165 3 8MB
Serbo-Croatian Pages 356 Year 1977
%
ISTORIJA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE KRATAK PREGLED
Urednik BOSKO BOGETIĆ
Recenzet Dr PERO DAMJANOVIĆ
P E R O MORACA D r DU ŠA N B IL A N D 2 IC D r ST A N ISLA V STO JA N O V IĆ
ISTORIJA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE KRATAK PREGLED (D r u g o izd a n je )
IZDAVAČKO PREDUZEĆE „RAD" BEOGRAD 1977.
Napom ena izdavača Na inicijativu Izdavačkog preduzeća „Rad" da se obnovi iz danje Jstonja Saveza kom unista Jugoslavije (kratak pregied) iz 1966. godine, autor ove knjige Pero M orača sugerirao je da se deo teksta o posieratnom razvoju SKJ (1945—1958) zameni novim tekstom u kojem bi se obradio celi period do X kongresa SKJ. Izdavač je prihvatio ovu sugestiju, pa je za obradu posleratnog perioda angažovao dr Dušana Bilandžića i d r Stanislava Stojanovića. Tako je nastala ova knjiga. Deo u kome se obrađuje istorija SKJ od 1919. do 1945. godine je od autora dopunjeni tekst objavljen u Knjizi Istorija Saveza kom unista Jugoslavije (kratak pregled) iz 1966. godine, dok je obrada posleratnog perioda nov prilog pom enutih autora.
UVOD
1.
N A STA N A K I RA ZV ITA K M EĐ U N A RO D N O G R A D N IČ K O G PO K R E T A DO PR V O G S V JE T S K O G RATA
Od p rv ih začetaka kapitalizm a, koji se jav lja ju u Za pad n o j E vropi u X IV i XV vijeku, do p o b jed e k ap italistič kog n ačin a p roizvodnje p ro šlo je nekoliko sto tin a godina. Taj novi način proizvodnje, p o d stican velikim tehničkim i d rugim pro n alascim a, p o stepeno je potisk iv ao sta re feudalne oblike p riv re đ iv a n ja, ja č a ju ći u jed n o d ru štv e n u ulogu i politič k u m oć nove, bu ržo a sk e klase. K onačnu p o b jed u ka p italističk o g n ačin a proizvodnje osig u rala je p ojava m ašine, čija je p rim je n a u p roizvodnji označila veliki p rev ra t, poznat pod im enom in d u strijsk a revolucija. Taj p rev ra t odigrao se u zem ljam a Z apadne E vrope u p e rio d u od d ruge polovine X V III do sre d in e X IX vijeka. To je u jed n o i p eriod k o n stitu isa n ja novih osnovnih d ru štv e n ih klasa — klase buržoazije, kao vlasnika sred stav a za proizvod nju, i klase p ro le tera , koji egzistenciju obezbjeđ u ju p ro d ajo m svoje rad n e snage. Na tim razlik am a razvio se m eđu ovim dvjem a osnovnim k lasam a k apitalističkog d ru štv a anta g o n istič k i odnos ek sp lo a tato ra i eksp lo atisan ih . N a stan a k m odernog radničkog p o k reta up rav o je bio i uslovljen saznanjem istin e o tom e odnosu, o s u p ro tn o sti in te resa e k s p lo a ta to ra i e k sp loatisan ih , o klasnoj bo rb i kao osnovnoj zak o n ito sti razvitka klasnog d ru štv a. To saznanje dio je n a u č n ih o tk rić a K a rla M ark sa (1818— 1883) i F rid n h a E ngelsa (1820— 1895). P ostav lja ju ć i osnove n a u k e o d ru štv u , M arks i Engels su ustanovili da ka p ita listič k i način pro izv o d n je svojim raz vitkom neizbježno s tv a ra uslove za p o jav u i ja č a n je fak to ra 5
novog, socijalističkog n ačin a proizv o d n je i d a se, u p o red o s tim , rad n ič k a k lasa razvija u onu d ru štv e n u i p o litičk u sna gu koia preu zim a pred v o d n ičk u ulogu u stv a ra n ju novog socijalističkog d ruštvenog sistem a. Ova n au č n a o tk rić a bila su osnova na k o joj je 1847. godine stv o re n a p rv a revolu cio n arn a o rganizacija rad n ič k e klase — Savez ko m u n ista . N jen pro g ra m — M a nifest k o m u n is tič k e p a rtije — izradili su i objavili početkom 1848. godine M arks i Engels. U M anifestu su izložena osnovna načela nau čn o g socijalizm a i m odernog rad n ič k o g p o k reta . S tv a ra n je i rev o lu cio n arn a a k tiv n o st Saveza k o m u n ista u revolucionarnom p e rio d u koji je n a sta o 1848. godine om o gućili su M arksu i Engelsu da p o stav e i o snovne p rin cip e s tra te g ije i tak tik e radničkog p o k reta . Iak o je Savez k o m u n ista p o sto ja o svega nek o lik o godi na, je r je već 1852. bio rasp u š te n , njegova ak tiv n o st dala je po d stic a j s tv a ra n ju o rg an izacija rad n ič k e klase u p o jed in im zem ljam a. U poredo s tim n a ra s ta la je sv ijest o p o tre b i m e đ u n a ro d n e so lid a rn o sti rad n ič k e k lase, a već 1864. godine došlo je do stv a ra n ja M eđunarodnog u d r u te n ja radnika, koje je po z n a tije pod im enom I internacionala. O snivački m an ifest i s ta tu t ove organizacije izrad io je K arl M arks. Isto rijs k a uloga I in te m ac io n a le b ila je, p rije svega, u p ro pagandi m arksizm a, u teo rijsk o m o sv je tlja v a n ju m nogih p ita n ja b o rb e rad n ič k e klase, u p o sta v lja n ju tem e lja m eđu n a ro d n e so lid a rn o sti p r o le ta rija ta i u p o d ršc i stv a ra n ja m a sovnih soc ija lističk ih p a rtija u više zem alja. P a rišk a k om una (1871), p rv a p ro le te rs k a rev o lu cija u svijetu, p o tv rd ila je n au čn u v rije d n o st m ark sizm a i u isto v rijem e svojim isk u stv im a om ogućila ra z ra d u teo rije o revo luciji, o d ik ta tu ri p ro le ta rija ta i o k o m u n i kao m ogućem obliku novog k o m unističkog d ru štv a . Porazom P a rišk e k om une počeo je višegodišnji p e rio d ofanzive b u ržo a sk e rea k c ije u e v ro p sk im zem ljam a. Tek k raje m X IX v ijeka rad n ič k i p o k re t ulazi u novu e ta p u raz vitka i borbe. P oslije stv a ra n ja m aso v n ih so cijalističk ih p a r tija u više ev ro p sk ih ze m a lja ponovo je, 1889. godine, pod nazivom I I in te rn ac io n a la osnovano m e đ u n a ro d n o rad n ič k o u dru žen je. D je lu ju ć i u rela tiv n o m irn im uslo v im a raz v itk a 6
kapitalizm a, p a rtije I I in tem acionale, p rim je n ju ju ć i pretež no oblike p a rla m e n ta rn e borbe, ostvarile su značajne usp je he, n a ročito u p o sta v lja n ju radničkog zakonodavstva. Me đutim , u procesu p re ra s ta n ja liberalnog kapitalizm a u im pe rijalizam i p ro d u b lja v an ja krize m eđ u n aro d n ih odnosa, koja je dovela do prvog im perijalističkog svjetskog rata , II in ter nacionala i većina n jenih p a rtija , p rec je n ju ju ć i oblike p ar lam e n ta rn e borbe, postepeno su prelazile na pozicije revi zionizm a i oportunizm a. Uoči i u p o četk u prvog svjetskog ra ta vodstva p a rtija II in tem acio n ale u većini su p rešla n a pozicije svoje im p erijalističk e buržoazije. Analizu im perijalizm a kao p osljed n jeg sta d ija kapitaliz m a i zadatke radničkog p o k reta u tom p eriodu, dao je V ladim ir Iljič L enjin (1870— 1924), koji je kao teo retičar i organizator prve pobjedonosne p ro le tersk e revolucije ob ilje žio početak novog perio d a u isto riji rad n ičk o g p o k reta.
2. R A ZV O J K A PITA L IZM A I O B R A ZO V A N JE R A D N IČ K E K L A SE U JU G O S L O V E N S K IM ZEM LJAM A Jugoslovenske zem lje su stu p ile na p u t kapitalističkog razvitka ka sn ije od razvijenijih evropskih zem alja. To je bilo uslovljeno, p rije svega, tim e što su jugoslovenski n aro d i dug p eriod svoje isto rije živjeli pod tu đ in sk o m vlašću. S rb ija je sve do p o četka X IX vijeka bila pod T u rskom , čiji je feudal ni po red ak sputavao gotovo svaki d ru štv en i nap red ak . I poslije oslo bođenja od tursk o g gospodstva razvitak kap ita lističkog načina proizvodnje u S rb iji bio je staln o sputavan pritisk o m kapita listič k ih sila. Sličan razv itak im ala je i C rna Gora. Z aostali tu rsk i feudalni p o red ak bio je kočnica u društveno-ekonom skom razvitku M akedonije sve do bal k a nskih ratova. Slovenija i H rv atsk a, koje su sve do 1918. godine bile pod a u stro u g a rsk o m vlašću, razvijale su se u uslovim a p o tčin jen o sti au strijsk o m , o d n osno u g arskom ka pitalu. U Bosni i H ercegovini se feudalni p o red ak počeo rasp a d a ti tek poslije a u stro u g a rsk e o k u p acije 1878. godine. U slijed takvog razv itk a u jugoslovenskim zem ljam a na ilazim o n a prve začetke kap italističk o g n a č in a proizvodnje 7
u ono vrije m e k a d a se m noge k a p ita listič k e zem lje u E vropi nalaze u fazi in d u strijsk e revolucije. Prva, m ala i r a š trk a n a in d u strijsk a preduzeća ja v lja ju se u Sloveniji sred in o m X IX vijeka, a n e što k a sn ije i u H rv a tsk o j, a u B osni i H ercegovi n i tek p o slije oku p a c ije 1878. godine. U tim p reduzećim a bio je angažovan s tra n i, njem ački, au stro u g a rsk i i talija n sk i kap ita l. Do pojave p rv ih in d u strijsk ih p red u zeća u S rb iji došlo je k ra je m X IX vijeka. M eđutim , in d u strijsk i razvitak u ju goslovenskim zem lja m a u c jelini bio je toliko s p o r d a sve do k ra ja X IX vijeka ne m a zn a tn ije g p o m je ra n ja u socijaln o j s tru k tu ri stanov ništv a. Još tad a u S rb iji i H rv a tsk o j p rib ližn o 85% stanov n ištv a živi od p o ljo p riv re d e k o ja je b ila izrazito zaostala. U isto vrije m e u g rad sk o j p riv re d i p reo v lađ iv ala su zan atsk a preduzeća, a z a n atlije i z a n atsk i rad n ic i činili s u većinu gradskog stan o v n ištv a. Do n e što in tenzivnijeg raz v itk a došlo je k ra je m X IX i početkom X X vijeka. To je bilo uslo v ljen o i p o jačan im in te reso m stra n o g k a p ita la za B alkan, k ao p riv lačn o privredno-sirovinsko p o d ru č je . T ad a je došlo do z n a tn ijih p ro m je n a n a selu — do o siro m aše n ja i p ro p a d a n ja rad n o g seljaštva i njegovog p re tv a ra n ja u je ftin u ra d n u snagu. Tako se selo jav ljalo kao glavni izvor iz koga se reg ru to v ala rad n ič k a klasa. K ako je p ro ces ras lo ja v a n ja n a selu tek ao b rže od in d u strijsk o g razvitka, m noge h ilja d e o nih k o ji n isu m ogli naći zap o slen ja u zem lji odlazili su d a traže z a ra d u u raznim zem lja m a E vrope i A m erike. M eđutim , u c jelini gledano, dru štv e n i i p riv re d n i razvi ta k jugoslovenskih z em alja do prvog sv jetsk o g ra ta tek ao je veom a sporo, zao sta ju ć i sve više za razv itk o m u m nogim d rugim e vropskim zem ljam a. N a k ra ju toga p erio d a u n jim a je n a selu živjelo više od 80% stano v n ištv a. P o ljo p riv red u je k a ra k te ris a o o grom an b ro j sitn ih g azd in stav a sa n ajp rim itiv n ijim način om p roizvodnje i snažnim feu d aln im ostacim a. M odem a, k a p ita listič k a p o ljo p riv re d n a pro izv o d n ja bila je tek u začetku, sa m a lo b ro jn im p o ljo p riv re d n im p ro le tari ja to m (p rije svega u Vojvodini). U in d u striji, k o ja je bila p retežn o prera đ iv a č k a , i u ru d a rs tv u bilo je zaposleno 1,3% o d ukup n o g b ro ja sta novništva. T im e je p ra k tič n o tek bilo 8
stvoreno jezgro m o d em e rad n ičk e klase. Osim rijetk ih izu zetaka (na p rim je r, u Sloveniji), u jugoslovenskim zem ljam a do toga vrem ena n isu bili stvoreni neki iole kru p n iji indu strijs k i c en tri. T akav stepen razvitka i socijalna stru k tu ra stanovništva, uz politički položaj jugoslovenskih n aroda (na cionalna po ro b lje n o st, odnosno im p erijalističk i p ritisak na S rb iju i C rnu G oru), uslovljavali su svu složenost društveno-političkih p ro tiv rje č n o sti i pro b lem a u jugoslovenskim zem ljam a toga vrem ena i veom a izražene specifičnosti u putevim a n a s ta n k a i raz v itk a radničk o g p o k reta.
3. P R V E R A D N IČ K E O R G A N IZ A C IJE , STV A R A N JE I D JE L A T N O S T S O C IJA L D E M O K R A T S K IH PA RTIJA Socijalističke ideje p o č in ju se jav ljati u jugoslovenskim zem ljam a u sedam desetim godinam a X IX vijeka. M eđu prvim i n a jz n a č a jn ijim ideolozim a i b o rcim a za socijalizam bio je Svetozar M arković (1846— 1875). Za vrijem e školova n ja u R usiji upoznao se sa idejam a velikih ru sk ih revolucionara-dem okrata, a zatim u S vajcarskoj sa učenjem Marksa i Engelsa. M arković je u S rb iji razvio širo k u političku ak c iju u b o rb i za n a ro d n u državu, za sam oupravu, za rje šenje nacionalnog p ita n ja i s tv a ra n je federacije ravnoprav n ih b a lk a n sk ih naro d a, za k u ltu rn i p reo b ražaj. Pokrenuo je list „R adenik", u kom e je zastupao ideje I in tem acio n ale i b ran io P a rišk u kom unu. On je izvršio snažan uticaj na poli tički život S rb ije i stekao m noge sljedbenike, naro čito m eđu om ladinom . U p leja d u p rvih ista k n u tih so cijalista u jugoslo venskim zem ljam a sp a d aju jo š i Vasa Pelagić, D im itrije Cenić, A ndra Banković, Ivan Ancel, F rance Zeleznikar, Vasil C lavinov i drugi. Bez šire političke osnovice i organizovane m asovne p odrške, bjesom učno progonjeni, prvi socijalisti su odlučno i nepokolebivo širili nove so cijalističk e ideje, u no seći u rad n e i p o ro b lje n e m ase svijest o p u tev im a bo rb e za bolji život. U tom p e rio d u ja v lja ju se i prve rad n ičk e organizacije, n a jp rije u z e m ljam a gdje se ka p ita listič k i način proizvodnje 9
počeo brže raz v ija ti (Slovenija, H rv a tsk a , Vojvodina), zatim i u ostalim . To su p rv o b itn o b ila so cijaln a ili p ro sv jetn a društva. U isto v rije m e ja v lja ju se i p rv e rad n ičk e akcije pro tiv ka p ita listič k e e k sp lo a tac ije i za p o b o ljša n je položaja rad n ik a . T ada je došlo i do p rv ih ra d n ič k ih š tra jk o v a u L ju b ljan i, M a riboru, Z agrebu, O sijeku, B eogradu, N išu i dru g im m je stim a . Prve sin d ik a ln e i p o litičke o rg an izacije rad n ič k e klase u H rv a tsk o j, Sloveniji i V ojvodini ob razo v an e su u p o sljed njo j deceniji X IX vijeka, po d n e p o sre d n im u tic a je m tek stv o re n ih so c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija A u strije i M ađarske. G odine 1894. osnovana je S o c ija ld em o k ratsk a s tra n k a H rvat ske i Slavonije, a dvije godine ka sn ije , u sa sta v u a u strijsk e so c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije , u Sloveniji je osn o v an a Jugoslovenska s o c ija ld e m o k ra tsk a s tra n k a . U sa sta v u ove p o sljed n je 1903. godine osnovana je S o c ija ld em o k ratsk a stra n k a D alm acije. Iste godine, p o slije o b a ra n ja ap so lu tistič k o g re žim a A leksandra O brenovića, stv o re n a je S rp sk a so cijald e m o k ra tsk a p a rtija . G odine 1909. d ošlo je do s tv a ra n ja So c ija ld e m o k ra tsk e s tra n k e Bosne i H ercegovine. Socijaldem o k ra ts k e o rganizacije u V ojvodini u org an izacio n o m pogledu bile su dio m ađ a rsk e so c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije . Prve so c ija ld e m o k ra tsk e o rganizacije u M ak ed o n iji ja v lja ju se 1909, ali do 1918. godine tam o n ije došlo do stv a ra n ja jed in stv en e rad n ič k e p a rtije . U poredo sa p o litičk im o rg an izacijam a i u čv rsto j vezi s n jim a s tv a ra ju se i d je lu ju sin d ik a ln e organi zacije. Iak o su ove o rganizacije d jelov ale u različitim državnim o k virim a i pod različitim uslovim a, sve su one svojom po javom i ak tiv n o šću označile novu e ta p u u isto riji jugoslovenskih naro d a. S n jim a se n a isto rijsk o j p ozornici pojavila rad n ič k a k lasa kao nova d ru štveno -p o litičk a snaga. U krilu radničkog p o k re ta n a sta le su m noge nove o rg an izacije — sin d ik ati, rad n ič k e kom ore, usta n o v e so cijaln o g osiguranja, rad n ič k a k u ltu m o -p ro sv je tn a d ru štv a i d ru g e, k o je su imale zn ačajn o m je sto u d ru štv e n o m raz v itk u n a ro d a u cjelini. So c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije i o rganizacije izdavale su svoje listove, časopise i d ru g e p u b lik a c ije , n a čijim su stran icam a 10
na nov način, sa stanovišta in teresa rad n ičk e klase i radnog naroda, o b jašn ja v an a dru štv en a k re ta n ja i p rek o k o jih se š irila nova dru štv en a teo rija — m arksizam . Boreći se pro tiv e ksploatacije i za p o b o ljšan je položaja rad n ičk e klase, so c ijald em o k ratsk e p a rtije su se u isto v rijem e bo rile za de m o k ra tsk a p rava i slobode i za učešće n a jš irih n a ro d n ih slojeva u političkom životu. S druge stra n e , za sve so cijald em o k ratsk e p a rtije u jugoslovenskim zem ljam a bilo je m an je ili više k a ra k te ristič no da nisu im ale šire političke koncepcije b o rb e za socijali zam . N jihovi politički p rogram i bili su ograničeni stavovim a I I in tem acio n ale, koji više n isu odgovarali novoj, im peri jalistič k o j eposi kapitalizm a, a pogotovu ne k o n k retn im ćruštveno-političkim uslovim a u jugoslovenskim zem ljam a. K oncepcija „čiste klasne b o rb e ”, n a sta la u p reth o d n o m istorijsk o m perio d u u razvijenim k a p italističk im zem ljam a, svo dila je ak tiv n o st jugoslovenskih so cijald em o k ratsk ih p a rtija i ra d n ič k ih p o k reta u uske okvire i otežavala im d a n ađ u svoje pravo m je sto u svim onim društveno-političkim zbiva n jim a ko ja su bila b rem e n ita takvim d ru štv en im p ro b lem im a za čije su rje ša v an je nep o sred n o b ili zainteresovani, po»"ed rad n ič k e klase, i svi drugi slojevi stanovništva, n a ro d u cjelini. M eđu n a jz n a č a jn ijim bilo je n acionalno p itan je, od nosno p ita n je nacionalnog oslobođen ja, a zatim , u uslovim a p ro d u b ljiv a n ja krize u m eđ u n a ro d n im odnosim a uoči svjet skog ra ta , i p ita n je nacionalne su d b in e jugoslovenskih na ro d a uopšte. N a dnevnom red u bili su i veom a složeni p ro blem i m ilionskog rad n o g seljaštva, koje je velikim dijelom živjelo u okovim a feudalnih odnosa. N ajzad, uoči i u to k u prvog svjetskog ra ta , u čiji su vrtlog, na jed a n ili drugi način, bili uvučeni svi jugoslovenski n aro d i, nep o sred n o se o tvorilo p ita n je o d nosa rad n ičk e klase i n a ro d n ih m asa u o p šte p rem a ra tu . Ta i d ru g a p ita n ja nisu bila ili su bila sam o djelim ično i ned o sljed n o p red m e t in tereso v an ja soci ja ld e m o k ra tsk ih p a rtija . Zbog toga rad n ičk i p o k reti i nisu m ogli naći p ravo m je sto u rje ša v an ju tih k ru p n ih dru štv e nih p roblem a. Zbog toga, takođe, so cijald em o k ratsk e p a rtije n isu shvatile značaj o nih nacio n aln ih i so cijaln ih k re ta n ja i U
p o tre s a k o ji su bili k a ra k te ris tič n i za sve ju g oslovenske ze m lje u to k u i n a k r a ju sv jetsk o g ra ta . Sva ta z b iv an ja tek la s u u velikoj m je ri m im o tih p a rtija , a k ru p n i p ro b lem i jugo slovenskih n a ro d a — sve do p ita n ja njih o v o g u je d in je n ja u je d n u d rža v u — b ili su p rv en stv e n o stv a r n a c io n a ln ih b u r žoazija.
STVARANJE KOM UNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE I NJENA AKTIVNOST U LEGALNOM PERIODU (1919 — AVGUST 1921) 1.
U J E D IN J E N J E JU G O SL O V E N SK O G RA D N IČ K O G PO K R E T A
Prvi im p e rija lističk i svjetski ra t iza2vao j e k ru p n e dru štv en e i politiX1 • , čke P rom jene. One su se izražavale, Pr Ue svega, u novoj podjeli svijeta k o ju su d ik tira le im perijalističke sile p o b jednice i u velikim revolu cio n arn im p o tresim a do k o jih je došlo u to k u i na z avršetk u rata . Svjetski kapitali stički sistem doživio je tad a je d n u od svojih najvećih kriza. N ajteži u d a ra c zadala m u je velika o k to b arsk a socijalistička revolucija i p ojava prve zem lje socijalizm a — Sovjetske R usije. N jena p o b jed a 1917. godine p o d sta k la je revolucio n a rn e p o k rete u m nogim evropskim zem ljam a, koje su usli je d ra tn ih raz a ra n ja preživljavale d u b o k u po litičk u i pri vrednu krizu. Pobjedom o k to b arsk e revolucije započeo je proces soci jalistič k o g p reo b ra ž a ja svijeta. To je uslovilo k ru p n e p ro m jen e u m eđ u n a ro d n im odnosim a i u razv itk u m eđunarod nog radničkog p o k reta . Sve sile m eđ u n aro d n e im perijali stičke rea k c ije u družile su se u n ap o rim a da u n ište prvu zem lju socijalizm a, dok su joj sve snage m eđunarodnog revolucionarnog radničkog p o k re ta p ru žale m o raln u i svaku drugu pod ršk u . Pod u tic a je m velikih revolucio n arn ih p o tre sa i p ro m jen a došlo je do konačnog rasc jep a u m eđ unarodnom rad ničkom p o k retu . Dok su pristalice I I in tem acio n ale nasto jale da stiš a ju revolucionarno v ren je i da aktivnost radni čkih p a rtija i p o k re ta u sm je re u p rav cu s tv a ra n ja klasnog m ira u o k virim a k a p italističkog sistem a, revolucionarne snage u m e đ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k retu , n a inicijativu Dra5tvene 1 političke pnlike u Jugoslaviji na kraju prvog svjetskog rata
13
L enjina, s tv a ra ju m a rta 1919, n a rev o lu cio n arn o m p ro g ra m u I II , K om u n istič k u in te m ac io n a lu . D uboke d ru štv e n e p ro tiv rje č n o sti i r a tn a ra z a ra n ja iza zvali su p o ra s t n e zadovoljstva i rev o lu cio n arn o v ren je i u ju goslovenskim zem ljam a, a n a ro č ito u onim k o je su bile p o d A ustro-U garskom . O k to b a rsk a rev o lu cija dala je sn ažan p o d stic a j rev o lu c io n isa n ju so c ijalno i nacio n aln o u g n jete n ih n a ro d n ih m asa u tim zem ljam a. Više od 30.000 Jugoslovena, bivših z a ro b lje n ik a iz a u stro u g a rs k e v o jske, učestvovalo je u o k to b a rsk o j revoluciji, a m nogi od n jih su, p o p o v ratk u u zem lju, bili in ic ija to ri rev o lu c io n a rn ih ak cija. G odine 1917. i n a ro č ito 1918. u H rv a tsk o j, Sloveniji, B osni i Hercegovini sve su češći rad n ič k i štra jk o v i, m asovne d em o n stra c ije , po je d in a č n e po b u n e v o jn ih jed in ica, od k o jih je n a jš ire raz m je re im a la p o b u n a m o rn a ra u B oki K o to rsk o j, seljački n e m iri i a k c ije zelenog k a d ra , k o ji su, n a ro č ito u H rv a tsk o j, dobili ra z m je re se lja čk ih u sta n a k a . U tim sp o n ta n im p o k re tim a rad n ič k ih , se lja čk ih i voj ničk ih m asa ja s n o su došle do izra ž aja so cijaln e i n acio n a ln e tež n je i s p re m n o s t širo k ih n a ro d n ih slojeva d a se t o r e za njih o v o o stv a re n je . M eđutim , ta d a š n je so cijald em o k ra ts k e p a rtije ni u idejno-političk o m ni u o rg an izacijsk o m pogledu n isu bile sp osobne da te p o k re te o rg an izu ju , o b je dine i d a im o tv o re rev o lu c io n a rn u p e rsp e k tiv u . U ru k o v o d stv im a s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija u H rv a t skoj, S loveniji i V ojvodini glavnu rije č im ali su refo rm isti, koji su p rih v a tili s a ra d n ju sa svo jo m n acio n aln o m b u ržo a zijom , p o slali svoje p re d sta v n ik e u p o k ra jin sk e v lade i u k lju č ili se u n jihove n a p o re da stiš a ju rev o lu cio n arn o v re n je i o stv a re u je d in je n je jugoslo v en sk ih n a ro d a u z ajed ničk u držav u p od heg em o n ijo m b u ržo azije. N a k ra ju ra ta i n e p o sre d n o po slije njegovog z av ršetk a, u ovim p a rtija m a n a ra s ta o tp o r rev o lu c io n a rn ih snag a p ro tiv p rista lic a k lasn e s a ra d n je s buržoazijom . U ru k o v o d stv im a tek obn o v lje n ih so c ija ld e m o k ra tsk ih s tra n a k a S rb ije , B osne i H ercegovine i D alm acije d ošla je jač e do izra ž aja re v o lu c io n a rn a o rije n ta c ija . M eđutim , tak v a o rije n ta c ija n ije b ila re z u lta t ja s n ih k o n cep cija u rje ša v a n ju u n u tra š n jih k ru p n ih so c ija ln ih i n acio n aln ih p ro b lem a, već je, p rije svega, b ila izraz s o lid a rn o sti sa o k to b arsk o m revo lucijom . 14
U takvoj m e đ u n a ro d n o j i u n u tra š n jo j situ aciji proklamovano je 1. de c em b ra 1918. godine stv a ra n je zajedničke države jugoslovenskih n a ro d a — K raljevine Srba, H rvata i Slovenaca. U n jen o m stv a ra n ju rukovodeću ulogu im ala je buržoazija, k o ja je n a sto ja la da u novoj državi osigura svoje klasne interese, a srp s k a buržoazija, k o risteći svoju političku i vojnu snagu i p o d ršk u im pe rija lističk ih sila pobjednica, i svoju hegem oniju. R ezultat tih n a s to ja n ja bilo je u jed in je nje jugoslovenskih n a ro d a n a ned em o k ratsk o j osnovi. Na cionalne b u ržo azije ujed in ile su se i učinile sve da suzbiju i s tiša ju revolucionarno vrenje, a srp sk a bu ržo azija osigu rala je sebi vlad a ju ć u ulogu u novoj državi. Velike p riv re d n e teškoće n e p o sred n o poslije ra ta bile su novi po d stic a j m n o gobrojnim štra jk o v im a rad n ičk e klase i p o k retim a n a selu. N edovoljno konsolidovana, vladajuća buržoazija b ila je p rin u đ e n a n a u stu p k e. F e b ru ara 1919. bila je n a ja v lje n a a g ra rn a refo rm a i ozakonjen osm očasovni radni dan, a poslodavci su bili p rin u đ e n i d a povećaju rad ničke nadnice. Pod u tic a je m revolucionarnog vren ja u zem lji i po b jed e ok to b arsk e revolucije, k raje m 1918. i početkom 1919. jačale su u tek obnovljenim so cijald em o k ratsk im p ar tijam a one snage ko je su sta ja le n a revolucionarnim pozi cijam a i koje su zahtijevale u jed in jen je rad n ičk ih p o k reta u jugoslovenskim z em ljam a na osnovi nepom irljive klasne borbe. In ic ija tiv u za takvo u je d in je n je dale su k rajem 1918. godine rad n ič k e organizacije Bosne i H ercegovine. Ovu ini cijativu p rih v a tilo je rukovodstvo S rp sk e socijald em o k rat ske p a rtije , pozivajući sve druge p a rtije i organizacije rad ničke klase na u jed in jen je . Id e ja u je d in je n ja n a b o rb en o j, klasnoj osnovi naišla je na o tp o r većine u ru k ovodstvim a S o cijald em o k ratsk e s tra n ke H rvatske i Slovenije, slovenačke Jugoslovenske socijal d em okratske s tra n k e i vojvođanskog Srpsko-bunjevačkog agitacionog odbora. N a p ita n ju u je d in je n ja p ro d u b ili su se u tim p a rtija m a idejno-politički sukobi izm eđu p ristalica kla sne sa ra d n je s buržoazijom , tzv. m in iste rijalista , i p ristalica nepom irljive klasne b o rb e i u jed in jen ja . Dok se ova bo rb a pod u tic a je m revolucionarnog rasp o lo žen ja rad n ičk e klase Kongres ujedinjenja
15
u S o cija ld em o k ratsk o j s tra n c i H rv a tsk e i S lovenije i u V oj vodini u brzo o k o nčala u k o ris t p ris ta lic a k lasn e b o rb e i u je d in je n ja n a k lasnoj osnovi, u Sloveniji su i d a lje glavnu rije č u ru k o v o d stv u s tra n k e vodili m in iste rija listi, p ro tiv nici u je d in je n ja . Za u je d in je n je p o litič k ih i s in d ik a ln ih o rg an izacija od m ah su se izjasnili S o c ija ld em o k ratsk a s tra n k a D alm acije, Jugoslovenski k o m u n istič k i rev o lu c io n a rn i savez pelagićevaca, koji su 2. m a rta 1919. godine o brazovali p o v ratn ici iz R usije, učesnici u o k to b a rsk o j revo lu ciji, i so c ija ld e m o k ra t ske organizacije iz M akedonije i C rne G ore. K ongres u je d in je n ja s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija i orga n izacija o d rža n je u B eogradu od 20. do 23. a p rila 1919. U njegovom ra d u učestvovali su delegati o rg an izacija iz svih z em alja i p o k ra jin a osim Slovenije. U svajan jem Podloge u je d in je n ja , K ongres je odlučio da se o sn u je jed in stv e n a po litič k a o rg an izacija jugoslovenske rad n ič k e klase po d nazivom S ocija listič k a rad n ič k a p a rtija Jugoslavije (kom unista). U Podlozi u je d in je n ja p rih v aćen i su op šti stavovi iz p ro g ra m a S rp sk e s o c ija ld e m o k ra tsk e s tra n k e o su štin i k a pitalizm a, klasn o j b o rb i i so cijalističk o j izgradnji. U drugom dijelu Podloge k o n s ta tu je se d a je ka p italizam ušao u zav ršn u e ta p u razv itk a, e ta p u so cijaln ih revolucija i stv a ra n ja kom u n ističk o g d ru štv a , p a se, saobrazno tom e, nova p a rtija izja šn ja v a za o sv a ja n je po litičk e vla sti od stra n e rad n ič k e klase i o d lu ču je d a p ris tu p i I II , Ko m u n ističkoj intern acio n ali. N ova p a rtija o su đ u je rea k c io n a rn u b u ržo a sk u vladavinu u K raljev in i S rb a, H rv a ta i Slovenaca i poziva na b o rb u p ro tiv nje. K ongres je usvojio „P rak tičn i akcioni p ro g ra m ”, u kom e se p redviđa dugoročna b o rb a za re fo rm e i ističu d e m o k ra tsk i politički i ekonom ski zahtjevi, a u rezo lu ciji o a g ra rn o m pi ta n ju traži se u k id an je feu d a ln ih o s ta ta k a i b e sp la tn a po djela zem lje seljacim a. U posebn o j rezo lu ciji K ongres je pozdravio ru sk u i m a đ a rsk u rev o lu ciju i o sudio k o n trarev o lucio n a rn u aktiv n o st jugoslovenske b u ržo azije p ro tiv Sov je ts k e R usije i m ađ a rsk e so vjetske rep u b lik e. K ongres je usvojio S ta tu t nove p a rtije . N jim e su uglav nom preuzeti organizacioni p rin c ip i r a n ijih so c ija ld e m o k ra t sk ih p a rtija . 16
N a k ra ju je izabrano rukovodstvo SR PJ(k), pod nazi vom C entralno p a rtijs k o vijeće, u koje su ušli tad a n a jistak n u tiji i u većini lijevo o rije n tisan i rukovodeći kadrovi: Filip Filipović, Pavle Pavlović, Sim a M arković, 2ivko Topalović, D ušan Cenić, Jovo Jakšić, M itar Trifunović, Đ uro Cvijić, V ladim ir Copić i drugi, a za glavnog s e k re ta ra izabran je Filip Filipović, Za vrijem e ra d a p a rtijsk o g ko n g resa od ržan je i kon gres sindikata, na kom e je don ije ta o d luka o ujed in jen ju sindikalnih organizacija sa C entraln im radničkim sindikal nim vijećem Jugoslavije kao rukovodećim organom . Izvan u jed in jen ih sin d ik a ta ostale su sin d ik aln e organizacije iz Slovenije, Opći rad n ič k i savez H rv atsk e i neke m anje orga nizacije. Tada je o d ržan a i K onferencija žena so cijalista (komu nista), koja je usvojila p oseban s ta tu t i izabrala Centralni se k re ta rija t žena so cijalista (kom unista) Jugoslavije. Ovo su bili događaji od isto rijsk o g značaja za razvitak jugoslovenskog radničkog po k reta. U jedinjenjem političkih i sin d ikalnih organizacija radničke klase na revolucionarnoj osnovi p ostavljeni su bili politički i organizacioni tem elji za k o n solidaciju i jač a n je revolucionarn ih snaga i u sm jeravanje njihove aktivnosti. U isto vrijem e kongresi p a rtijsk o g i sin dikalnog u je d in je n ja značili su poraz one s tru je u radničkom p o k retu Jugoslavije k o ja je b ila za k lasn u sarad n iu sn b-iržoazijom . M eđutim , d o k um enti usvojeni n a K ongresu p artijsk o g u je d in je n ja p o k azuju da je nova p a rtija ostala opterećena u znatnoj m je ri idejnim i političkim balasto m socijaldem o k ratsk o g n asljeđa. Snage koje su stvorile u jed in jen u par tiju bile su jed in stv en e u odnosu na m in iste rijaliste i stajale su na pozicijam a klasne borbe, ali su se razlikovale u po gledu m etoda v o đenja te borbe. Jed n i su bili za reform i stički, a drugi za revolucionarni p u t k vlasti radničke kla se. P red n o st refo rm ista bila je u već u k o rijen jen im socijal de m o k ra tsk im shv a ta n jim a kod većine rukovodećih ljudi radničkog p o k re ta i u n ejasnim i neizgrađenim koncepci ja m a p ristalica revolucije, č ija je rev o lu cio n arn a orijen tacija bila, p rije svega, rez u lta t po b jed a revolucije u Rusiji i Ma đa rsk o j i revolucionarnog raspoložen ja u zem lji, a ne svije sti o pu tev im a revolucionarnog ra s p le ta u Jugoslaviji. Mnoge 2
17
k ru p n e p ro b le m e jugoslovenskog d ru štv a , m eđ u k o jim a, n a p rim je r, n acionalno p ita n je, K ongres n ije ni p om enuo, a po m nogim drugim , m eđu k o jim a, n a p rim je r, seljačk o p i tan je , im ao je sasvim ne d o slje d n e i n eo d re đ e n e stavove. U stv a ri, o d luke K ongresa, u k lju č u ju ć i i naziv p a rtije , bile su re z u lta t k o m p ro m isa izm eđu rev o lu c io n a rn e i refo rm istič k e s tru je u novoj p a rtiji.
2.
P A R T IJA U P E R IO D U P O L E T A R E V O L U C IO N A R N O G P O K R E T A (A P R IL 1919— 1920)
G odine 1919. i 1920. p ro te k le su u n a p o rim a srp sk e b u ržo azije da uč v rsti svoj sistem vladavine, prelaze & p re k o g o ru ćih so cijaln ih p ro blem a ra d n ih slo jev a i su p ro tsta v lja ju ć i se tež n ja m a tek u je d in je n ih ju g o slo v en sk ih n a ro d a za nacio n aln o m rav n o p ra v n o šć u . U slijed toga n a ra stalo je rev o lu c io n a rn o rasp o lo ž en je u širo k im n a ro d n im slojevim a i jač a o u tic a j SR PJ(k). U tim g odinam a ra d n ič k a k lasa je vo d ila m n o g o b ro jn e ta rifn e i štra jk a č k e a kcije. P red n jen o m o d lu čn o šću poslo davci su bili p rin u đ e n i n a u stu p k e . U p rk o s p ro k lam o v an o j a g ra rn o j refo rm i širio se p o k re t se lja čk ih m asa. U nekim o b lastim a dolazilo je do se lja čk ih p o b u n a, k o je su p o n ek ad prim a le k a ra k te r u sta n k a . SR PJ(k) je o d m ah p o slije osnivač kog k o ngresa p rešla u p o litič k u ak ciju . O rganizovala je m no go b ro jn e p ro te s tn e zborove i d ruge a k cije p ro tiv P riv rem e nog naro d n o g p red sta v n ištv a, za rasp isiv a n je izbora za Usta vo tv o rn u sk u p štin u , p ro tiv te ro ra i p ro g o n a rad n ičk o g p o k re ta, za p o d ršk u rev o lu c ija u R usiji i M ađ arsk o j itd. N ajveća od tih a k c ija bila je g e n eralni š tr a jk 20. i 21. ju la 1919. sp ro veden u znak o tp o ra m eđ u n a ro d n o g p r o le ta rija ta im p e rija lističkoj in te rv en c iji p ro tiv so v je tsk ih rep u b lik a u R u siji i M ađarskoj. K o nsolidujući p o ste p e n o svoj v lad aju ći sistem , buržoazi ja je prelazila u pro tiv n a p ad e . Prvi veći n a le t n a rad n ičk i p o k re t izvršila je odlukom o z a b ra n i p ro slav e Prvog m aja 1919. B ila je p o o š tre n a cenzura, a k ao re a k c ija n a g eneralni Revolucionarne akcije i jačanje organizacija rad* ničkog pokreta
18
š tra jk uoči Prvog m aja, u Bosni i H ercegovini su uslijedila m asovna h a p šen ja i progoni, ra sp u šta n je organizacije SRPJ(k) i za b ra n a p o k rajin sk o g p a rtijsk o g lista. K rajem m aja 1919. izvršena su m n o gobrojna h a p šen ja rukovodilaca SRPJ(k) u svim c en trim a. U skoro je u hapšen i s e k re ta r SRPJ(k) Filip Filipović i zadržan u zatvoru pet m jeseci. M eđutim , progoni i p ritisa k režim a nisu slom ili borbeno raspoloženje rad n ih m asa. K o n stan tn o je jačao uticaj SRPJ(k). To je došlo do izražaja i na prvim o p štin sk im izborim a koji su u m a rtu 1920. sprovedeni u H rv atsk o j i Crnoj Gori. Par tija je dobila većinu glasova u m nogim gradovim a i indu strijsk im c e n trim a — u Zagrebu, O sijeku, V ukovaru, Dugoj Resi, Slavonskom B rodu, N ašicam a, V irovitici, Križevcima, Podgorici (T itograd) itd. Režim se nije pom irio sa izbornom pobjedom SR PJ(k). Suspendovao je n jen e op štin sk e uprave, a m noge njen e odb o rn ik e pohapsio. Aprila 1920. godine u slijed ila je n ajveća ekonom ska ak cija rad n ičk e klase Jugoslavije u ovom p erio d u — generalni štra jk željezničara, u kojoj je učestvovalo više od 50.000 radnika. Da bi slom ila š tra jk , vlada se služila n ajb ru taln ijim sredstvim a — m asovnim h ap šen jem i pozivanjem štra jk a č a na vojnu vježbu, zatim m ilitarizacijo m željeznica, a m jesti m ično i u vođenjem prije k o g suda. O dlučnost režim a da po svaku cije n u slom i ovaj š tr a jk pok azu je zločin koji je poli cija izvršila n ad rad n ic im a u L ju b ljan i. Ona je 24. aprila 1920. o tv o rila p a ljb u na o k upljene rad n ik e na Zaloškoj cesti i ubila č e trn a est, a ran ila oko sedam d eset lica. R ukovodstva SR PJ(k) i sin d ik a ta pozvala su rad n ič k u klasu Jugoslavije na p ro te stn i generalni š tr a jk radi p odršk e željezničarim a. Mada je taj š tra jk zahvatio cijelu rad n ič k u klasu, zbog ograniče nog, p ro te stn o g k a ra k te ra n ije doveo do rezu ltata. Prim je nju ju ć i n asiln ičk a sred stv a, režim je u spio da slomi štra jk željezničara. O h ra b ren a tim u spjeh o m , vlada je izvršila nov nalet n a rad n ičk i p o k ret. U slijedila su m noga hapšenja, z a tv a ran ja p a rtijs k ih i sin d ik aln ih organizacija i radničkih dom ova. Polet revolucionarnog radničko g p o k reta u toku 1919. i u prvoj polovini 1920. godine povoljno je uticao na političko i organizaciono ja č a n je SR PJ(k). U tom periodu, ukidanjem slovenačke Jugoslovenske soc ija ld e m o k ra tsk e stra n k e i uklju čenjem njen o g čla n stv a u SR PJ(k), bio je završen proces
u je d in je n ja jugoslovenskog rad n ič k o g p o k reta . T om e je p re t hodila duga i u p o rn a id ejn a i p o litič k a b o rb a s m in isterijalistim a u ru k o v o d stv u Jugosloven sk e so cija ld e m o k ra tsk e stra n k e , p ri čem u je od lu ču ju ć i u tic a j im alo rev o lu cio n arn o raspoloženje slovenačke rad n ič k e klase i p o ra s t n jen e sp re m n o sti da se sve odlu čn ije b o ri za p o b o ljša n je svog p o lo žaja i za svoja prava. P ored ja č a n ja p o sto je ć ih i s tv a ra n ja n ovih p a rtijs k ih o rganizacija u svim z e m ljam a i o b lastim a , u ovom p e rio d u stvorene su m noge organizacije u M ak ed o n iji sa p o k ra jin skim ru kovodstvom u S k o p lju , za tim u C rnoj G ori i n a Ko sovu i M etohiji. Iak o SR PJ(k) n ije im ala p ro g ra m o seljač kom i nacionalnom p ita n ju n iti je p o k lan ja la o zb iljn iju p a ž n ju p olitičkim k re ta n jim a n a selu, nera sp o lo že n je rad n o g se lja štv a p rem a režim u m anifestovalo se i u s tv a ra n ju m nogih organizacija SR PJ(k), n a ro č ito u selim a S rb ije i M akedonije. U isto v rijem e jač a li su i u je d in jen i sin d ik ati. S red in o m 1920. godine b ro j članova SR PJ(k) p relazio je 65.000, a u je dinjeni sin d ik a ti im ali su 208.000 članova. M ada sporo u o d nosu n a raz v ita k p o litič k ih p rilik a u Jugoslaviji i n a p lim u revo lu cio n arn o g p o k reta , SR PJ(k) jač a la je i u idejno-političkom pogledu. Z n a č a jn u ulogu u tom e im ali su m nogi p a rtijs k i listovi. P o red ce n tra ln o g p a r tijsk o g i sindikalnog o rg an a „ R ad n ičk ih no v in a", u svim većim c e n trim a izlazili su p a rtijs k i listovi i p o jed in i časopisi. Isto tako u m nogim c e n trim a osnovane s u p a rtijs k e škole i kursevi. U uslovim a revolucionarnog po leta i o š trih k lasn ih su d a ra sve su jač e dolazile do izra ž aja razlik e u id ejn im i p olitičkim stavovim a izm eđu p rista lic a rev o lu cio n arn e i re fo rm ističk e s tru je u SR PJ(k). R efo rm isti, p o zn ati p o d nazi vom ce n tru m a ši, n a sto ja li su d a P a rtiju p rev ed u n a refo r m ističke pozicije. Polazeći od toga da je Ju g o slav ija z ao stala zem lja, da je n jen a rad n ič k a klasa m a lo b ro jn a i nerazv ijen a, oni su istu p a li sa stavom d a ne p o sto je uslovi za revoluci o n a rn u akciju, da p re d s to ji dug perio d političk o g i p riv re d nog razvitka u k o jem se ra d n ič k a k lasa m o ra b o riti za p o bo ljša n je svoga položaja u o k virim a k ap italizm a, a n jen a p a rtija u k lju č iti u p a rla m e n ta rn i život u n u ta r bu ržo ask o g političkog sistem a. Glavni ideolog re fo rm is ta bio je d r 2ivko Topalović. K o m unistički o rije n tis a n i k a d ro v i u SR PJ(k) p ru 20
žali su refo rm istim a odlučan otpo r. Id ejn a b o rb a izm eđu ove dvije s tru je izbila je svom žestinom u proljeće 1920. U znaku te bo rb e vršene su p rip re m e za drugi p a rtijsk i kon gres koji je im ao da odluči n jen ishod. Tragovi te idejne b orbe, koja je tra ja la nekoliko m je seci, ostali su u p a rtijsk im listovim a. Pristalice i jedne i druge s tru je objavile su m noge članke i rasp rav e u kojim a su dokazivale ispravnost svojih idejnih i političkih stavova. Ta se b o rb a vodila isključivo na osnovnom p ita n ju — za revolucionarni ili refo rm istič k i p u t rad n ičk e klase do vlasti. O slanjajući se na m ark sistič k o učenje, na Lenjinov teo rijsk i d oprinos o im p erijalizm u kao um iru ćem s ta d iju kapitalizm a i pred v e č e rju p ro le tersk e revolucije, na p rak su revolucionar nog p o k reta i na revolucionarno rasp o lo žen je radničke klase u Jugoslaviji, k o m u n isti su u ovom suk o b u sa cen tru m ašim a izvojevali o d lučnu pobjedu. G odine 1919. osnovana je i jed in stv en a om ladinska re volucionarna organizacija — Savez k o m unističke om ladine Jugoslavije (Skoj). Njegovom stv a ra n ju p reth o d ila je pojava m jesn ih om lad in sk ih rev olucionarn ih organizacija — đačkih vijeća i s tu d e n tsk ih k o m u n ističk ih klubova u Beogradu i Zagrebu. O snivačka ko n fere n c ija S koja o d ržan a je u Zagre bu 10. o k to b ra 1919. S tv a ra n e u uslovim a revolucionarnog v ren ja u zem lji i pod u tic a je m o k to b arsk e revolucije, ove organizacije m ladih lju d i koji nisu bili opterećeni idejnim i političkim n asljeđ em soc ija ld e m o k ra tije, prim ile su od početka izrazito kom u n ističk o obilježje. Skoj je u brzo pri stupio K om unističkoj o m ladinskoj in tem acio n ali. Na prvom kongresu Skoja, ju n a 1920. u B eogradu, prihvaćen je p ro gram , p rem a kom e Skoj, kao sam o staln a organizacija, usvaja p ro g ra m i ciljeve SR PJ(k). D rugi kon g res P a rtije o držan je u V ukovaru od 20. do 24. ju n a 1920. godine. K ongres je p ro te k a o u zna ku su koba izm eđu re fo rm istič k e i rev o lu cio n arn e s tru je u SR PJ(k) oko osnovnih d o k u m en a ta — p ro g ra m a i s ta tu ta P artije. Poslije d isk u sije oko p redloga p ro g ra m sk ih d o kum enata, koje su podnijeli ko m u n isti i cen tru m aši, V ukovarski kon gres se ogrom nom većinom izjasn io za p ro g ra m koji je u
Drugi kongres Partije
21
im e k o m u n ista pod n io Filip Filipović. U p ro g ra m u su n a j p rije izložene m ark sistič k e id ejn e i p o litičk e osnove P a rtije , a z atim i n jen i osnovni ciljevi — ru še n je k ap italističk o g po re tk a rev o lu c io n a rn im p u te m i s tv a ra n je so v jetsk e rep u b lik e Jugoslavije. U sk la d u s tim , P a rtija m ije n ja svoj naziv u K o m u n istič k a p a rtija Jugoslavija (KPJ). N a isti na č in K ongres je, po slije d isk u sije o n ep o sred n im z adacim a P a rtije , p rih v a tio o c je n u d a m eđ u n a ro d n u i u n u tra š n ju s itu a c iju k a ra k te riš e b o rb a izm eđu rea k c io n arn ih b u ržo a sk ih snaga i p ro le te rs k e rev o lu cije i d a je zad ata k K PJ da rad n ič k u k lasu Ju g oslavije p rip re m a i o rg an izu je za izvršenje n jen e isto rijsk e m isije. K ongres je donio nov s ta tu t, k o ji je p red v iđ ao d a se K P J o rganizuje n a c e n tra listič k o m p rin c ip u , d a se u k in u d o ta d a š n ja p o k ra jin sk a ru k ovodstv a, a d a n jih zam ijen e o b lasn a vijeća sa se k re ta rim a , ko je im e n u je C e n traln o p a r tijsk o vijeće. Po ovom s ta tu tu , sam o su n a ja m n i rad n ic i — članovi s in d ik a ta p rim a n i u P a r tiju u p iso m , a za sve druge pred v iđ en i su o d ređ e n i uslovi. C e n tru m a ši su se izjasnili p ro tiv c e n tra liz ac ije P a rtije i p ro tiv č v rste veze izm eđ u K PJ i sin d ik a ta , k o ju je pred v iđ a o usv o jen i sta tu t. V elikom većinom K ongres je iza b ra o C e n traln o p a rtij sko vijeće iz red o v a k o m u n ista . Za se k re ta re K P J izab ran i su S im a M arković i Filip Filipović. D rugi k ongres je zauzeo z n a ča jn o m je s to u isto riji jugoslovenskog rad n ič k o g p o k reta . On je označio o d lu čn u po b je d u k o m u n istič k ih n a d re fo rm istič k im sn ag am a u tom e p o k re tu i u tv rd io rev o lu c io n a rn i p rav a c njegovog razvitka. M eđutim , ni ovaj kongres nije n ašao odgovore n a n eke n a j važnije pro b le m e i p ro tiv rje č n o sti jug o slo v en sk o g d ru štv a, n iti je raz ra d io od g o v a ra ju ć u s tra te g iju i ta k tik u revolu c io n a rn e b o rb e. Ni na ovom k o n g resu jug o slo v en sk i k om u n isti n isu uočili n e riješe n o n a c ionaln o p ita n je u Jugoslaviji n iti su po k u šali da p ruže odgovor n a to p ita n je. N ed o sljed n o i neo d re đ e n o su i da lje p rilazili a g ra rn o m p ita n ju i p ro b le m im a sela u o p šte . Oni su jo š bili dalek o od pom isli da ra d n ič k a k lasa i n jen a ava n g ard a u n acio n aln o u g n jete n im m asa m a i u m ilionskom rad n o m s e lja štv u m o ra ju da traže svoje p riro d n e saveznike u b o rb i za rev o lu cio n arn i p re ob raž a j. 22
Zbog o tp o ra ce n tru m a ša u p o k rajin sk o m rukovodstvu sin d ik ata u H rv atsk o j, u m je sto kongresa sindikata, odm ah poslije p a rtijsk o g kongresa održan a je sindikalna konferen cija, na kojoj je u svojena odluka o u jed in jen ju sindikalnih saveza. U drugoj polovini 1920. godine KPJ je učestvovala u o pštinskim i p ar lam e n ta rn im izborim a. U ljeto 1920. sprovedeni su izbori za opštine u S rbiji i M akedoniji. K om unistička p a rtija Jugoslavije je i na ovim izborim a postigla vrlo zn ačajne rezultate. Njeni kan d id ati dobili su većinu u B eogradu, Skoplju, Nišu, Kragujevcu, Velesu, P iro tu , K um anovu, V aljevu, Leskovcu, Sapcu, K avadaru, Užicu, P rilepu i drugim m jestim a. Izborni rezultati bili su n a jb o lji dokaz u tic a ja K PJ i revolucionarnog raspoloženja rad n ič k e klase i o stalih rad n ih slojeva. Vlada se nije p om irila s tim da o p štin u p resto n ice p reuzm u kom u nisti i donijela je o d luku o su sp end o v an ju k om unističke opštinske uprave u B eogradu, na čijem se čelu nalazio se k re tar KPJ Filip Filipović. U m jesto da odgovori organizovanom ak cijom rad n o g n a ro d a , rukovodstvo KPJ se ograničilo na p ro teste vladi i zahtjeve da se n jen a o d lu k a o suspendovanju povuče kao nezakonita. U brzo zatim počela je izborna k a m p a n ja za U stavotvor nu sku p štin u . U prkos raznovrsnim m je ram a p ritisk a i tero ra od stra n e režim a, K PJ je i na ovim izborim a postigla izvan redan u sp jeh . N a izborim a od 28. n o v em b ra 1920. godine KPJ je dobila 59 poslaničkih m an d a ta i zauzela treće m jesto po b ro ju po slan ik a u U stavotvornoj sk upštini. Iako značajni, ovi rez u lta ti izbora još nisu bili stvarni izraz a n tirežim skog i dem okratsko -rev o lu cio n arn o g raspolo ženja n aro d n ih m asa. Razlog tom e n ije bio sam o u tero ru i p ritisk u koji su organi vlasti vršili nad ko m u n istim a i nji hovim p ristalica m a za v rijem e izborne kam p an je, već, p rije svega, u p reu sk o j p olitičkoj p latfo rm i KPJ. Ona u to vrijem e nije im ala ja s n iji politički pro g ra m za selo, n iti se u opšte bavila p roblem im a n acionalnih odnosa u Jugoslaviji. M eđu tim , stv a rn i politički život u m asam a rad n o g seljaštv a i d ru gih siro m ašn ih i s re d n jih slojeva u to v rijem e k reta o se u znaku du b o k ih so c ija ln ih i n a c ionaln ih p ro b lem a i k rajn jeg Učešće KPJ u Izborima 1 obračun sa centrum ašima
23
nezadovoljstva p o litik o m v lad a ju ć e b u ržo azije. B aš u v rije m e izborne k a m p a n je p o jač a la su p re v ira n ja n a selu, a u znatnom d ije lu H rv a tsk e , u se p te m b ru 1920, došlo je do pobune seljak a. K o m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije n ije shva tila k a ra k te r tih p re v ira n ja i p o k re ta i n ije n išta p red u zela da se poveže sa b o rb en o rasp o lo žen im m asa m a rad n o g se ljaštva. U to k u izborne k a m p a n je u K P J je d ošlo do k onačnog obračuna sa c e n tru m a š im a i do njih o v e p o litičk e likvidacije. O dlučna b o rb a vođena je sa c e n tru m a šim a u H rv a tsk o j, koji su u to v rijem e im ali većinu u p o k ra jin sk o m ru k o v o d stv u P a rtije i s in d ik a ta i ko ji su pru ža li o tp o r stav o v im a i o dlu k am a V ukovarskog kongresa. U p ro ce su o tv o ren e id ejn e i političke b o rb e sve p a rtijs k e o rg an izacije H rv a tsk e izjasnile su se p rotiv ce n tru m a šk o g ruk o v o d stv a, k o je se zatim po vuklo iz KPJ. U isto vrije m e o tv o re n u k a m p a n ju p ro tiv ko m unističke o rije n ta c ije P a rtije i rad n ič k o g p o k re ta poveli su cen tru m aši u S rb iji i Bosni. Oni su u svojim sp isim a n a p a dali p rogram K P J, K o m u n istič k u in te rn a c io n a lu i o k to b ar sku revoluciju. N a jz ad su, k ra je m 1920. godine, c e n tru m a ši b ili isključeni iz K P J.
3. O FA N Z IV A B U R Ž O A Z IJE P R O T IV R A D N IČ K O G P O K R E T A I ZA BRA NA K O M U N IS T IČ K E P A R T IJE JU G O S L A V IJE (D E C E M B A R 1920 — AV G U ST 1921) R azvitak u K raljev in i S rb a, H rv a ta KPJ pod udarcim a j Slovenaca u p rv e dv ije godine neObznane dvosm islen o je pok azao d a je rev o lucionarni rad n ič k i p o k re t pod vodstvom K PJ glavna p re p re k a u konsolidovanju b u ržo a sk e vladavine. S naga i v ita ln o st toga p o k reta izvirali su iz k ru p n ih n e riješe n ih so cijaln ih i naci onalnih pro b le m a i p ro tiv rje č n o sti u novoj državi. To se m anifestovalo u m n o g o b ro jn im tarifn im p o k retim a rad n ičk e klase, u p re v ira n ju i p o b u n a m a n a selu, u rez u lta tim a opštin sk ih i p a rla m e n ta rn ih izbora i u m nogim d ru g im poli tičkim d ogađajim a toga vrem ena. Z ato je v lad a ju ć a buržoazi ja ulagala najveće n a p o re da slom i rev o lu cio n arn i rad n ičk i p okret. U p o č e tk u , d o k jo š n ije sta b ilizo v ala sv o ju vladavinu. 24
ona je išla na u stu p k e , prelazeći povrem eno i m jestim ično u napade. U odlučnu ofanzivu prešla je k raje m 1920. godine. Tada, k raje m 1920. godine, došlo je do stišav an ja revo lucionarnog tala sa u Evropi. M ađarska revolucija bila je poražena. S ovjetska R usija je jedva odolijevala p ritisk u arm i ja im p erijalističkih in te rv en a ta i dom aće kontrarevolucije. U nekoliko k ru p n ih klasnih s u d a ra u zem lji vladajuća b u r žoazija se uv jerila u neodlučnost ruko v o d stv a KPJ, u njego vu kolebljivost i sklonost ka od stu p a n ju . Sve su to bili faktori koji su naveli režim na odlu čn u ofanzivu protiv radničkog pokreta. Povod za ak ciju bili su veliki štra jk o v i ru d a ra u Slove niji i Bosni decem bra 1920. K ada je v last odlučila da iz bosanskih ru d n ik a p ro tje ra ru d a re iz Slovenije i drugih kra jeva Jugoslavije koji su radili u tim ru d n icim a, a dom aći ru d ari ih uzeli u z aštitu , vlada je n a ru d a re u p u tila vojsku. R udari u H usinu kod Tuzle pružili su oru žan i otp o r, koji je bio u krvi ugušen (H usinska buna). T ada je rukovodstvo sin dikata pozvalo rad n ik e n a jedn o d n ev n i generalni š tra jk solidarnosti. K oristeći se ovim d o gađajim a i o p tu žu ju ći K PJ da pri prem a p rev ra t, vlada je 29/30. decem b ra 1920. objavila taKOzvanu O bznanu, kojom se z a b ra n ju je kom u n ističk a aktiv nost. O dm ah su u slijedili za tv a ran je o rg an izacija KPJ i sin dikata i ra d n ič k ih dom ova, z a b ra n a p a rtijs k ih i sin d ik aln ih listova i m asovna h a p šen ja i progoni ko m u n ista. R ukovodstvo K PJ je i na ovaj o p šti nap ad n a rad n ičk i po k ret odgovorilo na isti način kao i n a ran ije p a rcijain e napade. Ono n ije pokren u lo rad n ič k u k lasu na o tp o r, već se o rijentisalo na p ro te ste vladi i na in te rp ela c iju u tek obra zovanoj U stavotvornoj sk u p štin i, d okazujući da je O bznana protivzakonit a k t i z ah tijev aju ći n jen o povlačenje. Zbog toga je i o tp o r rad n ič k e klase bio nezn atan , m jestim ičan i neorganizovan. Izgrađena n a prin c ip im a legalne p a rtije i o rije n tisan a na p a rla m e n ta rn e oblike b orbe, K PJ n ije bila sp rem n a da dočeka ovaj u d a r režim a. N jeno ru k o v o d stv o nije očekivalo takav ud a r, ono se nije o rije n tisalo na stv a ra n je ilegalnog partijsk o g a p a ra ta. Zbog toga se K PJ po d u d arcim a Ob znane brzo raspadala. R azočarane o p o rtu n izm o m rukovodstva i nesposobne da p ru že organizovan o tp o r režim u, m ase p a rtij 25
skog čla n stv a su se pasivizirale. R efo rm isti-cen tru m aši n a sto ja li su da isk o riste ofanzivu vlad a ju ć e b u ržo azije n a re volucionarni rad n ič k i p o k ret. U to m e su im p ru žali p o d ršk u organi vlasti, p re d a ju ć i im im ovinu i p ro sto rije K PJ i revo lu cio n a rn ih sin d ik a ta . Je d in o legalno u p o riš te K PJ o sta o je K lub k o m u n istič k ih p o sla n ik a u U stavotvornoj sk u p štin i. S o b zirom n a to d a su m nogi p o slanici-kom unisti bili članovi C en traln o g p a rtijsk o g vijeća, ovaj klu b je u n e k u ru k u p reu zeo u logu ru k o v o d stv a K PJ. Ono se u prvoj polovini 1921. godine bavilo p ro b le m im a organizacionog p rila g o đ av a n ja i raz v ija n ja p o litičk e ak tivnosti K PJ u novim uslovim a. U svojene su p rv e odluke o izg rađ iv an ju ilegalnog p a rtijs k o g a p a ra ta i p rv i p u t se, m ada sasvim n ed o slje d n o i n e ja sn o , ra s p ra v lja lo o nacio n aln o m p ita n ju , ko je je u to v rije m e bilo jed n o od c e n tra ln ih p ro b lem a p o litičkog života u Jugoslav iji. Poslije m nogih in te r vencija vlad a je tek u m a ju 1921. dozvolila obnovu ra d a sin dik ata , ali p o d uslovom da oni b u d u p o litičk i n eu traln i. U prkos svim m je ra m a režim a d a raz b ije o rganizacije rev o lu cio n arn o g rad n ič k o g p o k reta , rad n ič k a k lasa je n a sta vila sa ta rifn im i š tra jk a č k im a k cijam a. Ona je m o rala da b ra n i tekovine koje je do ta d a izvojevala, je r su se poslo davci k o ristili O bznanom da b i izigravali o d red b e kolek tiv n ih ugovora, pro d u žav ali ra d n i dan, sm an jiv ali rad n ič k e zarade. U poredo s p rv im k o rac im a u p rila g o đ av a n ju K PJ uslo vim a n a sta lim d o n o še n je m O bznane tek ao je p ro ces stv a r a n ja ilegalnih org an iz a cija S koja. T akve org an izacije o b ra zovane su do sre d in e A921. godine u nek o lik o najv ećih gradova. S re d in o m 1921. godine u slijed io je zaštiti države nov u d a ra c režim a n a revolucioKPJ u tlegaP n a rn i rad n ič k i p o k re t. p očetk o m a v gusta 1921. N a ro d n a sk u p štin a, k o ja je p re th o d n o izglasala Prvi u s ta v K raljev in e S rb a, H r v a ta i Slovenaca, do n ijela je Z akon o zaštiti jav n e bezbjednosti i p o re tk a u državi (p oznatiji po d im enom Zakon o z a štiti države), k oji je k o m u n istič k u a k tiv n o st pro g lasio zlo činom i za tak v u a k tiv n o st p ro p isiv ao n a jstro ž e kazne, u k lju č u ju ći i kaznu s m rti. Da bi o p rav d ao d o n o šen je ovak vog zakona, režim je K o m u n istič k u p a rtiju op tu žio za poku-
Zakon o 1 prelaz
26
Šaj a te n ta ta na reg en ta A leksandra, ju n a 1921, i za aten tat na bivšeg m in istra u n u tra š n jih djela M ilorada Draškovića, ju la 1921. Ove a k cije su zaista izveli kom unisti, prvenstveno om ladinci, koji su, razočarani u rukovodstvo KPJ, pošli pu tem individualnog tero ra. Proglasivši KPJ terorističkom or ganizacijom , režim je suspendovao sve kom unističke opštinske uprave i odbornike, a S kupštin a oduzela m andate ko m unističkim poslanicim a. N a tem elju Zakona o zaštiti države izvršena su do tad a n ajm aso v n ija h apšenja kom uni sta, p rem a k ojim a je bio prim ije n je n m etod surovog p riti ska i m učenja. Z akonom o zaštiti države KPJ je bila otje ran a u duboku ilegalnost. Tim e je završen prvi, takozvani legalni p eriod u istoriji KPJ. Od tad a pa do slom a K raljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, K PJ je b ila p a rtija van zakona. N astala u periodu revolucionarnog poleta u Evropi i revolucionarnog v ren ja u zem lji, K PJ je brzo izrasla u ve om a značajan fa k to r političkog života u tek stvorenoj držav noj zajednici jugoslovenskih naroda. R adnička klasa, a za tim u sve širim raz m je ra m a i drugi rad n i i nacionalno ugnjeteni naro d n i slojevi, p rihvatali su revolucionarnu ori jen ta c iju K PJ je r im je ona otvarala persp ek tiv u rješavanja gorućih socijalnih i nacionalnih problem a. O p o rastu politi čkog ugleda i u tic a ja K PJ nesum njivo svjedoče m noge po jave i zbivanja u ovom dvogodišnjem periodu. Takve ten d encije u u n u tra šn je m političkom razv itk u jasn o su potvr dile da je konsolidacija buržoaskog sistem a vladavine, koji je počivao na socijalnom i nacionalnom b espravlju, bila jedino m oguća pod uslovom da se iz političkog života ze m lje nasilnim sredstvim a isključe revolucionarni radnički po k ret i njegova avangarda. Tako je u prvom o štro m klasnom sukobu prevagu od nijela buržoazija. Ona je bila prem oćna je r se n aslan jala na državni m ehanizam i vojsku, je r je im ala p o d ršk u im perija lističkih sila pobjednica, koje su ubrzo poslije rata , u sarad n ji sa m eđunarodnom buržoazijom , uspjele da zaustave revolucionarni talas u Evropi i da p ređ u u ofanzivu protiv prve zem lje socijalizm a — Sovjetske Rusije. S druge strane, radnički p o k ret u novoj državi nije im ao revolucionarnih tra d icija, njegove političke organizacije bile su opterećene socija ld e m o k ra tsk im idejn im i političkim nasljeđem , on je 27
u to k u k lasn ih b o rb i i revo lu cio n arn o g p re v ira n ja tek doži vljavao p ro ces svog p o litičkog i o rganizacionog konsolidov an ja. N jegova vodeća snaga — K P J n ije im ala ja sn e p red stave o pu tev im a b o rb e za rev o lu c io n a rn i p reo b ra ž a j u k o n k retn im ju goslovenskim uslovim a, o to m e k o je d ru štv e n e snage i slojevi, po svom d ru štveno -p o litičk o m po lo žaju , mo gu i m o ra ju b iti saveznici rad n ič k e k lase u rev o lu cio n arn o j b orbi. Zbog toga ru k o v o d stv o K P J n ije sagledalo sve p o ten cija ln e snage revolucije — m ilionsk o ra d n o seljaštv o i nacio n aln o u g n jete n e m ase. Polazeći od p o sta v k e „k lasa p ro tiv k lase ” i ra č u n a ju ć i sam o n a p ro le ta rija t, k o ji je bio m alo b ro ja n i n erazvijen, ruk o v o d stv o K P J, u stv a ri, n ije ni sam o bilo u v jere n o u m o gućnost p o b jed e rev o lu cije. T u su b ili uzroci njegovog o p o rtu n istič k o g d rž a n ja u tre n u c im a koji s u n alagali k u rs n a od lu čn e rev o lu c io n a rn e o k rša je .
II
KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU LA2NOG PARLAMENTARIZMA (1921— 1928)
1.
STV A R A N JE I A K T IV N O S T IL E G A L N E PA R T IJE U P E R IO D U 1921— 1923.
Osnovne ekonomske 1 društveno-političke karakterlstlke Kraljevine Srba, H rvata 1 Slove-
U stf v°m 1 Zakonom o zaštiti države b uržoazija je p riv rem en o stabilizovala svoju vladavinu, ali tim e n ije otklo n ila d ru štv en e problem e i p ro tiv rje č n o sti u novoj državi. U privrednom pogledu, K raljev in a S rba, H rv ata i Slove naca bila je izrazito zaostala evro p sk a zem lja. Blizu 80% njenog stanovništva živjelo je na selu. Bila je to p oljopri vreda sa m ilionskim sitnim i sre d n jim posjedom , na kom e se proizvodilo n ajp rim itiv n ijim sred stv im a. In d u strija , ru d ar stvo i sao b raćaj bili su tek u začetku. N aslijeđeno sta n je u privredi bilo je takvo da su sam o k ru p n i zahvati mogli obezbijediti izvlačenje zem lje iz zaostalo sti i o tv ara n je puteva progresa. M eđutim , vladajuća buržo azija nije pošla tim pu tem . Ona se u priv red n o j politici rukovodila svojim uskim klasnim interesim a. Ionako n eznatn a sred stv a akum ulacije ona n ije k o ristila za dugoročnije po d u h v ate rad i u n ap ređ e n ja poljoprivrede, podizanja novih in d u strijsk ih k ap aciteta, razvijanja ru d arstv a , izgradnje m o dernog sao b ra ć a ja itd. Poslodavci su žurili da izvuku što veće p ro fite, p ri čem u im država n ije posta v lja la nikakva og ran ičen ja, već im je išla naruku, trošeći i sam a najveći dio sre d stav a za održavanje činovničkog a p a ra ta , policije i vojske. U takvim uslovim a po većanje p ro fita m oglo je biti o stv aren o sam o povećanjem stepena eksp lo a tac ije — sniženjem rad n ič k ih nadnica, p ro duženjem rad n o g dana, angažovanjem jeftin ije , d ječje i žen ske rad n e snage, visokim porezim a, nisk im cijen am a p oljo p rivrednih proizvoda, zelenaštvom itd. Da je vlad aju ća b u r žoazija p o šla tim p u te m , pokazala je p ra k s a u p rv im godina29
m a. N eke n a jz n a č a jn ije tekovine, k ao što su kolek tiv n i ugo vori, osm očasovni ra d n i dan, a g ra rn a refo rm a , k o je su bile izvojevane o dlučnom b o rb o m ra d n ih m asa u p e rio d u revo lu cionarnog p oleta, poslodavci i vlast n isu poštovali, a o tp o r ra d n ik a proglašavali su a n tid rža v n o m ak tiv n o šć u i n a sto ja li da ga slom e po lic ijsk im progonim a. Policijski k a ra k te r političkog siste m a K raljev in e S rb a, H rv a ta i S lovenaca bio je p rik riv e n velom lažnog p a rla m e n tarizm a Izg ra đ e n a na osnovam a c e n tra liz m a i h eg em o n ije srp sk e bu ržo azije, nova država p o sta la je tip ičn a po siste m u na cionalnog u g n jeta v a n ja . T im e su bile izn ev jeren e nade ju g o slovenskih n a ro d a da će u novoj, u je d in je n o j državnoj zajednici o stv a riti nac io n a ln u rav n o p ra v n o st i n acio n aln u afirm a c iju . S rp sk a bu ržo azija, da bi o sig u rala svoj v lad aju ći položaj a s tim i po v o ljn ije uslove za b o g aćenje, počela je gaženjem n a c io n a ln ih p rav a i g ru b im o b rač u n a v a n je m sa svim o nim sn a g am a ko je su se b o rile p ro tiv n jen e hege m onije. Pošto je b itk u s re v o lu c io n a rn im rad n ič k im p o k reto m rije šila p riv re m e n o u sv o ju k o rist, srp s k a b u ržo a z ija m o rala je da izdrži b o rb u i sa b u ržo azijo m u g n jete n ih n acija, k o ja je tra ž ila svoj ud io u vlasti. P oslije p o raza K PJ, n a ro d n e m ase su se o k u p lja le oko b u ržo a sk ih p o litičk ih p a rtija koje su istu p a le sa d e m o k ra ts k im z a h tjev im a i tražile u k id an je cen tra liz m a . P olitičke b o rb e izm eđu raz n ih b u ržo ask ih p ar tija vodile su r a s p iriv a n ju na c io n a ln ih stra s ti i šovinizm a i s la b lje n ju je d in s tv a ju g o slovenske držav n e zajednice. B o rb a za p o slaničke m an d a te , m in ista rsk e i dru g e visoke položaje, k o ru p cio n a šk e a fere i m eđ u so b n a o p tu živ a n ja bili su o dlike Tadašnjeg p a rla m e n ta rn o g života. Izg ra đ e n a n a tak o n e solidnim o snovam a i na tlu tak o k ru p n ih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro tiv rje č n o sti, nova država je vodila i k ra jn je rea k c io n a rn u s p o ljn u p o litik u . N jen oslo nac bile su im p e rija lističk e sile p o b jed n ice u sv jetsk o m r a tu , n a p rvom m je s tu F ra n cu sk a , glavni p o b o rn ik in terv en cije p ro tiv S o v jetsk e R u sije i tvo ra c sa n ita rn o g k o rd o n a u kom e je zna ča jn o m je s to im ala Jug o slav ija. V lad aju ća jugoslovenska b u ržo a z ija vodila je izra z itu a n tiso v je tsk u polilik u od s tr a h a p re d re v o lu c io n a rn im p o k re to m u v lastito j zem lji. 30
N apori vladajuće buržoazije da nasiljem i pritiskom stabilizuje svoj politički sistem i parališe djejstv o društvenih p roblem a i p ro tiv rje č n o sti nisu m ogli donijeti tra jn ije rezul tate. G rubi oblici e ksploatacije radničke klase, bezizlazan položaj radnog seljaštva i drugih rad n ih slojeva, politika na cionalnog u g n jeta v a n ja i režim policijske sam ovolje i beza ko n ja — sve su to bili objektivni uslovi koji su djelovali na p o ra s t neraspoloženja rad n ih m asa p rem a režim u, stvarajući povoljno tlo za razvitak revolucionarnog p o k reta, za obnovu i k onsolidaciju K om unističke p a rtije i za n jeno povezivanje s rad n im i nacionalno u g n jetenim m asam a. N a su p ro t navedenim objektivnim uslovim a koji su otvarali perspektivu razvitk a revolucionarnog po. . 6 .. . k reta djelovali su mnogi negativni faktori. P rije svega, proces organi zacionog o b n a v lja n ja K PJ i prilago đ av an ja n jen e aktivnosti novim uslovim a razvijao se u v rijem e oseke revolucionarnog p o k reta u sv ijetu i zem lji i privrem en e stabilizacije kapita lizm a. P ored toga, K PJ se počela obn av ljati poslije poraza koji je p re trp je la velikim dijelom i zbog svojih u n u tra šn jih slabosti, što je im alo za p o sljedicu razo čaran je članstva i revolucionarno raspoloženih rad n ih m asa u P a rtiju i njeno rukovodstvo. Z ato je u sp je šn o o b n a v ljan je P a rtije i njeno povezivanje sa rad n im i nacionalno ug n jeten im m asa m a p retp o sta v lja lo savlađivanje naslijeđ en ih organizacionih, idejnih i p o litičkih slabosti i izgrađivanje politike koja će o dgovarati ob jek tiv n im uslovim a u zem lji. Zbog svega toga prvi koraci u izgrađivanju ilegalne p ar tije bili su spori i nesigurni. V ećina rukovodećih kadrova K PJ bila je u h ap šen a, a neki od n jih su em igrirali, da bi izbjegli h a p šen je i po licijsk u to rtu ru . P a rtijsk e veze bile su potrgane. Na početku su u vrhovim a KPJ glavnu riječ vodili oni koji su opravdavali n jen poraz i koji su bili protiv stva ra n ja ilegalne, k a drovske p a rtije . Velike teškoće dolazile su i o tu d a što je P a rtija im ala dva ru k o v o d stv a — Zam jenički izvršni o d b o r u zem lji i takozvani Izvršni o d b o r u em igra ciji, čije je sje d ište bilo u Beču. Ovaj je bio pod uticajem Sim e M arkovića, jed n o g od se k re ta ra K PJ. Prvi koraci u stvaranju llegalne partije t u njenoj političkoj aktivno3 gt| J
31
Z am jenički izvršni o d b o r od m ah je počeo d a rad i n a stv a ra n ju ilegalnih p a rtijs k ih o rg an izacija i ru k o v o d stav a a u p o red o s tim i na o ž ivljavanju p o litičk e ak tiv n o sti. On je ubrzo razvio a k c iju i za stv a ra n je legalnih org an izacija, p re ko k ojih bi se P a rtija povezivala sa ra d n im m asam a i po k re ta la ih u b o rb u p ro tiv režim a. K ako je v lada o stala u p o r n a pri svojoj odluci o z a b ra n i ra d a C en traln o g rad n ičk o g sin dikalnog vijeća, Z a m jenički izvršni o d b o r p o k ren u o je in ic ija tiv u za osn iv an je N ezavisnih sin d ik a ta . O snivačka konfere n c iia o d rža n a je s e p te m b ra 1921. i n a n jo j je o b razovan M eđusavezni sin d ik a ln i od b o r, sa za d atk o m d a n a stav i rad na obnovi sin d ik a ln o g p o k re ta k o ji će p red v lastim a biti po litič k i n e u tra la n . U skoro su u B eo g rad u , Z ag reb u i L ju b lja n i p o k re n u ti i legalni org an i N ezavisnih sin d ik ata. S tv a ra n je s in d ik a ln ih org an izacija, n a ro č ito u nekim p o k ra jin a m a , otežavali su org an i v lasti h a p šen je m i progo n im a sin d ik a ln ih a k tiv ista i o m eta n je m ra d a osn o v n ih orga n izacija i ru k o v o d sta v a . N a p o rim a režim a p rid ru ž ili su se r e to rm is ti, k o ji su d e n u n c ira n je m a k tiv ista KPJ i sličnim m eto d im a n a s to ja li d a onem oguće s tv a ra n je i ak tiv n o st N e z avisnih sin d ik a ta . Već 1921. i 1922. godine N ezavisni sin d ik a ti vodili su više ra d n ič k ih štra jk o v a . K ra je m 1922. godine oni su okupili oko 30.000 ra d n ik a . T im e je p ra k s a p o k azala d a je stv a ra n je iegalnih ra d n ič k ih o rg an izacija i n jih o v a b o rb a za p rav a i b o lji život ra d n ih lju d i m ogući p u t p o v ezivanja ilegalne p ar tije s ra d n im m asa m a i n jen o g učešća u p o litičk o m životu zem lje. P o red ra d a n a obnovi sin d ik a ln o g p o k reta , Z am jen ičk i izvršni o d b o r K P J vodio je u ovom p e rio d u jo š n eke z n ačaj ne akcije. N a prv o m m je s tu , angažovao se u o d b ran i u h a p šen ih ru k o v o d ila ca K PJ, raz o tk riv a ju ć i p rav i sm isao n a sto ja n ja vlad aju će bu ržo a z ije d a dokaže k a k o je P a rtija orga n iz a to r a te n ta ta n a reg e n ta A leksan d ra i M ilo rad a Draškovića i da tim e o p rav d a m je re ko je je p red u z e la p ro tiv ra d n ičkog p o k re ta i K PJ. U tom e je veliku ulogu im ao legalni lis t „S lobodna re č ”, k oji je izdavao M oša Pijad e, a zatim o rg an K PJ „ B o rb a ”, p o k re n u t 19. fe b ru a ra 1922. u Zagrebu, i „Delavske novice” u L ju b lja n i. Z ah v a lju ju ći ovoj a k ciji P a r tije i d rž a n ju o p tu že n ih k o m u n ista , režim n ije u sp io d a 32
na su đ e n ju ko m u n istim a, ja n u a ra 1922, poznatom pod ime nom V idovdanski proces, o p ravda a n tirad n ičk e zakone i teror. N ajzad, K PJ je učestvovala u m eđ u n aro d n o j akciji po moći gladnim a u R usiji, čije je žitorođne rejone pogodila velika suša 1921. godine. Ova a kcija im ala je i veliki poli tički značaj, je r je P a rtija p rek o n je p o p u larisala Sovjetsku R usiju i su zb ijala laži buržoaske p ro p ag an d e o prvoj zemlji socijalizm a.
Idejni sukobi 1 početak frakcijskih borbi u KPJ
M eđutim , u p rk o s n a sto ja n ju Zamjeničkog izvršnog od b o ra i drugih a k tiv ista, sp o ro je tekao proces stvaranja , £ , utri 5nje k£nsolidadje
P a rtije i n jenog p ro d ira n ja u poli tički život zem lje. P ored objek tiv n ih teškoća, taj proces u sporavalo je s ta n je u vrhovim a KPJ. Dva rukovodeća cen tra — Izvršni o d b o r u em igraciji i Zam jenički izvršni odbor u zem lji — izražavali su, u stvari, sh v atan je dviju s tru ja u K PJ n ajv ažn ijim organizacijskim , id ejn im i političkim pita n jim a. Do razlik a u sh v a ta n jim a došlo je n a jp rije na pitan ji m a: za ili p ro tiv analize u z ro k a p o raza P a rtije i izvlačenja pouka iz legalnog p e rioda, za ili p ro tiv izgrađivanja ilegalne p a rtije i s tv a ra n je n jen ih u p o riš ta u legalnim organizacijam a. Da bi se u b rza o proces rje ša v an ja tih i d rugih p itan ja od ko jih je zavisio d alji razvitak P a rtije , Z am jenički izvršni o d b o r dao je in ic ija tiv u za sazivanje zem aljsk e konferencije KPJ. Pošto je inic ija tiv u podržao i Izvršni k o m itet Kom interne, k o n fere n c ija je od rža n a ju la 1922. u Beču. Ova, Prva z em aljsk a k o n fere n c ija K P J, pokazala je kakvi su m ršavi rez u lta ti ostv aren i u o b n a v lja n ju i raz v ija n ju političke aktiv nosti P a rtije u prvoj godini n jen e ilegalnosti. Na konferenciji su većinu im ali oni k oji su p ravdali p oraz P a rtije i koji su sm a tra li da ne tre b a s tv a ra ti ilegalne organizacije. Konfe ren c ija je iza b ra la rukovodstvo, sa Sim om M arkovićem na čelu, koje n ije pru ža lo g a ra n c ije da će problem i p red koji m a se P a rtija nalazila b iti riješen i. K asnije, k raje m 1922. godine, sta n je m u K PJ bavila se i po seb n a kom isija IV kongresa K om interne. Uzroke poraza K PJ ko m isija je vidjela u organizacionoj slab o sti P a rtije i u n jen o j p retjera n o j ori je n ta c iji n a p a rla m e n ta rn e ob lik e b o rb e. S lab o sti političke 3
33
p latfo rm e K P J k o m isija n ije u očila n iti je raz u m je la p rav u su štin u su k o b a koji se počeo raz v ija ti u n jen im vrhovim a. S ukob u K PJ se sve više pro d u b ljiv ao . K o m u n isti, koji su ulagali n a p o re da uspostave, povežu i p o litičk i a k tiv ira ju p a rtijs k e organizacije i rukovodstv a, u p rak si su sve više osjećali negativne posljedice o p o rtu n istič k e o rije n ta c ije Cen tra ln o g p a rtijsk o g vijeća, sa Sim om M arkovićem n a čelu. N eodlučnosti toga ruk o v o d stv a u stv a ra n ju ilegalnih p a rtij skih organizacija, njegov o tp o r p ro d ira n ju P a rtije u legalne organizacije i njegova n a s to ja n ja d a o sam o stali N ezavisne sin d ik a te u o d nosu na P a rtiju bili su velika p re p re k a svim pozitivnim n a s to ja n jim a u KPJ. Postepeno je n a ra s ta lo n e ra sp o lo žen je p a rtijs k o g član stv a p re m a rukov o d stv u i njegov p ritis a k d a se sazove ze m aljsk a ko n fere n c ija na kojoj bi se raz m o trila sva sp o rn a p ita n ja . K onačno je m aja 1923. u Beču o d ržan a D ruga ze m a ljsk a k o n fere n c ija K PJ. R ad i rez u lta ti ove k o n feren cije bili su zna ča ja n k o rak u p o s ta v lja n ju i rje š a v a n ju o tv o ren ih p ita n ja p a rtijsk o g života i a k tivnosti. Jed n o od n a jz n a č a jn i jih bilo je organizaciono p ita n je. K o n fe ren c ija je p rih v a tila L enjinove prin c ip e izgradnje p a rtije . O dlučeno je da se KPJ izgrađuje kao ilegalna k a d ro v sk a p a rtija n a p rin c ip u dem o k ratsk o g c en tralizm a, k o ja će stv a ra n je m svojih organiza cija u sin d ik aln im i d rugim legalnim o rg an izacijam a osigu ra ti rukovodeću ulogu u b o rb i rad n ič k e k lase i d ru g ih ia d n ih m asa. D rugo zn ačajn o p ita n je k o jim se k o n fere n c ija bavila bilo je n a c ionalno p ita n je. N jegovo p o sta v lja n je n a dnevni red ovakvog p a rtijs k o g s k u p a p o tv rđ iv alo je d a su u K PJ sazrijevale one snage koje su sagledavale p rav u suš tin u jugoslovenske p o litičke stv a rn o sti. T ad a je prvi p u t dovedeno u s u m n ju do ta d a vlad aju će sh v a ta n je u K PJ da je Ju g oslavija država „ n a rodnog je d in s tv a ” i u sv o jen je stav da u njo j n acionalno p ita n je n ije riješen o . Istin a, u m ate ri ja lim a ko n fere n c ije ne govori se o n a c ija m a već o plem e nim a i p lem enskim su k o b im a. Ali b aš zbog toga što je p ro b lem tek bio uočen, k o n fere n c ija je d o n ije la o d lu k u da se ubu d u će rukovodstvo P a rtije i d ru g i a k tiv isti an g ažu ju u raz m a tra n ju „nacionalnog i plem en sk o g p ita n ja " . Takođe je odlučeno da P a rtija izgradi svoj a g ra rn i p ro g ra m i da se više an g ažu je u s tv a ra n ju jed in stv e n o g fro n ta rad n ič k e 34
klase. K o nferencija je izabrala novo rukovodstvo KPJ, veći nom iz redova opozicije d o tad a šn jem rukovodstvu. Od istak nu tijih k o m u n ista u rukovodstvo su ušli: T riša Kaclerović, Đ uro Đaković, Jak o b 2orga, Đ uro Cvijić, Sim o M iljuš, M itar Trifunović i drugi. Iak o sa velikim teškoćam a, tekao je i proces izgrađi vanja ilegalnih organizacija Skoja. K rajem 1921. godine ob novljena je C e ntralna u p rav a Skoja, a do avgusta 1922, pored više ilegalnih organizacija, u sp o stav ljen a su p o k rajin ska rukovodstva S k o ja u Sloveniji, H rv atsk o j, Bosni i Her cegovini i S rb iji. Radi povezivanja sa širim m asam a om la dine Skoj se takođe o rije n tisao na stv a ra n je legalnih om la dinskih o rganizacija, n a jp rije u pro ljeće 1922. u pojedinim p o krajinam a, a avgusta iste godine osnovan je i Savez rad ničke om ladine Jugoslavije (SROJ). Za organizaciono izgra đivanje S k o ja i njegovo povezivanje s om ladinskim m asam a od značaja su bile odluke Zem aljske k onferencije Skoja, održane avgusta 1922. u L jubljani. Ova ko n feren cija je po sebno istak la zad atk e Skoja u org anizovanju b orbe protiv različitih te ro ristič k ih fašističk ih o rg an izacija kakve su bile O rjuna, S rnao, H anao i druge. N a d alji raz v ita k S koja i n a p red n o g om ladinskog po k re ta negativno su uticale slabosti u KPJ. U P a rtiji se u znat noj m je ri potcje n jiv a o rad u Skoju, zbog čega p a rtijsk a rukovodstva i aktiv isti n isu pružali p o tre b n u pom oć skojevskim rukovodstvim a i o rganizacijam a. Osim toga, javljali su se po k u šaji da se i Skoj uvuče u sukob s tr u ja u vrhovim a KPJ. M eđutim , II kongres Skoja, ju n a 1923, ocijenio je da sukobi u K PJ koče razvitak om ladinskog p o k reta i zauzeo stav da se Skoj u te sukobe ne m iješa. K ongres se, pored toga, najviše bavio p ita n je m povezivanja S koja sa om ladi nom g rad a i sela, ističući p o tre b u ja č a n ja postojećih i stva ra n ja novih legalnih o m ladinskih o rganizacija. Na Kongresu su u rukov odstvo S koja izabrani Z latko Š n ajd er, Stjepan Cvijić, F rance Klopčić, J a n k o M išić i drugi. Prvi u sp je si ko je je ilegalna K PJ po stig la u povezivanju s radničkom klasom poslije s tv a ra n ja Nezavisnih sindikata rav o d ili su n jen e aktiv iste n a iznalaženje novih oblika pro d ira n ja u politički život zem lje. T ako je došlo do ideje o s tv a ra n ju legalne rad n ič k e p a rtije . Od s e p te m b ra 1922. tu 3*
35
id eju P a rtija je p ro p ag irala p rek o legalnog lis ta „B eogradski dn e v n ik ”, na čijo j je red a k c iji rad io i M oša P ijade. Poslije izvršenih p rip re m a , na ko n fere n c iji u B eogradu, ja n u a ra 1923, osnovana je N ezavisna rad n ič k a p a rtija Ju g o slav ije (N R PJ). Iak o je režim činio sve da sp riječ i s tv a ra n je o rga n izacija nove p a rtije i da onem ogući ra d o nih koje su već stv o ren e, N R PJ je učestvovala u k a m p a n ji za p a rla m e n ta rn e izbore. U to k u te k a m p a n je K P J je p rek o o rg an izacija N R PJ p o p u la risa la svoj p ro g ra m i p ro d ira la u n a ro d n e m ase, stva ra ju ć i svoja po litič k a u p o riš ta . Isto tak o , p rek o štam p e i d ru g ih o blika a k tiv n o sti legalne p a rtije , K P J je upoznavala čla n stv o i š iru ja v n o s t sa svojim stav o v im a u razn im aktuelnim p ita n jim a . Tako je, na p rim je r, v o đ en a i d isk u sija o nac io n a ln o m p ita n ju u Jugoslaviji. M eđutim , n e sla g a n ja i su kobi u K P J p o osn o v n im p ita n jim a p a rtijs k e po litik e bili su o zb iljn a p re p re k a n jen o j u n u tra š n jo j kon so lid a c iji i ja č a n ju i n jen o m povezivanju sa š iro k im ra d n im slojevim a. O tud su proizlazile i m noge sla b o sti u s tv a ra n ju i a k tiv n o sti legalnih o rg an izacija. To je n a ro č ito došlo do izra ž aja u N ezavisnim s in d ik a tim a . U n ji hovom ru k o v o d stv u glavnu rije č su im ali oni k ad ro v i u K P J koji su bili p ro tiv ru k ovodeće uloge P a rtije u sin d ik a tim a. Oni su c e n tra lu N ezavisnih s in d ik a ta p retv o rili u svoje u p o riš te , p ru ž a ju ć i o tp o r sp ro v o đ e n ju stav o v a i o d lu k a P a rtije . Zbog tih u n u tra š n jih sla b o sti ileg aln a K P J n ije n ašla svoje prav o m je s to u p o litičk o m životu zem lje, koji je usli je d n e riješe n ih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro b le m a bio in ten zivan, i p o slije d o n o še n ja u sta v a . U to v rije m e razvile su se o š tre po litičk e b o rb e izm eđu b u ržo a sk ih p a rtija . Snažan opozicioni b lok obrazovao se oko H rv a tsk e rep u b lik an sk e se lja čk e s tra n k e (H RSS), pod vod stv o m S tje p a n a R adića, k o ja je n a s tu p a la sa za h tje v im a za u k id a n je cen tra listič k o g u re đ e n ja i za p re u re đ e n je države na osnovi federalizm a. P ri tis a k ove i d ru g ih opozicionih snaga bio je tak a v d a je dovo dio u p ita n je heg e m o n iju srp sk e b u ržo azije. Zbog toga se kon ačn o režim odlučio n a o b ra č u n i sa H R SS. K ra je m 1924. godine z a b ra n io je ra d ove p a rtije . N jen o v odstvo n ije že ljelo da se osloni n a b o rb en o rasp o lo ž en je h rv a tsk ih narodr i h m asa, već je p rih v a tilo uslove v lad a ju ć e srp sk e b u ržo azije — o d rek lo se rep u b lik an sk o g i fed e ra listič k o g p ro g ra 36
m a i zajedno s v ladajućom srpsko m R adikalnom p artijo m ušlo u novu vladu. Na taj način su se u Jugoslaviji fo rm irali politički od nosi i oblici političke bo rb e koje su n am etnule vladajuće i opozicione buržoaske p a rtije . I jed n e i druge koristile su se socijalnim težn jam a pojed in ih klasa i slojeva stanovnika i težnjam a ug n jete n ih n a ro d a za rav n o pravnošću da bi ostva rile svoje klasne ciljeve, kanališući u isto vrijem e borbeno, antirežim sko raspoloženje m asa u o k v iru p a rlam en tarn e političke borbe. P o tisn u ta iz političkog života zem lje zabranom i progo nim a u 1921. godini i op tere ć en a svojim u n u tra šn jim orga nizacionim , idejn im i političkim slab o stim a KPJ je izgubila već ran ije o stvareni u tic a j u radn ičk o j klasi i pogotovu u drugim rad n im slojevim a. P red njo m je s ta ja la bo rb a za iste te m ase koje su zn atn im dijelom došle pod uticaj poje dinih b u ržo a sk ih političk ih p a rtija . U prkos tom e što je tu b o rb u m ora la da vodi na neravnop rav n o j osnovi, je r je bila zakonom z a b ra n jen a i b jesom učn o p ro gonjena, objektivni uslovi išli su u prilog K PJ. Isk u stv a p olitičkih borbi poka zala su da n ije d n a b u ržo a sk a političk a p a rtija n ije dosljedno izražavala in te rese n a ro d n ih m asa n iti je išla p u tem rješa v anja složenih d ru štv e n ih p ro tiv rje č n o sti. V lade su se često m ijenjale, u n jim a su učestvovale sve bu ržo ask e političke p a rtije , u k lju č u ju ći i one koje su istu p ale s rad ik aln ijim zahtjevim a, ali socijalni i nacionalni pro b lem i nisu rje ša vani, već su se sve više gom ilali i pro d u b ljiv ali. Da bi se sa uspjehom izborila za u ticaj na naro d n e m ase, KPJ je m orala da revolucionarno uč e n je m arksizm a-lenjinizm a p rim ijen i na jugoslovensku stv a rn o st i da izgradi tak av pro g ram koji će otvoriti ja s n u p e rsp e k tiv u pro g re sa i b o lje b u d u ćn o sti rad ničkoj klasi i svim rad n im slojevim a. V idjeli sm o s kakvim se teško ćam a i slab o stim a p ristu pilo tom e za d atk u p o slije p rela sk a KPJ u ilegalnost. Dok su njeni n a jb o lji aktiv isti ulagali n a p o re da n ađu odgovore na otvorene problem e i p ro tiv rje č n o sti jugoslovenskog društva, u vrhovim a K PJ d jejstvovale su i one snage koje su vukle nazad, ko je s u u osnovi sta ja le n a refo rm ističk im pozi cijam a.
37
2. P R O C E S ID E JN O G S A Z R IJE V A N JA K P J I F R A K C IJS K E B O R B E U N J E N I M V R H O V IM A R azlike m eđ u s tr u ja m a u P a rtiji sve su više dolazile do izražaja, da bi p o slije I I z em aljsk e k o n feren c ije dobile ja s n ije id ejn o i po litičk o obilježje. U d isk u siji k o ja je vođen a n a s tra n ic a m a p a rtij skih listova i časo p isa k onačno su se o fo rm ile dv ije s tru je u K PJ, poznate pod im enom desn ica i ljevica. U z n ak u sukoba m eđu n jim a po n a jv a ž n ijim org an izacio n im , id ejn im i političkim p ita n jim a p ro te k la je I I I ze m a ljsk a k o n fere n cija KPJ, koja je o d rža n a u B eograd u , ja n u a r a 1924. godine. Z načajno m je sto u ra d u I I I ze m a ljsk e k o n fere n c ije im alo je nacionalno p ita n je. Ideolog d esn ice S im a M arković z astupao je gledište da je u k o n k re tn im ju g o slo v en sk im 'uslovima n acionalno p ita n je m ogućno rije šiti novim u sta vom i da je za d ata k K P J da vrši p ritis a k n a vodeće b u ržo a ske političke p a rtije da p ro m je n o m u sta v a o s ig u ra ju a u to nom na p rav a p o k rajin am a . N a taj n ačin b i se nacio n aln o p ita n je skinulo s dnevnog red a , a m eđ u n acio n aln i su k o b i p resta li i tak o stv o rio te re n n a „ čistu k lasn u b o rb u ”. N asu p ro t tom e, p ristalice ljevice su sta ja le n a sta n o v ištu d a je nacionalno p ita n je sastavni dio b o rb e za rev o lu c io n a rn i p re o bražaj jugoslovenskog d ru štv a i d a se u njegovom po stav lja n ju m ora poći od p rin c ip a p rav a n a ro d a n a sa m o o p re d je ljenje do o tcje p lje n ja . Stoga je z a d ata k K P J d a d jelu je u pravcu slivanja b o rb e u g n jete n ih n a c ija s b o rb o m rad n ičk e klase s ciljem s tv a ra n ja fed e ra c ije rad n ičk o -seljačk ih rep u b lika ne sam o u Jugoslaviji već i na B alk an u i u Po d u n av lju , što je bilo u d u h u stavova prih v a ć e n ih n a k o n fere n c iji Bal kanske k o m u n ističk e federacije. K o nferencija se izjasnila za sta v ljevice. To je bio zna čajan k o rak u idejn o m i političkom sa zrije v a n ju KPJ. N ešto k a snije, sredinom 1924, n acio n aln im p ita n jem u Jugoslaviji bavila se i p osebna k o m isija K o m in tem e. Usvo jen a je i rezolucija u kojoj su potv rđ en i stavovi I II zem alj ske k o nferencije K PJ. U d isk u siji je svojom k ritik o m sta vova Sim e M arkovića učestvovao i S taljin . To je pom oglo da se K PJ oslobodi u osnovi refo rm istič k ih sh v a ta n ja u p ri lazu n acionalnom p ita n ju u Jugoslav iji, ali o n a za duže vri Treća zemaljska konferencija KPJ
38
jem e nije uspjela d a do k ra ja razrad i ad ekvatnu platfo rm u borbe za rješen je nacionalnog p ita n ja koja bi pridonijela stvaranju širokog dem okratsko-revolucionam og fro n ta s rad ničkom klasom na čelu. Ona je princip prava n aroda na sam oopredjeljenje, koji je u pom enutoj rezoluciji kom isije K om intem e istican i u obliku zahtjeva za „izdvajanje H rvat ske, Slovenije i M akedonije iz sastava Jugoslavije”, u svojoj praktičnoj političkoj akciji apsolutizovala do tog stepena da se izjašnjavala za raz b ija n je jugoslovenske državne zajed nice, ispuštajući pri tom e iz vida m ogućnost prim jen e prin cipa sam o o p re d je lje n ja u već postojećim državnim okvirim a. Na I II zem aljskoj konferenciji KPJ ponovo je rasp rav ljano o organizacionom p ita n ju i ulozi p a rtije u borbi rad ničke klase i o stalih rad n ih m asa. Ona je potvrdila odluku II zem aljske konferencije o izgrađivanju ilegalne kadrovske partije kao revolucionarne avangarde, k oja će svoju ru k o vodeću ulogu u radničkom p o k retu ostvarivati kom binovanjem ilegalnih sa legalnim oblicim a aktivnosti. S tim u vezi osuđen je stav desnice o n e u tra ln o sti sin d ik ata i n asto ja n ja njenih pristalica da N ezavisne sin d ik ate osam ostale u od nosu na KPJ. Posebno je ista k n u t značaj stv a ra n ja p a rtij skih up o rišta m eđu in d u strijsk im rad n ištv o m , K onferencija se takođe bavila p ro b le m im a sela i kao z a d atak ponovo postavila da se izradi a g ra rn i pro g ram P artije. Stavovi i odluke I I I zem aljske kon feren cije značili su pobjedu nekih osnovnih m ark sističk o -len jin ističk ih principa za koje se zalagala lijeva s tr u ja u KPJ. R eferendum koji je uskoro sproveden u organizacijam a N R PJ prem a odlukam a K onferencije pokazao je da članstvo N R PJ i K PJ prih v ata p a rtijsk u lin iju u tv rđ e n u na I II zem aljskoj konferenciji. M eđutim , vođi desne fra k c ije n isu p rih v atili odluke ove konferencije niti su uzeli u obzir rezu ltate referen d u m a koji je bio sproveden da bi se rije šio sp o r izm eđu s tru ja u KPJ. Oni su pružali o tp o r svim na p o rim a p a rtijsk o g rukovodstva u sprovođenju stavova i odlu k a I II zem aljske konferencije. Dr Sim a M arković i njegove p ristalice i d alje su ostali na ranijim shv a ta n jim a nacionalnog p ita n ja, isk o ristili su svoje pozicije u N ezavisnim s in d ik a tim a za b o rb u p ro tiv usva jan ja stavova I II k o n feren cije i n a razne načine sabotirali sprovođenje p a rtijs k e politike, svodeći sve češće neslaganje 39
0 p rin c ip ije ln im p ita n jim a n a lične su k o b e i b o rb u za polo žaje u P a rtiji. U a tm o sfe ri tak v ih u n u tra š n jih o dnosa, K PJ n ije m ogla d a ostv a ri z n a ča jn ije u sp je h e u svojoj političk o j aktivnosti. Tim p rije što je režim b u d n o m o trio na svaku n jen u a k ciju 1 što je o k ru tn im m eto d im a in terven isao svuda gdje je KPJ p o stizala p o litičke usp je h e . O n je p o o štrio m je re p ro tiv KPJ čim je doznao za stavove ko je je zauzela I II zem aljsk a kon fere n c ija o n acionalnom p ita n ju . M jestim ični p o k reti na selu i ra d ik a ln ije istu p a n je se lja čk ih m asa u nekim akci ja m a koje su organizovali ko m u n isti, a zatim sve organizov aniji o tp o r ra d n ik a O rju n i i drugim tero ristič k im organiza c ija m a bili s u vladi signal za odlu čn ije m je re p ro tiv rad n i čkog p o k re ta i K P J. N jenom odlu k o m ju la 1924. bio je z a b ra n je n ra d N ezavisne rad n ič k e p a rtije i Saveza rad n ičk e o m lad in e Jugoslavije. Tako su K PJ i Skoj o stali bez svojih legalnih o rg anizacija. N a p o ri P a rtije da u po g o ršan im uslo vim a političk i d je lu je i p ro p ag ira svoje stavove izražavali s u se u p o k re ta n ju većeg b ro ja ilegalnih i legalnih listova i časopisa. Ilegalne listove p o licija je često o tk riv ala, a le galni su bili p o d v rg n u ti o štro j cen zu ri i zab ran am a. U ja n u a ru 1925. počeo je u B eogradu d a izlazi o rg an CKKPJ „K o m u n ist", ali ga je u b rzo o tk rila p o licija, a M oša Pijade, koji je rad io n a izd a v a n ju lista , u h a p šen i o su đ e n n a dugo g o d išn ju ro b iju . K ra je m 1924. I u 1925. godini K PJ j e p reživljav ala o zb iljn u u n u tra š n ju O snovni uzroci te krize bile su fra k c ijsk e b o rb e u v rhovim a P a rtije . N eslag an ja oko ne k ih osno v n ih o rg anizacionih, idej n ih i političk ih p ita n ja izm eđu p ris ta lic a lijeve i desne s tr u je p oslije I I I z em aljske ko n fere n c ije gubili su p rv o b itn i sm isao i sve se više svodili na ne p rin c ip ijeln e su k o b e i frakcio n a še n je n a osnovi lične n e trp e ljiv o sti i b o rb e za položaj u P a rtiji. Pošto se izborila za n ek e pozitivne stavove izražene u o d lu k am a I I I z em aljske konferen cije, lijeva fra k c ija nije pošla p u tem s p ro v o đ e n ja i d a lje raz ra d e p o litik e P a rtije k o ja bi odgovarala stv a rn im uslov im a u zem lji. Iak o je u s u k o b im a s desn o m fra k c ijo m oko p rin c ip ije ln ih p ita n ja Zaoštravanje frakcijske borbe i^um Urašnja krl-
40
im ala p o d ršk u p a rtijsk o g članstva, lijeva fra k c ija se nije oslan jala na njegova pozitivna n a sto ja n ja da se savladaju slabosti u K PJ, da se istra je na p u tu u n u tra šn je konsolida cije P a rtije i u razradi njene politike i strateg ije. Pristalice lijeve frakcije djelovale su tako da su se postepeno oform ljavale u zatvorenu i od članstva izolovanu grupu, ispoljavajući netrp e ljiv o st u odnosim a i sek taštv o u političkoj aktivnosti. Uslijed toga ne sam o da je n astao zastoj u raz vitk u i političkoj akciji P a rtije već su n jen e vodeće snage, p odijeljene na dvije frakcije, svim p ita n jim a p ristu p ale sa s tanovišta svojih fra k c ijsk ih i g rup ašk ih in teresa, n astojeći da u n e p rincipijelnoj frakcijskoj b o rb i angažuju na svojoj stra n i pojedine p a rtijs k e organizacije i niža rukovodstva. Zbog ovakvog s ta n ja u K PJ intervenisao je početkom 1925. godine Izvršni k om itet K om in tem e. Njegova posebna kom isija raz m a tra la je s ta n je u K PJ i predložila m je re koje bi tre b a lo preduzeti. N ajviše p ažn je poklonila je nacional nom p ita n ju , u k azujući na n e m ark sističk a sh v a ta n ja Sim e M arkovića. U brzo zatim , a p rila 1925, Izvršni k o m itet Kom in te m e donio je o d luku da se održi kongres K PJ, koji bi ras p ravio sva sp o rn a p ita n ja i stvo rio uslove za sređ iv an je sta n ja u P a rtiji. T ada je im enovao i p riv rem en i C en traln i ko m itet K PJ, sa zadatkom da p rip re m i kongres. Na inicijativu p rivrem enog CK KPJ o d ržan o je više p a r tijsk ih konferencija, na kojim a je došlo do izražaja antifra k c ijsk o raspoloženje članstva i njegova želja d a kongres p ro te k n e u znaku likvidacije frakcija. Treći k ongres K PJ, održan u B eču m a ja 1926. godine, n ije ispunio očekivanja. Na n jem u su k ritik o v an e greške rukovodstva, osuđena je fra k c ijsk a b o rb a, p ri čem u su ru k o vodeći ljudi iz obiju fra k c ija istup ili sam o k ritičk i. Na rije čim a je došlo do p o m ire n ja m eđ u fra k c ija m a , a u novo rukovodstvo su ušli, pored nekih ak tiv ista an tifra k c iisk i o rije n tisan ih , p redstavnici obje frak cije. Staviše, za sekre ta ra CK KPJ izabran je vođa desne fra k c ije Sim a M arković — idejni i politički in sp ira to r ne m a rk sistič k ih stavova te frakcije. U pogledu politike K PJ K ongres n ije otišao d alje od stavova I I I zem aljske konferen cije. F ra k cijsk e b o rb e u KPJ i njen i sek tašk i stavovi bili su uzro k sporom razvoju S koja i n a p red n o g o m ladinskog po k reta . Za to vrije m e Skoj je o stao m alo b ro jn a i u č au ren a 41
ilegalna organizacija, izolovana od Širih m asa om ladine. Ru kovodstvo K PJ n ije p o k lan ja lo gotovo n ik ak v u p ažnju S koju i njegovom ra d u m eđ u om ladinom . M alobrojne orga nizacije S koja korišćene su p rv enstv en o za s tv a ra n je pouz d anog tehničkog a p a ra ta P a rtije , a izd ig n u tiji članovi Skoja obično su prelazili na ra d u p a rtijs k e o rganizacije i ru k o v odstva. O tud je Skoj gotovo redov n o u ovom p e rio d u im ao m an je članova nego K PJ. Ovakva s h v a ta n ja uloge i k a ra k te ra S koja n eg irala je i sam a p ra k s a — b o rb en o st n ap red n ih om ladinaca, m noge njihove a k cije i a n tifra k c ijsk o ras položenje član stv a i ruk o v o d stv a S koja. N a svom III kongresu, ju n a 1926. u G u šta n ju , Skoj je p rih v a tio antifrakc ijsk u o rije n ta c iju p a rtijs k o g k o n g resa i u svojim doku m en tim a posebno ista k a o zad atk e p ro širiv a n ja sv o jih orga n izacija i njihovog u tic a ja u m asam a om ladine. T reći kongres K PJ od ržan je u v rijem e k ad a su m nogi znaci već ja s n o ukazivali da p e rio d relativ n e stabilizacije kap italizm a u s tu p a m je sto perio d u novih p riv re d n ih i poli tičkih k riza i p o tre sa . Počeci ekono m sk e krize o sjetili su se u Jugoslaviji već 1926. godine. Ta p o jav a b ila je p riro d n a za državu k o ja je naslije d ila ra s p a rč a n u i veom a zaostalu priv re d u i k o ja p o slije 1918. godine n ije p ošla odlučno 1 efikasno p u tem koji bi osigurao brži p riv re d n i razvitak. N išta n ije u č in je n o u pogledu u n a p re đ e n ja p o ljo p ri v red n e proizvodnje. P o litika c ijen a favorizovala je in d u strij ske n a rač u n p o ljo p riv re d n ih proizvoda, zbog čega su cijene ovih p o slje d n jih , n a ro č ito poslije 1924. godine, bile u stal nom padu. S toga je d ohodak se lja štv a o padao, a dugovi su rasli i povećavao se b ro j onih koji su odlazili d a traže za ra d e na d rugoj stra n i. K ako n e razv ijen a dom aća in d u strija n ije m ogla da p rim i sve one koji su dolazili sa sela, veliki b ro j Jugoslovena o tišao je da traži posla u dru g im zem lja m a (oko 240.000 lju d i u p e rio d u 1919— 1929). U pogledu in d u strija liza c ije zem lje nije tak o đ e n išta uči njeno. Ju g oslavija je o sta la izvoznik jeftin ih sirovina, a uvo zila je gotove in d u strijsk e proizvode. Zbog toga su bile sk ro m n e m ogućnosti u p o šlja v a n ja nove rad n e snage, a po če ta k ekonom ske krize vodio je o tp u šta n ju već zaposlenih rad n ik a . P risu stv o stra n o g k a p ita la i njegova dom in an tn a uloga u n a ju n o sn ijim p riv re d n im g ran am a, osobito u ru d a r stvu, povećavali s u ionako visok ste p e n ek sp lo atacije. Uloga 42
stra n o g k ap itala i državni dugovi u in o stran stv u pojačavali su ekonom sku zavisnost Jugoslavije od k ru p n ih fin an sijsk ih m onopola u svijetu. Sistem nacionalnog ugn jeta v a n ja koj: se izražavao u neravnopravnom položaju naro d a i n acionalnih m an jin a u pogledu školovanja, zapošljavanja, n erav n o m jern e podjele na cionalnog dohotka, u izrazitom z a p o stav ljan ju privrednog razvitka itd. još je više poten cirao step en eksploatacije. P ogoršanje privrednog položaja uticalo je na p o rast ne raspoloženja n a ro d a p rem a režim u, što se izražavalo u ja č an ju u tic a ja opozicionih buržo ask ih p a rtija . N ovem bra 1927. godine, poslije povlačenja H rv atsk e seljačke stran k e iz vlade, obrazovan je m oćan opozicioni blok — Seljačko-dem okratska koalicija, koji je, o slan jaju ći se na m asovnu p o d ršk u n a ro d a , zahtijevao uk id an je cen tralizm a i hegem o n ije srp sk e buržoazije. Taj p ritis a k i odlučan o tp o r k ralja i srp sk e buržoazije vodili su sve d u b ljo j političkoj krizi. N jena m an ifestacija bili su i a te n ta t izvršen na rukovodeće ljude H rv atsk e seljačke stra n k e u N arodnoj sk u p štin i ju n a 1928. i povlačenje poslanika S eljačko-dem okratske koalicije iz N arodne skupštine. B raneći centra listič k o u ređ en je, k ralj A leksandar se sp rem ao da o tp o r opozicije slom i državnim ud a ro m i da na taj način riješi političk u k rizu u k o ju je za pao režim lažnog p arlam en tarizm a. Očevidno je da su novonastali uslovi bili veom a povoljni za širu p o litičku ak tiv n o st K PJ. N aro d n e m ase, p ritisn u te priv re d n im teškoćam a i političkim b esp rav ljem , sk retale su ulijevo i sve su više izražavale sp rem n o st da podrže one političke snage koje bi bile za od lu čn ije akcije pro tiv re žima. Zbog toga je u njim a raslo nezadovoljstvo p rem a Seljačko-dem okratskoj koaliciji, ko ja je u odlučnim tre n u cim a išla na p o p u šta n je p rem a režim u i na kom prom ise s n jim i ne p o m išljaju ći da se za svoje zahtjeve bo ri odlučni jim ak c ija m a n a ro d n ih m asa. M eđutim , K PJ n ije bila sposobna da se u tom b u m o m vrem enu o d lučnije angažuje u političkom životu zem lje. U n jenim vrhovim a fra k c ijsk e borbe su se poslije I II kongresa još više rasplam sale. Obje fra k c ije su svim p ita n jim a p rila zile sa svojih fra k c ijsk ih pozicija, n asto jeći da za sebe p ri d obiju p ojedine organizacije i niža rukovodstva. Izostala je jed in stv e n a po litič k a a k tiv n o st P a rtije , a n eke lokalne akcije 43
b ile su djelo isključivo p o jed in ih p a rtijs k ih o rganizacija. S ta n je u K PJ negativno je u ticalo i n a Nezavisne sin d ik ate. O tom e n a jb o lje svjedoči p o d a ta k da je b ro j u č la n je n ih rad nik a u tim s in d ik a tim a opao od 30.000 u 1923. godini na 21.000 u godini 1927. U prkos već u sv o jen im stavovim a d a K PJ p o m je ri težište svoje a k tiv n o sti n a in d u strijsk i p ro le ta rija t i da se s in d ik a ti o rg an iz u ju n a p rin c ip u in d u strijsk ih saveza, p ristalice desne fra k c ije u ru k o v o d stv u N ezavisnih sin d ik a ta odlučno su osta li n a p o zicijam a stv a ra n ja sin d i ka ln ih o rg an izacija p rv en stv e n o u rad io n ica m a i m eđ u zan atlija m a . Zbog toga je, i p o red p o g o ršan ih uslova, b ro j ta r ifnih a k c ija i štra jk o v a bio u o p a d a n ju .
3.
O T P O R FR A K C IJA M A I IV K O N G R E S P A R T IJE
P a rtijs k i a k tiv isti k o ji su se vaspitavali n e p o sre d n o u klasn o j b o rb i j osjećali značaj p ro le tersk e organi- d j . sve »u više uviđali da frakcijsk e b o rb e u vrh o v im a vode Par tiju u ćo rso k ak . Svuda tam o gdje su tak v i a k tiv isti dolazili do izražaja ja s n o se m an ifesto v ala tež n ja za jed in stv o m P ar tije i za o b rač u n o m sa fra k c ija m a . T ako je bilo n a I I I kon gresu P a rtije i n a ko n g resu N ezavisnih s in d ik a ta ju n a 1927. godine. M noge organizacije i ruk o v o d stv a istu p a li su odlu čno p ro tiv fra k c ija i u svojim rez o lu c ija m a i p ism im a Cen tra ln o m k o m ite tu zahtije v a li d a se p re k in e s fra k c ijsk o m bo rb o m . M eđutim , sve te a k c ije o sta le su bez u tic a ja n a nosioce fra k c ijsk e b o rb e. Bili su to većinom lju d i koji n isu o sjećali život i p o tre b e rad n ič k e klase i č ija se a k tiv n o st svodila n a a p s tra k tn e rev o lu c io n a rn e fraze i p o litiz ira n je k o jem u je s tra n a svaka k o n k re tn a po litič k a a k cija. Treći p a rtijs k i kongres o tk rio je prav i političk i lik frak cio n aša. PritijeŠn jen i o dlučnim stavom delegata oni su se n a rije čim a od rekli fra k c io n a štv a i p rih v a tili sve o d luke K ongresa da bi održali svoje rukovodeće pozicije u P a rtiji, a s u tra d a n po slije K ongresa n astavili su po s ta ro m . To je isk u stv o poka zalo d a većinu lju d i u vrh o v im a K P J č in e n e p o p rav ljiv i Osma konferencija partijske organizacije Za*r e b , K ? ^ ^ « PUm0
44
frakcionaši i da Je odlučan ob rač u n s n jim a prvi uslov kon solidacije P artije. Na takvom saznanju n a ra sta o je u p a rtijsk im organiza cijam a o tp o r fra k c ija m a . N ajjače u p o rište takvog o tp o ra bila je p a rtijs k a organizacija u Zagrebu. Istin a, većina ruko vodećih ljudi i u toj organizaciji bila je up leten a u frak cij ske borbe. M eđutim , ogrom na većina članova K PJ — p re težno in d u strijsk ih rad n ik a bila je odlučno p ro tiv frakcija. O slanjajući se na takvo raspoloženje k o m unista, Josip Broz, organizacioni s e k re ta r M jesnog k o m iteta K PJ za Zagreb, od lučio je da postavi p ita n je frakcion aštv a na Osm oj m jesnoj p a rtijs k o j konferenciji, koja je od ržan a feb ru a ra 1928. go dine. N a k onferenciji je istupio sa posebnim izvještajem u kojem je analizirao slabosti rukov o d stv a m jesn e p a rtijsk e organizacije, čiji je uzrok bilo angažovanje većine rukovo dećih lju d i u fra k c ijsk im b o rb am a, pozivajući delegate da osude fra k c ije i očiste svoje redove od frakcionaša. Većina delegata p rih v a tila je izvještaj Jo sip a B roza, koji je tad a izabran za s e k re ta ra M jesnog k o m iteta K PJ u Zagrebu. Ova ko n fere n c ija je označila po ćetak odlučnog o b raču n a s fra k c ija m a , i u tom e je n jen izuzetan značaj. Pobjeda a n tifra k c ijsk ih snaga u zagrebačkoj p a rtijsk o j organizaciji došla je uprav o u vrijem e kada su fra k c ijsk e b o rb e dovele K PJ na ivicu rasc jep a . Uviđajući kakva o p asn o st p rije ti Par tiji, M jesni ko m ite t K PJ u Zagrebu o b ratio se pism om Izvr šnom k o m ite tu K o m in tem e, u kojem je izložio z a b rin jav a juće s ta n je u K PJ izazvano fra k c ijsk im b o rb am a. Podstak n u t ovim pism om , Izvršni ko m ite t K o m in tem e sazvao je u a p rilu 1928. godine savjetovanje rukovodećeg ak tiv a KPJ, na kojem je p rihvaćeno O tvoreno p ism o Izvršnog ko m iteta K o m in te m e članovim a K PJ. U pism u su an aliziran e slabosti K PJ izazvane fra k c ijsk im b o rb am a , pozvano članstvo KPJ da učini k raj fra k c io n a štv u i da stv o ri novo rad n ičk o p a r tijsk o rukovodstvo. O dm ah zatim su spendovan je C entralni k om itet K PJ i im enovan privrem en i p o litb iro CKKPJ, sa Đ urom Đakovićem na čelu, čiji je z a d atak bio da upozna članstvo K PJ sa O tvorenim pism om i d a p rip re m i IV kon gres P a rtije . Privrem eni P o litb iro CK K PJ o d m ah je p ristu p io sprovođenju p o stav ljen ih zadataka. O tvoreno pism o naišlo je na o do b rav an je u svim p a rtijs k im org an izacijam a. U d u h u 45
o b rač u n a s fra k c io n a šim a p ro te k le su p rip re m e za IV kon g res P a rtije . U to k u p rip re m a od rža n e su m jesn e, oblasne i p o k ra jin sk e p a rtijs k e konferencije. N ap o ri da se P a rtija oslobodi fra k c io n a ša doveli su do p o tp u n ih ili d jelim ičn ih pro m je n a u sastavu m nogih rukovo d stav a. Ovi značajni događaji u u n u tra š n je m životu K PJ razvi jali su se u uslovim a duboke političke krize u Jugoslaviji. N a jp rije je u m aju 1928. došlo do velikih a k cija p ro tiv p o k u ša ja vlade da ra tifik u je n e p ravedn e N e tu n sk e konvencije s fašističkom Ita lijo m , a zatim u ju n u 1928. do a k u tn e krize, izazvane a te n ta tim a na rukovodioce H rv atsk e seljačk e stra n ke u N arodnoj sk u p štin i. M ase su, n a ro č ito u Z agrebu, iza šle n a ulice zahtije v a ju ći o b a ra n je reak cio n arn o g režim a. Dok je vodstvo H rv a tsk e seljačke s tra n k e pozivalo na m ir, M jesni ko m ite t K P J za Zagreb n astav io je s d e m o n stra c i jam a , u ko jim a je došlo do krvavog su k o b a s policijom . U je k u p o jač a n ih p o lic ijsk ih pro g o n a u h a p šen je 4. avgusta Jo sip Broz, s e k re ta r M jesnog k o m ite ta K PJ. Poslije h rab ro g d rža n ja u policiji i p re d sudom , on je o su đ en na p et godina ro b ije. Bio je to veliki g u b ita k za P a rtiju i rad n ičk i p o k ret u v rijem e odlučne b o rb e p ro tiv fra k c io n a štv a i p ro d u b lji v a n ja p o litičke krize režim a. N ovem bra 1928. u D rezdenu o d ržan je IV k on g res K PJ. Glavne tem e ovog k o n g resa bile su likvidacija fra k c ijsk ih b o rb i i p o litik a P a rtije . U to v rije m e K PJ je im ala 2.034 Člana. P oslije o štre k ritik e , K ongres je o su d io o b je fra k c ije , a ovlastio novi CK KPJ da isk lju č i svakog p a rtijs k o g funkcion e ra koji bi pokušao d a oživljava fra k c ijsk e b o rb e. U novi C entralni ko m ite t nisu izabrani fun k cio n eri koji su bili uple teni u fra k c ijsk e borbe. Za p olitičk o g se k re ta ra CK izab ran je Jovan M ališić (M artinović), a za o rg anizacionog s e k re ta ra Đ uro Đaković. K ongres je raz ra d io osnove p o litičk e lin ije P a rtije i njene n e p osredne z adatke, polazeći p ri to m e od P ro g ram a K o m in tem e koji je u svojen n a n jen o m VI k o n gresu, avgu s ta 1928. godine. Ovaj kongres K o m in te m e o d ržan je u vri jem e k ad a je b ila na pom olu velika sv je tsk a ek o n o m sk a kriza. Prvi sim p to m i te krize, k o ja će izbiti svom žestin o m če tv rti kongres KPJ
46
u slijedećoj, 1929. godini, pokazali su da je stabilizacija ka p italizm a do koje je došlo poslije revolucionarne plime na k ra ju prvog svjetskog ra ta im ala prolazan, privrem eni ka ra k te r. Polazeći od toga, K ongres je istakao ocjenu da kapi talizam ponovo ulazi u neprem ostivu krizu koja otvara e ta p u novih revolucionarnih o kršaja. U takvoj situaciji socijald e m o k ra tija i druge reform ističk e stru je p o staju glavni n e p rijate lj radničkog p okreta, zbog čega je Kongres pred sve k om unističke p a rtije postavio zad atak da se protiv njih bo re odlučno i beskom prom isno. U Program u je podrobnije analizirana situ a c ija u pojedinim zem ljam a sa stanovišta predstojećeg revolucionarnog rasp le ta u njim a. Jugoslavija je u v ršte n a u red onih zem alja u kojim a p red sto ji buržoasko-dem okratska revolucija, ko ja će brzo p rera sti u prole te rsk u revoluciju. Č etvrti kongres K PJ p rih v a tio je Program K om intem e i na osnovu njegovih ocjena i stavova razrad io političku li n iju i zadatke KPJ. U d okum entim a koje je ovaj kongres usvojio tvrdi se da se Jugoslavija neposredno nalazi pred revolucionarnim raspletom , da je vladajući sistem u stan ju rasp a d a n ja , da buržoazija n ije više u m ogućnosti da nađe izlaz iz ćorsokaka. Snaga i uticaj opozicionih buržoaskih p o k reta su sasvim po tcijen je n i i zanem areni, a radnički po k re t i K PJ ocijenjeni kao snage sposobne da predvode na rodne m ase u b orbi za revolucionarni preo b ražaj. Iako se izjasnio za stv a ra n je jedinstvenog fro n ta radničke klase, K ongres je zab ran io svaki k o n tak t k o m u n ista sa socijalde m o k ra tim a i refo rm ističk im sindik atim a, bez obzira na to što su u to v rijem e, n a ročito u nekim in d u strijsk im centri m a, kom unisti već bili stvorili svoja u p o rišta i ostvarili z načajan utic a j m eđu radnicim a učlan jen im u reform ističke sindikate. T akav stav je zauzet i u odnosu na sve opozicione b uržoaske političke p a rtije . N ajzad, polazeći od pretpo stavke o pred sto je ć o j revoluciji u balk an sk im zem ljam a, K ongres se ponovo izjasnio za raz b ija n je Jugoslavije i stva ran je nezavisnih nacionalnih država koje će ući u balkansku federaciju. Takvim svojim stavovim a K ongres je još više udaljio P a rtiju od jugoslovenske stvarnosti. Politički sistem u Jugo slaviji zaista je preživljavao ozbiljn u krizu, ali ta kriza nije b ila revolucionarna, je r su političk e snage buržoazije koje 47
su u to v rije m e sta ja le n a čelu d e m o k ra tsk i i opoziciono o rije n tis a n ih n a ro d n ih m asa, bile u m o g u ćn o sti da k an ališu p o litič k a k re ta n ja u zem lji i da p a ra lišu svaki p o k re t koji bi dovodio u p ita n je k a p ita listič k i p o red a k . Sav d o tad a šn ji p o litič k i raz v ita k u Jugoslaviji ned v o sm islen o je p o tv rd io da u k rilu bu ržo a z ije n em a tak v ih p o litič k ih snaga k o je bi bile sp re m n e n a od lu čn ije sukobe s režim o m , a pogotovu ne na rev o lu c io n a rn u b o rb u za bu ržo a sk o -d e m o k ra tsk i p re o b ra žaj. Sam rad n ič k i p o k ret, s K P J n a čelu, n ije ta d a bio oz b iljn iji f a k to r u politič k o m životu zem lje, a sek tašk i sta vovi IV k o n g resa ne sam o p re m a s o c ija ld e m o k ra tsk im i bu ržo a sk im v o d stv im a u rad n ič k o m i opozicionim p o k re tim a već i p re m a ra d n im m asa m a k o je su bile p o d u tic a je m tih vo d sta v a , vodili su jo š većoj izo laciji P a rtije .
III
KOM UNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU SESTOJANUARSKE DIKTATURE (1 9 2 9 — 1934)
1. K O M U N IS T IČ K A PA R T IJA JU G O SL A V IJE PO D U D AR CIM A D IK T A T U R E (1929— 1932) U drugoj polovini 1928. godine politič k a kriza u zem lji došla je do vrh u n ca. Izm eđ u dvije m oguće al tern a tiv e za rje še n je krize — uki nu ti ce n tra liz am i sprovesti de m o k ra tsk e refo rm e ili silom po tisn u ti sve fa k to re koji su izazvali krizu — kralj Aleksan d a r se odlučio za drugu. On je 6. ja n u a ra 1929. izvršio drža vni u d a r, uk in u o u sta v i ra sp u stio N aro d n u skupštinu, a sam se proglasio nosiocem cjeloku p n e vlasti u državi. Svu odgovornost za s ta n je u zem lji preb acio je na p arlam en tarn i sistem koji je, inače, u n a ro d u bio toliko kom prom itovan, rasp u stio je sve političke p a rtije i sam im enovao vladu s generalom P etro m 2ivkovićem na čelu. K asnije, ok to b ra 1929, da bi se jo š ja s n ije ista k la n ep rikosnovenost centra lističkog u ređ e n ja , zam ijen jen je naziv K raljevina Srba, Hr vata i Slovenaca nazivom K raljevin a Ju g o slav ija i izvršena nova po d jela države na banovine. P ored oslonca u a rm iji i hegem onističkoj srp sk o j b u r žoaziji, k ralj A leksandar je za uvođ en je svog apsolutističkog režim a dobio p o d ršk u p red sta v n ik a hrv atsk o g i slovenačkog finansijskog k ap itala, koji su račun ali da će sigurnije poslo vati u uslovim a režim a č vrste ruk e. Državni u d a r je u po četku naišao na sim p a tije u jed n o m dijelu naro d a, posebno m eđu inteligencijom i om ladinom , k o ja je bila jugoslovenski o rije n tisan a , a ra z o č a ran a u lažni p arla m e n ta riz am i poli tiku buržo ask ih p a rtija . Sve bu ržo ask e političke p a rtije m irn o su p rihvatile novi režim i sve njegove m jere. V odstvo ni jed n e od tih p artija nije pred u zelo n išta d a bi stalo n a p u t k raljev o j samovolji. Uvođenje diktature otpor KPJ
4
1
49
Pod u tic a je m takvog njihovog d rž a n ja o sta le su m irn e opo* ziciono i d e m o k ra tsk i o rije n tis a n e n a ro d n e m ase. C e n tra ln i k o m ite t K P J je u d u h u stav o v a IV k o n g resa o cijenio d a je u v o đ en jem d ik ta tu re o tv o re n a rev o lu cio n arn a k riza u zem lji i saglasno to m e pozvao je rad n ič k u klasu i n a ro d n e m ase na u sta n a k . U tom d u h u CK KPJ i niža p a r tijsk a ru k o v o d stv a izdali su svoje proglase. Članovi K P J i S k o ja disciplino v an o su p rih v a tili d irek tiv u ru k o v o d stv a i bez k o leb a n ja pošli u b o rb u . Ali oni su bili i jed in i ko ji su se odazvali pozivu CK K PJ, izlažući tim e svoje m alo b ro jn e snage u d a rc im a režim a d ik ta tu re . Policija i ž a n d a rm e rija odgovorili su m aso v n im pro g o n im a, h a p še n jim a i ub istv im a . M nogi p a rtijs k i ak tiv isti pali su kao žrtve b ijelo g te ro ra . M eđu n jim a bili su o rg an izacio n i s e k re ta r C K K PJ Đ uro Đaković, članovi C e n traln o g k o m ite ta B racan B racanović, M arko M ašanović, R ista S am ard žić, Božo V idas i s e k re ta ri CK S k o ja P a ja M arganović, M ijo O reški, J a n k o M išić, P e ra Popović Aga, Jo sip K o lum bo i Jo sip D ebeljak. S to tin e k o m u n ista bili su u h a p šen i i p o slije zlo sta v lja n ja u p o liciji osu đ en i na d u g o g odišnju ro b iju . M eđu n jim a bili su ista k n u ti a k tiv isti K P J i S k o ja Jo sip K raš, Vilim H orvaj, Servo M ihalj, Đ uro P ucar, M ilan M ijalković, T ra jk o Stam enković, M arko O rešković, Ivan M ilutinović, V ukola Dabić, O gnjen P riča, K a ta G ovorušić, V ik to r K oleša, Jo sip PotrČ, O to k a r K eršovani, E d v a rd K ard elj, Jo v an V eselinov, M itar T rifunović Učo, G ojko Vuković, A lek san d ar R anković, B oris K idrič i m nogi drugi. U istraž n o m zatv o ru i k a sn ije na izdr žav an ju kazne k o m u n isti su bili izloženi z v jersk im metodim a m u če n ja , k o ja su p o d sje ć a la na s re d n jo v je k o v n u inkvi ziciju. N eki zatv o re n ic i su u m ira li po d m u k am a, neki su, d a bi p re k ra tili p a tn je , izvršili sa m o u b istv o , a m nogi su o sta li invalidi. B ijeli te r o r n ije slom io b o rb e n i d u h k o m u n ista. Na u b istv a i h a p š e n ja P a r tija i S koj su odgovorili novim lecim a i d ru g im p u b lik a c ija m a u k o jim a su jav n o st o b avještavali o zločinim a režim a d ik ta tu re . T a u p o rn o st k o m u n ista zab ri n jav a la je i sa m u po lic iju . V ijesti o krv av o m te ro ru u Jugo slaviji p ro b ija le su se u sv ije t i o tu d su stizali m n o g o b ro jn i p ro te s ti d e m o k ra tsk e ja v n o sti k r a lju A lek san d ru i vladi ge n e ra la Zivkovića. 50
U prkos velikim gubicim a, k om u n isti su svuda ispoljavali odlučnost da očuvaju organizacije i nastave političku aktiv nost. U više p o k rajin a su 1929. i 1930. godine uspješno obna vljana raz b ije n a rukovodstva i pojedine organizacije KPJ i Skoja. Ip ak su se u n eravnoj borb i p a rtijsk e i skojevske organizacije postepeno topile, ne sta jala rukovodstva i veze prekidale, tak o da u 1931. godini P a rtija i Skoj gotovo da nisu p ostojali kao organizovane cjeline. Većina rukovodstava bila je razb ijena, p a rtijs k a teh n ik a dezorganizovana, posto jeći kanali i veze p otrgani. Pojedine organizacije koje su se održale ostale su usa m lje n e i prep u šten e sam e sebi. G odine 1929. p resta o je da d jelu je i Centralni kom itet KPJ kao jed in stv e n o rukovodstvo. Dio njegovih članova nije se poslije IV kongresa ni vratio u zem lju. Oni su s nekim članovim a CK, koji su poslije 6. ja n u a ra em igrirali iz ze m lje, obrazovali u Beču takozvani Zagranički biro CK, a od nekoliko članova CK koji su se održali u zem lji obrazovan je k rn ji P o litbiro C entralnog kom iteta. Oba ova rukovodstva pokušavala su da uspostave veze s p reo stalim organizaci jam a i rukovdstvim a. D irektiva za p o k re ta n je u sta n k a n ije mogla biti spro vedena. Do oru ža n ih su koba dolazilo je sam o u slučajevim a kada su kom unisti, da ne bi pali u ru k e policiji, pružali otpor. A ktivnost ru kovodstava i organizacija iscrpljivala se u šta m p a n ju i ra s tu ra n ju letak a i d rugih p ublikacija u ko jim a je o b jašn ja v an k a ra k te r režim a d ik ta tu re i pozivane narodne m ase na oružani u sta n a k , ali ta aktivnost nije do vela do oživotvorenja koncepcije CKKPJ o p o k retan ju oru žanog u sta n k a . Na taj način k u rs ruko v o d stv a Partije na u sta n a k poslije u v o đ en ja d ik ta tu re pokazao se kao nerealan, je r je bila nere a ln a o cjen a situ a c ije u Jugoslaviji od koje je CKKPJ polazio u u sv a ja n ju takvog k ursa. U čem u su bile slabosti k u rsa na oružani u sta n a k ? P rije svega, K PJ je u v rijem e uv o đ en ja d ik ta tu re bila m alo b ro jn a organizacija sa m nogim u n u tra š n jim slabostim a, koje su najvećim dijelom bile pro u zro k o v an e višegodišnjim frakcijskim bo rb am a . A ntifra k cijsk a o rije n ta c ija IV kon gresa tek je stvorila p o voljne uslove za o tk la n jan je teških posljedica te borbe. P a rtija n ije b ila povezana s n a ro d n im m asam a. Ona u to vrijem e n ije im ala ozb iljn iji u tic a j n i u sam oj radničkoj 4*
51
klasi. N jeno učešće u p o litičk o m životu zem lje do u v o đ e n ja d ik ta tu re bilo je takvo da ona n ije im ala ulogu snažnijeg političkog fak to ra. O grom na većina n a ro d n ih m asa k o je su bile a ntirežim ski raspoložene b ila je po d u tic a je m opozicio nih buržo ask ih p a rtija , č ija su ru k o v o d stv a m ogla d a parališu svaku n jihovu o d lu čn iju a k c iju p ro tiv režim a. P olitička k riza p a rla m e n ta rn o g siste m a u zem lji n ije značila i n e p o sre d n u k rizu kapita listič k o g p o retk a , k o ja bi objek tiv n o s tv a ra la rev o lu c io n a rn u s itu a c iju . V odstva b u r žoaskih opozicionih p a rtija k o ja su z a h tijev ala rev iziju ustava bila su daleko od pom isli da se za svoje zah tjev e b o re s red stv im a revolucionarnog p ritisk a . K ao što su bez o tp o ra p rih v a tila državni u d a r i z a b ra n u svojih p a rtija , tak o su bez ikakve rea k c ije p ra tila te r o r i b ez ak o n je k o je je sprovodio režim d ik ta tu re . Zbog svega toga k u rs C K K PJ n a u s ta n a k značio je k ra j n je se k ta štv o i a v an tu rizam . Pozivom n a u s ta n a k m alo b ro jn a P a rtija i Skoj bili su izloženi u d a rc im a cijelog ap a ra ta sile k ojim je rasp o lag ala d ik ta tu ra . Zato su i rez u lta ti te neravne b itk e bili tak o porazn i. U darci k o je su K PJ i Skoj p re trp je li im aće dalekosežne negativ n e p o sljed ice po razv itak jugoslovenskog rev o lu c io n a rn o g rad n ič k o g p o k reta . R ežim š e sto ja n u a rs k e d ik ta tu re , up rk o s p ritis k u i te ro ru , n ije se m o gao stabilizo v ati. N jegovu k rizu po sp je šila je i p ro d u b ila velika sv jet ska ekonom ska k riza, k o ja je izbila 1929. i tra ja la do 1932. godine. K riza je izazvala velike p o rem e ć aje u k a p ita listi čkom svijetu. G odine 1932. obim in d u strijsk e p ro izv o d n je spao je gotovo na polovinu, a b ro j nezap o slen ih rad n ik a popeo se na oko 30 m iliona. P riv re d n i p o rem e ć aji izazvali su i p ro d u b ljiv a n je politič k ih su p ro tn o s ti k ap italizm a. Versa jsk i sistem zapao je u oz b iljn u krizu. Ja ča le su one snage koje su tražile novu p o d jelu sv ije ta . J a p a n je 1931. godine počeo svoja o sv a ja n ja u Kini, do k je u N jem ačk o j jačao nacionalsocijalizam p rip re m a ju ć i se za p reu z im a n je vlasti. V elika ek o n o m sk a k riza za h v atila je ju g o slo v en sk u p ri vred u 1930. godine. U slijed naglog p a d a cije n a p o ljo p riv re d n ih proizvoda n a ro č ito je s tra d a lo ra d n o seljaštv o . O grom no su p o rasli se lja čk i dugovi. R a stao je b ro j seo sk e siro tin je i Krlza diktature ! počeci obnavljanja P artije
52
onih koji su n a p u šta li selo tražeći zaradu. Pogoršanje polo žaja radničke klase izražavalo se prvenstveno u pad an ju nadnica i povećanju b ro ja nezaposlenih. Godine 1932. broj nezaposlenih rad n ik a popeo se na 300.000, odnosno oko 40% svih radnika. N ezaposlenost je i dalje pokazivala tendenciju p orasta. Teške posljedice ekonom ske krize uticale su na p o rast neraspoloženja n aro d n ih m asa prem a režim u d ik tatu re. Brzo se pokazalo da od obećanja ko ja je k ralj A leksandar dao prilikom državnog u d a ra n ije bilo ništa. Razočarali su se svi oni koji su gajili iluzije u njegov lični režim. Sužavala se i inače sk ro m n a p o litička osnova d ik ta tu re . Pogoršavao se i m eđunarodni položaj Jugoslavije. Usljed u n u tra šn je p ri vredne i političke ne sta b iln o sti ap so lu tističk i režim nije više nailazio na p o d ršk u svojih saveznika. Da bi sp asao k om prom itovan i režim d ik ta tu re , k ralj A leksandar je odlučio da svoju ap so lu tističk u vladavinu p re k rije velom p a rla m e n ta riz m a . S e p tem b ra 1931. sam je proklam ovao ustav, k ojim je bilo pred v iđ en o uvođenje N arodne skupštine. M eđutim , u suštini, u stav nije značio nikakvu prom jenu. Po u sta v u je k ralj im enovao vladu i ona je nje m u bila odgovorna. Izborni sistem za N aro d n u sk u p štin u postavljen je tak o da je p rak tičn o sam o režim skoj listi om ogućavao istu p a n je na izborim a. Izbori su sprovedeni u novem bru 1931. i n a n jim a se p ojav ila sam o lista generala P e tra 2ivkovića. Ove nove kraljev e m ah in a c ije nisu d o p rin ijele stabilizovanju režim a d ik ta tu re . One su sam o po tv rd ile da su u sistem u d ik ta tu re na sta le ozbiljne puk o tin e. Zbog toga su ustav i izbori izazvali u n a ro d u o b rn u tu rea k c iju od one koju su očekivali nosioci d ik ta tu re . Baš u v rijem e sprovođenja izbora došlo je do prvog zn ačajn ijeg p o k reta protiv režim a. Bile su to višednevne de m o n stra c ije stu d e n a ta Beo gradskog, Zagrebačkog i L jub ljan sk o g u n iv erziteta, koje su im ale snažan politički o d jek u n aro d u . U skoro potom došlo je i do p o k reta seljačk ih m asa u m nogim k rajev im a zemlje, a u nekim i do sukoba sa žan d arm erijo m . R astao je broj tarifnih akcija rad n ič k e klase. U nekoliko v ojnih garnizona došlo je do stv a ra n ja ilegalnih o rg an izacija i po k u šaja pobune. 53
Sp o n ta n i p o k re ti n a ro d n ih m asa 1 isp o ljen e slabosti re žim a d ik ta tu re utic a li su na oživljav an je ak cije ruko v o d stav a bu ržo a sk ih opozicionih s tra n a k a . N o v em b ra 1932. vodstvo S eljačk o -d em o k ratsk e koalicije don ijelo je rezo lu ciju u ko jo j je istak lo svoje ra n ije zahtjeve za p re u re đ e n je političkog sistem a. T akođe su i vodstva dru g ih p a rtija (Z em ljoradni čka, D e m o k ra tsk a i druge) po sta v lja le zah tjev e za vraćan je n a d e m o k ra tsk i p a rla m e n ta rn i sistem . M eđutim , sva ta vod stva su se i da lje o g rađivala od n e p o sre d n ih a k c ija m asa i utic a la na njih o v o sm iriv an je. K riza d ik ta tu re i po litič k a k re ta n ja u n aro d n im m asa m a bili su povoljni uslovi za o b n a v lja n je K PJ i za razvi ja n je n jen e po litičk e a k tiv n o sti. M eđutim , s ta n je u rukovod stvu K PJ bilo je za to o z biljna kočnica. A prila 1930. prešao je u in o stran stv o i onaj dio CK k o ji je rad io u zem lji kao k rn ji P olitb iro . Od sre d in e 1930. C e n traln i k o m ite t, čije je sje d ište bilo u Beču, o sta o je bez ije d n e staln e i sigurne veze sa zem ljom . Od ta d a pa do k ra ja 1932. godine CKKPJ n ije im ao gotovo nikakvog u tic a ja n a raz v ita k i ak tiv n o st org an iz a cija u zem lji. Ako su po n e k a d i d o p irali njegovi stavovi i d ire k tiv e do p o jed in ih o rg an izacija, oni n isu dopri nosili n jihovom ra d u , je r su bili p ro že ti revo lu cio n arn o m frazeologijom i se k ta štv o m . Istin a , C K K PJ je p resta o da poziva na u s ta n a k , ali je o sta o n a s ta n o v ištu da revolucio n a rn a situ a c ija u zem lji n a ra s ta i d a nalaže p rip re m e za u sta n a k . C en traln i k o m ite t je zadržao stav o b o jk o to v a n ju re fo rm istič k ih s in d ik a ta i zahtije v a o s tv a ra n je ilegalnih sin dik aln ih org an izacija, ko je su, u stv a ri, bile k o p ija p a rtij sk ih ćelija. N a s to ja n ja K o m in te m e da p ru ži p om oć K o m unističkoj p a rtiji Ju g oslavije uglavnom su se o g ran ičila n a veze sa Cen tra ln im ko m ite to m , p ri čem u je u nek o lik o n a v ra ta vršila izm jene njegovog sastava, ali nije in tre v en isa la u sm islu isp ra v lja n ja njegove se k ta šk e o rije n ta c ije . Ono što je u takvim uslovim a om ogućilo p roces obnav lja n ja P a rtije i n jen e po litičk e a k tiv n o sti bila je odlučnost k o m u n ista da n a sta v e b o rb u i pod n a jte ž im uslovim a. Za p rav o je b o rb e n o s t k o m u n ista , n jih o v o h e ro jsk o držanje pod b ijelim te ro ro m i njih o v a rije še n o st da ne pokleknu bilo ono š to je K o m u n istič k o j p a rtiji Ju g o slav ije osiguralo 54
politički i m oralni k a pital koji je bio sigurna zaloga njene obnove i povezivanja sa n a rodnim m asam a. Neravna borba s dik tatu ro m pokazala je ogrom nu razliku izm eđu kom uni sta iz 1921. i onih iz 1929. godine. U toku jed n e decenije form irao se u KPJ novi lik revolucionarnog b o rca koga nisu mogle da pokolebaju nikakve teškoće ni žrtve. Sprem nost kom unista da se bore, da politički d jelu ju , m ak a r i u n aj užim okvirim a i pojedinačno, bila je g aran cija da će KPJ prebroditi teške posljedice u d a ra c a koje jo j je zadao režim diktature. Odlučni u revolucionarnoj aktivnosti, kom unisti su, uče ći se na iskustvu cijele P a rtije i svom v lastitom , postepeno iznalazili sve bolje m etode i oblike djelovanja. Krvavo pla ćeno iskustvo učilo ih je da za u sp je h revolucionarne borbe nije dovoljan heroizam kom unista, već akcija m ilionskih radnih m asa. N jim a je sam a p rak sa ukazivala na to da m ase nisu sp rem n e na oružani u sta n a k , ali da su nezado voljne režim om d ik ta tu re i da sam e sp o n tan o idu u akcije za poboljšanje svoga položaja. Na tim po u k am a kom unisti su se oslobađali revolucionarnog fra z ira n ja , sek taštv a i u ro t ničkih oblika bo rb e i postepeno pren o sili težište svoga rad a tam o gdje su živjeli i borili se rad n ič k a klasa i ostali slo jevi radnog naro d a. Neke organizacije i rukovodstva već su bili stvorili pozicije u refo rm ističk im sindikatim a. Tako se već 1931. godine o sjetio življi rad izolovanih p ar tijskih organizacija i rukovodstava. O bn av ljan ju i p ro širi vanju njihove a k tivnosti zn atn o su d o p rin ijeli kom unisti koji su se poslije izdržane kazne počeli v raćati s robije. Taj se proces još u sp je šn ije razvijao 1932. godine. K rajem te godine osjetio se i izvjestan u ticaj novog C entralnog kom i teta, koji je nešto ran ije im enovala K o m in tem a. Iak o su i dalje stavovi K o m in te m e i CK KPJ bili o pterećeni sektaštvom, cni su u svojim rezo lu cijam a i drugim dokum entim a isticali šire i gipkije oblike bo rb e 1 o rganizacije. C entralni kom itet KPJ je tad a usp io da uspo stav i n ešto više veza sa zemljom, pru žaju ći pom oć u o b n a v lja n ju organizacija, nji hovom povezivanju i a k tivnosti. Isto tak o , počeo je izdavati p a rtijsk u šta m p u i lite ra tu ru i ra s tu ra ti je u zemlji. Godine 1932. bile su obnovljen e i povezane p o k rajin sk e organizacije u Sloveniji, B osni i H ercegovini, Vojvodini i Crnoj Gori. Ia k o je b ila rije č o m alom b ro ju organizacija 55
članova, n jih o v o povezivanje i ob raz o v a n je p o k ra jin sk ih ru kovodstava im alo je pozitivan u tic a j n a d a lji život i rad P a rtije . U S rb iji, H rv a tsk o j i M ak ed o n iji bio je obn o v ljen veći b ro j će lija i lokaln ih org an izacija, sa m je sn im , sresk im i o k ru žn im ru k o v o d stv im a , ali su ove o rg an izacije i ru k o vodstva i d a lje rad ili nepovezano i sa m o in icijativ n o . K u rs za stv a ra n je u p o riš ta u s in d ik a ln im i d ru g im legal nim org an iz a cijam a d ao je prv e z n a ča jn e rezu ltate. P a rtija je n a ro č ito u S loveniji i u nekim c e n trim a S rb ije , H rv atsk e i B osne o stv a rila u tic a j u re fo rm istič k im sin d ik a tim a i ne kim k u ltu rn o -p ro sv je tn im rad n ič k im d ru štv im a , a u V ojvo d ini i n a selu. P o k ra jin s k a i n ek a niža ru k o v o d stv a p o k re nu la su svoje ilegalne listove. N eke p a rtijs k e org an izacije ruk o v o d ile su org an iz o v a n je m ra d n ič k ih štra jk o v a ili su u n jim a a k tiv n o učestvovale. U poredo s P a rtijo m o b n a v lja n e su 1 povezivane o rg an i z acije S k o ja . Ia k o je i ru k o v o d stv o S k o ja bilo desetk o v an o i je d n o v rije m e gotovo o n e sp o so b ljen o za k o n tin u ira n u ak tiv n o st, on o je o sta lo u zem lji, n a s to je ć i d a o d ržav a veze s o rg an iz a cijam a i d a u s m je ra v a i p o d stič e n jih o v u a k tiv n o st. O no je u s p je lo da o b ra z u je sv o ju ileg aln u teh n ik u i da izdaje i r a s tu ra svoje ilegalne listo v e i d ru g e p u b lik acije. M ladi k o m u n isti-stu d e n ti razvili su u ovom p e rio d u in ten zivnu a k tiv n o st. Oni su bili o rg an iz a to ri p rv ih velik ih de m o n stra c ija n a u n iv erz ite tim a , u k o jim a su u čestvovale sve m n o g o b ro jn ije m ase s tu d e n a ta . T ad a se p očela s tv a ra ti osno va b u d u ć e g m asovnog stu d e n ts k o g p o k re ta p o d ru k o v o d stv o m S k o ja . 2. O B N A V L JA N JE K P J I I V Z E M A L JS K A K O N F E R E N C IJA (1 9 3 3 — 1934) V elika e k o n o m sk a k riza u godina m a 1929— 1933. označila je k ra j pe r io d a stab iliz a cije i rela tiv n o m ir nog raz v itk a k a p ita listič k o g sv jet skog sistem a. G odine 1933. vlast u N jem ačkoj p reu z e la je N ac io n also c ija lističk a s tra n k a sa Hitlero m na čelu. P ored p o d ršk e k ru p n ih k a p ita listič k ih k ru gova, H itle r je k o riš ć e n je m n a c io n a listič k ih p r e d ra s u d a i Posljedice ekonomske krize. Oživljavanje po litičke aktivnosti Parti je 1 njeno obnavljanje
56
socijalnom dem agogijom dobio p o v jeren je znatnog dijela njem ačkih m asa. Osim toga, njegovu p o b jed u omogućile su slabosti njem ačkog radničkog pokreta. Dok je Socijaldem o k ratsk a s tra n k a od stu p a la p red fašizm om bez otpora, nje m ačka K om unistička p a rtija potcijen ila je snagu fašizma, usm jeravajući i d alje glavnu o štricu b o rb e protiv socijaldem okratije. H itle r se brzo o braču n ao s m nogobrojnim , ali idejno-politički pocijepanim njem ačk im rad n ičk im pokretom i d rastičn im m je ram a u č vrstio sistem fašističke vladavine. N jem ački fašizam je odm ah ispoljio i svoje agresivne ten dencije. H itle r je tražio reviziju V ersajskog ugovora, zahti jevajući „životni p ro s to r ” za n jem ačk u n aciju. N jem ačka je odm ah n a p u stila D ruštvo n a ro d a i počela se p rip rem ati za osvajački ra t. Ovakva H itlerova po litik a n ije naišla na oz biljniji o tp o r z a p adnih sila, š to ga je jo š više podsticalo da nastavi p rije tn je i agresije. H itlerovim p rim je ro m pošle su reak cio n arn e snage i u nekim drugim zem ljam a, ali su naišle na o tp o r d em okrat skih snaga. U stanak rad n ič k e klase u Beču, feb ru ara 1934, spriječio je n a cistički p re v ra t u A ustriji. O tporom radničke klase i dru g ih a n tifašistič k ih snaga bio je slom ljen pokušaj fašista da preu zm u vlast u F ran cu sk o j. T ada je u Spaniji došlo do širokog naro d n o g p o k reta i u sta n k a ru d a ra u Asturiji p rotiv rea k c io n arn o g režim a. Ovi i drugi p o k reti u raz nim evropskim z em ljam a označili su p o četak s tv a ra n ja an ti fašističkog naro d n o g fro n ta. O pasnost od agresivnog fašizm a n ije n a vrijem e bila sagledana ni u m eđ u n a ro d n o m kom u n ističk o m po k retu . U K om intem i n ije bila blagovrem eno uočena p rav a su štin a nacionalsocijalizm a. N erealne ocjene situ a c ije u Evropi o n a ra sta n ju revolucionarne situacije, izražene u Program u K om intem e, koji je usvojen na n jen o m VI kongresu 1928. godine, sputavale su u najvećem step en u angažovanje snaga m eđunarodnog kom unističkog p o k reta p ro tiv agresivnog fa šizma. U situ a c iji kada je H itle r već došao na vlast Kominterna je na svom X III plenum u, decem b ra 1933, ponavljala stavove o p red v e č e rju revolucionarn e krize i o borbi za sovjetsku vlast. Ona je počela ukazivati na o p asnost od fa šizm a tek kada se H itle r uč v rstio na vlasti i k ad a je Nje m ačka počela otvo ren o d a se p rip re m a za ra t. 57
E konom ska kriza i k ru p n e p olitičk e p ro m je n e u svijetu im ale su zn ačajne posljedice za Ju g o slav iju . Dok je kulm i nacija svjetske ekonom ske krize b ila 1932. godine, u Jugo slaviji se o n a i dalje prod u b ljiv ala. Sve do 1934. godine padale su cijene p o ljo p riv re d n ih proizvoda, rasli seljački dugovi, p ad ala v rije d n o st ra d n ič k ih nadnica, a broj neza p oslenih rad n ik a dostigao je oko p ola m iliona. Državne in tervencije u priv red i išle su za tim da se olakša položaj k ru p n ih k a p ita lista i te re ti krize p reb ace na rad n e m ase. U to vrijem e p ro cvjetale su šp eku lacije i k o ru p cije u koje su, p ored kap ita lista , bile um ije ša n e m noge političke lično sti i dvor. T ada je i s tra n i k a p ita l ojačao svoje pozicije u jugoslovenskoj privredi. Pro m jen e u m eđ u n aro d n im od n o sim a i n aro čito agresi vna po litik a fašističke N jem ačke u ticali su na pogoršanje m eđ unarodnog položaja Jugoslavije. Te p ro m jen e označile su početak p o m je ra n ja u sp oljnoj politici n jen ih vladajućih krugova, koji su, s jed n e stra n e , sa sim p a tija m a p ratili Hitlerov o b rač u n sa rad n ičk im p o k reto m u N jem ačkoj i n je govu an tik o m u n istič k u o rije n ta c iju , a, s d ruge stran e, stra hovali od njem ačkog revanšizm a, k o ji je podsticao revanšističke težnje M ađarske i B ugarsk e p rem a Jugoslaviji. Pod utic a je m tih fak to ra, sp o ljn u po litik u Jugoslavije sve će više k a ra k te ris a ti lav iran je izm eđu velikih im p erijalističk ih sila. Već 1933. godine ona se uda lja v a od Fran cu sk e zbog n jen ih k o n ta k a ta sa Sovjetskim Savezom i bliži se Engle skoj, pod čijim je utic a je m učestvovala u stv a ra n ju Balkan skog pa k ta , fe b ru a ra 1934. godine. Iste godine počinje i p ro širiv a n je sa ra d n je sa H itlerovo m N jem ačkom , što je iz raženo trgo vinskim ugovorom od m aja 1934. godine. Takvi m eđ u n a ro d n i i u n u tra š n ji uslovi vodili su još bržem p ro d u b ljiv a n ju krize d ik ta tu re . N jeno rasp a d a n je nije više bilo m oguće zadržati. Iak o se p ritisa k i te ro r nisu sm a njivali, rad n ič k i štra jk o v i i an tirež im sk a k re ta n ja u gradu i na selu bili su u staln o m p o rastu . Pokušaj da se stvara njem Jugoslovenske nacionalne stra n k e , ju la 1933, proširi p olitička osnovica d ik ta tu re n ije donio n ikakve rezultate. K riza režim a d ik ta tu re izražavala se i u čestim p ro m jen am a vlada. Poslije a te n ta ta na k ra lja A leksandra u M arseju, okto b ra 1934, nosioci d ik ta tu re p o č in ju da p rip re m a ju teren za v raćan je n a p a rla m e n ta rn i sistem . 58
K om unistička p a rtija Jugoslavije još nije bila sposobna da u svojoj političkoj aktivnosti ide u k o rak s k ru p n im pro m jenam a u svijetu i zem lji, ali su te p ro m jen e stv arale jo š povoljniju klim u za njeno o bnavljan je i u n u tra š n ju konso lidaciju i za brže p ro d ira n je u politički život zem lje. Godine 1933. i 1934. ojačale su pozicije k o m u n ista u reform ističkim sin dikatim a i u drugim rad n ičk im organiza cijam a i društvim a, a p reko n jih i u ticaj KPJ n a rad n ičk u klasu. U nekim lokalnim sindikalnim i drugim radničkim organizacijam a kom unisti su preuzeli rukovodeću ulogu. Otud je porasla i uloga P a rtije u organ izo v an ju rad n ičk ih štrajkova, čiji je b roj u neprekidn o m p o rastu . U š tra jk o vima je dolazilo do sukoba s policijom , a neki su p rim ali i obilježje političkih akcija p rotiv režim a. N apori k o m u n ista da ostvare sa ra d n ju sa so cijald em o k ratsk im vođam a, koji su držali sindikalne c entrale i radničk e kom ore nisu donijeli rezultate. štaviše, ovi su. da bi spriječili jač a n je u tic a ja ko m unista na radničku klasu, išli sve do ra s p u š ta n ja onih sin dikalnih organizacija u kojim a su k o m u n isti stv o rili svoje pozicije. Izvjestan uticaj o stv arila je P a rtija i n a selu, n aro čito u D alm aciji i Crnoj Gori. Pojedine p a rtijs k e o rganizacije uspješno su pokretale m ase rad n ih seljak a u akcije za ostva ren je njihovih zahtjeva pro tiv visokih poreza, egzekucija i kuluka. Širio se uticaj k o m u n ista i u n ekim lokalnim orga nizacijam a buržoaskih opozicionih p a rtija . Postepenom p ro d ira n ju K PJ u p olitički život zem lje do prinijele su njene prve akcije p rotiv rata i fašizm a, u ko jim a su se naročito angažovali studenti. Godine 1934. p red stav n ici KPJ i Skoja učestvovali su na m eđ u n aro d n im kongresim a žena i om ladine protiv ra ta i fašizm a i na m eđ u n aro d n o m kongresu Crvene pom oći. Do snažn ijih n ap re d n ih s tru ja n ja u ovom p e riodu došlo je u redovim a inteligencije. Pojavilo se više časopisa za književna i dru štv e n a p ita n ja, u ko jim a su publicisti, književnici i u m jetnici tum ačili razne d ru štv e ne pojave s m ark sističk ih pozicija. O bjavljeno je više radova klasika m arksizm a, m eđu k ojim a i M arksov K apital u prevodu Moše Pijade i R odoljuba Colakovića. P o k ra jin sk a ru k o vodstva K PJ izdavala su svoje ilegalne listove. Godine 1933. i 1934. brže je tekao pro ces o b n av ljan ja i povezivanja p a rtijs k ih o rganizacija i ru k o v o d stav a. Je d in 59
stvene organizacije sa p o k rajin sk im ru k o v o d stv im a dejstvovale su svuda izuzev u Bosni i Hercegovini, gdje je k rajem 1932. godine došlo do m asovnog h a p šen ja ko m u n ista, i u Vojvodini. U to v rijem e K PJ je im ala oko 2.000 članova. Tako je n ajzad K PJ u osnovi bila organizaciono obnov ljena. O stali su bez rez u lta ta svi n a p o ri režim a d ik ta tu re da P a rtiji zada uništa v a ju ć i u d arac. Proces n jen o g o b n a v lja n ja i u n u tra š n je konsolidacije razvijao se u p rk o s to m e što se p ritis a k i te ro r režim a n ije sm anjiv ao . D ovoljno je pomenu ti sam o velike provale policije u p a rtijs k o j organizaciji u Sloveniji ja n u a ra i ju n a 1934, u H rv a č koj d ecem b ra 1933. i a p rila 1934, u M akedoniji ja n u a ra i d ecem b ra 1934, u S rb iji ju la 1934, u V ojvodini o k to b ra 1934, u k o jim a je u h ap šen o više sto tin a a k tiv ista K PJ. U spjesi u o b n a v lja n ju K PJ, u p r kos takvim uda rc im a , pokazivali su koliko su rev o lu cio n arn e ideje K o m u nističke p a rtije bile bliske rad n ič k o j klasi i na ro d n im m asam a. Na m je sta u h a p šen ih k o m u n ista dolazile su nove i m n o g o b ro jn ije snage ko je su n astav ljale njihovo djelo. O rganizacioni i p olitički razvitak S k o ja i om lad in sk o g p o k re ta daleko je za o sta ja o iza ob jek tiv n ih m ogućnosti. Ni 1934. godine S koj n ije bio organizaciono obnovljen. Posto jala su sam o p o jed in a p o k ra jin sk a ru k o v o d stv a, k o ja su povezivala i u sm je ra v a la ra d skojev sk ih organizacija. Jače pozicije Skoj je o stvario m eđu .stu d en tim a, rukovodeći n ji hovim b o rb a m a za a u to n o m iju un iv erz ite ta i a k cijam a p ro tiv ra ta i fašizm a. U zroci sporog organizacionog razv itk a Sk o ja bili su, p rije svega, u tom e što ruk o v o d stv o K PJ i ru kovodstvo n jen ih o rg anizacija jo š n ije p rid av alo pravi značaj ra d u m eđu om ladinom . Slabosti u razv itk u i ak tiv n o sti P a rtije velikim dijelom bile su p ro uzrokovane tim e što se ru k o v o d stv o K PJ nalazilo u in o stran stv u . Već i zbog toga ono o b jek tiv n o n ije m oglo efikasno u tic a ti na sve d in am ičniji po litičk i život u zem lji. Pozitivan u ticaj CK na rad organizacija u zem lji bio je ogra ničen i tim e što se on sporo oslobađ ao se k ta šk ih stavova iz p reth o d n o g perioda. M etod ne p o sre d n ih veza sa organizaci ja m a CK KPJ počeo se više p rim je n jiv a ti tek 1934. godine. N aročito z n ačajnu pom oć pružili su p a rtijs k im organizaci ja m a članovi CK B lagoje P arović i Jo sip B roz T ito, k o ji je 60
ju la 1934, poslije izlaska s robije, bio k o o p tiran u rukovod stvo P artije. N jihov rad u zem lji jo š je više pokazao šta bi za život i a k tivnost K PJ značio po v rata k C entralnog kom i teta u zem lju. D ecem bra 1934. o d ržan a je u LjubCetvrta zemaljska kon- lja n j IV zem aljska ko n feren cija KPJ. erenc ja P riprem e za k o n feren ciju i pogoto vu n jeno održavanje u zem lji p o tv rđ u ju da je P a rtija uglav nom savladala teške posljedice ud a ra c a koje je p retrp je la pod režim om d ik ta tu re . U toku p rip re m a o držale su konfe rencije m noge m jesne, sreske i ok ru žn e p a rtijsk e organiza cije, a u H rv atsk o j, S rbiji, Sloveniji, Crnoj Gori i D alm aciji održane su i p o k rajin sk e konferencije. Na IV zem aljskoj k onferenciji analiziran a su sva osnov na p ita n ja u n u tra šn je g razvitka i p olitičke ak tiv n o sti P a rti je. U analizam a i zaključcim a izraženi su n a p o ri P a rtije da se oslobodi se k ta štv a i da p ro n ađ e takve m etode i oblike ak tivnosti koji o b ezb jeđ u ju n jeno sve u sp je šn ije prod'iranje u politički život zem lje. Jače je naglašen z ad atak s tv a ra n ja antifašističkog fro n ta i bo rb e pro tiv reak cio n arn e sp o ljn e po litike režim a. Ističući da rje še n je nacionalnog p ita n ja može biti ostvareno sam o u okviru b o rb e za rev o lu cio n arn i pre o bražaj, K onferencija je postavila zad ata k stv a ra n ja jed in stvenog fro n ta rad n ič k e klase i u g n jete n ih nacija. Da bi još jače u kazala na zadatke P a rtije u b o rb i za rje ša v an je naci onalnog p ita n ja, K onferencija je d o n ijela o d lu k u o stv a ra n ju kom u n ističk ih p a rtija H rvatske i Slovenije, a k a sn ije i Ma kedonije, u sklopu K om unističke p a rtije Jugoslavije. Na K onferenciji je izvršena analiza ra d a K PJ po slije IV kongresa. Posebno su analizirane gru b e političke greške C entralnog ko m ite ta u p e riodu 1929— 1931. Ukazano je i na slabosti rukovodstva iz perio d a 1932— 1934. K ritik o v an je se k re ta r rukovodstva K PJ M ilan G orkić zbog negativnih po jav a u sam om rukovodstvu. Posebno su ista k n u te m noge negativne posljedice odvojenosti ru k o v o d stv a od P a rtije i političkog života u zem lji. U nov C entralni ko m itet K P J n a K o n feren ciji su izabra ni, izm eđu o stalih, M ilan G orkić, Jo sip Broz Tito, Blagoje Parović, K am ilo H o rv a tin , V ladim ir Copić i M iha M arinko. 61
IV
KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU POLETA REVOLUCIONARNOG POKRETA (1935— 1937)
1.
NOVA P O L IT IČ K A L IN IJ A K P J I PR O C E S STV A R A N JA N A R O D N O G FR O N T A
G odina 1935. d o n ijela je k ru p n e p ro m je n e u m eđ u n a ro d n im odnosim a u toj godini fašističk e države o tpočele su realizaciju svojih osvajač k ih planova. Početkom godine H itle r je S a rsk u ob last p rik lju č io N jem ačk o j. Ita lija je okto b ra 1935. počela ag re siju na E tio p iju , a Ja p a n je ok u p irao Sangaj i p rip re m a o se za n ap ad na K inu. Već tad a je H itler, rukovođen osvajačkim planovim a, počeo v ršiti p ritisa k na pojedine evropske zem lje. Ni na ove prve agresivne a k te fašističk ih država nije u slijed ila efikasna in te rv en c ija zapad n ih sila. One su odbijale da preduzm u bilo kakvu a kciju, gajeći p o tajn o n a d u da će fašističke sile o štricu svojih o sv a ja n ja u sm je riti p ro tiv Sov jetsk o g Saveza. Na to ih je navodio a n tik o m u n izam s kojim je n astu p a o H itler. Sljedeće, 1936. godine on je bio in ic ija to r stv a ra n ja A n tikom intem a-pakta. Zbog toga su inicijative Sov jetsk o g Saveza za stv a ra n je sistem a kolektivne bezb jed n o sti ostale bez o d jek a kod zapadnih sila. Prva fašističk a o svajanja, a n tik o m u n izam fašističk ih sila 1 pasivno d rža n je zapadnih sila bili su fak to ri koji su uticali na pro m je n e u politici K om unističk e in te m ac io n a le . N jen V II kongres, ju la —avgusta 1935, bio je posvijećcn poblem im a b o rb e pro tiv fašizm a. N a tom kong resu fašizam je ocijen jen kao n ajveća op a sn o st ne sam o za rad n ič k u k lasu već i za č ovječanstvo u cjelini. Polazeći od takve o cjene, Kongres je istakao da je b o rb a p ro tiv fašizm a glavni z a d atak ne sam o radničkog p o k re ta već svih d e m o k ra tsk ih i p ro g resiv n ih sna
Promjene u međunarodniin odnosima i u SgoTuST
62
ga u svijetu, što čini osnovu za stv a ra n je n a jšire g antifaši stičkog narodnog fronta. Zbog toga je K ongres p red sve ko m unističke p a rtije postavio zadatak da b u d u inicijatori i pobornici ujed in jav a n ja svih progresivnih snaga u svojim zem ljam a na p latform i bo rb e pro tiv fašizm a. Do značajnih p ro m je n a došlo je 1935. godine u Ju goslaviji. Pod sve većim pritisk o m p riv re d n ih i političkih leškoća vlada je odlučila da rasp iše izbore za N arodnu sk u p štin u i da dozvoli rad i istu p a n je na izborim a zab ran je nim buržoaskim p a rtija m a. N asu p ro t vladinoj izbornoj listi, opozicione buržoaske p a rtije stvorile su blok U družene opo zicije sa zajedničkom izbornom listom . Z ahvaljujući p ritisk u i izbornim falsifikatim a, vladina lista je dobila više glasova, ali su, u p rk o s tom e, izbori za n ju značili stv arn i poraz. To je dovelo do stv a ra n ja nove vlade pod p red sjed n ištv o m d ra M ilana S tojadinovića, koja je obećala spro v o đ en je m nogih reform i. M eđutim , ona je ubrzo pokazala svoj reak cio n arn i k a ra k te r. M ilan S tojadinović je u fašističkim zem ljam a tra žio uzor za svoju u n u tra š n ju politiku. On je počeo da uvodi fašističke m etode u p rav ljan ja , a u spoljnoj politici se sve otvorenije približavao fašističkim silam a. U to v rijem e u Jugoslaviji su počele sve o tvorenije djelovati razne fašističke i petokolonaške organizacije, kao što su bile „Z bor”, „Kultu rb u n d ”, „P atrio tsk i om ladinski fro n t”, „K atolička a k c ija ” i druge. Iako su široke n a ro d n e m ase podržale p a rtije U družene opozicije na izborim a, izražavajući svoju sp rem nost i za o d lučniju akciju, vodstva tih p a rtija nisu pružila o tp o r rea k c io n arn o j politici vlade M ilana Stojadinovića. U takvim m eđ u n aro d n im i unutrašFront narodne slobode nj im p ^ j ^ m a j^ p j j e sa vj§e u sp je ha razvijala svoju p olitičku ak tiv n o st i razb ijala ob ru č ile galnosti u kojem se godinam a nalazila. Prve značajne rez u lta te P a rtija je po stig la u k am p an ji za p a rla m e n ta rn e izbore u p roljeće 1935. godine. U d u h u usvojenih širih političkih koncepcija, C en traln i k o m itet je odm ah po rasp isiv a n ju izbora odlučio da K PJ u čestv u je u izbornim b o rb am a, u k azujući na relativ n o širo k e m ogućno sti koje izb orna k a m p a n ja p ruža za po litičk u a k tiv n o st i za p o p u larisa n je P a rtije i n jem h stavova u n aro d u . 63
Ističu ći d a se b u ržo a z ija g ru p isa la u b o rb i za v last u dva izborna bloka — vladajući i opozicioni, CK KPJ je zauzeo stav da se tim buržo ask im snagam a su p ro tsta v i treći blok koji bi izražavao savez rad n ič k e klase, se lja štv a i u g n jete n ih ra c ija sa K P J na čelu. N erealn o st ovakvog stav a bila je u tom e što su b u ržo a sk e opozicione p a rtije im ale od lu čan u tic a j na m ase i š to je CK KPJ u stv a ra n ju trećeg bloka ra č u n a o s takvim p o litičkim snagam a kao što su bili soci ja ld e m o k ra ti Živka T opalovića i lijeva k rila n e k ih opozicio nih p a rtija , ko ja nisu im ala neki širi u tic a j u n aro d u ; osim toga, te snage n isu ni željele s a ra d n ju s K PJ. K ada je taj p o k u ša j pro p ao , CK KPJ je dao dire k tiv u d a P a rtija istu p i sa sa m o staln o m listom . I to se pokazalo kao nerealn o , k ako zbog veom a k ratk o g vrem ena, tak o i zbog m n o g o b ro jn ih teškoća na ko je je ilegalna p a rtija nailazila u p rip re m a n ju svoje liste. N a jp o slije je C en traln i k o m ite t dao d ire k tiv u da se glasa za k a n d id a te U družene opozicije. Sve je to jo š jed nom pokazalo da ruko v o d stv o iz in o stra n stv a n ije dovoljno poznavalo p rilik e u zem lji n iti je m oglo d a b lagovrem eno u s m je ra v a a k tiv n o st P a rtije . U prkos svem u tom e, učešće K P J u izb o rn o j k a m p a n ji dalo je zna ča jn e rez u lta te . S tv a ra n je m izb o rn ih o d b o ra, pri k u p lja n je m p o tp isa za listu , istu p a n je m k o m u n ista n a kon fere n c ija m a i z borovim a i d rugim oblicim a ak tiv n o sti, KPJ je u sp o sta v lja la k o n ta k t sa širo k im n a ro d n im slojevim a, p o p u larisa la i p ro p ag irala svoje stavove i s tv a ra la svoja po litička u p o rišta. Bio je to n je n prvi sn ažn iji p ro d o r u poli tički život zem lje po slije zavođenja š e sto ja n u a rsk e d ik ta tu re . Već u to k u izborne k a m p a n je P a rtija je istu p a la sa pa ro la m a pro tiv fašizm a i na liniji stv a ra n ja a n tifašističk o g n a ro d n o g fro n ta . Ja sn ije koncepcije u tom pogledu dao je S plitski plenum C K K PJ, ju n a 1935. N a to m p len u m u u č in jen je zn a ča ja n k o ra k u izradi nove po litičk e lin ije P a rtije . U o d ređ iv a n ju politič k ih z a d ata k a P lenum je p ošao od ocjene d a su za o b a ra n je rea k c io n arn o g jugoslovenskog režim a i za k o rje n ite d ru štv e n e p ro m je n e, p o d jed n a k o kao i rad n ič k a k lasa, z ainteresovani svi rad n i slojevi i svi u g n jeten i jugoslovenski n arodi. N a toj osnovi K PJ će se zalagati za stv ara n je širokog an tifašistič k o g naro d n o g fro n ta — F ro n ta na ro d n e slobode. V eom a z n ačajne p ro m je n e u nio je Plenum C e n tralnog k o m ite ta i u p o litik u P a rtije o nacio n aln o m 64
p ita n ju . Prihvaćen je stav da pravo na sam o o p red jeljen je ne znači i bezuslovno otcje p lje n je i stv a ra n je nezavisnih država. Bio je to rez u lta t saznanja da je rje še n je nacionalnog p ita n ja m ogućno u sklopu jugoslovenske državne zajednice. Tim e je konačno n ap u šte n a ra n ija akciona p aro la o razbija n ju Jugoslavije i stv a ra n ju B alkanske federacije. U nap o rim a da pro n ađ e n a jb o lji p u t za realizaciju usvo jen ih stavova, CKKPJ je dao inicijativ u za stv a ra n je legalne Jedinstvene radničke p a rtije , koja bi bila in ic ija to r poveziva n ja sa svim dem o k ratsk im i an tifašističk im snagam a na li niji narodnog fronta. O snovan je Glavni inicijativni odbor, koji je avgusta 1935. objavio p latfo rm u Jed in stv en e radničke p a rtije . N apori da se p a rtija organ izu je bili su osujećeni policijskim progonim a i o d b ija n jem svih b u ržo ask ih p a rtija d a s njom s a ra đ u ju . Godine 1935. i 1936. b o rb en a a k tiv n o st rad n ičk e klase bila je u izrazitom p o rastu . Godine 1935. bilo je 140 radnič kih štrajk o v a, što je dva p u ta više u odnosu n a 1934. godi nu. Godine 1936. b ro j štra jk o v a p o rasta o je na više od 400. Mnoge od tih štra jk o v a organizovali su i predvodili kom uni sti. Na inicijativu k o m u n ista š tra jk a č i su postavljali, pored e konom skih, i o pštepolitičke zahtjeve, što je m nogim štra j kovim a dalo k a ra k te r političkih a k c ija p ro tiv režim a. Neki štra jk o v i p retv a ra li su se u duge i u p o rn e b o rbe, u kojim a je na s tra n i poslodavaca učestvovala p olicija. K om unisti su u m nogim slučajevim a organizovali a k cije so lidarnosti i p o d ršk e o stalih rad n ih lju d i š tra jk a č im a . D jelujući u duh u stavova P a rtije , k o m u n isti su u toku ovih i d rugih a k cija postigli značajne rez u lta te u ostvariva n ju ideje radničkog jed in stv a. Pošto je K PJ nailazila na od lučan o tp o r so c ija ld e m o k ra tsk ih vođa u sindikalnim centri m a i radničkim kom oram a, k o m u n isti su težište bo rb e za jed in stv o radničke klase p ren ijeli u pred u zeća i lokalne rad ničke organizacije, o k u p lja ju ći u ak c ija m a za ostvarenje svakodnevnih zah tjev a sve radnike, bez obzira na to kojoj sindikalnoj organizaciji p rip a d a ju . N ajviše pažnje p a rtija je p o k lan ja la ra d u u organizacijam a U jedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije (Urs). N jen o m aktivnošću broj u č la n je n ih ra d n ik a u U rsu brzo je p o rasta o . Sam o 1936. go din e bro j članova U rsa p o ra s ta o je o d 30.000 n a 54.000. Te 5
65
godine k o m u n isti su osvojili rukov o d stv a m nogih lokalnih, p a i n e kih ob lasn ih org an izacija ovog sin d ik ata. T ako se po ste p e n o odozdo stv a ra lo b o rb en o jed in stv o rad n ič k e klase i u sve b ro jn ijim i o d lu čn ijim a k cijam a ja čala je n je n a d ru štv e n a uloga. To je bio p u t iz ra sta n ja rad ničke klase u ru kovodeću snagu an tifašistič k o g i d e m o k ra t skog p o k re ta n a ro d n ih m asa i u jed n o p u t ja č a n ja i afirm a cije n jen e avangarde — K PJ. G odine 1935. i 1936. K om u n istič k a p a rtija Jugoslavije bila je in ic ija to r i p red v o d n ik m n ogih p o litičk ih akcija. K o risteći se po v o ljn ijim uslovim a u v rije m e izborne k am p a n je, p a rtijs k a ru k o v o d stv a i organizacije n astav ile su da o d r ž avaju p o litičke zborove, k o n fere n c ije i dru g e m asovne poli tičke a kcije, da ju ć i im a n tirež im sk o i a n tifašistič k o obilježje. Takve ak c ije sp rovedene su p rek o raz n ih legalnih organizaci ja i d ru šta v a ili se P a rtija k o ristila zb o ro v im a i k o n feren ci ja m a p o jed in ih opozicionih s tra n a k a , istu p a ju ć i n a n jim a sa svojim stavovim a. M eđu n a jz n a č a jn ije ak cije takvog k a ra k te ra s p a d aju : politič k i m itin g oko 10.000 ra d n ik a u Celju, z b o r oko 45.000 lju d i u K ragujevcu , zb o r n a B elvederu kod C etinja, d e m o n s tra c ije p o ljo p riv re d n ih ra d n ik a u S ta ro m B ečeju i m noge druge. U to k u tih a k c ija č esto je dolazilo do s u k o b a sa policijom . N ajveće k rv o p ro liće p o lic ija je iza zvala na zb o ru na B elvederu, gdje je poginulo 6 , a ran je n o 33 u č e sn ik a zb o ra. U prkos te ro ru , p o litičk e a k c ije p ro tiv re žim a n isu p re s ta ja le . One su bile d okaz n ep rek id n o g p o ra s ta s p re m n o sti n a ro d n ih m asa da se p o d ru k o v o d stv o m KPJ b o re za o s tv a re n je sv o jih so c ija ln ih i n acio n aln ih težnji. Bio je to p u t s tv a ra n ja i šire n ja an tifašistič k o g i antirež im skog fro n ta p od ruk o v o d stv o m K PJ. Z n a č a jn e u s p je h e P a r tija je o stv a rila u k a m p a n ji za o p štin sk e izbore 1936. godine. T ada su p o jed in e p o k rajin sk e p a rtijs k e org an izacije već bile u m o g u ćn o sti d a istu p e na iz b o rim a , k o risteć i se n ek im legalnim p o litičk im o rg an izacija m a koje su već bile fo rm ira n e na p latfo rm i n aro d n o g fro n ta. U Sloveniji je tak v a o rg an izacija b ila S eljačko-radnički po k re t, u H rv a tsk o j R adničko-seljačka ili P učka fro n ta , u Crnoj G ori R adničko-seljačka s tra n k a , u S rb iji F ro n t n aro d n e slo bode, u M akedoniji M akedonski n a ro d n i p o k ret. P a rtija je p rek o ovih org an izacija u sp je la da k a n d id u je veći b ro j kom u n ista za o p štin sk e o d b o rn ik e , od k o jih s u n ek i bili i izabrani. 66
Pored ilegalnih p a rtijs k ih listova i drugih publikacija, v ovom periodu p o krenuti su m nogi legalni listovi i časopisi koji su bili ili pod neposrednim rukovodstvom ili pod utica jem K PJ, što je doprinosilo šire n ju i p o p u larisan ju narodnofrontovske, antirežim ske platform e Partije. U ovom periodu došlo je do poleta naprednog om ladin skog pokreta. Još je više porastao intenzitet studentskih akcija. U 1935. i 1936. godini studen ti su vodili prave poli tičke bitk e za a u tonom iju univerziteta i m asovno učestvo vali u svim antirežim skim i antifašističkim akcijam a koje je po k reta la KPJ. Da bi slom ila stu d en tsk i pokret, vlada je p rim jen jiv ala n a jo k ru tn ije m jere — policija je pucala na studente, od kojih su neki i ubijeni, m asovno ih hapsila i prem laćivala, a vlada je donijela odluku o stv aran ju koncen tracionog logora u V išegradu, u koji je jan u a ra i feb ru ara 1935. otp re m lje n o nekoliko grupa stu d en ata. Ali sve to nije slom ilo b orbeni duh stedenata. U m nogobrojnim akcijam a koje je organizovao Skoj stvaralo se i jačalo jedinstvo ju goslovenskih stu d e n a ta na a ntifašističk o j i revolucionarnoj platform i KPJ. S tu d en tsk i p o k ret razvio se u jedno od naj zn a čajnijih u p o riš ta P a rtije u bo rb i za jedinstvo narod nih m asa. U isto vrije m e om ladinski po k ret, pod rukovodstvom Skoja, stvorio je značajna u p o rišta u m asam a radničke, se ljačke i sred n jo šk o lsk e om ladine. U m nogim legalnim za d ružnim , k u ltu rno-prosvjetnim , sp o rtsk im i drugim organi z acijam a koje su okupljale om ladinu, Skoj je stvorio zna č a ja n a ponegde i p resu d a n uticaj. K rupni rezu ltati u šire n ju om ladinskog antifašističkog i revolucionarnog p o k reta postign u ti su u toku akcije za stv a ra n je svjetskog p o k reta om ladine p ro tiv rata i fašizm a u 1936. godini. S tv a ra n jem zem aljskog, p o k rajin sk ih i lo kalnih odb o ra ovog po k reta , koji su održavali zborove i konferencije posvećene b orbi p rotiv fašizm a i reakcionarnog režim a u zem lji, om ladina grada i sela jo š je više zatalasa na i u k lju č e n a u politički život. G odine 1935. i 1936. jačao je u tic a j K PJ u ženskom po k re tu za ravnopravnost, za pravo glasa žena i za rješavanje d rugih specifičnih p ro b lem a žena u o p šte i zaposlenih žena posebno. O jačao je u ticaj k o m u n ista u nek im organizacija 5*
67
m a fem in ističk o g p o k re ta , a o k to b ra 1936. počeo je d a izlazi n a p re d n i list ,,2 ena d a n a s ”. M nogo š iru ak tiv n o st sp rovodila je K P J 1935. i 1936. go dine p rek o o rg an izacija C rvene pom oći k o ja je p o k reta la m noge akcije, izm eđu o stalih, k a m p a n je za a m n e stiju poli tič k ih o su đ e n ik a i za pom oć n a ro d u E tio p ije u v rijem e Musolinijeve ag re sije na ovu zem lju. T ad a je došlo i do p o b o lj ša n ja p oložaja p o litič k ih o su đ e n ik a po ro b ija šn ic a m a Jugo slavije. Uslovi p od ko jim a su ovi o su đ en ici izdržavali kazne p o stali su pod režim om d ik ta tu re gotovo nep o d n o šljiv i. Vi še godišnjom u p o rn o m i n e ra v n o p ra v n o m b o rb o m k o ju su vo dili o suđenici u ro b ija šn ic a m a , u to k u k o je je sp ro v ed en o i n ekoliko š tra jk o v a glađu, i a k c ijo m P a rtije u zem lji i inos tra n s tv u za p o b o ljš a n je njihovog po lo žaja, režim po ro b i ja šn ic a m a p o sta o je sno šljiv iji. P o b o ljšan i su h ig ijen sk i uslo vi, u k in u ti su razn i oblici to rtu re , dozvoljeno je č ita n je šta m p e i lite ra tu re , po litič k i osuđ en ici izdvojeni su u p o sebne p ro s to rije itd . To je om ogućilo jo š in te n ziv n iji ra d o su đ e n ih k o m u n ista na o p šte m i m ark sistič k o m ob razo v an ju . T ako su k o m u n isti ro b iju p retv o rili u šk o lu u k o jo j su izu čavali m a rk s is tič k u te o riju , d ru štv e n e i p riro d n e n au k e, učili s tra n e jezike, p revodili m a rk s is tič k u lite ra tu ru i tak o dalje. R azvijajući ovako b o g a tu p o litič k u a k tiv n o st k ro z razn o v rsn e oblike, P a rtija je p o ste p e n o sp ro v o d ila u život svoju k o n c e p ciju o s tv a ra n ju a n tifašistič k o g , revolucionarno-dem ok ra ts k o g p o k reta . O stv aren i u sp je si p o tv rd ili su p rav iln o st te ko n cep cije i pokazali da je K P J kon ačn o p ro n ašla p u t za povezivanje sa n a ro d n im m asa m a i p r o d ira n ja u p o litičk i život zem lje. O na se, u su štin i, oslo b o d ila ra n ijih sek ta šk ih stavova, kao i iluzija o m ogućnosti stv a ra n ja n a ro d n o g fro n ta odozgo — s p o ra z u m im a s vo d stv im a raz n ih opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija . Težište svojih n a p o ra K P J je p ren ijela tam o gdje su živjele i b o rile se n a ro d n e m ase, p o k reću ći ih u a k c iju za o stv a riv a n je njih o v ih svak o d n ev n ih zah tjev a i raz v ija ju ć i njih o v u sv ije st o m o gućim p u tev im a ra z rje ša v a n ja složenih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro tiv rje č n o sti jugoslovenskog d ru štv a . Na taj n ačin b o rb a za s tv a ra n je n a ro d nog fro n ta b ila je u s u štin i b o rb a za p rev o đ e n je rad n ih i n acio n aln o u g n je te n ih m asa n a rev o lu c io n a rn e p o zicije K o m u n istič k e p a rtije . 68
Novi stavovi K P J o nacionalnom p ita n ju veom a su do prinijeli n jen im političkim uspjesim a. Ono što je u tom po gledu postavio S plitski plenum CK jo š je jasn ije i preciznije razrađeno na S a vjetovanju rukovodećeg aktiva KPJ u Mo skvi, avgusta 1936. godine. Na ovom sav jeto v an ju prihvaćen je stav da je K PJ p rotiv raz b ija n ja državnog jed in stv a Ju goslavije, da je odlučno p rotiv sep ara tistič k ih p o k reta Ante Pavelića, Vanče M ihailova i drugih agenata fašističkih sila i da je za rje še n je nacionalnog p ita n ja u okvirim a Jugoslavije. U isto vrijem e ja sn ije je određen stav p rem a nacionalnim pokretim a koje predvode buržoask e p a rtije . Svjesna ne dosljednosti tih p a rtija , K PJ se ne-m iri s njihovom rukovo dećom ulogom u nacionalnim pokretim a. Polazeći od postav ke da je nacionalno p ita n je dio p ita n ja revolucionarnog pre obražaja, K PJ će još odlučnije nastav iti b o rb u za stv aran je jedinstvenog fro n ta svih rad n ih i nacionalno ugn jeten ih m a sa na svojoj a n tifašistič k o j, revolucionarno-dem okratskoj p latform i. Politički u sp je si koje je K PJ pop rije m a u P a r t'ju bilo izrazitih pojava sektaštva, P a rtija je 1935. godine b ro jn o znatno ojačala. Od nešto m anje od 2.000 članova uoči IV zem aljske konfe rencije, u jesen 1935. godine bro j članova je p o rastao na oko 3.000. O jačale su postojeće i obrazovane nove p a rtijsk e orga nizacije i rukovodstva. Ali je taj proces p riv rem en o bio p re kinut m asovnim ha p šen jim a kom un ista, koja su počela o kto bra 1935. Policiji je n a jp rije pao u ru k e Đ orđe M itrović, se k re ta r Z em aljskog b iro a CKKPJ, pa su ubrzo otkriveni i pohapšeni članovi gotovo svih p o k rajin sk ih i m nogih nižih rukovodstava. Do m a rta 1936. uhap šen o je oko 950 članova KPJ. Da bi iznudila p riznanja, policija je p rim jen jiv ala n aj svirepije m etode u m u čenju uhapšen ih kom unista. Bio je to za K PJ težak udarac. M eđutim , iako su m a sovna h a pšenja n aro čito rukovodećeg aktiva p rivrem eno za kočila u n u tra š n ji razvitak P a rtije i negativno uticala na nje nu akcionu sposobnost, razvitak p olitičkih p rilik a u zem lji 1936. godine pokazao je da n ije više bilo m oguće zaustaviti uspon revolucionarnog p o k reta . K o m u n ističk a p a rtija Jugo 69
slavije već je stv o rila solidna u p o riš ta u rad n im m asam a i u njene redove uključivalo se sve više novih a k tiv ista. Zbog toga ni tako m asovna h a p šen ja n isu više m ogla dovesti u p ita n je n jeno organizaciono jedinstv o . Do o z biljnih organizacionih p o rem e ć aja došlo je 1936. godine u S koju. K u rs na stv a ra n je m asovnog a n tifašističk o g om ladinskog p o k re ta na VI ko n g resu K o m u n ističk e om la dinske in te m ac io n a le i na IV z em aljsk o j k o n fere n c iji Skoja, s e p te m b ra 1935, nalagao je m nogo š iru p o litičk u ak tiv n o st Skoja, a sam im tim i raz b ija n je u č a u re n o sti njegovih orga nizacija i n a jš ire angažovanje skojev sk o g ak tiv a u legalnom ra d u sa om ladinom . U slijed toga što ovaj stav n ije bio do voljno razrađ en , što ruk o v o d stv a P a rtije i S k o ja n isu jasn ije p recizirala kakve organizacione p ro m je n e nalaže sp ro v o đ en je toga stava, u p ra k si je došlo čak i do p o jav a ra s p u š ta n ja organizacije Skoja. Inte n z iv n ija po litič k a ak tiv n o st jo š je više ista k la ra s k o ra k izm eđu P a rtije i n jenog ru k o v o d stv a u in o stran stv u . C entralni ko m ite t, č ije je sje d ište bilo u P arizu, n ije bio u m ogućnosti da p ra ti raz v ita k P a rtije i d a u sm je ra v a n jen u m n o g o stru k u a k tiv n o st. O dvojen od života u zem lji, vezan za K o m in te m u i zavisan od njen o g a p a ra ta u po litičk o m , m a terija ln o m i svakom dru g o m pogledu, C en traln i k o m ite t je više djelovao kao o rgan K o m in te m e nego kao ru k o v o d stv o jed n o g političkog, rev o lucionarnog p o k reta . B iro k ra tiz a m i k a rije ristič k e ten d e n c ije bili su izvor ličn ih su k o b a i grup a štv a u C en traln o m ko m ite tu . N osilac tak v ih o d n o sa bio je, p rije svega, s e k re ta r P a rtije M ilan G orkić. P ita n je p o v ra tk a CK u z em lju sve je češće b ilo p re d m e t diskusije. P o k re ta li su ga a k tiv isti i ru k o v o d stv a iz zem lje i pojed in i članovi C e n tralnog ko m ite ta . K o n ačn o je CK KPJ, sred in o m 1935. godine, obrazovao svoj Z em aljsk i b iro sa sje d ište m u Z agrebu, sa za d atk o m d a od ržav a veze s p a rtij skim rukov o d stv im a i da u sm je ra v a n jih o v rad . Pozitivni re z u lta ti iz ra d a Z em aljskog b iro a jo š su n e p o sre d n ije istak li neo p h o d n o st p o v ratk a C e n tralnog k o m ite ta u zem lju. O tud i o d luka već p o m enutog S a v jeto v a n ja ruk o v o d ećeg ak tiv a K PJ avgusta 1936. u M oskvi da CK K PJ p ređ e u zem lju. U to v rijem e u slije d ila je i od lu k a K o m in te m e d a Jo sip Broz T ito uđe u n a ju ž e ru k o v o d stv o K P J, i to s p o se b n im ovlašće70
njim a — da n e p osredno rukovodi radom P a rtije u zemlji i da p riprem i uslove za pov ratak C entralnog kom iteta, odnos no za njegovo fo rm ira n je u zem lji.
2. P R V E M J E R E ZA K O N SO L ID A C IJU K P J I P R O Š IR E N J E N J E N E P O L IT IČ K E A K T IV N O STI. TIT O V A BO R B A ZA PA R T IJU U decem b ru 1936. Josip Broz Tito došao je iz Beča, gdje je tada bilo sje d ište CKKPJ, u zem lju sa osnov nim zadatkom da radi na u n u tra š n jo j konsolidaciji Partije. N aslijeđene slabosti bile su jo š ozbiljna p rep rek a bržem u n u tra šn je m razvitku K PJ, što je bio jed an od osnovnih uslova za n jen u efikasnu političk u aktivnost. Negativno nasljeđe izražavalo se u pojavam a lik v id ato rsk ih i frakcio naških tendencija, u se k ta štv u o p ita n ju om asovljenja Par tije i z ačau renosti pojed in ih organizacija, u niskom idejno-političkom nivou članstva i posebno rukovodećih kadrova i z apostavljanja m ark sističk o g obrazovanja, u pojavam a ne budnosti i slabog d rža n ja pojed in ih u h ap šen ih k om unista pred policijom itd. D olaskom u zem lju Josip Broz T ito imao je m nogo p o v oljnije m ogućnosti da obezbijedi sprovođenje m jera na u n u tra š n jo j k onsolidaciji P a rtije za k o je se godi nam a borio. U n u trašn ja k o n so lid acija P a rtije m ogla je doći sam o kao rezultat d u g o tra jn o g i u p o rn o g ra d a i zalaganja n ajb o ljih p a rtijsk ih aktiv ista . Zbog toga je T ito najveću p ažnju posvjetio politici v a sp ita n ja i izbora p a rtijs k ih kadrova. Njegov kurs bio je — s m je lija o rije n ta c ija n a m lađe kadrove koji su svoju v jern o st P a rtiji i svoje o rg an izato rsk e i političke sposobnosti dokazivali u p rak si rev o lu cio n arn e borbe. On je tražio i bo rio se za k o m u n iste stvarao ce, ljude koji se neće slijepo po k o rav a ti d ire k tiv a m a i na n jih čekati da bi poli tički djelovali, već takve koji će u m je ti stv aralačk i i sam o inicijativno d jelovati u duh u političk e linije P artije. Titovi napori da o sigura šire m ark sistič k o o brazovanje k o m unista i da im se više i efik a sn ije pom ogne u snalažen ju u sve slo ženijim uslovim a po litičk e b o rb e, već u 1937. godini dali su Titov rad na konsolida ciji Partije
71
prv e zn a ča jn e rez u lta te . Ponovo je p o k re n u t te o rijs k i o rg an K P J „K lasna b o rb a ”, a „ P ro le te r”, o rg an CK KPJ, i d ru g a p a rtijs k a š ta m p a svojim s a d rž a je m više se p rib ližila p o tre b a m a p a rtijs k ih a k tiv ista . To je d o p rin o silo b ržem uzdiza n ju i o d a b ira n ju ruk o v o d ećih k a d ro v a i p ro širiv a n ju osnove za p o p u n jav a n je , a č esto i za p o tp u n u izm jen u p o jed in ih ru k o v o d sta v a P a rtije . To će om ogućiti d a se u sk o ro iz s a sta va p rete ž n o m la d ih k a d ro v a o b raz u je u z em lji nov C en traln i k o m ite t K PJ. V eom a z n a ča jn a m je ra u organ izacio n o j i p o litičk o j iz g ra d n ji P a rtije , k o ju je T ito p rip re m io , b ila je sp ro v o đ en je odluke IV ze m a ljsk e k o n fere n c ije o fo rm ira n ju k o m u n istič kih p a rtija S lovenije i H rv a tsk e u n u ta r K PJ. P o slije o b im n ih p rip re m a osnivački k o n g res K om u n istič k e p a rtije Slovem je o d rža n je a p rila 1937. O snivački k on g res KP H rv a tsk e o d ržan je po č e tk o m av g u sta iste godine. U d o k u m en tim a koji su usv o jen i n a ovim k o n g resim a k o n sta to v a n o je d a o sn iv an jem K P S lovenije i K P H rv a tsk e K o m u n istič k a p a rtija Ju g o sla vije želi jo š o d re đ e n ije da ista k n e sv o ju zain te re so v a n o st za rje š e n je n acio n aln o g p ita n ja u Ju g o slav iji i svoje stan o v ište d a se rje š e n je toga p ita n ja m ože o b ez b ije d iti jed in o u okvi ru b o rb e za k o rje n iti d ru štv e n i p reo b ra ž a j. U isto v rije m e T ito je p o d sta k a o p ro ce s k o n so lid acije S koja. U 1937. godini pro v ed e n e su zn a ča jn e m je re za o t k la n ja n je te šk ih p o slje d ic a do k o jih je došlo u S k o ju ne prav iln im sp ro v o đ e n je m o d lu k a k o jim a je tre b a lo o sig u rati o m aso v lje n je i š to šire legalizovanje njegovog rad a . S red i nom 1937. godine T ito je obrazov ao O m lad in sk u k o m isiju CK K PJ, sa Ivom Lolom R ib a ro m n a čelu, sa zad atk o m da rad i n a sre đ iv a n ju organizacionog s ta n ja u Sk o ju . T ad a je T ito raz ra d io i u p u tstv a za ra d S k o ja, u k o jim a je u k azao n a pu tev e iz ra s ta n ja S k o ja u b o rb en o jez g ro m asovnog om la din sk o g p o k re ta . U poredo sa rad o m n a u n u tra š n jo j kon so lid a c iji P a rtije i S k o ja, T ito j e n a s to ja o d a n jih o v u p o litič k u ak tiv n o st jo š više razv ije i u sm je ri n a n a jv a ž n ije društv en o -p o litičk e p ro b lem e. To je bilo v rijem e jo š inte n z iv n ijih p rip re m a fašistič k ih sila za o sv ajačk i rat. N je m a č k a i I ta lija s u 1937. godine povećale p o m o ć reakcio-
Razvitak 1 aktivnost narodnog 1937- St°-
72
n a m im snagam a u S paniji, koje su ju la 1936. povele građan ski ra t pro tiv narodn o fro n to v sk e vlade. U to vrijem e vlada M ilana Stojadinovića sve se više povezuje s fašističkim sila m a. N a jp rije je došlo do trgovinskih i drugih privrednih aranžm ana s N jem ačkom i Italijom , prek o kojih je jačao uticaj na ro č ito njem ačkog k ap itala u jugoslovenskoj privre di, a zatim i do p ro širiv a n ja političkih veza i p rijateljsk ih odnosa. Približavanje fašističkim silam a ogledalo se i u h lađenju odnosa sa zapadnim silam a i sa zem ljam a Male antante. Da bi suzbila p o ra st nezadovoljstva i političku ak tivnost d e m o k ra tsk ih snaga, vlada M ilana Stojadinovića je u u n u tra š n jo j politici sve više k o ristila fašističke metode. Una je p rih v a tila po litik u „nem iješan ja" u građanski rat u Spaniji, a, u stv ari, progonila je sve one koji su izražavali sim patije p rem a R epublici i željeli d a pom ognu n jenu odbranu. V lada je isto tako n a sto ja la da zaustavi talas radničkih štrajkova. R aznim u red b a m a pokušala je da oduzme pravo radnicim a n a š tra jk , a z abranom rad a sindikalnih organiza cija čije su rukovodstvo preuzim ali ko m u n isti, priprem ala se da ras p u s ti U rsove sindikate. Godine 1937. po sta la je intenzivnija i politička aktivnost opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija . One su odlučnije isticale svoje ra n ije z ahtjeve za dem o k ratizaciju i za uk id an je cen tralizm a. Na toj osnovi vodstva ovih p a rtija obrazovala su o k to b ra 1937. B lok n a rodnog sporazum a. Težište njihove akcije bilo je rje š e n je takozvanog h rv atsk o g pitan ja. U takvim uslovim a K PJ je ulagala nap o re da se još više angažuje u političkom životu zem lje i da se na širem frontu bori za utic a j u n a ro d u . Polazeći od toga da buržoaske opo zicione p a rtije n a s tu p a ju sa d e m o k ratsk im parolam a i da još o stv a ru ju z n a ta n u tic a j u naro d u , KPJ je pozdravila stv a ra n je B loka naro d n o g sporazu m a, ali je u isto vrijem e ukazala na njegovu jed n o s tra n o s t, s obzirom na to da je isticao sam o pro b le m srp sko-hrvatsk ih odnosa i zahtijevao rješav an je sam o h rv atsk o g p ita n ja i da su u Bloku bili za s tupljeni sam o pred sta v n ic i S rb a i H rvata. Ukazano je, ta kođe, da bi u takvom bloku tre b a lo da bude zastupljena i rad n ič k a klasa. To# je bio povod da CKKPJ ponovo pokuša sa stv a ra n je m legalne rad n ič k e p a rtije — S tran k e radnog naroda. K ra je m 1937. godine obrazovan je Glavni, a zatim p o k rajin sk i i lo kalni in ic ijativni o d b o ri za stv aran je ove 73
stran k e. S tra n k a je istu p ila sa n a ro d n o fro n to v sk o m p la tfo r m om . N eka lokalna ru k o v o d stv a i org an izacije S tra n k e rad nog n a ro d a razvile su širo k u ak tiv n o st. P rek o n jih ie KPJ jačala svoj u ticaj i m eđu lijevo o rije n tisan im p ristalica m a opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija . M eđutim , p o k u šaj da se po stigne s a ra d n ja sa v rhovim a tih s tra n a k a ponovo je doživio ne u sp je h . S obzirom n a sve veću o p a sn o st od fašistič k e a g resije i na p o litik u jugoslovenske vlade, ko ja je slab ila o d b ram b e n u snagu zem lje, K PJ se 1937. godine m nogo više z a in tereso v ala za problem e m eđ u n a ro d n o g položaja zem lje i u tom p rav cu p ojačala svoju ak tiv n o st. Tu o rije n ta c iju d ao je CK KPJ u svojoj rezoluciji p očetkom 1937. Povodom svakog značainijeg d o g ađaja koji je bio vezan za s p o ljn u p o litik u Ju g o sla vije, K PJ je zauzim ala svoj stav i sp ro v o d ila odg o v araju će akcije. U ilegalnoj i legalnoj šta m p i on a je iznosila svoja tu m a č e n ja tih događaja, o tk riv a ju ć i p rav i sm isao vladine s p oljne politike. O na je tak o đ e organizovala i vodila m noge akcije vezane za s p o ljn u p o litik u i m eđ u n a ro d n i položaj Jugoslavije. M eđu n a jp o z n a tije a k c ije u 1937. godini spa daju : d e m o n stra c ije p rilik o m p o sje te m in istra s p o ljn ih p o slova Ita lije g ro fa ć a n a , m an ifesta cije p rilik o m d o lask a E. B eneša, d e m o n stra c ije povodom p o sje te n jem ačk o g m in istra fon N o jra ta , m an ifesta cije p rilik o m b o rav k a m in istra vlade N arodnog fro n ta F ra n cu sk e I. D elbosa, m n o g o b ro jn e de m o n strac ije i druge a k c ije povodom p o k u š a ja vlade d a ratifik u je K o n k o rd a t i druge. U ovim a k c ija m a učestvovale su d esetine h ilja d a ljudi, p rih v a ta ju ć i p a ro le K PJ. N a jz n ač a jn ija a k c ija k o ju je K P J vodila 1937. godine na m e đ u n a ro d n o m p lan u bila je u vezi s g rađ a n sk im ra to m u Spaniji. Š p a n ija je p o sta la p o p riš te b o rb e izm eđu n a jm ra č nijih , fašistič k ih sila i n a p re d n ih , a n tifa š is tič k ih snaga. Na stra n i rea k c io n arn ih p o b u n je n ik a u S p a n iji našle su se fa šističk a N jem ačk a i Ita lija , n jih su po d ržav ale sve snage evropske i sv je tsk e rea k c ije . Na s tra n i R ep u b lik e S p an ije bile su s im p a tije i p o d ršk a S o vjetsk o g Saveza, m eđ u n a ro d nog k o m u nističkog p o k re ta i a n tifa š is tič k ih d e m o k ra tsk ih snaga u svijetu. V lade z a p ad n ih sila p ro g lasile su p o litik u takozvanog n e m iješa n ja, a n isu n išta p red u zele p ro tiv m ije ša n ja fašistič k ih sila koje su p o slale svoje tru p e u pom oć fra n k ističk im p o b u n jen ic im a . A n tifašističk e snage sv ijeta 74
ulagale su velike nap o re u toj neravnoj bici, svjesne da odbranom R epublike Španije štite slobodu i nezavisnost svih naroda. O d braniti Š paniju značilo bi dobiti jed n u ve liku b itk u u nap o rim a da se zaustavi fašistička agresija i onem ogući novi svjetski rat. Z načajan d oprinos tim n aporim a dala je K om unistička p a rtija Jugoslavije. Ona je m obilisala svu nap red n u javnost zem lje na stra n i R epublike Španije, a cjelokupnu aktivnost u tom prav cu nep o sred n o je povezivala sa borbom protiv reakcionarnog režim a u zem lji. U toliko je svaka od mnogo bro jn ih i raznovrsnih a kcija pom oći i po d ršk e Spaniji u isto vrijem e do p rin o sila ja č a n ju antifašističkog, narodnofrontovskog p o k re ta u zem lji i m obilizaciji narodnih m asa v borbi za rje ša v an je u n u tra š n jih , socijalnih i nacionalnih problem a. Pored p olitičkih a kcija so lid arn o sti i akcija za p rik u p lja n je m ate rijaln e pom oći šp anskom narodu, KPJ je organizovala slan je d obrovoljaca u in tern acio n aln e brigade koje su se b orile na s ira n i S panske Republike. Uprkos na sto ja n ju režim a da po svaku cijen u sp riječi odlazak dobro voljaca, u S p a n iju je stiglo više od 1.600 Jugoslovena. Među njim a bilo je ista k n u tih rukovodilaca K PJ i prek aljen ih re volucionara. U S paniji su se borili B lagoje Parović, Vladim ir Čopić, M arko O rešković, B ožidar M aslarić, V eljako Vlahović i m nogi drugi. Jugosloveni su se isticali h rab ro šć u i sam o prijegorom . Poginulo ih je više od 700, a više od 300 bilo je ranjeno. M nogi su po stali oficiri i politički kom esari. U španskom g rađ a n sk o m ra tu stekli su vojno obrazovanje i bogata ra tn a isk u stv a m nogi Jugosloveni koji će nekoliko godina kasnije b iti ista k n u ti o rganizato ri u sta n k a i narodnooslobodilačkog ra ta u svojoj zem lji. O dnos KPJ prem a borbi španskog n a ro d a pro tiv fašizm a bio je izraz njenog in tern a cionalizm a i visoko razvijenog o sje ć a ja m eđ u n aro d n e revo lucionarne i an tifašistič k e solidarn o sti. U vrijem e kad a su n a p o ri za unuTltova borba za Partiju t r a §n ju ko n solidaciju P artije i njeno u sp je šn ije p ro d ira n je u politički život zem lje davali sve vidnije rezultate, nad K PJ i jugoslavenski revolucionarni po kret nadvila se je d n a nova opasnost. To je bio period u ko jem su sta ljin sk e „č istk e ” u S ovjetskom Savezu dostigle kulm inaciju. N jim a su, p o re d m no g o b ro jn ih sovjetskih kad 75
rova, bili zahvaćeni i vrhovi d ru g ih k o m u n istič k ih p a rtija . M nogi rukovodeći kad ro v i tih p a rtija b ili su pohapšeni i u n ište n i, a neke p a rtije ra sp u šte n e . U tim čistk a m a stra d a li su i m nogi rukovodeći lju d i K PJ, m eđ u k o jim a Filip Filipo vić, S im a M arković, S tje p a n i Đ uro Cvijić, K ošta Novaković, K am ilo H o rv a tin , R a d o m ir V ujović, V lad im ir Čopić i m nogi drugi. S re d in o m 1937. godine iz P ariza, gdje je nešto ran ije p ren e se n o sje d ište C K K PJ, pozvan je u M oskvu i uh ap šen i gen eraln i s e k re ta r CK K PJ M ilan G orkić. T ad a je u Kominte m i zavladalo s h v a ta n je da je K PJ „ p u n a im p e rija lističk ih š p iju n a ”, s n jen im rukov o d stv o m su p re k in u te veze, a finansijsk o -m a te rija ln a pom oć za izdav an je p u b lik a c ija i druge a k tiv n o sti K PJ od stra n e K o m in te m e o b u sta v lje n a . U vrho vim a K o m in te m e po sta v lja lo se p ita n je ra s p u š ta n ja KPJ. T ad a je T ito, preuzevši dužn o st n a jo d g o v o rn ije ličnosti u C e n tra ln o m k o m ite tu , p o red ra d a n a k o n so lid aciji i prošiiiv a n ju po litič k e a k tiv n o sti, u šao u b itk u za o d b ran u Par tije . On je u svojim pism im a upozo rav ao ru kovodioce Komin te rn e d a se s ta n je u K PJ ne m ože o c je n jiv a ti p rem a sta n ju u n jen o m C en traln o m k o m ite tu i tra ž io sag lasn o st da se u zem lji fo rm ira novo rukovo d stv o . Ali je više takvih njegovih in te rv e n c ija o stalo bez odgovora. Bio je to jasa n znak da se u v rhovim a K o m in te m e p ita n je K PJ i dalje sm a tra lo otv o re n im , a n je n a su d b in a neizvjesnom . U prkos lom e, T ito je na sta v io s rad o m na zap o četo m p oslu konso lid a c ije i p ro širiv a n ja p olitičke d je la tn o sti P a rtije . N ije za sta o ni p re d č in jen ico m da je, p o slije h a p š e n ja G orkića i opoziva od s tra n e K o m in te m e n e k ih članova P olitbiroa C K K PJ, o sta o u P arizu jed in i č lan užeg ru k o vodstva. Odlu čno je p ru ža o o tp o r p o jed in c im a iz ra n ijih ru k o v o d stav a u P arizu (L. K usovac i J. M arić) i n a ro b iji (P. M iletić) koji su, n a sto je ći da zadovolje svoje k a rije ristič k e am bicije, rr-’vili fra k c io n a šk u a k tiv n o st. Tek u d e c em b ru 1937. stigla je iz K o m in te m e p rva po ru k a u ko jo j se u tv rđ u je da „glavnu o d g o v o rn o st” za rad u K P J do „ ra z rje š e n ja ” sa d ašn je g ru k o v o d stv a snosi Josip B roz Tito. T ito je tim e dobio izv jesn u p o d ršk u da istraje na svom p u tu , ali tim e ova sv o jev rsn a k riza K PJ nije bila okončana. N jen s ta tu s u K o m in te rn i o sta o je i dalje neiz v jesta n , i p re d T itom je s ta ja la jo š d uga i u p o rn a b o rb a za o tk la n ja n je o p a sn o sti k o ja je o tu d p rije tila . 76
V
KOM UNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U BORBI ZA DEMOKRATIZACIJU I ODBRANU N EZAVISNOSTI JUGOSLAVIJE (1938— 1941)
1. K O N SO L ID A C IJA K P J I P O K R E T ZA ODBRANU Z E M U E UO ČI IZ B IJA N JA DRUGOG SV JE T S K O G RATA Dok su u K o m in tern i i dalje odlagali rje še n je p roblem a KPJ, Tito se, u v iđai u.'ii o p asn o st od neizvjesnosti u kojoj se P a rtija nalazila, odlučio na k o rak koji će im ati prelom an značaj u njen o m d aljem razvitku i d jelatn o sti. U m artu 1938. godine rije šio se da p rek in e sa čekan jem konačne odluke od stra n e K o m in te m e i pošao iz Pariza u zem lju sa osnovnim ciljem da tam o fo rm ira novo rukovodstvo P a rtije i da na stavi započeti ra d na u n u tra š n je m sređ iv an ju s ta n ja u orga nizaciji, njen o m ja č a n ju i u sm je ra v a n ju n jene političke aktivnosti. Tako je T ito, m aja 1938. godine, form irao Privre m eno rukovodstvo K PJ u zem lji, u koje su, p ored Tita, ušli E. K ardelj, F. Leskošek, M. M arinko, M. Đilas, A. Ranković, J. K raš, a n ešto k asnije I. M ilutinović i I. L. Ribar. Iako je ovo rukovodstvo odm ah počelo da radi, označivši na taj način u k la n ja n je višegodišnjeg rask o ra k a izm eđu P a rtije i ru k ovodstva u em igraciji, a tak o đ e i p relom nu po b jedu svih snaga u K PJ koje su izrastale u neposrednoj b orbi rad n ič k e klase, za njegovu afirm a c iju i prizn an je u K om interni tre b a lo se jo š u p o rn o b o riti. O tom e svjedoči T itova p rep isk a s g eneralnim s e k re taro m K o m in tem e Georgi D im itrovom u lje to 1938. godine. Tek u jesen 1938, za vri jem e bo rav k a u M oskvi, T ito je dobio saglasnost za sav dotad ašn ji ra d n a konsolidaciji P a rtije , što je, p rije svega, bilo izraženo u činjenici da je tad a dobio m an d a t da for m ira novi c e n tra ln i ko m ite t K PJ. Iak o su i kasn ije u vrho vim a K o m in te m e izražavane rezerve p rem a KPJ, ovim je k onačno bilo pozitivno rije še n o n jen o p ita n je, odnosno bila Formlranje rukovodD^^im uraSojem'jaćanJu P artije
77
je o tk lo n je n a k riza K P J k o ja je u K o m in te rn i o tv o ren a sre dinom 1937. godine. P očetkom 1939. godine fo rm ira n je CK K PJ, u čiji su sastav ušli već p o m en u ti članovi P riv re m enog rukovodstva. U ličnosti Jo sip a B roza T ita, novog gen eraln o g s e k re ta ra K P J, izražavao se k o n tin u ite t izm eđu o nih snaga u jugoslovenskom rev o lu c io n a rn o m rad n ič k o m p o k re tu k oje su u p rvoj decen iji raz v itk a K P J bile nosioci n jen o g idejnog i po litičkog s a z rije v a n ja i b o rb e p ro tiv fra k c io n a štv a i m la dih rev o lu c io n a rn ih snaga ko je su izrastale u g o dinam a dik ta tu r e i p o leta revo lu cio n arn o g p o k reta . P u n ih d eset god.na T ito je bio m eđ u n a jis ta k n u tijim p o b o rn ic im a za konsoli d a c iju P a rtije i za novu p o litič k u lin iju k o ja će o b ezb ijed iti n je n o povezivanje sa ra d n ič k o m k laso m i d ru g im eksploatisa n im i nac io n a ln o u g n jete n im n a ro d n im m asam a. T ek su stv a ra n je m ru k o v o d stv a u zem lji b ili o sig u ran i uslovi za k o n a č n u k o n so lid a c iju K o m u n ističk e p a rtije Jugo slavije. P ri tom e n ije bilo u p ita n ju sam o rje š a v a n je u o b i č a je n ih u n u ta r p a rtijs k ih p ro b le m a. M nogi p ro b le m i u K PJ n a sta li su i kao p o slje d ic a njen o g s ta tu s a u o k v iru Kom inte rn e i od n o sa ko ji su se fo rm ira li u to j m e đ u n a ro d n o j o r ganizaciji. K o m u n istič k e p a rtije u č la n je n e u K o m in te rn i im ale su s ta tu s se k cija sa m nogim o g ran ič e n jim a i obave zam a — od bezuslovnog p rih v a ta n ja p ro g ra m a K o m in te m e do bezuslovnog izv rša v an ja raz n ih d ire k tiv a i o d lu k a n je nog Izvršnog k o m ite ta . N egativne s tra n e tak o k ru to po sta v lje n e o rg an iz a cije n a ro č ito su došle do izražaja u v rije m e k a d a je S ta ljin u sp o sta v io k o n tro lu n a d K om internom i k a d a je njegova rije č p o sta la o d lu ču ju ć a u o d ređ i v a n ju n jen e p o litike. Pod S ta ljin o v im u tic a je m , k o m u n isti čke p a rtije su se p re tv a ra le u a p a ra t za sp ro v o đ e n je n je govih odluka. Tom e je d o p rin o sila i m a te rija ln a zavisnost tih p a rtija od K o m in te m e, izražen a u fin a n s ira n ju njih o v ih p u b lik a c ija , izd rž a v an ju ruk o v o d ećih k a d ro v a itd. O dnosi stv o re n i n a tak v im o snovam a u sta lili su u p ra k si Kominte rn e tak v e p o s tu p k e kao što su s m je n jiv a n je i im en o v an je ru k o v o d sta v a p o jed in ih k o m u n istič k ih p a rtija , a u p o sljed nje v rije m e i odlu k e o ra s p u š ta n ju n e k ih p a rtija . U slijed svega toga rukovodeći k a drovi k o m u n istič k ih p a rtija p retv a rali su se od p o litič k ih ru k o v o d ila ca rev o lu cio n arn o g p o 78
k reta u dio činovničkog a p a ra ta K om intem e. Takav a p arat form irao se i oko C entralnog k o m iteta KPJ u Parizu a njegov najtip ič n iji p red sta v n ik bio je generalni sek retar Partije M ilan G orkić. Mnogi rukovodeći ljudi iz KPJ, kao i Gorkić, živeći godinam a u em igraciji, o k ren u ti K om interni i zavisni od njenog a p a ra ta, odvojeni od života Partije i pokreta u zem lji, gubili su lik revolucionara i upadali u grupaške borbe, koje su se razvijale n a tlu b iro k ratsk ih i k a rijerističkih tendencija. Okrećući se p roblem im a konsolidacije Partije, novo ru kovodstvo povelo je odlučnu bo rb u p ro tiv takvih slabosti u KPJ. Prva m je ra bila je likvidacija p a rtijsk e em igracije u Parizu, pri čem u je CK na sto ja o da spasi za P a rtiju sve one bivše članove CK i druge a ktiviste koji su pokazivali sprem nost da se iskreno angažuju u rad u P a rtije u zemlji. Odm ah je odlučeno da se sje d ište p a rtijs k e tehnike prenese u ze m lju, da se organizuje sistem ilegalnih š ta m p a rija za izda vanje p a rtijs k ih listova i d rugih p u b lik acija, da se izgradi jedinstven sistem p a rtijs k ih veza i kanala. Usvojen je kurs da P a rtija p o tre b n a m ate rijaln o -fin a n sijsk a sred stv a za svo ju d jelatnost, za izdavanje p u b likacija, za izdržavanje profe sionalnih p a rtijs k ih rad n ik a itd. osigura u sam oj zemlji, oslanjajući se n a m ate rijaln o -fin a n sijsk u p o d ršk u radničke klase i rad n ih lju d i uopšte. Novo rukovodstvo povelo je odlu čn u b o rb u p ro tiv osta taka starog sektaškog sh v a ta n ja da P a rtija tre b a da bude m alobrojna, duboko ilegalna organizacija, izgrađena na si stem u m alih, ko n sp ira tiv n ih ćelija i rukovodstava. Centralni kom itet se b orio za tak v u ć e liju K PJ u kojoj će se sticati i rješavati sva p ita n ja ko ja in te re s u ju rad n e lju d e i za takva rukovodstva K PJ k o ja će svojim djelovanjem , u p rkos ile galnim uslovim a, izra sta ti u p o litičk a ruk o v o d stv a m jesta ili kraja u kom e d jelu ju . Polazeći od toga da je je d a n od osnovnih uslova da KPJ izraste u av a n g ard u rad n ih i u g n jete n ih m asa njena idejna i p olitička zrelost, novo rukov o d stv o je od početka posvjetilo najveću p a ž n ju pod izan ju idejnog i političkog ni voa k om unista u c jelini i rukovodećeg p a rtijsk o g k ad ra po sebno. N a toj osnovi o no je po k ren u lo inicijativu za obim nije izdavanje m a rk sistič k e lite ra tu re , za organizovanje po 179
tič k ih kurseva, za u n a p re đ e n je siste m a idejno-političkog vasp ita n ja u ćelijam a, za o snivanje p a rtijs k ih škola u zem lji itd. Velika p a ž n ja posvećena je i izg rađ iv an ju m oraln o g lika ko m uniste-revolucionara, koji m o ra b iti h ra b a r i odlučan, sam o in ic ija tiv a n i s a m o p rije g o ra n , d ru želju b iv i h u m an . U isto vrije m e povedena je odlu čn a b o rb a p ro tiv razn ih fra k c io n a ša i lik v id a to ra koji su već go d in am a kočili orga nizacionu k on so lid aciju P a rtije . N aro čito je b ila u p o rn a i duga b o rb a p ro tiv p o k u š a ja bivšeg član a C en traln o g kom i te ta P etk a M iletića da raz b ije jed in stv o K PJ. On je na ro b iji, lažno se p rik a z u ju ć i kao h e ro j P a rtije , u sp io da ostv a ri svoj u tic a j na veliki dio ro b ija ša -k o m u n ista , a u isto v rije m e se povezao s nekim lju d im a iz a p a ra ta CK u P arizu s n a m je ro m da uz njih o v u p om oć o sn u je svoj Cen tra ln i k o m itet. K onačno je M iletić bio razo b ličen i isk lju čen iz K om u n ističk e p a rtije Jugoslavije. U to v rije m e savladane su i lik v id a to rsk e ten d e n c ije , k o jih je n a ro č ito bilo u Dal m aciji i S rb iji, gdje su neki sta riji k a d ro v i u p o rn o p ru žali o tp o r s tv a ra n ju ilegalnih organizacija, z a stu p a ju ć i stav da k o m u n isti tre b a da d je lu ju isključiv o p re k o raz n ih legalnih organizacija. C en traln i k o m ite t je n a ro č itu p a ž n ju posvetio obnav lja n ju i kon so lid aciji p a rtijs k ih o rg an izacija u M akedoniji, B osni i H ercegovini. V ojvodini i S rb iji, gdje je u slije d hap š e n ja dolazilo do z a sto ja u ra d u P a rtije . Analizu razv itk a K P J i s ta n ja u n jo j dalo je Z em aljsk o sav jeto v an je njenog rukovodećeg aktiva, od rža n o ju n a 1939. n a T acenu pod S m a rn o m gorom u blizini L ju b ljan e. S a v jeto v an je je p oka zalo da su o stv aren i zn ačajn i rez u lta ti u ko n so lid aciji KPJ, što joj je om ogućilo da b rzim tem p o m p ro d ire u po litičk i život zem lje. P oslije m je ra koje su pro v ed en e n a Titovu in icijativ u u 1937. godini, o stv a re n i su zn a ča jn i rez u lta ti i u izg rad n ji Skoja. Početkom 1938. o brazovan je CK S koja. Ju la 1939. o d rža n a je V ze m a ljsk a k o n fere n c ija Sk o ja, k o ja je konstatovala veliki n a p re d a k u u n u tra š n je m ja č a n ju S k o ja i n je govom iz ra s ta n ju u p red v o d n ik a m asovnog a n tifašističk o g o m lad in sk o g p o k re ta . T ad a je S koj im ao oko 9.000 članova.
U ovom p e rio d u je agresivna politik a fašističkih sila dovela svijet Da jvicu rata . Ja p an je već 1937. g ° dine P °čeo osvajački ra t u Kini. M arta 1938. N jem ačka je okupi rala A ustriju. O hrabrene politikom p o p u šta n ja Engleske i d rugih z apadnih država, fašističke sile n astupale su sve agresivnije. Vlade E ngleske i F rancuske, sep tem b ra 1938, sporazum om sa H itlerom u M inhenu, žrtvovale su nezavisnost Cehoslovačke, ko ju je N jem ačka ub rzo okupirala. N apori vlade Sovjetskog Saveza da se obuzda a g resija nisu naišli n a p o d ršk u u D ruštvu naroda. P rik lju č e n je m A ustrije, fašističk a N jem ačka izbila je D a granice Jugoslavije. A prila 1939, poslije okupacije Alba n ije, p o rasla je n ep o sred n a o pasno st i od fašističke Italije. O pasnost je bila u to liko veća što je vlada Jugoslavije blago n a klono gledala na agresivne ak te fašističkih sila, ističući p o litik u tobožnje n e u tra ln o sti i nem iješan ja. Ona je i dalje p ro širiv a la priv re d n e aran žm an e s fašističkim silam a, tako da se jugoslovenska priv red a sve više p retv a ra la u privjesak njem a č k e privrede. Posljedice toga u b rzo su se osjetile u o p ad an je životnog sta n d a rd a rad n ih ljudi. U prkos n a s to ja n jim a da se uvođenjem fašističkih m e to d a održi n a vlasti, vlada M ilana Stojadinovića m orala je d a odstupi. Izbori za N arodnu sk u p štin u d ecem bra 1938. godine značili su za n ju stv arn i poraz. N arodne m ase su g lasan jem za U druženu opoziciju izrazile svoje duboko neza d ovoljstvo u n u tra š n jo m i spoljnom p olitikom režim a. Pod p ritisk o m toga nezadovoljstva i sve težeg m eđunarodnog p oložaja Jugoslavije, v ladajuća srp sk a buržoazija odlučila se na u stu p k e svom na jja č em p a rtn e ru — h rv atsk o j bu ržo aziji. T ako je, avgusta 1939, došlo do sporazum a izm eđu p re d sje d n ik a nove vlade C vetkovića i p red sjed n ik a H rvatske seljačke s tra n k e M ačeka. Na osnovu toga sporazum a obra zovana je B anovina H rvatska, u kojoj je v last preuzelo vod stvo H rv a tsk e seljačke stra n k e , a n jen p red sjed n ik Maček p o stao je p o tp re d sje d n ik nove jugoslovenske vlade. Pred stavnici srp sk e i h rv atsk e buržoazije p roglasili su da je ovim sporazum om rije še n o h rv atsk o nacionalno pitanje. S porazum om Cvetković—M aček rasp ala se Udružena opozicija k o ja je nek o lik o p o slje d n jih godina istu p a la sa M eđunarodna 1 unutra* šnja situacija 1938. g o
6
81
za h tje v im a za u k id a n je cen tra liz m a , za ra v n o p ra v n o st i de m o k ra tsk a p rav a . T im e je b io zav ršen višegodišnji p erio d u kom e je ovaj m oćni blok opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija zauzim ao zn a ča jn o m je s to u p o litičk o m životu zem lje. Osno vno p ita n je n a kom e je taj blo k bio ob razo v an — h rv atsk o n ac io n a ln o p ita n je — bilo je za b u ržo a sk e po litičk e snage s k in u to s dnevnog re d a sp orazum om izm eđu srp sk e hegemon istič k e b u ržo azije i v o dstva H rv a tsk e se ljačk e stra n k e . U su štin i, tim e n ije bio o stv a re n n ije d a n od d e m o k ra tsk ih za h tje v a n a k o jim a je blok opozicionih s tra n a k a okupio većinu n a ro d n ih m asa u p re th o d n o m perio d u . U sljed toga će se p o litič k a k r e ta n ja u sljedećem p e rio d u k a ra k te ris a ti, s jed n e s tra n e , g ru p is a n je m i po lariza c ijo m osno v n ih b u ržo ask ih p o litič k ih snaga, p rije svega, n a p ita n ju b o rb e za p rev last izm eđu srp s k e i h rv a ts k e bu ržo a z ije i, s dru g e stra n e , ras p a d a n je m b u rž o a sk ih po litič k ih stra n a k a i sk re ta n je m na ro d n ih m asa ulijevo ka a n tifašistič k o m i revolucionarno-d em o k ratsk o m p ro g ra m u K PJ. Ova k ru p n a m e đ u n a ro d n a i u n u tra š n ja z b iv an ja otva ra la su jo š šire p o lje za a k tiv n o st K PJ. O na je i d alje n a j više p a ž n je p o k la n ja la ja č a n ju i p ro širiv a n ju jed in stv a ra d ničk e k lase kao vodeće po litič k e snage revolucionam o-dem ok ra ts k o g p o k re ta . K o m u n isti su sa jo š više u s p je h a o stv arili svoj u tic a j u U rsu, a tak o đ e i u d ru g im sin d ik a tim a (H rv at ski rad n ič k i savez, Ju g o ra s). U sljed nove e k o n o m sk e krize izazvane r a tn o m psihozom i politik o m p riv re d n o g vezivanja za fašistič k e sile, b ro j štra jk o v a bio je o p e t u p o rastu . U n a s to ja n ju d a s p riječ e ja č a n je po zicija K PJ u U rsu, refo r m isti su tra ž ili d a se iz njegovih o rg an izacija isk lju če k om u n isti i da se sin d ik a t reo rg a n iz u je . Bojeći se jo š većeg ja č a n ja u tic a ja K P J, oni su se izjasn ili za o d lag an je redovnog, IV k o n g resa U rsa. N jih o v a n a s to ja n ja n aišla su n a o dlučan o tp o r. K ongres je o d rž a n a p rila 1938. godine u Z agrebu i n a n je m u je p o b ije d ila id eja rad n ič k o g jed in stv a. P o litič k u a k tiv n o st u širo k im n a ro d n im m asam a K PJ je n a sta v ila sa p ovećanim in te n z ite to m , n a ro č ito u vezi sa izb o rim a za N a ro d n u s k u p š tin u i n a lin iji ja č a n ja o d b ran e z em lje p re d sve n e p o sre d n ijo m o p a sn o šć u o d fašističk e agresije. Iz b o rn u k a m p a n ju P a r tija je isk o ristila k ao po v o ljn u m o g u ćn o st za p o p u la risa n je svoje p o litik e i za ja č a n je svoga 82
u tic a ja u n arodu. Takvu a k tivno st je sprovodila preko S tra n k e radnog naroda. S tvarala je n jene po k rajin sk e i lo kalne odbore koji su održavali izborne zborove i konferen cije ili su učestvovali u onim a koje su organizovale opozi cione buržoaske p a rtije . K roz te i druge oblike usm ene i pism ene agitacije P a rtija je upoznavala n aro d sa progra m om narodnog fro n ta, ističući svoje zahtjeve za stvaranje n a rodne vlade koja bi pošla putem dem okratizacije zemlje i ja č a n ja n jen ih o d b ram b en ih sposobnosti. Osobito širo k u ak ciju razvila je KPJ poslije p rik lju čen ja A ustrije N jem ačkoj, a zatim u vrijem e čehoslovačke krize. Ta a k ta fašističke agresije P a rtija je ocijenila kao početak o stvarivanja osvajačkog plana fašističk ih sila u Evropi. Po vodom p rik lju č e n ja A ustrije N jem ačkoj održana je vanredna ko n feren cija KP Slovenije, koja je ukazala na neposrednu opasnost od fašističke agresije i istak la da je prvi uslov za o d b ran u zem lje ru še n je profašističk o g režim a i obrazovanje vlade naro d n e odbrane. N a prve znake koji su ukazivali na p rip re m e N jem ačke za a g resiju na Cehoslovačku KPJ je pozvala na uzbunu. Na n jen u inicijativu h iljad e Jugoslovena javljale su se u dobrovoljce za o d b ran u Čehoslovačke. U m nogim jugoslovenskim gradovim a, na poziv KPJ, m ase g rađana su učestvovale u m anifestacijam a p rija te ljstv a pre m a čehoslovačkom n a ro d u i d e m on stracijam a protiv spoljne politike režim a. Tada je K PJ istupila s p arolom „Branićem o ze m lju ”, oko koje su se okupile an tifašističk i i p atrio tsk i o rije n tisan e n a rodne m ase. Posebno je veliku aktivnost raz vio Skoj. V ojna obuka po sta la je p red m e t širokog interesovanja om ladine. F orm iran i su i ba ta ljo n i o d b ran e — prvi na B eogradskom u niverzitetu, a zatim i u drugim centrim a. O držani su m nogobrojni skupovi i p rire d b e posvećene od b ra n i zem lje i b o rb i pro tiv fašizm a. U svim ovim akcijam a isticani su zahtjevi KPJ za stv a ra n je vlade naro d n e odbrane k o ja bi u u n u tra š n jo j politici na sto ja la da riješi goruće socijalne i nacionalne problem e, a u spoljnoj politici da se poveže sa zem ljam a koje su takođ e ugrožene od agresivnih fašistič k ih sila, i, posebno, sa Sovjetskim Savezom. Ovakva aktiv n o st K PJ izvanredno je do p rin ijela jačan ju n jenog u tic a ja i ugledu u n arodu. Ona je i dalje bila jedina po litičk a p a rtija u Jugoslaviji koja je ukazivala na povećanu o p a sn o st od fašističke agresije. N ijed n a bu ržo ask a partija,
u k lju č iv ši i pa rtij'e k o je su činile U d ru žen u o poziciju, n ije u p o zo rav ala n a tu opasn o st. One su se bavile isključivo u n u tra š n jim p ro b lem im a. N ijed n a od n jih n ije se ni o sv rn u la n a s u d b in u A u strije i Čehoslovačke. U toliko je u sv ijesti n a ro d n ih m asa sve u o č ljiviji bio ra s k o ra k izm eđu d e m o k ra t skih p a ro la o u n u tra š n jim p ro m je n a m a s k o jim a su n a stu pale vođe tih p a rtija i n jihovog od n o sa p rem a tak o su d b o nosnom p ita n ju kao što je p ita n je nezav isn o sti zem lje. To je bio z n a ča ja n fa k to r u ja č a n ju s im p a tija p re m a K P J u m asam a.
2. K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE I R E V O L U C IO N A R N O -D E M O K R A T S K I P O K R E T U JU G O S L A V IJI ZA V R IJ E M E IZ B IJA N JA D R U G O G S V JE T S K O G RATA O h ra b re n p o litik o m p o p u š ta n ja zap a d n ih sila H itle r je 1. se p te m b ra 1939 . n a p a o P o ljsk u . Uoči toga naS o v je tsk i S a v e , i N je n ta Jk a p o tp isa le su p a k t o n e n a p ad a n ju . Tim pa k to m H itle r je želio da n e u tra lis e S o v jetsk i Savez za vrijem e p red sto je ć ih o sv a ja n ja u E v ro p i, a S o v jetsk i Savez se n adao da će za duži p e rio d o sig u ra ti sebi m ir. Da bi u čvr stio takvu poziciju Sovjetskog Saveza, S ta ljin je u ticao i na p ro m je n e u politici K o m in te m e, ko ja je p o slije ovoga p a k ta n a p u stila a n tifa šistič k u p la tfo rm u p rih v a ć e n u n a V II kon gresu. T akva p ro m je n a u p olitici K o m in te m e u n ije la je za b u n u u m eđ u n a ro d n i ko m u n istič k i p o k ret. U politici k om u nističk ih p a rtija o tu p ila je o š tric a a n tifašistič k e b o rb e u p ra vo u v rijem e kada je H itle r počeo sp ro v o d iti svoj osv ajačk i p lan u Evropi n a p a d aju ć i je d n u zem lju za d rugom . N apad na P o ljsk u je za E nglesk u i F ra n cu sk u bio signal da se H itle r odlučio n a o sv a ja n je ev ro p sk ih z em alja i na o stv a re n je svog g o spodstva u c ijelo j E vropi. Zbog toga su one objavile ra t N jem ačkoj. T ako je počeo dru g i sv jetsk i ra t. Svi ovi d ogađaji zna ča jn o su u tic a li n a raz v ita k u Ju goslaviji i n a n jen m eđ u n a ro d n i položaj. Pod u tic a je m p a k ta izm eđu N jem ačke i S o vjetskog Saveza došlo je do jo š većeg ko leb a n ja u sp o ljn o j p o litic i jugo slo v en sk e vlade. U plašena
Početak drugog svjetskog rata. Akcije KPJ ^ S S t S d S J r 1^
84
tim p aktom , jugoslovenska buržoazija se u prvi m ah ponovo počela o k reta ti ka zapadnim silam a. To p o m jeran je je, me đutim , bilo kratk o g vijeka. Pod uticajem velikih i brzo o stv aren ih usp je h a H itlerove arm ije, u politici jugoslovenskog režim a je preovladala p rofašističk a o rijen tacija. Velike p rivredne teškoće koje je ra t sam po sebi donio ubrzano su se povećavale pod u ticajem politike vlade Cvetković—M aček. P ro šire n je p rivrednih aran žm an a sa fašističkim silam a koje je ta vlada sprovela vodilo je još većem u klju čivanju jugoslovenske privrede u ra tn u priv red u tih sila. U brzo je došlo do nestašice nam irn ica i robe široke p o tro š n je, a s njom i špekulacija, n a b ija n je cijena, inflacija i nagli pa d realn ih z a ra d a rad n ih ljudi. Na p o ra s t nezadovoljstva naro d n ih m asa i na pojačana d e m o k ra tsk a i revolucionarna k re ta n ja u naro d u vlada C vetković—M aček je odgovarala po jačan im p ritisk o m i sve rea k c io n arn ijim m jeram a. Da bi p a ralisala revolucionarno-dem okratski p o k ret, donijela je decem b ra 1939. odluku o osnivanju k o n c e ntracionih logora, u koje su odm ah zatim bili upućeni ista k n u ti k om unisti i a n tifašisti. Sprovela je i niz d rugih m je ra kop ira ju ći p rak su u fašističkim državam a — d o nijela je rasističk i zakon o Jev rejim a, razne propise u pro sv je ti u fašističkom duhu, ograničila je pravo glasa om la dini, stv a ra la oslonce u raznim pro fašističk im i fašističkim tero ristič k im organizacijam a i oružanim o dredim a itd. T ako se u m je sto toliko obećavane dem okratizacije, vla da tobožnjeg srpsko-hrvatskog sporazum a pokazala reakciona m ijo m od svih p reth o d n ih . U v rijem e kada je H itler za počeo svoj osvajački pohod u Evropi i kada se nep o sred n a op a sn o st fašističke agresije bližila Jugoslaviji, vlada Cvet ković—M aček je svojom u n u tra šn jo m i spoljnom politikom slabila jed instvo i o d b ram b e n u spo so b n o st zem lje. Takva n jen a po litik a ub rzo je pokazala da se „rje šen je m ” h rv at skog nacionalnog p ita n ja položaj h rv atsk ih naro d n ih m asa jo š više pogoršao. R eakcionarna po litik a režim a nije više nailazila na o tp o r n ijedne z n ačajn ije b u ržoaske političke snage. Te snage su se sve više iscrpljivale u nacionali stičkim svađam a zbog p revlasti ove ili one nacionalne b u r žoazije. S vjesna svoje dru štv e n e uloge i odgovornosti, K PJ je jo š o d lučnije n astav ila b o rb u p ro tiv reak cio n arn o g režim a. 85
S obzirom n a p ro m je n e u m eđ u n a ro d n im o d n o sim a, n a sta le izb ijan jem ra ta , i na p o m je ra n ja u sp o ljn o j po litici ju g o slo venske vlade, ona je u n ije la izvjesne izm jene u svoj akcioni politički pro g ra m . Na zalaganje jed n o g d ijela b u ržo azije da se Ju g o slav ija angažuje u r a tu na s tra n i z a p ad n ih sila, K PJ je povela b o rb u p ro tiv vezivanja Ju g o slav ije za jed a n ili drugi im p e rija lističk i blok, p ro tiv n jen o g u v lačen ja u rat, za s a ra d n ju i oslonac na S o v jetsk i Savez. Ovakav p rav ac n jen e po litičk e a k tiv n o sti bio je izražen u p a ro li „Za hljeb, m ir i s lo b o d u ” . P a r tija je organizov ala m noge p o litičk e akci je u k o jim a su učestvovale de setin e h ilja d a lju d i. G otovo redovno je dolazilo do o š trih s u k o b a s po licijo m , a p o n ek ad i do k rv oprolića. Tako je p rilik o m d e m o n s tra c ija p ro tiv ra ta i rea k c io n arn o g režim a u B eogradu , 14. d e c em b ra 1939, poli cija p u cala u d e m o n s tra n te i u b ila č e tiri čovjeka, a ran ila n e k oliko d e setin a lju d i. Još krvav iji pok o lj izvršila je beo g ra d sk a po lic ija 8 . s e p te m b ra 1940. u K o šu tn ja k u n ad om la din cim a koji su m an ifestovali m iru i slobodi. T ada je u b ije no 10, a ra n je n o više d e setin a o m lad in aca. Je d n ak o je p o stu pa la i M ačekova tak o zv an a G ra đ a n sk a z a štita u Z ag reb u i d ru g im m je s tim a H rv a tsk e . P a rtija je o rganizovala i m noge d ru g e a k cije vezane za p o jed in e d a tu m e ili raz n e rea k c io n arn e m je re režim a. Ovdje su na p rvom m je s tu pro slav e Prvog m aja , a k c ije p ro tiv sku poće, stv a ra n je „ d ru šta v a p r ija te lja SSS R ", b o rb a za u k id a nje k o n c e n tra cio n ih logora itd. U svim tim a k c ija m a koje su sp rovođene u n a jra z n o v rs n ijim ob licim a rad n i lju d i su m asovno učestvovali. U n jim a se širilo i u čv ršćiv alo b o rb en o jed in s tv o n a ro d n ih m asa oko K PJ. U 1939. i 1940. godini bilo je više od 800 š tra jk a č k ih ak cija. Bilo je i n e koliko ge n e ra ln ih š tra jk o v a , od k o jih je po ra z m je ra m a i o š trin i su k o b a bio n a jp o z n a tiji g en eraln i š tr a jk u S p litu , d e c em b ra 1939. godine. U većini štra jk o v a , p o red ek o nom skih, p o sta v lja n i su i po litičk i zah tjev i. U to k u štra jk o v a dolazilo je do č e stih su k o b a s p o licijo m k o ja je redovno in te rv en isa la u k o ris t poslo d av aca. U d u g o tra jn o m š tr a jk u ra d n ik a a e ro n a u tič k e in d u strije u B eo g rad u i Ze m u n u lje ta 1940. vlada je n a re d ila v o jn u m o b ilizaciju štra jkaća. 86
f S S ta H K P J
e
U ovom p erio d u zbio se jed an od n ajzn ačajn ijih događaja u 20 -godišnjem razvitku KPJ. U Zagrebu je od 19. do 23. o k to b ra 1940. održana V zem aljska konferencija KPJ. K onferenciji su p rethodile veom a široke priprem e. Da bi se osiguralo što šire učešće p a rtijsk o g članstva u analizi razvitka i aktivnosti P a rtije i u izgrađivanju njene politike, na inicijativu CKKPJ održane su k onferencije m jesnih, okružnih, oblasnih i p o k rajin sk ih p a rtijsk ih organizacija. U radu ovih k o nferencija učestvovalo je više od 1.500 članova KPJ. N a nacionalnim p o k rajin sk im k o n feren cijam a izabrani su delegati za V z em aljsku konferen ciju , a takođe i nacio nalna i p o k rajin sk a p a rtijs k a rukovodstva. Na svim ovim k onferencijam a a naliziran je u n u tra š n ji razvitak i politička aktivnost o rg anizacija i njihovi zadaci u svjetlu m eđuna rodne situacije, ko ju je k a ra k te risalo p ro širiv an je rata, sve teži m eđunarodni položaj Jugoslavije, sve reak cio n arn ija spoljna i u n u tra š n ja p o litika režim a i staln o pogoršavanje položaja rad n ič k e klase i širo k ih n aro d n ih slojeva. P a rtijsk e ko n feren cije su pokazale da je KPJ izrasla u ’dejno-politički m o n o litn u političk u organizaciju, da se oslo bodila ra n ijih slabosti, da se č vrsto povezala s radničkom klasom i naro d n im m asam a, da je o stv arila ulogu značajnog političkog fa k to ra u zem lji, da se n jen o članstvo odlikuje visokim stepenom discipline, b u d n o sti i o d anosti revolucio narnoj borbi. Pozitivni procesi koji su se u KPJ razvijali u toku više godina, a n a ro č ito poslije p o v ratk a CKKPJ u ze m lju i dolaska Josipa B roza T ita na čelo P artije, obezbijedili su n jeno iz ra sta n je u istin sk u av an g ard u širokog revolu cionam o-dem okratskog p okreta. U o k viru p rip re m a za V z em aljsk u k o n feren ciju KPJ, sprovođene su i p rip re m e za VI zem aljsk u konferenciju Skoja, koja je o d rža n a 8 . se p te m b ra 1940. u Zagrebu. U radu ko n feren cije učestvovao je i generalni se k re tar KPJ Josip Broz T ito. Analize razvitka Sk o ja pokazale su da je Skoj u sp je šn o preovladavao organizacione i druge teškoće i da se razvio u pred v o d n ik a m asovnog napred n o g om ladin skog po k reta. Skoj je tad a im ao 17.800 članova. Na konfe renciji je izabran C e n tralni k om itet Skoja u koji su ušli Ivo Lola R ibar, Joža V lahović, V eljko Vlahović, Budo Tomović, Đ orđe Zličić, R ato D ugonjić i drugi.
A vgusta 1940. godine, u o k v iru p rip re m a za V z em aljsk u p a rtijs k u k o n fere n c iju , od rža n o je Z em aljsk o sav jeto v an je N a ro d n e pom oći, ra n ije Crvene pom oći. Po red pom oći u h a p šenim i in te rn ira n im rev o lu c io n a rim a i n jih o v im p o ro d i cam a, N a ro d n a pom oć je u ovom p e rio d u o rganizovala m a sovne a k c ije za p rik u p lja n je i u p u ć iv a n je pom oći ju g o slo venskim u česn icim a u šp an sk o m r a tu k o ji su se nalazili u k o n c e n tra cio n im lo gorim a u F ra n cu sk o j. U ra d u V ze m a ljsk e k o n fere n c ije u čestvovalo je 105 dele gata. P o red izv je šta ja C en traln o g ko m ite ta , n a ovoj k o n fere n ciji su pod n esen i re fe ra ti o političk o j situ a c iji i o svim osnovnim s e k to rim a a k tiv n o sti K PJ. U izv je šta ju C en tra ln o g k o m ite ta , k o ji je p o d n io gen eral n i s e k re ta r T ito, izložen je raz v ita k K P J p o slije IV k ongre sa, s tim š to je na jv iše p a ž n je po svećeno p e rio d u od 1937. godine. U izv je šta ju je poseb n o p rik a z a n a b o rb a za u n u tra š n ju k o n so lid a c iju P a rtije . U v rije m e o d rža v a n ja ove konfe re n c ije K P J je im ala p o tp u n o izgrađ en u m režu ru k o v o d stav a, d o b ro povezane org an iz a cije i a p a ra t ilegalne teh n ik e. T ada je im ala 6.455 članova. U izv je šta ju C en tra ln o g k o m ite ta i u r e fe ra tu o p o litičk o j s itu a c iji an a liz ira n i su m eđ u n a ro d n i o d n o si, položaj Ju g o slav ije i n je n u n u tra š n ji razv itak . K o n sta to v a n o je d a se p o ž a r r a ta širi, da fašistič k e sile u n išta v a ju nezav isn o st jed ne z em lje za d ru g o m i da se o p a sn o st sve n e p o sre d n ije nadvija i n a d Ju g o sla v ijo m . S vojom rea k c io n arn o m u n u tra š n jo m p o litik o m vlada C vetković— M aček p o g o ršav a položaj Ju g o slavije i dovodi u p ita n je n je n o p sta n a k . P o litičk i razv itak u zem lji, n a ro č ito po slije p a rla m e n ta rn ih izb o ra od d ecem b ra 1938, s p o ra z u m a C vetković—M aček i ra s p a d a n ja U družene opozicije, ja s n o je pokazao da u red o v im a jug o slo v en sk e b u ržo a z ije ne m a p o litič k ih snaga k o je u svojoj a k tiv n o sti polaze od d e m o k ra ts k ih težn ji š iro k ih n a ro d n ih slojeva i in te re sa o č u v a n ja nezavisnosti zem lje. V odstva b u ržo a sk ih po litič k ih p a rtija svela su se na pozicije p ro tiv n a ro d n e kapilu la n tsk e p o litik e režim a C vetković—M aček. U takvim m eđ u n a ro d n im i u n u tra š n jim uslo v im a snažno je p o rasla p o litič k a uloga i o dgov o rn o st K o m u n ističk e p a r tije za da lji raz v ita k u Ju g oslaviji i za n je n u su d b in u . Ona se u n a jširim n a ro d n im m asa m a m o ra jo š više a firm isati sv o jo m p o litik o m d e m o k ra tiz a cije z em lje i o č u v a n ja n jen e 88
nezavisnosti. R ješavanje socijalnih i nacionalnih problem a postavljeno je kao uslov ja č a n ja od b ram b en ih snaga zemlje i stabilizacije njenog m eđunarodnog položaja Ističući to kao osnovu akcionog pro g ra m a P artije, K onferencija se izjasnila za stv a ra n je n a ro d n e vlade sa osloncem na savez rad n ik a i seljaka. U du h u ovih o cjen a i stavova, na K onferenciji su razm a tran a i sva p o d ru č ja a k tivnosti K PJ — sindikalno, nacional no, om ladinsko, žensko, a gitacija i p ro p aganda, rad u vojsci i u N arodnoj pom oći. N a k ra ju je izabran C entralni kom itet od 38 članova i kan d id ata. U P olitbiro C entralnog kom iteta izabrani su Josip Broz Tito, kao generalni sek retar, Edvard K ardelj, A leksandar R anković, Ivan M ilutinović, Rade Končar, F ranc Leskošek i M ilovan Đilas. Po vrem enu u kom je održana, po o cjenam a m eđuna rodne i u n u tra š n je situ a c ije i po zaključcim a koje je doni jela, V zem aljska ko n feren cija im a izuzetno m jesto u istoriji KPJ. Ona je m anifestovala organizacionu snagu i idejno-političku zrelost i m o nolitnost P a rtije i u tv rd ila političku liniju koja će o sigurati da se K PJ nađe na pravom m je stu u sudbonosnim d ogađajim a ko ji su dolazili.
3.
K O M U N IS T IČ K A PA R T IJA JU G O SL A V IJE UO ČI F A Š IS T IČ K E A G R E S IJE NA JU G O SLA V IJU I U A P R IL SK O M RATU (N O V E M B A R 1940 — A P R IL 1941)
P oslije V zem aljske konferencije Uspon revolucionarnog P a rtija ie još o dlučnije i jedinstvepokreta u Jugoslaviji nij(, nastavU a b o rb u pro tiv reak cion am og režim a. To je bilo v rijem e u kom e je H itler nepo sredno počeo a kciju po k o rav an ja država u jugoistočnoj Fvropi kako bi osigurao sprovođen je već razrađenog plana napada na Sovjetski Savez. U o k to b ru 1940, poslije p ristu p an ja M ađarske i R um unije T rojn o m p ak tu , njem ačke tru pe su ušle u ove zem lje. H itler je p rip rem ao in terv en ciju u Grčkoj, koja je u spješno odolijevala talijan sk o j agresiji, i u isto v rijem e pojačao p ritisa k na Jugoslaviju. Pod pritisk o m N jem ačke vlada Jugoslavije se sve više kolebala. U vladajućim krugovim a pojačavalo se kapitulant89
sko rasp o lo žen je i sk lo n o st n a u s tu p k e fašističk im silam a. Bez o tp o ra režim a raz v ija la se a k tiv n o st raz n ih se p ara tistič kih, p ro fa šistič k ih i p e to k o lo n a šk ih elem enata. K om u n istič k a p a rtija Jugoslavije u kazivala je n a n epo sre d n u o p a sn o st o d fašističk e a g resije i isticala da vlada Cvetković—M aček svojom politik o m slabi o d b ram b e n u spo sob n o st zem lje. O na je jo š odlu čn ije pozivala n a b o rb u p ro tiv režim a, za sp ro v o đ en je u n u tra š n jih d e m o k ra tsk ih p ro m je n a i za oslonac na S o vjetski Savez. To je bio perio d izrazitog u sp o n a revolucionam o-dem ok ratsk o g p o k re ta u Jugoslaviji. U jed in jen i rad n ičk i sindikal ni savez k ra je m 1940. godine p o ra sta o je n a oko 150.000 čla nova. U n jem u je sa m alim izuzecim a K P J im ala ru k ovodeću ulogu. N je n u tic a j p o ra sta o je i m eđ u neorganizovanim rad n ic im a i u d rugim sin d ik a tim a . Z n atn o je p o ra sta o u ticaj P a rtije na selu. N a n jen u in icijativ u , p o k re t za s tv a ra n je o d b o ra za b o rb u p ro tiv skupoće i o d b o ra za o stv a re n je eko n o m sk ih z a h tje v a n a selu uzim ao je širo k e raz m je re . Sve su bile češće d e m o n stra c ije s e lja k a i njih o v i pohodi n a opštine. O sobito se p ro širio n a p re d n i o m lad in sk i p o k ret. B roj čla nova S k o ja je k ra je m 1940. godine stigao do 30.000. Skoj je p ro širio svoj u tic a j na sve k u ltu rn e , p ro sv jetn e, zadružne, sp o rts k e i d ruge om la d in sk e o rgan izacije. O jačao je i na p red n i ženski p o k ret. K PJ je ostv a rila u tic a j i u bu ržo ask o m fem in istič k o m p o k re tu . N a tem e lju o d lu k a V zem aljsk e kon fere n c ije , više pa ž n je posvećeno je ra d u u vojsci. Pri ru kovodstvim a K PJ obrazovane su vojne kom isije. U nekim vo jn im jed in ica m a stv o re n e su p a rtijs k e o rganizacije i na ro čito je p o jač a n ra d m eđu rezerv istim a. Posebno širo k u a k c iju vodila je K P J, z a h tije v a ju ći da v lada dozvoli povra ta k u ze m lju Jugoslovena-boraca u šp a n sk o m g rađ an sk o m ra tu . P a r tija je tak o đ e p o jač a la izdavačku d jela tn o st i p ro pa g a n d u sv ojih stavova pisan o m rije čju . C en traln i k o m itet K P J : p o k ra jin sk a p a rtijs k a ruk o v o d stv a izdavali su svoje ilegalne listove, a p o red n jih i više legalnih listova i časopisa i raz n u m a rk s is tič k u lite ra tu ru . G odine 1940. o stv a re n a je odlu k a o o sn iv an ju u zem lji p a rtijs k ih škola i kurseva. P a rtijs k u školu k o ju je organizovao CK K PJ završili su m nogi članovi n acio n aln ih i p o k rajin sk ih ru k o v o d sta v a . 90
V lada je p red u zim ala sve drastič n ije m jere da bi sprije čila širen je revolucionam o-dem okratsk o g p okreta. Uoči nove 1941. godine objavila je odluku o ra sp u štan ju Ursa. U ja nuaru 1941, pošto je pod p ritisk o m javnosti rasp u stila ranije osnovani k o ncentracioni logor u Bileći, vlada je odlučila da pod izgovorom pozivanja na vojnu vježbu osnuje vojne kon centracione logore. Tada je u ove logore upućeno oko 2.000 policiji p oznatih kom unista. Ovaj novi na le t na K PJ i revolucionam o-dem okratski pokret nije dao željene rezultate. P a rtija je već bila ostva rila takav u tic a j, a p o k re t takvu širin u da njihovo jačanje nije više bilo m oguće zaustaviti. Režim se sukobio s talasom p ro te stn ih rad n ič k ih a k cija povodom rasp u štan ja Ursa. KPJ je odm ah sprovela m je re koje su znatno u m anjile ne gativne posljedice vladine zabran e. N jene organizacije i rukovodstva p ojačali su ra d na s tv a ra n ju o dbora radničkog jedinstva u p reduzećim a koji su preuzeli funkcije rasp u šte nih sindikalnih organizacija. Do a p rila 1941. bro j članova K PJ p o rasta o je na 8.000. Iako je u logorim a i z atv o rim a bilo oko 3.000 kom unista, P a rtija je b ila u m ogućnosti da osig u ra svoje organizaciono jedinstvo i da u sm je ra v a raznovrsn u i sve bog atiju revo lucionarnu aktivnost. O dm ah po slije 1. m a rta 1941, kada Narodni p o t o t od 27. j e B ugarsk a p ristu p ila Trojnom m arta 1941. godine p a k tu i njem ačk e tru p e ušle u tu zem lju, H itle r je p ostavio isti zah tjev i p red Jugoslaviju. Cim su oko toga p ita n ja počeli pregovori izm eđu Jugosla vije i N jem ačke, K PJ je pozvala n a uzbunu, upozoravajući da vlada p rip re m a izdaju zem lje. U tom sm islu ona je sre dinom m a rta u p u tila proglas na ro d im a Jugoslavije. P okret n a ro d n ih m asa pro tiv izdajničke vlade Cvetko vić—M aček počeo je 24. m arta, istog d ana k ada su jugoslovenski v lastodršci donijeli o dluku da se potpiše protokol o p ristu p a n ju Jugoslavije T ro jn o m p ak tu . D em onstracije su počele u K ragujevcu i K raljevu, a odm ah su tra d a n u rn n o gim drugim m je stim a S rb ije, Crne Gore i drugih pokrajina. K ada je došla v ijest da je delegacija vlade Cvetković Ma ček 25. m a rta u Beču p o tp isala pro to k o l o p ristu p an ju Ju goslavije T ro jn o m p a k tu , p a trio ts k i i a n tifašističk i raspolo 91
žene m ase izišle su na ulice. Je d in a o rganizovana p o litičk a snaga koja je p o k reta la i usm je ra v a la taj m asovni n aro d n i p o k ret pro tiv a k ta izdaje vlade C vetković—M aček bila je K om unistička p a rtija . V odstva b u ržo a sk ih p a rtija , d o sljed n a već jasn o izraženom k a p itu lan stv u , o sta la su pasivna. Sam o su rije tk i pojedinci iz tih vodstava i iz sam e vlade pružili o tpor. N arodne m ase su istu p a le sa b o rb en im p a ro lam a: „Bolje ra t nego p a k t”, „B olje grob nego ro b ", zah tijev aju ći n a ro d n u vladu ko ja bi ras k in u la p a k t sa silam a Osovine, oslonila se na Sovjetski Savez, sprovodeći d em o k ra tiz a ciju zem lje i p rip re m e za o d b ran u . R ukovodioci K PJ izišli su tih d an a iz ilegalnosti i predvodili d esetin e h ilja d a d em on s tra n a ta u gotovo svim gradovim a i selim a. U sred ovog naro d n o g p o k re ta u slije d io je u zo ru 27. m a rta vojni puč k ojim je zbačena v lad a C vetković—M aček i proglašena nova vlada, sa generalo m D ušanom Sim ovićem n a čelu. Iza nove vlade s ta ja la je p ro za p a d n o o rije n tisa n a jugoslovenska buržoazija. Već sam sastav nove vlade, k o ju su činile m noge ličnosti iz p reth o d n e vlade i p o zn ati kapitulan ti, n ije pružao ga ra n c ije d a će o na o d lu čn o poći p u tem o d b ran e zem lje. U prvoj d e k la ra ciji nove v lade g en eral Sim ović nije objavio ra s k id a n je p ro to k o la o p ris tu p a n ju Ju goslavije T ro jn o m p a k tu , a p ro m je n u vlade o b jasn io je p o tre b o m da se stiša „ o nespokojeno jav n o m n je n je ” koje je „p rijetilo jav n o m p o re tk u ”. N ova v lad a je p o k u šala d a po lovičnim m je ram a i lav iran je m izm eđu o so v in sk ih sila, E n gleske i Sovjetskog Saveza n ađ e izlaz iz tešk e situ a c ije u kojoj se z em lja nalazila. Da bi stiša la val n aro d n o g nezado voljstva, d o n ijela je odluku o a m n e stiji p o litičk ih k riv aca i ra s p u š ta n ju kon c e n tra cio n ih vo jn ih logora. To je bilo sve što je učinila na liniji de m o k ra tiz a cije zem lje. H itle ru je upućivala izraze lo ja ln o sti, u v jera v a ju ć i ga d a p ro to k o l o p ris tu p a n ju Jugoslavije T ro jn o m p a k tu o sta je na snazi. Sa E ngleskom je vodila ta jn e pregovore, tražeći o d n je pom oć 11 tru p a m a i ratn o m m a te rija lu , a sa S o v jetsk im Savezom povela je pregovore o z a k lju č en ju p a k ta o p rija te ljs tv u i uzajam noj pom oći. U isto vrijem e, pod izgovorom da ne iza zove N jem ačku, otezala je sa p ro g lašen jem o p šte m obiliza cije, iako je bilo očevidno da će ag re sija u b rzo u slije d iti. N a su p ro t ovakvoj politici nosilaca pu ča i b u ržo ask ih snaga koje su iza njeg a sta ja le , n a ro d n i p o k re t ovih m arto v 92
skih dana bio je izraz dubokih socijalnih i nacionalnih tež nji n aroda i njegove odlučnosti da se od u p re agresiji. Uto liko se politika pučista poklopila sa težn jam a i zahtjevim a narodnog po k reta sam o u ak tu ru še n ja vlade Cvetković— —M aček kao potpisnice pro to k o la o p ris tu p a n ju Jugoslavije T rojnom paktu. Uočavajući da politika vlade generala Simovića ne odgo vara interesim a od b ran e zem lje, KPJ je već 30. m arta obja vila novi proglas, ističući zahtjeve čije bi isp u n jen je ojačalo m eđunarodni i u n u tra š n ji položaj Jugoslavije i njene odbram bene sposobnosti. Ona je tražila da se sa Sovjetskim Savezom sklopi p a k t o uzajam noj pom oći i da se odm ah sprovedu m jere koje će voditi dem o k ratizaciji i p o b o ljšan ju položaja rad n ih m asa. . . H itle r je, m eđ u tim , b rzo reagirao u ap s om ra na događaje u Jugoslaviji. Istog da na kada je o borena vlada Cvetković—M aček, on je donio od luku o n a padu na Jugoslaviju. Za deset d ana p rip rem e za napad bile su završene i 6 . aprila, bez o bjave rata, oko 50 njem ačkih, talija n sk ih i m ađ a rsk ih divizija počele su agresiju na Jugoslaviju. Već u početku ra ta došla je do izražaja sva tru lo st K ra ljevine Jugoslavije i ka p itu lan tsk i duh n jen ih vrhova. Pojedi ne jedinice jugoslovenske vojske rasp ad ale su se ili su se, po n a re đ e n ju generala i viših oficira, predavale i p rije b o r benog do d ira s n e p rijate lje m . Svoju raz o rn u akciju razvile su raznovrsne petokolonaške snage — od po jed in ih m inista ra, generala i visokih državnih činovnika do u sta ša i folksdojčera. U Sloveniji je b an N atlačen ponudio N jem ačkoj o brazovanje „nezavisne" slovenačke države u okviru Trećeg R ajha. P o tp re d sjed n ik vlade V lad im ir M aček nap u stio je vladu odm ah po n a p a d u i izjasnio se p ro tiv otp o ra. Vlada, vrhovna kom anda i kralj povukli su se iz B eograda sa zali ham a zlata iz N arodne b an k e i p rip re m ili b jek stv o iz zemlje. Već 10. a p rila njem ačke tru p e ušle su u Zagreb i istog dana proglašeno je s tv a ra n je „N ezavisne Države H rv atsk e", u ko joj je na vlast dovedena u s ta šk a te ro ristič k a organizacija s Antom Pavelićem na čelu. Je d in a organizovana snaga k o j a je p o kušavala da sp rije č i r a s u l o i p r o d u ž i o t p o r a g r e s o r u , b ila je K o m u n i s t i č k a 93
p a rtija . U tom sm islu o n a je p red u z im a la razn o v rsn e m jere. D ala je d ire k tiv u kom unistim a-vojn im obveznicim a da idu 11 v o jsk u i da rad e na p o d iza n ju b o rb en o g m o ra la u svojim
jed in ica m a . C en tra ln i k o m ite t i d ru g a ru k o v o d stv a K PJ stu p a la su u k o n ta k t sa šta b o v im a a rm ija i d ru g ih jed in ica i tra ž ila od n jih o ru žje za rad n ik e i dru g e an tifašiste , zah ti jev ala o d lu čn iju a k c iju p ro tiv p ete kolone, k o ja je gotovo ne sm e tan o djelovala, izazivajući ne re d , p a i o ru žan e inciden te. K o m unisti su bili in ic ija to ri o tp o ra a k c ija m a petokolonaša. Sa p a trio ts k i o rije n tisa n im oficirim a, k o m u n isti su n a više m je s ta organizovali o tp o r jed in ica ju goslovenske v ojske fašističk im tru p a m a. U Z agrebu je 10. a p rila, n a d an u lask a n jem a č k ih tru p a i p ro g la še n ja kvislinške N ezavisne Države H rv atsk e, C en tral ni k o m ite t K PJ održao sje d n ic u n a k o jo j je odlu čen o da se i da lje p re d u z im a ju m je re u c ilju p ru ž a n ja o tp o ra ag reso ru . U tom sm islu je CK K PJ izdao 15. a p rila i p ro g las. U p ro g la su je poseb n o o b ja š n je n kvislinški k a ra k te r NDH i pozvan h rv a tsk i n a ro d u b o rb u p ro tiv a g re so ra i n jegovih u sta šk ih slugu. Ali nikakve m je re n isu m ogle d a zau stav e k a ta s tro fu K ra lje v in e Jugoslavije. Ona je b ila nem in o v n a p o sljed ica tru leži državnog siste m a i k a p itu la n ts k e o rije n ta c ije državnih i vo jn ih vrhova. V lada i k ralj su već 15. a p rila odlučili da za tra že p rim irje i istog d a n a pobjeg li su iz zem lje. Akt o bezuslovnoj k a p itu la c iji p o tp isa n je 17. ap rila. U d u h u već ra n ije p rip re m lje n e H itlero v e od lu k e Jugo sla v ija je b ila ra z b ije n a i p o d ije lje n a izm eđu fašističk ih agre so ra . N je m a č k a je p risv o jila sje v e rn e o b lasti Slovenije i B a n a t i o k u p ira la S rb iju . I ta liji su p rip a le ju žn e o b lasti Slovenije, H rv a tsk o p rim o rje , D alm acija sa o strv im a, C rn a G ora, K osovo i M e tohija i m an ji, zap ad n i dio M akedonije. M a đ arsk a je d obila B ačku, B a ra n ju , M e đ u m u rje i Prek o m u rje, a B u g a rsk a veći dio M akedonije i n ek e g ran ičn e dijelove S rb ije . U sa sta v kvislinške NDH ušle su B o sn a i Hercegovi na. K o n tro lu n ad NDH zadržao je n jem ačk i o k u p a to r. R u še n je vlade Cvetković— M aček i a p rilsk i ra t, u p rk o s k a ta s tro fi K raljevine Jugoslavije, bili su dog ađ aji izuzetnog m eđ u n a ro d n o g i u n u tra š n je g značaja. H itle r je bio p rin u đ e n da po č e ta k n a p a d a n a S ovjetski Savez odloži za p e t nedelja, Što je veom a n e gativno u tic a lo n a razvoj njeg o v ih o p e ra c ija 94
pod M oskvom , koje su vođene u uslovim a velike ruske zi me. Osim toga, o tp o r jed n e m ale zem lje, čiji naro d nije želio da m irno p rih v a ti d ik ta t fašističk ih agresora, naišao je na snažan o d jek u svijetu. A u sam oj zem lji, ovi događaji su konačno pokazali ku d a je n arod e Jugoslavije odvela vla davina buržoazije. Tim e je jaz, stv o ren već ran ije između n a ro d n ih m asa i v ladajuće buržoazije, po stao neprem ostiv.
VI
KOM UNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU OSLOBODILAČKOG RATA I REVOLUCIJE (A PRIL 1941 — MAJ 1945)
1.
P R IP R E M E ZA U S T A N A K (A P R IL —JU N 1941)
Situacija u Jugoslaviji poslije aprllskog rata
O k u p acijo m Ju g o slav ije i Grčke, osv a ja č k i pohod sila Osovine na Ba|kJanu bf0 je uspJešn0 2avr5en.
T im e su fašistič k a N je m a č k a i Ita lija o stv a rile svoje gospod stv o na gotovo cijelom e v ropsko m k o n tin e n tu . Pošto je n a iša o na o d lu ča n o tp o r u bici za V eliku B rita n iju , H itler se odlučio da težište svojih o sv a ja n ja p reb aci n a Sovjetski Savez. R a č u n a ju ć i na b ro jč a n o i teh n ičk o p reim u ćstv o svoje vo jsk e i n a priv re d n i i ra tn i p o ten c ija l zem alja p o ro b ljen e E vrope, on je s m a tra o da će se p o h o d n a So v jetsk i Savez u s p je šn o zav ršiti za še st m jeseci. P re tp o sta v lja o je da za to v rije m e V elika B rita n ija i SAD neće m oći d a se ozb iljn ije a n g a žu ju p ro tiv N jem ačke i da će tak o izbjeći vo đ en je ra t n ih o p e ra c ija n a dva fro n ta , što se sm a tra lo osnovnim uz ro k o m p o raza N jem ačke u p rvom sv je tsk o m ra tu . P ored toga, N jem ačk a je rač u n a la da će svojim a n tik o m u n izm o m n e u tra lis a ti z ap ad n e sile za v rije m e svog p o h o d a p ro tiv Sov je ts k o g Saveza. N jem ačke p rip re m e za n a p a d n a S o v jetsk i Savez im ale su zna ča jn e re p e rk u s ije na s itu a c iju u Jugoslaviji. Te p ri p rem e su bile n a jin ten z iv n ije n e p o sre d n o p o slije zav ršetk a a p rilsk o g ra ta . U p e rio d u od a p rila do ju n a 1941. njem ačk e tru p e koje su učestvovale u a p rilsk o m r a tu bile su najvećim d ijelo m p reb a č e n e na istok, a u Jug o slav iji su, p o red talija n skih, b u g a rsk ih i m a đ a rs k ih tru p a , o stale n jem a č k e posadne divizije. Položaj n a ro d a Ju g o slav ije po d o k u p a c ijo m p o stao je izvanredno težak. Još u to k u o p e ra c ija tru p e ag re so ra vršile s u m je stim ič n o m asovne pro g o n e i zločine n a d stanov 96
ništvom . Više o d 300.000 prip a d n ik a jugoslovenske vojske bilo je odvedeno u zarobljeništvo. Privreda zem lje stavljena je u službu ja č a n ja ratn o g p o tencijala fašističkih sila. Oku p a to r je uzeo u svoje ru k e sva z n ačajn ija preduzeća. Njemač ki o k u p a to r je odm ah počeo da m obiliše rad n u snagu za svoju privredu. O kupaciona v last je uvela sistem rekvizicija poljo p riv re d n ih proizvoda. U želji da o sig u ra ju svoje gospodstvo u Jugoslaviji, oku pa to ri su tražili oslonce u snagam a dom aće reakcije. Pri tom e su se, kao i u nekim drugim oku p iran im zem ljam a, n a ročito koristili ran ijim nacionalnim i vjerskim suprotno stim a. Ova n a s to ja n ja d onijela su o k u p a to ru značajne re zultate. A prilska k a ta s tro fa K raljevine Jugoslavije i njeno ko m ad a n je od s tra n e o k u p a to ra bili su novi faktori koji su odlučujuće u ticali na g ru p isa n je u n u tra šn jih društveno-političkih snaga i n a njihove političke koncepcije pod okupa cijom . Iak o su jugoslovensku b uržoaziju činile m nogobrojne grupe sa različitim in te resim a i n ijan sam a u političkim kon c epcijam a, s obzirom na odnos p rem a sta n ju stvorenom oku pacijom , ona se polarizovala u dvije osnovne grupacije. P rvu g ru p ac iju činile su one buržoaske garn itu re koje su se otvo ren o stavile u službu ok u p ato ra. To su bile razne s e p ara tistič k e gru p e i političke organizacije sa izrazito profašističkom o rije n ta c ijo m . Tu je prvo m jesto zauzim ala u sta šk a te ro ris tič k a organizacija, sa Antom Pavelićem na čelu. Tu grupu, čije je jezgro činilo nekoliko sto tin a em igra nata, koji su u toku po slje d n je decenije bili organizovani u vojne tero ristič k e form acije u M ađarskoj i Ita liji i bili u službi fašistič k ih sila, o k u p a to ri su doveli na vlast u tako zvanoj N ezavisnoj Državi H rvatsko j. H itlerova odluka da se ob razuje ova kvislinška državna tvorevina bila je m otivisana težnjom da se isk o risti nezadovoljstvo hrvatskog n aroda zbog neriješen o g nacionalnog p ita n ja u K raljevini Jugosla viji rad i p ro d u b lje n ja jaz a m eđu jugoslovenskim narodim a, sta bilizovanja okupacionog sistem a i što efikasnijeg korišćen ja lju d sk o g i m ate rijaln o g po ten cijala za d alje vođenje rata . Slične ciljeve pok u šao je da postigne talijan sk i o k u p ato r id ejo m o s tv a ra n ju ,»Nezavisne C rne G ore”, koristeći se
sp re m n o šću se p a ra tistič k i o rije n tisa n o g d ije la ru k o v o d stv a C rnogorske fed e ra listič k e s tra n k e d a s a ra đ u je n a o stv a re n ju te ideje. M eđutim , ta j p o k u ša j n ije n aišao n i n a kak v u po d ršk u u n a ro d u , a stv a ra n je ove k v islin šk e tv orevine sp rije čio je u s ta n a k 13. ju la . U o tv o re n u službu o k u p a to ra stav ile su se i z n atn e sna ge na c io n a ln ih m a n jin a koje su živjele u Ju g o slav iji. Tu je na prvom m je s tu n jem a č k a n acio n aln a m an jin a, tzv. folksdo jčeri, ko ja se gotovo u c jelini ak tiv n o u k lju č ila u o k u p a cioni sistem . O k u p a to r je n aišao n a z n a tn u p o d ršk u i u m ađ a rsk o j n acio n aln o j m an jin i. N a stu p aju ć i sa id ejo m o s tv a ra n ju „Velike A lbanije” , talija n sk i o k u p a to r je p rid o b io nacio n a listič k e snage a lb a n sk e n aro d n o sti. N ajzad, u službu o k u p a to ra stav ile su se razn e fašističk e o rganizacije, m eđ u ko jim a u S rb iji L jotićev „Z b o r”, u Ma ke d o n iji VMRO i „ ilindenci”, za tim ru sk i em ig ran ti i drugi. M eđutim , p o red ovih snaga k o je su o d ra n ije bile u službi fašistič k ih sila, u k rilu jug o slo v en sk e b u ržo azije — m eđu lid e rim a n je n ih p o litič k ih p a rtija , kod k a p ita lista , m e đu č inovništvom i ofic irim a preo v lad alo je sh v a ta n je o neop h o d n o sti p o m ire n ja sa stv o re n im s ta n je m . Te snage su se uklju č iv ale u ok u p acio n i siste m i sa ra đ iv an je s ok u p acio n im u p rav a m a u raz n im o b la stim a d ru štv e n e a k tiv n o sti. N a toj lin iji je 29. a p rila 1941. ob raz o v a n a u S rb iji tzv. k o m esa rsk a vlada M ilana Aćim ovića, k o ja je ra d ila p od n ep o sre d n im ru kovodstvom n jem a č k e ok u p acio n e u p rav e. U d ije lu Slovenije koji je o k u p ira la Ita lija , slovenačk a b u ržo a z ija o b razo v ala je tzv. K o n su ltu , p re k o koje je sa ra đ iv ala sa o k u p a to ro m u ko n so lid a c iji p o re tk a stv o ren o g ok u p a c ijo m . U službu oku p a to ra stavio se i najveći dio u p rav n o g a p a ra ta K raljev in e Ju g o slav ije — n je n ih m in ista rsta v a , ban o v in a, sre sk ih načelstava, o p štin a , p o resk ih u p rav a , ž a n d a rm e rije i policije itd. D rugu, z n a tn iju g ru p a c iju činile su p ro za p a d n o o rijen tisane snage ju g o slovenske bu ržo azije. Te snage bile su ok u pac ijo m jo š više z b u n jen e, jo š ne o d lu č n ije i akciono nejedin stv en ije. O dm ah po n a p u š ta n ju zem lje ju g o slo v en sk a vla d a n a s to ja la je da ojač a svoj položaj ko d v lada z ap ad n ih s ila kako bi po slije savezničke p o b jed e sa sig u rn o šću m ogla ra č u n a ti na obnovu K raljevine Ju g o slav ije i sta ro g političkog sistem a. O na je i d a lje istic a la da je u ra tu p ro tiv sila Oso vine, ali je pozivala n a ro d d a m irn o p o d n o si ned aće o k u p a 98
cije i da v je ru je u p o b jed u saveznika, k oja će m u donijeti oslobođenje. O vakva koncepcija vlade u izbjeglištvu imala je n a jja č i oslonac u srp sk o j buržoaziji, zatim u dijelu slovenačke buržoazije. Iak o u m nogo čem u specifične, u ovu g rupu spadale su i one buržoaske snage koje se nisu afirmisale svojim p rozapadnim stavovim a, koje su pozivale na lo jaln o st p rem a o k u p a to ru i kvislinzim a i zauzele stav čekanja na dalji razvoj događaja. N ajja č a gru p a m eđu njim a bila je o k u pljena oko M ačekovog vodstva H rv atsk e seljačke stranke. Uslijed ovakvog razvitka u K raljevini Jugoslaviji, i po gotovu poslije m arto v sk ih događaja i aprilske katastrofe, uticaj političkih snaga buržoazije u cjelini veoma je opao. B uržoaske političke p a rtije gotovo su se potpuno raspale. M eđutim , nep o sred n o poslije aprilskog rata , na račun prozapadno o rije n tisan e buržoazije i onog dijela koji je ostao pasivan, ra sta o je u tic a j onih snaga koje su stupile u otvo ren u s a ra d n ju s ok u p a to ro m . Ovo je najviše došlo do izra žaja u NDH, gdje je p o rasta o u stašk i u tic a j, p rije svega u redovim a h rv atsk e buržoazije i m alograđanskog elem enta. Izvjesne iluzije u ovu kvislinšku tvorevinu pojačao je stav vodstva H rv atsk e seljačke stra n k e , čiji je p red sjed n ik Vla d im ir M aček pozvao n a ro d da o stan e lojalan p rem a okupa to ru i Pavelićevoj državi. Takve iluzije razvijao je i katolički kler podržavajući kvislinšku Nezavisnu Državu H rvatsku. Z ahvaljujući svem u tom e, u sta še su u sp jele da stvore držav nu a d m in istrac iju i da o rganizuju svoju vojsku. O rije n tac ija b uržoazije na tobo žn ju norm alizaciju prili ka u o k u p ira n o j zem lji i n jen o uk lju čiv an je u okupacioni sistem , u p riv red n i, k u ltu rn i i javni život pod okupacijom ta kođe je u p o četku podgrijevala izvjesne iluzije u to da oku p acija n ije takvo zlo da se ne bi m ogla m irn o preživjeti. M eđutim , ja č a n je u tic a ja kvislinga bilo je privrem eno, je r se okupacioni sistem ubrzo prikazao u pravom svjetlu. O k u p a to rsk a p lja č k a p riv re d n ih b ogatstava zem lje izazvala je n e stašicu osnovnih životnih p o tre b a i osobito pogoršala položaj rad n ih slojeva stanovništva. I tam o gdje je okupa to r n a stu p a o s oslobodilačkim p aro lam a, m noge njegove m je re brzo su pokazale pravu su štin u okupacije. Iako je o k u p a to r proglasio stv a ra n je „Nezavisne Države H rvatske , Ita lija je a n e k tira la D alm aciju i H rv atsk o p rim o rje, a njen p rin c bio je pro g la še n za h rv atsk o g k ralja. Zabranom m a
kedonskog jezik a i p ro g la še n je m M ak ed o n aca B u g arim a, fa šistič k a B u g a rsk a je p okazala p rav e ciljeve svoje „oslobodi lačke m isije " u M akedoniji, F a šistič k a Ita lija je u svom o k u p ira n o m d ije lu S lovenije i H rv a tsk e p ris tu p ila sprovođ e n ju po litik e denacionalizacije. N ajzad , o k u p a to ri i kvislin zi su u n ekim o b la stim a o d m ah počeli sa m asovnim p ro g o n im a i u bistvim a. N je m a č k a o k u p a c io n a u p rav a p ris tu p ila je ise lja v a n ju sveg slovenačkog sta n o v n ištv a iz sje v e rn e o b lasti Slovenije. F a šistič k a M a đ arsk a je iz B ačke p ro tje ra la sve koloniz.irano s rp s k o stanovništvo. U staše su o d m ah započele s p ro v o đ e n je svoga p lan a u n ište n ja srp sk o g življa n a te rito riji N ezavisne Države H rv atsk e. T im e je sto tin e h ilja d a lju d i b ilo s ta v lje n o van zakona. Pod u d a r te ro ra i p ro g o n a došli su svi ju goslovenski k o m u n isti i a n tifašisti. Pod u tic a je m o k u p a to rs k e i k v islin šk e p ljačk e, te ro ra i u n išta v a n ja n e s ta ja le su iluzije o o k u p acio n o m siste m u i n a ra s ta lo je a n tifa šistič k o i a n tio k u p a to rs k o rasp o lo žen je u širo k im n a ro d n im m asam a. O blici pasiv n e rez iste n c ije po ste p e n o su se isp re p lital: sa ak tiv n im o tp o ro m . Da bi spasle od u n ište n ja , m ase srp sk o g n a ro d a u B osni i H ercegovini j u H rv a tsk o j n a p u š ta le su svoje dom ove i sk la n ja le se u šum e, o d ak le su počele p ru ž a ti oru žan i o tp o r u sta šk im ko ljačim a. T aj o tp o r je u isto čn o j H ercegovini u ju n u 1941. uzeo ra z m je re u s ta n k a . N a s u p ro t izloženoj o rije n ta c iji i grup isa n ju snaga ju g o slo v en sk e buržoa zije pod okUp a c jjo m , K o m u n ističk a p a rtija Ju g o slav ije se o d m ah deklarisa la k ao n e p o m irljiv i p ro tiv n ik o k u p a to ra i n jegovih do m aćih sa ra d n ik a . M ogućnost o tp o ra a g re so ru , o d n o sn o m o g u ć n o st b o rb e p ro tiv fašistič k ih o k u p a to ra , o n a n ije vezivala za s u d b in u K ra lje v in e Ju g o slav ije n iti za stavove ove ili one g ru p a c ije dom aće bu ržo a z ije . Za n ju p ro d o ri fašistič k ih tr u p a, ra s p a d a n je jugoslovenske vo jsk e i stv a ra n je k v islin šk ih d rža v n ih tv orevina n isu značili k ra j ra ta , k ra j b o rb e p ro tiv fašizm a. U p ro g la su od 15. a p rila C en traln i k o m ite t K P J je ja s n o ista k a o d a će K P J i ra d n ič k a k lasa n a sta v iti b o rb u p ro tiv a g re so ra i p od uslovom da d ržav a b u d e raz b ije n a , b o rb u u k ojoj će k o m u n isti i ra d n ič k a k lasa Ju g o slav ije is tra ja ti „do ko n ačn e p o b je d e " i u k o jo j će se „ ra đ a ti novi Polltlka KPJ pod okupac‘l°m l , pripre m a n i.
100
svijet" i stvoriti „na istin sk o j nezavisnosti svih naro d a Ju goslavije slobodna, b ra ts k a zajednica". Već tad a je u duhu stavova sa sjednice CKKPJ od 10. aprila, pri Centralnom kom itetu obrazovan Vojni kom itet pod rukovodstvom gene ralnog s e k re tara P a rtije Josipa Broza Tita. Fo rm iran je ovog kom iteta označilo je k u rs K PJ n a oru žan u bo rb u protiv fašističkih okupatora. P ristu p ilo se o dm ah fo rm iran ju takvih kom iteta i pri drugim p a rtijsk im rukovodstvim a. Prve nji hove akcije bile su sa krivanje o ružja jed in ica jugoslovenske vojske koje su se rasp a d a le i drugi oblici p rip re m a n ja za oružanu borbu. Zahvaljujući takvim stavovim a, a p rilsk i rat, rasulo i ko m adanje K raljevine Jugoslavije nisu im ali ozbiljne negativne posljedice po organizaciono s ta n je i akcionu sposobnost KPJ. Ona je, u p rk o s m nogim granicam a kojim a su okupato ri p rošarali te rito riju Jugoslavije, očuvala svoje organizaci ono jedinstvo i nastavila da d jelu je kao jed in a opštejugoslovenska politička p a rtija . P rihvatajući izložene stavove CKKPJ, p a rtijs k a rukovod stva i organizacije nastavile su gotovo bez zasto ja aktivnost još u danim a a prilskog ra ta i nep o sred n o poslije njega. O bjašnjavali su uzroke a prilskog slom a, sm isao o kupatorskog razb ijan ja Jugoslavije i stv a ra n je kvislinških režim a, ukazi vali da k rah Jugoslavije ne znači i k ap itu lac iju n aroda, otva rali persp ek tiv u oslobodilačke borbe. Oni su se obraćali ci jelom n a ro d u i tražili k o n tak te sa svim onim grupam a i po jedincim a, u k lju č u ju ći i one iz bivših g rađ an sk ih p a rtija , koji se nisu m irili sa ok u p acijo m i koji su bili sprem ni za otpor. Takva ak tiv n o st u d anim a a p rilsk o g ra ta i neposredno poslije njega jo š je više podizala ugled KPJ u širokim n aro d nim m asam a i ja č a la n jen utic a j. Svi oni koji se nisu mi rili sa okup acijom i koji su izražavali sp rem n o st za aktivnu borbu, p rihvatili su stavove K PJ. Na toj osnovi je već 27. aprila 1941. došlo do stv a ra n ja O svobodilne fro n te slovenačkog n aroda, kojoj su, p o red K om u n ističk e p a rtije Slovenije, p ristupili h rišć a n sk i socijalisti, dio Sokola i neke druge m a nje političke grupe i organizacije. Prvih d an a m a ja održano je isto rijsk o sav jeto v an je KPJ u Zagrebu. Na t o m sa v je to v an ju , koje j e o držano nekoliko d a n a p o s l i j e s l o m a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , K o m u n i s t i č k a p a r 101
tija je ra z ra d ila sv o ju p o litič k u p la tfo rm u u u slo v im a ok u p a c ije zem lje. Na sa v je to v an ju je, p rije svega, k o n sta to v a n o d a je K o m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije saču v ala svoje o rganizaciono je d in stv o i d a je n a sta v ila da d je lu je kao opštejugoslovenska po litič k a snaga i da je n je n u tic a j, u slje d n jen ih stavova i d rž a n ja u s u d b o n o sn im d a n im a k o ji su p ro te k li, izvanredno p o rasta o , d a su n jen e pozicije u širo k im n a ro d n im m asam a iz d an a u d an sve jače. N a tem e lju analize m arto v sk ih i a p rilsk ih d o g a đ a ja i d rž a n ja svih d ru štv en o -p o litičk ih snaga u tim do g a đ a jim a , S a v jeto v a n je je u tv rd ilo d a je ra d n ička k lasa sa svojom av an g ard o m o sta la je d in a dru štv en o -politička snaga sp o so b n a da u svo je ru k e p reu z m e s u d b in u jug o slo v en sk ih n a ro d a . O c je n ju ju ć i s ta n je stv o re n o o k u p a c ijo m zem lje, p o litik u o k u p a to ra i n je n e p o sljed ice, g ru p i r a n je snaga jugo slo v en sk e bu ržo a z ije i n jih o v e stavove i b o rb e n o a n tifa šistič k o rasp o lo ž en je o sn o v n ih n a ro d n ih m asa, s a v je to v an je je zauzelo stav da p o sto je svi b itn i o b jek tiv n i uslovi za o rg an izo v an je i vo đ e n je b o rb e p ro tiv o k u p a to ra i njegovih do m ać ih sa ra d n ik a , za o slo b o đ e n je i b o lju b u d u ć n o st svih ju g o slo v e n sk ih n a ro d a . U p o s to ja n ju velike so cija lističk e zem lje, S o vjetskog Saveza i u a n tifašistič k im sna gam a u sv ije tu , K P J je vid je la p o v o ljn e m eđ u n a ro d n e fak to re za u sp je š n o v o đ en je o slobodilačk e b o rb e. Polazeći od toga da je b o rb a p ro tiv o k u p a to ra i svih n jegovih d o m aćih s a ra d n ik a stv a r n a jš irih n a ro d n ih slojeva i svih ju g o slo v e n sk ih n a ro d a , n a ovom s a v je to v an ju su d e ta ljn o raz ra đ e n i zadaci K P J u s tv a ra n ju širo k o g oslo b o dilačkog a n tifašistič k o g fro n ta . U d u h u tih osnovnih stavova, n a S a v jeto v a n ju su ra z ra đeni n e p o sre d n i zadaci K P J u pogledu p rip re m a za o ru ža n u b orbu. Pri svim p a rtijs k im ru k o v o d stv im a tre b a lo je organizovati v ojne k o m ite te koji će preu z e ti p r ik u p lja n je o ru žja i ratn o g m a te rija la , ob raz o v a n je b o rb e n ih g ru p a i n jih o v u p rip re m u za o ru ža n e ak c ije , o rg an izo v an je o b a v je šta jn e slu žbe itd. O dluke M ajskog s a v je to v an ja i njeg o v a ra z ra d a p o liti čke linije K P J u uslovim a o k u p a c ije d a la je nov im p u ls politič k im i v o jnim p rip re m a m a za o ru ža n u b o rb u . M ateri ja li toga sa v je to v a n ja bili s u jo š so lid n ija osn o v ica za raz 102
vijanje političkog ra d a u n a ro d u i za stv aran je jedinstvenog oslobodilačkog fro n ta. In ten ziv n ija p olitička a k tivnost P a rtije jo š je više u ti cala na podizanje borbenog raspolo žen ja u n aro d u i na nje govu odlučnost da n a p ljačku, te ro r i zločine odgovara otpo rom . N a ra sta n je o tp o ra u p rak si je potvrdilo da je kurs K om unističke p a rtije Jugoslavije n a organizovanje oslobo dilačke bo rb e bio izraz o b jek tiv n ih k re ta n ja u zemlji. Ubrzo je bila izgrađena m reža v ojnih k om iteta p ri svim rukovod stvim a K PJ koji su rad ili u ž u rb a n o n a p rip re m a m a za oru žanu borbu. O p o ra stu u tic a ja K PJ u n a ro d u u ovom k ratk o m peri odu i o raz m je ra m a njen e političk e aktivnosti, uprkos nevjerovatno teškim uslovim a stvorenim okupacijom , naj bolje svjedoči p o ra s t b ro ja n jen ih članova. Od aprilskog rata do odluke o p o č e tk u u sta n k a u KPJ je prim ljen o 4.000 novih članova, tak o da je ona u b o rb u u šla sa 12.000 članova. Ovakva a k tiv n o st K P J i k re ta n ja k o ja je ona podstakla u širokim n a ro d n im m asam a doveli su i do p o m jeran ja u držanju svih po litičk ih g ru p ac ija jugoslovenske buržoazije i naročito n jen ih pro za p a d n o o rije n tisan ih snaga. Dok su o k u p a to r i kvislinzi pojačavali progone kom unista, ove snage su p ojačale p ro p ag a n d u svoga stava da za oružanu borbu p ro tiv o k u p a to ra jo š n ije vrijem e, da bi ta bo rb a dovela do ne iz m je rn ih ž rtava n aro d a, da bi značila avantu rizam . N a takve odgovore nailazili su p red stav n ici KPJ, koji su ulagali velike n a p o re da se u du h u stavova M ajskog sav jeto v a n ja povežu sa rukovodstvim a, odnosno rukovodećim ljudim a iz bivših b u ržo a sk ih p a rtija i da ih pozovu na sarad n ju na liniji oslobodilačke borbe. Do takvih razgovora je i dolazilo, ali oni n isu donosili rezu ltate. Pojedinci su se izjašnjavali pro tiv o k u p a to ra , isticali su da su i oni za borbu, ali od toga d alje nisu išli. Takvo njihovo držan je u uslovim a sve žešćeg o k u p a to rsk o g te ro ra i progona i sve intenzivnijih p rip re m a za oslobodilačku b o rb u koje je spro vodila K PJ p ro d u b ljiv a lo je proces d ife ren c ira n ja m eđu p ri stalicam a b u ržo a sk ih p a rtija . U toku p rip re m a za oru ža n u b o rb u CKKPJ je saznao za negativne p ojave u m akedonsk o j p a rtijs k o j organizaciji. 103
U n jen o m ru k o v o d stv u preo v lad ao je u tic a j o n ih lju d i koji su sm a tra li da b u g a rsk a o k u p a c ija M akedonije povlači i p rik lju č e n je m ak e d o n sk e p a rtijs k e org an izacije B ugarskoj rad n ič k o j p a rtiji. Takav je sta v zauzeo i C en traln i ko m itet B u g arsk e rad n ič k e p a rtije , p a je p rik lju č e n je izvršeno bez z n a n ja CK K PJ. P o k ra jin sk i k o m ite t KP za M akedoniju p re k inuo je vezu sa C en tra ln im k o m iteto m K PJ i odbio da sprovodi njegove stavove o p rip re m a m a za o ru žan u b orbu. To je izazvalo d u b o k u k rizu u m ak ed o n sk o j p a rtijs k o j orga n izaciji, p o d sta k lo a k tiv n o st o p o rtu n istič k ih elem en ata u org an iz a cijam a i im alo negativne po sljed ice za razv itak oslo b o dilačke b o rb e u M akedoniji. C e n traln i k o m ite t KPJ je o d m ah pred u zeo m je re da okonča tak v o sta n je , ali u sljed slab ih veza i o tp o ra u P o k ra jin sk o m k o m ite tu K PJ za Ma k e d o n iju do p o z itivnih rje š e n ja u to k u p rip re m a n ije došlo. A ktivnost p o jed in ih ru k ovodećih k ad ro v a i lo k aln ih p a rtij s k ih org an iz a cija u M akedoniji u d u h u p o litičk e lin ije KPJ u ovom p e rio d u b ila je re z u lta t n jihovog o tp o ra a n tip a rlijsk im stav o v im a u p o k ra jin sk o m ru k o v o d stv u .
2.
K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U P O K R E T A N JU I R A Z V IJA N JU U STA N K A 1941. G O D IN E
PoCetak ustanka 1 razvoj vojnih djejstava
N a d a n n a p a d a N jem ačk e n a Sov jetsk i Savez, 22. ju n a 1941, Cen^ kom itet KpJ jzdao je proglas
n a ro d im a Ju g o slav ije, pozivajući ih u o ru ža n u o slobodilačku b o rb u . K o m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije sh v atila je n ap ad N je m a č k e n a S ovjetski Savez kao do g ađ aj koji će dovesti do p relo m a u o d n o su snaga u sv jetsk o m ra tn o m suk o b u i u tic a ti n a društv en o -p o litičk i k a ra k te r toga sukoba. Ona je u S o v jetsk o m Savezu v idjela g a ra n c iju p o b jed e nad silam a O sovine. Za n a ro d e Ju goslavije, k o ji su po d u tic a je m KPJ gledali n a S o v jetsk i Savez sa n a jv ećim p o v jeren jem , p rv a z em lja socijalizm a b ila je ne sam o g a ra n c ija p o b jed e nad fašistič k im o sv ajačim a već i g a ra n c ija da će u oslobodila čkoj b o rb i o sig u ra ti o s tv a re n je svojih so cijaln ih i nacional nih težnji. Za jugoslovenski revo lu cio n arn i rad n ičk i p o k ret i K PJ b o rb a p ro tiv fašističkog osv ajača sa d a se po stav ljala i k ao n jih o v in te rn a c io n a lis tič k i dug p re m a p rv o j zem lji 104
socijalizm a. Oni su n apad n a Sovjetski Savez shvatili kao signal za početak odlučne b itk e svih revolucionarnih i antilašističkih snaga svijeta protiv m račn ih fašističkih sila. Zbog svega toga je priro d n o da je o dbram beni rat Sov jetskog Saveza u vrijem e kada su u Jugoslaviji privođene k ra ju p riprem e za u sta n a k izvršio snažan uticaj na podi zanje borbenog raspoloženja naro d n ih m asa Jugoslavije i u opšte n a sazrijevanje uslova za p o k reta n je oružane borbe p rotiv o k u p a to ra i dom aćih izdajnika. N ajzad, angažovanjem glavnine njem ačkih oružanih snaga u n apadu na Sov jetsk i Savez bili su stvoreni m nogo povoljniji uslovi za raz vijanje oružane borbe u svim p orob ljen im zem ljam a Evrope, p a i u Jugoslaviji. N apadom N jem ačke na Sovjetski Savez oživjela je i aktivnost K o m in tem e na liniji antifašističk e borbe. Ona je pozvala kom unističke p a rtije p o rob ljen ih zem alja da, organizujući b o rb u p ro tiv o k u p a to ra , pru že p o d ršk u Sovjetskom Savezu. Poslije 22. ju n a K om unistička p a rtija Jugoslavije je u žurbano sprovodila po sljed n je prip re m e za organizovanje oružane borbe. O dlukom C entralnog k o m iteta KPJ od 27. ju n a, u m jesto ran ijeg V ojnog kom iteta, obrazovan je Glavni štab narodnooslobodilačkih partizan sk ih o d red a Jugoslavije, u kom e je fu n k ciju k o m an d a n ta p rim io generalni se k re tar P a rtije Tito. U brzo zatim , 4. ju la , o d ržan a je u B eogradu sjednica P olitbiroa CK KPJ, na kojoj je odlučeno da se od ran ije p riprem ljenog lju d stv a organ izu ju p artizan sk i odredi i počnu sa oružanim akcijam a. Na sjednici je riješeno da se u pojedine p o k rajin e u p u te delegati C entralnog K om iteta koji će obezbijediti sprovođenje ove odluke. Odlučeno je da Glavni šta b p okrene svoj bilten. U d u h u o dluka ove sjed nice, CKKPJ je 12. ju la objavio novi proglas, u kom e je pozvao n arode Jugoslavije na oružan u oslobodilačku borbu. Tih dana su u Glavnom šta b u narodnooslobodilačkih p a rti zanskih odreda Jugoslavije razrađen e osnovne sm jernice o taktici oružane b o rb e i o organizovanju o ru žan ih snaga ustan ka. Ove sm jernice su objavljene u prvom b ro ju Biltena Glav nog šta b a koji je izašao u B eogradu 10. avgusta 1941. godine. U skoro poslije ovih odluka došlo je do p rvih oružanih borbi u m nogim krajevim a Jugoslavije. U nekim oblastim a Jugoslavije prve oružane a k cije p a rtiza n sk ih o d red a ubrzo 105
su p rim ile k a ra k te r u sta n k a . U C rnoj G ori je već sred in o m ju la izbio o p š ti u sta n a k . Za nekolik o d a n a bili su u n ište n i talija n sk i garnizoni i oslo b o đ en a te r ito r ija C rne G ore izuzev C etinja, P odgorice (T itograda), N ik šića i n e k ih m je s ta u P rim o rju . N ekoliko h ilja d a ta lija n s k ih v o jn ik a bilo je zaro b ljeno, a o ru ža n e snage u s ta n k a izrasle su u k ru p n e i rela tivno d o b ro n a o ru ž a n e fo rm a cije. K ra je m ju la i u to k u a v gusta ak c ije p a rtiz a n s k ih o d re d a p re ra s le su u u s ta n a k u najvećem d ije lu B osne i H ercegovine. U stan ičk e snage oslo bodile su p ro s tra n e te rito rije , razb ile z n a tn e u s ta šk e i do m o b ra n sk e jed in ice i o slobodile m n o g a m je sta , m eđ u ko jim a i više gradova. U isto v rije m e izbio je u s ta n a k u Lici, n a K o rd u n u i u B an iji, i z n a ta n d io ovih o b lasti bio ie oslobođen. U S rb iji je do o ru ža n ih b o rb i d ošlo već u p rv o j polovini ju la . U to k u av g u sta i s e p te m b ra b o rb e su p rim a le sve k ru p n ije raz m je re , da bi u se p te m b ru u z a p ad n o j S rb iji i S u m a d iji izrasle u n a ro d n i u s ta n a k . P a rtiz an sk e snage oslo bodile su m noga m je s ta u ovim o b lastim a i stv o rile p ro s tr a n u oslo b o đ en u te rito riju . N jem ačk e o k u p acio n e tru p e p re trp je le su z n a tn e g u b itk e i bile p rim o ra n e n a o d b ra n u u n e k oliko u tv rđ e n ih garn iz o n a u n ajv ećim g radovim a. N ešto k a sn ije p a rtiz a n s k e b o rb e u isto čn o j i n a ro č ito u ju žn o j S rb iji p rim ile su tak o đ e k a ra k te r u s ta n ič k o g p o k reta . Do p rv ih o ru ža n ih a k c ija p a rtiz a n s k ih o d red a došlo je u ju lu u Sloveniji, gdje su n e što k a sn ije fo rm ira n i prvi p a rtiza n sk i b a ta ljo n i, koji su izvodili p a rtiz a n sk e a k cije u to k u jeseni i do k r a ja 1941. godine. U brzo su počele i prve p a rtiz a n s k e a k c ije u D alm aciji, G o rsk o m k o ta ru i P rim o rju , Slavoniji i dru g im o b lastim a H rv a tsk e . U ju lu su stv o ren i prvi p a rtiz a n s k i o d red i u V ojvodini, n a ro č ito u B an a tu , gdje su pod veom a nep o v o ljn im te re n s k im u slo v im a v ođene i veće o ru žan e akcije. T ek k a d a je n a in te rv e n c iju C K K PJ K o m in te m a saopštila svoj stav da p a rtijs k a org an iz a cija u M ak ed o n iji o stan e u sa sta v u K P J i k a d a je o d lu k o m CK K PJ o b razo v an počet kom s e p te m b ra nov p o k ra jin sk i k o m ite t K P J za M akedo n iju , započele su organizovane p rip re m e za o ru ža n u b o rb u u ovoj p o k ra jin i, a prve a k c ije p a rtiz a n s k ih o d re d a izvedene su u prv o j polovini o k to b ra . 106
U poredo sa o ružanim akcijam a p a rtizan sk ih odreda, p a rtijsk e organizacije u okup iran im gradovim a i in d u strij skim c e n trim a organizovale su i izvodile mnoge sabotaže, diverzije i druge akcije. N aročito širo k u b o rb en u aktivnost razvijale su organizacije u B eogradu, L jubljani, Zagrebu, Splitu, M ostaru, K ragujevcu, S arajev u i drugim m jestim a! Ta a k tivnost je podizala borb en o raspoloženje naro d a i sve je više bilo onih koji su se odazivali pozivim a P artije i odlazili u p a rtiza n e ili se uključivali u bo rb en e grupe za izvođenje a k c ija u o k u p ira n im m jestim a. T ako se, u p rk o s svim n erav n o m jern o stim a i teškoćam a, pod veom a nepovoljnim uslovim a počeo razvijati oružani ustanak u Jugoslaviji. D esetine hilja d a lju d i našlo se u ustaničkim p a rtiza n sk im form acijam a, koje su u m nogim obla stim a zem lje nanosile ozbiljne u d arce o k u p ato rsk o j i kvislinškoj živoj sili, otežavale sa ob raćaj, zakočile privredu. Stvorene su bile p ro stra n e oslobođene te rito rije n a kojim a se počeo razvijati novi život. Bio je to prvi u s ta n a k u o k u p ira n o j E vropi u vrijem e kada su fašističke sile o stvarile svoje najveće pobjede na Istočnom fro n tu . C rvena a rm ija se pod u d a rc im a fašističkih tru p a povlačila uz velike gubitke, n a p u šta ju ći znatni dio te rito rije Sovjetskog Saveza. Već početkom o k to b ra njem a čke tru p e započele su p rip re m e za ofanzivu čiji je nepo sredni cilj bio o sv a ja n je M oskve. Sovjetski n aro d ulagao je k rajn je n a p o re i podnosio teške žrtv e da bi zaustavio n apre dovanje njem a č k ih oru žan ih snaga. U prkos prvim porazim a i velikim gubicim a, sve je više rasta o o tp o r Crvene arm ije. Upravo zbog takvog razvitka dog ađ aja n a glavnom , isto čnom ra tištu , o k u p a to ri su bili iznenađeni razm jeram a p ar tizanske b o rb e i n a ra s ta n je m u sta n k a u Jugoslaviji, čija se vojska svega nekoliko m jeseci ra n ije rasp a la pod prvim udarcim a. N jihovih osa m n a e st divizija, koliko ih je bilo u Jugoslaviji uoči u sta n k a , uz pom oć o ru žan ih snaga kvislinga, nije bilo sposobno da sp riječ e njegov razvitak. Okupacioni sistem bio je ozbiljno ugrožen, i Jugoslavija se, um jesto baze za vođenje osvajačkog ra ta , p retv o rila u novo ratište, neočekivano za sile Osovine. U spjesi u sta n k a ugrožavali su prestiž ok u p acio n ih sila i dovodili u su m n ju stab iln o st „no vog evropskog p o retk a " . 107
M eđutim , o k u pacione sile b ile su u m o g ućnosti d a p o ja č a ju svoje snage u Jugoslaviji p reb a c iv an je m jed in ica iz dru g ih o k u p ira n ih z em alja i sa dru g ih fro n to v a. T a lija n sk a vrhovna k o m an d a je u ofanzivi p ro tiv u s ta n k a u C rnoj Gori već k ra je m ju la angažovala snage iz svoje a rm ije u A lbaniji. U d rugoj polovini a v gusta ta lija n sk e tru p e pred u zele su ofanzivu p ro tiv u s ta n ič k ih ž a rišta n a te rito rij: NDH. Z abri n u t s ta n je m u n jem ačk o j o k u p acio n o j zoni Ju goslavije, H it le r je 16. se p te m b ra izdao n a re d b u za u n ište n je u sta n k a . U tom c ilju p reb a č e n e su u S rb iju iz G rčke, F ra n cu sk e i sa Istočnog fro n ta tri n jem a č k e divizije. U s e p te m b ru je počela n jem a č k a ofanziva u z a p adnoj S rb iji i S u m ad iji, k o ja je s p rek id im a tra ja la sve do p o č e tk a d ecem b ra. Više o p eracija p ro tiv p a rtiz a n s k ih o d red a izvele su o k u p acio n e i kvislinške snage u B a n a tu , S lavoniji, S rem u, Sloveniji, G o rsk o m ko ta ru , D alm aciji i u d ru g im oblastim a. B ro jča n o i teh n ičk i n e uporediv o n a d m o ćn ije, o k u p a to r ske i kvislinške tru p e obično su u sp ijev ale d a p o tp u n o ili djelim ičn o o k u p ira ju oslobođene te rito rije . One su, p ri tom , po nalogu svojih kom an d i srpovod ile n a d n a ro d o m n a jb ru ta ln ije rep re sa lije . Palile su č itava n a selja, m asovno u n išta vale stanovništvo, ne štedeći ni djecu , žene i starce; dese tin e h ilja d a lju d i bile su d e p o rto v a n e u k o n c e n tra cio n e lo gore u zem lji ili u p oznate logore sm rti u razn im ev ro p sk im zem ljam a. N ajm a so v n ije zločine počinile su n jem a č k e tru p e u v rije m e ofanzive u S rb iji. Sam o u M ačvi u b ile su 6.000, u K ra lje v u 2.000 u K ragujevcu 7.000 lju d i, žena i djece. U isto vrije m e o k u p a to r je n a s to ja o d a o jač a kvislinge i da u zem lji nađe nove saveznike u b o rb i p ro tiv u sta n k a . U staše su činile sve da jo š više ra s p ire b rato u b ila č k u b o rb u izm eđu srpskog, h rv atsk o g i m u slim an sk o g stan o v n ištv a, da pom oću o k u p a to ra u č v rste d o m o b ra n stv o i d a stv o re nove u sta šk e fo rm acije. U talija n s k o j o k u p acio n o j zoni Slovenije rea k c io n arn e snage slovenačke b u ržo azije p o jačale su ak ciju p ro tiv u s ta n k a i o stv a rile čvršću s a ra d n ju sa o k u p ato ro m . N je m a č k a oku p a c io n a u p rav a u S rb iji o rb azo v ala je 29. avgusta, m je sto k o m esa rsk e vlade, tzv. v lad u srp sk o g spasa, na čelu sa generalom bivše jugoslo v en sk e v ojske M ilanom N edićem . Oko ove vlade okupile su se n a jre a k c io n a rn ije snage srp sk e b u ržo azije pod krila tic o m „ b o rb e p ro tiv kom u n istič k e o p a sn o sti k o ja srp s k o m n a ro d u p r ije ti o d u s ta n k a ”. 108
N edićeva vlada je odm ah počela stv arati svoje oružane od rede, čiji su kom andni sastav najvećim dijelom činili ofi ciri bivše jugoslovenske vojske. S a rad n ju s njem ačkim oku pa to ro m u borbi p rotiv usta n k a prihvatio je i četnički voj voda K ošta M ilovanović Pećanac. O k upator je pojačao mobi lizaciju p rip a d n ik a nacionalnih m an jin a u svoje form acije. U jesen 1941, poslije n euspjeha s tak tik o m odlaganja oru žane borbe, stupili su u oružanu ak ciju protiv u stan k a čet nički odredi pukovnika Draže M ihailovića. O fanzivam a, m asovnim rep resalijam a nad narodom i angažovanjem snaga dom aće buržoazije, o k u p ato ru je pošlo za rukom da m jestim ičn o zakoči b u ran razvitak ustan k a, a u nekim ob lastim a da m u nanese i ozbiljne udarce. M eđutim, te u sp je h e o k u p a to r i njegovi dom aći saradnici platili su visokom cijenom . Oni su bili prim o ran i da vode pravi ra t u jed n o m d ijelu oku p iran e Evrope. To je za sile Osovine bilo prvo ra tište koje sam e nisu p lan irale i koje im je već 1941. godine nepredviđeno vezalo d esetinu novih divizija n a m ijen je n ih za druge frontove i druge oku p iran e zemlje. U tim teškim i neravnim bo rb am a pokazala se vitalnost i n e u n ištivost usta n k a . V elika talija n sk a ofanziva u ju lu i avgustu u C rnoj Gori izazvala je oseku u stan k a, ali je već u o k to b ru 1941. došlo do k ru p n ih p a rtizan sk ih akcija, koje su u brzo ponovo izrasle do stepen a n arodnog ustan k a. Ve liki dio te rito rije C rne Gore opet je bio oslobođen. To se ponovilo u H ercegovini, zapadnoj Bosni, Lici, na K ordunu i u nekim d rugim u stan ičk im oblastim a u kojim a su u peri odu avgust—se p te m b ar ok u p a to rsk e i dom aće buržoaske snage vodile svoje ofanzivne operacije. B orbe u zapadnoj S rb iji i S um adiji nastavile su se i u to k u zime 1941/1942. godine. O jačane o k u p a to rsk e oružane snage nanijele su oz biljn e u d a rc e p a rtiza n sk im odredim a u Sloveniji, ali je već k raje m 1941. došlo u nekim m je stim a do ustaničkog poleta koji je nagovještavao nov u spon oružane b o rb e slovenačkog naro d a. K ra je m 1941. pojavila su se nova u stan ičk a žarišta. U to v rijem e pa rtiza n sk e bo rb e u južnoj S rb iji, Sandžaku, Srem u, D alm aciji, G orskom k o taru , H rv atsk o m p rim o rju , Slavoniji prim a le su sve m asovniji k a ra k te r. Tada je u p a rtiza n sk im o d red im a Jugoslavije bilo 80.000 n aoružanih boraca. 109
K ra je m 1941. godine u sv ije tu su se zbili veom a zna č a jn i događaji. U bici za M oskvu k o ja je počela sred in o m o k to b ra 1941. H itle r je doživio p rvi veliki n eu sp jeh . Svi n a p ori n jem ačk e a rm ije da zauzm e M oskvu o stali su bez rezultata. Početkom de c em b ra C rvena a rm ija je p rešla u protivofanzivu, n a n ije la teške gu b itk e n jem a č k im tru p a m a i pov ratila z n a ta n dio so v je tsk e te rito rije . B itk a za M oskvu označila je p oraz H itlerove stra te g ije „m un jev ito g rata ". K rajem 1941. godine došlo je do p ro šire n ja sv jetsk o g rata . Jap an sk i iznenadni n a p a d n a a m e rič k u p o m o rsk u b azu Perl H a rb u r 7. d ecem b ra označio je p o č e ta k ra ta n a D alekom istoku. T ada su S je d in je n e A m eričke D ržave objavile ra t Japanu. G odine 1941. obrazovan je m oćni ra tn i savez izm eđu SSSR, Velike B rita n ije i SAD. To je o tv o rilo p e rsp e k tiv u pobjede p o robljenim i ugroženim n a ro d im a i dalo snažan podsticaj jač a n ju an tifašistič k o g rasp o lo ž en ja i sp re m n o sti de m o k ra tsk ih i p ro gresivnih snaga u sv ije tu za b o rb u p ro tiv fašizm a. U v rije m e p rip re m a , a zatim u perio d u p o k re ta n ja i ra z v ija n ja ustanka< K PJ j e o slo b o đ en je zem lje i ;Sp Unje n je d e m o k ra tsk ih so cijaln ih i na c io n a ln ih težn ji n a jš irih n a ro d nih slojeva i svih jugoslovenskih n a ro d a isticala kao osnovu političkog pro g ra m a u sta n k a . To je b ila p o lazn a tač k a za s tv a ra n je jed in stv a n a jš irih n a ro d n ih slo jev a i za zbliža vanje i u jed in jav n je svih jugosloven sk ih n a ro d a . To je jed in stvo naro d n ih m asa i b ra ts tv o n a ro d a Ju g o slav ije u o ru ža noj bo rb i p ro tiv o k u p a to ra i njegovih d o m aćih sa ra d n ik a izražavalo se u N arodnooslobodilačk o m fro n tu . D alekosežni oslobodilački ciljevi u s ta n k a i p e rsp e k tiv a o stv a re n ja socijalnih i n a c ionalnih tež n ji k o ju je o tv ara la K PJ odgovarali su stv a rn im uslovim a i p o litičk im o d nosim a u zem lji. M ase stanovništva k ojim a je n ep o sre d n o zap rije tilo u n išten je, kao i p ojedini jugo slo v en sk i n a ro d i koji su se suočili sa o k ru tn im m je ram a d en acio n alizacije, vidjeli su u oružanoj borbii jedini p u t nacionalnog o p sta n k a i oslobo đenja. Tam o gdje su n a ro d n e m ase p rih v a tile poziv K PJ i pošle u oružanu bo rb u , odm ah su ispoljile svoje d e m o k ra t ske težnje. U sv ijesti n a ro d a n a p rv im oslo b o đ en im terito-
KPJ u borbi za šlrold oslobodllački front 1 za bratstvo ^naro ugo-
110
rija m a vladalo je sh v atan je da k raj oku p ato rsk o g i kvislinŠkog ro p stv a znači u jed n o i početak novog društveno-političkog sistem a, u čijem će izgrađivanju odlučnu ulogu im ati in te resi osnovnih n a ro d n ih m asa. Politički oblici i akcije p rek o k o jih su se te težnje ispoljavale bili su, p rije svega, rez u lta t u tic a ja o štrih klasnih i nacionalnih p ro tiv rječn o sti koje su djelovale na tlu K raljevine Jugoslavije. Tam o gdje je u slje d raz o č a ran ja u K raljevin u Jugoslaviju došlo u naro d n im m asam a do pojava dem oralizacije i besperspektiv n osti, ja č a n je N arodnooslobodilačkog fro n ta bilo je uslovljeno razv ijan jem svijesti n a ro d a o oslobodilačkim ciljevim a u sta n k a . N a taj način su težnje n a ro d n ih m asa za oslobo đenjem i za društveno-političkim p ro m je n am a postale po k reta č k a snaga oružane oslobodilačke b o rb e i osnova na kojoj se pro širiv alo i jačalo jed in stv o i b ratstv o n aro d a Jugoslavije u to k u te borbe. U isto vrije m e su takva političk a k re ta n ja u u sta n k u b ila nov fa k to r koji je u ticao na d ržan je pro zap ad n ih i dru g ih političk ih g ru p a buržoazije. Isp o ljen e težnje ustan ičkih m asa za d e m o k ra tsk im društveno-političkim p ro m je na m a p o d sta k le su sve snage reak cio n arn e buržoazije na još o d lučniji o tp o r p o k re ta n ju i raz v ija n ju o ružane b o rbe. N asu p ro t K P J, one su pozivale n a ro d n a m ir, opom injale ga da ne izaziva o k u p a to ra i da v jeru je u oslobođenje od stran e saveznika, tv rdile da je o ružana b o rb a av an tu rizam i da će d o n ije ti sam o nova s tra d a n ja i žrtve. Zbog toga, iako je oslobodilačka p latfo rm a K PJ otva rala širo k e m ogućnosti o brazovan ja koalicija, iako je Par tija b ila in ic ija to r sa ra d n je na toj p latfo rm i, sve snage b u r žoazije, u k lju č u ju ći tu i izbjegličku vladu, bile su i ostale odlučno p ro tiv u sta n k a . O tuda je p ita n je za oslobodilačku b o rb u ili p ro tiv nje, za lo ja ln o st p rem a o k u p a to ru i kvislin zim a ili za b o rb u p ro tiv n jih — im alo od sam og početka odre đenu klasn u sadržinu. M eđutim , K PJ je ostala dosljedno na poziciji oslobodilačke b o rb e i s te pozicije v ršila je p ritisa k n a one b u ržo a sk e snage koje su se na riječim a izjašnjavale p ro tiv o k u p a to ra ili su se držale pasivno, ističući d a je u sta n ak p re u ra n je n , da tre b a čekati i p rip re m a ti se za akciju on d a kada glavne snage sila Osovine b u d u o d sudno tučene na velikim sv jetsk im frontovim a, ili su p ro p ag irale Pasiv n o s t p o d izgovorom d a m ali n a ro d i ne m ogu sam i odluči 111
vati o svojoj su d b in i, d a će n jih o v a b u d u ć n o st b iti rije še n a ishodom r a ta izm eđu velikih sila. Tako je K PJ u n a p o rim a za s tv a ra n je je d in stv a širo k ih n aro d n ih slojeva u u s ta n k u vodila b o rb u n a dva fro n ta — otk riv a la je p rav u s u štin u po litik e o k u p a to ra i ulogu kvi slinga i u isto vrije m e tje ra la n a č istac on e b u ržo ask e snage koje su se držale pasivno ili se izjašn jav ale p ro tiv o k u p a to ra , ali i p ro tiv aktivne, o ru žan e oslo b o d ilačk e b o rb e. M ada su ponegdje o k u p a to r i kvislinzi im ali i zn a tn iji u tic a j, ip ak to nije bila ozb iljn a p re p re k a p o k re ta n ju sve širih slojeva n aro d a u oru žan u b o rb u . T im p rije što je sam im o b jek tiv nim razvitkom n jih o v u tic a j slabio, što su se n a ro d n e m ase u p rak si u v jerav ale u p rav i sm isao p o litik e o k u p a to ra i kvislinga. P rozapadno o rije n tis a n e b u ržo a sk e g ru p ac ije ne sam o što su im ale, u c jelini p o sm a tra n o , z n a tn iji u ticaj u n a ro d u već su svojom politik o m „o d lag an ja b o rb e" ili poli tikom „čekanja na rje š e n je sp o lja ", u uslo v im a kakvi su bili 1941. godine, o b jek tiv n o m ogle i ja č a ti svoje pozicije. Poslije aprilsk o g r a ta i velikih u s p je h a H itlero v ih a rm ija u Evropi i, posebno, na Isto č n o m fro n tu , tak v i stavovi su bili p rih v a tljiv iji za dio n a ro d n ih m asa. P ro p a g an d a o „odla g a nju b o rb e" nailazila je na p ovoljn o tlo o so b ito u v rijem e o k u p a to rsk ih i kv islin šk ih ofanziva i re p re s a lija n a d n a rodom . Takvi su bili o p šti uslovi po d k o jim a je K P J vodila b o rb u za jed in stv e n i oslobodilački fro n t i b ra ts tv o ju g o slo venskih naro d a. U po jed in im p o k ra jin a m a ta se b o rb a raz vijala u često veom a specifičnim oblicim a. Već prvi u sp je si p a rtiz a n sk ih o d red a u S rb iji n aišli su na m asovne s im p a tije i sve sn a žn iju a k tiv n u p o d ršk u s rp skog naro d a. To se m an ifestovalo i u b rzo m p o ra s tu b o ra čkog sastava p a rtiz a n sk ih o d red a i u a k tiv ira n ju n aro d n ih m asa na oslobođenim i neoslobođen im te rito rija m a n a p lat form i oslobodilačke b orbe. N a in icijativ u lo k aln ih ru k o v o d stava K PJ brzo se raz v ija la m reža o rg an izacija i o d b o ra N arodnooslobodilačkog fro n ta . Pod u tic a je m usta n ič k o g po leta i p ro širiv a n ja oslobodi lačkog fro n ta , po jed in i lokalni ruko v o d io ci bivših b u ržo a skih stra n a k a p rih v a tili su pozive K P J, izjašn jav ali se za b o rb u i za p o d ršk u p a rtiza n im a . U nek im m je stim a su ula zili i u od b o re N a ro d n o oslobodilačk o g fro n ta . M eđutim , ovi 112
uspjesi pali su ub rzo u sje n k u sve intenzivnije akcije protiv ustan k a, koja je bila usm je ra v a n a iz nekoliko organizovanih centara. Pored vlade generala M ilana Nedića, zatim četni čkog vojvode K oste M ilovanovića Pećanca u južnoj Srbiji i drugih, n a jja č i c e n ta r fo rm irao se oko pukovnika bivše ju goslovenske vojske Draže Mihaiilovića, koji se sa grupom oficira sklonio poslije aprilskog ra ta na plan in u Ravnu goru i tu ostao do p o četk a u sta n k a . M ihailović se izjašnjavao protiv o k u p a to ra , ali je u prvim ko n tak tim a sa partizanim a zastupao stav o p re u ra n je n o sti u s ta n k a i odbijao učešće u oružanoj borbi. U isto vrijem e je u im e k ralja i vlade u izbjeglištvu, počeo stv a ra ti četničk u organizaciju i mobilisati vojne obveznike u četničke form acije. Pored propagande 0 p re u ra n je n o s ti u s ta n k a i tobožnjeg p rip re m a n ja „za po v oljnije uslove", M ihailovićeva a kcija p ro tiv u sta n k a nosila je sve izrazitije pečat an tik o m u n ističk e propagande. Sve ono što se u n a ro d u kolebalo, što n ije bilo sprem no za oru ža n u b o rb u , ok reta lo se M ihailovićevom p o k retu . Bilo je očevidno da će tak v a ak tiv n o st srp sk e reak cije u ticati na sužavanje p olitičke osnove u sta n k a , n a ro čito u uslovim a ve ćih ofanzivnih o p e ra c ija o k u p a to ra , sa k o jim a se u najsko rije v rijem e m oralo rač u n a ti. Zbog toga je P a rtiji p re d sto ja la tešk a b o rb a za o tk ri vanje prave su štin e četničkog po k reta. R ačunajući s onim dijelom n a ro d a koji je jo š im ao iluzija o m o n arh iji i bio pod u tic a je m tra d ic ija četništva, a koji je u osnovi bio p at r io tsk i o rije n tisa n , ona je tu b o rb u vodila sa najvećom poli tičkom gipkošću i širinom . Istica la je da n em a nikakve pre« p rek e sa ra d n ji č e tničkih i p a rtiza n sk ih o d red a u b o rb i pro tiv o k u p a to ra , ko ja je b ila prvenstv en i zad atak svih p a tri o tsk ih snaga. Na in icijativ u V rhovnog šta b a p artizan sk ih o d red a od rža n a su u jese n 1941. dva sa sta n k a izm eđu T ita 1 D raže M ihailovića. M ihailović je oba p u ta odbio predloge o z a jedničkim o p e ra c ija m a p ro tiv o k u p ato ra. M ihailovićevu odlu čn o st da se b o ri p ro tiv u sta n k a učvr stila je p o ru k a ju g oslavenske izbjegličke vlade, k o ju je prim io p rek o prve m isije upućene u njegov šta b iz b rita n sk e ko m an d e za B liski istok u o k to b ru 1941. V lada je od njega z a h tijev ala da s p riječ i u s ta n a k k o jim rukovodi K om unisti čka p a rtija . K ao povoljan tre n u ta k za u n ište n je u stan k a, M ihailović je iza b ra o z a vršnu e ta p u njem ačk e ofanzive i
p o četk o m no v em b ra p reša o je u n a p a d n a oslo b o đ en u teri to riju . Taj n a p a d p a rtiza n sk e snage su razbile. M ihailović se ta d a o b ra tio izbjegličkoj vladi sa zah tjev o m da savezni čke vlade in te rv en išu kako bi se p a rtiza n i p rin u d ili da ob u stave to b ožnje n a pade na četničk e o d red e i da p riz n a ju njegovu k o m andu. Do takve in te rv en c ije ju goslovenske vlade je i došlo, pa su se tom p rilikom vlade Velike B rita n ije i S o v jetskog Saveza složile da pozovu p a rtiza n e i četn ik e u z a je d n ičk u b o rb u , pod k om andom Draže M ihailovića, p ro tiv o k u p a to ra . Pored toga, izbjeglička vlada je organizovala p re k o šta m p e i ra d ija savezničkih ze m a lja p ro p ag a n d u u k o joj je veličala to b o žn ju b o rb u četn ik a Draže M ihailovića i o p tu živ ala p a rtiza n e kao s a ra d n ik e o k u p a to ra . Već u de ce m b ru M ihailović je proizveden u čin g en erala, a u ja n u a ru 1942. im enovan je u novoj izbjegličkoj vladi za m in istra voj ske i m orn a ric e . T ako je č etn ičk i p o k re t D. M ihailovića izrastao u organizovanu snagu u zem lji na k o ju se o sla n ja la v e lik o srp sk a bu ržo a z ija u b o rb i za re s ta u ra c iju svoje heg em o n ističk e vladavine po slije ra ta . Polazeći od toga da će p o b jed o m a n tih itlero v sk e k oalicije b iti osig u ra n a o bnova Jug o slav ije i sta ro g d ru štv e no-političkog sistem a, ju g o slo v en sk a vlada u izbjeglištvu je u o slobodilačkom i d em okratsko-revolucion a m o m p ro g ra m u i p rak si u s ta n k a v id jela glavnu o p asn o st za o stv a re n je tih svojih ciljeva. Stoga je on a cjelo k u p n u a k tiv n o st č e tničkog p o k re ta u s m je rila n a ra z b ija n je u sta n k a . U uslovim a n jem a č k e ofanzive k o ja je dovela do povla č e n ja p a rtiz a n s k ih o d red a i g u b ita k a oslo b o đ en ih te rito rija i n a jb ru ta ln ijih rep re s a lija n a d n a ro d o m , četn ičk a a k c ija za „odlaganje u s ta n k a ” na išla je na p lo d n o tlo. č e tn ič k i p o k ret je zn a tn o d o p rin e o krizi u k o joj se k raje m 1941. godine n a šao u s ta n a k u zap ad n o j S rb iji i Š u m ad iji. Za raz lik u od S rb ije , u C rnoj G ori se b o rb a za jed in stvo n a ro d a , za p la tfo rm u N a ro d n o o slo b o d ilačk o g fro n ta razvila tek p o slije velike ofanzive ta lija n s k ih tru p a , k o ja je već p o č e tk o m av g u sta dovela do oseke 13-julskog u stan k a. Još u to k u ofanzive b u ržo a sk e snage razvile su p ro p ag a n d u p ro tiv K P J, o p tu žu ju ć i je za av a n tu riz a m i s u p ro tsta v lja ju ć i se n jen im n a s to ja n jim a da sačuva p a rtiza n sk e snage i p ro duži s a o ru ža n o m b o rb o m . 114
U poredo s nap o rim a P a rtije da ponovo razvije ustanički p o k ret tekao je proces o k u p lja n ja svih reakcionarnih snaga na platfo rm i b o rb e p rotiv usta n k a . Dok su vrhovi Crnogor ske federalističke stra n k e vodili tu b o rb u neposredno se n a sla n jaju ć i n a o k u p a to ra , pokušavajući da stvore kvislin ške oružane form acije, glavne snage buržoazije — prvaci bivših bu ržo ask ih stra n a k a, većina oficira i činovnika K ra ljevine Jugoslavije — p rihvatile su koncepcije četničkog po k reta Draže M ihailovića i njegovu tak tik u borbe protiv ustan k a. T ako je i u Crnoj Gori glavna b itk a za uticaj na naro d n e m ase počela na p ita n ju : o ru žan a b o rb a protiv oku p a to ra i kvislinga ili n jeno odlaganje „za povoljnije uslove". K oristeći se p risu stv o m m n o gobrojn ih snaga talijan sk e oku pacione arm ije , prim je n o m m asovnih rep re sa lija nad naro dom svuda gdje je dolazilo do pa rtiza n sk ih akcija, velikim priv re d n im teškoćam a i sprem nošću o k u p a to ra da se te teškoće sa v la d a ju pod uslovim a da se održi „red i m ir” — b uržoaske snage su svojom p ropag an d o m o tobožnjem odla g a nju b o rb e za pov o ljn ije uslove izazvale dilem e i kolebanja u d ijelu n a ro d n ih m asa. P o jačan a ak tiv n o st ovih protiv n ičk ih snaga brzo je vo dila p ro d u b ljiv a n ju sukoba. U jesen 1941. oživjele su p ar tizanske b o rb e, a već u n ovem bru bile su razbijene znatne snage okupacione a rm ije i oslobođen veliki dio terito rije C rne Gore. P roces političkog a k tiv ira n ja n aro d n ih m asa na p latfo rm i oslobodilačke b o rb e uzeo je široke razm jere. Iz raz toga bile su m asovne organizacije N arodnooslobodila čkog fro n ta . U poredo s tim jačala je i akcija buržoaskih snaga. Š ire raz m je re ta a k cija dobila je poslije neuspjelog n a p a d a glavnine crn o g o rsk ih p a rtiza n sk ih snaga na Pljevlja, kada se s tv a ra ju četnički oružani odredi, koji s talijan sk im o kupacionim tru p a m a p relaze u nap ad e na p artizan sk e sna ge. Tako su već k raje m 1941. prozap ad n o o rijen tisan e snage u C rnoj G ori, koje su u to vrijem e p rih v atile vrhovno ru k o vodstvo D raže M ihailovića, prešle na otv o ren u k olaboraciju s o k u p a to ro m u bo rb i p ro tiv u stan k a. U B osni i H ercegovini K P J se za s tv a ra n je jedinstvenog oslobodilačkog fro n ta i p o bjede ideje b ra tstv a srpskog, h r vatskog i m u slim anskog stanovništv a m o rala b o riti u uslo vim a veom a izražene v jersk e i n acionalne n etrp eljiv o sti i «*
115
b ra to u b ila č k e b o rb e k o ju su izazivali o k u p a to r, k v islin šk a u s ta šk a država i srp s k a b uržoazija. K oristeći se na slije đ e n im v jersk im i n a c io n aln im a n ta gonizm om , u sta še su stvorile veom a sn ažan u tic a j u h rv a t skim i m u slim a n sk im m asa m a u B osni i H ercegovini i jed a n njihov dio m obilisale za ak tiv n u b o rb u p ro tiv u sta n k a i m asovne zločine n ad s rp sk im stan o v n ištv o m . U slijed toga, P a rtiji je p re d s to ja la duga i u p o rn a b o rb a za ra z b ija n je usta šk o g u tic a ja u tim m asa m a i za n jih o v o o k u p lja n je oko p la tfo rm e N arod n o o slo b o d ilačk o g fro n ta. S d ruge s tra n e , o d m ah po iz b ijan ju u sta n k a , u k o ji su se u k lju č ile p ro g o n je n e srp sk e m ase, jav ila se o p a sn o st od akcije v e lik o srp sk ih snaga. Ove snage su n a sto ja le d a svoja s h v a ta n ja o c iljevim a u s ta n k a n a m e tn u p ro p ag a n d o m da su srp sk e m ase u s ta le sam o p ro tiv u sta šk e „N ezavisne Države H rv a ts k e ”, pa su slale p e tic ije ok u p acio n im u p rav a m a da z a štite srp sk i n a ro d od u s ta š k ih zločina i d a B o sn u i H erce govinu izdvoje iz sastav a u s ta š k e države. V elik o srb i su za us ta š k e zločine n a d s rp sk im sta n o v n ištv o m k riv icu b acali na h rv a tsk o i m u slim a n sk o stan o v n ištv o i b ili p ro ta g o n isti i p o d s tre k a č i b ra to u b ila č k e b o rb e. Oni su se su p ro tsta v lja li n a p o rim a K P J da s ta b iliz u je u s ta n a k u d u h u svoje oslo b o dilačke p latfo rm e . Ovakve ko n cep cije u b rzo su v e lik o srp sk e snage dovele do k o lab o ra c ije sa o k u p a to ro m . N jih o v a o tv o re n a a k cija pro tiv u s ta n k a započela je već u a v g u stu p a ra le ln o sa ofanzivom talija n s k ih oku p a c io n ih tru p a p ro tiv p a rtiz a n s k ih sna ga i o slo bođenih te r ito r ija u H ercegovini, z ap ad n o j i sre d n jo j B osni. T ada su v e lik o srp sk i e lem en ti razvili p ro p a gandu o za štitn ič k o j ulozi talija n sk o g o k u p a to ra i pozvali u sta n ik e da ne p ru ž a ju o tp o r njegovim tru p a m a. T alijan sk e tru p e su vršile m asovne re p re s a lije sv u d a g dje su nailazile na o tp o r, a p rih v a tale sa ra d n ju sa svim a k o ji su se izja šn ja vali za o b u s ta v lja n je b o rb e p ro tiv o k u p a to ra . To je izazvalo z n a tn a k o leb a n ja u n a ro d u i m eđ u u sta n ic im a . O dm ah ža lim , ve lik o srp sk i e lem enti su, o sla n ja ju ć i se n e p o sre d n o na ta lija n sk o g o k u p a to ra , p ristu p ili o b raz o v a n ju če tn ič k ih o ru žanih od red a. U istočnoj B osni se a k c ija v elik o srp sk ih ele m e n a ta raz v ija la slično kao i u S rb iji i b ila u sm je ra v a n a n e p o sre d n o od Draže M ihailovića. I u ovoj o b lasti je k raje m 1941. godine došlo do oseke u sta n k a . 116
Iak o su ud ru že n e snage o kup ato ra, kvislinške u stašk e države i č etn ik a postigle značajne rezu ltate, što se, p rije svega, m anifestovalo u pojavam a koleb an ja i pasivizacije u u staničkim srp sk im m asam a, njim a nije pošlo za rukom da razb iju u sta n a k . U teškim bo rb am a sa okupacionim i kvislinškim tru p a m a i u otvorenom političkom i oružanom su kobu sa četničkim pokretom , P a rtija je sačuvala i učvrstila jezgro p a rtiza n sk ih snaga i svoj uticaj u n arodu, što je otvorilo p e rsp e k tiv u razvitka oslobodilačke borbe u novim uslovim a, k ad a su velikosrpske snage ostvarile sa ra d n ju sa o kupatorom u bo rb i pro tiv u stan k a. U isto vrijem e takav razvitak p ospješio je proces ograđ iv an ja h rv atsk ih i m usli m anskih m asa od usta šk e države i njihovu o rije n ta c iju ka narodnooslobodilačkom p o k retu . Sam a k re ta n ja u toku us tan k a i, naročito, u jed in jav a n je oko o k u p a to ra u stašk ih i četničkih snaga, s jedne, i odlučna b o rb a p artizan sk ih snaga protiv o k u p a to ra i svih njegovih dom aćih sa rad n ik a, s druge stran e, uticali su na razv ijan je svijesti tih m asa o ciljevim a oslobodilačke borbe. Tim e su bili položeni solidni tem elji za afirm a c iju p o litike jed in stv a i b ra ts tv a n a ro d a u borbi za oslobođenje i društveno-politički preo b ražaj. B orba P a rtije za s tv a ra n je jed in stv en o g oslobodilačkog fro n ta u raznim ob lastim a H rv atsk e razv ijala se sa m nogim specifičnostim a. Kao i u Bosni i H ercegovini, m ase srp sk o g stanovništva u Lici, B aniji i K o rd u n u prih v a tile su poziv P a rtije na o ru žanu b o rb u i već u lje to su u tim o b lastim a stvorena snažna u stan ičk a žarišta. P a rtija je i tu m o rala voditi odlučnu bo rb u pro tiv p o k u ša ja v e likosrpsk ih elem en ata da u stan ak sk ren u na kolosijek b rato u b ila č k e b o rb e. Do sn ažn ijih p re vira n ja i oseke u s ta n k a došlo je u Lici, ali je k raje m 1941. kriza u sta n k a u toj o b lasti bila savladana. Jed in stv o naro d a u oslobodilačkoj bo rb i n e p re k id n o je jačalo i ispoljilo se u aktivnosti o rganizacija N arodnooslobodilačkog fro n ta koje su o k upljale n a jšire srp sk e m ase. M eđu h rv atsk im stanov ništvom ovih o b lasti p o stepeno je jač a o uticaj oslobodila čkog p okreta. U n a p o rim a za o k u p lja n je h rv a tsk ih n aro d n ih m asa u oslobodilački fro n t, K PJ je m ora la da savladava uticaj poli tike lojalnosti M ačekovog vodstva H rv atsk e seljačke stran k e p rem a o k u p a to ru i u sta šk o j državi. Z ah v alju ju ći, p rije svega, 117
takvoj politici, u s ta š e su n aišle n a a k tiv n u p o d ršk u znatnog dije la k ru p n e h rv a tsk e b uržoazije, m alo g rađ an sk ih slojeva i kulačkog elem enta. Pod u tic a je m M ačekove p o litik e rasp o loženje z n atnog dije la se lja čk ih m asa u H rv atsk o j p rem a u sta šk o j državi k re ta lo se od lo ja ln o sti do pasivne rezisten cije. Zbog toga je P a rtiji p re d s to ja la u p o rn a b o rb a za raz b ija n je u tic a ja vodstva te stra n k e , za o tk riv a n je su štin e njegove p o litike lo ja ln o sti p re m a o k u p a to ru i Paveliću. P a rtija je u p o č e tk u n a s to ja la da utiče n a p o litik u vod stva te stra n k e , po k u šav aju ći da s n jim po stig n e saglasnost na p latfo rm i oslobodilačke b o rb e. M eđutim , M aček je ostao odlučno pri svom stav u i od o rg an izacija S tra n k e zahtijevao je da o d b iju svaku s a ra d n ju s k o m u n istim a n a lin iji po k re ta n ja o ru žan e b o rb e. Zbog toga je P a rtija , n o red organizov a n ja i v o đ e n ja o ru ža n ih a k cija, težište svojih n a p o ra b a cila na n e p o sre d n u p o litič k u ak tiv n o st u n a ro d u , n a stva ra n je p a rtiz a n s k ih o d red a i o rg an izacija N aro d n o o slo b o d ila čkog fro n ta u ko je su se p o ste p e n o u k lju čiv ale i politički n a p re d n ije i b o rb e n ije p ristalice H rv a tsk e seljačk e stran k e. To je već k ra je m 1941. godine do n ijelo zn ačajn e rez u lta te u D alm aciji, H rv a tsk o m p rim o rju i G orskom k o taru , gdje je došlo do m asovnijeg u k lju č iv a n ja h rv atsk o g n a ro d a u o ru ža n u b o rb u . P o ra st b o rb en o g rasp o lo ž en ja u cijeloj H r v a tskoj m an ifesto v ao se u š ire n ju p a rtiz a n sk ih a k cija i u raz lič itim o blicim a o tp o ra o k u p a to ru i u sta šk o j državi. H r v a tsk e n a ro d n e m ase su sa sve većim sim p a tija m a p ratile od lu čn u a k c iju k o m u n ista u b o rb i p ro tiv zločinačkog i p lja čkaškog u s ta šk o g režim a. Od poseb n o g zn a ča ja za p o dizanje borb en o g rasp o lo ž en ja u h rv a tsk o m n a ro d u b ila je b o rb en a a k tiv n o st k o ju je P a rtija organizo v ala u o k u p ira n im g rad o vim a, n a ro č ito u Z agrebu, o s la n ja ju ć i se n a rad n ič k u k lasu i om ladinu. Za raz lik u od d ru g ih na c io n a ln ih p o k ra jin a , u Sloveniji je p ro ces stv a ra n ja org an iz a cija oslo b o d ilačk o g fro n ta po čeo po slije o b raz o v a n ja O svobodilne fro n te k raje m ap rila 1941. N akon poziva na o ru ža n u b o rb u , P a rtija je ulagala ve like n a p o re da bi sa vladala p ojave n eo d lu čn o sti u redovim a svojih saveznika i u p o k re ta n ju m asa o k u p lje n ih u oslobo dilački fro n t n a o ru ža n e a kcije. O tu d su u 1941. godini sa stav p rv ih p a rtiz a n s k ih o d re d a u Slo v en iji činili p retežn o 118
kom unisti i klasno svjesni radnici. O ružana b o rb a 1941. go dine nije dobila m asovni k a ra k te r, ali su akcije partizanskih o dreda p resu d n o uticale na p o rast sp rem n o sti slovenačkih m asa za oružanu borbu, na jač a n je b orbene o rijen tacije oslobodilačkog fro n ta, na njegovo p ro širiv an je i organizaci ono jač a n je stv a ra n je m teren sk ih o d b o ra koji su se svojom aktivnom p od ršk o m p a rtizanskim od red im a afirm isali kao m asovna politička osnova oružane borbe slovenačkog na roda. Isto tako, od posebnog značaja za podizanje borbenog raspoloženja n a ro d a i za stv a ra n je jedinstvenog N arodno oslobodilačkog fro n ta bila je široko zasnovana politička i bo rb en a ak tiv n o st u gradovim a i in d u strijsk im centrim a Slovenije. U tom p e riodu u L jubljan i se obrazovalo najjače u p o rište oslobodilačke borbe. Ona je bila p o p rište m nogih u spjelih o ružanih ak c ija i m asovnih a n tio k u p a to rsk ih politi čkih dem o n stra c ija . Ja ča n je O svobodilne fro n te i šire n je oružanih p a rtizan skih ak c ija p ra tila je sve življa a k tiv n o st slovenačke b u ržo azije na liniji ra z b ija n ja jed in stv a slovenačkog naro d a u oslobodilačkoj b orbi. R eakcionarne snage k lerikalne i libe ralne s tra n k e sve su organizovanije istu p ale s propagandom o p re u ra n je n o s ti o ružane borbe. K rajem 1941. godine te snage su počele stv a ra ti svoje oružane form acije, povezu jući se sa šta b o m D raže M ihailovića i s izbjegličkom jugo slavenskom vladom . Iak o je p o litik a d enacionalizacije k o ju je sprovodio b u garski o k u p a to r u M akedoniji u ticala na razv ijan je svijesti u m asam a m akedonskog n a ro d a o pravoj su štin i „oslobodi lačke m isije" B orisove B ugarske, razv itak do g ađ aja u 1941. godini je pokazao da su bili u činjen i tek prvi koraci u oku p lja n ju m akedonskog n a ro d a u oslobodilački front. P otre b na je b ila duga i u p o rn a ak tiv n o st K PJ da bi se m akedon skom na ro d u , koji je bio izložen n a jg ru b lje m nacionalnom u g n jeta v a n ju u K raljevini Jugoslaviji otv o rila persp ek tiv a o slobođenja i nacionalne afirm a c ije u zajedničkoj oslobodi lačkoj bo rb i jugoslovenskih narod a. Da bi se to ostvarilo, tre b a lo je p reth o d n o idejno-politički i organizacijski konsolidovati p o k ra jin sk u organizaciju KPJ u M akedoniji. Taj p roces je započeo stv a ra n je m novog p o k rajin sk o g rukovod stva s e p te m b ra 1941, ali je u b rzo bio p re k in u t poslije razbi119
ja n ja toga ru k o v o d stv a od s tra n e o k u p a to ra . U o b n ovljenom ru k o v o d stv u k ra je m 1941. prev la d a le su ponovo one snage k o je su pru ža le o tp o r s p ro v o đ e n ju p o litik e K P J, što je zako čilo organizovanu a k c iju n a s tv a ra n ju oslo b o d ilačk o g fro n ta i ra z v ija n ju o ru ža n e oslobodilačke b o rb e. U prkos svim izloženim sp ecifičn o stim a, p ro ce s s tv a ra n ja N aro d n o o slo b o d ilačk o g fro n ta im ao je u cijeloj zem lji osnovne zaje d n ičk e k a ra k te ris tik e . N ajv ažn ija od svih je u to m e da je K o m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije b ila i ostala je d in a ru k o v o d eć a snaga oslobodilačk e b o rb e. D ruga k a ra k te ris tik a je u to m e da su n jen i n a p o ri za o stv a riv a n je sa r a d n je s raz n im b u ržo a sk im politič k im sn ag am a n a p lat fo rm i o slob odilačke b o rb e nailazili n a sve o d lu čn iji o tp o r k o ji je š ire n je m u s ta n k a doveo već 1941. godine do otvo ren e k o lab o ra c ije tih snaga sa o k u p a to ro m ili do njihovog p rib liž a v a n ja kvislinzim a. To je tre n u tn o im alo negativne po slje d ic e po razvoj u s ta n k a , ali je u isto v rije m e p o sp ješilo p ro ce s d ife re n c ira n ja u red o v im a p ris ta lic a b u ržo a sk ih s tra n a k a i o k u p lja n ja u jed in stv e n i o slo b o d ilačk i fro n t svega onoga što je b ilo p a trio ts k i i b o rb en o rasp o lo žen o . K ako su n a p o ri P a rtije da o stv a ri s a ra d n ju s p o jed in im b u ržo a sk im g ru p a m a sve ja s n ije dobivali k a ra k te r o tv o re n e b o rb e za m ase n a p ita n ju za ili p ro tiv o slob o d ilačk e b o rb e, to je p ri stu p a n je p ris ta lic a i p o je d in ih p rv a k a tih s tra n a k a oslobo d ilačkom fro n tu u su štin i sve više značilo n jih o v o p rela žen je n a pozicije K o m u n istič k e p a rtije . O tu d i n ije bilo o z b iljn ijih p o k u š a ja tih snaga da o č u v a ju i iz g ra đ u ju o rga n izacije svojih s tra n a k a u sk lo p u oslo b o d ilačk o g fro n ta . N a ro d n e m ase su se o k u p lja le oko o d b o ra i o rg an izacija N a ro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta , ko je su izra sta le u sve širu i s ta b iln iju p o litič k u osnovicu u s ta n k a i u d o m in a n tn u snagu d ru štv e n o -p o litič k ih k r e ta n ja u zem lji. Je d in i k rite riju m p ri p a d n o sti tom e fro n tu b ila je a k tiv n o st n a lin iji oslo b o d ila čke b o rb e. T ako se p o ste p e n o odozdo, u v a tri b o rb e, počela stv a ra ti je d n a i po p ro g ra m u i po o b licim a no v a p o litič k a o rg an iz a cija — N aro d n o o slo b o d ila č k i fro n t. Posebno m je s to u b o rb i za stv a ra n je i p ro širiv a n je oslo b o d ilačkog fro n ta im ala je a k tiv n o st m eđ u om lad in o m i ženam a. Savez k o m u n istič k e o m lad in e Jug o slav ije, sa više od 30.000 sv o jih članova i z n a tn im u tic a je m n a om lad in u , 120
bio je u vrijem e p o k re ta n ja i razv itk a u sta n k a jed an od n a jz n ačajnijih oslonaca P artije. M obilišući om ladinu u oslo bodilačku borbu, Skoj je rukovodio stv aran jem an tifašisti čkih om ladinskih aktiva, koji su se postepeno povezivali u lokalne i nacionalne antifašističke om ladinske saveze. Ove organizacije su na neoslobođenoj te rito riji pružale najsn a žniju p o d ršk u svim a k cijam a P artije. H iljade om ladinaca stupale su u partizan sk e odrede. O slobodilačka b o rb a je ubrzo istak la veliki značaj učešća žena u m nogostranoj ak ti vnosti n a oslobođenim i neoslobođenim terito rijam a j u vojnim jedinicam a. N a inicijativu P artije, već 1941. godine počeo je proces stv a ra n ja ženskih organizacija a n tifašisti čkog fro n ta kao d ijela jedinstveno g narodnooslobodilačkog fronta. N acionalna po litik a K P J i n jen o spro v o đ en je bili su ta kođe značajan fa k to r u stv a ra n ju i jač a n ju oslobodilačkog fro n ta jugoslavenskih naro d a. R ukovodeći se već ran ije form ulisanim nacionalnim program om , P a rtija je oslobodilačku b o rb u postavila kao stv a r svih jugoslovenskih n aro d a, isti čući da sam o z a jednička b o rb a p ro tiv istog n e p rijate lja m ože b iti zaloga konačne pobjede, nacionalne afirm acije i prava svakog n a ro d a da sam od lu ču je o svojoj sudbini. Tako p o stavljeno nacionalno p ita n je bilo je osnova za raz vijan je b ra ts tv a i jed in stv a n a ro d a Jugoslavije, što je isti cano kao jed n o od najv a ž n ijih načela oslobodilačke borbe. Z ajednička b o rb a p ro tiv o k u p a to ra i dom aćih izdajnika zbližavala je jugoslovenske n arod e i razvijala p o v jeren je m eđu njim a, koje je bilo p o lju lja n o u K raljevini Jugoslaviji, a pogotovo aprilsk o m nacionalnom k a ta stro fo m i o k u p a to r skom i kvislinškom p olitikom rasp iriv a n ja b rato u b ilačk e borbe. Postepeno se u svijesti na ro d a v raćala v jera u ideiu jugoslavenskog jed in stv a , u zajedn icu rav n o p rav n ih n aro d a i naro d n o sti. K o m unistička p a rtija je sprovo đ en jem načela svoie na cionalne politike u p rak si razvijala te pozitivne tendencije. K rupan značaj u tom pogledu im alo je s tv a ra n je nacional nih vojnih i političk ih ruko v o d stav a u sta n k a . O dluka o obrazovanju n a c ionalnih i p o k rajin sk ih glavnih štabova p a r tizanskih o d red a donesena je na S a v jeto v an ju u Stolicam a 26. se p te m b ra 1941. N a sto ja n je m Slovenačkog narodnooslo121
bodilačkog o d b o ra i G lavnog n a ro d n o o slo b o d ilačk o g o d b o ra S rb ije , već 1941. godine je počeo p ro ces s tv a ra n ja nacional nih politič k ih ruko v o d stav a. D osljedno sp ro v o đ en je nacio nalne po litik e P a rtije ogledalo se u p o što v a n ju nacio n aln ih poseb n o sti i n a c ionalne k u ltu re svakog n a ro d a . P o seban zna čaj im ala je od lu čn a i u p o rn a b o rb a P a rtije p ro tiv ras p iri v a n ja šo v in ističk ih s tra s ti i izazivanja b rato u b ila č k e b o rb e od stra n e o k u p a to ra i kvislinga i ra z n ih d ru g ih g ru p ac ija do m aće buržoazije. N a d rugoj s tra n i, n a p o ri ju go slav en sk e b u ržo azije da sp riječ i razvoj o ru ža n e b o rb e i o k u p lja n je n aro d n ih m asa u o slo b o d ilačk u b o rb u doveli su do n jen e o tv o ren e k o lab o ra c ije sa o k u p a to ro m p ro tiv u s ta n k a . T im e je ona svoju sud b in u i su d b in u k a p ita listič k o g p o re tk a u Ju g o slav iji vezala za s u d b in u o k u p a to ra . U tak v im uslovim a, b o rb a za o slobo đ e n je nem inovno se raz v ija la i kao b o rb a za k o rje n iti, soci jalistič k i d ru štv e n i p re o b ra ž a j. To ne znači da je K PJ m o rala m ije n ja ti osnove svoje d o ta d a šn je p latfo rm e . O b rn u to , o sta ti jo š d o slje d n ije n a p la tfo rm i b o rb e p ro tiv o k u p a to ra značilo je p o sp je šiti p ro ces d ife re n c ira n ja p o litičk ih snaga, koji se raz v ija o jo š od p o č e tk a p rip re m a u s ta n k a n a p ita n ju za o k u p a to ra ili p ro tiv njega. Još z n a ča jn ije je n a s to ja n je P a rtije na s tv a ra n ju , p ro širiv a n ju i u č v ršć iv an ju jed in stv a n a ro d n ih m asa u b o rb i p ro tiv o k u p a to ra i svih njegovih do m ać ih sa ra d n ik a i n je n stav da sam o ak tiv n o učešće u toj b o rb i m ože b iti k rite riju m p a trio tiz m a i p rip a d n o s ti N arodn o o slobodilačkom fro n tu . N a p rv im oslo b o đ en im te rito rija m a javili su se u b rzo i prvi o rgani vla sti nao ru žan o g n aro d a. U ju lsk o m u s ta n k u u C rnoj Gori bili su o b ra zovani o d b o ri n aro d n o g oslobođe n ja, u B osni i H rv a tsk o j narodnoo slo b o d ilačk a i rev o lu c io n a rn a vijeća, a u S rb iji narodnoo slobodilački k o m ite ti i od b o ri. G otovo svuda su ovi organi vršili i fu n k cije v lasti i fu n k cije p rv ih p o litičk ih org an a u sta n k a , o d n o sn o fu n k cije o d b o ra N aro d nooslobodilačkog Iro n ta koji su ruk o v o d ili politič k o m i b o rb en o m ak tiv n o šću n a o s lo b o đ e n im te rito rija m a . U Sloveniji, u k o jo j 1941. go-
Prvi organi narodne vla sti 1 stavovi KPJ u pi tanju stvaranja 1 izgrad nje narodnooslobodilač kih odbora
122
dine n ije došlo do s tv a ra n ja sta ln ijih oslobođenih terito rija teren sk i odbori oslobodilačkog fro n ta prim ali su i prve funkcije naro d n e vlasti. U stv a ra n ju ovih organa vlasti izražavala se, s jedne strane, organizovanost oružane bo rb e i, s druge, dalekosežnost n jen ih ciljeva. Izvršavajući zad atk e koji su se nam e tali u procesu razvitka usta n k a , kako u pogledu podm iri v anja p o tre b a fro n ta , tako i u pogledu rješav an ja raznih p riv re d n ih i dru g ih p ita n ja na oslobođenim terito rija m a , ovi organi vlasti osigurali su da se prve oslobođene terito rije o rg anizuju kao baza za vođenje b o rb e protiv o k u p ato ra i njegovih sa ra d n ik a. U isto v rijem e prvi organi vlasti jav ljali su se kao na jsn a ž n iji izraz društveno-političke o rijen tac ije u sta n k a . Već zbog toga što su nicali na ruševinam a sta re vlasti, što ih je stvarao naoružani n a ro d i što su se u svom ra d u rukovodili in te resim a oslobodilačke borbe, ovi organi su u očim a n aro d n ih m asa bili ne sam o g aran cija u sp je šn e b o rb e pro tiv o k u p a to ra već i g aran cija da će se u p ro cesu te bo rb e stv o riti nov, p rav ed n iji dru štv en i sistem . U staničke m ase su u stv a ra n ju novih o rgana vlasti vidjele početak ra s k id a sa svim onim što je u sta ro j Jugoslaviji bilo n e d e m o k ra tsk o i protiv n aro d n o . P rih v a ta ju ć i i u sm je ra v a ju ći ta dem okratsko-revolucion a m a k re ta n ja u vrije m e raz v ija n ja u stan k a, P a rtija je na svojoj oslobodilačkoj p latfo rm i izgrađivala stavove o stva ra n ju i izgrađivanju vlasti i u sm je ra v a n ju n jen e aktivnosti. Ona je isticala da je o rganizacija v lasti na oslobođenim teri to rija m a neo p h o d an uslov za m obilizaciju svih lju d sk ih i m ate rija ln ih snaga n a ro d a u bo rb i p ro tiv o k u p a to ra i kvi slinga, da je sistem vlasti naoružan o g n a ro d a jed an od p re su d n ih činilaca iz ra s ta n ja u sta n k a u svenarodni ra t za oslo b o đ e n je zem lje. U opštavajući isk u stv a iz sam e p rak se i, n aro čito , isk u stv a iz S rb ije , C entralni k o m itet KPJ zauzeo je stav da se na oslobođenim te rito rija m a s tv a ra ju narodnooslobodilački od b o ri, čiji će osnovni z a d atak b iti da mobilišu sve snage u oslobodilačku b orb u . Tim e je P a rtija i im e nom i sa držinom ra d a od red ila opšten aro d n i i oslobodilački k a ra k te r vlasti ko ja se stv a ra la u u stan k u . Taj stav je p ri h vaćen kao je d n a od n a jvažnijih od lu k a Sav jeto v an ja u Sto licam a 26. s e p te m b ra 1941. godine. 123
N ajviši ste p e n u s tv a ra n ju n a ro d n e v lasti i razv ijen o sti n jen ih fu n k cija 1941. godine d o stig n u t je n a o slobođenoj te rito riji u zap ad n o j S rb iji i Š u m ad iji. O slobođeno Užice, u k o jem je u o k to b ru i n o v e m b ru bilo sje d ište C en traln o g k o m ite ta K P J i V rhovnog šta b a , razvilo se u c e n ta r te teri to rije . M reža n a ro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra b ila je izgra đena i n a o slobođenim te rito rija m a u C rnoj G ori, B osni i H ercegovini i u H rv a tsk o j. U Sloveniji se 16. s e p te m b ra V rhovni plen u m O svobodilne fro n te k o n stitu isa o u Sloven a č k i n a ro d n o o slo b o d ila č k i od b o r, k o ji je, izm eđu ostalog, donio o d lu k u o Z a jm u slobode, o n a ro d n o m p o rez u i k ažn ja va n ju izd ajnika. Izv rša v a n je m z a d a ta k a ko ji su proizlazili iz p o tre b a vo đ e n ja o ru ža n e b o rb e, n a ro d n o o slo b o d ila č k i o d b o ri z n atn o su povećali b o rb e n e m ogućnosti o ru ža n ih sn ag a u sta n k a , o k u p lja ju ć i oko sebe sve šire m ase n a ro d a . N a taj način se izgrađivao u m nogo čem u specifičan m eh an izam za v ođenje oslobodilačk og ra ta . S dru g e s tra n e , zalažući se za p rim je n u o sn o v n ih dem o k ra ts k ih p rin c ip a, P a r tija je o sig u ra la da se u češćem u osni v a n ju i ra d u n aro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra n a o slobođenim te r ito r ija m a razv ije in te reso v a n je n a ro d n ih m asa za u p rav lja n je , da n jih o v a a k tiv n o st p o sta n e šk o la v ladavine n a ro d a . U češćem u s tv a ra n ju i ra d u ovih o d b o ra širo k i slojevi na ro d a s tu p a li su u po litič k i život i davali sve više svoj p ečat dru štv e n o -p o litič k im k r e ta n jim a u zem lji. R e v o lu c io n a rn o -d em o k ratsk a p ra k s a n aro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra u tic a la je na p o d iza n je p o litič k e sv ije sti n a ro d a i n jegove sp re m n o s ti za o ru ža n u b o rb u . Zbog svega toga stv a ra n je i a k tiv n o st n a ro d n o o slo b o d i lačk ih o d b o ra n aišli su n a o d lu ča n o tp o r b u ržo a sk e reak cije. Ia k o je bila rije č o o d b o rim a ko ji su se u svom e ra d u ru k o vodili isklju čiv o in te re s im a b o rb e p ro tiv o k u p a to ra i kvi slinga, iako oni n isu m ije n ja li sv o jin sk e odnose, o k u p a to r i sve b u ržo a sk e snage pozivali su n a u zb u n u zbog stv a ra n ja k o m u n istič k e vlasti. Č etnički p o k re t D raže M ihailovića p re uzim ao je org an e v lasti K ra lje v in e Ju g o slav ije k o ji su bili u službi o k u p a to ra . On je o d lučno od b io p rije d lo g V rhovnog š ta b a da se o ru žan e snage u s ta n k a o slone n a o rg an e v lasti k oje b i sam n a ro d b ira o i u čije m b i ra d u učestvovao. 124
_ .
v u ju
...
.
M
o r iL S h S S S ustanka
Još u toku p rip re m a n ja za oružanu
b° rbw- KPh, f
orijentisala ” a Par,i-
zanski oblik rato v an ja. To je u uslovim a okupacije zem lje, veoma nepovoljnog odnosa snaga i s ta n ja na svjetskim frontovim a bio jed in o m ogući p u t ostvarivan ja dalekosežnih ciljeva oslobodilačke borbe. Sam o razvijan jem partizanskog rata bilo je m ogućno postepeno m obilisati sve ljudske i m ateri jaln e snage zem lje u oslobodilački u sta n a k i izgrađivati ta kvu o ružanu silu koja će biti sposobna da odnosi pobjede i pod uslovim a veom a nepovoljnog odnosa snaga. O snovna načela pa rtiza n sk e tak tik e i organizacije u kon k retn im jugoslavenskim uslovim a postavio je Politbiro CKKPJ na svojoj sjednici od 4. ju la 1941. Ta načela je u skoro raz ra d io V rhovni ko m an d an t p a rtizan sk ih odreda Jugoslavije T ito u prvom b ro ju B iltena Glavnog štaba, koji je o b javljen 10. avgusta. Tu su po stav ljen i principi organi zacije, tak tik e, b o rb en ih zadataka, kom andovanja, snabdije vanja, z b rin jav a n ja ran je n ik a itd. Ista k n u to je da su p a rti zanski odredi b o rb en o jezgro za p o k reta n je u sta n k a i da će se u povoljnim uslovim a stv a ra ti veće vojne jedinice rad i izvođenja k ru p n ijih o peracija. Prve p a rtiza n sk e odrede od desetin e ili nekoliko dese tin a boraca, pretežn o članova K PJ i Skoja, stv arala su poje dina ru k ovodstva P a rtije na svojim terito rija m a . Od pre sudnog zna ča ja bila je odlučna b o rb a K PJ da p artizan sk i o dredi p o sta n u b o rb en a jezgra u sta n k a i su p ro tsta v lja n je pojavam a njihovog izolovanja od n a ro d a i p retv a ra n ja u Jc o m itsk e d ru žin e ”. T am o gdje su a kcije p a rtiza n sk ih o d red a u b rzo izrasle u m asovni n a ro d n i u sta n a k rukovo d stv a i o rganizacije KPJ odlučno su se b orile p ro tiv pojav a stih ije, radeći na stva ra n ju čvršćih i disciplinovanih vojnih jed in ica i na razvi ja n ju njihovih b o rb en ih i m o ralnih kvaliteta. Vojni kom iteti pri p a rtijs k im ru k ovodstvim a poslužili su kao jezgro za obrazovanje kom andi i štabova. U tom pogledu su značajnu ulogu im ali članovi P a rtije — bivši b orci intern acio n aln ih brigada u španskom g rađ an sk o m ra tu koji su se na poziv P a rtije vraćali u z em lju i svojim ratn im iskustvom znatno doprinijeli organizovanju u sta n k a . Da bi se zadovoljile sve veće p o tre b e u ko m an d n o m k a d ru , P a rtija je n a m je stu ko 125
m a n d ira i k o m an d a n a ta uzdizala one b o rc e — rad n ik e , se ljake, in te lek tu a lc e — koji su se isticali ličnom h ra b ro š ć u i vojničkim sposo b n o stim a. R adi o rg an izo v an ja političkog ra d a u v ojnim jed in ica m a u sp o sta v lje n a je u k o m an d am a i šta b o v im a fu n k cija političkog kom esara. U č etam a i bataljo n im a obrazovane su p a rtijs k e i sk o jev sk e organizacije. O ne su bile snaga na ko ju su se o slan jali štab o v i i kom ande u izv rša v an ju b o rb en ih zad ata k a , u p o d iza n ju discipline, u v a s p ita n ju u s ta n ik a u d u h u ciljeva n a ro d n o o slo b o d ilaćk e b o rb e, u ra z v ija n ju p o litičke a k tiv n o sti u n aro d u . K om u n isti b o rci i sta rje š in e su svojim b o rb en im i m o raln im kvalite tim a — ličnom h ra b ro š ć u i sa m o p rije g o ro m , disciplinom i o d govornošću u izv ršav an ju b o rb en ih z ad atak a, drugarstvom i prav iln im o dnosom p rem a n a ro d u i njegovoj im o vini — o sigurali da se oru ža n e snage u s ta n k a izg rađ u ju na p rin c ip im a n a ro d n e , rev o lu c io n a rn e i oslo b o d ilačk e vojske. U a v gustu je G lavni š ta b p ro p isa o zak letv u , am b lem i po z drav u n a ro d n o o slo b o d ila č k im o d red im a, što je tak o đ e obi lježilo reg u la rn i i organizovani k a ra k te r o ru ža n e b o rb e ju goslovenskih n a ro d a . P a r tija se b o rila p ro tiv ten d e n c ije p rih v a ta n ja fro n ta l n ih b o rb i i s tv a ra n ja glom aznih i n e p o k re tn ih jed in ica, koje su se ja v ljale p od u tic a je m iluzija o b rzo j p o b jed i So v jet skog Saveza i p o b je d a p o s tig n u tih u to k u p o k re ta n ja u s ta n ka. G lavni š ta b p a rtiz a n s k ih o d red a Ju g o slav ije donio je u p u tstv a za p rip re m a n je p a rtiz a n s k ih sn ag a za d u g o tra jn iji r a t i za v o đ en je o ru ža n e b o rb e u to k u p re d sto je ć e zime. S nažan p o d stic a j raz v itk u u s ta n k a i p o seb n o izgrađi v a n ja v o jne org an iz a cije dalo je S a v jeto v a n je p red sta v n ik a ru k o v o d sta v a u s ta n k a iz svih p o k ra jin a u C en traln o m kom i te tu K P J i G lavnom š ta b u u S to lic a m a 26. s e p te m b ra . Anali zira ju ć i d o ta d a š n ja iskustva, na ovom s a v je to v an ju je o dlu čeno da se u sa sta v u p a rtiz a n s k ih o d red a o b ra z u ju č ete i b a ta ljo n i, za tim org an i sn a b d ije v an ja , sa n ite ts k a slu žb a itd., d a se p o k ra jin sk a v o jn a ru k o v o d stv a o rg an iz u ju kao glavni štabovi, a G lavni š ta b n a ro d n o o slo b o d ila č k ih p a rtiza n sk ih o d red a Ju g o sla v ije da d o b ije naziv V rhovni štab . Izra đ e n je p lan s tv a ra n ja i p ro širiv a n ja o slo b o đ en ih te rito rija , je r je isku stv o pokazalo njih o v o grom an značaj za vo đ en je r a ta i za s p ro v o đ e n je d ru štv e n o -p o litič k ih c iljev a u sta n k a . 126
r.
.
-------------- w w v ju u v u c a v d u ic L c r e e u -
la™e A.1rev olucionarne vojske. To je om ogućilo izvođenje složenijih i u sp je šn ijih o peracija, a isto tako i nove m jere u izgrađivanju o ružanih snaga, koje su obilježene odlukom V rhovnog š ta b a o fo rm ira n ju 1. pro le tersk e narodnooslobodilačke u d a rn e brigade 21. decem bra. Za razliku od p a rti zanskih odreda, koji su i svojom u n u tra šn jo m organizaci jom i sh v a ta n jem boračke m ase bili vezani za određenu te rito riju , brigade su bile p o k retn e jedinice osposobljene za bo rb u na svakom tere n u , za p rim je n u p rin cip a ofanzivne m anevarske tak tik e i za k ru p n ija dejstva. Sa stv aran jem prve brigad e počeo je proces ob jed in jav a n ja terito rija ln ih p a rtiza n sk ih jed in ica u vojsku ko ja će u uslovim a jo š veoma nepovoljnog odnosa snaga, p rim je n o m p artizan sk e tak tik e i n jenim kom binovanjem s fro n taln im djejstv im a, izgraditi stra te g iju i ta k tik u narodnooslobod ilačk o g rata. Prip re m a n je , p o k reta n je i razvija-
skih k a drova bio je upućen iz gradova i in d u strijsk ih cen ta ra na tere n da organizuje i rukovodi stv a ra n je m p artizan skih od red a i rad o m na oslobođenim te rito rija m a . Ubrzo su u većim gradovim a i in d u strijsk im ce n trim a ostala m an ja o pe ra tiv n a rukovodstva i m alo b rajn e organizacije sa zada tkom da nastave b o rb en u i političk u ak tiv n o st u uslovim a okupacije. C entralni k om itet P a rtije i većina nacionalnih, p o k rajin sk ih i oblasnih rukovodstav a ostavili su u svojim d o tad a šn jim sje d ištim a p ovjereništv a i p u nktove i p rešla na o slobođenu te rito riju . Sve je to izazvalo ozbiljne problem e izbora novih organizacionih oblika i m eto d a p artijsk o g rada, o d ržav an ja veza i p a rtijs k e tehnike. Ta nagla p o m je ra n ja i pro m je n e izvođene su u uslovim a veom a k ru p n ih g u b ita k a u p a rtijsk im kadrovim a. Za prvih osam m jeseci oružane borbe poginulo je više od 3.000 čla nova K PJ, m eđu kojim a dvadeset članova C entralnog kom i teta K PJ i p o k rajin sk ih rukovodstava. Velike gubitke pre trp io je i Skoj. P o jed in a p a rtijs k a i sk o jev sk a rukovodstva 127
b ila su raz b ije n a , a m noga je tre b a lo često p o p u n jav a ti da bi s u sp je h o m o b av ljala svoje fu n k cije. Teški g ubici svje doče o o š trin i b o rb e i p o ž rtv o v a n ju k o m u n ista , ali i o spo ro sti u sa o b ra ž a v a n ju m eto d a i o b lik a ra d a uslo v im a koji su n a sta li po slije p o k re ta n ja o ru žan e b o rb e. U tak v im u slo vim a nije bilo m ogućno za duži p e rio d o sig u ra ti ta jn o s t sa sta n a k a i o č uvati ilegalna s k ro v išta , k an ale, veze, teh n ičk i a p a ra t itd., a u isto v rije m e izvoditi sv akodnevne ak cije i p o litički d jelovati. Zbog toga je, n a ro č ito u većim c e n trim a , dolazilo do č e stih h a p š e n ja k o m u n ista . Izv a n re d n o su se povećale tešk o će u o d rža v a n ju veza izm eđu C K K PJ i p o k ra jin sk ih p a rtijs k ih k o m ite ta . One su od ržav an e je d in o p rek o k u r ir a kroz siste m ilegalnih k anala. I tak v e veze su p o slije g u b ita k a slo b o d n e te rito rije u S rb iji i p o v lač e n ja C K K PJ u S andžak bile velikim d ijelo m p o re m ećene, i to b a š u v rije m e k ad a je raz v ita k u s ta n k a otva ra o m noge p ro b le m e koji su z ah tijev ali b lag o v rem en a i je d in stv e n a rje š e n ja . Da bi u sp o sta v io i o sig u rao š to s ta ln ije veze i da bi, u slu č a ju da C en tra ln i i V rhovni šta b d ođu u te š k u situ a c iju , o sig u ra o k o n tin u ite t u ru k o v o đ en ju , CK KPJ je donio o d lu k u o o b raz o v a n ju O rganizacionog s e k re ta rija ta C e n tra ln o g k o m ite ta za neo slo b o đ en e k raje v e sa sje d ište m u Z agrebu, koji će p o č e tk o m 1942. g odine ponovo u sp o sta viti vezu C K K PJ s p a rtijs k im ru k o v o d stv im a u H rv a tsk o j, Sloveniji i S rb iji, a p re k o S rb ije i s M ak ed o n ijo m , V ojvodi nom i Kosovom . R azvitak o ru ža n e b o rb e otv o rio je d o tad neslu ćen e m o gu ć n o sti o m aso v lja v a n ja P a rtije , n a ro č ito u p a rtiza n sk im jed in ica m a i na oslo b o đ e n im te r ito rija m a . B oreći se p ro tiv s h v a ta n ja da je nizak id ejn o -te o rijsk i nivo p re p re k a za p ri je m u P a rtiju p ro v je re n ih i o d a n ih b o rac a , P a rtija je u isto vrije m e p o k la n ja la veliku p a ž n ju id ejn o -te o rijsk o m ra d u i v a sp ita v a n ju m la d ih članova P a rtije i n jih o v o m o sp o so b lja v a n ju za ruk o v o d eće fu n k cije. U ilegalnim p a rtijs k im šta m p a rija m a i u o n im a ko je su organ izo v an e n a oslo b o đ en im te rito rija m a šta m p a n je n a jp o tr e b n iji m a te rija l za id ejn o i p o litič k o v a sp ita n je . U v rije m e p o k re ta n ja i ru k o v o đ e n ja o ru ža n o m b o rb o m p re d K PJ su se po sta v ila u novom s v je tlu i m noga p ita n ja id ejn o-političke p riro d e . T u je , n a p rv o m m je s tu , b ila b o rb a 128
u P a rtiji za p ravilno sh v a ta n je i p rim je n u n jen e političke linije. Svoju m isiju org an izato ra i pred v o d n ik a revolucionarne borbe rad n ičk e klase K om unistička p a rtija Jugoslavije ostva rivala je u novim i veom a specifičnim isto rijsk im uslovim a kako u pogledu m eđ u n a ro d n ih odnosa i polažaja u Jugosla viji tako i u pogledu s ta n ja u m eđ u n aro d n o m kom unisti čkom p o k retu . Ja sn a idejno-politička pozicija oslobodila je jugoslovenske k o m u n iste od u tic a ja staljin ističk ih revolucio n a rn ih shem a i dogm atizm a. O tud je za n jih oslobodilačka borba pro tiv o k u p a to ra i njegovih dom aćih sarad n ik a, pri rodno, m ogla b iti okvir u kom e će se u jugoslovenskim uslo vim a nem inovno raz v ija ti i b o rb a za k o rjen ite, revolucio n a rn e pro m je n e, za ru še n je preživjelih kapitalističk ih d ru štvenih odnosa. Oni su bili ne sam o u teo rijsk o m i a p strak tnom sm islu svjesni istine da različiti isto rijsk i uslovi odre đu ju i različite oblike i puteve razv itk a revolucije, već su um jeli da u sam oj p rak si oružan e b o rb e n ađ u i odrede puteve i oblike raz v itk a jugoslav en sk e revolucije. Oni su duboko ovladali poznavanjem političke, ekonom ske i nacio nalne stv a rn o sti Jugoslavije i sh v atan jem zadataka koje m ora rje ša v ati p ro le te rsk a revolucija u n jo j, i bila su im stra n a do g m atsk a gled an ja na ulogu raznih slojeva naroda u revoluciji, na to b o žn ju neizbježn u kolebljivost seljačkih m asa, na to da se revolucija m ože izvoditi sam o u indu s trijsk im c e n trim a itd. Za K P J je u to vrije m e bilo k a ra k te ristič n o p o tpuno idejno-političko jed instvo. Ona je u svojim redovim a savla đivala izvjesne pojave n e snalažen ja do k o jih je dolazilo tam o gdje se o ru ža n a b o rb a u p o četk u razvila u u stanak, otv ara ju ć i tim e m noge nove problem e, koje je treb alo brzo rje ša v ati, i p ojave koleb an ja, koje su, opet, bile k ara k te ri stične u nekim ob lastim a u k o jim a su uslovi za p o k retan je i šire n je oru ža n e b o rb e bili nepovoljniji. Kao reak cija na ko lab o raciju p ro za p a d n o o rije n tisan e buržoazije sa okupa to ro m u b o rb i p ro tiv u s ta n k a došlo je m jestim ično do po java „lijevog" s k re ta n ja , odnosno do istic a n ja u prvi plan borbe p ro tiv dom aće b uržoazije. S tim u vezi javila su se i sh v a ta n ja po ko jim a je revolucija u Jugoslaviji tad a ulazila u „drugu e ta p u " . M eđutim , tak v a sh v a ta n ja b ila su ubrzo likvidirana.
P a r tija je veliku p a ž n ju p o k la n ja la id ejno-političkora ra d u i, p rije svega, tu m a č e n ju svoje p o litičk e lin ije u n a j širim slojevim a n a ro d a . Z n ačajn o m je sto u n jen o j p olitičkoj ak tiv n o sti zauzim alo je o b jaš n ja v a n je m e đ u n a ro d n e situ a c ije i posebno p resu d n e uloge k o ju je za su d b in u čovječan stva im alo s tv a ra n je a n tih itlero v sk e koalicije. P a rtija je u v rije m e p o k re ta n ja i raz v itk a u s ta n k a p o jač a la ra d n a popula risa n ju prve zem lje socijalizm a — So v jetsk o g Saveza. Ko m u n isti su na širo k e n a ro d n e m ase p ren o sili v jeru u snagu so cijalističk o g d ru štv e n o g sistem a, u rije še n o st sovjetskog n a ro d a da is tra je u p rk o s svih ž rta v a u tešk o j b o rb i p ro tiv n ajv ećih n e p rija te lja čovječanstva, u b o rb e n u m oć i nepo b jed iv o st Crvene a rm ije . Oni su n a n a ro d n e m ase p ren o sili svoje č v rsto u v je re n je u p o b je d u u r a tu u kom e glavne te re te nose n a ro d i S o vjetskog Saveza. Isto tak o , K P J je razvila š iro k u ak tiv n o st n a p ro sv je t nom i k u ltu rn o m p o lju. S obzirom n a n a slije đ e n u zaosta lost, b o rb a p ro tiv n e p ism e n o sti i n e p ro sv je će n o sti b ila je u slov u sp je šn o g ra d a n a id ejno-političk o m v a sp ita n ju b o rac a i n a ro d a . R azvijena je š iro k a inic ija tiv a u s tv a ra n ju analfab e ts k ih teč a jev a i org an izo v an ju p re d a v a n ja u vojsci i u n a ro d u , k o ja je b ila n a m ije n je n a b o rb i p ro tiv k u ltu rn e zao sta lo sti, šovinizm a, s u je v je rja i m ra č n ja š tv a itd.
3.
K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U B O R B I ZA U C V R S C E N JE I P R O Š I R E N J E U S P JE H A N A R O D N O O S L O B O D IL A Č K O G P O K R E T A (1942. G O D IN A )
Ia k o je u m o sk o v sk o j b ici p re trp io te §ke g u bitk e, H itle r je u lje to 1942. p r e d u z e 0 ofanzivu sa n a m je ro m da osvoji K avkaz i b o g ate p e tro lejsk e izvore u toj ob lasti. T a ofanziva b ila je zau sta v lje n a kod S ta ljin g ra d a gd je je slo m lje n a u d a rn a m oć n jem a č k e vojske, i o na je n e p o v ra tn o izgubila in ic ija tiv u . Z ato je staljin g rad sk a b itk a o bilježila p re k re tn ic u u d ru g o m sv jetsk o m r a tu — s tra te g ijs k a inic ija tiv a po slije te b itk e p re š la je u ru k e sila a n tih itle ro v sk e koalicije.
Razvitak na Jugosloven■kom r a ti« u 1942. g c
130
Godine 1942. a rm ije zapadnih saveznika riješile su u svoju k o rist b itk u za A friku i tim e stvorile uslove za preno šenje ope ra c ija na evropsko tlo. Zaustavivši 1942. godine ja pansku ofanzivu, oružane snage SAD p rip rem ale su se za protivofanzivu na D alekom istoku. Takav razvitak događaja na velikim svjetskim frontovima u ticao je i na situ a c iju u Jugoslaviji. Poslije m oskov ske b itk e H itle r je n a redio da se njem ačke snage iz Jugo slavije povuku i da ih zam ijene kvislinške tru p e i snage ostalih o k u p a to ra , a M usolini je n asto jao da povuče znat nije djelove svoje okupacione a rm ije iz Jugoslavije da bi udovoljio obavezi p o jač a n ja kontin g en ta svojih tru p a na Istočnom fro n tu . M eđutim , u slijed razvitka operacija ni je dno ni drugo n ije m oglo b iti sprovedeno. Dok su još u de cem bru 1941. n jem ačk e divizije završavale svoju ofanzivu u S rbiji, p a rtiza n sk e snage, koje su se sa Vrhovnim štabom povukle u Sandžak, stvorile su, sa m jesnim snagam a, već početkom ja n u a ra 1942, slobodnu te rito riju u dijelovim a C rne Gore, S andžaka, Hercegovine i istočne Bosne. Zbog toga je njem ačk i o k u p a to r sredinom jan u a ra 1942. preduzeo novu ofanzivu u istočnoj Bosni. N jem ačke tru p e su izvršile p rodore kroz oslobođenu te rito riju i na tom e se ova ofanziva završila. Već početkom m a rta 1. i 2. p ro letersk a bri gada s m jesn im p a rtiza n sk im odred im a ponovo su oslobo dile veći dio ove o blasti. Sredinom m a rta 1942. partizanske snage ko n tro lisa le su najveći dio Crne Gore, Hercegovine, S andžaka i istočne Bosne. S red ište ove jedinstvene terito rije bilo je sve do m aja 1942. u Foči, u kojoj se nalazio C entralni k o m ite t K PJ i V rhovni štab. B orbe u z apadnoj S rb iji i S um adiji, započete velikom n jem ačkom ofanzivom u se p te m b ru 1941, tra jale su sve do p ro lje ća 1942, k ad a je u d ru že n im snagam a oku p ato ra, Nedića i M ihailovića pošlo za ru k o m da razb iju partizanske jedinice. T eške b o rb e vođene su u ju žn o j Srb iji, u kojoj se k raje m 1941. i p očetkom 1942, fo rm iralo značajno žarište u sta n k a i u kojoj je bila oslobo đ en a p ro stra n a terito rija. Tu je sve do p ro lje ća 1942. jed a n b u g arsk i k o rpus s Nedićevim i č etn ičk im fo rm a cijam a vodio ofanzivne akcije, u toku k o jih je o slobođena te rito rija b ila ponovo okupirana, a p a rtiza n sk e snage p re trp je le su ozbiljne gubitke. 9*
131
G odine 1942. u p a rtijs k o j o rg an izaciji M akedonije n a ra s ta o je o tp o r o p o rtu n istič k o j p o litici P o k ra jin sk o g k o m iteta, što se izražavalo u o b raz o v a n ju p a rtiz a n sk ih o d red a i u n ji hovim oru ža n im a k c ija m a p ro tiv bu g a rsk o g o k u p a to ra . U ovom p e rio d u u zap ad n im o b lastim a zem lje u s ta n a k je b io u p oletu. N a ro č ito k ru p n e i u s p je šn e b o rb e vodili su p a rtiz a n sk i o d red i u B osanskoj k ra jin i, Lici, K o rd u n u , u B aniji i G orskom k o ta ru p ro tiv u d ru že n ih ta lija n sk ih , u s ta šk ih i č e tn ič k ih snaga. P ro šire n e su i u č v ršćen e p o sto jeće slobodne te rito rije . P a rtiz an sk e b o rb e u D alm aciji, P rim o rju i Slavoniji uzele su šire ra z m je re i p rim ile tra ja n k a ra k te r. P rva sn a žn ija u p o riš ta u s ta n k a ob razo v an a su i n a K alniku, u Ž u m b e rk u i M oslavini i n a Bilo-gori. U to v rije m e fo rm i ra n o jc ja k o u sta n ič k o ž a rište u S rem u , u kom e je, p o slije velikih g u b ita k a ko je su p a rtiz a n s k e snage i p a rtijs k e o rga n izacije B a n a ta i B ačke p re trp je le u lje to i jese n 1941, o b ra zovano glavno ž a rište p a rtiz a n s k e b o rb e u V ojvodini. Poslije ob im n ih p rip re m a u to k u zim e došlo je u p ro lje će 1942. do u s ta n k a u talija n s k o j ok u p acio n o j zoni Slovenije. V elika o slo b o đ e n a te r ito r ija ob raz o v a n a je u N o tra n js k o j i Dolen jsk o j. B orbe su vođene n a prila zim a L ju b lja n i. P a rtiz an ske b o rb e širile su se i u d ru g im o b lastim a Slovenije. T eške b o rb e u S rb iji i p o let o slo b o d ilačk e b o rb e u cen tra ln im i za p ad n im o b lastim a p rim o ra li su o k u p a to ra da se jo š više a n gažuje na jugoslo v en sk o m r a tiš tu . N jem ačk a i ta lija n s k a vrh o v n a k o m an d a po č e tk o m m a rta 1942. su se s p o ra z u m je le da p red u z m u više ofanzivnih o p e ra c ija p ro tiv n a jja č ih ž a riš ta u s ta n k a u Jugoslav iji. N a jk ru p n ije ofanzivne o p e ra c ije izvedene su p ro tiv p a rtiz a n s k ih snaga i jed in stvene o slobođene te rito rije u isto čn o j B osni, H ercegovini, San d ž a k u i C rnoj G ori, u p e rio d u m a rt—ju n 1942, zatim n a K ozari u ju n u —ju lu i u N o tra n js k o j i D o len jsk o j u p e rio d u ju n —o k to b a r 1942. U družene snage o k u p a to ra i n jih o v ih d om aćih s a ra d n ik a usp ije v a le su, z a h v alju ju ć i b ro jč a n o j i teh n ič k o j n a d m o ć n o sti, da u tešk im b o rb a m a ponovo ok u p ira ju o slobođene te rito rije , ali nig d je im n ije pošlo za ru kom da u n ište p a rtiz a n s k e jed in ice. Više lo k aln ih ofanziva izvele su o k u p a to rs k e i k vislinške tru p e i u d ru g im o b la s tim a Jugoslavije. Svi ovi n a p o ri o k u p a to ra i d o m ać ih izd a jn ik a pali su u z a sje n a k velike ofanzive p a rtiz a n s k ih sn ag a, k o ja je p očela 132
ju n a 1942. pohodom p ro le tersk ih b rig ad a sa trom eđe Bosne, H ercegovine i Crne G ore ka zapadnoj Bosni i tra jala sve do početka 1943. godine. U to k u ofanzive bile su razbijene zna tne n e p rijate ljsk e , na ro č ito u sta šk e i dom obranske snage, oslobođeni m nogi gradovi u Bosni i H rv atsk o j i stvorena* jed instvena oslobođena te rito rija , k o ja se p ro stira la od pri laza Rijeci, K arlovcu i Z agrebu, na ju g o isto k do rijek a Ne retve i Bosne. U to v rijem e polet oružane bo rb e zahvatio je i m noge druge o b lasti u zem lji. Znatno su ojačale partizan ske snage, što je V rhovnom šta b u om ogućilo da u novem b ru 1942. donese odluku o stv a ra n ju p rv ih divizija i korpusa N arodnooslobodilačke vojske, ko ja je k raje m 1942. im ala oko 150.000 boraca. G odina 1942. b ila je ozbiljna p roba vita ln o sti narodnooslobodilačkog pok r e ta - O kupacione i kvislinške trupe, neupored iv o b ro jčan o i pogo tovu tehnički nadm oćnije, uporno su n a sto ja le da ofanzivam a p ro tiv p a rtiza n sk ih snaga i ma sovnim re p re s a lija m a n a d naro d o m slom e u stan ak . Ratne o p eracije i o k u p a torsko-kvislinška p u sto še n ja paralisali su priv red n i život zem lje. P rva ra tn a zim a donijela je gotovo nerješive pro b le m e u vezi sa sn a b d jev an jem vojske, ishra nom stanovništva, z b rin jav a n je m izbjeglica i onih koji su u sljed o k u p a to rsk ih p u sto še n ja ostali bez krova nad glavom i sre d stav a za život, sa s m je šta je m i njegom ran je n ik a čiji je b ro j naglo ra s ta o itd. Sve te teškoće i žrtve, sa saznan jem da će ra t još dugo p o tra ja ti izazivale su koleb an je u n aro d u izm eđu odlučnog k u rsa K PJ za n a sta v lja n je b o rb e i p ro p ag an d e jugosloven ske vlade u izbjeglištvu i n jen ih snaga u zem lji o „odlaganju b orbe za pov o ljn ije uslove”. U takvim uslovim a K PJ je jo š više n a p o ra ulagala na raz v ija n ju o ružane b o rb e i izgrađiv an ju vojne organizacije. O na je ta d a n ašla rje š e n ja za u sp je šn o v ođenje rata u p rkos m jestim ičn im p o razim a u s ta n k a i svim teškoćam a. Stv ara nje Prve p ro le te rs k e b rig a d e i n jen a u sp je šn a d jejstv a u S andžaku i istočnoj B osni p o tvrd ili su m ogućnost nastav lja n ja b o rb e u p rk o s g u b itk u ra n ije oslobođene terito rije u S rb iji. N jem ačk e divizije n isu jo š n i završile svoju ofanzivu Rad KPJ na jačanju oruNarodnooslobodilačl«)g fronta
133
u S rb iji, a p a rtiza n sk e snage, č ije su jezg ro činili o d red i povučeni iz S rb ije , stvorile su novo ž a rište u s ta n k a i u g ro zile m noge zna ča jn e pozicije o k u p a to ra u to m e d ije lu ze m lje. P ra k sa je p okazala da o k u p a to r i kvislinzi n isu im ali dovoljno divizija da bi svuda i u svako d o b a m ogli preduzim ati ofanzive p ro tiv o ru ža n ih snag a u sta n k a . U o p štav aju ći iskustvo te p rak se , jugoslovenski k o m u n isti su došli do uvje re n ja da v iše stru k a b ro jč a n a i teh n ič k a n ad m o ć n o st o k u p a to rsk ih i k v islinških tru p a , njih o v e ofanzive i g u b ita k oslo b ođenih te r ito r ija n isu p re p re k e za u sp je šn o v o đ en je sve naro d n o g oslobodilačkog ra ta . N a osn o v u n ačela k o je je postavio vrhovni k o m a n d a n t T ito d a g u b ita k jed n e te rito rije tre b a da znači d o b ita k druge, jo š p ro s tra n ije te rito rije , iz građ iv an a je vo jn a org an iz a cija i ta k tik a p a rtiz a n sk ih o ru žanih snaga. G odine 1942. pojavile su se n a ju g o slav en sk o m r a tiš tu desetin e b rig a d a ko je su u sv ak o m p o g led u činile dio jed n e m obilne i d o b ro organizovane vo jsk e, a k ra jem godine i prv e divizije i k o rp u si N aro d n o o slo b o d ilačk e vojske. U isto v rije m e najv e ć a p a ž n ja je p o k la n ja n a o rganizaci onom ja č a n ju P a rtije i p rav iln o m p o s ta v lja n ju n jen e ru k o vodeće uloge u vojsci. P a rtijs k e i sk o jev sk e o rg an izacije rad ile su n e u m o rn o n a id ejnom , m o ra ln o -p o litičk o m i kultu rn o -p ro sv je tn o m v a s p ita n ju b o rač k o g i ruk o v o d ećeg sa stava. N a taj način bilo je p o stig n u to m o n o litn o m oralno-političko je d in stv o jed in ica , ko je n ik ak v e teškoće, žrtve i n a p o ri n isu m ogli da slom e. Je d in ic e N a ro d n o o slo b o d ilačk e v ojske po sta le su škole revolucije, u k o jim a se izgrađivao nov lik rev o lu c io n a rn o g b o rca . P o k la n ja ju ći veliku p a ž n ju izg ra d n ji N aro d n o o slo b o d i lačke vojske, K P J n ije zanem a riv a la ra d n a ra z v ija n ju o ru žane b o rb e u onim o b la stim a u ko jim a se on a s p o rije razvi ja la ili u k o jim a su o k u p a to r i kvislinzi u sp je li da n an esu ozb iljn e u d a rc e u s ta n k u . Bez ob z ira n a žrtv e i tešk o će, ona ni u jed n o m slu č a ju n ije d o p u stila d a n je n ra d n a organiz o vanju o ru ža n e b o rb e p re s ta n e , n iti d a ije d n a o b last b u d e p o tp u n o n a p u šte n a . U o b la stim a k o je su p a rtiz a n sk e jed i nice za v rije m e n e p rija te ljs k ih ofanziva n a p u šta le, kao što je bio slučaj u C rnoj Gori, S an d ž a k u i H ercegovini, o sta ja la su p a rtijs k a ru k o v o d stv a i org an izacije i m an je p a rtiza n sk e jed in ice, k o ji s u p o litič k o m i b o rb e n o m a k tiv n o šć u p o diza li 134
borbeni d uh m asa i razbijali n e p rijateljev u propagandu, stvarajući tako uslove za nov polet oružane borbe. A ktivnost n ije p re s ta ja la ni u okupiranim gradovima. Poslije odlaska m nogih članova KPJ iz okupiranih gradova u partiza n sk e jed in ice i na oslobođenu terito riju , tam o su ostale m an je p a rtijs k e organizacije i m an ja operativna ruko vodstva ili pov jeren ištv a koja su se o slan jala na m režu orga nizacija narodnooslobodilačkog p ok reta, čiji se uticaj sve više širio m eđu g radskim stanovništvom . N a p o slje tk u je razvitak ra tn ih događaja u Jugoslaviji 1942. godine dao pozitivan b ilans u k o rist narodnooslobodi lačkog po k reta . O ku p ato rsk e i kvislinške ofanzive, uprkos m jestim ičnim u sp je sim a , nigdje n isu donijele tra jn ije rezul tate. O ružane snage narodnooslobodilačkog p o k reta zadržale su in icijativu u svojim ru k am a , a o k u p a to r je, uprkos tome što se bro j njegovih divizija u Jugoslaviji popeo na trideset, bio p rim o ra n da vodi defanzivni r a t — da sve jačim snaga m a b ran i p o jedine rejo n e, c en tre, kom unikacije itd., ili da ofanzivnim o p e ra c ija m a preo tim a one koji su već bili iz gubljeni. P re m d a b ro j kvislinških snaga nije bio mali, one su po svojim b o rb en im k valitetim a bile sve slabije i na njih se sve m an je m oglo rač u n a ti. N ap o ri o k u p a to ra da učvrste kvislinške vojne form a cije n isu dali ozbiljnije rezultate. I pored toga što je n jem ački o k u p a to r svojom velikom jese njom ofanzivom 1941. godine postigao značajne uspjehe u S rbiji, on se n ije m ogao osloniti n a o ružane snage generala Nedića i č etn ik a, već je tam o zadržao znatne svoje snage. Ofanzivom snaga narodnooslobodilačk o g p o k reta u drugoj polovini 1942. bio je ozbiljno ugrožen o p stan ak kvislinške N ezavisne Države H rvatske. Veći dio n jen e terito rije bio je pod k o n tro lo m N arodnooslobodilačk e vojske. P olitički p rocesi koji su se razvijali u vrijem e pokreta n ja i ra z v ija n ja u sta n k a , u uslovim a sve žešćih borbi 1942. godine po sta li su jo š intenzivniji. Početkom 1942. godine težište b o rb e za u tic a j na n a ro d n e m ase izm eđu narodno oslobodilačkog i četničkog p o k reta p o m jeren o je iz Srbije u C rnu G oru i B osnu i H ercegovinu. Dok je Draža Mihailo vić u b o rb am a p ro tiv u s ta n k a u S rb iji k raje m 1941. n astojao da p rik rije s a ra d n ju sa n jem ačkim o k u p ato ro m , u Crnoj Go ri je četničko ru k ovodstvo početk o m 1942. potpisalo javni sporazum sa ta lija n sk o m o kupacio n o m u p rav o m za bo rb u 135
p ro tiv naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta . N ešto k a sn ije su čet ničk e ko m an d e u B osni i H ercegovini, p o red o tv o ren e sa ra d n je s ta lija n s k im i n jem a č k im o k u p a to ro m p o tp isa le spo raz u m e sa u s ta š k o m a d m in istra c ijo m , k o jim a su regulisale m eđ u so b n e odnose i p rih v a tile z a je d n ičk u b o rb u p ro tiv u s ta n k a . Slično je bilo i u S loveniji, u k o jo j su re a k c io n arn e snage oko v o d stv a k lerik aln e i lib e raln e s tra n k e , k o risteći se velikom ta lija n sk o m ofanzivom , stv a ra le svoje oru žan e od red e, tzv. B elu ga rd u , k ao dio M ihailovićeve „Jugosloven ske v ojske u o ta d ž b in i”. T im e su se u o snovnom povezale i g ru p isa le u b o rb i p ro tiv u s ta n k a sve one snage dom aće b u ržo a z ije k o je su p rih v a tile p o litik u jug o slo v e n sk e izbjegličke vlade. N jihova a k c ija u n e k im o b lastim a (zapadn a S rb ija , Š u m a d ija , C rna G ora, H ercegovina, isto č n a i s re d n ja B osna) d o n ije la je zna č a jn e ie z u lta te . Došlo je do oseke u s ta n k a , a četn ici su osla n ja ju ć i se n a o k u p a to ra i kvislinge stv a ra li sv o ju v last i svoje o ru ža n e fo rm a cije k o je su slali u b o rb u p ro tiv p a rti z an sk ih jed in ica . U prkos k ru p n im re z u lta tim a ove snage n isu o stv a rile ko n a č n i cilj — u n ište n je u s ta n k a . N iti su p a rtiz a n s k im sn a g am a n a n e se n i p o raž a v a ju ć i u d a rc i, n iti su se u sta n ič k e m ase pasivizirale, a d jelim ičn o i p rik lo n ile čet n ičk o m p o k re tu z ato što su željele b o rb u p ro tiv n a ro d n o o slo bodilačkog p o k re ta . O ne su p riv re m e n o u s tu k n u le u želji da se s p a su od u n ište n ja , p rih v a ta ju ć i g a ra n c ije ok u p a to ra i č e tn ik a d a će im po ro d ic e i im e ta k b iti p o šteđ en i a ko n a p u s te oslo b o d ila č k u b o rb u , č e tn ič k i p o k re t se k o ristio n a sta lo m s itu a c ijo m da bi o jač a o svoj u tic a j p ro p ag an d o m p ro tiv u s ta n k a , k o ja je im ala a n tik o m u n istič k i k a ra k te r. Ia k o su u n av ed en im p o k ra jin a m a i o b lastim a bile iz g u b lje n e oslo b o đ en e te r ito r ije i raz b ije n e m noge p a rtiza n sk e jed in ice , a m ase n a ro d a se pasivizirale, sv u d a je sačuvano jezgro p a rtiz a n s k ih snaga i po litič k i u tic a j n aro d n o o slo b o dilačkog p o k re ta . U u slo v im a k a d a su o k u p acio n e sile u lo žile k r a jn je n a p o re da slom e u s ta n a k i k a d a su se sve snage ju g o slovenske bu ržo a z ije m o b ilisale n a s tra n i o k u p a to ra , n a sta v lja n je oslo b o d ilačk e b o rb e i u sp je si k o je su p a rtiza n sk e snage p o stizale u m nogim o b lastim a , označili su p rv u prelom n u p o b je d u n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . Z načaj i k a ra k te r te p o b jed e proizlazio je o tu d što je o n a izvojevana ne sa m o u b o rb i p ro tiv b ro jč a n o i teh n ič k i n eu p o red iv o 136
n a d m oćnijih okupacionih snaga već i u otvorenom politič kom i oružanom su kobu s onim snagam a dom aće buržoazije na čijem se čelu nalazila kraljev sk a vlada u izbjeglištvu. Ti me je ishod b itk e koja se vodila za oslobodilačku bo rb u ili protiv n je bio rije še n u k o rist narodnooslobodilačkog pokre ta. Pokušaj pro zap ad n o o rije n tisan e jugoslovenske buržoazi je, s vladom n a čelu, da se u ra tu koji se vodio između o k u p a to ra i narodnooslobodilačkog p o k reta afirm iše kao sa m ostalni fa k to r koji će odlučujuće u ticati na razvitak u zem lji doživio je p o tp u n i neuspjeh. Ona je postala sam o po m oćna snaga o k u p a to ra u bo rb i p ro tiv narodnooslobodilač kog p o k reta . To je bila i suviše visoka cijen a kojom je pla tila svoje p riv rem en e uspjehe. P rolaznost u s p je h a koje je u to k u o k u p a to rsk ih ofanziva ostvario četnički p o k re t k raje m 1941. i u prvoj polovini 1942. godine u b rzo je p o tv rd io sam razv itak događaja, š to je pro p ag a n d a o p re u ra n je n o s ti u sta n k a više u stu p a la m jesto angažovanju če tn ič k ih oru ža n ih fo rm acija u b o rb i protiv p a rtiza n sk ih snaga i što je narodno o slo b o d ilačk i p o k ret više jačao, a p e rsp e k tiv a p o b jed e n a d silam a Osovine p o stajala ja s n ija i bliža, to su se ra n ije p o kolebane naro d n e m ase ponovo o k reta le n a ro dnooslobodilačk o m p o k retu . To se već do k ra ja 1942. godine m anifestovalo u n eu sp jeh u Draže Mi hailovića da oživotvori svoj stra te g ijsk i p lan raz b ija n ja glav nine p a rtiza n sk ih snaga u Bosni i H rv atsk o j, u rasp a d a n ju četničkih fo rm a cija u B osni i H rv a tsk o j, u oživljavanju p ar tizanske b o rb e u H ercegovini, C rnoj Gori i p ojedinim obla stim a S rb ije, u n e u sp je h u Bele gard e d a u sa ra d n ji s tali jan sk im o k u p a to ro m raz b ije slovenačke p a rtizan sk e snage. G odine 1942. K P J je postigla zn ačajn e u sp jeh e u stva ra n ju i p ro širiv a n ju jed in stv a h rv atsk o g n a ro d a u oslobo dilačkoj b o rb i. N a jja č a m an ifesta cija tih u sp je h a bilo je jač a n je oru ža n ih snaga narodnoo slo b o d ilačk o g p o k reta u svim ob lastim a H rv a tsk e , stv a ra n je oslobođenih te rito rija i izgrađivanje m reže legalnih i ilegalnih n aro d n ooslobodilačkih o dbora i a n tifašistič k ih organizacija. Proces rasp a d a n ja H rvat ske seljačke stra n k e ulazio je u završnu etapu. U očim a n a ro d n ih m asa u s ta š k a vlast je izgubila gotovo svaki značaj. Pojačane u s ta šk e re p re s a lije n ad h rv atsk im naro d o m još su više u ticale n a njegovu o rije n ta c iju k a n arodnooslobodilač kom p o k retu . 137
S tv a ra n je p a rtiz a n sk ih o d re d a i o rg an izacija N aro d n o oslobodilačkog fro n ta u M akedoniji došli su kao rez u lta t p o ra s ta b o rbenog a n tio k u p a to rsk o g ra sp o lo ž en ja n a ro d n ih m asa. S redinom 1942. godine im enovano je p riv re m e n o p o k ra jin sk o rukovodstvo P a rtije , ko je je počelo sp ro v o d iti p o litik u K PJ. Od p relom nog z n a ča ja za d a lji razvoj m ake donskog n a ro d a bila je od lu k a C en traln o g k o m ite ta K PJ o ob razo v an ju C entralnog k o m ite ta K o m u n ističk e p a rtije Ma kedonije k raje m 1942. godine. Tom o d lu k o m CK KPJ je jasn o izrazio stav K PJ u m ak e d o n sk o m n acio n aln o m p ita n ju , že leći tim e da podrži m ak e d o n sk u p a rtijs k u o rg an izaciju u bo rb i pro tiv s tra n ih a sp ira c ija na M a k ed o n iju i u n a p o rim a da u naro d n o o slo b o d ila č k o m p o k re tu o k u p i širo k e slojeve svoga n aroda. K o risteći se isk u stv im a iz 1941. godine, K P J je n a sta v ila jo š intenzivn jju a k tiv n o st n a s tv a ra n ju i izerađ iv an ju nove n a ro d n e vlasti. U vrijem e otv o re n e k o lab o ra c ije vodećih snaga sta ro g p o re tk a sa o k u p a to ro m , stv a ra n je o rg an a nove vlasti i u č v ršćivanje ru k ovodeće uloge P a rtije u n jim a bili su zna ča jn i činioci o k u p lja n ja n a ro d a oko oslo b o d ilačk e i rev olucionarne p latfo rm e K PJ. O sim toga, izg rađ iv an je i p ro širiv a n je m ehanizm a n a ro d n e v lasti z a h tijev ale su sve veće p o tre b e o ru ža n ih snaga i sve veće obaveze n a ro d a p re m a vojsci. N a in ic ija tiv u C K K PJ p o č e tk o m 1942, V rhovni šta b je izdao prve p isan e p ro p ise o n a ro d n o o slo b o d ila č k im o d b o ri m a. U n jim a su bili izloženi zadaci o d b o ra u po g led u o k u p lja n ja n a ro d a u b o rb i, s n a b d ije v an ja v ojske, ru k o v o đ en ja p riv red o m , p ro sv je to m i d ru g im p o d ru č jim a d ru štv e n o g ži vota, brige o so c ijalno u groženom sta n o v n ištv u , b o rb e p ro tiv sa ra d n ik a o k u p a to ra itd. U p ro p isim a je u tv rđ e n dem o k ra ts k i način izbora i n a jš ire učešće n a ro d a u ra d u o d b o ra. N a ro d n ooslobodilački od b o ri su tre tira n i kao o rg an i p riv re m ene vlasti, što je odgovaralo s te p e n u raz v itk a n a ro d n o o slo bodilačkog p o k re ta i tak tici P a rtije u s tv a ra n ju jed in stv a širo k ih n a ro d n ih slojeva oko n je n e o slo b o d ilačk e i revolu cio n a rn e p latfo rm e .
Rad KPJ na izgrađlvanju i učvršćivanju naK
138
Tada je Vrhovni šta b donio odluku i o stv aran ju vojne vlasti u pozadini ko ja će biti oslonac već naraslim oružanim snagam a. O rgani te vlasti — kom ande po d ru čja i kom ande m jesta, im ale su obim ne zadatke: organizovanje vojnih bol nica, m agacina i radionica, organizovanje tra n sp o rta tru p a i ratnog m ate rijala , održavanje red a u pozadini, m obilizacija novih b o raca i njihova obuka itd. U izvršavanju ovih zada taka organi vojne vlasti sarađivali su s narodnooslobodilačkim odborim a. P rim jenom ovih p ro p isa i upu tsta v a bio je u toku 1942. godine izgrađen na svim oslobođenim terito rija m a jedin stven sistem n a ro d n e i vojne vlasti. O rganizovanjem života na oslobođenim te rito rija m a , rukovođenjem privredom i prosvjetom , sna b d ije v an je m vojske, rješav an jem socijalnih p roblem a itd. organi n a ro d n e i vojne vlasti vršili su prvo razred n u ulogu u raz v ija n ju narodnooslobodilačkog pokre ta. Oni su u b o rb i pro tiv o k u p a to ra i u otvorenom sukobu sa snagam a dom aće rea k c io n arn e buržoazije izdržali probu i postali izraz n a c ionalnih i socijaln ih težnji naro d a i njego ve bo rb e za k o rje n it dru štv e n i preo b ražaj. O cjenjujući stepen razvitka n a ro d n e vlasti u jese n 1942, CKKPJ je isticao da su se n a ro d nooslobodilački odb o ri afirm isali kao osnova buduće vlasti i nove državne organizacije, koja je n astajala u procesu b o rb e pro tiv o k u p a to ra i snaga staro g poretka. Da bi se to ja s n ije m anifestovalo i d a bi se pospješio razvi tak n a ro d n e vlasti, V rhovni šta b je u se p te m b ru 1942. izdao nova u p u tstv a o organizaciji vlasti n a oslobođenoj terito riji. Na osnovu tih u p u tsta v a , k raje m 1942. godine sprovedeni su izbori za n a ro d n ooslobodilačke odbore u 30 srezova je dinstvene slobodne te rito rije u Bosni i H rv atsk o j. Izbori su bili velika m an ifesta cija revolucionarnog, političkog jed in stva n a ro d a i zn a ča ja n k o rak u izg rad n ji sistem a nove, na rodne vlasti. T ako su k raje m 1942. godine n a oslobođenim terito rija m a bili posta v lje n i tem elji nove državne organizacije. Orga ni vlasti osla n ja li su se u svojoj ak tiv n o sti na m asovne orga nizacije N arodnooslobodilačkog fro n ta. Zahvaljujući aktivnoj podršci n a ro d a , bili su savladani m nogobrojni izvanredno teški problem i vo đ e n ja rata . H iljad e ljudi, žena i om ladine, organizovanih u rad n e čete, b a ta ljo n e i brigade, podizale su ljetin u , izgrađivale vojne m agacine, podizale bolnice i radio139
nice, o p rav ljale i održavale željeznice i dru m o v e, tra n sp o rto vale ra n je n ik e i r a tn i m a te rija l, b rin u le se za p o ro d ic e p alih b o ra c a i ž rta v a fašizm a, za sm je šta j izbjeglica itd . N a ro d n o oslobodilački o d b o ri su organizovali p o litičk i i k u ltu rn o -p ro sv jetn i rad , o tv ara li škole i a n a lfa b e tsk e tečajeve, o b ra zovali zd ra v stv en u službu, sprovo d ili ak c ije p rik u p lja n ja h ra n e i o d jeće za v o jsk u , održavali p o litič k e k o n fere n c ije i zborove.
Prvo zasjedanje Antlfašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugo-
Za godinu i p o d a n a svoga raz v itk a n a ro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t postizn a ča jn e p o b jed e. Sprovede£ u ^ J on^e p c ija *'KpJ 0
gao j e
^
p o k re ta n ju i u sp je šn o m raz v ija n ju o ru ža n e oslo b o d ilačk e b o rb e i n jen o m iz ra s ta n ju od a k c ija p a rtiz a n s k ih o d re d a p re k o u s ta n k a do p e rm a n e n tn o g , sve n a ro d n o g oslo b o d ilačk o g ra ta . R ezu ltati toga raz v itk a ogle d ali su se u s tv a ra n ju m n o g o b ro jn e i d o b ro organizovane N a ro d n o o slo b o d ila č k e vojske, u m eh an izm u nove n a ro d n e vlasti i u je d in s tv u n a ro d n ih m asa o k u p lje n ih u o rganizaci ja m a N a ro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta . P o četn e o rganizacione i po litič k e teškoće b ile su savladan e. V rije m e ofanziva o k u p a c io n ih i kv islin šk ih t ru p a k o je su p rije tile raz b ija n je m u s ta n k a bilo je pro šlo , isto ta k o k ao što se p o razn o po s nage s ta ro g p o re tk a završio p o k u ša j d a se u s ta n a k p a ra liše p ro p ag a n d o m o p re u ra n je n o s ti i z a je d n ičk im o ru žan im akci ja m a sa o k u p a to ro m p ro tiv naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . P o litič k a k r e ta n ja u zem lji sve su očev id n ije išla u prilog ja č a n ju n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta , o tv a ra ju ć i sve ja s n i je p e rsp e k tiv u njegove p o b jed e . U to m e p rav c u d jelovao je i raz v ita k na glavnim sv je tsk im fro n to v im a. Savezničke po b jed e u A frici otv o rile su m o g u ćn o st invazije u E v ro p i, što je sam o po sebi isticalo značaj jug o slo v en sk o g r a tiš ta u opšto j stra te g iji snaga a n tifa š is tič k e k o alicije. To je bila rea ln a osnova za m e đ u n a ro d n u a firm a c iju n aro d n o o slo b o d ilačk o g p o k reta . O c je n ju ju ć i d o ta d a š n ji raz v ita k o slo b o d ilačk e b o rb e i vo jn o -političku s itu a c iju u zem lji k ra je m 1942. godine, C K K PJ je z ak lju čio da su sazreli uslovi za o b razo v an je ju goslovenskog o p šte p o litič k o g tije la k o je bi, sa p rero g a tiv im a najv išeg o rg an a v lasti, izrazilo op šte ju g o slo v e n sk i k a ra k te r 140
i društveno-političku o rije n ta c iju narodnooslobodilačkog po k re ta i kao takvo dop rin ijelo njegovoj m eđunarodnoj afir m aciji i u n u tra š n je m jač a n ju . Po zam isli CK KPJ, takvo tijelo treb alo je da bu d e Anti fašističko vijeće naro d n o g oslobođ en ja Jugoslavije. Inicija tivu za njegovu osnivačku sk u p štin u dao je Vrhovni štab N arodnooslobodilačke vojske i partizan sk ih odreda. Skupšti na je o držana 26. i 27. novem bra 1942. u B ihaću — sred ištu jed in stv en e oslobođene terito rije . G eneralni s e k re ta r K PJ i Vrhovni k o m an d an t Tito je u svom pozdravnom govoru ista k a o da m eđ u n aro d n e prilike ne dozvoljavaju s tv a ra n je vlade u zem lji, ali da stepen razvitka narodnooslobodilačke b o rb e i p o tre b e da se u toj borbi mobilišu sve snage n a ro d a nalažu s tv a ra n je jugoslovenskog opštepolitičkog tije la i izgrađivanje p olitičke vlasti. S k u p štin a je u sv o jila dva doku m en ta: R ezoluciju o osni vanju A vnoja i Proglas A vnoja narodim a Jugoslavije. U tim a k tim a d a ta je o cjen a razvitk a u Jugoslaviji poslije pprilske k a ta stro fe , k o n sta to v a n a izdaja osnovnih nacional nih in te resa od stra n e v ladajuće buržoazije, ista k n u ta ruko vodeća uloga K PJ u p o k re ta n ju u sta n k a i v ođenju n arodno oslobodilačkog ra ta i u sp je si ostvaren i u d o tad ašn jo j borbi. U isto vrije m e k o n sta to v a n o je da će p o b jed a n aro d a Jugo slavije b iti p o tp u n a ako se obezbijedi stv a ra n je novog po retk a „koji će im p ru žiti m ogućnost da o stv are istin sk u i pravu d e m o k ra tiju i d a izgrade je d n u slobodnu, nezavisnu i b ra ts k u z a je d n icu ”. N a s k u p štin i je odlučeno da se o b razu je P redsjedništvo i Izvršni o d b o r Avnoja, koji će ru k o v o d iti radom organa vlasti i baviti se svim p ita n jim a u n u tra šn je g razvitka. Tako su ovi organi A vnoja preuzeli fu n k cije najvišeg o rgana iz vršne vlasti. S tv a ra n jem A vnoja i njegovim od lu k am a jasn ije su došle do izražaja k o n tu re nove državne organizacije čije su osnove činili organi nove n a ro d n e v lasti koji su se osla njali na jed in stv o n a ro d n ih m asa o stv aren o u oslobodilačkoj i revolucionarnoj b o rb i i n a snažn u N arodnooslobodilačku vojsku. T im e je n a ro d im a Jugoslav ije otv o ren a jo š jasn ija p erspektiva, što je d alo nov p o d stic a j razv itk u narodnooslo bodilačkog p o k re ta . 141
S tv a ra n je A vnoja, k ao opštejugo slo v en sk o g političk o g ti jela, došlo je i kao re z u lta t b ra ts tv a i je d in s tv a n a ro d a J u goslavije ostv aren o g u oru žan o j oslo b o d ilačk o j i revoluci o n a rn o j b orbi. To je bio k ru p a n k o rak u oživ o tv o ren ju ideje jugoslovenskog je d in stv a na novim osn o v am a i preodoljevan ja svega onoga što je sijalo ra z d o r i p o th ra n jiv a lo raz b ija č ke i se p a ra tistič k e ten d en cije. U z a jed n ičk o j b o rb i p ro tiv o k u p a to ra i njegovih d om aćih sa ra d n ik a, n a ro d i Jug o slav ije uda rili su čv rste tem e lje svoje n a c io n aln e rav n o p ra v n o sti i je d in stv a u sud b o n o sn o j b o rb i za o slo b o đ en je i d ruštveno-politički p rep o ro d . S tv a ra n je A vnoja i rez u lta ti njegovog prvog z a sje d a n ja , sa in icijativ o m za s tv a ra n je n a c io n aln ih a n tifa šistič k ih vijeća, k o ju je u to v rije m e dao CK KPJ, zna čilo je k ru p a n k o rak u rje š a v a n ju n acio n aln o g p ita n ja u Jugoslaviji i u izg ra đ iv a n ju te m e lja nove zajed n ice jug o slo venskih na ro d a . Z n ačajne m an ifesta cije ostv a re n o g je d in s tv a n a ro d n ih m asa i b ra ts tv a n a ro d a Ju g o slav ije u oslo b o d ilačk o j b o rb i bili su tak o đ e osnivačka k o n fere n c ija A n tifašističk o g fro n ta žena Ju g oslavije i osnivački k on g res U jed in jen o g saveza a n tifašistič k e o m ladine Jugoslavije, k o ji su o d ržan i d e c em b ra 1942. Ovi skupovi k o n sta to v a li su o g ro m n o učešće i ulogu žena i o m ladine u n a ro d n o o slo b o d ila č k o j b o rb i. O m ladina je činila osnovnu m asu b o ra c a N aro d n o o slo b o d ilačk e vojske. I veliki b ro j žena b o rio se s p u šk o m u ru ci. O m ladina i žene, o k u p lje n i u svoje b o rb e n e a n tifašistič k e o rganizacije, b ili su n a jja č i oslonac n a ro d n e v lasti u rje š a v a n ju m nogo b ro jn ih z a d ata k a n a o slobođenim te rito rija m a i isto tak o ona snaga na k o ju su se o sla n ja la p a rtijs k a ru k o v o d stv a u org an izo v an ju b o rb en e a k tiv n o sti n a o k u p ira n o j te rito riji. Od p o č e tk a u s ta n k a K PJ je m o rala p o k la n ja ti n a jv e ć u p a ž n ju problem im a m e đ u n a ro d n o g p o lo žaja narodn o 0 slobodilačk o g p o k re ta . Izbjeglič k a vlada K ra lje v in e Ju g o slav ije, ko ja je p re k o svog m in istra Draže M ihailovića vodila b o rb u p ro tiv naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta , u s p je la je, z ah v alju ju ći p o d ršc i z a p ad n ih savezničkih sila, d a zavede a n tifa šistič k u sv je tsk u jav n o st o stv a rn im zb iv an jim a u zem lji. O na je sve u sp je h e o slobodilačke b o rb e p rip isiv a la seb i i
KPJ 1 problemi međunarodne afirmacije narodnooslotKuUlačkog po-
142
četničkom p o k retu . U slijed toga u svijetu je n astala lažna legenda o M ihailovicu i njegovim četnicim a kao herojim a borbe p rotiv o k u p a to ra . Vlada je osigurala kod zapadnih saveznika pom oć u novcu, kadrovim a, nao ru žan ju i ratnom m ate rijalu za četničke odrede Draže M ihailovića. K oristeći se svojom jedinom vezom sa svijetom — radio-vezom sa K om in tem o m , C entralni kom itet KPJ upozna vao je K o m in tern u sa razvitkom i razm jeram a oružane bor be u zem lji i sa pravom ulogom četničkog p o k reta i drugih kolaboracionističkih snaga u zem lji. M eđutim , to nije u po četku u ticalo na p ro m je n e u m eđu n aro d n o m položaju na rodnooslobodilačkog p o k reta . Jugoslovenska vlada u izbjeg lištvu i vlada V elike B rita n ije vršile su p ritisa k na vladu Sovjetskog Saveza da podrži njihov stav o tobožnjem uje din je n ju svih snaga o tp o ra u Jugoslaviji pod vodstvom Draže M ihailovića. One su pri tom e polazile od činjenice da je K PJ sekcija K o m in te m e i da je S ta ljin u m ogućnosti da utiče na p o litik u i stavove KPJ. Rukovodeći se težnjom da svoje savezničke odnose sa zapadnim silam a ne pogoršava zbog Jugoslavije, vlada Sov jetskog Saveza se k raje m 1941. godine izjasnila za kom pro mis izm eđu p a rtiza n a i četnika. Ona se zbog toga uzdržavala u pogledu po litičk e p o d ršk e i pom oći oslobodilačkom pokre tu u ratn o m m a te rijalu . S druge stra n e , p oslije otvorenog su k o b a izm eđu p a rti zana i č etn ik a K o m in te m a je počela da izražava su m n ju u p ravilnost po litik e K PJ, ističući da je stek la u tisa k da pri stalice jugoslovenske i engleske vlade sa izvjesnim pravom su m n ja ju u k a ra k te r pa rtiza n sk o g p o k reta, sm atraju ći ga kom unističkim . U isto vrije m e je stavila do znan ja C entral nom ko m ite tu K P J da n jen i stavovi prem a narodnooslobo dilačkom p o k retu zavise od odnosa izm eđu sovjetske i ju goslovenske vlade. O stao je tak o đ e bez re z u lta ta po k u šaj Vrhovnog štaba da p reko savezničkih m isija, koje su dolazile u štab Draže M ihailovića i koje su se na licu m je sta uvjerile u stvarno stanje u Jugoslaviji, upozna savezničke vlade sa pravom ulo gom četničkog p o k reta . Bilo je očevidno d a p ita n je m eđ u n aro d n e afirm acije narodnooslobodilačkog p o k re ta zavisi jed in o od njegove sna ge i njegovih p o b jed a , što je u b rzo p o tv rd ila i p rak sa samog
razvitka. P re d čin je n ic o m d a se u Ju g o slav iji, u p rk o s svim n a p o rim a o k u p a to ra i njegovih do m ać ih sa ra d n ik a d a slom e u s ta n a k , fak tičk i stv o rilo jed n o novo ra tiš te i d a se četn ičk i p o k re t ko m p ro m ito v a o sa ra d n jo m s o k u p a to ro m , vlade sila a n tih itle ro v s k e k o a licije n isu m ogle z a tv o riti oči. N a jp re je, u lje to 1942, s o v je tsk a vlada od b ila z a h tje v ju g o slo v en sk e vlade da kod ru k o v o d stv a naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta m te rv en iše u k o rist D raže M ihailovića, o b razlažu ći to čin je nicom da se četn ic i D raže M ihailovića b o re n a s tra n i o k u p a to ra p ro tiv n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . K ra je m 1942. godine u p o re d o sa p rip re m a n je m za in v aziju u E v ro p i i p red sta v n ic i b r ita n sk e vlade počeli su d a u p o z o ra v a ju iz b jeg ličk u ju g o slo v e n sk u v ladu n a d rža n je sn ag a n jen o g m i n is tra Draže M ihailovića, u k a z u ju ć i d a je n jih o v o angažovan je u b o rb i p ro tiv o k u p a to ra je d in i p u t d a zad rže pozicije u n a ro d u , ko je bi bile rea la n o slo n ac vladi za p o v ra ta k u z em lju. Izb je g lič k a vlad a je, m eđ u tim , o d b ila ovu su g e stiju , sv je sn a da su n jen e snage u z em lji to lik o zagazile u saradn ju sa o k u p a to ro m d a ne m ogu n a z ad i d a su i b ro je m i u tic a je m u n a ro d u to lik o slab e d a n e b i m ogle b iti rav n o p rav n i p a rtn e r sn a g am a n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . S d ru g e s tra n e , N je m a č k a i I ta lija su, već u d ru g o j p o lovini 1942. godine, u svojim ra tn im izv je šta jim a sve više do no sile vije sti o o p e ra c ija m a u Ju g o sla v iji, čim e su p o seb n o priz n a v a le p o s to ja n je jugo sla v e n sk o g ra tišta . K ra je m 1942. godine počela je i življa ak tiv n o st m eđ u jug o slo v e n sk im ise lje n ic im a n a lin iji p o d ršk e n a ro d n o o slo bo d ila č k o m p o k re tu , u k o ju će se u s k o ro u k lju č iti n a jš ire m ase Jugoslovena, n a ro č ito u SAD, K a n ad i i z e m lja m a La tin sk e A m erike, i m nogi u g ledni k u ltu rn i i jav n i rad n ic i jugoslovenskog p o rije k la . Z n a č a jn u ulogu u š ire n ju istin e o d o g a đ a jim a u Ju g o sla viji i o raz v itk u n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta im ale su em isije R adio-stanice „ S lobodna Ju g o sla v ija ”. Z alaganjem p re d s ta v n ik a K P J u K o m in te rn i V eljk a V lahovića i jug o slo v e n sk ih k o m u n ista ko ji su ih uređ iv a li, e m isije ove rad io s ta n ic e p ru ža le su sve više p o d a ta k a ne sam o o razv itk u o p e ra c ija na jug o slo v en sk o m ra tiš tu već i o to m e ko o rg an i zuje i vodi n a ro d n o o slo b o d ila č k u b o rb u i k ak v u u logu im a ju u Ju g o slav iji č e tn ič k i p o k re t i d ru g e snage ko lab o racio n is tič k e b u ržo azije. 144
U ja n u a ru 1943. godine Izvršni o d b o r Avnoja i Vrhovni štab u p u tili su vladam a SSSR, SAD i Velike B ritanije svoju prvu notu, u k ojoj su ukazali na sa ra d n ju Mihailovićevih četnika sa o k u p a to ro m i postavili p red njih zahtjev da se z a in te re su ju za izdajničku aktivno st jugoslovenske izbjeg ličke vlade. To je bio prvi spoljnopolitički istup rukovodstva narodnooslobodilačkog p o k reta i nove države koja se rađala u oslobodilačkom i revolucionarno m ratu .
4. K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O SL A V IJE U P E R I ODU O D L U Č U JU Ć IH V O JN IH I P O L IT IČ K IH PO BJEDA N A R O D N O O SLO B O D ILA Č K O G PO K R E TA (1943. G O D IN A ) R atne o p eracije n a sovjetsko-njem ačkom fro n tu razvijale su se 1943. g ° dine u znaku P o r e d a Crvene ar m ije. H itlerov pokušaj u ju lu 1943. da p reo tm e in ic ija tiv u bio je ubrzo slom ljen. Godine 1943. Crvena a rm ija je p o v ratila gotovo svu te rito riju Sovjetskog Saveza k o ju su n jem ačk e tru p e ran ije okupirale. Do po č e tk a m aja, zajedničkim d jejstv im a b ritan sk ih i am eričkih tru p a u T unisu, n jem ačk e i talijan sk e snage su izbačene iz A frike, a u ju lu je počela angloam erička invazija na Siciliju. Već 8 . s e p te m b ra fašističk a Ita lija je kap itu lira la, a o d b ran u ta lija n sk e te rito rije preuzele su njem ačke tru pe. G odine 1943. u sp je šn o se razv ijala i ofanziva am eričkih snaga na Pacifiku. N a ra sta o je o tp o r K ine jap an sk im okupa cionim tru p a m a. Jačali su p o k re ti o tp o ra u svim poroblje nim e vropskim zem ljam a. U T e h e ra n u je od 28. do 30. n o vem bra održana prva k o nferencija „Velike tro jic e ” — Ruzvelta, S taljin a i Cerčila. Glavno p ita n je k ojim se k o n feren cija bavila bilo je otvara nje drugog fro n ta . Z aključeno je, izm eđu ostalog, da se Narodnooslobodilačka vo jsk a Jugoslavije pom ogne u ratn o m i drugom m a te rija lu ,,u najvećoj m ogućoj m jeri". G odina 1943. na jugoslovenskom ra tištu počela je veli kim zim skim o p e ra c ija m a ud ru že n ih njem ačkih, talijanskih, u stašk o -d o m o b ran sk ih i č etničkih snaga p ro tiv glavnine Na rodnooslobodilačke vo jsk e i oslobođene te rito rije u Bosni
EobJč!?? antlfaS,?tWke sko ratište lM f° g S [S £
i H rv a tsk o j. N jihovo izvođenje n a re d io je H itle r s m otivaci jo m da se obezbijedi p ozadina n jem a č k ih sn ag a k o je osigu ra v a ju B alk an sk o polu o strv o od ev en tu aln o g savezničkog isk rc a v an ja , ističući d a bi u tom slu č a ju N arodnooslobodilačka v ojska Jugoslavije m ogla svojim d jejstv o m dovesti „do p re k id a d o tu ra za cijeli B alkan i K rit, a tim e i do slom a c jelokupnog položaja O sovine na ju g o is to k u ”. Dok su na oslobođenoj te rito riji vođene b o rb e sa devet o k u p a to rsk ih i k vislinških divizija, g ru p a od pet d ivizija N aro d n o o slo b odilačke vojske, pod n e p o sre d n o m k o m an d o m V rhovnog šta b a , p re šla je u ofanzivu na ju g o isto k u p rav cu H ercego vine i C rne G ore. P oslije u sp je šn e jed n o m jese č n e b itk e n a N eretvi sa n ekoliko p u ta n a d m o ć n ijim o k u p acio n im i kvislin šk im tru p a m a , g ru p a divizija je n asta v ila ofanzivu i do sred in e m a ja 1943. razb ila glavninu M ihailovićeve .Ju g o slo venske v ojske u o tad ž b in i” i z n a tn e ta lija n sk e snage i oslo bo d ila veliki dio H ercegovine, C rne G ore, isto čn e B osne i Sandžaka. O db ra m b e n im b o rb a m a jed in ica N a ro d n o o slo b o d ilačk e v ojske na ra n ije oslobođenoj te rito riji i p ro d o ro m g ru p e divizija u p rav c u ju g o isto k a , zim ska ofanziva o k u p a to rs k ih i k v islinških tru p a doživjela je n e u sp je h . U p ro lje će 1943. godine položaj o k u p a to ra n a jugoslo v en sk o m r a tiš tu bio je jo š teži, a o p a sn o st od savezničkog isk rc a v an ja jo š neposredn ija. Zbog toga je n jem a č k a k o h ian d a s re d in o m m a ja počela novu ofanzivu — p o z n a tu p od nazivom b itk a n a S u tje sc i — sa 120.000 v o jn ik a p ro tiv gru p e divizija u C rnoj G ori i H er cegovini, ko jo m je n e p o sre d n o kom an d o v ao V rhovni k o m an d a n t T ito. O p k o ljen a n a tešk o m p lan in sk o m z em ljištu , bez h ra n e i dovo ljn ih k o ličina m u n ic ije i dru g o g ratn o g m ate rija la , isc rp e n a u p re th o d n im v išem jesečn im b o rb a m a i op tere ć en a b olnicom sa više h ilja d a ra n je n ik a , g ru p a divizija N a ro d n o oslobodilačke vo jsk e vodila je m jesec d a n a teške, d anonoćne b o rb e za p ro b o j iz o k ru že n ja . To je b ila n a jd ra m atič n ija b itk a N aro d n o o slo b o d ilačk o g ra ta . G ru p a divizija izgubila je tre ć in u svoga sastav a, ali je o s u je tila n jem ačk i plan, p ro b ila se iz o b ru č a n a S u tje sc i i p re š la u n a s tu p a n je kroz isto č n u B osnu, stvorivši tam o , p o č e tk o m ju la , u sad je js tv u s vojv o đ an sk im i m je sn im jed in ica m a N aro d n o o slo b odilačke vojske, novu o slo b o đ e n u te rito riju . 146
Na taj način n isu se o stvarile nade o k u p ato ra da će svo jim velikim ofanzivam a razbiti glavne snage i po/icije na rodnooslobodilačkog p o k re ta i da će tim e zakočiti njegov razvitak u cijeloj zem lji. U svim p o k rajin am a i o blastim a Jugosavije u prvoj polovini 1943. godine jačale su snage Na rodnooslobodilačke vojske i pa rtiza n sk ih od red a i zadavale sve teže u d a rc e o k u p a to ru i njegovim saradnicim a. Godine 1943. ustan ičk i p o k ret zahvatio je cen traln e i južne oblasti Slovenije, a u Š ta je rsk o j i K oruškoj su oživjele partizanske akcije. Pored teških, ali u sp je šn ih b o rb i u toku zim ske okupatorsko-kvislinške ofanzive i neposred n o poslije nje u Lici, Dalm aciji, na K o rd u n u i B aniji i u svim drugim oblastim a H rvatske, zabilježen je po let oružan e borbe. Oružane snage jačale su u zagrebačkoj o blasti, u kojoj je obrazovano više brigada. B orbe su se p ro širile i n a Istru . U H rvatskoj su p o stojala zn a tn a oslobođena po d ru čja. Pored u spjeha koje su postigle jedinice N arodnooslobodilačke vojske u toku o k u p ato rsk e ofanzive u B osanskoj k rajin i i poslije nje, do poleta b o rb e došlo je i u sre d n jo j i istočnoj Bosni, u kojim a su stvorene oslobođene te rito rije . P ro d o ro m grupe divizija u H ercegovinu, C rnu G oru i Sandžak došlo je do novog poleta oružane b o rb e u ovom d ijelu zem lje. U V ojvodini, Srbiji, M akedoniji i na Kosovu stv o ren a su nova ž arišta narodno oslobodilačkog p o k reta . N aročito u sp je šn e b o rb e vođene su u Srem u, zatim u ju žn o j S rb iji, čiji je znatan dio bio oslo bođen. O jačale su p a rtiza n sk e snage u Sum adiji i istočnoj Srbiji, i svi p o k u ša ji o k u p a to ra , N edića i četn ik a da ih raz b iju ostali su bez u sp je h a . N ekoliko m an jih partizanskih odreda d jejstvovalo je u ob lasti Kosova. P artizanske akcije u ljeto 1943. godine zahvatile su gotovo sve o blasti M akedo nije. O brazovane su u cijeloj zem lji d esetin e novih brigada i više divizija N arodnooslobodilačke vojske. Razvoj r a tn ih do g a đ a ja u Jugoslaviji u prvoj polovini 1943. godine p o tv rd io je v ita ln o st narodnooslobodilačkog po k reta i b o rb en u v rije d n o st njegovih o ru žan ih snaga. Svjetska javnost je počela da saznaje o velikim b o rb am a, pobjedam a i ž rtvam a ju goslovenskih n a ro d a , o ulozi izbjegličke ju g 0slovenske vlade i s a ra d n ji n jen e „vojske u otadžbini sa o kupatorom . B itk e koje je vodila N arodnooslobodilačka voj ska n a tlu H itlero v e „evropske tvrđ av e" pobudile su pažnju
cijeloga svijeta. U m a ju 1943. stig la je p rv a b rita n s k a v o jn a m isija u V rhovni š ta b N a ro d n o o slo b o d ila č k e v o jsk e i p a rti z an sk ih o d red a . Uoči k a p itu la c ije I ta lije N a ro d n o o slo b o d ila č k a v o jsk a, sa svojih 57 b rig a d a i 70 p a rtiz a n s k ih o d red a , organ izo v an ih u 18 divizija i 4 k o rp u sa , i sa a k tiv n o m p o d ršk o m og ro m n e većine n a ro d a , izrasla je u s n a žn u o ru ža n u silu. O na je u to v rije m e vezivala za jugo slo v en sk o ra tiš te 15 ta lija n s k ih , 13 njem a č k ih , 7 b u g a rs k ih i 2 m a đ a rs k e divizije i o k u p a to rsk e policijske, ž a n d a rm e rijs k e i razn e k v islin šk e fo rm acije. U tre n u tk u k a p itu la c ije fašistič k e Ita lije izbio je o p šti n a ro d n i u s ta n a k u Slovenačkom p rim o rju , Is tr i, H rv a tsk o m p rim o rju i D alm aciji, a u s ta n ič k i p o let zah v atio je H ercego vinu, C rnu G oru, S a n d ž a k i M e to h iju i z a p ad n u M ak ed o n iju . B ila je ra z b ije n a i najv e ć im d ije lo m raz o ru ž a n a ta lija n s k a ok u p a c io n a a rm ija i z a p lije n je n o n a o ru ž a n je za oko 80.000 novih b o rac a . G otovo sve p o m en u te o b lasti, sa ja d ra n s k o m o balom i o s trv im a i v elikim b ro je m g rad o v a, b ile su o slo bođene. K a p itu la c ija Ita lije i velike p o b je d e N aro d n o o slo b o d ilač ke vo jsk e u tic a le su n a p o r a s t b o rb en o g rasp o lo ž en ja u svim d ru g im o b la s tim a Ju goslavije. Do k r a ja 1943. godine o b razo vane su d e setin e novih b rig a d a i p a rtiz a n s k ih o d red a , o sam divizija i č e tiri k o rp u sa . K ra je m g o dine, p o slije d o v lačen ja novih snaga, n jem a č k i o k u p a to r je u Ju g o sla v iji im ao p e t a r m ijsk ih k o rp u sa , k o je je angažovao u o p e ra c ija m a za p re o ti m a n je izg u b ljen ih po z ic ija n a ju g o slo v e n sk o m r a tištu . G odina 1943. o b ilježila je p rek re tn icu u b o rb i P a rtije za s tv a ra n je jed in stv a n a ro d a u o slo b o d ilačk o m i rev o lu c io n a rn o m ra tu . O svobodilna fro n ta slovenačkog n a ro d a je 1943. godine izra sla u o d lu č u ju ć u p o litič k u snagu. B io je slo m lje n p o k u ša j snaga slo v en ačk e b u ržo a z ije d a u s a ra d n ji sa o k u p a to ro m i u d u h u p o litik e izbjegličke jugo slovenske vlade ra z b iju jed in s tv o slovenačkog n a ro d a u o slo b o d ila č k o j b o rb i. N jihove o ru ža n e snage svele su se n a bez n ač a jn e fo rm a c ije k o je su se m ogle o d rža ti jed in o u ne p o sre d n o m o s la n ja n ju n a ok u p acio n e tru p e . Nov p o k u šaj sa tak o zv an o m P lavom g a rd o m n ije više m ogao do v esti do
KPJ u borbi za učvršćenje 1 razvijanje tekovi“ " S f S S S ’* 1 - ’
148
z n a čajnijih rez u lta ta . K om unistička p a rtija Slovenije afirmisala se kao rukovodeća snaga oslobodilačke borbe slovenač kog n aroda. To je bilo izraženo i u Izjavi osnivačkih grupa O svobodilne fro n te od 1. m a rta 1943. godine, kojom su ove grupe priznale K om unističkoj p a rtiji rukovodeću ulogu u Osvobodilnoj fro n ti. U jesen 1943. godine na p ro stran im oslobođenim te rito rija m a Slovenije bili su sprovedeni izbori za „Zbor p o slanika slovenačkog n a ro d a ”, koji se sastao po četkom o k to b ra u K očevju. Zbor je donio odluku o osniva n ju Slovenačkog narodnooslobodilačkog o d b o ra kao najvišeg organa n a ro d n e vlasti. G odina 1943. obilježila je konačn u p rek re tn ic u u odno sim a p o litičkih snaga u H rvatskoj u k o rist narodnooslobo dilačkog p o k reta . N a p o slje tk u su bili razbijeni napori vod stva H rv atsk e seljačke s tra n k e da svojom politikom lojalno sti p rem a o k u p a to ru i u sta šk o j državi parališe p o rast borbe nog rasp o lo žen ja h rv a ts k ih m asa. Ta s tra n k a bila je u pot punom ra s p a d a n ju , a neki n jen i prvaci prišli su N arodno oslobodilačkom fro n tu . N arodnooslobodilački p o k ret je stvo rio tra jn a u p o riš ta u Istri. K rupni usp jesi koje je h rv atsk i n a ro d postigao u dvogodišnjoj bo rb i om ogućili su da se u ju n u 1943. sazove osnivačka sk u p štin a Zem aljskog an tifa šističkog vijeća naro d n o g o slobođen ja H rvatske, n a kojoj je prihvaćena rezo lu cija sa I za sje d a n ja Avnoja, utvrđene s m jernice za p ro širiv a n je jed in stv a n a ro d a u oslobodilačkoj borbi i za o slobođenje h rv atsk ih ob lasti koje je poslije 1918. godine a n e k tira la Ita lija . S k u p štin a je izabrala svoj Izvršni odbor, koji je preuzeo i fu n k ciju najvišeg org an a vlasti u H rvatskoj. U Bosni i H ercegovini raz b ije n a su p o slje d n ja jača upo riš ta četničkog p o k reta . Dio srp sk ih m asa, koji se svojevre m eno n ašao pod u tic a je m a kcije četn ičk ih snaga p rišao je n a rodnooslobodilačkom p o k retu . Z n atan dio hrv atsk o g i m u slim anskog stan o v n ištv a sta o je aktiv n o na s tra n u n aro d n o oslobodilačkog p o k reta , čim e su bili stv o ren i solidni tem elji b ra tstv a i je d in stv a srpskog, h rv atsk o g i m uslim anskog stanovništva u ovim p o k rajin am a . Takav razv itak n arodno oslobodilačkog p o k re ta om ogućio je o d ržav an je osnivačke sk u p štin e Z em aljskog a n tifašističk o g vijeća n arodnog oslo bo đenja B osne i H ercegovine novem bra 1943. godine. Skup štin a se izja sn ila za fed erativ n o u ređ e n je Jugoslavije, sa 149
B osnom i H ercegovinom k ao ra v n o p ra v n o m jed in ico m , Sto je bio p re s u d a n k o ra k u realizaciji n a c io n aln e p o litik e K PJ. Iak o su se u S rb iji jo š o sjećale p o slje d ic e tešk ih u d a ra ca koje je n a ro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t p re trp io 1941. godi ne, a o k u p a to r i kvislinzi činili i d a lje sve da onem oguće njegov razvitak, 1943. godine ostv a re n i su k ru p n i u sp je si. U ju žn o j S rb iji se fo rm ira lo snažno i tra jn o u p o riš te p o k reta . O jačale su p a rtiz a n s k e snage i o rg an izacije o slobodilačkog fro n ta u Š u m a d iji i istočnoj S rb iji. P o jačan je p ro ces obnav lja n ja organ izacije K PJ u zap ad n o j S rb iji, g d je je situ a c ija po narod n o o slo b o d ila č k i p o k re t b ila n ajteža. G odine 1943, p o red k r u p n ih v o jn ih fo rm a cija, siste m a n a ro d n e vlasti i o stvarenog je d in s tv a n a ro d a u S rem u , došlo je do stv a ra n ja p a rtiz a n s k ih o d re d a i m reže o rg an izacija na ro d n o o slobodilačkog p o k re ta u B a n a tu , B ačkoj i B a ra n ji. N apori K P J da a lb a n sk e m ase oslo b o d i o d u tic a ja o k u p a to ra i b a lis ta i da ih p o k ren e u o slo b o d ilačk u b o rb u doni jeli su 1943. godine prve zna ča jn e u sp je h e k o ji su se izraža vali u s tv a ra n ju p rv ih p a rtiz a n s k ih o d re d a i o rg an izacija N a ro d nooslobodilačkog fro n ta n a K osovu i M etohiji. P oslije b ita k a n a N eretvi i D rini, u C rnoj G ori je došlo do novog u sta n ič k o g po leta. P okazalo se d a četn ičk i p o k re t i p o jedine fra k c ije crn o g o rsk ih fe d e ra lista n isu stv o rile tra jn iji u tic a j u m asa m a crn o g o rsk o g n a ro d a za v rije m e n ji hove stra h o v la d e u C rnoj G ori. U jese n 1943. godine u C rnoj Gori su o bnovljene o rganizacije K P J, razv ijen a m reža o rg a nizacija N a ro d n ooslobodilačkog fro n ta i n a ro d n e v lasti. Pobjede i re z u lta ti o stv a re n i u ja č a n ju n aro d n o o slo b o d ilač kog p o k re ta m anifestovali su se na osn iv ačk o j sk u p štin i Ze m aljsk o g an tifašistič k o g vijeća n a ro d n o g o slo b o đ e n ja C rne G ore i B oke, no v e m b ra 1943. u K olašin u , k o je se k o n stitu isalo kao n ajviše po litič k o tijelo, a njegov Izv ršn i o d b o r p re uzeo ru k o v o đ en je org an im a n a ro d n e vlasti. Poslije sp ro v o đ e n ja odlu k e CK K PJ o o b raz o v a n ju Cen tra ln o g k o m ite ta K PJ M akedonije m a rta 1943, započeo je b rži proces k o n so lid acije p o k ra jin sk e o rg an izacije K PJ i n je na u s p je š n ija ak tiv n o st u ra z v ija n ju oslo b o d ilačk e b o rb e. U brzan je proces s tv a ra n ja p a rtiz a n sk ih o d red a, n a ro d n o oslo bodilačkih o d b o ra i a n tifa šistič k ih o rg an izacija. Počet k om av g u sta uslije d ile s u o d luke o s tv a ra n ju viših o rg an a 150
narodne vlasti i fo rm ira n ju p rvih b rig ad a Narodnooslobodilacke vojske. Znatno se pro širio u ticaj narodnooslobodilačkog p o k reta m eđu nacionalnim m anjinam a. Godine 1943, u sastavu Na rodnooslobodilačke vojske obrazovane su jedinice nacional nih m anjina — čehoslovačke, m ađarske, talijan sk e i njem ač ke, a od a n tifašistički raspoloženih p rip ad n ik a razbijene ta lijanske okupacione arm ije form iran o je više b ataljo n a i brigada. Slobodna te rito rija u južnoj S rb iji i istočnoj Ma kedoniji poslužila je kao oslonac za stv aran je b u garskih p ar tizanskih jedinica. K om unistička p a rtija Jugoslavije bila je inicijator s a ra d n je sa svim susjed n im oslobodilačkim poKretima. O sobito plodna s a ra d n ja u b o rb i protiv oku p ato ra razvijala se sa albanskim , grčkim i talijan sk im oslobodilač kim pokretom . R azm jere, k a ra k te r i pobjede narodnooslobodilačkog p o k reta u toku 1943 . godine obilježili su osnovnu D ar° J u g o s la v ije p re k re tn ic u u razvitku rata i revo lucije u Jugoslaviji. N arodnooslobodilačka vojska, sa svojih 300.000 naoruža nih boraca, rasp o re đ e n a na svim te rito rija m a Jugoslavije, bila je izrasla u oru ža n u silu sposobnu da u okvirim a napo ra antifašistič k ih snaga svijeta, osig u ra konačnu pobjedu nad o k u p a to rim a i njihovim dom aćim saradnicim a. Velike ofanzivne op e ra c ije C rvene arm ije i n jen e p objede nad nje m ačkim oružanim snagam a i invazija angloam eričkih tru p a u Ita liji isticali su n jen značaj u p red sto jećim b o rb am a za konačno u n ište n je fašističkih sila. V ezujući za sebe krupne o kupatorske snage i raz b ija ju ć i p ozadinu hitlerovskog odbram benog sistem a u ovom d ijelu Evrope, ona se, sa antifaši stičkim snagam a u su sjed n im zem ljam a, jav lja kao značajna spona savezničkih frontova i važan činilac u p red sto jećim operacijam a na B alkanu. Drugi značajan fak to r koji je k a ra k te risao stepen raz vitka ra ta i revolucije u Jugoslaviji bio je m ehanizam n a ro d ne vlasti. N arodnooslobodilačke od b o re p rih v atila je ogrom na većina naro d a, dok su organi o k u p a to rsk e i kvislinške vlasti, svedeni na uske pojaseve koje su držale o k u p ato rsk e i kvislinške tru p e , bili izgubili svako značenje. Proces stva Odluke II zasjedanja Antifašltsičkog vijeća
151
r a n ja n a ro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra, o d lo k aln ih o rg an a do z e m a ljsk ih a n tifa š is tič k ih vijeća, do stigao je bio tak av step en da se već u ovo v rije m e m ože govoriti o je d in stv e n o m m eh a n izm u n a ro d n e v lasti u cijeloj zem lji. O na je to p o sta la ne sam o po raz v ije n o sti svoje org an izacije već i po zad acim a k o je je izvršavala. N a ro d n a v last je s u sp je h o m rje ša v ala veom a složene p riv re d n e, z d ravstven e, so c ija ln e i d ru g e p ro blem e i poseb n o veom a složeni i tešk i z a d ata k sn a b d ije v an ja velike a rm ije . Po svom d u b o k o m d e m o k ra tiz m u , po u češću n a ro d a u o d lu čiv a n ju u svim a k tiv n o stim a o rg an a v lasti, po n a č in u izbo ra, po ru k ovodećoj ulozi K o m u n ističk e p a rtije Ju g o slav ije, n a ro d n a vlast je b ila istin sk i n a ro d n a i rev o lu c io n a rn a . O na je svu sv o ju a k tiv n o st zasnivala n a in te resim a oslo b o d ilačk e b o rb e, n a s to je ć i u je d n o d a rje ša v a m n o g o b ro j n e i tešk e so c ija ln e p ro b lem e. U k id ala je n a jg ru b lje form e e k sp lo a ta c ije i o s ta tk e feu d a ln ih od n o sa; p ro g lašav ala mor a to r iju m s e lja čk ih dugova, b rin u la se za p o ro d ice rad n ik a i d ru g ih s iro m ašn ih slojeva sta n o v n ištv a , sp ro v o d ila n a sve šire m p la n u m je re k a ž n ja v a n ja sa ra d n ik a o k u p a to ra itd. Po č ivajući n a raz v ije n o m s iste m u n a ro d n o o slo b o d ila č k ih od b o ra , z e m a ljsk a a n tifa š is tič k a v ijeća i Avnoj p o ste p e n o su iz ra s ta li u n a jv iše z a k o nodavne i izv ršn e o rg an e n a ro d n e vlasti. R azv itak u p o jed in im z e m lja m a i p o k ra jin a m a Ju g o sla v ije p o k azao je d a je n a ro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t o k u p io i u je d in io o g ro m n u većinu n a ro d a . M asovnost o rg an izacija N a ro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta , ru k o v o d eć a ulo g a K P J i ste p e n d e m o k ra ts k e svije sti snaga o k u p lje n ih u n jim a pokazali su d a je n aro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t rije šio u sv o ju k o rist b itk u za n a ro d n e m ase k o ja se raz v ija la u o k v irim a b o rb e p ro tiv o k u p a to ra . J e d in stv o n a ro d a k o je se m an ifesto v alo u ovim o rg an iz a cijam a , s tv a ra n o u o tv o re n o m s u k o b u sa sna g am a s ta ro g p o re tk a , p rim ilo je k a ra k te r saveza rad n ič k e k lase sa o g ro m n o m većinom n a ro d a u b o rb i za o slo b o đ en je i za k o rje n iti društv e n o -p o litič k i p reo b ra ž a j. Z a jed n ič k a b o rb a ju g o slo v e n sk ih n a ro d a p ro tiv istog n e p rija te lja za dalekosežne o slobo d ilačk e i rev o lu cio n arn e ciljeve i o stv a re n e zaje d n ičk e tekov in e u to j b o rb i n edvosm i s leno su po tv rđ iv a li d a su n a ro d i Ju g o slav ije o tk lo n ili sve o snovne p re p re k e ko je su ih u p ro šlo sti razd v ajale, da su izgradili č v rs te tem e lje b r a ts tv a i je d in s tv a i izrazili sprem 152
nost da o sta n u u državnoj zajednici k o ja će b iti izgrađena na principim a istin sk e v lasti radnog n a ro d a i nacionalnoj ravno pravnosti. Pobjede i snaga narodnooslobodilačkog p o k reta su u toku 1943. godine sigurno utira li puteve njegovoj punoj m eđunarodnoj a firm aciji. Velike b itk e 1943. godine na jugoslovenskom r a tištu bile su p ri tom e odlučujući faktor. Sa vezničke kom ande n isu više m ogle p relaziti p reko činjenice da u Jugoslaviji p o sto ji m oćna oslobodilačka arm ija, koja za sebe vezuje d esetine fašističkih divizija i koja kontroliše znatna p o d ru č ja u ovom d ijelu H itlerove „evropske tvrđave". U vrijem e kada su zapadne savezničke sile počele težište svojih o p e ra c ija p ren o siti n a evropsko kopno, kom anda angloam eričkih snaga u Sredozem lju uspostavila je m aja 1943. p rek o svoje m isije u V rhovnom šta b u prve ko n tak te sa N arodnooslobodilačkom v ojskom uoči isk rcav an ja svojih snaga u Ita liji. U brzo su se razvili m nogi oblici veza i sa rad n je savezničkih snaga sa N arodnooslobodilačkom voj skom : osnovane su n jen e vojne baze i bolnice u Italiji, organizovano je d o tu ra n je savezničke pom oći, u sp ostavljene su njene m isije u savezničkim kom an d am a itd. Sve je to om o gućilo da istin a o onom e što se događa u Jugoslaviji konač no p ro d re u svijet. M eđutim , u p rk o s raz g ra n a to j vojnoj sa ra d n ji, vlade za padnih sila n isu bile sklone da m ije n ja ju svoje odnose pre m a jugoslovenskoj izbjegličkoj vladi, n iti d a narodnooslobo dilački p o k re t p riz n a ju i kao politički p o k ret. One su se oglušivale o d u boke društveno-političk e p ro m jen e do kojih je došlo u to k u oslobodilačke bo rb e u Jugoslaviji i nisu uzim ale u o bzir k o lab o ra c iju jugoslovenske izbjegličke vlade sa o k u p a to ro m u b o rb i p ro tiv vlastitog n aroda. Zbog svega toga bilo je očevidno da narodno o slo b o d ilačk o m p o k retu p red sto ji žilava b o rb a za m eđ u n a ro d n o p rizn an je tekovina koje je o stvario. M ada je ta b o rb a bila veom a složena, jer je u su štin i b ila rije č o b o rb i za m eđ u n aro d n o p riznanje jed n e nove države k o ja se stv a ra la ne sam o u bo rb i protiv o k u p a to ra već i u b o rb i p ro tiv onih u n u tra š n jih snaga koje su vodile r a t za o čuvanje jed n o g sta ro g i preživjelog p o ret ka, g a ra n c ija za n je n u sp je ša n zav ršetak bile su snage na rodnooslobodilačkog p o k reta i rije še n o st jugoslovenskih na ro d a da u n jo j is tr a ju do k raja . 153
Polazeći o d ste p e n a raz v itk a naro d n o o slo b o d ilačk o g p o k reta , k raje m 1943. godine, C en traln i k o m itet K PJ ocijenio je da su sazreli uslovi da se izvojevane p o b jed e u oslobodi lačkom i rev o lu c io n a rn o m r a tu izraze u p o seb n im o d lu k am a Avnoja. Svoje d ru g o z a sje d a n je Avnoj je o d ržao no ću izm eđu 29. i 30. no v e m b ra u Ja jc u . P oslije izv ještaja Izvršnog odb o ra Avnoja, Jo sip B roz T ito podnio je re fe ra t u k o jem je izlo žio osnovne e ta p e u raz v itk u narod n o o slo b o d ilačk e b o rb e i obrazložio n eo p h o d n o st s tv a ra n ja z ak o n o d av n ih i izvršnih o rg an a vlasti. P rih v a ta ju ć i analize i zak lju č k e izložene u T itovom re fera tu , Z a sje d a n je je do n ije lo isto rijsk e o d l” ke, od k o jih su bile n a jz n a č a jn ije : o vrhovnom , zak o n o d av n o m i izvršnom n a ro d n o m p red sta v n ič k o m tije lu Ju g o slav ije i N acionalnom k o m ite tu o slo b o đ e n ja Ju g o slav ije kao p riv re m e n im org an im a v rhovne n a ro d n e v lasti za v rije m e naro d n o o slo b o d ilačk o g ra ta ; o o d u z im a n ju p rav a zak o n ite vlade Jug o slav ije tzv. jugoslovenskoj vladi u in o stra n s tv u i o z a b ra n i p o v ratk a u zem lju k ra lju P e tru II K ara đ o rđ e v ić u ; o izg rad n ji Jugoslavi je na fed e ra tiv n o m p rin c ip u ; o p riz n a n ju i zah v aln o sti Narodn o o slo b o d ila č k o j vojsci; o u v o đ e n ju naziva m arša la J u goslavije u N aro d n o o slo b o d ila č k o j v ojsci; o o d o b rav a n ju iz java, od lu k a i n a re d a b a koje su u m eđ u v re m e n u donosili Izvršni o d b o r A vnoja i V rhovni štab . N a tem e lju ovih o d lu k a, p od p red sje d n ištv o m Jo sip a B roza T ita, ob razo v an je N acionaln i k o m ite t o slo b o đ en ja Ju goslavije kao p riv re m e n a vlada, a P re d sje d n ištv o Avnoja je odlučilo da se zvanje m a rša la Ju go slav ije d o d ijeli V rhovnom k o m a n d a n tu N aro d n o o slo b o d ila č k e vojske. Ove drža v o tv o rn e od lu k e Avnoja označile su d a je revo lu cija u Ju g oslaviji već o d n ije la osnovne p o b jed e, da su u to k u oslobodilačkog r a ta položeni tem e lji nove zajednice ju goslovenskih n a ro d a — D e m o k ra tsk e F ed e ra tiv n e Jugoslavi je. N a rodna, po svom o b lik u i učešću n a jš irih n a ro d n ih slo jeva, ta nova država im ala je osnovna o b ilje žja d ik ta tu re p ro le ta rija ta , je r je n jen o s tv a ra n je značilo k o n ačan prelaz v lasti u ru k e n a ro d n ih m asa p red v o đ e n ih isk lju čiv o K om uni stič k o m p a rtijo m i rad n ič k o m klasom . O dluke D rugog z a sje d a n ja A vnoja naišle su n a veliki od je k u z em lji i u sv ije tu . One su dale nove im p u lse narodno154
oslobodilačkom p o k retu i učvrstile riješen o st vojske i n aroda da u teškoj borbi idu do konačne pobjede. Za onaj dio n aroda koji se jo š kolebao ili bio pod u ticajem raznih reakcionarnih stru ja , ove odluke su stvorile sigurn u persp ek tiv u i uticale da i taj dio n a ro d a konačno p riđe oslobodilačkom p okretu. Za poraženu jugoslovensku bu ržo aziju odluke Avnoja bile su signal za zb ija n je n jen ih redova i za pru žan je još odlučnijeg o tp o ra pobjedonosnoj revoluciji. To se m anifestovalo u odlukam a kongresa u selu Ba, k raje m feb ru ara 1944, na kojem su se okupili p redstavnici raznih bivših građan skih p a rtija iz S rbije, Crne Gore i Slovenije i socijalisti sa živkom Topalovićem na čelu, predstav n ici socijald em o k rat ske stra n k e H rv atsk e i „jugoslovenski o rije n tisan ih H rvata". Tu su oni fo rm ira li sa M ihailovićevim C entralnim nacional nim k o m itetom tzv. Jugoslovensku n a ro d n u zajednicu, koja je usta la pro tiv odluka Avnoja, izrazila žaljen je saveznicim a što pom ažu NOVJ i izjasnila se za obnovu Jugoslavije kao ustavne m o n arh ije na federativnom p rincipu. U to vrijem e M ačekova rukovodeća grupa H rv a tsk e seljačke stran k e sporazum jela se sa Pavelićem da usta še i dom o b ran i na k raju ra ta pom ognu M ačeku u p reu z im a n ju vlasti, p ri čem u je ovaj rač u n a o i sa pod ršk o m zapad n ih saveznika. I ostaci slovenačke reakcije, p reko svog ek sp o n en ta generala Rupnika, jo š su se čvršće povezali sa njem ačk im okupatorom . Oni su se zalagali za stv a ra n je slovenačko-hrvatske katoličke države, p ri čem u su računali sa pod ršk o m V atikana i zapad nih saveznika. U ovo v rijem e jugoslovenska izbjeglička vlada pojačala je p ro p ag a n d u p ro tiv naro d n ooslobodilačkog p okre ta, posebno ističući da taj p o k ret n em a u tic a ja u srpskom n arodu, koji je, tobože, o k u p lje n oko četničkog p o k reta Draže M ihailovića. O dluke Avnoja naišle su na pozitivan od jek u svjetskoj an tifašistič k o j jav n o sti i u savezničkim zem ljam a. Iak o vlade savezničkih sila n isu bile sprem ne d a p rih v ate odluke Avno ja, njihovi zvanični p red stav n ici su povodom z asjed an ja Avnoja dali pozitivne izjave. Posebno su o dluke Avnoja im a le u tic a ja n a razv ijan je a k tivnosti n a liniji n arodnooslobo dilačkog p o k re ta Jugoslovena koji su se našli u em igraciji, u zaro b ljen ičk im i drugim logorim a u in o stran stv u . Mnogo b ro jn a jugoslovenska e k onom ska e m ig racija u zem ljam a 155
am e rič k o g k o n tin e n ta gotovo je u cije lo sti b ila n a s tra n i narod n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta , rad ila n a njegovom popular is a n ju , o tk riv a la izd a jn ič k u ulogu izbjegličke vlade i Draže M ihailovića, p rik u p lja la pom oć N a ro d n o o slo b o d ilačk o j vojsci itd . Za de setin e h ilja d a Jugosloven a k o ji su se n ašli u raz n im za ro b lje n ič k im i d ru g im logorim a, u k o jim a su pod tešk im u slovim a vodili b o rb u na s tra n i n aro d n o o slo b o d i lačkog p o k re ta , o d lu k e A vnoja značile su jo š veći p o d stic a j.
5. K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U P E R I ODU B O R B I ZA K O N A Č N O O S L O B O Đ E N JE I ZA M E Đ U N A R O D N O P R IZ N A N JE N O V E JU G O S L A V IJE U p rvoj polovini 1944. godine na ju g oslovensk o m r a tiš tu vođ en a su naizm eničn o m n o g a o fanzivna i defanzivna d jejstv a . M eđu n jim a bio je niz k ru p n ih o p e ra c ija koje su se sm je n jiv a le u jed n o j za d ru g o m o b lasti. Jo š k ra je m 1943. godine reo rg an izo v an e k ru p n e n jem a č k e o ru ža n e snage p o k u ša le su d a p reo tm u izgubljene pozicije, k o je su bile o d o so b ito g zn a ča ja i sa s ta n o v išta u n u tra š n je g fro n ta i sa sta n o v išta m o g ućnosti o d b ra n e B alk a n sk o g p o lu o strv a, o d rža v a n ja veza sa ta lija n sk im fro n to m i o b e z b je đ e n ja ju žn e E v ro p e od p re d sto je ć ih p ro d o ra lijevog k rila C rvene a rm ije . N a ro č ito k ru p n e o p e ra cije vođene su u g ran ič n im o b lastim a S rb ije — u istočnoj B osni, S a n d ž a k u i C rnoj G ori, u k o jim a su se u to v rije m e k o n c e n trisa le ja k e snage N aro d n o o slo b o d ilačk e v ojske, v rše ći p ritis a k i p ro d o re u S rb iji. N ekoliko važnih o p e ra c ija n jem a č k e gru p e su izvele i p ro tiv n a jja č ih u p o riš ta n aro d n o o slobodilačkog p o k re ta u za p ad n o j B osni i H rv a tsk o j. Ve likih raz m je ra bila je i p ro lje ć n a ofanziva o k u p a to rsk ih tru p a p ro tiv jed in stv e n e o slobođen e te rito rije u ju žn o j S rb i ji i isto čn o j M akedoniji i ja k ih srp s k ih i m ak e d o n sk ih sna ga N a ro d n o o slo b o d ila č k e v ojske ko je su d jejstv o v a le n a toj te rito riji. O k u p a to rim a nig d je n ije pošlo za ru k o m d a n a n e su oz b iljn ije u d a rc e jed in ic a m a N aro d n o o slo b o d ila č k e vo jsk e. Re Pregled završnih ope” Jugoslavije 0
156
z ultati n jihovih ofanzivnih ope ra c ija svodili su se n a zauzi m an je n ek ih većih m jesta, na p ro d ira n je duž kom unikacija, koje su n a sto ja li da o sig u ra ju pojačavajući o d b ran u nekih značajnih sa o b ra ć a jn ih i drugih čvorova. Jedinice N arodno oslobodilačke vojske zadržale su pod svojom kontrolom n aj veći dio te rito rije i svaki p u t su, p rim jen o m elastične taktike, brzo preo tim a le inicijativu i prelazile na ofanzivna djejstva. I ove ope ra c ije ja sn o su pokazale da njem ačke snage nisu u m ogućnosti da rije še situ a c iju u Jugoslaviji u svoju ko ris t i o sig u ra ju toliko ugroženo zaleđe svoga fro n ta u Italiji i svojih k ru p n ih snaga u G rčkoj i n a njen im otocim a. Stoga su u n jem ačkoj vrhovnoj kom andi odlučili da jed n im izne nadnim u d a rc e m u n ište rukovodstv o narodnooslobodilačkog p o k reta , rač u n a ju ći da bi na taj način paralisali obezglavlje ne snage N arodnooslobodilačke vojske. Tako je 25. m aja 1944. godine došlo do poznatog d e san ta na D rvar, u kom e su, p o red p a d o b ra n sk ih jedinica, bile angažovane k rupne njem a č k e m otorizovane i druge snage. M eđutim , njem ački planovi bili su osujećeni, a rukov o d stv o nove Jugoslavije p rešlo je na o strv o Vis, odakle je nastav ilo da rukovodi ope rac ija m a i p o litičkim zbivanjim a u zem lji. S redinom 1944. godine Crvena a rm ija je počela ofanzivu p rem a gran ic a m a R um unije. U av g u stu je pod u d arcim a Crvene a rm ije i u stan ičk o g p o k reta ru m u n sk o g n aro d a ka p itu lira o fašističk i režim u R um uniji. U to vrijem e anglo a m eričk e tru p e , ko je su se 6 . ju n a isk rcale u N orm andiji, nastavile su sa p ro d ira n je m kroz F ran cu sk u , Belgiju i Luksem brug. P ra te ć i raz v ita k v o jnih o p e ra c ija n a savezničkim frontovim a, V rhovni šta b je sred in o m 1944. godine izdao d ire k tiv u za o p š tu ofanzivu N arod nooslobodilačke vojske, s tim što je n jen e glavne snage u sm je rio p rem a Srb iji. Ope ra c ije za p ro d o r u S rb iju , k o o rd in ira n e sa o p e racijam a tad već k ru p n ih n je n ih snaga u južno j S rb iji, počele su ju la 1944. K orp u si N arodnooslobodilačk e vojske, koji su bili k o n c e n trisa n i u istočnoj B osni i C rnoj Gori za n a stu p a n je u S rb iju , vodili su u to v rije m e veom a tešk e b o rb e sa k ru p nim n jem a č k im snagam a koje su pokušavale da ofanzivnim o p e ra c ija m a sp riječ e n jihov p ro d o r u S rb iju . Ovi njem ački po k u ša ji bili su o štrim b o rb a m a o sujećeni i jedinice Na ro d n o o slobodilačke v ojske su u avg u stu 1944. godine izvršile p ro d o r u z a p ad n u S rb iju i S u m ad iju , d a b i p o četkom sep 157
tem b ra ovladale c e n tra ln o m te rito rij om S rb ije , razbivši čet ničke i nedićevske snage. U isto v rijem e, p o d u d a rc im a Crvene a rm ije i snaga O tačestvenog fro n ta , sa B ugarskom rad n ičk o m p a rtijo m (kom unista) n a čelu, u n ište n a je faši stičk a B ugarska, a tru p e C rvene a rm ije izbile su n a jugo slovensku granicu. U takvoj situ a c iji m arša l T ito je o tp u to v a o 21. sep tem b ra u M oskvu da bi postigao saglasn o st o z ajed n ičk im djejs tvim a Crvene a rm ije i N a ro d n ooslo b o d ilačk e v o jsk e n a te rito riji Jugoslavije. T ada je sa vrho v n o m k o m an d o m Crvene a rm ije p o stig n u t sporazum da jed in ice Crvene a rm ije uče s tv u ju u o p e ra c ija m a za o slo bođen je S rb ije i V ojvodine, s tim da na jugoslovenskoj te rito riji d je lu je civilna ad m in i stra c ija N acionalnog k o m ite ta , tj. o rg an i n a ro d n e v lasti. U isto vrije m e so v je tsk a vlada je o d lu čila d a Ju g o slav iji ispo ruči o ru žje i ra tn i m ate rija l za 12 p je š a d ijs k ih i dvije vazduhoplovne divizije. N ešto ka sn ije , 5. o k to b ra , došlo je do sp orazum a izm eđu N acionalnog k o m ite ta o slo b o đ e n ja Jugo slavije i nove otač e stv e n o fro n to v sk e vlade B u g arsk e o uče šću b u g a rsk e v ojske u b o rb a m a za o slo b o đ e n je M akedonije i ju žn e S rb ije. Početkom o k to b ra počele su b o rb e za k o n ačn o oslobo đ en je S rb ije i M akedonije. P rva e ta p a tih b o rb i zav ršen a je oslobođenjem B eograda 20. o k to b ra . Do k r a ja godine oslo bođene su te rito rije S rb ije , M akedonije, C rne Gore i D alm a cije. K ra je m godine N aro d n o o slo b o d ila č k a v o jsk a je u sp o stavila svoj stra te g ijs k i fro n t od D unava p rek o Srem a, Bo sne, ju žn e Like do J a d ra n s k o g m o ra. Isp re d toga fro n ta , u H rv a tsk o j i Sloveniji, djejstv o v a le su k ru p n e jed in ice N aro d nooslobodilačke v ojske i p o s to ja la su p ro s tra n a oslo b o đ en a po d ru čja . O dlukom V rhovnog šta b a , 1. ja n u a ra 1945, fo rm i rane su P rva, D ruga i T re ća a rm ija N aro d n o o slo b o d ilačk e vojske. Početkom 1945. godine, dok su C rvena a rm ija i a rm ije z a p adnih saveznika stezale o b ru č ok o N jem ačk e, pivođene su k ra ju p rip re m e za k onačno oslo b o đ e n je zem lje. U feb ru a ru 1945. izm eđu m a rš a la T ita i savezničkih k o m an d a n a ta m arša la T o lb u h in a i feld m arša la A lek san d era u tv rđ e n i su planovi za k o o rd in ira n je o p e ra c ija izm eđ u N aro d n o o slo bodilačke vojske, s jed n e , i snaga Crvene a rm ije u M ađ ar skoj i a n g lo a m e rič k ih a rm ija u Ita liji, s d ru g e stra n e .
158
Prvog m a rta p ro m ije n je n je naziv N arodnooslobodilačke vojske u Jugoslovensku arm iju , a Vrhovni štab je reorganizovan u G eneralštab. Završne o p eracije za konačno oslobođenje zem lje počele su 20. m arta. N a jp rije je na k rajn jem lijevom krilu prešla u ofanzivu Č etvrta a rm ija. Ona je do sredine aprila razbila k ru p n e njem ačke snage i oslobodila Liku, Gorski k o tar i H rvatsko p rim o rje . O dm ah zatim p rešle su u ofanzivu Prva, D ruga i T reća a rm ija n a fro n tu u Srem u, Slavoniji i B osni u sa d ejstv u sa jed in ica m a koje su se nalazile na terito riji H rvatske i Slovenije. Lom eći u teškim b o rb am a o tp o r nje m ačkih i u sta šk ih snaga, tru p e Jugoslovenske arm ije su početkom m aja izbile na zapadne granice Jugoslavije, oslo bodivši Is tru , T rst, G oricu i Tržič. U njihovom o bruču na šle su se jedinice n jem ačke G rupe arm ija E i ostaci raznih kvislinških form acija. N jihov o tp o r slom ljen je tek 15. m aja, iako je N jem ačka već 7. m aja potp isala bezuslovnu kapitu laciju, ko ja je stu p ila na snagu u noći izm eđu 8 . i 9 . m aja. U ovom p erio d u rukovodstvo nove Jugoslavije vodilo je složenu bo rb u za m eđu n aro d n o priznanje. Iako vlade sila a n tih itlero v sk e koalicije n isu priz n a le odluke Avnoja, stv a rn o st u Jugoslaviji bila je takva da više n ije bilo m oguće prelaziti p rek o njih. Upravo su p ro m je n e do k o jih je došlo u Jugoslaviji prim o rale save zničke vlade da se z a in te re su ju , svaka sa stan o v išta svojih in te resa , za ono što se događa u Jugoslaviji, je r je razvitak u n jo j ja sn o pokazivao da približav an je k ra ja ra ta znači, u isto vrijem e, sta b iliz a ciju p o b jed a revolucije. Zbog toga je i došlo do p ro m je n a u stavovim a savezničkih vlada. Već k raje m 1943. godine vlada Velike B ritan ije sm a tra la je da bi u sp o razu m u izm eđu jugoslovenske vlade u izbjeglištvu i ru k ovodstva narodn ooslobodilačkog p o k reta tre b a lo tra ž iti m ogućnosti za spašav an je kapitalističkog po re tk a u Jugoslaviji. S voju inicijativ u u tom p ravcu obrazlo žila je p o tre b o m u je d in je n ja svih p a trio tsk ih snaga u Jugo slaviji, što su prih v a tile i vlade o sta lih sila antifašističke koalicije. P rip re m a ju ć i tere n za tak av sporazum , p red sjed nik b rita n sk e vlade Cerčil zahtijev ao je od k ralja Petra da iz vlade izb aci D ražu M ihailovića, a n e što k asn ije b rita n sk a Borba za međunarodno priznanje nove Jugosla vije
159
v lad a d o n ije la je o d lu k u d a povuče svoje v o jn e m isije iz č e tn ič k ih štabova. M eđutim , izbjeglička v lad a o d b ila je d a se o d rek n e D raže M ihailovića. Ona se izjasn ila p ro tiv sp o ra z u m a sa ru k o v o d stv o m naro d n o o slo b o d ilačk o g p o k reta , je r je u to m e v id jela o p a sn o st po svoje pozicije i tra ž ila je da saveznici n a p ro s to g a ra n tu ju obnov u K raljev in e Ju g o slav ije u o nom o b lik u u kakvom je o n a u šla u r a t a p rila 1941. godine. U isto v rije m e č e rč il je p red u z e o slične k o rak e i kod ru k o v o d stv a nove Jugoslavije. On je m a rša lu T itu p o ru čio da je sp re m a n d a s a v je tu je k ra lja P e tra da se o d rek n e D ra že M ihailovića, a k o bi to om ogućilo s a ra d n ju N acionalnog k o m ite ta sa k raljem . N a to je T ito odgovorio d a od savez n ik a o ček u je p riz n a n je N acionaln o g k o m ite ta , kao jed in e s tv a rn e vlade Ju goslavije, d o d a ju ć i d a Avnoj ne bi odbio da s a ra đ u je s k ra lje m u k o lik o b i o n p rih v a tio od lu k e A vnoja, s tim d a p ita n je m o n a rh ije rije ši sam n a ro d po slije oslo b o đ e n ja . B rita n s k a v lad a n ije p rih v a tila ovakav stav m a rš a la T ita. U m eđ u v re m e n u se sve više p o g o ršav ao položaj ju g o slo ven sk e izbjegličke vlade. U skoro se n je n a m alo b ro jn a voj sk a u in o stra n s tv u ra s p a la , a p o jač a n o je i d ife ren c ira n je u red o v im a izbjegličkih krugova. U vlad i i oko n je javili su se raz lič iti stavovi, p a i tak v i k oji su se zasnivali n a stv a r nim p ro m je n a m a do k o jih je u Ju g o slav iji došlo. Položaj i ugled vlade naglo je opadao. M eđu tim , ip ak se u stavovim a savezničkih vlad a u o d n o su na „ju g o slo v en sk o p ita n je ” n ije n išta m ije n ja lo . One s u o sta le p r i svom e sta v u o p o tre b i k o m p ro m isa . K ada je p o s ta lo ja s n o da savezničke v lad e n eće o d stu p iti od svoga za h tje v a, ru k o v o d stv o nove Ju g o slav ije izra zilo je sv o ju sa g la sn o st da stu p i u k o n ta k t sa rek o n stru isa n o m izbjegličkom vladom , p od uslovom d a o na o sudi č e tn ik e D raže M ihailovića i da po k aže s p re m n o st da p održi n aro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t. T ak av sta v je bio m o tiv isan isk lju čiv o tež n jo m da se o sig u ra m eđ u n a ro d n o p riz n a n je nove Ju g o slav ije. S a u n u tra š n je tač k e g led išta tak av p riv re m eni sp o ra z u m n ije m ogao dovesti u p ita n je već izvojevane p o b jed e rev o lu cije, ko je su se izražavale u snažnoj arm iji, u sis te m u n a ro d n e v lasti i u p o litič k i m o n o litn o j m ilio n sk o j 160
organizaciji — N arodnooslobodilačkom fro n tu . B uržoaske sna ge u Jugoslaviji bile su već poražene i svele su se na ostatke k ontrarevolucije. C entralni ko m ite t K PJ sm atrao je da bi sporazum u takvim uslovim a m ogao dalje o jačati pozicije narodnooslobodilačkog p o k reta , je r bi jo š više podstakao proces ra s p a d a n ja u redovim a rea k c ije u zem lji i u inos tra n stv u i okupio u narodnooslo b o d ilačk i p o k ret i one snage u n a ro d u koje su se jo š kolebale. Prvi pregovori izm eđu p red sje d n ik a N acionalnog komi teta T ita i m an d a to ra za sastav nove izbjegličke vlade Ivana Subašića bili su sredinom ju n a 1944. godine na Visu. Ostva reni sporazum od 16. ju n a 1944. p redviđao je da se nova k raljev sk a vlada o b raz u je od elem en ata koji se nisu komprom itovali sa ra d n jo m sa o k u patoro m , s tim da njen osno vni za d ata k bu d e organizovanje pom oći n aro d u iz inostranstva i usk la đ iv a n je ra d a pred sta v n ištav a Jugoslavije u inostra n s tv u sa p o tre b a m a narodnooslo b o d ilačk e borbe. Vlada se obavezala da će izdati d e k la ra ciju u kojoj će odati p ri znanje N arodnooslobodilačkoj vojsci, osuditi sve saradnike o k u p a to ra i pozvati n a ro d u oslobodilačku borbu. Sa svoje stran e, N acionalni ko m ite t obavezao se da će o bjaviti dekla rac iju o sa ra d n ji sa novom kraljev sk o m vladom i da do k ra ja r a ta neće p o k re ta ti p ita n je konačnog u ređ en ja zemlje. U skoro poslije toga, početkom avgusta 1944, m aršal Tito je n a poziv savezničkih kom andi p o sjetio Ita liju i s njim a vodio razgovore o u sa g lašavanju planova vojnih operacija. Tada se sastao i sa b rita n sk im p rem ijero m Cerčilom, koji je n a sto ja o da ojač a pozicije k ra lja i izbjegličke vlade. U prkos tom e, ovi razgovori bili su k orisni je r je na njim a riješeno nekoliko z n ačajn ih p ita n ja . Cerčil se tad a izjasnio za pravo Jugoslavije n a Istru . Poslije razgovora izm eđu N acionalnog k o m iteta i Subašića sred in o m avgusta na Visu, k raljev sk a vlada je preduzela neke k o rak e koji su o bjektiv n o išli u prilog jačan ja n a rodnooslobodilačkog p o k reta : organizovanje pom oći Na ro d nooslobodilačkoj vojsci, jav n a osu d a Draže M ihailovića, uvođenje u m e đ u n a ro d n e organizacije p red stav n ik a n a ro d n o oslobodilačkog p o k re ta , č išćenje diplom atskog a p a ra ta od n a jo k o re lijih rea k c io n ara , b lo k ira n je novčanih sred stav a K raljev in e Ju g oslavije u in o stran stv u . 11
161
Za to v rije m e n a ra s ta o je p ritis a k v lada z ap ad n ih savez n ičkih sila da čim p rije dođe do o b razo v an ja zajed n ičk e ju goslovenske vlade. Taj p ritis a k se izražavao u u s k ra ć iv an ju pom oći N a ro d n o oslobodilačkoj vojsci, u o tv o ren o m z a stu p a n ju č etn ik a D raže M ihailovića, u o d lag a n ju rje ša v an ja raz n ih sp o rn ih p ita n ja u vezi sa im ovinom Ju g o slav ije u in o stra n s tv u itd. S taviše, vlada SAD je o d b ila da osu d i D ražu M ihailovića i u b rzo po slije p o v lačen ja engleskih voj n ih m isija iz njegovih štabova, sa m a je u njegov šta b u p u tila sv o ju vo jn u m isiju. Tako su vlade V elike B rita n ije i SAD p o k ušavale i d a lje da tzv. jug o slo v en sk i p ro b le m rje š a v aju bez učešća jug o slo v en sk ih n a ro d a i n a n jih o v u šte tu . Velike p o b jed e N aro d n o o slo b o d ilačk e v o jsk e sred in o m i u je se n 1944. bile su sn ažn a p o d ršk a N acio n aln o m kom i te tu u b o rb i za m eđ u n a ro d n o p riz n a n je nove Jugoslavije. Posebno je og ro m a n značaj im alo k o n ačn o o slo b o đ en je isto čnih o b lasti Ju g o slav ije i p rela z ak N acio n aln o g k o m ite ta u oslobođeni B eograd. Pregovori izm eđu m a rš a la T ita i š u b a šić a n a sta v lje n i su u B eo g rad u 2. no v em b ra. T ada je p o stig n u t sp o razu m o o b raz o v a n ju jed in stv e n e ju gosloven sk e vlade i o im en o v an ju k raljev sk o g n a m je sn ištv a ko je će z a stu p a ti k ra lja do k n a ro d ne donese k o n a č n u o d lu k u o držav n o m u ređ e n ju . N a novoj k o n fere n c iji „V elike tro jic e ” u Ja lti, fe b ru a ra 1945, S ta ljin , R uzvelt i Ć erčil ra z m a tra li su i tzv. ju g o slo venski pro b le m . T ada su oni usvo jili p re p o ru k u d a sp o ra zum T ito— š u b a š ić o d m ah s tu p i n a snagu, d a se čim p rije o b ra z u je jed in s tv e n a jugo slo v e n sk a v lad a i d a se u Avnoj u k lju č e oni n a ro d n i p o slanici p o s lje d n je N a ro d n e sk u p štin e iz 1938. godine ko ji n isu sa ra đ iv ali sa o k u p a to ro m . M ada su ovi z a k ljučci s tv a rn o značili m ije ša n je u u n u tra š n je stva ri je d n e savezničke z em lje ko ja je d ala veliki d o p rin o s za je d n ičk o j b o rb i, N acionalni k o m ite t ih je p rih v a tio da bi k o n a č n o sk in u o s dnevnog re d a p ita n je m eđ u n a ro d n o g p ri z n a n ja nove Jugoslavije. Do s tv a ra n ja P riv re m e n e vlade D e m o k ra tsk e F e d e ra ti vne Ju g o slav ije došlo je 7. m a rta 1945. godine. U v ladu po d p re d sje d n ištv o m m a rša la T ita u šlo je i n ek o lik o p red sta v n ik a e m ig ra n tsk ih krugova. O dm ah zatim savezničke sile su priz n a le P riv re m e n u vladu, a u b rzo su to u čin ile i ostale savezničke i n e u tra ln e države. 162
M eđunarodnoj afirm aciji nove Jugoslavije doprinijela je široko razvijena sa ra d n ja sa oslobodilačkim pokretim a su sjednih zem alja, što je naročito došlo do izražaja u završnoj etapi rata . Ta je sa ra d n ja bila posebno plodna sa albanskim narodnooslobodilačkim pokretom . Poslije pom oći koju je KPJ p ru žila u stv a ra n ju K om unističke p a rtije Albanije, a zatim u organizovanju narodnooslobodilačkog pokreta, u za vršnoj fazi ra ta , n a tra ž e n je albanskog rukovodstva, ta se pom oć izražavala u aktivnosti vojnih i p rivrednih m isija nove Jugoslavije u Albaniji. Odnosi sarad n je i p rijateljstv a razvili su se u završnoj fazi ra ta i sa otačestvenofrontovskom vladom B ugarske. Ta je sa ra d n ja došla do izražaja i u završnim o p eracijam a i u političkoj podršci koju je nova Jugoslavija u raznim p rilik am a pružila novoj B ugarskoj. U to vrijem e p o k ren u ti su bili i razgovori o stv aran ju federa cije izm eđu dvije države. Isto tako plodna sa ra d n ja razvila se izm eđu oslobodilačkih p o k reta G rčke i Jugoslavije i Ita lije i Jugoslavije u zajedničkoj b o rb i protiv njem ačkog ok u p a to ra . O dm ah p o slije obrazovanja Privrem ene vlade preduzete su m je re za u s p o sta v lja n je p rija te ljs k ih odnosa i saradnje sa S ovjetskim Savezom i sa tek obrazovanim državam a na rodne d e m o k ra tije. Već 11. ap rila 1945. u Moskvi je delega cija P rivrem ene vlade, sa T itom na čelu, po tp isala sa sovjet skom vladom ugovor o p rija te ljstv u , u zajam noj pomoći i p o slije ra tn o j s a ra d n ji. U skoro zatim u spostavljeni su diplo m atski odnosi sa A lbanijom , B ugarskom i R um unijom . U n u trašn ji p olitički razvitak u ovom p e rio d u obilježen je velikim na p o rim a n a ro d n e vlasti i organi z acija N arodnooslobodilačkog fron ta u rje š a v a n ju složenih pro b le m a v ođenja ra ta i onih koji su se n am etali u op u sto šen o j i razorenoj zem lji. Bila je to treća ra tn a zim a, u k ojoj su došle do izražaja sve one izvan redne teškoće izazvane rato m , o k u p a to rsk im pustošenjem i zvjerstvim a, n e sta šic o m h ran e i d ru g ih osnovnih životnih po treb a, o p što m isc rp e n o šć u ionako tan k ih m ate rijaln ih re zervi zem lje. Sve te teškoće u sp je šn o je rješav ala nova na ro d n a vlast, p rije svega zbog toga što se o slan jala na sam o p rije g o r i n a jš iru a k tiv n o st gotovo cijelog n aro d a. Rješava Partlja u Izgrađivanju nove državne organize-
li*
163
ju ći ove p ro b le m e i u s m je ra v a ju ć i u to m p rav c u ak tiv n o st n a ro d n e vlasti i svih o rg an izacija n a ro d n o o slo b o d ilačk o g po k re ta , K o m u n istič k a p a rtija Ju go slav ije p o sta v lja la je na dnevni re d rje š a v a n je i onih p ro b le m a k o ji su proizlazili iz z a h tje v a za raz v ija n je m nove držav n e o rg an izacije. U tom c ilju N acionalni k o m ite t je izdao više o d lu k a, u re d a b a i u p u tsta v a koji su se odnosili na obno v u zem lje, n a o rg an i zaciju p riv re d e i p ro sv je te , n a ro d n ih su d o v a itd . U stan o vljene su ko m isije za u tv rđ iv a n je r a tn ih zločina i o b razo vano O d je lje n je za z a štitu n a ro d a sa z a d atk o m k a ž n ja v a n ja ra tn ih zločinaca i b o rb e p ro tiv o s ta ta k a p o ražen e bu ržo azije. U činjeni su i p rvi ko rac i u d a ljo j realizaciji p rin c ip a fed erativ n o g u re đ e n ja nove države. Do sre d in e 1944. godine sva ze m ljsk a a n tifa š is tič k a vije ć a (osim u S rb iji) o d ržala su z a sje d a n ja , na k o jim a su usv o je n e o d lu k e o s tv a ra n ju v rh o v nih i zak o n o d av n ih tijela. Z n ačajne m je re sp ro v ed en e su u ovo v rije m e u izg rad n ji i o rganizacionom ja č a n ju N aro d n o o slo b o d ilačk o g fro n ta . Step e n raz v itk a nove državne o rg anizacije isticao je p o tre b u ja s n ije g raz g ra n ič e n ja izm eđu org an iz a cija F ro n ta i o rg an a n a ro d n e vlasti. Sve do ta d a u n ajv ećem d ije lu zem lje na rod n o o slo b o d ila č k i o d b o ri bili su u je d n o i o rg an i N a ro d n o o slobodilačkog fro n ta . M eđutim , sve širi d jelo k ru g njihovog r a d a kao o rg an a vlasti n a m e ta o je p o tre b u za s tv a ra n je m p o se b n ih o rg an a N aro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta . P roces o rga n izacione izg ra d n je počeo je s tv a ra n je m izv ršn ih o d b o ra N aro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta u p o jed in im p o k ra jin a m a , z atim se p ris tu p ilo s tv a ra n ju n jeg o v ih o b lasn ih , o k ru žn ih i nižih odb o ra. Z n a č a jn a p o litič k a m an ife sta c ija u ovom p e rio d u bio je II k ongres U je d in je n o g saveza a n tifašistič k e o m lad in e Ju g o slavije, o d rža n u D rvaru m a ja 1944. godine. K ongres je p re d sta v lja o oko pola m iliona o rg anizo v an ih o m la d in ac a i om ladinki — b o ra c a n a fro n tu i a k tiv ista u p o zadini i b io je snažan izraz n jihovog je d in s tv a i rije še n o s ti d a ulože sve svoje snage za ko n a č n u p o b jed u . K onačnim oslo b o đ e n je m velikog d ije la Ju g o slav ije u je se n 1944. stv o ren i su, s je d n e s tra n e , m nogo p o v o ljn iji uslovi za m o b ilizaciju svih lju d s k ih i m a te rija ln ih rezervi za u sp je šn o o k o n č a n je ra ta , a, s d ru g e stra n e , p re d novu n a ro d n u vlast isk rs li s u u svoj sv o jo j o š trin i m nogi novi 164
problem i. N a p rvom m je s tu bilo je konsolidovanje i razvi ja n je organ a n a ro d n e vlasti i njihovo osposobljavanje da preuzm u izvršavanje zad ata k a u tek oslobođenim pokraji nam a. Prvo za sje d a n je A ntifašističke sk u p štin e Srbije o dr žano je 11. novem bra u B eogradu. N a ovom zasjedanju pri hvaćene su odluke A vnoja i obrazovani vrhovni, zakonodavni i izvršni organi federalne S rbije. U skoro je n arodna vlast p okrenule sve snage n a ro d a u obnovu rato m razorene ze m lje. Za k ra tk o v rijem e obnovljen je rad najvažnijih rud nika, fab rik a i e le k trič n ih c e n trala, osposobljene željezničke pruge i drum ovi, norm alizovan život u oslobođenim grado vim a itd. U poredo sa obnovom , počeo je i širi zahvat u obla sti p riv re d n ih odnosa. Već k raje m 1944. godine sudsko ka žnjavanje s a ra d n ik a o k u p a to ra konfiskacijom njihove imo vine uzelo je takve raz m je re da je već tad a dobilo k arak ter osnovne m je re u izm jeni svojinskih odnosa. Jedan dio kru pne b uržoazije već je bio lišen vlasn ištv a nad sredstvim a za proizvodnju. Taj proces om ogućile su i odluke predsjedni štva A vnoja o p rela sk u u d ru štv e n u svojinu imovine nepri jate lja , o s e k v estru n a d im ovinom k o ju su okupacione i kvislinške vlasti p risiln o o tu đ ile 1 o državnoj upravi nad im ovinom o d su tn ih lica. V eiike p o b jed e ko je su o tv arale p e rsp ek tiv u konačnog oslobođenja utic a le su na proces ja č a n ja jed in stv a širokih n a ro d n ih slojeva oko K PJ. R azvitak je ubrzo pokazao da sporazum Tito— Subašić nije išao u prilog jač a n ju snaga kontra rev o lu c ije , već, o b rn u to , u p rilo g rastro ja v a n ju i no vim po razim a tih snaga. Pokazalo se da legalna pozicija ko ju su te snage stv o rile p rek o sp o razu m a Tito—Subašić nije pru žila neke šire m ogućnosti za o k u p ljan je preostalih snaga rea k c ije i za raz v ija n je takve ak tiv n o sti koja bi dovo dila u p ita n je tekovine revolucije. P okušaji uvlačenja u or gane vlasti i N a rodnooslobodilački fro n t, kao i pokušaj oku p lja n ja p reo sta lih p ristalica raz b ije n ih b u ržo ask ih p artija, pored pro p ag a n d e da je s ta n je stv o ren o u to k u oslobodilalačkog r a ta priv rem en o , da će doći do in terv en cije zapadnih saveznika itd. n isu davali rez u lta te koji bi otvarali bilo ka kvu p e rsp e k tiv u p o ražen im snagam a buržoazije. Dalji proces ra s p a d a n ja u n jen im redovim a izazvan novim pobjedam a na fro n tu i poslje d ic a m a sporazum a Tito— Subašić išao je u prilog ja č a n ju N a rodnooslobodilačk o g fro n ta . To je izra 165
ženo i u s tv a ra n ju ru k o v o d stv a n e k ih b iv ših b u ržo a sk ih stra n a k a u o k v iru na c io n a ln ih glavnih o d b o ra N aro d n o o slo bodilačkog fro n ta (izvršni od b o ri H rv a tsk e re p u b lik an sk e seljačke, Z em ljo rad n ičk e, D e m o k ra tsk e i n e k ih d ru g ih s tra naka), u k oji su ušli oni lid e ri tih s tra n a k a k o ji su prihvatali p ro g ra m N arodn o o slo b o d ilačk o g fro n ta . N ap o ri za kon so lid a c iju n a ro d n e vlasti, za obn o v u ze m lje, org an iz a ciju pro izv o d n je i o sv a ja n je k lju č n ih p o zicija u p riv re d i jo š su više p o jač a n i u z av ršn o j fazi ra ta . D alje se raz v ija la u n u tra š n ja org an iz a cija n a ro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra je r su je n a m e ta li zadaci o bnove i o rg an izacije p ri vrede, šk o lstv a i p ro sv je te , zdra v stv en e službe, k o m u n aln ih d je la tn o s ti itd . U m nogim p o k ra jin a m a su o d p o č e tk a 1945. godine spro v ed en i izbori za n a ro d n o o slo b o d ila č k e o d bore. N a ro d n a vlast je ulag a la ogro m n e n a p o re d a obezb ijed i a r m iju n a jp re č im p o tre b a m a i d a u b laži v elik u o sk u d ic u u n a m irn ic a m a i dru g im životnim p o tre b a m a u pozadini. U to m pogledu z n a ča ja n f a k to r b ila je i p o m oć o d m eđ u n a ro d n e o rg an izacije za pom oć i ob n o v u (U nra), č iju je ras p o d jelu i tra n s p o rt, u p rk o s v elik im tešk o ćam a, n a ro d n a vlast sa u sp je h o m o b avljala. Z avršne o p e ra c ije za oslo b o đ e n je z em lje k o n ačn o su s a h ra n ile sve planove o s ta ta k a u n u tra š n je rea k c ije , k o ja je ra č u n a la d a će u zav ršn o j fazi r a ta ip ak doći do in te rv en cije z a p ad n ih sila i da će se one angažovati u „ sre đ iv an ju p rilik a ” u Jugoslaviji. Takve n a d e p o d g rija v ao je kod n jih p r im je r engleske in te rv en c ije u G rčk o j, a za tim i n e sla g a n ja i raz m irice do k o jih je dolazilo u o d n o sim a izm eđu sila a n tifa š is tič k e ko a lic ije na p ita n jim a p o slije ra tn o g u re đ e n ja i rje š a v a n ja raz n o v rsn ih p ro b le m a k o je je k ra j r a ta isticao. P ro p a o je p o k u ša j re a k c io n a rn ih g ru p a i o s ta ta k a vo d stv a raz n ih b u ržo a sk ih s tra n a k a u H rv a tsk o j i Sloveniji da se u je d in e i, o s la n ja ju ć i se na o s ta tk e k v islin šk ih snaga i vezu ju ći se za z ap ad n e saveznike, p o k u ša ju , „ sp a s iti” ove dvije zem lje u zav ršn o j fazi ra ta . N jiho v im vo đ am a p reo sta lo je jed in o to da b lagovrem eno p o b jeg n u isp re d Jugoslovenske a rm ije i da p o tra ž e z a štitu kod za p ad n ih saveznika. P o b je d o n o sn a ofanziva Jugoslo v en sk e a rm ije i efikasne m je re na ko n so lid a c iji nove države, k o je su izražavale de m o k ra tsk i i rev o lu c io n a rn i k a ra k te r n a ro d n e v lasti, jo š su više utic a le n a z b ija n je n a ro d n ih m a sa u N arodnooslobodi166
lačkom frontu. Početkom 1945. godine organizovani su Jedin stveni radnički sindikati i započelo stv aran je sindikalnih organizacija po s tru k a m a i u preduzećim a. Sindikati su pokrenuli radničku klasu na obnovu po ru šen ih in d u strijsk ih i drugih preduzeća i na razvoj proizvodnje. Tako je Na rodnooslobodilački fro n t, koji je objedinjavao i masovne antifašističke organizacije žena, om ladine i sindikata, iz rata izašao kao m onolitna, m asovna politička organizacija, čiji je program davao dovoljno p ro sto ra ogrom noj većini naroda za razvijanje njihove političke aktiv n o sti i b orbe za obezbjeđenje i pro d u b ljiv a n je tekovina narodnooslobodilačkog rata, koje su garantovale zadovoljenje njihovih osnovnih so cijalnih i nacionalnih težnji. Odm ah poslije obrazovanja P rivrem ene vlade Dem okrat ske Federativne Jugoslavije obrazovane su prve federalne vlade Srbije, H rvatske, M akedonije, Crne Gore, Bosne i H er cegovine i Slovenije. U skladu s p rin cip im a izraženim na II zasjedanju Avnoja, A ntifašističko vijeće Sandžaka odlučilo je, 25. m a rta 1945, da se šest srezova Sandžaka p ripoji Srbi ji, a p reo sta la dva sreza i nekoliko o p štin a Crnoj Gori. Na vanrednom z a sje d a n ju A ntifašističke sk u p štin e Srbije, 17. aprila 1945, delegati iz V ojvodine i sa Kosova i M etohije izrazili su želju n aro d a koji su p red stav ljali da se uključe u federalnu jed in icu S rb iju . N jihovi zahtjevi b ili su prihva ćeni na I II z a sje d a n ju Avnoja. U toku četvorogodišnjeg ra ta Jug o slav ija je podnijela teške ljudsk e i m ate rijaln e žrtve. U r a tu je poginulo 305.000 i ranjeno oko 425.000 b o rac a N arodnooslobodilačke vojske. Ogrom ne žrtve podnijelo je civilno stanovništvo koje je u toku cijelog ra ta bilo izloženo zvjersk im rep resalijam a oku patora i njegovih dom aćih sarad n ik a. Sto tin e h iljad a Jugoslovena bilo je m asa k rira n o od o k u p a to rsk ih i kvislinških tru p a u toku o p e ra c ija ili je odvedeno u logore sm rti u ze m lji i in o stran stv u . Z ato su uk u p n e žrtve jugoslovenskih naroda — više od 1,700.000 — bile tak o velike i teške. Jugo slavija je doživjela u to k u ra ta i izuzetno velika razaran ja. K om unistička p a rtija Jugoslavije izišla je iz ra ta kao rukovodeća p o litička i id ejn a snaga cjelokupnog k reta n ja jugoslovenskog d ru štv a , sa ogrom nim ugledom i bezrezer vnim povjerenjem naro d a. Ona je im ala n eo sp o rn u rukovo deću ulogu u a rm iji, u org an im a nove v lasti, u m asovnim 167
politič k im i d ru štv e n im org an izacijam a. U to k u o slobodila čkog r a ta i rev o lu cije o n a je izrasla u istin s k u n a ro d n u i n a c io n a ln u p o litič k u snagu. O na je u r a tu izgubila dvije tre ćine svoga d o ratn o g čla n stv a i oko 50.000 članova p rim lje n ih u to k u b o rb e, ali je p rije m o m p ro v je re n ih b o ra c a u svoje redove n a k r a ju r a ta im ala više od 140.000 članova. R e v o lucionarne tekovine o stv a re n e u to k u četvorogodišn je g naro d n o o slo b o d ila č k o g r a ta b ile su so lid n a o snova za s o c ija lističk i p ra v a c ra z v itk a u e ta p i k o ja je n a stu p a la.
I
KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U RAZDOBLJU REVOLUCIONARNOG DRŽAVNO-CENTRALISTIČKOG SISTEMA (1945— 1950)
N akon dvadeset i šest godina revo lu cio n arn e borbe, u kojoj je izrasla u n a jja č u političk i o rg an iziran u društvenu snagu zem lje, povela i p o b jedonosn o završila oslobodilački r a t i so c ijalističku revoluciju 1941— 1945. godine, K om uni stička p a rtija Jugoslavije držala je 1945. godine vlast u svo jim ru k am a č vrsto i nepodijeljeno . Dolazak K om unističke p a rtije Jugoslavije na vlast značilo je za kom uniste sam o etapu u o stv a re n ju njezine h isto rijsk e m isije, njezina osnov nog cilja — izgradnje novog, socijalističk o g d ru štv a. K ljučno p itan je nove e tap e u h isto riji SK J nak o n potp u n o g preuzi m anja političke vlasti 1945. godine bilo je: kakvu je s tra te giju i ta k tik u P a rtija im ala na sam om p o četk u izgrađivanja socijalističkog d ruštvenog u re đ e n ja u Jugoslaviji, pod ka kvim ko n k retn o -h isto rijsk im o koln o stim a je n astala n jena koncepcija d ruštvenog razvoja i kakve je ona rezu ltate dala u rje ša v an ju glavnih d ru štv e n ih p ro b lem a n a ro d a i n aro d nosti Jugoslavije. U odgovoru na ova p ita n ja želim o poći od općepoznate h isto rijsk e činjenice: u Jugoslaviji je, kao i u svim drugim zem ljam a gdje je pobjeđivala so cijalističk a revolucija, bio u sp ostavljen sistem „državnog socijalizm a”, iako u mnogo blažoj form i, ipak s gotovo neograničenom vlašću države i vladajuće k o m unističke p a rtije . U spostavljen je, dakle, državno-centralistički sistem , č ija je su štin a da bude o ruđe rad n ih m asa i svih n acija Jugoslavije, oblik d ik ta tu re prole ta rija ta . Z ato ga m ožem o kvalificirati kao revolucionarni, a ne b iro k ra tsk i etatizam . Ovakav dru štv en i p o red ak n astao je pod u tje c a je m m nogih h isto rijsk ih okolnosti. 169
P rincipi, o rije n ta c ija i p ra k s a vanjske po litik e F e d erativ n e N aro d n e R e publike Ju g o slav ije (FNRJ) na» ‘° k “ o slo bodilačkog rasredno nakon drugog ta i soc ija lističk e rev o lu cije 1941— svjetskog rata 1945. godine. K ao i sv ak a revolucija, tak o se i so c ija lističk a rev o lu cija u Jugoslaviji su k o b ila s k o n z ervativn im sn a g am a i n jih o v im ciljevim a i k o m b in a c ija m a p o slije ra tn o g u re đ e n ja sv ijeta n akon slom a fašistič k ih sila. Iak o je N a ro d n o o slo b o d ilačk a v ojska Ju goslavije vodila četv o ro g o d išn ji r a t p ro tiv zajed n i čkog n e p rija te lja a n tih itlero v sk e k o alicije i b ila saveznik sa vezničkih a rm ija , S je d in je n e Države i V elika B rita n ija po m agale su i č etn ičk i p o k re t D raže M ihailovića s ciljem ob nove k a p ita listič k e m o n a rh istič k e Ju g o slav ije, sve do k ih NOP nije snagom svog o ru ž ja p risilio d a ga p riz n a ju , a zatim i m a te rija ln o pom ažu kao svog saveznika u b o rb i p ro tiv na c istič k e N jem ačke. R ukovodstv o NOP se i p o red toga odnosilo p re m a Velikoj B rita n iji i SAD kao p re m a savezni cim a, ali je n e p re k id n o i jav n o rask rin k a v a lo re a k c io n arn e krugove tih z em alja, o p tu žu ju ć i ih d a p o d ršk o m izd ajn ičk e po litik e k raljev sk e izbjegličke jugo slav en sk e vlade i njihove „vojske u o tad ž b in i" č e tn ik a D raže M ihailovića p o tp o m ažu o k u p a to re u Ju g oslaviji i tim e se b o re p ro tiv zajed n ičk e stvari. N aro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t o sla n ja o se p rije svega n a SSSR, u v ije k ističući da je on ne sam o preu zeo glavni te re t b o rb e p ro tiv fašistič k ih a rm ija već je i g a ra n t da b o rb a n a ro d a Ju g o slav ije neće b iti izig ran a o d im p e rija li stič k ih krugova z a p ad n ih saveznika. D rugim riječim a, kao so c ija lističk a z em lja SSS R će da ti p u n u m o raln u , p o litičk u i m a te rija ln u p o d ršk u za p o b je d u rev o lu cije u Jugoslaviji. Zbog toga je nova Ju g o sla v ija n a s to ja la d a se u svem u osloni n a SSSR. M eđutim , u politici so v je tsk e vlade p rem a NOP-u Jugoslavije, od p o č e tk a u s ta n k a 1941. godine, bilo je i p o k u ša ja p o tč in ja v a n ja tog p o k re ta in te resim a svoje v an j ske politike. S vrem enom , a n a ro č ito p ri k ra ju i n e p o sre d n o p oslije ra ta , so v je tsk a vlad a je počela da k o risti svog v jer nog saveznika FN R J za p ro šire n je svoje in te resn e sfere na B alk an u i u S re d n jo j E vropi u k o n fro n ta c ija m a sa zap ad nim silam a, do k o jih je dolazilo i u to k u ra ta , a koje su se um nogom e razvile u p rvom p o s lije ra tn o m raz d o b lju . M eđunarodnl položaj 1 vanjska politika Fede-
170
Tako je nova Jugoslavija m orala da se bori i protiv otvorenog p ritis k a sa Zapada i p ro tiv prik riv en ih tendencija za d om inaciju s Isto k a. Jugoslavija je u borbi protiv faši stičkih država žrtvovala 1,700.000 svojih stanovnika, što je u svjetskoj d e m o k ra tsk o j javnosti p rizn ato kao najveći mo gući doprinos zajedničkoj pobjed i, ali vladajući krugovi velikih savezničkih sila, u sp rk o s tom e, ugrožavali su n jen u nezavisnost, slobodu i tekovine revolucije. U tom e je bila osnovna k a ra k te ris tik a m eđunarod n o g položaja Jugoslavije u toku i nep o sred n o p oslije II svjetskog rata. Još dok su se vodile poslje d n je b o rb e s njem ačkim oku patorom , k raje m a p rila i početkom m aja 1945. godine, Jugo slavija se n ašla u c e n tru m eđunaro d n e krize zbog T rsta i Ju lijsk e K rajine. Z apadni saveznici, SAD i Velika B ritanija, ultim ativno su zahtijevali povlačenje jed in ica Jugoslavenske a rm ije iz sje v erozapadnih kraje v a koje su one k rajem rata 1945. godine oslobodile. Z apadni saveznici su p rim ili o statk e p oraženih u sta ša , č etn ik a i d rugih su ra d n ik a oku p ato ra. Bilo je dovoljno znakova koji su pokazivali d a će sa zapadnim saveznicim a b iti nem alo teškoća. U n a m je ri da o m etu učvršćiv an je novoga društvenog p o retk a u Jugoslaviji, zapadni saveznici vrše p ritisa k na Jugoslaviju i o rg an iz ira ju s v e stran u p ro p ag an d u pro tiv nje nih o p rav d a n ih zah tjev a za p rik lju č e n je novooslobođenih krajeva. O dgovarajući na d ire k tan p ritisa k sa Zapada, Tito je već 19. m a ja 1945. godine izjavio da je Jugoslavija spre m na surađivati sa sa vezn ičkim snagama, ali u isto vrijem e Jugoslavija ne m o le d o p u s titi da bu d e p o n iie n a i da se izigravaju njena prava. N eposredan jugoslavenski van jsk o p o litičk i problem , za čije rje š e n je su bile z a in te re sira n e SAD i Velika B ritan ija, bio je T rst i jugoslavenska granica p rem a Ita liji i A ustriji. I ranije, n a ro č ito polovinom m aja 1945. godine, SAD i Ve lika B rita n ija p o d u zim aju n e p rija te ljsk e m jere pro tiv Jugo slavije i vrše niz pro v o k ac ija vojnog i političkog k a ra k te ra na jugoslavenskim granicam a. U tim ak cijam a angažirali su se lično p re d sje d n ik SAD T ru m a n i p red sje d n ik b ritan sk e vlade Cerčil. T ru m a n je već 21. m aja 1945. godine predložio če rč ilu da njihove vojne jedinice p oduzm u dem onstrativne akcije u p red je lim a Is tre i Slovenačkog p rim o rja, i to u v rijem e dok general M organ i a m b asad o ri njihovih vlada 171
b u d u vodili preg o v o re s P riv re m e n o m v lad o m D em o k ratsk e Fe d e ra tiv n e Ju g o slav ije o n e riješe n im p ro b le m im a u vezi s T rsto m , Istro m i Slovenačkim p rim o rje m . Z apadne sile su, m a ja 1945. godine, z a p rije tile o ru žan o m in te rv en c ijo m a ko se jed in ice Jugo slav en sk e a rm ije ne po v u k u iz T rs ta i Pule ko ji su b ile oslobodile. U in te re su oču v a n ja m ira , Ju g o sla v e n sk a a rm ija se p o v u k la iz T rsta , a za tim su ju la 1946. godine velike sile, bez u češća Jugoslavije, p o stigle sp o ra z u m o s tv a ra n ju Slo b o d n e te rito rije T rsta podelivši je n a dvije zone: Z onu A — k o ju su zaposjele anglo-am eričke tru p e i Zonu B — k o ju su zap o sjele jed in ice Ju g o slav en sk e a rm ije . Z apadne sile su se b o rile da se cijela S lo b o d n a te r ito r ija T rs ta — o b je zone — p rip o je Ita liji. V ršeni su i dru g i p ritisc i. S je d in je n e A m eričke Države u p o rn o su z a državale z la tn e rezerve N a ro d n e b a n k e Ju goslavije, n a ša p o d u n a v sk a flo ta b ila je dugo b lo k ira n a u Z apadnoj N je m a č k o j, a m e rič k i avioni su p ro v o k ativ n o n a d lijeta li jugo slavenski te r ito r ij, p ru ž a n a je pom o ć o d b jeg lim u s ta š a m a i če tn ic im a , u z a p ad n im z e m lja m a su s tv a ra n i š p iju n sk i c e n tri itd. Dok su p ritis c i sa Z apada v rše n i m anje-više otv o ren o , d o tle su n a p o ri S ta ljin a d a po litič k i i ek o n o m sk i p o tčin i Ju g o sla v iju bili p rik riv e n i, p a čak i p o d p lašto m velikog p rija te ljs tv a i neseb ičn e pom oći v elike so c ija lističk e zem lje m alo j so c ija lističk o j zem lji. N akon II sv je tsk o g ra ta , n a s u p ro t o če k iv a n ju d a će se m eđusaveznički odnosi n a s ta v iti i o d rža v a ti, on i su se sve više z a o štrav a li, gotovo o svim p ita n jim a p o s lije ra tn o g u re đ e n ja sv ije ta , p ri čem u su se sve više isp o ljav ali p ro tiv rječni in te re si saveznika. U to k u sve većeg z a o štra v a n ja m e đ u n a ro d n ih odnosa, u p o s lije ra tn o j k o n fro n ta c iji SSSR i z a p ad n ih sila, Ju g o sla v ija je č v rsto s ta ja la n a s tra n i SSSR i n a ro d n o -d em o k ratsk ih z em alja, u v je re n a d a jed in s tv o svih m iro lju b iv ih snaga s v ije ta m ože su z b iti r a tn u o p a sn o st. K o m u n istič k a p a rtija Ju g o sla v ije isk re n o se zalagala za jed in s tv o i čv rsto p o liti čko i e k o n o m sk o povezivanje isto č n o e v ro p sk ih z em alja pod u tje c a je m SSSR. O na je tim e ja č a la sv o ju poziciju u ko n fro n ta c iji sa Z apadom . R ukovodstv o Ju g o slav ije je davalo i p rih v a ta lo in ic ija tiv e za č v rsto povezivanje n ovih so c ija listi čk ih z e m a lja i SSSR. 172
Jugoslavija je zbog svoga položaja m ogla politički po m agati zem ljam a n a ro d n e dem okracije. Od posebnog zna čaja bila je takva pom oć Jugoslavije M ađarskoj i Bugarskoj na M irovnoj k onferenciji u Parizu. M ada je i sam a imala m ate rijaln ih teškoća, Jugoslavija je 1945— 1946. i 1947. go dine uveliko pom agala A lbaniji, R um unjskoj, Cehoslovačkoj i Poljskoj. Učinila je hu m an i gest p rem a B ugarskoj koja je — kao H itlerov saveznik i nep rijate lj Jugoslavije u toku II svjetskog r a ta — bila obavezna da p lati rep aracije od 25 m iliona dolara. O p ra šta ju ći p laćanje rep a ra c ija koje su bile veliko o p tere ć en je za b u g a rsk u privredu, Jugoslavija je uči nila najviše š to je m ogla da pom ogne svom su sjed u i novom savezniku. S n a m je ro m da o jača su ra d n ju k om unističkih po k reta u svijetu, Ju goslavija je bila poborn ik osnivanja Inform acionog biro a n e kih k o m u n istič k ih i rad n ičk ih p artija. Odluka 0 stv a ra n ju toga tije la donesena je sep tem b ra 1947. godine u Poljskoj. Za sje d ište toga zajedničkog tijela određen je Beograd. D ck je Ju goslavija pru ža la o tp o r p ritiscim a sa Zapada 1 istovrem eno ja č a la svoje odnose sa SSSR i svim ostalim socijalističkim z em ljam a — rukovodeći se principim a rav nopravnosti, in sp irira n a m iroljubiv im ciljevim a — dotle je Staljin, sp re m a ju ć i se za eventualni ra t izm eđu istočnog i zapadnog bloka, razvijao sv e stran u idejnu, vojnu, ekonom sku i političk u ak tiv n o st da stvori tzv. lager socijalističkih zem alja na osnovi d om inacije SSSR. R ukovodstvo Jugoslavije in sp irira n o idealim a i princi pim a revolucije i socijalizm a pružalo je o tp o r nekim pote zim a vlade SSSR, težeći, naravno, ne sam o da ne izazove otvoreni sukob već da o jača p rija te ljstv o i savezništvo sa SSSR. N aim e, m lado revolucionarn o rukovodstvo Jugosla vije, pun o vjere, a i iluzija u pogledu p ravih n am jera Sta ljina, s m a tra lo je da im a pravo, u ime p rin cip a koji treb a da v lad a ju m eđu k o m u n istim a, da slobodno „ispravlja gre ške” i da su z b ija ten d e n c ije koje ne odgovaraju odnosim a m eđu so c ijalističkim zem ljam a. U tom sm islu ono je odbilo prijedlog vlade SSSR o stv a ra n ju zajedničkih m ješovitih poduzeća u Ju g oslaviji zato što su dovodila n ašu zem lju u nerav n o p rav an položaj. Do nesuglasica je došlo i zbog sov jetsk o g n a m e ta n ja povlaštenog polo žaja za sovjetske civilne 173
i vojne s tru č n ja k e koji su se nalazili u Ju g o slav iji. R ukovod stvo K PJ je o d bijalo sve u č e sta lije n a p o re ru k o v o d stv a SSSR da uvede k o n tro lu n ad u n u ta rn jim razv itk o m Jugo slavije. S ta ljin se u sp ro tiv io da Ju g o slav ija m im o SSSR u tv rđ u je k a ra k te r i oblike s u ra d n je s B u g arsk o m , Alba nijom itd. T ako se m la d a socija lističk a Ju g o slav ija m o ra la b o riti za očuvanje nezavisnosti ne sam o p ro tiv Z ap ad a već i p ro tiv m ije ša n ja Isto k a u n jen razvitak . Svi ti n a p o ri i b o rb a za m e đ u n a ro d n o p riz n a n je nove Jug o slav ije, za o d b ran u n je nih gran ica i nezavisnosti u sp je šn o je zav ršen a z a h v alju ju ći o stv aren o m je d in stv u n a ro d a Jugo slav ije u NOB. N em a su m nje da je takav m e đ u n a ro d n i položaj nove Ju g o slav ije d oprinosio ja č a n ju državnog cen tra liz m a , p o d u p iru ć i druge, m nogo p resu d n i je izvore i fak to re. O ružane snage rev o lu cije u to k u oslobodilačk o g r a ta razb ile su kontra re v o lu c io n a m e u sta šk e , četničke, b jelo g a rd e jsk e, b a listič k e i sve d ru ge o ru ža n e fo rm a cije d om aće buržoazije i o k u p a to ra . Od p resu d n o g zn a ča ja bilo je sla m a n je v elik o srp sk ih heg e m o n istič k ih i v elik o h rv atsk ih s e p a ra tis ti čkih vojno-političkih snaga; tim e je bilo om ogućeno izgra đ ivanje nove Ju g oslavije na fed e ra tiv n o j osnovi. M eđutim , u sp rk o s izgubljenog ra ta , k o n tra rev o lu c io n a rn e snage n isu se odrekle p o k u š a ja da p o v rate svoje p ozicije. Uoči konačnog oslo b o đ e n ja zem lje i n e p o sre d n o po o slo b o đ en ju , p o litičari građ a n sk ih p a rtija su p o k ušavali d a obnove svoje p a rtije , s ciljem da onem uguče n a ro d n u vlast i fed e ra tiv n o u ređ e n je Jugoslavije, ali u tom e n isu usp je li je r n isu im ali p rista ž a u n a ro d u , je r je K P J im ala p o tp u n u v last u sv o jim ru k am a . Izgubivši b itk u u zem lji, sve rea k c io n arn e snage, od k ra lja i č e tnika, p rek o gru p e b u ržo a sk ih m in ista ra u T itovoj vladi 1945. godine, do ne k ih c rk v e n ih po g lav ara, k riž a ra , u s ta š a — sve su tražile, pa i do b ija le, oslonac i p o d ršk u rea k c io n arn ih snaga zap ad n ih zem alja. M ogućnost za k r a tk o tra jn o legalno d jelo v a n je b u rž o askih snaga u Ju g o slav iji stv o re n a je sp o razu m o m T ito— Subašić. R iječ je, naim e, o to m e d a su n a osn o v u zah tjev a p red sta v n ik a ve lik ih sila n a J a lts k o j k o n fere n c iji (od 4. do Borba protiv buržoaske kontrarevolucije nepo sredno po završetku rata
174
11. feb ru a ra 1945), C erčila, S ta ljin a i Ruzvelta, u vladu Demo k ratsk e Federativne Jugoslavije ušli M ilan Grol, kao pot p red sje d n ik vlade, Ivan Subašić, kao m in ista r vanjskih po slova, Jo sip Sutej, kao m in ista r bez po rtfelja. Tim u stup kom nova Jugoslavija je postigla m eđ u narodno priznanje (7. m a rta 1945), a tim e jo š više učvršćen p oredak stvoren u revoluciji. U sam ljena u Titovoj vladi, ta g rupa starih b u r žoaskih p o litič a ra b ila je sasvim onem ogućena i gotovo pot puno b lo k ira n a u akciji. N a T rećem z a sje d a n ju AVNOJ-a, od 7. do 10. augusta 1945. u B eogradu, u to tijelo ušao je i određeni broj posla nika N a rodne sk u p štin e K raljevine Jugoslavije, izabran na sk u p štin sk im izborim a 1938, i neki sta ri građanski političari, na osnovi m o d ificirane K rim ske p rep o ru k e velikih savezni čkih sila od fe b ru a ra 1945. godine. Od tih novih poslanika AVNOJ-a, uglavnom p rip a d n ik a Grolove D em okratske stra n ke, o rg an izirala se p a rla m e n ta rn a opozicija. Ta grupa posla nika D em o k ratsk e s tra n k e p o stala je k o n trarevolucionam i c e n ta r oko kojega su se počele o k u p lja ti sta re buržoaske snage u zem lji. M ilan G rol je shvaćao sporazum Tito— Su bašić kao p o d jelu vlasti izm eđu b u ržo ask ih stra n a k a i KPJ. On je u sta o p ro tiv federativnog u ređ e n ja Jugoslavije, negi rao n a c ionalnu po se b n o st M akedonaca i C rnogoraca, ospo ravao zak o n ito st org an a n a ro d n e v lasti stv o ren ih u revolu ciji, izražavao n e p o v je re n je u m ogućnost priv red n e obnove bez pom oći Z apada, tražio „sm iriv a n je ” p rilik a u zemlji i ob u sta v lja n je k a ž n ja v a n ja ra tn ih zločinaca i su rad n ik a ne p rija te lja itd. N a su p ro t vodećoj ulozi KPJ, dem o k ratsk a opozicija zalagala se za u s p o sta v lja n je višep artijsk o g siste m a i b o rila se za velik o srp sk u ko n cep ciju izgradnje Jugo slavije. O sim D em o k ratsk e s tra n k e na an tikom unističkim pozicijam a bile su i grupe iz H rv a tsk e seljačke stra n k e oko Ivana Subašića, Jo sip a S u te ja i fra k c ije n ekih građanskih s tra n a k a ko je su p rišle N arodnom fro n tu (dio radikala, sa m ostalnih d e m o k ra ta , zem ljoradnik a). N jih je s velikosrp skom grupom M ilana G rola ujed in ila njih o v a antikom uni stička p latfo rm a . S nažan o tp o r u č v ršć iv an ju novoga p o retk a pružili su ? dijelovi rim o k a to lič k e h ije ra rh ije n a čelu s n a d b i s k u p o m Alojzijem S tep in cem , kom e je zbog s u ra d n je s kvislinškim 175
u s ta š k im režim om k a sn ije bilo suđeno. R im o k ato ličk a crk v a u s ta la je a u g u sta 1945. godine p ro tiv a g ra rn e refo rm e na n jen im po sje d im a , a u vrije m e ra z m a tra n ja N acrta ustava p ro tiv o d v a ja n ja crkve od države i škola od crkve. U poredo s tom p olitičkom ak tiv n o šću b u ržo a sk ih poli tič a ra , pokušavale su da ožive svoju d je la tn o st i b ro jn e grupe č etnika, u s ta š a i dru g ih s u ra d n ik a o k u p a to ra k oje su o sta le u zem lji n a k o n ra ta . P rem a n a k n a d n im p ro cjen am a, rač u n a se da je u zem lji bilo n a jm a n je oko 800 rasp rše n ih g ru p a, ili oko 12.000 s u ra d n ik a o k u p a to ra , k o ji su p rv ih m je seci, p a i godina, kao o dm etnici tero riz ira li i p ljačk ali gra đane, n a ro č ito u p lan in sk im k rajev im a. Sve te snage sm a tra le su da će do b iti pom oć i p o d ršk u velikih z ap ad n ih sila, rač u n a le su na p riv re m e n o st novog u re đ e n ja i n a izb ijan je novoga sv jetsk o g r a ta izm eđu velikih savezničkih zem alja: SAD i Engleske, s jed n e , i SSSR-a, s d ru g e stra n e . R ea k c io n a rn e b u ržo a sk e snage su poduzele niz a k c ija da sp riječ e o d rža v a n je izbora za U stav o tv o rn u s k u p štin u 11. n o v e m b ra 1945. godine. S u tra d a n po o tv a ra n ju T rećeg zasje d a n ja AVNOJ-a, 8. a u g u sta 1945, P e ta r K a rađ o rđ ev ić opo zvao je N am jesn ištv o , ali ta j a k t n ije izazvao nik ak v e poli tičke posljedice. G ru p a b u ržo a sk ih p o litič a ra u em ig raciji (Slobodan Jovanović, M ilan Gavrilović, V. V ild er i drugi) u p u tila je 10. s e p te m b ra m e m o ran d u m k o n feren ciji savez n ičk ih m in ista ra v a n jsk ih poslova u L ondonu, z a h tijev aju ći d a se sastavi vlada od svih d e m o k ra tsk ih p a rtija k o ja bi p rovela izbore. N em oćna da izađe n a izbore, D em o k ratsk a s tra n k a M ilana G rola, u zajednici s jo š nek im političk im g ru p am a , p ro g lašav a a p stin e n c iju u povodu izbora. Rim o ka to ličk i b isk u p i d o nijeli su 20. s e p te m b ra 1945. godine u Z agrebu po slan icu p u n u n a p a d a n a d ru štv e n i sistem i vlad a ju ć e snage. M ilan G rol, Ivan S ubašić, Jo sip Š u tej i T. Jančiković d a ju k ra je m au g u sta , to k o m s e p te m b ra i poče tkom o k to b ra 1945. godine o stavke n a m in ista rsk e položaje da bi izazvali p o litič k u k rizu u zem lji. P o k u šaji te ro ris ti č kih če tn ič k ih i u s ta šk ih g ru p a u zab ačen im k raje v im a Bo sne i H ercegovine, S rb ije i H rv a tsk e , u jese n 1945. godine, da d ije lu g rađ a n a sp riječ e dolazak n a izbore ili g lasan je za listu N arodnog f ro n ta Ju g oslavije o stali su bez u sp je h a . Na ro d n i fro n t je na izborim a od 11. n o v em b ra slavio ap so lu tn u p o b jed u . N ak o n te izborne p o b jed e s a sta la se novoiza 176
b ra n a sk u p štin a i 29. novem bra 1945. proglasila Republiku. U d e k laraciji o p roglašenju Jugoslavije republikom kaže se da je FN RJ savezna narodna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda k o ji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu ujed in jen i u Jugoslaviji. D eklaracija donosi odluku U stavotvorne skupštin e, kojom se u im e svih naroda Jugoslavije ukida m onarhija u Jugoslaviji, a Petar I I K aradorđević, sa cijelom din a stijo m Karađorđevića, lišava svih prava k oja su n jem u i dina stiji Karađorđevića pripadala. U stavotvorna sk u p štin a je 30. ja n u a ra 1946. godine doni jela prvi U stav FN RJ koji je ozakonio sve d o tad ašn je revo lu cionarne pro m je n e i dao u stav n u osnovu za d aljn je pro vođenje revolucije, p rije svega u pogledu e k sp ro p rijacije buržoazije i izgradnje državno-socijalističkog društveno-ekonom skog u ređ e n ja . Ustavni sistem Jugoslavije dovršen je donošenjem rep u b ličk ih ustava, i to Crne Gore, Bosne i H ercegovine i M akedonije 31. decem b ra 1946, Slovenije 16. ja n u a ra 1947, S rb ije 17. ja n u a ra 1947. i H rv atsk e 18. jan u a ra 1947. godine. U borbi p ro tiv p o k u ša ja re sta u ra c ije g rađ an sk ih p a rtija 1 više p a rtijsk o g sistem a, p o k u ša ja koji su sa sobom nosili o p a sn o st novog raz d o ra m eđu n aro d im a Jugoslavije, pa i o p a sn o st građanskog ra ta , K PJ je rad ila na tom e da te snage što p rije razb ije i da učv rsti jed in stv en i N arodni fro n t, o jača m oć i a u to rite t države. U to k u lje ta i jeseni 1945. godine provedeni su izbori za n a ro d n e odbore. U izbornim p rip rem am a vršeno je i po litičko „čišćenje” — otp ad ali su oni koji su bili p ro tiv revo lu cionarnih m je ra, a ulazili u organe vlasti oni koji će te m je re doslje d n ije ostvarivati. Na osnovi revolucionarnih za kona, na m asovnim sastancim a se rasp rav ljalo o političkom d rža n ju po jed in aca u toku NOR-a u vezi sa oduzim anjem n eop rav d an o stečene im ovine. Svi p rih o d i koji su — po o d b itk u troškova života — iznosili više od 25.000 d inara, a bili su stečeni od 1941. do 1945. oduzim ani su kao ra tn a do bit. Isto tako, oduzim an je po sto ta k novca svakom e ko je p ri zam jeni o k u p a to rsk ih i kvislinških novčanica im ao više od 5.000 d in ara . Učešće širo k ih rad n ih slojeva u provođenju rev o lu cio n arn ih zakona stvaralo je novu političk u bazu vla sti. Tom e tre b a d o d a ti i m asovni d o b rovoljni ra d n a obnovi
12
177
zem lje i ra d g rađ an a n a obnovi svoje im ovine — 5to je sve zajedno pridonosilo bržem sre đ iv a n ju po litičk e situacije. Poslije o slobođenja zem lje p o k ren u ti su b ro jn i politički procesi pro tiv s u ra d n ik a o k u p a to ra , što je prid o n o silo ra s k rin k a v a n ju politike bivših režim a. Viši vojni su d Jugoslo venske arm ije , u ljeto 1945. godine, jav n o je su d io članovim a N acionalnog ko m ite ta Draže M ihailovića. Vojni su d Druge arm ije u Zagrebu sudio je juna 1945. godine u sta šk im prva cim a Mili B udaku. Nikoli M andiću, Josi R ukavini i drugim a; Vrhovni su d H rv atsk e sudio je grupi p rv ak a NDH: Slavku K v a te m ik u , V ladim iru K ošaku, Ivan u Perčeviću, M ehm edu A lajbegoviću, O sm anu K ulenoviću. Ju la 1946. godine osu đ en je D raža M ihailović. Vojni sud Č etvrte a rm ije u L ju b ljan i sudio je generalu R upniku i b isk u p u Rožm anu. Zapadni sa veznici su e k stra d ira li M ilana Nedića. Početkom 1947. godine u S k o p lju je suđeno o rg an izato rim a VMRO. Sva ta i slična jav n a su đ e n ja k o rišten a su kao p o litičk i o b ra č u n s o stacim a s ta rih režim a. U to k u višem jesečnih izbornih p rip re m a za U stav o tv o rn u s k u p štin u glavni p red m e t političke p ro p ag an d e je ra s k rin kavanje m o n arh ije i a g itacija za R ep u b lik u , za b ra ts tv o i jed in stv o n a ro d a Jugoslavije. Na osnovi rev o lu cio n arn ih za kona, iz b ira č k ih spiskova b risa n o je 194.158 lica zbog aktiv ne s u ra d n je s ok u p a to rim a . N arodn i sudovi su p o k ren u li p o stu p a k p ro tiv onih koji su se s u p ro tsta v lja li novom režim u. Sam o u to k u 1947. godine osuđeno je 10.211 lica zbog kri vičnih d jela p ro tiv n a ro d a i države, a zbog kriv ičn ih d jela pro tiv n a ro d n e priv red e 47.126 lica, uglavnom zbog djela špekulacije, c rn e berze i n e izvršen ja o tk u p n ih obaveza. Od 5. do 7. a u g u sta 1945. godi-ne o d ržan je Prvi kongres JN O F za c ijelu Jugoslaviju, na kom e su organizacije N aro d nog fro n ta u federalnim jed in ica m a u jed in jen e u jed in stv e n u p o litičku o rganizaciju N arodnog fro n ta Jugoslavije. Osim K PJ, kao rukovodeće snage N FJ, organizaciji su p rišle i druge političke grupe: S am o sta ln a d e m o k ra tsk a stra n k a (SDS), Z e m ljoradnička s tra n k a ili Savez zem ljo rad n ik a (SZ), N a rodna seljačk a s tra n k a (NSS), H rv a tsk a re pu b lik a n sk a se lja čk a s tra n k a (HRSS), Ju g o slav en sk a re pu b lik an sk a s tra n k a (JR S), N a ro d n a ra d ik a ln a s tra n k a i druge. Te stra n k e i g rupe priznavale su ruk o v o d eću ulogu KPJ i N F J. N ezavisno od učešća tih s tra n a k a u n jem u , N FJ 178
nije im ao klasičnu koalicionu s tru k tu ru , iako su te stranke u vrhovim a im ale svoje predstavnike, a sta tu t dozvoljavao da u n u ta r N F m ogu da zadrže svoju individualnost. Jedin stvo N F izražavalo se u obavezi članstva da prip ad a osnov nim organizacijam a NFJ, p rihvata i p rim je n ju je program NF, priz n a je rukovodeću ulogu KPJ u organizaciji. Glavnu snagu N F J činile su m asovne organizacije (kolektivni članovi): JSR N J, USAOJ, AF2. Prim ivši neke g rađanske stran k e u N FJ, P a rtija je izazvala rascjep m eđu starim snagam a, za dovoljila neke stra n a čk e tra d icije u n aro d u i suzbijala — šire n je m političke osnove n a rodne vlasti — sektaške tenden cije u v lastitim redovim a. Osim toga, djelovanjem tih p arti ja u NFJ, inače organizaciono neučvršćenih i m alobrojnih po članstvu, K PJ je u okviru organizacije NFJ ispunjavala i o d redbe sporazum a T ito — Subašić koji je po K rim sko j preporuci im ao i m eđ u n a ro d n u potvrdu. Iako je u revoluciji porazila velikosrpske četničke snage Draže M ihailovića, i velikohrvatsk e sep aratističk e snage u sta šk u NDH, slovenačku Belu gardu, crnogorske zelenaše, m akedonske se p ara tiste , m uslim an sk e autonom iste, baliste i sve ostale snage k o n trarevolucije, KPJ je i dalje sm atrala da je b o rb a pro tiv tih k o n tra revo lu cio n arn ih hegemonistiČkih i šovinističkih snaga jed a n od n jen ih glavnih zadataka. Zakonom je za b ra n jen o šire n je nacionalne, rasn e i vjerske m rž n je i razdora. P a rtija se b orila za pro p o rcio n aln u nacio na ln u zastu p lje n o st u organim a vlasti, p redstavničkim tije lim a i društveno-političkim organizacijam a. Zalažući se za na c ionalnu rav n o p rav n o st, K PJ je u jed n o onem ogućavala s ta re snage da isk o riste šovinizam kao sredstvo za razb ijan je nove dru štv e n e zajednice. Zadaci P a rtije naro čito su bili složeni u nacionalno m ješovitim krajevim a: Bosni i H erce govini, V ojvodini, K osm etu, Sandžaku. S tare snage su prven stveno pokušavale da ožive nacionalne su p ro tn o sti iz vrem e na ra ta , pro d u b e v jerske razlike, poistovete Srbe s četnici m a, H rv a te s u sta ša m a , Albance s balistim a. K onačno, h v atan jem Draže M ihailovića početkom 1946. i njegovom osudom na s m rt u ljeto iste godine, zadan je snažan u d a ra c snagam a sta ro g d ru štv a koje je očekivalo Širenje m asovnog o tp o ra i u sta n a k u pro ljeće 1946. godine. D esetkovanjem o dm etničkih grupa — četn ik a i „ k rižara” — u to k u 1946, ta j oblik o tp o ra sta rih snaga sveden je na m ali 12*
179
b ro j s u ra d n ik a n e p rija te lja : po tešk o p ro h o d n o m te re n u i zabačenim selim a, u bo rb i za goli život, n a sto ja li su da se održe, čekajući spas iz inozem stva. O tp o r Ju g o slav ije p o k u š a jim a m ije ša n ja z a p adnih sila u u n u tra š n je poslove zem lje i o tp o r p ritis k u u lje to 1946. godine u o b lik u p o v red a zrač nog su v e re n ite ta, u v jerio je sta re snage u u z a lu d n o st izm jene p o re tk a pom oću stra n e in tervencije. Tako su svi p o k u ša ji r e s ta u rira n ja g rađ a n sk ih p a rtija bili razb ijen i. Iak o oni n isu m ogli ni u sp o riti, a jo š m an je p ro m je n iti rev o lu c io n a rn i to k u Jug o slav iji, K PJ je en er gično raz b ija la snage bivšeg d ru štv a je r su nosile klice opa sn o sti raz d o ra u zem lji, p rije svega u šo v in ističk o j ideologi ji koje se n ik ad a n isu m ogle oslo b o d iti. G rupe b u ržo ask ih p o litič a ra i njihove o rganizacije rasp a le su se p o slije izbora i p ro g la še n ja R epublike, a do 1948. godine o d ržale su se sam o H R SS, Ju g o slav en sk a re p u b lik a n s k a s tra n k a i Ujedi n je n a z e m ljo ra d n ič k a stra n k a . P riro d n o je što je o b rač u n s an tik o m u n istič k im , k o n trare v o lu c io n a rn im snagam a, iako one p o slije rev o lu cije nisu b ile jak e , stim u lira o državni i p a rtijs k i c e n tra liz am i podsticao a u to rita rn o s t po litič k e vlasti. „
.
O bnova k a ta s tro fa ln o raz o re n e zemU ' M a ja U to k u če tiri godine ra ta i revolucije izgubila oko 11% sta no v n ištv a zahtije v a la je ja k u po litič k u v last k o ju po d ržav a o g ro m n a većina n a ro d a . Svu težinu s itu a c ije n ije m oguće ni o p isa ti. Izginulo je 1,706.000 lju d i; poginulo je oko 90.000 stru č n ih ra d n ik a i oko 40.000 inte lek tu a la c a . O k u p ato ri su cp alili, sru šili ili tešk o ošte tili 822.237 zgrada. S p aljiv an jem cije lih p o d ru č ja i sela u n ište n je in v en ta r 289.000 seoskih do m aćinstava. P ro iz v o d n ja se m ogla rea liz ira ti sa svega 30% k a p a citeta . U r a tu je u n ište n o 36,5% in d u strije , 52% pruga, a o stalo je svega 23,5% lokom otiva i 16,1% vagona. Po to p lje no je ili odneseno 61,5% bro d o v a duge i 66% bro d o v a obal ske plovidbe. N a d an oslo b o đ e n ja bilo je 3,5 m ilio n a lju d i bez krova n ad glavom . Sam o u H rv a tsk o j p o p a lje n o je i oštećeno više od 260.000 zgrada, u in d u striji i ru d a rs tv u u n ište n o i o štećeno je 1.787 o b jek a ta , stra d a lo više od dva i po m iliona stoke, raz o re n o više od 80% željezničkih p ru g a. Ovako velika ra z a ra n ja Ju g o sla v ija je p r e tr p je la i zbog p riro d e p a rtiza n B O rb* ,.“ . "
180
S
skog rata . Z em lja je četiri godine n ep rek id n o bila po p rište vojnih o p eracija u kojim a je ok u p a to rsk a vojska nem ilosrd n o palila i u ništavala n a ro d n a bogatstva, a i p artizan sk e je dinice su sistem atsk i uništavale one p riv red n e p otencijale koji su k oristili o k u p a to rim a zem lje. I n akon oslobođenja, kao i za v rijem e rata , avet gladi nadvila se n ad narodom . Teškoće su izgledale gotovo nesa vladive. O p oravljanje od ra ta bilo je otežano i tim e što je zem lja m orala drža ti pod oružjem veliku vojsku, je r su g ranice Jugoslavije bile ugrožene — zapadne sile su vršile p ritis a k da se naša a rm ija povuče iz n aših novooslobođenih kraje v a oko T rsta i Ju lijsk e K rajin e. U n u ta r zem lje buržoaska k o n tra rev o lu c ija je pokušavala da om ete n o rm aliziran je p rilik a i obnovu zem lje. S p rije č iti p rije te ć u glad, špekulaci ju , c rn u berzu, haos i nered, o rgan izirati s ta ra n je o milionim a žrtav a r a ta i što p rije obnoviti raz o re n u zem lju — bio je to veliki nacionalni podvig. Ali ne sam o da su spriječene glad, šp ekulacija, c rn a b erza, što uvijek po slije svakog ra ta p ad a na leđa rad n ih m asa, već je zem lja, k o ju je četvorogod išn ji r a t gotovo p o tp u n o razorio, uglavnom obnovljena za svega dvije-tri godine. T reba naglasiti da je te re t u ovim godinam a bio ra v n o m jern o rasp o re đ e n n a sve d ru štv en e slo jeve, što je bilo od ogrom nog m oralno-političkog značaja. J u goslavija je postigla re k o rd u obnovi zem lje sam o z a hvaljujući učešću cijelog n a ro d a u ra d u na obnovi. Godi ne 1945. bilo je u rad n o m o d nosu sam o 461.000 lica, a 1946. godine već 721.000, tj. 260.000 više nego 1945, ali 199.000 m a n je nego što je bilo zaposleno 1939. godine. U prvim p o slije ra tn im godinam a u
J Vf°?lavlJ'i ie bi.° izSrađen c?",rali-
stički sistem , kojeg sm o označili kao sistem revolucionarnog etatizm a. Ta h isto rijsk a činjenica o tv ara važno p ita n je: kako je i zašto je KPJ izgradila sistem c entralizm a, im ajući u vidu da je u p rav o ona bila n ajd o slje d niji b o rac pro tiv velikodržavnog cen tralizm a, velikosrpske b uržoazije u K raljevini Jugoslaviji? A već početkom pedese tih godina, dakle, za svega 4 — 5 godina, kada je up rav o dovršila izg rad n ju takvog cen tra listič k o g sistem a, o b jav lju je p očetak tra n s fo rm a c ije tek stvorenog cen tralističk o g u re đ e n ja zem lje. 181
Po logici h isto rijsk e n užnosti, tem elj cen tra listič k o g si stem a već je bio po sta v lje n u p reth o d n o m rev o lu cio n arn o m pe riodu života i b o rb e K PJ. N aim e, p ro g o n je n a K PJ n ije se m ogla od rža ti u teškim ilegalnim uslovim a bez d e m o k ra t skog centralizm a. P rip re m iti i izvesti rev o lu ciju u b o rb i p ro tiv u jed in jen ih snaga k o n tra rev o lu c ije , p ro tiv o ru ža n ih sna ga o k u p a to ra i izdajnika, slom iti c je lo k u p a n a p a ra t b u ržo a ske vlasti, m oglo se sam o o rg an iz ira n je m rev o lu cio n arn ih snaga m iliona ljudi, o b jed in jen ih u vojn o -rev o lu cio n am e i po litičke form acije pod jed in stv e n im ru k o v o d stv o m uz č v rstu disciplinu. U jedinjenom fro n tu k o n tra rev o lu c ije m o rao se su p ro tsta v iti jo š u je d in jen iji fro n t revolucije. F ro n t ko n trarevolucionarnih snaga koje su se, po d o k rilje m o k u p a to rsk ih sila, borile za obnovu m o n arh ističk e Ju g o slav ije, m ogao se slom iti sam o u jed in jen im i c e n tra ln o vođenim sn ag am a svih na ro d a Jugoslavije. Slom iti p o k u ša je re s ta u ra c ije 1945. go dine, obnoviti zem lju, sp riječ iti glad i haos, o s u je titi im p eri jalistič k e n a m je re p rem a zem lji — ni to se n ije m oglo bez jak e države. Ali p o red ovih fak to ra i d ru g ih h isto rijsk ih okolnosti, fo rm ira n je državno-centralističk o g siste m a d ik ti rao je tad a šn ji id ejni k oncept K PJ o izg rad n ji socijalističk o g d ru štv a u Jugoslaviji. N a jh itn ija k a ra k te ris tik a političke s itu a c ije i p o litičk ih odnosa u Jugoslaviji 1945. godine jeste p o sto ja n je izrazitog revolucionarnog rasp o lo žen ja m asa. Ono se m ate rijaliz ira lo u ru še n ju s ta re dru štv e n e s tr u k tu re i u sp re m n o sti za iz g ra d n ju novoga d ru štvenog u ređ e n ja . R ad n ičk a k lasa je po svom dru štv en o m položaju bila up u ćen a, od sam og p o četk a svoga fo rm ira n ja , na revolucionarn o m ije n ja n je k ap italistič kog načina proizvodnje. S eljaštvo u sta ro j Jugoslaviji gotovo u cjelini n ije im alo nikakvu p e rspek tiv u . N ačin proizvodnje — ralom , m otikom i zapregom — n ije obećavao izlaz iz b ijede i sirom aštva. Golem dio seljaštv a, osim u bogatim žitnim k rajev im a zem lje, nije m ogao, čak ni n a nivou n a tu ralnog načina priv re đ iv a n ja, o sigurati p reh ra n u od jed n e do druge žetve. Živjelo se na nivou fiziološkog m inim um a, n a ro čito m ilioni seoskog stan o v n ištv a u pasivnim krajevim a. Veom a spor, gotovo neznatan n a p re d a k k ap italističk e in d u strija liza c ije Jugoslavije n ije o tv arao m ogućnost p oste penog tra n s fe ra viška seljačke rad n e snage u in d u striju i uslužne d jela tn o sti. N aprotiv, b ro j seoskog stan o v n ištv a stal 182
no je n a ra stao , o d 9,200.000 u 1921. do 11,500.000 u 1938. godini. 1 ostali d ruštveni slojevi, n a ročito m lađe generacije inte ligencije, bile su dovedene na pozicije revolucionarnog raz rje ša v an ja d ru štv e n ih su p ro tn o sti je r im sta ri d ruštveni od nosi nisu m ogli osig u rati nikakvu sv je tliju p ersp ek tiv u stva ran ja . N eriješeno nacionalno p ita n je bilo je jed n o od odluču ju ćih fak to ra revolucije. Ne tre b a zaboraviti da su četiri od p et nacija u Jugoslaviji bile nacionalno neravnopravne. Tak vo s ta n je se n ije m oglo dugo održali. H isto rijsk i, revolucio n a rn o ru še n je kap ita listič k e d ruštv en e s tru k tu re bilo je je dini način rje š e n ja nacionalnog p ita n ja u Jugoslaviji. P rem a tom e, egzistencija k a p italističk e Jugoslavije, i kao a u to k ra ts k e m o n arh ije i kao društveno-ekonom skog u ređ e n ja , bila je dovedena u p ita n je zbog socijalne bijede, nacionalnog ugn jeta v a n ja , polukolonijalnog položaja itd. Za to se i rasp a la u aprilsk o m ra tu 1941. godine. N ajsnažniji činilac d ruštvenog razvoja bila je Kom uni stička p a rtija Jugoslavije, koja se u osnovnim k a ra k te risti kam a z natn o razlikovala od d rugih k o m u n ističk ih p a rtija u E vropi. Za razlik u od k o m u n ističk ih p a rtija koje su došle na vlast z a hvaljujući, uglavnom , p o b jed i sovjetske a rm ije n a d fašizm om . K o m unistička p a rtija Jugoslavije p o stala je vlad aju ća p a rtija kroz č etvorogod išn ju rev o lu cio n arn u b or bu. Ta č in jen ica im ala je p resu d a n u tje c a j na fo rm iran je novih d ru štv e n ih odnosa. P a rtija , sa izvanredno visokom disciplinom , izgrađenom u teškim ratn im u v jetim a, s velikim po v jere n je m m asa, kakva je bila K PJ, m ogla je rač u n a ti, s gotovo bezuvjetnom p o d ršk o m i s trik tn im izvršavanjem njezinih ideja, i na c je lokupno članstvo i na većinu n a ro d n ih m asa. D ržavna vlast, vojska, organi državne sigurnosti, m ili cija, p o tp u n o su bili u ru k am a K o m unističke p artije. Držeći u ru k am a n e p o d ijeljen u , m ogli bism o reći ne ograničenu vlast, im ajući i veliku p o d ršk u m asa, KPJ je p red naro d o m i h isto rijo m preuzela i n e p o d ijeljen u odgo vornost. M eđutim , n jen vladajući položaj m ogao bi je lako odvesti na p u t subjektivizm a, vo lu n tarizm a, a u to k ratizm a, n a p u t n e g ira n ja o b jektivnih, na ro č ito eko n o m sk ih zakoni tosti i dru g ih o g raničenja, koja će se jav ljati, u procesu p ra k tič n e realizacije id ejn e koncep cije o izg rad n ji novoga 183
društvenog u ređ e n ja . Ali, s druge stra n e , tak v i u v jeti p ru žali su K om unističkoj p a rtiji m ogućnost da, gotovo n eo m etan a od organiziranih pro tiv n ik a, stv a ra tak v e o p tim a ln e odnose u d ru štv u ko ji bi osigurali veom a b rz i sv e stran razvoj zem lje. Na kakvoj je koncepciji d ruštv en o g razv o ja K P J zapo čela izgradnju socijalističkog d ruštv en o g siste m a u Ju g o slaviji? T eorijsko-znanstveni pogledi K PJ o p u to v im a izg rad n je so c ijalističkih d ru štv e n ih odnosa u p e rio d u n ep o sred n o p o slije oslobođenja bili su veom a osk u d n i. Postojala je po jed n ostavljena p r e d o d tb a o p u tovim a , načinu i teško ća m a k o je će se po ja viti u procesu stva ra n ja novoga d ru štven o g sistem a. N ije bilo gotovo n ika k v ih teo rijsk ih rasprava o m o gućim alte rn a tiv n im p u to v im a i m e to d a m a so cija lističke iz gradnje. Kao i svaka m ark sistič k o -le n jin istič k a p a rtija , K P J je polazila od toga da je e k s p ro p rija c ija k ap ita listič k e klase prvi i početni a k t d ik ta tu re p ro le ta rija ta . N acionalizacija sre d stav a za p roizvodnju i s tv a ra n je držav n e svojine je, dakle, bio glavni p ro g ra m sk i cilj K P J. O stv ariv an je tog ci lja započeto je čim se pru žila rea ln a m o g u ćn o st — čim je faktički sru še n a s ta ra , a u sp o sta v lje n a n o v a d ržav n a v last i njezina k o n tro la n ad zem ljom . P re su d a n idejn o -teo rijsk i u tje c a j n a k o n c e p ciju izgrad n je d ru štv e n ih odnosa vršila je so v je tsk a te o rija i p rak sa . M eđutim , k ad a je rije č o tom u tje c a ju , v alja u o čiti da nije to liko bilo u p ita n ju n e p o sre d n o i slije p o k o p ira n je tu đ e p rak se — čega je bilo u svim sfe ra m a d ru štv e n o g života — niti u tje c a j kada je rije č o nacionalizaciji sre d stav a za p ro izvodnju i u sp o sta v lja n je državne svojine, je r je taj čin glavni e lem ent p ro g ra m a sv a ke m ark sistič k o -le n jin istič k e p a rtije , bez obzira na ove ili one u tje c a je . Bilo bi h isto rijsk i nepravilno, a lju d sk i nep rav ed n o k ada ne b ism o istak li da su borci jugoslavenskog k o m u nističk o g p o k re ta shvatali SSSR kao z em lju rad n ik a i se lja k a. SSSR je za n jih sinonim socijalizm a. Oni n isu znali niti su m ogli zn ati da li su i koje d e form acije na sta le u so v jetsk o m d ru štv u ; k ad a su govorili o prim je n i sovjetskog isk u stv a u izg rad n ji so c ijalističk e J u goslavije, n a jm a n je su m islili da zaista o stv a re sve ono što je u SSS R ostv a re n o , n a ro č ito n e u istim ob licim a i istim 184
m etodam a. Oni su govorili SSSR, a m islili socijalizam . K om unistička p a rtija Jugoslavije je kroz čitavu svoju h isto riju suzbijala k ritič a n odnos p rem a prvoj zem lji soci jalizm a, je r je to bilo u in teresu rev olucionarnih p o k reta i u Jugoslaviji i u svijetu. Ona je duboko u svijest svojih čla nova usadila ljubav i p ovjerenje u isp rav n o st u n u tra šn je i vanjske politike SSSR. R azum ije se, takav odnos nije ipak spriječio KPJ da nalazi i specifična rje še n ja za d ruštveni razvitak u v lastitoj zem lji — što je, ne je d a n p u t, izazivalo sukobe s rukovodstvom SKP(b) i SSSR. U prvim godinam a izgradnje socijalizm a u Jugoslaviji rukovodeće snage, u n e d o sta tk u bilo kakvog v lastitog isku stva i stje c an je m već p o m enutih h isto rijsk ih okolnosti, nužno su polazile od sovjetskog društveno g sistem a kao „m odela" za izg rad n ju novoga d ruštvenog u ređ e n ja u Jugoslaviji. S u štin a koncepcije KPJ o so cijalističk o m razv itk u u Jugoslaviji do sukoba sa staljin izm o m sa sto jala se u državnoj sv o jin i nad sred stv im a za p roizvodnju, državno-centralističko-adm inistrativnom pla n ira n ju p ro izvodnje i raspodjele kao osnovnom za konu so cija lističko g razvitka, po ste p e n o m ograničavanju i po tp u n o j, ali što s k o rijo j likvida ciji gotovo svakog o blika privatnog vla sn ištva . — Političku s tr u k tu ru izgrađenu u narodnooslobodilačkom ratu i revolu ciji, i učvršćenu p oslije oslobođenja, KPJ nije dovodila u pitanje. Id ejn o -te o rijsk o sta n je u m e đ u n a ro d n o m radničkom p o k re tu toga vrem ena spriječilo je da se iz m a rksističko g a teorijskog arsenala izvuče na d isk u siju teza o „eksproprija^ciji eksp ro p rija to ra kao p rvo m i p o sled n jem činu države" (Engels). Id eje o radničkom u p rav ljan ju p riv red o m nisu se, dakle, u tom p e rio d u m ogle pojav iti. N ap ro tiv , u teo riji je zauzeto m išljen je da a p a ra tu socijalističk e države p rip a d a vodeća pozicija o rg an izato ra i k o n tro lo ra d ru štv en ih p rocesa, a na ro č ito procesa m ate rijaln e proizvodnje i rasp o d jele — što je kam en tem eljac eta tistič k o g pogleda n a d ru štv en i razvitak. I opća p riv re d n a s tr u k tu ra zem lje je pogodovala form i ra n ju centralizm a. S m a tra lo se da su d ržavna svojina i cen tralizam u u p ra v lja n ju dru štv en im poslovim a efikasan pu t i m eto d a da se u prvim p o slije ra tn im godinam a izbjegne pri vredni slom koji bi m ogao n a stu p iti zbog ogrom nih ratn ih r a z a ra n ja i opće n e stašice p o tre b n ih sre d stav a za život. Isto 185
tako, polazilo se od u v je re n ja d a je bez d ržav n e svojine i a d m in istrativ n o g u p ra v lja n ja nem oguće a k u m u lira ti velika sre d stv a — m ate rija ln e i lju d sk e snage — za p riv re d n u iz grad n ju , što je bio prvi u v je t brzog p riv red n o g razvoja. Sva ka n e razvijena ze m lja — a Ju g o slav ija je bila je d n a od najnera z v ije n ijih z em alja E vrope — im a velike p o tre b e za viso kim s tu p n je m aku m u la c ije , bez ko je je n em oguć b rz početn i priv re d n i razvoj. P rincipi političkog siste m a k oji je n a sta o u ra tu , u revo luciji, i koji je san k o io n iran U stavom i o pćim zakonom o n a ro d n im o d b o rim a 1946. godine, a p so lu tn o se ne dovode u p ita n je. D rugim rije čim a, p olitičk i sistem s o d lu ču ju ćo m ulogom države i p a rtije s m a tra se „ tra jn im " i „konačnim m odelom ", u kom e neće b iti p ro m je n a. Sva p a ž n ja bila je usre d s re đ e n a na iz g ra d n ju priv re d n o g sistem a. D ržavnom a p a ra tu d a ta je, i u te o riji i u p rak si, m onop olna uloga u u p ra v lja n ju d ru štv e n im poslovim a. Isk lju če n a je m ogućnost p o s to ja n ja bilo kakvog d rugog o b lik a svojine osim državnog, po d čijo m d o m in a c ijo m i u p rav ljan je m sto je i za d ru ž n a i p riv a tn a svojina. Ovakva k o n cep cija su p sti tu ira ro b n u pro iz v o d n ju sistem o m ce n tra liz ira n o g p la n ira n ja pro izv o d n je i siste m o m p lan sk e d istrib u c ije ro b e, novca i rad n e snage. Niz h isto rijsk ih okoln o sti ko je sm o naveli — b o rb a za o d b ra n u nezavisnosti nove države FN R J, b o rb a p ro tiv kon tra rev o lu c ije , veom a tešk a p riv re d n a situ a c ija , s jed n e, i p ro g ra m sk a ko n cep cija K P J o izg ra d n ji so cijalističk o g d ru štva na bazi državno-svojinskog m o n opola, am biciozni plano vi in d u strija liz a c ije zem lje, s dru g e stra n e — uv jeto v ali su da se, u r a tu i revoluciji fo rm ira n , sistem u p ra v lja n ja razvi je u izrazito c e n tra listič k i globalni d ru štv e n i sistem . U stv a ri, šta b za u p ra v lja n je ra to m i rev o lu cijo m , koji je im ao n eo g ran ičen a ovlašćenja, nastav io je d a u p ra v lja d ru štv o m i u p o slije ra tn o m ra z d o b lju , ne sm a n ju ju ć i svoja ovlašćenja. G lobalni d ru štv e n i sistem sa svojim p o d siste m im a — po litičkim sistem om , p riv re d n im sistem o m itd. — bio je ne odjeljivi m on o lit o rg an iz ira n n a p rin c ip u stro g e revolucion a rn o -d e m o k ra tsk e h ije ra rh ije , u kom e se niži ste p e n vlasti u p o tp u n o sti p o k o rav a d ire k tiv i i odluci višeg step en a. Na čelu globalnog siste m a sto ji P o litb iro C entralnog k o m ite ta K P J, koga čini d e seta k lju d i. To je bio š ta b ra ta 186
i revolucije, a sada je u njegovim ru k am a u p rav ljan je cjelo kupnim d ru štvom i zem ljom . U duhu pom enute koncepcije, poslije revolucije je izvr šena e k sp ro p rija c ija kapitalističke svojine i njeno p retv ara nje u državnu svojinu. Pravna osnova za stv aran je državne svojine u prvom periodu nisu bili ak ti nacionalizacije sred stava za proizvodnju kao svojine k apitalističke klase, već konfiskacija im ovine onih osoba koje su surađivale s okupa torom . M eđutim , po logici h isto rijsk e nužnosti, kapitalistička klasa u Jugoslaviji našla se, kao klasa, u savezu s okupacio nim silam a u borbi p rotiv NOP-a, pa je zbog toga njezina im ovina došla pod u d a r spom enutih m jera. Društveno-politička bit, opseg i značenje fo rm ira n ja državne svojine pu tem konfiskacije bili su po posljed icam a gotovo identični nacionalizaciji, razlike su bile uglavnom form alno-pravne prirode. Po različitim osnovam a, kao što su konfiskacija, oduzi m anje ra tn e dobiti, sekvestar i razne m je re državne k o n tro le, država je stekla u svojinu, p o red sa o b raćaja i većeg dijela bankovnog sistem a, oko 80% in d u strije , odnosno go tovo svu k ru p n u in d u striju , gotovo cjelo k u p an bankovni si stem , trgovinu na veliko i v a n jsk u trgovinu. Tako je nova država već u prvim m jesecim a poslije ra ta p o stala odlučuju ća p riv re d n a snaga. Ako se tom e doda da je Zakonom o agrarn o j reform i i kolonizaciji od 23. au gusta 1945. svim posjednicim a oduzeta zem lja iznad 30 h e k ta ra , onda se mo že reći da je tim m je ram a najveći dio kapita lističke privat ne svojine prešao u d ria v n e ruke p rije form alnog a kta o nacionalizaciji. Pošto su bile iscrpene m ogućnosti za e k sp ro p rija c iju preostalog dijela buržoazije zbog su ra d n je s o k upatorom , p ristu p ilo se e k sp ro p rija c iji k a p italističk e svojine na tem elju Zakona o nacionalizaciji. N epunu godinu d an a poslije donoSenja U stava stupio je na snagu prvi Zakon o nacionalizaciji p rivatnih p riv re d n ih poduzeća, koji je o b jav ljen 6. ja n u a ra 1946. godine. U čl. 1. toga zakona poim ence su n a b ro ja n e od 1 — 42 p rivredne grane koje su zahvaćene nacionalizacijom . I, na k raju , 28. a p rila 1948. godine, N aro d n a sk u p štin a je donijela dopunu Z akona kojom su n acionalizirana sva p reo sta la p riv a tn a p riv re d n a poduzeća koja po svo m karak187
t e m ili po sv o m ka p a citetu im a ju o p šti značaj za saveznu, odnosno r e p u b lič ku privredu, za z a štitu narodnog zdravlja ili za k u ltu r n i razvoj narodnih masa. P oslije izv ršen ja sp o m e n u tih d v iju nacio n alizacija za v ršen a je e k s p ro p rija c ija svih slojeva bu ržo azije, a u sferi p riv a tn o g vlasn ištv a o sta la su sam o seljačk a im an ja, z an at ske ra d n je i sta m b e n e zgrade. Tako je gotovo cjelo k u p n a n a ro d n a p riv re d a (izuzevši p o ljo p riv re d u i zan atstv o ) p rešla u d ru štv e n u , o dnosno d ržavnu svojinu. Ali stv a rn i do m ašaj državne svojine p relazio je form alno-pravne okvire na taj n ačin što je državni a p a ra t zan atli ja m a i seljacim a određivao proizvodne zad atk e — i po as o rtim a n u i po opsegu — i cijene, tak o d a se n jih o v a svo jin a počela svoditi n a „golo” pravo. U p ro cesu stv a ra n ja državnog se k to ra p riv re d e fo rm ira o se i um nožavao državni a p a ra t za ru k o v o đ en je, izgrađivao se e ta tistič k o -c en tralistič k i sistem u p ra v lja n ja p ro izvodnjom , rasp o d je lo m i razm jen o m . O rganizacija državnog a p a ra ta za u p ra v lja n je i ru k o v o đ en je p riv re d o m zem lje izgrađivala se n a n ačelim a k o ja su odgovarala k a ra k te ru svojine. N aim e, p o što je gotovo cije la p riv re d a b ila p o d ržav ljen a, o rg an i državnog a p a ra ta su preuzeli u p ra v lja n je p riv red o m . Svaki reso rn i m in ista r bio je, u stv a ri, gen eraln i d irek to r za ru k o v o đ en je „svojim tru s to m ”, k o ji čini „njegova” g ran a ili g ru p a c ija p riv re d e k o ja m u je p o v jere n a n a u p ra v lja n je i ruk o v o đ en je. To više n ije v lad a u klasičn o m p o jm u toga p o litičkog term in a . Svako p riv re d n o m in ista rstv o fo rm ira lo je u svom sa stav u nekoliko glavnih i ge n e ra ln ih d ire k c ija za n e p o sred n o a d m in istrativ n o -o p e rativ n o ru k o v o đ en je g ru p o m isto ro d n ih poduzeća (AOR). Uloga i org an izacija ovih d ire k c ija u siste m u u p ra v lja n ja p riv re d o m b ila je gotovo id en tičn a ulozi i o rganizaciji u p rav e bilo kojeg in d u strijsk o g tru s ta ili m o nopola. Te su d ire k c ije bile ne p o sre d n i i vrlo a u to rita tiv n i organi svih poduzeća ko jim a su ru kovodili. Poduzeća su, f aktički, bila sam o ne sam o sta ln i pogon, iak o su fo rm aln o p r a v n o b ila p rav n a lica. Po m odelu org an izacije saveznih m in ista rsta v a i njih o v ih d ire k c ija fo rm ira n i su analogni org an i i u rep u b lik am a , kao AOR-i za ru k o v o đ en je p oduzećim a rep u b ličk o g zn a ča ja i
slični organi p ri naro d n im o dborim a za rukovođenje lokal nom privredom . Država je „podijelila" svoje vlasništvo nad sredstvim a za proizvodnju. N aim e, fo rm iran a je savezna, republička i iokalna privreda. Sva poduzeća su pod ijeljen a na poduzeća saveznog, republičkog i lokalnog zn ačaja. M eđutim , savezni ce n tra in i organi su dom inirali cjelokupnim m ehanizm om u p ra v lja n ja privredom , a neposred n o su rukovodili najvaž nijim poduzećim a na cijeloj te rito riji zem lje. R adom poduzeća neposredno je u p rav ljao d irek to r. On je prim ao, o tp u šta o i prem ješta o rad n ik e i službenike. Di re k to ra je p ostavljao odgovarajući AOR. Očito je, dakle, da su p rivredn e organizacije poprim ale sve b itn e k a ra k te ris tik e bilo kojeg drugog klasičnog organa ili in stitu c ije državne uprave koja o stv a ru je prihode i rasho de po budžetskom sistem u. Doduše, svaka je priv red n a orga nizacija poslovala na p rin cip im a p rivrednog računa. Ona je vodila pregled svih svojih p rih o d a i rashoda. M eđutim , fo rm ira n je p rih o d a i rash o d a n ije rez u lta t sam ostalnog p oslovanja i s tje c an ja d o h otka na bazi d jelovanja objektiv n ih ekonom skih odnosa, već uglavnom rezu ltat knjigovod stvenih p o d a ta k a koje poduzeće d o b ija od državnog organa koji n jim e up rav lja. U pogledu m eto d a p riv ređ iv an ja, sva su p riv re d n a poduzeća im ala položaj pogona jedinstvenog državnog privrednog m onopola. M etode u p rav ljan ja , sistem fo rm ira n ja i rasp o d je le p rihoda, m eđ u so b n i odnosi itd. sličili su kap ita listič k im trustovim a. Pravo rasp o d je le d ruštvenog proizvoda na p o tre b a n rad i višak rada, pravo zahvaćanja i rasp o lag an ja viškom rad a — kao glavno p ita n je kojim se o d ređ u je društveno-ekonom ski i politički položaj ljudi — prip a d a lo je sam o cen traln im org an im a državne vlasti. Savezni organi vlasti i up rav e pre cizno su količinski u tv rđivali ra sp o d je lu nacionalnog dohot ka na sve oblike p o tro šn je — ličnu, opću i investicionu — pom oću m ehanizm a c e n traliziranog bu d žetsk o g sistem a. C e n traliziranim m ehanizm om b u d ž e tira n ja svi učesnici u rasp o d je li nacionalnog doh o tk a uk lo p ljen i su u jed an sve o bu h v atn i državni rač u n tak o što su se p rih o d i i rashodi svih učesnika u fo rm ira n ju i rasp o d jeli nacionalnog dohotka slijevali u jed in stv e n u državnu blag ajn u . Sve lju d sk e d jelat no sti, od p riv re d e do d ržavnih usta n o v a i o rgana, povezane 189
su u b u d ž e tsk i sistem fin a n c ira n ja , u ko jem p riv re d a p oslu je kao jed n o divovsko poduzeće. V isina p latn o g fonda poduzeća n ije n ep o sred n o zavisila o d poslovnog u s p je h a i od realizacije proizvoda poduzeća. Za količinu o d ređ e n ih proizvoda pred v iđ en ih plan o m p odu zeću su d o d ije lje n a i od ređ e n a novčana sred stv a za plate. R ad n a snaga d istrib u ira la se u o bliku kvote po sličnom siste m u kao i sre d stv a za rad. U sistem u n a tu ra ln ih p rim a n ja — tačkice, bonovi itd. — izdaci poduzeća za rad n u sna gu bili su jo š više zam agljeni, je r su n a tu ra ln a p rim a n ja , davana iz c e n tra ln ih fondova države, često iznosila više od polovine p latn o g fonda poduzeća. P re m a tom e, s obzirom n a način fo rm ira n ja zarada, p lat ni siste m usvojio je i preuzeo davno p o zn atu p rak su . Budu ći da su svi rad n ici i službenici bili zaposleni u u vjetim a jed in stv e n e i n e p o d ije lje n e državne svojine, p late su za isto ra d n o v rije m e i istu fo rm a ln u s tru č n u kvalifikaciju ili n o rm u ra d a bile p o d jed n a k e u svim k rajev im a zem lje i u svim ra d n im organizacijam a. Ako se p latn i sistem n ije po fo rm i izm ijenio u odnosu na svoj fo rm a ln i uzor, on je, u sk lo p u ostalih revolucionar nih m je ra , izm ijenio d ru štveno-eko n o m sk i položaj i odnos m eđ u k a te g o rija m a zaposlenih. Tako, n a p rim je r, po činov ničkom zakonu iz 1931. godine, činovničke p late k reta le su se u ras p o n u od 600 do 7.000 — 8.000 d in ara, dakle, u ra s p o n u od 1 : 12 do 1 : 16 p u ta. Po novoj u red b i rasp o n je bio o d ređ e n u iznosim a 1.800 : 6.000 d in ara , tj. 1 : 3,5 p u ta (ovaj no m in a lan odnos je, ne ra č u n a ju ć i n a tu ra ln a p rim a n ja i razn e privilegije, uglavnom , z a držan sve do 1952. godine). N ajveći ras p o n u p riv re d i bio je 1 : 2,1. O stv a ru ju ć i g e n e ra ln u lin iju izg rad n je etatističk o g si stem a, m la d a rev o lu c io n a rn a d ru štv e n a s tr u k tu ra se već u takvoj m je ri tra n s fo rm ira la u e ta tistič k o d ru štv en o u ređ e n je da n a k o n tri-četiri godine n ije b ilo gotovo nijednog pod ru č ja d ru štv e n o g života — od p riv re d e do k u ltu re i u m je t ničkog s tv a ra la štv a — koje nije po k riv alo državno u p rav lja n je i ruk o v o đ en je. U raz d o b lju od 1945. do 1949. godine re vo lu cionarni e ta tis tič k i sistem je, uglavnom , bio izgrađen. Ali će, u p rav o tad a, k ad je bilo m anje-više dov ršen o konsti tu ira n je a d m in istra tiv n o g siste m a , o tp o četi novi revolucio 190
n a rn i proces njegove dug o trajn e postepene transform acije u sam oupravni sistem . S tvaralaštvo revolucije izrazilo se u toj h itso rijsk o j si tu ac iji u m ije n ja n ju tek stvorene d ruštvene stru k tu re , što je spriječilo p e trifik a ciju upravo stvorenih d ru štv en ih odno sa i in stitu c ija . O cjenjujući fu n k ciju adm inistrativ nog sistem a socijalističke izgradnje, m oram o p o stu p ati k rajn je oprezno je r je tra ja o veom a k ratk o — svega tri-četiri godine. Inicirani društveni procesi na osnovi državnog .vlasništva i centralističko-adm inistrativ n o g siste m a u p rav ljan ja nisu mogli dovoljno široko da se razviju i pokažu sve svoje b itn e pozitivne i negativne osobine. Osim toga, tre b a uzeti u obzir i neposredni konti n u ite t toga p e rio d a s oružanom fazom revolucije iz koje je iznikla „ a d m in istra tiv n a ” faza, tako da se, naro čito u pogle du su d je lo v a n ja m asa u u p rav ljan ju , nužno isprepliću revolucio n a m o -d e m o k ra tsk e s b iro k ra tsk im fo rm am a u uprav lja n ju d ru štv e n im poslovim a, u ekonom skom i političkom životu zem lje. Z ato se, zapravo, više može govoriti o poka zanim ten d en cijam a, a m an je o jasn o izraženim objektivnim d ru štv e n im oblicim a adm in istrativ n o g perioda. Svi osnovni p okazatelji privred n e razvijenosti Jugosla vije uoči II svjetskog ra ta govore da je Jugoslavija prip ad a la n a jz a o sta lijim zem ljam a Evrope. Glavna p riv red n a grana bila je p o ljo p riv red a. U u k upnom stan o v n ištv u 1938. godine seljaštvo s u d je lu je sa oko 15%. To Jugoslaviji daje pečat tipično zaostale agra rn e zem lje. In d u strija , po kojoj se m je ri stu p a n j priv red n e razvijenosti jednog d ru štv a, m alo je značila u stv a ra n ju n a rodnog dohotka. Neke najvažnije gra ne in d u strije n isu ni p o sto ja le ili su bile vrlo slabo razvijene (m etalurgija, m ašin sk a in d u strija , energetika). U granam a in d u strije koje su bile relativno zn ačajn ije (tekstilna, p re hram bena) teh n ik a je bila z a starjela. P ro d u k tiv n o st ra d a u in d u striji bila je niska: tako, na p rim je r, u Jugoslaviji je 1938. godine u proizvodnji jedne tone cem en ta u tro še n o 16 rad n ih sati, a u Francuskoj 3 sata i 43 m in u ta ; u Jugoslaviji je je d a n ru d a r 1938. godine isko K rttiikl osvrt na histo rijsku ulogu državno•centralističkog sistema u Jugoslaviji
191
p a o 205 to n a u g ljen a, u R u ru 453 to n e, u K an ad i 751 to n u itd. Dok je pro iz v o d n ja e le k trič n e en erg ije p o jed n o m sta n o v niku 1938. godine iznosila svega 71 kW h, ev ro p sk i p ro sje k po jed n o m sta n o v n ik u bio je viši od 400 kW h. Znači, Jugo slavija je z a o sta ja la oko 6 p u ta. U p ro izv o d n ji čelika Ju g o s lavija je z a o sta ja la za N jem ačk o m 22 p u ta, za V elikom B ri tan ijo m 16 p u ta, a u p roizvodnji stro jev a za Švedskom je z a o sta ja la 50 p u ta , za F ra n cu sk o m 32 p u ta , za B elgijom 19 p u ta itd. N acionalni do h o d a k po glavi sta n o v n ik a 1938. godine iz nosio je 60 d o lara . U istoj godini nacio n aln i d o h o d ak po glavi sta n o v n ik a iznosio je u SAD 521 d o lar, u N jem ačkoj 337 d o lara , u F ra n cu sk o j 236 d o lara , u N orveškoj 255 d olara. O čigledno je da na tak o niskoj m a te rija ln o j osnovi n ije bilo m oguće n a ro d u o sig u ra ti bolji život, a jo š m an je savla d a ti h isto rijsk o z a o sta ja n je za razv ijen im z em ljam a Evrope i sv ijeta. Izlaz iz takve e k onom sk e za o sta lo sti p o stavio se kao glavni h isto rijsk i z a d ata k novo stv o ren e Jugoslavije. Opći m ate rijaln o -ek o n o m sk i nivo Ju g o slav ije bio je — zbog stra h o v ito g ra z a ra n ja i u n išta v a n ja proizvodnog i lju d skog p o ten c ija la u to k u r a ta — z n a tn o niži nego što po k azu j u navedeni podaci. C etvorogodišnja ra tn a r a z a ra n ja i o k u p a to rs k a ek sp lo a ta c ija teško su u n azadili p riv re d u . R a tn a m a te rija ln a šte ta iznosila je 46,9 m ilija rd i a m e rič k ih d o lara (po k u rsu 44 din. za d olar). N aravno, n a jte ž i su bili gubici u lju d stv u . Izginulo je 10,8°/o sta n o v n ištv a , preživjelo 170.000 ra tn ih z a ro b ljen ik a, 320.000 in te rn ira c a , 130.000 rase lje n ih lica, 270.000 na p rin u d nom rad u , 320.000 p risiln o m o b ilisa n ih — što sa poginulim a iznosi blizu 3 m ilio n a uglavnom a ktiv n o g sta n o v n ištv a izbače nog iz s tro ja . Im a ju ći, s je d n e stra n e , p rav n o n e o g ran ičen u v last da sve po d red i p lan u in d u strija liza c ije , a, s d ru g e stra n e , širo k u p o d ršk u m asa, K PJ je u sp je la da o stv ari tak v u m o b ilizaciju r a d a i sre d stav a kakvu nik ad a, p rije ni p o slije tog razd o b lja, Ju g o sla v ija n ije o stv a rila . To se ja sn o vidi iz p o d a ta k a o k re ta n ju inv estic ija i ra d n e snage. B ru to -in v esticije iznosile su 1947, 1948, 1949. godine 32% nacio n aln o g d o h o tk a, što znači da je gotovo svaki tre ć i d in a r u lag an u p ro širen u rep ro d u k c iju . K oliko je to o p te re ć e n je m ože se d o n ek le shva 192
titi kada se u sporedi s investicijam a u SAD od 1869. do 1938. godine: u tom su raz d o b lju iznosile oko 13%, a u Kraljevini Jugoslaviji oko 5%. Izg ra d n ja zem lje na tak o širo k o m fro n tu i na takav ekstenzivan način — a drugačije nije u tom h isto rijsk o m tre n u tk u i pod takvim u v jetim a ni m oglo biti — zahtijevala je veliko povećanje rad n e snage. K rajem 1945. godine bilo je zaposleno 461.000 rad n ik a , u 1946. godini 721.000, dakle, novih 280.000, u 1947. godini 1,167.000, dakle, novih 440.000, u 1948. godini 1,517.000, — novih 550.000 a u 1949. godini 1,990.000, dakle, 473.000 novih rad n ik a i službenika. K om unistička p a rtija Jugoslavije podigla je in d u strija lizaciju i e le k trifik a c iju zem lje n a nivo odlučujućeg svena rodnog zadatka. Svoju o rg an izato rsk u sposobnost, revolucio n a rn i zanos i d isciplinu posvetila je izvršavanju Prvog peto godišnjeg p lan a in d u strija liza c ije i e lek trifik acije zem lje (1947— 1951). R evolucionarna e tik a radničkog p o k reta stva ra la je u tim d anim a svoju ra d n u etik u , razvijao se kult proizvodnog ra d a , k u lt ra d n e discipline po jed in aca i ko lektiva. R ezultati su bili izvanredni: Već 1947. godine fizički obim in d u strijsk e proizvodnje dostigao je 121°/o, a 1948. godine 150% u usp o red b i s 1939. godinom , p ri tom e sre d stv a ra d a 1947. godine 241%, a 1948. godine 352%. N acionalni dohodak zem lje počeo je brzo rasti. Od 264,2 m ilija rd e 1939. godine 1947. godine je već p o rasta o na 319,6 m ilija rd i, a 1948. godine na 441,1 m ilijardu. O voliku sto p u ra s ta Jugoslavija više neće o stv ariti čak ni šezdesetih godina, k ad a će nekoliko godina b iti prva u svi je tu po visini godišnje stope ra s ta in d u strijsk e proizvodnje. K oji su fak to ri om ogućili tako b rzu obnovu i značajne rez u lta te u priv red n o j izgradnji zem lje u prvim p o slijerat n im godinam a? R evolucionarno rasp o lo žen je bilo je glavna sad ržin a m oralno-političkog sta n ja , glavni fak to r u sp je h a u obnovi zem lje. Veom a z n ačajan p o d sticaj zalaganju naro d n ih m asa u izg rad n ji zem lje dolazio je iz u v jere n ja da pla novi in d u strija liza c ije zem lje donose svim a bogatiji i bolji život. U tim rev olucionarnim godinam a u to m e su svi rad n i lju d i vidjeli jed in i izlaz iz teške situ acije u k o ju je zem lju doveo r a t i r a n iji režim i.
Ia k o je ce n tra liz am bio d o m in a n tan u siste m u u p rav lja n ja, on, u p o četku, n ije gušio in ic ija tiv u rad n ih m asa i n jihovih organizacija. Takav je ce n tra liz am bio veom a dje lotv o ran je r su svi dijelovi, sve ćelije d ru štv a vrlo do sljed n o izvršavale ideje c e n tra uz najveći s tu p a n j sam oinicijative. S vijest o b lag o sta n ju su tra š n jic e p o sta la je m a te rija ln a sila: ne sam o rukovodeće kadrove i članove K PJ nego i širo k e m ase n a ro d a zahvatili su zanos i v je ra da će dva-tri p e to g o d išn ja p lan a priv re d n o g razv o ja n a d o k n a d iti h isto rij sko z a k ašn je n je Ju goslavije za eko n o m sk i razv ijen im zem lja m a svijeta. Iz toga zanosa, v jere i želje ro d io se i m asovni ra d n i e n tuzijazam . M eđutim , n e p o sre d n a b u d u ć n o s t i isk u stv o d ru g ih revo lu cio n a rn ih p o k re ta pokazaće da se rev o lu cio n arn i zanos po ste p e n o gasi, a u d ru štv e n im o dno sim a se p o č in ju razv ijati nova p ro tiv rje č n o st i novi k o n flikti. Z ato, m ožem o reći da rev o lu c io n a rn i e ta tiz a m im a og ro m n u in ic ija ln u m oć, m oć da p o k ren e o g ro m n u e n e rg iju m ilio n a lju d i, n arav n o u k o n te k s tu u k u p n e rev o lu c io n a rn e situ a c ije , ali, dugoročno, e ta tiz a m nije u s ta n ju da o sig u ra o p tim a la n razvoj proizvod nih snaga. Već n a sam om p o č e tk u eta tiz a m je pokazivao da n ije u s ta n ju tra jn o o sig u ra ti e fik a sn o st i ra c io n a ln o st u pro iz v o d n ji i raz m je n i d o b a ra . Z ašto? Dohoci ra d n ik a i ru k o v o d ilaca u a d m in istrativ n o m si ste m u u p ra v lja n ja p riv re d o m n isu zavisili od poslovnog u s p je h a poduzeća u kom e rad e , je r su oni bili plaćeni p re m a ra d n o m v rem e n u i k v alifikacijam a. D ohodak poduzeća bio je o tu đ en , n jim e je rasp o la g ala država. U c e n tra listič k o m siste m u rasp o d je le ra d n i k o lek tiv p o duzeća nije m ogao b itn o u tje c a ti n a svoj m ate rija ln i položaj. S gled išta svojih užih in te resa , on je m ogao p o b o ljša ti svoj položaj uglavnom tak o da u tro š i što m an je živog ra d a u p ro cesu m a te rija ln e p roizvodnje. Da b i lak še izvršavala p lan sk e zad atk e, poduzeća su težila da — uz n e sm a n jen u količinu sre d s ta v a za rad , re p ro d u k c io n o g m a te rija la i m ase živog ra d a , tj. b ro ja ra d n ik a — d o b iju što m an je p lan sk ih zada tak a , kako bi ih što lakše izvršili, ili, što je isto , sam o u d ru g ač ije m o bliku, da „ u v je re ” d ržav n e o rg an e da im za p lan sk e z a d atk e do d ijele što više sre d sta v a za pro izv o d n ju , š to više siro v in a i e n ergije, što više ra d n e snage. 194
Rukovodeći kadrovi poduzeća „trebovali” su što veću m asu ra d a — kako m inulog, u obliku sred stav a rad a i p red m eta rad a , tako i živog, u obliku rad n e snage — je r niko nije snosio gotovo nikakve posljedice za p rek o m jern o tro šenje ljudskog rad a , ali je zato p o sto ja la odgovornost ako se p lan ne izvrši po k v a ntiteti. E ta tističk i uvjeti privređi v anja su, dakle, zahtijevali takav n ačin priv ređ iv an ja koji nije p risiljavao proizvođače da ekon o m iziraju ljudskim ra dom . Takvi odnosi isključivali su m ogućnost da rad n i kolek tiv snosi pozitivne i negativne posljedice svoga poslovanja. T akav se sistem , n a protiv, nužno m o rao sve više oslan jati na a d m in istrativ n o -b iro k ra tsk u disciplinu i različite oblike m oralno-političkog p ritis k a radi efikasnijeg privređivanja. A dm inistrativno-centralistički sistem nije odm ah poka zao svoje negativne posljedice. Bio je kom penziran, kao, uostalom , i m noge druge slabosti (n eren tab iln o poslovanje, n e stru č n o st i n e iskustvo u ruk o v o đ en ju priv red o m i dr.), revolucionarnom e n ergijom m asa i zaista m onolitnim jed in stvom vodećih snaga dru štv a. Ali kako je sve više, i nužno, opadao revolucionarni ž a r rad n ih m asa — izm eđu ostalog i zbog takvih odnosa u proizvodnji — posljedice su se po čele p o javljivati od d e stim u lira n ja rad n ih lju d i i n a jp ro d u k tiv nijih rad n ih kolektiva, sve do pa ra z itsk ih ten d en cija onih koji za o sta ju i teže za raznim san acijam a, d o tacijam a itd. A dm inistrativni priv re d n i sistem , gušeći djelovanje ob jek tiv n ih e k onom skih zakonitosti, već je na prvom k o rak u o dbacio p rin c ip prirodnog odabiranja robnih proizvođača. S vaka p riv re d n a ćelija, svako poduzeće, — bila je m anje-više „ p re d o d re đ e n a ” n a relativ n o tra jn u egzistenciju iz dva raz loga: s je d n e s tra n e , svako poduzeće bilo je n a državnom b u džetu, a, s druge stra n e , trž ište je bilo tak o sirom ašno, a proizvodni k a p a citeti tako nedovoljni da se i n ajn eren tab iln ija ro b n a p roizvodnja m ogla o d ržati na tržištu . U m jesto p riro d n ih trž išn ih veza izm eđu proizvođača, izm eđu p o nude i p o tra ž n je , izm eđu in d u strije i trgovine, odnosi su usp o sta v lja n i up rav n im ak tim a. Trgovačke rad n je dobivale su ro b u po nalozim a org an a v lasti. Savezno m ini s ta rstv o trgovine i s n a b d ije v an ja d istrib u ira lo je ro b u na n a ro d n e rep u b lik e, organi sn a b d ije v an ja rep u b lik a dalje na o rgane n a ro d n ih o d b o ra, a ovi na trgovačka poduzeća koja su ro b u dije lila p o tro ša č u po ku p o n im a (bonovi i tačkice).
Pism ene „dozvole" (kuponi i tačkice) za k u p o v in u ro b e dobivali su građ an i p rem a vrsti i težini posla. T akav sistem počeo je p o tk o p av a ti e k onom sku vezu selo — grad. Jed n o m rije čju , u m je sto ek o n o m sk ih veza izm eđu p riv re d n ih su b je k a ta došle su a d m in istrativ n e veze k o je su u sp o sta v lja li organi države. Takav p riv re d n i sistem , u kom e se sve, ili gotovo sve, reg u lira o d lukom držav n e u p rav e, sve je više p o sta ja o e konom ski n e ra c io n ala n za u v jete i p rilik e Ju g o slavije. Izuzetno veliko značenje za fu n k cio n ira n je p ro ce sa d ru štvene re p ro d u k c ije u a d m in istrativ n o m p e rio d u im ao je p riv a tn i sek to r. Oko 80% s ta n o v n ištv a činilo je seljaštvo, za n atlije i osta la p riv a tn a za n im a n ja . Da li je a d m in istra tivni sistem p riv re đ iv a n ja u sp io da „ isk o risti” ra d n i p o ten cijal koji se k rio u m asi od p rek o d eset m ilio n a p o ljo p ri vrednog stan o v n ištv a? U osnovi p o litik e p re m a sitn im p ri vatnim vlasnicim a p o sto ja li su, dakle, tež n ja i cilj d a se n akon likvidacije buržoazije, kao e k o n o m sk i i p o litičk i vlad aju će klase, izvrši š to b rža tra n s fo rm a c ija svih v lasn ik a — s e lja k a i z a n atlija — u so c ija lističk e proizvođače, što se m oglo p o stići njih o v im „ p re tv a ra n je m ” u rad n ik e državnog s e k to ra ili u k lju č iv an je m u zadrug e, a do toga „kvalitetnog sk o k a ” različitim a d m in istrativ n im m je ra m a u k lju č iti ih u e ta tistič k i p riv re d n i sistem . Ali pro b le m nije bio tak o je d n o sta v an k ak o se to zam i šljalo. P rije svega, rije č je o b ro jn o m stan o v n ištv u . Osim toga, p o jed in a s to č a rsk o -ra ta rsk a p o d ru čja , n a ro č ito p lan in ska, spadala su u n a jz a o sta lije i n a jp rim itiv n ije o blike društveno-ekonom skog života u E vropi. S dru g e stra n e , državni s e k to r p riv re d e n ije bio ni tre n u tn o ni d u g o ro čn ije sp o so b an da b ro jn o m sitn o se lja čk o m stan o v n ištv u i z a n atlija m a p ruži b o lju a lte rn a tiv u od one k o ju su im ali n a svom sitn o m im anju, u s p rk o s m u k o trp n o m n a s to ja n ju d a o drže golu egzi s te n c iju (na p rim je r, siro m ašn i seljaci). U brzani p ro ces „so c ija liz a cije ” sela z a h tijev a veliku a k u m u la c iju k a p ita la i s ta n d a rd koji bez p rim je n e sile m ože s e lja k a p riv u ći u d ru štv e n i sektor. Slijedeći važan e lem ent je d rž a n je se lja štv a u revoluciji. S eljaštvo je u NOR-u bilo ne sam o izv an red an „saveznik” nego i osnovna m asovna snaga revolucije. P o litik a p o slije ra tn e iz g ra d n je m o ra la je v o diti ra č u n a d a se ta j „saveznik” n e „ozlo 196
je d i” i ne o k ren e leđa radničkoj klasi. Tako je došlo do svojevrsnog p ro tiv rje č ja izm eđu teorijsk o -d o k trin arn o g kon cepta o odnosu p rem a sitnim vlasnicim a sred stav a za proiz vodnju, s jedne, i realnog društveno-ekonom skog života i političkog s ta n ja i m ogućnosti, s druge stran e. U skladu s koncepcijom planske p rivrede i u težnji da se cjelokupan društveni život stavi pod a d m in istrativ n u k o n tro lu državnih organa, svakom priv atn o m vlasniku propisivalo se šta će i koliko će proizvoditi na svojoj zem lji. Sankcije za prek ršaj te u red b e bile su veom a o štre. N ezasijanu zem lju zasijavali su državni organi uz p reu zim an je cijelog prihoda. „ S tezanje” p rivatnog se k to ra u poljo p riv red i ojačalo je n a ro č ito prelask o m na planski sistem . Dok su 1945. i 1946. godine p ro p isi o o tk u p u vrijedili sam o za jed n u ekonom sku godinu, u re d b a o o tk u p u žita ric a od 11. m a rta 1947. godine uvodi o tk u p kao relativ n o tra ja n sistem . Na taj način seljak je, u stvari, bio odvojen od zem lje i proizvoda svoga rada, što n ije m oglo osta ti bez p osljedica po proizvodnju. Seljak je počeo sm a n jiv a ti p roizvodnju na n a tu ra ln i nivo. Godine 1949. u čitavoj z e m lji zasijano je ( ...) m a n je nego 1948. godine za o ko pola m iliona h e ktara ( ...) , nije bilo ni do v oljno interesa za sijanje. S e lja k sa d o h otkom iznad 50.000 d in ara plaćao je 18.000 d in ara poreza, a se lja k s d ohotkom ispod 16.000 din. plaćao je 435 din ara. O štrim progresivnim porezom relativno boga tiji se lja k d e stim u lira n je za p roizvodnju, a sirom ašni, p rak tičn o oslobođen poreza i d ru g ih obaveza, znatno je po boljšao svoj m a te rijaln i položaj, p a se zato u većini nije htio, u sp rk o s svim apelim a i prisilam a, zaposliti u in d u striji. N egativan odnos i o tp o r se lja k a p rem a p lan sk im m jeram a vlasti izazivali su povećanje prisile, a ova jo š veću pasivizac iju se lja k a u proizvodnji — krug se, dakle, počeo zatvarati. Na selu je sve više rasta o o tp o r p rem a vlasti. Svi p roblem i u vezi sa p o ljopriv red o m i selom zaoštrili su se p o slije R ezolucije In fo rm b iro a. Vidjeli sm o da je u 1948. i 1949. godini došlo do prave eksplozije u zapošlja va n ju — u 1948. godini zaposlilo se u d ru štv en o m sek to ru novih 450.000 ljudi, a u 1949. godini 473.000. A rm ija je bila sn a tn o povećana. I n d u s trija je zah tijev ala od poljo p riv red e više sirovina. Tako je p o ljo p riv re d a sve više p o sta ja la glavni ekonom ski, a seljaštv o glavni političk i p ro b lem P artije. Već 197
je rečeno u čem u je se lja štv o bilo „ d o k trin a rn i” pro b lem . Tom e jo š d o d a jm o da je ne m ali dio ru k o v o d stv a K PJ sm a tra o da je k o lek tivizacija jed in o tra jn o rje š e n je i d a bi takvo rje še n je , p o re d ostalog, bilo i veliki p rilo g opovrgav a n ju kleveta, laži i optu žb i CK SK P (b). Treći plen u m CK K PJ, n a k o n analize p o sto je ć e situ a cije, ja n u a ra 1949. godine donio je d ire k tiv u P a rtije da se p ris tu p i kolektivizaciji sela. Do ta d a se b ro j se lja čk ih ra d nih z a druga (SRZ) k re ta o ovako: 1945. godine 14; 1946. go dine 280; 1947. godine 638; 1948. godine 1.217. N ak o n d irek tive CK KPJ da se p o k ren e kolektiv izacija, već u 1949. go dini b ro j se lja čk ih ra d n ih z a d ru g a povećao se n a 6238, a u 1950. godini n a 6.913. M eđutim , teh n ič k a baza kolek tiv izacije b ila je m ini m alna. T ra k to ra je u k u p n o bilo 4.530. Da je to m alo, vidi se, na p rim je r, iz u sp o re d b e sa 1964. godinom k a d a ih je bilo 40.284. K olektivizacija sela 1949. godine ilu s tra c ija je protiv u rje č n ih a k c ija toga raz d o b lja . N aim e, o d lu k a o k o lek ti vizaciji je izraz e ta tis tič k e k oncepcije, a već polovinom 1949. doći će do p rv ih znakova n a p u š ta n ja e ta tiz m a — k ao p u ta d ru štv e n o g razvitka. Već p o tk ra j 1949. i to k o m 1950. godine, CK K P J p o čin je da z a u sta v lja k a m p a n ju ko lek tiv izacija. B roj se lja čk ih ra d n ih z a d ru g a 1951. godine n e što o p ad a (6.804), dok 1952. godine naglo se s m a n ju je n a 4.225, a 1953. godine n a svega 1.165. O sta ta k se p o step en o , uglavnom , tra n s fo rm ira u p riv re d n a p oduzeća n a siste m u rad n ič k o g sa m o u p ra v lja n ja. P okušaj kolektivizacije se lja štv a u Ju g o slav iji, dakle, n ije uspio, u sp rk o s ogrom noj e n e rg iji i velikim sred stv im a k o ja su uložena. S e lja štv o je n ek o lik o go d in a p laćalo „da n a k ” in d u strija liz a c iji zem lje u o b lik u m a ka za cijena, n a tu ra ln ih obaveza i si. i d o sta b rzo je rea g ira lo pasiv n im o tp o ro m i s m a n je n je m p roizvodnje. P o slije 7—8 godina p o liti čkih n a p o ra K o m u n ističk e p a rtije d a „o v lad a” seljaštv o m (1945— 1952), da ga kao „ o sta tak k a p ita liz m a ” lik v id ira, digla je od te n a m je re ru k e i sve se vratilo n a p rv o b itn o stan je. P re m a tom e, a d m in istrativ n o -b iro k ra tsk i, p a ni bilo koji drugi sistem , n ije bio sp o so b an da za svega nek o lik o godina lik v id ira p rim itiv n u , ra s c je p k a n u sitn u p o ljo p riv re d n u p ro izvodnju i da većinu se lja štv a „ p re b a c i” u in d u striju i dru g e v an p o ljo p riv re d n e d je la tn o sti. 198
Iak o h isto rijsk i nem inovan, a društveno progresivan, velikodržavni centralizam n ije odgovarao k a ra k te ru više^ nacionalne s tru k tu re Jugoslavije. On je, zapravo, izraz oči glednih p ro tu rje č n o sti kada su u p ita n ju m eđunacionalni odnosi. N aim e, K PJ izgradila je Jugoslaviju na principim a federalizm a, a istovrem eno je ostvarila to taln i centralizam , kakav kapita listič k a dru štv e n a s tru k tu ra nije u sta n ju da izgradi. O dm ah tre b a d odati da ovaj centralizam nije bio ostvaren na š te tu bilo koje nacije, što je p o tpuno razum ljivo kada se im a u vidu h isto rijsk a činjenica da je KPJ, zapravo „ro đ en a” u b orbi pro tiv velikosrpskog hegemonizm a i velikohrvatskog separatizm a, p a zato nije ni mogla voditi p ro srp sk u ili p ro h rv a tsk u politiku. N aprotiv, ona je svim sredstvim a vodila i nastavila tra d icio n aln u b o rb u za ravnopravne m eđunacionalne odnose u Jugoslaviji. O b jašnjenje za ovu „nelogičnost” nalazi se u tom e što je centralizam h isto rijsk i bio neizbježan. On je bio conditio sine qua non o d b ran e novostvorene v lasti i tekovina revolu cije, on je bio neophodno sredstvo u bo rb i pro tiv klasnog nep rijate lja , sredstvo o d b ran e ugrožene nacionalne nezavi snosti. Zato je n acionalna afirm a c ija bila p o d ređ en a pomenutim ciljevim a, klasno je im alo p rim a t p red nacionalnim . Potiskivanje nacionalnog p ita n ja, tačnije, nacionalne afirm acije, p o sljedica je i veom a tešk ih iskustava u tek završenom ratu . M eđunacionalni sukobi u Jugoslaviji im aju najtrag ič n iji bilans, kakav n ije po znat u novijoj h isto riji Evrope. Svako javno p o k re ta n je takve d isk u sije nužno bi se negativno odrazilo na tek teško stvorene odnose povje ren ja izm eđu n a ro d a i na ro d n o sti u Jugoslaviji u toku revo lucije. D iskusiju je m ogla tad a p o k re ta ti sam o poražena k ontrarevolucija. T otalni ce n tra listič k i sistem zasnovan na p rin cip u hije rarh ijsk e su b o rd in acije, stvorio je fed eraln u državu, p oliti čku, k u ltu rn u i p ro sv je tn u organizaciju, fo rm ira n a su cen tra ln a rukovodeća savezna tije la za sve o b lasti društvenog života, počev od nekoliko sto tin a g eneralnih d irek cija za rukovođenje priv red o m , p rek o b ro jn ih političk ih ru k o v o d sta va, do saveznih fo ru m a za s p o rt i zabavu. U pogledu d aljeg rje ša v an ja nacionalnog p ita n ja, Tev& lu cionam i eta tiz a m je bio p ro tiv rje č an . N aim e, revolucija je 199
p rin c ip ije ln o i u sta v n o rje ša v ala i rije šila nacio n aln o p ita n je u Jugoslaviji. Taj „ne rije šiv i” jugo slav en sk i p ro b lem je ne sam o re s p e k tira la nego je i izgrađivala nacio n aln i suvereni te t (nacionalne oru ža n e snage, n a c io n aln a p o litičk a tijela itd.) u ok v irim a fed erativnog državnog u ređ en ja. Ali su cen tra lis tič k i d ruštveno-politički siste m i e ta tistič k a ekonom ska s tr u k tu ra stvorili izrazito c e n tra liz ira n u saveznu državu, u ko joj su re p u b ličk i o rgani bili m anje-više izvršioci odluka v rh a fed eracije, fo rm ira n o g od p red sta v n ik a svih n aro d a Jugoslavije. C entralizam je u to do b a bio uglavnom p ro g re sivno i n užno rje š e n je . V alja d o d a ti i to da su nacije sa svojim k a d ro m i u to m raz d o b lju , iako d onekle ograniča vane i sp u ta v a n e c e n tra listič k o m p o litičk o m s tru k tu ro m , u svojim o k v irim a o stvarivale m noge sa m o staln e političke, socijalne, ek o n o m sk e i k u ltu rn e fu n k cije. U sprkos tom e, a d m in istra tiv n i p e rio d nosio je u sebi i m noge o p asn o sti za m eđ u n a c io n aln e odnose ko ji su se očitovali u slijedećem : a) u ek onom ici, m eđ u re p u b lik am a , p očela se o tv ara ti b o rb a za re d is trib u c iju c e n tra liz ira n o g n acionalnog d o hotka; b) c e n tra liz ira n i višak ra d a u fed e ra c iji bio je podložan su b je k tiv istič k im k rite rijim a alokacije; c) sta ln o je bila p ris u tn a rea ln a m o g u ćn o st fav o riziran ja je d n ih n a ra č u n d ru g ih n a cija; d) nac io n a ln a p o litič k a tije la sv o đ en a su često n a razin u p u k ih izvršilaca o d lu k a c e n tra . Iz navedenog se lako m ože za k lju č iti d a je cen tra listič k a e ta tis tič k a p olitičko-ekonom ska s tr u k tu ra u svojoj b iti bila ne sp o jiv a s nac io n a ln o m rav n o p ra v n o šć u , o so b ito ako bi d u lje tra ja la . I, k onačno, u p ro ce su e ta tiz a c ije d ru štv a , k ad a je for m ira n sveopći državno-svojinski m onopol n ad sred stv im a za pro izv o d n ju , k ad a je cije la p riv re d a Jug o slav ije b ila organi zira n a u je d a n ogrom ni poslovni sistem , stv o re n a je osnova za p re tv a ra n je u p rav ljač k e s tr u k tu re u o tu đ en i sloj u p rav ljač a ko ji bi s v rem enom isk lju č io rad n e m ase iz u p rav ljan ja d ru štv e n im poslovim a. R ukovodeći, odnosno u p rav ljač k i sloj d ru štv a — m ini s tri, načelnici, d ire k to ri, šefovi, oficiri itd. — sloj koji je, po prilici, m ogao im a ti s to tin ja k h ilja d a lju d i, tek se form i ra o i izišao iz red o v a ra d n ik a i s e lja k a i d ru g ih siro m ašn ih
200
i sre d n jih slojeva i „nije im ao vrem ena” da se odvoji od naroda. On jo š n ije izgradio svoj poseban stil života, nije razvio sistem m a te rijaln ih i sličnih privilegija, u p rav ljan je m u jo š n ije postalo poziv, već revolucionarna funkcija. U stvari, na svojim zadacim a više se žrtvovao od širih naro d nih m asa. Poznato je da m nogi rukovodioci godinam a nakon oslobođenja nisu im ali ni dnevni, ni nedeljni, ni godišnji odm or. To, m eđutim , n ije bio slučaj sa radnicim a. Po zala ganju, revolucionarnom ž aru i entuzijazm u, rukovodeći sloj je više „odskakao” od m asa i više se žrtvovao, više je dopri nosio. Zato je sam o form alno rukovodeći sloj bio ono što danas nazivam o biro k racijo m . Faktički, on to nije bio. Bio je glavna revolucionarna snaga jugoslavenskog d ru štv a — žrtvovao je svoje lične interese, p rije svega, društvenim ciljevim a, onako kako je K PJ odred ila te ciljeve. To je stva ralo č v rstu d ru štv e n u povezanost te u tom sm islu i u tom odnosu nije ni bilo jač ih k o nfliktn ih situ acija. Dodajm o da se rad n ič k a k lasa tek oslobodila vlasti kapitalista-poslodavaca i da se u tom tre n u tk u nalazila u revolucionarnom ras položenju. Pa i seljaštvo, p ritis n u to otk u p o m , i dajući čak i o š ta r o tp o r, s m a tra lo je to p rivrem en o m m jerom . In teli gencija je b ila m a lo b ro jn a i m anje-više je p rih v atila ideje revolucije. Tako je bio stv o ren visoki stu p a n j političke hom o genizacije u o bliku N arodnog fronta. M eđutim , ova teza n ije tač n a u d in am ično-historijskom sm islu riječi. N aim e, po sto ja la je, i već se ispoljila ten d en cija n a s ta ja n ja p ro tiv rje č n ih in te resa i razv ijan ja novog društve nog k o n flik ta — i ta ten d e n c ija bila je zakonitog značaja. E ta tističk i p ro d ukcioni odnosi, dakle, s tv a ra ju au to k ratsko-biro k ratsk i u p rav ljač k i sistem , čiji je stu b snažna, operativno-rukovodeća uloga p a rtije in te g rira n a s državnim apa rato m . U pravljački a p a ra t b d ije nad svakim čovjekom , po dučava ga, k ritiz ira , kažnjava, vrši m oralno-politički p ritisa k n a njega. O rgani države i para d rž a v n i organi k o je je stvorila revo lu cija po step en o i sve više m onop o liziraju p ravo na u prav lja n je d ru štv e n im poslovim a i na k ra ju se u sp o stav lja autok ratsk o -b iro k ra tsk i duh, p rincip, stil i m etod rada. To je, u izvjesnom sm islu, po n a v lja n je h isto rijsk o g procesa na s ta n k a države, izvedeno „p rek o noći”. Taj pro ces se zavr
201
šava p re tv a ra n je m rev o lucionarno g ruk o v o d ećeg slo ja ti u p rav ljač k i b iro k ra ts k i sloj, d o m in a n tn u d ru štv e n u silu, od vojen u od m asa. J e d n o m rje č ju , rev o lu cio n arn i eta tiz a m u Jugoslaviji odigrao je p ro g re siv n u d ru štv e n u u logu je r je o sigurao sve tekovine revolucije. Ali, izrazio je i zak o n itu ten d e n c iju da se p retv o ri u p o tp u n i b iro k ra ts k i sistem , koji bi doveo do novih i oz b iljn ih p ro tiv rje č n o sti u jugoslaven skom d ru štv u .
II
KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U RAZDOBLJU IZGRAĐIVANJA OSNOVA SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA U JUGOSLAVIJI (1948— 1953)
U jek u danonoćnog rad a na ob novi zem lje i izvršavanju zadataka Petogodišnjeg plana, u vrijem e kad su se za sto tin e o b jek ata privredne izgradnje (tvornice, elektrane) gra dila naručen a p o stro jen ja u SSSR, CSSR, P oljskoj, M ađarskoj, iznena da je došlo do n apada kom unistič kih p a rtija In fo rm b iro a na K om unističku p a rtiju Jugosla vije. Taj n a p a d je, na prvi pogled, bio neočekivan, za mnoge i nem oguć: cijeli svijet je znao da je Jugoslavija bila n aj isk re n iji i n ajo d a n iji saveznik SSSR-a. Ali pokazat će se da sukob n ije ni a p su rd a n ni neočekivan — sazrijevao je više godina. K licu je začeo jo š p rije i staln o je razvijao u toku i p o slije revolucije. U sklopu p rip re m a n ja hladnog ra ta s o bje strane, Sta ljin i vrhovno rukovodstvo sovjetske države riješili su, kra jem 1947, da učine odlučan korak ka dom inaciji nad Jugo slavijom . To se dogodilo u vrijem e opasnog zaoštravanja odnosa izm eđu SSSR-a i Zapada, što će ubrzo dovesti do fo rm ira n ja dva a n tagonistička bloka i do veom a zategnutog sta n ja punog opasn o sti od izbijanja novog svjetskog rata. U okviru svega toga su i Staljinova n a sto ja n ja da stvori lager socijalističkih zem alja i obezbijedi p o tp u n u k o n tro lu nad vanjskom p olitikom i u n u ta rn jim razvitkom socijalističkih zem alja. K urs d o m inacije nad Jugoslavijom nije se mogao spro vesti. N aišao je — to je razum ljivo — već prvog dana na
Napad komunističkih partija (članica Inform biroa) na KPJ, ekonom ska blokada, politička Izolacija, pritisak SSSR-a i ostalih zemalja so cijalističkog lagera na Jugoslaviju
203
otpor. Na čelu Jugoslavije sta ja lo je ru k o v o d stv o revolucije, rukovodstvo K om unističke p a rtije , in sp irisa n o k o m u n istič kom etikom , n e pom irljivom sa d o m in acijo m kao odnosom m eđu kom unistim a. M eđu p a rtija m a m o ra v lad ati du h otvo renosti, jed n a k o sti, inte rn ac io n a lističk e so lid arn o sti, do b ro n a m je rn o sti. Za rukovodstvo K PJ, p o d ozrivost, zlonam jern ost, d om inacija m eđu ko m u n istim a je nezam isliva. To su od nosi klasnog d ruštva. Po toj etici, i odnosi m eđ u zem ljam a na čijem su čelu k o m u n isti m ogu b iti sam o b ra ts k i i rav n o pravni. Osim toga, č etvorogodišnja b o rb a i o slobođenje zem lje v lastitim snagam a rodili su oprav d an ponos. V o ljeti svoj n a ro d — prva je dužnost kom unista. U ime takve revolu cionarne etike, rukovodstvo K PJ je, m anje-više, otvoreno iznosilo sov jetskom ru kovodstvu sve što je om etalo b ratsk e i ravnopravne odnose. Zbog toga, već a u g u sta 1946. godine, Jugoslavija n ije p rista la na osnivan je m ješo v itih sovjetsko-jugoslavenskih d ru šta v a je r bi to dovelo ju g o slav en sk u s tra n u u n e ravnopravan položaj. Iz istih razloga Jugoslavija je odbila stv a ra n je m ješovite banke. Do n e slag an ja je došlo i u vezi sa položajem i rad o m so v jetsk ih v o jn ih i civilnih stru č n ja k a sa službom u Jugoslaviji. Sve u svem u, bilo je dovoljno znakova da jugoslavensko ru k o v o d stv o neće p rih va titi nikakve druge odnose sa SSSR osim rav n o p rav n ih . K ada se uv jerio da m u m irn im p u tem d o m in acija n ad Jugoslavijom neće u sp je ti, S ta ljin se odlučio n a m oralno-politički, ekonom ski i državni p ritisa k . V jerovao je da će brzo slom iti o tp o r jugoslavenskog ru k o v o d stv a, ra č u n a ju ći na a u to rite t sovjetske i dru g ih p a rtija u sv jetsk o m k om u nističk o m p o k retu . T reba sam o podići o p tu žn icu p ro tiv ru kovodstva K PJ i FN R J i o k rivljen i će p rizn ati, a zatim u s tu p iti vlast novom ru kovodstvu k oje će b iti p o slu šn o — tak o je predviđao S ta ljin . A kciju je započela vlada SSSR: 18. m a rta povukla je sve sovjetsk e vojne, a su tra d a n , 19. m a rta 1948. godine, i sve civilne stru č n ja k e , uz o b jašn je n je da su oni u Jugoslaviji „okruženi n e p rija te ljs tv o m ”. U svoj stvu p red sje d n ik a vlade FN R J, Josip Broz T ito je odm ah, 20. m a rta 1948. godine, sovjetskoj vladi pism om ukazao na neosnovanost i tražio raz ja šn je n je s tv a rn ih razloga za povlačenje sovjetskih stru č n ja k a , upozoravaju ći na šte tn o s t takvih po s tu p a k a so vjetske vlade. K ao odgovor, 27. m a rta 1948.godine, 204
došla je u pism u CKSKP(b) C entralnom ko m itetu KPJ nova optužba sovjetske vlade. C entralni k om itet KPJ se optužuje da skriveno od naroda i P a rtije vodi a n tiso v jetsk u politiku, a K om unistička p a rtija Jugoslavije da se u lju ljk u je tru lom o p o rtunističkom teorijom m irnog urastanja kapitali s tičkih elem enata u socijalizam , da se rasp lin jav a u N arod nom fro n tu itd. C entralni kom itet KPJ je na plen arn o j sjed nici od 12. i 13. aprila 1948. godine odbio optužbe CK SKP(b). U ime CKSKP(b) S taljin d M olotov su, 4. m aja 1948, u putili drugo pism o, u kom e se op tu žb a p ro širu je i p rije ti državnom akcijom . C entralni kom itet KPJ je 9. m aja 1948. godine odbio i taj napad, nakon čega su sve kom unističke p a rtije In form biroa, 28. ju n a 1948, donijele Rezoluciju o sta n ju u K om unističkoj p a rtiji Jugoslavije. U n jo j se ističe da koncepcija K PJ vodi Jugoslaviju u običnu b u rlo a sk u re p u b lik u i pozivaju zdravi članovi KPJ da p rin u d e ruko vodstvo da napusti p o litik u k o ju je do sada vodilo. Već s u tra d a n , CKKPJ je objavio zajed n o sa ovom R ezolucijom i izjavu u kojoj od b ija n ap ad K om inform a kao neosnovan, netačan i nepravedan. D onesena je o d lu k a o sazivanju Petog kongresa P a rtije za 21. ju l 1948. godine. Povodom Rezolucije In fo rm b iro a o d ržan e su sto tin e hiljad a p a rtijsk ih , frontovskih, sindikalnih, om lad in sk ih i d rugih sa sta n a k a i n aro d n ih zborova. Z em lja se, m oglo bi se reći, digla na noge. O tpor lažim a i k levetam a shvaćao se kao p ita n je lične i nacionalne časti građama Jugoslavije. Peti kongres K PJ održan je od 21. do 28. ju la 1948. godine u B eogradu. N a K ongresu je 2.344 delegata zastupalo 468.175 članova KPJ. Sedam d an a tra ja la je rasp ra v a o p rip re m i i izvođenju, au te n tič n o sti i o rig in aln o sti socijali stičke revolucije u Jugoslaviji, o bo rb i za s tv a ra n je i izgrad n ju n a rodne vlasti, o prvim godinam a p o slije ra tn o g razvitka. U rasp ra v a m a je preovlađivala m isao o a u te n tič n o sti ju g o slavenskog p u ta u socijalizam , ali i o tom e da je on dio svjetskog k o m unističkog p o k re ta n a čelu s K o m u n ističk o m p a rtijo m SSSR-a. N a K ongresu je, p rv i p u t p o slije Vukov arskog k ongresa, d o n ije t novi P ro g ram . Delegati su jed n o 205
d ušno odbili R ezoluciju In fo rm b iro a kao netočnu, nepravil nu i neopravdanu. N akon Petog kongresa o držani su u to k u 1948. i u počet k u 1949. godine rep u b ličk i p a rtijs k i kongresi; svi su jed n o d u šn o pružili o tp o r p ritis k u p a rtija In fo rm b iro a. Tim e je p rvi n a p a d S ta ljin a na Jugoslaviju p re trp io neu sp jeh . Ko m u n istič k a p a rtija Jugoslavije dala m u je o tp o r — u jed in ila se oko Jo sip a B roza T ita i C entralnog ko m iteta. Prvi S ta ljin o v pok u šaj da ob o ri rukov o d stv o K PJ i FN R J n ije uspio. Zato se odlučio za to ta ln u ekonom sku blo k a d u Jugoslavije, za d e m o n stra c ije v ojnom silom , za poli tič k u izolaciju. S ovjetsko vrhovno rukovodstvo, n a čelu sa S ta ljin o m , ra č u n a lo je d a će na taj način izazvati priv red n i slom Jugoslavije i tim e p rak tičn o p o tv rd iti te o riju da je izg ra d n ja so cijalizm a bez čvrsto g oslonca na SSSR ne m oguća. Ali K P J je u sp je la da o stv ari veliko jed in stv o na ro d a i do b ije njegovu p o d ršk u u toj zaista tešk o j situaciji. N apori n a ro d a Ju goslavije bili su izvanredni. Nivo ak u m u la c ije n ije se sm io sm a n jiv a ti. In v estic ije u osnovna sred stv a iznosile su 1949. godine 32% dru štv en o g proizvoda, 1950 — 33%, 1951 — 33%, 1952 — 32%. Izdaci za a rm iju n arasli su na 23% nacionalnog doh o tk a. P etogod išn ji p lan se m o rao sm a n jiti i p ro d u žiti na jo š jed n u , 1952. godinu. P oslije to ta ln e b lokade ko ju je zaveo blok socijalističkih zem alja, ju g o slav en sk a p riv re d a počela je izlaziti na zapadna i d ru g a trž išta . N aravno, to je uzrokovalo u sp o ra v a n je tem p a p riv re d n o g razvoja: tre b a lo je v rem en a za nove ekonom ske ara n ž m an e . Z apadne zem lje su usp o stav ile ekonom ske sp o razu m e sa Jugoslavijom , ali su ih uvjetovale o tp lato m dugova, p lać a n jem o d šte te za svoju n a c io n aliziran u im ovinu itd. U to m k ritič n o m vrem en u zadesile su zem lju dvije veli ke suše, 1950. i 1952. godine. To je jo š više otežalo i onako k ritič n u s itu a c iju zem lje. U b o rb i p ro tiv p ritis k a , e k ono m sk e b lo k ad e i političke izolacije, K PJ je u sv je tsk im ra z m je ra m a o stala po tp u n o usa m lje n a . J e d in u m o ra ln u p o d ršk u dalo jo j je nekoliko u sa m lje n ih lič n o sti iz m eđ u n a ro d n o g rad n ičk o g p o k reta.
206
Kao m eđaš d vaju h isto rijsk ih perio d a socijalističke izgradnje u slavlji nas u2™ 3 se 1948. godina: perioda a d m inistrativ n o g u p rav ljan ja i pe rio d a radničkog sam o u p rav ljan ja. Ta po d jela je tačn a u to liko što je 1948. godine odbijen idejno-politički napad S K P (b ) na K PJ i velikodržavni p ritisa k vlade SSSR-a na su veren itet Jugoslavije. Tim e je ostv aren a n a jh itn ija p retp o stavka za d a ljn ji razvoj Jugoslavije kao sam ostalne i neza visne socijalističke zem lje, slobodne u tra ž e n ju i pronalaže n ju puteva socijalističkog razvitka koji joj odgovaraju. U vrije m e kad je S taljin, a zatim K om inform , započeo n apad n a K PJ i n a našu zem lju, Jugoslavija je bila u jek u obnove i u drugoj godini borbe za izvršenje Prvog petogo dišnjeg plana. Preko noći je na sta lo p o tp u n o novo stanje. Prva rezolu cija In fo rm b iro a „ is tje ra la ” je KPJ iz svjetskog kom unističkog p o k reta , a druga, o b jav ljen a novem bra 1949, o tišla je jo š dalje, objavivši u svom naslovu da je Jugosla ven ska ko m p a rtija u rukam a ubica i špijuna, tvrdeći da je Jugoslavija p o sta la p riv je sa k zap ad n o k ap italističk ih zem a lja. K ako je zapadni blok država već o tp rije bio neraspoložen p rem a Jugoslaviji kao kom un ističk o j zem lji, a sada i čitav blok isto č n ih zem alja na čelu sa SSSR-om poduzeo to ta ln i i neviđeni ekonom sko-politički p ritisa k , Jugoslavija se n ašla u teškom položaju. U m jesto očekivane sv e stran e pom oći, stigla je n a jteža osuda i p rije tn je . O tvoreni n ap ad In fo rm b iro a u ju n u 1948. godine n a K o m u nističku p a rtiju Jugoslavije bio je iznena dan, snažan i b ru ta la n . Za svega nekoliko m jeseci dobio je o grom ne raz m je re i p retv o rio se u h egem onistički n ap ad gru pe so cijalističk ih zem alja na so cijalističk u Jugoslaviju. Upu ćen je i poziv n a ro d im a Jugoslavije da u s ta n u p ro tiv svoga državnog i p a rtijs k o g rukovodstva. Poduzete su veom a ši roke a k cije — od to ta ln e ekonom sk e blo k ad e do u b aciv an ja d iverzantskih g ru p a u z em lju — s ciljem da se slom i o tp o r koji je Jugoslavija pru žala staljinizm u . Do su koba sa S taljin o m , K PJ nije m ogla tak o slobodno razvijati svoju po litič k u m isao. „Viši in teresi" svjetskog ko m unističkog p o k re ta n isu priznavali slobodu tra ž e n ja vla stito g p u ta u socijalizam u p ojedin im zem ljam a. Od svake n acionalne p a rtije tra ž ila se p o slu šn o st c e n tru n a čelu sa I S iok
‘S *
207
Staljin o m . K o m unistički p o k re t Jug o slav ije u v ijek je m anje-više dolazio u sukobe stakvim odn o sim a u m eđ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k re tu , ali takve odnose n ije m ogao da nadvla da, što se odražavalo n a njegovu p o litič k u stra te g iju , po sebno u jak o m p risu stv u so v jetsk e d o k trin e u p rv o m po s lije ra tn o m raz d o b lju k ad a je K PJ k o n c ip irala k u rs d ru štvenog raz v itk a u p rav c u državnog socijalizm a. Sukob sa S ta ljin o m sk in u o je taj tab u , a to je u b rzalo p ro ces tra ženja novih p u tova soc ija lističk e izg rad n je u Jugoslaviji. Š to se više očitovao hegem on ističk i k a ra k te r sta ljin i stičkog n a s rta ja n a Jugoslaviju, sve više je u r u k o vo d stv u K PJ sazrijevala spo zn a ja da se k o rije n i i u zro ci sta ljin istič k e v a n js k e po litik e , odnosno nasrtaja na Jugoslaviju, nala ze u d e fo rm ira n im u n u tra š n jim d r u štv e n im od n o sim a u SSSR -u. Z ato je ru k ovodstvo K P J počelo jo š k ritič n ije i s v e stran ije, u d u h u klasik a m ark siz m a , p reisp itiv ati ne sa m o so v je tsk o već i vlastito dru štv o . T ako se p o step en o po čela izgrađivati nova id ejno-političk a k o n cep cija o daljo j izg ra d n ji so c ija lističk ih d ru štv e n ih o d n o sa u Jugoslaviji. Sukob sa sta ljin iz m o m snažno je p o tak a o p a rtijs k e k ad rove na ra z m iš lja n ja o svim p ro b le m im a so cijalističk e teo ri je i p rak se . N a stalo je veliko in te reso v a n je za d jela M arksa, E ngelsa i L enjina. N jihovo u č e n je je p rih v aćen o k ao jed in i k rite rij ko ji m ože v e rific ira ti so v je tsk u i ju g o slav en sk u p ra k su u izg ra d n ji novoga d ru štv a . G otovo iz d a n a u d an po sta v lja lo se p ita n je za p ita n je m i tražili se odgovori. U brzo je zavladalo u v je re n je da ko n ačn i u s p je h o tp o ra s ta ljin iz m u zavisi od negacije sta ljin istič k o g sistem a d ru štvenih odnosa, i to ne sam o na rije čim a već p u tem p ra k tične izg ra d n je d ru g ač ijih d ru štv e n ih od n o sa u Jugoslaviji. V la stita p ra k s a pokazivala je de fo rm ac ije u d ru štv e n im od n osim a, d e fo rm ac ije koje su sam o s je n a svog m atičn o g m o dela. I k a d a su kadrovi, n a tem e lju v la stitih isk u stav a, uočili šta sta ljin iz a m m ože do n ije ti, lak še je bilo p ru ža ti efik asn i o tp o r. Do tad a se b o rb a uglavnom k re ta la u okvi r im a m o ra ln ih p rin c ip a: Oni n as k lev etaju , ali će jed n o g dana u v id je ti da n e m a ju pravo. O tvoreni su ho riz o n ti b o rb e p ro tiv staljin izm a, kao m eđ u n a ro d n e d e fo rm ac ije rad n ič k o g p o k reta , i b o rb e p ro tiv sta ljin iz a c ije n a tlu v lastite z em lje i v lastito g d ru štv en o g u re đ e n ja . 208
U radovim a koji su govorili o o p asnosti od biro k ratizm a m oglo je biti, i bilo je, p retjeriv an ja , ali su u datoj situaciji im ali veliku ulogu, je r je idejno-teorijsk a m isao širokog član stva K PJ do tada bila prilično sirom ašna. Nove radove ru kovodilaca K PJ, koji su sm jelo p o k retali stv arn e društvene problem e i davali na n jih odgovore, kadrovi i p a rtijsk o član stvo p rim ali su kao novi p u t u izgradnji socijalizm a. Ti su radovi na ro č ito o tvarali persp ek tiv u m lađim p a rtij skim kadrovim a. Za nešto više od godinu d a n a rukovodstvo K PJ je, procjenivši tendencije društvenog razvitka, došlo do odluke da pro m je n i generalnu lin iju P a rtije u socijalističkoj izgradnji. U kratko, odlučeno je da se zaokren e n a p u t bo rb e za sa m oupravni socijalizam . S ukob K PJ — S K P (b ) ru ši fo rm ira n i sklop ideja, o rijen tacija. sh v a ta n ja, ocjena, i p o m aljaju se, otv o ren ije pokazuju ne riješe n e p ro tiv rje č n o sti d ruštven o g sistem a, prikrivene u njegovoj prvoj fazi. U ovom raz d o b lju iskazani su mnogi važni problem i: odnos p a rtije i klase, o dnos ro b n e proiz vodnje i so cijalističkog razvoja, odnosi političke i ekonom ske sfere dru štv a , p ita n je države, ideologije i način a ideo loškog u tje c a ja n a društvo. U tra ž e n ju novih putova K P J se id ejn o i teo rijsk i v raća izvornom m arksizm u-lenjinizm u, o slan jaju ći se n a klasike m arksizm a-lenjinizm a, pod njihovom ideološkom zastavom , KPJ prelazi iz o d b ran e u k o n tra n a p a d , o p tu žu ju ći Stalji n a za n a p u šta n je tog učenja. K o m u n ističk a p a rtija Jugo slavije optužila je rukovodstvo S K P (b ) da je za vrijem e Staljinove vlade S ovjetski Savez odveden u d ria vn i kapi talizam , d a se so c ija lističk a v last izrodila u vlast birokrat s k e kaste. In tenzivna ra z m išlja n ja rukov o d stv a K P J o novim pu tovim a d ruštvenog razvitka bila su kako om ogućiti sam im rad n ic im a da u p ra v lja ju poduzećim a. K rajem 1949. godine B oris K idrič i Đ uro S alaj, p redstav n ici vlade i sindikata, p o tpisali su U putstvo o o snivanju i radu radničkih savjeta državnih p riv re d n ih poduzeća koje je 23. decem b ra 1949. upućeno svim glavnim od b o rim a sin d ik a ta u rep u b lik am a i u 215 iza b ra n ih poduzeća u k ojim a je tre b a lo o snovati prve o rg an e rad n ič k o g s a m o u p ra v lja n ja . 14
209
Već je 27>>juna 1950. godine Savezna sk u p štin a do n ijela O snovni zakon o u p ra v lja n ju držav n im p riv re d n im po d u ze ćim a i višim p riv re d n im u d ru že n jim a od s tra n e ra d n ih ko lektiva, p o p u larn o nazvan Z akon o p re d a ji tv o rn ica n a u p ra v ljan je radnicim a. P rilikom u s v a ja n ja O snovnog zak o n a o u p ra v lja n ju d r žavnim p riv re d n im poduzećim a i v išim p riv re d n im u d ru že njim a od stra n e rad n ih kolektiva, Jo sip B roz T ito je podnio ekspoze na z a sje d a n ju Savezne n a ro d n e sk u p štin e , izloživši tom p rilik o m novu gen e ra ln u lin iju i k o n cep ciju K PJ o iz g ra d n ji soc ija lističk ih d ru štv e n ih o dnosa. O na je p red sta v lja la neg a ciju e ta tis tič k e koncepcije. T itov ekspoze sadrži stavove ruk o v o d stv a K P J o osnovnim p ita n jim a izg rad n je socijalizm a u Jugoslaviji. Jo sip B roz T ito je ista k a o da će se K PJ u izg rad n ji so cijalističk o g d ru štv a u Ju g o slav iji s tro go p rid rž a v a ti p rin c ip a m arksizm a-len jin izm a. On naglašava da je K PJ n a osnovu u č e n ja klasik a m ark siz m a raz ra d ila osnovne stavove o tri b itn a a k tu e ln a p ro b le m a ju goslaven skog soc ija lističk o g d ru štv a : • D onesena je o d lu k a d a p ro ce s o d u m ira n ja države počne odm ah. G ovoreći u tre n u tk u d o n o še n ja O snovnog zakona o u p ra v lja n ju državnim p riv re d n im pod u zećim a i višim p riv re d nim u d ru ž e n jim a od s tra n e rad n ih ko lek tiv a, T ito je ista k a o da njegovo d o n o še n je ne sam o da n ije p reu ra n jen o već je došlo i sa izv je sn im za k a šn je n je m . A razloge za to za ka šn je n je treb a o b ja sn iti tim e što je naša p a rtija do don o šen ja fa m o zn e R e zo lu c ije In fo rm b iro a gajila su v išn e ilu zije i su više n e k ritič k i prim ala i presađivala k o d nas sve š to se radi lo i k a k o se radilo u S o v je ts k o m S a vezu, pa i ono što n ije bilo u sk la d u s na šim sp e cifič n im u slovim a, ni u d u h u na u ke m a rk sizm a -le n jin izm a ( .. .) Ali m i sm o u p o sle d n je m času p re d u ze li na s v im lin ija m a m je r e da se p re sta n e s ta kv o m p r a k s o m .. . • B udući d a K P J p r ije ti o p a sn o st da se in te g rira s d r žavnim a p a ra to m i tak o tra n s fo rm ira iz p a rtije rad n ič k e kla se u a p a ra t za p risilu (je r s p a ja n je m s d ržav n im a p a ra to m p o ste p e n o po č in je d jelovati kao njegov dio — služi se p ri silo m ), ruk o v o d stv o K P J odlučilo je d a se P a rtija d ista n c ira o d a p a ra ta vlasti i o jač a kao p o litič k a p a rtija svoje klase.
210
• D ržavni oblik d ruštvene svojine sam o je privrem eni, početni i najniži oblik socijalističk e svojine. Državna svo jin a m ora se tra n s fo rm ira ti u dru štv en u pod upravom ne p o srednih proizvođača. E kspozeom Josipa B roza T ita o rad n ičk o m sam ouprav lja n ju priv red o m završavaju se gotovo dvogodišnja razm a t ra n ja o n a p u š ta n ju eta tistič k e koncepcije i određivanja koncepcija d ruštvenog sam o u p rav ljan ja. Tim e su ko n tu re dugoročne idejno-političke o rije n ta c ije K PJ uglavnom od ređene. Prvi korad transformlranja državno-centrali3 T
Osnovni k u rs p ro m jen a u pnivrednom sistem u je bio sve veća sam o staln o st poduzeda kao robnih proizvođača. K ra je m 1950. godine, nakon što je rukovodstvo KPJ utv rd ilo k u rs daljeg d ruštvenog razv itk a na bazi postepenog n a p u š ta n ja državne svojine i na bazi radničkog sam ouprav lja n ja, B oris K idrič je izložio „m odel” društveno-ekonom skih odnosa i p rivrednog sistem a. B oris K idrič sm a tra nužnim oslo b ađ an je djelo v an ja z akonitosti ro b n e proizvodnje, što je u duh u koncepcije sam o u p ra v lja n ja . M eđutim , sm atralo se da bi bez č v rstih p lan sk ih p ro p o rc ija i zahvaćanja gotovo čitave aku m u la c ije iz poduzeća neizbježno nastu p ila an ar h ija u proizvodnji. Zato se poduzeću o stav lja dio akum ula cije, ali sam o za društv en i s ta n d a rd , za nagrađivanje rad n ik a iznad plaća i za u n a p re đ e n je proizvodnje u m anjem opsegu. Na osnovi takvih teza o položaju p riv red n ih poduzeća proizašli su i stavovi o m akroorg an izaciji privrede i o to kovim a uk u p n e dru štv e n e rep rod u k cije. Za rukovođenje priv red o m zadržava se s ta ri državni m ehanizam , ali se on n a m je ra v a d e m o k ra tiz ira ti i d e e tatizirati. Kao što se u po duzećim a, naim e, uz dire k c iju , k o n stitu ira ju i organi rad ničkog sa m o u p ra v lja n ja , — radničk i savjeti i upravni od bo ri — tak o se i u državnim organim a k o n stitu ira ju d ru štveni organi. U AOR-ima (generaln e i glavne d irekcije kao državni org an i) s tv a ra ju se radničk i savjeti za viša privred na u d ru že n ja i za čitave gru p ac ije i g rane privrede. Priv red n o poduzeće, dakle, pod upravom radničkog savjeta, priv red n e g rupacije, odnosno viša p riv red n a u d ru žen ja pod up rav o m sv o jih rad n ič k ih sa v je ta i u p rav n ih o d b o ra i sa di 14*
211
rek c ijo m kao izvršnim organom , zatim rad n ič k i sa v jeti po g ran a m a p riv re d e za c ijelu Ju g oslav iju — skica je „m odela” nove organizacije za ruk o v o đ en je p riv red o m . Isto v rem e n o s prvim p ro m je n am a u p riv red n o m , zapo čele su izm jene i u p o litičkom sistem u . Prvi p rak tičn i vje snik nove koncepcije o raz v itk u dru štv en o -p o litičk o g sistem a bio je Z akon o n a ro d n im od b o rim a, izglasan 28. m aja 1949. godine. Taj zakon je p resje k ao b iro k ra tsk o -ce n tra listič k e ten den c ije koje su težile da U pravu n a ro d n ih o d b o ra p retv o re u e k sp o zitu ru a p a ra ta c e n tra ln ih o rg an a vlasti, a n aro d n i od b o r u tijelo za s a n k cio n ira n je od lu k a c e n tra ln ih o rg an a u p rave, fik sira ju ći n a ro d n e od b o re kao jed in e i n a jv iše org an e d ržavne vlasti na svom e p o d ru čju . P otpuna sam ouprava u p o k ra jin i, srezu i o p štin i p u te m slu žb e n ika k o ji se b iraju na osnovu o p šteg prava glasa. Uki da n je svih m e sn ih i p o k r a jin s k ih organa vla sti k o je im en u je država, taj Engelsov stav o lokaln o j sam o u p rav i je p o stao id eja vodilja izm jen a u siste m u lok aln e sam o u p rav e. Na osnovi id ejn o -te o rijsk ih pogleda o n u žn o sti p ro cesa o d u m ira n ja države u p rije la z n o m p e rio d u p o d u zete su u to k u 1949, 1950. godine, i k a snije, p ra k tič n e m je re na svim s e k to rim a d ru štv e n o g života, označene k ao d em o kra tiza cija , decentralizacija i debirokratizacija. M jere d e m o k ra tiz a cije bile su p o d rža n e o rg an iziran o m id ejno-političkom d isk u sijo m i širo k o m „ k a m p a n jo m ” za isk o rje n jiv a n je b iro k ra ts k ih sh v a ća n ja i p o jav a u svim po d ru č jim a d ru štv e n o g života: državno m a p a ra tu , dru štv en o -p o litičkim org an izacijam a, p rav o su đ u , k u ltu ri, p ro sv je ti, ra d nim o dnosim a itd. Poduzete su opsežne m je re p ro tiv b iro k ra ts k ih priv ileg ija — u k in u to je p riv ileg iran o sn ab d ijev an je, ek o n o m ije, vile, o d m a ra liš ta — koje su uživale n ek e kateg o r ije ru k ovodećih k a d ro v a i službenika. Sve su te m je re bile p rać e n e veom a š iro k im i m asovn im id ejn o -p ro p ag an d n im ra d o m , k oji je izložio b iro k ra tiz am sn ažn o j m o ra ln o j, poli tičkoj i id ejn o j kritici. P araleln o s m o ralno-političkom k a m p a n jo m p ro tiv b iro k ra tiz m a v ršila se reo rg a n iz a c ija m eh an izm a u p ra v lja n ja d ru štv e n im poslovim a. Pod „ u d a r” je n a jp rije d ošla savezna d ržav n a up rav a. P ra k tič a n z a d a ta k b io je d a se k v a n tita tivno sm a n ji d rža v n a u p rav a n a n a jp o tre b n iji opseg i da se, p a ra le ln o s to m ak c ijo m , ra z v ija ju o b lici d em o k ratsk o g
212
sudjelovanja g rađ an a u organim a vlasti. U početku 1950. zaustavljen je d alji p o rast činovničkog ap arata, a zatim je u organim a vlasti i rukovodstvim a društveno-političkih or ganizacija b ro j ljudi sm an jen za oko 100.000. Ukinuta su neka m in ista rstv a , ili je sm anjen a p a ra t u njim a, a neki poslovi iz njihove nadležnosti preneseni su n a niže državne organe. Prva reorganizacija c en tralističk e savezne državne u p ra ve, izgrađene u adm in istrativ n o m periodu, izvršena je ukazi m a P rezidijum a N arodne sk upštine od 7. i 11. aprila 1950. N ešto p rije te reorganizacije (p o tk ra j 1949. i u početku 1950. godine) savezna vlada p red a la je niz priv red n ih grana lake in d u strije (te k stiln a in d u strija , in d u strija kože i gume i si.) pod rep u b ličk u u p rav u , a već 1950. je učinila to i sa ru d nicim a ugljena i sa e le ktroprivredom . Istovrem eno su rep u b ličke vlade pren ijele niz rep ubličk ih poduzeća pod u p ravu lokalnih organa vlasti. N a p u šten je prin cip podjele privrede na saveznu, rep u b ličk u i lokalnu. Na osnovi tih m jera uki n u ta su sva ona reso rn a m in ista rstv a koja su do tad a ruko vodila poduzećim a — m in ista rstv a elek tro p riv red e, ru d ar stva, poljo p riv red e, šum arstva, lake in d u strije, građevinar stva, trgovine i sn a b d ije v an ja — a njihovi poslovi su p rene seni u nadležnost republika. Ovom reorganizacijom zn atn o je sm an jen a o p erativna uloga c e n tra ln e (savezne) ad m in istracije. U n u tar savezne vlade osnovani su savezni sa v je ti za k o o rd in aciju privrednih poslova. U a p rilu 1951. godine izvršena je nova reorganizacija sa vezne i rep u b ličk ih vlada i jo š više je sm an jen a operativna fu n k cija državne uprave, na ro č ito njezinih cen traln ih orga na. Savezna vlada je p o slje d n jih 108 poduzeća kojim a je n e p o sre d n o rukovodila, p ren ijela u nadležnost republika, ukinuvši sve č e tiri dire k c ije koje je zadržala prilikom prve reorganizacije. O rgani savezne vlade nisu više operativno rukovodili ni jed n im poduzećem u zem lji. Na saveznom ni vou o stale su, za ope ra tiv n o rukov o đ en je, sam o Glavna di rek c ija željeznica, G lavna d ire k c ija p o šta, Glavna d irekcija rječn o g sa o b ra ć a ja i Glavna d ire k c ija a e ro tra n sp o rta , ali ne kao in tegralni dio vladinog u pravn o g a p a ra ta, već kao visoko c e ntralizirane ekonom ske organizacije, u stv ari, p riv red n a u d ru že n ja sa svojim ra d n ič k im sav jetim a i up rav n im od 213
b o rim a . Ovom reo rg an izacijo m a p a ra t c e n tra ln ih o rg an a d r žavne u p rav e sm a n je n je za 40—60%. R eorganizacija vlada n a ro d n ih rep u b lik a izvršena je ta kođe u a p rilu 1951. godine. P ošto je cje lo k u p n a p riv re d a saveznog zna ča ja u to k u 1950. i u a p rilu 1951. godine p ren e sena u n a d ležnost rep u b lik a, organ i u p rav e rep u b lik a p o stali su na jv a ž n ija tije la za ruk o v o đ en je priv red o m . U sk lad u s rad ik a ln o izm ijen jen im sh v aćan jem o državi, k o ja se u to v rije m e tre tir a sam o kao sred stv o , p a i nužno zlo, u čijem se m o nopolnom p oložaju vidi glavna i gotovo je d in a o p a sn o st po rad n ič k u klasu, kao i po d ru štv o u cje lini, p oduzete su m je re da se izm ijen i položaj o rg an a držav ne vlasti. Tako je Z akon o n a ro d n im o d b o rim a zn a tn o p ro širio a u to n o m iju lokaln ih organa. Oni su dobili šira p rav a u poslovim a od ne p o sre d n o g zn a ča ja za k o m u n aln i, socijal ni, k u ltu rn i raz v ita k lokalne zajedn ice, kao i u d ru g im p o slovim a koje vrše. U k in u ta je h ije ra rh ijs k a p retp o sta v lje n o st c e n tra ln ih lokalnim o rganim a. J a ča uloga sa v je ta i k o m isija n a ro d n ih o d b o ra, u k id a ju se izvršni o d b o ri n a ro d n ih o d b o ra d a bi ojač a la uloga plenum a, tj. iza b ra n ih o d b o rn ik a , uvodi se in stitu c ija lokalnog refe ren d u m a , a firm ira ju se zborovi b ira č a i si. U ovom ra z d o b lju K P J je, u sk lo p u a k c ija p ro tiv b iro k ra ts k e sam ovolje, vodila b o rb u za u č v ršć e n je zak o n ito sti. U tom sm islu, na Č etv rto m p len u m u CK K PJ 1951. godine, p o tv rđ e n a je za k o n ito st ra d a i sa m o staln o st p rav o su d n ih o r gana. Plenum je ista k a o da se P a rtija m o ra b o riti za jač a n je ličnih p rav a i sloboda g rađ a n a . U d u h u tak v ih pogleda do n esen je K rivični z a konik i uv ed en a s u d sk a k o n tro la a k a ta d ržavne up rav e. I, na k ra ju , d ijelom kao re z u lta t svih p ro m je n a u p o litič k o m i p riv re d n o m siste m u od 1949. do 1953. godine, koji je tre b a lo i p rav n o sa n k cio n ira ti, a d ijelo m i rad i p o d stic a ja d a ljn jim p ro m je n a m a u d u h u nove k o n cep cije K PJ o izgrad n ji so cijalističk o g d ru štv a , N a ro d n a s k u p štin a je 13. ja n u a ra 1953. do n ijela U stavni zakon o o sn o v am a d ru štv en o g i po litičkog u re đ e n ja FN R J, k o ji je, u stv a ri, zam ijen io U stav iz 1946. godine. Za osnovu d ru štv e n o g u re đ e n ja U stavni zakon je p ro glasio d ru štv e n u sv ojinu i s a m o u p ra v lja n je proizvođača. Po ovom zakonu, m ije n ja se s tr u k tu ra Savezne i rep u b ličk ih 214
skupština. U stanovljena su u n jim a vijeća proizvođača. Sa vezno vijeće sastavljeno je od dvije v rste poslanika, onih koje b ira ju neposredno birači i onih koje iz redova svojih članova b ira ju republičke sk u p štin e i sk u p štin e autonom nih jedinica (V ojvodine i K osm eta) i koji p red sta v lja ju te re publike i a u tonom ne jedinice. Tako je sačuvano jezgro ra nijeg Vijeća na ro d a u okviru Saveznog vijeća. Vijeće pro izvođača b irali su p o sredno b irači zaposleni u proizvodnji, tra n sp o rtu , trgovini. Uvedena je fu n k cija šefa države u licu P red sjed n ik a R epublike i za prvog P red sjed n ik a izabran je Josip Broz Tito. Kao izvršni politički organ Sk u p štin e uve deno je Izvršno vijeće u m je sto ran ije vlade, da bi se jače istakao rad n i k a ra k te r i prin c ip sk u p štin sk e vladavine. Sve ove pro m jen e u političkom sistem u im ale su za cilj prevazilaženje tra d icio n a ln ih odnosa, k ateg o rija i ustan o v a državne vlasti, i sp rečav an je ten d e n c ija ka sta ljin istič k o m despotizm u i liberalnoj građ an sk o j d em ok raciji. U sklopu koncepcije o izgradn ji sam oupravnog d ru štv a rukovodstvo KPJ je i o ulozi P a rtije u prelaznom periodu došlo do novih pogleda. U m jesto kad ro v sk e p a rtije — kao organizacije stvorene u teškim ilegalnim i ratn im p rilik am a, organizacije čiji članovi i u b je đ u ju , ali i d irig ira ju , nose i sam i veliki tere t, ali i od dru g ih zah tijev aju da tak o čine — došlo se do u v je re n ja o nužnosti tra n sfo rm ac ije KPJ u or ganizaciju ko ja bi b ila ideološka i p o litičk a avan g ard a rad ničke klase i d ru štv a u cjelini. D jelom ično pod u tje c a je m tak v ih pogleda o ulozi Par tije u prelaznom periodu, a djelom ičn o u želji da om asovi svoje redove u b o rb i p ro tiv staljin izm a, v ra ta P a rtije su ši roko o tv orena svim a koji su p rih v atili novi k u rs KPJ. Od polovine do k ra ja 1948. godine, dakle za p rv ih 5—6 m jeseci sukoba sa In fo rm b iro o m , u P a rtiju je p rim lje n o više od 80.000 novih članova. K ra je m 1948. godine im ala je 530.812 članova, već k ra je m 1950. taj bro j je povećan na 607.443, k raje m 1951. na 704.617, a 30. ju n a 1952. godine — na 779.382 člana. To znači da je za č e tiri godine (1948— 1952) KPJ povećala svoje članstvo za oko 63%. Očigledno je u p ita n ju proces ko ji po step en o m ije n ja k a ra tk e r n aše P ar tije. N eznatan b ro j članova P a rtije davao je o tp o r novom k u rsu iako je z a o k re t 1948— 1950. bio veom a o šta r. U tom 215
raz d o b lju o tp ad a li su o n i k o ji su s e so lid arizirali s Kom inform om . P rem a n jim a n ije bilo n ik akvog k o leb a n ja je r je bila u p ita n ju su d b in a zem lje. N a jm a n je n eslag an je sa poli tikom o tp o ra K PJ p ro tiv In fo rm b iro a i sv ak a k ritič k a p rim jed b a u tom pogledu k a ž njavala se isk lju č e n je m iz P artije. N ovu kon cep ciju o P a rtiji p rih v a tio je Šesti k ongres K PJ, o d rža n u Z agrebu od 2. do 7. n o v e m b ra 1952. godine, prom ijen iv ši im e P a rtija u Savez k o m u n ista d a bi se i for m alno d ista n c ira o od klasične p o litičk e o rganizacije, poseb no sta ljin istič k o g tipa, a što više id en tific ira o s M arksovim Savezom k o m u n ista. N a Š estom k o n g resu o d o b ren a je i p re ciznije d e fin ira n a nova ko n cep cija K PJ: o d b ačen je p u t koji je vodio u državni socijalizam , a prih v a ć e n a b o rb a za izgrad n ju sam oup ravnog d ru štv a u Jugo slav iji. K u rs m ije n ja n ja d ru štv e n e uloge K P J bio je c e n tra ln a tač k a u p rav c u p ro m je n a političk o g sistem a. Isto v rem en o K PJ razvija sa m o staln o st svih društv en o -p o litičk ih organiza cija. U sk la d u s novim idejn o -te o rijsk im po g led im a n a d ru štveni raz v ita k u p relazn o m p e rio d u , p o se b n a uloga n a m ije n jen a je N a ro d n o m fro n tu . Ova m aso v n a višem ilio n sk a o r ganizacija želi da se a k tiv ira kao jav n a p o litič k a trib in a , na kojoj bi se m ogli isp o lja v a ti i raz lič iti ideološko-politički pogledi, n a ravno, sam o u o k v iru širo k o shvaćenog socijali zm a, čim e bi se g rađ a n im a p ro širile p o litičk e slobode. U sk la d u s ovim pogledim a, n a Č e tv rto m k o n g resu N arodnog fro n ta fe b ru a ra 1953. godine. N a ro d n i fro n t m ije n ja naziv u S o cijalistički savez rad n o g n a ro d a Ju g o slav ije (S S R N J). Prvi oblik privrednog sistema na osnovama rad ničkog samoupravljanja (sistem stopa akumula cije 1 fondova)
U to k u 1949. i 1951. godine definira n a je g e n e ra ln a lin ija d ru štv en o g s a m o u p ra v lja n ja , a n a p u šte n a eta tis tič k a ko n c e p cija raz v itk a so cija lizm a u Jugoslaviji. Idejn o -p o litička ko n cep cija o p ro ce su o d u m ira n ja d r žave nalagala je b itn e izm jene u d ru štv en o -ek o n o m sk im od n osim a. Analiza stavova na jv iših fo ru m a i ru k o v o d ećih lič no sti K PJ p okazuje da je shvaćena p rije k a p o tre b a za izm je nom e ta tistič k e ekonom ske s tru k tu re . Id eja o ra d n ičko m u p ra v lja n ju tv o rn ic am a značila je negaciju postojećeg ad m in istrativ n o -c e n tra listič k o g sistem a u p ra v lja n ja p riv re d o m o d s tra n e države: ta j siste m je is 216
ključivao m ogućnost da poduzećim a u p ra v lja ju radnici. Po litička i ekonom ska afirm a c ija organa radničkog sam ouprav lja n ja bila bi nem oguća bez m ije n ja n ja p ostojeće etatističk e ekonom ske s tru k tu re u kojoj, u toku 1950. i 1951. godine, n isu n astale pro m je n e p rincipijelno g k a ra k te ra . Uz ove i slične elem ente društv en e situacije, a naro čito uz očiti sukob i p ro tiv u rje č n o st id ejn ih prin cip a radničkog sam o u p rav ljan ja i postojećeg ekonom skog etatističk o g si stem a, na p o tre b u m ije n ja n ja privrednog sistem a utjecali su i krupni nedostaci u privrednom iiv o tu zem lje, pripisivani starom , postojećem sistem u privređ iv an ja. Razvijala se sve više ideološka svijest da n eposred n i proizvođači, odnosno p rivredna poduzeća, p o stavljeni u adm in istrativ n o -b iro k ratski položaj, nisu m o tivirani na p o tre b n u inicijativu za što bolje poslovanje i što b o gatije sn ab d ijev an je tržišta. Na protiv, dovedeni na s ta tu s u stano v a državnog a p a ra ta, isp oljavaju sve one klasične k a ra k te ristik e koje p ra te svaku, pa i „ socijalističku" državnu službu: sp o ro st, neodgovornost prem a dru štv e n im p o tre b a m a , ne z ain tere sira n o st, n eefika snost itd. P rom jene u p riv red n o m siste m u bile su, s jed n e stran e, od interesa po o z d ravljenje priv red n e situ acije, a s druge s tra n e — bile su u v jet za političk u a firm a c iju novog k u rsa društvenog razvitka zem lje. C entralni pro b lem bio je rasp o d je la viška rad a, rasp o d jela dohotka, m ehanizam p ro širen e rep ro d u k cije. Jugosla venska iskustva radničkog sa m o u p ra v lja n ja pokazala su to na prvom korak u . K orelaciju izm eđu sistem a rasp o d jele i radničkog sa m o u p ra v lja n ja bila je veom a u sk a i čvrsta. Upravo na tom po lju ležao je i osnovni pro b lem realizacije novog p u ta u izgradnji socijalizm a. O to m problem u, kao i o obliku u kojem se pojavio u n ašim u v jetim a, klasici m arksizm a vrlo m alo su pisali, a d o tad a šn ja p rak sa nije dala gotovo nikakva k o rje n ita rje še n ja . Cvor svih p ro b lem a i odnosa u m ije n ja n ju po litičk e i ekonom ske s tr u k tu re i pro v o đ en ja novog k u rsa razvoja d ru štvenih odnosa u zem lji, nalazio se u d e fin ira n ju prin cip i jelnog odnosa p rem a djelo v a n ju ob jek tiv n ih ekonom skih za konitosti. Ni jed a n k ru p an k o rak u razv o ju novog k u rsa, a pogotovu njegova tra jn ija afirm a c ija , n ije bila m oguća bez p o p u šta n ja a d m i n is t r a t i v n i h stega u p o slo v an ju poduzeća a 217
u sm islu njih o v a slobodnijeg p riv re đ iv a n ja. Ali svaki k o rak p re m a slo b o d n ijem d jelo v a n ju pod u zeća n a trž ištu lako se i često proglašavao re s ta u ra c ijo m o d n o sa tip ič n ih za k a p ita lizam , za k a p ita listič k e robno-novčane odnose. J a k o tp o r u tom e govori da je oslo b o đ e n je sv ijesti lju d i od e ta tistič k e koncepcije c e n tra listič k o g p la n ira n ja p ro izv o d n je i d istri bu c ije bio veom a složen i težak proces. N ije bilo lako p ro n ać i k o n k re tn a rje š e n ja u stv a ra n ju p rivrednog siste m a a d e kvatnog tek stv o ren o m in stitu c io n a l nom siste m u sa m o u p ra v lja n ja . Id ejn o -p o litičk a ko n cep cija z a h tijevala je da se što p rije počne sa n a p u š ta n je m e ta tistič ke e k onom ske s tru k tu re . M eđutim , u toj fazi dru štv en o g raz v itk a Ju g oslavije i da lje se s m a tra lo d a a k u m u la c ija tre ba da bu d e u ru k a m a c e n tra ln ih o rg an a države. Što se tiče p la n ira n ja , sm a tra lo se da će pro iz v o d n ju ro b a p o tre b n ih za trž ište b o lje p la n ira ti poduzeća nego držav n i o rgani. Ali da bi se p ri tak v im u v jetim a s p riječ ila a n a rh ija u proizvod nji, k o ja se a p rio ri p re tp o sta v lja la , od lu čen o je d a država m o ra i d a lje č v rsto d rž a ti u svojim ru k a m a p riv re d n a k re ta n ja o d re đ u ju ć i osnovne p ro p o rc ije u pro izv o d n ji, rasp o d jeli i raz m je n i, z atim v isinu p latn o g fo n d a, a k u m u la c iju i dru štv e n e fondove za sva poduzeća. Od u k u p n e m ase a k u m u la c ije poduzeće je rasp o lag alo m an jim iznosom , koji se k re ta o o d 2,8 do 16,8%, zavisno od priv re d n e grane. O c je n ju ju ć i iz d a n a šn je retro sp e k tiv e novi p riv red n i sistem uveden 1952. godine, m ože se lak o z a k lju č iti da u pogledu p rav a i sa m o staln o sti p riv re d n ih p o d u zeća p ri od ređ iv a n ju pro izv o d n je i rasp o d je le d o h o tk a, n ije učin jen o m nogo. U m jesto z a d a tk a u n a tu ra ln o m o b lik u koji su do 1952. godine p o sta v lja n i poduzeću , novi p riv re d n i sistem , u m je sto d istrib u c ije roba, uvodi d istrib u c iju nov čan ih m asa. Poduzeće je i d a lje im alo tač n e o k v ire u k o jim a se m o rala raz v ija ti njegova p riv re d n a a k tiv n o st. Veće ili m an je zala gan je kolektiva nije jo š u vijek b itn o i n ep o sred n o u tje c a lo na njegov m a te rija ln i položaj — država je zahvaćala gotovo čitav p rih o d iznad c e n tra ln o p ro p isa n ih p lata. P ro sto r za zam ah s a m o u p ra v lja n ja i poslovne in icijativ e jo š n ije bio stvoren. Tek ga je tre b a lo stv a ra ti. P rivredni sistem , osnovan na bazi d e ta ljn o g o d ređ iv an ja svim p oduzećim a svih e le m e n ata d o h o tk a (v isin a platn o g 218
fonda, visina a k um ulacije i drugo), u b iti je e tatističk i pri vredni sistem . P rije svega, osnovna i o b rtn a sredstva, cijeli poslovni fond, jo š uvijek se tre tira o kao državna svojina. To prak tičn o znači da poduzeće, ako je h tje lo u u vjetim a k o n ju n k tu re povećati proizvodnju p o što tržište traži robu — a sirovina na trž ištu im a, ra d n a snaga i kap aciteti po sto je — to nije m oglo učiniti bez suglasnosti državnog upravno-privrednog a p a ra ta. On m u je dodijeljivao o b rtn a sredstva bez kojih n ije m oguće p ro širiti p ro izvodnju je r svaka po većana proizvodnja zahtijeva d o d a tn a sred stv a. Investiciona po litika o stala je gotovo po tp u n o izvan do m ašaja rad n ih ko lektiva — i dalje u ru k am a državnog priv red n o g ap arata. Velike p red n o sti novoga p rem a s ta ro m sistem u su, m e đutim , neosporne. Već sam a činjen ica da poduzeće, svojim prih o d im a i rashodim a, n ije bilo u k lo p ljen o u državni bu džet, već je m oralo p o d m iriti d ru štv en e obaveze realizaci jo m na trž ištu , „ p rim o ra la ” je rad n e kolektive da proizvode za p o tre b e trž išta i ono je počelo naglo oživljavati. Pokaza lo se da i u uv jetim a jo š uvijek k ru to g državnog p lan iran ja osnovne p ro p o rc ije poduzeća m ogu b o lje zadovoljiti p o treb e stanovništva nego bilo kakvi planovi p ro izvodnje koje su p o stav ljali državni organi. Iak o je država g a ra n tira la podu zeću 90% platnog fonda kad zbog poslovnog n e u sp je h a ne bude m oglo p o d m iriti plaće svojih rad n ik a , ip ak je ono m o ralo „ z ara d iti” svoj dohodak b o rb o m za tržište. Z arada je počela zavisiti i o d u sp je h a poduzeća, pa je rizik realizacije na trž ištu počeo p a d a ti ne sam o n a državu već i na nep o sred n e proizvođače. Taj tre n u ta k je n astu p io uvođenjem novog p rivrednog sistem a 1952. godine k ad a po činje proces oslo b a đ a n ja proizvođača o d n ajam n o g položaja prem a državi. Id ejno-politička koncepcija K PJ o rad n ičk o m sam o u p ra v lja n ju p o d sticala je da se p o četn e p ro m je n e u društveno-ekonom skim odnosim a, izvršene p o četkom 1952. go dine, nastave brže, sm jelije i do sljed n ije. K ritičk i duh rukovodstva KPJ p rocjenio je da su početne p ro m jen e sam o načele adm inistrativ n o -c e n tra listič k i sistem u p rav lja nja dru štv e n im poslovim a. Polazeći od te ocjene, rukovod stvo KPJ je ub rzalo procese d a ljih tra n sfo rm ac ija u d ru štv e nom sistem u. 219
Već se p očetkom 1953. godine u p riv re d i Jug o slav ije završava četvorogodišnja sta g n a c ija , izazvana pon ajv iše to talnom ekonom skom blokadom , i z a p o čin je p o letn ija indu s trijs k a proizvodnja, up rav o zah v alju ju ć i u v o đ en ju sam o u p rav ljan ja . U rasp ra v a m a vođenim 1953. godine o puto v i m a daljeg raz v ija n ja d ruštveno-eko n o m sk ih od n o sa, tražen a su rje še n ja za neka osnovna p ita n ja . J e d n o takvo p ita n je odnosilo se na tre tm a n osnovnih s re d stav a za p ro izv o d n ju k ojim a je i d a lje država raspolagala i k o ja su b ila isk lju č e n a iz robno-novčanog p ro m e ta tak o d a rad n i kolektivi nisu im ali nikakvih p rav a da rasp o la žu o snovnim sred stv im a. Ovo je bio izraz tad a jo š v ladajućeg g led išta u SK J d a su sred stv a za p roizvodnju sv ojina cijele d ru štv e n e zajednice. M eđutim , p o sta ja lo je sve oč itije d a je u ređ e n je držav nog u p ra v lja n ja osnovnim sre d stv im a u s u p ro tn o sti s p rin cipim a radničkog s a m o u p ra v lja n ja i d a je ek o n o m sk i ne racionalno, a i nem oguće, s tv o riti iole slob o d n o trž ište i istovrem eno isk lju č iti osnovna sre d stv a iz slobodnog p ro m eta, iz ku p o p ro d aje , kao i o sta lih v rsta ro b a. Polazeći od tih sazn an ja, u 1953. godini o dlučeno je da se sre d stv a za p ro izvodnju p re n e s u n a slo b o d n o rasp o la g an je rad n im kolektivim a. Poduzeća su ih m ogla slobodno p ro d av ati i kupovati, čim e je p riv re d n i život p o sta o d ina m ičniji, fleksibilniji, racio n aln iji. D rugo važno p ita n je, siste m p ro šire n e re p ro d u k c ije , zauzim a c e n tra ln o m je sto je r se n jim e, zapravo, d e te rm in i r a ju stv a rn a p rav a proizvođača u u p ra v lja n ju p riv red o m . D iskusije o izm jenam a u p ro širen o j rep ro d u k c iji, o b an k am a i si., pokazale su da p o sto je velike dilem e, što je om e talo sm je lije prela ž en je sa siste m a d istrib u c ije i b u d ž e tira n ja na sistem slo bodnijeg k re ta n ja d ru štv e n o g „ k ap itala" po robno-novčanim i k red itn o -m o n e ta m im z a k o n ito stim a. P rista še slo b o d n ijih trž išn ih o d n o sa z a stu p a le su gle dište da tre b a d o p u stiti slobodno k re ta n je d ru štv en o g „ka p ita la" na bazi p re tv a ra n ja b a n a k a, kao u sta n o v a za rasp o djelu k red ita, u p riv re d n e org an izacije k o je p r ik u p lja ju slo b odna sre d stv a i p la s ira ju ih p rem a p o tre b a m a p riv red e, živeći od u s p je h a u svom p oslov an ju . K a ra k te ristič n o je da su ti stavovi slični k o n cepciji o refo rm i b ankovnog si stem a, ko ja će b iti izvršena te k p o četk o m 1965. godine. Ali takva s u gled išta 1954. godine o d bačen a s o b razlo žen jem d a
220
bi njihovo p rovođenje bilo k o rak nazad. Zar to ne bi zna čilo početa k delovanja zakona prosečnog profita, početak delovanja zakona kapitalizm a — rek ao je M ilentije Popović, jed a n od tvoraca privrednog sistem a 1953. godine. Problem je rije še n kom prom isno. Po novim propisim a, koji su stu p ili na snagu u početku 1954. godine, sred stv a p rik u p lje n a kam atam a na osnovna sredstva, kao i sred stv a drugih izvora, slijevala su se u tzv. opći jugoslavenski investicioni fond, a služila su za kredi tira n je investicija fik siran ih d ruštv en im planovim a. Slični investicioni fondovi fo rm iran i su u rep u b lik am a i lokalnim organim a. S redstva iz investicionih fondova davala su se kao kred iti onim in v estito rim a koji su nudili najb o lje uvjete. F o rm iran je m saveznih, rep ubličk ih i lokalnih investicio nih fondova — koji će egzistirati p u n ih jed an aest godina — sp re tn o je p ro n ađ e n a fo rm a kroz k o ju je društvo, država, zahvaćalo oko tri č e tv rtin e svih sred stav a za investicije. T ako se fo rm ira o relativno m oćan d ru štv en i „ k ap ital” u ru k am a organa države. Obračun s liberallstlčkim tendencijam a u SKJ 1954. godine 1 pri vremeno zaustavljanje procesa deetatizacije
N akon sve novijih id e ja 1 p ro m jen a d ru štv e n ih od n o sa u periodu od 1949. do k ra ja 1953. godine, k urs d e m okratizacije d ru štv a ušao je u odlu ču ju ću fazu i svako zalijetan je m oglo ga je ukočiti, otežati i priv rem en o zadržati. U tom veom a intenzivnom procesu dem o k ratizacije, d ebirokratizacije i d eetatizacije, sve veće slobode rad a, m isli, shvaćanja i govora, po step en o su n a površin u isplivavala različita, pa i d ija m etraln o s u p ro tn a gledišta, od b iro k ra tsk ih do an a r h istič k ih gledišta, ko ja su tražila i n a p u šta n je tzv. jedno p a rtijsk o g sistem a, u stv a ri — ra sp u šta n je KPJ. N a čelo novog tala sa koji je u sta o p ro tiv kom unističke o rije n ta c ije u Jugoslaviji izbio je M ilovan Đilas, jed an od s e k re ta ra K om unističke p a rtije Jugoslavije. On se istakao u idejn o j, m oralno-političkoj i pro p ag an d n o j bo rb i protiv staljinizm a, ali je u v a tri te bo rb e po stao pro tiv n ik ideolo gije m arksizm a-lenjinizm a. Đilas je p ro p ag irao slobodu po litičkog organizovanja. U tom h isto rijsk o m tre n u tk u takva sloboda b i p ru ža la m ogućnost obnove tek srušenog klasnog
221
dru štv a. N astupio je tre n u ta k u kom e se m o rala, u im e od b ran e d ruštvenog u ređ e n ja , voditi b o rb a p ro tiv prenagljivan ja u m ije n ja n ju d ru štv e n ih odnosa. Sam o godinu d an a p oslije VI k o n g resa K PJ m o ralo je doći do snažne in terv en cije CK KPJ: n a I I I izv anrednom p lenum u u povodu ra s p ra v lja n ja o Đ ilasovom slu čaju , 16. i 17. ja n u a ra 1954. godine, pozvao je P a rtiju da se su p ro t stavi antiso c ija lističk im po jav am a i sh v aćan jim a da su m arksizam i naučni socijalizam z a sta rje li, d a ih tre b a re vid ira ti itd., itd. N ekoliko d an a p o slije I I I plen u m a CK SK J, n a p rv o m za sje d a n ju novoizabrane Savezne sk u p štin e , p o dnoseći 29. ja n u a ra 1954. godine izvještaj o ra d u Saveznog izvršnog vijeća u p ro te k le č e tiri godine, Josip B roz T ito upozorio je d a bi bilo ( . . . ) reakcionarno i šte tn o za o sta ja ti u to m m ije n ja n ju i ra zvitku , kao što bi bilo reakcionarno i šte tn o zalije ta ti se u nepoznato, u ne k a kv e d o k trin a rn e i n eživo tn e k o n stru k c ije , ko je su kao ta kv e ne sa m o osu đ en e da se raz b iju o d ru štv e n u pra ksu , već m o g u da na n esu o zb iljn e šte te n o rm alnom razvoju. F ik sira ju ć i tač k u do ko je se u p o č e tk u 1954. godine došlo u razvoju d ru štv e n ih odnosa u Ju g o slav iji, u izv je šta ju se kaže: ( . . . ) H is to r ijs k a je č injenica da su se sve p ro m je n e ( . . . ) povezale u jedan u osnovi p o sta v lje n i d o vršen dru štv e n i i p o litič k i siste m , k o ji je izražen i učvršćen n o vim U stavom i d rugim za k o n im a i p riv re d n im p ro p isim a donijetim neposredno p o slije njega. N ije p o tre b n o p o seb n o istica ti da će se taj s iste m ( . . . ) usavršavati i u p o tp u n ja v a ti, a u n e k im s v o jim m a n je ili više va žn im ta čka m a d jelim ičn o i m ijen ja ti. A li taj novi u sta vn i po red a k da t je u sv o jim d ru š tv e n im i p o litič k im osnovam a k o je se ne m o g u m ijen ja ti, o sim u pravcu svog o stvarivanja i usavršavanja. Te osnove čine te m e lj izgradnje socijalizm a i daljeg učvršćen ja i raz v itk a jed n e stvarne, so c ija listič ke d e m o k ra tije u Jugoslaviju O čigledno je, dakle, da ruk o v d o stv o K P J, po seb n o Jo sip B roz T ito, in sis tira n a tom e da se b u rn i p ro ces d ru štv e n ih reform i, započet 1949. godine priv re m e n o u sp o ri, rez u lta ti s ta b iliz ira ju i uč v rste p rije svega p u te m o b rač u n a s lib era lističkim te n d e n c ija m a u k o jim a je bila k lica ko n trarev o lu cionarnog djelovanja.
222
žna e ta p a u dru štv en o m razvoju, su p ro ta n je d u h u istinske naro d n e revolucije, a posebno nep rih v atljiv za Jugoslaviju kao višenacionalnu zajednicu. Složenosti Jugoslavije odgovara sam oupravni dru štv en i si stem , je r on i po definiciji, a ne sam o po im plikacijam a, p retp o sta v lja i razvija politički i ekonom ski pluralizam u obliku veom a široke a u to n o m ije svih ek onom skih i politič kih su b je k a ta, što će reći rad n ih , lokalnih i regionalnih za jednica, a posebno m aksim alno m oguću političko-ekonom sku sa m ostalnost nacija, n a ro d a i n a ro d n o sti. U ra z d o b lju od Petog kongresa K PJ, 1948, do Šestog kongresa, 1952, rukovodstvo KPJ je stvorilo takvu id ejn u koncepciju izg rad n je sam oupravn o g socijalističkog d ru štva koja bi m ogla odgovarati p o m en u to j složenosti Jugosla vije. Osloncem na svoju sam o u p rav n u o rije n ta c iju , KPJ je izvršila h isto rijsk u p re k re tn ic u s p u ta koji je objek tiv n o vodio u sveopći državno-svojinski i b iro k ra tsk i m onopol na p u t bo rb e za sam o u p rav n i d e m o k ra tsk i socijalizam . U svajanjem takve koncepcije n a sta la je ogrom na nesk la d n o st izm eđu rea ln o postojećeg sistem a d ru štv en ih od nosa koji su bili sagrađeni na au to k ra tsk o -c en tra lističk im osnovam a i te nove idejno-političke k oncepcije KPJ u čijoj osnovi je rad n ič k o s a m o u p ra v lja n je i n a ro d n a d em o k racija. Ova n e sra z m je rn o st je razum ljiva s obzirom n a to da je bila u p ita n ju rad ik a ln a k ritik a svega p o stojećeg, izvršena gotovo p rek o noći. U svajanjem k o n cepta a n tie ta tistič k e , a n tib iro k ra tsk e re volucije 1950. godine, o tvoren je p ro b lem teo rijsk o g i p rak tičnog značaja: kako p re o k re ta ti pravce d ru štv en o g razvoja, kakve su m ogućnosti za o stv ariv an je sa m o u p rav ljan ja. M islim o d a se složenost h isto rijsk e dilem e p red kojom je sta ja lo rukovodstvo K P J, je r ono je donosilo odluke, m o že izraziti slijedećom fo rm ulacijo m : id ejn im i teo rijsk im o p red je lje n je m K PJ je z a p riječila p uteve resta u ra c iji ka p italizm a i državnog socijalizm a kao dvam a dom in an tn im , i gotovo jed in im sistem im a našeg vrem ena. T reći p u t za koji se op red ijelila bio je p o tp u n o nep o zn at, u sv ijetu nazvan „jugoslovenskim ek sp erim e n to m ". 223
O snovna p ro tiv rje č n o st b ila je u to m e 5to su k ru p n i pro b le m i i n aslijeđ en e, ali jo š žive p ro tiv rje č n o sti d ru štv a pod stic a le cen tra liz am , sistem d o m in acije i d ik ta tu ru u d ru štvu, a K PJ se o p red ijelila za visoko h u m an e ciljeve i najviše d e m o k ra tsk e v rije d n o sti suvrem eno g sv ijeta, za sam o u p rav lja n je slobodnih ra d n ih lju d i u zem lji k o ja je b ila jed n a od n a jz a o s ta lijih u E vropi, s m alo b ro jn o m ra d n ič k o m klasom , a d o m in a n tn o m većinom se ljaštva. U porn o st i istra jn o s t ru k o v o d stv a b ila je m oguća za h v a lju ju ći h isto rijsk o j č in jenici da je K o m u n ističk a p a rtija b ila za ista m o n o litn a i da su gen e ra ln u s tra te g iju K PJ iz raz d o b lja 1948— 1952. godine p rih v a tili svi d ru štv e n i slojevi, n a c ije i n a ro d n o sti.
III SA V EZ K O M U N IST A JU G O S L A V IJE U B O R B I ZA N E S V R S T A N O S T U M EĐ U N A R O D N IM OD NO SIM A , ZA S T A B IL IZ A C IJU I R A Z V IJA N JE SA M O UPR AV LJAN JA I ZA P O B O L JŠ A N JE ŽIVO TNO G STANDARDA R A D N IH M ASA (1954— 1960)
N akon su k o b a sa staljinizm om i isk lju č e n ja KPJ iz svjetskog kom u nističkog p o k reta, jav lja se p itan je sa kojim revolucionarnim snagam a u sv ijetu SK J tre b a da se čvršće povezuje na m eđu n aro d n o m planu i kakav je s tra te š k i cilj državne van jsk e politike. Iskrslo je p ita n je da li se Jugoslavija m ože u k lju č iti u svjetske toko ve d ruštven og razvitka, da li SK J treb a, i da li može, izaći iz relativno u sk ih o k v ira se k ta štv a m eđ u n aro d n o g kom uni stičkog po k reta. U jed n o m k ra tk o m raz d o b lju dok su tra ja li sukobi sa In fo rm b iro o m , u je k u „hladnog rata " , k ad a se Jugoslavija k reta la na ivici ratn o g sukoba očekujući oru žan u interven ciju sa Isto k a , ostv aren o je savezništvo Jugoslavije sa Grčkom i T urskom (B alkanski p a k t, 1953). Isto v rem en o je KPJ us postavila političke k o n tak te sa so cijald em o k ratsk im p a rti ja m a Zapada. M eđutim , ova o rije n ta c ija i p rak tičn a politika na sta le su iz o d b ram b e n ih m otiva Jugoslavije i o b ostrano naglašene in te resim a h isto rijsk o g tre n u tk a. K om unističkom p o k re tu Jugoslavije m o ra la je izgledati n ep riro d n a — zbog veom a velikih ideoloških razlika. Osim toga, iskustvo sa nekim z em ljam a Z apada stvorilo je veliko podozrenje (po d ršk a k o n tra rev o lu c iji u r a tu i p o slije oslobođenja, d ržan je z a p adnih z e m alja u krizi oko T rs ta o d 1945. do 1953. go dine). O čigledno, dakle, Jugoslaviji n ije odgovaralo savezni štvo n i sa Isto k o m ni sa Z apadom . T reb alo je izaći iz okvi-
Jugoslavlja — Inicija tor 1 pionir pokreta za miroljubivu koegzisten ciju u svjetskoj zajedni ci naroda 1 država
15
225
ra tih dilem a i zasnovati dugoročn u stra te š k u o rije n ta c iju va n jsk e politike. Takav p ris tu p je p o d razu m ijev ao sv estran o istraž iv a n je ten d e n c ija dugoročnog razv itk a suvrem enog svi je ta . N a rje š e n je ove dilem e u tje c a la je ne sam o h lad n a analiza već i rev o lu c io n a rn a sm je lo st ru k o v o d stv a SK J i n jen i k rite riji. U to k u idejno-teorijskog o b rač u n a sa staljin izm o m 1948 — 1953. godine, K PJ je izgradila i svoje poglede n a osnovne ten d e n c ije razv itk a suvrem ene epohe, a p o sebno n a revo lucio n a rn e p o k rete u svijetu, nap u stiv ši ra n ije p rihvaćene dogm e sta ljin iz m a o k a ra k te ru suvrem en e b o rb e za d e m o kra ciju, č v rs ti m ir i socijalizam , kao što su jed n o o b razn i k a ra k te r revolucije, faze buržo ask o -d em o k ratsk e i so cijalističk e revolucije, tu m a č e n je p ro le tersk o g in tern acio n alizm a, deko lonizacija i si. Već n a VI kongresu K P J (2—7. n o v em b ra 1952) d ati su glavni elem enti novog pogleda n a m eđ u n a ro d n e odnose l u tv rđ e n i prin c ip i v a n jsk e p o litik e Jugoslavije. K ongres s m a tra da je p o d jela svijeta na dva an tag o n ističk a bloka (zapadni n a čelu sa SAD i istočni n a čelu sa SSSR ) izvor nep re k id n o g p o g o rša n ja situ a c ije u sv ijetu , hlad n o g ra ta i trk e u na o ru ž a v a n ju , što vodi op a sn o stim a izb ijan ja novog svjetskog ra ta . K o m unistička p a rtija Jug o slav ije s u p ro tsta v lja se blokovskoj politici p latfo rm o m m iro lju b iv e koegzi sten cije: N a su p ro t p o tčin ja va n ju k o m u n is tič k ih i drugih n aprednih p o k reta u s v ije tu i p re tv a ra n ju tih p o k reta u agen ture i in str u m e n t e k sp a n zio n istič k e p o litike, m i u spostav lja m o ravnopravne odnose i su ra d n ju s n a p red n im p o k r e ti m a u sv ije tu , ne nam ećući im sv o ju v o lju i svo je recepte (T ito ). S ta ljin je p re m a svim oslobodilačk im p o k retim a , k o ji su k o lo nijalni sistem raz a ra li ogrom no m rev o lu cio n arn o m ener gijom s to tin a m iliona lju d i u k o lo n ijam a i u p o ro b ljen im z em ljam a, im ao sek tašk i, potcje n jiv a č k i stav; dok je sve d ruge s tr u je u m e đ u n a ro d n o m rad n ičk o m p o k re tu s m a tra o m anje-više o p o rtu n istič k im , izdajn ičk im i poburžoaziranim , a K P J je, već na VI kongresu , n a sve te p o k rete gleda la kao na široki sv je tsk i p o k re t k o ji je, po snazi i po cilje v im a so cijalističk i d e m o k ra tsk i p o k ret. T akva vizija je do vela K P J do n jen e glavne teze: b iti za p o tp u n u au to n o m iju 226
i sam ostalnost svakog radničkog i revolucionarnog p o k reta i svakog n aro d a i svake zem lje, b iti p ro tiv blokova, a za n e svrstanost, m ir i m iroljubivu koegzistenciju, a protiv mješ a n ja u u n u ta rn je poslove drugih zem alja, b iti za pravo svakog n a ro d a na slobodu i nezavistan razvoj. Poslije Staljinove sm rti 1953. godine u SSSR 1 u o sta lim istočnoevropskim zem ljam a, u m eđ u n aro d n o m kom u nističkom p o k retu počeli su se jav ljati znaci n a p u šta n ja n a jg ru b ljih sta ljin istič k ih d eform acija socijalizm a i nerav n opravnih m eđusobnih odnosa, so cijalističk ih zem alja je r je sta ljin istič k a p rak sa bila dovela te zem lje i m eđ u n aro d n i k om unističk i p o k ret u o p šte u veom a tešk o stan je. Aprila 1956. godine ra sp u šten je i K om inform . U kom unističkom p o k retu počele su rasp ra v e o različitim puto v im a i oblicim a b o rb e za socijalizam . Dvadeseti kongres KPSS 1956. godine p rihvatio je upravo tu o rije n ta c iju . Na liniji takvih p ro m je na došlo je i do norm alizacije odnosa izm eđu SSSR i Jugo slavije, n a in icijativ u novog sovjetskog rukovodstva. D vadeset šestog m aja 1955. godine u B eograd je stigla so v jetsk a d ržavno-partijska delegacija, n a čelu s prvim se k reta ro m CK KPSS H ruščovom , da n o rm alizira odnose sa Jugoslavijom . Tim e je završena jed n a o d n a jte ž ih b ita k a ju goslavenskih kom unista. S ovjetska delegacija, n a čelu s H ruščovom i Bulganjinom , i jugoslavenska, na čelu s Titom , p o tp isale su Beograd sk u deklaraciju, po kojoj tre b a da se odnosi m eđu dvjem a zem ljam a raz v ija ju na prin c ip im a p o što v an ja su v eren iteta, nezavisnosti i ravnopravnosti. G odinu dan a kasn ije, prili kom Titove po sje te SSSR, p o tp isa n a je 20. ju n a 1956. godine M oskovska deklaracija o p a rtijs k im o d nosim a izm eđu Save za k o m u n ista Jugoslavije i K om unističk e p a rtije Sovjetskog Saveza. U D eklaraciji se ističe stan o v ište o različitim p uto vim a socijalističkog razvitka u razn im zem ljam a i u tv rđ u je da se s u ra d n ja izm eđu so c ijalističk ih zem alja i rad n ičk ih p a rtija m o ra zasnivati n a d o b ro vo ljn o sti i ravnopravnosti. N a istim prin c ip im a obnovljeni su, osim sa A lbanijom , odnosi i sa istočnoevropskim zem ljam a i p a rtija m a. Iak o je n akon S taljinove s m rti započela norm alizacija o d nosa sa so c ijalističkim lagerom , a i ra n ije bili uspostav lje n i d o b ri odnosi sa zap ad n im zem ljam a, rukov o d stv o SKJ 15*
227
se n ije dalo im p re sio n ira ti ovim p o litičk im u s p je h o m i re lativnom sta b iln o šć u svoje m e đ u n a ro d n e pozicije u d ato m h isto rijsk o m tre n u tk u . Savez k o m u n ista Ju g o slav ije o d b ijao je i pom isao n a p o v rata k u Isto č n i b lo k kao vojno-politički savez. N aprotiv, SK J je zasnovao novu s tra te g iju s ciljem d a do p re n a sve k o n tin e n te svojim po litičk im , ek o n o m sk im i k u ltu rn im vezam a. U tom e se uglavnom i u sp je lo za vrlo k ra tk o vrije m e (za 5—6 godina) iako je u času zasn iv an ja tak v a po litik a m ogla izgledati ne re a ln a, p a čak i u to p istič k a . U pravo je nova k o n cepcija v a n jsk e p o litik e n ajv iše d o p ri n ije la da Ju g oslavija steče ugled koji n ik ad ra n ije n ije im ala. M oralni i političk i ugled Ju g oslav ije u sv ije tu om ogućio jo j je da, u s u ra d n ji prven stv en o sa In d ijo m , UAR i In d o n e zijom , sta n e n a čelo ze m a lja an g ažiran ih u raz ra d i i b o rb i za u sv a ja n je po litik e koegzistencije i rje š a v a n ja svih m eđ u n a ro d n ih p ro b le m a m irn im pu tem . R azvijena ek o n o m sk a i p o litič k a s u ra d n ja dovela je i do s u s re ta na jv iših p red sta v n ik a Ju g o slav ije i n ek ih zem alja Azije i A frike. S re d in o m 1954. godine sa sta li su se T ito i c a r H aile S elasije. K ra je m 1954. i p očetk o m 1955. godine Tito je p o sje tio B u rm u , In d iju , a sa sta o se i sa p red sje d n ik o m E g ip ta G am alom A bdelom N aserom . U su s re tim a T ita i d r žavnika Azije i A frike, p osebno N eh ru a, to k o m 1954. i 1955. godine stv o re n a je d o k trin a m iro lju b iv e i ak tiv n e koegzisten cije i n esv rstan o sti. Da b i Što više p rid o n ije la u n a p re đ e n ju m ira u sv ijetu 1 a firm ira la p rin c ip e m iro lju b iv e koegzistencije, Jug o slav ija je u od n o sim a sa socija lističk im ze m lja m a težila d a u p ra k si o stv a ri te prin cip e. O dnosi sa z apadnim k a p ita listič k im z em ljam a zn a tn o su po b o ljša n i za v rije m e su koba sa staljin izm o m . E k o n o m sk a pom oć i isp o ru k e vojne op rem e na sta v lje n i su i p o slije n o r m alizacije o d nosa sa SSSR. Ali, u sp rk o s p o b o ljša n im odno sim a, vlade SAD i V elike B rita n ije su 8. o k to b ra 1953. saop ćile svoju od lu k u da Zonu A slobod n e te rito rije T rsta p red a j u pod civilnu u p rav u Ita lije . T ito je izjavio da će Jugoslavi j a ulazak talija n s k ih tru p a u Zonu A s m a tra ti a k to m ag re sije. Ju g oslavija je m obilizirala oru žan e snage i u p u tila ih p rem a talija n sk o j granici. S itu a c ija je p o sta la veom a k ritič n a. Ali p o tk ra j godine dolazi do sp o razu m n o g p o v lačen ja 228
tru p a sa granica. Na p rije d lo g Jugoslavije došlo je do ne p o srednih razgovora sa Italijo m . Pregovori su u sp ješn o zavr šeni 5. o k to b ra 1954. podjelom Slobodne te rito rije T rsta. Poslije toga odnosi s Ita lijo m su se po b o ljšali i zajednička granica je p o stala jed n a od n a jo tv o ren ijih u Evropi. Već sredinom p e desetih godina (1955— 1956) Jugoslavija je im ala p rija te ljs k e i no rm aln e m eđ u d ržav n e, ekonom ske i političke odnose sa gotovo svim zem ljam a svijeta. M eđutim , SKJ je ponovo došao u k onflikt sa većinom k o m u n ističk ih p a rtija svijeta, n a sa v jetovanju 64 k o m u n ističk e i rad n ič ke p a rtije 1957. godine u M oskvi. Savez k o m u n ista Jugoslavi je tada je potpisao zajedničku d ek laraciju , M anifest mira, ali nije potpisao D eklaraciju dvanaest partija, je r se u njoj posebno in sistira na priznavanju općih osnovnih zak o n ito sti razvitka socijalizm a, a svako o d stu p a n je proglašava o p o r tunizm om i revizionizm om koji žele p a ra liz ira ti rev olucionar nu e n ergiju radničke klase i sačuvati ili obnoviti k ap itali zam. T rebalo je da de k la ra cija oživi p rev aziđ en u ko n cep ciju lagera rukovodećom ulogom jed n e p a rtije , a u stv ari bila je upe re n a p rotiv politike SK J. K o n k retn i povod za p ro šire n je drugarske k ritik e jugoslavenskog revizionizm a bio je N acrt pro g ram a SK J u p roljeće 1958. godine. U tim k riti kam a napada se jugoslavensko o d ređ e n je suvrem enog d ru štvenog razvitka, ocjena blokovske politike, p rav o na vlastiti p u t u socijalizam , stav o ulozi so cijalističk e države, o od nosim a m eđu socijalističkim zem ljam a i si., a sve to je došlo do izražaja i u osudi „jugoslavenskog revizionizm a" n a sa vjetovanju k om unističkih p a rtija 1960. godine. Ideološka polem ika n ije b ila p rać e n a rask id o m svih drugih veza, iako su se čule i takve p rije tn je . Ali se razvoj e konom skih odnosa zaustavio, a došlo je i do sto rn ira n ja n ekih trgovačkih ugovora i sličnih ak cija. Ne p o p u šta ju ć i ničijim p ritiscim a, Jugoslavija je istra ja la u o rg an iz ira n ju svjetskog p o k reta nesv rstan ih zem alja. U družene ak cije n o vooslobođenih i neangažiranih država dovele su, konačno, do konferencije neangažiranih, održan e od 1. do 6. sep tem b ra 1961. godine u B eogradu. Na njoj su kao ak tiv n i učesni ci sudjelovali šefovi država i vlada iz 25 zem alja sv ijeta, a p redstavnici triju zem alja iz L atinske A m erike kao p ro m a trači. 229
U to k u p e to g o d išn je d ru štv e n e reform e 1948— 1953. godine k o ja predsta v lja v eliku p re kre tn ic u SK J izveo Je najv eću idejno-političku preo rije n ta c iju u svojoj h isto riji. Taj d ram a tič n i rask id s d ogm atizm om i u sv a ja n je nove idejne, teo rijsk e i po litičk e ko n cep cije n ije se m ogao izvesti bez p o tre sa u P a rtiji. B orba p ro tiv đilasovštine p red sta v lja p rv u o z b iljn iju 1 jač u in te rv en c iju pro tiv bu ržo a sk e ideologije, k o ja se po javila u KPJ prvi p u t od njen e ko n so lid acije jo š u m eđuratn o m razdoblju. Ovom o štro m in terv en cijo m zap rečen je d ire k tn i o tvoreni m alograđansko-bu ržo ask i u tje c a j za n a re d nih desetak i više godina. Tim povodom ruk o v o d stv o K PJ je ocijenilo da je sam oupravni sistem uglavnom m anje-više konzistentno izgrađen i dograđen za d a tu h isto rijsk u etap u . Na osnovu takve ocjene i direk tiv e p a rtijsk o g ruk o v o d stv a zam rle su rasp ra v e o p o tre b i ra d ik a ln ijih p ro m je n a u d ru štvenom siste m u od p o četka 1954. do k ra ja 1956. godine. U tom raz d o b lju izvršiće se sam o m in im aln e izm jen e u društveno-ekonom skim odnosim a, iako je i p o slije uvo đ en ja novog p rivrednog sistem a, 1952. godine, u p ro d u k cio n im odnosim a i da lje d o m inirao državno-svojinski m onopol. Novo je bilo uglavnom to da su rad n i k olektivi m o rali reali zirati dohodak na trž ištu , u k in u ti su državni p lan sk i nalozi, ali država je i d alje određivala p latn i fond svakom rad n o m kolektivu i čitavim viškom ra d a su v eren o raspolagala. Tako je, uglavnom , bilo sve do prvog p o k u ša ja re fo rm e p riv red n o g sistem a 1961. godine. Glavni razlog zasto ja u d a ljo j refo rm i je u to m e što je idejno-politički stav ruko v o d stv a K PJ bio da višak rad a p rin cipijelno p rip a d a d ru štv u , a ne pro izvođačim a, poduzećim a, i da ga država rasp o d je lju je . Iako državni organi, od 1952. godine, n isu m ogli o d re đivati priv re d n im o rganizacijam a proizvodne planove, p rik u p ljali su raznim in stru m e n tim a najveći dio v iška rad a od proizvođača i n jim e raspolagali i alo cirali ga po g ran am a privrede. Da bi se ostv arili d ru štv e n i planovi, držav a (organi vla sti i dru štv en o g s a m o u p ra v lja n ja fed eracije, rep u b lik e i ko m u n e) im ala je vrlo veliku in g ere n c iju i zak o n sk a p rav a da Stabillzadja Izvršenih promjena u društvemenoSziusteUvljTnjPe cesa deetatizacije
230
raznim ekonom skim , pa i adm in istrativ n im m je ram a u sm je ri sve privredne organizacije da svojim rad o m realizira kon cepciju privrednog razvitka koju je u tv rd ila federacija, re publika ili kom una. D om inantnu poziciju u raspolag an ju dijelom nacional nog dohotka Jugoslavije, koji se izdvajao za investicije, ima li su državni organi federacije. Oni su snažno u tjecali na to kako će se u p o trije b iti investiciona sred stv a p riv red n ih organizacija, kom una i republika: raspolagali su s n a jm a n je 1/3 svih sred stav a za investicije koje su dijelom nep o sred n o distrib u ira li, a dijelom u p o trije b ili za u sm je ra v a n je inve sticionih sre d stav a rad n ih organizacija, kom una i rep u b lik a. Jačinu toga u tje c a ja i stu p a n j etatizacije društveno-ekonom skih odnosa pokazuje k re ta n je u d jela po jed in ih su b jek a ta u fin a n c ira n ju investicija od 1952. do 1958. godine.
federacije
0,9 4,6 10,8 11,6
ostalih organizacija
_ — —
republika
21,7 315 31.1 36.0 38,7 31,0 30,6
_
_
1.5 8.5 72 9,4 8.2 5,0
48.2 14.7 9,3 8.8 7.8 7,0
77,9 16.1 41.0 37,5 30.6 30.0 38,5
0.4 2.7 4,7 82 6,7 5.4 6,4
kotara
privrednih organizacija
1952. 1953. 1954. 1955. 1956. 1957. 1958.
općina
Godina
Udi o
fs 1! _ — —
0,9 12 6,8 0,9
Iz p o d a ta k a se vidi da su organi fed eracije raspolagali najvećom m asom sre d stav a za investicije. Svi drugi inve s tito ri — rep u b lik e, ko tari, k om une i deseci h ilja d a p riv red nih organizacija — k o n k u rira li su za do b iv an je sre d stav a od federacije, d aju ći svoj udio iz fondova k o jim a su ras polagali. T akvim sistem om in v estira n ja fed e ra c ija je m ogla u tje c a ti na investiciona k re ta n ja u zem lji je r je raspolaga la na jm o ć n ijim sredstvim a, k ojim a je m ogla u tje c a ti na p o litik u svih drugih investitora. 231
U p o treb a sre d stav a općeg investicionog fo n d a federaci je o dređivala se saveznim d ru štv e n im plan o m koji je u tv rđ i vao koliki se k red iti m ogu dod ijeliti p o jed in im p riv red n im g ran a m a ili za p o jedine nam jene. Na taj n ačin sred stv a su se p lan irala tam o i u tolikom opsegu k ak o su to p lan irali organi federacije. a) D ržavni organi su držali u svojim ru k am a p o litik u lične p o tro š n je o d govarajućim sistem o m n a g ra đ iv a n ja u p riv re d i i izvanprivrednim djela tn o stim a . b ) U čitavom p e rio d u od uv o đ en ja rad n ičk o g sam o u p rav lja n ja sistem i po litik a c ijen a bili su u ru k am a države. N jeni organi su p ropisivali c ijene za gotovo sve proizvode. c) Čitav siste m v a n jsk e trgovine, deviznog po slo v an ja i svih o sta lih tra n s a k c ija sa inozem stvom (m e đ u n a ro d n i zajm ovi, m e đ u n a ro d n i ugovori o poslovnoj su ra d n ji, koope rac iji itd.) bili su p o tp u n o u ru k a m a d ržav n ih organa. U kazivanjem sam o na neke m eto d e zah v aćan ja najvećeg dije la viška ra d a od stra n e d ržavnih o rg an a i n a k v a n titativ ne odnose u rasp o d je li nacionalno g d o h o tk a ne isc rp lju je se odgovor n a p ita n je o k a ra k te ru p ro m je n a društveno-ekono m sk ih od nosa u p e rio d u 1954— 1958. godine. Pa ip ak , i na tem e lju tih d jelom ičnih p o d a ta k a , vidi se d a su u tom p e rio du raz v itk a o rgani državne v lasti d ržali u ru k a m a k lju čn e pozicije u u p ra v lja n ju priv re d o m i da je tem p o p ro cesa deeta tiz a c ije d ru štv e n ih o d nosa bio, u od n o su n a perio d 1952— 1954. godine, u s p o re n . Z ato se nam eće p ita n je koji s u uzroci tog u s p o ra v a n ja. Izvjesno priv re m e n o u sp o ra v a n je p ro ce sa d e m o k ratizaci je i dee ta tiz a c ije d ru štv e n ih odnosa 1954— 1958. godine, izra ženo n a ro č ito na p o d ru č ju rasp o la g an ja sred stv im a za in vesticije, n a stu p ilo je kao re z u lta t b ro jn ih i različitih fak to ra : d e lik a tn o st fo rm ira n ja p o tp u n o nove, do tad a n epo z n a te e k onom ske s tr u k tu re (p ro v je ra v a n je novih rje š e n ja u siste m u za h tije v a v rije m e ), o tp o r o rg an a d ržavne u p rav e (ona, po svojoj p riro d i, teži da se sta ln o rep ro d u c ira ), zaosta la, n e razvijena i d isp ro p o rcio n a ln a p riv re d a (stih ijn o je vuk la na k o n c e n tra ciju a k u m u la c ije u ru k am a c e n tra ln ih o rgana d ru štv e n e zajed n ice) i si. Jed n o m rije č ju , p ro ces preobražav a n ja c e n tra listič k e ekonom ske s tru k tu re u sam o u p rav n u , nužno je m o ra o p ro ći i kroz n aizm jen ičn e faze u b rz a n ja i za sto ja. 232
Osim ovih fak to ra, jo š uvijek je bilo i nevjerice u mo gućnost i sp rem nost rad n ih kolektiva da na račun lične p o tro šn je o siguraju visok stepen ak u m u lacije i investiranja u nove proizvodne kapacitete. Ta nevjerica bila je čak i po jač a n a izvjesnim pojavam a koje su im plicirale m ogućnost takvog slobodnog po n a šan ja proizvođača. Pošto jo š nisu bili stvoreni takvi ekonom ski odnosi u proizvodnji u kojim a bi m ate rijaln a egzistencija rad n ih kolektiva u budućnosti zavi sila od toga kako posluju, kako i koliko in v estiraju , bilo je slučajeva lošeg odnosa p rem a investicionim fondovim a. To je pobuđivalo su m n ju u d obre na m je re jednog dijela rad n i ka i rukovodećeg k a d ra u poduzećim a u pogledu proširene rep ro d u k cije. Bilo je neizvjesnosti da li će radnici „pojesti" ak u m u laciju toliko p o tre b n u za razvoj zaostale privrede. N a p o d ru č ju političkog sistem a u razd o b lju od 1953. do 1962. sva pažnja je k o n c e n trira n a n a sam o jed an njegov dio — na kom unalni sistem . Izm jen am a u priv red n o m siste m u 1954. godine d ate su od ređ en e funkcije lokalnim organ im a v lasti u reg u liran ju privrede. Takva rje š e n ja bila su izraz idejno-političke kon cepcije o izgradnji novog kom unalnog sistem a i od samog po četka sa m o u p ra v lja n ja to je bio stra te g ijsk i cilj KPJ u globalnoj koncepciji izgradnje sam o u p rav n o g socijalističkog sistem a. N akon niza p ren e se n ih ovlašćen ja sa org an a vlasti fede rac ije i rep u b lik a na lokalne organe vlasti — m jesne, k o tar ske i g radske naro d n e odb o re — n a sta o je problem form i ra n ja ja k ih osnovnih jed in ica lokalne v lasti, stv aran jem tak vog lokalnog c e n tra vlasti koji će m oći v ršiti privredne, k u ltu m o -p ro sv je tn e , socijalno-zdravstvene i političke funkci je. To je, naravno, dovelo do rad ik aln o g sm a n je n ja b ro ja lokalnih organa vlasti. Već 1952. godine u m je sto 7.104 m jesna na ro d n a od b o ra fo rm ira n o je 3.881 op ćin sk ih , 241 gradski i 327 k o tarsk ih n a ro d n ih odbora. Po novom sistem u rasp o d je le d o h o tk a izm eđu poduzeća i države, uvedenom 1953. i 1954, organi lokalnih vlasti „uba cili” su se u rasp o d je lu dobiti poduzeća. Na osnovi propisa koji su u početku 1954. godine uveli sistem „o bračunska plaća — d o b it”, lokalni organi vlasti dobili su p ravo zahvaćan ja gotovo cijele d o biti poduzeća. 233
Stvaraoci ekonom skog 1 političkog sistem a, k ad a su se odlučili da o rganim a kom une d a ju tak v u vlast n ad poduze ćem , polazili su od idejno-političkog g led išta da je kom una takva z ajed n ica proizvođača i p o tro ša č a u kojoj se njihovi odnosi n a jb o lje u s k la đ u ju . Z ato je k o m u n am a n a m ijen jen a uloga jed n o g od nosioca p ro širen e rep ro d u k c ije . K om une su fo rm ira le svoje investicione fondove. Sve to — ja č a n je m ate rija ln e osnove općina, p ren o še n je poslova s k o ta ra na općine — p red sta v lja p roces koji je p rip re m a o p rije la z na k o m unalni sistem započet sep tem b ra 1955. godine. T ada je b ro j lokaln ih o rg an a vlasti sm anjen: općina — od 3.912 u 1954. godini n a 1.479 u 1955. godini, k o ta ra — od 329 na 107. U kratko, o rgani k om une su u p ro ce su decen tralizacije u p ra v lja n ja priv re d o m po step en o zauzim ali dio p rav a k o ja su u ru k o v o đ en ju poduzećim a p rip a d a la saveznim i republič kim org an im a vlasti. R azum ije se, u neu sp o red iv o blažim oblicim a nego što su b ila p rav a ra n ijih AOR, ali sa politič kim u tje c a je m k oji se n a ro č ito očitovao u im en o v an ju ru k o vodilaca poduzeća i u p rav u u p lita n ja u rasp o d je lu dohotka. O s tu p n ju op e ra tiv n e d ecen tralizacije govori i p o d atak da je savezna u p ra v a 1948. im ala 47.300, a 1956. godine 10.328 službenika. U svim rad n im kolektivim a, i u p riv red i i izvan priv red e po sto ja li su, dakle, o rgani s a m o u p ra v lja n ja , a na nivou kom une k o n s titu ira n je institu c io n a ln i m ehanizam d ru štv e nog sa m o u p ra v lja n ja . O snovne p a rtijsk e , sin d ik aln e i druge o rganizacije bile su ta k o đ e r aktivni fak to ri sam o u p rav ljan ja. S d ruge stra n e , politički vrhovi d ru štv a su zadržali u ru k a m a ključeve u p ra v lja n ja globalnim d ru štv e n im procesim a, n a ro č ito u d o n o še n ju n a jz n a č a jn ijih d ru štv e n ih odluka. Ne ka p o d ru č ja (n a p rim je r, služba državne b ezb jed n o sti) bila su p o tp u n o van k o n tro le p red sta v n ič k ih i p a rtijs k ih forum a. K ra je m 1952. godine okončan ;e gotovo četv o ro g o d išn ji period og ro m n ih p riv re d n ih teškoda k oje su izazvale stag n aciju . U to k u tog p erio d a sto p a r a s ta p riv re d e i zaposlenih k reta la se oko nule. M eđutim , s re d in o m p e d e se tih godina izvršena je kva-
Prom jena ekonomske 1,0 pJS dJa
234
lite tn a izm jena s tru k tu re in d u strijsk e proizvodnje po nam je ni p o trošnje. Kategorija Sredstva rada Materijal za reprodukciju Potrošna roba
1939. godine
1947. godine
1955. godine
5,1
7,8
18,5
61.1 33,8
57,7 34,5
54,4 27,1
S tru k tu ra in d u strijsk e proizvodnje m ije n ja la se u sm je ru izrade proizvoda suvrem enijeg tip a i višeg s tu p n ja o b ra de, a posebno u sm je ru izgradnje „in d u strije koja gradi in d u s tr iju ”. Od 1947. do 1955. godine tro s tru k o se povećala proiz vodnja stro jev a za in d u striju , oko 70 p u ta se povećala p ro izvodnja stro jev a za građevinarstv o , n a sta la je nova proiz vodnja vozila, ele k trič n ih strojeva, složenijih p o ljo p riv red n ih stro jev a itd. Ali je zato vrlo sporo rasla p ro izvodnja za po treb e d ruštvenog sta n d a rd a. P rivred n i razv itak se ostvario uz izvanredno velike nap o re cjelok u p n o g n a ro d a i uz vrlo nizak sta n d a rd radnika. Uzevši u o bzir i ra t i p o slije ra tn u izgradnju, iste generacije su već p e tn a e st godina podnosile velike n a p o re i žrtve. P ro m je n a ekonom ske p o litike u prav cu jač a n ja životnog sta n d a rd a po sta la je nužna iz dva razloga. Bilo je nem oguće voditi do k ra jn o s ti n a p e tu ekonom sk u p o litik u k o ja traži najveće na p o re i o d ric a n ja lju d i od ele m e n ta rn ih p o tre b a i u jed n o osig u rati n a p re d a k dem ok ratizm a. S druge stran e, n ije se m ogla d alje iscrp ljiv ati jed n a ista gen eracija k oja je p o dnijela s tra h o te rata , izvršila obnovu razo ren e zem lje 1 odoljela teškoj ekonom skoj blokadi. C entraini k om itet SK J je 1955. godine donio o d lu k u da se m o ra m ije n ja ti ekonom ska p o litik a zem lje u p rav cu bržeg p ovećanja životnog sta n d a rd a . U n ared n o m p erio d u dolazi do velike priv red n e ekspanzije. In d u strijs k i rast, o d 1953. godine, počevši po godinam a, iznosio je 11%, 14%, 16%, 10%, 17% itd., odnosno 1952 — 100%, 1953 — 111%, 1954 — 126%, 1955 — 147%, 1956. godine — 162%, što sp ad a u najveće stope ra s ta u svijetu. E k sp an zija p riv red e praćen a je jo š većom e kspanzijom zaposlenosti; 1953. godine bilo je u k u p n o 1,846.000, 1954 — 2,050.000, 1955 — 2,215.000, 1956 — 235
2,216.000, 1957 — 2,392.000 zaposlenih. K oliko je to b ila re lativno snažna ek sp an z ija vidi se iz p o ređ e n ja s razd o b ljem 1949— 1952. godine: in d u strijsk a p ro iz v o d n ja 1952. bila je n iža za 2% u o d nosu na nivo u 1949. godini. T ako d o b a r razvoj priv re d e bio je rea ln a osnova za p o s ta v lja n je velikih za d ata k a za D rugi p eto g o d išn ji p lan raz vitk a p riv re d e 1957— 1961. godine. Pred v iđ en o je da se nacio nalni d ohodak poveća za oko 54,5% ili za više od 9% go d išnje, da se d ru štv e n i b ruto-proizv o d u in d u striji poveća za oko 70% ili 11% godišnje, u po ljo p riv re d i za više od 42% ili 7,5% godišnje. P riv re d a je svojom snagom , i pod u tje c a je m sn ažn ih im p u lsa koje je dobivala u tom p e rio d u , b ila k a d ra da p rije ro k a rea liz ira b itn e ciljeve plana. Već 1960. godine o stv aren je n acionalni d o h odak koji je plan o m bio p red v iđ en za 1961. godinu. U m jesto sto p e od 9% , r a s t je tek ao po sto p i od oko 12% godišnje. U sk la d u sa tim k re ta n jim a , o stv a re n a je v isoka sto p a p o ra s ta lične p o tro š n je — više od 10 % godiš n je; učešće tro šk o v a ish ra n e u s tr u k tu ri lične p o tro šn je sm a n je n o je od 48,5% na 43% već 1960. godine; b ro j p u tn ič k ih a u to m o b ila povećan je za oko tri p u ta, friž id e ra za 8 p u ta itd. I n a p o lju sta m b e n e izg rad n je o stv a re n je, u osnovi, p ro g ra m da se u gradovim a izgradi oko 200.000 stanova. T ako veliki u sp je si u p riv re d n o m razv itk u rez u lta t su m nogih fak to ra. P ro m je n e u priv re d n o m siste m u zn atn o su p ro širile o kvir in icijative kolektiva, p riv re d a je p ro širila veze sa m eđ u n a ro d n im trž ište m , raz b ije n a je ek o n o m sk a blo k ad a, o tv o re n o je novo trž ište u z e m ljam a so c ijalističk o g lagera. O sim toga, vođena je p o litik a eksten ziv n o g razv o ja i čas ja če, čas sla b ije inflacije. Obnavljanje procesa deetatlzacije. Izrada idej ne koncepcije dugoroč nog društvenog razvoja (Program SKJ)
S edam -osam godina nflkon pred a je fab rik a n a u p ra v lja n je rad n ici m a, k raje m p e d e se tih godina, d ru štveni odnosi se jo š n isu b itn o iz m ijenili. Ali sta g n a c ija u ostvarivan ju ideje s a m o u p ra v lja n ja nije se m ogla dugo o d ržati. So c ija ln a i n a c ionalna s tr u k tu ra jugo slav en sk o g d ru štv a rep ro d u c ira la je snage koje su sve jač e p ritisk a le u p rav cu prev lad a v a n ja e ta tistič k o g „ m onolitnog ” sistem a. Pri to m e je ulogu „ m o to ra ” p ro m je n a im a la id eja sa m o u p ra v lja n ja . 236
K om unistički p o k ret Jugoslavije tak o je k o rje n ito do živio sukob sa staljinizm om da je idejni i m oralno-politički o bračun s doktrinom i koncepcijom državnog socijalizm a bio potpun, tem e ljit — p ovratak na te pozicije i koncepcije bio je objektivno gotovo nem oguć. P ovratak na p ro k ap italističk e odnose građanskog društva, s druge stran e, takođe je im ao m alo m ogućnosti: u revoluciji je i o b raču n s tim dru štv o m bio tem eljit, a takav bi o b rt izbjegao o pasnosti građanskog rata . R evolucionarna opred ijeljen o st za sam oupravni p u t raz vitka, s treće stran e, bila je snažna i sv estran o prihvaćena ideja, a njeno o stv aren je tek započeto, p a je stag n acija bila gotovo nem oguća. Drugog p u ta osim o stv ariv an ja sam oup rav ljan ja , dakle, n ije bilo. Poslije opisane stagnacije m ora la je opet oživjeti inicijativa za nove d ru štv en e reform e. I, zaista, već kraje m 1956, tri godine n akon zasto ja idejno-političke m isli, obnovljena je disk u sija o pro b lem im a da ljeg razvitk a socijalističke d em okracije Jugoslavije. Na za s je d a n ju Savezne naro d n e sk u p štin e u d ecem b ru 1956. godine, E dvard K ardelj, jed a n od n a jis ta k n u tijih tvo rac a sam oupravnog sistem a, a firm ira ju ć i g en eraln u lin iju izgradnje d ruštvenog sistem a, u svom govoru, izm eđu ostalog ističe: N edavni m ađarski događaji (rije č je o pobu ni u M ađarskoj 1956. godine — D. B.) ponovno d o ka zu ju k o lik o sm o bili u pravu kada sm o se o dlučno su p ro tsta vili k ako p r itis k u sta ljin ističk ih koncep cija ta ko i p o k u ša jim a da se ( . . . ) restauriraju p o litičke fo rm e klasične b u rlo a sk e države. U kazujući n a m eđu n aro d n o zn ačen je jugoslavenskog p u ta, K ardelj n astav lja: ( .. .) Za taj p u t m o ra m o se uporno b oriti ne sam o zbog sebe nego i zbog socijalizm a uopšte. Uspesi na to m p u tu biće naš doprinos rešavanju prelazne krize u k o jo j se m eđu n a ro d n i socijalizam nalazi. A on se u to j prela znoj krizi ne nalazi zato što je nesposoban da opstane ili što ga d ru štven e snage v u k u nazad, nego zato što je sazreo da ide napred, a naišao je na kočnice ko je sp u ta vaju njegovo dalje kretanje. U svom izlaganju d ru g K ardelj dalje ističe ( . . . ) u to k u p o slednje godinu-dve dana ( . . . ) naše in tervencije im a ju ten d e n c iju da se ( . . . ) d irektn o pretvore u b iro k ra tsko-adm inistrativn e m eto d e rukovođenja. R ukovodstvo KPJ je, kao i ran ije, s m a tra lo da u sp je h jugoslavenskog p u ta u socijalizam m ože b iti velik prilog p reb ro đ a v a n ju krize m eđ u n aro d n o g rad ničkog, p o sebno ko237
m u n lstičkog p o k re ta — k ru p n i p o rem ećaji u to v rijem e po javili su se u gotovo svim so cijalističk im zem ljam a (posebno u M ađ arsk o j, P oljskoj, SSS R ). K ongres rad n ič k ih sav jeta, čije je sazivanje predloženo jo š 1954, ali je staln o odgađano, da bi se od ržao tek od 25. do 27. ju n a 1957. godine, značio je po litičk i p o d sticaj u p rav c u te m e ljitih izm jena priv red n o g siste m a koje su bile uv jet raz v itk a radničkog s a m o u p ra v lja n ja . K ongres je zah ti jevao d a se što slobodnije fo rm ira i ras p o d je lju je u k u p an p rih o d poduzeća, da se o b jek tiv iz ira iu obaveze rad n ih kolek tiva p re m a zajednici, a da se, nak o n izv ršen ja tih obaveza, d a lja rasp o d je la do h o tk a poduzeća na ličnu p o tro š n ju i aku m u la c iju p re p u s ti slobodnoj volji rad n ih kolektiva. Takvi su stavovi značili z a htjev proizvođača za o slo b o đ en jem od si ste m a tsk e svakodnevne k o n tro le države, z a h tjev da se rad n im org an izacijam a p ruži više slobode u p riv re đ iv a n ju i rasp o lag a n ju dohotkom . M eđutim , rasp ra v e o izm jen am a u p riv re d n o m sistem u n isu o dm akle d a lje od p ro b le m atik e rasp o d je le dru štv en o g proizvoda izm eđu p red u zeća i kom u n e i d ru g ih te rito rija l nih zaje d n ica (re p u b lik a i fed e ra c ija ). M noga p ita n ja siste m a (p ro š ire n a re p ro d u k c ija , p lan iran je , trž ište i cijene, de vizni siste m itd .) ne sam o d a su o sta la n e raščišćen a već se nisu ni tražile rad ik a ln e p ro m je n e n a tim p o d ru čjim a . Ra sprave su jo š bile daleko od k o h e re n tn e koncepcije. D iskusije vođene u to k u 1957. godine o d alje m razv itk u socija lističk ih d ru štveno-ekonom sk ih od n o sa n isu donijele neke nove p rin c ip ije ln e stavove, uglavnom su rea firm ira le onu osnovnu k o n cepciju društv en o g sa m o u p ra v lja n ja n a sta lu u pe rio d u od 1949. do 1954. godine. Ali te d isk u sije u kazale su na jaz koji p o sto ji izm eđu id eja i d ru štv e n e realn o sti, i to je bio neo p h o d an k o rak da se p o k ren e p ro ces novih p ro m je n a u d ru štv e n o m sistem u. Zato su k ra je m 1957. godine do n esen i novi zakonski p ro pisi ko jim a su izvršene izvjesne p ro m je n e u p riv red n o m si s tem u s važnošću od 1. ja n u a ra 1958. godine. Novi Zakon o rad n im o dnosim a p ro širio je sa m o staln o st kolektiva u reg u lira n ju njegovih m eđ u so b n ih odnosa. O stva ru ju ći u sta v n o pravo na sa m o u p ra vlja n ju , kaže se u Z akonu radnici neposredno i p re ko organa sa m o u p ra vlja nja o d lu ču ju o s v o jim m e đ u so b n im o d n o sim a k o ji proizila238
ze iz zajedn ičkog rada u p rivrednoj organizaciji; radni kolek tiv kaže se u članu 125. pošto p o d m iri obaveze prem a d ru štven o j zajednici, sam ostalno od lučuje o u p o treb i ostvare nog d o hotka i u tvrđ u je lične do h o tke svo jih članova na osno vu uspjeha u radu svakog o d n jih i cijelog radnog kolektiva. U čl. 126. se u tv rđ u je da radni kole k tiv i sa m o sta ln o odlučuju o zasnivanju i p re sta n k u radnog odnosa kao i o drugim p ita n jim a ličnog statusa radnika. U to k u 1957. i početkom 1958. godine rukovodstvo SKJ raz m a tra lo je cjelo k u p n u pro b le m atik u izgradnje socijaliz m a u Jugoslaviji, u okviru p rip re m a V II kongresa SK J, koji će d o n ije ti Program SK J. U stv a ra n ju Pro g ram a angažiran je širok krug n a jv iših p a rtijs k ih i državnih rukovodilaca, kao i n au čn ih rad n ik a. Bila je to p rilik a da se fo rm u liraju iskustva p ro šlo sti i u tv rd e pravci d ru štv en o g razvitka. Uči njeni su veliki n a p o ri d a se, na tem e lju isk u stav a svjetskog socijalističkog p o k reta , i na ro č ito v lastitih po u k a d ruštvene prakse, na n aučnoj osnovi fo rm u lira ju zak o n ito sti d ru štv e nog razvitka i u tv rd e ciljevi i m eto d e d ru štv en o g razvoja. R ukovodstvo SK J P rogram om ponovno upozorava da ( ...) država im a ten d e n c iju da p rivredu liši njenog u nutrašnjeg pokretača, ka ko bi sam u sebe postavila i predstavila kao d ru štv e n u neophodnost ( . . . ) Posle u čvršćen ja vlasti radnič ke klase i radnih lju d i uopšte, pita n je po step en o g odum ira nja d rta v e javlja se kao osnovno i od su d n o p ita n je socijali stičkog d ruštvenog sistem a. U sfe ri ek o n o m sk ih odnosa taj proces isto vrem en o znači i proces savlađivanja o stataka dr žavnog k a p ita liz m a . . . U P rogram u SK J govori se da su proizvođači, rad n i ko lektivi, kom une, so cijalističke dru štv e n e organizacije i d r žava osnovni nosioci socijalističkog d ru štv en o g razvitka, da ( . . . ) socijalistička država ( . . . ) izrasta iz p o treb e tih socija listič k ih fa kto ra ( . . . ) , da o m oguću je n jih o v u slob o d n u akci ju u o k v iru opšteg d ru štven o g plana i jed in stven o g privred nog siste m a . .. Osnovni cilj navedenog socijalističk o g razv itk a je stv a ra nje slobodne zajednice proizvođača, zajednice ( ...) u kojoj, u k ra jn jo j liniji, sv a ki od njih — bilo u p ro izvo d n o j organizaci ji ili izvan nje — im a svoje m e sto kao a k tiva n činilac u borbi za dalji razvitak proizvodnih snaga i za p o d m ire n je životnih p otreba čoveka. T u se gubi razlika izm e đ u neposrednog pro239
izvođača i radnog čoveka izvan nep o sred n o g m a terija ln o g proizvodnog procesa, a čitava d ru štv e n a zajednica p o sta je zajednica proizvođača. Taj proces d ru štv e n ih preobražaja biće osnovna k o ra kte ristik a d ru štven o g ra zvitka cele epohe socijalizm a ka p u n o m o stv a re n ju osn o vn ih d ru štv e n ih i eko no m sk ih ciljeva radnih lju d i — ka k o m u n izm u . U skladu sa takvim sh v aćan jim a P ro g ram SK J d e fin ira socijalizam kao ( . . . ) d ru štv e n o ure đ en je zasnovano na podr u štv lje n im sred stv im a za proizvod n ju , u k o m e d ru štv e n o m p roizvo d n jo m u p ra v lja ju u d ru žen i n e p o sred n i proizvođači (podvukao D. B.). P rogram naglašava da se m o ra o sig u ra ti p ro ces oslo b a đ a n ja rad a i proces stalnog š ire n ja slobode lju d sk e ličnosti: S ocijalizam ne m ože ličnu sreću čo veko vu p o d ređ iva ti ne k a k vim „višim ciljev im a ”, je r je na jviši cilj so cija lizm a lična sreća čoveka. U svajanjem P ro g ram a SK J 1958, o p šta društveno-politička klim a p o sta ja la je sve pov o ljn ija za izražavanje slobod n ijih gledišta i za slo b o d n iju ak tiv n o st p o jed in aca i organi zacija u njihovim težn jam a da se d ru štv e n i odnosi što rad i kalnije m ije n ja ju . Z avršna rečenica P ro g ram a SK J glasi: N išta što je stvoreno ne srne za nas b iti to liko sveto da ne bi m oglo b iti prevaziđeno i da ne bi u stu p ilo m e sto o nom e što je još naprednije, jo š slobodn ije, jo š Iju d sk ije . O na je izraz takvog političkog k oncepta i rasp o lo žen ja. U v rijem e k ad a je stv a ra n P ro g ram SK J, 1957. i počet kom 1958, državna m oć, posebno u d ru štv en o j i ek onom skoj s tru k tu ri, d o m in an tn a je. Znači d a su se m ogle očekivati relativno brze p ro m je n e u društven o -ek o n o m sk im odnosim a poslije u sv a ja n ja Program a. Ali pro šlo je g odinu d an a od u sv a ja n ja P rogram a SK J na V II k o n g resu 1958. godine dok se sazvao Drugi plenum CK SKJ (18. i 19. m aja 1959) i to je prva rad n a sjednica C entralnog k o m ite ta po slije kongresa, pošto je p rije toga bila osnivačka. N a tom p len u m u ra s prav ljalo se o p roblem im a ekonom sk e p o litik e zem lje, i bi la je p rilika da se k o n k retiziraju po stav k e P ro g ram a SK J o daljem u sav ršav an ju društveno-ekonom skih odnosa, o d eeta tizaciji tih odnosa i o n jihovu u sk la đ iv a n ju sa p rin cip im a sam o u p ra v lja n ja . Na sjednici C entralnog k o m ite ta SK J izraženi su o p tim izam i zadovoljstvo zbog jugoslavenskog p riv red n o g b u m a 240
koji je n astao u p o slje d n jih 6—7 godina. Na sjednici su obje lodanjeni podaci da je za poslje d n jih sedam godina nacional ni dohodak Jugoslavije povećan dva p u ta, da je u p eriodu 1957— 1959. godine rasta o po sto p i od 13,3% godišnje. S ve likim ponosom izneseno je da je ( . . . ) naš razvoj bio b r li tri do četiri p uta od n a jrazvijenijih za p adnoevropskih ze m alja, dva pu ta od najslabije razvijenih, a ta ko đ e je b r li nego u isto čnoevropskim zem ljam a. Takvi su u sp je si pogodovali n a sto ja n jim a d a se joS sm jelije raz v ija ju sam oupravni društveno-ekonom ski odnosi, je r su ovi veliki rez u lta ti p ripisiv an i sam o u p ra v lja n ju . U istom je pravcu djelovala i želja da se, p red licem m eđ u n a rodnog radničkog p o k reta , pokaže n ad m o ćn o st jugoslaven skog p u ta u socijalizam . M eđutim , tra n sfo rm a c ija postojećeg sistem a u p rak si bila je relativ n o sp o ra i neodlučna. Z astoj u očekivanim p ro m je n am a sistem a po slije V II kongresa i u sv a ja n ja P ro g ram a izraz je p o četk a p red sto je ć ih k o n fro n ta cija u b o rb i za deeta tiz a c iju d ru štv e n ih odnosa i p ro tiv n je, za d a lju d e m o k ra tiz a ciju d ru štv a i p ro tiv n je.
14
IV
SAVEZ KOM UNISTA JUGOSLAVIJE U BORBI ZA RAVNOPRAVNE ODNOSE U MEĐUNARODNOM RADNIČKOM POKRETU
Posle n o rm alizacije o d nosa (1955) izm eđu Jug o slav ije i soc ija lističk ih z em alja n isu tra jn o o tk lo n je n i svi n esp o razu m i. U zrok tom e bio je u prvom red u u rezerv am a k o je su zadržavane u so c ija lističk im zem lja m a p rem a osobenom jugoslovenskom u n u tra š n je m raz v itk u i m eđ u n a ro d n o j poli tici Jugoslavije: p re m a rad n ič k o m sa m o u p ra v lja n ju i ulozi P a rtije k o ju je ona podrazum evala, p re m a v anblokovskom o p re d e lje n ju Jugoslavije u m eđ u n a ro d n im odnosim a. Kao so cijalističk o j zem lji, Jugoslaviji je o sp o rav an a vanblokovska pozicija k oja, navodno, dovodi u p ita n je m og u ćn o st za jedničkog istu p a n ja soc ija lističk ih z em alja u m eđ u n a ro d n im odnosim a; k ritik o v a n je n jen p riv re d n i sistem , rad n ič k o sa m o u p ra v lja n je, k o m unalni sistem , a Ju g o slav ija o ptuživana d a želi n a m e tn u ti svoj sistem drugim a. Do o š trih jav n ih k ritik a u p u ć e n ih SK J i Jugoslaviji iz soc ija lističk ih z e m alja doći će n a ro č ito posle Sav eto v an ja 12 ko m u n istič k ih p a rtija soc ija lističk ih zem alja, održanog u M oskvi n ovem bra 1957, o dnosno posle o b jav ljiv a n ja N a c rta p ro g ra m a SK J, p o četkom 1958. godine, u o k v iru p rip re m a za Sedm i kongres SK J. T ako će soc ija lističk a Jugoslav ija, od n o sn o SK J, to k o m p ed e se tih i k a sn ijih godina im a ti n esta b iln e od n o se sa so c ija listič k im zem ljam a, odnosno k o m u n istič k im p a rtija m a ovih z em alja — zbog svog (sam o u p rav n o g ) političkog si stem a i nezavisne m eđ u n a ro d n e p o litik e k o ju je taj sistem p retp o sta v lja o . Dolaziće do č estih p ro m e n a u tim odnosim a: do n o rm alizacije (1955), „zah la đ e n ja ” u vezi s m ađ a rsk im d o g a đ a jim a (1956); do vidnog p o b o ljš a n ja od n o sa u to k u 242
1957, da bi k raje m te i početkom sledeće godine — povodom Savetovanja 12 k om unističkih i rad n ič k ih p a rtija socijalistič kih zem alja, kom e je SKJ odbio da p risu stv u je , odnosno po vodom objavljenog N acrta pro g ra m a SK J (početkom 1958) — došlo do o štrih javnih k ritik a upu ćen ih SK J i Jugoslaviji. Posle u sv a ja n ja novog P rogram a SK J ap rila 1958, godine i do prve političke ka m p a n je p rotiv „jugoslovenskog revizio nizm a”, koja će k u lm in ira ti na S avetovanju 81 kom unističke i radničke p a rtije , održanom u M oskvi nov em b ra 1960. go dine, SK J bio je jed in a ko m u n ističk a p a rtija u svetu koja nije bila ni pozvana na ovo savetovanje, ali je na n jem u n a jo š trije n a p a d n u ta . U glavnom d o k u m en tu Savetovanja (Iz jav a ), u okviru n ajav ljen e borbe na dva fro n ta — protiv d ogm atizm a i sektaštva, sad rž a n a je o š tra osuda jugoslo v e n sk e varijante m eđunarodnog opo rtu n izm a . Savez kom u n ista Jugoslavije optužen je za nav odnu izdaju m arksizm a -lenjinizm a i za su p ro ts ta v lja n je svog „an tilenjinističkog, revizionističkog” P ro g ram a m oskovskoj D eklaraciji iz 1957. godine. Izražena je z a b rin u to s t za rev o lu cio n arn e tekovine n a ro d a Jugoslavije i n jen o dovođ en je u zavisnost od tzv. pom o ći am e ričk ih i drugih im perija lista . Jugoslavija je o p tu žena za p o d riva čku dela tn o st p ro tiv so cija lističko g lagera i osuđena je n jen a vanblokovska p o litik a (pod izgovorom van b lo k o v sk e p o litik e razvija a k tiv n o st k o ja nanosi šte tu jed in s tv u svih m iro lju b iv ih snaga i drlava). B orbu pro tiv „jugoslovenskog revizionizm a" ovaj d o k u m en t je proglasio inte rn ac io n a ln o m obavezom kom u n istič k ih i rad n ičk ih p ar tija. N a p ro širen o j sednici Izvršnog k o m ite ta CK SKJ 10. fe b r u a ra 1961. godine, SK J izrazio je p rin cip ijeln o neslaganje s ovom gru b o m ideološko-političkom eksk o m u n ik acijo m i m eša n jem u u n u tra š n je poslove so cijalističk e Jugoslavije. I sta k n u to je da neprin c ip ijeln i i za socijalizam šte tn i napadi na Ju g oslaviju tešk o k o m p ro m itu ju Izja vu . Cilj tih n ap ad a je da se n e ta č n o prik a ž u odnosi iz p ro šlo sti izm eđu Jugoslavi je i d ru g ih so cijalističk ih zem alja, da se i d alje šire dezin fo rm a cije o n jo j, da se om alovaže i p rik riju uspesi socijali stičke izgradnje Jugoslavije i n jen d o p rin o s razv itk u socijali zm a u svetu, da se d isk re d itu je n jen a osvedočena politika a k tivne m iro lju b iv e koegzistencije, p o litik a odlučne b orbe p ro tiv im p erijalizm a, a za p rav o n a ro d a n a sam o o p red eljen je, 16*
243
nezavisan razvitak i d e m o k ra tsk u s a ra d n ju . T im n ap ad im a se, u stvari, čini jo š jed a n pok u šaj da se je d n o j socijalistič k o j ze m lji p r itis k o m spol ja n a m e tn u m e to d i u o dnosim a iz m e đ u so c ija listič kih zem alja k o ji ne odgovaraju n i elem en tarnim p rincipim a socijalizm a ni in te re sim a naroda Jugosla vije. O cenjeno je da je Savetovan je pošlo lin ijo m tra ž e n ja k o m prom isa izm eđu raz lič itih stavova i ten d e n c ija , tak o da su se u jed in stv e n o m d o k u m en tu stavovi i g led išta k o ja ob jek tiv n o o d raž a v a ju savrem ena d ru štv e n a k re ta n ja u sve tu našli z a jedno sa b iro k ra tsk o -d o g m a tsk im sh v atan jim a, čiji n a jo čigledniji p rim e r p re d s ta v lja stav p rem a Jugoslaviji. K asniji razvoj po tv rd io je ove ocene. V erb aln a p o tv rd a „m o n o litn o sti” m eđ u n a ro d n o g kom u n ističk o g p o k re ta i „ge n e ra ln a lin ija " k o ju je Savetovanje usv o jilo n isu m ogli sprečiti p ro d u b ljiv a n je p o sto je ć ih razm im o ilažen ja. U skoro su ta razm im oilaženja jo š više z a o štren a i p re ra s la u jav n i su kob izm eđu nekih p o tp isn ik a Izja v e (u prv o m red u izm eđu K PSS i KP Kine) o m nogim b itn im p ita n jim a sav rem en e b o r b e za socijalizam ko ja su u n jo j raz m a tra n a . P ri to m je svaka s tra n a n alazila p o tv rd u svojih stavova u o d g o v araju ćim delovim a ovog do k u m en ta , što je om ogućavala divergentno st m nogih njegovih fo rm u la c ija . J e d n u od n ajd alek o sežn ijih p o jav a koje su k a ra k te ris a le odno se u m e đ u n a ro d n o m rad ničkom p o k re tu tokom šezdesetih godina p red sta v lja o je, naim e, ideološko-politički, o dnosno m eđ u d ržav n i su k o b iz m eđu dveju soc ija lističk ih ze m a lja — SSSR i K ine i dife ren c ija c ija u m eđ u n a ro d n o m k o m u n istič k o m p o k re tu k o ju je taj sukob izazvao. P rita je n e ideološko-političke razlik e iz m eđu KPSS i KP K ine u o d nosu n a n eke id eje i teze staljinizm a (n a neka b itn a p ita n ja razv o ja savrem enog socija lizm a, koje su se pojavile u d rugoj polovini p ed e se tih godi n a ), po step en o su p re ra sle u jav n i ideološko-politički s p o r o sta ljin iz m u u celini, (tj. o svim b itn im p ita n jim a razv itk a savrem enog so cijalizm a), u p rk o s p o k u ša jim a da se sp o rn a p ita n ja reše čak i po cenu ideolo šk ih k o m p ro m isa p o p u t onog na S a vetovanju 81 k o m u n ističk e i rad n ič k e p a rtije 1960. godine. Ideološki m e đ u p a rtijsk i su k o b oko reh a b ilita cije, odnosno o d b a civanja staljin izm a, već po četk o m šezdese tih godina p o sta je javni m eđ u d ržav n i su k o b k o ji se p ro širu je na sve sfere m eđ udržavnih o d no sa i k o ji će im ati veom a o š tre oblike, a započeti p ro ce s d e sta ljin iz a c ije u m e đ u n a ro d 244
nom k o m unističkom p o k re tu se k o m p lik u je još jednom kru p n o m m eđ unarodnom d iferencijacijo m toga pokreta. Zbog p riro d e p ita n ja ko ja je p o k ren u o i oko kojih se vodio (svi k lju čn i problem i društv en o g razvitka sveta, od nosno razvitka savrem enog socijalizm a), ovaj sukob nije os tao, niti je m ogao osta ti sam o kinesko-sovjetski sukob. On je bio povod i za dife ren c ija c iju u m eđ u n aro d n o m kom uni stičkom p o k retu u celini, i za značajn e p ro m en e n a ro čito u pogledu odnosa izm eđu jed in stv a i a u to n o m ije kom unistič kih i rad n ič k ih p a rtija . U s re d ištu pažn je našla su se m noga otvorena p ita n ja i dilem e, kao što su: p o tre b a jed in stv a i n užnost sam o staln o sti kom u n ističk ih i rad n ič k ih p a rtija i njihove afirm a c ije prvenstveno kao n acionalnih političkih snaga, m ogućnosti fo rm u lisa n ja „generalne političke lin ije” u savrem enim uslovim a ili neizbežnost niza (užih) nacional nih stra te g ija i tak tik a, način i form e u sp o sta v lja n ja mogu ćeg akcionog jed in stv a k o m u n ističk ih i rad n ič k ih p a rtija . I povodom ovog sukoba različitih po litičk ih k o ncepcija na in tern acio n aln o m nivou sazrevale su u ko m u n ističk im p a rti ja m a i širile se ideje o nužnosti sam o staln e političke pozi cije u borbi za socijalizam i u njegovoj izgradnji. Zbog p ri ro d e p o k ren u tih pro b le m a i zbog čin jen ice da je i sam deo m eđu n aro d n o g k o m unističkog p o k re ta i sv etsk ih socijalistič kih snaga, ali isto tak o i zbog ko n k retn o g odnosa KPSS i K P K ine p rem a Jugoslaviji, SK J je od sam og p o četk a kinesko-sovjetskog sp o ra bio u k lju č iv an i sta ln o u k lju č e n u taj spor. U v rem e dok kin esk a k ritik a d esta ljin iz a c ije jo š nije bila jav n a (druga polovina ped e se tih go d in a), kineski napadi n a „jugoslovenski revizionizam ” nisu k o rišćen i sam o kao iz raz ta d a š n je o p šte političko-ideološke fo rm u le u socija lističkim zem ljam a za b o rb u p ro tiv k o n cep cija o razvitku savrem enog socijalizm a n a sta lih u jugoslovenskoj teo riji i p rak si posle su koba KPJ sa S ta ljin o m 1948. godine. U kine skoj u p o tre b i to je bila i ideološka fo rm u la za p o sred n u kri tik u u n u tra š n je g razv itk a i sp o ljn e p o litik e SSSR posle Sta ljin a (d esta ljin iz a cija ). Zbog toga se i p re ra s ta n je kinesko-sovjetskog ideološkog sp o ra u jav n i su k o b ponovo ticalo i o dnosa KPSS i KP K ine p rem a SK J i je d n a od sta ln ih tačaka kineske k ritik e K PSS o dnosila se n a so v je tsk u politiku p rem a Jugoslaviji. 245
O ideološko-političkim razm im o ilažen jim a u m eđ u n a ro d nom k o m u nističkom p o k retu , po seb n o o n ep rih v atljiv im kineskim sh v a ta n jim a o m iro lju b iv o j k o egzistenciji i p e r s pektivam a savrem enog socijalizm a (p o d ro b n a jug o slo v en sk a k ritik a ovih sh v a ta n ja d a ta je u knjizi E. K a rd e lja Socijali zam i rat jo š p re nego što je kinesko-sovjetski sp o r p o stao jav a n ), rasp ra v lja n o je na P etom p len u m u CK SKJ, o d rža nom 18. m aja 1963, na kom e je re fe ra t p odneo Jo sip Broz Tito. Tada je kon sta to v a n o da ova razm im o ilažen ja, k o ja se odnose na p ita n ja od sudbonosnog zn a ča ja za celo čovečanstvo ( ra t i m ir, način reša v a n ja sp o rn ih m e đ u n a ro d n ih p ro b lem a, ak tiv n a m iro lju b iv a koegzisten cija i d r.), kao i n a razvoj revolucionarnog rad n ičk o g p o k re ta i socijalizm a u svetu, od raž a v a n ju razlike izm eđu d o g m atsk ih i p ro g resiv n ih snaga. N aglašeno je da je svojim ak tiv n im učešćem i d o p ri nosom u reša v a n ju n a jh itn ijih p ita n ja b o rb e za m ir i soci jalizam SK J uvek p red sta v lja o sa stav n i deo m eđ u n aro d n o g radničkog p o k reta , bez obzira na to da 1: je njegova p o litik a b ila odo b rav an a ili negirana. Kao deo toga p o k reta , SK J je svoje in te rn ac io n a ln e obaveze video u p o d ršci antidogm atskim snagam a koje se b o re za lik v id aciju dogm atizm a i s ta ljin istič k ih m eto d a u k o m u n ističk o m p o k re tu , za m ir i m irn o reša v a n je m eđ u n a ro d n ih p ro b lem a. Stoga je p o tre b no prin c ip ije ln o i n a ja k tiv n ije u čestv o v ati u rašč išć a v a n ju nesuglasica izm eđu ko m u n istič k ih p a rtija ; bilo bi od velike š te te za rad n ič k i p o k re t svako k o m p ro m isn o i n ep rin c ip ijel no saglašavanje na rač u n bilo koga ili n a u š trb osnovnih p rin cipa na k o jim a počiva sav rem en a b o rb a za socijalizam . U tom sm islu odbačeni su kineski na p a d i n a so c ijalističk u Ju goslaviju i o cenjeno da se kinesko ru k o v o d stv o b o ri p ro tiv d estaljinizacije. U odgovoru n a kineske optužb e, p reciziran o je da je po litik a koegzistencije — u in te resu ja č a n ja snaga socija lizm a, da m iro lju b iv a koegzistencija država ne znači ideološ ki kom prom is, ko n zerv iran je k lasn ih su p ro tn o s ti i klasne b o rb e u kap ita listič k im zem ljam a; da SK J ne neg ira k lasn u b o rb u u po jed in im zem ljam a, u k lju č u ju ć i i n jen e n a jo š trije oblike. N a O sm om kongresu SK J (d ec e m b ra 1964) — u refe ra tu Josipa Broza T ita i u d rugim do k u m en tim a K ongresa — ocenjeno je d a sukob u m e đ u n a ro d n o m k o m u n ističk o m po 246
k retu n ije n astao sam o zbog in te rn ih p ro m en a u ovom p o kretu, niti sam o zbog sukoba SSSR i Kine, nego je posledica različitih sh v a ta n ja o dubokim p ro m en am a u savrem enom svetu i različitog p ris tu p a raz re šav a n ju o štrih p ro tiv rečn o sti koje p o tre sa ju svet, tj. različitih odgovora p o jed in ih p a rtija na n a jk ru p n ija p ita n ja savrem ene epohe. Nova polarizacija u m eđunarodnom radničkom p o k re tu izražava ove osnovne protivrečnosti: izm eđu novih k re ta n ja u p rav cu socijalizm a m nogih novooslobođenih zem alja i sk u čen ih dog m atsk ih shvatanja o tom k reta n ju ; izm eđu sh v a ta n ja o objek tiv n o m ogućem daljem šire n ju socijalizm a u uslovim a m ira i ko egzistencije i gledišta da je p o tp u n u p o b ed u socijalizm a u svetu m oguće postići sam o silom , ra to m s k a p italističk im d ržavam a; izm eđu gledišta o p o tre b i veće au to n o m ije kom u nističkih p a rtija i socijalističkih p o k reta i p o k u ša ja konzer vira n ja s ta rih form i jedinstva, op terećen ih hegem onizm om i neravnopravnošću. Velika p re o rije n ta c ija m eđ u n aro d n o g kom unističkog p okreta, koja se sa sto ji u n a p u š ta n ju nede m ok ra tsk ih m etoda u ostv a riv a n ju jed in stv a akcije, k a ra k te rističn ih za doba S ta ljin a i In fo rm b iro a, i u afirm a c iji sa m ostalnosti pojed in ih p o k reta u p red u z im a n ju a k cija u svojim zem ljam a kao opštevažećem načelu i p red u slo v u sva kog jed instva i s a ra d n je, odvija se u su k o b u s do g m atsk im tendencijam a i sektaškim m etodim a u ovom p o k retu . Kon gres je odbacio iluzije o m ogućnosti prev azilažen ja su k o b a form alnim k om prom isim a i p o p u šta n je m do g m atsk im i sličnim ten d en cijam a i snagam a. Zbog toga se nova akciona baza jed in stv a m eđ unarodnog kom u n ističk o g p o k reta može s tvarno i tra jn o fo rm ira ti sam o uko lik o d o sled n ije b u d e u tv r đena i u p rak si sprovođena an tid o g m atsk a p latfo rm a spoljne politike i odnosa izm eđu so cijalističk ih zem alja i kom u nističkih p a rtija . B itni elem enti takve platfo rm e, p rem a s h v a ta n ju SKJ, m orali bi biti, p re svega, u: priz n a v a n ju različitih p u tev a u socijalizam i p rava svake p a rtije da svoje zad atk e o d ređ u je p rem a sopstvenim uslovim a i u sk lad u s p rin cip o m pune odgovornosti svakog p o k reta za p ro g resiv n i d ru štv en i raz voj u svojoj zem lji i u svetu; u o d b a civ an ju p o s to ja n ja i na m eta n ja bilo kakvog m eđu n aro d n o g c e n tra za ru k o v o đ en je radničkim pok reto m , je r bi ono bilo u s u p ro tn o sti sa stv ar nim p o tre b a m a p o k reta u celini, sa s tv a rn o m a u to n o m ijo m 247
i nezavisnošću svake p a rtije i zem lje. R azlike u m eđ u n a ro d nom radničkom p o k retu , koje od raž a v a ju n erav n o m ern i raz vitak socijalizm a, p re d s ta v lja ju n o rm a ln u p o javu. Izn o šen je različitih gledišta, d isk u sija i k o n stru k tiv n a k ritik a izm eđu pojed in ih p a rtija — u b ila tera ln im i m u ltila te raln im su sre tim a — neizbežni su i m ogu sam o k o ris titi rav n o p rav n o j sara d n ji i z ajedničkom reša v a n ju složenih i razn o v rsn ih p ro b lem a sa ko jim a se suočava rad n ič k i p o k re t — po d uslovom da su otvoreni, objek tiv n i i p rin c ip ije ln i, da n e sad rže ele m en te m eša n ja u u n u tra š n je poslove d ru g ih p o k reta i da nisu in spirisani na m e ro m da se dru g im a n am eću svoja gle dišta, tj. pod uslovom da su zasnovani n a p u n o j rav n o p rav n o sti. In te rn ac io n a liz am ne p ro tiv re č i razlik am a k o je p ro istič u iz specifičnih u n u tra š n jih uslova u k o jim a d elu je svaka p a r tija . On ne p o činje tam o gde se zav rša v a ju a u to n o m ija i nezavisnost, nego se jed in o na n jim a m ože zasnivati. Me đ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k re tu n ije p o tre b n o jed in stv o ko je prik riv a , nego koje uvažava razlike. U tom sm islu SK J raz v ija ra v n o p ra v n u s a ra d n ju sa svim delovim a radničkog, ali i d ru g ih p ro g resiv n ih , m iro lju bivih i oslobodilačkih p o k re ta k o ji tak v u s a ra d n ju prih v a ta ju , bez obzira na razlik e u n ek im p o litičk im i ideolo škim pogledim a, i podržava svaku fo rm u razm en e m išlje n ja i isk u stv a i z ajedničkog d e lovanja — kad a to d o p rin o si stv ar nom ja č a n ju m iro lju b iv ih i n a p re d n ih snaga u svetu. Povodom p rip re m a S av eto v an ja k o m u n istič k ih i rad n ič k ih p a rtija (k o jim a se p ristu p ilo , izm eđu ostalog, n a ro č ito u vezi s ag resijo m u V ijetn a m u , do g a đ a jim a u K ini i aktiv nošću KP K ine u m e đ u n a ro d n o m k o m u n ističk o m p o k re tu ), ova idejno-politička pozicija SK J biće n a Š esto m p len u m u CK SKJ 1966. p o tv rđ e n a i u k o n k re tn ije m p rec iz ira n ju od nosa SK J p rem a ovakvim o blicim a s a ra d n je u k o m u n istič kom p o k retu . S m a tra ju ć i m u ltila te ra ln e dogovore jed n im od m ogućih i k o risn ih oblika s a ra d n je m eđu z ain tereso v an im kom uni stičkim p a rtija m a , SK J je svoj odn o s p rem a p o jed in im tak vim skupovim a određivao, p re svega, p rem a s a d rž a ju , k a ra k teru , ciljevim a i nep o sre d n im rez u lta tim a koji bi iz n jih proizlazili. S u m n ja ju ć i u k o risn o st m u ltila te raln ih s u sre ta k o m u n ističk ih p a rtija koji im a ju za sv rh u d o n o šen je zajed ničk ih ocena i od lu k a obaveznih za sve k o m u n istič k e p a rtije 248
ii uslovim a velike različitosti celok u p n ih d ru štv en ih situ aci ja u kojim a one deluju, je r to o bjek tiv n o sužava širin u fron ta bo rb e za m ir i m iroljubivu s a ra d n ju , k ritič a n p rem a na činu i m eto du p rip re m a savetovanja i njegovih do k u m en ata, kao i p rem a nekim ocenam a koje su oni sadržali, SKJ nije učestvovao na S avetovanju evropsk ih k o m u n ističk ih i rad ničkih p a rtija u K arlovim V arim a 1967. (o evropskoj bezbedn o sti) n iti na Savetovanju k o m u nističk ih i rad n ičk ih p a rtija u M oskvi 1969. godine. M eđutim , i p o red ozb iljn ih prim edaba koje je im ao, zadržao je a k tivan o dnos p rem a p roblem i m a koji su p o k ren u ti u vezi s ovim saveto vanjim a. Podrža vao je one stavove i a k tiv n o sti koje je ocenjivao kao d o p ri nos ja č a n ju ravn o p rav n e s a ra d n je m eđ u k o m u n ističk im i rad n ičk im p a rtija m a , ja č a n ju i povezivanju svih socijali stičkih, progresivnih, d e m o k ra tsk ih i oslo b o d ilačk ih snaga u b o rb i pro tiv agresivne im p e rija lističk e po litik e, za m ir i m i ro lju b iv u k oegzistenciju, za p rogres i socijalizam . Ali je, istovrem eno, ukazivano i na stavove koji n isu u sk lad u s p o tre b a m a savrem ene revolucionarn e i a n tiim p e rijalističk e borbe. Ova s h v a ta n ja po tv rd ić e i Deveti k o n g res SK J, o d ržan 11— 15. m a rta 1969, koji će istaći da se snaga socijalizm a sa sto ji u — uvažavanju i d e m o k ra tsk o m povezivanju raz ličitih i p ro tiv re č n ih in te resa , k oji izviru iz razn o v rsn ih uslova i bo g a tstv a n a c ionalnih pu tev a i o b lik a so cijalističk e p rak se i p ro ce sa u po jed in im z em ljam a i sv etsk im regionim a. O vakva k oncepcija o d nosa u m e đ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k re tu p red sta v lja la je tokom šezd esetih godina i je d n u od osnovnih tem a u veom a intenziv n o j, p rv en stv en o b ila te raln o j, m eđ u n a ro d n o j s a ra d n ji SK J s k o m u n ističk im p a rti ja m a so c ija lističk ih i d rugih zem alja, s d ru g im so cijalistič kim i p rogresivnim p o k retim a . O na je n a šla m esta i u nizu m eđ u p a rtijsk ih d o k um enata. U kratko , SK J se zalagao za prev azilažen je svih vidova užih in te resa i pogleda, za uvažavanje različitih m išlje n ja i tra ž e n je zaje d n ičk ih in te resa u b o rb i p ro tiv im p erijalizm a, za m ir, d ru štv e n i p rogres i socijalizam u svetu. Izraz ovakve p rin c ip ije ln e ideološko-političke pozicije p red sta v lja la je ne sam o k ritič n o st SK J p rem a p o jedin im o blicim a m eđ u n a ro d nog povezivanja ili p o jed in im a k tiv n o stim a u rad n ič k o m 249
po k retu nego i njegova sp re m n o st d a u č e stv u je u odgova rajućim vidovim a m ultila te raln o g povezivanja, kao što je bilo akciono jed instvo s o stalim so c ijalističk im zem ljam a povodom ra ta na B liskom isto k u u to k u 1967, učešće na sa stanku p red sta v n ik a k o m u n ističk ih i rad n ič k ih p a rtija evropskih zem alja ja n u a ra 1970. i dr. N astojeći da shvati i d u b lje p ro u čav a razn o v rsn e nove pojave koje su ukazivale na ja č a n je so c ija lističk ih snaga i na pro širiv an je a n tiim p e rijalističk o g i a n tira tn o g fro n ta , SKJ je — neposredno ili p reko o sta lih dru štv en o -p o litičk ih organizacija Jugoslavije — u sp o sta v lja o i p ro širiv ao s a ra d nju sa svim rad n ičk im i d rugim p ro g resiv n im p o k retim a u svetu koji su prih v atili s a ra d n ju n a p rin c ip im a p u n e rav n o pravnosti. Š iroku m e đ u n a ro d n u ak tiv n o st razv ijale su u ovom d u h u sve društveno-političke organizacije — u o k v iru So cijalistič kog saveza radnog n a ro d a Jugoslav ije i sam o staln o . Socijali stički savez radnog n a ro d a Jugoslav ije razvio je razn e vidove sa ra d n je s m nogim n a rodnooslobod ilačk im , n aro d n im i d ru gim progresivnim po k retim a , sa so c ijalističk im i socijal d em o k ratsk im p a rtija m a i d rugim d e m o k ra tsk im organiza cijam a u svetu. Povezivanje s n a ro d n o o slo b o d ilačk im i d ru gim progresivnim p o k retim a — n a ro č ito u Aziji i Africi — pred stav ljalo je jed n u od osnovnih k o m p o n en a ta m eđ u n a ro d ne a k tivnosti SSR N J u d rugoj polovini p e d e se tih godina i kasnije. S najvećim b ro je m novih p o k re ta i p a rtija sa ra d n ja je uspostavljena jo š u vrem e njihove b o rb e za nezavisnost, pa su se — sa šire n je m oslobodilačke b o rb e i rasp a d o m svetskog kolonijalnog sistem a — p roširivale i jačale i veze SSR N J s narodnooslobodilačkim p o k retim a n o v ooslobođenih i još neoslobođenih zem alja. Savez k o m u n ista Jugoslavije, SSR N J i druge društveno-političke organizacije p ru žale su m oralno-političku p o d ršk u i m a te rija ln u pom oć b o rb i tih n a ro d a — kroz različite oblike nep o sre d n e pom oći i sa ra d n je , kao i učešćem u m eđ u n a ro d n im a k c ija m a k o je su vodile ja č a n ju podrške i so lid arn o sti svih p ro gresiv n ih snaga u svetu sa tom borbom . To je bila osnova za n a sta v lja n je plodne sa rad n je sa tim p o k retim a i posle stic a n ja n ezavisnosti ovih zem alja, što je p red sta v lja lo i širo k u p o litič k u o snovu za
250
uspešan razvoj m eđudržavnih odn o sa Jugoslavije s novo oslobođenim zem ljam a. Već početkom šezdesetih godina SSR N J je uspešno sarađivao sa oko 45 progresivnih p a rtija i p o k reta u novo oslobođenim zem ljam a. Petom kon g resu SSRNJ, održanom u a p rilu 1960, prisustvovali su pred stav n ici 41 p a rtije , po k reta i organizacije iz 35 zem alja E vrope, Azije, Afrike i L atinske Am erike. Slična je bila i b ila tera ln a i d ru g a sa ra d n ja jugosloven skih sindikata, koji su se zalagali za prevazilaženje po sto je će podeljenosti m eđunarodnog sindikalnog p o k reta, za rav n opravnu m eđ u n a ro d n u sin d ik aln u sa ra d n ju bez obzira na idejne razlike i organizacionu p rip a d n o st, i pom agali b o rb u poro b lje n ih n a ro d a za n a c ionalnu nezavisnost itd. N a ovakvim p rin cip im a već u prvoj polovini šezdesetih godina razvili su se vrlo dinam ični odnosi SK J i s velikim b ro je m k o m u n istič k ih i rad n ič k ih p a rtija , p re svega u soci jalistič k im zem ljam a Evrope, u evropskim k ap italističk im i u drugim zem ljam a. D elegacija SK J p risu stv o v ala je Še stom kongresu Jed in stv en e so c ijalističk e p a rtije Nem ačke ja n u a ra 1963 — prvi p u t posle 1948. k o n g resu p a rtije jed n e socijalističke zem lje, a zatim u to k u te i k asn ijih godina i kongresim a k o m u n istič k ih p a rtija o sta lih so cijalističk ih ze m alja. O sm om kongresu SK J (1964) prvi p u t posle 1948. prisustvovale su delegacije K PSS i d ru g ih ko m u n ističk ih p a rtija so c ija lističk ih zem alja. R azvijana je i sa ra d n ja s m nogim k o m u n ističk im p a rti jam a u Z apadnoj E vropi — s KP Ita lije , KP Fran cu sk e, KP A ustrije, KP Belgije i dr. Pored z ajed n ičk e s a ra d n je SK J i SSR N J s p rogresivnim p o k retim a novooslobođenih zem alja i nacionalnooslobodilačkim p o k retim a , u sp o sta v lje n a je sa r a d n ja s k o m unističkim i rad n ič k im p a rtija m a v anevropskih zem alja. U o kviru SSR N J, ali k ra je m šezdesetih godina i n e p osredno razvijala se i k o risn a s a ra d n ja s pojed in im so c ijalističk im i so cija ld e m o k ra tsk im p a rtija m a Zapadne Ev rope — SR N em ačke, B elgije i dr. O stvaru jući se u k o n tek stu velike d ife ren c ija c ije u m e đ u n a ro d n o m k o m u nističkom p o k re tu izm eđu d o g m atsk ih i a n tid o g m atsk ih snaga, b ila te ra ln a m eđ u n a ro d n a sa ra d n ja SK J — a o na je p re d s ta v lja la osnovni vid sa ra d n je — bila 251
je tokom ove decenije uslovljena o p red e lje n je m jugosloven skih k om unista za b o rb u pro tiv d ogm atizm a i se k ta štv a u m eđunarodnom k om unističkom p o k re tu ali, u vezi s tim , često i stavom p o jedinih k o m u n ističk ih p a rtija p rem a u n u tra šn je m društveno-političkom raz v itk u i m e đ u n a ro d n o j p o litici Jugoslavije. M eđutim , i kad je bio k ritik o v a n s raz n ih s tra n a , SK J je ostao deo m eđ unarodnog radničk o g p o k reta . N jegova bi late ra ln a sa ra d n ja se p e rm a n e n tn o p ro širiv a la i in ten ziv ira la. Sam o u toku 1968. godine, na p rim e r, SK J i SSR N J u raznim su sre tim a razm enili su m išlje n ja s p red stav n icim a 113 p a rtija i p o k reta . U čestvovali su i n a m nogim m eđ u n a rodnim sasta n c im a organizovanim rad i p ru ž a n ja k o n k retn e p o d ršk e i pom oći borbi a n tiim p e rijalističk ih i an tik o lo n ijal nih p o k reta , b orbi za m ir, rav n o p ra v n u m eđ u n a ro d n u s a ra d n ju i dru štv e n i progres. Izraz te širin e p red sta v lja lo je, iz m eđu ostalog, i p risu stv o na D evetom k o n g resu SK J (m a rta 1969) p red sta v n ik a 66 p a rtija i p o k reta : 18 k o m u n istič k ih i ra d n ič k ih p a rtija (13 iz Evrope, 3 iz A frike i Azije i 2 iz L atinske A m erike), zatim 25 socija lističk ih i socijaldem o k ra ts k ih p a rtija i 23 n a ro d n a i n a cio n aln o o slo b o d ilačk a po k re ta (prvi kongres jed n e k o m u n ističk e p a rtije kom e su prisustvovali i pred sta v n ic i n e k ih so c ija ld e m o k ra tsk ih p a r tija ).
S O C IJA L IS T IČ K A JU G O SL A V IJA I D E M O K R A T IZ A C IJA M E Đ U N A R O D N IH O D NO SA (P O L IT IK A N E S V R S T A V A N JA ) P ra k tič n a prim e n a aktivne m iro lju b iv e koeg zisten cije u odnosim a izm eđu zem alja izvan blokova dovela je s vre m enom do politike neangažovanja, k a sn ije nazvane politi kom n e svrstavanja. Id e ja o p o tre b i k o lek tiv n e a k cije vanblokovskih zem alja sazrevala je po step en o to k o m dru g e p o lovine pedesetih godina (B a n d u n šk a k o n fere n c ija 1955, sa stan ak N ehrua, N asera i T ita na B rio n im a 1956. i d r.). Na s to ja n je da prin cip i koegzistencije p o sta n u osnova m eđu n aro d n ih odnosa vodilo je d ista n c ira n ju od vojno-političkih blokova, č ije je p o sto ja n je p red sta v lja lo p re p re k u za ostva 252
rivanje tih principa. Politika neangažovanja — kao p rak tičn i izraz prim ene aktivne m iroljubive koegzistencije u uslovim a postojećeg blokovskog suk o b lja v a n ja — p red sta v lja la je je dan od vidova toga d ista n c ira n ja i n a sta la je iz zajedničkog in teresa zem alja izvan blokova da se spreči n jihovo u k lju čivanje u blokovsku podelu sveta i u hlad n i rat. N a jp re ograničena na prim e n u p rin cip a koegzistencije izm eđu država izvan blokova, tj. na sp rečav an je proširiva n ja prim ene p olitike sile i hladnog ra ta na te države, p oliti ka n e sv rstav a n ja je, m eđutim , ubrzo p re ra sla u p olitički p ro gram i ak tiv o st ovih zem alja usm e re n e na un iv erzaln u pri m enu prin c ip a koegzistencije u m eđ u n a ro d n im odnosim a. S ocijalistička Jugoslavija bila je jed a n od in ic ija to ra i nosilaca politike ne sv rstav a n ja , je r je u takvoj p olitici i u povezivanju sa svim socijalističkim i p rogresivnim snagam a u svetu videla realni i ele m e n ta rn i in te res jugoslovenskog sam oupravnog socijalističkog d ru štv a . Jug o slav ija je ocenjivala da zem lje koje se o p re d e lju ju za p o litik u nesv rstav a n ja p re d s ta v lja ju zn ačajn u k o m p o n en tu sav rem en ih svetskih k re ta n ja i ne m ogu se s m a tra ti sam o „rezervom ” p ro g resa i socijalizm a; da je n e sv rstan o st sastav n i deo b o rb e socijali stičk ih i d rugih p ro gresivnih snaga u svetu za d ru štv e n i na p red a k . Aktivna uloga so cijalističk e Ju g o slav ije u ok v iru p o litike n e sv rstav a n ja n ije sam o u in te resu svih snaga u svetu koje žele da se izbegne novi svetski ra t, u in te resu dekolo nizacije i reša v a n ja sp o rn ih m eđ u n a ro d n ih p ro b lem a na m iro lju b iv način, nego i u in te re su so cijalističk ih zem alja i progresivnog rad n ičk o g p o k re ta u svetu. Zbog toga su bila po tp u n o neosnovana tu m a č e n ja , ko ja su se jav ila u nekim so c ijalističkim z em ljam a istočne E v ro p e k raje m 1958. i po četkom 1959, da je jugoslovenska ak tiv n o st m eđ u nerazvi jen im z e m ljam a in sp irisa n a težnjo m za s tv a ra n je m trećeg bloka. J e r, osnovni sad rž a j po litik e n e sv rstav a n ja je b o rb a za m ir i u k la n ja n je iz m eđ u n a ro d n ih o d n o sa svih u zro k a ne sta b iln o sti, u p rvom re d u p ro tiv svih vidova p o tčin jen o sti i ne ra v n o p ra v n o sti, za u k id a n je o s ta ta k a kolo n ijalizm a i za d e m o k ra tsk ije m e đ u n a ro d n e odnose. Isto v rem en o , on a podrazum eva takve m e đ u n a ro d n e d e m o k ra tsk e o dnose koji p ru ž aju pun u slobodu n a ro d im a u izb o ru p u tev a i ob lik a d ru štvenog raz v itk a u sk la d u s a n jih o v im p o tre b a m a , bez me253
ša n ja spolja i tim e u b rza v a ju p ro g resiv n e d ru štv e n e prom ene. B itni elem enti te politike su: n ezavisnost stava svake zem lje u m eđ u n aro d n im odnosim a i u lag an je n a p o ra na s tv a ra n ju uslova koji će om ogućavati o stv ariv an je in teresa svake zem lje u m eđ u n a ro d n o j zajednici. Ona se razlik u je od blokovskog svrstav an ja, je r je negacija blokova (nezavisan stav svake zem lje), ali i od n e u tra ln o sti, je r ne označava pa sivnost, nego, napro tiv , visok step en angažovanosti u m eđu n a rodnim odnosim a („neangažovan o st” sam o u sm islu ne p rip a d a n ja vojno-političkim blokov im a). Prvu zajed n ičk u a k c iju vanblo k o v sk ih zem alja usm erenu na očuvanje svetskog m ira p re d sta v lja la je „inicijativa p e torice" (T ita, N asera, N ehrua, N k ru m ah a i S u k a m a ) na z asedanju G eneralne sk u p štin e UN 1960, k o jo m se zahtevalo p regovaranje izm eđu vodećih sila v o jno-političkih bloko va. U skoro posle toga, na p u tu jug oslovenskog P red sed n ik a po zem ljam a zapadne i severne Afrike ( feb ru a r-a p ril 1961), započeta je k o n k retn a a k c ija za sazivanje jed n e šire konfe rencije vanblokovskih d rža v a n a k o jo j bi bila d efin isan a zajednička p latfo rm a za inte n z iv iran je ak tiv n o sti u b o rb i za m ir u uslovim a oživljavanja hladn o g r a ta izm eđu Isto k a i Zapada. Na p rip re m n o m s a sta n k u p red sta v n ik a 21 zem lje, održanom od 5. do 12. ju n a 1961. u K airu, p reciziran i su k rite riju m i sta tu s a vanblokovske zem lje, kao p red u slo v za učešće na kon fere n c iji (nezavisna p o litik a n a n ačelim a ak tivne koegzistencije i neangažovano st u blokovim a, podržava n je nacionalnooslobodilačkih p o k reta , n e p rip a d a n je m ultilate ra ln im vojnim savezim a koji su izraz k o n fro n ta cije ve likih sila, n e p rip a d a n je b ila tera ln im v o jn im savezim a s ne kom od velikih sila, n e p rih v a ta n je s tra n ih v o jn ih baza na svojoj te rito riji). P rva k o n fere n c ija šefova d ržava i vlada v anblokovskih zem alja o d ržan a je u B eogradu od 1. do 6 . se p te m b ra 1961, okupivši p red sta v n ik e 28 zem alja (10 iz Azije, 12 iz A frike, 4 iz L atinske A m erike i 2 iz E v ro p e). R adom i d o k u m en tim a K o n feren cije d o m in irala je te m atik a ra ta i m ira, b o rb e p ro tiv k o lonijalizm a, d e m o k ra ti zacije m e đ u n a ro d n ih odnosa i razv o ja n e razv ijen ih zem alja. N jeni osnovni zadaci ista k n u ti u d isk u siji svodili su se na: a) p red u zim an je odlučne a k cije za o ču v an je m ira ugroženog z aoštrenim odnosim a izm eđu glavnih blok o v sk ih sila i b ) d e finisanje p latfo rm e za b u d u ć u za je d n ičk u ak tiv n o st van254
blokovskih zem alja. U svojena su tri osnovna d o k u m en ta: D eklaracija. Izjava o opasnosti od ra ta i apel za m ir i Pism o K onferencije K enediju i H ruščovu (koje su im u im e Kon ferencije p red ali n jen i delegati A. S u k a rn o i M. Keita, od nosno Dž. N ehru i K. N k ru m ah ). Ceo ra d K onferencije bio je u sm eren k a a firm aciji po litike sporazum evanja u rešav an ju m eđ u n a ro d n ih sporova, ka s tv a ra n ju uslova i defin isan ju osnove za zajedničke akci je vanblokovskih zem alja i svih m iro lju b iv ih snaga u svetu na o č u vanju m ira, nacionalne nezavisnosti, terito rija ln o g in te g rite ta i slobodnog razvitka svih zem alja. K o n feren cija se izjasnila pro tiv im perijalizm a, za od lu čn o i p o tp u n o uk i da n je kolonijalizm a, za o štre m ere p ro tiv svih o blika d isk ri m inacije, posebno rasne, i neokolonijalizm a. M iroljubivu me đ u n a ro d n u ak tiv n o st vanblokovskih zem alja ocenila je kao zn ačajan fa k to r o čuvanja svetskog m ira, a šire n je vanblokovskog p o d ru č ja kao jed in o m oguću i n u žn u alte rn a tiv u o rije n ta c iji na to ta ln u blokovsku podelu sveta i zao štrav an je hladnog ra ta , je r stv a rn a nezavisnost novooslobođenih zem a lja d oprinosi sužavanju p o d ru č ja blok o v sk ih su p ro tn o sti i o h ra b ru je ten d e n c ije uč v ršć e n ja m ira i razv o ja m iro lju b iv e s a ra d n je m eđu naro d im a. Sa svojom d ek laracijo m K onferen cija je upoznala sve članice UN, a sv etsk a org an izacija ju je objavila u s e riji svojih d o k um enata. Ubrzo posle B eogradske k o n feren cije o d rža n a je E k o n om ska ko n fere n c ija zem alja u razv o ju od 8 . do 19. ju la 1962. godine u K airu. Na njo j su učestvovali p red stav n ici 36 zem alja (od toga 5 u svojstvu p o s m a tra č a ), tj. više od 1/3 članica UN. K o n feren cija je po d ržala id eju B eogradske k o n feren cije o o d rža v a n ju svetske ek o n o m sk e k o n feren cije u o k viru U jed in jen ih n acija, k o ja bi raz m o trila p ita n ja m e đ u n a ro d n e trgovine i e k o nom skih od n o sa izm eđu razv ijen ih i n e razvijenih zem alja i regiona sveta (ta id eja biće p rihvaće na i u U jed in jen im n a c ija m a na X V II zase d a n ju n jen e Ge n eraln e sk u p štin e , a Ju g oslavija će i na k o n fere n c ija m a o tr govini i razv o ju 1964, 1968. i k a sn ije im ati veom a ak tiv n u ulogu z ajed n o sa d rugim z em ljam a u raz v o ju ). P rep o ru čila je u z a ja m n a k o n su lto v a n ja ze m a lja u razv o ju d a bi se form ulisali zaje d n ičk i stavovi u o k v iru p rip re m a za tak v u konfe ren c iju . 255
T ako je to k o m šezdesetih godina ak tiv n o st vanblokov skih zem alja, u njihovim m eđusobn im odnosim a, kao i šire (B eogradska i K airsk a k o nferencija, U jedinjene nacije), ima la u tic a ja na ra d m nogih m eđ u n a ro d n ih organizacija, n aro čito O rganizacije u jed in je n ih nacija. Ona je d o p rin ela po ra s tu svesti da su vojno-politički blokovi izvor ra tn ih opas nosti, a ne g a ra n tija bezbednosti n aro d a. Ta ak tiv n o st je do p rin o sila i p o p u š ta n ju u n u tarb lo k o v sk e discipline, koje se jav ljalo up o red o s je n ja v a n je m hlad n o g r a ta izm eđu blo kova. Ona n ije bila bez u tic a ja i na m en ja n je odnosa veli kih sila p rem a m iro lju b iv o j koegzistenciji, stim u lišu ći n ji hovu sp re m n o st na sporazum evanje, koje je posle karip sk e krize 1962. (povodom in sta lira n ja s o v je tsk ih ra k e ta n a K ubi) p o sta lo pe rm a n e n tn o . U kratko, izm eđu ostalog, i pod u tic a je m ak tiv n o sti van blokovskih zem alja, posle velikih k riza po četk o m šezdesetih godina, m eđ u n a ro d n a s itu a c ija se u prvoj polovini te dece n ije zn atn o p o b oljšala. Ali, i u v rem e k ad a je h lad n i ra t počeo jen ja v a ti, rasli su uloga i u tic a j p o litik e nesv rstav a n ja, stičući p riz n a n je i k od on ih snaga k o je sam e n e slede tu politiku. Na in ic ija tiv u T ita, N asera i S. B a n d a ran a ik e p rip re m lje n a je i o d ržan a 5— 10. o k to b ra 1964. godine u K airu dru g a k o n fere n c ija šefova država i vlada n e sv rstan ih zem alja, sa većim b ro je m učesn ik a nego B eog rad sk a k o n feren cija (57, od ko jih 10 u svojstvu p o s m a tra č a ). Ona je im ala zad atak da redefiniše p la tfo rm u neangažov an o sti u sv etlu po stig n u te a firm a c ije ove po litik e i izm en jen ih o k o ln o sti za n jen u prim e n u . U njen o m završnom d o k u m en tu „ P ro g ram za m ir i m eđ u n a ro d n u s a ra d n ju ” ista k n u to je d a su glavni uzroci m eđ u n a ro d n ih su koba i n a jo p a sn ijih p re tn ji sv etskom m iru u: im p erijalizm u , k o lonijalizm u i neok o lo n ijalizm u ; zatim u — ekonom skom p ritis k u , m eša n ju u u n u tra š n je poslove, rasn o j disk rim in a ciji, subverzivnim in te rv en c ija m a u k o rist n e n a ro d n ih režim a. Snažno je ista k n u ta leg itim n o st o ru žane bo rb e n a ro d a pod k o lonijalno m u p rav o m za so p stv en u nezavisnost. Z ahtevao je sazivanje je d n e svetske k o n feren cije o raz o ru ž a n ju po d o k rilje m UN, n a kojoj bi učestvovale sve zem lje sveta; p o držao je M oskovski sp o razu m o delimičnoj zab ran i n u k le a rn ih p ro b a, kao i in icijativ e za stv a ra n je d e n u k le a rn ih zona u Aziji, Africi, L a tin sk o j Am erici, Evro256
pi, za u k id an je v ojnih baza n a tu đ im terito rija m a . V eliku p ažnju ovaj d o kum ent je posvetio ulozi po litik e koegzisten cije u m eđ u n aro d n im odnosim a i ra z m a tra n ju prin cip a ak tivne m iroljubive koegzistencije, p redlažući n jih o v u kodi fikaciju u okviru U jedinjenih nacija. Privržena ovoj politici, Jugoslavija će i u p eriodim a ka da su se iz različitih razloga (izm eđu ostalog, i u vezi s jen ja v a n je m hladnog ra ta i procesom p reg o v aran ja izm eđu blokova) jav ljale izvesne dilem e oko k a ra k te ra i stv arn e po tre b e za politikom ne sv rstav a n ja u savrem enom svetu i je n javala po litička akc ija ne sv rstan ih zem alja (sred in o m šezdesetih g odina), ulagati ne sm a n jen e n a p o re n a n jen o m oživljavanju. U 1968. od Jugoslavije je po tek la in icijativ a da se održi k o n feren cija n e sv rstan ih zem alja n a n ajvišem nivou, ali će a k cija za n jen o o stv ariv an je biti zau stav ljen a teškoćam a koje su na sta le usled p ro b lem a izazvanih ra to m n a Bliskom istoku, in terv en cije u CSSR avgusta 1968. i dr., da bi tek tokom 1969. ponovo oživela. U B eogradu od 8 do 12. ju la 1969. o dr žan je „ k o n sultativni s a sta n a k ”, p b to m sa sta n a k p red stav n i ka 59 n esv rstan ih zem alja, p ris u tn ih na zased an ju G eneralne s k u p štin e U je d injenih nac ija u N ju jo rk u i p rip re m n i sasta nak u D ar E s S alam u (T a n za n ija ) u proleće 1970. T reća k o n fere n c ija šefova država i vlada n e sv rstan ih zem alja o dr žana je 8— 10. se p te m b ra 1970. u Lusaki (Z am bija). Na njoj je učestvovao veći b ro j z em alja nego ra n ije — p u n o p rav n o 64 zem lje. K o nferencija je u svojila dva osnovna d o k u m en ta. U De k lara c iji o m iru , nezavisnosti, razvoju, sa ra d n ji i d em okra tizaciji m eđ u n a ro d n ih odnosa izloženi su p rin cip i i osnovni ciljevi n e sv rstan o sti i m ere koje tre b a p red u zeti za njihovo ostvarivanje. K o n statovano je da se sm a n jila o p asn o st po svetski m ir ko ju su izazvali sukob i m eđ u sup ersilam a, ali je ukazano n a o p a sn o st da in teresi i težn je trećih , n aro čito m alih i s re d n jih z em alja b u d u z an em aren i ili čak žrtvovani u in te resu m ira m eđu su p ersilam a; d a m ir u o d nosim a veli kih sila p re d sta v lja neo p h o d n u p retp o sta v k u svetskog m ira, ali ne m ože z am eniti svetski m ir, je r ovaj p odrazum eva m ir za sve n a osnovu po što v a n ja načela Povelje U jed in jen ih na cija. I u D eklaraciji o n e sv rstan o sti i p riv red n o m n ap retk u , k o ja je p re d s ta v lja la k o n k retiza c iju stavova o p riv red n o m 17
257
razvoju iz prv e d e klaracije, ista k n u ta je n a ro č ito p o tre b a o sla n ja n ja n a sopstvene snage i u z a ja m n u s a ra d n ju sam ih nerazvijenih zem alja, iako je sad rž a n i zah tev za neuslovljenom pom oći iz razvijenih z em alja n a m u ltila te raln o j osnovi. U njo j je izložen akcioni p ro g ra m n e sv rstan ih zem alja u pogledu m e đ u n a ro d n e s tra te g ije razvoja. č e tv r ta K o nferencija šefova država ili v lad a n e sv rsta n ih z em alja (Alžir, 5. do 9. s e p te m b ra 1973. godine) o d rža n a je u vrem e k ru p n ih p ro m e n a u o p što j ravnoteži snaga u svetu (je n jav a n je hladnog ra ta i značajni k o raci u sporaz u m evanju velikih sila). Ona je u p u n o j m eri p o tv rd ila živ o tv o m o st i tra jn u v red n o st ciljeva, načela i p rak se poli tik e ne sv rstav a n ja . Snaga ove politik e izražena je i u sa m om p o ra s tu b ro ja n esv rstan ih zem alja: n a ovoj k o n feren ciji b ro j država učesnica se više nego u tro s tru č io u o d n o su n a B eogradsku k o n fere n c iju (1961). P o litik a n e sv rstav a n ja je po sta la Činilac o k u p lja n ja sve širih snaga u b o rb i za ne zavisnost i rav n o p ra v n o st, p ro tiv ko lo n ijalizm a i rasn e dis krim in a c ije , p ro tiv svake v rste d om in acije i m eša n ja u u n u tra š n je poslove dru g ih zem alja, u b o rb i za reša v a n je a k u t n ih m eđ u n a ro d n ih problem a, za raz v ija n je m eđ u n a ro d n e sa ra d n je , za m ir i pro g re s u svetu. Ona je p o tv rd ila d a ta po litik a za n e sv rstan e zem lje nije sam o sre d stv o z aštite n ji hovih in te re sa i o tp o r blokovskom g ru p isa n ju , o d n osno p u t za prevazilaženje blokova, nego po litik a u sm e re n a k a dem o k ratiza c iji m eđ u n a ro d n ih o d nosa u opšte. K o n fe ren c ija je im ala k a ra k te r d e m o k ra tsk e trib in e n a k o joj su slobodno iznošena m išlje n ja i isp o ljav an e razlike, ali istovrem eno i veliki sm isao za usag lašav an je stavova i do n o šen je za je d n ičk ih odluka. N a n jo j su isp o ljen a različi ta s h v a ta n ja o nekim p ita n jim a. M eđutim , razum ljive, p a i neizbežne razlike ispoljene n a velikom sk u p u zem alja sa različitim d ru štveno-političkim sistem im a i specifičnim us lovim a razvoja, suočenih sa različitim pro b lem im a, n isu bile sm e tn ja za veliko jed in stv o pogleda i in te resa u o d n o su n a osnovne ciljeve k o ji čine su š tin u p o litik e n e sv rstav an ja. K o nferencija je u sv o jila P o litičk u i E k o n o m sk u d ek lara ciju, Akcioni p ro g ra m i veći b ro j d ru g ih d o k u m en a ta u ko jim a su od ređ en i osnovni pravci a k tiv n o sti n e sv rstan ih ze m alja i u tv rđ e n i zaje d n ičk i stavovi ovih ze m a lja p re m a nizu 258
k o n k retn ih m eđ u n a ro d n ih problem a. N a n jo j je veom a jasno sagledana m eđuzavisnost političkog i ekonom skog aspekta politike nesvrstavanja. Više nego ran ije, n a ovoj konferen ciji sagledane su p o tre b e i m ogućnosti k o n k retn ije političke i ekonom ske sa ra d n je m eđu sam im n esv rstan im zem ljam a kao osnove ja č a n ja njihovog položaja u m eđ u n aro d n im po litičkim i ekonom skim odnosim a. Ali n e sv rstan e zem lje se n isu tim e opredelile za k o n fro n ta ciju s razvijenim svetom , nego za nap o re da se i taj deo sveta u k lju či u rešav an je eko n om ski inferiornog položaja zem alja u razvoju. One su, isto tako, pozdravile p o p u šta n je zateg n u to sti u m eđ u n a ro d n im odnosim a, tj. p reg o v aran je izm eđu velikih sila i n a p re d a k u reša v a n ju evropsk ih p ro b lem a nasleđenih iz drugog svetskog ra ta , čem u su i bile u sm eren e već prve kolektivne akcije ne sv rstan ih zem alja. Ali istovrem eno su in sistirale na nedeljivosti m ira, koji će b iti ograničen i u na čelu i u obim u, a to znači b iti n esig u ran sve dok b u d e ko lon ijaln ih ratova, a p a rth e id a , im p e rija lističk e agresije, po litike sile i ekonom ske e k sploatacije, tj. d o k se ne uzm u u obzir in teresi zem alja u razvoju. N a K onferenciji je donesena i o d lu k a o osn iv an ju fonda so lid arn o sti za ekonom ski i socijaln i razvoj n esv rstan ih ze m alja kao in stru m e n ta za očuvanje ek o n o m sk e bezbednosti m alih, nerazvijenih n e sv rstan ih zem alja. Iz tog fonda će se fin a n sira ti k red iti n e sv rstan im držav am a koje d o sp eju u ekonom ske teškoće zbog in o stran ih eko n o m sk ih p ritisak a, sa n k cija ili ekonom ske blokade (u sv o jen a je i po seb n a re zolucija kojom se predlaže tak v a po m o ć). O snovan je i K om itet za p rip re m u sledećeg sastan k a n e sv rstan ih zem alja, koji će biti o d ržan 1976. godine u Kolom bu. Ovaj ko m ite t im a i ulogu k o o rdinacionog b iro a ak tiv n o sti n e sv rstan ih zem alja izm eđu dve k onferencije, a sa stav ljen je od p red sta v n ik a 15 zem alja (Alžira, Jugoslavije, S ri Lanke, K ube, T anzanije, N epala, Som alije, K uvajta, Zai ra, P erua, Senegala, M alezije, L iberije, S irije i G vajane). Sa svoje stra n e , Jugoslavija je o d m ah po zav ršetk u ove k o n fere n c ije — u z aključcim a P red sed n ištv a SFR J od 21. se p te m b ra 1973. godine — odlučila da o dgovarajući organi fed e ra c ije p rip re m e sveobuhvatan p ro g ra m ak cije u daljim ak tiv n o stim a n e sv rsta n ih z em alja, s a ra d n ji Jugoslavije s 17*
259
njim a , u o s tv a riv a n ju stavova n e sv rsta n ih zem alja n a m e đu n a ro d n im zasedanjim a. P reporučen o je da se u o k v iru fe de ra c ije o sn u je p oseban fond so lid a rn o sti i ocen jen o da je neophodno fo rm ira ti poseban savezni o rg an u ok v iru fed era cije za stalno i e fikasno k o o rd in ira n je svih n aših spoljnopolitičkih i ekonom skih a k tiv n o sti u vezi s o stv a riv a n je m odlu ka Alžirske konferencije. U kratko, rez u lta tim a A lžirske k o n fere n c ije n e sv rstan o st je p o p rim ila izvesne elem ente m eđ u n a ro d n o g p o k reta koji je p o sta o tako zna ča ja n činilac u m eđ u n a ro d n im o dnosim a d a ga ne m ogu ig n orisati ni velike sile (SSSR i K ina su pozdravili ovu k o n fere n c iju ). S u p ro tn o n ek im o cen am a koje su se javile posle ove ko n fere n c ije (SAD ), ovo, m eđ u tim , n ije značilo o fo rm lja v a n je n e sv rstan ih zem alja u nekakav tre ć i blok, je r je s u štin a po litik e n e sv rstav a n ja o sta la dub o ko antiblokovska. O dluke ove ko n fere n c ije poslužile su 1 kao osnova za S pecijalno zased an je OUN (april 1974) i njegovu d ek laraci ju o u s p o sta v lja n ju novog siste m a m eđ u n a ro d n ih ekonom skih odnosa zasnovanih n a p u noj rav n o p ra v n o sti i su v ere nom p rav u svih z em alja da rasp o la žu so p stv en im p riro d n im bogatstvim a. One su in sp irisale i niz d ru g ih m e đ u n a ro d n ih a k c ija n e sv rstan ih z em alja u njiho v o j b o rb i za p u n u eko n om sku dekolonizaciju, kao jed in i k o n stru k tiv n i izlaz iz du boke krize p o sto je ć ih m eđ u n a ro d n ih e k o n o m sk ih odnosa. U svim tim ak tiv n o stim a Ju g oslav ija im a z n a ča jn u ulogu i svojom dinam ičkom sp o ljn o m p o litik o m d a je svoj d o p rin o s ovim isto rijsk im procesim a. O vakva u loga Jug o slav ije u b o r bi za novi svetski p o red a k logičan je izraz b o rb e SK J za iz g ra d n ju sam oupravnog so c ijalističk o g d ru štv a u sopstvenoj zem lji, bo rb i ko ja će se veom a sn ažn o in te n z iv irati o d po č e tk a šezdesetih godina n ad alje.
V
SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE U BORBI ZA TRANSFORMACIJU DR2AVNO-CENTRALISTIČKOG SISTEMA U SAMOUPRAVNU ORGANIZACIJU DRUŠTVA (1961— 1971)
K ra je m p e d esetih i p o četk o m šezPokušaj privredne re- d e setih godina, k ada se u Jugoslaorme . g e viji slavila deseto g o d išn jica p red a je tvornica n a u p ra v lja n je radnicim a, ovlašćenja države u u p rav ljan ju privredom bila su jo š vrlo velika. Državni orga ni raspolagali su gotovo cijelim viškom rad a , uglavnom ne posredno, ce n tra liz ira n je m u fondovim a za investicije i za in tervencije u privredi. D rugim riječim a, po litičk a vlast jo š je bila glavna ekonom ska sila koja je reg u lirala gotovo sva p riv re d n a k reta n ja . N a su p ro t tom e, p o sto ja o je zakon o radničkom u p rav ljan ju , d okum enti Šestog kongresa, do kum enti K ongresa ra d n ič k ih savjeta, P ro g ram SK J i m no štvo drugih d o k u m en ata i rasp ra v a koje su ko n cip irale d ru štveno u ređ e n je d ru k čije od postojećeg. R iječ je, dakle, o oštro m jazu izm eđu realnog i norm ativnog, odnosno program iziranog. Takvo se s ta n je n ije m oglo dugo od ržati. T rebalo je m ije n ja ti ili dru štv e n e odnose ili P ro g ram P artije. Kon stelacija društveno-političkih snaga u tom je h isto rijsk o m tre n u tk u bila takva da rje š e n ju tog p ro b lem a n ije m ogla pom oći „sp o n ta n a ” a k cija radničke klase. Savez ko m u n ista, usp rk o s svojoj sp o ro sti, bio je glavna rev o lu cio n arn a snaga dru štv a. U n u ta r njega m orali su se u k lo n iti o tp o ri. U tom se raz d o b lju n ije m ogla p o k ren u ti rad ik a ln a akci ja za m ije n ja n je dru štv en ih odnosa isto v rem en o i u p riv red nom i u političkom sistem u. Uglavnom su u o bzir dolazile sam o p ro m je n e u priv red n o m sistem u , u p rav cu o sam o sta ljiv a n ja poduzeća i razvitka tržišne p riv red e. Bez „ p ro d o ra ” u tom p rav c u n isu bile m oguće n i o stale d ru štv e n e prom je261
ne. Osim toga, s ta ri priv red n i sistem m ogao se lak še „napa d a ti” u im e racionalnosti i ekon o m ičn o sti p riv ređ iv an ja. S tjecajem lih i sličnih okolnosti, rasp ra v e o n e p re stan im p ro m jen am a u privrednom siste m u n ik ad nisu ni p resta ja le, ali su uglavnom ograničene na rasp o d je lu d o h o tk a izm eđu poduzeća i države. O stajali su, uglavnom , n e ta k n u ti p rin cip i globalnog sistem a. N eke izm jene u p rivrednom siste m u n isu se više m ogle odgađati. P ritisak je dolazio sa više stra n a . Novi pro b lem i nisu se, dakle, m ogli rje ša v ati s ta rim m eto d am a. Da bi se ublažili, a uz to p roširile m ogućnosti in icijativ e rad n ih kolek tiva i razvitka sa m o u p ra v lja n ja u poduzećim a, 1961. godine pokušalo se s priv red n o m reform o m . Savezna sk u p štin a us vojila je 1. m a rta 1961. godine zako n sk e p rijed lo g e o izm je nam a u p rivrednom sistem u. U re fe ra tu P olitički i id ejn i p ro b le m i u vezi s ra zvo jem privrednog siste m a i d ru štv e n ih odnosa, na II p len u m u Sa veznog odb o ra SSR N J jed a n od začetn ik a p ro m je n a, M ilentije Popović, dao je širu analizu razv itk a d ru štv e n ih od n o sa i izložio bit zakona dohotka. U re fe ra tu se ističe d a novi p ri vredni sistem , uveden 1961. godine, sta v lja proizvođače u kvalitetno nove društveno-ekonom sk e odnose, u k o jim a oni slobodno od lu ču ju o rasp o d je li do h o tk a za svoje lične p o tre be, za p ro širen je proizvodnje, za svoje p o tre b e k ao g rađ a n a kom une i za p o tre b e cijelog dru štv a. R evolucionarna dub in a društven o -ek o n o m sk rh p ro m je n a, koje im plicira zakon do h o tk a, uspo re đ iv a n a je s n a jk ru p n i jim revolucionarnim p ro m je n am a d ru štv en o g razv itk a Jugo slavije — sa nacionalizacijom 1946. godine, u v o đ en jem rad ničkog sa m o u p ra v lja n ja 1950. godine i si. Gotovo sve izm jene izvršene u p o č e tk u 1961. godine od nose se uglavnom na sistem rasp o d je le d ru štv en o g proizvo d a izm eđu p riv re d n ih o rg anizacija i d ru štv en o -p o litičk ih za jednica. N a jk ru p n ija p ro m je n a ko ju je donio novi sistem odnosi se na rasp o d je lu čistog prih o d a. R adni kolektivi do bili su p o tp u n u a u to n o m iju u rasp o d je li čisto g p rih o d a na fondove. Propisi ne o d re đ u ju k v a n titativ n e od n o se u rasp o djeli čistog p rih o d a na fondove, izuzevši obavezu za izdvaja n je u rezervni fond. To, u stv a ri, znači d a su rad n i kolekti vi, teo rijsk i govoreći, m ogli „ p o je s ti” cje lo k u p a n č is t p rih o d . 262
a mogli su u cjelini i in v estirati — slobodni su da sam ostal no o d ređ u ju p ro p o rc iju rasp o d jele čistog prih o d a. S obzirom na položaj radnog čovjeka i n a položaj rad nog kolektiva priv red n ih poduzeća, ovaj sistem je donio novu kvalitetu u o sa m o staljen ju p riv re d n ih o rganizacija, na ročito u dva pravca: • društvo, odnosno država, tek sada je p rv i p u t od uvođenja radničkog s a m o u p ra v lja n ja o d u sta la od p rav a da od ređ u je k v a n titativne odnose u rasp o d je li čistog p rih o d a priv re d n ih organizacija; • radn e zajednice poduzeća dobile su prav o da sam o stalno donose svoja sam oupravna a k ta o reg u lira n ju u n u tra š n jih odnosa, o m je rilim a i osnovam a za rasp o d je lu či stog prihoda, kao i o drugim važnim p ita n jim a m eđusobnog odnosa u proizvodnji i raspodjeli. P ri k o n s titu ira n ju ovih relativ n o širo k ih p rav a pošlo se od u v jere n ja da će m ate rijaln i, p olitički i m o raln i in te re si rad n ik a sam i po sebi osig u rati racio n aln e odluke o ra s podjeli d o h otka u rad n o j organizaciji. V jerovalo se d a će se tim e o sig u ra ti i uži in te resi poduzeća i širi d ru štv en i in teresi. R azum ije se da se raču n alo i n a u tje c a j o rganizacija SK J i s in d ik a ta koje će spriječ a v a ti ev entualne defo rm acije što bi m ogle n a s ta ti u to k u p ro v o đ en ja novih sam o u p rav n ih prava. P riprem a, uvođenje i p ro vođen je p ro m je n a u p riv re d nom siste m u 1961. godine im ali su p ečat vrlo široke, m asov ne političke akcije. Ta a k c ija bila je u sm je re n a p ro tiv bi r o k ra tsk ih shvaćanja i b iro k ra ts k e p rak se, p ro tiv og ran iča va n ja p rav a od lu čiv an ja na uzak k ru g ru k o v o d ilaca u rad nim zajednicam a, a za p ro šire n je p rav a n ep o sred n ih proiz vođača. Stvoreni su novi i oživljeni s ta ri organizacioni obli ci sud je lo v a n ja rad n ik a u sa m o u p ra v lja n ju — zborovi eko n o m skih jedinica, o d je lje n ja i pogona, n a p rim je r. N a n ji m a su rad n ic i sudjelovali u u p ra v lja n ju poslovim a ekonom skih jedinica, pogona i poduzeća. U širo k im krugovim a p ro izvođača stvoreno je u v je re n je da će novi p riv re d n i sistem visoko „ n a g ra d iti" ra d n e zajednice k o je b u d u d o b ro p oslo vale, a d a će „ p ro p a d a ti” one koje b u d u zao stajale u p ro izv o d n ji 263
Isto v rem en o je, m eđutim , ra s ta o o tp o r n aja v lje n im iz m je n a m a u društveno-ekonom skim o d nosim a. N osioce o tpo ra vrlo je tešk o id en tific ira ti je r su se nalazili u svim sredi nam a. S vakako su bili n a jb ro jn iji u onim d ru štv e n im sred i n a m a koje su p riv re d n o zao stajale, zatim u ruk o v o d stv im a od poduzeća do n a jv iših organa SK J i države. N eki visoki državni i partijsk o -p o litič k i funk cio n eri n isu sm jeli, ni mog li, o tvoreno istu p iti p ro tiv p ren o še n ja p rav a n a rad n e orga nizacije, p ro tiv liberalizacije trž išta , p a su u b o rb u ubacili neke stru č n ja k e , političke ekonom iste. Oni su jav n o st upozo ravali da se Ju g oslavija svojom d e c en tralizacijo m p riv red e v raća na p e rio d liberalnog k ap italizm a do k se u čitavom svi je tu zbiva proces c e n tra liz ac ije i k o n c e n tra cije k a p ita la kao p retp o sta v k e i osnove za raz v ita k m ate rija ln ih proizvodnih snaga i su vrem ene teh nološke revolucije. T ako su stv o ren a dva n e fo rm aln a fro n ta , za d a ljn ju d ee ta tiz a c iju d ru štv e n ih o d nosa p ro tiv n je , za lib e raliza c iju trž išta i p ro tiv nje. Još u to k u ra d a n a izradi novoga p riv red n o g sistem a po jav ljiv a la su se raz lič ita gledišta. N a jis ta k n u tije p ristaše siste m a d o h o tk a tra ž ile su s m je lija rje š e n ja i zah tijev ale da se od m ah n ak o n novih ek o n o m sk ih zakona, u sv o jen ih u po č e tk u 1961, na sta v i s p ro m je n am a , do k je, n a dru g o j stra n i, ra s ta o o tp o r p re m a već u svojenim izm jen a m a , a pogotovu p re m a id eja m a d o hotka. U takvoj d ru štveno-političkoj s itu a c iji dolazi do p riv re m enog u sp o ra v a n ja pro ce sa d e etatizacije, čiji su povod, a d jelom ično i u zrok, iznenadne p riv re d n e tešk o će u dru g o j polovini 1961. i 1962. godine. O čem u je, zapravo, b ila rije č? U p o č e tk u 1961. godine p riv re d n a situ a c ija b ila je n ep o voljna za velike p ro m je n e u p riv re d n o m sistem u . G otovo go d in u d a n a p rije nego što je novi p riv re d n i siste m i form al no stu p io na snagu, počeli su se, naim e, p o jav ljiv ati znaci u sp o ra v a n ja proizvodnje. Još sredin o m 1960. godine zaustav lje n je u običajeni višegodišnji vrlo visok rita m ra s ta p riv re de. Savezni državni organi — Zavod za p lan i dru g i — nisu te sim ptom e uzim ali o zbiljnije. S m a tra li su da su u okviri m a to le ra n tn ih o scilacija. Čak i na p o četk u 1961. godine, ka da je „ d e p re sija " bila u punom jek u , n ije se v jerovalo u neke oz b iljn ije p o rem e ć aje — m islilo se d a se u 1961. go264
dini m ože osigurati sto p a privredno g usp o n a za oko 14—15 % kao i u p rija šn jim godinam a. M eđutim , opad an je ritm a se nastavilo, pa je 1961. godine došlo do o sjetn ijeg p ada stope privrednog rasta , do n e stabilnosti i p o rasta cijena. U sporava n je i o p ad an je ritm a proizvodnje u 1961. godini vidi se iz usporedbe s p rija šn jim godinam a: sto p a ra s ta in d u strijsk e proizvodnje p rem a preth o d n o j godini bila je: 1959/58 — 17,6%, 1960/59 — 15,6% a 1961/60 — 4,1%. U poljoprivredi je plan predviđao p o rast od 16,2/0, a podbacilo se za 3,3% ispod o stv a re n ja u 1960. godini, što znači d a podbačaj iznosi 19,4%, u odnosu n a p lan za 1961. godinu. U poredo sa padom sto p e priv red n o g ra s ta u 1961. go dini na stu p ile su i veće d e form acije u k re ta n ju ličnih doho daka. To je jo š više pogoršalo situ a c iju i otežalo uvjete za p rim je n u siste m a do h o tk a i n astav ak p ro cesa deetatizacije. K ao rez u lta t tih i sličnih defo rm ac ija u privrednom životu došlo je do „najgoreg" što se m oglo desiti i što je poslužilo k ritič a rim a siste m a doh o tk a kao ja k argum ent. N aim e, din am ik a ličnih d o hodaka k reta la se m im o d inam i ke pro d u k tiv n o sti. U 1961. godini lični dohoci u dru štv en o j priv red i p orasli su za 23% , a p ro d u k tiv n o st, n a p rim je r, u in d u striji, p o rasla je za svega 3,4% . T akvim sta n je m bili su nezadovoljni i „ p rista še ” i „ pro tiv n ici” siste m a dohotka. S ta g n ac ija i o p a d a n je proizvodnje, p o ra s t ličnih doho d aka iznad p ro d u k tiv n o sti ra d a i d ru g e teškoće u p riv red nim z bivanjim a izazvale su polem iku o n jihovim uzrocim a. U kazujući n a p ad ritm a proizv o d n je u 1961. godini, na o sje ta n p o rast ličnih d o hodaka iznad p o ra s ta p ro d u k tiv n o sti rad a , pro tiv n ici d a ljn jih p ro m je n a u p riv red n o m sistem u isticali su da su sp o m en u te „ d efo rm acije” p o sljedica p ro m je n a izvršenih u po č e tk u 1961. godine i da je nužno v ratiti se na s ta ri sistem rasp o d je le do h o tk a i n e p o sred n ijeg u sm je rav a n ja priv red n o g razv itk a pom oću držav n ih organa. Zago vornici a d m in istrativ n ih in te rv en c ija isticali su da je prin cip doh o tk a p rouzrokovao tešk u situ a c iju u p riv red i, a zagovor nici sistem a do h o tk a isticali su da nove m je re jo š nisu ni došle do izražaja, da su n e p o tp u n e i d a su u p rav o zbog slabosti s ta rih b iro k ra ts k ih odnosa u p riv re d i i n a sta le teš koće u 1961. i 1962. godini. 265
Pod u tje c a je m k r a tk o tra jn o g o p a d a n ja sto p e p rivrednog ra s ta i p o rasta ličnih do h o d a k a iznad p ro d u k tiv n o sti, i d ru gih p ro b lem a i dilem a ko je je sa sobom donio razv itak do k ra ja 1961. godine, došlo se do odluke da se m o ra interve n ira ti na p o d ru č ju rasp o d je le čistog p rih o d a u p riv red n im o rganizacijam a. U decem b ru 1961. godine Savezna n aro d n a s k u p štin a don ije la je p re p o ru k u o rasp o d je li čistog p rih o d a u rad n im kolektivim a, u kojoj je u tv rd ila p rin cip e te rasp o djele. U skoro p o slije toga pojavilo se Pism o Izvršnog kom i teta CK SKJ, koje je po k ren u lo m aso v n u p o litičk u ak ciju p ro tiv bogaćenja p riv a tn ik a , p ro tiv b iro k ra ts k ih z lo u p o tre b a P a rtijs k e organizacije su dobile zad ata k da se zaustavi d alj n ji p o ra s t ličnih dohodaka, da se sm a n je rasp o n i u ličnim dohocim a. C ijela ta k o n cepcija p riv rem en o je zaustavila ak tivnost n a raz ra d i siste m a dohotk a. U a p rilu 1962. godine donesen je Z akon o fo rm ira n ju k o m isija za p ro v o đ en je p ro pisa o rasp o d je li čistog p rih o d a i U pu tstv o Saveznog izvršnog veća o načelim a i m je rilim a rasp o d je le čistog p rih o d a. Svim tim m je ram a p ra k tič n o je ponovo uveden sta ri sistem r a spodjele čistog p rih o d a u p riv re d n im o rganizacijam a. Za v rije m e te p o litičk e i ad m in istrativne in te rv en c ije u au to n o m n a i sam ou p ra v n a p rav a rad n ih kolektiva 1961. i 1962. godine, n u tk u je izgledalo da će p ro ces deetatizacije, sa m o u p rav lja n ja i dem o k ra tiz a cije b iti b lo k ira n n a neizvjesno vrijem e, m a k a r b ila u p ita n ju i tre n u ta č n a p o b jed a snaga za po v ra ta k na s ta ri a d m in istrativ n i sistem . D ruštvene snage koje su bile za p ro m je n e u sistem u bile su jače. C entralni ko m ite t SK J im ao je veću m oć, naro č ito n a idejn o -teo rijsk o m fro n tu , im ao je u ru k am a poslove izgrađivanja priv red n o g i političkog sistem a, i u svojoj dom in a n tn o j o rije n ta c iji se izborio za n a stav ak d ru štv en ih p ro m je n a na općem k u rsu deeta tiz a c ije i n a p latfo rm i sa m o u p ra v lja n ja. M eđutim , sukob u rukov o d stv u SK J i FN R J o putovim a daljeg dru štv en o g raz v itk a rez u ltirao je u sp o rav an jem tem pa p ro m je n a i k o m prom isnim pro g ra m sk im od lu k am a i doku m en tim a u tom raz d o b lju k oleban ja, n a ro č ito 1962. i 1963. Krtza društveno-eko— S S nJ-
266
godine. To se, posebno, odnosi n a n ajz n a č a jn iji a k t toga vrem ena — na Ustav SFRJ. U osnovnim načelim a (uvodni dio) U stav SFR J iz 1963. godine ističe da se S o c ijalistički siste m u Jugoslaviji zasniva na odnosim a m eđu lju dim a kao slo b o d n im i ravnopravnim proizvođačim a i stvaraocim a ( ...) i d a ( ...) sve oblike u p ravljanja, u k lju č u ju ć i i po litič k u vlast, stvara radnička kla sa i čitav radni narod za sebe u cilju organizovanja dru štva kao slobodne zajednice proizvođača ( . . . ) Ovakve ustav n e de klaracije bile su osnova d a se Ustav 1963. godine „proglasi” P oveljom sam oupravljanja. S druge stra n e , m eđ u tim , u svom norm ativnom dijelu Ustav nije osigurao ustavno-pravne p re t postavke za realizaciju svojih O snovnih načela. Ustav SFR J 1963. je m a te riju društveno-ekonom skog u ređ e n ja form ulirao kom prom isno. N aim e, u v rijem e rasp ra ve o P re d n ac rtu Novog ustava, u ekonom skoj s tru k tu ri d ru štv a d o m inantna je bila e ta tis tič k a ko m p o n en ta, i to iz razito. Ekonom ski tokovi su reg u liran i ad m in istrativ n im sredstvim a. V olum en p ro p isa n ih cijen a u in d u striji iznosio je 1962. godine 67%. P rivredne org an izacije su raspolagale oko jednom trećinom a k um ulacije, prib ližn o d rugom treći nom je raspolagala federacija, a trećo m trećin o m sve ko m une i sve republike zajedno. Približno isti odnosi p e rm a n entno su p ostojali od 1953. godine. Sva o stala ek onom ska regulacija (p ro šire n a rep ro d u k c ija , k red itn i, b a n k a rsk i, de vizni sistem p lan iran ja itd .) bila je p retežn o eta tistič k a . Ustav je uglavnom p rihvatio e ta tič k u ek o n o m sk u s tru k tu ru i uglavnom sa nkcionirao p ostojeće sta n je , davši društveno-političkim zajednicam a od lu ču ju ć a p rav a i sre d stv a za raz voj privrede. U ovom razdoblju, dakle, jo š n ije sazrela id eja o radikalnoj izm jeni u osnovi e ta tistič k e ek o n o m sk e s tru k tu re društva. U ustavnim rasp ra v a m a , i u sam om U stavu, društveno-politički sistem je c e n tra ln a tem a. Tvorci U stava jo š jed nom su pokušali ustavno-pravnim jezikom n o rm ira ti poli tički sistem na bazi m ark sistič k e k o n cepcije da se radnička klasa organizuje kao drtava. Polazeći od čin jen ice d a je u Jugoslaviji likvidirana klasa k a p ita listič k ih vlasnika, d ru štv e nu s tru k tu ru označili su kao s tr u k tu ru k o ja se sa sto ji sam o od ra d n ih slojeva. N a osnovu te prem ise, stalo se n a s ta n o 267
vište da način u p ra v lja n ja d ru štv e n im poslovim a n a nivoi m a društveno-političkih zajednica (kom une, rep u b lik e, po k rajin e i fed e ra c ije ) tre b a da u s tr u k tu ri s k u p štin a izrazi d ru štv e n u po d jelu rada. V elika p a ž n ja je p osvećena ustavno-pravnim sre d stv im a ko ja bi spriječ a v a la zak o n itu ten d e n c iju s tv a ra n ja otuđenog profesionalnog u p rav ljač k o g slo ja koji teži m o n o p o liziran ju u p ra v lja n ja dru štv o m , u v o đ en jem p rin c ipa ro ta c ije i o g ran ič e n ja izb o rn o sti i reiz b o m o sti. D ruštvena p o d jela ra d a u p o litičk o m sistem u , i d alje zasnovanom uglavnom na p red sta v n ič k o m p rin c ip u , n ašla je svoj izraz u izm jenam a u sk u p štin sk o m sistem u . U svim sk u p štin a m a o jač a n a je sa m o u p ra v n a k o m p o n en ta u ob lik u fo rm ira n ja više vijeća ra d n ih zajed n ica (p riv re d n o vijeće, k u ltu rn o -p ro sv je tn o vijeće, socijalno-zdravstveno vijeće). T ra n sfo rm a c ija e ta tistič k e u sam o u p rav n o -p lan sk u ro b n u p riv re d u b ila je jed a n od glavnih ciljev a SK J od p relask a n a p u t rad n ič k o g sa m o u p ra v lja n ja , a po seb n o o d VI k ongre sa SK J 1952. godine. M eđutim , re z u lta ti stv a ra n ja takve s tr u k tu re p riv re d e u p ro te k lo j decen iji bili su d o ista sk ro m ni. Ali rad ik a ln e p ro m je n e se n isu m ogle o d lag ati unedogled. S redinom šezdesetih godina započela je o d su d n a d ru štv e n a a k c ija Saveza k o m u n ista Jugoslavije. N ep o sre d n u idejno-političku p rip re m u rad ik a ln ih p ro m je n a u društveno-ekon o m sk im o dnosim a p re d sta v lja la su tri z n a ča jn a p o litičk a d o g ađ aja 1964. godine. Prvi je Peti k o n g res SSJ, a p rila 1964. godine, drugi je R ezolucija Savezne sk u p štin e o d aljem raz voju priv re d n o g sistem a, m a ja 1964. godine, a tre ć i je Osm i kongres SK J, de c em b ra 1964. godine. U svim ovim dok u m en tim a, prvi p u t od u v o đ e n ja rad n ičk o g s a m o u p ra v lja n ja , d e fin ira n je cilj da se d ru štv e n a a k u m u la c ija p ren e se n a ne p o sre d n e proizvođače kako bi ra d n i ko lek tiv i p o sta li nosioci p ro širen e re p ro d u k c ije . Dva su fa k to ra o digrala o d lu ču ju ć u ulo g u u sla m a n ju e ta tistič k e e konom ske s tru k tu re : id ejn o -p o litičk a a n tietatističk a k o n cepcija SK J, i višenacion aln a s tr u k tu ra Jugoslavi je. N acionalni fa k to r se ističe ovdje sam o u k o n te k stu re form e p rivrednog sistem a. N aim e, n a V III k o n g resu SK J 1964. godine, prvi p u t n akon revolucije, ista k n u ta je teza da je c e n tra listič k a ek o n o m sk a s tr u k tu ra n esp o jiv a s p rin cip o m 268
rav nopravnosti na c ija i da n acija m o ra b iti su verena u ra spolaganju svojim nacionalnim dohotkom . U toku 1963. i 1964. godine u gotovo svim dok u m en tim a političkih c e n ta ra odlučivanja, i u znatnom dijelu naučne publicistike, sve više se razvijala m isao da je p ostojeći priv redni sistem u krizi i da se m o ra rad ik aln o m ije n ja ti. Usprkos relativno visokoj stopi rasta , p riv red a je zapala u kronično s ta n je d isp ro p o rcija (deficit u bilan su p laćan ja, d isp ro p o rcija izm eđu bazične i prerađ iv ačk e in d u strije , ne racionalna e kspanzija investicija s nizom p o grešnih investi cionih odlu k a — izgradnja tzv. p o litičk ih tv o rn ica — ne u sp je h da se raz b ije ten d e n c ija a u ta rh ič n o sti jugoslavenske priv red e i da se ona sm jelije u k lju č i u m eđ u n a ro d n u pod jelu rada, ad m in istrativ n o od ređ iv an je cijen a, o d v ajan je ve likog d ijela nacionalnog do h o tk a rad i državne novčane po m oći, do tac ija , p rem ija , regresa od ređ en ih g ran a p riv red e i izvoza, itd .). Prevagnula je teza da se te d isp ro p o rcije u priv re d i ne m ogu u k la n ja ti a d m in istrativ n im m eto d am a, već da je p o tre b n o m ije n ja ti siste m p riv re đ iv a n ja k o ji rađ a takve deform acije. U rasp ra v a m a o p ro m je n am a p riv red n o g sistem a c e n tra l n o m je sto je zauzelo p ita n je sistem a i p o litik e cijena. U či tavom tom raz d o b lju od 1945. godine država je o d ređivala cijene gotovo svim v rsta m a roba. T akav sistem neizbježno je m o rao d e fo rm ira ti cijene. D eform iran e cijen e donosile su, n a bazi različite sto p e re n ta b ilite ta , različite d o h o tk e p odu zećim a, k om unam a, reg ijam a i rep u b lik am a, što je izazivalo p e rm a n e n tn a nezadovoljstva. O dnosi u c ijen am a dovodili su n eke g rane p riv re d e u situ a c iju da nisu m ogle v ršiti p ro ši ren u re p ro d u k c iju , a druge su im ale visoke fondove za raz vitak. R adne organizacije m eta lo p re ra đ iv a čk e in d u strije , b ro d o g rad n je i e le k tro in d u s trije , na p rim je r, m ogle su po završ n im rač u n im a , na k o n p o d m ire n ja svih ovih i d ru g ih obaveza, u k lju č u ju ć i tu i k a m a te n a k red ite tak o đ e izd iferen ciran e p rem a ekonom skoj snazi po jed in ih d jela tn o sti, izdvajati u svoje poslovne fondove, fondove z a jed n ičk e p o tro šn je i re zerve 87 m ilija rd i d in ara , trgovin sk e o rg an izacije 108 m i lija rd i, dok su, n a p rim je r, organizacije u pro izv o d n ji elek trič n e energije, ugljena, nafte, u c rn o j i o b o jen o j m eta lu r giji i pro izv o d n ji n e m e ta la sve z a jed n o izdvojile 84 mili269
Jarde dinara, sve p o ljo p riv re d n e org an izacije 39 m ilijard i, a organizacije u svim g ran a m a s a o b ra ć a ja oko 42 m ilijard e. N ije teško uočiti veom a o sje tn e razlike u sp o so b n o sti nekih g ran a da vrše p ro širen u rep ro d u k c iju , bilo n a osnovi vlastite akum ulacije, bilo na osnovi svoje k red itn e sp o so b nosti. Zato je m oralo doći i do velikih in te rv en c ija države u fin a n c ira n ju p ro širen e rep ro d u k c ije u d jela tn o stim a koje na osnovi takvih odnosa n e m a ju uv jete da je sam e osig u raju . Ne tre b a posebno isticati da je zbog toga bila p rije k o p o t reb n a snažna in terv en cija države u p riv red n o m razv itk u zem lje. Uz takve odnose nisu ni p red n o sti sam o upravnog o dlučivanja rad n ih organizacija o p ro širen o j rep ro d u k c iji m ogle doći do izražaja, p a su po sta li s tv a rn a s m e tn ja raz vija n ju sistem a sam o u p ra v lja n ja . Osim d isp ro p o rcija cijena, e ta tis tič k i p riv re d n i sistem je izazvao krizu na p o d ru č ju platn o g b ila n sa i sp riječav ao da se ju goslavenska p riv re d a s v e stran ije i šire u k lju č i u m e đ u n a ro d n u p o d jelu rada. N ije p o tre b n o posebno dokazivati d a su takvi odnosi odrtavali sistem a d m in istrativ n ih in terv en cija. U v a n jsk o trgovinskoj razm jeni opseg subvencija p ri izvozu dostigao je u 1964. godini su m u od oko 270 m ilija rd i d in ara. Ta su m a se u n a jra z lič itijim odnosim a rasp o re đ iv a la n a p o jed in e vrste proizvodnje. C arine su, pak, u tv rđ e n e po veom a izdifere n c ira n im s to p a m a i dostigle su su m u od oko 225 m ili ja rd i dinara. E ta tističk i priv re d n i sistem je o d ražavao p ren a p re g n u tu rasp o d je lu d ruštvenog proizvoda i to je bio stalan izvor p o rem ećaja u privredi. P riro d n a p o sljed ica način a fo rm ira n ja sistem a i politike cijena je d e fo rm ira n a rasp o d je la do h o tk a izm eđu države i priv re d e (poduzeća, tj. rad n ičk e kla se). Još 1953— 1954. godine odnosi n a p o d ru č ju p ro širen e re p ro d u k c ije počeli su se o k am enjiv ati. P riv red n e organiza cije raspolagale su sa oko 30°/o, a držav a sa oko 70% in vesticija. T ako visoka k o n c e n tra cija sre d stav a u ru k am a d r žave služila je i kao sred stv o p relije v a n ja m eđu p o jed in im g ranam a priv red e da bi se, koliko-toliko, u sp o stav ili n o rm al niji odnosi porem ećeni cijenam a. P rem a p ro ra č u n u S e k re ta rija ta za fin an cije, ak o se ne bi izm ijenio p a rite t i odnosi u cijen am a, 1965. godine tre 270
balo je za subvencioniranje izvoza jo š oko 100 m ilijard i dinara. P ritisa k na uvoz bio bi jo š veći, a s a m im tim i teš koće u platn o m bilansu. To su, u k ratk o , sam o neki ekonom sko-politički problem i koji su se nagom ilali. Prem a tom e, p ro d u žiti život staro m si stem u značilo bi izložiti se jo š težim ekonom skim i poli tičkim posljedicam a. Izlaz iz situ acije n ije više bio m oguć bez n ep osrednijeg u k lju č e n ja u sv jetsku privredu. Zato je p o sto jao jed n o sta van razlog: u okvirim a nacionalne p riv red e n ije se m ogla fo rm ira ti „no rm a ln a ” s tr u k tu ra cijena, n o rm aln i odnosi po nude i po tra ž n je , pro sje č n o dru štv en o p o tre b n o rad n o v rije m e za proizvodnju je r za niz proizvoda u nacionalnoj priv redi p o sto je po jedan-dva proizvođača (au to m o b ili, televizori i si.). Da i ne govorim o o d rugim razlozim a. Sve je to išlo u prilog neizbježnoj ali sm jeloj odluci da se preuzm e odgo v ornost za sve im p lik acije prela sk a n a m nogo slobodnije tržišn e odnose. Pod sve većim p ritisk o m idejno-političke koncepcije o sa m o u p ra v lja n ju , n užnosti obnove ro b n e p ro izvodnje i p rin cipa dohotka, i sve većim zahtjevom za racio n aln ijim p riv re đivanjem jo š p rije p o četk a priv re d n e refo rm e u to k u 1964. godine, na sta v lje n e su p ro m je n e u p riv re d n o m sistem u. U kinuti su d oprinosi d ru štv e n im investicionim fondovivim a. Svi investicioni fondovi (savezni, rep u b ličk i i lokalni) ra sfo rm ira n i su. Ta o d luka je izraz k o n cep cije da se osnovna m asa aku m u la c ije prenc?e sa države n a p riv re d n e organi zacije. M eđutim , „državni k a p ita li” iz inv esticio n ih fondova nisu p red a ti proizvodnim priv re d n im o rg an izacijam a, već sa veznim , rep ubličkim i k o m unalnim b an k am a. Tim e je zapo čet proces u spona m oći banaka. Istovrem eno, u toku 1964, donesen je O snovni zakon o fin a n c ira n ju državno-političkih zajednica. N jegovo značenje je u tom e što je u odnose izm eđu p o litič k o -te rito rijaln ih zajednica uveo ekonom ski p rin c ip d a g rađ a n i svake zajed nice sam i snose izdatke za ob a v lja n je svih v rsta d ru štv e n ih službi: zdravstva, p ro sv je te , k u ltu re , d ržavne u p rave, p riv red n ih in te rv en c ija itd. F e d e ra c ija izuzetno o sigurava do p u n sk a sre d stv a onoj republici čiji p rih o d i ne o sig u rav aju p o d m ire n je m inim a lnih p o tre b a . 271
Sa 1965. godinom n a stu p ila je p rije lo m n a faza u razvit k u d ruštveno-ekonom skih odnosa u Jugoslaviji. Na p o d ru čju priv re d n o g siste m a zagazilo se u n a jd u b lje p ro m je n e. T re balo je da one rad ik a ln o lik v id ira ju n asljeđ e iz a d m in istra tivnog perio d a i u s m je re p riv re d u n a slo b o d n ije društveno-ekonom ske odnose u sm islu m nogo jačeg d jelo v an ja o b jek tivnih e k onom skih zak o n ito sti ro b n e pro izv o d n je u režim u d ru štv e n e svojine i radničkog sa m o u p ra v lja n ja . Iako bi p la tfo rm a k o ju je izgradio V III ko n g res SK J, i slične p la tfo rm e Saveza s in d ik a ta i Savezne sk u p štin e, m ogle u p u ćivati na širo k o zasnovano p re s tro ja v a n je p riv red e s e ta tis tič k ih osnova na raz v ije n ije sam o u p rav n e odnose, uz istovrem eni razvoj trž išn e p riv re d e i nov k v alitet u raz vo ju sa m o u p ra v lja n ja , p lan p o četn e faze refo rm e više je fin ancijsko-ekonom ska op e ra c ija , a m an je rad ik a ln a refo r m a. Cilj i sre d stv a ko ja su u p o tre b lje n a u p rv o j fazi refo rm e više su slična o p e ra c ija m a ne k ih d ru g ih zem alja nego d ru štvu o p red je lje n o m za du b o k u tra n s fo rm a c iju s e ta tistič k ih n a sam o u p rav n e oblike dru štv en o g života. Ip ak , nove p riv re d n e m je re don esen e ju la 1965, zajed n o s izm jen am a u p riv re d n o m siste m u 1964, p re d s ta v lja ju po č e ta k n a jra d ik a ln ije re fo rm e priv red n o g siste m a o d uvođe n ja rad n ič k o g s a m o u p ra v lja n ja 1950. godine. Na širem d ru štv e n o m p lan u p ro g resiv n e snage u SK J (nova ka te g o rija , k o ja se p o javila u p o litičk o m žarg o n u po lovinom še zd e se t:h godina) očekivale su, p o re d ostalog, o d r a d ik a ln ih p ro m je n a priv re d n o g sistem a: a) oslo b a đ a n je in icijativ e i stv a ra la štv a pro izv o đ ača — je r će radnici, sta v lje n i u slo b o d n ije trž išn e ek o n o m sk e od nose po ko jim a p o tp u n ije dijele s u d b in u sv o jih proizvoda, b rže raz v ija ti m a te rija ln e proizvod n e snage i so c ijalističk e d ru štv e n e odnose; b ) o tv a ra n je m ogućnosti d a se u b rza p ro ces in te g rac ije p riv re d n e i tzv. v a n p riv red n e sfere tak o što će se ekonom skim vezam a i m ate rija ln im in te reso m rad n ih lju d i d irek tn ije u k lju č iti u stv a ra n je do h o tk a, što će stv o riti p retp o sta v k e za dosledno o s tv a re n je u sta v n e kon cep cije kom une; c) po tisk iv a n je i ra d ik a ln o s m a n je n je m oći federalnog cen tra liz m a , a to je m oguće sam o rad ik a ln o m p ro m je n o m 272
postojećeg etatistič k o g p rivrednog sistem a, osiguravši afir m aciju nacionalnog fak to ra i jač a ju ći jed in stv o zem lje. M eđutim , izm jene u p rivredno m sistem u 1965. godine n isu obuhvatile niz b itn ih dijelova sistem a. N ap u šten je sta ri, a n ije izgrađen novi sistem p lan iran ja ; u sistem u p ro ši rene rep ro d u k c ije sre d stv a su p rešla n a b anke, a zadržan je i sta ri devizni režim i režim v a n jsk e trgovine. Ip ak , uvo đenjem prvih m je ra priv re d n e refo rm e n a sta la je kvalitetno nova situ a c ija za privređivanje. N ajvećim dijelom p resječen i su m nogi kanali kojim a je država n e p rek id n o ubrizgavala sredstva u p rivredu, najviše iz e m isije novca. Izm jenom cijena naglo se pro m ije n ila tra ž n ja ro b a i usluga, n a ro čito su nag lo sm anjene investicije koje su i bile najveće ža rište p o re m ećaja u privredi. O stvarivanje priv re d n e refo rm e p o stalo je p rv i zadatak cijelog d ruštva. R adni kolektivi su se dosledno m obilizirali da isk o riste sve svoje „ u n u tra š n je rezerv e”. Pod p ritisk o m z natno otežanih u v jeta plasm an a ro b a i usluga, a da ne bi došlo do s m a n je n ja ličnih dohodaka, prva rea k c ija rad n ih kolektiva, i u p riv red i i van privrede, bila je gotovo po tp u n o o b u sta v lja n je p rim a n ja novih rad n i ka. Z atim je došlo i do o tp u šta n ja s posla. Prvi p u t od 1952. godine došlo je do stagnacije, pa i o p a d a n ja b ro ja zaposle nih. Dok je, na p rim je r, b ro j zaposlenih od 1962. do 1964. godine p o rasta o za oko 566.000, u raz d o b lju od 1964. do 1967. godine opao je za 47.000. Problem je p o stao jo š teži i zato što su baš tih godina p ristigle m lade generacije ro đ en e po slije rata , zn atn o b ro jn ije od s ta rijih generacija. Trogodišnje za tv a ran je k a p ija za z a pošljavanje neće o stati bez značajnih političkih posljedica. P roblem će biti sam o priv rem en o ubla žen odlaskom d ijela rad n e snage n a rad u Z apadnu E vropu i zadržavanjem na selu. To, narav n o , neće b iti rješen je. U p rocesu p re s tro ja v a n ja priv re d e došlo je do stabiliza cije c ijen a i troškova života. D inar je počeo da se u nekim b a n k a m a na Z apadu m ije n ja po službenom k u rsu . Ali stab i lizacija je ostv a re n a na bazi o š trih re s trik tiv n ih m je ra i na rač u n sta g n a c ije privrede. Izložena naglom p rek id u inflacije, od n o sn o p resta n k u fin a n c ira n ja p roizvodnje dijelom iz em isija, izložena p riti sk u uvezenih ro b a, a p reth o d n im razv itk o m nedovoljno ori 18
273
je n tira n a n a izvoz, p riv re d a je nak o n re fo rm e nu žn o p rek i n u la sa već tra d icio n a ln o visokom sto p o m rasta. I n d u s trijs k a pro izv o d n ja je počela naglo sta g n ira ti. Sto p a ra s ta p rem a p reth o d n o j godini (lančani in d ek s) iznosila je 1963. godine 116°/o, 1964 — 116%, 1965 — 108%, 1966 — 104% i 1967 — 100%. T akav zastoj in d u strijsk e pro izv o d n je n ije se dogodio p o slije 1952. godine. P o ljo p riv re d a je s ta g n ira la više od in d u strije . Sto p a r a s ta p rem a p reth o d n o j godini (lan čan i in d ek s) iznosila je 1963. godine 110%, 1964 — 106%, 1965 — 91%, 1966 — 116%, 1967 — 99%, 1968 — 96%. G odišnja sto p a ra s ta 1964— 1967. godine iznosila je svega 2,9%. M eđutim , da bi o držala k o rak s razv ijen im zem ljam a, da se jaz ne bi pro d u b ljiv a o , Jugo slav ija je m o rala poveća v ati d ru štv e n i proizvod po g odišnjo j sto p i o d n a jm a n je 9%. Iz navedenih p o d a ta k a proizlazi da je ju g o slav en sk a priv red a p o slije refo rm e zapala u fazu stag n acije. Ta će stag n a c ija z a o štriti m noge n jen e slab o sti k o je su p o stale očigled n ije k ad a se o na otv o rila p re m a raz v ije n ijim p riv red am a. G lavni u z ro k duge sta g n a c ije je u to m e što p riv re d i n isu osta v lje n a p o tre b n a sre d stv a za n jen o p restro ja v a n je . Tom e, uglavnom tre b a do d a ti i nek e d ru g e u zroke. R ukovod stva na svim nivoim a — od c e n tra ln ih o rg an a državne u p rav e do rukovodećih k a drova poduzeća — poslovala su i p riv ređ iv a la više od d vadeset godina u u v jetim a m anje-više a d m in istra tivnog sistem a. Z n a tan dio n jih nije bio d o voljno osposob lje n za p riv re đ iv a n je u novim situ a c ija m a trž išn e p rivrede. R ukovođenje pro ceso m trž išn e p riv re d e pokazalo se veom a složenim . U p ra k s i je dolazilo do g ru b ih m eto d a ruk o v o đe n ja . T ako je, n a p rim je r, m a šin o g ra d n ja , k o ja je već ra n ije b ila p riličn o p ro d rla na s tra n a trž išta , d o b rim dijelom se s n jih povukla. Sam a nije m ogla k re d itira ti svoj izvoz, a sistem d ržavnih k re d ita gotovo se sasvim ugasio. U tre n u tk u k ad a se Ju g o slav ija najviše o tv o rila k o n k u ren c iji stra n e p roizvodnje, došlo je do jačeg z a tv a ra n ja trž išta d ru g ih ze m alja, posebno zem alja EEZ. P ro tu m je re Jugoslavije su izo stale. Država se su stezala od niza n u žn ih a k c ija u sm je ra v a n ja i o rg an iz ira n ja priv red e, a sam o u p ra v n a org an izacija jo š n ije b ila dovoljno izgrađena d a zam ijen i n ek e fu n k cije države. 274
S itu a c iju su d alje kom plicirale one d jelatn o sti čiji do hodak nije u svem u zavisio od rada. Dok su cijela proizvod nja, uslužne djela tn o sti i pro m e t zavisili od realiziranog do ho tk a i zaposleni se ponašali uglavnom kao dobri privredni ci, dotle su kolektivi ban ak a, osigu rav aju ćih društava, elek tro p riv re d e i si., ne sra z m je rn o povećavali svoj dohodak, a naro čito lični dohodak. U kratko, izostao je u p o ran rad na d a ljn jim p ro m je n am a privrednog sistem a, na organiziranju priv red e i u tv rđ iv a n ju ekonom ske politike. To je otežavalo i usporavalo reform u. Zbog sp o ro sti i k o lebanja u o stv ariv an ju politike refor m e, i zbog defo rm ac ija u priv red i i d ru štv en im odnosim a, refo rm o m n isu bili zadovoljni ni n jen i n a jo d lu čn iji borci, ni oni koji su bili p rotiv stru k tu ra ln ih d ru štv e n ih p ro m jen a što ih je refo rm a zacrtala. O tom e d r V ladim ir B akarić na VI kongresu SK H, decem bra 1968. godine, kaže: ( . . . ) Usli jed stagnacije, odnosno nerada na rasp lita n ju veza starog siste m a i o tvaranju šireg procesa novoga došlo je i do neke vrste dru štv e n e i p o litičke stagnacije. Počela se gubiti vjera u napredak sa m oupravljanja i jačati strah p red po vra tko m natrag. Zbog nerazrađenosti siste m a rasli su ekscesi. Gubila se p e rsp e k tiv a zapošljavanja, javljale se opće konzervativ ne i reakcionarne tendence. Ovo naročito u pogledu omla dine, n jen e budućnosti, zapošljavanja i p rim a n ja u po litički Život i Savez k o m u n ista ( ...) V eć 1968. godine p ritis a k nezaposlenih p o stao je tako ja k da nije m ogao a da ne izazove i p olitičke porem ećaje. U 1967. godini b ro j zaposlenih bio je za 1% m an ji od b ro ja z aposlenih u 1964. godini. B roj nezap o slen ih bio je 1968. godine veći za 47% nego 1964. godine. Specifičnost zapo šljav a n ja je u to m e što su sve više posao tražili školovani kadrovi. N aim e, u dvije godine refo r m e (1965 — 1967) bro j u č enika koji su završili sre d n je škole povećao se za 42%, a onih koji su završili više škole za 31%, u o d nosu n a p reth o d n e dvije godine, (1962 — 1964). U raz do b lju 1965 — 1967. godine osm og o d išn je škole je završilo 716.400 učenika, s re d n je 376.200 u čenika, a više i visoke 85.900. To su godine najvećeg priliv a novih k adrova, i n aj m an jih m ogućnosti za n jihovo zap o šljav an je u p o slije ra tn o m raz d o b lju . 18*
275
S ta g n ac ija p riv re d e, tešk o ć e z a p o šljav an ja i relativno niski dohoci, p rouzrokovali su m asovan odlazak rad n ik a u inozem stvo. Polovinom 1968. godine u Zapadnoj E v ro p i je blizu 400.000 n a ših rad n ik a. Sve u svem u, „od je d n o m ” su se nagom ilale b ro jn e teš koće. R a sk o rak izm eđu p ro g ra m ira n ih ciljeva refo rm e, n je nih težnji i m ogućnosti n jen e realizacije p o sta ja o je sve veći. Slabi rez u lta ti re fo rm e jed a n su od u z ro k a i povoda poli tičke krize n a sta le u to k u reform e. Polltlčka kriza Id e m o . kratizacija^polltlčkog A-
U je k u p ro v o đ en ja p riv re d n e reform e došlo je 1966. godine do jače p olitičke krize u o b lik u su k o b a s d r.
žavno-centralističk im sn agam a i ten d en cijam a, posebno u d ržavnim i p a rtijs k im org an im a fede racije. One su težile da zaustave p ro ces tra n sfo rm ac ije iz e ta tis tič k e u s a m o u p ra v n u d ru štv e n u s tru k tu ru , ako već ne m ogu p o v ra titi s ta re odnose. Te snage n isu m ogle bez od su d n e b itk e dozvoliti prevagu d e m o k ra tsk e sam o u p rav n e o rije n ta c ije . D ruštvene snage koje su se b o rile za deetatiza ciju d ru štv e n ih odnosa i koje su bile d o m in an tn e, n isu m og le dozvoliti o tp o r svom e k u rsu , a ni p a siv n o st — posebno lju d i na visokim i n ajvišim d ru štv e n im fu n k cijam a. O tvorena k o n fro n ta c ija je, dakle, bila neizbježna i izbila je 1966. go dine, kada su s v lasti sm ije n je n i n ajviši rukovodioci U prave d ržavne be z b je d n o sti (UDB) Jugoslavije. Služba državne b e z b je d n o sti je u čitavom p o slije ra tn o m raz d o b iju im ala vrlo snažan u tje c a j na gotovo sva zbivanja u d ru štv u . P o rijeklo m oći te službe nalazilo se u n jen o j izuzetnoj fu n k ciji u revoluciji i za p rv ih d esetak godina p o slije revolucije. Na b rionskom , Č etvrtom p len u m u CK SK J, p rilik o m sm je n jiv a n ja A leksandra Rankovića, o tom e je rečeno: D ržavna b e zbednost se rodila u jed n o m revolucio narnom periodu, kada je borba p ro tiv o ku p a to ra i njegovih slugu, a ka sn ije p ro tiv osta ta ka starog i novog klasnog ne prija te lja i oružanih k v islin šk ih bandi bila od odlučujućeg značaja za k o n solidaciju nove narodne vlasti. Organi držav ne bezbednosti, izvršavajući s v o ju ulogu za štite socijalistič kog poretka, nezavisnosti i be zb ed n o sti zem lje, ru ko vo đ en i ideja m a Partije, dali s u značajan d o p rin o s u b o rb i p ro tiv 276
Staljinovog nasrtaja na nezavisnost naše ze m lje i sam ostal nost naše revolucionarne partije. K adrovi u n jo j su ispotjili p ožrtvovan je, hrabrost i odanost delu P artije i socija lizm a ( . . . ) Z načajna uloga državne b e z b jed n o sti u revoluciji i po slije revolucije u tje c a la je da se u n jen im p rip ad n icim a for m ira svijest o njihovoj izuzetnoj d ru štv en o j ulozi. S m atrali su se najo d a n ijim bo rcim a za socijalizam . N a čelu te službe, od njenog osnivanja 1944, sve do 1966. godine, nalazili su se najviši funkcioneri P a rtije i države. S vrem enom je u p rav lja n je cjelokupnom službom p o stalo sk o ro isklju čivo m ono pol pojedinaca ( . . . ) Glavnu reč za čitav p ro te k li period više od dve decenije ( .. .) im ali su ( ...) R a n ko vić i S tefanović. K adrovi su se u d rta v n o j b ezbedn o sti na ru ko vo d ećim mestim a stalno uzdizali iz sam e ustanove, a n ika k o iz redova van nje, što je jo š više jačalo ten d e n c iju izolovanosti i zatvorenosti ove organizacije ( . . . ) Ti fu n kc io n e ri su, kori steći svoje pozicije, zloupotrebljavali organe d rta v n e b ezbed no sti sa ten d e n c ijo m da uspostave ko n tro lu u čitavom dru štvu, od preduzeća do najviših vrhova. Oni su seb i p risvo jili i pravo da drže po d ko n tro lo m i odgovorne državne i po litič k e fu n kc io n e re ( . . . ) (R eferat sa IV sjed n ice CK SK J). Tako je služba državne b e z b jed n o sti sve više dolazila u sukob sa društvom . N aim e, neki n jen i n ajo d g o v o rn iji ru kovodioci o stali su na pozicijam a „čvrste ru k e", p ro tiv ili se dem o k ratizaciji d ru štv e n ih odnosa i razv itk u sam o u p rav lja n ja, kočeći o stv ariv an je generalne ko n cep cije Saveza ko m u n ista Jugoslavije. A m ogućnosti za d jelo v an je službe bile su velike, z a hvaljujući ne sam o njen o j m reži već i n jen im z načajnijim fu n k cijam a u p olitičk im fo ru m im a i u držav nim organim a. R iječ je, dakle, o dva raz lič ita k o n cep ta d ru štv en o g raz vitka. Na svojoj IV sjednici od 1. ju la 1966. godine, o d ržan o j na B rionim a, C entralni ko m ite t je jed n o g lasn o usv o jio iz vješta j kom isije i osudio d eform acije u ra d u o rg an a bez bjed n o sti. C entralni ko m ite t je zak lju čio d a ni jed n a služba ne sm ije biti izvan javne kon tro le sam o u p rav n o g d ru štv a. C entralni ko m ite t je z aključio da partijsk o -p o litič k a odgovor 277
no st za defo rm ac ije u UDB-i p a d a n a A lek san d ra R ankovića i Svetislava Stefanovića. O bračun s tim snagam a bio je n užan ne sam o zbog njihovog s u p ro ts ta v lja n ja priv red n o j i dru štv e n o j refo rm i već i zbog o p a sn o sti po razvoj zdravih m eđ u n acio n aln ih odnosa. Velikodržavni ce n tra liz am , za koji se b o rila p o m en u ta grupa, d ija m e tra ln o je s u p ro ta n fed e ra tiv n o m u s tro jstv u zem lje. A svaka po litik a k o ja na bilo kakav n ačin rem e ti rav n o p rav ne odnose izm eđu n a ro d a i n a ro d n o s ti ugrožava sam o po sto ja n je Jugoslavije. N a Č etvrtoj sjed n ici CK SKJ, p o red od lu k e o refo rm i službe d ržavne bez b je d n o sti, istog d a n a od lu čen o je d a se započne i sa refo rm o m Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije. N ije bilo ri ječi o novoj k o n cep ciji Saveza. To p ita n je je rije še n o jo š 1952. godine n a VI kon g resu K PJ. T ad a je odlu čen o da Savez ko m u n ista b u d e fa k to r idejno-političkog u sm je ra v a n ja, a ne fa k to r vlasti. Takvo sta n o v ište p o tv rd io je i V II k ongres SK J 1958. godine. Ono je ušlo i u P ro g ra m i S ta tu t. Osm i kongres SK J, 1964, p o ten c ira o je vodeću id ejn o -p o litičk u ulo gu SK J u d ru štv u . R iječ je, dakle, o m ije n ja n ju p rak se. Č etvrti plen u m CK SK J ocjenio je d a Savez k o m u n ista, rad i u sp je šn o g o stv a riv a n ja svoje rev o lu cio n arn e uloge, m o ra zn a tn o izm ijen iti način svoga d jelo v an ja. Plenum je iza b ra o k o m isiju za reo rg a n iz a c iju i d a ljn ji razvoj SK J, stavivši jo j u z a d a ta k da org an iz ira jav n u d isk u siju o ulozi Saveza k o m u n ista u u v je tim a dru štv e n o g sa m o u p ra vlja n ja i predloži k o n k re tn e m je re za njeg o v u reo rg an izaciju . D iskusija je tra ja la gotovo tri godine — sve do IX ko n g resa SK J, n a kom e je d o n ije t novi d o k u m en t o ulozi i razvoju Saveza k o m u n ista u sam o u p rav n o m d ru štv u . U to k u gotovo tro g o d išn je d isk u sije o refo rm i SK J prev lad alo je m išlje n je da je d e m o k ra tiz a cija od n o sa u Savezu k om u n ista osnovna k o m p o n en ta njegove tra n s fo rm a c ije u sk lad u sa zahtje v im a sa m oupravnog d ru štv a . O na je i u n u ta rn ji pro b lem Saveza i u v je t njegovog p rav iln o g o d n o sa p rem a rad n ič k o j klasi i sa m o u p ra v lja n ju . C e n traln i k o m ite t SK J je, na svojoj Sedm oj sjednici od 1. ju la 1967. godine, u tv rd io d a je p re tv a ra n je članova u a k tiv a n fa tk o r kreira n ja poli tik e S K J na sv im nivoim a njegove organizacione s tr u k tu re ( .. .) centralno p ita n je d e m o k ra tiza c ije ( ...) 278
U disk u sija m a o reorganizaciji i u Tezam a o daljem razvoju i reorganizaciji SK J, utv rđ e n o je da je jed a n od u zroka nezadovoljavajućeg idejnog s ta n ja u Savezu kom u n ista i nesk lad n o st izm eđu njegova socijalnog sastava i dru štv en e uloge u uv jetim a sam o u p rav ljan ja. Prem a zak ljučcim a Šeste sjednice CK SKJ, 10. i 11. ja n u a ra 1967. go dine, str u k tu ra S K J je u m nogo čem u prevaziđena d e m o k ra tsk im i sa m oupravnim ra zvitko m društva. Zato se ona m ora brzo saobraiavati koren ito izm e n je n o j i kva litetn o no vo j s tr u k tu r i dru štva na osnovam a sam oupravljanja. N eadekvatnost socijalnog sastav a SK J ogledala se, p rije svega, u nedovoljnoj za stu p lje n o sti proizvođača koji su, po svom o b jekitvnom položaju, nosioci sa m o u p rav n ih socijali stičkih ten d e n c ija u dru štv u . Uz to, u Savezu k o m u n ista su ne sra z m je rn o m alo zastu p lje n e i m lade g en eracije — s ta ro sna s tr u k tu ra članova veom a je nepovoljna. S tru k tu ra ru kovodstva je, i u jed n o m i u drugo m pogledu, jo š nepovolj ni ja od s tru k tu re članstva. U tvrđeno je d a su uzroci nedovoljnog in te re s ira n ja p ro izvođača i om ladine za ulazak u Savez k o m u n ista, p rije sve ga, njegova nedovoljna a n g ažiranost u raz v ija n ju sam o u p rav lja n ja, zam rzavanje organizacionih ob lika rada, su b jektivizam u ka d ro vsk o j p o litici i gom ila n je čin o vn ičkih odnosa i m e n ta liteta u SK . Na sam om p o č e tk u reorganizacije izvršene su p ro m je n e u tzv. kadrovskoj politici. O tom e se u Političkom izv ještaju za IX kongres SK J 1969. godine kaže: Do Č etvrtog plen u m a o d lu čujući utic a j na ka d ro vsk u p o litik u u S a vezu k o m u n ista im ale su ko n zerva tivn e b iro k ra tsk e snage k o je su se na raz ne načine su p ro tsta vlja le p ro k la m o va n im principim a. U to k u redovnih izbora u p a rtijs k im o rg an izacijam a, n a svim rep u b ličk im kongresim a održan im 1968. godine i, ko načno, na IX kongresu SK J 1969. godine, izvršena je sm jen a m nogih s ta rih kadrova. N a m noga ru k o v o d eća m je sta stu p ili su p rip a d n ici novih generacija. R eorganizacijom su d e m o k ra tiz ira n i izbori u Savezu ko m unista. Za razliku od ra n ije p rak se, k ad a su viši forum i im enovali kan d id a te , u izborim a 1968. godine je p o k u šan o da to čine bazične organizacije SK, k oje su b ira le delegate za re p u b ličk e kongrese i kongres SK J. U n ek im o rg an izacijam a 279
se išlo i d a lje: bazične o rg an izacije su p red lag ale k a n d id a te za članove izvršnih org an a općinske k o n feren cije, a općinske k o n feren cije su isticale k a n d id a te za članove rep u b ličk ih ru k o v o d stav a i organe u Savezu k o m u n ista Jugoslavije. R eorganizacija je u tic a la n a ra d ik a ln ije o b n a v lja n je ru k ovodstva Saveza k o m u n ista . Do Č etvrtog p len u m a CKSKJ ro ta c ija je p rim je n jiv a n a uglavnom u izb o ru op ćin sk ih ru k ovodstava, dok su re p u b ličk a ru k o v o d stv a i o rgani SKJ obično o b n a vljani p ro širiv a n jem njihovog sastava. U toku reo rganizacije ra d ik a ln o je izm ijen jen sastav org an a općin skih o rganizacija. U n jih su b ira n i n ep o sre d n i proizvođači u z n a tn o većem b ro ju nego ran ije. P rip re m e i to k re p u b ličk ih kon g resa Saveza k o m u n ista, o d rža n ih p o tk ra j 1968. godine, već su u n ijeli nove elem ente u odnose Saveza k o m u n ista . Prvi p u t p o slije o slobođenja, rep u b ličk i kongresi su od ržan i p rije saveznog k ongresa, do bivši tim e p rilik u da u tje č u n a odlu k e saveznog k ongresa. Ra nije su rep u b ličk i kongresi uvijek o d ržavani p o slije saveznog i u glavnom „raz ra đ iv a li” njegove od luke. S ad a su, zaista sa m o staln o , re p u b ličk i kongresi u tv rd ili p rijed lo g e sastav a saveznih fo ru m a Saveza k o m u n ista . Deveti k ongres SK J je, u stv a ri, sam o p o tv rd io te prijedlo g e. R ep u b ličk i kongresi su, prvi p u t u p o slije ra tn o m razvitk u , izvršili vrlo rad ik a ln e p e rso n a ln e pro m je n e. Oko 90% deleg ata n a tim k o n g resim a b ira n o je prvi p u t n a kongres. U nove c e n tra ln e k o m itete ušlo je 69% novih članova. U to k u 1969. godine u SK J je p rim lje n o oko 100.000 m ladih. Sve to govori d a je u Savezu k o m u n ista u b rz a n proces njegovog p rein ačav an ja. R ez u lta t svih p ro m je n a od VI k o n g resa K P J nov em b ra 1952. do IX k o ngresa SK J 1969. godine uglavnom je u to m e što su ru k ovodstva, a jo š više o rgan izacije i članstvo, povu čeni s pozicija nep o sred n o g u tic a ja n a z b iv an ja u d ru štv u . T im e se h tje la o sig u ra ti njegova glavna d ru štv e n a fu n k cija — idejn o d jelo v an je i o pćepolitičko u sm je ra v a n je dru štv en o g razvitka. U p ro cesu raz v ija n ja p riv re d n e refo rm e , a n a ro č ito p a dom a u to rita rn e gru p e oko A leksandra R ankovića, p o jačan je proces p olitičke dem o k ra tiz a cije u Jugoslaviji. Jugoslaven sko d ru štv o se sve više otv ara lo i p rem a sebi i p rem a svi je t u oko sebe. K ra je m šezd esetih g o d in a Ju g o slav ija se srna280
tra la jed n o m od n ajo tv o ren ijih zem alja u svijetu. Sloboda izlaska g rađana Jugoslavije u sve zem lje svijeta bila je pot puna. M ilioni Jugoslavena godišnje p u tu ju u sve zemlje. Dr žavna granica p rak tičn o n ije p o sto jala s gledišta slobode k re ta n ja građana. U 1969. godini bilo je dvadeset dva i po m iliona noćenja s tra n ih tu ris ta u Jugoslaviji. U Jugoslaviji se p o tpuno slobodno p rodavala sva svjet ska štam pa, časopisi i knjige. Jugoslaveni su išli na školo v anje i specijalizaciju u m noge zem lje svijeta. Oko m ilion Jugoslavena bilo je n a ra d u u evropskim i vanevropskim zem ljam a. D em okratizacija d ruštvenog života je om ogućila sve slo b o d n iji politički život. S vrem enom je stvoreno više c en tara dru štv en e m oći. Svi d ru štv e n i fak to ri — državni i politički organi rep u b lik a, p o k ra jin a i kom una, ruko v o d stv a društveno-političkih organizacija i svi dru g i su b je k ti u d ru štv u — p o stali su sam ostalniji. N akon p ad a grupe oko A leksandra R ankovića počeo se m ije n ja ti m eto d ru k o v o đ en ja na nivou federacije. Razvila se o š tra k ritik a centralizm a, b iro k ra tiz m a , sam ovolje i autoritarizm a. To je im alo ogrom nog u tje c a ja n a sm an jen je m oći federalne p olitičke s tr u k tu re i na jač a n je m oći o rgana re publike, a i o sa m ostaljivalo je ostale c e n tre federacije: vla du, Saveznu s k u p štin u i druge. V elike p ro m je n e u fed e ra c iji n a sta le su u odn o sim a iz m eđu p a rtijs k o g ru kovodstva SK J i rep u b ličk ih p a rtijsk ih rukovodstava. N aim e, do brionskog, Č etvrtog plenum a CK SKJ, im enovanja, p o sta v lja n ja i sm je n jiv a n ja viših i sred n jih k a drova često je vršio C entraln i k o m itet SKJ. Takva p ra k s a je stv a ra la b iro k ra ts k u po slu šn o st rukovodilaca ono m e tko ih po sta v lja i sm je n ju je . To znači: po slu šn o st or ganim a federacije. N akon Č etvrtog p len u m a CKSKJ to pravo je, u p o tp u n o sti, prešlo na organ e rep u b lik a. O jačalo je m oć rep u b ličk ih fak to ra, o krenuvši o rg an e fed eracije p rem a re p u b lik am a je r jav n a rukovodeća fu n k cija najčešće p red sta v lja jed in i izvor lične (p riv a tn e ) egzistencije javnog funkcionera. D a ljn ja p o sljed ica red is trib u c ije m oći s fed eraln ih na rep u b ličk e organe je u tom e što se sad a važne odluke nisu više donosile u fed e ra ln o m v rh u , već su se jač a li d irek tn i 281
ko n tak ti m eđu pred sta v n ic im a rep u b lik a — u o b lik u bila tera ln ih i m u ltila te ra ln ih p o s je ta rep u b ličk ih , d ržav n ih i p a rtijs k ih delegacija. P ri tom e je zn a ča jn u u logu odigrao Josip Broz Tito. Sve češće je p rim a o n a političk e razgovore delegacije rep u b lik a i n a taj n ačin stv a ra o osnove za poli tičke odluke. U svakodnevnom p olitičkom životu sve više se p aro la jed in stv a z a m jenjivala paro lo m rav n o p rav n o sti, p reg o v ara n ja i dogovaranja m eđ u rep u b lik am a. Proces političke d em o k ratizacije, sve in ten ziv n iji od 1966. godine, stv arao je novi fro n t p ro tiv sebe. N ije bio u pi ta n ju sam o o tp o r p ro tiv refo rm e fed e ra c ije već i o tp o r o pštem k u rsu d em o k ratizacije. N eke socijalno-političke sre dine počele su d ram a tič n o i trag ičn o doživljavati b u rn e p ro m je n e s la b lje n ja vlasti i m oći p a rtijs k ih o rg an izacija, ja č a n ja trž išta i ro b n e proizvodnje, o tv a ra n ja zem lje raznim u tje c a jim a sa svih s tra n a , posebno sa Zapada, p ro d o ra m en talite ta , ideologije i siste m a v rije d n o sti tzv. p o tro šačk o g d ru štva. N a jd u b lje i n a jd ra m a tič n ije su to doživljavale ra tn e g eneracije, d o b rim dijelom jo š u zen itu svoje g en eracijsk e m oći, veom a b ro jn e (K P J je organizovala a rm iju p a rtiza n a k o ja je k raje m r a ta b ro jila više od 800.000 b o rac a ). M nogi su p ro m je n e doživljavali kao n e sta n a k jed n o g k o n k retn o g m a terija ln o g svijeta, d ijelom i sv ije ta m o n o litn ih iluzija, iz građenog u njihovoj svijesti. Taj sv ije t se počeo „ ra sp a d a ti" p re d očim a o n ih k oji su ga u rev o lu ciji i p o slije stv arali. Bol m nogih od n jih bio je isk re n i lju d sk i — tim p rije što s u d e m o k ra tiz a ciju isk o ristili i n jih o v i s tv a rn i id ejn i i poli tički protivnici. N aravno, uz ovu v rstu o tp o ra jav io se stv a rn i i n a jja č i o tp o r u sre d in a m a čije je in te rese pogodila refo rm a , p rije svega u federalnoj a d m in istrac iji čiji je k v alitet u p ra v lja n ja sve više opadao. Ista k n u te ličnosti su n e ra d o odlazile n a rad u saveznu a d m in istrac iju . O kretale su se k a c e n trim a nove političke m oći, a ona je vidno rasla u rep u b lik am a . Postalo je čak teško sastav iti saveznu vladu u k o ju su rep u b lik e slale, po pravilu, ličnosti drugog ranga. U sprkos otp o rim a , proces se n ije m ogao z a u stav iti. Sna ge koje su ga nosile bile su nadm oćne. 282
U toku p rocesa d em okratizacije iz d ana u dan se p o ja čavala društveno-politička k ritik a k o ja se razvila u svim sre dinam a. A ktivirale su se gotovo sve političke snage — od boraca za sam o u p ra v lja n je do konzervativno-dogm atskih i ana rh o lib e ra listič k ih snaga, o d rad n ik a i stu d e n a ta do po litičkih i državnih funkcionera. Analiza sa d rž a ja političkih sastanaka, štam pe i časopisa pokazala bi da u čitavom po slije ra tn o m razvitku n ije došlo do tak o o štre i slobodne k ritik e kao u perio d u 1967 — 1971. godine. S tu d e n ti su s k ri tike prešli u a k c iju — 1968. godine izbile su i stu d e n tsk e d em o n stracije. Izvori sveopće dru štv en e k ritik e u sp o m en u to m razd o b lju su višestruki. Pored navedenih, spom enućem o jo š neke. D em okralizacija i sloboda kritič k e m isli om ogućila je na stu p a n je gotovo svih ta jn ih i otv o re n ih idejno-političkih o rije n ta c ija . U 1968. godini oko 40°/o rad n ič k e klase ostv ariv alo je ispod 600 n. din. dohotka. N a su p ro t tom e, dio različitih ka teg o rija iz redova p riv re d n ih rukovodilaca, državno-političkog a p a ra ta, slobodnih p ro fe sija i si. ostv ariv ao je visoke do h o t ke. R azlike su dostizale o dnos 1 : 10, p a i više. Sam o deset godina ra n ije razlike su iznosile 1 : 3. Socijalne razlike nisu tak o o sje tljiv e kad vlada p u n a zap o slen o st i p riv re d n a ko n ju n k tu ra . M eđutim , pri nezaposlenosti, a u p ita n ju je soci ja listič k a zem lja, te razlike su po sta le i p ro v o k ativ n e za n a jsla b ije plaćene i za nezaposlene. Drugi o blik so cijalnih razlika p roizlazio je iz specifično sti sam o u p rav n e p riro d e. R iječ je, naim e, o n eo p rav d an im razlikam a ličnih dohodaka, zavisno od toga gdje se zaposle ni našao: u kojoj grani, gru p ac iji, d jela tn o sti, v rsti p o d u zeća i si. U p rocesu z a o štrav a n ja p o litičk e situ a c ije izbile su i m eđunacion alne su p ro tn o sti, kao i sukobi sa saveznom ad m in istra cijo m , je r svaka n jen a od lu k a o b jek tiv n o im a svoj nacionalni aspekt. U k o n fro n ta ciji s c e n tra listič k im ten d en c ija m a došlo je do snažne a firm a c ije nacio n aln ih in teresa, ali i do isp o lja v a n ja nacionalizm a u redovim a svih nacija. Ne m ogu se ovde isc rp st: svi uzroci p o ra s ta k o n flik ata u dru štv u , ali tre b a jo š reći d a je došlo i do p o rasta neza dovoljstva, n e rje šav a n ja siste m sk ih p ita n ja , sp o re refo rm e, 283
p re p u š ta n ja m nogo čega sam om ta k u zbog tro m o sti, p a i nesposobnosti različitih d ru štv e n ih službi i o rg an a koji nisu bili k a d ri da o b a v lja ju brzo i k o rek tn o d ru štv e n e poslove, š to je izazivalo n e raspoloženje građ an a. Sve intenzivniji talasi k ritič n o sti, n a s tu p različitih snaga i stepen z a o štren o sti političke situ a c ije su od 1968. godine i d alje p red rukovodstvo SK J postav ili k ru p n u dilem u: ka kav stav zauzeti. R eagirati se m oglo n a dva načina: „čvr stom ru k o m " ili rešav an jem otv o ren ih d ru štv e n ih p ro b lem a da bi se iščupali k orijeni koji su izazivali nezadovoljstvo, d ru štv e n e d efo rm acije i političke krize. T reb a reći da su ne sam o antisa m o u p ra v n e snage tražile p o v rata k n a „čvrstu ru k u " već i m nogi d o b ro n a m e m i g rađ a n i, d a b i se p o v ratio „re d " u dru štv u . R ukovodstvo SK J se o d u p rlo z ah tjev im a za „čvrstom ru k o m ”, a odlučilo se za drugi k u rs. D o k u m en t takvog k u rsa bile su „S m jernice o najv a ž n ijim zad acim a Saveza k o m uni s ta u raz v ija n ju sistem a d ru štveno -ek o n o m sk ih i p o litičk ih o d n o sa ”, donesene na sjednici P re d sje d n ištv a i IK CK SKJ ju n a 1968. godine i d o k u m en ti 9. k o n g resa SK J 1969. godine. Polovinom 1968. godine, opća s itu a c ija — i ek o n o m sk a i po litičk a — počela se poboljšavati. Tom e su, uglavnom , p ri d o nijela tri osnovna fak to ra: oživljav an je i p o ra s t proizvod nje, p olitička a k tiv n o st SK J, s a m o u p ra v n ih i d ržav n ih o r gana na rje ša v an ju a k tu e ln ih p ro b lem a, i p o g o ršav an je m e đ u n a ro d n e situ a c ije u E vropi povodom u p a d a tru p a Varšavskog p a k ta u CSSR, avgusta 1968. godine.
D E V E T I K O N G R E S S K J 1969. G O D IN E — K O M P R O M IS ID E J N O -P O L IT IC K IH O R IJE N T A C IJA D ruštvene o kolnosti u k o jim a je o d rža n IX k ongres SK J, od 11. do 15. m a rta 1969. godine, b itn o su se razlikovale o d okolnosti V, VI, V II i V III kon g resa K P J (S K J). Prošlo je gotovo č e tv rt sto lje ć a od k r a ja ra ta i „ p reu zim an ja vla sti" od s tra n e K PJ, bilo je č e tiri p u ta više zaposlenih 1969. nego 1946. godine, seljaštv o se sm a n jilo od oko 75% na ispod 40% a ktivnog sta novništva, Ju g o slav ija je sa oko 800 $ nacionanlog d o h o tk a p o stan o v n ik u p ris tiz a la u d o n ju 284
grupu sre d n je razvijenih zem alja, u zem ljam a zapadne E vrope zaposlilo se oko pola m iliona rad n ik a i stru č n ja k a , u d ru štv u su glavnu ulogu sve više preuzim ale g eneracije koje n isu učestvovale u ra tu i revoluciji itd. Na p rijelazu šezdesetih u sedam d esete godine, u Jugo slaviji se odvijao intenzivan proces p reo b ra ž a ja n aslijeđene cen tralističk o -ad m in istrativ n e u decen traliziran u sam ouprav nu d ru štv e n u s tru k tu ru — i to je glavna k a ra k te ristik a tog h isto rijsk o g tre n u tk a . Ovaj proces je, zajedno sa nizom d ru gih p rate ć ih procesa, podijelio i m eđ usobno su p ro tstav io društveno-političke snage u gotovo svim sred in am a. Dvadesetgodišnji razvoj ideje i p rak se sa m o u p ra v lja n ja — s jed n e s tran e, i p o litika K PJ — SK J o nacionalnoj rav n o p rav n o sti, s druge stra n e — potkopavali su id ejn u i p o litičk u osnovu p a rtijsko-državnog centralizm a, koji više n ije im ao dovoljno ideološkog n iti političkog leg itim iteta da se d alje održava. Rukovodstvo SK J, n a ro č ito od tzv. B rionskog p len u m a CK SK J, intenziviralo je k u rs n a p u š ta n ja naslijeđ en o g cen tra listič k o g sistem a. Taj proces zahvatio je sve sfere d ru štvenih odnosa, a n ije se m ogao po tp u n o i sig u rn o d rža ti u ru k am a c e n tra , kao, uostalom , ni bilo koji rad ik a ln iji d ru štveni p reo b ra ž a j. D ruštvo koje se odlučilo na rad ik aln e p ro m je n e sistem a m oralo se p o m iriti sa n epredvidivim teš koćam a, novim fenom enim a, neželjenim rezu ltatim a, p a i k rizam a, je r svaka k ru p n ija p ro m je n a m ije n ja p o ziciju go tovo svih dijelova d ruštva. G eneralna o rije n ta c ija u dru štv en o m razv o ju b ila je k o n k retiziran a priv red n o m i dru štv e n o m refo rm o m . U eko n o m skoj s tr u k tu ri d ru štv a , kao bazičnom o dnosu, k u rs re form e bio je označen sta ln im šire n je m d ru štv e n ih ok v ira za razvoj robno-novčanog in stru m e n ta rija , težeči da on b u d e p rim je re n rad n ičk o m s a m o u p ra v lja n ju i d ru štv en o m vla sništvu, što su sve p olitičke s tru je naglašavale, ali različito tum ačile. Po jed n im a, p o tre b n o je, n ak o n što su rasfo rm ira ni razni državni investicioni fondovi, i d alje o sig u rati vrlo visoku c e n tra liz ac iju i k o n c e n tra ciju fin a n c ijsk o g kapitala što se osigurava pom oću b a n a k a, u k o je su p ren esen i d r žavni kapitali. P ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije s m a tra ju da je p rije n o s državnog k a p ita la u b a n k e p o tp u n o „racio n alan " potez, j e r d a b i p rije n o s toga k a p ita la u pro izv o d n a p o d u 285
zeća b io neodrživ, p o što bi to b lo k iralo c irk u lac iju k a p itala ko ju o siguravju upravo banke. Ova s tru ja je, m eđ u tim , sm a tra la d a je prije n o s k a p ita la iz državnih u b a n k a rsk e kase prvi k o rak na p u tu ka uv o đ en ju kom p letn o g in stru m e n ta ri ja robno-novčanih odnosa u privred i. O blici ek o n o m sk e re gulacije razvijenog kap ita lističko g tržišta — to je vrhunac e k o n o m sk o g savršenstva — tv rdili su neki p ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije . N užno je rad ik a ln o uvećati cirk u lac iju k a p ita la k o ju je do p riv re d n e refo rm e o stv ariv ala država, a poslije toga banke. Novi k v alitet u racion aln o j cirk u lac iji k ap itala ostvariće se p rim je n o m oblika k re ta n ja k a p ita la kojeg je razvio kapitalizam . P ro sto ra ste re ć e n je p riv re d e u k o rist poduzeća, bez takvog siste m a c irk u lac ije k a p ita la koji će „ u h v a titi” slo bodna sre d stv a i p la s ira ti u p ro širen u rep ro d u kciju, neodrživo je. O dgovarajući n a p ita n je koji su to oblici ekonom ske regulacije, p ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije su ponudili da to b u d u vrije d n o sn i p a p iri: m jen ice, obveznice, b lag ajnički zapisi, b en eficiran e ka m a te i, n a k ra ju , kao k ru n a svega, a k cije poduzeća, e k o nom sk ih jed in ica i građ an a. S u p ro tn a idejno-politička o rije n ta c ija je ukazivala da je to p u t u k a p ita l — odnos su p ro ta n p rin c ip im a sam o u p rav lja n ja. T reb a reći da je bila p ris u tn a i ten d e n c ija re s ta u ra cije e k onom skih od n o sa državnog socijalizm a, adi su se na raznim skupovim a glasno čule, uglavnom , prve dvije ten d e n cije, je r je u raz d o b lju o kom e govorim o državno-centralis tič k a o rije n ta c ija snažno prigušena. Š to se tiče p olitičkog siste m a u njegovom in stitu cio n al n om a sp ek tu , gotovo sve rasp ra v e su se odnosile uglavnom n a re fo rm u F ed e ra c ije i na tom p ita n ju se stv a ra o veom a o š ta r sukob p ris ta lic a ja č a n ja uloge rep u b lik a i p o k rajin a i p ristalica u n ita riz m a i c en tralizm a, koji su svoj p olitički leg itim itet tražili u ču v a n ju je d in stv a zem lje i p risv ajali se bi ulogu b o rac a za radničko-klasn e in terese. Isto v rem en o je u p o litičkom životu n a sta o su k o b izm eđ u o n ih koji su zastu p a li ko n cep ciju da svaki in te res m o ra naći m ogućnost svoje a rtik u la c ije i pravo na politič k u b o rb u i o nih koji su sm a tra li da je to b u ržo a sk a o rije n ta c ija , k o ja p o tk o p av a te kovine i razvoj sa m oupravnog socijalizm a. U raz d o b lju o ko m e je rije č (p rije la z šezdesetih na se d am d esete godine) po litičk i život je p o s ta ja o sve dinam ičn iji, d iv erg e n tn iji i slo 286
ženiji. N jegovu složenost na ovom m je stu n ije m oguće Sire eksplicirati. Ip ak tre b a d odati da je započela i b o rb a za po zicije u ce n trim a političke i ekonom ske m oći. R aniji način im enovanja rukovodilaca sve više je n a p u šta n , što je podsticalo fo rm ira n je n eform alnih gru p a u b o rb i za vlast, za tim sm jena g e neracija „na v lasti”, b o rb a različitih o rije n ta cija u društvenom razvoju, sla b lje n je a u to rite ta itd. — sve je to dinam iziralo politički život, koji je sve više stih ijn o tražio pravo legaliteta političkog g ru p ira n ja . D etaljn iji pregled situ a c ije uoči IX ko n g resa prelazi na še okvire. H tjeli sm o sam o ilu s trira ti osnovnu tezu. M ožemo, dakle, zaključiti: od n aro čito g zn ačaja su ove okolnosti u k ojim a je održan IX kongres: Prvo, u pun o m zam ahu bio je proces p rev o đ en ja p riv re de iz centralističk o -etatističk o g sistem a u sistem sve slobod n ijeg d jelo v an ja trž išta u zem lji i sve slobodnijeg poveziva n ja sa sv jetskom privredom . Drugo, SK J se u p ro ce su tzv. reo rg an izacije već toliko izm ijenio da je p o stao p rilič n o slo b o d n a po litičk a trib in a i u n u ta r njeg a se vodila b o rb a gotovo svih p o litičk ih s tru ja u zem lji. Treće, IX kongres se održavao u v rijem e punog zam aha dem o k ra tiz a cije političkog života, k o ja se n a ro č ito intenzivi ra la od 1966. Č etvrto, proces dem o k ra tiz a cije je već bio ispoljio razli č ite idejno-političke o rije n ta c ije , počeo je fo rm ira ti su p ro t stav ljen e društveno-političke snage i razv ijati b o rb u za ra zličite o rije n ta c ije u d ru štv e n o m razv o ju Jugoslavije. Sve te o kolnosti čine IX kongres veom a zn ačajn im i na izvjestan način a u te n tič n im izrazom tre n u tk a d ru štv en o g ži vota Jugoslavije. Iako K ongres n ije im ao n ek u izrazito spe c ifičnu h isto rijsk u k a ra k te ris tik u kao p reth o d n i kongresi, on im a svoju fizionom iju, p rije svega u tom e što je svojim p ro g ram sk im do k u m en tim a dao okvire za n astav ak pro cesa de m o k ratizacije, ali sam im tim i m ogućnost izraza gotovo svih la te n tn ih ten d e n c ija u dru štv en o m razv o ju Jugoslavije. Kon gres je raz ra d io poglede i stavove SK J o svim b itn im p ita n ji m a d ru štvenog života i razvoja Jugoslavije. Mi ćem o se os v rn u ti sam o na neka n a jh itn ija , sam o u sv rh u ilu stra c ije p ro g ram sk e o rije n ta c ije SK J. 287
Prvo m je s to u kon g resn im d o k u m en tim a već tra d ic io n a ln o zauzim ala je o b last razvoja s a m o u p ra v lja n ja . Kongre sn a rezolucija ističe: Savez k o m u n ista zalaže se za o d lu ču ju ću ulogu u d ru žen ih proizvođača u celo k u p n o j d ru štv e n o j re p ro d u k c iji . . . K ongres uočava ten d e n c ije n a s ta ja n ja k ap ital-odnosa i zato ističe: P otrebno je p u te m efik a sn ih m era i sam o up ra vn im p o veziva n jem o tk la n ja ti i druge (p o re d e ta ti stič k ih — D. B.) o b lik e i načine o tu đ en ja sredstava od pro izvođača do k o jih dolazi i u poslo va n ju sp o ljn o -trg o vin skih i r e ek sp o rtn ih organizacija, osigura va ju ćih zavoda, banaka, sta m b e n ih preduzeća i drugih sličnih o rg a n iza c ija . . . I dalje: Ceo proces re p ro d u k c ije treba da b ude p o d sa m o u p ra vn o m in g erencijom radnih k o le k tiv a k o ji su sred stv a stvorili, a ku m ulirali i udružili. U n asta v k u R ezolucije se ističe d a se to, p rije svega, odnosi n a k a p ita l u b an k am a. N aravno, je d a n od c e n tra ln ih p ro b le m a je n a IX k on gresu, kao i n a svim d ru g im ko n g resim a — počev od VI — bio i odnos p rem a ro b n o j proizvod n ji. U R ezoluciji se a fir m ira ra n ija ko n c e p cija SK J sledećim stavom : Sa vez k o m u nista polazi od č in jenice da je so c ija listička robna p ro izvo d nja . . . jed in i m ogući o b lik racionalne d ru štv e n e rep ro d u kci je i o b je k tiv n a p re tp o sta vk a ra zvitka sa m o u p ra vlja n ja i n ep o sred n e soc ija listič ke d e m o k r a tije . . . Uz ovaj stav ističe se i značaj p la n ira n ja , k o je tre b a da o s tv a ru ju o rganizacije u d ruženog rad a . K ongres je po d rža o ten d e n c ije tra n sfo rm a c ije klasičnog poduzeća u org an izaciju tzv. ra d n ih jed in ica i izrađ iv an je njih o v ih odnosa: P otrebno je odlu čn ije raditi na to m e da se u n u tra š n ji e k o n o m s k i odnosi i sam o u p ra vn o od lu čiva n je sve do sled n ije za snivaju na e k o n o m s k im ka teg o rija m a (cena, kred it, za jed n ička ulaganja), o dnosn o na o b je k tiv n im merilim a rada radnika, radne jedinice i svih radnih z a je d n ic a ... N a p rvi pogled, n am eću se dva zak lju čk a: Prvi, SK J se zalaže za d e e ta tiz a c iju i što šire d jelo v an je zakona v rije d n o sti i d ru g ih eko n o m sk ih zak o n ito sti im an en t n ih ro b n o j proizvodnji. D rugo, očigledna je in su ficijen tn o st u p ro n ala ž en ju in s tru m e n ta rija , poseb n o privredno-sistem sk o g , k o jim bi se osi g u rala želja za o stv a riv a n je d o m in a n tn e pozicije rad n ik a u 288
proizvodnji i rasp o d jeli, 5to je otvo rilo m ogućnost različitih pravaca u razvoju društveno-ekonom skih odnosa, uključiv i d o m inaciju o tu đ en ih c e n ta ra ekonom ske i fin an cijsk e moći. Po n e posrednim im plikacijam a i posljed icam a mnogo zn ačajniji d okum enti Devetog kongresa su oni koji se odno se na problem e uloge i m je sta Saveza k o m u n ista u d ru štv e nom razvoju Jugoslavije. Priznajući revolucionarnu svrsish o d n o st državno-vlasničkog m onopola i njem u a dekvatnu ulogu države i P artije, ali sam o u početnoj fazi socijalističk e izgradnje Jugoslavije, R ezolucija Devetog kongresa o daljem razvoju SKJ ističe: M eđutim , d ržavno-svojinski m o n o p o l... vođi osa m o sta ljen ju upravljačkog sloja, u sređsređivanju m onopola upravljanja svim d ru štv e n im a k tiv n o stim a i raspolaganju v išk o m rada u njegovim rukam a, njegovom p o v o ljn ije m d ru štv e n o m i eko n o m sk o m položaju, vodi e k o n o m sk o j neracionalnosti i autarhičnom p rivred n o m razvoju. Taj proces p re tv a ra n ja države u silu iznad d ru štv a, n e zaobilazno raz a ra i P a rtiju kao rad n ičk o -k lasn u organizaci ju. J e r, P a rtija trp i d u b o k po vra tn i u tje c a j svo je stopljenos ti sa aparatom v la s ti. . . k o ji počin je da nagriza n jen e re volucionarne osobine. U n jen o m živo tu preo vla đ u ju ći uticaj zad o b ija ju nosioci i sprovodioci vlasti, organizatori privrede i adm inistracije. Č lanstvo nije u položaju da b itn o utiče na fo rm ira n je p o litik e Partije, a m oć o d lučivanja u sred sređ u je se u ru kam a u sk ih p a rtijsk ih vrhova, što sadrži opasne ten dencije m onopola, n e k o ntrolisane vlasti. R ezolucija s ponosom ističe da K PJ n ije p o sta la zarob lje n ik tih do g m atsk ih ten d e n c ija , već n a p ro tiv da je, n a ro čito u procesu reo rg an izacije od 1966. godine razvila dem o k ra ts k i način života u sebi i u d ru štv u i da tim p u tem tre b a da nastavi, pa u tom sm islu kaže: S avez k o m u n ista ( . . . ) već de lu je kao živa i d e m o k ra tsk a organizacija. U n jem u snažni je bije puls po litičko g i idejnog života, razvija se slobodnija debata, razm ena i suočavanje m išlje n ja kao p u t do zajed ničkih stavova i o d lu k a . . . R ezolucija se zalaže za jo š sv e stran iju d em o k ratizaciju SK J. K a ra k te ristič n i su slijedeći stavovi: O d su stvo d em o kra ti je zatvara žive izvore stvaralaštva i progresa. U nutrašnja d e m o k ra tija u S a v e zu k o m u n ista je s t p re tp o sta vk a da se 19
289
Savez ja vlja kao fa k to r sin te ze naučnog sazn a n ja o zakoni to stim a dru štv e n o g razvoja, zasnovanog na m a rk sistič k o j teo riji, iiv o g interesa radničke klase i sam o u p ra vn e d ru štven e p ra k se . I da lje : D e m o k ra tsk i odno si su u slov da Savez ko m u n ista u sv o ji n a jp rogresivniju m isao i da se bori za preovladavanje n a jp rogresivnijih tenden cija u dru štvu . U sk la d u s takvim pogledim a, n a Devetom k o n g resu je d onesen nov s ta tu t SK J koji je uk lo n io niz o d red a b a koje je K P J u svim ran ijim s ta tu tim a im ala. Tako, n a p rim je r, S ta tu t ne fo rm u lira osnovnu p a rtijs k u o rg an izaciju (ćeliju ) kao o rg anizaciju m oći i u tje c a ja , p rav a i odgovornosti, već k ao organizaciono sre d stv o o k u p lja n ja član stv a, a težište p ren o si na ulogu člana P a rtije i n a fo ru m e, čim e se SK J počeo p rib ližav ati tip u m asovne p a rtije . D eveti kongres je p ro te k a o u zn ak u snažne afirm a c ije n a cionalnog fa k to ra u d ru štv e n o m razvoju. Izražav aju ći već p r is u tn u ten d e n c iju p re tv a ra n ja rep u b lik a u države F ederacije, R ezolucija Devetog k o n g resa isti č e : . . . treba osigurati pravo nacija, od n o sn o radnih lju d i u s o c ija listič kim re p u blikam a da raspolažu rezu lta tim a svoga r a d a . . . U o k v iru jed in stv e n o g ju g o sla ven sko g tržišta sve in str u m e n te p rivrednog siste m a treba ra sp o d eliti ta ko da o b e zb eđ u ju o stva riva n je ovog principa. U koliko se m eram a e k o n o m s k e p o litik e narušava ovaj princip, p o tre b n o je raz raditi sis te m k o m p e n z a c ija ... O čigledno, ovaj c ita t izražava sh v a ta n ja o rep u b lici kao o su verenoj d ru štveno-političkoj zajednici. I u sam Savez k o m u n ista Ju g o slav ije Deveti k ongres uvodi zn a ča jn e e le m en te federalizacije. U rezoluciji o da ljem ra zvo ju S K J kaže se: J edan od značajnih vidova refo rm e Saveza k o m u n is ta Jugoslavije izražava se u p o tre b i daljeg jačanja uloge, u ticaja i o dgovorno sti Saveza ko m u n ista so cija listič k ih re p u b lik a kao sa m o sta ln ih organizacija u jed in stv e n o m SK J. U R ezoluciji se d a lje govori da p o litič k u k o heziju jugo slavenske višenacionalne zajednice, SK J ne m o ž e . . . ostva riti kao n e k a kv a nadnacionalna organizacija, k o ja pretvara re p u b lič ke organizacije u sv o je tra n sm isije. U m esto njegovog ce n tra listič k o g povezivanja, S avez k o m u n ista Jugoslavije os tva ru je stva ra la čku idejn o -p o litičku sin te zu pogleda, stavova 290
a k tiv n o sti i inicijativa Saveza k o m u n ista socijalističkih re publika. Analiza s a d rž a ja dok u m en ata Devetog kongresa SK J u p u ć u je na slijedeći na jo p ć e n itiji zaključak: Savez kom uni sta Jugoslavije, ostv a ru ju ć i od 1950. godine svoje osnovno opred je lje n je , ušao je u odlu ču ju ću tra n sfo rm ac iju državno-p artijsk e cen tra listič k e s tru k tu re u sam oupravno-dem okratsk u s tr u k tu ru u svim sferam a dru štv en o g života. O predje lju ju ć i se za de m o k ratizaciju po sva ku cijenu, on je, m eđu tim , o tk rio m ogućnost izlaska na p o litičk u scenu gotovo svih late n tn ih dru štv e n ih snaga koje će se u h v atiti u k o štac ko će n a m e tn u ti svoju p latfo rm u i prav ac d ru štv en o g razvoja Jugoslavije. R epublički (n acionalni) kongresi Saveza k o m u n ista i IX kongres z a k lju č u ju b u m a po litičk a p rev iran ja od 1966. do 1969. godine. Prvi p u t u h isto riji kom unističk o g p o k reta Jugoslavije od ržan i su republički (nacionalni) kongresi p rije „Saveznog" kongresa. Tim e su se m an ifestirali novi politički odnosi; za jed n ičk i in te resi i z ajednička p o litičk a o rije n ta c ija treb a da proizlaze iz u tv rđ e n ih stavova rep u b ličk ih i p o k rajin sk ih or ganizacija Saveza k om unista. R ukovodstvo Saveza kom u n ista Jugoslavije izabrali su republički kongresi, a „Savezni” kon gres je sam o potv rd io pred sta v n ič k e delegacije republičkih organizacija. Josip Broz T ito je predložio, a kongres izabrao Izvršni b iro od 14 članova, koji je dobio ulogu kolektivnog izvršioca, ali i k re a to ra p a rtijs k e politike i koji je tre b a o b iti kolek tivni a u to rite t. Delegati kongresa, n av ik n u ti na m onolitizam p a rtijs k ih redova oduševljeno su pozdravili o dluku Josipa Broza T ita da iz svih rep u b lik a dovede u Izvršni biro lično sti najvećeg ugleda. Mnogi su u tom e vidjeli riješen o st da se obnovi s ta ro m onolitno jed in stv o p a rtijs k ih redova i osi g u ra ostv a riv a n je p a rtijs k e politike. N akon IX k o n g resa SK J in ten zitet Politička borba poslije p olitičke b o rb e i idejno-političkih IX kongresa SKJ k o n fro n ta cija ne sam o da nije splašnjavao već se i povećavao. Politički procesi su praćeni čas jačim , čas slab ijim kon flik tim a, čas u ovoj, čas u onoj d ru štvenoj sredini, čas povodom jedn o g , čas povodom drugog 19*
291
slu čaja. Sve više se Sirilo u v je re n je d a d ru štv e n i razv itak ulazi u razd o b lje b o rb e za nove, ali različite h isto rijsk e p ravce razv o ja društv en o g u ređ e n ja . Deveti ko n g res SKJ ne sam o d a n ije osudio već je svojim duhom , p a i e k sp licitn im stavo vim a pružio leg itim ite t za sve slobo d n ije a rtik u lira n je in te re sa i ciljeva raz n ih d ru štv e n ih sred in a. On je p ru žio idejno-politički leg itim ite t rep u b lik am a i p o k ra jin a m a d a u tv rđ u ju svoje in te rese i da ih m eđusobno u sag lašav aju n a bazi rav n o p rav n o sti. R e publike su se počele p o n a šati kao suverene d ru štveno-političke zajednice koje slo b o d n o d e fin ira ju svoje n a c ionalne (re p u b lič k e ) in te rese i b o re se za n jihovo o stva riv an je. P rva jav n a m an ifesta cija takvog p o n a šan ja je tzv. c e stn a a fe ra u Sloveniji, avgusta 1969, k o ja je izazvala k rizu savezne vlade p rvi p u t od oslo b o đ e n ja 1945, je r je ona, po ocjeni vlade SR Slovenije, po v rije d ila nacio n aln i in te res SR S lovenije u vezi s rasp o d je lo m m eđ u n a ro d n ih zajm ova za iz ra d u a uto-putova u SFR J. T aj događaj bio je povod za ras p ra v u u ru k o v o d stv u SK J o p ro b le m atici o d n o sa i u re đ e n ja F e d e ra c ije .1 P ovodom „cestne a fe re " u p a rtijs k im ru k o v o d stv im a su se ispoljili različiti p olitički pogledi. Po jed n im a, p ritis a k re p u b lik a , k oji se izražavao u ob lik u d e fin ira n ja sv o jih in te re sa, a zatim m ob iliz ira n je javnog m n je n ja za p o d u p ira n je a r tik u lira n ih in te re s a , dovodi d o u g ro žav an ja je d in stv a Ju g o 1 (...) Na dnevni red je zaoštreno postavljeno pitanje utoge i položaja Slovenije u Jugoslaviji i definisanje uloge Federa cije, raščišćavanje odnosa između razvijenih i nerazvijenih, pro blem nelikvidnosti, problem proširene reprodukcije i državnog kapitala, pitanje javnog dogovaranja i političkih pritisaka, pro blem društvene uloge radničke klase i vodeće idejno-političke uloge SK, i Saveza kom unista i konfrontacije s etatističkim, centralističkim i nacionalističkim tendencijama, problem koor dinacije i saradnje izm eđu vodećih slovenačkih komunista, itd ( ...) ( ...) Putna afera, kao oblik političkog pritiska, bila je, iz m eđu ostalog, i izraz jačanja republičkog etatizma, birokratskih tendencija u rukovodstvim a privrednih organizacija, a naročito u bankarstvu i veletrgovini, a za svoje ciljeve su je iskorišćavali i strana propaganda i belogardistička politička emigracija, oži vljavanjem ideja o nacionalnom poravnanju. SK S se efikasno dohvatio ukoštac s pobornicima takve politike, osobito na pro širenoj sednici Sekretarijata CKSKS i na Osmoj sednici f'K SK S. (Izvještaj za V II kongres Saveza kom unista Slovenije 1974).
292
slavije. Sto tre b a sp riječ iti pro tu a k c ijo m i au to rite to m Save za kom unista. Po drugim a, ovaj slučaj govori u prilog teze da je cen tralističk i način odlučivanja u Federaciji nespojiv s federativn im p rincipom u ređ e n ja Jugoslavije. Zato se oni zalažu za rad ik a ln u refo rm u Federacije. Iak o je k o n k retan p ritis a k osuđen, prevladalo je uv jere n je o neophodnosti de m ok ratsk o g usaglašavanja in teresa bez m ajo rizacije i nad glasavanja, ali i bez p rava veta po jed in ih rep u b lik a, odnosno po k rajin a. „C estna a fe ra ” im ala je određen e re p e rk u sije na politič ke odnose i u sam oj Sloveniji je r je zbog n je i povodom n je došlo do d iferen cijacije u SK i u d ru štv u . Pet m jeseci n akon tzv. cestn e afere, ja n u a ra 1970, Cen tra ln i K om itet Saveza k o m u n ista H rv atsk e stavio je na tro dnevnu rasp ra v u analizu u n ita riz m a i nacionalizm a kao ideo logije i p rak se u suvrem enom d ruštv en o m razvoju Jugoslavi je i zaključio da glavna o p asnost po razvoj sam oupravnog socijalizm a i rav nopravnosti n a ro d a i n a ro d n o sti Jugoslavije dolazi od u n ita ris tič k e ideologije čiji izraz je velikodržavni (savezni) b iro k ra ts k i centralizam . T akvu ocjen u Savez ko m u n ista H rv atsk e n ije p reth o d n o usaglasio sa savezim a ko m u n ista dru g ih rep u b lik a n iti s ruko v o d stv o m Saveza ko m u n ista Jugoslavije, što je sve više p o sta ja la p rak sa i d ru gih. To je prvi p u t u h isto riji SK J da se na nivou rep u b lič ke (nacionalne) organizacije ra z m a tra ju glavni pro b lem i i pravci dugoročnog razvoja Jugoslavije. Tako su dvije rep u b lik e izrazile svoje o p red je lje n je za refo rm u Federacije. P la tfo rm a Desete sjed n ice stavila je ru kovodstvo SK J i rukovodstva o stalih rep u b ličk ih i p o k rajin skih organizacija p re d pro b lem d e fin ira n ja svojih stavova o un ita riz m u . U p o četk u je D eseta sjed n ica CKSKH p rim lje n a s velikim n e p o v jeren jem u drugim jug o slav en sk im sred in a m a. M eđutim , tokom 1970. godine i sve ostale fed eraln e je dinice p rih v atiće gledište o p o tre b i b o rb e p ro tiv un itarizm a, nakon čega će se p rih v a titi id eja Jo sip a B roza T ita o refo r m i Federacije.
293
VI
SAVEZ KOM UNISTA JUGOSLAVIJE U BORBI PROTIV OBNAVLJANJA KAPITALr -DRUŠTVENOG ODNOSA I PLATFORMA OTVARANJA N OVIH PUTEVA ZA RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA (1971— 1975)
U p reth o d n im tek sto v im a više p u ta Ustavna reform a fedej e istic a n a p rin c ip ije ln a nepom irljirac * vost izm eđu v išen acio n aln e ju g o sla venske zajednice i c e n tra listič k e držav n e s tr u k tu re fed era cije. C en tralističk a politička i e k ono m sk a s tr u k tu ra je o d po četka šezdesetih godina počela da p ro u zro k u je m eđunacio nalne sukobe. Glavni ekonom ski osnov m eđ u n acio n aln ih sporova u Jugoslaviji je u tom e što je fed eraln a država p ri ku p ljala ogrom na m ate rija ln a sre d stv a i ponovo ih rasp o re đivala po rep u b lik am a. Sam o u do m en u in v esticija ta sred stva su iznosila više od 1/3 za cijelo razd o b lje o d 1952. do 1965, a p rije toga i oko 100%. F ederaln a vlada je p ro p isiv ala i način u p o tre b e i onih sre d stav a k o ja su o sta ja la na rasp o laganju d ru gih su b je k a ta, p riv re d n ih poduzeća, rep u b lik a i kom una. In te n z ite t repu b ličk ih k o n fro n ta cija je p o jač a n p rela skom na p riv re d n u refo rm u , je r, u p rin cip u , rad n ic i dijele su dbinu d o h otka svoga poduzeća. N jihov lični d ohodak za visi od b o ljih ili lošijih uslova koje m u o d ređ u je savezna d r žava. Drugim riječim a, p rim je n u tih uslova svaki rad n ik osjeća na svom džepu. 2Lato n ije bilo tešk o p o k re n u ti lju d e u konfrontacije. I sveobuhvatna zakonodavna fu n k cija fed eracije gotovo je ugušila repu b ličk u državnost. Kao što je poznato, u p ri rodi je nacionalnog bića svake n acije da sam a reg u lira što veći broj d ru štv e n ih odnosa i da se izrazi u ob lik u držav nog su v eren iteta. C entra listič k a o rg an izacija fed e ra c ije bila 294
je p retjesa n o kvir za taj izraz. Sveobuhvatno savezno zako nodavstvo nailazilo je na otp o r, čak i tad a k ada su zakoni i ak ti u in te resu nacije na koju se oni odnose. Na d o k trin a rn o m planu očigledan je sukob sam ouprav ne ideološko-političke d o k trin e i m onopola u p rav ljan ja d r žavne s tru k tu re federacije. N a jjači legalitet „ ra z b ija n ja ” c en traliziran e s tru k tu re fe deracije je sadržan u d o k trin i i teo riji o d u m ira n ja države, koju je KPJ razvijala od 1950. godine. Naim e, po slovu i duhu te d o k trin e , socijalizam se m ože razv ijati sam o u p re t postavci o d u m ira n ja države, pri čem u n a jp rije m o ra odum i rati njen a ekonom ska funkcija, a ona je gotovo u cjelini bila k o n c e n trira n a u ru k am a federalnog državnog vrha. Poslije 1950. godine razvijala se d o k trin a da svaka rad n a or ganizacija, svaka kom una i svaka rep u b lik a m o ra rasp o lag ati rez u lta tim a svoga ra d a — što je conditro sine q u a non sa m oupravnog socijalističkog d ruštva. K oncept sa m o u p ra v lja n ja je, naim e, isto v rem en o i kon cept a n tib iro k ra ts k e revolucije, a n jen o b jek t je m orao biti, p rije svega, c e n tra listič k a organizacija. Zato je svaki k o rak u o stv a re n ju sa m o u p ra v lja n ja bio isto v rem en o i k o rak u s la b lje n ju federalne ce n tra listič k e organizacije, a k o rak u ja č a n ju auto n o m ije rep u b lik a i svih o sta lih su b je k a ta, koji m a je decen tralizacija donosila nova p rav a i nove obaveze. To je vodilo ja č a n ju društveno-političk e m oći rep u b ličk ih po litičkih c e n ta ra, koji se više n isu m irili s ulogom transm isionih poluga saveznog političkog ce n tra . Na osnovu različitih ekonom skih in te re sa sve više je dolazilo do su k o b lja v a n ja m eđu rep u b lik am a i p o k rajin am a , p ri čem u su svi im ali rač u n a po k ojim a svaka m an je ili više ekonom ski gubi u federaciji. Zbog tih k o n fro n ta cija, savezni c e n ta r n ije više m ogao d rža ti u ru k am a n aslijeđ en e fu n k cije i sve češće je dolazilo do krize ru k o v o đ en ja i u p ra v lja n ja u c e n tru države. I p ritisa k nacionalizm a bio je jed a n od fak to ra refo rm e federacije. U čitavom raz d o b lju do p o četk a šezdesetih godina — oko dvije decenije — u Jugoslaviji n ije zabilježen k ru p niji m eđunacionalni sukob ni m aso v n iji p ro te st. Uzrok tom e nije sam o poraz šovinističkih ko n cep ata u revoluciji, već, p rije svega, m je ra ra v n o p ra v n ih o d n o sa m eđ u n acijam a. 295
Ali p re k o m je rn o z a d ržavanje b iro k ra tsk o g c en tralizm a sve više je stim u lira lo obnovu h isto rijsk i p o ražen ih konce pata. To s ta n je je, s jed n e stra n e , p o d g rijav alo u n ita ristič k e i velikodržavne ten d en cije, č ije su p ristalice počele v jerova ti da je „so cijalistič k i" jugoslavensk i u n ita riz a m vječno sta n je stvari, a, s d ruge stra n e , budilo i o b n av ljalo se p ara ti stičke tendencije. S redinom šezdesetih g odina bilo je dovolj no in d ik a to ra koji su govorili o sve in ten ziv n ijem p risu stv u obe ove osnovne ten d en cije. Š iru a rg u m e n ta c iju ove tv rd n je n ije m oguće izložiti u rad u ove vrste. Ne rasp olažem o gotovo nikakv im in d ik a to rim a o širini i inte n z ite tu šo vinističkih pojava, je r se n isu m ogle slobod n o ispoljavati. Isto tako, veom a tešk o je m je rljiv u tje c a j nacionalizm a kao sile p ritis k a n a u sta v n u re fo rm u fed era cije. Oba fenom ena su ne isp ita n a . N akon izvršenih p ro m je n a u raz d o b lju 1966— 1969. go dine stvorilo se kvalitetn o novo p o litičk o sta n je . U p rak tič n om političkom životu je definitivn o p riz n a t legalitet bo rb e rep u b lik a i p o k ra jin a za njih o v e svak o d n ev n e i dugoročne interese. P o sto ja n je različitih uz zajed n ičk e in terese, kao i već o sa m o staljen a m oć rep u b lik a i p o k ra jin a , sve više je dola zila u sukobe sa gotovo nad n acio n aln im k o m p ete n c ija m a fe d eracije. N astale su krize u fu n k c io n ira n ju o d n o sa m eđ u rep u b lik am a, koje su se očitovale u ra d u saveznih organa. To je n a ro č ito došlo do izražaja u 1969. i 1970. godini. Još jač a n a p e to st u fed eraciji n a sta la je p o slije X sje d nice CK SKH , ko ja je o d rža n a ja n u a r a 1970. godine. Sve u svem u, k raje m šezdesetih g odina stek lo se m nogo fa k to ra koji su nacionalne odnose p ostavili n a nivo prvog i gotovo jed in o g političkog pro b le m a u Jugoslaviji. Da bi se suzbio n epovoljan d ru štv e n i razv itak , Jo sip B roz T ito je u to k u 1970. godine više p u ta isticao da se od nosi m eđu rep u b lik am a m o ra ju u re d iti n a nov način, često podvlačeći p rin c ip tzv. čistih e k on o m sk ih raču n a. K o n k ret n u in icijativu dao je u lje to 1970. godine i naložio da se izradi n a c rt usta v n e refo rm e federacije. O k to b ra 1970. za počela je rad zajed n ičk a k o m isija svih vijeća Savezne sk u p š tin e za usta v n a p ita n ja , p od ru k ov o d stv o m E d v a rd a K ard e lj a. 296
K onferencija SK J u B eogradu, od 29. do 31. o k to b ra 1970, saglasila se sa reform om federacije. U zaključcim a 0 tom e se kaže: ( . . . ) Federaciju i dalje treba razvijati tako da se u n jo j što p o tp u n ije obezbeđ u je d irektn a odgovornost 1 uticaj udruženog rada, sam oupravno-političkih i predstav ničkih organa republika i pokrajina. N u žn o je učiniti korak dalje u pravcu izgrađivanja federacije kao fu n k c ije državno sti i suverenosti svake republike i a u to n o m n o sti pokrajina, kao uporišta ravnopravnosti naroda i n a rodnosti Jugoslavije. S redinom 1971. godine doneseni su a m an d m an i (am and m ani XX—XL II) na Savezni ustav, čim e je b itn o izm ijen jen k a ra k te r federacije. Za razliku od U stava 1946, U stavnog zakona 1953. i Us tava 1963. godine ustavni a m andm an i se zasnivaju na princi pu po kom e se suverena p rav a o stv a ru ju u rep u b lik am a, odnosno po k rajin am a , a u federaciji sam o ona suverena p ra va ko ja se U stavom izričito utv rd e, i to uz p re th o d n u saglasn o st svih rep u b lik a i auto n o m n ih p o k rajin a. Nova usta v n a definicija federacije, po XX am an d m an u , čini jugoslavensku fed eraciju posebnim tip o m u p o ređ e n ju s drugim federacijam a. Jugoslavensku fed e ra c iju je teško svr sta ti u klasične tipove fed eracija ili k o n fed eracija. Ono što n ju čini specifičnom tvorevinom jesu p ra k sa i teo rija, ideje i stv a rn o st koje n ju o b likuju: jugoslavenski federalizam iz rasta o je na teo riji i p rak si sam o u p rav n o g d ru štv a. Kao ideološki i politički koncept, s a m o u p ra v lja n je znači kolek tivno d o nošenje z n ačajn ih odluka. To je p rin c ip sistem a sa m o u p ra v lja n ja u kom e je nosilac v lasti kolektiv, a ne po jedinac. Doduše, kolektivna o d luka n ije sp ecifičnost sam o upravnog k oncepta d ruštva. I drugi sistem i im a ju kolektivne organe koji donose kolektivne odluke. Ono što sam o u p rav lja n je raz lik u je od dru g ih je s te to da ono teži da se odluke ne donose na zakonu većine, već m eto d o m usag lašav an ja različitih in te resa i ciljeva. P reglasav an ju i nad g lasav an ju pribjegava se izuzetno i tek onda k ada se ne m ože postići usaglašavanje i kada p riro d a p roblem a ne d o p u šta pro ced u ru dogovaranja. Ovakav p rin c ip je ja k a o b ran a od nadgla savanja, koje je m oguće u organ izacijam a po većinskom prin c ip u . U gotovo svim slučajevim a d o n o še n ja o d lu k a na nivou fed e ra c ije — u Saveznom izvršnom v ijeću. Saveznoj 297
sk u p štin i, P re d sje d n ištv u SFR J i d ru g im o rg an im a — oba vezna je p ro ce d u ra usa g la ša v an ja stavova d a bi o d lu k a po sta la punovažna. Ovaj prin c ip , m eđ u tim , n ije uv ed en sa m o z a h v aljujući idejn o m ko n c e p tu sa m o u p ra v lja n ja , već i odnosu snaga u federaciji i p o u k a m a iz p ro šlo sti. T reba, naim e, im ati u vidu da u slu č a ju višenacionalne jugoslaven ske zajednice n ije d n a n a c ija nije to lik o velika u od n o su na o stale da bi m ogla o stv a riti tra jn u d o m in aciju u fed eraciji. S to se tiče e k onom skih odnosa, u stav n i a m an d m an i su uk in u li pravo fed e ra c ije da vrši investicije. F e d eracija je u s tavom o d ređ e n a da o sig u ra fu n k cio n ira n je jed in stv en o g ju goslavenskog trž išta . U stavni am a n d m a n i, posebno a m a n d m a n X X X III, u tv r đ u ju način d o n o še n ja od lu k a saveznih o rg an a. Ovi am an d m a ni poim enično n a b ra ja ju o b lasti u k o jim a fed e ra c ija ne mo že d o n ije ti od lu k u bez saglasnosti svih rep u b lik a i p o k raji na. U te oblasti n a ro č ito sp a d aju : m o n eta rn i sistem i em isi ja novca, devizni sistem , v a n jsk o trg o v in sk i p ro m e t i k red it n i odnosi s inozem stvom , c a rin sk a za štita , k o n tro la cijena, pom oć nedovoljno razvijenim , fin a n c ira n je fed e ra c ije i u d ru g im tačn o od ređ e n im ob lastim a. R epublike i p o k ra jin e u tv rd e svoju p o litik u , a zatim , m eđusobno svoje stavove, p rek o m eđ u re p u b lič k ih k o m iteta ili na drugi način, usaglase i dogovor tek tad a m ože p o sta ti fed e ra ln a odluka, dakle, to je zaje d n ičk a o d lu k a svih rep u b lik a i p o k rajin a, a sam o fo rm aln o to je o d lu k a federacije. Ovaj k a ra k te r o d luka je po jač a n i čin jen ico m d a su svi organi fed e ra c ije fo rm ira n i na p rin c ip u p a riteta . U sprkos o tp o rim a usta v n o j refo rm i fed eracije indikativ n a je po u k a i sam a čin je n ic a što su se rep u b lik e i p o k rajin e dogovorile da se ona izvrši. T im e su stv o ren i u v jeti za popu š ta n je ra n ijih ten z ija m eđu n jim a s o b zirom na to d a iznad sebe n e m a ju s u p ra n a c io n a ln u drža v n u s tru k tu ru . Jugoslaven sk a rev o lu cija je razbila Tehnokratskl Izazov sa- j u n ištila k a p ita listič k i p o red ak , a m ouprav jan ju s a m o u p ra v lja n je je uglavnom raz gradilo državno-socijalistički sistem u to k u dvije decenije. D ruštveni razvoj Jugoslavije dvad eset p e t godina p ro b ija o je svoj p u t izm eđu ta dva sistem a. 298
Sve do sredine šezdesetih godina sam oupravni p o k ret se razvijao u okviru eta tistič k e organizacije d ru štv a, a zatim su započele korje n ite izm jene d ruštv en e s tru k tu re , koje se naročito očituju u p rivrednoj refo rm i 1965, reorganizaciji Uprave državne bezbjednosti 1966, reorganizaciji SK J 1966 — 1969, ustavnoj reform i federacije 1971. godine i in iciranim p ro m jen am a u proizvodnim odnosim a. K raj šezdesetih i početak sedam d esetih godina je kri tično razdoblje za sam o u p ra v lja n je u Jugoslaviji. Naime, sticajem okolnosti, kao što su: o b n av ljan je tržišne ekonom i je, o tvaranje jugoslavenskog d ruštv a, viši nivo m aterijaln o g i k u lturnog razvoja, politička dem o k ratizacija, d ecentraliza cija u p rav ljan ja , slab ljen je neposred n e i in terv en tn e funkci je Saveza k om unista itd., što su sve p retp o sta v k e izgradnje o t vorenog d em okratskog sam oupravn o g sistem a, u d ru štv en im odnosim a počele su da se jav lja ju ten d en cije jač a n ja i osa m o staljivanja teh n okratsko-m enadžersk ih d ru štv e n ih snaga, na bazi ja č a n ja u tje c a ja jak ih eko n o m sk ih i fin an cijsk ih centara. Jugoslavensko dru štv o je više od dvije decenije živjelo u p reja k im eta tistič k im okvirim a, koji su se za sve v rijem e svakodnevno m ijenjali, izg rađ u ju ći sam oupravne socijalističke odnose, a zatim je počelo klizati u su p ro tn o m pravcu, u pravcu ja č a n ja onih d ru štv e n ih snaga k oje u p rav lja ju o sam ostaljenim ekonom skim snagam a. Na pom olu se rađao nov izazov radničkom sa m o u p ra v lja n ju . Izazov ovakve vrste SK J n ije očekivao sve do IX k o n g resa SK J 1969. go dine. M eđutim , do tad a se sm a tra lo da su e tatizam i v last po litičke b iro k ra cije gotovo jed in e o p a sn o sti k oje ugrožava ju vlast radničke klase. N ije se po k lan ja la n a ro č ita pažn ja tendencijam a, kao što su ja č a n je g ru p n e svojine, p rev last jak ih financijskih i sličnih ekonom sk ih c e n ta ra, koji m ogu povući d ruštvo u drugom pravcu i slično. No takvo „slijepi lo” politike potp u n o je razum ljivo, je r ona n ije m ogla n iti sm jela m ahati avetim a robne proizvodnje dok je svom teži nom dru štv o jo š uvijek pritisk iv a la sila etatizm a. Za v rijem e kada je i dok je, po ocjeni SK J, etatizam bio glavna op a sn o st po razvoj sa m o u p ra v lja n ja , dok je glavna p ažnja rukovodstva SK J u sm je re n a na razgrađivanje državno-svojinske dom inacije, na d e m a n tira n je n jene p ravno-institucionalne osnove, zatim dok je tra ja o p roces 299
u sta v n e re fo rm e fed eracije, odvijao se tih i p ro ces p ro m je n a u tem e ljim a d ru štv a , u njegovim p ro d u k cio n im odnosim a. Isp o d površine b u čn e p olitičke d e m o k ratizacije, liberalizaci je i b u rn ih ra sp ra v a o m eđ u nacion aln im odn o sim a p ro b ija la se ja k a ten d e n c ija o b n a v lja n ja k a p ita l d ru štv en o g o dnosa u sferi e k onom ije izražena u sponom d ru štv e n e i ek onom ske m oći ban ak a, k ru p n e v a n jsk e i u n u ta rn je trgovine, u n jih o vim ru k a m a k o n c e n trira o se ja k k a p ita l k o ji je počeo da lom i d ru štv e n u m oć sa m o u p ra v lja n ja , i to u uslovim a dok eta tiz a m jo š n ije bio savladan kao ja k a ten d e n c ija i opas n o s t po razvoj sa m o u p ra v lja n ja . Ove ten d e n c ije za o b n a v lja n je m m oći k a p ita la počele su već p o četkom šezdesetih godina, o jač a n e p riv re d n o m refo r m om 1965, za tim se snažno razvijale iz d a n a u dan sve do 1972, k ad a je n a n jih izvršen idejn o -p o litičk i p ritisa k . M oglo b i se reći d a je je d n a „p o g rešn a" o d lu k a otv o rila v ra ta polaganog u sp o n a m oći o sa m o staljen o g kap itala. N aim e, u o k v iru k o n c e p ta p riv re d n e refo rm e 1965. go d ine, vjerovalo se da p ren o s državnog k a p ita la u b a n k e zna či, u stv a ri, njegov p ren o s n a p riv re d u , č iji dio je i b a n k a r ski sistem . A p o što je p riv re d a u ru k a m a rad n ik a , k ako se ta d a govorilo — i b a n k e će kao servis p riv re d e doći p od k o n tro lu proizvođača. M eđutim , p ra k s a će po k azati da je to b ila z a b lu d a je r b a n k e neće p o sta ti in stru m e n t proizvod n ih rad n ih o rganizacija, već će se o k re n u ti izvlačenju aku m u la c ije iz proizvodnje. One neće h tje ti d a p reu z im a ju od g ovornost i rizik za plasm a n k a p ita la — to će p reb a c iti na rad n ič k e kolektive i na fondove ko m u n e i rep u b lik e tak o da u svakom slu č a ju o sig u ra ju svoj p ro fit. One će po raznoraz n im osnovam a n a m e tn u ti vrlo s k u p u p ro d a ju k ap itala, k o ja je d ostizala i 20 do 30 p a i 50% k a m a ta , što je jugoslaven ska šta m p a zabilježila, a b a n k e n isu d e m a n tira le . Iak o su im ali svoje glasove u b a n k a m a — p red stav n ici ra d n ih kolektiva neće m oći da su zb iju , tu p ro fite rs k u ten d enciju, po red ostalog i z ato što su k red itn i o d b o ri b an ak a, oni koji su donosili odluke o plasm an u k ap itala, bili sastav ljeni isključivo od b a n k a rs k ih činovnika, tj. ru k o v o d ilaca ban ak a. U tre n u tk u k a d a su u k in u ti državni investicioni fondovi, a najveći dio je bio savezni fond, n jih o v i k a p ita li su p re d a ti 300
n a u p rav ljan je bankam a. P reko noći ove in stitu c ije su od državnih tra n sfo rm ira n e u sam ostaln e p riv red n e organiza cije sa statusom koji je gotovo iden tičan sta tu su drugih rad nih organizacija u privredi. Tako je stvorena d ru štv en o ne p rihvatljiva situacija. N ajizrazitiji p rim je r su savezne banke i slične in stitu c ije koje je stv a ra la ra n ija fed eraln a državno•politička s tru k tu ra . R ukovodeće ekipe ban ak a, velikih trgovačkih firm i i drugih in stitu c ija gdje se našao kap ital, više ili m an je ispre pletene s lokalnim i republičkim političkim snagam a, do bile su dom in an tn u poziciju na jugoslavenskom trž ištu i m onopol u povezivanju jugoslavenske p riv re d e sa sv jetsk o m privredom . Istovrem eno je tekao i proces o sa m o staljiv a n ja i svih o stalih s u b je k a ta p rivređivanja: proizvodnih poduzeća, podu zeća vanjske : u n u ta rn je trgovine, osig u rav aju ćih zavoda, raznih pred stav n ištav a stra n ih firm i, p ri čem u zakonodav stvo i p ra k s a nisu pravili razliku izm eđu tih su b je k a ta s ob zirom na dru štv en i značaj pojed in ih d jela tn o sti. Form alno-pravno kolektiv fabrike cipela, koji je često živio n a m ini m alnom doho tk u im ao je istu sa m o u p rav n u au to n o m iju kao i kolektiv neke banke koji je rasp o lag ao h ilja d am a mi lija rd i sta rih dinara. Pri takvim odn o sim a n a n e k o n tro li ranom trž ištu prvi je im ao „p ersp ek tiv u " da b ude o b jek t e ksploatacije drugog. Ovako osa m o staljen i su b je k ti p riv re đ ivanja „ ubačeni” su u trž ište i bez d ru štv e n e k o n tro le i bez plan a d ruštvenog razvoja. Sve u svem u, k raje m šezdesetih godina naglo i silovito će se u društvenom životu p o javiti snažni c e n tri o tuđenog kapitala, koji će po k u ša ti d a pov u k u d ru štv e n i sistem u pravcu izgrađivanja k ap ital dru štv en o g o dnosa, i to će po s ta ti nov izazov teo riji i p ra k si rad n ičk o g sa m o u p ra v lja n ja u Jugoslaviji. O veom a k ru p n im p ro m je n am a u o d n o sim a m eđ u no siocim a ekonom ske m oći govori i slijed eća tab ela o s tru k tu ri sre d stav a za fin a n c ira n je inv estic ija u o sn ovna sred stv a:
301
£ «*>
vO
3
vO*
«L
< =>. •o
$
oo fO
ts
r»
o