Најважнија уметност. Источноевропски филм у двадесетом веку Najvažnija umetnost. Istočnoevropski film u dvadesetom veku 8671022064 [PDF]

Zitiervorschau

Istočnoevropski film u dvadesetom veku

сџо

A

R

S

c i n e m a

Glavni urednik Zoran Hamović

Urednik Dragan Jeličić

Likovni urednik Dragana Atanasović

N aslov originala T he M o st Im portant A rt: Eastern E uropean Film After 1 9 4 5 Antonín J. Liehm and M ira Liehm © Copyright by Drahomira and Antonín J. Liehm All rights reserved

Mira Lim i Antonjin J. Lim

N A JV A Ž N IJA U M ETN O ST Istočnoevropski film u dvadesetom veku Prevela sa engleskog M aja Ilić

cUo 2006

Uvod

Hajnrih Hajne je jednom prilikom ukazao na to da je velika količina potisnute političke i društvene energije u doba romantiz­ ma u Nemačkoj našla izraz u umetnosti i filozofiji. Slične zaključke su doneli i kritičari Bjelinski, Cerniševski i Dobroljubov о Rusiji za vreme vladavine cara Nikolaja I. Jedan vek kasnije, mađarski pesnik Đula Ilješ primetio je da su književnosti Poljske, Mađarske i Balkana od svog nastanka bile književnosti političkog neslaganja. „Kada je jedan od naših organa paralizovan“, izjavio je Ilješ, „drugi počinje, bolje ili lošije, da oba­ vlja njegov posao“. Nije potrebno mnogo dodati onome što je već napisano о odnosu između pada carske Rusije i revolucije, na jed­ noj, i eksplozije avangardne umetničke aktivnosti, na drugoj strani. Kada je, međutim, Ruska revolucija, imajući u vidu Lenjinovu izjavu, proglasila film za „najvažniju umetnost“, potvrdila je odnos između društva, umetnosti i politike koji je postojao od vremena Petra I. U diihu starog utilitarističkog koncepta književnosti i umetnosti, film je bio shvaćen kao jedan od glavnih instrumenata obrazovanja, prosvećenja i propagande, fošto je počela da veruje u uticaj filma, Revolucija je morala, pre ili kasnije, da ga podredi strogim pravilima. Sto se politička moć više centralizovala, tim vi­ še je šačica njenih predstavnika na najvišem nivou Komunističke partije i vlade - ponekad i samo jedan predstavnik - postajao prvi i vrhunski „Gledalac“. Ovaj Gledalac je odlučivao о sudbini poje­ dinih filmova, filmskih umetnika i tendencija sa neumoljivošću sa­ svim drugačijom od - a ipak u mnogo čemu sličnom - neumoljivosti 5

sa kojom se na Zapadu uspeh na blagajnama smatrao jedinim merilom uspeha filma. Naravno, činjenica da istočnoevropski filmski umetnik nije imao izbora (da traži drugog producenta i proba ne­ zavisnu produkciju) i da je bio suočen sa državnim monopolom, povećavala je pritisak u nacionalizovanoj filmskoj industriji. Pri­ rodno, ovaj pritisak je izazivao kontrapritisak, očigledan u poku­ šajima filmskih umetnika da promene tu situaciju, u njihovom pojačanom osećanju kolektivne odgovornosti za stanje stvari, u njihovim naporima da ostvare decentralizaciju i uspostave neza­ visnije grupe za produkciju i, na kraju, u jačanju uloge filmskih umetnika i njihove organizacije unutar celog sistema. Zajednica između Gledaoca i političke vlasti primoravala je filmskog umetnika na politiku. Svaka reč koju je filmski umetnik izgovorio neizbežno je izazivala politički dijalog, svaki pokušaj da se prekorači granica vodio je političkom sukobu, a posledica sva­ kog nekonformizma bilo je političko izopštavanje, ili nešto gore. Za filmske umetnike u Istočnoj Evropi, ponovljeni susreti sa Gle­ daocem su se pretvorili u stvarnu školu političke obuke. Mnogi manji talenti su brzo shvatili da će im apsolutni konformizam otvoriti vrata koja bi za njih bila čvrsto zatvorena da su se oslanja­ li isključivo na vlastite sposobnosti. Sto se tiče onih koji su bili ta­ lentovani, dok god su odbijali da izdaju svoj talenat, pre ili kasnije našli su se u sukobu sa vlašću. A tada su svi zajedno naučili lekciju - mnogi su je naučili dobro - о cinizmu svakodnevne politike, о manevrisanju i lukavstvu, pod tnotom „cilj opravdava stredstva“. Međutim, u trenucima političke krize kada je centralizovana moć postajala privremeno slaba, film je koristio svoju ulogu i prestiž „najvažnije umetnosti“ da bi se nesmetano obratio pravim gledao­ cima, filmskoj publici. Početna zamisao о nacionalizovanoj filmskoj industriji - koju je većina filmskih umetnika u zemljama Istočne Evrope podržala nastala je iz ubeđenja da film ne može da postane ravnopravan part­ ner sa drugim umetnostima sve dok ne bude imao isti status kao, na primer, repertoarsko pozorište, koje je uvek bilo državno subvencionisana kulturna ustanova u ovom delu sveta. Cak i oni koji nisu bili zainteresovani za socijalne implikacije filma, već prven­ stveno za njegovu formalnu stranu, postepeno su bili uvučeni u po­ litičku igru progresivnim iskrivljavanjem ove početne zamisli i po­ kušajima da film pretvore u instrument državne propagande. Prvi

6

problem sa kojim su se susreli bio je napor da se svako formalno otkriće, svaki eksperiment, svrsta u „službu Ideji“, koji je ubrzo po­ stao zahtev da se, „u ime Ideje“, odustane od svakog traganja u oblasti forme. Kao posledica, sam problem forme je postao politič­ ki, i svi pokušaji da se izraze novi formalni pristupi postali su poli­ tički pokušaji, a takođe i svi potonji napori da se politička pitanja zaobiđu formom. Filmski jezik i filmska forma se ni u jednoj od ovih zemalja nisu razvijali neometano, čak ni tokom najpovoljnijih peri­ oda, već su umesto toga bili zavisni od mnogih vanumetničkih uticaja. Nijedna analiza formalnih struktura istočnoevropskog filma i njihovog razvoja nije potpuna ukoliko se ne uzme u obzir bliska veza između filmske umetnosti i razvoja društva i politike, koja je karakteristična za nacionalizovanu filmsku industriju - nekada na njenu štetu, a nekada njoj u korist. Kada smo odlučili da napišemo kritičku istoriju istočn o­ evropskog filma bili smo svesni da tako obiman poduhvat, u okviru jedne knjige, neminovno zahteva mnogobrojne izbore kao i određivanje ograničenja. Činjenica da će ova knjiga biti do sada prvi pokušaj ove vrste, na Zapadu ili Istoku, takođe je zna­ čila da će biti neophodno čitaocima pružiti činjenice koje bi oni, da je reč о drugim oblastima svetske kinematografije, mogli sa­ mi da nađu u raznim priručnicima. Odlučili smo da se usredsredimo na razdoblje posle 1945, delimično zato što su podaci о fil­ mu u prethodnim razdobljima pristupačniji. A zbog toga što verujemo da režiser snosi punu odgovornost za određeni film, ograničili smo se u većini slučajeva prevashodno na režisere. Ka­ da je to bilo moguće, dali smo godinu proizvodnje filma a ne go­ dinu prvog prikazivanja, koja je često bila znatno kasnije. Engleski nazivi filmova su oni pod kojima se ti filmovi pri­ kazuju u SAD i u Velikoj Britaniji. U slučajevima kada to nije bi­ lo moguće, navodili smo ili naslove korišćene u publikacijama na engleskom jeziku poreklom iz zemlje proizvođača ili naše sopstvene prevode.* Takođe, bilo je očevidno da moramo da ograničimo obim knjige na igrani film. Dokumentarni, kratki i animirani film spo­ * Za izdanje na srpskom jeziku koristili smo naslove pod kojima su se filmovi pojavili u našoj distribuciji. Ako filmovi kod nas nisu bili prikazani, niti je о njima pisano, trudili smo se da prevod bude sličan originalnom naslovu. Kada to nije bilo moguće, prevodili smo engleski naslov. - Prim. prev.

7

menuli smo samo u onim slučajevima kada su se činili suštinskim za razumevanje celokupnog konteksta filmskog stvaralaštva na od­ ređenom mestu i u određenom razdoblju. Ovim nikako nismo želeli da potcenimo značaj tih oblasti filmskog stvaralaštva. Sasvim smo svesni nepreciznosti termina Istočna Evropa koji koristimo za označavanje zemalja u onom delu sveta koji se našao u sferi sovjetskog uticaja posle Drugog svetskog rata i koji je usled toga bio izložen dubokim društvenim promenama. Podjednako neprecizni su i izrazi narodne demokratije i socijalistički koje ko­ ristimo samo iz praktičnih razloga jer su preciznije definicije nji­ hovih značenja u pojedinačnim zemljama i kontekstima van dome­ na ove knjige. Namerno smo izostavili poglavlje о albanskoj kinematografiji iz prostog razloga što bismo najvećim delom morali da se oslanja­ mo na podatke iz druge ruke, što ne bi bilo u skladu sa našom osnovnom idejom. Prvi deo, koji čini samo jedno poglavlje, nudimo kao pred­ govor užem tekstu za čitaoce koji ne raspolažu dovoljnim poda­ cima о istoriji filmskih industrija u Istočnoj Evropi i njihovom društvenom kontekstu pre 1945. Stoga smo bili primorani da ovaj deo ograničimo samo na osnovne podatke, potpuno svesni opasnosti ovakvog ograničenja - na primer, da sažmemo istoriju ruske i sovjetske kinematografije na dvadesetak stranica. Ovo uvodno poglavlje ne sadrži pregled predratnog nemačkog filma. U prvom poglavlju о DRN (Demokratskoj Republici Nemačkoj), čitalac će naći informacije о specifičnim tradicijama u predrat­ nom nemačkom filmu - čijim naslednicima su se istočnonemački filmski stvaraoci smatrali. Kritičke ocene pojedinih filmova i stvaralaca u ovoj knjizi su naše, u suprotnom smo to naznačili. Videli smo oko devedeset odsto filmova snimljenih posle 1945. koji su spomenuti u knjizi. Bi­ bliografija je prilično selektivna, koristili smo mnoge sekundarne izvore (knjige, intervjue, kritičke časopise, recenzije iz novina i ta­ ko dalje) koje bi bilo teško u potpunosti nabrajati. Želimo da se zahvalimo Gugenhajmovoj fondaciji, koja nam je omogućila pisanje ove knjige; Nacionalnoj zadužbini, koja nam je pomagala u uređivanju knjige; Ernestu Kalenbahu koji je toliko verovao u nju uprkos svemu; Sidniju Holisteru koji je uređivao i popravljao rukopis; Džosefu Espozitu, koji je bio uz nas kada nam

8

je bio potreban; i svim onim prijateljima u Istočnoj i Zapadnoj Evropi i u Sjedinjenim Državama bez čije mudrosti, znanja i veli­ kodušne i odane pomoći i saradnje bismo teško ovaj poduhvat pri­ veli kraju. Zato što neke od njih ne možemo da imenujemo iz po­ litičkih razloga, činilo bi se nepravednim spomenuti imena samo nekih od njih. Takođe bismo želeli da se zahvalimo Muzeju moderne umet­ nosti i Filmskom društvu Linkoln centra. Britanskom filmskom in­ stitutu, Belgijskoj kraljevskoj kinoteci, Svajcarskoj kinoteci, Fran­ cuskoj kinoteci, Francuskoj federaciji filmskih klubova, Nemačkom institutu za film i Prijateljima nemačke kinoteke za svu po­ moć koju su nam pružili. Ova knjiga napisana je na češkom jeziku a Kaca Polačkova-Henli, kojoj smo veoma zahvalni, prevela ju je na engleski. Verovatno će proći mnogo vremena pre nego što će moći da se pojavi na našem jeziku; engleski tekst je stoga prvo i autorizovano izdanje.

9

:Hìl. -, ...«■?·

V ·:->.· '-Г.Л : у, ■ :·■ ■.

.

,:

■ i*,:·''

·

. - ; · ν ·. : . ■ ·:; :

·ί . ·■ »

’' -

: ■=