122 82 20MB
Serbian Pages 510 Year 2006
Istočnoevropski film u dvadesetom veku
сџо
A
R
S
c i n e m a
Glavni urednik Zoran Hamović
Urednik Dragan Jeličić
Likovni urednik Dragana Atanasović
N aslov originala T he M o st Im portant A rt: Eastern E uropean Film After 1 9 4 5 Antonín J. Liehm and M ira Liehm © Copyright by Drahomira and Antonín J. Liehm All rights reserved
Mira Lim i Antonjin J. Lim
N A JV A Ž N IJA U M ETN O ST Istočnoevropski film u dvadesetom veku Prevela sa engleskog M aja Ilić
cUo 2006
Uvod
Hajnrih Hajne je jednom prilikom ukazao na to da je velika količina potisnute političke i društvene energije u doba romantiz ma u Nemačkoj našla izraz u umetnosti i filozofiji. Slične zaključke su doneli i kritičari Bjelinski, Cerniševski i Dobroljubov о Rusiji za vreme vladavine cara Nikolaja I. Jedan vek kasnije, mađarski pesnik Đula Ilješ primetio je da su književnosti Poljske, Mađarske i Balkana od svog nastanka bile književnosti političkog neslaganja. „Kada je jedan od naših organa paralizovan“, izjavio je Ilješ, „drugi počinje, bolje ili lošije, da oba vlja njegov posao“. Nije potrebno mnogo dodati onome što je već napisano о odnosu između pada carske Rusije i revolucije, na jed noj, i eksplozije avangardne umetničke aktivnosti, na drugoj strani. Kada je, međutim, Ruska revolucija, imajući u vidu Lenjinovu izjavu, proglasila film za „najvažniju umetnost“, potvrdila je odnos između društva, umetnosti i politike koji je postojao od vremena Petra I. U diihu starog utilitarističkog koncepta književnosti i umetnosti, film je bio shvaćen kao jedan od glavnih instrumenata obrazovanja, prosvećenja i propagande, fošto je počela da veruje u uticaj filma, Revolucija je morala, pre ili kasnije, da ga podredi strogim pravilima. Sto se politička moć više centralizovala, tim vi še je šačica njenih predstavnika na najvišem nivou Komunističke partije i vlade - ponekad i samo jedan predstavnik - postajao prvi i vrhunski „Gledalac“. Ovaj Gledalac je odlučivao о sudbini poje dinih filmova, filmskih umetnika i tendencija sa neumoljivošću sa svim drugačijom od - a ipak u mnogo čemu sličnom - neumoljivosti 5
sa kojom se na Zapadu uspeh na blagajnama smatrao jedinim merilom uspeha filma. Naravno, činjenica da istočnoevropski filmski umetnik nije imao izbora (da traži drugog producenta i proba ne zavisnu produkciju) i da je bio suočen sa državnim monopolom, povećavala je pritisak u nacionalizovanoj filmskoj industriji. Pri rodno, ovaj pritisak je izazivao kontrapritisak, očigledan u poku šajima filmskih umetnika da promene tu situaciju, u njihovom pojačanom osećanju kolektivne odgovornosti za stanje stvari, u njihovim naporima da ostvare decentralizaciju i uspostave neza visnije grupe za produkciju i, na kraju, u jačanju uloge filmskih umetnika i njihove organizacije unutar celog sistema. Zajednica između Gledaoca i političke vlasti primoravala je filmskog umetnika na politiku. Svaka reč koju je filmski umetnik izgovorio neizbežno je izazivala politički dijalog, svaki pokušaj da se prekorači granica vodio je političkom sukobu, a posledica sva kog nekonformizma bilo je političko izopštavanje, ili nešto gore. Za filmske umetnike u Istočnoj Evropi, ponovljeni susreti sa Gle daocem su se pretvorili u stvarnu školu političke obuke. Mnogi manji talenti su brzo shvatili da će im apsolutni konformizam otvoriti vrata koja bi za njih bila čvrsto zatvorena da su se oslanja li isključivo na vlastite sposobnosti. Sto se tiče onih koji su bili ta lentovani, dok god su odbijali da izdaju svoj talenat, pre ili kasnije našli su se u sukobu sa vlašću. A tada su svi zajedno naučili lekciju - mnogi su je naučili dobro - о cinizmu svakodnevne politike, о manevrisanju i lukavstvu, pod tnotom „cilj opravdava stredstva“. Međutim, u trenucima političke krize kada je centralizovana moć postajala privremeno slaba, film je koristio svoju ulogu i prestiž „najvažnije umetnosti“ da bi se nesmetano obratio pravim gledao cima, filmskoj publici. Početna zamisao о nacionalizovanoj filmskoj industriji - koju je većina filmskih umetnika u zemljama Istočne Evrope podržala nastala je iz ubeđenja da film ne može da postane ravnopravan part ner sa drugim umetnostima sve dok ne bude imao isti status kao, na primer, repertoarsko pozorište, koje je uvek bilo državno subvencionisana kulturna ustanova u ovom delu sveta. Cak i oni koji nisu bili zainteresovani za socijalne implikacije filma, već prven stveno za njegovu formalnu stranu, postepeno su bili uvučeni u po litičku igru progresivnim iskrivljavanjem ove početne zamisli i po kušajima da film pretvore u instrument državne propagande. Prvi
6
problem sa kojim su se susreli bio je napor da se svako formalno otkriće, svaki eksperiment, svrsta u „službu Ideji“, koji je ubrzo po stao zahtev da se, „u ime Ideje“, odustane od svakog traganja u oblasti forme. Kao posledica, sam problem forme je postao politič ki, i svi pokušaji da se izraze novi formalni pristupi postali su poli tički pokušaji, a takođe i svi potonji napori da se politička pitanja zaobiđu formom. Filmski jezik i filmska forma se ni u jednoj od ovih zemalja nisu razvijali neometano, čak ni tokom najpovoljnijih peri oda, već su umesto toga bili zavisni od mnogih vanumetničkih uticaja. Nijedna analiza formalnih struktura istočnoevropskog filma i njihovog razvoja nije potpuna ukoliko se ne uzme u obzir bliska veza između filmske umetnosti i razvoja društva i politike, koja je karakteristična za nacionalizovanu filmsku industriju - nekada na njenu štetu, a nekada njoj u korist. Kada smo odlučili da napišemo kritičku istoriju istočn o evropskog filma bili smo svesni da tako obiman poduhvat, u okviru jedne knjige, neminovno zahteva mnogobrojne izbore kao i određivanje ograničenja. Činjenica da će ova knjiga biti do sada prvi pokušaj ove vrste, na Zapadu ili Istoku, takođe je zna čila da će biti neophodno čitaocima pružiti činjenice koje bi oni, da je reč о drugim oblastima svetske kinematografije, mogli sa mi da nađu u raznim priručnicima. Odlučili smo da se usredsredimo na razdoblje posle 1945, delimično zato što su podaci о fil mu u prethodnim razdobljima pristupačniji. A zbog toga što verujemo da režiser snosi punu odgovornost za određeni film, ograničili smo se u većini slučajeva prevashodno na režisere. Ka da je to bilo moguće, dali smo godinu proizvodnje filma a ne go dinu prvog prikazivanja, koja je često bila znatno kasnije. Engleski nazivi filmova su oni pod kojima se ti filmovi pri kazuju u SAD i u Velikoj Britaniji. U slučajevima kada to nije bi lo moguće, navodili smo ili naslove korišćene u publikacijama na engleskom jeziku poreklom iz zemlje proizvođača ili naše sopstvene prevode.* Takođe, bilo je očevidno da moramo da ograničimo obim knjige na igrani film. Dokumentarni, kratki i animirani film spo * Za izdanje na srpskom jeziku koristili smo naslove pod kojima su se filmovi pojavili u našoj distribuciji. Ako filmovi kod nas nisu bili prikazani, niti je о njima pisano, trudili smo se da prevod bude sličan originalnom naslovu. Kada to nije bilo moguće, prevodili smo engleski naslov. - Prim. prev.
7
menuli smo samo u onim slučajevima kada su se činili suštinskim za razumevanje celokupnog konteksta filmskog stvaralaštva na od ređenom mestu i u određenom razdoblju. Ovim nikako nismo želeli da potcenimo značaj tih oblasti filmskog stvaralaštva. Sasvim smo svesni nepreciznosti termina Istočna Evropa koji koristimo za označavanje zemalja u onom delu sveta koji se našao u sferi sovjetskog uticaja posle Drugog svetskog rata i koji je usled toga bio izložen dubokim društvenim promenama. Podjednako neprecizni su i izrazi narodne demokratije i socijalistički koje ko ristimo samo iz praktičnih razloga jer su preciznije definicije nji hovih značenja u pojedinačnim zemljama i kontekstima van dome na ove knjige. Namerno smo izostavili poglavlje о albanskoj kinematografiji iz prostog razloga što bismo najvećim delom morali da se oslanja mo na podatke iz druge ruke, što ne bi bilo u skladu sa našom osnovnom idejom. Prvi deo, koji čini samo jedno poglavlje, nudimo kao pred govor užem tekstu za čitaoce koji ne raspolažu dovoljnim poda cima о istoriji filmskih industrija u Istočnoj Evropi i njihovom društvenom kontekstu pre 1945. Stoga smo bili primorani da ovaj deo ograničimo samo na osnovne podatke, potpuno svesni opasnosti ovakvog ograničenja - na primer, da sažmemo istoriju ruske i sovjetske kinematografije na dvadesetak stranica. Ovo uvodno poglavlje ne sadrži pregled predratnog nemačkog filma. U prvom poglavlju о DRN (Demokratskoj Republici Nemačkoj), čitalac će naći informacije о specifičnim tradicijama u predrat nom nemačkom filmu - čijim naslednicima su se istočnonemački filmski stvaraoci smatrali. Kritičke ocene pojedinih filmova i stvaralaca u ovoj knjizi su naše, u suprotnom smo to naznačili. Videli smo oko devedeset odsto filmova snimljenih posle 1945. koji su spomenuti u knjizi. Bi bliografija je prilično selektivna, koristili smo mnoge sekundarne izvore (knjige, intervjue, kritičke časopise, recenzije iz novina i ta ko dalje) koje bi bilo teško u potpunosti nabrajati. Želimo da se zahvalimo Gugenhajmovoj fondaciji, koja nam je omogućila pisanje ove knjige; Nacionalnoj zadužbini, koja nam je pomagala u uređivanju knjige; Ernestu Kalenbahu koji je toliko verovao u nju uprkos svemu; Sidniju Holisteru koji je uređivao i popravljao rukopis; Džosefu Espozitu, koji je bio uz nas kada nam
8
je bio potreban; i svim onim prijateljima u Istočnoj i Zapadnoj Evropi i u Sjedinjenim Državama bez čije mudrosti, znanja i veli kodušne i odane pomoći i saradnje bismo teško ovaj poduhvat pri veli kraju. Zato što neke od njih ne možemo da imenujemo iz po litičkih razloga, činilo bi se nepravednim spomenuti imena samo nekih od njih. Takođe bismo želeli da se zahvalimo Muzeju moderne umet nosti i Filmskom društvu Linkoln centra. Britanskom filmskom in stitutu, Belgijskoj kraljevskoj kinoteci, Svajcarskoj kinoteci, Fran cuskoj kinoteci, Francuskoj federaciji filmskih klubova, Nemačkom institutu za film i Prijateljima nemačke kinoteke za svu po moć koju su nam pružili. Ova knjiga napisana je na češkom jeziku a Kaca Polačkova-Henli, kojoj smo veoma zahvalni, prevela ju je na engleski. Verovatno će proći mnogo vremena pre nego što će moći da se pojavi na našem jeziku; engleski tekst je stoga prvo i autorizovano izdanje.
9
:Hìl. -, ...«■?·
V ·:->.· '-Г.Л : у, ■ :·■ ■.
.
,:
■ i*,:·''
·
. - ; · ν ·. : . ■ ·:; :
·ί . ·■ »
’' -
: ■=