita c iju p ro tiv p o d ru ž ­ nice pod p a ro lo m da je Savez že lje z n ič a ra ra s ­ pušten. Pored toga dio ra d n ik a p o g re šn o jc shvatio č lan ak o b ja v lje n u slo v en sk o m Ž eljez­ ničaru, k oji se od no sio n a in te rv e n c iju kod m in istra s a o b ra ć a ja u p ogledu d ife re n c ija c ije m eđu rad n icim a, sh v aćaju ći d a se je Savez založio sam o za sta n ič n o o so b lje. To je izaz­ valo »kaos u podružnici« ta k o d a je »jedan d o b a r dio članova istu p io iz članstva.«

28

S isku v ra te n a p o sao , a r a d n o v rije m e op et v ra ti n a o sa m sa ti. In te rv e n c ija je p o tp u n o u sp je la . G o d išn ja s k u p š tin a p o d ru ž n ic e USŽJ S isak o d rž a n a je 1. v e lja č e 1930. g odine. N a s k u p š ti­ ni je su d je lo v a lo o k o 100 želje z n ič a ra . G odina 1929, p o o c je n i sk u p š tin e , b ila je teža nego ije d n a ra n ija g o d in a. P ra v a k o ja su se r a n ije o svojila, u to k u 1929. go d in e su izgubljena. S n ižen e p la ć e sv e d e n e su isp o d eg ziste n c ija l­ nog m in im u m a , g o d iš n ji d o p u s ti re d u c ira n i, h ra n a r in a se n e is p la ć u je re d o v n o , ta k o da ra d n ic i n a n ju č e k a ju i p o n e k o lik o m jeseci, globe č e s to p r e m a š u ju m a k sim u m r a d n ič k ih n a d n ic a . O d b o r je iz v ršio 36 lo k a ln ih in te rv e n ­ cija . S k u p š tin a se g o to v o n ije o d rž a la , j e r je do šlo d o p r o m je n e re fe r e n ta k o je g je p o slao O b la sn i s e k r e ta r ija t Z ag reb , p a iza sla n ik p o li­ c ije n ije h tio d a d a d e r ije č d ru g o m re fe re n tu , a ta jn ik je p rilik o m p o d n o š e n ja iz v je š ta ja u p o ­ zo rav a o d a se d rž i d n e v n o g re d a . U novi o d ­ b o r iz a b ra n i su : M ijo S p išić p re d s je d n ik , B ra n ­ ko H o le r p o tp r e d s je d n ik , F ra n jo D ro p u čić t a j­ n ik , A n to n F u k I I ta jn ik , Z agoda, b la g a jn ik . U o d b o r je b ir a n o jo š o sa m č la n o v a .16 P o d ru ž ­ n ica je 6. listo p a d a 1930. n a ru č ila o d O blasnog o d b o ra 150 k o m a d a k a le n d a ra n a h rv a tsk o -srp sk o m je z ik u i 10 n a s lo v e n sk o m .17 Prvog listo p a d a 1933. p o d ru ž n ic a je tr a ž ila o d O b las­ nog s e k r e ta r ija ta d a in te rv e n ira za p ru ž n e ra d ­ n ik e k o jim a je iz v rše n a re d u k c ija p laća, p rili­ k o m d o n o š e n ja n o vo g a ra d n ič k o g p ra v iln ik a .15 P o d o d b o r B je lo v a r — S e d m o g lip n ja 1929. g o d in e ja v lja p o d ru ž n ic a U je d in je n o g saveza ž e lje z n ič a ra B je lo v a r O b la sn o m s e k r e ta r ija tu Z a g re b d a će »oživiti p o k r e t u Pavl. D ražici za s a d a b iti n e m o g u ć e s tih ra z lo g a što ne im a d e lju d i, k o ji b i is to g a v o d i l i . . . F u n k c io ­ n e ri se ža le n a čla n o v e d a neće p la ć a ti č la n a ­ rin u , a č lan o v i se ž ale d a ne im a d u nik o g a tk o bi o d is tih č la n a r in u p o b r a o . . . I p re m a to m e z n a č i . . . d a se p rič e k a iz v je sn o v rije m e k a d a će b iti m o g u ć e o b n o v iti ta m o p o k ret.« D alje p o d ru ž n ic a iz v je š ta v a d a p o s to je iz v je s ­ n a s tr u ja n j a m e đ u ž e lje z n ič a rim a n a p ru z i B je lo v a r — V iro v itic a , u P ito m a č i. R a d n ic i su p r ip ra v n i s tu p iti u o rg a n iz a c iju sa m o tre b a o d rž a ti s n jim a s a s ta n a k . 6. lip n ja o d rž a n je uži sa s ta n a k č la n o v a p o d ru ž n ic e se k c ijs k ih i ra d io n ič k ih ra d n ik a n a k o je m se ra s p ra v lja lo o ra d n ič k o m p r a v iln ik u u vezi s a n k e to m , k o ja će se o d rž a ti u B e o g ra d u . Z a d e le g a ta p o d ru ž ­ nic e iz a b ra n j e ta jn ik Iv a n B o ra n ja c . 16 Arhiv IH RPH , USŽJ, K-10, P rijepis dokum e­ n ata, 1929—1930, 227—229. 17 Isto, 233—235. i« Isto, 226—227. » Isto , 133—134.

22 lip n ja radnički povjerenici kod sekcije c u c Đ ,V anie pruge državne Željeznice kr. M iS B jelovar u p u tili su m in istru saobraćaja B eograd zahtjev da n aredi isplatu razlike, koju du g u je G eneralna direk c ija radničkom osoblju, a k o ja je n a sta la u k idanjem privrem enog p ra ­ vilnika od 1920. godine, budući da se p re v o đ e n je ponegdje provodilo u toku cijele godi­ ne. »Za to vrijem e sm atram o da radnicim a p rip a d a razlika izm eđu prije prevođenja m a­ n jih i poslije p revođenja većih plaća, tj. raz­ lika za plaće od 1. sep te m b ra pa do dana p revođenja.«20 Sekcija za održavanje pruge u ste g la je dva p u ta po 30 din ara za kuluk nau č n ic im a i radnicim a, koji nisu spadali pod p lać an je kuluka. U stežu se plaće i za nabavlja ćk u z adrugu, un a to č lom e što radnici istoga m je se ca istu p a ju s posla ili odlaze u vojsku0-’1 P o d ružnica je o držala godišnju skupštinu 28. veljače 1930. V odila se ak c ija da se odstrane ra d n ic i iz M eđ im u rja kako bi se uposlili »do­ m aći radnici«. O blasni s e k re ta rija t k ritizira tu a k ciju : »R adnik tak o zaposlen osjeća da to n ije u red u i neće p ristu p iti organizaciji. Rad­ n ik koji b u d e sa posla o d stra n je m n ep rija te lj­ ski će se od n o siti p rem a organizaciji.«22 Ž eljezničare B jelovara pokušao je prido­ b iti nacio n aln i sin d ik a t S to jan a Stankovića, d ijeleć i m e đ u n jim a , za vrijem e rada, letke k o jim a je sazvan zb o r za 18. listopada 1930. u p ro sto rija m a ložionice.21 U jedinjenom savezu že lje zn iča ra bilo je n ajstro ž e zabranjeno o d r­ ža v anje bilo kakvih sa stan a k a ili zborova na p o d ru č ju željeznice i u njezinim objektim a, n o ta se p riv ileg ija dala nacionalnim sindika­ tim a . P rije z b o ra p o kušao je re ferent nacio­ n a ln ih s in d ik a ta d a sazna b ro jn o stan je čla­ n o v a USŽJ. Z anim alo ga je da li su oni klasno o p re d ije lje n i i d a li su agresivni. Podaci koje je d o bio » stjera li su m u stra h u kosti«. Na z b o ru su bili p risu tn i uglavnom članovi USŽJ. U r e fe ra tu je n a p ad ao fu n kcionare klasnih ra d ­ n ič k ih org an izac ija. 0 p rilik a m a na željeznici i te šk o m životu željezničkih ra d n ik a i službe­ n ik a re fe re n t n ije re k ao ni je d n u riječ. F unk­ c io n a r s in d ik a ta željezničara U rek dobacio mu je d a govori o bolesničkom osig u ran ju željez­ n iča ra, o n jihovim plaćam a i radnom vrem e­ n u, itd . N a to se govornik okom io na njega d a je k o m u n ista i d a će m u on već pokazati k ao što je pokazao i dru g im a koji nisu htjeli d a u đ u u nacio n aln e organizacije sindikata. 20 Isto, 134— 135. 21 Isto, 196—197. 22 Isto, 197—198. . . 21 To su bili Jugoslovenski nacionalni radnički sindikati (JNRS) pod vodstvom>p o slodavca, a za: in teresiram za radnike u velikim tvornicama ili u poduzećima od općeg društvenog interesa. 29

Govornik se p re d ra d n ic im a hvalio d a je uz reći, d a je isto u slije d ilo i ra d i vaših pogreJugoslovenske n acio n a ln e ra d n ič k e s in d ik a te š a k a ka o š to su n a m u D irek c iji kazali, ali policija . sva d ržavn a vlast. N a to je d o p isn ik bez o b z ira n a to , k am o god ć e te d o ć i im a t i R a d ničkih novina naveo d a že lje z n ič a ri Bje- će te m o g u ćn o sti d a m e đ u ž elje z n ič a rim a o p e t lovara neće poći u n a cio n aln e s in d ik a te po d p o ra d ite n a p ro sv je ć iv a n ju i o rg a n iz ira n ju . Cim p rije tn ja m a » jer se sv a tk o o d n as, p a i o n a j će p re m je š ta j u s lije d iti, o b a v ije stite n a s k am o najzao 9taliji, o sje ć a p re p o š te n i p re p o n o sa n , o dlazite.«26 a da bi h tio u tak o v o d ru štv o .« 24 c, . „ , P ododbor Bačuga — O blasn i s e k r e ta r ija t od' b o r S la v o n sk i B ro d — 13. o ž u jk a USŽJ Z agreb od g o v ara 12. s ije č n ja 1929. go- l92J - j aJ->e O blasni s e k r e ta rija t USŽJ Z agreb dine na p ism a p o d ru ž n ic e u p u ć e n a se k re ta ri- P °đ ru ž n ic i S lav o n sk i B ro d (F erkoviću, tajn ija tu 30. p ro sin c a 1928. g odine i 10. s ije č n ja £ u ' o d g o v o r n a p ism o od 7. sije č n ja 1929. u 1929. godine. S tevo D ukić iz B aču g a iz v ijestio k o je m se žali d a je izložen p ro g o n im a je 1130. c e n tra lu USŽJ d a više neće p rim a ti j UVm ’ sv a k ak ? Je n u ž n o d a n a s to jite d a uburad n ič k u štam p u , j e r su svi članovi p re s ta li |U * t . S^ / Pr2So v o r gledom na m a rljiv o st u p laćati čla n a rin u . U vezi s tim O b lasn i sek re. 1 gjedom n a o p h o đ e n je sa p re tp o sta v ta rija t m oli D ukića d a m u o p širn ije jav i o ■^®n i? ia 12b je g n e te . . . I p a k se p o n a šem mifaktičn im razlozim a n e p la ć a n ja č la n a rin e i *L61?,a te 131110 ta k o . dug o n a d a ti ničem p re stan k a ra d a org an izacije. »Kad su se vaši X°j*e m ’ d o kle god n e oživite k ao o rg a n iz ac ija, drugovi ipak odlu čili d a ne b u d u o rg a n iz ira n i b ,V am a k ao 1 sa sv a k im d ru g im m oći će se i da ne č ita ju n aših novina, k o je p išu sam o P ^ g r a v a ti ta k o dugo, d ok iza seb e ne će te za njih i u n jih o v u k o rist, o n d a to m e m o ra ju im a tI n e k u snagu, p r e d s ta v lje n u u m eđusobposto ja ti neki p o seb n i razlozi« kaže se u pisP 0 ™ s !ozl 1 o rg a n iz ira n o sti.« U p ism u se d alje mu. 14. listo p ad a 1930. ja v lja O b la sn i sekree su P n b k e u želje zn ičk o j rad io n ic i u ta rija t USŽJ Z agreb S tevi D ukiću d a će inb j o n s k o m B ro d u (šik a n ira n je ra d n ik a , m ale form acije ko je p o ša lje u p o g led u p o sla , k re- ^ , g ra d n i d a n , g ra b o p o s tu p a n je , globe, d ita i z a p o slen ja ra d n ik a d o b ro d oći, p rigouglav n o m p o slje d ic a s la b o sti i neorganidom in terv en cije kod d ire k c ije . Poziva ga d a 2 ,ra n o sti sa m ih ra d n ik a . N e o rg a n iz ira n i ra d n ik posveti p a ž n ju stv a ra n ju o rg a n iz a c ije . » H tje ti 1S*° f to 1 n e za 5tićeni r a d n ik . »Zato s te dužbolji život i b o lju za ra d u , bez o rg a n iz a c ije je ni ° . lsk re n o želite sebi i sv o jim dru g o v im a isto što m la titi p raz n u s l a m u . . . Ako vam P0010^ 1; o d m a h ra d iti n a to m e d a se slože i je m oguće n a s to jte p rip re m iti s a s ta n a k ili ne- o rg a n iz ira ju . U sk o ro m v re m e n u p rip re m ile ku kon feren ciju , na k o ju ćem o izaslati deleza je d n ič k i s a s ta n a k ra d n ik a ra d io n ic e i ložiogata.« nicc na k ° ji bi d o ša o d ele g a t iz Z agreba.«27 P ododbor Jasenovac — 10. n o v e m b ra 1929. godinc javila je p o d ru ž n ic a USŽJ Ja se n o v a c O blasnom s e k re ta rija tu Z agreb d a se ra d n ic i žale na ra d s a o b ra ć a jn o g lije č n ik a i n a to da pružni stra ž a ri n isu p rim ili svo je p la ć e u cjelini. Radilo se i p re k o v re m e n o , a p re k o v remeni rad n ije bio isplaćen. N eki ra d n ic i n isu p rim ljen i u bolesn ičk i fo n d j e r ih je lije č n ik proglasio nesp o so b n im a. I ču v a ri p r a g a žalili su se da im kod p re v o đ e n ja n isu u ra č u n a te sve godine službe. P o d ru žn ica je o d rž a la skupstrnu 14. srp n ja 1929. g odine.25 Pnsinsihnr D i r, -■ članarin e 1929 T ~ 0 b ra č u n Pišući fednorn H 1^ ^ !1 “ viSe m i e se c ikoji • sin d lk a ln ih fu n k c io n a ra

ru jo a |?29. o d rž a n a je k o n fe re n c ija deleg a ta rad io n ičk o g o so b lja .2* P o d ru ž n ic a USŽ !., a .Je 14 ČIan ° v a k o ji su re d o v n o plać ali c |a n a rin u , p a su isk a ziv an i kao isp ra v n i članoV^. . zap o sle n i ž elje zn iča ri bili su p risiln o ^ c la n je n i u U d ru ž e n je n a c io n a ln ih že ljez n ič ara 1 b ro d a r a. T a k o su članovi USŽ p lać ali dvoj*tn ik u č la n a rin u — je d n u p risiln o , d ra g u doovolj n o - U d o p isu k o ji su o b ja v ile R a d n ič k e no v in e k aže se: »Mi već 14 d a n a ra d im o uz flZV_ s k ra č e n o r a d n o v rije m e 7 sa ti, u m je sto “ ■ T akvo ra d n o v rije m e je u v ed e n o s napon ienom , d a za n o rm a ln e n a d n ic e n e m a d o sta k re d lta ' T o Je d o d u še b ilo isp ra v n o p re d n eko ™ J e m e - a b k o lik o z nam o, k re d it je o d o b ren Z ato se više n e bi tre b a lo r a d iti uz tzv skra-

sin d ik L o JC t e n ^ , PaVl° Vić- D ražice 2bog Zapr h J * c ’ 0 b la s n i s e k r e ta r ija t USŽ ličn« ■ u3. ° ga Vas m o l*mo d a s tv a r čun * n *i° 1Zvldlte 1 da P o sp je šite o b ra• • u ie d e vašeg p re m je šta ja m o ra m o vam

ĆCni ra d n i d a n ‘ S k ra ć e n i ra d n i d a i ^ a m m sebl " e bi b io n ik a k v o zlo, ali je zlo to što n a m je za to lik o sk ra ć e n a i n a ša z a r a d a , V ećina ra d n ik a naše ra d io n ice za č la n je n a je u o noi o rg an iza ciji k o ja n a m šiša č la n a rin u sve

24 Radničke novine, Zagreb 21 X I m m

- L S S V S r * *-■ »•SkT-

a

ia i

, aa

»SS: M Isto, 145—146.

bez p ita n ja . K a k o n a m se č la n a rin a bez p ita ­ n ja u steže, ta k o te o rg a n iz a c ije n itk o ne p ita za n a s, n iti m a ri z a n a š p o lo ž a j, a jo š m a n je n a m tk o p o laže ra č u n a k u d n a še p a re idu. Bilo b i već v rije m e , d a svi ra d n ic i iz rad io n ice u v id e d a j e p o tre b n o d a o svom p o lo ž a ju oz­ b iljn o ra z m isle i živo p o ra d e , d a ga čim p rije p op ra v e . T o ć em o p o stić i u n a še m s ta ro m U je d in je n o m sav ezu že lje z n ič a ra , k o je m m o ­ ra m o š to p r ije i š to b r o jn ije o p e t p ris tu p iti.« 29 »P o d o d b o r S u n ja — N a s k u p š tin i k o ja je o d rž a n a 9. lip n ja 1929. iz a b ra n je M a tija Iv a n ­ čić za d e le g a ta n a a n k e ti k o ja se o d rž a v a la 29. i 30. lip n ja 1929. u B eo g rad u . O n je , za­ h v a lju ju ć i se n a iz b o ru , re k a o : »Po m om e u v je re n ju n a a n k e ti će se n a jv e ć i b ro j n a ših za h tje v a is p u n iti, je r će sa m g o sp o d in m in i­ s ta r č u ti iz b ije d n ih u s tiju ž e lje z n ič a ra tu g u i nev o lju k o ja n a s p r a t i . ..« N a sk u p š tin i o d rž a ­ n oj 8. p ro s in c a p re m a iz v je š ta ju k o ji je p o d ­ n ije t s e k c iji ra d n ic i k o ji su u v ije k b ili pog o ­ đe n i n e z a p o sle n o šć u ili m a n jo m z a ra d o m , p o ­ sta li su m a lo d u šn i ia k o je S avez tra ž io o d d i­ re k c ije i m in is ta r s tv a d a se n a đ u novi k re d i­ ti i vodi p o litik a p u n o g z a p o š lja v a n ja ra d n ik a . U to m e n ije u v ije k u s p je v a o j e r n ije im ao d o v o ljn o s n a g e » zašto s u n a jv iš e k riv i sam i ra d n ic i, k o ji o n d a k a d im je n a jg o re , b je ž e od o r g a n iz a c ije u m je s to d a je jo š više p o d u p ru i o ja č a ju .« 30 P o d o d b o r B lin s k i K u t — P avle B ajić, se k ­ c ijs k i r a d n ik o tp u š te n je 21. s r p n ja 1929. s p o s la z b o g p o k u š a ja o rg a n iz ira n ja ra d n ik a . N a d g le d n ik p r u g a k a z n io g a je g lo b o m od 25 d in a r a i n a re d io je d n o m p re d r a d n ik u d a g a b a c i s k o lo s ije k a . O vaj ga je z g ra b io i b a c io u g r a b u ta k o d a m u je sk o ro ru k u slom io. » S ad a u m o lja v a m d r u g a r s k i n aslo v — ž alio se je B a jić o b la s n o m s e k r e ta r ija tu U SŽ J Z ag re b — d a b i sve ove m o je n a v e d e n e p o d a t­ k e p o d a s tr li višo j v la sti, d a se ta k o v a š ta ne d o g ađ a , d a se k riv c i p o zo v u n a o d g o v o rn o st i d a se m e n e o tp u š te n o g š to p r ije p rim i n a tra g n a p o sa o , d a k riv n i d u ž a n sa m o jih z a ra đ e ­ n ih se d a m g o d in a o s ta n e m bez h lje b a .« 31 U B lin sk o m K u tu je o s n o v a n a p o d ru ž n ic a USŽJ o d m la đ ih ra d n ik a za č iji su , k a k o to sam i p išu , » vapaj i zv je z d e n a n e b u ču le ali sve u z a lu d . . . G o sp o d in n a d z o rn ik im a s v o jih posiln ik a i m ilje n ik a k o ji n ik a d a ne p rim e za d rž a lo te š k i k ra m p , ali z a to d r u g ih p e t m o ra ra d iti z a d e se t.« 32 29 Radničke novine, Zagreb, 4. IV 1930. 30 Arhiv IH RPH , USŽJ, K-10, Prijepis doku­ m enata, 159—161. 33 Isto, 161—163. 32 Isto, 199—201.

* ° đodbor Nova Gradi5ka — Podružnica NoVa G radiška ^ lila se 21. siječnja 1930. g. O blasnom s e k re ta rija tu USŽJ Zagreb d a jo j je sreski načelnik zabranio održavanje sk u pštine. »Povodom ovog slučaja zabrane sas ta n k a k o ji nam jo š nije potpuno razjašnjen, žalit ćem o se nadležnom b anu istom molbom kao i m in ista rstv u , da sreskim glavešinam a d a d u u p u te d a naše strukovne sastanke ne zabratnjuju.a S e k re ta rija t je podružnici od­ govorio: »Ipak m olim o vas da n asto jite da ovaj slučaj ne bude od u tje ca ja na vaš rad n a organizaciji, a n a ročito n asto jte da uslijed toga o rganizacija ne oslabi. Ovaj postupak sreskog poglavara nem a nikakvog osnova što se tiče ra d a našeg Saveza, je r m i nism o nikada b ili kom u n isti n iti širitelji njihove propagande. Jed in i u zrok njegovom po stu p k u može biti u tom e, da on va ljd a m isli da su u članstvu Saveza i oni lju d i, koji su p rije bili kom unisti. T akvih im a na žalost i u N ovoj G radiški, ali p og lav a ru bi treb a lo reći d a ti nisu naši čla­ novi i d a oni uopće ne u tič u na Vaš rad. To će te m o ra ti u čin iti prvom zgodom, kada ćete o p e t p rija v ljiv a ti o d ržavanje redovne godiš­ n je sk u p štin e. R edovnu godišnju sk u p štin u na­ s to jte sazvati za p rvu polovicu m jeseca feb ru ­ a ra , a kao dnevni red u prijavi navedite 1. iz v je štaj o do sa d ašn je m rad u odbora; 2. Iz­ b o r novog o d b ora; 3. Razno. V jerujem o da ovakvom dnevnom red u poglavar neće prigo­ v a ra ti i d a V am neće činiti nikakove zaprijeke o d rž a v a n ju sk u p štin e . A bilo bi još bolje d a n am ja v ite točno v rijem e i m jesto gdje bi se sk u p štin a održavala, pa bi p rijav u za istu p o d n ije li m i iz Z agreba. V aša bi bila dužnost d a izvršite d o b ru ag itac iju i da članovi na s k u p š tin u d o đ u u što većem broju.«33 Iz izv je štaja pe te sk u pštine, u svibnju 1930. vidi se d a je pod ru ž n ic a u Novoj G radiški u s­ p je la podići nad n icu svim starim radnicim a za 0,50 d in a ra po sa tu , a novim a radnicim a za 0,25 d in a ra . P o družnica je pisala sek re ta rijatu : »da se govori m e đ u rad n icim a na pruzi da će n a m se uste za ti od n aših plaća 48 din a ra od svakog ra d n ik a za sokolski dom u Beogradu, p a k se ra d n ic i ja k o protive ovakvom lihvaren ju . Z a r n ije d o sta što nam se ukida za beo­ g ra d sk i konzum već i sokolski slet. S toga vas m olim o d a p o ra d ite na tom bezdušnom u ste­ z a n ju rad n ičk ih m alih plaća.« N a sjednici od­ b o ra p o d ružnice, k o ja je o d ržana 23. studenog 1930, p o d v rg n u t je kritic i rad O blasnog sekre­ ta rija ta , ra d C e n tra ln e u prave Saveza i pisanje o rg a n a saveza U jedinjeni željezničar, d a su »puno obećavali, a m alo od obe ća n ja izvrša­ vali.« 33 Isto, 210—211. 31

Ž eljezničari iz K apele B a trin e o d rž a li su 22. lip: sk u p štin u . S k u p š tin u su sazvali le­ cim a.34 Pod naslovom »Veliki u s p je h o rg a n iz ira n ih željezničara«, d o n ijele su R a d n ič k e n o vin e v ijest iz Nove G rad išk e. Pod k ra j sije č n ja 1931. izdao je šef se k cije za o d rž a v a n je p ru g e u Novoj G rad išk i n a d g led n icim a n alo g d a svim sekcijsk im ra d n ic im a snize plaće za o k o 15 do 20 p osto. Tim s m a n jiv a n je m tre b a lo je b iti pogođeno ok o 300 ra d n ik a s o k o 1000 članova ob itelji. U p re d sta v k a m a k o je su tim povodom p o d n esen e D irek ciji u Z a g reb u i G eneralnoj d ire k c iji u B eo g rad u p o d v u čen o jc da i d o ta d a šn je n a d n ice ra d n ik a n is u bilo dovoljne za život, a sa s m a n je n jim a će se moći jo š sam o g ladovati. O sim to g a n av ed en o je da su plaće v a n jsk ih ra d n ik a , tj. ra d n ik a u p riv atn im podu zećim a u N ovoj G ra d išk i za oko 15 d o 20 p o sto veće p a će r e d u k c ijo m b iti pogođeni i ovi. Pri to m će s tr a d a ti i sa m a željeznica, je r će je b aš n a jb o lji ra d n ic i n a p u s ­ titi i tražiti z a p o slen je ta m o g d je će b iti b o lje plaćeni. P o d nesene p re d s ta v k e su uv ažen e pa je šefu sek cije u N ovoj G rad išk i izd an nalo g da ne snizu je ra d n ič k e p laće. O vom a k c ijo m željezničara o rg a n iz ira n ih u U je d in je n o m sa ­ vezu Jugoslav ije u N ovoj G ra d išk i sp a še n o jc radnicim a o ko 25.000 d in a ra m je se č n o . O vakvo okončan je ove a k c ije s m a tra li s u ž e lje z n ič a ri velikim u sp je h o m , što je n a išlo n a o d je k m e­ đu o rg an iziran im rad n ic im a . U red o v e U jed i­ nje n ja saveza ušli su svi s e k c ijsk i ra d n ic i od Novske do B roda. Pododbor O sijek — Ž e ljezn ičari O sijek a održali su zb o r 7. r u jn a 1930. g. N a z b o ru je govorio delegat O blasnog o d b o ra U SŽJ Z agreb Pongračić. R a sp ra v lja lo se o p o lo ž a ju željez­ ničara, p riv re d n im p rilik a m a i fin a n c ijsk o m položaju sao b ra ć a ja , o o d re d b a m a novoga r a d ­ ničkog p ra v iln ik a i za k lju č c im a z e m a ljsk e k o n ­ ferencije željezn ičara o d rž a n e 3. k olovoza u Celju. Na zb o ru je zak lju č e n o d a že lje z n ič a ri O sijeka p ristu p e u USŽJ. Iz a b ra n je o d b o r u koji su u šli: G ab rijel G vozdanović, B o lto Kosalec, M a rlin N em eth , M ilan S u v ad žin i F ra ­ njo W izler. U N ad zo rn i o d b o r iz a b ra n i su S tjep a n H ren, N ikola H rg ašić i J o s ip L ovizer.35 Pododbor Š ib e n ik — P o d ru ž n ic a U SŽJ Š i­ ben ik od ržala je s k u p š tin u 5. o ž u jk a 1929. go­ dine. P odružnici je p ris tu p io velik b ro j n ovih članova iz ju g o slav en sk ih n ac io n a ln ih s in d ik a ­ ta, tak o da se govorilo o lik v id aciji n a c io n a l­ nih sin d ik a ta m eđ u željezn ičarim a. 26. o ž u jk a 34 Isto, 211—216. 35 Radničke novine, Zagreb, 12. IX 1931. 32

o d ržao se sa sta n a k n a k o ji je došao d e legat iz O blasnog s e k r e ta rija ta U SŽJ Zagreb. 16. stu d e n o g o d rž a la se s k u p š tin a želje zn ičara. Že­ ljez n ic a u Š ib en ik u slala je ra d n ik e n a b e s­ p la tn e d o p u ste . R e d u k c ija ra d n ik a u Š ib e n ik u n ije se p ro v o d ila zbog to g a š to n ije b ilo po sla n a željeznici, već zbog sm a n je n ih k re d ita . R ad­ nic i su ra d ili n a željeznici p o dv ije-tri godine, a d a n isu d o b ili o so b n e leg itim a cije za re ž ij­ sk a p u to v a n ja , zbog toga š to n isu p ro g la še n i za sta ln e rad n ik e . A za s ta ln e ra d n ik e n ije bilo p la n ira n ih p ra z n ih m je sta . R a d n ic i su u p ra v u že ljeznice m o ra li iz v je štav ati o svom k re ta n ju u slo b o d n o v rije m e : k a d a od laze o d k uće, k u ­ da idu i g d je ih se m ože naći. R ad n ic i ložionice žalili su se n a n e d o s ta ta k p o tre b n o g a la ta i m a te rija la . In te rv e n c ije zbog o d u z im a n ja b u n ­ d i i o d ije la v la k o v o đ a m a n is u u sp ijev ale. Lo­ žačim a, k o ji n e m o g u b iti im e n o v an i za sta ln e ra d n ik e zbog n e p ism e n o sti, p re p o ru č e n o je d a p u te m k u rs a n a u če p is a ti i č ita ti. Tečaj je tre b a la d a o rg a n iz ira p o d ru ž n ic a U SŽJ u za je d n ic i s R a d n ič k o m k o m o ro m . »B udući p a k i m i — p isa o je p o d ru ž n ic i O b lasn i s e k re ta r i­ ja t U SŽJ Z ag re b — sto jim o n a s ta n o v ištu , da že ljezn iča ri m o ra ju b iti p ism e n i lju d i, je r bez toga n e m o g u b iti d o b ri ž e lje zn iča ri, a jo š m a ­ n je d o b ri i sv ije sn i član o v i n a še org an iza cije , to već i to g a ra d i n e k u o fic ije ln u in te rv e n c iju u to j stv a ri n e m o ž em o izv ršiti. G lede p a k sn iž e n ja n jih o v ih p la ća, to se ra d i p o o n o j: »N ećeš ti r a d iti za sn iže n u plać u , idi, p a ćc doći d ru g i k o ji će h tje ti rad iti.« T o je n a jn iži iz ra b ljiv a č k i m e to d k o ji n a ž a lo st i željeznice p r a k tic ir a ju . P ra k tic ir a t će ga sve d o tle dok snagom o rg a n iz a c ije n e u sp ije m o to spriječiti.«34 P o d o d b o r In d ija — O b la sn i s e k re ta rija t U SŽJ Z agreb o d g o v o rio je 21. s ije č n ja 1929. n a do p is p o d ru ž n ic e U SŽJ In d ija : »Rad na org a n iz ac iji v a lja n a sta v iti isto o n a k o k a o što se je to i do sa d a ra d ilo . P re k o d ru g o v a u B e o g ra d u m o ra te n a s to ja ti d a v am se dom o tv o ri. Do sa d a vam je ra d o g ran iče n jed in o glede o d rž a v a n ja s a sta n a k a . O d b o rsk e sje d n ic e m ogu se o d rž a v a ti i bez dozvole, sa m o ih se tr e b a p ra v o v re m e n o p rija v iti. N ajv až n ije je u b ira n je č la n a rin e . . . T re b a iz d rža ti te r e t v re­ m e n a sa d a k a d a je n ajte ž i. S a ž u tim a se m o ra vo diti b o rb a . O ni su n a jv e ć a n e sre ć a za stv a r že ljez n ič ara . Iz b o ri ra d n ič k ih p o v je re n ik a o d ­ gođeni su, s k o jo m te n d e n c ijo m jo š se n e zna. S am ra d n ije z a b ra n je n , već je sam o sk u č e n . . . a za ko lik o je sk u če n , za to lik o m o ra b iti više ag ilan i požrtvovan.« Do lip n ja 1929. godine p o d ru ž n ic a n ije m ogla o d rž a ti s a s ta n a k člano34 Arhiv IHRPH, USŽJ, K-10, P rijepis dokume­ nata, 163—166, 209—210.

va. Z ato se n jih n e k o lic in a sp o ra z u m je la i iza­ b ra la d e le g a ta za a n k e tu u B eo g rad u . N acio­ n a ln o u d ru ž e n je ž e lje z n ič a ra p o k o le b a lo se, pa s u za tra ž e n e p ris tu p n ic e o d s e k r e ta r ija ta USŽJ za nov e članove. P o v odom o ž iv lja v a n ja ra d a p o d ru ž n ic e O b lasn i s e k r e ta r ija t je iznio m iš­ lje n je d a je r a s p a d a n je n a c io n a ln ih sin d ik a ta p o slje d ic a ta d a šn je g a p o litič k o g s ta n ja . 1. srp ­ n ja 1929. o d rž a n a je u I n d iji k o n fe re n c ija že­ lje z n ič a ra k o ja je b ila d o b ro p o sje ć e n a , a na k o jo j je g o v o rio d e le g a t O b lasn o g o d b o ra USŽJ P o n g ra č ić iz Z ag reb a. I u In d iji su bili č e sti s lu č a je v i n e u re d n o g isp la ć iv a n ja p rin a d ­ le žn o sti ž e lje z n ič a ra i h r a n a r in e u slu č a ju bo­ le sti, u k id a n ja g o d išn je g o d m o ra , ra d n o g o d i­ je la , n e p la ć a n ja p re k o v re m e n o g ra d a . 16. si­ je č n ja 1930. z a b ra n je n o je o d rž a v a n je s k u p ­ štin e p o d ru ž n ic e . N a in te rv e n c iju C en tra ln e u p ra v e S aveza, 4. o ž u jk a 1930, o p ć in sk i b ilje ž ­ n ik sa o p ć io je fu n k c io n a ru p o d ru ž n ic e d a je od b a n s k e u p ra v e D u n a v sk e b an o v in e dobio o b a v ije s t d a se r a d u p o d ru ž n ic e U SŽJ ne tre b a č in iti n ik a k v e z a p re k e . Z a b ra n a o d rž a v a n ja s k u p š tin e d o šla je z a to š to je b ilje ž n ik m islio, s o b z iro m n a p o s to ja n je n ac io n a ln o g u d ru ž e ­ n ja ž e lje z n ič a ra , d a j e U SŽJ z a b ra n je n a o r­ gan iza c ija . P o slije toga, O b lasn i s e k re ta rija t in z is tira n a o b n o v i s in d ik a ln e p o d ru ž n ic e . S u m ­ n ja d a će r u k o v o d s tv o ž e ljezn ice p o slije ovoga č in iti b ilo k o m e n e p rilik e , »a n a jm a n je p a k p o k u š a ti d a b ilo ko g a, r a d i ra d a u n a še m S a­ vezu, p rik a ž e d e s tru k tiv n im ili a n tid rž a v n im e le m e n to m . . . R ad p o d ru ž n ic e tre b a d a se ob n o v i n a p ita n jim a k o ja neće o d m a h , izm eđu vas i še fa , iz azv ati su k o b e , već n a sp o re d n ijim n p r. n a p ita n ju so c ija ln o g i ra d n ič k o g zako­ n o d a v stv a .« 37 P o d o d b o r S u b o tic a — O b la sn o m s e k re ta ­ r ija tu U SŽ J Z a g re b o b ra ć a le su se i p o d ­ ru ž n ic e U S Ž J izvan H rv a ts k e . T ak o se i p o d ­ ru ž n ic a iz S u b o tic e žali s e k r e ta r ija tu d a og­ ro m a n b r o j r a d n ik a ž e lje z n ič k e ra d io n ic e n ije d o b io le g itim a c iju za p o v la š te n u v o žn ju . Is tu p iz o rg a n iz a c ije n a c io n a ln ih s in d ik a ta v rši se p ism e n o , s p o tp is o m d v a ju s v je d o k a . U sp rk o s u sm e n o j i p is m e n o j izjav i o is tu p u iz čla n stv a , č la n a rin a o d 10 d in a r a se i d a lje o d b ija od p la ć e ra d n ik a . U o d g o v o ru p o d ru ž n ic i, O b las­ n i s e k r e ta r ija t k aže »Oni to čin e sv ag d je. Oni su sve u d e s ili ta k o d a se č la n k a d ga je d n o m d o b iju u š a k e n e m o že više ta k o lak o o slo b o ­ d iti. O ni v rš e n a s ilje tim e š to n a siln o u stežu č la n a rin u , a z a tim i tim e što p rije č e d a im č la n o tk a ž e č la n stv o . To su p ro tu z a k o n ito s ti k o jim a n a s to jim o sv im sila m a s ta ti n a k ra j, ali to id e v rlo te šk o . O ni ig ra ju p re m a g ore 37 Isto, 136—140, 206-208.

ulogu puzavca, pa im se vjeruje da su mnogo zaslužni, te im se radi toga čine ustupci koji prelaze sve granice dopuštenog. U stvari, oni za državu i za željeznicu ne pred stav ljaju ni­ kakvu k o rist, što više njihov rad je štetan.«3* Pododbor V eliki B e čkerek (Zrenjanin) — U V elikom B ečkereku održan je zbog podruž­ nice USŽJ 4. sije čn ja 1929. godine. U ime Sa­ veza na zboru je govorio G oldm ajer o akcija­ m a USŽJ i njihovim prijedlozim a m inistarstvu sa o b rać aja za p o b o ljšanje položaja željezniča­ ra. Z bor je bio zakazan da li se izabrali rad­ nički povjerenici. P odružnica je 1929. im ala 14 članova, a 1930. godine nije djelovala. Beo­ g ra d sk e R adničke novine donijele su vijest da je 10. siječ n ja 1932. g. 50 članova osnovalo pod ru ž n ic u USŽJ ko ja će u dogledno vrijem e »postati je d n a od n a jja č ih oslonaca željezničar­ skog pokreta«. P rem a p isan ju Radničkih no­ vina iz Z agreba b ro j članova podružnice popeo se n a više od 100 već u veljači 1932. godine* U jedinjeni sin d ik ati željezničara, od uvo­ đ e n ja m o n arh istič k e d ik ta tu re , m orali su se n e p re k id n o b o riti p ro tiv p o k u šaja m inistarstva i d ire k c ija d a se U druženje nacionalnih željez­ n ič a ra i b ro d a ra pre tv o ri u prisilno udruženje svih želje zn ičarsk ih rad n ik a. Na čelu nacional­ n ih že ljezn iča ra bili su visoki činovnici iz mi­ n ista rstv a i direk c ija, k o ji su se o b ratili m i­ n ista rstv u s m olbom da se njihova članarina o b rač u n av a ta k o da se p rem a platnom spisku o d b ije od plaće. M in istar sao b raća ja udovoljio je toj m olbi, te je svojom odlukom od 26. lis­ to p a d a 1929. godine od o b rio da sc na molbu »Uprave u d ru ž e n ja nacionalnih željezničara i b r o d a r a član sk i ulozi službenika državnih sao b ra ć a jn ih ustan o v a, koji su članovi gornjeg u d ru ž e n ja , im aju n aplaćivati p utem platnih sp isk o v a službenih jedinica«. Da bi sc sp rije­ č ilo o sip a n je članova U druženja nacionalnih ž eljez n ič ara i b ro d a ra m in istarstv o je propi­ salo »da se obu stav o m članskog uloga za po­ je d in e članove m ože p re sta ti sam o na os­ novu p ro p isa n e izjave dotičnog člana dostav­ ljen e p re k o U d ru že n ja i ta k sira n e sa 5 dinara ta k sen e m arke«. U sprkos pism enim zahtjevim a tisu ća željez n ič ara d a im se ne uzim a čla­ n a rin a , je r nisu članovi udru ž en ja, nastavljeno je p risiln o u b ira n je čla n arin e u svim onim m je stim a g d je n ije bilo organizacije U jedinje­ nog s in d ik a ta željezničara. N a kongresu nacio­ n a ln ih ž eljezničara, k o ji je održan u drugoj polovini lip n ja 1934. godine, izneseno je da u d ru že n je im a oko 40.000 članova, da člana­ rin a iznosi go d išn je oko četiri m iliju n a d inara 38 Isto, 235 237. iqiq 22I » Radničke novine, Beograd 11.. I 1929, 22. 1932; Radničke novine, Zagreb, 12. XI

i d a j i u to k u 12 go d in a u d ru ž e n je sk u p ilo oko 50 b iliju n a d in a ra čla n a rin e . N arav n o , ni na jed n o m k o n g resu n ije se p o d n io iz v ještaj u što se u tro š ila ta č la n a rin a . O blasn i o d b o r USŽJ Z agreb u p ovodu u s te z a n ja č la n a rin e od plaća željezn ičara poslao je svim p o d ru ž n ic a ­ m a svoj stav o tom e: »Na o sn o v u o d o b re n ja m in istra sa o b ra ć a ja sve d ire k c ije izdale su jedinicam a n a re đ e n ja d a sa p rv im ja n u a ro m opet po čn u sa slu žb en im u ste z a n je m č la n a rin e za žuto nacio n aln o u d ru ž e n je . Svim o n im že­ ljezničarim a k o ji su već b ili član o v i u d ru ž e n ja i kojim a se č la n a rin a i r a n ije u ste z a la , ustcgn u t će se od plaće n a im e č la n a rin e sve v ri­ jem e kroz koje su u z a o sta tk u , tj. o d ja n u a r a do decem b ra 1929. Ovo u s te z a n je će se v ršiti p ostepen o i to tak o , d a će se o d svakog član a, svakog m jeseca u s te g n u ti p o d v ije č la n a rin e sve dotle, dok se ne n a m iri sav z a o sta ta k . Obzirom na č in je n ic u , d a su se k o d tog su stez a n ja čla n a rin e d ešav ale če ste z lo u p o tre ­ be na šte tu željezn ičara: u p isa lo ih se u u d r u ­ ženje bez n jihovog z n a n ja i p riv o le, u ste z a la im se čla n a rin a bez d a su dali p ris ta n a k , p a i onda kada su svoj p ris ta n a k p o v u k li, m i sm o se od sam og p o č e tk a p ro tiv ovakvog u s te z a n ja borili. Da se sa tom m eto d o m za izv jesn o v ri­ jem e p restalo , u č in je n o je n a n a š za h tje v , je r sm o zlo u p o treb e do k azali b ro jn im p rim je rim a . N ije nam jx>znato, k o ji razlozi su ru k o v o ­ dili nared bodavce, da su n a ovak av n a č in u s ­ tezanja čla n a rin e za U d ru ž e n je p o n o v n o p r is ­ tali. Poznavajući m eto d e i ra d n a c io n a ln ih u d ­ ruženja, mi sm o u v jere n i d a će o n i o p e t n a s to ­ ja ti, da tu pogod n o st isk o riste n a š te tu željez­ ničara, a n ik ak o ne u n jih o v u k o r is t ili u k orist željeznice. R adi toga s m a tra m o se d u ž ­ nim a, da p ro tiv o vakvih m e to d a n jih o v o g fa­ v oriziran ja podu zm em o pono v n e k o ra k e na svim nadležnim m je stim a . Tim p ita n je m zabaviti će se sk o ra p le n a rn a sjednica C e n traln e S avezne u p ra v e , k o ja će d o nijeli o dluke o svem u što će se d a lje p o d u ­ zeti. P rije toga p o tre b n o je da sve želje z n ič a re na ovu o k o ln o st u p o zo rite, a n a ro č ito o n e k o ji su već bili članovi u d ru ž e n ja i k o jim a će se 1. ja n u a ra o p e t u ste g n u ti č la n a rin a za u d r u ­ ženje. V elika većina n jih b it će u s lije d toga o gorčena i tra ž iti će od vas u p u te š to d a rad e. Sve te željezničare tre b a u p u titi d a o d m a h i vlastoru čn o n a p išu izjavu k o jo m n a ja v lju ju istu p iz n acionalnog u d ru ž e n ja , istu n e k a p o t­ pišu i p re d a ju službeno svom šefu. U tak v o j izjavi v alja zatra ž iti d a se već u ste g n u ti iznos povrati. Savez je sa svoje s tra n e p o d n io tu ž b u m in istru saobraćaja.« P očetkom 1930. godine Ju g o slo v en sk i n a c io ­ nalni ra d n ičk i sin d ik a ti p o slije n e u sp je lo g po­ ku šaja d a se u č v rste m e đ u ra d n ic im a u p r i­ 34

v a tn im p o d uzećim a, n a s to je s tv o riti sv oje o r­ g a n izacije m e đ u ž e lje zn iča rim a. U d ru ž en je n a­ cio n a ln ih ž e lje zn iča ra i b r o d a r a p re te n d ira lo je n a m o n o p o l u o rg a n iz a c iji želje zn ičk ih r a d ­ n ik a i slu ž b en ik a. Ju g o slav en sk i n acio n a ln i sin d ik a ti d rž a li su d a će sv o jo m nacio n a ln o m i p ro fa šistić k o m p ro p a g a n d o m i a g ita c ijo m za­ m ije n iti u d ru ž e n je že lje z n ič a ra i b ro d a ra . Agi­ ta to r im a Ju g o sla v e n sk ih n a c io n a ln ih sin d ik a ta išle su n a r u k u d ire k c ije želje zn iča ra, k o je su p re k o šefova ra d io n ic a , lo žionica i se k c ija o r­ gan izirale z b o rove za Ju g o sla v en sk e n a c io n a ln e s in d ik a te . Z b orovi su o b ič n o o d ržav an i je d a n s a t p rije z a v rše tk a ra d n o g v rem en a. T ak o je 20. r u jn a 1930. u p ra v a željez n ič k e ra d io n ic e u Z a g re b u sazvala z b o r n a k o je m su ra d n ic i m o ­ ra li p risu stv o v a ti. Z b o r se o d rž av a o u p ro s to ­ rija m a ra d io n ic e, a je d a n s a t g u b itk a u n a d ­ nic a m a bilo je p laće n o iz sre d sta v a d ire k c ije . N ovine su u vezi s tim p isale d a je d rž av u ta j z b o r k o šta o 15.000 d in a ra . U je d in je n i sa­ vez ž e lje z n ič a ra p r o te s tira o je p r o tiv ta k v a fa v o riz ira n ja J u g o sla v e n sk ih n a c io n a ln ih sin d i­ k a ta, ističu ć i o g ro m n u o p a s n o s t n e sam o za fin a n c ije d rž a v n ih ž eljez n ic a k o je n eće n ik a d a im a ti d o v o ljn o n o v a ca d a p o d m ire želje novih n a c io n a ln ih »boraca« već i o p a s n o s t p o re d i d isc ip lin u n a želje zn ica m a .40

Organiziranje željezničara industrijskih pruga U M a rib o ru je 8. i 9. velja če 1931. g odine o d rž a n a p ro š ire n a sje d n ic a C e n tra ln e u p ra v e U je d in jen o g saveza ž e lje z n ič a ra Jug o slav ije. P o re d čla n o v a u p ra v e , s je d n ic i su p ris u s tv o ­ vali i b r o jn i d ele g a ti p o je d in ih p o d ru ž n ic a , te iz aslanici s in d ik a ta tra m v a ja c a iz D u b ro v n ik a i L ju b lja n e i o rg a n iz a c ije p o š ta ra S lovenije. N a k o n fe re n c iji se r a s p ra v lja lo o n a sta lo j p riv ­ re d n o j k riz i i n je n im p o slje d ic a m a za s a o b ra ­ ć a jn o o so b lje . K a o i n a svim d ru g im ko n fe­ re n c ija m a , p o n o v n o se g ovorilo o re v iziji že­ ljez n ič k e p ra g m a tik e , o p rim je n i rad n ič k o g pra v iln ik a , o p o v la stic a m a n a vo žn ju , o p ra ­ viln ik u o sp o re d n im p rin a d le ž n o stim a i o d jeć i, o slu žb e n im d o p la c im a , o p riz n a n ju go d in a službe za m iro v in u , d n e v n ič a rsk o m o so b lju , o želje zn ičk im n a u č n ic im a i o n a b a v lja č k im za­ d ru g a m a . Izn osile su se m n o g o b ro jn e a k c ije S aveza p ro tiv re d u k c ije že ljez n ič arsk o g o so b ­ lja, p ro d u ž e n ja ra d n o g d a n a, sm a n jiv a n ja p la ­ ća i u re đ e n ja h u m a n ita rn o g fo nda. Savez je 40 Arhiv, IHRPH. US2J, K-10, P rijepis dokum e­ nata, 1929—1930. Ujedinjeni sindikati, 1/1930., 13— —14, Radničke novine, Beograd, 24. I 1930, 29. VI 1934, Radničke novine. Zagreb, 31. I. 28. XI 1930.

isto ta k o razvio k u ltu ra n i p ro sv je tn i rad , izdavao sv o ju šta m p u , o rg a n iz ira o tečajev e i p re d a v a n ja . O so b ite su te šk o će u razv o ju sin ­ dik a ln ih p o d ru ž n ic a čin ili o rg a n iz ira n i p rogoni želje zn ič a ra , p o se b n o ž e ljezn ičara k o m u n ista k o ji su se v ršili n a te m e lju d e n u n c ija c ije n a ­ cio n aln ih s in d ik a ta i n a z a h tje v policije. K on­ feren c iji je p o d n e se n o p š ira n izv ještaj o b ro ju članova, o fin a n c ija m a Saveza, k ao i o u k u p ­ no m r a d u Saveza u to k u 1930. godine. P rem a da n im p o d a c im a . U je d in je n i savez željezn ičara Ju g o sla v ije im a o je n a p o d ru č ju D irek cije že­ ljez n ic a u L ju b lja n i 39 p o d ru ž n ic a sa 1910 re d o v n ih č lan o v a, n a p o d ru č ju D irek cije u Z ag reb u 17 p o d ru ž n ic a s a 654 č lan a, n a p o d ­ r u č ju d ire k c ija u B eo g ra d u , S u b o tic i i S a ra ­ je v u o s a m p o d ru ž n ic a sa 100 članova, te četiri p o d ru ž n ic e n a in d u s trijs k im p ru g a m a s 385 članov a. U k u p a n b ro j član o v a, k o ji su p o d m i­ rili red o v n u č la n a rin u s p ro s in c e m 1930. izno­ sio je 3049, d o k je s o n im a k o ji n is u p la titi čla­ n a r in u o d tr i d o še s t m je se c i (to su uglav­ n o m član o v i, k o ji su se n alazili n a b e sp la tn im d o p u stim a i n is u o stv a riv a li z a ra d u ), USŽJ b r o jio 5000 član o v a. K o n fe re n c ija je o d lu čila d a p o v eća č la n a rin u ra d i s tv a ra n ja h u m a n i­ ta r n ih fo n d o v a k o ja se d o ta d a u b ira la kao d o b ro v o ljn i p rilo g . S v o je fin a n c ijs k o po slo ­ v a n je u 1930. g o d in i z a k lju č io je U SŽJ s čis­ tim sa ld o m o d d in 103.050,14. U k u p n i p rih o d iz nosio j e 1930. g o d in e d in 470.721,68. U p rav n i tro šk o v i u to k u 1930. g o d in e iznosili su din 147.650,63, a g ita c ijs k i 84.291,94, š ta m p a n je lista n a slo v e n sk o m i h r v a ts k o -s rp s k o m d v a p u ta m je se č n o 74.233,78 d in a ra , k v o te 17.395,80, p ra v n a z a š tita 17.395,70 d in a ra , te p o tp o re b e s­ p o sle n im a i p o s m r tn in e 20.275 d in a ra . S o b ­ z iro m d a j e č la n a r in a b ila v rlo n isk a — svega 11 d in a r a m je s e č n o — to se ta k v o f in a n c ij­ sk o p o slo v a n je s m a tr a lo p o v o ljn im . K o n fe re n ­ c ija je r ije š ila d a u s a s ta v Saveza, o sim že­ lje z n ič a ra , u đ u p o š ta ri, s a o b ra ć a jn i i tr a n s ­ p o r tn i s lu ž b e n ic i i ra d n ic i k o ji s p a d a ju p o d u p ra v u m in is ta r s tv a sa o b ra ć a ja . U vezi s tim , sta v lje n o j e sav ezn o j u p ra v i u z a d a ta k d a iz­ ra d i p rije d lo g e i iz m ije n i S ta tu t Saveza. Ako bi v la s ti z a b ra n ile d a se o k u p e sve s tr u k e sao­ b r a ć a jn ih ra d n ik a u je d a n je d in s tv e n i s in d ik a t, o d lu č e n o je d a se s tv o ri u n ija ili fe d e ra c ija sa m o sta ln ih o rg a n iz a c ija tra n s p o r tn ih ra d n ik a . S v o ju s u g la s n o s t o to m e d a li su i p re d sta v n ic i p o m o ra c a , p o š ta rs k o g o s o b lja i o s o b lja u lič ­ n ih ž e ljezn ica, o d n o s n o tra m v a ja . Savez jc od lu čio d a o d m a h p o č n e u s k o sa ra đ iv a ti s p o s­ to je ć im o r g a n iz a c ija m a s a o b ra ć a jn o -tra n s p o rtnog o s o b lja k a o p o m o rc im a i tra m v a jc im a , k a k o b i se š to p r ije stv o rila p la n ira n a u n ija o v ih o r g a n iz a c ija ra d i o b a v lja n ja za je d n ič k ih poslo v a i za je d n ič k o g p r e d s ta v lja n ja u ze m a lj­

skoj sindikalnoj c en trali Jugoslavije i u Internacionali tra n sp o rtn e federacije u A m sterda­ mu. N a konferenciji se raspravljalo i o sukobu Saveza s O pćim radničkim savezom Jugosla­ vije oko org an iziran ja industrijsk ih željezni­ čara. In d u strijsk i željezničari bili su do 1929. go­ dine o rganizirani u raznim stručnim savezima. U ru d arsk im i drvno-industrijskim poduzeći­ m a, u k o jim a su p ostojale podružnice Saveza ru d a ra ili drvodjelaca, bile su, u njihovom sklopu, form iran e sekcije željezničara. Ako su u takvim poduzećim a p ostojale velike radio­ nice za p opravak stro jev a i održavanje po­ gona, željezničari su u tom slučaju bili naj­ b ro jn iji članovi podružnice m etalaca. Saobra ća jn i činovnici bili su organizirani u Savezu priv atn ih n a m ješte n ik a i si. Budući da su rad n ici pilan a bili pretežno organizirani u O pćem radničkom savezu, to je i dio željez­ n iča ra bio član ORS-a. D ržavne željeznice nisu upravljale željez­ nicam a č iji su vlasnici bila in d u strijsk a podu­ zeća. To su bile in d u strijsk e tračnice spojene s glavnim p ru g a m a državnih željeznica. Tim o dv o jcim a služila su se in d u strijsk a poduzeća za prije v o z svojih proizvoda, ali se na mnogi­ m a od n jih od v ija o ograničen, odnosno neogra­ ničen ja v n i sa o b ra ćaj. Tako je, na prim jer, r u d a rs k a željeznica Podlugovi—V areš (duga 24.7 km ), služila za odvoz i dovoz proizvoda željezne ru d e i za javni sa o b raćaj; p ruga Pri­ je d o r— L ju b ija (19 km ) bila je vlasništvo Ju goslavenskog čelika. Od šum skih željeznica tre­ b a n avesti željeznicu U sora—Pribinići (dupu 40.8 km ), p ru g u Zavidovići—Olovo— Kusače (118 km ), p ru g u O štre lj—D rvar—Knin (110 km ), p ru g u P rije d o r—S rn etic a (103 km). Na svim tim p ru g am a odvijao se i javni sao­ b ra ć a j. Posebno tre b a istaći pruge »Sipada«, šu m sk o g a in d u strijsk o g poduzeća a. d. koje su g ra đ e n e za e k sp lo atac iju šum e, a dijelile su se n a glavne i šu m sk e pruge. Glavne pruge su, p o re d p rijev o za proizvoda poduzeća, prevozile p u tn ik e i robu. U glavne »Sipadove« pruge sp ad ala je p ru g a P rije d o r—Sanski m ost—S rne­ tica— K nin d uga 232,8 km. U »Sipadove« šum ­ sk e željeznice sp ad ale su G rm eč (62,852 km), S rn e tic a (17 km ), Potoci (53 km), Č ardak (43,7 km ), O sječ an in a (18,8 km ), itd. R adnici zaposleni n a in d u strijsk im željez­ n icam a n isu im ali reg uliran položaj. Bili su izvrgnuti sam ovolji vlasnika željeznica: bez sta ln o g zap oslenja, bez m irovinskog osigura­ n ja, bez go d išn jih od m o ra, sa slabim plaćam a, bez o sam sa tn o g ra d n o g dana. K ada je odlu­ čeno d a U jedinjeni savez željezničara Jugosla­ vije p ro širi svoj d je lo k ru g ra d a na neorgani­ ziran e in d u strijsk e željezničare, sazvana je u 35

n iča ri 32— 34, sk re tn ič a ri 30—35, ložači 36— 42. V lakovođe su m jese čn o d obivali 1200— 1400 d in a ra , stro jo v o đ e 1400— 1600, p ru ž n i na d g le d ­ nici 1100— 1400 d in a ra . K o č n iča ri, sk re tn ič a ri i ložači o sim toga im ali su s ta n , o g rje v i sv je t­ lo. O ni k o ji su stan o v a li u tv o rn ič k im sta n o ­ vim a dobivali su dva m e tra izrez an ih d rv a , a o sta li po m e ta r. S tro jo v o đ e , vlakovođe, koč­ nič ari, ložači i p ru žn i ra d n ic i d obivali su sva­ ke g o dine je d n o o d ije lo (u n ifo rm u ), a svake tri g odine zim ski k a p u t ili k ab an icu . P rek o ­ vrem en i ra d vlak o v o đ am a p la ća o se p rv a dva sa ta 2.50, a o sta le 4.50 din, ložačim a p rv a dva s a ta po 2.20, a svaki d a lji 4. Z a p o slen i željez­ n ič a ri u p ro m e tu im ali su k ilo m e tra ž u 0,05 do 0,08 po k ilo m e tru . V oznom o so b lju kod ra z m je š ta ja i s a s ta v lja n ja v lakova p la ćalo se u m je sto k ilo m e tra ž e p a u ša ln a p re m ija za svaki tu rn u s o d o sam sa ti č e tiri d o p e t d in a ra . Ko­ lektivni ug o v o r k o ji su im a li ra d n ic i te tv rtk e iz g odine u go d in u se po g o ršav ao . T ak o su 1929. godine, kod preg o v o ra, izgubili d o b iv a n je čizam a i b u n d a. N a p re d o v a n je u službi b ilo je vrlo teško. Od U sore d o T e slića s a o b ra ć a la su d nevno č e tiri vlaka, a o d P r ib in ić a d v a vlaka tje d n o . Č itav vozni p a rk sa s to ja o se o d tri lo kom otive, n ek o lik o o so b n ih vagona i većeg b r o ja te re tn ih vagona, k o ji su u g lavnom služili za p rijev o z ć u m u ra i o sta lih pro izv o d a d e s ti­ lacije drva. U službi n a ovoj p ru z i n ije b ilo n ije d n o g čin o v n ik a. S a sta v za p o sle n ih bio je slijed e ći: 12 zv an ičn ik a s plaćo m o d 900— 1600 d in a ra , 11 slu ž ite lja , p e t d e se ta ra , dva vlako­ vođe, p e t k o č n ič ara , tr i ložača, o sa m s k re tn i­ č a ra i o k o 50 p ru ž n ih ra d n ik a , k o ji su im ali n a d n ic u o d 30—50 d in a ra . O sim ovih n ad n ica vozno o so b lje im a lo je po k ilo m e tra ž i o d 0,01 do 0,16 p a ra . C je lo k u p n o ž eljezn ičk o o so b lje n ije dob iv alo ra d n a o d ije la , ali se o d n jih z ah ­ tije v alo da b u d u u n ifo rm ira n i. R a d n o v rije m e tra ja lo je za vozno o so b lje i p ru ž n e ra d n ik e Prvi sa sta n a k željezn ičara p o d u zeća D esti­ o sam sa ti, a za p ro m e tn o i k a n c e la rijsk o 10 sati, bez n a p la te p rek o v re m e n o g ra d a . O d c je ­ lacija drva d. d. u T esliću o d ržan je 20. s r p n ja 1930. Na sasta n k u se ra sp ra v lja lo o organizi- lok u p n o g o s o b lja 17 ih je bilo ra z v rsta n o u ia n ju željezničara u U jed in jen o m savezu že­ zvaničnike, je d n i p o z ak o n u o d rž av n o m sao­ ljezničara Jugoslavije. U tvrdilo se d a u p o d ­ b ra ć a ju , a d ru g i po z a k o n u o čin o v n ic im a g ra ­ ružnici Saveza p riv a tn ih n a m je šte n ik a Ju g o ­ đ a n sk o g ra d a . 24. kolovoza 1930. tre b a o se slavije im a u č lan jen o 26 željezn ičara, a u O p­ o d rž a ti z b o r ž e ljez n ič ara u povo d u o sn iv a n ja ćem rad n ičk o m savezu 20. Na šu m sk o j željez­ po d ru ž n ic e U je d in jen o g saveza željezn iča ra. N o zb o r n ije o d rž a n je r su rad n ic i »destilacije« ničkoj pruzi D estilacije d rv a d. d. u Tesliću, dugoj oko 130 km sao b raćalo jc 12 lo k o m o ­ bili u p o k re tu za o ču v an je sv o jih n a d n ica tiva, a zaposleno je b ilo oko 200 že lje z n ič a r­ k o je im je u p ra v a podu zeć a h tje la sm a n jiti za 20 p o sto. T ek 31. s r p n ja 1932. sazvao je Ak­ skih rad n ik a, ne ra č u n a ju ć i ra d n ik e rad io n ice cioni o d b o r U SŽJ u T esliću o sn iv ač k u sk u p ­ i ložionice. Plaće za osam sa ti ra d a k re ta le štin u po d ru žn ice , b u d u ć i d a je sa k u p lje n do­ su se ovako: p ru žn i rad n ici 24— 48 d in, koćv oljan b ro j članova. N a sk u p štin i je Župančić, o b la sn i s e k re ta r Saveza iz B an je L uke, go­ 41 Radničke novine, Beograd, 1. V 1930. vorio o p o tre b i o k u p lja n ja svih in d u s trijs k ih WiOniČke novine' 9- i 23. V, 13. VI željezn iča ra u sv o ju k lasn u sin d ik a ln u o rg an i­

B anjoj Luci k o n feren cija in d u s trijs k ih željez­ ničara 7 -o o slen ih n a p o d ru č ju V rb ask e b a n o ­ vine. K o n feren cija se o d rž a la 8. lip n ja 1930. godine pod im enom P rva ze m a ljsk a k o n fe re n ­ cija željezničara in d u s trijs k ih željeznica. K on­ ferenciji su p risu stv o v ali d elegati iz B an je Luke, D rvara, L ju b ije, O štelja, P rije d o ra i Srnetice. Osim toga na k o n feren ciji su p ris u s tv o ­ vali delegati U S2J iz L ju b lja n e i Z agreba, URSS-a iz B an je L uke i S a rajev a, te p re d sta v ­ nici R adničke k om ore. N a k o n fe re n c iji su se našli, pored in d u strijsk ih željezn ičara, i d ele­ gati o so b lja d ržavnih željeznica i deleg ati ko­ lektiva poduzeća u k o jim a su bili zaposleni in d u strijsk i željezničari. N a k o n fe re n c iji se konsta tira lo d a su željezn ičari in d u s trijs k ih željeznica uglavnom izvan sin d ik a ln ih o rg a n i­ zacija. Dok su ra d n i uv jeti u p o d u zećim a re ­ gulirani, a od o rg a n iz ira n o sti ra d n ik a zavisila p rim je n a p ostojećih p ro p isa, d o tle o ž e ljezn i­ čarim a na in d u strijsk im p ru g a m a n itk o n ije vodio računa. Zbog toga su sc na k o n fe re n c iji razm atrala p ra k tič n a p ita n ja : re g u lira n je p la ­ ća, radnog vrem ena, plaćenog g o d išn jeg o d ­ m ora, službenog odijela, voznih p o v lastica kao i p itan je o sig u ra n ja u s ta ro s ti, iznem oglosti i sm rti i m irovinskog o sig u ra n ja . K o n fe re n c ija je u ja v n o sti o cije n je n a k ao velika m a n ife s ta ­ cija klasno o rg an iziran ih in d u s trijs k ih željez­ ničara. S ta v lja ju ć i na dnevni red p r a k tič n a p itanja, o n a je učinila ono što se u ta d a š n jim prilikam a m oglo i m o ralo u čin iti. S k re n u la je pažnju svim in d u strijsk im že lje z n ič a rim a »koji im aju pun o d užnosti a m alo p rav a, svim a m jerodavnim i svoj ja v n o sti, d a on i k o ji im aju dužnosti m o ra ju im ati i prava.« K o n ­ ferencija je p roglasila U jed in jen i savez željez­ ničara Jugoslavije za je d in o g p r e d s ta v n ik a in ­ d u strijsk ih željezničara, pa je iz a b ra la o d b o r od sedam osoba koji se tre b a o b rin u ti d a se provedu zaključci konferencije.*1

36

za ciju. N ak o n p r o č ita n ih p ra v ila Saveza p rešlo se n a iz b o r u p ra v e p o d ru ž n ic e . Za p re d s je d ­ n ik a je iz a b ra n F ra n jo S tje p a n o v ić , stro jo ­ vođa iz T eslića, za ta jn ik a F ra n jo G avrić, p ro ­ m e tn ik iz B la tn ic a , za b la g a jn ik a M iloš S te ­ vanović, k o č n ič a r iz B latn ica, o d b o rn ik Ivan V idak iz T eslića, B o šk o Jo tić iz B latn ica, Ivo G arić iz T eslića, n a d z o rn i o d b o r M ihelčić N., Teslić i P ejić L uka, B la tn ic a .42 N a b a n ja lu č k o m p o lju izm eđ u sta n ic e B a­ n ja L u k a— P re d g ra d i rije k e V rb a sa p o d ig n u ta je B o sa n sk a p a r n a p ila n a d. d., k o ja se vre­ m en o m ra z v ila u m o d e m u p ila n u s p o seb n im pogo n o m za p r e r a d u b u k o v a d rv e ta . S n jo m u sp o re d o ra zv ila se i šu m s k a ž e ljezn ica B a n ja L u k a — K o to r V a ro š — K ru še v o (50 km ), k o ja je s o g ra n c im a d u g a o k o 120 k ilo m e ta ra . Na glavnoj p ru z i sa o b ra ć a d n e v n o š e s t d o o sam vlakov a, a za p o sle n o je 10 s tro jo v o đ a , o sa m v lakovo đ a, 55 k o č n ič a ra , 35 n a m je š te n ik a , te ­ le fo n is ta i d ru g o g a p ro m e tn o g o s o b lja n a s ta ­ nic am a ; tr i m a js to r a p ru g e , 16 s k u p o v o đ a i o k o 100 p ru ž n ih r a d n ik a . V ozno o s o b lje ra d i sta ln o i n e p re k id n o u m je s to o sam sa ti 15— 20 sa ti ili m je s e č n o 450— 600 sa ti. U slijed o v akva n a p o rn a r a d a č e s to d o lazi d o n e sre ć a . N esreće p ro u z ro k u je i to š to se v agoni p re tr p a v a ju p re k o p ro p is a n e te žin e, š to im a m je s ta na k o jim a je p ru g a v rlo loša, itd . P laće željezn i­ č a r a re g u lira n e s u k o le k tiv n im u g o v o ro m k o ji se o b n a v lja s v a k e g o d in e. P laće su o d re đ e n e p re m a g o d in a m a slu žb e: za stro jo v o đ e 700— — 1100 d in a r a m je s e č n o s d o p la tk o m o d 300 d in a ra , z a vozo v o đ e b ez d o p la tk a 1100— 1500, za p ro m e tn ik e o d 700— 1300 s 300 d in a r a d o ­ p la tk a , za m a js to r e p ru g e 1100— 1600. K o čn i­ č a ri, lo žači i s k r e tn ič a r i p la ć e n i su 2.20— 3.50 n a sat. S ta n ič n o o s o b lje v rš i slu ž b u p o 24 s a ta n e p re s ta n o . P ru ž n i ra d n ic i ra d e o sam sa ti, a č u v a ri 12. Z a o v a j r a d p la ć e n i s u 18— 30 d in a ra . R a d n ic i n a č e k rc im a ra d e o d ra n e zo re d o m rk lo g m r a k a za n a d n ic u o d 30 d i­ n a ra . N a d g le d n ic i p r u ž n ih ra d n ik a im a ju n a d ­ n ic u o d 30— 34 d in a ra . R a d n ic i zap o sle n i na ovoj p ru z i im a ju n e k e b e n e fic ije u z p la ć u k ao sta n , s v je tlo , o g rje v , ali to n e m a ju svi. P o d ­ ru ž n ic a USŽ, B a n ja L u k a u k o jo j s u b ili o rg a ­ n iz ira n i, sa z v a la j e 24. kolo v o za 1930. z b o r u p ro s to r ija m a R a d n ič k o g d o m a k o je m u je p r i­ su stv o v a lo 100 su d io n ik a . N a z b o ru su govo­ rili d e le g a ti C e n tra ln e u p ra v e P o n g ra č ić iz Z ag re b a i M ik ec iz L ju b lja n e . U ra sp ra v i o p o ­ lo ž a ju ž e lje z n ič a ra g o v o rili s u B a la b a n , K u rd a , O palić i Ž u p an čić. U n ovi o d b o r p o d ru ž n ic e iz a b ra n i su : p r e d s je d n ik M ilan K u rd a , p o t­ 42 Radničke novine, Zagreb, 1, 8, 29. V II 1930; 26. V III 1932; Radničke novine, B eograd, 12. V III 1932.

pre d sjed n ik Stevo Lazarević, tajn ik Cedo Opa­ lić, b lagajnik Ivan Župančić, odbornici Milan M ikulčić, Ivan K ardum , Trivo Despot, Renjo Hodin, David Đukelić, P etar Vekić. Na skup­ štini p o družnice ko ja je održana 3. svibnja 1931. godine podnesen je izvještaj o rad u ze­ m a ljsk e k o n ferencije u M ariboru. Donesena je od lu k a da se uspostavi Oblasni sek retarijat, pa je za s e k re ta ra izabran Milan župančić! S ta ro j u p ravi dana je ra zrješn ic a i izabrana je nova. Za p re d sje d n ik a je izabran Josip Bocd an stro jo v a đ a, ta jn ik a P e tar Vekić kočničar, b lag a jn ik a N iko K ardun telefonista, zam jeni­ ka bla g ajn ik a Cedo Opalić strojovođa. Nad­ zorni o d b o r činili su Ivan Župančić, strojovo­ đa, Iv an K orenčić i Jovo Sabot. Povjerenik p la tišta za O bodnik bio je Ivan Sauček, a pov­ je re n ik p la tišta Čudni potok Luka Vulić. B osansko dioničko d ru štv o za iskorištava­ n je d rv e ta i pogon p arn ih pilana u Banjoj Luci otk az ao je 30. s rp n ja 1931. kolektivni ugovor. O tkaz je isticao 16. kolovoza. Otkazni u govor o dnosio se na željezničko osoblje za­ posle n o n a šu m sk o j željeznici. Na toj pruzi bilo je zaposleno o ko 200 željezničkih radnika. Pod ru žn ica U jedinjenog saveza željezničara Ju ­ goslavije sazvala je sk u p štin u željezničara za 9. kolovoza 1931. O tkazom kolektivnog ugovo­ ra poduzeće je h tje lo da zavede nov sistem p la ć a n ja željez n ič arsk ih rad n ik a po kilom etraži (a ne kao d o tad na sat, odnosno na m je­ sec). N a sk u p štin i željezničara održanoj u R ad n ičk o m d om u rad n ičk i povjerenici podni­ je li su izvještaj o otk az u kolektivnog ugovora. S k u p štin a je p rih v atila o tkaz i o dm ah je iza­ b ra n o d b o r za pregovore koji je upravi po­ du zeća to saopćio. 16. kolovoza sazvao je od­ b o r sk u p štin u i izložio želje upravi poduzeća. S k u p štin a je d o n ije la o d luku da se dalje pre­ govara, polazeći od načela o sa m satnog radnog d a n a, n a p la te p re kovrem enog ra d a i očuvanja d o s a d a šn jih plaća. N a poziv Oblasnog sekre­ ta r ija ta U je dinjenog saveza željezničara Jugo­ slav ije u B a n jo j Luci željezničari su održali sa sta n a k n a k o jem u su ra sp rav lja li o izboru ra d n ič k ih p o v jere n ik a za 1932. godinu. Oblasni s e k r e ta rija t se obavezao da u svim poduze­ ćim a g d je se nalaze p o d ružnice U jedinjenog saveza željez n ič ara Jugoslavije provede izbore za ra d n ič k e po v je ren ik e u siječ n ju 1932. godi­ ne. 3. tra v n ja 1932. od rža n a je g odišnja skup­ štin a p o d ružnice u B anjoj Luci. O blasni sek­ re ta r Ž upančić re fe rira o je o poteškoćam a s k o jim a se su sreće državna i in d u strijsk e že­ ljeznice zbog krize. U U pravni o d b o r izabrani su: za p re d sje d n ik a Jo sip Bodon, za p o tp re d ­ sje d n ik a V id M irčić, za ta jn ik a B ogdan Subotić i b lag a jn ik a C edom ir O palić. Za odbornike: David Đ ukelić, M ark o M atijević, Ale Sobo, Đo37

1932. u P rije d o ru d a b i se om o g u ć ilo d a s k u p ­ štin i p ris u s tv u je i 50 član o v a USŽ, p o što je p o d ru žn ica u P rije d o ru p re s ta la fu n k c io n ira ti. P re m a iz v je šta ju ta jn ik a , p o d ru ž n ic a je o d r ­ ž ala tr i iz v an re d n e s k u p štin e i se d a m s je d ­ nica. U z aje d n ic i s p o d ru ž n ic o m ru d a ra , o d a ­ sla n a je d e le g ac ija M in ista rstv u šu m a i ru d a K ada je USŽJ 1929. g odine p riša o o rg a n iz i­ k o ja je p re d a la rezo lu ciju . D e legacija je u s­ ra n ju in d u strijs k ih ž e ljezn ičara o sn o v ao je svo­ p je la d a svi ra d n ic i o s ta n u n a p o slu. I z a b ra n a je pod o d b o re u P rije d o ru i L ju b iji. S k u p š tin a je i nova u p rav a : p re d s je d n ik S im o L jubenić, podružnice USŽ u L ju b iji o d rž a n a je 29. s r p ­ stro jo v o đ a , ta jn ik Jo v o M a rinković, ko č n ič ar, n ja 1930. god. R eferat o p o lo žaju ž eljezn ičk ih b la g a jn ik T riv u n B ogdanović, vlakovođa. O d ­ rad n ik a na p ru g a m a šu m sk e d ire k c ije Usob o rn ic i su V ojislav D ošenović i Jo v o Fizić ra —P ribinić, D estilacija d rv a d. d. T eslić, B o­ kočn iča ri, R evizioni o d b o r: F ra n jo C u lja t p ro ­ sansko d. d. B a n ja L uka i Š u m sk o g in d u s tr ij­ m e tn ik , Jo h a n L jesk o v sk i stro jo v o đ a . S k u p šti­ skog p oduzeća D o b rljin , D rv a r a. d. p o d n io ni je p r isu stv o v a o i Iv a n Ž u pančić, o b la sn i se­ je Dušan B alaban. N a sk u p štin i se ra s p ra v lja ­ k r e ta r U je d in jen o g saveza že lje z n ič a ra Ju g o ­ lo i o p ita n ju p o što v a n ja ra d n o g ugo v o ra, p re ­ sla v ije iz B a n je L uke, k o ji je p o d n io izv ješta j kovrem enog ra d a i d ru g im z a h tje v im a željez­ n ičara koje su on i p re k o sv o jih p o d ru ž n ic a i o ra d u s e k r e ta rija ta . P o d ru ž n ic a USŽ u L ju ­ b iji b ro jila je 1929. i 1930. god. 70 isp rav n ih p osebne ra d n ičk e deleg acije p re d a li D ire k c iji u članova. S arajevu. P o k re n u to je p ita n je p o la g a n ja ra z ­ P o d ru ž n ic a USŽ P rije d o r b ro jila je 1929. nih stru č n ih ispita, ko je u p ra v a d ire k c ije o n e ­ 30 članova, a 1930. go d in e 58. U slijed o b u s ta ­ m ogućava. Z aklju čeno je d a se o d R a d n ičk e kom ore u S a ra je v u traži da sv o jo m in te rv e n c i­ ve r a d a u ru d n ik u L ju b iji i re d u k c ije ra d n ik a za p o sle n ih n a p re to v a ru k o d »Šipada«, re d u k ­ jo m požuri rje ša v a n je svih p ita n ja k o ja su cije ra d n ik a iz rad io n ic e i ložionice te p ru žn o g bila pre d m e t ra sp ra v e n a s k u p štin i. 8. lip n ja 1931. o d rž a n a je glavna g o d išn ja sk u p š tin a o so b lja p o d ru ž n ic a je p r e s ta la f u n k c io n ira ti. N ezaposleni ž e ljez n ič ari i o n i m a lo b ro jn i što podružnice USŽJ u L ju b iji. N a sk u p š tin i je podnesen izvještaj o d o ta d a š n je m r a d u i iza­ su o sta li d a ra d e d o n ije li su o d lu k u d a se b ra n a je nova u p rav a. R u d n ik u L ju b iji o tp u s ­ ra d p o d ru ž n ic e obn o v i, te d a se n je n d je lo ­ k ru g p ro te g n e d o S a n ic e D onje ( je r d o S a n ic e tio je s posla ok o 60 p o sto ra d n ik a , a n a jv iše željezničara. S ao b raćaj je sm a n je n sa 12— 15 D onje sa o b ra ć a vozno o s o b lje s a sje d ište m iz P rije d o ra ). 15. stu d e n o g 1932. o d rž a n je s a s ­ vozova na 1—2 dnevno. O naj d io ž e lje z n ič a ra koji su o sta li na p o slu ra d e 5— 15 d a n a m je ­ ta n a k č la n o v a n a k o je m je o b la sn i s e k re ta r USŽ Iv an Ž u p an čić in fo rm ira o č la n stv o o glav­ sečno. N a sk u p štin i je re fe rira o i D. B a lab an o krizi i pogo ršan im ra d n im u v je tim a in d u s­ n im a k tiv n o stim a Saveza. M eđu n jih sp a d a a n k e ta o p o lo ž a ju in d u s trijs k ih že ljez n ič ara trijsk ih željezničara, te o b u d u ć im za d a c im a k o ja je m je ro d a v n im a p rik a z a la tež ak položaj organiziran ih rad n ik a. Nova u p ra v a p o d ru ž n ic e ko n stitu ira la se ovako: p re d s je d n ik S im o Lju- o so b lja . N a d alje , o d a sla n a je » d ep u ta c ija k o ja je p o s je tila sve m je ro d a v n e i za m o lila ih d a banović, zam jen ik T rivo B ogdanović, ta jn ik p r is tu p e r je š a v a n ju z a k lju č a k a u s v o je n ih na Jovo M arinković, z am jen ik V lado T ih o stu p , a n k e ti, te d a čim p rije iz d a ju n a re đ e n ja u p ra ­ blagajn ik Jo h a Liskovski, za m je n ik Ja k o v v a m a p o d u ze ća d a p ris tu p e re g u lira n ju in ­ Rojh; u N adzorni o d b o r ušli su: p re d s je d n ik d u s trijs k ih že lje z n ič a ra p o o d r e d b a m a p o sto ­ F ran jo C uljat, članovi V ojislav D ošenović, Mujeće g za kona. D e p u ta c ija je ta k o đ e r tra ž ila h arem K u rtajić. Isto g je d a n a o d rž a n z b o r r u ­ d a s e po slo d a v ci p risile n a sk la p a n je i p o šti­ darsk ih ra d n ik a koji je d o n io re z o lu c iju u v a n je k o le k tiv n ih ugovora.«44 kojoj se tra ž i da ru d n ik o tp o č n e što p rije s P o d ru žn ica USŽ D rv a r im a la je 1929. god. radom , d a se p ro n a đ e m o g u ćn o st p o d iz a n ja 190, a 1930. go d in e 360 članova. P o d ru ž n ic a je nove topionice, p ristu p i o tv a ra n ju ja v n ih ra ­ uz p om oć R ad n ičk e k o m o re i In sp e k c ije Tada dova n a k o jim a tre b a p rv e n stv e n o d a se za­ u sp je la d a u sp je šn o o k o n č a su k o b k o ji je iz­ posle nezaposleni rad n ici iz L ju b ije , d a se b io 1. sv ib n ja 1930. go d in e iz m e đ u veće g ru p e om ogući svim n ezaposlenim ra d n ic im a iz ru d ­ r a d n ik a , članova USŽ, i D irek cije željeznica nika d a saču v aju stečen a p ra v a ko d B ra tin s k ih Š u m sk o g in d u strijsk o g p o d u ze ća D o b rljin D r­ blagajn i i m irovinskog fonda. S k u p š tin a p o d ­ v a r a. d. U s u k o b u su bili ra d n ic i s p ru g e ružnice USŽ L ju b ije o d rž a n a je 15. veljače ko Todorović, Ivan T oth, O sm an Žukić. Usli­ je d krize došlo je d o re d u k c ije ž e ljezn ičara kod Bosanskog d. d. O tp u šte n a su tr i n a d z o r­ n ika p ruge, p e t sk u povođa, 14 č u v a ra p ru g e, 90 pružn ih ra d n ik a , 12 k o čn ičara, tr i te le fo n is­ ta , tri p ro m e tn ik a i d va ložača.45

is v aM IX 1930; 15. 4rIV, 14.' i 21. V III 1932; 8. 29‘ I, 8.VIII> IV s1932. 38

9.

44 Isto, 8. V III 1930; 26. VI. 6. X 1931; 19. II X II 1932; Radničke novine, Beograd, 10. VII

O štre lj— D rv a r— K n in (110 km ). R a d n ič k a šta m ­ p a n ije o b ja v ila s u š tin u s u k o b a . »Bez k olek­ tiv n o g u g o v o ra — p isa la je o n a — bez ra d ­ nog re d a i b ez p r a v iln ik a voznog o so b lja s k o jim a se re g u lira ju p ra v a i d u ž n o sti ra d n ik a zap o sle n ih p o p o d u z e ć im a n ik a d a ne m ože b iti r e d a, p a su s u k o b i m e đ u r a d n ic im a i po slo ­ d a v cim a u ta k v im p o d u z e ć im a č e sti. O vakovo s ta n je v la d a p o že lje z n ič k im r a d io n ic a m a »šipadovih« p o d u z e ć a , a n a ro č ito p o o n im a u šum i.« P o d ru ž n ic a je v o d ila a k c iju za p o b o lj­ ša n je p o lo ž a ja ž e lje z n ič a ra n a p ru z i Ja jc e — S rn e tic a . Ž elje z n ič a ri n a to j p ru z i b ili su v rlo s la b o p la ć e n i. S ta n o v a li su u šu m sk im b a ­ r a k a m a , ra d ili u sla b o j o d je ć i i ob u ći, ta k o d a su č e s to p o b o lije v a li. M eđ u n jim a je h a ra la tu b e rk u lo z a . U p ra v a p o d u z e ć a »Sipad«, iako b i p r e m a z a k o n u o s a o b ra ć a ju m o ra la d a sve ž e lje z n ič a rs k o o s o b lje u n ifo rm ira i o p s k rb i b u n d a m a , čiz m a m a , k a p a m a , ru k a v ic a m a i to p ­ lo m o d je ć o m , to n ije r a d ila . Ž e lje z n ič a ri na ovoj p ru z i b ili s u d a le k o s la b ije o rg a n iz ira n i n e g o o s ta li, k o d is to g p o d u z e ć a (p ru g a P rije ­ d o r—K n in ), a o n im a k o ji su h tje li o rg a n iz ira ti U SŽJ p o slo d a v c i su z a p rije tili o tp u š ta n je m . N a ovo j p ru z i b ilo je z a p o sle n o o k o 250 že­ lje z n ič a ra . M je se č n a p la ć a stro jo v o đ a izno­ sila je 800 d in a r a z a n a p la tu s a tn ic a o d 4,50 d in a ra , v la k o v o đ e s u im a li m je s e č n o 3—700 d in a ra i s a tn ic u 2,50— 3,20, ložači d n e v n ic u 9 d in a r a i s a tn ic u 2,30, k o č n ič a ri s a tn ic u 2,20 d o 2,40, p ru ž n i r a d n ic i s a tn ic u 1,60— 2,25, a č u v a ri p ru g a , k o ji s u m o ra li s v a k o d n e v n o p r e ­ v a liti v iše o d 18 k ilo m e ta ra , p la ć e n i su 2— 2,25 n a sa t. P re k o v re m e n o s u s ta ln o ra d ili svi že­ lje z n ič a ri a li p o d u z e ć e n ije p la ć a lo p re k o v re ­ m e n i r a d za 50 p o s to v iše o d red o v n o g a . N a c ije lo j p r u z i S ip a d o v ih ž e lje z n ic a o d rž a v a li su se k r a je m 1931. g o d in e s a sta n c i ž e lje z n ič a ra n a k o jim a s u u sv o je n e r e z o lu c ije u k o jim a se tr a ž i d a se p r e m a Z a k o n u o d rž a v n o m sa o b ra ­ ć a jn o m o s o b lju , o d 23. lip n ja 1930, d o n e s e p r a ­ viln ik i d a se n jim e r e g u lir a ju p ra v a o s o b lja za p o sle n o g n a in d u s tr ijs k im želje z n ic a m a . 10. o ž u jk a 1932. g o d in e o d r ž a n a je s k u p š tin a p o d ­ ru ž n ic e . R e fe rira li s u B a la b a n i Ž u p a n č ić iz B a n je L uke. U n o v u u p r a v u p o d ru ž n ic e iz a b ra ­ n i su: za p r e d s je d n ik a P e ro Z etić, v lak o v o đ a, p o tp re d s je d n ik a Iv ic a K o z b a r, stro jo v o đ a , t a j ­ n ik a M ilan P e tra k o v ić , stro jo v o đ a , z a m je n ik a ta jn ik a V id K e c m a n , v la k o v o đ a, b la g a jn ik a Đ u ro P e tra k o v ić , p ro m e tn ik , z a m je n ik a b la g a j­ n ik a N ik o la S o b o t, v lak o v o đ a . U o d b o r su iza­ b ra n i M ih a jlo G ru b o r, k o č n ič a r, S te v a n So­ b o t, stro jo v o đ a , P e ro S a rić , k o č n ič a r, a u N a d ­ z o rn i o d b o r: V je n c e sla v Cunav, kovač, S alk o G orić, stro jo v o đ a , F r a n jo P u k lin , stro jo v o đ a , D anilo Slo n o v ić, lim a r, A n d rija S a rić , k o č n i­ č a r. S re d in o m tr a v n ja 1932. p rim ili su Sipa-

dovi željezničari pism enu obavijest iz direk­ cije da im se re d u c ira ju plaće za 5 do 50 pos­ to. N a sk u p štin i k oja je o držana 20. travnja 1932. godine, uz silno ogorčenje željezničara, usv o je n a je rezo lu cija k oja n ajodlučnije pro­ te s tira p ro tiv ovakve izrabljivačke politike. 17. stu d en o g 1932. na sk u p štin i podružnice pod­ nesen je izvještaj s an k e te in d u strijsk ih željezn iča ra V rbaske banovine, koja se održala 15. sv ib n ja 1932. godine u B anjoj Luci.« Š u m sk a in d u strija poduzeća K rivaja imala je 1929. godine 3410 zaposlenih rad n ik a m edu k o jim a su bili šum ski, p ilan sk i i željezničarski rad n ici. Poduzeće je sklopilo 20. siječnja 1927. god. ra d n i ugovor sam o s radnicim a i nam ješ­ te n ic im a svoje željeznice koji su bili zaposleni n a p ru zi Zavidovići—Olovo— Kozače (118 km). B udući d a poduzeće n ije do 1930. izvršilo oba­ veze iz P ro to k o la sporazum a, radnici su zahti­ je vali d a se p u te m nadležnih vlasti poduzeće p risili n a izvršenje obaveza iz tog sporazum a. P od ru žn ica USŽ u Z avidovićim a im ala je 1928. godine 70, a 1929. god. 33 člana. 21. prosinca 1931. godine održ ali su željezničari »Krivaje« sa sta n a k u Olovu n a k ojem su zaključili da je p o tre b n o ob n o v iti ra d podružnice USŽ, što je u č in je n o 12. sije č n ja 1932. godine.46 O blasni o d b o r USŽ pok u ša o je 1930. i kas­ n ije o rg a n iz ira ti željezničare »Ugara« u T u r­ b e tu , o sla n ja ju ć i se n a ja k u organizaciju d r­ v o d jelac a k o ja je 1928— 1930. g. im ala 200 is­ p ra v n ih članova. »Na p ruzi Cavindol—Kujindol — p isale su R adničke novine — pobočni zidovi g ra đ e n i su p ro tu p ro p isn o , te se desilo d a se k od ja č ih k iša o d ro n ja v a ju zidovi i tako p r ije ti o p a sn o st d a se pod tereto m lokom otive i voza sve to strovali. P ruga nem a drvenih p o b o čn ih tra č n ic a (šina) za posipavanje šlju n ­ ka, k ak o je to p ro p isim a p redviđeno za uspone p r e k o 40 p o sto . K ra j ovakve o p asnosti služba se i n o ću o b av lja , p rem d a je i to propisim a n a jstro ž e z ab ra n je n o . Vozno o soblje si m ora sam o n a b a v lja ti signalne sv jetiljk e za vršenje službe iako je zakonom o sao b ra ća jn o m osob­ lju o d 23. lip n ja 1930. ja sn o rečeno, d a je to d u ž n a u p ra v a željeznice. O soblje vrši službu o d 12— 18 sa ti, ali m u se za prekovrem eni rad n iš ta n e p laća što je o p e t pro tu za k o n ito (Za­ kon o z a štiti ra d n ik a p a ra g ra f 6). O soblje na Č e k rk u (B rem sbergu) plaćeno je dnevnicom o d 26— 28 d in a ra za r a d od 16— 18 sati. Pre­ ko v re m en i ra d se n išta ne plaća. T elefonista « Radničke novine, Zagreb, 20, 27 VI. 17. X 1930; 24. X II 1931; 8. IV, 20. V, 9. XII 1932; Rad­ ničke novine, Beograd, 27. VI 1930. « Radničke novine, Zagreb, 5. IX_ 1930; 8. I 1932, Radničke novine, Beograd, 29. I 1932.

koji je .iep restan o vezan za slu ž b u k o d tele­ fona za 'a j ra d dobiva m je se č n o 300— 600 d i­ nara , bez ikakvih d ru g ih p rin ad ležn o sti.« 47 15. sv ib n ja 1932. godine in d u s trijs k i željez­ ničari iz V rb ask e i D rin sk e b an o v in e p o slali su svoje d elegate n a a n k e tu k o ja se o d ržav ala u B anjo j Luci. Od ove a n k e te su m nogo o če­ kivali j e r jo j je bio za d a ta k da p re d s ta v n ic i­ m a vlasti d o kaže koliko je težak položaj ra d ­ nika in d u strijsk ih željeznica. A nketi je p r is tu ­ pilo 30 d eleg ata u im e 2500 že lje z n ič a ra iz svih m je sta V rb ask e i D rin sk e ban o v in e. Po­ red delegata, bile su z a stu p lje n e i b a n sk e u p ra ­ ve V rbaske i D rinske b anovine, p re d sta v n ic i poduzeća, R adničke ko m o re i U je d in jen o g sa ­ veza željezn ičara Jug o slav ije. N a a n k e ti se, pored iznošenja p o d a ta k a o p o lo žaju in d u s tr ij­ skih željezničara, postav io z a h tje v za d o n o še ­ njem p rag m atik e. A nketa je p o k azala ja v n o sti d a in d u s trijs k i željezn ičari ra d e u goto v o n e­ izdrživim uv jetim a. Z ak o n sk e o d re d b e ko d in­ d u strijs k ih željezn ičara p rim je n ju ju se sam o on dje gd je je sin d ik a ln a o rg a n iz a c ija to lik o ja k a da svojom snagom m ože p ris iliti p o slo ­ davce da ih p rim je n ju ju . In d u s trijs k i željez­ ničari imali su re g u lira n e sam o d u ž n o sti k o je su obavezne i na d ržav n im ž eljezn icam a, do k se prava iz p ro p isa d rž a v n ih željezn ica ne p r i­ m jen ju ju . Na a n k e ti je istic a n k ao k a r a k te r is ­ tičan slučaj položaj oko 1200 zap o sle n ih ž e ljez­ ničara kod Š um skog in d u s trijsk o g p o d u zeća D obrljin —D rvar a. d. (S ipad). O ni n isu im ali kolektivnog ugovora ni bilo k akve p ra g m a tik e . Sva njih o v a p rav a rje ša v a la su se p o slu žb e­ n im nalozim a sam og p o slodavca. J e d n im o v ak ­ vim službenim nalogom , od 15. tr a v n ja 1932, poduzeće je sm an jilo m jesečn e p laće vlakovođam a i d rugom o so b lju za 30— 50 po sto . Sve interv en cije za u k id a n je ove o d lu k e , p ro ­ testni zborovi, rezolucije i d e p u ta c ije o sta li su bezuspješni. P oduzeće je odgov o rilo k ra tk o »ko se s ovom red u k c ijo m ne slaže, m ože se poslužiti otkaznim ro k o m p re d v iđ e n im p o za­ konu«. Osim n avedene re d u k c ije p laća, p ru ž ­ nim ra d n icim a re d u c ira n o je ra d n o v rije m e na šest sali dnevno. Mnogi se ša lju na b e sp la tn e d opuste. Za č etiri m jeseca dob ili su p ru ž n i radnici, po o d b itk u bolesn ičk e b la g a jn e i p o ­ reza, 800 d in a ra u gotovu ili po 200 d in a ra na m jesec. Vozno i s tro jn o oso b lje, a o so b ito o n o k oje vrši službu u šu m sk im k rilim a, p re o p te ­ rećeno je p re k o v rem en im ra d o m za k o ji im se ne plaća zakonom p red v iđ en i višak. H ig ije n ­ ske p rilik e in d u strijsk ih željezn ičara, o so b ito o nih koji rad e u šum i, vrlo su loše, j e r n itk o ne vodi n ad zo r na tim e da li o n i o d g o v a ra ju 47 Radničke novine. Zagreb, 27. X II 1931. 40

za k o n sk im p ro p isim a . U sličn im u v je tim a žive i ra d e in d u s tr ijs k i željezn iča ri d ru g ih p o d u ­ zeća. A nketa je tra ž ila o d v lasti d a u čin i p ri­ tisa k n a u p ra v e po d u ze ća d a p ris tu p e s k la p a ­ n ju ko lek tiv n o g ugovora, poziv aju ći se p ri tom n a Z akon o z a štiti ra d n ik a i n a Z akon o željezn ica m a ja v n o g sa o b ra ć a ja .4* U stu d e n o ­ m e 1933. p ris tu p ilo je u o rg a n iz a c iju 40 ra d ­ n ik a n a p re to v a ru k o d drža v n e že ljeznice u B o san sk o m B ro d u . 21. lis to p a d a 1933. saz v an a je o sn iv ačk a s k u p š tin a p o d ru ž n ic e U je d in je­ nog saveza ž e ljez n ič ara Ju g o slav ije u B osan­ sk o m B ro d u . S k u p š tin u je o tv o rio K o šta C vet­ ković, ra d n ik n a p re to v a ru . S. K las iz S lavon­ skog B ro d a u svom je r e f e r a tu iznio razloge zbog k o jih se fo rm ira p o d ru ž n ica. P o što su p ro č ita n a i p ro tu m a č e n a p ra v ila U S 2J, p re šlo se n a iz b o r p rv e u p ra v e p o d ru ž n ic e k o ja se k o n s titu ira la ovako: p re d s je d n ik K o šta C vet­ ković, ta jn ik E m in B udim ilić, b la g a jn ik L uka R am ić, o d b o rn ic i H asib B irim d ž ija i M arko M iljak, re vizori Ib ro Č u ta i Ib r o M ustafagić.49 U H rv a tsk o j je s a o b ra ć a jn o o so b lje in d u s­ trijs k ih ž eljezn ica bilo n a jb r o jn ije u S lavo­ n iji. U B e lišću je bilo sje d ište S la v o n sk e p o d ­ ra v sk e že ljezn ice d. d. k o ja je b ila sa sta v n i d io S H G u tm a n o v ih po d u zeć a u B elišću i k o ja je dovozila iz šu m a svu g ra đ u za p ila n u , tv o r­ n icu ta n in a i d e s tila c iju u B elišću. P o red toga, ta je ž eljez n ic a slu ž ila k ak o te re tn o m ta k o i o so b n o m ja v n o m s a o b ra ć a ju n a p ru z i d u žoj od 300 km , a s ta ln o je z ap o šlja v ala više o d 700 ra d n ik a ž elje zn ičara. N a šičk a d. d. im ala je, p o p u t o sta lih in d u s tr ija d rv a, svoj v la stiti sao ­ b ra ć a j za dovoz d rv a iz šu m a — b ilo d o pi­ la n e ra d i p re ra d e , b ilo d o s ta n ic a d ržav n ih željezn ica ra d i d a lje o tp re m e . O vaj sa o b ra ć a j o d v ija o se n a 100 i više k ilo m e ta ra sa m o o k o p ila n e u Đ u rđ e n o v c u , a p o s to ja o je i s a o b ra ­ ća j o k o p ilan e u č a g lin u i L jeskovici. S a m o je n a to j p ru z i b ilo z ap o slen o više o d 100 že­ lje zn ičk ih ra d n ik a . U Đ u rđ en o v cu i Č aglinu ložači i zav ariv ač i su b ili o rg a n iz ira n i u O p­ ćem r a d n ič k o m savezu, a m e ta lsk i ra d n ic i, za­ p o sle n i u ložionici i ra d io n ic i, u Savezu m e ta l­ sk ih ra d n ik a Jug o sla v ije. K roz te o rg an iza cije sa o b ra ć a jn o o so b lje N ašičke d. d. rije šilo je p ita n je ra d n o g v re m e n a i p lać a p u te m ko lek ­ tivnog ugovora. Po to m u govoru, za re d o v n u p lać u ra d ilo se m jese čn o 240 sa ti. D a ljn ji ra d se s m a tra o p re k o v re m e n im . Za p rv ih 48 sati p la ća o sc 50 p o s to više od redovnog, a p re k o toga 75 p o sto . P o red toga p o sto ja o je i d o p la ­ ta k za s tro ja r e o d 14 p a r a p o p rev ezen o m va­ gonu. P rilik o m o tk a z a ko le k tiv n o g ugo v o ra od 44 Radničke novine, Beograd, 23. VI 1933. 49 Radničke novine, Zagreb, 1. X II 1933.

N ašič k e d. d. iz m ije n je n o je p la ć a n je rad n o g v re m e n a i n a č in p la ć a n ja s a o b ra ć a jn o g o so b ­ lja. S m a n je n e s u p la ć e s tr o ja r a za o k o 600, a o sta lih ra d n ik a za o k o 300 d in a ra m jesečn o . P rilik o m p re g o v o ra z a n ovi k o le k tiv n i ugovor o d lu če n o je d a će se o p ita n ju ž e ljezn ičara p o seb n o ra s p ra v lja ti. Sve je to u tje c a lo , n a­ ra v n o uz a g ita c iju i p ro p a g a n d u U SŽJ, d a su in d u s tr ijs k i že lje z n ič a ri i u S lav o n iji p rišli s tv a ra n ju sv o je p o s e b n e o rg a n iz a c ije . 3. lis­ to p a d a 1933. g. o d r ž a n je sa sta n a k željezni­ č a ra za p o sle n ih k o d N ašičk e, n a k o je m je o s­ n o v an a p o d ru ž n ic a U SŽJ. Z a p r e d s je d n ik a u p ra v e p o d ru ž n ic e iz a b ra n je K a rlo M ilavec, p o tp re d s je d n ik a M ilovan T e n d žerić, ta jn ik a N ik o la S tra u s , z a m je n ik a ta jn ik a R u d o lf Petra n , b la g a jn ik a J o s ip K ra m , a n je g o v a z a m je ­ n ik a M a rk o E rić . K ao čla n o v i o d b o ra iz a b ran i su L u k a ć u p ić , M ih a jlo K laić, L ju b o T en d že­ rić , B ra n k o V eljić. S k u p š tin a je ra s p ra v lja la o po se b n o m k o le k tiv n o m u g o v o ru za sve željez­ n ičk e ra d n ik e z a p o sle n e k o d N ašičk e. P rilik o m o sn iv a n ja , p o d ru ž n ic a je b ro jila 50 član o v a.50

Zabrana Ujedinjenog saveza željezničara Jugoslavije i stvaranje Saveza saobraćajnih i transportnih radnika i službenika Jugoslavije

ta ra Federacije šp a njolskih tra n sp o rtn ih rad­ nika, E rik so n a i Lovena, švedske narodne pos­ lanike i p re d sje d n ik a i po tp re d sjed n ik a Fede­ ra c ije švedskih tra n sp o rtn ih radnika, Hermanna, njem ačkog n arodnog poslanika i sekre­ ta ra nje m a čk ih željezničara, T hom anna, aus­ trijsk o g narodnog poslanika i se k re tara Fede­ ra cije au strijsk ih tra n sp o rtn ih radnika; iz Bel­ gije je stigao P aulus H elda, a iz B erna pred­ sje d n ik švicarske organizacije željezničara. Po­ re d n jih došli su i se k re tari poljskih, b u gar­ skih, dan sk ih , nizozem skih i ćehoslovačkih že­ ljezničara. Na zb o ru povodom kongresa govo­ rili su delegati iz Engleske, Francuske i gene­ ra ln i ta jn ik Intern acio n a ln e tran sp o rtn e fede­ racije. Poslije svečanog zbora kongres je nas­ tavio rad u velikoj dvorani R adničke kom ore. N avečer se u kaza lištu za sudionike kongresa davao »Sluga Je rn e j i njegovo pravo« Ivana C a nkara. K ongres je izabrao verifikacioni od­ b o r, k o m isiju za red u k ciju , rezolucije i pri­ jedloge, saslušao je izvještaj predsjednika, ta jn ik a , b la g ajn ik a i nadzornog odbora, ra s­ p ra v ljao o položaju željezničara i vodio deba­ tu o sa m o sta ln im p rijedlozim a i rezolucijam a. K ongres je izm ijenio p ravila Saveza i izvršio iz b o r n ove C en traln e uprave.

U z n a ja č n iju ak tiv n o st nakon kongresa spa­ d a z em aljsk a kon fe ren c ija , k oja je održana 23. t ra v n ja 1933. u Zagrebu. K onferencija je po­ K o n g re s U je d in je n o g sav eza ž e lje z n ič a ra J u ­ s e b n u p a ž n ju poklonila položaju radnika u drža v n im željezničkim radionicam a. »Kada je go sla v ije , k o ji je o d rž a n 15. i 16. kolovoza 1932. u L ju b lja n i, b io je n a jz n a č a jn iji d o g a đ a j Savez p ris ta ja o n a snižavanje radničkih pla­ s in d ik a ln o g p o k r e ta te g o d in e. U n e d je lju , 14. ća — re k lo se n a k o n ferenciji — polazio je oci s ta n o v išta d a će u slije d krize doći do velikog k o lovoza n a g la v n o j že lje z n ič k o j s ta n ic i u p a d a c ije n a životnim n am irnicam a, što se u L ju b lja n i d o č e k a n e s u s tr a n e d e leg acije. Na m a lo p ro d a ji nije dogodilo. N ajveći dio svoje k o lo d v o ru se fo r m ira la v e lik a p o v o rk a k o ja je z a ra d e m o ra li su željeznički radnici trošiti za p r o š la lju b lja n s k im u lic a m a , s g lazb o m na o d rž a v a n je golog života. N azadovanje u zado­ čelu, d o h o te la »Union«, g d je se s a k u p io velik v o lja v an ju p o tre b a higijene, k u ltu re i razono­ b ro j lju b lja n s k o g ra d n iš tv a . N a m a n ife sta c ijd e bilo je sve očitije. Veliki b ro j radnika ne­ s k o m z b o ru , uz su d je lo v a n je ž e lje z n ič a ra iz sv ih ve ć ih ž e lje z n ič k ih c e n ta ra , p o slije o d sv i­ k o liko g o dina nije za sebe i svoju porodicu r a n e » M arseljeze«, k o n g re s je o tv o rio p r e d ­ n a b av io novog o d ijela, a u koliko je stanovao u b o lje m sta n u m orao ga je zam ijeniti za sla­ s je d n ik S av eza B laž K o ro šec. N a k o n g re s su d o šle is ta k n u te p o litič k e lič n o sti s o c ija lis tič ­ biji.« R adni u v jeti su se sve više pogoršavali. k ih s tr a n a k a i s in d ik a ln ih o r g a n iz a c ija tr a n s ­ S iste m p re m ija sve je više sm anjivao radničku p o rtn ih ra d n ik a iz g o to v o sv ih e v ro p sk ih ze­ z a ra d u . U ložionicam a i se k cijam a uveo se siste m b e sp la tn ih d o p u sta . R adnici nisu znali m a lja . M eđ u o s ta lim su d io n ic im a , š ta m p a je k o liko će m oći m jesečno z arad iti. Na sve je to p o se b n o is ta k la C ra m p a , p o s la n ik a en g lesk o g k o n fe re n c ija n a sto ja la sv ra titi pa žn ju javnosti, p a r la m e n ta i p r e d s je d n ik a M eđ u n a ro d n o g u d ­ up o z o rav a ju ć i je d a ž eljezničarim a prijeti r u ž e n ja t r a n s p o r tn ih ra d n ik a , g e n e ra ln o g ta j­ o p a sn o st fizičke deg en e rac ije i, vezano uz to, n ik a I n te rn a c io n a ln e tr a n s p o r tn e fe d e ra c ije s m a n je n je k v a n tite te i k v alitete rada. Nikakve N a th a n s a iz A m ste rd a m a , J a rrig io n a , p o sla n i­ globe i n ikakvi p ritisc i ne m ogu sp riječ iti sm a­ k a fra n c u s k o g p a r la m e n ta i p r e d s je d n ik a Fe­ n je n je ra d n e sp o so b n o sti gladnom i k u lturno d e ra c ije f r a n c u s k ih tr a n s p o r tn ih r a d n ik a , Goza o sta lo m ra d n ik u . Podružnice su za zem alj­ m eza, šp a n jo ls k o g n a ro d n o g p o s la n ik a i sekresk u k o n fe re n c iju sab ra le točne po d atk e o visini pla ća u p o je d in im rad io n ic am a i jedinicam a, » R adničke novine, Zagreb, 25. V II, 8. i 22. p o d a tk e o c ije n a m a n ajn u ž n ijih životnih i n a j­ V III 1930; 1. X II 1933. 41

n užnijih k u ltu rn ih p o tre b a , te p o d a tk e o p r e ­ m ijam a i globam a. K on feren cija je o d rž a n a u p r o s to rija m a Radničke k om ore. P risu stv o v alo je 76 d elega­ ta iz 54 p o d ru ž n ic e Saveza. O sim toga, k o n fe­ ren c iji je p risu stv o v alo 150 g o stiju . P ozivu se odazvalo i M in ista rstv o s a o b ra ć a ja i željez­ ničke d ire k c ije u Z agrebu, S a ra je v u i L ju b lja ­ ni te g en eraln a d ire k c ija željezn ica i p re d s ta v ­ nici željezničke rad io n ice. N a k o n fe re n c iji je bila za stu p lje n a i c e n tra la URSS-a i ra d n ič k e kom ore B eograda, Z agreba, S a ra je v a , L ju b lja ­ ne i Splita. K o n feren ciji je p re d s je d a v a o p re d ­ sjed n ik Saveza B. K orošec, a re fe rira o je se k ­ re ta r Saveza J. S tan k o . U r e fe ra tu se govorilo 0 tom e da je n a k o n u je d in je n ja S rb a , H rv a la 1 Slovenaca u K ra lje v in u J u g o sla v iju s v a k a že­ ljeznička d ire k c ija , d o tle s a m o sta ln a , im ala svoje p o sebne p ro p ise o ra d n im u v je tim a svo­ jih rad n ik a. P oznatim P ro to k o lo m s p o ra z u m a , zaključen im izm eđu S aveza želje z n ič a ra i M i­ n istarstv a s a o b ra ć a ja 1919. g odine, u v je ti ra d a poboljšan i su i u n ific ira n i. P ro to k o lo m s p o ra ­ zum a, koji je u stv a ri bio k o le k tiv n i u govor, priz n ato je p rav o ra d n ič k o j o rg a n iz a c iji da ko n tro lira p rim je n u p ro p isa k o le k tiv n o g ug o ­ vora i š titi in te re se željezničkog r a d n iš tv a , či­ m e je isto v rem en o o g ra n ič e n a a u to k r a ts k a vlast šefova p o je d in ih želje z n ič k ih ra d io n ic a . Oni su sa b o tira n je m u g o v o rn ih p ro to k o la 1920. godine doveli d o g e n eraln o g š tr a jk a , a tim e i ru še n ja to g a kolek tiv n o g ugo v o ra. O d ta d a n a ­ stu p a v rijem e je d n o s tra n o p r o p isa n ih u v je ta rada, koji su p o je d in e rad io n ice, d ire k c ije ili M inistarstv o s a o b ra ć a ja , bez p ris ta n k a , a n a j­ češće i p ro tiv volje ra d n ik a , sa m o s ta ln o k ao poslodavci utv rđ iv ali. R e z u lta t o v ak v a n a č in a pro p isiv a n ja ra d n ih u v je ta je sta la n , s is te m a t­ ski gub itak p o je d in ih p ra v a ra d n ik a . T aj se g ubitak m an ife stira o k ak o u s ta ln o m s m a n ji­ van ju rad n ič k ih n ad n ica, ta k o i u k rš e n ju prava na n o rm a la n ra d n i d a n , tje d n i o d m o r, n a knad e za p re k o v re m e n i ra d , sta m b e n i d o ­ datak, b esp la tn e vožnje, itd . Svi ti gub ici, iz­ rač u n ati kao v rije d n o st, k re ć u se u v isin i od 30 do 50 p o sto r a n ijih p la ć a ra d n ik a . D a bi b iro k ra c ija i p o slodavci m ogli n e sm e ta n o , a u ­ to k ratsk i vlad ati p o b rin u li su se d a , o m e ta ­ n jem o d o b re n ja P rav ila U je d in jen o g saveza željezničara Ju goslavije, o n em o g u će k la sn o o r­ ganiziran je ra d n ištv a n a željezn icam a. U d is­ ku siji su su d jelovali p re d sta v n ic i ra d n ik a p o ­ jed in ih d ire k c ija J u ra k (M aribor), K m e t (Za­ greb), B eširević (S arajevo), K alčević (S u b o ti­ ca) i M ihajlović (Niš). U im e C en tra ln o g sek ­ re ta rija ta ra d n ič k ih k o m o ra L. Pavićević je predložio da se o sn u je u sta n o v a k o ja b i r je š a ­ vala sve sporove izm eđu ra d n ik a i željezničke 42

u p ra v e. K o n fe re n c ija je je d n o g la sn o p rih v a tila re z o lu c iju u k o jo j se a p e lira n a M in istarstv o s a o b ra ć a ja d a p rilik o m izra d e za k o n a i p ra v il­ n ik a, o so b ito o n ih o d re d a b a u n jim a k o je se o d n o se n a p r a v a r a d n ik a , poziva n a sa v je to ­ v a n ja i p re d sta v n ik e slo b o d n ih sin d ik a ta . U d ru g o j re zo lu ciji k o n fe re n c ija je zah tijev a la : »Da se p o se b n im za k o n o m o b ez b ijed i m in im a l­ n a n a d n ic a n a p rin c ip u o s ig u ra n ja m in im u m a egz iste n cije, d a se o sig u ra s trik tn a p rim je n a p o sto je ć ih so c ija ln o p o litič k ih z a k o n a i n a želje zn ičk e ra d nike.« Z a h tije v a la je ta k o đ e r d a se p ro v e d u izb o ri za ra d n ič k e p o v je re n ik e i n a želje zn icam a, p o tp u n u a u to n o m iju željezničarsk o -b o lesn ičk o g fo n d a, te d a M in ista r­ stv o so c ija ln e p o litik e p re u z m e n a d z o r n a d ra d o m to g fo n d a i o sig u ra is p la tu d u žn ih p ri­ n o sa b o lesn ič k o m fo n d u o d s tra n e ž eljezničkih d ire k c ija u iz n o su o d 53 m iliju n a d in a ra . U re zo lu ciji se tra ž ilo p riz n a v a n je p ra v a željez­ n ič a ra n a slo b o d n o u d ru ž iv a n je , p o tv rd u P ra ­ vila U jed in jen o g saveza ž e ljez n ič ara , stro g o p rid rž a v a n je o sa m sa tn o g a ra d n o g d a n a i p la ­ ć a n je p re k o v re m e n o g ra d a sa za k o n sk i p ro p i­ sa n ih 50 p o sto , u re đ e n je o s ig u ra n ja u n eza­ p o sle n o sti za ž eljez n ič k e ra d n ik e (s tim e d a ih se u p rv o v rije m e o sig u ra k o d b u rz e ra d a ), a a k o je n e o p h o d n o sk ra ć iv a n je ra d n o g v rem en a n a š e st sa ti, d a se o n o p ro v e d e b e z s m a n jiv a ­ n ja n a d n ic a . T ražilo se ta k o đ e r i d o n o še n je z a k o n a o re g u lira n ju m a te r ija ln ih o b a v ez a (d u ­ gova) ra d n ik a , sličn o o n o m e k o ji je do n ese n za ze m ljo ra d n ik e . V la d aju ći re žim je n e k o lik o m je se c i k a s­ n ije od g o v o rio n a z a h tje v ž e lje z n ič a ra d a im se p riz n a p ra v o n a slo b o d n o u d ru ž iv a n je i po­ tv rd i p ra v ila U S 2 J ta k o d a je z a b ra n io d je lo ­ v a n je Saveza. P rilik o m saviza iz v an re d n o g k o n ­ g re sa U je d in jen o g saveza ž e lje z n ič a ra Ju g o sla ­ vije, k o ji je o d rž a n 3. p ro s in c a 1933, sao p će­ n o je d a je saz v an u p o v o d u o d lu k e M in ista r­ stv a s a o b ra ć a ja d a n e o d o b ra v a o rg a n iz ira n je d rž av n o g a želje zn ič k o g o so b lja u U je d in jen o m savezu že lje z n ič a ra Ju g o slav ije . K o n g re s sc p ro tiv o v akve o d lu k e M in ista rstv a žalio D ržav­ n o m sa v je tu . Do rje š e n ja D ržavnog s a v je ta izuzeto je o rg a n iz ira n je ž e lje zn iča ra d ržavnog s a o b ra ć a ja . P ro m ije n je n o je im e U S 2J u S a­ vez s a o b ra ć a jn ih i tr a n s p o r tn ih ra d n ik a , p a se r a d S aveza o g ra n ič io sa m o n a ž elje zn iča re n a p riv a tn im p ru g a m a . K o n g res je o v la stio C en­ tra lu S aveza d a p o d u zm e sve k o ra k e k ak o bi se o sig u ra lo legalno d je lo v a n je k la sn e o rg a n i­ za cije želje zn iča ra. K o n g re s je tra ž io d a se p re s ta n e s a s la n je m ž e ljezn ič ara n a nep lać en a o d su stv a, d a se ž e ljezn ič arim a v ra te o d b ic i od 10 p o sto o d n ad n ic a , d a se iz je d n ač e s ta ri u m iro v ljen ici s n o v im a i v ra te r a n ije vozne p ovlastice. S to se tiče bolesn ič k o g fo nda, k on­

g re s je tra ž io p o tp u n u a u to n o m iju i u k id a n je o d re d a b a p re m a k o jim a u m iro v lje n ic i m o ra ju p la ć a ti c ije li p r in o s z a o s ig u ra n je . K ongres je z a h tije v a o d a se z a n a m je š te n ič k o o so b lje osi­ g u ra p u n o u ra č u n a v a n je g o d in a slu žb e za m iro ­ v in u i n a p re d o v a n je u slu ž b i, u v o đ e n je p a rite t­ n ih d isc ip lin s k ih k o m isija , iz m je n u službenog p r a v iln ik a o u n ifo rm i. K o n g res je p o seb n u p a ž n ju p o k lo n io p ita n ju ž e lje z n ič a ra p riv a tn ih in d u s tr ijs k ih ž e ljezn ica, p a je tra ž io s k la p a ­ n je k o le k tiv n o g u g o v o ra s v la sn icim a.11 K a d a se izu zm e 70.960 čin o v n ik a , zv an ičn i­ k a, slu ž b e n ik a , d n e v n ič a ra , k v a lific ira n ih i ne­ k v a lific ira n ih ra d n ik a , k o ji su sa č in ja v a li o so b ­ lje d rž a v n ih ž e lje z n ic a i k o je Savez tr a n s p o r t­ n ih i s a o b ra ć a jn ih ra d n ik a n ije sm io d a o rg a ­ n izira, o s ta la m u je m o g u ć n o s t d je lo v a n ja m e­ đ u 20.000 r a d n ik a z a p o sle n ih u ja v n o m i p ri­ v a tn o m s a o b ra ć a ju . P re m a isk a z u S re d išn je g u re d a z a o s ig u r a n je ra d n ik a , b ro j o b avezno o s ig u ra n ih č la n o v a u ja v n o m sa o b ra ć a ju izno­ sio je u lip n ju 1933. god. 12.626 o so b a , a u p riv a tn o m s a o b r a ć a ju 7889 š to u k u p n o iznosi 20.515 ra d n ik a . P re m a p ro p is u o d 30. lip n ja 1936, u ja v n o m s a o b r a ć a ju b ilo je 1348 čin o v ­ n ik a , a u p r iv a tn o m 751. K v a lific ira n ih ra d n i­ k a u ja v n o m sa o b r a ć a ju b ilo je 7076, a u p ri­ v a tn o m 2617, š e g r ta 222, a u p riv a tn o m 264. U ja v n o m s a o b r a ć a ju b ilo je 4540 n e k v a lific i­ ra n ih r a d n ik a , a u p r iv a tn o m 4531, š to u k u p ­ n o iz n o si 13.186 o s o b a u ja v n o m s a o b ra ć a ju i 8163 o s o b e u p riv a tn o m . D ak le, sa o b ra ć a jn a d je la tn o s t (ja v n a i p riv a tn a ) z a p o š lja v a la je 21.349 r a d n ik a . T i s u se T ad n ici d ije lili na o s o b lje trg o v a č k e m o rn a ric e , tra m v a ja , a u to ­ b u sa , v o zača k a m io n a , lu č k e i o b a ls k e ra d n ik e , š p e d ite r s k e ra d n ik e itd . P o m o rsk i i lu č k i r a d ­ n ici b ili s u o r g a n iz ira n i u sv o m e s tru k o v n o m s in d ik a tu , a tr a m v a js k i ra d n ic i u svom e. S in ­ d ik a t n ije o b u h v a ć a o ra d n ik e p r iv a tn ih tr a n s ­ p o r tn ih p o d u z e ć a , k o ji s u b ili r a z b ije n i n a ve­ lik b ro j p o s lo v n ih je d in ic a . Z a to je .p oslije iz­ v a n re d n o g k o n g re s a S av ez s a o b r a ć a jn ih i tr a n s ­ p o rtn ih r a d n ik a i s lu ž b e n ik a Ju g o sla v ije u s­ m je r io svoj r a d n a ž e lje z n ič a re in d u s trijs k ih p ru g a . R a č u n a lo se d a j e n a p riv a tn im i n d u s tr ij­ sk im p r u g a m a z a p o s le n o o k o 5000 ra d n ik a i n a m je š te n ik a . P la ć e s u im se k re ta le izm eđ u 500 i 1000 d in a r a m je se č n o . R a d n o v rije m e iz­ n o silo je 14— 15 s a ti d n ev n o . B u d u ć i d a je S avez b io b r o jn o p re s la b d a p u te m k o le k tiv ­ n o g u g o v o ra r ije š i p o lo žaj ra d n ik a i n a m je š te ­ n ik a z a p o s le n ih n a p riv a tn im in d u s tr ijs k im že­ h Isto, 30. I 1931; 27. I, 8. IV, 12. V III 1932; 21. IV, 19. V, 11. V II 1933; Radničke novine, Beograd, 22. V II, 12. i T9. V III 1932; 21. i 27. IV, 15. X II 1933; U jedinjeni sindikati, 5/1933; 1/1934.

ljeznicam a, vršio je p ritisak na državnu vlast d a se njihov položaj regulira zakonom , od­ n o sno posebnim pravilnikom . Radi toga je i ra n iji USŽJ organizirao razne ankete i slao delegacije, ko jim a su m in istra i predsjednici v lada obećavali d a će p ri rješav a n ju p itanja drž av n ih željeznica riješiti i p ita n je položaja že ljezn ičara in d u strijsk ih željeznica, ali do 1934. godine n ije bilo n išta učinjeno. Tako su, n a p rim je r, novine u listopadu 1932. godine d o n ije le v ije st d a je »D eputacija Saveza željez­ n ič a ra p o sje tila m in istre socijalne politike, š u m a i ru d a i sa o b rać aja i p redala pred sta v ­ k u Saveza, k o jo m traži in tervenciju vlasti radi re g u lira n ja p oložaja željezničkog osoblja za­ poslenog kod državnog ru d n ik a u Ljubiji, Sip a d a i K rivaje. Ova poduzeća čije pruge služe i jav n o m sa o b ra ća ju jo š nisu udovoljila pro­ pisim a Zakona o željeznicam a javnog saobra­ ć aja , koji je n a snazi od 19. listopada 1930. T aj z akon u tv rđ u je obavezu d a se prava i duž­ n o sti službenika zaposlenih na željeznicam a u n e državnoj e k sp lo atac iji regu lira ju propisim a k o je o d o b rav a M in istar sa o braćaja. Delegacija je tra ž ila in terv e n c iju vlasti da se ovakav p ra ­ vilnik što p rije izradi. O dredbe takvog pravil­ n ik a n a m e ta le su se sam e kad se zna da že­ ljezn ičari na in d u strijsk im željeznicam a koje služe ja v n o m sa o b ra ć a ju po zakonu ne sm iju b iti gore tre tira n i nego što su željezničari na drž av n im željeznicam a. Te odre d b e zakona po­ tre b n o je sam o p re n ije ti u jed a n pravilnik od M in ista rstv a ozvaničen. In terv e n cije vlasti po­ tre b n e su zbog toga što se navedena poduzeća u s tru č a v a ju d a s o rg a nizacijam a željezničara p ris tu p e izradi tog pravilnika.« C e n tra ln a u p rav a Saveza sao b ra ća ja i tra n s­ p o rtn ih ra d n ik a , po u z oru na sta ru praksu, n a sta v ila je d a po d n o si p eticije i predstavke m in is tru sa o b ra ć a ja i m in istru socijalne poli­ tik e, N a ro d n o j sk u p štin i i S enatu. Tako je 19. lip n ja 1934. godine delegacija Saveza obišla sve n av ed en e ustanove. P o red opširn ih pism e­ n ih p re d sta v k i, delegacija je usm eno izložila položaj že ljezn ičara n a in d u strijsk im p ruga­ m a, na g la sila d a rad n o vrijem e u privatnim s a o b ra ć a jn im poduzećim a nije regulirano u d u h u posto jeć eg zakona, te da, i p ored silne besposlice, ovo o so b lje rad i 10— 12 sati dnevno. O sim toga, kažn jav a n je o so b lja poslodavci v i­ še be z ik akvih ogran iče n ja , p rotivno svim pos­ to je ćim z akonim a. O sim toga, iako su oba­ veze ra d n ik a o d ređ en e p ro p isim a koji vaze i za d ržavno sa o b ra ć a jn o osoblje, njihova p ra \a (iako su zakonom predviđena) nisu ničim re­ guliran a. . M eđu p rv im za dacim a k oje je postavio bavez s a o b ra ć a jn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a i služ­ b e n ik a Jug o slav ije b ilo je o d ržavanje sk u p šti­

na po d .u žn ic a n a k o jim a su se tre b a la u svo­ jiti nova p rav ila Saveza, p ro m ije n iti im e iz P odod b o r USŽJ u P o d o d b o r SST R i S J i in ­ form ira ti član stv o o za b ra n i d je lo v a n ja U SŽJ. Takve sk u p štin e o d ržan e su u B a n jo j Luci, D r­ varu, G ornjim P odgajcim a, G o stilju ko d T u r­ beta, L jubiji, Olovu, P rije d o ru i T esliću. U B anjoj Luci o d rž a n a je s k u p š tin a 21. si­ je č n ja 1934. godine. N a sk u p štin i se govorilo 0 položaju željezn ičara in d u strijs k ih pru g a. S ek reta r podru žn ice bio je L u k a M oguh. Iz izvještaja se vidi da su 16. s r p n ja 1933. izvr­ šeni izbori ra d n ič k ih p o v je re n ik a u p oduzeću B osna d. d. P odru žn ica je p onovno osnovala Fond za po m ag an je željezn ičara u slu č a ju b o ­ lesti, nesreće, s m rti i bespo slice (u to k u 10 m jeseci). K ada je tv o rn ica o b u sta v ila ra d , že­ ljezničarski rad n ici ovog podu zeća p rim a li su p o tp o re iz ovog fonda, k ao i od svog Saveza, burze ra d a i R adničke k om ore. Z ato su željez­ ničari ovog poduzeća, čim je o b n o v lje n ra d , odm ah p o k ren u li p ita n ja o b n a v lja n ja R a d n ič ­ koga p o tp o rn o g fonda, u čem u su i u sp jeli. Pravilnik za ru k o v o đ en je fondom p o tp is a la je 1 p o tvrd ila b a n sk a up rav a. N a s k u p š tin i p o d ­ ružnice, 11. s rp n ja 1933, p o k re n u to je p ita n je sklap an ja kolektivnog u govora za ž e ljezn ičare B osna d. d. D ruga sk u p štin a , k o ja je o d rž a n a 3. kolovoza, u ltim ativ n o je tra ž ila o d podu zeća da u ro k u od pet d a n a odgovori d a li je voljno sklo p iti kolek tiv n i u govor s ra d n ic im a ili ne. U to k u p regovora p o d uzeće je p o k u ša lo da pregovara sam o s ra d n ič k im p o v je re n ic i­ ma, a ne s o rganizacijom . 12. r u jn a p o d ru ž ­ nica željezn ičarsk ih ra d n ik a sa o p ćila je D irek ­ ciji da jc na sk u p štin i ž e ljezn ičara od 11. r u j ­ na izglasano d a će p o k re n u ti š tr a jk u s lu č a ju neuspjeh a p regovora. K onačno je 23. ru jn a zaključen kolektivni ugovor, po k o jem su n a d ­ nice rad n ik a na željeznici p o višene p ro sje č n o za 36 posto, a u pilani za 10 po sto . P ila n sk e radnike p re d sta v tlja o je ORS k o ji je b io p r o ­ tiv štra jk a u p rk o s tom e što su ga rad n ici zahtijevali. U O lovu je sk u p štin a o d rž a n a 26. sije č n ja 1934. S k u p štin i je p risu stv o v ao velik b ro j že­ ljezničara »Krivaje«. P o v jeren ik k o m o re iz Zavidovića M arković o sv rn u o se na in te rv e n ­ cije koje su p oduzete u vezi s ra d n im v re m e ­ nom, nap lato m prek o v rem en o g ra d a , isp la­ tom zaostalih plaća željezničkih službenika. Zatim je sk u p štin a iz a b ra la šest ra d n ič k ih pov­ je ren ik a i šest njih o v ih zam jen ik a. Iz a b ra n a je i nova u p rav a p o družnice u k o ju su ušli: p re d ­ sjednik Pavle T odorović, se k re ta r U lrih J u rić blagajn ik Uzdir K ljajić, član o d b o ra B oško Kućo. N adzorni odb o r: Sim e B udelić, rev izo r vozova, Drago Cvijević, u p ra v ite lj sta n ic e i D anilo Đ urić, sk retn ičar.

U Tesliću je o d rž a n a s k u p štin a pod ru ž n ic e 28. sije č n ja 1934. U no v u u p ra v u p o d ru žn ice iz ab ra n i su: p re d sje d n ik N ikola G rb ić , s tr o jo ­ vođa, ta jn ik A nto D židara, vlakovođa, b la g a j­ n ik V lado V učić, ložač, o d b o rn ic i H a san H atunić, V lajo K oščuk, J u riš a M ršić i F ra n jo Žu­ pančić. Iz a b ra n i su i k a n d id a ti za ra d n ič k e po v jeren ik e. P o d ru ž n ic a u B latn ic i p re tv o re n a je u p o v je ren ištv o . Za p o v je re n ik a su iz ab ra n i F ra n jo G avrić i N ikola Pavelja. Iz a b ra n a je i u p ra v a p o tp o rn o g fonda. U n e d je lju , 20. sv ib n ja 1934. n a s k u p štin i ž e lje zn ičarsk ih ra d n ik a u P rije d o ru govorio je o b lasn i s e k re ta r Ž u p an čić iz D rv a ra o to m e za što je Savez m o ra o p ro m ije n iti im e i k a k o d a se pro v e d e re o rg a n iz a c ija p o d ru žn ice . Iz a­ b ra n a je u p ra v a p o d ru ž n ic e u k o ju su u šli: p re d sje d n ik Jo v o G loginja, ložač, p o tp r e d s je d ­ nik M ijo B u rsač , v lak ovođa, s e k re ta r Adem K ara b ašić, sk la d išta r, b la g a jn ik A hm et G aribović, m a n e v rista ; članovi o d b o ra : N ik o D eja­ nović, sk u p in o v o đ a, B ra n k o S to ja n o v ić, b r a ­ v a r i M ilan Z o m b ra, s k re tn ič a r. N a d z o rn i o d ­ b o r: Ib ra h im Ališić, ra d n ik n a p ru z i, B ra n k o B erić, b ra v a r i R u d o lf R aste k , te sa r. U G o stilju je s k u p š tin a o d rž a n a 21. sv ib n ja 1934. i n a n jo j je r a s p u š te n a p o d ru ž n ic a U je­ d in je n o g saveza ž e lje z n ič a ra Ju g o slav ije . U m ­ je s to n je o sn o v an a je p o d ru ž n ic a Saveza sa o ­ b ra ć a jn ih i tr a n s p o r tn ih ra d n ik a . U n o v u u p ra ­ vu iz ab ran i su kao p re d s je d n ik A nton K ra n j i s e k re ta r M ato G rabovac. K o risteć i isk u stv a sv oje p o d ru ž n ic e u B a­ n jo j Luoi, k o ja je sa 100 ž e lje zn iča ra, o d ko­ jih su svi bili o rg a n iz ira n i i sp re m n i n a š tr a jk , u sp je la sk lo p iti k o lek tiv n i u g o v o r s B o sn a d. d., p o d ru ž n ic a Saveza s a o b ra ć a jn ih i tr a n s p o r t­ n ih ra d n ik a u D rv aru o d lu č ila je d a sazove k o n fe re n c iju . N a k o n fe re n c iju je pozvala, p o ­ re d p re d sta v n ik a ž e lje zn ičarsk o g o s o b lja i de­ le g ata iz svih većih c e n tra la S ip adove željez­ nice, i sve p o slan ik e s ovog p o d ru č ja . »Ovom ak cijo m u č in it će željez n ič ari p o slje d n ji apel n a sve m je ro d a v n e i po z v ati ih d a se za n ji­ h ove o p ra v d a n e z ah tje v e zauzm u, je r su oni o p ra v d a n i i za k o n o m z a g a ra n tira n i i p re d v iđ e ­ ni. S p u n o n a d e o č e k u ju d a će se k o n a č n o i ovom p ita n ju p o sv e titi više p a ž n je i d a će im se u g ra n ic a m a p o sto je ć ih za k o n a izaći u su s­ re t, i n a ta j n a č in sk in u ti s d n e vnog re d a ona p ita n ja k o ja bi, k ad bi bilo više uv iđ a v n o sti i o b zira, tre b a la b iti d a v n o sam a p o sebi rije ­ šena. O vakvim d rž a n je m podu z eć a sam o se više z a o štra v a ju o štric e k o je ne m ogu b iti od k o risti ni p o ra d n ik e ni p o poduzeće. Stoga je k ra jn je v rije m e d a se p o s ta v lje n a p ita n ja je d n o m re g u lira ju , je r svako s trp lje n je im a svoje granice. Ovi željez n ič ari n e tra ž e n išta

š to im n e p rip a d a . J e d in o tra ž e p ra k tič n u p ri­ m je n u o n ih z a k o n s k ih o d re d a b a k o je p re d s ta v ­ lja ju n jih o v u z a štitu . In a č e te sve zak o n sk e o d re d b e u p ro tiv n o m slu č a ju p o s ta ju iluzorne i b e sp re d m e tn e i ra d n ik je ta d a u p u ć e n da tra ž i sv o je p ra v o b o rb o m k o jo j je vičn a i n a k o ju je p r im o ra n a sv a k a sin d ik a ln a o rg a n i­ zacija.« K o n fe re n c ija je o d rž a n a 27. k olovoza 1933. go d in e u D rv a ru . U o d lu k a m a k o n fe re n c ije , k o je su p ism e n o u p u ć e n e p o d u zeću , kaže se d a se u p r a v a p o d u z e ć a »Sipad« n e p rid rž a v a z a k o n sk ih o d re d a b a o r a d n ič k o j z a štiti. R ad n o v rije m e n ije r e g u lira n o , p re k o v re m e n i ra d se p la ć a sa m o ra d n ic im a u s tr u g a r i i ra d n ic im a glavne ž e lje z n ič k e ra d io n ic e , d o k sc svim o s­ ta lim ra d n ic im a u sa o b r a ć a ju ta j ra d ne p laća. R ad n ici, č iji je p o s a o ta k v e p r iro d e d a z a h ti­ je v a ra d n o o d ije lo , k a o š to s u stro jo v o đ e , lo­ žači, b r a v a ri, ko v ači, lim a ri, m azači k ola, preg le d ač i k o la , č ista č i, itd ., ne d o b iv a ju ga iako je to z a k o n o m p r e d v iđ e n o i u v e d e n o u m nogim d ru g im p o d u z e ć im a . N ije se p ris tu p ilo g ra d n ji k u p a tila i u m iv a o n ik a i p o re d to g a š to velik d io r a d n ik a ra d i p rlja v e p oslove, k o ji vrlo š te tn o u tje č u n a n jih o v o z d ra v lje . S ta n o v i, a o so b ito o n i u k o jim a ra d n ic i z a je d n ič k i o b ita ­ v a ju , u g la v n o m s u g ra đ e n i v rlo loše i p ro tiv sv ih p ro p is a , j e r k u b a tu r a z ra č n o g p r o s to r a iznosi p ro s je č n o 4— 5 k u b n ih m e ta ra , d o k za­ ko n p re d v iđ a d a m o r a n a s v a k u o s o b u d o la z iti n a jm a n je 14 k u b n ih m e ta ra . K re v e ti i p o tre b ­ n a p o s te ljin a ta k o đ e r se n e d a je ra d n ic im a . O so b ito j e š te tn o p o z d ra v lje to š to ovi s ta ­ novi n e m a ju o d v o je n e p r o s to r ije za s p a v a n je , p a je d n a p r o s to r ija slu ži i za s p a v a n je i za k u h a n je i s u š e n je p o k is lih o d ije la i o b u će. V ozno, s tr o jn o i s ta n ič n o o s o b lje ove željez­ n ice n ije u n if o rm ira n o , ta k o d a se p u tn ic i ne z n a ju k o m e d a se o b r a te . O so b lje k o je v rši te šk u , o d g o v o rn u i n a p o r n u s lu ž b u d a n ju i n o ć u , p o v ru ć in i i zdmi, n a o tv o re n o m z ra k u , n e d o b iv a z im sk e b u n d e i čizm e, te je p r is i­ lje n o d a o d s v o jih m iz e rn ih p la ć a n a b a v lja to p lu o d je ć u i o b u ć u . R a d n ic i ove željezn ice n is u o s ig u ra n i u s lu č a ju iz n e m o g lo sti, s ta r o s ti i s m rti, t e v rlo č e sto , n a k o n d u g o g o d išn je g n a p o ra , p o s ta ju b o g a lji i p ro s ja c i. D isc ip lin sk i p ro p is i važe is to k a o i za d rž a v n o sa o b ra ć a jn o oso b lje , a sve k a z n e i glo b e, k a o i o tp u š ta n je iz slu ž b e o d r e đ u je u p ra v a sa m a , b ez ik ak v e k o m isije i is tra ž n o g p o s tu p k a . D eleg ati p re d la ž u d a se o d m a h p r is tu p i re­ g u lira n ju m e đ u s o b n ih o d n o s a n a o sn o v i o d re ­ d a b a zak o n a . U t u s v r h u z a h tije v a ju d a se o d m a h o s n u je m je š o v ita k o m is ija o d p re d s ta v ­ n ik a p o d u z e ć a , p re d s ta v n ik a za p o sle n o g o so b ­ lja i n jih o v e s tr u č n e o rg a n iz a c ije i p re d s ta v ­

nik a R adničke kom ore, koji će izraditi nacrt p ravilnika, odnosno kolektivnog ugovora i u tu sv rh u traže: »Da U prava ’S ip ad a ’ na jk a sn ije do konca se p te m b ra o. g. p ristu p i pregovorim a za skla­ p a n je kolektivnog ugovora za željezničare za­ poslene n a šu m skoj željeznici po odredbam a Z akona o rad n jam a, o dnosno za osoblje za­ posleno n a pruzi sa javnim saobraćajem , po o d red b a m a p ara g rafa 15 Zakona o željeznica­ m a javnog sao b rać aja. K ao baza za pregovore d a važe Z akon o državnom sao b ra ća ju osoblja za sve željezničare sa pruge javnog saobraća­ ja , a za rad n ičk o pružno, radioničko i ložioničko osoblje, d a se izradi poseban pravilnik. Za sk lap an je kolektivnog ugovora, odnosno naro čito g p rav iln ik a d a važe ovi principi: L pogledu p laća sp o red n ih prinadležnosti, prava n a službeno o d ijelo kao i godišnje dopuste da važe za o so b lje sa p ru g a javnog saobraćaja isti p ro p isi koji važe i za državno saobraćajno oso b lje. Ovi pro p isi da u je d n o služe kao baza za s k la p a n je kolektivnog ugovora za šum ske željeznice i rad n ičk o osoblje. Da se priznaju p o tp u n o o d re d b e Z akona o osig u ra n ju radnika. Z a kona o z a štiti ra d n ik a, te propisi o izboru r a d n ič k ih p o v jeren ik a. Da se prizna 8-satno ra d n o v rijem e, a prekovrem eni rad da se na­ p la ć u je u visini k o ju o d re đ u je p a ragraf 10 Z a k o n a o za štiti rad n ik a . Da se svim a službe n icim a k o ji su zaposleni na pruzi javnog sao­ b ra ć a ja , p riz n a sta ln i radni odnos, da im se o sig u ra a u to m a tsk o u n a p re đ en je p rem a godi­ n a m a službe te d a se p reuzm u po k a tegorija­ m a i fu n k c ija m a k oje su do sada obavljali. Za o so b lje šu m sk ih željeznica (krila) kao i ra d ­ ničko, te p ru žn o pom oćno osoblje, da sc o t­ k a zni ro k ustan o v i po p a ra g ra lu 234. Z. o. p. o d n o sn o za više k v alicifirano osoblje po pa ra­ g ra fu 332 Z. o. r., te da se za ovo osoblje sp o ra z u m n o u red i o tp re m n in a u slu ča ju o tp u š­ ta n ja s posla ili obu sta v e ra d a. Da se životne n a m irn ic e u k onzum im a p ro d a ju po nabavnoj cije n i, p lu s rež ijsk e tro škove po odredbam a p a ra g ra fa 214. Z. o. r. i d a sc odredi p a ritetni o d b o r od p re d sta v n ik a poduzeća i pred sta v ­ n ik a ra d n ik a (rad n ičk i povjerenici) kojem se im a d a ti u du žn o st da k o n tro lira ju cijenu, k v alite t robe i vagu. Da se globe i ostale nov­ č ane kazne svedu n a zako n sk u osnovu, te da se im ovina od globa i p rih o d a iz razlika od 0,01 i 0,99 p a ra poseb n o knjiže u radnički fond, ko jim će ruk o v o d iti posebni o d b o r sas­ tav ljen od z a stu p n ik a U prave poduzeća i rad­ n ičk ih p o v je ren ik a. Ovaj fond im a d a služi za pom oć p o stra d a lim i bolesnim željezničarim a. Z a ove pom oći d a se izradi poseban pravilnik, k o ji se im a p o tp isa ti kod K raljev, banske 45

uprave. Da se o d m a h p ris tu p i u re đ e n ju p e n ­ zionog o sig u ra n ja u ko je će u lag ati p olovinu poduzeća, a p olovinu željezn ičari. Čim se ov aj fond o sn u je d a se im ovina iz p rovizionog r a d ­ ničkog fonda prev ed e u »Penzioni fond« k ao osnovni kap ital. Da se p riz n a sin d ik a ln a o rg a ­ nizacija k o ja je o sn ovana n a Z ak o n u i sve dok uživa zako n sk u z a štitu d a se sp o ro v i n a s ­ tali iz službenih o d n o sa r je š a v a ju je d in o p re k o o rganizacije i rad n ič k ih p o v je re n ik a . D a se zam oli M in istarstv o sa o b ra ć a ja d a ž e ljezn iča­ rim a S ipadovih željeznica v ra ti već ra n ije uživana p rava n a p ovlastice u vožn ji n a d ržav ­ nim prugam a, b a re m u o n o m sra z m je ru , koji uživaju i p enzioneri držav n ih željeznica. Iz p re d n je g se vidi d a su že lje z n ič a ri p o t­ puno nezaštićeni i d a se p o sto je ć e za k o n o ­ davstvo do sad a ne p rim je n ju je u o vom ve­ likom d ržavnom p o duzeću, te n a o sn o v u svih n a p rije d izloženih č in jen ica deleg ati a p e lira ju na sve m jero d av n e fa k to re : n a n a ro d n o poslaničko tijelo k ao i n a re so rn e m in is tre te K raljevsku b a n sk u u p rav u , d a sv o jim a u to r ite ­ tom utiču na U pravu ’S ip a d a ’ d a k o n a č n o p r is ­ tu p i rje ša v a n ju ovog pitan ja.« Tako je poslije dvije g odine sin d ik a ln a p odružnica Sipadovih ž e ljezn ičara u s p je la d a prisili m oćne p oslodavce n a p re g o v o re o s k la ­ p a n ju kolektivnog ugovora. P o d ru ž n ic a je na svoju p re d sta v k u o d 27. kolovoza 1933, u r u j­ nu dobila pozitivan o d g o v o r o d u p ra v e »Šipada«. Podružnica Saveza sa o b ra ć a jn ih i tr a n s p o r t­ nih rad n ik a u T u rb e tu p re d a la je z a h tje v za sklapan je kolektivnog ugov o ra in d u s trijs k ih željezničara poduzeću »Ugar« u tr a v n ju 1934. godine. Na sk u p štin i in d u s trijs k ih želje z n ič a ­ ra, koja je o d ržan a 26. lip n ja u G o stilju , p o s­ tavljen je u ltim ativ n i z a h tjev p o d u zeću d a se u roku od o sam d a n a započne s p re g o v o rim a. Na pregovore 3. s rp n ja d ošli su p re d sta v n ic i banske u p rave. R adničke ko m o re. Saveza sao­ b ra ća jn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a i p re g o v a ra č ­ ki odb o r željezničara. P regovori n isu o tp o čeli je r nisu došli d ire k to ri p o d u zeća po d izgovo­ rom da su na službenom p u tu . R ad n ici su isti dan na sasta n k u donijeli o d lu k u d a će s tu p iti u štra jk ako o d m a h ne p o čnu p reg o v o ri. Tek su nakon toga pregovori počeli. T ekli su bez velikih teškoća, je r je poduzeće p ris ta lo na sve prijedloge. P roblem sc jav io je d in o u vezi s reguliran jem plaća i rad n o g vrem en a. R ad n o vrijem e jc bilo p o tp u n o n e re g u lira n o i tek u posljed n je vrijem e u sp jelo je o rg a n iz a c iji da ga snizi na 300 ra d n ih sati u m je se c u za n o r ­ m alnu plaću. U govorom je on o sv edeno na zakonsku gran icu od 240 sati m jesn čn o . S vaki prekovrem eni rad p laća se rad n im d a n o m 50, a nedjeljo m i u tv rđ e n im b lag d an im a 100 p o sto 46

više o d redovnog. T ak o je p o s tig n u ta povišica u p la ć a m a za o k o 20 po sto . O sim toga, sve vozno i s tr o jn o o s o b lje d o b iv a t će z im ske b u n d e, ra d n a o d ije la , m a šin sk e p re m ije i go­ d išn ji p laćeni o d m o r p re m a g o d in a m a zapo­ slen ja. R ad n ik će d o b iv a ti p la ć u za p rv ih osam da n a b o lo v a n ja , k a o i p la ć u k o ju o s tv a ru je u to k u č e tiri tje d n a ak o b u d e pozvan n a v o jn u vježbu. Svi ra d n ic i k o jim a podu ze će neć e d a ti sta n , d o b iv a t će o d š te tu u nov c u i to 100 di­ n a ra m je sečn o u im e sta n a rin e . Savez s a o b ra ć a jn ih i tra n s p o r tn ih ra d n ik a i ra d n ič k a š ta m p a o vaj k o lek tiv n i u g o v o r is ti­ cali su k a o p rim je r a n u sp je h . U sp jeh je po­ stig n u t — g ovorilo se n a zb o ro v im a — zbog to g a što su svi ra d n ic i bili o r g a n iz ira n i i s p re m n i d a id u u š tr a jk za o s tv a re n je ko lek ­ tivnog u g ovora. »Ovaj u s p je h d ru g o v a u T u r­ b etu« — p isa le su R a d n ič k e no v in e — »treb a d a p o slu ž i k ao p r im je r in d u s trijs k im ž eljezni­ č a rim a o sta lih p o d u ze ća u k o jim a je n jih o v položaj n e re g u lira n . Poduzeće je sa re sp e k to m p rim ilo p re d s ta v n ik e ra d n ik a n a p re g o v o re , je r su ra d n ic i sa sta v n i d io svakog poduzeća, ali im se to p riz n a je sa m o a k o su složni i o rg a n iziran i. D rugovim a u T u rb e tu č e stita m o i p o zivam o d a i od sa d a vode ra č u n a o o rg a n i­ za ciji, a sve o s ta le in d u s trijs k e željez n ič are d a se u n jih ugledaju.« U G o rn jim P o d g arc im a n a s k u p štin i p o d ­ ru ž n ic e Saveza s a o b ra ć a jn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a , k o ja je o d rž a n a 1. ru jn a 1934. u Našičkoj d. d „ svi ž e lje z n ič a rsk i ra d n ic i o d lu čili su d a o b u sta v e sa o b ra ć a j i s tu p e u š tr a jk k ako b i p risilili u p ra v u p o d u z eća n a p o tp isiv a n je kole k tiv n o g u g ovora. P o sre d stv o m v lasti došlo jc do p re g o v o ra . S k lo p lje n je k o le k tiv n i ugo­ vo r izm eđu p o d ru ž n ic a s a o b ra ć a jn ih ra d n ik a i p oduzeća. U govorom su pov išen e n a d n ic e od 12— 40 p o s to ili u p ro s je k u za 20 p o sto . R egu­ lira n o je ra d n o v rije m e i o sig u ra n a s u ra d n ja ra d n ik a s u p ra v o m po d u z eć a o svim p ita n ji­ m a ra d n ih i plaće v n ih uv jeta. T akav je b o rb e n i razvoj i a k tiv n o st Saveza sa o b ra ć a jn ih ra d n ik a v la d a ju ć i režim oc ije n io k a o o p a sa n i za s ta n je n a d rž av n im željezni­ cam a. G od in u d a n a p o slije ra s p u š ta n ja U je d i­ n jen o g saveza ž eljez n ič ara Jug o sla v ije, 22. lis­ to p a d a 1934, režim je z a b ra n io d je lo v a n je i Saveza sa o b ra ć a jn ih i tra n s p o r tn ih ra d n ik a i slu ž b en ik a Jug o slav ije . O braz lo ž en je za njego­ vo r a s p u š ta n je glasilo je : »Po p a ra g ra fu 2 i 15 Z ak o n a o že ljezn ica m a ja v n o g p ro m e ta od 23. lip n ja 1930. v rši m in is ta r za p ro m e t n ad zo r na d svim a željez n ic am a i o d o b ra v a p ro p ise o d u ž n o stim a i p ra v im a i o n ih slu žb en ik a, k o ji su zap o slen i k od n e d rža v n ih željeznica.«

U s m is lu n av ed e n o g o b a v je š te n ja dozvolu za d je lo v a n je »Saveza s a o b ra ć a jn ih i tra n s p o r t­ n ih slu ž b e n ik a i ra d n ik a Ju goslavije« m eđ u slu ž b en ic im a n e d rž a v n ih željezn ica (analogno p a r. 78 Z a k o n a o d rž a v n o m p ro m e tn o m o so b ­ lju ) b io je p o tre b a n p r is ta n a k i su g la sn o st m in is ta rs tv a z a p ro m e t. »K ada je g. m in is ta r za p ro m e t p ro u č io p ra v ila i d je lo v a n je S aveza, izdao je p o d M. S. b r. 19000/34 o d 22. r u jn a 1934. rje š e n je , da se n e slaže s p ra v ilim a i d je lo v a n je m Saveza, j e r je n je g o v o d je lo v a n je p o k u š a j o živ lja v a n ja (p o d d r u g im im e n o m ), U je d in je n o g sav eza že­ lje z n ič a ra Ju g o s la v ije (k o je m u je s izvršnom o d lu k o m m in is tr a za p r o m e t M. S. b r. 521/33 b ilo z a b ra n je n o d a ljn je d je lo v a n je ). Po p r e d ­ n je m rje š e n ju g. m in is tr a za p ro m e t svako d a ljn je d je lo v a n je S av eza p o p re d lo ž e n im p r a ­ v ilim a n ije d o p u š te n o , S avez u b u d u ć e ne m o ­ že više iz v rš a v a ti s ta tu ta r n i d je lo k ru g . S a tim je u sm is lu p a r a g r a f a 11 Z a k o n a o d ru š tv im a u tv rđ e n r a s p u s t Saveza.«52 S avez s a o b r a ć a jn ih i tr a n s p o r tn ih r a d n ik a n ije m o g a o b iti o b n o v lje n n i p o slije b e z b ro j­ n ih in te rv e n c ija , r e z o lu c ija i p r o te s ta n a ra z ­ n im m je s tim a i n a r a z lič itim ra z in a m a . T ek 31. s ije č n ja 1936. o s n iv a ju ž e lje z n ič a ri u D rv a­ r u Savez in d u s tr ijs k ih ž e lje z n ič a ra Ju g o sla v ije . P ra v ila z a ta j sav ez b ila s u već o d o b re n a , ta k o d a je Sav ez p o č e o d je lo v a ti s o sn iv a č k o m sk u p ­ š tin o m i iz b o ro m C e n tra ln o g o d b o ra . R a d n ič k e n o v in e d o n ije le s u s lije d e ć i p rik a z s o sn iv a č ­ k e s k u p š tin e : »V elika sa la ra d n ič k o g d o m a u D rv a ru b ila j e p u n a ž e lje z n ič a ra i ra d n ik a iz g lav n e željez­ n ič a rs k e r a d io n ic e . P r is u tn i s u s lu š a li p a žljiv o r e f e r a t Ž u p a n č ić a i K e c m a n a , k o ji su g o vorili o p o tre b i o rg a n iz a c ije . Ž u p a n č ić je g o v o rio o p o n a š a n ju p o s lo d a v a c a k o ji s u p o sta li n e u m o ­ ljiv i o tk a k o s u ž e lje z n ič a ri o s ta li bez o rg a n iz a ­ cije , o d n o s n o o tk a k o j e lik v id ira n S avez željez­ nič a ra . P o s lije k ra ć e ra s p ra v e , iz a b ra n a je u p ra v a S aveza. U u p r a v u s u u šli: p re d s je d n ik K eo m a n T o m o k o tla r, p o d p re d s je d n ik P rh o č S tje p a n s tro jo v o đ a , b la g a jn ik N ik o la R odić stro jo v o đ a , z a m je n ik N ešić M ilan b ra v a r, se ­ k r e ta r Ž u p a n č ić Iv a n stro jo v o đ a , z a m je n ik N e­ bo jš a M lad en o v ić b ra v a r, č lan o v i u p ra v e : B a­ la b a n T riv u n b r a v a r , G r u b o r M ih a jlo k o č n ič a r, M a te rić S te v a n ložač, B a jić S te v a n k o tla r. N ad z o rn i o d b o r: P e tra k o v ić Đ u ro vlak o v o đ a, K o rb a r Iv a n stro jo v o đ a , K e c m a n V id telefo ­ n ista , M o ra č a V u čen p ru ž n i r a d n ik , Popović L u k a sk u p in o v o đ a , B a jić M a rk o p is a r k ola. R a c a S p iro p o m o ć n i ra d n ik . N a k o n iz b o ra sa ­ vezne u p ra v e , ra z v ila se d is k u s ija o ja č a n ju 52 U jedinjeni sindikati, 11—12/1934.

organizacije, i o to m e n iča re iz svih o stalih nizaciju. Poslije toga, ra n ju MMO URSS-a u

d a treb a pozvati željez­ m je sta u njihovu orga­ p ristu p it će se organizi­ Drvaru.«

N a poziv C entralne uprave u Drvaru, o d r­ ž ana je u L ju b iji 22. ožujka 1936. osnivačka sk u p štin a podružnice Saveza in d u strijsk ih že­ ljezničara. S k u p štin i je p redsjedavao Sim o Ljubenić, stro jo v o đ a . Na sk u p štin i se govorilo o n a p o rim a U jedinjenog saveza željezničara i Saveza sa o b ra ć a jn ih i tra n sp o rtn ih radnika da p o p rav e položaj in d u strijsk ih željezničara, sve d ok ih v lasti n isu zabranile. S k u p štin a je iza­ b ra la u p ra v u podružnice. Za p red sjednika jc iz a b ra n Sim o L jubenić, strojovođa, njegova za­ m je n ik a M uho Zukić, kočničar, za sek retara Jovo M arinković, vlakovođa, zam jenika Jakov Reich, o tp re m a ć vlakova, za blagajnika Jure M araković, b ra v a r, a za njegova zam jenika J o h a n Leskovski, strojovođa. Za odbornike i u N ad zo rn i o d b o r izabrani su: Jovo Bajić, T ri­ v un B oganović, vlakovođa, Lazo Ceranić, Ah­ m ed H alilović, k očničar, Pavao Jakić, Husein M ojdžić, k očničar, S tipe Pavičić, kočničar, Mu­ s ta fa S a hlunić, kočničar, Jovo Tizić. Savez in d u strijsk ih željezničara D rvar, p re­ m a iz v je šta ju k o ji je podnesen na IV kongresu URSS-a, b ro jio je 1937. godine 114 ispravnih članova. U dru živ an je ra d n ik a državnih željeznica u k lasn e sin d ik a ln e o rganizacije o stalo je za vrije m e tr a ja n ja sta re Jugoslavije zabranjenu. P o sto ja lo je u d ru ž e n je nacionalnih željezniča­ ra , č iji su fu n k cio n ari ra d ili po nalozim a re­ žim a, šp iju n ira li klasn a gib a n ja m eđu željezni­ č a rim a i svaki k lasni z ah tje v željezničara i bro ­ d a ra prog la šav a li an tid rž av n im , ukazujući poli­ c iji n a ra d k o m u n ista, pa ipak je i U druženje n a cio n aln ih željez n iča ra i b ro d ara bilo p risi­ lje n o d a p od p ritisk o m svojih članova podnosi p r e d sta v k e i m olbe vladi i m inistarstv im a u k o jim a se m olilo d a se popravi težak položaj že lje zn iča ra. T ako je, na p rim je r, 6. studenog 1933. god. p o d n ijelo U druženje p redstavku p re d sje d n ik u vlade i m in istru financija u ko jo j je delegacija, m eđu o stalim , rekla i slije­ deće: »R adnici n a ž eljeznicam a dan as nalaze se u v rlo te šk o m položaju, n aro č ito p ru žn i radnici k o ji p rim a ju o d 1,50 d in a r a do 10 d in ara na im e plaće za m jesec d ana. N aši su redovi zbog ovakve situ a c ije pokolebani. O d godine 1930. po č elo je sistem atsk o sm a­ n jiv a n je p rin a d ležn o sti sveg željezničarskog oso b lja. U p rvom re d u , su te m je re pogodile ra d n ik e. I d o k je sm an jiv a n je p rinadležnosti 47

re gulirrjio m o so b lju B io o d S— 20 p o sto , radnik ? je sm a n je n o za 40—75 p o sto . N ajbolji kvalificirani r a d n ik z a ra đ u je i biva m jesečno na r u k e o k o 900 d in a ra , je bilo slučajeva da nek i ra d n ik d o b ije m jesečn u p laću na ru k e sam o 6 d in a ra .

ko d do­ do k k ao

N esum njivo je d a rad n ic i ovo s ta n je n e m o ­ gu više izdržati. N jihova je sn ag a d o šla do k ra ja i nem a više p ita n ja o p o žrtv o v an o sti, je r je p re đ e n a i ta gran ica, a naSi su željezničari išli sa s trp lje n je m i d o te i p re k o te granice. Zar nije stra šn o da sm o m i m o ra li m eđu rad n ik e i njihove o b ite lji d ije liti k u k u ru z , da im održim o goli život? Z ar n ije s tra š n o d a n a ­ še porodice ša lju d jecu na u lice d a ta k o n a d u i isprose hleba?«54 Željezničari su pod vod stv o m k o m u n istič k e p a rtije nastavili b o rb u p ro tiv e k sp lo a ta c ije , ponižavanja i svih v rs ta u g n je ta v a n ja . T ako, na prim je r, Ra d n ik, o rg a n p o k ra jin s k o g o d b o ­ ra URSS-a za H rv a tsk u piše o b o rb i željez­ ničarsk ih ra d n ik a Z agreba za o sn o v n a p ra v a koja nisu mogli da is ta k n u p re k o u d ru ž e n ja nacionalnih željezničara, p a su bili p rin u đ e n i da se posluže šta m p o m i da tim p u te m kažu željezničkoj u p rav i i ja v n o sti š to z a h tije v a ju . »Zahtjeva se da se p o sto je ć i zak o n i, p ra v iln ic i i uredb e izvršavaju, da se p riz n a sta ln o s t za­ poslenja svim ra d n ic im a k o ji su d u lje o d tri godine u željeznici, da se u k in e n e p la ć e n i d o ­ pust, d a se za g a ra n tira red o v n o is k o riš ta v a n je godišnjeg od m o ra, d a se ne k rši o sm o sa tn o ra dno v rijem e, da se ra sp išu izbori za ra d n ič k e povjerenike, da se p enzionom i b o le sn ičk o m fondu p rizna p o tp u n a s a m o sta ln o st, d a se p r o ­ vede o sig u ran je za slučaj n ezap o slen o sti, da se zag a ra n tira rad n ic im a n a p re d o v a n je u slu ž­ bi, da m u se za p en ziju p r iz n a ju sve go d in e službe, da sc z a g a ra n tira p o č e tn ik u zad o v o lja ­ vajuća plaća, d a se u k in e n a k n a d n a u p la ta za radnički penzioni fond, d a se p re k in e s p r a k ­ som p re m je š ta n ja službenika, d a se p ra z n a m jesta po p u n e p u te m ra sp isa , da se p rv im aprilom obesp rav e re d u k c ije plaća, d a se p o ­ vrate p rija šn je veće plaće, da se p ra v iln ic i o spored n im p rin a d le ž n o slim a p rilag o d e d a n a š ­ njim ra zm jerim a i p o tre b a m a željezn ičk e slu ž­ be, da se b ro jn o sta n je o so b lja p o p u n i p re m a p otre b a m a rada, da službenici s n a v rše n im go­ dinam a službe m ogu ići u pen ziju , d a se ulozi

za fond za o sig u ra n je z a s ta ro s t p la ć a ju u p o sto tc im a o d o snovne p laće, a d a d iia v a d ad e te m e ljn u g la vnicu za ta j ra d n ič k i fo n d . D a se o sig u ra ž e lje zn iča rim a slo b o d a org an iz ira n ja .« 2. o ž u jk a 1938. g o dine o d rž a n a je sk u p ­ š tin a ra d n ik a že ljezničke rad io n ic e u Z agre­ b u k o jo j je p risu stv o v a lo 1200 ra d n ik a . S k u p ­ š tin u je o rg a n iz ira la p a r tijs k a o rg a n iz a c ija . Ne­ k oliko g o v o rn ik a ra d n ik a g o vorilo je k r a tk o i jez g ro v ito . R a dnici su o š tro p r o te s tir a li p ro ­ tiv p o k u š a ja d ire k c ije d a im se snizi z a ra d a za 18 p o sto . N a z a v rše tk u s k u p štin e p re d lo ­ žena je re zo lu cija k o ja glasi: »Svi ra d n ic i glavne ž eljez n ič k e r a d io n ic e u Z agrebu, sa k u p lje n i n a sv o jem s a s ta n k u 2. o ž u jk a 1938. u p ro s to rija m a »Ž eljezničke k a n ­ ti ne« n a k o n o p širn o g ra s p ra v lja n ja o svom e ek o n o m sk o m i so c ija ln o m p o lo ža ju , p rih v a ć a ju slije d eć u Rezoluciju : J e d n o d u šn o u sta n o v lju je m o , d a je n a š ek o ­ n o m sk i i so c ija ln i p oložaj v rlo n e p o v o lja n i d a je p o tr e b n o ja č e n a s to ja n je za n a še osig u ­ r a n je .

A k o rd n i su sta v p re m ija k o ji je godine 1924. u v ed e n p ro tiv vo lje ra d n ik a , n a d o k n a d io je u p rv im g o d in a m a sv o je p rim je n e ra z lik u u p la ć a m a želje zn ičk ih ra d n ik a , k o ja se p o k az a­ la k a o ra z lik a p re m a te m e ljn im p la ć a m a slič­ n ih ra d n ik a u p riv a tn im po d u ze ćim a . T a d a n ji k lju č p re m ije o d re đ iv a o je tri v isine n a g ra d e za u šte đ e n o v rije m e , te je s re d n ja n a g ra d a toga k lju č a za k v a lific ira n e ra d n ik e b ila din 7,43 po sa tu , š to je z a je d n o s te m e ljn o m z a ra ­ d o m o d g o v ara lo z a ra d i ra d n ik a u slič n im p r i­ v a tn im pod u zeć im a. Da se p o stig n e š to veća p ro iz v o d n ja u ra d io n ic i, p re šlo se k a sn ijim iz m je n a m a n a sn iža v an je ta d a š n je g k lju č a p re ­ m ije , a dozvolio se viši p o s to ta k u šte đ e n o g v re m e n a, što je d ovelo do toga, d a je »R adnič­ k im p rav iln ik o m « d o zvoljeni p r o s je k o d 33 po­ sto p o d v o stru č e n , ali je k lju č p re m ije snižen n a d in 4,10 p o sa tu . U zm e li se u o b z ir d a su k ro z to v rije m e u više n a v ra ta z n a tn o snižene cije n e ta d a š n jih v re m en ik a, vidi se, d a je cije­ li su sta v p re m ija doživio z n a tn e p r e in a k e , ali n a š te tu ra d n ik a . O vim m je ra m a po stig lo se to lik o d a su ra d n ic i, u po g le d u p ro iz v o d n je došli do m ak sim u m a , te je p ita n je , hoće li se tu i d a lje m oći jo š n e što po stić i. Poviše­ n je z a ra d a u m je se c u stu d e n o m 1937. o sje tio je sam o m alen i b ro j ra d n ik a , o b z iro m na i v n ^ a Za ? r e b - 28. V II, 13, 27. X, 1. X II 1934. 12, 19. I, 9, 16. I I 16 I I I 8 22 29 sk u p o ć u k o ja vla d a u Z agrebu, o so b ito sk u p o ­ V l - i V n . * ! . IX 1934; 4. I 1935; 7. I I , ' 1 3 . 'l l i ; ću stanova. N ajveći b ro j ra d n ik a , a pogotovo fizički ra d n ic i, p ro šli su vrlo slabo, p o v iš i c u X M v,Vx "fn ,?e° S 'ad ' 21 V I< 22‘ I X > 20. je d v a d a i o sje ć a ju , a m nogi uo p ć e n isu dobili 27. V il 1934 1 1’ 8’ 22‘ V I’ 13- 20- n išta. N a jn o v ijo m o d lu k o m glavnog ra v n a te lj­ 48

stva, k o jo m bi se p o n o v n o tre b a lo sniziti c ije ­ n e v re m e n ik a d o 9 p o s to , što bi z ap rav o zn a­ čilo sn iž e n je d o 18 p o sto n a 180 sa ti Tadnog v rem en a, ra d n ic i bi z a ista tre b a li izgubiti vi­ še neg o š to su p o v išic o m do b ili. Oni p a k ra d ­ nici, k o ji su to m p rilik o m o sta li bez povišice ili su d o b ili sa m o 10 d o 20 p a ra po sa tu , bili bi o so b ito pog o đ en i. N a s a s ta n k u s a k u p lje n i ra d n ic i a p e lira ju n a m je ro d a v n e , d a o tk lo n e sv ak o n a sto ja n je za nov im s n iž e n je m z a ra d a , a isto d o b n o da p o m o g n u sv im a, o s o b ito fizičk im ra d n ic im a p o v eća n je m n jih o v ih d n e v n ic a , p ro p is a n ih o d ­ re d b o m o d 1933. g o dine.«55 V id je li sm o d a je ž e lje z n ič k i tr a n s p o r t u k a p ita lis tič k o j Ju g o sla v iji b io p re d m e t b ezo b ­ z irn e e k sp lo a ta c ije n a jb r o jn ije g d ije la ra d n ič ­ 55 Radnik, br. 82, 88/1938.

ke klase Jugoslavije. Svi režim i tretira li su ra d n ik e na željeznici kao državne službenike k o jim a n ije bilo dozvoljeno d a se organiziraju u revolucionarne sindikate, a kasnije ni u refo rm ističk e , čim e se h tje lo u potpunosti is­ klju čiti m ogućnost bo rb e saobraćajnih radnika u kojoj je v ladajuća buržoazija, s obzirom na iskustvo generalnog štra jk a iz 1920. godine, gledala svoga najo p a sn ije g n ep rijatelja. Že­ lje zničarski radnici nisu bili izolirani od o sta ­ loga klasnoga rad n ič k o g p okreta. Oni su bili sudionici u k u ltu rn im i sportskim radničkim d ru štv im a, n a m asovnim izletim a, zborovim a ra d n ik a i u d em o n stra cijam a koje je organizi­ ra la K o m u n ističk a p a rtija . Rukovođeni najbo­ ljim i n a jsv je sn ijim dijelom željezničarskih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a , članovim a KPJ i SKOJ a, o n i su n astavili da kroz razne vidove vode revo lu cio n a rn u b o rb u u sporedo i u k orak s os­ ta lim d ijelo m revolucionarnoga klasnoga rad­ ničkog po k re ta .

O RADU KOMUNISTA U NACIONALNIM I STRUČNIM UDRUŽENJIMA ŽELJEZNIČARA

M eđ u »žute« s in d ik a ln e o rg a n iz a c ije — one k o je su ra d ile u in te r e s u p o slo d a v a c a — u b r a ­ ja li su k o m u n is ti n iz ra d n ič k ih o rg a n iz a c ija k o je s u n a s ta le i ja č a le p o slije slo m a re v o lu ­ c io n a rn o g a s in d ik a ln o g p o k r e ta 1919— 1920. Od tih o rg a n iz a c ija n a jja č i je b io S avez ju g o s la ­ v e n sk ih n a c io n a ln ih ž e lje z n ič a ra i b ro d a ra , k o ji je o b u h v a tio v elik b ro j s a o b ra ć a jn ih i tra n s p o r tn ih r a d n ik a u g o d in a m a p o s lije slo ­ m a g e n e ra ln o g š t r a j k a ž e lje z n ič a ra 1920. go­ din e . U p ra v a to g S av eza b ila je u p o tp u n o s ti u ru k a m a v iših ž e lje z n ič k ih č in o v n ik a i n e što k v a lific ira n ih ra d n ik a . S ve v la d e i režim i po­ slije O b z n a n e n a s to ja li su sv im s re d s tv im a da o ja č a ju ta j n a c io n a ln i Savez, j e r su u n je m u v id je li je d a n o d p re d u v je ta d a , u s lu č a ju v eli­ k ih š tr a jk o v a , r a t a ili u s ta n a k a , b u d e o sig u ­ r a n o fu n k c io n ira n je s a o b ra ć a ja , bez čega bi c ije li d rž a v n i i v o jn i a p a r a t b io p a ra liz ira n . T u te n d e n c iju n a jb o lje d o k a z u je č in je n ic a da je p o Z a k o n u o ž e lje z n ič k o m s a o b ra ć a jn o m o so b lju , o d g o d in e 1921, b ilo d o p u š te n o po­ s to ja n je sa m o je d n o g sin d ik a ln o g saveza za že ljez n ič a re , je d n o g sav eza ložača i saveza s tro ja r a . O va d v a saveza, k o ja su o b u h v a ć a la v rlo v ažn e g ru p e s a o b ra ć a jn ih r a d n ik a , b ila su sa sv im c e h o v sk e p riro d e . P o slije u v o đ e n ja

še sto ja n u a rsk e d ik ta tu re režim je sm atrao Sa­ vez ju g o slav e n sk ih že ljezničara i b ro d a ra važ­ n im e lem en to m za stv a ra n je pod svojim u tje č a je m i u tje c a je m poslodavaca, pa ga je u sm je­ rav ao n a o rg an iza cijsk o u je d in je n je s Jugoslov e n sk im nacio n aln im rad n ičk im sindikatim a. U sp rk o s tom e što su svi željezničari obavezno b ili članovi Saveza, njegovo vodstvo je izbjega­ valo d a se p o tp u n o izjasni za organizacijsko u je d in je n je s Jugoslovenskim nacionalnim rad­ n ičk im sin d ik atim a . K ako se, poslije zabrane U je d in je n o g saveza željezničara Jugoslavije i S aveza sa o b ra ć a jn ih i tra n sp o rtn ih rad n ik a i s lu žb e n ik a Ju goslavije, U druženje jugoslaven­ ski n ac io n aln ih ž eljezničara i b ro d a ra zvanično n ije p rik lju č ilo JN R S, ko m u n isti su ra sp rav ­ ljali o n jih o v u p ro fašistič k o m k a rak teru . IV z em aljsk a k o n fe ren cija K om unističke p a r tije Ju goslavije, p o red u sv a ja n ja k u rsa za p re tv a ra n je refo rm istič k ih sin d ik a ta u revolu­ cio n a rn e organ izac ije ra d n ič k e klase, istakla je p ita n je stv a ra n ja o rg an izacije željezničara k ao je d n o od n a jv a žn ijih p ita n ja sindikalnog ra d a. Z ajed n o s re fo rm istim a pozvani su ko­ m u n isti d a u đ u u U druženje jugoslavenskih n a cio n aln ih želje zn ič ara i b ro d a ra i tam o stvo­ re o p o zic iju n a k la sn o j bazi. To je p ružalo niz 49

legalnih m ogućnosti za p o k re ta n je i vo đ en je klasnih ak cija. U prv o m re d u oko is p la ta z a ra ­ da i b ira n ja ra d n ič k ih p o v je re n ik a , poveziva­ n ja a k cija i njih o v a u sk la đ iv a n ja u ra z ličitim centrim a, te p o k re ta n ja b o rb e za slo b o d u o rg a ­ niziran ja.56 Proleter, org an CK K PJ je o b o rb i željezn i­ ča ra pisao: »Od u v o đ e n ja š e s to ja n u a rs k e d ik ­ ta tu re ra d n icim a u z a g reb ačk o j, m a rib o rs k o j, subotičk o j, niškoj i sa ra je v sk o j željezn ičk o j radionici snižene su n ad n ice za više od 50 posto kao i d ru g a p ra v a i povlastice. R ad n ici u ložionicam a i na pru zi iz ra b lju ju se i šikan iraju kao ro b lje. G lavni razlog je u to m e što poslodavac — d rž a v a — svoje ra sh o d e za v o j­ sku, policiju i za n a o ru ž a n je n a s to ji p o d m iriti kroz sm a n je n je rad n ič k ih p la ta . P rilik o m za­ b rane U jedinjenog saveza želje z n ič a ra i p r o ­ tjeriv an ja ra d n ičk ih p o v je re n ik a s p o sla re fo r­ m isti nisu n išta podu zim ali, što više o d b ija li su i sve pred lo g e o o rg an izaciji o tp o ra k o ji su dolazili iz redova k o m u n ista . Da bi se p oložaj željezničarskih ra d n ik a p o p ra v io p o tre b n o je u svim rad io n icam a i ložionicam a i n a p ru zi organizirati o tp o r ra d n ik a sv ak o j n e p ra v e d n o j globi, svakom n e isp laćiv an ju p re k o v re m e n o g rada, p re m ija i u tv rđ en o g p o s to tk a , svak o m daljn jem p o k u ša ju sn ižav an ja n a d n ic a , svakoj šikanaciji. To tre b a č in iti u Z ag reb u , S a ra je v u , Nišu, S ubotici, M a rib o ru i d ru g im m je stim a . Putem o rg a n iz ira n ja sk u p štin a , s a k u p lja n ja potpisa, sla n ja d eleg acija k o je će iz a b ra ti ra d ­ nici te zah tjev a d a se p ro v ed u u život o d re d b e Zakona o ra d n ja m a i z a k o n sk i p ro p isi o izb o ru radničkih pov jeren ik a. Te izb o re tr e b a p ro v o ­ diti po o d je lje n jim a , bez o b z ira na z a b ra n u , a onda se b o riti za njih o v o p riz n a v a n je . U svim rad io n icam a, ložionam a i n a p ru g a m a tre b a o rg an izirati ak c iju p ro tiv r a s p u š ta n ja US2 i za p ravo slobodnog sin d ik a ln o g o rg a n i­ ziranja.« ” U d rugom član k u P roleter ističe d a su “ žcIjezničari i b ro d a ri sve više z a b rin u ti zbog toga što zao sta ju za ta rifn im i š tra jk a š k im p okretim a koji se vode širo m zem lje. »U druže­ nje jugoslav en sk ih n acio n aln ih želje z n ič a ra i bro d a ra u sp jelo je d a svoje članove o d v o ji od ostalih klasnih sin d ik a ta . U sam ljen i i p re p u š ­ teni sam ovolji b iro k ra c ije k o ja igra p re s u d n u ulogu u nacionalnom sin d ik a tu , ž e ljezn ičari i bro d a rc i s m a tra ju d a bi tre b a lo p o k re n u ti oz­ biljn u a k ciju za slo b o d n o o rg a n izo v an je u sin ­ d ikatu u kom e će im ati p re su d n i u tje c a j i vo­ lti prv u rije č sam i rad n ici i n a m je šte n ic i borbe' TjRsS SrJ Ul a ref ° rm *z>™ na put klasne W ^ Zagreb, s tr g g nunista u nJem u 1929-1934, 57 Proleter, 1929—1942, 264—265. 50

saob rać aja.« S in d ik a t že ljezn iča ra tre b a o bi d a b u d e n e zavisan i slo b o d a n , izvan p o s to je ­ ćih s in d ik a ln ih g ru p a c ija . U vezi s tim p re d ­ lagalo se d a se dog o v o re s p rista lic a m a je d in ­ stv a u n u ta r n a cio n aln ih s in d ik a ta , k ao i s o n i­ m a k o ji se n a laze u S avezu m e ta lsk ih ra d n ik a i d ru g im sin d ik a ln im g ru p a c ija m a (u H rv a tsk o j s HRS-om , u S lo veniji sa JN S i JSZ) za je d n ič ­ ke a k c ije k o je bi o sig u ra le s a m o sta la n ra d sin ­ d ik a ta želje zn iča ra. T ak a v sin d ik a t n e b i sm io p rić i Ju g o slav e n sk o j ra d n ič k o j z ajed n ic i k oja je p riv je sa k r e a k c io n a rn ih p o litič k ih p a rtija . U to j ak c iji tre b a lo bi g lavnu p a ž n ju u p ra ­ viti n a is tic a n je n e p o sre d n ih i sv im a za je d n ič ­ k ih z a h tje v a za p o b o ljša n je ra d n ih i životnih u v je ta ž e lje z n ič a ra i b r o d a ra u sam o m n acio­ naln o m sin d ik a tu . O d n jeg o v ih čla n o v a tra ž ilo se d a p u te m a k c ija za izbore ra d n ič k ih p o vje­ re n ik a , č lanova u p ra v a m je s n ih i o b la sn ih sa ­ veznih o rg a n a , u z ad ru g a m a , m iro v in sk o m fo n ­ d u i d r u g d je po ziv aju n a o d g o v o rn o st že lje z­ n ič k u b iro k r a c iju k o ja je Savezu z a sje la n a šiju .5* U sp rk o s r a s p u š ta n ju k la sn o U jed in je n o g sa ­ veza ž e ljez n ičara, o d n ije li su k o m u n isti z a je d ­ no sa so c ija listim a p o b je d u u izb o rim a za b o ­ le sn ičk i fo n d ž elje zn ičara. N ad z o r n a d fo n ­ do m im a o je sam p o slo d av ac — M in ista rstv o s a o b ra ć a ja . P olovinu sk u p š tin a ra im enovala je že ljez n ič k a in sp e k c ija , a po lo v in u je b ira lo sa o b ra ć a jn o o so b lje . P rilik o m iz b o ra za p re d ­ sta v n ik e ra d n ik a p o sta v lje n e su liste k lasn ih i n a cio n a ln ih ž eljez n ič ara . U ra n ijim izb o rim a u v ije k su p o b je đ iv ali »nacionalni« željez n ič ari, j e r je iz b o rn i re d b io n a m je š te n ta k o d a im je to osig u rav a o . M e đ u tim , 6. p ro sin c a 1934. n a p o d ru č ju že ljezn ičk e d ire k c ije u Z agrebu p o b ije d ila je o p o z ic ija n a č e l u s A k c i o n i m o d b o r o m k o ji su sač in ja v a li članovi ra s p u š te n ih sin d ik a ta i s tr u č n ih u d ru ž e n ja . O p ozicija je d o b ila 6977 glasova, a U d ru že n je ju g o sla v e n sk ih n a c io n a ln ih ž elje z n ič a ra i b ro ­ d a r a 3.083 glasa. (T re b a, m e đ u tim , ista ć i d a je , u s k la d u sa s ta ro m p ra k so m k od p re b ro ja ­ v a n ja glasova, 4.000 g lasova opo zicije p ro g la ­ šeno je neva žeć im a i p o n ište n o ). B u d u ć i d a je p o b je d a opo zic ije b ila a p so lu tn a , to su svi m a n d a ti b ira n ih s k u p š tin a ra p rip a li n jo j.” P o če tk o m 1935. godine, n a k o n p o b je d e u iz b o rim a za b o le sn ičk i fo n d željezn iča ra, d o ­ nio je m in is ta r u n u tra š n jih p oslova, n a osnovi Z a k o n a o za štiti ja v n e b e zb e d n o sti i p o re tk a u d ržavi, u s p o ra z u m u s m in istro m v o jsk e i m o rn a ric e , 12. veljač e 1935. U red b u o p o s tu p ­ k u u slu č a je v im a š tr a jk a ili n e re d a n a željez­ n icam a, u b ro d a rstv u , n a p o šti, te le g ra fu i tele­ » Isto, 441—442. 59 Radničke novine, Beograd, 4. I 1935.

fonu. Po to j U redbi u slu č a ju d a držav n i ili sam o u p ra v n i činovnici, službenici, dn ev n ičari, k o n tra k u ltu m i činovnici i rad n ic i n ad leštv a, usta n o v a i p re d u z e ć a n a ž e ljezn icam a u b ro ­ d a rstv u , n a p o šti, te le g ra fu , telefo n u p o je d i­ n a čno, u većem b ro ju ili u k u p n o p re s ta n u v r­ šiti sv o ju slu ž b u u c ilju š tr a jk a , o d n o sn o ako se u tv rd i d a p o s to je p r ip re m e za š tr a jk , m i­ n is ta r v o jsk e i m o rn a ric e , u s u g la sn o sti s m i­ nistro m u n u tr a š n jih p o slo v a i m in is tro m sao­ b ra ć a ja , z a tra ž it će u k a z za p o ziv na v o jn u s lu ib u ra d i p ro d u ž e n ja r a d a n a c ije lo j d ržav ­ n oj te r ito r iji (opći poziv) ili u p o je d in im sao­ b ra ć a jn im n a d le štv im a , u s ta n o v a m a i p re d u ­ ze ćim a (d je lo m ič a n poziv). »Od m o m e n ta obn a ro d n a ja v a n ja u k a z a za poziv n a v o jn u služ­ bu, p a n a jd a lje za 12 časo v a, p o zv an a lica na v ežbu d u ž n a su d a se ja v e n a d le štv u , u stan o v i ili p re d u z e ć u g d e su p re to g a b ili zap o slen i i d a p ro d u ž e sv o je re d o v a n posao.«60

Udruženje Jugoslavenskih nacionalnih željezničara i brodara U d ru ž e n je ju g o s la v e n sk ih n a c io n a ln ih že­ lje z n ič a ra i b r o d a r a o d rž a v a lo je sv ak e g odine svoj k o n g re s i k r s n u sla v u sv e to g c a ra Kons ta n tin a i c a ric e Je le n e . T a k o je , n p r., u N išu 18. i 19. lip n ja 1932. g o d in e o d rž a n X IV k o n ­ g re s, u Z a g re b u 11. lip n ja 1933. g o d in e XV k o n g res, u S u b o tio i 22, 23. i 24. lip n ja X V I k o n g re s. O v d je d o n o s im o p rik a z sa m o X V II k o n g re s a k o ji se je o d rž a o u O sije k u 7. s r p ­ n ja 1935. g o d in e . U d ru ž e n je se d ije lilo n a s tr u č ­ n e o d s je k e r a d n ik a , te h n ič k o g i p ru ž n o g o so b ­ lja , m a g a c io n a ra , p o m o r s k ih i r ije č n ih b r o d a ­ ra , p o slo v o đ a ra d io n ic a i lo žio n ica, voznog i m a n e v a rs k o g o so b lja , p re g le d a k o la , ložača, b a n o v in sk ih ž e lje z n ič a ra , p r im o r s k ih i p o žarev a čk ih ž e lje z n ič a ra , ž e lje z n ič a ra U so ra — Prib in ić a, Z av id o v ića i H a n -P ije sk a , u m ir o v lje n ik a i o s o b lja z a g r a đ e n je ž e ljezn ica. N a k o n g re su je b ilo 89 d e le g a ta k o ji s u p r e d s ta v lja li 35.600 član o v a. N a L ju b lja n s k u o b la s t o tp a d a lo je 13 p u n o m o ć i (5.200 č la n o v a), S p lits k u 1 p u n o ­ m o ći (400 č lan o v a), S u b o tič k u 19 (7.600 čla n o ­ va), Z a g re b a č k u 14 (5.600 č lan o v a), S a ra je v s k u 15 (6.000 č lan o v a). B e o g ra d s k u 27 p u n o m o ć i (10.800 član o v a). P rije k o n g re s a o d rž a n a jc k o n fe re n c ija n a k o jo j se ra s p ra v lja lo o izv ješ­ t a ju C e n tra ln e u p ra v e i C e n tra ln o g v o d stv a. U d ru ž e n je je o d p o s lje d n je g k o n g re sa , o d r ­ ža n o g 1934. u S u b o tio i, tra ž ilo d a se v ra te p o v la stic e z a v o ž n ju za ž e lje z n ič a re i b ro d a ­ 60 Isto, 1. I II 1935.

re i da se prim ijen i radnički Pravilnik kako bi se ra dnicim a, posebno Tadnicima na prugam a osigurao m inim um sredstava za život. Isto ta­ ko U druženje je tražilo da se radnicim a osi­ g u ra d rvo i ugljen (kao i ostalom osoblju). U to k u godine p ro m ijen ila su se tri m in istra sao­ b ra ć a ja , p a je ce n tra ln a up rav a došla na kon­ gre s s čitavim nizom neriješe n ih p itan ja. Cen­ tra ln a u p rav a od rž ala je šest plenarnih sjed­ nica. C en traln o vodstvo je pet p uta posjetilo m in istra sa o b rać aja, d esetinu p uta je posjetilo generalnog in sp e k to ra i načelnike generalne d irek c ije . U sprkos tom e m noga su pitanja o sta la neriješe n a. Tražila se izm jena Zakona 0 državnom sao b rać ajn o m osoblju. U izvješta­ ju se o tom e kaže: »tražim o da nam se da je d a n zakon koji će odgovarati duhu vrem ena 1 n am a, je r nije m ala uloga koju vrše željezni­ ča ri i b ro d a ri u životu države i dru štv a uopće. Mi sm o n a to sta ln o ukazivali i stalno ćemo u k a zivati sve dotle dok nas ne budu razum eli. Ž eljezničari i b ro d a ri n isu nikakav povlašten stalež u ovoj zem lji već nap ro tiv njihova je služba tešk a i n a p o rn a i to tre b a svako da raz u m e a razum eće je najlak še tako ako na­ sto ji d a se sam uveri o pravom i teškom sta ­ n ju i d a n a šn je m položaju željezničara i bro­ dara.« K o n sta tira ju ć i d a je Pravilnik o radnicim a već tri godine n a snazi za koje vrijem e je U d ru ž en je uza lu d n o in terv e n ira lo da se on p o štu je u svim svojim odred b am a , radničko p ita n je p o sta lo sre d išn ji problem u U druženju, kaže se u izv ješta ju : »Naše drugove rad n ik e najviše je pogodilo što n isu rad ili u sve rad n e dane i za sve rad ­ no vrem e, a n a ro č ito što su sekcijski radnici ta k o loše plaćeni d a ne m ogu o sigurati svoju eg zisten c iju sa za rad o m k o ju im takav rad p ru ž a. Ne m a n je pogodilo ih je i to što svi n isu m ogli k o ristiti prav o povlastice za pro­ voz d rv a i u glja. I po jed n o m i po drugom p ita n ju O rg anizacija je rad ila tokom cele go­ dine, p a i o v d je ovo p ita n je iznosi pred vas k a o nerešen o , tražeći d a uz pun u odgovornost i uz p u n u z a je d n ičk u sa ra d n ju svih nas zah tev a m o d a se položaj ra d n ik a kao državnih sa o b ra ć a jn ih u sta n o v a reši ta k o d a im se bezuslovno obezbedi m in im u m za egzistenciju.« K ao je d n o od a k tu a ln ih p ita n ja koje je U d ru že n je p o k re ta lo bilo je i p ita n je položaja poslovođa. N jim a u m iro v in u nisu ura ču n a te godine k o je su p roveli kao staln i članovi m i­ ro vinskog fonda, k a o ni dnev n iča rsk e godine službe. S to se m ag ac io n a ra tiče zahtijevalo se vra ć a n je nep rav iln o o b u sta v ljen ih 10 p osto od pla ća i zara d a. N o ni poslije dvogodišnjeg ra ­ da U d ru že n ja n a to m p ita n ju , n išta se nije riješilo . Ni p ra v iln ik o službenom o d ijelu nije

bio go'ov, n iti su p rih v aćen e p rim je d b e U d ru ­ ženja na njega. P rav iln ik o s p o re d n im p rm ad ležnostn n a o stao je isti, u s p rk o s zah tje v im a U druženja da se izm ijeni. U d ru žen je je tražilo da se »nadzornicim a p ru g a bez razlik e na ra n g odredi m esečni p a u ša l o d 500 d in a ra , a n a d z o r­ nicim a telegrafa, signala, e le k tro p o s tro je n ja , mostova, tu n ela i k u la pau šal od 650 d in a ra . Ova izm ena je izv odljivija j e r ne p ovlači za sobom nikakove n a ro č ite fin a n c ijsk e troškove.« D alje se tražilo da se o so b lju k o je vrši noćnu službu, pa b ilo to p ri re d o v n o j no ćn o j službi, noćnoj k o n tro li ili u d esim a na p ru zi, a u prvom red u č u v arim a p ru g e, kosin a, p r ije ­ laza, m ostova, tunela, teleg rafa, signala i d ese­ tarim a p ruge o d re d i d o d a ta k za n o ćn u slu žb u , kako je to P ravilnikom p re d v iđ e n o za zvaničnike u dispozicionim sta n ic a m a . Is to se ta k o tražilo d a se n a d zo rn o o so b lje, ko je vrši n a d ­ zor nad izvođenjem većih rad o v a, za to n a ­ gradi. »N aročito je tražen o i to je n aš o snovni zahtjev u prim en i ovog P ra v iln ik a d a se p u t­ ni paušali isp laću ju u celo sli, je r on i p r e d ­ s ta v ljaju p o v ratak stv a rn o u č in je n ih tro šk o v a. O rganizacija je tra ž ila d a se čl. 88 ovog P ravilnika izmeni tak o da i udove ž e ljezn i­ čara, službenika i rad n ici im a ju p ra v o d a k o ­ riste ugalj po režijsk o j ceni, ali sm o o d ovog svog tra ž e n ja dva p u ta o d b ijen i. Sto se tiče k ilo m etraže voznog o s o b lja k o ju treba p ro m en iti u s a tn in u , po ovom p re d lo g u organizacija je o d b ije n a o d U stan o v e p a je konferen cija voznog o so b lja rešila d a d a n a s na kongresu zauzm e svoj stav.« Na k o ngresu se k ritiz ira la n ova u re d b a o ra spoređ iv an ju zv anja zvan ičn ik a i slu ž ite lja . Isto se tako isticalo ra z v rsta v a n je p o m o ra c a p rilikom prev o đ en ja na zv an ja p re m a novom zakonu kao je d in stv e n p rim je r n e p a ž n je p ri rje šav a n ju ovako o sje tljiv ih p ita n ja . P o k re n u ­ to jc i p ita n je riječn ih b ro d a ra u B eo g rad u , a posebno položaj b a n o v in sk ih ž eljezn ičara, požarcvačkih i šab aćk ih željeznica i ž e ljezn i­ čara n a pruzi U sora-Pribinić. U d ru žen je je t r a ­ žilo da se i n jim a d a d u sva p ra v a k o ja uži­ vaju ostali željezničari. K ongres je ra s p ra v lja o i o položaju n ereg u liran o g o so b lja. N jim a se, kao državnim službenicim a, z a b ra n ju je da stv a raju m irovinski fond p riv a tn o m in ic ija ti­ vom. M eđutim , držav n a k o m isija za tu m a č e n je zakona p roglasila je nevažećom U red b u o p o t­ pornom fondu p om oćnog o so b lja u službi države k o ju je izdao m in is ta r fin a n c ija 1932. godine. Tim e je velik b ro j ra d n ik a na željezn i­ cam a o sta o m a te rija ln o neo sig u ran , j e r ne m ogu k o ristiti p rav a reg u liran o g o so b lja , a za b ranjen o im je stv a ra n je n jih o v a p o tp o rn o g 52

fonda. R a sp ra v lja lo se i o re g u lira n ju u n a p re ­ đ iv an ja, p re v o đ en ju , p re k a te g o riz ira n ju i o c je ­ n jiv a n ju oso b lja , o p ita n ju p riz n a v a n ja g o dina službe k a o p re d u v je t iza m iro v in u , o po laz ­ n icim a ku rsev a , o ra tn o m sa o b ra ć a ju , o u m i­ ro v lje n ju i isp lati m irovine. O d a v a n ju god išn jeg o d m o ra o so b lju , kaž­ n ja v a n ju i je d n o k ra tn o m v re m e n u reč en o je slijedeće: »Taj o d m o r p rv o tre b a da je d o v o lja n a d ru g o d a se m ože u p o tre b n o m v re m e n u isko­ ristiti. Mi zna m o d a U sta n o v a ne p riz n a je o s o b lju za o d m e ru g o d išn je g o d m o ra sve go­ d ine službe, iak o p o sto ji r e še n je D ržavnog sav eta o tom e. N aro čito o so b lje u egzekutivi ne m ože d a d o b ije o d m o r. Mi p riz n a je m o da to iz isk u je p o tre b a službe ali tre b a naći m o ­ g u ć n o sti d a i ovo o so b lje do đ e n a v re m e do svog g o d išn je g o d m o ra . N ajtež e ide sa d a v a ­ n jem g o d išn je g o d m o ra d ru g o v im a rad n icim a . N aro č ita je te šk o ć a u tom e, što se neregulisan om ra d n ištv u g o d išn ji o d m o r ne p laća, a čak i vršioci d u ž n o sti sta ln o g ra d n ik a n e m a ju p la ­ ćeni g o d išn ji o d m o r. I o v d je je o rg a n iz a c ija iznela svoje g le d ište i m o lila U stan o v u d a je u in te re su z d ra v lja slu ž b e n ik a p ita n je d a v a n ja g o d išn je g o d m o ra te d a je p o tre b n o d a se to defin itiv n o reg uliše . . . K azne k o je se iz riču o s ta v lja ju po se b an tra g n a slu ž b en ik e, je r su m ah o m novčanog k a ra k te ra , te u m e sto d a d e js tv u ju d a se služ­ b e n ik p o p rav i, o n e ga m a te rija ln o u p ro p ašću ju . Ali to n e znači d a slu ž benici k a zn u ne za slu ž u ju . T re b a sa m o kazne u b la žiti i izm eniti n a čin k a ž n ja v a n ja . U n a šo j o rg a n iz a c iji mi sm o se dogovorili d a sve slu ž b en ik e tre b a ju u p u titi d a sv oju d u ž n o st o b a v lja ju svesno i p ra v iln o i d a b u d u isp ra v n i službenici. Mi se za n e isp ra v n e slu žb e n ik e ne m ožem o za uzim ati u tom sm islu da ne b u d u k a žn jen i, je r a k o su krivi ka zn u z a slu ž u ju , već se m o ra m o kao O rg a n iz acija z auzeti d a te g re šk e n e č ine, da se po p rav e. T o je je d a n o d z a d a ta k a n aših. M eđ u tim m i kao isp ra v n i službenici m o ram o tra ž iti viso k u p ra v ič n o st za svaki p re s tu p i kod toga m o ra m o o s ta ti . . . P ita n je je d n o k ra tn o g ra d n o g v rem en a vrlo je a k tu a ln o i n je m u jc o rg a n iz a c ija u ovoj godini po sv e tila sv o ju p a ž n ju s ob ziro m da sm o p re k o ccle ove g odine ra d ili d v a p u ta dnevno. N aša o b ra z lo ž e n ja o to m e d a ovakav r a d k o šta u sta n o v u d o sta i d a se je d n o k ra t­ nim ra d n im vrem en o m m ože postići u šted a , d o k k v alite t i k o ličina ra d a je d n o k ra tn im v re­ m en o m m ože b iti ista, na išao je n a razum evan je i od k ra ja ju n a uved e n o je je d n o k ra tn o ra d n o vrem e. 2 e le ti je d a to i d a lje o sta n e , je r svi d ržav n i službenici zauzeti su u m nogim

p o slov im a n a k u ltu rn o m i n acionalno-prosvetn o m p o d iz a n ju te o to m e tre b a voditi ra č u n a i d a ti m o g u ć n o sti d a se ra d u ovom e prav cu razvija. Iz m e đ u o sta lo g je d n o k ra tn o ra d n o vre­ m e n a ro č ito je p o tre b n o slu ž b e n ic im a k o ji žive u velik im g ra d o v im a , p o c e n tra la m a n a šim , te u sle d o s k u d ic e u sta n o v im a , a i u sled svoga m a te rija ln o g p o lo žaja, s ta n u ju po 5, 10, 15 pa i 20 k ilo m e ta ra o d g ra d a . Za tak v e slu žb en ik e n e m og u će je iz d rž a ti d v o k ra tn o ra d n o v rem e, a d a n a s ta k v ih je slu ž b e n ik a mnogo.« N a s k u p š tin i se go v o rilo i o iz b o rim a za o b la sn e s k u p š tin e R a d n ič k o g p en zio n o g fonda i n jego v o j g lav n o j g o d išn jo j sk u p štin i. U r u j­ n u 1934. g o d in e p rv i p u t su p ro v e d e n i izbori za R ad n ič k i p e n z io n i fo n d . U d ru ž e n je je dva p u ta tra ž ilo d a se sazove g lav n a g o d išn ja sk u p ­ š tin a , a li je u s ta n o v a to o d b ija la s o b razlo že­ n je m d a n e m a p o s e b n o g razlo g a za n je n o sazi­ vanje. R a d n ic i su k a o o d g o v o r n a to tra ž ili d a se sazove k o n fe re n c ija u B eo g rad u , s tim d a n jih o v i d e le g a ti v ra te m a n d a te i sk in u sa sebe sv u o d g o v o rn o st za ra d u sta n o v e R a d ­ n ičk o g p en z io n o g fo n d a. G ovorilo se i o iz b o ru b o lesn ič k o g fo n d a , o n a c io n a ln o m i k u ltu rn o p ro sv je tn o m r a d u U d ru ž e n ja , p o d iz a n ju fizičke k u ltu r e k o d ž e lje z n ič a ra i b ro d a ra . U d ru ž e n je je b ilo č la n Lige sla v e n sk ih n a c io n a ln ih o rg a n i­ z a c ija ž e lje z n ič a ra i b r o d a r a k o ja je o d rž a la d v a k o n g re sa , je d a n u P ra g u d ru g i u V aršavi. U Ligi su b ili i b u g a rs k i ž e lje z n ič a ri i b ro d a ri, o č e m u se g o v o rilo i u iz v je š ta ju . U iz v je šta ju se p o s e b n o a p e lira lo n a d rž a v n e u sta n o v e da r ije š e ra d n ič k e p ro b le m e , p a su po zv an i i či­ no vnici d a p o m o g n u r a d n ic im a . D isk u sija jc, m e đ u tim k re n u la d ru g im to k o m . R a d n ic i su k o n s ta tir a li d a »od velik o g r a d a c e n tra ln e u p ra v e n is u v id je li n ik a k v e k o risti« , te su t r a ­ žili d a se »ili p o č n e r je š a v a ti r a d n ič k e p ro b le ­ m e ili d a se r a s p u s ti U dru žen je.« K o n g re s je d o n io r e z o lu c iju u k o jo j se k o n ­ s ta tir a d a je p o lo ž a j d rž a v n o g a s a o b ra ć a jn o g o s o b lja , u o d n o s u n a slu ž b u k o ju o b a v lja i o d g o v o rn o s ti k o je iz te slu ž b e p ro is tje č u , v rlo težak, k a k o u m a te r ija ln o m ta k o i u m o ra l­ n o m p o g led u . U n jo j se g o v o rilo o p o se b n o te š ­ k im u v je tim a ž iv o ta ra d n ik a , o n e p ra v iln o m p re v o đ e n ju o s o b lja p o m o rs k e u p ra v e , v ra ć a n ju o d u z e tih p ra v a n a b e s p la tn u i p o v la šte n u vož­ n ju i p rije v o z og rev a. I s tic a o se z a h tje v da se s is te m a tiz ir a ju i ra d n ič k a m je s ta k o d svih je d in ic a s a o b ra ć a jn ih u s ta n o v a , d a se d o n e su r je š e n ja za p re v o đ e n je o s o b lja p o m o ra c a , da se d o n e se z a k o n o d rž a v n o m b ro d a r s k o m o so b ­ lju i n jim e re g u lir a ju sv a p ra v a o s o b lja rije č ­ n e plo v id b e , d a se d o n e se no v zak o n o d rž a v ­ n o m slu ž b e n o m o s o b lju ili d a s u p o sto je ć i iz­ m ije n je n i k a o i svi p r a v iln ic i k o ji iz to g zak o n a p ro is tje č u , d a se s p o re d n e p rin a d le ž n o s ti u

po tp u n o sti isplaćuju bez ikakvih redukcija i sm a n je n ja , da sc prizna pravo na besplatnu vožnju i prijevoz ogrjevnog m aterijala radni­ cim a, um irovljenicim a, udovcim a, činovničkim prip rav n icim a koji im aju kućanstvo i osoblju riječn e plovidbe. K ongres je odao poštu ubijenom e kralju A leksandru, u p u tio pozdrav m ladom kralju P etru, knezu nam jesn ik u Pavlu, nam jesniku d r R a denku S tankoviću i n am jesniku d r Ivi Peroviću. C e n traln a u p rava i podružnica otišli su n a hodočašće na O plenac i dali svoje prilo­ ge fondu ubije n o g kra lja.61

O s n iv a n je S a v e z a h r v a ts k ih

ž e lje z n ič a ra

U sklopu H rv atskoga radničkog saveza (HRS-a) osnovana je početkom 1939. godine S ek c ija h rv a tsk ih željezničara. Program kojim je ja v n o istu p ila p re d zagrebačkim željezni­ č a rim a u o žujku 1939. glasi: 1. d a se spriječ i sniženje plaća i da do defin itiv n o g rje še n ja ovog p itan ja ostan u nad­ nice i plaće od 1. sije čn ja o. g„ 2. d a se isp lata uvećanih dnevnica provodi o nako, k ako je to p ravilnikom predviđeno. 3. d a se u re d i p ita n je rad a blagdanim a i n a p la ta ev e n tu aln o izgubljene zarade prilikom suvišnog pra zn o v a n ja , 4. d a se u k in e p ra k sa povrem enog pauzira n ja i p re k id a n ja rad a, već da se protivno to­ m e u re d i p laća i rad n o vrijem e tak o da će se svim rad n ic im a om ogućiti tra jn o uposlenje i p ris to jn a za rada, 5. d a se ispostavi p ravo rad n ik a na plaćene do p u ste , k ak o su ih p rije uživali, 6. d a se om ogući svim radnicim a, koji ni­ su članovi penzionog fonda, da to postanu i d a se za n jihovo n a k n ad n o učla n je n je na­ đe p o tre b a n m odus, 7. d a se dad e rad n icim a državne željeznice pra v o o rg a n iz ira n ja i b ira n ja radničkih povje­ re n ik a p o slo bodnoj volji i u v jerenju, 8. d a se o b u stavi prisiln o u b ira n je član a ri­ ne od ra d n ik a za Jugoslavensko udru žen je že­ ljezničara, 9. da se u k ine a k o rd n i ra d , je r im ade i od­ više g la d n ih i neu p o sle n ih drugova, koji se uz ovaj siste m ra d a posve p ro le ta riz ira ju , a povrh toga s o b iteljim a glad u ju , 10. d a se isp la ta plaća (nadnica) obavi na m je stu ra d a za vrijem e ra d a, a ne da radnici 41 Glasnik željezničara i brodara, 1. i 15. VII 1935. 53

s ta v lja li u slu ž b u svih režim a. S tr u č n e o rg a n i­ za cije o g ra n ič ile s u svoj r a d n a k ru g lju d i k o ji su p o sv o jo j s tru c i p rip a d a li n jim a . S in d ik a te 11. da se ukin e b e sp la ta n ra d no sača. Pkroo­ji su za snivali svoj ra d n a m e đ u n a ro d n o j šli režim i m orali su zn ati, d a je to k u ltu rn a o snovi, v la sti su u svim p rilik a m a p ro g lašavale sram ota, je r tak av siste m ne p o s to ji n ig d je p rotu d ržav n d m a . Sve je to u tje c a lo n a s ta ln o na svijetu. U ostalom to se kosi i s p o zitiv n im p o g o ršav a n je p o lo žaja ž eljez n ič ara . »Spas za zakonim a, k oji ne p o z n a ju ra d a bez o d p e te , željezn iča re — s m a tra la je se k c ija H R S-a — koju je dužan d a ti slu žbodavac, a n e tr e ć a je u o slo n u n a h rv a tsk i p o k re t n a č elu sa lica. Z akon ne čini iznim ke ni o n d a, k a d a je d r M ačekotn.« službodavac d ržav n a u stan o v a. N osači m o ra ju U listo p a d u 1939. o d rž a n a je u p risu stv u od svojih ku k av n ih n a p o jn ic a jo š d a sam i p la ­ o k o 120 ž e lje zn iča ra svih s tr u k a o sn iv a čk a ća ju o k ru žn i u red , k o ji ih liječi asp irin im a .« ^ s k u p š tin a k o ja je u sv o jila p ra v ila p o k o jo j se O p o g o ršav an ju p o lo žaja želje z n ič a ra govo­ se k c ija h rv a ts k ih ž e ljez n ič ara H R S-a p re tv a ra rilo se i u HRS-u. T am o se k o n s ta tir a da u S avez h rv a ts k ih ž elje zn ičara. S e k c ija je ti­ poslije velikoga generaln o g š tr a jk a 1920. z a h ­ m e d o b ila a u to n o m iju , ali je o s ta la u s k lo p u tjevi Saveza sa o b ra ć a jn ih i tr a n s p o r tn ih r a d n i­ H RS-a. ka nisu usvojeni. M in ista rstv o s a o b ra ć a ja u r e ­ P ro tiv o sn iv a n ja S aveza h r v a ts k ih željez­ dilo je rad n ič k o p ita n je p riv re m e n im ra d n ič ­ n ič a ra u s ta la su s tru č n a u d ru ž e n ja k o ja su kim P ravilnikom k o ji ra d n ik e n ije zado v o ljio . o sn o v ala A kcioni o d b o r, p a su p u te m ra zn ih Godine 1923. do n esen je n o v P ra v iln ik k o jim o k ru ž n ic a i le ta k a , u kolovozu 1939, pozvali su uvedene sa tn e plaće. T o je b ila p o slje d n ja sv o je č lanove d a i d a lje o s ta n u u sv o jim povišica n ad n ica željezn ičara. Ovo p o v iše n je stru č n im o rg a n iz a c ija m a .61 tra ja lo je od 1927— 1928. godine, k a d a je ra d n i­ cim a od u zeto p rav o n a ra d n a o d ije la , p ra v o na plaćeni o d m o r za v rije m e d rž a v n ih p ra z ­ nika te k ad se p ro v ela re d u k c ija a k o rd n ih Savez stručnih željezničarskih p re m ija u rad io n ic a m a i ložionicam a. S m a n je ­ organizacija Banovine Hrvatske ne su i vozne p o g o d n o sti n a jp r ije za ra d n ik e , a on d a za u m iro v ljen ik e k o jim a se o d u zelo Glas željezn iča ra B a n o vin e H rv a tsk e , g la si­ pravo na n eo g ran ičen u re ž ijsk u v o žn ju . 1. lo Saveza s tru č n ih že lje z n ič a rsk ih o rg an iza ci­ tra v n ja 1927. pro v ela je u p ra v a p rv u re d u k c iju ja B anovine H rv a tsk e , izišao je u tr a v n ju 1940. plaća te je ra d n ic im a o d u z e to 10 p o sto , a godine. U u v o d n o m se č la n k u kaže d a su »že­ bolje plaćen im k a te g o rija m a 15 p o sto . D alje lje zn iča ri, b ilo o n i k o ji su o v isni o d rž a v n o m se položaj ra d n ik a p o g o ršao u v o đ e n je m b e s ­ b ilo p riv a tn o m k a p ita lu , i k o ji ra sp o la ž u sam o platnog d o p u sta. U v rije m e z im sk e sezone je d n im , za p r o d u k c iju n a jv a ž n ijim fa k to ro m , gubio jc ra d n ik p o 10 d a n a m jesečn o , š to je ra d o m , bilo in te le k tu a ln im b ilo fizičkim , o d u ­ pre d stav ljalo sn ižen je njegove red o v n e z a ra d e v ijek su n a s to ja li d a se u d ru ž e i za je d n ič k im za 40 posto. U ra d io n ic a m a je u p ra v a re d u c i­ sila m a z a štite sv o ja već s te č e n a p ra v a i d a u rala pre m ije i a k o rd n e cije n e za 10 d o 15 b o rb i is p o s lu ju b o lje u slove ra d a i život d o s to ­ posto. P ravilnik iz 1930. godine p o tv rd io je sve ja n čo v jek a . Savez s tru č n ih že lje z n ič a rsk ih o r ­ navedene red u k cije, povisio b ro j p o tre b n ih g a n iz ac ija b a n o v in e H rv a tsk e o rg a n iz ira n je ta ­ godina službe za o stv a re n je p ra v a n a p u n u miko d a je sv a k o m č la n u Saveza, o d n o sn o sv a­ .-ovinu i uveo n a k n a d n e p rin o se za m iro v in sk o k o m str u č n o m d ru štv u , o m o g u će n a sa ra d n ja o siguran je rad n ik a, onem o g u ćio u v o đ e n je s ta l­ p re k o sv o jih b ira n ih p re d sta v n ik a . K o n tro la noga rad n o g o d n o sa ra d n ic im a k o ji su n a v ršili čla n o v a n a d ru k o v o d sv o m o sig u ra n a je ta k o da 36 godina s ta ro s ti i u k in u o siste m b ir a n ja za­ ru k o v o d stv o n e m a p ra v o gla sa n a k o n gresu. konskih ra d n ič k ih p o v jeren ik a. P o red toga, D o ta d a n ja s tr u č n a že lje z n ič a rsk a d ru š tv a ne od 1. listo p ad a 1931. i 1. tra v n ja 1932. g odine p r e s ta ju sv o jim ra d o m , z a d rž a v a ju sv o ju š iro k u izvršena je re d u k c ija ra d n ič k ih p laća za d a ljih au to n o m iju , o d rž a v a ju veze sa d ru š tv im a istih 10 posto. T ak o su u to k u 12 go d in a željezn i­ 9 tru k a n a p o d r u č ju cijele d ržave, a u ban o v in i čari izgubili 40 p o sto svojih p rim a n ja . H rv a tsk o j o rg a n iz ira ju se u Savez s tru č n ih že­ lje z n ič a rsk ih o rg a n iz a c ija ban o v in e H rvatske.« Po b ro ju n a jja č a o rg a n iz a c ija ž e ljezn ičara, koja je zah v alju ju ći p ritis k u odgozgo u s p je la U k id a n je p o je d in ih p o v la stic a, sm a n jiv a n je da ok u p i u n u ta r sebe najv eći b ro j članova, plaća, n em o g u ć n o st d a se p re k o velikog u d r u ­ o snovana na jugo slav en sk o j n acio n aln o j bazi, ž e n ja o b ra n e sve tek o v in e željez n ič ara , n a tje ­ bila je igračka u ru k a m a lju d i k o ji su se ra li su p o je d in e g ru p e ž e ljez n ič ara d a o sn u ju gube često cijeli s a t iza o b av ljan o g p osla, dok dođu do sv o je te šk o z a ra đ e n e p are.

“ H rvatski radnik, 9. I 1938; 16. III 1939. 54

61 Isto, 20. i 27. IV, 7. IX, 19. X 1939.

ra z n a stru č n a d ru š tv a s ra z lič itim fondovim a kog iskrenog ro doljuba, te u nadi, da će i na za u z a ja m n u po m o ć. T ak o je , n a p rim je r, os­ V ašoj stra n i naći drugove p rožete istim osje­ no v a n o U d ru ž e n je ž e ljezn ičk ih č in o v n ik a K ra ­ ć ajim a k o n sta tu ju : d a je neophodno potrebno, ljevine Ju g o sla v ije s o b la sn o m u p ra v o m u Za­ d a svi željezničari H rvatske složno su rađuju g re b u , S tru č n o u d ru ž e n je m a šin o v o đ a d ržav­ oku p lje n i u je d n o j organizaciji, je r sam o tada n ih željezn ica i b ro d o v a K ra lje v in e Ju g o slav i­ će m oći usp ješn o za stupati interese željezni­ je s o b la sn o m u p ra v o m u Z ag reb u , U d ru žen je č a ra i poslužiti narodu. ložača d rž a v n ih ž e ljezn ica i b ro d o v a , S tru č n o Da se ovo ostvari, p o tpisani, pošto su p ret­ u d ru ž e n je p re g le d a ča k ola d rž a v n ih željezn i­ h od n o k o n z u ltirali članove svojih organizacija, ca K ra lje v in e Ju g o sla v ije i S tru č n o u d ru ž e n je i pozn av a ju ć i raspoloženje željezničara H rvat­ v ozno-m an ev arsk o g o s o b lja d rž a v n ih željeznica ske pre d laž u da se svi željezničari H rvatske K ra lje v in e J u g o sla v ije , č ije su se o b la sn e u p r a ­ ve n ala z ile u Z ag re b u . U d ru ž e n ja na te rito riji o k u p e u je d n o m savezu autonom nih društava z ag re b a č k e d ire k c ije im a la s u sv o ju fin a n c ij­ ž eljezn ičara org an iz ira n ih po stru k am a s jed­ n akim p rav im a i dužnostim a.« sk u a u to n o m iju . Savez h rv a tsk ih željezničara poslao je 1. Po slije s tv a r a n ja B a n o v in e H rv a tsk e sva su ta s tr u č n a d r u š tv a n a s ta v ila s a m o s ta ln o d je ­ tra v n ja 1940. slijedeći odgovor: »Na dopis lo v ati p o d n o v im naziv o m . T a k o je 30. s ije č ­ s tru č n ih org an izac ija oblasne uprave Zagreb i n ja 1940. o sn o v a n o D ru štv o ž e lje z n ič k ih čin o v ­ to U d ru žen ja željezničkih činovnika, pregle­ n ik a B an o v in e H rv a ts k e . P ra v ila d r u š tv a o d o b ­ d ača kola, m ašinovođa, vozno-m anevarskog re n a su 17. t r a v n j a 1940. D ru štv o je im a lo 571 o so b lja i ložača, sred išn ji je upravni odbor Saveza h rv a tsk ih željezničara na svojoj sjednici član a . Z a p r e d s je d n ik a je iz a b ra n J u r a j K aštela n ac . S tru č n o že lje z n ič k o d ru š tv o v la k o p ra t- o d 28. o žu jk a o. g. zaključio: nog i s ta n ič n o g o s o b lja B an o v in e H rv a ts k e o d r ­ T eško uvređ e n o m ponosu i dugogodišnjoj žalo je g o d iš n ju s k u p š tin u 24. tr a v n ja 1940. te žn ji h rv a tsk ih željezničara, da se ujedine u k o jo j j e p ris u s tv o v a lo 47 d e le g a ta iz a b ra n ih u je d n o j sta le šk o j o rganizaciji, k oja će u cjelosti im e 2.392 č la n a . D ru štv o je im a lo sv o je p o d o d ­ m oći z a stu p a ti n jih o v e interese, udovoljeno je o sn u tk o m auto n o m n o g Saveza h rv atsk ih že­ b o re u B a n o v o j Ja ru g i, K a rlo v c u , N o v sk o j, ljez n ičara u Zagrebu. O sijek u , S la v o n sk o m B ro d u , S p litu , S rp s k im M orav ic a m a , V a ra ž d in u i Z ag re b u . G o d išn ja K ako se ra za b ire iz naših pravila, cilj i s k u p š tin a S tru č n o g že lje z n ič k o g d ru š tv a p r e ­ sv rh a ove org an iza cije n ije p ro sto p rik u p lja­ g le d a č a k o la B a n o v in e H rv a ts k e o d rž a n a je n je d o s a d a šn jih željezničkih organizacija na 5. sv ib n ja 1940. g o d in e. N a s k u p š tin i je u k in u ­ p o d ru č ju b a n ovine H rvatske, koje bi sam o to s ta r o d r u š tv o i iz a b ra n a je u p ra v a n ovog n a sta v lja le svoj ra d po d o sad ašn jim pravilim a d ru š tv a . Z a p r e d s je d n ik a je iz a b ra n R a jk o i s d o sa d a šn jim idealim a — nego se osnutkom P eć n ik , z a ta jn ik a F e rd in a n d E ra k , a za b la ­ o rga n iz acije Saveza željelo p rek in u ti sa svim g a jn ik a D ra g o S ta n ič ić . S k u p š tin i je p r is u s ­ š to n a s p o d sjeć a n a p o d re đ en o st i pocjepanost tv o v alo 69 član o v a, a u d r u š tv o ih je b ilo h rv a tsk ih ž eljezničara, te stv o riti je d n u je d in ­ u č la n je n o 147. N a s k u p š tin i 21. o ž u jk a 1941. stv e n u o rg an izac iju n a k o ju neće p a d ati nikas tru č n o d r u š tv o s tro jo v o đ a d rž a v n ih ž e ljezn ica kove sje n k e zlo k o b n ih p ro šlih režim a i koja će B a n o v in e H rv a ts k e u k in u lo je s ta r o u d ru ž e n je . u u sk o j s u ra d n ji sa svojim narodom — i samo p o m o ću n je g a — tra žiti zadovoljenje svojih S je d n ic a iz v ršn o g o d b o r a S av eza s tru č n ih ž e lje z n ič a rs k ih o r g a n iz a c ija B a n o v in e H rv a t­ p o tre b a . Z ato i na š Savez — svoj visoki cilj postiže sk e o d rž a la se 6. t r a v n ja 1940. u Z a g reb u , u tim e što je stv o rio zajednicu hrv atsk ih željez­ p ro s to r ija m a U d ru ž e n ja ž e lje z n ič k ih čin o v n ik a, T m ja n s k a c e s ta 1. P r is u tn i s u b ili: Iv a n B og­ n iča ra, bez razlike na položaj i stru k u , u ko­ d a n , F r a n jo C u lja k , F ilip C vitković, Iv a n G o r­ jo j im a ju iščeznuti sve z asta rje le društvenoski, R ik a rd M a rk u š, S tje p a n P e ć n ik i L ju d e ­ sta le šk e p re d ra su d e . Jed in o ovakvom organiza­ c ijo m n a d am o se poslužiti svom e staležu i v it P tič a r. svom e naro d u . S tru č n e ž e lje z n ič a rs k e o rg a n iz a c ije u p u tile P ro tiv n o tom e, p o tp isan e oblasne uprave s u S a v ezu h r v a ts k ih ž e lje z n ič a ra 14. o ž u jk a s tru č n ih org a n iz ac ija Zagreb, predlažu Savez 1940. d o p is u k o je m se, m e đ u o s ta lim , kaže: »P ro žeti d u b o k o m lju b a v i p re m a H rv a t­ a u to n o m n ih stru č n ih željezničkih dru šta v a, ko­ sk o j i n a ro d u , i u v je re n i, d a će že lje z n ič a ri ji bi u stv a ri sam o povezao d o sad a šn ja stru č­ o k u p lje n i u je d n o j o rg a n iz a c iji n a jb o lje po­ n a U d ru že n ja i n e bi im ao većeg značenja slu ž iti n a r o d n o j slo b o d i, so c ija ln o j p ra v d i i nego d o sa d a šn ji tzv. Akcioni o d b o r tih stru č ­ n ih o rg an izacija, n iti bi bio u sta n ju sP^ein te r e s im a ž e ljezn ice i ž e lje z n ič a ra , p o tp is a n i p re d s ta v n ic i ž e lje z n ič a ra , p re la z e ć i p re k o b r o j­ ć av a ti anta g o n izam izm eđu po je d in ih stru k a n ih u v re d a i o b je d a k o je m o r a ju z a b o lje ti sva­ stv o ren baš kroz d o sa d a šn je organizacije. 55

Prih v aćan je p rije d lo g a o b lasn e u p rav e s tr u ­ kovnih organ izacija sa s tra n e n aše o rg an izaci­ je — značilo bi o d stu p a n je o d te m e ljn ih p r in ­ cipa Saveza h rv a tsk ih ž eljezn ičara, o d n o sn o pristan a k na sam u lik v id aciju ovoga Saveza. U vezi s tim e, te s obziro m n a n e p ro č išć e ­ ne odnose p o tp isa n ih o b la sn ih u p ra v a sa svo­ jim ce n tra la m a u B eogradu, k ao i s o b ziro m na to, da su p o tp isa n e o b la sn e u p rav e s tr u č ­ nih u d ru ž e n ja u č la n je n e u S avez stru č n ih že­ ljezničarsk ih o rg an izacija bano v in e H rv a tsk e — čije nam stan o v ište u toj stv a ri n ije p o zn a­ to, a osim toga su d je lu ju i u f o rm ira n ju c en ­ tralističk o g saveza u B eogradu, ova u p ra v a sa žaljenjem k o n sta tira , da s p o m e n u ti p rije d lo g ne može p rihvatiti.« U polem ici oko u je d in je n ja Saveza h r v a t­ skih željezničara sa Savezom s tru č n ih željez­ ničarsk ih organ izacija B anovine H rv a tsk e , Iz­ vršni o d b o r jc tv rd io da je Savez s tru č n ih željezničarskih o rg an izacija, o d n o sn o d ru š ta v a koja su u njegovu sklopu, u d o b a n a jte ž e d ik ­ ta tu re z astu p ao in te re se n a ro d a , do k je U d ru ­ ženje ju g o slav en sk ih i n acio n aln ih že lje z n ič a ra i b rodara, takozvana h rv a ts k a o p o z ic ija u j u ­ goslavenskom n acionalnom u d ru ž e n ju , d je lo ­ vala od 1936. godine pod razn im v id o v im a u okviru HRS-a, a 1939. je stv o rila svoj savez koji je, kao i u vijek ra n ije , i sa d a b io uz vladu. Izvršni o d b o r p re d la g a o je d a sc je d in ­ stvo željezničara o stv a ri u je d n o j p o litič k i n e­ zavisnoj organ izaciji k o ja će b ra n iti in te re se željezničara. P oslije p ism a Saveza h rv a ts k ih željezničara Izvršni o d b o r je u p u tio 25. sv ib n ja 1940. poziv na preg o v o re Savezu stru k o v n ih željezničarskih org an izacija. Na p re g o v o rim a , koji su održani 6. i 20. lip n ja 1940, n ije do šlo do sporazum a. P rilikom tih p re g o v o ra p re d lo ­ žio jc Savez h rv a tsk ih ž e ljezn ičara d a oba s a ­ veza zajednički n a stu p e na p ro slav i im en d an a d r M ačcka. 20. s rp n ja 1940. Uoči p ro sla v e dobio je Savez stru č n ih želje z n ič a rsk ih o rg a ­ nizacija dopis u kojem Savez h rv a ts k ih željez­ ničara o tk azu je z ajed n ičk e n a stu p , j e r »prego­ varači za takav z ak lju čak nisu im ali o v la šte ­ nja.« S o bzirom n a to da se H r v a ts k i že lje z ­ ničar u svom e p isa n ju o g rad io od p re g o v o ra za u jed injen je, a G lavni o d b o r Saveza h r v a ts k ih željezničara izjavio da p reg o v arači n isu im ali o vlašten ja da do n esu tak v e z ak lju čk e, Glas željezničara nazvao je to d voličnom igrom . Na idućem zajed n ičk o m sa s ta n k u 19. s rp n ja 1940. oba saveza, ko jem su u im e Saveza h r v a t­ skih željezničara p risu stv o v ali J u r e A sančajić, inž. Begović, V lado M utah, A nte V okić, a u im e Saveza stru č n ih ž e ljezn ičarsk ih o rg a n iz a ­ cija Ivan Bogdan, F e rd o E rak , R ih a rd M arkuš, Luka Račić i d ru g i, isp ričali s u se p re d ­ stavnicim a Saveza h rv a tsk ih že lje z n ič a ra i s p o ­ 56

ra zu m je li d a u p o v orci u po v o d u p ro slave im e n d a n a d r M aćeka iza z a stav a z ajed n ičk i n a stu p e svi u n ifo rm ira n i slu ž benici i iza n jih o sta li. M eđ u tim , Savez h rv a ts k ih željez n ič ara istog je d a n a p ro m ije n io sv oje im e u Savez h rv a tsk ih ž e ljez n ič ara B anovine H rv a tsk e i u č e stitc i d r M ačeku sebe o z n ačio ka o je d in o g p re d sta v n ik a svih ž elje z n ič a rsk ih s tru k a B an o ­ vine H rv atsk e. T o je ra z lju tilo Izv ršn i o d b o r S aveza s tru č n ih ž e ljezn ič arsk ih o rg a n iz a c ija B a­ novine H rv a tsk e k o ji je ja v n o p r o te s tira o p r o ­ tiv »ovakvog m e n ta lite ta i lju d i k o ji m ije n ja ju u v je re n ja i o rg a n izac ije kao p rlja v e k o š u lje . ..« P e tn a e sta s je d n ic a Izv ršn o g o d b o ra Saveza s tru č n ih že lje z n ič a rsk ih o rg a n iz a c ija B anovine H rv a tsk e o d rž a n a je 4. listo p a d a 1940, še sn a ­ e s ta s je d n ic a 11. listo p a d a , s e d a m n a e sta 22. lis­ to p a d a 1940. S je d n ic a m a su p risu stv o v a li F ra ­ n jo C u ljak , F e rd o E ra k , Jo sip F lesc h er, Ivan G orski, B laž G ra n a tir, R ik a rd M a rk u š, A nte M iljak, S tje p a n P e ćnik, L ju d e v it P tič a r, L uka R ačić i D rago S o n ta g . N a s je d n ic a m a se ra s ­ p ra v lja lo o p re d s ta v k a m a m in is tru sa o b ra ć a ja , o p ra v ilim a k o ja se u b a n o v in i ne p rim je n ju ­ ju , pa je rije še n o d a se p o ša lje p o se b n a de le ­ g a cija Saveza d a in te rv e n ira k o d b a n a . U S a­ vez h rv a ts k ih ž elje z n ič a ra B an o v in e H rv a tsk e za tra ž ilo je p ris tu p D ru štv o p o šta n sk ih o rg a n i­ zacija. R a s p ra v lja lo se i o sazivu k o n g resa , pa je z a k lju č e n o d a dele g ati z a tra ž e tri d a n a do­ p u sta . N a p ru g a m a su se o d rža v ali sa sta n c i s čla n stv o m d ru šta v a . P o je d in a d r u š tv a su o b a ­ v je šta v a la S avez k a d a žele i g d je će o d rž a ti sa sta n a k . U Z ag re b u je 14. stu d e n o g 1940. o d rž an k o n ­ g re s S aveza s tru č n ih ž e lje z n ič a rsk ih o rg a n iz a ­ c ija B anovine H rv a tsk e . N a k o n g re su su su ­ dje lo v ali p re d sta v n ic i D ru štv a že lje z n ič a ra či­ no v n ik a B a novine H rv a tsk e , D ru štv a vlak o p ratnog o so b lja B anovine H rv a tsk e , S tru č n o g d ru š ­ tva želje zn ičk ih ložača B a novine H rv a tsk e i S tru č n o g ~željez n ičk o g d ru š tv a p re g le d ač a ko­ la B anovine H rv a tsk e , k o ja su b ila članovi Saveza s tru č n ih že lje z n ič a rsk ih o rg an iza cija ban ovine. P o re d čla n o v a izvršnog o d b o ra (p red ­ sje d n ik Luka R ačić, b la g a jn ik B laž G ra n a tir, ta jn ik R ik a rd M ark u š, o d b o rn ic i F ra n jo Bo­ žičević, F ra n jo C u ljak , F e rd in a n d E ra k , Ivan G orski, R a jk o P ećnik, S tje p a n Pećnik, L ju d e­ v it P tič ar), bili su p ris u tn i i p re d sta v n ic i D ru štv a p o šta n sk ih zv a n ič n ik a i slu ž ite lja i D ru štv a p o šta n sk ih čin o v n ik a , p re d sta v n ic i že­ ljezničkog ra v n a te ljstv a , p re d sta v n ik Saveza stru č n ih o rg a n iz a c ija u re so ru m in ista rstv a sao­ b ra ć a ja , p re d sta v n ic i z ag reb a čk ih d n ev n ih lis­ tova i izaslanici re d a rstv a . N a k o n g resu je p o d ­ nese n izv ješta j o r a d u Iz v ršnog o d b o ra . U iz­ v je šta ju se kaže d a je za v rije m e d ik ta tu r e .

n a su p ro t U d ru ž e n ju ju g o sla v e n sk ih n acio n aln ih željezn ič a ra i b ro d a ra , stv o re n a z a je d n ic a pod nazivom A kcioni o d b o r s tru č n ih ž e ljezn ičarsk ih o rg a n iz a c ija i r a d n ik a . P rv i veći u s p je h Akcio­ nog o d b o ra b ila je p o b je d a 1934. n a izb o rim a s k u p š tin a r a za b o le sn ič k i fo n d željezn ičara. O d ta d a je A kcioni o d b o r razvio sv o ju d je la t­ n ost, d o k se U d ru ž e n je n a c io n a ln ih željezn iča­ ra i b r o d a r a p o čelo ra s p a d a ti. P rilik o m o sn i­ v a n ja S aveza s tr u č n ih ž e lje z n ič a rsk ih o rg a n i­ z a c ija B an o v in e H rv a ts k e n ije se išlo na likvi­ d a c iju p o s to je ć ih d ru š ta v a , već n a njih o v u re o rg a n iz a c iju . Iz v ršn i o d b o r o d rž a o je u to k u še s t m jeseci 20 sa s ta n a k a . P ri iz v ršn o m o d b o ru fo rm ira n i su p o se b n i o d b o ri za iz ra d u p rim je d a b a na Z a kon o d rž a v n o m s a o b ra ć a jn o m o so b lju , za iz ra d u p r im je d a b a n a p ra v iln ik o o d ije lim a , za ra d n a n ovoj u re d b i o o s ig u ra n ju držav n o g p r o m e tn o g o s o b lja , n a o rg a n iz a c iju izb o ra za b o le sn ič k i fo n d i re d a k c ija Glasa željezničara. Iz v ršn i o d b o r želio je u p o je d in im većim m je s­ tim a o s n o v a ti sv o je p o d o d b o re , ali su to d r u š ­ tva o d b ila , p a se u m je sto n jih uvelo o d rž a v a ­ n je m a so v n ih sa sta n a k a . T e žište ra d a bilo jc u s m je re n o n a n a s to ja n ja d a se z a š tite m a te ri­ ja ln a , so c ija ln a i p ra v n a p ra v a č lan o v a d r u š ­ tva. P o je d in a p i ta n ja izu č a v a la su se u p o se b ­ n im o d b o rim a . P re d sta v n ic i S aveza su išli na a u d ije n c ije k o d p o je d in ih m je ro d a v n ih fa k to ­ ra, te su su d je lo v a li u ra d u ra z n ih k o m isija , p o d n o s ili s u p re d s ta v k e o k o riš te n ju g o d išn je g o d m o r a i n e p ra v iln o j n a p la ti č la n s k ih u lo g a za b o le sn ič k i fo n d . U to m p o g le d u p o stig li su o d ­ re đ e n i u s p je h . T ra ž ili s u p o v e ć a n je p o v la stic a za v o ž n ju o g rje v n o g m a te r ija la , što im j e u d o ­ v o ljen o . G o d in e 1940. p ro v e d e n i su iz b o ri za b o le sn ič k i fo n d . Z a lis tu S av eza g lasalo je 40 p o sto g la sa č a , za lis tu S av eza h r v a ts k ih željez­ n ič a ra 48 p o s to , a za U d ru ž e n je ju g o sla v e n sk ih n a c io n a ln ih ž e lje z n ič a ra i b r o d a r a 12 p o sto . D ok je Sav ez h r v a ts k ih ž e lje z n ič a ra d o b io 55 p o s to g la so v a o s o b lja se k c ija , d o tle je Savez s tru č n ih ž e lje z n ič a rsk ih o r g a n iz a c ija B anovine H rv a ts k e d o b io 64 p o s to g laso v a sta n ič n o g o so b ­ lja i 63 p o s to g la so v a slu ž b e n ik a i ra d n ik a ložionica i ra d io n ic a . N a k o n g re s u se p o se b n o ista k lo d a je 1063 ra d n ik a u ra d io n ic i Z ag reb gla salo za lis tu S aveza, d o k je za o rg a n iz a c iju H R S-a i n a c io n a ln o U d ru ž e n je g lasalo sam o 260, ia k o o b je o rg a n iz a c ije im a ju sv o je v rh o v ­ n e fu n k c io n a re b a š iz tih ra d io n ic a . S avez je b io i č la n A kcionog o d b o ra o rg a ­ n iz a c ija d rž a v n ih s lu ž b e n ik a u Z a g reb u , pa je, z a je d n o s o sta lim o r g a n iz a c ija m a , d v a p u ta p o sje tio b a n a d r S u b a šić a . Savez je o d rž a v a o veze i izvan B an o v in e H rv a ts k e , sa Savezom s tru č n ih o r g a n iz a c ija u re s o r u M in ista rstv a

sao b ra ća ja. Prisustvovao je i sjednici Akcionog o d b o ra 27. o ž ujka 1940. u B eogradu na kojoj je došlo do sukoba izm eđu raznih organizacija i cije p a n ja n a dvije grupe je d n u okupljenu oko Akcionog o d b o ra i drugu okupljenu oko C entralnog odbora. Savez je održavao sam o veze s Akcionim odborom . Na kongresu se ra sp ra v ljalo o teškom polo­ ža ju željeznica zagrebačkog željezničkog rav­ n a te ljstv a , s obzirom na novu podjelu države, izvjesnu au to n o m iju B anovine H rvatske i stro ­ gu centraliz ac iju željezničke uprave. K onstati­ ra n o je ta k o đ e r da se željeznički službenici i radnici, s obzirom na sve veći p o rast cijena, p re zaduženost, te po m an jk an je kre d ita i ne­ moć zadruga, nalaze u nadasve teškom m ateri­ ja ln o m položaju, da je postojeći zakon koji reg u lira njihov položaj u svojoj osnovi reak­ c io n a ran i n epravedan. Da onem ogućuje slo­ b o d u o rganizacije i zaštitu in teresa željezni­ ča ra, a svojim »nepojm ljivim odred b a m a o ne p rizn a v an ju dnev n ičarsk ih i radničkih godina službe za m irovinu i napredovanje, o napre­ d o v an ju po d iskrecionom pravu, te drugim sličnim o d red b a m a , sve željezničare p repušta na m ilo st i n e m ilost neželjezničkih krugova«. K o n sta tira n o je ta k o đ e r da se ni postojeći zakon, niti pravilnici i drugi propisi ne p rim ­ je n ju ju u c ijelosti, već po osobnom nahođe­ n ju poslodavaca, d a reso rn i m in istar ne priz­ naje že ljezničarske organizacije s područja B anovine H rv a tsk e kao legitim ne predstavnike željezn iča ra B anovine H rvatske, usprkos za­ k o n sk o m o d o b re n ju rad a od stran e za to na d ­ ležne b an sk e vlasti, te ih se ne poziva na s u r a d n ju p rilik o m rje ša v an ja p ita n ja koja ne­ p o sre d n o ta n g ira ju željezničare. N ak o n tih k o n sta ta c ija kongres je jedno­ g lasno d o nio rez o lu c iju k o ju su objavile zagre­ bač k e N o vosti, J u ta rn ji list, H rv a tsk i dnevnik. O bzor, lju b lja n sk i S lo vence i beogradska Po­ litika . R ezolucija glasi: »Da se sve željeznice na p o d ru čju banovine H rv a tsk e p o d vrgnu B anskoj vlasti banovine H rv a tsk e, a d ok se ne obave sve form alnosti za ovaj p ren o s, d a se o d m a h pren e su na zagre­ b a čk o željezničko rav n ateljstv o sve k om peten­ cije generalnog ravn a teljstv a: d a se svim ž eljezničarim a u m jesecu pro ­ sin c u isp lati je d n o k ra tn a novčana pom oć u fo rm i trin a e ste plaće, d a se sk u p a rin sk i dopla­ ta k izjednači za sve službenike, te da se ispla­ ć u je p re m a k re ta n ju cijen a na tržištu, da se svim a slu žbenicim a i neoženjenim i oženje­ n im a isp la ću je d o d a ta k na ženu, a onim služ­ b e n ic im a k o ji n e m a ju s ta n u naravi, d a se is­ p la ć u je sta n a rin a , d a se pasivni krajevi svrs­ ta ju u I ra z re d skupoće; 57

da se o d m ah u k in e p a ra g ra f 78 Z ak o n a o državnom sao b ra ć a jn o m o s o b lju , a o sta le o d ­ redbe tog zakona d a se p rim je n ju ju s on o m širokog ru d n o šću s k o jo m se p r im je n ju ju i n e­ ki drug i zakoni. Da se to p ro v ed e o d m ah , do k se taj zakon ne u k in e i izrad i d ru g i, k o ji će biti izrađen uz su ra d n ju želje z n ič a rsk ih o rg a ­ nizacija, a k o ji će sa d rž a v a ti i sva p ra v a i d u ž ­ nosti željezničkih ra d n ik a ; d a se izobrazi p o d m la d a k , a slu žb en icim a koji vrše n a p o rn iju slu žb u isp la ć u je p o se b n i doplatak ; da se p riz n a ju o rg an izacije ž e lje z n ič a ra b a ­ novine H rv atsk e te dozvoli b ira n je ra d n ič k ih povjeren ik a k ao leg itim n ih p re d s ta v n ik a željez­ ničkih rad n ik a; da se željezničari oslo b o d e p la ć a n ja šk o la ­ rine za ško lo v an je svo je d je c e , k a o n a m je š ta ­ nja novih služb en ik a ko d željeznice d a se d a ­ de p red n o st željezn ičarsk o j djeci, k ao š to se to p ra k tic ira kod d ru g ih ž e ljezn ičk ih u p ra v a , a p rak tic ira lo se i p rije ko d n as. Ova rezolucija im a se d o sta v iti B a n u b a n o ­ vine H rvatske, te m in is trim a H rv a tim a , s m o l­ bom da n a sto je d a se ove želje ž e lje z n ič a ra ostvare u in te re su n a ro d a i u stanove.« P ored te rezolucije, Iz v ršn i je o d b o r na kongresu iznio i po seb n e z ah tjev e. D ru štv o že­ ljezničkih činovnika B anovine H rv a ts k e t r a ­ žilo je d a se u k in u o d re d b e zak o n a u vezi s ograničen jem p re la sk a č in o v n ik a u više g ru p e s potpu n o m , od n o sn o n ep o tp u n o m šk o lsk o m sprem om , da se povisi d o d a ta k n a n o ćn i ra d , da se povisi d o p rin o s za slu žb en o o d ije lo , da se poveća n ak n a d a tro šk o v a za slu ž b e n a p u to ­ v anja i selidbu. D ru štv o v la k o p ra tn o g i s ta ­ ničnog o so b lja B anovine H rv a tsk e p o sta v ilo je zahtjeve d a se izm ijeni p ra v iln ik o p o la g a n ju stru č n ih ispita, da v la k o p ra tio c i m ogu p o la ­ gati ispit za vlakovođu bez o b z ira n a go d in e

službe, d a se po p isiv ač im a k o la is p la ć u ju sp o ­ re d n e p rin a d le ž n o sti k a o i ra z m je šta jn o m oso b ­ lju , d a se v la k o p ra tn o m o s o b lju ra č u n a služba n a bazi o sa m sa tn o g ra d n o g d a n a , d a se m venta rs k e b u n d e d a d u i k o n d u k te rim a , a r a z m je š ­ ta jn o m o s o b lju i k išn i o g rta č i, d a se povise s p o re d n a b e riv a v la k o p ra tn o g a i stan ičn o g o so b lja . S tru č n o želje zn ič k o d ru š tv o pregledača k o la B anovine H rv a tsk e tra ž ilo je d a se svim slu ž b en icim a isp la ti o d š te ta za n e p rim lje ­ n o slu ž b en o o d ije lo za 1938. god in u , d a se p ro ­ vede re o rg a n iz a c ija k o lsk e slu žb e i n ad o p u n i a la t i p rib o r, d a se o d m a h u k in e 24 s a tn a služ­ b a u tu rn u s u , d a se p ro s to r ije u k o jim a služ­ benici i ra d n ic i r a d e o d rž a v a ju čiste . S tru č n o d ru štv o želje zn ičk ih lož ač a B a n o v in e H rv a tsk e po sta v ilo je z a h tje v d a se povisi p o s to ta k p re ­ m ija ložačim a, d a se n e u k id a 20 p o sto p re ­ m ija stro jo v o đ a m a , a p o tp a ljiv a č im a d a se is ta is p la ć u je p re m a z a ra d i, d a se svim loža­ č im a n a s tr o ju dozvoli p o la g a n je is p ita za p re d lo ž a č a p o slije 10 g o d in a lo žen ja, d a se lo­ ža čim a i p o tp a ljiv a č im a iz d a ju o d ije la , d a se lo žačim a k o ji v rše d u ž n o st n a c rp k a m a za vo­ du is p la ć u je no ć n i d o d a ta k . R ad n ic i su po­ seb n o z a h tije v a li d a se rije š e p ita n ja k o ja su p ism e n im p u te m u p u ć e n a m in is ta rs tv u p ro m e ­ ta , d a se h itn o sazove a n k e ta n a k o jo j će se ra s p r a v lja ti o p ra v iln ik u , p o lo ž a ju ra d n ik a i nov o m zak o n u o d rž av n o m slu ž b en ičk o m o so b lju . K o ngres je iz a b ra o novi izvršni o d b o r. Za p r e d s je d n ik a je iz a b ra n F e rd o E ra k , pregledač kola, za ta jn ik a F ilip C vitković i Iv a n B a­ bić, ložači. U re d a k c ijs k i o d b o r G lasa le ljezničara iz a b ra n i su B laž M ikulec, S tje p a n P eć­ n ik , Iv an S o šta rić i d ru g i.64 64 Glas željezničara, 1. 2, 3, 4, 5. 6, 7, 8, 9/1940; 1/1941.

SINDIKATI TRAMVAJSKIH I OPĆINSKIH RADNIKA

Pregled tramvajskog saobraćaja O tra m v ajsk o m sa o b ra ć a ju p o sto je c je lo v iti prikazi k oji se o d nose n a e k s p lo a ta c ijs k u d u ­ žinu tra m v a jsk e m reže, b ro j m o to rn ih k ola, sjed išta i m o to rn u snag u (KS), a vodila se i evidencija b ro ja p revezenih p u tn ik a , b ro j prijeđenih k ilo m etara i p rih o d i pod u zeća tra m vajskog sao b raćaja. P rem a tim p o d acim a, d u ­

58

žina tra m v a js k e m re že iz nosila je 1930. godine 135 km , a 1938. god. sam o 137 km . M o to rn ih je k ola 1930. b ilo u k u p n o 235, a g odine 1938. svega 256 (21 k o la više). B ro j p rik o lica , k o ji je 1930. god. iznosio 145, sm a n jio se u 1938. g odini n a 131. God. 1932. u B e o g rad u je n a je d n o sje d ište dolazilo g o d išn je 6377 p u tn ik a , u L ju b lja n i 18.645, u S a ra je v u 11.046, a u Za­ g re b u 22.497. O čito je d a su za g reb a čk i tram -

v aji bili p r e tr p a n i u o d n o su n a o stale. Iste g o d in e v iša k ra s h o d a n a d p rih o d im a im ali su tra m v a ji u D u b ro v n ik u , L ju b lja n i, N ovom S a­ d u , S a ra je v u . V išak p r ih o d a n a d ra sh o d im a im ali s u tr a m v a ji u N išu , O sijek u , S u b o tic i i Z ag reb u , d o k B e a o g ra d u sv o jim izv je šta jim a n ije isk aziv ao o ra sh o d im a . T ra m v a js k a m re ž a , m o to rn a k o la i p rik o ­ lice u p o je d in im g ra d o v im a 1930. i 1938. go­ d in e b ila j e slije d e ć a :

K ilo m e ta ra

tram vajske Motorna mreže kola 1930. 1938. 1930. 1938.

Prikolice 1930. 1938.

Beograd Dubrovnik Ljubljana Novi Sad Osijek Sarajevo Subotica Zagreb

B roj prevezenih putn ik a 1 prihodi u dinarim a iznosili su:*» G radovi Beograd D ubrovnik L jub ljan a Novi Sad O sijek Sarajevo Subotica Zagreb

B roj prevezenih p u tn ik a 1930. 1938. 43,006.787 59,410.949 1,137.763 1394.680 3,137.760 7,601.413 94.078 1,462.526 2,971.755 4,908.654 3,112.379 3369.228 10359239 11,194.529 1,441.047 1236.668 30333.157 45390.273

Prihodi u dinarim a 1930. 1938. 62,042309 72,188.524 2,778.470 3368.316 4,077.136 8,494201 188.620 2363.640 4240.976 4347.893 5,174.801 3,616.867 7,959.917 6294256 2,997.934 1,866.843 37,960228 52399.517

Z birni pregled tram vajskog saobraćaja u Jugoslaviji:« Km tram v ajsk e m reže Broj m o to rn ih kola Broj sje d išta u n jim a B roj prikolica Broj sje d išta u n jim a Broj prevezenih p u tn ik a P rihod d in a ra

1930. 135 235 5.658 145 3.089 95,993.965 127,420.391

E le k tr ič n i tr a m v a j p r ip a d a o je , p o re d d r ­ žavne p o š ta n s k e slu ž b e , ja v n ih že lje z n ic a , p a ro ­ b r o d a r s k ih d ru š ta v a , rije č n o g s a o b r a ć a ja i p r i­ je v o za sk e la m a , u ja v n i s a o b ra ć a j. U p riv a tn i sa o b ra ć a j u b r a ja o se p r ije v o z a u to b u s im a i a u to -ta k s i, c a r in s k a p o s re d n iš tv a , au to -g aražc, p r ije v o z č a m c im a , o m n ib u s i i fija k e ri, p rije v o z sp lav im a , p rije v o z te r e ta te š k im i la k im k o li­ m a, p r iv a tn i a v io n i, p riv a tn a m o to r n a o s o b n a kola, s to v a riš ta , š p e d ite ri, u to v a r i is to v a r ro ­ be. N a p o d r u č ju B e o g ra d a b ilo je 2605 s a o b ra ­ ć a jn ih r a d n ik a u ja v n o m i p riv a tn o m s a o b ra ­ ć a ju . O d to g a je 785 r a d n ik a ili 30,13 p o sto bilo za p o sle n o k o d d ir e k c ije tra m v a ja . U Zag­ re b u je , o d 1888 r a d n i k a z a p o s le n ih u ja v n o m i p riv a tn o m p ro m e tu , 25,21 p o s to b ilo za p o sle ­ n o k o d g ra d s k o g a e le k trič n o g tr a m v a ja (ili 476 o so b a ). N a p o d r u č ju g r a d a L ju b lja n e u ja v ­ n o m i p r iv a tn o m s a o b r a ć a ju b ila su zap o sle n a 502 ra d n ik a . V e lik d io (184 ili 36,65 p o sto ) ovog ra d n iš tv a b io je z a p o sle n k o d g ra d sk o g tr a m v a ja . N a p o d r u č ju g ra d a S a ra je v a b ilo je u ja v n o m i p r iv a tn o m s a o b r a ć a ju zap o sle n o 426 ra d n ik a , o d to g a 129 ili 30,28 p o sto k o d g ra d sk o g a e le k trič n o g tra m v a ja . S a o b ra ć a jn ih

1932. 155 210 7229 110 3.750 99,644.944 127,742.604

1936. 140 240 12.289 113 5.186 112,769.585 128334.908

1938. 137 256 13.963 131 5.823 136,168.920 155,340.057

ra d n ik a u N ovom S ad u bilo je 490, a u elek­ trič n o m tra m v a ju rad ilo ih je 84 ili 17,14 pos­ to. U tra m v a jsk o m poduzeću D ubrovnik bilo je za posleno o k o 80 rad n ik a , u niškom tra m ­ v a ju isto toliko, u o sječkom tra m v a ju 85, u tra m v a ju g ra d a S ub o tice radilo je n ešto m anje o d 180 rad n ik a . P re m a tom e, u k u p an broj za­ p o slen ih u g rad sk im elek tričn im tram vajim a k re ta o je oko 2080 radnika.

Tramvajski radnici u Zagrebu do osnivanja Saveza saobraćajnih i transportnih radnika Već 1894. godine zabilježen je članak u S lo ­ bo d i k ojim se n a p a d a zagrebačko tra m v a jsk o d ru štv o zbog sniž en ja plaća »sirom ašnim služ­ benikom , k o čijašom i k o n d u k tero m tram vaya*. R adno vrijem e n a m je šte n ik a tra m v a ja trajalo « Statistički godišnjak za 1930 god Beograd 1932; Statistički godišnjak za 1938—1939. god., 221 Zbirni pregled tram vajskog saobraćaja u * « Isto, 172—173/1930; 148—149/1932; 190—191/ 1936; 221/1938-39.

59

je ziiri od 7 sati u ju tro do 10 sa ti n av ečer a ljeti od 6 sati u ju tr o n a 12 navečer. M jesečna plaća k o n d u k te ra i k o č ija ša izn o sila je 36 fo­ rinti, od čega im se u stezalo ^ o d i j e l o 4 fo­ rinte i za b o lničku b la g a jn u 60 n ovčića. U podne su imali p rav o na pau zu za o b je d od 40 m inuta. 13. o žu jk a 1897. godine z a tražili su tram vajsk i n a m je šte n ic i od ra v n a te ljstv a tr a m ­ vaja da im se o d o b ri je d a n d an o d m o ra u tjednu, je r su radili n e p rek id n o , te d a im sc za rad n o v rijem e duže o d 16 sa ti n a d a n p lati 20 novčića. Pored toga, tražili su d a im se ukine o d b ija n je plaća za o dijelo. R av n a te ljstv o je to o dbilo i zap rije tilo n a m je šte n ic im a da će ih o tp u stiti. Zbog toga su tra m v a js k i n a m ­ ještenici u n e d je lju 14. o ž u jk a 1897. g odine proglasili štra jk . N akon dugog v ije ć a n ja , p ris ­ tali" su vlasnici tra m v a ja n a z a h tjev e svo jih n am ješten ik a. Z agrebački tra m v a js k i n a m je š ­ tenici p re d a li su 17. sv ib n ja 1906. g odine u p ra v i m em oran d u m u ko jem su tra ž ili p ovišicu p la ­ ća za 80 filira dnevno kao i niz d ru g ih za h ­ tjeva k o jim a su se pob o ljšav ali ra d n i o d n o si ili branile d o ta d a šn je tekovine. U prava tr a m ­ vaja je p rista la da da 40 filira povišice, ali je odbila o stale zahtjeve. 19. sv ib n ja stu p ili su radnici tra m v a ja u štra jk . O dm ah p o slije p ro ­ glašenja štra jk a u p ra v a tra m v a ja p rista la je na sve zahtjeve š tra jk a š a , ta k o da je š tr a jk nakon p o tp isiv an ja u govora o b u sta v lje n . R av­ n ateljstv o tra m v a ja obećalo je ra d n ic im a da će iduće godine, 1907, d ati jo š 20 filira p o v i­ šice, ali nije održalo riječ, pa je 18. sv ib n ja 1907. god. izbio štra jk k o ji je zav ršio sp o ra ­ zum om po kom e su rad n ic i d obili p ovišicu od 10 filira dnevno. Dalji p o k reti tra m v a ja c a ja v lja ju se tek poslije stv a ra n ja Općega ra d n ičk o g saveza. Pod njegovim ruk o v o d stv o m d ošlo je p o lovinom studenog 1911. do novog p o k re ta . T ad a je za­ grebački tram v aj jo š bio u ru k a m a n ek o g a belgijskoga dion ičarsk o g d ru štv a , a u u p ra v i su sjedili zagrebački ad v o k ati i k a p ita listi. R adnici su tražili p rizn av an je o rg a n iz a c ije i povjerenika, p o v ratak u službu ra d n ik a k o ji su o tpušten i zbog o rganizacije, u re đ e n je ra d n ih o dnosa za vozarc, k o n d u k te re i p o m o ćn o r a d ­ ništvo, u re đ e n je radnog v rem en a u d v ije sm je ­ ne po devet sati dnevno, b e sp la tn o ra d n o o d i­ jelo, te da se u sp o razu m u s ra d n ic im a izradi p ravilnik o m irovinskoj zakladi. P regovori o ovim zah tjev im a sazvani su za 23. stu d en o g . Više p u ta su se prek id ali i o b n av ljali, ta k o da je konačno došlo do spo razu m a. S k lo p lje n je kolektivni ugovor koji je p rih v a tio u glavnom zahtjeve rad n ik a. No, kad je ugovor p o tp isa n počela je up rav a tra m v a ja d a zateže s n jego­ vom prim jen o m , s očito m n am je ro m d a izigra dana obećan ja. Zbog toga su 7. p ro sin c a svi nam ještenici, p ro m etn o o soblje, rad n ic i u re ­

mizi i n a p ru g a m a stu p ili u š tr a jk , k o ji je za­ vršen 13. p ro sin c a p o b je d o m ra d n ik a i n a m je š­ te n ik a . N akon to g a je u p ra v a p o tp isa la n e što izm ije n je n k o lek tiv n i ugovor, p o k o je m u su ra d n ic i »izvojštili ta k o v e u slove ra d n ih odnoša ja , kakovi n ig d je k od n ije d n o g tra m v a jsk o g poduzeća n e po sto je« . P o č etk o m 1912. g. Slo ­ bodna riječ p iše u to k u gotovo cijelo g m je se ca 0 p o stu p k u u p ra v e k o ja n e iz vršava o n o na što se o b a vezala ugovorom . S u k o b i i p reg o v a­ r a n ja sta ln o su b ila n a dn ev n o m re d u , š to je r e z u ltira lo m u čn im o d n o sim a iz m e đ u ra d n ik a 1 up rav e . T ako je u p e ta k 5. sije č n ja 1912. zbog ra zličitih sta v o v a o o rg an iz aciji ra d a d o šlo po­ novo do p eto d n e v n o g š tr a jk a svih ra d n ik a i n a m je šte n ik a . Za v rije m e ovoga š tr a jk a u p ra ­ va ra d n ič k e o rg a n iz a c ije iz rad ila je nov p r i­ jed lo g o rg an iza cije Tada k o ji je odg o v a rao i kole k tiv n o m u g o v o ru i z a h tje v im a službe. U prava tr a m v a ja je ta j p rije d lo g p rih v a tila , p a je š tr a jk zav rše n . P o slije ovoga š tr a jk a n a s tu ­ p ilo jc kod z ag re b ač k o g tra m v a ja izvjesno m irn o ra zd o b lje . U p rav a po d u zeć a u z a lu d je ra d ila n a ra s tu ­ r a n ju k la sn e o rg a n iz a c ije tra m v a ja c a , tje ra ju ć i ra d n ik e u k ršć a n sk e sin d ik a te . 16. sv ib n ja 1913. god. tra m v a jsk i ra d n ic i pono v o s tu p a ju u štr a jk , je r je » rav n a te lj iza slan ik e ra d n ik a , koji su u im e cijelo g o so b lja im a li sta v iti n e k e zah­ tjeve, is tje ra o n e h tiju ć i ih ni sa slu ša ti i sta o se g ro ziti o tp u s to m ...« P re m a p is a n ju r a d ­ n ičke šta m p e »To je og o rč ilo n a m je šte n ik e k o ji su se n a šli p o v rije đ e n i u sv o jo j r a d n ič k o j ča sti, a to o g o rče n je ra širilo se p o p u t v a tre m eđu sve o so b lje , te je b io je d n o g la sa n z a k lju ­ čak bez ikakvog r a s p ra v lja n ja , d a se u 12 sati o dvezu k ola u rem izu. To se i d ogodilo. R ad­ n ištv o je tim e p o k a za lo d a se njeg o v i o p ra v ­ d a n i z ah tje v i ne sm iju o m alo v ažav ati, je r o no zna d e d a ak o stv a ra p ro fit d ru g im a m o ra im ati p ra v o d a tra ž i u r e đ e n je sv o jih važnih pitan ja.« Zbog p ro te stn o g š tr a jk a u p ra v a po­ duzeća m o ra la je p rim iti ra d n ič k u dele g ac iju i u sv o jiti sve n je n e p rijed lo g e , m eđ u k o jim a je bio i z ah tje v d a d ire k c ija svoje u re d o v a n je i sa o b ra ć a j s tra m v a jsk im n a m je šte n ic im a v r­ ši n a h rv a tsk o m je zik u , a n e n a njem ač k o m . U ru jn u 1913. godine, p rilik o m obn o v e kolek­ tivnog ugovora, u p ra v a tra m v a ja je p re k o g ra ­ đ a n sk e šta m p e p o k u ša la isp ro v o c ira ti š tr a jk . P isalo se o n e re n ta b iln o sti tra m v a ja i nisk o m p ro fitu d io n iča ra. Z bog toga se n a m je ra v a lo o tp u s titi o k o 24 n a m je šte n ik a i p ro d u ž iti ra d ­ n o v rije m e na 12— 15 sa ti n e p re k id n e službe. P o re d toga, počela je p ro m e tn a u p ra v a tr a m ­ v a ja s u m n jič iti k o n d u k te re d a p o tk r a d a ju u p ra ­ vu n a voznim k a rta m a u visini od 300 K dnev­ no, zbog čega je je d a n o d k o n d u k te ra izvršio sam o u b o jstv o . U k o m u n ik e ju k o ji je u p ra v a tra m v a ja d a la za ja v n o st istič e d a si o n a p ri­

drža v a p ra v o d a o tp u s ti iz slu žb e svakog koga o n a ho će i d a n eće u b u d u ć e p rim a ti p rig o v o re sv o jih n a m je šte n ik a . »Rad n a tra m v a ju se nc bi sm io o b u s ta v iti sve i k a d bi tu žb e ra d n ik a bile o p rav d an e.« K a d a je novi šef u p ra v e bez p re g o v o ra s o rg a n iz a c ijo m i ra d n ic im a p ro m i­ je n io r a s p o re d slu žb e, k o ji je u tv rđ e n k o le k tiv ­ nim u g o v o ro m , d o šlo je 7. r u jn a 1913. do š tra jk a . P ro m e tn a u p ra v a Z a g reb ačk o g a elek­ trič n o g tra m v a ja , d. d . »Zagreb« iz d ala je na to o g las u k o je m je š t r a j k p ro g la sila u z ro k o m p re k id a ra d n o g o d n o s a sa sv im štra jk a š im a . U isto v rije m e , k o le k tiv n i u g o v o r o d 13. p r o ­ sin ca 1911. g o d in e p ro g la s ila je n evažećim i o d b ila sv ak e raz g o v o re sa sin d ik a ln o m o rg a n i­ za cijo m . Z a tim je p o zv ala š tr a jk a š e n a sk la ­ p a n je in d iv id u a ln ih u g o v o ra p o k o je m bi se snizile m je s e č n e p la ć e vo začim a sa 110 K na 90, a k o n d u k te rim a sa 100 K n a 80. G o d išn ji d o d a ta k o d 50— 100 i 150— 200 k ru n a u k in u t je . U m je s to č e tiri slo b o d n a d a n a u m je se c u uv ode se dv a. N o rm a ln o ra d n o v rije m e je o sa m i pol s a ti, s tim d a se p o r a s p o re d u m ože p o v isiti za jo š je d n u p re k o v re m e n u slu žb u . K o­ lek tiv n im u g o v o ro m b io je p re k o v re m e n i rad o g ra n ič e n za o d re đ e n e d a n e (sa ja m ) n a 4—5 sa ti. P o slije 10 d a n a š tr a jk a , n a in te rv e n c iju n e k a d a šn je g v o đ e so c ija ld e m o k ra ts k e s tra n k e A ncela, sazv ao je g ra d o n a č e ln ik n a p re g o v o re u p ra v u tr a m v a ja i p re d s ta v n ik e sin d ik a ta . Na p re g o v o rim a j e u im e š tr a jk a š a b io J u r a j Dem e tro v ić . U p ra v a p o d u z e ć a je p o tp is novog ug o v o ra u v je to v a la o tp u š ta n je m 22 sin d ik a ln a a k tiv is ta k o ji s u b ili vo đ e š t r a j k a i p rv a c i sin d ik a ln e o rg a n iz a c ije . P o s lje d n ja s k u p š tin a š tr a jk a š a je 19. r u jn a k a d a je n e u s p je li š tr a jk zav ršen .67 T ra m v a js k i ra d n ic i u Z a g re b u p o čeli s u se u r u jn u 1917. p o n o v o o rg a n iz ira ti u O pći r a d ­ n ičk i savez. G ra d s k a o p ć in a k u p ila je 1916. go­ din e d io n ic e tr a m v a ja . Po m iš lje n ju S lo b o d e , s o b z iro m n a n e p r e s ta n u in fla c iju , o p ć in a je n a p ra v ila d o b a r p o sa o . K ao novi p o slo d av ac, o p ć in a je p o v isila p la ć e n a m je š te n ic im a tr a m ­ v a ja . R a d n ic im a u re m iz i i n a p ru z i p o v išen a je p la ć a za 25 p o s to . O sim toga, im ali su 30 p o s to n a d o p la tk a , a, a k o s u r a d ili p o noći, 40 p o sto n a d o p la tk a . V o z a rim a s u p o v iše n e plaće za 60 k r u n a m je s e č n o , ta k o d a s u im a li 210 d o 220 k ru n a . K o n d u k te rim a s u p o v iše n e p laće 67 Sloboda, 15. XI 1894; 18. III 1897; Napred, 22. V 1907; Radnička borba, 28. IX, 16, 23, 30. XI, 7. i 14. X II 1911; 4. i 11. I, 1, 8. i 15. II 1912; Slo­ bodna riječ, 8. VI 1904; 23. V 1906; 13. III 1907; 25. III 1908; 22. I 1909; 27. IX, 9, 10, 11, 22, 24, 25, 27, 28, 29. X I, 5, 7, 11, 12, 13, 21. i 23. X II 1911; 3, 4. 5, 8, 9, 10. i 26. I, 1. II, 24. IV, 28. i 30. V, 5, 10, 12. VI, 7. V III 1912; 14, 17. V, 2, 4, 6, 9, 10, 11, 12, 13, 16, 17, 18. i 19. IX 1913.

za 30 k runa, odnosno na 120—160 kruna m je­ sečno. Uz to su dobili i odijelo. Svi nam ješ­ tenici p rim ali su 10 kru n a na m jesec za svako d ijete. O sim toga, dobili su »godišnjicu« koja se isplaćivala 14. prosinca i to oni koji su do 5 god. u službi 100 kruna, 5—10 godina 150 kru n a , za 10— 15 godina službe 200 kruna. O sim toga, svi su nam ještenici za nabavu p re­ h ra m b en ih a rtik a la za zim u dobili jed n o m je­ sečnu plaću. U slu ča ju bolesti, razliku između h ra n a rin e i plaće isplaćivat će uprava tram vaja. U ređena je i m irovinska zaklada, kojoj svaki n am je šten ik p rip a d a nakon dvije godine n a m je šte n ja i u koju plaća 40 posto svoje plaće, a četiri p osto u plaćuje uprava. S povi šicom se uveo režim globa i o tp u šta n je rad ­ nika.01 U prava tra m v a ja povisila je 1918. godi­ ne plaće k o n d u k te rim a na 165—170 kruna, a vozarim a na 330. Prvog trav n ja 1919. povišene su plaće k o n d u k te rim a i vozarim a na 500 i 600 k ru n a . U prkos tim n eprekidnim povišica­ m a, od 21. ru jn a p a sve do 17. listopada 1919. god., u k u p n o 27 dana, tra ja o je štra jk tra m ­ v a jsk ih rad n ik a . Na pregovorim a 14. listopada kod grad o n ač eln ik a , a i ka sn ije još nekoliko p u ta , p rih v a tila je tra m v a jsk a u prava uvjete k oje je ra d n ištv o prek o Općega radničkog saveza postavilo. B itno u potpisanom ugovo­ ru bilo je to d a se vozarim a povisuju plaće za 120 k ru n a m jesečno. Plaće ko n d u k te ra us­ ta n o v lja v aju se na 18 i 20 k ru n a dnevno. Povi šene su n a g ra d e za pro d an i b roj kara ta. R ad­ n icim a u rem izi, na pruzi, radionici i kon tro lo rim a povišene su plaće za 15 posto. Utvr­ đ e n o je p ra v o ra d n ik a na odijelo i obuću i na g ra d sk u a p ro v iz ac iju uz snižene cijene.06

Sekcija tramvajskih radnika u SSTRSJ i Savezu radnika metalske industrije i obrta Jugoslavije P o četkom 1920. godine tram v ajsk i radnici n a p u š ta ju O RS i ulaze u sasta v Saveza sa o b ra­ ć a jn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a i službenika J u ­ goslavije. 29. sije č n ja u 10 sati noću održana je u velikoj sali T ipografskog dom a u Zagieb u sk u p štin a tra m v a ja c a na kojoj je govorio B ogdan K rekić. U jedinjenje, organ Saveza sao­ b ra ć a jn ih i tra n s p o rtn ih rad n ik a Jugoslavije o tom e kaže: »D oskora su tram v a jci jo š sp a ­ d ali u štafa žu socija l-p atrio ta, ali su i oni po­ čeli u v iđ a ti d a je n jihovo m jesto tam o gdje se kupi i sav o sta li u je d in jen i jugoslavenski m Sloboda, 18. X, 29. XI. 13. XII 1917; Pravda, 24. X II 1917. 69 Sloboda. 4. I, 9. IX, 7. i 18. X 1919; Nova is­ tina, 28. IX 1919.

61

pro leta rija t. T aj p ro ces p re p o ro d a v rši se m e­ đu n jim a o so b ito brzo. U z a d n je d a n e o d rž a n e su sa u a m v a jc im a četiri sk u p štin e i k o d n jih se pokazuje n ajveće in te re so v a n je za p u n o u je ­ d in je n je ...« ORS je p o k u šao d a zad rži tr a m ­ vajske ra d n ik e u svojoj o rg an izaciji, p a je p o ­ četkom veljače postav io nove za h tje v e p o d u ­ zeću za povišicom plaća. P relask o m tra m v a ja c a u Savez sa o b ra ć a jn ih ra d n ik a p re u z im a S ek ­ cija tra m v a jsk ih ra d n ik a SSTR i SJ u logu podnosioca zah tjev a za povišicu p laća i z a h tje ­ va za sk la p a n je novoga kolek tiv n o g ug o v o ra po kojem se d o ta d a šn je plaće tr e b a d a po v ise za 75 posto. T ako visok z a h tje v za povišico m nadnica zasnivao se n a velikoj p o slije ra tn o j in ­ flaciji i na to m e d a su o d z a d n je p ovišice tram vajsk e k a rte p o sk u p ile za 100 p o sto . P re ­ govori su završeni bez š tra jk a , s pov išico m od 35 po sto na u k u p n a p rim a n ja . K o lek tiv n im ugovorom rije še n o je i p ita n je o d ije la i o b u će. T ram vajci su, po n jem u , dobivali je d n u b lu zu i hlače na dvije godine, k a b a n ic u na tri, c i­ pele svake jesen i, a k ape svake godine. P o d u ­ zeće se obavezalo da će p laćati sv o jim b o le s­ nim rad n icim a, koji se nalaze n a n jezi u n e k o j od javn ih b olnica na tro š a k o k ru ž n e b la g a jn e za o sig u ran je rad n ik a, c ijelu n ad n ic u , bez o d ­ bitk a h ra n a rin e o k ru žn e b la g a jn e za c ijelo vrijem e liječen ja u bolnici. U svim slu č a je v im a nezgoda u p ro m e tu i rad io n ici isp la ć iv a t će se razlika nad n ice i h ra n a rin e za c ije lo v rije ­ me bolesti, dok su na n jezi o k ru ž n e b la g a jn e . U slučajevim a teškog o b o lje n ja vezanog uz le­ žanje i k ućnu njegu, ak o to ležan je tr a je više od osam d ana, isplaćivat će sc ra z lik a n a d n ic e i h ran a rin e o k ru žn e b lag ajn e za v rije m e fa k ­ tičnoga n ep rek id n o g ležan ja u sta n o v lje n o g po kontroln o m o rg an u poduzeća. Obznanom i iznim nim m je ra m a p o slije aten:a ta na regenta A lek san d ra i m in istra u n u tr a š ­ njih poslova M ilorada D raškovića, r a s p u š te n je i Savez tra n sp o rtn ih ra d n ik a i slu ž b en ik a J u ­ goslavije. Tako su tra m v a jsk i rad n ic i o sta li oez svog rev olucionarnog sin d ik a ta , š ta m p u , strukov n o glasilo sin d ik aln ih saveza P o k ra jin ­ skoga radničkog sind ik aln o g vijeća H rv a tsk e i Slavonije, posvećuje u svom prv o m b ro ju z n a­ čajnu p ažn ju položaju tra m v a jsk ih ra d n ik a . U listopadu 1921. godine d o b ijalo je tr a m v a js k o osoblje zaposleno ispod dvije g odine 68,90 k r u ­ na na dan. Oni koji su u službi više o d dvije godine dobivali su na d an 72,50 k ru n a . Od toga im se o d b ija lo 309,9 k ru n a kao k a u c ija za m iiovin sk u zakladu i o k ru ž n u b la g a jn u . S as­ tavljači kola dobivali su m jesečn o 1800, a čis­ tači 1600 k ru n a.70 š ta m p a upo zo rav a rav n ateljv i 101920 , « Novt ^ svijet, ' 10- 12. 1010-Xv "1920. 30. DnAnil IX, 10. XI 14. V> i 19 15. i 22. X 1920; Sloboda, 19. II 1920. ’ ’

stvo tra m v a ja n a obaveze u p ra v e p re m a ko­ le k tiv n o m u g o v o ru i n a to d a je sk u p o ć a i d a lje rasla , p a d a tre b a r a d n ič k e p lać e pono v o povisiti. S e k c ija tra m v a ja c a ia k o je b io z a b ra ­ n je n ra d S ST R i S J p o stav ila je u p ra v i p o d u ­ zeća z a h tje v za 60 p o sto povišice. N a to jc ra v n a te lj tra m v a ja p o n u d io p o v išicu od 50 p o sto i p o d uzeo a g ita c iju m e đ u tra m v a jsk im ra d n ic im a d a se o rg a n iz ira ju u novo o snovani H rv a tsk i ra d n ič k i savez. P od vo d stv o m Balentovića, B erse, B rk lja č ić a , H ikeca, Jelačc, M arinića, N jišin sk o g a , R u šk ač a, S ta n ič a ra i V a h tarića , z n a ta n d io ra d n ik a o d lazi u H R S. P oče tk o m 1922. g. ra d n ic i k o ji su o sta li v je rn i rev o lu c io n a rn o m p ra v c u sin d ik a ln o g p o k re ta , član o v i ra n ije g S S T R iS J o sn iv a ju se k c iju tr a m ­ v a jsk ih ra d n ik a u S avez ra d n ik a m e ta lsk e in ­ d u s trije i o b r ta Ju g o sla v ije (SR M IiO J). M eđu vozačim a istič u se re v o lu c io n a rn i ra d n ic i Bok ulić, D ra g u tin J a m b ro v ić , Đ u ro K o rošec, Alojz P eh a rac , S tje p a n R ušec, F r a n jo T r e tin ja k , Žu­ pan e . M eđu ra d n ic im a u ra d io n ic a m a ističu se s to la ri F ra n jo B izja k i S tje p a n G logola i m e ta lsk i ra d n ic i Z vonko B a le ra n , V jekoslav B enčić, D ra tu g in P avlić i Jo sip Z dravec. R uko­ vo d stv o se k cije tra m v a ja c a u SR M IiO J činili su B a k ran , H o sija k , H u rč a k , M ek, Pavošev, Posavec, S m o d e i Zelić. U p rav a tr a m v a ja o t­ p u stila je tro jic u a k tiv n ih č la n o v a se k cije re ­ vo lu cio n a rn e tra m v a jc e M u sta fu Begića, Bok u lić a i J u r u K o rošca. S e k c ija je p re d la g ala H R S-u v o đ e n je z a je d n ič k ih a k c ija u ta rifn im p o k re tim a , m e đ u tim , u p ra v a H R S-ove sek cije tra m v a ja c a je to sta ln o o d b ija la . I O pći ra d ­ nički savez je p re k o n ek o lic in e sv o jih sta rih članova, k v a lific ira n ih ra d n ik a iz ra d io n ica , ob n ovio svoje d je lo v an je. T ak o su to k o m 1922. godine n a z a g re b ač k o m tr a m v a ju p o sto ja le tri sin d ik a ln e o rg a n iz acije : n a c io n a ln a , revolucio­ n a rn a i r e fo rm istič k a . Već 25. veljač e 1922. go­ din e p re d a o je H rv a tsk i ra d n ič k i savez ra v n a ­ te ljstv u Z ag reb a čk o g a e le k trič n o g tr a m v a ja m e­ m o ra n d u m u k o je m se tra ž i 70 p o sto p oveća­ n ja d o ta d a š n jih p la ć a i o tp u š ta n je d vojice k o n tro lo ra ra d i la žnih p rija v a (zbog k o jih su tra m v a jc i bili k a žn jav a n i glo b am a i o tp u š ta ­ n je m s posla). D alje, tra ž ilo se p o što v a n je o sa m sa tn o g ra d n o g v re m e n a u d v a p u ta , s o d m o ro m o d 4 sata , te d a se sa sta v lja č i i čis­ ta či p ru g a p re v e d u n a z v an je p ro m e tn o g o so b ­ lja. T ražilo se d a se p rilik o m is p la te ra d n ic i­ m a to č n o n aznači n a p la tn o j c e d u lji z a ra d a i v rije m e (d an a i sate) službe r a d n ik a . T ako­ đ e r se tra žilo i o s n iv a n je stru k o v n e šk ole te se z a h tije v alo d a u p ra v a tra m v a ja p rim a n a ­ m je šte n ik e n a p o sa o sam o p re k o H RS-a, a da se n a d z o r n a d p o n a ša n je m n a m je šte n ik a p re ­ m a g ra đ a n stv u p o v je ri sam im ra d n ic im a . Poš­ to do sp o raz u m a n ije došlo, p ro g laše n jc

š tra jk . Š tr a jk je p očeo 29. o ž u jk a i tra ja o je d o 31. o ž u jk a . 1922. S k lo p lje n je ko lek tiv n i ug o v o r k o ji je p o tp is a n 4. tra v n ja . N a te m e ­ lju tog u g o v o ra p o v išen e su n a d n ice k o n d u k ­ te rim a , k o ji s u im a li ra n ije p la ć u o d 70— 106 k ru n a , n a 100— 136 k r u n a dnev n o , o visno o d u ljin i slu ž b o v a n ja . U p ra v a tr a m v a ja n ije is­ p u n ila sv o je ob av eze iz u g o v o ra. R ad ilo se i d a lje p re k o v re m e n o tr i i č e tiri s a ta bez n a ­ d o p la tk a . U m je sto n o v o g o d ije la ra d n ic i su d obivali sv o ja s ta r a , o k rp a n a . N aim e, tra m ­ v a js k a u p ra v a tra ž ila je o d ra d n ik a d a m o ra ju p o slije r o k a u p o tre b e v r a titi o d ije lo . T a s ta r a o d ije la b ila s u z a k rp a n a i o č išć e n a i u m je sto novih d a n a n a p o n o v n u u p o tr e b u n jih o v im vla sn ic im a . To, k a o i z a h tje v za p o v išic o m od 25 p o s to d o v e lo je 24. lip n ja 1922. d o novog š tra jk a . Š tr a jk je b io d je lo m ič a n j e r m u se nisu p r id ru ž ili ra d n ic i o rg a n iz ira n i u ORS-u. 0 to m e š tr a jk u p is a la je R a d n ič k a šta m p a , o rg a n N e z a v isn ih s in d ik a ta H rv a ts k e : »I p ro ­ tiv v o lje H rv a ts k o g r a d n ič k o g saveza č iji su sa sta v n i d io z a g re b a č k i tra m v a jc i, tra m v a jc i su s tu p ili u š t r a jk k o ji je p o tr a ja o n ek o lik o d an a. N a p a d a n i o d š ta m p e H r v a ts k o g b lo k a tr a m ­ v a jc i s u n a s ta v ili š t r a j k je r je o n b io uslovlje n b ije d o m u k o jo j se o n i, k a o u o sta lo m 1 c ije la r a d n ič k a k la s a , n alaze. E k o n o m s k i u s ­ lovi d je lo v a li s u d a se n a ši tra m v a jc i n a čas o d m e tn u š e o d s v o jih p o slo d a v a c a s k o jim a se, v e lik im d ije lo m u isto j p o litič k o j g ru p a c iji n a ­ laze . . . O v u o p r a v d a n u b o r b u tra m v a jc i su za p o če li b a š u v rije m e k a d se u Z a g re b u o d r ­ žava V e s e la ja m . . . i b ili b i bez su m n je p o b i­ je d ili d a se n is u n a la z ili o d ije lje n i o d ra d n ič ­ k e k l a s e . . . B ili s u s a m i i p r e p u š te n i sam i seb i, p a s u m o ra li d a izgube. N a m je s to 25 p o sto k o je s u tra ž ili, d o b ili s u svega 15 p o s­ t o . . . Z a v rije m e p o s lje d n je g š t r a j k a p o ja v ili su se m n o g i š tr a jk b r e h e r i, k o ji su se re g ru ti­ ra li iz re d o v a k o n tr o lo r a i p o m o ć n o g o s o b lja . . . D ru g a p o ja v a , to je m je š a n je p o lic ije u ovu ra d n ič k u stv a r. O n a se, š to je sa sv im ra z u m ­ ljivo, o d m a h p o s ta v ila n a s tr a n u p o slo d a v a c a , p ro g la siv ši š tr a j k n e o p ra v d a n im .« A H r v a tsk i ra d n ik , g la silo H R S -a, p iše o š tr a jk u : »Sve p ro v o k a c ije , iz n u đ iv a n ja , ra s tje r iv a n ja bajo n e ta m a , h a p š e n ja i b a tin e n is u m o g le da s tv o re u r a d n iš tv u štra jk o lo m c e . R a d n iš tv o je o sta lo k o d sv o je b o rb e n e sv ije sti i d o k a z a lo je u g n je ta v a č im a ra d n ič k e k la se d a im n e p o ­ m a ž u n iti p u š k e , n i t i b a jo n e te n i rev o lv eri, k o ji su b a r a ta li p r o tiv n jih . O n o je u v id jelo , d a m u n e v rije d i n iš ta s lo b o d a z b o ra i dogo­ vora, a k o že lu d a c n e m a sv a g d a n ji k r u h . . . O no je v id je lo o v aj p u t isp ra v n o , d a m u ne v rije d i p la to n s k i p o litič k i s u v e re n ite t za iz­ b o re , a k o i d a lje p o s lije n jih o s ta je p o d m a ­ te rija ln im ro p s tv o m u s iro tin ji i b e sp o slic i i a k u tn o j g l a d i . ..«

Zanim ljiv je članak o bjavljen u H rvatskom ra dniku pod naslovom : »Dva svijeta«, u kojem se, m eđu ostalim , kaže i ovo: »Pričaju da je neki sinčić jednog uglednog zagrebačkog pa­ trio te n atak n u o n a glavu tra m v a jsk u službe­ ničku, zapravo rad n ič k u kapu i objesio preko v ra ta to rb u k o n d u k tersk u i igrao ulogu štrajkolom ca . . . D rugi je d an m ladić, da pokaže so­ lid a rn o st sa š tra jk a ju ć im radništvom , baci se p re d ju re ć i tra m v aj štrajkolom aca. Odveden je u z atv o r p o p u t zločinca uz pljesak publike. I o b a ta m ladića ro đ en a su pod istim suncem , govore istim je z ik o m ... i gle nekoji od onih k o ji se užasno lju te , kad ču ju da je policija sta la n a nogu k ojem političkom dem o n stran ­ tu , p ljesk a li su gledajući režim sku policiju kak o razgoni sk u p štin u š tra jk a č a tram vajaca i k a k o ih goni pod b a jo n eta m a u haps. Pljes k a li su sili o ru ž ja i e k sponentim a one iste vlasti, p ro tiv k oje se inače h ru ste po kavana­ m a i b irtija m a . B učni i govorljivi lavovi borci za p ra v a n aro d a, p o stad o še odjednom braniči g ru b e sile kad se ra d ilo o tom e da slabom i nezaštićen o m ra d n ištv u pokažu svoju moć . . . N eki govore o p o litičk o j pozadini štra jk a . . . R a d n ištv o tre b a d a počisti svoje redove. Van sa izazivačim a, nem a im m je sta u radničkim re d o v im a . . . No sve d o tle dok su radništvo i g ra đ a n stv o dva sv ijeta, dok građani plješću p a n d u rsk o j sa b lji kad je up eren a p rotiv rad­ nik a , d o k g ra đ a n sk i gospodinčić koji inače ne b i m e tn u o ra d n ič k e kape na glavu nego na po klade, ra č u n a na p rem oć sile i bogatstva, do tle se b o rb a izm eđu ta dva ta b o ra ne da izbjeći.« R u k o vodstvo HRS-a u ZET-u sve je više pokazivalo sv oju zavisnost od uprave tram va­ ja . V odeći b o rb u ne p ro tiv uprave, nego pro­ tiv tra m v a jsk ih ra d n ik a članova Nezavisnih sin d ik a ta , o d n o sn o sim p atize ra kom unističke p a rtije , o ni su d en u n cirali n a jista k n u tije ko­ m u n iste, a poslodavac ih je o tp u šta o jednog po je d n o g s posla. S a svoje stra n e uprava ZET-a im enovala je k o n tro lo re iz redova od­ b o ra H rv atsk o g a rad n ičk o g saveza. Zbog toga su svi k o n tro lo ri bili ista k n u ti članovi HRS-a. V ršili su o rg a n iz ira n i te ro r nad članovim a sek­ cije N ezavisnih sin d ik a ta zbog i n ajm anjeg za k a šn je n ja , č ita n ja novina i sličnoga. Priz­ n a v aju ći p o tre b u k o n tro le n esavjesnih ljudi, članovi N ezavisnih sin d ik a ta tv rd ili su da je o n a u ZET-u p o v jere n a p ristra n im osobam a k o je su se p re k o HRS-a uzdigli na te polo­ žaje. Z a g rebački ele k trič n i tra m v aj zapošljavao je 1923— 1924. godine o ko 420 rad n ik a, od toga je u p ro m e tu bilo 270 rad n ik a , u radionicim a 100 i n a p ru g a m a 50 rad n ik a. Na popravcim a

63

i -ra d n ji p ruge rad ilo je p o v rem en o i d o laO ra dnik a Oko 70 ra d n ik a b ilo je o rg a n iz ira n o u HRb-u. S ekcija tra m v a ja c a u Savezu ra d n ik a m etalske in d u strije i o b rta im ala je 1924. go­ dine oko 100 članova. S ek cija O pćega ra d n ič ­ kog saveza sa 30 članova lik v id ira n a jc, a ne­ kolicina iz n je p ristu p ila je sekciji tra m v a ja c a Saveza ra d n ik a m etalsk e in d u s trije i o b rta . Prem a iskazim a ta d a š n jih su d io n ik a, članovi sekcije su 1. sv ib n ja 1924. godine d ošli ko­ lektivno i s čitav im ta m b u ra šk im zb o ro m na p rvom ajsk u sk u p štin u N ezavasnih s in d ik a ta . Pred prvi m aj 1928. u p ra v a ZET a je na oglasnoj ploči izvjesila oglas u k o je m o b a ­ vještava ra d n ik e da će se 1. m a ja r a d iti kao i svaki d ru g i dan. U n jem u se, m eđ u o sta lim , kaže i da i u držav am a i g ra d o v im a g d je v last im aju socijalisti i k o m u n isti ra d n ici ra d e 1. m aja. Na sk u p štin i ra d n ik a je d n o g la sn o je zaključen o da 1. m a ja neće ra d iti. R ad n ici su svoj zak lju čak jav ili u p ra v i ZET-a, k o ja je o d ­ bila d a p rim i na z n an je za k lju č a k sk u p š tin e tram v a jsk ih rad n ik a. I p o re d toga, tra m v a js k i su radnici, svi do jedn o g a. Prvoga m a ja n a p u s ­ tili posao i s d ru g im ra d n ic im a g ra d a Z ag reb a m anifestirali in te rn a c io n a ln u so lid a rn o s t p ro ­ leta rija ta u borbi p ro tiv k a p ita la . Članovi sekcije su isto ta k o d e m o n stra tiv ­ no n ap u stili č lan stv o u p je v ačk o m z b o ru i n o ­ gom etnom klubu zbog te ro ra u p ra v e i o tp u š ta ­ nja s posla članova N ezavisnih sin d ik a ta . Na godišnjoj sk u p štin i o d rž a n o j 13. o ž u jk a 1925. godine u sekciji jc bila o rg a n iz ira n a većina tram vajaca, tak o da, p re m a ta d a š n jo j izjavi, HRS n ije p re d sta v lja o b ro jn o z n a č a jn u snagu. S k u p štin a je za m je ra la HRS-u da je p ris ta o na brisa n je nekih tekovina iz p rija š n je g a ko­ lektivnog ugovora. U o d b o r se k cije iz a b ra n i su: za p re d sje d n ik a S tje p a n S m odc, p o tp r e d ­ sjednik a V ik to r M edved, a za o d b o rn ik e Z von­ ko B akran, F ra n jo B izjak, S tje p a n G logola, Stjepan K eber i Blaž Pavošev. S k u p š tin a je /.a delegata za k ongres N ezavisnih sin d ik a ta izabrala Zvonka B ak ran a. S ek cija je u p ra v i tra m v a ja postavila 8. ru jn a 1924. go d in e z ah ­ tjev za povišicu plaća i re g u lira n je ra d n ih o d ­ nosa. Pregovori su bili u toku, iako je H rv a t­

ski ra d n ič k i savez o d b ija o d a p o d u p re ovu ak ciju . K ra je m 1928. g odine se k c ija tra m v a ja c a tr a ­ žila je pov eć an je p la ća. U p rav a tra m v a ja n u ­ d ila je pov eć an je od p et p o sto i to sam o p ro ­ m etn o m o so b lju . N a izjavu rad n ičk o g p o v je­ re n ik a Z vonka B a k ra n a d a su ra d n ic i sp re m n i ići u š tr a jk , odg o v o rila je u p ra v a : » Id ite ak o m ožete«. K ada je s e k c ija o d b ila n a c r t s ta tu ta koji je u p ra v a izra d ila , po če lo je m a so v n o o t­ p u šta n je . O tp u šta lo se n a ja k tiv n ije članove sin d ik a ta , p o je d in a č n o i u g ru p a m a . K ako je k o ja g ru p a o tp u š te n a , u z n ak so lid a rn o sti s n jo m dav a li su o tk a z e g ru p e o d p o 10— 15 ra d ­ nik a . K o načno, k a d a je čitav i o d b o r o tp u šte n , u z n ak p ro te k s ta 60 ra d n ik a je o d m a h z a tr a ­ žilo isp la tu , p a je n a p u s tilo poduzeće. O čito d a ta k v a so lid a rn o st n ije išla u p rilo g o rg a n i­ za ciji, ni ra d n ic im a tra m v a ja . N a za g reb ačk o m tra m v a ju d jelo v a la je i o sn o v n a o rg a n iz a c ija K o m u n istič k e p a r tije Ju g o sla v ije. O rg a n iz acija se od 1923. god. ja v lja la k a o o rg a n iz a c ija le­ galne N ezavisne ra d n ič k e p a r tije Ju g o slav ije. P o slije n je n e z a b ra n e k ra je m 1924. godine p r e š la je u ileg aln o st. P a rtijs k a o rg a n iz a c ija ZET-a b ila je o rg a n iz a to r v e ćine a k c ija tra m ­ v a jsk ih ra d n ik a , n jih o v o g u č e stv o v a n ja n a p r ­ vo m a jsk im p ro sla v a m a , m itin z im a, m a n ife s­ ta c ija m a , ra jo n s k im i m je sn im k o n fe re n c ija ­ m a, leteć im m itin z im a n a trg o v im a i p re d tv o r­ nic am a. N a p a r tijs k e s a s ta n k e tra m v a js k ih ra d ­ nik a dolazili su m e đ u o sta lim P a jo G regorić, M avrak, M ilanović, D ule G rković, H u b en i, B raje r i O g n je n P riča. O d 1924. u p a rtijs k o j o rg a ­ niz ac iji s u s ta ln o ra d ili M edved kao p ro če l­ nik, S m ode, T u rk , G rb a c, H u rč a k , H o sjak , P avoš, M ak i P osavac. N a iz b o rim a za g ra d sk o z a s tu p stv o 1927. g. m e đ u 7 iz a b ra n ih z a stu p ­ n ik a n a listi k o ju su p o sta v ili k o m u n isti bio je iz a b ra n i tra m v a ja c S tje p a n S m ode.71 71 Štam pa, 8, 15. i 29. X 1921; R adnička šta m ­ pa. 1. IV, 1. VII 1922; 18. V 1923; Organizovam radnik, 9. X 1924; 26. III, 2. IV, 23. VI, 2. i 26. XI 1925; 30. VI, 7, 28. V II 1927; 10. V, 1. XI 1928; H r­ vatski radnik, 22, II, 24. i 31. III, 7. IV, 16. i 30. VI, 7. VII, 1. i 8. IX, 3. XI, 8. X II 1922; 5. I, 5. VI 1923; 22. VII, 9. V III, 1. i 15. X 1924; 5. III, 24. X 1925; Radnička borba, 25. IX, 31. X II 1924; 19. IV 1925.

SAVEZ OPĆINSKIH I TRAMVAJSKIH NAMJEŠTENIKA I RADNIKA ZA ZAGREBAČKU OBLAST U SKLOPU URSSJ Godine

1925., poslije s tv a ra n ja U RSSJ-a, Je u Zagrebu (od bivših član o v a • i. , ovna o re a n izacija tra m v a jsk ih nam je ste n ik a g rad a Zagreba s ok o 20 člano-

64

va. P re m a p ra v ilim a k o ja je o d o b rio veliki ž u p a n Z agreba, 28. sije č n ja 1926, p o d b ro je m 93765-1925, sv rh a o rg an izac ije b ila je »da sves tra n o š titi i p ro m iče so cijaln e, m o ra ln e i ma-

te rija ln e in te re s e svih tra m v a js k ih n a m je š te ­ redovnog voznog reda«. Z bor je ovlastio Savez n ik a i rad n ik a « , d a sin d ik a ln o m b o rb o m izbori općinskih i tra m v a jsk ih nam ještenika i rad­ š to b o lje i s n o šljiv ije u v je te ra d a i službe, da nika za o b last zagrebačku da u tom pogledu p re g o v a ra u im e s v o jih č lan o v a s poslo d av ci­ z astu p a sve tram v ajsk e nam ještenike i da za m a i n jih o v im o rg a n iz a c ija m a o sp o ro v im a ko­ b azu uzm e p rijedloge radnika iz 1928. god. ji b i n a s ta li iz ra d n ih o d n o sa , d a sk la p a ko­ D ruga rezolucija odnosi se na m irovinski sta­ le k tiv n e u g o v o re i d a je p o m o ć č lan o v im a 11 tu t koji je predložila uprava ZET-a svojom ta rifn im sp o ro v im a , n a s to ji d a se zak o n i i ko­ o k ružnicom od 14. ožujka 1929. U rezoluciji se lek tiv n i u g o v o ri š to to č n ije p r im je n ju ju te da prijed lo g o cjen ju je kao neprihvatljiv iz na­ n a d zire n jih o v u p rim je n u . Da d a je p o m o ć svo­ čelnih razloga »jer iz osnova ne odgovara p rin ­ jim čla n o v im a u slu č a ju n eza p o sle n o sti, p u to ­ cip im a socijalnog zaštitnog zakonodavstva . . . v a n ja zbog tra ž e n ja z a p o sle n ja , b o le sti, o p o ­ j e r je u pro tu slo v lju s postojećim zakonom o r a v k a i p o m a ž e o n e član o v e k o ji bi ra d i b o r ­ z a štiti i osig u ran ju rad n ik a . . . je r je u su p ro t­ b e za c iljev e o rg a n iz a c ije stra d a li. P re m a p r a ­ n osti s p ostojećim zakonom o konvencijam a v ilim a o r g a n iz a c ija je tre b a la d a z a k lju č u je p rih v ać en im n a V ašingtonskoj i ženevskoj kon­ k o lek tiv n o o s ig u ra n je u k o ris t sv o jih član o v a fe ren c iji, a ra tificiran im po vladi kraljevine k a k o b i b ili o s ig u ra n i u s lu č a ju nezgode ili S rb a , H rv ata i Slovenaca.« Ali, on je ne samo sm rti, d a sk la p a ju ć i u g o v o re s p o slo d a v c im a n e p rih ja v ljiv »već on ne može poslužiti ni za n a s to ji o s ig u ra ti tra m v a js k e n a m je š te n ik e i bazu p re govora kom isije« koju bi činili pred­ n jih o v e o b ite lji u s lu č a ju sm r ti, s ta ro s ti, nez­ sta vnici je d n e i dru g e stra n e. Zbor je zahtije­ gode, in v a lid ite ta i iz n e m o g lo sti, d a s k u p š tin a ­ vao d a sc takva p a rite tn a kom isija form ira m a, p re d a v a n jim a , te č a je v im a , d is k u s ija m a i p a je o vlastio SOTNR i radničke povjerenike ta k o d a lje p ro s v je ć u je i o b a v je š ta v a sv o je č la­ d a o d red e svoje pred sta v n ik e u njoj. »Zbor nove, d a m e đ u n jim a š iri o p će i s tru č n o zn a­ k o n ačno z ah tije v a da se istovrem eno pristupi izradi s ta tu ta (pragm atike) o službenom od­ n je, d a b u d i s v ije s t i d ru g a rs k u s o lid a rn o s t, d a za sv o je čla n o v e iz d a je s tr u č n e listo v e, o s­ no su n a m je šte n ik a , je r je bez njega nemoguće polu čiti i sasta v iti o d govarajući m irovinski n iv a k n již n ic e i č ita o n ic e , p rik u p lja p o d a tk e o e k o n o m s k o m i s o c ija ln o m p o lo ž a ju tr a m v a j­ sta tu t« . O bje rezolucije je sa širokim p o p rat­ sk ih n a m je š te n ik a , d a s tu p a u vezu sa s ro d ­ nim ob ra zlo žen jem u p u tila organizacija zagre­ b a č k ih tra m v a ja c a i M in istarstvu socijalne po­ n im o rg a n iz a c ija m a , d a n je g u je d ru š tv e n o s t m e đ u sv o jim č la n o v im a o d rž a v a n je m k o n c e ra ­ litike. Izv ršn i o d b o r Saveza općinskih i tram v aj­ ta , k a z a lišn ih i d ru g ih p r ire d a b a . T a o rg a n iz a ­ c ija, m e đ u tim , n ije p o k a z a la n ik a k v u sa m o ­ sk ih n a m je šte n ik a za o b last zagrebačku jc le­ cim a sazvao sve g rad sk e i tra m v a jsk e n am ješ­ s ta ln u a k tiv n o s t. P o tk ra j 1928. g o d in e, n a in ic ija tiv u re f o r ­ te n ik e i ra d n ik e na p rvu redovnu glavnu go­ d išn ju s k u p štin u , ko ja se o držala 12. travnja m istič k o g a M je sn o g a m e đ u s tru k o v n o g o d b o ra god. Taj letak glasi: »Svim gradskim i Z a g reb , u m je s to S tru k o v n e o rg a n iz a c ije tr a m ­ 1929. v a jsk ih n a m je š te n ik a za ra d n ik e i n a m je š te ­ tra m v a jsk im n a m ješten icim a i radnicim a! R ad­ n ik e g r a d s k ih p o d u z e ć a v o d o v o d a, e le k tra n e i nici! D rugovi! D rugarice! Težak položaj u ko­ p lin a re i tr a m v a ja , o sn o v a n je »Savez o p ć in ­ je m se n alaz ite p risilja v a vas da tra žite puta i n ač in a d a se to vaše b ijed n o s ta n je popravi. s k ih i tr a m v a js k ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a za U slijed te ž n je poslodavaca za pogoršavanjem o b la s t z a g re b a č k u « . V eliki ž u p a n z a g re b a č k e ra d n ih i plaćevnih uslova došli ste do spozna­ o b la sti p o tv rd io je p ra v ila S av eza 26. v e lja č e 1929. g o d in e. Sav ez je č in ila m je s n a o rg a n iz a ­ je , d a vam je p ro tiv je d in stvenog i d o bro o r­ gan iziran o g p ro tiv n ik a p o tre b n a jak a i je d in ­ c ija Z a g re b k o ja se d ije lila n a č e tiri se k cije: stv e n a stru k o v n a rad n ičk a i n am ještenička se k c iju tr a m v a js k ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a ; se k c iju n a m je š te n ik a i ra d n ik a g ra d s k o g v o d o ­ org a n iz acija . Poslodavci teže i bo re se, da voda; se k c iju e le k trič n e c e n tr a le i s e k c iju p li­ m ogu n e sm e ta n o i bez kazne svakog časa is­ tje r a ti na ulicu svakog ra d n ik a koji im se ne n a re . S avez je 20. o ž u jk a 1929. god. o d rž a o s k u p š tin u n a k o jo j su u s v o je n e d v ije re z o lu ­ d o p a d a. T im e hoće p o stići da m ijen jaju ći po cije . P rv a se o d n o si n a vozni re d n a Z a g re b a č ­ volji rad n ik e , izvrši snižavanje d o sad a šn jih pla­ k o m e le k trič n o m tra m v a ju . U re z o lu c iji se k a ­ ća i p ro d u ž av a n je ra dnog vrem ena. Iz ovih je že d a su tra m v a js k i n a m je š te n ic i jo š 28. s tu ­ razloga b ilo p o tre b n o da o sn u je te Savez op­ d e n o g 1928. g. p re d lo ž ili u p ra v i Z ET-a p r ije d ­ ćin sk ih i tra m v a jsk ih ra d n ik a i n am ješte n ik a za o b la st z ag reb ačk u , p re k o kojega ćete izreci log voznog re d a k a k o b i se u k lo n io k ao s k o ji vaše te žn je p ro tiv svih n ep rav d a i za bolje p ro u z ro k u je n e sa m o z a s to j u p ro m e tu , već jc uslovc ra d a i života. u z ro k i n e s re ć a m a i su k o b im a . U vezi s tim D rugovi tra m v a jsk i nam ješte n ic i i svi os­ z b o r je z a h tije v a o »da se o d m a h o b ra z u je p a ­ r ite tn a k o m isija p re d s ta v n ik a n a m je š te n ik a i ta li g ra d sk i radnici! D osta je bilo spavanja, d o sta je bilo n e m a rn o sti i m alodušnosti, a u p ra v e s a z a d a ć o m d a o d m a h p ris tu p i iz ra d i

65

d o sta jc bilo i o b m a n jiv a n ja ra z n ih p o litič k ih šp ek u la n a ta koji se po vašoj g rb a č i p e n ju na d obre položaje. Cas je d rugovi, g ra d sk i r a d ­ nici, da se dignem o iz te tam e, d a se b rin e m o za o b ra n u n aših golih života. Pa š ta d a čin im o ? N am ješten ici i rad n ic i svih g ra d s k ih p o d u ze­ ća kao: tra m v a ja , vodovoda, p lin a re , m u n ja re , v rtla rstv a i o sta li m oči će z a š tititi sv o je život­ ne in terese i p o p ra v iti svoj slab i g o s p o d a rsk i položaj je d in o k roz ja k u i je d in stv e n u s t r u ­ kovnu o rg a n izaciju . P ro tiv je d in s tv e n e o rg a n i­ zacije p o slodavaca m o ra m o p o sta v iti je d in s tv e ­ nu o rg an izaciju svih g ra d sk ih n a m je šte n ik a i radnika, bez o b zira n a v je ru , n a ro d n o s t i za­ nim anje. T ak o ćem o m i p r e s ta ti b iti o ru đ e u i-ukama razn ih p o litič k ih šp e k u la n a ta k o ji n as isk o rišta v a ju za svo je p rlja v e ra č u n e i ličn e interese, j e r sp as ra d n ik a nalazi se u n jih o v o j je d instv en o j i ja k o j o rg an izaciji! U tu sv rh u poziva vas Savez o p ć in sk ih i tra m v a js k ih n a m ­ ješte n ik a i ra d n ik a za o b la s t z a g re b a č k u na svoju P rvu re d o v itu g lavnu g o d iš n ju s k u p š ti­ nu, k oja će se o d rž a ti u p e ta k d n e 12. tra v n ja 1929. u 7 na večer u d v o ra n i g o stio n ic e C rček, T ratin sk a c e sta b ro j 20, sa o vim d n e v n im re ­ dom : 1. izv ještaj o ra d u o sn iv ačk o g o d b o ra : a) p red sje d n ištv a , b) ta jn ik a , c) b la g a jn ik a i d) nadzo rn o g o d b o ra . 2. R a sp ra v a i p rije d lo z i o služb en im i m iro v in sk im s ta tu tim a . 3. R a s­ prava i p rijed lo zi o b o lesn ičk im b la g a jn a m a . 4. Izb o r novog o d b o ra . P o ziv aju se svi č la ­ novi da za o sta lu č la n a rin u n a jk a s n ije tri d a n a p rije glavne s k u p š tin e p o d m ire , j e r će na sk u p štin i im ati p ra v o glasa sa m o o n i, k o ji su svojoj č lan sk o j d u ž n o sti p o tp u n o u d o v o ljili. Od novo p ris tu p a ju ć ih č la n o v a se tra ž i, da n a jk a sn ije p rije p re la z a n a 4. to č k u d n ev n o g reda ispune p ristu p n ic u , u p la te n a jm a n je dva članska p rin o sa ak o žele d a na to j s k u p š tin i zadobiju prav o glasa. Za isk azati p ra v o glasa m o raju sta ri članovi d o p rin je ti č la n s k u isk az­ nicu, a novo p ristu p iv ši isk a z u ju se u p r i­ sustvu č lan a o d b o ra p r is tu p n ic o m . Po č la n u U. d ru štv e n ih p ra v ila za p ra v o m o ć n o g la sa n je p o treb n o je n a glavnoj s k u p š tin i d v ije tre ć in e odnosn o p ro s ta većina p ris u tn ih član o v a, pa ako toga b ro ja ne b u d e, o d rž a t će se ista sk u p štin a n e d je lju d a n a k a sn ije , sa istim dnevnim redom , u isti sa t, u istim p r o s to ­ rijam a. Drugovi! R adnici! D rugarice! V aša je sv eta d u ž n o st d a d o đ e te svi na sk u p štin u , je r izd ajn ik sam o g a sebe i cije le rad ničk e k lase je o n a j koji kaže d a m u o rg a ­ nizacija n ije p o tre b n a . To je n e s a v je s ta n i zaostao čovjek. On je n e p rija te lj c ije le r a d ­ ničke poro d ice. S n jim se p o slo d av ac služi u b o rb i p ro tiv ra d n ik a , zato vi tr e b a te p o ći na b o lji p u t. S vakom u p rite p rs to m n a p osloda-

66

v ačku o rg a n iz a c iju i p ita jte : d a li se p oslodav­ ci o rg a n iz ira ju za to š to im o rg a n iz a c ija nije p o tre b n a ili z a to d a se to m o rg a n iz ac ijo m p o ­ služe u b o rb i za veće p ro fite , a ti p ro fiti m o ­ gu se p o stić i sam o n a ra č u n vašeg ra d n o g v re­ m en a i v a ših n isk ih n ad n ica . P ro ti to j o rg a­ niz ac iji m i m o ra m o ista ći sv o ju org a n iz ac iju a k o n e želim o o s ta ti b e sp ra v n o ro b lje . S toga n a p rije d svi u org an iza ciju ! N a p rije d za k ra ć e ra d n o vrijem e, za b o lje p la će i p o b o ljša n je naše g polo ž aja. N a p rije d u Savez o p ćin sk ih i tra m v a js k ih n a m je šte n ik a i ra d n ik a za o b la st z ag reb ačk u ! Ž ivjela ra d n ič k a sloga i s o lid a r­ nost!«

Obnova rada Saveza općinskih i tramvajskih radnika za zagrebačku oblast K ra je m 1929. g o d in e članovi sek c ije g ra d ­ skog vodovoda, p lin a re i e le k tra n e n a p u š ta ju Savez o p ć in sk ih i tr a m v a js k ih n a m je šte n ik a i p re za le u S avez m e ta lsk ih ra d n ik a Ju g o sla v ije p o d ru ž n ic a Z agreb, iz s a sta v a URS-a, u k o jo j fo rm ira ju s e k c iju g ra d s k ih ra d n ik a . Iz ra n ije g saveza je d in o je s e k c ija tra m v a js k ih ra d n ik a i d a lje djelo v ala. P re m a p is a n ju R a d n ič k ih n o ­ vina G ra d sk a š te d io n ic a u Z ag re b u d o n ije la je re a k c io n a rn i s ta tu t za tra m v a jsk e ra d n ik e i n a m je šte n ik e . S ta tu i je p re d v iđ a o d a u p ra v a im a p ra v o bez p o se b n e k riv ice o tp u s titi n a m ­ je š te n ik a i n ak o n 25 g o d in a službe i d a m u n ije d u žn a d a isp la ti p rin o s za p e n z iju koji m u je u ste z a n za cijelo v rije m e z a p o sle n ja . Oni tra m v a js k i ra d n ic i k o ji su to o d b ili d a p rim e bili su o tp u š te n i. O ni k o ji su o sta li p r is ­ tali su n a s u r a d n ju s u p ra v o m ZET-a. P et go­ d in a k a sn ije pisa le su R a d n ič k e no v in e d a su je d in o tra m v a jsk i ra d n ic i n ačelo k la sn e b o rb e za m ije n ili n o g o m eto m , sv ira n je m , p je v a n je m i d ru g im m a lo g ra đ a n sk im p a ra d a m a . Z bog toga p ita n je sta ln o s ti službe, m iro v in sk o g o sig u ra ­ n ja , službovne p ra g m a tik e , ra d n ič k ih p o v je re ­ n ik a n ije se n ek o lik o g o d in a ni p o k re ta lo . N e­ ko lik o tra m v a js k ih ra d n ik a b ilo je o rg a n iz i­ ra n o u S avezu tra m v a js k ih i e le k tro fa b rič k ih ra d n ik a Jug o slav ije , č ija se c e n tra la nalazila u B eogradu. K ra je m 1934. godine, n a in ic ija tiv u k o m u ­ n ista, postav ili su n a m je šte n ic i Z ag rebačkoga e le k trič n o g tra m v a ja u p ra v i z a h tje v d a se po­ vedu izbori ra d n ič k ih i n a m je šte n ič k ih p o v je­ re n ik a k o ji bi izvršili p rip re m e za s k la p a n je k olek tiv n o g ugovora. Tim se u g ovorom tre b a lo p o re d o sta lih ra d n ih i plaće v n ih u v je ta , reg u ­ lira li i p ita n je službovne p ra g m a tik e i m iro ­ vinskog o sig u ra n ja . Iz a b ra n je a k o ijsk i o d b o r s p re d sje d n ik o m T om om K osovcem i ta jn i­

kom Ja k o v o m D ugandžićem n a čelu k o ji su oživjeli ra d Saveza o p ć in sk ih i tra m v a jsk ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a za o b la s t zag rebačku. 7. o ž u jk a 1935. g. o d rž a n a je o sn iv ačk a s k u p š ti­ n a p o d ru ž n ic e n a k o jo j je iz a b ra n a n ova u p ra ­ va. 13. o ž u jk a 1935. g. u noći, o d 10 d o 1 sat u ju tr o o d rž a n a je g lav n a g o d išn ja sk u p štin a podru ž n ic e . O d u k u p n o 450 z a p o slen ih 297 su bili član o v i p o d ru ž n ic e . P o slije z av ršen e sk u p ­ štin e, k o n s titu ira la se u p ra v a p o d ru žn ice. Za p re d s je d n ik a je iz a b ra n T om o K osovec, p o t­ p re d s je d n ik je b io V alen t K rp ić, ta jn ik M ilan M ilošević, b la g a jn ik Iv a n T o m ašić i p ro čeln ik N ad zorn o g o d b o ra S tje p a n B rk lja č ić . P ro šle su g o to v o p u n e d v ije g odine o tk a k o su ra d n ic i i n a m je š te n ic i p o sta v ili u p ra v i Z ET-a z a h tje v d a se p ro v e d u iz b o ri ra d n ič k ih i n a m je š te n ič k ih p o v je re n ik a k o ji bi, u z o s­ ta le sv o je d u ž n o sti, p rip re m a li s k la p a n je ko­ lek tiv n o g u g o v o ra k o jim bi se, uz ra d n e i p laćev n e u v je te , u re d ilo i p ita n je službovne p ra g m a tik e i m iro v in sk o g o s ig u ra n ja , a d a se n iš ta n ije d o g o d ilo ia k o je p o d u zeće n a to p rista lo . P ro b le m je b io u to m e što Savez o p ć in s k ih i tra m v a js k ih n a m je š te n ik a i r a d ­ n ik a n ije m o g ao p rid o b iti n a js ta r ije ra d n ik e i n a m je š te n ik e u iz b o rn i o d b o r, k ak o je to u p u ts tv o za iz b o re p re d v id je lo , j e r im je u p ra v a z a p rije tila o tp u š ta n je m iz službe.

Štrajkaški pokreti tramvajskih radnika i Izbori radničkih povjerenika N a k o n o b n o v e ra d a 1935. g o d in e, H rv a tsk i ra d n ič k i sav ez u s m je r io je sv o ju a k tiv n o s t na tra m v a js k e i g ra d s k e ra d n ik e . P ri to m je r a ­ ču n a o n a p o d r š k u g ra d s k e u p ra v e , u p ra v e G ra d sk e šte d io n ic e i u p ra v e ZET-a, g d je s u se n a lazili p ris ta š e H rv a ts k e se lja č k e s tr a n k e ko­ je je H R S b io s a s ta v n i dio. H R S je ra zd v o ­ jio č la n o v e S av eza o p ć in s k ih i tra m v a js k ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a n a s tu p a ju ć i s p a ro ­ lom d a je je d in o o d s p o s o b a n d a p o b o ljša p oložaj tr a m v a js k ih i o s ta lih g ra d sk ih ra d n ik a , je r se o s la n ja n e sa m o n a ra d n ik e već i na p rs k a lic e h rv a ts k o g p o k re ta . S p a ro lo m nacio ­ n a ln o g o s lo b o đ e n ja i e k o n o m sk o g p o b o ljš a ­ n ja , u z p u n u p o m o ć i s u r a d n ju u p ra v e ZET-a, H R S je u n e k o lik o m je se c i o k u p io u sv o ju s e k c iju tra m v a ja c a v e ć in u ra d n ik a i n a m je šte ­ n ik a za p o sle n ih k o d ZET-a, u z o b e ć a n je d a će r ije š iti n a g o m ila n e p ro b le m e i s k lo p iti k o lek ­ tiv n i u g o v o r. K ra je m r u jn a 1936. p re d lo ž io je u p ra v i tra m v a ja n a c r t k o le k tiv n o g u g o v o ra, p ra g m a ­ tik e i p ra v iln ik a za m iro v in sk o o sig u ra n je ; sk ra ć e n im p o s tu p k o m iz a b ra n i su ra d n ič k i i

n a m ještenički povjerenici i 3. listopada 1936. god. održani su prvi pregovori. Na skupštini ra d n ik a i n am ještenika Zagrebačkoga električ­ nog tra m v a ja k oja jc održana 12. listopada od 1 sat u noći do četiri i trid ese t u ju tro done­ sena je jednoglasna odluka da se u znak pro­ testa i n am jernog zavlačcnja pregovora obus­ tavi rad i u stra je u štra jk u sve dok direkcija ZET-a ne potpiše kolektivni ugovor. U vrijem e š tra jk a vodstvo HRS-a jc nekoliko puta pre­ govaralo s upravom ZET-a, a da o tome nije o b a vijestilo štra jk a še. K onačno je na sk u p štin u štrajk aša , održa­ noj 20. listopada, došlo vodstvo HRS-a pred ra d n ik e i kazalo im: »Pokret je svršen, a pre­ govori će se nastaviti.« Radnici su dali vidnog od u šk a svom ogorčenju protiv zakulisne igre v odstva HRS-a. Istoga dana uvečer štra jk a š­ kim straž am a dan je telefonski nalog, od stra ­ ne o d b o ra za pregovore da napuste svoja straža rsk a m je sta i da se su tra d an svi štrajkaši tre b a d a v rate na posao. HRS-u je obećano da će rad n ici d o b iti s ta tu t i neke povišice. S tatut za p ro m e tn o o soblje i ra dnike radionica Zagre­ b ačkoga elek tričnog tram v aja prihvaćen je na sje d n ic i U pravnog od b o ra G radske štedionice 2. p ro sin c a 1936. god. G radsko vijeće općine g ra d a Z agreba od o b rilo ga je 16. prosinca 1936. god., a stu p io je na snagu rješenjem m inistra financija, koje je doneseno u suglasnosti s m i­ n istro m u n u tra š n jih poslova, 25. ožujka 1937. Sva u tan a čen ja, na koja je u vrijem e š tra j­ ka p re d ban sk o m upravom pristala, uprava je tra m v a ja pogazila. Š tra jk je zaključen bez ko­ lektivnog ugovora, a HRS je povjerovao poslo­ davcu d a će isp u n iti zahtjeve radnika poslije š tra jk a . D onošenjem sta tu ta pogoršan je po­ ložaj tr a m v a jsk ih radnika. Tim statu tim a tra m ­ v a jsk i rad n ici nisu dobili stalno zaposlenje i re g u lira n e m irovine, dok su im se plaćevni i ra d n i odnosi pogoršali. O sam satno radno vri­ je m e prizn a lo se sam o radnicim a u radionica­ m a, dok je za pro m etn o osoblje utvrđeno de­ v e tsa tn o ra d n o vrijem e. P ojedinim grupam a ra d n ik a od u ze ta su rad n a o dijela i nije se priznavalo bolovanje. Sve je to u tjecalo da su tra m v a jsk i ra d n ic i izgubili v jeru u vodstvo H RS-a n a čiju jc pom oć poslodavac računao prilik o m don o šen ja statu ta . 7. pro sin c a 1936. god. održan je sastanak tra m v a ja c a i d rugih ra d n ik a u Zagrebu. Na sa sta n k u su bili se k re ta r Saveza Dragoljub Jan k o v ić i V oja N ikolić, u im e cen tralne u p ra ­ ve Saveza tra m v a jsk ih ele k tro fa b rič k ih i op­ ć in sk ih ra d n ik a iz B eograda. Govorilo se o po­ tre b i d a svi tra m v a jsk i i ele k tro fa b ričk i rad ­ nici Jugoslavije b u d u je dinstveni. Za vrijem e š tra jk a oživio je ra d Saveza općinskih i tra m ­

67

vajskih n a m ješten ik a. 30. s ije č n ja 1937. pro v e­ deni su izbori za ra d n ič k e i n a m je šte n ič k e povjeren ik e u Z agrebačkom e le k trič n o m tra m ­ vaju Savez je n a stu p a o pod p a ro lo m je d in stv a svih ra d n ik a zaposlen ih u ZET-u, u s p rk o s tom e što u vrijem e š tra jk a vodstv o H RS-a n ije h tje ­ lo ni ču ti o je d in stv u tra m v a js k ih ra d n ik a . »Svaki prijed lo g k o ji je dolazio odozdo« — p i­ sao je R a d n ik — »vodstvo HRS-a je kvalifici­ ralo k ao d jelo b e o g ra d sk ih p laćen ik a, jeftićevih p rista ša , če tn ik a i p o slo d av ačk ih a g e n a ­ ta. Iako su ti rad n ici bili u v ijek u p rv im re­ dovim a b orbe, vo d stv u HRS-a to sve n ije sm e­ talo da se baca d rv lje m i k a m e n je m n a n jih . Ovo in trig ira n je je do sad ilo tra m v a js k im ra d ­ nicim a. P ored svega toga on i n isu zaboravili na po tre b u je d in stv a m eđu tra m v a jsk im ra d ­ nicim a. kao i p o tre b u cijele ra d n ič k e klase. Kod izbora za ra d n ičk e i n a m je šte n ič k e pov­ je renik e, tra m v a jsk i ra d n ici pono v n o su p o ­ kušali da u razu m e vodstvo HRS-a da je p o t­ rebno p o stav iti je d in stv e n u listu.« V odstvo HRS-a je to odbilo. D osljed n o svojim o d lu k a ­ m a iz pro sin ca 1936. god, u k o jim a se o d b ija svaka su ra d n ja i sve z a je d n ičk e a k c ije s d r u ­ gim rad n ičk im o rg an izacijam a, n isu p rih v a tili ni ovu. Zbog toga su rad n ici p o stav ili sv o ju sam ostaln u listu. P ro tiv sa m o sta ln e liste u ro ­ tilo sc vodstvo HRS-a, H rv a tsk i d n e v n ik i c je ­ lokupni up rav n i a p a ra t ZET-a.

pogoršavali ra d n i u v je ti. N a z a jed n ičk i poziv o b iju o rg a n iz a c ija (URSS-a i H RS-a) od rža la se je d in stv e n a sk u p štin a . N a s k u p štin i su u im e URSS-a govorili A dam K a tić i T om o K o­ sovac. S k u p štin a je z a h tije v a la jed in stv o svih tra m v a jsk ih ra d n ik a i n a m je šte n ik a . U tom z n ak u don e se n e su i o d lu k e u k o jim a se p o ­ ziva v odstvo H RS-a i URSS-a d a p o v ed u za­ je d n ič k u a k c iju tra m v a jsk ih ra d n ik a za p ro m ­ je n u o d re d a b a s ta tu ta i m iro v in sk o g s ta tu ta . V odstvo H RS-a p o k u ša lo se o g ra d iti već n a sam o j s k u p štin i, tra žeć i m a n d a t sam o za H R S, što je s k u p š tin a o d b ila o s ta ju ć i o d lu č n o p ri za h tje v u d a se n a s tu p a je d in stv e n o i d a vod­ stvo p o š tu je o d lu k e ra d n ik a .

Savez o p ć in sk ih i tra m v a js k ih n a m je šte n ik a 3. s r p n ja 1937. u p u tio je H rv a tsk o m ra d n ičk o m savezu, se k ciji tra m v a ja c a , poziv d a p ris tu p i o sta lim ra d n im u v je tim a tra m v a jsk ih ra d n ik a , raz g o v o rim a o d o n ese n im s ta tu tim a , p la ć a m a i Savez je sm a tra o d a d o ta d a š n ja a k c ija n ije b ila do v o ljn o e fik asn a. R e z u lta t tih razgovora b ila je z a je d n ič k a sk u p š tin a S aveza o p ć in sk ih i tra m v a jsk ih ra d n ik a i sek c ije tra m v a ja c a u H RS-u, k o ja je o d rž a n a 6. s r p n ja 1937. godine. S k u p štin i je p risu stv o v a lo više o d 500 ra d n i­ ka. R adnici su ponovili z a h tje v d a o b a saveza z a jed n ičk i vode a k c iju . R a d n ik je d o n io sli­ je d e ć i p rik a z sk u p štin e : »G rom kim uzvikom u sta li su tra m v a jsk i ra d n ic i p ro tiv izigrava­ n ja n jih o v ih o sn o v n ih p ra v a i o p ra v d a n ih z ah ­ Na sk u p štin a m a HRS-a »nije se zn alo čim e bi se ra d n ik e o d v ra tilo od n jih o v ih n a ja g iln ijih tjeva. K ada im je p re d o č e n o d a u re d b a o m i­ drugova, pa se u d a rilo na kućice tra m v a ja c a . n im a ln im n a d n ic a m a koči n jih o v u b o rb u , tad a Ali i te b a ra k e nem a svaki tra m v a ja c . T ra m ­ su svi iz je d n o g g rla u z v ik n u li: D olje u re d b a! vajski rad n ici i n a m je šte n ic i n isu n a sje li ovim Id e m o jo j n a sprovod! S k u p š tin a je tra ja la intrigam a. N aprotiv, dokazali su v o d stv u HRS-a d o 3,30 sa ti u ju tr o i ta d a je d o n e se n a je d in ­ da radnici neće b ra to u b ila č k e b o rb e već je d in ­ stv e n a re zo lu cija k o ja glasi: T ra m v a jsk i n a m ­ stvo ne sam o ra d n ik a nego i cijelo g a h rv a t­ je šte n ic i i ra d n ic i Z ag reb a čk o g ele k trič n o g skog naro d a, a i kod izbora za ra d n ič k e i n a m ­ tra m v a ja , na svom e s a s ta n k u 6. V II 1937. god. je šteničk e izbore nisu istakli sv o ju s a m o s ta l­ u T on-kinu, k o n s ta tira ju d a do d a n a s n isu d o ­ nu listu da c ije p a ju je d in stv e n e snage, nego bili n ik ak a v odg o v o r n a svoje z ah tje v e o d 8. da m an ife stira ju svoju v olju, k o ju v odstvo VI o. g. p a traž e: 1) d a K r. b a n sk a u p rav a, HRS-a gazi. R ezultat izbora je to i dokazao. in sp e k c ija ra d a, sazove h itn o p re g o v o re U p ra ­ ve Z ag rebačkog e le k trič n o g tra m v a ja i n a m ­ Unatoč različitim ob licim a sab o taže, p o k u ša ja da se rad n icim a onem ogući d olazak n a izbore, je š te n ik a i ra d n ik a n a osn o v u p a ra g ra fa 16. sam ostaln a lista je d obila 230 glasova a slu ž­ U red b e o m in im aln im p la ćam a i n a d n icam a. 2) p o v je ren ici i ra d n ic i Z agre b ač k o g e le k trič ­ bena lista 231 glas, tak o da je sv aka lista nog tra m v a ja o tk la n ja ju sv aku o d g o v o rn o st sa dala č etiri pov jeren ik a. sebe, a k o u ro k u od 48 sati ne bi započeli p r e ­ 5. svibnja 1937. god. d o sta v lje n je svim govori tj. n a jk a sn ije 8. s rp n ja o. g. 3) n a m je š­ tram v ajsk im ra d n icim a p rim je ra k » S ta tu ta za te nici i rad n ic i su je d n o d u šn i i p o tp u n o je d in ­ pro m etn o osoblje i ra d n ik e ra d io n ice Z agre­ stv e n i u b o rb i i b o rit će se d o k o n a čn e p o b ­ bačkog elek tričn o g tram v aja« i » S ta tu ta m iro ­ je d e. Z b o r nalaže p re d sje d n ištv u d a ov u rezo­ vinske zaklad e slu žb o p rim aca Z agreb ačk o g lu c iju u p u ti: 1. B a n sk o j up ra v i, (In sp e k c iji rada), 2. U pravi ZET-a i A. P. i 3. R av n a te lj­ električn o g tram v aja« . N e p o sred n o p rije nego što su ovi s ta tu ti d o stav ljen i, p isa la je g ra đ a n ­ stv u G ra d sk e štedionice.« H R S n ije p o tp isa o za je d n ič k u rezoluciju. ska šta m p a o velikim p laćam a tra m v a jsk ih radnika. M eđutim , s ta tu ti su izazvali o g o rč e n je Savez o p ć in sk ih i tra m v a jsk ih n a m je šte n i­ tra m v a jsk ih ra d n ik a je r su se p re m a n jim a ka i ra d n ik a za o b la st z a g re b ač k u u p u tio jc

68

4. kolovoza 1937. c irk u la m o p ism o svim ra d ­ ovaj odgovorio: »Na vaš dopis od 11. o. mj. n icim a i n a m je š te n ic im a ZET-a. P o zivajući se u p re d m e tu kolaboracije sa sekcijom tram ­ n a š tr a jk tra m v a ja c a 1936, k o ji je tr a ja o 10 v ajac a u H rvatskom radničkom savezu saopd a n a, u p is m u se n a p a d a H R S što je dao ćujem o vam da, un ato č zajedničkih interesa p ris ta n a k n a s ta tu te i lik v id ira o š tr a jk ia k o su svih tra m v a jac a, n ije jedinstven pogled na te ra d n ic i b ili p ro tiv p o je d in ih o d re d a b a s ta tu ta interese.« i tra ž ili n jih o v u iz m jen u . U p ism u se, d alje R a d n ik je pisao da je n a osnovi odluke za­ kaže d a je S avez tra m v a ja c a tra ž io s u ra d n ju jed n ičk e sk u p štin e o d 5. i 6. srp n ja 1937. doš­ s HRS-om , k o ja se tre b a la m a n ife s tira ti na sk u p štin i tr a m v a ja c a , o d rž a n o j n o ć u izm eđ u 5. lo d o m ire n ja kod prvostepene vlasti (dobrih i 6. s rp n ja . M e đ u tim , H R S je o d b io d a se ljudi). D rugo m ire n je izvršeno je 30. kolovo­ u su g lasi s u ltim a tu m o m k o ji je sk u p š tin a iz­ za 1937. N a prvo i drugo m irenje HRS nije g lasala, n je n im sta v o m d a se s ta tu ti n e p riz ­ došao, a p red sta v n ik Saveza tram vajskih rad­ n ik a bio je s m ire n ja isključen. Radnike ZET-a n a ju , d a se o d b ije iz b o r o s o b lja u o d b o r za m iro v in sk i fo n d i n a ja v io d a će o d rž a ti p o seb ­ p re d sta v lja li su rad n ič k i povjerenici. Na inzistir a n je SOTNR p rista o je HRS da 1. ru jn a n u sk u p š tin u i iz v ršiti iz b o r p o d p a ro lo m : 1937. dođe n a sa stan a k na kojem se trebalo »B olje je p r im iti i n e v a lja le h rv a ts k e s ta tu te nego d a ti n o v ac b e o g ra d s k o m o k ru ž n o m u r e ­ odlu čiti o d aljo j b orbi. Na sasta n k u je naprav­ ljen z apisnik kojeg su potpisali u im e HRS-a du«. T o go v o ri d a je H R S jo š o d lik v id a c ije p o m ag a o u p ra v i Z ET-a u p ro v o đ e n ju re a k c io ­ Alojz Pećnik, a u im e URSS-ova Saveza n a r n ih s ta tu ta . »Sto d ru g o v i ovo znači?« — tra m v a jsk ih ra d n ik a Jakov D ugandžić, Tomo Kosovec i M ehm et M uzurović. Donosim o izvod k aže se u p is m u — »Z ar n ije sa d a ja s n o d a iz zapisnika: je v o d stv o H R S-a b ilo za o v ak v e s ta tu te od p rv o g d a n a ; z a r n ije s a d a ja s n o d a je vo d ­ » R a spravljalo se o d a ljn jo j ak ciji i p o k retu stv o H R S-a o b m a n jiv a lo svo r a d n iš tv o sam o tra m v a jsk ih ra d n ik a oko s ta tu ta koji je pro­ z a to d a d a d e v re m e n a u p ra v i ZET-a za oživošao fazu m ire n ja po U redbi o m inim alnim nad­ tv o re n je o v ih r e a k c io n a rn ih s ta tu ta ; z a r n ije n icam a, p a se z a k lju č u je da se sazove zajed­ s a d a ja s n o z a š to v o d stv o H R S -a n ije d o šlo na n ičk i stru k o v n i sastan a k svih tram v ajsk ih nam ­ je šte n ik a i ra d n ik a u su b o tu 4. na 5. o. m j. sk u p š tin u , z a š to n ije p o tp is a lo n a še za h tje v e u no ći u T on-kinu i d a se n a tom sastanku i z a što H r v a ts k i d n e v n ik n ije o b ja v io n a še p o d n e se izvještaj o to k u m ire n ja kod O brtne za h tje v e . S a m o z a to š to se je H R S sla g a o sa s ta tu tim a i š to n e ć e b o r b u tra m v a js k ih r a d ­ o b lasti, te d a se p o stav i p ita n je p re d radnike i n am je šte n ik e , d a oni sam i odluče o d aljnjoj n ik a . .. « ak c iji. N a s a sta n k u će se postaviti 3 prije d ­ D ru g i le ta k iz d ali su ra d n ič k i p o v je re n ic i loga i to: d a se ide na a rb itra ž u , d a se ide na iz a b ra n i n a lis ti SO T N R . U le tk u se k aže d a su š tra jk , ili d a se s ta tu ti p rih v ate ovakovi ka­ ra d n ic i Z E T -a n a sv o jim s k u p š tin a m a o d 5. i kovi je su , p a n e k a n a m ješte n ic i sam i glasaju. 6, te 13. i 14. s r p n ja 1937. je d n o g la sn o o d b ili U le tk u će se is ta k n u ti sv rh a sastanka, a u d a se iz a b e re d isc ip lin s k a k o m isija i m iro v in ­ n je m u se n eće istica ti n i je d n a ni d ruga orga­ sk i o d b o r, d o k se n e p ro v e d e re v iz ija s ta tu ta . niz ac ija, nego će se kao sazivači potp isati »Po­ H R S je , p r e m a z a k lju č k u sv o je s je d n ic e od v je re n ic i ra d n ik a i n a m je šte n ik a ZET-a kao 29. s r p n ja , iz d a o le ta k u k o je m ja v lja d a će p a r ite tn a kom isija«. T roškove oko sazivanja iz a b ra ti sv o je p r e d s ta v n ik e u m iro v in s k i o d ­ sk u p štin e sno se o b je organizacije po pola. Le­ b o r, k o ji u p r a v lja m iro v in s k o m z a k la d o m ve­ tk e im a d e iz ra d iti i letke p o dijelili Savez ćo m o d 10 m iliju n a d in a ra . U p ra v a Z ET-a i o p ć in sk ih i t. n. i. r., a p rija v u policiji im a au to b u s n o g p r o m e ta izja v ila je d a će v o d iti p o d n ije ti H rv a tsk i rad n ičk i savez. N a sastanku p re g o v o re o s ta tu tim a sa m o sa z a k o n sk i b ir a ­ se im a u v e sti stro g a d isciplina kod govornika i im a se govoriti sam o o pred m etim a , po ko­ n im p o v je re n ic im a . P o v je re n ic i (č e tiri s liste jim a se s a sta n a k saziva.« I po re d tog dogo­ Saveza tra m v a ja c a , a č e tir i s lis te H RS-a) su v o ra v odstvo H RS-a i p re d sje d n ik sekcije tra m ­ se dog o v o rili d a će r a d iti je d in s tv e n o . S a d a v a jac a od b ilo je z aje d n ičk u s u ra d n ju te su vo d stv o H R S -a k r š i ta j sp o ra z u m . P o v je re n ic i sazvali zaseb n u s k u p štin u n a k o ju je došlo o s u đ u ju ta j ra z b ija č k i r a d i p re p o r u č u ju svim svega 30 tra m v a jsk ih rad n ik a . Na skupštini ra d n ic im a je d in s tv o . SO TN R p risu stv o v alo je oko 300 tram v ajsk ih U le tk u iz d a n o m 17. r u jn a 1937. »Svim ra d n ik a , o su đ e n je raz b ijač k i ra d vodstva tra m v a js k im r a d n ic im a i n a m je š te n ic im a z a g re­ H RS-a i sta v ljen o u z ad a ta k Savezu tram v a­ bač k o g e le k trič n o g tr a m v a ja i A u to b u s p ro m e ­ ja c a d a jo š je d a n p u t pozovu H R S n a su ra d ­ ta« iz n o si se d a je , n a z a k lju č a k ra d n ik a n a n ju . H R S je izab rao članove o d b o ra pred v i­ sk u p š tin i o d rž a n o j 4. i 5. r u j n a 1937, d a se đ e n e s ta tu tim a i tim e jav n o p riznao d a je H R S p o n o v n o p ozove n a z a je d n ič k u s u ra d n ju ,

69

p rihvatio sta tu te jo š o d m a h p o slije š tra jk a , da je m jesecim a d em agoški tra ž io fo rm a ln e razlo­ ge d a se zavadi sa Savezom tra m v a ja c a , ra z b ije je d in stv o rad n ik a i o n d a kriv icu za p rih v a ć a ­ n je s ta tu ta p reb aci n a Savez tra m v a ja c a . N a­ kon toga počeli su tra m v a js k i rad n ic i n a p u š ­ ta ti HRS i p re la z iti u SOTNR. Savez o p ćin sk ih i tra m v a js k ih n a m je š te n i­ ka i ra d n ik a n a sta v io je s ta k tik o m je d in s tv e ­ ne fron te. T ako je SO TN R sazvao o d 8. n a 9. sije čn ja 1938. godine zaje d n ič k u s k u p š tin u sa sekcijom tra m v a ja c a u HRS-u u pov o d u izbora ra dničk ih p o v je re n ik a i izradio p la tfo rm u za zajedničk e a k c ije k o ja glasi: »Za z a je d n ič k i ra d organizacija H rv atsk o g rad n ič k o g saveza, sek ­ cija tra m v a ja c a i njih o v ih p o v je re n ik a sa j e d ­ ne, te Saveza o p ć in sk ih i tr a m v a js k ih n a m je š ­ tenika, podružnice tra m v a ja c a i n jih o v ih pov­ jerenik a s dru g e stra n e : 1. O bje o rg an izacije i njihovi p ovjerenici o b av ezu ju se, d a neće ni jed n a po d u zim ati n ikakove s a m o sta ln e a k ­ cije, koje se o dnose na o so b lje zap o slen o kod Zagrebačkog e le k tričn o g tra m v a ja i au to b u sn o g prom eta. 2. O bje o rg an izacije i p o v jeren ici svoje djelo v an je zasn iv aju na d e m o k ra tsk im principim a. Ni je d n e o d lu k e općeg z n a č a ja ne mogu o rganizacije ni p o v jeren ici d o n a ša ti bez k onzultacije članova i bez o d o b re n ja čla n stv a i zaposlenih tra m v a jsk ih ra d n ik a . U tu sv rh u održali će se zajed n ičk e sje d n ic e i sk u p n i sa s ­ tanci. 3) a — A kcija za rev iziju s ta tu ta : O b je organizacije i povjeren ici povesti će z a je d ­ ničku a k c iju za reviziju s ta tu ta za p ro m e tn o i radio n ičk o o soblje, i m iro v in sk o g s ta tu ta svim sred stv im a k o ja im sto je na ra sp o la g a ­ nju, b) Zbog p o k u ša ja sn iž a v a n ja p laća po­ m oćnim kao i ostalim ra d n ic im a i n a m je š te ­ nicim a o b je će o rg an izacije i p o v jeren ici in te r ­ venirati kod u p rav e ZET-a i G ra d sk e šte d io n ic e da se ne sm a n ju ju d o sa d a šn ja b eriv a i n išta ne m ije n ja dok se ne prov ed e rev izija s ta tu ta i tram v a jsk i rad n ic i ne p rih v a te re v id ira n e statu te , c) O bje će o rg an izacije sazvati z a je d ­ ničku s k u p štin u i pozvati sv ak a svo je članove i ostale tra m v a jsk e ra d n ik e n a tu sk u p štin u . Na sk u p štin i rad n ičk i p o v jeren ici tre b a d a polože raču n o svom d o sa d a šn je m ra d u i d a d u ga na o cjen u rad n icim a. Da se na sk u p štin i de­ m o kratsk im p u tem izaberu k a n d id a ti za p o v je­ renike za 1938. god. Da o b je o rg a n iz a c ije iza­ brane p o vjerenike p redlože n a z a je d n ič k o j lis­ ti; Da ni je d n a o rg an izacija ne p o d n a ša kandidacione liste i tim e veže svoje članove na disciplinu, da ne isp ad n e ta k o d a o rg an izacije nam eću svoju vo lju n e o rg an iziran im ra d n ic i­ m a i da se ne izazivaju fo rm a ln i su k o b i na sk upštin i, već d a p re p u sti p re d la g a n je sam im radnicim a. 4. O bje o rg an izacije se o b a v ezu ju da će p re m a uprav i i svim trećim licim a p o t­

70

pisiv ati sve a k te za je d n o k o ji se odn o se na za poslene tra m v a jsk e n am je šte n ik e , p o v jere ­ nike f organizacije.« V odstvo HRS-a od b ilo je za je d n ič k u a k c iju i izbore za ra d n ič k e p o v je re n ik e i sazvalo p o ­ se b n u s k u p štin u , s o b raz lo ž en jem d a n jihova p ra v ila ne d o z v o ljav aju z aje d n ič k i r a d s U RSS-om i d a svi članovi H R S-a m o ra ju gla­ sa ti za p o v je re n ik e k o je on pred laž e. H R S je vodio a g ita c iju p ro tiv za je d n ičk e sk u p štin e i po sla o n a n ju g ru p u sv o jih članova s a z a d a t­ kom d a je ra z b iju , izazovu kavgu i d a d u po­ voda policiji d a je ra sp u sti. »M eđutim , n ije im u sp je lo , je r su ih ra d n ic i i članovi H RS-a i URS-a i n e u tra ln i p o p lju v a li i o su d ili ih o n a ­ ko kak o su i zaslužili. N jim a n ije p re o sta lo n iš ta d ru g o nego d a se p o k u p e i o d u , ali m je sto n jih o v e n a m je re , d a p o v u k u sve tr a m ­ v a jsk e ra d n ik e za so b o m , o tišla su n jih 5-orica sa K rp ićem n a čelu! č la n o v i H RS-a su o s ­ ta li i izja sn ili se za je d in stv e n e a k c ije i je d in ­ stv e n izb o r ra d n ič k ih p o v je re n ik a . K od izbora d e legata, tra m v a jsk i ra d n ic i su i iz ab rali k a n ­ d id a te n a jb o lje m e đ u n a jb o ljim a , bez o b z ira n a p rip a d n o st URS-u, HRS-u, ili n a n e u tra l­ n o st, a tu će lis tu S avez o p ć in sk ih i tra m v a j­ sk ih n a m je š te n ik a i p re d lo ž iti, j e r je o n a za­ je d n ič k a ; je r su je je d n o g la sn o p red lo žili tra m v a jsk i n a m je šte n ic i i je r ovi k a n d id a ti uživ aju p o v je re n je svih tra m v a js k ih n a m je š te ­ nika. Ovo n ek a b u d e jo š je d n a o p o m e n a v od­ stv u H RS-a, k o je ne m ože vje čn o z a v ara v ati ra d n ik e dem a g o g ijo m d a je o n o tobože za d e­ m o k ra c iju i za svoj n a ro d , k a d se isto d o b n o iz ja šn ja v a p ro tiv d e m o k ra c ije i p ro tiv slo b o ­ de d ru g ih kad n e p re s ta n o ra d i p ro tiv s tre m ­ lje n ja ra d n ik a u z a je d n ič k im a k c ija m a i ra z ­ b ija n jih o v e z a je d n ič k e a k c ije p a ro lo m : »Živ­ je la sloga, d o lje jed in stv o !« te poziva in d u s­ trija lc e u je d in stv e n f ro n t p ro tiv ra d n ik a i p u ­ te m p a ro la o d e m o k ra c iji vrši d ik ta tu r u nad ra d n ic im a. S v ije sn i tra m v a jsk i ra d n ic i z n a t će c ije n iti i ra z a b ra ti ra z b ija č k i m a n e v a r o d is­ k re n o g je d in stv a . O ni n isu p ra v ili p ita n je ni u p r o šlo sti o to m e š to je v o d stvo H R S-a sve d otle, d ok je vo d stv o išlo za ra d n ic im a i uz ra d n ik e . Ali onog časa, k a d a je vo d stv o n a p u s ­ tilo r a d n ik e , ra d n ic i su n a p u stili i vodstvo. N ešto p riro d n ije n e m ože b iti. A to vodstvo HRS-a tre b a d a zna.« N a izb o rim a k o ji su o d rž a n i 15. s ije č n ja 1938. godine je d in stv e n a lista tra m v a jsk ih r a d ­ n ik a do b ila je 361 glas i šest p o v je re n ik a i še st z am je n ik a , a lista H RS-a d o b ila je 178 glasova i tr i p o v je re n ik a i tri z a m jen ik a. L ista SO TN R d o b ila je 67 p o sto o d u k u p n o p re d a n ih glasova, a lista H R S 33 p o sto. T ako su tr a m ­ v a jsk i ra d n ic i Z ag reb a m a n ife stira li visoku kla sn u sv ijest o p re d je lju ju ć i se za kla sn e ra d ­

nič k e sin d ik a te . T aj p ro c e s n a sta v io se i u U vedeni su plaćeni godišnji odm ori: stalno za­ 1939. g odini. Iz z a p isn ik a o re z u lta tim a izvrše- p oslenim a do p e t godina u tra ja n ju od 10 da­ n og g la s a n ja p r ilik o m iz b o ra ra d n ič k ih pov­ na, zaposlenim a do 20 godina 14 dana, više od je re n ik a u Z ag reb ačk o m e le k trič n o m tra m v a ­ 20 godina 21 dan. U ređene su povlastice za j u n a d a n 15. sv ib n ja 1939, u p ris u s tv u iz b o r­ v ožnju za nam je šten ik e i njihove obitelji. U tvr­ n e k o m isije i p re d s ta v n ik a k a n d id a ts k ih lista, đen o je d a će M irovinska zaklada biti sam o­ vidi se d a je u b ira č k o m sp isk u bilo ubiljesta ln a ustan o v a i da će njom e rukovoditi po­ ženo 626 g la sa č a i d a je p re d a n o 563 isp rav n e seban p a rite tn i odbor. U izvještaju o tome gla sa čk e k o v erte. Iz a b ra n i su slije d e ć i p o v je­ u p rav a ZET-a kaže: »Pošto su ovim p ro m je ­ renici: M ilan F is trić , Iv a n Jag ić, T om o K oso­ n a m a S ta tu ta služboprim ci opet stekli znatne vac, M eh m ed M u zurović, F ra n jo P aviša, Alojz p re d n o sti i zn atn o p o b oljšanje njihovog soci­ P ećnik, S tje p a n P u h o v sk i, Iv a n S n id a rč ić i J u ­ jaln o g sta n ja , na d a se U pravni odbor, da će se r a j S iak . G o d in e 1938. SO T N R je čin io velike služboprim ci jo š većim m arom i još većom n a p o re d a se o s tv a r i je d in s tv o ra d n ik a ZET-a sav jesn o šću posvetiti svom rad u i lim e oprav­ r a d i p o b o ljš a n ja d o n e s e n ih s ta tu ta . O d b ija n je d a ti poboljšanje.« H R S-a d a s u d je lu je u z a je d n ič k o j a k c iji i o b ra ­ Savez općin sk ih i tram v ajsk ih nam ještenika n i ra d n ič k ih p r a v a p o k a z a lo je tra m v a js k im i ra d n ik a ostao je kroz čitavo vrijem e svoga ra d n ic im a k o ja je o r g a n iz a c ija n o sila c n jih o ­ p o sto ja n ja sam o zagrebačka organizacija, važ­ vih a k c ija u p o d u z e ć u . N a s k u p štin i k o ja je n a, ali lokalnog značenja. Pored javnog sas­ o d rž a n a 18. i 19. lip n ja 1938. s ta v lje n o je u ta n k a u pro sin c u 1936, na kojem se m anifesti­ z a d a ta k Savezu d a iz ra d i d e ta ljn e p rije d lo g e za ra la p o tre b a je d in stv a općinskih i tram vaj­ ra s p r a v u o p o s to je ć im s ta tu tim a za p ro m e tn o skih ra d n ik a g rad a B eograda i Zagreba, treba o so b lje i m iro v in sk u z a k la d u . Savez je iz rad io jo š sp o m e n u ti kon fere n ciju k oja je održana 30 p r im je d a b a k o je je s k u p š tin a , o d rž a n a 13. 30. sv ib n ja 1937. godine izm eđu lju b ljan sk ih i i 14. s r p n ja u n o ć i, u p ris u s tv u više o d 500 zag reb a čk ih tra m v aja ca , Savez općinskih i tra m v a js k ih ra d n ik a , je d n o g la sn o u sv o jila i tra m v a jsk ih n a m je šte n ik a i ra dnika za oblast p o se b n im p u n o m o ć im a o v la s tila Savez o p ć in ­ za g re b ač k u u Z agrebu i S trokovnog društva sk ih i tr a m v a js k ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a da u službencev E. C. Ž. v L jubljani. »Ovaj prvi« po v e d e p re g o v o re . P re g o v o ri s G ra d sk o m š te ­ — p isao je R a d n ik — »drugarski su sre t tra m ­ d io n ic o m p o č e li s u 31. k o lo v o za 1938. godine. v a jsk ih ra d n ik a iz L ju bljane i Zagreba imao U sp rk o s in tr ig a m a v o d s tv a H R S-a, š ir e n ja vi­ je stro g o info rm ativ n i k a rak te r. Predstavnici j e s ti d a o v a a k c ija n e ć e u r o d iti p o z itiv n im re ­ je d n ih i d ru g ih upoznali su sa svim socijalnim , z u lta tim a , tr a m v a js k i su ra d n ic i s p o v je re ­ ek o n o m sk im i k u ltu rn im p rilik am a u kojim a n je m g le d a li n a d je la tn o s t sv o je k la sn e o rg a ­ žive. N a kon fere n ciji se sp ecijalna pažnja pos­ n iza cije , te s u sv o jim je d in s tv e n im n a s tu p o m v e tila sta tu tim a , koji n o rm ira ju poslovne od­ i b o rb e n o š ć u o m o g u ć ili, n a k o n v elik ih n a p o ra nose ra d n ik a i poslodavaca. Z aključeno je, da i d u g ih p re g o v o ra , p o tp is iv a n je d e fin itiv n o g se o sta n e u n ajtije sn ijo j vezi i da se uvede re­ s p o ra z u m a . N a z a je d n ič k o j sje d n ic i, 7. listo ­ d o v ito o b av ještav a n je , a u slučaju p o treb e da p a d a 1938, d e le g a c ija u p ra v e Z a g reb ačk o g a je d n i d ru g im a pruže m o ra ln u i m aterijalnu e le k trič n o g tr a m v a ja , a u to b u s n o g p ro m e ta i pom oć.« Saveza o p ć in s k ih i tr a m v a js k ih n a m je š te n ik a Savez o p ćin sk ih i tra m v ajsk ih n am je šten i­ i ra d n ik a s ta t u t i s u re v id ira n i i n a d o p u n je n i. k a i ra d n ik a kao što sm o v idjeh — pored toga U veden je 4 8-satni r a d n i tje d a n , d o g o v o ren o što je o sta o org a n iz ac ija lokalnog k arak tera d a se p re k o v re m e n i r a d tr e b a p la ć a ti p o se b n o , — b io je o rg an iza cija sam o tram v ajsk ih rad­ d a se u n a p r e đ e n je iz p o k u s n e u p riv re m e n u i n ik a. R adnici i n am je šten ici gra d sk ih poduzeća iz p riv re m e n e u s ta ln u slu ž b u v rš i b ez ik a k v ih v odovoda, e le k tra n e i plin are od 1930. su go­ o g ra n ič e n ja . O c je n jiv a ti d a tr e b a sa m o p o k u s ­ d in e, p re k o se k cije g rad sk ih rad n ik a u Sa­ n e i p riv re m e n e ra d n ik e , k o ji su, je d a n p u t vezu m e talac a, p u n ih p e t godina vodili borbu o c ije n je n i, sp o so b n i za s ta ln u slu ž b u i ne p ro tiv razn ih n a c rta novih s ta tu ta i pravilnika m o g u se n a k n a d n o o c je n jiv a ti i zbog toga ko ji su pogoršavali rad n e uvjete^ borili se za k ole k tiv an ugovor, p ro tiv o tp u šta n ja starih o tp u š ta ti. D o n e se n a je i o d re d b a d a ra d n ic i m ogu tr e n u tn o n a p u s titi p o s a o i tra ž iti o d š te ­ ra d n ik a i si. S ek c ija je 1933— 1934 provela iz­ tu . O tp u š te n im n a m je š te n ic im a isp o d 10 go­ b o re ra d n ič k ih p o v jeren ik a. U plinari, vodo­ v odu i e le k tra n i iz a b ra n a su u k u p n o 23 pov­ d in a v ra ć a se u p la ć e n i p rin o s za m iro v in u u je re n ik a i isto to lik o z am jenika. U to k u 193a. c ije lo s ti, d o k iz n o s iz n a d 10 g o d in a z a p o sle n ja ra d n ic i n e m o g u r e d u o ira ti već sa m o u m iro ­ p re šli su gotovo svi gra d sk i radnici u HRS. S ek c ija je u 1936. d obila svega jednog radnič­ v iti. D isc ip lin sk a k o m is ija sa sta v lje n a je na kog po v je ren ik a. G odine 1936. je, u m je sto sek­ b a zi p a r ite ta . Svoj d io č la n o v a ra d n ic i b ir a ju cije g ra d sk ih ra d n ik a u Savezu m etalaca, osno­ o p ćim ta jn im g la s a n je m uz k a n d id a ts k u listu .

71

van Savez ra d n ik a g ra d sk ih p o d u zeća e le k trič ­ m a k o d grad sk o g p o g la v a rstv a i nače lstv a, u z a jed n ičk im iz ra d b a m a re zo lu cije, s ta tu ta (za n e cen trale, p lin a re i vodovoda, k o ji je u šao u sastav URS-a. 5. o ž u jk a 1938. o d rž a o je novi p o je d in e g rane); o d rž a v a n ju zaje d n ič k ih zbo­ rova, k o n fe re n c ija i u k r a jn jim slu č aje v im a, a Savez g o d išn ju sk u p š tin u u d v o ra n i R a d n ičk e kom ore. P re m a p is a n ju ra d n ič k e šta m p e : »Go­ p re m a p o tre b i i m o g u ćn o stim a , u za je d n ič k im v ornici su ista k li d a je p o tre b n o sve r a d n ik e iz štra jk o v im a iz s o lid a rite ta . S va p ita n ja u n a ­ grad sk ih p oduzeća o rg a n iz ira ti u n jih o v sam o ­ p rije d izn ešena tr e tir a t će se n a za tu sv rh u stalni savez, d a ne bi b ili p o d tu to rstv o m , obra zo v a n o m z ajed n ičk o m a k c io n o m o d b o ru , kada je p o tre b n o n jih o v e in te re s e b ra n iti i u k o jeg ulaze p o tr i č la n a iz svakog Saveza. za stup ati, o čem u su već im ali isk u stv o . S to ­ O vaj o d b o r je sta ln i, a im a d e p ra v o p rije d lo g a ga je ovaj Savez, koji se n a j isp rav n i je zalo­ i inic ijativ e , d o k p ra v o o d lu k e o s ta je u p ra v n im žio za ra d n ik e g ra d sk ih p o duzeća, d o b io i p o ­ o d b o rim a p o je d in ih Saveza, o d n o sn o član sk im tvrde re z u lta ta svoga ra d a . Savez je 1937. go­ s a sta n c im a p o je d in ih S aveza ili sk u p n im sas­ dine im ao u sva tri podu zeća 3 ra d n ič k a pov­ ta n c im a tr iju Saveza. Svi p re d sta v n ic i izjav lju ­ jeren ik a , d o k je ove godine p o većao b ro j čla­ ju d a su p rije d lo z i izn ešeni n a k o n fe re n c iji od nova i dobio u sva tr i pod u zeća 15 p o v je re ­ 25. tr a v n ja 1938. tr e tir a n i n a s je d n ic a m a u p ra v ­ n ih o d b o ra i po is tim a u sv o je n i, a o n i d a su nika. Za ovaj u s p je h na ra d u za in te re s e svih o p u n o m o ć en i d a m o g u u im e sv o jih Saveza rad n ik a g ra d sk ih pod u zeća tre b a se zah v aliti p ožrtvovnim d ru g o v im a i c ijelo m o d b o ru . S a­ p r e d n ji sp o ra z u m i p la tfo rm u o u sp o sta v i a k ­ cionog je d in s tv a pu n o v a žn o p o tp isa ti. Z a k lju ­ vez d an as b ro ji 350 članova, a o d to g a b ro ja č eno i p o tp isa n o 2. s v ib n ja 1938. za Savez u d ­ redovitih 250 članova, do k novi sv ak o d n ev n o ru ž e n ja g ra d sk ih ra d n ik a i voz ara, Savez r a d ­ stu p a ju u Savez. T a jn ič k i iz v ještaj p o d n io je n ik a g r a d sk ih p oduzeća. Savez o p ć in sk ih i P otrč V inko. Iz izv je šta ja se vidi d a je Savez bio ak tiv a n u svim ak tu e ln im ra d n ič k im p ita ­ tra m v a jsk ih n a m je š te n ik a i ra d nika.« njim a, vodio je in te rv e n c ije k ad a ra d n ič k i po v ­ U o b ilje ž a v a n ju P rvoga m a ja u Z agrebu jerenici n isu mogli sam i rije š iti p ro b le m e . T a ­ 1940. su d je lo v a li su i tra m v a js k i ra d n ic i. T ra m ­ ko je Savezu u sp je lo ak o ne p o b o ljš a ti polo­ vajci su p o s lje d n ju o b u sta v u d o ta d a im ali žaj rad n ik a , a o no sa č u v a ti ste č e n a prav a. 1928. godine, a 1940. su o b u stav ili ra d i p r i­ B lagajnički iz v ještaj pok azao je d a Savez n a ­ d ru ž ili se d e m o n s tra c ija m a o sta lih za g re b ač ­ kon po k rić a svih tro šk o v a ra sp o laže i p rilič ­ kih ra d n ik a n a k o je je ju riš a la p o lic ijsk a k o ­ nom gotovinom . Is p re d n a d z o rn o g o d b o ra iz­ n jica. I a k o je u š tr a jk u i d e m o n s tra c ija m a su ­ v ještaj je d ao M eštrović M artin , te je u tv rd io dje lo v a lo 90 p o sto ra d n ik a Z agreba, P rva h r ­ da je poslo v an je Saveza b ilo isp rav n o . K od v a tsk a šte d io n ic a i g ra d sk o z a s tu p stv o su p o s­ izbora novog u p rav n o g o d b o ra sk u p š tin a je lije P rvoga m a ja p ro tu z a k o n ito u k in u li s ta tu t b ila jed n o g lasn a. P rih v a tila je lis tu k o ju je tra m v a ja c a , o tp u s tili s p o sla 40 ra d n ik a , a m e­ p redložio k a n d id acio n i o d b o r. U nov u u p ra v u đ u n jim a i z a k o n sk e p o v je re n ik e . N e k o lik o je izabrani su: p r e d s je d n ik B unčić Ignac, pođtra m v a ja c a u h a p še n o i o tje ra n o u k o n c e n tra ­ p re d sje d n ik S isek B altazar, ta jn ik Je lin K re ši­ cioni logor. B an B anovine H rv a tsk e p o tv rd io m ir, K urelac Jo sip , K ezele S lavko, G um ze Ivan, je te m je re . O tp u šte n i ra d n ic i i Savez o p ć in ­ S lukan Vilim, V ukić D rago, Živić N ikola i M eš­ sk ih i tra m v a jsk ih ra d n ik a za B a n o v in u H r­ trović M artin. Is p re d M jesnog m e đ u stru k o v n o g v a tsk u izdali su n ek o lik o le ta k a p o d nazivom o d b o ra sk u p štin u je p o zdravio J o s ip K raš i » O b av ješte n ja svim tra m v a js k im ra d n ic im a i o svrnuo se n a značaj g ra d sk ih ra d n ik a i n ji­ n a m ješte n icim a , R ad n icim a i n a m je šte n ic im a i hove organ izacije, te je n ap o m en u o d a su g ra d ­ o sta lo j ja v n o sti g ra d a Zagreba.« U le tk u se ski rad n ici važan fa k to r u g ra d u Z ag reb u , sto ­ d onosi p re d sta v k a o tp u š te n ih tra m v a ja c a k o ja ga ih p o z d ra v lja i želi da se svi rad n ic i slože je p o d n e se n a »U pravnom o d b o ru g ra d sk e šte ­ i org a n iz ira ju u svoj Savez ra d n ik a g ra d sk ih dionice si. i k r. g ra d a Z agreba« kaže se, m e­ poduzeća.« đ u o stalim : » S tatu t, š to ga je n aslov 25. I II 25. tra v n ja i 2. sv ib n ja 1938. g odine o d rž a ­ 1937. donio, d o n e se n je u sm islu kolektivnog na je z ajed n ičk a k o n fe re n c ija S aveza o p ć in ­ u govora od 20. X 1936., i sa d rža v a gla v n a n a­ skih i tra m v a jsk ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a , čela o d n o sa izm eđ u po slo d av c a i po slo p rim c a. Saveza u d ru ž e n ja g ra d sk ih ra d n ik a i v ozara P re m a tom e, d o n e se n i s ta tu t p re d sta v lja fa k ­ i Saveza ra d n ik a g ra d sk ih p o d uzeća. S va tri tičn o i p ra v n o sa d rž a j ra d n o g u g o vora izm eđ u saveza stv o rili su izm eđu sebe a k c ijs k o je d in ­ slu ž b o p rim ca i ZET-a k ao službodavaca. K ako stvo n a slijed ećo j p la tfo rm i: »Da u svakom k o lektivni ug o v o r i s ta tu t p re d v iđ a ju sta ln o st p o k re tu ili a k ciji, k o ju vodi je d a n o d sp o m e­ službe n ak o n 3 o d n o sn o 5 g o d in a službe, to je n u tih Saveza ak tiv n o u č e stv u ju sva tr i Saveza. ja sn o , d a sm o m i niže p o tp isa n i bili sta ln o P om oć, k o ju će m eđ u so b n o p ru ž a ti, sa s to ji se n a m je šte n i slu žb o p rim ci. To d a lje znači, d a za u: novčanoj pom oći, z ajed n ičk im in te rv e n c ija ­ čitavo v rije m e d o k sm o m i u službi ZET-a,

72

s ta tu t o d 25. I I I 1937. važi k ao p ism en i ra d n i ugovor, k o ji sa d rž a v a o b o s tra n a p ra v a i d už­ no sti. B u d u ć i d a j e d a k le s ta tu t za p ra v o ugo­ vo r k o je g a j e s lu ib o d a v a c p o d n io , a službo­ p rim c i p rih v a tili, to se ta k a v s ta tu t sm ije m i­ je n ja ti o d n o sn o u k id a ti sam o o n a k o k a k o je k o d u g o v o ra u o p ć e m o guće, a to je je d in o : s p o r a z u m n o ... Iz šta m p e sazn ali sm o d a je z a k lju č a k o s ta v lja n ju s ta tu ta van snage p o tv r ­ dio g ra d s k i p o v je re n ik i g. b an . D a se ne bi m islilo d a u s lije d tih p o tv rd a m ože n ezak o ­ n iti z a k lju č a k p o s ta ti z a k o n it, istič e m o ponovo, d a je n a š o d n o s p re m a ZE T -u o sn o v a n n a p r i­ v a tn o p ra v n o m o d n o s u i d a ta k a v n e m o g u m i­ je n ja ti n i p o v je re n ik g ra d a Z ag reb a, n iti g. b a n . . . S la v lje n je 1. m a ja k a o p ra z n ik a n ije razlog za o tp u s t. B ez o b z ira n a to š to to slav­ lje n je n ije id e n tič n o sa š tr a jk o m ih o b u s ta ­ vo m ra d a , to istič e m o d a je z a k lju č a k o slav­ lje n ju 1. m a ja s tv o re n p o svim slu žb o p rim cim a. A ko d a k le p o s to ji k riv n ja , o n d a leži o n a n a sv im a p o d je d n a k o . Z a što je n a slo v iz a b ra o b a š n a s i z a š to je b a š n a m a u p is a o u k riv n ju o n a j i s ti č in k o je g d ru g im a n ije , go v o ri o čito d a je sla v lje n je 1. m a ja u z e to sa m o k a o po v o d d a se u p ra v o n a s o t p u s t i . . . D o n o še n je m sp o ­ ra z u m a i o s n iv a n je m B a n o v in e H rv a ts k e n ag ­ la šen o je , d a j e je d a n o d c ilje v a n a še sa m o ­ sta ln o s ti p o lu č iti so c ija ln u p ra v ic u . U m je sto d a sm o d o č e k a li tu so c ija ln u p ra v ic u , m i sm o e to d o č e k a li o n o , š to n i p r ije n ism o im a li, a to je , d a se b a c a ju h ra n io c i 24 o b ite lji n a u lic u sa m o z a to š t o s u u č in ili is to š to i slu žb o ­ p rim c i k o ji n i s u o tp u š te n i, k a o i o n o š to su m iliju n i r a d n ik a u d r u g im k u ltu r n im d rž a v a ­ m a učinili.« L e ta k s u p o tp is a li: D ra g u tin Anto lčić , M a rio B u ric a , J o s ip č iv č ija , V in k o Gladki, M ile G ra č a n , I v a n J a g ić , F r a n jo J u r iš a , Mi­ la n K o n č a r, J o s ip L em ić, M ilan M ilošević, D u­ š a n M ioković, M e h m e d M uzu rev ić, D ra g u tin Pavlić, Iv a n P o p ra v a k , M a to S to ja n ić , L ju b o ­ m ir S k o b ić, D ra g u tin V arg a, A n tu n V idović, F r a n jo V u k u šić. Savez o p ć in s k ih i tr a m v a js k ih ra d n ik a i n a ­ m je š te n ik a z a B an o v in u H r v a ts k u u Z ag reb u , u svom e le tk u , o b r a ć a ju ć i se g ra đ a n im a g ra d a Z ag re b a kaže: » R ad n ici u sv im z e m lja m a n a d a n P rv o g a m a ja o b ič n o n e ra d e . T a k o su i tra m v a js k i ra d n ic i i n a m je š te n ic i u Z ag reb u listo m o d lu č ili o . g. d a i o n i ta j d a n p ro sla v e . 0 to j o d lu c i b ila je p ra v o v re m e n o o b a v ješten a i u p r a v a ZET-a. V la sn ik ZET-a, G ra d s k a š te ­ d ionica, u z e la je to k a o p o v o d d a p ro v e d e u dje lo sv o je r a n ije s m iš lje n e n a m je r e . O na je u z aje d n ic i sa m je ro d a v n im č in io c im a p o n iš­ tila s ta t u t tra m v a js k ih ra d n ik a , te im o d u zela sv a r a n ije s te č e n a p ra v a . T ra m v a js k im ra d n i­ cim a i n a m je š te n ic im a o d u z e to j e — p o n iš te ­ n je m s t a tu ta — p ra v o n a m iro v in u , p ro tu z a ­ k o n ito je u k in u t k o le k tiv n i u g o v o r, p r o tu z a k o ­

n it° s u oduzeta sva o sta la ranije stečena p ra ­ va. T reb a d a se znade d a su tram vajski ra d ­ nici uplaćivali doprinos za m irovinski fond, a d a n as su ostali bez s v e g a ... Činjenica da su 24 rad n ik a, koji su članovi URSS-a otpušteni, a četvorica od n jih sm jesta su o tprem ljeni u in te rn a c iju u Lepoglavu, jasno p otvrđuje i ras­ krin k av a stan o v itu gospodu, d a su tim činom h tje li povesti protu za k o n itu ak ciju protiv onog dijela ra d n ištv a koji se nalazi u URSS-u, a tim e i p ro tiv cjelokupnog URSS-ovog pokreta. N aravno d a su tim e pogođeni i svi ostali rad ­ n i c i . . . T ra m v a jsk e radnike i nam ještenike neće ni ovaj čin z astra šiti, već naprotiv, njim a je sad a ja sn o d a tre b a n astaviti b o rbu još od­ lučnije, za po v ra ta k protuzakonitog oduzim a­ n ja sta tu ta , vrać an je svih ra n ije stečenih p ra­ va, za p rije m na posao njihovih drugova i pus ta n je n a slobodu in te rn ira n ih tra m vajskih rad ­ nika.« D alje se u letk u kaže da vodstvo HRS-a s n a ro d n im zastu p n ik o m Pečnikom na čelu na sva p ro tu z a k o n ita d jela G radske štedionice šu ti. To je u jed n o i dokaz da se vodstvo HRS-a slaže s u p ravom ZET-a, koja progoni tra m v a jsk e sin d ik a ln e rad n ik e i oduzim a p ra ­ va k o ja po g a đ aju sve radnike. Letak završava paro lo m : »Tražim o po v rata k s ta tu ta i kolek­ tivnog ugovora!« i u im e tram v ajsk ih radnika a p e lira n a p o d ršk u svih rad n ik a grada Zagre­ b a i g rađ a n sk e ja v n o sti. U Lepoglavu su in ter­ n ira n i B u tin a, Jakov D ugandžić, Tom o Kosovac i Iv an S nidarčić.72 R a d n ič k i tje d n ik p renosi in fo rm aciju No­ vosti, o d 1. stu d e n o g 1940, u kojoj se javnost o b a v je šta v a d a je Trgovački sud u Zagrebu d onio p re s u d u po tužbi 24 o tp u šten ih n am ješ­ te n ik a ZET-a zbog prv o m ajsk e proslave. Pre­ su d a je o tp u š ta n je ra d n ik a ZET-a proglasila ne­ važećim . S u d je uvažio tu žbu o tp u šten ih tra m ­ v a jac a d a S ta tu t sačinjava sadržaj individual­ nog ugo v o ra o službi i ne može se jed n o stav ­ no sta v iti izvan snage. R adnici su se mogli o t­ p u stiti sam o n a te m e lju p re th o d n e odluke dis­ cip lin sk e kom isije. S ud je osudio ZET na pla­ ć a n je plaće svim a n ep ravilno o tp u šte n im ra d ­ nicim a.” ” Arhiv IHRPH, SOTNR, k-1. 6 II 1926-4. VIII 1926; 20. XII 1929; 25. III 1937. 1928; 15. V 1939. 15. I 1940; Radničke novine Zagreb, 1. i 31. I, H. ti 7 ITT 11 IV 1 i 23 V, 25. VII, 8. VIII, 12. IX 31 X 1930; 10- VII i 18. IX 1931; 22. XII 1.932; 13,'20. i 27. I, 17. II, 1. VII 1933; 16. II, a. V i 30. X 1934' 11 I 15. II i 17. V 1935; 18. I, 17. 1 23. X IQK- Radnik 16 23. i 30. X, 16. XI 1936; 21. V. 11 V I 9 V Il’, 13.’v i i l , 10. i 17. IX 1937 ; 21. I 1938; Radnički list, 30. VI i i . IX 1938; Glas, 19. V. 2. i 13. VI 1939; H rvatski radnik, 15. VII, 15. X, 1. XI 1936- 1 II 27 IV, 1. VI, 1, 18. 1 25. VII, 12. IX 1937 I V i 4.’ IX 1938; 25. V i939; 12 IX. 1940 n s r p i čekić, 1. V 1940; Radnički tjednik, 8. XI 1940.

73

U iz v je šta ju M jesnog m e đ u stru k o v n o g o d ­ bo ra ’J R S S -a Z agreb kaže se d a je Savez o p ­ ćinski’’ i tra m v a jsk ih r a d n ik a 1939. i 1940. go­ dine u p ro sje k u b ro jio 200 isp ra v n ih članova. Savez je 1939. godine o d rž a o 19 s k u p š tin a . N a svakoj sk u p štin i b ilo je , u p ro sje k u , 500 tr a m ­ vajaca. O držao je iste g odine 30 p r e d a v a n ja i je d n u k azališnu p rire d b u za tra m v a js k e r a d ­ nike u zag reb ačk o m k azalištu . Savez je r a s tu ­

ra o 260 p rim je ra k a R a d n ič k e šta m p e. U ak c iji za slo b o d n o d je lo v a n je s in d ik a ln ih orga n iz ac ija n a k o n z a b ra n e ra d a URS-u u p r o sin c u 1940, Savez je sk u p io 400 p o tp is a tra m v a jsk ih ra d ­ nika. U s v ib n ju 1940. godine, n a k o n p rv o m a j­ sk ih d e m o n stra c ija , u h a p še n o je 16 n a jp o z n a ti­ jih a k tiv is ta Z agre b ač k o g a e le k trič n o g tr a m ­ v a ja, k o ji su in te rn ir a n i u k o n c e n tra c io n e lo­ gore.

SAVEZ TRAMVAJSKIH, ELEKTROFABRIČKIH I OPĆINSKIH RADNIKA I SLUŽBENIKA JUGOSLAVIJE — CENTRALA BEOGRAD Godine 1921. re fo rm isti su ra s fo rm ira li S a­ vez sa o b ra ć a jn ih i tra n s p o rtn ih ra d n ik a i slu ž­ benika Ju g o slav ije i, u je k u n a jž e šć ih n a p a d a na revo lu cio n arn e sin d ik a te , u m je s to n je g a o s ­ novali p o seb n e saveze že lje z n ič a ra i b ro d a ra ca. T ako je 27. kolovoza 1921. o sn o v a n i Savez tra m v a jsk ih i e le k tro fa b rič k ih ra d n ik a , k o ji je u p o četk u p o sto ja o sam o n a p a p iru , k a o i drugi savezi ko je su osniv ali r e fo rm is ti d a bi preuzeli im ovinu z a b ra n je n ih re v o lu c io n a rn ih sindikata. Prvi k o n g res S aveza tra m v a ja c a o d r­ žan je 9. o ž u jk a 1924. go d in e u B e o g rad u , drugi 1928, a tre ć i 3. o ž u jk a 1931. god. P re m a p isa n ju R a d n ič k ih n ovina n a tre ć e m k o n g re su je sudjelovalo o k o 30 d eleg ata. U p re d s je d n iš ­ tvo kongresa izab ran i su: za p re d s je d n ik a D ra ­ gutin Tom ić iz B eograda, za p o tp re d s je d n ik a R adivoje B atrović iz O sijek a, za s e k re ta re Jovan Jovanović i L ju b o m ir M ilanović, a za ovjerov itelje z a p isn ik a A n d ra B lau šić, Jo s ip K ieačić i S to ja n T ra jk o v ić iz O sijek a. U im e sta re uprav e kong resu je p o d n io izv je šta j se­ k re ta r Saveza R adislav Jan a č k o v ić , a iz v je šta j blagajn ik a Aleksa Jovanović. P re m a iz v je šta ju osnovno p o d ru č je ra d a Saveza b ilo je p r ik u p ­ ljan je ra d n ik a u o rg a n izaciju . Savez je ra s p o ­ lagao gotovinom od o k o 200.000 d in a ra . S avez je poduzeo, p re k o b eo g rad sk e R a d n ičk e ko m o ­ re u M in istarstv u so cijaln e p o litik e , a k c iju protiv n a m je ra u p rav e p o d u zeća b eo g ra d sk o g tra m v a ja i o s v je tlje n ja da ra d n ik e i n a m je š ­ tenike izdvoji iz sk lo p a općeg a rad n ič k o g o si­ guranja. Isto tak o podu zeo je k o ra k e p ro tiv globljen ja ra d n ik a k o je jc u v ed en o u tom poduzeću, kao i p ro tiv n eza k o n ite u p o tre b e ženske ra d n e snage. U prava Saveza o d rž a la je to k o m 1929. go­ dine 18 redovnih i č e tiri izv an red n e sjed n ice. O držano je 11 k o n fe re n c ija i dva z b o ra na kojim a sc govorilo o a k c ija m a S aveza, z a štiti njegovih članova, a o so b ito o s ta tu tim a . Savez je osim b eo gradske, im ao p o d ru ž n ic u u O si­ je k u i Novom e Sadu. Savez se p rija v io i bio

74

p rim lje n u In te rn a c io n a ln u tr a n s p o r tn u fede­ ra c iju , sa sje d ište m u A m sterd a m u . T a k o su tra m v a jc i, o sim Saveza ž e lje z n ič a ra i Saveza p o m o ra c a trg o v a čk e m o rn a ric e , tre ć i savez iz Ju g o sla v ije k o ji je u ša o u s a sta v In te rn a c io ­ n a ln e tra n s p o rtn e fe d e ra c ije . B e o g ra d sk e R a d ­ n ič k e n o v in e p rik a z a le su ra d S aveza: » Iako je te ž ište ra d a Saveza tra m v a ja c a B eograd, g d je je n a jra z v ije n iji g ra d sk i sa o b ra ć a j, Savez ip a k p o k la n ja z n a č a jn u p a ž n ju p o d iz a n ju i ra z v ija n ju p o d ru ž n ic a u cijelo j z e m lji. Blagod a re ć i to m n a s to ja n ju S avez tra m v a ja c a , p o re d ja k e c e n tra le u B e o g rad u , im a d a n a s p o d ru ž ­ nic e u O sijek u , D u b ro v n ik u , N ovom S a d u i N išu, a ov ih d a n a su p o d u z e ti k o ra c i d a se ponovo u sp o sta v i o rg a n iz a c io n a veza i s o rg a ­ n iz a c ijo m tra m v a ja c a u S a ra je v u . D a bi se u sm islu o d lu k a k o n g re sa ra d p o p o d ru ž n ic a m a što više a k tiv ira o i d a b i im se p rite k lo u po m o ć u r a d u . S avez je ov ih d a n a izaslao kao svog d e le g a ta d ru g a M ilo ra d a B elića, s e k r e ta ra ra d n ič k o g saveza. U O sijek u je d ru g B elić z a je d n o s p re d ­ sta v n ic im a p o d ru ž n ic e izv ršio u s p je lu in te r­ v e n c iju k o d ta m o š n je u p ra v e tra m v a ja . P o stig ­ n u t je s p o ra z u m d a se u n a js k o rije m v re m e n u iz rad i i d o n ese slu žb e n a p ra g m a tik a za tra m ­ v a jsk o o so b lje, d a se u re d i ra d n o v rije m e u d u h u zak o n a, d a se p re k o v re m e n i ra d , plać a, d a se z a g a ra n tira n e d je ljn i o d m o r itd . P o red toga, o d rž a n a je i je d n a o d lič n o p o sjeć en a k o n fe re n c ija tra m v a ja c a n a k o jo j je d ru g Belić g ovrio o o p će m p o lo ž a ju ra d n ič k e k lase, a n a p o se o tra m v a jc im a u cije lo j zem lji. U S a ra je v u je ta k o đ e r o b a v lje n sliča n po­ sao. D elegacija sa sta v lje n a o d ra d n ič k ih po v je ­ re n ik a i p re d s ta v n ik a Saveza iz B eo g rad a i R a d n ič k e k o m o re u S a ra je v u , p o sje tila je G ra d sk u u p ra v u u č ijim se ru k a m a n alazi tra m v a jsk i sa o b ra ć a j i d o g ovorila d a se m n o ­ ge n e p ra v iln o sti u re d e , a n a ro č ito ra d n o v rije ­ m e k o je se d o sa d a k re ta lo od 10— 11 sati dnevno. U S a ra je v u su isto k ao i u O sijeku

o d rž a n e 2 k o n fe re n c ije s ta m o šn jim ra d n ic i­ m a, n a k o jim a s u g o vorili d ru g o v i Belić iz B eo g ra d a i D ujlović, s e k r e ta r G lavnog ra d n ič ­ kog sav eza iz S a ra je v a . N a ov im k o n feren ci­ ja m a se m a n ife s tira la je d n o d u š n a ž e lja s a ra ­ je v sk ih tra m v a ja c a d a sa sv o jo m d a n a šn jo m vrlo so lid n o m lo k a ln o m o rg a n iz a c ijo m , bez ikakve rezerv e, p ris tu p e Savezu tra m v a ja c a u B eo g ra d u u k o m e su i ra n ije bili.« K o n g re s je iz m ije n io i d o p u n io p ra v ila S a­ veza i p ra v iln ik e i iz a b ra o n o v u u p ra v u u k o ju su u šli: D o k a D im itrije v ić , A leksa Jo v a ­ nović V o jisla v N ik o lić, L ju b isa v M ilovanović, M ilan S avić, M ilašin S p a so je v ić , Z o ra n S to ja d i­ nović, D ra g u tin T o m ić i S to ja n T rajk o v ić. N a d zo rn i o d b o r: Ć ip re ć ip ro v ić , B u d im ir Džele b d žić i J o v a n Giga. U d o m u R a d n ič k e k o m o re u B e o g ra d u o d r ­ ža n je 24. tr a v n ja 1933. g. IV re d o v n i k o n g re s ra d a Sav eza tra m v a js k ih , e le k tro fa b rič k ih i o p ć in s k ih ra d n ik a i slu ž b e n ik a Ju g o sla v ije . K o n g re s u s u p ris u s tv o v a li d ele g a ti p o d ru ž n ic e Saveza iz B e o g ra d a , D u b ro v n ik a , N ovog S ad a, O sije k a i S o m b o ra . U im e R a d n ič k e k o m o re k o n g re s je p o z d ra v io R a d isa v Ja n a č k o v ić , a u im e c e n tr a le U R SS-a M ilo ra d B elić. N a k o n ­ g re s u je re č e n o d a j e Savez iz d rž a o te šk u b o rb u n e sa m o s u p ra v a m a p o d u z e ć a već i s o p ć in a m a k o je su n e k o lik o p u ta p o k u ša v a le d a p o g o r š a ju p o lo ž a j ra d n ik a . P o re d to g a. S a­ vez je u s p io d a s u z b ije p o k u š a je d a se fo r­ m ira ju g o sla v e n s k i n a c io n a ln i savez tra m v a j­ sk ih ra d n ik a . R a d S a v eza b io je u s m je re n p r v e n s tv e n o n a o b r a n u i o č u v a n je ra n ije izvo­ je v a n ih u v je ta ra d a . K a o p o s e b a n u s p je h Save­ za is ta k n u to je s p re č a v a n je p o k u š a ja u p ra v e b e o g ra d sk e D ire k c ije tr a m v a ja d a s m a n ji (iz­ m je n o m ra d n o g v re m e m n a ) n a d n ic e ra d n ik a , i d o b iv a n je u n if o r m a za slu ž b e n ik e . Savez je v o dio b o r b u i u D u b ro v n ik u , g d je j e tr a m v a j­ sk o d r u š tv o p o k u š a lo r e d u c ir a ti n a d n ic e ra d ­ nik a. 8. s r p n ja 1932. g. tr a m v a js k o d ru š tv o u D u b ro v n ik u p a lo je p o d ste č a j, ta k o d a je 45 č lan o v a S av eza o s ta lo bez p o sla . S te č a je m p o d u z e ć a u ru k e v je ro v n ik a d o š a o je novac ra d n ik a k o ji s u u p la ć iv a li za m iro v in sk i fond. B o rb u je vo d io i s tra m v a js k im p o d u zećem u N ovom S a d u k o je j e n a n a j ra z lič iti je n a č in e po k u ša v a lo d a p re k in e s p la ć a n je m p rin o sa za m iro v in s k o o s ig u ra n je , ia k o j e ta o b aveza u tv r đ e n a k o n c e sio n im u g o v o ro m p o d u zeća s g ra d s k o m u p ra v o m N ovog S a d a . N a k o n g re su je re č e n o d a je S avez s p rije č io iz d v a ja n je o p ­ ć in sk ih s lu ž b e n ik a iz o p ć e g a ra d n ič k o g o sig u ­ r a n ja . N a m n o g o b ro jn e in te rv e n c ije i inzistira n je S av eza M in is ta rstv o u n u tr a š n jih d e la p o tv rd ilo j e p ra v ila S aveza. T o je b ilo važno sto g a š to se r a n ije , d o k p ra v ila n is u b ila po-

£ r5 , n a ' c ° m etao rad Pojedinih organizacija Saveza. Savez je na kongresu iznio podatak d a im a p e t podružnica s oko 700—800 članova B eogradska podružnica b rojila je 1930. eod 130, a 1932. godine 231 člana; osječka je 1930 godm e im ala 59 članova, a 1932. 61 člana Podružnica D ubrovnik je 1930. im ala 41 čla­ na, a 1932. godine 43. Podružnica u Novom S ad u b ro jila je 1932. godine 151 člana, a po­ d a n i c a S o m b o r 43 člana. Ukupno je Savez 1930. god. im ao 230 članova, a 1932. godine 520. Od sije č n ja 1931. do 31. prosinca 1932. prihodi Saveza iznosili su 102.723 dinara. Na uložnim kn jižicam a u ban k am a im ao je Savez 155.751 d in a ra , što je o cijenjeno kao vrlo povoljno m a te rija ln o poslovanje. Kongres je utvrdio uloge u tri č lanska razreda i to sa 18, 15 i 13 d in a ra m jesečno. Od tih sredstava svaki član je obavezno dobivao Radničke novine i imao je prav o n a pom oć u vrijem e nezaposlenosti. O d je d n e d o osam godina članstva ona iznosi o d 100—900 d in ara , 150— 1500 odnosno 200— — 1800 din a ra, ovisno o razredu. Osim toga, im a p ravo na p o sm rtn u pom oć, on ili njegova ob itelj u iznosu od 200— 1300, 200— 1500, od­ no sn o 300—2000 dinara. Za p re d sje d n ik a nove U prave Saveza tra m ­ v ajskih, ele k tro fab rič k ih i općinskih radnika i slu ž benika Jugoslavije izabran je Vojislav Ni­ kolić, za p o tp re d sje d n ik a M ilan Savić, sekre­ ta r a B ožidar Vasić, b lag ajnika Aleksa Jova­ nović, a za članove Ć ipra ćiprović, Božidar Kičević, Salom on Saso, Zoran Stojadinović. Aloiz Toša. N adzorni o d b o r činili su pred sje d ­ n ik R ad o m ir Rašić, članovi — K om nen Tanasković i D rag u tin Tomić. Za idući se kongres Savez počeo p rip re­ m a ti već u pro sin cu 1935. godine. C entralna up ra v a izvijestila je članstvo da će na skup­ štin a m a i konferen c ija m a Saveza moći govo­ riti sam o oni članovi koji su u potpunosti izm irili svoje članske prinose. Dokaz za is­ p ra v n o č lanstvo je članska knjižica. Na kon­ feren c iji u B eogradu, k o ja je održ an a 27. stu­ denog 1935, k ritiz ira n a je savezna u prava je r d a se n ije dovoljno založila za ograničavanje p re k o vrem enog rad a . »Za ža lje n je je® — pisale su o tom e b eo g rad sk e R a dničke novine — »jedino što se n a n ašim k o nferencijam a čuju po n e k ad od rđavo obav ije šten ih drugova riječi p re k o ra p ro tiv n aših zaslužnih funkcionara. I a k o to o ni čine iz n eo b avještenosti, bilo da su nagovoreni od n am a n e p rija te ljsk i raspolo­ ženih e lem en a ta i krugova, ipak sm a tra m o da ih tre b a u p o z o riti d a se tog ružnog običaja okane, je r se sam o sa obje k tiv n o m kritikom m ože ne što postići, a v re đ an je i om alovažava­ n je zaslužnih fu n k cio n era ne služi ničemu«.

75

G odine 1935. k a o n ik a d d o ta d , iz o p ć in sk ih u jed n o m č lan k u posvećen o m k o n g resu je p o d u ze ća o tp u š te n o m nogo ra d n ik a . Za­ kaže se d a je ko n g res je d in o k o m p e te n tn o š titi n ez ap o slen ih Savez je o b ra tio p o se b n u m jesto za rje ša v a n je svih p ita n ja u n u tra š n je g ure đ e n ja Saveza i njeg o v ih o d n o sa p re m a r a d ­ p a žn ju , in te rv e n ira ju ć i d a se v ra te o tp u šte n i. ničkim u stan o v am a i fo ru m im a s k o jim a n e­ »K ada je o tp u s t u slije d io zbog pog re šn o g sh v a­ po sred n o ili p o sre d n o su ra đ u je . K o n g res d o ­ ć a n ja zak o n sk ih p ro p is a ili n jih o v o g n e pozna­ nosi o d lu k e o b u d u ćem ra d u S aveza, zbog to ­ v a n ja , in te rv e n c ije su im a le p u n u sp je h . U svim ta k v im slu čajev im a , k o jih je b ilo d o sta, ga u njeg o v u r a d u tre b a d a s u d je lu je š to veći in te rv e n c ijo m S aveza su o tp u š e n i dru g o v i b ro j delegata. Do k o n g re sa se m o ra svim v ra će n i n a p osao. O tp u šte n im p a k k o ji su po­ raspoloživim sn ag am a n a s to ja ti d a se u Savez sao izgubili u slije d re d u k c ije po sla , p ru ž e n a učlane i p re o s ta li tra m v a jsk i ra d n ic i k o ji su osta li izvan red o v a sin d ik a ln e o rg an izacije. je p u n a p o tp o ra . S m ije m o u tv rd iti d a je Savez istim a p ru ž io m o ra ln u i m a te rija ln u p o tp o ru Da bi se ti zadaci o stv a rili važno je d o b ro i p re k o saveznim s ta tu to m p re d v iđ e n ih m je ra razm isliti o član o v im a b u d u će savezne u p rav e. Treba stro g o v o d iti ra č u n a d a u n j u u đ u d ru ­ iz č isto h u m a n ih i so c ija ln ih obzira.« P o red to g a p o v e d en a je a k c ija d a ra d n ic i, o tp u šte n i govi koji svojom p ro šlo šć u i sv o jim sa d a šn jim vladanjem d a ju g a ra n c iju d a će š tititi in te ­ zbog re d u k c ije p o sla, k a d a o p e t b u d e p o sla im a ju p rv e n stv o p rilik o m z ap o šlja v a n ja . U rese tra m v a jsk ih ra d n ik a , te d a će d o s to jn o rep reze n tira ti Savez. K on g res m o ra b iti o či­ B e o g rad u su 132 č la n a Saveza b ila n ezap o slen a. gledan d o k az da je Savez tra m v a ja c a u J u g o ­ Savez je po čeo p ism e n o p r e g o v a ra ti sa sa ­ slaviji m o ćn a sin d ik a ln a o rg a n iz a c ija k o ja zna m o sta ln im savezim a u L ju b lja n i, Z ag re b u i S a­ što hoće i k o ja m ože svakoga p ro tiv n ik a n a ra je v u , p a je n a k o n g re s iz išao s u v je re n je m brz i e fik asan n ačin u to u v je riti. V rije m e d a će p reg o v o ri u s p je ti. K o n g res se tre b a o do kon g resa tre b a što b o lje isk o ris titi za agi­ o d rž a ti u z n a k u u je d in je n ja sv ih p o sto je ć ih ta ciju i povećan je b ro ja članova, j e r sa m o saveza tra m v a js k ih slu ž b en ik a i ra d n ik a J u ­ ja k o m sin d ik aln o m o rg an izacijo m tra m v a js k i g oslavije, što b i sv a k ak o b io je d a n v elik ko­ radnici m ogu rije šiti nev o lje k o je ih p ritišć u . ra k p re m a b o ljo j z a š titi i o b ra n i in te r e s a tra m ­ »Savez tra m v a jsk ih , e le k tro fa b rič k ih i o p ­ v a ja c a i je d a n od p r e d u v je ta za d a lji u s p je š a n ćinskih ra d n ik a i slu žb en ik a p o s ta o je u B eo­ ra d . Zbog to g a su n a k o n g re s pozvani i p re d ­ gra d u ozb iljn a, b o rb e n a o rg a n iz a c ija tra m v a ­ sta v n ic i tra m v a ja c a iz L ju b lja n e , Z a g reb a i jaca« — kaže se u č la n k u d alje. »N jihov S a ra je v a , a n a dn ev n i re d k o n g re sa sta v lje n a poslodavac je u k ra jn jo j lin iji o p ć in sk a u p ra v a . je i to č k a »Pregovori o u je d in je n ju .« A on a je p rv e n stv en o p a r tijs k i i p o litič k i P re d sje d n ik b e o g ra d sk e o p ć in e p o k u ša o se obojena. G rad sk i p o litič a ri n a s to je d a stv o re u oči k o n g re sa o s lo b o d iti k la sn ih ra d n ič k ih sin­ za sebe i m eđ u g ra d sk im ra d n ic im a sig u rn e d ik a ta u o p ć in sk im p o d u ze ćim a, stv a ra n je m sljedben ik e svo jih p a rtija , z a to je v rlo te šk o nac io n aln o g u d r u ž e n ja o p ć in sk ih ra d n ik a . 22. vodili k la sn u p o litik u u sin d ik a ln o j o rg a n iz a ­ o ž u jk a 1936. o d rž a n a je o sn iv a č k a s k u p štin a ciji gra d sk ih rad n ik a. Ne sam o u s lije d p riv re d ­ tog u d ru ž e n ja u p ro s to rija m a D ire k cije. Naziv nih već i rad i izv an red n ih p o litič k ih p r ilik a u d ru ž e n ja b io je » U d ru žen je slu ž b en ik a d ire k ­ pod ko jim a se živjelo. Savez n ije m o g ao d a c ije tr a m v a ja i o sv je tlje n ja « . S k u p š tin u su vodi ofanzivnu p o litik u , d a o sv a ja nove te k o ­ sazvali p o u p u ts tv im a p r e d s je d n ik a o p ć in e vine. On je sta ln o p ris ilje n n a o b ra n u već V lade Ilić a »am biciozni i d o b ro p la ć e n i šefovi stečenih prava, n a defanzivu. Zbog to g a je i in ženjeri«. K ritiz ira ju ć i o s n iv a n je d ru štv a , težište ra d a Saveza bilo u sm je re n o n a z a je d ­ R a d n ič k e no v in e pisa le s u d a V lad a Ilić tim e ničke in terv en cije s R ad n ičk o m kom orom .« želi sv e sti p lać e o p ć in sk ih ra d n ik a n a raz in u G odine 1935. Savez je 21 p u t in te rv e n ira o kod p lać a ra d n ik a u nje g o v im tv o rn ic am a, a to D irekcije tra m v a ja i o sv je tlje n ja u B eo g rad u , znači o d 10 d o n a jv iše 18 d in a ra dnevno. a šest p u ta kod In sp e k c ije ra d a . M in ista rstv u D ru štv o je u sv o jim p ra v ilim a u tv rd ilo da u n u tra š n jih d ela Savez se o b ra tio d v a p u ta . će svim s re d stv im a s u z b ija ti sin d ik a ln o o rg a ­ T a kođer se m nogo p u ta in te rv e n ira lo k o d n a d ­ n iz ira n je sv o jih članova. S u z b ija n je m sin d i­ ležnih k ad a je b ila u p ita n ju z a š tita p o je d i­ k a ln ih te n d e n c ija , re k lo se u k ritic i p ra v ila naca. U izv ještaju je savezna U p rav a nag la­ u d ru ž e n ja , su z b ija se u je d n o i sv ak a m oguć­ šavala d a se član stv u o b ra ć a la n e p o sre d n o u n o st k lasn e b o rb e p ro tiv iz ra b ljiv a n ja i član ­ vezi sa svim v ažnijim p ita n jim a . O d ržan o je stv o p re d a je vezanih ru k u poslodavcu. U p ra ­ m noštvo k o n feren cija i sa sta n a k a članova. Od vilim a, p o re d n isk ih č la n a rin a i p o č a sn ih m je ­ kakva su oni z n ačen ja bili vidi se n a jb o lje sta , p re d v iđ a se v itešk o i s p o rts k o o b raz o v an je po tom e što je s tih s a sta n a k a n ad ležn im a članova. U p ra v ilim a se n ig d je ne sp o m in je upućen o 124 p re d sta v k i i rezo lu cija k la sn a b o rb a p ro le ta r ija ta n iti d a će se u d ru ­

76

že n je s ta r a ti o p ro v o đ e n ju po zitiv n ih z ak o n ­ sk ih p ro p isa Z a k o n a o z a š titi ra d n ik a . Z akona 0 ra d n ja m a . Z a k o n a o o sig u ra n ju ra d n ik a , itd. U ag ita c iji p ro tiv u d ru ž e n ja istic a lo se d a se s k u p štin a n ac io n a ln o g u d ru ž e n ja o d rž a la u ra d n im , slu ž b e n im p ro s to rija m a d ire k c ije tr a m ­ v a ja i o sv je tlje n ja , d o k se sin d ik a tu tra m v a j­ sk ih ra d n ik a to n e dozv o ljav a. N a čelu u d r u ­ že n ja s ta ja li su šefovi o d je lje n ja k o ji se ne u s tru č a v a ju d a te r o r iz ir a ju i p r o v o c ira ju r a d ­ nike. N a o sn iv a č k u s k u p š tin u b ili su pozvani 1 ra d n ic i k o ji s u je d n o d u šn o o d b ili d a p ristu p e u d ru ž e n ju , p a su, k a d im se n ije d o zv o lilo da d a gov o re p ro tiv n je g o v a o sn iv a n ja , d e m o n ­ stra tiv n o n a p u s tili sk u p š tin u .

m eđu tram v ajc im a izvještavati sve saveze. Za po k riće troškova svih p riprem nih radova i in­ fo rm ativ n e službe kongres neka prem a broju članova poje d in ih sam ostalnih Saveza odredi je d a n godišnji razrez za svaki Savez, kojeg bi Savezi uplaćivali u m jesečnim ratam a. Pu­ tem ovakve su rad n je sviju sam ostalnih Saveza p o stići će se a u to m atsk i neke vrste »federa­ tivnog uje d in jen ja« kroz koje će se lakše doći d e finitivnom u je d in je n ju sviju tram vajaca.«

Luka R adulović izložio jc stav sarajevskih općin sk ih ra d n ik a i nam ješten ik a ovim rije­ čim a: »Došli sm o da vas zam olim o i iznesemo svoju ž elju da, u koliko još danas pitanje ne m ože da se riješi, o v lastite svoju buduću u p ra ­ K o n g re s Sav eza tra m v a js k ih , e le k tro fa b rič ­ vu d a učini po treb n e p red ra d n je i da nas k ih i o p ć in s k ih ra d n ik a i slu ž b e n ik a o d rž a o se p rim ite stv ara ju ć i osnovu za zajednički rad. 25. i 26. tr a v n ja 1936. u B eo g ra d u . N a k o n g re­ Mi želim o d a svojim članovim a objasnim o su su su d je lo v a li i p re d s ta v n ic i tra m v a ja c a iz o d lu k e ovog kongresa i ako ih oni prim e, S a ra je v a i L ju b lja n e . D elegat iz Z ag re b a se u sk o ro će Savez im ati sve organizacije općin­ p ism e n o is p rič a o z bog n e d o la s k a . U iz v je šta ju sk ih ra d n ik a i n a m ješten ik a u svome sklopu.« se ista k lo d a u B e o g ra d u p o s to je tr i p o d ru ž ­ K ongres je usvojio rezoluciju u kojoj stav­ n ice tra m v a ja c a k o jo j su p rip a d a li ra d n ic i lja u z a d a tak budućoj upravi: 1) da održava­ V oznog p a rk a , V o d o v o d a i tre ć a E le k trič n e ju ć i sta la n k o n ta k t s dru g arsk im organizaci­ c e n tra le » Snaga i s v je tlo st« . U p ra v a Saveza je ja m a tra m v a jsk ih i o p ćinskih radnika u L jub­ n a s to ja la d a se u sve tr i p o d ru ž n ic e iz a b e ru ljani, S a rajev u i Z agrebu, od kojih su se prve ra d n ič k i p o v je re n ic i. J o š su d je lo v a le p o d ru ž ­ d v ije o rg an izacije načelno već izjasnile za n ic u u D u b ro v n ik u , N o v o m S a d u i O sijek u . u je d in je n je i za jed n ičk u s u ra d n ju u svim pi­ G o to v in a S av eza iz n o sila je 270.000 d in a ra . ta n jim a općeg značaja, izradi i priprem i pod­ U im e S tru k o v n o g d ru š tv a slu ž b e n c e v e le k ­ logu za org an iz ac ijsk o jed in stv o i u jedinjenje tr ič n ih c e s tn ih ž e lje z n ič a ra iz L ju b lja n e izne­ s tim org a n iz acija m a; 2) da organizacija pro ­ vede a k c iju za d o n o šenje jedinstvenoga služ­ se n a je p la tf o r m a za u je d in je n je k o ja glasi: b e n ičkog S ta tu ta za ra d n ik e i službenike op­ » L ju b lja n s k i tr a m v a jc i p o z d r a v lja ju a k c iju za ć in sk ih p o duzeća u oijeloj zem lji; 3) da hitno u je d in je n je sv iju tra m v a ja c a u z e m lji, j e r su p o duzm e k o rake, u zajednici s radničkom ko­ u v je re n i d a će u d a n a š n jo j p riv re d n o j krizi i v eliko j b e sp o slic i je d in o z a je d n ič k im s n a g a ­ m o ro m k od M inistarstv a sao b raća ja i socijal­ ne p o litik e , d a se u sm islu Zakona o zaštiti m a m o ći o d rž a ti s a d a š n ja p ra v a , te p u te m ra d n ik a izradi i donese pravilnik kojim će z a je d n ič k e b o r b e p o stić i d e fin itiv n o re g u lira n je se u tv rd iti m ak sim aln o rad n o vrijem e od osam o p ra v d a n ih z a h tje v a tra m v a ja c a u z em lji. Ovo sa ti i o sig u ra ti tje d n i o d m o r i plaćeno godiš­ u je d in je n je m e đ u tim , ne m ože se o stv a riti n je o d su stv o za sve o so b lje općinskih podu­ p r e k o no ći, već je p o tr e b n o d a se p obliže zeća i cjelo k u p n o g a gradskog sao b raća ja u u p o z n a m o te k ro z s u r a d n ju u to k u id u će go­ cije lo j zem lji; 4) d a poduzm e intenzivnije d in e iz ra d im o sve p o tr e b n e n a c r te je d in s tv e ­ m je re i k o ra k e za o snivanje organizacije tra m ­ nih p ra v ila i p ra v iln ik a o k o jim a bi k o n g re si v a jsk ih i općin sk ih ra d n ik a i službenika, tam o p o je d in ih d o sa d a sa m o s ta ln ih u d r u ž e n ja tr a m ­ g d je one ne p o sto je a gdje ima uv je ta i mo­ v a ja c a ra s p ra v lja li. Mi s to jim o n a sta n o v ištu , g u ć n o sti za n jihov rad. d a d a n a š n ji k o n g re s p rih v a ti je d n u d e k la ra c iju N a ko n g resu je izabrana C e ntralna uprava u k o jo j će d o sa d a s a m o s ta ln i tr a m v a js k i sa ­ Saveza u k o ju su ušli: pred sje d n ik Miloje vezi u ć i u je d in s tv e n u o rg a n iz a c iju , te da se Pantić, p o tp re d sje d n ik B orivoje Pavlović, bla­ pozovu p o s to je ć i savezi n a s u ra d n ju i iz ab ere a k cio n i o d b o r k o ji će ru k o v o d iti svim p r ip r e ­ g a jn ik ć ip r o ć ip ro v ić . P re d sjed n ik Nadzornog o d b o ra b io je Jo sip F elkofer, a članovi Miom a m a , iz ra d iti p o tr e b n e n a c r te te o d rž a v a ti veze sa sv im sav ezim a. Za sa d a n e k a svi p o ­ d ra g A ndrić i P e ta r R adosavljević, članovi Iz­ s to je ć i savezi z a d rž e s v o ju a k c io n u i f in a n c ij­ vršnog o d b o ra bili su S m a jo C indrić, Voja N ikolić, S t. Petković, D ušan Petrović i Cvetko sk u a u to n o m iju . Svi savezi n e k a se obav ežu Savić. Iz a b ra n je i p oseban o d b o r za p ita n ja d a š a lju re d o v n o m je se č n o is c rp a n iz v je š ta j o u vezi s u je d in ja v a n je m svih o rganizacija tram ­ sv o m ra d u , d o g a đ a jim a i a k c ija m a , k r e ta n ju član o v a, te će a k c io n i o d b o r p u te m m je se č ­ vajaca. U ta j su o d b o r ušli S. C indrić. V. N ikolić, B. Pavlović i A. Savić. nog b ilte n a o sv im d o g a đ a jim a i a k c ija m a

77

N ovoizabrana C en tra ln a u p ra v a po čela je nakon kongresa k r itiz ira ti ra d r a n ijih u p ra v a . M eđu iiino g o b ro jn im g re šk a m a » n a jk ru p n ija i n a jk o b n ija grešk a, glavni u z ro k svih n e d a ć a i neuspjeha« bila je ta š to se n ije p r is tu p ilo stv a ran ju b ro jn e i m o ra ln o ja k e o rg an izacije. Nova C e n traln a u p ra v a b ila je sa s ta v lje n a n a d o tad n eu o b ič a je n način. U u p ra v u su ušli, p ro porcio n aln o p re m a b r o ju čla n stv a , predstavnici svih p o d ru žn ica, i ta k a v je p r is tu p tre b ao d a p ro širi i o ja č a Savez. On je isto ta k o tre b ao d a b u d e g a ra n c ija d a će se o in te re ­ sim a i p o tre b a m a p o d ru ž n ic a p o d je d n a k o vo­ diti raču n a. Ova je u p ra v a p rim ila d u ž n o st da povede prego v o re i d a d e ta ljn o ra z ra d i u v je te u kojim a bi sve o rg an izacije tra m v a js k ih e le k ­ tro fab rič k ih i o p ć in sk ih ra d n ik a i n a m je š te ­ nika i n jim a sro d n e o rg a n iz a c ije , k o je su prek o svojih p re d sta v n ik a izrazile ž e lju da uđu u sastav Saveza, m ogle to i d a o stv a re . Isto tak o o n a se o bavezala d a će stu p iti u ko n tak t sa svim sličnim o rg a n iz a c ija m a u cijeloj zem lji, k ak o bi ih p o ta k la d a u đ u u sastav Saveza. Do z a d n jeg je k o n g re sa C en­ tra ln a u p ra v a o b av ljala fu n k c iju u p ra v e p o d ­ ružnice. D užnosti k oje je p re u z e la no v a c e n ­ tra ln a u p ra v a »i p o red n a jb o lje v o lje n e m ože da o tp ra v lja a da ne zap o sta v i lo k a ln e in te ­ rese tra m v a ja c a u B eogradu, te je zbog to g a po tre b n o d a se o sn u je p o d ru ž n ic a tr a m v a ja c a u Beogradu.« R adnici su im ali p rim je d b e i n a ra d nove uprave. P rigovaralo se d a ne v odi d o v o ljn o računa o ra d n ic im a i čla n stv u , te d a c e n tra l­ ni funk cio n ari nisu sp o so b n i za ta j po sao . U vezi s tim dala jc C e n tra ln a u p ra v a o b a v ije s t kojom se sk reće p a ž n ja č la n stv u S aveza »da se ne da zavesti razn im lažim a k o je k a k v ih radničk ih o d m e tn ik a i p re v rtljiv a c a . Mi ra d n i­ ci organ iziran i u n ašem Savezu im a m o p u n o po v jeren je u n aše drug o v e i p re d s ta v n ik e . Ako je kom e tije sn o u n ašoj sre d in i n e k a izvoli ići od nas, a n as ra d n ik e k o ji sm o u p o sle n i u beogradskoj općini n e k a o sta v e na m iru . Ovo važi za svakog pojedinca.« T ak o sc s je d n ic a C entralne u p rav e Saveza, o d rž a n a 25. r u jn a 1936, bavila n a s to ja n jim a d a se Savez n e ra z ­ bije kao cjelina, te je o d lu čila d a sve o n e k o ji rade pro tiv cjelin e Saveza i n jegova ru k o v o d ­ stva isključi. »Pošto jc u tv rđ e n o d a su m eđ u onim a koji su radili p ro tiv o rg a n iz a c ije b ili naši članovi M ilivoje Pan tić, p re d s je d n ik sa ­ veza i S m ajo D žindrić, član c e n tra ln e u p ra v e i se k re ta r podružnice Voznog p a rk a , to ih je navedena sjed n ica o b o jicu isk lju č ila iz č la n ­ stva Saveza.« Na sjed n ici o d ržan o j 10. listo p a d a 1936. donijela je c e n tra ln a u p ra v a o d lu k u d a se sva­

78

kog č la n a Saveza k o ji se n e p o k o ra v a p ra v i­ lim a i o d lu k a m a k o n g re sa tr e b a kazn iti. J e r »ako n e m a re d a i d iscip lin e m e đ u č lanstvom , ne m o ž e b iti n i re d a u Savezu«. N a to j s je d ­ nici pono v o je d ošlo d o isk lju č e n ja . Isk lju č e n je Đ o rđ e Ceba, k o n d u k te r tra m v a ja . Razlog za n je g o v o isk lju č e n je je slijed e ći: »On je k u p io p o tp ise n a ših d ru g o v a u p o d ru žn ici ra d i n e k e za h v alnice p o je d in im licim a, k o ji n e p ri­ p a d a ju n ašem p o k re tu . K a k o se Đ o rđ e C eba n ije h tio p re th o d n o o b ra titi c e n tra ln o j n iti po d ru ž n ič k o j u p ra v i, već je to sam n a svoju ru k u poduzeo, pozvan je n a n a v e d e n u s je d ­ nic u d a d a d e o b ja š n je n je . Ali o n je o d g ovorio d a se to n išta n e tič e c e n tra ln e u p ra v e i d a 0 to m e n ije d u ž an d a v a ti o b ja š n je n ja . R adnici, n a ši članovi, tr e b a d a se u č e i o d g a ja ju da van k ru g a n a š ih o rg a n iz a c ija i Saveza n e tre ­ b a n iš ta r a d iti, p a m a k a r k ak av ra d to bio.« C e n tra ln a u p ra v a u p u tila je p re d sje d n ik u o p ć in e V ladi Ilić u p rije d lo g kolek tiv n o g ugo­ v o ra i z a h tje v e o p ć in sk o g ra d n iš tv a d a se re­ g u lira ju n jih o v i ra d n i o d n o si i d a se njih o v p o lo žaj izjed n a či s ra d n ic im a b o ljih p riv a t­ n ih pod u z eć a. V lad a Ilić ih je v rlo lju b a z n o p rim io i o b eća o d a će n jih o v e z a h tje v e i p r i­ je d lo g e p ro u č iti i d a će ih u s k o ro po z v ati na razgovor. U m je sto raz g o v o ra b e o g ra d sk a o p ć i­ n a je d a la o p š irn o tu m a č e n je o to m e m ogu li o p ć in sk i slu žb e n ic i š tra jk a ti. P o zivajući se n a ra zn e p a ra g ra fe , o p ć in sk a je u p ra v a zauzela sta v d a o p ć in sk i slu ž b en ici n e sm iju š tr a jk a ti b a š k a d bi za to i im ali razloga. U p ra v a je isto ta k o o sp o rila o p ć in sk im ra d n ic im a prav o n a o rg a n iz ira n je , iak o je Z ak o n o za štiti ra d ­ n ik a g a ra n tir a o d a se ra d n ic i m ogu u d ru ž i­ v a ti u u d ru ž e n ja i o rg a n iz a c ije za z a š titu svo­ jih e k o n o m sk ih , k u ltu rn ih i m o ra ln ih in te re ­ sa, bez o b z ira d a li ra d e u p riv a tn im ili ja v ­ n im podu zeć im a. T a j svoj sta v a rg u m e n tira la je tv rd n jo m d a p o m o ćn o o s o b lje z a p o slen o u o p ć in sk im p o d u ze ćim a v rši ja v n u službu. P re­ m a to m e, e le k trič a rs k i ra d n ik u e le k trič n o j ce n tra li, k o č n ič a r ili k o n d u k te r n a tra m v a ju , po m iš lje n ju g ra d sk e u p ra v e v ršio je ja v n u službu, p a zbog toga n ije sm io b iti o rg an izi­ ra n n iti vo d iti š tra jk . P o re d toga, b e o g ra d sk a je o p ćin a z a tra ž ila o d M in ista rstv a so cijaln e p o litik e tu m a č e n je d a li ra d n ic i zap o slen i u n je n im po d u ze ćim a im a ju p ra v o d a se o rg a n i­ z ira ju u svoje s tru č n e s in d ik a ln e org an iza cije. M in ista rstv o so cija ln e p o litik e izjavilo je da s ta ln i o p ć in sk i slu žb en ic i i n a m je šte n ic i ne m ogu b iti u č la n je n i u sin d ik a ln e o rganzacije. M in ista rstv o je, n a v la stitu in ic ija tiv u (iako to n itk o n ije p ita o ), d alo m išlje n je d a ra d n ic i 1 n a m je šte n ic i u po d u ze ćim a b e o g ra d sk e op­ ćin e n e m a ju ni p ra v o d a b ira ju sv o je rad n ič k e po v jere n ik e . N a p a d a ju ć i tak v o tu m a č e n je Mi­

n is ta rs tv a so c ija ln e p o litik e , Savez je u beo­ g ra d sk im R a d n ič k im n o vin a m a pisao : »Ovo jc d ru g i u d a r k o ji M in is ta rs tv o so c ija ln e p o liti­ ke vrSi n a ra d n ik e , k a d je rije č o z a š titi ra d ­ n ič k ih in te r e s a i p ra v a . U p a ra g ra fu 108 Za­ k o n a o z a š titi ra d n ik a kaže se: »U svim po­ d u zećim a n a v e d e n im u p a ra g ra fu 1 ovog Z a­ ko n a, p o m o ć n o o s o b lje za p o sle n o u n jim a im a p ra v o d a iz a b e re sv o je p o v jeren ik e.« A m eđu po d u z e ć a u k o jim a ra d n ic i i n a m je š te n ic i im a­ ju p ra v o d a b ir a ju sv o je p o v je re n ik e d o laze i sva o p ć in s k a p o d u z e ć a . Z a k o n ta k o u tv rđ u je i ta k o se u p ra k s i i p r im je n ju je . V eć g o d in a m a ta k o ra d n ic i i n a ­ m je šte n ic i u p o d u z e ć im a b e o g ra d sk e o p ć in e b ir a ju sv o je p o v je re n ik e . Iz b o r o v ih p o v je re ­ n ik a v rš i s e n a o s n o v u p o s e b n ih z a k o n sk ih p ro p isa . Iz b o r o v ih p o v je re n ik a p o tv rđ u je , po za k o n u . M in is ta rs tv o s o c ija ln e p o litik e , p re k o sv o je I n s p e k c ije ra d a . I M in is ta rs tv o so c ija l­ ne p o litik e je g o d in a m a , p o tv rđ iv a lo izb o re ra d n ič k ih i n a m je š te n ič k ih p o v je re n ik a i u p o d u ze ć im a b e o g ra d s k e op ćin e. Sve je o vo d o s a d a , k a o i s in d ik a ln o o rg a ­ n iz ira n je o v ih r a d n ik a i n a m je š te n ik a b ilo u re d u i p o z a k o n u . S a d a o d je d n o m M in is ta r­ stv o s o c ija ln e p o litik e n a la z i d a ra d n ic i i n a ­ m je šte n ic i u p o d u z e ć im a b e o g ra d sk e o p ćin e n e m a ju p ra v o n i d a se sin d ik a ln o o rg a n iz ira ­ ju , n i d a b ir a ju sv o je p o v je re n ik e . M in is ta rs tv o s o c ija ln e p o litik e s tv o re n o je u p rv o m r e d u z a z a š titu sla b ih , n ev o ljn ih i nez a štić e n ih , za z a š titu p ra v a i in te re s a r a d ­ nič k e k la se . U to m c ilju je stv o re n o i p o se b n o z a k o n o d a v stv o . A ko M in is ta rs tv o s o c ija ln e p o ­ litik e h o ć e d a n a s , p o s lije to lik o g n iz a go d in a, d a o d u z m e je d n o m i to n e b a š m a lo m b r o ju ra d n ik a p ra v o n a sin d ik a ln o o rg a n iz ira n je i p ra v o d a b ir a ju sv o je ra d n ič k e p o v je re n ik e , o n d a to v iše n ije so c ija ln a , već a n tis o c ija ln a i a n tira d n ič k a p o litik a .« B e o g ra d s k a o p ć in a je ra d n ic im a p la ć e n im a n a m je s e c , ta k o z v a n o m s ta tu ta m o m o so b lju , p o re d o d u z im a n ja p ra v a d a b u d u član o v i svo je k la sn e o rg a n iz a c ije , o n e m o g u ć ila d a k o riste o p ć e ra d n ič k o s o c ija ln o o s ig u ra n je . T im e je n e k o lik o s to tin a s lu ž b e n ik a i ra d n ik a sta v lje ­ n o »na m ilo s t i n e m ilo s t p riv a tn ih lije č n ik a i to b ez o b z ira n a to š to m e đ u o p ć in s k im slu ž ­ b e n ic im a im a o n ih k o ji s u re d o v n o p la ć a li p rin o se p o 10, 15 p a i v iše g o d in a za so c ija ln o o s ig u ra n je . . . N aše fa m ilije m o g u p re m a r je ­ š e n ju n a ših o p ć in a r a d a id u k o d o p ć in sk ih lje k a ra d a ih p re g le d a ju , a a k o im š ta tre b a , š to se tič e lije k a , m o g u d a id u i d a u z m u za svoj n o v a c , t j . d a g a k u p e . . . T e šk o o n o m r a d ­ n ik u ili s lu ž b e n ik u k o m e se ra z b o li ž en a ili d je c a , a m o r a d a k u p u je lijekove.«

U vezi s tim sazvao je Savez izvanredni kongres koji je održan 22. i 23. kolovoza 1937. u B eogradu. Zadatak kongresa bio je da do­ nese stavove o z abrani prava općinskim ra d ­ n icim a n a organiziranje. U vezi s tim izabra­ n a je i nova C e ntralna uprava, je r su mnogi fun k c io n a ri m orali n ap u stiti svoje položaje. Za p r e d sje d n ik a kongresa izabran je Josip H m et, rad n ik vodovoda. K ongresu je podne­ sen vrlo opsežan izvještaj. U njem u dom iniraju dva z n ač ajn a m om enta. B orba za kolektivni u g ovor opć in sk ih ra d n ik a koja je pokrenuta 1936. god. n ije usp jela, i drugo zabrana statuta rn im ra d n ic im a d a b u d u organizirani. Kon­ g re su su p risu stv o v ali i njegov rad pozdravili u im e G lavnog radničkog saveza S rbije (GRS) M ilorad Belić, te Leopold Cei delegat ljub­ lja n sk ih tra m v a ja c a i Ja kob Dugandžić u ime z ag rebačke sin d ik aln e organizacije tram vajaca. N a k o n g resu se, zbog izvanredne situacije u k o jo j su se našli tram v ajsk i radnici Beograda, istic ala p o tre b a solid arn o sti reguliranih i nere­ g u lira n ih ra d n ik a , p o tre b a da organizaciju vo­ de sam o n a jsla b ije plaćeni radnici i tome slično. D isk u tirala su 33 delegata. Izvanredni je ko n g res traž io d a Savez pokloni punu paž­ n ju k u ltu rn o -p ro sv je tn o m ra d u i klasnom ob­ ra zo v an ju općin sk ih ra d n ik a . Na taj će se način, po m išlje n ju sudionika kongresa, n a j­ u sp je šn ije voditi b o rb a protiv raznih poku­ š a ja fa šiz ira n ja o p ćinskih radnika. S obzirom n a so c ijaln e p rilik e u kojim a su se nalazili op ć in sk i rad n ici, n a ju sp je šn ije će se taj zada ta k p ro v e sti šire n je m šta m p e radničkog p okre­ ta. Zbog toga je kongres odlučio da svi čla­ novi Saveza redovno d o b ivaju R adničke novine k ao službeni org an sin d ik ata i o stalu sin­ d ik a ln u šta m p u , i da se p reko svih podružni­ ca o rg a n iz ira redovna su ra d n ja u listu. Nakon iz v je šta ja i re fe ra ta kongres je rasp ra v lja o o rad n ič k o m o s ig u ra n ju i slobodnom organizira­ n ju tra m v a jsk ih i o p ć inskih radnika. On je u tv rd io d a su m im o zakona i postojećih pro­ p isa reg u liran i o pćinski službenici u B eogra­ d u izuzeti iz rad n ičk o g osig u ran ja , pa je stavio u d u ž n o st c e n tra ln o j u p ravi da kod nadležnih fa k to ra , a po p o tre b i i su dskim putem , poduz­ m e sve m je re u z ajednici s URS-om i GRS-om da se zak o n sk a p rav a reg u lira n ih općinskih slu žb en ik a u p ra k si prim ijen e, kao i to da svi ra d n ic i koji su d o sad bili lišeni svojih zakon­ sk ih pra v a, i tim e oštećeni, do b iju m a te rija l­ nu n ak n a d u . » P ro testira ju ć i odlučno protiv rje š e n ja i n a red b i ko jim a se reguliranim služ­ benicim a beog rad sk e op ćin e pogrešnim tu m a­ če n je m i p ro tiv n o po sto jeć im zakonskim pro­ p isim a u s k ra ć u ju p ra v a d a b u d u članovi sin­ d ik aln e o rg a nizacije i d a b ira ju i b u d u birani za zak o n sk e ra d n ič k e p o vjerenike, ovlašćuje

79

se i stav lja u d u žn o st C e n tra ln o j u p ra v i da u zajednici sa URS-om i GRS-om p o d u zm e sve p o tre L ... k o rak e i u p o tre b i sva m oguća za k o n ­ ska sred stv a da se rje š e n je M in ista rstv a soci­ ja ln e politike i n a ro d n o g zd ra v lja Pov. b. 26524-36 od 28. d e c e m b ra 1936. g odine stavi van snage i reg u liran im o p ć in sk im slu žb en ici­ ma u B eogradu p o v ra te zak o n sk a p ra v a k o ja im aju i uživaju svi gra đ a n i naše države.« D alje je izvanredni kong res n o v o izab ran u C e n tra ln u u pravu zadužio da o stv ari a k c ijsk o i o rg a n iz a ­ cijsko jed in stv o cjelo k u p n o g a o p ćin sk o g ra d ­ ništva Jugo slav ije na bazi p u n e p r o le te rs k e d e­ m okracije i a u to n o m ije p odsaveza u svim po­ kra jin a m a . U C en traln u su u p ra v u ušli: Slav­ ko Ignjatović, P e ta r K iseljak, S lavko M ilosav­ ljević, B ogom ir Pavlović, D ušan Petrović, G iadisav R adisavljević, Jo sip S to ja n o v ić i I lija Vavić. Iz Novog S ad a je u u p ra v u izab ran Slavko B rzak, a iz O sijek a R a d iv o je B atro v ić. U N adzorni o d b o r izab ran i su M ilan Carić, Josef H m et i Jovan K o n stan tin o v ić. C en traln a je u p ra v a n ak o n k o n g re sa vodila pregovore sa savezim a tra m v a js k ih r a d n ik a u Ljubljan i, S a rajev u i Z agrebu. Z a k lju č e n o jc da se pregovori završe k o n g reso m u je d in je n ja , koji bi tre b a o da u tv rd i opći p ra v a c ra d a jedinstv en o g saveza o p ć in sk ih ra d n ik a Ju g o ­ slavije, čim e bi se učin io k ra j a n o m a liji da sc u je d n o j z e m aljsk o j s in d ik a ln o j c e n tra li URSSJ-a nalaze č e tiri isto v etn a Saveza. In sp ek cija ra d a p rim ije n ila je tu m a č e n je socijalne politik e da o p ć in sk i ra d n ic i ne m ogu birali svoje ra d n ič k e p o v je re n ik e i u H rv a t­ skoj. 0 tom e su b e o g rad sk e R a d n ič k e n o vin e piialc: »Radnici zaposleni kod g ra d sk e o p ćin e na S ušaku izvršili su izbor ra d n ič k ih p o v je re ­ n ika po sk raćen o m p o stu p k u , k ak o to zakon o zaštiti rad n ik a p ro p isu je . U m je sto p o tv rd e ovog izbora n adležna In sp e k c ija ra d a p o slala je Podružnici našeg s in d ik a ta a k t slijed eće sadržine: P otp isan a E k sp o z itu ra R ad n ič k e ko­ m ore na Sušak u d opisom K o m o re b ro j 5030/38 od 22. ožu jk a o. g . p rim ila jc u p re p isu o d lu k u K raljevske b an sk e u p ra v e — In sp e k c ije ra d a u Z agrebu b r. 867 od 7. o ž u jk a 1938. g odine slijedeće sadržine: R ad n ičk a k o m o ra Z agreb, ek sp ozitu ra naslova do stav ila je o v ak o pod br. 97/38 i 98/38 zap isn ik e o sp ro v ed en o m iz­ boru rad n ičk ih p o v jeren ik a po sk ra ć e n o m po­ stu p k u kod G rad sk e općine u S u ša k u (cestarsko od je lje n je , č islačk o o d je lje n je i v rtla rija ). K ako jc služba ra d n ik a zaposlen ih kod g ra d ­ ske općine javno-pravnog k a ra k te ra , to p re ­ m a članu 36 Zakona o z a štiti ra d n ik a ne m ogu takova lica b ira ti ra d n ičk e p o v jeren ik e. O p re d n je m izvolite o b a v ije stiti E k sp o z itu ru u

80

S u šak u ra d i z n a n ja i ra v n a n ja . Z agreb, dne 7. I II 1938. god. Po n a re d b i b a n a šef o d sje k a za so c ijaln u p o litik u S m it v. r. G o rn ja se do­ sta v lja n aslovnoj org an iza ciji z n a n ja ra d i d a po p r im itk u ovog r je š e n ja u ko lik o n ađ e za sh o d n o p o stu p i. U prav ite lj u. z. K ovačić, v. r.« Bez obzdra n a to š to je ovo rje še n je b ilo u s u p ro tn o s ti s go re na v ed e n im za konom , či­ n je n ic a je d a je o d m a h n a k o n ovog rje še n ja p o slodavac (općina) o tp u s tila dva ra d n ik a n a­ kon 8 i 13 g o d in a službe, k o ji su b ili n a listi kao po v jere n ic i. P oložajem o p ć in sk ih ra d n ik a pozabavio se i ko n g res U RSSJ-a o d rž a n 17. i 18. tra v n ja 1938. go d in e u Z agrebu. N a k o n g re su je reč e­ n o d a Savez tra m v a js k ih e le k tro fa b rič k ih i o p ć in sk ih ra d n ik a im a 11 p o d ru ž n ic a sa 2.903 člana. P o d ru ž n ic a u D u b ro v n ik u o sn o v a n a je 1. sije č n ja 1930, u S u ša k u 25. s ije č n ja 1937, a p o d ru ž n ic a u S a ra je v u 1. s tu d e n o g 1937. god. P o d ru ž n ic a u N ovom S a d u o sn o v a n a je 1. s ije č n ja 1922. godine, u O sije k u 1. stu d en o g 1922. B e o g ra d sk a p o d ru ž n ic a tra m v a js k ih ra d ­ n ik a o sn o v an a je 1. sije č n ja 1919. godine, ra d ­ n ik a voznog p a rk a DTO 1. kolovoza 1929. god., ra d n ik a v odovoda PGB 1. tra v n ja 1934., ra d io ­ nice DTO 1. lip n ja 1936. go d in e i ra d n ik a »Sna­ ga i Svetlost« AD O d sje k za p a rk o v e PGB 3. o ž u jk a 1937. godine. K o ngres je k o n sta tira o : a) d a se Z akon o z a štiti ra d n ik a o d n o si i na ra d n ik e zap o slen e u p riv re d n im podu ze ćim a o p ć in a i d a su o p ćin e du ž n e d a se p o k o ra v a ju Z akonu tim p rije što su o p ćin e socijalno-kom u n a ln e u sta n o v e č ija podu z eć a služe p rije svega p o tre b a m a ja v n o sti, te su z a to i n a jp o ­ zv an ije d a p re d n ja č e u iz v rša v a n ju za k o n sk ih o d re d a b a , b) d a su i o p ć in sk a p o p u t p riv a tn ih p odu z eć a u to k u p o s lje d n je k rize svalila sve te re te n a plać e sv o jih ra d n ik a i n a m je šte n ik a , koji u slije d svoje slab e o rg a n iz ira n o sti i d r u ­ gih o k o ln o sti n isu bili u s ta n ju d a to s p r ije ­ če; c) d a o p ćin e n isu vo ljn e d a u sp o re d o s oživ ljav a n je m p riv re d n e d je la tn o s ti p o b o ljša ju i položaj sv ojih ra d n ik a i n a m je šte n ik a , već, n a p ro tiv , i d a lje n a sto je d a ga p o g o rša ju . Sva­ ki p o k u ša j d a sc u v je ti ra d a i života o p ć in sk ih ra d n ik a p o p rav e nailazi n a ja k o tp o r po slo ­ d a vaca — g ra d sk ih i se o sk ih o p ć in a — k oje teže d a položaj ra d n ik a z ad rž e na isto m stu p ­ n ju na koji se sro z ao u d o b a krize; d) da u v je ti ra d a u o p ćin sk im po d u z eć im a p o sebno u sa o b ra ć a jn im u sta n o v a m a n e p o sre d n o u g ro ­ ž avaju z d ra v lje ra d n ik a . S iste m kazni je zau­ zeo takve ra z m je re d a je to p o sta o opći način sn iž av a n ja nad n ica . N a dnice većine općin sk ih ra d n ik a su ta k o nisk e d a n e o sig u ra v a ju ni fiziološki m in im u m eg z istencije. T akvo s ta n je

izaziva p o v e ć a n je o b o lje n ja i s m rtn o s ti ra d n i­ k a u n a jb o ljim g o d in am a; e) d a ra d n o v rijem e od 8 s a ti ne p o s to ji u većin i o p ć in sk ih p o d u ­ zeća, n iti se p a k p la ć a p re k o v re m e n i ra d za k o ji se n ik a d n e tra ž i su g la sn o st ra d n ik a kak o to zak o n p ro p is u je ; f) n a d ležn e in sp e k c ije ra d a n e v ode ra č u n a o so c ija ln o j z a štiti, ta k o d a su ra d n ic i u o p ć in sk im p o d u z e ć im a p re p u ­ š te n i n a m ilo st i n e m ilo s t p o slo d av aca. N eg ira­ n je p r a v a iz b o ra ra d n ič k ih p o v je re n ik a u o p ­ ćin sk im p o d u z e ć im a u o čig led n o j je s u p ro t­ n o sti s p ro p is im a Z a k o n a o z a š titi ra d n ik a . S u p ro ts ta v lja n je o p ć in a iz b o ru ra d n ič k ih p o ­ v je re n ik a (n p r. u g ra d s k o j o p ć in i u B eo g rad u ) i d ru g im p ro p is im a ra d n ič k o g a z a štitn o g za­ k o n o d a v s tv a n e p o vlači za so b o m n ik a k v e po­ slje d ic e — n itk o ih n e poziva n a o d g o v o rn o st zbog n e is p u n ja v a n ja z a k o n s k ih p ro p is a ; g) in i­ c ija tiv a i a k c ije o p ć in sk ih ra d n ik a ra d i p o b o lj­ š a n ja m a te rija ln o g p o lo ž a ja n a ila z e n a te šk o ­ će zb o g o n e m o g u ć a v a n ja n jih o v a slo b o d n o g a sin d ik a ln o g o rg a n iz ira n ja , u sm e n o j i p ism e n o j a g ita c iji, š to čin i p rv i p r e d u v je t za u s p je h u a k c iji o p ć in s k ih ra d n ik a . N a o sn o v i iz n e se n ih k o n s ta ta c ija k o n g re s je tra ž io ; 1) d a se ra d n ič k o z a š titn o z a k o n o ­ d a v stv o s tr ik tn o p r im je n ju je , o s o b ito u o p ­ ć in sk im p o d u z e ć im a i za sve o p ć in sk e ra d n i­ ke; 2) d a se o d o d r e d a b a Z a k o n a o z a š titi ra d n ik a n e m o g u iz u z im a ti ra d n ic i o p ć in sk ih p r iv re d n ih i k o m u n a ln ih u s ta n o v a , b ez o b z ira d a li je n jih o v p o lo ž a j re g u lira n s ta tu to m o p ­ ćin e ili n e; 3) d a se o p ć in s k im ra d n ic im a p o ­ b o ljš a ju u v je ti r a d a i p la ć e , n e o v isn o o U red ­ b i o u tv r đ iv a n ju m in im a ln ih n a d n ic a ; 4) d a se za o p ć in s k e ra d n ik e , p o s e b n o za s a o b r a ć a j­ n o o so b lje d o n e se U re d b a o 40-satn o m ra d n o m tje d n u ; 5) d a je p o tr e b n a ja č a k o n tro la I n ­ sp e k c ije r a d a o p ć in s k ih p o d u z e ć a i p r im je ­ n jiv a n je k a z n i i n a o p ć in e z bog n e is p u n ja v a ­ n ja z a k o n s k ih p ro p is a ; 6) d a se u o p ć in s k im po d u z e ć im a z a b ra n i sv a k i p re k o v re m e n i ra d i u k in e sis te m k a z n i; 7) d a se o p ć in e k o je za­ p o š lja v a ju v iše o d 100 ra d n ik a p r im o r a ju n a iz v rše n je o d r e d b e čl. 26 o d n o sn o čl. 27 Z a k o n a o z a š titi r a d n ik a k o ji p ro p is u ju u r e đ e n je d je č ­ jih u sta n o v a za d je c u r a d n ik a ; 8) d a se o p ć in ­ sk im ra d n ic im a n e čin e n ik a k v e s m e tn je u n jih o v u slo b o d n o m sin d ik a ln o m o r g a n iz ira n ju .74 74 R adničke novine, Zagreb 7. I I I 1930; 10. IV 1931; 1. I 1932; R adničke novine, Beograd, 27. III, 12. VI 1931; 27. IV, 12. i 19. V, 9. VI 1933; 12. I 1934; 13. X II 1935; 7. I, 6. i 27. III, 3, 9. i 17. IV, 1. i 8. V, 10. V II, 15. V III, 11. IX, 2. i 23. X, 4. i 25. X II 1936; 27. V III 1937; 1. V 1938; Ujedinjeni sindika ti 2/1929; 3/1930; 1-2/1932; 6/1933; 4/1934; 9-10/1935; 9-10/1937.

Podružnice STEORSJ Osijek, Dubrovnik, Novi Sad i Sarajevo Podružnica Saveza tram vajskih, clektrofabrič k ih i općinskih radnika i službenika u Osi­ je k u o držala je 8. ožujka 1930. svoju redovnu, g lavnu g o dišnju skupštinu. Tajnički izvještaj podnio je Jo sip K reačić. Iz izvještaja se vidi d a je p o d ružnica izvršila cijeli niz intervencija k a k o bi zaštitila svoje članove u sporovim a iz ra d n ih odnosa, da je nasto jala da se izaberu novi povjerenici na m jesto otišlih, da je okup­ lja la nove članove, da je radila na form iranju p odru ž n ic e U jedinjenog saveza željezničara i d a je su d jelovala u svim akcijam a za obranu Z akonske zaštite u MMO. D jelovala je također i n a kultu rn o -p ro sv je tn o m polju, kako u MMO, tak o i u savjetodavnom tijelu kom orske eks­ po z itu re . Od važnijih p itan ja reguliranja rad­ nog o d n o sa ističe se ra d podružnice na dono­ š e n ju novog s ta tu ta kojim bi se reguliralo rad­ no v rije m e , tje d n i odm or, godišnji dopust, po­ b o ljša n je plaće, sta ln o st na m je šten ja, i po­ b o ljšalo o sig u ran je u slu čaju nesreće, a uvelo o sig u ra n je za s ta ro s t i iznem oglost (m irovin­ sko osig u ra n je). B lagajnički izvještaj podnio je L ukić F ran jo . Iz njega se vidi da je pod­ ru ž n ic a p rim ila u k u p n o 8525,50 dinara, od čega je c e n tra li Saveza poslano 4528, a na razne pom oći izdano je 3263,50 d inara, dok je osta ­ ta k u tro še n n a lokalne p otrebe, osim 160 di­ n a ra , što je pren e se n o u slijedeću godinu. U im e N a dzornog o d b o ra izvještaj je podnio Bakić. S k u p štin a je izab rala novi U pravni odbor u k o ji su ušli: D ragutin Bakić, predsjednik, G rga A ndričić, p o tp re d sje d n ik , Josip K reačić, ta jn ik , G u stav D ettling blagajnik, te članovi o d b o ra R adivoj B atrović i Ivan Simić. N ad­ z o rn i o d b o r sa činjavali su; Avram Dadić, Sava M ilosavljević i Đ uro Puhač. Ovoj je skupštini u im e Saveza prisu stv o v a o Janačković iz Beo­ g ra d a. Podnio je o p šira n izvještaj o ra d u Sa­ veza i p rik a za o prilik e tra m v a ja ca u pojedi­ n im m je stim a i ra d n jihovih podružnica. P o slije sk u p štin e, podru žn ica je vodila a k ­ c iju d a d o b ije odgovor n a p rijedlog sta tu ta k o ji je p o d n ije la 4. pro sin ca 1929. god. upravi tra m v a ja . V odila se i a k cija da se poduzeća osječ k o g tra m v a ja , e le k tra n e i vodovoda oslo­ b o d e p la ć a n ja k u luka, k o ja je po tp u n o us­ p jela . U n jo j je su d jelo v ala i p o družnica Sa­ veza m e ta lsk ih ra d n ik a u O sijeku, odnosno n je­ n a se k c ija e le k trič a ra k o ja je ok u p ljala nam ­ je šte n ik e G radskoga in stalacionog ureda. U preg o v o rim a za don o šen je prag m atik e riješeno je p ita n je p laća i rad n o g v rem ena i djelo­ m ično p la ć a n je u m irovinski fond. O stala su n e rije še n a p ita n ja sta ln o sti službe, tjednog od­ m o ra, god išn jeg d o p u sta , p ra v a n a m irovinu,

otkaza službe, za štitn ih i h ig ije n sk ih u re đ a ja i slično. Isc rp a n izv ještaj o ra d u p o d ru ž n ic a na don o šen ju s ta tu ta i sve p o tešk o će na k o je jc organ izacija p ri toj b o rb i nailazila p o d n e ­ sen je sk u p štin i p o d ru žn ice k o ja je o d rž a n a 26. s rp n ja 1930. godine. N a s k u p š tin i 6. s tu ­ denog 1930, k ojoj su p risu stv o v a li svi rad n ic i tra m v a ja i m u n ja re , p ro č ita n je nov p rije d lo g pragm atik e, koji su s k u p š tin a ri p rih v a tili. R ad ­ nički su povjeren ici d o b iti z a d a ta k d a što prije počnu p re g o v arati s u p ra v o m podu zeća 0 p rih v a ć a n ju p ra g m a tik e . S ta tu to m se, k ak o je izneseno na sk u p štin i, tre b a o re g u lira ti p o ­ ložaj svih o p ćin sk ih ra d n ik a i n a m je š te n ik a , staln o st njih o v a n a m je š te n ja , r a d n o v rije m e , plaća, d oplaci, sta ro sn o o sig u ra n je , itd . Ia k o sc, zbog posebnog k a ra k te ra tra m v a js k o g p r o ­ m eta, p rih o d i tra m v a ja ra č u n a ju p a u ša ln o , tra m v a jsk o o so b lje m o ra b iti s ta ln o u slu žb i, bez obzira na opseg p ro m e ta p u tn ik a u o d re ­ đeno vrijem e n a p o je d in im d ije lo v im a pru g e. Zbog toga se n jih o v ra d n i o d n o s u v je tu je stalnošću n a m je šte n ja , sta ro sn im o sig u ra n je m , itd ., a re g u lira n je ovih p ita n ja m o guće je sa m o sta tu to m . Sve š to v rijed i za r a d n ik e i n a m je š ­ tenike tra m v a ja važi i za ra d n ik e g ra d s k e ele k ­ trane. M eđutim , u p ra v a G ra d sk e m u n ja re i električn o g tra m v a ja u O sijek u n ije p o k a z a la ra zum ijev an ja za rje ša v a n je ovih p ita n ja . N a sk upštin i, k o ja je o d rž a n a 21. p ro s in c a 1930, ponovo se ra sp ra v lja lo o p ra g m a tic i k o ju su radničk i povjeren ici p o d n ije li u p ra v i p o d u ze­ ća m jesec d a n a ra n ije . S k u p š tin a je je d n o g la s­ no k o n sta tira la da se s d o n o še n je m slu žb en e p ra gm atik e n ije o tišlo d a lje o d s ta n ja u 1927, kada je prvi p u t i p o k re n u to to p ita n je i da 1 d alje sve ra d n o o so b lje tra m v a ja , p ro m e tn o s tru čn o i ostalo pom o ćn o o so b lje tra m v a ja , a djelo m ičn o i m u n ja re , ra d i re d o v ito , k ro z čitavu godinu, sedam d a n a tje d n o , u m je s to p ro p isa n ih šest, a v ra ta ri i n o ć o b d ije k o n tro ­ lori Tade po 12 o d n o sn o 10 sa ti d n evno. Za sve prekovrem en e radove rad n ici — n a m je šte n ic i p retežn im dijelom ne d o b iv a ju n ik ak v e n a k n a ­ de, a ako i d o b iju ne d o b iv a ju p ro p is a n ih 50 p osto d o p la tk a kao što je to p ro p is a n o za p re ­ kovrem eni rad. T akva p ra k s a zav ed en a je od sam og p o četk a o tk a k o je počeo s a o b ra ć a ti električn i tra m v a j, tj. o d 12. p ro sin c a 1926. godine. P om oćno o so b lje tra m v a ja , o so b ito prom etn o , često se n eo p ra v d a n o kažn jav a. N isu riješen e ni neke osnovne stv a ri ta k o d a p ro ­ m etno o so b lje nem a g d je za v rije m e slu žb e obaviti nužd u osim u p riv a tn im k u ć a m a i go s­ tionicam a, a p om oćnom o so b lju n ije o sig u ra ­ n a p itk a voda. N akon ovih k o n s ta ta c ija s k u p ­ štin a je zak lju čila da ra d n ič k i p o v je re n ic i jo š je d a n p u t p o k u ša ju h itn o in te rv e n ira ti k o d n a d ­ ležnih, d a se za božične b lag d an e isp la ti svom

82

o so b lju je d n o k r a tn a p om oć u v isin i je d n o m je ­ sečne z ara d e, d a se v ra te sve s u ste g n u te nov­ ča n e kazne i o d šte te za nav o d n o p ro u z ro k o ­ vane m a te rija ln e š te te p o duzeću, d a se p ris tu p i sp o ra z u m ije v a n ju u vezi s d o n o še n je m službe­ ne p ra g m a tik e , d a se iz d a ju ra d n a od ije la tra m v a jsk o m o so b lju k o ja su tr e b a la b iti iz­ d a n a 1. s r p n ja 1930. Z a k lju če n o je d a će se, a k o se r a d n ič k i p o v je ren ici n e bi u sp je li spo­ ra z u m je ti s u p ra v o m p oduzeća, po z v ati In sp e k ­ c ija ra d a. R ed o v n u g o d išn ju sk u p š tin u o d rž a la je p o d ­ ru ž n ic a Saveza tra m v a js k ih i ele k tro fa b rič k ih ra d n ik a u O sije k u 6. ve ljače 1931. g. S k u p štin i je p re d sje d a v a o B akić, a iz v je šta je su p o d n i­ je li K rea čić i D ettling. D adić je p o d n io izvješ­ ta j u im e N a d zo rn o g o d b o ra . Iz a b ra n a je no­ va u p ra v a : p re d s je d n ik E d o W a lte r, p o tp re d ­ s je d n ik G o jk o M ilinković, ta jn ik Jo sip K re a­ čić, b la g a jn ik G u sta v D ettlin g , članovi Radivoj B atro v ić , A vram D adić, Đ u ro P uhač. N ad ­ z o rn i o d b o r s a č in ja v a ju : p re d s je d n ik G rga And rišić , F ra n jo L ukić i S av a M ilosavljević. 3. lip n ja 1931. god. u O sije k u je b o rav io , u im e C e n tra le U RSJ-a, M ilo rad B elić iz B eograda. O n je s p re d sta v n ic im a p o d ru ž n ic e in te rv e n ira o k ao g ra d o n a č e ln ik a , u p ra v e g ra d sk e m u n ja re , tra m v a ja i vodovoda, r a v n a te ljs tv a g ra d sk e e le k tra n e , z bog d o n o še n ja slu žb en e p ra g m a tik e za p o m o ćn o o so b lje i za n a p la te z a o s ta ta k a za p r e k o v re m e n i r a d tr a m v a js k ih ra d n ik a . Isti d a n o d rž a n a je s k u p š tin a g ra d sk ih ra d n ik a i n a m je š te n ik a n a k o jo j je M ilo ra d B elić govo­ rio o p o d u ze tim in te rv e n c ija m a . U m je sto p ra g ­ m atik e , n ad lež n i o p ć in sk i o d b o r d o n io je o d ­ lu k u d a se svom tra m v a js k o m o so b lju im a is p la titi u im e b o žićnice u m je s to r a n ijih 500 d in a r a 1000 d in a ra , te d a se o d 1. s ije č n ja 1931. go d in e p la ć a p re k o v re m e n i ra d sa 50 p o sto više o d red o v n o g . 13. s r p n ja n a k o n fe re n c iji tra m v a js k ih ra d n ik a D ra g u tin T om ić, č la n C e n tra ln e u p ra v e Saveza p o d n io je iz v je štaj o in te rv e n c iji S aveza d a se p oložaj tra m v a js k ih ra d n ik a u O sije k u p o p ra v i. 3. listo p a d a 1931. o d rž a n a je v elik a s k u p š tin a ra d n ik a i n a m je š­ te n ik a g ra d sk e m u n ja re , tra m v a ja i vodovoda u O sijek u , k o ju je o rg a n iz ira la p o d ru ž n ic a S a­ veza tra m v a js k ih i e le k tro fa b rič k ih ra d n ik a . N a ovoj s k u p štin i se u g lav n o m ra sp ra v lja lo o d o n o še n ju p ra g m a tik e i s ta tu ta m iro v in sk o g fo nda, te je k o n s ta tir a n o d a podu ze će neće d a sk lo p i s a sv o jim ra d n ic im a i n a m je šte n i­ c im a ni k o le k tiv n i ugovor, a k am oli d a do­ nese p ra g m a tik u . U slijed to g a d o n e sen je je d ­ n o g lasa n z a k lju č a k d a se tra ž i p o sre d o v a n je n a d le ž n ih v lasti. U po g led u u v je ta ra d a k o n sta ­ tira n o je d a se tra m v a jsk o o so b lje kaž n ja v a za m a te rija ln e š te te n a tra m v a ju k o je n ije sa­ m o pro u zro k o v alo , o d n o sn o d a ra d n ic i m o ­

ra ju n a d o k n a đ iv a ti š te tu iak o n isu krivi, da s tru k o v n o i p o m o ćn o o so b lje u rem izi dobiva o d m o re u ra d n e d an e, a gotovo n ik ad u ne­ d je lju . N e d je lja im se p laća k ao svak i ra d n i dan, a dam o d m o ra im se ne plaća, k ao ni d o ­ p u sti. K ad a je o rg a n iz a c ija z a tra ž ila o d u p rav e d a se n e d je ljn i ra d p la ć a sa 50 p o s to više, u p ra v a je sn izila ra d n ic im a sa tn ic u , ta k o da je k o n a č n a is p la ta b ila k ao i ra n ija . N a lis ti p o d ru ž n ic e S aveza tra m v a js k ih i ele k tro fa b rič k ih ra d n ik a iz a b ra n i su 13. siječ­ n ja 1933. ra d n ič k i i n a m je š te n ič k i p o v jeren ici u o sje č k o j m u n ja ri, tr a m v a ju i vodovodu. P od­ ru ž n ic a je o d rž a la X I re d o v n u g o d išn ju sk u p ­ š tin u 16. v e ljače 1933. Iz v je šta j je p o d n io K rea­ čić. U m u n ja ri, tra m v a ju i v o d o v o d u b ila su za p o sle n a 172 ra d n ik a i n a m je š te n ik a , od toga 129 r a d n ik a . Od 1. I 1932. p o d ru ž n ic a je im ala 45 član o v a. U to k u go d in e p r is tu p ila su nova 34 čla n a , o tp a lo ih je 10, ta k o d a je 31. p ro ­ sin c a 1932. p o d ru ž n ic a im a la 69 članova. Svi n a m je š te n ic i b ili s u izvan k la sn o g a ra d n ič k o g p o k re ta . R a d n i i p la ć e v n i u v je ti b ili su slije ­ deći: k o n d u k te ri-v o z a ri s g o d in o m slu žb o v a­ n ja 42,50 d in , a s više o d je d n e g o d in e 48 d i­ n a ra d n ev n o . N e d je lja se p la ć a la 50 p o sto više. D obivale s u se c ip e le sv ak e g o d in e p o p a r, o d ije lo je d n o lje tn o , je d n o z im sk o sv ak e d ru g e go dine, z im sk a k a b a n ic a sv a k e tre ć e . D o p u sta n ije bilo . Z a n a ts k i ra d n ic i d o b iv ali su o d p e t do o sa m d in a r a p o ra d n o m sa tu . R ad ili su se d a m d a n a tje d n o . P re k o v re m e n i r a d im se n ije p la ć a o . S v a k e g o d in e d o b iv ali su je d n o ra d n o o d ije lo . P o m o ć n i ra d n ic i d o b iv a li su 4— 4,50 d in a r a p o s a tu , ia k o su ra d ili n a jte ž e poslov e, č e s to i n o ću . G o d išn je s u d o b iv ali je d n o ra d n o o d ije lo . P o g o n sk o o s o b lje d o b i­ v a lo j e n e z n a tn o više: z a n a tsk i ra d n ic i 6— 10 d in a ra p o s a tu , a p o m o ć n i 4— 6 d in a r a p o sa tu . S k u p š tin a je p r o te s tir a la p ro tiv p re m e ta č in a k o je je u p r a v a m u n jaT e, tr a m v a ja i vo d o v o d a v ršila p o k u ć a m a ra d n ik a . P o re d nove u p ra v e , s p re d s je d n ik o m A vram o m D ed ićem i ta jn ik o m Jo sip o m K re a č ić e m , iz a b ra n i su i s e k c ijsk i o d b o ri za p r o m e tn o o s o b lje i p o g o n sk o o so b ­ lje, te o d b o r za o b ra n ič k i su d . 25. v e lja č e 1933. o d rž a la j e p o d ru ž n ic a sv o ju g o d iš n ju zab av u , a u tra v n ju je g ra d s k i z a s tu p n ik d r P ro k o p ije U zelac u p u tio in te r p e la c iju g ra d o n a č e ln ik u Vjek o slav u H e n g lu z b o g n e rije š e n o g a m iro v in sk o g fo n d a i tje d n ih i g o d iš n jih d o p u s ta o sje č k ih tra m v a js k ih ra d n ik a . G ra d s k i je o d b o r za k o m u n a ln a p o d u zeća u O sije k u n a s je d n ic i 29. p ro s in c a 1933. o d lu ­ čio d a s e r a d i š te d n je p la ć e r a d n ik a re d u c i­ ra ju za 7 d o 22 p o sto . R a d n ic i m u n ja re , tr a m ­ v a ja i v o d o v o d a n a p r o te s tn o j sk u p š tin i 10. s ije č n ja 1934. iz n ije li s u d a već o sa m g o d in a

6»

rade bez reg u lira n ja radnih i plaćevnih odno­ sa. R adnici u p laćuju već osam godina dopri­ nose za svoj m irovinski fond, a da još nem aju nikakva uvida ni u tje ca ja na poslovanje toga fonda. K onsta tirala je da je privredna kriza najte že pogodila radničku klasu, te da, i pored sve veće skupoće, plaće radnika nisu povećane. U pravni o d b o r MTV bez ikakva prethodnog p rista n k a rad n ik a re ducirao je zarade svim ra d n ic im a i n a m ještenicim a, a upravni odbor n a m jera v a tu red u k c iju provesti retrogradno, u n azad m jesec dana, iako se po zakonu reduk­ cija m o ra n aja v iti m jesec dana u naprijed. Sto­ ga radnici i nam ješte n ic i odb ija ju svaku re­ d u k c iju i traže da se sazovu pregovori na ko­ jim a bi se ra sp rav lja lo o spornim pitanjim a. X II redovna g o d išnja sku p štin a podružnice Saveza tra m v a jsk ih i ele k tro fa b rič k ih radnika o d rž an a je u O sijeku 18. tra v n ja 1934. godine. R a d n ič ke novine Zagreb pisale su o tome: »S k u p štin u je otvorio A. Dadić, predsjednik p odružnice. U im e MMO i u ime R adničke ko­ m o re poz d rav io je sk u p štin u M. Petrinec. T aj­ nič k i izv ještaj podnio je J. K reačić, a blagaj­ nič k i izv ještaj R. B atrović. U ime nadzornog o d b o ra p o dnio je izvještaj A. Vojnić. Iz ta jnič­ kog izv ještaja vidi se da je podružnica bila to k o m 1933. godine v rlo aktivna. K rajem 1932. b ro jila je 68 članova, a k ra je m 1933. preko 90 članova. P o ra st članova je zasluga uprave koja je o rg an izirala i o stale gradske radnike (gos­ p o d a rsk i o d sjek). Dobili su jednog člana u sk u p štin i R adničke kom ore. U 1933. uspjela je po d ru ž n ic a postić i d a radnici zaposleni kod m u n ja re , vodovoda i tra m v a ja dobivaju punu p la ć u za vrijem e bolesti. B lagajnički izvještaj po k a zu je u k u p n i p rim ita k od 14.528,59 dinara. P o d ru ž n ic a im a tri sekcije: za pro m etn o osob­ lje, p o g onsko o soblje i g radsko gospodarski od sje k . P red sta v n ic i tih sekcija čine upravni o d b o r: p re d sje d n ik A. Dadić, p odpredsjednik P. D ružnik, ta jn ik J. K reačić, b lagajnik R. Batrović, a članovi o d b o ra S ta jn ić B., Kolundži ja N. i G ovorčinović M. N adzorni od b o r sačinja­ v a ju K o k o t M., Preš F., Sim ac S. T akođer su iz a b ra n i i se k cijsk i od b o ri, koji im aju za za­ d a ta k da u tv rd e što bi sve treb a lo u ra d iti da ra d organ iza cije b u d e što uspješn iji. S k u p šti­ n a je k o n sta tira la d a je početkom 1934. god. poduzeće m u n ja re , tra m v a ja i vodovoda svojim ra d n ic im a i n a m ješte n ic im a red u c iralo plaće. No, ra d n ici o vu re d u k c iju n isu p rihvatili. Re­ du k c ija je pose b n o p ogodila niže činovnike i ra d n ik e . U sta novljeno je d a poduzeće m u n ja ­ re, tra m v a ja i vodovoda du g u je od 1926. do 1934. godine ok o 1,5 m iliju n a d in a ra za preko­ vre m en i ra d ra d n ik a , dok su s druge stran e viši činovnici p rim ili nag ra d e u tom istom iz­ nosu. S k u p štin a je zaklju č ila d a se elaborat

83

0 svem u tom e dostav i R ad n ičk o j k o m o ri s m olbom da ona, u g ra n ic a m a svoje k o m p e te n ­ cije, n a b o ji d a se ovaj sp o r što s k o rije n je s i u k o rist ra d n ik a . 6. s rp n ja 1934. p očeli su p re ­ govori sa u p rav o m g ra d sk e m u n ja re , tr a m ­ v aja i vodovoda s jed n e , i S aveza tra m v a js k ih 1 m etalsk ih ra d n ik a s d ru g e s tra n e . Do to g a je došlo na tra ž e n je z a in te re s ira n ih ra d n ik a i n am ješte n ik a i p o sre d o v a n je m In s p e k c ije ra d a i Radničke ko m o re da se ra d n i i plaćev n i o d ­ nosi ovih ra d n ik a re g u lira ju d o n o še n je m Služ­ bene p ra g m a tik e i s ta tu ta m iro v in sk o g fo n d a. Na prego%'orima je p o stig n u t n ačeln i sp o ra z u m , tak o da je otp o čela s ra d o m z a je d n ič k a ta ­ rifn a kom isija, ko ja je tre b a la d a iz ra d i sp o ­ m en u tu p ra g m a tik u i sta tu t. P reg o v o ri za re ­ g u liran je ra d n ih i p laćevnih o d n o sa ra d n ik a i nam je šte n ik a i u p ra v e k o m u n a ln ih p o d u z e ć a u O sijeku vođeni su od 6. s r p n ja do 6. lis to p a ­ da, dok na k ra ju p o slodavac n ije o d u s ta o od pregovo ra i svih o b e ć a n ja k o je je d a o to k o m pregovora. Tako je d ošlo do in te rv e n c ije R a d ­ ničke k o m o re i In sp e k c ije ra d a . I n s p e k c ija ra d a u O sijek u izdala je 16. s tu d e n o g 1934. upravi M u n jare, tra m v a ja i v odovoda, n a re ­ đenje koje glasi d a sc u p ra v a m o ra p r id rž a v a ti zakonskog rad n o g v rem en a i da za sv ak i p re k o ­ vrem eni rad m o ra svom o so b lju p la ć a ti za k o n ­ ski p ro p isan o m 50 p o sto većom n a g ra d o m . Dan je ro k izvršenja po d p r ije tn jo m globe.«75 T ram v ajsk i rad n ici u D u b ro v n ik u im a li su do 1930. godine svoje lo k a ln o d ru štv o . 1. si­ je č n ja 1930. odlu čila su 42 č la n a to g a d ru š tv a d a se p rik lju č e Savezu tra m v a js k ih i e le k tro ­ fab ričk ih ra d n ik a , č ija se c e n tra la n a la z ila u B eogradu. T ako je n a s ta la p o d ru ž n ic a to g S a ­ veza u D ubrovniku. P o d ru žn ica je im a la te š ­ koća oko legalizacije, j e r Savez n ije im ao od o b ren a p rav ila za d je la tn o s t n a č ita v o j te r i­ to riji Jugoslavije.

je re n ik a s p litsk e R a d n ičk e k o m o re u D ubrov­ n ik u n a k o jim a je p o stig n u t sp o ra z u m d a će p lać e o s ta ti iste, a a k o podu z eće n eće b iti u m o g u ćn o sti n a sta v iti ra d p o d ta k v im u v je ti­ m a, o b u sta v it će se tra m v a js k i p ro m e t. T om p r ilik o m o d rž a n a je o d ličn o p o sje ć e n a k onfe­ r e n c ija tra m v a ja c a n a k o jo j je M ilo ra d B elić re fe rira o o z a d ac im a sin d ik a ta , p o la ž a ju r a d ­ n ičk e klase, so c ija ln o m i r a d n ič k o m za k o n o ­ d av stv u . K r. b a n sk a u p ra v a izašla je u su s re t D ub ro v a čk o j e le k trič n o j željeznici (DEŽ) (og­ ra n ič e n je a u to b u s n i sa o b ra ć a j, p o višene c ije­ ne a u to b u sn im i tra m v a js k im k a rta m a a u k i­ n u ta je b a n o v in sk a ta k s a n a tra m v a j). T ra m ­ v a jsk a u p ra v a p o k u ša la je p riv re m e n u re d u k ­ c iju p re tv o riti u tr a jn u re d u k c iju p la ća . P od­ ru ž n ic a S aveza tra m v a js k ih ra d n ik a u D u b ro v ­ n ik u z a tra ž ila je d a se o d 15. r u jn a is p la ć u ju ra n ije p lać e tr a m v a jc im a , a ak o u p ra v a to izigra, 22. listo p a d a n a m je šte n ic i će k o lek tiv ­ no n a p u s titi p osao. Isto v re m e n o n a m je šte n ic i o d u p ra v e z a h tije v a ju d a p o š tu je o sa m sa tn o ra d n o v rije m e p o m o ć n o g o so b lja zap o slen o g u D u b ro v a čk o j e le k trič n o j željezn ici ka o što p ro ­ p isu je Z akon o z a š titi ra d n ik a , d a im se za­ g a ra n tira tje d n i o d m o r i g o d išn je o d su stv o od 14 d a n a i d a se re g u lira p ita n je m iro v in sk o g fo nda. N a k o n ove p re d s ta v k e u slije d ila je in­ te rv e n c ija In s p e k to ra r a d a sa C e tin ja i Povje­ re n ištv a R a d n ičk e k o m o re k o d u p ra v e p o d u ­ zeća. U ovoj u s p je š n o j a k c iji a k tiv n o je su d je ­ lovala i c e n tra la Saveza.

29. lip n ja 1932. g o d in e d o b ili su svi n a m je š­ te n ic i o tk a z k o ji je s tu p a o n a sn a g u n a k o n 14 d a n a , s o b ra z lo ž e n je m d a p o d u ze će n e m a s re d s ta v a za p o p ra v a k tra č n ic a . P o slije m jesec d a n a n a ja v lje n je ste č a j. P e d eset ra d n ik a o s ta ­ lo je nezap o sle n o . Savez je , p o re d isp lać iv a n ja re d o v n ih p o tp o ra , o rg a n iz ira o p rik u p lja n je do­ b ro v o ljn ih p rilo g a u svim sv o jim p o d ru ž n ic a ­ Lokalne d u b ro v ačk e v lasti dozvolile su d je ­ m a, k a k o bi po m o g ao p e d e se to ric i ra d n ik a i lovanje p o d ru žn ice n a in te rv e n c iju M ilo rad a n jih o v im o b ite ljim a . P o d ru ž n ic a je u p u tila n a­ B elića, deleg ata C e n traln e u p ra v e S aveza. m je šte n ik e d a sv o ja p o tra ž iv a n ja , k o je im je p o d uzeće o s ta lo du žn o r a d i n e p ra v iln o g otk az a, U s rp n ju 1931. godine p o k u ša la je U p rav a dubrovačke g ra d sk e e le k trič n e željeznice (tra m ­ te m a n ja k u m iro v in sk o m fo n d u , p rija v e u ste­ č a jn u m asu . O na je k o d n ad lež n ih to k o m 9 vaja) sn izili d o ta d a šn je plaće za 25— 30 p o sto . i pol m je se c i n e p re k id n o z a h tije v a la u sp o sta ­ U prava poduzeća je tv rd ila d a je p ris ilje n a na vu tra m v a jsk o g s a o b ra ć a ja u D u b ro v n ik u . taj k orak zbog tešk ih p rilik a u k o jim a se n a ­ 1933. go d in e u tr a v n ju ponovo je u s p o sta v lje n šao dubro v ačk i tra m v a j zbog n eso lid n e k o n ­ tra m v a jsk i sa o b ra ć a j u D u b ro v n ik u . R a d n ic i­ k u ren cije a u to b u sn og a d io n ič a rsk o g d ru štv a , m a su o s p o re n e p rija v lje n e tra ž b in e , te su kao i zbog m nogih ta k sa i dažb in a. Povedeni u p u ć e n i n a p a rn ic u . T om je p rilik o m Savez su pregovori izm eđu ra d n ik a i u p ra v e p o d u ze­ sve p oduzeo d a ra d n ic i d o đ u d o sv o jih prav a . ća uz su d jelo v an je p re d sta v n ik a Saveza i povG odine 1934. p o d ru ž n ic a je p o d u zela a k c iju za po v e ća n je p la ć a rad n ic im a . Plaće s u b ile sn i­ 75 Radničke novine, Zagreb 14 II 21 i 2R ITT žene p rilik o m o b n a v lja n ja ra d a tra m v a ja . R ad­ i 1VII, 23. X 1931; 13.xtIII, i, ! 1930: 9 1193320 n19- i12- T nic i su ta d a p r is ta li n a to sn iž en je k ak o bi 31. 14. IV o m ogućili p o č e ta k rad a . K a d se u tv rd ilo d a je 17. v V l ^ l M 1 V W k f * 1""'* * MOV,Me' ®eo8rad- sa o b ra ć a j r e n ta b ila n , p o d ru ž n ic a je p o k re n u la 84

p ita n je re g u lira n ja ra d n o g v re m e n a n a o sam skih radnika. K onferenciji je podnesen izvješ­ s a ti dn evno, uz p o se b n u n a g ra d u za p re k o v re ­ taj u kojem stoji da je poduzeće prihvatilo pri­ m eni ra d . U to m e je p o tp u n o u sp je la . P o k re­ je dlog rasp o re d a rad a koji je podnijela orga­ n u to je i p ita n je u p la te ste č a jn e m ase D u b ro ­ nizacija, a po kom e tra m v a jsk i radnici dobi­ vačke e le k trič n e željezn ice M iro v in sk o m fo n d u v a ju zakonom za g ara n tiran i tjedni odm or, koji što je o sp o re n o , p a je Savez d ao u p u te ra d ­ im je b io oduzet ran ijim rasporedom podu­ n ič k im p o v je re n ic im a d a p o d n e su tu ž b u K ra­ zeća. »Prisutni radnici su oduševljeno pozdra­ ljev sk o j b a n sk o j u p ra v i. P enzionom zavodu i vili ovaj u sp je h svoje organizacije i potpuno M in ista rs tv u so c ija ln e p o litik e i n aro d n o g o d o b rili rad izabranih drugova koji su prego­ z d rav lja . 1935. g o d in e v o đ en a je p a rn ic a u vore vodili«. Izaslanik p o krajinskog odbora A pelacionom s u d u u S p litu zbog n e p rav iln o g T im otić govorio je o po treb i širen ja utjecaja otk a za . S p o r je za v ršio u k o ris t ra d n ik a . 1936. o rganizacije i n a ra dnike koji još nisu orga­ nizirani. godine Savez je više p u ta in te rv e n ira o k o d b a n sk e u p ra v e n a C e tin ju , te A pelacionom su ­ 11. veljače 1932. god. sazvana je i održana d u u S p litu zbog rje š a v a n ja p ita n ja M irovin­ k o n fere n cija tra m v a ja ca u Novom Sadu. Na skog fo n d a. Sve je to za v rše n o u k o ris t ra d ­ ko n fe ren c iji je bilo p risu tn o 68 radnika, a kao nik a. 1937. g o d in e Savez je o rg a n iz ira o p o k re t delegat Saveza govorio je M ilorad Belić iz tra m v a js k ih ra d n ik a ra d i p o v e ć a n ja p la ć a i B eograda. O dlučeno je da se rad podružnice p ro tiv n e z a k o n ito g o d u z im a n ja h r a n a r in e ob o ­ obnovi. Iz a b ra n a je p riv rem en a uprava. Novu ljelim n a m je š te n ic im a , u č e m u je ta k o đ e r p o t­ u p ra v u no v o sad sk e p o d ružnice činili su: pre d ­ p u n o u s p io . G o d in e 1938. o d rž a n a je g o d išn ja sje d n ik Slavko Brzek, kočničar, potp red sje d ­ s k u p š tin a n a k o jo j su d o n e se n i z a k lju č c i o n ik E m il P iberger, ložač, se k re ta r Arkadije d a ljn jo j u p la ti u M iro v in sk i fo n d D u b ro v ačk e M atić, e le k trič a r, b lag a jn ik P e ta r Sipoš, b ra ­ e le k trič n e želje z n ic e r a d i ste č e n ih p ra v a n a m ­ var, članovi u p ra v e Jovan C rnobari, stro jo b ra ­ je š te n ik a n a m iro v in u . 22. tr a v n ja 1939. god. v a r, V eljko Jokić, k o n d u k te r, Jovan Spis, elek­ o d rž a n a je g o d iš n ja s k u p š tin a p o d ru ž n ic e , a trič a r, F ra n jo T renk, kočničar. N adzorni odbor 28. s v ib n ja ja v n a s k u p š tin a u r a d n ič k o m do­ sačin ja v ali su V lada K erčević i E m il Miler. m u, p r e s u d n a za b u d u ć i r a d p o d ru ž n ic e , j e r Iz a b ra n i su i ra d n ič k i povjerenici: A ndrija Berto k , S v eto za r Ju rišin , Stevan K lajn, Josif Kure, je to b ilo p rv i p u ta , o d o s n iv a n ja p o d ru ž n ic e 1930. g o d in e, d a s u se tra m v a js k i ra d n ic i sa­ M ilivoje M rđ a n in i U roš Stanišić. Milivoje Mrđ a n in iz ab ran je za s ta rje šin u povjerenika. k u p ili u d o m u k la sn o g a r a d n ič k o g p o k re ta . S k u p š tin u j e p o z d ra v io p r e d s ta v n ik MMO U prava tra m v a ja u Novom S adu nastojala U RSS-a k o ji je n a g la sio d a će p o d ru ž n ic u je n a svaki n a čin izbjeći svojim obavezam a tr a m v a ja c a p o m a g a ti sve k la sn e o rg a n iz a c ije u tv rđ e n im koncesionim ugovorom koje su se D u b ro v n ik a . N a s k u p š tin i se g o v o rilo i o n e­ o d n osile n a m iro v in sk o osig u ran je na m je šte­ su g la sic a m a k o je s u izb ile u p o d ru ž n ic i. Iza n ik a i ra d n ik a . Poduzeće je pokušavalo da na tih n e s u g la s ic a s ta ja li su lju d i k o je su p o slo ­ n eki na čin privoli i p rid o b ije općinu Novi Sad d a vci p la ć a li d a za v a d e ra d n ik e i r a s tu r e o rg a ­ za d o n o še n je i sk la p a n je novoga koncesijskog n iz a c iju . S k u p š tin a je z a k lju č ila d a r a d p o d ru ž ­ u go v o ra ko jim bi se pra v a nam ješte n ik a na nic e tr e b a n a s ta v iti u R a d n ič k o m d o m u , te d a m iro v in sk o o sig u ra n je u v rijed n o sti od pet m i­ se ra z v ije p u n a s u r a d n ja s m je s n im p o k re to m . liju n a d in a ra o sp o rila u k o rist m ađarskog i U r u jn u 1939. god. g r u p a čla n o v a p o d ru ž n ic e am eričk o g k a p itala. P odružnica Saveza tram ­ tra m v a ja c a o tc ije p ila se o d k la sn o g a ra d n ič ­ v a jsk ih i e le k tro fa b rič k ih ra d n ik a Jugoslavije kog p o k r e ta i p ris tu p ila u H rv a ts k i ra d n ič k i z a je d n o s rad n ič k im p o v jerenicim a u sprotivi­ savez. T o je u č in je n o u z v e lik u g a la m u , p isa ­ la se tom e, p a je poduzeće pokušavalo o tp u s­ n je b u rž o a s k e š ta m p e i d o n o š e n je d e k la ra c ije titi rad n ič k e pov je ren ik e i ustan o v u radničkih uz a s is te n c iju n a ro d n o g z a s tu p n ik a p ro f. M iše- p o v je re n ik a p re tv o riti u svoju e k spozituru, ko­ tića . Savez je n a to s u s p e n d ira o u p ra v u p o d ­ j a b i služila p oduzeću a ne radnicim a. ru ž n ic e i sa zv ao v a n re d n u s k u p š tin u k o ja je N a k o n fere n ciji r a d n ik a i n am ješten ik a za­ iz a b ra la n o v u u p r a v u p o d ru ž n ic e k o ja je o s­ p o sle n ih u N ovosadskom elek tričn o m d. d., ta la n a k la s n im p o z ic ija m a .76 o d rž an o j 6. kolovoza 1935. u Novom S adu, kon­ N a p o ziv p o d ru ž n ic e Sav eza ele k tro -tra m - s ta tira lo se d a je ko n c esijsk im ugovorom iz­ m e đ u N ovog S ad a i N ovosadskog električnog v a jsk ih ra d n ik a u N o v o m S a d u , 3. sije č n ja 1930. g o d in e o d rž a n a j e k o n fe re n c ija tr a m v a j­ d d. z a g a ra n tira n a rad n ic im a i nam je šten ici­ m a sta ln o st u službi i p ravo na m irovinu u s lu č a ju iznem oglosti i sta ro sti p u te m M irovin­ 76 Isto, 23. V, 3. X 1930; 16. X II 1932; 17. II i skog fo n d a poduzeća. I p o re d tih garancija 23. VI 1933; 15. VI 1934; 16. VI i 11. 'V III 1939; Radničke novine, Zagreb, 10. X 1930; 31. V II i 23. U prava N ovosadskog ele k tričn o g d. d. ne p ri­ X 1931; 14. V II 1933.

85

država obaveza p re m a ra d n ic im a i n a m je š­ tenicim a je r svim silam a n a s to ji d a već steče­ na prav a ra d n ik a u n išti. K o n fe re n c ija je u tv r ­ dila da i p o red p rav a n ad z o ra g ra d a N ovog Sada n ad pro v o đ en jem u g o v o ren ih o d re d a b a koncesije, u p rav a g ra d a n ije n iš ta u čin ila na lom po lju . U vezi s tim k o n fe re n c ija je u svo­ jila rezoluciju slijedećeg sad rž a ja : »Radnici i n a m ješten ici zaposleni kod N o vosadskog ele k ­ tričnog d. d. u N ovom S a d u traže d a se n ji­ hova p rava z a g a ra n tira n a kon cesio n im ugovo­ rom izm eđu g rad a Novog S ad a i N ovosadskog električn o g d. d. u c ije lo sti p rim je n ju ju , a n a­ ročito prav o na re g u lira n je s ta ln o sti u službi i pravo na član stv o u M irovinski zavod »Novo­ sadsko e le k trič n o d. d.« Da se izvrši p rev o d na sta ln o st svih onih ra d n ik a i n a m je š te n ik a za koje je to p re d v iđ en o »P rav iln ik o m o berivim a n a m je šte n ik a novo sad sk o g g ra d sk o g tram vaja« . Da se u sm islu p ro p isa p o ra g ra fa 22 P ravilnika n o v o sad sk o g d. d. o b eriv im a u službi na tra m v a ju o d m a h u v ed u m eđ u č la­ nove M irovinskog fo n d a svi on i ra d n ic i i n a m ­ ješten ic i koji su na to, p o v re m e n u slu žb e kod N ovosadskog d. d., ste k li prav o . Da se izvrši revizija svih d o s a d a izv ršen ih o tk a z a ra d n ic i­ m a i n am je šte n ic im a k o ji su za v rije m e svog zaposlen ja stek li p rav o na s ta ln o s t i n a m iro ­ vinu — p enziju, a o tp u š te n i su i p e n z ija im n i­ je data. Da sc svi o tp u š te n i ra d n ic i i n a m je š te ­ nici k o ji su ste k li p ra v o n a s ta ln o s t, a spo­ sobni su za ra d , p rim e n a tra g sa svim ra n ije stečenim p rav im a ne sam o n a sta ln o st, već i na penziju. U c ilju iz v rše n ja ove re z o lu c ije da sc ob ra z u je je d a n o d b o r k o ji će sa č in ja v a ti tri p re d sta v n ik a u p rav e N o vosadskog e le k trič n o g d. d., z a k o n sk i rad n ičk i p o v jeren ici, je d a n p re d ­ stavnik g rad a Novog S ada, I n s p e k c ija r a d a i R adničke kom ore«. Ova je rez o lu c ija u p u ć e n a M in istarstv u so cijaln e p o litik e i n a ro d n o g z dravlja, trgovine i in d u s trije , u p ra v i N ovo­ sadskog e le k tričn o g d. d., g ra d u N ovom S a­ du, In sp e k c iji rad a, C e n tra ln o m s e k r e ta r ija tu ra d ničk ih k o m o ra u B eo g rad u , R ad n ič k o j k o ­ m ori u N ovom S ad u k ao i šta m p i. Podružnica Saveza tra m v a js k ih ra d n ik a u Novom S ad u o d rž a la je k o n fe re n c iju 28. r u j ­ na 1936. godine. Slavko B rzak , s e k re ta r p o d ­ ružnice izložio je d a je p o d ru ž n ic a u s p je la izvojevati zakonom z a g a ra n tira n o o s a m s a tn o ra d ­ no vrijem e, a svaki p re k o v re m e n i ra d d a će se plaćati p re m a zak o n sk im p ro p isim a . G ovorilo se i o teškom polo žaju ra d n ik a , o so b ito va­ rilaca, koji z a ra đ u ju po 2,75 d in a ra n a sat. Pred sta v n ik C en traln e u p rav e Saveza iz Beo­ gra d a u pozorio je p ris u tn e d a tre b a im a ti p u ­ n o po v je re n je u sin d ik a ln u o rg a n iz a c iju , j e r se sam o u n jo j rad n ici m ogu b o riti za sv o ja

86

p rava, te d a se ra d n ici, k o ji im a ju veće p la ­ će, tre b a d a z a jed n ičk i b o re d a se i o ni ra d ­ nici k o ji im a ju nisk e plaće izjed n a če s n jim a . G odine 1937. p isale su R a d n ič k e n o vine da je p o d ru ž n ic a u N ovom S a d u je d n a o d onih, o k o jo j bi se m oglo reći d a je n je n o čla n ­ stv o izvojevalo d o b re u v je te ra d a . M eđutim , za h v a lju ju ć i ne k o licin i članova n acio n aln ih sin ­ d ik a ta , k o ji su se p o ja v ili u o vom poduzeću, ra d n i u v je ti su p o g o ršan i. N akon toga rad n ici su se ponovo v ratili svojoj k la sn o j o rg a n iz a­ ciji. S ad a su svi ponovo u o rg a n iz a c iji i p os­ to ji velika v je ro ja tn o s t d a će tra m v a js k i ra d ­ nici u N ovom S a d u p o p ra v iti svoj položaj b a r na ovakav ka k av su im ali. U o ž u jk u 1938. god. u p ris u s tv u cje lo k u p n o g čla n stv a o d rž a n a je g o d išn ja s k u p štin a k o ja je tra ž ila d a N ovosad­ sko e le k trič n o d. d. po v u če poslovni re d kao šte ta n , k ak o po sa m e ra d n ik e ta k o i po sig u r­ n o st jav n o g s a o b ra ć a ja i p u tn ik a , te d a se s p re d sta v n ic im a poduzeća, p re d sta v n ic im a ra d ­ nika, R a d n ičk e k o m o re i In sp e k c ije ra d a izradi poslovni red p re m a po slo v n o m re d u za in­ d u s trijs k a tv o rn ič k a poduzeća. U slu č a ju d a N o v osadsko e le k trič n o d. d. n e izađe u su s re t ovom s ta v u sk u p štin a , ra d n ic i i n a m je šte n ic i s k id a ju sa sebe o d g o v o rn o st za sve e v e n tu a ln e p o sljed ice , k o je iz to g a m ogu n a s ta ti. I z a b ra n a je nova u p ra v a k o ju su činili: p re d s je d n ik M i­ lan P lačković, p o tp re d s je d n ik S te v a A lim pijević, s e k re ta r S lav k o B rzak, z a m je n ik s e k re ta ­ ra V eljk o Jo k ić, b la g a jn ik J o sip T alo, članovi D uško Cvijić, S tev a n K la jn , N ikola K oledin, Đ u ra R egaji i S tev an S ed er. N ad z o rn i o d b o r: L uka C rn o b o ri, L ju d ev it Ig ra č k i i S tev a n Pav­ lović.77 U o ž u jk u 1930. go d in e u sp je li su Ju g o slo ­ venski n a c io n a ln i ra d n ič k i sin d ik a ti d a ra z b iju o rg a n iz a c iju o p ć in sk ih ra d n ik a u S a ra je v u . U lip n ju 1930. g odine ob n o v ili su tra m v a js k i r a d ­ nici sv o ju o rg a n iz ac iju . N a s k u p štin i su izm i­ je n ili p ra v ila ta k o d a su p o sta li lo k a ln a o rg a ­ n iza cija u s k lo p u URSS-a. V iše o d polovine zap o slen ih tra m v a js k ih ra d n ik a i n a m je š te n i­ k a p ristu p ilo je o rg a n iz ac iji do k r a ja lip n ja . P oče tk o m s r p n ja 1930. g. nova o rg a n iz a c ija U d ru ž en ja tra m v a js k ih ra d n ik a i n a m je šte n ik a u S a ra je v u p rire d ila je zabavu u k o ris t p o t­ p o rn o g fo nda. U d ru žen je je 26. v eljače 1931. god. o d rž alo g o d išn ju sk u p štin u . T a jn ič k i iz­ v je šta j p o d n io je T o d o r Z agorac, k o ji je p o se b ­ n o zahvalio M jesnom m e đ u stru k o v n o m o d b o ru n a pom oći u o b novi org a n iz ac ije. P e ta r Božić p o d n io je b la g ajn ičk i izv ještaj. U nov o iz ab ra ­ n u u p ra v u ušli su: p re d sje d n ik F ra n jo JovaIsto, 26. II, 11. III 1932; 11. I 1935; Radničke novine, Beograd, 3. I 1930; 16. X II 1932; 10. V III 1935; 2. X 1936; 17. X II 1937; 18. III 1938.

nović, p o tp re d s je d n ik H u so K rk alić, blag ajn ik P e ta r Š n a jd e r, o d b o rn ic i P e ta r Božić, ž a rk o Danilović, Levi E lija s, V id H o rv atić, S a b a t Im am o v ić, Iv a n J u rić , P e ta r Lovrić, S m a jo Tabak o v ić i Id riz Ž d ralić. N ad zo rn i o d b o r: p re d ­ s je d n ik M ark o Z ovko, p ero v o đ a T o d o r Zago­ rac, o d b o rn ic i Sav o K ru n ić , Ja k o b M ačoro i Ib ra h im O rle. U im e MMO g ovorio je D ujlović.

je riješila da sc na kongres Saveza u L^ograd p o ša lju delegati i odlučila da se G radskoj šte­ dionici i G radskoj općini u S arajevu upute p ism en e pre d stav k e slijedećega sadržaja: »»Da­ n a šn je sta n je i prilike n e prestano pogoršavaju sta n d a rd života ra d n ik a i n am ještenika uslijed p o ra sta cijen a životnih nam irnica kao i ostalih životnih p o treb a . Naše plaće i ostale benefi­ 21. s r p n ja 1931. g o d in e o d rž a n a je u R ad ­ cije s m a n ju ju se tak o da je naš sta n d a rd pao nič k o m d o m u u S a ra je v u k o n fe re n c ija tr a m ­ ispod m inim um a za egzistenciju. Zato smo slo­ v a jsk ih ra d n ik a k o jo j su p risu stv o v a li svi čla­ bodni zam oliti slijedeće: 1) da se u buduće ne novi u d ru ž e n ja . N a d n ev n o m re d u k o n fe re n ­ bi snizivale plaće radnicim a i nam ještenicim a čiji su ra d n i odnosi regulirani Pravilnikom ili cije nala z ilo se p ita n je p o n o v n o g p r is tu p a n ja Savezu tr a m v a js k ih ra d n ik a u B eo g rad u . K o n ­ P ragm atikom , kao i onim radnicim a i nam ješ­ fe re n c iju je o tv o rio p r e d s je d n ik u d ru ž e n ja Ili­ ten icim a koji nisu im ali sreće da budu uvršte­ ni u k ateg o riju sta ln ih nam ještenika. Benelija S te fa n o v ić , ista k n u v š i p o tre b u je d in stv e n e cije ko je sm o uživali toliko su sm anjene da o rg a n iz a c ije tra m v a js k ih ra d n ik a u zem lji, ko ja kao d a n isu nikad ni postojale. 2) Tražim o da će m oći u sv im p rilik a m a b r a n iti in te re s e svih tra m v a js k ih ra d n ik a . U im e Saveza tra m v a j­ se svi nam je šte n ic i, kvalificirani i nekvalifici­ ra n i k o ji su stek li pravo po godinam a službe sk ih ra d n ik a iz B e o g ra d a gov o rio je D rag u tin pre v ed u u sta ln i rad n i odnos. 3) Pravilnik i T om ić o c ilje v im a i z a d a c im a S aveza i p o tre b i p ra g m a tik a i pred v iđ a n ap redovanje radnika i je d in stv e n e o rg a n iz a c ije tra m v a js k ih r a d n ik a u zem lji. T ra m v a jc i u S a ra je v u h tje li su p o ­ n a m je šte n ik a ; ako je jed n o i drugo zakonski a k t, n e bi se sm jelo dogoditi da radnici i nam ­ novo p r is tu p iti u Savez u k o m e su bili p rije je šte n ic i im a ju sam o dužnost, a ne i prava. dv ije g o d in e, p o d u v je to m : 1. d a se č lan o v im a u d ru ž e n ja p riz n a ju p ra v a d o ta d a š n jih u p la ć e ­ Z ato tra žim o da se skine suspenzija napredo­ v a n ja , je r ne p o sto je nikakvi stv arn i razlozi n! n ih č la n sk ih u lo g a i 2. p o što u d ru ž e n je im a od v la sti o d o b re n a p ra v ila o n o će p o n jim a i sa m a te rija ln e stra n e , kada se zna da to una­ p re đ e n je za svakog n a m ješten ik a iznosi svake d a lje ra d iti, »da n e b i p ra v ili k o m p lik a c ije kod tr i godine 40 d in ara , a nakon 15 godina služ­ v la sti i svog p o slo d av ca« , k o ji je p riz n a o u d r u ­ bo v a n ja svake pete godine 80 dinara; 4) Prag­ že n je k a o p r e d s ta v n ik a tr a m v a js k ih ra d n ik a m atik o m je za g a ra n tira n a godišnja nagrada u S a ra je v a . U d ru ž e n je će sa Sav ezo m u B eo g ra­ visini m je se čn e plaće svim radnicim a i nam ješ­ d u o d rž a v a ti vezu i p o s ta ti n jeg o v p o d o d b o r te n ic im a . O na je sa d a sastavni dio plaće s ko­ čim M in ista rs tv o o d o b ri p ra v ila Saveza. 12. jo m bi se izravnao prek o v re m e n i rad, a koji s tu d e n o g 1932. g od. o d rž a n e s u u R a d n ič k o m je Z akon o z a štiti rad n ik a zagarantirao. T ra­ d o m u u S a ra je v u d v ije k o n fe re n c ije tra m v a ­ žim o d a se ste če n a na g rad a u cijelosti isplati, ja c a . N a o v im k o n fe re n c ija m a g o v o rili su Mi­ a u b u d u ć e d a se ista odvoji od prekovrem e­ lo ra d B elić iz B e o g ra d a i D u ša n D u jlo v ić iz nog ra d a ; 5) Do sa d a su radnici dobivali plava S a ra je v a . od ijela, a n a m je šten ici službenička (uniform a). R a d n ič k a plava o d ije la ne d a ju se nikako, a P o č e tk o m s ije č n ja 1933. g o d in e tra m v a js k i ra d n ic i i n a m je š te n ic i u S a ra je v u u p u tili su slu ž b en ičk a (ljetna) već treć u godinu se ne p re k o G lavnog r a d n ič k o g saveza p le n u m u G ra d ­ d a ju iako je to p rag m a tik o m predviđeno; 6) K ako sm o n a p rije d naveli naš je sta n d a rd ži­ skog v ije ć a sa ra je v s k e o p ć in e p re d sta v k u . U n jo j se kaže d a su p la ć e tra m v a ja c a p a le is­ v o ta p ao ispod m in im u m a za egzistenciju, a jo š se n a m e tn u lo da plaćam o 10 d in ara za re­ po d m in im u m a p o tr e b n o g za o č u v a n je golog života, n e p o š tu je se z a k o n s k o p ra v o n a p la ­ žijsk e k a rte za vožnju tram v aje m . T ražim o da će n i g o d iš n ji o d m o r, p re tp o s ta v lje n i m a ltr e ti­ se p o stu p i po prag m atic i tj. da dobijem o pravo r a ju tr a m v a js k o o so b lje . Z a v rije m e b o le sti, n a b e sp la tn u vožnju; 7) R adnici G radske šte­ k o je su č e s te o s o b ito zim i, a k o je tr a ju sam o d ionice n e o sp o rn o m o ra ju bez o b zira na vre­ n e k o lik o d a n a , tr a m v a js k o o s o b lje n e p rim a m en sk e nepogode da vrše svoj posao u inte­ n ik a k v u p la ć u , ia k o Z a k o n o r a d n ja m a u o v a k ­ re su g ra đ a n a i g ra d a i k a d a su najveće kiše, vim slu č a je v im a p r e d v iđ a p u n u p la ć u . N e p ra ­ sn ije g itd., a n e m a ju z a štitn ih kabanica. G ra­ viln o i b ez ra z lo ž n o k a ž n ja v a n je k a tk a d a p r e ­ đ a n stv o se često p ita k ako rad n ici mogu iz­ lazi v isin u d n e v n e z a ra d e . N a s k u p š tin i 400 ra d n ik a i n a m je š te n ik a g ra d s k e o p ć in e u S a ra ­ d rž a ti ovakve nepogode. T ražim o da se ovim rad n ic im a izd aju kišne kabanice, je r ih oni je v u , k o ja je o d rž a n a u o ž u jk u 1936. g o d in e u sa m i o d svoje sa d a šn je zara d e ne m ogu na­ R a d n ič k o m d o m u , p o s lije r e f e r a ta o p o lo ž a ju o p ć in sk ih ra d n ik a v o d ila se živa d is k u s ija o u v ­ baviti; 8) D ešava se d a p o jed in i rad n ici i n am ­ je šte n ic i služe vojsku, a k a d a se v rate, u ko­ je tim a r a d a i živ o ta sv ih ra d n ik a . S k u p š tin a

87

liko ih i p rim e u posao, ne p riz n a ju im se stečena p rava. V ojno m in is ta rs tv o izdalo je 1932. g line N a re d b u po k o jo j se im a svako tko završi vojne d u žn o sti p rim iti n a tr a g na posao sa svim stečen im p ra v im a . P re m a to m e , m olim o da se to m e ne p ra v e p o tešk o će. P red Vas u im e ra d n ik a i n a m je šte n ik a zap o slen ih u G radskoj šted io n ici iznosim o ove m o lb e i sta n je ra d n ik a i n a m je šte n ik a u u v je re n ju , da ćete ovim , po n as veom a ak tu e ln im p ita n jim a , izaći u susret.« O p ro b le m im a o p ć in sk ih ra d n ik a p o d n esen je slijedeći zah tjev : »Položaj o p ć in s k ih ra d n i­ ka n a jb o lje se vidi p o n jih o v o m o d ije lu i obući. U n a š g ra d dolazi p re k o lje ta m nogo stra n ac a iz razn ih d ržava, pa čim vide n ašeg ce sta ra ili o p ćinskog k o č ijaša n a p o la b os i p o ­ dera n , a da ne govorim o o njeg o v o m z d ra v ­ stvenom izgledu, o d m a h d o b ije lo šu slik u o našem g rad u . S tra n c i se m nogo in te re s u ju za naše sp o red n e ulice i so k ak e, no te k tu m ogu da vide lošu sliku. C ovječanski in te re s n alaže da se ovoj gran i ra d n ik a izađe u s u s re t, k o li­ ko god je to m oguće. Z ato m o lim o i tra ž im o : 1) Da se svim ra d n ic im a G ra d sk e o p ć in e d a d u je danpu t go d išn je o d ijela, b a re m iz trg o v in e Tivar«; 2) Da svi rad n io i izv rg n u ti v re m e n ­ skim n ep ogodam a d o b iju k išn e k a b a n ic e , a ra d i b la ta gum ene čizm e; 3) Da se o p ć in sk im ra dnicim a ne re d u c ira ju n ad n ice, d a n e ra d e 16 d an a u m je s to 24 u m jesecu , j e r m a n je r a d ­ nih dan a p o goršava jo š više n jih o v p o lo žaj; 4) O pćinski rad n ic i d obivali su g o d iš n ju n a g ­ radu, k o ja je koliko-toliko rje ša v a la n e k e p ro b ­ lem e u životu. M eđutim , te su se n a g ra d e dokinule. M olim o da se ove g odine p o d ije li go­ d išn ja n ag ra d a svim o p ć in sk im ra d n ic im a . S m a tra m o da ćete ove n aše m o lb e sh v a titi o pravdan im , je r ih p o d n o sim o u im e ovog Saveza i o p ćin sk ih ra d n ik a . Ako se ik o m e u službi ovog g ra d a tre b a p om oći, to u p rv o m red u tre b a pom oći o p ć in sk im ra d n ic im a . S a­ vezna d elegacija k o ja je ove p re ts ta v k e p re ­ dala p re d sje d n ik u o p ćin e n a išla je k o d g. p re d sje d n ik a n a p u n o ra z u m ije v a n je i o b e ć a ­ nje da će on sve u č in iti d a se o p ra v d a n i z a h ­ tjevi ra d n ik a o stv are. D elegaciju su s a č in ja ­ vali: Salom on K atan , Živko K o tro ša n in i K a­ san Tezva.« Govoreći o p o lo žaju o p ć in sk ih ra d n ik a u S arajevu, iznosilo se d a tra m v a js k i ra d n ic i s tv a ra ju velike p rih o d e G rad sk o j šted io n ic i u č ijim se ru k a m a nalazi g ra d sk i s a o b ra ć a j. »Tram vajski ra d n ik u S a ra je v u vozi n e tr a m ­ vaj već p o slodavačke ra sk lim a n e ta ljig e. On n e m a p ro p isa n e zračn e kočnice već ru č n e , č ija u p o tre b a za h tje v a snag u o d p e t d o d e s e t KS ak o zbog o p a sn o sti m o ra zau sta v iti m o to rn a

88

k ola s prikolioom .« R ad n ici su ra d ili p o 11 i 12 sa ti d n ev n o za n a d n ic u o d 30 d in a ra , od k o je je ra d n ik , k a d a b i p la tio ra z n a d a v a n ja i kazne, p rim io m a n je o d 600 d in a ra m jesečno. 19. stu d en o g 1937. god. o d rž a n a je sk u p štin a tra m v a js k ih ra d n ik a u S a ra je v u , sa d a p o d im enom Savez tra m v a js k ih e le k tro fa b rič k ih i o p ć in sk ih ra d n ik a i slu žb e n ik a Ju g o sla v ije . N a s k u p štin i je iz a b ra n a u p ra v a p o d ru ž n ic e. Za p re d s je d n ik a je iz a b ra n H alil S alčin, za p o t­ p re d s je d n ik a Savo K ru n ić, za se k re ta r a N ovak G ovedarević, za članove o d b o ra P e ta r Božić, V ala K ra jin o v ić , za b la g a jn ik a M ih a jlo Tupajić. Za p re d s je d n ik a N ad z o rn o g o d b o ra T o d o r Z agorac, za članove H e m id ija A ljukić i Elijaze r Papo. 21. tr a v n ja 1938. god. o d rž a la je p o d ru ž n ic a sv o ju re d o v n u g o d išn ju s k u p š tin u n a k o jo j je p risu stv o v a o i d e le g at C e n tra ln e u p ra v e Saveza iz B e o g rad a B o ra M arković. N a s k u p š tin i je izn e se n o d a u n ajv iše g ra d sk ih o p ć in a o p ć in sk i ra d n ic i ra d e d n e v n o 12 i 14 s a ti za dn e v n icu o d 18 d o 25 d in a ra . O p ćin sk a u p ra v a g o tovo n ig d je n e p r im je n ju je ra d n ič k o za k o n o d a v stv o , već ga n a sva k o m k o ra k u izi­ grava. Je d in o sre d stv o d a se p o b o ljša p o ložaj o p ć in sk ih ra d n ik a je s te n jih o v a k la sn a sin d i­ k a ln a o rg a n iz a c ija . N a s k u p š tin i se r a s p ra v lja ­ lo i o o d rž a n o m k o n g re su U RSS-a u Z agrebu.76

Beogradske podružnice tramvajskih, elektrofabričkih i općinskih radnika S avez tra m v a js k ih i e le k tro fa b rič k ih r a d n i­ k a p o d u z eo je , p re k o b e o g ra d sk e R ad n ičk e ko­ m o re, k o d M in ista rstv a so c ija ln e p o litik e ak c i­ j u p ro tiv n a m je re u p ra v e p o d u ze ća b e o g ra d ­ sk o g tr a m v a ja i o s v je tlje n ja d a ra d n ik e i n a m ­ je š te n ik e tog p o d u ze ća izdvoji iz sk lo p a općega r a d n ič k o g o sig u ra n ja . Is to ta k o p o d u z eo je ko­ ra k e p ro tiv stra h o v ito g g lo b lje n ja ra d n ik a i n e za k o n ite u p o tre b e žen sk e r a d n e snage. S a­ vez su URS-ovi fu n k c io n a ri istic a li k a o je d n u o d n a jja č ih sin d ik a ln ih o rg a n iz a c ija k o ja »im­ p o n ira sv o jim p la n sk im i siste m a tsk im ra d o m i n a s to ja n jim a d a se š to više p ro š iri i u čvrsti«. O tu d a o vaj S avez č a k i u u v je tim a d ik ta tu re i te šk ih z a ra d n ič k i s in d ik a ln i po k re t« ne sam o d a je sač u v ao sv o je čla n stv o i sve svo­ je ra n ije z ad o bivene te k ovine, već iz d a n a u d a n p o k a z u je iz v je sn o na p red o v an je.« K on­ fe re n c ije S aveza o d rž a n e u lip n ju i s r p n ju 1929. god. bav ile su se n e p o sre d n im p ita n jim a sv ak o dnevnog živ o ta i p o tre b a m a tra m v a jsk ih 76 Radničke novine, Zagreb, 4. V II 1 931; 27. I 1933; 23. II 1934; R adničke n J 17. V II 1931; 16. X II 1932; 20. ” XI, 17. X II 1937; 6. V 1938.

ra d n ik a i slu žb en ik a. Iz m e đ u ostaloga, ra z ­ m a tr a n a su p ita n ja d o n o še n ja službeničkog s ta tu ta u vezi s o s n iv a n je m m iro v in sk o g fo n d a za tra m v a js k o i slu ž b e n ič k o o so b lje p r i elek­ trič n o j c e n tra li, p ita n je iz rad e p ra v iln ik a za p r im a n je o d ije la , go v o rilo se o r a d u i d už­ n o stim a ra d n ič k ih p o v je re n ik a i, n a jz a d , o d u ž n o stim a č la n o v a p re m a sv o jo j sin d ik aln o j o rg a n iz a c iji. 14. i 16. sv ib n ja 1930. o d rž a n e su k o n fe re n c ije za d v ije sm je n e tra m v a ja c a , n a k o jim a je n a jv a ž n ija to č k a d n evnog re d a b ila p ita n je n o vog s ta tu ta o k o m e su o p širn o re fe rira li p re d s ta v n ic i S aveza D ra g u tin T om ić i R ad isla v J a n a č k o v ić . S n o v im s ta tu to m ra d ­ nici s u u g la v n o m b ili zad o v o ljn i, nag lašav ali su je d in o d a se n jeg o v e o d re d b e u p ra k s i t r e ­ b a ju p r a v iln o p rim je n jiv a ti.

je sekcija ra d n ik a voznog park a i izgurana u p rava, k o ju su sačinjavali: p redsjednik Boža Isaković, se k re ta r Aleksa Ivanović, blagajnik K om nen T anasković, članovi Lazar Božić, Milo rad Cirić, M aksim M aksimović, S tanoje Mi­ lić, V ladim ir Milić i Filip Tošović. U ru jn u i listo p ad u 1932. došlo je do oštrog sukoba izm eđu d irek c ije tra m v a ja i osv jetlje n ja i nje­ nih ra d n ik a i službenika. O tom sukobu pisale su novine: »Do po sljed n je n aredbe radno vri­ je m e rač u n a to je tra m v a jsk o m osoblju od šest d o č e trn a e st sa ti za prvu, i od če trn a est do dvadesetdva sa ta za d rugu sm jenu. Sat p rije p u šta n ja tra m v a ja u sao b rać aj, od pet do šest, plaćen je rad n icim a kao prekovrem eni rad, a ta k o isto i v rijem e poslije 22 sata. Pored toga, k očničari i k o n d u k te ri im ali su tri pare od N a k o n fe re n c iji tra m v a js k ih ra d n ik a 3. k o ­ p ro d a je k arte. N ajnovijom naredbom D irek­ lovoza 1931. iz n e se n o je d a je S avez, uz po­ cija je po m a k la rad n o vrijem e na p e t sati iz­ m o ć r a d n ič k ih p re d s ta v n ik a u o p ć in sk o m o d ­ ju tra , p la ćaju ć i n a taj način ovaj sat kao nor­ m alni ra d , a ne kao prekovrem eni rad. Isto bo ru , tra ž io o d n a d le ž n ih o p ć in s k ih v la sti da tako, novom na red b o m predviđena je skala za se p ita n je s lu ž b e n ič k o g o d ije la z ap o slen o g prek o v rem en i noćni rad, po kojoj će za taj o so b lja p ri D ire k c iji tr a m v a ja i o sv je tlje n ja ra d o so b lje p rim a ti 50 p osto m anje nego do u re d i ta k o d a o s o b lje d o b ije o d ije la b e s p la tn o sada. R adnici su posebno pogođeni zato što u z p o v ra t k a d a o n o d o tra je . D ok se to ne d ire k c ija tra m v a ja i o sv je tlje n ja pridržava p ra­ o s tv a ri ra d n ic i n e ć e v ra ć a ti s ta r a o d ije la , kao vo d a k o n tro lo re , sk re tn iča re, kočničare i kon­ š to je to u p r a v a tr a ž ila , j e r su is ta ra d n ic i d u k te re , u slu č aju da n astan e p rekid službe sa m i p la tili, te p r e m a to m e i n jim a p rip a d a ju . N a k o n fe re n c iji je k o n s ta tir a n o d a se »po je­ u slije d k v a ra i drugog, up o treb i za čišćenje sn ijeg a i tom e slično. N ajzad, radnici se oprav­ d in im slu ž b e n ic im a o d s tr a n e p o d u z e ć a za k i­ dan o bu n e što im je D irekcija skinula prod a ju č a so v i p r e k o v re m e n o g ra d a , k a o i to d a c e n a t o d p ro d a tih k ara ta , s tri na dvije pare, se u p o s lje d n je v rije m e z a n a jm a n ju s itn ic u ta k o d a su tim e rad n ičk e dnevnice ukupno i b e z ik a k v ih ra z lo g a k a ž n ja v a ju n o v č a n o m n o ­ ob o ren e za deset, a u nekim slučajevim a i dva­ gi ra d n ic i, t e je o d lu č e n o d a zb o g to g a in te r ­ d e se t posto. R adnici s m a tra ju , da sve to p re d ­ v e n ira Sav ez p re k o R a d n ič k e k o m o re k o d sta v lja s iste m a tsk o sm an jen je radničkih za­ S u d a o p ć in e b e o g ra d s k e . K o n s ta tir a n o je d a ra d a. K o n d u k te ri i k očničari rade od 8 do 10 se u p o s lje d n je v rije m e sve više p u tn ic i k o ji sa ti, a za sv o ju n a p o rn u službu za rađ u ju svega se voze tr a m v a je m r đ a v o o d n o se p re m a slu ž ­ 45 do 50 d in a ra dnevno, m a d a je njihova b e n ic im a . Z b o g to g a D ire k c ija p o s ta v lja n e ­ slu ž b a n e sam o n a p o rn a , nego i puna odgo­ m o guće z a h tje v e s lu ž b e n ic im a , a d a se u isto vo rn o sti. U sto radnici, istič u to da im je Di­ v rije m e n e r a z m a tr a d a li s u b ili u p ra v u ili re k cija , p re m a ra n ije m ugovoru koji je bio na ne.« 12. lis to p a d a 1931. o d rž a n a je k o n fe re n ­ snazi p rije d o n o šen ja S ta tu ta , p laćala kao p re­ c ija o n o v o m p ra v iln ik u za iz d a v a n je o d ije la . ko v re m en i ra d i praznike, prvi dan Duhova, P ra v iln ik je o c ije n je n p o v o ljn im za ra d n ik e . U skrsa, i Božića, za tim V eliki petak i 1. Maj, 20. v e lja č e 1932. o d rž a n a je g o d išn ja sk u p š tin a , ali je sve to uk in u la , p a čak i dnevnicu za a 27. sv ib n ja 1932. o d rž a n e s u d v ije k o n fe re n ­ v rije m e slave.« U povodu toga održa n o je više c ije tra m v a js k ih r a d n ik a n a k o jim a se r a s p ra v ­ k o n fere n cija , n a k o jim a je odlučeno da se do­ lja lo o a k c iji n a o io n a ln ih sin d ik a ta . P o k u ša j sa d a šn je tekovine b ra n e do k ra ja . Posljednja na c io n a ln ih s in d ik a ta d a p o k o le b a i o sla b i k o n fe re n c ija je o d rža n a 3. listo p a d a o. g. u re d o v e S av eza p o tp u n o j e p ro p a o . K o n fe re n c i­ D om u rad n ič k e kom ore. S in d ik a ln a sala bila je s u to o s u d ile k a o n a p a d n ek o lik o » zalu talih je p u n a. G ovorili su A ndrejević, M ilorad Belić, m a lo d u š n ik a k o ji s u p o k u š a li d a s tv o re ž u ti M ilovanović, L uka Pavićević i D ragutin Tomiž, p o k re t tr a m v a js k ih r a d n ik a , zbog čeg a s u o s­ ta li p re z re n i o d sv ih p o š te n ih sv ije s n ih tr a m ­ k o ji su n a jo š trije o sudili p o stu p a k D irekcije tra m v a ja i o sv je tlje n ja , pozivajući sve radnike v a jsk ih r a d n ik a « . d a b u d u složni u svojoj ob ran i. N a k o n fe re n c ija m a o d rž a n im a 4. i 9. s r p ­ O d k o n fe ren c ije Saveza 4. i 9. s rp n ja u Beo­ n ja 1932. s u d je lo v a li su , p o re d tra m v a js k ih g ra d u n ep re k id n o se n a dnevnom red u kon­ ra d n ik a , i k o č ija š i z a p o sle n i u v o zn o m p a rk u , fe re n c ija nalaze žalbe i p ro te sti oso b lja voznog k o ji s u tih d a n a p r iš li o rg a n iz a c iji. F o rm ira n a

89

p a rk a b eo g rad sk e općin e p ro tiv z lo sta v lja n ja i nek u ltu rn o g p o s tu p a n ja o d s tra n e s ta rje š in e o p ć i^ k o g a voznog p a rk a Živka P rav d ića. K o­ n ačno je p re k o G lavnog rad n ič k o g saveza d o s­ tavljen a svim članovim a o p ćin sk o g su d a p is­ m ena o p tu žn ica u k o jo j se, m e đ u o sta lim , navodi: »Sudskim rje še n je m o d 11. m a ja 1932. postavljen je za sta rje šin u o p ć in sk o g voznog p a rk a g. Živko P ravdić. O d m ah p o s tu p a n ju na dužnost, g. Prav d ić je pod ig ao p ra v u d iv lju hajk u n a d cje lo k u p n im o so b lje m voznog p a r ­ ka. R aznovrsno šik a n ira n je , m a ltr e tir a n je p so v ­ kom, tučom , b ezrazložna o tp u š ta n ja sa ra d a itd. bili su sta ln o na d n evnom red u . T ak o je Pravdić na prv o m m je stu o tp o čeo z a b ra n jiv a ti i p rije titi ra d n ic im a da ne s m iju b iti o rg a n iz i­ rani u Savez tra m v a jsk ih ra d n ik a , u k o m e je većina već bila z ačlan jen a, a k o ja je o rg a n i­ zacija inače z akonom p riz n a ta i d o z v o ljen a i sa kojo m S ud op ćin sk i i D ire k c ija tra m v a ja i o sv je tlje n ja već g o d in am a u re d n o s a o b ra ć a ju . Da bi sp rije č io o rg a n iz ira n je o s o b lja voz­ nog p a rk a u sp o m e n u to j o rg a n iz a c iji, g. P ra v ­ dić je o tpočeo v ršiti p ism e n a sa s lu š a n ja n ad dotičnim o so b ljem , iz n u đ iv aju ći im u n jim a to ­ božnja p riz n a n ja da su nagov o ren i i silo m n a ­ tjera n i u o rg an izaciju i to m e sličn o . P o red toga, on je lično p ra tio ra d n ik e k a d a su ovi poslije završenog ra d a o dlazili u R a d n ič k u k o ­ m oru, u kojo j se nalazi s ta n n jih o v e o rg a n iz a ­ cije i p re sre ć u ć i ih ko d u la z a u K o m o ru , za­ bra n jiv a o im da u istu u đ u s p r ije tn jo m , da će svaki koji u K o m o ru uđ e, s u tr a o d m a h b iti o tp u šte n s rad a. O baviješten o ovom e, Savez je o d m a h p re k o svojih p re d sta v n ik a i p r e d s ta v n ik a R a d n ič k e k om ore in te rv e n ira o ko d p re d s je d n ik a O p ći­ ne g. M ilutina P etro v ića i d ire k to ra D ire k c ije tram v a ja i o s v je tlje n ja g. B o re P o p ovića, t r a ­ žeći da se ovakvim p o stu p c im a g. P ra v d ić a stane na čut. I sa jed n o g i sa d ru g o g m je s ta je p red stav n icim a ra d n ik a o b e ć a n o d a će se stv a r izvidjeti. I ta k o je od to g v re m e n a do danas pro šlo neko lik o m jeseci. P ro tiv g. P ra v ­ dića n ije jo š n išta p red u zeto , izuzev š to su tu skoro u k a n c e la riji D irek cije tra m v a ja v rše n a neka saslu ša n ja ra d n ik a zbog žalb i k o ju su ovi pre k o R adničke k o m o re u p u tili D ire k c iji i koja se, p o tv rđ e n ju sa slu ša n ih ra d n ik a , v rše sasvim n epravilno. M eđutim , ni u m eđ u v re m e n u g. P rav d ić ne p re s ta je sa svojim š ik a n ira n je m ra d n ik a . Sa najp o g rd n ijim p so v k am a i p r ije tn ja m a do­ čekuje i isp ra ć a sv akodnevno sta re š in a voznog p a rk a svoje osoblje. A tk o se sam o u s u d i da m u pro tu slo v i, g. Prav d ić ga d o č e k u je sav zapje n u še n o d b ije sa rije č im a »M ožete se žaliti i gospodu Bogu, n išta vam neće pom oći. M eni n itk o n išta ne može«.

90

P ro tiv ovog z a ista rije tk o g i nečuvenog pos­ tu p k a ra d n ic i su se, kao što je već n ap o m e­ nu to , n e k o lik o p u ta žalili svom e S avezu i R ad ­ ničkoj ko m o ri. T ako su , p o re d o stalo g , u p u tili p re k o R ad n ičk e k o m o re D irek c iji tra m v a ja i o s v je tlje n ja p re d sta v k u k o ju je p o tp isa lo oko d v ije sto tin e ra d n ik a . S lu žb en ic i i ra d n ic i p o d u z eća tra m v a j i os­ v je tlje n ja b e o g ra d sk e opć in e , n a ja v n o m sas­ ta n k u o d rž a n o m 9. ožu jk a, k o n s ta tira li su da se n a s to ji izuzeti ovo o so b lje iz sa sta v a općega ra d n ič k o g o sig u ra n ja u b o le sti i n e s re tn im slu ­ ča je v im a. U tak v o j n a m je ri o ni su vid jeli o p a s­ n o st sm a n jiv a n ja sv o jih n a d n ic a i p la ća za iz­ n o s iz d a ta k a za lijekove, lje k a rs k e tro šk o v e, h ra n a rin e i d ru g o , k o je su d obivali o d općeg o s ig u ra n ja i n em o g u ć n o st d a u b u d u ć e snose tro šk o v e lije č e n ja za se b e i sv o ju o b ite lj. Po­ vodom svega ovoga, z b o r z a in te re sira n o g a o p ­ ćin sk o g o so b lja o d lu č n o je p ro te s tira o p ro tiv n a m je re d a se o p ć in sk i slu ž b en ici izdvoje iz sa s ta v a općeg o s ig u ra n ja i tra ž io o d v lade i N a ro d n e s k u p š tin e d a p re d lo ž e n i a m a n d m a n odb ac e. U vezi s tim , z b o r je u sv o jio re zo lu c iju k o ja je b ila d o sta v lje n a vladi, N a ro d n o j sk u p ­ štin i i M in ista rstv u so c ija ln e p o litik e i n a r o d ­ nog z d ra v lja . R e fe re n ti M ilo rad B elić i Bog­ d a n K re k ić k o n s ta tir a li su d a p rilik e u o k ru ž ­ n im u re d im a za o sig u ra n je r a d n ik a d o sad n isu b ile z a d o v o ljav a ju ć e. R a d n ic i u većini slu č a­ je v a n is u m ogli k o ris titi sv o ja z a k o n sk a pra v a, što je k o d n jih , sasv im p riro d n o , stv o rilo i veliko n e ra sp o lo ž e n je p re m a sa m o j u sta n o v i o sig u ra n ja . S m a tr a li su d a k riv ic u za ta k v o sta n je u p rv o m r e d u sn o se po slo d a v ci k o ji su u p o s lje d n je tr i g o d in e p re k o sv o jih k o m e sa ra u p ra v lja li u re d im a i fin a n c ijsk i ih doveli u vrlo te ž a k p o lo ža j. T a k o p re m a iz v je šta ju S re ­ d išn je g u re d a , p o slo d a v ci d u g u ju p o je d in im o k ru ž n im u re d im a više o d 150,000.000 d in a ra raz re z a n o g p rin o sa , o d ko je g se je d n a polovina u z ela o d ra d n ik a , a n ije p re d a n a o sig u ra n ju . » P rotiv ovakve p o litik e p o slo d av a ca u ra d n ič ­ k o m o sig u ra n ju , ra d n ic i se m o ra ju o d lu č n o bo­ riti, ali u p r in c ip u oni m o ra ju isto ta k o o d lu č ­ no b ra n iti u s ta n o v e o sig u ra n ja « . 15. i 18. v e ljač e 1933. n a sk u p š tin a m a Save­ za iz a b ra n o je 12 d e leg ata za savezni kongres. N a k o n fe re n c ija m a 7. i 10. lip n ja ra sp ra v lja lo se o ra d n im o d ije lim a i p re k o v re m e n o m rad u . N a zb o ro v im a 12. i 15. s r p n ja 1933. godine re če n o je d a D ire k c ija n e isp la ć u je red o v n o i n a v rije m e z a ra d e za p re k o v re m e n i ra d , da velik b ro j tra m v a js k ih slu ž b en ik a, k o ji su p re ­ m a slu ž b en o m s ta tu tu s te k li p ra v o n a sta ln o zap o sle n je , n ije ra z v rsta n , te d a se, i p o re d m n o g o b ro jn ih in te rv e n c ija ra d n ič k ih p o v je re ­ n ik a, slu žb e n ic im a n e iz d a ju p riz n a n ic e n a po­ loženu k a u c iju za slu ž b en a o d ije la u iznosu

od 500 d in a ra . P ro te s tira lo se p ro tiv su sp e n ­ do d jeljiv an ja odgovarajućih lijekova, tako i u zija s d u ž n o sti zbog p riv a tn ih d o sta v a k o je se h ra n arin i. Ali i pored svih nedostataka u op­ n e p re is p itu ju , te se r a d n ic i k a ž n ja v a ju a da ćem radničkom o siguranju, radnici konstati­ nisu kriv i. N a z b o ro v im a je re č e n o da je tr a m ­ ra ju da izdvojeno o siguranje općinskih služv a jsk i s a o b ra ć a j u B e o g ra d u je d n o o d n a ja k ­ ben ik a i ra d n ik a ne bi bilo u sta n ju da dade tiv n ijih p riv re d n ih p o d u zeća o p ćine. Ovo po­ ni blizu čak ni ono što radnici dob ija ju od duzeće je u 1932. g o d in i o s tv a rilo o k o o sam općeg osig u ran ja. Radi toga se radnici izjaš­ m iliju n a d in a ra č iste d o b iti. Članove C e n tra ln e n ja v a ju p ro tiv izdvajanja iz općeg osiguranja u p ra v e k o ji in te rv e n ira ju u D ire k c iji p ro tiv i traž e d a o stan u u sastavu cjeline radničkog nep ra v iln o g ra d a , D ire k c ija p oziva n a odgo v o r­ osiguranja.« Z bor je tražio da se ustanovi opći n o st »zbog n ed isc ip lin e « . N a zb o ro v im a je u s­ au to n o m n i fond, nezavisan od bolesničke bla­ v o je n a r e z o lu c ija k o ja je d o s ta v lje n a su d u , gajne, za osig u ra n je svih općinskih radnika i o d b o ru b e o g ra d s k e o p ć in e i M in ista rstv u so­ službenika. c ija ln e p o litik e . Z b o r ikoji je o d rž a n u s u b o tu K o n ferencija 25. i 26. tra v n ja 1934. bila je, 12. kolo v o za 1933. p ro te s tir a o je p ro tiv otp u šu stv ari, k o m em o racija u povodu pogibije 127 ta n ja 60 r a d n ik a . M eđ u o tp u š te n im n alazili su ra d n ik a u ru d n ik u K akanj. 12. svibnja održala se i r a d n ic i s v iše g o d išn jo m slu žb o m . O tk az je podru ž n ic a u prave vodovoda na Belim vo­ je izv rše n tre n u tn o , b ez o tk a z n o g ro k a . N a p a d ­ d a m a ko n fere n ciju o sindikalnom radu, a 24. n u ta je u p ra v a D ire k c ije d a s p r e m a p ro m je n u tra v n ja od rž ala je podružnica voznog parka p o sto je ć e g s t a tu t a k o ji b i lišio ra d n ik e p ra v a sv o ju ko n fere n ciju n a kojoj su kritizirali po­ n a m iro v in u , g o d iš n ji o d m o r, p la ć a n je p re k o ­ jed in i činovnici koji s ra dnicim a postu p a ju vr­ v re m e n o g ra d a , s ta ln o g z a p o s le n ja i n a p re d o ­ lo loše. K o n fere n cija je zahtijevala od D irek­ v a n ja u slu žb i. N a k o n fe re n c iji tra m v a ja c a k o ­ c ije d a se radnioim a d ad u na k orištenje neupo­ j a je o d rž a n a 16. i 23. r u jn a je d n o d u š n o je o d ­ tre b ljiv a s ta ra odijela, k o ja su radnici m orali b ije n a o d g o v o rn o st za sve n e s re tn e slu čajev e v ra ća ti prilik o m preu z im an ja novih. 16. lipnja k o ju D ire k c ija te n d e n c io z n o p r ip is u je tr a m ­ 1934. od rža n e su k o n ferencije podružnica tra m ­ v a jsk im ra d n ic im a . S avez g ra d o v a je p o veo a k ­ v ajaca, voznog p a rk a i vodovoda. K onferencija c iju d a se o p ć in s k i ra d n ic i i slu ž b e n ic i u ci­ tra m v a ja c a in fo rm ira n a je d a uprava Saveza je lo j z e m lji iz d v o je iz o p ć e g a ra d n ič k o g osi­ ra d i n a tom e d a osoblje tram v aja dobije pov­ g u ra n ja i d a se g r u p ir a ju u p o s e b n e b o le sn ič ­ lastic e za vožnju na državnim željeznicam a. k e b la g a jn e . U p o v o d u to g a o p ć in s k i ra d n ic i N a ko n fe ren ciji p o družnice voznog park a go­ i slu žb e n ic i u B e o g ra d u o d rž a li s u 24. o ž u jk a vorilo se posebno o higijenskim p rilikam a u 1934. g od. u v elik o j s a li d o m a R a d n ič k e k o m o ­ k o jim a rad e rad n ici voznog p a rk a prilikom re z b o r n a k o ji j e d o š lo više o d 100 ra d n ik a u to v a ra i isto v a ra g radskog sm eća. R adnik čisi slu žb e n ik a . Z b o r j e o tv o rio M ilo ra d Đ o rđ e ­ ta č k e kolone im ao je p laću od 20 din ara dnev­ vić, k o n tr o lo r tr a m v a ja , a u v o d n a iz la g a n ja no. K o čijaš voznog p a rk a , koji je nekoliko d a li s u M ilo ra d B elić, B o g d a n K re k ić i D ra g u ­ g o d in a u službi, im ao je 40 d inara, a novoprimtin T o m ić. Z b o r se iz ja s n io d a s e o p ć in sk i ljen i 30 d in a ra dnevno. Vozači su imali 30—.■>0 slu ž b en io i i r a d n ic i tr e b a d a o s ig u r a ju u o p ­ d in a ra n a dan. R adilo se na sat. M aksim alno ć em ra d n ič k o m o s ig u ra n ju , j e r u z a je d n ič k o m ra d n o v rije m e iznosilo je 12, a m inim alno če­ o s ig u ra n ju r a d n ik a i n a m je š te n ik a o p ć in sk i tiri sata. P od ru žn ica rad n ik a zaposlenih u u p ­ ra d n ic i v id e v e ć u s ig u rn o s t za te k o v in e k o je ravi vodovoda ra sp rv a lja la je o organizacij­ su d o s a d r a d i o s ig u r a n ja u b o le s ti ste k li. R a d ­ sk im p ita n jim a . Na dvije konferencije tram ­ nic i p r iz n a ju d a u o p ć e m ra d n ič k o m o s ig u ra ­ vajaca, od rža n e 27. i 30. lip n ja 1934, govorilo n ju im a m n o g o n e d o s ta ta k a , k o je b i tre b a lo se o g o d išn jim o d m o rim a i zim skim u n ifor­ u k lo n iti i b o le s n ič k u n je g u r a d n ik a i n a m je š te ­ m a m a , o negativnom odgovoru M inistarstva na z ah tje v za p o v laštenom vožnjom n a željezni­ n ik a u č in iti b o ljo m , n o r a d i to g a b i tre b a lo : ci i o m a te rija ln im tešk o ća m a O kružnog u re­ »R asp isa ti iz b o re za sa m o u p ra v e ra d n ič k o g o s ig u ra n ja ra d i o b e z b je đ e n ja u tic a ja s a m ih r a d ­ d a za o sig u ra n je rad n ik a . Govorilo se i o po­ k u š a ju nac io n aln e o rganizacije »Jugoslovenn ik a n a sv o je o s ig u ra n je . R a d iti n a s p re m a n ju sk e zem lje« d a raz b ije klasne ra d n ič k e sindi­ što b o lje g lije č n ič k o g k a d r a k o ji b i ra d n ik e k a te i d a se u tv rd i m eđu općinskim radnicim a. b o lje ra z u m io i p r e m a n jim a b o lje p o stu p a o . 6. s rp n ja o d rž a n a je kon feren c ija o so b lja voz­ P re d u z e ti sve d a se n a p la te velik i dug o v i — nog p a rk a n a k ojoj je podnesen izvještaj o o k o 200 m ilio n a d in a r a — n o v c a ra d n ič k o g r a d u ra d n ič k ih p o v jerenika. o s ig u ra n ja 'koji leže k o d p o slo d a v a c a . N e u re d ­ Jav n i z b o r svih ra d n ik a i nam ješten ik a n o p la ć a n je r a d n ič k o g o s ig u r a n ja o d s tr a n e tra m v a ja , o s v je tlje n ja i vodovoda na kojem su p o slo d a v a c a u g ro ž a v a r a d n ič k o o s ig u ra n je i govorili M ilorad Belić i B ogdan K rekić održao u r e d o n e s p o s o b lja v a d a u p o tp u n o s ti o d g o v o ri se 11. kolovoza 1934. Z bor je p ro te stira o prop o tr e b a m a o b o lje lo g ra d n ik a , k a k o u p o g led u

91

službenici u o p ć in i k o ji ra d e o d p et d o 10 g o d in a n e m a ju re g u lira n r a d n i o d n o s u sp rk o s p o s to ja n ju sta ro g s ta tu ta . 2. o ž u jk a 1935. o d r­ ža n a je k o n fe re n c ija ra d n ik a z a p o sle n ih u vo­ do v o d u u k a fa n i B ela V oda. Ovoj k o n fe re n ­ ciji p risu stv o v a o je i velik b ro j se lja k a iz sela Zarkova. 6. tra v n ja 1935. god. n a k o n fe re n c iji tra m v a ja c a p o d n e se n je iz v je šta j o in te rv e n ­ ciji k o d D ire k c ije i p re d s je d n ik a zbog n e p ra ­ viln o sti k o je se čin e ra d n ic im a e le k trič n e c en­ tr a le i voznog p a rk a . M. Đ o rđ ev ić je saopćio »da je g o sp o d in p re d s je d n ik izjavio d a ne m ože m ije n ja ti ra d n o v rije m e u voznom p a r­ ku, je r k a d b i ga m ije n ja o b ilo b i to n a šte tu i o n a k o m a lih ra d n ič k ih n a d n ic a , a d ru g ih b u d ž e tsk ih m o g u ć n o sti n em a. P ro tiv ove izjave go sp o d in a p re d s je d n ik a cije li zb o r je p r o te s ­ tirao « . M nogi tra m v a jc i k ritiz ira li su r a d či­ no v n ik a, d a n e č o v je čn o p o s tu p a ju s n jim a , d a se d e r u n a n jih i d a iz in a ta c ije le m jese ce lju d im a n e b ilje ž e n ad n ic e. T o je iz javilo se­ d a m ra d n ik a . Z b o r je u p o z o rio sav e zn u u p ra v u d a a p e lira ju n a d ir e k to r a d a n a tje r a svoje lju d e d a isp ra v n o o b a v lja ju d u ž n o st za k o ju su p la ć e n i. 25. sv ib n ja 1935, n a s a s ta n k u tr a m ­ va jac a, p o d n e se n je r e f e r a t o te k u ć im po slo ­ vim a C e n tra ln e u p ra v e . N a k o n fe re n c iji 31. sv ib n ja o p š ir n o su re f e r ir a li B o g d an K rek ić i L u k a Pavićević o n ovoj u r e d b i k o ju je d o n i­ je lo M in ista rstv o u n u tr a š n jih d e la . R e fe re n ti su u s ta li p r o tiv p o litik e n is k ih r a d n ič k ih n a d ­ 19. i 20. v eljače 1935. god. o d rž a n a je k o n ­ nica, a što se tič e ra z v rs ta v a n ja o s o b lja p re m a n o v o d o n ese n o j u r e d b i is ta k n u to je d a s e oso b ­ fere n cija tra m v a ja c a i o so b lja voznog p a rk a . Nekoliko g ovornika žalilo se n a o d n o se u o p ­ lje b e o g ra d sk e o p ć in e p o to j u re d b i n alaz i u te že m p o lo ž a ju n e g o o p ć in sk o o so b lje o sta lih ho đ e n ju p o je d in ih č in o v n ik a p re m a ra d n ic im a . grad o v a. 20. s r p n ja 1935. god. go v o rilo se o »I po re d velikog b r o ja č in o v n ik a d o g a đ a se po m o ći o tp u š te n im r a d n ic im a i in te rv e n c iji da radn ici n e m ogu d o b iti is p la tu , j e r n isu S aveza u z a je d n ic i s G R S-om , R a d n ičk o m ko­ uvedeni u p la tn i spisak . K a d a r a d n ik o b ilazi m o ro m i C e n tra ln im s e k re ta rija to m ra d n ič k ih činovnike da p ro n a đ e g d je je g re š k a o b ič n o ko m o ra , d a ih se v ra ti n a posao . 11. kolovoza to ne m ože d a istje ra , j e r n e tk o p ije k avu, 1935. glavni re f e r e n t b io je S m a ja D žindrić, netk o čita novine, n e tk o ra z g o v a ra te le fo ­ vozač voznog p a rk a . K a k o je 20. s r p n ja n a re d ­ nom«. K o n sta tira n o je d a su n a d z o rn ic i sv o je ­ b o m u p ra v e voznog p a r k a p ro d u ž e n o ra d n o voljno uveli o p o reziv an je r a d n ik a k o ji iznose v rije m e n a 12 sa ti d n evno, to se je d is k u s ija sm eće p a d o b ija ju o d p o je d in ih firm i za N ovu v o d ila u g la v n o m o to m e . K o n fe re n c ija je is­ ta k la d a je r a d n iš tv o za p o sle n o u voznom p a r­ godinu n a p o jn icu . To o p o re z iv a n je izn o silo je od 50 d o 100 d in ara. N a k o n fe re n c iji se izni­ k u o vom n a re d b o m d e g ra d ira n o n a položaj jelo da je 12. v eljače p o n a re đ e n ju p re d s je d ­ slugu. V ozni p a r k je in d u s trijs k a u sta n o v a nik a uvedeno u voznom p a rk u OGB 12-satno b e o g ra d sk e op ćin e, p a se n je n o ra d n iš tv o n e m ože tr e tir a ti k a o k u ć n a p o slu g a n e k o g b oga­ ra d n o vrijem e, bez p la ć a n ja p re k o v re m e n o g ta ša . D onesen je je d n o g la sa n z a k lju č a k d a se rada. Govorilo se i o d o n o še n ju novog s ta tu ta p re k o n a d le ž n ih ra d n ič k ih u sta n o v a h itn o in­ op ćinsk ih službenika, p a je is ta k n u to d a svi te rv e n ira k o d M in ista rstv a so c ija ln e po litik e , k a k o b i se zau stav ilo ovo b e zak o n je . N a k o n ­ Radničke novine, Beograd. 12. VII 1929- 7 fe re n c iji je izn e sen o d a je u p ra v n ik voznog VIII i 16. X 1931; 26. II, Uvi 16 i 23 VII 7* x' 2. XII 1932; 6. I, 17. i 31. H I, 16. VI 7 i 21 VII p a rk a , k a d a m u s e je d a n z ap o slen i r a d n ik 4. i 11. V III, 29. IX, 17. XI 29 X II 193V 30 ITT žalio d a je nem o g u ć e iz d rža ti 12 s a ti n a p o r­ 1934; 4, 8. i 18. V, 15, 22. i' 29. VI 13 i ’20 VIT n og ra d a n a sun cu , v je tr u i k iši, re k a o : »Radi 'kati! 4/1934 ’ 28' IX ’ U ' X 193^’ U>edin>eni sindi‘ d o k m ožeš, a k a d p a d n e š, zv at ć em o sta n ic u tiv red u k cije p laća za tr i d o se d a m p o s to i dnevr ^ a r im a o d p e t do 18 p o sto . O b ite ljsk i do p unsk i d o d a ta k za šk o lo v a n je d je c e sm a n je n je za 50 posto. P ro te s tira n o je i p ro tiv n am jeravanog sm a n je n ja za 25 p o sto o d p o s to tk a koji tra m v a jsk i ra d n ic i d o b iv a ju o d p ro d a je k a rata i 25 p o sto s m a n je n ja ta r if e za n o ćn i prekov rem en i ra d . Z b o r se je d n o d u š n o izj'asnio protiv p o litik e sm a n jiv a n ja p la ć a i n a d n ic a , je r »takva p o litik a u b ija k o n z u m n u m o ć p o t­ rošačke m ase i im a k ao p o slje d ic u n je n o fizio­ loško ru in ira n je , n je n o p riv re d n o i d u h o v n o onespo so b ljav an je, fizičku d e g e n e ra c iju i zbog sm a n je n ja p o tro š n je , p r o d u b lje n je p riv re d n e krize«. Z bor je s m a tra o da se s m a n je n je m plaće i n a d n ica o so b lju , k o je je i in ače sla b o plaćeno, čini velika n e p ra v d a , j e r je p o g ažen k rite rij po k om e n a d n ic a o d n o sn o p la ć a tre b a d a osig u rav a biolo ški i k u ltu rn i m in im u m eg­ zistencije. 0 isto j tem i r a s p ra v lja le s u i k o n ­ ferencije tra m v a ja c a o d rž a n e 22. i 25. k olovoza 1934. godine. V eliki je b ro j p ris u tn ih u svo­ jim d isk u sija m a ap e lira o n a s v ije s t tra m v a ­ ja ca, n a p o tre b u d a se p o d u p re r a d C e n tra ln e uprave, da se o ja č a sloga. P o d n esen je iz v ješ­ taj o in te rv e n c iji k o d d ire k to ra D ire k c ije zbog sniženja plaća. D ire k to r je re k a o d a u g ra d ­ skom b u d žetu p o sto ji m a n ja k o d 700.000 d in a ­ ra pa je ra d i u š te d a sa o b ra ć a j d o b io 200.000 din ara m an je, ali d a do novog sn iž e n ja n eće doći.79

za h itn u pom oć«. P o d u p ra v o m općin sk o g a voznog p a r k a n ala z ilo se 200 k o č ija ša , šo fera i činov n ik a. Po to j n a re d b i ra d je p o č in ja o u 5 sa ti i tr a ja o d o 12 i o d 15 d o 20 sa ti. P ošto p rip re m n i p o slo v i za v ozače i k o č ija še iznose tri s a ta d n e v n o , to zn ači d a je to o so b lje ra ­ d ilo 15 sa ti n a dan . 12. i 13. r u jn a 1935. god. o d rž a n je z b o r ra d n ik a za p o sle n ih u voznom p a rk u Di­ re k c ije . N a z b o ru je p o d n e se n iz v je šta j o in­ te rv e n c iji s in d ik a ta k o d p re d s je d n ik a b e o g ra d ­ sk e op ć in e , u p o v o d u u v o đ e n ja 12-satnoga ra d ­ n o g v re m e n a . R e fe rira o je M ilo ra d Belić k o ji je ra d n ik e u p o z o rio d a s u sve in te rv e n c ije uza­ lu d n e i d a će m o r a ti sa m i d a z a š tite sv o ja p r a v a i o s ig u ra ju se b i i sv o jim o b ite ljim a m o ­ g u ć n o s t o p s ta n k a p o c ije n i o b u sta v e ra d a . Ni in te rv e n c ije R a d n ič k e k o m o re n i I n s p e k c ije ra d a n is u m o g le p o m o ć i d a se n e z a k o n ito s ta ­ n je p ro d u ž e n o g a ra d n o g v re m e n a p o p ra v i. K a­ d a su se r a d n ic i žalili R a d n ič k o j k o m o ri i In ­ s p e k c iji ra d a , še f o p ć in e je iz jav io d a će svak i ra d n ik k o ji se b u d e žalio b iti o tp u šte n . N a in te r v e n c iju In s p e k c ije r a d a i R a d n ič k e ko­ m o re o d g o v o rila je b e o g ra d sk a o p ć in a d a će p o n o v o u v o đ e n je 8-satn o g ra d n o g v re m e n a b iti vezano u z s m a n jiv a n je n a d n ic a za 50 p o sto . P r e d s je d n ik o p ć in e V la d a Ilić pozv ao je r a d ­ n ič k u d e le g a c iju n a ra z g o v o r o o vim p ita n ji­ m a. N o v in e s u n a k o n tih s a s ta n a k a p isa le da je ra d n iš tv o s p re m n o n a o b r a n u s v o jih te k o ­ v in a i d a n e ć e p r e z a ti n i o d o b u sta v e ra d a . 19. lis to p a d a 1935. god. o d rž a n e su d v ije k o n ­ fe re n c ije tr a m v a ja c a i k o n fe re n c ija o so b lja voznog p a r k a i č is ta č k e k o lo n e. N a k o n fe re n ­ c ija m a je re č e n o d a j e je d n o d u š n a ž e lja svih p ris u tn ih d a Sav ez n a je n e rg ič n ije n a s ta v i s ra d o m n a z a š titi u g ro ž e n ih p ra v a n je g o v ih č la­ n o v a i sv ih r a d n ik a b e o g ra d s k e o p ćin e. U s ije č n ju 1936. g o d in e o d rž a o je S avez tra m v a js k ih e le k tr o f a b r ič k ih i o p ć in sk ih r a d ­ n ik a d v ije k o n fe re n c ije . D ru g a k o n fe re n c ija p re tv o rila se u z b o r. V elik a s a la d o m a R a d ­ n ičk e k o m o re b ila j e p re p u n a . N a z b o ru se re k lo d a j e sv e š to je S avez č in io , o d n o sn o š to je m o g ao d a u č in i d a b i d o šlo d o s p o ra ­ z u m a iz m e đ u r a d n ik a i p o s lo d a v a c a , n ije n iš ta p om oglo . D ire k c ija je o s ta la p r i svom e. U p o s lje d n je v rije m e m je ro d a v n i su p o s ta li sve a ro g a n tn iji, te o d b ija ju d a ra z g o v a ra ju s p re d ­ s ta v n ic im a S aveza. »Ako ž elim o sa č u v a ti sv o ja p r a v a i b r a n iti svoj o p sta n a k , m i m o ra m o u b o rb u « r e k lo se n a z b o ru . G ov o rilo je n e k o li­ k o g o v o rn ik a , m e đ u n jim a i M ilo ra d Belić, s e k r e ta r GRS-a. Z b o r je z a k lju č io , k a k o b i se s u k o b m im o r ije š io , d a se fo r m ir a iz b o rn i s u d u k o ji će u ć i p o d v a p re d s ta v n ik a D ire k ­ c ije i S av eza s tim d a p r e d s je d n ik b u d e n e u ­ tra la n . O to m e s u b e o g ra d s k e R a d n ič k e no­

vine pisale: »Ovom p rilik o m se pokazalo kroz slogu svih tram v ajsk ih službenika da je prošlo vrijem e ka d a se m oglo m eđu n jih unositi sa stra n e raz d o r i zadjevice . . . U dar budi iskru u kam en u i D irekcija tre b a da povede n a j­ o zb iljn ije raču n a d a ova isk ra ne na raste do požara. T rp jelo se dok se moglo, a to je vri­ jem e prošlo. T ram vajci su i ovom prilikom velik pokazali visoku svijest i čekat će m irno da v ide hoće li b iti uviđavnosli kod nadležnih u D irekciji. Inače, Savez skida sa sebe odgovor­ n o st za sve što će n a sta ti ako D irekcija i ovo­ ga p u ta o d b ije p rijedlog Saveza za sastav Iz­ born o g su d a koji bi sva sp o rn a pitan ja trebao d a riješi.« 29. s rp n ja održao se opći sastanak radniš­ tva zaposlenog u voznom p ark u , čistačkoj ko­ loni i gro b lja n sk o m o d sjek u za parkove. 25. i 29. lip n ja održ an e su konferencije tram va­ jac a. 19. lip n ja od rž ala je podružnica vodo­ voda n a B elim V odam a konferenciju, a 20. lip n ja rad n ici voznog p a rk a čistačke kolone. 21. lip n ja 1936. godine o držana je konferencija ra d n ik a o d sje k a za parkove, a 16. su srp n ja ra d n ic i voznog p ark a, čistačke kolone i odsje­ k a za park o v e b e ogradske općine imali zajed­ n ičk i sa sta n a k . N a svim tim konferencijam a govorilo se o tekućem ra d u podružnice i regu­ lira n ju ra d n o g vrem ena, nepravednom raspo­ re d u sm je n a tra m v a jsk ih rad n ik a, vrlo dugim i n a p o rn im b o rb a m a da se p rim ijeni važeći za­ ko n sk i pro p is, a govorilo se i o tom e da veći n a ra d n ik a m o ra ra d iti svojim alatom i da ni za o b a v lja n je n a jp rlja v ijih poslova ne dobivaju r a d n a o d ijela. G ovorilo se i o novčanim kaz­ n a m a k o je se izriču bez isp itivanja krivice ra d n ik a , o sp re č a v a n ju sin d ikalnih konferenci­ j a p ro d u ž a v a n je m rad n o g vrem ena onda kada se one od rža v aju . N a jed n o m od sasta n ak a iz­ n ijelo se d a podru ž n ic e p rip re m a ju kolektivne u g o vore i d a su rad n ič k i povjerenici izloženi p ro g o n im a. O pćinska u p ra v a ra d i na tom e da o p ć in sk e ra d n ik e raz jed in i n a dva tabora. M asovno o k u p lja n je rad n ik a u klasne sin­ d ik aln e org an iz ac ije i val tarifn o štrajk ašk e b o rb e, k o ja se vodila n a sve stran e , potaklo je i op ćin sk e ra d n ik e u cijeloj zem lji da po­ v e d u ž ivlju b o rb u za svoje interese. Savez tram ­ v a jsk ih i o p ć in sk ih ra d n ik a često je isticao »da uk o lik o je uveden neki red i regulirani b a r d o n ekle uslovi rad a , n aro č ito za osoblje zap o slen o u o p ćinskom sa o b ra ća ju , im a se pri­ p isa ti sam o k lasn o j rad n ič k o j organizaciji u o p ć in i i n a p o rim a čitavog klasnog radničkog p o k re ta d a jo j pom ognu«. To je o sobito va­ žilo za p o sto jeć i službenički s ta tu t za cije se d o n o še n je vodila d uga bo rb a , a nakon toga jo š lju ć a b o rb a u vezi s njegovim tum ačenjem

93

i prim jen o m . »Zbog toga što n isu z a štićen i ni reguliran i in teresi i ra d n i o dnosi c je lo k u p n o g opći. kog o so b lja snose kriv icu u p ra v lja č i o p ­ ćine p ri raznim d ire k c ija m a k o ja za ra d n i svijet n ik ad nije im ala dov o ljn o ra z u m ije v a n ja , a još m a n je nekog h u m an o g o sje ć a n ja . Sam Savez tra m v a jsk ih i o p ć in sk ih r a d n ik a n ije bio u s ta n ju , j e r n ije im ao dov o ljn o snage, da cjeloku p n o o so b lje i ra d n ištv o u zm e u zaš­ titu.« G odine 1936. sn aga Saveza tra m v a ja c a i općinsk ih ra d n ik a p o ra sla je uz p o d ršk u d r u ­ gih klasn ih o rg an izacija ta k o d a je p o sta o sposoban »izaći p re d p ro tiv n ik a , p a m a k a r on bio i općina«. S ad a je Savez bio u m ogu ćn o sti da nadok n ad i ono što je ra n ije izgubio i p r o ­ pustio. U tom sm islu on je već duže v rem en a prip rem a o ak c iju k o ja se im a »izvesti m u d ro i sm išljeno«. N je n a deviza je b ila » sačuvati i o b ra n iti sve što je stečen o i izvojevano u k o rist ra d n ik a b eo g rad sk e općine, a u je d n o izvojevali i o sig u ra ti z a š titu svih o n ih k o ji su do tada ostali n ezaštićeni«.

n iza cijsk im p ro b lem im a, a n a sa sta n c im a tra m ­ v a jsk ih ra d n ik a o d rž a n im 22. i 29. r u jn a o su­ dilo se d e z e rtira n je saveznih fu n k c io n a ra k a d a je Savez tre b a o d a p o k re n e važne a k c ije za ra d n ik e . N a s a sta n k u su govorili M ilo ra d Belić i L uka Pavićević u im e G lavnog T adničkog sa­ veza. 15. listo p a d a o d rž an je n a C u k arici sas­ ta n a k ra d n ik a p o d ru ž n ic e V odovoda s B elih V oda. I n a to m se s a sta n k u govorilo o o rg a n i­ za c ijsk im p ita n jim a , o p o tre b i je d in s tv a i slo­ ge, o p o tre b i b o rb e d a se p o d ru ž n ic a o d u p re o n im a k o ji žele d a Savez p re v e d u u p ro tiv n ičk i ta b o r. Z bog to g a se i n a sa sta n k u p o d ru žn ice voznog p a rk a , ko ji je o d rž a n 17. listo p a d a, govorilo o p ita n ju d isc ip lin e i re d a u p o d ru ž ­ nic am a. N a to j je sje d n ic i o d lu č en o d a će sv a tk o tk o se n e p o k o ri volji većine »bez ik akve m ilo sti b iti u k lo n je n iz p o družnice«. 13. s tu d e n o g 1936. g. o d rž ali su ra d n ic i zap o s­ leni u V odovodu k o n fe re n c iju , a 5. i 12. s tu ­ denog 1936. god. o d rž a n i su s a sta n c i p o d ru ž ­ n ice tra m v a ja c a . I n a tim se sa sta n c im a go­ v o rilo o n e p rija te ljim a k o ji b i h tje li d a ra s tu re o rg an izac ije m e đ u o p ć in sk im ra d n ic im a .

M eđutim , rad n ič k o zako n o d av stv o , za k o je su općin sk i rad n ici B eo g rad a s m a tra li d a je P re d sje d n ik b e o g ra d sk e o p ćin e je pro v eo dobro i nap red n o , o p ćin sk o m r a d n iš tv u n ije donosilo n ikakve k o risti, je r ga je b e o g ra d ­ dav n o p la n ir a n u o d lu k u o iz d v a ja n ju o p ć in ­ sk ih ra d n ik a iz o pćeg o sig u ra n ja . 1. p ro sin c a ska općina u p o rn o i s iste m a tsk i izigravala: 1936. g. izdao je n a re d b u p o k o jo j se iz d v a ja ju produžavala je ra d n o v rije m e i n em ilo srd n o p ro g an jala rad n ič k e p o v jeren ik e. Do 1936. go­ svi m je se č n o p la ć e n i i h o n o ra rn i slu ž b en ici iz o p ćega ra d n ič k o g o sig u ra n ja . P r o te s tir a ju ć i dine u sp jela je sm a n jiti p rih o d e ra d n ik a za 45 posto tak o da je, u p ro sje k u , o p ć in sk i r a d ­ p ro tiv te n a re d b e k o jo m je b ilo p o gođeno nik zarađivao 858 d in a ra m jesečn o . S ta tu ti i više od 700 o p ć in sk ih ra d n ik a , zb o r je 10. prag m a tik a k oje su p o sto ja le bile su lije p o s ti­ p ro sin c a 1936. nag lasio d a se b e z p re th o d n o g lizirane, ali se o d re d b e p o v o ljn e za ra d n ik a o d o b re n ja M in istra s o c ija ln e p o litik e i n a ro d ­ nisu ispunjavale, a n ep o v o ljn e su se p rim je ­ nog z d ra v lja n e m o g u iz d v a ja ti p o je d in e g ru p e njivale u p o o štre n o m o bliku. ra d n ik a iz o pćeg o sig u ra n ja . Z b o r je k o n s ta ti­ 23. s rp n ja 1936. godine, n a v elikom sa s ta ra n ­o d a ovakovo o d o b re n je n e p o sto ji, p a je ku u Belim V odam a, ra sp ra v lja lo se o k o lek ­ p onovio već ra n ije d o n e se n u re z o lu c iju u ko­ tivnom ugovoru. R ečeno je d a je zn ačaj k o ­ jo j se o su đ iv alo c ije p a n je i sla b lje n je općeg i je d in stv e n o g o s ig u ra n ja . M ala b o le sn ič k a b la ­ lektivnog ugovora u to m e što o n u je d in ju je sve općinsk e ra d n ik e B eo g rad a u b o rb i za p o b o lj­ g a jn a , k a o što b i b io ta k a v b o le sn ičk i fo n d b e o g ra d sk e o p ćin e n ije u s ta n ju , č ak i k a d a šan je ra d n ih u v je ta , p a je n a ja v lje n velik opći b i h tio , d a p ru ž i o n u p o m o ć k o ju p ru ž a ju u r e ­ zbor svih ra d n ik a i slu žb en ik a b eo g ra d sk e općine. P u t ka kolek tiv n o m u g o v o ru p o d ije ­ d i sv o jim čla n o v im a i p r i ta d a š n je m lošem u p ra v lja n ju . Z b o r je k o n s ta tira o d a su se od lila je o rg an izacija n a m ale eta p e . U p rv o j etapi tražila se k o n c e n tra c ija svih snaga. Go­ slu ž b en ik a op ć in e od u z eli p rin o s i za b o le sn ič ­ vorilo se je da je u sp je h stro g o vezan uz ko o s ig u ra n je u op ć in i, p a im o p će o sig u ra n je sigurno odlu čiv an je i b rz o d je lo v an je. P ro tiv više ne d a je z d ra v stv e n u z a štitu , a o p ć in a im kolektivnog ugovora k o ji b i o b u h v a tio sve ra d ­ to u n a p r ije d n ije o sig u rala.10 nike usta li su oni koji su sta tu to m d o b ili m i­ Do 1937. g o dine p o sto ja la su dva s ta tu ta rovinsko o sig u ran je i z a g a ra n tira n u s ta ln o s t u za ra d n ik e b e o g ra d sk e općin e . Je d a n s ta tu t službi. Z ahtijevalo se da i za d n e v n ič a re tre b a obu h v a ća o je a d m in istra tiv n o o d je lje n je , vo­ tražiti d a se n jihov položaj re g u lira s ta tu to m dovod i te h n ič k u d ire k c iju , a d ru g i d ire k c iju ili, ako ne to, da kolektivni u g o v o r o b u h v a ti sam o n jih , da im on g a ra n tira tje d n i o d m o r, godišn je odsu stv o kao i dnev n ice za v rije m e «° Radničke novine, Beograd, 1. i 8. III, 15. IV, vojne vježbe. N a sa sta n k u k o ji je o d rž a n 26. 31- V 7 . y i, 26. VII, 16. i 30. V III, 5. i 28. IX, 7. ru jn a za ra d n ik e voznog p a rk a , čista č k e ko­ XI 1935; 31. I, 15. V. 26. VI, 24. i 31. V II, 2. 9, 23. 1 30. X, 5, 13. i 20. XI, 18. X II 1936; Ujedinjeni lone i o d sje k a za p arkove, govorilo se o o rg a ­ sindikati, 9-10/1935.

94

tra m v a ja i o s v je tlje n ja . N ovi p re d lo žen i s ta tu t o b u h v a tio b i r a d n ik e cije le o p ćine. O c je n a o p ­ ćin sk ih r a d n ik a b ila je : »To je lije p o i p a m e t­ no«, ali s u u s ta li p r o tiv to g a d a se s ta tu t d o nese sa m o r a d i to g a d a » p o jed in a g o spoda d o b iju polo žaj g e n e ra ln o g d ire k to ra « . U p ri­ p r e m a m a n o vog s ta t u t a n is u su d je lo v a li ra d ­ n ici i slu žb en ici, ia k o su tre b a li b iti pozvani p r e d sta v n ic i Saveza tra m v a js k ih e le k tro fa b ­ rič k ih i o p ć in s k ih ra d n ik a i slu ž b e n ik a Ju g o ­ slavije, k a o p re d s ta v n ic i o r g a n iz ira n ih ra d n ik a i slu ž b e n ik a o p ć in e . »M islilo se, m o ć i će se to b ez u d ru ž e n ja , b ez o rg a n iz a c ije , p a k a k o n jim a s k ro jim o k a p u , ta k o m o r a ju d a je nose.« N ovi s ta tu t n ije p re d v id io s is te m a ts k u p la ć u od 420— 460 d in a r a m je s e č n o z a slu ž b e n ik e i r a d ­ nike. N ije p r e d v id io n i ra d n o v rije m e ali je za to za » g en eraln o g d ir e k to r a p re d v iđ e n o da n e ra d i više o d 3— 4 s a ta n a d an«. S ta tu t je pov eć a o i g o d in e slu ž b e p o tr e b n e z a u m iro v lje ­ n je. Po s ta r o m s ta tu tu , za p u n u m iro v in u b ilo je p o tre b n o 27 g o d in a , slu ž b e za sa o b ra ć a jn o o so b lje , a za ra d n ik e i slu ž b e n ik e , k o ji ra d e n a vo d o v o d n o j m re ž i, 25 g o d in a. Po novom s ta tu tu u m iro v in u s u o b je g ru p e ra d n ik a m o ­ gle s n a v rš e n ih 30 g o d in a slu žb e. T ra m v a jc i s u p o s ta v ili p ita n je d a li je »m oguće k o č n i­ č a ru ili k o n d u k te r u tra m v a ja , vo začu te r e tn ih ili lu k s u z n ih k o la iz d rž a ti 30 g o d in a iz d a n a u d a n n a n o g a m a . A k a k o te k ra d n ic im a u vo­ d o v o d n o j m re ž i, k o ji zim i m o r a ju p o c ijeli d a n d a r a d e n a c ije v im a p o 6— 7 i više m e ta ­ ra , u u tr o b i ze m lje , d a ra d e u v o d i d o po jasa.« 6. o ž u jk a 1937. g o d in e o d rž a n a je u B eo­ g r a d u g o d iš n ja s k u p š tin a p o d ru ž n ic e voznog p a r k a i č ista č k e k o lo n e. D ra g o lju b J a n k o v ić je p o d n io iz v je šta j o r a d u p o d ru ž n ic e . O fi­ n a n c ijs k o m s ta n ju iz v ije stio je P e ro R a d o sa v ­ ljević. P o d ru ž n ic a j e o d 1. s ije č n ja 1936. d o 1. s ije č n ja 1937. u p la tila za c e n tr a lu 19.562 d in a ra , a u tr o š ila sveg a 3455 d in a ra . R a d isa v S to ja n o v ić j e u im e N a d z o rn o g o d b o r a izvi­ je s tio d a je p o d ru ž n ic a d o b ro p o slo v a la . S k u p ­ š tin a je o b a v ije š te n a d a je p o d ru ž n ic a tr a ž ila o d p re d s je d n ik a o p ć in e p o v e ć a n je p la ć a čista č k o j k o lo n i i v o zn o m p a r k u i d a se n e o t­ p u š ta ju r a d n ic i u o d s je k u z a p a rk o v e , a d a je o vaj o d g o v o rio d a će se ra d n ic im a izići u s u s ­ r e t č im se s tv o re b u d ž e ts k e m o g u ć n o sti. U n o v u u p r a v u u šli su : L a z a r Božić, S e lim ir C enić, S te v a n K re č k o v ić , C v eto M ak sim o v ić, M a rk o M iro sa v lje v ić , V ito m ir M itro v ić, D im i­ tr ije P ešić, P e ta r R ad o sa v lje v ić , R a d isa v S to ­ ja n o v ić , A ra n đ e l S to šić , C v ija n T ešić, S ta n k o V ajić, a z a m je n ic i: O s to ja B irić, S lav k o D ra ­ g a n , Đ u ro Ilić, D r a g u tin K o stić , C v ija n K uz­ m a n o v ić , S tip o N ov ak o v ić, Đ o rđ e R a jić , A n d ra T in te r, M a rk o V u k a šin o v ić i R a d a V uković.

28. veljače 1937. održana je godišnja skup­ š tin a podružnice vodovoda. U izvještaju je re­ čeno d a se m nogo p u ta interveniralo, posebno zbog za h tjev a ra d n ik a da im poslodavac da a la t i ra d n a odijela. Z ahtijevala se i povišica svim radnicim a, posebno onim a kojim a su plaće m an je od 22, 25 i 30 din a ra na dan. In ­ te rv en iralo se i u povodu o tp u šta n ja radnika, i to m se p rilikom uspjelo: uveden je 14 dnev­ ni o tkazni ro k koji je do ta d a iznosio sedam d ana. U novu u p rav u podružnice izabrani su: N ikola B ranković, Radisav Golubović, Josip H m e t, D ragoljub Janković, Josip K iseljak, Lju­ b a K rto n o šić , L uka L orencin, Pavle O rguljan i M ilovan Živanović. T ram v ajci su 28. listo p ad a 1937. održali dva d o b ro posjeć en a sasta n k a. P re d sjed n ik podruž­ nice P. Ign jato v ić o p širn o je govorio o osigu­ r a n ju ra d n ik a, re g u lira n ju položaja i povišici. »Povišicu ćem o dobiti« — rekao je on — »i to v rlo m izernu. A i to ne bi dobili da nism o o d rž ali on aj n aš veliki sasta n ak svih općinskih službenika«. Savez tra m v ajsk ih , e lek tro fab rič­ k ih i o p ćin sk ih ra d n ik a i službenika sazvao je z b o r u D om u rad n ič k e k om ore 26. studenog 1937. Z bor je u tv rd io da su, prem a zvanićnim po d acim a , životne p o treb e u 1937. godini p o rasle za č itavih 30 posto, što je teško pogo­ d ilo sve ra d n ik e i službenike, osobito one s m in im a ln o m za rad o m , a da je istovrem eno b e o g ra d sk a op ćin a svim svojim radnicim a i slu ž b en icim a sm a n jila zara d e — plaće. Izne­ seni su i p o daci o sm a n jiv a n ju zarada: tri i p e t p o sto u 1931. godini svim a koji su imali v iše o d 1800 d in a ra m jesečno, zatim dva, tri i č e tiri p o sto u 1934. godini svim a koji su im ali više od 1000 d in a ra m jesečno i dva do č e tiri p o sto svim a u 1936. godini. Pored ovoga s m a n je n i su d o p u n sk i dodaci: u 1934. godini za 50 p o sto, 1. s rp n ja 1935. godine za 10 pos­ to, 1. listo p a d a 1935. godine za 10 p osto i 1. lis to p a d a 1936. godine za 20 posto. Dnevničarim a , k o ji su im ali više od 60 d in a ra dnevno D ire k c ija je , 1934. godine sm a n jila p rim a n ja z a tri p o sto a 1936. godine, na osnovi U redbe 3742/1 od 17. r u jn a 1935, sm an jila je dnevnice o d 31 do 40 d in a ra za č etiri posto, od 50 do 65 d in a ra za p e t p o sto, a od 70 d in a ra za šest p o sto. K o n sta tira n o je d a se zara d e velikog bro ja ra d n ik a k re ć u od 20 do 30 d in a ra dnevno, i to sam o za d an e k a d a rad e . »Jasno je da, s ob­ ziro m n a sk u p o ć u u B eogradu, ra dnici sa ovo­ likom za ra d o m i p rije p o s k u p lje n ja životnih p o tre b a n isu m ogli p o d m iriti ni n a josnovm je fiziološke potrebe.« Posebno se rasp ra v lja lo o n e p r id ria v a n ju p ro p isa S ta tu ta , o razvrstava­ n ju slu žbenika. Ia k o je S ta tu to m bilo pred ­

95

viđeno da se n ak o n slu žb o v an ja od tr i godine r a d n j i im aju ra z v rsta ti, o d 1933. go d in e n i­ jed a n službenik n ije ra z v rsta n . A b ilo je s užbenika i s p e t do 15 go d in a n e p re k id n o g služ­ bovanja k oji jo š n is u bili ra z v rsta n i. B eo g rad ­ ska općina je, p ro tiv n o p o sto je ć im zak o n sk im propisim a, p a čak i p ro tiv n o p o se b n o m rje š e ­ n ju m in istra so cijaln e p o litik e i n a ro d n o g zdravlja, izuzela iz općega ra d n ič k o g osigura n ja sve svoje re g u lira n e slu žb en ik e, lišav a­ ju ć i ih na ta j način pom oći u s lu č a ju b o le sti i nezgode. P riv re d n a pod u zeća b e o g ra d sk e o p ­ ćine ne p rim je n ju ju Zakon o z a štiti ra d n ik a i službenika, k ao da uo p će ne p o sto ji. T ako, na prim je r, izvjesne s tru k e r a d n ik a n e m a ju n o rm aln o ra d n o v rijem e (ra d n ici voznog p a r ­ ka i čistačk e kolone); p re k o v re m e n i ra d zavodi se i o d re đ u je p ro tiv n o p ro p isim a p a ra g ra fa 8. Zakona o z a štiti ra d n ik a i ne p la ć a se u sk la d u sa zakonom , a ra d n ic im a se ne isp la ć u je n a d ­ nica za sedam p rv ih d a n a b o lo v an ja, k a k o to p ro p isu je p a ra g ra f 219. Z ak o n a o r a d n ja m a . R adnici i službenici tra ž e o d m je ro d a v n ih fa k ­ to ra beo g rad sk e o pćine d a se po v ise p laće svim ra d n icim a i služb en icim a s ra z m je m o p o ­ većanju životnih tro šk o v a. Z b o r je tra ž io d a se radnicim a, čije se zara d e k re ć u o d 20 d o 30 d in ara dnevno, d ad e i p o se b n a povišica, b a ­ rem toliko da sa za ra d o m m ogu s k ro m n o i h igijenski živjeti, da se p rim ije n e p ro p is i S ta ­ tu ta o re g u lira n ju slu žb en ik a n a sve k o ji su stekli ta p rav a, da se re g u lira n im slu ž b e n i­ cim a om ogući o sig u ra n je ko d op ćeg a ra d n ič ­ kog o sig u ran ja, te d a se n a re d i d a se svi za­ konski p ro p isi o za štiti ra d n ik a i slu ž b e n ik a ubuduće s trik tn o p rim je n ju ju . Z b o r je o d re ­ dio delegaciju k o ja je p re d s je d n ik u o p ćin e pred ala rezo lu ciju i p o re d to g a izložila sve teškoće ra d n ik a zap o slen ih u o p ć in sk im p o d u ­ zećim a. Podru žn ica o d sje k a za p a rk o v e iz v ije stila je na sasta n k u 29. o ž u jk a 1938. d a p o slo d av ac sm a tra da ra d n ici zaposleni u O d sje k u za p a r ­ kove ne sp a d a ju ni po d je d a n p ro p is ra d n ič ­ koga z a štitn o g zak o nodavstva, p a č a k n i p o d propise U redbe o u tv rđ iv a n ju m in im a ln ih n a d ­ nica, po kojo j je m in im a ln a n a d n ic a za g ra d B eograd tri d in a ra n a sat. U o d s je k u za p a r ­ kove rad ilo se 9— 16 sati d n evno za n a d n ic u od 25 d in ara. N adležni o rg an i iz b e o g ra d sk e općine tv rd ili su da se ove ra d n ik e tre b a t re tira ti kao p o ljo p riv re d n e ra d n ik e . M eđ u tim , to su bili pom oćni i k v alificiran i ra d n ic i kao i oni sa stru č n o m sp rem o m , te su o b a v lja li stru čn e radove (u ređ iv an je i o d rž a v a n je p a r­ kova, ra sad n ik a, zoološkog v rta). P o d ru ž n ic a je zahtijev ala da se i n a n jih p rim ije n e p ro p isi Zakona o z a štiti rad n ik a. Pod ru žn ica tra m v a j­ skih ra d n ik a održala je svoje sk u p štin e 9. i

13. tra v n ja 1938. u m a lo j sali D om a R ad n ič k e k om ore. O p ćinski ra d n ic i iz e le k trič n e c e n tra ­ le, vodovoda, o d sje k a za p a rk o v e , voznog p a r­ ka, sa o b ra ć a jn o o so b lje i činovnici, dnev n iča ri, o d rž ali su 2. s rp n ja u velikoj sali R ad n ičk e k o m o re opći zb o r. Z b o r je o tv o rio p re d sje d n ik Saveza B o ra M arković. P o slije to g a po d n e sen i su iz v je šta ji o u v je tim a r a d a p o p o je d in im o d je lje n jim a u svim o p ć in sk im p riv re d n im po­ duzećim a. Izv ije stili su S tev an K rečk o v ić za vozni p a rk , B o g o m ir Pavlović za sa o b ra ć a jn u m režu, Filipović za D ire k ciju , S ta n a rić za O d sje k p a rk o v a , S ta n isla v Lazić u im e se k cije o p ć in sk ih n a m je š te n ik a — d n e v n iča ra. Iz n ji­ h o v ih iz v je šta ja m oglo se ja s n o v id je ti d a su o p ć in sk i ra d n ic i i n a m je šte n ic i izloženi većoj i težoj e k s p lo a ta c iji, p a č a k i š ik a n ira n ju , no m nogi ra d n ic i u p riv a tn im pod u ze ćim a. Go­ vo rn ici su naveli č ita v niz k o n k re tn ih p rim je ­ ra i slu č a je v a k o ji su te šk o o p tu živ ali u p ra v lja ­ če u o p ćini. Po n a re đ e n ju ta d a š n je g p re d s je d ­ n ik a o p ć in e i b ivšeg d ire k to ra e le k trič n e c en­ tra le B o re Popovića, r a d n ic im a o p ć in sk ih po­ du z eća za p o s lje d n jih n ek o lik o g o d in a u s k ra ­ ćiv a n a su m n o g a p ra v a k o ja su p r ije toga uživali. P ro izv o ljn im tu m a č e n je m ra z n ih za­ k o n sk ih p ro p isa , p ra v iln ik a , n a re d a b a i s ta ­ t u ta o sp o re n o je i o no što je ra d n ic im a i slu ž b e n ic im a za k o n o m p riz n a to . T ak o je veli­ k o m b r o ju o p ć in sk ih ra d n ik a i slu ž b en ik a os­ p o re n o p ra v o n a u d ru ž iv a n je , b ir a n je p o v je ­ re n ik a , s o c ija ln o o s ig u ra n je i slično. Sve je to u č in je n o p o d izgovorom d a je »položaj ra d ­ n ik a re g u lira n p o se b n im p ro p isim a z ak o n a o o p ć in a m a i slu ž b en o g p ra v iln ik a (sta tu ta).« U s tv a ri to se re g u lira n je sa s to ja lo u to m e da je v e ćin a ra d n ik a , k v a lific ira n ih i n ek v alifici­ r a n ih , ra d ilo za m nogo n iž u n a d n ic u o d ra d ­ n ik a u p riv a tn im p o d u z eć im a, d a je n jihovo ra d n o v rije m e bilo duže no š to je p ro p isa n o za k o n o m , a p re k o v re m e n i se ra d n ije plaćao, d a se ra d n ic im a i slu žb e n ic im a re d o v n o n a­ p lać iv a o p rin o s z a o s ig u ra n je , a u slu ča je v im a b o le sti ili n e sre ć a n a ra d u n isu d obivali n i­ k a k v u p om oć. Z b o r je je d n o g la sn o p rih v a tio re z o lu c iju k o ja je b ila d o s ta v lje n a v la d i i op­ ć in sk o m o d b o ru . G o d išn ja sk u p š tin a p o d ru ž n ic e tra m v a ja c a o d rž a la se 5. s r p n ja 1939. godine, a p o d ru ž n i­ c a ra d n ik a O d sje k a za p a rk o v e o d rž a la je svo­ j u re d o v n u g o d išn ju sk u p š tin u 8. s rp n ja 1939. »T ražim o a n k e tu d ire k c ije tra m v a ja i o sv jet­ lje n ja ; a k o je ja v n o d o b ro n a jv iši za kon, o n d a tre b a r a d n ic im a DTO o m o g u ć iti d a slo b o d n o iz n esu p re d je d n o m o b je k tiv n o m a n k e tn o m k o m isijo m sve o n o š to znaju« — p isa le su R a d n ič k e n o vine n a k o n in te rv e n c ije k o d p re d ­ sje d n ik a V lade Ilić a i op ćin sk o g o d b o ra . N jih su u p o z o rili n a n e p ra v iln o sti i zlo u p o tre b e za

ko je su saznali. »N aša je d u ž n o st d a to sao p ­ ćim o. A d u ž n o s t o p ć in e je d a to p ro v je ri i da k riv ce k azni. P o k re n u li sm o izvjesne stv ari. S ta v ili sm o n a d n ev n i re d n ek e p o jave. U ka­ zali sm o d a je s ta n je u DTO tešk o , d a je iz­ v je sta n dio k o m a n d n o g a p a r a ta u p le te n u je ­ d a n p ro c e s, k o ji je u tv rd io n jih o v u odgo v o r­ n o st i š te tu za o p ćin u . T o je d jelo v alo kao o tk rić e , k a o p rv o ra z re d n a se n zacija. T ražili sm o a n k e tu . T ra ž ili sm o d a se s ta n je išč ita jo š je d n o m . U sv a k o j većoj ra d io n ic i govori se o n e p ra v iln o s tim a i z lo u p o tre b i. DTO n ije ta k o la k o p o v e sti p o s tu p a k . M o ra se žalb a p o d n ije ­ ti p re k o šefa, p a m a k a r se ra d ilo i o sam o m šeh i. Ako se p o d n e se n e p o s re d n o ž a lb a višem sta rje š in i, ta j p o s tu p a k se s m a tr a k a o d isci­ p lin sk i p r e k r š a j. S lu ž b e n ik za je d n u k riv ic u m ože b iti k a ž n je n u k o ro m . P o slije p ism e n o g u k o ra , d o laze n o v č a n e k a zn e i o tp u š ta n je s po sla . P o s to ji č ita v n iz ž alb i k o je su u p u ć e n e d ire k tn o d ire k c iji, ali o n e n isu u z e te u p o s tu ­ p a k . P o d n o sio c i d ir e k tn ih ž alb i tre b a li b i ići p r e d d is c ip lin s k i s u d , m e đ u tim ni n jih o v a k ri­ vica se n e is p itu je , već ih se o tp u š ta iz služ­ be. R a d n ic i im a ju p ra v o d a p o d n o se žalb e a p s o lu tn o sv a k o m e . R a d n ic i n is u g rije šili. Ok ru ž n i s u d za g ra d B e o g ra d d o n io je r je š e ­ n je u k o m e se k o n s ta tir a z lo u p o tre b a o p ć in ­ sk e im o v in e u k o r is t ru k o v o d e ć ih k a d ro v a DTO (D ire k c ije ). U ra d io n ic i DTO ra d n o m sn a ­ gom i m a te r ija lo m D TO iz ra đ e n a su d v a m o ­ to r n a č a m c a , d v a o r m a r a , je d a n o to m a n , p u n i m je se c d a n a ra d ila su d v a k v a lific ira n a r a d ­

nik a na opravci i politiran ju nam je štaja u kući jednog od šefova. Drugom je radnom sna­ gom i m aterijalo m DTO renovirana kuća. R ad­ n ici DTO napravili su kom pletan radio ap arat i izradili je d n u kin o a p aratu ru . Sve su to preaizni i vrlo skupi poslovi n am ijenjeni ličnoj u p o tre b i šefova. Oko 30 inženjera i tehničara alatn ica , m jesecim a nisu dolazili na rad, a prim ali su plaču. R adila su se po na crtu razna p o s tro je n ja ko ja su bacana u sta ro željezo. K upovale su se skupe m ašine koje se nisu u p o tre b ljav a le, a radionice su o stajale m jese­ cim a bez sitnog i jeftinog a lata bez kojeg sc nije m oglo rad iti. Sve to bilo je poznato i ra ­ n ije m o p ćinskom odboru. R anija ekipa grad­ sk ih otac a je bila obaviještena o serijam a ovih zlo u p o treb a . Ali n itko se nije našao da p o k ren e ovo p ita n je i da p rovjeri obavješte­ n ja k o ja je dobio. N ije zbog toga što bi nje­ govo p o k re ta n je dovelo u vezu čitav niz po­ ja v a, k o je b i ja sn o pokazale da se Beograd nalazio n a p u tu d a p reo tm e slavu Cikaga od p rije d ese t godina«. U bo rb i ra dnika protiv n e d o zvoljenih p o stu p a k a p o jedinih šefova Di­ r e k c ije sve do ta d a su plaćali ceh sam i ra d ­ nici. N ajveći b ro j od n jih n a jp rije je kažnjen, a o n d a o tp u šte n s posla. O stali radnici pre ­ m je šte n i su n a d ru g a i teža rad n a m jesta i poslove.81 81 Radničke novine, Beograd, 15. I, 12. III. 12. X I, 3, 17. i 24. X II 1937; 8. IV, 8. VII 1938; 14. i 28. VII, 4. V III 1939.

RAD S ORGANIZACIJAMA P IT Iz v rš n i o d b o r S a v eza s tr u č n ih ž e lje z n ič a r­ sk ih o r g a n iz a c ija B a n o v in e H rv a ts k e d o n io je n a sje d n ic i 4. lis to p a d a 1940. o d lu k u d a stu p i u tje š n je veze s o rg a n iz a c ija m a p o š ta n s k ih slu ž b e n ik a . P o stig n u t j e s lije d e ć i sp o ra z u m : » Iz m e đ u p r e d s ta v n ik a S av eza s tr u č n ih željez­ n ič a r s k ih o rg a n iz a c ija B a n o v in e H rv a ts k e , O r­ g a n izac ije p o š ta n s k ih čin o v n ik a b a n o v in e H r ­ v a ts k e i O rg a n iz a c ije p o š ta n s k ih , b r z o ja v n ih i tele fo n s k ih z v a n ič n ik a i slu ž ite lja b a n o v in e H rv a ts k e p o s tig n u t je već n a p rv o m s a s ta n k u sp o ra z u m p o s lije d e ć im to č k a m a : d a se p ro ­ d u ž i r a d n a s tv a r a n ju S av eza ž e lje z n ič a ra i p o š ta r a n a p o d r u č ju b a n o v in e H rv a ts k e . Da se ž e lje z n ič a ri i p o š ta r i b o lje u p o z n a ju p o tr e b ­ n o je d a p re d s ta v n ic i i je d n ih i d r u g ih p r i­ s u s tv u ju sje d n ic a m a b r a ts k ih o rg a n iz a c ija . Da

u A kcionom o d b o ru željezničari i p o štari na­ s tu p a ju z a je d n ič k i i d a što je m oguće više a k tiv iz ira ju ra d Akcionog o dbora. Da se izne­ se p rije d lo g da se stv o ri Savez organizacija d rž a v n ih i ja v n ih n a m je šte n ik a u koji bi u ša o je d n a k i b ro j p re d sta v n ik a iz Zagreba, B eo g rad a i Ljubljane.« O snivačka sk u p štin a o rg an izacije PTT služ­ b e n ik a B anovine H rv a tsk e o d rž a n a je 12. siječ­ n ja 1941. godine. N a n jo j je z ak ljučeno d a je p o tre b n o u svim većim m je stim a održa ti za­ je d n ič k e s a sta n k e že lje zn iča ra i p o štara , kako bi se d o bio p ris ta n a k n a jšire g član stv a za stv a ra n je zajed n ičk o g Saveza.82 u Isto, 8. XI 1940; 2. I 1941.

97

Ni. sjed n ici Izvršnog o d b o ra SSŽO B H k o ja je o d - a n a 24. sije č n ja 1941. i k o jo j su p ris u s ­ tvovali i p red stav n ici o rg an izacije p o šta n sk ih činovnika, p o šta n sk ih zvan ičn ik a i slu ž ite lja zaključeno je da se o rg a n iz ira ju g o d išn je sk u p ­ štine S S 2 0 B H u većim m je stim a u s u ra d n ji željezničara i slu žb en ik a PTT, j e r p o š ta n s k i službenici p o k azu ju velik in te re s za s u ra d ­ njom . Sred in o m 1938. godine u p o šti Z agreb 2 organizirali su lijevo o rije n tira n i i n a p re d n i PTT radnici k ru žo k k oji je p ro u čav ao n a p re d ­ nu lite ra tu ru te jc d jelovao m eđ u slu žb en icim a pošte. Početkom 1939. godine M jesn i k o m ite t KP preuzim a ru k o v o đ en je a k tiv o m sim p a tiz e ra KP u PTT. Iste godine ovaj a k tiv p re u z im a upravu po d o d b o ra U d ru žen ja PTT slu ž b e n ik a Pošte Z agreb 2. K rajem 1940. i p o č e tk o m 1941. godine svi p o d o d b o ri u d ru ž e n ja n a p o d ­ ru č ju zagreb ačk e d ire k c ije , što znači n a p o d ­ ru č ju većeg d ijela H rv atsk e, bili su u ru k a m a nap red n ih PTT službenika.

Akcioni odbor organizacija javnih namještenika banovine Hrvatske i jedinstveni front svih namještenika u zemlji Liniji K om u n ističk e p a rtije Ju g o sla v ije p r i­ bližile su se 1939. g odine m noge o rg a n iz a c ije d ržavnih i sa m o u p rav n ih slu žb en ik a. O snovan jc Akcioni o d b o r k oji je p ro p a g ira o za h tje v e KPJ i p o k re ta o činovnike, a g ro n o m e, advokatske p rip rav n ik e, liječn ik e, s tru č n a u d r u ­ ženja m in ista rstv a sa o b ra ć a ja u b o rb u za te zahtjeve. I u Z agrebu je fo rm ira n A kcioni o d b o r o rg an izacija ja v n ih n a m je š te n ik a (AO). Glas željezničara p isao je: »Bilo je n eo p h o d n o po treb n o d a se sve o rg a n iz a c ije d rž a v n ih i sam oup rav n ih slu žb en ik a n a đ u na o k u p u , k ak o bi m eđusobnim k o n z u ltira n je m i zaje d n ič k im a k cijam a p o stigle što veće u sp je h e u b o rb i za d o b ro b it svog član stv a. Zbog toga je n a­ stao Akcioni o d b o r o rg an izacije ja v n ih n a m je ­ štenika B anovine H rv a tsk e u k o jem su se našle, na zajed n ičk o m p o lju ra d a , slije d e ć e organizacije: Savez ja v n ih n a m je šte n ik a , Savez stru č n ih željezn ičarsk ih o rg a n iz a c ija B anovine H rvatske, O rganizacija p o šta n sk ih č in o v n ik a banovine H rv atsk e, Savez d ru š ta v a g ra d sk ih službenika banovine H rv a tsk e , Z a je d n ic a h r ­ vatskih su daca. H rv a tsk o v e te rin a rsk o d ru štv o , U druženje zdrav stv en ih pom o ćn ik a, D ru štv o h rv a tsk ih sre d n jo šk o lsk ih p ro fe so ra . D ru štv o sudsko-pravnih činovnika, D ru štv o p o re s k ih činovnika, D ru štv o in žen jera i a rh ite k a ta , Ud ru žen je z e m ljo k n jižn ih činovnika, O rg an iza­

c ija PTT zv an ičn ik a i slu ž ite lja B anovine H r­ vatsk e, D ru štv o d ip lo m ira n ih s e s ta ra p om oć­ nic a B anovine H rv a tsk e i H rv a tsk o agronom sk o d ru štv o . H rv a tsk o f a rm a c e u tsk o d ru štv o i D ru štv o u č ite lja . A kcioni o d b o r o d ržao je 30. sije č n ja 1941. p le n a rn i sa sta n a k u p risu stv u 15 d eleg ata iz 14 o rg a n iz ac ija. N a p le n u m u 6. v eljače 1941. godine z ak lju č e n o je d a se u Z a g reb u o rg a n iz ira 16. v eljače 1941. s a sta n a k svih ak c io n ih o d b o ra iz cije le zem lje.« S je d n ic a se o d rž a la uz p risu stv o 18 d e le g ata A kcionog o d b o ra iz Z agreba, č e tiri d ele g a ta iz L ju b lja n e i tr i iz B eo g rad a. S je d n ic u je otvo­ rio d r B enković, p re d sje d n ik . U uv o d n o j je rije č i re k a o d a je s u r a d n ja svih ak c io n ih od­ b o ra u z em lji n e o p h o d n a te d a je ova s je d ­ n ica sa zvana z a to d a se u tv rd i k o je će a k c ije p o k re n u ti je d in stv e n a fro n ta svih ja v n ih n a­ m je šte n ik a u zem lji. D nevni re d sjed n ic e sa ­ sto ja o se iz č e tiri to čke: Iz v je šta j a k c io n ih o d ­ b o ra ; N a re d n e a k c ije ; Z a je d n ič k a fro n ta ; D o­ n o še n je re zo lu cije . S je d n ic i je p re d sje d a v a o p r e d s je d n ik A kcionog o d b o ra G rb ić iz B e ogra­ d a k o ji je re fe rira o o ra d u A kcionog o d b o ra u B eo g rad u . O n je, m e đ u o sta lim , re k ao : »Pošten r a d u s k la đ e n s n a ro d n im in te re sim a nailazi n a o tp o r. P o d n ije li sm o ž alb u p ro tiv o d lu k e o ra s p u š ta n ju AO, s m a tra ju ć i d a rad p ro fe sio n a ln ih o rg a n iz a c ija p o d le že n a d z o rn o m re so ru , a n e p o liciji. Z ak o n o z b o ru i d o govoru ne o d n o si se n a n a še o rg an iz acije . I a k o je na ša ža lb a o b esn až ila sve n a v o d e o za b ra n i, ip a k je M in ista rstv o u n u tr a š n jih p o slova p o ­ tv rd ilo r je š e n je p o lic ije bez ikak v o g o b ra z lo ­ že n ja . P o licija v rši p re tr e s e p o n a šim p ro sto ­ rija m a , ali bez re z u lta ta . O d n e o b ič n e je važ­ n o s ti u d a n a š n je v rije m e sta v AO Z ag reb a i L ju b lja n e . Ja č a s u ra d n ja s p rije č it će lo m lje­ n je n a ših snaga. AO u B eo g rad u ra d io je isk lju ­ čivo u s k la d u sa z a h tje v im a svih ja v n ih n a ­ m je šte n ik a u z em lji. O d 1939. go d in e AO u B e o g rad u im a p o se b n a o b ilje ž ja i r a z lik u je se od AO iz 1935. godine, je r je stv o re n u te šk o j s itu a c iji k a d a p r ije ti r a t, ra s te s k u p o ć a i p lja č ­ k a ra tn ih š p e k u la n a ta . N aše a k c ije b ile su lo ja ln e i učtiv o sm o m olili sve m je ro d a v n e fa k to re d a n a m se p o lo žaj po p ra v i. T om sm o p rilik o m n a g lasili d a će b iti p ro tiv n o in te re s i­ m a drža v e a k o n a m se h itn o n e izađe u su sre t. R e zu lta t tih a k c ija b io je o b e ć a n je g. p re d ­ s je d n ik a v lade d a će n a m p o m o ć i k ro z n a j­ k ra ć e v rijem e n a ta j n a č in š to će p u te m p o re ­ za u d a r iti po d u b o k im d že povim a. I ovo je o sta lo sa m o n a o b e ć a n ju . Z borovi k o ji su bili z akazani u c e n trim a b a n o v in a b ili su z a b ra n je ­ ni. Je d in o je z b o r u B anovini H rv a tsk o j bio dozvoljen. B u d u ć i d a u n e k im o rg an iza cija m a k o je n e s u ra đ u ju s n a m a n jih o v e u p ra v e n isu tu m a či p rav o g ra sp o lo ž e n ja č lan stv a , p o tre b ­

no je o sn iv a ti ak cio n e o d b o re u svim m je s ti­ m a u d ržavi, k a k o b i se čuo g las sa svih s tra n a . To će se n a jb o lje p o stići z a je d n ičk o m šta m p o m . R ije č istin e p rim lje n a je sa sim p a ­ tija m a svih ja v n ih n a m je š te n ik a , a i d nevna šta m p a p o z d ra v ila je izlažen je to g lista. N eke u p ra v e , o sje ć a ju ć i se pogo đ en e, p o k azale su rezerv u , d o k je čla n stv o tih o rg a n iz a c ija s ra ­ do šću p ra tilo p is a n je n a še g lista . Š iro k e m ase te šk o sn o se s a d a š n je s ta n je i tr a ž e a k c ije ve­ ćeg ra z m je ra . U p o g led u o s n iv a n ja a k cio n ih o d b o ra u m a n jim m je s tim a p ro p a g a n d a je d a ­ la v id ljiv e re z u lta te . S m a tra m o , d a se širo k o ra z g ra n a to m p r o p a g a n d o m i d ru g im a k c ija m a m ože s tv o riti f r o n t ja v n ih n a m je šte n ik a u ci­ je lo j zem lji.« N a k r a ju iz la g a n ja G rb ić je iz­ v ije stio sk u p d a s u i žen e n a m je š te n ic e p o k re ­ nu le a k c iju p ro tiv sk u p o će. D elegat iz L ju b lja n e iznio je d a je u Akcio n o m o d b o ru L ju b lja n e d o sa d z d ru ž e n o 29 o rg an iz a c ija . Uži o d b o r o d o sa m č lan o v a sa ­ sta je se sv a k i tje d a n . K a k o b i n a m a k n u li fin a n c ijs k a sre d s tv a za r a d AO, o d lu č ili su d a sv a k a o r g a n iz a c ija d a je 25 p a r a p o č lan u . N a d a lje je izv ije stio d a s u p o d n ije li p re d s ta v ­ k u svim m in is tr im a i k ra lje v s k im n a m je š te n i­ cim a. Z b o ro v e n e m o g u o d rž a v a ti j e r im p o li­ c ija b ra n i. N a k r a ju iz la g a n ja zalo žio se za je d in s tv e n u f r o n tu sv ih ja v n ih n a m je š te n ik a u z em lji. D eleg at A kcionog o d b o r a u B a n jo j Luci iz v ijestio je o r a d u n jih o v a A kcionog o d b o ra (k o ji j e v la s t r a s p u s tila ). U sp rk o s ra s p u š ta n ju o n je n a s ta v io s r a d o m n a p o b o ljš a n ju m a te ­ r ija ln o g p o lo ž a ja d rž a v n ih s lu ž b e n ik a . » Prili­ k o m o s n iv a n ja m e n z e ja v n ih n a m je š te n ik a u B a n ja L u ci n a išli sm o n a o tp o r k a k o B a n sk e v lasti, ta k o i č a rš ije . U sp rk o s to m e , z a je d ­ n ič k o m a k c ijo m p re b r o d ili sm o sve z a p re k e i n a ta j n a č in p o k a z a li svim n a m je š te n ic im a k a k o se z a je d n ič k o m b o rb o m m o g u p o stić i d o b ri re z u lta ti.« P re d s ta v n ik A k cionog o d b o r a iz H rv a ts k e zalag ao se za s tv a r a n je je d in s tv e n e fro n te . »U z a je d n ič k o j a k c iji n a ić i ć e m o n a ra z n e p o te š ­ koće, ali ć e m o p o d iž u ć i sv ije s t čla n o v a n e p o ­ sre d n im k o n ta k to m s n jim a i p re k o z a je d n ič ­ ko g g lasila, sve te te šk o ć e p re b ro d iti.« U izla­ g a n ju se z a lo žio za f o r m ir a n je a k c io n ih o d ­ b o ra u sv im m je s tim a , te is ta k a o p r im je r A kcionog o d b o r a u B a n jo j L uci k a o d o k a z d a se stv a rn im r a d o m m o že n a jb o lje k o r is titi o p ć o j stv a ri. D eleg at o rg a n iz a c ije PT T p ro č ita o je rezo­ lu c iju , k o ja je , s m a n jim d o p u n a m a , p rih v a ­ ćen a. 6. o ž u jk a 1941. p r o š ir e n je A kcioni o d ­ b o r, u k o ji s u u š li d e le g a ti Ju g o slo v e n sk o g a no g o m e tn o g sa v eza i Sav eza ž e lje z n ič a ra B an o ­ v ine H rv a ts k e .

7. o žujka 1941. p o sje tio je Akcioni odbor B anovine H rvatske podbana. Dr Maček ih nije prim io. Rezolucija, koju je Akcioni odbor predao, glasila je: »Akcioni o d b o r organizacija javnih namjcste n ik a Banovine H rvatske, kao i d ruštva u k ojim a su učla n je n i javni nam ještenici, na ple n arn o j sjednici od 13. veljače 1941. godine, po što je tem eljito razm otrio položaj bano­ vinskih, državnih i sa m oupravnih nam ještenika kao i rad n ik a, a u vezi sa današnjim prilikam a kod nas i u svijetu, jed n odušno je odlučio, d a se nadležnim podnese p redstavka ovo™ sad ržaja: c R atni po ž ar sve se više širi. Do sada jc o p u sto šio m noge zem lje: njegov teret osje­ ć a ju ne sam o zaraćene, nego i nezaraćene zem lje: on je pogodio i svakodnevno sve više p o gađa i h rv a tsk i narod. S trah o v ita skupoća, n e sta šic a na jo sn o v n ijih životnih nam irnica! b e sp o slen o st itd. kao posljedice ovog rata do­ n ije le su h rv a tsk o m naro d u nevolju. Banovin­ ski državni i sa m o u p rav n i n am ještenici zajed­ n o sa svojim naro d o m , lišeni su m ogućnosti d a zadovolje n a jo sn o v n ije životne potrebe. Plaće većine jav n ih n a m ješten ik a nisu ni p r ije bile d ovoljne d a po d m ire životne p o tre­ be, a o d 1931. godine nekoliko su p u ta sm a­ njiv an e . D vije treć in e ja v n ih n a m je šten ik a p ri­ m a p lać u k o ja se k reće od 705 do 1300 d inara m jeseč n o , p a p re m a tom e n jim a se nadnica k re će o d 23,50 do 43 din ara . Ove su nadnice ra č u n a te u b ru tto iznosu, a po od b itk u poreza i o sta lih d ać a niže su za 7 do 8 posto. Moguć­ n o sti d a ja v n i n a m je šten ici do b iju k red ite kod nov ča n ih zavoda, trgovaca i o b rtn ik a sasvim su se ugasile. O sobito je težak položaj ud atih žena — ja v n ih n am je šten ica . Za isti rad pri­ m a ju polovinu plaće, a položaj im je jo š gori ak o su u d a te za p riv a tn e n am ješte n ik e , koji su sve više izloženi besposlici, p a ta d m o raju uz­ d rž a v a ti cijelu obite lj. U data žena — javna na m je šte n ic a , i to žena m a jk a, najviše je stra d a la . U re so ru m in ista rstv a sao b rać aja i p o š te d o n ije te su o d redbe, k o jim a se ograni­ č u je u laz ak žene u ja v n u službu. Č injenica, da je žena u p rk o s svega o sta la i ulazi u službu, n a jb o lji je dokaz, d a je n a to sile životne p ri­ like. U loga žene — jav n e n am ješten ic e — d ola­ zi do izraža ja kod m obilizacije, a pogotovo u slu č a ju ra ta . R adi svih tih d u žnosti po tre b n o je d a d o b ije i je d n a k a prava. Položaj dnev n iča ra, n a d n ič a ra i h o n o ra rn ih n a m je šte n ik a u ban o v in sk im državnim i sam o­ u p ra v n im slu žb a m a n a ro č ito je težak. Služe uz n a jn iž u n ad n ic u , o b a v lja ju veJik dio teških po­ slova, a n e m a ju p ra v a kao o sta li n a m ještenici.

99

Dok se u ja v n e službe p rim a ju lica iz p riv a t­ nih pro fe sija u najv iše g ru p e i n a p o v lašten e položaj«., d o tle se d n e v n ič a rim a ne p r iz n a ju godine rad a za sta ln o st i m iro v in u . N ajv eća jc nep rav d a što se tim n a m je šte n ic im a ne d aje ni po ro d ičn i d o p latak . Poznato je, d a su ja v n i n a m je šte n ic i od do sad a šn jih re a k c io n a rn ih režim a b ili p ro g n a ­ ni. No on i se n isu zastra šiv a li g ro ž n ja m a raz­ nih izroda, koji su im za n jih o v a p o litič k a uv jere n ja p rije tili o tp u s to m iz službe, već su sm jelo sa svojim n a ro d o m ru šili tir a n iju k o ja ih je sp u tav ala, želeći svom e n a ro d u , svojoj o b itelji i sebi s re tn iju i b o lju b u d u ć n o st. Ove n e p rilik e n a tje ra le su ja v n e n a m je šte n ik e da sc oku p e ok o svog je d in o g p re d s ta v n ik a A kci­ onog o d b o ra i da povedu a k c iju za p o b o ljš a ­ nje svog p oložaja. U redbom o d o d a c im a na skupoću n ije se p om oglo ja v n im n a m je š te n i­ cim a, j e r on iznosi svega 5 p o sto d o 15 p o sto plaće, a cijen e n a jv a ž n ijim živ o tn im n a m irn i­ cam a — p re m a ja v n im sta tis tik a m a (N a ro d n a b anka, Index B enko G rađo, R a d n ič k a k o m o ra itd.) — p o rasle su za 50 p o sto d o 100 p o sto , a i više. R azm otrivši p o sljed ice n a v je šte n e aprovizacije, jav n i n am je šte n ic i s m a tr a ju d a ova m je ra n ije d o voljna, već d a je je d in o isp ra v ­ no rje še n je u su z b ija n ju sk u p o će, š p e k u la c ije i k o rup cije, o p s k rb a trž išta s d o v o ljn im k o li­ činam a živežnih n a m irn ic a i p o d iz a n je k u p o v ­ ne m oći p o tro šača. Javn i n am je šte n ic i z a h tije v a ju d a se k ru p n i k apital, u šan čen iza k a rte la , tru sto v a , velebanaka, k ru p n ih in d u s trijs k ih podu zeća, stav i pod n a ro d n u k o n tro lu , p a e to p rih o d a d a se zadovolje p o tre b e ne sam o n a m je š te n ik a već i čitavog ostalog n a ro d a. T a s re d s tv a p re m a n o ­ vinskim p o d acim a iznose u k u p n o o k o 30 m ili­ ja r d i i 112 m ilio n a d in a ra . D nevna š ta m p a do­ nosi n ad alje, d a je za n e p u n u g o d in u d a n a Jugoslav ija s te k la n ek o lik o d e se tin a h ilja d a novih m iliju n a ša , v la sn ik a n e p o k re tn ih im a­ n ja, a u ovu v o jsk u m iliju n a ša n isu u b ro je n i ra tn i life ra n ti i šp e k u la n ti. K ad a b i d ržav a sam o od tih n a jn o v ijih m ilio n e ra u zela 10 posto, d obile b i se d v ije m ilija rd e n o ' og p r i­ hoda što b i b ilo d o v o ljn o d a se p o p ra v i m a ­ te rijaln i položaj ja v n ih n a m je šte n ik a .

b a c a ju u b ije d u ra d n ik a , se lja k a i uo p će sit­ nog p o tro ša č a p o d je d n a k o k a o i ja v n e n a m je š­ tenike. Jav n i n a m je šte n ic i za to z a h tije v a ju : 1. d a se kao n a jh itn ija m je ra ja v n im n a m je šte n ic i­ m a d ad e je d n o k ra tn a p o m o ć u visini m je se č­ n ih b eriva; 2. d a se p la će p o v e ć a ju ra v n o m je r­ no s p o ra sto m c ije n a te ta k o o sig u ra osnovni m in im u m za život; 3. d a se u k in e o d re d b a U redbe iz 1935. p o k o jo j žena u d a ta za ja v n o g n a m je šte n ik a p r im a za svoj ra d po lo v in u plaće m u šk a rc a p a d a za isti ra d p rim a i is tu pla ću ; 4. d a se u k in e tre ć i ra z re d sk u p o ć e; 5. d a se h itn im d o n o še n je m u re d b e u sta n o v i ta k a v sis­ te m p o v iše n ja p lać a n a m je š te n ik a i ra d n ik a k o ji će b iti ra z m je ra n p o ra s tu sku p o će ; 6. d a se u k in e siste m z v an ja d n e v n ič a ra i h o n o ra rn ih slu ž b en ik a, te d a ih se ra z v rsta p re m a kvali­ fik ac ijam a, a g o dine p ro v e d e n e u d o sa d a šn jim z v an jim a d a se p r iz n a ju za u n a p re đ e n je i m i­ rovinu; 7. d a se p o d u z m u n u ž n e m je re za ra zd u ž e n je ja v n ih n a m je š te n ik a i u m iro v lje ­ n ik a — te z a d u ž e n ja iznose v iše s to tin a m ili­ ju n a d in a ra , a n a s ta la su k ao p o slje d ic a sni­ ž e n ja p la ć a o d 1931. go d in e i p o r a s ta sk upoće; 8. d a se ja v n i n a m je šte n ic i k o ji su isp u n ili z ak o n sk e u v je te za v išu g ru p u , o d m a h prom a k n u i d a se u sp o sta v i a u to m a ts k o p ro m a k ­ nuće; 9. d a se re g u lira p o lo žaj o so b n ih i o bi­ te ljsk ih u m iro v lje n ik a p re m a p o ra s tu c ijen a , bez o b z ira po k o je m su z a k o n u u m iro v ljen i; 10. d a se u k in e p a ra g r a f 76. Z a k o n a o činov­ n icim a, p a ra g ra f 77. Z a k o n a o sa o b ra ć a jn o m o so b lju i čla n 84. P ra v iln ik a o ra d n ic im a d r­ ž avnih s a o b ra ć a jn ih u s ta n o v a , k o jim a se za­ b ra n ju je slo b o d n o u d ru ž iv a n je ; 11. d a se u k in e p a ra g ra f 104. to č k a 16 i p a ra g r a f 110. čin o v ­ n ičkog z a k o n a i v ra ti s ta ln o s t u službi; 12. da se p o d u zm u n a jh itn ije m je re p ro tiv sk upoće, šp ek u la cije , n e sta šic e živežnih n a m irn ic a konf isc ira n je m im a n ja š p e k u la n a ta u k o ris t n a ­ ro d a te d a se p ro v ed e o b e ć a n a k o n tro la ste ­ če n ih b o g a tsta v a; 13. d a se p re b a c e svi te re ti ovog ra ta n a bo g a te, i u k in u p riv ileg ije i sinekture.«

Rezolucija Akcionog odbora organizacija javnih namještenika Jugoslavije

S prije č iti so cijaln e n ep rav d e, k o je ž esto k o p o gađaju širo k e činovničke red o v e i su z b iti špekulaciju , znači v ra titi p o v je re n je u so ci­ ja ln u p ra v d u , stv o riti du h o v n o rasp o lo ž e n je i p o ja č a ti m o raln e snage u re d o v im a ja v n ih n a m ješten ik a.

P re d sta v n ic i o rg a n iz ac ija, k a k o iz H rv a tsk e ta k o i s o sta lo g p o d ru č ja Jug o sla v ije, ta k o đ e r su ra sp ra v lja li o p o lo ž a ju ja v n ih n a m je šte n ik a u Jugo sla v iji, p a su p re d s je d n ik u i p o tp re d ­ sje d n ik u vlade, te svim m in istrim a , d o stav ili slije d e ć u p e tic iju :

Jav n i n a m je šte n ic i p rip a d a ju n a ro d u i d ije ­ le njegovu su d b in u . Sve nevolje p o g a đ a ju i

»Akcioni o d b o ri iz Z ag reb a i B eograda n a z a jed n ičk o m s a s ta n k u k o m e su p risu stv o v a li

100

i p re d sta v n ic i A kcionog o d b o ra iz L ju b ljan e, o d rž an o m d n e 16. II 1941. u Z agrebu, n a k o n sv e stra n e ra s p ra v e o o p ćem p o lo žaju svih drž av n ih i s a m o u p ra v n ih n a m je šte n ik a u d rž a ­ vi, k o n s ta tir a ju d a je ta j p oložaj u slije d sveop­ ćeg p o r a s ta sk u p o ć e doveo sve ja v n e n a m je š­ te n ik e i ra d n ik e u ta k a v polo žaj, d a je p o tre b ­ n a n a jh itn ija p o m o ć. K o n s ta tira se, d a je a k c ija ja v n ih n a m je š­ te n ik a i ra d n ik a n a c ijelo m p o d ru č ju d ržave sh v ać e n a n e p ra v iln o , č a k i p o g rešn o , d a ta ­ kav sta v v rije đ a ro d o lju b n a o s je ć a n ja ja v n ih n a m je š te n ik a i r a d n ik a , j e r se n a te m e lju k ri­ vog tu m a č e n ja a k c ije sp re č a v a p ra v ila n i k o n ­ stru k tiv a n ra d n a z a štiti n jih o v ih m o ra ln ih i m a te rija ln ih in te re s a , a p r e k o to g a im se o n e­ m o gućav a n o rm a ln a fu n k c ija i s a v je s ta n ra d u k o ris t n a r o d a i d ržave. I p o k ra j to g a š to je d a n a š n je čin o v n ičk o zak o n o d a v stv o , k a o d je lo b iv ših d ik ta to rs k ih režim a, p o sv o jim o d re d b a m a v rlo nesav rem en o te b i ga tre b a lo m ije n ja ti n a b o lje , u d u h u d a n a š n jih p rilik a , sa z n a je se, d a su se p o ja ­ v ile te n d e n c e , d a se i o n a k o n e p o v o ljn e o d re d ­ b e čin o v n ič k o g z a k o n a izm ije n e n a g o re i tim e više p o g o rš a i o n a k o te žak po lo žaj ja v n ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a . Zbog to g a, s a b ra n i p re d s ta v n ic i o d lu č n o zahtijevaju: 1. D a se sv im ja v n im n a m je šte n ic im a i ra d n ic im a p o v e ć a ju p la ć e n a o sn o v u p o m ič n ih Skala v e z a n ih u z in d e k s p o r a s ta c ije n a živ o t­ n im p o tr e p š tin a m a t e s m a tr a ju d a se n av ještenim a p ro v iz ira n je m k a o p o lo v ič n im m je ra m a n e m o ž e p o p ra v iti te ž a k p o lo žaj ja v n ih n a ­ m je š te n ik a i r a d n ik a , 2. D a se ž e n a m a — ja v n im n a m je š te n ic a m a , d a d u is ta p r a v a i p la ­ će k a o i o s ta lim ja v n im n a m je š te n ic im a , 3. D a se d a d e p o tp u n a slo b o d a o rg a n iz ira n ja i ra d a n a z a š titi m o ra ln ih i m a te r ija ln ih in te re ­ sa ja v n ih n a m je š te n ik a i ra d n ik a i d o slje d n o to m e, d a se u k in u čla n o v i 76 i 104. č in o v n ič ­ kog z a k o n a , čla n o v i 78 i 110. Z a k o n a o d rž a v ­ no m sa o b ra ć a jn o m o so b lju i o n ih o d re d a b a

P ravilnika o državnim radnicim a koji iz tih p ro p isa rez u ltiraju . 4. Da se dozvoli puna sloboda staleške štam pe, kako bi javni nam je­ štenici i radnici objektivno i javno mogli izno­ siti činjenično stan je i uzroke svog teškog p oložaja, 5. Da se činovničko zakonodavstvo ne m ije n ja na š te tu javnih nam ještenika i rad n ik a , te uje d n o traže da se kod svake iz­ m jen e zakona obavezno konsu ltiraju organi­ zacije n a m ješte n ik a i rad n ik a kao jedino pozvane da da d u o b jektivne inform acije po­ tre b n e za d o n o šenje p ropisa koji reguliraju položaj jav n ih n am je šten ik a i radnika, 6. da se položaj ra d n ik a zaposlenih kod državnih poduzeća re g u lira zakonom .«85 Od k o m u n ista koji su djelovali u Izvršnom o d b o ru Saveza s tru č n ih željezničarskih orga­ n izacija Banovine H rvatske isticali su se F ra­ n jo C uljak, ra n ije član Nezavisnih sindikata i k a sn ije U jedinjenog saveza željezničara, član K PJ i s e k re ta r K o m iteta p a rtijsk e organiza­ cije že ljezn ičara čvora Zagreb od svibnja do stu d e n o g 1942. godine; S tjep a n Pećnik jedan o d osnivača K PJ u željezničkoj radionici, se­ k r e ta r p a rtijsk e organizacije od 1920. do 1922. godine, niz godina ra d n ič k i povjerenik na listi k lasn ih sin d ik ata; Jo sip F leischer, član KPJ i ista k n u ti b o ra c za z a štitu rad n ičk ih prava za v rije m e p ro tu n a ro d n ih režim a. Oni su u Sa­ vezu stru č n ih ž eljezničarskih organizacija Ba­ novine H rv a tsk e p red stav lja li radničku sekci­ ju , a kao članovi Izvršnog od b o ra Saveza bili su i u A kcionom o d b o ru organizacija javnih n a m je šte n ik a , g d je su se zalagali za stvaranje je d in stv e n e fro n te svih nam je šte n ik a u zemlji. U r a d u Saveza h rv a tsk ih željezničara isti­ cao se V lad im ir M utak koji je u njem u, s g ru p o m k o m u n ista , rukovodio upravom rad ­ n ičk e sekcije. Od stu d e n o g do k ra ja 1941. bio je se k re ta r p a rtijs k e o rg anizacije željezničke ra d io n ice u Z agrebu. U Isto, 3. III, 4. IV 1941.

SINDIKATI POMORSKIH I LUĆKIH RADNIKA

U A u stro -U g arsk o j s u n a jv e ć e p o m o rs k e lu ­ k e b ile T r s t za A u s triju i R ije k a za M a đ a rsk u . N ajv eć e a u s tr ijs k o p a r o b r o d a r s k o d ru š tv o »Au­ s tr ijs k i Lloyd« o s n o v a n o j e 1836. g o d in e u T rs tu , a n a jv e ć e m a đ a rs k o p a r o b r o d a r s k o d r u ­

štv o »Adria« osn o v an o je 1883. godine u Rijeci. A ustro-U garska trg o v a čk a m o rn a ric a im ala je 1914. godine 227 bro d o v a duge plovidbe sa 797 400 BRT, 31 b ro d d uge obaln e plovidbe sa 14.545 BRT, 1750 bro d o v a k ra tk e obalne plo­

101

vidbe sa 78.147 BRT. Od tog b ro ja A u strija je im ala 1794 bro d o v a sa 658.916 BRT, a U gar­ ska 2 - ' b ro d a sa 230.176 BRT. U ku p n o je u A ustio-U garskoj bilo 2018 b ro d o v a sa 889.092 BRT i s oko 13.000 rad n ik a. Sind ik ati ložača, p a r o b ro d a rsk ih s tro ja ra , m orn ara i b ro d a rsk ih časn ik a prv o su fo rm i­ rani u T rstu i u R ijeci. M eđu p rv e o rg a n i­ zacije p o m o raca ide D ru štv o ložača (S ocietk dei F uochisti) osn o v an o u tra v n ju 1885. g. u T rstu. Do p o četk a p rvoga sv je tsk o g r a ta u T rstu d je lu ju Savez (Lega) za p o v je d n ik a (k a­ petana) i časn ik a a u s trijs k e trg o v ačk e m o r­ narice i Savez b ro d a rs k ih s tr o ja r a trg o v ačk e m ornarice. M o rnari su o rg a n iz ira n i u D ru štv u pom oraca ko je se nalazi u sk lo p u Saveza tr a n ­ sp o rtn ih ra d n ik a u T rstu . Savez su d je lu je u rad u U reda za p o sre d o v a n je ra d a p o m o ra c a .

1910. g. p o s ta v lja z a h tje v b ro d a rs k im d ru š­ tvim a za p o višicom plaća. 21. o ž u jk a 1911. g. dolazi p o n ovno d o o b u sta v e ra d a m o r n a ra i ložača A u strijsk o g L loyda. U to m je p o k re tu su d jelo v alo o ko 2000 p o m o rsk ih ra d n ik a . Sa­ vez za p o v je d n ik a i ča sn ik a n a s tu p a o je u v ijek izd v o jen o o d a k c ije o sta lih o rg a n iz a c ija po­ m o rsk ih ra d n ik a . I u to m su š tr a jk u o n i iz­ ja š n ja v a ju p ro tiv d e m o k ra tiz a c ije u z a p o šlja ­ v a n ju p o m o rsk ih ra d n ik a k o ji su z ah tijev a li p a r ite tn o s u d je lo v a n je u U re d u za p o sred o v a ­ n je ra d a.

I u R ijeci su 29. o ž u jk a 1902. g. ložači U garsk o -H rv a tsk o g d io n ič a rsk o g a p o m o rsk o g a p a ro b ro d a rs k o g d ru š tv a stu p ili u š tr a jk ra d i povišice pla ća , a ložači sv ih b r o d o v a d ru štv a A drie 1. tra v n ja 1902. godine. R a d i p o b o ljša ­ n ja p lać a stu p ili su 17. s ije č n ja 1906. g. po­ n o vno u š tr a jk ložači »U ngaro-C roate«. 12. ve­ M ornari i lučki rad n ici u R ijeci b ili su organiziran i u Savezu p o m o ra c a i lu č k ih ra d ­ ljač e š tr a jk u se p rid r u ž u ju i m o rn a ri, n a k o n čega su i k a p e ta n i U ngaro-C roate i A drie n ika u R ijeci. B ro d a rsk i s tr o ja r i, n jih 250, 14. veljač e p o d n ije li sv o jim u p ra v a m a za h tje v e imali su sv o ju p o se b n u o rg a n iz a c iju k o ja je za p o v e ć a n je m p la ć a za 20 p o sto . Iz s o lid a r­ ušla, sa Savezom p o m o ra c a i lu č k ih ra d n ik a , n o sti s n jim a d o šlo je d o g e n era ln o g š tr a jk a u sastav M eđ u n aro d n o g saveza tr a n s p o r tn ih radnika. U R ijeci je djelo v alo i u d ru ž e n je p o ­ u k o je m je su d je lo v a lo o k o 7000 š tra jk a š a . I o v d je v o jsk a p u c a n a d e m o n s tr a n te , u b ija m orskih k a p e ta n a pod nazivom C lub c a p ita n i je d n o g ra d n ik a , a 16 te šk o ra n ja v a . U to m m arittim i. M ađarske c e n tra ln e vlasti, k o je su g e n e ra ln o m š tr a jk u p o d n ije li su sv oje p o seb n e predale g ra d sk u u p ra v u n ek o licin i ta lija n s k ih b uržuja, z a b ran ile su d je lo v a n je h rv a ts k ih sin ­ z a h tje v e za p o v išic o m p la ć a i s tr o ja r i »Unga­ ro-C roate«. 120 k a p e ta n a i s tr o ja r a k o d istog dikata, zbog toga su rije č k i s in d ik a ti b ili ili p o d u ze ća p o č in ju š tr a jk 9. s r p n ja 1908. g. lokalnog o b ilje ž ja s ta lija n sk im naziv im a, ili organizacije k o je su p rip a d a le m a đ a rs k o j sin ­ Š tr a jk u su se d a n k a sn ije p rik lju č ili ložači i dikalnoj c e n tra li u B u d im p ešti. S in d ik a ln e o r­ m o rn a ri k o ji su o d b ili p rije d lo g u p ra v e da plove s č a sn ic im a r a tn e m o rn a ric e . Š tr a jk je ganizacije u S u ša k u p rip a d a le su sin d ik a ln o j za v ršio p e t d a n a k a sn ije n e u sp je h o m zbog sla ­ ce n tra li u Z agrebu. L učke ra d n ik e u S u š a k u bog d r ž a n ja k a p e ta n a i č asn ik a . 1911. g. 7. od 1910. godine o rg a n izirao jc Opći ra d n ič k i velja če b u k n u o je š tr a jk m o rn a ra , ložača i savez. s tr o ja r a n a č e tir i b ro d a p a ro b ro d a rs k o g d ru š ­ P om orski rad n ic i vodili su niz ta rifn ih p o ­ tv a D alm atia . K od »U ngaro-C roate« izbio je k re ta i štra jk o v a . T ako, n a p rim je r, ložači 26. sv ib n ja 1911. g. š tr a jk svih ložača, s tr o ja ra A ustrijsk o g L loyda š tr a jk u ju u s r p n ju 1887. g. i m o rn a ra . Š tr a jk se p ro te g a o i n a h rv a tsk o i 1. veljače 1902. godine. T aj š tr a jk v lad a je p a ro b ro d a rs k o d ru š tv o u S e n ju , š tr a jk a š i su po kušala slo m iti zap o šlja v a n je m ložača ra tn e za h tije v a li d a im se p o v e ć a ju p la ć e z a 25 p o sto m ornarice, što je izazvalo g e n eraln i š tr a jk i po v išicu d o p la tk a za p re k o v re m e n i ra d . U 13. veljače. U š tr a jk u je su d jelo v alo 10.000 z n ak so lid a rn o sti sa š tra jk a š im a p ro g la še n je radnika, ali se ta j b ro j p o p eo n a 40.000. P ro tiv nekoliko tisu ča ra d n ik a d e m o n s tra n a ta izve­ g e n eraln i š tr a jk k o ji n ije u spio. dena je vo jsk a i p ro g lašen o je o p sa d n o s ta ­ š tr a jk o v i lu č k ih ra d n ik a to k o m niza godi­ nje. V ojska je u b ila 14 d e m o n stra n a ta , o d toga n a bili su v rlo č esti i tra ja li su n ek o lik o dan a . sedam na ulici, a sed am ih je u m rlo o d ra n a P o seb n o su b ili ra z v ije n i d je lo m ič n i štra jk o v i u bolnici. G eneralni š tr a jk i d e m o n s tra c ije k od u to v a ra i isto v a ra p o je d in ih bro d o v a. Po­ im ali su veliko z n ačen je za razvoj ra d n ič k o g če tk o m tra v n ja 1902. go d in e d o šlo je d o veli­ p o k reta u T rstu , S loveniji, I s tr i i D alm aciji, kog š tr a jk a lu č k ih ra d n ik a u R ijeci i S u šak u . a posebno d a lju b o rb u p o m o rsk ih ra d n ik a . Is te U š tr a jk u je su d jelo v alo 2500 ra d n ik a , š t r a j k godine, 23. listo p ad a, ložači Lloyda o p e t se na­ se p ro širio i n a n e k e tv o m ic e . N ovi ta rifn i laze u š tra jk u . U veljači 1906. g. p o re d ložača p o k r e t lu č k ih ra d n ik a u R ijeci — S u ša k u iz­ š tra jk u ju i m o rn a ri Lloydova b ro d o v lja i d r u š ­ b io je 18. veljač e 1906. godine. N a jav n o m tva »Istria-T rieste«. Savez k a p e ta n a i č a sn ik a zb o ru , k o je m u je p risu stv o v a lo 2500 lučkih a u strijs k e trg o v ačk e m o rn a ric e 12. veljače ra d n ik a , p rih v a ć e n je p rije d lo g ta rifn o g ugo­

102

v o ra k o ji su p o slodavci usvojili. 16. tra v n ja 1913. g. d o šlo je do novoga velikoga općeg š tr a jk a lu č k ih ra d n ik a , ta k o da n ije d a n p a ro ­ b ro d n ije m ogao isp lo v iti iz luke. š t r a j k je za v ršen te k se d a m d a n a k a sn ije.

u B akru, o k u p lja la i sve one koji su htjeli su rađ iv ati na podizanju pom orstva uopće. U B eogradu je 1920. g. osnovano društvo »Ga­ leb« za p ropagandu m ora i pom orstva, pa je n a z ahtjev Saveza iz B akra izvršena likvida­ S in d ik a ti p o m o rsk ih i lu č k ih ra d n ik a u cija »Jugoslavenske pom orske m atice«, s tim da su pom orski radnici prešli u Savez jugoT rs tu i R ijeci b ili s u d o p rv o g a sv je tsk o g r a ta slovenskih p o m oraca, a p rija te lji m ora " u p o d u tje c a je m a n a rh o sin d ik a liz m a k o ji n ije posvećiv ao d o v o ljn o p a ž n je iz g ra d n ji sin d i­ »Galeb«. U ožu jk u 1921. g. gotovo je došlo kaln e o rg a n iz a c ije , n je n o m o m a so v lje n ju , s ta ­ do generalnog štra jk a pom oraca, ali je in ter­ b iln o sti i k o n so lid a c iji, već je fo rs ira o s p o n ta ­ vencijom države taj š tr a jk spriječen. Na poziv n e š tra jk o v e , s p o n ta n e sk u p štin e , p o litič k e m a­ M inista rstv a socijalne politike i M inistarstva n ife sta c ije i d e m o n s tra c ije , p a su podizali ge­ sa o b ra ć a ja od rža n a je u B eogradu od 9. do 15. sv ib n ja konfe ren c ija n a kojoj su sudjelo­ n e ra ln e štra jk o v e zbog ta rifn ih p o k re ta m alog b r o ja ra d n ik a p o je d n ih s tru k a . P o m o rsk i ra d ­ vali pre d stav n ici pom oraca i brodovlasnika. nici n is u b ili je d in stv e n i već o rg a n iz a c ijsk i i T om p rilik o m , p o sredstvom arb itra že navede­ id eo lo šk i ra sc je p k a n i. P o re d so c ija lista , h rv a t­ nih m in istarsta v a, u sta novljene su m inim alne sk ih i ta lija n s k ih n a c io n a lis ta , p o s to ja le su i plaće m o rn a ra na brodovim a. Na drugoj kon­ g ru p e p o litič k i n e u tra ln ih . N jih o v a p ra v ila i fe ren c iji u B a k ru , k o ja je o držana od 30. ru j­ n a do 2. listo p ad a 1921. posredovanjem Središ­ s ta tu ti b ili su iz ra đ e n i n a e s n a fs k im n a čelim a n je in sp ek c ije ra d a utan a čen je kolektivni ugo­ o rg an iz a c ije . N a je d n o m b r o d u p o sto ja le su tr i ili č e tiri o rg a n iz a c ije , k o je su d jelo v ale sa ­ vor izm eđu Saveza jugoslavenskih brodovlas­ n ik a i Saveza ju goslavenskih pom oraca. Tek m o sta ln o , n e o v isn o je d n a o d ru g o j. N ajveći su se ovim k o lektivnim ugovorom donekle re­ b r o j p o m o rs k ih r a d n ik a n ije b io o rg a n iz ira n . g u lirali osnovni odnosi izm eđu b ro d a rsk ih po­ Iz b ija n je m p rv o g a s v je tsk o g ra ta , ia k o su te sa d a i b ro d o vlasnika. Po tom ugovoru radno o rg a n iz a c ije b ile ra z je d in je n e i slab e, v lasti v rije m e b ro d a sk ih po sad a iznosilo je 60 sali su im ip a k z a b ra n ile d je lo v a n je . tje d n o , što je u odn o su na p rilike koje su do S avez ju g o s la v e n s k ih p o m o ra c a o sn o v an jc ta d a vladale bio velik d obitak. Dalje se u 1918. g o d in e u sk lo p u N a ro d n o g v ije ć a R ije k e ug ovoru pre ciziralo plaća n je prekovrem enog — S u ša k a k a o je d in o k o m p e te n tn o z a s tu p s tv o ra d a , uz o d red b e o d u žnostim a posade, plaća­ in te r e s a p o m o ra c a . N a k o n ta lija n s k e o k u p a ­ m a i p re h ra n i, a Savezu jugoslavenskih pom o­ c ije R ije k e S avez je p r e m je š te n u B a k a r. N a ra ca p re p u šte n a je, p rem a p ra vilniku koji je k o n fe re n c iji, k o ja je o d rž a n a 24. k olovoza bio d o nesen, b rig a o zap o šljavanju pom oraca 1919. g, iz a b r a n a j e c e n tr a ln a u p ra v a . Savez (sin d ik a ln a b u rz a rada). ju g o slo v e n s k ih p o m o ra c a o sn o v a o je sv o ja p o ­ P rvi k o n gres Saveza jugoslavenskih po­ v je re n iš tv a u B a k ru , Š ib e n ik u , S p litu , G ru žu i m o ra c a od rž an je u B ak ru od 28. do 30. srpnja K o to ru . T o s u u s tv a r i b ili u re d i za z a p o š lja ­ 1922. god. U ra d u k o n g resa sudjelovalo je 30 v a n je p o m o rs k ih r a d n ik a . K a d a je 28— 30. r u j ­ d e leg ata k o ji su, p re m a tv rd n ja m a sudionika, n a 1919. g o d in e n a k o n g re su u je d in je n ja fo r­ p re d sta v lja li 5000 orga n iz ira n ih pom oraca. Kon­ m ira n S av ez tr a n s p o r tn ih i s a o b ra ć a jn ih r a d ­ g re s je , m eđu o sta lim , ra sp rav lja o o idejnoj i n ik a i s lu ž b e n ik a Ju g o sla v ije , sa s e k c ija m a p o litič k o j p rip a d n o sti Saveza. Bilo je p rije d ­ že lje z n ič a ra , r ije č n ih b ro d o v a , tra m v a ja c a , pologa d a Savez zadrži jugoslavensku o rije n ta ­ š ta n sk o -te le g ra fs k o -te le fo n s k ih ra d n ik a i slu ž­ ciju , z a tim d a p roglasi p o litič k u neu traln o st, b e n ik a , u n je g a n ije p r is tu p io Savez ju g o slo ­ te d a Savez p o p rim i k lasni k a rak te r. Kongres v e n sk ih p o m o ra c a u k o m e se sa d a n alaze je za k lju čio d a će Savez jugoslavenskih pom o­ u je d in je n i z a p o v je d n ic i i č a sn ic i trg o v a č k e ra c a p ris tu p iti G lavnom radničkom savezu Ju ­ m o rn a ric e , s tr o ja r i, ložači i m o rn a ri. N e k i iz­ goslavije, ući u M eđunarodni savez tra n s p o rt­ vo ri tv rd e d a je S avez p o m o ra c a p o s a d rž a ju i n ih ra d n ik a u A m ste rd am u i, pre k o njega, p o fo rm i b io b o r b e n i k la s n i s in d ik a t k o ji je su ra đ iv a ti s M eđ u n a ro d n im u redom ra d a u ra z v ija o sv o ju d je la tn o s t o h r a b r e n o k to b a r ­ G enovi. K ongres je , p re m a tom e, zauzeo so­ s k o m re v o lu c ijo m i p o d u tje c a je m ta d a šn je g a cija listič k u , od n o sn o re fo rm ističk u o rije n ta ­ r e v o lu c io n a rn o g p r o le ta r ija ta u I ta liji. M eđ u ­ ciju . N a ko n g resu se ra sp ra v lja lo o radnim tim , S avez ju g o s lo v e n s k ih p o m o ra c a n ije p ao u v je tim a p o m o rsk ih ra d n ik a, slabim plaćam a, n i p o d u d a r O b z n a n e k r a je m p ro s in c a 1920. g. lošoj ish ra n i i s m je šta ju , n e p o p u n jav a n ju ra d ­ n i p o d u d a r Z a k o n a o z a š titi d rž a v e u kolovo­ zu 1921. g o d in e. S avez je su ra đ iv a o s u d r u ­ n ih m je s ta p osade, n eo g raničenom e radnom v rem enu. P o sebnu p a ž n ju kongres je poklo­ ž e n je m k o je je fo rm ira n o u D u b ro v n ik u p o d n io p o m o rsk im rad n ic im a ko ji su stv ara n je m naz iv o m » Ju g o sla v e n sk a p o m o rs k a m atica« , d ržave SH S, o stali bez posla. K rajem 1921. k o ja je , o sim p o m o ra c a , za ra z lik u o d S aveza

103

godine na b u rz a m a Saveza ju g o sla v e n sk ih po­ p u n u p om oć š tra jk a š im a . Lučki ra d n ic i učla­ n je n i u N ezavisne sin d ik a te , o d b ija li su d a m oraca bilo je p rija v lje n o 2228 n e zap o slen ih m orn.. ~i. P rem a p o d acim a izn esem m a n a k o n ­ isk rc a v a ju bro d o v e n a k o jim a su p o sa d u sači­ nja v ali š tra jk o lo m c i. L ikvidaciji š tr a jk a p ri­ gresu, n jihov je b ro j bio m nogo veći i dosed o n ije la je i g ru p a p o m o rsk ih č a sn ik a k o ja se 7ao je 4000. K ongres je ra s p ra v lja o i o lsteklom kolektivnom u govoru sk lo p lje n o m 1. listo ­ n a lazila u š tra jk a š k o m o d b o ru . T a g ru p a je pada 1921. s F ed eracijo m ju g o sla v e n sk ih b r o ­ sla la b rz o ja v e o d a n o sti k ra lju i vladi, m a n i­ fe stira ju ć i svakom p rilik o m svoje ju g o slav en ­ dovlasnika za o b a ln u i d ugu p lo v id b u k o ji se stv o i p a trio tiz a m . To se u b rzo p re tv o rilo u auto m a tsk i p ro d u žio do 30. lip n ja 1922. g. N a o tv o re n u sp re g u nav e d en e g ru p e s p rofašiszahtjev svojih članova, Savez je 1. sv ib n ja tiičkom o rg a n iz acijo m O rju n o m k o ju su pozvali 19?2 podnio p rije d lo g novog ug o v o ra za po­ da im p o litičk i pom ogne. T a je g ru p a u im e m orce na k ra tk o j o b a ln o j p lovidbi. K on g res je od novoizabrane u p rav e z a h tije v a o d a za­ štra jk a š k o g o d b o ra o d b ila m a te r ija ln u i poli­ ključi k olektivni ugovor za sve k a te g o rije po­ tič k u p o m o ć P o k ra jin sk o g o d b o ra N ezavisne m oraca i za sve plovidbe, da u g o v o rim a i a k ­ ra d n ič k e p a rtije Ju g o sla v ije z a D alm a ciju i cija m a o sig u ra p ro v o đ en je Z ak o n a o o s ig u ra ­ njegovu in ic ija tiv u d a se z a je d n o sa Savezom p o m o ra c a i N ezavisnim s in d ik a tim a p o č itav u n ju ra d n ik a i Z akona o z a š titi ra d n ik a , da osigura i p rovede u život k o n v en cije i p re p o ­ P rim o rju i D alm ac iji o rg a n iz ira ju zb o rovi u k o ris t š tra jk a š a . N ak o n slo m a š tr a jk a došlo ruke M eđu n aro d n e k o n fe re n c ije ra d a k o je su je do ra s p a d a S aveza ju g o sla v e n sk ih p o m o ra c a . donesene na z a sje d a n ju o p o m o rs tv u u G enovi 1920. g. To se o d no silo na k o n v e n c iju o u tv r ­ R a d n a o b n o v i S aveza ju g o sla v e n sk ih p o m o ­ đivanju m in im aln e d o b n e g ra n ic e za p rije m ra c a p rih v a tilo s e nje g o v o s ta ro ru k o v o d stv o na p om o rsk e radove, k o n v en ciju o o b e š te ć e n ju 1925. u S u ša k u . U m jesto Saveza o sn o v a li su u nezapo slen o sti i u s lu č a ju b ro d o lo m a , i na p o m o rsk i s tr o ja r i sv o ju o rg a n iz a c iju p o d naz i­ konvenciju o z a p o šlja v a n ju p o m o ra c a , t e na vom »K lub p o m o rsk ih s tr o ja r a Jugoslavije« pre p o ru k e o o g ra n ič a v a n ju ra d n o g v re m e n a u sa sjediištem u S u ša k u . K lu b je d o n io socirib arsk o j in d u striji, o g ra n ič a v a n ju ra d n o g v re ­ ja ln o -e k o n o m sk i p ro g ra m , te je p ro g la sio d a m ena na bro d o v im a u n u tra š n je plo v id b e, p re ­ je n e u tra la n u o d n o su n a sv a k u sin d ik a ln u i poru k u o u sta n o v lje n ju n a c io n a ln ih s ta tu ta p o ­ p o litič k u o rije n ta c iju i g ru p a c iju . G odine 1926. m oraca i p re p o ru k u o o s ig u ra n ju p o m o ra c a u ob n ovio je ra d i Savez ju g o sla v e n sk ih p o m o ­ slučaju n ezaposlenosti. ra c a p a je 22. kolovoza 1926. o d rž a o sv o ju B udući da su b ro d o v lasn ici o d b ija li d a p r i­ p rv u s k u p š tin u . S avez je 1927. go d in e im ao h vate nov n a c rt k olektivnog ugo v o ra, z a tr a ­ 350 č lanova. G odine 1927. o sn o v a n je u S p litu žio je Savez v lad in u in te rv e n c iju u p ita n ju Savez ra d n ik a trg o v ač k e m o rn a ric e Ju g o slav ije . reg u lira n ja p laća i u v je ta ra d a p o m o ra c a . B ro ­ Savez je 1927. b r o jio 1218 č lanova. U ta j se dovlasnici su za k lju č e n je k o lek tiv n o g u g o v o ra sin d ik a t n is u u član ili k a p e ta n i i o ficiri. Č lan­ u vjetovali d a v an jem d ržav n ih su b v e n c ija . P ro ­ stv o je č in ilo b ro d s k o o so b lje , m o m č ad p a lu ­ glasom Saveza ju g o slav en sk ih p o m o ra c a z a p o ­ be, s tro ja ri, k u h a ri i rib a ri. N a k o n g re su S ave­ čeo je u ponoć izm eđu 20. i 21. lip n ja 1923. za, k o ji je o d rž a n 14— 15. s ije č n ja 1928. u tv r­ godine n ajteži i n ajm a so v n iji š tr a jk p o m o rs k ih đen o je d a je Savez im a o 1768 is p ra v n ih čla­ radnika. U š tr a jk u je su d jelo v alo 1280 p o m o ­ nova, 1929. g o d in e 1920 čla n o v a, 1930. godine raca, od S u ša k a do K o to ra. Š tr a jk je izbio n a 2346, a 1931. g o dine 3081 član a. T ak o su 65 od u k u p n o 72 p a ro b ro d a k ra tk e o b a ln e plo ­ 1928. d je lo v ale tr i o rg a n iz a c ije p o m o rs k ih ra d ­ vidbe, a tra ja o je p u n ih 60 d an a, tj. o d 25. nik a . R ad i n jih o v a p o v ez iv a n ja i k o o rd in ira n ja kolovoza 1923. g. / t r a j k se p ro š irio i n a b r o ­ z a je d n ič k ih a k c ija , o d rž a n a je u S p litu 10— 11. dove duge obaln e plovidbe i d uge p lovidbe. stu d e n o g 1928. g. k o n fe re n c ija n a k o jo j je Š tra jk u je d ala p o d rš k u i In te m a c io n a la po­ u sv o jen p rije d lo g c e n tra le U RSS-a d a se fo r­ m oraca, a inozem ni lu čk i ra d n ic i o d b ija li su m ira federaedja p o m o rsk ih o rg a n iz a c ija , a o b ­ da za v rijem e tr a ja n ja š tr a jk a u k rc a v a ju ju g o ­ la sn o m o d b o ru U RSS-a u S p litu p o v je re n je slavenske brodove. S to je š tr a jk d u lje tra ja o , za d a ta k d a iz ra d i n a c r t p ra v ila fed e ra c ije . O s­ to su v lasti više pro g o n ile i z a tv a ra le p o m o r­ n iv a n je m K lu b a k a p e ta n a trg o v a čk e m o rn a ­ ce. Na sjed n ici Saveza, k o ja je o d rž a n a 25. ric e 1930. godine, S avez ju g o sla v e n sk ih p o m o ­ kolovoza 1923, š tr a jk p o m o ra c a k ra tk e o b a ln e plovidbe fo rm aln o je završen. U p ro g la su u p u ­ ra c a u S u ša k u p r e s ta je d a d je lu je . N jegove o rg a n izac ije p o s ta ju p o d ru ž n ic e n ovog Saveza ćenom š tra jk a š im a i n a ro d u , za n e u s p je h se op tu žu je vlast k o ja je s ta la n a s tr a n u b ro d o ­ u Splitu.*4 vlasnika. V lada je slala svoje o fic ire i v o jn ik e na priv a tn e brod o v e k ao š tra jk o lo m c e . Ia k o M V. Korać, Povijest radničkog pokreta u Hr­ je Savez p o m o ra c a b io u sastav u G lavnoga r a d ­ vatskoj i Slavoniji, Zagreb, 1930, 'knj. II, str. ničkog saveza, N ezavisni su sin d ik a ti p ru ž ili 424—432; M. K urtini, aSocijalno-ekonomsko stanje

Trgovačka mornarica

ka o b aln a plovidba im ala je 30 parobroda a zapošljavala je 348 m ornara. U ok ru žju Šibe­ n ik bio je svega jed a n p aro b ro d na dugoj plo­ vidbi s 3950 b r t i 1350 ks. Na tom brodu ra­ dila s u 24 m o rnara. N a dugoj obalnoj plovid­ bi rad ila su dva p a ro b ro d a sa 29 članova po­ sade, a n a k ra tk o j obalnoj plovidbi bilo je 10 p a ro b ro d a sa 97 m o rnara. U pom orskom o k ru ž ju S plit dugoj plovidbi pripadalo je 13 p a ro b ro d a s 58.484 b r t i 25.334 ks, sa 335 za poslena m o rn a ra. N a dugoj obalnoj plovid­ bi rad ilo je devet b rodova sa 146 m ornara, a u k ra tk o j obalnoj plovidbi m om čad na 26 bro d o v a b ro jila je 187 osoba. U o kružju Du­ bro v n ik bila su 33 p a ro b ro d a duge plovid­ be sa 142.277 b r t i 62.505 ks. Na tim je b ro ­ dovim a rad ilo 877 m orn ara. Na k ratk o j obal­ noj plovidbi bilo je 13 p a ro b ro d a s 4200 b rt i 6443 ks, n a ko jim a je radilo 110 m ornara. U po m o rsk o m o k ru g u K otor duga je plovid­ ba im ala tr i p a ro b ro d a s 5564 b rt i 2727 ks. N o rm alan b ro j m om čadi kre ta o se oko 58. N a k ra tk o j obalnoj plovidbi bilo je 11 paro­ b ro d a sa 1238 b rt, 2129 ks i 65 m ornara. U kupno je u po m o rsk o m sao b ra ća ju na du­ goj plovidbi bilo 67 p aro b ro d a sa 1748 m or­ n a ra , n a dugoj obalnoj plovidbi 13 p arobroda s 217 m o rn a ra i na k ra tk o j obalnoj plovidbi 90 p a ro b ro d a s 807 m o rn ara . Prem a tom e, u 1930. g. bilo je u p o m orskom sao b raća ju za­ posle n o 2772 m o rn a ra , dok ih je 1929. bilo 2608, a 1928. 2536. Do 1932. godine b ro j paro­ b ro d a d uge p lovidbe povećao se na 76, duge o b a ln e plovidbe n a 19 i k ra tk e obalne plo­ vidbe n a 93. Povećao se i b ro j zaposlenih m or­ n a ra — duge plovidbe n a 1853, duge obalne plo v id b e n a 341 i k ra tk e obalne plovidbe na 877. P rem a tom e, u k u p a n bro j zaposlenih iz­ no sio je 3081.

Ia k o je 1. p ro sin c a 1919. god. stv o re n a za­ je d n ič k a d ržav a ju g o sla v e n sk ih n a ro d a , n je n a trg o v a č k a m o rn a ric a n a s ta la je te k 1920. godi­ ne ugo v o ro m T ru m b ić — B ertolind, k o jim je A ustro-U g arsk a trg o v a č k a m o rn a ric a d o d ije lila K ralje v in i S rb a , H rv a ta i S lo v en aca 141 p a ro ­ b ro d , s 137.121 b r u to r e g is ta r s k ih to n a (b rt). P re m a n e k im izv o rim a trg o v a č k a m o rn a ric a K ra lje v in e S H S im a la je 1921. god in e 126.000 b rt. O d to g a s u b ila 33 p a ro b ro d a d uge p lovid­ be, 102 p a ro b ro d a s re d n je o b a ln e plo v id b e i 600 je d r e n ja k a za o b a ln u p lo v id b u . P rije la z o m trg o v ač k e m o rn a ric e p o d ju g o sla v e n sk u z a s ta ­ vu, n a jv e ć i je b ro j b ro d o v a p rip a o red o v n o j o b a ln o j p lo v id b i. T a d a su p re u z e ti n e sam o plovni o b je k ti n e g o i c ije la o rg a n iz a c ija d i­ re k c ija d b r o jn ih a g e n c ija d u ž obale. T o je o m ogu ćilo d a se lin ijs k a o b a ln a slu žb a, čak i u o n im n e p o v o ljn im u v je tim a p o slije ra ta , r e la tiv n o d o b ro o b a v lja . Do 1925. g o d in e već je ra d ila u n u ta r d o m a ć ih v o d a 51 red o v n a p ru g a, a sve su te p ru g e b ile su b v e n c io n i­ ra n e. B ez s u b v e n c ije , a n a ra č u n i riz ik sa­ m ih d ru š ta v a , o d rž a v a le su se svega dvdje p ru g e . P re m a zvam ičnim p o d a c im a S ta tis tič k o g g o d išn ja k a »O pće d rž a v n e s ta tis tik e « , s ta n je trg o v a č k e m o rn a ric e k r a je m 1928, 1929. i 1930. go d in e b ilo je s lije d e ć e : N a p o m o rs k o m o k r u ž ju S u ša k , n a lin iji d u g e p lo v id b e , b ilo je 17 p a r o b r o d a sa 65.699 b r t i 31.710 k s . P ro s je č a n b r o j m o m č a d i iz­ n o sio je 454 o so b e . N a d u g o j o b a ln o j p lo v id b i r a d ila su d v a p a r o b r o d a s a 42 m o rn a ra . K r a t­ i pokreta n a ših po m oraca u X IX i početk o m XX stoljeća. P om orski zbornik, ju b . 1962, k n j. II, str. 164S—1675; J. Cazi, N ezavisni sindikati, Zagreb, 1964, iknj. II, s tr. 229—237; isti, isto, Zagreb, 1967, knj. I II, sv. 1. str. 29; »Izvještaj u p rav e Ujedi­ njenog rad n ičk o g sindikalnog saveza Jugoslavije II redovnom k o ngresu 1931. B rojno s ta n je član­ stva p o organizaoijam a«, str. 58—59.

P o d a tk e o p o ra s tu plovidbe, duge (velike) le) o b a ln e plovidbe, do p o m o rsk im o k ru ž jim a ta b e la :

po m o rsk e flote duge o b alne i k ra tk e (m a­ k ra ja 1936. godine po dali sm o u nekoliko

Pom orsko okružje Sušak V rsta plovidbe Duga plovidba Velika o balna plovidba M ala o balna plovidba

1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936.

17 20 26 2

3267 13.406 5.679 11.515 6.961 15.838

31.710 33.828 45.520 1.900 7.376 2.960 19.860 25.560 25.553

105

Pomorsko okružje Šibenik Vrsta plovidbe Duga plovidba Velika obalna plovidba Mala obalna plovidba

1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936.

2.727 2.727 4253

1.000 1.219 4.009

Pomorsko okružje Split

Duga plovidba Velika obalna plovidba Mala obalna plovidba

ks 25334 29.926 24316 6.479 4303 9384 7.874 10.171 12321

b rt 58.484 69.200 54.301 10.641 6.099 18.561 5.497 5.980 11.651

V rsta plovidbe 1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936.

386 276 146

Pomorsko okružje Dubrovnik Vrsta plovidbe Duga plovidba Velika obalna plovidba Mala obalna plovidba

1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936.

142.277 155.125 131.459

62305 67.855 64230

14.103 7.190 4.200 6.080 8.691

10.644 4.120 6.443 8.973 13.151

Pomorsko okružje Kotor Vrsta plovidbe Duga plovidba Velika obalna plovidba Mala obalna plovidba

1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936. 1930. 1932. 1936.

Pored b ro d o v a trg o v ačk e m o rn a ric e d uge" plovidbe, velike o b aln e i m ale o b a ln e plo ­ vidbe, n a Ja d ra n u je p o sto ja la m o rn a ric a m a­ lih jed in ic a s po m o ćn im m o to rim a i n a je d ra , rib a rsk im b ro d o v im a i r e g is trira n im č am cim a za k o ju se s m a tra lo d a n ije m a n je v ažn a od p a ro b ro d a rsk ih poduzeća je r je p o sa d e na m alim je d in ic a m a b ila še st p u ta više o d b ro ­ ja zaposlen ih n a p a ro b ro d im a . Zbog to g a do­ nosim o p o d a tk e o c je lo k u p n o m e plo v n o m p a r ­ k u p re d ra tn e Jugo slav ije n a J a d ra n u za raz­ d o b lje o d 1928. do 1936:

106

1238 1.489 2.146

God.

Brodskih jedinica

1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936.

11363 11.416 11.327 11.417 11.479 12.026 12.021 11.425 12.685

2.129 2.714 3.569

b rt

_ 292.680 316.684 335.582 360.529 347201 318.568

_

387.752

ks 162303 168.039 181.239 212255 219317 212.640 191.727 215.172 216.893

Broj m omčadi 29.638 30.178 30.237 30.012 31.076 31209 31.473 33.730 32.055

U p o m o rsk o m o k ru ž ju S u ša k g odine 1929. b ilo je 1861 b ro d s k ih je d in ic a sa 72.689 b r t, 50.292 k s i 3847 z a p o slen ih . 1933. g odine n ji­ hov je b ro j p o ra s ta o n a 2621 b ro d s k ih je d i­ n ica n a 2835 n a 128.563 b r t, 75.719 k s a b ro j G odine 1936. povećao se b ro j b ro d s k ih je d i­ n ic a n a 2835 sa 128.563 b r t, 75.719 k s a b ro j ra d n ik a n a 5270. U o k ru ž ju Š ib e n ik 1929. g o d in e b ilo je 3616 b ro d s k ih je d in ic a sa 8104 b r t, 7704 ks, te 9855 zap o sle n ih . G o d in e 1933. b ilo je 3530 b ro d sk ih je d in ic a s 12.095 b r t i 5986 ks, d o k je b ro j za p o sle n ih izn o sio 10.041. S p lits k o p o ­ m o rsk o o k ru ž je im a lo je 1929. go d in e 3344 b ro d s k e je d in ic e s 66.358 b r t i 38.023 ks i 10.009 m o rn a ra . G o d in e 1936. b ro j b ro d s k ih je ­ d in ic a izn o sio je 3401 s a 93.819 b r t, 48.393 ks, a b ro j m o r n a r a 9848. U D u b ro v a č k o m p o m o rsk o m o k r u ž ju 1929. g o d in e b ilo je 1896 b ro d o v a s 141.362 b r t, 68.305 k s i 5098 m o rn a ra . Do k r a ja 1936. go­ d in e d o šlo je d o p o v e ć a n ja n a 2183 b ro d s k e jed in ic e , 149.939 b r t, 82.978 k s i 5475 z a p o sle ­ n ih. U p o m o rsk o m o k r u ž ju K o to r 1929. god in e b ilo je 699 b r o d s k ih je d in ic a s 4167 b r t , 3715 k s i 1369 m o r n a r a . G o d in e 1936. p o v ećao se b ro j b r o d s k ih je d in ic a n a 736 sa 3425 b r t i 3817 ks. B ro j z a p o s le n ih n a b ro d o v im a p o v e­ ća o se n a 1421. U slije d e ć o j ta b e li d a je m o p o d a tk e o k r e ­ ta n ju b r o j a p o d u z e ć a i n o siv o sti p re m a p o d a ­ c im a S av eza p o m o rs k ih b ro d o v la s n ik a p a r o ­ b ro d a . Parobrodi B roj poduzeća B roj p aro b ro d a B ruto tonaža Nosivost: b roj p u tn ik a tona robe količina H. P.

1935.

1936.

1937.

32 173 354.257

32 174 349.308

32 172 373.866

27.726 537.059 205.316

28.418 526.254 203.289

28.576 574.555 92.693

B ruto tonaža

Norm alan broj m om čadi

1936. 1937. 1938.

Broj brodova

Godina

P o d a c i o u k u p n o m b r o j u b ro d o v a trg o v a č ­ k e m o rn a ric e z a p rije v o z ro b e i p u tn ik a p r i­ kaz a n i s u u slije d e ć o j ta b e li:

ai

12.685 12.893 12.950

387.866 412.490 442.719

32.055 32.760 33322

216.953 223.461 247.480

Isti izvor navodi da su početkom ’ )39. godine po sto jala slijedeća paro b ro d arsk a po­ duzeća: b rt Jugoslavenski Lloyd a.d. S plit — u p ra v a u Z agrebu 110.260 D ubrovačka plovidba a.d. D ubrovnik 52.171 B ro d a rsk o a.d. »Oceanija« — B eograd — u p rav a u Sušaku 35.804 Jug o slav e n sk a plovidba d.d. Sušak 27.118 S lo b o d n a plovidba Topić d.d. S ušak 25.831 P re k o m o rsk a plovidba d.d. — Sušak 25.419 J a d ra n s k a plovidba d.d. Sušak 23.222 A tlan tsk a p lovidba d.d. — S ušak 19.239 Z etsk a p lovidba a.d. — C etinje, p oslovnica u K o to ru 9.740 B ro d a rsk o poduzeće kap. A. Baban ovića — M ilna — u p rav a S ušak 8.018 B ro d a rsk o poduzeće F r. P etrinović 7.849 — S p lit — u p ra v a S u šak Ju g o sla v en sk a o cean sk a plovidba 7.661 a.d. S u ša k »Alcesu« par. d.s.o.j. — O rebić 5.550 — u p ra v a S ušak B ro d a rsk o poduzeće M arin Ferić 4.721 — S p lit P lovidba »Rad« (B anaz i Rusko) 4.210 D ub ro v n ik S lo b o d n a plo v id b a d.s.o.j. — 4.113 D u b ro v n ik 4.062 »Jadran« p a ro b r. d.s.o.j. — S ušak Ju g o slav e n sk a k o m e rc ija ln a plovidba 3.871 d.d. S u ša k P a ro b ro d a rsk o poduzeće G rbić 3.660 d.s.o.j. — S p lit M arović, P a ro b ro d a rsk o d.s.o.j. 3.241 — S p lit S p litsk o p a ro b ro d a rsk o d.s.o.j. 1.571 »Spad« — S p lit O d trg o v ač k ih bro d o v a n ajv ažn iji su bili: t nosivosti 10.760 10.760

»Avala«, v lasništvo Jug. Lloyda »Triglav«, v lasništvo Jug. Lloyda

»A leksandar I«, v la sništvo Jug. Lloyda »Istok«, vla sn ištv o Jug. Lloyda »V ojvoda P utnik«, vi. Jug. L loyda »M arija Petrinović«, vi. Jug. Lloyda »Z rinjak«, vi. Jug. Lloyda »Sveti Vlaho«, vi. Jug. Lloyda »D urm itor«, vi. D ubrovačke plovidbe »Sokol«, vi. Jug o slav e n sk e plovidbe »Zvir«, vi. P re k o m o rsk e plovidbe

9.750 9.670 9.450 8.900 8.500 9.900 9.400 9.450 8.600

107

Među najv ažn ije p u tn ič k e b ro d o v e sp a d a ­ li su. b rt 10.382 »K raljica M arija«, vi. Jug. Lloyda 8.480 »Princeza Olga«, vi. Jug. L loyda 2.460 »Kralj A leksandar«, vi. D ubrov. plov. 1.409 »Kumanovo«, vi. D ubrov. plov. »Prestolonaslednik P etar«, vi. Jad ra n sk e plovidbe »Jugoslavija«, vi. Ja d ra n s k e plov. »K arađorđe«, vi. J a d ra n s k e plov.

1.726 1.275 1.293

Jugoslavenski Lloyd a.d. S p lit im ao je 19 p a ro b ro d a duge plovidbe s 110.260 b rt. D u­ brovačka plovidba a.d. D ubro v n ik im ala je 10 p a ro b ro d a duge plovidbe i 14 p a ro b ro d a m a ­ le obalne plovidbe s u k u p n o 52.171 b r t. B ro ­ d a rsk o a.d. »Oceania«, B eograd im alo je 12 p a ro b ro d a duge plovidbe s 35.804 b rt. Ju g o ­ slavenska plovidba d.d. S u ša k im a la je p e t p a ro b ro d a duge plovidbe s 27.118 b rt. S lobodna plov id b a »Topić« d.d. S u ša k im a ­ la je šest p a ro b ro d a duge p lovidbe s 25.831 b rt. »P rekom orska plovidba« d.d. S u ša k im a­ la je p et p a ro b ro d a duge p lovidbe s 25.419 b rt. » Jad ran sk a plovidba« d.d. S u ša k im a la je dva p a ro b ro d a velike o b aln e p lo v id b e i 52 paro b ro d a m ale o b aln e p lo v id b e s u k u p n o 23.222 b rt. B ro d a rsk o p oduzeće »E ugen M at­ ković« — S p lit im alo je tri p a ro b ro d a du g e i tri p a ro b ro d a velike o b aln e plo v id b e s u k u p ­ nom tonažom o d 16.174 b rt. » A tlantska p lo ­ vidba« d. d. Su šak im ala je č e tiri p a ro b ro d a duge plovidbe s 19.239 b r t. B ro d a rsk o p o d u ­ zeće »Anton B abanović« — M ilna im alo je tri p a ro b ro d a duge plovidbe s 8018 b r t. B ro ­ d a rsk o poduzeće »Fran jo P etrinović« — S p lit im alo je dva p a ro b ro d a du g e plo v id b e s 7849 b rt. »Alcesu« p a ro b ro d a rs k o d.s.o.j. O reb ić im alo je dva p a ro b ro d a velike o b a ln e p lovid­ be s 5550 b rt. »Ilirija« d.d. b ro d a rs k o p o d u ­ zeće Zagreb im alo je p a ro b ro d d uge p lo v id ­ be s 4299 b rt. »S lobodna plovidba« d.s.o.j. D ubrovnik im alo je p a ro b ro d d uge p lovidbe s 4062 b rt. »Jugoslavenska k o m e rc ija ln a p lo ­ vidba« d.d. S u ša k im ala je p a ro b ro d du g e plovidbe s 3871 b rt. »Grgić« p a ro b ro d a rs k o d.s.o.j. S p lit im alo je p a ro b ro d du g e p lo v id ­ be i je d a n p aro b ro d velike o b a ln e plo v id b e s u k up n o m tonažom o d 3660 b r t. »M arović« p a ro b ro d a rsk o d.s.o.j. O m išalj im alo je d v a p a ro b ro d a velike o b aln e p lovidbe s 3241 b rt. »Prvo d alm atin sk o trg o v ačk o d ruštvo« sx>.j. D ubrovnik im alo je p a ro b ro d d uge p lo v id b e s 1937 b rt. B ro d a rsk o p oduzeće »M arin Ferić« S plit im alo je p a ro b ro d duge p lovidbe s tr i p a ro b ro d a m ale plovidbe s u k u p n o m ton ažo m od 4721 b rt. Plovidba »Rad« (Banez i Ruzko)

D u brovnik im a la je p a ro b ro d duge p lovidbe s 4210 b r t. »I. L. Bulić« — b ro d o v la sn ik i po­ m o rsk i a g e n t S p lit im ao je p a ro b ro d velike o b a ln e p lo vidbe s 2243 b r t. »Spad« p a ro b ro ­ d a rsk o d.s.o.j. S p lit im alo je p a ro b ro d duge o b a ln e p lo v id b e s 1571 b rt. »Jugoslavenska o c ea n sk a plovidba« d.d. S u ša k im ala je dva p a r o b ro d a d uge p lo v id b e sa 7661 b rt. »K var­ ner« d.d. Sušak: im alo je p a r o b ro d d uge p lo­ vidbe sa 1369 b r t. »Z etska plovidba« a.d. Ce­ tin je im a la je p a ro b ro d duge, p a ro b ro d veli­ k e o b a ln e i 15 p a ro b ro d a m ale o b a ln e p lo ­ vidbe s u k u p n o 9740 b rt. S e d am v lasn ik a m a n jih b ro d o v a im alo je o sam b ro d o v a k ra t­ k e o b a ln e p lo v id b e s 470 b r t. N ave d en a su d ru štv a , p re m a tom e, im a la 1. s ije č n ja 1939. g odine 81 p a ro b ro d duge p lovidbe, 14 p a r o ­ b ro d a d uge o b a ln e i 92 p a ro b ro d a k ra tk e o b a ln e p lo v id b e što u k u p n o iznosi 187 p a ro ­ b ro d a . U k u p n a to n a ž a izn o sila je 413.823 b r t, 251.918 n e to re g is ta r s k ih to n a (n rt) o d n o sn o 629.150 to n a n o siv o sti. P re m a to m iz v je š ta ju ju g o sla v e n sk a p o m o rsk a trg o v a č k a m o rn a ric a p o ra sla je u o d n o su n a 1920. g o d in u za o ko tr i p u ta p o b r u to re g ista rsk im to n a m a ili svake g odine p o b ro ju b ro d o v a z a 1,5 p o sto , a p o b ru to re g ista rsk o j to n a ži za 10,54 p o sto. U glavnom su ju g o sla v e n sk i b ro d o v la sn ic i k u ­ p ovali s ta re b ro d o v e k o ji su se u v rije m e s v je tsk e ek o n o m sk e k riz e 1930— 1933. u ra z­ n im lu k a m a sv ije ta n u d ili n a p ro d a ju k a o s ta ­ ro željezo. A b ilo je i slu č a je v a d a ih je stra n i k a p ita l zbog z a s ta r je lo s ti n o m in a ln o u stu p a o ju g o sla v e n sk im b ro d o v la sn ic im a . (N pr. »Jugo­ slav en sk o j k o m e rc ija ln o j plovidbi« d.d. S u­ šak, »A tlantskoj plovidbi« d.d. S u ša k , i d r u ­ gim a). Zbog to g a n a v o d im o p o d a tk e o s ta ro ­ sti te re tn ih b ro d o v a ju g o sla v en sk e o b a ln e p lo ­ vidbe. Godine starosti broda

b rt

u %

ispod 10 10—15 15—20 20—25 više od 25

38.189 52.146 98.493 47.797 124.005

10,6 14,4 27,3 13,3 34,4

Svega

330.630

100,0

O d 77 p a ro b ro d a d u g e p lo v id b e 57 b ilo je s ta rije o d 20 godina, k o lik o iz n o si v ije k ek o ­ n o m sk e e k s p lo a ta c ije b ro d a . O d 14 b ro d o v a veliko o b a ln e p lo v id b e 12 ih je p re k o ra č ilo g ra n ic u am o rtiz a c ije . S ta r ijih o d 20 go d in a b i­ lo je i 79 p a ro b ro d a k r a tk e o b a ln e plovidbe. O vakva teh n ičk i d o tra ja la i z a s ta rje la flo ta n i­ je im a la veće z n a č e n je n a m e đ u n a ro d n o m tr ­ ž ištu b ro d sk o g p ro s to ra . K v a n tita tiv n o pove­ ć a n je flo te n ije o d govorilo p o tre b a m a na cio ­

n a ln e ek o n o m ije . Ju g o sla v e n sk i b ro d o v i slo­ b o d n e p lo v id b e b ili s u z ap o slen i n a sv je tsk im trg o v a č k im r u ta m a k u d a je s tr u ja o i velik ali je ftin te r e t (u g ljen , ru d a č a , ž itarice). S ao b ra ć a j r o b a m o re m (v a n jsk a i u n u tr a š ­ n ja trg o v in a) k o ja je k ra je m 1925. god in e iz­ n o sila 1,745.000 to n a , n a g lo se razv ijao . K ra ­ je m 1929. g o d in e d o seg la je m a k sim u m od 2.719.000 to n a ro b e , n a k o n čega p ro m e t, o so ­ b ito o d 1931. god., p rim je tn o o p a d a , ta k o da je do k r a ja 1932. g o d in e p a o n a m in im u m od svega 1,747.000 to n a , š to z n ači d a je b io za 36 p o sto m a n ji. N a k o n to g a p o n o v o je p o ra ­ s ta o , d a b i k r a je m 1934. g o d in e iznosio 2.222.000 to n a . U slije d e ć o j ta b e li d o n o sim o p o d a tk e o k re ­ ta n ju v a n jsk e trg o v in e p o m o rsk im p u to v im a u ra z d o b lju o d 1936— 1938. god in e:

God. 1936. 1937. 1938.

^ S f s la v e ^ s k o m * 1 zastavom

God.

Izvoz u t

%

Uvoz u t

%

1936. 1937. 1938.

1,517.938 1,897.164 1,791.106

52,92 41,62 48,38

384.153 410.274 422.401

39,54 37,13 3326

U cje lo k u p n o m izvozu vodenim , suhim i zra čn im p u te m , po m o rsk i tra n sp o rt sudjelo­ vao je u p r o sje k u sa 47,6 posto, a cjelokupni uvoz o stv a re n po m o rsk im tra n sp o rto m izno­ sio je 36,6 posto. U kupni u n u tra šn ji p rom et i p ro m e t s inozem stvom im ao je slijedeći obu­ ja m : 1936. godine 3,952.827 tona; 1937. godi­ n e 4,914.529 to n a; 1938. godine 4,687.996 tona. P ro m e t ro b e s inozem stvom , izvoz i uvoz pod ju g o slav e n sk o m zastavom vidi se i iz slije­ dećeg prik a za :

Prom et robe pod stran im zastavam a

935.407 1,011.925 878.637

S S S vom u tuzem nom p ro m etu

zastavom p ro m etu sa inostranstvom

2,734.091 3,038.694 2,924.908

16.437 22210 28.594

5U09 45,66 44,76

o s tv a ru je m in im u m o d 1,208.000 pu tn ik a, što p re d s ta v lja s m a n je n je za 23,6 posto, a zatim se povećava, ta k o da je k ra je m 1934. godine im ao 1,316.000 p u tn ik a . U godinam a 1936— 1938. k re ta n je b ro ja p u tn ik a brodovim a pod ju g o sla v en sk o m za stavom bilo je:

Ukupan broj prevezenih Broj putnika p u tnika pod prevezenih pod jugoslavenskom stranim zastavam a zastavom 2,750.528 3,060.904 2,953.502

2,759.643 3,063.892 2,951.935

Ukupno

5,510.171 6,124.796 5,905.437

g a la su sa 90 p o sto cje lo k u p n e tonaže. N ji­ h o v i v lasn ici su bili p re te žn o ak cio n arsk a d ru ­ š tv a (80 p o sto p a r k a p a ro b ro d a rsk ih d ru šta ­ va). S lijed e ći p rik az p o k azu je d a 1,33 posto p a ro b r o d a r s k ih vlasn ik a p o sje d u je 90,63 po­ s to c je lo k u p n e b ru to tonaže plovnih jed inica i 41,48 k s stro je v a i m o to ra.

U dio b ro d o v a p o d ju g o s la v e n s k o m z a s ta ­ vom u p rije v o z u p u tn ik a u o d n o s u n a u k u ­ p a n b r o j p re v e z e n ih p u tn ik a b io je 1936. go­ d in e 49,91 p o sto . N i u d a ljim g o d in a m a ta j se p o s to ta k n ije b itn o m ije n ja o : 1937. g o d in e iz n o sio j e 49,97 p o sto , a 1938. 50,01 p o sto . P a ro b r o d a r s k a d r u š tv a u o d n o s u n a c je ­ lo k u p a n p o m o rs k i p lo v id b e n i p a r k , ra s p o la ­

B roj plovnih jedinica B ruto tonaža H. P.

Udio jugoslavenske zastave u %

1,830.719 2,216.118 1,962.997

P o m o rsk i p u tn ič k i sa o b ra ć a j je o d 1925. g o dine, k a d a j e p re v e z a o 812.000 p u tn ik a , z n a t­ n o p o r a s ta o d o k r a ja 1930. g o d in e. T a d a je d o seg ao m a k s im u m o d 1,582.000 p u tn ik a — d a k le , p o v e ć a n je o d 95 p o s to . N a k o n to g a p o s tu p n o o p a d a d o k r a j a 1933. g o d in e, k a d a

1936. 1937. 1938.

U kupno pod svim zastavam a

895.312 1,204.193 1,084.360

U kupan plovni p a rk

%

12.893 412.490 223.461

100 100 100

Od tog a parobro­ akcionarska darska d ruštva društva 1,13 1,33 8025 90,63 2725 41,48

Ostala paro­ brodarska društva 020 1028 14,13

U lin ijsk o j i m aloj p lovidbi b ila je n a j­ veća k o n c en tracija. Od 90 p a ro b ro d a sa 30.972 b rt, "0 ih je p rip a d a lo Ja d ra n sk o j, Z etsk o j i D ubrovačkoj plovidbi. M eđ u tim 91 p a ro b ro d s 351.866 b r t duge o b aln e i d uge plov id b e bio je u vlasn ištv u 29 ra z n ih d ru š ta v a , tak o da je u p ro sje k u na je d n o d ru š tv o d olazilo 3,2 b ro d a sa 12.133 b rt. P o m o rsk i g o d išn ja k za 1939— 1940. g o dinu d onosi p o d a tk e o d r u ­ štvenoj glavnici za 25 d ru šta v a , k o ja je izno­ sila 238,116.211 d in a ra . P re m a p o d a c im a za 1934. godinu bilo je 13 a k c io n a rsk ih pom orsko-bro d arsk ih d ru šta v a . Izn o s g lavnice iz n o ­ sio je 237,250.000 d in a ra , a z b irn a b ila n c a 709,807.000 d in ara. N a jk ru p n iju p o z ic iju b i­ lance p o k azu je v rije d n o st p a ro b ro d a (u v isini od 505,4 m iliju n a d in a ra ili 71,19 p o sto ). F o n ­ dovi za o sig u ra n je i a m o rtiz a c iju v r ije d n o s ti plovnog p a rk a dosezali su 26,87 p o s to o d n je ­ gova iznosa. S lijed eća ta b e la p ru ž a p re g le d glavnih sre d sta v a u d in a rim a u 13 sp o m e n u ­ tih akc io n a rsk ih p a ro b ro d a rs k ih d ru š ta v a . uplaćena glavnica rezerve amortizacijski fond povjerioci tuzemni povjerioci inozemni dobitak iz ranijih godina dobitak iz 1937. godine ostala pasiva zbir bilanca gotovina vrijednosni papiri materijali (namirnice i ostalo) investicije potraživanje od tuzemnih dužnika potraživanje od inozemnih dužnika gubitak od ranijih godina gubitak iz 1937. godine ostala aktiva zbir bilanca

237,250.000 107,810.000 135,775.000 47,548.000 45,804.000 8,168.000 83,268.000 44,184.000 709,807.000 15,118.000 36,901.000 4,114.000 505,373.000 96,240.000 29,912.000 5.000 571.000 21,573.000 709,807.000

B iu to p rih o d 13 p a r o b ro d a rs k ih d ru š ta v a iznosio je u 1936. godini 187 m iliju n a d in a ra , a 1937. 343,4 m iliju n a d in a ra . D o b itak u 1936. godini iskazalo je 10 d ru š ta v a u izn o su od 40,6 m iliju n a d in a ra , a 1937. god. 12 d r u š ta ­ va u iznosu o d 91,2 m iliju n a d in a ra . G odine 1936. dva d ru š tv a ra d ila su s g u b itk o m u iz­ nosu od šesto tis u ć a d in a ra , d o k je u 1937. go­ dini sam o je d n o poduzeće im alo g u b ita k u iznosu od p e tsto tisu ća d in a ra . R e z u lta t po­ slovanja bio je izv an red n o p o v o ljan : v iša k d o b itk a n ad g u b itk o m iznosio je 90 m iliju n a i 860 tisu ća d in a ra . U o d n o su n a b ru to p r i­ h od od 343,393.000 d in a ra ta j d o b ita k č in i 26,45 p osto, a u o d n o su n a glavnicu 38,29 p o ­ sto. Od čistog d o b itk a, u iznosu o d 90,8 m i­

110

liju n a d in a ra , za d iv id en d u je b ilo n a m ije n je ­ n o 52,857.000 d in a ra , što zn ači d a je visina d iv id en d e u o d n o su n a iznos glavnice dosezala do 22,27 p o sto. P re m a p ro ra č u n im a d r a Ive V inskoga, n a p o d ru č ju H rv a tsk e od 5853 m iliju n a u k u p n ih in v e stic ija u sa o b ra ć a j i veze, o d 1919. godine do 1940. g odine u lo ženo u p o m o rstv o 15,1 po­ sto ili 885 m iliju n a d in a ra . O d to g a je n a te ­ re tn e b ro d o v e trg o v a čk e m o rn a ric e o tp a d a lo 730 m ilijim a , p u tn ič k e b ro d o v e trg o v ač k e m o r­ n a ric e 115 m ilijim a, a n a g ra d n ju lu k a, svje­ tio n ik a i sličn o 40 m iliju n a d in a ra . Ju g o slav e n sk i p o m o rc i, p o re d o sta lih loših u v je ta , bili su n a js la b ije p lać en i p o m o rc i n a sv ijetu . P lać a z a p o v je d n ik a b r o d a u E ngles­ koj i F ra n c u sk o j b ila je 30, u N je m a č k o j 34, Šved sk o j 39, D an sk o j 41, N izozem skoj 42, N o rv e šk o j 46, SAD 58, Ita liji 20 i Ju g o slav iji 14 L stg (en gleska fu n ta ). P laća k o rm ila ra u B e lgiji izn osila je 5,75, u N je m a č k o j 6,5, u Š ved sk o j 7,75, E n g lesk o j 9, SAD 12, Ita liji 5,5 i u Ju g o sla v iji 3,25 Lstg. P re m a tom e, plać e ju g o sla v e n sk ih p o m o ra c a b ile su za 50—200 p o sto niže o d p la ć a o s ta lih p o m o ra c a u svi­ je tu , š to je ju g o sla v e n sk e b ro d o v la sn ik e sta v ­ lja lo u v rlo p o v o lja n p o lo ž aj.85

Savez pomorskih radnika trgovačke mornarice U je k u m o n a rh is tič k e d ik ta tu r e 22— 23. o ž u jk a 1929. go d in e u S p litu je o d rž a n red o ­ van k o n g re s Saveza r a d n ik a trg o v a č k e m o r­ n a ric e Ju g o sla v ije. K o n g res je d a o su g la sn o st d a se o s n u je f e d e ra c ija p o m o rsk ih o rg a n iz a ­ cija . F e d e ra c iju b i sa čin ja v a le a u to n o m n e sek ­ cije : m o rn a ra , s tr o ja r a , k a p e ta n a i lu č k ih ra d ­ n ik a. K o n g resu je p o d n e se n o p š ira n iz v je šta j o d o ta d a šn jim n a p o rim a o rg a n iz a c ije d a se p o p ra v i po lo ž aj p o m o ra c a k a o i s tr u č n i re fe ­ r a t o p o m o rsk o j p lo v id b i i p o m o rc im a s u s ­ p o re d n im p reg led o m p o lo ž a ja ju g o sla v e n sk ih 58 Pom orska enciklopedija, Zagreb, 1954, sv. 1, str. 314—316; B. Ercigoj, »Naše pom orstvo kroz statističke podatke«, Pom orski zbornik, n. dj., knj. I, 839—856; J. Mihaljević, »Prijevoz teku­ ćih te re ta m orem i jugoslavenska tan k e rsk a flo872; F. Culinović, »Pomorska ......— „ ^ w .avije«, n a i. m j., 671—687; M. M irković, Ekonom ska historija Jugoslavije, Za­ greb, 1958, 402; V. V. Rozenberg i J. Lj. Kostić, Tko financira jugoslavensku privredu, Beograd, 1940, 208—213; I. Vinski, Investicije na području H rvatske u razdoblju izm eđu dva svjetska rata, izdanje Ekonom skog in stitu ta FNRJ, ser. III, knj. 2, Beograd, 1955, 38; S ta tističk i godišnjak 1930, Beograd, 1933, 174— 175; isto, 1932, n a i. mj., 1934, 150-151; isto, 1936, n a i. m j. 1937, 192—193.

p o m o ra c a i p o m o ra c a u d ru g im zem ljam a. K ongres je is ta k a o z a h tje v d a n ad le ž n a m in i­ s ta r s tv a p ris tu p e re g u lira n ju svih p ita n ja socijaln o -e k o n o m sk e z a š tite p o m o ra c a p o uzo­ r u n a o s ta le p o m o rs k e d ržav e u k o jim a su ta p ita n ja rije š e n a z a k o n im a ili k o le k tiv n im ugo­ v orim a. K o n g re s je tra ž io d a se o s n u je i sa ­ zove s tr u č n a k o m isija , k o ja b i tre b a la d a re ­ g u lira p ita n je ra d n o g v re m e n a n a b ro d o v im a trg o v ač k e m o rn a ric e i p r ip re m i u ta n a č e n je k o lek tiv n o g a ra d n o g u g o v o ra. Savez je u sp io d a p ov eća b ro j svog č la n s tv a n a 2250. O d 60 b ro d o v a d u g e p lo v id b e i d u g e o b a ln e p lovid­ be, S avez je n a 40 b ro d o v a im ao sv o ja p o v je­ re n ištv a , k a o i n a 90 b ro d o v a k ra tk e o b a ln e plovidb e.

razum d a se zaključi kolektivni ugovor i da se ra d n ic i zap o šljav aju p reko Saveza, redom k o jim su se p rijavili kao nezaposleni. Takav sp orazum sk o pljen je 12. studenog izm eđu po­ d ru žnice Saveza u S u ša k u i podružnice Jugo­ slavenskog Lloyda u Sušaku. U prosincu 1930. ja v ile su novine d a je i u S plitu osnovan u red za zap o šlja v an je pom oraca, a osnivanje slič­ nih u re d a p red viđalo se u Šibeniku, D ubrov­ n ik u i K otoru.

S k u p štin a ra d n ik a trgovačke m ornarice u S p litu k o ja je o d rža n a 21. sije čn ja 1933. go­ dine, n akon što je od o b rila rad uprave Saveza n a d o n o še n ju zak o n sk ih od re d ab a o socijal­ noj z aštiti p o m oraca, posebno je tražila »da se čim p rije o b ra z u je po m o rsk a b u rza rada B ro d o v la sn ic i s u o d lu č n o i je d in s tv e n o n a ­ k ako bi se je d n o m zadovoljavajućom raspo­ s tu p a li p r o tiv S aveza trg o v a č k e m o rn a ric e , d jelo m ra d a u b lažile p osljedice sve veće bess p re č a v a ju ć i m u sv ak i ra d . O d b ija li su sv ak u poslenosti«. P o sljed n jih d a n a s rp n ja 1933. go­ in ic ija tiv u ovog S aveza, tv rd e ć i d a o n n ije le­ d ine održ av a la se u B eogradu, kod Središnje g a ln a i le g itim n a o r g a n iz a c ija p o m o rs k ih r a d ­ u p rav e za p o sred o v a n je rad a, k o n ferencija na n ik a . P re m a tv r d n ji fu n k c io n a ra Saveza, b ro ­ k o jo j su p re d sta v n ic i Saveza brodovlasnika i d o v lasn ic i s u g a t r e tir a li k a o lje v ič a rs k u re ­ p o m o rsk ih re fe re n a ta splitsk e i zagrebačke v o lu c io n a rn u i in te rn a c io n a ln u k la s n u b o rb e ­ R ad n ičk e ko m o re ra sp ra v lja li o p ro je k tu os­ n iv a n ja p o m o rsk e b u rze rad a , koji su izradile n u o rg a n iz a c iju . S avez se, u s tv a ri, b o rio za to p o m o rsk e o rganizacije. P ro je k t je predviđao d a b ro d o v la s n ic i p o š tu ju z a k o n sk e o d re d b e , o sn iv an je o d je la za p o sredovanje rad a za po­ p ra v o n a tje d n i p o č in a k , d a se n e sm a n ju je m o rce p ri Ja v n o j bu rzi ra d a u S p litu i ekspo­ u k rc a n i b r o j p o s a d a n a b ro d o v im a , d a im se z itu ri tog o d sje k a u Sušaku, D ubrovniku i n e z a k id a h r a n a i n e s n iž a v a ju p la ć e . S avez se b o rio p r o tiv k rš e n ja Z a k o n a o z a š titi r a d ­ K o to ru . n ik a i u p o s le n ju s tr a n ih m o r n a r a n a ju g o s la ­ P re m a u p u tstv im a CK K PJ iz 1932. godine, v e n sk im b ro d o v im a , p o k o je m u n ije d a n b r o ­ k o m u n isti u D alm aciji, C rnogorskom i H rv a t­ d o v lasn ik n ije m o g a o z a p o s liti s tr a n e ra d n ik e sk o m p r im o rju tre b a li su svoj ra d k o ncentri­ d o k n e d o b ije d o zv o lu o d m in is ta rs tv a . I s to je r a ti n a lučke ra d n ik e i m o rn a re p reko Opće­ ta k o S avez n a jo š tr ije u s ta o p ro tiv p r a k s e da ga ra d n ič k o g saveza (ORS-a). N akon te d irek­ p o m o rc i, d a b i se u k rc a li, m o r a ju r a d n o m je ­ tive p a r tijs k o ruk o v o d stv o u D alm aciji stva­ sto k u p o v a ti v e lik im s v o ta m a k o je u n a tu r i r a p o d ru ž n ice O pćega rad n ičk o g saveza i tr a ­ i n o vcu p la ć a ju a g e n tim a i p re d s ta v n ic im a ži o d k o m u n ista , k o ji su rad ili u pom orskim b ro d o v la sn ik a . T a k o je , n p r., n a s a s ta n k u p o ­ sin d ik a ln im o rg an izac ijam a URSS-a, da p ri­ stu p e u O RS. T ako su u ORS-u stvorene tri m o ra c a u S u š a k u , k o ji j e o d rž a n 10. s tu d e n o g 1930. n a p o ziv S av eza ra d n ik a trg o v a č k e m o r ­ sek c ije : prv a, pod nazivom Savez pom orskih n a ric e, m e đ u o s ta lim , re č e n o »da s u se p o ­ ra d n ik a u S plitu : d ruga. U druženje časnika s tr o ja trg o v ačk e m o rn a ric e u S plitu, i treća, ja v ili a g e n ti k o ji v r b u ju p o m o rs k e ra d n ik e S e k c ija lu čk ih ra d n ik a . S tv a ran je tih sekcija na u lic i d a se z ap o sle, te d a o d p o je d in a c a u ORS-u išlo je n a ra ču n po sto jeć ih o rgani­ iz n u đ u ju v iso k i m ito n a r a č u n z a p o sle n ja . za cija. Sve te sek cije nalazile su se u ru k a ­ T ako s u ra d n ic i d a n a s p r o s to ro b o v i p o je d i­ n ih a g e n a ta k o ji o d n jih žive. P o m o rs k e r a d ­ m a k o m u n ista. Ju goslavenski n ac ionalisti ko­ j i su u sv o jim ru k a m a im ali R adničku ko­ n ik e se m a ltr e tir a z a v rije m e p u to v a n ja po m o ru , im a s lu č a je v a g d je s u is ti izv rg n u ti n e­ m o ru u S p litu , h tje li su da o sn u ju svoj ju ­ d o v o ljn o j i lo šo j p re h r a n i, k a o i to , d a se p o ­ g oslavenski na cio n aln i sin d ik at pom o ra ca pod nazivom S tru č n i savez p o m o ra ca u S plitu. O je d in e ra d n ik e tu č e n a b ro d u .« S k u p š tin a je tra ž ila o d v la sti s tro g u z a b r a n u v rb o v a n ja p o ­ to m e je p isa la s p litsk a štam p a. Evo odgovora m o rs k ih ra d n ik a p o u lic a m a i z a b ra n u fizič­ S aveza ra d n ik a trgovačke m o rn a ric e na ta kog k a ž n ja v a n ja p o m o rs k ih ra d n ik a za v rije ­ n a s to ja n ja : »G ospoda ’na cio n alisti iz splitske R ad n ičk e k o m o re n ajav ili su p rije neki dan m e p u to v a n ja , a p o m o rsk e T ad n ik e p o zv ala da p re k o N ov o g doba u S p litu d a o sn iv a ju svoj tra ž e z a p o sle n je u S a v ezu r a d n ik a trg o v a č k e ’savez p o m o ra c a ’. Oni ta j po k u šaj vrše već m o rn a ric e J u g o s la v ije k o ji je , u vezi s tim , in te rv e n ira o k o d v la s ti i s tu p a o u p re g o v o re s g o d in u dan a, sam o im to n ik a k o ne polazi za p a r o b r o d a r s k im d ru š tv im a . P o s tig n u t je sp o ­ r u k o m . N a tu o b a v ije st n a š Savez p om oraca

111

m ože d ati sam o slijed eći odgovor: O sta v lja ­ jući po stra n i m otive k o ji su ru k o v o d ili iz­ vjesnu g ospodu sa n e k ih u tic a jn ih p o lo žaja da p ristu p e o sn iv an ju 'novog stru č n o g saveza pom o ra c a ’, d u žn o st n a m je k ao p ra v e o rg a ­ nizacije p o m o rsk ih r a d n ik a d a izjavim o: 1. Akcija za o sn iv an je 'novog s tru č n o g saveza po­ m o raca ’ p o k re n u ta je o d lica, k o ja n isu p o ­ m orci i k o ja s p rav im p o m o rc im a n e m a ju n i­ šta zajedničkog, 2. o sn iv a n je m 'n ovog s tr u č ­ nog saveza p o m o ra c a ' — p o re d n a šeg p o s to ­ jećeg Saveza u k om e je m je s to sv im a d o b ro ­ nam je rn im i isp rav n im p o m o rc im a — znači pokušaj ostv o ren o g ra z b ija n ja p ra v e o rg a n i­ zacije p o m o rsk ih ra d n ik a , 3. ta a k c ija , a k o i n ije p o k re n u ta po d ire k tn o j želji p r o tiv n ik a pom oraca, k o jim a je u v ije k do sa d a polazilo za ru k o m d a o n em oguće rje š e n je p ita n ja u r e ­ đ e n ja so cijaln e z a štite p o m o ra c a p re m a p red lozim a izrađ en im o d našeg Saveza, a p rih v a ­ ćenim od z a in te re sira n ih ra d n ič k ih u sta n o v a , ona svakako ide n jim a u prilog.«

p rim lje n , je r se u IT F nalazio Savez o so b lja trg o v ač k e m o rn a ric e sa sje d ište m u S uša k u . IT F je , p re m a in fo rm a c iji iz C e n tra le URSS-a, p re u ze la n a sebe in ic ija tiv u d a se pozavađene p o m o rsk e o rg an iza cije dov ed u u vezu r a d i iz­ m ire n ja . IT F sto ji n a g le d ištu d a se za p o ­ m o rce Ju g o sla v ije n iš ta d o b ro n eće m o ći u či­ n iti sve d o tle d ok o n i b u d u p o c je p a n i i u ve­ likoj m je r i neo rg an iz ira n i.« C e n tra la URSS-a o b e ća la je d a će sv e srd n o n a s to ja ti d a se stvo­ ri je d in stv e n i savez p o m o ra c a .

P o č etk o m 1936. H rv a ts k a s e lja č k a stra n k a , d a b i o sig u ra la ja č i u tje c a j m e đ u ra d n ic im a u D alm aciji, fo r s ir a s tv a ra n je H rv a tsk o g a r a d ­ ničk o g saveza. U p rv o j p o lovini 1938. p o č in ju ja v n o su ra đ iv a ti H R S i S tru č n i savez p o m o ­ ra c a iz S p lita . N a z a je d n ič k im sk u p štin a m a po D alm a ciji i H rv a tsk o m p r im o r ju n a p a d a ju se k o m u n isti, m a rk s is ti, »crveni U RSSJ« i o k r iv lju ju za n e r ije š e n a p ita n ja p o m o ra c a . S tru č n i savez p o m o ra c a ja v n o se d e k la rira o ka o s a sta v n i d io H rv a tsk o g a ra d n ič k o g save­ T ad ašn ji članovi s in d ik a ta p o m o ra c a n a sli­ za n a s k u p š tin i S tru č n o g saveza 5. V I 1938. god. u S p litu . P o što je p ro č ita n n a c r t k o le k ­ je deći način su ocijen ili s tv a ra n je S tru č n o g tivnog u g o v o ra, s k u p š tin a je iz jav ila d a su saveza pom o raca: »Razni n a c io n a ln i p rovladini elem enti, in filtrira n i uz p o m o ć v la sti i h rv a ts k i p o m o rc i, z ap o slen i u trg o v ač k o j m o r­ bro dovlasn ik a u sp litsk u ra d n ič k u k o m o ru n a ric i, s p re m n i d a se p r ik lju č u ju H R S-u kao uspjeli su raznim o b e ć a n jim a , p riv la č n im p o ­ a u to n o m n a o rg a n iz a c ija s c ilje m »da se ka o nudam a, lažim a i šo v in ističk im p o d v a la m a p r i­ sinovi h rv a tsk o g n a ro d a b o re za s v o ju soci­ dobiti p o jed in e po m o rce, p a je 14. sv ib n ja ja ln u p ra v ic u i d a o s u đ u ju sve e le m e n te k o ji 1935. o d rž a n a u S p litu k o n s titu ira ju ć a s k u p ­ id u m a rk s is tič k im p u te m , o p o m in ju ih i po­ štin a S tru čn o g saveza p o m o ra c a SSP. T o je z iv a ju d a se v ra te sv o jo j n a c io n a ln o j svije­ bio otvo ren i a ta k i p o č e ta k d o b ro p la n ira n e sti.« H R S k o ji n ije želio d a im a u svom o k ­ i prip re m lje n e širo k e a k c ije p rik riv e n ih n a ­ v iru a u to n o m n e o rg a n iz a c ije , n a iz v a n red n o m cionalnih p ro fa šistič k ih elem enata.« k o n g re su S tru č n o g saveza, k o ji je o d rž a n 4. U ra d n ičk o j šta m p i sve se m a n je p isa lo o s v ib n ja 1939, u z p o m o ć p o lic ije r a s p u š ta k o n ­ Savezu ra d n ik a trg o v ačk e m o rn a ric e . Savez je g re s i u p r a v u S tru č n o g saveza i u m je s to n je ­ održao 4. kolovoza 1934. u Š ib e n ik u k o n fe re n ­ ga fo r m ir a se k c iju h rv a ts k ih p o m o ra c a . R as­ ciju za p o m o rsk e ra d n ik e n a p o d ru č ju ove p u š ta n je S aveza o p ra v d a v a lo se tv rd n jo m d a lučke k a p e ta n ije . N a n jo j se ra sp ra v lja lo o socijalno-ckonom skom p o lo žaju p o m o ra c a i su za k o n g re s v e ć in o m b ir a n i k o m u n istič k i i obnovi i k o n so lid aciji Saveza. R ed o v n a s k u p ­ a n tif a š is tič k i o r ije n tira n i d ele g a ti za što je k ri­ štin a o d ržan a je p o četk o m stu d e n o g 1934. go­ v a i u p ra v a S aveza.14 dine. N a n jo j je iz a b ra n a nova u p ra v a , u tv r ­ đen je p ro g ra m a k c ija n a socijalno-ekonom skom i k u ltu rn o m p o d ru č ju i iz m ije n je n a su Klub kapetana trgovačke mornarice, Klub pravila Saveza. N a u sp je lo m z b o ru u S u ša k u , pomorskih strojara 1 druge organizacije u lipnju 1935, ponovno se tra ž i rje š a v a n je p i­ pomorskih radnika ta n ja plaća, p o m o rsk e b u rz e ra d a , z a k o n sk o g re g u lira n ja z a štite p o m o ra c a i n jih o v a p ra v ­ O sn iv ač k a s k u p š tin a K lu b a k a p e ta n a trg o ­ nog odn o sa p re m a b ro d o v lasn icim a. O d lu k o m v a čke m o rn a ric e o d rž a n a je 15. kolovoza 1930. toga zb o ra sje d ište S aveza ra d n ik a trg o v ačk e u S p litu . S k u p štin a je iz raz ila sp re m n o s t k a­ m o rnarice Ju goslavije p r e m je š te n o je iz S p li­ p e ta n a trg o v ač k e m o rn a ric e d a se s o sta lim ta u S ušak, je r m u je u S p litu b io o n em o g u ­ p o m o rsk im r a d n ic im a b o re za o stv a re n je za­ ćen no rm a la n ra d . N o v o fo rm iran i S tru č n i sa ­ je d n ič k ih s o c ija ln ih i ek o n o m sk ih p ra v a . S e­ vez p o m o raca Jugoslav ije iz S p lita p rija v io se u sastav In te rn a c io n a ln e tra n s p o rtn e fe d e ra ­ M Radničke novine, Zagreb, 21. III, 26. IY, cije u A m sterdam u, u ko ji, m e đ u tim , n ije bio 21. X I, 5. X II 1930; 3. II. 23. VI 1933.

112

k r e ta r k lu b a, k a p e ta n M ark o C u rtin i, u svom odlu k u da uđe u sastav U jedinjenoga rad­ je iz v je š ta ju ista k a o d a k lu b b ro ji 233 isp ra v ­ ničkoga sindikalnog saveza Jugoslavije. Tu jc n a č la n a š to je v iše o d 60 p o sto a k tiv n ih od lu k u obrazložio željom da uspostavi tijesnu p o m o rs k ih k a p e ta n a . O d lu k o m sk u p štin e klub s u ra d n ju s drugim pom orskim organizacijam a je p r is tu p io z e m a ljsk o j s in d ik a ln o j c e n tra li ko je se nalaze u sastavu URSSJ-a. Klub ie u URSS-a i M e đ u n a ro d n o m e u d ru ž e n ju k a p e ta n a to v rijem e o k u p lja o gotovo sve pom orske stro ­ trg o v a č k e m o rn a ric e . S k u p š tin a je u tv rd ila p ro ­ ja r e i pred stav lja o , pre m a m išljenju URSS-ovih g ra m r a d a k lu b a . U n je m u se, m e đ u o stalim , fun k c io n a ra, solidnu organizaciju. Osnivanjem tra ž i d a se š to p r ije p r is tu p i re fo rm i z a s ta r­ sek c ije ORS-a »U druženje časnika stro ja u jelo g a p o m o rsk o g zak o n o d a v stv a , d a se što S plitu« p re sta o je djelovati Klub pom orskih p rije d o n e s e zak o n o ra d n o m u g o v o ru na b ro ­ stro ja ra . K ada je ce n tra la ORS-a počela ras­ do v im a trg o v a č k e m o rn a ric e , p ra v iln ik o služ­ p u šta ti u p rav n e od b o re podružnice ORS-a po bi n a b r o d u i z a k o n o d isc ip lin i n a b ro d u . Ti D alm aciji, zbog toga što su se nalazili u ru ­ za k o n i tr e b a d a se z a s n iv a ju n a m e đ u n a ro d ­ k a m a k o m unista, počinje k rajem 1934. godine n im p o m o rs k im k o n v e n c ija m a . S k u p š tin a je pre laz k o m u n ista u URSSJ, proces koji je u tra ž ila d a se re g u lira o sn o v n i ra d n i o d n o s o sta lim dijelovim a H rv a tsk e tad a već u velikoj n a b ro d o v im a : iz d a v a n je p o m o rsk ih k n jižica, m je ri završen. S ekcija ORS-a U druženje čas­ p riz n a v a n je k v a lifik a c ija , z a p o š lja v a n je p u te m n ik a s tr o ja — istu p a iz ORS-a i osniva u lip­ n a m je s tb e n o g u re d a , u tv rđ iv a n je b r o ja č lan o ­ n ju 1935. godine sam o staln u organizaciju pod va p o sa d e , p ra v n i p o lo žaj z a p o v je d n ik a , sig u r­ istim nazivom a u sklopu URSS-a. U istom n o s t n jih o v e slu ž b e k a o i slu ž b e o s ta lih ča sn i­ m je se cu 1935. godine sje d ište K luba kapelana ka. S k u p š tin a je tra ž ila d a se u s p o s ta v i p o ­ trg o v ačk e m o rn arice, p ren sen o je iz Splita u m o rs k a in s p e k c ija r a d a i d a se n je n a d je la t­ S u ša k s obra zlo že n jem da se u Sušaku nalazi n o s t u s k la d i s p o tr e b a m a n a c io n a ln e i m e đ u ­ se k re ta r K luba M arko K urtini. n a ro d n e z a š tite p o m o ra c a . S k u p š tin a je ta k o ­ U sk lo p u URSSJ-a osnovano je još 1931. đ e r z a h tije v a la te m e ljitu r e o rg a n iz a c iju p o s to ­ g odine U d ru ž en je radio-telegrafista trgovačke je ć e g a so c ija ln o g o s ig u r a n ja p o m o ra c a u izne­ m o rn a ric e Ju g o slavije a 1935. godine fo rm ira ­ m o g lo sti, s ta r o s ti i s m rti, s tim d a se to no je u S u ša k u U d ruženje po m o rsk ih k uhara o s ig u ra n je p ro te g n e n a sve p o m o rc e , tj. n a i k o n o b a ra. P rem a tom e, k rajem 1936. godine sve č a sn ik e i n a m o m č a d , k a k o je to već u sk lo p u URSSJ-a d je lu je Savez rad n ik a trgo­ p r o v e d e n o u sv im p o m o rs k im z e m lja m a . S k u p ­ vačke m o rn a ric e Jugoslavije, Klub kapetana š tin a je tra ž ila d a o s ig u ra n je p o m o ra c a p o s ta ­ trg o v ač k e m o rn a ric e, U druženje časnika stro ­ n e s a m o s ta ln a u s ta n o v a , a d a u p o g le d u b o ­ j a i Savez lu čk ih i o b a lsk ih ra d n ik a Jugoslavi­ le sn ičk o g o s ig u r a n ja k lu b p o d u z m e k o ra k e d a je k o ji je osnovan 4. kolovoza 1935. godine. se o s ig u ra n je p o m o ra c a u s lu č a ju b o le s ti i n e ­ S ek c ije o b a lsk ih ra d n ik a iz ORS-a pristupile zgo d a p o d v rg n e te m e ljito j re fo rm i. O d k lu b a su ta k o đ e r U RSSJ-u. 0 njih o v u razvoju i radu se d a lje tra ž ilo d a se š to v iše a n g a ž ira n a d o ­ g o vorim o u poseb n o m poglavlju. n o š e n ju s lu ž b e n e p ra g m a tik e za p o m o rc e k o ju B ro jn o s ta n je članova po sindikalnim o r­ su d u žn a d a, p o u g o v o ru o s u b v e n c ija m a , iz ra ­ g a n iz ac ija m a po m o raca u raz d o b lju od 1928. d e p a r o b r o d a r s k a d ru š tv a . K lu b jc tr e b a o d a p o k lo n i o d r e đ e n u p a ž n ju i iz g ra d n ji p o m o r­ g odine do 1936. godine (bez U druženja radio-teleg ra fista i U d ru že n ja po m o rsk ih k u h a ra i sk e u p ra v e , d a tra ž i r e g u lira n je p ilo ta ž e n a o b a li, r e fo rm u n a s ta v n o g s is te m a n a u tič k ih k o n o b a ra) vidi se iz slijedeće tabele: šk o la, te p ru ž i p o m o ć k v a lific ira n im p o m o rc i­ m a u d rž a v n o j slu ž b i i r a d i n a p o b o ljš a n ju n ji­ h o v a p o lo ž a ja . Z a h tije v a lo se r e g u lira n je r a d ­ n o g v re m e n a u s k la d u s m e đ u n a ro d n o m k o n ­ v e n cijo m , a p ita n je p la ć a o s ta v lje n o je za k a sn ije , p o v o ljn ije p rilik e . S k u p š tin a j e u sv o ­ sJ s| e 3 i 82 « S o jila p ra v ila i o d lu č ila d a se u n u t a r k lu b a 5 8 .« B 4 5 t/o o s n u je fo n d za p o m o ć u s lu č a ju n ez a p o sle ­ n o s ti i s m rti. 200 1768 1928. 397 K lu b p o m o rs k ih s t r o j a r a o d rž a o je 11. 1920 1929. 271 2346 1930. k o lovoza 1929. g la v n u g o d iš n ju s k u p š tin u n a 252 2418 k o jo j je su d je lo v a lo o k o 200 član o v a. O d tra v ­ 1931. 217 2086 1932. 153 n ja 1927. g o d in e d o k r a ja 1928. k lu b je p ove­ 1933. 1511 132 428 ć ao č la n s tv o n a 397 lju d i. S e k r e ta r k lu b a p o ­ 1934. 120 440 580 m o rs k ih s t r o j a r a b io j e Đ o rđ e V u k sa n . Go­ 1935. 180 62 445 1936. d in e 1932. d o n io j e K lu b p o m o rs k ih s tr o ja r a

Ills

_

Na IV k ongresu URSSJ-a, k o ji se o d ržao 18. i 19. tra v n ja 1938. u Z agrebu, re č e n o j e d a sc raui na u je d in ja v a n ju p o m o rsk ih o rg an iza­ cija rad i stv a ra n ja fed e ra c ije k o ja bi o b u h v a­ tila sve po m o rsk e organ izacije, a d a p ri tom e ostan e sačuvana in icijativ a p o je d in ih g ru p a koje bi d jelovale kroz a u to n o m n e sek c ije za­ jed n ič k e fed eracije. P rem a poslo d av cim a i u zajedničkim fo ru m im a k lasnoga sin d ik aln o g p o k reta u zem lji i u m e đ u n a ro d n o j o rg a n iz a ­ ciji pom orci će se p o ja v ljiv ati p re k o svoje fe­ d e ra c ije /7

Z a je d n ič k e a k c ije n e o s tv a r e n e f e d e r a c ije p o m o r s k ih r a d n ik a Iako se id eja o fe d e ra c iji s in d ik a ta p o m o r­ skih ra d n ik a n ije o stv arila, p o sto jeće o rg a n i­ zacije o d ržavale su pov rem en o zaje d n ič k e sk u p ­ štine i zborove, a K lub k a p e ta n a trg o v ačk e m o rnarice i K lub p o m o rsk ih s tr o ja r a su, za­ jedno sa Savezom ra d n ik a trg o v ačk e m o rn a ­ rice, sudjelovali na a n k e ta m a , slali z a je d n ič ­ ke delegacije i z a jed n ičk i su d jelo v ali n a p r e ­ govorim a s b ro d o v lasn icim a i d ržav n im v la sti­ m a. Oni su zajed n ičk i tražili da se što sko­ rije donese zakon o z a štiti p o m o ra c a k o ji će re g u larati p riv atn o -p rav n i položaj zap o v je d n ik a i posad e m eđ usobno, a svih z a je d n o p re m a brodov lasn ik u ; rad , ra d n o v rije m e i u v je te prekov rem en o g rad a, o d m o r, glavne o d re d b e rad n ih ugovora, n a č in isp la te p laća, o tp re m ­ nine i g o d išn ja o d su stv a, opći b ro d a rs k i re d i d užnost posade, o snovne z a š titn e m je re na b rodovim a, z a š titu m alo d o b n ih i žen a n a b ro ­ du, p re h ra n u p o sade, u re đ e n je sta m b e n o g p ro ­ s to ra posade, z a štitu p o m o ra c a u lu k a m a u z em lji i n o stra n stv u , izd av an je p o m o rsk ih k n ji­ žica, fo rm ira n je vijeća za so c ija ln u z a š titu p o ­ m oraca, p o m o rsk e in sp e k c ije ra d a , izb o r p o ­ v jeren ik a b ro d sk o g o so b lja , su d o v a n je u sp o ­ lovim a iz ra d n ih odn o sa. Z a jed n ičk i su z a h tije ­ vali da se p o seb n im o d re d b a m a u re d i b o les­ ničko i m iro v in sk o o sig u ra n je p o m o ra c a p r e ­ ma uv je tim a ra d a p o m o ra c a , a o so b ito d a se m irovinsko o sig u ra n je p ro š iri n a sve k a te ­ gorije pom oraca. T ražili su d a se p o sre d stv o m nadležnih vlasti p ris tu p i izrad i z a k o n o m p ro ­ pisanog ugovora o ra d u p o m o ra c a n a te m e lju sporazu m a o rg an izacija p o m o ra c a i b ro d o v la s­ nika, da se p o sto je ć a sin d ik a ln a b u rz a ra d a 87 Ujedinjeni sindikati, 9/1930, 142; Radničke novine, Zagreb, 15. i 22. V III, 5. IX 1930; Ujedi­ njeni sindikati, 5/1932; 7—8/1935, 127; Izvještaj II redovnom kongresu URSSJ 1931, 58—59; Izvještaj III redovnom kongresu URSSJ 1934, 46; Izvještaj IV kongresu URSSJ 1938.

114

stav i p o d n a z o r p a rite tn o g o d b o ra po m o ra ca i bro d o v lasn ik a, d a so c ija ln a z a štita p o m o ra ca p re đ e u n ad lež n o st M in ista rstv a so c ijaln e po­ litik e i n aro d n o g z d rav lja, k o je će u tu sv rh u im ati sp e cijaln e in sp ek cije r a d a za p o m o rstv o k ao sv o je n a d z o rn e o rgane, p o d ru k o v o d stv o m o so b a iz p o m o rsk e službe. Je d n u o d zajed n ič ­ k ih a k c ija p re d sta v lja la je i b o rb a d a se sklo­ pi k o le k tiv n i u govor s b ro d o v la sn icim a k o jim bi se re g u lirali o d n o si izm eđu b ro d o v la sn ik a i p o m o rac a svih k ate g o rija . O rg a n iz ac ije po­ m o rsk ih r a d n ik a tra žile su d a se u sta n o v i p a rite tn i o d b o r iz re d o v a b ro d o v la sn ik a i o rg a ­ n izac ija p o m o ra ca, k o ji b i se b rin u o o p ra v il­ n oj p rim je n i k o le k tiv n o g u g ovora. U vezi s tim o d ržavali s u se za je d n ič k i z borovi i po seb n i s a stan c i, a g itira lo se a p isa li su se i p ro p a ­ g a n d n i tek sto v i. T a k o je , n a p rim je r, 26. tra v ­ n ja 1931. g. o d rž a n velik z b o r p o m o ra c a u S u šak u . Z b o r su sazvali K lu b k a p e ta n a trg o ­ v ačke m o rn a ric e , K lub p o m o rs k ih s tr o ja r a i S avez ra d n ik a trg o v a čk e m o rn a ric e Ju g o sla ­ v ije u za jed n ic i sa M je sn im m e đ u stru k o v n im o d b o ro m URSS-a u S u ša k u . P re m a p isa n ju šta m p e »u d u p k e p u n im p ro s to rija m a »Zlat­ nog lava« z b o r je o tv o rio M a rk o C u rtin i, se k re ­ ta r »K luba k a p e ta n a trg o v ač k e m o rn a ric e« , te p o zd rav iv ši p ris u tn e p o d n io r e fe ra t o socijaln o -ekonom skom p o lo ž a ju p o m o ra c a i p o tre b i sav re m e n o g socijaln o -p o litičk o g za k o n o d a v stv a za n a še po m o rce . Đ o rđ e V uk san , s e k r e ta r »K luba p o m o rsk ih stro ja ra « re fe rir a o je o p o ­ lo žaju p o m o ra ca , z n a č a ju i d je lo v a n ju n jih o ­ vih o rg a n iz a c ija , a Ig n a c K ovačić o r a d u M jes­ ne b u rz e r a d a u o d n o su p re m a p ro fe sio n a ln im s in d ik a tim a n a m je š te n ik a i ra d n ik a , a n a ro č i­ to p o m oraca.« Z b o r je d o n io re z o lu c iju o socija ln o -ek o n o m sk o m p o lo ž a ju p o m o ra c a i p o tre ­ bi socija ln o g a z a štitn o g za k o n o d a v stv a za p o ­ m orce, o s ta n ju i d je lo v a n ju u d ru ž e n ja p o m o ­ ra ca i slo b o d i u d ru ž iv a n ja i o r a d u eksp o zi­ tu re Ja v n e b u rz e r a d a u S u ša k u , n je n o m o d ­ no su p re m a s in d ik a ln o j b u rz i r a d a p o m o ra ca. U rez o lu cijam a se, p o re d već p o z n a tih z a h tje ­ va, traž ilo d a s e u c ije lo sti p rim je n ju je n a re d ­ b a d ire k c ije p o m o rsk o g s a o b ra ć a ja o d 15. p ro ­ sin c a 1919. god. o m je ra m a sig u rn o sti n a m o ru , i s tim u vezi d a se ra tific ira in te rn a c io n a ln a k o n v e n cija d o n e se n a 1929. god. u L ondonu, k o ja stu p a n a sn ag u 31. lip n ja 1931. godine, te d a se zavede o p ć a š te d n ja u u p ra v a m a p a ro ­ b ro d a rs k ih d ru š ta v a »kod k o jih je d n o m je se č ­ n a pla ća je d n o g lica iznosi više nego p la ć e c ije­ le po sad e je d n o g ili više b ro dova«. O d n adlež­ n ih m in is ta rs ta v a zb o r je tra ž io d a p risile b ro ­ d ov lasn ik e d a u sp o ra z u m u s na d le žn im in sp ek ­ c ija m a ra d a, ra d n ič k im k o m o ra m a i sin d ik a l­ n im o rg a n iz a c ija m a p o m o ra c a , p ris tu p e iz ra d i z akonom p ro p isa n o g u g o vora o z ap o šlja v an ju

p o m o ra c a n a b ro d o v im a trg o v ačk e m o rn a ric e k a k o b i se sta lo n a k ra j b ez a k o n ju , ko je na b ro d o v im a dovodi do su k o b a i k o je š te ti ugle­ d u i č a sti ju g o sla v e n sk e z astav e u in ozem stvu. Z b o r je p ro te s tira o š to n e k i b ro d o v la sn ic i n i­ su h tje li d a s u r a đ u ju s o rg a n iz a c ija m a p o m o ­ ra c a u vezi s p rim a n je m i o tp u š ta n je m r a d n i­ ka. Z b o r je pozvao n e o rg a n iz ira n e p o m o rsk e ra d n ik e u p o sto je ć e o rg a n iz a c ije p o m o ra c a ra ­ di u sp je š n ije z a š tite s v o jih in te re s a , j e r će »sam o o rg a n iz ira n i p o m o rc i doći d o u tje c a ja u svim p ra v c im a so c ija ln o g i k u ltu rn o g života, k o ji im p o sv o m p ozivu i p o lo ž a ju i v ažnosti p r ip a d a u d ru š tv u i d rž a v n o j za je d n ic i. Sam o u d ru ž e n i p o m o rc i n eće b iti z a p o sta v lje n i k ao d o sa d a i o n jim a će se v o d iti i n a n a d ležn im m je s tim a d u ž n a raču n a.« N a p ozive m in is ta rs tv a so c ija ln e p o litik e i s a o b ra ć a ja ili n a z a h tje v s in d ik a ln ih o rg a n i­ za cija i ra d n ič k ih k o m o ra o d rž a v a le su se č esto a n k e te č iji je cilj b io »da se d ire k tn im d o d iro m p re d s ta v n ik a p o m o ra c a i p re d s ta v n ik a b ro d o v la s n ik a u tv r d i k o je je m je re p o tre b n o i m ogu će p o d u z e ti d a se in a č e v rlo te ž a k p o lo ­ žaj p o m o ra c a o lak ša« . N a k o n fe re n c iji o d r ­ ža n o j 22. o ž u jk a 1929. z a k lju č e n o je d a se o s n u je s tr u č n a k o m is ija sa s ta v lje n a o d p re d ­ sta v n ik a m in is ta r s tv a sa o b ra ć a ja , so c ija ln e p o ­ litik e , trg o v in e i in d u s tr ije , b ro d o v la s n ik a i p o m o rs k ih u d ru ž e n ja . S tr u č n a k o m is ija se s a s ta la 5. s v ib n ja 1930. g. u S p litu . U im e C e n tra ln o g s e k r e ta r ija ta ra d n ič k ih k o m o ra sa ­ sta n k u j e p ris u s tv o v a o B o g d a n K re k ić , K lu b p o m o rs k ih k a p e ta n a i S avez r a d n ik a trg o v a č ­ k e m o rn a ric e p re d s ta v lja o je M a rk o K u rtin i, a K lu b p o m o rs k ih s t r o j a r a Đ o rđ e V u k sa n . P rilik o m sa z iv a s a s ta n k a s tr u č n e k o m isije re ­ k lo se d a j e » p ro u č a v o a n je m p o lo ž a ja r a d n ih o d n o sa u m o r n a r ic a m a d r u g ih d rž a v a u tv rđ e n o d a n e m a p o m o ra c a k o ji s u u težim p rilik a m a so c ija ln e z a š tite n eg o š to s u to p o m o rc i u Ju goslav iji.« Im a li s u n a jn iž e p la ć e , č a k su i p laće ra d n ik a g rč k e m o rn a ric e b ile veće za 50 p o s to o d p la ć e ju g o s la v e n s k ih p o m o ra c a . B ro d o lo m p a r o b r o d a »Dakse« s k re n u o j e p až­ n ju n a p ro b le m e so c ija ln o g o s ig u ra n ja u slu č a ­ ju b ro d o lo m a , a p o s e b n o u s lu č a ju iznem o g lo ­ s ti i sm rti, k a o i n a p ita n ja v e z a n a u z sig u r­ n o s t p lo v id b e. S tr u č n a k o m is ija je tre b a la r a s p ra v lja ti p ita n je k v a lifik a c ija i č in o v a n a bro d o v im a , b r o ju b ro d s k e p o sa d e , z a š titn im m je ra m a i o sig u rn o sti živ o ta n a b ro d u . Po po z iv u m in is ta r s tv a s a o b r a ć a ja o d rž a n a je 12— 13. lis to p a d a 1931. g o d in e u S p litu a n k e ta d a se » u tv rd i s tv a r n a p o tr e b a o s o b lja n a b ro ­ d o v im a i k v a lifik a c ije zap o v je d n ik a « . B ro d o ­ vla sn ic i s u n a s to ja li d a n a š to v ećem b ro ju b ro d o v a z a p o sle k a o z a p o v je d n ik e tak o z v a n e u p ra v ite lje , lju d e b ez šk o ls k ih k v a lifik a c ija .

osim s položenim ispitim a i praksom u radu. K apetani su, naprotiv, inzistirali da zapovjed­ nici m o ra ju im ati kvalifikaciju pom orskih aka­ d em ija, iako su sm atrali da već stečena prava tre b a priz n ali svim up ra v iteljim a . Sto se tiče b ro ja posade brodovlasnici su težili da je svedu na što m a n ju m jeru kako bi imali što m anje troškova. Na an k eti se ponovio zahtjev da se o sn u je s tru č n a kom isija koja bi u sporazum u sa z a in tere sira n im radnicim a i poslodavcim a iz rad ila p rijedloge kako da se riješe socijalna p ita n ja p o m oraca, im ajući pri tom u vidu p ro p ise i fak tičn o sta n je koje vlada u ostalim p o m o rsk im državam a, kao i prilike koje vla­ d a ju u trgovačkoj m o rn arici Jugoslavije. Pre­ m a ugovoru izm eđu države i pom orskih d ru š­ ta v a o subvenciji, d ru štv a su bila dužna da sa svojim ra d n icim a zaključe kolektivni ugovor 0 u v jetim a ra d a i plaćam a. M eđutim , nijedno d ru štv o tu obavezu n ije ispunilo. Težak socija ln o -ekonom ski položaj pom oraca tražio je d o n o še n je ne sam o zakonskih p ropisa već i kolektivnog ugovora. N a svim skupovim a koje su održavale o rg an izacije p om orskih radnika istica lo se d a vlast n am jern im odgađanjem 1 izb jeg av an jem do n o še n ja zakonskih propisa i ko le k tiv n ih ugovora ide na ru k u brodovlas­ nicim a. M eđutim , p a d engleske funte u ru jn u 1931. god. i, vezano uz to, p o goršanje ekonom ­ skog p o lo ža ja p o m o rac a doveo je do sukoba izm eđ u b ro d o v la sn ik a i zaposlenih radnika, ta ­ k o d a je in te rv e n c ija države po stala neophod­ na. Z bog p a d a fu n te sa 275 d in a ra na 210—215 d in a ra bro d o v lasn ic i su isplaćivali zara d u svo­ jim ra d n ic im a u m je sto u visini ra n ijih 275 d in a ra za je d n u fu n tu , 195 do 220 dinara. To je izazvalo m n o g o b ro jn e štrajk o v e pom oraca d uge plo v id b e i n a p u šta n je b rodova »Sv. Duje« u V eneciji, »Tomislav« u A m sterdam u, »Zrin­ ski«, »M arija P etrinović« i »Dušan Silni« u L iverpoolu, g d je je š tra jk ugušen in tervenci­ jo m p olicije. Iz istih razloga došlo je do š tra j­ k a p o sa d e b ro d a »Gundulić«, »K raljica Marija« i »K otor« u luci G alveston, te do š tra jk a posa­ d e »Iskre«, »Mrava« i d ru g ih brodova. Uzne­ m ire n i valom štra jk o v a i n a p u šta n je m brodova b ro d o v la sn ici su u m eđ u v rem en u zatražili p re ­ govore do k o jih je došlo 13. listo p ad a 1931. g. N a sp o m e n u to j an k e ti k o ja se o držala 12. i 13. listo p a d a 1931. u S p litu d onijeli su sindi­ k a ti p o m o rac a slije d eć u d ek lara ciju k oja je o b ja v lje n a u šta m p i: »Povodom n a m je re bro d o v lasn ik a, d a plaće p o m o ra c a zbog p a d a engleske fu n te isplaćuju p o nižem k u rsu nego što je bio ta d a kada su ugovori s p o sad o m zaključivani, i povodom n jih o v e želje d a o to m p ita n ju do b iju su­ g lasn o st p re d sta v n ik a p o m o rsk ih organizaci­ ja , p re d sta v n ik a K luba k a p etan a trgovačke

115

m o m r i c e Ju goslavije, K luba p o m o rsk ih s tro ­ ja r a Ju goslavije i Saveza p o m o rsk ih ra d n ik a trgovačke m o rn arice Ju g o slav ije iz jav lju jem o : O rganizacije p o m o raca s m a tra ju d a b ro d o ­ vlasnici ni sa p rav n e n i sa m o ra ln e stra n e n isu u pravu, k ad a p o m o rcim a f u n tu ste rlin g a žele da ob ra č u n a ju po nižem k u rsu . Z a k lju č u ju ć i ugovore o p u to v a n ju , ju g o slav en sk i p o m o rci imali su u vidu ne fu n tu k ao en g lesk u m o n e tu , nego fu n tu kao ekviv alen t za m in im a ln o 275 dinara. U kupan z b ir jed in ic a fu n ti, k o ji oni za vrijem e tra ja n ja je d n o g p u to v a n ja im a ju da dob iju p re d sta v lja za n jih n a jm a n je to lik o p u ta po 275 d in ara. S o b ziro m na to d a su plaće n aših p o m o raca m je re n e sta n d a rd o m naših ra d n ik a i inače m in im aln e, a d a se i ne spom in je da su one niže od p laća p o m o ra c a u cijelom svijetu, o rg an izacije s m a tr a ju da za bro d o v lasn ik e p o sto ji obaveza, d a p laće pom oraca isp late po k u rs u od m in im a ln o 275 din a ra za je d n u en glesku fu n tu , j e r bi svak o drugo o b ra č u n a v a n je nižeg k u rsa u stv a ri z n a­ čilo sniženje i inače n e v je ro ja tn o n isk ih p la ć a naših pom oraca.« B udući da se na b ro d o v im a s ta n je n ije sti­ šalo, na zah tjev vlade o d ržan a je 26, 27. i 28. listopada 1931. g. u S p litu k o n fe re n c ija n a kojoj se tre b a la d o n ije ti o d lu k a o to m e po kojem će se k u rsu p o m o rc im a isp la ć iv a ti e n ­ gleska fu n ta. N a k o n fe re n c iji su su d je lo v a li predstav n ici M in istarstv a sa o b ra ć a ja , so c ija ln e politike, trgovine i in d u s trije , p re d sta v n ic i b ro ­ dovlasnika, o rg an izacija p o m o ra c a i sp litsk e R adničke k om ore, te C e n traln o g s e k r e ta r ija ta ra dničk ih k om ora. Prem a iz v ještaju s te k o n fe re n c ije , b ro d o ­ vlasnici su izrazili želju da se fu n ta g o d in u d a­ na obra č u n a v a po k u rs u o d 250 d in a ra , bez obzira na to da li će n je n k u rs r a s ti ili p a ­ dati. T ražili su d a se n a k o n g o d in u d a n a na novoj k o n feren ciji z a in te re sira n ih , u tv rd i n je n k u rs za b u d u će razd o b lje. Is p la ta od 250 d in a ­ ra odno sila bi se na tem e ljn e plaće, d o k bi se dodaci u n a g ra d am a isplaćivali po b u rz o v ­ nom k u rsu na d an isp la te . O vaj z a h tje v b ro ­ dovlasnici su p ra v d a li v elikim g u b icim a k o je d a su im ali povodom p a d a funte. P redstavnici p o m o ra c a odb ili su tra ž e n je brodov lasn ik a i z ah tijev ali da se fu n ta isp la ­ ću je u n e o k rn jen o m iznosu o d 275 d in a ra . Svo­ je tražen je oni su p rav d ali ovim razlozim a: »1. K ada su sk lap an i ugovori p o sad e s b ro ­ dovlasnicim a, k u rs fu n te bio je 275 d in a ra za je d n u fu n tu . F u n ta je ta d a u z e ta k a o baza sam o zato što je bila s ta b iln a v a lu ta i što su pom orci željeli da b ezuslovno im a ju obezb ijeđen i ekvivalent 1:275. Svako d ru g a č ije o b ­ ra čunav an je značilo bi s m a n jiv a n je p la ć a , a

116

sm a n jiv a n je p la ća znači k rš e n je sk lo p ljen ih u govora. K u rs fu n te isplaćivan je p o sad a m a u iz nosu o d 275 d in a ra i ta d a k a d a je n je n a v rije d n o st n a b u rzi b ila veća. T im e su i b ro ­ do vlasnici p re ć u tn o p riz n a li d a je v rije d n o st fu n te tr a jn a d o k ug o v o r s p o sa d o m tr a je i d a iznosi 1:275. 2. G ubici b ro d o v la sn ik a izazva­ ni p a d o m fu n te sa m o su rela tiv n i. 3. K ad bi stv a rn o p o s to ja li g ubici b ro d o v la sn ik a zbog p a d a fu n te , ni o n d a se o ni n e b i sm jeli p re ­ b a c iti n a p laće p o m o raca : a) za to je r su p la će n a ših p o m o ra c a n a jn iž e p la će p o m o ra c a u cije lo m sv ije tu ; b) zato, je r on e iznose 5,5 p o ­ sto o d u k u p n ih iz d ata k a;c) zato , je r su podvozni tro šk o v i za te re te u cijelo m s v ije tu je d n a k i. O bzirom n a n e p rija tn o s ti k o je tr p i n a še b ro ­ d a rstv o zbog su k o b a o ko is p la te k u rs a fu n te ko ji se p re tv a ra ju u a n a rh iju , d a se p r is tu p i s k la p a n ju ko lek tiv n o g u g o v o ra za p o m o rstv o , k o ji bi u p re la z n im o d re d b a m a re g u lira o i pi­ ta n je is p la te fu n te za v rije m e n je n e devalva­ cije. Do k o n a čn o g s v rš e tk a ovog p a d a d a se fu n ta is p la ti p o k u rs u o d 250 d in a ra k a o ak o n ­ tacija.« B ro d o v la sn ici su, k a k o su p isa le novine, je d n o d u š n o p rih v a tili p r ije d lo g p re d sta v n ik a p o m o rsk ih o r g a n iz a c ija za sk la p a n je k o le k tiv ­ nog u g ovora. »Taj p o sa o je , k ak o sa stra n e p re d s ta v n ik a p o m o rs k ih o rg a n iz a c ija , ta k o i sa s tra n e p re d s ta v n ik a b ro d o v la sn ik a i p re d ­ s ta v n ik a v la sti shv a će n kao v rlo h ita n . S po­ ra zu m n o je u tv rđ e n o d a se a p e lira n a M in ista r­ stv o s a o b ra ć a ja , d a d o 15. stu d e n o g 1931. g odine d a d e d ire k tiv e D irek o iji z a p o m o rstv o u S p litu , k a k o b i is ta z a in te re s ira n e s tr a n e pozvala, d a d o 15. p ro sin c a 1931. go d in e izra d e i p o ša lju D ire k c iji sv o je n a c r te ko le k tiv n o g u govora, k o ji će se o b o stra n o , p r e k o D ire k cije, ra z m ije n iti k a k o b i se 18. s ije č n ja 1932. godine o b je s tra n e , p o d p re d sje d n ištv o m d eleg a ta M in ista rstv a sa o b ra ć a ja , sa sta le i u tv rd ile ko­ n a č n u re d a k c iju k o le k tiv n o g u g o vora za po­ m orstvo.« P rije d lo g k o lek tiv n o g u g o v o ra d o 15. p ro ­ sin c a 1931. g odine iz rad ili su sam o s in d ik a ti p o m o rac a. 18. s ije č n ja 1932. go d in e n a k o n ­ fe re n c iju su d o šli p re d sta v n ic i sin d ik a ta p o ­ m o rsk ih ra d n ik a i ra d n ič k e ko m o re , ali im je sao p će n o d a se k o n fe re n c ija o dlaže za n e­ o d re đ e n o v rije m e . D elegati o rg a n iz a c ija po m o ­ ra c a p r o te s tira li su tra ž e ć i d a se s a sta n a k p a rite tn e k o m isije sazove n a jk a s n ije za 25. sije č n ja . P o slije in te rv e n c ija C en traln o g se k re ­ ta r ija ta ra d n ič k ih k o m o ra po raz n im m in i­ sta rstv im a u B eo g rad u , M in ista rstv o s a o b ra ­ ć a ja o d re d ilo je saziv p a rite tn e k o m isije za 1. v eljače 1932. godine. Ni n a t u k o n fe re n c iju brod o v lasn ici n isu došli. O ni n isu p o d n ijeli do

1. v eljače n i n a c r t kolek tiv n o g u govora, tako O po treb i donošenja zakona o pom orstvu d a je k o n fe re n c ija ra sp ra v lja la sam o o p rije d ­ Izvršni o d b o r URSSJ-a podnio je II redov­ logu k o ji su p o d n ije le o rg a n iz a c ije p o m o rsk ih nom kongresu, koji se održao u Z agrebu 27. rad n ik a . Zbog to g a je k o n fe re n c ija odložena i 29. ru jn a 1931, slijedeći izvještaj: »Kraljevina za 8. veljače. I ta se s je d n ic a o d rž a la bez Ju g oslavija je ratificirala sedam konvencija b ro d o v la sn ik a . P re d sta v n ic im a s in d ik a ln ih o r­ M eđunarodne organizacije rada koje se odnose gan iza c ija re č e n o je d a se m in is ta rs tv o o d lu ­ na pom orstvo. Tih sedam konvencija čine u čilo d a s p o slo d av cim a o d rž i p o se b n u ko n fe­ stv a ri je d n u cjelinu. Potrebno je da se one re n c iju . M eđ u tim , po slo d av o i su se oglušili na u g ra d e u naše nacionalno zakonodavstvo o tr i poziva M in is ta rs tv a sa o b ra ć a ja d a d o đ u pom orcim a, ko je tre b a da bude izraženo u n a razg o v o re. U is to s u v rije m e b ro d o v la sn ic i je d n o m zakonu o pom orcim a. G odinam a već n a p ra v ili svoj k o le k tiv n i u g o v o r k o ji su počeli n a sto je naši savezi p om oraca na tom e da ovaj n a m e ta ti sv o jim p o sa d a m a , o d b ija ju ć i p ri tom zakon izađe i d a se ra tific ira n e ženevske kon­ sv ak u in te rv e n c iju v lasti. Z bog to g a su izbili vencije pro v ed u u život. Poslije nekoliko od r­ n a b ro d o v im a m n o g i sp o ro v i, m nogi su ra d n i­ žanih a n k e ta z ain te resiran ih p red stavnika po­ ci izbačen i s p o sla , p o čeli su p ro g o n i a k tiv ­ m o ra ca , p od ru kovodstvom o rgana vlasti, po­ n ih čla n o v a Saveza ra d n ik a trg o v a č k e m o r­ stig n u ta je sug lasn o st o glavnim stvarim a, ali n a ric e. T a k o p o n o v n o d o lazi d o p o b u n e i ne­ pred lo že n i n a c rt zakona ipak ne zadovoljava.« 9 m ira n a b ro d o v im a i d o o b u s ta v a ra d a . K lub N a tre ć e m redovnom kongresu URSSJ-a, k a p e ta n a , k lu b s tr o ja r a i Savez p o m o ra c a vo­ o d rž an o m u S a rajev u 15. i 16. prosinca 1934, d ili su n ek o lik o m je s e c i b o r b u p ro tiv n a m e t­ re k lo se: »Radni odnosi u našem pom orstvu n u to g a k o le k tiv n o g u g o v o ra k o ji je zn ačio posve su n e u ređ e n i. U nekoliko m ahova vrše­ z n a tn o p o g o rš a n je e k o n o m sk o g p o lo ž a ja po­ n a su zvanična a n k e tira n ja o u ređ en ju mnogih s a d a b ro d o v a . N jih o v a ru k o v o d s tv a p o zv ala su a k tu e ln ih p o m o rsk ih p ita n ja . A nkete su dale p re k o in o z e m n ih ra d io -s ta n ic a p o sa d e b ro d o v a d ra g o c je n m a te rija l, ali se nikam o nije od­ k o je su se n a la z ile n a d u g o j p lo v id b i d a o d ­ m a k lo o d p o četk a. U vijek su se ispriječili b iju p o tp is iv a n je u g o v o ra. Z bog to g a je p o lici­ »razlozi« p riv re d n e krize m a koliko da su ovi j a po z v a la n a o d g o v o rn o s t o rg a n iz a c ije i f u n k ­ razlozi osla b ljen i, p a čak i po tp u n o d em anti­ c io n a re Saveza. N o u s p r k o s sv em u , poslo d ara n i po d a cim a o p ro m e tu b rodova u našim d a v ač k i p rije d lo g k o le k tiv n o g u g o v o ra je o d ­ p o m o rsk im lukam a. R je šav a n jn ovog p itan ja b ije n . O rg a n iz a c ije p o m o rs k ih r a d n ik a n a sta v ile je u ru k a m a M in istarstv a sao b ra ća ja , M inistar­ su r a d iti n a to m e d a se p re k o v la s ti p o slo d a v ­ stv a socija ln e p o litik e i n a rodnog zdravlja. ci p ris ile n a s k la p a n je k o le k tiv n o g u g o v o ra R je ša v a n je svih p ro b lem a treb a lo bi se po­ k o ji b i z a d o v o ljio p o m o rc e . R a d i to g a je , k a k o k re n u ti u to lik o p rije što o svim a n jim a posto­ su p is a le R a d n ič k e n o v in e , d e le g a c ija o rg a ­ je ženevske k o n vencije k oje je n a ša država n iz a c ija p o m o r s k ih ra d n ik a o b ila z ila m in is ta r ­ ra tific ira la i k o ja se tre b a ju p rovesti u život.«* stv a , i d ru g e in s titu c ije . T a d a su m in is ta rs tv a , G otovo sve o d re d b e ratific ira n ih konven­ k a o i p o slo d a v c i 1931. g o d in e, o b m a n u li p o ­ c ija p re to č ila je v lada 29. o žujka 1935. god. u m o rsk e ra d n ik e . E v o k a k o se to do g o d ilo . Da U red b u o u re đ e n ju uslova ra d a na m orskim b i o d g o d ili d o n o š e n je n o v o g a k o le k tiv n o g ug o ­ bro d o v im a . O snovni n e d o sta ta k u red b e bio je v o ra » M in ista rstv o s a o b r a ć a ja k o je je k o n a č n o u to m e što je n a jv až n ija p ita n ja (radno vri­ u v id je lo p o tre b u , d a se r a d n i o d n o si u n a šo j je m e i b ro j članova posade) ostavila da se trg o v a č k o j m o r n a r ic i m o r a ju ip a k re g u lira ti rije š e p rav iln ic im a . O su đujući o tsustvo svake u in te re s u m ir a i re d a , o d lu č ilo je d a p r is tu ­ so cija ln e politik e za pom orce, S k u p štin a rad ­ pi to m r a d u m im o b ro d o v la s n ik a . G o sp o d in n ičk e k o m o re u Z agrebu, k o ja je održ an a 2. m in is ta r s a o b r a ć a ja u p u tio je d e le g a c iju n a i 3. p ro sin c a 1935. godine, dala je pod ršk u n a č e ln ik a p o m o rs k o g o d je lje n ja m in is ta rs tv a s in d ik a tim a p o m o ra ca u njihovoj borbi. Skup­ sa o b ra ć a ja , s tim e d a se iz ra d i p o tr e b a n proštin a je ista k la d a »U redba o u re đ e n ju uvje­ je k a t o d re d a b a k o je b i re g u lira le ra d n e o d n o ­ ta ra d a n a trgovačkim bro d o v im a K raljevine se n a n a š im b ro d o v im a . N a to je d e le g a c ija Ju g o sla v ije od 29. o ž u jk a 1934. ne m ože zado­ iz ra d ila o p ć i p r o je k a t. S re d in o m a u g u s ta d ele­ v o ljiti stv a rn e p o tre b e so cijalne z aštite pom o­ g a c ija je z a je d n o sa p re d s ta v n ic im a m in is ta r ­ ra c a je r p ra k tič n o n e rje šav a b itn a p ita n ja s tv a s a o b ra ć a ja u p o m o rs k o m o d je lje n ju zap o ­ z a štite pom o ra ca , nego p re p u šta u re đ e n je od­ če la sa d is k u s ijo m k o ja je tr a j a l a sv a k o d n e v n o n o sa p o seb n im p rav iln icim a od ko jih , nakon sve d o k o n c a o k to b ra .« 1*

** U jedinjeni sindikati, 2/1929; 6/1931; 1—2/1932; 5/1932; Radničke novine, Zagreb, 1 . i 9. V, 13. VI 1930; 15. i 22. V, 5. VI, 30. X, 13. X I 1931; 29. I. 19. i 26. II 1932; 3. I I I 1933.

w izvještaj uprave URSSJ-a II redovnom kon­ gresu u Zagrebu, 27—28. rujna 1931. godine. 50 Izvještaj Izvršnog odbora III redovnom kon­ gresu URSSJ-a u Sarajevu 15—16. prosinca 1934.

117

9 m jeseci o tk a k o je stu p ila n a sn ag u ova

ba ni je d a n n ije do n esen. U red b a o b ilu je i takvim o d re d b a m a k o je p o g ro ša v a ju r a n ije postojeće zako n sk e o d red b e. P ri rje š a v a n ju socijalne z a štite p o m o ra c a d iz g ra d n je ra d n o g prava nije se uo p će vodilo ra č u n a o p ro je k ­ tim a k oje su izgradile o rg an izacije p o m o ra c a na osnovu p o sto je ć ih ju g o sla v e n sk ih zak o n a i propisa u d ru g im p o m o rsk im ze m lja m a . U pravcu od lu k e k o n fe re n c ije o d 1931. god. u p i­ ta n ju d o n o šen ja k o lektivnog u g ovora o d s tr a ­ ne nadležnih n ije se n išta u činilo. Zbog toga su radn i odn o si na b ro d o v im a zap ali u p o tp u ­ no an a rh ič n o sta n je . P o m o rcim a se z a b r a n ju ­ je slobodno u d ru ž iv a n je i izb o r za k o n sk ih ra d ­ ničkih p o v je re n ik a koji bi p o sre d o v a li k o d pojedin ih p ita n ja . Od s tra n e p o m o rsk ih v lasti izdan je p re k o m je ra n b ro j p o m o rsk ih k n již ic a čim e se stv a ra h ip e rp ro d u k c ija m o rn a ra , a ti­ m e neup o slen o st. Ne vodi se d o v o ljn o ra č u n a o svršen im p o m o rsk im k a d e tim a ko ji, zbog prek o b ro jn o g b ro ja p ito m a c a k o je p r im a ju p o ­ stojeće tri p o m o rsk e ak a d e m ije , ne m o g u d a n ađu zap o slen je u trg o v ačk o j m o rn a ric i. N ji­ me nije om ogućen ni d a ljn ji s tu d ij, a n i zap o ­ slenje zbog izv ršen ja p ro p isa n e p ra k s e za p o ­ stignuće časničkog čina. D ržava je n eo v la šte ­ no p rim ila 10 p o sto iznosa od lu č k ih ta k sa , koje su treb ale ići u k o rist P o m o rsk e u b o šk e zaklade.« Protiv po m o rsk o g trg o v ačk o g z a k o n a č ije se d on o šen je p rip re m a lo , u s ta le su o rg a n iz a ­ cije pom o raca, o so b ito K lu b k a p e ta n a . N a tem e lju n jih o v ih k o n s ta ta c ija sk u p š tin a R ad ­ ničke k om ore u Z agrebu, k o ja je o d rž a n a 2—3. p ro sin c a 1935, traži: »1. Da se p o d u z m u k o ra c i u prav cu re d u c ira n ja b ro ja đ a k a n a p o m o r­ skim ak a d e m ija m a , a da sv ršen i đ a c i p o m o r­ ske ak a d e m ije m ogu b iti p rim a n i n a V isoku k o m erc ija ln u školu, kao i na f a k u lte te te h n ič ­ kog sm je ra ; 2. da se don ese U re d b a o k v a­ lific ira n ju palu b n o g o so b lja, o s o b lja s tr o ja i opće p osluge (k u h ara, k o n o b a ra ); 3. d a se o graniči b ro j p o m o rsk ih s tro ja ra ; 4. d a se o g ra ­ niči d a ljn je izdavanje p o m o rsk ih k n jižica; 5 . da se p osebnim p rav iln ik o m p ro p iše b ro j po­ sade, oso b ito č a sn ik a p a lu b e i o sta lo g p a lu b ­ nog i s tro jn o g o so b lja; 6 . d a se p ro p iše b ro j p om oraca (naučnika) za svaki b ro d i p re m a tom b ro ju re g u lira izd av an je p o m o rsk ih k n ji­ žica; 7. da se donese je d in stv e n z ak o n o z a štiti pom oraca k o ji će b iti izg rađ en n a o sn o v u p r o ­ je k a ta izrađ en ih o d s tra n e p o m o rsk ih o rg a n i­ zacija 1932. god. Ti p ro je k ti o b u h v a ć a ju r a d ­ no prav o pom oraca, so c ijaln u z a š titu i n a d ­ zor. U vezi s tim p rije d lo z im a tre b a U re d b u o u re đ e n ju ra d n ih uslova n a b ro d o v im a trg o v a č ­ ke m o rn arice p odrvći te m e ljito j reviziji; 8. da sc zatraži od n adležnih m in is ta rs ta v a u v o đ e n je

118

ra d n ič k ih zak o n sk ih p o v je re n ik a n a b ro d o v i­ m a trg o v a čk e m o rn a ric e i n a ta j n a čin o si­ g u ra uv id u fa k tič n e p rilik e p o m o ra c a n a b ro ­ dovim a d o k plove u in o stra n stv o ; 9. d a se po­ d u z m u en e rg ičn i k o ra c i u po g led u slobode org a n iz ira n ja p o m o rac a; 10 . d a se usp o stav i p o m o rsk a in sp e k c ija ra d a , o d n o sn o d a se po­ stav i in s p e k to r ra d a za p o m o rc e n a te rito r iju ove ko m o re; 1 1 . d a se u p ita n ju z a štite žena i d je c e n a b ro d o v im a p o sv eti n a ro č ita p a ž n ja i d o n e su su v re m e n i p ro p isi; 12 . d a drža v a isp la ti P o m o rsk o j u b o šk o j z a k la d i 2 m ilio n a d in a ra k o je je u b r a la k ro z lu čk e ta k s e , a n ije d o d ije lila nav e d en o j u s ta n o v i k a k o jo j to p ri­ p a d a; 13. d a se k od M in ista rsta v a sa o b ra ć a ja p o ra d i n a to m e d a u u p ra v u P o m o rsk e u b o š­ ke z ak lad e m o g u u ć i p re d sta v n ic i o n ih kate g o ­ r ija p o m o ra c a k o ji p o sa d a šn je m s ta tu tu n is u m ogli u ć i (s tro ja ri, m o rn a ri); 14. d a se za tra ž i od M in ista rstv a s a o b ra ć a ja d a se zap o č eti p re g o v o ri (1932. god.) o k o le k tiv n o m u g ovoru nastave.« (S k u p štin a je d o n ije la i re zo lu ciju o o s ig u ra n ju p o m o ra c a u k o jo j se tra ž i o si­ g u ra n je m o rn a ra u s lu č a ju iz n em o g lo sti, s ta ­ ro s ti i n ez ap o slen o sti, š to je u svim d ru g im p o m o rsk im z e m lja m a u č in je n o .«91 T re b a n a p o m e n u ti d a je izm eđ u Saveza ju ­ g o slav e n sk ih b ro d o v la sn ik a i S tru č n o g saveza p o m o ra c a p o tp is a n 1 . s r p n ja k o le k tiv n i ugo­ vor, k o ji je d o p u n je n 20. s r p n ja 1939. god. U govor je s tu p io n a sn a g u 1. kolovoza 1939. god. s tim d a je važio g o d in u d a n a a u g o v o r­ n e su ga s tra n e m ogle o tk a z a ti tr i m je seca p rije istek a . S tru č n i savez je tim u g ovorom isk lju č io iz p re g o v o ra sve o s ta le o rg an iza cije p o m o ra c a , o sim H R S i SH P N . O stale o rg a n i­ za cije p o m o ra c a u p u tile su n a d le žn im o rg a n i­ m a v la sti p r o te s te sa z a h tje v o m d a se s p rije č i n jegovo p o tp isiv a n je . K a d a je k o n g re s S tru č ­ nog saveza p o m o ra c a ra s p u š te n , a u p ra v a sa­ veza r a z ju re n a , d a lje p re g o v o re s b ro d o v la s­ nic im a vodi H R S p o s re d s tv o m P a rite tn o g o d ­ b o ra , k o ji je fo rm ira n u d o g o v o ru s b ro d o ­ vla sn ic im a ra d i v o đ e n ja p re g o v o ra i b rž eg rje ­ š a v a n ja sp o ro v a .92 R u k o v o d stv a o rg a n iz a c ija p o m o rsk ih ra d ­ n ik a č esto su f o rm ira la z a je d n ič k e d e legacije, ko je su o b ilaz ile ba n o v e i m in ista rstv a , p re d ­ sje d n ištv o vla d e i n a ro d n e sk u p štin e , p o sla­ nič k i k lu b , m in is ta rs tv o s a o b ra ć a ja , so cija ln e politik e, trg o v in e i in d u s trije , ja v n e ra d n ik e i p re d sta v n ištv a šta m p e , k o jim a su p red a v ali 91 Arhiv IHRPH, Radnička kom ora, k —120. 31. X 1929; Radničke novine, Zagreb, 23. V 1930; 9. i 23. I, 6. 13. i 27. III 1931; 6. i 13. X II 1935; Slobodna riječ, 15. V 1937; 19. III 1938; Ujedinjeni sindikati, 7—8/1937. 43-^14. 92 P om orski zbornik, iknj. II, Zagreb, 1962, 1214. Socijalni arhiv, 1/1935.

o p širn e p o d s je tn ik e i iz v je šta je o p o ložaju za m ogli su biti kvalificirani, nekvalificirani po m o ra c a . U n jim a su se o b ičn o iznosili uz­ i sezonski lučki, obalski, špediterski, skladiš­ roci krize p o m o rstv a i p odvlačili za h tje v i p o ­ ni i srodni ovoj struci radnici oba spola koji­ m o rsk ih ra d n ik a d a se n e n o rm a ln i o dnosi, m a je to bilo glavno zanim anje, bez obzira k o ji pro izlaze iz sa m o v o lje poslo d av aca, h itn o n a sta ro st, v je ru , naro d n o st, državljanstvo i re g u lira ju . Ti m e m o a ri, p re m a p is a n ju novina, p o litičk e nazore. Savez je pristu p io U jedinje­ p re d sta v lja li su d o k u m e n te k o ji su služili kao nom e rad ničkom e sindikalnom savezu Jugo­ d okaz o velik o m tr u d u sin d ik a ln ih o rg a n iz a c ija slavije. 1936. godine Savez je im ao u tri pod­ p o m o rsk ih ra d n ik a d a sre d e s ta n je u trg o v ač­ ružnice (Senju, S p litu i u Sušaku) oko 800 koj m o rn a ric i. B anovi, visoki činovnici, p re d ­ o rg a n iz ira n ih ra d n ik a . Pored te tri podruž­ s je d n ištv a v lad e i n a ro d n e sk u p š tin e , m in is tri nice, Savez je im ao svoja povjereništva u p okaziv ali su, p re m a n o v in sk im izv je šta jim a B a k ru , C rikvenici, D ubrovniku, Herceg-Novom, s tih p rim a n ja , in te re s za p ita n ja p o m o ra c a , H varu, K orčuli, K otoru, K raljevici, Makaro bećavali im sa z iv a n je a n k e ta , f o rm ira n je p a r i­ skoj, M etkoviću, O m išu, R abu, Šibeniku, Tivte tn e k o m isije , d o n o š e n je k o le k tiv n o g u g ovora, tu i T rogiru. K roz te je i druge luke dopu­ ovog ili o n o g p ro p is a i Z a k o n a o z a š titi po m o ­ tovalo i o tp u to v alo u 1928. godini 170.000 bro­ ra c a , k o ji s u p o m o rc i sa m i n a p is a li, d a b i za­ dova sa tonažom od 28,800.000. D eset godina v ršio u a rh iv i. A k a d se n a jz a d d o n ije la U red ­ k a sn ije , 1938. god., u svim lukam a jugosla­ b a o u r e đ e n ju u slo v a ra d a , b ila je n e sam o venskog J a d ra n a p rista lo je 200.298 brodova s m a n jk a v a neg o je i p o g o rša v a la ra n ije zak o n ­ 38,867.000 tona. N a jp ro m e tn ije luke bile su: S p lit s 21.367 dop u to v alih i o tp utovalih brodo­ sk e o d r e d b e .93 v a i 7,367.791 tona, S ušak sa 7.698 brodova i 2,376.099 tona, Š ibenik s 8.890 brodova i 1,836.344 to n e i Senj s 3.626 brodova s 479.802 Savez lučkih i obalskih radnika sa tona.

sjedištem u Sušaku

Savez je u idejno-političkom pogledu bio o r ije n tira n k o m u n istič k i. Lučki rad n ici su po Z a ra z lik u o d saveza, k lu b o v a i u d ru ž e n ja tra d ic iji p rip a d a li re volucionarnim sin d ik a ti­ m o rn a ra , lo žača, p o m o rs k ih s tr o ja r a , k u h a ra , k o n o b a ra , ra d io -te le g ra fis ta , o fic ira p a lu b e i m a. »U druženje lu čk ih radnika« osnovano 1920. k a p e ta n a , ra d n ic i z a p o sle n i n a u to v a r u i is to ­ god. u S u šak u , zatim »G rupa rad n ik a za u to­ v a r i isto v ar kola«, p a »Savez rad n ik a Pri­ v a ru sv a k o v rsn e r o b e s b ro d o v a , ko la, v agona m o rja« i »Savez slagališnih radnika« bile su i sv ih d r u g ih p re v o z n ih s re d s ta v a u ja v n im i ra d n ič k e org an iza cije k o je su se borile protiv p riv a tn im s k la d iš tim a i n a m o r u , p o d n a z i­ ek sp lo a ta c ije i k o je su sta ja le na političkoj vom lu č k i ra d n ic i, a u rije č n im p r is ta n iš tim a lin iji K o m u n istič k e p a rtije , nep rek id n o izlo­ p o d n a z iv o m o b a ls k i ra d n ic i, u d ru ž ili s u se u žene te r o ru p olicije, h ap še n jim a i pre m eta­ je d n u s in d ik a ln u o rg a n iz a c iju — S avez lu č k ih čin am a. U sk lo p u N ezavisnih sin d ik a ta nalazi­ i o b a ls k ih ra d n ik a Ju g o sla v ije . S avez j e o sn o ­ le su se i z ad ruge lučkih rad n ik a koje su van 4. k o lo v o z a 1935. g od. n a s k u p š tin i lu č k ih o rg a n izirale i pom agale štra jk o v e i uopće po­ ra d n ik a , k o ja je o d rž a n a u k in u » Jad ran « u litičk e ak c ije . Već sm o spom enuli štrajkove S u šak u . S k u p š tin i je p ris u s tv o v a o M iro slav so lid a rn o sti lu č k ih ra d n ik a u povodu štra jk a P in ta r iz P o k ra jin s k o g o d b o r a U R SS-a za H r ­ p o m o ra c a 1923. godine, zbog čega su bili u lo ­ ženi m asovnim pro g o n im a i h a pšenjim a. Nije v a tsk u . Z a s e k r e ta r a S av eza lu č k ih i o b a ls k ih slu č a jn o d a je C en tra ln i kom itet K om unistič­ ra d n ik a Ju g o s la v ije iz a b ra n je H in k o R a sp o r. k e p a rtije Ju goslavije, pozivajući kom uniste O sn iv a č k a S k u p štin a u sv o jila je p re d lo ž e n a d a s tu p e u re fo rm istič k e sin d ik ate , dao uputp ra v ila , k o ja s u d a n a v la s tim a n a o d o b re n je . stv o k o m u n istim a u G ružu, K otoru, Splitu, P o licija j e p o k u š a la o m e s ti s k u p š tin u . S avez S u ša k u i Š ib en ik u d a svoj ra d k o n cen triraju j e m o r a o m ije n ja ti p ra v ila . S k u p š tin a o d 20. n a lučke rad n ik e , sk la d išta re i m o rnare. I s v ib n ja 1936. u s v o jila je iz m ije n je n a p ra v ila p r ije o sn iv a n ja Saveza po k u šav a h su lučki ra d ­ k o ja je o d o b rila b a n s k a u p r a v a S a v sk e b a n o ­ nic i S u ša k a o sn o v ati svoju organizaciju. Svi v in e 9. s r p n ja 1936. S avez j e 26. stu d e n o g p o k u ša ji p ro p a d a li su, p re m a tv rđ e n ju sindi­ 1936. p o s re d s tv o m o d s je k a z a z a š titu p o m o ­ k a ta , zbog toga što je vodstvo organizacije ra c a — S u š a k u p u tio R a d n ič k o j k o m o ri Z a­ u v ije k p re laz ilo u ru k e za d ru g a ra koji nisu g re b z a h tje v d a g a se p r im i u e v id e n c iju b ili z a in te re sira n i d a p riv a tn i poslodavci d aju R a d n ič k e k o m o re . P o p ra v ilim a , č lan o v i S av e­ veće n ag ra d e svojim rad n ic im a nego što ih 93 R adničke novine, Zagreb, 14. i 20. II, 28. III 1930: 17. IV 1931; U jedinjeni sindikati, 7/1932; 111—112; Slobodna riječ, 15. V 1937.

m ogu d a v ati sam e zadruge. Poslije zabrane N ezavisnih sin d ik a ta po k u ša lo se form irati sin d ik a t lu č k ih ra d n ik a p o slije je d n e ankete

119

k oja je o d rž a n a n a p rije d lo g p riv re d n ih o rg a ­ nizacija S u šak a u sije č n ju 1930. g odine. N a ankc. se po k u šalo d o n ije ti z a k lju č k e d a se rad u luci m ože p o b o ljša ti sam o ak o se zavede desetsa tn o ra d n o v rijem e. R ad n ici su istic a li da jc i o sa m sa tn i ra d n i d a n u su ša č k o j luci p retežak i za n ajja č e g a lučkog ra d n ik a . »Uza­ stopni 10-satni ra d n i dan« — piše d o p isn ik R adničkih novina — » strp a o bi ga za vrlo k ra tk o v rije m e u gro b ili bi ga o n esp o so b io za rad , tak o da bi n a ša lu k a više ličila na klaonicu — i ak o ni d a n a s m nogo b o lje ne izgleda«. R adnici su n a to j a n k e ti tra ž ili uvo­ đ enje d v iju sm je n a o d po o sam sa ti, je r b i se radom od 16 sati m ogli o b a v iti svi poslovi. Poslodavci n isu p ris ta li na p rije d lo g e ra d n ik a , već su in zistirali na p ro d u ž e n ju ra d n o g v re ­ m ena. R eo rganizacija ra d a u lu ci S u ša k n ije sam o lokalno p ita n je , složila se a n k e ta : »Ono se može r ije šiti sam o d o n o še n je m p r ik la d n ih zakonsk ih o d re d a b a , k ao što se to ra d i u č ita ­ vom sv ijetu«. G odinu d a n a k a sn ije , 29. o ž u jk a 1931, održali su lučki ra d n ic i S u ša k a k o n fe re n ­ ciju »na ko jo j su s o d u šev ljen jem « — p re m a pisa n ju novina — »usvojili p rije d lo g d a se osn u je po seb an Savez lu čk ih r a d n ik a s a s je ­ dištem u S u šak u , a u sa sta v u URSSJ-a.« Iz a ­ bran jc akcioni o d b o r, u k o ji su ušli: Š ilo re Blečić, A ndre M iculić, Sim c N akić, R u d e S upič, Josip S arić, A n d rija T om ljen o v ić, M akso T o n ­ čić, Ivan V rleta i P ero Zuljević. O d b o r je d o b io zaduženje d a izrad i p rav ila Saveza i p ra v iln ik , da ih podn ese v la stim a n a o d o b re n je i d a sazove k o n stitu tiv n u sk u p š tin u za Savez lu č k ih ra d n ik a sa sje d ište m u S u šak u . U ru jn u 1934. godine 50 lu čk ih ra d n ik a u S o lin u o sn o v alo je svoju zad ru g u na čelu s p r e d s je d n ik o m Iv a­ nom V ukušićem . Savez lu čk ih i o b a lsk ih ra d n ik a Ju g o sla v i­ je osnovao je H in k o R a sp o r k o ji se stu d e n o g 1934. vra tio s p eto g o d išn je ro b ije u S re m sk o j M itrovici. Po o s n u tk u . Savez je razvio živu a ktivno st. N jegov s e k re ta r H in k o R a s p o r go­ vori 13. listo p ad a 1935. n a ja v n o m z b o ru o izborim a za sam o u p ra v u ra d n ič k o g o sig u ra n ja . Zboru je p risu stv o v alo više o d 400 ra d n ik a . R aspor je re k a o d a je ra d n ič k o o s ig u ra n je za­ palo u velike tešk o će za to što u n je m u u toku p u n ih 13 g odina n ije d o šla d o iz ra ž a ja ra dničk a sam o u p rav a. R adnici se sta ln o šikan iraju , ne d a ju im se p ra v a k o ja im p o zak o ­ n u prip a d a ju , sta ln o ih se p rik ra ć u je , b ilo u lijekovim a bilo u h ra n a rin i, b o ln ič k o m ili san a to rijsk o m liječen ju . Savez je u S u ša k u sklopio kolektivni ugovor 23. p ro sin c a 1936. godine sa Savezom trgo v aca i in d u s trija la c a drvom . U d ruženjem trgovaca. U d ru ž e n je m šp e­ d ite ra i carin sk ih p o sre d n ik a S avske b an o v in e sekcije S ušak, Jav n im i slo b o d n im c a rin sk im

120

sk lad ištem , i t.t. »Jadran« A.D. Za v rijem e p re g o v o ra o s k la p a n ju ko lek tiv n o g u govora ja v io se i H rv a tsk i ra d n ič k i savez. Savez luč­ k ih ra d n ik a o d b acio je s u ra d n ju s H R S-om s ob ziro m n a n jegov b e z n a č a ja n u tje c a j n a luč­ ke ra d n ik e. S u k o b se to lik o z a o štrio d a su lu čk i ra d n ic i o n em o g u ć ili H R S-u d a u S u šak u o d rž i sk u p štin u . P rilik o m obn o v e k o lektivnog ugo v o ra 1938. godine, po slo d a v ci su otk aza li po sao svim ra d n ic im a i n aja v ili sn ižen je n a d ­ n ica za 25 p o sto . O g orčenje k o je je n a sta lo m eđ u lu č k im ra d n ic im a p risililo je p oslodavce n a pre g o v o re . K ole k tiv n i u g o v o r lu k e S u ša k izm eđ u p o d ru ž n ic e Saveza lu č k ih i o b a lsk ih ra d n ik a i p o d u z eć a k o ja o b a v lja ju ra d o v e n a p o d r u č ju lu k e S u ša k n a d o p u n je n je 15. velja ­ če 1938. g o d in e s p o ra z u m o m izm eđ u podu z eća za u to v a r i is to v a r u g lje n a n a sk la d ištim a i p re d s ta v n ik a p o d ru ž n ic e lu č k ih i o b a lsk ih ra d ­ nik a . O sim p o v iše n ja n a d n ic a , o sig u ra n a je i m in im a ln a z a ra d a za v rije m e ak o rd n o g ra d a . P o k re t lu č k ih ra d n ik a p o k u ša li su ra z b iti fu n k ­ c io n a ri H R S-a i p ro fa šistič k o g »Zbora«. U to k u p re g o v o ra za o b n o v u k o lek tiv n o g ugo­ v o ra H R S je izdao dva le tk a p ro tiv Saveza lu č k ih i o b a lsk ih ra d n ik a , k o ji je vodio velik i u sp je ša n š tr a jk 1939. godine. S o lid a rn o st, je ­ d in stv o i b o rb e n i d u h r a d n ik a u š tr a jk u bili su u z o rn i. K ad a se S avez ž alio d a p o slodavci ne p r im je n ju ju k o lek tiv n i u g o v o r i d o d a ta k to m e ug o v o ru , k o ji je b io sk lo p lje n u to k u 1937. g o dine, c e n tra la U RSS-a, b o je ć i se većih su k o b a, tra ž ila je d a se o ov o m e o d m a h od rži k o n fe re n c ija in te r e s e n a ta i d a se s p o rn a m a­ te r ija re g u lira m in is ta rs k o m n a re d b o m . P o d ru ž n ic a S aveza lu č k ih i o b a lsk ih ra d n ik a S p lit sk lo p ila je k r a je m 1936. go d in e k o lek tiv ­ ni ugovor. 2. velja če 1938. go d in e z a tra ž ila je o d U d ru ž e n ja trg o v a c a i o sta lih ra d n ji, zain ­ te re s ira n ih za tr a n s p o r tn i i lu č k i ra d , rev iziju p o sto je ć e g a k o lek tiv n o g u g ovora. U d ru že n je je u p o rn o o d b ija lo svake p re g o v o re , a po slo ­ d a vci su n a sv a k i n a č in h tje li ra z b iti je d in stv o ra d n ik a . 2 1 . o ž u jk a ra d n ic i su o b u sta v ili rad . T ek je ta d a d o šlo d o p re g o v o ra , ta k o d a je n a k o n 14 d a n a p o tp is a n k o le k tiv n i ugo v o r ko­ jim su ra d n ic im a po v išen e plać e za 20— 25 p o sto , a za ra d n ik e za p o sle n e u s tru c i trg o v a­ ca b ra šn o m , k o lo n ija ln o m i m je šo v ito m ro ­ b o m u tv rđ e n a je m in im a ln a m je se č n a p lać a o d 1.250 d in a ra (do ta d a su b ili p laćeni 800—900 d in a ra m je se čn o ). P oslodavci su se u je d n o o bavezali d a će u b u d u ć e z ap o šlja v ati ra d n ik e p o sre d stv o m k la sn e ra d n ič k e o rg a n i­ zacije. 8 . tr a v n ja ra d n ic i su o d rža li član sk i s a s ta n a k n a k om e su se o bavezali d a će ču ­ v a ti sv oje tekovine. P rilik u d a b ra n e te te k o v in e im a li su lučki ra d n ic i S p lita već iduće, 1939. godine. O toj

b o rb i n a p isa o je D rago Gizdić u k n jizi D alm a­ c ija 1941. go d in e p rik a z k o ji u c je lin i dono­ sim o: »U o k to b ru 1939. g odine s v elikim je u sp je h o m zav ršio š tr a jk 600 lu č k ih ra d n ik a u S p litu . Z a v rije m e toga š tr a jk a p o lic ija je b lo k ira la sve p rila z e k luci. D van aesti d an štr a jk a , p o što su b ili p rih v a ć e n i n jih o v i u v je ­ ti, lučk i ra d n ic i o d rž a v a ju s k u p š tin u , zatim u po v o rc i o b ilaze g ra d o m i ta k o zaje d n ič k i odlaze n a po sao . Da b i slo m ili š tr a jk o b aln ih ra d n ik a , p o slo d av ci su u d o g o v o ru s v la stim a n a m je ra v a li sk lo p iti k o le k tiv n i u g o v o r za n jih s HRS-om , k o ji m e đ u o b a lc im a n ije im ao gotovo nik o g a. T im p o v o d o m u p ra v n i o d b o r S aveza lu č k ih i o b a ln ih ra d n ik a Ju g o slav ije (URSS-a), p o d ru ž n ic a S p lit, u d o g o v o ru s po­ slo d av cim a p iš e p o re d o sta lo g a : N a jte n d e n c io z n ija iz ja v a p o slo d a v a c a k r ije se iza n jih o v a z a k lju č k a g d je vele, d a će o n i n a p ra v iti k o ­ le k tiv n i u g o v o r slič a n o n o m e u lu k a m a i d a ti ga n a p o tp is H RS-u. Mi p ita m o p o š te n u ja v ­ n o st i H R S , o tk a d a u h is to r iji ra d n ič k o g p o ­ k re ta p o slo d a v c i za ra d n ik e s tv a r a ju k o le k tiv ­ n e ugo v o re i d a li se m ože n a z v a ti ra d n ič k o m o rg a n iz a c ijo m p o k r e t k o ji šu tk e p re k o to g a p re laz i. M i iz ja v lju je m o d a H R S n ije leg iti­ m a n p re d s ta v n ik o v d a š n jih , lu č k ih r a d n ik a , već su to k la sn i i slo b o d n i s in d ik a ti, u k o jim a su lu čk i r a d n ic i o rg a n iz ira n i. U R S-ova o rg a n i­ za c ija lu č k ih r a d n ik a S p lita s m a tr a la se je u to v rije m e je d n o m o d n a jb o ljih sin d ik a ln ih o r g a n iz a c ija u D a lm aciji.« ” T re b a z a b ilje ž iti i š t r a j k lu č k ih ra d n ik a u G ružu, k o ji j e v o d ila se k c ija lu č k ih ra d n ik a p o d ru ž n ic e O pćeg a ra d n ič k o g saveza, p o d r u ­ k o v o d stv o m p a r tijs k e o rg a n iz a c ije . O to m e š tr a jk u p is a o je c e n tr a ln i o rg a n K o m u n istič k e p a r tije J u g o s la v ije P ro le te r slije d e ć e : »3. s e p te m b r a 1934. s tu p ilo je u G ru žu 620 o b a ls k ih r a d n ik a u š t r a j k k o ji je im ao n a p a d n i k a r a k te r . O b a lsk i ra d n ic i m o ra li su r a d iti p o d n e p o d n o š ljiv im u slo v im a . D a je p o lo žaj o b a ls k ih r a d n ik a b io z a is ta težak , stid ljiv o je m o ra la p r iz n a ti č a k i b u rž o a s k a šta m p a . N a s tr a n u r a d n ik a u š t r a j k u s ta lo je i m a io g ra đ a n s tv o . M ali o b r tn ic i i trg o v c i p o ­ m ag a li s u š tr a jk a š e živ ežn im n a m irn ic a m a i d a v ali im o k o 800 ru č k o v a d n ev n o . J o š u a u g u s tu p re d a li s u ra d n ic i p o slo d a v c im a sv o je z a h tje v e tr a ž e ć i p o v išic u o d 20 p o sto , s k ra ­ ć e n je ra d n o g v re m e n a , u z im a n je u p o sa o sam o p re k o sin d ik a ln ih o rg a n iz a c ija , p riz n a n je sin ­ d ik a ln e o rg a n iz a c ije i k o le k tiv n i u g o v o r. P o ­ slo d a v c i su sve to o d b ili. P re g o v o ri s u se z a te ­ za li č ita v ih m je s e c d a n a , j e r s u p o slo d av ci h tje li d a z a v rše sv o je n a jh itn ije p o slo v e k o ji­ 94 D. Gizdić, D almacija 1941, Zagreb, 1957.

m a je u p ravo bila n a jb o lja kon ju k tu ra . Uvi­ djevši to, radnici su stupili u štra jk kada je p ro m e t u luci bio najživlji. Nije bilo ni je d ­ nog štrajk o lo m c a kod dom aćih radnika, iako im ade u tom m je stu veliki b roj nezaposlenih. N ekoliko d an a p rije š tr a jk a zatražili su rad­ nici o d poslodavaca d a naizm jenično rade za­ posleni sa nezaposlenim radnicim a, ali i to su poslodavci odbili. Poslodavcim a je naim e sta lo d a m eđu ra d n ic im a održe razdor. Uz p om oć ž a n d a ra poslodavci su nakupili u iz­ g lad n jelim m je stim a H ercegovine oko 120 siro ­ m ašn ih se lja k a i doveli ih kam ionim a u luku n a ra d . Polovina tih selja k a stala je n a stra ­ n u š tr a jk a ju ć ih ra d n ik a , d ruga polovica radila je uz asiste n c iju žan d ara, ali je nakon nekoli­ ko d an a n a p u stila posao, je r je kod ra d a pogi­ n u o je d a n seljak. Seljaci naim e nisu bili vič­ n i ovakvom tešk o m i o pasnom poslu. Poslije to g a poslodavci su p rista li n a povišicu, ali ne i n a k o lek tiv n i ugovor. R adnici su nakon ovih 6 d a n a š tr a jk a p ro dužili š tra jk na još 14 dana, d ok n isu k o n ačno p o bijedili. Š tra jk su orga­ n izirali i vodili sam i radnici. Oni su učlanjeni u ORS i p re k ršili su ORS-ovo pravilo da se dozvola za š tr a jk tre b a z ah tje v ati od centrale. U stra jn o st i so lid a rn o st ra d n ik a dovela ih je do p o b je d e .«95 P o d ru ž n ic a Saveza lučkih i o balskih ra d n i­ k a u S u šak u održavala je svoje redovne go­ d išn je sk u p štin e. T ako je , na p rim je r, na s k u p štin i o d rža n o j 26. sv ibnja 1937. godine bilo p ris u tn o o k o 400 članova. Na sk u p štin i je re­ čen o d a će org a n iz ac ija lu č k ih ra d n ik a nasto ­ ja ti d a se stv o re takve rad n i u vjeti koji će o m o g u ćiti lu č k im rad n ic im a je d n a k u zaradu. O sim toga, o n a će n a sto ja ti d a se lučko rad­ n ištv o k v a lificira i k u ltu rn o uzdigne te će zbog to g a p o sv etiti zn a č a jn u paž n ju p ro svjet­ n o m i k u ltu rn o m rad u . N a sk u p štin i 27. ožujka 1938. g. p risu stv o v a lo je oko 500 ra d n ik a orga­ n iz ira n ih u sin d ik at. N a sk u p štin i je o zadaci­ m a S aveza govorio savezni delegat F. Belulović. S k u p štin a je rasp a v ljala i donijela rezolu­ c iju u vezi s U redbom o u re đ e n ju ra d a u lu­ k am a. T ražila je d a se U redbom o sigura regis­ tra c ija lu čk ih ra d n ik a k ako bi mogli osnivati svoje za d ruge i o sig u rati njihovo zapošljava­ n je. C e n tra ln u u p ra v u saveza lučkih i obalskih ra d n ik a Jug o slav ije sa činjavali su: M arko šikić, p re d sje d n ik . L jubo P etrinović, p o tp re d ­ sje d n ik , F ra n jo B elulović, ta jn ik , M arijan Vrb a n , ta jn ik II, M arija n Belulović, b la g ajn ik I, B e rto B olna, b la g ajn ik II i članovi uprave: A ntun B an, Lojzo Ju re tić , S tan k o M ajer, Mi­ lan M iletić, M ilan M odrić, K uzm a M orač, F ra n e S m o jv er, M a rijan S ta jd u h a r, M ate Vu»s Proleter, 8—9/1934.

121

kić. N adzorni o d b o r čin ili su M ilan G aćeša, p ro čeln ik F ra n jo B ojzek, K le m e n t Đ osnić, B o­ žo K ujundžić, M arija n T ro šalj. N a izv a n re d n o j sk u p štin i p o d ru žn ice SLO R J S u šak , k o ja je o d ržan a 9. srp n ja 1939, u sv o je n a je re z o lu c ija kojom se tra ž i p ro v o đ e n je U red b e o lu čk o m radu. P odružnica S aveza lu č k ih i o b a lsk ih ra d n i­ k a u Sp litu , o d rž a la je sv o ju glav n u g o d išn ju sk u p štin u 13. veljače 1938. godine. S k u p štin i je p risu stv o v alo više o d 400 ra d n ik a . N ak o n iz v je šta ja iz a b ra n a je no v a u p ra v a u k o ju su ušli: S tip e B oban, Ig n a c ije B rajk o v ić, Zvon­ ko Bui j an, Tom e Je lask a, A nte K ragić, L ovre M ladinić, Iv a n S iriščević, a z a m jen ici: M ate Akrap, P ašk o D um anić, Iv a n K o lja n in , Iv a n P rem eru n , Vicko S iriščević. Za p re d s je d n ik a p odru ž n ic e iz a b ra n je Iv a n S iriščev ić. S k u p ­ štin a je ra s p ra v lja la o p rim je n i k o lek tiv n o g ugovora, te je k o n s ta tira la d a p o slo d av ci n e k e točke kolek tiv n o g ugo v o ra n e p o š tu ju , k a o i to da će ih n a n jih o v o p o š to v a n je n a tje r a ti klasno sv jesn i ra d n ic i p o sre d stv o m sv o je o rg a ­ nizacije. U im e O blasnog o d b o ra U R SSJ-a u S p litu govorio je M ate Ivišić, a u im e C en­ traln e u p rav e S aveza S tip e B oban. U Sap cu su 13. v eljače 1938. o sn o v ali o b a l­ ski rad n ici p o d ru ž n ic u Saveza lu č k ih i o b a l­ skih rad n ik a. Do ta d a su b ili o rg a n iz ira n i u Savez g rađ ev in sk ih ra d n ik a , bez s e k c ija oba-

122

laca. »Na s k u p štin i su« — p re m a p is a n ju no­ v ina — »form ira li iza slanici ta m o šn je g MMO Kovačević i O sto jić, n a k o n čega je b ira n a u p ra v a. S tu p a n je m u Savez lu č k ih i o b alsk ih ra d n ik a , ob lac i iz S ap c a o ja č a li su vezu izm eđu o b a lsk ih r a d n ik a i lu č k ih ra d n ik a u z em lji i u č v rstili so lid a rn o st u b o rb i za rje š a v a n je najo sn o v n ijih živ o tn ih p ita n ja , s o lid a rn o st u b o r­ bi za p o b o ljša n je e k o n o m sk o g p o lo ž a ja lu č k ih i o b la sk ih ra d n ik a i b o rb i za d o n o še n je U red ­ b e o u re đ e n ju ra d a u lu k a m a i rije č n im p ri­ sta n ištim a .« U svim a k o ija m a k o je je o rg a n iz ira la Ko­ m u n istič k a p a r tija D alm a cije s u d je lu je i S a­ vez lu č k ih i o b a lsk ih ra d n ik a . 18. lis to p a d a 1940. K o m u n istič k a p a r tija o rg a n iz ira g e n era l­ n i š tr a jk k a o o d g o v o r n a p o k u š a j re žim a da se o b a lsk im ra d n ic im a u S p litu n a m e tn e H R S-ova o rg a n iz a c ija .96 96 R adničke novine, Zagreb. 31. I. 7 II 18 VIT £3 0 ; 3. IV 1931; 6 . X ^ 3 4 ; ’ 18. X 1935; A rhS IH RPH , SLORJ, k—1, 26. VII 1935; 26. X I 1937; £ - l f r ?vila SLORJ-a 1936; 23. X II 1937; 3. I 1938; 9. V II 1939; H. R aspor, »K ratak prikaz m oga re ­ volucionarnog rada«, u: R adnički po k re t H rvat­ skog prim orja, Gorskog kotara i Istre, Rijeka 1970, 17—35; Slobodna riječ, 5. X II 1936; 6 . I, 29 V 1937; Ujedinjeni sindikati, 7—8/1935; 127; 7—8/ 1937^43-^4; R adnik, 7. I, 18. i 25. II, 4. III, 8. IV,

DRUGI DIO SINDIKATI DRVODJELSKIH I GR AĐE VINS KI H RADNIKA SINDIKATI DRVODJELSKIH RADNIKA Razvoj Saveza drvodjelskih radnika do 1929. godine D rv o d je lsk i r a d n ic i Ju g o s la v ije im a ju d u g u tra d ic iju k la s n o g o rg a n iz ira n ja i r a z lič itih o b ­ lik a k la s n e b o rb e . T u b o r b u z a p o čeli s u jo š 1871. g o d in e, u v r ije m e tr a j a n ja P a riš k e ko­ m u n e, k a d a s u s to la r s k i ra d n ic i u Z ag re b u o rg a n iz ira li je d a n o d p rv ih (u n a s z a b ilje ­ ženih) š tr a jk o v a . P re m a d o k u m e n tim a k o jim a ra sp o la ž e m o , v id ljiv o j e d a su s to la r s k i r a d ­ nici u Z a g re b u k r a je m t r a v n ja 1871. g o d in e o b a v ije s tili p o lic iju d a će s tu p iti u š tr a j k a k o im se n e p o v ise p la ć e . T re ć e g sv ib n ja u h a p ­ še n a s u č e tir i ra d n ik a : Jo z o B a d e c k i, Iv a n R e h b e rg e r, M o ric S re k in g e r i Jo z o V u čer. D an k a s n ije u h a p š e n o je 17 s to la r a k o ji su do šli d a in te r v e n ir a ju z a sv o je d ru g o v e , a n e što p o slije to g a u h a p š e n o ih je jo š 12 . Š tr a jk su p o m o g li b e č k i i b u d im p e š ta n s k i s to la ri. Zbog to g a š to se d o g a đ a o u v rije m e p o s to ja n ja P a­ riš k e k o m u n e , g ra đ a n s k a g a š ta m p a p o v e z u je s p o k re to m s o lid a rn o s ti b e č k ih r a d n ik a s P a rišk o m k o m u n o m . Š tr a j k s to la r a u Z ag reb u , u v rije m e p ro g la š e n ja K o m u n e , p r v ih b o rb i ra d n ik a P a riz a p r o tiv v e r s a js k e i p ru s k e k o n ­ tra re v o lu c ije , n e o b ič n o je sn a ž n o o d je k n u o u Z a g reb u . N je g o v o d je k , k a o i s t r a h k o ji je izazvao k o d v la d a ju ć e k la se v id ljiv i su i iz n e o b ič n o s u ro v ih r e a k c ija v la sti p r e m a s u d io ­ n ic im a š t r a j k a .97 97 J. Cazi, Prva radnička druStva u H rvatskoj, Sam ostalni e k o n o m ski i po litički istu p i 1860—1880, Zagreb, 1957, 167—167.

S to la rsk i rad n ici u Zagrebu osnovali su svo­ ju org a n iz ac iju u stu d en o m e 1891. godine. B u d u ć i d a jo j p rav ila n isu odobrena, organi­ za cija je n asta v ila ra d ilegalno. N jezin je p re d sta v n ik su djelovao n a K ongresu a u stro ­ u g a r s k ih sto la ra, k o ji se održao 14— 16. kolo­ voza 1892. godine. 4. lip n ja 1893. izbio je š tr a jk s to la ra u Zagrebu. Š tra jk je završio p o b je d o m ra d n ik a : uveden je de se tsatn i radni dan , povišene su nadnice, reg u liran je akordni ra d , p la ć a n je p rek o vrem enog ra d a, svetkovanje 1. m aja, a re g u lira n o je i o tp u šta n je radnika. P rilik o m p ro slave 1. m aja 1896. godine sudje­ lu je, u po seb n o j koloni, 200 sto la rsk ih ra dni­ ka. O rg a n iz ac ija je 1898. god. u sp jela sklopiti k o lek tiv n i ugovor s n a jvećim sto la rsk im podu­ zećem u Z ag reb u k oje je bilo dio bečke firm e »B othe i E h rm an « , a 1900. god. u jese n ra d ­ nic i tog podu z eć a vodili su 17 d an a obram beni š tra jk . P o slije u sp je lo g štra jk a , ta rifn o m ugo­ v o ru p ris tu p a ju sva sto la rsk a poduzeća u Z agrebu. U s rp n ju 1902. stu p ili su radnici »B othe i E hrm an« ponovno u š tra jk zbog k r š e n ja k o lektivnog ugovora od stra n e uprava poduzeća. Poduzeće je zavrbovalo štrajkolom ce u B ud im p ešti, ali su ih tam o šn ji organizi­ r a n i s to la rsk i rad n ici isp re b ijali i razjurili, d o k su ra d n ic i iste firm e u Beču stupili u š tr a jk so lid arn o sti. Tako su radnici u Zagrebu, u z po m o ć m eđ u n aro d n e so lid arn o sti, nakon sed a m i p ol tje d a n a š tra jk a izborili kolektivni u g o v o r s d e se tsa tn im ra d n im vrem enom i za­ ja m č e n o m tje d n o m plaćom . U veden je i sis­ te m ra d n ič k ih pov je ren ik a. O sim navedenih za h tjev a , ra d n ic i su p o stavili kao u v jet za pre-

123

kid štra jk a , z a h tje v da se p ro tje ra n i rad n ic i vra.- na posao, što je i u čin jen o . Tarifni i štra jk a š k i p o k re ti ileg aln ih saveza bili su m n o g o b ro jn i. U Z ag reb u u veće p o k re ­ te spad a o tp u š ta n je s to la rs k ih ra d n ik a i u vezi s tim š tr a jk k o ji je počeo 9. o ž u jk a 1909. i tra ja o šest i pol tje d a n a . N ovim u g ovorom uvedeno je o sam i po l sa tn o ra d n o v rije m e koje je b ilo p laćen o k ao dev et sa tn o , uved en je c jen ik za a k o rd n i ra d (k o ji je bio to lik o visok da ga poslodavci stv a rn o n ik a d n is u p r i­ hvatili), p riz n a ta je u sta n o v a ra d n ič k ih p o v je ­ renika, u k in u o se o tk a z n i ro k i uveo o b ra n ič k i sud. Slijedeći š tr a jk vodio se u »B othe i E hrm anu« u sv ib n ju 1911. 28. tr a v n ja 1913. g. organiziran je opći š tr a jk s to la ra k o ji je k a ra k ­ te riz ira la b o rb a sa š tra jk o lo m c im a iz B u d im ­ pešte, h a p še n ja i izgoni štra jk a ša . U tv o rn ici »K aiser i Povišil« u O sije k u vo­ dio se š tr a jk u sv ib n ju 1902. g odine. T om je prilikom osno v an a i s in d ik a ln a o rg a n iz a c ija . 23. sv ib n ja 1904. b u k n u o je op ći š tr a jk s to la r ­ skih ra d n ik a u O sijek u k o ji je za v ršio p o b je ­ dom rad n ik a. S in d ik a ln a p o d ru ž n ic a s to la ra u to je v rijem e b r o jila 200 članova. U v e lja č i 1905. došlo je do suk o b a ra d n ik a s u p ra v o m tvornice »K aiser i Povišil«. Podu zeće se n ije pridržav alo o d re d a b a sk lo p lje n o g a k o le k tiv ­ nog ugovora, p a je 20. tr a v n ja 1905. izbio štra jk . U suk o b se u m ije ša la i p o licija. P očela je kažn jav ati š tra jk a š e i r a s tje r a la š tr a jk a š k i logor. U znak so lid a rn o sti sa š tr a jk a š im a i u znak p ro te s ta p ro tiv p o licijsk o g te ro ra , b u k ­ nuo je generalni š tr a jk k o ji je u to k u n e k o lik o dan a gotovo posve z a u stav io p riv re d n i život grada. Ž an d ari su ub ili je d n o g ra d n ik a . Š tr a jk je ugušen p o seb n im m je ra m a . 1911. go d in e vode sto la rsk i ra d n ic i O sijek a o sa m d a n a š tra jk k o ji je u sp je šn o zav ršen . O rganizacija sto la rsk ih ra d n ik a u K arlo v cu osnovana je 8. r u jn a 1903. godine. U kolovozu 1907, nak o n š tra jk a , sk lo p lje n je novi k o le k tiv ­ ni ugovor k o ji je važio dvije godine. God. 1909. ugovor je p ro d u žen jo š za g o d in u d a n a . U ljeto 1904. god. o rg a n iz ira n je u s p je š a n š tr a jk d rvodjelsk ih ra d n ik a u SI. B ro d u ; 1909. sk lo p ­ ljen je novi kolek tiv n i ugovor, a u lip n ju 1911. došlo je do o tp u š ta n ja 125 ra d n ik a š to je iza­ zvalo štra jk . P oslije 24 d a n a š tr a jk a z a k lju č e n je kolektivni u g ovor k o ji je u tv rd io m in im a ln e plaće i sm an jio ra d n o vrijem e. U R ijeci — S u ša k u d rv o d je lsk i ra d n ic i vo­ dili su 1903. god. v iše tje d n i š tr a jk . U lip n ju 1909. o tp u šte n je veći b ro j d rv o d je lsk ih ra d n i­ ka, n a k o n čega izbija š tra jk . P o slije tr i tje d n a š tra jk a ra d n ici su izborili d ev e tsa tn i ra d n i d an , 10 posto povišice p laća, m in im a ln e n ad n ice, p ravo n a p razn o v an je 1 . m a ja , tje d n i o d m o r i dr. U n izu poduzeća, u k o jim a su se k ršile

124

o d re d b e ugovora, v o dile su se p o je d in ač n e ta rifn e a k cije . U s rp n ju 1913, p o slije osm o­ dnevnog š tra jk a , sk lo p ili su k o la rsk i ra d n ic i ko le k tiv n i ugovor. P o če tk o m r u jn a 1904. dolazi d o p o k re ta sto la rsk ih ra d n ik a u V a raž d in u . 9. s rp n ja 1910. iz borili su ra d n ic i s m a n je n je ra d n o g v re m e n a od 10 n a de v et i p ol s a ti dnevno. God. 1911. po stig li su ra d n ic i p riz n a n je o rg an izac ije i ra d n ič k ih p o v je re n ik a . U s rp n ju 1905. god. s u sp je h o m je zav ršen š tr a jk s to la rs k ih ra d n ik a u N ovoj G radiški. U tv o rn ic i p o k u ć stv a » S tric k le r u. Comp.« sk lo p lje n je 29. listo p a d a 1907. k o le k tiv n i ugo­ v o r k o jim je ra d n o v rije m e s k ra ć e n o n a d evet sa ti i po v e ća n e p la ć e ra d n ik a . T o k o m 1909. i 1912. vo d i se veći b ro j štra jk o v a . U S re m sk o j M itro v ici v odio se 1905. god. u s p je š a n š tr a jk s to la rs k ih ra d n ik a . 27. lip n ja 1909. p o s tig n u ta je o b n o v a k o lek tiv n o g ugo­ v o ra u z p o v išic u p la ć a i u tv rđ iv a n je p ra v a n a p ro sla v u 1. m a ja . G od. 1912. d o šlo je do š tr a jk a s to la rs k ih ra d n ik a n a k o n k o je g su p o ­ većane p lać e za p e t p o sto , a ra d n o v rije m e je sk ra ć e n o sa d e v e t i p o l n a d e v e t s a ti d nev­ no. U s r p n ju 1913. vo d ili su ra d n ic i po d u ze ća »B orota« 14 d n e v n i š tr a jk , a u lis to p a d u iste g o d in e č e tv e ro tje d n i š tr a jk u p o d u z e ć u »Tatić«. U Z e m u n u su s to la rs k i ra d n ic i vo d ili ta rif ­ n i p o k r e t 1906. g o dine, a u sv ib n ju 1908. š tr a j­ k a li su 14 d a n a . Iz b o rili su p o v išicu n a d n ic a. G od. 1910. u tv o rn ic i »Jentsch« ra d n ic i su š tr a jk a li 15 tje d a n a . U r u jn u 1913. d o šlo je do 14-dnevnoga p a rc ija ln o g š tra jk a . U I n d iji, u lis to p a d u 1907, p o slije š tr a jk a u tv o rn ic i po­ k u ć stv a »I. W elcher«, sk lo p lje n je kolek tiv n i u g o v o r te su p o v e ća n e p lać e. G od. 1909. vodili su ra d n ic i u tv o rn ic i p o k u ć tv a » P e te r i Pollak« o b ra m b e n i š tr a jk . U V in k o v cim a p o k r e t s to la rs k ih ra d n ik a p o č in je u k olovozu 1906. i kolovozu 1907. go­ din e . Š tra jk o v i su se v o dili za s k ra ć iv a n je ra d n o g v re m e n a. U S isk u se p o k r e t s to la rs k ih ra d n ik a v odio 1906, a 1910. go d in e u sp je šn i ta r if n i p o k re ti. D obivene su povišice p la ć a i sk ra ć e n o je ra d n o v rije m e sa 11 n a 10 sa ti. God. 1912. dolazi d o p o k re ta s to la rs k ih r a d ­ n ik a u K o p riv n ici, a u C rikvenici d o o sm o ­ d ne v n o g š tr a jk a k o jim je iz b o re n o d e v e tsa tn o ra d n o v rije m e , u tv rđ e n e m in im a ln e p lać e i p o stig n u to p o v e ć a n je n a d n ic a . U B je lo v aru se u sv ib n ju 1908. v odio ta rifn i sp o r. God. 1909, p o slije tro d n e v n o g š tr a jk a , poveć an e su plaće. U sp je šn i p o k re ti vodili s u se i 1. s rp n ja 1910, 1911, 1912. i š tr a jk 1913. godine. D ok se n ije le g alizirao Savez d rv o d je lsk ih r a d n ik a , ta p e ta ri u Z a g reb u im a li su p o seb n u org a n iz ac iju , o sn o v an u 1896. godine. Z a b ilježen je š tr a jk k o ji su vodili 24. s v ib n ja 1899.

U O sijek u je p o s to ja la o rg a n iz a c ija ta p e ­ ta rs k ih ra d n ik a , k o ja je 1904. god. izborila d e se ts a tn o r a d n o v rije m e i p o v išen je n a d n ic a za 10 p o sto . U n e k im m je s tim a su k o la ri im a­ li p o se b n e o rg a n iz a c ije , a u n e k im a su bili o rg a n iz ira n i z a je d n o sa sto la rim a . V odili su niz štra jk o v a u K arlo v cu , R ijeci, S u ša k u i Z agrebu.

van je 18. listopada 1901. godine. Broj m jes­ n ih organizacija Saveza i članova u n jim a kre­ ta o se ovako: godina

podružnica

članova

1903 4 191 1907. 15 305 O sn iv ačk a s k u p š tin a Saveza d rv o d je lsk ih 1908. 16 428 ra d n ik a (leg alizacija Saveza SDR) o d rž a n a je 1909. 14 426 14. s r p n ja 1907 god. u Z ag reb u . K ra je m 1906. 1910. 25 663 p o s to ja le su o rg a n iz a c ije d rv o d je la c a u B e­ 1911. 27 791 lišću, I n d iji, Ja sk i, K a rlo v cu , N ovoj G rad išk i, 1912. 25 937 O sijek u , R u m i, S isk u , S la v o n sk o m B ro d u , S re ­ m sk o j M itro v ici, V a ra ž d in u , V in k o v cim a, Za­ g re b u i Z e m u n u s u k u p n o 718 članova. God. P re m a iz v je šta ju G lavnoga radničkog save­ 1908. S avez je b r o jio 1013 član o v a; 1910. 1185 za, k o ji je podn esen n a VI sindikalnom kon­ članov a, a 1912. 1357 član o v a. P o re d već n av e­ g re su 1911, u 1890. godini u 40 je m jesta bilo d e n ih p o d ru ž n ic a o sn o v a n e s u o rg a n iz a c ije u 3612 poduzeća k o ja su prerađ iv ala drvo sa B ak ru , B je lo v a ru , K o p riv n ic i, O gulinu, P e tri­ 1343 p om oćnika. God. 1900. bilo je 3850 podu­ n ji, Požegi, S u š a k u i V u k o v a ru . G od. 1913. od ze tn ik a sa 1972 p o m oćnika i 58 nekvalificira­ 1306 č lan o v a Saveza b ilo je : 991 s to la r, p e t nih rad n ik a . sto la ra k a lu p e ra , 61 ta p e ta r , 41 b a č v a r, še s t 1911. godine u za n atsk im i sličnim radio­ p a rk e ta r a , 11 k o la ra , 10 to k a ra , 10 sta k la ra , p e t re z b a ra , 68 p o k o s ta ra , 90 s tr o ja r s k ih ra d ­ n ica m a d rv o d je lsk e stru k e bilo je zaposleno 300 z a n a tlija (poslodavaca) sto la ra — građe­ nik a i o sa m p o m o ć n ih ra d n ik a . vin ara , 685 ra d n ik a i 324 učenika; 40 zanat­ Već 1. s ije č n ja 1908. S avez je p r is tu p io Me­ lija sto la ra — n a m je šta ja , 172 rad n ik a i 37 đ u n a ro d n o j d r v o d je ls k o j u n iji. S avez je o rg a ­ uče n ik a ; 156 z a n a tlija kolara, 146 rad n ik a i n izirao sin d ik a ln o p o s re d o v a n je r a d a i izd av ao 83 u č enika; 14 z a n a tlija te sara , 92 ra dnika i list D rvo d jela c. 16 u če nika; 25 z a n a tlija — bačvara, 50 ra d n i­ U p rv u sav e z n u u p ra v u iz a b ra n i su : S tje ­ ka i se d am učen ik a; z an a tlija stru g a ra 13, 17 ra d n ik a i sedam učenika; zan a tlija tap e ­ p a n B a tt, J o s ip C im e rm a n č ić , P av ao H o rv a t, ta r a d evet i 24 ra d n ik a ; osam č e tk a ra poslo­ Iv a n Ja n k o v a c , F r a n jo K rs n ik , S tje p a n N iki, dav a ca s 34 ra d n ik a i sedam učenika; dva V je k o sla v P e p e ln ik , Iv a n So k o lić, Iv a n Š te fa n , d rv o re z a č k a p o slodavca i sedam radnika; je ­ Iv a n T o n k o v ić i P e ta r V e d e rn ja k . N a sk u p ­ štin i S aveza, k o ja j e o d rž a n a 28. v e lja č e 1909, d a n p o slodavac šu p e r s 21 radnikom ; četiri k o rp a r a sa 14 r a d n ik a i 10 staklorezača sa u U p ra v n i o d b o r u šli s u o d is ta k n u tih sin d i­ k a ln ih fu n k c io n a ra F r a n jo K rs n ik , a n a glav­ o sam ra d n ik a i p et učenika. n o j sk u p š tin i S aveza, o d rž a n o j 27. v e lja č e Š tra jk o v i k o je je o rg an izirao i vodio Savez 1910, iz a b ra n i s u J u r a j Đ u k še g i S tje p a n T u r­ d rv o d je lsk ih ra d n ik a u razd o b lju od 1906. do ković. 1912. g odine im ali su k a ra k te r ofanzivnih štra jk o v a : tra žilo se sk ra će n je radnog dana, U v rije m e p rv o g a s v je ts k o g r a ta d rv o d je lc i po v e ća n je n a d n ic a i prizn a v an je organizacije. su b ili u č la n je n i u O R S. D e sn ič a ri S. B a tt, T okom 1906. godine u B eogradu su organizi­ J. B u k še g i F. K rs n ik b ili s u p r o tiv ob n o v e Saveza. Savez s u o b n o v ili G. L u g a rić iz Za­ ra n a dva š tra jk a . J e d a n je tra ja o 10 dana, a su d je lo v a lo je 50 š tra jk a ša . O ba štra jk a za­ g re b a i L a d isla v K o rd ić iz O sije k a . S tv o re n je A kcioni o d b o r k o ji je sazv ao g la v n u g o d iš­ v rše n a su u sp ješn o . V odio se i š tra jk u Vran ju s k u p š tin u S av eza za 30. s tu d e n i 1919. g o d i­ n ju . God. 1907. vodio je Savez tri š tra jk a : u Š ap cu sa 22 štra jk a ša , u N išu s 20 i u K ru­ ne. U to v rije m e Savez j e im a o 8000 članova. ševcu sa 10. God. 1909. vodio je Savez dva Z agreb je p r e d s ta v lja lo s e d a m d e le g a ta , a 25 d e le g ata iz u n u tr a š n jo s ti H rv a ts k e p re d s ta v ­ š tr a jk a u P a rać in u : 23. sije č n ja sa 60, i 20. o ž u jk a sa 52 sta k la rsk a rad n ik a . P ored toga lja lo je 42 s in d ik a ln e p o d ru ž n ic e . S k u p š tin a je vo d ila su se dva š tra jk a u B eogradu: š tra jk o v lastila S avez H rv a ts k e i S la v o n ije d a iz ra d i sto la rsk ih i š tr a jk ta p e ta rsk ih rad n ik a. God. p la tfo rm u z a u je d in je n je . P o k re n u t je savezni 1911. Savez je vodio 16 p o k re ta sa 394 sudio­ lis t D rvo d jela c. nik a , a 1912. godine 10 š tra jk o v a i če tiri ta­ U S r b iji j e p rv i z a b ilje ž e n š t r a j k s to la r ­ s k ih ra d n ik a o rg a n iz ira n u B e o g ra d u 1899. go­ rifn a p o k re ta sa 355 štra jk a ša . Svega se je ­ dine. S avez d rv o d je ls k ih ra d n ik a S r b ije o sn o ­ d a n š tr a jk u 1911. godini završio neuspjehom .

125

Od 1902. do 1912. vodio je Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a 55 š tra jk o v a i č e tiri ta rifn a p o k re ta a u -'jim a je su d jelo v alo 1444 ra d n ik a . U b o rb i p ro tiv ak o rd n o g ra d a (ra d a »na parče«) Savez d rv o d je lsk ih r a d n ik a im ao je d o sta u sp je h a . K o ta rič a rim a i ta p e ta rim a je ra d u a k o rd u bio sasv im u k in u t, a sto la rim a je velikim d ijelo m z a m ije n je n n ad n ic o m . P re ­ m a ta d a šn jim p o d a c im a svega je 11 d rv o d je l­ skih ra d n ik a ra d ilo ko d kuće, »na sicu«. R adno v rije m e o d d e v et sa ti d n ev n o im a ­ li su s to la rsk i ra d n ic i je d in o u B eo g rad u . U N egotinu, N išu, S ap cu i V aljevu dnev n i je ra d tra ja o n a jm a n je d ev et i po l sa ti, a u č ačk u , Ć u p riji, Jag o d in i, Leskovcu, O b ren o v ­ cu i d ru g im m je stim a 10 sa ti. N a jn iž a n a d n i­ ca 1911. g odine iznosila je u B e o g ra d u 4,5 d i­ n a ra, a u o sta lim m je s tim a 2,40, a n a jv iša 6,5—7 d in. R ad n ici k o ji su im ali s ta n i h r a ­ nu kod poslo d av ca (tzv. a jlu č a ri) im ali su najn iž u m je se č n u p la ć u — 87,77 d in a ra , a n a j­ višu 247,70 d in ara. U ra d u Saveza p o se b n o se istic a o R ad o v an Dragović, s e k re ta r SSD P i u re d n ik R u d n ič k ih novina, k o ji je vodio sis te m a ts k u b o rb u s članovim a C e n traln e u p ra v e Saveza k o ji su p rik lju č ili g ru p i re fo rm iste o k u p lje n ih o ko Koste N ovakovića, u re d n ik a č a so p isa N o vo g vrem en a (koji je b io isk lju č e n iz s rp s k e so ci­ ja ld e m o k ra ts k e p a rtije ). V ođa re fo rm is ta u SDR bio je M ijailo P aunović, s to la rs k i r a d n ik iz B eograda, o snivač i p rv i p re d s je d n ik S ave­ za drv o d je lsk ih r a d n ik a S rb ije , v lasn ik m je ­ sečnog časo p isa D rv o d je lsk i ra d n ik (190^— 1905), su ra d n ik režim a i član U prav n o g o d ­ b o ra i p o tp re d s je d n ik GRS-a. R az m a tra ju ć i osnove su k o b a izm eđ u Dragovića, N ovakovića i P aunovića, G lavni ra d ­ nički savez je n a sje d n ic i 15. p ro s in c a 1904. k o n sta tira o d a tr e b a »odati p u n o p riz n a n je nap red n o m ra d u d ru g a R ad o v an a, i k a o u re d ­ nik a saveznog o rg a n a i k a o n eo b ič n o zaslu ž­ nog čovjeka za rad n ič k i p o k re t k o ji je is k re ­ no radio n a je d in stv u ra d n ič k o g p o k r e ta i n a u k la n ja n ju u zro k a k o ji izaziv aju ra s c je p u njem u.«9* Od 1905. godine, p o slije is k lju č e n ja P a u n o ­ vića iz Saveza, Savez d rv o d je lsk ih r a d n ik a o d r ­ žavao je n a jtje š n je veze sa S o c ija ld e m o k ra t­ skom p a rtijo m . U v rije m e p rv o g a sv je tsk o g ra ta Savez n ije djelo v ao zbog o k u p a c ije S r­ bije. Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a S rb ije o b n o v ­ ljen je 18. stu d en o g 1918. godine, k a d a je fo r­ 98 Radničke novine, Beograd, 29. X II

126

1904.

m ira n o devet m je sn ih p o d o d b o ra sa 400 čla­ nova. Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a za B o sn u i H e r­ cegovinu o sn ovan je u r u jn u 1905. godine. P ri­ je toga, so lid a rn im istu p o m , sto la rsk i ra d n i­ ci u S a ra je v u izvojevali su 30. tr a v n ja desetsa tn o ra d n o v rije m e i 15 p o sto povišice n a d ­ n ica. U Z avidoviću je , u v rije m e štra jk a šk o g p o k re ta , u s v ib n ju 1905. u š tr a jk stu p ilo 3000 p ila n sk ih i šu m sk ih r a d n ik a . U v rije m e š tr a j­ ka vodile su se velike d e m o n stra c ije u k o ji­ m a su se n o sile c rv e n e zastave. R a dnici su tra ž ili sk ra ć e n je ra d n o g d a n a i po v išic u n a d ­ n ica za 20 p o sto , o tp u š ta n je n e k ih poslovođa k o ji su se n e lju d sk i p o n a ša li n a p o slu i uvo­ đ e n ju 14-dnevnoga o tk a zn o g ro k a. Ž a n d a rm e ­ r ija i v o jsk a u g u šile su ovaj š tra jk . Iz Zavid ovića je p ro tje ra n o 40 o b ite lji, a 15 fu n k c io ­ n a r a je u h a p še n o i izgnano. U h a p šen je ta ­ k o đ e r i velik b ro j ra d n ik a zbog d ije lje n ja so­ c ija listič k ih letak a . U p rv o m a jsk o m š tra jk u su d jelo v ali su i ra d n ic i tv o m ic e šta p o v a u D erventi. N a g o d išn jo j s k u p š tin i Saveza, k o ja je o d r ­ ža n a 26. listo p a d a 1906, u tv rđ e n o je d a Savez im a 253 član a . G o dine 1908. bilo je 897 član o ­ va; 1910. 450, a 1912. 621 član. D o o p a d a n ja član o v a u 1910. g o d in i d o šlo je zbog z a b ra n e d je lo v a n ja p o d ru ž n ic a , p ro g o n a s in d ik a ln ih a k tiv is ta i o rg a n iz ira n ih r a d n ik a u B o san sk o j D ubici, D o b rljin u , P a la m a , T u rč in u i Z avidovi­ ćim a. P ro g o n je n a su č ita v a ru k o v o d stv a p o ­ d ru žn ica , a n jih o v e je o b ite lji ž a n d a rm e rija iz­ b a civ ala iz tv o rn ič k ih sta n o v a . Zbog to g a je izvan sin d ik a ta o s ta la većin a šu m sk ih i p ila n ­ sk ih ra d n ik a . U S avezu su b ili o rg a n iziran i ugla v n o m s to la rs k i ra d n ic i. God. 1911. i 1912. v odio je Savez dev e t ta ­ rifn o -štra jk a šk ih p o k r e ta sa sam o 126 su d io ­ n ik a. Š tra jk o v i su se vodili s a za h tjev o m da se s k r a ti ra d n o v rije m e i p o v e ć a ju n ad n ice. U sv ib n ju 1913. ra s p u š te n je Savez, a o bnov­ lje n 29. kolovoza 1914. godine. K ra je m 1918. b ro jio je 323 član a . N a K o n g resu u je d in je n ja 1920. god. Savez je im ao o ko 5000 članova. D rv o d jelsk i ra d n ic i Ju g o slav ije u je d in ili su se u S avezu d rv o d je lsk ih ra d n ik a Ju g o sla v ije, n a k o n g re su k o ji je o d rž a n 31. lis to p a d a 1920. u Z agrebu. K o n g resu je p risu stv o v a o 61 dele­ g a t a p re d s ta v lja li su 34.221 o rg an iziran o g ra d ­ n ik a Ju g o sla v ije . Savez d rv o d je la c a H rv a tsk e ko ji je do b io m a n d a t za saziv k o n g re sa im ao je ta d a 24.000 članova k o je je n a kon g re su p re d sta v lja lo 32 d e le g ata. S loveniju, sa 3400 članova, p re d sta v lja lo je š e s t d e le g ata, a U je­

din je n i savez 15 d e leg ata sa K ongres je tr a ja o č e tiri dan a.

6821 članova. sin d ik a ta d rvodjelskih ra dnika reform ističkog p ravca i proces njihova p re tv a ran ja u klasno borb e n e sin d ik ate." D onio je o d lu k u d a Savez p ris tu p i C rvenoj sin d ik a ln o j in te rn a c io n a li i o d re d io za sje ­ d ište c e n tra le Z agreb. Bez o s re d n je g d ru štv a N e k i p o d a c i o in d u s tr iji d rv a le sn ih d elavcev u L ju b lja n i, Savez je b ro jio 35.000 članova. P o re d že lje z n ič a rsk ih i tr a n ­ U šum sko-pilansku in d u striju stare Jugo­ sp o rtn ih ra d n ik a , to je b io je d a n o d n a jb r o j­ slavije bilo je do 1938. godine investirano n ijih saveza u s k lo p u C e n tra ln o g a rad n ič k o g a u k u p n o 1.160,562.000 d in ara ili 8,89%, od ukup­ sin d ik a ln o g v ije ć a Ju g o sla v ije . Slovenci su no in v estiranog k ap ita la u zem lji. Udio stra ­ nog k a p ita la u ak cio n arsk im društvim a u in­ tražili n a k o n g re su fe d e ra c iju sin d ik a ta p a su, k a d a j u n isu d o b ili, o d b ili d a u đ u u c e n tra li­ d u s triji d rv a iznosio je, po tad a šn jo j ocjeni, z ira n i savez. N a k o n O b zn an e i Z ak o n a o zaš­ 307,829.967 d in ara, o d toga u glavnici 72,993.307, a u fin a n cijsk o m k re d itu 234,836.660 dinara, titi drž a v e 1921. p o re d S aveza d rv o d je lsk ih ili 6,73% n a u k u p n o uloženi stran i kapital po ra d n ik a Ju g o sla v ije , stv o rili su so c ija listi, po d p riv re d n im gra n am a. Jugoslavenski kapital iz­ istim im en o m , p o se b n e r e fo rm is tič k e saveze nosio je 526,275.000 ili 45,35%>, dok je ino­ d r v o d je ls k ih ra d n ik a sa s je d iš te m u Z ag reb u zem ni k a p ita l u tje c a o n a 54,65% ili 634,287.000 i S a ra je v u . Savez d r v o d je la c a u š a o je u sk lo p d in a ra . U 19 p oduzeću 1937. godine, čija je N ezavisn ih s in d ik a ta , p a je u b o rb i za je d in ­ u k u p n a glavnica iznosila 139,910.000 dinara, stv o n a sv o m I I k o n g re s u 9. s v ib n ja 1923. u ud io b a n a k a iznosio je 24,04%, a u ukup­ L ju b lja n i o sn o v ao , z a je d n o sa O s re d n jim d r u ­ nom k re d itu od 61,105.000 novčani su zavodi štv o m le sn ih d elav cev S lo v en ije, novi U jed i­ su d je lo v a li sa 25,976.000 ili sa 42,51%. V rijed­ n o st pro izv o d n je in d u strije drva u 1938. go­ n je n i savez k o ji je im a o 53 p o d ru ž n ic a sa 5290 član o v a, s a s je d iš te m u L ju b lja n i. S a is­ dini iznosila je 802,335.000 ili 4,49% od ukup­ ne v rije d n o sti p roizvodnje 20 in d u strija od­ tu p o m O s re d n je g d r u š tv a le sn ih d elavcev iz no sn o in d u s trijs k ih g rana. U in d u striji drva, Saveza, p o d p ritis k o m s o c ija lis tič k e p a r tije razvoj tv o rn ic a, tv o rn ič k ih rad n ik a, pogonskih k r a je m 1925. g o d in e, i p re n o š e n je m c e n tra le snaga i in v e stic ijsk o g kap ita la kreta o se ova­ u Z agreb , S avez je , ia k o o s la b lje n , n a s ta v io s ko: d je lo v a n je m , ta k o d a je n a sv o m I I I k o n ­ gre su 1—2. stu d e n o g 1928. im ao 32 a k tiv n e 99 V. Korać, Povijest radničkog pokreta u Hr­ po d ru žn ic e . K o n g re su s u p ris u s tv o v a li p r e d ­ vatskoj i Sloveniji, n. dj., knj. II, Zagreb, 1930; sta v n ic i 15 m je s n ih sin d ik a ln ih o rg a n iz a c ija Sindikalni pokret u Srbiji 1903—1911, Beograd, 1958; N. Šarac, Sindikalni pokret u Bosni i Her­ s 2500 član o v a. Sav ez je d e fin itiv n o z a b ra n je n cegovini do 1919, n. dj.; J. Cazi, Nezavisni sindi­ 1929. U id u ć e m p o g la v lju is tra ž u je m o razv o j kati, n. dj., knj. III, sv. I, 70—74.

Broj tvornica Radna m je sta Pogonska snaga K apital u 1000 d in a ra

34.481 36.954 739.638

44.195 39.816 886-218

48.832 45.065 995.750

552 53.688 50.378 1,124.817

570 56.460 53.038 1,160.562

Z a d v a d e s e t g o d in a p o v e ć a o se b r o j tvorB ro j tv o rn ic a po o b liku firm e, odnosno n ic a z a 305, b r o j ra d n ih m je s ta z a 21.979, b ro j v la sn ištv a poduzeća, p re m a p o pisu od 31. propo g o n sk ih sn a g a z a 26.084, d o k se v elič in a in-sinca 1936. bio je ovakav: v e stic ijs k o g k a p ita la p o v e ć a la za 420,924.000 In o k o sn ih d in a ra . In te g r a c ija p o d u z e ć a u šu m sk o -p ilan ­ Ja v a n o rta k lu k sk o j in d u s tr iji b ila je o v a k v a : 71 p o d u z e će K o m an d itn a im a lo je p o tv o rn ic u , 73 p o d u z e ć a (firm e) im a­ A kcionarska la s u p o d v ije tv o r n ic e ili 146 tv o rn ic a , 37 D ru štv a s o g ran ičen im jam stv o m p o d u z e ć a im a lo je o d tr i d o p e t tv o rn ic a ili Z a d ru žn a u k u p n o 129 tv o rn ic a , s e d a m p o d u z e ć a im a la D ržavna su š e s t d o 10 tv o rn ic a ili sv eg a 52 tv o rn ice, O pćinska tr i p o d u z e ć a im a la s u v iše o d 10 tv o rn ic a ili O stala _____________ u k u p n o 52 tv o m ic e . P re m a to m e , 191 firm a . 538 U kupno p o sje d o v a la je 570 tv o rn ic a

127

1,900.000 ili 0,24% o tp a d a lo n a k a rte liz a m p ro ­ izvodnje. O na je , p o re d pro iz v o d a n ajveće v rije d n o sti, izvozila n a jv e ći dio ju g o sla v en sk o ­ ga in d u s trijs k o g izvoza. U prilo že n o j tabeli p rik a z a n je izvoz u to n a m a i d in a rsk o j v ri­ je d n o s ti za g odine 1930, 1932. i 1934.

In d u s trija d rv a sn a b d ije v a la je u n u tra š n je t r ž i l e sa 96,5%> svojim p ro izv o d im a, č ija je vrijed n o st iznosila 771,027.000 d in a ra . Uvozilo se sam o 24,222.000 ili 3,5%. D rvna in d u s trija bila je slabo k arte liz ira n a , ta k o d a je od v ri­ je d n o sti n je n e u k u p n e p ro iz v o d n je svega

U GODINAMA IZVEZENO NAZIV ROBE

1930.

1932.

1934.

1935.

1930.

Ogrjevno drvo Drvo za građu Oblo drvo — lišćara — četinara Otcsano drvo — lišćara — četinara Piljeno drvo — lišćara — četinara Željeznički pragovi Drveni ugalj Izrade od cfrveta Furniri Daščice za parkete Drvo za duge i duge za burad Frize Ostale izrade od drveta Razni šumski proizvodi E kstrakti za štavljenje koža Ostali proizvodi UKUPNO

1934.

1935.

79,084

31,916

30,007

19,085

412.641

196.272

178.258

120.101

48,515 5,929

16,423 654

43,122 2,837

45,687 1,054

62.803 9.964

16.291 1.394

41.058 6.090

48.254 2.129

18,015 103,830

7,112 43,626

9,430 61,609

2,049 49,910

16.914 167.884

12.564 83.487

10.531 122.829

3.237 89.878

395,829 584,741 143,947 48,140

165,276 186,660 6,890 19,861

239,349 315,045 20,033 18,039

212,869 309,021 11,087 12,176

349.203 589.462 203.166 65.148

182.209 271.928 12.437 32.016

227260 414.108 30383 34391

212.009 400.998 19.684 24.671

1,893 17,695

1,804 1,216

16,166 1,914

28,545 2,690

441 10.856

524 775

2.781 1.005

3.597 1.405

9,321 47,537

2,888

6,706 42,365

7,813 82,713

8.364 25.997

3.690 12.260

7.688 37.969

10.005 72.772

14,965

44,055

15,258

14,084

14,734

13.267

5.875

4.024

4208

11,625 79,972

4,943 29,778

3,617 32,373

13,919 27,492

9.397 17.529

5.287 10.160

2.464 11.660

5376 10.209

15,717

6,254

11,283

10,317

354

268

139

485

1.655.895

556,524

867,979

851,161

1,933.590

847.437

1,132.838

1,029218

Izvoz k o ji je 1930. g odine iznosio 1.933.590 tona u v rije d n o sti od 1.655,895.000 d in a ra sm a ­ n je n je u v rije m e najv eće k riz e 1932. god in e n a 847.437 to n a, a v rije d n o s t izv o ja p a la je n a 556,524.000 d in ara. U Ju g o sla v iji je p o d šum om 1932. g odine b ilo 7,779.776 h e k ta r a p o ­ v ršine p re m a 7,102.127 h e k ta ra z ira tn e (o b ra ­ dive) zem lje. To je bio p rv o ra z re d a n ek o ­ nom ski pro b lem . O g ro m n a p o v ršin a p o d š u ­ m om bila je p re p u šte n a m a lo b ro jn o j g ru p i k ap ita lista k o ji su n em ilo srd n o isk o rišta v a li ne sam o šu m sk o b o g a tstv o već i d o m a ć u ra d ­ n u snagu, k o ja se re g ru tira la u p rv o m re d u iz siro m a šn ijih k ra je v a zem lje.

Brojno stanje I nadnice radnika N a jb ro jn iji dio o sig u ra n o g č la n stv a S re ­ d išn jeg u re d a za o sig u ra n je ra d n ik a b ilo je rad n ištv o šum sko-pilanske in d u s trije . U p o d u ­ zeća šu m sko-pilanske in d u s trije s p a d a la su i o n a k o ja su se osim šu m sk im p o slo v im a s je ­ če stab ala, slag an jem i o p tre m o m d rv a b av i­

128

1932.

u tonam a

u 1000 d inara

la i p ila n sk im po slo v im a , k a o p ila n e za d ask e s k ru ž n im p ila m a i b ez k r u ž n ih p ila, te pi­ la n e u vezi s p ro iz v o d n jo m p a r k e ta , san d u čića i d a šč ic a za fu rn itu r e . U ov u se p riv re d n u d je la tn o s t u b ra ja lo i te s a rs k e poslove n a sk la ­ d ištim a i n a g ra đ ev in a m a , im p re g n a c ija d rva, p a lje n je d rv e n o g u g lje n a , re z a n je d rv a k ru ž ­ n im i tra č n im p ila m a , r e z a n je i c je p a n je d rv a za o g rjev , te p ro iz v o d n ja d rv e n e vune. U svim tim po slo v im a b ilo je zap osleno 8,46% c je lo k u p n o g ra d n iš tv a o sig u ran o g kod S re d išn je g u re d a za o sig u ra n je ra d n ik a u 1933. godini. K od p riv a tn o -d ru štv e n ih b o le s­ n ič k ih b la g a jn i b ilo je o sig u ra n o sam o 185 n a m je šte n ik a , o d toga 159 m u šk a ra c a i 26 žena. P re m a o b ja v lje n im p o d a c im a p o p isa o si­ g u ran o g ra d n iš tv a od 30. lip n ja 1933. b ilo je o sig u ra n o i zap o slen o u p o d u z eć im a šum sko-p ilanske in d u s trije u cije lo j d rža v i 37.038 m u šk ih ra d n ik a (97,3%) i 1043 žen sk e (2,7«/«) od n o sn o u k u p n o 38.081. R a d n ištv o šum sk o -p ila n sk e in d u s trije s p o ­ d r u č ja H rv a tsk e b ilo je ra sp o re đ e n o ovako: u k o ta ru N ašice (2170); u k o ta rim a V alpovo

(990), N ova G ra d išk a (567), O gulin (547), Del­ nice (542) i Č azm a (541). N a p o d ru č ju B osne za p o šlja v a la je p ila n s k a in d u s trija n ajv iše ra d ­ n ik a u k o ta rim a T ra v n ik (2566), Žepče (1903) i T uzla (758), te n a p o d ru č ju g ra d a S a ra je v a (1922), B o sa n sk i P e tro v a c (4677), T eslić (988), B o sa n sk a G ra d išk a (845) i B o san sk i Novi (740). U S lo v en iji je b io z ap o slen n ajv eći b ro j p ila n s k o g ra d n iš tv a n a p o d r u č ju k o ta r a K ra n j (671), N ovo M esto (606) i D ra v o g ra d (510). U š u m sk o -p ila n sk o j in d u s tr iji b io je zapo­ sle n m in im a la n b r o j žena, svega 1043 ili 2,7 p o sto , i to u s je v e rn im k ra je v im a d ržave. N a jv e ć i b r o j šu m sk o -p ila n sk ih ra d n ik a bio je o sig u ra n n a p o d r u č ju b a n ja lu č k o g O k ru ž­ n og u r e d a i to 7963 ra d n ik a (7909 m u š k ih i 54 žene). N a p o d r u č ju lju b lja n s k o g a O k ru ž­ nog u r e d a b ilo je o s ig u ra n o 6710 ra d n ik a (od to g a 6429 m u š k ih i 281 žena). N a p o d r u č ju o sje č k o g a O k ru ž n o g u r e d a b ilo je o sig u ra n o 6266 r a d n ik a ove in d u s tr ije (od to g a 5956 m u ­ šk ih i 310 že n sk ih ). N a p o d r u č ju sa ra je v sk o g a O k ru ž n o g u r e d a b ilo je o sig u ra n o 6284 r a d n i­ k a (od to g a 6244 m u šk ih i 40 ž e n sk ih ). N a p o d r u č ju tu z la n s k o g a O k ru ž n o g u r e d a b ilo je o sig u ra n o 3875 ra d n ik a (od to g a 3865 m u šk ih i 10 že n sk ih ). V eći b r o j b io j e jo š o sig u ra n n a p o d r u č ju z a g re b a č k o g a O k ru ž n o g u re d a 1772 r a d n ik a (1663 m u š k ih i 109 že n sk ih ), n a p o d r u č ju k a rlo v a č k o g a O k ru ž n o g u r e d a 1735 (od to g a 1692 m u š k a r a c a i 43 žene) i n a p o ­ d r u č ju su š a č k o g O k ru ž n o g u r e d a 1218 ra d n ik a (od to g a 1139 m u š k ih i 79 že n sk ih ). U š u m s k o -p ila n s k o j i n d u s tr iji b ili su za­ p o sle n i u g la v n o m m la đ i lju d i. D o 32 god in e s ta r o s ti b ilo je z a p o sle n o 22.607 r a d n ik a i r a d ­ n ic a (59,4% ), a s a v iše o d 33 g o d in e s ta r o s ti 15.474 (40,6% ). N a jv e ć i b r o j za p o sle n ih r a d ­ n ik a šu m s k o -p ila n s k e in d u s tr ije im a o je iz­ m e đ u 23 d o 27 g o d in a (8065 ili 21,2%). S ta ro s n e s u g ru p e p r e m a tu r i bile slije d e ć e : Godine

M uškarci

14— 15 16—17 18—22 23—27 28—32 33—37 38—42 43—47 4 8 -5 2 53—57 58 -6 2 63—67 68—72 73—77 78—82 83 dalje

386 815 5390 7790 7381 5847 3752 2361 1450 883 500 266 106 40

9

sp o ln o j

s tr u k ­

Žene 11

47 340 275 145 101

49 30 23 15 4 1

10

5

—

Najveći b roj rad n ik a šum sko-pilanske in­ d u strije , 8653 ili 22,7%, imao je dnevnu za­ ra d u od 16,81 do 20 din ara ili po satu 2,10 d in ara do 2,50 dinara. Preko 48 din a ra dnevne zarad e im alo je svega 1842 radnika i nam je­ štenika, ili 4,8%. Od ukupnog b ro ja m uških radnika imalo je dnevnu za rad u do osam d inara 979 radnika (2,6%), od 8,01 do 9,60 d inara 325 radnika (0,9%); od 9,61 do 11,60 d inara 1415 radnika (3,8%); od 11,61 do 14 d inara 3167 (8,5%); od 14,01 do 17,80 d in a ra 7293 (19,7%) radni­ ka, od 18,81 do 20 d in ara 8457 (22,8%)radni­ ka; o d 20,01 do 24 din a ra 5879 (15,9%) rad­ n ika; od 24,01 do 28,80 d inara 3703 (10,0%) ra d n ik a ; od 28,81 do 34 din ara 2134 (5,8%) ra d n ik a ; od 34,01 do 40 din ara 1209 (3,3%) rad n ik a; od 40,01 do 48 din a ra 679 (1,8%) ra d n ik a, a više od 48 d in ara 1798 (4,9%) ra d ­ n ika. R adnice su uglavnom bile plaćene sa 1,45 d o 1,75 d in a ra n a sat ili sa 11,61 do 14 dinara n a dan. N ad n ic u do osam d in a ra dnevno ima­ la je 41 ra d n ic a (4%); 8,01 do 9,60 d inara 11 (1% ); 9,61 do 11,50 d in ara 145 radnica (14%); 11,61 do 14 d in a ra 286 (28%) radnica; 14,01 do 16,80 d in a ra 179 (17%); 16,81 do 20 dinara 197 (19%) ra d n ic a; 20,01 do 24 din ara 58 (64%) rad n ica ; 24,01 do 28,80 din a ra 36 rad ­ n ica (3% ); 28,81 do 34 d in ara 19 (2%); 34,01 do 40 d in a ra 14 (1%), 40,01 do 48 d inara 12 (1% ), više od 48 d in a ra 44 radnice (4%). Do tri d in a ra n a sa t p rim alo je za svoj ra d 918 ra d n ic a ili 88% , a više od tri dinara n a sa t sam o 125 ili 12%. P o re d slab e plaće, velik se dio ra d n ik a i ra d n ic a ove in d u s trije loše h ra n io i loše sta­ novao, p o seb n o ra d n ic i koji su ra dili u šu­ m am a a stan o v ali u b a jta m a , prim itivno sa­ g ra đ en im b a ra k a m a . R adnici zaposleni u pi­ la n a m a stan o v ali su u rad n ičk im stanovim a, k o ji su č esto b ili vlažni i, za b ro jn e obitelji, p re tije sn i, bez dovoljno svjetla i ogrjeva. P re m a s ta tistič k im p o dacim a radničkog o sig u ra n ja (1932) g o d išnje je bilo 18.898 ne­ s p o so b n ih za rad . N a 100 rad n ik a i radnica ove in d u s trijs k e d je la tn o sti u p ro sje k u je 14 d a n a 47,5 ra d n ik a bilo nesposobno za p ri­ vređ iv a n je . M eđu uzro cim a priv re m e n e nes­ p o so b n o sti n a p rv o m su m je stu bile ozljede n a ra d u , od k o jih se liječilo 6226 rad n ik a šu m sk o-pilanske in d u strije (32,9%). N ajveći je b ro j p o v re d a n a s ta ja o p rilik o m r a d a s kru ž­ n im p ilam a, k o je su se m nogo ra b ile i koje su većinom b ile n e dovoljno zaštićene ili su njih o v e z a štitn e n a p ra v e bile neispravne. Ve­ lik se b ro j nezgoda događao p ri o b a ra n ju sta ­ b a la u šu m am a, dovlačenju, sp aljiv an ju ili p rije v o zu b alv an a, p r i z asijec an ju ili ud aru sje k iro m . G odine 1932. u m rlo je 235 radnika

129

šum sko-pilanske in d u strije , o d toga 62 (26,4%) usliled posljed ica o zljed a zad o b iv en ih n e s re t­ nim slu čajem bilo p ri po slu b ilo izvan p osla. Prem a s ta n ju obavezno o s ig u ra n ih član o v a S redišn ajeg u re d a za o sig u ra n je ra d n ik a u šum sko-pilanskoj in d u s triji 1935. go d in e bilo je 50.260 zap o slen ih ra d n ik a , a 1937. 51.581, od čega 49.805 m u šk a ra c a i 1776 žena. U drvod jelsko j i re z b a rsk o j in d u s triji ra d ilo je 1935.

godine 15.612. T aj se b ro j u 1937. godini p o ­ p e o n a 20.572, p a se dijelio n a 18.300 m u šk a ­ ra c a i 2272 žene. P re m a tom e, u k u p n o je u d rv n o j in d u s tr iji 1935. g o dine b ilo zaposleno 65.872 ra d n ik a , a 1937. 72.153, o d čega 68.105 m u š k a ra c a i 4048 ž en a .100 0 S ta tističk i

godišnjak

1937, Beograd,

1938,

SAVEZ DRVODJELSKIH RADNIKA JUGOSLAVIJE SA CENTRALOM U ZAGREBU Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a Ju g o slav ije, sa sjed ište m C en tra ln e u p ra v e u Z ag reb u , n ije održao g lavnu g o d išn ju sk u p štin u , savezni k o n ­ gres, p u n ih o sam godina, od 1925. g odine. U tom je ra z d o b lju Savez d rv o d je la c a živ o tario , nalazeći se izm eđu d in am ičn o g a re v o lu c io n a r­ nog Saveza ra d n ik a d rv n e in d u s trije i o b r ta Jugoslavije, k o ji je bio u s k lo p u N ezav isn ih sindikata, i O pćega rad n ič k o g saveza, k oji. je rad n ik e drv n e in d u s trije i z a n a ta p risv a ja o , sp rečav aju ći ra d Savezu d rv o d je lsk ih ra d n ik a , jer je, p rem a m išlje n ju njeg o v ih fu n k c io n a ra , radnicim a drv n e in d u s trije i z a n a ta O RS b io profesio n aln o i te re n sk i bliži. M eđ u tim , vođe URSSJ-a u d a v a n ju m je s ta i u loge O pćem radničk o m savezu p olazili su o d č in je n ic a d a se ORS s tv a rn o p ro s tire sam o n a in d u s tr iju drva, d a je o sta le in d u strijs k e g ra n e o n za­ hvatio m alo i p o v ršn o . »Sta je , o n d a , već sa ­ da ORS?« — p ita o je te o re tič a r refo rm iz m a B ogdan K rekić — » Stvarno Savez ra d n ik a in ­ d u strije d rv eta. Sve je o sta lo blef. Z a što se iz tog fak tičn o g s ta n ja n e bi p o v u k le p o tre b n e konzekvencije, p o gotovu k ad o n e o d g o v a ra ju općim p o tre b a m a p o k re ta ? J e d in a v elik a is­ tin sk a in d u s trija k o ju m i u Ju g o sla v iji d a n a s im a m o . . . je s te in d u strija d rv e ta . Z ato je u p ­ ravo s tra š n o što m i jo š n e m am o je d n u sp eci­ ja lizira n u s in d ik a ln u o rg a n iz a c iju ra d n ik a in­ d u strije d rv e ta . Po svojoj tra d ic iji, isk u stv u i, ako hoćete, zaslu g am a ORS je n ajp o z v a n iji da postane ta o rg an izacija. Ali, on o n d a tre b a da odbaci sav o sta li b a la st i d a, n a d ru g o j stra n i, u sebe o k u p i sve o sta le o rg a n iz a c ije rad n ik a šu m sk e in d u s trije , sto la ra i o sta lih drvodjelaca. 10— 15 h ilja d a k v alific ira n ih i in ­ teligen tn ih s to la ra d o b ro bi do šli o vakovoj organizaciji za a g ita c iju i a d m in istra c iju . Takva organ izacija d rv o d je la c a , u n u tr a d o n e k le sp ecijaliziran a n a glavne tip o v e in d u s tr ije d r ­ veta (b osanski, slav o n sk i, slovenačko-gorskoko ta rsk i) m o ra la bi im a ti o g ro m a n u s p je h u svim p ravcim a. T im b i b io rije še n i z a m rše n p roblem ORS-a i zadov o ljen a je d n a v elik a p o ­ tre b a.

130

O stale in d u s trije , k o je d a n a s fo rm a ln o p ri­ p a d a ju ORS-u m ožem o k o m o tn o p u s titi d a se sp o č e tk a o rg a n iz ira ju lo k a ln o i regionalno, d o k n e b u d u zre le za više o b lik e o rg an iza ­ c ije «.101 T o je m išlje n je d ije lio B ogdan K rek ić jo š 1922. godine, k a d a je stv o re n a re fo rm istič k a c e n tr a ln a s in d ik a ln a in s titu c ija . D aju ći ORS-u s ta tu s Saveza ra d n ik a in d u s trije d rv e ta k o ­ je m b i se p rip o jili p o s to je ć i savezi d rv o d je la ­ ca, vo d stv o U RSS-a je n iz g o d in a d o zvolja­ valo d a ti savezi ž iv o ta re i z a m ru . T ako, je n a p r im je r . Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a Ju g o sla ­ vije Z agreb 1928. go d in e b ro jio 350 članova, a 1929. g o d in e 90 č lanova. P re m a iz v je šta ju k o ji je C e n tra ln a u p ra v a S aveza p o sla la po­ č e tk o m 1929. g o d in e p o sre d stv o m R ad n ičk e k o m o re Z ag re b velik im ž u p a n im a s m olbom d a dozvole r a d nje g o v im o rg a n iz a c ija m a n a ­ lazile su se sam o č e tiri s in d ik a ln e p o d ru ž n ic e sa svim glav n im i o d g o v o rn im fu n k c io n a rim a n a č elu : B je lo v a r — V inko S ty b lo , In d ija — Đ u ro K oska, O sije k — Jo v o Ja k šić , S re m sk a M itrovica — I lija M a fta j. C e n tra ln u u p ra v u č in ili su: F ra n jo K rsn ik , M ijo M ajerić, V ik to r M edved i S tje p a n Š k r in ja r .102 Z ag re b ač k a p o d ru ž n ic a oživ jela je fo rm ira ­ n je m sek c ije ta p e ta ra u v e lja č i 1930, sek c ije b a č v a ra u o ž u jk u 1931. i se k c ije p a rk e ta r a u tr a v n ju 1931. godine. P o slije u p u ts tv a CK K P J 1932. godine, da k o m u n isti tre b a d a ulaze i ra d e u n u ta r re ­ fo rm istič k ih sin d ik a ta , k o m u n isti drv o d je lc i su u s e k c ija m a i p o d ru ž n ic a m a S aveza o b a v ­ ljali svak o d n ev n i r a d i žilavom u p o rn o šć u os­ v a jali p o v je re n je članova, b o rili se za svaku iz b o rn u p o ziciju, su d jelo v ali u svim re fo rm i­ s tič k im a k c ija m a i bez fra z a o k u p lja li o rg a n i­ zira n e i n eo rg a n iz ira n e ra d n ik e n a pro v o đ e ­ n ju p a rtijs k e po litik e. T a k o su n a n jih o v u ini­ cija tiv u i p o d njih o v im ru k o v o d stv o m o snova­

ne po d ru ž n ic e S aveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a 1932. g odine u O sijek u , 1933. godine u K a r­ lovcu, K riževcim a, N ovoj G rad išk i, S isku, S u ­ šak u i V u k o v aru , a 1934. god. u P ak ra c u , Va­ ražd in u , V iro v itici i Zvečevu. Z a h v a lju ju ć i to m e m o g la je u p ra v a Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a Ju g o sla v ije sa s re d iš n ji­ com u Z a g reb u 19. tra v n ja 1933. z a k lju č iti da se sazove g lav n a g o d išn ja sk u p š tin a (kongres) saveza za 28. sv ib an j 1933. P rav o su d jelo v a­ n ja n a k o n g re su im ale su sve p o d ru ž n ic e ako s u u p re th o d n o m m je se c u o b ra č u n a le č lan sk e p rin o se . S v a k a p o d ru ž n ic a d o 50 član o v a b i­ ra la je p o je d n o g d eleg ata, n a sv a k ih d a ljih p e d e se t jo š p o je d n o g . C e n tra ln a je u p ra v a SD R J u vezi s k o n g re so m izd ala p ro g la s drvod je lsk im ra d n ic im a , u k o je m s u se iznijele te šk e p rilik e , k a ta s tr o f a ln a n e z a p o sle n o st. S a­ vez se n ije d a o s tje r a ti u p o k ra jin s k e o kvire, p a je , p o d s je ć a ju ć i n a p ro š lo s t, p isao : »Naš savez, k a o p r e d s ta v n ik sv ih d rv o d je la c a u J u ­ g o sla v iji i d a n a s n e u m o rn o i n e p re k id n o ra d i n a u n a p re đ iv a n ju r a d n ih i živ o tn ih uslo v a s v o jih članova.« N a k o n g re su je , p o p re d a n im p u n o m o ć im a , p o d ru ž n ic a I n d ija im a la 33, K a rlo v a c 16, K ri­ ževci 26, N o v a G ra d išk a 60, N ovi S a d 30, O si­ je k 33, S is a k 4, S u b o tic a 20, S u ša k 60, V ršac 26 i Z a g re b 236 član o v a. U k u p n o je 15 deleg a­ ta z a stu p a lo 544 čla n a . N a glav n o j se s k u p š ti­ n i p re d s ta v n ik U n ije o rg a n iz a c ije d rv o d je ls k ih r a d n ik a ž alio n a sav e z n u u p r a v u d a n e izv rša­ va sv o je ob av eze p re m a U n iji. U o d g o v o ru n a to, p re d s je d n ik sav e z a F r a n jo K rsn ik , re k a o je d a »Savez sv o je o b av eze p r e m a U n iji vrši, je d in o n ije b io u m o g u ć n o s ti d a p la ti kvotu«. K o n g re s j e u s v o jio p r o m ije n je n a p ra v ila k o ja su se m o r a la u s u g la s iti s n o v im z a k o n o m o d ru štv im a . K o n g re s se p o s lije r e f e r a ta u d is­ k u s iji zalo žio z a o s tv a re n je p u n o g je d in stv a p a je o d lu č io d a S avez i d a lje o s ta n e čla n U nije sav eza d r v o d je ls k ih ra d n ik a u S a ra je v u . K o n g re s je n a lo ž io n o v o j u p ra v i d a sve p o ­ k r a jin s k e sav eze u je d in i u je d a n i d a se to n a je d n o j z e m a ljs k o j k o n fe re n c iji š to sk o rije p ro v e d e . K o n g re s je pozv ao p o d ru ž n ic e i sve č lanove d a p o š tu ju d r u g a r s k u č a s t i d a soli­ d a rn o is p u n ja v a ju sv o je k la s n e d u ž n o sti p r e ­ m a c je lin i p o k r e ta . N a k r a ju je d o n e se n a re ­ z o lu c ija o s ta n ju i p o lo ž a ju d rv o d je ls k ih r a d ­ n ik a i o o p ć im z a d a c im a za k o je se Savez tre b a d a b o ri u z a je d n ic i s o s ta lim ra d n ič k im s in d ik a tim a U RSSJ-a. U u p ra v u sav eza iz a b ra ­ n o je 11 o s o b a i to se d a m iz Z a g reb a, a če­ tir i iz o s ta lih p o d ru ž n ic a . Z a p r e d s je d n ik a S a ­ veza iz a b ra n je F r a n jo K rs n ik , za p o tp r e d ­ s je d n ik a V a le n t Iv a n e k , ta jn ik a S tje p a n T u r­ ković, p e ro v o đ u S tje p a n S ala m o n , b la g a jn ik a V in k o S tib lo , z a član o v e u p ra v e iz Z ag reb a M ilan V u n k i Iv a n K u rte la , iz I n d ije Ja k o b

Filipi, iz Križevaca S tjepan Š terger, iz Osije­ ka Ivan Š n ajder, iz Subotice A lbeit Darabaš.'w

Stvaranje Unije drvodjelskih radnika Jugoslavije Do 1930. su godine u sastavu URSSJ-a bi­ la tri sa m o staln a drvodjelska saveza sa sje­ dištem u Zagrebu, S ara jev u i L jubljani. U Be­ og ra d u je p o d ružnica drvodjelaca pripadala SD RJ sa sjed ište m u Zagrebu. Ona je poslije z ab ra n e N ezavisnih sin d ik ata bila jedina o r­ g anizacija drv o d jelsk ih ra d n ik a u Srbiji. Sla­ b a m a te rija ln a sredstva, ud a ljen o st centrale, drv o d jela ca , dovela je do stv ara n ja novog težn ja d a se stvore četiri pok rajin sk a saveza c e n tra u B eogradu, čiji bi se rad ograničio na p o d ru č je S rb ije . T ako su 16. ožujka 1930. iz­ ra đ e n a prav ila S in d ik ata drvodjelskih radni­ k a Ju g o slavije sa sje d ištem u B eogradu koje je M in ista rstv o u n u tra š n jih dela potvrdilo tek 27. tra v n ja 1932. godine. Za to je vrijem e po­ d ru ž n ic a drv o d jelac a u B eogradu preuzela na sebe ulogu cen trale. T ako su u Jugoslaviji stv o ren a če tiri c e n tra , četiri saveza drvodjel­ sk ih ra d n ik a , a s Podsavezom drvodjelaca u O pćem ra d n ičk o m savezu Jugoslavije bilo ih je p et. P rotiv toga p a rc e lira n ja istorodnih s in d ik a ta u sta la je M e đunarodna un ija drvo­ d je lsk ih o rg an iza cija p o sredstvom svoga se­ k re ta ra F rid ric h a T arnova i dala inicijativu za njih o v o u je d in je n je d a bi se stvorila je ­ d in stv e n a, ja k a i ugledna organizacija drvne in d u s trije Ju goslavije. T ako je na poziv cen­ tra le U RSSJ-a o d rža n u Z agrebu 1. i 2. stude­ nog s a sta n a k p re d sta v n ik a organizacija drvo­ d je lsk ih ra d n ik a , k o je su bile u njegovu sa­ stavu. N a sa sta n k u su bile zastu p ljen e ove o rg a n iza cije: Savez d rv o d je lsk ih rad n ik a Sa­ ra jevo, Savez d rv o d je lsk ih rad n ik a Zagreb, O rg an iza cija d rv o d je lsk ih ra d n ik a Beograd, U nija le sn ih delavcev L ju b ljan a, O rganizacija ta p e ta ra L ju b lja n a i Opći rad n ič k i savez J u ­ g oslavije Z agreb. S a sta n k u je prisustvovao i p re d sta v n ik M eđ u narodne u n ije drvodjelskih o rg a n iz ac ija s e k re ta r Tarnov. U prilog ujed i­ n je n ju iznosilo se d a je šu m sk a in d u strija da­ leko najv eć a i n a jr a z v ije n ija in d u strija u zem ­ lji. U n jo j p rev lad a v aju k ru p n a poduzeća sa zn a tn o m k o n cen tra cijo m ka p ita la . Od svih in­ d u s trija u z em lji o n a je d in a im a veliko zna­ č en je n a svjetsk o m trž iš tu . U n jo j je uposle­ n o o k o 100.000 rad n ik a, p a čitavi k rajevi žive o d n je. Z a h v a lju ju ć i toj in d u striji stvorena su čita v a g ra d sk a n a selja. U ju žn im i jugoza­ p a d n im k ra je v im a države ona se razvija u im R adničke novine, Zagreb, 29. IV, 26. V, 2, 9. i 23. VI 1933.

131

ogrom n im ra z m jerim a, p a tak v o j in d u s triji sin d ik a ti m o ra ju p o sv e titi p rv o ra z re d n u paž­ njuD otad ašn je s ta n je bilo je š te tn o i n e o d r­ živo. D rv o d jelsk ih i p ila n sk ih ra d n ik a , o rg a n i­ ziranih u svih p e t n a b ro je n ih sa m o sta ln ih sa­ veza, bilo je n e što više o d 4500, od čega u ORS-u 3200, a u o sta la č e tiri saveza 1300 čla­ nova. N a k o n fe re n c iji su se zastu p n ic i svih o rganizacija suglasili d a tre b a stv o riti je d a n jedinstven savez d rv o d je lsk ih r a d n ik a za ci­ je lu zem lju, k o ji će u je d n u c je lin u o b u h v a ­ titi sve p o sto jeće saveze r a d n ik a d rv n e in d u ­ strije i o b rta . Ovu p o tre b u n am eće p oložaj rad n ik a u d rv n o j in d u s triji, a o so b ito u p ila ­ nam a i o b rtu , g d je je životni s ta n d a rd ra d ­ nika vrlo nizak. P rem a k a sn ije m p is a n ju Tarnova »na k o n fe re n c iji su se ra sp ra v e ra z v ija ­ le tešk o i bile su v rem en o m v rlo žu čne, š to je ukazivalo d a se m nogo o so b n e m rž n je izm eđ u učesnik a nagom ilalo. U sp jelo je k o n ačn o ip a k da bude jed n o g la sn o p rih v a ć e n a izjava, k o ja je od pisca (Tarnova) p redložena«. T a o d lu k a glasi: »U tvrđuje se, d a izm eđ u svih u č e sn ik a konferen cije ne p o sto je n ik ak o v a razm im oilaženja u p ogledu na opće p rin c ip e sin d ik a ln o g pokreta. Svi z a stu p lje n i savezi p iz n a ju p r in ­ cipe In te rn a c io n a ln o g sin d ik a ln o g saveza u A m sterdam u. K o n fe re n c ija žali d a d o sa d a n i­ je uspjelo, d a se u Ju g o sla v iji stv o ri je d in ­ stveno sh v aćan je o n a js v rs is h o d n ijo j fo rm i sin d ik aln ih o rg an izacija. O na je , sv ije sn a to ­ ga, d a se p o sto je ć e o p re k e u in te re s u jugoslovenske rad n ič k e klase m o ra ju p re b ro d iti. Do konačnog u je d in je n ja , o d n o sn o d o č a sa k ad se u tvrd i, da je u je d in je n je n e u sp je lo , p riz n a ­ je se sa d a šn je s ta n je č la n stv a za svak i p o je ­ dini savez. Ni je d a n savez n e sm ije m e đ u č la­ novim a d ru g ih z a in te re s ira n ih saveza v rš iti agitaciju . Do n a p rije d s p o m e n u to g č a sa re s ­ p e k tira ti će d rv o d je lsk i savezi p ila n e k a o p ripadno organizacio n o p o d ru č je , O pćeg ra d n ič ­ kog saveza Ju g o slav ije, d o k se d ru g a p o d u ze­ ća za p re ra d u d rv e ta s m a tr a ju p o d ru č je m d r ­ vodjelskih saveza. P o sto je ć i p o sje d č la n stv a ne tan g ira se time.« K ako je, m eđ u tim , p re d sta v n ištv o O pće­ ga radničkog saveza izjavom njeg o v a p re d ­ sjednika V ilim a H a ra m in e p ro v o đ e n je ove o dluke odgodilo do o d rž a v a n ja svoga k o n ­ gresa o U skrsu, d rv o d je lsk i savezi iz S a ra ­ jeva, Z agreba, L ju b lja n e i B e o g rad a p re š li su sam i n a izvođenje o d lu k a k o n fe re n c ije p a su n a svom e s a sta n k u od 2 . s tu d e n o g o d lu čili slijedeće: »Savezi d rv o d jelsk ih ra d n ik a iz Z ag re­ ba, Sarajev a, L ju b ljan e i B eo g rad a o tp o č i­ n ju od m ah ra d n a siste m a tsk o m s ta p a n ju u je d n u ce n tra liz ira n u o rg a n sk u c je lin u , či­

132

ji ra d će se r a s p r o s tira ti n a cije lu državu. Z a jed n ičk i savez, k o ji će o b u h v a titi sve ove o rg an izacije, n o sit će im e: U n ija d rv o d je l­ sk ih ra d n ik a Ju g o slav ije; P riv rem en o , do k o ngresa, sje d ište c e n tra ln o g s e k re ta rija ta U nije d rv o d je lsk ih ra d n ik a b it će u S araje v u , u Z agrebu, L ju b lja n i i B e o g ra d u o b la sn i se k re ­ ta r ija ti p o sto je ć ih saveza. U sp o sta v lja se od­ m a h p riv re m e n i o d b o r U nije, u k o ji p o predlozim a z a in te re sira n ih saveza ulazi 5 članova iz S a ra je v a i p o 2 č lan a iz Z agreba, L ju b lja ­ ne i B eograda. P riv rem en i o d b o r U nije im a z a d a ta k , d a u ro k u o d m je se c d a n a o d ovog sa sta n k a , u za­ je d n ic i sa c e n tra ln im s e k re ta rija to m U SSJ, iz­ ra d i n a c r t p ra v ila za U n iju i d a ih p o d n e se n a p rih v a t k o n fe re n c iji o p u n o m o ć e n ih p re d ­ stav n ik a , z a in te re sira n ih o rg a n iz a c ija , k o ja će se o d rž a ti u Z ag reb u . Do p o tv rd e no v ih za­ je d n ič k ih p ra v ila U n ija p o n a d le žn o j v la sti sve org a n iz a c ije će p o če m o d 1. ja n u a r a 1931. god. za p o tre b e za je d n ič k o g s e k re ta r ija ta U ni­ je i za ra z v ija n je je d in stv e n o g saveza za cije lu d rž av u d o p rin o siti u tv rđ e n m je se č n i p rin o s po članu. Z a d a ta k p riv re m e n o g o d b o ra , o sim p r i­ p re m n o g ra d a n a p u n o m s ta p a n ju o rg a n iz a­ cija , b it će: d a sve o rg a n iz a c ije d rv o d je lsk ih ra d n ik a p r e d s ta v lja u ze m a ljsk o j sin d ik aln o j c e n tra li (U R SSJ) i u In te m a c io n a li; d a p rib ire z a je d n ič k u s ta tis tik u o ra d n im od n o sim a, ra d n o m v re m e n u i n a d n ic a m a u d rv n o j in­ d u s triji i o b rtu , i d a se s ta r a o k o izjed n a če ­ n ja ra d n ih i p la će v n ih o d n o sa; d a d o d a ljn je ­ ga re g u lira re c ip ro c ite t m e đ u o rg a n iz a c ija m a u po g led u p o tp o r n ih u stanova.« P o slije k o n fe re n c ije ra zv ila se p o lem ik a iz­ m eđ u O R SJ-a i U R SSJ-a o k o k o re k tn o s ti i p ro v o đ e n ja stv o re n ih z a k lju č a k a . P o sta v ilo se i p ita n je p re n a g lje n o sti u vezi sa stv a ra n je m U nije, k o ja tre b a da, u p rv o m re d u , o rg a n i­ z ira p ila n sk e i šu m sk e r a d n ik e . N jih , m e đ u ­ tim , n ik a k a v savez, k o lik o g od d a im a zvučno im e i p ro g ra m , n ije u s ta n ju p rik u p iti, a o so ­ b ito z ad rž a ti, bez b ro jn o g k a d r a sin d ik aln o o rg a n iz ira n ih s to la r s k ih ra d n ik a , k o ji su uvi­ je k b ili stu b s in d ik a ta d rv o d je la c a . Zbog toga se u je d in je n im d rv o d je lsk im sa vezim a p re po­ ru č alo d a u sv im većim m je s tim a p rik u p lja ju sto la rsk e i ta p e ta rs k e ra d n ik e , k o ji tre b a da b u d u k o s tu r b u d u će g saveza. Savezi k o ji su sačin jav a li U n iju im ali su 1928. g odine 1369 članova. T aj se b ro j uvo­ đ e n je m k ra lje v e d ik ta tu re , 1929. godine, sm a­ n jio n a 1076. P rilik o m svoga o s n iv a n ja U nija je b ro jila 1380 članova. U to k u d v ije godine d je lo v a n ja b ro j n je n ih članova povećao se za 261 i iznosio je 1641 član. T o se n a jb o lje vidi iz ovog p reg led a:

Nazrv sindikata

Godina i broj članova

____________________________________________ 1928.

Savez drvodjelskih radnika Jugoslavije Zagreb Sindikat drvodjelskih radnika

350

1929.

90

1930.

1931.

19;

113

347

4

Savez drvodjelskih radnika Sarajevo O srednje društv o lesnih delavcev L jubljana Stirokovno društvo tapetniških pomoćnikov L jubljana Unija saveza drvodjelskih radnika O pći ra d n ič k i savez n ije p ris tu p io U niji sa­ veza d rv o d je lsk ih ra d n ik a Ju g o slav ije. O stali savezi a n g a ž ira li su se n a u č v rš ć e n ju i š ire n ju sv o jih o rg a n iz a c ija . U n ija je b ila u b rz o zan e­ m a re n a ta k o d a je d v ije g o d in e p o slije o sn i­ v a n ja m o ra la o b u s ta v iti ra d . N a k o n g resu URSSJ-a, k o ji je o d rž a n 15. i 16. p ro sin c a 1934. u S a ra je v u , n a p o se b n o j k o n fe re n c iji p re d sta v n ik a č e tir iju s in d ik a ta , uz s u ra d n ju p o tp re d s je d n ik a In te rn a c io n a ln o g sin d ik a ln o g saveza Jo u h a u x -a (Žuoa), je p o n o v o o b n o v lje ­ n a U nija sa s je d iš te m u S a ra je v u , ali se ni to u je d in je n je n ije o d rž a lo . U Z ag re b u se g o dinu d a n a k a s n ije , 15. p ro s in c a 1935, p o tre ć i p u ta o b novila. Z a s je d iš te U n ije o d re đ e n je B eo­ g ra d s tim d a je Iz v ršn i o d b o r S in d ik a ta d r ­ v o d jelsk ih r a d n ik a Ju g o sla v ije B eo g ra d b io is­ to d o b n o i Iz v ršn i o d b o r U n ije .IM

Razvoj podružnica SDRJ sa centralom u Zagrebu P o d ru ž n ic a Sav eza d rv o d je ls k ih ra d n ik a u Z ag re b u o d rž a v a la je p o č e tk o m o ž u jk a 1931. s a sta n k e s d rv o d jelslk im r a d n ic im a u vezi s iz b o ro m ra d n ič k ih p o v je re n ik a i ra d n ič k o m šta m p o m . 26. s ije č n ja 1931. o d rž a la je s k u p ­ š tin u n a k o jo j se r a s p r a v lja lo o n a c r tu z ak o n a o so c ija ln o m o s ig u ra n ju . P o slije re d u k c ije p la ­ ća o d 0,50 d o 3,50 d in a ra p o s a tu u tv o rn ic i p o k u ć s tv a » B othe i E h r m a n d. d.« u Z ag reb u , k o ja je m e đ u r a d n ic im a izazvala p ra v o z a p re ­ p a š te n je , o d rž a n je 5. v e lja č e sastanaik r a d ­ n ik a. In te rv e n c ijo m S av eza u s p je la se sm a n ji­ ti r e d u k c ija z a 23.000 d in a ra . 19. o ž u jk a o d r­ žala je s a s ta n a k p o d ru ž n ic a ra d n ik a tv o rn ic e p o k u ć s tv a »Javor« o p o b o ljš a n ju h ig ijen sk o -teh n ič k ih u v je ta r a d a k o ji s u b ili v rlo n ep o ­ v o ljn i i p r e k o v re m e n o m ra d u k o ji se n ije n a ­ 104 Radničke novine, Zagreb, 8. III, 12. IX, 7. i 21. X I 1930; 6 . I II i 31. X 1931; 13. X II 1935 ; 7. I 1936; R adničke novine, Beograd, 7. i 28. XI 1930; 6 . III 1931; Radnički glasnik, 8. XI 1930; Ujedi­

njeni sindikati, 8/1930, 127; 9/1930, 141; 12/1930, 172; 1/1931, 14.

plaćivao 50% više. Na sk u p štin i 12. svibnja p odn e se n je re fe ra t o ulozi rad n ik a u privredi i d ru štv u , o tom e d a sto larski ra d n ik ima p laću »običnog nadničara« i da je radno vri­ jem e p roduženo na 9 i 10 sati bez ikakvih nad o p la tak a. Pod u tje ca jem o tp o ra građevinskih ra d n ik a u org a n iza ciju su stu p ili i građevni sto lari. P o d ružnica je izborila d a im se plaća prek o v rem en i r a d .105 Podružnica se hvalila da je u p o slje d n je vrijem e p o stig la ogrom an na­ p re d a k i d a je pokazala veliku aktivnost. Po­ re d m n o g o b ro jn ih radioničkiih i sekcijskih sas­ ta n a k a p rire d ila je opće sa stan k e koji su imali ja k o p ro p a g an d n o značenje. Na polugodišnjoj s k u p štin i, k o ja je od rža n a 30. srp n ja 1931, o so b ito je ista k n u t rad n a reg u lira n ju radnog v rem ena, iz b o ru ra d n ič k ih p ovjerenika i us­ p ješn o m š tr a jk u polagača p arketa. U d rv n o j in d u striji i zan a tu g rada Zagreba ra d ilo je u k u p n o 2013 rad n ik a. S to lara je bilo 1463, a n e zap oslenih ra d n ik a 405. Na sa stan ­ ku, k o ji je o d rža n 14. siječ n ja 1932, govorilo se o to m e k ako poslodavci p o goršavaju uvjete ra d a : o tp u š ta ju se sta ri radnici koji rade u isto m p o d u z eć u 20—30 godina; za spavaću s o b u i je d n u g o stin sk u sobu, za koju bi rad­ n ik tre b a o d a ra d i p ola godine, nudilo se sto­ la ru 6000 dinaira. Poslodavci su grozničavo ra d ili d a sm a n je svoje režijske troškove sm a­ n jiv a n je m n ad n ica, o tp u šta n je m rad n ik a i pro­ d u ž av a n je m rad n o g vrem ena. N astupilo je vri­ je m e , govorilo se n a sa stancim a, da sto la rsk i ra d n ic i izgrade snažne sin dikalne organizacije. S p re ča v aju ći svoje ra d n ik e d a se organiziraju, S to la rsk a i k o larsk a in d u strija d. d. Zagreb isk lju čila je 22. sije čn ja 1932. godine cjelo­ k u p n o svoje rad n ištv o , a to su bili p rv oraz­ re d n i ra d n ic i .106 G lavna g o d išn ja s k u p štin a podružnice o d r­ ža n a je 25. veljače 1932, p re k in u ta je zbog sv ađe o k o izbora nove p o družnice uprave, a 10S Radničke novine, Zagreb, 30. I, 20. II, 13. i 27. III 1931; 15. V 12 i 26 VI 1931 Isto, 10. i 27. VII, 4. 1 11. IX, 27. X 1931, 22. i 29. I 1932.

133

n astav ljen a je 10. ožu jk a. P o d ru žn ica je p o t­ k rše n ja rad n o g v re m e n a s u ra d n ju su p o d ru ž­ n ici p o n u d ili n a p re d n iji o b rtn ic i Saveza h r­ kraj 1931. godine im ala 203 č lan a. N a skupv a tsk ih o b rtn ik a . P o d ru ž n ic a je sla la m em o­ štin. je izneseno da su p oslodavci n e p re k id n o n asrtali na p rav a ra d n ištv a , p a je p o d ru ž ­ ra n d u m b a n sk o j up rav i, su d jelo v ala u a n k e­ tam a, n a k o n g resu ra d n ič k ih k o m o ra u Beo­ nica bezbroj p u ta in te rv e n ira la u n a sta lim sporovim a. Izab ran i po v jeren ici i njih o v i zam ­ g ra d u , svakog je tje d n a o d rž av a la sje d n ic e, jenici svi su bili članovi sin d ik a ta . B roj č la­ k o n fere n cije i ra d io n ič k e sa sta n k e . N a sk u p ­ nova uslijed silne nezap o slen o sti sta ln o se m i­ štin i je, u p rk o s to m e , b ilo p rig o v o ra ra d u p o d ru žn ičk e u p ra v e . U o d g o v o ru n a tu k ritik u jenjao, ali ok o 150 sv jesn ih ra d n ik a d rž a lo je reč en o je d a n ije d a n o d b o r bez u za ja m n o g jezgru organizacije. N a s a s ta n k u sto la rs k ih ra d a svih čla n o v a n e m ože s tv a ra ti č u d a i d a rad n ik a u Zagrebu, o d rž a n o m 7. tra v n ja 1932, ra sp rav lja lo se o p riv red n o j k rizi i o zad aci­ se sam o g a je n je m d ru g a rs k e so lid a rn o sti m ogu m a sin d ik a ta u n jo j, pa se, m eđ u o sta lim , za­ po stić i u sp jesi. M lađim d ru g o v im a tre b a bez­ u v je tn o p ru ž iti m o g u ć n o st k u ltu m o -p ro sv je tključilo da se o rg a n iz ira ju i n eu p o slen i, ra d i ne, glazbene i sp o rts k e razo n o d e, izvlačiti ih kontrole rad n o g v rem ena. T am o g d je se n ađ e da se radi prek o v rem en o , p o d n o sila b i k o n ­ isp o d u tje c a ja m a lo g ra đ a n štin e i o d v ra ć a ti od alk oholizm a. U n o v u u p ra v u su, m e đ u o sta li­ trola p rija v u org an izaciji. P o d ru žn ica je, ra d i m a, u šli S tje p a n S alam o n , L adislav T urković, spreča v a n ja nezaposlenosti, p o d n o sila p rija v e S tje p a n T u rk o v ić i M ilan V nuk. vlastim a p ro tiv svih o nih p o slo d av aca k o ji se O d v ažn ijih sa s ta n a k a p o d ru ž n ic e tre b a is­ nisu držali p ro p isa o ra d n o m vrem en u . Cen­ ta ći s a s ta n a k o d rž a n 30. o ž u jk a 1933. n a traln a u p ra v a Saveza o b ra tila se a p elo m drvodjelskim rad n icim a, poziv aju ći ih n a s o lid a r­ k o jem se ra s p ra v lja lo o a k c ija m a za p om oć nost i slogu, n a ag ita c iju od čo v je k a d o čov­ nez ap o slen im a , i s a s ta n a k o d rž a n 8 . sv ib n ja 1933. god. n a k o je m se pon o v o p re d b a c u je jeka, kako bi se p o sre d stv o m o rg a n iz a c ije bo­ u p ra v i p o d ru ž n ic e d a im a novaca, a n e da rili za svoj o p stan ak . N a s a sta n c im a , k o ji su ih n e zap o sle n im a i tsl. O vdje se ra d ilo o o držani 12. sv ib n ja i 23. lip n ja 1932, te m a je bila ista: p riv red n e p rilik e u s to la rs k o j in ­ n a p a d u so c ija ld e m o k ra ta n a ra d k o m u n ista d u striji i o b rtu za koje su se sve više o k riv ­ u u p ra v i p o d ru ž n ic e i saveznoj u p rav i. Đ u­ ljavali sam i d rv o d jelsk i rad n ic i k o ji su ne­ ro Jo v a nović i S tje p a n Šegović tra žili su m arni p re m a o rganizaciji. 15. p ro sin c a 1932. p o sre d stv o m R a d n ič k ih no vin a u je d n o j is­ održala jc p o d ru žn ica d o b ro p o sje ć e n s a s ta ­ p ra v c i č išć e n je k o m u n ista iz saveza. T re b a n ak na ko jem se govorilo o lošim p o slje d i­ se »s n jim a o b r a č u n a ti ta k o , k ao š to je to cam a n a sta lim a uvo đ en jem ak o rd n o g siste m a u č in io M jesni m e đ u stru k o v n i o d bor«. O sve­ rada; govorilo se i o ra d u k o n g resa rad n ič k ih m u to m e p isa le su R a d n ič k e n o vin e bez da k o m ora .107 se k o n z u ltira ju s c e n tra ln o m i p o d ru ž n ič k o m N a povjeren ičk o m sa s ta n k u »B othe i E h r­ u p rav o m . U rezo lu ciji, k o ju je u s v o jio ko n g res man«, o d ržan o m 12. sije č n ja 1933, re f e r ir a o je Saveza, o su d io se ra d Jo v an o v ić a i Segovića pre d sje d n ik tv o rn ič k ih p o v je re n ik a M ilan k a o sa b o ta ž a r a d a o k o o rg a n iz ac ije i n je n e V nuk. K ao glavni u sp je h u ra d u p o v je re n ik a iz g ra d n je i R a d n ič k e n o v in e što su o b jav ile istak n u to je sk ra ć iv a n je ra d n o g v rem en a, s p re ­ njih o v na p is. N a s a s ta n k u 8. lip n ja 1933. p o d ­ čavanje o tp u š ta n ja većeg b r o ja ra d n ik a . P os­ nese n je izv ještaj d e le g a ta s k o n g re sa S a­ tignut je sp o razu m s p o duzećem d a svi r a d ­ veza .109 nici o sta n u u p o slen i s tim d a svaki tre ć i tje ­ N a re d o v n o m m je se č n o m sa sta n k u , o d rža­ dan ne rade. V nuk je u p o z o rio »da se p re s ta ­ no m 13. s r p n ja 1933, izn e se n o je d a je za ne sa raznim lažnim n a k la p a n jim a , j e r su po v ­ ra d n ik e nazv ažn ije d a s u z b iju m e đ u so b n u k on­ jerenici u činili sve što se je u d an im p rilik a ­ k u re n c iju , a su z b iti je m o g u p o sre d stv o m svo­ m a moglo učiniti«. N a sa s ta n k u je je d n o g la s­ jih s in d ik a ln ih saveza. Savezi s n isk im p rin o ­ no prih v aćen a k a n d id a tsk a lista za izb o re sim a n isu sp o so b n i d a p o m o g n u neza p o slen i­ radničk ih p o v je re n ik a n a čelu sa M ilanom m a, je r je n jih o v p o s to ta k i suviše velik. Bez V nukom .108 općeg o sig u ra n ja n e z ap o slen ih n e m oguće je ^ G lavna g o d išn ja sk u p š tin a p o d ru ž n ic a o d r ­ s u z b ija ti k o n k u re n c iju ra d n ik a . N a s a sta n k u žana je 26. veljače 1933. P o d ru žn ica je im ala su se ra d n ic i žalili n a m a le kazne p oslodav­ . članova, a n eu p o slen je bio 101. P o d ru ž­ cim a k o ji k rše n o rm a ln o ra d n o vrijem e, je r nica je kroz g odinu d a n a više p u ta in te rv e ­ oni p la te kaz n u i n a sta v e s p re k o v re m e n im n irala radi k rše n ja rad n o g vrem en a, o tp u š ta ­ ra d o m . P o d ru ž n ic a je v odila p re g o v o re s u p r a ­ n ja rad n ičk ih p o v jeren ik a. U vezi s p ita n je m vom tv o rn ic e »R. F. K ohn« k o ji je 15. s rp n ja pred lo žio ra d n ic im a sniže n je n ad n ica , a kada

vin, ' i ' V V i V 5xii S a 1* 108 Isto, 27. I, 10. II 1933.

134

v- 10- VI' 8'

i'V'vi !m

ln' 7- ' “• IV’ 12’ "■ ‘

v'

ovi n isu p ris ta li isk lju čiv ao je ra d n ik e s posla. N a sa s ta n k u p o d ru ž n ic e 17. s r p n ja 1933. refe­ rira o je s e k r e ta r O b lasn o g o d b o ra URS-a V la­ d im ir P fe ife r o p riv re d n o j krizi i n ezaposle­ n o sti. N a p o lu g o d išn jo j s k u p š tin i po d ru žn ice, 12. lis to p a d a 1933, iz v ijestio je ta jn ik L adi­ slav T u rk o v ić. N a re d o v n o m m je se č n o m sas­ ta n k u , o d rž a n o m 11. sije č n ja 1934, k o n s ta tira lo se je d a je u p o d u z e ć im a d rv n e in d u s trije i o b rta zap o sle n o 70% m a n je d rv o d je ls k ih ra d ­ n ik a nego p ro te k le g odine. Iz b o ri za ra d n ič k e p o v je re n ik e p ro v e d e n i su u tv o rn ic i »B othe i E h rm a n « , »Stokola«, »Javor« i »D rucker«. Poduzeće »R. F. K ohn«, d a b i o n em o g u ćilo iz­ b o r p o v je re n ik a , o tp u s tilo je sve ra d n ik e . G lavna g o d išn ja s k u p š tin a p o d ru ž n ic e o d r ­ ž ala se 11. o ž u jk a 1934. T a jn ič k i izv je šta j p o d ­ n io je S tje p a n S a la m o n . Iz n je g a se v idi d a je p o d ru ž n ič k a u p r a v a o d rž a la 61 T ado n ičk i i tv o r­ n ičk i s a s ta n a k , š e s t m je s e č n ih s a s ta n a k a p o d ­ ru ž n ic e i je d n u p o lu g o d iš n ju sk u p š tin u . P o d ­ ru ž n ič k a u p ra v a o d rž a la je 50 re d o v n ih i tr i izv an re d o v n e s je d n ic e . O sn o v an a je p o d ru ž ­ n ič k a k n již n ic a sa 150 k n jig a . O d nove u p ra v e se tra ž ilo d a j u p o v eća. P o re d a k tiv n o g u d je la u iz b o ru r a d n ič k ih p o v je re n ik a , p o d ru ž n ic a je s u d je lo v a la u sv im a k c ija m a k o je je vodio U R SSJ, k a o i u iz b o rim a za R a d n ič k u k o m o ru u k o ju s u iz a b ra n a d v a p r e d s ta v n ik a d rv o d je ­ la ca iz Z a g re b a i je d a n iz O sije k a . U u p ra v u p o d ru ž n ic e su , p o r e d o sta lih , b ili iz a b ra n i T o­ m o M au ro v ić i M ilan V n u k . N a s a s ta n k u p o d ­ ru ž n ice , o d rž a n o m 24. sv ib n ja 1934, r e fe rira o je T o m o M au ro v ić o p o s tu p n o m p a d u n a d n ic e d rv o d je ls k ih ra d n ik a , k o je su se o d 1925. sn i­ zile sa se d a m i p o i 15 d in a r a p o s a tu , na č e tiri d o š e s t d in a r a .110 U p o d ru ž n ic i d r v o d je ls k ih ra d n ik a p o re d sto la ra , k o ji s u čin ili g ro o rg a n iz a c ije , p o s to ­ ja le su i s e k c ije k o je s u o b u h v a ć a le p o je d in e g ru p e p ro fe s io n a ln ih r a d n ik a . T o su b ile se k ­ cije ta p e ta r a , b a č v a ra i p a r k e ta r a . T a p e ta rs k i ra d n ic i Zagireba iz a b ra li s u n a s a s ta n k u , 13. velja če 1930, a k c io n i o d b o r, a n a s a s ta n k u k o ji je o d rž a n 20 . v e lja č e u p ra v u s e k c ije ta p e ­ t a r a k o ja je p r im ila z a d a ta k d a i u d ru g im m je s tim a o rg a n iz ira ta p e ta r s k e ra d n ik e . S e k ­ c ija je o d m a h u s p o s ta v ila n a m je s tb e n i o d s je k ta p e ta r s k ih ra d n ik a . U Z a g re b u je b ilo 90 ta ­ p e ta r a o d to g a 25 n e z a p o sle n ih ili 27,7% .m S ek c ije b a č v a ra , o d b o rn ic i, ra d n ič k i p o v je ­ re n ic i i p o u z d a n ic i p o je d in ih b a č v a rs k ih ra d io ­ n ic a o d rž a li s u k o n fe re n c iju 15. o ž u jk a 1931. N a k o n r e f e r a ta i o p š irn e d e b a te o p o lo ž a ju b a č v a rsk ih ra d n ik a , o d lu č e n o j e d a se o d rž i s k u p š tin a sv ih b a č v a rs k ih ra d n ik a k o jih je

u Zagrebu bilo 128. Najveći b roj bio je za­ poslen u tvornici ulja, Pivovari i kod t. i. »Honig i K osm at«. Ručni rad bio je težak, a o b avljao se u nezdravim radionicam a. R adi­ lo se u a k o rd 10— 12 sati dnevno. Oko 50 bač­ v a rsk ih pom o ć n ik a bilo je organizirano u sekciji. 19. tra v n ja održala se sk u p štin a s ci­ ljem da se svi b ačvari sindikalno organiziraju. N ezaposlenih bač v ara bilo je u Zagrebu 43 ili 33,6 % .112 U Z agrebu su u tvornicam a p a rk eta bila za poslena 144 rad n ik a, p o red n jih bilo je za­ p osleno 100 p a rk e ta ra koji su isključivo pos­ tavljali p a rk e te u Z agrebu i u u n u trašn jo sti. N ezaposlenih je bilo uku p n o 87. Radili su u a k o rd u , po k v a d ratn o m m e tru dobivali su sedam din. Za dva sata rad a m ogao se posta­ v iti n ešto više od 1 m 2 p ark e ta . Za 14— 16 sa ti ra d a za rad ili bi 56—60 dinara. 2. travnja 1931. godine na općem sastan k u p a rk e ta ra for­ m ira n a je se k cija i izabran njen odbor. Sek­ c ija je po sta v ila poslodavcim a zahtjev za uvo­ đ e n je je d in stv e n e tarife. 8. lip n ja stupili su svi z ap osleni p a rk e ta rs k i ra dnici iz svih šest za g re b ač k ih tv o rn ica u p o k re t. S tri poduzeća sk lo p ljen je k o lektivni ugovor, a u tri su r a d n ic i s tu p ili u štra jk . Š tra jk se pokušalo slo m iti d o v ođenjem štra jk o lo m a ca , ali bez u sp je h a . P o slije p u n ih p e t tje d a n a ogorčenog š tra jk a , k o lek tiv n i je ugovor p o tpisalo jo š jed ­ n o poduzeće. D ire k to r zagrebačke tvornice p a r­ k e ta z atra ž io je pom oć policije. P a rk eta rsk i su rad n ic i bili zadovoljni usp jeh o m , je r su sve š tra jk a š e u sp je li zaposliti u poduzeća s k o jim a su sk lopili k olektivni ugovor. Na k ra­ j u su sve tvo rn ic e p a rk e ta obavezale kartel i is ti d a n podigli c ijen e za 25 d in a ra po m 2. N ap o m in je m o d a su p a rk e ta ri Z agreba vodili jo š je d a n u s p je ša n š tra jk 1935.'13 P o d ru ž n ic a Saveza d rv o d jelsk ih rad n ik a Ju ­ g o slav ije u O sijeku o bnovila je svoj rad 1929. g odine, n a sla n ja ju ć i se na rad n ik e zaposlene u tv o rn ici Jo sip a Povischila. B ro jila je 90 čla­ nova, ali ih je u b rzo bilo sam o 10. P odružnica je osn o v ala ta m b u ra šk u i d ile ta n tsk u sekciju k o ja je 25. s ije č n ja 1930. izvela zabavu s ple­ som . Z abava je pokazala, tv rd io je dopisnik R a d n ič k ih novina, d a je pod ru žn ica drv o d je­ laca obn o v ljen im rad o m p onovno p obudila in­ te re s d rv o d je lsk ih rad n ik a. O na im ade sve m o­ g u ć n o sti d a p o sta n e je d n a od n a jja č ih i n a j­ a k tiv n ijih org a n iz ac ija u O sijeku »ukoliko ce u s p je ti d a svoje redove očisti od nepoćudnih i sam ozvanih lju d i, k o ji koče svaki ra d orga­ n izac ije tim e što se tu r a ju d a p od svaku cijenu i p ro tiv volje d rv o d je lsk ih ra d n ik a b u d u ge-

u p ra v n ik o m tvo rn ice i njegovim d o u šn ic im a nciali u i nad organizacijom .« P o d ru žn ica je m e đ u rad n icim a . U O sijek u je je d v a je d n a pokušala da vodi akcije, ali su p oslodavci soč e tv rtin a d rv o d je lsk ih ra d n ik a z aposlena, te liđ a r-o sve o rg an iziran e ra d n ik e u g ru p a m a im ad e sam o m eđ u s to la rim a 165 n e zap o sle­ otpuštali, a p o v jeren ik e p rogonili. G o d išn ja nih.« sk u p štin a podružnice o d rž a la se 9. o ž u jk a N a go d išn jo j sk u p štin i pod ru žn ice, k oja 1930. Nova u p rav a je u b rzo p re k in u la sve o d ­ je o d rž a n a 26. s ije č n ja 1934, ta jn ič k i izvještaj nose s C entraln o m up rav o m , pa ju je ova su sp en d irala i na sa sta n k u d v o d jelsk ih ra d ­ p o d n io je S tje p a n Jan e . Č lanova je bilo 230. U novu u p ra v u bili su ponovo iz ab ran i M ati­ nika O sijeka, 26. listo p ad a 1930, u sp o stav ila ja B u n je v ac i S tje p a n Jan e. P rv a o b u sta v a p latište u m je sto p o družnice. Na s tv a ra n ju drra d a d ogodila se u tv o rn ic i »Kaiser« 7. svib­ vodjelske org an izacije u O sijek u ra d ila je i n ja zbog n e re d o v ite isp la te na d n ic a. Š tr a jk je U nija d rv o d jelsk ih ra d n ik a Ju g o slav ije, čije za v ršen s k la p a n je m kolek tiv n o g ug o v o ra iz­ je sjed ište bilo u S a rajev u . S e k re ta r U nije F. D ujlović održao je 3. lip n ja 1931. god in e ko n ­ m e đ u TT »R udolf K aiser«, tv o rn ic e za m eh a ­ ferenciju od koje se očekivalo da će p rid o ­ n ičko p re ra đ iv a n je d rv a i Saveza d rv o d je l­ nijeli po d izan ju p o k re ta d rv o d je la c a u O si­ sk ih ra d n ik a Ju g o slav ije , p o d ru žn ice u Osi­ je k u .114 jeku i okolini. Poslije loga, 21. lip n ja o d rž a n je P o d ru žn ica S aveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a J u ­ sastan a k d rv o d jelsk ih ra d n ik a u p o sle n ih u O sječkoj ljevaonici, a 23. lip n ja s a s ta n a k ra d ­ g o slav ije u I n d iji n ije se dugo m ogla o p o ra ­ viti p o slije d u g o tra jn o g š tr a jk a (tra ja o je 19 nika iz T vornice p o k u ćstv a »K aiser R udolf« u O sijeku. U ovom p o duzeću zavedeni su n em o ­ tje d a n a ) 1926. godine, k o ji je izazvan isk lju ­ gući uvjeti rad a. M oralni o d n o si bili su z a tro ­ č en jem svih r a d n ik a s p o sla . God. 1927. re d u ­ c ira n e su plać e svim s to la r s k im rad n ic im a , a vani u tolikoj m je ri »da se rad n ic i m eđ u so b n o velik b ro j b io je o tp u š te n s po sla, p a su m nogi m rze, da d ru g d ru g a iz rab lju je« . R adili su 10— 14 sati dnevno i dva tri p u ta g o d išn je p o ­ e m ig rira li u K an ad u , B razil i A rgentinu. God. 1928. p o d ru ž n ic a se o p o rav ila , b ro jn o o jač ala, duzeće ih je slalo po m jesec d an a na b e sp la ta n d opust. Poslije tih skup o v a o d rž a n a je 12. k o ­ d a bi 1929. p a la n a 50 č lanova. P o d ru žn ica je re g r u tir a la 900 sv o jih č lan o v a iz T v o rn ice so b ­ lovoza 1931. godine uz pom oć M jesnoga m eđunog n a m je š ta ja »M oor i Drug« i T v o rn ice n a m ­ strukov n o g o d b o ra URS-a o sn iv ačk a s k u p š tin a je š ta ja »P e te r i T atić«. G od. 1930. ra d ilo je u podružnice. p rv o j tv o rn ic i svega 16 o so b a po č e tiri d o p e t G odinu d an a k asn ije, 24. stu d e n o g 1932, d a n a u tje d n u , a u d ru g o j 12 sto r a la p o tri ponovo je o d ržan a o sn iv ačk a sk u p štin a , ali su sada njeni osnivači bili bivši članovi N ezavis­ tje d n a m je sečn o . P o d ru ž n ic a je o d rž a la dvije ja v n e sk u p štin e , 1. s rp n ja i 29. ru jn a 1929, nih sin d ik a ta i osječk i k o m u n isti. Za ta jn ik a a ra sp ra v lja lo se o o b ra n i ra d n ič k o g a socijalpodružnice izab ran je S tje p a n Ja n e . S a d a se no-političkog zak o n o d av stv a i d v ije s k u p š ti­ podružn ica počela u sp je šn o b av iti i rje ša v a ti ne o o rg a n iz a c ijsk im p ita n jim a . Ia k o m ala, m anje poslove. B irani su rad n ič k i p o v jeren ici, p o d ru ž n ic a je izdavala g o d išn je više o d 3000 vodila b o rb a za o sa m sa tn o ra d n o v rijem e, p o tp o ra za nez ap o slen e i o k o 5000 b o le sn ič ­ p rik u p lja li su se novi članovi. 23. tra v n ja 1933. k ih p o tp o ra . G o dine 1932. n e u p o slen ičk e p o t­ održan je u O sijek u s a sta n a k na k o jem je , u p o re iznosile su 8796 d in a ra . U tv o rn ic am a im e C en traln e uprav e, istu p io S tje p a n Šalam un. B udući da je p o d ru žn ici p ris tu p io z n a­ »M oor i Drug« i »P e te r i Tatić« p o d ru ž n ic a je tan b ro j sta rih i p ro k u ša n ih b o ra c a , to se b ira la ra d n ič k e p o v jere n ik e. N a go d išn jo j očekivalo da će o sječk i d rv o d je lsk i rad n ici, sk u p štin i, o d rž a n o j 12. o ž u jk a 1933, p o d ru ž ­ koji su od zab ran e N ezavisnih s in d ik a ta bili nica je im ala svega 34 isp ra v n a člana. U iz­ izvan o rganizacije, u n ju sa d a p ristu p iti. v je š ta ju se k o n s ta tira d a je velik b ro j članova Podružnica je o d ržav ala red o v n e m jesečn e p o d ru žn ice o tiša o tra ž iti p o sa o u B eograd, sastank e na k o jim a se ra sp ra v lja lo o p o lo žaju Novi S ad, a n ek i su se p rih v a tili ra z n ih te­ drvodjelsk ih rad n ik a. D onosim o iz izv je šta ja žačkih poslova. P o d ru ž n ic a je im ala u k u p n i s tih sa sta n a k a slijedeće: » N ajvažnija tv o rn ica p rim ita k o d 30.967 d in a ra , a p re n o s sald a iz­ 'Rudolf K aiser', k o ja je zap o šlja v a la o ko 300 nosio je 19.016 d in a ra . 5. o ž u jk a 1934. od rž ala radnik a sada zap o šljav a svega 100 , s tim da je p o d ru ž n ic a sv oju, v rlo d o b ro p o sjećenu, rade 3—4 d a n a u n ed jelji. T v o rn ica 'Jo sip Po- g lavnu g o d išn ju s k u p štin u . Isp ra v n ih članova vischil’ radi 3 d an a n ed jeljn o , a ra d n ic i su bilo je 66 . P oslije iz b o ra nove u p ra v e z a k lju ­ plaćeni od 1 do 6 d in a ra po ra d n o m s a tu . čilo se d a tre b a ponovo o k u p iti d rv o d jelsk e T vornica ’Jo sip G ru n h u t’ već p re k o 6 m jeseci ra d n ik e In d ije u n jih o v u o rg a n iz aciju . P odruž­ nc isp laću je ra d n icim a re d o v itu plaću, ta k o d a je tvornica dužna svakom ra d n ik u 5000 114 Isto, 10. i 24. I, 21. III, 7. XI 1930; 12. VI. d in ara i više. U tvo rn ici p o k u ć stv a ’B ožić’ 17. V II, 14. i 21. V III 1931; 16. XII 1932; 3. II, 5. podružn ica d rv o d jelaca m o ra d a se b o ri sa V, 8. IX 1933; 2. III, 25. V, 8. VI 1934.

nica je im ala č itao n icu , k o ja je red o v n o o d r­ Podružnica Saveza drvodjelskih radu.Ka žavala sk u p štin e sv o jih č la n o v a .115 K arlovac osnovana je 12. siječnja 1933. godine P o d ru ž n ic a S aveza d rv o d je ls k ih ra d n ik a J u ­ Podružnica je im ala 32 člana. Na osnivačkoj g o slav ije S lav o n sk i B ro d po čela je o b n a v lja ti sk u p štin i govorio je u im e M jesnoga m cđustrusvoj ra d u o ž u jk u 1930. godine. N a jp rije je kovnog od b o ra Adam Katić. S tolarski su rad­ fo rm ira n a p o se b n a se k c ija s to la rs k ih ra d n ik a , nici u K arlovcu m orali voditi štra jk a šk e pok­ u sk lo p u p o d ru ž n ic e Saveza m e ta ls k ih ra d n i­ re te bez svoje organizacije. Tako su radnici ka u tv o rn ic i v agona. N ak o n s tv a ra n ja a k cio ­ tvornice p o k u ćstv a »Pitagora« u ru jn u 1931. nog o d b o ra SD R J u Slav. B ro d u , k o ji je bio godine odbili sniženje nadnica uvođenjem sa sta v lje n o d ra d n ik a u p ila n a m a »Slaveks d. ak o rd n o g siste m a rada. 2 . ožujka 1933. održa­ d.« i »S lav o n ija d. d.«, o d rž a n a je 24. lip n ja la je podru ž n ic a k o n ferenciju kojoj je p risu s­ 1931. g o d in e o sn iv a č k a s k u p š tin a p o d ru žn ice. tvovao u im e savezne uprave, Stevo K om erič­ N a s k u p š tin i je re fe rira o F ra n jo S o m ođi. 21. ki. D rvodjelski radnici u K arlovcu vjerovali su s r p n ja 1931. god. o d rž a n je s a s ta n a k r a d n ik a da će ub rz o p rik u p iti sve drvodjelskc radnike p ila n e »Slaveks« u vezi s iz b o ro m ra d n ič k ih u sin d ik aln u organizaciju, da će ona postati p o v je re n ik a . Z a n jih se is ta k lo d a su, u za sin ­ so lid n a p o d ru ž n ic a k o ja će usp jeti poboljšati d ik a ln u o rg a n iz a c iju , je d n i o d n a jp o tre b n ijih rad n e i plaćevne u v jete radnika. 7 . srp n ja b o ra c a u r a d n ič k im re d o v im a , n a jz n a č a jn ijih 1934. T v o rn ica p a rk e ta i p aropila »Karlovac*, p o jav a bez k o je se ra d n ič k i p o k re t ne m o že ni u ste g la je 50-orici r a d n ik a po 60 d in ara za zam isliti. U »Slaveksu« je 25. s r p n ja iz a b ra n o je d a n sta ri b ru s, koje se izgubio, a staja o jc n a listi S aveza d rv o d je ls k ih ra d n ik a š e s t p o v ­ 40 d in a ra . K ada radnici na to nisu pristali je r e n ik a i isto to lik o z a m je n ik a . N a s k u p š tin i, dobili su svi o tk az uz 10 p osto m a n ju plaću. o d rž an o j 15. r u jn a 1931. b r o jila je p o d ru ž n ic a O tkaz je dobilo 150 rad n ik a. Podružnica je 105 član o v a, p a j e p o č e la i s a k c ija m a za is­ u p o zo rav ala ra d n ik e da im u prava tvornice p la tu ra d n ič k ih n a d n ic a . 25. stu d e n o g 1931. n a m je ra v a raz b iti sin d ik a ln u org a n iz ac iju ."7 o d rž a n a je č la n s k a k o n fe re n c ija n a k o jo j je U K riževcim a su drv o d jelsk i radnici ob­ k o n s ta tira n o d a je u p r a v a p o d ru ž n ic e b ila a k ­ novili p o d ru žn icu Saveza drv o d je lsk ih radnika tivna, d a p o d ru ž n ic a b r o ji 132 č la n a , d a se iz­ na o snivačkoj sk u p štin i, k o ja je održana 9. v ršilo u je d in je n je s č la n o v im a O R SJ-a iz p i­ veljače 1933. 22. tra v n ja 1933. održan je sas­ la n e » S lavonija«. U p o d ru ž n ic u S aveza d rv o ­ ta n a k n a k o jem se govorilo o položaju sto la r­ d je lsk ih ra d n ik a p r is tu p ili s u svi is p ra v n i č la ­ sk ih ra d n ik a .118 novi, o d b o rn ic i i p o v je re n ic i p o d ru ž n ic e ORS-a. P o d ru ž n ic a Saveza drv o d je lsk ih ra d n ik a u O b je p ila n e u SI. B ro d u su 1932— 1933. u g la v ­ V irovitici o sn o v a n a je 23. p ro sinca 1934. N je­ n o m m iro v a le , ta k o d a se n i p o d ru ž n ic a SD R J no član stv o sa čin jav a li su rad n ici p arne pila­ n ije m o g la is ta k n u ti a k tiv n ijim o rg a n iz a c ij­ ne »V ibro d. d.« u V irovitici. Pilana je bila sk im ra d o m . P o tk r a j 1933. p o čelo je p r is tiz a ti 6 . listo p a d a 1930. otk az ala rad cjelokupnom ra d n ištv u . O tk az je dobilo oko 1000 radnika. d rv o iz šu m a , p a su , k a d s u se s k u p ili ra d n ic i, Je d a n dio ra d n ik a b io je o rg a niziran u Op­ o d rž a n e d v ije k o n f e r e n c ije m e đ u r a d n ic im a ćem ra d n ič k o m savezu, koji su po osnivanju »Slaveksa« i » S lavonije«. N a k o n fe re n c iji, k o ja p o d ru žn ice SD R J stu p ili u n ju . Poduzeće je je o d rž a n a 27. v e lja č e 1934, g o v o rio je S tje p a n Š a la m o n d e le g a t C e n tra ln e u p ra v e . N a s k u p ­ p o čelo ra d u p ro sin c u 1933. p o jačanim radom . š tin i je re č e n o d a se n a d n ic e p ila n s k ih ra d ­ D ok je ra n ije kod p rv o g g a te ra radilo osam r a d n ik a , sa d a su ra d ila sam o četiri. R anije je n ik a k re ć u o d 10—20 d in a ra n a d a n . S to m d n e v n a p ro d u k c ija izrezane građ e bila 85 m \ n a d n ic o m r a d n ik tr e b a d a iz d rž a v a o b ite lj, d a sa d a 145 m 3. Poduzeće je plaćalo žene od 8 do p la ć a h r a n u , s ta n , o d ije lo i o g rje v . P o red 12 d in a ra n a dan, m ladiće do 18 godina 15 o v a k o n is k ih n a d n ic a , r a d n ik e t j e r a j u d a ra d e što in te n z iv n ije n a v rlo te š k im p o slo v im a . K a­ d in a ra , o d ra sle nek v alificira n e 17 d in ara i kva­ lific ira n e ra d n ik e od 20 do 36 d in a ra na d a n .119 d a im a p o s la r a d i se p o 10— 12 s a t i n a d an . U N ovoj su G ra d išk i i p rije osn iv a n ja pod­ R a d n ic i s u se žali'li i n a to š to se is p la ta n e ru ž n ic e d rv o d je la ca izabrani rad n ičk i povje­ v rši p e tk o m , zibog čega m o r a ju p la ć a ti sk u p lje ren ici u tv o rn ic i n a m je šta ja »K ruljac i d ru ­ u d u ć a n im a , neg o š to b i p re h ra m b e n e a rtik le p la titi n a p ija c i. V ijeće sv ih r a d n ič k ih p o v je ­ govi«. N a listi Saveza drv o d je lac a izabrano je še st p o v je re n ik a i še st zam jen ik a. M rtvilo na re n ik a s u p ra v o m p o d ru ž n ic e o d rž a lo je 24. p o lju o rg an iza cije poslije za b ran e Nezavisnih v e ljače s je d n ic u .116 »5 Isto, 28. III, 11. IV 1930; 5. II 1932; 31. III 1933; 27. LV 1934. " 6 Isto, 21. I II 1930; 3. d 31. V II, 14. V III, 25. IX, 18. X II 1931; 8. X II 1933; 9. II, 9. i 16. III 1934.

" 7 Isto, 1934. »'* I sito, "» Isto, 1931; 9. II

4. IX 1931; 20. I, 17. III 1933; 18. VIII 24. II, 5. V 1933. _ „ 22. II 1935; Vidi i: 17. X 1930; 29. V 1934; 15. II 1935.

137

članovi K PJ. P o d ru žn ica je ra zv ila v eliku a k ­ tivnost. B ilo je o d rž a n o n ek o lik o k o n fe re n c ija za p o je d in a poduzeća, k o jim a su se d rv o d je l­ ski rad n io i odazvali u velikoj m je ri. U brzo je velik b ro j ra d n ik a b io o b u h v a će n sin d ik aln o m org a n iz acijo m . N a k o n fe re n c iji, k o ja je o d r­ ža n a 10. p ro sin c a 1933. godine, p o se b n o za pilan sk e ra d n ik e , p r is tu p ilo je u o rg an iza ciju n jih o ko 60.124 K ada su se d rv o d je lsk i ra d n ic i iz pilan e »Slaveks« u P a k ra c u o rg a n iz ira li i iza b rali svoje p o v je re n ik e , u p ra v a p ila n e p o d u z ela je re p re s a lije p ro tiv ra d n ik a . R ad n ici su uzv ratili p išu ći o te š k im u v je tim a ra d a u k o jim a žive i ra d e n ek v a lific ira n i rad n io i n a p ila n i i šu m sk i ra d n ic i n a sje či šum e. P od n o sili su p rija v e i ža lbe p ro tiv n e h ig ije n sk ih u v je ta ra d a u lje ­ v aonici tv o rn ic e, g d je n e m a p ro z ra č iv a č a , tak o d a se lje v ač i p rilik o m lije v a n ja če sto onesvješta v a ju . R ad n ici iz »Slaveksa« s tu p ili su p o t­ k ra j o ž u jk a 1935. go d in e u š tr a jk zbog o tp u š ­ ta n ja 16-orice o rg a n iz ira n ih ra d n ik a .125 U N ovom Zvečevu o d rž a n a je 13. sv ib n ja 1934. o sn iv a čk a s k u p š tin a Saveza d rv o d jelaca . Iz a sla n ik C e n tra ln e u p ra v e iz Z a g reb a b io je S tje p a n S alam u n . N a s k u p štin i s u izneseni slu č ajev i d a je ra d n ik za 14 d a n a ra d a p rim io životne n a m irn ic e i dva i p o l d in a ra u novcu. Iz n esen o je ta k o đ e r d a se ra d i 12— 14 sa ti u p ila n a m a , a u šu m a m a »od n o ći d o noći« uz n a d n ic u o d 10— 15 d in a ra . U šu m sk o j m a n i­ p u la c iji u Zvečevu b ilo je za p o sle n o 150 ra d ­ n ik a , a k a d a je se zo n a za sje č u šu m e d o 300. U p rav a šu m sk e m a n ip u la c ije n a b a v lja za r a d ­ n ik e živežne n a m irn ic e k o je ra d n ic im a d a je n a ra č u n p lać e u z z n a tn o v iše c ije n e .126 U Sisk u je p o sto ja lo p la tiš te Saveza. God. 1933. o sje tilo se življe k re ta n je m e đ u drvo3. kolovoza 1934. o d rž a li su v a ra ž d in sk i s to ­ d jelskim rad n icim a. U tri pilan e, g d je je za la rs k i ra d n ic i s k u p š tin u n a k o jo j su o d lu čili d a vrijem e k o n ju n k tu re ra d ilo 950 ra d n ik a , sa d a se o rg a n iz ira ju u S avez d rv o d je lsk ih ra d n ik a je bilo zaposleno svega 105 ra d n ik a . R ad n ici i d a se p o sre d stv o m o rg a n iz a c ije n a đ e sp o ra ­ su žalili za nezavisnim sin d ik a tim a i ra d n ič ­ z u m s o b rtn ic im a d a b i se p o p ra v ile n jih o v e kim dom om , k o ji su izgubili » p ro m je n o m p o ­ ra d n e i pla ćev n e p r ilik e .127 litičkih p r i l i k a .. . i sk o ro č e tiri g odine o sta li U D rn išu , O štre lj k o d » K ninske in d u s trije sm o d e z o rije n tira n i. . . sa d a p o lag an o p rila z i­ d. d.« o sn o v an a je u sv ib n ju 1934. p o d ru ž n i­ m o svom savezu. Tom e se p ro tiv e poslo d av ci, c a S aveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a . O va o rg a n i­ funkcio n ari ORS-a i o p o rtu n iz a m s ta r ih sin d i­ z a c ija je , p re m a p is a n ju R a d n ič k ih novina, kalnih fu n k cio n era iz N ezavisnih s in d ik a ta i fu n k c io n ira la i n a p re d o la v a v rlo d o b ro .12* koji ne v je ru ju u m og u ćn o st ra d a k la sn ih s tr u ­ U D elnicam a je p o d ru ž n ic a Saveza d rv o ­ kovnih o rg an izacija .«125 d je lsk ih ra d n ik a o sn o v an a n a sk u p štin i k o ja U V ukovaru su d rv o d je lsk i ra d n ic i osn o v ali se o d rž a la 19. sv ib n ja 1935. g o d in e .129 svoju p o d ru žn icu 10. s r p n ja 1933. g odine. Za p re d sje d n ik a p o d ru žn ice iz a b ra n je S tev o Sar124 J. Cazi, Vukovar u klasnoj borbi, Zagreb, m aš, a za ta jn ik a Lovro G am s. O b o jica su b ili 1958, 38; R adničke novine, Zagreb, 20. X. 23. X II 1933. 125 Radničke novine, Zagreb, 17. III, 8. VI, 7. i 12"vilt 0 i935 1 26' V 19331 9- H I 1934: 28, VI> 5‘ IX 1934; 15. IV 1935. 126 Isto, 25. V, 24. V III 1934; 8. II 1935. 121 Isto, 28. II 1930. 127 Isto, 10. V III 1934. 122 Isto, 17. III 1933. 12» Isto, 15. IX 1934. 125 Isto, 29. IV 1933. 129 Isto, 25. V 1935.

sin d ik ata počelo se p rev la d a v a ti sre d in o m 1933. godine. U tv o rn icam a Nove G rad išk e ra d ilo je oko ">00 ra d n ik a , »m eđu n jim a m nogi sa b o ­ lom u duši m isle n a o n a v re m e n a k a d a je ovdje klju čao život p u n k lasn e sv ije sti i živog rad a u o rg anizaciji«. K o m u n isti iz N ove G ra­ d iške poduzeli su k o ra k e ko d Saveza d rv o d je l­ skih ra d n ik a da se o sn u je p o d ru žn ica. N ova G radišk a istic a la se k ao »jedna o d ja č ih k u la Saveza d rvodjelaca«. N a sk u p š tin i d rv o d je l­ skih ra d n ik a , k o ja je o d rž a n a 19. sv ib n ja 1933, donesena je o d lu k a da N ova G ra d išk a to o p e t postane. S k u p štin u je vodio s e k re ta r C e n tra l­ ne u prav e S tje p a n T urkovič. N a s k u p š tin i se u Savez u p isalo 60 ra d n ik a . N o k a k o je Cen­ traln a u p ra v a m o ra la izm ijen iti savezna p r a ­ vila, k o ja je tre b a la da p o tv rd i p o lic ija , p o d ­ ružnica je osno v an a god in u d a n a k a sn ije , 26. veljače 1934, a obnovi je p risu stv o v a o S tje p a n Salam un. P o d ru žn ica je u sp je šn o n a sta v ila da radi, pa je 1935. godine p ro v e la u tv o rn ici »Josip K ru ljac i sinovi« š tr a jk k o ji je u s p je š ­ no završen s k la p a n je m kolek tiv n o g u g o v o ra .120 U Đ akovu je na sa sta n k u d rv o d je lsk ih ra d ­ nika, k oji je o d ržan 22. veljače 1930, z a k lju ­ čeno da se o sn u je p la tiš te Saveza d rv o d je l­ skih ra d n ik a Jugoslav ije. K ad a se u č la n i d o ­ voljan b ro j, p r e tv o rit će se p la tiš te u sam o ­ stalnu podru žn icu . P la tište je o sn o v an o uz pom oć podru žn ice Saveza p riv a tn ih n a m je š te ­ n ik a .121 R adnici up o slen i u tv o rn ici u k o čen o g d rv a u S ušak u osnovali su 3. o ž u jk a 1933. p o d ru ž ­ nicu Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a uz p om oć M jesnoga m eđ u stru k o v n o g o d b o ra .122

138

ORGANIZACIJSKI RAZVOJ SDRJ OD 1935. DO 1937. GODINE Organizacioni razvoj

Zagvozda. U R evizijsku kom isiju izabrani su S tje p a n H algaš, A ntun M linarić i Milan Vnuk.

Savez d r v o d je ls k ih ra d n ik a Ju g o sla v ije 1935. je god in e fo rm ira o d e s e t no v ih p o d ru ž n ic a : u B a sta ji, C rn o m Lugu, Ć eraliji, D eln icam a 174 člana), J a b la n c u , M ikloš G a rjev ici (78 čla n o ­ va), O k u č a n im a (47 član o v a), S o m b o ru (19 č la­ nova), S re m s k o j M itro v ici (169 članova) i V ra­ tim a . O d tih d e s e t n o v o o sn o v a n ih p o d ru ž n ic a š e st dh je o k u p lja lo šu m sk e ra d n ik e , je d n a sto la rsk o -p ila n sk e ra d n ik e , je d n a p ila n sk e , je d ­ n a sto la rs k e i je d n a p ila n sk o -šu m sk e ra d n ik e .

G odišnja sk u p štin a podružnice Saveza drvo­ d je lsk ih ra d n ik a u O kučanim a održana je 12 . s rp n ja 1936. S k u p štin u je otvorio pred sje d ­ n ik Đ uro Calić. Na sk u p štin i se iznijelo da je uslijed krize i nezaposlenosti u podružnici o rg a n iz ira n o sam o 60 članova. Skupštini jc u im e SDRJ p risu stvovao S tje p an Salam on. Go­ vorilo se i o položaju pilanskih radnika, ra d ­ n om v rem enu, koje iznosi i do 18 sati, krše­ n ju zak o n sk ih pro p isa, neredovnom isplaćiva­ n ju ionako m alih z ara d a radnika. Za pre d sjed ­ n ik a p o d ru žn ice iz abran je Đ uro Calić, p o tp red ­ s je d n ik Ilija Skulan, tajn ik e Eugen M csarić i Iv an H odak, bla g ajn ik e P etar Bojanić i Ilija N e d u m ić .130

G od in e 1936. Savez d rv o d je ls k ih ra d n ik a J u ­ g o slavije o sn o v a o je no v e p o d ru ž n ic e u Š u m ­ s k o m p o d u z e ć u R a v n a G o ra (17 član o v a), V a­ ra ž d in s k o m D ren o v cu (17 član o v a), P ila n sk o m p o d u ze ć u »Sunger« u S rp s k im M o rav icam a, Š u m sk o m p o d u z e ć u K u tje v o (37 član o v a). Š u m ­ sk o m p o d u z e ć u G erovo, Š u m sk o m p o d u zeću S la tin s k i D ren o v ac, Š u m sk o m p o d u z e ć u Viljev o (101 član ) i Š u m sk o m p o d u z e ć u S u n ja . F o rm ira n a je ta k o đ e r i p o d ru ž n ic a sto la rs k ih ra d n ik a u S p litu (92 čla n a ), p o d ru ž n ic a r a d ­ n ik a T v o rn ic e š p e rp lo č a u S u š a k u (247 čla n o ­ va), p o d ru ž n ic a u D re ž n ic a m a , p o d ru ž n ic a s to ­ la r s k ih ra d n ik a u K o p riv n ic i, p o d ru ž n ic a p i­ la n sk ih r a d n ik a u B egovu R a z d o lju , p o d ru ž n i­ ca s to la r s k ih ra d n ik a u V in k o v c im a (11 č la­ nova) i p o d ru ž n ic a š u m s k ih ra d n ik a u V o jn o m T u k u (47 č la n o v a). G o d in e 1936. o s n o v a n o je, d a k le , u k u p n o 16 n o v ih s in d ik a ln ih p o d ru ž n ic a SD R J. G od. 1937. o sn o v a n e s u p o d ru ž n ic e ra d n i­ k a n a u to v a r u u D o n je m M ih o ljcu , p ila n s k ih r a d n ik a u D o n jo j L en d a v i (93 čla n a ), s to la r ­ sk ih ra d n ik a u D u b ro v n ik u , M a k a rsk o j (9 č la­ n ova), Š ib e n ik u (8 č lan o v a) i S idu. N a g o d iš n jo j s k u p š tin i p o d ru ž n ic e u Z ag re­ b u , 8 . o ž u jk a 1936, ta jn ič k i iz v je šta j p o d n io je L a d isla v T u rk o v ić . N a s k u p š tin i se go v o rilo o ta r if n o j, p ro s v je tn o j i a g ita c ijsk o j p o litic i p o d ru ž n ic e čdji j e b r o j č la n o v a u o d n o s u n a p re th o d n u g o d in u u d v o s tru č e n . B la g a jn ič k i iz­ v je š ta j p o d n io je T o m o M a u ro v ić, a r e f e r a t o b u d u ć im z a d a c im a A n d rija Ž aja. N a s k u p štin i se g o v o rilo o p o tre b i o so b n o g k o n ta k ta o rg a ­ n iz ira n ih ra d n ik a s o n im a izvan o rg a n iz a c ije . K ritiz ira n je r a d s in d ik a ta k o ji s u vod ili an tira d n ič k u p o litik u , p o g o to v u H RS-a, k o jim su u s tv a r i ru k o v o d ili h rv a ts k i k a p ita lis ti p o d p a ro lo m k la sn o g m ira . U n o v u u p r a v u iz a b ra ­ n i su A lbin B en ić, A n tu n B ick, A n tu n Culjašević, D rag o K u k ec, T o m o M au ro v ić, S tje p a n O lah, P av ao Sv ig ir, L a d islav T u rk o v ić , H a n s

U S lavonskom je B rodu 1935. godine počeo d jelo v ati H RS, v rb u ju ć i ra d n ik e obećanjim a o velikim povišicam a. R adnici tvornice »Sla­ veks« dije lo m su ušli u HRS, a bilo ih je o rg a n iz ira n ih i u URSSJ-u. 22. studenog 1936. o d rž a n a je u Slavonskom B rodu sk upština S aveza d rv o d jelsk ih rad n ik a. S k u p štin i je p ri­ sustvovalo 120 članova, m eđu kojim a i znatan b ro j p ilan sk ih rad n ik a. N a sk u p štin i se govo­ rilo d a su d rv o d jelsk i ra dnici u SI. B rodu im ali n e k o lik o u sp je šn ih ak cija. Sto ti u sp je­ si n isu bili veći, krivi su i sam i radnici, je r n isu u d ovoljnoj m je ri organizirani. Poslodav­ ci, n aim e, jo š ne vide p re d sobom ja k u orga­ n iz a c iju d rv o d je lsk ih rad n ik a , pa zbog toga p o s tu p a ju s rad n icim a k ako hoće. Položaj pi­ la n sk ih ra d n ik a nije bio n išta b olji od sto la r­ skih. K olektivni ugovor koji je sklopljen s HRS-om i ko ji ionako n ije oso b ito povoljan za ra d n ik e , u p rav e tvo rn ica ne p o štu ju . Na s k u p štin i se govorilo i o z lo nam jernoj agita­ ciji H R S-a i u p ra v a poduzeća koje su n asto­ ja le e k o n o m sk e ak c ije kla sn ih sindikalnih orga­ n iz a c ija p rik a z a ti kao političke, kao akcije u p e re n e p ro tiv nacionalnog oslo b o đ en ja H rva­ ta. Sve je to bilo s n am jero m da razb ije je d in ­ stv o ra d n ik a i njihove jed in stv e n e akcije. G ovorilo se ta k o đ e r i o izborim a za radničke po v jere n ik e . 8. p ro sin c a 1936. o d rž a n a je sk u p štin a drvo­ d je lsk ih ra d n ik a u S u šak u , u tvornici »Ukod«. S k u p štin i je prisu stv o v alo 80 ra d n ik a. U ime C e n tra ln e u p ra v e govorio je S tje p a n Salam on. S k u p štin a je p o se b n u p ažn ju poklonila kolek­ tiv n o m ugovoru u tv o rn ici »Ukod«. To je bio tre ć i sa sta n a k ra d n ik a te tvornice, p a se vje­ '30 Isto, 13. III, 24. VII 1936.

139

rovalo da će poslije ovog p o k re ta i o sta li d rv o ­ ra d a svi su se rad n ic i orga n iz ira li, p a je po d ­ ru žn ica p o d n ije la z ah tje v za poveć an jem plaća djelski radnici, koji ra d e u s tro ja rs k im radionican,.., p r is tu p iti sin d ik a ln o j o rg a n iz a c iji .131 i sk la p a n je m k o lektivnog ugovora. Poslodavci su p rista li n a p o višicu p la ć a ali su o d b ili da 9. sije č n ja 1937. izab ran i su rad n ič k i p o v je­ p o tp išu ugovor. N akon š tr a jk a od tri d an a renici u T vornici šib ica »D rava d.d.« u O sije­ k o lektivni je u govor p o p tisa n . U prava je o d r­ ku. P o stavljene su dvije liste. L ista Saveza žala 12 sa sta n a k a i 15 sje d n ic a. P o d ru žn ica je drvodjelsk ih ra d n ik a do b ila je 101 g las i č e tiri b ro jila 30 isp ra v n ih članova. P o slije iz v je štaja povjeren ik a, a d ru g a lista 58 glasova i dva ta jn ik a i b la g ajn ik a, te g o vora iz asla n ik a S a­ povjerenika. In s p e k to r ra d a u O sijek u p o n ištio veza S tje p a n a S ala m o n a, iz a b ra n a je u p ra v a je izbore zbog toga što n ije iz a b ra n n ije d a n n am ješten ik . Po zako n u tre b a lo bi ih b iti n a j­ p o d ru žn ic e. Za p re d s je d n ik a je iz a b ra n Pavao m anje 10 da bi im ali p rav o n a svoga p o v je ­ K rašovac, za ta jn ik a M ihalić, za b la g a jn ik a Ivančić. renika. Do novih izbora p oduzeće je vodilo ogorčenu b o rb u p ro tiv liste Saveza d rv o d je l­ skih rad n ik a, p re m je šta lo je ra d n ik e s posla na kojem su rad ili više od 15 g odina n a p o slo ­ ve upola m an je plaćene. U sp rk o s tom e, lista Saveza d rv o d jelsk ih ra d n ik a dob ila je 91 g las i tri po v jeren ik a, a lista u p ra v e 70 g lasova i tri p o v jeren ik a (trećeg bez obaveznog količnika). O dlukom In sp e k c ije ra d a od 11. veljače poništen i su i ti izbori. 20. o ž u jk a p ro v ed en i su i treći izbori za ra d n ič k e p o v je re n ik e . I ovoga su p u ta ek sp o n e n ti p o slo d av aca p o k u ­ šali na sve m oguće način e o m esti g la sa n je za klasnu org an izaciju d rv o d je lsk ih ra d n ik a . L ista podružnice do b ila je u trećem g la s a n ju 78 glasova i tri p o v jeren ik a. N ajveći b ro j ra d n ik a n ije uopće p ristu p io g la san ju , b o jeći se re p re ­ salija i o tp u š ta n ja .132 P odružnica Saveza d rv o d je lsk ih r a d n ik a u Novoj G radiški o d ržala je g o d išn ju s k u p š tin u 21. sije č n ja 1937. Izneseno je da je p o d ru ž n ic a 13. srp n ja 1936. p o d n ije la u p ra v i p o d uzeća »K ruljac i sinovi« zah tjev e za p ovišicom plaća koje je poduzeće usvojilo. R ad n ičk i p o v je re n i­ ci imali su 11 u sp je šn ih in te rv e n c ija ko d u p r a ­ ve poduzeća. Za p re d sje d n ik a je iz a b ra n D ane Sarić, sto la rsk i ra d n ik , a za ta jn ik a S elković. Uprava je o stala uglavnom u ra n ije m sa stav u . Izaslan ik Saveza bio je S tje p a n S alam on. P odružnica u N ovom S ad u o d rž a la je go­ d išn ju sk u p štin u 31. sije č n ja . D jelovala je sedam m jeseci i u to m je ra z d o b lju vodila dva štra jk a . U p rvom je su d jelo v alo 37 ra d n i­ ka, tra ja o je 17 dan a, a p o stig n u te p ovišice iznosile su 10 do 20 p osto. D rugi je tra ja o 37 dana, sa 230 š tra jk a š a , a plaće su p o višene za 30 posto. Podru žn ica je b r o jila 210 isp ra v ­ nih članova. U svim su rad io n ic a m a izab ran i rad n ičk i p o vjerenici. Iz a b ra n je p a rite tn i o d ­ b o r i nova po d ru žn ičk a u p ra v a u k o ju su u šli Stevan D ostan, B ožidar M ašić, M ih ajlo Mesaroš, Jo sip S a je r i drugi. U K oprivnici je g o d išn ja s k u p š tin a p o d ru ž ­ nice o d ržan a 14. veljače. Poslije p e t m jeseci |3‘ Radnik, 9. X, 4. i 23. XII 1936.

U K riževoim a je g o d išn ja s k u p štin a od rž an a 13. veljače. P o slije iz v je šta ja ta jn ik a , b la g a j­ n ik a i k ra ć e d isk u sije o ra d u , sk u p štin a je ra s p ra v lja la o o tk a z u ko lek tiv n o g u govora koji je d a o p o slo d a v ac s ciljem d a ra z b ije o rg an i­ za ciju. N a k o n k o n k re tn ih p rije d lo g a o b u d u ­ ćem ra d u u p o d ru ž n ic i i m je ra p ro tiv p r ije t­ n ji p o slo d a v a ca, iz a b ra n a je u p ra v a p o d ru ž n ic e u k o ju su ušli Jo sip K a n o ti, p re d sje d n ik , Bah u n ek , Jež, G o lijaš i Ivančić. U K a rlo v c u je p o d ru ž n ic a d rv o d je lsk ih ra d ­ n ik a o d rž a la g o d išn ju sk u p š tin u 28. veljače i n jo j su p risustvovala svi č lanovi. P o d ru žn ica d r v o d je la c a b ila je je d n a o d n a js ta r ijih sin d i­ k a ln ih p o d ru ž n ic a u K arlovcu. U to k u 1936. v o dila je č e tiri ta rifn a p o k re ta k o ji su ra d n i­ c im a d o n ije li m nogo k o risti. S k u p š tin a je ra s ­ p ra v lja la i o o rg a n iz a c iji H rv a tsk o g a ra d n ič ­ kog saveza, p a je k o n s ta tira la d a u K a rlo v c u o n neće u h v a titi k o rije n a . U n o v u u p ra v u iza­ b ra n i su: za p re d s je d n ik a N ik o la M a rčinko, za ta jn ik a Iv a n Jurčrić, a za b la g a jn ik a P e ta r L ulić. U Z ag re b u je g o d išn ja s k u p š tin a p o d ru žn ice o d rž a n a 7. o ž u jk a 1937. S k u p š tin a je b ila vrlo d o b ro p o sje ć e n a . P re d sje d a v a o je A n d rija Žaja. P o d ru ž n ic a je ra zv ila živu a k tiv n o s t, p o d n je ­ n im vo d stv o m u sp je šn o su zav ršen i p o k re ti sto la rsk ih , ta p e ta r s k ih i k o ta rsk ih ra d n ik a , a i se k c ija g u m b a ra p o k az ala je v elik u agilnost. N a sk u p štin i je k o n s ta tir a n o d a se čla n stv o p o d ru ž n ic e p ovećalo za više od 50 posto. G ovorilo se i o ra d u k n již n ic e, p a se a p e lira lo n a članove d a više p až n je p o sv ete č ita n ju k n jig a. N ak o n r e f e r a ta A n d rije Ž aje o m in im al­ n im n a d n ic a m a i p o tre b i u k id a n ja U redbe, te d isk u sije , iz a b ra n je za p re d s je d n ik a p o d ru ž­ n ice T om o M a urović, za ta jn ik a Ladislav T u r­ k ović, a za b la g a jn ik a D rago S im u n č ić .133 U O sije k u je o b ja v lje n o le cim a i u štam p i d a će se glavna g o d išn ja sk u p š tin a o d rž a ti 4. tra v n ja . N a d n evnom re d u je , p o r e d ostaloga, b ila i ra sp ra v a o ta rifn o j p o litic i Saveza i

p oložaj ra d n ik a . Iz iz v je šta ja p o d n esen o g na s k u p š tin i vidi se d a je p o d ru ž n ic a b ila ak tiv ­ na, d a im a tr i s e k c ije (sto la ra , tv o m ic e šib ica i tvo rn ic e kefa). P o d ru ž n ic a je vodila tr i po­ k re ta u k o jim a je su d je lo v a lo ok o 320 ra d n ik a . Povišene su p laće o d p e t d o 30 p o sto i u sp o ­ sta v lje n a s in d ik a ln a b u rz a za sto la re . K o lek ­ tivni ugo v o ri s k lo p lje n i s u s tv o rn ic o m p o k u ć ­ stv a »J. Božić«, s tv o rn ic o m šib ica »Drava«, te sa 36 s to la rs k ih o b rtn ik a . U k u p n i p rim ic i p o d ru ž n ic e iznosili su 60.000 d in a ra o d k o jih je 16.000 iz d an o za š tra jk a š k e p o tp o re , a 9.000 za p om o ć n ez a p o sle n im a . N a sk u p š tin i je p o d ­ n e se n i izv je šta j o z ab av i k o ju je p rire d ila po d ru ž n ic a i n a k o jo j je sa k u p lje n č isti p rih o d o d 120.000 d in a ra . Z a p re d s je d n ik a p o d ru ž n ic e iz a b ra n je M a tija B lan k , p o tp re d s je d n ik a Iv a n V ilhelm , za ta jn ik e J o sip S m e rc i N ik o la Ventić, za b la g a jn ik e R u žica K ržak o v ić, B ogum il S ed in a i d ru g i .134 U D o n jo j L en d av i ra d n ic i zap o sle n i ko d N ašič k e d .d. o d rž a li su o s n iv a č k u sk u p š tin u p o d ru ž n ic e SD R 21. o ž u jk a . U vodni govor o d rž a o j e S tje p a n S a la m o n , p ro č in a ta su i u s v o je n a p ra v ila , te je iz a b ra n a u p ra v a č iji je p re d s je d n ik b io P avel S u n ja k , p o tp re d s je d n ik L ju d ev it H o rv a t, ta jn ik S tje p a n S e m e n i b la ­ g a jn ik A le k sa n d a r M ađ ar. I z a b r a n a je u p ra v a p o d ru ž n ic e u k o ju su u šli S tje p a n B ilja n , K ru n is la v G lažar, M iro M arač, O lga M a ra č , J o s ip P e rk o v ić i d ru g i .135 U V o jn o m T u k u o sn iv a č k a s k u p š tin a p o d ­ ru ž n ic e S D R J o d rž a n a je 21. o ž u jk a . N a k o n p ro č ita n ih p ra v ila iz a b ra n a je u p ra v a p o d ru ž ­ n ice č iji je p re d s je d n ik b io S im o V u jn o v ić, ta jn ik G a jo M rvoš, b la g a jn ik S im o M rvoš. U N a d z o rn i o d b o r iz a b ra n i s u J o s ip K o m a d in a i Jo sip M a to ja . U S id u je p o d ru ž n ic a S D R J o s n o v a n a 17. tra v n ja 1937. Z a p r e d s je d n ik a je iz a b ra n P e ta r F irk a jlo , ta jn ik a S p iro K a la b a , b la g a jn ik a Đ u­ ro E d e rin sk i. U K u tje v a č k o j R ije c i p o d ru ž n ic a S D R J o s­ n o v a n a je 18. tr a v n ja . S k u p š tin a je b ila d o b ro p o sje ć e n a . N je n i čla n o v i bali s u š u m s k i ra d n ic i za p o sle n i k o d »N ašičk e d.d.« u K u tje v a č k o j R ijeci. U im e sa v ezn e u p r a v e n a s k u p š tin i je go v o rio A n d rija 2 a ja . U je d n o s a tn o m g o v o ru go v orio j e o z n a č e n ju k la s n ih sin d ik a ln ih o rg a ­ n iza cija , k a o i f a š is tič k im » ra d n ič k im o rg a n i­ za cijam a « k o je se b o re d a p r iv u k u u s v o ju o rg a n iz a c iju i š u m s k e ra d n ik e . O d š u m s k ih ra d n ik a g o v o rio je P a šo B egić, k o ji j e k ritiz i­ ra o u v je te ra d a , d u g o Tadno v rije m e , m a le p lać e i h r a n u k o ju ra d n ic i p r im a ju iz m ag azi­ n a pod u z e ć a . Z a p r e d s je d n ik a p o d ru ž n ic e iza­ 134 Isto, 2. i 30. IV 1937.

•"Isto , 16, 23. i 30. IV 1937.

b ra n je R udolf V onćina, za p o tp red sjed n ica P e ta r V rdoljak, za tajn ik a Ivan S trk, a za bla g ajn ik a Josip Brus. U S u ša k u je godišnja sku p štin a održana 18. trav n ja. U im e M jesnoga m eđustrukovnog o d b o ra sk u p štin u je pozdavio Drago Bogdanić. N a sk u p štin i se ra sp rav ljalo o u sp jehu drvo­ d je lsk ih rad n ik a u Sušaku, otk a k o je osnova­ n a p o d ružnica. U tvornici »Ukod« radnici su usp je li izvojevati kolektivni ugovor i ukinuti a k o rd n i rad . Podružnica je bro jila 226 članova. N a s k u p štin i se rasp ra v ljalo o budućem radu i po lo ž aju drv o d je lsk ih rad n ik a. P rim jer rad ­ n ik a »Ukoda« navodio se kao uzor za ostale d rv o d je lsk e ra d n ik e .

Kongres Saveza drvodjelskih radnika Jugoslavije 1937. godine Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a Jugoslavije sa sje d ište m u Z agrebu sazvao je kongres za 30. sv ib n ja 1937. godine. O sim izbora verifikacionog o d b o ra, v erifik ac ije punom oći, k o n stitu ira ­ n ja k o ngresa, u sv a ja n ja dnevnog reda, izvješ­ ta ja savezne up rav e , predloženo je da se ra s­ p ra v lja i o: ta rifn o j politici, p ita n ju nezapo­ slen o sti, rad n ičk o m zakonodavstvu i Uredbi o m in im a ln im n a dnicam a, povećanju članskih d o p rin o sa , d o n o še n ju p ra vilnika o p o tporam a, p r o sv je tn o m ra d u , rad n ičk o j štam p i i izboru up ra v n o g i n adzornog od b o ra. C en tra ln a u p ra ­ va o b r a tila se svim pod ru žn ica m a s m olbom d a p rav o d o b n o p o ša lju svoje prijedloge i p ri­ m je d b e n a ovakav dnevni red. P re tk o n g re sn a ra sp ra v a vodila se na osnovi pism e n o g iz v je šta ja Savezne u p ra v e koji je bio d o sta v lje n svim p o d ružnicam a. P rem a tom iz v je šta ju ko n g re s se o d ržava u posebno teš­ kim u v je tim a d jelo v a n ja c jelokupnoga klasnoga sin d ik aln o g p o k re ta . O graničena je m ogućnost sin d ik a ln e agitac ije, ta rifn o -štra jk a šk e akcije su za b ra n jiv a n e , a cijeli niz ta rifn ih akcija on em o g u ć ila je U redba o m in im aln im nadni­ ca m a . Pom oć n ezaposlenim ra d n ic im a je nedo­ sta tn a . N e jed in stv o rad n ič k e klase u najvećoj m je ri dolazi do izra ža ja m eđu d rvodjelskim ra d n ic im a g d je p o sto je če tiri stru k o v n a sindi­ k a ta i to: drv o d jelsk ih , p ilan sk ih i šu m arsk ih ra d n ik a , te O pći ra d n ičk i savez čije članstvo p re te ž n im dijelo m čine drvodjelci. H rvatski ra d n ič k i savez obuhv ać ao je zn a ta n dio pilansk ih i šu m sk ih ra d n ik a . Iz v je šta j je u k azao n a to d a jo š p o sto je s ta r a sh v a ć a n ja p re m a k o jim a savezi drvo­ d je lsk ih ra d n ik a tre b a d a o rg a n iz ira ju sam o za n a tsk i kv a lificiran e rad n ik e, a pila n sk e ra d ­ nik e i in d u s trijs k e d rv o d jelc e O pći radnički

141

savez. Š um ske ra d n ik e n ije p o tre b n o o rg a n i­ zirati u k lasne sin d ik ate, j e r su to p re te ž n o selja : pa ne sp a d a ju u ra d n ič k u klasu . T akvu se gled ištu na k o n g resu tre b a lo s u p ro tsta v iti i u porn o ra d iti n a to m e d a se svi ra d n ic i zaposleni u d rv n o j p ro iz v o d n ji o k u p e u je d n u o rganizaciju — Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a . Da bi se to o stv a rilo n eo p h o d n o je u k in u ti razdvo jen o st d rv o d je la c a o rg a n iz ira n ih u k las­ nim sin d ik a tim a , a z atim te ž iti k a sta p a n ju drv o d jelsk ih i g ra đ e v in a rsk ih ra d n ik a . Pola­ zeći od stav a da je je d in stv o n e o p h o d n o za d a lji razvoj rad n ič k o g p o k re ta , k o n g re s je tr e ­ bao da u tv rd i p ro g ra m a k c ija i ta k tik e p re m a ostalim o rg an izacijam a, izvan sk lo p a U RSSJ-a. U svim g ra n a m a ili po d u zećim a tre b a n a s to ja ti ili stv o riti je d in stv o istic a n je m zaje d n ič k ih zahtjev a p o sre d stv o m tr a jn o ili p o v re m e n o fo rm ira n ih o d b o ra je d in stv a . T re b a u k a z a ti rad n icim a na sve p re d n o s ti ta k v ih a k c ija i onem ogućiti m an ev re k o ji vode ra z b ija n ju k la s­ nih organizacija. Isk u stv a p o slje d n jih go d in a u k a z u ju n a to da Savez p rilik o m f in a n c ira n ja ta rifn ih a k c ija nije dao p o tre b a n m in im u m , n u žan za n jih o v u sp je h — kaže se d a lje u iz v je šta ju . — P o je ­ dine su se p o d ru žn ice tužile n a m ali p o s to ta k sredstav a k oji im o s ta je p o što u p la te k v o tu saveznim org an im a. P o tre b n o je sto g a o sig u ­ ra ti veću sam o sta ln o st p o d ru ž n ic a k ao i veća finacijsk a sred stv a, a a g ita c ijsk i a p a r a t p o d ići na razin u k o ja će om o g u ćiti a k tiv n iji i sa m o ­ staln iji ra d p o d ru žn ica, a ne d a viši fo ru m i sam i vode sve ak cije. P o m a n jk a n je sp o so b n ih sindikaln ih fu n k c io n a ra u p o je d in im p o d ru ž ­ nicam a iziskuje m noga, č e sta i sk u p a p u to v a ­ nja. M jesečno se p u tu je gotovo u sv a k u p o d ­ ružnicu (k o jih im a oko 40), a ta se p u to v a n ja fin an c ira ju n a ra č u n ta rifn ih a k c ija . T o je prisililo S aveznu u p ra v u d a p o d n e se p rije d lo g povišen ja p rin o sa. Po d ru žn ice b i m ogle u p o t­ p u n iti fondove p rih o d im a s ra z n ih d ru štv e n ih prired a b a , č a ja n k i i zabava. K ongres će se o zb iljn o p o zab av iti p ita n je m izgradnje sind ik aln o g k a d ra , p o se b n o fu n k c io ­ nara, fo rm ira n je m p ro sv je tn ih sek c ija u sv ak o j podružnici, o tv a ra n je m k n jižn ica, iz b o ro m m a ­ terijala za p re d a v a n ja č lan stv u , p ro g ra m ira ­ nje m sta ln ih a k tiv n o sti n a p o d ru č ju p ro s v je t­ nog rad a. S astav n i dio to g ra d a je k o riš te n je radničk e štam p e. U p re tk o n g re sn o j d is k u s iji je utv rđ e n o d a p o d ru žn ice n is u p o sv e tile d o ­ voljnu p až n ju sin d ik aln o j šta m p i. P o k re ta n je m sindikalnog lista R a d n ik, stv o re n a je m oguć­ nost širo k e i tra jn e s u ra d n je član o v a s in d ik a ta n a u re đ iv a n ju lista. T u s u ra d n ju tre b a o rg a ­ n izirati p o sred stv o m užih ili š irih o d b o ra , ovis­ no o m je sn im p rilik am a, k o ji će su d je lo v a ti u

142

u r e đ iv a n ju lista , izb o ru čla n a k a i osig u ra v a­ n ju što b o lje g m a te rija la za lis t kao i raspača v a n ju lista u svakoj tv o rn ici, rad io n ic i i s ta n u g d je žive ra d n ic i. K ongres Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a na p o d ru č ju H rv a tsk e i S lavonije, d ije la V ojvo­ d ine i D a lm a cije o d rž a n je 30. sv ib n ja 1937. P je vački z b o r »D rvodjelac« po z d rav io je ko n ­ gre s p je sm a m a »R adnički pozdrav« i »Pjesm a radu«. K o n g res je o tv o rio p re d s je d n ik Savezne u p ra v e F ra n jo K rsn ik . U im e U n ije Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a Ju g o slav ije ko n g re s je po z d rav io J o sip B o sn e r, u im e C entrale U R SSJ-a V lad im ir P fe ife r, u im e P o k ra jin sk e u p ra v e U R SSJ-a za H rv a ts k u i S la v o n iju A dam K atić, a u im e Sveze lesn ih delavcev iz L ju b ­ lja n e Ja k o b D e rm a stija . K o n g resu je p ris u s ­ tvovalo 36 d e le g a ta k o ji su z a stu p a li 27 p o d ­ ru ž n ic a sa 45 glasova. P o d ru ž n ic u D elnice za­ s tu p a o je 1 d eleg a t s dva glasa, D o n ju Lendavu 1 d e le g at s d v a glasa, D onje V iljevo 1 dele­ g at, s dva glasa, D onji M ih o lja c 1 delegat, G arjev ica 2, In d ija 1 d eleg at, K a rlo v a c 1 dele­ g at, K o p riv n ica 1 d eleg at, K riževci 1 delegat, K u tjev o 1 deleg a t, N ovu G ra d išk u 1, N ovo Zvečevo 1, O k u ča n e 1, O sijek 2, P a k ra c 2 dele­ g a ta s tr i glasa, S isak 1 deleg a t. S lav o n sk i B ro d 1, S re m s k u M itro v icu 1 d ele g a t s dva glasa, S p lit 1, S u b o tic u 1 d eleg a t s tr i glasa, S u ša k 2 d e le g a ta s t r i g lasa, Š ib en ik 1, V araž­ d in 1 d eleg at, V inkovce 1, V iro v iticu 1 i Za­ g re b 6 d e legata. N a k o n g re su n is u b ile z a stu p a n e p o d ru ž n i­ ce B egovo R az d o lje, D režnica, D u b ro v n ik , Gli­ na , L okve, M a k a rsk a , M rk o p a lj, S u n ja , V eliki B a s ta ji i V o jn i T uk. D elegati su z a stu p a li p o t­ p u n o is p ra v n ih 3.269 čla n o v a u z sk o ro jo š to lik i b ro j n e z a p o sle n ih i p o v rem en o p la ć a ju ­ ćih članova. S v a m i b ro j čla n stv a Saveza k re ­ ta o se o k o 5.000. Iz v je šta j savezne u p ra v e p o d n io je sek re ­ ta r S aveza S tje p a n S a la m o n . O ta rifn o j p o litici i ra d n ič k o j šta m p i re fe rira o je A n d rija 2 aja. O p ita n ju n e za p o sle n o sti govorio je Tom o M aurović, o ra d n ič k o m z a štitn o m zakon o d a v ­ stv u A dam K atić , o p ro sv je tn o m ra d u M ilan V nuk. S tje p a n J a n e je p red lo ž io d a se dnevni re d n a d o p u n i te m o m o s tv a ra n ju jed in stv e n o g saveza d r v o d je la c a za c ije lu zem lju . Iz v je štaj U pravnog o d b o ra b io je r a n ije p o sla n p o d ru ž ­ n ic a m a n a p ro u č a v a n je . F re th o d a n je k ongres (1933.) r a d io p o p ra v ilim a iz 1907. godine. Na o d o b re n je n o vih p ra v ila o d v la sti ček alo se p u n ih o sa m m jese ci, i d o ta d a Savez n ije m ogao d a ra zv ije sv o ju a k tiv n o st izvan Z agre­ ba. N a k o n g re su se g ovorilo o r a d u p o d ru ž ­ n ica i svak o d n ev n im te šk o ć a m a k o je sam o

če lič n a v o lja m ože d a svlada. U nato č to m e što se govori d a je p riv re d n a k riz a p o p u stila i da je za p o šlja v a n je ra d n ik a p ovećano, ra d n ič k e n a d n ic e p a d a ju svak o d n ev n o , a te šk o se zap o ­ šlja v a ju u k rizi o tp u š te n i ra d n ic i. Zbog to g a su i z a d aci s in d ik a ta , k o ji tre b a d a vode ra č u n a o e k o n o m sk im i so c ija ln im p o tre b a m a svoga čla n stv a , v rlo te šk i. Režim sp re m a nov n a p a d n a k la sn i ra d n ič ­ ki p o k re t, želeći d a sin d ik a ln e o rg a n e im e n u je odozgo. U re d b a o m in im a ln im n a d n ic a m a , za­ k lju č e n ju k o le k tiv n o g u g o v o ra, p o m ire n ju i a rb itra ž i n o si u se b i v elik u o p a s n o s t za slo­ b o d a n ra zv o j k la sn o g a ra d n ič k o g p o k re ta , a p o seb n o k o d d r v o d je la c a k o jim a su n ad n ic e go to v o n a jn iž e . U re d b a u stv a ri zn ači o g ra n i­ če n je m o g u ć n o sti v o đ e n ja š tr a jk a š k ih i ta r if ­ n ih p o k re ta , p a se k o n g re s m o ra iz ja s n iti k ak o d a se te a k c ije v o d e u n ovim u v je tim a i z a š ti­ te p ra v a ra d n ik a D rv o d je lsk i ra d n ic i z a h tije ­ v a ju d a i u k a p ita lis tič k o j d ržav i m o g u čo v ječ­ n o ž iv je ti o d svog ra d a . U b o rb i p r o tiv Saveza d rv o d je ls k ih ra d n ik a , k o ji š titi k la sn e in te re se ra d n ik a , k a p ita lis ti s tv a r a ju n a c io n a ln e sin d i­ k a te p o d zv u č n im im e n im a H rv a tsk i ra d n ič k i savez, J u g o slo v e n sk i ra d n ič k i savez i tsl., k o ji­ m a se n a če lu n a la z e ra z n i b u rž o a s k i slu žb e­ nici k o ji n e m a ju n iš ta z a je d n ič k o s ra d n ic im a . S k re ć u ć i ra d n ik e s k la sn o g p u ta , p a ro la m a o n a c io n a ln o j slo b o d i, ip a k im n e sm e ta d a k a o d o b ri H rv a ti i Ju g o sla v e n i p la ć a ju sv o je r a d n i­ k e dva i m a n je d in a r a n a sat. G ra đ a n s k a š ta m p a o tv o re n o s to ji u z H R S i p ro r o k u je U R S SJ-ovu s m r t. U is to v rije m e S avez je 1936. g o d in e o sn o v a o 16 n o v ih p o d ru ž ­ nic a. P rilik o m iz b o ra z a r a d n ič k e p o v je re n ik e SD R J d o b io je 88 r a d n ič k ih p o v je re n ik a , a H R S sv eg a 30. U P a k ra c u n a iz b o rim a za r a d ­ n ič k e p o v je re n ik e d o b io je SD R J 292 g la sa i p e t p o v je re n ik a , a H R S 61 g las i je d n o g p o v je ­ re n ik a . M e đ u tim S a v ezu d rv o d je lsk ih ra d n ik a p r e d s to ji jo š v e lik o r g a n iz a c ijs k i r a d j e r u S la v o n sk o m B ro d u , K a rlo v c u , O s ije k u i d ru g ­ d je im a u p o s le n o i d o 700 d rv o d je ls k ih r a d ­ nik a, ali b r o j o r g a n iz ira n ih n i b liz u n e o d g o ­ v a ra b r o ju z a p o sle n ih . N a k o n g re s u se tra ž ilo d a s e š to više ra d i n a sm a n jiv a n ju p o d v o je n o s ti u re d o v im a d rv o ­ d je ls k ih ra d n ik a . S av ez d rv o d je ls k ih ra d n ik a p o b r o ju č la n s tv a , p o b r o ju m je s ta u k o jim a d je lu je i p o z n a č e n ju a k c ija č in i p rv e re d o v e k la sn o g a r a d n ič k o g p o k r e ta u H rv a ts k o j i S la­ v o n iji. Z bog te š k ih u v je ta ž iv o ta i r a d a d rv o ­ d je ls k i s u ra d n ic i v o d ili n iz š tra jk o v a . T ih š tra jk o v a b it ć e jo š i v iše a k o se po lo žaj ra d n ik a n e p o p ra v i, i p o re d p o s to ja n ja U red b e. P o seb n o m je s to u r a d u S av eza d r v o d je ls k ih ra d n ik a z a u z im a ju š u m s k i ra d n ic i, k o ji o d

1920. do 1935. nisu uopće bili organizirani. Od 1935. godine znatan b roj šum skih radnika u k lju č en je u sindikalne organizacije. N a kongresu se rasp ra v ljalo i o štrajkaško-tarifnoj a k tiv n o sti Saveza. S erija od 30 š tra j­ kova vođena je sa 4.550 rad n ik a i 559 radnica. N ijed a n š tra jk n ije propao, n ijed an nije zavr­ šen d jelim ičn im u spjehom . Osim toga vođeno je ta d a je d a n a e st ta rifn ih pokreta. U jed a­ na e st m je sta rad n ici su ostvarili dio svojih za h tjev a bez štra jk a . M eđu n jim a bilo je i poduzeća s više o d 1.000 radnika. Povišice su iznosile 8—25 posto. R efe rat i disk u sija pola­ zile su o d toga d a su kap italisti drvne indu­ s trije za v rijem e krize preživjeli duboke po­ trese. V odili su b o rb u za trž ište i sirovine, selili k a p ita l iz jed n o g poduzeća u drugo, iz je d n o g k r a ja u drugi, gdje su uvjeti bili renta b iln iji, rac io nalizirali proizvodnju, snižavali n a d n ic e ra d n ik a , produžavali radno vrijem e. P riliv o siro m a šen ih se lja k a u drvne in d u strij­ ske re vire jo š je u većoj m jeri pogoršavao te šk e p rilik e d rv o d je lsk ih rad n ik a. Posljedice tog s ta n ja izazvale su poo štren e klasne borbe, ta rifn e i š tra jk a š k e p o k rete rad n ik a. K apita­ listi drv n e in d u strije n asto ja li su javnosti p ri­ kaz ati b o rb u d rv o d jelsk ih rad n ik a kao poli­ tič k u b o rb u i kao nepodnosiv te re t za p riv re ­ du, tra žeć i od v lasti da se sloboda sindikalnog o rg a n iz ira n ja i prav o š tra jk a onem ogući. Cen­ tra ln e v lasti banovine i sresk a načelstva izla­ zili su im u su s re t pro g o n im a sindikalnih fu n k c io n a ra , ra sp u šta n je m sin d ik aln ih po d ru ž­ n ica i to le rira n je m m asovnog o tp u šta n ja orga­ n iz ira n ih ra d n ik a . Do 1934. godine ta rifn a i štra jk a š k a p o litik a bila je otež an a općim poli­ tič k im s ta n je m , d ik ta tu ro m , u kojoj n ije bilo slo bode o rg a n iz ira n ja , zbora, dogovora i slobo­ de šta m p e. R ez u ltati š tra jk o v a koji su se vodili p ro tiv iz ra b ljiv a n ja bili su m inim alni, je r p o litik a vlad aju ć eg režim a n ije išla za tim d a se podiže k u povna snaga ra dničke klase. P o sto ja n je velikog b ro ja sin d ik aln ih organi­ z acija raz lič ito g id ejn o g pra v ca m eđu d rv o d je lsk im ra d n ic im a tra ži novu ta rifn u i š tra j­ k a šk u p o litik u : ak c ijsk o jed in stv o s radnicim a svih p ra v a c a , v o đ enje tarifn ih p o k re ta u isto v rije m e i u svim m je stim a . To je p ita n je po­ seb n o z n a č a jn o p rilik o m štra jk o v a šum skih i p ila n sk ih ra d n ik a . P oslodavci su n a svojoj k o n fere n ciji, k o ju su o d ržali u isto vrijem e k a d a se o d ržavao i kongres, d o nijeli je d in stv e­ n u o d lu k u k a k o d a se o d u p ru p ritisk u orga­ n iz ira n ih ra d n ik a kao i m je re za sp rečavanje štra jk o v a . K o n g res je stav io u d u ž n o st Saveznoj u p ra ­ vi, p o d ru ž n ič k im u p ra v a m a i član stv u d a p o ­ vede a k ciju , za je d n o s o sta lim kla sn im sindi­ kaln im o rg an iza cijam a, za p u n u slobodu zbo­

143

Š u m sk i ra d n ic i p ro le te ri im a ju velike p o teš­ ra i dogovora, za p u n u slo b o d u s in d ik a ln e ak c i­ koće s p o lu p ro le te rim a k o ji dolaze sa sela kao je, /.a p lan sk u p rip re m u svih ta rifn ih p o k re ta k o n k u re n c ija , je r su zn a tn o je ftin ija ra d n a rad! s k ra ć e n ja ra d n o g v re m e n a i p o d iz a n ja nadnica, k o o rd in a c iju svih z a in te re s ira n ih k la s­ snaga. I s to ta k o d o trz av ica d o lazi i u s to la r­ n ih ra d n ič k ih o rg an izacija, s tv a ra n je in ic ija tiv ­ skoj stru c i, izm eđu g ra d sk ih ra d n ik a i on ih n ih o d b o ra u p o je d in im p o d u z e ć im a i p riv re d ­ k o ji dolaze iz p ro v in c ije i n u d e sv o ju ra d n u sn ag u b u d z ašto . S to la ra im a u v ije k , i u p u n o j nim g ran am a. K on g res se iz ja sn io za p la n s k o pro u č a v a n je i sa k u p lja n je p o d a ta k a o n a m je ­ g ra đ ev in sk o j sezoni, o k o 30 do 40 p o sto ne za­ po sle n ih . Z bog ta k o velikog b ro ja n ez ap oslenih ra m a k a p ita listič k e klase i n je n ih o rg a n iz a c ija , ra d n ik a sin d ik a ln e a k c ije n e m a ju p u n u sp jeh . o sobito u d rv n o j in d u striji, o s ta n ju trž iš ta , R a d n ic i k o ji u godini d a n a ra d e č e tiri do še st rokovim a d obave i re z e rv a m a g otove ro b e. m jese ci s tje č u p ra v o n a n e za p o sle n ič k u pom oć. T a rifn a p o litik a m o ra p o laziti o d z a h tje v a za M eđutim , d ok se o b avi sav a d m in istra tiv n i p u t skrać iv a n je m ra d n o g v re m e n a uz is te p laće, p o tre b a n za tu pom oć, n e z a p o slen i su se po­ p ro tiv o tp u š ta n ja ra d n ik a , p ro tiv p o g o rš a n ja ra d n ičk o g a z a štitn o g z a k o n o d av stv a, za p u n u i nov n o p r iv re m e n o z ap o slili ili se m o r a ju p re se ­ tra jn u po m o ć n e z ap o slen im r a d n ic im a u v isini liti u d ru g o m je sto tra že ći ra d . N iz a k c ija i egzisten cijsk o g m in im u m a , za iz je d n a č e n je p la ­ in te rv e n c ija d a neza p o slen e ra d n ik e p o m ognu ća ženam a i m la d im ra d n ic im a s p laćo m o d ra s ­ g ra d sk e o pćine, b u rz e r a d a i b a n sk e u p rav e , o sta le su bez re z u lta ta . S to g a sin d ik a ti n a tom lih ra d n ik a p o n ačelu : za je d n a k i r a d je d n a k a p o lju tre b a d a vode jo š veće ak c ije, je r je plaća, za z a š titu m la d e ra d n e sn ag e p ro tiv p re k o m je rn o g iz ra b ljiv a n ja . N a k r a ju r a s p r a ­ n e za p o sle n o st p o sta la s ta ln a p o jav a . P o re d isti­ ve o ta rifn o j i š tra jk a š k o j p o litic i S aveza k o n ­ c a n ja z a h tje v a za sn iž e n je m ra d n o g vrem en a , gres je p re p o ru č io d a se S avez tr e b a b o riti s in d ik a ti m o ra ju d a se n a jo z b iljn ije b o re p ro ­ d a se p re d v iđ e n a zak o n sk a z a š tita ra d n ik a u tiv z a p o šlja v a n ja m lad e ra d n e sna g e k o ja ra d i cjelini p rim je n ju je , d a se z a b ra n i sv ak i p re ­ 12 do 16 sa ti dnevno. P ro tiv p re k o m je rn e e k s­ kovrem en i r a d d o k god im a n e z a p o slen ih , da p lo a ta c ije m la d ih r a d n ik a s in d ik a ti su u p ra v o se m ak sim a ln o ra d n o v rije m e s k r a ti n a 40 n e m o ć n i, je r n a d le žn e v la sti sve tu ž b e r a d ­ sati tjed n o . n ič k ih o rg a n iz a c ija b a c a ju u koš. S in d ik a ti n e m a ju p ra v a d a v ode b ilo k a k v e p o se b n e K ongres je u tv rd io d a p o slo d av ci o tv o re n o gaze z a štitn o z ak o n o d av stv o , n e iz v rša v a ju i a k c ije za n a u č n ik e j e r se o n i n e s m a tra ju ra d n ic im a . K o n g res je , p o re d o sta lih za h tje v a ne p rov o d e n jegove o d re d b e , a n a d le ž n e v la sti to to le rira ju . R a d n ič k a k la sa n e m a sv o je p o li­ 0 su z b ija n ju n ez ap o slen o sti, tra ž io d a se za­ b ra n i z a p o šlja v a n ja d jec e isp o d 14 g o d in a i da tičke p re d sta v n ik e u p a rla m e n tu g d je b i m ogla se p ro v e d e še s to s a tn i ra d n i d a n za ra d n ik e n a d zira ti i k ritiz ira ti ra d re ž im a u vezi s isp o d 18 g o dina. D ok se n e d o n ese z a k o n o p rim je n o m so cijaln o -p o litičk o g z a k o n o d av stv a. o sig u ra n ju n ez ap o slen ih , b rig u o n jim a tre b a Stoga to m o ra ju ra d iti s in d ik a ln e o rg a n iz a c ije . d a p re u z m u općin e, b a n o v in e i drž av a . D a se K ongres je is ta k a o d a su u tro š e n i m iliju n i rad n ičk o g novca u p o d iz a n je s a n a to rija , o k ru ž ­ sta v i izvan snag e N a re d b a o z b rin ja v a n ju n e­ z ap o sle n ih ra d n ik a o d 15. p ro sin c a 1935, k o ja n ih ure d a , lje č ilišta i o b d a n iš ta , a ip a k se u o n e m o g u ć u je velik o m b r o ju ra d n ik a d a d o đ u n jim a n e liječi ra d n ič k a k la s a neg o p riv a tn i d o n e zap o slen ičk e po m o ći, te d a se p o sre d o ­ p a cijen ti. N em oguće je r a d n ič k o o s ig u ra n je va n je ra d a p re k o sin d ik a ln ih o rg a n iz a c ija , što u ra v n o te ž iti do k p o s to je n isk e n a d n ic e , a u je p re d v iđ e n o k o lek tiv n im ug o v o rim a , u cije ­ rad io n ic a m a ne p o s to ji h ig ije n sk a z a š tita i d o k su ra d n ic i p ris ilje n i d a s ta n u ju p o p o d ru m i­ lo sti pro v o d i. m a, u tije sn im i m alim sta n o v im a . K o n g re s je K o n g res je ra s p ra v lja o i o z n a č e n ju ra d n ič ­ istak ao d a tre b a stv o riti u v je te d a se ra d n ic i ke šta m p e za a g ita c ijsk i r a d m e đ u rad n icim a , ne ra zb o ljev aju . O ko 200.000 n e z a p o sle n ih r a d ­ te p rih v a tio R a d n ik za svoj lis t i d o n io o d lu k u nika koji n ik a k o ne m o g u d o b iti p o sao , a n iti d a se o s n u ju o d b o ri za ra sp a č a v a n je ra d n ič k e pom oć od d ržave, n a s to je d a is k o ris te so c ija l­ šta m p e , k o ji će, o sim toga, o sig u ra v ati da no o sig u ran je. Zaito je p o tre b n o stv o riti o sig u ­ ra d n ic i u n je m u p išu i s u ra đ u ju . N ap o m e n u to ra n je u nezap o slen o sti. O z a k o n je n u p o m o ć o d je ev e n tu a ln o p o k re ta n je D rvodjelca. P o red 20 tje d a n a rad n ic i n e m o g u d o b iti, j e r t o o visi R a d n ik a k o n g res je tra ž io o d sv o jih p o d ru ž n ic a o sam ovolji činovničkog a p a r a ta u b u rz a m a 1 se k c ija d a ra sp a č a v a ju i S lo b o d n u rije č kao rad a . K ad ra d n ič k e sin d ik a ln e o rg a n iz a c ije tu ­ i d ru g u ra d n ič k u š ta m p u i lite ra tu ru . Svi do­ že poslodavce ra d i k rš e n ja zak o n o m u tv rđ e ­ p isi za š ta m p u k o ji se o d n o se n a u n u tra š n je noga ra d n o g v rem en a, n ad ležn i o rg a n i ove stv a ri iz S aveza m ogu b iti p u b lic ira n i sam o sam o blago o p o m in ju ili k a ž n ja v a ju sa 50 d in a ­ a k o im a ju o d o b re n je savezne ili p o d ru ž n ič k e ra globe. u p rave.

144

U r e fe ra tu i d isk u siji k o n s ta tira lo se da Savez d n jeg o v e o rg a n iz a c ije n isu p o k la n ja li do v o ljn o p a ž n je k u ltu m o -p ro sv je tn o m rad u . T am o g d je je Savez u sp io d a o rg a n iz ira ra d ­ n ik e i g d je s u p o stig n u ti z n a tn i u sp je s i na ek o n o m sk o m p o lju , n a k o n sta n o v ita b i v rem e­ n a p o d ru ž n ic a to lik o o sla b ila d a je b ila n esp o ­ so b n a d a vodi b o rb u za in te re s e sv o jih čla­ nova. T o zn a č i d a je n u ž a n d u g o tra ja n ra d n a p o d iz a n ju k la sn e sv ije s ti ra d n ik a . Ako se a n a liz ira ra d ina k u ltu rn o -p ro sv je tn o m p o lju , v id je t će se d a s e n a dn ev n i re d g o d išn jih sk u p š tin a n e p o s ta v lja p ita n je p ro s v je tn o g ra ­ da, p a č a k n i n a k o n g re s im a S aveza d rv o d je l­ sk ih ra d n ik a . T a k a v n e h a j n a p o lju idejno-p ro sv je tn o g r a d a lju to se o sv eću je, j e r ko d p rv e n a v a le n a s te č e n e te k o v in e ra d n ic i ne p r u ž a ju o tp o r k a k a v b i k la sn o sv je sn i ra d n ic i tre b a li d a p ru ž e . K o n g res je u k a z a o n a to da tr e b a o s p o s o b iti b a re m n a jn u ž n iji b ro j sin d i­ k a ln ih fu n k c io n a ra u p o d ru ž n ic a m a , ra d i n ji­ h ova o s a m o s ta lje n ja u r a d u i p r e tv a r a n ja sin ­ d ik a ln ih p o d ru ž n ic a n e sa m o u e k o n o m sk a već i u k u ltu r n a s re d iš ta , k o ja će r a d n ik e d rž a ti n a o k u p u i k a d n is u n e p o s re d n o vezani u z ta rifn e i š tra jk a š k e a k c ije . K o n g res je d o n io o d lu k u d a se o d m a h p r is tu p i iz ra d i p la ­ n a i p r o g r a m a a k c ija o s p o s o b lja v a n ja sin d ik a l­ n ih fu n k c io n a ra p o s re d s tv o m te č a je v a iz do­ m en e s in d ik a ln o g r a d a i o p ćeg o b ra z o v a n ja š iro k ih m a s a d rv o d je ls k ih ra d n ik a k ro z p re d a ­ v a n ja i o s n iv a n je m k u ltu m o - p r o s v je tn ih d r u š ­ tava. S to se tič e je d in s tv a Sav eza d rv o d je ls k ih ra d n ik a , k o jih j e u U R SS-u b ilo č e tiri, k o n ­ g re s je p o š a o o d sta v a d a su te r ito r ija ln e i p o litič k e p r ilik e u d rž a v i p o g o d o v ale ta k v u n e z d ra v u ra z v o ju . P o s lije p rv o g a sv je tsk o g r a ta b ilo je p o k u š a ja d a se s tv o ri je d in s tv e n savez, ali je O b z n a n o m i Z a k o n o m o z a š titi d ržave, te p o litič k im ra s c je p o m i o d b ija n je m Saveza d rv o d je ls k ih ra d n ik a B o sn e i H erc e g o v in e to onem o g u ć e n o . U S a ra je v u n is u o z b iljn o sh v a ­ tili s v r h u to g je d in s tv a n i k a d a je u Z a g reb u 1930. fo r m ir a n a U n ija č ije je s je d iš te b ilo u S a ra je v u . M e đ u tim , 1935, te k k a d su savezi sa sje d ište m u Z a g re b u i B e o g ra d u p o n o v n o o sn o ­ vali U n iju Sav eza d rv o d je lsk ih r a d n ik a , stv a ri su se iz m ije n ile p a se u svim k r a je v im a razvila te ž n ja k a je d in s tv u . U n ija tr e b a d a se zasn iv a n a fe d e ra tiv n o m n a č e lu , d a p o s to je z a je d n ič k i fondov i, d a se v ode z a je d n ič k e b o rb e i d a se m eđ u so b n o p o tp o m a ž u . K a d a u je d in je n i savez b u d e im a o b a r 15.000 č lan o v a p o slo d a v c i će ga re s p e k tira ti. D eleg at iz O s ije k a S tje p a n Ja n e ista k a o je u sv o jo j d is k u s iji p o tr e b u za je d in ­ s tv e n im ru k o v o d stv o m . R a d n ic i d rv o d je lc i su p o d ije lje n i. K riv ic a z a to leži n a p o je d in im fu n k c io n a rim a p o k ra jin s k ih saveza. N eo p h o d ­ n o je p r ih v a titi n a č e lo — je d n o p o d u zeće je d a n 10

savez. Sam o ta d a će klasni sindikat drvodje­ laca b iti u sta n ju da vodi klasnu a ne esnafs k u bo rb u . A ndrija 2 a ja re k ao je da kod d ru ­ gova u Bosni p ostoji želja za pokrajiniziranjem . P itan je sjed išta novog saveza je isto tako teško p itan je. Savez u H rvatskoj i Slavoniji djeluje u s re d ištu d rvne in d u strije . Velika drvna po­ duzeća nalaze se u Bosni i Hercegovini. Uje­ d in je n i savez ne m ože se osnivati na esnafskoj bazi, već n a in d u strijsk o j, pa u tom slučaju i njegova c en tra la tre b a da bude tam o gdje se nalaze glavni in d u strijsk i reviri. Za tu a k c iju tre b a p rid o b iti ORS koji sačinjavaju većim dijelom baš drvodjelski radnici dok d ru g ih s tru k a im a vrlo m alo. ORS odbija to je d in stv o je r d a bi to značilo njegovo uki­ d anje. U d isk u siji n a kongresu, pored već iznesenog, Ivan N asić iz V irovitice osvrnuo se na slabu vezu izm eđu podružnica i centrale. Pis­ m ene veze su labave. B udući da na terenu n e m a d o v oljno o sp o sobljenih kadrova Savez ih tre b a p o m a g ati u p u tstv im a i re fera tim a koje tre b a d a ša lju p o d ružničkim upravam a. U V irovitici pod ru žn ica im a knjižnicu koja je vrlo d o b ra i d o b ro radi. N edostatak funkcio­ n a ra razlog je i u neodgovarajućem b ro ju člano­ va u odn o su na b ro j zaposlenih radnika. Ivan O rlović, delegat iz S rem ske M itrovice govorio je o po tešk o ć am a p ri osn iv an ju podružnice k o ja im a 160 sta ln ih članova (na 500 zaposle­ n ih rad n ik a ). U poduzeću »Borota« poslije is k lju č e n ja ra d n ik a i rad n ičk ih povjerenika vodio se š tr a jk koji je tra ja o šest tjedana. Da su š tra jk a š i izdržali još 14 dana pobijedili bi. U »P aropili nitro šp e r« , gdje je zaposleno ok o 300 ra d n ik a, radnici su p o slije pokreta d obili povišice od četiri, osam i 10 dinara d nevno. P ro sv je tn im radom podružnica se sla­ bo bavila. T raži d a Savez izdaje svoje novine. M a rija O rač iz Zvečeva prigovara lošim i k ra tk im o dgovorim a c en trale n a u p ite radnika, ta k o d a se n em a rad n ic im a što pročitati. T raži d a savezna u p ra v a šalje op širn ija uputstva. U po d ru žn ici je o rganizirano 57 radnika, a im a velik b ro j sim patizera. S tje p an B iljan iz S u šak a p ro č ita o je iz v je štaj o rad u svoje pod­ ružnice. S tje p a n M ajetić iz Pakraca iznosi da je p o d ru žn ica osnovana 1. p ro sinca 1933. sa o ko 50 članova. Poslije u spjelog š tr a jk a kod »Slaveksa« pod ru ž n ic a b ro ji 327 organiziranih članova. Alija H otić, delegat iz G arjevice, go­ vorio je o razvoju p o d ružnice ko ja je pod stal­ n im p ritisk o m poslodavaca i HRS-a. Protiv p od ru ž n ic e G arjevice nah u šk a o je HRS 200 ra d n ik a n a svoje drugove tak o da su bili p risilje n i n a fizički o tp o r. K ada im n am je re n isu u sp jele, p o k u ša o je H RS da svim p rip a d ­ nic im a p o d ružnice zab ra n i p ristu p u selo. No i p o re d fizičke p risile , H RS n ije uspio prisiliti

145

iz S ubotice. U N ad z o rn i o d b o r iz ab ran i su: radnik e da se u n jega učlane. P ored svega A lbin Benić, D rago S im u n čić iz Z ag reb a i toga SDRJ je sklopio ko lek tiv n i u govor k oji S ta n k o M ajn arić iz D elnica .136 bra n i rad n ik e, a p o š tu je ga i šu m sk a u p rav a. Ante V ukašić, delegat iz Sp lita, iznosi d a im podružnice p ro p a d a ju u slije d m alo g b ro ja fu n k ­ BROJNO STANJE PODRUŽNICA SAVEZA DRVODJELSKIH RADNIKA I BROJ AKTIVNIH cionara. F ra n jo P acadi iz S lavonskog B ro d a ČLANOVA U 1937. GODINI govorio je o p o te šk o ć a m a o rg a n iz ira n ja d rvo­ d jelskih ra d n ik a k o jih u S lav o n sk o m B ro d u Člano­ va V rsta poduzeća im a 800. Predlaže d a se p rih v a ti izv ještaj sa ­ vezne u p rav e a rad ocijen i k ao d o b a r, j e r se 1907. Zagreb 378 stolarsko-tapetarsko za č etiri godine u sp je lo osn o v ati 50 p o d ru ž ­ Indija 1907. 41 stolarsko-tapetarsko 1931. 45 stolarsko-tapetarsko nica. G ovorio je jo š Dane S arić iz N ove G ra ­ Karlovac 1932. Osijek 155 stolarsko-tapetarsko diške o o štro j b o rb i s H RS-om za v rije m e 1932. Sisak 66 stolarsko-tapetarsko sk la p a n ja k olektivnog u govora s tv o rn ico m 1933. Križevci 27 stolarsko-tapetarsko »J. K ru ljac i sinovi«. S tje p a n Ja n e iz O sijek a 1933. Subotica 101 stolarsko-tapeta rsko Nova G radiška 1933. 86 stolarsko-tapetarsko naglasio je da se Savez izvukao iz e sn afsk e Vukovar 1933. 17 stolarsko-tapetarsko čahure i svoju ak tiv n o st p re n io n a o rg an iza­ SI. Brod 1933. 66 stolarskopilanska ciju ra d n ik a ko jih n ik ad a u o rg a n iz a c iji n ije Pakrac 1933. 334 pilana bilo — na šu m sk e rad n ik e. Savez je vodio Bjelovar 1934. 5 stolarska Varaždin 1934. ispravn u p o litik u p ro d ira n ja u in d u s trijs k a 8 stolarska 50 šum sko Novo Zvećevo 1934. poduzeća. S tje p a n S alam on, iznosi d a je u — piiansko 1934. 1936. godini bio 138 d an a na p u tu , da je Savez Mrkopalj 1934. 6 stolarsko Virovitica prim io 1.223 dopisa, a poslao je 1.094 i isp u n io Delnice 1934. 74 piiansko 7.953 članske knjižice. — šum sko 1935. Crni Lug — šum sko 1935. Na k ongresu se p rilik o m d is k u s ije o rezo­ Vrata — šum sko Jablanac 1935. luciji o n ezaposlenosti razvila živa ra s p ra v a o Mikloš tom e treb a li ra d n icim a koji dolaze sa sela, G arjevica 1935. 78 šum sko kojim a nije n eo p h o d n o da rad e i o d u z im a ju Som bor 1935. 19 stolarsko Sr. Mitrovica 1935. 169 stolarsko-pilansko k ruh on im a koji su ovisni je d in o o to m ra d u Ćeralije 1935. — šum sko zakonom z a b ra n iti n a ja m n i rad. K ongres je B astaji 1935 — šum sko istakao da bi to sh v aćan je bilo n eisp ra v n o i Ravna Gora 1936. 17 šum sko opasno je r bi se stv o rio ja z izm eđu ra d n ik a Varaždinski Drcnovac 1936. 17 šum sko i seljaka. Seljaci dolaze na ra d u in d u s triju Sunger — piiansko zbog b ijed e k o ja ih goni sa sela. Im a vrlo Srp. Moravice 1936. — piiansko mali broj i tak v ih k o jim a to n ije n a su šn a 37 šum sko potreba. Seljačk o g o sp o d arstv o o p te re ć e n o je — šumsko SI. Drenovac 1936. — šum sko velikim porezim a, k am atam a, d ugovim a, zele1936 101 šum sko našim a, pa dolazi pod u d a r ili d ržavnog p o re z ­ Viljevo Sun ja 1936. — šum sko nika ili k a p ita listič k e ban k e i ta k o p ro p a d a . Split 1937. 92 stolarsko Prem a tom e k ongres je ista k a o p o tre b u da Sušak 1936. 247 tvor. šperploča Drežnica se ze m ljo ra d n ik u p o b o ljša život, d a se pro v ed e 1936. Koprivnica 1936. 8 9tolarsko razdioba vlastelin sk ih d o b a ra i velep o sjed a, Begovo razvije zad ru g arstv o . U sprkos je ftin o j ra d n o j Razdolje 1936 — piiansko snazi, selo ne m ože da k o n k u rira ra c io n aln o j Vinkovci 1936. 11 stolarsko Vojni Tuk zem ljorad n ičk o j p ro izv o d n ji d ru g ih država. 1936. 47 šum sko Donji Miiholjac 1937. — tovaraši Cilj je radn ičk o g p o k re ta d a se selo poveže s Donja Lendava 1937. 93 piiansko njim i da z a jed n ičk im sn ag am a p o b o ljša ju Šibenik 1937. 8 stolarsko život rad n o g naro d a. Sid 1937. — stolarsko I o pov išen ju č la n arin e, p ra v iln ic im a i p o t­ Dubrovnik 1937. — stolarsko Makarska 1937. 9 stolarsko poram a razvila se živa d isk u sija . Velik b ro j Okučani 1935. 47 pilansko-šumsko delegata izjasnio se p ro tiv p o v iše n ja č la n arin e. Buđ 1938. 26 šum sko N akon d isk u sije za p rije d lo g C e n tra ln e u p ra ­ Bribir 1938. — piiansko Vojnić ve bila su 34 glasa, p ro tiv sed am glasova, a 79 piiansko 1938. Caprag 1938. jed a n se delegat usteg ao od g lasan ja. 47 piiansko Novoselec U Saveznu u p ra v u kong res je iz ab rao F ra ­ Križ 63 piiansko n ju K rsnika, T om u M aurovića, S tje p a n a Šalam ona, V inka Stibla, G a rijela S tre b la , M ilana Vnuka, A ndriju ž a ju , svi iz Z agreba, S tje p a n a Janca iz O sijeka, S tevu C u tu rilu iz G arjevice D anu Sarića iz Nove G rad išk e i Ištv a n a F utoa

146

■“ Isto, 23. IV, 14. V, 4. VI 1937; Radničke novme, Beograd, 11. VI 1937; Arhiv sindikata Ju­ goslavije, k-091/V; Zapisnik kongresa SDRJ, odr­ žanog 30. V 1937. u Zagrebu.

Izbori radničkih povjerenika i skupštinska aktivnost 17. lip n ja 1937. o d rž a n a je u Z a g reb u štin a k o jo j je p ris u s tv o v a lo više o d 400 sto­ la rsk ih ra d n ik a . S k u p š tin i je p re d sje d a v a o Tom o M aurović. Iz v je šta j ta rifn e k o m isije s p rv ih p re g o v o ra s p o slo d a v c im a p o d n io je A n d rija Ž aja. Poslo d av ci su izjavili d a će se d rž a ti p o sto je ć e n a re d b e k o ja im o m o g u ću je 10 s a tn i ra d n i d a n i d a će b r a n iti tu svoju tek o v in u , te d a n a p re g o v o re d olaze v ezanih ru k u j e r n iš ta n e m o g u o b e ć a ti bez p ris ta n k a član o v a svog u d ru ž e n ja . N a sk u p štin i se k r i­ tiz ira o H R S — s e k c ija s to la ra k o ja izbjegava je d in stv e n u a k c iju u vezi s p o v išico m n a d n ic a s to la rs k ih r a d n ik a . I id u ć a s k u p š tin a s to la r ­ s k ih ra d n ik a u Z ag re b u , o d rž a n a p o č e tk o m s rp n ja 1937, p o k a z a la je velik in te re s ra d n ik a za iz v je šta j ta rifn e k o m isije k o ji je i ovog p u ta p o d n io A n d rija 2 a ja . U p re g o v o rim a su se po slo d a v c i sta ln o poziv ali n a u g o v o rn e p la ­ će s to la rs k ih ra d n ik a u B e o g ra d u i L ju b lja n i k o je su n iže o d z a g re b a č k ih . N a s k u p š tin i je govorilo 12 ra d n ik a . O ni su tra ž ili o sm o sa tn o ra d n o v rije m e i p o v iše n je p la ć a p o svim k a te ­ g o rija m a za d in a r p o s a tu . 4. s v ib n ja o d rž a li su sv o ju g o d iš n ju s k u p š tin u član o v i p o d ru ž ­ nice S av eza d r v o d je ls k ih ra d n ik a u O k u čan im a. N a sk u p š tin i je , u im e sav ezn e u p ra v e , p r is u s ­ tvovao A n d rija Ž a ja . S k u p š tin a je r a s p ra v lja la 0 m in im a ln im n a d n ic a m a , o ra z n im n a c io n a l­ nim i fa š is tič k im ra d n ič k im o rg a n iz a c ija m a , kao i o n u ž n o s ti b o rb e za a k c ijs k o i o rg a n i­ za cijsk o je d in s tv o sv ih d rv o d je ls k ih r a d n ik a . Potešk o ć e u r a d u p o d ru ž n ic e b ile su velike zbog z a s to ja r a d a n a p ila n i. U S la v o n sk o m B ro d u o d rž a n je 29. kolo v o ­ za 1937. s a s ta n a k d rv o d je ls k ih ra d n ik a . N a sa ­ sta n k u su g o v o rili Iv a n F a je rb a h , G re ta K avaj 1 F r a n jo P ac a d i. N a s a s ta n k u su b ili ra d n ic i pilane »Slavonije« i p ila n e »Slaveksa« k a o i ra d n ic i s to la r s k ih r a d io n ic a , z a tim članovi HRS-a, k o ji s u se m o g li u v je r iti u o b je k tiv ­ no st k r itik e č la n o v a U R S SJ-a p r e m a v o d stv u HRS-a.

k a p re ša o je u H RS. Najveći dio je ost j v je ra n svojoj klasnoj organizaciji. Na skup­ štin i je savezni delegat S tje p an Jane iznio sk razloge up­ osn iv an ja HRS-a kao i to da radnici m ogu b iti d o bri H rvati iako su članovi klas­ nih o rg anizacija, je r se u n jim a bore ne sam o n a ekonom skom p olju već i za slobodu i bolji život n a ro d a. U Z agrebu je pred sudom 22. studenoga 1937. izrečena p re su d a štra jk a šim a koji su bra n ili ulaz H RS-ovim štra jk o lo m cim a i Mačekovoj z aštiti u poduzeću u kojim a se 1936. godine vodio š tra jk . S ud je osudio osam š tra j­ kaša, a devet je oslobodio. N eki od prem la­ će n ih š tra jk o lo m a c a H RS-ovaca i poslodavci o d u sta li su o d krivičnog progona. U tv o rnici č etak a »Siva« u O sijeku položaj se rad n ik a , sk la p an jem kolektivnog ugovora HRS-a, pogoršao. A kordne oijene snižene su o d 3,5 n a 1,5 d in a ra i od 12 na devet dinara. N a za je d n ič k i sazvanoj sku p štin i, prilikom do­ n o še n ja novoga kolektivnog ugovora sakupili su se ra d n ic i cijele tvornice. V odstvo HRS-a je od b ilo z aje d n ičk i kolektivni ugovor, tako da se je d v a u sp io sačuvati sta ri koji se kršio. IJ tv o rn ici se svakodnevno n a p a d a ju izvojevane te k ovine k oje ra d n ičk i povjerenici nisu spo­ so bni d a o b ra n e . S o lid arn o st poslodavaca i HRS-a su p ro tsta v lje n a je radničkom jedinstvu. U p ro sin c u 1937. održali su godišnju skup­ štin u d rv o d jelsk i rad n ici podružnice SDRJ u S p litu . P rihvaćeni su ta jn ičk i i blagajnički iz­ v je š ta ji te je ista k n u to d a se rad podružnice o d v ija o uz m nogo p o teškoća, iako su rijetke o rg an iza cije u državi k oje su izborile 45-salno ra d n o v rije m e i k oje ugovorno sta n je provode u p o tp u n o sti u život. U novu su u p ra v u ušli: p re d s je d n ik P e ta r Cecić, p o tp re d sje d n ik Dino N inčević, ta jn ic i A rm ando P a parela i Josip P eračić, blag a jn ici Jo sip D uplančić i Ivo Krstulović i d ru g i. U novu su u p ra v u ušli, pored sto la ra , i ta p e ta ri i bačvari.

In d u s trija lc i p ila n a u K arlovcu, da bi se o slo b o d ili obaveze k o je p ro istje ču iz kolek­ tiv n o g ug o v o ra p rip re m a li su a k cije koje bi dovele do p o g o rša n ja ra d n ih i plaćevnih uvje­ 10. lis to p a d a 1937. o d rž a li su s k u p š tin uta. T ako je T v ornica p a rk e ta o tk az ala svim ra d n ic i z a p o sle n i k o d »N ašičke« u D o n jem ra d n ic im a posa o izuzev o nim a u o d je ljen ju V iljevu. N a n jo j se d stak lo d a su ra d n ic i je ­ vune. Isto v re m e n o , i »Našička« nep rek id n o širi din stv e n i te d a s u svi o rg a n iz ira n i u Savezu vijesti o p o tp u n o m o b u sta v lja n ju ra d a i o tp u ­ d r v o d je ls k ih ra d n ik a p o s re d s tv o m k o je g su š ta n ju ra d n ik a kak o bi z aplašila rad n ik e i on e m o g u ć ila n jih o v org an iziran i o tp o r. Zahva­ dva p u ta p o v ećali sv o je p la ć e . To n ije išlo lju ju ć i u p o rn o m r a d u pod ru ž n ic e u Karlovcu, u r a č u n p o s lo d a v c u i g o sp o d i iz D o n jeg Mip ila n sk i in d u strija lc i n isu u sp je li u svojim h o ljc a p a s u p o d u z e li sve m je r e d a se ra d n ic i n a k a n a m a , p a je sve veći b ro j ra d n ik a koji po d ije le f o r m ir a n je m H R S-a. Z ap o č e la je o š tr a b o rb a p ro tiv p o d ru ž n ic e d rv o d je la c a uz k le­ se v ra ć a ju u Savez d rv o d jelsk ih radnika. vete d a je k la s n i ra d n ič k i p o k r e t p r o tiv o p ­ ćega h rv a ts k o g p o k r e ta . S a m o m a li d io r a d n i­ 10*

Iz ra z ito loš sm je šta j r a d n ik a u šum skim b a ra k a m a u K u tje v ač k o j R ijeci, slabo p laćen 147

ak o rd n i rad, o p a sn o st o d p o v re d a n a ra d u , šikaniran je, m agazini s lošom h ra n o m , v a ra n je na K -b atu ri, izbacivanje s p o sla b ez otk aza, loša zd rav stv en a služba, sve je to tje ra lo šu m ­ ske rad n ik e da se o rg a n iz ira ju u Savez d rv o ­ djelsk ih ra d n ik a , k o ji s u v lasti z a b ran ile. R ad ­ nici su nak o n toga p re šli u H R S i u n je m u postavili p o slodavcu zah tje v e za povišicom nad n ic a .'” U O sijeku su 8. sije č n ja 1938. bili rasp isa n i izbori za ra d n ič k e p o v jeren ik e u tv o rn ici šibica »Drava«, u tvorn ici č e ta k a »Siva«, te u tv o r­ nici p o k u ćstv a »J. Božić«. P o d ru žn ica SD R J ponudila je HRS-u d a se n a izb o re izađe sa zajedničkom listom , što H RS n ije p rih v a tio . U tvornici šibica vodila se b o rb a izm eđu k la s­ ne liste podru žn ice SD RJ i liste u p ra v e p o d u ­ zeća, a u tvornici »Siva« izm eđu liste p o d ru ž ­ nice SDRJ i HRS-a. Poslodavac je u tv o rn ici šibica, p re k o svojih ek sp o n e n a ta , vodio a g ita ­ ciju m eđ u ra d n icim a p ro tiv o rg a n iz a c ije d rv o ­ d jelaca, sm a tra ju ć i da su dovo ljn i ra d n ič k i povjerenici koji će z a s tu p a ti in te re se r a d n ik a pred poduzećem . N akon što je In sp e k c ija ra d a u O sijeku dva p u ta p o n ištila izbore 1937. go­ dine, u sp jela je lista u p ra v e p o d u zeća da dobije tri m an d ata, a tr i p o d ru ž n ic a SD R J. U tvornici če ta k a »Siva« 1938. je g odine prvi put, po red H R S o v e liste, ista k n u ta i lista klasne organizacije SD R J k o ja u g lavnom o rg a ­ nizira stru č n e rad n ik e. B roj d a n ih g lasova u tvornici šibica »Drava« za listu p o d ru ž n ic e SDRJ povećao se. Iz a b ra n a su č e tiri p o v je re ­ nika, a dva n a listi p oduzeća. T aj se re z u lta t sm a tra o p riličn o lošim j e r je p o d ru ž n ic a sk lo ­ pila kolektivni ugovor, p a se ra č u n a lo d a će svi povjerenici b iti izab ran i s liste o rg a n iz a ­ cije. Ovako se o tv o rila m ogu ćn o st poslo d av cu da posred stv o m svo jih p o v je re n ik a i d a lje om ota rad podružnice i ra z b ija slogu ra d n ik a . U tvornici »Siva« rad n ici su p rije d v ije g odine odlučili stu p iti u SD RJ, m e đ u tim ih je H R S uz pom oć poslodavca p riveo svojoj o rg a n iz a ­ ciji. Zbog š tra jk a i so lid a rn o sti ra d n ik a H R S je sklopio kolektivni ugovor, ali su ra d n ici njim e bili nezadovoljni. P o n u đ en o a k c ijsk o jedinstvo, prilik o m obnove k o lek tiv n o g ugo­ vora i izbora ra d n ič k ih p o v je re n ik a , H R S jc odbio. Zbog toga je p rilik o m izb o ra za ra d ­ ničke povjeren ik e glasalo sam o 50 p o s to r a d ­ nika. Od šest po v jeren ik a, č e tiri je do b io HRS, a d va p o d ru žn ica SD R J. P o d ru ž n ic a je bila tim e zadovoljna je r će p o sre d stv o m svo ja dva povjeren ik a im ati šire m ogu ćn o sti ra d a .

“ • v " ' 1 5 V U I- 3- ‘ ">•

148

U tv o rn ic i p o k u ćstv a »J. Božić« svi s u rad n ic i bili o rg a n iz ira n i u SD R J, p a su i svi po v jere­ n ici iz a b ra n i s njegove liste.11* U N ovoj G rad išk i, u tv o rn ic i »K ru lja c i sinovi« r a d n ič k i su p o v je re n ic i iza b ran i 15. s ije č n ja 1938. D o 1937. go d in e ra d n ič k i s u se p o v jere n ic i b ira li isk lju čiv o s liste SD R J. God. 1937. H R S je p o stav io sv o ju listu i, glasovi­ m a ra d n ik a sa sela, u sp io je d o b iti većinu. Iz b o re je vodio p o d p a ro lo m »Tko g lasa za H R S, g lasa za slo b o d n u H rv a tsk u « . H R S je d o b io 199 glasova i sed a m p o v je re n ik a , a p o ­ d r u ž n ic a S D R J 115 g lasova i č e tiri po v jere n ik a . H rv a tsk i list u O sije k u i d ru g i listovi u Za­ g re b u p isali su d a je URSS u G ra d išk i p r o ­ pao. Ia k o je SD R J im ao sam o č e tiri p o v je re ­ n ik a n jih o v a p o d ru ž n ic a je u s p je la p ro d u ž iti k o lek tiv n i u g o v o r i p o v isiti n a d n ic e rad n icim a , d o k su p o v je re n ic i H R S-a nag o v ara li ra d n ik e d a n e tra že o d p o slo d av ca povišicu. L ista p o d ­ ru žn ice SD R J d o b ila je u 1938. go d in i 173 glasa i p e t p o v je re n ik a , a lista H R S-a 189 glasova i se d am p o v je re n ik a . H R S je sv o jim glasa­ č im a d a v a o p o 20 d in a ra , a k o su m u d o n ije li gla so v n icu SD R J. P rije tilo se ra d n ic im a o rg a ­ n iziran im u SD R J d a će ih fizički n a p a sti. K ako n ije im a o v la stitih lju d i p o g o d n ih za p o ­ v jere n ik e, H R S je p red lo žio n e k o lik o u glednih ra d n ik a član o v a SDR, o d k o jih n ije tra žio su g la sn o st n a sv o jo j listi. P o d ru ž n ic a SD RJ n ije p ra v ila p ita n je o k o to g a .119 G o d išn ja s k u p š tin a S D R J u D elnicam a o d r­ ža n a je 23. s ije č n ja 1938. godine. N a sk u p ­ štin i s e g ovorilo o p ro d u ž e n ju k o lektivnog ug o vora u p ila n i B olf. V iše se p u ta in te rv e n i­ ra lo zbog z a o s ta ta k a u is p la ti ra d n ik a u p o je ­ din im pod u zeć im a. P o d ru žn ica je p o k u ša la d rž a ti za bavu, p re d a v a n ja i n e k o lik o sk u p štin a , ali su jo j v la sti to z a b ran ile . K ad a su poslo­ davci v id jeli sta v v la sti p re m a p o d ružnici, počeli s u p o g o rša v a ti ra d n e u v je te u p o je d i­ nim p ila n a m a . R a d n ic i su o tp u š ta n i bez o tk a ­ za. U svim tim slu č aje v im a p o d n e se n a je tužba su d u . S k u p š tin a je p o s lije d isk u sije o izvješ­ ta ju i re fe ra tu , d o n ije la o d lu k u o iz b o ru o d ­ b o ra za ra d n a k u ltu m o p r o s v je tn o m p o d ru č ­ ju , te je iz ab ra la nov u u p ra v u p o d ružnice. U S u š a k u je 16. s ije č n ja o d rž a n a sk u p štin a ra d n ik a tv o m ic e »Ukod«. N a sk u p štin i, koja je b ila d o b ro p o sje će n a, ra sp ra v lja lo se o s k ra ć e n ju ra d n o g v re m e n a, o s k la p a n ju novo­ ga kolek tiv n o g ugo v o ra i p o v eć an ju p la ća za 15 d o 20 p o sto . U veden je lok aln i fo n d i so lid a rn o st za ta rifn o -š tra jk a š k e a k cije. Za­ k lju č en o je d a će se tra ž iti o d p o duzeća uvo­ đ e n je ra d a n a sm je n u k ak o bi se sprije čilo '« Isto, 31. X II -937; 14. I 1938. '» Isto. 28. I 1938.

o tp u š ta n je ra d n ik a . Za 5. veljače zak azan je sa sta n a k sto la ra , a za 6 . v eljače g o d išn ja sk u p ­ štin a. S k u p š tin i ra d n ik a »Ukoda« p risu stv o v a o je , u im e c e n tra le SD R J, A n d rija Ž aja. Š u m sk i ra d n ic i z a p o slen i k o d »Slaveksa« u šu m a m a n a p o d r u č ju o p ćin e B uć o d ržali su 23. sije č n ja o sn iv a č k u sk u p š tin u p o d ru žn ice SD RJ. S k u p š tin a je b ila v rlo d o b ro p o sjećen a, iako je H R S p ro tiv n je vod io k o n tra a g ita c iju . S k u p štin u je sazvala p o d ru ž n ic a iz P ak ra c a . U im e c e n tra le iz Z a g re b a s k u p š tin i je p r is u s ­ tvovao A n d rija Ž aja. I z a b ra n a je u p ra v a p o ­ d ru ž n ic e u k o ju su u šli k a o p re d s je d n ik Ž ivko V ončin a, ta jn ik J o s ip V o n čin a, b la g a jn ik Iv an D rak sle r. S k u p š tin a p o d ru ž n ic e SD R J u P a k ra c u , o d r ­ ža n a 22 . s ije č n ja , r a s p r a v lja la je o p o lo ž a ju d rv o d je ls k ih ra d n ik a i z a d a c im a k la sn o g a ra d ­ nič k o g p o k re ta . P o se b n u je p a ž n ju p ris u tn ih izazvao g o v o r š u m s k o g ra d n ik a N ik šić a k o ji je o c rta o ra z b ija č k u i p o s lo d a v a č k u p o litik u v o d ­ stv a H RS-a u sla v o n sk im šu m a m a , a o so b ito u K u tje v a č k o j R ijeci. Z a tim j e s k u p š tin a u sv o ­ jila lis tu n o v ih p o v je re n ik a u p ila n i »Slaveks«, k o ja je p r im lje n a s v e lik im o d o b ra v a n je m . Pred lo ž e n i s u s ta r i p o v je re n ic i k o ji su se is ti­ cali ka o a k tiv n i u z a štiti ra d n ič k ih in te re s a . P rije iz b o ra p o n u d ila je p o d ru ž n ic a SD R J H R S-u je d n o m je s to n a k a n d id a ts k o j listi, ali je H R S tra ž io d v a p o v je re n ik a k a o u v je t z a je d ­ ničkog is tu p a . N a iz b o rim a 28. s ije č n ja svih šest p o v je re n ik a sa 303 g la sa iz a b ra n o je n a listi SD R J, p o š to H R S-ovci sa 31 g la so m n isu m ogli d o b iti p o tr e b a n b r o j g laso v a n i za je d ­ nog p o v je re n ik a .140 U G arje v ic i, š u m s k i ra d n ic i k o d »N ašičke« proveli s u iz b o re ra d n ič k ih p o v je re n ik a 25. sije č n ja 1938. H R S , d a n e b i p o k a z a o sv o ju slab o st, n ije p o d n io sv o ju lis tu , v eć j e izd ao šta m p a n i p ro g la s te j e te k n a k n a d n o p o d n io za h tjev z a su d je lo v a n je n a iz b o rim a . T aj z a ­ htje v p o tp is a le s u tr i o so b e, b e z p e č a ta o rg a ­ nizacije, z n a ju ć i d a će iz b o rn i o d b o r ta k a v za h tjev o d b iti. Z bog p re k a s n o p o d n e s e n e i neisp ra v n e k a n d id a ts k e lis te H R S-a, sv ih je šest p o v je re n ik a iz a b r a n o s liste p o d ru ž n ic e SD RJ. U S la v o n sk o m B ro d u u p ila n i »Slaveks« tre b a li su se p ro v e s ti iz b o ri za ra d n ič k e p o v je ­ ren ik e. K a k o se iz b o rn i o d b o r s a s to ja o od članova H R S-a, o n je o d b io d a p rim i p re d lo ­ ženu listu p o d ru ž n ic e SD R J. P re m a to m e do iz b o ra n ije n i d ošlo. O sta li s u s ta r i p o v je re ­ nici. H r v a ts k i lis t p is a o je o to m e ta k o k ao da su iz b o ri p ro v e d e n i, d a je H R S d o b io p e t po v je re n ik a , a U R SS n ije d n o g , j e r n ije u sp io p o s ta v iti listu .

I u Ožegovićevu Potoku, općina Buć, srez P akrac, 80 ra d n ik a zaposlenih kod »Slaveksa«, većinom o rg an iziranih u podružnici SDRJ, tre­ bali su p rovesti izbore za radničke povjerenike. Izb o rn i o d b o r koji je H RS predložio Inspek­ ciji rad a , a ovaj ga potvrdio, odbio je d a u re d u i n a v rijem e podnese listu podružnice SD RJ. L ista je o d b ijen a s obrazloženjem da je izborni o d b o r HRS-ov i da ne želi su rađivati s ra d n ic im a orgam iziranim a u URSS-u. Radnici su p ro tiv ta k v a p o stu p k a podnijeli žalbu In ­ sp ek ciji rad a . U še st sisa čk ih poduzeća, u kojim a se bi­ ralo 30 ra d n ič k ih p o vjerenika, SDRJ je dobio 23, a H R S sedam p o v jeren ik a. Tim e su sisački ra d n ic i pokazali svoju prip a d n o st klasnom rad n ič k o m p o k re tu . URSS-ove organizacije po­ ku šale su o stv a riti jed in stv o s HRS-om, na što su p rista li i rad n ici učlan je n i u njem u, ali je vo d stv o H RS-a odbilo bilo kakve zajedničke a k c ije i istu p e. URSS je u Sisku dobio 766 glasova, a H R S 172 glasa. D rvodjelski radnici u T vornici ta n in a izdali su letak kojim su pozvali članove H RS-a n a za je dničku su rad n ju i je d in stv o , pred la žu ć i da se fo rm ira n e u tra l­ n a lista g d je se ne bi rad ilo o p re stižu poje­ d in ih org an izac ija, već bi se b irali radnici koji uživ aju n ajveće p o v je re n je o sta lih ra d n ik a .141 U d rv n o j in d u s tr iji »M irko S te in e r i si­ novi«, u V u kovaru, bilo je zaposleno 69 rad n i­ k a i 17 n a m je šte n ik a . P ored kan d id atsk e liste SD R J, v odstvo H RS-a je postavilo svoju sam o­ sta ln u listu k o ja je b ila neispravna. K ada je izb o rn i o d b o r o dbio neisp rav n u listu HRS-a, n a p a o je H rv a tsk i list iz O sijeka i izborni o d b o r, te je p o d n io žalbu Insp ek c iji rada. N ak o n u v ida in sp e k to ra ra d a p otvrđeni su izbori ra d n ič k ih pov jere n ik a , je r su na HRS-ovoj listi stav lje n i k a n d id a ti bez njihove su­ g la sn o sti i veći b ro j k a n d id a ta od p o tpis­ n ik a .142 G o d išn ja sk u p štin a p o družnice SDRJ u Z ag reb u z a k az an a je za 25. veljače 1938. go­ dine. N a s k u p š tin u su pozvani članovi C entral­ n e u p ra v e iz D elnica, G arjevice, O sijeka i S u b o tice . Z ak azana je i sk u p štin a ta p e ta ra za 13. veljače. S k u p štin a podru ž n ic e Zagreb bila je vrlo d o b ro posje će n a. O tvorio ju je p re d ­ s je d n ik T om o M aurović. Z agrebačka p o druž­ n ica p r e d n ja č ila je svojom ak tiv n o šću niz go­ d in a, p a se zbog toga s m a tra la ce n tra lo m svih d r v o d je lsk ih ra d n ik a H rv a tsk e i D alm acije. S k u p štin a je ra sp ra v lja la o dopuni kolektiv­ n og ugo v o ra iz 1936. godine i o z ah tjev u za p o v išen jem n a d n ic a , p ro v o đ en ju ugovora u p o je d in im rad io n ic a m a i iz b o ru ra d n ičk ih po-

140 Isto, 28. I, 1. i 18. II 1938.

149

sn ag a m a b o riti p ro tiv tak v e U redbe, d a tre ­ b a ju tra ž iti z akon o m in im aln im nad n ica m a k o jim će b iti p re d v iđ e n o u s k la đ iv a n je nadnice u visini živ otnih p o tr e b a r a d n ik a , bez p o m ire ­ n ja i a rb itra ž e . S k u p štin a je izrazila želju za slo b o d n im izb o rim a u ra d n ič k im k o m o ram a i d ru g im so c ija ln o -p o litičk im in stitu c ija m a ko­ je tre b a d a d o đ u u r u k e ra d n ič k e klase. N ad a­ lje, tra ž ila je ta k o đ e r d a se u p oduzećim a gdje, uz Savez d rv o d je la ca , p o sto ji jo š i nek la sn a o rg a n iz a c ija ra d i n a o s tv a re n ju ak c io ­ nog je d in stv a . Z a h tije v alo se d a se više pa žn je posveti o tv a ra n ju k n již n ic a p r i p o d ru žn ica m a U D onjem V iljevu g o d išn ja sk u p š tin a ta ­ i ja č e p o ra d i n a r a s tu r a n ju ra d n ič k e štam pe, m ošnje podružnice d rv o d je lsk ih ra d n ik a o d r ­ a s a sta n c i o d rž a v a ju š to češće. N a sk u p štin i žana je 23. siječn ja. Na sk u p štin i je p ris u s ­ je izneseno d a je o rg a n iz a c ija k o ja je im ala tvovalo sve član stv o pod ru žn ice. R asp ra v a ugo v o r s tv o rn ic o m »Božić« p o m ogla obnovu koja se na sk u p štin i vodila ista k la je u sp je h e ovog p o d uzeća, što je n aišlo n a o su d u n ek ih podružnice ko je je n ad o p u n io k o lek tiv n i ugo­ m a js to r a sto la ra . S k u p štin a je o d o b rila stav vor s »Našičkom« i povišica plaće. U s rp n ju ra d n ik a z ap o slen ih u tv o rn ici n a m je š ta ja »J. 1937. godine poku šao je H R S ra z d v o jiti p o d ­ Božić«. ružnicu, što m u nije usp jelo . U im e C en traln e U S lav o n sk o m B ro d u je g o d išn ja s k u p šti­ uprave sk u p štin i je p risu stv o v ao S tje p a n Jan e. n a d rv o d je lsk ih ra d n ik a o d rž a n a 13. ožujka. Za p re d sje d n ik a novoizabrane u p ra v e iz a b ra n N a sk u p štin i je is ta k n u to d a je s ta n je u p od­ je Brajković. 30. s ije č n ja tre b a li su se b ira ti radničk i p o vjerenici u V iljevu i u G loždu. ru žnici s re đ e n o i d a je ra d d a o v id n ijih rezul­ Budući da nije bilo p ro tu liste , to su svi iza­ ta ta o tk a k o ra d o m ru k o v o d i p o d ru ž n ič k a u p ra ­ brani povjerenici bili članovi Saveza d rv o ­ va sa D. K neževićem n a čelu. I n a ovoj je d jelskih rad n ik a. sk u p štin i is ta k n u ta p o tre b a za je d n ič k e b orbe svih ra d n ik a bez o b z ira n a n jih o v u p rip a d n o st U S rem sk o j M itrovici p o d ru ž n ic a SD RJ održala je 6 . v eljače g o d išn ju sk u p š tin u . U ra z lič itim o rg a n iz a c ija m a . P o c ije p a n o st rad n ik a n a URS-ovce i HRS-ovce n e s m ije o m etati izvještaju se iznijelo da je p o d ru ž n ic a u to k u 1937. vodila tri p o k re ta u k o jim a je su d je lo ­ ra d n ik e d a se b o re za z a je d n ič k e in tere se. Na sk u p štin i je govorio i S tje p a n S a lam o n , u im e valo oko 300 ra d n ik a , od k o jih je je d a n u spio, C e n tra ln e u p ra v e. U nov u p o d ru ž n ic u iz abrani je d an d jelom ično, a kod p o d uzeća »Borota« su J. E rd e lja c , S. Ja jić , N. K ara ča , G re ta K a­ štra jk je izgubljen. U im e š tra jk a š k e pom oći vaj, Đ. K rp a n , J. R a jte r, N. S ajk o , D. Stokavizdano je 18.910 d in ara. čić, B. V učinić. 27. veljače o d rž a n a je g o d išn ja s k u p š tin a U K riževcim a je g o d išn ja s k u p š tin a po d ru ž ­ podružnice SDRJ S ušak. Na sk u p štin i je k o n ­ sta tira n o da je p o d ru žn ica im ala velikih p o te š ­ n ice SD R J o d rž a n a 18. o ž u jk a . N a sk u p štin i se govorilo i o p o lo ž a ju d rv o d je lsk ih rad n ik a koća s poduzećem »Ukod« kao i o k o ln im sto la rim a zbog n e p o štiv a n ja kolek tiv n o g ugo­ n a k o n o tk a z a ko lek tiv n o g u g o vora od stra n e vora. P odružnica je b ro jila više od 200 isp ra v ­ k riž ev a čk ih p o slo d av aca. Poslodavci su o tk a ­ zali k o lek tiv n i ug o v o r sa ž eljo m d a p o g o rša ju nih članova. ra d n e uv jete, p ro d u ž e ra d n o v rije m e i snize U O sijeku je n aja v lje n a g o d išn ja s k u p štin a n a d n ice ra d n ic im a. R a d n ic i se n isu d ali zaplapodružnice SDRJ za 27. o ž u jk a 1938. P o d ru ž­ šiti, p a su p o d n ije li novi kole k tiv n i u govor i nica jc tokom 1937. bila vrlo a k tiv n a . M nogo tražili pov eć an je p la ća u s k la d u s povećanjem se interv en iralo , p o stig n u ti su u s p je s i p rili­ c ije n a živ o tn ih n a m irn ic a i o sta le robe. Za kom izbora za rad n ičk e p o v jeren ik e, p o ra slo p re d s je d n ik a p o d ru ž n ic e iz ab ra n je B ahunek. je članstvo. S k u p štin a je k ritiz ira la n e s p re m ­ p o tp re d sje d n ik a R adiček, ta jn ik a H abazin, b la ­ nost nekih d rugova da k ritič k i m isle, u tv rd ila g a jn ik a Cepek. je da su izdaci za ag ita c iju p rem alen i, a odziv v jerenika. P o družnica je o d ržala 15 velikih o p ­ ćih sa stan ak a, niz sa sta n a k a u p o je d in im r a ­ dionicam a, im ala je b o g a tu k n již n ic u , o d rž a ­ vala p ro sv jetn e tečajeve i o sn o v ala p jev ačk i zbor »Drvodjelac«. B lag ajn ičk o p o slo v an je iz­ nosilo je oko 100.000. O to m e i d ru g im p ita ­ n jim a vodila se rasp ra v a . N ovu u p ra v u činili su D ojčinović, D olovčak, E ria, Jovanović, K arlović, Suhić, Savrić, S im u n čić i S k rab lo . Iza­ bra n je i ag itacio n i p ro sv je tn i o d b o r u k o ji su ušli n a jb o lji ag ita to ri kao pom oć novoj podružničkoj u pravi.

članova na sa stan k e da n ije o n a k a v k ak av bi se m ogao o čekivati u o sječk o j p o d ru žn ici. Na skupštin i se govrilo i o U redbi o m in im aln im nadnicam a, ko ja je sp riječila, p re m a izjavi sam og m in istra socijalne p o litik e C vetkovića, 70 posto ra d n ičk ih ak cija. S k u p štin a je z a k lju ­ čila da se drv o d jelsk i rad n ici tre b a ju svim

150

13. sv ib n ja o d rž a n a je g o d išn ja sk u p štin a pod ru ž n ic e u P ak racu . P o d ru ž n ic a je im ala 17 u sp je šn ih in te rv e n c ija u sp o ro v im a ra d n ik a i p o duzeća te je povela ta rifn e p re g ovore koji su z avršili p u n im u sp je h o m . P od ru ž n ica je u svojim red o v im a o b u h v a tila gotovo sve pilanske ra d n ik e »Slaveksa«. S k u p štin i je p risu s­

tvovao, u im e C e n tra ln e u p rav e, A n d rija ž a ja . J e d n o g la sn o je iz a b ra n a s ta r a u p ra v a p o d ru ž ­ n ice sa r a d n ik o m p ila ro m n a čelu.

v°ra . S k u p štin a je održana 2 . ožujka 19j8 O tvorio ju je p re d sjed n ik sekcije HRS-a i p re­ dao rije č p re d sje d n ik u sekcije SDRJ koji je u uvodnom govoru zahtijevao akcijsko jedinstvo D rv o d je lsk i ra d n ic i iz O k u čan a o d ržali su 22 . sv ib n ja g o d išn ju s k u p š tin u n a k o jo j se kao p re d u v je t za stv a ran je dobroga kolektiv­ nog ugovora koji bi treb ao da uskladi higi­ ra sp ra v lja lo o u s p je š n o p ro v e d e n o m ta rifn o m je n sk e uv jete ra d a u tvornici s postojećim p o k re tu i p o tp is a n o m k o le k tiv n o m ugo v o ru p ro p isim a, onem ogući pojedine m ajsto re da k od »N aro d n e šu m sk e d. d.«. P o d ru ž n ic a je im a la 17 in te rv e n c ija u k o r is t ra d n ik a s d je ­ zlo u p o tre b lja v a ju svoj položaj, u tvrdi radno vrijem e i o d g ovarajuće nadnice. S m atrajući lo m ič n im u s p je h o m zbog sla b o g p o slo v a n ja d a se p re d sto je ć a b o rb a može privesti u spješ­ p oduzeća. O d rž a n o je o sa m s a s ta n a k a i 23 sje d n ic e o d b o ra p o d ru ž n ic e i ra d n ič k ih p o v je ­ nom zav ršetk u jed in o ako u njoj n astupe je ­ din stv en o ra d n ic i HRS-a i URSS-a, pozvao je re n ik a . Je d n o g la sn o je iz a b ra n a n ova u p ra v a u k o ju su u šli svi č lan o v i s ta r e u p ra v e . S k u p š ti­ neo rg an iziran e ra d n ik e da p riđ u bilo kojoj od d v iju po sto jeć ih organizacija. S k u pština je n a je ra s p ra v lja la i o šte tn o m r a d u v o d stv a H RS-a i Ju g o ra s a u p ila n sk o j i šu m sk o j in ­ je d n o g lasn o zaklju čila d a će obje organizacije n a stu p a ti je d in stv e n o . 6 . ožu jk a održan je za­ d u s tr iji .143 je d n ič k i sa sta n ak o b je sekcije na kojem sc G o d išn ja s k u p š tin a p o d ru ž n ic e šu m sk ih tre b a o izrad iti p rijed lo g kolektivnog ugovora. ra d n ik a u G a rjev ici, o d rž a n a 11. o ž u jk a 1938, P red stav n ik HRS-a izjavio je da je HRS od­ po k a za la je d a š u m s k i ra d n ic i u G a rjev ici idu lu čno p ro tiv svakog jed in stv a, p a da će radije u re d n a jb o lje o rg a n iz ira n ih šu m s k ih ra d n ik a . žrtv o v a ti i ra sp u stiti se kciju, nego jedinstveno P o d ru ž n ic a se is tic a la k a o p u to k a z o n im š u m ­ istu p a ti. sk im r a d n ic im a k o ji n is u o rg a n iz ira n i ili su N akon te od lu k e o d ržala je sekcija SDRJ b ili o r g a n iz ira n i u H R S-u. Iz v ršila je 38 in te r ­ svoj po seb a n s a sta n a k kojem u je prisustvovalo v e n c ija i p re g o v o ra o k o r e g u lira n ja ra d n o g ok o 80 ra d n ik a i rad n ica i sedam HRS-ovih vre m e n a , p o v e ć a n ja p la ć a , iz d a v a n ja poslo v a p o je d in im sk u p in a m a ra d n ik a . V eć tre ć u go­ fu n k cio n a ra. N a sa sta n k u su predstavnici d in u je p r o d u ž e n k o le k tiv n i u g o v o r uz po v e­ HRS-a izjavili d a će oni obnoviti sta ri kolek­ ć a n je p la ć a za 10 p o s to . P o d ru ž n ic a je s a g ra ­ tivni ugovor. Posebnom sa sta n k u HRS-a, koji se održ av a o u isto v rijem e, prisustvovalo je d ila svoj d o m i u n je m u č ita o n ic u s a 220 svega 27 tv o rn ič k ih ra d n ik a . Na apel članova k n jig a , š to n e g ira č e s to p r is u tn a m iš lje n ja da Saveza d rv o d jelac a za jed in stv o m , pred stav ­ su šu m s k i ra d n ic i k u ltu r n o n a jz a o s ta liji. Oni su se d je lo v a n je m s in d ik a ln e o rg a n iz a c ije m n o ­ nici H RS-a su izjavili d a ga u načelu p rihva­ ć a ju ali d a n e p rih v a ć a ju zajedničke akcije go u zd ig li iz n a d k u ltu rn o g p r o s je k a s e lja k a . o b iju org an izac ija. Jed in stv o se p rem a n ji­ R a zv ita k p o d ru ž n ic e b io b i jo š s n a ž n iji d a se hovu m išlje n ju s a sto ji u tom e da kad je dna m e đ u čin o v n ic im a n ije fo rm ira o H R S , k o ji je , ia k o j e n a to p o ziv an , re d o v n o o d b ija o za­ o rg a n iz a c ija vodi p o k re t, d ru g a tre b a da bude so lid a rn a . S k u p štin a je o cijenila da to, u je d n ič k i r a d i je d in s tv e n i n a s tu p u k o ris t sv ih r a d n ik a . U G a rje v ic i je 85 p o s to sv ih r a d ­ stv a ri, p re d sta v lja štra jk o lo m stv o , o čem u sv je d o če a k c ije u tv o rn ic am a »Rees«, »Tivar«, n ik a b ilo o rg a n iz ira n o u p o d ru ž n ic i S D R J, a »H ahn i N ettel«, p o sto la rsk i ra dnici u Križev­ o s ta ta k o d 15 p o s to n a la z io se ili u H R S -u ili c im a itd . Toj je s k u p štin i p risustvovao i An­ n ije b io o rg a n iz ira n . Iz a b ra n i su u g lav n o m d r ija Ž aja k o ji je su djelovao u d isk u siji .145 član o v i s ta r e u p ra v e . U n izu m je s ta u k o jim a im a d rv o d je ls k ih ra d n ik a s tv o re n e s u p o d ru ž n ic e S a v eza d rv o ­ d je ls k ih ra d n ik a s c e n tra lo m u Z a g re b u . T ak o je stv o re n a p o d ru ž n ic a u C a p ra g u , u V o jn ić u i B rib iru . S sve tr i o rg a n iz a c ije n a la z e se p i­ la n sk i ra d n ic i, a d je lo m ič n o i šu m sk i, n a p r i­ m je r u V o jn ić u .144 U O sije k u , n a o sn o v i s p o ra z u m a izm eđ u H R S-a i S D R J, o d rž a n a je u T v o rn ic i k e fa i č e ta k a je d in s tv e n a s k u p š tin a u p o v o d u iste k a s ta ro g a i s k la p a n ja no v o g a k o le k tiv n o g ugo143 Isto, 1, 18. i 25. II, 18. i 25. III, 1. IV, 20. i 27. V 1938. 144 Isto, 18. III 1938.

Z a g re b ač k i s to la rsk i ra d n ic i održali su, na poziv po d ru ž n ice , s k u p štin u p očetkom tra v n ja 1938. godine. N a s k u p štin i se ra sp rav ljalo o s ta n ju u rad io n ic a m a i p rid rž a v a n ju kolektiv­ nog ugovora. S k u p štin u je o tv o rio i njom e ru k o v o d io Ć iro K arlović. U d isk u siji je su d je­ lovao velik b ro j govornika. Uz b u rn o o d o b ra­ vanje, ra d n ic i su pokazali o d lu čn o st da se bore ak o ih poslodavci n a to prisile. N akon neu sp jelo g p o k re ta , koji je vodio H R S u N ovoselcu kod »N ašičke d. d.«, izbilo je veliko n ezadovoljstvo pila n sk ih radnika. i« Isto, 25. III, 8. IV 1938.

151

Z ašto je š tr a jk završio b ezu sp ješn o , k a d a je poduzeće p rije š tr a jk a n u d ilo še s t p o sto povi­ š e n ja '’ V odstvo š tr a jk a v odilo je preg o v o re puna dva m jeseca d a ju ć i pod u zeću v rem en a da posvršava n ajv ažn ije poslove, d a b i tek zatim poveli ra d n ik e u š tr a jk k o ji je tra ja o sedam tje d a n a i završio se bez ikakve k o lek ­ tivne povišice. Is tin a je d a su nek i rad n ic i s b ro jn ijim o b ite ljim a d obili n e z n a tn u povišicu, ali na ra ču n sn ižen ja plaća velikog b r o ja r a d ­ nika koji su im ali p laće do sed am d in a ra dnevno. To povišenje p laća je d n ih n a ra ču n sk id a n ja p laća o sta lim a nazivao je H R S svo­ jom socijalnom politik o m . N a sk u p š tin i SD R J, održanoj 8. sv ib n ja 1938, b ilo je p ris u tn o 80 radnika koji su p rije tili HRS-u d a će ga p ro ­ tje ra ti iz p ilane, a njegovim č lan o v im a o n e ­ m ogućiti da sta n u ju u selu. N a s k u p š tin i su govorili A ndrija 2 a ja i S tje p a n Salam o n . Iza­ b ra n a je pod ru žn ica s Ivan o m B erto v ićem n a če lu .146 U Zagrebu je 18. sv ib n ja o d rž a n a s k u p šti­ na sto la rsk ih ra d n ik a u p ovodu o d g o v o ra S a­ veza h rv a tsk ih o b rtn ik a k o jim se tra ž i rev i­ zija plaća ra d n ik a u tv rđ e n a k o lek tiv n im ugo­ vorom. N asu p ro t tom e s k u p š tin a je tra ž ila p o ­ većanje sa tn ih plaća za 20 p o sto i o s a m s a tn o radno vrijem e u načelu i p ra k s i .147 R ad HRS-a m eđ u šu m sk im ra d n ic im a o p i­ sao je R adnik: »N akon p o k re ta d rv o d je lsk ih rad n ik a u slav o n sk im šu m am a, vođenog po HRS-u n a stu p ile su jo š gore ra d n e i p laćevne prilike šu m sk ih rad n ik a. Z av ršen p o k re t tih rad n ik a po razan je za sam e d rv o d je lsk e r a d ­ nike, poglavito u S la tin sk o m D renovcu, S lan im Vodam a i K utjev ačk o j R ijeci. P olet i v je ra šu m skih ra d n ik a u snagu, u z a je d n ic u o rg a n i­ zacije, u b ije n a je z a h v alju ju ći sv ijesn o m naopakom rad u vodstva HRS-a. P re d a le k o bi n as odvelo o pisivanje tog p o k re ta i njegovog vo d ­ stva. Je d n o je jasn o , a to je d a je o k o 5000 šum skih ra d n ik a ušlo sa velikim o d u še v lje ­ njem u b o rb u i da je od ishoda te b o rb e zavi­ sila sud b in a o sta lih šu m sk ih ra d n ik a i to rad i toga, je r su u tu b o rb u zagazili šu m sk i rad n ici »Našičke« i »G utm ana«, d ak le n a jja č a d rv n a poduzeća. V odstvo HRS-a završilo je tu b o rb u u Q utm anovim šu m am a bez ik ak o v ih k o le k tiv ­ nih ugovora, p o tp u n im rasp a d o m . P o je d in e p a rtije ra d n ik a n a prav ile su sa poduzećem oko 50 individualnih ugovora d a bi ih p o d u ­ zeće odm ah i izigralo. N išta b o lje n isu p ro šli radnici kod »Našičke« i »K rešića«. P o stig n u ­ ta je povišica za 6 po sto , ali su c ije n e živež­ nih n a m irn ica u firm in im m agazin im a povi146 Isto, 15. IV, 13. V 1938. 147 Isto, 27. V 1938.

152

Šene za 10 po sto . O sim toga u v eden je novi i teži siste m ra d a u k o je m ra d n ic i ne m ogu ni to liko z a ra d iti d a b i d o stig li v isinu ra n ijih n ad n ica. Sve to je ugo v o re n o p rije nego su se ra d n ic i v ra tili n a p osao. N ak o n p e t m jeseci, n a jb o lje se v id e re z u lta ti tk o je u č iju k o rist rad io . T am o g d je su m nogi m islili d a će godi­ n a m a H'RS b iti je d in a o rg a n iz a c ija , n e m a ni tra g a od H RS-a. O sta o je sa m o p r e z ir ra d n ik a p re m a HRS-u, ali je isto ta k o klo n u o i b o r­ b e n i ela n š u m s k ih ra d n ik a . Č injeno je sve i čini se i d a lje sa sv ih s tr a n a d a se sp riječ i o r g a n iz ira n je š u m sk ih ra d n ik a u k lasn e o rg a­ n izac ije k a k o bi se o č uvali o g ro m n i d obici u d ž epovim a k a p ita lista . H R S je to m e d o b ro poslužio, ali i n e sta o sa te re n a .« ,4*

Plenarna sjednica Uprave Saveza drvodjelskih radnika Jugoslavije održana 4. kolovoza 1940. umjesto Kongresa K ako se k o n g res n ije m ogao o d rž a ti, o d r ­ ža n a je 4. kolovoza 1940. p le n a rn a sjed n ica savezne u p ra v e n a k o jo j se izv ijestilo o tro g o ­ d išn je m r a d u Saveza. K ro z p ro te k le t r i go­ din e Savez je v odio sta ln e a k c ije za p o veća­ nje p lać a i s k la p a n je ili p ro d u ž e n je k o lektiv­ n ih u g ovora. S am o u p rv o m p o lu g o d ištu 1940. Savez je vodio 28 ta rif n ih i š tra jk a š k ih ak cija od k o jih sa m o d v ije n isu u sp je le . P ro sje č n o je u sv ak o j o d ovih a k c ija su d je lo v a lo 250 ra d ­ nika. A kcije su o b u h v ać ale p ila n sk e , sto la r­ ske, ta p e ta rs k e i šu m sk e ra d n ik e . U navede­ n im p o k re tim a su d je lo v a lo je o k o 7500 ra d ­ nik a. Za š tr a jk a š k u p om oć izd an o je iz sa­ vezne b la g ajn e , bez p rilo g a p o d ru ž n ic a i sa­ b irn ih a k c ija , 258.878 d in a ra , do k je n a nezapo sle n ič k e p o tp o re izd an o 241.381 d in a r. Na sje d n ic i se ra s p ra v lja lo o d a lje m v o đ en ju ta ­ rifn ih p o k re ta , s ta n ju u n u ta r URSS-a i odnosu Saveza p re m a U niji, kao i o d n o su p re m a nekla sn im n ac io n a ln im i p ro fa šistič k im org a n i­ za cijam a. P o se b n a je p a ž n ja u s m je re n a agita c ijsk o m i o rg a n iz a c ijsk o m p ita n ju . N a ple­ n u m u je k o n s ta tira n o d a u p o s lo v a n ju Saveza nem a ra zm im o ilaž en ja n i o je d n o m pita n ju . Savez je z a d rža o sv oje pazio ije stečen e do za d n je g k o n g resa a u m n o g im m je s tim a ih jc i p ro širio , ta k o d a je u g led Saveza m eđ u drv o d jelsk im ra d n ic im a uv elik e p o ra sta o . Kon­ s ta tir a n o je d a su i d ru g i savezi tre b a li o d r­ ža ti svoje k o ngrese, ali su n jih o v o o d rž avanje v lasti z ab ran ile. P le n a rn o j sje d n ic i p risu stv o ­ vali su, o sim član o v a C en tra ln e u p ra v e i dele­

■4» Isto, 6. V 1938.

gati D elnica, G ra d išk e , K riževaca, O sijek a, Pa­ k ra ca , S isk a, S p lita , S u b o tic e , Z ag reb a i Zveče v a .149

Tarifni i štrajkaški pokreti 1935—1936. godine P re m a o c je n a m a Sav eza d rv o d je ls k ih ra d ­ n ik a Ju g o sla v ije Z a g reb , p o č e ta k 1934. g odine o zn ačav a i p o č e ta k p ro s p e r ite ta u d rv n o j in ­ d u s triji n a k o n k riz e 1929. god in e, ia k o s u se n a d n ice i d a lje sm a n jiv a le . Savez je pozvao d r v o d je ls k e ra d n ik e d a se b o re za pov ećav a­ n je pla ć a , k a k o b i o s tv a rili ra z in u o d p r ije d e se t g o d in a i sm a n jiv a n je ra d n o g v re m e n a k o je je b ilo p r o d u ž e n o n a 10— 12 s a ti. T o k o m krize n e b rig a i a p a tija sin d ik a ln o g v o d stv a z a h ­ v a tila je i o rg a n iz a c ije d rv o d je la c a . V odstvo O pćega ra d n ič k o g sav eza v iše je p u ta p r o ig r a ­ lo ra d n ič k e in te re s e , j e r je u sp o ra z u m u s p o ­ slo d a v c im a p rih v a tilo sn iž e n je n a d n ic a . T ak o je b ilo i 1930. g o d ine, k a d a je u p ra v a N ašičk e tv o m ic e ta n in a i p a ro p ila d. d. v o d ila p re g o ­ vo re s p re d s ta v n ic im a S aveza m e ta ls k ih r a d ­ n ik a Ju g o sla v ije , Sav eza p riv a tn ih n a m je š te ­ n ik a i O p ćeg a r a d n ič k o g sav eza o rg a n iz a c ija iz S ušin e -Đ u rđ e n o v c a , L eskovice, N ovoselec-K riža, A n d nijevaca, B egova H a n a i Z avidovića. P reg o v o ri s u tr a ja li o d 4— 16. k o lovoza a za­ v ršili s u s n iž e n je m n a d n ic a ra d n ik a za 10 p o sto , š to j e O p ći ra d n ič k i sav ez p rih v a tio . G odine 1930. z a b ilje ž ila j e In s p e k c ija r a d a u d r v n o j in d u s tr iji H rv a tsk e je d a n š tr a j k i dva tan ifn a p o k r e ta u k o jim a je s u d je lo v a o 7531 ra d n ik . G o d in e 1931. u 19 ta r if n ih p o k re ta s u d je lo v a lo j e 6165 r a d n ik a , a 1934. je z a b ilje ­ žen sa m o je d a n š tr a jk : u N a ro d n o j šu m sk o j in d u s tr iji O k u č a n i š tr a jk a lo je 296 ra d n ik a od 25. do 26. s r p n ja , j e r im u p ra v a n ije isp la ­ ćiv ala z a ra d e . G od in e 1935. d o la z i d o p rije lo m a u š t r a j ­ k a šk o j p o litic i. U H rv a ts k o j se u d rv n o j in ­ d u s tr iji v o d ilo 28 š tr a jk o v a sa 2690 s u d io n ik a i 13 ta r if n ih p o k r e ta s 1636 ra d n ik a ili u k u p ­ n o 42 ta r if n o - š tr a jk a š k a p o k r e ta s 4316 su ­ d io n ik a .150 P re m a iz v je š ta ju In s p e k c ije r a d a Z ag reb , u p ila n i »Slaveks d. d.« u P a k ra c u izbio je 29. o ž u jk a 1935. š t r a jk zb o g o tp u š ta n ja ra d n ik a k o ji s u ru k o v o d ili iz b o rim a z a ra d n ič k e p o v je ­ re n ik e . R a d n ic i s u z a h tije v a li d a se s k r a ti r a d ­ no v rije m e , d a se ra d n ic i ne o tp u š ta ju i da se o b u s ta v i r a d n a a k o rd . Š tr a jk je za v rše n >« R adnički tjed n ik, Zagreb, 16. V III 1940. 150 Izvještaj Inspekcije ra d a za 1930, 365. i 366; 1931, 57. i 72; 1934, 32. i 33; 1935, 22—43. i 77—87.

4. tra v n ja v raćanjem o tp u šte n ih radnika, ali je posao n asta v ljen p o d ran ijim u v jetim a .151 Tvor­ nic a p a rk e ta i pilana d. d. u Karlovcu otp u s­ tila je radničkog povjerenika zbog čega su rad n ici 18. tra v n ja stupili u štra jk . K ada je po v jere n ik ponovo p rim ljen, š tra jk je završen. U tvornici pok u ćstv a »Josip Kruljac« u No­ voj G ra d išk i 280 ra d n ik a stupilo je 28. lipnja u š tr a jk traž eć i povišicu plaća. Š tra jk u su se p rik lju č ili sto la rsk i radnici ostalih radionica ta k o d a se b ro j š tra jk a ša povećao na 340. G rađ an i su sa sim p atija m a p ra tili b o rbu ra d ­ nika. K valificirani radnici imali su plaće od d in a r i po do četiri d in a ra n a sat, a radnice p o k o starice (politirke) zarađivale su od 0,75 d o d in a r po sa tu , što znači od 10 do 16 d in a ra n a dan. 7. s rp n ja sklopljen je kolektiv­ ni ugovor. U govorom se u tv rd io 47 satni radni tje d a n , prizn a lo se p ravo proslave Prvog m aja, a plaće su povećane za ra d n ik e od dva i po do osam d in a ra n a sat, za pok o starice od di­ n a r i p o do 3,75 d in a ra po satu, a za sve o sta le ra d n ik e od 4,50 do 5,50 d in ara po satu. Poslodavac se obavezao da će na posao p r­ v enstveno p rim a ti r a n ije o tp u šte n e radnike i d a će sve sporove rje š a v a ti sa Savezom drv o ­ d je lsk ih ra d n ik a u Z ag re b u .152 O važnosti toga š tr a jk a pisao je P roleter u sklopu općih ocje­ n a š tra jk o v a u Jugoslaviji: »N jim a su se p ri­ k lju čili i svi rad n ici k o ji ra d e za K ru ljc a na »sic« i u o sta lim m an jim radionicam a. Svega je š tra jk a lo 350 sto la ra kroz 10 dana. Ni ovdje n ije bilo n ijed n o g š tra jk b re h e ra . S o lidarnost i b o rb e n o st s to la ra k od K ru ljca završila je pob­ je d o m š tr a jk a š a . Poslodavac je zahvaljujući o d lu č n o sti ra d n ik a bio p risilje n p rim iti kolek­ tivni ugo v o r sa k o jim se p o visuju nadnice, p riz n a ju ra d n ič k i po v jere n ic i i ra d n ič k a s tru ­ k ov n a o rg a n iz a c ija .«'55 Š tra jk p a rk e ta rs k ih rad n ik a u Z agrebu tra ­ ja o je 22 da n a, a u n je m u je sudjelovalo 60 š tra jk a š a . Z avršen je 21. sv ib n ja 1935. skla­ p a n je m k o lektivnog ugovora po kojem su rad ­ nici d o bili 63 do 100 p o sto veće nadnice. P rih ­ vaćeno je p o sred o v an je ra d a sam o pu tem Sa­ veza d rv o d je lsk ih ra d n ik a .155 150 ra d n ik a »Vilh a r d. d.«, p ila n a S ab o rsk o , stu p ilo je u štra jk 21. i 22. lip n ja . T ražili su povišicu od dva na č e tiri d in a ra . Š tra jk je završen povišenjem n a d n ic a na tri d in a ra . U istom poduzeću vo­ dio se š tr a jk o d 22 . do 26. s rp n ja zbog n e re­ d ovnog isp la ćiv an ja n adnica. U p ilan i A nte B olfa u D elnicam a stu p ilo je 8. kolovoza 1935. u š tr a jk 40 rad n ik a zbog ■si Radničke novine, Zagreb, 5. IV 1935. >« Isto, 28. VI, 5. i 12. VII 1935. 'u Proleter, 7-8/1935. >5« Radničke novine, Z ag re b , 17. i 2a. V 1935.

153

neredovne isp late zara d e i 10 satn o g a ra d n o g vrem ena. R adnici su, o sim toga, z a tra ž ili po­ višicu nadn ica za 20 p osto. Š tr a jk je u sp io i zaključen je 12. kolovoza. 40 r a d n ik a u p i­ lani Josip F in g ar u D elnicam a stu p ilo je 12. kolovoza u š tra jk k o ji je tra ja o d o 18. kolo­ voza. S k lo p ljen je k o lek tiv n i u govor i p o s­ tig n u ta je p ovišica od 20 d o 25 p o sto . Ugovo­ rom se p rizn ao Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a Za­ g reb i njegova p o d ru žn ica u D elnicam a. Od 30. kolovoza do 13. listo p a d a pono v n o je vođen š tra jk u ovom poduzeću, ovog p u ta za p ri­ m jenu po tp isan o g ugovora. U M ajn arićev o j pilani u D elnicam a ra d n ici su stu p ili u š tr a jk 18. ru jn a tražeći povišicu n a d n ica i isp la tu zaostalih zarad a. Š tr a jk je tra ja o do 26. s tu ­ denog k ad jc p o slodavac o b ećao da će se p r i­ d ržavati kolektivnog ugovora. Poslodavci u G orskom k o ta ru i d ru g im m a ­ njim p ilan am a ne sam o da su p laćali vrlo niske n adnice nego ih po dva-tri m je se c a n isu uopće isplaćivali. T ak o je, n a p rim je r, vlas­ nik pilan e D. D im itrijević u M rk o p lju i C rn o m Lugu 132 ra d n ik a dugovao 84.939 d in a ra . U V ratim a, u pilani M a rtin a Pecarića, s tu p ilo je 17. listo p ad a 38 ra d n ik a u š tr a jk ra d i n e isp la ­ ćivanja rad n ič k ih nad n ica. Š tr a jk je tr a ja o do 17. siječn ja 1936.155

sk ih ra d n ik a . Z ah tje v za p ovišicom p la ća i re­ g u lira n je m ra d n ih o d n o sa p re m a za k onskim p ro p isim a p o d n io je Savez d rv o d je lsk ih ra d ­ n ik a u Z agrebu. K ao i u d ru g im poduzećim a šum sk e in d u strije , ra d n ic im a se n ije isplaći­ v ala z a ra d a p o dv a-tri m jese ca, sve d ok se ne d o v rši cije la p ro izv o d n ja , o d n o sn o p re ra d a drva. P ro tiv sin d ik aln o g o rg a n iz ira n ja ra d n ik a u sta li su ne sam o činovnici N a šičke već i nadIu gar k ao drž av n i službenik. R a d n ici su tražili k o n tro lu izvršenog ra d a za p re u z e te poslove. N ak o n 19 d a n a š tr a jk a ra d n ic i su d o b ili povi­ šicu od 10 do 50 p o sto . P re m a tv rd n ji Saveza, n a p o d r u č ju H rv a tsk e i S lav o n ije šu m a rsk i ra d n ic i n isu b ili o rg an iziran i, je r ih O pći ra d ­ n ičk i savez n ije h tio p rim iti u sv oje redove, s m a tra ju ć i iz »divljim « ra d n ic im a , zbog toga što za n jih n isu p o sto ja li n ik a k v i z a štitn i za­ ko n sk i p ro p isi. M eđu 900 ra d n ik a n ije bilo n ije d n o g štra jk o lo m c a . R a d n ic i su se pokazali k a o sv jesn i b o rc i za sv o ja p ra v a .157

U N ašičk o j p ila n i u A nd rijev c im a u š tra jk , k o ji je tr a ja o o d 29. s rp n ja do 12. kolovoza, stu p ilo je 286 ra d n ik a . R a d n ic i s u tra žili p ri­ m je n u ko lek tiv n o g u g o v o ra iz 1932. godine, k a d a su n a d n ic e b ile z n a tn o veće. I u N ašič­ k oj p ila n i d. d. u N ovoselec-K rižu p o sa o je n a p u s tio 381 ra d n ik traž eći p rim je n u kolek­ tiv n o g ug o v o ra iz 1932. godine. Š tr a jk je tra ja o U pilani p oduzeća N ihag d. d. za šu m sk u od 9. ru jn a d o 18. listo p a d a . D obivene su po­ in d u striju u G arešn ičk o m B re sto v c u s tu p ilo višice od 0,50 d o d v a d in a ra p o sa tu . Radi je 31. listo p ad a 320 ra d n ik a u š tr a jk , j e r je s k la p a n ja novoga k o le k tiv n o g u g o v o ra za sva uprava poduzeća o d b ila da povisi n a d n ic e za po d u z eć a u Đ u rđ e n o v c u , za p ila n u u A ndrijev­ 15 p o sto i povuče o tk a z d v a d e se tč e tv o ric i r a d ­ c im a i u L jeskovici vo đ e n i su ta rifn i pregovori nika. D rugi štra jk , u k o jem je su d jelo v alo 18. i 19. listo p a d a . P o stig n u t je s p o ra z u m p re ­ 357 rad n ik a, počeo jc 31. listo p a d a i tr a ja o do m a k o je m u se ra d n ic im a v ra ć a ju sve be n efi­ 4. studenoga. Š tra jk se zav ršio p ovišicom n a d ­ cije k o je su im o d u z e te a p lać e se u sta n o v lju ju nica od p et do sed am p osto. U tv o rn ic i po­ n a ra zin i o n ih iz 1932. godine. U navedenim kućstva J. Božić u O sijeku 11. lis to p a d a š t r a j ­ p o k re tim a su d je lo v a li su , p o re d O pćega ra d ­ kalo je 59 rad n ik a. Poduzeće je u d o v o ljilo ničkog saveza, i S avez m e ta lsk ih ra d n ik a i Sa­ njihovu zah tjev u za p ovišicom plaća, p a je vez p riv a tn ih n a m je š te n ik a , k o ji su bili p o t­ štra jk istog d an a završen. Š tr a jk s u pono v ili p 11. studenog s istim zah tjev o m . D obili su p o ­ isn ici za je d n ič k o g a k o le k tiv n o g u g o v o ra.15* G odine 1936. u H rv a tsk o j je u 20 m jesta višicu plaća, a sk lo p ljen je i k o le k tiv n i ugo­ vor .156 U pilani D rag u tin a D im itrijev ića u C r­ b ilo 17 š tra jk o v a i še st ta rifn ih p o k re ta sa 4205 su d io n ik a. nom Lugu od 21. do 25. stu d e n o g š tr a jk a la su 22 ra d n ik a rad i n eredovnog isp laćiv an ja R a dnici u šu m sk o j m a n ip u la c iji Jasen a š nadnica. B udući da se z a h tje v u d je lo m ič n o N ašič k e d. d. s tu p ili su 30. p ro sin c a 1935. u udovoljilo, rad n ici su se v ra tili na p o sao. U š tr a jk tra žeć i po v išicu a k o rd n ih c ije n a p o p u t Š ibeniku su u 11 p oduzeća 42 s to la rs k a r a d ­ one k o ju su d o b ili ra d n ic i u šu m i G arjevici. nika stu p ila u š tr a jk so lid a rn o sti sa š tr a jk a ­ M eđ u so b n im sp o ra z u m o m do šlo je d o n agodbe šim a tv ornice tje ste n in a k o ji je tr a ja o od o ak o rd n im c ije n a m a a sk lo p lje n je i kolek21. do 23. listo p ad a a oko n čao se p ovišicom plaća. U šum i G arjevica, v lasn ištv u N ašičk e d. d., stupilo je 25. studenog u š tr a jk 900 š u m a r­ 155 Isto, 30. V III, 28. IX, 1. i 8. XI 1935. 156 Isto, 26. XI 1935.

154

157 Isto, 15. XI i 20. X II 1935. 158 Socijalni arhiv I, 1935, 88, 132, 133, 163—164. i 204; Radnički glasnik, 15. X, 29. XI 1935. O štra j­ ku u Novoj Gradiški pisale su d Radničke novine, Beograd, 5. VII 1935, a o obustavi rada u Andrijevcim a u kojoj je sudjelovalo 320 radnika Poli­ tika, 7. V III 1935.

tivni u govor. Š tr a jk je t r a ja o d o 18. s ije č n ja 1936, a š tr a jk a lo je 150 ra d n ik a . U p ila n i Di­ m itrije v ić u C rn o m L ugu s tu p ila su 9. sije č n ja 1936. g o d in e 22 ra d n ik a u š t r a j k zbog n e isp la ­ će n ih ra d n ič k ih n a d n ic a . B u d u ć i d a je v lasn ik pilan e o b ećao d a će n a d n ic e k o je d u g u je is­ p la titi d o 26. s ije č n ja , ra d n ic i su se 19. sije č ­ n ja v ra tili n a p o sao . U p ila n i V ilh a r d. d. u S a b o rs k o m stu p ilo je 13. s ije č n ja 75 ra d n ik a u š tr a j k ta k o đ e r zb o g n e re d o v n o g isp laćiv a­ n ja n a d n ic a . K a k o s u im n a d n ic e 17. s ije č n ja isplaćen e, ra d n ic i su se v ra tili n a p o sao. 90-orici ra d n ik a z a p o sle n ih u tv o rn ic i J. Božić u O sije k u p o slo d a v a c je 23. p ro s in c a 1935. dao o tk a z k a k o b i n a ta j n a č in o n em o g u ć io p rim ­ je n u k o le k tiv n o g u g o v o ra. R a d n ic i su o d b ili d a se k o le k tiv n i u g o v o r p ro g la si nevažećim , p a je J. B ožić b io p ris ilje n p o tp isa ti novi u g o ­ v o r .159 K o le k tiv n i u g o v o r sk lo p lje n je i u N a­ šičk e d. d., šu m a Ja se n a š. R a d n ic i u T v o rn ic i p a r k e ta i p ila n i d. d. u K arlo v c u p o d n ije li su 4. o ž u jk a 1936. z a h tje v za po v išic o m n a d n ic a . U p rav a tv o rn ic e je 18. o ž u jk a o tk a z a la svim ra d n ic im a p o sao , p a su o d 18. d o 2 1 . o ž u jk a š tr a jk a la 122 ra d n ik a . N ak o n n e u s p je lo g p o k u š a ja d a se š tr a jk slom i uz p o m o ć š tra jk o lo m a c a , sk lo p lje n je k o le k ­ tiv n i ug o v o r. N a d n ic e ra d n ik a p o v išen e su od 10 d o 25 p o s to .160 24. o ž u jk a izb io je š tr a j k u šu m a m a » K u tje v a č k a rije k a « i »V etovo«, o b a p o d u ze ć a N a šič k e d. d . P o sa o je n a p u s tilo o k o 900 r a d n ik a . 30. o ž u jk a š t r a j k je o k o n č a n n a ­ če ln im d o g o v o ro m o n a s ta v k u p re g o v o ra . U is to v rije m e n a p u s tilo je p o sa o o k o 600 ra d ­ n ik a b r o d s k e im o v n e o p ć in e . N a p o sa o su se v ra tili 31. o ž u jk a , n a k o n p o stig n u to g s p o ra ­ zum a. 20 . t r a v n ja r a d n ic i tv o rn ic e p a r k e ta u K arlo v c u o p e t š tr a jk a ju , o vog p u ta sto g a što je u p ra v a p o d u z e ć a h tje la s m a n jiti ra d n o v ri­ je m e . N a k o n p r e g o v o ra d o šlo je d o s p o ra z u ­ m a, p a s u se r a d n ic i jo š isto g a d a n a v ra tili na posao. U p o d u z e ć u B ele B u c h w a ld u V elikoj 4. tra v n ja 1936. u s p je š n o je z a v rše n š tr a jk šu m s k ih ra d n ik a — p o v iš e n je m p la ć a r a d n ik a . Š u m sk i ra d n ic i p o d u z e ć a Juchvvald J a k o b a , G lied, K rn d ije d. d. K re šić a , a 14. tr a v n ja i š u m sk i ra d n ic i N a šič k e d. d. u Đ u rđ e n o v c u stu p ili su u š t r a j k tra ž e ć i p o v išic u n a d n ic a . Ovi su š tra jk o v i z a v rše n i 22. tr a v n ja s u s p je ­ hom , j e r s u n a d n ic e p o v išen e o d 20 d o 70 p o sto. U tv o rn ic i p o k u ć s tv a »B orota« u S re m sk o j M itro v ic i ra d ili s u n e k o v rije m e ro b ija š i iz kaz n io n ic e za tr i d in a r a n a d a n . K a sn ije je 150 ra d n ik a z a ra đ iv a lo o d 60 d o 190 d in a ra na tje d a n . R a d n ic i su se o rg a n iz ira li u Savez d r ­ 159 Radničke novine, Zagreb, 18. I 1936. 160 Isto, 27. I II 1936.

vodjelskih ra d n ik a i izabrali radničke povje­ renike. 22. veljače 1936. vlasnik je o tpustio sve p o v jerenike i polovinu organiziranih radnika. Više o d m jesec d a n a b orili su se radnici s M. B orotom . 25. srp n ja stupilo je u Srem skoj M itrovici 300 rad n ik a u štra jk , š tr a jk je za­ vršen 2 . kolovoza sk lap an jem kolektivnog ugo­ vo ra i p ovišenjem p laća .161 R adnici tv ornice dugm adi Jugoslavenskoga in d u strijsk o g a trgovačkog d. d. u Zagrebu stu ­ pili su u š tr a jk 8. svibnja. N adnice radnica k re ta le su se od 32 do 70 d in a ra tjedno, a ra d ­ n ik a od 60 do 150 d inara. U tvornici se pri­ m jen jiv ao siste m globa i tren u tn o g izbaciva­ n ja s posla. R adnike je z astupao Savez drvo­ d je lsk ih ra d n ik a . O d 9— 13. svibnja pregova­ ra lo se uz posred o v an je Insp ek c ije rada. š tra jk je zav ršen 16. lip n ja punim uspjehom . U š tr a j­ k u je su d jelovalo 120 rad n ik a i radnica. Uki­ n u t je ak o rd , povišene su plaće za 15 do 30 p o sto i p o tp isa n je kolektivni ugovor, š tra jk je tra ja o še st tjed a n a. Tokom štra jk a radnici su pok az ali p u n u so lid a rn o st .162 P o d ru ž n ica Saveza drv o d je lsk ih radnika u Z agrebu, n a s k u p štin a m a sto la rsk ih radnika 12 . sv ib n ja i 20. lip n ja, usvojila je prijedlog k o lektivnog ugovora koji je izradila ta rifn a k o m isija po d p re d sje d av an jem A ndrije Žaje. S k u p štin i je p risu stv o v alo oko 500 d rvodje­ laca. B u d u ći d a je n a pregovorim a 7. srp n ja U d ru že n je p oslodavaca iznijelo svoj prijedlog kolek tiv n o g u govora koji rad n ici nisu prihva­ tili, svi su k v alificiran i sto la rsk i radnici 8. s r p n ja n a p u stili posao. U š tra jk u se nalazilo 750 r a d n ik a . P oslodavci su u p očetku p ristali n a glavne p rije d lo g e rad n ik a . M eđutim , b u ­ du ć i d a je H rv a tsk i rad n ič k i savez prista o na p rije d lo g e poslodavaca, ovi su, ra ču n a ju ć i na š tra jk b re h e rs k u ulogu HRS-a, odbili pregovo­ re sa Savezom d rv o d jelsk ih rad n ik a. HRS-u su p o slodavci obećali d a će p rim a ti na posao sam o njegove članove. Savez drv o d je lsk ih ra d ­ n ik a o d rž ao je niz sasta n a k a i dogovora kako bi p rid o b io 80 članova HRS-a i njihovo vod­ stv o za z aje d n ič k u ak ciju . Već su tra d a n , 9. s rp n ja , p o tp isa lo je vodstvo HRS-a kolektivni u govor bez z n a n ja i p ris ta n k a štra jk a ša . B u­ d u ć i d a su ra d n ic i n astavili š tra jk a ti, vodstvo H RS-a je za jed n o s poslodavcim a, uz pom oć g r a đ a n sk e šta m p e H rvatskog dnevnika, J u tar­ n je g lista, N o v o sti i d rugih, postavilo u ltim a ­ tu m š tra jk a š im a d a se vra te na posao, ili da će b iti o tp u šte n i. Od 750 š tra jk a š a v ra tilo se n a p o sao 86 štra jk o lo m a c a . H RS je uz pom oć 161 Isto, 21. II 1936; Radničke novine, Beograd, 24. IV 1936; Politika. 26. VII i 3. V III 1936. 162 Radničke novine, Zagreb, 15. i 22. V, 27. VI 1936.

155

H SS i g ra đ a n sk e zaštite o rg an izirao o ru ž a n u p ra tn ju k o ja je g ru p e o d 50 d o 100 štra jk o lo m a . v ra tila k u ćam a.'« Š tra jk a š i su vodili ogorčene b o rb e sa štra jk o lo m c im a i M ačekovom z a štito m p re d sto la rsk im rad io n ic a m a Stengl n a S a jm ištu , C m o k ra k n a K u m šćak u , Res u K laoničkoj, V rb an ac n a Sav sk o j cesti, F abris na K ra p in sk o j cesti, Filip čić u G rahorovoj, Ivanković u P a ro m lin sk o j itd. HKb-ovi štrajk o lo m ci z a jed n o s M ačekovom z a štito m proživili su n ekoliko te šk ih d a n a .164 »To je u ro ­ dilo jo š većim zlom — p isa o je A n d rija Z aja u prvom b ro ju R a d n ika — b ilo je to k ao u lje n a v atru i dovelo do m učne s itu a c ije . B an sk a u prava je in te rv e n ira la i p risilila š tra jk a š k o vodstvo d a 14. s rp n ja 1936. p o p o d n e lik v id ira štra jk p o tp isiv an jem ugovora, k o ji je m ogao biti i m nogo bolji, d a n ije bilo HR S-ovih štrajko lo m aca. U to k u š tr a jk a b ilo je pohapšeno p rek o 120 r a d n ik a zbog su k o b a sa š tr a jk o ­ lom cim a, od k o jih su 17 p re d a n i su d u , a o d a n ­ le uslijed p o m a n jk a n ja dokaza p u šte n i n a slo­ bodu . . . Uloga v odstva HRS-a u p o k re tu sto ­ larskih ra d n ik a n a jb o lje p o k a z u je d a je sa d a š­ nje vodstvo HRS-a čedo i p la ćen ik p o slo d a ­ vaca .«165 U ovom e š tr a jk u Savez d rv o d je lsk ih ra d ­ nika je dokazao da im a a p s o lu tn u većin u sto ­ larskih ra d n ik a g ra d a Z ag reb a iza sebe, j e r su poslodavci i vlast b ili p ris ilje n i da, p o re d ugovora sklopljenog 9. s r p n ja sa H R S-om , 14. srp n ja sklope po seb an u g ovor sa Savezom d r ­ vodjelskih rad n ik a. K ada je š tra jk a šim a sa o p ­ ćeno da je p o tp isa n kolek tiv n i ug o v o r isp o ljili su veliku ra d o st, je r je ovakav z a v rše ta k ovo­ ga teškog š tra jk a u svak o m p ogledu značio velik u sp je h klasnoga sin d ik aln o g p o k re ta . 3. lip n ja stu p ila su 32 ra d n ik a p ila n e Ro­ b e rta K oretića u S rp sk im M o ravicam a u š tr a jk tražeći povišicu n a d n ica i s k la p a n je k o le k ­ tivnog ugovora. P o sred o v an jem sre sk o g n ačel­ nika š tra jk je završen 24. lip n ja sk la p a n je m kolektivnog u govora i povišicom n ad n ica. 4 . lipnja stu p ili su u š tr a jk ra d n ici t. t. »Sla­ veks« d. d. pilan e u P ak ra c u , a 10. lip n ja i u »Slavcksu« d. d. u S lavonskom B ro d u . Š tr a jk u B rodu završen je 11. srp n ja u sp je h o m ra d ­ nika. P ilanski rad n ici u P ak ra c u n a sta v ili su š trajk a ti. Na sk u p štin i 14. lip n ja, k o jo j je p ri­ sustvovalo 500 rad n ik a, govorili su izaslanici Saveza d rv o d jelsk ih ra d n ik a iz Zagreba. Š tra jk se p ro širio i na 130 r a d n ik a u Zve­ čevu i na 200 ra d n ik a u K am en sk o m . P o slije šest tje d a n a š tra jk a 712 p ila n sk ih i šu m sk ih rad n ik a došlo je 18. s rp n ja do p re g o v o ra s 3 Isto, Zagreb, 22. V, 10. V II 1936. 4 Isto, 17. VII 1936. 5 Radnik, 13. VIII 1936.

poslodavcim a. U prava podu ze ća d a la je svoj p rijed lo g ko le k tiv n o g ug o v o ra k o ji ra d n ic i nisu p rih v a tili .146 K o n a čn o su p re g o v o ri o d 13. i 14. kolovoza, p o sre d stv o m b a n sk e u p ra v e u Zag­ re b u , doveli d o sp o ra zu m a . P ilan sk i ra dnici dobili su p o v išic u p la ća 10, 15 i 20 po sto , a šu m sk i o d 10 d o 25 p o sto . Z a n a d n ič a re u šu m i u tv rđ e n e s u m in im a ln e p lać e o d dva di­ n a ra uz o sig u ra n u h ra n u . R ad n o v rije m e od 16 s^ ti s k ra ć e n o je n a 10. R ad n ici k o ji su ra­ dili n a p re ra d i d rv a d o b ili su d in a r više po k u b ičn o m m e tru , o d n o sn o 10 d o 15 p o sto po­ višice. S tr a k je tr a ja o 71 d a n .167 N ak o n n e u sp je lih p re g o v o ra p o d ru ž n ic e Sa­ veza d rv o d je lsk ih ra d n ik a u S lav o n sk o m B ro ­ du, p o slodavci su , p o d p r ije tn jo m š tra jk a , p ris­ ta li 2 . lip n ja n a sk la p a n je ko lek tiv n o g ugo­ vora. U govorom su svi s to la rs k i ra d n ic i dobili po v išicu o d 50 p a ra p o sa tu , d e v e tsa tn o ra dno vrijem e, p riz n a n je s in d ik a ln e o rg a n iz ac ije i p ra v o p ro sla v e 1 . m a ja .16* U p ila n i F u rm a n a M a rk a u S u n ji stu p ilo je 2. s r p n ja 69 ra d n ik a u š tr a jk , tra ž e ć i reguli­ ra n je ra d n ih o d n o sa i p o v išicu n ad n ic a. Š tra jk je z a v rše n 4. s r p n ja k o le k tiv n im u g ovorom i p o v e ća n je m n a d n ic a . 143 ra d n ik a T v o m ic e p a r­ k e ta i p ila n e d. d. u K arlo v c u stu p ilo je 8. s rp n ja u š tr a jk z bog n e re d o v n o g isp laćiv an ja za ra d a. Š tr a jk je z a v ršen 15. s r p n ja nagod­ bo m o is p la ti ra d n ik a . 300 ra d n ik a pilanskog p o d u z eć a V ilh a r u S a b o rsk o m stu p ilo je 9. s rp n ja u š tr a jk zbog isto g razloga. N a posao su se v ra tili 1 1 . s rp n ja , p o š to su im n a d n ic e isplaćene. N a p ilan i D. D im itrije v ić u C rnom L ugu stu p ilo je 14. s r p n ja u Š tra jk 20 rad n i­ ka tra že ći po v išic u n a d n ica . Je d a n d io šu m a r­ sk ih ra d n ik a p o d u z eć a S. H. G u ttm a n u Sla­ tin sk o m D renovcu s tu p io je 11. s rp n ja u š tra jk . R a d n ic i zap o sle n i u p a rn o j p ila n i J. O retić u S rp sk im M o ra v ic am a p o d n ije li su z a h tje v za p o v išen jem n a d n ic a i sk la p a n je m kolektivnog ugovora. B u d u ć i d a je p o slo d av a c o d b io te za h tjeve, stu p ili su 3. s rp n ja u š tra jk . Plaće ra d n ik a k re ta le su se o d 10 do 28 d in a ra dnev­ no; dva ra d n ik a im ala su 28 din; dva ra d n ik a 24; sed am ra d n ik a 20; 13 ra d n ik a 18; tri ra d ­ nik a 15; č e tiri ra d n ik a 12 i d v a ra d n ik a 10 d in a ra . N a te p la će p o n u d io je poslodavac 0,25 d in povišice p o s a tu .169 S to la rsk i ra d n ic i u V irovitici održ ali su, na poziv S aveza d rv o d je lac a, 19. s rp n ja 1936. skup­ š tin u n a k o jo j su zak lju č ili d a poslodavcim a 146 Isto, 19. i 27. VI, 24. VII 1936. 167 Isto, 21. V III 1936. 164 Radničke novine, Zagreb, 13. VI 1936. 169 Isto, 17. V II 1936.

p o d n e su z a h tje v za p o v e ćan je plaća, sk ra ć e n je š tra jk tražeći povišicu plaća od 25—35 posto ra d n o g v re m e n a i p riz n a v a n je o rg a n iz a c ije i i sk la p an je kolektivnog ugovora. Š tra jk je za­ sk la p a n je k o le k tiv n o g u g o v o ra. P laće ra d n ik a v ršen 18. pro sin c a sk la p an jem kolektivnog k re ta le s u se o d je d n o g d o 4,50 d in a ra n a sa t, ugovora i povišicom plaća od 5—15 posto. 14. a r a d ili su 11— 12 s a ti dnev n o . N a p reg o v o ri­ p ro sin ca stu p ilo je rad ništvo pilane D rach d m a k o ji su o d rž a n i 1 . k olovoza n ije d o šlo do d. u V irovitici u š tra jk stoga što uprava po­ sp o ra z u m a , p a s u ra d n ic i n a sk u p š tin i od lu čili duzeća n ije p rista la n a traženu povišicu plaća. d a 2. k o lovoza stu p e u š tr a jk . P o slije 21 d an Š tr a jk šu m sk ih ra d n ik a N ašičke d. d. u Đ ur­ š tr a jk je u s p je šn o z a v ršen . P o tp isa n je k o le k ­ đeno v cu završen je 3. prosinca, a 2. prosinca tiv n i ugo v o r, ra d n o v rije m e s k ra ć e n o je n a 10 počeli su š tra jk a ti ra dnici u šum i »Orovina«, sati, n a d n ic e su p o v iše n e za 20 p o sto , a p r ih ­ srez D. M iholjac, vlasništvo firm e S. H. G ut­ v aćeni s u i d ru g i z a h tje v i r a d n ik a .170 m a n iz Belišća. U zrok štr a jk a bio je zahtjev za po v e ćan jem plać a. Š tra jk je završen 14. K o la rs k i ra d n ic i u Z a g re b u k o ji su bili p ro sin c a 1936. usv a ja n je m za htjeva radnika. p laće n i d v a d o t r i d in a r a n a s a t z a tra ž ili su p o sre d stv o m S aveza d rv o d je ls k ih ra d n ik a p o ­ Š tra jk a lo je i 300 ra d n ik a u šum i »Kabalna v išicu p la ć a , sn iž e n je ra d n o g v re m e n a i sk la ­ N jivica«, srez D. M iholjac, vlasništvo iste fir­ p a n je k o le k tiv n o g u g o v o ra. B e z u sp je šn i p r e ­ m e. Š tra jk je z avršen povišenjem plaće. N akon sk u p štin e od rža n e 23. kolovoza, ra d ­ govori v o đ e n i s u č e tir i p u ta . P o slije š tr a jk a , nici u sisačkoj tv o rnici »Tanin d. d.« ostvarili u k o je m j e su d je lo v a lo 26 k o la rsk ih ra d n ik a , p o tp is a n je k o le k tiv n i ug o v o r, p la ć e su povi­ su a k c ijsk o je d in stv o . U tvornici su djelovale p o d ru žn ice Saveza d rv o d jelsk ih rad n ik a O pće­ šen e n a 4,50 d in p o s a tu , a ra d n o v rije m e ga rad n ič k o g saveza i H rv atskoga radničkog sved e n o n a d e v e t sa ti. saveza. U je d in stv e n i o d b o r delegirala je svaka Š tr a jk u T v o rn ic i žig ica D ra v a d. d. u O si­ o rg an iza cija p o tr i p re d sta v n ik a . O dbor je je k u k o ji j e p o č e o 19. s r p n ja z a v rše n je 10. izrad io p rije d lo g kolektivnog ugovora, koji je r u jn a 1936. g o d in e. R a d n ic i su d o b ili po v išicu p o slodavac p o slije pregovora, usvojio. Uveden 12—25 p o s to i p o tp is a n je k o le k tiv n i u govor. je o sa m sa tn i ra d n i d an, plaće su povećane za Š tr a jk j e vo d io S avez d rv o d je ls k ih r a d n ik a . U 20 p o sto i p riz n a te su sin d ikalne organiza­ š tr a jk u je su d je lo v a lo 150 ra d n ik a . O va b o rb a c ije .172 o c ije n je n a j e k a o p re s u d n a z a d a lji razvoj N a sa sta n k u d rv o d jelsk ih rad n ik a u pilani k lasn o g a sin d ik a ln o g p o k r e ta u O s ije k u .171 15. F u rm a n u S u n ji, k o ji je od rž an 23. kolovoza, r u jn a s tu p ili s u ra d n ic i p ila n e »Lid« u R udou tv rđ e n o je d a su rad n ici pod vodstvom Sa­ p o lju u š t r a j k z b o g n is k ih n a d n ic a . 15. IX veza d rv o d je lsk ih ra d n ik a usp jeli izvojevati 1936. v ra tili s u se r a d n ic i tv o m ic e p o k u ć stv a p o v o ljan k o le k tiv n i ugovor, osam satn o radno J o s ip a P o v išila u O s ije k u p o n o v o n a p o sa o v rije m e i 20 p o sto povišice. Na sa sta n k u su b e z ik a k v e p o b o ljš ic e , p a je p r e m a to m e š t r a j k za k lju č ili d a će b ra n iti ta j ugovor, koji poslo­ z a v rše n b ez u s p je h a . Š tr a jk je vo d io H R S . N a ­ d a v ac p o k u ša v a k r š iti .173 ro d n a š u m s k a in d u s tr ija d. d . p ila n a u O k u ­ Š tr a jk sto la rsk ih ra d n ik a u Križevcim a, ča n im a s k lo p ila j e s a sv o jim ra d n ic im a novi k o ji je p o d v o dstvom Saveza drv o d jelsk ih ra d ­ k o lek tiv n i u g o v o r. U p ila n i F r a n je K o sa s tu ­ n ik a tra ja o 25 da n a, završio je sk lapanjem p ilo je 1. lis to p a d a u š t r a j k 30 ra d n ik a t r a ­ ko lek tiv n o g ugovora, povišicom plaća od 25 žeći p o v išic u p la ć a . Š t r a j k je z a v rš e n 17. s tu ­ d o 60 po sto , a po slo d av cu su p riznali pravo denog. P la ć e s u p o v iše n e o d 20— 26 d in a ra p o sre d o v a n ja ra d a u Savezu drv o d jelsk ih ra d ­ n a 22— 30, a p la ć e ž e n a sa 16— 20 n a 17—22 nik a . Š tra jk je počeo 28. kolovoza sa 28 su ­ d in a r a n a d a n . dio n ik a . V ećina ra d n ik a b ila je na o p sk rb i kod 135 r a d n ik a p ila n e V ilh a r d. d. u S a b o rs k o m po slo d av a ca, p a su o ni rač u n a li na neslogu ra d n ik a . M eđutim , rad n ici su bili jedin stv en i i s tu p ilo je 13. lis to p a d a u š t r a j k j e r im u p ra v a složni š to im je don ije lo p o b je d u u š tr a jk u .174 p o d u ze ć a n ije is p la tila n a d n ic e . N a k o n is p la te ra d n ic i s u se 14. lis to p a d a v ra tili p o slu . 3. lis­ 13. listo p a d a p o tp isa n je kolektivni ugovor to p a d a s tu p ila s u 22 ra d n ik a p ila n e D. D im i­ izm eđ u ta p e ta rs k ih ra d n ik a i n jihovih poslo­ trije v ić u B egovu R a z d o lju u š t r a j k zb o g o t­ d a v ac a u Z agrebu. P o k re t je vodio Savez drk a za še s to ric i ra d n ik a , k o ji s u u im e ra d n ik a v o d jelsk ih ra d n ik a . M ladi rad n ic i koji su tek d o šli tra ž iti p o v išic u p la ć a . Š t r a j k je zav rše n za v ršili z a n a t dobili su p e t d in a ra po sa tu , do 6. lis to p a d a p o š to s u p la ć e p o v ećan e, a s k lo p ­ tr i g odine p ra k se 6,50 d in a ra , o stali osam . a lje n je i k o le k tiv n i u g o v o r. sa m o sta ln i ra d n ic i 18 d in a ra po satu . I štra jk 9. p ro s in c a 1936. s tu p ilo je 700 r a d n ik sto a la ra u S isku, koji je tra ja o šest tjedana, p o d u ze ć a » N ačišće d. d.« u šu m i S a m a ric i u 170 R adnik, 13. i 21. V II 1936. 171 Isto, 4. IX 1936.

177 Isto, 11. IX 1936. 177 Isto. 174 Isto, 18. IX i 2. X 1936.

157

završen je p o tp isiv an jem kolek tiv n o g u govora i povišicom n ad n ica za 15 p o sto .1” Di i'odjelski rad n ici u K oprivnici sklo p ili su kolektivni ugovor po k o je m u su dob ili povi­ šicu od 1,50 d in a ra po s a tu .174 Savez d rv o d je l­ skih ra d n ik a vodio je ta rifn e p o k re te i u Tvornici p a rk e ta i p aro p ila u K arlovcu, j e r je poslodavac k ršio kolek tiv n i ugovor, sk lo p ­ ljen u o ž u jk u 1936. V odstvo HRS-a u SI. B ro ­ du sprečav alo je Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a da org an izira članove u »Slaveksu«, tražeći od up rav e da se o tp u ste s p o sla svi ra d n ici organiziran i u URSS-u .177 Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a nastav io je b o rb u u šu m i G arjevici s upravom N ašičke i vod stv o m H RS-a p ro tiv p rije tn ji p oduzeća i HRS-a d a će o tp u s titi sve ra dnik e koji se ne u č lan e u H R S. R a d n ik o tom e piše: »Radnici, o rg a n iz ira n i u S avez d r ­ v odjelskih ra d n ik a n a sta v iti će i d a lje b o rb u za pob o ljša n je polo žaja ra d n ik a i n eće se p la ­ šiti p rije tn ja od s tra n e p ro v o k a to ra i ag e n a ta N ašičke. G ospodu iz HRS-a upo zo rav am o , da prestan e s izazivanjem m irn ih ra d n ik a , je r radnici sa sebe sk id a ju svak u o d g o v o rn o st u slučaju n ap ad a na rad n ik e, j e r svaki r a d n ik im ade p ravo n a rad , bio on H rv at, S lovenac ili S rbin. U slu č a ju n a p a d a ra d n ic i će b r a n iti svoje up o slen je i kom ad k ru h a . U p o zoravam o huškače, d a p re sta n u s ra sp iriv a n je m m rž n je , je r to n ije u in te re su h rv a tsk ih r a d n ik a i h r ­ vatskog pokreta.« U tvornici p o k u ćstv a »Josip K ru lja c i si­ novi« u N ovoj G rad išk i p o slije s k la p a n ja k o ­ lektivnog ugovora 1935. i njegove ob n o v e 1936. godine, H RS je p o k u šao ra z je d in iti rad n ik e, p rik azu ju ći Savez d rv o d je lsk ih r a d n ik a i n je ­ gov kolektivni ugovor k ao p ro tu h rv a ts k i, što su rad n ici je d n o d u šn o odbili. R ad n ici z ap o s­ leni na sto v a rištu d rv a u D onjem M ih o ljcu i Sestilovcu p red ali su p o sre d stv o m Saveza d r ­ v odjelskih ra d n ik a p rije d lo g k o lek tiv n o g ugo­ vora uprav i N ašičke 2. listo p a d a , ali je do pregovora došlo tek 19. stu d en o g a. P oduzeće je otezalo p regovore ra č u n a ju ć i na p om oć G ospodarske sloge. K ada su rad n ic i o d b ili n je ­ nu zaštitu , sk lo p ljen je ko lek tiv n i ug o v o r s povišicom plaća od 10 do 25 p osto, p riz n a te su radn ičk e org an izacije i rad n ič k i p o v je re ­ nici i d ruge beneficije ko je r a n ije ra d n ic i n isu imali. Pokret je o b u h v atio 140 ra d n ik a . Tapetarsk i rad n ici Z agreba stavili su sv o ju b la g a j­ nu na u p o tre b u ta p e ta rsk im ra d n ic im a u Beofop ad a ^« jl SU SC nalazili u š tr a jk u o d 27. lis75 Isto, 9. X 1936. 74 Isto, 6 . XI 1936. 77 Isto, 25. X 1936.

158

K olektivni u govor u to k u tr a v n ja sklopilo je poduzeće F ilip a D e u tsch a i sinovi — pilana u T u ro p o lju . U p ila n i N ihag d. d. u Garešničko m B re sto v c u stu p ila su 28. sv ib n ja u štra jk 283 ra d n ik a zbog povišice na d n ica. U štra jk su s tu p ili i š u m a rsk i ra d n ic i N ašičke d. d. u Sestilovcu, i n a sla g a lištu d rv a u D. M iholjcu. R adnici su tr a ž ili po v išic u p laća. N e sačekav­ ši n a ja v lje n e preg o v o re stu p ili su 1 1 . svibnja u š tr a jk u k o je m je su d jelo v alo 105 lju d i. U prava p o d u zeća u Đ u rđ en o v cu k ršila je k o lektivni u g o v o r s k lo p lje n 19. lis to p a d a 1935. R ad n ičk i su p o v je ren ici, fu n k c io n a ri ORS-a n e p re k id n o in te rv e n ira li d a se isp la ć u je ra d ­ n ik e p o cije n i i k ateg o riz ac iji k o ja je sastavni dio kolek tiv n o g ugovora. Te in te rv e n c ije nisu k o ristile što je og o rč ilo ra d n ik e , p a su p o sta­ vili z ah tje v e za p o v išicom p la ća u visini od 15 po sto . P re g o v o ri su se vodili u B anskoj u p ra v i i In s p e k c iji ra d a u Z agrebu. Do sp o ra ­ z u m a n ije do šlo j e r su p re d sta v n ic i poduzeća p ris ta li n a is p u n ja v a n je k o le k tiv n o g u govora i p e t p o sto p o v iše n je pla ća . P re d sta v n ic i ra d ­ n ik a izvijestili su ra d n ik e o p o n u d i poduzeća. N ak o n du g a v ije ć a n ja ra d n ic i su o d u sta li od o b u sta v e ra d a i p rih v a tili p o n u d u , p a je p ri­ likom p rv e isp la te r a d n ic im a isp lać en a nad­ nic a s nav e d en o m p o v išicom sa m o ra d n ic im a k o jim a su n ad n ic e od 1932. do 1935. b ile red u ­ ciran e. T im e je po d u ze će h tje lo d a u n e se raz­ d o r m e đ u ra d n ik e . P re d sta v n ic i o rg a n iz ira n o g ra d n iš tv a u ORS-a sk lo p ili su s pod u z eć em S. H . G utm ann u B elišću novi k o le k tiv n i u g o v o r k o ji je obu h ­ vaćao sve pogone i sve ra d n ik e . U tv rđ e n je o sa m sa tn i ra d n i d a n , ra d n e d je ljo m i blagda­ n om p la ć a o se 100 p o sto više, prek o v rem en i ra d 50 p o sto , d rž av n i p ra z n ic i se n e slave, a ak o v lasti z a b ra n e ra d , o n se n eće p lać ati. Prvi m aj p rizn ao se k ao ra d n ič k i b lag d a n , a radnici ko ji b u d u iz nim no za p o sle n i n a ta j d a n dobiti će 100 p o sto više o d n o rm a ln e z a rad e . Priz­ n a lo se d a su ra d n ič k i p o v je ren ici p red stav ­ n ic i ra d n ik a , s tim d a sv o ju d u ž n o st o b av ljaju izvan ra d n o g v rem en a . S a m o u s lu č a ju h itn e i n e o p h o d n e p o tre b e n eće im se o d b iti od za­ ra d e k a d a sv o ju d u ž n o st o b a v lja ju u vrijem e ra d a. P rilik o m s k la p a n ja pog o d b e o novim ta­ rifam a, p o duzeće se o bavezalo d a će tražiti p o sre d o v a n je ra d n ič k ih p o v je re n ik a . Kod a k o rd n ih poslova bilo je z a b ra n je n o sustezati ra d n ic im a b ilo k akve iznose u sv rh u kaucije. R adnici k o ji b u d u p re m je šte n i n a sla b ije pla­ ćen p o sao d o b it će s re d n ju n a d n ic u predvi­ đen u za o vu v rst posla, a k a d a se v ra te na s ta r i p o sao d o b iv a ju r a n iju n ad n icu . Z atim se d e ta ljn o o b ja š n ja v a ju p ra v a ra d n ik a u slučaju p re k id a ra d a bez k riv n je rad n ik a , ele m e n ta r­ nih n ep ogoda i to m e slično. U tv rđ e n o je i p ra ­ vo d a o ž en jen i rad n ici d o b iju p e t hvati drva

za o g rjev g o d išn je , a n e o žen jen i h vat. U govor šu m sk i radnici poduzeća S. H. G utm ann, t u ­ je o b u h v a tio i o s ta le z a n a tsk e ra d n ik e : lje ­ žeći povišicu nadnica. I taj štra jk , p ored os­ vače, kovače, ž e ljezn ičare, zid a re , b ačv are, k o ­ talih , In sp e k c ija p rip isu je S eljačkoj slozi, ob­ la re itd . U p rav a p o d u z e ć a se o b av ezala d a će razlažući d a S eljačka sloga tim e želi podig­ po m ag a ti ra d n ič k i p o tp o rn i fo n d za s ta re i n u ti životni s ta n d a rd rad n ik a i om ogućiti pove­ iznem ogle r a d n ik e i d a će ra d n ič k u k o lo n iju ć an je cije n a seljač k ih proizvoda. Da s ovim u re d iti ta k o d a b u d e u sk la d u s h ig ije n sk im š tra jk o m S e lja čk a sloga n ije im ala nikakve p ro p isim a . R a d n ič k i d o m i k in o o s ta ju pod veze vidi se iz p isa n ja rad n ičk e štam pe, a i i/, u p ra v o m ra d n ik a s tim e što se u p ra v a o b a ­ p osto jeć e dok u m e n ta cije Arhiva u O sijeku. v ezala d a će d a ti b e sp la tn o o sv je tlje n je , o g rjev Š u m sk i ra d n ic i zaposleni u Slanoj Vodi orga­ i su b v e n c iju za iz d rž a v a n je r a d n ič k e čita o n ic e n izirali su se u Savez d rvodjelskih radnika, i ra d n ič k ih k u ltu r n ih d ru š ta v a . N ovi k o le k ­ b u d u ći d a je Opći rad n ičk i savez, osim pilan­ tivni ug o v o r s k lo p lje n je 28. s rp n ja 1936. go­ sk ih rad n ik a, p u n ih 15 godina odbijao da o r­ dine, p a je u g o v o r s k lo p lje n 18. lis to p a d a 1932. gan izira šu m sk e radnike. N jihove nadnice k re­ go d in e p r e s ta o v a ž iti .179 ta le su se od 12 do 25 d in ara za radno vri­ H rv a ts k i r a d n ič k i savez, uz p o m o ć G ospo­ je m e o d 16 do 18 sa ti na dan. Poduzeće je d a rs k e sloge, p riš a o je o rg a n iz a c iji p ila n sk ih p o tk ra d a lo ra d n ik e p rilik o m preu z im a n ja obav­ i šu m sk ih ra d n ik a u p ila n a m a B u ch w ald , G lied lje n ih poslova, kako u odnosu na količinu tako i K rn d ija . U p ila n i N ih ag d. d. k o d G arešnicei u o d n o su n a k v a litetu . Š um skim radnicim a -B restov ac p o sta v io je H R S 19. s v ib n ja svoje u S la tin sk o m D renovcu u p rav a poduzeća za­ za h tje v e ia k o je ta m o p o s to ja o k o le k tiv n i u g o ­ b ra n ila je d a se o rg an iziraju u Savez drvo­ d je lsk ih ra d n ik a , u p u ć u ju ć i ih u ORS. O izboru vor, z a tim u p o d u z e ć u »Slaveks« u SI. B ro d u , r a d n ič k ih p o v jere n ik a , osn iv a n ju podružnice te se u m je š a o i u š t r a j k s to la rs k ih ra d n ik a u Saveza drv o d jelaca , o tp u š ta n ju rad ničkih pov­ Z agrebu , g d je je , k a k o sm o to ra n ije v id jeli, je re n ik a i ra d n ik a , o k o lektivnom ugovoru i izvršio š tr a jk o lo m s k u u lo g u i fizički, uz po m o ć š tr a jk u u k o je m u je su djelovalo 409 rad n ik a i se lja k a p ris ta lic a H RS-a, n a p a o ra d n ik e u šu m i G arjev ic i želeći ih izb a c iti s p o sla p o d p a ro ­ njegovu ish o d u iznosim o, p rem a do k u m e n ta ­ ciji poduzeća S. H. G u tm an n u Belišću, sli­ lom d a su č e tn ic i i m a rk sis ti. P oveo je a k c iju u tv o rn ic a m a š ta p o v a u B re g a n i i K ra p in i. U jedeće: šu m i G a rje v ic a k o d S a m a ric e , p o re d p o s to je ­ Š u m sk i u p ra v ite lj u S lanoj Vodi slao je ćega k o le k tiv n o g u g o v o ra , p o sta v io je H R S ta jn iš tv u tv o rn ič k e up ra v e in form acije o ra d ­ za h tjev e za s k la p a n je svoga. Is to je ta k o 16. n ic im a p rije o d rž a v a n ja izbora za radničke kolovoza z a tra ž io za r a d n ik e šu m s k e re ž ije Mep o v je ren ik e, pro tiv eć i se tim izborim a. U p is­ đ u rić p o v išic u p la ć a i s k la p a n je k o le k tiv n o g m u o d 18. s ije č n ja ja v lja d a je u šum skoj m a­ ugovora. V o d io je p re g o v o re i s tv o rn ic o m n ip u la c iji z aposlen 361 ra d n ik sta riji od 18 »Sila« u O sije k u , te je u s p io d a , u m je s to g o d in a i še st r a d n ik a m lađih od 18 godina. O RS-ova k o le k tiv n o g u g o v o ra , u p ila n i F ilip a R a dnici su n am je ra v a li da održe izbore ra d ­ D e u tsch a sin o v i T u ro p o lje ish o d i svoj u govor. nim dan o m , 23. sije čn ja. U prava šum ske m a­ H R S je istic a o sv o je u s p je h e i u S is k u (po v i­ n ip u la c ije se p ro tiv ila tom e, pa je tražila in­ še n je n a d n ic a u tv o rn ic i ta n in a i u p o d u z e ć u te rv e n c iju d ire k c ije kod in sp e k to ra rada. »Po­ Reiss), z a tim p o v išice p la ć a s to la r s k ih ra d n ik a što je na š g o spodin K lisurić sa inspektoiom u B je lo v a ru i n a ja v io p o k r e t v o z a rsk ih i d r ­ ra d a gosp o d in o m S chm itom u O sijeku vrlo v a rsk ih ra d n ik a u Z a g re b u .180 do b a r, to će ga gospodin K lisurić priv a tn o in­ fo rm ira ti o tom e.« P rem a izv ješta jim a ta jn iš­ tv a u p ra v e B elišća, K lisurić je intervenirao ko d in sp e k to ra ra d a i R adničke kom ore, pa jc Štrajk Šumskih radnika zaposlenih kod ish o d io o d o b re n je d a se izbori održe u ne­ S. H. Gutmann u Slanoj Vodi d je lju , 26. sije čn ja. R adnici su to odbili, tako d a je m o rao doći pov jere n ik R adničke kom oie U iz v je š ta ju In s p e k c ije r a d a S a v sk e b a n o ­ da izgladi sp o r. Izbori su održani u pon e d je ­ v ine za m je se c tra v a n j 1936. sp o m in je se da lja k po sk ra ć e n o m p o stu p k u . B ilježnik iz Cesu u S la n o j V odi, sre z S la tin a , s tu p ili u š tr a jk ra lija tra ž io je, na zah tje v sresk o g načelstva u S la tin i, in fo rm ac ije o p o litičkom d rž a n ju iza­ b ra n ih ra d n ič k ih po v jeren ik a. U odgovoru na i” Radnički glasnik, 16. V, 6. V II, 8. V III 1936; vidi i: Radničke novine, Zagreb, 15. V 1936. o p re­ ta j za h tjev ja v ilo je poduzeće da su M arijan govorim a Našičke d. d. i Saveza privatnih nam ­ G om erčić, Ja k o b Jerk o v ić, Jo sip K irin i M ato ještenika, Saveza d rvodjelaca i Saveza m etalskih Tonković v išegodišnji rad n ic i uto v an v ači, te radnika. da su svi »dobrog vla d an ja, a u pogledu nji­ '» H rva tski radnik, 15. V, 15. VI, 1. i 15. V II, 1. i 15. V III, 1. i 15. IX, 1. i 15. X, 1. i 15. XI hovog p o litičk o g m išlje n ja ne bi im ali ništa 1936.

159

d a prigovorim o, j e r do d a n a s n ism o m ogli p r i­ m ije titi iako n a n jih b u d n o pazim o, d a b i itk o davao bilo kakove izjave u k o m u n istič k o m duhu. U takvom slu č a ju i sam i b i o d m a h zatražili u re d o v a n je ž a n d a rm e rije . Is to tak o nism o p rim ije tili da bi bili p r o tiv n i režim u ili sa d an jem p o re tk u u državi.« S p o m en u tu in fo rm a c iju tra ž ilo je sre sk o načelstvo i zbog toga š to su im enovani bili p o k retači o sn iv a n ja p o d ru žn ice Saveza d rv o ­ dje lsk ih rad n ik a. Poduzeče se p ri to m žalilo na ta jn ik a S aveza d rv o d je lsk ih r a d n ik a Mcsića iz V irovitice k o ji m eđ u ra d n ic im a u šu ­ m am a ag itira d a se o rg a n iz ira ju , m oleći S re s­ ko načelstvo d a o b ra ti p a ž n ju na M esića i da od n jeg a z ah tijev a d a se sv agdje ja v lja i leg itim ira u p ra v ite ljim a m an ip u la c ija , a ne da radi n jim a iza leđa. 16. v eljače o d ržali su šum ski rad n ici ja v n u s k u p š tin u k o jo j je p ri­ sustvovao op ćin sk i b ilježn ik iz Ć era lija uz prisu stv o ž a n d a rm e rije iz D renovca. S k u p štin i je prisu stv o v alo ok o 140 ra d n ik a . Savez d rv o ­ d je lsk ih ra d n ik a izvijestio je R a d n ič k u k o m o ­ ru u Zagrebu da je u p ra v ite lj šu m sk e m a n i­ pulacije 18. v eljače 1936. o tk a z a o p o sa o ra d ­ ničkim p o v jeren icim a k ao i o sta lim ra d n ic im a uposlen im a na u to v aru . N a to je R ad n ičk a kom ora u p u tila do p is u k o je m u se, m eđ u o s­ talim , kaže: »Pozivom n a p re d n je m o lite se, d a o tk a z radničk im p o v jeren icim a izvolite pov u ći, p o što je isti p re m a p o sto je ć im in fo rm a c ija m a na zakonu neosnovan, a o tp u s t ra d n ič k ih p o v je ­ ren ik a m ogao bi dovesti i do n e p o tre b n ih i n e­ željenih posljed ica p ro tiv in te re s a je d n e i d r u ­ ge stran e. Ne bi li se o tk a z povu k ao , to b i se m orala p o d n ije ti p rija v a K r. B a n sk o j U pravi Savske b anovine — In s p e k to r ra d a u O sije k u , i zam oliti za nadležni p o s tu p a k , te sm o m iš­ ljen ja da se neće dozvoliti d a d o toga dođe.« In sp e k to r ra d a u O sijek u piše 18. tra v n ja u pravi poduzeća da je Savez d rv o d je lsk ih r a d ­ nika pred ao poduzeću n a c rt k o lek tiv n o g ug o ­ vora jo š 25. o žujka. B udući d a u p ra v a p o d u ­ zeća nije n išta poduzela, ra d n ici p rije te d a će obustav iti rad. Š u m sk a m a n ip u la c ija je h tje la o tp u stiti kolovođe koji su o rg a n iz ira li Savez drvodjelsk ih ra d n ik a u B o k an am a M artin a B ra to n ju i Pavu M aričića, m e đ u tim , p re o sta li radnici, kako to piše šu m sk i u p ra v ite lj, z a p ri­ jetili su da će svi n a p u stiti posao. »Urazum jevanje tih ra d n ik a bilo je b e sk o risn o i za­ vršilo se lim e, da bi usčuvali n aš a u to rite t, da sm o im enovane ra d n ik e s m je s ta o tp u stili zbog otk aza poslu šn o sti, n e re d a i nedisciplinovanosti. K ako su oni to z a p rije tili o tp o ro m , a m i u z n asto jali izbjeći n e red i n jih u k ro titi, to sm o sm je sta ob u stav ili svaki ra d n a ra-

160

m a m a i n jih u k lo n ili, p o sred stv o m sa n ašeg zem ljišta.«

žan d ara ,

N a in te rv e n c iju d ire k c ije s p o r je završen ta k o d a su svi ra d n ic i p rim lje n i n a posao. R a d n ič k a k o m o ra Z agreb u p u tila je izm eđu 25. i 31. o ž u jk a sv oje p re d sta v n ik e E d u a rd a F le isc h era i A n d riju Ž aju d a p ro u č e ra d n e i ži­ v o tn e u v je te šu m sk ih ra d n ik a u G utm anovim š u m am a, p o se b n o u B o k a n i — S la n a Voda. R a d n ičk a k o m o ra je isto ta k o in te rv e n ira la d a se ra z m o tri p r ije d lo g ko le k tiv n o g ugovora Saveza d r v o d je lsk ih ra d n ik a n a k o ji je p o ­ duzeće tre b a lo d a o dgovori d o 2. tra v n ja . Po­ duzeće je od g o v o rilo R a d n ič k o j k o m o ri i Sa­ vezu d rv o d je lsk ih ra d n ik a d a d o ta d n is u im ali k o lek tiv n ih u g o v o ra za ra d n ik e zap oslene na e k s p lo a ta c iji šu m a, p a se u p ra v a željela p rije sp o ra z u m je ti s u d ru ž e n je m in d u strija la c a . P ri­ je d lo g k o le k tiv n o g ug o v o ra sad rža v ao je z ah­ tje v d a ra d n o v rije m e tr a je o sa m sati, d a se u tv rd e b la g d an i, m e đ u n jim a i 1 . m a j, te da se u tv rd e p la će n a a k o rd p rilik o m ru še n ja d rv e ta , o b ra d e h ra s to v ih i b u k o v ih kla d a, iz­ ra d a go riv a d rv a, p a n je v a, iz rad e šlip e ra (p ra ­ gova), u to v a ra k la d a i d rv a u vagone, u to v a ra u šu m i, vuče d rv a i si., d a se u tv rd e p lać e že­ lje z n ič a rim a i d ru g im ra d n ic im a k o ji ra d e za n a d n ic u . O d o p ć ih z a h tje v a tra ž ilo se p riz n a ­ v a n je ra d n ič k ih p o v je re n ik a , p riz n a n je Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a i n jegove p o d ru žn ic e u ć e ra lija m a , B o k a n i — S la n a V oda. Z a h tijevale se ta k o đ e r d a se ra d n ic im a k o ji ra d e p o lo­ šem v rem en u o sig u ra ju k išn e k ab a n ic e, a koč­ n ič a rim a to p li k a p u ti, d a p o d u zeć e osigura ra d n ic im a og rjev , a o n im a k o ji ne žive na selu d a o sig u ra k u h in ju i p rik la d n e p ro sto rije za b o rav a k . U d ru ž en je in d u s tr ija la c a za S av sk u b a n o v in u i S avez in d u s trija la c a i trg o v ac a šum skih p ro izv o d a u K ra lje v in i Ju g o sla v iji n is u p o d rža li sk la p a n je k o le k tiv n o g u g o v o ra za šum ske ra d n ik e . S. H . G u tm a n n d. d. B elišće uputio je 18. tra v n ja 1936. n a v e d en im savezim a s lije deći dopis: »Savez d rv o d je lsk ih r a d n ik a u Z agrebu za tra ž io je od n as d a z a k lju č im o ko le k tiv n i ugo­ vo r glede ra d n ih o d n o sa n aših šu m sk ih ra d ­ n ik a. U jedno n a m je p o d n eo i n a c r t tog kolek tivnog ugovora, č iji p re p is (bez cije n a) pri lažem o. Za ra d n ik e up o sle n e p ri e k sp lo a ta c iji šu­ m a do sa d a n ije b ilo k o lek tiv n ih ugovora. Ob­ zirom n a s a d a šn je za h tjev e , z a k lju č e n je ta k ­ vog kolek tiv n o g ugo v o ra iziskivalo b i re o rg a­ niz ac iju d o sa d a šn je g ra d a p ri šu m sk o j m an i­ p u lac iji, n a ro č ito b i i z n a tn o p o sk u p ilo tro š­ k ove režije. K ao glavni z a h tje v u poslatom

n a c rtu k o lek tiv n o g u g o v o ra sta v lje n o je: 8 sa tn o r a d n o v rije m e i p o se b n o n ap la ć iv a n je p re k o v re m e n o g ra d a i to za p rv a d va s a ta sa 50% , a za svak i d a ljn ji s a t sa 100% više od n o rm a ln e n ad n ice. K od šu m sk ih ra d o v a, k a o sezon sk o g posla, ra d ilo se d o sa d a 10— 12 sa ti dnev n o , a za p re k o v re m e n i r a d n ije se p la ć a lo n iš ta p o ­ sebno. Zbog o v ih n o v ih z a h tje v a , ali n a ro č ito iz n a č e ln ih razlo g a, b ilo b i p o tre b n o d a u toj stv a ri sp o ra z u m n o p o s tu p a ju svi i sve in­ d u s trije d rv e ta . N a m a n ije p o z n a to , d a li je i k o d o sta lih šu m sk o -in d u s trijs k ih p re d u z e ć a tra ž e n o z a k lju ­ č e n je k o le k tiv n o g u g o v o ra gled e šu m s k ih r a d ­ n ik a. A ko n ije , s ig u rn o će to u č in iti n a k n a d n o . S to g a je p o tre b n o d a se g la v n ija p re d u z e ć a s p o ra z u m e d a li će u o p ć e p r is ta ti n a z a k lju ­ č e n je k o le k tiv n ih u g o v o ra za šu m s k e rad n ik e.« O dg o v o r o d 21. tr a v n ja g la sio je : »Za ra d n ik e u p o s le n e p r i e k sp lo a ta c iji šu m a do sa d a n ije b ilo k o le k tiv n ih u g o v o ra. Po n a ­ še m s u d u to n ije b ilo m o g u će i to iz s lije ­ d e ćih razlo g a, k o je ž elim o n a ro č ito is ta k n u ti: R a d šu m s k e e k s p lo a ta c ije n e o b a v lja se na s ta ln o m i z a tv o re n o m p r o s to r u i p o d iz ra v n im n a d z o ro m p o d u z e ć a u p o g le d u u p o s le n j a r a d ­ n ik a, r a d n o g v re m e n a i si. Š u m sk i ra d n ic i' ra d e u g la v n o m u g ru p a m a u a k o r d u i p o d u ­ ze tn ik s k la p a p o g o d b u sa m o s v o đ o m g ru p e , k o ji sa m s a s ta v lja sv o ju e k ip u i u ta n a č u je s n jim a u slo v e r a d a . R a d u a k o r d u u šu m sk im ek s p lo a ta c ija m a b itn o se ra z lik u je o d r a d a u a k o rd u u tv o rn ic a m a i ra d io n ic a m a . T a m o je sv ak i a k o r d n i ra d n ik u iz ra v n o m o d n o s u s p o d u ze ć e m i p o s to ji lič n i u g o v o rn i o d n o s o ra d u . O sim to g a, ta j se r a d o b a v lja u o d re ­ đ e n im p r o s to r ija m a u k o jim a p o d u z e tn ik m ože o d re d iti i k o n tr o lir a ti p o č e ta k i s v r š e ta k ra d a . Svega to g a u š u m s k o j e k sp lo a ta c iji n e m a . G ru ­ p e u šu m a m a d o la z e n a r a d i o d la z e k a d god ih je v o lja i n i je d a n p o d u z e tn ik n ije k a d a r d a o to m e v o d i ra č u n a i d a to k o n tro lira . P o s­ ta v lja n je n a d z o rn ih o rg a n a u tu s v rh u n e sam o d a b i siln o p o v isilo r e ž ijs k e tr o š k o v e neg o bi i o s ta lo b ez sv a k o g stv a rn o g e fe k ta . R a d n ic i u p o je d in im g ru p a m a č e s to se m ije n ja ju bez svak o g u tje c a ja i z n a n ja p o d u z e tn ik a , j e r su to s e lja c i k o ji r a d e p re m a sv o jim p rilik a m a i m o g u ć n o stim a . Š u m s k a in d u s tr ija u p o rn o i o d re š ito m o ra s ta ja ti n a s ta n o v iš tu d a o n a nik ak o v e o d g o v o rn o sti n e m o že d a p re u z im a za šu m s k e ra d n ik e k o ji s a č in ja v a ju p o je d in e g ru p e , j e r o n a p o z n a je sa m o v o đ u g ru p e i sa ­ m o je s n jim u u g o v o rn o m o d n o su . O vaj je p r in c ip , is tin a , k o d o s ig u ra n ja r a d n ik a p ro ­ b ije n , a li i t u sa m o silo m z a k o n a , b e z stv a rn e

ii

osnove, tak o da individualne prijave i odjave šu m sk ih rad n ik a nik a d a ne mogu biti sasm a točne. O stali radnici koji su zaposleni kod uto v a ra i slično, koji su pojedinačno uposleni i gdje p rem a tom e p o sto ji individualni radni odnos, daleko su m alobrojniji. Željezničari spa­ d a ju u posvem a drugu grupu i ne mogu biti obuhvaćeni s pojm om šum skih radnika. O sim toga, rad šum skih radnika obavlja se vani, u šum i, na slobodnom p ro storu, koji je izložen u tje c a ju vrem ena i im a sve ka rak te­ ristik e sezonskog ra d a. P rovedba osam satnog rad n o g v rem ena tu nije moguća, je r to ne zavisi od volje po d u zetn ik a i rad n ik a nego od v re m e n sk ih p rilik a i u slije d toga posvem a je izuzeta iz u tje c a ja poduzetnika.« U o d g ovoru od 27. tra v n ja pred sjed n ik Ud­ ru ž e n ja A lbert D eutsch M aceljski i generalni ta jn ik M akso M au tn er, po re d već navedenog p išu : »U svojoj sjed n ici od 24. o. m j. upravni o d b o r uzeo je u ra sp ra v u n a c rt kolektivnog ugo v o ra u pogledu r a d n ih odnosa u Zagrebu. N a osnovu p rim lje n ih odgovora od stra n e po­ je d in ih č lanova kao i p rovedene rasprave jed ­ no g lasn o je zak lju č en o d a je nem oguće p rih ­ v a titi ovaj k o lek tiv n i ugovor i da ga u svakom s lu č a ju tre b a o dbiti. O sim toga, šu m sk i ra d n ik izraziti je sezon­ sk i ra d n ik čiji ra d n ikada ne tra je godinu d a n a. T r a ja n je u p o sle n ja u vijek je k ra tk o ro č ­ no i v rlo je različ ito već p rem a opsegu o b jek­ ta k o ji se im a iz rad iti, kao i p re m a ličnim p rilik a m a sa m ih upo sle n ih rad n ik a. Ne treba z a b o ra v iti d a su šu m sk i radnici uglavnom selja ci k o ji se tim rad o m bave sam o u vri­ je m e k a d a im to d o p u šta ju njihovi poljski rad o v i. N em oguće je stoga sk lo p iti kolektivni ugo v o r s ta k o n esta ln im rad n icim a na duži ro k ili č ak g o dinu dana. N a o snovu toga p re p o ru č u je se članovim a d a n e p rih v a te k o lektivne ugovore n a izlože­ n oj bazi, je r bi tim e p reuzeli obaveze koje u s tv a rn o s ti ne bi m ogli i realizirati. U vezi s tim e po ziv aju se članovi d a svaki slučaj u ko­ je m se od n jih tra ž i z a k lju če n je sličnog kolek­ tivnog u govora d o stave ra d i evidencije i d a lj­ nje g p o stu p k a u re d u Saveza.« R a dnici su, ne ček aju ći m išljen je U druže­ n ja in d u strija la c a , k a o i zbog toga što je In ­ sp e k c ija ra d a u O sije k u o d b ila d a p o sreduje, bili p risilje n i d a 20. tra v n ja 1936. stu p e u štr a jk . P oduzeće je p o sla lo In sp e k ciji ra d a i ž a n d a rm e riji V oćin brzo jav n i izvještaj u ko­ je m se kaže d a je ra d o b u sta v ilo 70 rad n ik a šu m sk e ek sp lo a ta c ije S lan a V oda — Bokani za p o sle n ih ko d p rijev o z a i u to v a ra drva, da su za b a rik a d ira li p ru g u i željezničku ložionicu či­ m e je o n e m ogućen ra d d ru g im šu m sk im ra d ­

161

nicim a k o jih im a o k o 500. Poduzeće p riz n a je d a je p rim ilo p ro je k t k o lek tiv n o g u g o v o ra od Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a i d a je odgovo­ reno R adničkoj k o m o ri u Z ag reb u i S avezu da ugovor ne m ože s k lo p iti d o k se n e sp o ­ razum i s U dru žen jem in d u s trija la c a . Poduzeće dalje navodi d a je š tr a jk izbio bez prav o g razloga, da su rad n ic i stu p ili u š tr a jk n a z ah ­ tjev Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a u Z agrebu. Ovaj š tra jk , o so b ito n jegov ishod, p o k a z u je da se o v d je n ije ra d ilo o o b ičn o j b o rb i izm e­ đu poslo d av aca i ra d n ik a za p o stiz a n je što p o ­ voljnijih ra d n ih o d n o sa , nego o n a s to ja n ju Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a u Z ag re b u da šum skim ra d n ic im a pokaže sv o ju m o ć i b rig u za njihove in terese, k a k o b i m o g ao m e đ u njim a izg rad iti sv o ju o rg a n iz a c iju . U sv ak o m slu č aju n a siln i č in i k o ji su u to m slu č a ju po­ duzeti (b a rik a d e , o d u z im a n je v agona ja v n e željeznice, s p re č a v a n je d a se iz šu m e iznesu b a ru t i lo kom otive) p relaze g ra n ic e o b ičn o g š tra jk a . P rem a za p isn ik u o d 22. tra v n ja sre s k i n a ­ čelnik U glješa R ad o jčić iz S la tin e sa slu ša o je ra d n ik e P e tra B ra jd ić a , Ja k o b a J e rk o v ić a , F ra ­ n ju Prebega, M atu T onkovića, M a rk a T u rk alja i Šim u n a V ukelića, k o ji su ra d ili k a o raram i, u to v ariv ači i h v a ta ri. »Prisutni ra d n ici k ao izaslan ici c je lo k u p n ih rad n ik a iz ja v lju ju da su p o k u ša v a li n ek o lik o p u ta d a tra ž e povišicu za svoj ra d , ali n isu naišli n a ra z u m je v a n je ko d firm e S. H. G u t­ m ann, ra d i čega su se o b ra tili S avezu d rv o ­ d je lsk ih ra d n ik a u Z a g reb u i za tra ž ili d a on in terv e n iše ko d firm e S. H. G u tm a n n Belišće, da im se n ad n ice povise. O b a v ješten i su o d Saveza d rv o d je la c a u Z agrebu da je Savez d o sta v io za h tje v e d ire k ­ c iji B elišće 19. o ž u jk a 1936. godine. Ali o d toga d a n a iako su se o b a v je šta v a li č e sto ko d šefa m an ip u la c ije o u d o v o lje n ju n jih o v ih za h ­ tjeva, n isu d obili n ik a k a v o d g ovor, a n iti im je p oznato d a li je u ovom p o g led u d o b io o d ­ govor Savez d rv o d je la c a u Z agrebu. Savez d rv o d je la c a o b a v ije stio je d a je 2. ap rila o. g. d o stav io za h tje v e i in sp e k c iji ra d a u O sijeku, ali ni po to m n ije u slije d ilo n ik a k v o rješenje. K ako n ism o bili ni s je d n e s tr a n e o b a v je š­ teni u in te rv e n c ija m a k o d firm e u p u tili sm o se u p o n e d je lja k 20 . o. m j. p o slije p o d n e up ra v n ik u , in te re sira li se, d a li je š to stig lo od d ire k c ije u pogled u n a ših p o v išica p la ć a i u p rav n ik n a m je saopćio, d a n je m u n iš ta n ije poznato po to m e i d a o n sa m ne m ože n iš ta učiniti«. Ovaj odgo v o r n ije zado v o ljio ra d n ik e , je r je šef m a n ip u la c ije d a b i izazvao ra z d o r m e đ u

162

ra d n ic im a d a o 27-orici povišicu. R adnici su iznijeli c je n ik u to v a ra i isto v a ra vagona koji je Savez d rv o d je la c a p o d n io d ire k c iji u Be­ lišću. »Sef m a n ip u la c ije izjavio je d a su rad n ici za b ra n ili firm in im šu m sk im n a d g led n ic im a d a ne sm iju ići u šu m u , z a b ra n ili su r a d u ložioni i n ab a c a li šlip e re n a tra č n ic e ta k o d a se ne m ogu lok o m o tiv a i vagoni n ik a k o k re ­ ta ti, a o sim to g a d a su z a b ra n ili i p o p rav a k m o to ra k o ji prevozi d rv a n a k o lo sije k u 0,60 m e ta ra . Sef m a n ip u la c ije iz ja v lju je d a o n p o n a ­ p r ije d nav e d en o m tra ž e n ju ra d n ik a n e m ože n iš ta ličn o o d lu č iti nego d a je za to na d le žn a d ire k c ija u B elišću o č em u će o n d ire k c iji p o d n ije ti iz v ještaj« . U p rav a p o d u z eć a iz B elišća u p u tila je p is­ m o S re sk o m nač elstv u , In sp e k c iji r a d a i R a d ­ n ič k o j k o m o ri u Z agrebu, u k o je m , m e đ u osta lim , piše: »U redovanje k o je je d n e 13. o. m j. n a licu m je s ta ob a v io iz asla n ik S re sk o g nač elstv a, S re sk i p ris ta v g. Dr. S im e Ž g om brić, p o k azalo je d a se o v d je n e r a d i sam o o š tra jk u , nego o org an izo v an o m i o z b iljn o m n a p a d u n a p ri­ v a tn u sv o jin u i ja v n i p o re d a k . B arik ad e, za­ ro b lja v a n je v a gona je d n e ja v n e željeznice, sp re ­ č av a n je d a se iz šu m e iznese b a r u t i lokom o­ tive, p r e tn je d a će b iti m r tv ih glava sve su to zn aci je d n o g s ta n ja k o je je već d av n o p re š ­ lo g ran ice o b ič n e b o rb e ra d n ik a i poslodavca! Izg led a n a m d a se p o slije r e z u lta ta d o ko­ jih se do šlo p rilik o m u re d o v a n ja o d 13. o. m j. više n e m ože o d g a đ a ti p o s tu p a k u c ilju lik ­ vid a cije n a s ilja i bezv lašća k o je v lad a u S la ­ n oj Vodi. M olim o d a n a s to n ač elstv o izvoli obavjestiti d a li je p ro tiv o n ih k o ji su organizovali ova ja v n a n a s ilja p o d n ije lo već p rija v u n a d ­ ležnom d rž av n o m tu ž io štv u ili tr e b a d a to u č in im o m i. Pod o v akovim p rilik a m a nem o g u će je i za­ m isliti m a k ak av s p o ra z u m sa ra d n ic im a k o ji su do 21. IV b ili zap o slen i u S la n o j V odi. Bez o b z ira n a v isin u š te te k o ju ćem o p re trp je ti u slije d ovog š tr a jk a , m i neće m o p o p u stiti p r e d te ro ro m i a n a rh ijo m . N a s ta v lja n je m do­ sa d a š n jih n a silja n eće ra d n ic i n iš ta p o stić i, p a n i a k o v la st n a sta v i d a to le rira ta n asilja. Može d oći sam o do toga d a ć e m o p riv re m e n o n a p u s titi n a m je r u d a u S lan o j V odi n a sta v i­ m o ra d . U to m slu č a ju m o ra ti će m o zam o liti d a svi ra d n ic i b u d u u k lo n je n i iz S lan e V ode, a k ad a n a je se n b u d e m o ra d n a sta v ili n e ćem o n a po­ sao p rim iti n i je d n o g o d k olovođa i o rg a n iz a­ to ra n a silja .

O sim toga, m i ćem o n a te lju d e upozoriti sva d ru g a in d u s trijs k a pred u zeća. N ap o m in je m o d a sm o, o b ziro m n a n ačin n a k o ji je š tr a jk izbio i n a p o jav e k o je su ga p ra tile , sve ra d n ik e o d ja v ili k o d O kružnog u re d a j e r s m a tra m o d a je ra d n i o d n o s p re ­ stao.« P reg o v o re je p o d uzeće n a sta v ilo sam o oko c jen ik a . S to se tiče ra d n o g v re m e n a d ire k c ija je zau zela sta v d a o n o ne tra ž i o d ra d n ik a 12 -satn i ra d n i d an , je r je o d re đ iv a n je ra d n o g v re m e n a u šu m i n em oguće, to je sezo n sk i rad . S to se tiče z a h tje v a d a se n ije d a n ra d n ik rad i š tra jk a neće o tp u s titi s po sla, c e n tra la je za­ uzela sta v d a je ra d n i o d n o s sa sv im a ra d n i­ cim a p re k in u t 2 1 . tr a v n ja k a d a su svi rad n ici o d ja v lje n i k o d OUZOR-a, ali je d ire k c ija o b e ­ ć ala d a će »svi ra d n ic i u p o sle n i d o 2 1 . tra v ­ n ja b iti p o n o v n o p rim lje n i n a po sao . N i je d a n neće b iti o d b ije n r a d i u č e stv o v a n ja u štra jk u « . P rilik o m n o v ih p re g o v o ra , o d rž a n ih 15. sv ib n ja 1936, p re d s ta v n ik p o d u z e ć a je izjavio d a je s p re m a n u d o v o ljiti i p re g o v a ra ti sam o sa š tra jk a š im a , a n e sa Savezom d rv o d je l­ sk ih ra d n ik a , p o d u v je to m d a se dozvoli izvla­ č e n je lo k o m o tiv a, b a r u ta , dovoz p o tre b n o g m a te rija la i slično. »S a slu ša n i ra d n ic i a n a p o se sa n jih o v e s tr a ­ n e p o sta v lje n i p re d s ta v n ic i iz ja v lju ju , d a oni n e d o z v o lja v a ju d a d ire k c ija SPŽ o d v u če svo je vagone s a p o d r u č ja n a k o je m je š tr a jk , a isto ta k o n e d o z v o lja v a ju d a se p o p ra v lja p ru g a za v rije m e d o k tr a j e š t r a jk i to sa razloga što b i tim e b io o n e m o g u ć e n n jih o v n a d z o r n a d sv im s tv a rim a n a to m p o d r u č ju za ko je su o n i d o k š t r a j k t r a je o d g o v o rn i. I z ja v lju ju d a lje d a će se u c je lo s ti p o k o ­ r iti sv a k o j o d r e d b i n a d le ž n e v la s ti p o ovom p re d m e tu u k o lik o se to m o d re d b o m r ije š i i n jih o v o p ita n je r a d i k o je g su s tu p ili u š tra jk . O sim toga, k a ž u d a b i d o zvolom k o ju b i dali n a tra ž e n je d ire k c ije SPŽ o n e m o g u ć ili sebi sv ak u d a ljn ju a k c iju k o ju su pov eli stu p a ju ć i u š tra jk . N isu v o ljn i p re g o v a ra ti sa m i s a firm o m S. H . G u tm a n g led e u r e đ e n ja n jih o v o g s p o ra već sa m o p re k o Saveza d rv o d je ls k ih ra d n ik a k o ji ih s a d a z a v rije m e š t r a j k a i u z d ržav a. N a d o d a ju n a d a lje d a je n jim a n em o g u će dozvoliti p r is tu p n a c ije lo m p o d r u č ju n a k o ­ je m o n i š tr a jk a ju , b ilo k o je m licu u sv rh u s v rša v a n ja b ilo k a k o v o g p o s la p a m a k a r i n e sp a d a o u d rv o d je ls k i p o sa o , j e r b i tim e sebi on em o g u ć ili k o n tr o lu i n a d z o r n a d c ijelim d o b ro m n a d k o jim s u sa d a o n i o dgovorni.« K o n a č n o je n a p re g o v o re d o ša o i in sp e k ­ to r r a d a inž. Iv a n R e is e r iz Z a g re b a i u p r i­ su stv u s re sk o g n a č e ln ik a vo d io p re g o v o re 23.

i 25. svibnja. Do sporazum a nije došlo jer poduzeće nije usvojilo zahtjeve radnika. Pre­ govori su nastavljeni 29. svibnja u direkciji na k o jim a je poduzeće ponudilo novi cjenik k o ji su radnici prihvatili. Po cjeniku su po­ višene plaće svim radnicim a od 15 do 20 Posto. C jenik su potpisali u ime poduzeća up ra v n ik m anipulacije, sreski načelnik i se­ dam pred stav n ik a radnika. Poslije štrajk a up ra v a poduzeća javila je U druženju indus­ trijala ca : »Javljam o vam da je štra jk okončan. Mi sm o do k ra ja ostali n a svom stanoviš­ tu , d a ne pregovaram o sa Savezom drvodjel­ sk ih ra d n ik a i d a ne zaključujem o kolektivni ugovor. Iza slaniku drvodjelskih rad n ik a nismo dozvolili ni d a p risu stv u je pregovorim a. Ovakvo d rž an je zauzeli sm o sam o zato, što ta j Savez n a sto ji da m eđu šum ske radnike, k o ji n e m a ju n i p o jm a što je organizacija, klas­ n a svijest, kolektivni ugovor i štra jk unese nem ir. P rim je r ovog našeg štra jk a je dokazao k a k o lak o šu m sk i ra d n ic i mogu biti zavedeni. Mi ćem o i d a lje n a sto ja ti d a rad u šum am a obez b jed im o od trzavica izazvanih sa strane. O d obreno povećanje n a dnica kreće se od 10®/« (tovaraši) do 20% (hvatari). Svi drugi zah tjev i predloženog n a c rta kolektivnog ugo­ v o ra su odbijeni«. O š tr a jk u su pisali i g rađ an sk i listovi No­ vo sti i osje čk i H rv a tsk i list. Prem a izvještaju šu m sk e m an ip u lacije S lana V oda u š tra jk u se nalazilo 294 r a d n ik a sta rijih od 18 godina. Š tra jk je započeo 2 1 . tra v n ja i tra ja o do 2 . lip n ja . U š tra jk u su in te rv en irali Inspekcija ra d a Z agreb i sre sk i načelnik S latine. Š tra jk je zav rše n usp je h o m . Izgubljeno je 10.064 ra d ­ n ih d an a i na d n ic a u visini od 251.600 dinara.

Progoni šumskih radnika Našičke d. d. u Kutjevačkoj Rijeci Poduzeća su e k sp lo a tirala šum ske radnike n a raz lič ite nač in e i gotovo neograničeno — p rilik o m u tv rđ iv a n ja kva n tite te i kvalitete ra­ d a , nisk im pla ća m a i staln im p rije tn ja m a da će b iti o tp u šte n i. U K utjevačkoj Rijeci ra d ­ n ici n a u to v a ru d rv a ra d ili su n a akord. Izvr­ šen i r a d u 1935. godini ob rač u n av a o se tek 10. kolovoza 1936. R a dnicim a su zakidane is­ p la te s obra zlo ž en jem d a su dobili akontaciju, za k id a lo se p r i m je re n ju o b rađenog drva, tako d a je n a svakih 100 m 3 25 m e ta ra rad n ik ra­ d io besp latn o . Savez d rv o d jelsk ih rad n ik a rije ­ šio je ta j sp o r i ugovorom u tv rd io cjenovnik ra dova. Po iste k u u govora 1. kolovoza po k u ­

163

šalo ic poduzeće d a sm an ji n ad n ice ra d n ik a , pored toga uvedene su d v ije sm je n e k o je su trebale ra d iti 10 sati. R adnici su odb ili rad u noćnoj sm jeni zbog lošeg o s v je tlje n ja . N a to je uprav a o b u stav ila ra d na žičari a tim e i ra d na utovaru. N akon o b u stav e ra d a u p ra v a N a­ šičke izvjestila je In sp e k c iju ra d a u O sijeku da su rad n ici s tu p ili u š tra jk , ia k o to n ije b ila istina, a članove u p rav e o rg an izacije p ro g la ­ sili kom u n istim a. R adnici su o to m e o d m ah o b avijestili S resk o n ač e lstv o u S lavonskoj Požegi, op ćin u u K u tjev u i Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a u Zagrebu. 26. listo p a d a d o šao je u K utjev o sresk i n a č eln ik Ivan R u k av in a g d je je saslušao sve ra d n ik e o n a sta lo m sp o ru . S u tr a ­ d a n 27. listo p a d a do šli su u K u tje v a č k u Ri­ je k u ž an d ari i p o nalo g u sresk o g n ačeln ik a p ro tje ra li četv o ricu sin d ik a ln ih fu n k c io n a ra u n ašički srez. O dluka o izgonu d o n ije ta je pod b ro jem 15955/1936. »Na o snovu član a 64, 65, 66 i 67 Z akona o u n u tra š n jo j u p ra v i u vezi sa čl. 12 Z akona o za štiti jav n e b ez b je d n o sti i p o re tk a u d ržavi, odnosno u vezi zak on a sa § 2 Z a k o n a o u d r u ­ ženjim a, zborovim a i d o govorim a, o b n a šlo je ovo načelstvo o d lu čiti d a se Ivan U garković, Ivan H odak, Zatković A ntun, te Lužić G ju ro , radnici kod N ašičke d. d. u K u tje v a č k o j R i­ jeci i fu n k cio n ari (podružnice d rv o d je lsk ih rad n ik a, p ro tje ra ju sa p o d ru č ja sre z a S lavon­ ska Požega s razloga toga, što re m e te re d i m ir, a n isu zavičajnici n ije d n e o v o p o d ru čn e općine. Ovim i ovakvim rad o m , u s ta n ju su pom en u ti dovesti u p ita n je m ir i p o re d a k k a k o ga već dov a đ a ju kao i e g zisten ciju o n ih k o ji su b lu d n jo m u ovu o rg an izao iju stu p ili. Podjed n o se ovoj p o d ru žn ici d a lji ra d za­ b r a n ju je sve d o tle do k se ista ne sao b ra z i Z a­ konu o u d ru ž e n jim a , zbo ro v im a i d ogovorim a. Druga kazna, osim p ro tje riv a n ja n ije izre­ čena, je r su gore n avedeni vrlo siro m a šn o g stan ja. U slu č a ju d a se p ro tje ra n i v ra te n a p o d ­ ru č je sreza bez n adležnog o d o b re n ja , b iće kaž­ njeni sa 30 d a n a z a tv o ra i pon o v n o p o d p r a t­ n jom u zavičajnu o p ć in u o tp re m lje n i. Pom enuti su osnovali p o d ru ž n ic u S aveza drvodjelsk ih ra d n ik a u K u tje v u i is ta fu n k cioniše, p re m d a je to p ro tu z a k o n ito j e r ovoj podružnici n isu n ik a d a p o n a d ležn o j v lasti pravila o d o b ren a, o d n o sn o ni p re d lo ž e n a , a tim e dak ak o d a o p s to ja n je ove p o d ru ž n ic e n ije ozakonjeno.« O čitav u slu č a ju izvijestio je R ad n ičk u k o ­ m oru Z agreb p o v jeren ik R ad n ičk e k o m o re u SI. Požegi Jo sip Bunjevčević.

164

»Danas je p u te m telefo n a iz v je stila In sp e k ­ c ija ra d a ovo p o v je ren ištv o d a su se ra d n ic i zaposleni k od p o duzeća N ašičke d. d. u K u tje ­ vu o b ra tili ra d i p o sre d o v a n ja . In s p e k to r ra d a je izv ješte n i o d podu zeć a d a su ra d n ic i u š tra jk u i d a ih je n a š tr a jk n agovorio URS-ov sin d ik a t — Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a . Gos­ p o d in S m it izvolio je izv jestiti, d a p azim o što rad im o , d a o n neće tr p je ti ovakove trzavice, d a je to »boljševizam rad n ik a« i si. U m olio je ovo p o v je ren ištv o , d a izvidi šta je n a stv a ri, te d a m u p o ša lje iz v je štaj. N a­ p o m enuo je d a je d u ž n o s t R a d n ičk e k o m ore d a p o s re d u je k a k o n e bi U R S o v i sin d ik a ti stu p ili u p o k re te d o k p o sto ji ko le k tiv n i u go­ vor. P re m a p re d n je m iz v je š ta ju p o v je re n ištv a ove k o m o re u S lav o n sk o j Požegi iz telefo n sk o g s a o p ć e n ja In sp e k c ije r a d a proizlazi: 1 ) d a su se ra d n ic i z ap o slen i k o d p red u ze ća N ašičke d. d. u K u tje v a č k o j R ijeci o b ra tili n a ­ slovu ra d i p o sre d o v a n ja .

2) Da je naslo v iz v je šte n o d s tra n e p o d u ­ zeća d a su ra d n ic i stu p ili u š tr a jk i d a ih je n a š tr a jk n a g o v o rio URS-ov sin d ik a t — Sa­ vez d rv o d je lsk ih ra d n ik a Ju g o slav ije. 3) Da je in s p e k to r ra d a p o v jero v a o izvješ­ ta ju N ašič k e d . d . je r je s te k a o u v je re n je da ra d n ic i, o d n o sn o S avez d rv o d je lsk ih ra d n ik a s p ro v o d e trzav ice k o je d a su b o ljševizam . 4) Z a tra žio je d a p o v je re n ištv o k o m o re iz­ vidi što je n a stv a ri, te d a m u p o ša lje iz­ v je šta j. 5) S k re n u o je p o v je re n ištv u K o m o re p a ž n ju n a d u ž n o st R a d n ič k e k o m o re, d a p o sre d o v n o d je lu je k a k o n e b i URS-ovi sin d ik a ti s tu p a li u p o k re te d o k p o s to je k o lek tiv n i ugovori.« N a z a h tje v R ad n ič k e k o m o re Z agreb in te r­ v e n irala je G lavna e k sp o z itu ra k o m o re u Osi­ je k u k o d In sp e k c ije r a d a u O sijek u , p a je in­ s p e k to r ra d a izjavio slijed eće: »Prije svega, p o d n e sc i R a d n ič k e k o m o re u k o jim a se n a p ro s to c itira p rija v a neće se uo p ć e više u z im ati u p o stu p a k , je r n e sad rž e s tv a rn o s ta n je . D užnost je sto g a R ad n ičk e ko­ m o re, d a o n a n a jp r ije iz aša lje svog p re d sta v ­ n ik a n a lice m je sta , d a izvidi i is p ita stv a rn o sta n je , p o sre d u je k od p o slo d a v ac a i n a s to ji n a sta le sp o ro v e p o m o g u ćn o sti rije šiti. Ne u s­ p ije li R a d ničkoj k o m o ri sp o r lik v id ira ti o n d a tre b a d a p o d n ese is c rp a n iz v je šta j o stv a rn o m 9 tan ju , p o k o je m u će p re m a p o tre b i p o stu p iti. N e m ože b iti, d a se za sv a k u s itn ic u n a osn o ­ vu n e ta č n ih v ije sti tra ž e p o sre d o v a n ja in sp e k ­ to r a ra d a kao i su v išn a p u to v a n ja . U svakom

s lu č a ju tre b a im a ti u v id u da R ad n ič k a ko­ m o ra n ije sin d ik a ln a o rg a n iz a c ija , te d a tre b a p o stu p iti u o k v iru p o s to je ć ih zak o n sk ih p ro ­ p isa. S p o r n a s ta o u K u tje v a č k o j R ijeci o k o n čan je i ra d n ic i su v ra ć e n i n a po sao , a oni k oji su p r o tje r a n i, p o tje ra n i su s p ra v o m , j e r su stv o rili o rg a n iz a c iju neleg aln o , p o š to j u p re m a iz v je šta ju N a č e lstv a sreza, n isu p rija v ili. O sim toga, N a šič k a d. d. d o b ila je n alo g (od I n s p e k to ­ ra ra d a ) d a se r a d n o ć u o b u sta v i, j e r se p ro ­ tivi z a k o n sk im p ro p is im a , te d a se ra d n ic i kod d n evno g r a d a im a d u o p s k r b iti u slu č a ju p o ­ tre b e o d g o v a ra ju ć im sv ije tlo m , a im a se u re ­ d iti ra d n o v rije m e o d 10 sa ti. D an a 11. n o v e m b ra og. K o m o ra je p rim ila a k t o d S aveza d rv o d je ls k ih ra d n ik a Ju g o sla v i­ je u k o je m n av o d i, d a je Savez d rv o d je ls k ih ra d n ik a Ju g o sla v ije p rija v io o s n iv a č k u sk u p ­ š tin u u K u tje v a č k o j R ije c i p o sv o m iz a sla n ik u S a la m u n S tje p a n u za d a n 19. a p r ila 1936. S k u p š tin u je o d o b rilo S re s k o n a č e ls tv o u Sla­ vo n sk o j Požegi. S k u p š tin a je o d rž a n a . U im e S re sk o g n a č e ls tv a p ris u s tv o v a o je o p ć in sk i b i­ lje ž n ik iz K u tje v a i k o m a n d ir Ž a n d a rm e rijs k e s ta n ic e u K u tje v u . N a 21. a p r ila 1936. go d in e Savez d rv o d je ls k ih r a d n ik a Ju g o s la v ije p o d ­ n io je p r ija v u S re s k o m n a č e lstv u u S lav o n ­ sk o j Požegi d a j e o sn o v a o p o d ru ž n ic u u K u tje ­ vač k o j R ijeci. T u je p rija v u p o d n io p r e p o r u ­ če n o m p o što m . S re sk o n a č e ls tv o u o d re đ e n o m ro k u Z a k o n o m o u d ru ž e n jim a , z b o ro v im a i d o ­ g o v o rim a n ije z a b ra n ilo o s n iv a n je p o d ru ž n ic e , p a je p r e m a to m z a k o n u p o d ru ž n ic a ste k la le g a ln o st i m o g la ja v n o d je lo v a ti. D ak le, p o d ­ ru ž n ic a S av eza d rv o d je ls k ih r a d n ik a Ju g o s la ­ v ije u K u tje v a č k o j R ije c i u s p o s ta v lje n a je u s k la d u s a za k o n o m . D je lo v a n je fu n k c io n e ra te p o d ru ž n ic e sa s ­ to ja lo se u p r ik u p lja n ju član o v a, p rik u p lja n ju č la n a rin e , te u je d n o m s lu č a ju u in te rv e n c iji ra d i n e to č n e isp la te n a š te tu ra d n ik a , te z a h tje v u d a se n e ra d i p o n o ć i. T aj ra d n e p re la z i o k v ir p ra v ila S av eza d r v o d je ls k ih r a d ­ n ik a , a n e p re la z i le g a ln o st r a d a , a n iti je u s u k o b u s a b ilo k o jim p o z itiv n im z a k o n o m u n a šo j držav i. N a s to ja n je r e f e r e n ta k o m o re d a iz v rši k o ­ m is ijs k i u v id u K u tje v a č k o j R ije c i, o m o g u ć e n o je n a k o n m a n jih p re g o v a ra n ja s a s re s k im n a ­ če ln ik o m u S la v o n sk o j Požegi, i b ilje ž n ik o m u K u tje v u . N a s to ja n je r e f e r e n ta k o m o re d a n a te r i­ to r iju p o d u z e ć a u č in i izv iđ aj i s a s lu š a n je r a d ­ n ik a b ilo je b e z u sp je šn o .

R eferent je izvršio uviđaj o načinu rada gru p e rad n ik a i proveo sa slušanje radnika o sp orovim a u vezi sa obustavom rada. Iz n a p red izloženog proizlazi: 1) Da radnici n isu sproveli štra jk , već da je poduzeće o b ustavilo rad. Do obustave rada došlo je rad i sp o ra u kojem je N ašička d. d traž ila d a ra dnici ra d e po noći, a radnici su o d bili noćni rad iz slijedećih razloga: a) S obzirom na strm u i vijugavu prugu, s o b zirom što se vagoni sp u šta ju bez stro ja i š to vagoni im ad u sam o je d n u kočnicu, često p u ta n a p re d n je m d ijelu vagona p o stoji opas­ n o st za život ra d n ik a koji sp u šta ju vagone po d a n u , a o p a sn o st je povećana po noći. b) U šu m i kod u to v a ra poduzeća n ije sa­ g ra d ilo b a ra k e g dje bi sc radnici sklonili u s lu č a ju nevrem ena. P rem a tom e, u ovom slu čaju rad po noći ne sa m o d a je o p a sa n za život ra d n ik a već je i p r o tu z a k o n it, p a su rad n ic i im ali puno pravo d a n e ra d e po noći. U ovom sp o ru dakle ra d ­ n ici su bili u p u n o m prav u , te je tre b alo rad­ nic im a p ru ž iti z a štitu , a poduzeće kazniti.« ' 1 R a d n ič k a k o m o ra Z agreb u p u tila je ba n ­ skoj u p ra v i Savske banovine o d je lje n ju za so c ija ln u p o litik u i n aro d n o z d ravlje m olbu d a pod u zm e k o ra k e d a se rad n e prilike kod N ašičke d. d. u K u tje v ač k o j R ijeci dovedu u sk la d sa zak o n sk o m z aštito m ra d n ik a, a po­ seb n o d a se život tih r a d n ih učini snošljivi­ jim . P o re d toga K o m o ra je zam olila b ansku u p ra v u d a se p ro tiv sre skog n ačelnika u Sla­ vo n sk o j Požegi Iv a n a R ukavine povede istraga 2 i p o stu p i p o z a k o n u .1® G odine 1936. d rv o d jelsk i ra dnici Zagreba š tra jk a li su 19 p u ta i u sp je li u vesti tarife i k o lek tiv n e ugovore u 518 poduzeća. U š tra j­ ko v im a i ta rifn im p o k re tim a sudjelovalo je 4205 ra d n ik a , š tr a jk o v i i ta rifn i p o k reti u či­ ta v o j zem lji o b u h v a tili su 1083 poduzeća. Po­ v išica p lać e iznosila je 17,45 do 42 posto. S a­ vez d rv o d je la c a B eograd vodio je 20 štrajk o v a i ta rifira o 462 poduzeća. Savez d rvodjelaca Slo­ v e n ije vodio je p e t štra jk o v a i ta rifira o 110 po­ d uzeća. Savez d rv o d je la ca B osne i H ercego­ vine vodio je u č e tiri velika in d u strijsk a podu­ zeća u sp je šn e p o k r e te .1® 3 U tab e li daje m o p re ­ gled tih š tra jk o v a i tra ifn ih p o k re ta po poje­ d in im m je stim a : w Radničke novine, Zagreb, 28. II, 24. IV, 1. i 15. V, 27. VI 1936; H istorijski arhiv Osijek fascikl o dovršenim štrajkovim a i pokretim a od 1935. do 1940. ^ Radnik, 16. XI 1936; Arhiv IH RPH, SDRJ. 1U R n /in ifike

165

Mjes' ' Delnice Ravna Gora Slatinski Drenova Nova Gradiška Zagreb Karlovac Virovitica Okučani Križevci Srpske Moravicc Zagreb Livi Draga Sun ja Sungcr Garjevica Požega Vctovo Jakšić-Blaško Veliko

Tarif. Štrajkova pokreta 1

-

— — —

1 1 1

2

— —

3 1

—

1

1 1

— — I — —

— 1 1

1 1 1 1 1 2

— — — —

Broj sudionika 130 80 120

346 780 197 23 180 28 30 30 45 60 30 900 750 150 40

u p ra v i p re d u ze ća . Izložili su u svem u 21 to čk u sv ojih za h tjev a , o d k o jih je velika većina nevažne p riro d e i sp o re d n ije g zn a ča ja, no glavni z a h tje v sa d rž a n je u ta č k i ko jo m se od u p ra v e p red u ze ća tra ž i d a izvršeni o tk a z revi­ d ira u po g led u ličn o sti p o je d in ih ra d n ik a k o ji­ m a je otk a za n o . U to j to č k i se n av o d i da im ade d o sta slu ča je v a g d je je o tk a z p rim ilo ra d n ištv o k o je živi isk lju čiv o o d n a jam n o g rad a, d ak le č isti p ro le te ri, a d a su n a d ru g o j s tra n i z a d rž a n i u p o slu m nogi ra d n ic i, koji n isu p ro fe sio n a ln i rad n ici, nego su s itn i seljač ­ ki p o sje d n ic i k o ji im a ju k u ć i i po n ekoliko ju ta r a zem lje, te se m ogu kak o -tak o sa svojim o b ite ljim a u zd ržav ati. O sim toga, d a je o tkaz so cija ln o n e p ra v ič a n i p o to m e , što su n a ra ­ d u z a d rž a n i m nogi ra d n ic i, iz č ijih k u ć a je u p o slen o d v ije i tri ra d n ič k e sile, d o k je o tk a z a n o n e k im rad n ic im a , k o ji su je d in i iz sv oje p o ro d ic e b ili up o sle n i.

Za sa d a je s ta n je u A nd rije v cim a ovakovo: š tr a jk a n e m a , fa b r ik a ra d i re dovno, te nije u izgledu, d a b i n a p re č a c do šlo do opšteg rad n ič k o g š tra jk a . O d n o si m eđ u ra d n ištv o m d o sta su te šk i, je r o n i k o jim a je o tk azano Štrajk pilanskih radnika Našičke d. d. žele d a izazovu i o rg a n iz ira ju š tr a jk , a većina u Andrijevcima ra d n ištv a ip a k n ije ra sp o lo ž en a za štrajkovanje. O d n o si su iz m e đ u te d v ije g ru p e ra d n ik a 11. veljače 1936. k o m a n d ir S la v o n sk o b ro d sk d oe s ta n a p e ti, a ta je n a p e to s t jo š p o ja ča n a žand arm e rijsk e čete izvještav a B a n sk u u p ra v u je d n im ne zg o d n im in c id e n to m , k o ji se desio u Zagrebu d a je p re m a u sm e n o m iz v je šta ju u n oći 15. II o. g. T e n oći su n aim e dvojica ko m an d ira ž a n d a rm e rijs k e sta n ic e A ndrijevci ra d n ik a u p rip ito m s ta n ju n a u lici dočekali i saop ćen ja p re d sta v n ik a p ilan e i s to v a riš ta te nože m r a n ili u r u k u Iv a n a M iškulina, po­ goriva d rv a p o d uzeća N ašičke d. d. u A n d ri­ v je re n ik a O pćega ra d n ič k o g saveza Ju g oslavije jevcim a v je ro ja tn o da će ok o 700 ra d n ik a s tu ­ u A n d rije v cim a. G lavni je z a h tje v ra d n ištv a p iti u štra jk . Razlog tom e je o tk a z g ru p i ra d ­ u to k u ju č e r a š n jih p re g o v o ra bio: rev izija svih nika. O stali ra d n ici čine p ritis a k n a u p ra v u u p o sle n ih kao i o tp u š te n ih ra d n ik a i v ra ćan je poduzeća da se o tk a z opozove, a u p ro tiv n o m n a ra d o tp u š te n ih ra d n ik a p o sk a li i p o stu la tu p rije te općim štra jk o m . K o m a n d ir je u p u tio so c ija ln e p ra v d e. p o jača n je ž a n d a rm e rijsk o j sta n ic i u A n d rijev ­ N a z ah tje v : d a se u p ra v a p re d u z e ć a p ism e ­ cim a. S resk o n ač e lstv o u S lav o n sk o m B ro d u no obveže d a će m e đ u p rv im ra d n ic im a koje šalje 14. v eljače do p is B an sk o j u p ra v i — b u d e v ra tila n a p o sa o o d m a h za p o sliti o tp u š­ o d jeljk u za držav n u z a štitu . »Uprava pogona »N ašičke d. d. u A n d rijev ­ te n a č e tiri ra d n ič k a p o v je re n ik a i to M iškulin Iv a n a, P leića Iv an a , S e rtić a D anu i Sedlcima« o k tazala je prvog fe b ru a ra o.g. je d n o m d ijelu svojih ra d n ik a z a p o slen je i to : 61 ra d ­ b a u e ra F ra n ju , d ir e k to r p re d u z e ć a je naglasio d a n a o vaj z a h tje v u tra ž e n o j fo rm i a p so lu tn o nik u kod u to v a ra (holopaca), 9. željezn ičk ih p ris ta ti neće i ne m ože, je r s m a tr a d a je to rad n ik a i 15 ra d n ik a zap o sle n ih k o d u z d rž a ­ p ita n je p re stiž a p o slo davčeva i d a to znači v anja p ruge — dak le u k u p n o je d o b ilo o tk a z d ik ta t ra d n ič k i, k o ji p o slo d av a c u in te re su 85 rad n ik a. Od ovih su 70 r a d n ik a iz sa m ih A ndrijevaca, a 15 n jih su iz d ru g ih sela đ a k o ­ p re d u z e ć a i ra d a n ik a d a n e m ože p rim iti. —

221

vačkog sreza. N a ra d u u pilan i o sta lo je 212 radnika, a u šum i oko 500 ra d n ik a . R adnički p ovjerenici ra d n iš tv a N ašičk e d. d. u A ndrijevcim a izložili su sre sk o m n a č eln ik u , k o ji je ju č e r lično u A nd rijev cim a p o k u ša o d a izgladi n astali sp o r, sve m o m e n te k o ji p re d ­ sta v lja ju razlog nezad o v o ljstv a ta m o šn je g r a d ­ ništva, o d n o sn o njihove z a h tjev e n a p ra m a

166

P o što je d is k u s ija o tim ra d n ič k im povje­ re n ic im a tr a ja la ja k o dug o i p o š to n ije bilo u izgledu, d a će se m oći ta d isk u sija povolj­ no sv ršiti u to k u ju č e ra š n je noći, sre sk i na­ če ln ik je pred lo žio ob im s tr a n a m a d a sc p re g o v o ri n a sta v e u s rije d u 26. fe b ru a ra o. g. u 13 sa ti k o d o p štin sk e u p ra v e u A ndrijevci­ m a.

N a to je S re sk o n a č elstv o Slav o n sk i B rod Ju rin e, koji je bio na pregovorim a u A n u n d o n ije lo n a re d b u : jevcim a, u p u tio je b anu Savske banovine Mar­ 1) N a p o d r u č ju o p štin e A n d rijev ci z a b ra ­ ku K ostrenčiću žalbu na p o stupak vlasti prem a n ju je se sv ak o izlažen je i k re ta n je p o u lica­ ra d n ic im a u A ndrijevcim a. Pošto se prikazao m a p o slije o sam s a ti nav ečer. “i2.™ *. š tra Jkf> tj- kako se poduzeće željelo 2) Z a b ra n ju je se n a js tro ž ije sv ak o s a k u p lja ­ rije šiti rad n ik a koji su najviše pridonijeli n je u b r o ju većem o d tr i lica i to bez o b zira s k la p a n ju kolektivnog ugovora 19. oktobra gde i u k o je sv rh e. N a ro č ito se z a b ra n ju ju 1935. i ra d n ič k ih povjerenika, koje je podu­ m a ka k v i sa s ta n c i ili d o govori b ilo u ja v n im zeće g ru p iralo u je d n o sporedno o d jeljen je a lo k alim a , b ilo p o p r iv a tn im k u ć a m a . P ro tiv za tim ga ukinulo, navodi se da je i pred sje d ­ svakog a, k o se ovoj o d re d b i o z a b ra n i s a k u p ­ n ik ORS-a Vilim H ara m in a osobno doživio lja n ja o g lu ši p o s tu p ić e se n a js tro ž ije p o p ro ­ k a k o se provodi izvanredno stan je u A ndri­ p isu Z a k o n a o u d ru ž e n jim a , zo b o ro v im a i do­ jevcim a. U žalbi se kaže: »Kada je p retsjednik g ovorim a. našeg Saveza stigao 25. g. m j. u 13 sati u 3) Z a b ra n ju je se sv ak o ja v n o m anifesto v aA ndrijevce, im ao je što da vidi. Oko 10 žan­ n je u s k u p in a m a ili p o je d in a č n o , a n a ro č ito se d a r a sa je d n im nare d n ik o m na čelu, vitlali su z a b ra n ju je o n o m a n ife s to v a n je k o je se izvodi m irn o ra d n ištv o po A ndrijevcim a sa bode­ sa c ilje m , d a se r a s p ir u je p o litič k a ili k la sn a žim a n a p u ški. K ada se naš pre d sjed n ik p oja­ m rž n ja . vio n a ulici s jo š nekoliko n je m u nepoznatih U vezi to g a iz v je š ta ja m o ra m jo š d o d a ti, lica, k o ji su ta k o đ e r doputovali vlakom , na sr­ p isao j e s re s k i n a č e ln ik , d a p ro g la š e n i š tr a jk n u o je n a re d n ik n a ovu g ru p u od pet-šest ra d n ik a s ig u rn o n e o d g o v a ra ž e lji i ra s p o lo ­ lju d i, ta k o d a je naš p r e tsje d n ik jedva došao ž e n ju v e ćin e ra d n ik a to g a p re d u z e ć a . k sebi. Š tr a jk se d a k le s tv a rn o p ro g la ša v a za ćef G ospodine Bane! d v o jic e lju d i, p rv a k a i is ta k n u tih d em ag o g a O vakova se n a re d b a neda u život sprovesti, ra d n ič k ih , k o ji s u lič n o n a jv iš e d o p rin e li to ­ pogotovo ne n a D an p o klada. U m alim su m e, d a je u n a z a d p o la g o d in e u A n d rije v c im a p ro v in c ija ln im m je stim a poklade neke vrste iz v ršen a o r g a n iz a c ija p o d ru ž n ic e O R S J, p a im lu d o g tra d icio n aln o g praz n ik a , kad a se svijet je k o n a č n o u s p je lo i to d a p o s ta n u a p s o lu tn i m a sk ira i polazi n a ulice. T ako su se i 25. g o sp o d a ri o n ih n a jtu r b u le n tn ijih e le m e n a ta , o. m j. u A n drijevcim a m ask irali mnogi seljaci ra d n ič k ih p r o le te r a , k o ji s u v e ćin o m u n a z a d i ja šili n a k o n jim a po m je stu , a žan d a ri su sa n e k o lik o g o d in a d o šli u A n d rije v c e sa ra z n ih str a n a . S itu a c ija je ta k o v a , d a v e ć in a r a d n iš ­ b a jo n e tim a ju r ili te siro m ašn e seljake. R azum ­ ljiv o je , k a d se u ovakvom m alom m jestu tv a p r ip a d a d o m a ć im ž ite ljim a , s e lja c im a iz p o jav e m ask e , d a sv ijet istrč i n apolje iz ra d o ­ A n d rije v a c a , P e rk o v a c a i p a r o k o ln ih sela. zn alo sti, a k a d a je ta j sv ijet istrč ao napolje T i s u lju d i m ir n i i z a d o v o ljn i sa s v o jim n a d ­ d a vidi m ask e , ju rn u li su ponovno žandari n ic a m a , te s v a k a k o ž e ljn i ra d a . B aš s to g a n a ta j svijet, i d a naš p re tsje d n ik n ije došao p o s to ji o p a s n o s t, d a b i m o g lo d o ći d o u z a ja m ­ u ta j čas u A ndrijevce, sig u rn o bi bila pala krv n og o b r a č u n a v a n ja iz m e đ u g ru p e d o m a ć ih sei b ilo b i te šk ih žrtav a . Ž a ndari su vitlali lja k a -ra d n ik a i d r u p e ra d n ik a -s tra n a c a . Do ra d n ik e , h v atali ih, ap sili ih, popisivali ih i s u k o b a j e već p o č e lo d o la z iti tim e , š to s u dvo­ išli su ta k o daleko, da su u p ali u naše d ru š­ jic a r a d n ik a p r e t r i d a n a u n o ći n a p a li i tv e n e p ro s to rije i p o p isali m irn e ra d n ik e koji n ož em o z led ili u r u k u M išk u lin a Iv a n a , ra d n ič ­ su sjed ili, ra zgovarali i č itali novine. N aredili kog p o v je re n ik a i s tv a rn o g v o đ u organizovasu im , d a sk in u p loču sa d ru štv en ih p ro sto ­ nog ra d n iš tv a u A n d rije v c im a . rija i iste z atvorili. K ad a je naš p retsjed n ik P o re d n a v e d e n o g iz v rše n j e p r e d tr i d a n a p ita o g o sp o d in a n a re d n ik a po čijem nalogu i n a p a d a j n a k u ć u p re tsje d n ilk a o p š tin e u to ra d i, o n m u n ije h tio odgovoriti. Pitao A n d rije v c im a K e lšin a C v je tk a . g a je za p ism en o rije še n je , n ašto m u je odgo­ d a on im a u sm e n i nalog, ali od koga, 25. f e b r u a r a o. g. d o šlo d o o p e to v a n o vorio, g m a n ife s to v a n ja m a se n a u lic i u se lu A n d ri­ to n ije h tio kazati. je v c im a i p o v ik a p ro tiv o rg a n a ž a n d a rm e rije D ok p o n a re d b i g o spodina sreskog načel­ i p r o tiv »N ašičk e d. d.« u A n d rije v c im a . U 13 n ik a n e sm ije n itk o posle o sa m sati n a večer č aso v a p r im lje n j e te le fo n s k i iz v e šta j o d n a r e d ­ b it n a ulici, d o tle su čitave noći agenti p re ­ n ik a ž a n d a ra sta n ic e u A n d rije v c im a , d a p r e d d u zeća kru ž ili p o m je s tu i k u cali n a prozore z g ra d o m p o šte s to ji m a s a o d 300 lju d i i da ra d n ik a i nag o v arali ih d a p o đ u d rugi dan p o s to ji o p a s n o s t su k o b a iz m e đ u te m a se i n a posao. o rg a n a ž a n d a rm e rije .« A ko n a re d b a v rije d i sam o za rad n ik e, a ne O pći ra d n ič k i sav ez Ju g o sla v ije , n a osn o v i za p re tsta v n ik e p red u ze ća i njihove agente, iz v je šta ja p o tp r e d s je d n ik a C e n tra le u Z a g reb u

167

onda mi n ism o je d n a k o p ra v n i d rž a v lja n i u ovo i zem lji, on d a su p rv o ra z re d n i d rž a v lja n i lu đ i-H a n aš n a ro d je p o tč in je n tim tuđincim a, šio u stv ari znači da sm o m i o b ičn a kolonija m a đ arsk ih , p o ljsk ih i n je m a č k ih k a­ p italista. Ovakav p o stu p a k v rije đ a svakog čes­ titog Jugoslavena, a pogotovo nas, k o ji sm o se borili za je d in stv o našega n a ro d a i za sam o ­ stalnu državu. M olim Vas, gosp o d in e B ane, da date p o tre b n a n a re đ e n ja V ašim p o d ru č n im organim a, da s n ašim n a ro d o m p o s tu p a ju k ao sa naro d o m , a ne kao sa d iv ljo m zv je ra d i, a da više paze na one, koji gaze sve p ro p ise naših ju g o slav en sk ih zakona.« K ako je In sp e k c ija ra d a u O sijek u p o m a ­ gala »Našičku« u tom š tr a jk u vidi se iz n a k ­ nadnog iz v ještaja S resk o g n a č e lstv a o d 27. veljače 1936. »Istovrem eno sa p re d la g a n je m u v o d n o citi­ ranog iz v ještaja N aslovu, o d a sla n je o d av d e opsežan izv ještaj o š tr a jk u i n a d ležn o j In s p e k ­ ciji rad a u O sijeku. U tom iz v je šta ju sre sk i je načelnik p redložio da se za s rije d u , 26. fe­ b ru a ra o. g. u 13 sati o d re d i n a s ta v a k p re g o ­ vora izm eđu u p rav e p re d u z e ć a i ra d n ič k ih p ovjeren ik a N ašičke d. d., a p re g o v o rim a d a rukovodi in sp e k to r ra d a , uz su d je lo v a n je sre s ­ kog načelnika. M eđutim In s p e k to r r a d a u O sijeku je a k to m Pov. b ro j 1 o d 23. f e b ru a ra 1936. god. rije šio ovako: »Pošto su ra d n ic i unato č p rih v a ta p red lo g a za d a ljn je p re g o v o re za 26. fe b ru a ra o. g. ip a k stu p ili jo š 22 . f e b ru ­ a ra u š tra jk , n eč e k a ju ć i u s p je h tih d a ljn jih pregovora, tre b a ih p u s titi d a š tr a jk a ju nek o vrijem e, d ok se s tr a s ti ne s tiš a ju i tre z v e n ije m išljen je o p e t ne p re v la d a k ak o ko d ra d n ik a ta k o i kod poslodavaca. R ad n ik e tre b a p o m o­ gućnosti je d n im p ro g laso m u p u titi d a se d rže reda i p o retk a, da sam i o d rž a v a ju d isc ip lin u u svojim redovim a i da n a s to je d a ne do đ e do n a ru ša v a n ja m ira ili do k ak v ih su k o b a. V oditi sad a d a lje preg o v o re n e m a sm isla, j e r će o sta ti bez ikakovog p ozitivnog re zu ltata« . Sresk i je n ačeln ik u sm islu cit. p re d lo g a Inspek ciji ra d a o p eto v an o p ro g lasio i pozvao radnike p re k o ra d n ič k ih p o v je re n ik a d a o d rže disciplinu i d a izb jeg n u sv ak o n a ru š a v a n je reda i m ira. V je ro ja tn o je d a će v ećina r a d ­ ništva o s ta ti p ri d a to m o b e ć a n ju , ali n ije isk lju ­ čena m ogućnost d a izvjesni dio r a d n ik a ip ak ne poslu ša svoje v odstvo i p o k u ša izvoditi kakve te ro ristič k e čine, u p rv o m re d u p ro tiv rad n ištv a ko je hoće d a rad i, a p o to m i p ro tiv poslodavca, od n o sn o čin o v n ik a ta m o šn je g p re ­ duzeća. P rem a sad an jem s ta n ju stv a ri, in ici­ jativ u za d alje preg o v o re izm eđ u sp o rn ih stra n a dak le i za p o k u ša j m irnog i sp o ra z u m ­ nog lik v id ira n ja ovoga štra jk a , im ad e d a ti In sp ek c ija ra d a u Osijeku.«

K onačno je in sp e k to r r a d a u O sije k u u tv r­ dio d a pre g o v o re tre b a o d rž a ti 6 . ožu jk a. Osim p re d sta v n ik a ra d n ik a i p o slodavaca, n a prego­ vo rim a su su d jelo v ali in s p e k to r ra d a , sreski n a če ln ik i p r e d s je d n ik ORS-a V ilim H a ram in a . N ak o n ra sp ra v e , u ta n a č e n o je : »R adnički po­ v jere n ic i k a o i p r is u tn i p re ts ta v n ik org an iza­ cije p riz n a ju , d a d o š tr a jk a n ije d o šlo n jih o ­ vom in ic ija tiv o m n iti n jih o v o m željom , već da je do to g a d ošlo u slije d s tr a h a ra d n ik a , o tp u ­ šte n ih i jo š n e o tp u šte n ih , d a će o s ta ti bez za ra d e i p re m a to m e b ez eg zisten c ije . R avna­ telj p red u z e ć a iz ja v lju je se s p re m n im , d a sa d a n o m 1 1 . m a r ta o. g. n a sta v i ra d o m i to sa s ta n je m k a k v o je b ilo p rije š tra jk a . N akon ovoga p ro v e šć e sve o n o š to je već p rih v a tio p r ilik o m p re g o v o ra d a n a 2 1 . f e b ru a ra t. g. P o što su ra d n ič k i p o v je re n ic i p rih v a tili iz ja v u ra v n a te lja p red u ze ća , n a p isa n je o sv em u z ap isn ik , k o jim je n a k o n c u ko n sta to v ano d a je š tr a jk zav rše n . Ia k o su p re ts ta v n ic i ra d n iš tv a p rim ili ob a ­ vezu d a n e će p o sle s tu p a n ja n a p o sa o v ršiti n ik a k v ih te r o r is tič k ih a k a ta p ro tiv ra d n ik a k o ji s u b ili istu p ili p ro tiv š tr a jk u , ip a k je sre sk i n a č e ln ik za d rž a o v a n re d n e p o licijsk e m je re k o je je te k 1. tra v n ja 1936. o p o zvao .«'*4

B o r b a S D R J-a s H R S -o m 1937. g o d in e P o č e tk o m 1937. go d in e dolazi do otv o ren o g i v rlo o štro g su k o b a iz m e đ u H R S-a i Saveza d rv o d je lsk ih r a d n ik a u š a m a ric i. S avez d rvo­ d je lsk ih r a d n ik a sk lo p io je k o le k tiv n i ugovor u im e 700 ra d n ik a . P re m a p is a n ju H rv a tsk o g d n e v n ik a sv ih 700 z a p o sle n ih d rv o d je lsk ih ra d ­ n ik a b ili su čla n o v i H R S-a. I s tin a je , m e đ u tim , d a je S avez d rv o d je lsk ih r a d n ik a d o b io p ism e­ ni m a n d a t s p o tp iso m 531 ra d n ik a . 20. listo ­ p a d a 1936. p re d a o je S avez u p ra v i N a šič k e d. d. p rije d lo g k o le k tiv n o g ugo v o ra , k o ji je n a sk u p ­ š tin i ra d n ik a p ro č ita n i u sv o je n . 5. p ro sin ca sk lo p io je Savez u g ovor. K a d a je H R S doznao za s k lo p lje n i u g ovor, o d rž a o je 9. p ro sin ca sk u p štin u , k o jo j je p risu stv o v a lo o k o 200 s e lja k a i ra d n ik a n a iz g ra d n ji p ru g e , te je, p o d izgovorom d a no v im u g o v o ro m n isu o bu­ h v aćeni ra d n ic i n a iz g ra d n ji p ru g e i seljaci, z a k lju č io d a tr e b a p o k re n u ti š tr a jk . N akon toga o tišli su u šu m u i fizički sp reč av a li ra d ­ n ik e k o ji su ra d ili p o k o le k tiv n o m ugovoru. N a u la zu u selo p o sta v ili s u stra ž e , ta k o da n ije d a n šu m sk i r a d n ik n ije sm io u selo bez p ro p u sn ic e HRS-a. S v im trg o v cim a u S am arici z a b ra n je n a je p ro d a ja ro b e šu m sk im rad n ic i­ 14 Arhiv, IHRPH, SDRJ.

m a. P o što je i N a šičk a o b u sta v ila izd av an je živ o tn ih n a m irn ic a , iz šu m e je k u ć a m a o tišlo više o d 300 r a d n ik a . H R S ovaj š tr a jk n ije o rg a n iz ira o ra d i pov išice n a d n ic a , već stoga da ra z b ije Savez d rv o d je ls k ih ra d n ik a . T ako su p ru ž n i ra d n ic i p o k u ša li o tje r a ti ra d n ik e ko ji su ra d ili u šu m i n a u to v a ru d rv a, s o b ra z ­ lo ž en je m d a ra d n ic i k o ji n is u o rg a n iz ira n i u H R S-u n e m a ju p ra v o n a ra d u šu m i. U zalud su šu m s k i ra d n ic i go v o rili d a su i o n i H rv a ti, te d a im a ju p ra v o n a živ o t i ra d . Z a m e tn u la se b o rb a u k o jo j s u H R S-ovci izvukli k ra ć i k r a j. I n a k o n z a v rš e tk a š tr a jk a H R S je b ra n io šu m sk im r a d n ic im a u la z a k u selo, a se lja c im a d a im p r o d a ju sv o je p ro izv o d e. Savez d rv o ­ d je ls k ih ra d n ik a n u d io je H R S-u zaje d n ič k e preg o v o re , ali je H R S t u p o n u d u o d b io tv rd ­ n jo m d a za so b o m im a v e ć in u ra d n ik a . V od­ s tv o H R S -a o tv o re n o j e g o v o rilo d a š tr a jk n ije p ro g la š e n zb o g p o v išic e p la ć a , v eć d a se p o k a že d a s u o n i g o s p o d a ri u š u m i i d a r a d ­ n ici m o g u b iti o rg a n iz ira n i sa m o u H R S-u. R a d n ik u č la n k u k o ji g o v o ri o o vom š tr a jk u p o ru č u je H R S-u »da s u š u m s k i ra d n ic i vod ili b o rb u d o k H R S n ije n i p o s to ja o . O ni će b r a ­ n iti sv o ju s lo b o d u r a d a i n e ć e se d a ti z a p la šiti s a n ik a k v im p r ije tn ja m a o d lju d i, k o ji n iš ta n e rad e , već žive n a r a č u n r a d n ik a .«185 O d s k u p š tin e p o d ru ž n ic e Sav eza d rv o d je l­ sk ih r a d n ik a u S p litu , o d rž a n e 24. k o lovoza do 25. lis to p a d a 1936. ra z v ila j e p o d ru ž n ic a živu a k tiv n o s t ta k o d a je iz ra d ila i p re d a la p o slo d a v c im a n a c r t s v o jih z a h tje v a . 1 . p ro sin c a 1936. s k lo p lje n je k o le k tiv n i u g o v o r iz m e đ u p o d ru ž n ic e S D R i p o s lo d a v a c a . M in im a ln e p la ­ će u tv r đ e n e s u o d p e t d o 10 d in a r a p o r a d n o m sa tu , ta k o d a j e p o v išic a iz n o sila u p r o s je k u 2,50 d in a ra . U tv rđ e n o j e o s a m s a tn o r a d n o v ri­ je m e , u p o š lja v a n je s a m o p o s re d s tv o m ra d n ič k e o rg a n iz a c ije , a u s lu č a ju p o m a n jk a n ja p o sla , s m a n jit će se ra d n o v rije m e ta k o d a sv i r a d ­ nic i o s ta n u z a p o s le n i .186 U p a rn o j p ila n i »R adnik« u S u n g e ru b ilo je za p o sle n o 40 ra d n ik a o rg a n iz ira n ih u S ave­ zu d rv o d je ls k ih r a d n ik a . U lis to p a d u j e Savez p o d n io p r ije d lo g k o le k tiv n o g u g o v o ra , a li su p re g o v o ri v o đ e n i te k 10. p ro s in c a . P o slo d av ac je u m je s to p o tp is a u g o v o ra d a o sv im ra d n ic i­ m a 1 1 . p r o s in c a o tk a z s o b ra z lo ž e n je m d a će p r e s ta ti r a d iti, j e r m u se n e is p la ti p o s a o s p o v iše n im n a d n ic a m a .187 P o slije z a b ra n e S av eza d rv o d je ls k ih ra d n ik a u K u tje v a č k o j R ije c i i s ta b iliz ir a n ja H R S-a uz p o m o ć u p r a v ite lja š u m s k e m a n ip u la c ije , p o ­ slo d a v a c j e s m a n jio n a d n ic e ra d n ik a . T o je 185 R adnik, 1. I 1937. 186 Isto , 8. I 1937. 187 Isto , 15. I 1937.

sm a n jen je, na p rim je r na žičari iznosilo sa 25 d in a ra dnevno n a 13,50 dinara. 14. siječnja o fo rm lje n a je k o m isija od p redstavnika Ban­ ske uprave, In sp e k cije rad a . Okružnog suda. R adničke kom ore, sreskog načelstva i Saveza d rv o d jelsk ih rad n ik a. K om isija je u tvrdila da je ž ičara u d e ru tn o m sta n ju , te da radnici m ogu svakog tre n a n astrad a ti, da nastam be n isu h ig ijenski u ređene, da u bara ci u 11 kre­ veta spava 21 ra d n ik , d a se nadnice radnika k re ć u od 11,50 do 20 d in ara dnevno za 10, 12 i 14 sati ra d a n a dan. Na pregovorim a koji su se poveli s poduzećem , pre d sta v n ik HRS-a je izjavio: »Mi, ra d n ici po tp u n o sm o zadovoljni i ne tra ž im o n išta i ne želim o da nas zastupa R ad n ič k a k o m o ra i Savez d rvodjelskih rad n i­ ka, tra ž im o d a se oni o d stra n e iz komisije.« N aravno, o stali su rad n ici rekli da to HRS govori u svoje im e i da, p ored svoje zarade, im a p o se b n u n a g ra d u od 300 d in ara od podu­ zeća za svoj ag itac ijsk i rad. N akon pregovora d ošlo je do sp o razu m a pa su radnici dobili od p o la d in a ra do d in a r povišice po satu. HRS n ije p ris ta o n a zaje d n ič k e pregovore, tako da je p o višica k o ju su dobili radnici ostvarena m im o njegove vo lje .188 R ad n ici zaposleni u tvornici »Ukod« u Su­ šak u , o rg an iziran i u Savezu drv o d jelsk ih rad ­ n ik a traž ili su 15. p ro sin ca 1936. kolektivni ugovor, p ovišicu pla ća i u k id a n je ra d a u a k o rd u . 5. s ije č n ja 1937. došlo je do pregovora k o ji su z a k lju čen i 20. sije č n ja p o tpisivanjem ko lek tiv n o g ugovora, u k id a n je m ra d a u a k o r­ d u i p o višicom n a d n ic a ra d n ic im a za 2,5 dina­ ra , a ra d n ic a m a o d 0,50 do d in a r po satu .1* P re m a iz v je šta ju In sp e k c ije ra d a, u pilani Š u m sk o g d. d. u M oslavini — Popovači stupilo je 2. sije č n ja 109 ra d n ik a u š tra jk zato što u p ra v a podu ze ća n ije p rista la n a sklapanje kole k tiv n o g ugovora. N ak o n pregovora štra jk je z a v rše n 7. sije č n ja . S k lo p ljen je kolektiv­ n i u g o v o r k o jim su u re đ en i rad n i odnosi izme­ đ u u p ra v e i r a d n ik a . U Drežnioi, u pilani T ata lo v ić i M arović, stu p ilo je 9. sije č n ja 20 r a d n ik a u š tr a jk z ato što je u p rav a poduzeća p rik ra ć iv a la k irija še u k u b a tu ri za izvezeno drv o . Š tr a jk je z av ršen sk la p an jem kolektivnog u g o v o ra 16. sije č n ja , a osim toga p o stig n u ta je po v išica z a rad e za 20— 50 posto. 11. sije č n ja stu p ilo je u š tr a jk 145 ra d n ik a p ila n e V ilh ar d. d. u S ab o rsk o m . Razlog š tra j­ k u je tra ž e n je povišice pla ća za 40 po sto i sk la p a n je kolek tiv n o g ugovora, š t r a j k je likvi­ d ira n 24. v e ljače sk la p a n je m kolektivnog ugo­ v o ra i povišicom za 25—50 p o sto ; 13. siječ n ja i« Isto, 22. 1 1937. 18» Isto, 12. II 1937.

169

stupilo je u š tr a jk 180 ra d n ik a u šu m i Podg alić, vlasn ištv o p re d u zeća N ihag d. d. u G a -š n ič k o m B restovcu, tra ž e ć i po v išicu plaća i sk lap an je kolektivnog ugovora. Š tr a jk je za­ vršen 14. s ije č n ja povišicom p la ć a za 50 p a ra po rad n o m satu ; 16. sije č n ja š tr a jk a la su 43 ra dnik a u pilan i »Croatia« u V rb o v sk o m t r a ­ žeći povišicu p laća za 35 p o sto i sk la p a n je kolektivnog ugovora. Š tr a jk je z av ršen 18. sije čn ja povišicom p laća za 25 p o sto i sk la p a ­ njem k olektivnog u govora; 30. p ro s in c a 1936. stu p ilo je u š tr a jk ok o 80 šu m sk ih ra d n ik a firm e Jak o v a G lieda u op ćin i B račevci. Razlog štra jk u je tra ž e n je povišice a k o rd a . Š tra jk je okon čan 18. sije č n ja p o v išen jem a k o rd a za 25 posto. 2. s ije č n ja 1937. s tu p ilo je u š tr a jk 86 ra d n ik a firm e K m d ija d. d. u N ašicam a. Uzrok š tr a jk u je o tp u š ta n je r a d n ik a u slije d s m an je n ja poslo v an ja. Š tr a jk je za v rše n 19. siječn ja p o tp isiv a n je m k o lek tiv n o g u g ovora. N a posao su se v ra tili svi ra d n ic i, o sim o tp u š ­ tenih. 16. sije č n ja stu p ila su u š tr a jk 132 šu m s k a ra d n ik a pod u zeća B e rn a rd a K rešića zbog p re ­ niskih nadnica. Š tr a jk je z av ršen 17. s ije č n ja p ovišenjem nad n ica, no, 18. s ije č n ja pono v o š tra jk a ju tražeći p o tp isiv a n je k o lek tiv n o g ug o ­ vora. K o lektivni ug o v o r sk lo p lje n je i u p o d u ­ zeću K rn d ija d. d. u N a šicam a i u tv o rn ici štapova b a ru n a A lnocha u B regani. U o žu jk u 1937. g odine b ilo je n e k o lik o štra jk o v a : 2 . o ž u jk a stu p ilo je 206 ra d n ik a Im p re g n a c ije d. d. u K arlo v cu u š tr a jk tra ž e ć i sklap an je novoga kolek tiv n o g u g o v o ra i d je lo ­ m ičnu povišicu p laća. R ad n ici su se 5. o ž u jk a vratili na posao, a p reg o v o ri o povišici su n a ­ stavljeni. U S rp sk im M orav icam a s tu p ilo je 8. ožujka u š tr a jk 35 ra d n ik a p ilan e R o b e rt F oretić zbog toga što je v lasn ik p o d u zeća otkazao p osao svim ra d n icim a. Š tr a jk je za v r­ šen slijedeći d a n .190 N akon ra z b ija n ja S aveza d rv o d je lsk ih ra d n i­ ka u G arjevici ko d N ašičk e d. d .( šu m s k i su radnici o sta li bez z a štite . Poduzeće je p re d a lo posao a k o rd a n tim a k o ji su b ili u u p ra v i H RS-a. K rah HRS-a vidio se p rilik o m iz b o ra r a d n ič k ih p ovjeren ik a 13. v eljače 1937. g odine. H R S je pozvao svih 900 ra d n ik a n a s k u p š tin u n a k o jo j je treb alo iz a b ra ti p o v je re n ik e p o s k ra ć e n o m p ostupk u . Pozivu H RS-a odazvalo se sam o 25 radnika. 5. o ž u jk a iz b o rn i o d b o r p ro v eo je izbore, ali bez liste HRS-a, ta k o d a su svi povjerenici izab ran i s liste Saveza d rv o d je lsk ih radnika. R adnici zaposleni k o d a k o r d a n a ta p o d ­ nijeli su zah tjev za p ovišicom p la ć a i s k la p a ­ n je m kolektivnog ugovora. 8. o ž u jk a s tu p ili su

u š tra jk , a 13. i 14. o ž u jk a d ošlo je do sp o ra­ z u m a k o ji je p o sta o sa sta v n i d io kolektivnog ugo v o ra o d 5. p ro sin c a 1936. godine. U tvrđene su n a d n ic e za ra d n ik e p o s a tu 4,25 dinara, ra d n o v rije m e o d d evet sa ti, p rek ovrem eni ra d se p la ća o 50 p o sto više o d redovnog, a ra d no ću , b lag d an o m i n e d je ljo m 100 posto više. Š tr a jk je p očeo 14. o ž u jk a za povišicu p la ć a o d 20 p o sto , a u n je m u je sudjelovalo 75 šu m sk ih ra d n ik a .191 U V in kovcim a n a d n ic e s to la rs k ih ra d n ik a iznosile su o d 15 do 38 d in a ra n a d a n za 10 i 11 sa ti ra d a . P o d ru ž n ic a Saveza drvo d jelsk ih ra d n ik a p o d n ije la je u o ž u jk u p rije d lo g kolek­ tivnog u g ovora. 9. tr a v n ja stu p ili su sto la rsk i ra d n ic i V inkovaca u š tr a jk u k o je m u je su d je ­ lovalo 28 ra d n ik a . 16. tra v n ja s k lo p lje n je ko­ le k tiv n i u g o v o r u k o je m su u tv rđ e n e m inim al­ n e n a d n ic e o d tr i d o še st d in a ra p o satu u m je s to ra n ijih 1,50 d o 4,50 d in a ra . Ia k o je svih 28 ra d n ik a , k o lik o ih je b ilo zaposlenih u V inkovcim a, b ilo o rg a n iz ira n o u SD R, ipak su n e k i p o slo d a v ci n a p re g o v o rim a z ahtijevali d a k o le k tiv n i u g o v o r s n jim a sk lo p i H R S, a n e SDR. K ole k tiv n i u g o v o r p ila n sk ih ra d n ik a u pila­ ni B o lf u D elnicam a, k o ji je sk lo p lje n u svib­ n ju 1935. g o dine, o b n o v lje n je 1936. s poviši­ com p la ć a , a 1937. je o b n o v ljen . P ila n sk i r a d ­ nici u D eln ic am a im a li su n a jb o lje plaće u G o rsk o m k o ta ru , a li i n a jč v rš ć u o rganiza­ c iju .192 16. o ž u jk a s tu p ilo je 10 ra d n ik a pilane Ilije J a k š ić a u S rp s k im M o ra v ic am a u štra jk tra ž e ć i p o v išicu p lać a. Š tr a jk je za v rše n istog d a n a a p la ć e s u po v išen e za 30 p o sto . U pila­ n i N ik o le B olga u M rk o p lju s tu p ilo je 15. o ž u jk a u š tr a jk 80 ra d n ik a , tra ž e ć i povišicu pla ća . O d 8 . d o 20. o ž u jk a š tr a jk a li su šum ski ra d n ic i p o d u z eća B e r n a rd a K re šić a u N ašičkoj B re zn ic i tra ž e ć i p o v išicu n a d n ic a , k o ja im je, uz k o le k tiv n i ug o v o r, o d o b re n a . U š tr a jk u je su d je lo v a lo 430 ra d n ik a . O d 8. d o 18. ožujka š tra jk a lo je 100 ra d n ik a d rža v n e šu m sk e režije u M eđ u riću , u L ip o v lja n im a. R ad n ici su dobili p o v išicu n a d n ic a i k o le k tiv n i ugovor. U D ugom D olu, u p ila n i M. D elića, stupilo je 8. s v ib n ja 12 ra d n ik a u š tr a jk tra ž e ć i povi­ šic u plać a. Š tr a jk je z a v rše n 14. sv ib n ja ali b ez u s p je h a . T ok o m s v ib n ja o rg a n iziran i su p o k r e ti za po v išic u p la ć a u p ila n i V ilh ar d. d. u S a b o rsk o m , p ila n i B. G rg u rić i sinovi u L ukovcu i p ila n i C ro a tija u V itooskom . Svi su za v ršen i sp o razu m o m . U tv o rn ic i šta p o v a u B re g a n i s tu p ilo je 120 ra d n ik a u š tr a jk radi nere d o v n o g isp la ć iv a n ja n ad n ica . Š tra jk je

počeo 15. lip n ja , a z a v ršen 17. lip n ja isp la­ to m n ad n ic a . 23. lip n ja 27 šu m sk ih ra d n ik a po d uzeća N ašičk e i G u tm a n n a u šu m i K ab lan a za tra ž ilo je p o v iše n je n a d n ic a i s k la p a n je k o ­ le k tiv n o g ugo v o ra. Š tr a jk je z a v ršen 20 . s r p ­ n ja. U p ila n i M. P opovića u S isk u p o tp is a n je kole k tiv n i u govor. 199 ra d n ik a p ila n e pod u ze­ ća S la v o n ija d. d. u D ra g a n ić u s tu p ilo je 17. s rp n ja u š t r a j k zbog n is k ih n a d n ic a , š t r a j k je za v rše n 7. k o lovoza p o v iše n je m p laća. 21. s r p n ja s tu p ili s u u š t r a j k ra d n ic i podu zeća N a ro d n e šu m s k e in d u s tr ije — k a m e n o lo m a P su n j. U k u p n o je š tr a jk a lo 69 r a d n ik a . U zrok š tr a jk u je b io z a h tje v za p o v e ć a n je m plaća. K o le k tiv n i u g o v o ri u s r p n ju sk lo p lje n i su u p o d u z e ć u S. H . G u tm a n n u B elišću , S lav ek s u SI. B ro d u , S lav ek s d. d. u P a k ra c u i za šu m ­ sk e ra d n ik e u K a m e n sk o j i Zvečevu.

sam o o reviziji jed n e glave postojećeg ugovora, bili su prisilje n i d ati p o tpis sam o na nado­ pune. P isanje g ra đ anske štam pe o uspjesim a HRS-a, k ojem u su se pripisivali uspjesi klas­ n ih sin d ik aln ih organizacija, kao u Novoj G ra­ diški, bilo je posve netočno i na tim lažima H R S je g radio svoju organizaciju.19*

P o d ružnica SDR u Šibeniku izborila je na­ ko n dugih p regovora kolektivni ugovor po k o jem u su u tv rđ en e m inim alne plaće za novo­ o slo bođene sto la rsk e rad n ik e od 5,5 din ara po satu , kv alific ira n e sedam din ara , a sam ostalne ra d n ik e 8,5 d in a ra po satu. U tvrđeno je tjedno ra d n o v rijem e o d 45 sati kao i povišice za p re k o v re m e n i ra d i ra d n edjeljom . U svojen je ta k o đ e r za h tjev d a se radnici zapošljavaju isk lju čiv o posred stv o m sindikata. Taj je ugo­ vor o c ije n je n ka o velik usp jeh , koji će dati N a o sn o v i k o le k tiv n o g u g o v o ra k o ji je sk lo ­ p o d s tre k a i o stalim drv o d jelsk im radnicim a p io S avez d rv o d je ls k ih r a d n ik a 16. kolovoza D alm ac ije d a o sn u ju svoje organizacije i pove­ 1936, ra d n ic i z a p o sle n i u p a rn o j p ila n i S lav ek s d u b o rb u za b o lje u v je te rad a i veće nad­ n ic e .195 u P a k ra c u d o b ili s u p o v išic u p la ć a o d 10 p o sto . K o le k tiv n i u g o v o r p r o d u ž e n je d o 15. kolo v o ­ P re m a p is a n ju R adnika, sredinom srpnja, za 1938. S m e tn je k o je j e SD R J-u p ri p o tp is i­ v iro v itičk i su se s to la rsk i rad n ici nalazili već v a n ju ovog u g o v o ra p ra v io H R S n is u im a le o sam tje d a n a u š tra jk u . O tom e je pisala i vević p o s lje d ic a .193 g ra đ a n sk a štam p a . P ošto su se 22. ožujka o rg an izirali u Savez drv o d jelsk ih rad n i­ K o le k tiv n i u g o v o r sk lo p lje n s u p ra v o m tv o r­ 1937. ka, d o sta v lje n je poslodavcim a n a c rt novog nice p o k u ć s tv a J. K r u lja c u N ovoj G ra d išk i 1935. p ro d u ž e n j e 1936. u z n o v u p o v išic u p la ć a , kolek tiv n o g ugovora. K ako su poslodavci za­ vlačili s odgovorom , k ra je m tra v n ja je z a tra ­ i o b n o v lje n n a p re g o v o rim a o d 5. d o 10. lip n ja ženo p o sre d o v a n je g radskog poglavarstva. Po­ 1937. g o d in e. U tv rđ e n e su m in im a ln e p la ć e za slodavci su izjavili d a ne mogu za k lju čiti ko­ kv a lific ira n e ra d n ik e o d tr i d o 8,50 d in a ra , za lek tiv n i ugovor, je r s novim tro škovim a ne bi po lu k v a lific ira n e o d 2,50 d o š e s t d in a ra , pokom ogli izd rž ati k o n k u re n c iju Pitom ače i Suhostarice o d 2 d o 4,50 d in a ra , a n e k v a lific ira n e p o lja . Poslodavci su traž ili od rad n ik a da sc -ad n ik e o d d v a d o 5,50 d in a ra . R a d n ic i k o ji org a n iz ira ju u H R S, ali su oni 17. svibnja »u r a n ije im a li m in im a ln e n a d n ic e d o b ili su stu p ili u š tra jk . U š tra jk u su sudjelovala sva povišicu p la ć a o d 0,50 d o 0,75 d in a r a p o sa tu . BRS je 1936. g o d in e o rg a n iz ira o d io n e k v a li­ 24-orica ra d n ik a , koliko ih je bilo zaposlenih u m je stu . U š tr a jk se um ije ša o HRS, osniva­ ficiranih ra d n ik a i d o b io v e ć in u n a iz b o rim a ju ć i u z po m o ć p oslodavaca svoju organizaciju sa ra d n ič k e p o v je re n ik e p o d p a ro lo m »Tko čije članove je k o ristio kao štrajkolom ce. ;la sa z a H R S g la s za slo b o d n u H rv a tsk u !« , služeći se p r i to m fiz ič k im p rije tn ja m a . P re d ­ V o d stv o H RS-a n a govaralo je štra jk a še d a se u č la n e u H R S s o b ra zlo že n je m d a će poslodav­ stavnici p o d ru ž n ic e H R S -a u N ovoj G ra d išk i p risu stv o v a li s u p re g o v o rim a i p o tp is a li d o ­ ci ta d a o d m a h p o tp isa ti kolektivni ugovor. K ad su rad n ici p ita li kakav je to ugovor od­ punu k o le k tiv n o g u g o v o ra k o jo m se p riz n a je gov o ren o im je d a su poslodavci sam i izradili co lektiv n i u g o v o r sk lo p lje n 1935. g o d in e izm eug o v o r i d a su ga v o dstvu HRS-a dostavili na lu S av eza d rv o d je la c a i tv o rn ic e K ru lja c . Radp o tp is. B u d u ći d a su rad n ici odbili d a stupe lic i su tim e b ili o d u š e v lje n i, j e r su v je ro v a li u H R S, polodavoci su odbili d a sklope s n ji­ la to z n a č i z a je d n ič k i r a d i z a je d n ič k u b o rb u m a u g ovor. N akon 12 tje d a n a štra jk a , radnici i b u d u ć n o s ti. H r v a ts k i lis t se u vezi s tim su se, n a te m e lju usm en o g dogovora s poslo­ jg o v o ro m r a s p is a o o u s p je h u H R S-a. S tv a rn o davcim a, v ra tili n a p o sao s m alom povišicom su, m e đ u tim , u p o d u z e ć u b ila o rg a n iz ira n a p lać e i bez k o lektivnog u g o vora .196 154 k v a lific ira n a r a d n ik a u S a v ezu d rv o d je la c a 30 o rg a n iz ira n ih n e k v a lific ira n ih r a d n ik a u 20. lip n ja 1937. p o tp isa n o je u Z agrebu BRS-u. N a p re g o v o rim a s u p re d sta v n ic i p o d ­ u ta n a č e n je k o je je sastav n i dio kolektivnog ružnice H R S -a b ili p a siv n i, tra ž e ć i je d in o d a po tp išu ug o v o r. B u d u ć i d a se o v d je ra d ilo ■»* Isto, 25. VI 1937. 195 Isto, 2. VII 1937. 196 Isto, 16. VII i 20. V III 1937. 193 Isto, 11. VI 1937.

171

ugovora od 14. s rp n ja 1936. N akon du g ih preg ovoi.. izm eđu sto la rsk ih ra d n ik a i njih o v ih poslodavaca o siguralo se p o v ećan je sa tn ih p la ­ ća u p ro sje k u za 10 po sto . V elike p o tešk o će činilo je u sk lađ iv anje visine s a tn ih p laća sto ­ la rskih ra d n ik a u L ju b ljan i, M arib o ru , B eo­ gradu, Novom S ad u i O sijeku, je r su ta m o šn je plaće bile zn a tn o niže od o n ih u Z agrebu. U ta­ načenje se pro v o d ilo u sje n i su đ e n ja d vadesetčetvorici sto la rsk ih ra d n ik a k o ji su isp re b ija li HRS-ove š tra jk b re h e re i M ačekovu z a š titu p r i­ likom š tr a jk a 1936. godine. HRS-ovci su n a ­ knadno p o tp isali p ro d u ž e n je ugov o ra sk lo p lje ­ nog izm eđu Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a i poslodavaca iz 1936, od riču ći se n a ta j n a č in svog ugovora od 10. s rp n ja 1936. k o jim su pokušali slo m iti š tr a jk z a g reb ačk ih d rv o d je ­ laca. U S u šak u su sto la rsk i rad n ic i n a d ru g o m m iren ju , 22 . srp n ja , p o tp isa li k o le k tiv n i ugo­ vor. U govorom su u tv rđ e n e m in im a ln e n a d n ic e za rad n ik e do dvije g odine ra d n o g sta ž a 4,5 dinara, do še st g odina 6,75 više o d še st god in a 8,25, a za sa m o staln e ra d n ik e dev et d in a ra p o radnom satu . U tvrđeno je p la ć a n je p re k o v re ­ m enog ra d a i ra d a n e d je ljo m .197 U tvornici n a m je š ta ja B o ro ta d. d. u S re m ­ skoj M itrovici stu p ila su 21. kolovoza u š tr a jk 63 radn ik a. T vornica je b ila p o z n a ta k ao je d ­ na od n a jm o d e rn ijih u zem lji, ali i p o n isk im n adnicam a. P o d ru žn ica Saveza d rv o d je lsk ih ra d n ik a p re d a la je svim s to la rsk im p o d u ze­ ćim a u Srem sk o j M itrovici n a c rt k o lek tiv n o g ugovora. Iv an B o ro ta je 18. kolovoza v ra tio ugovor izjav lju ju ći d a do k je on živ neće potp isa ti ugovor. B o ro ta n ije d o šao n i n a p rv o ni n a d ru g o p o m iren je. K ad a su ra d n ic i n a skupu u tvornici tre b a li d a o d lu če d a li će stu p iti u š tr a jk is tje ra o ih je B o ro ta n a ulicu. N akon to g a izabran je štra jk a š k i o d b o r. U M itrovici je ko d m alih po slo d av aca ra d ilo 56 ra dnika k o ji su svi su d jelo v ali u š tr a jk u . S to ­ larski o b rtn ic i u M itrovici, iako gotovo svi n e­ k a d ašn ji rad n ici, dugo su o d b ija li p o v išen je nadnica i sk ra ć iv a n je ra d n o g v rem en a. B o ro ta je uspio d a slom i svoje ra d n ik e , n o o k o 90 ostalih ra d n ik a nastav ilo je d a š tra jk a . P u n ih sedam tje d a n a tra ja o je ta j š t r a jk .198 R adnici u tvo rn ici ta n in a u S isk u , p o što je u prav a svim a d ala otkaz, stu p ili su u p reg o ­ vore u k o jim a su p o tp u n o u sp je li j e r je k o ­ lektivni ugovor pro d u žen , a p o d uzeće je obe■al° povećati nadnice. 17. kolovoza s tu p ila su 192 ra d n ik a u tvornici p a rk e ta u K arlo v cu u 197 Isto, 30. VII 1937.

Isto'. 21■ VHI, 10- 1 17. IX, 22. X 1937; Rad-

š tr a jk tra že ći p ovišicu p la će p o sa tu . Š trajk je zav ršen 23. kolovoza p o v išen jem p laća p 0 sa tu za 0,50 d in a ra . 18. kolovoza stu p ilo je 287 ra d n ik a u Im p re g n a c iji d rv a u K arlovcu u š tr a jk tra že ći p o višicu plać a. Š tra jk je zavr­ šen 31. kolovoza d jelo m ičn im u s p je h o m rad­ n ik a .199 7. r u jn a s tu p ilo je 70 ra d n ik a tvo rn ice šta­ pova u B reg a n i u š tra jk , tra ž e ć i ra n iju isplatu n a d n ic a. Š tr a jk je z a v rše n 10 . r u jn a bez u sp je ­ h a za ra d n ik e . Š u m sk i ra d n ic i po d u z eć a S. H. G u tm a n n u V oćinu s tu p ili su u š tr a jk 24. ru j­ na. U zrok š tr a jk u b io je z a h tje v za povećanje p la ć a i sk la p a n je k o le k tiv n o g u g ovora. U pila­ n i A. B e rg e r u Đ u rm a n c u s k lo p lje n je u ru jn u k o lek tiv n i ugovor. U vjeti ra d a ra d n ik a u tv o rn ici M oor u I n d iji b ili su o d 1932. g odine v rlo tešk i, jer je p o slo d a v ac n e p re k id n o snižavao plaće i zaveo a k o rd , p a ak o je ra d n ik u a k o r d u ostva­ riv ao više o d p e t d in a ra n a s a t po slo d a v ac je sm a n jiv a o ta rifu . R a d n ic i s u z ara đ iv a li od 1,5— 3,5 d in a ra n a sa t. S a m o dva ra d n ik a ostva­ rili su p e t d in a ra . P o k o sta ric e su im ale od 1,5 d o tr i d in a ra p o sa tu , s tim e d a su same m o ra le n a b a v lja ti k r p e za p o lira n je . Mlade ra d n ic e ra d ile su tri m je se c a b e sp la tn o , a za­ tim za č e tiri d in a r a n a d an . K o n ač n o je Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a p o d n io p rije d lo g kolek­ tivnog ug o v o ra k o ji je p o slo d av a c odbio. Tako je do šlo do š tra jk a . P o slo d av ac je vrbovao štra jk o lo m c e p o m o ću » K u ltu rb u n d a « , no, i po­ re d to g a je b io p ris ilje n d a ti p o v išic u o d 0,50 d in a ra svim ra d n ic im a i p rim iti ih n a tra g na posao. P o slodavci u S p litu o tk a z a li su kolektivni ug o v o r d a b i se rije šili sv o jih o baveza prem a ra d n ic im a . T o k o m p re g o v o ra k o je je vodio Savez d rv o d je lsk ih ra d n ik a posre d o v a n je m sre d sk o g n a č e ln ik a i in sp e k c ije r a d a sklopljen je n o v i u g o v o r k o jim je u tv rđ e n o povećanje pla ća . Ia k o je s k u p š tin a p o slo d av a ca donijela o d lu k u d a se u g o v o r p o tp iše , n e k i su poslo­ d a vci za h tije v a li in d iv id u a ln o p o tp isiv a n je . 28. kolovoza n a s k u p š tin i ra d n ik a je zaključeno, d a se id e u š tr a jk d o k svi po slo d a v ci n e pot­ p išu ugovor. O d 32 p o slo d av c a o d m a h ih je p o tp isa lo 12. U š tr a jk u se nala zilo 130 sto lar­ sk ih r a d n ik a . Š tra jk a š k e stra ž e obilazile su po d u z eć a b ic ik lim a . N a k o n dva tje d n a štrajk a, bez ijed n o g štra jk o lo m c a i u z š tra jk a š k u ku­ h in ju , k o ja je o d lič n o fu n k c io n ira la , pobjedili su ra dnioi. R e z u lta t š tr a jk a b io je uvođenje 45-satnoga ra d n o g tje d n a , po v išen je plaća, p ri­ hv a ć a n je sin d ik aln o g n a m je stb e n o g o d sjek a i

druge p o g o d n o sti k o je je im ao i p r ija š n ji ko­ lektivni ugovor. R a d n ici z ap o slen i n a sto v a riš tu N ašičke d. d. u D o n jem V iljev u im ali su kolek tiv n i ugovor s k lo p lje n 24. stu d e n o g 1936. sa Savezom drv o d jelsk ih ra d n ik a . M jesec d a n a p r ije n je ­ gova is te k a z a tra ž ili su ra d n ic i p o v išicu p laća. U m e đ u v re m e n u je H R S p rid o b io 12 T adnika za sv o ju o rg a n iz a c iju , a o d b io je z a je d n ič k u akciju sa S avezom d rv o d je ls k ih ra d n ik a . M e­ đutim , čla n o v i H R S -a su se p rik lju č ili a k ciji tako d a je p o slo d a v a c n a c je n ik sta ro g ugo­ vora n a a k o rd n im p o slo v im a d a o p o v išic u od 0,25 d in a r a p o m e tru , a z a teže p o slo v e 10 do 15 p o sto . H R S-ovi ra d n ic i s u se n a k o n ovog p o k re ta v ra tili p o n o v o sv o jo j sin d ik a ln o j maic i .200 G od in e 1936. u s p je lo je S av ezu d r v o d je l­ skih ra d n ik a u tv o rn ic i p a ro p ila i p a r k e ta M. ’’o po v ić a s k lo p iti k o le k tiv n i ug o v o r, k o ji je poduzeće 1937. o tk a z a lo . R a d n ic i su p o s re d ­ stvom sv o je o rg a n iz a c ije p o d n ije li nove z a h tje ­ ve. P o d u zeće je p r is ta lo n a re v iz iju sta ro g ugovora k o ji j e p r o d u ž e n za g o d in u d a n a . N a osnovi k o le k tiv n o g u g o v o ra sk lo p lje n o g u ve­ ljači, z a tra ž io j e S avez d rv o d je lsk ih ra d n ik a povišicu n a d n ic a za ra d n ik e za p o sle n e k o d N ašičk e d. d. u D o n jo j L en d av i. B u d u ć i d a n a p re g o v o rim a n ije d o šlo do sp o ra zu m a , j e r N a š ič k a n ije p r is ta la n a za­ h tje v ra d n ik a , tra ž ilo se p o s re d o v a n je sre sk o g n ačeln ik a. 9. r u j n a p o tp is a n j e k o le k tiv n i u g o ­ vor, k o ji j e važio u n a tra g , o d 1. lip n ja . P rije su ra d n ic i im a li o d 1,5 d o tr i d in a r a p o s a tu , a p o n o v o m u g o v o ru o d 2,25 d o 3,90 d in a ra . R adnici u a k o r d u d o b ili s u p o v išic u za 14 posto. O sim u to v a r a i is to v a ra vag o n a, svi a k o rd n i p o slo v i sv eli s u se n a s a tn e p laće. T o što je N a š ič k a p o tp is a la u g o v o r, p rip is iv a lo se slozi i o rg a n iz ira n o s ti r a d n i k a .2®1 S to la r s k i r a d n ic i u O s ije k u s k lo p ili s u 1936, n a k o n d e s e to d n e v n o g š tr a jk a , k o le k tiv n i u g o ­ vor k o ji j e is te k a o u tr a v n ju 1937. T e k 24. stu d e n o g p o tp is a n je n o v i k o le k tiv n i u g o v o r uz m a le iz m je n e . P la ć e i ra d n o v rije m e re g u ­ lira n i s u p r e m a z a h tje v im a r a d n ik a . M eđ u sto la rsk im ra d n ic im a u O s ije k u H R S n ije d je ­ lovao, p a j e o rg a n iz a c ija b ila je d in s tv e n a . S to ­ la rsk i r a d n ic i p r is u stv o v a li su u v e lik o m b ro ­ ju s a sta n c im a , s je d n ic a m a , p o v je re n ič k im v ije ­ ć im a i k u ltu r n im p r ir e d b a m a .202 P o slije p o tp is iv a n ja k o le k tiv n o g u g o v o ra i p o v iše n ja p la ć a ra d n ic im a u K a rlo v a č k o j tv o r­ nici p a r k e ta i p ila n i d. d. p o slo d a v a c je 9.

200 Isto, 26. XI 1937.

stu d en o g otkazao svim radnicim a. 23. stude­ nog poslodavac je o tp u stio 100 radnika, dok je 80 zadržao n a poslu, s tim da im je ponudio m a n ju n a dnicu, što su radnici odbili. Poslije d ugih p regovora i m anevara, poslodavac je zavrbovao neke od ra d n ik a koji su prešli u H R S, traž eć i d a H RS sklopi kolektivni ugo­ vor, p ris ta ju ć i n a m anje plaće. HRS to nije m ogao u činiti zbog postojećega kolektivnog u govora k o ji je važio do 1938. godine. Poslo­ davac je, m e đ u tim , p rim ao jednog po jednog ra d n ik a p od uv je to m d a m u je donio iskaz­ n icu H RS-a. R adnici k o ji su se pod takvim u v je tim a v raćali u poduzeće o stali su i dalje članovi Saveza d rv o d je lsk ih rad n ik a . K ada su p rim lje n i n a posao svi ra dnici koji su bili p o tre b n i za ra d pilane, p o družnica Saveza drvo­ d je lsk ih ra d n ik a počela je ponovo djelovati n a osnovi k o lektivnog u govora .201

Pokret radnika u poduzećima Našičke d. d. u Karlovcu, Andrijevcima, Leskovici i Sušine-Đurđenovcu 24. sije č n ja 1937. u p u tili su Opći radnički savez (ORS), Savez m e ta lsk ih ra d n ik a (SMR) i Savez p riv a tn ih n a m je šte n ik a (SPN) c en tra li N ašič k e tv o m ic e ta n in a i p aro p ila d. d. u Z ag re b u z a h tje v za povišicom nadnica. U z a h tje v u se iznosi te šk o s ta n je ra d n ik a zbog o b u sta v e ra d a p ogona po p ilanam a, za h tijev a­ ju ć i pre g o v o re u š