Razvoj psihoanalize u Srbiji [PDF]

Zitiervorschau

- /

PETAR KLAJN

RAZVOJ PSIHOANALIZE U SRBIJI

PEDAGOSKA AKADEMIJA SUBOTICA 1989

RECENZENTI PROF.

DR VOJIN MATIC

PROF,

DR MILAN POPOVIC

(ииа.lр.�

IZDANJE OVE MONOGRAFIJE ЈЕ SUFINANSIRALA SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA ZA NAUёNI RAD VOJVODINE U NOVOM SADU,

lf)

MR PETAR KLAJN

STAMPA DUPLEX

-

ВАёКI JARAK

S

Uvod

. . .

А

D

R

Z

А

Ј

. • • • • . . • • • • • • • • • • • • • • • . • • . • • . • • . . . . • . . • • . • • • . • • . . . • • . . • •

Razvoj psihoanalize u svetu - kratki pregled Razvoj psihoanalizc u S rbiji - oplti prcgled Pretcca - Niko l a Popovi6 Pionir

- Nikola Sugar

Simbol - Hugo K l a j n

.

.

.

. • . • . • .

Prilozi

.

.

•

.

.

.

. . . . . • . . . . • . . • •

. . • . . • . . . . . . . • • • • • • • • . • • • • • •

. . • .

1

4 12

. . • • • • • . . . . . . . • . . . . . . • . . . . . . . • . . . . • • . . • .

15

.

35

. . . . . • . . . • . • . • . . . . . . . • • . . • . . . • • . . • . . . . . • . . . • • • • . • • . .

. • . . . . . . . • • . .

. . . . . . . . . • . . . . • . • • . • • . • • • • . • • . • .

• . . . . .

• . .

. • • • • . •

• . • • . • . . • .

52 55

• . . • . . • . . • • • . • • . • . • . • • • • • • • . • • • . • . • •

74

. . . . • . . • . • . . . . . . • . . . . . . • . • . . • . • • • • • •

83

• • . • . . . • • • • . . • • • . • • • •

Literatura

.

1

.

Prakticar - Vlad i slav Klajn Rez imc i z a k l j ucci

. . . • . • . • • • . . • • • •

.

Digresija n a Viktora Tauska Ucitelj - Vojin Mati6

. • .

. • • • . • • • .

. . . • . . . . • . . . . • • • • • • • • • • • • •

. . . . • • • . • • • • • • • . . • • . • • . . . • . •

.

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

. • . • • • • • • • • •

88 93

Malo k o j a nauka је i z a z v a l a toliko kontroverze kao psihoana l i z a . Jos i danas је опа и nekim zaml j ama prakticno zabran j e n a , а p i t a n j e ј е koliko j u је s i r a naucna javnost prihv a t i l a kod n a s . P s ihoana l i z a ј е и n a s o j z e m l j i , ipak, a f i rmisana i c i l j ovog rada је da ispita i prikaie proces javl j a n j a , nastan­ ka i razvoja psihoanalitickc mis­ J i и Srbi j i i timc doprincsc poz­ navanju istorije psihologije i psihoana l i z e ne samo u Srbi j i , vec i u Jugo s l av i j i . Pored opsteg pre­ gleda i s t o r i j e psihoana l i z e u Sr­ bij i, pokusao sam kroz opis iivota i rada petorice vaznih pokre t a c a , predstavnika i pobornika psihoana1 i ticke m i s l i kod nas dati nc samo povcsnu prcdstavu razvoja psihoa­ naJ izc u Srbi j i , vcc i prikaz nc­ kih v a z n i j i h psihoana l i t ic k i h i psihoanaliticki orijentisanih ra­ dova. Od clanova prve psihoana l i t icke grupc u Deogradu izabrano јс onih pet k o j i su bili i osta l i najvaz­ ni j i i n a j u t i ca j n i j i , koj i su n a j ­ v i s e podstak l i razvoj psihoanali­ tickog rada i koji su ро svom zna­ caju relevantni i danas . Neki de­ lovi ovog rada verovatno ne preds­ tavlJaJu posebnu novi n u . О Hugu K l a j nu se mnogo p i s a l o i govor i l o i od ovde prikazanih p e t autora nJemu ј е и dosad a s n j i m puЬlikaci­ jama Ы lо dato na j v i s e prostora . 5 druge strane , о Nikoli �ugaru ma­ lo z n a j u cak i l j udi k o j i su s n j im Ь i l i и v i segodisnjem kontaktu . Vo­ j i n Mdtic i Vladislav K l a j n su n a s i savremcnici c i j c zaslugc n a polju psihoanalizc nisu dovoljno nagla�a­ vanc. Nikola Popovic se retko spo­ minje kao pionir psihoanalize и SrЫji. Zbog toga smatram Ја rad moze prui i t i doprinos poznavanju razvojnog puta psihoanalize и Sr­ Ы j i , а delimicno i и Jugoslavi j i u celini . као osnova za pisanje rada koriste­ na su pisana dela (obj a v l j e n i i ne­ objavljeni radovi r a z l i c i t i h autora) te mate r i j a l sakup l j e n putem inter­ v j u a i prepiske sa osobama c i j e ј е znanje i l i l i c no poznavanje nauc­ nika о k o j ima је rec u radu moglo pomoci u prikupl j a n j u i n forma c i j a Ы t n i h z a tcmu.

U pisanju rada svojim znanjem su pomogli:

Jelisaveta B a rze l , Subotica dr Slavka Brzev , Beograd Anna i Eva Oohany, Safed Stana Duric - K l a j n , Beograd Z i t a G l a va s k i , Beograd d r H i ld a Hauser , New York d r Ernest Hauser , Subotica d r Imre llermann, Dudimpesta pro f . dr Hugo K l a j n , Beograd d r Vladislav K l a j n , Beograd d r K s e n i j a Kondi c , Beograd d r Harald Leupold-Lбwentha l , Вес Kora i d r Aurel M i l k o , Subotica prof . dr Vo j i n Matic, Beograd Sandor Perl , Subotica docent dr Vladimir Petrovic, Beograd pro f . d r Dosko Popovic , Beograd v�limir Popovic , Deograd dr Miha j l o Rote r , Beograd dr Vladeta Savic , Subotica dr Bela Singer, Subotica Vera Sp i t z e r , Rehovot d r Stevan S te i n , Subotica Maria Steine r , New York Eva Surany i , Budimpe s ta I s tv�n Szentgyбrgy i , Subotica dr Olga �omlo, Bcograd d r Zoltan � r a j b e r , Wasington dr George R. Tama r i n , Tel Aviv i Лnna Feud, London RЛZVOJ PSillOANALIZE U SVETU - KRAT­ KI PREGLED Prc no s t o prc�emo na opis razvoj­ nog puta psihoanalize u nasim kra­ j c v ima , pogledajmo ukratko istori­ j u psihoanalit ickog pokreta. О is­ tori j i psihoana l i z e napisano је do sada bezbroj knj iga i clanaka, te smatram da ј е dovoljno dati samo neops irni pregled razvoja te nauke . Pri pomenu r e c i "psihoanaliza" jed­ na od prvih a s oc i j a c i j a (pored ne­ i z beinog imena"Freud ··1 ј е Вес , grad za k o j i ј е psihoanaliza dece­ n i j ama Ыlа cvrsto vezana i i z ko­ jcg је potekla. Pored Freuda drugi "rodi te l j " psihoanalize ј е becki le­ kar Јовеf Breuer ( 1 8 42- 1 925 ) . Jed­ nog decembarskog dana 1 8 8 0 . Breuer poc i n j e lecenje 21-godisnje devoj­ ke, od tada poznate kao Anna О. , "prve dame kauca" ( u stvari , kas­ n i j a soc i j a lna radnica Bertha Pa­ ppenheim, 1 85 9 - 1 9 3 6 ) k o j a ј е mani­ festovala s e r i j u f i z i c k i h i p s i h i -

1.

ckih tcgoba. Njena desna ruka i оЬе noge su bile oduzcte, imala јс tcskocc sa pokretanjcm ociju i vizuelne sposobnosti su bile os­ tecenc, p atila је od jakog "ner­ voznog"kaslja, gadila se hrane i nedeljama bila nesposobna da pije vodu, а komunicirala samo na eng­ leskom Jeziku (а ne na svom mater­ njem, nemackom). Ovaj skup histe­ ricnih simptoma izbio је u vreme kad је Anna О. negovala svog vo­ ljenog оса koji је bio bolestan i koji се konacno i podleci bolesti. Breueru је uspelo steci naklonost mlade pacijentkinje i tako је ро­ сео tretman iz kojeg се, posredno, proizaci jedna nova tehnika psiho­ terapije, psiholoska teorija i fi­ lozofski sistem. U stanjima delimicnog pomucenja svesti Anna О. Ы mrmljala neke re­ ci koje su se cinile povezane sa njenim intimnim razmisljanjima, а Breuer bi је kasnije dovodio u st­ anje hipnotickog sna i ponavljao )Ој iste te reci. Devojka Ьi odgo­ varala pricajuci dozivljaje ili fantazije povezane s tim recima, pri cemu su se price najcesce od­ nosile na jednu mladu devojku kod uzglavlja svog bolesnog оса. Nakon pricanja vise takvih fantazija, bo­ lesnica је vise sati mogla normal­ no ziveti, da Ы se histericno sta­ nje do sledeceg dana ponovo uspos­ tavilo.

Breuer је zakljucio da ispoljava­ nja emocionalnih uzbudenja prili­ kom pricanja fantazija imaju veze sa poГoljsanjem stanja pacijentki­ nje, koja јс trctman (buduci јс u skloµu pore111ccaja govoriJa samo na englcskom) nazvala "talking cure" (lecenje razgovorom) i "chimney swt.!eping" (cisc.enje dimnjaka) .Sle­ deci vazan Breuerov zakljucak је Ыо da simptomi ncstaju kada se pacijentkinja, u hipnozi, priseti uz emocionalno ispoljavanje, u ko­ joJ situaciji su se simptomi ро prvi put javili, kao da su simpto­ mi ostaci emocionalnih iskustava sa traumaticnim dejstvom. Mcdutim, simptom лiје Ыо rezultat samo jcd­ nog dogadaja, vec, najcesce, pos­ ledica visestrukih, cesto slicnih i ponovljenih traumaticnih okolnos­ ti. Trebalo је rcprodukovati hro­ noloski lanac neprijatnih uspome­ na, krecuci se unazad, od najsve­ zije prema vremenski najudaljeni­ joj. Rodio se jedan od osnovnih principa kasnije psihoanalize: hi-

stericni bolcsnici pate od zaborav­ ljenih secanja ciji su ostaci i sim­ boli njihovi simptomi; ako pacijent ova secanja reprodukuje lekaru,emo­ cije prigusene u traumaticnoj situ­ aciji се oziveti sa istom snagom koju su nekada posedovale(kao da su svo vreme bile konzervirane); sim­ ptom се nestati kad mu lekar otkri­ je poreklo i potpuлo ga demaskira, pri ccmu је neophodno i oslobadanje odgovarajuce emocionalne komponen­ te. Dve godine posle prvog susreta sa Annom О . , novembra 1882, Breuer up­ oznaje svog mladeg kolegu i prija­ telja, 26-godisnjeg Sigmunda Feuda sa slucajem svoje pacijentkinje i njih dvojica tokom desetak godina saraduju ispitujuci uzroke nastan­ ka histerije. Lece histericne bol­ esnike "katarktickom" metodom, pri kojoj se paznja pacijenta upucuje na traumatsku scenu za vreme koje је simptom nastao, i tezeci da le­ ce sadasnjost Ьаvе se prosloscuFr­ је od 1887. koristio hipnotic­ eud ku sugestiju u terapiji а sa Breue­ rom је napisao nekoliko zajednickih radova (о� kojih је najpoznatiji "Studien uber llysterie", objavljen 1895. - ova godina se najcesce uzi­ ma kao zvanicni pocetak psihoanali­ ze). Medutim, saradnja sa Breuerom se potpuno prekida 1894, posto dva lekara dolaze do ozЫljnog nesla­ ganja. Freud u osnovi histerije na­ lazi seksualne elemente koji su"po­ tisnuti", dok se Breuer opire tuma­ macenju psihickih fenomena dovode­ njem ih u vezu sa, u viktorijans­ kom Becu, proskribovanom seksual­ noscu. Brcu�r је ustuknuo i pred pacijcntskim transfcrom (u kojem је takode Ыlо seksualnih elemenata), te tako Freud deset godina deluje ptopuno sam i razvija teorijski si­ stem psihoanalize (izraz "psihoa­ nal iza" prvi put јс upotreЫo 1896). Posto lecenje pod hipnozom nije do­ nosilo trajne rezultate, а ncki pa­ cijenti se nisu mogli hipnotisati, Freud prestaje da koristi hipnozu i razvija metod slobodnih asocija­ cija. lstovremeno pocinje samoanali­ zu (od 1897.) i objavljuje svoja sh­ vatanja о infantilnom seksualitetu, snovima, mchanizm1ma odbrane, omas­ kilmn itd. Oko Freuda se 19о2. i formalno or­ ganizovala jedna grupa beckih leka­ ra i drugih strucnjaka koji su os­ novali Becko psihoanaliticko drus­ tvo, kojcm su prisli i neki zain­ teresovani bez medicinskog obrazo2.

1-

t

vапја. Psihoaпaliza је tada vec imala iza sebe "Tumaceпje sпova", јеdпо od kapitalпih dela поvе пau­ ke i Drustvo se sastajalo kod Fre­ uda diskutujuci о razпim teorijs­ kim i prakticпim pitaпjima psiho­ aпalize. Posle пekoliko godiпa iп­ tereseпti se javljaju i iz drugih zemalja (kao npr. Ј.Ј. Putпam u SAD i к . Abraham u Nemackoj), по, пajznacajnijc priznaпje psihoпali­ zi u tom trcпutku је zaпimaпjc jcd­ ne grupc svajcarskih psihijatara u Zurichu predvo�eпe Е. Bleulerom i С . G . Juпgom. Bleuler је Ыо ug­ ledпi psihijatar i univerzitetski profesor i пjegovo zanimaпje za psihoaпalizu znacilo је veliko ohrabreпje za Freuda, koji se 19о7. susrece sa Juпgom i tako росiпје viscgodisпju plodпu saradпju. Blcu­ lP.r је pokazao da postoji niz psi­ hijatrijskih slucajeva cije је ob­ jasnjeпje moguce mehaпizmima koje је sugerisao Freud, а Juпg jos 19о2. pominje tumacenje sпova go­ vorcci о fcпomcпu okultпog. Nakon pocctka aktivпosti ciriske grupe na kliпici Burgholzli, psihijatri­ ja vise nije mog1a igпorisati psi­ hoaвalizu. Godiпe 1908. odrzan јс prvi Meduпa­ rodпi psihoaпaliticki koпgres, u Salzburgu, sa 42 ucesnika iz Aus­ trije, �vajcarske, Engleske, Nema­ cke i Madarske (trideseti Meduпa­ rodпi psihoaпaliticki koпgres odr­ laп је 1977. u Jerusalimu). Ubrzo su se pocele osпivati, pored oпih u весu i zurichu, i druge grupe koJe su se poccle baviti psihoana­ lizom: 1908. Abraham osniva Berl­ iпsko psihoanaliticko drustvo, 1911. orilJ pokrccc Njujorsko psi­ hoanaliticko drustvo, 1913. Fcrcп­ czi orgaпizuje Budimpestaпsko psi­ hoaвaliticko drustvo, 1913. Јопеs osпiva I.oпdoпsko psihoaпaliticko drustvo itd. Pokrecu sc casopisi i godisnjaci - "Jal1rbuch fur psyclюa­ пalitische uпd psyclюpathologiscl1c Forschuпgcп", 19оВ ; "ZcпtralЫatt filr Psychoaпalyse", 1910 ; "Iпter­ пatioпale Zcitschrift fUr Psychoa­ nalysc", 1913 ; "Imago" ; 1912 ; '"l'he Psycl1oaпalitic Rcvicw", 1913 ; "Interпatioпal Jourпal of Psychoa­ nalysis", 1919. Odrlavaпi su koп­ gresi i psihoaпaliticki claпci i kпjige su se pocele baviti пе samo psihijatrijskim i psihopatoloskim pitaпjima, vec i psiholoskim, so­ cioloskim, umetпickim i kulturolo­ skim proЫemima sireci tako dijapa­ zon psihoaпalize u pogled na svet.

Posto је psihoaпaliza stekla pravo gradaпstva u пauci, пјеп razvoj је tekao u dva pravca. S jedne straпe, psihoaпaliticki koncepti i psihodi­ пamske teorije su prosirivaпe sa oЫasti psihopatologije i psiholo­ gije na druge domene ljudske delat­ nosti. Medu njima, na tumacenje ku­ lturпih fenomena, umetnicko stvara­ пje i aпtropoloska pitaпja а vreme­ пom i na kпji�evnu i pozorisпu kri­ tiku, psihoistorijsku Ыografiju i dr. S druge strane, doslo је do gra­ nanja unutar same psihoanalize u smislu razvoja razlicitih "pravaca" koji su potekli od Freudovih posta­ vki, ali su se manje ili vise odvo­ jili od stavova ortodoksпe psihoa­ nalize. Jos u redovima prvih psiho­ aпaliticara su se javili опi koji su napustili вctko psihoanaliticko drustvo i osnovali svoje skole (Ad­ ler, Stekel, Jung). Sem njih, raz­ vojem psihoanalize su se javljala i nova shvatanja autora koji nisu napustili psihoanaliticku zajedni­ cu, ali su neke Freudove postavke prosirili ili interpretirali na пo­ vi nacin. Medu ovima, nalaze se i shvatanja ego - psihologa (Anna Fre­ ud, Н. Hartmann, Р. Federn, E.Kris). Аппа Freud је Ыlа јеdпа od prvih koja је naglasila odbrambene kapa­ ci tete ega, а Hartmann је ubedlji­ vo pokazao da se ego пе formira iz­ nova kod svakog pojediпca jedпosta­ vno usled srediпskih uticaja, da iпdividua ne stice sve aparate sta­ vljene u sluzbu ega tokom razvoja, vec percepcija, motilitet, inteli­ gcncija i drugi procesi pocivaju na ko11stitucionalnim osnovama. Р . Fe­ dern јс svoje koncepte hrabro pri­ meпio па nova tumaccnja psihoza. U drugom pravcu su podstrck psihoa­ пalitickoj misli dali neofrojdisti (К. llorпey, Е. Fromm) koji su isti­ caпjem sirih drustvenih uticaja te­ zil i difcreпciraпju Ыoloski datih os11ova od socijalпo uoЫiceпih mo­ dcla ропаsапја. Fromm se i razvi­ jao vап vladajucih psihoanalititkih trcndova i zahvaljujuci svojem so­ cioloskom obrazovanju i marksisti­ tkim shvatanjima пastojao iпtegri­ sati psihoaпalizu sa savremenom drustvenom misli (njegovo delo "Be­ gstvo od slobode", 1941, kapitalno је delo modernih drustvenih nauka). Sem teorijskih pomeraпja doslo ј е vremeпom i do geografskih premes­ tanja. Do tridesetih godiпa psiho­ analiza је Ыlа "kontinentalna", srednjoevropska nauka, njeni centri su Ыli Вес, Berlin, Budimpesta. sa

з.

pocetkom nacistickih progona i drugog svet skog rata vcliki broj psihoanaliticara presao је u SAD i Englesku,tako da danas najveci Ьrој psihoanaliticara deluje u Amc r i c i , а znacajni centri su i London i Pari z . RAZVOJ PSillOANALI Z E U SRBIJI - ОР­ ЭТI PREGLED U poredenju sa

razvojem psihoana­ lize u svetu, i s torija srpske ps­ ihoanalize nekome moze izgledati neugledna i neopravdana tema. Me­ dutim, upored ivanje r a z l i c i t i h kultura ј е c e s t o nezahvalno i bes­ misleno, pogotovo komparacija dve­ � u � ajednica u pogledu necega sto Је Jedna "uvezla" iz druge. Speci­ ficnosti politickog, drustvenog i ekonomskog razvoja Srbije nosile s u s a sobom i karakte r i s t i cne crte njenog naucnog napretka. Ne smemo zaboraviti da је u vreme kada је psihoanaliza vec presla granice Evrope, kada su vec postojala psi­ hoana l i t icka drustva u vise sred­ njocvropskih centara i izdavani raz �� c i t i p� ihoanaliticki casopi s i , Srb1Ja b1la mala nerazvijena balkanska kraljcvina, а njen glav­ n i grad nije imao ni sto hiljada s � anov11 ika . (Оа odrnah kazcmo, orga­ n1zovane i i n s t i tucionalizovane psihoanalize и Srbiji ncma n i da­ nas , a l i је tokom poslednje ceti­ r i decenije doslo do velikih pro­ mena koje daju osnova z a nadu bu­ ducc pcrspcktive . ) B i l o b i , dakle, pogresno uporedivati us love u Be­ ogradu 1 9 . veka s a onima и Bec u , вe:linu i l i Budimpes t i . Sem toga, mozemo iяtaci da n ije u s v i m evro­ pskim zemljama p s i hoana l i z a uhva­ tila јасе korene, а neki veci cen­ t r i ( New York, London) su to d e l i ­ micno p o s t a l i i u s l e d politickih pri l ika izazvanih dolaskom nacista па vlast u Ncmackoj. U tom smi s l u SrЬija n e spada и опе sredine и kojima је psihoanaliza najmanje razvijena i ne smemo zaboraviti d a s e u nekim evropskim zemljama Freudova nauka zvanicno jos uvek nc prihvata kao opravdana i doka­ zana.. Jugoslovenski drustveno-po l i ticki s i s tem је , naimc , otvoren prema svctu, mark s i s t i cka ideologija је u Jugoslaviji nedogma t i c n a , sto је povoljno uticalo i na mogucnost z a stupanja ps ihoanalitickih ideja. Sem toga, neki delovi Jugoslavije s u u pros l o s t i Ы l i pod vecim uti­ cajem austro-ugarskih centar a , sto

је doprinelo i razvijanju p s ihoana­ l i z e u nasoj zemlji u prvo vreme upravo u Vojvod ini , Beogradu i Za­ grebu. tinjenica da jugoslovenska psihologija i pedagogija licnost pojcdinca ne podreduju kolektivu takode ј е olaksala bavljenje psi­ hickim z ivotom s a psihoanalitickih aspekata . Razvoj psihoanalize u SrЬiji vezan ј е z a razvoj p s i hijatrije u nasim krajevima, ali i z a nemedicinske nauke. Profesionalna psihijatrija r� z � ila se u SrЬiji и drugoj polo­ v1n1 1 9 . veka , ka.da su formirane prve dusevne bolnice pod rukovods tvom lekara koji su se skolova l i uglavnom и inostranstvu (Austrija, Nemacka, Madarska , Francusk a ) . Pr­ va bolnica z a lecenje mentalno obo­ lc l ih osnovana је u Beogradu nakon sto јс 1 8 6 1 . knez Mihajlo potpisao propis о osnivanju takve ustanove. Dom је inaugurisan 2 6 . avgusta 1861. s a 2 5 kreveta u adaptiranoj privatnoj kuci Ыvseg dvorskog le­ kara B . S . Kuniberta. Glavni ( и stva 7 i , jedini) lekar a z i l a Ыо ј е Flor1an Burg. Ova u s tanova i kas­ nije s l icne bolnice omoguc i le su profesionalnu i naucnu aktivnost na polju p s i h ijatrije i ubrzo s u se jav i l i naucni radovi о dusevnim bo­ lestima u SrЫji (V. Subotic) al­ koholizmu ( Ј . D a n i c ) i d r . Na � on osnivanja jugoslovenske d r z ave (1 9 1 8 ) psihijatrija se brzo pocela razvija t i , mada pod ut icajem neu­ rologijc, i osnovano је vise duse­ vnih bolnica, koje su se borile sa pro� lemima prenatrpanos t i , malog bro)a lekar a , nedovoljne obucenosti pomocnog оsоЫја i sl. Nova faza и razvoju p s i h ijatrije u SrЬiji po­ � el� је osnivanjem neuropsihijatri­ JSk1h klinika pri medicinskim faku­ lte� ima i neuropsihijatrijskih ode­ lenJa unutar opstih bolnica . Ovo ј е dovelo do tretmana ncuroticnih ьo­ lesnika i pocetka uvodenja psiho­ terapije. Kada s u и SrЫji (prvenstveno u Beogradu) poceli da deluju p s i h i ­ ja t r i Ы о ј е zadovoljen jedan od uslova da se psihoana l i z a a f irmise u ovim krajevima , jer s u prvi akti­ vn � p s i �oana l i t i c a r i Ы l i p s i h ija­ tr1. Ps1hoanaliza је и SrЬiji poce­ la d a se razv � ja dvades e t i h godina , ka � a su pocel1 sa praksi ranjem prvi ps1hoanal i t i c a r i ( N ikola Эugar u Subotici i Hugo Klajn и Beogradu) ' а najznacajnije korake preduz ima tridesetih godina, kada su poceli d a se prevode i objavljuju neki ra4.

dovi klasika (Freud , Adler) i pub­ l i k u j u domaca izda n j a . B . Lorenc, profesor Beogradskog univcrz i t e t a , objavio ј е 1 9 2 6 . kn j igu"psiholog i j a " , и којој d a j e i kratki osvrt n a " p s i ­ hoanaliticku metodu" . Ovde s u sturo i neprecizno saopsteni neki osnovni pojmovi psihoanalize i teme njenog interesovan j a ( s lobodne asoc i j a c i j e , oma s k e , slucajne radnje) , dok su mno­ g i v a z n i pojmovi izostav l j e n i (meha­ nizmi odbr�ne, Edipov komple k s ) . Profesor Lorenc , k o j i се kasn i j e prvi preves t i na srpski jezik Freudov "Uvod u psihoanali­ zu" , ukratko prikazuje i Freudovo shvatanjc о snovima , a l i odbija d a snovi imaju toliko smisla koliko im psihoanaliza prida j e i d a su oni simboli nesvesnih z e l j a (ро Lorencu snovi su cesto prod u z e n j a s a n j ari j a , а svest ј е j e d n a i u snu i na jav i , samo ј е u snu osla­ Ь l j ena zbog spavanj a ) . Dclo sadrli i poglavl j e о "Nesvesnom u du­ sevnom livotu" i, pored "pshiofi­ zioloskog nesvesnog" , "ncsvesnog kao automatskog " i "nesvesnog kao latentnog" govori i о "dinamickom nesvesnom" za k o j e kale da se u nov i joj psiholog i j i cesto zlou­ potreЫjava. Hugo Klajn ј е 1 9 2 9 . u "Novoj l i te­ raturi" objavio clanak " M i s l i о psihoana l i z i " , u kojem popularno saopstava neke ideje psihoanalize, a l i i s tovremeno i kri t i ku j e n j enu nerevolucionarnos t . B i l i s u to ne­ ki od prv i h pisanih tragova psiho­ ana lize и SrЫ j i , а tridesetih go­ dina је izdavacka delatnost posta­ l a boga t i j a i javila s c te z n j a za organizovan jcm. Godine �9 3 2 . osnovano је Drustvo jugoslovenskih psihi j a tara k o j e ј е radilo na razv i j a n j u profesionalnog i naucnog rada i i s t e godine s u neki psiholoski orijentisani psi­ h i j atri osnovali Jugosl ovcnsko sa drustvo za mcntalnu h i g i j c n u , sekci j ama u Bcogradu , Zagrebu i L j uЬ l j a n i . Drustvo za mentalnu h i g i j enu se zalagalo za psiholos­ ke i socijalne principe, terapi­ ju i preven c i j u i Ыlо ј е pod uti­ cajcm Freudove teori j e . Ncki beo­ gradski psihoanaliticari (skolova­ ni u inostranstvul k o j i s u ucest­ vovali u a k t ivnostima Drustva za mcntalnu h i g i j enu i drugi sledbe­ nici psihoanalize van kruga psihi­ j a tara osnovali su 1 9 3 8 . Psihoana­ l i ticko drustvo u Beogradu. Glav­ n i pokretac i vo�a grupe Ыо је Nikola Эugar, а osta l i clanovi tog prvog i do danas jedinog psi-

hoana l i s tickog drustva u JugosJavi­ j i , s u Ы l i L j . Dumi c , V . Dvorniko­ v i c , �!. Duric, 11. I v. K l a j n , v. Ma t i c , N . Popovic i Lj . �ivkov i c . Drustvo ј е organizovalo prevode i naucne d i s k u s i j e , popularizovalo osnovne principe psihoanali2e i ra­ d i lo na obucavanju buducih psihoa­ nal i ticara . Me�ut im, Drustvo је Ы ­ lо gotovo privatne prirod e , neveza­ no za Ыlо kakvu naucnu i l i profesionalnu ustanovu, s a ma l i m brojem c l anova , bez v l a s t i t i h pros t o r i j a i organa (casopisa) . O d njegovih clanova samo ј е nekoliko i k a sn i j e ostalo aktivno na pol j u psihoanalize , sto govori и prilog pretpostavci da s u neki clanovi Эu­ garovc grupe Ы l i zainteresovani za dinamsku psiholog i j u , a l i n i s u Ы l i potpuno opred e l j c n i и toffi pravcu . Rad grupe ј е Ыо otezan onemoguca­ vanjem sastanaka u Dekanatu F i lo­ zofskog fakulteta (gde su se beog­ radski psihoana l i t icari jednom me­ secno s a s t a j ali) i i z Ы j a n j e m ra­ ta. Sprecavan j e okupljan j a u Deka­ natu Ыlо је nadokna�eno skupovima и Эugarovom s t a n u , no posle nemac­ kog napada na Jugoslaviju rad gru­ pe је и potpunosti obustavl j e n . Эu­ gar ј е pred Nemcima izbegao u Subo­ ticu, neki clanovi Drustva su pa l i и vojno zaroЫjenistvo, а u svakom s l u c a j u pod nacistickom okupacijom jedna psihoana l i t ic k a grupa ne Ы n i mogla delova t i . tak i z a kratko vreme svog postoja­ n j a (nepune cetiri godine) Psihoa­ n a l i ticko drustvo и Beogradu ј е da­ lo doprinos razvoju psihoanalize и nasim krajcvima. Опо ј е pomoglo pocetku prime n j i v a n j a psihoanalize и praksi i n j enom u k l j uc i v a n j u и tumacc n j e p s i hololkih, p s i h i j a t r i j ­ s k i h i kulturnih proЫema. Samo d v a clana D r u s t v a , Эugar i Н . K l a j n , s u s e bav i l i psihoa n a l i t ickom terapi­ jom, а skolskom a n a l izom se bavio samo �ugar. Njegov edukativni rad s c oscca i dana s , jcr se u psihoa­ n a l i tickim strujanj ima u Beogradu danas oseca prvenstveno naucni , ob­ razovni i pro fesionalni rad dva Эu­ garova ucenika ( V . Ma t i c i V . K l a j n) . Predavan j a k o j a s u d r z a l i beograd­ ski psihoanaliticari zainteresova­ la su i siru puЫiku i na Kolarce­ vom univerzitetu је odrzano vise izlagan j a , s a raznovrsnim temama , c i j i ј е c i l j Ыо popularizovanje i predstav l j an j e duЬinskopsiholos­ kog gledanja na psihopatoloske i l i kulturne fenome n e . Као grupa, po­ sebno su se za psihoanalizu zain­ teresovali beogradski nadrea l i s t i k o j i s u s v o j i m nacinom umetnickog 5.

stvaranja bili veoma Ыiski proce­ sima i simbolima о kojima ј е psiho­ ana liticka teorija govorila u vezi snova i nesvesnog. Dalje, pojedini c l a novi su upravo u okviru Drustva poceli svoja naucna interesovan j a ( V . M a t i c , V . K l a j n ) , z a c i je pro­ sirenje im је s t a j a la na raspola­ g a n j u �ugarova biЫioteka i pomo c , а i sastanci Drustva kao medijum izlaganja svojih shvatan j a i d i s ­ k u s i j e о nj ima . Као i u drugim sredinama , psihoa­ na l i z a ј е i u S rЫ j i Ыlа napadnu­ ta od strane reakciona r n i h krugova i njene stampe, koja је u �ire n j u psihoanalize videla opa snost z a svo­ je naj svetije (gradanske) norme, dok su antisemitski elementi psi­ hoanalizu napadali kao " j evrejsku nauku" . 1 1 . Klajn ј е cak i licno napadnut u novinama, jer ј е u jed­ nom svom predavan j u na Kolarcevom univerzitetu upotrebio rec "pe­ nis " . Prava bitka izmedu pristali­ ca psihoanalize i njenih protiv­ n i k a nije se u potpunosti rasplam­ sala, jer su psihoana liticari bi­ l i ipak malobro j n i , n j ihov uticaj neznatan, а javno istupanje rct­ ko. Prcdratni pcriod srpske psihoanali­ ze obclczen је i izdavanjem vise vaznih psihoanali tickih radova. Go­ dine 1 9 2 7 . izdato је delo Pierrea Bove t a , profesora �enevskog univer­ ziteta , "Psihoanali z a i vaspitanje" (u prevodu Svetislava Petrovica sa " Hcdic , esperanta) . U uvodu F ilip profesor eksperimentalne psihologi­ je na Visoj pedagoskoj skoli u Beogradu , d a j e pregled nastanka psihoanalizc (Freud, Breuer ) , govo­ ri о dccijem seksualitetu, Edipovom kompleksu i Freudovoj teor i j i sek­ sualnosti uops t c . I z laze i Freudo­ va shvatanja о liЫdu i uticaj psi­ hoana l i tLckih sazna j a na vaspita­ nje (Ьlago reagovanje na detetovo autoeroticno pona s a n j e , iskrenost i zmedu deteta i rodite l j a i s l . ) . Sam Bovet u knjizici upoznaje cita­ oce s a pojmom psihoa nalize, n j cnim metodama rada, simptornskim radnjarna , snovima i pr imenom psihoanalize u vaspit an j u . Prvo delo kojim s e Freud predstavio jugoslovenskoj puЫici је "Uvod u psihoanalizu" , koje је izdato 1 9 3 3 . u Beogradu , u prevodu Borislava Lo­ renca. Prevodilac је dao i biog raf­ ske podatke autora, te obavestenje о pojedinim psihoanalitickim pojmo­ vima (potiskivanje , nesvesno, znace-

nje snova ) . U prevodu Huga Klajna u Beogradu ј е 1 937 . i z a s l a " P siho­ patologija svakodnevnog zivota " , Freudove n a j popularn i j e delo , u pre­ dgovoru kojemu је Kla j n napisao i opseznu uvodnu studiju u k o j o j ј е razmotrio neka osnovna pitanja psi­ l10analize i polem isao о autorima c i j i su radovi о psihoanalizi obja­ v l jeni u nasoj sredini. ( I nace, u Zagrebu su 1 93 4 . objavljeni " P rilo­ zi teor i j e seksualnosti " , Freudovo delo u prevodu Gruja Petrovica i Srda Price ) . Godine 1 9 3 4 . objavljeno је "Pozna­ vanje coveka" А. Лdlera . K n j igu su preveli Vladimir Dvornikovic i Mi­ los Du r i c , а uvodnu studiju о indi­ vidua lnoj psihologiji napisao је Dvornikovic. Govoreci о nastanku individualne psihologi j e , Dvorni­ kovic smatra da је Freud zahvatio samo erotsko nesvesno, а z a nemario ostali instinktivni zivot coveka, narocito ako је soci jalno uslov l j e n o d najranijeg det i n j s tvв . Predgovor upoznaje citaoca i sa nastankom psi­ hoanal i z e , te sa osnovnim poj omov i­ ma i shvatanjima Лdlc r a . Nikola Popovic ј е 1 934 . objavio svo­ j a " P redavan j a iz psihoana l i ze " , а sledcce godine svoju k n j igu " Psiho­ analiza - osnovna ucenja Sigmunda Frojda " . Knjilarnica "Svetlost" ј е 1 93 5 . izdala brosuru I . Sapira " P s i ­ hoana l i z a i sociologi j a " (u istoj ed i c i j i obj av l j e n је i Reichov rad " Di j a lekticki materi j a l i zam i psi­ hoanaliz a " . ) Sapir smatra neopravda­ nom preten z i j u psihoanalize kao in­ dividualne psiholoske doktrine da se prime n j u j e u sociologi j i i odba­ cuje frojdizam kao sistem. llugo Klajn је 1 9 3 6 . objavio "Abnor­ malnosti normalnih" , leleci laicima predstaviti neka od shvatanja psiho­ anali ticke teo r i j e , а 1 939 . dco "Va­ spitanje sa gledista medicinske i socijalne psihologi j e " , u kojem oЫ­ lato dola z i do i z r a z a j a psihoanali­ ticko obrazovanje autora. K r i ticki prikaz psihoanalize " F r o j d i z a m " V . M . Volosinova objavljen ј е 1 937 . ( u prcvodu Vladimira Fabjancica) . U prevodu Milosa Durica 1 938 . su ob­ j a v l jeni "Psiholoski tipov i " C . G . Junga. Van Beograda ј е objavljeno samo ne­ koliko clanaka i z oЫasti psihoana­ lize, kao npr . clanak d r Tabo r i j a u novosadskom listu "Jugoslovenski dnevnik" "Nesto о psihoa n a l i z i " , 1 93 4 . (popularni prikaz nekih osnovnih 6.

psihoana l i t i c k i h postavki - metod psihoanalizc i njen nastanak, oma­ ske и govoru i pisan j u , zaborav­ l j a n j e namera , dccija seksualnost, Edipov kompleks - pisan sa zcljom da se na jednoj stranici skicira­ j u glavni psihoanaliticki pojmo­ vi; sa danasnjeg aspekta clanak deluje naivno, ali predsta v l j a jedan od prvih napisa о psihoana­ l i z i objavljenih и srpskoj dnev­ noj stampi} ; prikaz KArolya S z e ­ beny i j a ( и stva r i , SAndor Doktorl о razvoju psihoan a l i z e , objavljen и casopisu "Hid" 1 9 3 5 ; ili Suga­ rovi clanci о znacaju i buducnos­ t i psihoanal i z e , kao i о pitanju laicke analize objavljeni и subo­ tickom dnevniku "Napl6 " ( Dnevnik}. О psihoanalitickim pitanjima јс povrcmcno p i s a l a i nadrealistic­ ka stampa . vane �ivadinovic - Bor је и listu " Nemoguce ( 1 9Зоl i iz­ danju "Nadrealizam danas i ovde" ( 1 9 3 2 1 pisao о "podsvesnom " , Nad­ j a , nayonu smrti i dr.

Као s to vidimo,

dшнаса produk c i j u ј е zaostala z a prevodima stranih autora , ali su zainteresovani l a i ­ c i i studenti psihoanalize mogli da nadu na srpskom jeziku vise de­ la k o j a objasnjavaju bar osnovne postavke psihoanalize . Izdanja su bila sporadicna , ali su zasi gurno odigr a l a ulogu и propagiranju d i ­ namske psihologijc i podsticanju d a l j n j i h radova. U Vojvodini su zaintcresovani koji su govo r i l i madarski mogli d a s e sluze i Fe­ renczijevim prevodima Freuda.

Nova epoha razvoja p s i hoana l i z e и Srbi j ; pocinje posle drugog sve­ tskog rata . Nepos redno posle z a ­ vrsetka N O B razvoj psihoanal i z a и Jugoslavi j i b i o је za izvesno vre­ me zaustav l j e n . Usled krutog i do­ gmatskog shvatanja о ncnaucno s t i psihoana l i z e i nj cnom reakcionar­ nom, burzoaskom karakte r u , koj e је dolazilo od nekih drustvenih teore t i c a r a , a l i i antipsiholoski raspolozenih lekara , psihoanaliza је и prvim godinama posleratnog naucnog dclovan j a bila zapostav l j e ­ na i vladalo је uverenje d a s u uce­ n j a Freuda i Marxa nesloziva . Ta­ ko је p s i hoana i i z a u nasoj sredi­ ni nailazila ла otpore koji su је prati l i i drugde и svetu. N j e n polozaj је Ыо komplikovan i re­ l a t ivnom nerazvi jenoscu psihijat­ rije и Srbi j i , sto је i z i skivalo h i tno resavanje prevashodn i j i h za­ dataka. Odus evljenje pojedinaca

i oko n j i h okupljenih talenata mo­ ralo је s t r p l j ivo cekati pvo l j n i j e uslove. S a napredovanjem demokratskog pro­ ccsa и zemlji j av i l a se i spozna­ j a neophodnosti psiholoskih sazna­ n j a i z a j edno sa kretanjem Jugosla­ v i j e и v l astitom pravcu drustveno g , poli tickog i ekonomskog razvoja do­ sla је i renesansa p s i hoanalize и nasim naucnim centrima . Okretanje ka psihoana l i z i Ыlо је povezano i sa povecanjem broja neuroticnih pa­ c i j enata, posto је лајvеса iskust­ va и tretiranju neuroza imala p s i ­ hoanalisticka s k o l a . Vojin M a t i c је 1 9 5 3 . u Beogradu osnovao Medicins­ ko-pedagosko savetova liste, psi­ hoterapi j sk i centar za tretman de­ ce razvijen ла psihoanali tickoj os­ nov i . Savctovaliste је i stovremeno Ы l о i centar za obuku kadrova i i z лјеgа ј е pr o i z a s l o vise danas ugle­ dnih strucn j ak a . Za svo j i h desetak godina delovanja оло је ostavi l o traj лog traga ла po l j u dinamski or­ i j cлtisane psiholosko-pcdagoske ak­ tivnost i . Ро svom nacinu rada i mul­ tiprofesionalnom prilazu proЫemi­ ma Savetovaliste је Ыlо preteca danasnjeg Instituta za mentalno zd­ ravl j e . Osnivan j e Savetovalista Ы­ lо је v e l i k i korak и razvoju psiho­ ana l i ze u SrЬi j i , j e r је ono preds­ tav l j a l o jed instvenu ustanovu и Ju­ goslavi j i , rasadnik talenata i nauc­ n i centa r , koj i је uprkos svom krat­ kom posto j a n j u i tuzлom kraju dao jedan od prvih zamaha ozivljenju psilюana l i z e u nasim krajevima. ( I s­ t e , 1 9 5 3 . godine, u Zagrebu је pro­ fesor S t j e pan Betlheim, jedan od pioлira jugoslovenske psihoana l i z e , formirao psihoterapi j s k i centar s a p s i lюana l i t i ckim p r i l a z om . } Godine 1 95 6 . Vladislav K l a j n ј е u bolnici " Dr . D r a g i s a Misovic" ofor­ mio psihoLerapij sko odelenje c i j a ј е orijentaci j a b i l a , i d o danas osta l a , psihodinamsk a . Za razliku od Savetovalista, ode l j e n j e se ba­ vilo terapijom odraslih, edukaci­ jom za psihoter a p i j u odras l i h paci­ jenata i , posebno , ps i hosomatskim poremec a j i ma . Ode l j enJe s e razvilo и zлacajni terap i j ski , obrazovni i naucni centar. U isto vreme na Ne­ uropsihij atrijskoj klinici na Avali Mirko �vr a k i c , jedan od znacajnih predstavnika psihodinamske psiho­ logije и posleratnim godinama ( l 9 1 7 6 2 ; ucenik V . V u j i c a , pred smrt postao docent Ode l j en j a z a psiholo­ g i j u na F i l o z ofskom fakultetu u Вео7.

gradu), је mnogo doprineo sircnju intcresovanja za psihoanaliticki orijentisanu psihijatriju, ali ј е Ы о usamljen. Godine 1963. "је osnovan Zavod za mentalno zdravljc u Bcogradu u ko­ jem је delova!o vise saradnika Me­ dicinsko-pedagoskog savetovalista i u cijem radu se oseca psihodina­ mska orijentacija i naglasak na so­ cijalnoj psihijatriji (Zavod је 1979. unapreden u Institut za men­ talno zdravlje). Ovaj terapeutski i naucni centar pokrenuo је svoj organ "Anali Zavoda za mentalno zdravlje", koji se pod naslovom "Psihijatrija danas", razvio u na­ jambiciozniji strucni casopis na ovom planu u SrЫji. Daljnji pod­ strek psihodinamskoj psihijatriji dalo је osnivanje psihoterapeutske sckcije Srpskog lekarskog drustva (1965) , sto је omogucilo okuplja­ nje strucnjaka i predstavljanje radova. Као znacajna imena posleratnc psi­ hoanaliticki orijentisane psiholo­ gije i psihijatrije izdvojili su se Slavka Brzev, Nevenka Dereta-Pero­ vic,· Vladeta Jeroti6, Milica Jojic­ Milenkovic, Vladislav Klajn, Kse­ nija Kondid, Milica Marinkov, Vojin Matic, Ljiljana Milosavljevic, Vla­ dimir Petrovic, Mirko �vrakic i Nevenka Tadic. Slavka Brzev, jedan od psihijatara iz Medicinsko-pedagoskog savetova­ lista, danas radi u Domu zdravlja "Boris Kidric". Nevenka Dereta Pe­ rovic, nekada psiholog u Medicins­ ko-pedagoskom savetovalistu, kasni­ je је delovala u Institutu za maj­ ku i detc. Vladcta Jcrotic, istak­ nuti psihijatar iz bolnice "Dr Dra­ gisa Misovic", znaeajan је kao au­ tor koji godinama jugoslovenskoj puЬlici predstavlja ideje i slcd­ bcnike psihoanalize, а pisao је i originalna dcla iz oЫasti primc­ njene psihoanalize (26, 27). Milica Jojic-Milenkovic, takode psihija­ tar Medicinsko-pedagoskog saveto� valista, danas radi u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Raz­ vila је prvo bracno savetovaliste u SrЬiji (vodi ga i danas), а zna­ cajan је i njen rad ла Visoj skoli

za socijalne radnike, gde је broj­ ne buduce socijalne radnike uputila u dinamski pristup proЫcmima psi­ hologije licnosti. м. Jovic - Mile­ nkovic је Ыlа i asistent v.мatica iz predmeta Opsta psihopatologija.

Ksenija Kondic, asistent iz pred­ meta Psihopatologija detinjstva i mladosti na Filozofskom fakultetu u Bcogradu, verovatno се nastaviti delatnost V. Matica kao profesor psihopatologijc dctinjstva i mla­ dosti i mentalne higijcne. Milica Marinkov, Ыvsi psiholog i u Medi­ cinsko-pedagoskom savetovalistu, prosla је didakticku analizu kod v. мatica. Specijalista klinicke psihologije, bavi se dijRgnoiom i psihoterapijom u Institutu za mentalno zdravlje. Ljiljana Mi­ losavljevic ј е takode bila па skol­ skoj analizi (V.Matic, S.Betlheim), ра delovala kao nacelnik·Odeljenja za mentalnu higijcnu u Institutu za majku i dete u Beogradu. Poseb­ no se bavi decom najranijeg uzras­ ta i proЫemima tog razvojnog per ioda, te psihoterapijom rodite­ lja cija deca ла ranom uzrastu ima­ ju teskoce uslovljene emocionalnim smetnjama. Vladimir Petrovic је prvi psiholog u SrЫji koji је prosao didakticku analizu (kod V.Matica). Radio је u Medicinsko-pedagoskom savetovalis­ tu, od 1960. Ыо asistent v. Mati­ ca iz predmeta Psihopatologija de­ tinj stva i mladosti i Mentalna hi­ gijeлa. Od 1 9 7 0 . predaje osnove psiholoskog savetovanja (u sklopu predmeta Mentalna higijena sa osno­ v ima psiholoskog savetovanja), а danas је docent Osnova psihotera­ pije i savetovanja i u tom svojs­ tvu jedini predavac u Jugoslaviji jednog univerzitetskog predmeta koji se bavi razlicitim vidovima psihoterapije (ukljucujuci i psi­ hoanalizu, koju v. Petrovic pre­ d�jc tokom gotovo citavog jednog semestra). Predavajuci psihotera­ piju i na Filozofskom fakultetu u Nisu, V.Petrovic је prosirio dela­ tnost i na sirc rcgione SR Srbije, а Ыо је i upravnik Odeljenja za psihologiju na Filozofskom fakul­ tetu u Nisu. Jedan od malo psiho­ loga-supervizora za edukaciju u oЬlasti psihoterapije, V. Petro­ vic predaje i subspecijalizantima iz psihoterapije na Medicinskom fakultetu u Bcogradu. Mnogo treba ocekivati i od njegovog psiholos­ kog savetovafista osnovanog 1980. Pri Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. V.Petrovic se godinama bavio pro­ Ыcmima skolskog ncuspcha i inte­ lektualnom inhiЫcijom(doktorirao

је tezom "Emocionalne smetnje

i

8.

us-

peh u lko l i , porodica kao motiva­ cioni faktor " , 126) i mnogo dopri­ neo d a se shvati d a skolski ncus­ peh n i j e rezultat lenosti i l i "ne­ v� spitano s t i " , ve6 i odraz psihic­ kih tesko6 a . Kasn i j e је pisao о ra­ z l i c i t im pitanj ima vezanim z a psi­ hoterapi j u (127, 128, 129, 130). Pored V . Mati6a V . Petrovi6 је prvi (а prvi psiholog) k o j i је psihoan­ a l i z u iz· pionirskih dana nase pra­ kse prcneo na univcrzitctske kate­ dre i svo j a iskustva prcnosio na studcnte. Nevenka Tadic ј е prosla didakticku grupnu ana l i z u kod V . Ma t i 6 a . Delu­ j e u I n s t i tutu z a mentalno zdrav­ l j e , а i kao vanredni profesor na Defektoloskom fakultetu. z a s l u z ­ n � je z a s i r e n j e dinamske orijenta­ . C�Je mcdu pcdi j a trima i psih i j at­ rima. Veliko priznanje psihoana l i z i zna­ c i l o ј е kad su se njene tekovine pocele predavati na univerzitetima (prvenstveno n a Filozofskom fakul­ tetu u Bcogradu) , а u elementarnom oЫiku i u nekim srednjim skOlama. Sem toga, psihoanaliza је bar od nekih p s i h i j atara i psihologa p r i ­ hvacena k a o oЫik psihoterap i j e , а � sihoanali�a ј е postala i teor i j ­ sk1 usmeravaJu6i faktor, c i j i se uticaj ose6a i van oЫasti psiho­ terapije i l i p s i h i j a t r i j e . Medu­ t i m , razvoj psihodinamske m i s l i i pove6anje broja psihij atara n i j e Ы о pra6cn i odgovaraju6im nap­ retkom na pol j u obrazovanja mcdi­ cinskih psihoanalitickih terapeu­ t a . То ј е otczalo s i s tema t s k i j c i organizovanijc obrazovanje budu6 i h strнcnjaka, te је skolska ana­ l i z a t j . neka forma obrazovne te­ rapije i do dana� nedovo l j no rc­ seno pitanje psihoanalize u nasoj zeml j i i u ovom smislu bi mnogo pomogao neki centar za edukac i j u kadrova . Razvoj psihoanalize pratio је u nasim uslovima slicne obrascc kao u drugim sredinama. Dok јс u poce­ tku teo r i j ska pa�nja prvenstveno Ы l а posve6cna proucavanju ncuro­ ticnih procesa , а praksa leccnja neuroti c n i h , od sesdesetih godina sve vise raste interesovanje i za psihogenezu i psihodinamiku i dru­ gih poreme6a j a , te је u porastu broj radova ko j i sa psihoanalitic­ kog aspckta tumace i p i t a n j a psi­ holog i j e l icnosti, psihoze, psil10�omatska obo l j e n j a , toksikom�n i j e 1 d r . Jav l j a j u s e k n j ige i c l anci i iz oЫasti kulturne antropologi-

јс� umetnick� g s �varalastva, dec i j e

ps1hopatolog1)e 1 dr . i osc6a s e ukl j ucivanje psihoana l i z e i u dru­ ge humanisticke nauke, te oire ko­ ristenje psihoa n a l i t i c k i h pojmova

_

Prvi aktivni p s i hoana l i t icari u Sr­ Ь i j i su Ь i l i leka r i , medutim Ыlо је sledbenika psihoanalize i u ne­ medicinskim krugovima, а ova ten� denc i j a ј е postala j os ocigledn i j a poslc drugog svetskog r a t a , kada jcdan od glavnih ccntara psihoana l i ­ ticke teor i j e i obrazovan j a pos t a j e F i l o z o f s k i fakultet u Beogradu. Ova ustanova је igrala ne malu ulogu i u prvim danima psihoana l i z e na nasem t l u . Prvi prevodi l a c Freudovog •uvoda u psihoana l i z u " na srpski j 7 z i k , B� r i s lav Lorenc, Ыо ј е f i l o z o f 1 profesor F i l o z ofskog fa­ kultcta u Beogradu, kao i Nikola Popov i 6 , prvi popularizator psiho­ ana l i t icke teor i j e u SrЬi j i i jed­ na od glavnih licnosti prve psiho­ anali ticke grupe u Beogradu ( g rupa se, u prvo vreme , sasta j a la upravo na F i l ozofskom fakultetu, u kance­ l a r i j i dekana N . Popovi6 a ) . Posle drugog svetskog rata jedna od k l j u­ cnih figura psihoanalize u SrЬ i j i ј е V . Ma t i 6 , istina ps i h i j a ta r , a l i naucnik koj i ј е svoju univerzitet� sku karijeru ostvario ne na Medicin­ skom, ve6 n a Filozofskom fakultetu. Tako su studenti psihologije prak­ ticno jedini doЬ i j a l i s i s tematska s a z n a n j a iz psihoana l i z e , prvenst­ vcno zahva l j u j u 6 i V. Mati6u, te Vladi � � ru Petrov i 6 u , docentu psiho­ terap1Je ( t a kode na Filozo fskom fa­ kultetu ) . Svoje znanjc iz psihodi­ namske teor i j e psiholozi obrazovani na Filozo fskom fakultetu u Beogradu su mog l i preneti u svoje radne sre­ dine i � sihoana l i ticke ideje u ob­ razovnoJ delatnosti i l i primeniti u d i j agnostickom i terapeutskom radu. .·

U pregledu zastupljenosti nelekara medu psihoa n a l i t i carima nasa sredi­ na ne predstavl j a izuzeta k . Vec me­ du prvim Freudovim sledbenicima а i kasn i j im psihoanaliticarima, ј е b. 1 l o strucnJaka bez med i c inskog ob­ razo� a n j a ( O . Rank, Н. Sach s , A . Freud, T . Re i k , E . Fromm) , а i sam Freud ј е vremenom sve v i s e Ы о p r i s t a l i c a l a i c k e a n a l i z e (ро nekim misljen j i ­ m a zato d a Ы obezbedio buducnost svoje cerke u psihoana l i t i c kom po­ kretu) . Freud, sa svojom odanoscu i s t r a z i v a n j u i z e l j om za naucnim znanjem, је smatrao da i nemed ici­ nari mogu Ы t i uspesni psihoanali­ t i c a r i . I s t ina , Freud ј е smatrao d a l a i c k i a n a l i t i c a r i treba da na9.

pustc svoju prctl1odnu kari j c r u , j e r Ј е verovao da se n e moze posta � i pravi a n a l i t i c a r ako se ле bav1 1. s ­ k l j ucivo psihoaлali zom. u dvadesetim i tridesetim godinama ovoga veka, kada se medu evropskim i americkim psihoana l i ticarima vo­ dila prava Ыtka oko pitanj a laicke analize (Amerikanci s u Ыli protiv­ лici l a i c i z ac i j e ) , na s i prakticari su Ыli leka r i , ali se kasnije po­ vecava broj лemed icinskih psihoana­ li ticara u Srb i j i . Tako ј е psihoa­ л a l i z a u SrЫ j i u ovom pogledu Ы­ lа Ы i z a shvatanjima Freuda , ko j i n i j e zcleo da psihoana l i z a post � ­ ne psihi j a t r i j sk i monopol i k o J 1 . ј е na p s i h i j a t r i z a c i j u psiho� n� l 1 z e u Ame r i c i gledao veoma k r 1 t 1c­ kim ocima i smatrao da је protiv­ l j eл j e laickoj an � l i z i � z r a z . otp� r a prema psihoana l i z 1 . Na � 1 . prv1 p s l � hoanaliticari se nisu 1 z J aS n J a va l 1 ро pitanju laicke anal i z e , � l i ј е izvesno d a ј е Nikola �ugar imao ла skolskoj ana l i z i bar dva psiho­ loga ( G . R.Tamarin, te izvesni C s a ­ p6) . �ugar ј е i objavio ј е d а л с � а­ лаk u dлevnoj stampi ( 1 3 1 ) а la1c­ koj anal i z i prezentirajuci pozлate Freudove stavove, а i sam se z a l a ­ zuci z a obogacenje drugih лаuсл�h oЫasti psihoaлal izom i za dozvo­ l j avanje psihoaлaliticke prakse i s t rucnjacima bez lekarskog obra­ zovaлja. Posto se n i : k a sл i j e psihoana l i z a na Medicinskom fakultetu n i j e predavala u sk lopu stu1i j a , а лeki pro­ fesori Filozofskog fakulteta u Beo­ gradu Ы l i psihoanaliticki o r i j e n t i s ­ n i , лcminovno ј с rasa?nik d�namski o r i ­ j en t is an ih d i ) agnost1cara l terape­ uta postao Filozofski fa � ultet • та. kо s u u davanju z amaha d1лamskoJ m i s l i u S r Ы j i pored p s i h i j atara bar u jednakoj meri ucestvov a l i i n a s i psiholozi. Procentualnim po­ dacima ne raspolaz emo, a l i је ve­ rovatno da u ovom pogledu nasa sre­ dina spada medu оле u koj ima se laicka psilюa n a l i z a najvise razvi� la. Izdavacka . d e l a tnost u oЫasti psihoana l ize nastavljena ј с posle rata objavlj ivanjem sve vise radova domacih autora i vaznih d e l a stran i h psihoaлa l i ticara. 1 1 . K l a j n је jos 1 9 4 5 . napisao studiju о ratnim лeurozama ( 3 9 ) � a l i је ona objav­ l j ena tck 1 9 5 5 . K l a j n se uskoro okrece pozori s t u , no njegovi claл c i iz oЫasti teatarske k r i t i k e i p s i holoskog tumacenja Shakaspe � ­ reovih drama nose vidni pecat ps1hoana l i ticke m i s l i (43) . Uskoro se kao autori j a v l j a j u лоvа imena. V.

K l a j n је pokuzao sintezu praktic­ nog zahteva z a brzim terapeutskim radom i principa dinamske p s i h i j a t ­ r i j e i u svojoj monogra f i j i о neu­ rozama (59) zeleo da nade dodirne tacke izmedu psi hodinamske teor i j e i refleksolog i j e , te izmedu principa psihoanalize i d i j alekt ickog mate­ r i j a l i zma . Vec pomenuti Mirko �vra­ k i c obj a v l j u j e 1 9 6 2 . delo · � ta su neuroze?" ( 1 21 ) , koje је predstav­ l j alo vazan dogadaj u razvoju pro­ ucavaлja лeuroza kod n a s , Rano za­ interesovan za Freuda i psihoanali­ z u , ол ј е godi лama proucavao F r � u­ dova dela i stekao solidno zлanJe iz psihoaлa l i ze . U k n j i z i �vrakic govori о neurozama s a psihoaлali. tickih poz ic i j a , a l i podvrgava ps1hoaлa l i z u k r i t i c i kad ола prelazi emp i r i j s ku oЫa s t prakticлog r � da s a pa c i j en t ima i upusta se u f 1 � 0zofska i kulturoloska uops tavanJa. �vrakic kriticki осел ј u ј е i kon­ cept Edipovog koлflikta i vidan . j e . , )er uticaj каrел Ноrлеу л а nJega �vrakic smatra da prevelika tez­ nja deteta prema ma j c i л i ј е i z r a z erotske l j u ba v i , v e c лesigurлos t i , ugrozenosti i straha o d лeprija­ t e l j skih iskustava. �vrakiceva kлj iga је prvo samostalлa knj iga jednog srpskog autora о лeurozama (delo V . K l a j лa izdato је лesto ka­ s n i j f ;i c i л i . kamen medas u j avnom, savremeлom psihodinamskom sagleda­ van j u neuroza i psihickih poreme­ c a j a uopste . �vrakic је tako Ыо јеdал od prvih ko j i ј е posle oslo­ bodenja лedvosmisleno i z ra z i o a f i r ­ mativni stav i glasno obrazlozenu misao о vredлosti psihoaлa l i ze. V . Matic od sesdesetih godiлa objav­ l j u j e sve v i s e clanaka i studija о psihoanalitickoj teor i j i , tera­ pi j i i prevenc i j i . Psihoanaliticka teor i j a dоЫја svo­ je mesto u razлim p s i h i j a t r i j skim i psiholoskim udzbenicima, а u "An­ a l ima Zavoda z a mcntalлo zdrav l j e " ( t j . " P s i h i j a t r i j a daлa s " ) se star:i­ paju b ro j n i c l a n c i koj i pojed � nac­ лa p i t a n j a tumace u svetlu ps1hoa­ naliticke teor i j e . Veoma original­ лe radove daju Voj i n Matic i Vla� dcta Jcrotic, obojica u oЫasti· primenjene psihoanalize ( 8 5 , 9 о , 9 З , 2 6 , 2 7 ) . Prvi s e b a v i kultur­ nom aлtropolog i j om , а drugi pita­ n j ima vezanim za kulturu i umet­ лicko stvaran j e . Bro� originalnih psihoanalitickih del�: kao sto v i d imo n i j e v e l i k i . u vreme k a d a ј е psihoanaliticka teor i j a Ыlа u svojoj pocetnoj falo.

z i , kada јс njcnim prvim sledbeni­ cima stajala na raspolaganju c i ta­ va psi hopatologija i sve druge ob­ lasti ljudskog stvaralastva za tu­ maccnjc u psihodinamskom svet l u , kod n a s psihoana l i z a formalno nije ni postojala . D�javljcno је u na­ sim c asopisima niz radova koji po­ jedine psihijatrijske proЫeme tretiraju psihodiпams k i , medutim potpuno originalna dela nasih au­ tora ticu se primeпjene psihoaпa­ l i z e (kпjizevпost, pozorist e , aп­ tropologija , mitologija, umetnic­ ko stvaranje) . N a taj пасiп psiho­ aпa l i z a је u S rbiji preskocila po­ cetnu f a z u stvaraпja i , tako reci pocela s a primenjenom ps i !i6anali­ zom. Mada s u nesto pre r a t a , а nesto ponovo posle rata , prevedena neka dela Frcuda , дdlera i Junga, broj­ ni klasici psihoana l i z e пе mogu se citati па srpskohrvatskom jezi­ ku. Radovi Abrahama, Ferenczija, Ranka i drugih nisu prevedeпi. Na­ jveci izdavacki poduhvat u ovoj oЫasti predstavlja objavljivanje odabranih dela Sigmunda Freuda u osam knjiga pod urednistvom Huga Klajna 1 9 6 9 . ( " Psihopatologija svakodnevnog z ivota" ; "Uvod i ps­ ihoana l i z a " ; "Dosctka i пјеn odnos prcm� nesvesnom11 ''Totem i tabu " , "Tri rasprave о �eksualnoj teoriji " ; " I z kulture i umetпos­ ti" ; "Tumacenje snova" u dva to­ ma ; " AutoЬiografija " , "Nova preda­ v a п j a za uvodenje u psihoanali z u " ) Objavljivanje Freudovih osnovnih dela znac i lo је vazan prilog s i ­ renja psihoanaliticke misli u na­ spj sredin i . "Odabrana d e l a " s u se pojavi:;.a u vrcnю v c l i kog u z l a z a psihoterapijc i psihoanalize u na­ sim naucnim krugovima i priprcma za Prvi kongres psihoterapeuta Jugoslavije. I z naslova vidimo d a ј е Huga K l ajn odabrao osnov�a �reudova d el a , popularne knjigc, а i � lanke koji omogucuju laicima da sagledaju sirinu zahvata psiho­ aпali ticke teorije . Ipak, brojni vazni Freudovi radovi ostali su ncprcvcdcni i ostaje nam da se nadamo da се jcdnog dana na srps­ kohrvatskom jeziku Ьiti izdata i njegova " S abrana dela" ( 1 9 7 9 . ј е objavljena knjiga "Mojsije i mono­ teizam " , koja sadrzi tri Freudove rasprave о r e l i g ij i , kulturi i ci­ vilizaciji l . u redakciji Stcvana Vlajkovica objavljena s u 1 9 7 7 . "Odabraпa de­ la" Carla Gustava Junga u pet knji­ ga, sto је omoguci l o upoznavanje

s a teorijama jednog vaznog disiden­ ta u istoriji psihoana l i z e . Pored ove dve koncentrisaпe edicije, u godinama posle o s lobodenja preve­ dena su u SrЫji brojna pojedinac­ na d c l a psihoanaliticke literatu r c : psihoanaliticka enciklopedija O . Fe­ nichela " P sihoanaliticka teorija neuroza" ( 1 9 6 1 1 , gotovo sva dela Ericha Fromma ( a l i u pojedinacnim iz'1anjima , а ne s abranol , "Novi pu­ tevi psihoanalize" Каrеп Horney ( 1 9 6 5 1 , "Psihoaпaliza deteta" V . Snirnoffa ( 1 9 7 0 ) , " P s ihoaпaliticka istraz ivaпja u umetпos t i " E . Kr i s a ( l 9 7 o l , "Obuhvatni recпik psiholos­ kih i psihoana l i t ic k i h pojmov a " Ьracnog p a r a Engl i s h ( 1 9 7 2 1 , "Ma­ sovna p s i hologija f a s i zm a " V. Reic­ ha ( 1 9 7 3 ) , "О nervozпom karakteru" A . Ad l e r a ( l 9 7 7 1 , 00 Ego psihologijo i psihoze" Р . Fedurna ( 1 9 7 8 ) , u oЫi­ ku skript a , z a intcrnu upotrebu ) . Ako se gornjim п a s lovima dodaju i dela prevedeпa u drugim jugoslo­ venskim repuЫikama (radovi K . Hor­ ney, Е. E r i k s oпa i d r . ) v i dimo da nasi citaoci mogu steci uvid u r a z ­ na psihoanaliticka s tremljeпja i psihodiпamsko tumacenje пajrazli­ ci tijih feпomena , od neuroza do psihoЫografije Adolfa Hitlera. Si­ gurпo bi bilo vredno postajanje је­ dне izdavacke kuce koja Ьi siste­ matski izdavala ps ihoana l i ticke ra­ dove, pocev od k l a s i ka do s a\'reme­ n i h autora, no u пjenom пedostat­ ku moramo se zadovoljiti ovim sto imamo . Imajuci па umu da 11e1Ьim st rucпjacima stoje па raspolag aпju i strane knjige i casopi s i , mozemo reci da postoji mogucnost solidпog i mnogostranog obrazovanja . Ipa k , n a neki n a c i n s e psihoanaliza u na­ soj srcdini jos uvek n a l a z i na po­ cetku. Ne postoji nikakav psihoana­ l i t i c k i institut ili k l i n i k a , nema centra za skolsku a n a l i z u kadrova, ne i z daje se n i jedan specificno psihoanaliticki casopi s . Stud�nti zainteresovani z a psiho­ d i namsku psihologiju mogu steci do­ bre teorijske osпove na predavanji­ ma na Odeljenju za psihologiju Fi­ lozofskog fakultcta u Bcogradu , na­ rocito na casovima iz predmeta P s i ­ hologija licnosti, Mentalna higije­ n a , Osnove psihoterapije i saveto­ vanja i P s ihopatologija dece i ado­ lescena t a , a l i da Ыsmo ocekivali organizavani razvoj ps ihoanal i z e , morali Ы imati psihoana l i ticko drustvo koje Ы radilo na obrazov­ noj, izdavackoj, i naucnoj proЫe­ mati c i . Sve dotle psihoaпaliza u SrЫji се ostati z n a �ajna psiholo11.

ska stru j a , a l i ne i dovoljno uti­ c a j n a , snazna i priznata. Pogledajmo sada preko Ыogra f i j e pet pionira psihoanalize u SrЫj i neke deta l j e njenog razvo j a . PRETECA - NIKOLA POPOVIC ( 1 88 3 - 1 970) Od p e t znaca j n i h predstavnika psi­ hoana l i z e u Sr�i j i obradenih u ovom radu, Nikola Popovi6 је j e d i n i ko­ j i n i j e p s i h i j a t a r , c a k ni lekar, а u praksi se nije n i bavio psi­ hoanalizom ( Popovi6 ј е Ыо f ilo­ zof) . Ipak u prvim koracima dina­ mske psiholog i j e na nasem t l u on ј е igrao znacajnu ulogu kao autor prevod i l a c , popular i z a tor i poma­ gac. Nikola Popovic ј е roden 4 . decembra 1 8 8 3 . u Obrezu, selu na Morav i , kao sin pravoslavnog svestenika Mila­ na Popovi6a i Julije Lazi6, k6eri jednog paracinskog trgovca. Umro је u Beogradu 2 о . septembra 1 9 7 0 . �kolovao s e u Zajecaru, Para6inu i Kragujevcu, а zatim odla z i па stud i j e na Veliku skolu и Beogra­ du. Tu ј е dak Brane Petron i j evi6a koj i mu ј е dao da uradi seminars­ ki rad о Davidu Humeu . Popovic ј е raspravu odlicno pripremio i tako zapao profesoru Petronije­ vi6u z a oko. S a Velike skole Po­ povi6 odlazi na Humboldtov Uni­ verzitet и Berlin· sa s t i pend i j om da priprema doktorsku disertaci j u . U Berlinu s e upoznao i sa . svojom budu6om suprugom, L j uЫcom. Ona је tamo studirala medicinu а . Po­ povi6 ј е , odlaze6i na predavan j a i z f i z iolog i j e , ugledao jednu mla­ du damu sa " Po l i tikom" и t a s n 1 . · Tako је n a s t a l o poznanstvo i z ko­ j e g se rodio brak, а i prvi s i n , Kosta, ј е roden u Berlinu (Nikola Popovi6 је Ыо veoma nesrecan zbog sudЫne svoje dece - Kosta је umro pred drugi svetski r a t и jednom sanator i j umu u Sloveni j i , а i z guЫo је jos troje od svoje sedmoro de­ ce \ . U Berlinu је Popovi6 radio kod Benna Erdmanna i napisao diserta­ c i j u pod nas lovom "Ucenje о dis­ kretnom prostoru u nov i j o j f i l o­ z o f i j i " (objavljena na nemackom ) . I z Ы j a n j em prvog svetskog rata Popovi6 ј е kao srpski d r z av l j a n i n morao da napusti Nemacku, р а ј е doktorsku d i s e r t a c i j u d a o profeso­ ru Brani Petronijevi6u i ona ј е usvojena bez odbrane. Tako ј е Ро-

povi6 postao jedan od prvih dokto­ r a nauka promovisanih na Filozofs­ kom fakultetu и Beogradu. Jedno vreme ј е predavao и Gimna z i j i и Su­ bo t i c i , ра dol a z i na Beogradski univerzitet i postaje profesor teo­ r i j ske f i l o zo f i j e , а predavao је i teori j u s � n a n j a i logiku . U godina­ ma pred drugi svetski rat postaje i s e f Katedre za f i l ozo f � j u , te dekan Filozofskog fakulteta i prorektor Univer z i t e t a . Na pocetku rata N i ­ kola Popovi6 postaje rektor i t a j polozaj zadrzava i tokom okupaci­ j e , zbog cega 6 е 1 9 4 5 . Ыti osuden na sest godina rоЫје kao kolabora­ cionista sa okupacionim vlastima. Posle izdrzane kazne potpuno se po­ vukao iz javnog z i vota i posvetio se prevodilackoj d e l a tnos t i , koj u ј е zapoceo j o s pre rata . Naime, Popovi6 је j o s tr�desetih godina preveo Kantovu "Kritiku c i stog ита " , а и posleratnim godinama n i z kapitalnih d e l a Kanta ( " Kritika mo6i sude n j a " , "Kritika prakticnog шnа " ) , llegela ( " I s to r i j a f i l o z o f i ­ j e " , "Nauka о logici " , " Fenomenolo­ g i j a duha " ) i d r . Iz oЫasti f i lo­ z o f i j e ј е napisao i nekoliko sops­ tvenih k n j iga : " I stori j a razvoja Kantove pretkriticne f i lo z o f i j e prostora " , "Tri predavan j a i z filo­ z o f i j e " , " Imanuel Kant i pri rodne nauke " , " О coveku i vrednosti n j e­ gova z ivota " . S a psihoana l i z om se Popovi6 upoz­ nao negde oko 1 9 1 5 . Za vreme prvog svetskog rata se morao vratiti и Srbi j u , a l i n i j e Ыо moЫ l i s a n , ра је otisao kod rodЫne и selo Poto­ c a c . Tamo s e setio da је poneo neku k n j igu koja n i j e iz f i l o z o f i j e i t r a z e 6i ро k n j igama nasao jednu и k o j o j је bio i jedan Freudov clanak koj i mu ј е privukao pazn j u . N o , j o s godinama ne6e c i t a t i Freuda , a l i kad i z Subotice dola z i и Beog rad , na Unive r z i t e t , ponovo se seti Freuda i pocne d a narucuje k n j i g e i z oЫasti psihoana l i z e . Vremenom se upoznao ле samo sa Freudovim teorijama, ve6 i sa delima Adlera , Junga i drugih autora i z Freudovog kruga , da Ы tridesetih godina odr­ zao seri j u veoma pose6enih predava­ n j a п г Kolarcevom univerzitetu i z oЫasti p s i hoana l i z e i napisao dve knj ige iz t e oЫast i ( 9 8 , 9 9 ) . Ova d e l a spada j u и prve k n j ige и koji� ma se и S rЫ j i govori о p s i hoana l i ­ z i , а prva su и koj ima ј е n a srps­ kohrvatskom j ez i ku s i s tematski i z ­ lozena psihoana l it i c k a teor i j a . Kada ј е Nikola �ugar 1 9 3 7 . do�ao 12.

u Beograd Popovic ga је oberucke prihvatio i bio clan psihoanali­ ticke grupe koju је organi zovao �ugar i koja s e sastajala u Popo­ vicevoj kance lari j i . Sa �ugarom ј е Popovic ostao u dobrim odnosima , dok је sa Bugom Klajnom , j ednim dr­ ugim clanom Drustva , dosao u su­ kob oko pitanja prevod e n j a i ter­ minolog i j e . тeorijska razmirica sa K l a j nom nije uticala na Popovice­ vo postova n j e prema n j emu kao psihoanaliticaru i strucnjaku . � e z ­ desetih godina ј е nekome ko ј е trazio psihoterapeutsku pomoc pre­ porucio da se obrati d r llugu K l a j � nu. Popovic ј е napadan o d nekih anti­ semitskih krugova d a propag i r a " j evrejsku psiholog i j u " , s t o ј е on odlucno odbio govoreci da nau­ k a nema nacionalnu pripadnos t . Mada s e prakticnom psihoanalizom nije bavio, naglasavao ј е znacaj profilaktickog rada, zalagao se za uvode n j e rada u skolama u skla­ du d a dubinskom psihologijom i na­ pisao jednu knjigu о p s i hoana l i t i­ ckom radu sa decom, koja zbog oku­ pacije n i j e objavljena.

a n a l i z e " ( 9 8 ) . Godinu dana ka s n i j e izdato ј е n j egovo dclo " P s i hoana­ l i z a - osnovna ucenja S igmunda Frojda" ( 9 9 ) . Ova dva de l a su prve knjige na srpskom j e z iku napisane о psihoana l i z i , iz pera jednog srps­ kog autora i predstav l j a j u , d a k l e , prvo s i stematko prcdstavljanje ucenja Freuda, Adlera i Junga srp­ skoj citalackoj puЫ i c i , studenti­ ma , k�o i strucnjacima. "Predavanja i z psihoana l i z e " ( 9 8 ) organi zovana su u petnaest poglav­ l j a , s i s tematski i razumljivo na­ pisana , koja svoju vrednost nisu izguЫla n i do danas. Kroz n j i h Popovic se or i j e n t i s e na upozna­ vanje citaoca sa Freudom i psiho­ a n a l i zom i , kako i sam istice u predgovoru , uzdrzava se od kri t i , k e , koja Ы imala smisla tek kad citalac postane Ы i z a k tem i . Tako su "Predavanja i z p s i hoana l i z e " priprema z a Popovicevu drugu knj i ­ gu i planirana s u k a o uvod u bav1 j e n j u psihoanalizom. Popovic pos­ teno istice i d a Ы na kritiku psihoana l i z e imao pravo samo onaj ko ј е i sam imao iskustva u prime­ n i psihoana l iticke metode. Autor ne pretenduje na origina lnost ovih i z laganja i ona su bazirana na Fre­ udovim radovima, а posto svaka gla­ va, t j . predava n j e , cini posebnu c e l i n u , neke stvari s e neminovno ponav l j a j u .

Pedantni naucni pisac i prevod i lac , Popovic ј е bio jezicki cistunac, koj i ј е u prevodenju koristio ne samo original vec i prevode na druge j e z ike (npr . prevodeci llege­ la ј е pored ncmackog i z d a n j a kori­ stio i francus k i , engleski i ruski prevod , ра i h ј е uporedivao ) . Na­ stojao ј е , kad god је to mogucc, upotreЬ l j avati srpske rec i , а sa­ mo ako to nikako n i j e i s l o , b i pri­ menio strani termin. Isto tako је bio opr�zan u donosenju suda о na­ ucnim pitanj ima . Bez prenaglivanja kao pravi m i s l i l a c , Ьiо ј е slobo­ dan da nesto ne zna i m i s l j e n j e ј е i z r icao nakon upoznavan j a sa proЫemJm. о pitanj ima prcvo6cnja ccsto ju raspravljao s a svojim si­ novcem, prof. d r Boskom Popovi­ cem, k o j i predaje psihologiju l i c ­ nosti na Beogradskom univerzitetu, jednim drugim j e z ickim pedantom. Bosko Popovic је cesto donosio svom stricu sostvene radove na uvid, a l i Nikola Popov i c n i j e i z ­ ricao sud dok n i j e video sve k n j i ­ ge i clanke na koje se Bosko Popo­ vic pozivao.

Popovic u k n j i z i i z la z e zivot Sig- � � munda Freuda, tehniku slobodnih asoci j a c i j a , osnovne teorijske poj­ movc psihoana l i z e kao infantilna trauma , prascena , kastracioni strah dec i j a n1astruba c i j a , zavodenje u deti n j s tvu ( n e o b j a s n j av a da ј е ro­ d i t e l j sko zavo�enje najcesce fan­ taza m ) , i drugo, zatim prikazuje razvoj seksualnosti i faze pregeni­ talnog seksua liteta , topiku, dina­ miku, i ekonomiku licnos t i , objas­ n j av a s a n , omaske i dosetke , neu­ ro z e , i psihoze, umetnicko stvara­ nje i me�talnohigijenske aspekte psihoana l i z e . Posebno pog lavlje ј е posveceno i decijoj psihoana l i z i i tehnikama Anne Freud i Melanie K l e i n , sto је jos jedna vrednost de l a , jer u vreme kada је deci j a psihoana l i z a jos Ы l а u povoju ono г.asim stгucnjacima pruza uvid u proЫeme rada sa decom.

Nikola Popovic је odrzao seriju . predavanja о psihoana l i z i na Kolar­ cevom univerzitetu, nekoliko i u · L j u Ь l j a n i i Somboru i njegova i z ­ laganja su 1 9 3 4 . objavljena u ob­ l i k u k n j i g e " P redavanja iz p s i ho-

ProЫemi pojedinih pog l a v l j a spret­ no su i z l o zen i , а r a z n i p s i hoan a l J.­ ticki termini j a sno i razumljivim j e z i kom definisan i . Popoviceva knj iga i danas moze s l u z i t i kao od­ licna pocetnica i udzbenik psihoa13.

n a l i z e , iz kojeg п a s i zaiпtereso­ vaпi mogu na svom jeziku shvatiti osnove Freudove psiholog i j e , te onda okrenuti ka slozeni j im teks­ tovima. Popovic је radio i na na­ l a z e п j u adekvatnih srpskih reci za pojedine psihoanaliticke termine i neke ј е оп prvi preveo na srpski j e z i k (Ја , Nad-Ja, pomera n j e , pre­ nasan j e ) . Kn j i z i bismo mog l i zame­ r i t i sto hipotezu о nagonu smrti tretira kao prihvaccnu c i n j c nicu , s t o kao put ka post a j a n j u anali­ t i carem navodi aпalizu sopstvenih snova, sto pogresno interpretira Freudove ide j e о ma sturbaci j i na­ vodeci d a ј е опа u dec i j e doba pa­ togena i s t o osпovno pravilo aпa­ lize netacno navodi u smislu is­ k l j ucen j a emoc i j a . Vrline Popoviceve knjige daleko nadmasuju паvсdепе propuste. Опа ј е ucinila ve l i k i korak u bu�e­ n j u interesovan j a z a psihoana l i z u i dala vredпi preliminarni o r i j en­ tir na ovom po l j u . N j e n pioпirski karakter u SrЬi j i ( i Jugoslav i j i ) ј е nepoЫ tan i napori profesora Popovica su ima l 1 ploda. Druga Popoviceva kп j iga , "Psihoa­ n a l iza -osnove uc�nja S igmunda Fro­ j d a " ( 9 9 ) predstavlja пastoj a n j e d a s e kriticki prikazu osnovne ide­ je psihoana l i z e i da se povuce gra­ nica izme�u Freudovog ucenja i te­ o r i j a njegovih bivlih ucenika Ad­ lera i Junga i drugih psiholoskih shvata п j a . Delo se sasto j i od pet glava , а u " Pogovoru" su date k r i ­ t i c k e primedbe о srpskim prevodi­ ma Freudovog"Uvoda u psihoana l i z u " i Adlerovog "Poznavanja coveka " . Prvo pc3lav l j e , "Polozaj psihoa­ na l i ze u savremenoj psihologi j i " , sadrzi filozofska pitanja о s u s t i п i coveka, prikaz g l a v n i h pravaca s a ­ vremcпe p s i h o l o g i j e i s h v a t a n j a po­ j cdiпih ncpsihoa nalitickih a�tora (Sprangcr, Jcпsc h ) . I z lozcna ј с sultina "pr irodnonaucne" i "duhov­ nonaucne" psihologi j e i dodirne tacke psihoaпa l i z e s a оЬа pravca. Druga g l a v a , "Psihoanaliza i n j e n i protivnici A . Лdler i K . G . Jung " , posveceпa ј с pitanju odпosa Frcu­ dove psihoana l i z e i uccn j a dva velika disidenta. Psihoana l i z a је jasno def inisana (kao terapeutska tehnika , psiholoska teorija i pog­ led na svct) , izneti su neki od os­ novnih principa postupka u psiho­ analitickom radu i osnovni pojmo­ vi Freudove psihoana l i t icke psiho­ l og i j e (potiskivan j e , regres i j a , �uЫima ci j a , prenasa n j e ) . Posle

ovoga, umesto kao uvod u ovu glavu, dat је kratki osvrt na istoriju psihoana l i z e i Freudovog rada. Na slede6ih sedamdesetak strana autor deta l j no prikazuje evoluciju psi­ holoske misli A l f reda Лdlera i po­ lemiku izme�u Adlera i Freuda. U p i t a n j u odnosa Freudove psihoana­ l i ze i Adlerove individualne psi­ hologije Popovic se ne s l a ze sa mil l j e n j em onih ocenjivaca k o j i su tridesetih godina vcc slavi l i individualnu psiholog i j u kao teo­ r i j u i skolu k o j a је prev a z i s la frojdizam. Popovic ceni Adlera kao posmatraca covekove l icnosti i tu­ ma�a n j egove psihe , a l i n j egov te­ o r i j ski sistem smatra povrsn i j im od Freudove psihoana l i z e , te smat­ ra da Adler n i j e uspeo proniknuti u praosnove covekove licnos t i . Da­ lcko manje paznje ј е posveceno uce­ n j u Junga (petnaestak strana) , ko­ j em ј е , s druge strane , dato priz­ nanje kao m i � l iocu j as n i j em od Ad­ lera i psihol9gu ko j i је tacn i j i u formu l i s a n j u svo j i h koncepat a . Jungu Popovic prebacuje nedosled­ nost i protivrecnos t i , uprkos sp­ o l j a s n j em skladu i savrsenom ras­ poredu pojmova, te u teor i j skom konfliktu Jung-Freud s ta j e na stra­ nu poslednj e g , priznavajuci oprav­ danost Freudovih zamerk i . Tre6a i cetvrta glava dela su pos­ vecena Freudovoj metapsiholog i j i i tco r i j i l i b i d a , te s u o b j a s n j e n i koncepti nesvesnog , J a i Nad- j a , t a ­ bua i totema , s e k s u a l n i h perverzi­ ja i d r . Posledn j a , peta glava p r i ­ kazuje f i lozofski z n a c a j psihoana­ l i ze i Freudov stav prema mater i j a ­ lizmu, t e razmatra filozofska shva­ t a n j a Sigmunda Freuda ( r e a l i sticko shvatanje objektivne vrednosti ide­ j a , mate r i j a l i s t i cko gledanje na f i l o z o f i j u prirode, odbacivanje i s ­ to r i j skog mate r i j a l i zma kao nedo­ vol j nog principa k o j i prenebreg�va ulogu psiholoskih cinioca и nasta� . пku l j udske c i v i l i z a c i j e ) •

Tokom k n j ige mozemo b i t i svedoci Popovicevog dobrog poznavan j a Fre­ udovog opusa i teor i j a njegovih ucenika , kao i s i rokog f i l o zofskog obrazovan j a . Urc�enjc rasporcda po­ g l a v l j a n i j c n a j spretnije i umes­ п i j e Ы Ы l о da su prikazi teor i j a Лdlera i Junga s t a v l j e n i posle opi­ sa i s t o r i j skog razvoja psihoana l i ze i n j e n i h glavnih uсе п ј а . Mada nav­ odno poznat kao j e z ic k i cistunac, Popovic koristi i niz reci stranog porek la , koje nisu neprevodive na srpski j e z i k ( apstinenc i j a , fiksa­ c i j a , soci j a l n i , i n f a n t i l ni ) .

14.

Od v i s e Popovicevih clanaka istice se onaj objavljen u l i stu " U c i te l j " ( 9 7 ) , u stvari tekst predava n j a od­ rianog . 5 . juna 1 9 3 2 . na skupu uci­ t e l j ica i ucitelja i z Beograd a . Govorcci О· Dus evnom z ivotu u svet­ losti savremene p s ihopatologi j e " Popovic ј е skrenuo paz n j u na psihi­ cko, а ne telesno poreklo dusevnih obolenja i naveo primcr histericne paralize s a psihogenim uzrokom. Poziva se na redove Frcud a , Junga i Adlera i objasnjava hister i j u opsesivne s i mptome i druge neuro­ ticne sukobc izmedu nagonskih s11a­ ga i moralnih nacela nastalih na osnovu vazpitan j a . Pored i z l a g a n j a Freudovog shvatanja decijeg seksu­ a l i t e t a , Popovic је dao i prakticne, mentalnohigijenske savete vaspita­ cima (stetnost zastrasivanja dcce, suvisnost la z i , lose stranc omalo­ vazavanja i prctcranog mazen j a ) . B i l a јс to svakako jedna od prvih p r i l i k a da se vaspitaci upozna j u sa psihodinamskim shvatanjima de­ c i j c psihologije i Popoviccv rad ј е i u ovom smislu bio pion irs k i . Mada ј с ол daлas, kao i N i k o l a �u­ gar , zaborav l j en kao jedan od za­ cetnika nase psihoana l i z e , rad i uticaj Nikole Popovica ostao ј е tra j an preko kasni j ih psihologa i lekara, koj i su trazeci ob j as ­ л j e n j a u o Ы a s t i p s i hoanal i ze k a o svoj p r v i izvor koлsultovali rала dela ovog лaucnika. Nikola Popovic ј е j e d i n i od pet pioлira psihoanalize u S rb i j i obuhvaceлih u ovom radu k o j i n i j e bio n i psihijatar n i psiholog. Ug­ ledni profesor filoz o f i j e , N . Po­ povic је Ыо clan prve psihoanali­ ticke grupe u S rЫ j i i na лeki na­ c i n njen pokrovite l j , posto su se sastanci grupe tokom dve godine od­ rzaval i u n j egovoj radnoj sоЫ na F i lozofskom fakultetu. N. Popovicu bi sc mog l a staviti zamcrka da sc л i ј с dovoljлo cncrgicлo odupro sp­ recavanju sastanaka psihoanalitic­ ke grupe u svojoj kancelari j i , a l i mu s e isto tako mora odati prizna­ n j e i zbog pristanka d a se n j egovo ime povez u j e sa psihoana lizom, ko­ j a n i j e b i l a popularлa teori j a . Zл­ acajan doprinos N. Popovica psiho­ a лa l i z i u S rЫ j i predsta v l j a j u pr­ venstveno njegove dve k n j ige koje su prva dela n a srpskohrvatskom je­ ziku od jednog srpskog autora о ps­ ihoana l i z i . Posto је N . Popovic posle os loboden j a osuden kao sarad­ nik okupatora, njegova dela nisu ponovno s tampan a , mada su pisana s t i lom i j e z i kom koji Ы i danas

omogucio da se studenti upozna j u s a osnovnim pojmovima i postavkama psihoana l i ticke teo r i j e . Znacajan ј с rad N. Popovica i kao. populari­ zatora d i n amske psiholog i j e , j e r su n j egova predavan j a mnoge laike i strucnjake upoznala sa Freudovim shvata n j ima . Zbog vec opisaлih oko­ lnosti doprinos N . Popovica psiho­ ana l i z i u Jugos l av i j i је prerano okoncaл, a l i ono sto је dao o s t a j e k a o neosporiva vrednost . PIONIR - NIKOLA �UGAR ( 1 8 9 7 - 1 9 4 5 ) P i s a t i о N i k o l i �ugaru preds t av l j a zadatak k o j i ј е n e samo tesko ost­ var i t i , vec i nemoguce potpuno ob­ aviti . Naime, N i k o l a �ugar је svoje­ vrsna mister i j a jugos loveлske psiho­ ana l i z c . N i sta о n j cmu n i j e zabele­ zeno ( j edina referenca о �ugaru na­ lazi se u K l a j novom predgovoru "Odabranim delima" S igmunda Freuda, 4 9 , u kojem stoji d a ј е �ugar Ыо jedan od t r i lekara ko j i su se pre drugog svetskog rata i prakticno bavili p s i hoana l i z om u Jugosla v i j i ) niko о n j egovom zivotu n i j e n i s t a napisao. Ljudi koj i s u ga poznavali vecinom su umr l i , Ыlо pri rodnom smrcu i l i su u Ы j en i , oni koj i su z i v i malo toga se secaju i l i z ive veoma daleko od Jugos l a v i j e . Tako је rekonstrukc i j a zivota, rada i licnosti ovog malo poznatog pionira psihoana l i z e u nasoj zeml j i zahte­ vala veoma strp l j i v i i spori rad , n a l i k sastav l j a n j u mozaika c i j e sve delove nema t e , а o n i koje imate su okrnjeni i ЫedL I d e j a d a pisem о d r �ugaru potekla ј е od profesora V. Matica, ko j i ј е i sam Ыо �ugarov uceлi k . Zamisao ј е Ы l а d a u Suboti c i , gde z i v i m , pro­ nadem о �ugaru , ko j i ј е takode Ы о Subotica n i n , s t o v i s e mogu i d a о n j emu piscm u okviru svog sminars­ kog rada na postdiplomskim stud i j a­ ma . vec ovi pocetni koraci ( s aops­ ten j a profesora Matica, pojedine i z j ave �ugarovih poznanika) su po­ k a z a l i da se radi о interesantnom coveku, zaboravljenom, a l i ne i be­ znacaj nom naucniku i uticaj nom edu­ katoru, о kojem Ы trebalo pisati nesto vise i deta l j n i j e od оЫmа jednog seminarskog rada . Tako ј е u razgovori�a sa profesorom Maticcm odluceno d a N i k o l i �ugaru pripadne jedno poglavlje u radu "Razvoj psi­ hoana l i ze u S r Ы j i " . Razmatrajuci puteve i nacine even­ tualnog prikup l j a n j a podataka, Ь i l o 15.

ј е jasno da se radi о izuzetno tcs­ kom zadatku. I z sopstvenog iskustva о dr lugaru nisam mogao znati n i s ­ t a , posto sam roden p e t godina pos- · le n j e9ove smr t i . Prva raspitivanja su uve r i l a da su oni koj i su ga na­ jbol j e poznav a l i odavno mrtv i , а da је vecina z i v i h mno90 zaboravila i da mnogi medu n j ima zive ne samo van Jugoslavi j e , vec i van Evrope . N o , росео sam od Suboticana, luga­ rovih kolega - lckara i vrsnjaka , poznanika i pacijenata. Jedan sa­ govornik me slao do drugog i tako ј е tokom dve godine otkriven lanac l j udi ko j i su iz ra z l ic i t i h uglova i kroz r a z l i c i t e v e z e poz­ navali lugara. Pulako iz fragmen­ tarnih iskaza i seca n j a , росео је da i z r a n j a l i k Nikole lugara, koj i se u nekim aspektima c i n i o veoma Ы i s k i m , а opet t o l i k o uda­ l j enim, nepoznatim, gotovo miste­ rioznim. Ipak, prcdamnom su se na­ l a z i l i primcri znaca j n i h ostvare­ n j a , koj i su takodc poceti sa os­ kudnim mater i j alom (to n i j e nepoz­ nata pojava u istor i j i psihoanali­ ze) . U lugarovim radovima n i j e Ы l о nika� kvog tra9a aut0Ыogra fsko9a. N o , najveci napredak ј е u c i n j e n otkri­ cem da u Beogradu, Madarskoj i I z ra­ elu zive relativno Ы is k i lugarovi roda c i , а da Jugosl av i j i i SAD ima ljudi koj i su ga dobro pozna­ vali i kao covcka i kao strucnja­ ka. Sastavljanjem svih t i h dclica dobijena ј е sadasnja s lika о dr lu­ garu, a l i i ona ј е 11��)()tp11na. Ipak, iz nje se mo�c izvuc1 zakl j ucak о znacaju dr lu9ara za razvoj psiho­ analize u S rЫ j i i Jugoslav i j i . lugar n i j e razvio novu psihololku strukturu, kao neki drugi psihoa­ na liticar i , n i j e stvorio novu tc­ o r i j u , niti ј е Ыо angazovan u samoana l i z i , a l i је iz njegovih radova ocigledno da ј е uspesno na­ stojao analizirati vlastite m i s l i i postupke, kao i dogadaje oko sebe . Od znacaja ј е i n j egov terapi j s k i , edukativni i naucni r a d , k o j i с е detaljno Ы t i prikazan n a sledecim stranama. t i n j e n ica da је lugar uЬijen relativno mlad, u 4 8 . godini, kada је mogao j o s mnogo da dopri­ nese lecenju i nauci, takode igra ulogu u nepotpunosti jednog rada о njemu, kao lto tome doprinose i n j egove licne osoЫne - kraj n j a rezervisanost, povucenost i nesklo­ nost da govori о sebi. Nikola lugar је roden 2 5 . avgusta 1 8 9 7 . u Subotic i , а zvanicno је

proglasen mrtvim 1 5 . ma j a 1 9 4 5 . B i o ј с najmlade o d cetvoro dece B e l e lu­ gara , trgovca konfekcij skom robom i Pauline Pe r l . lugarov otac је imao radnju na mestu danalnje suboticke prodavnice "Borovo" , kasn i j e u da­ nasnjoj u l i c i Borisa Kidrica ( " Kor­ z o " ) i prodavao је kosul j e , l e l i r e , rukav ice , lalove i s l . U vreme luga­ rovog roden j a Bela lu9ar је imao 4 о 9odina ( roden ј е u мezokovesdu, мa­ darska, а umro је 1 9 3 4 . ) , dok ј е majka svoje najmlade dete rodila u 2 5 . godini ( rodena је u Subot i c i , а uЫjena u Auschwit z u ) . Porodica ј е Ы l а gradanska, n e suvile bogata , nereligiozna. Do podataka о det i n j ­ stvu i ranom lkolovanj u Nikole lu9a­ r a n i j e se moglo doc i , ni jedna od identifikovanih osoba n i j e mogla reci nelto znacajno о atmosferi u lugarovoj porod i c i , n j egovom odno­ su prema rodite l j ima, licnosti ro­ d i te l j a . lugar ј е imao jednog brata i dve se­ s t r e . N j �gov brat је umro od gladi u deportac i j i , а i jedna sestra mu је uЬijena z a vreme d r ugog svetskog rata . Osnovnu lkolu i gimna z i j u lugar ј е pohadao u Subotici i Ы о ј е odlican ucenik, lto mu ј е kas n i j e pomoglo da nagovori rodite l j e da ga skoluj u . Rod i t e l j ima ј е , naime, Ы l о mate­ r i jalno opterece n j e da lugara po­ l a l j u па stud i j e , a l i posto ј е sta r i j i brat Ы о predviden da preuz­ me trgov i n u , а devojke se u to vreme uglavnom nisu s l a l e na fakultet, lu­ garu ј е uspelo da navede roditclje da g a pomazu u ostvarenju akademske k a r i j e r e . као i mnogi drugi subotic­ ki mladici tog vremena , gravitirao је ka austro-ugarskim centrima i ze­ leo da se upile na medicinu ( rodi­ te l j i kasnije nece Ы t i odulev i j en i n j egovim izborom psihi j a t r i j e ) . U Budimpelti lugar zbog "numerus cla­ usus"-a n i j e primljen na Univerzi­ tet , а odЫjen је i u Becu. Тато Ы p r i l i kom p r i j ema na Medicinski fa­ kultet dekan Haberda licno razgova­ rao sa svakim kandidatom. lugar u to vreme j o s n i j e govorio nemacki dovo l j no dobro, lto n i j e ostavilo povo l j an utisak , sem toga, ро seca­ n j u lugarovih kolega, Haberda ј е Ыо poznat i р о tome d a ј е р о moguc­ nosti ogranicavao broj jevre j s k i h studenata n a svom fakultetu. Koj i god uzroci da su ро sred i , lugar n i j e primljen na studije medicine u Becu. Ni ova druga frustracija 9а n i j e obeshrabrila i upisao s e na Medicinski fakultet Nemackog univer16.

z i t e t a u Pragu, gdc је i diplomi­ rao 1 9 2 3 . Sledeca �ugarova stanica ј е Berlin­ Charlottenburg. U Berlinu је tada vcc postojao z n a c a j n i psihoana l i ­ ticki c�ntar u kojem su delovali Abraham, Eitingon, Fenichel i dru­ g i , te se �ugar tu z a i nteresovao z a novu nauku, psihoa n a l i z u , d a Ы i s tovremeno spe c i j a l i z irao neuro­ p s i h i j a t r i j u . Tokom dve godine ј е Ы о n a skolskoj a n a l i z i kod Felixa Boehma ) k o j i је posle dolaska nacista na v l a s t preuzeo od E i t ingona vo�stvo Berlin skog psihoanalitic­ kog drustva) . као obuceni psihijatar i obrazova­ n i psihoanaliticar �ugar 1 9 2 5 . do­ l a z i opet u Вес i d a l j e specijali­ z i r a kod Wagner-Jauregga, а slusa i Freudova predava n j a ( j ednom pri­ l ikom ј е pomenuo da s e sreo sa Freudom) . U Becu se �ugar povezao sa tamos n j im psihoa n a l iticarima i postao vanredni c l a n Beckog psi­ hoanalitickog drustva (od 1 9 3 3 - 8 . ј е Ы о rcdovni clan tog drustva , а od 1 9 3 8 . Budimpcstan�kog psihoana­ l i t i ckog drustva ) . u Bccu ј с �ugar sara�ivao s a Paulom Schilderom, о cemu svedoci i n j ihov z a j ednicki clanak " Z ur Lehrc von dcn schizo­ frenc� Sprach-stcirungen" (ob)avlj en 1 9 2 6 . u zentralЫatt fur die gesante Neurologie und Psychiatri e " ) Cinjenica da ј е �ugar neposredno ро zavrsetku svoje skolske anal i ze Ыо primljcn z a vanrednog clana Beckog psihoanalitickog drustva i da ga јс za saradnika odabrao ug­ ledni Paul Schi lder sugerisu da ј е �ugar smatran veoma sposobnim i d a su ga ceni l i kolege star i j i od n j e­ ga i daleko a f i rmisan i j i , no s t o ј е �ugar i k a d a Ы о . S a r a d n j a sa Schi lderom ј е to interesantnija sto је Schilder ( 1 8 8 6 - 1 9 4 0 ) Ы о c l a n Beckog d r u s t v a , poznavao sva­ kog u grupi i pa z l j ivo apsorbovao Freudova d e l a i ide j e , a l i ј е Drus­ vo smatrao zagusujucim i n i j e se pasivno predavao Freudu, kao n e k i drugi clanovi Beckog d r u s t v a . Scm toga, Schilder је od 1 9 2 5 . (dak l e , i u vreme saradnje s a �ugarom) Ыо profesor Beckog univerziteta i potpuno nezavisan. Schilder је pos­ tao k r i t i c n i duh u psihoan a l i z i i dolas kom u SAD је zbog svoje nedo­ vol j n e ortodoksnosti bio prisi­ l j e n d a se povuce i z N j u j o rskog psihoa n a l i t ickog drustva. Bio је jedanaest godina stari j i od �uga­ ra. U k as n i j im �ugarovim radovima malo sta k a z u j e da је on Ыо pod Schilderovim uticajem i l i d a је

d c l i o mis l j e n j a u p i t a n j ima u k o j i ­ m a s e ovaj r a z i l a z i o o d Freuda . Jc­ dino Ыsmo mog l i z a pa z i t i da је �u­ g a r pisao о psihozama (u svoje vr­ eme retka psihoanaliticka tema) i da је u jednom kratkom clanku ( l l o ) dao znacajne primedbe о vaznosti pri lago�ava n j a psihoanalize ekonoms­ kim i drustvenim uslovima. Na osnovu recenog c i n i l o Ы se d a ј е pred �ugarom l e z a l a uspesna k a ­ r i j e ra beckog psihoana l i t i cara , n o o n s e · krajem 1 9 2 6 . v r a c a и Suboticu Razlozi ove odluke n i s u j a s n i . Moz­ da је n j o j doprinela okolnost s t o ј е c e l a �ugarova porodica zivela u Jugoslavi j i ili је mozda zeleo razviti psihoanalizu u Jugoslavi j i . Tek , od 1 9 2 6 . �ugar z i v i и Jugosla­ v i j i . Godinu dana s l u z i v o j s k u , u Petrovaradinu i Crnoj Gor i , a l i i za to vreme se bavi naucnim proЫe­ mima i c i ta strucnu literaturu. Ka­ k o ј е sam j ednom p r i l ikom primetio " M i s l i l i su da sam lud kad sam tamo dоЫјао nemacke naucne casopise . " Od 1 9 2 7 . �ugar ј е z i veo u Subot i c i , gdc ј е otvorio privatnu ordinac i j u u dana6njoj ulici �andora Pete f i j a . B i o ј е j edan o d prvih p s i h i j a tara u ovom gradu, а u svakom slucaju prvi i j e d i n i psihoanalit icar u Vojvodi­ n i . Sem sto је radio u privatnoj prak s i , Ы о је i konsultant Jevrej­ ske bolnice z a sta n i j e primao hono­ rar. U pocetku ј е imao vrlo malo po­ s l a , no ubrzo је росео r a z v i j a t i k l i j e n t e l u , k o j a се uvek Ы t i ogra­ nicena provinc i j sk i m mi l jeom u ko­ jcm ј е �ugar z i v c o . Ipa k , n a � l o se l ] ud i k o j i s u , mozda iz interesova­ n j a , а mozda i z оса ј а odlucili da proba j u srecu i kod tog lekara s t o "lc�i suges t i j om � Imao ј е mnogo pa­ c i j enata - alkoholicara i Ыо medu prvima u Subotici koj i su spoznali alkoholizam kao svojevrsni psihic­ k i porcmecaj i koji su spoznвli al­ koholizam kao svojevrsni psihicki poremeca j i k o j i su s e o zЫ l j no la­ t i l i n j e govog lecen j a . Z a neke kole­ ge - lekare i do danas јс �ugar os­ poznat kao " lekar za alkoholi­ tao za m" . Dola z i l i su mu pacijenti i iz okoline (Sombor, Vrbas, Kula ) , а i sam �ugar је jednom nede l j no odlazio u Sombo r . U to vreme л i m l a d i suboticki lekari nisu mnogo z n a l i о psihoana l iz i , n i ­ t u ima l i preterano pover e n j e u novu nauku. C u l i su d a је to n e k i novi na­ c i n terapi j e , gde bolesлik " le z i i prica sve s t o hoce, а lekar samo slu­ s a " . Tako su i �ugara cesto bockali da " lako zara�uje pare " , j e r samo . 17.

" sedi i cut i " i da "dok bolesnik prica lckar moze d a cita novine i resava ukrstene rec i " . Mada povu­ cen i zatvoren, �ugar је ovakve , ne z l onamerne primedbe primao sa smislom z a humor i znao i da duh­ ovi to odgovara. Osim tcrapeutske prakse �ugar ј с u subotickom periodu svog delovanja razvio j o s dve vrste aktivnosti zn­ acajnih ро razvoj psihoanalize u nasim krajevima. Propag irao ј е psihoa n a l i z u zivom recju i perom, pisuci i pod pseudonimima Schmidt Janos i Fehд.r Mikl o s . Sem toga , Ыо је angazovan i kao honorarni nas­ tavnik na jednoj skoli z a vaspita­ cice u Beogradu, gde ј е predavao о psihickom z ivotu dece. Mada N j egova delatnost moze izgle� dati mnogostraпa �ugar n i j e Ыо zadovo l j an onim s t o је postigao u Subotici i horizon torn k o j i mu ј е tamosnja sredina odrediva la . Paci­ jenata ј е �ugar, i s tina , imao, a l i mogao i h ј е imati i vise . Pored toga , n j egovo obrazova n j e , intelek­ tualni prohtevi i sklonost nauci oduda rali su od p a l anackog zivota i �ugar ј е t e z i o da prede и jedan veci naucni centar, te da svoje znanje i l j ubav prema psihoa n a l i z i u potpunosti iskoristi� Росео ј е d a odlazi и Beograd, р а ј е redovito dva puta nedeljno putovao tamo, da Ы se konacno 1 9 3 7 . otselio и Beo­ grad. Odlazak u вeograd Ыо ј е , sem sa naucne strane, motiv isan i stra­ hovanjem d a Ы Vojvodina u slucaju i z Ы j a n j a rata, c i j i se duh vec nazirao, mogla Ыti pripojena Ma­ darskoj u kojoj se antisemitizam kretao рс brzoj uzlaznoj l i n i j i . U Beogradu ј е pocela druga f a z a �u­ garove delatnosti, z a vreme k o j e ј е stekao nova poznanstva i razvio uticaj koji se oseca i danas. Pod­ setimo da је �ugar u to vreme Ыо redovni clan Beckog psihoan a l i t ic­ kog drustva. Rasirenih ruku su ga prihvat i l i Nikola Popovic , te nad­ realisti (Koca Popovic i drugi ) . u Deogradu је �ugar razvio praksu lececi i d a l j e cesto alkoholicarc. No, u Beogradu �ugar vise ne deluje samo z a sebe i · svoje pacijente, vec postaje c l a n i jedan od pokretaca grupe koja se moze smatrati jezgrom psihoaлalize u Srbi j i . Grupa ј е Ы­ lа sасiлјела od psihijatara i dru­ gih sledbenika psi hoana l i z e (po­ menutih u opstem pregledu razvoja p s i hoana l i ze и S rЫ j i ) , ko j i su 1 9 3 8 . u Beogradu osnovali Psihoana­ l i ticko drustvo. Voda grupe ј е Ыо

Nikola �ugar. Dobar organizator, �ugar ј е oko se­ be okupio grupu koja se jednom me­ secno, u predvecernim casovima oku­ p l j a l a и Dekanatu Filozofs kog fa­ kulteta , и radnoj sоЫ profesora Nikole Popovi c a , tadasnjeg dekana . Na svakom sastanku Ы neki clan grupe odrzao preda van j e , posle ko­ jeg Ы usledila· diskusija i l i raz­ govor . Predavanja su se odrzavala tokom otprilike dve god ine , а onda је 1 9 4 0 . u doba kada је ministar prosvete Ыо A . Korosec, dekanu Po­ povicu receno da ј е "politicki nez­ godno." d a deluje psihoanaliticko drustvo, t e su sastanci и dekanatu okoncan i . Povremeni sastanci su se od tada odrzavali и �ugarovom stanu. I s to�remeno ј е �ugar imao na skols­ koj ana l i z i nekoliko buducih psiho­ analiticara ( V . K l a j n , v . мa t i c ) , а radio је i na nekoj vrsti udzbenika psihoanalize,

�ugar је u Beogradu proveo cetiri godine, sve do nemackog napada na Jugos lavi j u . Hipotetisati о tome је donekle besmisleno, a l i mozemo se z�pitati s t a Ы Ы l о da n i j e izЫo ra t , da је �ugar ostao d a radi и Beogradu. Mozda Ы postao univerzi­ tetski profesor, а mozda ы mu de­ latnost Ы l а zabranjena. U svakom sluc a j u , posle bombardovanja Beog­ rada �ugar ј е peske stigao u Subo­ ticu noseci sa sobom samo jedan ma­ l i , pr l j av i j a s tuk . Subotica ј е Ы­ lа pod madarskom okupa c i j om i Jev­ r e j i jos nisu Ы l i masovno deporto­ v a n i . �ugarova bogata psihoanali­ ticka ЫЫioteka ( sv a Freudova de l a , radovi Fcrenc z i j a , Reika , Sachsa i drugih k l a s i k a , kompleti godisnja­ ka i casopisa od n j ihovog i z lazenj a , sve lepo slozeno i pedantno odrza­ vano) ostala је u Beogradu. �ugar је и jednom pi smu i z Subotice za­ molio svog beogradskog kolegu i ucenika Vojina :мatica da ode u njegov stan i pogleda s t a se desilo sa tom vrednom psihoana l it ickom zbi­ rkom, kao i sa jednim sa tom-uspome­ nom. Doktor Matic је otisao и nema­ cku komandu i dоЫо dozvolu da ode u �ugarov s t a n , no ЫЫioteka i sat su Ыli opljackani. �ugara ј е pis­ mom obavestio о pljacki stana . Sud­ Ыna �ugarove ЫЫioteke nam ј е ne­ poznata, mozda ј е spaljena i l i ih ј е neki nemacki l j uЫ t e l j " z abranjene literature" zadrzao z a sebe. U Subotici је �ugar nastavio d a radi u privatnoj praks i , ordinaci j a mu ј е uspesno radila sve d o 1 9 4 4 , а imao 18.

је nekoliko k l i jenata i na skolskoj anal i z i . U stvari , u to vrcmc јс jezgro j ugoslovenske p s i hoana l i ze vec bilo razbi jeno i organizovana psihoana l i z a је prekinuta vec na svom samom pocetku. Beogradska grupa n i j e b i l a c l a n Medunarodnog psihoana l i t i c kog udruzenja kao "Jugos lovensko psihoana l i t i c ­ k o drustvo " , a l i b i z a nekoliko godina to verovatno postala da n i j e doslo do pomenutih dogada j a . Ovako, Sugar ј е morao n i sam ne z n a j u c i za to, zauvek napustiti c i l j koj i ј е росео da ostvaruje i dosavsi u Suboticu , on ј е pred so­ bom imao jos samo c e t i r i godine z i vota. u ovo vreme od l a z i o је na sastanke Psihoanaliti ckog drustva u Budimpe s t i , gde ј е odrzao dva predava n j a , jedno о suprotnos t i smisla pragestova, а drugo о ju­ goslovenskoj psihoana l i z i . I z Subotice ј е Sugar, zajedno sa drugim madarskim Jevrejima i Je­ vrej ima u zemlj ama pod madarskom okupacijom deportovan 1 9 4 4 . Naime, sve do 1 9 4 4 . Jevreji u Madarskoj su b i l i i z lozeni proga n j a n j u , pri­ nudnom radu na kojem su muceni i u b i j a n i , te d i skriminac i j i , a l i masovnih deportova n j a u nemacke logore smrti n i j e b i l o . Godine 1 9 4 4 . kada su deportac i j e poc e l e , u smrt s u odvedcni i Jevrej i i z Su­ botice. U ma j u 1 9 4 4 . �ugar ј с dospeo u fab­ riku opeka u Segcdinu, gde s u ma­ darski f a s i s t i sakupl j a l i Jevreje sa tzv. De lvid ek-a ( j uzna Madars­ ka } . U Segedinu se �ugar priklju� c i o grupi u kojoj s u bili i nje­ gova s�stra, njena kci i drugi (me­ du n j ima i poznati suboticki dcci­ j i lekar Gyula Wo l f , k o j i s e z a vreme dugog putova n j a pokazao kao odlicni organizator i psiholog i koj i јс svojim ponasanjem dao hrabrosti drugima i uspeo da se cak i na nekoliko sati zaboravi da u marve nom vagonu stoj i 74 iznurenih l j ud J ; n j egov sin је beogradski psihijatar Nikola Vol f ) . Iz Sege­ dina ј е grupa odvedena u Strasshof u okolini Wiener Neustadta, a l i n i j e smestena u selo, vec u plani­ nama , u jednoj borovoj sumi , gde ј е skoro dve nedelje boravila pod vedrim nebom. B i o ј е ma j , vreme ј е bilo proletno, a l i noci s u bile hladnc. Odavde s u deportirci odve­ deni u granicni deo sa Cehoslovac­ kom, u Gross-Sieghart s , takode u marvenim vagonima u koj ima је b i l o р о preko 7 о l j ud i . Voz ј е danima

s t a j a o i mancvr i s a o , tako da је put trajao oko lo dana . �ugar ј е stigao u to malo selo s a velikim fabrikama, u koj ima su radili i n ­ ternirci i z r a z n i h evropskih zema­ l j a , а stanovali s u u dve zgrade . мuskarci i z novopr ispele grupe ko ­ j i nisu b i l i v i c n i indu s t r i j s kom radu morali su da rade poljopriv­ rcdne poslove u s e l u (kopa n j e , ob­ radivanje repe, trpa n j e u dzakove } . Sugar ј е postao lekar jedne radne grupe, а pored toga ј е i sam r a d i o na zeml j i . Као leka r , kretao se u obema zgradama i pozivan ј е u svim slucaje vima nesreca i l i tezih obo­ le n j a . Zahva l j u j uc i poznava n j u j e ­ z i k a (pored maternjeg madarskog, Sugar је govorio srps k i , nema ck i , engleski i rusk i ) i po l i t ickoj oba­ vcstenosti ubrzo је nasao veze i redovito obavestavao svoju grupu о ratnom s t a n j u ( j edna grupa fra­ ncuskih i be l g i j sk i h ratnih z a rob­ l j enika је imal� t a j n i radio-apa­ r a t } . Sugar је ponekad crtao mape da bi svojoj grupi pokazao kako se raz v i j a j u frontov i . Organizovao је kurs ruskog j e z i k a , nabavio udzbe­ n i k i mnoge c l anove svoje grupe ро­ сео poducavati da c i t a j u i pisu na ruskom, posto је postojala mogucno­ st da с е s e izdavati novine za ko­ laborantske beloruske i ukrajinske radnike u logoru. Ruski је Sugar росео u c i t i kod kcerke jednog rus­ kog emigranta jos pocetkom fas i s­ ticke okupa c i j e , govoreci •ovaj j e z i k се jos b i t i potreban l " . Zgrada u kojoj ј е Sugar u logoru stanovao b i l a је kuca na sprat s a patosom o d dasaka , velikim prozori­ ma , sa posebnim muskim i zenskim sobama , krevetima na sprat i jednim velikim zajednickim stolom u svakoj sob i . Od interniraca ј е z a h tevana maksimalna cistoca i imali su mo­ gucnosti da odrzavaju osnovnu h i g i ­ jenu. N i s u i m o d u z e l i odecu i l j u d i s u z iv e l i u odel ima k o j a s u pone l i . Uslovi s u , dak l e , b i l i neuporedivi sa onima u logorima smrti u P o l j s ­ ko j . Hrana se d e l i la nede l j n o : nesto mar­ garina , malo marme l a d e , sest-osam dkg . hleba. dnevno, а uvece su inter­ n i r c i ponekad dob i j a l i krompir u l j u sc i . Medutim, hrana n i j e izdava­ na pojedi ncima , vec su vode grupa preuzimali nedeljno sledovanje z a svoje l j ud e . �ugar ј е u v i s e navra­ ta dola z i o u sukob sa vodom svoje grupe, k o j e g ј е optuzio d a , mada hranu d e l i na osnovu vagan j a , pre samog odmeravanja sledovanja z a 19.

sebe zadrzava jedan deo. Do j c s e n i 1 9 4 4 . suprotnost i zmedu Sugara i vode grupe, jednog Jevrej i na i z Segedina , postala ј е vec veoma izo­ strena i O V O ј с , navodno , dovelo do Sugarovog prcmc s t a n j a u drugi logor, kao "buntovnog clcmenta " . Р о drugim izvorima, �ugarova red�­ portac i j a imala је jos jedan ( i l i drugi) r a z log . U grupi u Gross-Si­ eghartsu Ы lа ' ј е i jcdna mlada de­ vojka od 1 8 - 1 9 godina i z Segedina. Veoma obrazovana i nacitana , sa zreloscu koja ј е preva z i l a z i l a n j e ­ ne godine, sprijatel j i l a se sa 4 7 godisnjim Sugarom, k o j i ј о ј ј е govorio n a " t i " , d o k ga ј е o n a os­ lovljavala sa manje i n t imnim " v i " . Medu njima se razvila neka roman­ ticna v e z a i devojka је ostala tru­ dna, а �ugar ј е z a kaznu premes­ ten u drugi logor. Koj i god Ы l i razlozi ove epizode, premestaj se u stvari zavrsio Su­ garovom smrcu, Opet su dosli va­ goni, stocni, prenatrpani , ali ne ро proletnoj klimi , vcc u novem­ barskoj hladno6i i bez hrane ( s a­ mo pri polasku, �ugar јс dоЫо nesto hrane ) . Ро secanju jednog ocevidca �ugar је Ыо u dosta dob­ roj kond i c i j i i nosio zute rukavi­ ce od jclcnske kozc. Sredinom de­ cembra 1 9 4 4 . �ugar је stigao u Bergen-B elsen. маlо mesto u Donjoj Sasko j , logor Berger-Belsen ј е otvoren j u l a 1 9 4 3 . a l i ј е krajcm 1 9 4 4 . on Ыо saЫrni centar za dru­ g e logore na Istoku. (Do marta 1 9 4 5 . u Belsenu ј е broj interniraca pora­ stao na 4 2000 i masovno su umirali od t i fu s a . U Belsenu ј е uЫjena i Anna Fran k . ) I u Belsenu se �ugar javio na leka­ rsku slulbu u logorsku "bolnicu" . U aprilu 1 9 4 5 . Nemci , u to vreme vec uveliko u povlacen j u , su odlu­ c i l i l i kvidaciju logora. S1nc s t i l i su v i s e h i l jada intcrniraca, ovo­ ga puta u putnicke vagone. Voz ј е krenuo, а Nemci su d i z a l i u vaz­ duh zeleznicke stanice i z a sebe. Kompoz i c i j a ј е danima s t a j a la , bom­ bardovan j a su Ы l а cesta . Internir­ c e su sada cuvali rezervisti Wch­ rmacht-a , umorni i ne toliko okru­ tni kao pripadnici S S . �ugar se u vise navrata uzgredno z a l io na bo­ love u jednoj noz i . U pocctku tome n i j e pridavao veceg znaca j a , a l i p r i l i kom jednog bombardovanja n i j e pobegao sa ostalima u sumu, vec ј е ostao l e l a t i pored vagona. Kad su s e osta l i vratili rekao ј е d a m i s l i d a ј е u p i t a n j u tromboza

nogc i d a ј с ne smc pomerat i . Od on­ da Ј е lezao na podu vagona . Sledeceg dana kompo z i c i j a јс stigla u Tcrczin (Thercsicnstadt ) . Sugar i nckoliko clanova njegove porodice su se smest i l i u jednu bolnicu c i j i s u bolesnici ugl avnom Ы l i tifusari i nervni bolesn i c i . Narednog dana �ugar је jos viden u krevetu, rekao је d a је sve u redu, da се uskoro svi ici k uc i . �ugar ј е tada viden posledn j i put. Sutradan ga clanovi porodice nisu vise na s l i . u bolnici niko n i j e znao reci d a li ј е umro i l i su ga odve l i . Ро nekim i z java­ ma �ugar ј е na6�n na jednom tavanu, u agon i j i i umro ј е od t i fu s a . Ро drugima , viden ј е kako g a nose na nosil ima u d e l i r i j umu od pegavca. U svakom sluca j u , Sugar ј е umro u Terezinu, kao jedan od mnogo milio­ na lrtava nacizma . �ugar је Ыо mrsav covek, srednje visine (oko 1 7 5 - l Bocm) � . krhke kons­ titu c i j e . Imao ј е tamno smedu tala­ sastu kosu c e s l j anu na jednu stranu i plave oc i . Р о spoljasnjem i z g ledu nc Ы se moglo reci d a ј е Ы о lep covek i izgleda kao da је �ugar i z ­ begavao d a se fotogra f i s e , j e r g a nema na grupnim s l i kama n j egovog drustva . Imao јс karaкteristicno, malo pogrЫjeno drza n j e , glava mu ј е Ы l а nakrivljena na desnu stranu, а rame malo pomereno na gore. Lice · · је takode ostav l j a l o utisak da је nakrivljeno na istu stranu kao i glava . Ponekad Ы zazmurio na jedno oko, rame n i j e pokretao. Mada ј е licc Ы l о nesimetricno i kao u Ыa­ gom grcu, ono ј е Ыlо prirodnog i z ­ gJeda i Sugar ј с vecini svojih poz­ nanika Ы о simpatican . Imao је nez­ nc lepe ruke " k o j e su otkrivale umc tnicku dusu". B i o је omiljen u muskom kao i u zenskom drustvu, i z ­ medu ostalog i zbog svog sr.ii s l a za humor , ostrog d u h a , teme l j nog znan j a i mnogostranog obrazovan j a . Ukusno s c оЫасiо i ostavljao uti­ sak doteranog "gaspod i na " . No, Su­ gar ј е u i s t o vreme Ы о i veoma povuc e n , z a tvoren i , nekako, nedo­ kuc i v . Njegova introvertovanost se ispoljavala u cut l j ivosti, priguse­ nom smehu i izbegavanju prican j a о sеЫ . N i njegovi Ы i z i poznanici nisu u stanju da ispricaju Ы l о s t a о �ugaru, а sto ј е l i c n i j e prirode. Retko s e i z j a s n j avao о ne­ cemu i Ы о ј е veoma diskretan i ро p i t a n j u svog z ivota i svojih paci­ jenata . Oni k o j i su g a poznavali sma t r a l i su ga perceptivnim posma­ tracem sebe i drugih i ostavljao ј е 2о.

u t i s a k coveka ko j i mnogo vodi r a c u ­ na о svo j im p s i h i c k i m i f i z io l o s ­ kim procesima ( j ed n a o s o b a s e seca

da ј е Эugar primctio d a i n t e r e s a n ­ tno da n i j e o s e c a o n i k a k v e f i z io­ l o s k e potrebe dok

bardovanj a boravio u zio

је u

је

za vreme bom­

Deograda dugo vremena

j e dnom podrumu ) .

drustvo,

џli

је

gativno i z r a z i o о s t a п j u u Sov j e t ­ skom Sav e z u . Эuga r , k o j i ј е Ы о levicarskih pogleda, koj i ј е i п а ­ сс u v e k Ыо a n a l i t i c k i u z d r l a n , reagovao ј е n a o v u i z j avu vcoma emotivпo: (misleci

Odla­

u n j einu

bio pa�ivan . Ni u vreme s l u l e n j a v o j nog roka n i j e pripadao n i j ed­

"Тај

па

је

j e d a n L�genfe l d l "

autora c l a n k a ) .

Hada

i

sam an a l ] z i ra n i veoma k r i t i c п i i n ­ t c J cktua l a c , Э u g a r ј е r a z v i o p s i h i c ­

k o s l e p i l o t e ј е , i s t i п a u vrcme ka­ da је Sov j e t s k i Savez Ыо u �atu

noj grup i , n i j e Ыо p r i s a п sa d r u g i m a , п i ј е u c e s tvovao u r a z g o ­ vorima , s a m o ј е " p o s m a t r a o , s J u ­ s a o i lmirkao n a ј е dпо oko• , b e z z a t 1 z ] ma11 j a stava .

protiv n a c i s t i c ke Ncmac ke , ali i po­ sle S ta l j i novih c i s t k i · i pakta s a l l i t l e r o m , verovao u v e c o s t v a r e n l

Ponekad

b i l o kongrucntпo

је

isao

s vo j im kolegama

na -

kug l an j e

sa

lekarima,

ali

u k a f a n u " B a r a n y " ( d a n a s n j i Dom JNA) . Эugarov svakodnevпi l i v o t ј е b i o l i vot l e k a r a - samca . Kuca­ је

vodila

gazdarica

i

ni­

kada s e n i j e o l e n i o , n i t i s e c e s ­ c e po j a v l j ivao u d r u s tvu n e k e l e n e sa kojom Ы

Ыnovat i " .

g a j a v n o s t m o g l a " k om­

U lenskom d r u s t v u ј е

bio om i l j e n

i

i mao

l e п s k i h pac i j c nata , ale

" le l k i

ce) ,

Neki

atydn"

su ga

cud l j i v i m ,

cemu

samo Эugareva

ј е veliki koje

broj

s u ga

zv­

( o c e - i spovedni­

smatrali је

cudnim

doprinela

zatvoreno s t ,

i

ne

vec

i

f r a z e ko j e ј е c e s t o upotreЫ j a v a o , k a o п р r . " R v a l a bogu, tako j e - n a ­

l a l o s t " i l i " N aknadпo cu s e i z j a s � n i t i " (ovom f r a z om Эugar s e i z g o ­ v a r a o u v e k k a d a n e Ы l e l eo d a t i d i re k t n i odgovor na p i t aп j e s t a m i s l i о nekom proЬlcmu) . Эugaro­ va z a tvorenoGt do l a z i l a ј е do i z ­ r a l a j a i z a vrcme ana l i z e . N i а п o d u c e п i k a k o j i su Ьi l i па lskoj

a na l i z i

kod

Эugara

ne

ј еd ­ sko­

zпа

п i s ta о n j cgovom p r i v a tnom l i v o t u . Э u g a r se veoma ortodok�no d r z a o principa d a

i z medu �na l i t icaгa

i

a n a l i z a пda пе sme Ы t i nikakvih kontakata osim edukativnih za vre­ шe a n re;J/

:\IЬ.·rl �t.• Jtrau•·rt i�1·l1illt•, :JN Jal1rt-, 1."lig, "ш\Је 1 Џ.i� "'" k�!Ь: lnkiЬЬ •1� 6tulЬ.... ludlt>6u 1111110 u • љr"·ll!�•k ak.:.or:Ь.i. :U;1�1. ,".. \"9n••ll• c:e;o!.ol>ca. 1�.,�11tl аа t"tl�f�t cl�I '" u111tizti•>·d· · М• -v:11Џk. Oi·•""• "''•leiic tcliit•. a liokai.i·· vln: ;ilalJI • •z cnUI tlizU11 d•l1oulll:lo/: el!lre';ni•�IM · ..ii.. b-sr �1i юt' terill ••Ј1СЈ< 1s,.'a1k!i!otdl ...�,

�lanak Nikol� !u9ara pisan pevodo. 81Ц"ti li9•unda Freuda (odlomak)

\f� NIKOЦ ·�v�a:ij

2 · 1. v. 1940

8\ЈВО1'1СА. � . тaUllUIClv\ UIJU �:

l gell

-;i в zt.,." ·���d;ur,

� _ r:�ogr:ad

� rt:lminel ertesHlttor., !10�. v

.

..

.

2.2..•.V.• 1910..•..._.

.;t o j a л o v i1:11e vi1:1·e

Јс ј

-

J.o::.zr·11tttelJ j·\ ugtaao.: avacsor& ·Utkni Rll!;;i� i ·i a: ; t С:> !;;; i v c::. �l11eze�;t kc1·ek.

..,�_y e;йJ tc:t��\iartoa�a·i&t 8spedig ;;.!:lj c1·t C&11.k }�i.

ra

шec.}li-..if:s�Ц ia

4ra

kH i t:.ir.t;v�k.r.· I 1.>g.vll t t .

k.tlrUl, t'ogolr. jelentk�:tl\e L11 i ; :; 2 ош1ЈiЈ tar щ�уш1 i � vw.c�.o­

van

Fcleseginek 1ЦtУе«

-.

:а 1gy

D ttlll

j tlhetk

-vt· ea iтeskeJ.jek.·

1

flzoкii:i;o5 idUJ.cr1.

k•zt116kol!lat it1&•ln i .

� z i v�lyeз UdvtlG l e t t e l

� Pis�o Nikole �ugara svom advokatu,

за

svojeru�nim potpisom

9о.

1·гоm1

as

20.

MAAES"•ELO

G ...n o t: н s ,

Lоноон, N . W. З. 0 1 · ::yeJLile:t toc;j�t s z

evt:l:!, ·� n • l�t

l1..i;1 ! � te r !·

г�

VS!l

ott · пi

:.. illy

J . � ::.11\; l, с!��пt

BZ

а

ньоvi-

Ir!t . :-. . f . l·tiO-bl"n 1'E:l-

1��"�t. t

:.•c;� szt.llй� бtв

Herrnanna Petru Klajnu

92 .

KORI�CENA I P0!1ENUTA LITERATURд 1 ) дdamovic, Dragoslav : dr llugo K l a j n : �ckspir ima mnogo toga da kaze danalnjim l judima i о n j i hovim me�usobnim odnosima i о coveku i z i votu uoplte , Aпke­ ta "Politike" "Ко је па Vas pre­ sudпo uticao i zalto? " , Politi­ k a , 1 6 . IX 1 97 4 . 2 ) Adler, Al fred : Роzпаvапје cove­ ka, Kosmo s , Beograd, 1 9 3 4 3 ) Adler Al fred : Iпdividualпa psi­ holog i j a , Kosmos , Beograd , 1 9 3 7 4 ) дdler Alfred : О пervozпom karak­ teru, Prosveta, Beograd, 1 97 7 5 ) Anoпim : Hugo К l а ј п о �ekspiru, Politika , 7 . II I 1 9 6 5 . 6 ) B a j i c , Staпislav : Klaj nov pozo­ rilпi svet, Politika, 2 8 . I X 1 9 7 4 . 7 ) Belevic, Ivanka : S a doЬitnic ima 7 - j ulske пagrade, Politika, 5 . VII 1 9 6 9 . 8 ) Bor, Vапе : дпkеtа о z e l j i , Nad­ realizam danas i ovde, broj З , Beograd, 1 9 3 2 9 ) Borzan, Braпislav : Hugo Кlај п , Sсепа, god IV, kпj iga I , broj 1 , 1968 lo) Bove, P j e r : P s i hoanal i z a i vas­ pitaп j e , � t . Maksimovic, Ocograd, 1927 1 1 ) Dvornikovi c , Vladimir : Uvodna stud i j a о iпdividualпoj psiholo­ gij i , u : дdler, Alfred : Роzпа­ vапје coveka, Kosmos , Beograd, 1934 1 2 ) E i s s l e r , Kurt : Taleпt апd Ge­ п i u s , Grove Press, New York, 1971 1 3 ) Feder п , Paul : Ego-psiholog i j a i psihoze, Beograd, 1 9 7 8 ( skripta) 1 4 ) Feh6r Mikl6s : А пemzetk6zi hadii­ par , Hid , broj 7 - 8 , Subotica , 1 9 3 6 1 5 ) Feпiche l , Otto : Psihoaпaliticka teori J a neuroza , Mediciпska k п j i ­ ga, Beograd - Zagreb, 1 9 6 1 1 6 ) Fl:ojd , Sigmund : !Jvod u psi l1oana­ l iz u , Kosmos, Beograd, 1 9 3 3 1 7 ) Froj d , Sigmund : Psilюpatologi. ja svakodnevпog z ivota, Izdavacko i k п j izarsko preduzece Gece Копа, Beograd, 1 9 37 1 8 ) Frojd, Sigmund : Odabrana dela, Matica Srpska, Novi Sad , 1 9 6 9 1 9 ) Greeпberg, Bette & Rotheпberg, Albert : William ·Shakespeare ( 1 5 6 4 - 1 6 1 6 ) . Medic�-Psychologi­ cal апd Psychoaпalytic Studies оп H i s Life апd Works : Л BiЫio­ graph y , Iпterпational Review of Psychoaпa lysis, 1 9 7 4 , vol. 1 , part 1 - 2

2 о ) Gru j i c i c , Dgragoslav : Hugo K l a j n : " �ekspir i coveltvo " , Knji zevпost i j e z i k , God. X I I , broj 2 , 1 9 6 5 2 1 ) llor n a j , Каrсп : Novi pнtcvi psi­ hoaпa l i z e , Kosmo s , Beograd 1 9 6 5 2 2 1 Ignjatovic, Dragoljub s . : �eks­ pir kakav j e s t e , Kпjizevne novi­ пe , broj 270, 5 . I I I 1 9 6 6 2 3 ) Inglil , lloras В . i Iпg l i l , Ava �empni : Obuhvatпi recпik psiho­ lolkil1 i psihoanalitickih pojmo­ va , Savremena administra c i j a , Beograd, 1 9 7 2 2 4 1 Jakov l j evic , Vladimir : Da l i ј е psihoaпa l i z a пeuspela , и : Vel s , llari : Neuspeh psihoana­ l i z e , Kultura , Beograd, 1 9 6 7 2 5 ) Jart i c , Milol : Uvek covek, NIN, broj 1 2 3 2 , 1 9 7 4 2 6 ) Jerotic, Vladeta : Psihoaпali­ za i kultura , BIG Z , Beograd 1974 2 7 ) Jerotic , Vladeta : Bolest i stvaraп j e , B I G Z , Beograd, 1976 2 8 ) Jerotic, Vladeta : Trud dosto­ jan divljenja , Politika , 9 . IX 1 9 7 6 . 2 9 ) Јопе s , Erпest : The Life and wokr of S igmund Freud, Penguin Book s , llarшondsworth, 1 9 7 4 Зо) Juпg, Karl G . : P s i l10lolki t i ­ povi , Kosmo s , Beograd, 1 9 3 8 3 1 ) Jung, Karl G . : Odabrana dela , Matica Srpska, Novi Sad, 1 9 7 7 3 2 ) Kiev , Ari , ed . : Psychiatry in thc Co1nniuпist World, Sciencc House, New York, 1 9 68 3 3 ) K la i n , Edvard : U povodu obja­ v l j ivanja Odabranih dela Freu­ da, Psihoterap i j a , broj 1 , 1 97 1 3 4 1 Kla j n , Hugo : Misli о psihoana­ l i z i , Nova Literatura, god. 1 broj 5 - 6 , Beograd , 1 9 2 9 3 5 ) Kla j n , llugo : Abпorшalnosti пorma l n i h , Knj ilarnica "Svet­ lost" , Oeograd, 1 9 36 Ј б ) K la j n , Hugo : о psihoanal i z i , u : Fro j d , Sigmuпd : Psihopa­ tologija svakodnevпog z ivota, Izdavacko i k n j izarsko predu­ zece Gece Копа, Oeograd, 1 9 3 7 3 7 ) K l a j n , Hugo : Fehlleistung in­ folge unbewusster TodeswUnsche gegen das eiпzige Kind, Inter­ natioпa le Zeitschrift fUr Psy­ choanalyse und Imago, Heft 3 , XXIV Band, 1 9 3 9 3 8 ) Кlа ј п , Hugo : Vaspitanje s a gledilta medicinske i soc i j al ­ п e psihologij e , Izdava�ko i k n j i z arsko preduzece Gece ко­ п а , Beograd, 1 9 39 93.

39) K l a j n , llugo : Ratna neuroza Jugo s l o v e n a , Sanitetska upra­ va JNA, Beograd, 1 9 5 5 4о) K l a j n, llugo : Razvoj psilюa­ nalize u poslednjim dec�nija­ ma, u : Frojd, S i gmund : Uvod u psihoanalizu, Kosmo s , Bcog­ rad, 1958 4 1 ) K la i n , Hugo : Kako nisam pos­ tao glumac , Knji! evne novine, bro i 1 6 В , 21 . I 1 � 6 Ј . 42) K l a j n , Hugo : Duh Hamletovog оса, Izraz, broj 5 , 1 9 6 4 4 3 ) K l a j n, H u g o : l e k s p i r i cove�t­ vo, Prosveta, Beograd, 1 9 6 4 4 4) K l a j n , Hugo : laj l o k i anti semi­ tizam, Jevrejski almanah 196 3 - 4 , Beograd, 1965 45) K l a j n, Hugo : Da l i је llaml e t voleo Ofelij u ? , K n j izevne novi­ ne, broj 24 6 , 3. I V 1 9 6 5 . 4 6 ) K l a j n , llugo : l a j l o k i antisemi­ t i z a m , Borba , 1 1 .VII 1 96 5 . 47) K l a j n , Hugo : Gospoda Glembajc­ vi u svetlu duЫnske psihologi­ j e , Forum, ){1/, 1 9 6 8 4 8 ) K l a j n , llugo : F r o j d i srnrt, N I N , b r o j 977 , ' 28 . IX 1 9 6 9 4 9 ) K l a j n, Hugo : Predgovor uz Odab­ rana dela Sigmunda Frojda, Mati­ ca Srpska, Novi Sad, 1969 5о) K l a j n , Hugo : "llamlet" u svetlu psihoan a l i z e , D e l o, Х Х , broj 7, 1974 5 1 ) K l a j n, Hugo : O s v j a n j e Jasona i l i sekspirolozi u nedoumici, Letopis Matice Srpske, CLI, knjiga CDKV, 1975 5 2 ) K la j n , Vladislav i Bulic, F. : Manager Disease, Medicinski g l ­ asnik, Х , b r o j 2 , 1 9 5 6 5 3 ) K l a j n , V l adislav : N e s anica, Medicinski glasnik, Х , broj 9 ,

1956

5 4 ) K J a j n , Vladislav i Petrovic, Dusan : K l inicka s t acionarna psihoterapi)a, Neuropsihij a t r.i­ j a vol.V, broj 1 , 1957 5 5 ) K J a j n , Vladi s ! av : Opsti poglcd na proЫcm ncuroza , Simpozijum о neurozama, Srpsko lekarsko drustvo, 1 9 5 9 5 6 ) Kla j n , Vladislav : Osvrt n e me­ sto i znacaj psihoana l iticke teor i j e neuroza u savremenoj nauci о neurozama, u : Fenichel, Otto : P sihoana l i t i c k a teorija neuroza, Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb, 1961 57) K l a j n , Vladislav, Petrovic , D . , Bogicevic , L j . r Jakovlj evic, Ј . : Da l j i razvoj psihoterapije, Medici л s k i pregled, XVI , broj 3 , 1963

i,

58) K l a j n , Vladislav : Neuroticka Alkoho­ l i c n o s t i alkoholizam 1964 liz � п1, god . IV, broj 59) KlaJn, Vladislav : Neuroze - te­ orija i klinicka praksa, Na�c­ kнjiga , 1 9 6 4 na бо) K l a j n, Vladislav i dr. : Savre­ meni m�dicinski i s o c i j a l n i asp c k t 1. impotencije, Medicinski glasпik, b r o i lo, 1 9 6 6 6 1 ) K l a j n , Vladislav i d r . : Savre­

meni rnedicinski i socijalni a s pekti f i gidnosti, Medicin s k i g J asnik , b r o j 5 , 1 9 6 8 62) К l а ј п, Vladislav i dr. : Savre­ rneni medicinski i socij alni a s . homoseksualnosti , Medici­ pekt1 glasnik, broj 12, 1968 nsk 6 3 ) KlaJn, Vladislav : Uvodna stu­ i j a u : E l l i s , Albert : Nauka � umetnost l j ubavi, Jugoslavi­ Ja, Beograd, 1 9 6 9 6 4 ) K l a j n , Vladislav l dr. : Psiho­ dinamika u dijagnos tici i d i f � :e �cijalnoj d i j agnosticl psi­ 1ck 7 poremec a j a , Neuropsihi­ Jatr1Ja, 1970 6 5 ) K l a j n, Vladislav : Uvodno i z l a ­ g � n e ( S i mpozijurn о p s ihodina­ лнc � ) , Ncu1·opsil1ij atri j a , 1970 6 6 ) KlaJn, V l a d i s l a v : Tokovi dina­ rnicke psihi j a t r i j e uopste i ро­ sеЬпо u Sr SrЫ j i , Zbornik ra­ dova I Naucnog s a stanka psihi­ jatara SrЬi j e , 1970 67) K l a j n , Vladislav i Jerotic, Vla­ deta � .о metodama kratke psiho­ terap1 Je kod nas, Anali Zavoda za mentalno zdravl j e , I I I broj 2-З, 1971 68) K l j n , Vlad i s l a v : Edukacija iz � p � 1 oterap j e lekara opite me­ d 1 c 1 � e , P s ihoterapija, v o l . 2 • 1972 69) K l a j n, Vlad i s l a v : Superv i z i j a kao metod eduk�cij e u individu­ a l n o j psihoterapij i , P s i hote­ r a p i j a , vol. 3 , 1973 7о) Kris, Erncst : Psihoanaliticka l s t r a �ivanja u umetnosti, K u l ­ t u r a , Beograd, 1970 71) Lorenc B � rislav : P s i hologi j a , � Ra)kov1c 1 Cukovic, Beograd 1926 72) L o r e n c , Borislav : Uvodna stu­ d i j a u : Frojd, Sigmund: Uvod u psihoanalizu, Kosmos, Beog­ rad , 1933 7 3) M a r j anovic , Petar : Hugo K l a j n k a o pozorisni kriticar izmedu dva rata , Savrerne n i k , I I , b r o j 1 1 , 1966 7 4 ) M a r j anovic, P e t a r : llugo K l a j n kao pozorisni kritic a r , тeat­ ron broj 2, 1974

�

�

�

�

�

�

�

94.

7 5 ) мatic , Vojin : Znacaj izucava­ n j a malforma c i j a , Narodno zd­ rav l j e , broj 3 , 1 9 5 0 . 7 6 ) мatic, Voj i n , Vol f , Nikola i Sto j i l j kovic , Srboljub : О de­ c i j im konvul� i jama, Hedicinski glasnik, broj 1 1 - 1 2 , 1 9 54 . 7 7 ) Matic , Vojin : Druga polov 7 na medicine , Medicinski glasnik, broi 8 , 1 9 5 8 7 8 ) Matic, Voj i n : Suge s t i j e z a j e ­ dinstvenu semu organizacije psi­ h i j atrijske sluzbe , Narodno zd­ ravl j e , broj 2 , 1 9 6 1 7 9 ) Hatic , Vojiл : Uloga razvoja hvataлja u prevazi lazeлju finak­ l itickog straha, Anali Zavoda za mentalno zdrav l j e , I I , broj 2 , 1 970 Во) Matic, Vojin : Dinamika nastaja­ nja i razvoja psihickih poreme­ c a j a , Neurops ihijatri j a , vol . 1 8 , broj 1 1 , 1970 8 1 ) Hatic, Voj i n , Jojic, v . i Kond i c , К , : Rekonstrukci j a i direktno posmatranje u psihoterapi j i , Anali Zavoda z a mentalno zdrav­ l j e , I I I , broj 2-3 , 1 9 7 1 8 2 ) Matic , Vojin : Dec i j a psihopato­ logi j a , II preradeno i dopunje­ no izdanje (Skripta ) , Beograd, 1971 8 3 ) Matic, Vojin : Mene suda real­ лosti, Delo, V I I I , broj 8 - 9 , 1972 8 4 ) Matic, vo�in : Nacrt z a jednu psihoaлaliticku teoriju razvoja psihickog aparata, Knj izevna kritika, broj 5 - 6 , 1972 8 5 ) Matic, Vojin : Zaboravljena bo­ zanstva, Prosveta, Beograd, 1973 8 6 ) Mat i c , Vojiл : Majka smrti, Le­ topis Matice Srpske , knj iga 4 1 1 , sveska 6 , 1 9 7 3 8 7 ) мat i c , Vojin : Paleopsiholog i j a , Psiholog i j a , broj З-4 , 1 9 7 3 8 8 ) Matic, Vojin : О bolu z a izgub­ l j enim, K n j izevnost , sveska 4 , 1973 8 9 ) Matic, Vojin : Zov lepoga, K n j i ­ zevna kritika, broj 2 , 1 9 7 5 9 о ) Mйtic, Vojin : Psihoanйliza mit­ ske proslosti , Prosveta, Beob­ rad , 1 9 7 6 9 1 ) Matic, Vojin i Tadic , N . : Psi­ hoterapija dece, Psihijatrija danas, broj 1-2 , 1 9 7 6 9 2 ) Matic, Vojin : Normalno i pato­ losko u razvojnom dobu, Psihija­ t r i j a danas, broj 2 - 3 , 1 9 7 7 9 3 ) Matic, Vojin : Psihonaliza mit­ ske proslosti I I , Prosveta, Beograd, 1 9 7 9 (sadrzi i clanke pod brojevima В З , 8 4 , 8 6 , 8 7 , 88, 89)

9 4 ) Matic , Filip : Uvod u Bove, P j e r : Psihoana liza i vaspita­ n j e , S t . Maksimovic, Beograd, 1927 9 5 ) Mijatovic, Nada : I z a reflekto­ ra slave, Obelisk, Beograd 1 97 2 9 6 ) Pat6 Imre : А Hid repert6 riuma ( 1 9 3 4 -1 9 4 1 ) , Forum Konyvkiad6 , Novi Sad, 1 9 7 6 9 7 ) Popovic , Nikola : Dusevni z ivot u svetlosti savremene psihopato­ log i j e , Ucitelj , broj 9 , 1 9 3 2 9 8 ) Popov i c , Nikola : Predavanj a i z Psihoana l i z e , I z davacko i knji­ zarsko preduzece Gece Кола, Be­ ograd, 1 9 3 4 9 9 ) Popov i c , Nikola : Psihoanaliza - osnove ucenja Sigmunda Froj­ da, Izdavacko i knjizarsko pre­ duzece Gece Копа, Beograd, 1 9 3 5 100) Popovic , Rosanda : Psihoanaliza u z ivotu i umetnosti ( razgovor sa Hugom K l a j лom) N I N , broj 9 2 2 , 8 . IX 1 9 6 8 lol) Raj h , Vilhel.n : Masovna psiho­ log i j a fasizma, Beograd, 1 9 7 3 l o 2 ) Reich, Wilhelm : D i j alekticki mate r i j a l izam i psihoan a l i z a , Knj izarnica Svetlost, Beograd, 1935 lоЗ) Roa zen, Paul : Brother Anima l , Penguin Books , Haraondswort h , 1973 1 0 4 ) Roazen, Paul : Freud and H i s Followers , N e w American Lib­ rary, New York, 1 9 7 4 1 0 5 ) Sapi r , I . : Psihoanal iza i soc­ iolog i j a , K n j i !arnica Svetlost, Beograd , 1 9 3 5 lo5a) Schilder, Paul i SugAr, Nicola­ u s : Zur Lel1re von den Scllizo­ phrenene Spracllstorungen , Zent­ ralЫatt fur die gesamte Neu­ rologie und Psychiµtric, 1 9 2 6 lоб ) Schmidt, JAnos : А nemi ins�g, Hid , broj l o , 1 9 3 6 1 0 7 ) Schmidt, JAnos : Jog �s eroszak, Hid , broj 5, 1 9 3 8 108 ) Schmidt, JAnos : А bunteto jog �s alkalamazAsa, Hid, broj З , 1 9 39 1 0 9 ) Smirnof, Viktor : Psihoana l i z a deteta , Kultura, Deograd, 1 9 70 l l o ) SugAr Mik16s : P i l lantAs а pszi­ choanalizis jovoj�be , Napl6, 2 5 . XII 1 9 4 0 . 1 1 1 ) Sugar, Nikolaus : Zur Genese und Therapie der Homosexuali­ tit, Jallrbucher fur Psyclliat­ rie und Neurolog i e , XLIV , 2- 3 , 1925 1 1 2 ) Sugar, Nikolaus : Die Rolle dез " Zahлreiz" - Motive bei Psycho­ sen , Iлternationale Zeitschrift fur Psychoanalyse, 1 9 2 5 95.

113)

Szebenyi KAroly : А p s z ichoana­ l i z i s fej lodestortenete, Hid, broj 6 , 7 i 8 , 1 9 3 5 1 1 4 ) �ugar, Nikola : Mitglieder der Ungarlandischen Psychoanaly­ tischen Vereinigung : Psychoa­ nalytische Studien, Internatio­ nale Zeitschrift fUr Psychoanalyse, 1 9 3 3 1 1 5 ) Sugar, Nikola : M i l l y Vosvini­ e k , Internationale Zeitschrift fUr Psychoanalyse, 1 9 3 4 1 1 6 ) �ugar Nikola : Lectures o n Psy­ choana l y s i s Ьу N. Popov i c , International Journal o f Psychoa­ nalys i s , 1 9 3 8 1 1 7 ) �ugar, Nikola : Zur F r a3e der mimischen Bejahung una Verneinung , Internationale Zeitsc­ hri:t;t fUr Psy'c hoanalyse und Im­ ago, ·1941 1 1 8 ) Sugar Nikola : Zur Frage der unbwussten Verstandigung und· der " an s teckenden" Fehlhandlung, Internationale fUr Psychoanalyse Imago, 1 9 4 1 .

127) 128)

129)

1 30)

131) 132)

Petrovic, Vladimir : Psiholo§­ ko savetovanje u nastavi, Psi­ hologija V I I , 3-4 Petrovi c , Vladimir : KoЩ:ratra­ nsfer i sociokulturni faktori porodice deteta u psihoterapi j i , Psihoterap i j a , I , posebni svezak Petrovic, Vladimir : Psihotera­ p i j a i psihoana l i z a , Psihologi­ ja, Х, 2 Petrovic, Vladimir : Psihote­ rapija dan a s , Metod savetova­ n j a u radu s porodic ama (Ma­ ter i j a l i sa instrukt ivnog se­ minara odrzanog u Arandelovcu 2 1 . i 2 2 . juna 1 9 7 9 . godine ) , Beograd, 1 9 7 9 Sug!r, Mikl6s : А p s z ihoanali­ z i s e s a z ·>Qrvos tudomh.ny,Napl6-, 2 5 . XII 1 9 3 8 Sug!r, Mikl6s : Freud e s j e l e ­ ntosege, N�pl6, 2 5 . XI I 1 9 3 9 .

Zeitschrft und

119)

�ugar, Nikola : Vaspitanje sa gledista medicinske i s o c i j a l ­ ne psihologije v o n Hugo K l a j n , Internationale Zeitschrift fUr Psychoanalyse und Imago , 1 9 4 1 . 1 2 0 ) Sukulj�vi � , Ksenija : PozoriA­ no stvaralastvo Huga K l a j n a , Muzej pozori§ne ume tnosti SR SrЬij e , Beograd, 1 9 7 7 1 2 1 ) �vrakic, Mirko : � t a s u neuro­ z e ? , Kultura, Beograd, 1 9 6 2 1 2 2 ) T A b ori . : Nelito о psihoanali­ z i , Jugoslovenski dnevnik, Novi Sad, 2 5 . XI 1 9 3 4 1 2 3 1 Volosinov, V. м . : Frojdizam, Knjizarnica Svetlost, Beograd, 1937 1 2 4 ) E i s s l e r , Kurt R . : O n Some The­ oretical and Technical ProЫems Regarding the Payment of Fees for Psychonalytic Treatme n t , In­ ternationa l Review of Psychoa­ nalys i s , Vol . l , part 1 - 2 , 1 9 7 6 1 2 5 ) K l a j n , Vladislav Jerotic, Vla­ deta, Vilhar, Vladimir i Bogi­ cevic , Dorc3e : Stanje i persp­ ektive psihoterapije kao oЫika psihoterapij ske zastite, Anali Zavoda za mentalno zdrav l j e , god v , broj 4 , 1 9 7 3 1 2 6 ) Petrovic , Vladimi r : Emocional ne sme t n j e i.uspeh u skol i . Porodi­ ca kao motivacioni faktor, Neo­ b j a v l j e n a doktorska disertaci­ j a , 1965 96.

SUMIO\RY

The Developme n t o f P sychoanalys i s

Ј!!.

_se rЫa

The Dcvelopment o f psychoana l y s i s

i n S e r b i a bcgan in t h e 1 9 2 o ' s , when the f i r s t psychoanalysts began to prac­ tice ( N i k o l a �ugar in Subotica and Hugo K l a j n in Belgrade) • Further iniportant steps f o l l owed iп tlie 1 9 3o ' s , wlien su1ne works o f th!o! c l a ­ s s i c s o f psychoana l y s i s w e r e trans­ lated a n d puЫished IFreud , A d l er ) . In h i s book " P s i h o l o g i J � ( P s ycho­ l o g y ; 1 9 2 6 ) B o r i s l a v Lorenc , profe­ sor at Belgrade U n i v e r s i t y , gave а short review o f the psychoanalytic rne t h o d , concisely p r e s e n t i n g some of b a s i c psychoanalytic concepts (Lorenc introduced to the Yugoslav p u Ы i c t h e first work Ьу S . Freud, " I n troductory, Lectures on Psychoa­ nalys i s " , in 1 9 33 ) .

I n 1 9 3 2 the Yugoslav P s y c h i a t r i c A s s o c i a t i o n was founded and i n the same year some psycholog i c a J ly o r i ­ cпtcd p s y c h i a t r i s t б c s t � Ы i shcd thc Yugoslav Soc i c t y for Heџt:al llygieлe, which w a s i n f l uenced Ьу Freud ' s the­ ory. The Psychoanalytic Society i н BeJ gradc was founded i n 1 9 3 8 . The primc movcr and leader of the gr.ouo was N . �џg a r , while the o t h c r n1'-'1.1b e r s of the f i r s t , and so f a r the only , psychoana l y t i c s o c i e t y i n Yu­

g o s l a v i a wAre thc p h y s i c i a n s L j u ­ boшir Dшпi.С , liugo K l a j n , Vlacl i s lav Kl a j n , Vo j i n Matic and L j ubomlr l i ­ vkovic a n d the philosophers V l a d i ­ m i r Dvor n i k o v i c , M i l o s D u r i c and . Nikola Pc�ov ic . The Society organi­ zed s c i e n t i f i c d i s cџ s s io n s , lectu­ res a n d t r a n s l a t i o n s o f p r u f e s s i o ­ na l work s , popul a r i z e d t h e b a s i c p r i n c i p l e s o f psychoa n a l y s i s a n d engaged i n the training o f futurc psychoan a l y s t s . lloweve r , the Socicty

was not tied to any s c i e n t i f i c o f p r o f e s s i o n a l i n s t i t u t i o n , had few members , and did not have i ts own preniises and j ourna l . Of the membe­ rs o f the group only some remained acti ve ј n th c f icJ d o f ps y c lю a n a Ј y­ s i s . 'l'l1c IJ c l g r �de Psyclюan a l y t i c Society cxisted for l e s s than four years ( u n t i l the German invasion of Y u g o s l a v i a in 1 9 4 1 ) , but it p�ved the way for the future a f f i rmation of psychoana l y s i s in S e r Ы a .

The f i v " m o s t i n f l u e n t a l шешЬеrs o f t h e f i r s t psychoana l y t i c group in SerЬia "'' •rP. · N . ::'opov i c , N . � u g a r , H . K l a j n , V . Ha t i c and V . K l a j n . Niko-

la Popovic ( 1 В 8 3 - 1 9 7 о ) wаз hcad o f Department o f P l 1 i losopl1y a t the Univcrsity of Belgrade . А scholarly author а п d t r a n s l a t o r , Popovic was а precursor o f psychoanalysis in

S e r b i a . Ве puЫished the f i r s t wor­ ks in the Serbo-Croatian laлguage in w h i c h the theories o f Freud, Ju­ ng алd Adler were s i s t e m a t i c a l ly Popovic p l a c e d h i s u L f i ­ presented. c e o f t h e d e a n of the F a c u l t y o f P h i ­ losophy a t t h e d i s p o s a l o f the Psych­ oanaJ ytic S o c i e t y , нhich held i t s meetings t h e r e . S o , from the f i r s t da y s , psychoan a l y s i s i n ScrЫa was l inked not only to p h y s i c i an s , who formed the nucleus o f th� f i r s t gro­ u p , but to the Faculty o f P h i losophy , as wel l .

N i k o l a �ugar ( 1 8 9 7 - 1 9 4 5 ) was опе o f t h e three Yugoslav psychoanalysts ( b e s ide H . K l a j n and S t j epan Betll1"'­ im, who worked i n Zagreb ( :roati�) who practiced psychoanaiytic p�, �ho­ therapy before World War IL Sugar studied medicine a t the German Uni­ v e r s i t y in Prague. Не spent h i s re­ s idency in neuropsychiatry i n Der­ l i n-Charlottenburg, where he was a l ­ s o for two y e a r s i n tra i n ) nq a n a l y ­ s i s w i t h F e l i x B o e h m . r n 1 9 :.! �

§ugar ·we.­

n t to v i e n n a and became a s s o c i a t e mcm­ bcr o f thc Vienna P s y c h o a n a l y t i c So­ c i e t y ( forш 1 9 3 3 - 3 8 he was f u l l mem­ ber of tha t Soc i e t y and form 1 9 З В o f the Budapest Psychoanalytic S o c i ­ ety) . ted

in

I n the

1 9 2о1 н

Vienna with

§ugar

Paul

collabora­

Schi J de r .

In 1930 Sugar brought together and formed the Ps ychoana J y t i c S o c i e t y , bccoming i t s leader . Не worked i n p r i v a t e p r a c t i c e , b u t a l so a s а tra­

i n i ng a n a l y s t ( V . Ma t i c , V . K l a j n we­ rc his pup i l s ) . When in 1 9 4 0 thc nee­ ti11gs o f tlle S o c i c t y i н tl1e l.)ean • s O f f ice at the F a c u l t y o f Philosophy

wcr.e made impo s s i Ы n , c o n t i nued

i н �ug a r • s

the rnce t i n g s apartment, w ћ e ­

re mernbers о � thc g r o u p c o u l d u s e �uga r • s r i c h p s y c h o a n a l y t i c l i b r ar y .

After the bombardment of Belgrade ( 1 9 1 4 ) , Sugar fled to S u b o t i c a . Ве died i n the T h e r e s i c n s t a d t concentra­ ti on са 111р . §ugnr p u Ы i s h c d several a r t i c l e s thc "Internationale zej tschrift

in

f�r Psychoana l y s e " . Не w r o t e papers on t h e role o f tooth s t i m u l a t i o n i n the psycho s e s , on the q u e s t i o n o f rn i m i c a l a f f i rшation and negation and оп the question o f " c o n t a g i o u s " p a r a p r a x i s . �ugar was t h e f i r s t to g i ­ v e а psychoanalytic intnrpretation o f the f a c t t h a t in Southern Europe tlie mimical a f f i rrnatio11 cllld negation

.:1rc op1>0»i t•� lo tl1џi;c 111 ull1cr partл o f J::urope .

Hugo K l a j n ( 1 8 9 4-1 9 8 1 1 was for mапу years the " trade mark" of pэychoa­ п a l y s i s i n S e rЫ a . Не studied medi­ cine i n Vi елпа алd duriлg those yea­ r.s atteпded the lectures of Tausk апd Freud. К l а ј л was in resideпcy for psychiatry with J u l i u s Wagner­ Jauregg (Vieпna) and Emil Kraepelin (Munich) and i п traiпing a n a l y s i s with P a u l Schilder ( V i e n n a ) . Beside § ug a r , ll . K l a j n was the only psychoa­ aпalyst in SerЬia who a t the time practiced psychotherapy. Не worked at а psychiatric c l i n i c and i n pri­ vate practice. Jewish and а promi­ nent left-wing theater c r i t i c , Kla­ jn а speлt the German occu � ation _ hiding under а false identity. Af­ ter World l�a r II he became professor of stage direction at the Academy o f Theater a n d F i l m a n d him�elf ап emi11eпt director and theoretician o f the theater . Не was the e d i tor o f the "Selected Works o f S i gmund Fre­ ud" ( I - VI I I , 1 9 6 9 ) i n the Serbo-Cro­ a t i a п language. In addition to 11 . К l а ј п , the most ori­ giлal creative miпd of th� f � r s t ��y­ choana l y t i c group in Serbia is Vo) in Matic ( 1 9 1 1 1 . Не studied medicinc i n V i c 1111a апd B c J g radc . Wl1c11 �uy a r сише lo Bclg riнJ c , Matic L>c­ came опе o f the membe r s of his group and was i n training ana l y s i s with §ugar. After the war he spec i a l i zed i n c h i l d psychiatry i11 Paris (with Gcor.gcs llcuye r ) . In 1 9 5 3 �1a t i c orga­ nized ( i п Belgrade) the Medico-pe­ dagogical Guidance Center. The Cen­ ler was а pioпeer institut io11 o f i t s own kind (поt only i11 SerЫ a , b u t i n whole Yugoslavi a ) . I п i t а multiprofessional team of speciali­ s t s engaged i n psychotherapy o f children and adolescents о п psycho­ dynamic priпciple s . Alongside psyc­ hotherapy, the Center also perfor­ med training aпalysi s , superv i s i o n o f c a s e s (Ьу V . Ma t i c ) апd group d i scussions. v. Matic was the direc­ tor of the institution ( 1 9 5 3 - 6 3 ) , but a l s o i t s s p i r i t and move r . V . Matic continued h i s career at the Faculty of Philosophy, where he be­ came professor of psychopathology of children and adolescen t s , o f ge­ neral psychopathology and o f mental l1ygiene. lle puЫishcd пume r a l articles on psychoana lytic and meпtal hygienic proЫems and ori9inal books i n the field of cultural a n thropo l o g y , psy-

cJao