135 19 9MB
Croatian Pages 921 Year 1987
MEDICINSKI LEKSIKON V, preštampano izdanje
MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD - ZAGREB
a. (anat), skrać. za arteria, arterija; (fiz.) akceleracija; (fiziol), akomodacija, prilagoñavanje. A (elektr.), amper, anoda. A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutrona (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N. Sin. atomska težina. Po nekim autorima, maseni. broj imaju izotopi, a elementi, kao smeše izotopa, imaju atomsku težinu. Po novom internacionalnom (SI) sistemu atomske težine se nazivaju relativne atomske mase. a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fizičku veličinu koja predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. Izvedena jedinica SI (Meñunarodnog sistema mera) za akceleraciju je metar u sekundi na kvadrat - m/s2. aa.,(anat.) skrać. za arteriae, arterije. aa(čita se ana), skrać. za ana partes aequales, u podjednakim delovima. Oznaka u receptu da se dva ili više sastojaka stave u Iek u podjednakim količinama. Ova oznaka stavlja se posle poslednjeg od tih sastojaka. ac.,acid.,v. acidum. Ac, hem. simbol za radioaktivni element actinium (aktinijum). A.C.E., smeša jednog dela alkohola (A), dva dela hloroforma (C) i tri dela etra (E), koja se upotrebljavala za izazivanje opšte anestezije (narkoze) udisanjem. ADH, antidiurezni hormon (v. hormon), adiuretin, vazopresin (v. vasopressin), hormon koji nastaje u hipotalamusnim jedrima (verovatno prvenstveno u supraoptičkim i paraventrikularnim), a de-
ponovan je u zadnjem režnju hipofize, iz koje se, prema potrebi, izlučuje omogućujući reapsorpciju slobodne vode iz distalnih tubula bubrega; nedostatak ADH izaziva diabetes insipidus. ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka na receptu da se sastojak leka uz koji idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj (ne tačno odreñenoj) količini. Ag, hem. simbol za metal argentum, srebro. a.m.u., skrać. za atomsku masenu jedinicu (atomic mass unit). aq., skrać. za aqua, voda. Aq. dest., skrać. za Aqua destillata, destilovana voda. Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas argon. As, hem. simbol za metaloid arsen. A.T. 10, skrać. od reci antitetanična supstancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima slično dejstvo kao i hormon paratireoidnih žlezda, ali deluje i kada se daje oralno. Upotrebljava se, u tečenju hipokalciemičkih tetanija. Au, hem. simbol za aurum, zlato. abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. . abasia, abazija, nemogućnost hodanja pri očuvanoj svesti, mišićnoj snazi i osetljivosti. V. astasia. Abbéova operacija, v. operacija. abdomen, trbuh, trbušna duplja, deo trupa izmeñu grudnog koša i karike; a. acutum, iznenadno akutno stanje trbuha, obično praćeno bolovima, izazvanim zapaljenjem, perforacijom, začepljenjem, rupturom ili infarktom nekog tr-
abdominalis bušnog organa. Obično zahteva hitnu hirušku intervenciju. Primeri su: akutni apendicitis, holecistitis, perforacija ulkusa, ukleštena kila, ruptura nekog od šupljih organa, tromboza i ruptura slezine; a. penñulosum, viseći abdomen, posledica labavosti trbušnog zida, tako da prednji trbušni zid visi nad stidnjačom. Sin. venter propendens. abdominalis, abdominalan, trbušni, koji pripada trbuhu. abdominalna trudnoća, v. graviditas. abdominalni tifus, v. typhus abdominalis. abñominalni tip disanja, d. uslovljeno kontrakcijom prečage i trbušnih mišića. V. disanje. abdominotorakalni, trbušno-grudni, ono što pripada abdomenu i toraksu ili je u vezi s njima. abducens, koji odmiče, odvodi, odvodni. abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u nekom zglobu, pri čemu se ekstremitet ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u polje od srednje linije tela ili od srednje linije šake ili stopala. abductor, abduktor, koji odmiče, mišić odmicač. abdukcija, v. abductio. abduktor, v. abductor. aberacija, v. aberratio. aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstupanje od normalnog; (2) duševno poremećenje; (3) nepravilna refrakcija nekog sočiva ili nepravilno stvaranje žiže nekim sočivom; a. loci, v. heterotopia. abetaglobulinaemia, abetaglobulinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji nedostatak betaglobulinske frakcije u serumu, plazmi bolesnika. abetalipoproteinaemia, abetalipoproteinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoje deficit beta-lipoproteina u serumu, akantocitoza, hipoholesterolemija, retinitis pigmentosa i sindrom loše apsorpcije masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sindrom. ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen poremećaj koji se odlikuje degeneracijom i/ili oštećenjem funkcije nekih tki-
abnormalan va. Poremećaji se razvijaju postepeno i ispoljavaju tek postnatalno. U njih se ubrajaju na primer, Huntingtonova horeja i mišićna distrofija. ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje, sljuštenje, uklanjanje jadnog dela odsecanjem; a. chorioideae, ablacija sudovnjače. Odvajanje sudovnjače od njene podloge tečnošću koja se ispod nje nakupila. Javlja se najčešće posle operacije katarakte ili glaukoma. Ima izgled mrkih, zategnutih, poluloptastih ispupčenja na očnom dnu; a. mammae, operativno uklanjanje dojke zbog tumora; a. placentae, prerano odlubljivanje normalno usañene posteljice. Posteljica se odlubljuje najčešće samo delimično pri poroñaju. Pri odlubljivanju krv se skuplja izmeñu posteljice i zida materice. Zavisno od mesta odlubljivanja, krvarenje je samo intrauterino (unutrašnje) ili krvavi istovremeno i napolje. Najčešći uzrok preranog odlubljivanja su gestoze, a i mnogi drugi činioci, kao što su oboljenja srca, poremećaji u zgrušavanju krvi i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje mrežnjače. Ono se dogaña izmeñu pigmentnog i senzoreceptivnog epitela mrežnjače; primarna a.r., idiopatska a., nastaje usled degenerativnih promena retine pri miopiji i u starosti. U njenom nastanku igraju ulogu i degenerativne promene u staklastom telu. Osnovni uzrok je stvaranje ruptura, foramena (otvor, defekt) u mrežnjači kroz koje prodire tečnost staklena i odiže mrežnjaču; sekundarna a.r., odlubljivanje mrežnjače tumorom, krva^vljenjem, zapaljenjem, cisticerkusom, ili trakama staklastog tela. Bolesnik ima neodreñene smetnje pred okom, pad oštrine vida i ispade u vidnom polju. Dijagnoza se postavlja oftalmoskopom. Primarne ablacije lece se hirurški, a sekundarne zavisno od uzroka. ablepharia, ablefarija, v. ablepharon. ablepharon, ablefaron, nedostatak očnog kapka, uroñen ili stečen. A. može biti delimičan ili u celini. Sin. ablepharia. abnormalan, nenormalan, koji se razlikuje od normalnog, pravilnog, prirodnog, zdravog.
abnormitet
abscessus
se u cilju lečenja, omogućavanja goniosabnormitet, abnormalnost, nešto što odskopije ili pregleda očnog dna; a. dentupa od normalnog; deformacija. tium, abrazija zuba, progresivno trošeabortus, pobačaj, prekid trudnoće pre 28. nje čvrstih tkiva zuba; fiziološka a., nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog umereno trošenje usled trenja zuba pri meseca, kada plod još nije sposoban za žvakanju i gutanju. Sin. atritio; nefiziovanmaterični život; a. arteficialis, vešloška a., prekomerno trošenje zuba na tački, nasilni pobačaj izveden iz meditipičnim i atipičnim delovima krunice cinskih razloga, u cilju spašavanja žene usled trenja zuba stranim telima ili usod smrti odnosno sprečavanja pogoršaled nepravilnog opterećenja zuba u manja nekog već postojećeg oboljenja. lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje Može biti izvršen i iz socijalnih indikacija komadića sluznice ili ćele sluznice mau slučajevima kad trudnoća ugrožava terice oštrom kašikom (kiretom) u cilju socijalni položaj žene i porodice. Radi postavljanja dijagnoze ili provoñenja tese u medicinskim ustanovama, a vrše ga rapije. nadležni lekari ginekolozi. Za trudnoću do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sumporne kiseline, služi kao kontrastno traindikacije, nadležni ginekolog odobsredstvo za urografiju (intravensku pirava prekid. Trudnoća preko 12. nedelje jelografiju), pijelografiju, arteriografiju, može se prekinuti samo po odobrenju flebografiju Hd. naročito odreñene komisije, u kojoj se nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje ternista, socijalni radnik i sekretar kognoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna misije. Komisija postavlja indikacije i dentogena infekcija lica, gnojna kolek'odobrava prekid trudnoće, a nadležna cija praćena otokom, bolovima, funkje i za prekid trudnoće u maloletnica; a. cionim poremećajima, povišenom temcompletes, potpuni pobačaj, tj. kad u peraturom; a. acutus, akutni zagnoj materici nema više delova ploda; a. erikoji nastaje za relativno kratko vreme. minalis, kriminalni pobačaj, pobačaj izPonekad je praćen povišenom telesnom vršen van medicinskih ustanova. Ovatemperaturom, lokalnim bolom i drukav prekid trudnoće smatra se krimigim simptomima; amebni a., obično nanalnim bez obzira na to da Ii je izvršen staje u jetri, a izazvan je histolitičkom od strane lekara specijaliste, lekara nesamebom; anorektalni a., apsces u ćelijpecijaliste, babice, stručnog medicinsko-masnom tfâvu okoline čmara; biloskog osoblja, nestručnih osoba ili same kularni a., gnojna dvodelna kolekcija, žene trudnice; a. habitualis, pobačaj tj. dva susedna meñu sobom vezana koji se ponavlja kod više od tri uzastopprostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi ne trudnoće iste žene; a. imminens, oblik hematogenog osteomijelitisa u preteći pobačaj koji se u većini slučajemoždinskom kanalu metafize loptastog va još može zaustaviti; a. incipiens, poizgleda s kondenzovanim rubom i rasbačaj koji je počeo i trudnoća se ne vetljenom sredinom; a. buccalis, gnojmože više održati; a. incompletus, nena kolekcija u predelu obraza; a. cerebpotpuni pobačaj, pri kojem zaostaju deri apsces mozga, ograničeno gnojno zalovi ploda, najčešće posteljica (placenpaljenje mozga u kome se stvara šupljita); a. spontaneus, spontani pobačaj u na ispunjena gnojem. Postaje prelasželjenoj trudnoći, koji nastupi usled obkom bakterija u mozak pri gnojnom zaoljenja majke ili usled oboljenja odnospaljenju srednjeg uha, čeonog i etmoidno nepravilnosti u razvitku ploda. nog sinusa, angini, bronhitisu, bronhiektazijama, zapaljenju pluća ili trauabrasio, abrazija, istrošenost tkiva usled matskim unošenjem klica u mozak; DeIupotrebe, skidanje epitela ili površnih pecheov a., apsces koji se brzo razvija a slojeva tkiva; a. corneae, delimično ili praćen je iznurenošću i nešto povižepotpuno skidanje epitela rožnjače. Vrši
abacessu* nom temperaturom; Douglasov a., sabiranje gnoja u Douglasovom špagu. Stvara se u gnojnim zapaljenjskim procesima trbušnih organa, naročito onih u maloj karlici (gnojno zapaljenje parametrija, prskanje zagnojenih jajovoda i jajnika i zagnojene vanmaterične trudnoće) i kao ograničeni apsces u najnižem delu trbušne duplje u koji se slio gnojni eksudat; Duboisov a., cista u timusu koja je nastala .od embrionalnog zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstraduralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolekcija izmeñu tvrde moždanice i lubanje; a. facial, apsces lica, praćen mnogo većim otokom, izraženijim celulitisom i znacima fluktuacije ispod kože; fiksa* cioni a., veštački stvoren apsces koji nastaje posle ubrizgavanja nadražajnih materija (npr. terpentinskog ulja) u cilju da se privuku i fiksiraju bakterije akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas se retko primenjuje kao terapijsko sredstvo; a. fornicis inferiorls, podsluzokožni apsces donjeg svoda; a. fornicis superioris, podsluzokožni apsces gornjeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces, kolekcija gnoja koja potiče od tuberkuloznog procesa u nekoj kosti ili zglobu ili limfnim žlezdama. Gnoj se od kosti širi u okolno rastresito vezivno tkivo, izmeñu mišića, razdvajajući ih i stvarajući na taj način šupljinu ispunjenu gnojem. Na unutrašnjoj strani ove šupljine nalazi se granulaciono tkivo, a okolina ne pokazuje znake zapaljenja (odsustvo Mperemije i toplote), zbog čega je ovaj apsces nazvan hladnim; a. gingivalis, apsces desni, zagnoj u desnima, najčešće posledica prisustva stranog tela u tkivu desni; gravitacioni a., apsces koji se pomera ili gravitira u niži ili dublji deo tela; hemoragički a., apsces koji u sebi sadrži krvi; a. hepatis, apsces jetre. Ograničen gnojni proces u tkivu jetre. Rede samo na jednom mestu (solitarni a.), češće na više mesta (multipli a.). Uzroci su gnojni procesi u trbušnoj duplji (metastaze bakterija putem portne vene ili limfnim putem), piemija (metastaze putem hepatičke arterije), amebna dizenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-
abscessus kusa. Simptomi: septičke temperature,, uvećana i osetljiva jetra i žutica; a. infraorbitalis, podočni apsces sa jakim znacima zapaljenja. Prodor infekcije preko angularne i oftalmičke vene dovodi do tromboze kavernoznog sinusa; a. infratemporalis i a. pterygomandibularis, praćeni su znacima sepse, trizmusom, onemogućenim uzimanjem hrane i tečnosti, jakom dehidracijom; intraduralni a., apsces koji se stvara izmeñu tvrde moždanice i mozga; ishiorektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj jami; a. linguae, javlja se posle povrede ili per continuitatem. Otežani su govor i ishrana; metastazni a., sekundarni apsces obično embolijskog porekla, koji nastaje dospevanjem bakterija iz udaljenog primarnog ognjišta putem krvotoka; multipli a., mnogobrojni i rasejani apscesi koji prate piemiju; a. palatinus, apsces ispod sluzokože nepca; paranefritički a., apsces u rastresitom tkivu oko bubrega, koji najčešće nastaje metastatski iz udaljenog primarnog gnojnog ognjišta (angina, mastitis, panaricijum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozubIja u tkivima oko zuba, nastao usled onemogućene drenaže gnoja iz desničnih džepova u usnu duplju. Akutni p.a. praćen je pulsirajućim bolom, otokom i klaćenjem zuba. U kroničnog p.a. postoji fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu duplju; a. periapicalis, gnojna kolekcija u predelu vrha korena zuba; a. pericoronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim koštano tkivo; a., perimandibularis, gnojna kolekcija pored donje vilice; peritiflitički a., apsces u predelu slepog creva, posledica akutnog zapaljenja crvuljka, s njegovom perforacijom ili bež nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u prostoru izmeñu krajnika i zida peritonzilarne lože, kao komplikacija gnojne angine; Pottov a., hladni apsces, koji je u vezi s tuberkulozom kičme; psoasni a., apsces koji se nalazi u slabinskom mišiću (m. psoas major) ili u njegovom aponeurotičkom omotaču. Često se spušta i izbija iz karlice ispod Pouparto-
absentismus ve veze i pojavljuje se pod kožom butine. P.a. je posledica tuberkuloze pršljenova. V. spondylitis; a. pulmonum, apsces pluća, gnojno ognjište u plućnom tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog plućnog in filtrata ili septičke metastaze iz drugog organa; a. retropharingealis, retrofaringealni apsces, a. u zidu ždrela, najćešće u odojčadi, a u odraslih kao posledica tuberkuloze vratnog kičmenog pršljena. Glavni simptomi su otežano gutanje i disanje; a. sublingualis, prisustvo gnoja u podjezičnom prostoru, jednostrano ili obostrano; a. submandibularis, podvilični apsces ispod donje vilice s pobočnim edemom vrata. Distalniji apscesi praćeni su trizmusom; a. submentalls, podbradni apsces, tvrd otok, izraziti pobočni edem podjezičnog predela; a. submucosis oris, gnojna kolekcija ispod usne sluznice; subpektoralni a., gnojna kolekcija pod pektoralnim mišićima, koja nastaje limfogenim putem iz zapaljenjskog ognjišta na ruci, naročito na podlaktici i prstima; a. subphrenicus, potprečažni (abscessus) apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje učahurena u prostoru izmeñu prečage i jetre. Najčešće nastaje per continuitatem ili limfogeno polazeći iz nekog zapaljenjskog ognjišta ili usled perforacije nekog od trbušnih organa; a. tonsillaris, krajnički zagnoj, nakupljanje gnojnog eksudata u tkivo krajnika, obično u dnu neke lakune. Može da se javi u toku gnojne angine. absentismus, apsentizam, izostajanje s posla, bilo koji oblik nedolaska na posao u za to predviñeno vreme prouzrokovan različitim uzrocima. U odnosu na razlog izostajanja svi izostanci se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bolesti i nesreća, (2) odobreni izostanci (odmor, trudnoća, vojna vežba) i neodobreni i neopravdani izostanci. Absinthii summites (pelen), gorko sredstvo, upotrebljavano u obliku čaja za popravljanje apetita. absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upijanje gasa u tečnost ili čvrstu supstanciju ili tečnosti u čvrstu supstanciju; (2) pro-
absorptio diranje neke supstancije u drugu, kojom prilikom jedna supstancija predaje energiju, a druga je prima i pretvara u neku drugu vrstu energije; (3) zadržavanje zrakova u nekoj sredini (npr. zrakova svetlosti odreñene talasne dužine u nekoj tečnosti ili gasu), v. apsorpcioni spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak materija kroz sloj ćelija u krv ili limfu. Apsorpcija sastojaka hrane vrši se uglavnom u tankom crevu, difuzijom i aktivnim transportom. Složene organske materije - belančevine, ugljeni hidrati i masti - u priboru za varenje razgrañuju se do aminokiselina, monosaharida, masnih kiselina i alkohola i u tom obliku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gašenje svetlosti ili bilo koga od njenih sastojaka koje prouzrokuju crni ili obojeni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih zrakova, pri čemu se temperatura tela koje ih apsorbuje polako povišava; karakteristična a., a. koja se javlja ako je foton u stanju da izbaci elektron iz unutrašnje atomske ljuske. To je moguće kad je talasna dužina apsorbovanog fotona upravo ravna'karakterističnom zračenju tog elementa. Kako je foton ispao iz snopa rendgenskih zrakova, njegova apsorpcija manifestuje se crnim linijama (Frauenhoferove linije), čiji su izgled i raspored svojstveni za svaki element. Na k. a. osniva se rendgenska spektrografska analiza; a. rendgenskih zrakova, kad zraci prodiru kroz materiju, oni gube jedan deo energije, slabe usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u materiji čitav niz promena: rasipanje (disperzija), fluorescencija (sekundarno zračenje), emisija elektrona (fotoelektrični efekat) i vibracija (toplota). A. može biti potpuna i delimična. Potpuna je onda kad se svi zraci utope u telu (nestanu); delimična je kad jedan deo upadnih zrakova proñe kroz telo, Npr., čovečje telo samo delimično apsorbuje rendgenske zrako ve, zbog čega je mogućna njihova primena u medicini; m. ugljen-dioksida, metoda kojom se u toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vinu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.
abstinentio zračne energije, odnos smanjenog intenziteta zračne energije Id posle prolaska kroz debljinu d, prema upadnom intenzitetu Io • Id Apsorpcija = ---- . Io abstinentio, apstinencija, uzdržavanje, lišavanje, odricanje, npr. apstinencija od alkohola.
Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-Siweova bolest. abulia, abulija, nedostatak volje. Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se dobiva arapska guma. acalcicosis, akalcikoza, promene u organizmu usled manjka kalcijuma u ishrani. Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.
acanthochelionema perstans, v. Filaria. acanthocyt, akantocit, patološki izgled eritrocita, karakterističan po trnolikim ispuscima citoplazme u vidu nepravilnih trnova. Vidi se naročito u abetalipoproteinemiji. Sin. acanthrocyt. acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo akantocita u krvi. Karakteristična pojava za abetalipoproteinemiju. Sin. acanthrocytosis.^V. abetalipoproteinaemia. acantholysis, akantoliza, rastvaranje spojeva trnovitih ćelija, uz njihovo zgomilavanje. Jedan od načina nastajanja plikova (npr. u pemfigusu). acanthopelvis, akantopelvis, patološka karlica s manje ili više bodljastih i grebenastih izraštaja kao posledica periostoze. acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoznog sloja epiderma patološkim umnožavanjem ćelija; a. nigricans, retko, hronično oboljenje kože s pigmentacijom, zadebljanjem, delimično bradavičastim bujanjem kože na vratu, u aksilarnim naborima, ingvinalnim i kubitalnim prevojima i anogenitalnom predelu. U juvenilnom tipu nema karcinoma, u odraslih postoji u većem procentu karcinom (želudac, jajnici, dojke). acanthrocyt, v. acanthocyt. a c arias is, akarijaza, kožno oboljenje izazvano pregljima.
acceptor acarina, pregljevi, jedan od redova klase paukova (Arachnoidea). TeIo im je više-manje loptasto, trbuh bez članaka i obično srastao s glavenogrudnim delom tela; usneni delovi su u obliku rilice za bodenje i sisanje ili grizenje. Dišu trahejama ili kroz kožu. Obično su malog rasta (oko 0,5, 3, 4 i više mm). A. su poznati pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili krpelja, prema tome iz koga su podreda. Prvi su česte i opasne štetočine na mnogim životnim namirnicama. Neobično su maleni, jedva vidljivi, osim kad se namnože u masi. Tada se javljaju kao pokretna siva prašina. Jaja su bela, jedva vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu larve. Najpoznatiji je pregalj brašna Tyroglyphus farinae, koji napada žito, brašno, proizvode od brašna i druge životne namirnice, seno, pa i duvan za vreme fermentacije. Zrnastu hranu s manje od 13% vlage i brašno s 11% vlage preglji ne napadaju. Pri masovnom množenju prelaze i na čoveka i izazivaju, posle udisanja u prah raspadnutih ekskremenata i uginulih pregljeva, alergijska oboljenja, od kojih često pate i ćele porodice u zaraženim stanovima. Simptomi su: glavobolja, urtikarija, egzem, blefaritis i katari creva. U domaćih životinja izazivaju teška, pa i letalna oboljenja. V. Tyroglyphus farinae.
Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei. acatalasaemia, akatalazemija, deficit enzima katalaze u eritrocitima bolesnika. acatalasia, akatalazija, uroñeni deficit enzima katalaze. Bolest se u homozigotnih osoba ispoljava povremenim infekcijama desni i sluznica usta. aecelerin, akcelerin, VI činilac koagulacije. acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksidacionim procesima koji se vrše uz dehidrogenovanje vodonik se jedini s nekom drugom supstancijom, koja se zove akceptor (vodonični akceptor). (2) Pri stvaranju koordinativnih jedinjenja atomi koji imaju slobodne elektronske parove, upotrebljavaju ove za vezivanje drugih atoma, a atomi koji nemaju završenu elektronsku konfiguraciju iskorišćavaju ovaj elektronski par da dopune
accessorius svoj elektronski omotač i tako dolazi do koordinativnog vezivanja dva atoma. Prvi od ovih atoma zovu se donori (davaoci), a drugi akceptori, primaoci (Luisova teorija). accessorius, akcesoran, pridodat, sporedan, uzgredan, pomoćan. accommodatio, akomodacija, prilagoñavanje; (oft.) a. oka, proces koji omogućava jasno viñenje predmeta bližih od 6 m. Refleksna kontrakcija trepavičnog mišića dovodi do olabavljivanja zonularnih vlakana pripojenih za čahure sočiva usled čega se sočivo ispupčava, odnosno povećava svoju prelomnu moć. U dece prelomna moć sočiva pri najvećoj kontrakciji trepavičnog mišića povećava se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost prilagoñavanja opada starenjem zbog smanjivanja elastičnosti sočiva. Nemogućnost prilagoñavanja sočiva u starih osoba naziva se prezbiopija, akomoñaciona širina, v. akomodacioni obim; paraliza a., oko ne vidi jasno predmete u blizini. Paraliza akomodacije udružena s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia interna; spazam a., v. akomodacioni grč. accouchement force, (fr.) prisilan poroñaj, naglo veštačko otvaranje materičnog ušća i izvlačenje ploda u cilju ubrzanja poroñaja. accretio, akrecija, meñusobno srašćivanje delova koji su normalno odvojeni; a. cordis, akrecija srca, srašćenje srčane kese s okolnim vezivnim tkivom i sa srcem, zbog zapaljenja; a.pericarñii, akrecija perikarda, srašćenje spoljašnje strane perikarda s pleurom, zidom grudnog koša i prečagom. accuminatus, kupast, šiljat, zaoštren. V. papilloma. acetabuloplastika, obnova acetabuluma operativnim putem. acetabulum, čašica karlične kosti, zglobna jama za glavu butne kosti. Acetaminophen, acetaminofen, derivat paraaminofenola. U našoj farmakopeji oficinalan pod imenom paracetamol (Paracetamolum); antipiretičko i analgetičko sredstvo. acetati, soli sirćetne kiseline .
acetU-koenzim A acetazolamidum, acetazolamid, diureticko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene anhidraze. Acetest, tableta za odreñivanje ketonskih tela (v. tamo) u mokraći; sadrži natrijum-nitroprusid, aminosirćetnu kiselinu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstveni princip reaguje pretežno s acetosirćetnom kiselinom (a manje s acetonom i beta-hidroksibuternom kiselinom) mokraće. acetfenetidin, v. Phenacetinum. acetil-celuloza, estarski proizvod koji se dobiva dejstvom anhidrida sirćetne kiseline, rastvorenog u koncentrovanoj sirćetnoj kiselini, na celulozu. Koristi se kao sigurnosna podloga za filmove (i rendgen-filmove). acetilen, etin, nezasićeni ugljovodonik C2H2, strukturne formule CH E CH. Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobiva se dejstvom vode na kalcijum-karbid i služi za osvetljenje u karbidnim lampama, a komprimovan služi za autogeno zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u industriji. A. sadrži tragove sumpor-vodonika, arsen-vodonika i fosfor-vodonika, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a. gradi veoma eksplozivnu smešu. Prečišćen a. je upotrebljavan za inhalacionu narkozu. acetileni, alkini, nezasićeni ugljovodonici s jednom trostrukom vezom, čija je opšta formula CnH2^2. acetil-holin, estar sirćetne kiseline i hoiina, oslobaña se, kao medijator, na završecima holinergičkih vlakana, razgrañuje se, skoro trenutno, pod dejstvom enzima acetil-holinesteraze. acetil-koenzim A9 složeno jedmjenje koenzim A sadrži aktivnu grupu SH koja služi za aciliranje i to jedinjenje se može predstaviti skraćenom formulom KoASH. Kada se KoA acetilira sirćetnom kiselinom, nastaje acetil-koenzim A skraćene formule KoAS-. Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u procesima metabolizma u organizmu, specijalno u procesima sinteze i meñusobnog pretvaranja jednih organskih supstancija u druge.
acetilovanje acetilovanje, uvoñenje acetii-grupe u neko organsko jedinjenje koje sadrži jednu ili više hidroksilnih grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto vodo-nika hidroksilne grupe i grade se estri sirćetne kiseline. acetil-salicilna kiselina, v. acidum. acetil-sirćetna kiselina, v. Acidum diaceticum. acetonaemia, acetonemija, povećanje koncentracije acetona u krvi, najčešće u bolesnika koji boluju od šećerne bolesti ili osoba koje dugo gladuju. acetonska koma, v. coma. acetonska reakcija, v. reakcija (Legalova). acetonska tela, hemijska jedinjenja koja spadaju u grupu ketonskih tela (v. tamo); sintetizovana služe i kao dobri rastvarači za masti, smole itd. acetonuriâ, acetonurija, izlučivanje acetona mokraćom, najčešće u šećernoj bolesti ili u dugotrajnom gladovanju. acetphenolisatinum, acetfenolizatin, laksantno sredstvo iz grupe derivata difenil-metana. Prema novijim podacima, može prouzrokovati hepatitis i žuticu, i zato neki autori smatraju da ga više ne treba upotrebljavati. Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holinijum-hlorid, činjeni terapijski pokušaji u nekim poremećajima krvotoka. Oficinalan je prema našoj farmakopeji; v. acetil-holin. achalasia ahalazija, nedovoljno opuštanje glatkih mišićnih vlakana želudačno-crevnog trakta, na mestu spajanja jednog njegovog dela s drugim; a. cardiae, ahalazija kardije, nedovoljno opuštanje sfinktera jednjačko-želudačnog spoja pri gutanju kao posledicom degeneracije ganglijskih ćelija u zidu ovoga spoja. Grudni deo jednjaka gubi svoju normalnu peristaltičku aktivnost, te se proširuje (megaoesophagus). Sin. cardiospasmus; a. pelvirectalis, pelvirektalna ahalazija, kongenitalno odsustvo ganglijskih ćelija u distalnom segmentu debelog creva; izazivaju gubitak motorne funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko proširenje debelog creva iznad njega. V. Hirschprungova bolest 8
achromatopsia acheilia ahejlija, anomalija razvoja, nedostatak jedne ili obe usne. achillodynia, ahilodinija, bolno zapaljenje serozne kese izmeñu prednje strane Ahilove tetive i zadnje strane petne kosti. Ispravnije achillotenodynia. ahilloplastica, ahiloplastika, produženje Ahilove tetive plastičkom operacijom. Ispravnije achillotenoplastica. achillorrhaphia, ahilorafija, operacija zašivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepodesan termin). achillotenotomia, ahilotenotomija, hirurško presecanje Ahilove tetive; vrši se najčešće pri kopitastom stopalu (pes equinus) i prilikom Chopartove operacije. achillotomia, ahilotomija, v. achillotenotomia. achiria, ahirija, nakaznost usled nedostatka šake. achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak sone kiseline u želudačnom soku posle maksimalnog draženja želudačnog lučenja. Posledica atrofije želudačne sluznice. Sin. anaciditas gastrica. acholia, aholija, potpuni prestanak lučenja žuči. acholuria, aholurija, nedostatak žučnih pigmenata u mokraći. achondroplasia, ahondroplazija, najčešći oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veoma izraženom kratkoćom kostiju udova, dok su kosti lubanje i trupa normalno razvijene. Nastaje zbog nedovolnog enhondralnog rastenja i okoštavanja -, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno debele. Poremećaj je izražen često pri roñenju. Inteligencija nije poremećena. Sin. chondrodystrophia foetalis. Achorion Schönleini, gljivica, parazit biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli ::.trup). achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta niskomolekulskog dekstrina koji se ne boji jodom. achromatopsia, ahromatopsija, potpuno, uroñeno slepilo za boje. Postoji monohromatski vid i ceo spektar izgleda uniformno obojen. Centralni vid po pravilu veoma slab. A. je najčešće udružena s
achromia nistagmusom i refrakcionim anomalijama. Na očnom dnu obično nema promena. achromia, ahromija, odsustvo normalnog pigmenta u koži. achvlia gastrica, ahilija želuca, nedostatak hlorovodonične kiseline i enzima u želudačnom soku usled atrofije sluznice; a. pancreatica, pankreatička ahilija, prestanak lučenja pankreasnog soka zbog opstrukcije pankreasnog kanala, usled atrofije pankreasa ili hroničnog pankreatitisa. acidaemia, acidemija, povećanje koncentracije jona vodonika u krvi. acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja postaju kad se na belančevine dejstvuje nekom razblaženom kiselinom. Acidi borici unguentum, mast s bornom kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini albi 97,0); oficinalna prema jugoslovenskoj farmakopeji. acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje kisele reakcije. Amonijum-hlorid, npr., kad se uzme oralno, zakiseljava mokraću, te se stoga upotrebljava uz lekove koji deluju antiseptički samo u kiseloj mokraći (npr. bademova kiselina, heksametilen-tetramin). acidimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora kiseline pomoću rastvora baze odreñenog normaliteta. aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora. Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i potencijalni. Aktualni a. meri se koncentracijom vodonikovih jona u rastvoru, koja se odreñuje elektrometrijski, a potencijalni a. meri se količinom kiseline koja se nalazi u rastvoru i koja se odreñuje volumetrijski; želudačni a., kiselost želudačnog soka koja potiče od hlorovodonične kiseline koju luče izvesne ćelije želudačne sluznice. Kiselost zavisi od slobodne hlorovodonične kiseline (normalno 20-40 stupnjeva aciditeta). Drugi deo hlorovodonične kiseline vezan je za belančevine u želudačnom soku (vezana hlorovodonična kiselina). Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-
actdum talni) aciditet (normalno 40-60 stupnjeva aciditeta). Količina slobodne hlorovodonične kiseline povećana je pri grizlici želuca i dvanaestopalačnog creva, a smanjena ili je uopšte nema pri raku želuca. acido-bazna ravnoteža, odreñen odnos izmeñu vodonikovih (H) odnosno hidronijumovih (2) i hidroksilnih (OH) jona u organizmu u vezi sa puferskim sistemima, disajnim sistemom i bubrežnim mehanizmima. acidobutirometar, staklena kalibrovana epruveta, naročitog oblika, koja služi za odreñivanje koncentracije masti u mleku. acidosis, acidoza, povećanje koncentracije jona H u organizmu iznad normalnih vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina ili gubljenja baza iz organizma; pH arterijske krvi čoveka niži je od 7,4 a. compensata, kompenzovana acidoza, stanje u kome regulacijski mehanizmi mogu da normalizuju koncentraciju jona H; a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik metaboličke acidoze prouzrokovan nagomilavanjem ketonskih supstancija u krvi u bolesnika s nekontrolisanim dijabetesom; a. hypercapnica, sin. a.respiratoria, respiratorna acidoza, nastaje zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u organizmu; a. hyperchloremica, hiperhloremijska acidoza, nastaje zbog povećanja koncentracije hlorida u plazmi; a. metabolica, metabolička acidoza, nastaje zbog nagomilavanja neisparljivih kiselina u organizmu ili zbog gubitka bikarbonata iz organizma; renalna tubulska a., oblik metaboličke acidoze koji nastaje zbog oštećenja bubrega; a. uremica, oblik acidoze koji se javlja u bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom usled smanjenog izlučivanja neisparljivih kiselina iz organizma; a. zbog gladovanja, a. uslovljena nagomilavanjem ketonskih supstancija u osoba s nedovoljnim unošenjem energetskih hranljivih materija. acidum, kiselina, jedinjenje nekog elektronegativnog elementa s jednim ili više atoma vodonika, koji se mogu zameniti
aciñum pozitivno imelektrisanim atomima (katjonima). K. se u vodenom rastvoru razdružuje dajući hidronijum odnosno vodonikove jone. K. su kisela ukusa, boju plave lakmusove hartije menjaju u crvenu, jedine se s bazama gradeći soli, a s alkoholima gradeći estre; A. aceticum , sirćetna kiselina; A. a. con-centratum, A. a. glaciale, koncentrovana sirćetna kiselina, jetko (kaustičko) sredstvo za skidanje bradavica i žuljeva; Aa. dilutum, razblažena sirćetna kiselina (30%); za kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se 1-3%-tna sirćetna kiselina; A. acetylsalicylicum, acetil-salicilna kiselina, --, estar salicilne kiseline (fenolna grupa) i sirćetne kiseline, komercijalni naziv aspirin, antipiretik, analgetik i antireumatik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropionicum, v. A. lacticum, -COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina, , trobazna kiselina. Njen anhidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni kiseline ni soli se više ne upotrebljavaju u medicini; A. ascorbicum, askorbinska kiselina, hemijski je lakton nezasićene kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva supstancija koja se, naročito u rastvoru, brzo oksidiše (stoga ima redukcione osobine). Igra važnu ulogu u organizmu u procesima oksidacije odnosno dehidrogenacije i u stvaranju intercelularne supstancije u životinjskom organizmu. Pojačava dejstvo nekih lekova i smanjuje njihovu toksičnost. Dnevna potreba čoveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u šipcima, crnim ribizlama, paprici, kupusu, karfiolu, kelerabi, spanaću, jagodama, pomorandžama, limunovima, gloginjama, luku, peršunu i dr. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V. scorbut; A. benzoicum, benzojeva kiselina, CeHs-COOH, aromatična kiselina koja se palazi u benzojevoj smoli. Čvrsto kristalno jedinjenje, upotrebljava se u industriji kao konzervans, a u medicini, često empirijski, kao ekspektorans; A. ß-oxybutyricum, beta-oksibuterna kiselina, CH2COOH, jedno od ketonskih tela koja se nalaze u krvi i 10
acidum mokraći obolelog od šećerne bolesti. Nastaje usled poremećaja metabolizma masti i belančevina i jedan je od uzroka acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna kiselina, , blago antiseptičko sredstvo, koje se upotrebljava za lečenje rana u obliku masti ili praška za posipanje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa, uva, mokraćne bešike, vagine, materice i rektuma (za ispiranje) i u nekim kožnim oboljenjima; A. butyric um, buterna kiselina, CHsCH2CH2COOH, monokarbonska zasićena (masna) k. Nalazi se u obliku estra u maslacu (buteru). Sin. maslačna kiselina; A. carbolicum, v. phenolum; A. chromicum, hromna kiselina, mrkocrveni kristali, kaustično sredstvo; A. citricum, limunska kiselina, trobazna organska kiselina. Služi za lečenje gastričke ahilije (umesto hlorovodonične kiseline); sa šećerom služi za spravljanje osvežavajućeg pića. Ulazi pored natrijum-karbonata u sastav lekova koji se penušaju u vodi zbog oslobañanja ugljen-dioksida, kao što je, npr., Magnesii citras effervescens; A. dehydrocholicum, dehidroholna kiselina (3,7,12-diketoholanska kiselina). Holeretik; A. diaceticum, acetosirćetna kiselina, CH2COOH, ketoki-selina, nalazi se u mokraći osoba u kojih postoji acidoza, najčešće u dijabetičara; A. diaethylbarbituricum, v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna kiselina. Po he-mijskom sastavu je pteroil-glutaminska kiselina. Spada u vitamine. Nalazi se u zelenom lišću (npr. spanaću), jetri, kvascu itd. Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak u organizmu jedan je od uzroka megaloblastnih anemija i upotrebljava se za njihovo lečenje. Sin. Lac-tobacillus casei factor; A. hippuricum, hipurna kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol. Nalazi se u mokraći biljoždera; A. hydrochloricum concentration, koncentrovana sona kiselina (25%); A. h. dilutum, razblažena sona kiselina (12,5%). Upotrebljava se pri anaciditetu ili hipoaciditetu želudačnog soka, fosfaturiji itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,
acidum HCN, lako isparljiva tečnost koja miriše na gorki badem. Ponaša se kao slaba kiselina. Njene soli se zovu cijanidi. Cijanovodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer smanjuju oksid acionu sposobnost dajući sa oksidacionim enzimima kompleksna jedinjenja, usled čega ovi enzimi ne deluju. HCN se upotrebljava za dezinsekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj vodi od gorkih badema. V. Aqua Amygdalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipropionska k., mlečna kiselina, -COOH, bezbojna gusta tečnost koja ima kaustično i dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum malonska k. HOOC-CHa-COOH, organska dvobazna zasićena k. Ureid malonske k. je barbiturna k. V. barbiturati; A. mandelicum, fenil-glikolna k., bademska k. Ulazi u sastav homatropina. Njene soli, mandelati, upotrebljavaju se za lečenje infekcija mokraćnih puteva; A. nicotinicum, nikotinska kiselina. Nikotinska k. je ß-piridin-karbonska kiselina. V. niäcin; A. nitrb cum, azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustičko sredstvo; A. n. /Mmans, pušljiva azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustik; A. oxalicum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobazna zasićena organska kiselina. Unesena u organizam, deluje kao otrov, taložeći kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoicum, para-aminobenzojeva k., jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. Važan činilac u metabolizmu bakterija. V. SM/fonamidi; A. panthothenicum, pantotenska k., hemijski je a-y-dioksi-ß — ß — dimetil-butiril-ß — alanin, jedan je od sastojaka kompleksa vitamina B. Misli se da ovaj vitamin igra ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata; A. phenyl-aethylbarbituricum, v. jPhenobarbitonum; A. phenylchinolincarbonicum, Cinchophen, fenil-hinolin-karbonska k., sredstvo s antipiretičkim i antireumatičkim dejstvom koje se, zbog izvesnih otrovnih efekata, danas retko upotrebljava (uglavnom u akutnim na-
acidum padima podagre). V. Methylii pkenylcinchonas; A. phosphoric uro, fosforna k., skraćeno ime za ortofosfornu k., 4, čiji je anhidrid fosforpentoksid, PaOs; od istog anhidrida izvode se još i pifofosforna kiselina, ?, i meta-fosforna k., ; A. picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol, ()), an-tiseptičko i adstringentno sredstvo. Lokalno ublažava bol. Upotrebljava se za lečenje opekotina, u histološkoj tehnici i za spravljanja Esbachovog reagensa; A. picronitricum, v. A. picricum; A. pyruvicum, pirogrožñana k., meñuprodukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A. salicyUcum, salicilna kiselina, COOH (o-oksibenzojeva k.), upotrebljava se spolja kao keratolitik, a služio je kao antiseptik za konzervisanje hrane. V. Natru salicylas; A. stearicum, stea-rinska kiselina, -()І-, prema Ph. Jug. II, smeša stearinske k. i promenljivih količina palmitinske i drugih masnih kiselina. Služi za izradu Linimentum Opodeldoch. Sin. A. stearinicum, stearin; A. siilfuricum, sumporna kiselina; A. tannicum, taninska kiselina, tanin, adstringentno sredstvo. Lokalno se primenjuje u obliku rastvora na zapaljene sluznice i opekotine. Sin. Tanninum; A. tartaricum, vinska kiselina, sastojak ranije oficinalnih preparata Pulvis aërophorus (kipeći ili šumeći prašak) i Pulvis aërophorus laxans (Pulvis aërophorus Seidlitzensis), U tim praškovima služi kao kiselina, koja, po dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga oslobaña ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid); A. trichloraceticum, trihlor-sirćetna kiselina. Ona služi za taloženje belančevina krvi pri raznim hemijskim analizama krvi. Zbog svoje higroskopnosti upotrebljava se u odontologiji pri stavljanju plombi; A. uricum, mokraćna kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo prašak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u mokraći čoveka, a u naročito velikim količinama u ekskrementima gmizavaca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovima u krvi. Nastaje u metabolizmu nukleina. Sačinjava velik deo nekih mokraćnih konkremenata. U krvi se nalazi u 11
aciduria većoj koncentraciji u podagri. V. diathesis urica; A. valerianicum, valerijanska kiselina, (2)-, masna k. koja se nalazi u korenu odoljena (VaIe-rianae rhizoma). Postoji u četiri izomer-na oblika. Obična valerijanska k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V. Valeria-nae rhizoma. aciduria, acidurija, izlučivanje kiselina mokraćom; orotska a., nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji deficit u metabolizmu pirimidina, koji je povod za povećano izlučivanje orotske kiseline mokraćom, megaloblastnu anemiju i usporen psihički i fizički razvoj. acidus, kiseo, v. aciditet acinus, mešak, funkciona i strukturna jedinica tubuloalveolnih žlezda. Sastoji se od specifičnih žlezdanih ćelija grupisanih u obliku meska, a oivičenih osnovnom opnom. Izmeñu meškova nalaze se tanane vezivne pregrade s krvnim sudovima, koji služe za izmenu materija. aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoñavanje na novu sredinu, specijalno na klimu; pod uticajem novih klimatskih uslova nastaju promene fizioloških reakcija značajnih za osposobljavanje za život u novoj sredini. Aklimatizacija na visinu, gde je zbog razredenosti vazduha delimični pritisak kiseonika niži, postiže se povećanjem broja crvenih krvnih zrnaca, količine hemoglobina, difuzijskog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i sposobnosti ćelija da iskoriste kiseonik. A. na visoku temperaturu postiže se povećanjem kapaciteta znojnih žlezda. Količina izlučenog znoja u osobe izložene nekoliko nedelja vrućini, udvostručava se. acme, akme, vrhunsko ekstatičko stanje pred sladostrašćem. acne, akna, kožno oboljenje koje se razvija u mcskovinia dlaka u vidu crne tačke (comedo, a. punctata), papule (a. papulosa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juvenilis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa (halogen-akne: brom-akne, hlor-akne, jod-akne), morfološki sjtčne a. vulgaris; a.necroticans (varioJÉormis), papule 12
acrocyanosis veličine sočiva sa centralnom nekrozom pdn. ugnutim ožiljkom, lokalizovane na granici čela i vlasišta glave; a. oleosa, akneiformne promene na ekstenzornim stranama ekstremiteta i na licu izazvane natapanjem kože (folikuIa) industrijskim uljem (profesionalna dermatbza); a. picea, promene slične onima kod a. oleosa, prouzrokovane kontaktom s katranom; a. rosacea, hronično kožno oboljenje u osoba zrelijeg doba (četvrta-peta decenija života) lokalizovano na nosu, obrazima, čelu, bradi u vidu hroničnog eritema (erythrosis), teleangiektazija i povremen nalet papulopustula. Maksimalna varijanta u muškaraca kao rhinophyma u vidu kvrgavog nosa usled hipertrofije lojnih žlezda; a. varioliformis, v. a. necroticans; a. vulgaris, kožno oboljenje koje se razvija u naletima u mladih ljudi izmeñu 13. i 25. godine života u vidu polimorfnih, sukcesivnih akneiformnih promena na licu, leñima i grudima. U slučaju dublje lokalizacije u folikulima zagnojavanje je jače (a. abscedens), kada zaostaju i ožiljci (a. indurata). acné excoriée des jeunes filles (garcon), ekskorijacije nastale istiskivanjem komedona i papulopustula u slučaju a. vulgaris. acnitis, oblik tuberculosis papulonecrotica (naročito na licu) sa zalečenjem malih ožiljcima bakarne boje. Acocanthera ouabaio, afrička biljka, sadrži glikozid uabain (identičan glikozidu g-strofantinu, dobivenom iz biljke Strophanthus gratus), moćno kardiotoničko sredstvo. acratotherma, akratoterma, indiferentna lekovita voda, slabo mineralna (oligometalna), čiji suvi ostatak iznosi manje od Ig na l kg vode, a koja je toplija od 2O0C. Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akridin-hlorida; antiseptičko, odnosno dezinficijentno sredstvo iz grupe derivata akridina. acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno stanje koje se ispoljava izraženom simetričnom plavocrvenom bojom kože šaka
acrodermatitis chronica atrophicans i stopala, posebno prstiju, usnih školjki i nosa, s profuznim znojenjem i osećajem hladnoće u prstima. Syn. Raynaudova bolest acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer), primarna atrofija kože koja nastaje posle početnog otoka i zapaljenja. Koža je veoma istanjena, plavičasta i bora se u sitnim naborima, a krvni sudovi se provide. Promene se javljaju u početku na stopalima i šakama, odakle se proširuju na potkolenice odn. podlaktice. Etiologija nije poznata; a. enteropathica, pored vezikopapuloznih, egzematoznih promena s početkom na akralnim delovima tela (šake, stopala), paronihijama, alopecije; postoje i gastrointestinalni simptomi (proli-vi). Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a. papulosa inf antum Gianotti-Crosti, pojava crvenkastih papula na ekstenzornim stranama ekstremiteta, na licu, otoka limfnih žlezda u dečaka od 2 do 4 godine starosti; a. suppurativa continua, hronično, pustulozno zapaljenje kože, koje počinje na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. Dovodi do atrofije. Sin. Hallopeauova bolest. acrodynia, akrodinija, teško oboljenje u dece, nepoznatog porekla. Šake i stopala su bolni, hladni, jako se znoje, usled Čega dolazi do oštećenja kože koja se Ijušti u većim komadima. Kosa opada. Postoje i poremećaji u funkciji srca i drugih organa, naročito povišen krvni pritisak, hipotonija mišića i fotofobija, apatija i razdražljivost. Uzrok je najčešće intoksikacija živom. Sin. Feerova bolest, Selter-Swift-Feerova bolest. acroerythrosis, akroeritroza, hronični otok i crvenilo šaka i stopala kao posledica oštećenja hladnoćom. acrogeria, akrogerija, prevremeno starenje kože ekstremiteta. V. progeria. acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza, pojačana sekrecija znoja ruku i nogu. acrokeratosis verruciformis (Hopf), kožno oboljenje koje se javlja porodično, a manifestuje se keratotičkim, veruciformnim papulama, lokalizovanim na leñnim stranama šakr. i stopala.
actinotherapia acrolein, akrilni aldehid, nezasićeni aidehid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi glicerida. A. je oštrog i neugodnog mirisa. acromegalia, akromegalija, patološko stanje uslpvljeno pojačanim lučenjem hormona rastenja (v. HGH); a. karakteriše uvećanje isturenih delova tela (šaka, stopala, nosa, usana itd.), kao i unutrašnjih organa (pravilniji naziv je megalaacria). acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza distalnih falangi prstiju nogu i ruku. acroparaesthesia, akroparestezija, neurotički poremećaji senzibiliteta na šakama i prstima, rede na stopalu, u obliku napada bolova, osećaja žmaraca, napetosti i krutosti. acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neopipljivost pulsa. ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg režnja hipofize. Podstiče lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda, naročito glikokortikoida. actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni element koji nastaje u toku radioaktivnog raspadanja urana. Actinobacillus mallei (Pseudomonas mallei), prouzrokovač maleusa, sakagije ili gunturaća, veoma zarazne bolesti kopitara. Ta bolest se lako prenosi sa bolesnih životinja na čoveka, a samo izuzetno sa čoveka na čoveka. Ova bakterija je ranije bila nazivana raznim imenima. Meñu njima su bila najčešće Malleomycës mallei, Mycobacterium mallei, Corynebacterium mallei, Pfeiffërella mallei, Actinobacillus mallei. Skorašnji naziv je Pseudomonas mallei. actinomycosis, aktinomikoza, hronično oboljenje prouzrokovano gljivicom Actinomyces. Postoje cervikofacijalna, abdominalna i torakalna (pulmonalna) a. Cervikofacijalna a. je najčešća. U predelu ugla donje vilice stvara se čvrst, bolan otok, koji se kasnije razmekšava. Iz stvorenih apscesa gnoj se probija kroz fistule na koži ispod vilice i na vratu. U gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolonije gljivica. actinotherapia, v. therapia.
13
activismus sexualis activismus sexualis, naziv za sadizam. V. sadizam. acumetria, akumetrija, metodi merenja oštrine sluha raznim sredstvima, a bez audiometra. V. audiometrija. acupuncture, akupunktura, zabadanje igala u pojedine tačke na telu u cilju ukidanja bola ili lečenja. Koristi se za izazivanje bezbolnosti u toku hirurške intervencije. Poslednjih godina raste interesovanje za ovu inače staru metodu. acusticus, akustičan, slušni, koji ima veze sa sluhom. Sin. auditorius. acusticus-neurinoma, akustikus-neurinom, neoplazma nastala umnožavanjem ćelija ovojnica perifernih živaca. Najčešća lokalizacija ove vrste neoplazme na lubanjskim živcima je VIII moždani živac; slušni živac. Zadnjih godina se raspravlja o njegovu poreklu (histogenezi); naime, da Ii potiče od Schwannovih ćelija, endoneurijunia, neurileme ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv koji se upotrebljava. acyl, acil, radikal neke organske kiseline. Acil je deo molekula organske kiseline kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz sirćetne kiseline COOH oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak sirćetne kiseline , nazvan acetil-radikal. ad colaturam, izraz u receptima kada se propisuje neki macerat, infuzum ili dekokt, da se označi količina proceñene tečnosti, v. colatura. ad usum proprium, skrać. ad us. propr., »za sopstvenu upotrebu«, oznaka na kraju recepta daje lek namenjen lekaru koji je recept napisao. adacrya, adakrija, poremećaj ili potpuno odsustvo lučenja suza. adamantin, zubna gleñ, beličasta supstancija koja pokriva površinu krune zuba. Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i otporna prema kiselinama i bazama, ali je krta, te puca na nagle promene temperature. Sastoji se gotovo od samih neorganskih supstancija, jer organskih ima samo 2%. Sagrañena je od dugih prizmi koje su potpuno kalcifikovane i meñusobno spojene cementnom supstancijom tako čvrsto da se ne mogu odvojiti, 14
adaptacija već je prelom školjkaši. Prizme su grupisane u pojase*, ima i leže upravno na zubnu kost, dok su im vrhovi prevučeni vrlo otpornom kutikulom (cuticula dentis). Sin. substantia adamantina.
I-adamantanamin, v. amantadin. adamantinoma, adamantinom, neoplazme èpitelnog porekla koje nastaju od ostataka gleñnog organa zuba. adamant in us, čeličan, tvrd kao čelik, vrlo tvrd. V. adamantinum, enamelum, šubstantia adamantina.
adamantoblastus, v. ameloblastus. Adamova jabučica, v. pomum Adami. Adamova operacija, v. operacija. Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma. adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac koji u malim količinama izaziva kijanje, povraćanje i jaku glavobolju, a u visokim koncentracijama dovodi i do smrti; dovoljno je postojan na visokim temperaturama, te se može upotrebiti uz eksplozivna i zapaljiva sredstva u obliku aerosola; s opreme se skida pranjem ili acetonom, odelo se ispraši, a gornji sloj zatrovanih namirnica se baca. adaptacija, (1) proces prilagoñavanja (2), rezultat prilagoñavanja, tj. prilagoñenost na sadašnje odnosno na ranije promene u uslovima za život. Odnosi se na delove individue ili na individue jedne genetske grupe ili na ćelu grupu. Adaptivne promene mogu biti morfološkog ili fiziološkog reda. V. genetika, evolucija; a. bakterija, prilagoñavanje, predstavlja varijacije koje su za bakterijsku ćeliju korisne i koje dovode do sticanjâ novih osobina, koje joj omogućavaju život i razmnožavanje u datim uslovima života; a. mirisa, gubljenje osećaja posle ulaska u sredinu s jakim mirisom nastaje u CNS, jer je utvrñeno da od receptora odilaze podsticaji i do l časa; a. oka, povećanje osetljivosti u tami i smanjenje osetljivosti pri jakoj svetlosti nastaje zbog povećanja odnosno smanje* nja fotosenzitivnih materija u receptorima oka (čepićima i štapićima); u tami dolazi do sinteze ovih materija i osetljivost receptora raste; pod dejstvom svetlosti ove materije se razlazu; a. senzoričkih receptora, sastoji se od snižava-
adaptacijski period u vojsci nja učestalosti podsticaja koji odilaze od receptora u CNS u toku delovanja na njega trajnog podražaja. Receptori koji se sporo prilagoñavaju ili se ne prilagodavaju do »gašenja« zovu se »tonički« a oni koji se brzo adaptiraju »fazičkim«. adaptacijski period u vojsci, vreme potrebno da se mladi vojnici prilagode na zahteve vojnog poziva, odnosno da se prilagode ha odreñen način života u vojnoj sredini: povinovanje vojničkom redu, disciplini, životu u manjem ili većem kolektivu, naporima u savlañivanju vojne obuke itd. adaptacijski sindrom, opšti, v. stres. adaptivna vrednost, proporcija potomstva odreñenog genotipa koja, u poreñenju s prošekom iz opšte populacije, doživljava reproduktivno doba i priliku da svoje gene prenese sledećoj generaciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness (engl.) adaptivni enzimi, enzimi koji se formiraju samo kada bakterija doñe u dodir s nekim, supstratom za koji ne poseduje konstitutivni enzim. adaptometar, aparat za ispitivanje adaptacije. Postoji više^ tipova. adaptor RNK, v. transportna RNK. adaptorski molekul, RNK male molekulske težine koji prenosi odabrane aminokiseline prilikom njihovog uključivanja u proces sinteze proteina, a prema informaciji sadržanoj u tRNK. V. informaciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK. adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki lek treba dodati navedeni sastojak. addenda (dodaci), dodaci farmakopeji izmeñu pojave njena dva izdanja. Ako ih ima više, obeležavaju se rimskim brojevima (Addendum I1 Addendum II itd.). Addison-Biermerova anemija, v. anaemia. Addisonova bolest, v. bolest. adductio, (1) adukcija, primicanje, privoñenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizontalan pokret očne jabučice ka unutra, prema nosu. Pokret vrši m. rectus internus. adductor, aduktor, koji primiče, privodi, mišić primicač.
adenocarcinoma uteri adekvatni nadražaj, (fiziol.) prirodan nadražaj za neki receptor za koji je prag osetljivosti receptor^ najniži. Adelmannova operacija, v. operacija. adenalgia, adenalgija, bol u nekoj žlezdi. Sin. adenodynia. adenectomia, adenektomija, hirurško uklanjanje neke žlezde. adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, ferment koji iz adenozin-trifosfata (ATP) stvara ciklični adenozin - 3',5'-monofosfat (cAMP). cAMP je ključni ćelijski medijator za delovanje mnogih hormona i drugih materija koje modifikuju funkciju ćelija. adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. adenitis, zapaljenje žlezda, naročito limfnih; a.acuta epidemica infectiosa, v. mononucleosis infectiosa; a. cervicalis, povećane i bolne limfne ^lezde vrata u raznim infektivnim bolestima i malignim limfomima; a. lacrimalis, v. dacryoadenitis. V. lymphadenitis. adenoacanthoma, adenoakantom, neoplazma epitelnog porekla materice s pločastim epitelnim ćelijama izmeñu ćelija koje se rasporeñuju u žlezdane tvorevine. adenocarcinoma uteri, adenokarcinom trupa materice. Karcinom materice je gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Pojavljuje se znatno rede od karcinoma grlica materice. Ispoljava se u dva oblika: difuznom (površinskom) i lokalizovanom (cirkumskriptnom). Pri difuznom obliku je zahvaćena skoro ćela površina materične duplje. Pri lokalizovanom obliku zahvata manji ili veći prostor u obliku tumora ili polipa, koji klinasto prodire u muskulaturu materice. Karcinomatozno bujanje polazi od površinskog dela epitela ili od dubljih žlezdanih slojeva. Raste sporo, neki put po nekoliko godina. Dijagnoza se postavlja patološkohistološkim pregledom materijala dobivenog struganjem materične duplje. Mikroskopski se odlikuje raznoobličjem karcinomatoznih ćelija od indiferentnih do žleždano formiranih. 15
adenohypophysis adenohypophysis, adenohipofiza, zajednički naziv za prednji, srednji i tuberski deo hipofize koji se obrazuju od epitela krova ždrela embriona. V. hypophysis; prednji režanj hipofize sadrži nizove ili grupe mnogobrojnih žlezdanih ćelija izmeñu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim kapilarima i perisinusnim prostorima. Inkreti ovih ćelija deluju na razviće organizma, na druge endokrine žlezde, na razviće i funkciju polnih žlezda (gonada), na promet materija i dr.; somatotropne ćelije izlučuju proteinski somatotropni inkret (STH) u perisinusne prostore, koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin). Prekomernö izlučivanje izaziva pojavu džinovskog rasta (gigantizam), a nedovoljno lučenje patuljasti rast (nanosomia); laktotropne ćelije luče proteinski hormon prolaktin (LTH), koji deluje na izlučivanje mleka razvijene i za lučenje pripremljene mlečne žlezde i potpomaže lučenje progesterona žutog tela; tireotropne ćelije proizvode glikoproteinski hormon tireotropin (TSH), koji deluje na razviće i funkciju tireoideje; gonadotropne ćelije obrazuju gonadotropne hormone: folikulostimulišući ^ (FSH), glikoproteinski inkret, koji podstiče razviće meškova u jajniku i spermatogenezu u semeniku, i luteinizujući hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju meškova jajnika (stvaranje žutih tela) i na sintezu androgenih inkreta meñuprostornih ćelija semenika (ICSH); adrenokortikotropne ćelije stvaraju polipeptid adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimuliše sintezu glikokortikoida (deluje na glikolizu, sintezu proteina, metabolizam lipoida i askorbinske kiseline). Sve pomenute ćelije sadrže u citoplazmi odgovarajuće specične kapljice ili granule koje se otkrivaju naročitom tehnikom. Postoje i ćelije bez gra-nula, koje se smatraju matičnim ćelijama ili ćelijama koje su se oslobodile gra-nula; pars tuberalis, žlezdane ćelije rasporeñene pored kapilara duž hipofizne peteljke. Pretpostavlja se da luče dijabetogeni inkret; srednji režanj oblaže zadnji režanj i teško se od njega odvaja. Oko kapilara rasporeñeni su nizovi ćeli16
adenovirosis ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je pplipeptidne prirode, pa se pretpostavlja da je u granulama inkreta vezan za glikoprotein; proizvodi melanostimulišući hormon (MSH), koji izaziva sintezu melanina i pigmentaciju kože; zadnji režanj - u njemu se stvaraju miometrin, koji dejstvuje u toku poroñaja, kada izaziva grčenje (»bolove«), zatim vazopresin, koji izaziva grčenje kapilara, i hidropeksin, koji fiksira vodu, regulišući promet soli. añenoiñne vegetacije, v. vegetationes adenoideae. adenolymphoiditis acuta benigna, v. angina. adenoma, adenom, benigna neoplazma nastala razmnožavanjem epitela žlezda. Obično sporo raste, ograničena je i po grañi veoma slična žlezdi u kojoj je nastala; a. sebaceum (Pringle), mali, čvrsti, hemisferni tumori do veličine graška, koji se javljaju grupisani u nosno-usnenim naborima i bradi, boje normalne kože ili crvenkasti (teleangiektazije na površini). Genodermatoza koja može biti udružena i s tuberoznom sklerozom (epiloja); a. toxicum glandulae thyreoideae, toksički adenom štitaste žlezde, kompenzovani ili dekompenzovani, čvor štitaste žlezde koji je, histološki, dobroćudnog karaktera i koji se, iz nepoznatog uzroka, isključio iz fiziološkog regulacionog sistema svog tzv. »feed-back«-mehanizma (v. tamo). Bolesnici s toksičkim adenomom imaju simptome i znake hipertireoze. adenomere, dihotpmsko izdeljivanje primitivne žlezdane cevi na sekundarne cevi i meškove. adenopathya glandulae submandibularis e t sub m entails, uvećanje tkiva podviličnih i podbradnih limfnih žlezda. Najčešće je posledica patoloških procesa u predelu zuba, lica i vilica. adenotomia, adenotomija, hirurški zahvat koji se vrši u cilju odstranjenja trećeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a uz pomoć specijalnog instrumenta koji se kroz usta uvodi u nosno zdrelo. adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne infekcije, akutna kratkotrajna febrilna
adenovirusi oboljenja disajnih organa i vežnjača, koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljična infekcija od koje najčešće obolevaju predškolska deca, i to preko ćele godine. adenovirusi, virusi ranije opisivani pod raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajednički su im rastvorljivost antigena koji se koristi pri izvoñenju reakcije vezivanja komplementa i razvijanje tropizma prema kulturama HeLa- i KB-ćelija in vitro. Pomoću reakcije neutralizacije može se razlikovati 18 raznih tipova adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi najčešće akutna oboljenja disajnih pute va: gripozna stanja, bronhitise, faringitise, tonzilitise, atipične pneumonije, aseptički meningitis i dr. adenovirusne infekcije, v. adenovirosis. adenozin, nukleozid sastavljen od adenina i ribofuranože. Fosforilacijom riboznog radikala u adenozinu na položaju 5 nastaje nukleotid adenilna kiselina (AMP), čiji su sinonimi adenozin-monofosfat i adenin-mononukleotid. adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz adenozin-trifosfata odvajanjem dva fosfatna radikala. Ciklički AMP (3',5'-adenozm-monofosfat) je unutrašnji posrednik u delovanju niza hormona. Nastaje od ATP pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze kojeg aktiviše kompleks hormona i receptora u opni ciljne ćelije. Ciklički AMP izaziva: porast enzima u ćeliji, promenu propustljivosti ćelijske pphe, započinje sintezu specifičnih unutrašnjih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-trifosfat. adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemijsko jedinjenje, koje se nalazi u svim ćelijama a sastoji se od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfatna radikala su sa ostatkom molekula povezana pomoću veza bogatih energijom. Odvajanjem jednog fosfatnog radikala ATP prelazi u adenozin-difosfat (ADP), a još jednog u adenozin-monofosfat (AMP). U standardnim uslovima pri odvajanju svakog losfatnog radikala oslobodi se po molu ATP oko 7000 malih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe2 Medicinski leksikon
adipositas rature i koncentracije reagujućih materija oko 8000 kalorija. Energija dobivena razgradnjom ATP predstavlja jedinu energiju za obavljanje rada. Energija osloboñena u organizmu razgradnjom drugih materija koristi se za resintezu ATP. adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva mast, svinjska mast s dodatkom benzojeve smole. Služi kao podloga za spravIjanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ianolin. Prečišćen vosak dobiven s vune ovce. Sastoji se pretežno od estara masnih kiselina sa holesterolom i oksiholesterolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanolinum anhydricum. Služi za izradu raznih ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ianolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog lanolina i 25 delova vode. Služi kao podloga za ungvente. Sin. Lanolinum; A. suiilus, svinjska mast. Služi kao podloga za spravljanje ungventa. Dobro se resorbuje kroz kožu, ali se srazmerno lako razgrañuje (užegne) i tada lokalno draži. adhaesiolysis, v. adhaesiotomia. adhaesiones, adhezije, priraslice, srašćenja dve površine koje leže jedna naspram druge. Najčešća posledica organizacije zapaljenja tih površina (pleure, perikard - epikard, peritoneum). adhaesiotomia, adheziotomijä, presecanje i razdvajanje priraslica. adiadochokinesis, adijadohokineza, nemogućnost brzog izvoñenja naizmeničnih pokreta, npr. pronacije i supinacije. A. je simptom oštećenja malog mozga. Adiejev sindrom, v. syndroma. adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-estra difenil-sirćetne kiseline, antispazmodičko sredstvo; deluje, pretežno, direktno na glatke mišiće. adiposis, v. adipositas. adipositas, gojaznost, suvišno nagomilavanje masti u organizmu; a. abdominalis, nagomilavanje masti u trbušnom zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana bolestima mozga, naročito hipotalamusa; a. dolorosa, bolno, ograničeno nagomilavanje masnog tkiva, naročito u žena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena
17
adipozogenftalna distrofija insuficijencijom hipofize; a. universaHs9 nagomilavanje masti po ćelom telu, kao i u unutrašnjim organima. Sin. adiposis. adipozogenitalna distrofija, tip mfantilizma u kome preovlañuje gojaznost u predelu kukova i gornjih ekstremiteta, pored zakržljalih genitalnih organa i izostajanja nekih drugih sekundarnih poInih odlika. Trbuh je povećan, ali mišići nisu obuhvaćeni. Na ekstremitetima mast se slaže prema rizomeličkim segmentima: na zadnjoj strani nadlaktice i na prednjoj strani buta. Podlaktica i potkolenica odudaraju svojom tananošću. Uzrok adipozogenitalnog sindroma leži u promenama podbrežja (hipotalamusa), izuzetno u poremećaju hipofize. Najčešće je u pitanju supraselarni kraniofaringeom, mada ovaj poremećaj mogu da proizvedu i druga oboljenja vegetativnog podbrežja. Sin. hipotalamusni infantilizam, Babinski-Frolichova boadipozo-muskularni odnos, odreñeni odnos masnih naslaga prema mišićnoj masi, različan u muškom i ženskom polu, pa predstavlja pokazatelj polne uobličenosti. aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus laryngis, otvor grkljana. adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg režnja hipofize (drugi naziv vazopresin), koji omogućava reapsorpciju vode u bubrežnim kanalićima, služi za lečenje insipidnog dijabetesa; oficinalan je prema našoj farmakopeji. adneksni tumor, opšti pojam za palpacioni nalaz na adneksima. Tumorozna tvorevina može da pripada jajovodu, jajniku ili parametrima. Može da bude samo zapäljenjska infiltracija nekog od tih organa ili pravi tumori tih organa bilo benigne ili maligne prirode. adjuvansi, nespecifične supstancije koje se dodaju .antigenu radi povećanja imunog odgovora. Dve osnovne vrste adjuvanasa su (a) aluminijumova i kalcijumova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije voda-ulje (najpoznatiji su Freundov kompletni i nekompletni adjuvans). Po18
adrenergički receptori red ovih, adjuvantno dejstvo imaju Corynebacterium parvum, bacil CaImette-Guérin (BCG), Bordetella pertussis i dr. Deluju na makrofage, i na Ti B-limfocite. Neki adjuvansi deluju selektivno na razne tipove limfocita. adnexa uteri, adneksi, materični privesci, tj. jajnici i jajovodi. adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i jajovoda. Zapaljenjski proces najčešće je prouzrokovan piogenom infekcijom jajovoda posle pobačaja i poroñaja. Proces prvenstveno zahvata jajovode, a pri prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu trbušnu duplju infekcija zahvata i jajnik (salpingooophoritis, i okolno tkivo. Usled zapaljenjske infitracije dolazi do stvaranja otoka jajovoda i jajnika i njihovog srašćivanja, kako izmeñu sebe, tako s okolinom i stvara se zapaljenjski adneksni tumor. Adneksitis može biti akutan, subakutan i hroničan. adolescentia, adolescencija, mladost (životno doba koje počinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika, a završava se prestankom telesnog rastenja). adoptivni transfer, imunološka reakcija koju pokazuju limfociti kada se ubrizgaju primaocu istog soja. Primalac je prethodno ozračen, pa tako predstavlja »živu epruvetu« za ispitivanje imunih svojstava ćelija davaoca. adrenalectomia, adrenalektomija, odstranjivanje jedne ili obe nadbubrežne žlezde. Sin. suprarenalectomia. adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se dodaje lokalnim anestetičkim rastvorima za produženje dejstva anestezije i ishemiju operativnog polja. adrenergička nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. adr energički kočioci (simpatolitička sredstva), supstancije koje selektivno inhibiraju reagovanje efektornih ćelija na impulse adrenergičkih nervnih vlakana, na adrenalin i na srodne amine; mesto dejstva ovih supstancija je sama efektorna ćelija. adrenergički receptori receptori koji posreduju u dejstvima kateholamina (adrenalina i noradrenalina) raznih organa. Postoje dve vrste ovih receptora.
adrenergički živci Alfa-receptori posreduju u vazokonstrikciji, a beta-receptori u porastu učestalosti srca i pojačanju njegovih kontrakcija. adrenergički živci, v. nervus. adrenogenitalni sindrom, v. sindrom. adrenokortikotropni hormon, hormon prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje horm ona kore nadbubrežnih žlezda. adrenosteron, androgena supstancija koju proizvodi kora nadbubrežnih žlezda (Grollman-Howard-Millerova zona), nešto slabijeg dejstva nego testosteron. adsorbentia, adsorpciona sredstva, lekovi koji čisto fizički vezuju na svojoj površini razne supstancije (sekrete, proizvode razlaganja sekretâ, bakterije, toksine itd.). To adsorpciono dejstvo utoliko je jače ukoliko je površina adsorbensa veća. Glavni predstavnici a. su Carbo animalis, Bolus alba i Talcum. adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova, tečnosti i rastvorenih čestica na površini čvrstih tela ili koloidnih micela (ugljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i dr.). Usled a. nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstancije u površinskom sloju i u dubljim slojevima. Radi polarimetrijskog odreñivanja šećera u mokraći vrši se odbojavanje pomoću ugljenog praha, koji adsorbuje boju mokraće. adukcija, v. adductio. aduktor, v. adductor. adultni hemoglobin, hemoglobin odraslih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik od fetalnog hemoglobina. adventitia, adventicija; tunica a., spoIjašnja ovojnica organa. Aëdes. v. Stegomya. aequivalens, v. ekvivalent. aeracija, (1) propuštanje vazduha kroz neku tečnost; (2) arterijalizovanje venske krvi u plućima. Aerobacter aerogenes, gram-negativni zdepasti bacili sa čahurom. Bakterije ove grupe su vrlo proširene u prirodi. Često su sastavni deo normalne flore čoveka. Kada izazivaju oboljenja, daju kliničku sliku sličnu oboljenju koju iz-
aerosinusitis aziva Klebsielia. Ako dospe u urogenitalni trakt ili u druge organe, može biti uzročnik zapaljenjskih promena na tim mestima. Smatra se i kao jedan od uzročnika zaraznih proliva, naročito odojčadi i male dece. Od Klebsielia se razlikuju time što su pokretni. Sinonim: Klebsielia aerobacter. aerobna moć, najveća količina energije u jedinici vremena osloboñena iz izvora čije korišćenje zahteva direktno učešće kiseonika. Merilo - maksimalni utrošak kiseonika u minutu. Osnovni fiziološki pokazatelj fizičke radne sposobnosti, sposobnosti za dugotrajniji težak rad. U žena prosečno manja nego u muškaraca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. utrošenog kiseonika u minutu u fizički prosečno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u minutu u fizički izvanredno izdržljivih sportista. aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje bakterija, tip disanja u kome je krajnji primalac vodonika molekulski kiseonik (Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu kiseonika i ako bakterijska ćelija raspolaže potrebnim enzimima, disanje će biti aerobno. aerocystographia, aerocistografija, rendgenografija mokraćne bešike, u koju se ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystographia. aeroheliotherapia, v. therapia. aerootitis, bol i eksudacija u srednjem uvu i smanjenje opsega sluha, koji nastaju usled sniženja vazdušnog pritiska u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba ne dopušta slobodno izjednačenje pritiska usled katara ili zapušenosti njenog ušća. aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum. aerophagia, aerofagija, pojačano gutanje vazduha. Javlja se u nervoznih osoba (psihopata), u slučaju obole log jednjaka i želuca, kao i pri žučnim i bubrežnim napadima (kolika). aeroplanska udlaga, v. udlaga. aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksudacija u paranazalnim šupljinama izazvani sniženjem vazdušnog pritiska u njima, a 19
aerosol!
koji ne može da se izjednači sa spoljnim pritiskom. Nastaje prilikom letenja avionom ako su prirodni otvori sinusa zapušeni sekretom ili polipima. aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku raspršene čvrste ili tečne supstancije u čestice čije su dimenzije manje od hiljaditog dela milimetra. Ako su u pitanju cestice tečnosti, reč je o magli, a ako su u pitanju čvrste čestice u vazduhu, reč je o dimu. Danas postoji niz lekovitih preparata u obliku aerosola koje bolesnici inhališu (unose udisanjem). U obliku aerosola se primenjuju često dezodoransi i insekticidi. aesthesiologia, v. esthesiologia. Aethambutoli chloridum (etam-butol-hlorid), sredstvo za lečenje tuberkuloze. Aethanoli acetas, v. Aether açeticus. Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spiritus; Ae. concentratum (koncentrovani etanol, etil-alkohol), Aethanolum dilutum (razblaženi etanol), oba su oficinalna prema našoj farmakopeji. Etanol se upotrebljava kao dezinficijentno sredstvo za hirurške instrumente i za kožu, i kao rastvarač za druga sredstva za dezinfekciju kože(npr., jod). Aether anesthesicus, etar za narkozu, naročito prečišćen etar koji služi za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom; oficinalan je prema našoj farmakopeji; Ae. chloratus, (stom.) služi za ispitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu anesteziju (npr., pri vañenju rasklaćenih zuba). Aetherolea, etarska ulja, aromatične, lako pokretljive tečnosti koje isparavaju, a dobivaju se od raznih delova biljaka destilacijom pomoću vodene pare, ekstrakcijom ili ceñenjem. Neka etarska ulja su na običnoj temperaturi čvrsta, ali zagrevanjem postaju tečna. U vodi se slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eucalypti, eukaliptusovo ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom iz svežeg lišća drveta Eucalyptus globulus. Sadrži eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem
20
afekt
vodene pare) u lečenju hroničnog bronhitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus montana, koja sadrže razne terpene i bornil - acetat, a služi za trljanje i inhalaciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Sinapis, ulje od slačice, koje se sastoji poglavito od alil-izotiocijanata; Ae. Terebinthinae, terpentinsko ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom s vodenom parom iz terpentina raznih vrsta četinara. Služi kao flogističko sredstvo. Sin. Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Terebinthinae rectificatum, prečišćeno terpentinsko ulje. Služi za inhalaciju vodene pare u lečenju hroničnih bronhitisa i za intramuskulne injekcije u nespecifičnoj nadražajnoj terapiji. Aethylis biscumacetas, etil-biskumacetat, oralno antikoagulantno sredstvo; Ae. chloridum (etil-hlorid), upotrebljava se lokalno za izazivanje lokalne anestezije smrzavanjem a, retko, i za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom. Aethylmorphini chloridum (etil-morfin-hlorid), ima iste farmakološke osobine kao i kodein, ali se danas više upotrebljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nadražajnog dejstva. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. afakija, v. aphakia. afazija, v. aphasia. afebrilis, afebrilan, koji je bez povišene temperature, koji je bez groznice. V. febrilis, febris. afekt, vrlo jako osećanje, koje obično nailazi naglo, praćeno karakterističnim promenama telesnih funkcija, većinom kao posledica dogañaja u spoljnoj sredini ili u sopstvenom telu kojima osoba ne može brzo da se prilagodi; duševno uzbuñenje; stanje razjarenosti; potiskivanje a., psihoanalitički pojam pod kojim se podrazumeva neka vrsta zaboravljanja (potiskivarije u nesvesni deo psihe) osećajnog (afektivnog) dela neke nagonske težnje. Svaka misao, težnja, slika, svaki psihički sadržaj uopšte ima svoju osećajnu pratnju (tzv. afektivnu komponentu). Ako je ta pratnja nepri-
afektivnost jatna svesti (npr., mržnja prema roditelju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle docnije može ponovo da izbije u svest, samo sada vezana za neki sasvim drugi predmet (umesto za roditelja, s kojim inače nikakve veze nema). Sila koja po Feudu vrši potiskivanje je tzv. cenzura ili »nad-ja«, tj. kritička sposobnost, savest, moralno osećanje. Kao rezultat meñusobnog sukoba suviše aktivne cenzure i jakih afekata koje ona potiskuje, nastajale bi psihoneuroze; pražnjenje a., sin. iživljavanje a., više ili manje burne telesne propratne pojave jakog osećanja posle kojeg se vraća stanje prethodnog »duševnog mira«. Sudbina a. obuhvata, osim pražnjenja, intelektualnu obradu, potiskivanje, premeštanje ili projekciju, kao i zračenje na druge objekte. Najčešće je to prosto slabljenje vremenom, »bleñenje«. afektivnost, osećajnost, stanje osećanja, raspoloženja, način na koji osećanja prate psihička zbivanja, npr. živa a., povišena a., snižena a. V. temperament. afektni grčevi, nastupi grčevitog plača, smeha ili vrištanja, praćeni dubokim disanjem u histeriji. aferens, aferentan, dovodan, npr. vas afferens, dovodni sud (krvni). aferentan, v. afferens. afibrinogenaemia, afibrinogenemija, deficit fibrinogena u krvi; a. congenitališ, nasledna bolest, koja se prenosi autosomno recesivno; ispoljava se izrazitim smanjenjem zgušljivosti krvi. afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost prema nečemu; (2) (hem.) privlačna snaga koja dejstvuje izmeñu atoma pojedinih elemenata, a usled koje nastaje vezivanje atoma elemenata ujedinjenja. afosfogenijski, svaki poremećaj u organizmu zbog manjka fosfora u njemu. agalactia, agalaktija, izostajanje lučenja mleka. Totalna agalaktija opaža se vrlo retko (Sheehanov sindrom). agammaglobulinaemia, agamaglobulinemija, nedostatak imuniteta izazvan izrazitim smanjenjem koncentracija svih frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hypogammaglobulinaemia.
aglutinatio agar-agar, morska alga; služi kao dodatak ( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranljivih podloga koje s bujonom predstavljaju osnovnu čvrstu hranljivu podlogu za izolovanje i raspoznavanje bakterija; u stomatologiji osnovni sastojak preobratljivih hidrokoloidnih otisnih materijala. agens, nosilac činilaca odreñenog dejstva; supstancija, sila ili aktivni princip koji dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili ima neko drugo dejstvo. agensi grupe PLT (psittacosis, lymphogranuloma venereum, trachoma) nalaze se na prelazu od rikecija ka virusima, imaju grupni antigen, sadrže DNK i RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova konačna klasifikacija još ne postoji. aggravatio, agravacija, (1) pogoršanje dosadašnjeg stanja (2) svesno, namerno preuveličavanje postojećih pojava oboljenja od strane obolelog. agitacija, telesna i psihička uznemirenost, psihomotorni nemir. agitans, koji se trese. V. paralysis agitans. agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuñen. aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hidrati, a koja su u glikozidima vezana za ugljene hidrate. aglomerat, skup raznorodnih sastojaka. V. konglomerat. aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka uroñena nepravilnost, propraćena ekstremnom uskošću vilica, nepravilnim položajem zuba i poremećajima funkcije gutanja i govora. aglutinat, gomilica bakterija ili drugih ćelija. V. aglutinacija, agiutinogeni. aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje, vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih ćelija u gomilice pod uticajem aglutinina i nespecifičnih faktora. Aglutinacija je jedna od najviše korišćenih seroloških reakcija (Widalova reakcija, Wrightova reakcija, Weil-Felixova reakcija). A. eritrocita prilikom transfuzije inkompatibilne krvi nastaje usled vezivanja aglutinina za aglutinogen eritrocita, a pošto su mnogi aglutinogeni dvovalentni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju 21
aglutinini se u plazmi aglutinini koji na niskim temperaturama zgomilavaju eritrocite 0krvne grupe, zbog čega se nazivaju aglutinini »na hladno« a fenomen se naziva aglutinacija »na hladno«. Ovo se koristi u dijagnostici izvesnih oboljenja (primerna atipična pneumonija). aglutinini, antitela koja prvo imobilišu bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice adsorbujući se na njihovoj površini. Stvaraju se u organizmu pod dejstvom antigena u živim ili mrtvim ćelijama. U krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta) nastali su pod dejstvom specifičnih za krvne grupe antigene - aglutinogena A i B. Stvaraju se posle roñenja, i to ako eritrociti deteta ne sadrže odgovarajuće aglutinogene, usled unošenja hranom, bakterijama ili nekim drugim načinom malih količina antigena A i B. Po prirodi su gama-globulini. aglutinogeni, antigeni vezani za površinu ćelije, zbog čega se one, u prisustvu odgovarajućih antitela, zgomilavaju, slepljuju u gomilice. Opne eritrocita čoveka sadrže oko trideset antigena, od kojih su zbog izraženih antigenskih svojstava u transfuzijskim reakcijama značajne skupine antigena koje se označavaju kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji nemaju izražena antigena svojstva, značajni su za proučavanje načina nasleñivanja gena, odnosno za utvrñivanje očinstva. agnosia, agnozija, opšti pojam koji označava nesposobnost prepoznavanja predmeta pomoću odreñenog čulnog modaliteta, uprkos tome što je senzorič-ki modalitet očuvan. Agnozija je posle-dica, uglavnom, povreda parijetalnog režnja velikog mozga. A. može biti taktilna, vidna, slušna itd.; akustička a. ili slušna, duševna gluvoća; optička a., duševno s.lepilo, nemogućnost razumeva-nja primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri potpuno očuvanom vidu u slučajevima oštećenja konveksnog dela potiljač-ne kore leve moždane hemisfere (u dešnjaka); taktilna a., v. astereognosia. agonadni hermafroditizam, v. hermafroditizam, agonadni
22
Ahilov refleks agonist, (I) koji se prvi pokreće; (2) mišić koji ima suprotnu funkciju od svog antagonista. agoraphobia, agorafobija, prisilan strah od širokog prostora, strah od prelaženja preko trga, ulice itd., koji se javljaju u prisilnoj neurozi. agrafija, v. agraphia. agrammatismus. agramatizam, poremećaj govora koji se sastoji u rñavom obrazovanju rečenica, tzv. telegrafski stil. V. oligophrenia, aphasia. agranulisani endoplazmični retikulum, v. citoplazma. agranulocitoza, v. agranulocytosis. agranulocytosis, agranulocitoza, sindrom izazvan vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom granulocita u perifernoj krvi, pri čemu postoje promene u ždrelu i na drugim sluznicama, kao i septičke temperature. Sin. granulocytopenia, Schultzova bolest. agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti pisanja pri potpuno očuvanoj svesti, kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke, šake i prstiju. agravacija, v. aggravatio. agregatno stanje, stanje u kome se nalazi neko telo pod izvesnim spoljašnjim uslovima (temperatura, pritisak). A. s. nekog tela može biti čvrsto, tečno i gasovito. agresini, toksične supstancije izvesnih patogenih bakterija (leukocidini, spreading-factor i dr.). Neke od ovih supstancija smanjuju fagocitnu moć leukocita, dok druge deluju na druge odbrambene faktore organizma. agresivan, koji navaljuje, napada. agresivnost, navaljivanje, napadanje, izazivanje. agripnija, v. insomnia. ahilija, v. achylia gastrica. ahilodinija, v. achillodynia. Ahilov (Achilleus) refleks, merenje brzine, koristan metod za kontrolu funkcije štitaste žlezde, pri čemu se koriste fotoelektrični postupci prilikom izvoñenja Ahilovog refleksa »Photomotograph« - aparatom (v. tamo): dobijaju se krivulje svojstvene za povećane ili sma-
ainhum njene funkcije štitaste žlezde (»ahilogram«). ainhum, bezbolna strangulacija i autoamputacija nožnog palca u crnaca u Južnoj Americi i Africi. akcesoran, v. accessorius. akcidentni srčani šum, v. šum. akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja vrednosti mirovnog membranskog potencijala nastala pod dejstvom draži. Ulaženje natrijuma u ćeliju, nastalo zbog povećanja propustljivosti opne za natrijum, dovodi do njene depolarizacije a zatim do stvaranja obrnutog potencijala; za njom sledi repolarizacija usled izlaženja kalijuma iz ćelije i uspostavljanja električnog stanja opne, svojstvenog za nenadraženu ćeliju. Akcioni potencijal nastao na mestu delovanja nadražaja širi se po opni i ima stalan oblik i amplitudu bez obzira na to da Ii je nadražaj" koji ga je izazvao bio na nivou praga ili iznad njega (zakon »sve ili ništa«). akinesia akinezija, nepokretnost usled oduzetosti mišića ili usled snižene inicijative za kretanjem ili usled bolova (a. algera). Označava i veštački izazvanu nepokretnost, npr. očnih kapaka u operacijama na očnoj jabučici; a. algera, nepokretljivost prouzrokovana pojavom bola pri pokretima, zbog čega ih bolesnik izbegava. Najčešće je histeričkog porekla; (oft.) prolazna pareza miši.ća kapaka i spoljnih mišića oka izazvana injekcijom novokaina. Onemogućuje pokrete kapaka i očne jabučice u toku operativnog poduhvata. akomodacijski raspon, sposobnost prilagodavanja oka u cilju dobivanja jasnog lika predmeta od najdalje do najbliže tačke jasnog lika, tj. od potpunog akomodacionog mira do najjače akomodacije. A. r. izražava se u dioptrijama; ona je najveća u detinjstvu, s godinama opada, te oko šezdesete godine praktički potpuno prestaje. V. presbyopia. akomodaciona uzetost, v. paralysis. akomodacioni grč, grč cilijarnog mišića oka, obično prolaznog karaktera. Pri maksimalnom grču oko je podešeno za najbližu tačku oštrog vida, dok predmete koji su udaljeni ne vidi oštro. Uzroci:
aktiničko dejstvo ukapavanje pilokarpina ili trovanje ovim lekom, ili ezerinom, u slučaju histerije, psihičkih smetnji i dr. akomodacioni obim, jačina akomodacije iskazana u dioptrijama. Zavisi od godina starosti. Najveći je oko desete godine života, praktički prestaje oko šezdesete godine. V. presbyopia. akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum napellus, izvanredno otrovan, akratoterma, v. acratotherma. akridin, organska materija čiji derivati (akridinske boje) služe u medicini; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i Aethacridini lactas (etakridin-laktat); služe kao antiseptička i dezinficijentna sredstva. akridinske boje, v. boje. akrilat, opšti naziv za estre akrilne kiseline. Koristi se za izradu osnove totalne i delimične proteze, akfilatnih zuba i estetskih faseta kod fiksnih proteznih nadoknada; brzovezujući a., služi za izradu individualne kašike, privremenih krunica i mostova, ireparaturu totalnih i delimičnih proteza. akrocentričan, hromosom sa centromerom smeštenom blizu njegovog kraja. Jedan krak hromosoma je zbog toga vrlo kratak. akrocijanoza, v. acrocyanosis. akroparestezija, v. acroparaesthesia. akson, v. axon. aksonski brežuljak, zadebljano područje tela ćelija odakle polazi akson. Akcioni potencijal nastaje ü ovom delu neurona. aksoplazmatski transport, prenošenje materija iz ćelije u akson. aktin, fibrilarna belančevina koja s miozinom igra bitnu ulogu u kontrakciji mišića. aktinički zraci, v. zraci. aktiničko dejstvo, u svim razdobljima u vidu zapaljenjskog crvenila kože manje je u žene nego u muškarca. Najveće su zapaljenjske pojave u oba pola u trećoj deceniji života, zatim sve do duboke starosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji opet diže.
23
aktinoidi aktinoidi, hemijski elementi koji se u periodnom sistemu nalaze od atomskog broja 90. aktinomicin D(daktinomicin), citotoksičko sredstvo, rëaguje na deoksiribonukleinsku kiselinu inaktivišući je. aktinomiozin, kontraktilna materija u mišiću koju čine aktin i miozin. aktivacija jajeta, prva posledica oploñenja. Semeglavac je aktivator deobne moći jajeta, tj. brazdanja. Bez njega jajašce nije sposobno da se deli. aktivacijska analiza, metod aktivacije stabilnih atoma u odreñenom uzorku pomoću jonizujućih zračenja (fotona, naelektrisanih čestica ili neutrona). U biologiji i medicini primenjuje se za tačno odreñivanje sastava tkiva i organa, naročito elemenata u tragu. Metod može da se primeni i uživo za fluorescentno varničenje. V. scintigrafija. aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za sprečavanje razvoja ankiloze donjoviličnog zgloba; a. po Fryju, naprava slična prethodnoj. aktivatori, supstancije koje svojim prisustvom pojačavaju ili olakšavaju dejstvo enzima. aktivizam, seksualni, v. sadizam. aktivna elektroda, v. elektroda. aktivna intimizacija, efikasna specifična profilaktička mera u zaraznim bolestima. Naziva se aktivna, veštačka imunizacija ili vakcinacija. aktivni kiseonik, v. oxygenium. aktivni mulj, metoda za prečišćavanje otpadnih voda naselja. Postavljaju se tri bazena: u prvom se ostvaruje dodir otpadnih voda s aktivnim muljem (mikroorganizmima), u drugom se ubacuje vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u trećem se ostvaruje taloženje i delimično se odvodi aktivni deo u prvi bazen. Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno odnosi na polja za sušenje mulja. aktivni pokreti, voljni pokreti. aktivni transport, transport materija kroz ćelijsku opnu pomoću molekula nosača, iz područja manje u područje veće koncentracije. Za transportni proces je potrebna energija koja se dobija razlaganjem ATP.
24
alantois aktivni ugalj, v. Carbo. akustički, slušni. akustički nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars cochlearis). akustički put, skup neurona od Cortijevog organa koji prolaze belom masom mozga i prenose razdraženje do kortikalnog slušnog centra (Heschlova vijuga). akušer, lekar specijalista za poroñaje. Prema sadašnjem programu specijalizacije, istovremeno je i specijalista za ginekologiju (specijalista za akušerstvo i ginekologiju). akušerka, babica sa završenom babičkom školom, osposobljena za obavljanje normalnog poroñaja i negu porodilje u babinjama. akušerska šaka, položaj ruke bolesnika u toku napada tetanije koji podseća na pršte skupljene za prodiranje u matericu. akušerstvo, porodiljstvo, nauka o normalnim i patološkim poroñajima. V. opstetricija. akutna kaverna, v. caverna. akvedukt, v. aqueductus. ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo klinaste kosti. alabaster-gips, sitnozrnast, prozračan gips. V. gips. alanin, alfa-aminopropionska kiselina, CH3CHNH2COOH. alantohorion, horion obložen (potpuno ili delimično) sudovnim delom alantoisa (chorion allantoideum.). alantoidna cev, v. alantois. alantoidna kesa/ v. alantois. alantoidna tečnost, v. alantois. alantois, kobasičasti iz vrat repnog dela primitivnog kanala, naglavljen mezodermnim tkivom. Alantois je jedini od embrionalnih privezaka koji ne iščezava potpuno, nego jednim delom zaostaje razvijajući se u mokraćnu bešiku. U pileta se već pri kraju drugog dana inkubacije javlja na trbušnom zidu repnog creva majušni izvrat, alantoidni špag, koji se naglavljuje visceralnim listom mezoderma, čineći alantoidni pupoljak, koji sve više raste, predstavljajući disajni organ. I u sisara se alantois vrlo rano javlja. U nekih ostaje manji
alaris (mikroalantoidni sisari: torbari, glodari i dr.), dok je u nekih većih razvijeniji: megaloalantoidni sisari. alaris, alaran, koji pripada krilima. alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom prognozom, koji se javlja u endemskim krajevima. Ospa se razvija samo do stadijuma vezikule, čiji je sadržaj beličast (mlečna variola). alatus, krilat. Albée-Delbetova operacija, v. operacija. Albers-Schönbergova bolest, v. osteopetrosis. Albertova operacija, v. operacija. albicans, beličast, npr. corpus albicans, beličasto telo u jajniku. albinismus, albinizam, uroñeni nedostatak pigmenta u koži, kosi, očima i drugim organima. albino, albinos, osoba u koje postoji albinizam. Albrightov hormon, inkret poznat još i kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve ćelije. Albrightov sindrom, v. sindrom, albugineus, beličast, npr. tunica albuginea, beličasti omotač, beličasta ovojnica. albumen, belance jajeta. Stari naziv za albumin. Naziv koji se upotrebljavao i za belančevine u mokraći. albuminati, jedinjenja koja odgovaraju solima. A. nastaju dejstvom, jačih baza na belančevine. albumini, v. proteini. albuminimetar, v. albuminometar, albuminometar, specijalno graduisana epruveta u koju se sipaju mokraća i Esbachov reagens, pa se iz visine nastalog taloga odreñuje količina belančevine u mokraći. Danas se rede upotrebljava. V. Esbachov reagens. Sin. albuminimetar. albumoze, proizvodi hidrolize belančevina, verovatno polipeptidi. Imaju veliku molekulsku težinu. Albumoze se mogu iz svojih rastvora staložiti solima lakih metala. albumozurija, izlučivanje albumoza mokraćom. V. albumoze. albus, beo. Alcaligenes faecalis, asporogeni gram-negativni Štapić, bez čahure. Ne razgra-
aldosteronismus ñuje nijedan ugljenikov hidrat, što se koristi za diferencijalnu dijagnozu od laktoza negativnih enterobakterija, naročito Salmonella typhi. Ova bakterija je slabo patogena. Često se nalazi u ljudskom izmetu zdravih osoba. Mogu se izolovati iz izmeta osoba koje boluju od enterokoiitisa; neki je smatraju za uzročnika tih oboljenja. alcaptonuria, alkaptonurija, izlučivanje mokraćom alkaptonskih jedinjenja, najčešće homogentizinske kiseline. U alkaptonurije mogu postojati ohronoza i artritisne pojave; a. spontanea, nasledni poremećaj metabolizma tirozina s izlučivanjem homogentizinske kiseline mokraćom. Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni a,, sadrži najmanje 99,5% etil-alkohola; etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim vrenjem šećera, obično se naziva »alkohol«. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi, da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke saobraćajne nesreće vozač bio pod uticajem alkohola, odreñuje se koncentracija alkohola u krvi. Pri velikom broju saobraćajnih nesreća količina alkohola u krvi vozača je povećana, ali ne toliko da bi nastupilo očevidno pijanstvo. I u povreñenih pešaka često je količina alkohola u krvi povećana. Po propisima važećim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju sadržavati više od 0,5 g alkohola. Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za spironolakton (v. tamo). aldehid-alkoholi, organska jedinjenja koja pored aldehidne grupe sadrže jednu ili više hidroksilnih grupa. Meñu ugljenim hidratima aid oze su aldehid-alkoholi. alñehidi, oksidacioni proizvodi primarnih alkohola koji sadrže svojstvenu jednovalentnu grupu -CHO; daljom oksidacijom prelaze u kiseline (karbonske). aldehid-oksidaze, enzimi pod čijim se katalitičkim dejstvom alñehidi oksidišu u kiseline. aldosteronismus, aldosteronizam, patološko stanje nastalo usled abnormno velike koncentracije aldosterona u krvi; a. može da bude primaran (primarni a., v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog 25
aldoze smanjenja zapremine krvne plazme (srčana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.). aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaharidi) koji u svom molekulu sadrže jednu aldehidnu grupu, npr. glukozu i galaktozu. V. ugljeni hidrati. alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo hranljivog vitelusa, za razliku od onih koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja). aleksin, v. komplement. alel, alternativni oblik gena. Jedan član iz para gena smeštenih na istom lokusu homolognih hromosoma. Oba alelska gena regulišu isti proces, bilo u istom, bilo u suprotnom smeru i u tome mogu da budu dominantni, recesivni ili intermedijarni. V. dominantan, recesivan. alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela. alelski, proizveden dejstvom alternativnih gena. alelsko isključenje, v. neispoljeni alel. alergeni, supstancije najčešće belančevinske strukture koje u organizmu stvaraju specifična antitela. Alergeni senzibilišu organizam, dospevajući u njega preko kože, creva, disajnih puteva itd.; a., disolvo, (stom.) raspadni produkti tkiva žarišta koji mogu da senzibilišu organizam i da dovedu do alergije i oboljenja u udaljenim organima. alergija, reakcija preosetljivosti organizma ili organa na ponovno unošenje antigena, reakcija koja se odigrava kao posledica susreta antigena s prethodno stvorenim specifičnim antitelima. Nazivi »preosetljivost« i »hiperergija« su sinonimi današnjeg naziva alergija; atopijska a., alergija u osoba s naslednom sklonošću da na antigene koji se svakodnevno sreću (pelud biljaka, organske materije u prašini) stvaraju specifičan tip antitela, tzv. reagine ili senzibilišuća antitela koja ne nalazimo u normalnih ljudi. Pri reakciji antigena s ovim antitelima nastaju lokalne ozlede tkiva. Meñu atopijske alergije kojima su uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, peludna groznica, astma, egzem i želudačno-crevni poremećaji, a., kontaktna (stom.), vrsta alergijske reakcije pri kojoj se na sluznici usta ili na rumenom delu usana, posle ponovljenog lokalnog 26
Q-čestica kontakta s alergogenom materijom, javljaju crvenilo, mehurići, erozije i ulceracije; npr. kontakt akrilatne proteze s sluznicom nepca. Sin. stomatitis venenata, glossitis venenata. V. cheilitis venenata. alergijske reakcije, osnovna podela na ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetljivost. Po Gellu i Coombsu postoje četiri tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilaktička reakcija; učešće reagina, oslobañanje farmakološki aktivnih supstancija. II tip: citotoksičke reakcije nastale usled delovanja antitela na ćelije tkiva; u ovim reakcijama mogu učestvovati i mononuklearne ćelije. III tip: oštećenje tkiva delovanjem kompleksa anti-genantitelo u zidovima krvnih sudova i bazalnoj membrani, što dovodi do lokalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne preosetljivosti (npr. tuberkulinska reakcija) u kojima najvažniju ulogu imaju T-limfociti. V. i reakcija. aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leukocita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska leukemija. V. aleukia, leucaemia. aleukemijska leukemija, v. leucaemia. aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni nedostatak leukocita u perifernoj krvi; a. congenitalis, uroñena neutropenija; a. haemorrhagica, jedan od izraza za aplastičku anemiju. Sin. neutropenia. Alexander-Adamova operacija, v. operacija. alexia, aleksija, slepoća za napisane reci. Poremećaj koji nastaje pri razaranju odreñenih područja moždane kore iznad vidnog dela, a kajakteriše se nesposobnošću razumevanja napisane reci. alfa-adrenergički blokatori, sredstva koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi ražane glavnice, njihovi dihidroderivati, haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).
d-aminoizovalerijanska kiselina, v. vaUn. d-čestica, slobodna jezgra helijumovog atoma, tj. helijumov atom bez dva periferna elektrona. Zato što se sastoji od 2 protona i 2 neutrona, ima naelektrisanje od 2 elementarna kvanta elektriciteta. Masa joj je četiri puta veća od mase
r alfa-fenoksibenzil-penicilin vodonikova atoma ili dvanaestine C-12. Sin. helion. alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbeniciHn), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin-fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se jedna primarna al7 koholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin. alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jednolančane spirale; nastaje stvaranjem vodoničnih veza izmeñu karbonilne grupe ostatka jedne i imino-grupe ostatka sledeće četvrte aminokiseline duž peptidnog lanca. alfa-karboksibenzil-penicilin (karbenicilin), polusintetski penicilin sa širokim antibakterijskim spektrom. alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal* getičko sredstvo. alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma dobijen registrovanjem s površine lubanje u odrasle osobe koja miruje, ne misli ni na šta i ima zatvorene oči. Talasi imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbolje je izražen u temeno-potiljačnom području. alfa-talasemija, v. thalassaemia. alge, jednoćelijski ili višećelijski živi organizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju se od gljivica koje poseduju hlorofil. $iroko su rasprostranjene u prirodi, bez neke karakteristične geografske specifičnosti. Igraju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže u površinskim vodama i količine kiseonika u vazduhu. algesia, algezija, osećaj bola. V. algia. âlgia, algijâ, osećaj bola. Izraz se upotrebljava većinom kao deo složenih reci, npr. myalgia. algolagnia, algoiagnija, seksualna perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postiže putem nanošenja povreda i zlostavljanja erotskog objekta. U tu vrstu perverzija svrstavaju se sadizam (aktiv-
alkalna rezerva na a. ili seksualni aktivizam) i masohizam (pasivna a.). alhemija, nazovihemija, težila je preobražavanju običnih metala u skupocene (zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje se razvila hernija kao nauka. Alibertova bolest, v. mycosis fungoides. alifatiĆka jedinjenja, sva organska jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani u otvorenom nizu. alil, jednovalentni nezasićeni radikal CHž=CH-C№. alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio alimentaris. alimentarni infantilizam, zastoj u rastenju i u sazrevanju gonada. Ogledno je dokazano da je za hipofiznu auksogenu funkciju od velikog značaja ishrana. U inaniciji svi se hormoni prednjeg režnja (sem ACTH) izlučuju u nedovoljnim količinama (pseudohipofizektomija). Supstituciona terapija (unošenje gonadotropina) dovodi do popravljanja sta-, nja, i pored gladovanja. alimentarni miksedem, intenzivno smanjenje štitaste žlezde izazvano osiromašenjem u belančevinama. Bazalni metabolizam opada, té se u nekih bolesnika javljaju znaci miksedema: opadanje kose, polna impotencija, trofičke promene u nokatnoj matrici (onihodistrofija). Sekundarni miksedem može da nastane i usled delimične insuficijencije prednjeg režnja hipofize. I u tom slučaju ženski pol trpi češće nego muški, u kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne proizvodi slično stanje. alizarin, dioksiantrahinon, kristalna crvena boja koja se upotrebljava kao indikator. alkalimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora baze pomoću rastvora kiseline poznatog normaliteta. alkalinuria, alkalinurija, lučenje alkalne mokraće. alkalitherapia, v. therapia. alkalna rezerva, sposobnost plazme da vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ugIjen-dioksid manjim delom rastvoren, a većim delom vezan u obliku natrijum 27
alkalna sredstva -bikarbonata. S obzirom na to da od ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikarbonat oko 95%, to se može praktički uzeti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo količine bikarbonata u plazmi. Alkalna rezerva se ranije izražavala brojem ml COa na 100 ml plazme izdvojenog dodatkom kiseline (normalno je oko 60 ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90 ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu (SI) alkalna rezerva se izražava brojem mM CO2 u jednom litru plazme (normalna vrednost iznosi oko 28 mM u acidozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u jednom litru plazme). alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH, Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom rastvoru usled hidrolize reaguju bazno (NaaCOa, itd.), alkalne vode, v. voda. alkalni metali, metali čiji su hidroksidi jake baze. V. alkalije. alkalni mineralni izvori, v. voda. alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porekla s jakim fiziološkim delovanjem, s baznim svojstvom uslovljenim azotom u molekulu alkaloida. Alkaloidi su obično u obliku heterociklusa s azotom. U biljkama su većinom u obliku soli. Otrovna su jedinjenja. alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentracije jona H u organizmu ispod normalnih vrednosti, zbog nagomilavanja baza ili gubljenja kiselina u organizmu; hipokaliemijska a., metabolička a. zbog smanjenja kalijuma u serumu; metabolička a., a. zbog nagomilavanja bikarbonata u organizmu ili gubljenja kiselina iz organizma (naročito povraćanjem); respiratorna a., a. zbog povećanog gubljenja ugljen-dioksida preko pluća. alkili, jednovalentni radikali koji postaju, kako se misli, od zasićenih ugljovodoni* ka alkana oduzimanjem jednog atoma vodonika, npr. metil - odgovara metanu , etil -CaHs odgovara etanu CaHe itd. alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva (pentanol-nitrit). 28 Vi':
UL
alloploid alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skleroziranje (za lečenje varikoznih vena), npr. natrijum-tetradecil-sulfat. alkohol, v. Aethanolum. alkoholičarska ciroza, v. cirrhosis hepatis. alkoholičarska halucinoza, v. halucinoza. alkoholičarska paraliza, oboljenje koje se javlja u alkoholičara, i po simptomima podseća na progresivnu paralizu (demencija, poremećaj govora, poremećaj reakcije ženica). alkoholičarske psihoze, ludilo u alkoholičara, duševni poremećaji koji se javljaju u alkoholičara, kao što su delirijum tremens, alkoholičarska halucinoza, Korsakovljeva psihoza, alkoholičarska pseudoparaliza. alkoholizam, raniji sin. hronični a., zavisnost od alkoholnih pića ili navika na njih; dovodi do telesnog, psihičkog i društvenog propadanja. alkyl-, v. alkili. allodiploid, alodiploid, ćelija odnosno jedinka čiju diploidnost sačinjavaju hromosomi koji potiču od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, diphid. allodiploidia, alodiploidija, posedovanje dve garniture hromosoma dobivene od roditelja različitih vrsta. allogeni, alogeni, antigenski različite ćelije i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogenskL allopathia, alopatija, način lečenja koji se sastojao od herojskog simptomatskog lečenja (puštanje krvi, davanje emetičkih i purgativnih sredstava), sve dok simptomi bolesti ne iščeznu; odavno napušten. alloplastica, aloplastika, plastička hirurška intervencija u kojoj se kao kalem upotrebljava materijal nebiološkog porekla, npr. slonova kost ili srebro i razne veštačke plastične materije (akrilat, orlon, dakron itd.). alloploid, aloploid, ćelije odnosno jedinke koje poseduju dve ili više garnitura hromosoma nasleñenih od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, alodiploid, allopolyploid.
alloploidia alloploidia, aloploidija, posedovanje diploidnog ili poliploidnog broja hromosoma koji su dobijeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. diploidija, poliploidija. allopolyploid, alopoliploid, ćelija odnosno jedinka čiju poliploidiju sačinjavaju hromosomi nasleñeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, poliploid. allopolyploidia, posedovanje više od dva kompleta hromosoma dobivena od roditelja različitih vrsta. V. poliploidija. allorythmia, aloritmija, nepravilan srčani ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama, prevremenim srčanim kontrakcijama u pravilnim vremenskim razmacima. V. bigeminia i trigeminia. allotransplantatio, alotransplantacija, presañivanje tkiva jedne, osobe u telo drugog člana iste vrste, drugog genotipa u odnosu na davaoca. allotyp, alotip, imunološka oznaka za aleIe koji u jedinki iste vrste izazivaju različitu primarnu strukturu polipeptidnih lanaca u njihovim imunoglobulinima, iz koje proističe i njihova antigenska raznovrsnost. alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja, crvenkasta kristalna materija; ubrizgana u dovoljnoj količini oglednim životinjama, razara beta-čelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa, zbog čega nastaje šećerna bolest (v. tamo); mezoksalil-ureja je proizvod oksidacije mokraćne kiseline. allozym, alozim, enzim čije je svojstvo uslovljeno specifičnim alelom, a ne posttranskripcionim činiocima ili delovanjem okolne sredine. V. izoenzim, izolocus. Aloantigeni, antigeni u istoj životinjskoj vrsti. Aloë, aloj, osušeni sok lišća raznih vrsta biljaka Aloë, laksantno sredstvo, danas napušten zbog neželjenih dejstava. aloerotizam, razvijanje erotizma prema drugoj ličnosti, u prvo vreme homoseksualno orijentisano (naročito u ženskog pola), a tek docnije postaje jasno heteroseksualno.
alosterični proteini alogeno, označava različiti genetski'sastav u jedne životinjske vrste. alokeratoplastika, zamena obolelog ili zamućenog dela rožnjače materijalom koji nije biološkog porekla. alopecia, alopecija, opadanje kose; ćelavljenje; a. areata, opadanje dlaka u kružnim poljima na vlasištu, bradi. Ovo je opadanje mahom preobratljivo; a. atrophicans, trajno, nepreobratljivo opadanje dlaka u manjim poljima u parijetalnom predelu vlasišta. Sin. pseudopelade Brocq; a. climacterics, opadanje kose u žena u vreme menopauze; a. congenita circumscripta, uroñena, atrofijom izazvana ćelava polja na vlasištu; a. congenita totalis, uroñena totalna ćelavost; a. liminaris frontal is, opadanje kose u žena na granici vlasišta i čela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin. a. marginalis trawnatica, • marginalis mechanica; a. mucinosa (mucinosis follicularis), ovalni, zapaljenjski infiltrati proširenim folikulima i opadanjem dlaka, pretežno na vlasištu; a. parvimaculata, endemičko opadanje kose u malim poljima u male dece; a. pityroies s. seborrhoica, sve veće opadanje kose na seboroičnom terenu, koje dovodi do ćelavosti (calvities Hippocratica); a. praematura, prerani gubitak kose. V. a. pityroides; a. senilis, degenerativno opadanje kose u senijumu; a. symptomatica diffusa, javlja se posle nekih febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preobratljiva; a. syphilitica (specified), preobratljivo opadanje kose u manjim poljima u sekundarnom stadijumu sifilisa. Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna), potpuni gubitak dlaka na čitavom telu. Dishormonija? alopurinol, sredstvo za lečenje podagre (gihta) koje koči stvaranje mokraćne kiseline u organizmu. aloritmija, v. allorythmia. alosterični efektori, mali molekuli koji se preobratljivo vezuju za alosterične proteine van područja njihovih reaktivnih zona. alosterični proteini, belančevine čija je reaktivnost s drugim molekulima izme-
29
alotipska specifičnost njena usled vezivanja alosteričnih efektora za ove proteine. alotipska specifičnost imunoglobulina, antigenske razlike imunoglobulina u istoj životinjskoj vrsti. Alotipski obeleživači mogu se naći na lakim (L) i teškim (H) lancima, a uslovljeni su razlikama jedne ili dve aminokiseline u konstantnorn delu polipeptidnih lanaca. V. imunoglobulini. Ove razlike su pod kontrolom gena i nasleñuju se. Na kapa- lakim lancima nalazi se alotipski obeleživač InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3. Aloantigeni na teškim lancima su: Gm na gama-, a Am na alfa-lancima. Slični alotipski antigenski sistemi postoje i u nekih životinjskih vrsta. alpska klima, v. klima. Althaea officinalis, beli slez, lišće (Althaeae folia) i koren (Althaeae radix) sadrže mnogo sluzi; od korena se pravi althaeae sirupus. Upotrebljava se kao antiflogističko sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Aluminii hydroxydum (aluminijum-hidroksid), pod ovim nazivom je, prema našoj farmakopeji, oficinalna smeša baznih aluminijumovih jedinjenja, koja, pretežno, sadrže hidratisani aluminijum-oksid; upotrebljava se kao antacidno sredstvo. Aluminii subacetatis solutio (Liquor Burowi), oficinalan rastvor koji, prema jugoslovenskoj farmakopeji, sadrži najmanje 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. aluminium, aluminijum, Al, hem. element, najrasprostranjeniji metal na Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za posuñe i ambalažu. aluminijumska bronza, legura aluminijuma i bakra. Ranije je upotrebljavana, pored drugih neplemenitih legura, kao zamena za zlato. Danas se upotrebljava kao materijal za vežbanje pri izučavanju protetike. aluminosis, aluminoza, pneumonokonioza u vidu silikoze izazvane dejstvom prašine od gline i ilovače. Ovi aluminijum-silikati sadrže ponekad i do 60% slobodne silicijumove kiseline.
30
amalgamatio alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna čašica posle vañenja zuba. alveolna pregrada, septum, v. septum. alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha u plućnim mehurićima. Veličina a.v. izražava se zapreminom vazduha koji proñe kroz alveole za jedan minut. U uslovima mirovanja iznosi prosečno 4200 ml. alveolni, saćast, sastavljen od meškova; ono što pripada alveolama. alveolni greben, v. alveolus. alveolni luk, v. alveolus. alveolni nastavak, v. processus alveolaris. alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava plućne mehuriće. Parcijalni pritisci (u mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; CÖ2 40,0; H20 47,0 i N 573,0. alveolotomia, alveotomija, odstranjenje neravnog i podminiranog dela alveolnog grebena u cilju pripreme za proteznu nadoknadu. alveolozubno vezivo, zadebljanje spoIjašnje strane zubne kesice. alveolus, alveola, mešak, mehurić (npr. u plućima ili žlezdama); a. dentales, zubne alveole ili jamice u kojima su uglavljeni koreni zuba, u obema vilicama. Svaka zubna alveola ograničena je s prednje i zadnje strane vilica alveolriim grebenima. Luk koji čine jamice gornjih i donjih zuba naziva se alveolnim lukom. Gornji alveolni luk predstavlja deo elipse, a donji je oblika parabole; a. pulmonis, plućne alveole, v. plućni mehurići. Alzheimerova bolest, v. bolest. amalgam, legura sastavljena od žive i nekog drugog metala. Amalgami su najčešće sastavljeni od srebra i kalaj a, (50-70% srebra, 25% kalaja) a može imati i dodatke zlata, platine, cinka, bakra i drugih metala. Legura pomešana sa živom i dobro izmešana daje plastičnu masu kojom se popunjava šupljina zuba pripremljena za plombu. amalgamatio, amalgamacija, proces formiranja legure amalgama mešanjem žive i strugotine metala. Vrši se ručno, u staklenom tarioniku pomoću staklenog tučka i mašinski. V. amalgamator.
amalgamator amalgamator, aparat za mehaničko mesanje amalgama. amanitin, toksin gljive Amanita phalloides. amantadin (1-adamantanamin), kristalni amin, deluje na razne sojeve virusa azijske A2-influence (gripa). amara, gorka sredstva, materije biljnog porekla različitog hemijskog sastava, gorkog ukusa, služe kao sredstva za izazivanje odnosno podsticanje apetita; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Absvnthii summitas (pelen), Centauri herba (kičica), Gentianae radix (koren lincure), Gentianae tinctura (tinktura od lincure), Species amarae (gorki čaj) i Tinctura amara (gorka tinktura). amastia, amastija, nerazvijenost dojki u žene; sreće se kao poremećaj u uroñenoj hipotrofiji i atrofiji gonada. amaurosis, amauroza, potpuno slepilo usled oboljenja oka, očnog živca ili centralnog nervnog sistema, različite etiologije; a. partialis fugax, v. scotoma scintillans. amaurotička idiotija, (1) infantilni oblik (Tay-Sachs), pored opštih simptoma na očima se javljaju: beličasto ognjište u predelu makule s centralnom mrljom boje višnje, progresivna atrofija optikusa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt-Spielmeyer), pored opštih simptoma na očima postoji progresivni degenerativni proces mrežnjače, koji za h vata njene centralne ili perifernije delove. V. idiotija. amaurotično mačje oko, sivkastožućkasti refleks iz predela ženice u slučaju tumora mrežnjače u dece, V, retinoblastoma. Ambardova konstanta, Ambarova konstanta, ranije vrlo često upotrebljavan test za ispitivanje bubrega, kojeg je danas zamenio klirens ureje. V. klirensi. ambarski moljac, v. Tinea granella. amber-kodon, stariji izraz koji je još u upotrebi, a označava triplet UAG koji ne reguliše sintezu nijedne aminokiseline, već služi za završetak sinteze polipeptidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoñe imaju sličnu funkciju. Sin. »nonsense« kodoni. V. »nonsense« mutacija.
ameboidno kretanje ambigonadni hermafroditizam, stanje jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gonada (semenici i jajnici). Takav je hermafroditizam vrlo redak (oko 45 slučajeva). ambiguiditet, retka nenormalna pojava koja se sastoji u mogućnosti sinteze više od jedne aminokiseline na jednom kodonu. V. degenerate codon (engl.). ambiseksualne osobe (nazivane još i biseksualnim), homoseksualne osobe u kojih heteroseksualni odnosi predstavljaju prigodne i podreñene odnose iz nužde, utoliko češće ukoliko su u osobi genitalno suprotnog pola ostvareni vangenitalni karakteri pola kome taj »biseksualac« pripada. ambitendencija, slično ambivalenciji (v. tamo), istovremena težnja ka vršenju sasvim suprotnih radnji u shizofreničara. anibivalencija, stav prema nekome ili nečemu koji u sebi sadrži istovremene sasvim suprotne sastavne delove, simptom shizofrenije. V. shizofrenija. amblyopia, ambliopija, slabost oštrine vida pri kojoj ne postoje organske promene očne jabučice. Najčešće se javlja u slučaju nepravilnog položaja očne jabučice; a. ex anopsia, nastaje usled neupotrebe jednog oka. Leci se vežbanjem slabo vidnog oka. V. pleoptika. amboceptor, vrsta specifičnih antitela koja senzibilišu ćelije, tako da uz dodatak komplementa nastupa liza (bakteriolizini, citolizini, hemolizini). Sin, »sensibitisatrice« (fr.). ambustio, ambustija, oparenje, oparina, opekotina izazvana dejstvom vodene pare ili vrelog gasa. V. combustio. ameba, v. Amoeba. amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzrokovano amebama, npr. leukociti. V, pseudopodi. amebna dizenterija, v. dysenteria. ameboidno kretanje, kretanje poput kretanja amebe. Strujanjem citoplazme ćelija ispušta produžetke (lažne nožice, pseudopodije), pa se, potom, citoplazmično telo povuče za produžetkom. Mnoge ćelije puštaju citoplazmične produžetke da bi njima obuhvatile česticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagocito za. 31
ameloblastoma ameloblastoma, ameloblastoma, v. adamantinoma; a. mandibulae et maxillae, odontogeni tumor u predelu gornje ili donje vilice. ameloblastus, ameloblast, visoka cilindrična ćelija, oko 40 duga i 7 M široka. Ove çelije grade unutrašnji gleñni epitel u glednom organu i učestvuju u stvaranju gledi. Sin. adamantoblastus, ganoblastus. amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stvaranje gledi zuba; a. imperfecta, nasledna strukturna anomalija zuba s poremećenim stvaranjem gledi; zahvaćeni su mlečni i stalni zubi. Hipoplastički oblik (kvantitativna deficijentnost \ gleñnog tkiva): gleñ je tvrda ali veoma tanka i brzo se troši, Hipomineralizovani oblik (kvalitativna deficijencija gledi): gleñ je normalne debljine ali meke konzistencije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo troši i odlama. Sin. herediiarnadisplazija gledi. ameloplasti, v. adamantoblasti. amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili izostanak menstrualnog krvarenja. Fiziološka pre puberteta, za vreme trudnoće, dojenja i u menopauzi, a patološka u vreme polne zrelosti. Patološki izostanak može biti primaran, kada žena nije imala nikad spontane menstruacije, i sekundaran, u žene koja je dotle imala normalna menstrualna krvarenja. ametopterin, v. metotreksat. ametropia, ametropija, nepravilnost refrakcije oka. Javlja se kao miopija, hipermetropija i astigmatizam. V. emmetropia, anisometropia. amforičko disanje, v. respiratio. amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfoterna jedinjenja ponašaju se i kao kiseline i kao baze. Amfoterna jedinjenja su: (1) amfotefni oksidi, koji se ponašaju u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj sredini kao kiseline; (2) amfoterni hidroksidi daju soli i s kiselinama i s bazama; (3) aminokiseline su takode amfoterni elektroliti blagodareći tome što sadrže amino-grupu koja reaguje s kiselinama i karboksilnu grupu koja reaguje s bazama dajući soli. 32
aminokiseline amidi, amidi kiselina, derivati kiselina nastali kad se u karboksilnoj grupi kiselina hidroksilna grupa zameni amino-grupom -NH2. amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol koji postaje kad se u pentanu jedan vodonikov atom zameni hidroksilnom grupom. Od osam izomernih amil-alkohola najvažniji je izobutil-karbinol ()222 ili običan amil-alkohol, glavni sastojak patoke. amilaza, v. dijastaza. amiloid, v. amyloidum. amilorid, diuretičko sredstvo. amiloza, polisaharid čiji se molekul sastoji od mnogo ostataka d-glukoze povezanih u pravom nizu. Škrobna zrnca biljaka sastoje se od dva dela. Opna škrobnih zrnaca sastoji se od amilopektina, a njihovu sadržinu čini amiloza. amini, derivati za koje se može zamisliti da nastaju zamenom jednog ili više vodonikovih atoma u amonijaku ili amonijum-hidroksidu alkilima (radikali alifatičnih ugljovodonika) ili arilima (radikali aromatičnih ugljovodonika). Prema broju zamenjenih vodonikovih atoma u amonijaku a. se dele na primarne, sekundarne i tercijarne. Zamenom četiri H-atoma iz amonijum-hidroksida nastaju jake kvaterne amonijum-baze. Amini u kojima su zamenjeni alkili zovu se alifatični, a oni u kojima su zamenjeni arili aromatični amini. aminoaciduria, aminoacidurija, povećano izlučivanje aminokiselina mokraćom. Syn. acidaminuria. aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizuje reakciju aminokiseline sa ATP-om; u reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP) i pirofosfat; takode se vrši prebacivanje aktivisane aminokiseline do tRNK (v. tRNK), pri čemu se stvaraju AA-tRNK (v. AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada velikoj grupi od bar 20 enzima. aminobenzol, v. anilin. aminokiseline, organske kiseline u kojima je vodonik u alifatičkom ostatku zamenjen amino-grupom -NH2. Amfoterni su elektroliti. A. su važni proizvodi razlaganja belančevina i mogu se podeliti u tri grupe: (1) alifatične a. (gliko-
Aminophenazonum kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aromatične a. (fenil-alanin, tirozin) i (3) heterociklične a. (triptofan, histidin i dr.). Aminophenazonum, aminofenazon, antipiretičko, analgetičko i antireumatsko sredstvo. aminopirin, v. Aminophenazonum.' aminopterin, antagonist pteroil-glutaminske kiseline (sprečava pretvaranje pteroil-glutaminske kiseline u citrovorum-faktor). Aminothiazol, aminotiazol jedan od lekova iz grupe antitireoidnih supstancija. Upotrebljava se u lečenju hipertireoza. amiotericin B, antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces nodosus; ima fungicidno i fungistatičko dejstvo. amiotrofička lateralna skleroza, v. sclerosis lateralis amyotrophica. amitriptilin, derivat dibenzocikloheptadiena, antidepresivno sredstvo. Ammonii chloridum, amonijum-hlorid, nišador, unesen u organizam izaziva acidozu i povećava kiselost mokraće, služi i kao ekspektorantno sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sulfogirodalat, smeša amonijum-soli sulfonskih kiselina, uljastih supstancija dobivenih destilacijom bituminoznih škriljaca, a sadrži i male količine amonijum-sulfata i vode; skoro crna, gusta tečnost, slična katranu, svojstvena mirisa. Upotrebljava se kao antiseptičko sredstvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije eksudata u kataru materice i eksudata u privescima; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonov bedem, bedem na medijalnoj strani hemisfernih moždanih mehurova sa zadebljanjem njihova zida. Predstavlja začetak posebne moždane vijuge (gyrus fornicatus). Ammonov rog, v. cornu Ammonis. amnesia, amnezija, gubitak pamćenja, nesećanje; anterogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili neposredno po dolasku sebi iz stanja nesvesti; retrogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili pre nekog 3 Medicinski leksikon
amonijačko vrenje oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia, commotio cerebri. amnion, unutrašnji ovoj (»bćla košuljica«) ploda, kesasti ovoj ispunjen tečnošću. Poznat još i kao vodenjak. U prvo vreme se nalazi na leñnoj strani embriona u vidu amnionskog nabora, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Taj nabor je sastavljen od dva lista somatopleure (amnionski i horionski list), koji se stapaju iznad amniona u amnionsku duplju. amnionska ploča, leñni list vanembrionskog mezoderma, koji se uvlači izmeñu amniona i trofoblasta. amnionske rojte, oko pripoja pupčane vrpce u preživara amnionski epitel pokazuje naročito razvijene rojte koje, oko pripoja, imaju bradavičasta zadebljanja (carunculae amnioticae). amnionski nabor, u toku stvaranja pravog amniona na leñnoj strani embriona javlja se izdizanje somatopleure, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Amnionski nabor ograničava oko embrionalnog polja amnionski oluk. Sam nabor je sastavljen od dva lista somatopleure. Jedan je uputrašnji (amnionski list), dok je drugi spoljašnji (horionski list), i ograničavaju na leñima embriona amnionsku duplju. Kad se gleda kroz otvor ograničen amnionskim naborom (leñni umbilikalni otvor), u dnu te duplje vidi se embrion. amnionski pupak, v. amnionski nabor. amodijahin, antimalarijsko sredstvo, deluje samo na eritrocitnu fazu. Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praživotinja) koje se kreću pomoću pseudopoda. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr. Entamoeba histolytica - amebnu dizenteriju). V. protozoa. amonifikacija, izdvajanje azota u obliku amonijaka prilikom razlaganja belančevina, peptona i aminokiselina. Proces amonifikacije može se zbivati u prisustvu aerobnih i anaerobnih bakterija. amonijačko vrenje, vrenje pri kome se iz ureje stvaraju amonijak i ugljen-dioksid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raznih mikroorganizama (Micrococus 33
amonijak ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokraći, kad ova duže stoji. amonijak, NHa, gas bez boje sa oštrim osobenim neprijatnim mirisom. Odlično se rastvara u vodi a vodeni rastvor reaguje alkalno. Javlja se pri industrijskim procesima i truljenju organskih materija. U vodi može da bude neorganskog i organskog porekla. Pokazatelj je fekalnog zagañenja vode. Može se koristiti kao dehlorant. Izaziva nadražaj na kašalj, a 5-7 g m3 vazduha smrt. V. SoIutio ammoniae. amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum. amonijum-magnezijum-fosfat, NÜ4MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokraći, gradi kristale koji liče na poklopac mrtvačkog sanduka. Sin. »trojni -fosfat«. amonijum-silikofluorid, so silikofluorovodonične kiseline, kristalasti beli prah bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv u vodi (156,3 g na lit. vode na 150C). Molekulska težina 178,16. Upotrebljava se za fluorisanje vode. amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amonijumova so sumporne kiseline, bela kristalna supstancija. Upotrebljava se za odvajanje pojedinih frakcija belančevina krvne plazme. amorfan, bezobličan, koji nema odreñen oblik; (hem.) koji nije kristalan. amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s prisustvom meñuprostornih koturova umesto šupljina u vidu zglobovnih koturova (v. discus) ili prstenova (menisci). amphikaryon, amfikarion, jedro zigota nastalog spajanjem muškog i ženskog pronukleusa. Sadrži diploidni broj hromosoma. Sin. synkaryon. amphimixia, amfimiksija, mešavina muškog i ženskog hromätina. ampicilin, polusintetski penicilin sa širokim spektrom, stabilan je u kiseloj sredini (može se davati oralno), ali nije otporan prema dejstvu penicilinaze. amplektaciona težnja, težnja za telesnim posedovanjem odreñene ličnosti. Ta se težnja ne poklapa u svemu s kontrektacionom. U muškarca ona nije samo težnja za prisnim telesnim dodirom (zagrljajem) nego i želja da se telo partnera 34
amputatio potpuno potčini namerama subjekta i da se slomi svaki otpor objekta. amplifikacija (»korisnost«) kontrolnog sistema, stepen efikasnosti. Izražava se brojem koji pokazuje koliko puta je promena neke konstante u organizmu manja od prornene koja bi u odreñenim uslovima nastala ako kontrolni sistem ne bi delovao. amplifikacija gena, prolazno povećanje broja gena za sintezu odreñenih rRNK koje se dešava u oocitima nekih vrsta. amplifikatori, slušni, slušni aparati za nagluve. Vrlo precizno i minuciozno izrañeni tranzistorski aparati, koji se sastoje od mikrofona, pojačala, slušalice i baterije. Izrañuju ih specijalizovane fabrike. Neki su tako mali da se mogu smestiti u krilo naočara ili u kutijicu, koja je kao privesak smeštena iza usne školjke. Manji aparati daju pojačanje zvuka do 40 puta, a veći 60-70 puta. Služe za audiološku rehabilitaciju nagluvih osoba. amplitudni diskriminatori i analizatori, elektronski ureñaji koji se primenjuju u nuklearnoj medicini. Obavljaju odreñene funkcije zavisno od amplitude impulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu grupu instrumenata spadaju integralni diskriminatori, jednokanalni i višekanalni analizatori. ampularna trudnoća, vanmaterična trudnoća koja se razvija u ampuli jajovoda. ampulla, ampula, sud s grlićem, trbušasto proširenje nekog cevastog organa; a. epiphrenica, epifrenička ampula, kruškasto proširenje jednjaka iznad prečage; varijetet, ne treba ga brkati sa hijatalnom hernijom. Utvrñuje se rendgenskim pregledom; a. hepatopancreatica Vateri, proširenje u zidu nishodnog dela dvanaestopalačnog creva, gde se najčešće zajedno ulivaju žučovod i izvodni kanal gušterače. amputacioni neurom, v. neuroma. amputacioni ulkus, v. ulcus. amputatio, amputacija, odstranjivanje, najčešće hirurško, celog uda ili jednog njegovog dela. Visina a. odreñuje se proširenošću oboljenja ili povredom ekstremiteta. Vrši se na tipičnim mesti-
amputatio ma, koja osiguravaju dobar patrljak za protezu. A. dolazi najčešće u obzir u dijabetesnoj i staračkoj gangreni, gangreni usled embolije zacepljujućeg endarteritisa, gangreni usled arterijske embolije, malignih tumora, Raynaudove bolesti, ponekad u veoma teškim povredama ekstremiteta. A. se zove još i odstranjivanje većih delova teIa (dojke, muškog polnog uda itd.); Alansonova a. cirkularna amputacija, pri čemu patrljak dobiva vid šupljeg konusa; amniotska a., amputacija ekstremiteta fetusa amniotskom trakom; aperiostalna a., amputacija u kojoj je pokosnica uklonjena s kostnog patrljka; Bierova a., osteoplastička amputacija, u kojoj površine golenjače i lišnjače, nastale pri amputaciji gnjata, bivaju pokrivene periostno-kostnim kalemom uzetim sa golenjače; centralna a., amputacija u kojoj se ožiIjak nalazi u središtu patrljka ili u njegovoj blizini; Chopartova a., amputacija stopala u kojoj se ne odstranjuju petna i skočna kost i drugi delovi nožja. Naziva se mediotarzalnom a.; cineplastička a., amputacija u kojoj je patrljak obrazovan tako da može služiti motoričkim zahtevima; Dieffenbachova a., v. operacija; Farabeufova a., amputacija noge »na mestu izbora« uz primenu velikog spoljašnjeg režnja; giljotinska a., brza cirkularna amputacija uda jednim potezom noža i pilom, pri čemu nastala rana ostaje nezašivena zbog kontraindikacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili ponovnog vraćanja infekcije; Gritti-Stokesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri kojoj se koristi prednji ovalni režanj; Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastička amputacija; interpelvičko-abdominalna a., uklanjanje buta uz isecanje bočne polovine karlice, sin. Jaboulayova a., meñulopatično-grudna a., amputacija ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice i ključnjače. V. interpelvičko-abdominalna a.; Kirkova a., tendoplastička amputacija iznad gležnja butnjače s prišivanjem tetive četvoroglavog mišića nad okrajkom presečenog femura; Le Fortova a., modifikacija Pirogovljeve amputacije pri kojoj se petna kost pre-
amyotrophia seca mesto vertikalno horizontalno; Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala izmeñu nožja i donožja; Malgaigneova a., amputacija stopala ispod petne kosti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.; osteoplastička a., spajanje, približavanje osveženih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju amputacijom; patološka a., amputacija jednog dela obolelog tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva osteoplastička amputacija; primarna a., vrši se posle iščezavanja šaka- i pre nastajanja infekcije; a.pulpae, v pulpotomia; Sabanejevova a., osteoplastička amputacija, modifikacija Grittijeve amputacije noge. Mesto čašice na povmnu preseka femura kao kalem stavlja se parče uzvišice tibije; sekundarna a., amputacija koja se vrši posle izlečenja granulacione površine; spontana a., otpadanje dela uda bez hirurške intervencije u leproznih, dijabetičara i pri Buergerovoj bolesti; Symeova a., amputacija stopala u visini skočnog zgloba uz odstranjenje oba gležnja; traumatska a., amputacija dela tela pri nesrećnom slučaju; Vladimirov-Mikuliczova a., v. operacija. amygdala, v. tonsilla. amygdalitis, v. tonsillitis. amyloidum, amiloid, supstancija čiji tačan hemijski sastav nije poznat, mada sadrži frakcije belančevina i polisaharida koji imaju u svojoj strukturi sumpor. Smatra se da je glikoprotein u kome je mukopolisaharid vezan za globulin. Taloženje amiloida prati dugotrajne infekcije, procese raspadanja tkiva, tuberkulozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da je rezultat poremećaja metabolizma belančevina. Taloži se u meñućelijskim prostorima zidova najsitnijih arterija. Po izboru se boji jodom metil-violet i kongo-crvenom bojom. Verovatno je proizvod imunobioloških procesa precipitacije u organizmu. Amylum, amilum, škrob. amyotrophia, amiotrofija, suprotno od dobre uhranjenosti mišića, njihovo sušenje, atrofija; a. neuralis progressive, progresivna neuralna a., progresivna 35
anabolic! primarna, nasledna mišićna atrofija, usled atrofije nervnih stabala s početkom na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie -Tooth; a. spinalis progressive, progresivna spinalna mišićna distrofija, endogeno oboljenje prednjih rogova sive supstancije kičmene moždine. Počinje većinom u muškaraca izmeñu 25. i 45. godine s atrofijama malih mišića šaka, zbog kojih dolazi do deformacija (najpre »majmunska šaka«, pa »kandžasta« i najzad »skeletna šaka«). Postoje fibrilarni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest počne u detinjstvu na mišićima karlica i butina, po pravilu je familijarna i naziva se Werdnig-Hoffmannova bolest. Sin. Aran-Duchenneova bolest. anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiču od testosterona (v. tamo), a koriste se kao lek za podsticanje anabolnih procesa (v. anabolismus). anabolizam, sinteza složenih organskih materija u organizmu uz vezivanje energije. anabolni steroidi, sintetski steroidi, slični u hemijskom pogledu prirodnim androgenima, u kojih je jače izraženo anabolno dejstvo. anachoresis Ascoii, Askolijeva anahoreza, pojava nagomilavanja mikroorganizama iz cirkulacije u tkivima u kojima postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi zatim bivaju uništeni, ali ako se to ne odigra, može doći do aktivisanja dotada neaktivnog žarišta.
anaciditas gastrica, v. achlorhydria. anaemia, anemija, malokrvnost. Smanjenje broja eritrocita, količine hemoglobina ili mase eritrocita u celokupnoj zapremini krvi, zbog nesrazmere izmeñu veličine gubljenja (krvarenjem ili razgradnjom) i stepena obnavljanja eritrocita; a. achrestica, ahrestička a., megaloblastna anemija, koja ne odgovara na davanje vitamina І2; a. acuta, ime za sve anemije koje nastaju usled akutnog gubljenja velike količine krvi ili akutne hemolize; Addisonova, Addison-Biermerova a., a. perniciosa; a.aplastica, a. zbog aplazije kostné srži^uvek postoji pancitopenija. Poznata i kao aleukia 36
anaemia haemorrhagica; a. aregenerativa, a. aplastica; autoimuna hemolizna a., stečeni oblik hemolizne a. u koje je hemoliza izazvana prisustvom u plazmi toplih ili hladnih antitela protiv sopstvenih eritrocita; Biermerova a., a. perniciosa; Blackfan-Diamondova a., uroñena hipoplastička a.; botriocefalusna a., a. megaloblastnog tipa izazvana parazitom Diphyllobothrium latumom; a. cameloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia; a.e dilutione, dilucijska a., prividna a. zbog povećanja krvne plazme; drepanocytosis, drepanocitoza, anemija srpastih eritrocita, nasledna hemolizna a. koja pripada hemoglobinopatijama. Potpuno se ispoljava samo u homozigotnom stanju, kada najveći deo hemoglobina u eritrocitima čini Hb-S. U heterozigotnom stanju postoje samo srpasti eritrociti bez izraženije a. Sin. Herrickova a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea; a. erythf oblastica, eritroblastna a., svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi nalaze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a. essentialis, esencijalna a., primarna a., koja se javlja nezavisno od neke bolesti; a. Heinzovih telašaca, velika grupa hemoliznih anemija u kojih se u oštećenim eritrocitima nalaze Heinzova telašca: a. haemolytica, hemolizna a., grupa anemija etiologije u kojih je a. uslovljena skraćenim vekom eritrocita, koji ne može da se kompenzuje ubrzanim stvaranjem eritrocita; a. haemolytica acquisita, stečena hemolizna a.; a. haemolytica acuta, hemolizna a. u koje naglo nastaje hemoliza; a. haemolytica congenitalis, nasledna hemolizna a., zajedničko ime za sve hemolizne anemije u kojih postoje odreñeni poremećaji (nasledni) eritrocita koji su povod za hemolizu; a. congenitalis nonspherocytica, zajednički naziv za sve nasledne hemolizne a. u kojih ne postoje sferocitoza ili nenormalni hemoglobini; a. haemolytica infectiosa, povećana hemoliza izazvana infektivnim uzročnicima, kao i protozoama; a. haemolytica mic-
anaemia roangiopathica, intravaskulna hemolizna anemija u mikrocirkulaciji koja izaziva fragmentisanje eritrocita; a. haemolytica toxiea, a. izazvana toksičkim činiocima; a. haemorrhagica, a. nastala posle akutnog gubljenja većih količina krvi; a. hypochromica, hipohromna a., u koje postoji izraženo smanjenje hemoglobina u eritrocitima; eritrociti su obično smanjeni (mikrociti); a. hypochromica hyposideremica, hipohromna anemija s istovremenim smanjenjem količine gvozda u serumu; a. hypochromica microcytica, hipohrçmna a. s malim eritrocitima; a. hypoplastica» hipoplastička a., refraktarna a. zbog hipoplazije eritrocitne loze, bez leukocitopenije ili trombocitopenije; a. izazvana kozjim mlekom, makrocitna a. u dece (naročito u Nemačkoj i Italiji), izazvana kozjim mlekom kao glavnom hranom; Ledererova a., akutno nastala hemolizna a. nepoznate etiologije; a. macrocytica, makrocitna a., a. raznovrsne etiologije u koje postoje eritrociti veći nego normalni koji sadrže veće količine hemoglobina; a. megaloblastica, megaioblastna a., u koje postoje megaloblasti u kostnoj srži; a. microangiopathica, a. haemolytica microangiopathica; a. microcytica, a. s malim eritrocitima, obično u hipohromnoj a.; a. myelophthisiea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblastoste; a* neonatorum, a. u novoroñenčadi, obično izraz za fetusnu eritroblastozu; a. normocytica, normocitna a., a. u koje postoji proporcionalan pad hemoglobina, hematokrita i broja eritrocita u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u koje nedostaju pojedini nutritivni činioci eritrocitopoeze; a. osteosclerotica, a. koja je posledica skleroze kostne srži; a. perniciosa, perniciozne a., megaloblastna a., zbog loše apsorpcije vitamina І2 u ileumu, usled deficita unutrašnjeg činioca želudačnog soka ispoljava ginotropni karakter: češće je u žena nego u muškaraca. Sin. Addison-Biermerova a., Biermërova. a.; a. physiologica, fiziološka a., normohromna i normocitna a., koja se normalno javlja u drugom ili trećem mesecu života; a. posthae-
anaerobni kapacitet morrhagica, a. haemorrhagica; a. pseudoleucaemica infantum, sin drom anemije, lèukocitoze, splenomegalije, otečenih limfnih žlezda, koji u male dece mogu izazvati infekcije, po thranjivanje i hemoglobinopatije; a. osetljiva na piridoksin, vrsta sideroblastne a. u koje postoji povoljno reagovanje na piridoksin; a. refractaria, a. aplastica; a. refractaria sideroblastica, sideroblastna a. koja ne reaguje na antianemijske lekove; a. secundaria, se kundarna a., a. koja se javlja u toku od reñenih bolesti; a. sideraemica, sideremijska a., zajedničko ime za sve a. u ko jih su vrednosti gvozda u serumu nor malne ili povećane, ali se gvožñe ne iskorišćuje za sintezu hemoglobina; a. sideroachrestica, sideroakrestička a., a. sideroblastica; a. sideroblastica, side roblastna a., grupa a. u kojih na raznim mestima sinteze hema postoje poreme ćaji, tako da se gvožñe nagomilava u će lijama retikuloendotelskog sistema i u eritroblastima, koji su tada poznati kao sideroblasti; a. sideropenica, sideropenijska a., a. u kojih je smanjena količina gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog deficita gvozda u organizmu i u infekci jama; von Jakschova a., pseudoleucae mica infantum; a. zbog deficita folne kiseline, megaloblastna anemija, česta u trudnoći; a. zbog deficita enzima dehidrogenaze glikoza-6-fosfata (G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog deficita spomenutog enzima, koja obično nastaje posle uzimanja odreñenih Iekova. anaeroban, kome za život nije potrebno prisustvo vazduha (molekulskog kiseonika). anaerobna respiracija ili anaerobno disanje bakterija, disanje pri kome su krajnji primaoci vodonika neka neorganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbonati), a ne kiseonik, jer se disanje obavlja bez prisustva kisepnika. anaerobni kapacitet, najveća količina energije ili najveći intenzitet rada koji se može ostvariti korišćenjem izvora energije bez direktnog učešća kiseoni37
anaerobno kultivisanje bakterija ka. Zbog ogromnog utroška energije trajanje ograničeno na 30-40 sekundi. Pokazatelj je maksimalni kiseonički dug koji se može podneti. V. kiseonički dug. anaerobno kultivisanje bakterija, v. kultivisanje bakterija. anaesthesia, anestezija, neosetljivost uopšte, gubitak osetljivosti izazvan bolešću, oštećenjem nervnog sistema ili anestetičkim sredstvima; balansirana a., anestezija koja koristi više anestetičkih sredstava udružujući njihove dobre osobine, a izbegavajući toksičke; bazalna a., anestezija koja deluje kao osnova za dalju i dublju anesteziju; bulbarna a., centralna anestezija usled lezije ponsa; a. caudalis, anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kaudalni ili sakralni kanal; a. dolorosa, bolna neosetljivost, gubitak osećaja za dodir, bol i temperaturu, praćen bolovima; teški bolovi posle pojave paralize koja nastaje u izvesnim oboljenjima kičitiene moždine; duboka a., anestezija izazvana velikim koncentracijama anestetika u organizumu. Nedostatak osećaja u kome se položaju nalaze pojedini delovi tela; električna a., privremena anestezija izazvana prolaskom električne struje; endotrahealna a., opšta anestezija pri kojoj se u dušnik kroz usta, rede kroz nos, uvlači gumena ili plastična cev kroz koju bolesnik udiše kiseonik i anestetike; epiduralna a., v. lokalna a.; histerička a., anestezija tela koja nastaje u histeriji; infiltracijska a., v. lokalna a.; inhalacijska a., anestezija koja se postiže udisanjem inhalacijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika; interkostahia a., v. lokalna a.; intraosalna a., anestezija izazvana ubrizgavanjem anestetika u strukturu kosti; intravenska a., unošenje anestetičkog sredstva direktno u krvotok intravenskim putem. U cilju izazivanja anestezije najviše se koriste barbiturati s ultrakratkim dejstvom. Oni nisu pravi anestetici, ali kao odlični hipnotici brzo izazivaju san, a anestezija se zatim produbljuje inhalacijskim anesteticima. Sada postoje sredstva koja intravenskim putem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-
38
anaesthesia lenkampffovog pleksusa, lokalna a. gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizgavanjem anestetika u neposrednu blizinu brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak osećaja za bol u jednom delu tela ili čitavom području tela bez gubitka svesti. Može se postići primenom hladnoće, kompresijom nerava, anemijom tkiva i primenom lokalnih anestetika. Kompresija nervnih stabala i anemija tkiva ne koriste se više za izazivanje 1. a., a anestezija primenom hladnoće ograničena je na odreñene indikacije. Za lokalnu a. danas se najčešće koriste prokain, ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje adrenalina lokalnom anestetiku produžava njegovo dejstvo. Po načinu primene La. može biti površinska La. koja se vrši nanošenjem (sprejanjem, premazivanjem, ukapavanjem) lokalnog anestetika na površinu sluznica; infiltracijska La. postiže se infiltracijom tkiva lokalnim anestetikom na mestu nameravanog operativnog reza ili oko operativnog polja; sprovodna La. (regionalna a.) označava prekid u šprovoñenju nerva ili grupe nerava (spleta). Jedan od jednostavnih oblika sprovodne ä. je meñurebarna a., kojom se postiže prekid u šprovoñenju meñurebarnog živca. Može se izazvati prekid u šprovoñenju grupe nerava (blokada pleksusa brahijalnog spleta). Jedan od oblika sprovodne - regionalne anestezije je i lumbalna ili spinalna a. Anestetik se uvodi u subduralni prostor lumbalnog dela kičme, čime se postiže prekid u sprovodljivosti nervnih korenova i spinalnih ganglija. Periduralna ili epiduralna a. podrazumeva unošenje lokalnog anestetika u prostor izmeñu koštanog dela kičmenog kanala i tvrde moždanice na visini grudnog ili slabinskog dela kičme. Jedan oblik periduralne a. je i ubrizgavanje lokalnog anestetika u sakralni kanal kroz sakralni zjap, čime se postiže sakralna ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokalna a. koja se postiže hlañenjem ekstremiteta na koji je plasirana Esmarhova poveska. Opšta a., besvesno stanje praćeno mišićnom relaksacijom i neosetljivošću na bolove, koje se koristi pri izvo-
anaesthetics ñenju hirurških intervencija. Može se izvesti inhalacijskim ili intravenskinS anesteticima; etarska a., hirurška a. koja se postiže udisanjem etarskih para i označava gubitak svesti, osećaja za bol i mišićnu relaksaciju; a. olphactoria, olfaktorna a., gubitak osećaja mirisa; a. optica, anestezija očnog živca koja ima za posledicu privremeno slepilo; paravertebralna a., oblik lokalne a. koji se postiže blokadom spinalnih živaca na njihovom izlasku iz kičmenog kanala; parcijalna.a., a. pri kojoj je sačuvan izvestan stepen senzibiliteta; rektalna a., anestezija izazvana unošenjem anestetika u rektum; segmentna a., gubitak osetljivosti koji zahvata segment tela, a nastaje usled oštećenja jednog živčanog korena; a. sexualis, seksualna a., polna neosetljivost, odsustvo interesa za polni odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja pri operacijama u gornjem abdomenu, postiže se ubrizgavanjem lokalnog anestetika u predeo polumesečaste ganglije; a. stabla II i III grane trogranog živca, neosetljivost celog inervacionog područja maksilarnog ili mandibularnog živca. Anestetičko sredstvo se unosi u predeo u kome nerv napušta bazu lubanje; steroidna a. oblik intravenske anestezije; postiže se i.v. ubrizgavanjem steroida (Viadrila), koji nema hormonsko delovanje; subperiostna a., a. nastala ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod periosta; taktilna a., gubitak ili oštećenje osećaja dodira; termička a., gubitak osećaja toplote; traumatska a., gubitak osetljivosti izazvan povredom živca; unilateralna a., gubitak osećaja na jednoj strani. anaesthetica, anestetici, lekovi ili sredstva koja se koriste za uklanjanje osećaja bola; lokalni a., sredstva čije je anes-tetsko delovanje ograničeno na deo tela u koji je uneto; opati a., sredstva koja, uneta u organizam, izazivaju opštu anesteziju; površinski a., lokalni anestetici koji se primenjuju direktno na mesto koje treba anestezirati (obično sluznice).
anafilaksijski enteritis, v. enteritis. anafilaktička kriza» v n.sts.
analgesia anafilaktički šok, tipična alergijska reakcija ranog tipa sa sistematskom reakcijom. Javlja se posle ponovnog unošenja iste supstancije. anafilaktogen, antigen koji izaziva anafilaksiju. Većinom je belančevinaste prirode. anafilatoksin, medijator zapaljenjske reakcije, izaziva degranulaciju mastocita i bazofimih leukocita pri čemu se oslobañaju biološki aktivni amini (histamin). A. nastaje u procesu aktivacije komplementnog sistema (v.komplement). anaforeza, v. elektroforeza. anafrodizija, manja ili veća seksualna otupelost i neosetljivost. Sin. anhedonija. anagocitičko dejstvo, dejstvo koje se pri upotrebi neke mineralne vode ispoljava usporavanjem razvoja živih ćelija. anagotoksičko dejstvo, dejstvo nekih mineralnih voda koje se suprotstavlja potencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksičnosti. Ova osobina prema nekim toksinima utvrñena je ogledno sa pojedinim mineralnim vodama. To dejstvo na neke toksine nejednako je i zavisi od prirode vode. analbuminaemia, analbuminemija, bolesno stanje usled deficita ili potpunog odsustva albumina u krvnoj plazmi. analeptica, analeptici, sredstva za oživljavanje, deluju nadražajno na vitalne centre u izduženoj moždini (centar za disanje, vazomotorni centar) i na koru velikog mozga. Priméri ovakvih lekova su pentazol, niketil-amid, kofein i dr. analfalipoproteinaemia, analfalipoproteinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bolest analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti za bol; neuroleptička a., intravensko ubrizgavanje lekova, jednog neuroleptika i jednog analgetika u cilju ukidanja bolova, pri očuvanoj svesti, u cilju izvoñenja hirurške intervencije; opstetriĆ* ka a., davanje lekova, izvoñenje lokalne anestezije (kaudalni blok) ili udisanje inhalacionih anestetika u cilju izazivanja bezbolnošti ili ublažavanja bolova u toku poroñaja. 39
analgetica analgetica, analgetici, sredstva koja ublažavaju odnosno suzbijaju osećaj bola. analizatori, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini; jednokanalni a., ureñaji s dva nivoa diskriminacije, koji daju izlazni impuls čija je amplituda u kanalu izmeñu 2 nivoa diskriminacije; višekanalni a., ureñaji koji klasifikuju ulazne impulse po amplitudama u veći broj kanala. analna opna, čmarna opna, manji zadnji (repni) deo urorektalne pregrade. analne kvrge, čmarne kvrge koje se nalaze uz čmar. analni erotičari, osobe koje s posebnim zadovoljstvom podvrgavaju pri defekaciji najvećim naporima čmarni predeo, koji im je prvorazredna erogena zona. analni predeo, v. regio analis. analog azotne baze, purin ili pirimidin čija se struktura deliniično razlikuje od strukture normalne azotne baze; neki od analoga se mogu ugrañivati u nukleinske kiseline umesto normalnih baza. anamnesis, anamneza, podaci dobiveni od bolesnika, njegove rodbine ili nekog iz njegove okoline o sadašnjoj bolesti, bolestima koje je ranije preležao i podaci o njegovoj porodici i okolini u kojoj živi. anamnestička reakcija, sekundarni imuni odgovor. V. imunološka memorija. anamnezijski, koji pripada anamnezi. V. anamnesis. anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva koja suzbijaju polni prohtev. anaphylaxis, anafilaksija, alergija, preosetljivost izazvana anafilaktičkim (homocitotropnim) antitelima. U čoveka to su IgE-antitela (v. homocitotropna antitela; IgE). U anafilaksnoj reakciji učestvuju antitelo, antigen i biološki aktivni amini (medijatori reakcije) koji se oslobañaju iz mastocita i bazofilnih granuločita za koje su vezana antitela (v. alergijske reakcije). anaplasia, anaplazija, pretvaranja ćelija u primitivnije, embrionske ili nediferentovane oblike. 40
anastomosis anasarca, anasarka, uopšteno nagomilavanje tečnosti u tkivnim prostorima potkožnog masnog tkiva. anastomosis, anastomoza, spojnica; (l)komunikacija izmeñu dva krvna suda putem pobočnih grana; (2)otvor stvoren hirurškim putem, traumatskim ili patološkim procesom izmeñu dva prostora ili organa normalno odvojenim jedan od drugoga; antiperistaltička a., enterostomija, spojnica izmeñu zjapa segmenata creva tako da peristaltički talasi segmenata imaju meñu sobom suprotan pravac; arteriovenska a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i vrši ulogu santa u zaobilaženju kapilara. Ona se izvodi i hirurškim putem; Braunova a., stvaranje anastomoze izmeñu dovodne i odvodne crevne vijuge blizu gastroenteričke stome (gastrojejunöstomije) u cilju izbegavanja pogrešnog opticaja (circulus vitiosus) želudačnog i duodenumskog sadržaja; Cladoova a., anastomoza izmeñu apendikularne i jajničke arterije u istoimenoj vezi; Galenova a., anastomoza gornjeg i donjeg grkljanskog nerva; izoperistaltiĆka a., anastomoza izmeñu dve vijuge creva postale na taj način što se u oba spojena dela peristaltički talasi kreću u istom smeru; portosistemska a., anastomoza izmeñu portne i sistemske (kavne) venske cirkulacije u cilju smanjivanja portne hipertenzije; Riolanova a., anastomoza izmeñu gornje i donje mezenterne arterije; Rouxova Y-a., anastomoza tankog creva u vidu slova Y koja se izvodi na taj način što se zjap presečene jedne vijuge spaja sa stranom druge vijuge; terminoterminalna a., (1) hirurška anastomoza izmeñu perifernog kraja arterije s centralnim krajem odgovarajuCe vene i izmeñu centralnog kraja arterije i perifernog kraja odgovarajuće vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna segmenta hirurškim putem; ureterouretelna a., operacija kojom se spajaju zjapovi istog uretera koji je pri povredi prekinut ili mu je jedan deo operativno odstranjen zbog patološkog procesa na njemu.
anastomozni anastomozni, ono što pripada i u vezi je s anastomozom. anastomozni ulkus, v. ulcus. anatom, stručnjak koji se bavi anatomijom. anatomija, nauka koja se bavi proučavanjem oblika i grañe tela živih bića i odnosima izmeñu pojedinih delova tela; topografska a., deo anatomije koji proučava položaje i meñusobne odnose organa po predelima tela. anatomohirurški, ono što se u isto vreme odnosi na anatomiju i hirurgiju. anatomska burmutica, v. fovea radialis. anatomska nomenklatura, v. nomina an at o mica. Andersenova bolest, v. glycogenoses. androfilna homoseksualnost, v. homoseksualnost androgamon, supstancija koju proizvode semeglavci i koja uzima udela u procesu oploñenja. Istraživanja su otkrila ove važne činjenice: (1) ginogamon I aktiviše pokrete semeglavaca i, privlačeći ih, olakšava oploñenje; (2) androgamon I teži da paralizuje semeglavce, što verovatno produžuje njihovu oplodnu moć; (3) ginogamon II izaziva zgomilavanje semeglavaca samo u velikim dozama. U manjim dozama izaziva zgomilavanje semeglavaca stranih vrsta i sprečava hibridovanje; (4) androgamon II olakšava prodiranje semeglavaca rastapanjem zaštitnog omotača. androgene supstancije, supstancije koje u muških polno nezrelih ili kastriranih životinja prouzrokuju razvijanje muških sekundarnih seksualnih odlika (testosteron, androsteron, dehidroepiandrosteron itd.). androglotija, dubok glas muškog tipa u muški uobličene žene. androidna gojaznost, v. gojaznost, android na. androidna žena, muški uobličena žena. androlog, stručnjak za andrologiju. V. an drologia. andrologia, andrologija, nauka koja se bavi proučavanjem maskuline konstitucije i bolestima muških polnih organa, posebno muških reproduktivnih organa.
aneroidni barometar andropauza, klimakterijum u muškarca; naziv se smatra neprikladnim jer se u andropauzi ne javljaju klinički znaci i simptomi koji se javljaju u menopauzi. androspermije, v. determinacija pola. androstan, ugljovodonik iz koga su, može se smatrati, izvedeni svi hormoni nazvani androgeni (І9 - steroidi). Postoje dva stereoizomerna izomera, i to 5a - androstan i 5ß - androstan. Testosteron je najvažniji hormon iz grupe androgena. androtrihija, prekomerno razvijena dlakavost bručika u androidne žene. androtropne bolesti, v. bolest. anemija, v. anaemia. anemijski infarkt, v. infarctus. anemograf, aparat za registrovanje brzine i pravca vetra. Aparat se sastoji od motora s vetrokazom i izdubljenim poluloptama na krstu, kao i od aparata za registrovanje. anemometar, aparat za merenje brzine vazdušnog strujanja (vetra). Razlikuje se: diferencijalni a., a. koji se upotrebljava za merenje vetra male brzine, naročito pri ravnomernom kretanju vazduha, kao, npr. pri ispitivanju veštačke ventilacije, da se ustanovi količina vazduha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione cevi; dinamički a., koji brzinu vetra izračunava po broju okretaja jednog rotacionog ureñaja: statički a., koji brzinu vetra izračunava po njegovom pritisku. anencephalia, anencefalija, manji ili veći nedostatak lubanje i mozga. anergia, anergija, imunološka hiporeaktivnost; nastaje usled nedostatka limfocita, smanjene produkcije limfokina, smanjene produkcije leukocita, zračenja poremećaja lizozimnog enzimskog sistema, pothranjenost, nedostatka antitela usled poremećaja diferencijacije B-limfocita, nedostatka nekih komponenata komplementa i dr. Stepen anergije zavisi od faktora koji su je uslovili. aneroidni barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi kutijica s vakuumom koja se pod uticajem spoljnog pritiska više ili manje ugiba, a te promene se prenose na kazaljku koja se kreće pp skali barometra.
41
anerotizam anerotizam» umanjen ili odsutan polni prohtev. anestezijski šok, v. šok. anestezijski tehničar, medicinski tehničar obučen da pomaže lekaru anesteziologu u poslovima anestezije. anesteziolog, lekar specijalista za anesteziologiju. arietodermia, anetodermija (labavost kože usled gubitka elastičnih vlakana u krznu); a. maculosa, u početku crvenkaste, zatim beličaste, sitno naborane, atrofyčne pege. Sin. dermatitis atrophicans maculosa; a. striata, v. striae atrophicae. aneuploidia, aneuploidija, varijacija u broju hromosoma, samo u pogledu viška ili manjka pojedinih hromosoma u njihovim kompletima (genomima), a ne u smislu promene broja celih kompleta. U Downovom sindromu postoji, npr. trisomij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N +1), a u Turnerovom sindromu monosomijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1), gde N označava haploidan broj hromosoma. Aneurini chloridum, aneurinhlorid, v. Thiamini chloridum. aneurysma, aneurizma, ograničeno proširenje arterije koje nastaje istezanjem svih slojeva njenog zida; a. arteriosclerotica, arteriosklerotička a., prouzrokovana procesom arterioskleroze u zidu arterije; a. arteriovenosum, arteriovenska a., nenormalna veza izmeñu arterije i vene. Obično prouzrokovana traumatskom penetracijom kraj arterije i vene; a, cerebralis, a. na arterijama mozga. Njeno prskanje je čest uzrok moždanog krvarenja; a. congenitališ, uroñena. Često se javlja na površnim krvnim sudovima velikog mozga; a. dissecans, razdružujuća a. nastaje prodorom struje krvi izmeñu slojeva zida arterije; a. mycoticum., mikotička a. Nastaje u manjim arterijama na mestu gde je lokalizovani zapaljenjski proces prouzrokovao dovoljno slabljenje zida arterije i doveo do širenja; a. syphiliticum, sifi lisna a., pozna manifestacija sifilisa, obično nastaje u uzlaznom delu luka aorte, u trbušnom delu aorte ili u drugim sifi-
42
angina lično promenjenim arterijama; a. spuria, lažna a., obično je organizovani hematom koji je u vezi sa zjapom arterije. Zid aneurizme u ovakvim slučajevima ne sadrži elemente zida arterije. aneurysmectomia, aneurizmektomija, ekstirpacija aneurizme uklanjanjem njene kese. aneurysmoplastica, aneurizmoplastika, plastika arterije u lečenju aneurizme. aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija, operacija sašivanja aneurizme. aneurysmotomia, aneurizmotomija, operacija prosecanja aneurizmne kese. angiectasia, angiektazija, proširenje krvnih i limfnih sudova; a. cavernosa multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-Merrittov sindrom. angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog suda; a. cutanea allergica, a. izazvan alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu makule, papule, vezikule, urtike i dr.; a.necroticans, poliarteritis; a. visceraHs, izraz za grupu poremećaja ispoljenih u vidu naročitih promena u malim arterijama u toku oboljenja poliarteritis nodosa, a. allergica i lupus erythematosus disseminatus. Sin. vasculitis. angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i ždrela s pojavom temperature, gušoboIje, otežanog gutanja i otoka podviličnih žlezda. Angina je posledica kapljične infekcije bakterijama, virusima i gljivicama. Klinička slika i prognoza zavise od prirode etiološkog faktora; a. agranulocytica, agranulocitna angina, angina praćena veoma izraženim padom broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz nekrotičke ulceracije sluznice usta i ždrela. U većini slučajeva je prouzrokovana preosetljivošću na toksički efekat izvesnih lekova (najčešće amidopirin) ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i sulfonamidi; difterička a., v. diphtheria; gljivična a., mlečac (izazivač Candida albicans), angina koja stvara bele, tačkaste kolonije ili trošne naslage na krajnicima, a često i na sluznici usta i desni; a. lacunaris, lakunarna angina, teži oblik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su povećani, crveni i obloženi žućkastim čepićima koji mogu da se sliju u skrame.
angina Ide s visokom temperaturom, glavoboljom i otokom podviličnih limfnih žlezda. Sin. a. follicularis; a. Ludovici, phlegmona baseos oris, flegmona dna usne duplje, akutno flegmonozno zapaIjenje mekih delova ispod jezika, obično nastalo na osnovu mešovite aerobnoanaerobne infekcije, koja rapidno napreduje. Katkad je zahvaćena samo loža iznad dijafragme oris ili ispod nje, katkad i obe. Potrebno je hirurški otvoriti flegmonu, a često i izvršiti traheotomiju zbog pro.pratnog edema grkljana; a. monocytaria, monocitna a., virusno oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate duže povišenje telesne temperature i monocitna reakcija u krvi; mononukleozna a., v. mononudeosis infektiva; a. phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u okolnom tkivu; streptokokna a., angina koja se odlikuje visokom temperaturom, jakim crvenilom guše i gnojnim čepićima ili skramama na tonzilama; a. syphilitica, sifilisna angina, nije oboljenje tonzila, nego sifilisni eritem na slobodnom rubu mekog nepca u ranom drugom stadijumu bolesti; a. ulceromembranacea (Plaut-Vincenti), ulceromembranska a., usnim spirohetama i vretenolikim bacilima izazvano zapaljenje koje se ne lokalizuje samo na krajnicima nego i na sluznici usne duplje i obraza; virusne a., angine koje obično imaju blag tok s kataralnim ili vezikuloznim promenama, a izazivaju ih respiratorni virusi; (2) grčevit, vrlo izražen bol, koji se danas skoro isključivo upotrebljava da označi pektoralnu anginu; a. abdominalis, crevna a., vrlo izražen bol u trbuhu, koji je najčešće u vezi sa aterosklerozom abdominalnih, naročito mezenterijskih arterija; a. cordis, a, pectoris; a. cruris, claudicatio intermittens; a. decubitalis, srčani bol (pektoralna angina) koja se javlja pri ležanju; a. hysterica, bol koji simulira pektoralnu anginu u histeričnih osoba; a. intestinalis, a. abdominalis; a. pectoris, pektoralna angina, paroksizmni bol u grudima, obično iza grudne kosti, praćen osećajem gušenja i neminovne sm-
angiokardioscintigrafija rti, uslovljen anoksijom miokarda, a izazvan uzbuñenjem ili fizičkim naporom. Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia; a. pectoris vasomotoria, prekordijalni bol zbog vazomotornih poremećaja u venačnim arterijama, bez organskih promena u njima; preinfarktna a., status anginosus; Prinzmetalova a., vrsta a. pectoris koja se javlja u miru, dok fizičke radnje nisu praćene stenokardijom. Ovi napadi praćeni su uzdizanjem ST-segmenta; a. sine dolore, koronarna insuficijencija u koje ne postoji stenokardija. anginozni napad, v. stenocardia. angioblasti, mezodermne ćelije koje stvaraju krvne sudove i ćelije. angiocardiographia, angiokardiografija rendgenografija velikih krvnih sudova i srčanih šupljina posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (visokoprocentni rastvor organskog jodnog preparata, npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ubrizgava se u venu ruke (obično desne), vratnu venu ili preko katetra neposredno u srce. angioderm, v. angioblasti. angiographia, angiografija, rendgensko snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog sredstva u njih. V. phlebographia, arteriographia. angiohaemophilia, angiohemofilija, nasledni hemoragijski sindrom koji se nasleñuje autosomno dominantno i u kojeg postoji sklonost krvarenju po koži i sluznicama. Krvarenje je posledica nenormalnosti krvnih sudova, loše adhezivnosti trombocita i smanjenja VIII činioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova bolest angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu Grönblad-Strandbergovog sindroma. Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjače, koje se na očnom dnu vide kao neobične linije, obično u blizini papile vidnog živca. Promene napreduju i dovode do teških komplikacija na očnom dnu. angiokardiografija, v. angiocardiographia. angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija. 43
angiokeratoma
angiokeratoma, angiokeratom, grupisane kavernomatozne malformacije do veličine graška s lako orožanom površinom; a. corporis diffusum Fabri, pretežno po trupu rasejani angiokeratomi. Istovremeno postoje povišen krvni pritisak i hipertrofija levog srca; a. digitorum acroasphycticum Mibelli, angiokeratomatozne tvorevine na dorzalnim stranama prstiju šaka, odnosno na mošnicama. angiologia, angiologija, grana medicine koja se bavi izučavanjem srca i krvnih sudova. angioma, angiom, benigni tumor nastao proliferacijom krvnih (hemangiom) ili limfnih (limfangiom) sudova. angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. retinae, anomalije kapilara u vidu tumora koji zahvataju mrežnjaču. Ovi hemangiomi mogu se javiti i u drugim delovima tela. Skoro uvek obole oba oka. Na očnom dnu vide se veoma proširena i izvijugana arterija i vena, koje se stiču u tumorsku, okruglastu formaciju. Rede se nañe više ovakvih angiomatskih čvorova na istom oku. V. bolest, Hippelova. angioneuroma, angioneurom, arteriovenska anastomoza koja se normalno nalazi u koži. Uključena je u mehanizam regulacije temperature. Neoplazma na staje proliferacijom ćelija koje gradi ovu anastomozu. angioneurosis, angioneuroza, patološke pojave koje nastaju usled poremećene inervacije krvnih sudova. One mogu biti lokalne ili opšte i ispoljavaju se na više načina: trajno proširenje krvnih sudova kože praćeno crvenilom i znojenjem (konstitucionalna a.), Quinckeov edem, Raynaudova bolest i eritromegalija. angioneurotički edem, v. oedema. angioneurotički spazam, v. spasmus. angiooedema, angioedem, v. oedema. angiopathia retinae traumatica Purtscher, v. retina. angiorrhaphia, angiorafija, zašivanje krvnog suda. angloscintigraflja, v. scintigrajija. angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo konstriktorna materija u krvi; dejstvom 44
anhidrid i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin (angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I, koji pod dejstvom jedne peptidazo (»converting enzyme«) prelazi u aktivni oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod dejstvom različitih peptidaza pretvara u neaktivne peptidne fragmente). angiotrib, vrlo snažna klešta sa zavrtanjem za stezanje; instrument služi zarobljavanje tkiva u kome se nalazi arterija, čije se krvarenje na ovaj način zaustavlja. angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja primenom angiotriba. angulatio condyli mandibulae, stvaranje abnormalno velikog ugla izmeñu disk/kovanih patrljaka prilikom prelom* kondila donje vilice. angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis angularis), žvale, kontagiozno, infektivno oboljenje usnog otvora (jednostrano ili obostrano): ograničeno crvenilo, razjedena sluznica, naprsline, krvarenje, bol. Uzročnici su streptokoki ili gljivice (Candida albicans). Traje više nedelja ili meseci, navraća se. Značajnu ulogu igra i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni, ugao na grudnoj kosti izmeñu njene drške i trupa. Sin. stomatitis angularis; a. oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a. pontocerebellaris, pontocerebelarni ugao, koji grade bočne strane mosta i izdužene moždine, s jedne strane, i prednja strana malog mozga, s druge strane. Spreda ga zatvara zadnja strana piramide slepoočne kosti. Sadrži krvne sudove i moždane živce (V-XI); a. visorius, v. vidni ugao. anhedonija, seksualna otupelost i neosetIjivost sladostrasnih osećaja (»uživanja«). Sin. anafrodizija. anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se iz baza ili kiseoničnih kiselina odvoji voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kiselina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiselina nastaju anhidridi organskih kiselina, koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai boksilne grupe.
r
anhidrooksiprogesteron anhidrooksiprogesteron, v. pregneninolon. anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili prestanak lučenja znoja; a. hypotrichotica, pored suvoće kože sa teleangiektazijama postoji poremećaj rastenja dlake, zuba, noktiju, suznih žlezda. anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv znojenja. Znojenje se može suzbijati davanjem atropina (koji suzbija mnoge sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili kamforske kiseline (koji suzbijaju samo znojnu sekreciju). Lokalno znojenje (ruku i nogu) može se suzbiti lokalnom primenom rastvora formaldehida (formalina). anhydraemia, anhidremija, smanjenje vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio. anictericus, anikteričan, bez ikterusa; u kojeg nema žutice. anileridin, derivat fenil-piperidina, analgetičko sredstvo. anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina zamenom vodonika u grupi NH2 nekom acil-grupom, npr. acetilnom grupom, pri čemu nastaje acetanilid, koji je ranije upotrebljavan kao antipiretičko i analgetičko sredstvo. anilin (aminobenzen), najjednostavniji aromatični amin; bezbojna tečnost svojstvenog mirisa. Izaziva hronična profesionalna trovanja. V. anilizam. anilizam, profesionalno trovanje osoba koje rade s anilinom ili njegovim jedinjenjima. Pri tom pokazuju sledeće tegobe i znake: u akutnom trovanju - glavobolju, vrtoglavicu, pospanost, oštećenje miokarda, anemiju hemolitičkog tipa i žuticu. Može doći do kolapsa, kome i smrti. Uz methemoglobinemiju mogu se otkriti Heinzova telašca, a u mokraći proizvodi anilina. U Kroničnom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo, tremor, cijanoza, egzematozne i verukozno-hiperkeratozne promenena koži. Na sluznici mokraćne bešike mogu nastati hematurički cistitisi i papilomi, koji mogu evoluisati maligno. animalan, životinjski; .a. funkcije ili somatske nazivaju se funkcije primanja informacija i motorne reakcije koje se ostvaruju skeletnim mišićima. Vegeta-
anizostenija tivne funkcije bi bile sve one koje osiguravaju razmenu materija u organizmu, rastenje i razmnožavanje. Podelu je uneo francuski fiziolog (Bichat) početkom XIX veka. aniridia, aniridija, nedostatak dužice; traumatska a., nastaje posle teških povreda očne jabučice; uroñena a. često je udružena s drugim anomalijama očne jabučice. V. irideremia. aniseiconia, anizeikonija, razlika u veličini i obliku slika na mrežnjači oba oka. Usled teškoća u spajanju slika dolazi do smetnji u binokularnom vidu. Uzrok može biti anizometropija. anisochromasia, anizohromazija, prisustvo u krvi eritrocita koji imaju obojenu samo perifernu zonu. anisochromia, anizohromija, različita obojenost eritrocita zbog različite koncentracije hemoglobina u njima; a. iridis, v. heterochromia iridis. anisocoria, anizokorija, nejednakost ženica. Može biti kongenitalna ili stečena. Ćest simptom nervnog sifilisa. anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u krvi eritrocita čija veličina može biti veoma različita. anisometropia, anizometropija, nejednako stanje refrakcije oba oka, bilo različite jačine iste refrakcione anomalije, bilo različitih refrakcionih anomalija (npr. jedno oko je kratkovido, a drugo dalekovido itd.). Naročito velik stepen a. javlja se u jednostranoj afakiji. anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza, prisustvo u krvi eritrocita različite veličine i različitog oblika. anisorhythmia, anizoritmija, poremećaj srčanog ritma u kojem postoji poremećaj sinhronizma u ritmu pretkomora i komora. anisuria, anizurija, naizmenična pojava oligurije i poliurije. anizogamija, seksualno spajanje gameta različite veličine i strukture. anizostenija, poremećaj u ravnoteži mišićne napetosti mišićnih grupa suprotnog dejstva. Poremećaj čest u oboljenjima malog mozga. Ustanovljava se naročitom probom. 45
r
anjoni anjoni, negativno naelektrisani joni. anketa, metod koji se koristi u istraživanju raznih društvenih pojava s ciljem da se upoznaju odlike jednog područja, jedne populacije, mišljenja i shvatanja ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si. I pored toga što anketa može da se koristi u raznim oblastima, najveću primenu ima u društvenim naukama (popis stanovništva, ispitivanje načina života, proučavanje kvaliteta, kvantiteta i načina ishrane, proučavanje korišćenja slobodnog .vremena, proveravanje inteligencije ljudi, fizičkih, socijalnih i mentalnih problema starih). anksioznost, strah, neprijatno osećanje nastalo usled nekog intrapsihičkog konflikta koji izaziva doživljavanje preteče opasnosti čija priroda i poreklo pri svemu tome nisu dati svesti. ankyloblepharon, ankiloblefaron, sraslost očnih kapaka. Može biti delimična ili potpuna. Javlja se uroñeno ili stečeno. ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripojena blizu vrha jezika, pa manje ili više ograničava njegove funkcije. Sin. frenulum linguae breve, vezan jezik, sapet jezik. ankylopoeticus, ankilopoezni, ono što dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthrodesis. ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru tost zglobova usled srašćivanja zglobnih površina kostiju (hrskavice), skvrčavanja zglobne čahure ili kontrakture ligamenata i tetiva; a. dentis, srašćenje zuba za alveolnu čašicu; ekstrakapsulna a., ankiloza koja nastaje skvrčavanjem struktura izvan čahure zgloba; fibrozna a., smanjena pokretljivost zgloba usled bujanja vezivnog tkiva; intrakapsulna a., nemogućnost pokretanja zgloba posle oboljenja, povrede ili hirurške intervencije u unutrašnjosti zglobne čahure; kostna a., srašćivanje zglobnih površina kostiju usled proliferacije kostnih ćelija, što ima za posledicu nepokretljivost ili krutost zgloba; a. temporomandibularis, nepokretljivost ili 46
anomalna korespondencija mrežnjaće smanjena pokretljivost donjeviličnog zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje razvitka donje vilice. V. micrognathic mandibularis. Ankylostoma, ankilostoma, končast parazit dug oko l cm. Najčešće boravi u duodenumu i tankom crevu; A. duodenale, rudarska glista, crevni parazit iz grupe crva (Nematodes) koji živi poglavito u duodenumu, nagriza sluznicu i usisava krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i vlažnoj sredini (blato u rudnicima, tunelima, pirinčanama). Izrasle larve, dolazeći u dodir s kožom nogu, ruku ili drugim delovima tela, prodiru kroz folikule dlaka u limfne sudove i kapilare, preko desnog srca dolaze u pluća, penju se do grkljana, prelaze u jednjak želudac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bolest ankilostomijazu. V. Necaior americanus. Sin. Uncinaria duodenalis. ankylostomiasis, ankilostomijaza, oboljenje koje prouzrokuje parazit Ankylostoma duodenale (Uncinaria duodenalis). Praćeno je želudačno-crevnim poremećajima, bolovima u trbuhu, povišenom temperaturom, progresivnom anemijom, bledilom, otocima i mršavljenjem. Sin. uncinariasis. anodni trzaj, kontrakcija mišića koja se javlja pri jednopolnom nadraživanju živaca, kad je aktivna elektroda anoda.
anodni zraci, v. zraci. anodontio, anodoncija, uroñeni nedostatak zametka zuba; multiple a., nedostatak zametaka većeg broja zuba. V. oligodontio; parcijalna a*., nedostatak zametaka pojedinih zuba; totalna a., nedostatak zametaka svih zuba. cnoksičan, koji pripada anoksiji ili je izazvan anoksijom.
anomalna korespondencija mrežnjača, pojava kada se lik predmeta koji se posmatra ne stvara na oba oka na identičnim (korespondirajućim) tačkama mrežnjaće. Ako bi se takve mrežnjaće stavile jedna iznad druge, te tačke se ne bi poklopile. V. neidentične tačke mreznjače.
anomaloskop anomaloskop, aparat za ispitivanje raspoznavanja boja. Omogućava tačno odreñivanje tipa uroñenog poremećaja u raspoznavanju boja. anonychia, anonihija, nedostatak noktiju. Uroñena ili stečena agenezija u epidermolysis bullosa dystrophica, trihofitija, egzema. Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji spadaju komarči koji prenose malariju. anophthalmia, anoftalmija, v. anophthalmus. anophthalmus, anoftalmus, nedostatak jednog ili oba oka, uroñen ili. stečen. Sin. anophthalmia. anorchidia, anorhidija, odsustvo muške polne žlezde (semenika) predstavlja retku pojavu. Treba isključiti prisustvo semenika ü trbušnoj duplji (distopija) ili krajnju zakržljalost (aplaziju). anorectitis, anorektitis, zapaljenje završnog dela rektuma i anusa. anorexia, anoreksija, inapetencija, neješnost, nemanje apetita, nedostatak volje za jelo, naročito uživanja u jelu. Sin. inapetentia; a. men tališ, mentalna a., primarno, jako izraženo krajnje mršavljenje uz povraćanje i amenoreju iz nedovoljno poznatih razloga, najverovatnije u neurotičnih ženskih osoba. anosmia, anosmija, gubitak čula mirisa. anosognosia, anozognozija, psihički poremećaj u kome bolesnik nije svestan svoje bolesti ili nekog telesnog defekta (npr. oduzetosti jedne polovine tela). anostosis, anostoza, defektni razvoj kostiju. anovaria, anovarija, postojanje uroñene aplazije jajnika. anovularna menstruacija, v. menstruatio. anoxaemia, anoksemija, nedovoljna količina kiseonika u krvi. Može biti posledica smanjene količine kiseonika u vazduhu, smanjenja plućne ventilacije ili difuzijskog kapaciteta respiracijske membrane ili smanjenja količine hemoglobina u krvi. anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak kiseonika; smanjenje količine kiseonika u tkivima ispod njegovih fizioloških vrednosti; anemijska a., a. zbog smanjenih vrednosti hemoglobina; anok-
antagonist sična a., a. zbog nedovoljnih količina kiseonika u plućima; fulminantna a., nagli pad kiseonika u krvi; histotoksička a., a. izazvana nesposobnošću tkiva da iskorišćavaju kiseonik; miokardna a., nesposobnost venačnog krvotoka da snabde miokard dovoljnim količinama kiseonika; a. neonatorum, a. novoroñenčadi; stagnaciona a., a. zbog usporenog krvotoka kroz telesne kapilare; visinska a., a. uslovljena smanjenim pritiskom kiseonika na velikim visinama. ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei, Henleova petlja, deo mokraćne cevčice izmeñu njenog ravnog i srednjeg dela; a. intestinalis, vijuga tankog creva, normalan savijutak tankog creva u obliku vijuge. antabus (anti abusus), zaštićeno ime za tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava se za lečenje alkoholičara. Unošenje antabusa izaziva preosetljivost prema alkoholu, a time se alkoholičari odvikavaju od unošenja alkohola. Pod imenom Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je prema našoj farmakopeji. antacida, antacidi, antacidna sredstva, sredstva protiv kiseline u želucu; upotrebljavaju se u prekomernom lučenju hlorovodonične kiseline u želucu (hiperaciditet) ili u oralnom trovanju nekom kiselinom. U želucu se kiselina može hemijski neutralisati (v. Natrii hydrogencarbonas, Calcii carbonas, Calcii hydroxydum, Aqua Calais, Magnesii oxydum, Magnesii peroxydum, Magnesii subcarbonas) ili fizički vezati (v. Magnesii trisilicas) ili se u želucu povećano lučenje hlorovodonične kiseline može suzbiti (v. atropin i Extractum Belladonnae). antagonist, koji ima suprotno dejstvo (neki mišići, nervi ili neke hemijske supstancije); antagonističke dejstvo hormona, suprotno dejstvo hormona (npr. insulina i adrenalina na koncentraciju glukoze u krvi); (stom.) zub jedne vilice koji se artikuliše sa zubom druge vilice. V. agonist; enzimski a., v. antimetaboliti; konkurentski a., v. antimetaboliti; metabolički a., v. antimetaboliti. 47
antagonizam antagonizam, oprečnost, suprotnost, suprotno dejstvo. ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sastavni deo drugih reci označuje da je nešto vremenski ili prostorno pre ili ispred nečeg (npr. ante mortem, pre smrti; anteversio, nagib u napred). ante mortem, oznaka da je bolesnik u predsmrtnom stanju. antebrachium, podlaktica, deo ruke izmeñu lakta i korena šake. ante fleksija, v. anteflexio. anteflexio, pregib unapred, savijanje unapred; a. uteri, antefleksija materice, unapred nagnuta materica, položaj materice kada je ona svojim telom savijena napred tako da ugao savijanja izmeñu nje i njenog tela predstavlja tup ugao od oko 90 do 100 stepeni. Takav položaj je normalan položaj materice. antenatalna zaštita, staranje o ženi od početka trudnoće do poroñaja i predstavlja skup mera koje se sprovode za zaštitu zdravlja trudnice i pravilnog razvoja ploda. Zaštita se najbolje sprovodi organizovano, putem savetovališta za trudnice pri domovima zdravlja, bolničkim ustanovama i klinikama. U savetovalištima se vrši sistematska kontrola trudnica i time i smanjuje broj patoloških trudnoća i poroñaja, kao i procenat smrtnosti porodilja i novoroñene dece. antepositio, (oft.) hirurško presecanje i pomeranje mišića pokretača očne jabučice od njegovog pripoja prema napred u cilju korekcije strabizma; a. uteri, položaj materice u kome je ćela materica (telo i grlić) potisnuta napred u pravcu prednjeg zida karlice (prema simfizi). anterior, postavljen napred, prednji: npr. facies anterior, prednja strana. anterogradna amnezija, v. amnesia. anteversio, ante verzija, nagnutost unapred, povaljenost; a. uteri, anteverzija materice, položaj materice pri kome je ona svojim telom nagnuta napred, tako da izmeñu njenog tela i grlića postoji ugao veći od 100 stepeni. Telo materice leži skoro normalno u maloj karlici ali grlić odstupa od normalnog i upravljen je prema zadnjem zidu karlice. 48
antiandrogeni anthelix, predzavojak, ispupčenje, reljef na spoljnoj strani usne školjke. Leži ispred zavojka (helix). anthelmintica, anthelmintici, sredstva protiv crevnih parazita. Izbor anthelmintičkog sredstva zavisi od vrste crevnog parazita. Prilikom neopreznog davanja nekih anthelmintika može doći do teškog trovanja. anthracosis, antrakoza, deponovanje uñisanog uglja u pojedinim organima, u limfnim prostorima pluća, u limfnim čvorovima (antrakoza pluća, kože i dr.). V. pneumonoconiosis; a. cutis, prožimanje kože česticama uglja; a. pulmonum, antrakoza pluća, prožimanje plućnog tkiva česticama ugljene prašine ili čañi. U jačem stepenu a.p. spada u profesionalna oboljenja. anthrax, antraks, crni prišt, prostrel, bedrenica, teško akutno profesionalno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B. anthracis. Klinička slika i prognoza zavise od ulaznih vrata antraksnih bacila. Kožni a. je najčešći i javlja se na licu i vratu. Karakterišu ga maligna pustula (»crni prišt«) i želatinozni otok, koji se brzo širi, te jako deformiše lice. Crevni a. nastaje upotrebom zaražene hrane i javlja se kao preteški toksički enterokolitis s krvavo-sluzavim stolicama i lošom prognozom. Plućni a. nastaje udisanjem prašine u kojoj su antraksne spore, koje izazivaju pretešku hemoragičku bronhopneumoniju s kolapsom i smrtnim ishodom. Antraksna sepsa se razvija prodorom bacila u krvotok i završava se smrću. anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivotrov; anthelmintičan, protiv crevnih parazita itd.). antiadrenergička sredstva, sredstva koja blokiraju adrenergičke neurone (gvanetidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin itd.). antiandrogeni, materije koje kompetitivno blokiraju periferne receptore androgeno aktivnih receptora (v. androgene supstancije), posebno testosterona (v. testosteron) (»materije koje izazivaju hemijsku kastraciju«).
r antianemijski činilac antianemijski činilac (princip) stari izraz, koji se danas više ne upotrebljava, za spoljašnji Castleov činilac. Danas se zna da je to vitamin І2- V, antiperniciozni faktor, vitamin Biz, antianemijski princip, v. antipermciozni faktor. antiastmatičke cigarete, cigarete spravljene, uglavnom, od lišća biljke Datura Stramonium, koja sadrži alkaloid atropin. Upotrebljavaju se protiv bronhijalne astme. antibakterijski antiserum, \.antiserumi. antibiotica, antibiotici, supstancije biološkog porekla, tj. proizvodi živih bića, koje sprečavaju razvoj izvesnih patogenih bakterija ili ih uništavaju. Spravljaju se od kultura nekih vrsta gljivica i bakterija, a neki i sintetičkim putem. Waksman je 1941. god. dao definiciju i uveo naziv antibiotik. antibiotikogram, rezultat ispitivanja osetljivosti mikroorganizama prema antibioticima i hemioterapeuticima. antibiotikografija, metoda koja služi dobivanju antibiotikograma. antibiotikoprofilaksa, upotreba antibiotika radi sprečavanja pojave bolesti u osoba koje su bile izložene infekciji. antibiotikoterapija, lečenje antibioticima svih oboljenja koja izazivaju bakterije, spirohete, rikecije i gljivice. antibioza, zaseban vid antagonizma izmeñu dve ili više vrsta raznih mikroorganizama. anticiklonsko strujanje, strujanje vazduha koje se obrazuje na prostoru visokog pritiska, maksimuma ili barometarskog maksimuma. Vetar kruži u smeru kazaljke na časovniku na severnoj polulopti, a u obratnom smeru na južnoj. anticipacija, tendencija da se neke nasledne bolesti javljaju sve ranije i u sve težem obliku u svakoj sledećoj generaciji. anticodon, antikodon, grupa od tri uzastopna nukleotida (triplet) transportne ribonukleinske kiseline (tRNK), koja prepoznaje odgovarajući kodon mRNK i komplementarno se spaja s njegovim tripletom u toku sinteze proteina, pri čemu se odgovarajuća aminokiselina 4 Medicinski leksikon
antiformin postavlja na svoje pravo mesto u polipeptidnom lancu. antidepressiva, antidepresivi, sredstva za suzbijanje depresije (inhibitori monojminooksidaze, amitriptilin itd.). antidiabetica, antidijabetici, lek koji, prvenstveno smanjujući povišene vrednosti glikoze u krvi, povoljno utiče na aktuelni tok šećerne bolesti (v. tamo). antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albumin-tanat, bizmut-subgalat i dr.). antidifterički serum, v. serum. antidiuretički hormon, v. adiuretin. antidotum, antidot, protivotrov, sutuk, sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otrova (npr., razblaženo sirce u trovanju kamenom sodom, dimerkaptopropanol u trovanju arsenom itd.). antidromno sprovoñenje, sprovoñenje impulsa uz akson ka telu neurona; suprotno od normalnog ortodromnog sprovoñenja u živom organizmu, gde impulsi putuju od sinapse ili od receptora duž aksona do njegovih završetaka. antidysenterica, antidizenterici, v. emetin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol, phthalylsulfathiazol, carbarson, chiniofon (um). antiemetica, antiemetici, sredstva protiv povraćanja koja deluju centralno (npr., skopolamin) ili periferno (npr. led koji se guta). antiestrogeni, supstancije koje podstiču lučenje gonadotropnih hormona iz hipofize, odnosno otklanjaju inhibitorno dejstvo estrogena na lučenje gonadotropnih hormona (npr., klomifen). antifebrin, v. acetanilid. antifoni, čepovi za zaštitu slušnog organa koji se stavljaju u slušni hodnik i ostavljaju u njemu dogod traje izloženost industrijskoj ili drugoj jačoj buci. Umanjuju buku za 20-30 dcb. antiformin, mešavina natrijum-hidroksida i natrijum-hipohlorita. Razara sve organske supstancije osim voštanih supstancija i lipoida (od kojih se sastoji opna M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho mogenizovanje ispljuvka koji se pregleda radi utvrñivanja prisustva M. tuberculosis (»metoda nagomilavanja«); u 49
antigeni
stom. služi za čišćenje zubnih kanala u putridnom procesu, jer rastvara gangrensko tkivo i deluje antiseptički. antigeni, visokomolekulne supstancije, najčešće proteini, sposobne da izazivaju specifičnu imunsku reakciju; osnovna je produkcija antitela. Jedan antigen može se praktično defmisati putem dva svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje specifičnih antitela i (2) specifično reaguju in vitro i in vivo s odgovarajućim antitelima. antigenska kompeticija, kompeticija antigena, sprečavanje ili umanjenje imunog odgovora na jedan antigen ako se istovremeno ili sukcesivno unosi drugi antigen. Ima praktički značaj u pripremi polivalentnih vakcina, kada se mora utvrditi takav odnos izmeñu raznih antigena u vakcini koji ne dovode do kompeticije. U francuskoj literaturi ovaj se fenomen često naziva konkurencija antigena. antiglaukomatozna iridektomija, v. tridectomia. antihemofilijski faktor, v. antihemofilijski globulin. antihemofilijski globulin, belančevina plazme koja učestvuje u koagulaciji krvi i koja nedostaje u obolelih od hemofilije; antihemofilijski globulin A, ili VIII činilac koagulacije, nedostaje u plazmi obolelih od prave hemofilije; antihemofilijski globulin B, ili IX činilac koagulacije (Christmasov činilac), činilac koagulacije koji nedostaje u hemofiliji B (Christmasovoj bolesti). V. coagulatio. antihijaluronidaza, specifična antitela, nalaze se u serumu posle infekcije mikroorganizmima koji stvaraju hijaluronidazu. antihistaminica, antihistaminici, supstancije koje poništavaju ili uklanjaju dejstvo histamina. U organizmu postoji enzim histaminaza, a sintetski spravljeni preparati upotrebljavaju se za lečenje nekih alergijskih stanja. antihormoni, antitela stvorena ubrizgavanjem nekih hormona (npr. gonadotropnih hormona) u heterogenih vrsta. Stva50
antiphlogistica
ranjem antihormona može da se spreči dejstvo odgovarajućih hormona (npr. gonadotropnih hormona). antikatoda, anoda u savremenoj rendgenskoj cevi koja služi kao meta katodnim zracima budući da stoji naspram njihovog izvora. antikseroftalmični vitamin, v. axerophtholum. antiluetica, v. antisyphüiüca. antimalarička akcija, v. malaria. antimalarička profilaksa, v. malaria. antimalarički lekovi, v. malaria. antimetaboliti, jedinjenja slična nekom bitno važnom metabolitu, koja su neaktivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfonamidi, koji mogu, u metabolizmu nekih bakterija, zameniti za njih neophodnu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu se još i enzimski antagonisti, konkurentski antagonisti i metabolički antagonisti. antimitotica, v. cytostatica. antimon,Sb, hemijski element, polumetal. V. stibium. antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO. antineuralgica, antineuralgici, antineuralgička sredstva, lekovi za ublažavanje neuralgičkih bolova. Mnoga sredstva iz te grupe spadaju i u grupu antipiretičkih sredstava (npr., amifenazon, antipirin). antineuritički vitamin, vitamin Bi. V. aneurin. antiparasitica, antiparazitici, sredstva protiv parazita, npr., na koži ili u crevima. V. antiscabiosa, anthelmintica. antipelagra-vitamin, v. niacin. antiperniciozni faktor, nekadašnji naziv za hipotetičnu materiju koja bi trebalo f?a nastane kao rezultat spajanja spohašnjeg i unutrašnjeg faktora. Danas se zna daje a.f. vitamin І2 čiju resorpciju u terminalnom ileumu omogućava unutrašnji faktor. V. intrinsic factor, vitamin B^2. antiphlogistica, antiflogistici, sredstva kojima se suzbija ili ublažava zapaljenje. Antiflogistički deluju lokalno sluzava sredstva (mucilaginosa - npr., koren od belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-
antipireza sorbentia - npr., životinjski ugalj), masne materije (u farmaceutskom smislu) i cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflogistički putem krvi deluju, npr., kalcijumove soli. I neki hormoni kore nadbubrežnih žlezda i njihove sintetske zamene mogu da se upotrebe za lečenje zapaljenja (kortizon, hidrokortizon, prednizon, prednizolon itd.). antipireza, snižavanje povišene telesne temperature. Osim fizički (kupanje u mlakoj vodi, hladni oblozi), povišena telesna temperatura može se sniziti i davanjem naročitih lekova antipiretika (npr. aminofenazon, antipirin, acetil-salicilna kiselina, fenacetin). antipoluti, naročiti prstenovi koji sprečavaju poluciju. antipsihij atrija, socijalno-politički pokret koji smatra da psihijatrija ne pripada medicini zbog toga što psihičke bolesti ne odgovaraju modelu kojim se medicina bavi: uzrok-telesno ošteće-nje-simptomi. Psihički poremećaji su socijalnog porekla i treba ih lečiti socijalnim metodama. Naročito su opasne i štetne psihijatrijske ustanove u kojima se svim mogućim fizičkim, psihičkim i hemijskim sredstvima oboleli primorava, navodno, na pokornost i konformizam u odnosu na zajednicu. antipyretica, antipiretici, sredstva za sni žavanje povišene telesne temperature (natrijum-salicilat, acetilsalicilna kiselina, antipirin, aminofenazon, fenacetin). Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pirazolon; ima antipiretičko i analgetičko dejstvo; daje se u obliku praška i u obliku tableta. antirabička vakcina, v. vakcina.
antirahitički vitamin, v. calciferolum. anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-negativnih osoba posle unošenja Rh-faktora u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitivnih osoba. U Rh-negativne majke čije je dete od oca nasledilo Rh-faktor stvaranje anti-Rh-aglutinina može dovesti do fetusne eritroblastoze, oboljenja karakterisanog aglutinacijom i hemolizom eritrocita.
antistreptoHzinski titar antirheumatica, antireumatici, anlircumatička sredstva (natrijum-salicilat, acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i dr.). antiscabiosa, lekovi za lečenje šuge (svraba); u nas je oficinalan benzil-benzoat (Benzylis benzoas). Za lečenje šuge može se upotrebiti i peruanski balzam (Balsamum peruvianum). antisepsis, antisepsa, sprečavanje razmnožavanja klica koje izazivaju oboljenja, vrenja i truljenja; mokraćna a., sredstva za dezinfekciju mokraćnih puteva (heksametilen-tetramin, mandelati, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi, neki antibiotici, nalidiksična kiselina, nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin). antiseptičan, (1) koji sprečava raspadanje i truljenje; (2) koji sprečava rastenje klica, ne ubijajući ih. Sin. bakteriostatican. V. aseptičan. antiserotonini (antagonisti serotonina), sredstva koja sprečavaju dejstva serotonina, u prvom redu, na glatke mišiće ili na nervne elemente, delujući na serotoninske receptore na ćelijskim opnama (metisergid, ciproheptadin itd.). antiserumi, imunski serumi; dobivaju se od aktivno imunizovanih životinja. Mogu sadržavati antitela prema različitim uzročnicima zaraznih bolesti. Antimikropski ili antibakterijski a. sadrže aglutinine, bakteriolizine i druga antitela. Antitoksički serumi sadrže uglavnom an ti toksine.
antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbicum. antispasmodica, antispazmodici, antispazmodična sredstva, lekovi koji ublažavaju ili suzbijaju grčeve (npr., creva, žučnih i mokraćnih puteva, krvnih sudova). U antispazmodična sredstva ubrajaju se alkaloidi atropin, papaverin i dr. antistreptokinaza, različite loze patogenih streptokoka proizvode streptokinaze, koje se izmeñu sebe imunološki razlikuju. Streptokinaze stimulišu formiranje specifičnih antistreptokinaza u organizmu domaćina. antistreptolizinski titar (AST), v. strepioHzinski titar. 51
antisyphilitica antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji služe za lečenje sifilisa. Danas je glavni lek u lečenju sifilisa penicilin. Prvi lekovi za lečenje sifilisa bili su živa i neke njene soli, zatim su uvedeni organski preparati arsena i preparati bizmuta. Pojedini simptomi sifilisa mogu se odstraniti i davanjem nekih preparata joda. antitela, specifične materije koje se stvaraju u organizmu čoveka i životinja kao reakcija na uneti antigen. Antitela su proteini i vezani su za globulinsku frakciju proteina plazme, najčešće za gama-globuline. Prema vrsti antigena i prema osobinama antitela govori se o antitoksinima, precipitinima, aglutininima, lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna za alergiju, antitela u alergiji razlikuju se, ne samo od imunskih antitela, nego i meñu sobom: postoje cirkulišuća antitela, blokirajuća antitela i reagini; teorije stvaranja a., selektivna t.s.a. (po Ehrlichu), molekul antigena vezuje se za već postojeće krajeve krajnjih lanaca aminokisèlina na površini limfocita i na taj način izaziva stvaranje novih specifičnih lanaca koji se zatim pojavljuju u serumu kao antitela; instruktivna t.s.a., antigen se vezuje za ćeliju koja sintetiše gama-globuline i tako »instruira« ćeliju da sintetiše lanac aminokiselina koji se stvara prema prisutnom antigenu; nastaju antitela, odnosno imunoglobulini; selekcija klona, receptori za antigen na površini limfocita nastaju spontano, tj. u odsustvu antigena. Antigen bira receptor koji mu odgovara i tako dovodi do proliferacije jednog specifičnog klona ćelija koje stvaraju antitela samo za odgovarajući antigen. Ima mnogo modifikacija ovih teorija, ali nijedna potpuno ne objašnjava mehanizam stvaranja antitela. antiterminacioni faktor, (eng. anti-termination factor), belančevina koja sprečava normalni završetak sinteze (terminaciju) RNK. antitetanusni serum, v. serum. antitireoiñne materije, lekovi koji suzbijaju efekte hormona tireoideje (v. tamo), zbog čega se koriste u lečenju bo52
antrahinon lesti nastalih kao posledica pojačanog lučenja ovih hormona. Oni sprečavaju sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovoga dolazi do povećanog lučenja tireotropnog hormona iz prednjeg režnja hipofize, što ima za posledicu hiperplaziju tireoideje. Glavni predstavnici ove grupe lekova su propil-tiouracil (Propylthiouracilum, oficinalan prema našoj farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum, oficinalan prema našoj farmakopeji) i aminotiazol. Služe za lečenje hipertireoza. Sin. tireosupresivne supstancije. antitoksična jedinica (standardna jedinica), meñunarodnim sporazumom usvojena mera za ocenjivanje antitoksičke moći seruma. Ona predstavlja najmanju količinu antitoksičnog seruma, u stanju da neutralise odreñenu količinu odgovarajućeg toksina. Meñunarodna standardna jedinica predstavlja jednu antitoksičnu jedinicu. Postoje antitoksične jedinice za svaki serum. U Nemačkoj se obeležava sa AE (Antitoxineinheit), u Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u našoj zemlji sa AJ. antitoksini, antitela koja neutrališu dejstvo odgovarajućih toksina, vezujući se s njima specifično, a nastaju u serumu , životinje imunizovane odgovarajućim toksinom ili anatoksinom. antitussica, antitusici, sredstva protiv kašlja, npr. kodein, zatim neka sluzava sredstva (beli slez, salep i dr.). antivitamini, supstancije koje sprečavaju dejstvo vitamina time što ih razaraju ili što se s njima vezuju i stvaraju neaktivna jedinjenja ili, najzad, što se u ćelijama vezuju za iste receptore za koje se vezuju i vitamini. Antonova očna reakcija, v. reakcija. antracen, aromatični ugljovodonik s tri kondenzovane benzolove jezgre. Bela kristalna supstancija koja se dobiva iz katrana kamenog uglja. antrahinon, oksidacioni proizvod antracena. Trioksimetil-antrahinon (emodin) i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska kiselina) aktivni su sastojci laksantnih sredstava iz grupe antrahinonskih droga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae, Folia Sennae, Aloe.
r antralin
______________________
antralin, sintetske jedinjenje, slično hrizarobinu. Služi za lečenje psorijaze i hroničnih dermatoza. antralni gastritis, v. gastritis.
antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj šupljini. antrooralna fistula, komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine kao poslediča infekcije sinusa. antrooralna komunikacija dentogenog porekla, sveza komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine koja se dešava u toku vañenja zuba ili frakturisanih korenova. a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela, obrada i proučavanje dobivenih mera. Široke je primene u školskoj, sportskoj i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim granama medicine, kao i u srodnim naukama. Antropometrija treba da ustanovi stepen razvoja tela, uoči napredak, stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i, na osnovu tih podataka, da doprinese morfološkoj karakterizaciji ljudskog tela. Osnovni instrumenti: vaga, visinomer, pelvimetar, kefalometar, klizni kaliper, vrpca za merenje i kaliper. Mere mogu biti: longitudinalne, transverzalne i cirkularne. antrostoma, hirurško otvaranje sinusa prema nosu ili prema usnoj šupljini. antrotomia, antrotomija, operativno otvaranje najveće pneumatske prostorije u mastoidnom nastavku slepoočne kosti (antrum mastoideum). Danas je to samo deo mastoidektomije, jer se uvek teži za odstranjenjem svih pneumatskih ćelija ako postoji mastoiditis. Jedino u odojčeta, u slučaju da postoji mastoiditis, može da se govori o antrotomiji, jer u njega obično druge pneumatske ćelije još nisu razvijene. antrum Highmori, Hajmorova šupljina, šupljina u telu gornje vilice iznad alveolarnog grebena, bočno od nosne šupljine, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris. antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo prašak koji se dodaje mamcima. Letalna doza za pacove 1-15 mg/kg težine. Brzo ubija pacova selioca, a slabo je otrovan za domaćeg pacova. Mamci se mogu izlagati samo jedanput godišnje.
aorta anularis (annularis), prstenast. anulospiralni receptor, završeci aferentnog neurona obavljeni oko intrafuzalnih vlakana mišićnog vretena koja se nadražuju pri jednolikom i brzom istezanju mišića ili samog vretena, što je praćeno kontrakcijom mišića. Značajan u održavanju dužine mišića; ako se mišić istegne, broj impulsa se poveća; ako se skrati, odašiljanje se smanji, pa se mišić relaksira. anulus (annulus), prsten, prstenast otvor (npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni prsten, prstenast otvor, medijalno od butne vene, iza preponske (Poupartove) veze, a ispred prednje ivice preponske kosti. Kroz a. femoralis može da proñe butna kila (hernia femoralis). anuria, anurija, prestanak lučenja mokraće. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a. izazvana nekrozom kore bubrega; a. calculosa, a. izazvana bubrežnim kamencima; a.obstructiva, a. izazvana blokadom mokraćnih puteva; a.postrenalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a, prostatom ili promenama u uretri; a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog pritiska ispod vrednosti potrebnih da održe odgovarajući filtracijski pritisak u glomerulima; a.renalis, a. zbog insuficijencije bubrega; supresivna a., izraz za nestvaranje mokraće u bubrezima. anus, čmar, otvor kojim se završava debelo crevo (čmarno crevo, rectum). anxiolytica, anksiolitici; sredstva za lečenje anksioznih stanja, tj. stanja straha (meprobamat, Meprobamatum, i hlor-diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba oficinalna prema našoj farmakopeji i dr.). aorta, glavna arterija velikog krvotoka; polazi iz leve komore srca. Delovi aorte su: proširenje (bulbus aortae), ushodni deo (aorta ascendens), luk (arcus aortae), suženje (isthmus aortae), grudna aorta (aorta thoracica) i trbušna aorta (aorta abdominalis); coarctatio • a., koarktacija aorte, uroñeno suženje aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suženje aorte ispod arterijskog voda; infantilni tip, suženje aorte izmeñu mesta odvajanja leve potključne arterije i pripoja ar53
aortitis terijskog voda; stenosis a., aortna slenoza, uroñeno suženje aortnog ušća. aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, najčešće se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a izazvan je aterosklerozom ili sifilisom (a. luetica, sin. mesaortitiš luetica). aortna insuficijencija, v. insufftcientia aortae. aortografija, rendgenografija aorte, u koju se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo. Ubrizgavanje se vrši pomoću katetra uvučenog u aortu kroz butnu arteriju. A. služi za dijagnostikovanje kardiovaskularnih malformacija (npr. otvoren ductus Botalli, koarktacija aorte) ili njene prolaznosti; translumbalna a., a. koja se vrši translumbalnim ubrizgavanjem pozitivnog kontrastnog sredstva u abdominalnu aortu. Danas se rede koristi. aortographia, v. aortografija. aparat, v. apparatus. aparat za elektroforezu, naprava pomoću koje se, putem jednosmern stepen energije vezivanja antitela za antigeaske determinante; zavisi od podudarnosti antigena i antitela. Antitela koja nastaju u ranoj fazi imunizacije imaju manju požudnost nego antitela koja se javljaju kasnije. U nekim imunološkim testovima (radioimuni testovi) veoma je značajna upotreba antitela koja imaju veliku požudnost prema antigenu. avirulentan, nevirulentan, bez virulencije; v. virulencija. avitaminoza, oboljenja koja nastaju usled nedostatka pojedinih vitamina u organizmu. V. skorbut, hemeralopia, xerophthalmia, rachitis, beri-beri, pellagra; (stom.) avitaminoza A, dovodi do usporenog razvitka zuba, v. dentitio tarda; avi-
taminoza D u prvoj godini života dovodi do deformacije vilica i zuba- gornja vilica uska, s gotskim nepcem, premaksilarni deo isturen, donja vilica povijena nadole: na zubima, čije krunice kalcffikuju u prvoj godini, javlja se hipoplazija gleñi i dentina; zubi niču u teskobi, zagrizaj je otvoren. V. malocclusio, occlusio aperta. Avogadrov broj ili A. konstanta je broj atoma u 12 g čistog izotopa ugljenika 12, tj. 12C. Može se reći da A.b. odgovara broju molekula (ili atoma, jona, elektrona) u jednom molu. Njegova vrednost je 6,02252 X IO23 moH. avulsio, (stom.) iskidanje dela tkiva ili ozublja; a. dentis, avulzija zuba, potpuno izbacivanje zuba iz alveolarne čašice usled traume. Sin. luxatio completa. V. povrede zuba; a. labii oris, otkinuće, otcepljenje tkiva usnice. V. sutura mucodermalis; a. nervi trtgemini, otkidanje trogranog živca, metod lečenja neuralgije trigeminalnog nerva. Nerv se trakcijom kida od nervnog stabla.
Axenfeldov sindrom, v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis. Axerophtholum, akseroftol, vitamin A, antikseroftalmički vitamin, liposolubilan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta otporan prema zagrevanju. Njegov najvažniji provitamin je beta-karotin. Neophodan je za razvijanje mladih organizama. Deluje povoljno na izgrañivanje i zaštitu epitela, povećava otpornost prema infekcijama (naročito infekcijama sluznica), i regulatorno na metabolizam i učestvuje u funkcionisanju oka (u vezi sa regeneracijom vidnog purpura). Vitamina A odnosno karotina ima dosta u maslacu, masnom siru, jajima, jetri, mleku, sardinama, kajsijama, paprici, šargarepi, zelenoj salati, spanaću i paradajzu, a najviše u ribljim uljima (dobivenim iz jetre nekih oceanskih riba). axilla, pazuho. axillaris, aksilaran, pazušni, npr. a. axillaris, pazušna arterija. axiphoidia, aksifoidija, odsustvo mačolikog nastavka grudne kosti, retko u muškarca (9,1%), češće u žena (45,6%). 73
axis pelvis axis pelvis, karlična osovina, zamišljena linija koja spaja sredine svih pravih prečnika male karike. A.p. je kriva linija s lukom otvorenim prema simfizi. axon, osovinski krak, centralni, osovinski dep nervnpg vlakna, sastavljen od neuroplazme ili aksoplazme i neurofibrila u njenom središnom delu. Ivični deo, koji ne sadrži neurofibrile, nazvan je Mauthnerova košuljica ili aksolema. Sin. neurit. Axungia porci, v. Adeps suillus. Ayerzinä bolest, v. bolest. 8-azaguanin, antagonist (analog) purina, deluje antikancerozno na ogledne tumore, ali je napušten zbog svoje toksičnosti. 6-azauridin, antagonist (analog) pirimidina; korišćen u lečenju nekih malignih oboljenja. azbest, v. asbest azigosna vena, neparna vena koja nastaje stapanjem zadnje kardinalne vene s desnom natkardinalnom venom. azoospermatorrhoea, azoospermatoreja, isticanje semene tečnosti bez semeglavaca. azotaemia, azotemija, povećanje količine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u krvi; ekstrarenalna a., a. prerenalis; hipohloremijska a., a. nastala zbog deficita natrijum-hlorida u organizmu koji dovodi do hipovolemije i cirkulatorne insuficijencije bubrega; hloropenijska a., hipohloremijska a.; a. prerenalis, a.
74
azygos u koje ne postoji insuficijencija bubrega. Sin. uraemia. azotni oksidul, nitrogenium oxydulatum, azot-suboksid, azot-protoksid, jedinjenje azota s kiseonikom, sastava N20. Bezbojan gas, sladunjavog mirisa, služi za narkozu (opštu anesteziju). Zbog svog euforičkog dejstva poznat je i kao gas pod imenom »gas koji izaziva smeh«; oficinalan je prema našoj farmokopeji. V. narcosis. azoturia, azoturija, velike količine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u mokraći. azuleni, ugljovodonici koji imaju karakter aromatičnih ugljovodonika, ali ne sadrže benzenski prsten. A. se nalazi u etarskim uljima raznih biljaka (Matricaria Chamomilla, Piper Cubeba., Guaiacum officinale i dr.) i od njih potiče plava ili zelena boja ovih ulja. A. imaju antialergičko i antiflogističko dejstvo. azur, anilinska boja baznog karaktera, upotrebljava se za bojenje hromatina i azurofilnih zrna u citoplazmi. azurofilne granule, azurofilna zrnca u citoplazmi nekih leukocita, koja se boje plavim anilinskim bojama. V. azurophiUa. azurophilia, azurofilija, prisustvo u perifernoj krvi leukocita koji sadrže azurofilna zrnca. azygos (grč.), neparan; npr. vena a., neparna vena koja spaja područja gornje i donje šuplje vene.
r B1 hemijski simbol za metaloid bor. Ba, hemijski simbol za metal barijum. BCG (Bacille Calmette-Guérin), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i žuči); posle 250 pasaža njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spremanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG. Po originalnoj metodi vakcina se daje oralnim putem, a daje se i supkutano. Be, hemijski simbol za metal berilijum. ß, (beta), v. i pod početnim slovom sledeće reci, npr. ß-alanin pod alanin, ß-carotin pod carotin. ß~, simbol za elektron iz jezgra radioaktivnih elemenata. ß+, simbol za pozitron. beV, skraćenica za 109eV~bilion elektron-volti u Anglosaksonaca; u nas milijarda elektron-volti ili 1.000 MeV, І, bismutum bizmut, hemijski element, metal. bi*, u složenicama označava da je nešto dvostruko, npr. bifokalno sočivo, sočivo koje ima 2 fokusa; (hem.) u nazivu soli označava njihov kiseli karakter, npr. natrijum-bikarbonat, natrijum-bisulfat i dr. BNA, Baielska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni 1895. god. u Bazelu. BOT, v. bojni otrovi B.P., skrać. za British Pharmacopoeia, Britanska farmakopeja. Babcockov test, v. test. Babcoćkova operacija, v. operacija.
Babes-Ernstove granule, granulacije u unutrašnjosti citoplazme mnogobrojnih bakterija koje se boje po Löffleru, tj. pokazuju svojstva metahromazije, te se nazivaju metahromatična zrnca, volutinske granule ili polarna zrnca, jer se često nalaze na polovima nekih bakterija (Corynebacterium diphtheriae). Babesia, vrsta protozoa iz grupe sporozoa koja izaziva febrilna zarazna oboljenja raznih domaćih životinja. Nisu poznati slučajevi infekcije ljudi ovim protozoama. Sin. Pyroplasma. babičiti, obavljati babički posao. Dužnost babice obuhvata sprovoñenje normalnog poroñaja, ispomaganje lekaru pri akušerskim intervencijama i obavljanju patronažne službe posle poroñaja. Babinski-Fröhlichov sindrom, 4V. gojaznost. ðabinski-Frohlichova bolest, v. dystrophia adiposogenitalis. Babinski-Nageotteov sindrom, v. syndroma. Babinskijev fenomen, v. znak. babinjara, v. puerperium. babinje, v. puerperium. babinje pranje, v. lochia. bacillus, bacil, u širem smislu sve bakterije cilindričnog ili štapićastog oblika. U užem smilsu rod Bacillus obuhvata velike, nepokretne gram-pozitivne štapiće, koji se javljaju u lancima, stvaraju spore i strogo su aerobi. Meñu njima patogen je samo B. anthracis, relativno veliki štapić; u inficiranom organizmu ima čahuru (kapsulu). Van organizma stvara centralno položene spore. U ljudi 75
bacillus i životinja izaziva antraks prostrel (crni prišt); B. anthracoides, antrakoidni bacili, veoma slični bacilu antraksa, saprofiti, nalaze se u zemlji, vodi, vazduhu i u biljnom svetu. To su apatogene ili uslovno patogene bakterije. Meñu ovim bakterijama najrašireniji su: B. subtilis, B. cereus i B. megaterium; B. bifidus (Lactobacillus), anaerobni bacil, čest u fecesu male dece. U odojčadi hranjene na dojci može sačinjavati 99% fekalne flore (»bifidus-flora«). Smatra se da mleko žene sadrži izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja favorizuje njegovo naseljavanje. Redi je u veštački hranjene odojčadi. Žive kulture upotrebljavaju se u terapiji crevnih poremećaja odojčadi; Boas-Opplerovi b., vrsta laktobacila, gram-pozitivnih, nepokretnih štapića, koji stvaraju mlečnu kiselinu, nalaze se u želudačnom soku ljudi koji boluju od gastritisa, karcinoma i dr., a u umerenom broju mogu se naći i u normalnom želudačnom soku; B. bulgaricus, bacil koji je prvobitno izolovan iz jogurta, a prisutan je u mnogim mlečnim proizvodima. Uzrokuje visoku kiselost mleka; njegove se kulture upotrebljavaju u proizvodnji jogurta; B. CaImette-Guérin (skraćeno BCG), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i žuči); posle 250 pasaža njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spravljanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG; B. Doñerleini, laktobacili, gram-pozitivni, nepokretni. Nalaze se kao mikrosimbionti u zdravoj vagini. Od glikogena vaginalnog epitela i sekreta uterusa formiraju mlečnu kiselinu, ona obezbeñuje vagini stalnu kiselu sredinu (pH oko 4), koja inhibiše razmnožavanje patogenih bakterija; paratifusni b., izazivaju paratifuse koji se klinički razlikuju od trbušnog tifusa time što su lakša i kratkotrajnija oboljenja; (farm.) lekovi u obliku čvrstih štapića. Mogu biti ili naročiti oblici supozitorija, npr. za uvlačenje u uretru, ili štapići za tuširanje (grla, raznih gra76
Bacteroides nulacija itd.), npr. Argenti nitras in bacillis (Lapis infernalis); (hist.) b. retinae, štapići, vršni delovi čulnih (štapićastih) ćelija mrežnjače oka svojevrsne grañe (ispod pigmentnog sloja sa stubićima), čine sloj štapića i stubića. Primaju svetlosne nadražaje. V. retina. bacitracin, antibiotik dobiven iz soja Tracy I Bacillus subtilis, deluje uglavnom na gram-pozitivne bakterije i na neke gram-negativne. Upotrebljava se, uglavnom, lokalno. Ima nefrotoksičko dejstvo. backcross, (eng.) sparivanje hibrida prve generacije (Fi) i jednog od roditelja. bacteriaemia, bakteriemija, prisustvo bakterija u krvotoku, bez pratećih kliničkih znakova, česta je i obično prolazna pojava i u većini slučajeva ne prouzrokuje udaljene promene ili nova žarišta. bacteriocini, posebna grupa bakterijskih antibiotika koji štetno deluju na pripadnika iste ili neke vrlo srodne bakterijske vrste. Najbolje su proučeni količini (poreklom iz Escherichia coli), zatim piocini (iz Pseudomonas pyocyanea), stafilokokocini (Staphylococcus), koricini (iz Corynebacterium diphtheriae), monocini (iz Listeria monocytogenes) itd. Kako sam naziv govori, bakteriocini imaju baktericidan efekat. Misli se da stvaranje bakteriocina zavisi od posebnih plazmida nazvanih C-faktor; ima zapažanja da se C-faktor može preneti analogno R-faktoru. U novije vreme uvedene su metode tipizacije nekih bakterija pomoću odgovarajućih bakteriocina. bacteriophag, bakteriofag, virus koji inficira bakterije. Postoje DNK-fag i RNK-fag. bacterium, bakterije koje čine grupu Schizomyceta. Razmnožavaju se neposrednom, prostom deobom, bez mitoze. bacteriuria, bakteriurija, prisustvo bakterija u mokraći, katkad i bez znakova zapaljenja mokraćnih puteva; može se naći, npr., kao posledica preležanog zapaljenja bubrežne karlice. Bacteroides, rod koji obuhvata veliki broj raznih vrsta anaerobnih, gram-negativ-
bačvasti toraks nih bakterija, koje sačinjavaju deo mikroskopske flore normalnog ljudskog tela. One se nalaze redovno u gornjim delovima respiratornog i urogenitalnog trakta, kao i u debelom crevu. Najčešće vrste tog roda, koje izazivaju ulcerozne procese, jesu: B. fundiliformis, B. fragiHs, B. ramosus, B. fusiformis. Ovaj poslednji patogen je za čoveka samo u simbiozi sa spirohetama (Borrelia vincenti). bačvasti toraks, v. thorax. bademova kiselina, v. Acidum mandelicum. Baelzeva bolest, v. cheilitis. Baileyova operacije, v. operacija. Bainbrigeov refleks, v. refleks. bakalarevo ulje, v. Oleum Jecoris Aselli. bakarna groznica, groznica izazvana udisanjem fine prašine i pare bakra. Javljaju se i metalni ukus u ustima, teškoće pri disanju, muka i nadražaj na povraćanje. baktericiñan, hemijske supstancije koje izazivaju destrukciju i smrt bakterijske ćelije. bakteriofag, virus koji može da se razvije jedino u živoj bakterijskoj ćeliji, pri čemu nastaje liza osetljivih vrsta bakterija. Njihova veličina iznosi 10 do 80 milimikrona. Oni se mogu videti samo pomoću elektronskog mikroskopa. Grañeni su najvećim delom od dezoksiribonukleinske kiseline, oko koje se nalazi proteinska ovojnica. bakterioliza, rastapanje tela bakterija pod uticajem kuvanja, smrzavanja i topljenja, kao i pod uticajem kiselina, žučnih soli, raznih enzima, bakteriofaga, bakteriolizina (Pfeifferov fenomen). bakteriolizini, lizini koji liziraju bakterije. Oni izazivaju ližu odgovarajućih bakterija samo uz prisustvo komplementa. Prema specifičnoj lizi osetljive su samo neke bakterije: Vibrio cholerae, spirohete i neki gram-negativni bacili. bakteriologija, deo mikrobiologije koji izučava bakterije ili Schizomycetes. bakteriostatski, što sprečava množenje bakterija, pri čemu bakterije ostaju žive ali se obustavlja njihova metabolička
bâlizam funkcija. Antiseptička sredstva imaju bakteriostatičko delovanje. bakteriotropini, antitela koja senzibilišu bakterije za fagocitozu, supstancije s dejstvom opsonina u krvi imunizovanih ljudi i životinja. Oni su, za razliku od normalnih opsonina, termostabilni, specifični i nazivaju se imunski opsonini ili bakteriotropini. balanitis, zapaljenje glavića muškog poInog organa; b. candidamycetica, beličaste naslage na eritematoznoj osnovi, najčešće u dijabetičara; b. chronica circumscripta benigna plasmocellularis (Zoon), nešto infiltrovana, tamnomrka pločica usled taloženja hemosiderina; b. erosiva circinata, kružne ili policiklične erozije uokvirene beličastim obodom, prouzrokovane fuzospirilarnom simbiozom; b. medicamentosa (erythema fixum bullosum), b. posle uzimanja barbiturata, antipirina, sulfanilamida; b. simplex, obično zapaljenje izazvano smegmom, dezinfekcionim sredstvima, mehanički; b, xerotica obliterans, krauroza penisa posle operacije fimoze. balanocele, balanokela, isturenost glavića penisa kroz rupturu njegove navlake. balanoplastica, balanoplastika, plastička operacija na penisu. balanoposthitis, zapaljenje glansa i unutrašnjeg lista prepucijuma. balansna strana (stom.), strana suprotna radnoj strani zubnih nizova ili zubnih proteza. Strana prema kojoj se kreće donja vilica u toku žvakanja. Balbianijevo telo, vitelinsko jedro, u neposrednoj blizini jedra jajne ćelije, kao prethodnica stvaranja hranljivog vitelusa. Balfourov germinativni epitel, mezenhim pod površnim epitelom mlade muške gonade. Stvara zbijeni sloj albugineJe. balistokarñiografija, v. ballistocardiographia. balizam, prekomerni i nenormalni pokreti zamahivanja pri oštećenjima suptalamusnih jedara. Iznenadna pojava ovih pokreta na jednoj strani tela (hemibali- .,* zam) javlja se kao jedan od najdramaf^* 77
ballistocarñiographia nijih sindroma pri krvarenjima u suptalamusnom jedru suprotne strane. baffistocarñiographia, balistokardiogratija, metoda kojom se srčane vibracije i kretanje krvi grafički registruju s površine tela, te se na taj način ocenjuje kontraktilnost srčanog mišića. balneographia balneografija, deo nauke o banjama koji se bavi opisivanjem banja, kupališta. balneologija, nauka koja se bavi proučavanjem dejstva i primene kupanja u termomineralnim ili u običnim vodama. V. medicinska hidrologija. balneotherapia, v. therapia. balneum, kupanje. baliotement, (fr.) odskakanje nekog čvrstog tela, kao postupak pri palpaciji u cilju ocenjivanja osobina slobodno pokretnog organa; b. bubrega, palpacija bubrega šakom, posle njegovog potiskivanja, drugom rukom; b. čašice, osećaj udara kolenske čašice u prste šake posle potiskivanja slobodne tečnostu u kolenskom zglobu (hidrartroza); b. glave ploda, u plodovoj vodi; b. jetre palpacija jetre u slobodnoj tečnosti (ascitesu): posle potiskivanja slobodne tečnosti u predelu jetre oseti se u jednom trenutku udar površine jetre u prste šake štavljenje na prednji trbušni zid. balsami, guste mirisave smeše smole i etarskih ulja dobivene iz raznog drveća. Neki od njih služe za lečenje. V. balsamica, Balsamum peruvianum. Balsamum canadense, kanadski balsam, smolasti sok od Abies balsamea, upotrebljava se pri mikroskopiranju; B. peruvianum, peruanski balsam, »peru-balsam«, upotrebljava se za lečenje šuge; primenjuje se i kao blago nadražaj ^o i antiseptičko sredstvo pri torpidnim granulacijama (v. Mikuliczeva mast), i u drugim kožnim oboljenjima praćenim svrabom. bandaža, (1) zavoj, utega kojom se sprečava ispadanje trbušnih organa u kili; (2) zaštitni zavoj za izvesne delove tela (u boksu, mačevanju, nogometu itd.). bandažist, zanatlija koji izrañuje bandaže, utege, veštačke udove. V. bandaža. Bangova bolest, v. bolest.
banja banka, naziv za ostavu, slagalište organa i tkiva u cilju njihove primene na bolesniku koji imaju potrebu za njima; »b. kosti«, b. u kojoj se čuvaju kosti uzete uglavnom iz lesa, koje su liofilizovane ili se drže na veoma niskoj temperaturi i služe za njihovu transplantaciju; »b. krvi«, u nedostatku dobrovoljnih davalaca krvi za transfuziju u zapadnim zemljama je uvedena b. k. Od rodbine bolesnika se uzima krv, bez obzira da Ii je potrebna ili ne tom bolesniku. Na taj način bolničke ustanove stvaraju rezerve konzervisane krvi; »b. organa«, čuvanje organa, pod odreñenim složenim uslovima, u specijalnim komorama u cilju njihovog presañivanja (transplantacije) na bolesnika npr. (bubreg); »b. sperme«, ostava semene tečnosti (odn. semeglavaca) za veštačko osemenjavanje. Bantijev sindrom, v. splenomegalia. Bantijeva bolest, v. bolest banja, mesto na čijoj se teritoriji nalaze prirodni izvori termo-mineralnih voda, izgrañeno i opremljeno za lečenje odreñenih bolesnika. Prema načelima medicinske hidrologije, u b. treba da bude ostvarena administrativna, komunalno-urbanistička, higijenska, zdravstvena i socijalana organizacija. Naše b. u Srbiji: Vrnjačka, Niska, Koviljača, Sokobanja, Rusanda, Novosadska, Vranjska, Slankamen, Brestovačka, Kuršumlijska, Mladenovačka, Sijerinska, Obrenovačka, Pribojska, Ilidža kod Peći, Gamzigradska, Novopazarska, Rajčinovići, Donja Badanj a, Ovčarska, Zvonačka, Bogutovačka, Lukovska; u Sloveniji: Rogaška Slatina, Rimske Toplice, Radenci, Dobrna, Dolenjske i Čateške Toplice; Laško, Šmarjeske Toplice; u Hrvatskoj: Varaždinske Toplice, Lipik, Topusko, Daruvar, Krapinske Toplice, Stubičke i Sutinske Toplice, Split, Sisak, Mokosice; u Bosni i Hercegovini: Ilidža i Kiseljak kod Sarajeva, Crni Guber kod Srebrnice, Slana Banja u Tuzli, Vrućica kod Teslica, Laktaši, Slatina, Fojnica, Gornji Šeher, Kulaši, Gradačac, Višegradska; u Makedoniji: Debarska, Katlanovska, Kosovratska, Kočanska, Negorička (kod Kumanova).
banjska kura banjska kura, banjsko lečenje, v. crenotherapia. banjska reakcija, v. reakcija. banjska terapija, v. therapia. bar, nekoherentna jedinica SI za pritisak. l bar= 100000 paskala= IO 5 Pa. l mbar= 100 Pa. l = 0,1 Pa. Bârânyjev znak, v. znak. barba, dlake na bradi. Barbitonum, hipnotičko sredstvo koje se upotrebljava protiv staračke nesanice, sin. Acidum diaethylbarbituricum. barbiturati, derivati barbiturne kiseline, nastale iz ureje i malonske kiseline. Zato se naziva i malonil-ureja. Važni derivati barbiturne kiseline su dietil-barbiturna kiselina (barbiton), fenil-etilbarbiturna kiselina (fenobarbiton) i mnogi drugi. V. barbitonum. »barbotage«, (fr.) barbotaža, mućkanje, ponavljano ubrizgavanje i izvlačenje tečnosti, kao što je to pri ispiranju želuca, ili ubrizgavanje anestetskog sredstva u malim količinama u subarahnoidni prostor smenjivanjem uvlačenja i izvlačenja male količine cerebrospinalne tečnosti u brizgalicu, sve dok ne bude ubrizgana ćela količina anestetskog sredstva. Bardenheuerova ekstenzija, v. extensio. Baru sulfas, barijum-sulfat, beo prašak, nerastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u vidu kaše razmućen s vodom za rendgenski pregled pribora za varenje, u koji se unosi oralno ili rektalno. Pozitivno kontrastno sredstvo. Baru sulfidum, barijum-sulfid, žućkasto zelen prašak. Lokalno primenjen na koži prouzrokuje ispadanje dlaka (depilaciju), jer rastvara stablo dlake. barijera, anatomska ili fiziološka prepreka koja sprečava prolaz mikroorganizama, krvnih ćelija ili hemijskih sastojaka iz jednog sistema ili dela organizma u drugi (npr., encefalohematička b. izmeñu krvi i moždano-kičmenog likvora). barijum-hidroksid, Ba (OH)a, jaka baza, koja se rastvara prilično teško u vodi. barijumska pasta, mešavina iste količine barijum-sulfata i vode. Upotrebljava se za rendgenološki pregled jednjaka.
barometarski pritisak barijumsko mleko, mešavina jednog dela barijum-sulfata i tri dela vode (ili fiziološkog rastvora); upotrebljava se za rendgenski pregled pribora za varenje. barium, Ba, barijum, hemijski element, zemnoalkalni metal. Barijumove soli rastvorljive u vodi otrovne su, jer su joni barijuma otrovni; B. sulfuratum, v. Baru sulfidum; B. sulfuricum, v. Barii šuljaš. barograf, aparat konstruisan na bazi aneroidnog barometra. Služi za konstantno registrovanje toka kretanja atmosferskog pritiska. Promene pritiska ucrtavaju se na milimetarskoj hartiji (barogram). barogram, v. barograf. barokomora, ureñaj metalne konstrukcije u obliku valjka ili paralelopipeda, koji služi za stvaranje veštačke visine pomoću vakuum-pumpe. Barokomora u kojoj je moguće ostvariti ne samo fiktivnu visinu već i različite temperaturne uslove naziva se klima-barokomora. Barokomora se koristi u vazduhoplovnoj i kosmičkoj medicini za. izučavanje uticaja hipoksije, eksplozivne dekompresije, fizičkog delovanja sniženog barometarskog pritiska na organizam čoveka i životinja. U njima se ispituje osetljivost kandidata za kosmonaute prema hipoksiji i dekompresivnoj bolesti, a tako ñe se sprovodi treniranje kosmonauta u cilju podizanja njihove otpornosti prema sniženom barometarskom pritisku. barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska; aneroidni b., metalna sprava u kojoj se atmosferski pritisak preko elastične membrane i opruge prenosi na kazaljku; b. sa živom sastoji se od staklene cevi u kojoj se nalazi živa. barometarski pritisak, pritisak koji vrši vazduh svojom težinom na sve predmete, pa i na naše telo. Označuje se visinom stuba žive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj površini pritisak iznosi 760 mm živinog stuba, ili 1.000 milibara. S povećanjem visine pritisak opada, tako da na 500 m iznad zemlje iznosi 716 mm Hg, na 1000 m 674 mm Hg, na 2000 m 598 mm Hg, na 3000 m 530 mm Hg, na 4000 m 470 mm Hg, na 5000 m 417 mm 79
baroreceptori
Hg, na 7000 m 328 mm Hg, a na 10.000 m samo 229 mm Hg. Nagla kolebanja pritiska, veća od 10 do 30 mm Hg mogu nepovoljno uticati na osobe s oboljenjima kardiovaskularnog i disajnog sistema, psihički labilne osobe i reumatičare. baroreceptori, paukoliki nervni završeci; nalaze se u zidovima većine velikih arterija; kada se poveća krvni pritisak, nadražuju se i pri rastezanju arterija. Značajni su u refleksnoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska. barotrauma, ozleda u uhu izazvana promenom pritiska pri naglom dizanju (avionom) u visoke slojeve atmosfere, a još i više pri naglom spuštanju iz visine u niže slojeve vazduha. Ozleda nastaje usled nemogućnosti da se pritisak vazduha u srednjem uhu izjednači sa spoljnim pritiskom kroz Eustahijevu tubu, ako njeni uslovi za ventilaciju srednjeg uha nisu dobri (adenoidne vegetacije, devijacija nosnog septuma, katar tube). Postoje osećaj zapušenosti u uhu, bol, šum i oslabljeni sluh. B. može da se javi i u nosnim sinusima ako se zapuši njihovo usce (nosni polipi). barr-negativan, v. Barrovo telašce. barr-pozitivan, v. Barrovo telašce. Barraquer-Simonsov sindrom, v. sindrom. Barrettov ulkus, v. ulcus.
Barrovo telašce, tvorevina koja se nalazi uz opnu jedra somatskih ćelija žene, a predstavlja kondenzovani i funkciono inaktivisani X-hromosom. Normalna žena je hromatin-pozitivna, a normalan muškarac hromatin-negativan. Ukoliko u ćelijama postoji više od dv?t X-hromosoma, svi sem jednog biće inaktivisani i zastupljeni odgovarajućim brojem Barrovih (hromatinskih) telašaca: ukupan broj X"hromosoma minus jedan. Sin. hromatin pola. barski gas, v. metan.
bartholiniiis, bartolinitis, zapaljenje Bartholinovih žlezda, najčešće izazvano gonokoknom, streptokoknom i stafilokoknoin infekcijom. Zapaljenjski procesi dovode do začepljenja izvodnog kanala, što dovodi do stvaranja zagnoja (apscesa). Pojava apscesa praćena je oto80
Bassen-Kornzweigov sindrom
kom i crvenilom, kojim su zahvaćene velike i male polne usne. Žlezda i njena okolina su pri zapaljenju veoma bolne, naročito pri hodu, i osetljive na dodir. B. obično zahvata samo jednu žlezdu, ali može da se javi i na obe strane, odnosno da zahvati obe Bartholinove žlezde. Javlja se u svakom životnom dobu. Tok je akutan i završava se ili spontanim provaljivanjem (najčešće u predelu malih polnih usana) ili hirurškom incizijom. Bartholinova žlezda, glandula vestibularis major, parna žlezda ženskog polnog aparata, koja stvara sluzav sekret. Veličine je graška, smeštena bočno od ulaza u vaginu, a njen iz vodni kanal se otvara u tremu usmine. basalioma, bazaliom, karcinom koji nastaje od matičnog ćelijskog sloja (bazalnog sloja) pokožice (sin. bazalnoćelijski karcionom, Krompecherov karcinom). Izrastaj se pojavljuje većinom u starih osoba, ili u vidu malog čvrstog čvora koji polako raste, a docnije stvara na površini kože grizlicu (ulcuß rodens). basalis, bazalni, osnovni, ono što se nalazi u osnovi. basen, veštački omeñen prostor za kupanje, plivanje i plivačka takmičenja, dugačak 25-50 m, a širok 20 m. Zimski baseni su prekriveni, a letnji otvoreni. Dubina vode treba da bude 1,5-2,5 m, a temperatura vode 20-220C. Voda u basenima treba da se stalno prečišćava i dezinfikuje, najbolje hlorom. Voda se prečišćava filtracijom kroz brze peščane filtre s naknadnom hlorizacijom. Količina rezidualnog hlora u vodi basena može da iznosi 0,3 do maksimalno 0,5 mg Cb na litar vode. basilaris, bazilaran, koji pripada osnovi. basilica, vena basilica, bazilična vena, medijalna površinska vena gornjeg uda. basis, baza, osnova; b. cerebri, osnovica, donja strana velikog mozga; b. cranii, osnovica, pod lubanje; (farm.) v. remedium cardinale. basophilia, bazofilija, povećan broj bazofilnih granulocita u krvi. Bassen-Kornzweigov sindrom, v. abetalipoproteinaemia.
Bassinijeva operacija Bassinijeva operacija, v. hernia. bat al jak, patrljak, ostatak amputiranog ili dezartikulisanog uda ili organa. Ponekad je b. bolan usled stvaranja neuroma na kraju presečenog nerva (amputacioni neurom). V. amputatio. bataljon, sanitetski, v. sanitetski bataljon. bataljonska sanitetska stanica (ranije bataljonsko previjalište), sanitetska etapa sanitetske službe bataljona na 0,5-1 km od borbene linije radi pružanja neophodne opšte medicinske pomoći i primarne dekontaminacije povreñenih i obolelih; radi pod vedrim nebom ili u nekom objektu, pod strejom itd. V. bataIjonski sanitet. bataljonski sanitet, snage i sredstva za pružanje opštemedicinske (predlekarske) pomoći i evakuaciju povreñenih i obolelih iz četa, kao l za sprovoñenje osnovnih higijensko-profilaktičkih mera i primarne dekontaminacije u bataljonu. Sanitetskom službom bataljona rukovodi medicinski tehničar. Sin. sanitetska služba bataljona. bataljonsko previjalište, v. bataljonska sanitetska stanica. batist (Billrothov), nepromočivo platno koje se upotrebljava u hirurgiji. batmotropno, što je u vezi s nadražljivošću srčanog mišića; supstancije koje povećavaju nadražljivost deluju batmotropno pozitivno, a one koje je smanjuju negativno. Bayleova bolest, v. paralysis progressiva. bazalne ganglije, tri velike mase jedara koje leže ispod moždane kore (nucleus caudatus, putamen i globus palidus) i funkciono srodne strukture u meñumozgu i srednjem mozgu (nucleus subthalamicus, supstancia nigra i nucleus ruber). Značajne su u održavanju pogodnog tonusa skeletnih mišića i u kontroli pokreta. Poremećaji motorike u ljudi s oboljenjima b.g. mogu se ispoljiti postojanjem prekomernih nenormalnih pokreta (horeja, atetoza, balizam) ili njihovom oskudnošću; teškoćama u započinjanju voljnih pokreta, smanjenju pridruženih pokreta uz ukočenost i tremor u miru (Parkinsonova bolest). bazalni, v. basalis £,, Us, 6 Medicinski leksikon
Beñsonia-organizmi bazalni metabolizam, v. metabolizam. bazalni torakalni prečnik (Th), širina grudnog koša u visini desnog kardiodijafragmatskog ugla, merena izmeñu unutrašnjih rubova rebara. V. torakokardijalni indeks. bazalni Weilov sloj, v. Weilova zona. Bazedovljeva bolest, v. bolest. Bazelska nomenklatura, v. BNA. bazilarna impresija, utiskivanje okcipitalnih gležnjeva u zadnju lubanjsku jamu i gornjeg dela vratnog dela kičme u veliko potiljačno okno (foramen occipitale magnum). Zbog toga u njemu strci zub obrtača glave. Promena govori da baza lubanje nije bila u stanju da iz*drži teret glave. Bazinova bolest, v. erythema induratum. bazni, (1) rastvor koji ima veću koncentra''ciju hidrqnijumovih odnosno vodonikovih jona (H) od koncentracije hidroksilnih jona (OH) ili rastvor koji ima pH veći od 7; (2) jedinjenja koja se kiselinama mogu neutralisati ili koordinativno vezati vodonikove jone. bazni rubin, v. fuchsin. bazocelularni karcinom, v. basalioma. bazo f Ilija, v. basophilia. bazofilna leukemija,, v. leucaemia. Beardova bolest, v. neurasthenia. Bechterewljeva bolest, sin. spondylarthritis ankylopoetica. V. arthritis. Beckove operacije, v. operacije. Beclardov trougao, polje koje je pozadi ograničeno ivicom jezičnog mišića, spreda zadnjom tetivom dvotrbog mišića i ozdo velikim rogom jezične kosti. Služi kao mesto otkrivanja jezične arterije radi njenog povezivanja. Béclardova hernija, v. hernija. bedem, v. claustrum. bedrena kost, bedrenjača, v. ilia (os ilium). Beñsonia-organizmi (Chlamydia, TRICagensi) koji su na prelazu izmeñu rikecija i virusa, imaju ćelijski zid koji je sličan gram-pozitivnim bakterijama. Po svojim morfološkim, hemijskim i biološkim osobinama znatno se razlikuju od pravih virusa. Srodniji su rikecijama i malim bakterijama, sličnog su oblika ali manjih dimenzija (oko 0,3 mikrona).
81
befen jum-hidroksinaftoat U ljudi izazivaju tri grupe oboljenja: psitakozu, limfogranuloma venereum i trahom, po kojima su i dobili naziv agensi PLT-grupe. befenijum-hidroksinaftoat, anthelmintičko sredstvo protiv Necator americanus, Ankylostomaduodenale, Ascaris lumbricoides i Trichostrongylus orientalis. behavioral psychotherapy, biheviorel p., vrsta p. usmerena na ponašanje, a ne na misli i osećanja. B. p. pokušava da otkloni simptome raznim uslovljavajućim tehnikama i postupcima koji otklanjaju strah, oslanjajući se na teoriju učenja. behaviorisme, biheviorizam, psihološka doktrina koja posmatranje ponašanja smatra središnim u tumačenju delovanja psihe. Behçetova bolest, v. bolest. BEI131 (eng. butanol extractable iodine131), jedinjenja joda koja se mogu ekstrahovati pomoću butanola. Posle davanja dijagnostičke doze radioaktivnog joda odreñuje se količina BEI131 u serumu. Ovaj metod primenjuje se za dijagnöstikovanje poremećaja u biosintezi tireoidnih hormona. bel, jedinica za merenje intenziteta buke. Jedva čujni šum označava se sa O, a sa 13 zvučni nadražaj prelazi u bol. Svaki bel podeljen je u 13 decibela. Logaritamska skala koja izražava odnos merne količine i uticaja na sluh.Osnovni pritisak 0,0002 dina ha cm 2. Udvostručenje pritiska povlači porast od 6 decibela. bela buñ, Fusarium nivale, napada uglavnom raž. Zrno raži prekriva se narandžastim pigmentom. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, omamljenost i mišićnu slabost. belance, v. albumin. belančevine, v. proteini, protidi, albumin. B-limfočiti, limfociti poreklom iz Fabricijusove burze (kese) u ptica i verovatno iz kostne srži u sisara. Odgovorni su za humoralnu imunost (v. humoralna imunost). Imaju na membrani receptore za Fc-fragment imunoglobulina (IgG) i komplement (C3). Od B-limfocita nastaju ćelije koje sintetišu antitela (imunoglobuline). B-limfociti se nalaze u slezini,
82
Bence-Jonesov test limfnim čvorićima i drugde u tzv. timus-nezavisnim zonama koje su odvojene od onih u kojima se uglavnom nalaze T-limfociti. Imaju specifične antigene na površini membrane. U čoveka B-limfociti imaju na membrani nespecifične receptore za eritrocite raznih životinjskih vrsta. Nalaze se u grudnom vodu, ali u manjem broju u poreñenju sa T-limfocitima. Osetljiviji su prema imunosupresivnim lekovima i zračenju nego T-limfociti. Manje su osetljivi na fitohemaglutinin (lektine) nego T-limfociti. B-limfociti sarañuju na razne načine sa T-limfocitima u imunim procesima. Nosioci su imunološkog pamćenja, ali u saradnji sa T-limfocitima. Pretvaraju se u plazmocite. Poremećaj u ovom diferentovanju u ljudi praćen je agamaglobulinemijom. Hronična limfocitna leukemija u ljudi posledica je proliferacije B-limfcP čita. B-limfociti su heterogena populacija i postoje podvrste (subpopulacije). beli luk. v. Allium sativum beli slez, v. Althaea officinalis. beli vazelin, v. Vaselinum. beličast, v. albicans, albugineus. Bell-Mageiidiejev zakon, zakon po kome sva ushodna vlakna ulaze u kičmenu moždinu kroz zadnje korenove, a sva nishodna izlaze iz nje kroz prednje korenove. Belladonna, v. Atropa Belladonna. Bellov fenomen, pomeranje očne jabučice nagore i u polje prilikom zatvaranja kapaka, zahvaljujući vezi u području jezgra facijalnog živca i očnih mišića. Bellova paraliza,' v. paralysis n. facialis. be ljenje zuba, metoda za beljenje depulpisanih zuba promenjene boje upotrebom oksidacionih sredstava (25-30%-ni vodonik-peroksid), redukcionih sredstava (sumpor-dioksid, natrijum-tiosulfat) i jedinjenja hlora (hlorni kreč s dodatkom jedne kapi 50%-ne sirćetne kiseline ili natrijum-perborat). bemegrid, sredstvo koje deluje stimulantno na centralni nervni sistem. Upotrebljava se kao antidot u akutnom trovanju barbituratima. Bence-Jonesov test, v. test.
Bencë-Jonesova belančevina Bence-Jonesova belančevina/ posebna vrsta globulina sastavljena od lakih lanaca imunoglobulina; lako prolazi kroz bubrežni filtar. Nalazi se u mokraći u izvesnim oboljenjima kostne srži, npr. u mijelomu. Dokazuje se taloženjem globulina na 5O0C i njegovim ponovnim rastvaranjem prilikom ključanja, a potvrñuje se elektroforetski i imunoelektroforetski. V. reakcija.
Benedictov rastvor, v. rastvor. benigna nefroskleroza, v. nephrosclerosis. benigni sarkoid, v. sarcoidosis. Beniquéova sonda, »hladna sonda« koja se uvlači pod anestezijom u uretru radi lečenja zapaljenjskih procesa u njoj.
Bennetov prelom, v. fractura. Bennettov ugao (stom.), ugao koji se grak fički registruje pri lateralnim kretnjama donje vilice. Teme ugla označava najdistalniji položaj donje vilice iz koga se izvode lateralne kretnje. Koristi se za odreñivanje meñuviličnih odnosa.
Bennetova operacija, v. operacija. benzaldehidska reakcija, v. reakcija. benzalkonijum-hlorid, detergentno sredstvo. benzatin-benzil-penicilin, preparat penicilina koji predstavlja kombinaciju jednog molekula N, N'-dibenzil-etilen-diamina s dva molekula benzil-penicilina; služi za depo-injekcije i za oralno davanje. Ima vrlo produženo dejstvo. benzedrin, amfetamin, fenil-izopropilamin. Simpatikomimetički amin koji je umnogom sličan efedrinu, ali jače podstiče više centre, naročito koru velikog mozga. Upotrebljava se uglavnom zbog svojih centralnih dejstava (narkolepsija, postencefalitisni parkinsonizam, neki psihički poremećaji, trovanja nekim lekovima koji deluju depresivno na centralni nervni sistem itd.). benzen, benzol, CeHe, aromatični ugljovodonik, bezbojna tečnost karakterističnog mirisa. Benzen i njegovi homolozi toluol, ksilol i mezitilen upotrebljavaju se kao rastvarači za gumu, masti, masne boje, lakove, smole, u inustriji kaučuka a rastvaraju i sumpor, jod, fosfor i mnoge alkaloide. U organizam ulazi inhala-
Benzoi cijom pare, a verovatno i rasorpcijom kroz kožu. Benzen je otrov za nerve, leukocite i eritropoezno tkivo, izaziva aplastičku anemiji i panmijeloftizu, a pri udisanju većih količina i smrt, benzenska jezgra, benzenski prsten, strukturna jedinica koja postoji u molekulima aromatičnih organskih jedinjenja, a sastoji se od šest ugljenikovih atoma povezanih u obliku prstena. U molekulu benzena (CeHe) za svaki ugljenikov atom vezan je jedan atom vodonika, dok su u derivatima benzena jedan ili više atoma vodonika zamenjeni atomima drugih elemenata ili grupama atoma. benzetonijum-hlorid, detergentno sredstvo. benzidin, p-p ili 4,4'-diammo-difenil, v. reakcija.
benzidinska reakcija ili proba, v. reakcija. Benzinum petrolei, benzin, frakcija koja pri destilaciji nafte prolazi izmeñu 40° i 15O0C. Sastoji se od tečnih ugljovodonika koji u molekulu sadrže 5-8 ugljenikovih atoma. Daljom frakcionom destilacijom iz sirovog benzina dobivaju se petroletar ili gazolin (frakcija koja de stihije izmeñu 40° i 70° C), laki benzin (izmeñu 60° i 110° C) i teški benzin .(izmeñu 110° i 150° C). Benzin služi za motore s unutrašnjim sagorevanjem i kao rastvarač za masti ulja i smola. Benzin, ili gazolin, upotrebljava se u industriji kao sredstvo za rastvaranje pri politiranju u fabrikaciji boja i sapuna, u industriji gume. Do profesionalnog trovanja dolazi udisanjem pare, a nekad i resorpcijom kroz kožu. U organizam ulazi kao para kroz disajne organe, a ponekad i resorpcijom kroz kožu. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, dremljivost, muku, povraćanje, kašalj, slabost srca i mišićne trzaje. benzodiazepini, sredstva za umirenje (trankilansi, ataraksična sredstva). Prema našoj farmakopeji, oficinalni su Chlordiazepoxydum (hlor-diazepoksid) i Diazepamum (diazepam). Benzoë, smola iz raznih vrsta drveća Styrax, koja služi kao sredstvo za konzervisanje svinjske masti (Adeps benzoatus). 83
benzojeva kiselina benzojeva kiselina, Acidum benzoicum, aromatska monokarbonska kiselina dobija se iz toluola. Upotrebljava se za konzervisanje hrane, naročito voća i povrća u srazmeri 1:1000. benzotiazidi, derivati benzotiadiazina, veća grupa diuretičkih sredstava; prema našoj farmakopeji oficinalan je Hydrochlorothiazidum. Benzylis benzoas, benzil-benzoat, estar benzojeve kiseline i benzilalkohola. Jedan od sastojaka peruanskog babama. Služi za lečenje šuge. beona, v. macula corneae. beonjača, v. sclera. Bergerova operacija, sin. meñulopatično-grudna amputacija. V. amputatio i operacija. ðergerove ćelije, v. ćelije. Bergmannova incizija, v. incisio. Bergmannova operacija, v. operacija. Bergonié-Tribondeauov zakon, zakon prema kome rendgenski zraci deluju na živu ćeliju utoliko razornije (1) ukoliko je reproduktivnost ćelije veća, (2) što je proces mitoze dugotrajniji, (3) ukoliko je morfologija i funkcija ćelije manje ispoljena. beriberi, oboljenje prouzrokovano delimičnim ili potpunim nedostatkom vitamina Bi (tiamina) u organizmu. Ispoljava se polineuritisom, srčanom insuficijencijom i edemima. Berkefeldov filtar, v. filtri Berlinovo zamućenje, v. commotio retinae. berlinsko plavo, plava boja, feri-ferocijanid, Fe4[Fe(CN)e]3. Postaje kad se rastvoru kalijum-ferocijanida doda rastvor neke feri-soli. Berloqueov dermatitis, v. dermatitis. Bernard-Soulierov sindrom, v. thrombocytoasthenia. berylliosis, berilioza, trovanje berilijumom. Dc trovanja dolazi kao posledica udisanja para soli berilijuma ili prašine fino suspendovane u vazduhu, ili se supstancija slučajno unosi u kožu ili u potkožno tkivo pri radu ili ubodu. Često se upotrebljava u industriji i tehnici, a kada se u količini od 2 do 3% doda bakru, niklu ili aluminijumu, znatno poja84
»besmislena« mutacija čava njihovu tvrdoću. Stoga se. i naziva «čudesnim metalom». Udisanje para iz. aziva kratkotrajno oboljenje slično metalnoj groznici ili dolazi do toksičke pneumonije. Berilioza se obično ne razvija nekoliko godina posle toksičke pneumonijei u plućima, rede u limfnim žlezdama, u jetri i supkutanom tkivu. Na drugim mestima razvijaju se granulomi, a na koži dermatitis i egzem. beryllium, berilijum, Be, hem. element, metal. bes, oblik ponašanja u životinja pri nadraživanju moždanih centara za kaznu, a naročito perifornikalnih jedara hipotalamusa. Odlike su mu: životinja zauzima odbrambeni stav, ispruži kandže, digne rep, sikće, pljuje, reži, nakostreši dlaku, otvori oči i raširi ženice i na najmanji izazov napada. Nadraživanje centara za nagradu (septum, ventromedijalna jedra hipotalamusa) izaziva, naprotiv, poslušnost i krotkost. Pretpostavlja se da u hipotalamusu i limbusnom sistemu (v. limbusni sistem) postoje dva usko povezana mehanizma, od kojih jedan nadražuje mirnoću, a drugi bes. Emociono stanje verovatno zavisi od dovodnih impulsa koji podešavaju njihovu ravnotežu. U ljudi napadi besa, kao reakcija na beznačajne podražaje, sreću se u bolesnika s ozledama mozga. Obostranim ozledama amigdaloidnih jedara postizano je u agresivnih mentalno obolelih ljudi da postanu mirni. besanica, insomnia. Povremena b. ne mora značiti nikakav ozbiljan poremećaj; inicijalna b., najčešća forma »nervozne« b.; intermitentna b., b. u osoba srednjih i starijih godina s lošom cirkulacijom, artritisima; terminalna b., b. u blagim depresijama, moždanoj arteriosklerozi ili usled teškog premaranja preko dana s ranim uspavljivanjem uveče; totalna b., obično je znak teškog oboljenja, najčešće psihoze. »besmislena« mutacija (eng. nonsense mutation), m. koja menja kodon neke aminokiseline u kodon koji ne odgovara nijednoj aminokiselini, tj. u besmisleni kodon; ovi kodoni vrše funkciju signala
Besnier-Boeck-Schaumannova bolest za zaustavljanje sinteze polipeptidnog
lanca. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest, v. sarcoidosis. Besnierova bolest, v. pityriasis rubra pilaris. besnilo, v. Iyssa. bestežinsko stanje, stanje u kome telo prividno gubi težinu, ali zadržava masu. Težina tela ušlo vijena je Zemljinom težom. Kada je sila gravitacije ravna nuli, tada nema intefreakcije izmeñu tela i oslonca, a to se dogaña kada se izjednače centripetalne i centrifugalne sile koje deluju na neko telo. Do ovakve pojave dolazi u toku svakog kosmičkog leta i zato je i odlika svakog vasionskog leta pojava bestežinskog stanja. Kosmonaut i predmeti oko njega su bez težine i lebde u prostoru. Ovo nefiziološke stanje dovodi do niza promena u organizmu: dekondiciranja kardiovaskularnog sistema, atrofije mišića, gubitka kalcijuma, smanjenja telesne tcžine, kosmičke bolesti, promena u cirkardijalnom ritmu itd. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su ove promene reverzibilne. bešika, v. vesica. ß-cestica, slobodan elektron. Ima negativan električni naboj od l elementarnog kvanta elektriciteta. ß-celije pankreasa, jedna od tri vrste ćelija koje čine Langerhansova ostrvca pankreasa. Čine 75% ukupnog broja ćelija i proizvode hormon insulin; v. pankreas. ß-glicerol-fosforna kiselina, ß-glicerinfosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se sekundarna alkoholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz ß-glicerol-fosforne kiseline izvode se ß-lecitin i ß-kefalin. ß-karotin, karotenoid provitamin A. Ima oblik simetričnog ugljovodonika s dva jonska prstena, meñusobno vezana preko acikličnog ugljovodonika sa 18 C-atoma ili 11 konjugovanih dvostrukih veza. Raspadanjem ß-karotina na centralnoj, dvostrukoj vezi nastaje retinal, koji redukcijom »bežanje podlaktice« prelazi u retinol (vitamin A). V. Axerophtholum. ß-oksidacija, način razgradnje masnih ki-
»bežanje podlaktice« selina koji se sastoji od oksidacije na beta-C-atomu (drugom od karboksilne grupe), pri čemu se progresivno odvajaju segmenti od dva ugljenikova atoma u obliku acetil-koenzima A. ß-receptori, v. adrenergički receptorl ß-struktura, sekundarna struktura proteina koja nastaje uspostavljanjem meñulančanih vodoničnih veza izmeñu karbonilnih i iminogrupa, ostataka aminokiselina polipeptidnih lanaca. ß-talasi, niskovoltažni talasi učestalosti od 14 do 50 cikla u sekundi; registruju se na parijetalnim i frontalnim područjima glave; dele se u beta I i beta II talase. Beta I talasi, kao i alfa-talasi, iščezavaju pri aktivaciji pažnje i zamenjuju se asinhronim talasima niske voltaže. Beta II talasi javljaju se pri snažnoj aktivnosti centralnog nervnog sistema i pri emocionoj nepetosti. ß-thalassaemia, v. thalassaemia. ß-zraci, v. zraci. betatron, prstenasti ubrzač ß-cestica (elektrona) koji radi na osnovu magnetoindukcije, slično kao u električnim transformatorima*. U prstenastoj staklenoj vakuum-cevi usijano vlakno emituje elektrone koji se ubzavaju po kružnoj putanji s nepromenljivim poluprečnikom. Elektrone ubrzava . izvanredno brzo promenljivo magnetno polje. Konstrukcija aparata omogućava da elektroni velike energije budu izbačeni iz svoje stabilne putanje i da bombarduju metu za proizvoñenje rendgenskih zrako va (ili neku drugu metu). Tako betatron od 5 do 6 MeV proizvodi rengdenske zrake koji odgovaraju gama-zracima od 10 do 20 radijuma. bezoar, konkrement raznih svojstava, na koji se .ponekad nailazi u želucu ili u crevima čoveka i životinja; naziva se i »želudačni kamen«. V. phytobezoar i trychobezoar. Bezold-Jarischov refleks, v. refleks. bezuslovni refleks, v. refleks. »bežanje lakta«, v. cubitus valgus. »bežanje podlaktice«, seksualna odlika žene: podlaktica, opružena u supinaciji, s osom gornjeg uda zaklapa ugao od 15° do 30°, dok on u muškarca iznosi oko 85
biceps 10°. To se inače zove cubitus valgus, dok u muškarca postoji cubitus rectus. Ako muškarac i žena u stojećem stavu opruže podlaktice i stave ih u supinaciju ispred sebe, približujući njihove ivice, u muškarca podlaktica u tome položaju zaklapa slovo V, a u žene Y. biceps, dvoglav, koji ima dve glave (npr. musculus biceps brachii, dvoglavi mišić nadlaktice). Bichatovo jastuče, poluloptasto ispupčenje na sluznici obraza ispred mišića žvakača, nastalo od masnog tkiva U ovoj regiji. Najizraženije je u odojčadi. bicikl-ergometar, aparat na principu bicikla pomoću koga se, okrećući pedale a ostajući u mestu, može savladati odreñeno opterećenje. Ono se dozira otporom (mehaničke ili elektromagnetske prirode) koji treba savladati okretanjem pedala i tempom okretanja. Pogodan naročito zbog toga što se izvršeni rad može precizno izraziti u vatima ili kg/min. biciklistička grba, grba (kifoza) srednjeg dela leñne kičme, posledica pogrbljenog položaja u kome biciklisti ostaju po nekoliko časova. V. kifoza. biconcavus, bikonkavan, obostrano izduben (npr. sočivo). V. staklo. biconvexus, bikonveksan, obostrano ispupčen (npr. sočivo). V. staklo. bicornis, dvorog. bicuspidalis, bikuspidan, dvolistan, koji ima dva listića (npr. valva bicuspidalis, dvolisni zalistak). bidet, (fr.) bide, specijalna kadica od emajliranog lima ili porculana (obično s napravom za vertikalan ulaz vode) koja služi za ispiranje genitalnih organa žene.
Biermerova anemija, v. anemia. Biermerova bolest, perniciozna anemija. V. anaemia. ðifidobacterium, rod bakterija koji sadrži jednu vrstu patogenu (B. appendicitis) i pet nepatogenih vrsta; meñu ovim poslednjim B. bifidus je značajan u fiziologiji čoveka te zaslužuje da bude opisan. Anaeroban je i često se nalazi u izmetu male dece. U odojčadi hranjene na dojci može sačinjavati do 99% fekal86
bilharziosis ne flore (bifidus-flora). Smatra se da mleko žene sadrži izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja potpomaže njegovo naseljavanje. Redi je u veštački hranjene odojčadi. Žive kulture upotrebljavaju se za lečenje crevnih poremećaja u odojčadi. Sin. Lactobacillus bifidus. bifurcatio, bifurkacija, mesto račvanja u dve grane. bigeminia, bigeminija, poseban oblik pravilne ekstrasistolne aritmije, koji se ispoljava jednom ekstrasistolom posle jedne normalne sistole; najčešće se javlja u intoksikaciji digitalisom ili u teškom oštećenju srčanog mišića. bigeminija, v. bigeminia. bigeminus, dvostruk, udvojen, npr. pulsus bigeminus, udvojen puls. bigvanidi, grupa hemijskih jedinjenja s hipoglikemijskim (v. hypoglycaemia) svojstvom, zbog čega se koriste kao antidijabetici (v. antidijabetik)\ danas su u upotrebi, uglavnom, samo butil-b. biilijačna linija, interspinalna linija, v. Iinea. bikarbonati, kisele soli ugljene kiseline (npr. NaHCOa, i dr.), značajne u održavanju acido-bazne ravnoteže u organizmu čoveka. Sin. hidrogenkarbona-ti. bikonkavno sočivo, v. sočivo. bikonveksno sočivo, v. sočivo. bilans azota, odnos izmeñu količine azota koji se unese u ogranizam i azota koji se putem mokraće izluči iz organizma za 24 časa. Pošto u odraslih zdravih ljudi bilans azota treba da je u ravnoteži, prema količini izlučenog azota mokraćom procenjujemo koliko je belančevina u organizmu razgrañeno, odnosno koliki je minimum belančevina potrebno uneti s hranom. Poznato je da se l g azota prosečno dobij a pri razgradnji 6,25 g belančevina. Bilharzia, raniji naziv za rod crva (Trematodes) koji se danas zove Schistosoma. bilharziosis, bilharzioza, parazitsko oboljenje koje se javlja poglavito u Africi (Egipat) i Aziji {Indija). U poslednje vreme opisani su slučajevi i u Evropi. Prouzrokovač je Bilharzia (Schistosomum). Danas je pronañeno više vrsta ovog pa-
bilicyanin razita. Bolest se ispoljava zapaljenjskim promenama u mokraćnoj bešici, u crevima ili u koži. bilicyanin, cholecyamn, jedinjenje plave boje, nastaje oksidacijom bilirubina ili biliverdina azotnom kiselinom. bili jar n a ciroza, v. cirrhosis hepatis. bilijarni ileus, v. ileus. bilirubin, crvena žučna boja nastala od hema pri raspadanju eritrocita. U svom molekulu sadrži pirolske prstenove u otvorenom lancu. Oksidacijom se stvara biliverdin. bilirubinaemia, bilirubinemija, prisustvo bilirubina u krvnoj plazmi u malim količinama. Ukupan bilirubin u serumu iznosi 0,2-1,0 mg/100 ml, konjugovani b. 0-0,2 mg/100 ml, a nekonjugovani b. 0,2-0,8 mg/100 ml. Totalni bilirubin u plazmi izražen u SI-jedinicama iznosi 3,4-17,Iu mol/lit. biliverdin, prvi žučni pigment koji se stvara iz hemoglobina, a potom redukuje u bilirubin. Može postojati u krvi, a naročito u žuči u toku holangitisa, kada koliformne bakterije oksidišu bilirubin u biliverdin, koji daje žuči zelenkastu boju. Bfflrothov batist, v. batist. Billrothova bolest, (1) meningocoele spuria, (2) lymphoma malignum. V. Iymphogranulomatosis. Billrothova mešavina, m. za inhalacionu narkozu: alkohol i etar po 30 delova, hloroform 100 delova. bilo, v. puisus. bimanualna palpacija, v. palpatio. bimanualna perkusija, v. percussio. bimaxillaris, bimaksilaran, što se nalazi u obema vilicama (gornjoj i donjoj). binarni skaleri, v. skalerl binoculus, binokulus, zavoj koji pokriva oba oka. binokularna diplopija, v. diplopia. binokularno viñenje, v. visus. bioaeracija, biološka metoda prečišćavanja kanalskih i otpadnih voda. U ove zagañene vode utiskuje se komprimovani vazduh u cilju ubrzavanja flokulacije i procesa oksidacije. biocenoza, životna zajednica koju grade sva živa bića, biljna i životinjska, koja
biološka konkurencija naseljavaju jedan prostor (bara, jezero, njiva, pašnjak, potok, reka, šuma itd.). Čovek, kao živo biće, najmoćniji je činilac b., koju menja ili održava prema svojim potrebama i u koju je uveo kulturne biljke i domaće životinje. Sanitetske mere koje zavodi u svom staništu u stvari su njegova intervencija u b., čiji je član, pomoću kojih sprečava razmnožavanje izazivača raznih bolesti ljudi i stoke; njegove biocenotičke mere u poljoprivredi i šumarstvu imaju za cilj sprečavanje razmnožavanja štetočina u kulturama, naročito u monokulturama (zasadi, njive, rasadnici, veštačke šume s jednom vrstom biljaka), najpogodnijim sredinama za veliko razmnožavanje štetočina. bioelektrične struje, v. akcijski potencijal biohemija, nauka o hemijskom sastavu i o hemijskim reakcijama u živim organizmima. biokatalizatori, organski katalizatori. Ranije su u bipkatalizatore ubrajani: enzimi, vitamini i hormoni. Enzimi su mnogi katalizatori u organizmima, vitamini ulaze u sastav nekih enzima, a hormoni nemaju svojstvo katalizatora u pravom smislu reci. biologija, nauka o životu koja ispituje sve pojave u živim bićima, u odnosima izmeñu njih i pojave koje imaju veze sa živim bićima. Može se podeliti na tri velika dela (konstituante b.): sistematika, analitička b. i teorijska b. (sintetička b.). Analitička b. može se podeliti na osam disciplina: morfologija, metamorfologija, fiziologija, ekologija, biopsihologija, biosociologija, biogeografija (horplogija) i hronologija. Biologiju primenjuju medicina, veterina, poljoprivreda, psihologija, šumarstvo i sociologija. biološka borbena sredstva, v. biološko oružje. biološka doza, v. dosis. biološka jedinica, v. jedinica. biološka konkurencija, pojava da pojedini receptori u organizmu mogu da se vezuju ne samo sa specifičnom fiziološkom supstancijom za koju su odreñeni nego i za neke hemijski srodne supstancije (»analogne supstancije«). Ako su, is87
bioioška pumpa tovremeno, prisutne i specifična fiziološka supstancija i analogna supstancija (npr., neki lek), one konkurišu za isti receptor. biološka pumpa, prolazak lekpva kroz biološke opne aktivnim transportom, iz faze niže koncentracije u fazu više koncentracije, odnosno, ako su u pitanju joni, iz faze s nižim elektrohemijskim potencijalom u fazu s višim elektrohemijskim potencijalom. biološka terapija, v. therapia. biološke barijere, ćelijske opne kroz koje < prolaze lekovi (pasivnom difuzijom, olakšanom difuzijom, aktivnim transportom). biološki filtri, v. filtri biološki rat, vrsta rata u kojem se, pored ostalih sredstava, upotrebljavaju i biološka radi izazivanja oboljenja i smrti ljudi i životinja. V. biološka borbena sredstva. biološki ritam, periodičnost u nastajanju i prekidu, rastenju i slabljenju raznih procesa u organizmu. B. r., čije je trajanje u vezi sa geografskim ciklusom (sezonske promene, smena dana i noći) naziva se ekološki ritam. Zavisnost bioloških procesa od smene dana i noći naziva se fotoperioñizam. Ova smena dovela je do jednog unutrašnjeg ritma u živih bića («biološki ili metabolički časovnik»). Poznato je da 40 raznih funkcija u organizmu čoveka (puls, disanje, temperatura, krvni pritisak itd.) ima svoj dnevni ritam. Fiziološki ritam dana i noći nameće naizmenične faze aktivnosti i odmora, kretanja i spavanja. U osnovi ovog ritma nalaze se metaboličke promene. B. r. je važan faktor u procesu prilagoñavanja čoveka na spoljašnju okolinu. biološki sat, kompleksni mehanizmi koji, verovatno na osnovu dejstva faktora specifičnosti i antispecifičnosii, omogućuju ritmičko ispoljavanje funkcija gena. V. faktor specifičnosti, faktor antispecifičnosti. biološko oružje, biološka borbena sredstva, biološki agensi, tj. patogeni mikroorganizmi (bakterije, rikecije, virusi, 88
biopsia gljivice i protozoe), koji, upotrebljeni u ratu, izazivaju masovna oboljenja u ljudi i životinja i veliki broj smrtnih slučajeva; mogu se primeniti na razne načine i raznim sredstvima: iz aviona u obliku kapljica ili magle, zagañivanjem vode ili hrane itd. biomehanika, (stom.) deo mehanike koji proučava delovanje i uticaj zatisnih i drugih sila na zube i njihov potporni aparat, kao i mogućnost i metode za uspostavljanje zatisnog uravnoteženja. V. uravnoteženje, zatisno. biomikroskop, aparat za pregled spoljnih delova oka. Sastoji se od dela za posmatranje (binokularni mikroskop) i dela za osvetljavanje (procepna svetiljka). Omogućava posmatranje oka pod velikim uvećanjima, kao i stereoskopsko posmatranje (Spaltlampenmikroskop, slit lamp). Upotrebljava se u oftalmologiji i omogućava veoma preciznu dijagnostiku. biomorfoza, fiziološko slabljenje životnih funkcija. biopsia, biopsija (1) patološkohistološko ispitivanje delova tkiva i drugog materijala uzetog iz živog organizma u dijagnostičke svrhe. V. excisio; (2) osmatranje i raspoznavanje patoloških promena pri hirurškom otvaranju telesnih šupljina: aspiraciona b., biopsija pomoću koje se dobija delić tkiva prinienom aspiracije kroz iglu spojenom s brizgalicom; citološka b., postupak kojim se dobivaju ćelije za histološko ispitivanje raznim metodima, npr. ispiranjem šupljih organa; ekscizijska b., dobivanje tkiva incizijom; biopsija ćele Iezije uključujući i njene ivice pa i okolnog zdravog tkiva; eksplorativna b., promatranje praćeno b. radi odreñivanja vrste i proširenosti neoplazme po površini i po dubini; endoskopska b., dobivanje dela tkiva odgovarajućim instrumentima koji se uvlače kroz endoskop; foražna b., biosija pomoću koje se dobiva komad tkiva punkcijom tumora iglom i svrdlom u njoj, čijim se vrćenjem izvlači $kivo za ispitivanje; hirurška b., biopsija kojom se uklanja ceo tumor, postupit kojim se sprovode Ie-
bioregenerativni sistem čenje i dijagnostika; incizijska b., biopsija isecanjem odabranog dela lezije i, po mogućstvu, dela njene okoline; (seks.) b. semenika, postupak koji je neophodno primeniti čim 2-3 spermiograma pokažu oligo - ili azoospermiju. Ta je operacija postala danas rutinska, običan klinički postupak i ne predstavlja nikakvu opasnost. Zbog unutrašnjeg napona tkivo semenika odmah »iskoči« kroz učinjen zarez i od njega se uzme koliko zrno pirinča. Za dijagnozu i prognozu oboljenja semenika biopsija je ono stoje sternalna punkcija u hematologiji; sternalna b., biopsija kostne srži grudne kosti punkcijom ili trepanacijom. bioregenerativni sistem, proces putem koga se dobivaju hrana, voda i kiseonik od metaboličkih otpadaka čoveka, a preko biljaka i životinja za potrebe posade vasionskih letelica pri dugotrajnim kosmičkim letovima. Ovaj proces zasniva se na zatvorenom sistemu kruženja materije. Srce ovog sistema je proces fotosinteze. Sistem ima tri faze: sintezu, konsumpciju i regeneraciju otpadaka. Sistem mora imati izvor energije, jedinicu za fotosintezu, sistem za održavanje otpadaka, za preradu vode, za produkciju hrane i kontrolu kabinske atmosfere. Ovakav ekološki sistem je preduslov za meñuplanetarna putovanja i boravak na planetarna. Sistemi mogu biti zasnovani na zelenim algama, na hidrogenim bakterijama i na biljkama i životinjama višeg reda. biosateliti, vasionske letelice pomoću kojih se živi organizmi (bakterije, biljke, životinje, ćelije) izlažu dužem ili kraćem kosmičkom letu. Cilj ovih izlaganja je praćenje i proučavanje uticaja kosmičkih zračenja, bestežinskog stanja i mikroklime broda ha reakcije žive materije. Na bazi bioloških i fizioloških podataka utvrñeno je da je tolerancija živih organizama na razne faktore kosmičkog leta bila mnogo veća nego što se pretpostavljalo. Uslovi koji se mogu sresti u kosmosu nisu obavezno fatalni. Biosateliti su bili i biće i ubuduće dragoceni izvori
biotipska odstupanja mnogih podataka koji će služiti čoveku za njegov bezbedniji let u kosmička prostranstva. biosenzori, v. biotelemetriia. biosinteza, biosynthesis, sinteza hemijskih jedinjenja koju vrše živa bića. biotelernetrija, metoda koja omogućava da se putem radio-talasa prenose razni fiziološki podaci, kao EKG, učestalost disanja, visina telesne temperature i dr. To je osnovna metoda za ispitivanje i praćenje reakcija organizma čoveka i životinja u uslovima kosmičkog leta. Sistem se sastoji od izvora informacija, pojačivača, prenosnika, prijemnika i korisnika. Da bi se preneli fiziološki podaci, potrebni su kanali s transmiskmim kapacitetom od 0,1 do 40.000 treptaja u sekundi. Bioinformacije se dobivaju od biosenzora koji se direktno postavljaju na telo astronauta ili životinje. Ovi biosenzori moraju biti otporni prema vibracijama, buci i ubzanjima. U toku su otkrića senzora koji će biti usañeni u organizam (endoradiosenzori). biotin, vitamin H (2-keto-3-4-imidazolido-2-tetrahidrotiofen-n-valerijanska kiselina), koenzim R. Biotin je ciklusna jednobazna kiselina koja sadrži dva kondenzovana heterociklusa, imidazol i tiofen. Biotin je prostetična grupa nekoliko enzima u ljudskom organizmu koji omogućavaju sjedinjavanje ugljen-dioksida s nekim organskim jedinjenjima: s pirogrožñanom kiselinom CO2 daje oksal-sirćetnu kiselinu, važan produkt u ciklusu trikarbonskih kiselina; sa NHa i CO2 nastaje ureja, i najzad CO2 se troši za stvaranje purina i masnih kiselina. Nedovoljna snabdevenost b. mogla bi remetiti uspešnost metaboličkih procesa u organizumu. Nedostatak u ogledima na ljudima pokazao je nastajanje blagog dermatitisa (sitno perutanje kože), umora, sivkasto bleda koža i sluznica, atrofija jezičnih papila, simptoma želudačno-crevnog trakta, hiperesteziju i bolove u mišića. biotipska odstupanja, osobenost ovog odstupanja sastoji se u tome što su podjednako zahvaćeni svi delovi tela, i to
89
biotomia
Bjerrumov skotom
dvojakim mehanizmom: uspostavlja- Bismuti subgallas, bizmut-subgalat, žut, njem viška ili manjka izopolnih odlika nerastvorljiv prašak. Upotrebljava se insa supstitucijom osobina suprotnog terno protiv proliva, a spolja na ranama pola. Prvim mehanizmom dolazi se do 1 opekotinama; oficinalan je prema na stvaranja hiperandroidnih muškaraca i šoj farmakopeji. Sin. Bismutum gallicum hiperginoidnih žena, a drugim do stvabasicum, B. subgallicum. ranja ginoidriih muškaraca i androidnih Bismuti subnitras, bizmut-subnitrat, beo žena, tj. iznad i ispod «čistih» (euannerastvorljiv prašak. Upotrebljava se indroidnih muškaraca i euginoidnih terno u želudačnoj grizući i u prolivima. žena) polova. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. biotomia, biotomija, proučavanje grañe Sin. Bismutum nitricum basicum, B. subživotinjskog tela i biljaka disekcijom. V. nitricun. vivisekcija. Bismuti subsalicvlas, bizmut-supsaliciBiotovo disanje, v. respiratio. lat, beo nerastvorljiv prašak. Ranije koBisacodylum, bisakodil, laksantno sredrišćen kao lek za lečenje sifilisa (intrastvo, oficinalno nrema našoj farmakomuskularno). Sin. Bismutum salicylicum peji. basicum, B. sub salicylicum. bisalbuminaemia, bisalbuminemija, uro- Bismuti tribromphenylas, bizmut-tribñeni poremećaj sinteze albumina, u rom-fenilat, žut nerastvorljiv prašak, vidu prisustva dve frakcije albumina u oficinalan prema našoj farmakopeji. krvnoj plazmi. Upotrebljava se oralno protiv proliva, a biseksualnost muških gonada, izvestan spolja za posipanje rana. Sin. Bismutum stepen b.m.g. postoji čak i u njihovoj potribromphenylicum. tpunoj ravnoteži: s prevagom muške bismutum, bizmut, hemijski element, crfaze nad ženskom. Pored gametogenog venkastobeli krt metal. Mnoga neorgantkiva, poseduju još i dve vrste inkretoska i organska jedinjenja bizmuta upotgenog tkiva: androgeno (meñuprostorrebljavaju se u medicini kao lekovi. na žlezda), ali i estrogeno (Sertolijeve bistouri, bisturi, v. scalpellum. ćelije). Ta dva tkiva izlučuju odgovara- bistrenje vode, v. voda. juće hormone. Muškarac je, dakle, muš- Bitotova mrlja, mala sivkasta ili beličasta ko .zahvaljujući ne samo svojim muškim oštro ograničena trouglasta mrlja na nego i svojim ženskim hormonima. vežnjači, uz spoljnju ili unutrašnju strabiseksualnost ženskih gonada, ženska nu rožnjače. Nastaje u okviru kseroftalgonada pokazuje u normalom stanju izmije, usled nedostatka vitamina A. vestan stepen biseksualnosti (fiziološka biure, jedinjenje koje nastaje zagrevanjem interseksualnost) jer, pored gametoge2 molekula ureje, pri čemu se oslobaña nog tkiva (jajonosni meškovi), ona pose- ^^aiggnijak. B. daj^a razreñenim bakarduje i inkretogeno tkivo (tekalna žlez- ^-smlFatom u alkalnoj sredini ljubičastu da), koje luči ženski .polni hormon (foliboju. Istu reakciju daju i belančevine, kulin), ali i tkiva koja normalno luče jer i one, slično kao i biure, sadrže pepmuški hormon: jedno u hilusu jajnika, tidnu grupu -CO-NH-. Pošto biure sa(Bergerove ćelije), a drugo se nalazi u drži peptidnu grupu, to je bojena reakomotaču jajonosnih meškova. cija dokazivanja ove grupe nazvana biuBismuti subcarbonas, bizmut-supkarboretska reakcija. nat, beo nerastvorljiv prašak; oficinalan biuretska reakcija, v. biure. je prema našoj farmakopeji. Upotreblja- bivalenti, par ftomolognih hromosoma u va se kroz usta za lečenje želudačne sinapsi u toku mejoze. grizlice i proliva; ranije je bio važan lek Bjerrumov skotom, skotom u vidu luka u lečenju sifilisa (intramuskularno). koji polazi od slepe mrlje i pruža se izSin. Bismutwn carbonicum basicum, B. nad i ispod žute mrlje. Javlja se u odsubcarbonicum. maklom glaukomu. 90
Blalockova operacija Blalockova operacija, sin. Blalock-Taussigova operacija. V. operacija. blast, matična ćelija svake ćelijske loze, koja, deobama i sazrevanjem, daje zrele ćelije, cite, pojedinih ćelijskih loza. V. mijeloblast, proeritroblast i dr. blast-sindrom, v. syndroma. blastem, organizovano mlado tkivo u embrionalnom i regenerativnom razviću nastalo iz multipotentnih ćelija (ćelija sa zadržalim razvojnim sposobnostima), a sposobne da se diferentuju u tkiva i organe. U regeneratu se naziva regeneracioni blastem ili regeneraciono tkivo, u embriona embrionalni blastem, u zarašćivanju rana granulaciono tkivo, a u biljaka meristem. V. embrion, histiocitoblast.
blastocist, blastula sisara. blastodermni listovi, potencijalna vrednost. Potencijalna vrednost (prospektivni značaj) blastodermnih listova sadržana je u ovoj podeli: (1) ektoderm daje: epiderm i njegove izdanke - dlake, nokte, epitel znojnih, lojnih i mlečnih žlezda; epitel nosne duplje, čmara (do kfivudave linije); epitel u bočnih zidova usminskog trema i dela kavernoznog segmenta muške uretre; zubnu gleñ, adenohipofizu; nervne ćelije, nervna vlakna i gliocite; epitel mirisnog, slušnog, statičkog i vidnog ugla, deo čula ukusa; u oku još i sočivo, staklen i mišiće oka. U fetalno doba: epitel amniona i horiona; (2) endoderm daje ove epitelne tvorevine: svitnjak, epitel crevnog kanala (izuzev pomenutih delova usta i čmara), kao i epitel žlezda pridodatih tom kanalu; parenhim jetre, štitaste i paratireoidne žlezde, timusa, srednjeg uva, grkljana, dušnika, bronha i pluća; čulni epitel najvećeg dela čula ukusa; epitel mokraćne bešike, uretre u žene; prostatni opnasti i deo kavernoznog dela uretre u muškarca; u žene: epitel dna usminskog trema; u fetalno doba: epitel vitelinske kese i alantoisa; (3) mezoderm pokazuje veliku tvorbenu sposobnost u dva pravca: stvara epitelne ćelije (lizodermni epitel) i vezivne ćelije (mezenhim). Mezenhim daje potporno i postav-
blenda no tkivo izmeñu drugih blastodermnih listova: sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, zatim srce, krvne sudove i ćelije, limfne žlezde, limfne sudove i ćelije; slezinu i hemolimfne žlezde; poprečnoprugaste i glatke mišiće (izuzev mišića dužice); vezivno tkivo mišićnih i tetivnih snopova; nervne korpuskulne tvorevine; zglobovne, sluzne i subarahnoidne i subduralne duplje i njihove zidove. Mezodermni epitel daje: epitel bubrega i uretera; koru nadbubrežnih žlezda; gonadni epitel (izuzev osnovnih polnih ćelija); epitel Mullerovog kanala, od koga postaju jajovod, materica i usmina; epitel perikarda, pleure i trbušne maramice. blastoftorni faktori, faktori koji razorno deluju na mušku polnu žlezdu (alkohol, jod, olovo, sulfanamidi, arsen, hladnoća i dr.). blastokela, segmentaciona duplja, ograničena po obodu trofoblastnim elementima. Blastomyces, blastomices, vrsta gljivica koje najčešće napadaju kožu stvarajući grizlice hroničnog ili subakutnog toka. Polimorfonuklearni leukociti se pojavljuju ispod epiderma. Pored toga, javljaju se džinovske ćelije, u čijim protoplazmama možemo naći blastomicete. Oboljenje kože nosi naziv i Gilchristova bolest. blastula, v. brazdanje. blata, lekovita, v. peloidit fango. blatna banja, v. banja. blatno kupanje, v. kupanje. bleda spiroheta, v. Treponema pallidum. Medilo, v. palor. blefaritis, v. blepharitis. blefaroplastika, v. blepharoplastica. blenda, (1) zastor, dijafragma s otvorom kojim se reguliše širina snopa rengdenskijh ili svetlosnih zrakova. Može biti u vidu pločice s otvorima razne veličine ili kao zenična dijafragma (zbir meñusobno uglavljenih srpolikih listića čijim se pokretanjem otvor proširuje ili sužava); (2) na oklopu rendgenske cevi namešten je zastor za prosvetljavanje (»šlic-blenda«) ili savremeniji višestruki 91
blennorrhoea zastor (»vizir«- ili »tubus-šlic-blenda«). Za snimanje se upotrebljavaju ovaj višestruki zastor, olovne ploče s okruglim ili četvrtastim otvorima razne veličine ili cev-tubus različitog prečnika i dužine. blennorrhoea, blenoreja, tečenje gnoja, stvaranje gnoja pri zapaljenju sluznica; inkluziona b., gnojno zapaljenje vežnjače kapaka i očne jabučice prouzrokovano nekim procedljivim virusom. I. b. odlikuje se prisustvom velikih bazofilnih inkluzionih telašaca. Najčešće se javlja u novoroñenčadi; b. neonatorum, blenoreja novoroñenčadi, zapaljenje očiju sa gnojno-sluznim sekretom. Javlja se u prvim danima po roñenju. Može biti gonoroičke prirode. V. Cre~ déova predohrana; b. oculi, blenoreja oka. V. conjunctivitis blennorrhoica. blepharitis, blefaritis, zapaljenje ivice očnih kapaka. Uzroci su: opšti (anemija, škrofuloza), spoljni uticaji (vetar, dim, prašina), naprezanje očiju, često u vezi s greškama u refrakciji oka; lokalni uzroci su oboljenje vežnjače kapaka, suženje i dr. Zahvaćene su žlezde i folikuli trepavica; b. angularis, b. ograničen na uglove kapaka, izaziva ga Diplobacillus Morax-Axenfeld. Uzroci b.: nekorigovane refrakcije anomalije, heteroforije, oboljenje kože kapaka, bakterijska infekcija, limfatička konstitucija, spoljni nadražaji, preosetljivost; b. squamosa, zapaljenje ivica kapaka s Ijuspicama; b. ulcerosa, zapaljenje s apscesima koji se razjedaju. blepharochalasis, blefarohalaza, lokalizovana atrofija kože gornjeg kapka koja, istanjena i olabavljena u vidu kese, visi preko ivice kapaka. Pored senilnog oblika postoji i juvenilni. blepharophimosis, blefarofimoza, suženost otvora kapaka u horizontalnom pravcu. Može biti uroñena ili stečena. blepharoplastica, blefaroplastika, reparatorna operacija razorenog očnog kapka. blepharospasmus, blefarospazam, klonusni ili tonusni grč mišića koji zatvara kapke. Uzrok može biti zapaljenje kapaka, vežnjače ili prednjeg segmenta oka.
92
blokada Simptomatski b. je odraz nadražaja centara ili motornog puta facijalnog živca. Može biti u pitanju niz promena u centralnom nervnom sistemu. blesavost, v. dementia. blizanci, istojajni i raznojajni (pogrešno jednojajni i dvojajni); (1) istojajni blizanci su uvek istog pola i neobično liče jedan na drugog. Postaju oploñenjem jednog jajeta dvama semeglavcima; (2) raznojajni blizanci mogu biti različitog pola, jer postaju iz raznih jaja koja su oploñena semeglavcima različite hromosomne garniture (23-x i 23-y). Bloch-Sulzbergerova bolest, v. incontinentia pigmenti. block, blok, sprečavanje ili zaustavljanje neke akcije, sprečavanje ili usporenje prolaska nervnih i mišićnih impulsa; alveolokapilarni b.,poremećaj difuzije gasova kroz alveolokapilarnu membranu u plućima; arborizacijski b., blok u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikulski b., blok izmeñu pretkomora i komora; b. grane, blok u jednoj grani Hisovog snopa; potpuni (kompletni) b., potpuno odvojeni rad komora od pretkomora, usled prekida sprovoñenja Hisovim snopom. Klinički se ispoljava izrazitim, stalnim ili povremenim, usporenim radom srca, napadima vrtoglavice, nesvestice sa epileptiformnim grčevima (v. Adams-Stockesov sindrom)] srčani b., prekid sprovoñenja izmeñu pretkomora i komora; Wenckenbachov b., delimični, nepotpuni pretkomorsko-komorski blok, u kome je ritam komora nepravilan, zbog otežanog sprovoñenja impulsa kroz Hisov snop. blok, v. block. blokada, (1) svako sprečavanje ili zaustavljanje neke akcije; (2) sprečavanje prolaska nervnih ili mišićnih iriipulsa; arborizaciona b., b. u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikularna b., b. u predelu izmeñu pretkomora i komora; b. grane, nesinhrono kontrahovanje leve i desne komore usled oštećenja jedne od grana Hisovog snopa; b. nerva, oblik lokalne anestezije (spro-
blokirani 5 kraj vodna ili regionalna a.) koja se postiže ubrizgavanjem lokalnog anestetika u neposrednu blizinu nerva čiju sprovodIjivost želimo da prekinemo; paravertebralni b., prožimanje stelarnog gangliona prokainom u cilju zaustavljanja tahikardije itd.; potpuna (kompletna) b., potpuno odvajanje rada pretkomora od komora usled organskih promena u Hisovom snopu. Kompletna b. klinički se ispoljava stalnim ili povremenim izrazitim usporenjem rada srca i napadima vrtoglavice ili epileptiformnih grčeva. V. Adams-Stockesov sindrom (pod syndroma); srčana b., prekid sprovoñenja impulsa izmeñu pretkomora i komora usled promena u Hisovom snopu. blokirani 5.kraj, kraj lanca većine i RNK u ćelijama eukariota koji je po završetku transkripcije blokiran zbog modifikacije nastale nadodavanjem GTP-a. blood-bank, (eng.) »banka krvi«, angloamerički naziv za depo konzervisane čovečje krvi u svrhu pretoka (transfuzije). V. »banka« i »banka krvi«. Blumbergov znak, v. znak. Blumov sindrom, hipohloremijska azotemija. V. azotaemia. bljuvanjak, v. vomitus. bljuvanje, v. vomitus. Boarijeva operacija, v. operacija. bobičavo meso, v. meso. Bobrovljeva operacija, v. operacija. Bockhartova bolest, v. impetigo staphylococcica. bočni, v. lateralis. bočni lanac, v. teorija bočnih lanaca. Boeckova bolest, v. bolest Besnier-Boeck-Schaumannova-sarcoidosis. Boeckova sarkoidoza, v. sarcoidosis. Boehlerova udlaga, v. udlaga. Boehlerova uzengija, gvozdena šipka u obliku slova U koja služi za zaštitu gipsanog zavoja pri hodanju. Boforova skala (Beaufort), skala kojom se jačina i brzina vetra odreñuju ocenjivanjem odoka prema celokupnom utisku u prirodi, a označuje se brojevima od O do 12. Tako, broj B skale 3 označuje slab povetarac: lepršanje zastavice i lišća drveća; broj 6 - jak vetar, pokreće i
bojenje savija veće grane i čuje se u kućama; broj 9 - oluja, zbacuje crepove s krovova, lomi grane i slabo drveće; broj 10 jaka oluja, lomi i obara jaka stabla, obara dimnjake; broj 12 - orkan, pustošenja najteže vrste. Böhlauov aparat, aparat koji služi za odreñivanje količnika odmora; meri se utrošak kiseonika za vreme odreñenog rada i posle njega. U žene količnik odmora je u svim razdobljima niži. Bohnovi noduli, cistični beličasti čvorići veličine čiodine glavice na alveolarnoj i nepčanoj sluznici usta odojčeta. Nastaju s nicanjem mlečnih zuba. Sin. Epsteinove perle. Bohrov efekat, smanjenje afiniteta hemoglobina prema kiseoniku pri padu pH krvi, odnosno povećanju koncentracije ugljen-dioksida u krvi. Značajan je, jer olakšava oslobañanje kiseonikaiUz oksihemoglobina pri prolasku krvi kroz kapilare tkiva. boja tona, prisustvo pratećih viših tonova uz osnovni ton, što izaziva različite efekte. boje, supstancije koje služe za bojenje tkiva i ćelija ili u terapijske svrhe. Boje koje se upotrebljavaju u mikroskopiji po poreklu mogu biti pirodne ili veštačke. Bazne (metilensko plavo, bazni fuksin, gencijana-violet) boje nuklearni ekvivalent bakterija; kisele (eozin, kiseli fuksin i vazuvin) imaju afinitet za protoplazmu i strukture koje imaju sastav protoplazme. bojenje, veštačko bojenje tkiva ili pojedinih izlučevina u cilju njihovog lakšeg izučavanja pomoću mikroskopa. Bojenje bakterija je jedna od najvažnijih metoda, a često i jedina metoda za raspoznavanje i razlikovanje njihovih pojedinih vrsta. Bojenje omogućava da se uoče oblik, veličma, raspored bakterija. Postoje jednostavne i složene metode bojenja, nazvane prema autoru koji ih je uveo u praksu. U bakteriologiji se najviše koristi bojenje po Gramu (diferencijalno bojenje), koje omogućuje da se bakterija svrsta u gram-pozitivne ili gram-negativne. Postoje više teorija o 93
bojenje bojenju po Gramu, zbog čega se jedna bakterija boji gram-pozitivno, a druga gram-negativno. Razlog može biti u različitoj propustljivosti ćelije; u različitoj grañi spoljnih ovojnica ćelije; u grampozitivnih bakterija prisutan je magnezijum ribonukleat; b. po Giemsi služi za bojenje krvnih prevlaka ili razmaza (preparat se osuši na vazduhu i fiksira metil-alkoholom, zatim se prelije Giemsinim rastvorom, koji se napravi na taj način što se svakom kubnom milimetru destilate doda dve kapi Giemsinog rastvora); bojenje traje 15 do 20 min. Razmaz se dobro opere vodom i osuši; b. po Giemsi i Castanedi koristi se za bojenje rikecija i mikoplazme, kao i za neke viruse koji se ne mogu bojiti po navedenim bakteriološkim metodama. Za bojenje izvesnih mikroorganizama (spirohete) koristi se impregnacija srebrnim solima prema metodi Fontana-Tribondeau. U fluorescentnoj tehnici mikroorganizmi se boje nekom fluorescentnom bojom (najčešće su to fluorohrom, fluorescin, rodamin) a zatim se posmatra pod ultraviolentnom svetlošću ili primenom intenzivnog plavog svetla i posebnih filtara; b. po Hauseru za bojenje spora; b. po May-Grünwald-Giemsi, najbolji metod za bojenje krvnih razmaza (osušeni preparat najpre preliti May-Grünwaldovim rastvorom u toku 3-5' min., zatim razmaz isprati destilovanom vodom i preliti Giemsinim 'rastvorom kao što je već bilo opisano); b. mekih naslaga na zubima, (stom.J, vrši se različitim bojama ili gotovim preparatima, sa ciljem da se utvrde prisustvo, količina i raspored mucinozne plake i drugih mekih naslaga na zubima. Služi stomatologu i pacijentu za kontrolu uspešnosti sprovedenih mera za održavanje higijene usta; b. po Neisseru (specijalno bojenje) služi za bojenje metahromatičnih granula kod Coryne diphtheriae. Ove granule primaju boju drukčije od ostalih delova bakterijske ćelije, granule se oboje plavo, a telo bakterije žuto; b. po Oltu koristi se za bojenje kapsule; Pappenheimovo b. je kombinacija dveju 94
bojni otrovi (BOT) metoda (May-Grünwald i Giemsa), koristi se za bojenje razmaza; b. po ZiehlNeelsenu služi za bojenje uzročnika tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i drugih acidoalkoholorezistentnih bakterija. Ovim diferencijalnim bojenjem crveno obojeni bacili (karbol-fuk-sin) mikobakterija jasno se diferenciraju na preparatu obojenom plavo. bojni otrovi (BOT), hemijska borbena sredstva namenjena uništavanju ili neutralisanju žive sile i zagañenju zemljišta ili materijalnih sredstava s ciljem da jse likvidira ili smanji borbena spo* soonost ljudstva oružanih snaga; b, o. takoñe uništavaju i životinje i biljke (herbicidi, defolijanti); mogu se upotre-biti u sva tri agregatna stanja, a njihovo dejstvo na čovečji organizam može biti: prolazno, kada posle prestanka dejstva otrova dolazi do potpunog vraćanja funkcije povreñenog tkiva ili organa (ako nije došlo do smrti usled velikih doza), ili neprolazno usled poremećaja u ćelijama i tkivima najpre u funkciji, a zatim i u strukturi; dalje dejstvo može biti ispoljeno naknadno posle više godina ili može biti kumulativno (kao u nekih nervnih BOT), tj. kada stalnim ili povremenim dodavanjem novih količina tih BOT (hronična ili suphronična trovanja) dolazi do nagomilavanja na mestu biohemijske lezije, što može dovesti do krupnih patološkobiohemijskih povreda, pa i do smrti; dejstvo može biti i kombinovano, kad jednovremeno dehb ju dva ili više otrova, i to u istom pravcu (sinergizam) ili u suprotnom (antagonizam). Podela BOT prema fiziološkom dejstvu na organizam: (1) plikavci, koji izazivaju plikove i opekotine na koži, napadajući najpre oči i respiratorne pute-ve, a zatim se raznose po čitavom organizmu; (2) zagušljive i, koji izazivaju kašalj i teško gušenje i prouzrokuju teške ozlede u plućima; (3) nadražljivci (onesposobljavajući BOT), koji nadra-žuju oči (suzavci) ili nos i grlo (kijav-ci); (4) krvni BOT ili opšti BOT dej-stvuju neposredno na krv i na važne centre organizma i vrlo su otrovni; (5)
r
bokserske povrede
nervni BOT izazivaju teške nervne poremećaje (blokirajući ferment holinesterazu) i često prouzrokuju i smrt; (6) psihohemijski BOT izazivaju privremene psihičke promene u ljudi i time ih onesposobljavaju za akciju; (7) radioktivni BOT dejstvuju kao radioaktivne borbene materije (v. tamo) i kao otrovi; taktički, BOT se dele na kratkotrajne (npr. opštetoksični BOT) i dugotrajne (npr. plikavci), zavisno od vremena zadržavanja na odreñenoj prostoriji. BOT se mogu primeniti na razne načine: avionima, granatama ili raznim oblicima diverzija itd. bokserske povrede, povrede koje najčešće nastaju pri boksovanju. Najteže su tri vrste povreda: potres mozga i poremećaj ravnoteže pri udaru u bradu, u ugao vilice i u predeo uva; malokrvnost mozga pri udaru u predeo karotidne arterije; pri udaru u predeo srca i ispod grudi, šok kao posledica nervne inhibicije uz očuvanu svest. bol, osećaj pri oštećenju tkiva koji pokreće zaštitne mehanizme u cilju odstranjivanja bolnog nadražaja. Osećaj bola je udružen sa snažnom neugodnom emocionom komponentom. Bol se može svrstati u tri vrste: bockanje, žarenje i mukli bol. Prijemnici za bol u koži i drugim tkivima jesu slobodni nervni završeci koji, za razliku od drugih receptora, nemaju sposobnost prilagoñavanja, ili se prilagoñuju u maloj meri. Bol se uglavnom ne oseća nakon oštećenja, već dok se oštećenje zbiva. Smatra se da se iz oštećenih ćelija oslobañaju proteolitički fermenti koji od globulina otcepIjuju bradikinin materiju, koja razdražuje nervne završetke za bol. Bol koji se javlja u ishemiji mišića može biti posledica nagomilavanja mlečne kiseline. Signali za bol prenose se pomoću dva tipa vlakana, i to brzinom od 3 do 30 m/sec. u jednim i od 0,5 do 2 m/sec. u drugim. Zbog toga nagao bol na nadražaj izaziva »dvostruki osećaj bola«: brz osećaj bockanja za kojim posle l do 2 sec. sledi osećaj žarenja, koji vremenom može da postane sve bolniji. Smatra se
bol
da će bolni impulsi, ako doñu makar samo u talamus, dovesti do svesne percepcije bola, mada to ne znači da kora nema veze s normalnom percepcijom bola. Kortikalno predstavništvo bola je somatosenzoričko područje kore, i to s. s. p. II u većoj meri od s. s. p. I. Reakcija na bol u raznih ljudi je različita iako nema velike razlike u pragu osetljivosti. Bol dovodi kako do refleksnih, motornih reakcija, tako i do psihičkih reakcija. Refleksne reakcije mogu biti samo refleksi uklanjanja koji se ostvaruju putem kičmene moždine ili složeniji i efikasniji refleksi iz motorne kore. Psihičke reakcije su strah, teskoba, plač, potištenost, mučnina i povećana mišićna nadražljivost čitavog tela. Odražen bol, osećaj bola u delu tela udaljenog od oštećenog tkiva, npr. od površine jednog područja tela na površinu drugog, ili može poticati iz jednog unutrašnjeg organa, a projektovaće se na površinu tela ili na neko područje u dubini tela, koje ne odgovara položaju organa u kome bol nastaje. Poznavanje odraženog bola je značajno u klinici, jer se pri patološkim procesima u odreñenim organima bol javlja uvek u istom području površine tela; centralni b., bol usled lezije CNS; dilatacioni b., bolovi u prvom stadijumu poroñaja; ekspulzivni b., bolovi u drugom stadijumu poroñaja; fantomski b., veoma jak bol u predelu uda koji je amputiran; intermenstrualni b., bol koji nastaje izmeñu dve menstruacije i prati istiskivanje jajašca; korenski b., bol izazvan oboljenjem senzorskih korenova živaca, koji se oseća u području kože koja je inervisana zahvaćenim korenom. Sin. radikularni bol; lane inirajući b., oštar, sevajući bol u bolesnika s tabesom dorzalisom; lažni b., neefikasni bolovi koji podsećaju na poroñajne bolove, ali koji nisu praćeni dilatacijom cerviksa; b. naštinu, bol koji nastaje u vreme kada se normalno oseća glad za sledećim obrokom; simptom je želudačnog poremećaja; parijetalni b., bol koji nastaje kada se patološki proces s unutrašnjeg organa raširi na opne koje
'95
bolesnički dan su oživčene Oigrancima kičmenih živaca koji s površine tela prodiru unutra (parijetalni peritoneum, pleura i perikard); pozni b., abdominalni b. koji nastaje nekoliko časova posle uzimanja obroka hrane. Sin. postprandijalni bol; pojasni b., osećaj bola kao uže oko pojasa; poroñajni b., ritmički bol koji povećava intenzitet i učestalost, izazvan kontrakcijama materice u toku poroñaja; tačke b., mesta na koži koja su najosetljivija na bolne nadražaje i koja odgovaraju završecima senzitivnih živaca; visceralni b., nastaje samo pri difuznom nadraživanju nervnih završetaka za bol, a ne pri lokalnom oštećenju unutrašnjeg organa. Uzroci v. b. su: ishemija, hemijski nadražaji (dejstvo želudačnog soka na peritoneum posle pucanja želudačnog čira), grč šupljeg unutrašnjeg organa ili njegovo prekomerno istezanje. V. Wa/leixove tačke bola. bolesnički dan, pojam koji označava ukupne troškove za jedan dan lečenja nekog bolesnika u bolničkoj ustanovi. Sin. bolničko-opskrbni dan. bolesnik, obolela osoba; ambulantni b., bolesnik koji se ispituje i leci u ambulantno-polikliničkim ustanovama; duševni b., osoba obolela od neke duševne bolesti. V. pacijent. bolest, svako odstupanje od stanja zdravlja. Neki odreñeni patološki proces koji ima svoje karakteristične simptome i koji može zahvatiti ceo organizam ili ostati lokalizovan u pojedinim organima. Uzroci, način razvijanja i prognoza bolesti mogu biti poznati ili nepoznati; Addisonova b., bolest prouzrokovana afunkcijom ili izraženom hipofunkcijom nadbubrežnih žlezda, s karakterističnom tamnom obojenošću sluznica i kože (naročito na pregibnim mestima), izraženom malaksalošću, niskim arterijskim pritiskom, digestivnim poremećajima.Ovo oboljenje češće je u muškarca nego u žene. Seksualni količnik obolevanja iznosi oko 0,5. Veća učestalost meñu muškim zapaža se u svim uzrastima, ali je oboljenje najčešće izmeñu 20. i 40. godine. Smatra se daje to astenički, 96
bolest hipoandroidni tip, jer se u jasno uobličenih muškaraca retko sreće, što se poklapa s pojavom ovog oboljenja u hiperandroidnih žena. Sin. hypoadrenocorti* cismus. Alzheimerova b., staračka atrofija hipotalamusa i prerane pojave starenja; androtropne b., bolesti koje češće napadaju muškarca; Aran-Duchenneova b., progresivna mišićna atrofija koja počinje na gornjim ekstremitetima; atopijska b., bolest u koje postoje reakcije preosetljivosti ili alegrijske reakcije na naslednoj podlozi. U njih se ubrajaju poleriska groznica, astma i dr. Reakcije u a. b. izazivaju specifična IgE antitela, tzv. reagini; avijatičarska b., tip visinske bolesti, specijalno avijatičara, kad se dignu na veliku visinu (sem ako se ne preduzmu naročite mere); simptomi (teško disanje, tahikardija, poremećaj sluha) pojavljuju se i na manjim visinama ako je penjanje naglo. I naglo silaženje izaziva glavobolju, duševni nemir i jaku želju za snom; Ayerzina b., tip eritrocitoze, praćen izraženom cijaqozom, hroničnom dispnejom, hroničnim bronhitisom i brpnhiektazijom, povećanom jetrom i slezinom i hiperplazijom kostne srži. Svi ovi znaci prate sklerozu plućnih arterija; Babinski-Frölichova b., infantilizam hipotalamusnog porekla (r;upraselarni kraniofaringeom) u kome dominira gojaznost u predelu kukova i gornjih udova, pored izrazite zakržljalosti genitalnih organa (hipogenitalizam) i izostajanja drugih sekundarnih polnih odlika; Ban-gova b., zarazno oboljenje krava koje je prouzrokovano klicom Brucella abortus, a na čoveka se prenosi mlekom ili dodirom sa zaraženim materijalom koji potiče od obolelih životinja. Simptomi su remitentna, talasasta groznica, nelagodnost, glavobolja, znojenje, /atvor, slabost i anemija; Bantijeva b., ranije opisivana kao primarna bolest slezine, s koje se bolest prenosi na jetru; danas se smatra da je splenomegalija, praćena pancitopenijom, posledica kongestije slezine zbog povećanog portnog pritiska, kao i hipogenitalizmom (Bantijev
bolest sindrom). Sin. splenomegalia congestiva. V. splenomegalia; Barlowljeva b., (stom.) skorbut u dece. U ustima postoje isti simptomi kao u odraslih osoba obolelih od skorbuta. Ako zubi još nisu iznikli, javljaju se samo petehijalna krvarenja na sluznici usta. V. scorbutus; Basedowljeva b., preterano lučenje štitaste žlezde, koje izaziva pojačan osnovni promet, tahikardiju, iskolačenost očiju, nesanicu, drhtanje, razdražljivost, opadanje težine tela. Od ove bolesti mnogo češče obolevaju žene (seksualni količnik oko 17,8, s vrhuncem u 4. deceniji života). Ova bolest je izrazito ginotropna; Bayleova b., v. paralysis progressiva; Bechterevvljeva b., v. spondylarthritis ankylopoetica; Behçetova b., sindrom koji se sastoji od povratljivih ulcerozno-erozivnih promena u usnoj duplji i u predelu genitalija pri istovremenom postojanju iridociklitisa, koji mahom dovodi do slepila; Besnier-BoeckSchaumanova b., v. sarcoidosis; Biermerova b., v. anaemia perniciosa; BiIlrothova b.; v. lymphogranulomatosis; Bloch-Sulzbergova b., v. incontinentia pigmenti; Bockhartova b., v. impetigo staphylococcica; Bouillaudova b., v. febris rheumatica; Bouveretova b., v. tachycardia paroxismalis; Bovenova b., dyskératosis4 lenticularis, javlja se u vidu diskoidnih ploča koje se sastoje od papulozno-keratotičnih lentikularnih promena. U pitanju je intradermalni epiteliom; Brightova b., v. nephritis; Brill-Symmersova bolest, neoplazma limfnih žlezda i slezine, folikulnog ili nodularnog tipa. Difuzni oblik limfosarkoma, relativno sporog rasta, praćen je normalnom krvnom slikom i neznatnim opštim simptomima. Jako radiosenzitivna. Zahvaćene limfne žlezde su uvećane. Na preseku imaju izgled ribljeg mesa; Brill-Zinsserova bolest, v. rickettsiosis; Brocqova b., v. parapsoriasis en plaques; Brodie-Reclusova b., v. mastopathia fibrosa cystica; bronzana b., v. Addisonova b.; Buergerova b., v. thrombangiitis obliterans; BuergerGriitzova b., idiopatska hiperlipemija;
bolest
Calvé-Legg-Perthesova b., v. osteochondrosis coxae; celijačka b., pripada grupi sindroma loše apsorpcije i javlja se i u dece i u odraslih. Pojavu bolesti ubrzava uzimanje hrane koja sadrži gluten (glutenska enteropatija). Uzrok bolesti nije poznat, ali se on, izgleda, nasleñuje. Sluznica proksimalnog dela tankog creva nema resice, a njen epitel je degenerisan. Vrlo izražena loša apsorpcija u obolelom crevu, praćena prolivima, s obilnim stolicama, koje su penušave i masne (steatoreja), nadutošću trbuha, obilnim vetrovima, gubljenjem telesne težine i manjkom mnogih vitamina, kao i elektrolita. Bolest je poznata i kao netropski spru (sprue nostras) i glutenska enteropatija; Chagasova b., v. thyreoiditis parasitaria; Charcotova b., v. sclerosis tateralis amyotrophica; Chiarijeva b., obliterišući endoflebitis hepatičkih vena; Cooleyeva b., jedna vrsta uroñene hemolitičke anemije koja se javlja u zemljama oko Sredozemnog mora (mediteranska anemija); Corriganova b., insuficijencija zalistaka aorte; Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. kura; oboljenje moždanih ćelija, piramidnih, ekstrapiramidnih regiona kao i ćelija kičmene moždine, ranije smatrano degenerativnim, danas dokazano da je izazvano infekcijom sporim virusima; Crohnova bolest, enteritis regionalis, v. colitis; Cruveilhierova b., ulceracija koja se nalazi u sluznici želuca, karakteristična po defektu sluznice, obično kružnog oblika. Sin. ulcus rotundum ventriculi, ulcus ventriculi, ulcus simplex ventriculi; Cushingova b., bolest koju karakteriše Cushingov sindrom (v. syndroma Cushing) uz znake intrakramjalnog tumora, a nastaje usled tumorskog bujanja bazofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize; (seks.), seksualnu komponentu u ovoj bolesti predstavlja povećanje 17 ketosteroida u mokraći, što se tumači povećanim stvaranjem androge-na u kori nadbubrežnih žlezda. Zbog toga nastaju: hirzutizam, seboreja, akna, povećanje dražice i amenoreja; IV venerička bolest, v. lymphogranutoma ingui-
97
bolest nale; Darierova b., v. dysheratosis follicularis vegetans; dečje b., bolesti koje se sreću u dečje doba, tj. od roñenja do puberteta. Najčešće dečje bolesti su zarazne prirode; dekompresivna b., sindrom koji se ispoljava bolovima u zglobovima, diskomforom i bolom iza grudne kosti, osećajima na koži (svrab, osjećaj toplog ili hladnog), neurološkim poremećajima i kolapsom. Smatra se da je osnovni uzrok Qvakve složene kliničke slike gas azot koji iz rastvorljivog stanja u krvi i tkivima prelazi u gasne mehuriće pri izlaganju organizma sniženom barometarskom pritisku, jer je ukupan parcijalni pritisak rastvorenog gasa u organizmu postao veći nego što je pritisak toga gasa u atmosferi okoline. Postoje dva tipa ove bolesti, i to »kesonska bolest« ili »dekompresivna bolest visokog pritiska« i »pilotska« ili subatmosferska dekompresivna bolest. Sin. aeroembolizam i disbarizam; Dercumova b., bolest nepoznatog uzroka koju karakterišu bolne, obično simetrične, masne naslage pod kožom, praćene, često, depresijom; Duhringova b., v. dermatitis herpetiformis; Dukesova b., v. rubeola scarlatinosa; Duplayeva b., bolna ukočenost ramenog zgloba. Naziva se još periarthritis humeroscapularis. Etiologija je nepoznata; duševne b., psihoze, duševni poremećfiji u oblasti-svesti, nagona, afekata, opažanja, mišljenja, pamćenja, volje i inteligencije, nastali delom iz unutrašnjih (endogenih), a delom iz spoljnih (egzogenih) razloga. I u endogenim psihozama važnu ulogu igra uticaj spoljnje sredine. Pretežno endogene d. b. su: shizofrenija, manijačko-depresivna psihoza i paranoja. Pretežno egzogene d. b. su: progresivna paraliza, delilijum tremens i komoçiona psihoza; Economova b., v. encephalitis epidemica; Erb-Goldflamova b., v. myastenia gravis; Erbova b., v. dystrophia musculorum progressiva; esencijalna b., bolest koja nema očiglednog ili poznatog uzroka. Sin. idiopatska, genuina b.; Fanconijeva b., vrsta dečje anemije koja liči na pernicioznu anemiju; Feerova
98
bolest b., v. acrodynia; Fiessinger-Rendujeva b., v. ectodermosis erosiva pluriorificiaUs; t Forbes ova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit enzima koji čepa linearne lance glikogena. Klinički liči na v. Gierkeovu bolest. Sin. tip III glikogenoze; Fordyceova b., anomalija razvoja, prisustvo slobodnih lojnih žlezda na sluznici usta ili rumenom delu usana. Klinički se ove ektopične žlezde vide kao bela ili žućkasta zrna iznad nivoa oralne sluznice. Sin. Fordyceove mrlje; Forthergillova b., v. neuralgia; FOU-rineroya b., munjevita gangrena muškog uda kao posledica akutnih septič-kih stanja; Friedreichova b., v. ataxia; Gaucherova b., dislipidoza, čija je glavna karakteristika taloženje kerazina u retikuloendotelnim ćelijama slezine i drugih organa. Bolest ima porodični karakter, počinje u ranom detinjstvu i odlikuje se velikom slezinom, anemijom i mrkom obojenošću kože; Geisböckova b., v. erythraemia; genuina b., v. esencijalna b.; von Gierkeova b., glikogenoza u kojoj postoji manjak enzima gliko-za-6fosfataze, otuda: hepatomegalija (nagomilavanje glikogena u jetri i bubrezima), hipoglikemija, hiperurikemija, giht i acidoza. Sin. glycogenosis I; GiIbertova b., Žilberova bolest, benigna nasledna hiperbilirubinemija, u koje je funkciono stanje jetre potpuno normalno. U 40% bolesnika postoji umereno skraćen vek eritrocita, koji je potpuno kompenzovan. Prenosi se autosomnim dominantnim genom; Glanzmannova b., vrsta trombocitoastenije s slabom agregacijom i adhezijom trombocita, slabom retrakcijom koaguluma i produženim vremenom krvarenja. Ispoljava se epistaksisom, krvarenjima posle povreda, a naročito posle malih hirurških intervencija (vañenje zuba, tonzilektomija i dr.). Sin. thrombasthenia; GIenardova b., v. splanchnoptosis, enteroptosis; gnjuračka b., v. kesonska b.; Gougerot-Blumova b. (dermatite lichénoide purpurique et pigmentée) papulopurpuričke promene na potkolenicama; Graves-Basedowljeva b., v. Base-
bolest dowljeva bolest; Grubyjeva b., v. microsporia; Guillain-Barréova b., v. polyradiculoneuritis; Hailey-Haileyjeva b., pemphigus chronicus benignus familiaris, dominantno nasledno oboljenje s grupisanim, često prstenasto rasporeñenim plikčićima lokalizovanim pretežno u intertriginoznim predelima; HaIlopeauova b., v. acrodermatitis suppurativa contin-џ; Hand-Schüller-Christianova b., hronični obliP histiocitoze (infiltrativne retikuloze), koju odlikuje trojstvo: defekti u membranskim kostima, egzoftalmus i dijabetes insipidus. U ćelijama retikuluma kostne srži i drugih organa nagomilava se uglavnom holesterol. Sin. xanthomatosis chronica idiopatkica, holesterolska tezaurizmoza; Hartnupova b., nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline triptofana, nasleñuje se autosomno recesivno, ispoljava se promenama u koži slično kao u bolesnika s pelagrom, nervnim i psihičkim poremećajima; Hashimotova b., v. struma lymphomatosa; Hebrina b., Heine-Medinova b., v. poliomyelitis anterior acuta; Henochova b., v. purpura abdominalis; Hersova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit fosforilaze u jetri i leukocitima. Blaga slika v. Gierkeove bolesti. Sin. tip. VI glikogenoza. V. glycogenosis; Herter-Heubnerova b., v. coeliakia; Hippel-Lindauova b., angiomi i proširenja krvnih sudova mrežnjače s istovremenim angiomima u jetri, mozgu itd.; Hirschprungova b., kongenitalno ili, češće, stečeno oboljenje prvih dana ili meseci života, čija je karakteristika proširenje i izduženje debelog creva i hipertrofija njegovog zida. Ove promene pogañaju samo colon sigmoideum, a rede ćelo debelo crevo. Smatra se da ovo oboljenje nastaje usled poremećaja ravnoteže u inervaciji debelog creva s prevagom simpatikusa. Sin. megacolon infantile; Hodgkinova b., oboljenje koje zahvata limfne žlezde, limfno tkivo ma koje lokalizacije (kao, npr., digestivnog trakta, slezine), a često se javlja i u srži kostiju. Nepoznate je etiologije, a priroda joj je sporna te se pre-
bolest tpostavlja da je u pitanju: (1) hronični infektivni granulom, (2) virusna infekcija, (3) prava peoplazma limforetikuloendotelnog porekla. Jedan od stadijuma H. b. ima sve odlike maligne neoplazme - Hoñgkinov sarkom. Napuštena je potpuno pretpostavka da je to atipičan oblik tuberkuloze. Počinje bezbolnim otokom grupe limfnih žlezda, najčešće vrata, sa čestom pojavom svraba na koži. U krvnoj slici lewkocitoza, limfopenija i eozinofilija u početku bolesti, dok se anemija javlja u docnijem stadijumu bolesti. U daljem toku bivaju zahvaćene i ostale grupe limfnih žlezda, slezina, i u poznom stadijumu unutrašnji organi. Zahvaćene limfne žlezde su uvećane, sivkastobeličaste na preseku, kao i svi čvorovi koji se u odmaklim stadijumima bolesti mogu naći u zahvaćenim unutrašnjim organima. Histološka slika promena odgovara difuznom granulomatoznom ili neoplastičkom procesu koji počinje s limfoidnom hiperplazijom. S napredovanjem bolesti gubi se normalna graña zahvaćenih tkiva i organa, a u pleomorfnom tkivu koje se javlja nalazimo patognomonične Sterbergove ili Dorothy Reed-ćelije, koje predstavljaju osnovni sastavni deo oboljenja. Fibroza, hijälinizacija pa i nekroze zahvaćenih organa i tkiva prate ovo oboljenje; Hodgsonova b., aneurizmno proširenje proksimalnog dela aorte, često praćeno velikim proširenjem leve srčane komore; idiopatska b., v. esencijalna b.; infektivna b,, neko oboljenje izazvano odreñenim patogenim mikroorganizmom. Prenosi se zaraženim materijalom (sekreti, ekskreti, zaraženi predmeti) ili dodirom zaraženih bolesnika ili kliconoŠa (zarazna bolest), posredstvom raznih insekata i dr.; Jaffé-Lichtensteinova b. , bolest koju karakterišu osteofibrozne promene usled cista koje nastaju izolovano ili multiplo, a tada obično jednostrano, segmentski rasporeñene, obično sa proširenom medulom i istanjenom korom kosti prožetom pbroznim tkivom; KahIerova b.» (1) osteohondritis čunaste
99
bolest
kosti nožja u dece; (2) bolest druge metatarzalne kosti u vidu zadebljanja njenog tela i promena zglobne glavice, koji su praćeni bolom u metatarzofalangealnom zglobu pri stajanju i hodanju; kesonska b., bolest koju neki nazivaju ronilačkom bolešću, najpravilnije bolest dekompresije, jer se ne javlja u kesonu i pri ronjenju nego po izlasku iz kesona odn. skafandra, kada se ovi nepravilno koriste. Azot koji se nagomilava u tkivima iz udahnutog vazduha, a naročito u mastima ili lipidima centralnog nervnog sistema, struji u periodu dekompresije prema plućima i na tom putu formira vazdušne emboluse, koji,, prema tome gde se i u kojoj meri najviše nakupljaju, izazivaju poremećaj u pojedinim tkivima i organima. Klinička slika, prema tome, može biti veoma različita. U njoj najčešće dominiraju sledeći znaci: bolovi u zglobovima, abdomenu i u oblasti srca (opasnost od začepljenja koronarnih arterija), svrab kože, krvavIjenja, pareze i paralize kad se embolusi stvore u centralnom nervnom sistemu. Bolest je teža u starijih osoba sa znacima aterosklerotičkih promena, u onih s većom količinom masnog tkiva i u osoba koje pate od hroničnog oboljenja srca, centralnog nervnog sislema, smanjenja disajne površine pluća. Oni, kao i nepunoletne osobe, ne bi smeli da rade u kesonima i kao ronioci. Sin. gnjuračka, ronilačka b.; Kienböckova b., progresivna osteohondroza polumesečaste kosti ručja, koja se može javiti i na ostalim kostima ručja; kinetoza, bolest vožnje, javlja se u većeg broja inače zdravih osoba prilikom vožnje automobilom, brodom ili avionom. Izazvana je nepravilnim ubrzanjima u raznim pravcima. Sile ubrzanja deluju na polukružne kanale unutrašnjeg uva. Muka, bledilo, hladan znoj, povraćanje, a ponekad i duševna depresija glavni su znaci bolesti; Klippel-Trénaunayjeva b., v. haemangiectasia osteohypertrophicans; konstitucione b., bolesti u čijem postanku i toku igra ulogu i konstitucija; kontagiozne b., v. zarazne b.; Kiimmellova
100
bolest b., v. periarteritis nodosa; Laënnecova b., v. cirrhosis hepatis; Landryjeva b., v. paralysis; Langdon-Downova b., v. mongolismus; Leinerova b., v. erythrodermia desquamativa; Letterer-Siweova b., vrsta retikuloendotelioze, bez nagomilavanja lipida u retikuloendotelnim ćelijama, u male dece, praćena hepatosplenomegalijom, hemoragijskim sindromom, otokom limfnih žlezda i anemijom. Nasleñije se autosomnorecesivno; Lewandowsky-Lutzova b., v. epidermodysplasia verruciformis; Littleova b., moždana dečja paraliza, oduzetost jedne ili dveju polovina tela ili oduzetost samo nogu, često praćena umnom zaostalošću. Posledica je oštećenja mozga u najranijem detinjstvu (poroñajna trauma, encefalitis u intrauterinom dobu ili ubrzo posle roñenja). Sin. diplegia spastica infantilis; Marfanova b., progresivna spastička paraplegija u sifilitične dece, usled oboljenja piramidnih puteva; McArdleova b., g\\kogenoza u kojoj postoji nasledni manjak enzima mišićne fosforilaze s pojavom mišićnih grčeva posle fizičkog rada. Sin. tip V glikogenoza; Ménétrierova b., hipertrofički gastritis s džinovskim naborima sluznice. V. gastritis: Méniereova b., hidrops u labirintu unutrašnjeg uva, izazvan poremećajem u sekreciji i resorpciji endolimfe. !Praćenje zujanjem u uvu, vrtoglavicom, povraćanjem i poremećajem ravnoteže. Redovno postoji i progresivna nagluvost labirintnog tipa; Meyer-Betzova b., retka nasledna bolest, nepoznate etiologije, u koje postoje paroksizmi mioglobinurije, naročito posle fizičkih napora, s bolpvima i ukočenošću pojedinih mišića. Sin. myoglobinuria idiopathica; Mibellijeva b., v. parakeratosis; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva; Mikuliczeva b., v. retikuloendotelioza infektivnog porekla pri kojoj su obostrano zahvaćene suzne i pljuvačne žlezde; Mitchellova b., v. erythromelalgia; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva;
bolest Mikuliczeva b., benigna prolazna infiltracija limfocitima suznih i pljuvačnih žlezda, koje su otečene, najverovatnije autoimunog porekla, koja se obično javlja u srednjovečnih i starijih žena. Po nekima, ona je istovetna sa Sjögrenovom bolešću; Moelerova b., v. glossitis Moeler; Mondorova b., tromboflebitis torakoepigastrične vene; Morvanova b., oblik siringomijelije praćen neobično teškim, trofičkim poremećajima na rukama koji ostavljaju osakaćenja i podsećaju na lepru. V. syringomyelia; Moschkowitzeva b., trombozna trombocitopenijska purpura, v. purpura; Mylroyeva b., nasledni limfedem donjih ekstremiteta nastao zbog hronične opstrukcije limfnih sudova. Ponekad su oboleli i drugi telesni predeli. Sin. MyIroyev edem, Meigeova bolest; Nicolas-Favreova b., v. lymphogranulomatošis inguinalis; Niemann-Pickova b,, nasledna bolest u vidu izražene hepatosplenomegalije, mrkožute boje kože, poremećaja nervnog sistema, zbog prisustva u jetri, slezini, plućima, limfnim žlezdama i kostnoj srži velikih penastih ćelija retikuluma ili histiocita, ispunjenih fosfolipidima, uglavnom lecitinom i sfingomijelinom. Sin. lipidna histiocitoza, fosjatidna tezaurizmoza; Oguchijeva b., veoma retko oboljenje udruženo s hemeralopijom u kojoj je očno dno belosivkaste boje; Opitzova b., splenomegalija koja je izazvana tromboflebitisom vene slezine; Oppencheimova b., v. myatonia congenita; Osgood-Schlatterova b., osteohondroza tuberozitasa golenice. V. osteochondrosis; Oslerova b., polycythaemia rubra vera. V. polycythaemia; Pagetova b., (1) osteitis deformans Pageti, oboljenje kostiju izazvano poremećajem razgradnje i obnavljanja, mineralizacije kostiju: kosti su meke, deformišu se usled opterećenja; lokalizacija na kostima lubanje, natkolenicama, pršljenovima, uzrok nepoznat; (2) karcinom koluta i bradavice dojke, mlečnih kanala i dubljih slojeva žlezde, udružen sa zapaljenjskom reakcijom, ispoljenom slikom egzema; Pari-
bolest naudova b., infektivno oboljenje praćeno opštim znacima i zapaljenjem vežnjača sa stvaranjem tipičnih čvorića i granulacija na konjunktivi tarzusa i prelaznih nabora. Pri tome dolazi do oticanja preaurikularnih i submandibularnih limfnih žlezda, kao i zaušne žlezde (gl. parotis); Parkes-Weberova b., v. haemangiectasia hypertrophicans; Parkinsonova b., v. paralysis agitans; Parrotova b., osteochondritis syphilitica; periodična b., u kojoj postoji periodična pojava visoke temperature, edema, artralgija, bolova u predelu želuca s povraćanjem. Ovi periodi ponavljaju se u pravilnim intervalima u toku godina, bez ikakvih pogoršanja zdravlja, Uzrok bolesti je nepoznat; Pickova b. fibroza jetre, naročito njenog perifernog dela, praćena ascitesom, usled konstriktivnog perikarditisa. Sin. pseudocirrhosis hepatis pericardiaca; planinska b., simptomi koji se javljaju kao posledica sniženog parcijalnog pritiska kiseonika na velikim visinama. Glavni simptomi: glavobolja u čeonom predelu, vrtoglavica, apatija, poremećaji vida i sluha, krvavIjenja iz nosa, muka, povraćanje, velika žeñ, cijanoza, dispneja, lupanje srca i mišićna slabost. Posle nekoliko dana odmora na istoj visini obično iščezavaju svi simptomi; plava b., v. coeruleuš; poIne b., veneričke b., prenose se najčešće polnim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki šankr, gonoreja, kapavac, triper i četvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); Pompeova b., tip glikogenoze u kojoj postoji nasledni manjak enzima alfa-l,4-glikozidaze, pa nastaje nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom, kardiorespiratornom insuficijencijom i smrću. Sin. tip II glikogenoze; Poncetova b., tuberkulozni reumatizam zglobova; Pottova b., tuberkulozni spondilitis, koji se ispoljava ukočenošću kičmenog stuba, bolom pri pokretu, osetljivošću na pritisak, katkad apscesima i paralizom donjih udova, često dovodi do stvaranja grbe. V. gtbbus; Pri101
bolest ngleova b., vu adenoma sebaceum; profesionalne b., bolesti vezane za obavljanje nekog zanimanja koje su izazvane stalnim uticajem rad0e sredine, atmosfere, radnog pribora, hemijskog sastava sirovina, rastvarača itd. s kojim se radi. V. higijena rada; radijaciona b., bolest zračenja, klinička slika koja se javlja na bazi funkcionih i morfoloških poremećaja usled dejstva jonizujučeg zračenja na organizam; akutna r. b., nastaje kad organizam primi veću dozu zračenja za kraće vreme (nuklearna eksplozija, udes od jakih izvora zračenja); simptomi zavise od veličine doze zračenja i mogu imati cerebralni, želuñačnocrevni i hematološki oblik, a klinički tok je vremenski podeljen u četiri faze: rani simptomi, koji su u direktnom odnosu s veličinom primljene doze (gañenje, povraćanje, proliv, povišena temperatura, opšta slabost i dr.), latentni period, izraženi klinički simptomi i oporavak ili smrt - zavisno od veličine doze i osetljivosti organizma; kronična r. b., nastaje kad organizam za duži period primi male doze zračenja; poremećaji se kasno ispoljavaju, oštećenja nastaju postepeno (na koži, noktima, očnom sočivu, a kasnije i na krvotvornim i pomim organima), a posledice mogu biti teške (genetska oštećenja i maligna oboljenja). Sin. bolest zračenja; Raynaudova b., idiopatska vaskulna bolest, u koje postoje napadi obostranog Raynaudovog fenomena, koji se sastoji od povremenih napada bledila prstiju na rukama i nogama, a ponekad i ušiju i nosa, za vreme hladnoće, a ponekad i pri uzbuñenjima, koji su posledica spazma arterija. Ako spazam duže traje, može doći i do gangrena. Sin. gangraena Raynaudi, morbus Raynaudi; Recklinghausenova b., v. neurofibromatosis, osteitis fibrosa cystica generalisata, arthritis deformans neoplastica; rendgenska b., .niz opštih poremećaja nastalih usled štetnog dejstva rendgenskih ili radijumskih zrakova. Obično se viña posle izvesnog vremena delovanja rendgenskih zrakova. Znaci r. b. su: muka, glavobolja, zamor,
102
bolest povraćanje, nesvestica; ponekad se viñaju tahikardija, arterijska hipotenzija, dispneja, prolivi i nesanica. Sin. bolest zračenja, rendgenski mamurluk; Ritterova b., v. dermatitis exfoliativa; Rogerova b., uroñena srčana mana, mana pri kojoj postoji komunikacija izmeñu komora zbog defekta u meñukomorskoj pregradi; Rokitanskyjeva b., v. atrophia hepatis flava; Rombergova bM atrofija jedne polovine lica, nepoznatog porekla. Sin. hemiatrophia facialis. V. trophoneurosis; rudarska b., simptomi koji se javljaju u rudara koji naporno rade u vrlo toploj sredini. Glavni simptomi: nesvestica, lupanje srca, uznemirenost, muka i povraćanje, glavobolja i potpuna sinkopa. Simptomi su posledica nemogućnosti srca da snabde mozak, mišiće i kožu dovoljnom količinom krvi, i suvišnog gubljenja soli i vode znojem; Schanzova b., slabost kičmenog stuba usled uroñenih nedostataka skeleta (prekobrojni pršljen, spina bifida itd.) Ui zbog slabosti ligamentnog aparata, ispoljava se bolovima pri pritisku na kičmeni stub, nesigurnošću u otporu leña pri pasivnim pokretima. Sin. insufficientia vertebrae; Schimmelbuschova b., v. mastopathia fibrosa cystica; Schottmüllerova b., v. paratyphus; Schönleinova b., v. purpura rheumatica; Schultzova b., v. agranulocytosis; Schüller-Christianova b., v. Hand~-Schuller-Christianova b.; Selter-Swift-Feerova b., v. acrodynia; serumska b., jedna vrsta alergijske ili anafilaktičke reakcije, koja se javlja posle parenteralnog unošenja stranog seruma. Simptomi su: edem, urtikarija, bolovi u zglobovima, otok žlezda, groznica i malaksalost; Sheehanova b., v. Simmondsova b.; silosna b., (SiIofillers disease), profesionalno oboljenje koje se javlja u toku prvih 7-10 dana posle stavljanja žita u silose. Uzrok oboljenja je udisanje para azot-dioksida koji se stvara usled fermentacionih procesa u žitu. Simptomi: edem pluća sa sekundarnim fibroznim obliterišućim bronhiolitisom. Zaštita: izdašna ventilacija i zabrana ulaženja u silos prvih 10 dana,
bolest kada su tek napunjeni žitom, bez zaštitnih sredstava; Simmondsova b., bolest koju karakteriše potpuni prestanak funkcije prednjeg režnja hipofize, obično zbog tumorskog procesa; često su zahvaćene odreñene regije hipotalamusa i postoji izražena izmršavelost (cachexia pituitaria) (v. tamo); spavaća b., v. trypanosomiasis, encephalitis lethargica; Spielmeyer-Vogtova b., juvenilna amaurotička idiopatija porodičnog karaktera; Sternbergova b., generalizovana tuberkuloza limfnih žlezda praćena otokom slezine. Sin. pseudoleucaemia tuberculosa; Stillova b., vrsta hroničnog dečjeg poliartritisa, s otokom limfnih žlezda i slezine i s nepravilnim temperaturama; Takayasuova b., progresivno začepljenje brahiocefalnog debla i leve karotidne i leve potključnjačne arterije koje dovodi do gubljenja pulsa u obe ruke i u obe karotidne arterije, kao i do simptoma ishemije mozga, očiju, lica i ruku. Pritisak središne arterije mrežnjače veoma je nizak. U odmaklom stadijumu dolazi do pada vidnih funkcija. Na očnom dnu vide se kobasičasta proširenja vena i sužene arterije. Na kraju dolazi do promena u rožnjači, dužici, zamućenja sočica i atrofije vidnog živca. Sin. «pulseless disease», sindrom luka aorte, arteritis brachiocephalica; Talmina b., (Talma), v. myotonia acquisita; Thomsenova b., v. myotonia congenita; tropske b,, raznovrsne infektivne bolesti koje se javljaju u tropskoj i suptropskoj klimi. Ove klime stvaraju podesno tie za opstanak i razvitak pojedinih prouzrokovača bolesti, kao i neophodnu biološku podlogu za opstanak i razvitak mnogobrojnih i raznovrsnih prenosilaca prouzrokovača nekih infektivnih bolesti. U tropske infektivne bolesti ubrajaju se tripanosomijaze, filarijaze, žuta groznica, lajšmanijaze, tropska malarija, ankilostomijaza i dr.; unutrašnje b., v. (interna) medicina; Urbach-Wietheova b., v. lipoidproteinosis; Vaquezova b., v. erythraemia; Vaquez-Oslerova b., v. polycythaemia vera; veneričke b., polne bolesti, prenose se najčešće po-
bolnica Inim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki šankr, gonorrhoea, kapavac, triper i četvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); visinska b., b. prouzrokovana anoksijom, zbog smanjenog napona kiseonika u atmosferi, koja se javlja na velikim visinama, a najčešće akutno nastupa u avijatičara kad visoko lete; vodena b., narodski izraz za anasarku, koja može da se javi pri dekompenzaciji srca, nefrozi i cirozi jetre; u stidnom predelu i pod pahuzom; Werlhoffova b., idiopatska trombocitopenijska purpura; v. purpura; Whippleova b., sindrom loše apsorpcije, ispoljava se učestalim masnim stolicama, pigmentacijom kože, oboljenjem zglobova, povećanim limfnim žlezdama u poremećajima nervnog sistema, izazvana je prožimanjem sluznice creva makrofagnim ćelijama; white spot disease, (eng.), bolest u vidu belih pega, jasno ograničenih, nekoliko milimetara velikih. Porculanski bele pločice, najčešće na leñima i ramenima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus); von Willebrandova b., angiohaemophilia; Wilsonova b., posebna vrsta ciroze jetre praćena degenerativnim promenama u moždanim jedrima. V. pseudosclerosis; zarazne b., infektivne bolesti, koje se prenose direktnim ili indirektnim dodirom bolesnika sa zdravim ljudima. Svaka infektivna bolest nije zarazna. Sin. kontagiozne b.; Ziehen-Oppenheimova b., v. dysto-nia musculorum deformans. bolnica, zdravstvena ustanova koja obez-beñuje stacionarno lečenje obolelih i povreñenih lica, vršeći specijalističke konsultativne preglede, učestvuje u sprovoñenju preventivnih mera u okviru svoje delatnosti, učestvuje u usavršavanju zdravstvenih radnika i bavi se naučnoistraživačkim radom. Prema svojoj nameni bolnice mogu biti opšte (primaju na lečenje sve one kojima je lečenje potrebno bez obzira na pol, uzrast i vrstu oboljenja), specijalne (namenjene Ie-čenju odreñenih bolesti koje se javljaju 103
bolničarska četa u odreñenojn uzrastu i polu) i kliničke (pored opštih, one imaju i specijalne nastavne zadatke); b. lakih ranjenika, pokretna sanitetska ustanova namenjena lečenju lakše povreñenih i obolelih (izuzev neuro-psihijatrijskih i zaraznih) koji stižu iz sanitetskih stanica; vrši i specijalne preglede očnih i otorinolaringoloških oboljenja i povreda, vrši asanaciju zuba i usne duplje. Poseban vid lečenja je fizikalna terapija i rehabilitacija, a režim u b. 1. r. za većinu povreñenih obolelih je logorski. V. poljske bolnice; b. u narodnooslobodilačkom ratu, ustanove za hospitalizaciju povreñenih i obolelih (p/o); prema načinu organizacije i stepenu stabilnosti delile su se u teritorijalne (v. tamo) ili stacionarne bolnice i pokretne, koje su bile formirane pri vojnim jedinicama, npr. divizijska prihvatna b., koja je imala hirurško, interno i zarazno oboljenje. Povremeno bi i brigadna ambulanta imala funkciju pokretne b. i vodila sobom i desetine p/o kad se ovi ne bi mogli evakuisati u druge ustanove zbog teške borbene situacije. V. poljske bolnice. bolničarska četa, sanitetska formacija u diviziji jugoslovenske vojske koja je imala sledeći sastav: 2 lekara, l hidrotehnički inženjer, 160 podoficira i vojnika (od kojih 100 bolničara), namenjena prvenstveno za obavljanje higijenskoepidemiološke službe, zatim pomoći u prenošenju i prevoženju povreñenih i obolelih itd. Slična formacija bila je i u armiji. bolnička baza, naziv za grupu ustanova u armiji (BBA), objedinjenih jedinstvenom upravom, sa zadatkom da pruže opštu i specijalističku medicinsku pomoć; ovakva grupa bila je i u korpusu (BBK), gde su uglavnom bile poljske bolnice (v. tamo) s različitim zadacima (uže himrške grane, zatim interna, zarazna i bolnica za lake ranjenike), dok su u armiji bile uglavnom evakuacione bolnice, u kojima se pružala opšta i specijalistička medicinska pomoć. BBK je bila udaljena od linije fronta oko 25-40 104
borbeni gubici km, a BBA preko 50 km; u JNA b. b. prerasta u bolničku grupu (v. tamo). bolnička grupa, skup sanitetskih ustanova i jedinica armije kojima rukovodi jedinstvena uprava. U njenom sastavu su: poljske bolnice (v. tamo) za pružanje specijalističke medicinske pomoći raznih vidova, jedinice za evakuaciju povreñenih i obolelih, za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima, pozadinske jedinice itd. V. bolnička baza. Zbog glomaznosti b. g. se pretvara u saniteske odrede (v. tamo). bolnički brod, v. sanitetski brod. bolnički režim, režim kome bivaju podvrgnuti svi bolesnici u pogledu ishrane, lečenja i discipline u nekoj bolničkoj ustanovi. bolovanje, privremena, potpuna ili delimicrtajiesposobnost za rad. bolus, velika pilula, obično mekše konzistencije; oblik leka koji se upotrebljava u veterini; B. alba, (I) bela glina, silikat aluminijuma s vodom, koji se ne rastvara u vodi. Služi kao adsorptivno sredstvo i sredstvo za sušenje i pokrivanje rana (ali za ovu svrhu mora biti dobro sterilizovana, jer može sadržati spore tetanusnog bacila); (2) (stom.) beli bolus, zamešen s glicerolom u vidu plastične mase koja se upotrebljava u protetici; (3) (fiziol.), homogeni zalogaj formiran pri kraju žvakanja, koji se aktom gutanja potiskuje u želudac. bombaža, pojava ispupčenosti dna konzervi zbog prisustva gasa stvorenog anaerobnim bakterijama; biološka b. ima higijenski značaj zbog prisustva toksina i bakterija; fizička b., bombaža uslöd prepunjavanja limenki; hemijska b., bombaža zbog delovanja kiselih sastojaka konzervi na metal limenki uz stvaranje vodonika. bor, B, hemijski element, metaloid, po svojim svojstvima sličan silicijumu. U prirodi së javlja u vidu jedinjenja, od kojih su najvažnija boraks i borna kiselina. Borax, v. Natrii tetraboras.
borbeni gubici, svi gubici (u ljudstvu) koji nastaju kao posledica borbenih akcija jedinica. V. opšti gubici.
borborygmi borborygmi, bürljanje koje se čuje pri brzim pokretima gasa u crevima. Borñet-Gengouova metoda, reakcija vezivanja komplementa izvedena suspenzijom bakterija kao antigenom. Borñet-Gengouova podloga, podloga koja služi primarnom izolovanju B. pertussis i zahteva specijalno obogaćenu hranljivu podlogu: glicerinski krvni agar s krompirovim brašnom. Radi sprečavanja razvoja drugih bakterija u nosno-ždremom sekretu, podlozi se dodaje penicilin. Bordetella, vrste gram-negativnih, asporogenih kokobacila: Bordetella pertussis, ð. parapertussis i B. bronchiseptica. Prve dve izazivaju oboljenje u ljudi, a treća u životinja. Pošto te bakterije nisu zavisne od faktora XiV, danas se ubrajaju u zaseban rod. B. pertussis izaziva veliki ili magareći kašalj (pertussis). borna kiselina, v. Acidum boricum. Bornholmska bolest, v. pleufodynia. Borrelia, rod koji se razlikuje od ostalih rodova iz porodice treponema po tome što ima najmanji broj spiralnih nepravilnih i razvučenih u vojaka. Infekcija u ćoveka nastaje posredstvom zglavkara koji se hrane krvlju; B, recurrentis var. duttoni izaziva povratnu groznicu u Aziji, Africi, Sredozemlju; B. reourrentis var. obermeyeri uzročnik je povratne groznice u Evropi.
bor-vazelin, v. Acidi borici unguentum. Botalov otvor, otvor koji se stvara pre srašćenja gornje pregrade srca u zadnjem i gornjem delu pregrade. Pojava ovog otvora omogućuje saobraćaj izmeñu leve i desne pretkomore, čije se krvi mešaju. Nornialno, ovaj se otvor zatvara pregradnom pločom koja se spušta s tavanice primitivne pretkomore s desne strane. Zatvaranje ovalnog otvora normalno se dešava po roñenju. Botryocephalus, v* Diphyllobothrium. Botryocephalus latus, parazitna glista iz grupe pantljičara (Cestodes). Prelazni domaćini su račići i ribe. Čovek se inficira jedući nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno riblje meso.
bougie botryomycoma, botriomikom, mali zapaIjenjski tumor, do veličine lešnika, pričvršćen za kožu peteljkom, verovatno stafilokokne prirode. Lako krvari. Sin. granuloma pyogenicum. Böttcherovi kristali, krupni, svetlucavi igličasti kristali; dvostruka monoklina piramida kiselih fosfatnih soli, tzv. Schreinerove baze (CzHsN) prostatnog soka. botulinski toksin, po svom afinitetu neurotropan, otporan prema želudačnom soku, jedini bakterijski egzotoksin koji izaziva trovanje kada se unese kroz usta ili parenteralno. On je najjači bakterijski toksin. bo tuliš mu s, botulizam, akutno neurotoksičko oboljenje izazvano egzotoksinom Cl. botulinum. Spada u grupu trovanja hranom, ali nema želudačno-crevne simptome, već su izražene lezije lubanjskih živaca i parasimpatikusa. Inkubacija traje 6-36 časova. Bolest počinje smetnjama vida i očnim simptomima: diplopija, anizokorija, midrijaza, ptoza kapka i dr. U težim slučajevima zahvaćeni su ždrelo i grkljan, te bolesnik teško guta i govori. Može biti ugrožena funkcija disanja, pa i život bolesnika. Uvek je smanjeno lučenje pljuvačke, znoja i suza. Izražen je meteorizam, postoje zatvor i retencija mokraće. Moguć je smrtni ishod. bougie, (fr.) bužija, »sveca«, instrument štapićastog oblika, od metala (kruta b.), vulkanizovanog kaučuka (savitljiva b.) ili laminarije (b. koja bubri). Uvodi se u mokraćnu cev i druge telesne šupljine radi dijagnostike i terapije; b. a boule (fr.) ima na vrhu jajasto zadebljanje; dilatatorska b., bužija čiji prečnik može da se povećava pomoću zavrtnja. Obično se upotrebljava radi širenja strikture uretre; elastična b., bužija spravljena od gume ili nekog drugog elastičnog materijala; filiformna bé, bužija veoma umanjenog kalibra, koja se koristi za pažljiv pregled stenoza i fistula veoma malog prečnika; fuziforna b., bužija s vretenastim proširenjem njenog srednjeg dela; Hurstova b., serija cevi ispu105
Bouillaudov znak njenih živom, koje su graduisane i služe za širenje jednjačko-kardijalne oblasti: kaustička b., bužija s komadom srebrnog nitrata ili druge jetke supstancije na vrhu. Služi kao nosač jetke supstancije; konačna b., bužija izgleda konusa; laktasta b., bužija savijena u vidu lakta ili kljunasto na svom vrhu; Maloneyova b., serija b. sličnih Hurstovim b., ali one imaju konični kraj; medikamentna b., b. na koju se stavlja neki medikament; rastvorljiva b., b. koja se sastoji od supstancije koja se topi i rastvara. Bouillaudov znak, v. znak. Bowmanova čahura, capsula glomeruli, dvostruka epitelna čahura koja obavija sudovno klube u Malpighijevom telašcu bubrega. V. corpusculum renis. Bowmânova opna, Baumanova opna rožnjače, elastična i bestrukturna opna koja razdvaja prednji epitel rožnjače od njene potke. Boydenov obrok, 2-3 sveza žumanceta, posoljena ili zaslañena kristalnim šećerom. Daje se posle snimanja žučne kesice da bi se na snimku posle 45 min. videlo kako žumance deluje na njenu kontraktilnu sposobnost. Ako se daje obareno žumance, snima se posle 3 časa (a ne posle 45 min.). Boyleov zakon, zakon po kome su masa i temperatura gasa u nekoj komori konstantne. Ako se pritisak povećava ili smanjuje, zapremina gasa se menja obrnuto srazmerno promenama pritiska. brachialgia, brahialgija, bol u ruci. brachialis, nadlakatni, npr. a. brachialis, nadlakatna arterija. brachioesophagus, brahiezofagus, kongenitalno kratak jednjak, koji povlači proksimalni deo želuca u medij astinum. brachium, mišica, nadlaktica, deo ruke izmeñu ramena i lakta; krak, npr. brachium pontis, krak moždanog mosta koji ga vezuje s malim mozgom. brachycephalia, brahicefalija, kratka okrugla lubanja, čiji je uzdužni prečnik mali i skoro dostiže njen poprečni prečnik. 106
Braunova udlaga brachydactylia, brahidaktilija, uroñeni, često nasledni poremećaj u razvoju prstiju, u kome su oni kratki i imaju jedan zglob, tako da dobivaju izgled palca. brada, v. barba, mentum. bradavica, v. caruncula, papilla. bradavičaste kvržice (carunculae myrtiformes), bradavičasti ostaci rascepanog devičnjaka (himena) koji ostaju na rubu usminskog ušća posle defloracije, a naročito posle poroñaja. bradikardija, v. bradycardia. bradikinin, noBapeptid, snažno vazodilatatorno sredstvo koje povećava propustljivost kapilara, dovodi do stvaranja edema, prouzrokuje bol (delujući na nervne završetke, kontrahuje ili opušta razne glatke mišiće organizma. Izaziva napade migrene. bradycardia, bradikardija, usporena srčana radnja prouzrokovana povišenim tonusom parasimpatikusa, oboljenjem mozga i moždanica (povišen pritisak u mozgu), izvesnim trovanjima (žutica, olovo), prekomernim davanjem digitalisa ili oštećenjem srčanog mišića (poremećaj ^provoñenja). Bradikardija se sreće i u zdravih osoba (u treniranih sportista); b. cardiomuscularis, bradikardija zbog oboljenja srčanog mišića; b. centralis, bradikardija zbog oboljenja centralnog nervnog sistema; b. essentialis, bradikardija čiji se uzrok ne može utvrditi; b. nodalis, bradikardija u kojoj podsticaji (impulsi) za kontrakciju srčanih komora potiču iz nodalnog čvora; b. sinoatrialis, bradikardija zbog usporenih podsticaja u sinusnom čvoru. Sin. sinus bradycardia; b. vagalis, vagusna bradikardija, zbog povećanog tonusa vagusa. bradypnoea, bradipneja, usporeno disanje u različitim fiziološkim i patološkofiziološkim stanjima. branhijalne tvorevine, v. škržne tvorevine. branhijalni lukovi, v. škržni lukovi. branhiomerni organi, organi koji postaju od škržnih tvorevina. Braunova anastomoza, v. anastomosis. Braunova brizgalica, v. brizgalica. Braunova udlaga, v. udlaga.
Braxton-Hicksove kontrakcije Braxton-Hicksove kontrakcije (»trudovi« u trudnoći), slabe, lagane, ritmičke kontrakcije materice koje se periodično javljaju u gotovo svim mesecima trudnoće. Pri kraju trudnoće postaju jače da bi u poslednjih nekoliko časova trudnoće postale toliko jake da rastegnu grlić materice i istisnu dete kroz poroñajni kanal. brazdanje, niz deoba koje oploñeno jaje pretvaraju u okruglastu gomilu ćelija, blastomere, zbijenih (morula) ili rasporeñenih oko segmentacione duplje (blastuld). Od zigota putem brazdanja nastaju sve sitnije ćelije. Plod se ne uvećava nego se samo «celularizuje». Brazdanje se završava kada plod počne da raste. Jaja s podjednako rasporeñenim vitelusom (holoblastna jaja) dele se potpuno. Jaja s vitelusom, nejednako rasporeñenim, dele se delimično (meroblastnajaja). brčište, podnosno polje (area infranasaHs). bregmatični temenac, v. fontanele. Brennerov tumor, retka benigna neoplazma jajnika žena starijih od 50 godina. Neoplazma nije horffionski aktivna, ali je mali broj praćen pojavom hiperestrinizma. Neoplazma je mala, čvrsta, ograničena, najčešće usamljena ili u zidu pseudomucinoznog cistadenoma jajnika. Makroskopski je slična fibromu. Mikroskopska graña se odlikuje grupama epitelnih ćelija koje se nalaze u gustoj fibroznoj stromi. Poreklo ove neoplazme je sporno, ali se veruje da je folikulnog porekla i slična ćelijskim neoplazmama stvorenim iz mezenhima jajnika. Brennerova operacija, v. operacija. Brestovačka Banja, banja u blizini Bora, Zlotske pećine i Tirnoka, na 385 m n. v. Njen klimat deluje tonički i sedativno. Ima 10 toplih izvora (36,5°37,3°,38°, 40,50C), sličnih po hemijskom sastavu. Voda s ovih izvora je slabo mineralisana, energetična (akratoterma), slabo sulfatna, slabo radioaktivna, slabo sumporna, ugljenokisela i gvožñevita. Ova voda koristi se za piće i za kupanje. U ovoj banji lece se: neuroze i neuralgije,
r
brizgalica tireotoksikoze, hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, hronične nadražajne dermatoze, urička dijateza, bolesti ženskih polnih organa, arterioskleroza, anemije, premorenost i iscrpljenost posle bolesti. brevis, kratak, npr. m. flexor pollicis brevis, kratki pregibač palca ruke. brigadna ambulanta, u narodnooslobodilačkom ratu pokretna brigadna sanitetska ustanova u kojoj se povreñenim i obolelim (p/o) pružala opštemedicinska, a povremeno i hirurška pomoć (kad bi joj se dodelila hirurška ekipa). U b. a. su se zadržavali laki i pokretni p/o do izlečenja, ali su često teški ratni uslovi i nemogućnost evakuacije u divizijsku bolnicu zahtevali duže zadržavanje i težih p/o, zbog čega je b. a. nazivana i brigadna bolnica. brigadna bolnica, naziv koji se često upotrebljava za brigadnu ambulantu (v. tamo). brigadna sanitetska služba, v. sanitetska služba brigade. brigadna sanitetska stanica, ranije brigadno previjalište, sanitetska etapa koju sanitetska služba brigade uspostavlja na 6-8 km od borbene linije radi pružanja opštemedicinske i hirurške (uglavnom neodložne) pomoći; organizacija rada je slična onoj u divizijskoj sanitetskoj stanici, samo je manjeg obima. brigadni sanitet, sin. sanitetska služba brigade. brigadne previjalište, v. brigadna sanitetska stanica. Brightova bolest, v. nephritis. Brill-Symmersova bolest, v. bolest. Brill-Zinserova bolest, v. rickettsiosis. brisement force, (fr.) nasilno ispravljanje ankilotičnih ili nepravilno sraslih fragmenata preloma. brizgalica, sprava koja u terapiji služi za parenteralno davanje lekova ili ispiranje telesnih šupljina, a u dijagnostici za usisavanje tečnosti iz tkiva i telesnih šupljina putem punkcije; Anelova b., fina brizgalica koja služi za terapiju suznih puteva; Braunova b., brizgalica za ubrizgavanje u šupljinu materice; fontanska b., aparat koji ubrizgava tečnost 107
briznici (ductus ejaculatorii) dejstvom teže; hipodermna b., brizgalica malog kalibra kojom se ubrizgava rastvor leka ili neke druge tečnosti kroz tanku šuplju iglu u potkožno tkivo; Luerova b., staklena brizgalica sa staklenim klipom, za intravenska, potkožna 1 druga ubrizgavanja; Neisserova b., ureteralna brizgalica koja služi za lečenje gonoroičkog uretritisa; Pravazova b., brizgalica malih dimenzija za po tkožna ubrizgavanja; Recordova b., staklena hrizgalica s metalnim klipom. briznici (ductus ejaculatorii), semenonosni kanalići koji postaju sticajem kratkog izvodnog kanala semenih kesica i semenovoda. Njihova dužina iznosi 2 cm. Stiču se u vidu 2 uzana razreza u semenu humčicu (colliculus seminalis) na zidu prostatne uretre. Nabrana sluz nica postavljena je venoznim šupljika vim telom, koje, kad nabrekne, može da zatisne otvore briznika. Brockov sindrom, v. sindrom srednjeg režnja.
Brockova operacija, v. operacija. Brocqova bolest, v. parapsoriasis en plaques. Brodersov indeks, indeks malignosti po kome je tumor utoliko opasniji ukoliko su ćelije neuobličene ili embrionske prirode. Prvi stepen sadrži četvrtinu neuobličenih ćelija, drugi stepen polovinu, treći stepen tri četvrtine takvih ćelija; u četvrtom stepenu sve su ćelije neuobličene. Brodie-Rećlusova bolest, v. mastopathia fibrosä cystica.
Brodijev apsces, v. abscessus. brodska apoteka, v. vojna apoteka. brodska higijena, grana pomorske medicine koja proučava uslove života i rada na brodu (smeštaj, sanitarna tehnika, , snabdevanje vodom i hranom, zatim buka, vibracije motora itd.), vrši nadzor nad (sprovoñenjem) odgovarajućih higijensko-profilaktičkih mera s ciljem da se očuvaju^zdravlje i radna i borbena sposobnost posade broda. Obim i vrste mera zavise od veličine i klase broda. V. higijena. brodska sanitetska služba, deo sanitetske službe ratne mornarice (v. tamo) 108
brom-benzil-cijanid čija je namena organizacija i pružanje pomoći povreñenim i obolelim (p/o) i sprovoñenje preventivnih medicinskih mera na ratnom brodu; u ratu se pomoć pruža po načelima etapnog lečenja (v. tamo) i u tu svrhu uspostavljaju se stanice: prve pomoći, medicinske pomoći i medicinske RBH-zaštite, a na većim brodovima i stacionar u kom se p/o leće do evakuacije u kopnene sanitetske ustanove ili u sanitetski brod; u brod p/o se prenose specijalnim nosilima, a do pristaništa ili sanitetskog broda prevoze se (motornim) čamcima. brojač za ćelo telo (eng. whole body counter), ureñaj za odreñivanje radioaktivnosti celog tela. Sastoji se iz više brojača sa čvrstim ili tečnim scintilatorima. Postavlja se u podrumskim prostorijama, čiji su zidovi optočeni čelikom ili betonom. Koristi se za odreñivanje nivoa prirodne radioaktivnosti u organizmu, za kontrolu kontaminacije profesionalno izloženog osoblja i za ispitivanje rasorpcije i ekskrecije radionuklida u dijagnostici poremećaja resorpcije. brojači, v. Geiger-Mullerovi brojači, poluprovodnički brojači, proporcionalni brojači, scintilacijski brojači. brojanje bakterija, brojanje koje se vrši u mnoge praktičke svrhe; pored kvalitativnog, neophodno je vršiti i kvantitativno odreñivanje broja bakterija u datom momentu u nekom materijalu: u vodi, u mleku, zatim u supstancijama za spremanje vakcina i dr.
Brokin centar, v. centar. Brokin indeks, indeks prema kome težina tela iznosi onoliko kilograma koliko u visini pretiče santimetara iznad 100.
Brokina a fazi ja, v. aphasia. bromatologija, nauka koja se bavi izučavanjem sastava životnih namirnica, hranljivih supstancija itd. Sin. bromatografija. brom-benzil-cijanid, dugotrajni bojni otrov suzavac (v. tamo), bezbojna kristalna materija čije pare nadražuju sluznicu očiju, a pri jačoj koncentraciji i nosa, grla i dušnika. Na terenu je otrovan i
r brom(h)idrosis preko 30 dana, a otkriva se organoleptički (nadražaj očiju i miris na med). Gas-maska potpuno štiti organizam a raskužava se alkoholnim rastvorom natrijum-hidroksida. brom(h)idrosis, bromhidroza, znojenje praćeno neprijatnim mirisom, zadahom. bromidi, soli bromovodonične kiseline. bromismus, bromizam, trovanje bromidima. Akutna trovanja su vrlo retka. Mnogo su češća hronična trovanja pri dužoj upotrebi bromida (npr. u lečenju epilepsije). Simptomi trovanja su: akne, suženje, pojačana sèkrecija sluzi u disajnom traktu, anoreksija, zadah iz usta, oslabljeno pamćenje, apatija, tupost, nesiguran hod, sanjivost, »bromna psihoza« i dr. V. acne, bromodermia. bromodermia, bromodermija, skup kožnih pojava izazvanih dugom upotrebom bromida. Može biti u vidu vegetantnih dermatoza, b. tuberosum (svrab, crvenilo, plikovi, ulceracije, vegetacije), ili akne (v. acne medicamentosa) koje se javljaju na licu, na nogama i u glutealnom predelu. Traju više sedmica i posle prestanka upotrebe bromida. bronchialis (bronchalis), bronhijalan, dušnični, koji se odnosi na dušnicu, npr. a. bronchialis, dušnična arterija. bronchiectasia, bronhiektazija, hronično proširenje bronha, praćeno povremenim kašljem i iskašljavanjem sluzavognojnog ispljuvka, često u velikim količinama. bronchiolitis, v, bronchopneumonia.
bronchlolus, plur. bronchioli, bronhiole, sitne grančice dušnica u plućnim režnjićima. bronchitis, bronhitis, zapaljenje sluznice bronhija. Odlikuje se lučenjem sluzi i prisustvom elemenata zapaljenja i bakterija u njoj. Od dužine trajanja zavisi da Ii je u pitanju akutni ili hronični bronhitis; b. acuta, akutno zapaljenje bronha, prouzrokovano najčešće virusnim i bakterijskim infekcijama i udisanjem raznih vrsta prašine koje draže sluznicu bronha; b. chronica, dugotrajno zapaljenje bronha, koje se ispoljava periodima kašlja i iskašljavanja. Muškarci češ-
bronchus će obolevaju od bronhitisa nego žene^2-: obolela muškarca dolaze na l obolëtu ženu. Slično stanje je u seksodiferentnoj učestalosti bronhiektazije. bronchokinematographia, bronhokinematografija, metoda snimanja stanja i promena u sluznici bronha u toku bronhografije, endoskopskog preglecÇa bron ha. .7 bronchopneumonia, bronhopneumonija, zapaljenje pluća koje počinje u krajnjim bronhiolama. Bolest se javlja kao sekundarna pojava u toku raznih infekcija gornjih delova organa za disanje, septičkih infekcija, u iscrpenih osoba. Sin. bronchiolitis, bronchopneumonitis, pneumonia lobularis; postoperativna b., b. koja se javlja posle hirurških intervencija, naročito u abdomenu; subakutna b. b. čiji je tok usporen; virusna b., izazvana virusnom infekcijom. bronchopneumonitis, m onia.
v.
bronchopneu "^f ,.
bronchoscopia, bronhoskopija, posn^alranje sluznice i zidova bronha pomoću bronhoskopa. Ako se bronhoskop uvlači kroz usta i grkljan, onda je u pitanju b. superior, a ako se uvodi kroz otvor traheostome, u pitanju je b. inferior. V. tracheoscopia, endoscopia. bronchospirometria, bronhospirométrija, metoda odreñivanja zapremine i i kapaciteta posebno za svako pluće. bronchostenosis, stenoza bronha, smanjenje, suženje lumena bronha. Sin. bronchoconstrictio. bronchus, bronh, dušnica, veći ogranak dušnika; b. adenoma, adenom brorihusa, neoplazma, koja je, zbog svoje sporosti u rastenju i slabog prodora u okolinu i izazivanja metastaza, okarakterisana kao oboljenje niskog maligniteta. Čini 10% svih primarnih neoplazmi pluća. Raste često u vidu polipa ili peteljkastog izraštaja u zidu i zjapu dušnice. Na preseku je beličast, karakterisične grade ćelija u vidu manjih i većifi grupa. Ćelije su sitne, okruglih podjednakih jedara i svetlije protoplazme, u kojoj se rede mogu dokazati argentafina zrna. Retke su mitoze i metastaze u jetru, bubrege, kičmeni stub. Izmeñu grupa
109
bronhiektazija ćelija neoplazme nalazi se nežna vaskularna, jako razgranala mreža. Karcinoidni sindrom je zabeležen u slučajevima kada postoje metastaze u jetri. Postoji više morfoloških vrsta adenoma dušnica; bronchi lobares, režanjske dušnice, tri desne a dve Ie ve, od kojih svaka ulazi u odgovarajući režanj pluća; b. principalis dexter et sinister, desna i leva glavna dušnica koje kroz koren pluća ulaze u odgovarajuće pluće; bronchi segmentales, segmentne dušnice, za svaki segment pluća po jedna odgovarajuća dušnica; strana tela b., obično su posledica aspiracije iz usne duplje, naročito u dece (perle, zrna, košpice, igle), usled nepažnje ili poremećaja refleksa. Ima i endogenih s. t. b., npr. sadržaj razmekšane tuberkulozne žlezde koja je provalila u dušnicu (v. fistula bronha). Odstranjuje se pomoću bronhoskopije. bronhiektazija, v. bronchiectasia. bronhiola, v. bronchiolus. bronhno disanje, v. respiratio. bronhografija, rendgensko snimanje bronhija koje su ispunjene mlakim jodnim kontrastnim sredstvom. Danas'se kao kontrastna sredstva upotrebljavaju; (1) viskozni vodeni rastvor organske soli joda (Joduron-B); (2) vodena suspenzija jodnih soli (Dionosil, Propyliodon); (3) uljani rastvor joda sa dodatkom sulfonamida (Lipiodol sulfamidé). Prethodno se izvrši dobra anestezija, pa se katetar (Nélaton 15 ili 16, još bolje Métrasov) uvuče kroz nos ili usta u dušnik i glavni bronh. Najzad se kroz katetar ubrizga kontrastno sredstvo i odmah zatim snima odgovarajuće plućno krilo u raznim položajima. bronhokinematografija, v. bronchokinematographia. bronhoplastika, plastička operacija na bronhu; hirurško zatvaranje fistule bronha., bronhopleuralni, ono što pripada bronhu i pleuri, ili komunikacija bronha s pleuralriom dupljom u vidu bronhopleuralne fistule. bronhospirometrija, v. bronchospirometriâ. 110
Brunsova udlaga bronhovezikulsko disanje, v. respiratio. bronzani dijabetes, v. cirrhosis hepatis. bruce (pubes), crne, nešto kovrdžave dlake koje se gube iznad korena polnog uda: u muškog postepeno na prednjoj strani trbuha sve do pupka, a u ženskog kosmati predeo (bručik) naglo se završava horizontalnom linijom. brucelin, filtrat tečne kulture brucela, ili brucelargen, ekstrakt nukleoproteina brucela. Služi kao kožni test za dokazivanje alergije u brucelozi. Brucella, rod gram-negativnih nepokretnih kokobacila. Brucele izazivaju u životinja i ljudi oboljenja koja se nazivaju bruceloze; B. abortus prouzrokuje zarazni pobačaj goveda i konja. U ljudi izaziva Bangovu bolest; B. melitensis izaziva maltsku groznicu, bolest ovaca, koza i ljudi; B. suis izaziva zarazni pobačaj svinja i febrilna oboljenja u ljudi. Bolest se prenosi kontaktom i preko namirnica koje potiču od zaraženih životinja. brucellosis, bruceloza, akutno ili hronično oboljenje iz grupe zoonoza, koje izazivaju tri tipa brucela. Generalizovano oboljenje septičko-alergijskog tipa sa dugotrajnom talasastom temperaturom, recidivima i oštećenjem lokomotornog aparata. Bolest_počinje postepeno, sa povišenom temperaturom, obilnim znojenjem i bolom u krstima. U kliničkoj slici dominira afekcija retikuloendotelnog sistema sa hepatosplenomegalijom i adenopatijom. Bruceloze ima u našoj zemlji. Spada u grupu bioloških oružja. bručik, v. bruce. Brudzinskijev znak, v. znak. bruit, (fr.) zvuk koji se čuje pri osluškivanju, naročito ako je zvuk patološki; b. de canon, naročito jak prvi ton srca u potpunom srčanom bloku; b. de eraquement, zvuk koji se čuje u perikarditisu ili suvom pleuritisu; b. de pot fëlé (zvuk naprslog krčaga) zvuk koji se čuje pri perkusiji predela kaverni, u vezi s bronhijama ili s pleuralnom šupljinom. Brunschvvigova operacija, v. operacija. Brunsova udlaga, v. udlaga.
brušenje zuba brušenje zuba, terapijski postupak pri kome se vrši brušenje onih tačaka i površina na zubima (gornje i donje vilice) koje prerano dolaze u meñusobni kontakt. Cilj brušenja je da se odstrani okluzalni traumatizam i postigne maksimalni istovremeni kontakt i ravnomerno opterećenje svih zuba, kao i nesmetani pokreti donje vilice. Sin. selektivno brušenje zuba. Brutonova agamaglobulinemija, nasledna bolest vezana za X-hromosom, u kojoj nedostaju B-limfociti i plazmociti. Broj limfocita u perifernoj krvi je normalan, ali su imunoglobulini izrazito smanjeni. Vrlo česte infekcije, naročito sinusa i organa za disanje. bruxismus, bruksizam, nesvesno, povremeno škripanje zubima van funkcije žvakanja, naročito noću. Snažni, ponavljani pokreti vilicama pri kojima su zubi neprekidno u kontaktu. Dovodi do trošenja čvrstih tkiva zuba i oštećuje ozublje (parodoncijum). Najčešće je posledica psihosomatskih stanja i traumatskog kontakta zuba, npr. posle izrade neprikladnih stomatoloških nadoknada koje su u supraokluziji. Sin. stridor dentium. V. bruxomania. bruxomania, bruksomanija, škripanje zubima u budnom stanju. Sin. bruchomania. V. bruxismus. Bryantov trougao, pravougli trougao koji se dobiva ako se na ležećem bolesniku od prednje-gornje bodlje povuče nadole vertikalna linija, zatim se osovina femura produži kroz vrh trohantera i najzad se vrh trohantera spoji s prednjom gornjom bedrenom bodljom. Trougao je normalno ravnokrak i pravougli. Pri visokom položaju trohantera (iščašenje kuka, prelom vrata, butnjače itd.) kateta, kao produžetak osovine butne kosti skraćuje se. V. Roser-Nélatonova linija (pod linija). brzi peščani filtri (sin. američki), betonski bazeni prema količini vode, ispunjeni slojem peska od 65 do 75 cm, krupnoće 0,35 do 0,60 mm i 1,5 do 4 mm, s mogućnošću ispiranja peska suprotnim pravcem toka vode. Kapacitet 125 m 3
»bufalo-hump« vode m 2 /dan. Sazrevanje filtra pola časa. bubanjska duplja, v. cavum tympanL bubanjska opna, membrana tympani, okruglasta, tanka i poluprozračna opna koja zatvara dno spoljašnjeg slušnog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvučnih talasa i prenosi ih preko slušnih koščica u unutrašnje uvo. V. auris. bubanjska šupljina, v. cavum tympanL bubanjska vrpca, chorda tympani, grana VII moždanog živca (n. facialis), spaja se s jezičkim živcem (n. lingualis od n. mandibularis). bubašvaba, v. Blatta orientalis. bubreg v. ren. bubrežna kolika, v. colica. bubrežne čašice, v. calices renales. bubrežni edem, v. oedema. bubrežni kanalić, v. ren, tubulus renalis. bucca, obraz, v. mala. buccalis, bukalan, obrazni, koji pripada obrazu ili se na njega odnosi. Pripada ustima ili se na njih odnosi. buccinator (od lat. buccina, truba), trubač; m. buccinator, mišić obraza (trubački mišić). Buckyjevi zraci, v. zraci Budd-Chiarijev sindrom, v. sindrom, budnost, stanje suprotno od spavanja. Odlikuje se aktivnošću moždane kore pod dejstvom podsticaja iz tzv. retikularnog aktivatorskog sistema srednjeg mozga, koji je pri spavanju u miru. Bilo koja vrsta senzitivnih signala, kao, npr., signali s receptora mišića, kože, očiju ili ušiju, može dovesti do nagle aktivacije ovog sistema i do buñenja. buñenje, nagla aktivacija retikularnog aktivacijskog sistema, koji je u miru i ne odašilje impulse u moždanu koru, pod dejstvom bilo kog senzoričkog signala (s kože, iz zglobova i mišića, vidni i slušni signali, pa čak i visceralne senzacije iz creve) uslovljava buñenje osobe koja spava. Buerger-Grutzova bolest, v. bolest. Buergerova bolest, v. thromboangiitis obli terans. »bufalo-hump«, »buffalo«-vrat (grba), jastučasta naslaga masti u predelu donjih 111
buhač vratnih pršljenova, karakteristična pojava u Cushingovom sindromu (v. syndroma Cushing). Naziv nastao otuda što slične naslage ima i američko goveče - »buffalo«. buhač, Pyrethrum cinerarii folium Treviranus, biljka od čijih se osušenih cvetova pravi prah koji služi kao insekticidno sredstvo. Od svih vrsta najaktivniji je dalmatinski buhač. Aktivni insekticidni princip nalazi se najvećim delom u cvetovima (Flores Pyrethri). Protiv muva, buva, stenica, vašiju i bubašvaba buhač se upotrebljava kao prašak za posipanje ili u vidu tečnosti ili âerosola za raspršavanje. bujon, hranljivi bujon (mesna voda, pepton sa NaCl), osnovna je tečna hranljiva podloga za razmnožavanje većine bakterijskih vrsta; upotrebljava se i kao osnovni deo raznih hranljivih podloga (krvni, serumski bujon, agar, krvni agar i dr.). buka, zbir šumova i zvukova koji nastaju usled saobraćaja i industrijskog ili zanatskog rada. Razlikuju se gradska i industrijska buka. U stvaranju gradske b. učestvuje niz raznovrsnih i mnogobrojnih faktora, a naročito stanje gradskih ulica, kao i broj i vrsta vozila; industrijska b. stvara se u mnogim preduzećima i radionicama, kao što su kovačnice, pri fabrikaciji metalnog oruña, u železarama, pri radu sa pneumatičkim čekićima, u mlinovima, tkačnicama. Ova buka izaziva obično posle 8-10 godina a ponekad i ranije ili docnije hronično oštećenje organa za sluh s postepenim slabljenjem sluha, koje može da preñe i u potpunu gluvoću. Pri tome se razvijaju raznovrsne promene u srednjem uhu, oštećenje labirinta s poremećajima ravnoteže i otoskleroza. Preventivne mere se sastoje od individualne zaštite radnika, lekarske kontrole, periodične promene radnog mesta i tehničke zaštite. Buka se meri naročitim aparatima, fonometrima, a izražava se u fonima; ulična b. u gradovima, industrijskim centrima pa i u manjim naseljima stalno se pojačava usled sve većeg saobraćaja i intenzivnijeg rada. Zbog toga se stvara112
bulboretikularno područje ju sve veće mogućnosti za slabije ili jače potresanje zgrada, naročito u ulicama veoma opterećenim saobraćajem. Ova buka i potresanje zgrada ublažavaju se elastičnim popločavanjem ulica i efikasnom izolacijom temelja i zidova zgrada materijalom koji loše sprovodi buku, kao i strogim razdvajanjem ulica za stanovanje od saobraćajnih ulica. Postoje i specijalne organizacije za borbu protiv buke. Podnošljive granice buke u fonovima iznose u stambenim četvrtima preko dana do 35, a noću do 25 fonova, u mešovitom području preko dana 45, a noću 35 fonova i u industrijskim područjima preko dana 60, a noću 45 fonova, mereno na otvorenom prozoru. Bukovička Banja (Aranñelovačka Banja), nalazi se pored Aranñelovca, na 270 m nadmorske visine; njene vode su alkalne i zemnoalkalne, ugljenokisele i gvožñevite; T 15,5° i 25,2° C. Moderno kupatilo i otvoren bazen s mineralnom vodom i klimatsko mesto. Glavne indikacije: dispepsija, kongestija jetre, hronični holecistitis, urička dijateza, nefrolitijaza, anemija, rekonvalescencija. bulbarna paraliza, v. paralysis.
bulbarne pojave, znaci oboljenja (oduzetosti, paralize, rede nadražaja) bulbusa (izdužene moždine), kao što su poremećaj govora, gutanja, disanja, rada srca i krvnih sudova. To su teški, obično smrtonosni poremećaji u toku nekih živčanih oboljenja (poliomyelitis, polyneuritis, sclerosis lat. amyotrophica, progresivna bulbarna paraliza, pseudobulbarna paraliza). bulbarni simptomi, v. bulbarne pojave. bulbi vestibuli, v. tremne glavice. bulbokavernozni mišić, poprečnoprugasti mišić koji, s ishiokavernoznim mišićem, pripomaže erakciji korena penisa i isturanju semena iz uretre u trenutku ejakulacije. bulboretikularno područje, deo retikularne formacije koji obuhvata najviše i lateralne delove retikularne formacije u izduženoj moždini i ćelu retikularnu formaciju moždanog mosta, srednjeg mozga i meñumozga. Neuroni ovog pod-
bulboretikularno inhibicijsko područje ručja imaju osobinu samorazdražljivosti i stoga neprekidno šalju impulse u motorička područja kičmene moždine i nagore u veliki mozak, ukoliko nisu kočeni signalima iz drugih delova nervnog sistema ili zamoreni. Senzoričke poruke pristižu u retikularnu formaciju iz raznih izvora iz kičmene moždine, vestibularnog aparata, malog mozga, bazalnih ganglija, moždane kore (naročito motoričkog područja) i hipotalamusa; od ovih signala jedni deluju ekscitacijski a drugi inhibicijski. Uloga ovog područja se sastoji od održavanja tonusa skeletnih mišića i stanja budnosti. bulboretikularno inhibicijsko područje, deo retikularne tvorevine koji se nalazi u prednjem srednjem delu donje tri četvrtine kičmene moždine. Neuroni ovog područja nisu sposobni za samorazdraživanje, ali se neprekidno razdražuju signalima koji im pristižu iz bazalnih ganglija, iz kore velikog mozga i iz malog mozga. Eferentni impulsi iz ovog područja imaju inhibitorno dejstvo i neprekidno se suprotstavljaju efektima b. r. facilitacijskog područja. Kad oba područja deluju normalno, motorne funkcije kičmene moždine nisu ni ekscitirane ni inhibirane. bulbus, glavica, proširenje u vidu glavice luka; b. duodeni, početni prošireni deo gornjeg segmenta dvanaestopalačnog creva, koji na radiografiji izgleda kao glavica ili mitra; b. oculi, očna jabučica; b. olfactorius, mirisna glavica. Prednji, zadebljani deo olfaktivne trake; b. quadratus, atrofična, smanjena očna jabučica četvrtastog oblika. Zatezanje pravih očnih mišića daje hipotonoj očnoj jabučici četvrtast izgled. Sin atrophia bulbi quadrata. bulbusni refleks, v. refleks. bulimia, bulimija, neizdržljivo osećanje gladi, »vučja glad«. Sin. cynorexia. V. poly phagia. bulla, plik, rascep izmeñu pojedinih slojeva epiderma ispunjen seroznom tečnošću. Osnovna eflorescencija u mnogim (buloznim) dermatozama. 8 Medicinski leksikon
Butyrum cacao bullosus, bulozan, odnosi se na kožno oboljenje u kome je osnovna eflorescencija plik. bunika, v. Hyoscyamus niger. Bunyanova kesa, kesa od lakog nepromočivog materijala koja služi za omotavanje vlažnih zavoja. buphthalmus, buftalmus, vrlo jak stepen hidroftalmusa, v. hydrophthalmus. bura, v. vetrovi. Burdachov put, v. fasciculus cuneatus. bure, partizansko, v. partizansko bure. Burgerova bolest, v. bolest, thrombangiitis obliterans. Bürkeova komora, v. hemocitometar. Burkittov limfom, oblik nediferentovanog malignog limfoma, najčešće u stanovnika centralne Afrike, v. limphoma. burmutica (anat.), v. fovea radialis. burovljev rastvor, v. Aluminii subacetatis solutio. bursa, kesa, špag, kesasta šupljina glatkih površina obloženih pljoštim ćelijama; bursae mucosae (synoviales), sluzne kese u zglobovima ramena i kolena, obložene iznutra sinovijalnom opnom, a služe da olakšaju pokrete mišićnih tetiva; b. omentalis, opornjačka kesa u trbušnoj duplji, ispod prečage, iza želuca, ispred gušterače, oivičena dvanaestopalačnim i debelim crevom. bušilica, (stom.) ureñaj za pokretanje rotacionih instrumenata (svrdala) u stomatologiji. Sastoji se od električnog motora ili turbine koji pomoću prenosnog mehanizma pokreću nasadnik ili kolenjak na kojima se nalaze rotacioni instrumenti; obična b., proizvodi do 12.000 o/min.; b. ultravisokoturažna, proizvodi preko 100.000 o/min.; visokoturažna b., proizvodi preko 12.000 o/min. but, bedro, stegno, v. femur. buter, v. maslac. buterna kiselina, Њ, v. Acidum butyricum. butil-bigvanid, buformin, antidijabetik (v. tamo); u nas registrovan pod imenom »Silubin-retard« (v. i bigvanidi). butna kost, v. femur. butnjača, v. femur. Butyrum cacao, v. Oleum cacao.
113
buve buve, insekti iz reda Aphaniptera. Ektoparaziti toplokrvnih životinja. Telo im je bočno jako spljošteno, noge su podešene za skakanje, a usta za bodenje i sisanje. Larve žive od organskih otpadaka i gljivica. Najpoznatija je čovečja b. (Pulex irritans). B. pacova (Xenopsylla cheopis) prenosilac je kuge. bužiranje/uvlačenje «svece», bužije u cevastu strukturu ili organ, da bi im se proširio kalibar, kao što je to u lečenju strikture jednjaka ili mokraćne cevi. bypass, (eng.) bajpas, pomoćni tok, skretanje, v. shunt; aortikokoronarni b., komad vene safene ili odgovarajućeg kalema kojim se spajaju zjap aorte i venačna arterija, distalno od mesta njenog suženja; aortoilijačni b., kalemljenje vaskulne proteze izmeñu aorte i butne arterije da bi se zaobišao arteriosklerotični segment; butno-zakolenski b., stavljanje vaskulne proteze izmeñu butne i zakolenske arterije da bi se zaobišao začepljeni segment; b. desnog srca, skretanje toka krvi od mesta nje-
114
byssinosis nog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u plućne arterije, izbegavajući na taj način desnu pretkomoru i desnu komoru; kardiopulmonalni b., skretanje toka krvi od mesta njenog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u aortu, obično oksigenatorskom pumpom. To je vid vantelesnog krvotoka koji se koristi u hirurgiji srca; b. levog srca, skretanje krvotoka iz plućnih vena u aortu, zaobilazeći na taj način levu pretkomoru i levu komoru; parcijalni b., skretanje samo dela krvi iz arterije. byssinosis, bisinoza, oboljenje nastalo us-led oštećenja organizma dejstvom prašine od vune i pamuka. Sitna prašina od pamuka i vune nadražuje sluznice organa za disanje i time pojačava dispoziciju organizma za akutna i hronična zapalje-nja i za razvijanje emfizema. Udisanjem ova prašina može alergički da senzibili-zuje organizam i da izazove bronhijalnu astmu i poznati kašalj tkalaca. V. pneumonoconiosis.
C, (1) simbol za Coulomb; (2) hemijski simbol za carboneum (ugljenik); (3) oznaka za Celzijusove stepene. 14 C , radioaktivni izotop ugljenika, primenjuje se u obliku obeleženih organskih jedinjenja za metabolička ispitivanja. Ca, hemijski simbol za element kalcijum; (klin.) karcinom. Ca47, radioaktivni izotop kalcijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje metabolizma kalcijuma. CAP, (engl. catabolite activator protein), protein koji, kada se za njega veže cAMP, povećava brzinu transkripcije operona osetljivih na prisustvo glukoze i tako predstavlja elemenat pozitivne kontrole, v. pozitivna kontrola. caps., v. capsula. CAT, kompjuterizovana aksijalna tomografija, metoda tomografskog snimanja mekih organa rendgenskim zracima. C-peptid (»connecting peptide«), C-peptid (»vezujući peptid«), polipeptidna lančana struktura, koja u proinsulinu (v. tamo), povezuje A- i B-lanac kasnijeg, biološki aktivnog insulina (v. tamo); ima odreñenu antigenu moć, ali bez sigurno dokazane fiziološke aktivnosti. C-reaktivni protein, molekul koji nije srodan imunoglobulinima i koji precipi* tira u prisutnosti Ca2+ sa grupno specifičnim C-polisaharidom pneumokoka. Koristi se, pored drugih testova, kao najavljivač akutne faze bolesti. U reumatskoj groznici smatra se specifičnim testom. Meñutim, u drugim bolestima nema specifičan značaj.
Cd, v. cadmium. Ce, v. cerium. CGS, skraćenica za sistem mernih jedinica, centimetar, gram, sekund, tj. sistem mera u kojem je jedinica za dužinu centimetar, za težinu gram, a za vreme sekund. Danas se upotrebljava meñunarodni sistem mernih SI-iedinica. Ch., (Rp.), skrać. za charta (hartija). eh.c., v. charta cerata. Cl, v. chlorum. CO, hemijska formula* za ugljen-monoksid. Co, hemijski simbol za metal kobalt. CO2, hemijska formula za ugljen-dioksid. Co57 i Co58, radioaktivni izotopi kobalta, primenjuju se u obliku obeleženog vitamina Bi2 (cijanokobalamina) za ispitivanje poremećaja apsorpcije i dijagnostiku perniciozne anemije. comp., compositus, složen. conc., skraćenica za concentratuš, koncentrovan. consp., consperge, pospi, ili conspergetur, neka se prospe. coq., skraćeno od reci coque (kuvaj). Piše se u receptu kojim se propisuje dekokt, i posle ove reci se naznačuje sa čim i za koje vreme treba da se kuva propisana droga. Cr,51v. chrom. Cr , radioaktivni izotop hroma, primenjuje se u obliku hromata za obeležavanje eritrocita, leukocita i trombocita i albumina plazme. Uobličeni elementi obeleženi radioaktivnim hromom primenjuju se za odreñivanje zapremine 115
CRH (= CRF) krvne plazme i vremena preživljavanja u krvotoku. Albumin obeležen radioaktivnim hromom primenjuje se za ispitivanje prometa belančevina, naročito njihovog gubitka kroz želudačno-crevni trakt. CRH (=CRF), »corticotropin releasing hormone (=factor)«, jedan od »releasing« hormona (v. tamo); specifično podstiče izlučivanje ACTH (v. tamo). Cs, hemijski simbol za alkalni metal caesium. Cs 131, radioaktivni izotop cezijuma, primenjuje se u obliku hlorida za scintigrafiju srca. Cacao, v. Theobroma cacao, Butyrum cacao, Oleum cacao. cachexia, kaheksija, teški poremećaj opšte konstitucije s vrlo izraženim mršavljenjem usled hroničnog pothranjivanja ili izraženog povećanja katabolizma; c. cancerosa, k. u malignim tumorima; c. exophthalmica, hipertireoidizam; hipofizna k. panhipopituitarizam; c. hypophyseopriva, sindrom koji se viña u potpunom prestanku rada hipofize; c. malarica, k. u hroničnoj malariji, praćena vrlo velikom slezinom; c. mercurialis; k. u hroničnom trovanju živom; c. pachydermica, miksedem; c. pituitaria, panhipopituitarizam; c. saturnina, k. u hroničnom trovanju olovom; c. strumipriva, k. u potpunom nedostatku rada štitne žlezde; c. suprarenalis, Addisonova bolest; c. thymopriva, zbog nedostatka timusa; c. thyreoidectomica, c. strumipriva, c. tropica, k. u osoba koje borave u tropskim predelima i u koje skoro uvek postoji insuficijencija jetre; c. uraemica, kaheksija koja postoji u teškoj bubrežnoj insuficijenciji. cadaver, les, telo mrtvog organizma. Cadmium, kadmijum, Cd, hem. element, metal. Kadmijumove soli su otrovnije od odgovarajućih cinkovih soli. caecocele, kila u čijoj se kesi nalazi kao sadržaj cekum. caecocolon, cekokolon, cekum i kolon posmatrani kao anatomska, a naročito kao hirurška celina. 116
Calandra granaria caecocolopexia, cekokolopeksija, pritvrñivanje cekuma i ushodnog kolona za trbušni zid. Primenjuje se u lečenju cekuma i ushodnog kolona koji nisu mobilni, v. Caecofixatio. caecofixatjo, cekofiksacija, potvrñivanje mobilnog cekuma za zadnji trbušni zid. caecum mobile, nenormalno dugačak i pokretljiv cekum. caecus, cekus, zadniven, šlep, npr. intestinum caecum; v. intestinum caecum. caementoma, razvojna anomalija ili tumorozna tvorevina, sastavljena od cementa korena zuba. Cementomi se nalaze slobodni u koštanom tkivu u blizini vrha korena zuba ili su pripojeni za zub. Sin. cementoma. caementum, cement, sin. substantia ossea dentis, kalcifikovano vezivno tkivo koje pokriva anatomski koren zuba. Sastoji se od 45 do 50% neorganskih materija (uglavnom kalcijum-fosfat), 50-55% organskih materija (kolagen i mukopolisaharidi) i vode; c. acelularni, kalcifikovano tkivo koje ne sadrži ćelije već ugrañene završetke kolagenih vlakana desni i okolozubne opne. Prekriva pretežno cervikalni deo korena zuba; c. celularni, kalcifikovano tkivo nalik na kost. Sadrži cementocite smeštene u Iakunama (cementoplasti) i preko protoplazmatičkih nastavaka spajaju se sa susednim ćelijama. Prekriva pretežno apikalni deo korena zuba. caesium, cezijum, Cs, hem. element, alkalni metal. caklina zuba, v. adamantinum, enamelum, substantia adamantina. Calandra granaria, žitni žižak, mali insekt s tamnomrkom dugačkom i tvrdom surlicom. Larve insekta žive u zrnu žita i neobično su proždrljive. Najčešće napadaju pšenicu, izjedu ćelo zrno i zatim se zakukulje. Množe se masovno i izazivaju prave katastrofe. U našim južnim i toplijim krajevima, pored žitnog moljca, najopasnija je štetočina. Žižak se naseljava i u testu, izuzetno i u zbijenom brašnu. Ne trpi premetanje, vejanje, provetravanje i uopšte uznemiravanje, stoga se mnogo namnoži u ustajalom, vlažnom i upaljenom žitu.
calcaemia calcaemia, kalcemija, količina kalcijuma u krvnoj plazmi. Ponekad izraz za povećane vrednosti kalcijuma u plazmi. V. hypercalcaemia. calcaneoapophysitis, afekcija zadnjeg dela petne kosti ispoljena bolom na mestu pripoja Ahilove tetive i otokom mekih delova te oblasti. calcaneocavus, krivo stopalo u kome je talipes calcaneus kombinovan s talipes cavusom. V. talipes calcaneus i talipes cavus. calcaneovalgus cavus, krivo stopalo u kome su udruženi talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. V. talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. calcaneus, petna kost, najveća kost nožja i uopšte stopala. calcibilia, kalcibilija, prisustvo kalcijuma u žuči, najčešće u hroničnom holecistitisu. calciferolum, vitamin DZ. Postoji nekoliko vitamina D, od kojih su praktično važni D2 i Ds. Rastvorljivi su u mastima i relativno su otporni prema kiseoniku i zagrevanju. Vitamin Da nastaje ultravioletnim zračenjem ergosterola, a vitamin Da na isti način od 7 - dehidroholesterola. Vitamin D pojačava oksidativne procese u organizmu i reguliše metabolizam kalcijuma i fosfora u vezi sa stvaranjem kostiju i zuba. Najvažniji izvori vitamina D su riblja ulja. Osim toga, ima ga u žumancetu jajeta, buteru, mleku i svinjskoj jetri. calcificatio, kalcifikacija, taloženje krečnih soli; c. metastatica, metastatsko taloženje krečnih soli u tkivima gde ih normalno nema. Ova pojava je većinom vezana za poremećeni metabolizam kalcijuma koji prati pojavu povećanja količine kalcijuma u krvi; c. pathologica, patološka kalcifikacija, obilno taloženje krečnih soli u tkivima gde ih normalno nema. calcinosis, kalcinoza, taloženje soli kalcijuma u raznim tkivima i organima, poznato i kao kalcijumski giht; c. circumscripta, ognjišno taloženje kalcijuma u koži ili mišićima, obično u sklerodermi i dermatomiozitisu; c. cutis, čvorovi u
Calcii hypochloridum crudum koži koji sadrže kalcijum, a javljaju se primarno mahom u starijih osoba. Sekundarna kalcinoza se razvija ponekad u sklerodermiji i dermatomiozitisu; c. interstitialis, poremećaj metabolizma kalcijuma u kojem dolazi do izraženog taloženja soli kalcijuma u vezivnom tkivu; c. intervertebralis, taloženje kalcijuma u meñupršljenskoj hrskavici; tumorska kalcinoza, taloženje velikih količina kalcijuma u periartikulska tkiva u ramenom, l a katnom i skočnom zglobu, nepoznatog porekla; c. universalis, rasprostranjeno taloženje soli kalcijuma u koži, masnom tkivu, mišićima, u vidu čvorova i ploča, naročito u dece u dermatomiozitisu. Calcii bromidum, kalcijum-bromid, upotrebljava se, u prvom redu, kao sedativno sredstvo, ali i u lečenju tetanije i koprivnjače; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Preparati kalcijuma imaju mnogostruku upotrebu u medicini. Calcii earbonas, kalcijum-karbonat, kreda; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u hiperaciditetu i u trovanju kiselina kao antacidno sredstvo, mada ima i opstipantno dejstvo. Calcii chloridum, kalcijum-hlorid, bezbojni kristali bez mirisa, oštra, slana i nagorka ukusa, jako higroskopni; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se intravenski (u 10%-nom rastvoru) ili per os (u miksturama) u lečenju tetanije, hroničnog trovanja olovom, urtikarije serumske bolesti i drugih stanja u kojima postoji povećana propustljivost kapilara. Unesen per os prouzrokuje acidozu. Calcii gluconas, kalcijum-glukonat; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se per os, intravenski ili intramuskularno u istim indikacijama kao i kalcijum-hlorid, ali ne izaziva acidozu, te se u ove svrhe ne može upotrebi ti. Calcii hydroxydum, kalcijum-hidroksid, gašeni kreč. Upotrebljava se za dezinfekciju zidova (krečenje), leševa, klozeta, ñubreta itd. Calcii hypochloridum crudum, hlorni kreč, smesa kalcijum-hlorida i kalcijum117
Calcii lactas -hipohlorita, dobivena uvoñenjem hlora u gašeni kreč. Pod dejstvom ugljendioksida iz vazduha oslobaña se hlor i zato uvek miriše na njega. Upotrebljava se kao sredstvo za beljenje i kao dezinfekciono sredstvo. Sin. Calcaria chlorata, Calcium hypochlorosum. Pri proizT vodnji hlornog kreča stvaraju se velike količine prašine koja na koži izaziva ekcem i hiperhidrozu, a na koži lica, vrata, na prstima i na leñima javljaju se najčešće hlorne akne. Calcii lactas, kalcijum-laktat. Upotrebljava se u iste svrhe kao i kalcijum-glukonat. Calcii oxydum, kalcijum-oksid, negašeni kreč, živi kreč. Dodavanjem vode nastaje kalcijum-hidroksid, gašeni kreč, koji se upotrebljava za dezinfekciju. Calcii phosphas, sekundarni kalcijumfosfat. Beo, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se, kao i kalcijum-karbonat, u hiperaciditetu, a ponekad i kao kalcijum-laktat, kada je organizmu potreban kalcijum. Calcii sulfas usta, pečeni kalcijum-sulfat, pečeni gips, žežena sadra. Beo sitan prašak bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se za spravljanje fiksacionog zavoja. calcitoninum, kalcitonin, hormon koji smanjuje koncentraciju jona kalcijuma u krvi, kočeći apsorpciju kalcijuma iz kostiju. Stvara se u parafolikularnim ćelijama štitaste žlezde i zato se često naziva i tireokalcitonin. Deluje vrlo brzo, ali mu je dejstvo kratkotrajno. calculus, kamen, konkrement; bešični k. (c. vesicalis), kamen u mokraćnoj bešici. V. concrementum, cholelithiasis, nephrolithiasis; bubrežni k. (c. renalis), kamen nastao u bubrežnoj karlici; c. dentalis, v. zubni kamenac; fosfatni k., konkrement koji se sastoji od soli fosforne kiseline, a nalazi se u mokraćnim putevima; mokraćni k., konkrement koji se stvara u mokraćnim putevima taloženjem soli (urata, oksalata, fosfata, karbonata) ili čistina i ksantina. M.k. izaziva poremećaje u prolazu mokraće usled zapušenja puteva, zatim krvarenja usled povrede sluznice mokraćne bešike i 118
Calomelas, kalomei mokraćnih puteva, i svojim prisustvom omogućava nastajanje patoloških procesa u mokraćnim putevima, npr. zapaIjenje; plućni k. (c. pulmonum), kalcifikovano, zakrečeno ognjište tuberkuloznog procesa u plućima; uratni k., konkrement u mokraćnim putevima koji se sastoji od mokraćne kiseline ili njenih soli V. calculosis, lithiasis; zubni k. (c. dentalis), zubni sreš, tvrde naslage na zubima koje nastaju taloženjem kalcijumovih soli i ostataka razorenog epitela i bakterija; žučni k. (c. felleus), kamen u žučnoj bešici. calices renales, bubrežne čašice, kratke cevaste tvorevine u koje su uvučeni vrhovi Malpighijevih piramida, a ulivaju se u bubrežnu karlicu. Spadaju u mokraćne puteve. calicot, kaliko, poveska (fascia) od gusto tkanog platna. Call Exner corpuscula, Kal Eksner telašca, mala okruglasta svetla telašca u granuloznom sloju. Nalazimo ih u neoplazmama porekla od granuloza ćelija jajnika. callositas, ograničena hiperkeratoza, žuIjevitost na rnestima trajnijeg mehaničkog dejstva (trenje, pritisak). callosus, žuljevit, ožiljan, usled umnožavanja čvrstog, ožiljnog vezivnog tkiva; c. callosum, žuljevito telo, komisura izmeñu polutke velikog mozga. callus, kalus, žulj, sin. callositas; (1) lokalna hiperplazija orožalog sloja pokožice koja nastaje trenjem; (2) ožujak od vezivnog tkiva koji se razvija izmeñu okrajaka prelomljene kosti (vezivni kalus), a koji kasnije biva zamenjen tvrdim koštanim tkivom (koštani kalus). Centralni k., provizorni k. koji se stvara u sržnom kanalu prelomljene kosti i potiče od ćelija koje pokrivaju endotelnu i gredičastu površinu kosti u blizini preloma; definitivni k., kalus koji nastaje iz vezivnog tkiva pretvorivši se u pravu kost; spoljašnji k., kalus stvoren od pokostice, koja u vidu okovratnika (zadebljanja) omotava mesto ranijeg preloma. Calomelas, kalomel, v. Hydrargyrosi chloridum.
r
Calotova operacija
Calotova operacija, v. operacija. calvaria, kalvarija, koštani svod ili krov lubanje. calvities, ćelavost. camera, odaja, komora; c. anterior bulbi (oculi), prednja očna komora, koju ograničavaju rožnjača i dužica; ç. posterior bulbi (oculi), zadnja očna komora, izmeñu dužice, staklastog teIa, sočiva i cilijarnog tela. Obe komore su ispunjene očnom vodicom (humor aquosus). camphora, običan kamfor, japanski kamfor. Dobiva se iz drveta Cinnamomum camphora ili se spravlja sintetski. Bela kristalna masa jaka mirisa, ljuta ukusa, nerastvorljiva u vodi. Danas služi kao sredstvo za lokalno draženje kože u vidu raznih ligamenata. campus visivus, v. vidno polje. canaliculus, kanalić, mali kanal. canalis, kanal, cev, vod; c. adductorius Hunteri, Hanterov kanal, mišićni kanal koji se nalazi u donjoj polovini buta, a služi za prolazak butne arterije i vene; c. Bartholini, izvodni kanal podjezične pljuvačne žlezde; c. cervicalis, cervikalni kanal materice; c. dentis accesorius, akcesorni kanal (i) korena zuba, lateralne grane glavnog kanala korena zuba smeštene pretežno u apikalnoj trećini korena koje omogućavaju vezu izmeñu pulpe i okolozubnog predela; Gartnerov k., ostatak Wolfovog kanala koji se probija kroz začetak materične široke veze. Ako se Wolfova kvržica uopšte ne stvara, Gartnerov kanal dospeva sve do devičnjaka; hordalni k., u čoveka se svitnjak (chorda dorsalis) na kratkom prostoru nalazi uz zadnju stranu bazalne ploče, zatim se svija unutra, probija hrskavicu ozdo nagore (zadnji h.k.), pruža se uz prednju stranu, povija se unazad i ponovo probija u hrskavicu (prednji h.k.), da bi se zadržao u prçdelu turskog sedla krilaste kosti; c. hyaloideus, kanal u staklenu (staklenom telu) od papile vidnog živca do prostora iza kristalnog sočiva. Kroz njega prolazi hijaloidna arterija koja po pravilu nestaje pre roñenja. V. Cloquetov kanal; c. in-
Cantharides guinalis, preponski kanal u prednjem trbušnom zidu odmah iznad preponskog pregiba i spaja trbušnu duplju s mošnicama (u čoveka) ili sa sudnicom (u žene); c. radicis dentis, kanal zubnog korena u kome se nalaze krvni sudovi i živac zuba; Santorinijev k., sporedni kanal gušterače, koji može i da iščezne; cc. semicirculares, tri koštana polukružna kanala u piramidi slepoočne kosti i ulaze u sastav koštanog labirinta. U njima se nalaze opnasti polukružni kanali, v. auris; c. Whartoni, Whartonov kanal, izvodni kanal podvilične pljuvačne žlezde; c. Wirsungi, Wirsungov kanal, glavni izvodni kanal gušterače. cancer, kancer, rak, opaki izrastaj. Opšti izraz za maligne tumore (karcinome i sarkome), a upotrebljava se i za oznaku samo majignih tumora epitelnog tkiva carcinoma; c. aquaticus, vodeni rak, noma; c. en cuirasse, (fr.) rak dojke koji se proširio na meke delove grudnog koša (koža), time ih zadebljao i očvrsnuo, te im dao izgled i osobine oklopa; c. en deux, (fr.) rak udvoje, rak koji se pojavljuje u dve osobe koje zajedno žive, istovremeno ili prvo u jedne pa onda u druge. cancroid, kankroid, umereno- maligni karcinom kože, koji potiče od njenog pločastog epitela i u kome se stvara veća količina rožastih materija. candidiasis oris, oralna kandidijaza. V. spor. caninus, pasji, očnjački; dens caninus, očnjački zub, očnjak; fossa canina, očnjačka jama. canities, sedenje kose nastalo zbog gubitka pigmenta i prodiranja vazduha u dlaku. Sin. poliosis. Cannabis indica, indijska konoplja, sadrži supstanciju koja se pod imenom hašiš upotrebljava kao jedno od najrasprostranjenijih sredstava za uživanje (toksikomanij a). Cantharides, španske bube, Cantharis (Lytta) vesicatoria. Bube zlatnozelene boje, duge 1,5-3 cm, široke 3,5-5 mm. Sadrže bezazotni anahidrid kantaridin, koji na koži sporo izaziva nadražaj, a 119
canthotomia može da dovede i do stvaranja mehurova, nekroze i ulceracije (flogističko sredstvo, danas napušteno u ljudskoj medicini). canthotomia, kantotomija, horizontalno zasecanje spoljne spojke kapaka u cilju proširenja otvora kapaka, npr. pri operaciji katarakte. canthus, kantus, ugao, očni ugao, mesto gde se sastaju očni kapci. Sin. angulus ocull čamila, dušnička kanula, cevčica od metala ili kaučuka koja se stavlja u dušnik •kroz otvor načinjen putem traheotomije, ako je postojala prepreka za disanje prirodnim putem kroz grkljan (oteklina, izrastaj). Trendelenhurgova kanula, dušnička kanula s gumenim balonom koji se može naduvati toliko da se priljubi uz zidove dušnika i da time zatisne zjap, sprečavajući aspiraciju krvi pri operacijama na grkljanu. capillitium, vlasište, vlasi glave. capillus, dlaka, vlas. capistrum, glaveni zavoj koji obuhvata glavu i bradu; capistrum duplex, zavoj koji obuhvata čelo, oba obraza i bradu; capistruma simplex, za razliku pd preñašnjeg, ne pokriva obraz jedne y strane. capitatus, glavičast (npr. os capitatum, glavičasta kost). capitium, kapicijum, glaveni zavoj u vidu kape, koji se pravi od trougle i četvorougle marame. capitonnage, (fr.) kapitonaža, zašivanje; hirurško zatvaranje šupljine jedne ciste zbližavanjem njenih suprotno položenih zidova šavovima. capitulum, glavica, mala glava (npr. capitulum humeri, glavica ramenjače). capsid, kapsid, proteinski omotač u kome je smeštena nukleinska kiselina virusa. capsula, čahura, omotač nekog organa (npr. capsula articularis, zglobna čahura); c. fibrbsa hepatis (Glissoni), vezivno tkivni omotač jetre; c. glomeruli Bowmani, v. corpusculum renis; c. interna, unutrašnja moždana čahura, deo bele mase velikog mozga opkoljene repatim i sočivastim jedrom i vidnom humkom. Kroz nju prolaze motorni i 120
caput senzitivni putevi, optički i akustički put; c. Tenoni, Tenonova kapsula, tanak omotač koji obavija očnu jabučicu od ulaska vidnog živca do ivice rožnjače. capsulectomia, kapsulektomija, isecanje čahure, naročito zglobne čahure i čahure sočiva; renalna kapsulektomija, isecanje čahure bubrega. capsuloplastica, kapsuloplastika, plastična operacija na zglobnoj čahuri. capsulorraphia, kapsulorafija, šav zglobne čahure; smanjivanje zglobne čahure (obično ramenog zgloba), nabirajućim šavovima u običnoj luksaciji zgloba; c. art. temporomandibularis, (stom.) smanjivanje široke zglobne čahure donjoviličnog zgloba šivenjem kod iščašenja i poluiščašenja ovog zgloba. capsulotomia, kapsulotomija, incizija na jednoj čahuri, naročito one na oku, kao i u operaciji katarakte, ili na čahuri zgloba; c. renalis, incizija na čahuri bubrega. caput, (1) glava, sastoji se od lubanje (cranium) i lica (facies); (2) naziv za deo kosti ili organa ili za tvorevine koje svojim oblikom podsećaju na glavu ili loptu (npr. caput humeri, glavica ramenice, caput pancreatis, glavica gušterače); c. medusae, kaput meduze, meduzina glava, proširene vene u koži oka pupka. Vide se u cirozi jetre, naročito u mladih osoba i novoroñenčadi. Sin. cirsomphalos; c. obstipum, krivošijost, držanje glave nagnuto na jednu stranu. Može da bude uroñena ili da se javi brzo posle poroñaja kao posledica kontrakture ili fibrozne degeneracije obrtača glave (m. sternocleidomastoideus) i stečena kao posledica ožiljaka na koži (npr. posle opekotina ili procesa zapaljenja), u potkožnom tkivu (npr. posle flegmone), fibrozne degeneracije mišićnih vlakana obrtača glave, oboljenja i povreda kostura vrata; c. quadratum, četvrtasta glava, oblik glave nastao usled izraženih izbočina na parijetalnim kostima i na čeonoj kosti, posledica rahitisa u prvim mesecima života; c. succedaneum, poroñajni otok glave deteta, na delu koji prvi prolazi kroz poroñajni kanal. Išče-
r
carate zava 12-18 časova po roñenju. Sin. torticollis, krivošijost. carate, spirohetoza koja se javlja u Srednjoj i Južnoj Americi i koja se odlikuje pruriginoznim, beličastim i plavičastocrvenkastim pegama. Prouzrokovao: Treponema carateum. Sin. pinta. carbamid, karbamid, ureja, mokraće vina, NH2-CO-NH2, diamid ugljene kiseline i jedan je od krajnjih proizvoda razlaganja belančevina u organizmu. Normalno se nalazi u krvi i mokraći. U plazmi ili serumu se nalazi 7-18 mg ureičnog azota ili 15-38 mg (100 ml ili 2,5 do 6,3 mmola ureje) litar. U mokraći se nalazi u toku dana 12 do 20 g ureičnog azota, ili 25 do 43 g ureje, ili 0,42 do 0,73 mola ureje/dan. Kada odstranjivanje ureje iz organizma omaši, koncentracija ureje može porasti i do 10 puta od normalne vrednosti. To se dešava u uremiji. Sin. ureja. carbarson, karbarson, petovalentno organsko jedinjenjé arsena. Služi kao lek u amebnoj dizenteriji. Carbo, ugalj; C. activatus, aktivni ugalj, specijalan oblik medicinskog uglja, čija je površina (a time i moć adsorpcije) vrlo velika, jer mu čestice sadrže vrlo fine kapilare. Služi u medicini kao univerzalno adsorptivno sredstvo, bilo spoIj a protiv zapaljenja (antiflogističko dejstvo), bilo per os u raznim trovanjima. C. animalis, v. C. medicinalis; C. ligni depuratus, v. C. vegetabilis; C. medicinalis (C. animalis), lekoviti ugalj, životinjski ugalj. Crni vrlo sitan, lak prašak bez mirisa i ukusa, nerastvorljiv. Služi u medicini kao opšte adsorptivno sredstvo. V. C. activatus; C. vegetabilis, prečišćeni drveni ugalj, služi u iste svrhe kao i C. animalis, ali se rede upotrebljava. Sin. C. ligni depuratus. Carbol, karbol, v. Phenolum. carboneum, ugljenik, ugljik, hem. element, nemetal, hemijski simbol C, Po broju i rasprostranjenosti svojih jedinjenja nalazi se na prvom mestu u živom i neživom svetu. Slobodan ugljenik se javlja kao dijamant i grafit. Ugljenikovi atomi se mogu meñusobno vezivati
carcinoiñum dajući mnogobrojna ugljenikova jedinjenja. Asimetričan atom ugljenika je C-atom za čije su četiri valencije vezane četiri različite jednovalentne grupe. Jedinjenja koja sadrže asimetričan ugljenikov atom mogu biti optički aktivna; c. sulfuratum, sumpor-ugljenik, ugljen -disulfid, CS2, isparljiva bezbojna tečnost, upotrebljava se kao rastvarač i za uništavanje štetočina. Žestok je otrov koji oštećuje centralni nervni sistem, srce i organe za varenje. carborundum, karborundum, silicijum-karbid, odlikuje se velikom tvrdoćom (samo je dijamant tvrñi). Upotrebljava se u zubnoj protetici za struganje zuba i glačanje zubnih proteza. carboxyhaemoglobin, karboksihemoglobin, derivat hemoglobina koji nastaje dejstvom ugljen-monoksida na hemoglobin, u kojeg ne dolazi do oksidisanja gvozda. carboxyhaemoglobinaemia, karboksihemoglobinemija, prisustvo karboksihemoglobina u krvi. carboxylase, v. karboksilaza. carboxyl-grupa, v. karboksilna grupa COOH. carbunculus, karbunkul, gnojno nekrotizujuće zapaljenje kože i potkožnog tkiva, koje proizvode zlatni stafilokok i koji se sastoji od većeg broja furunkula gusto zbijenih u izvesnoj ograničenoj oblasti, npr. na vratu, licu leñima itd. Česta je pojava u dijabetesu. V. furunculus; maligni k. izaziva teško oboljenje anthrax, prostrel (v. tamo); renalni k., masovno lokalizovano gnojenje u bubregu kao posledice bakterijske metastaze, nastale iz tromboze ili infekcije bubrega. carcinogenes, karcinogeni, hemijske supstancije koje u oglednih životinja izazivaju pojavu neoplazme. Danas je poznato preko 600 karcinogenih hemijskih materija čiju osnovnu strukturu ' čine policiklični hidrokarboni kao što su 1:2:5:6 dibenzantracen, metii-holan-tren i 3:4 benz-pyren. carcinoiñum, karcinoid, tumor pretežno lokalizovan u cevastim delovima organa za varenje; stvara serotonin (5-hidroksi121
carcinoma -triptamin), tako da su kliničke manifestacije tih tumora pps'lëdica nenormalno povećane proizvodnje ovog tkivnog hormona (v. hormon). carcinoma, neoplazma nastala zloćudnim bujanjem epitela; c. colonis, karcinom debelog creva najčešće se razvija u završnim delovima creva. Po makroskopskom izgledu promene mogu biti infiltrativne, vegetantne i ulcerovegetantne; c. comedo, histološki tip karcinoma dojke u kome se stvaraju velike pseudoacinusne šupljine ispunjene ćelijama neoplazme oivičene takoñe slojem tumorskih ćelija; c. duodeni, karcinoma dvanaestopalačnog creva, veoma retka lokalizacija koja potiče od epitelnih ćelija duodenuma i može biti infiltrativnog, ulceroznog i vegetantnog makroskopskog oblika. Karcinom papile Vaterove ampule daleko je češći; c. endometrii, karcinoma endometriji je neoplazma porekla iz epitela materične sluznice. Po histološkoj grañi najčešće je adenokarcinom, a vegetativni i ulceroinfiltrativni oblici po spoljašnjem izgledu; c. gelatinosum, vrsta neoplazme čije ćelije stvaraju sluz, zbog čega na preseku ovakvih tumora dominira staklasti sjaj. Javljaju se u sluznici i žlezdama čije ćelije i u normalnom stanju stvaraju sluz (sluznica digestivnog trakta, pljuvačne žlezde, pankreas); c. glandulae sali var is, karcinoma pljuvačnih žlezda je najčešća maligna neoplazma pljuvačnih žlezda, nastala proliferacijom epitela izvodnih kanalića ili acinusa žlezda. Makroskopski je neoplazma u tkivu ili pokraj' tkiva pljuvačne žlezde dosta jasno ograničena ali bez očuvane kapsule, sivobeličaste je boje, čvrsta, vlaknastog izgleda na preseku, ponekad većih neoplazmi sa nekrozama i krvavIjenjima. Histomorfološki razlikujemo tzv. »maligpi mikstni tumor« mukoepidermoidni karcinom, adenokardinom, adenokarcinom acinusnih ćelija; c. in situ, karcinoma »in situ« intraepitelni karcinom bez prodora omotača i prelaska u dublje slojeve; c. intraepidermaHs, intraepidermni karcinom potiče od 122
carcinoma epitelnih ćelija bez prodora u dublja subepitelna tkiva; c. laryngis, karcinoma grkljana je neoplazma nastala od epitelnih ćelija koje oblažu epitel larinksa. Ulceracije, nekroze, infiltracija glasnih žica i okoline glavne su makroskopske odlike praćene ranom pojavom promuklosti i osećanja grebanja i bolova pri gutanju; c. mammae, rak dojke, najčešća lokalizacija neoplazme u žena nastaje malignom proliferacijom žlezda dojke. Prema histomorfološkoj grañi postoji više vrsta. Naborana koža, čvrstina u tkivu dojke uz njen povećani obim neki su od bitnih simptoma; c. mukoepidermoides, mukoepidermoidni karcinom jé karcinom s najčešćom lokalizacijom u velikim pljuvačnim žlezdama. Počinje od izvodnih kanala. Histomorfološke odlike na osnovu kojih je nazvan odnose se na prisustvo sluzi i epidermoidnih ćelija. Neoplazma, iako maligna, relativno sporo raste, kako lokalno, tako i u pogledu metastaza; c. oesophagi, rak jednjaka koji se javlja na fiziološkim suženjima jednjaka. Najčešći je ulcerozni makroskopski oblik koji razara postepeno sve slojeve zida, zahvatajući ga ćelom cirkumferencijom; c. ovarii, rak jajnika je primarna maligna neoplazma, sivosmeñe boje, različite veličine i čvrstoće. Histomorfološka graña može govoriti za adenokarcinom ili medularni karcinom. Širi se na peritoneum kao i limfnim putovima u lokalne limfne žlezde; c. pancreatis, karcinoma pankreatitis je najčešća maligna neoplazma pankreasa. Smeštena je u većini slučajeva u glavi pankreasa, zbog čega već u ranom početku izaziva smetnje u odlivanju žuči, te prouzrokuje žuticu. Neoplazma je u vidu čvrstog nodularnog uvećanja glave pankreasa. Histomorfološki razlikujemo adenokarcinom porekla ćelija izvodnih kanala ili manje česti adenokarcinom nastao od ćelija koje nalazimo u acinusima; c. penis, rak penisa je maligna neoplazma poreklom od epitelnih ćelija sa površine. Javlja se u vidu neravne ulceracije ili bradavičastog izraštaja na glaviću1 penisa ili na udnoj navlaci. Praćen je u od-
carcinoma maklim ,stadijima balanitisom i fimozom. U daljem razvoju širi se dajući metastaze u preponske limfne žlezde; c. prostatae, najčešća vrsta maligne neoplazme prostate. Prostata je čvrsta i uvećana zbog čega prouzrokuje smetnje u mokrenju. U daljem razvoju širi se limfnim i krvnim tokom i izaziva metastaze u regionalnim limfnim žlezdama i kostima kičme, karlice i dr.; c. recti, rak rektuma je najčešća lokalizacija maligne neoplazme debelog creva koja nastaje malignom proliferacijom epitela sluznice. Makroskopski razlikujemo prstenasti (anularni) i resičasti (papilarni) oblik. Oba su praćena pojavom smetnji u pražnjenju debelog creva uz prisustvo krvi i sluzi u stolici; c. rents, rak bubrega je maligna neoplazma bubrežnog tkiva nastala umnožavanjem ćelija kanalića nefrona. Javlja se u vidu relativno ograničenog žutog izraštaja u tkivu bubrega. Na preseku konstatujemo mnogobrojne krvne sudove i krvarenja. U odmaklom stadijumu probija se u vene bubrega, pa i u donju šuplju venu dalje u linitis plastika. Histomorfološki dominiraju adenokarcinomi; c. thyreoideae, karcinoma štitaste žlezde je maligna neoplazma nastala u velikom broju slučajeva ranijeg adenoma. Čvor je obično jasno ograničen, sivobeličast ili sivocrvenkaste boje s ognjištima hemoragija, a ponekad i nekroza. Grañenje od tireocita tu i tamo sposobnih da stvaraju koloid. Atipija ćelija je veoma slabo izraže(na, a ponekad je odsutna. Prodor u krvne sudove jedini je dokaz maligniteta; c. uteri, rak materice, (lat.) maligna neoplazma nastala proliferacijom epitela vrata ili sluznice trupa materice; c. vaginae, rak usmine, maligna neoplazma nastala usled proliferacije pločastog višeslojnog epitela vagine. Obično se javlja u vidu ulceracije podrivenih ivica; c. vulvae, karcinom vulve je maligria neoplazma nastala usled proliferacije pločastog višeslojnog epitela vulve. Počinje kao manja ulceracija čvrstog nekrotičnohemoragičnog dna, podrivenih ivica.
cardiolysis praecarñiaca carcinosarcoma, karcinosarkom, maligna neoplazma koja se javlja u tkivu dojke ili materice devojčica. Neoplazma u dojci se javlja u vidu relativno dobro ograničenog čvora, dok se u materici javlja u vidu grozdolikog izraštaja na sluznici. Histomorfološki obe neoplazme imaju karcinomske i sarkomske odlike. cardia, kardija, 0) srce; (2) gornji deo želuca u kome se završava jednjak. cardiacus, kardijalan, koji pripada srcu ili potiče od srca. cardialgia, kardialgija, bol u predelu srca. Sin. cardiodynia. cardiectomia, kardiektomija, resekcija kardijalnog dela želuca. Vrši se najčešće zbog karcinoma tog dela želuca. cardio-, kardio-, predmetak označava da je nešto u vezi sa srcem ili kardijalnim delom želuca. cardiochalasia, kardiohalazija, patološka relaksacija ili insuficijencija sfinktera na kardiji želuca. cardiodiosis, kardiodioza, proširenje kardijalnog dela želuca. cardiodynia, v. cardialgia. cardiogram, kardiogram, registrovanje srčanog rada pomoću kardiografa; apex k., registrovanje na srčanom vrhu; ezofagusni k., registrovanje kontrakcija leve pretkomore odreñivanjem pulsacija zida jednjaka; negativni k., u kojem krivulja kardiograma pada ispod apscise; prekordijalni k., kinetokardiogram; vektor k., vektorkardiogram. cardiographia, kardiografija, tehnika grafičkog prikazivanja nekih fizičkih i funkcionih osobina srčanog mišića. V. ballisto stočar dio graphia, echocardiographia, electrocardio graphia, phonocardiographia i dr. cardiologia, kardiologija, deo medicine koji se bavi srcem i njegovim radom. cardiolysis praecarñiaca, predsrčana kardioliza, operacija oslobañanja srca i njegovog osrña od sraslina s pokosnicom grudnjače u priraslom perikarditisu (acretio cordis). Ova je operacija danas zastareIa naročito u vidu predsrčanog uklanjanja koštanog dela grudnog zida, kome je bio cilj da olakša rad srca. 123
cardiomegalia cardiomegalia; kardiomegalija, povećanje srca zbog njegove hipertrofije, ali mnogo više zbog njegovog proširenja; c. glycogenica circumscripta, povećanje srčanog mišića zbog lokalnog taloženja glikogena u njegovom mišiću; c. glycogenica diffusa, kardiomegalija u glikogenozi tipa IL V. glycogenosis. cardiomelanosis, kardiomelanoza, melanoza srca. V. melanosis. cardiomusculopexia, kardiomuskulopeksija, prišivanje režnja velikog grudnog mišića za srce u cilju da poboljša miokardni krvotok u pektoralnoj angini. Sin. cardiomyopexia. cardiomyopathia, kardiomiopatija, zajedničko ime za sve bolesti miokarda, naročito za one nejasne i nepoznate etiologije. cardiomyopexia, kärdiomiopeksija, sin. cardiomusculopexia. cardiomyotomia, kardiomiotomija, uzdužno prosecanje kružnog mišićnog sloja želudačne kardije i susednog dela jednjaka i želuca. Kardiomiotomija se vrši u grču srca..Y. Hellerova operacija, ekstramukozna kardiomiotomija. cardioomentopexia, kardioomentopeksija, prišivanje dela lojave pregače za srce u pektoralnoj angini, s ciljem da preko sraslina prodru krvni sudovi iz pregače u srčani mišić i time poboljšaju snabdevanje miokarda arterijskom krvi. cardiopathia, kardiopatija, svaki poremećaj ili svaka bolest srca; arteriosklerozna k., zbog arterioskleroze; hipertenzivna k., zbog visokog krvnog pritiska; nefropatska k., zbog bolesti bubrega; tireotoksička k., izazvana hipertireoidizmom. cardiopneumonopexia, kardiopneumonopeksija, prišivanje pluća za srce da bi kroz srasline prodrli krvni sudovi pluća u srčani mišić i time poboljšali arterijski krvotok miokarda u pektoralnoj angini. Srasline se izazivaju i mehanički sastrugavanjem i hemijskim sredstvima. cardioptosis, kardioptoza, spad srca, spušteno srce. Sin. Wenckebachova bolest.
124
caries dentium cardiorrhexis, kardioreksa, ruptura srca. cardiosclerosis, kardioskleroza, skleroza miokarda. cardiospasmus, kardiospazam, grč kardije koji, zbog otežane normalne pasaže, dovodi do proširenja jednjaka. Kardiospazam je posledica oštećenog oživčavanja predela kardije. V. achalasia, megaoesophagus. cardiosplenopexia, kardiosplenopeksija, prišivanje parenhima za ogolićenu površinu srca u cilju revaskularizacije miokarda. cardiotonica, kardiotonici, sredstva za pojačavanje snage srčanog mišića. Glavni predstavnici ove grupe lekova su strofantini i glikozidi digitalisa. cardiovalvulitis, kardiovalvulitis, zapaIjenje srčanih zalistaka.
cardiovalvulotomia, v. valvulotomija. cardiovascularis, kardiovaskulni, sve što je u vezi sa srcem i krvnim sudovima. carditis, karditis, zapaljenje srca; reumatski k., oboljenje srca u reumatskoj groznici, koje, ako je izraženo, može stvoriti srčanu insuficijenciju, perikarditis i pojav srčanih šumova; streptokokni k., posle streptokokne angine; verukozni k., nebakterijski endokarditis, koji se viña u sistemskom eritemskom lupusu, a rede u nekim drugim bolestima vezivnog tkiva. caries dentium, zubni kvar, lokalni patološki proces praćen destrukcijom, razmekšavanjem i kavitacijom tvrdih zubnih tkiva. Proces je nepreobratljiv i sve veći s komplikacijama, zapaljenjem pulpe i parodoncijuma. Počinje na odreñenim mestima, u fisurama i jamicama, na aproksimalnim površinama i drugim mestima gde se zadržavaju ostaci hrane koji stvaraju adherentne plake. U nastajanju karijesa učestvuje veliki broj faktora, kako predisponirajućih, tako i nadražujućih. Kariogena hrana, naročito uzimanje ugljenih hidrata l odreñeni mikroorganizmi, kariogeni streptokoki stoje u uzročnoj vezi sa karijesom. Karijes se deli prema toku i brzini širenja: c. acuta i c. chronica. Akutan i brz karijes naziva se c. florida. Prema dubini: c.
cartilago
caries dentium superficialis, media i profunda. Prema načinu širenja: minirajući i penetrirajući. Blackova klasifikacija se zasniva na topografiji lezija i deli karijes u pet klasa (I1 II, III, IV, V); c. insistans, zaustavljeni karijes u njegovom napredovanju; c. klinički, gubitak tvrdih zubnih tkiva prouzrokovan karioznim procesom koji se može utvrditi kliničkim pregledom. Sin. kariozna lezija, kariozni defekt; c. primarni, početna ili razvijena kariozna lezija koja nije tretirana; c. sekundarni, kariozna lezija koja nastaje na rubu plombe ranije izlečenog karioznog procesa; c. sicca, »suvi karijes«, delimična remineralizacija razmekšanog karijesa; c. status, označava stanje zubnog kvara u jedne osobe izraženo zbirom lečenih i nelečenih karioznih c. aktivitet, incidencija, broj novih karioznih lezija za neki odreñeni vremenski period u jedne osobe ili grupe osoba; e. cirkularni, karijes mlečnih zuba se javlja veoma rano, s lokalizacijom u vratu zuba, sa zahvatanjem gotovo svih mlečnih zuba i s veoma brzim tokom. Sin. melanodontia, odontoclasia; c. indeksi, služe za utvrñivanje rasprostranjenosti karijesa kod odreñene grupe osoba u neko odreñeno vreme; karijesni indeks osoba (KIO), označava procenat osoba zahvaćenih karijesom; karijesni indeks zuba (KIZ), označava procenat zahvaćenih zuba, a prosečni karijesni indeks (KIP) pokazuje koliko prosečno KEP-a ima jedna osoba. KEP, skraćenica koja označava: K-karijes zuba, E-ekstrahiran zub, Pplombiran zub. Za mlečne zube koristi se skraćenica - kep. Karijes mlečnih zuba ne razlikuje se znatno od karijesa stalnih zuba; c. otpornost, stečena ili konstituciona sposobnost osobe, zuba ili nekih površina zuba da se odupru karijesu; c. prevalencija, rasprostranjenost, prosečno stanje zubnog kvara izvesne populacije utvrñeno pregledom u odreñenom vremenu; c. prijemčivost, predispozicija osobe ili površine zuba za karijes; c. progresija, povećanje obima jedne nelečene kariozne lezi-
je za neko odreñeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba; c. redukcija, smanjenje aktiviteta ili usporavanje progresije karijesa zuba za neko odreñeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba. carina, kljun (npr. carina naši, nosni kljun, tj. prednji deo nosne duplje). carminativa (remedia), karminativi, Iekovi koji olakšavaju odilazak gasova iz creva, bilo time što opuštaju spazme creva, bilo što podstiču crevnu peristaltiku. Ovakvi lekovi su: Fructus Carvi (kim) Fructus Anisi (anason) i dr. Upotrebljavaju se u slučajevima meteorizma, a u domaćinstvu kao začini za ona jela koja stvaraju mnogo gasova u digestivnom traktu (npr. kupus). carina turn, v. pectus carinatum.
Carnochanova operacija, v. operacija. carnificatio pulmonum, karnifikacija pluća, promena plućnog tkiva, najčešće u neizlečenoj pneumoniji; plućno tkivo makroskopski liči na meso. carotinum, karotin, oznaka za tri pigmenta: alfa-karotin, beta-karotin i gama-karotin. Spadaju u terpene, a nalaze se u raznim proizvodima biljnog i životinjskog porekla. Iz njih može u životinjskom organizmu da nastane vitamin A. U tom pogledu je od sva tri karotina najvažniji beta-karotin. carotis, karotidni (od grč. karos, nesvestica); vratna arterija koja pored ostalog vaskularizuje najveći deo mozga. Pritisak na nju lišava mozak krvi. V. arteria (a. carotis communis). carpalis, karpalan, koji pripada ručju, korenu šake. carpus, ručje, rendgenski snimak kostiju ručja služi za procenu stanja kostiju u osoba koje su još u razvitku. Carrel-Dakinov postupak, stalno ispiranje rane Dakinovim rastvorom. Carrelov rastvor, v. Dakinov rastvor.
Carrelov šav, v. sutura. carska voda, v. Aqua regia. cartilago, hrskavica; c. articularis, zglobna hrskavica pokriva u zglobu površine kostiju koje se zglobljavaju; c. arytenoidea, zdelasta hrskavica u zadnjem delu grkljana; c. cricoidea, prstenasta hrskavica u donjem delu grkljana; c. epig125
Carum carvi lottica, kapačna hrskavica, u poklopcu grkljana; c. naši, hrskavice nosa; c. tracheales, hrskavice dušnika u obliku potkovica. Carum carvi, kim. Plod ove biljke (Fructus carvi) je karminativno sredstvo. V. carminativa. caruncula (dem. od caro, meso), mesnata bobica, bradavica; c. hymenalis, zaostaci devičnjaka posle njegovog cepanja; c. lacrimalis, suzna bradavica, malo bradavičasto ispupčenje u unutrašnjem uglu očnih kapaka; c. sublingualis, podjezična bradavica, malo ispupčenje sluznice na dnu usne duplje, ispod jezika, gde se otvaraju izvodni kanali podvilične i podjezične pljuvačne žlezde. carunculae myrtiformes, v. bradavičaste kvržice. Castleov faktor, mukopolisaharidna supstancija koja se stvara u sluznici pilorusnog dela želuca. Neophodan je za resorbovanje vitamina І2 u završnom delu ileuma. Nedostatak ovog faktora izaziva pojavu perniciozne anemije. Castleov ferment, v. intrinsic factor. castratio, kastracija, štrojenje, odstranjenje polnih žlezda. casus perditus, izgubljeni slučaj, u kome bolesnik nema izgleda da preživi. cat scratch disease (engl.), bolest zbog ogrebotine mačke, benigni, subakutni regionalni limfadenitis, izazvan ogrebotinom ili ujedom mačke. Sumnja se da je uzročnik bolesti neki virus. Na mestu ogrebotine javlja se najpre ospa u vidu papule, a potom ulceracija. Ponekad, bolest dovodi do meningoencefalitisa. Sin. lymphoreticulosis benigna. cat scratch febris, ket skreč febris je granulomatozno zapaljenje limfnih žlezda verovatno prouzrokovano virusom iz grupe limfogranuloma psitakozis, a prenosi ga mačka. Prolazna papula na koži na mestu prodora uzročnika zaceljuje brzo da bi se javio otok oblasnih limfnih žlezda praćen opštim simptomima kao što su temperatura, opšta slabost. Zahvaćene limfne žlezde su na preseku nekrotične, a okolina nekrotičkih žarišta je oivičena širokim pojasom epite126
catgut loidnih ćelija i pojedinačnim džinovskim ćelijama. catabolismus, katabolizam, mnogobrojni i raznovrsni biohemijski procesi u toku kojih se vrši razlaganje organskih materija uz oslobañanje energije, koja se koristi za rad, za stvaranje toplote i za rezervnu energiju. catacrotismus, katakrotizam, nepravilnost pulsa, koji se sastoji od dva ili više širenja zidova arterije pri svakom udaru; registruje se na sfigmogramu u vidu jednog ili dva zupca na nishodnom delu. cataplasma, kataplazma, cicvarica, oblog s nekom toplom kašom, npr. kašom spravljenom od grubo isitnjenog lanenog semena. cataplexia, katapleksija, pojava naglog gubitka mišićnog tonusa, usled čega osoba pada na zemlju uz potpuno očuvanu svest, u jakom uzbuñenju, naročito smehu (geloplegija). Često ide s narkolepsijom. V. narcolepsia. cataracta, katarakta, siva mrena, svako zamućenje u sočivu bez obzira na intenzitet i obim. Dovodi do pada oštrine vida; c. complicate, kao posledica iridociklitisa, ablacije retine, oboljenja retinitis pigmentosa, glaukoma. Najčešća je c. senilis; c. congenita, zahvata jedno ili oba oka. Razni oblici: polaris, pyramidalis, zonularis. Uzroci: hereditet, oboljenje majke u toku trudnoće (rubeola, neka infektivna oboljenja, intoksikacije, zračenje rendgenom); c. corticalis, zamućen periferni deo; c. nuclearis, zamućen samo centralni deo sočiva; c. secundaria, zaostali delovi sočiva posle njegovog nepotpunog uklanjanja; c. subcapsularis, zamućeni delovi su ispod čahure; c. tötalis, potpuno zamućenje sočiva. Uzroci: fizička dejstva (povreda, toplota, hladnoća, električna struja, rendgenski zraci, radioaktivna zračenja - atomska bomba), hemijska dejstva (dinitrofenol, kauzoma, sideroza, halkoza), dijabetes, tetanija, miotonija. Terapija svih katarakti je operativna. catgut, ketgut, konac za hirurški šav. Spravlja se od osušenog tankog creva
cathepsin kože pošto se odstrane serozni i mukozni sloj, a za upredanje konca ostaje submukozni sloj, koji se sterilise; formaldehidski c., ketgut impregnisan rastvorom formaldehida kuvanjem u alkohol-formalinskom rastvoru; hromirani c. ketgut pripreman sterilizacijom i impregnacijom hrom-trioksidom, koji mu daje čvrstinu pri zatezanju; jod ketgut, ketgut sterilisan u rastvoru jednog dela joda na 100 delova kalijum-jodida; jodohromisani c., ketgut sterilisan u rastvoru joda, kalijum-jodida i kalijum-bihromata; posrebreni c., ketgut impregnisan srebrom, koje mu daje jačinu i otpornost. cathepsin, katepsin, proteolitički enzim u belim krvnim zrncima i ćelijama organa koji učestvuju u autolizi ćelija i autodigestiji tkiva. Javlja se naročito posle smrti životinja. Sin. endoproteinaza. cauchemar, (fr.) košmar, mora, iznenadno nastalo uznemirenje, osećaj gušenja ili pritiska, nemotivisani strah pri nastupanju sna ili u toku sna. Može biti posledica organskih oboljenja srca. Ponekad se javlja u okviru hipohondričkih senzacija u depresiji i neurasteniji. cauda, rep, suženi okrajak duguljastog organa; c. equina, snop korenova spinalnih živaca (u obliku konjskog repa) koji sadrži korenove grudnih i ostalih nižih kičmenih živaca. caudalis, repni. caudatus, repat (npr. lobus caudatus, repati režanj). causalgia, kauzalgija, jak bol na površini kože (najčešće šake ili stopala) usled povrede ili zapaljenja živaca. caustica (remedia), jetki lekovi, upotrebljavaju se za uništenje ili odstanjenje zdravog ili obolelog tkiva (bradavice, prekomerne granulacije itd.). Ovakvi lekovi nagrizaju i izjedaju tkiva. Njihovo dejstvo je jako i oni mogu da prodiru i u dubinu. cauter, kauter, sprava za kauterizaciju. V. cauterisatio, galvanokauter, elektrokauter, paquelin. cauterisatio, kauterizacija, razaranje tkiva sagorevanjem, nagrizanjem ili izjedanjem pomoću kaustičkih sredstava.
cavitas cauterium, kauteri, fizička i hemijska sredstva kojima se u medicini vrši nagrizanje i pečenje. V. termokauter, elektrokauter, ferrum candens, caustica, corrosio. cave! (lat.), čuvaj se! izbegavaj! caverna, kaverna, šupljina. cavernostomia, kavernostomija, operacija kojoj je cilj da drenuje šupljine apscesa pluća. cavernosus, kavernozan, šupljikav (npr. corpus cavernosum penis, šupljikavo telo polnog uda). cavete! čuvajte se! izbegavajte! U receptima označava šta treba izbegavati, odnosno čega se treba čuvati. cavitas, šupljina, duplja, udubljenje (npr. cavitas dentis, zubna šupljina; cavitas glenoidalis, zglobna čašica na lopatici). Sin. cavum; (stom.) kavitet, šupljina u zubu; kavitet, prepariran, obrañen kavitet u zubu i pripremljen za restauraciju. Numeričkom podelom po Blacku kaviteti po lokalizaciji mogu biti: 1) kaviteti u jamicama i fisurama svih zuba; 2) kaviteti na aproksimalnim površinama pretkutnjaka i kutnjaka; 3) kaviteti na aproksimalnim površinama sekutića i očnjaka bez oštećenja incizalnog ugla; 4) kaviteti na aproksimalnim površinama sekutića i očnjaka s oštećenjem incizalnog ugla; 5) kaviteti u gingivalnoj trećini svih zuba; 6) atipično lokalizovani kaviteti na karijes imunim površinama zuba; višepovršinski kaviteti su kaviteti koji uključuju više zubnih površina; principi preparacije, pravila za obradu kaviteta u zubu pre stavljanja. Po Blacku: 1) otvaranje kaviteta s preventivnom ekstenzijom (obezbeñenje pristupa karioznoj leziji i uključivanje svih predilekcionih mesta za širenje karioznog procesa); 2) oblik otpora kaviteta (obezbeñenje dovoljnog prostora vodeći računa da se ne oslabe preostali delovi zuba, kako bi restaurisani zub izdržao pritisak žvakanja pri okluziji i artikulaciji); 3) oblik retencije kaviteta (obezbeñenje stabilnosti); 4) oblik olakšanja (obezbeñenje pristupa kavitetu kako bi mogli biti izvršeni svi ostali principi to-
127
cavum kom preparacije); 5) potpuno uklanjanje svih karioznih masa i kariozno promenjenih tkiva; 6) obrada rubova kaviteta (uklanjanje svih podlivenih prizama gleñi i zakošavanje preostalih, zavisno od lokalizacije i vrste); 7) čišćenje kaviteta (temeljno ispiranje kaviteta mlazom mlake vode, dezinfekcija sa 0,5% Sol. Chloramini i 3% Sol. Hydrogenii peroxydati i sušenje vatom, ili mlazom mlakog vazduha). cavum, šupljina, duplja; c. abdominis, trbušna duplja; c. articulare, zglobna duplja, v. articulatio; c. coronae dentis, šupljina u kruničnom delu zuba ispunjena koronarnom pulpom; c. dentis, šupljina u zubu ispunjena zubnom pulpom i okružena dentinom; c. Douglasi, Douglasov špag, prostor izmeñu materice i čmarnog creva, obložen trbušnom maramicom; v. excavatio rectoutenna; c. epidurale, epiduralni prostor izmeñu zidova kičmenog kanala i tvrde moždanice kičmene moždine; c. laryngis, grkljanska duplja, podeljena glasnim žicama na tri sprata (gornji, srednji i donji); c. mediastinale, medijastinum, sredogruñe, srednji deo grudne duplje; c. naši, nosna duplja, na zadnjem zidu ima dva otvora (choanae) kojima je u vezi s dupljom ždrela; c. oris, usna duplja, početni deo cevi za varenje, sastoji se od dva dela, prednjeg (predvorja) i zadnjeg (prave usne duplje). Zadnji zid predstavlja ždrelno suženje preko koga je usna duplja u vezi s dupljom ždrela; oris proprium, usna duplja u užem smislu reci. Deo usta ograničen napred i sa strane zubnim lukovima i desnima, a pozadi ždrelnim suženjem (isthmus faucium); c. pectoris, grudna duplja, deo šupljine grudnog koša iznad prečage; c. pelvis, karlična duplja; c. peritonei, peritonealna duplja; c. pharyngis, duplja ždrela, sastoji se od tri sprata koji su u vezi s nosnom dupljom preko hoana i s usnom dupljom preko ždrelnog suženja: c. pleurae, pleuralna duplja koja predstavlja bezvazdušni prostor izmeñu zidnog i drobovnog lista plućne maramice; c. radicis dentis, kanal ko-
128
cefalini rena zuba ispunjen radikularnom pulpom; c. subarachnoidale, subarahnoidni prostor izmeñu paučinaste i meke moždanice, ispunjen tečnošću (liquor cerebrospinalis); c. thoracis, šupljina grudnog koša, podeljena preča-gom na grudnu i trbušnu duplju; c. tympani, bubanjska duplja se razvija od 1. škržnog useka, koji u prvo vreme predstavlja široku i spljoštenu kesu. Za sve vreme fetalnog života bubanjska duplja je. ispunjena žućkastom bistrom tečnošću, koja po roñenju nestaje i zamenjuje se vazduhom. Spoljašnji kraj duplje je u vezi sa zastornom bubanjskom opnom; v. auris; c. uteri, materič-na duplja. cavus, šupalj (npr. vena cava superior, gornja šuplja vena). Cecilova operacija, v. operacija. cecosigmoidostomia, cekosigmoidosto-mija, operativno stvaranje otvora komunikacije cekuma sa sigmoidnim kolonom; vrši se obično radi zaobilaženja prepreke (najčešće karcinoma) na nekom segmentu kolona izmeñu cekuma i sigmoidnog kolona. cecostomia, cekostomija, operacija kojom se stvara otvor na cekumu koji se fiksira za stvoreni otvor na trbušnom zidu; cekostomija služi za pražnjenje crevnog sadržaja kroz ovakav veštački, neprirodni čmar. cecus (caecus), šlep, zadniven (npr., cecum, slepo crevo). cefaelin, alkaloid iz korena brazilskog drveta Uragoga Ipecacuanha, vrlo sličan emetinu (i hemijski i po dejstvu). cefaleksin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporanska kiselina); po antibakterijskom spektru, približno sličan cefalotinu. cefalini, glicerofosfatidi sastavljeni od fosfatidne kiseline i jednog aminoalko-hola. Fosfatidna kiselina sastoji se od glicerola u kome je jedna primarna i sekundarna alkoholna grupa estarski vezana za masne kiseline, a jedna primarna alkoholna grupa estarski vezana za fosfornu kiselinu. Kada se aminoalko-
cefaloglicin hol estarski veže za fosfatidnu kiselinu nastaje cefalin. Ako je u cefalinu etanolamin on se naziva fosfatidil-etanolamin, a ako sadrži serin naziva se fosfatidil-serin. Cefalini se nalaze u mozgu, nervnom tkivu i žumancetu jajeta. cefaloglicin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C (7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva slabiji od cefalotina. cefaloridin, polusintetski antibiotik, dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva sličan cefalotinu. cefalosporini, antibiotici izolovani iz gljivice Cephalosporium acremonium, cefalosporin P, cefalosporin N i cefalosporin C. cefalotin, polusintetski antibiotik dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina (7aminocefalosporinska kiselina) de-luje kako na gram-pozitivne tako i na gramnegativne mikroorganizme. cellulitis, celulitis, prostrano zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva, bez zagnojavanja. cellulitis orbitae, v. orbita. Cellulosum ligni depuratum, celulozna vata; oficinalna prema našoj farmakopeji. ćelom, duplja koja nastaje cepanjem mezoderma van granica embrionog polja, što dovodi do stvaranja spoljašnjeg (egzocelom) i unutrašnjeg celoma (intraembrionalni ćelom). U sisara spoljašnji ćelom se širi ukoliko se pupačna kesa smanjuje, ali se, zatim, naglim i sve većim porastom amnionske duplje smanjuje, dok potpuno ne iščezne priljubljivanjem amniona uz horion. Ostaje samo unutrašnji ćelom čiji odnos prema organima grudne i trbušne duplje dovodi do stvaranja opornjaka. celomacija, dvolisni stadijum, postaje mezenhimula pojavom trećeg lista, mezoderma, u kome se javlja sekundarna
9 Medicinski leksikon
cement telesna duplja, ćelom. U sisara dvolisni stadijum se tesno vezuje za pojavu mezoderma tako da se granice gastrulacije u celomacije pretapaju jedna u drugu. Mezoderm u sisara proističe iz primitivne trake pre nego što se izdvojio svitnjak iz prvobitnog endoderma. U njih se on proteže izvan vanembrionog polja. Zadnji začetak (peristomni) se prvo razvija, njegovi kljunovi se stanjuju i rastu unapred. U tim kljunovima se pojavljuje primitivna perikardna duplja. Prednji začetak mezoderma je smešten u glavenom nastavku. Evolucija tako postalog mezoderma čini da se on proširuje na ćelo vanembriono polje, sem iznad glavenog kraja embriona (proamnion). U daljem razvoju, on se resorbuje iznad i ispod embrionog polja (idrelna opna, odn. čmarna opna). celer, v. pulsus celer. celijačna bolest, v. bolest. celularna ili sesilna antitela, antitela fiksirana na ćelije tkiva i organa. Kad sesilna antitela reaguju s homologim antigenom, dolazi do reakcije antigen-antiteIo na površini raznih ćelija, jer su antitela za njih fiksirana. Ta reakcija antigen-antitelo dovodi do oslobañanja supstancija za organizam štetnih i do oštećenja ćelija. celularni imunitet, stanje specifične otpornosti koje organizmu obezbeñuju razne ćelije. Uloga ovih ćelija je dvojaka: fagocituju mikroorganizme i formiraju antitela. celuloid, čvrsta masa dobivena iz nitroceluloze i kamfora. Rastvara se u acetonu. Služi za izradu lakova, filmova, karata itd. celuloza, polisaharid, poliglukoza sastavljena od ogromnog broja molekula glukoze meñusobno vezanih beta-glikozidnom vezom (CeHioOs). Celuloza služi kao mehanička graña biljke. Ona je najrašireniji ugljeni hidrat u prirodi. Celuloza se* u digestivnom traktu ne degraduje i stoga nema hranljivu vrednost. cement (stom.), materijal koji služi povezivanje fiksnih zamena za prirodne zube, izradu privremenih zubnih plom-
129
cementiculus bi, prekrivanje pulpe zuba kao podloga raznim vrstama zubnih plombi i za punjenje kanala korena; bakarni c., sličan je po hemijskom sastavu cinkfosfatnom cementu. Ranije se koristio za privremeno zatvaranje kaviteta zuba u dece. Danas se retko koristi zbog toksičkog delovanja na pulpu zuba; polycarboxylatni c., sastavljen od cink-oksida i vodenog rastvora poliakrilne kiseline. Dobro prianja za gleñ i dentin, ali ne za stomatološki porculan, akrilat i zlatne legure; silikatni c., prah pulverizovanog stakla koji sadrži magnezijum, fluor, kalcijum, natrijum i fosfor. Veći procenat fluora obezbeñuje mu antikariogeno dejstvo. Tečnost sadrži vodeni rastvor fosforne kiseline i soli aluminijuma ili cinka. Koristi se za zamenu oštećenog tkiva prednjih zuba zbog estetskih svojstava; cink oxid-eugenol c., služi za privremeno zatvaranje kaviteta u zubu i fiksiranje privremenih fiksnih nadoknada za prirodne zube; cink phosphatni c., prah kalciniranog cink-oksida i magnezijum-oksida. Tečnost sadrži fosfornu kiselinu i soli aluminijuma ili cinka. Služi za cementiranje fiksnih nadoknada za zubno tkivo i za privremene plombe; cink silico-phosphatni c., kombinacija silikatnog i cink-fosfatnog cementa. Služi za privremene plombe i cementiranje fiksnih zubnih zamena i ortodonskih prstenova. Pokazuje antikariogeni efekat usled prisustva fluora. cementiculus, cementikul, kalcifikovano telašce u ozublju. Može biti slobodan, priljubljen ili ugrañen u cement zuba. cementiranje (stom.), povezivanje fiksnih zamena umesto zuba pomoću cementnog materijala. Po stvrdnjavanju ostvaruje mehaničku vezu izmeñu fiksne zamene i zubnog tkiva. cementni film (stom.), sloj stvrdnutog cementnog materijala izmeñu fiksne zamene i zubnog tkiva. Debljina cementnog filma treba da bude što manja, oko 20 Mm. cementoblastus, ćelija ovalnog oblika sa protoplazmatičkim produžecima, koja učestvuje u stvaranju cementa zuba. Po130
centar seduje sve ultrastrukturne odlike ćelija koje sintetizuju proteine i proteinsko -polisaharidne komplekse. V. cementocytus. cementociti, ćelije zuba koje su sposobne da stvaraju cement i koje postaju cementoblasti. cementoclasia, cementoklazija, razgradnja cementa cementoklastima. cementoclastus, cementoklast, ćelija koja vrši razgradnju cementa. cementocytus, ovalna ćelija u lakuni cementa zuba. Protoplazmatički produžeci ove ćelije u većem broju pružaju se prema periodoncijumu korena zuba. Citološke karakteristike su veoma slične cementoblastu. V. cementoblastus. cementogenesis, razvoj i stvaranje cementa korena zuba. cemento-gleñna granica, odvaja cement korena zuba od gleñi krunice zuba. Deo zuba koronarno od ove linije čini anatomsku krunicu zuba, a deo apikalno od nje čini anatomski koren zuba. cementoid, tanak sloj nekalcifikovanog cementa koji prekriva cement korena zuba. Na njegovoj površini nalaze se cementoblasti. V. cementum. cementoplastus, šupljina u celularnom cementu koja sadrži cementocit. Sin. lacuna cementi. centar, središte, središna tačka nekog tela; ejakulacioni c., centri u donjem kraju kičmene moždine, sedište impulsa za ejakulaciju. Ima ih 2: gornji (slabinski, C. Ej. L.) koji odgovara na psihogene nadražaje; donji (sakralni, u gornjem delu sakralnog segmenta), koji prima periferne nadražaje; medicinski c., opšti pojam za skup bolničkih (bolnički c.), nastavnih ili naučnomedicinskih ustanova koje se nalaze u jednom mestu i obično su pod jedinstvenim rukovodstvom; moždani c., precizno lokalizovana mesta u mozgu čijim su složenim radom pokretanjem deponovanih obrazaca odreñene mnoge aktivnosti organizma; nervni c., skup nervnih ćelija koje upravljaju nekom odreñenom funkcijom organizma. DeIe se na kortikalne i supkortikalne. Kortikalni
centar (svesni) c. lokalizovani su u kori velikog mozga, a supkortikalni (nesvesni, refleksni) smešteni su u kičmenoj i izduženoj moždini (prosti, niži c.) i u moždanom stablu, malom mozgu i supkortikalnim sivim masama (viši c.); c. polnog nagona, od najvećeg je značaja odnos vegetativnog podbrežja (hypotalamusa) i hipofize, kao motora seksualne funkcije. Hipotalamus po nekim autorima (Spatz) predstavlja seksualni centar, a neki ga proglašavaju za diencefalnu žlezdu (Scharrer, Bargman). R. Collin tvrdi da postoji dvojaki vid inkretogene funkcije: hemokrini i neurokrini; refleksni c., mesto na kome se nadražajima s aferentnog kraka izazivaju impulsi koji se prenose eferentnim krakom refleksnog luka. Lokalizovani su u različitim delovima centralnog nervnog sistema: kičmenoj izduženoj moždini, ponsu meñumozgu i dr. V. synapsis, refleksni luk; Spatzov seksualni c., trofički centar u ventromedijalnom polju sivog hipotalamusnog brežuljka; vazomotorni c., nervni c. smešten obostrano u retikularnoj supstanciji donje trećine ponsa i gornje dve trećine izdužene moždine, čiji su gornji i bočni delovi stalno tonusno aktivni. Morfološki i funkciono, vazomotorni c. sastavljen je od ekscitacijskog (bilateralnog) dela koji može suziti krvne sudove i inhibicijskog (medijalnog) dela koji sprečava sužavanje krvnih sudova i tako dovodi do njihovog proširenja. Vazomotorni c. ne reguliše samo širinu krvnih sudova (a time i krvni pritisak) nego preko simpatičkih vlakana (lateralni deo) i preko vagusa (medijalni deo) utiče na aktivnost srca; c. za disanje, naširoko razasut skup neurona obostrano smešten u području retikularne supstancije izdužene moždine i ponsa, složene funkcione strukture, mehanizmom dvostrukog oscilacijskog sistema. Iz ovog centra vrši se oživčavanje disajnih mišića i regulišu se disajni pokreti; c. za govor, neophodan za funkciju govora, smešten je u oblasti kore velikog mozga. Motorni c. za govor nalazi se u dešnjaka u levoj hemisferi u 9*
centralna dogma pars opercularis čeonog režnja (tzv. Brokin c.), a senzorički c. za g. smešten je u gornjoj slepoočnoj vijuzi (tzv. Wernickeov c.). V. aphasia; c. za miris, kortikalni c. koji se nalazi u prednjem delu vijuge zvane hippocampus (uncus gyri parahippocampalis i gyrus dentatus) kore velikog mozga; primarni mirisni c. nalaze se u mirisnoj kvržici u prednjoj rupičastoj supstanciji velikog mozga; refleksni mirisni centri nalaze se u medumozgu (bradavičasto telo i habenularno jedro) i u srednjem mozgu; c. za sluh, primarni ili elementarni centar, nalazi se u kori gornje slepoočne vijuge velikog mozga. Viši centri psihoakustički, nalaze se oko primarnog c. u kori slepoočnog režnja hemisfere mozga; c. za toplotu, nervni centar u hipotalamusu koji reguliše proizvodnju toplote u organizmu i njeno odavanje (termoregulacioni c.); c. za ukus, nalazi se na bazi postcentralne vijuge. Za ukus ne postoji zasebno kortikalno projekciono područje, već je smešten u onom delu postcentralnog girusa koji služi kožnom osećaju iz područja lica; vitalni c., grupa centra smeštenih u moždanom stablu koji regulišu rad osobito važnih organa: rad srca, disanje i dr. Centauru minoris herba, v. herba. centralan, v. centralis. centralis, centralan, središni. Centralna bolnica Vrhovnog štaba NOVJ, najveća sanitetska ustanova u NOR-u čija je namena bila zbrinjavanje povredenih i obolelih (p/o) iz jedinica pod neposrednom komandom VS-a; njen kapacitet je varirao (700-4.000 p/o), prema situaciji; na slobodnoj teritoriji je bila organizovana na konvencionalan način, a u pokretu po ešelonima na osnovu pokretljivosti p/o; povremeno bi se i rasformirala i tada bi se p/o rasporedili u matične jedinice. Funkcionisala je dotle dokle su stvoreni povoljniji uslovi zä evakuaciju p/o u savezničke bolnice ili na osloboñenu teritoriju naše zemlje^ centralna dogma, osnovno tumačenje meñusobnih odnosa DNK, RNK i proteina; po njemu DNK služi kao kalup
131
centralna pneumonija kako za sopstvenu replikaciju tako i za sintezu RNK, koja sa svoje strane predstavlja kalup za sintezu proteina. centralna pneumonija, v. pneumonia. centralni limfocitni organi, v. primarni limfocitni organi. centralni nadražaj, v. nadražaj, stimulus. centralni nervni sistem, systema nervosurn centrale, obuhvata: veliki mozak, mali mozak i kičmenu moždinu. V. nervni sistem. centralni vid, v. visus. centralni zrak (CZ), osovina rendgenske zračne kupe, v. rendgenski і snop. centralno gledanje, v. visus. centri mozga, v. cerebrum, cortex,, centar. centrifuga, ureñaj koji služi za izlaganje astronauta silama ubrzanja koje ga očekuju u toku lansiranja i povratka. Ona se koristi kako za selekciju astronauta, tako i za trening radi upoznavanja sa stresogenim delovanjem sila ubrzanja. Na centrifugi se mogu simulirati i vrsta i veličina ubrzanja koje kosmonaut doživljava u toku kosmičkog leta. Prvenstveno se kosmonaut izlaže transverzalnim ubrzanjima i do 15 g. Centrifuga se koristi takoñe za ispitivanje materijala u pogledu njihove izdržljivosti prema silama ubrzanja. Savremene centrifuge su snabdevene barokomorom u kojoj se nalazi vibraciona platforma i generator buke. U ovakvim centrifugama moguće je simulirati skoro sve faktore kosmičkog leta, izuzev bestežinskog stanja. centrifugalni živci, v. nervus. centrifugovanje, vrši se pomoću centrifuga na osnovu dejstva centrifugalne sile. Centrifugovanjem se odvajaju čvrste supstancije suspendovane u tečnosti. U običnim centrifugama s oko 1000 obrtaja u minutu sedimentacija može biti oko 1000 puta brža nego pri stajanju suspenzije. Pomoću ultracentrifuga s preko 100.000 obrtaja u minutu, mogu se dobiti centrifugalne sile koje i milion puta prevazilaze zemljinu težu. centriol, jedna od dve sitne ćelijske tvorevine, smešten neposredno uz jedro, koja se u metafazi postavlja na pol ćelije i u kojoj se stiču vlakna deobnog vretena. centripetalni nervi, v. nervus. 132
cephalalgia centromera, suženi deo hromosoma koji ga deli na dva kraka. U profazi i metafazi ćelijske deobe centromera povezuju dve hromatide. Za centromeru se pričvršćuju vlakna deobnog vretena i u anafazi mitoze i mejoze II dolazi do njenog uzdužnog cepanja i potpunog odvajanja hromatida. Sin. kinetochora. centroterapija, način lečenja polne nemoći muškarca u vidu ovlašne kauterizacije »glave« donje nosne školjke. Rezultati su izvanredni u lečenju prevremene ejakulacije. cenzura, u psihoanalitičkoj teoriji delatnost kontrolisanja psihičkih sadržaja koji iz podsvesnog dela psihe prodiru u svest. Ako neki predstavnik instinkta, neka instinktivna težnja, dopirući u svest, izaziva konflikt s društvenim običajima ili strah, tome se suprotstavlja cenzura i vraća takav sadržaj natrag u podsvesno (potiskuje ga). Cenzura može takvu nagonsku težnju i pustiti u svest, ali tek pošto je tako deformiše da se više ne može poznati. Koje će instiktivne težnje odnosno njihovi predstavnici moći da iz nesvesnog prodru u svest, ne izazivajući strah, odlučuje cenzura. Cenzuru vrši »nad-ja« - predstavnik roditelja odnosno vaspitača, tj. onog koji diktuje »moralni stav«, deli ono što je dopušteno činiti od onog što nije dopušteno. cephalaea, glavobolja. V. cephalalgia. cephalalgia, cefalalgija, glavobolja, vrlo čest simptom oboljenja glave ili i drugih organa i sistema. Mogu se razlikovati: organska i funkciona glavobolja. Organska glavobolja može biti primarna i sekundarna. Primarna glavobolja su migrena i histaminska glavobolja. Sekundarna glavobolja može postojati u oboljenjima glave i u drugim oboljenjima. Glavobolje u oboljenjima glave su cephalaea myalgica, u meningitisu, u tumoru, apscesu ili zbog prisustva parazita u mozgu, u traumi glave i sifilisu. Glavobolje u drugim oboljenjima su glavobolje u arterijskoj hipertenziji, u oboljenjima bubrega, jetre, krvi i drugih organa. Funkcione glavobolje su cephalaea neurotica; histaminska c., nastupi gla-
cephalicus vobolje praćeni crvenilom lica i lučenjem iz nosa usled lokalnog oslobañanja histamina - vrsta migrene; c. postcommotionalis i glavobolja kod tzv. fukcionih duševnih bolesti i u neuralgijama V i IX moždanog creva. cephalicus, glavni, glaveni, koji pripada glavi (npr. v, cephalica, spoljna vena ruke). cephalothoracopagus, dvoguba nakaza s natpupčanim spojem po celoj liniji (glavom, grudima). cepivo, v. vakcina. c e pijenje, v. vakcinacija. Cera alba, beli vosak, dobiven beljenjem žutog voska na suncu. Služi u iste svrhe kao i žuti vosak. Cera flava, žuti vosak, prečišćen prirodni vosak dobiven topljenjem saća pčela radilica (Apis mellifica). Sastoji se od miricina (smese miricil-palmitata i alkohola miricila), cerina (ili cerotinske kiseline) i ceroleina, koji je verovatno smesa masnih kiselina. Služi za izradu raznih lekovitih masti i pasta, kojima daje čvrstinu. ceratus, voštan. cerclage, (fr.) opasivanje, opšivanje, akušerska intervencija kojom se sprečava spontani pobačaj na vrlo jednostavan način. Zapaženo je da vrlo veliki broj spontanih pobačaja nastupi usled insuficijencije unutrašnjeg ušća materice. Ta slabost grlića dolazi do izražaja u drugoj polovini trudnoće i uzrok je većine habitualnih pobačaja. Da se izbegne slabost grlića u kritičnim mesecirna, tj. u drugoj polovini trudnoće, u prvoj trećini gravidnosti u visini unutrašnjih materičnih usta vrši se kružno opšivanje najlonskim koncem i na taj način se otklanja slabost grlića, te se trudnoća dovede do kraja. Ovom se metodom postiže znatno smanjenje spontanih habitualnih pobačaja; (oft.) cirkularna operacija protiv ablacije retine, pri kojoj se primenjuju materijali biološkog porekla. Danas se sve češće koriste razne veštačke plastične materije. Metoda je novija i njome se postiže uspeh i u veoma nepovoljnim slučajevima; (hir.), operacija pri prelomu patele. Sastoji se u pro-
cerebrum vlačenju metalne žice oko patele, kojom se približuju fragmenti preloma i time omogući stvaranje kalusa. cerebelaran, v. cerebellaris. cerebellaris, cerebelaran, koji se odnosi na mali і malomoždani. cerebellum, mali mozak, nalazi se u zadnjem delu lubanjske duplje, ispod velikog mozga, iza mosta i izdužene moždine. Sastoji se od srednjeg dela, crva (vermis) i dve bočne hemisfere. Njegovu sivu masu sačinjavaju izbrazdana kora na površini i četiri jedra u dubini bele mase. On je centar za održavanje ravnoteže, koordinaciju pokreta i raspodelu mišićnog tonusa. cerebralna kriza, v. crisis. cerebralna moždana oduzetost, v. Littleova bolest (pod bolest). cerebralna paraliza (stom.) nicanje zuba kasni, zubi niču neuobičajenim redosledom, brzo dolazi do abrazije i na mlečnim i na stalnim zubima; česte su nepravilnosti zagrižaja i položaja pojedinih zuba; ponekad se viñaju i nepravilnosti kostiju lubanje i lica. cerebralni, moždani. cerebrospinalna scintigrafija, v. scintigrafija. cerebrospinalna tečnost, v. liquor cerebrospinalis. cerebrospinalni, koji se odnosi na mozak i kičmenu moždinu, npr. c.s. sifilis, cerebrospinalni meningitis, v. meningitis. cerebrospinalni pritisak, v. pritisak. cerebrozidi, spadaju u složene lipide sastavljene od sfingozina (dvohidroksilni nezasićeni aminoalkohol), od glukoze ili galaktoze i od lignocerinske kiseline (viša masna zasićena kiselina sa 24C-atoma u nizu). U cerebrozidu je primarna alkoholna grupa sfingozina vezana poluacetnom vezom za Ci-heksoze, aminogrupa je vezana amidskom vezom s lignocerinskom kiselinom. Cerebrozidi se nalaze u centralnom nervnom sistemu i ćelijskim membranama. cerebrum, mozak u užem smislu. DeIi se na srednji mozak (mesencephalon), meñumozak (diencephalon) i veliki mozak (telencephalon). Srednji mozak povezu133
cerezin je meñumozak s moždanim mostom. Meñumozak sačinjavaju: III moždana komora (ventriculus III) dva brežuljka (thalamus) i podbrežje (hypothalamus). Gornju i bočne strane meñumozga potpuno pokrivaju polutke velikog mozga. Veliki mozak (telencephalon) sastoji se od dve polutke, spojene komisurama žuljevitog tela (corpus callosum) i svodovima (fornix). Svaka polutka ima centralnu šupljinu, tzv. bočnu komoru (ventriculus lateralis) i četiri režnja: čeoni (lobus frontalis), temeni (lobus parietalis), slepoočni (lobus temporalis) i potiljačni (lobus occipitalis)1. cerezin, paraffinum solidum (stom.) služi kao dodatak pri spravljanju voskova koji se upotrebljavaju u zubnom lekarstvu. cerium, cer, Ce, hemijski element, metal. Spada u grupu lantanoida. cerumen, usni maz ili slih. Izlučuje se u nekih ljudi u većoj meri ili se pri pranju uteruje preduboko u slušni hodnik. Usled toga može da doñe do potpunog zapušenja slušnog hodnika s osećajem teške gluvoće, ali se čep može lako odstraniti ispiranjem slušnog hodnika. cervicalis, cervikalan, vratni (npr. vertebra cervicalis, vratni pršljen); (stom.) pripada vratu zuba ili se na njega odnosi. cervicitis, zapaljenje sluznice grlića (cervix) materice predstavlja jedno od najčešćih ginekoloških oboljenja. Nastaje kao posledica povreda u toku poroñaja i pobačaja usled čega dolazi do promene anatomskog odnosa grlića, što dovodi do toga da se spoljašnje usne ne dodiruju i grlić ostaje otvoren. Ovako obnažena sluznica grlića izložena je stalnim hemijskim i mehaničkim nadražajima i infekcijama što dovodi do zapaIjenja i kataralnog lučenja gnojnog sekreta. cervikalan, v. cervicalis. cervikalna erozija, erozija grlića materice (erosio portionis) posledica je zapaIjenja cervikalne sluznice. Erozija nastaje na taj način što cilindrični epitel sluznice cerviksa bujanjem prelazi preko ivice spoljašnjih usana materice, potiskuje pločasti epitel grlića tako da se sad 134
chalazion mesto normalnog pločastog nalazi cilindričan epitel (erosio simplex). Površina koju zauzima cilindrični epitel vidi se i makroskopski jer svojom jako crvenom bojom odudara od normalnog pločastog epiteta cerviksa; erosio vera, predstavlja pravu eroziju nastalu usled zapaIjenja kada je pored razaranja pločastog epitela došlo i do razaranja tkiva koje se ispod epitela nalazi tako da to ne predstavlja samo defekt epitela, već pravu ulceraciju. V. erosio portionis. cervikalni, vratni, prema vratu zuba.
cervikalni katar, v. cervicitis. cervikoopturatorna linija, v. linija Menard-Shentonova. cervix, cerviks, vrat; c. uteri, vrat materice, čiji je donji deo grlić (portio vaginalis) uvučen u vaginu; c. dentis, v. collum dent is. Cestoñes, cestodi, klasa parazitskih crva iz kola pljosnatih crva (Plathelminthes). U običnom govoru se nazivaju pantljičare, trakavice, ojañelice itd. cetanolum, cetanol, smesa viših alkohola, pretežno cetil-alkohola; prema našoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti.
cetil-dimetil-benzil-amonijum-hlorid, deterdžent. cetil-piridinijum-hlorid, deterdžent. cetonuria, ketonurija, prisustvo ketonskih tela (aceton, acetosirćetna i betaoksibuterna kiselina) sreće se u mokraći; pri poremećaju metabolizma ugljenih hidrata (diabetes mellitus), gladovanju, prekomernom unošenju masti i dugotrajnom mišićnom radu. cetostearolum (cetostearol), smeša podjednakih delova viših alkohola (cetanoIa i stearilnog alkohola); prema našoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti. cetosuria, ketozurija, prisustvo ketonskih tela u mokraći. Cetrimonii bromidum, cetrimonijumbromid, deterdžent, oficinalan prema našoj farmakopeji. chalazion, halazion, okruglasta bezbolna, jasno ograničena otečenost kapka. Hronično zapaljenje Meibomovih žlezda u tarzusu oka.
chalcosis chalcosis, halkoza, usled prisustva intrao kularnih stranih tela koja sadrže bakar dolazi do prožimanja unutrašnjosti oka solima bakra, koji se razlaze pod dejstvom tečnosti oka. Dolazi do promena u rožnjači, dužici, sočivu i mrežnjači, odnosno, na kraju, do gubitka funkcije oka. chalodermia, halodermija, uroñena ili stečena mutavost kože usled nedostatka elastičnih vlakana. Koža se bora u vidu sitnih, opuštenih nabora. Sin. dermatochdlasis. Chamomillae flos, cvet domaće biljke Matricaria chamomilla, titrica. Upotrebljava se kao antiflogističko i karminativno sredstvo, obično u obliku oparka. chancre, (fr.) šankr, defekt kože ili sluznice koji se pojavljuje na mestu inokulacije prouzrokovača kao primarna promena pri veneričkim i drugim infektivnim oboljenjima (sifilis, tuberkuloza, meki šankr i dr.); eh. mixte (fr.), v. ulcus mixturn; eh. moux (fr.), v. ulcus molle; eh. tuherculeux (fr.), tuberkulozni šankr, primarna ozleda na koži zdravih osoba izazvana slučajnom inokulacijom bacila tuberkuloze. Sifilisni šankr je u vidu okruglaste ulceracije epitela, podrivenih ivica i čvrstog dna. Bezbolna je, a na dnu se nalazi vlažna površina iz koje se minimalnim grebanjem može dobiti sadržaj s uzročnikom. Sifilisni šankr je bezbolan. Charcot-Leydenovi kristali, kristali u ispljuvku bolesnika od bronhijalne astme. Charcotov zglob, v. articulatio. Charlesov zakon (Gay-Lussacov zakon), pri konstantnom pritisku odreñene količine gasa, zapremina gasa se povećava direktno proporcionalno povišenju temperature. Charrijereov merač, metalna ploča sa skalom u vidu otvora, od kojih prvi ima prečnik od 1/3 mm, a svaki sledeći 1/3 mm više sve do l cm. Služi za odreñivanje debljine katetara, bužija itd. charta, hartija, u medicini se ovako naziva hartija natopljena nekom materijom ili prevučena nekim lekom; eh. amylacea,
cheilognathopalatoschisis kapsula od škroba, koja služi za uzimanje lekova neprijatnog ukusa ili onih koji mogu prouzrokovati neželjena dejstva u ustima; eh. cerata, voštana hartija, hartija natopljena voskom. Služi za ekspedovanje malih količina lekovitih masti; eh. sinapisata, hartija sa slačicom, hartija obložena brašnom od semena crne slačice. V. rubejacientia, vesicantia. Chauffard-Stillov sindrom, v. sindrom. Chaulmoogra, kiselina, nezasićena masna kiselina iz Oleum Chaulmoograe. Jedan je od aktivnih sastojaka ovog ulja, koje se upotrebljava za lečenje lepre (gube). Chediak-Higashijev sindrom, v. sindrom. cheilitis, heilitis, zapaljenjski proces rumenog dela i sluznice usana; c. apostematosa, gnojni heilitis, posledica prodora piogenih koka u tkivo usne, posle povrede ili kao komplikacija drugih heilitisa. Stvorene pustule brzo prskaju, a od sasušenog gnojnog eksudata nastaju kruste. Postoje svi znaci infekcije;'c. climacterica, heilitis u žena u klimakterijumu. Površinski slojevi epitela usana se pojačano Ijuspaju, a stvaraju se i erozije; c. exfoliativa, eksfolijativni heilitis, Ijuspanje epitela je pojačano a mogu da se stvaraju erozije i ragade praćene krvarenjem i stvaranjem hemoragičkih krusta; c. glandularis, zapaljenje malih pljuvačnih žlezda u sluznici usana, nepoznate etiologije. Žlezde su uvećane i intenzivno crvene boje. Ako doñe do njihovog zagnojavanja, stvaraju se pustule; c. sollaris allergica, solarni alergijski heilitis, posledica alergije na ultraljubičaste zrake. Usne su znatno uvećane. Sličan je eksfolijativnom heilitisu; c. venenata, posledica alergije kontaktnog tipa, npr. na sastojke kozmetičkih preparata (ruž za usne). Pored otoka usana mogu se javiti i mehurići koji brzo prskaju pa se stvaraju kruste. cheilognathopalatoschisis, anomalija razvoja, rascepljenost gornje usne, gornje vilice i nepca praćeno smetnjama pri ishrani i govoru. Sin. faux lupinum, vučje zdrelo. 135
cheilognathoprosoposchisis cheilognathoprosoposchisis, heilognatoprozoposhiza, uroñeni veliki rascep koji se pruža koso naniže po obrazu i zahvata gornju usnu i gornju vilicu. cheilognathoschisis, heilognatoshiza, uroñena anomalija razvoja, koja se sastoji od rascepa gornje usne i zubnog nastavka gornje vilice. cheilognathouranoschisis, heilognatouranoshiza. V. cheilognathopalatoschisis. cheiloplastica, heiloplastika, plastička operacija za uklanjanje heiloshize i traumatske lezije usana. cheilorrhaphia, heilorafija, operacija kojom se zašiva usna; hirurška reparacija kongenitalne heiloshize. cheiloschisis, anomalija razvoja, rascep usne (češće gornje). Sin. labium leporinum, zečja usna. chemiotherapia, v. chemotherapia (pod therapia). chemochirurgia, hemohirurgija, razaranje tkiva hemijskim sredstvima; prvobitno je primenjivana za hemijsko fiksiranje gangrenoznog, inficiranog i malignog tkiva, koje se udružuje sa zamrznutim presecima istih u cilju mikroskopske kontrole opsežnosti potrebnog odstranjivanja obolelog tkiva ili organa. chemodectoma, hemodektom je neoplazma nastala proliferacijom hemoreceptornih ćelija i parasimpatičkih nerava. Sin. nehromofini paragangliom. chemosis, hemoza, otok bulbarne vežnjače pri konjunktivitisu, keratitisu, flegmoni orbite, hemijskim povredama oka. Njegovu pojavu omogućava rastresita graña vežnjače. chemotaxis, hemotaksa, osobina pokretljivih ćelija (semeglavaca, leukocita, bakterija, praživotinja i dr.) da se upravljaju prema izvoru hemijskog nadražaja (pozitivna h.) ili odbijaju od tog izvora (negativna h.). Npr., semeglavci su pozitivne h. prema alkalnom sekretu materice i jajovoda, a negativne h. prema kiselom sadržaju usmine. Prema proizvodima jajne ćelije (ginogamonima) takoñe postoji pozitivan h., što je u skladu i od značaja za pravilno osemenjivanje i oploñenje jajeta; h. leukocita, kretanje 136
Chininum neutrofilnih leukocita prema upalnom području, prouzrokovano fazgradnim produktima zapaljenog tkiva (tkivni polisaharidi, kompleks supstancija nazvan »komplement« ili raznim bakterijskim toksinima). chemotherapia, v. therapia. cherubismus, heruvizam, multilokularna cistična deformacija kostiju vilica sa simetričnim deformisanjem donjeg sprata lica. Zubi su nepravilnog oblika i položaja, česte su hipodoncije s ranim ispadanjem zuba. Javlja se u ranom detinjstvu, napreduje do adolescentnog doba, kada stagnira ili uzmiče. Retko porodično oboljenje meñu članovima iste generacije. Cheyne-Stokesovo disanje, v. disanje. Chiari-Fromelov test, v. galactorrhoea. chiasma, ukrštanje u vidu slova X, raskrsnica; (1) c. opticum, optička raskrsnica, ukrštanje pojedinih snopova očnih živaca na bazi velikog mozga; (2) region u kome se u toku profaze prve mejotske deobe ukrštaju hromatide homolognih hromosoma. Hijazma je citoxloška manifestacija crossing-overa i ima izgled slova X. Chievitzov organ, trag pune cejularne vrpce, na kraju nešto maljičasto zadebljale u blizini podviličnog kanala. chimera, himera, jedinka čija tkiva sadrže ćelije koje proističu iz različitih zigota, iste vrste ili različitih vrsta. U ljudskoj genetici najpoznatiji je himerizam krvnih grupa, kada u dvojajnih blizanaca intrauterino doñe do izmene izvornih ćelija krvnih loza. Chinacrini hydrochloridum, sintetski spravljen akridinski derivat koji se upotrebljava u lečenju malarije. Sin. Mepacrini hydrochloridum. Ch nidinum, hinidin, alkaloid iz kore hibinovog drveta. Smanjuje nadražljivost i usporava sprovoñenje nadražaja kroz srčani mišić. Daje se posle digitalizacije, za popravljanje nepravilnog rada srca. Oficinalan je, prema našoj farmakopeji, u obliku hinidin-sulfata (Chinidini sulfas). Chininum, hinin, alkaloid iz kore raznih vrsta Cinchona (naročito C. succirub-
Chiniofon (um) ra). Svojim gorkim ukusom pojačava sekrecije digestivnog trakta i podstiče apetit. H. izaziva najpre prolazno povećanje, a zatim smanjenje apsolutne snage i radne sposobnosti poprečnoprugastih mišića. Slično deluje i na srčani mišić. Izaziva kontrakcije glatkih mišiša, naročito materice, snižava povišenu telesnu temperaturu. Hemioterapijsko sredstvo protiv prouzrokovača malarije. Glavna upotreba je u lečenju malarije. Ranije je korišćen u akušerstvu za pojačavanje poroñajnih bolova, kao gorko sredstvo. Retko se koristi kao antipiretik i analgetik. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je kao hinin-hlorid (Chinini chloridum). Ostale soli hininsulfat (Chinini sulfas) i hinin-tanat (Chinini tannas). Chiniofon (um), natrijumova so 7-jod— S-oksihinolin-S-sulfokiseline. Ima bakteriostatičko dejstvo, upotrebljava se i kao specifično sredstvo u lečenju amebne dizenterije. Sin. Yatren. chirarga, hirarga, zajednički naziv za gihtičke promene na prstima ruku. chiropractica, hiropraktika, metod lečenja koji se zasniva na shvatanju daje bolest izazvana nenormalnom funkcijom nervnog sistema. Ovaj poremećaj hiropraktika pokušava da ukloni manipulacijama na telu a naročito na kičmenom stubu. chirotheca, hiroteka, zavoj koji pokriva šaku i prste. chirurgia, v. kirurgija. c h it in, v. hitin. chloasma, hloazma, svetlomrke pigmentne pege na licu u trudnica (eh. gravidarum ili eh. uterinum) i u kaheksiji (eh. cachecticorum). chlor, v. Morum. chloraemia, hloremija, količina hlorida u plazmi; hyperchloraémia, povećanje hlorida u plazmi; hypochloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u plazmi; normochloraemia, normohloremija, normalne vrednosti hlorida u plazmi. Chloralhydratum, hloral-hidrat, hipnotičko sredstvo s jakim, višečasovnim dejstvom. Daje se protiv raznih grčeva
chlorophyll (tetanus, eklampsija itd.) obično u obliku klizme, uvek s nekim sluzavim sredstvom da bi se sprečilo lokalno nadražajno dejstvo. chlorambucilum, hlorambucil, citostatik iz grupe azotnih plikavaca. chloramin, hloramin, organsko jedinjenje u obliku belog praška, rastvorljivog u vodi, iz koga se u prisustvu organskih materija polako oslobaña hlor i deluje dezinficijentno; u stomatologiji se upotrebljava za rastvaranje putridnih masa u kanalima. Chloramphenicol, hloramfenikol, antibiotik dobiven najpre iz gljivice Streptomyces venezuelae, a zatim i sintetski. Ima širok antibakterijski spektar, ali ga zbog nekih toksičkih dejstava (trombocitopenija, agranulocitoza, aplastička anemija i dr.) treba upotrebljavati vrlo oprezno. Glavna upotreba u lečenju trbušnog tifusa. chloranaemia, v. chlorosis. chlordiazepoxydum (hlordiazepoksid), derivat benzodiazepina, trankilans, oficinalan je prema našoj farmakopeji. chlorhydria, hlorhidrija, prisustvo sone kiseline u želudačnom soku; achlorhydria, nedostatak sone kiseline u želudačnom soku; hyperchlorhydria, povećane količine sone kiseline u želudačnom soku; hypochlorhydria, smanjene količine sone kiseline u želudačnom soku. Chlorochini phosphas (hlorohin-fosfat), antimalarijsko sredstvo (deluje shizonticidno), Chloroformium, hloroform, trihlor-metan, teška bezbojna tečnost, sladunjava ukusa, karakteristična mirisa, koja lako vetri, a ne gori; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Spolja se upotrebljava kao sastojak nekog linimenta protiv bolova. Pri udisanju prouzrokuje opštu anesteziju, ali za tu svrhu mora biti naročito prečišćen i ne srne sadržavati fozgena - Ch. pronarcosi. chlorophyll, hlorofil, biljno zelenilo, hemijski srodan hemu, uvek vezan za nosioce boja tzv. hloroplaste u biljnim ćelijama. U hlorofilu se, slično hemoglobinu, nalazi prptoporfirin samo bez be137
chloroleucaemia lančevine. Kao i u hemu hemoglobina nalazi se i u hlorofilu protoporfirin s 4 pirola meñusobno vezana i, dok se u hemu nalazi dvovalentno gvožñe, u hlorofilu se nalazi dvovalentan magnezijum. Hemijski hlorofil je složen estar metil-alkohola i fitola (jednohidroksilni visokomolekulski nezasićeni alkohol) s komplikovanom dvobaznom kiselinom (hlorofilin). Hlorofil je smeša hlorofila A formule C55H72OsN4Mg i hlorofila B formule C55H7oOeN4Mg. Oba hlorofila su zelene boje i mogu se lako hromatografski odvojiti. Uloga hlorofila je da, kao fotosenzibilizator, uticajem sunčane svetlosti omogućava u biljkama sintezu ugljenih hidrata iz ugljen-dioksida i vode (hlorofilna asimilacija). Hlorofil se primenjuje u medicini i kozmetici. chloroleucaemia, hloroleukemija, tip akutne mijeloblastne leukemije u koje nema specifičnih tumorskih masa na autopsiji, a u koje su organi i telesne tečnosti zelenkasto obojeni. chloroma, hlorom, maligni tumor zelenkaste boje koji vodi poreklo od ćelija kostne srži, uglavnom mijeloblasta. Tumor može postojati ma u kom organu. Boja dolazi od ćelijskog enzima mijeloperoksidaze (verdoperoksidaza). Poznat je i kao zeleni kancer. chloropsia, hloropsija, poremećaj u percepciji boja. Osoba s tom anomalijom vidi predmete plavozeleno obojene. V. chromatopsia. chlorosis, hloroza, raniji izraz za anemiju s deficitom gvozda u mladih ženskih osoba. V. anaemia. Chlorpromazinum, hlor-promazin, derivat fenotijazina, oficinalan je, prema našoj farmakopeji, u obliku hlor-promazina-hlorida (Chlorpromazini chloridum). Upotrebljava se kao antiemetičko sredstvo, kao psihosedativ u psihomotornom nemiru, za izazivanje hipotermije pre izvesnih operacija, protiv štucanja, u kombinaciji sa analgetičkim sredstvima protiv bolova i u pripremi hirurške anestezije. chlorpropamid, hlor-propamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hy-
138
cholangiojejunostomia poglycaemia) svojstvom iz grupe sulfanilurejskih derivata (v. tamo) zbog čega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); u našoj zemlji je u širokoj upotrebi pod raznim nazivima (»Diabinese«, »Meldian«, »Adiaben«). Chlortalidonum, hlor-talidon, diuretičko sredstvo. chlorum, hlor, hemijski simbol Cl, hemijski element, nemetal, spada u grupu halogenskih elemenata. Gas žutozelene boje, oštrog mirisa, draži na kašalj: nadražljivi otrov, dezinficijentno sredstvo, dekolorant. Upotrebljava se u organskoj sintezi, za beljenje tekstila, za hlorinaciju itd., bilo u vodenom rastvoru u obliku hlornog kreča ili kao gas. U gasnom stanju upotrebljavao se kao bojni otrov; rezidualni eh., ostatak hlora posle završene dezintekcije vode; količina rezidualnog hlora može da iznosi 0,1 do 0,3 mg na litar vode. choana, (grč. choana, levak), hoana, paran otvor na zadnjem zidu nosne duplje koju vezuje s gornjim spratom ždrelne duplje. choc, (fr.), chock (engl.), v. šok. cholaemia, holemija, prisustvo žuči ili žučnih pigmenata u krvi. Ranije izraz koji je označavao komu jetre, koji se danas ne upotrebljava. cholagoga, holagogi, lekovi koji pojačavaju oticanje žuči u creva. cholangiitis, holangiitis, zapaljenje jednog od žučnih kanala; c. catarrhalis, nekadašnje ime za virusni hepatitis; c. lenta, hronična infekcija žučnih puteva bez kalkuloze ili začepljenja tih puteva. cholangiocarcinoma, holangiokarcinoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom ćelija žučnih kanalića. Javlja se u vidu žućkasto-zelenkastih okruglastih čvorova. cholangiogastrostdmia, holangiogastrostomija, stvaranje otvora, odnosno stome, hirurškim putem izmeñu žučnog kanala i želuca. Holangiogastrostomija se primenjuje u karcinomu ili stenozi žučnog kanala posle njegove povrede. cholangiographia, v. holangiografija. cholangiohepatitis, holangiohepatitis, istovremeno zapaljenje i žučnih puteva,
cholangiolitis
naročito intrahepatičkih i jetre. Infekcija najčešće ima ushodni put. cholangiojejunostomia, holangiojejunostomija, hirurški stvorena spojnica jednog žučnog kanala s jejunumom; eh. intrahepatica, hirurški stvorena anas tomoza izmeñu jednog od intrahepatičkih žučnih kanala i jejunuma. Obe holangiojejunostomije se primenjuju za odvoñenje žuči zaobilazno u opstrukciji vanjetrenih žučnih kanala (npr. rak žučovoda ili jetrinog voda). cholangiolitis, holangiolitis, zapaljenje sitnih žučnih kanalića (holangiola) u jetrinom tkivu. chole, (grč.), žuč. V. fel. cholecystectomia, holecistektomija, hirurška intervencija kojom se otklanja žučna bešika, najčešće zbog kamenca u njoj i karcinoma na njoj. cholecystendysis, holecistendiza. V. idealna holecistetomija. cholecystis, holecista, žučni mehur, v. vesica fellea. cholecystitis, holecistitis, zapaljenje žučne kesice; c. acuta, c. izazvan začepljenjem cistikusa, koje može biti blago, ili dovesti do teškog zapaljenja s gnojenjem i gangrenom zida žučne kesice; c. chronica, dugotrajni, relativno blag; c. emphysematosa, holecistitis izazvan bakterijama koje stvaraju gas, koji se nalazi u sadržaju kesice; c. follicularis, u kojem se stvaraju limfni folikuli u zidu kesice; c. glandularis proliferans, hronični holecistitis u kojem nastaje zadebljanje zida kesice sa stvaranjem kripti koje se mogu pretvoriti u male ciste. cholecystoenterostomia, holecistoenterostomija. V. cholecystojejunostomia. cholecystogastrostomia, holecistogastrostomija, operacijom stvorena komunikacija izmeñu žučne bešike i želuca u okluziji d. choledochusa (npr. usled raka glave gušterače). cholecystojejunostomia, holecistojejunostomija, operativno stvaranje komunikacije izmeñu žučne kese i jejunuma. Primenjuje se obično u karcinomu glave pankreasa, karcinomu žučovoda (choledochusa) ili u stenozi istog posle
choledochotomia
povrede. Cilj operacije je da zaobiñe prepreku na nižem segmentu žučovoda. Sin. cholecystoenterostomia. cholecystopathia, holecistopatija, opšte ime za sve bolesti žučne kesice. cholecystoptosis, holecistoptoza, spad, spuštenost žučne kesice. cholecystosis, holecistoza, proliferativni odnosno degenerativni proces u sluznici ili podsluznici žučne kesice koji na holecistografiji pokazuje defekte na periferiji senke žučne kesice. Mogu biti u vidu holesterol-polipoze, adenomioma ili generalizovane adenomiomatoze (»Sinus Rokitanski-Ašof«). cholecvstostomia, holecistostomija, prišivanje ruba veštački napravljenog otvora na žučnoj bešici za trbušni zid, čime se veštački stvara žučna fistula. Za preporuku je u starijih i iznurenih bolesnika umesto radikalne operacije (holecistektomije). cholecystotomia, holecistotomija, otvaranje žučne bešike u cilju vañenja njenog sadržaja, posle eh. otvor bešike se zašiva; eh. idealis, idealna holecistotomija, otvaranje žučne kese radi odstranjivanja kamenaca iz nje, čemu sleduje ponovno zašivanje načinjenog otvora. Sin. cholecystendysis. choledochitis, holedohitis, zapaljenje žučnog voda. choledochocele, holedohocela, redak vid uroñenog cističkog proširenja žučovoda u čijem se zidu nalazi proširenje. choledochoduodenostomia, holedohoduodenostomija, laterolateralna anastomoza izmeñu žučovoda i duodenuma. Primenjuje se najčešće posle odstranjivanja žučnih kamenaca iz žučovoda, u sklerozi sfinktera Oddijeve papile i hroničnog indurativnog pankreatitisa, koji sprečavaju normalno oticanje žuči u duodenum. choledocholithiasis, holedoholitijaza, prisustvo kamenaca u glavnom žučovodu (holedohusu). choledochoplastica, holedohoplastika, plastička operacija kojom se repariše povreñeni žučovod. choledochotomia, holedohotomija, otvaranje žučovoda operacijom radi odstra139
choledochus njivanja žučnih kamenova iz njega i žučovoda drenaže žučnih puteva. choledochus (ductus), glavni izvodni kanal žuči, žučovod. Postaje spajanjem jetrenog kanala, koji izvodi žuč iz jetre, i kanala žučnog mehura. Holedohus se uliva u nishodni deo dvanaestopalačnog creva, najčešće s glavnim izvodnim kanalom gušterače. cholelithiasis, holelitijaza, stvaranje konkremenata u žučnoj kesici. Nastaje kao posledi^ca poremećaja metabolizma holesterola, infekcije i staze. choleperitoneum, holeperitoneum, prisustvo žuči u trbušnoj šupljini usjed prskanja žučnih puteva. Sin. peritonitis biliaris, choleperitonitis. cholera, kolera, akutno crevno oboljenje s povraćanjem, s velikim brojem vodenastih stolica, brzom dehidratacijom i hipovolemičkim šokom. Izazivač Vibrio cholerae, odnosno njegov biotip - El Tor. Karantinsko oboljenje. Fekal-nooralna infekcija i ima endemsko-epidemijski karakter širenja. Inkubacija do 5 dana. Klinička slika može da varira od lakog enteritisa pa do smrtonosne klasične kolere. Kolerična dijareja je najlakši oblik bolesti i liči na druga crevna oboljenja. Kolerični gastroenteritis se odlikuje povraćanjem i velikim brojem obilnih »pirinčastih« stolica. Znaci dehidratacije i kolapsa se pogoršavaju svakim satom. Algidni stadijum karakteriše 40-50 »pirinčastih« stolica dnevno, te bolesnik može da izgubi 10% svoje telesne težine. Izraženi su najteži znaci dehidratacije i šoka. Bolesnik svestan, ali u krajnjoj prostraciji, bez pokreta, bez glasa, bez turgora kože. Smrt nastupa 2-3. dana bolesti, ukoliko se ne sprovede urgentna rehidratacija i korekcija nastale metaboličke acidoze. choleretica, holeretici, lekovi koji pojačavaju stvaranje žuči u jetri. cholestasis, holestaza, smetnja ili potpuni' prekid oticanja žuči; c. extrahepatica, prekid u oticanju žuči kroz vanhepatičke žučne kanale, zbog kalkuloze ili drugih uzroka; c. intrahepatica, prekid oticanja žuči kroz intrahepatičke žučne puteve. 140
cholesteroluria cholesteatoma, holesteatom, (1) tumor mozga koji se razvija iz ćelija epiderma. Može da se razvije i u bubanjskoj duplji srednjeg uva (eh. verum cavi tympani), obično za vreme intrauterinog života (kongenitalni holesteatom), (2) eh. spurium, nakupljanje odbačenih slojeva epiderma u vidu rožastih Ijuspica koje se stvaraju poput listića u lukovici. Nastaje od epiderma koji je iz spoljnjeg slušnog hodnika urastao u srednje uvo kroz perforaciju bubanjske opne u toku hroničnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva. Usled trajnog nakupljanja bez mogućnosti eliminacije raste progresivno i razara slepoočnu kost u svojoj okolini. cholesterinum, v. cholesterol. cholesterol, holesterol, holesterin, jednohidroksilni nezasićeni sekundarni alkohol koji u svom molekulu sadrži ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus. Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli. Deskriptivni naziv holesterola je A5cholesten-3ß-ol. Simbol A5 označava prisustvo i položaj dvostruke veze izmeñu 5 i 6. C-atoma, a oznaka 3ß-ol pokazuje prisustvo i orijentaciju hidroksilne (sterolne) grupe u ciklopentanoperhidrofenantrenskoj jezgri. Holesterol je najbogatije zastupljen sterol u ljudskim tkivima i telesnim tečnostima. Holesterol u plazimi odraslog čoveka iznosi 140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog 65-75% je esterifikovan, a 25-35% slobodan holesterol. U dece je holesterol znatno niži nego u odraslih. Koncentracija holesterola u odraslih izražena jedinicama SI iznosi 3,36-6,46 mmol/litar. cholesterolaemia, holesterolemija, količina holesterola u plazmi; hypercholesterolaemia, povećanje holesterola u plazmi; hypocholesterolaemia, smanjenje holesterola u plazmi; porodična hiperholesterolemija, hiperlipoproteinemija tipa II. V. hyperlypoproteinaemia. cholesterolosis, holesteroloza, taloženje holesterola u nenormalnim količinama u tkivima. cholesteroluria, holesterolurija, prisustvo holesterola u mokraći. Syn. cholesterinuria.
cholin choUn, holin [HOCH2CE2-N ()], organska kvaternerna amonijum-baza, nalazi se u mozgu, žuči i žumancetu; uneta u organizam izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska. Jetra ga koristi za sintezu lecitina. choluria, holurija, prisustvo žučnih pigmenata u mokraći. chondroblastoma, hondroblastoma, benigni oblik je neoplazma nastala proliferacijom ćelija hrskavice s pojavom džinovskih ćelija. Sin. Codman tumor, »kalcifikujujući tumor džinovskih ćelija«. chondrodermatitis nodularis chronica helicis Winkler, na pritisak veoma bolni čvorići na gornjem polu usne školjke, pretežno u starijih muškaraca. chondroma, hondroma, benigna neoplazma nastala proliferacijom ćelija hrskavice. Najčešće se javlja na hrskavičnim delovima sitnih kostiju šake, stopala i na rebrima, u uzrastu izmeñu 20 i 30 godina. Izraštaji su kvrgasti i hrskavične konzistencije s pojavom sluzavih delova. chondromyxoiiia, hondromiksoma. V. hondroma. chondrosarcoma, hondrosarkoma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija koje potiču iz tkiva hrskavice. Makroskopski se ne razlikuje bitnije od hondroma. Chopartov zglob, v. articulatio (a. tarsi transversa). Chopartova egzartikulacija, v. amputatio, desarticulatio. chorioangioma, horioangioma, benigna neoplazma placente (posteljice) nastala umnožavanjem krvnih sudova. Obično su to čvorovi 2-3 cm prečnika, beličasto-crvenkasti u tkivu placente. chorda, vrpca, struna, nit; eh. dorsalis, svitnjak, »kičmena vrpca«, leñna vrpca, osovinska vrpca, izvrat endoblasta gastrule. Proteže se od srednjejg mozga do repnog kraja. Kad kičmeni stub počinje da se segmentuje, svitnjak dobiva brojaničast izgled. Pri kraju 3. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okoštavanja, dok čvorovi ostaju u meñupršljenskim koturima. Često se tragovi
chorea svitnjaka održavaju i u odraslog (nuclei pulposi) usred meñupršljenskih koturova; eh. tympani, bubanjska vrpca, grana živca lica koja prolazi ispod sluznice bubanjske opne i, po napuštanju bubanjske duplje, spaja se s jezičkim živcem, granom donjoviljčnog živca. Sadrži ushodna gustoreceptorna vlakna iz pečurkastih kvržica jezika i parasimpatička vlakna za podviličnu i podjezičnu pljuvačnu žlezdu; eh. uteroinguinalis, naziv za okruglu materičnu vezu (ligamentum teres); eh. uteroovarica, materično-jajnička veza (ligamentum ovarii proprium). chorditis vocalis, zapaljenje glasnica u toku akutnog ili hroničnog zapaljenja grkljana. Većinom se misli na izolovano zapaljenje glasnica u toku hroničnog Iaringitisa. Naročito su osetljiva lica, kojima je glasovna funkcija grla preopterećena, ili ona, koja su izložena hemijskim (pušenje, alkohol) ili termičkim traumama (rad u hladnjačama); monochorditis, hronično zapaljenje samo jedne glasnice, može da bude posledica tuberkuloznog infiltrata u glasnici. chordoma, hordom je retka neoplazma nastala iz ćelija ostatka notohorde u gornjem ili donjem kraju kičmenog stuba (trtični predeo). Čine ga velike svetle ćelije s vakuolisanom protoplazmom. chordotomia, hordotomija, presecanje senzitivnih puteva za bol u prednjobočnoj vrpci kičmene moždine. Primenjuje se u slučaju bolova u ekstremitetima, naročito u slučaju kauzalgija i fantomskih bolova. chorea, horeja, nervno oboljenje koje se ispoljava nehotičnim i nepravilnim naglim pokretima u raznim grupama mišića ekstremiteta, glave i lica, a koji se pojačavaju pri uzbuñenju i prestaju u snu. Horeatički pokreti mogu zahvatiti samo jednu polovinu tela (eh. dimidiata, hemichorea). Pokreti mogu biti neobično jaki (»folie musculaire«, fr.) a mogu i nedostajati (eh. moliš, eh. paralytica). U teškim slučajevima horeja moliš protiče s bolovima, povišenom temperaturom, noćnim nemirom i delirijumom. Javlja se u školske dece, naročito ženskog
141
choreiformis pola, često istovremeno s akutnim reumatizmom zglobova. U suštini je horeja moliš encefalitis koji ima sklonost ka recidivima. Sin. chorea, c. Sanctis Viti, Sydenhamova horeja; eh. gravidarum, horeja u mladih prvorotki; eh. major, v. hysteria; eh. praehemiplegica et eh. posthemiplegica, horeja koja se javlja u slučajevima moždane hemiplegije; eh. chronica progressiva, Huntingtonova horeja, nasledno oboljenje. Počinje izmeñu 30. i 45. godine i praćeno je psihičkim propadanjem. Atrofičan mozak pokazuje promene u sivim jezgrima velikog mozga (putamen i nucl. caudatus); eh. Sanctis Viti, v. chorea; čh. senilis, staračka horeja. choreiformis, horeiforman, sličan horeji, npr. horeiformni pokreti, pokreti slični onima u horeji. V. chorea. choriocarcinoma, horiokarcinoma (horioepiteliom), retka, veoma maligna neoplazma placente u vidu tamnocrvenih čvorova. Brzo prodire u krvotok i daje generalizovane metastaze. chorioepithelioma, horioepitelioma. Horiokarcinom u tkivu semenika. Veoma maligna neoplazma s ognjištima nekroze i krvarenja, okruglastog oblika s potiskivanjem okolnog očuvanog tkiva. chorioidea, horioideja, sudovnjača, opna očne jabučice koja se nalazi izmeñu mrežnjače i beonjače. Bogata je u krvnim sudovima. chorioideremia, horioideremija, nasledna progresivna degeneracija sudovnjače i susednih delova mrežnjače. Može da zahvati velike delove zadnjeg pola očnog dna. Uglavnom se javlja u muškaraca. Na kraju dovodi do slepila. chorioiditis, horioiditis, zapaljenje sudovnjače. Obično zahvata i deo mrežnjače koji leži iznad zapaljenog dela sudovnjače. Sveza ognjišta su sivobeličaste boje, dok su starija bogata pigmentom. Prema položaju ognjišta razlikujemo: eh. centralis, koji zahvata predeo zadnjeg pola očnog dna i eh. disseminata, ognjišta su razbacana po očnom dnu. Uzroci: opšta oboljenja kao što su tuberkuloza, sifilis, fokaloze i metastaze. 142
chromaffinoma choriomeningitis lymphocytaria, horiorneningitis limfocitaria, zapaljenje mekih moždanica praćeno glavoboljom, nagonom na povraćanje, povraćanjem, ukočenošću vrata i prisustvom velikog broja limfocita u likvoru. chorionepithelioma uteri, horionepiteliom, maligni tumor koji se razvija iz epitela horionskih resica ploda (Langhansove ćelije i sincicijum), a napada organizam majke. Horionepiteliom je jedini maligni tumor koji ne proizlazi iz tkiva obolele osobe, već nastaje malignom alteracijom tkiva ploda. Najčešće se javlja posle mole (mola hydatidosa), ali nije isključena mogućnost maligne alteracije zaostalih delova posteljice po« sle normalne trudnoće. Smatra se da decidualna reakcija, koja u normalnoj trudnoći zaustavlja prodiranje horionskih resica, izostaje u horionepiteliomu tako da horionske resice prodiru u zid materice i krvne sudove. Prodiranje ovog malignog tumora vrši se putem krvnih sudova ili direktno kroz mišić materice i vrlo brzo dolazi do stvaranja metastaza po ćelom organizmu. Razaranjem materičnog tkiva dolazi do obilnih krvarenja, dok prodor tumora kroz materični zid može dovesti do intraabdominalnog krvarenja. Usled aktivnosti horiona dolazi do visoke koncentracije horiogonadnih hormona što daje jako pozitivne testove na trudnoću. chorioretinitis, horioretinitis, zapaljenje sudovnjače i mrežnjače. V. chorioiditis, retinitis. choristoma, horistoma, naziv za male grupe ćelija prednjeg režnja hipofize koje se nalaze u zadnjem režnju i infundibulumu. Služe i kao naziv za delove tkiva (prebačene) prisutne u vidu neoplazme u drugim tkivima. Christmasov činilac (factor), v. IX činilac koagulacije. V. coagulatio. Christmasova bolest, v. haemophilia. chrom, hrom, Cr, hemijski element, metal. chromaffinoma, hromafinom, zajednički naziv za neoplazme nastale razmnožavanjem zrelih ćelija, a koje liče na one iz srži nadbubrežne žlezde. Mogu nastati
chromatopsia u srži nadbubrežne žlezde, okruglaste su, relativno jasno ograničene, žutosmeñe boje, s ponekom cistom, nekrozom ili krvarenjem. Retki su maligni oblici. Hormonalno aktivan daje paroksimalne hipertenzije zbog lučenja adrenalina i norepinefrina. chromatopsia, v. chromopsia. chromoblastomycosis, hromoblastomikozis, retka gljivična infekcija sa stvaranjem žutog pigmenta. Javlja se u poljoprivrednih radnika izazivajući bradavičasto zapaljenje kože (verukozni dermatitis). chromogen, v. hromogen. chromopsia, hromopsija, izopačena percepcija boja. Bolesniku mogu predmeti izgledati plavi (cyanopsia), zeleni (chloropsia), ljubičasti (ianthinopsia), žuti (xanthopsia) ili crveni (erytropsia). U slučaju upotrebe velikih doza digitalisa mogu da se jave svi ovi poremećaji. V. cyanopsia, chloropsia, ianthinopsia, xanthopsia, erytropsia. chronaxia, hronaksija, minimalno vreme potrebno da struja jačine dvostruke reobaze izazove prag nadraženja mišića ili živca. V. reobaza. chrysarobinum, hrizarobin, žut kristalast prašak (smeša antracenskih derivata), oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u dermatologiji, naročito u psorijazi. chrysiasis, hrizijaza, taloženje soli zlata u tkivima. Nastaje kao posledica dugotrajne upotrebe preparata zlata. V. chrysoderma. chrysoderma, hrizoderma, trajna pigmentacija kože usled taloženja soli zlata. V. chrysiasis.
chrysotherapia, v. therapia. Chvostekov znak, v. znak. chylomicronaemia, hilomikronemija, prisustvo hilomikrona u krvi u toku 4 do 6 meseci posle uzimanja obroka koji sadrži masti. chylomicroni, hilomikroni, kapljice sastavljene uglavnom iz triglicerida (86%), holesterola, fosfolipida i belančevina, stvorene u sluznici tankog creva, koje služe za prenošenje apsorbovanih masti putem limfe i krvi.
cijanizacija chymosinogen, himozinogen, proferment iz koga aktivacijom nastaje himozin. chylopericardium, hiloperikard, prisustvo izlivenog hilusa u šupljinu perikardä. chylopleura, hilopleura, v. cHylothorax. chylothorax, hilotoraks, prisustvo izlivenog hilusa u pleurskoj šupljini. chyluria, hilurija, prisustvo hilusa u mokraći koja dobiva mlečan izgled; c. tropiča, hilurija izazvana parazitom Wuchereria bancrofti. chymosin, labferment, ferment koji pretvara kazein mleka u parakazein. chymosinogen, himozinogen, proenzim himozina. cicatrectomia, cikatrektomija, isecanje (ekscizija) ožiljka. cicatrix, ožiljak, vezivno tkivo nastalo obnavljanjem (granulacionog) tkiva, koje nadoknañuje defekte posle destruktivnih procesa. cijan, atomska grupa -CN. Dicijan (CN)2, vrlo otrovan gas oštrog mirisa. S vodonikom daje cijanovodonik HCN, a s bazama cijanide (cijan-kalijum). cijan-kalijum (kalijunvoijanid), v. Kalii cyanidum. cijanizacija, uništavanje insekata i raznih štetočina, naročito pacova, gasom cijanovodonikom. Ovaj gas se stvara pri običnoj temperaturi isparavanjém cijanovodonične kiseline iz njenih rastvora ili iz čvrstih preparata u kojima je ona apsorbovana na infuzorijsku zemlju ili nastaje dejstvom sumporne kiseline na neku so cijanovodonične kiseline. Cijanovodonik je lakši od vazduha, ima veliku prodornu snagu i prolazi kroz sve rupice i pukotine u nekoj prostoriji. Bez mirisa je, te mu se u cilju raspoznavanja dodaju razne supstancije. Hemijski, cijanovodonik je indiferentan gas, koji ne oštećuje predmete, ne utiče na boje i ne menja suvu hranu. Jedino je opasan za masnu hranu, jer sa mastima stvara otrovna jedinjenja nitrile. Cijanovodonik služi za uništavanje gamadi, insekata i štetočina u prostorijama za stanovanje, transportnim sredstvima, brodovima, mlinovima, stovarištima i si. U poljoprivredi se upotrebljava za uništavanje 143
cijanovodonična kiselina raznih štetočina na biljkama, voću i drveću. cijanovodonična kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. cijanovodonik, cijanovodonična kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. ciklazocin, antagonist opijata. ciklestrol, sintetički estrogen, poznat još i kao hekestrol (І8222). Dejstvo mu je jače od estradiola. cikličan, v. cyclicus. ciklična jedinjenja, organska prstenasta jedinjenja u kojima su meñusobno povezani ugljenikovi atomi (karbociklična) ili ugljenf ;ovi atomi i atomi drugih elemenata (heterociklična). ciklična neutropenija, v. neutropenia. ciklični AMP, ciklični 3,5-adenozin-monofosfat, unutarćelijski posrednik u delovanju nekih hormona i drugih materija koji menjaju funkciju ćelija. Stvara se iz adenozin-trifosfata pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze, koja se nalazi u opni ćelije i ima na sebi specifičan receptor. Spajanje receptora s hormonom ili s nekom drugom materijom aktiviše adenil-ciklazu, pa se u ćeliji oslobodi cAMP. Zavisno od svojstava ćelije, cAMP izaziva različite reakcije: aktiviše fermente, menja propustljivost ćelijske opne, započinje sintezu specifičnih belančevina, pobuñuje grčenje ili opuštanje mišića, pobuñuje sekreciju itd. Danas se smatra da stvaranjem cAMP u ćelijama svoje efekte u organizmu ostvaruju: adrenalin i noradrenalin, glukagon, adrenokortikotropni, tireotropni, luteinizujući hormon, paratireoidni hormon, hormon koji stimuliše folikule, sekretin i oslobañajući faktori (releasing factor) hipotalamusa. ciklični guanozin-monofosfat, cGMP, nukleotid sličan cAMP-u, za koji se smatra da ima ulogu intracelularnog posrednika u delovanju nekih hormona (v. cAMP). . ciklo, v; cyclo. ciklohorioiditis, v. cyclochorioiditis. ciklonski separator, ureñaj za uklanjanje prašine iz izlazećih dimova i gasova. Gomilanje čestica se ostvaruje spiralnim kretanjem dima čime dolazi do izražaja 144
Cimex lectularius centrifugalna sila. Povećane čestice se talože sopstvenom težinom. Jednostavan ureñaj, ograničena efikasnost na čestice prečnika preko 20 mikrona. Može da radi sa dimovima na temperaturi preko 100O0C. ciklopentolat, sintetske antimuskarinsko (parasimpatolitičko) sredstvo. ciklopija, nakaznost koja se sastoji od prisustva samo jednog oka. cikloplegija, v. cycloplegia. cikloserin, antibiotik dobiven iz Streptomyces orchidaceus i Streptomyces garyphalus, docnije dobiven i sintetski; ima širok spektar dejstva ali se, zbog toksičnosti, upotrebljava, uglavnom, samo kod obolelih od tuberkuloze. ciklotiazid, diuretsko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. ciklus ćelije, v. životni ciklus ćelije. cikrimin hidrohlorid, antispazmodičko sredstvo u lečenju parkinsonizma. cilia, (I) trepavice; (2) treplje koje se nalazi na slobodnom kraju nekih epitelnih ćelija ili oko celog tela nekih jednoćelijskih organizama, npr. infuzorija. cilijarna injekcija, v. injekcija, cilijarna. cilijarna kruna, v. corona. cilijarna telašca, v. processus ciliares. cilijarne rojte, nabori nastali bujanjem mezodermnih elemenata u šlepom delu mrežnjače. cilindarska stakla, v. staklo. cilindarske naočari, v. staklo. cilindri, bubrežne tvorevine nastale taloženjem belančevine u šupljini bubrežnih kanalića; bakterijski c., cilindri sastavljeni od bakterija, ili bogati u bakterijama; eritrocitni c., cilindri koji sadrže eritrocite; epitelski c., cilindri koji sadrže deskvamovani epitel kanalića; granulisani c., cilindri koji sadrže granule degenerisanih ćelija epitela; hemoglobins ki c., koji sadrže hemoglobin; leukocitni c., koji sadrže leukocite; uratni c., koji sadrže amforni urat; voštani c., cilindri koji sadrže vrlo refraktivnu, providnu, amiloidnu supstanciju. Cimex lectularius, stenica, kosmopolitski insekt koji se hrani čovečjom krvlju, ali i krvlju psa, mačke, zeca, raznih pti-
Cinchona ča, pa i pacova i miševa. Ima dobro razvijen aparat za bodenje. Ženka polaže na razna mesta i do 5 jaja dnevno, u svemu oko 200 jaja. Iz jajeta, zavisno od okolne temperature, izlegu se larve, male stenice, posle 5-22 dana. Larve posle petog presvlačenja polno sazre. Larva uzima oko 5, a ženka oko 7 mg krvi pri jednom sisanju. Stenica živi do godinu dana, a glad podnosi i 5 do 6 meseci. Bode najčešće noću, a sisanje krvi traje oko 10 minuta. Na mestima uboda stvara se koprivnjača koja svrbi. Stenice mogu biti, verovatno, i prenosioci zaraznih klica. Cinchona» vrste drveća koje rastu u tropskim krajevima i od kojih se, naročito od Cinchona succirubra, dobiva droga Cortex Chinae (sadrži alkaloide hinin i hinidin). cinchonismus, trovanje hininom. cinchophenum, v. Acidum phenylchinolincarbonicum. cinedenzigrafija, v. elektrokimografija. cinereus, pepeljast, siv. cinkov oksid, v. Zinci oxydum. cinkova mast, v. Zinci oxydi unguentum. cinkova pasta, v. Zinci oxydi pasta. cinkovo belilo, sirovi (neprečišćeni) cink-oksid. Služi za bojenje umesto olovnog belila. cinkovo tutkalo, v. gelatina Zinci. cionini, gonadotropni inkreti koji se stvaraju u posteljici poznati, inače, kao horijalni gonadotropini. circomphalos, v. caput medusae. circulatio sanguinis, cirkulacija krvi, kretanje kroz srce i krvne sudove; c. collateralis, kolateralna cirkulacija, koja ide kroz sekundarne puteve, jer je glavni put krvotoka za taj predeo začepIjen; c. coronaria, cirkulacija kroz venačne, koronarne sudove srca; c. enterohepatica, put žučnih soli i nekih drugih jedinjenja u vidu kruga: jetra-žučni putevi-tanko crevo-portni krvotok-jetra itd.; c. extracorporaris, vantelesna cirkulacija, cirkulacija krvi van telsi u slučaju srčanih operacija, naročitog Iečenja leukemija i u toku hemodijalize (veštački bubreg); c. foetalis, krvotok u fetusno doba; mala cirkulacija, mali krvotok, plućni krvotok, kompenzatorna 10 Medicinski leksikon
cirkulišuća antitela (humoralna) c., kolateralna cirkulacija; c. portalis, portni krvotok, krvotok u slivu portne vene, kojim se krv iz slezine, pankreasa i organa za varenje, preko jetre, prenosi u veliki krvotok; c. pulmonalis, plućni krvotok; sistemska c., opšti krvotok kojim se oksigenovana krv iz leve komore odnosi arterijama u razne organe, a venska krv donosi u desnu pretkomoru. circulus, krug; prsten (npr. circulus arteriosus Willisii, arterijski prsten u osnovi velikog mozga). circumanalis, okoločmarni, u predelu čmara. circumcisio, cirkumcižija, obrezivanje, opsecanje udne navlake (prepucijuma) u uroñenoj ili stečenoj fimozi. U Jevreja, muslimana i nekih azijskih i afričkih naroda i plemena cirkumcižija je ritualna; cirkumcižija u žena, zasecanje nabora kože iznad dražice; faraonska cirkumcižija, zašivanje ili prikopčavanje udne navlake ili velikih usnica stidnice radi sprečavanja snošaja. circumcoronaris, cirkumkoronarni, koji se nalazi oko krunice zuba. Npr. cirkumkoronarna infekcija, infekcija oko krunice zuba. circumductio, cirkumdukcija, (1) kružni pokret, (2) aktivno ili pasivno kružno kretanje ekstremiteta ili oka, (3) zanošenje oduzete noge u stranu pri hodu u hemiplegiji. Ta noga, duža zbog toga što je stopalo mlitavo, opisuje polukrug svojim prstima. circumflexus, polukružan (npr. a. circumflexa scapulae, polukružna arterija lopatice). circumscriptus, cirkumskriptan, ograničen. cirkadijalan, koji se odnosi na ceo dan (circa dies). cirkonijum, Zr, hemijski element, metal. V. Zr, zirconium.
cirkulacijski šok, v. shock. cirkulišuća antitela (humoralna), antitela koja slobodno cirkulišu u krvi i drugim tkivnim tečnostima. Kada cirkulišuća antitela reaguju in vivo s homologim antigenom, ona se vezuju s njime i rezultat te reakcije je koristan, ili bar bez štete, za organizam.
145
cirkumdukcija
cirkumdukcija, v. circumductio. cirkumzigomatična suspenzija, v. immobilisatio. ciroza (seksotropija), prema podacima iz medicinske literature ciroza jetre je češća u muškaraca nego u žene (1:3-5). Seksotropijska analiza izmeñu Laënnecove atrofičke i Hanot-Gilbertove hipertrofične ciroze otkriva da prva napada ginoidne konstitucije naročito u muškom polu s hipoandrogenijom, dok se hipertrofična ciroza javlja u androidnih i hiperandroidnih konstitucija. cirrhosis hepatis, ciroza jetre, hronična bolest jetre s nekrozom hepatocita, njihovim zamenjivanjem vezivnim tkivom, gubljenjem normalne arhitekture jetrinog tkiva i sa stvaranjem regenerativnih ognjišta jetrinog parenhima; alkoholna c., izazvana hroničnim alkoholizmom i istovremenim pothranjivanjem; atrofična c., u kojoj je jetra smanjena zbog gubljenja parenhima i smežuravanja vezivnog tkiva (u alkoholnoj i posthepatitisnoj cirozi); bilijarna c. dece, ciroza zbog atrezije žučnih puteva; Hanotova c., primarna bilijarna ciroza; kalkulusna c., sekundarna bilijarna ciroza zbog kamenaca u žučnim putevima; kardijalna c., stvaranje vezivnog tkiva oko centralne vene jetrinih režnjića zbog kongestivne srčane bolesti; kongestivna c., ciroza zbog pasivnog zastoja u jetri; Laënnecova c., alkoholna ciroza, prethodi joj masna infiltracija ćelija jetre; metabolička c., ciroza izazvana poremećajima metabolizma, npr. hemohromatoza, Wilsonova b.; multilobulska c., postnekrozna ciroza; c. parasitica, prouzrokovana dospevanjem jaja parazita u tkivo jetre. Promene su kao u ostalih ciroza, s tom razlikom što postoji i prisustvo jaja parazita u tkivu jetre; c. pigmentosa, pigmentozna ciroza prati hemahromatozu za koju se smatra da nastaje povećanom apsorpcijom gvozda i njegovim taloženjem u tkivima. Morfološka slika pigmentozne ciroze jetre odlikuje se blagim stepenom portne ciroze s prisustvom velike količine pigmenta hemosiderina u tkivu jetre; c. portalis, v. Laënnec cirrhosis; posthepatitisna c., 146
cistin
ciroza obično makronodulska, posle akutnog virusnog hepatitisa; postnekrozna c., ciroza posle masivne nekroze (subakutne nekroze) jetrinih ćelija u toku toksičnih ili virusnog hepatitisa; c. nutritionalis, primarna bilijarna ciroza, redak oblik ciroze, nepoznate etiologije, bez opstrukcije ili infekcije većih žučnih puteva, ponekad se javlja posle uzimanja odreñenih lekova (hlorpromazina npr.). Obično boluju žene srednjih godina, glavni znaci: holestaza, svrab, hiperholesterolemija, ksantelazme i ksantomi, sindrom loše apsorpcije; c. pulmonum, ciroza pluća cUfuzna intersticijalna fibroza pluća; c. renum, ciroza bubrega, hronični intersticijalni nefritis. V. nephritis; sekundarna bilijarna c., ciroza zbog hroničnog začepljenja žučnih puteva; c. syphilitica, sifilisna ciroza se javlja u kongenitalnom sifilisu, u kome je jetra prožeta fibroznim tkivom. Sem toga u njoj možemo dokazati i prisustvo velikog broja bledih spiroheta, prouzrokovača sifilisa; toksična c., postnekrozna ciroza. cis-konfiguracija, pojava kada se dva mutantna pseudoalelska gena nalaze na jednom, a njihovi nemutirani homologi na drugom homolognom hromosomu. V. linkage, trans konfiguracija. ciste, kongenitalne, zaostajanje branhijalnih useka u vidu fistula. cistein, CH2SH-CH-NH2-COOH, alfaamino-beta-tiopropionska kiselina. Lako se oksidiše u cistin. Cistein i cistin su važne aminokiseline koje zajedno čine oksidoredukcioni sistem u organizmu. cisterna, čatrnja, cisterna, proširenje ispunjeno tečnošću; c. chyli Pequeti, Peci jetovo proširenje na početku grudnog limfnog kanala. cisternoscintigrafija, v. scintigrafija. cistička fibroza, v. fibrosis cystica. cistični bubreg, v. rèn polycysticus. cistin, jedna od aminokiselina koja sadrži sumpor. Nastaje od dva molekula cisteina gubitkom dva vodonikova atoma. Zajedno s cisternom igra važnu ulogu u oksidoreduktivnim procesima u organiz-
cistinski konkrementi mu. Ponekad se taloži u obliku konkremenata u bubregu i u mokraćnoj bešici. cistinski konkrementi, v. concrementum. cistinurija, v. cystinuria. cistoskop, metalni instrument koji služi za endoskopski pregled mokraćne bešike. Sličan je kateteru. Snabdeven je optičkim sistemom, okularom i sijalicom za osvetljavanje unutrašnjosti bešike. Slika koju daje cistoskop uvećana je i povećana. cistoskopija, cystoscopia, pregled mokraćne bešike cistoskopom pošto se iz bešike odstrani sve što daje zamućenje mokraće (krv, gnoj). Ovo se postiže ispiranjem bešike i njenim ispunjavanjem bistrim, bezbojnim antiseptičkim rastvorom. V. endoskopija. cistron, termin koji se još uvek upotrebljava kao sinonim gena, naročito u mikropskoj genetici, v. gen. citarabin (citozinarabinozid), antagonist pirimidina; pored antitumorskog dejstva, ima i imunosupresivne i antivirusne osobine. citodijagnostika, dijagnostička metoda koja se razvila u naučnu metodu - deskvamativnu citologiju (eksfolijativna citologija). Otkako su Papanicoleau \ Traut izveli pogodan postupak kojim se po morfološkim i tinktorijalnim osobinama ćelija jasno diferencira patološka ćelija od normalne, stvorena je metoda Papanicolau (PA). Ova metoda je danas rutinska pri ispitivanju vaginalnog razmaza, razmaza iz punktiranih eksudata i drugih izlučevina u dijagnozi maligniteta. Kako ne samo patološke već i deskvamirane ćelije normalnog epitela, pod uticajem hormona, pokazuju tinktorijalne ili morfološke promene, metoda PA se koristi i u citohormonalnoj dijagnostici. Vaginalni epitel kao vrlo osetljiv prijemnik za seksualne hormone obilno deskvamira te se ova metoda rutinski upotrebljava u dijagnostici ovarijalne disfunkcije i hormonskog poremećaja u patološkoj trudnoći, citofilna antitela, antitela koja se vezuju za površinu ćelija (najčešće makrofaga) preko Fc-fragmenata, v. imuno globulini. 10*
citoplazma
citofilnost, afinitet prema ćeliji; u imunologiji se najčešće odnosi na antitela, v. citofilna antitela. citogenetika, nauka koja se bavi ispitivanjem strukture i funkcije ćelijskih odeIjaka u kojima je smeštena nasledna supstancija: hromosomi i geni, v. genetika. citogeni, plazmatski činioci nasleña. Sin. plasmageni, plazmidi, plazmomi. citohromoksidaza, Varburgov enzim disanja, katalizuje oksidaciju redukovanog citohroma kiseonikom iz vazduha. citolizini, antitela koja, uz prisustvo komplementa, specifično liziraju ćelije. Lizini koji liziraju bakterije nazivaju se bakteriolizini, a oni koji liziraju eritrocite nazivaju se hemolizini. citologija, v. cytologia. citomorfoza, pod ovim izrazom se podrazumeva skup varijacija u toku razmnožavanja bakterije koje se odnose na morfologiju i fiziologiju bakterijske ćelije. citopatogeni efekat, posle odreñenog broja generacija virusa u kulturi tkiva obično se počinju javljati patološke promene na ćelijama u kojima se virus razmnožio. Te promene se nazivaju citopatogene promene ili citopatogeni efekat virusa. Mnogi virusi izazivaju osobene citopatogene promerie, te se na osnovu njihovog izgleda može dosta sigurno zaključiti koji ih je virus izazvao. citoplazma, organizovana živa materija koja, zajedno s jedrom, čini jedinstveni životni sistem, sedište svih biohemij-~ skih pojava i nosilac odlika života. Sastoji se od osnovne citoplazmičke supstancije ili matriksa (rastvor elektrolita, aminokiselina, belančevina, fibrilarnih i globularnih molekula, micela i dr.) i poseduje odreñenu viskoznost i pokretljivost. U njoj su organčići u kojima se vrše biosinteze pojedinih specifičnih materija, vezikule (250-1.000 A), cisterne (250-5.000 A), spljoštene kesice sa troslojnim membranama. U matriksu i na pojedinim membranama nalaze se riboproteinske granule ili ribosomi pojedinačno ili grupisani u polisome (poliribosome); vrše sintezu belančevina ci147
citoplazmatsko naslañivanje toplazme, enzima i paraplazme. Membrane s ribosomima čine zrnasti endoplazmični retikulum, a one bez granula prosti ili agranulisani endoplazmični retikulum. Uloga endoplazmičnog retikuluma je višestruka. Pomoću njega se vrši celokupan promet materija (metabolizam u ćeliji), pri čemu se pojedini sastojci izdvajaju, izdvojni ili segregacioni aparat; sprovodi materije i impulse i služi kao intracelularni transportni sistem. Stanje i izgled citoplazme, organela, a naročito endoplazmičnog retikuluma nije uvek isti. Mlade i vrlo aktivne ćelije imaju dobro razvijen endoplazmični retikulum s mnogo ribosoma. Na membranama, i u matriksu citoplazme, uz sadejstvo i drugih organčića (ribozoma, lizozoma, Golgijevog aparata, mitohon-drija i dr.) vrše se procesi biosinteza i metabolizma ćelije. Membranskom strukturom je znatno uvećana dejstvu-juća površina za biohemijske procese. Tako, npr., endoplazmični retikulum l g jetrenih ćelija ima površinu od 8-12 m2; c. bakterija, najvećim je delom sastavljena od ribonukleinskih kiselina (RNK), od proteina i polipeptida, koji stvaraju jednu sunñerastu mrežu ukrašenu mikrosomima i inkluzijama. He-mijska analiza otkrila je i druge elemente: Mg u obliku ribonukleata, u izvesnim vrstama prisustvo pigmenta, većina enzima su smešteni u citoplazmi. Smatra se da u jednoj bakterijskoj vrsti ima tri različite RNK: ribosomska (r-RNK), koncentrisana u ribosomima (partikula ribonukleoproteina), vide se samo elektronskim mikroskopom; informativna messenger (m-RNK); solubilna ili transfer (t-RNK). U bakterija proteini služe za izgradnju bakterijske ćelije i nosioci su antigenskih svojstva. citoplazmatsko nasleñivanje, prenošenje nekih hereditarnih svojstava posredstvom citoplazmatskih činilaca, smeštenih uglavnom u obliku DNK u mitohondrijama i hloroplastu. Način prenošenja informacija je drugačiji nego u jedarnom modelu. Sin. vanjedar-no nasleñivanje, ekstrahromosomsko naši edivan je. 148
clapotement citotoksična antitela, antitela protiv antigena prisutnih na ćeliji. Citotoksična antitela posle reagovanja s antigenom aktivišu komplement i rezultat toga je smrt ćelije, v. komplement. citotoksični limfociti, limfociti »ubice« koji nastaju u reakcijama ćelijske imunosti, v. T-limfociti, ćelijska imunost; in vivo nastaju u reakciji »kalem-pro-tivdomaćina« i transplantacijskim reakcijama; in vitro se stvaraju u mešanoj kulturi limfocita, v. mešana limfocitna reakcija. Predstavljaju efektorne ćelije u reakcijama ćelijske imunosti. citotoksičnost, imunološko specifično razaranje ćelija od strane limfocita. Tipičan primer je odbacivanje kalema i tumora. Citotoksičnost može nastati usled delovanja nekih antitela i mitogena. Imunološku citotoksičnost treba razlikovati od citotoksičnosti izazvane raznim lekovima i produktima mikroorganizama. citotoksin, ćelijski otrov, antitelo koje nastaje u organizmu posle parenteralnog unošenja ćelija. Citotoksini su specifični, tj. parenteralno unesene ćelije izazivaju stvaranje citotoksina koji dejstvuju na njih (npr. nefrotoksin - unošenjem bubrežnih ćelija). Citotoksini se vezuju za antigen koji se nalazi u živoj ćeliji i time izaziva smrt ćelije. citotrofoblasti, ćelije dubokog sloja horiona, poznate još i kao Langhansove ćelije. citrati, soli limunske kiseline. citratna krv, krv kojoj je dodata odreñena količina neutralnog natrijum-citrata u cilju sprečavanja njenog zgrušavanja. citrovorum-faktor, (folinska kiselina, N5 - formiltetrahidrofolna kiselina), učestvuje u sintezi purina i pirimidina, koji su potrebni za sintezu nukleinskih kiselina, neophodan je za sazrevanje eritrocita. Citrus Aurantium, v. Tinctura Aurantii. clapotage, klapotaža, klokot, zvuk bućkanja pri potresu. Sin. clapotement; v. succusio. clapotement, klapotman. V. clapotage, succusio.
Claude Bernard-Hornerov sindrom Claude Bernard-Hornerov sindrom, v. syndroma. claudicatio, klaudikacija, hramanje; c. intermittens, pojava bola, hramanja i utrnulost u jednom ili oba donja uda, kada bolesnik hoda, uz odsustvo ovih tegoba, kada bolesnik miruje. Tegobe u klaudikaciji intermintens su izazvane okluzivnim promenama na arterijama donjih ekstremiteta, najčešće u obliteracijskom trombangitisu. Sin. Charcotov sindrom i angina cruris; c. venosis, intermitentna klaudikacija zbog venskog zastoja u donjim udovima. Claudiusova jamica, v. fossa ovarica. claustrum, bedem, supkortikalna siva masa velikog mozga, koja leži sa spoljne strane sočivaste jezgre velikog mozga. Claviceps purpurea, gljiva koja raste na cvetu raži. U medicini se upotrebljava njen trajni micelijum, Secale cornutum, koji sadrži više alkaloida. V. Secale cornutum. clavicula, ključnjača, ključnica, ključna kost, pruža se od lopatice do grudne kosti. clavus, žulj, lokalno, ograničeno, kupasto zadebljanje (hiperkeratoza) kože na mestima dugotrajnijeg pritiska (alata, obuće). V. callus. clearance, klirens, (eng.) čišćenje, količina plazme koja se potpuno oslobodi od neke materije za jedan minut. Služi za procenjivanje funkcije bubrega. Preko klirensa različitih materija može se odrediti veličina glomerularne filtracije, protok krvi kroz bubreg, veličina tubularne sekrecije itd. (klirens inulina je 125, ureje 70, paraaminohipurne kiseline 585); k. gvozda, vreme (u minutima) potrebno da se 50% datog radioaktivnog gvozda ukloni iz plazme; k. inulina, sposobnost bubrega da dati inulin potpuno ukloni iz krvi. Veličina tog klirensa približno odgovara veličini glomerulske filtracije; k. kreatinina, zapremina plazme koja se potpuno oslobodi datog kreatinina (egzogeni klirens kreatinina), ili kreatinina sintetizovanog u organizmu (endogeni klirens kreatinina); k. plazme, izraz za sposobnost bubrega da potpuno ukloni iz plaz-
clitoris me razne supstancije, prilikom jednog njihovog prelaženja kroz bubreg; k. ureje, zapremina plazme koja se potpuno oslobaña ureje u jednom minutu. cleidotomia, kleidotomija, presecanje ključnjače. climacterium, klimakterijum, mena, menopauza, precvat, period kada usled starenja jajnika reakcija na stimulaciju gonadotropina opadne, tako da lučenje estrogena postaje slabo i nije više u stanju da utiče na stvaranje zrelih meško-. va, lučenja folikulina (estrogena) i proliferaciju endometrijuma, što dovodi do prestanka menstruacije (menopauza). Menopauza ne nastupa odjednom. Opadanje jajničke funkcije je postepeno i odigrava se tokom više godina. Što više napreduje starenje, ovulacije su sve rede i menstruacije izostaju po nekoliko meseci, a potpuni prestanak dejstva ovarijalnih hormona dovodi do definitivnog prestanka menstruacije, odnosno do klimakterijuma. Klimakterijum prati niz promena u organizmu: sklonost ka gojenju, osećaj vrelih talasa, pojačano znojenje, kao i različite.emotivne smetnje. V. klimakterij'um; c. virile, pretežno psihičke promene koje prate smanjenja funkcije polnih žlezda u muškarca. climatotherapia, v. therapia. climax, v. climacterium. clinodactylia, klinodaktilija, stalno skretanje ili izvijenost jednog ili više prstiju. clinistix, klinistiks, traka od hartije natopljena odgovarajućim reagencijama, koja u dodiru s mokraćom (prilikom mokrenja na traku ili zaronjenja u mokraću) menja boju - poplavi ako mokraća sadrži glikozu; minimalna koncentracija glikoze koja se još može dokazati iznosi oko 0,1%. clinitest, klinitest, tableta s odgovarajućom reagencijom koja se stavlja u epruvetu s 10 kapi vode i 5 kapi mokraće pa se izloži ključanju i menja boju u zavisnosti od koncentracije glikoze u mokraći; upotrebljavaju se samo sive i potpuno suve tablete. clitoris, dražica, homologni organ muškom udu, sastavljen od 2 erektilna tela 149
clivus (crura clitoridis) koja se nalaze uz preponske kosti. Napred se stiču u kratko telo, koje se završava glavićem. TeIo je prekriveno navlakom (praeputium clitoridis), dok je glavić poduprt dražičnom uzicom. Sluznica koja oblaže spužvasta tela dražice je prepuna nervnih korpuskula koja izazivaju erekciju dražice; (embr.) genitalna kvrga u embriona od 20 mm pokazuje glavicu i trup, izmeñu kojih se nalazi kružni sinus. U korenu genitalne kvrge nalazi se kružni urogenitalni sinus. Donju stranu kvrge čine genitalni nabori izmeñu kojih se nalazi urogenitalni oluk. S bokova kvrge se razvijaju genitalni jastučići. Osnovna odlika razvoja začetka spoljnih genitalnih organa u ženskom pravcu jeste da od genitalne kvrge postaje dražica, dok se od genitalnih nabora razvijaju male usne, a od genitalnih jastučića velike usne stidnice. Spoljni otvor urogenitalnog sinusa nalazi se u prvo vreme u dražici, ali se on zatim začepljuje ostavljajući uretralni oluk, pod kojim se razvija trem u koji se otvaraju uretra i vagina. clivus, strmina; c. Blumenbachi, klivus, široki žleb na bazilarnom delu potiljačne kosti, na kome su smešteni moždani most i izdužena moždina. cloaca, v. jazva. clomiphen, klomifen, hemijska supstancija ,koja (ne sasvim poznatim mehanizmom) može bitno da podstakne izlučivanje RH-LH (v. tamo), a time i normalnu ovulaciju i da dovede do trudnoće. clon, klon, sve ćelije koje proističu od iste ćelije pretka i koje imaju identičan genski sastav. clonus, klonus, snažne kratkotrajne, ritmičke kontrakcije mišića nastale usled pojačane refleksne nadražljivosti (oko 8 i l sekundi); trajni c., pri istezanju nekog mišića govori za oštećenje piramidnog puta; .iscrpljiv c., vidi se u neurotičara. Cloquetov kanal, ostatak embrionalnog kanala u staklastom telu. Služi za izmenu tečnosti u oku. V. canalis hyaloideus. Cloquetov oluk, naziv za hijaloidni oluk u staklenu. 150
Co-A clorina, v. chloramin. Clostridium, klostridijum, bacil u kome se endogeno formira spora, te je proširen i ima izgled vretena. Sve vrste patogenih klostridijuma su anaerobne bakterije, gram-pozitivni štapići, pokretni, osim Cl. perfringens, koji nema flagela, a razlikuje se od ostalih time što stvara kapsulu i luči toksin s najvećim brojem antigenskih faktora; Cl. botulinum, izazivač botulizma u ljudi. Strogi anaerob, s odlikama roda klostridijuma. Stvara veoma jak egzotoksin. Jedan milioniti deo kubnog santimetra ovog toksina ubija zamorče teško 250 g. To je jedini bakterijski toksin koji ubija životinju ako se unese parenteralno ili peroralno. Postoji više tipova Cl. botulinuma od kojih svaki stvara toksin različit u antigenskom pogledu; Cl. gasne gangrene, za odgovorne uzročnike gasne gangrene smatraju se Welchia (Clostridium) perfringens, Cl. septicum, Cl. oedematiens, Cl. histolyticum, mada se u procesima gasne gangrene mogu naći i druge anaerobne, kao i aerobne bakterije; Plectridum (Clostridium) tetani, bacil podseća na maljicu, zbog čega je i dobio naziv Plectridium tetani. Izazivač je tetanusa, lokalne infekcije s opštom intoksikacijom izazvanom neurotropnim egzotoksinom, tetanospazminom. clunes, v. nates. cluster headache, (eng.) klaster hedeik, v. Hortonova glavobolja, histaminska glavobolja. clysma, klizma, klistir, tečnost koja se unosi u creva kroz čmar u razne svrhe (čišćenje, hranjenje, davanje lekova). Klizma za čišćenje sastoji se od tople vode, glicerola ili ulja, ili rastvora sapuna (sapunica); hranljive k., daju se kada bolesnik ne može da uzima hranu kroz usta (daju se glikoza, aminokiseline i etanol); lekovite k., sadrže pojedine Ie kove. Co-A, koenzim A, široko rasprostranjen merkaptan koji sadrži adenin, ribozu, pantotensku kiselinu i tietanolamin. Redukovani Co-A (HS-Co-A) u reakciji sa sirćetnom kiselinom stvara acetilkoenzim A, koji ima ključni značaj u in-
coagulatio
termedijarnom metabolizmu svih organskih materija. Acetil-koenzim A, zbog toga što sadrži više energije od sirćetne kiseline, lako se spaja s rpaterija-ma u reakcijama koje bi inače zahtevale energiju spolja. Sa stanovišta energetike, stvaranje jednog mola bilo kojeg acetilCo-A jedinjenja ekvivalentno je stvaranju l mola ATP-a. coagulatio, koagulacija, zgrušavanje krvi, komplikovani enzimski proces, čiji je krajnji rezultat pretvaranje tečnog fibri-nogena u čvrsti fibrin, radi uspostavljanja hemostaze. U tom procesu učestvuju dva činioca plazme, jedan tkivra činilac (tkivni tromboplastin) i trombociti (trombocitni tromboplastin), poznati kao činioci koagulacije. Proces koagulacije je podeljen na tri faze: (l)f. stvaranja aktivnog tromboplastina, koja može biti endogena i egzogena; (2) f. delovanja tromboplastina na protrombin sa stvaranjem enzima trombina i (3) f. delovanja trombina na fibrinogen sa stvaranjem čvrstog fibrina. V. činioci koagulacije; koagulacija diseminovana, intra-vaskulna, hemoragijski sindrom zbog defibrinacije, usled potrošnje fibrinoge-na, trombocita i još nekih činilaca koagulacije u toku razasutih intravaskulnih koagulacija u mikrocirkulaciji. Nastaju zbog prelaženja tkivnog tromboplastina u krvotok, intravaskulne agregacije trombocita izazvane prisustvom imunih kompleksa, endotoksina, ili virusa u cirkulaciji. Pored krvarenja, u diseminova-noj intravaskulnoj koagulaciji postoji nekroza ishemijskog tkiva, vrlo često oštećenje bubrega i intravaskulna he-moliza. Sin. DIK, koagulopatija zbog potrošnje, k. krvi, proces prelaska krvi iz tečnog u pihtijasto stanje zbog pretvaranja rastvorene u plazmi belančevine fib-rinogena u nerastvorljivi fibrin. Za koagulaciju je potrebno prisustvo trinaest danas poznatih činilaca koagulacije: fibrinogen, trombociti, protrombin, tromboplastin, kalcijum, faktor V (proakce-lerin), faktor V (prokonvertin), faktor VIII (antihemofilski), faktor IX (Christmasov), faktor X (Stuartov), faktor XI, faktor XII (Hagemanov), faktor XIII
coccidioidomycosis
(stabilizator fibrina). Postoji spoljašnji i unutrašnji put koagulacije krvi. Unutrašnji put je nešto duži od spoljašnjeg. coagulopathia, koagulopatija, zajedničko ime za sve bolesti koagulacije; k. zbog potrošnje činilaca koagulacije. V. diseminovana intravaskulna koagulacija. Coatsova bolest, v. retinitis exudativa externa (Coats). cobaltum, Co, kobalt, hemijski element, srebrnastobeo metal; (stom.) služi za izradu zubnolekarskih instrumenata i za spravljanje silikatnih plombi.
Cobertova reakcija, v. reakcija. Cocaini chloridum, hlorid kokaina, oficinalan je prema našoj farmakopeji. V. Cocainum. Cocainum, kokain, alkaloid iz biljke Erythroxylon coca. Deluje lokalno anestetički. Posle resorpcije prouzrokuje kokainsko pijanstvo s euforijom, zbog koje lako stvara kokainomaniju. Danas se upotrebljava još samo za anesteziju sluznica. cocci, bakterije loptastog, sferoidnog oblika (coccus). Ima ih koji liče na polulopte, obično izdužene, spljoštene, po dve zajedno, liče na dva zrna kafe (gonokoki) ili su izdužene, liče na plamen od svece (pneumokoki). Za raspoznavanje u mikroskopskim preparatima od značaja je njihovo grupisanje: po dve zajedno (diplococci); po četiri zajedno (tetracocci); u paketiće oblika kocke (sarcina) ili u sasvim nepravilne gomilice - grozdove (staphylococci). coccidioidomycosis, kokcidioidomikoza je infekcija prouzrokovana gljivicom Coccidioides immitis. Javlja se naročito u jugozapadnim krajevima SAD, posebno u Kaliforniji. Suvo toplo podneblje s dosta prašine posebno je pogodno za širenje infektivne hlamidospore. Ulazna vrata su disajni putevi, ali se veruje da i povreñena koža može biti rnesto kroz koje prodire spora. U većini slučajeva obole pluća lokalizovano, ali ponekad i u obliku influence ili pneumonitisa. Ukoliko u redim slučajevima doñe do diseminacije, javljaju se granulomi s gljivicama. Smrtnost je visoka. 151
colitis
coccygeus
coccygeus, trtični, koji pripada trtičnoj kosti. Sin. coccygicus (J.N.A.). coccygicus, v. coccygeus. coccygodinia, kokcigodinija, bol u predelu trtične kosti, neuralgijske prirode, često usled traume. coccyx, trtica; os coccygis, trtična kost. cochlea, puž, koštani puž, deo unutrašnjeg uva. Sastoji se od kanala u obliku spirale i kupastog stožera (modiolus). V. auris. cochlearis, pužni, koji pripada koštanom pužu. cod, kod, redosled nukleotida u molekulu DNK koji su nosioci genskih poruka za sintezu polipeptidnih lanaca u citoplazmi. Codeinum, kodein, alkaloid iz opijuma; prema našoj farmakopeji, oficinalan je u obliku kodein-fosfata (Codeini phosphas). Služi za smirenje kašlja delujući na centar za kašalj. Codex medicameniarius gallicus, naziv za francusku državnu farmakopeju.
Codivillaova operacija, v. operacija. codominantnost, kodominantnost, potpuna fenotipska ispoljenost dejstva oba alelska gena u heterozigota, bez ikakvog njihovog meñusobnog uticaja. Na primer, krvna grupa AB u ljudi proističe iz fenotipskog efekta oba kodominantna gena (IA i IB) koji je uslovljavaju. V. nepotpuna dominantnost. codon, kodon, niz od tri susedna nukleotida u lancu DNK ili RNK, koji predstavljaju šifru, odnosno kalup za odreñenu aminokiselinu pri sintezi polipeptida i koji regulišu početak i završetak transkripcije. Sin. triplet. coelioscopia, celioskopija, metoda pregleda unutrašnjosti trbušne duplje. Vrši se optičkim instrumentom koji se uvlači u trbušnu duplju u koju je prethodno ubrizgan sterilan vazduh. Celioskopija se danas često primenjuje u ginekologiji jer daje objektivan nalaz položaja, sraslina i oboljenja unutrašnjih polnih organa žene. V. endoskopija. coeliotomia, celiotomija, operativno otvaranje trbušne duplje; c. vaginalis, otvaranje trbušne duplje kroz prednji, rede zadnji svod vagine (c. vaginalis an-
152
terior, posterior); c. ventralis, sin. laparotomia. coenzym, v. koenzim. coeruleus (caeruleus), modar, plav; morbus c., cijanoza celog tela, osobito akralnih delova, najčešće u bolesnika s uroñenim srčanim manama. coferment, v. koferment. Coffeinum, kofein, purinski derivat s nadražajnim dejstvom na koru velikog mozga i vitalne centre. Ima ga u kafi i kineskom čaju. Upotrebljava se kao analeptik. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je kao kofein (Coffeinum) i kao kofein-natrijum-benzoat (Coffeinum et Natru benzoas) smeša kofeina i natrijum-benzoata, koji se dodaje radi povećanja rastvorljivosti kofeina.
Coffeyeva tehnika, v. tehnika. coitus, v. obljuba. colectomia, kolektomija. Resekcija celog kolona ili samo jednog njegovog dela. Cold cream, (eng.) v. Unguentum emolliens. colica, kolika, bolni grč, najčešće se javlja u oboljenjima cevastih organa; c. hepatica (c. biliaris), napad grčevitih bolova u predelu žučne kesice, najčešće zbog prisustva kamenaca u žučnim putevima; c. mucosa, kolika u trbuhu, pri kojoj se u stolici izbacuju pseudomembrane, v. colitis; c. renalis, napad grčevitih bolova zbog kalkuloze bubrega ili mokraćnih puteva; c. saturnina, grčeviti bolovi u crevima u hroničnom trovanju olovom; c. stercoracea, kolika koja nastaje zbog nakupljanja velikih količina fekalnih masa u crevu. colicini, v. bakteriocini. Colistini sulfas, kölistin-sulfat, antibiotik, izolovan iz Bacillus polymyxa, var. colistinus, deluje baktericidno, u prvom redu na gram-negativne bacile. colitis, kolitis, zapaljenje sluznice debelog creva ili pojedinih njegovih delova prouzrokovano nadražajem sluznice nedovoljno svarenom hranom usled promena u želucu i u tankom crevu (gastroenterokolitis), infekcijom bakterijama ili protozoama, izlučivanjem pojedinih hemijskih supstancija kroz crevnu sluznicu (živa, ureja), dugotrajnim draženjem
colitoxaemia sluznice klizmama i nervnim poremećajima. Tok kolitisa može biti akutan ili hroničan. Glavni znaci su prolivi, sluzave, nekad krvave stolice, i bolovi u trbuhu; amebni k., k. koji izaziva Entamoeba histolvtica; c. gravis, v. c. ulcerosa; c. mucosa, hronično oboljenje koje se javlja u neurotičnih osoba/karakteristično po suvišnom lučenju sluzi u debelom crevu i po tome što je praćeno kolikama, zatvorom ili prolivima i izbacivanjem mukoznih traka; c. polyposa, hronični k. pri kome postoje polipozni izraštaji sluznice; c. pseudomembranacea, v. c. musoca; c. ulcerosa, zapaIjenje debelog creva, obično njegovog završnog dela (sigme i rektuma), koje se ispoljava povremenom pojavom bolova u ćelom trbuhu praćenih izbacivanjem sluznih traka, koje mogu podsećati na crevne parazite (pseudomembrane). Kod c. u. usled stvaranja grizlica u sluznici pomenutih delova debelog creva dolazi do krvavo-gnojnih stolica, izmeñu kojih bolesnik može imati i potpuno normalne stolice. C. ulcerosa i c. mucosa najverovatnije su posledica specijalne neuropatske konstitucije i autoimunskih procesa. colitoxaemia, kolitoksemija, toksernija izazvana Escherichiom coli. collagenoses, kolagenoze, grupa bolesti, različite ,kliničke slike i verovatno etiologije, u kojih postoje rasprostranjene promene u vezivnom tkivu. U njih spadaju sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, skleroderma, nodozni poliarteritis, reumatska groznica i reumatoidni artritis.
collagenum, v. kolagen. collapsotherapia, v. therapia. collapsus, kolaps, smlatnja, stanje izražene prostracije s teškom insuficijencijom krvotoka; cirkulatorni k., šok; cirkulatorna insuficijencija bez zastojne insuficijencije srca; masivni k., kolaps celog plućnog krila koji obično nastaje posle začepljenja glavnog bronha za to krilo; k. pluća, bezvazdušnost jednog dela pluća, ili celog režnja, kao što se viña u atelektazi, ili pneumotoraksu.
coionoscopia collargol, v. Argentum colloidale. collateralis, kolateralan, bočni, pobočni. collemplastra, melemi od kaučuka, adhezioni melemi. Na tkanini namazani melemi čija je osnovna materija kaučuk, kome su, obično, dodate razne materije (lanolin, srnole, razni lekoviti dodaci). Upotrebljavaju se za fiksaciju zavoja.
colliculus seminalis, v. semena humčica. Collipova jedinica, jedinica za izražavanje količine paratireoidnog hormona u pojedinim preparatima. Jedna ovakva jedinica je stoti deo one količine hormona paratireoidnih žlezda koja, ubrizgana potkožno psu teškom 20 kg, posle petnaest časova povisuje količinu kaićijuma u serumu za 5 mg/%. Collodium, kolodijum, rastvor dinitrata celuloze u smeši alkohola i etra. Na koži stvara skramicu koja deluje zaštitno, ali joj nedostaje elastičnost i može da prsne pri istezanju; C. elasticum, kolodijum s dodatkom ricinusovog ulja, koje mu daje elastičnost. Služi kao konstituens za lekove koji se stavljaju na kožu kada se želi da dejstvo lekova ostane ograničeno na mestu primene.
colloidalis, koloidni. colloxylin, nitroceluloza.'V. nitroceluloza. collum, vrat, grlić. collum dentis, vrat zuba, mesto na kome se spajaju koren i krunica zuba. Sin. cervix dentis. coloboma, kolobom, uroñen ili stečen defekt tkiva oka. Najčešće su zahvaćeni kapci, dužica, sudovnjača, mrežnjača, sočivo i dr. colocolostomia, kolokolostomija, operacija kojom se spajaju zjapovi dva dela kolona. coloenteritis, v. enterocolitis. colofixatio, kolofiksacija, fiksiranje ili okačivanje kolona šavovima, ako je sklon spadu. colon, deo debelog creva. V. intestinum; c. irritabile, v. colitis; c. spasticum, spastični kolon, sin. colon irritabile, v. colitis.
Colonnaova operacija, v. operacija. coionoscopia, kolonoskopija: (1) endoskopski pregled kolona u toku laparotomije pomoću sigmoidoskopa, koji je uvučen proksimalno i kolonoskopom 153
colopexia uvučenim distalno kroz otvor učinjene kolotomije; (2) pregled pomoću kolonoskopa. colopexia, kolopeksija, pripajanje dela debelog creva šavovima za prednji trbušni zid, najčešće u cilju sprečavanja spada rektuma. coloplicatio, koloplikacija, uzdužno ili poprečno nabiranje zida kolona šavovima da bi mu se skratio i suzio zjap u slučaju njegove dilatacije. coloratio mucosae oralis et faciei, (stom.), prebojavanje krvnih podliva sluznice usta i lica; nesiguran znak dejstva mehaničke sile, postojećeg preloma kostiju lica; ima forenzičan značaj za približno odreñivanje vremena proteklog od nanete povrede. V. discoloratio. colosigmoidostomia, kolosigmoidostomija, stvaranje otvora hirurškim putem izmeñu dela kolona i sigmoidnog kolona, obično zbog prepreke u normalnom prolazu (rak ili ožiljna stenoza kolena). colostomia, kolostomija, operativno stvaranje otvora na kolonu, v. enterostomia, fistula stercoralis; ileotransversocolostomia, ileotransverzokolostomija, hirurška anastomoza izmeñu ileuma i poprečnog kolona; suva c., kolostomija načinjena na levoj polovini kolona, kroz koju se prazni meka ili formirana stolica; vlažna c., kolostomija (a) na desnoj polovini kolona, kroz koju se prazni tečni ili žitki crevni sadržaj, ili (b) na levoj polovini kolona, kada je učinjena u isto vreme anastomoza mokraćnog kanala s nishodnim ili sigmoidnim kolonom, tako da se kroz stomu pored stolice prazni i mokraća. colpitis, kolpitis, zapaljenje vagine, njene sluznice i podsluzničnog tkiva izazvanog infekcijom. Uzrok zapaljenja može biti spoljna infekcija ili zapaljenjski procesi materice i njenog grlića. Sama po sebi sluznica vagine je otporna na infekciju, ali do zapaljenja dolazi tamo gde je došk) do njenog povreñivanja ili oštećenja različitog porekla (povrede, poremećaj endokrine funkcije, opšte slabosti i atrofije). U starih osoba, usled izražene atrofije, dolazi do staračkog kolpiti-sa. 154
coma colporrhaphia, kolporafija, šav vaginalnih zidova, koji predstavlja dodatni operativni poduhvat uz perineoplastiku, a vrši se u prolapsu materice i vaginalnih zidova. Razlikujemo prednju (c. anterior) i zadnju (c. posterior). colposcopia, kolposkopija, metoda kojom se, uz pomoć optičkog instrumenta (colposcop), vrši posmatranje patoloških pojava na grliću materice. Kolposkopom se postiže uvećanje od 20 do 30 puta što omogućuje uočavanje svih patoloških promena na grliću materice od prostih erozija, atipičnog epitela do malignih promena u epitelu (carcinoma in situ). Kolposkopija danas predstavlja rutinsku metodu u ranoj dijagnostici raka grlića materice. colpotomia, kolpotomija, ginekološka operacija pri kojoj se proseca zadnji svod vagine radi evakuacije apscesa Douglasovog špaga. columna, stub; c. renales, delovi kore bubrega koji u vidu stubića zalaze meñu Malpighijeve piramide; c. vertebralis, kičmeni stub ili kičma, sastoji se od 24 slobodna pršljena, krsne i trtične kosti. S rebrima gradi kostur trupa. Šupljina kičmenog stuba je u obliku kanala (kičmeni kanal) i sadrži kičmenu moždinu. coma, koma, stanje potpunog gubitka svesti iz kog se bolesnik ne može probuditi ni najjačim spoljnim stimulusima, ali se k. ponekad može prekinuti upotrebom lekova, najčešće onih koji otklanjaju uzrok k. Posledica je bilo unošenja otrova u organizam (alkohol, opijati, barbiturati), bilo stvaranja otrova u organizmu (uremička k., dijabetička k., apoplektička k., hepatička k.), bilo povrede centralnog nervnog sistema; c. addisonicum, stanje izuzetno teškog pogoršaja Addisonove bolesti, zbog nemogućnosti kore nadbubrežnih žlezda da organizmu obezbedi potrebnu količinu odgovarajućih hormona; alkoholna k., ošamućenost (stupor) koja je izazvana teškim akutnim trovanjem alkoholom; apoplektička k., posledica vaskularnog cerebralnog zadesa (sloga); c. diabeticum, dijabetička koma, koma
combustio koja u organizmu nastaje usled nagomilavanja ketonskih tela (v. cetonuria); hepatička k., ona koja prati jetrinu encefalopatiju; hiperosmotska neketogena k., dijabetesna koma u kojoj postoji izražena hiperglikemija koja je dovela do hiperosmolnosti vanćelijske tečnosti i do dehidracije ćelija; hipohloremijska k., koma u toku gubljenja natrijuma iz organizma, koje dovodi do ćelijske hiperhidracije; c. hypophysare, hipofizna koma, stanje izuzetno teškog pogoršanja bolesti (bez obzira na uzrok) prednjeg režnja hipofize koje se odlikuje smanjenom funkcijom, odnosno njenim prestankom; c. hypothyreoticum, Mpotireozna koma, stanje izuzetno teškog pogoršanja miksedema (v. myxoedemd) ili drugih oblika hipotireoze; ireverzibilna k., nepreobratljiva koma koja traje duže od 24 časa i u kojoj nema ni spontanih pokreta, ni spontanog disanja, dok su refleksi potpuno ugašeni, a elektroericefâlogram je izoelektričan. Sin. sindrom moždane smrti; Kussmaulova k., koma u dijabétesnöj ketoacidozi; uremička k., krajnji stadijum insuficijencije bubrega koji nastupa usled njihove nesposobnosti da izluče krajnje raspadne proizvode prometa materija iz organizma (specijalno ureju i druge azotne materije), Bolesnik u u.k. ima trzaje i grčeve mišića, disanje je promenjeno (Kussmaulov© ill Cheyne-Stockesovo disanje), ima nesanice, razne neuralgije i prolive. U završnoj fazi bolesnici leže, apatični, u polusnu, glasno i duboko dišu, povremeno podriguju, štucaJu i povraćaju, combustio, opekotina, oštećenje kože dejstvom visoka temperature. Po težini oštećenja razlikuju se Četiri stepena.-U combustio I stepena postoji samo crvenilo kože usled hiperemije; u combustio II stepena nastaje još i stvaranje mehurića ispunjenih seroznom tečnošću; u combustio III stepena nastaje nekroza tkiva, a u combustio IV stepena nastaje ugljenisanje tkiva. comedo, sujedac, nagomilavanje rožastih ćelija i sebuma u proširenim folikulima. Ispoljava se crnom tačkom usled oksi-
compensatio dacije masnih kiselina. V. acne vulgaris punctata. comedocarcinoma, komedokarcinom, karcinom kanalića, iz kojih se, na preseku, mogu istisnuti lako degenerisane ćelije. commissura, veza, spojnica, spojni deo (npr. c. labiorum oris, spojni deo usana). commisurotomia, komisurotomija, razdvajanje zalistaka u mitralnoj stenozi prstom ili valvulotomom stavljenim na prst koji se kroz levu pretkomoru uvodi do zalistaka. Sin. valvulotomia. commotio, komocija, potres; c. eerebri, posledica tupe povrede glave (uobičajen pogrešan naziv »potres mozga«), prolazan gubitak svesti (retko duže od 10 minuta) usled udarca po glavi koji nije izazvao nikakvo oštećenje mozga, slobodnim okom vidljivo. Duži gubitak svesti govori za kontuziju mozga. Pri postepenom dolaženju k sebi bolesnik obično povraća i žali se na glavobolju. U težim slučajevima može doći do komocione psihoze; c. labyrinth!, labirintni simptomi koji mogu* da postoje dugo posle povrede glave (nesigurnost pri hodu, vrtoglavica, naročito pri izvoñenju naglih pokreta) svode se na molekularne promene labirintnih struktura nastalih prilikom traume; c. retinae, kontuzija mrežnjače, ishemija jednog dela mrežnjače usled spastičke kontrakcije arterija mrežnjače posle tupih povreda očne jabučice. Mrežnjačaje sivobeličaste boje i edematozna (Berlinovo zamućenje). Većinom iščezava bez posledica; c. spinalis, posledica tupe traume kičmenog stuba s prolaznim oduzetostima većih ili manjih oblasti trupa oživčenih spinalnim živcima. communicans, spojni, spajajući, koji uspostavlja vezu (npr. ramus communicans, spojna grana). communicatio, komunikacija, (1) veza, spoj; (2) saopštenje. communis, zajednički. compactus, kompaktan, gust, zbijen, guste grañe. compensatio, kompenzacija, nadoknañivanje nedostatka neke funkcije, izazva155
complexus primarius ne oboljenjem nekog organa, povećanjem funkcije parnog organa (primer: bubreg) ili hipertrofijom tkiva (hipertrofija muskulature srca u raznim oboljenjima). complexus primarius, primarni kompleks, v. tuberculosis. compressio, kompresija, pritisak; (1) sažimanje pritiskom; dejstvo na neko telo silom koja mu smanjuje obim i gustinu; (2) c. cerebri, oštećenje mozga koje nastaje usled smanjenja prostora u lubanjskoj duplji (prisustvom tumora, izlivene krvi, dejstvom ozleda, zapaljenjskog procesa, povećanjem količine kičmeno-moždanog likvora) i, usled toga, pritisak na mozak; (3) digitalna c., pritisak na krvni sud prstima može se zaustaviti krvav ljenje; (4) instrumentalna c., kompresija krvnog suda instrumentom radi sprečavanja krvarenja (Kocherova klešta, Péanova klešta itd.); (5) c. spinaHs, pritisak na kičmenu moždinu tumorom, prelomom ili iščašenjem kičme itd.; on se ispoljava različito: zavisno od mesta i stepena pritiska, što se manifestuje bolom, parestezijom, poremećajem senzibiliteta i motorike. compressivus, kompresivan, kompresioni, koji pritiskuje. concentratus, koncentrovan, iz koga je odstranjen deo tečnosti. conceptio hymine ilaeso, oploñenje i bez rascepljivanja himena, tj. u nevinih devojaka. concha, školjka, tvorevina u obliku školjke; c. našališ, nosna školjka. Koštana izbočenja na spoljašnjim zidovima nosne duplje, sagitalno položena. Postoje tri parne nosne školjke; c. n. inferior predstavlja posebnu kost, a c. n. superior i c. n. media pripadaju etmoidnoj kosti. concrementum, konkrement, kamen, kamenac. Čvrsta tvorevina okruglastog, jajastog ili nepravilnog oblika koja se stvara u tkivima ili šupljim organima ili izvodnim kanalima žlezda (u žučnoj kesici, mokraćnoj bešici, kanalićima pljuvačnih žlezda itd.). Stvara se taloženjem soli (usled poremećaja stanja zaštitnih 156
coni retinae koloida) iz tečnosti koje se nalaze u šupljim organima ili prolaze kroz kanale žlezda, oko sljuštenog epitela, delića sluzi i stranih tela. V. calculus. concretio, konkrecija, sraslost srca, sraslost dva lista osrña; c. pericardii, konkrecija perikarda. Delimično ili potpuno srašćenje osrda i epikarda tanjim ili debljim sraslinama, što je posledica hroničnog perikarditisa. Simptomi su: zaptivanje, cijanoza, sistolno uvlačenje grudnog koša u predelu vrha srca, paradoksni puls i dijastolni kolaps vena. conductor, kondukter, prenosač, u genetici jedinka koja može da prenese na svoje potomstvo odreñene genske poremećaje koji se u nje ne ispoljavaju. Najbolji primer konduktorstva u ljudi je hemofilija koju prenosi zdrava žena, konduktorka, na svoje muško potomstvo. Condurango, v. Cortex Condurango. condyloma, kondilom, izraštaji nastali bujanjem krzna kože; c. accuminata (papillomata), v. papilloma; c. lata, široki kondilomi; široke, vlažne papule u sekundarnom sifilisu, lokalizovane u intertriginoznim (perigenitalnim) predelima. Imaju velik epidemiološki značaj, jer su veoma infektivne. condylus, (grč. zglavak), kondil, ispupčenje na okrajcima dugih kostiju, koje služi za zglobljavanje. confluens, stecište, ušće; c. sinuum, v. torcular Herophili. congelatio, promrzlina, povreda i oštećenje kože izazvano niskom temperaturom i izvesnim fizičkim i biološkim faktorima (vlažnost vazduha, opšta slabost, malokrvnost i dr.). Prvo nastupa bledilo, zatim cijanoza i otok. Drugi stepen: plikovi (fliktenizacija). Treći stepen: gangrena (nekrobioza tkiva). congestio, navala krvi, povećano prisustvo krvi u tkivu, koje zbog toga postaje intenzivno crvene boje. congressus, polni odnos, obljuba. coni retinae, čepići ili stubići, naročito izrañeni vršni delovi čulnih (stubićastih) ćelija mrežnjače oka, koji ispod pigmentnog sloja sa štapićima čine sloj šta-
Coniium pića i stubića. Primaju svetlosne draži (fotoreceptori). Coniium, koniin, alkaloid iz biljke Conium maculatum. Njime je otrovan Sokrat. Značaj mu je samo istorijski. conjugata, (spojena), linija koja spaja udaljene tačke, prečnik. Postoje tri sagitalna prečnika male karlice, koja se pružaju od njenog zadnjeg zida do simfize, i to: conjugata anatomica, conjugata diagonalis i conjugata vera. V. diameter. conjunctiva, (tunica), vežnjača, tanka sluznica koja oblaže zadnju stranu očnih kapaka i prednji deo beonjače oka. conjunctivitis, konjunktivitis, zapaljenje vežnjače. Oblici: c. actinica (photoelectrica) nastaje usled oštećenja vežnjače zračenjem kratkim, ultraljubičastim zracima, talasa (električni luk, kvarcovanje, zavarivanje, snežne površine u planini »snežno slepilo«). Zaštita obojenim staklima koja zadržavaju ultraljubičaste zrake; c. aestivalis, v. c. vernalis; c. allergica, konjunktivitis usled dejstva alergena biljnog ili životinjskog porekla, zatim nekih medikamenata; c. blennorrhoica: (1) c. b. gonorrhoica, a) c. gonoblennorrhoica neonatorum, konjunktivitis novoroñenčadi inficiranih od obolele majke; b) c. gonoblennorrhoica adultorum, gonoreja odraslih; (2) c. blennorrhoica non gonorrhoica, konjunktivitis novoroñenčadi, nalaz inkluzionih telašaca. Izazivač pneumokok, streptokok; c. diphtherica, javlja se izolovano ili u toku difterije ždrela i nosa. Prati nekrozu vežnjače i stvaranje pseudomembrana. Moguće komplikacije na rožnjači; c. eccematosa, v. c. phlyctaenularis; c. epidemica, izazvan virusom, daje nežna subepitelna zamućenja rožnjače; c. follicularis, u osoba limfatične konstrukcije, zatim refrakcione anomalije, folikuli u prelaznoj bori; c. nodosa, čvorići u vežnjači izazvani dlačicama gusenica, koje mogu prodreti u očnu jabučicu; c.phlyctaenularis, odlikuje se stvaranjem čvorića u cirkumskriptno zapaljenoj vežnjači. Čvorići najčešće lokalizovani u blizini rožnjače. Najčešće u dece i mladih oso-
contractio ba. Uzroci su: tuberkulozno-toksička alergija, loša ishrana, nizak higijenski nivo, manjak u vitaminima; c. scrophulosa, v. c. phlyctaenularis; c. simplex chronica, konjunktivitis izazvan spoljnim uzrocima (dim, prašina, hemijski nadražaji), refrakcione anomalije, oboljenja nosa; c. trachomatosa, v. trachoma; c. vernalis, prolećni katar, javlja se s prvim toplim danima, zimi se ublažava ili nestaje. Javlja se u dece i traje do puberteta. Uzrok nepoznat (alergija, sunčani zraci, toplota). conspergentia, praškovi za posipanje. constipatio, konstipacija, retko i otežano crevno pražnjenje (defekacija); atonicna k., konstipacija zbog atonije crevne muskulature; gastrojejunska k., konstipacija zbog inhibicije gastrojejunskog i gastrokoličnog refleksa raznim bolestima; proktogena k., konstipacija zbog nenormalnosti refleksa defekacije; spastična k., konstipacija zbog izraženog spazma jednog dela creva zbog neurastenije, ili trovanja olovom. Sin. obstipatio. constituens, obično indiferentna materija koja glavnom (eventualno i adjuvantnom) leku daje oblik. Konstituens rastvora obično je voda, alkohol ili neko ulje, za praškove običan šećer, mlečni šećer, talk i dr.; za masti vazelin, lanolin itd. constitutio, konstitucija, način reagovanja, kao i sklop jedne osobe odreñen genskim i biohemijskim činiocima kao i činiocima okoline; limfatična k., ona u koje postoji hiperplazija limfnog sistema; neuropatska k., stari izraz za osobe koje su sklone nervnim bolestima; vazoneurozna k., koja se odlikuje nestabilnošću vazomotornog mehanizma. constrictor, stezač, koji sužava. continentio, kontinencija, uzdržavanje (npr. od polnog života), zadržavanje (npr. mokraće). V. incontinentio. contortus, vijugav, npr. tubuli sëminiferi contorti, vijugavi semeni kanalići. contractio, kontrakcija, grčenje, skraćivanje, skupljanje. Kontrakcija mišića zasnovana je na klizanju kontraktilnih ele157
contractura menata aktina i miozina; izometrijska k., tip mišićne kontrakcije pri kojoj se mišić kontrahuje ne menjajući dužinu; izotonična k., tip mišićne kontrakcije pri kojoj se mišić skraćuje, dok mu se napetost ne menja; prosta mišićna kontrakcija, k. pod dejstvom samo jedne draži; složena (tetanička) k., k. pod dejstvom više čestih uzastopnih draži. contractura, kontraktura, trajno skraćenje mekih tkiva, specijalno mišića. Može se javiti pri zamoru (zbog iscrpljivanja rezervi adenozin-trifosfata ili posebnog faktora relaksacije još uvek nepoznate prirode), posle smrti (mrtvačka ukočenost), delovanjem hemijskih supstancija, koje menjaju fizičko-hemijsku strukturu kontraktilnih proteina (hemijska ukočenost), denaturisanjem proteina mišića toplotom (termička ukočenost); aktivna k., posledica patološkog pojačanja inervacije mišića; Dupytrenova k., skraćenje, zadebljavanje i fibrozira-nje dlanske aponevroze, što stvara pre-gibni deformitet prsta šake. Takav de-formitet na prstu stopala posledica je promena u tabanskoj aponevrozi; ishe-mička k., k. i degeneracija mišića usled lošeg priliva krvi, npr. pri čvrstoj podve-zanosti uda; k. mišića, skraćenje mišića usled njihovog oboljenja (miopatska k.); organska k., k. koja je stalna i bez prekida; pasivna k., nastaje fibrozno-skle-rotičkim skvrčavanjem mišića; polio-mijelitička k., distorzija zgloba u toku napada poliomijelitisa zbog delimične ili potpune paralize jedne grupe mišića, dok antagonistička grupa neoštećenih mišića preovladuje izazivajući kontrak-turu; refleksna k. mišića, nepovoljna zgrčenost i krutost jednog mišića ili grupe mišića izazvana nekim udaljenim patološkim promenama (na kostima, zglobovima, mišićima, krvnim sudovima) iz kojih se nadražaj putem senzitivnih živaca u nervnih centara prenosi na motorni živac. Stalan nadražaj ovih posled-njih daje r.k.m.; veratrinska k., posebna kontraktura mišića posle ubrizgrava-nja veratrina u mišić; Volkmannova k., k. prstiju, ponekad i zgloba ručja, s gu158
contusio bitkom snage, brzim razvojem posle teške povrede u predelu lakta ili neispravne primene podvezivanja tog predmeta ili gipsanog zavoja; k. zgloba, neispravan položaj zgloba s ograničenom ili iščezlom funkcijom (kruti zglob). K. zgloba je posledica skraćenja mišića (miogena k.), kože (dermatogena k. odn. ožiljna k.), tetiva (desmogena k.), spazama ili paralize mišića u oboljenju kičmene moždine (neurogena k.), preležanih povreda i oboljenja zglobova (artrogena k.). V. ankvlosis. contraextensio, kontraekstenzija, vučenje, teglenje u suprotnom pravcu od drugog vučenja (npr. pri nameštanju, repoziciji fragmenata u prelomu ili u iščašenju zgloba). contraincisio, kontraincizija, incizija gnojne kolekcije izvršena na izvesnoj udaljenosti od osnovne incizicije, obično na niže položenom mestu. Cilj kontraincizije je da se potpomogne drenaža. contrecoup, (fr.), protivudar(ac), indirektna ozleda jednog dela organa koji leži na suprotnoj strani od mesta dej-' stva sile, npr. ozleda levog potiljačnog režnja mozga pri udaru u desni čeoni predeo glave. contusio, kontuzija, nagnječina, uboj, ozleda tkiva dejstvom udara ili energičnog pritiska, a da pri tom ne nastane prekid kontinuiteta kože. Kidanje potkožnih krvnih sudova i kapilara na mestu kontuzije povod je pojavi hematoma ili ekhimoze; c. bulbi, kontuzija bulbusa, kontuzija očne jabučice, tupa povreda očne jabučice, koja može naneti niz ozbiljnih oštećenja (krvarenja, povrede dužice, promena položaja sociva, ruptura sklere, mrežnjace i suclovnjače i dr.); c. cerebri, gubitak svesti usled direktne traume glave, koja je obično praćena prelomom lubanje; c. medullae spinaHs, kontuzija kičmene moždine usled udara u kičmeni stub, praćena prolaznim ili produženim poremećajem senzitivne i motorne inervacije ispod nivoa povrede mož dine; protivudarna c.,kontuzija nastaje udarom na jednu
conus stranu glave, dok lezija mozga nastaje na suprotnoj strani prenošenjem sile. conus, kupa, tvorevina u vidu kupe; c.arteriosus, deo desne komore iz koje polazi plućno stablo (plućna arterija); c. elasticus laryngis, elastična kupa grkljana; c. myopicus, kupa usled peripapilarne atrofije sudovnjače kao posledica istezanja:, pigmentni k., zadebljanje pigmentnog sloja na ivici papile u vidu polumeseca ili prstena; skleralni k., beličasti polumesec ili prsten uz papilu nastao usled toga što pigmentni epitel sudovnjače ne dopire do ivice papile, tako da bela sklera prosijava. Convallaria majalis, ñurñevak, sadrži, glikozide od kojih je najvažniji Convallatoxin. Convallatoxin, glikozid iz biljke Convallaria majolis, ñurñevak; ima kardiotoničko dejstvo. convergens, susticajni, koji se sustiče u jednu tačku. Suprotno: divergens. convolutum, konvolut, savijutak, klupče, klupko, (1) klupko creva ili crevnih parazita; (2) svaki izbočeni i savijeni deo mozga, moždana vijuga (gyrus). convolutus, smotan, savijen, vijugav. convulsio, konvulzija, uopšteni tonusnoklonusni trzaji mišića koji se vide u epileptičkom ili eklamptičkom napadu. V. epileptički napad, eclampsia; febrilne k., epileptiformni napadi koji se javljaju uvek kad oboleli dobije povišenu temperaturu. Conwayjeva tehnika, v. tehnika. Cooleyeva anemija, v. thalassaemia. Coolidgeova cev, Kulidžova termoelektronska cev. Kulidžova cev je staklena vakuum-cev sa dvema elektrodama. Potisnula je iz upotrebe jonsku rendgensku cev. V. rendgenska cev. copolymer, kopolimer, polimer koji sačinjavaju više od jedne vrste monomera. coprolith, koprolit, tvrd fekalni kamenac. coprophagia, koprofagija, jedinjenje izmeta u teških, rñavo negovanih duševnih bolesnika, koje se može javiti kada su posredi teški slučajevi masohizma. copula dimidiata, u ovom polnom odnosu muškarac ne izvlači sasvim svoj ud iz vaginalnog kanala žene.
cor copula tecta, prekinuti polni odnos. copulatio, kopulacija, spajanje (1) akt oploñenja nekih jednoćelijskih živih bića, pri čemu se dve ćelije (dva gameta) stope u jednu ćeliju, nazvanu zigot ili kopuIa; (2) spajanje, parenje dveju jedinki različitih polova spoljašnjim polnim organima (koji se zovu kopulatorni organi). cor, srce, šuplji mišićni i središni organ koji održava krvotok u organizmu. Nalazi se u grudnoj duplji. Unutrašnja uzdužna pregrada deli potpuno šupljinu srca na desnu i levu polovinu, čiji se zadnji delovi nazivaju desna i leva pretkomora (atrium dextrum et sinistrum), a prednji delovi nose nazive desna i leva komora (ventruculus dexter et sinister). Izmeñu pretkomora i komora nalaze se pretkomornokomorni otvori sa zaliscima, kroz koje prolazi krv izpretkomora u komore. Na desnom otvoru su tri zaliska (valva tricuspidalis), a na levom otvoru se nalaze dva zaliska (valva bicuspidalis, s. mitralis). Na otvorima plućnog stabla i aorte nalaze se po tri polumesečasta zaliska (valvulae semilunares). Srčani mišić (myocardium) obložen je unutrašnjom opnom, osrñem (endocardium) a spolja je pokriven opnom nazvanom (epicardium). Srce ishranjuju dve tzv. venačne arterije (a. coronaria dextra et sinistra) koje polaze od početnog proširenog dela aorte (bulbus aortae) i granaju se u srčanom mišiću. Neuromišićne ćelije obrazuju u srčanom mišiću sprovodni aparat srca (KeithFlackov čvor, Aschoff-Tavvarain čvor i Hisov snop), koji omogućuju ritmičke kontrakcije srca. Oko srca je opna koja gradi srčanu kesu, osrñe, v. pericardium. U levu pretkomoru dospeva oksidovana krv iz pluća kroz plućne vene (vv. pulmonales), a zatim ulazi u levu komoru. Iz komore se istiskuje u aortu i njenim granama arterijama dospeva u sve delove tela, predajući kiseonik, a uzimajući ugljen-dioksid. Redukovana krv dospeva preko šupljih vena (v. cava superior et inferior) u desnu pretkomoru, odakle se spušta u desnu komoru. Ova komora istiskuje krv u plućno stab-
159
cor
Io (truncus'pulmonalis) kojim dospeva u pluća radi oksidacije; c. adiposum, srce u kojem postoji masna degeneracija, ili srce oko kojeg postoje masne naslage na epikardu I i II; c. arteriosum, ime za levo srce; c. aorticomitrale, aortnomitralno srce, izgled srca pri rendgenoskopiji ili rendgenografiji bolesnika u kojih istovremeno postoje promene i na aortnim i na mitralnim zaliscima; c. aorticum, aortno srce. Oblik srca pri rendgenskom pregledu bolesnika 1S aortnim manama, nastao usled hipertrofije i dilatacije Ieve komore; c. biloculare, uroñena anomalija srca u koje ne postoje pretkomorska i1 komorska pregrada: srce se sastoji samo od jedne pretkomore i jedne komore; c. bovinum, volovske srce, pri rendgenskom pregledu jako uvećano i prošireno srce koje skoro dodiruje levi torakalni zid; c. mitrale, mitralno srce, senka srca dobivena rendgenskim zracima koja liči na konturu boce ili trougla. Nastaje usled proširenja leve pretkomore i hipertrofije desne komore, zbog čega se umesto zaliva na levom rubu srčane senke nalaze dva luka; c. pendulum, kapljasto srce, uroñeno malo srce slabih, asteničnih osoba. Ono je obično uvrnuto* u smeru skazaljke na satu, zbog čega se u zalivu na levom rubu pojavljuje luk; c. pseudotriloculare, uroñena nenormalnost srca u koje srce funkcioniše kao da ima samo tri šupljine zbog atrezije trikuspidnih zalistaka; c. pulmonale, kor pulmonale, odlikuje se hipertrofijom desne komore srca, a nastaje u slučajevima kada je otpor prema protoku u plućima povećan, kao na primer u emfizemu, u izraženoj sklerozi plućne arterije, mitralne stenoze, stenoze pulmonalne arterije, kao i u sklerozi venačnih arterija; c. sinistrum, levo srce; c. taurinum, c. bovinum; c. triatriatum, uroñena nenormalnost srca, koja po svojim znacima podseća na mitralnu stenozu zbog pražnjenja plućnih vena u jednu akcesornu pretkomoru; c. triloculare, srce s tri šupljine; c.triloculare biatriatum, srce s dve pretko160
corona more ijednom komorom zbog nedostatka komorskog septuma; c. triloculare biventriculare, srce s jednom pretkomorom i dve komore zbog nedostatka pretkomorskog septuma; c. venošum, desno srce; c. villosum, dlakav izgled epikarda zbog eksudativnog perikarditisa. Poznat i kao c. hirsutum. coracoiditis, korakoiditis, bol u predelu lopatice i kljunastog nastavka s atrofijom deltoidnog mišića, koji se pripisuju povredi kljunastog nastavka. cord-faktor, sposobnost M. tuberculosis da na Lowensteinovoj podlozi stvara mikrokolonije koje podsećaju na užad (»cord« - uže). Virulentnost pojedinih sojeva M. tuberculosis stoji u vezi sa stvaranjem cord-faktora. corectopia, korektopija, v. ectopia pupil lae. Sin. korectopia. Corijeva bolest, tip III glikogenoze. V. glycogenosis. corium, krzno, sloj vezivnog tkiva ispod pokožice. Sin. derm. cornea, rožnjača, mezodermni omotač očne čašice izgrañuje spoljašnjim slojem beonjaču i rožnjaču, a unutrašnjim cilijarno telo i dužicu. Rožnjača u početku prisno prianja uz sudovnu čahuru sočiva, ali se početkom 3 meseca odvaja. Početkom 4. meseca rožnjača je uglavnom izgrañena: nedostaju joj granične opne. Prednji epitel je sastavljen od reda kockastih ćelija, 2-3 reda epitelnih ćelija. Descemetova opna se pojavljuje tek 5. meseca. cornu, rog, naziv za nastavke kostiju ili šupljina koje liče na rog; c. Ammonis, Amonov rog, ispupčenje u donjem rogu bočne komore mozga. V. hippocampus; (derm.) c. cutaneum, izraslina na koži nastala usled hiperplazije rožastog sloja u vidu roga. corona, venae, kruna, ispupčenje slično kruni (npr. corona dentis, kruna zuba, c. radiata, zrakasta kruna u velikom mozgu); c. ciliaris, trepavična, cilijarna kruna na cilijarnom telu. Sastoji se od nastavaka i nabora (processus ciliares i plicae ciliares); c. glandis, obrub glavice muškog uda; c. mortis, venae smrti, spojnica izmeñu donje epigastrične i za-
coronaris
corticosteron
porne arterije. Ta se anastomoza nalazi re velikog mozga, koja se sastoji od rena medijalnoj strani butnog prstena i pate jezgre (nucleus caudatus) i sočivasnjena povreda prilikom operacije butne te jezgre (nucleus lentiformis); c. vitkile izaziva krvarenje. reum, staklen, postaje od tananih procoronaris, (stom.), koronarni, pripada dužetaka ćelija vidnog dela mrežnjače. krunici zuba ili se na nju odnosi; venačTi produžeci se prepliću meñu sobom i ni, kaže se za sudove srca. ukrštaju, gradeći mrežastu potku ispucorpora amylacea, okruglasta telašca njenu sluzavom materijom. slojevite grañe, belančevinastog sasta- corpuscula, (pl. od corpusculum), telašva. Jodom se mogu obojiti plavo ili zeca; c. Hassali, sitna koncentrično prulenkasto. Nalaze se u zdravoj prostati i gasta telašca u timusu; c. lamellosa, v. neurogliji, a takoñe i u obolelim tkivičulna telašca. ma. corpusculum, telašce, mala masa, malen corpus, (I) organizam, živo telo; (2) trup, organ; c. renis Malpighii, Malpighijevo glavni deo nekog organa; (3) masa netelašce u bubregu, obloženo opnom u kog tkiva; (4) neživo telo; c. alienum, vidu čahure (Bovvmanova opna) u kojoj (stom.) strano telo u ustima dospelö iz se nalazi klube krvnih kapilara (glomespoljne sredine (pesak, šljunak, zrnevrulus). V. glomerulus. lje, ugljena prašina, mulj), ili delovi pri- Corriganova bolest, v. bolest. rodnih ili veštačkih zuba, proteza, mos- corrigens, popravna supstancija koja se tova, rede odlomci kostiju. Njihovo pridodaje lekovima kada je potrebno posustvo u ustima ili u disajnim putevima praviti ukus, miris ili boju, ili kada treba predstavlja opasnost od delimične ili ublažiti lokalno nadražajno dejstvo. potpune opstrukcije disajnih puteva. cortex, kora, npr. c. cerebri, kora velikog Ima forenzičan značaj; c. callosum, žumozga, moždana kora, c. renis, kora Ijevito telo, bela spojnica hemisfera vebubrega; C. Cascarae .sagradae, laklikog mozga; c. cavernosum, kavernozsantno sredstvo; C. Chinae, C. Cinchono ili šupljikavo telo koje ima osobinu nae, kora od hininovca, sadrži mnogo da nabrekne zbog punjenja njegovih alkaloida, od kojih su najvažniji hinin i šupljina krvlju; c. ciliare, cilijarno ili hinidin; C. Cinnamomi, kora od cimetrepavično telo, srednji deo sudovne ta, slatka korica, služi kao začin ili kao opne očne jabučice, izmeñu dužice i sukorigens; C. Conñurango, kora biljke dovnjače. Sadrži trepljasti mišić (m. ciMarsdenia Conñurango koja raste u Anliaris) koji vrši podešavanje sočiva. Na dima, a spada u grupu gorkoaromatičunutrašnjoj strani pozadi nalazi se venih sredstava; upotrebljavana je kao nac trepljastih nastavaka (processus cimaceratodekokt, kao Extractum Conliares), koji luče očnu vodicu; c. Higñurango ili kao Vinum Conñurango; C. hmori, pregrade izmeñu režnjića semeFrangulae, kora od krkovine, laksantno nika stiču se na njegovom gornjem sredstvo; C. Quercus, hrastova kora, sapolu, u zadebljalo tkivo kao Highmoreodrži tanina; C. Rhymni Purshianae, vo telo ili medijastinum testis; c. humalaksantno sredstvo. num, telo čoveka, čovečje telo. Njegovi cortexon (desoxycorticosteron), kortekdelovi su: glava (caput), vrat (colluni), son (dezoksikortikosteron) hormon trup (truncus) s delovima grudnog koša kore nadbubrežnih žlezda (v. tamo) iz (thorax), trbuhom (abdomen) i karlicom kojeg nastaje aldosteron (v. tamo) i kor(pelvis), gornjim udovima (membra sutikosteron (v. corticosteron). periora, sin. extremitates superiores) i do- corticalis, kortikalan, koji pripada kori nji udovi (membra inferiora, sin. extremi(npr. substantia corticalis renis, bubtates inferiores); c. luteum, žuto telo u režna kora). jajniku; c. pineale, v. epiphysis; c. spon- corticosteron, kortikosteron, jedan od giosum, v. penis; c. striatum, prugasto glikokortikoida iz grupe hormona kore telo, velika potkožna siva masa hemisfenadbubrežnih žlezda koji uglavnom 11 Medicinski leksikon
161
corticotropin kontrolišu metabolizam ugljenih hidrata. corticotropin, adrenokortikotropni hormon, ACTH, v. hormon. Cortijev organ, organum spirale Cortii, tvorevina u opnastom pužnom kaqalu (ductus cochlearis), koja sadrži čulne slušne ćelije namenjene prenošenju akustičkih nadražaja iz unutrašnjeg uva u odgovarajuće moždane centre; (embr.) u zidu slušnog kanala embriona oko trećeg meseca pojavljuje se medijalno veće zadebljanje, koje stvara unutrašnji spiralni slušni oluk, dok manje, bočno zadebljanje daje Kortijev organ (organum spirale). cortin, kortin, preparat hormona kore nadbubrežnih žlezda, upotrebljava se u lečenju Addisonove bolesti. Cortisol, kortizol, najznačajniji hormon (v. tamo) kore nadbubrežnih žlezda s mnogim, po život izvanredno važnim efektima. Sin, hidrokortizon, (hem.) 4pregnen-11-beta, 17-alfa, 21-triol-3, 20dion. Cortison, kortizon, hormon, (v.. tamo) kore nadbubrežnih žlezda, po svom dejstvu odgovara, uglavnom, kortizolu. V. cortisoL Corynebacterium, (coryne-malj), vrsta gram-pozitivnih, nepokretnih, nesporogenih, štapićastih bakterija karakterističnog izgleda. Postoje vrste korine-bakterija koje su patogene (C. diphtheriae) i vrste apatogene za čoveka (pseudodifterični bacili ili difteroidi); C. diphtheriae, bacili difterije, prouzrokovači difterije u ljudi. Tanki štapići, zadebljani na jednom ili oba kraja. Razni oblici mogu se videti u istoj kulturi i na istom mikroskopskom polju, to je »fiziološki polimorfizam«. Druga karakteristična osobina ovog bacila je grupisanje, po dva u vidu slova V ili Y (klinasta azbuka). Po Gramu se boji pozitivno (labilno). Obojeni po Neisseru pokazuju Babes-Ernstova zrnca. Opisana su tri tipa: gravis, mitis i intermedijus, koji se meñusobno razlikuju morfološki, po izgledu kolonija, biohemijski, a donekle i po patogenosti. Proizvode toksin, različite 162
coxarthropathia jačine. Sin. Bacillus diphtheriae, Lo'fflerov bacil coryza, v. kijavica. costa, rebro, duga kost lučnog oblika koja se pruža od kičmenog stuba do grudne kosti. Postoji 12 pari rebara, od kojih se 7 prvih pari napred zglobljavaju preko posebnih hrskavica s grudnom kosti (c. verae, prava rebra), VIII, IX i X par se svojim hrskavicama spajaju s hrskavicom VIII rebra (c. spuriae, lažna r.), a XI i XII par su slobodni (c. fluctuantes, slobodna rebra). Sva rebra se pozadi zglobljavaju s 12 leñnih pršljenova. costališ, kostalni, rebarni. costotomia, kostotomija, presecanje rebra, resekcija rebra. costotransversectomia, kostotransverzektomija, isecanje dela rebra zajedno s odgovarajućim poprečnim nastavkom pršljena. cou palme, v. vratna lepeza. Coulomb (Kulon) Ch.A. (1736-1806), francuski fizičar koji je primenio Njutnov zakon gravitacije na električne i magnetne pojave. Njegovo ime nosi praktična jedinica količine elektriciteta. Courvoisierov sindrom, v. syndroma. cowperitis, zapaljenje Cowperovih žlezda (glandulae bulbourethrales), prouzrokovano pretežno gonokokima. Cowperove žlezñe, stvaraju se u embriona od 27 mm iz punih epitelnih pupoljaka na boku zida urogenitalnih pupoljaka. coxa, kuk; os coxae, karlična kost, sastavljena od bedrene kosti (os ilium), sednjače (os ischii) i preponske ili stidne kosti (os pubis). Coxackie-virusi, u grupi koksaki-virusa ubraja se veliki broj enterovirusa. Po patogenosti prerna miševima sisančadi se dele u grupu AiB. Dosad je izolovano, u kulturi tkiva in vitro, veliki broj loza koksaki-virusa iz obolelih osoba s različitim kliničkim manifestacijama. coxalgia, koksalgija, bol u zglobu kuka. Zajedničko ime za bolesti zgloba kuka. coxarthropathia, koksartropatija, bolesti zgloba kuka.
coxarthrosis coxarthrosis, koksartroza, degenerativne promene, ili osteortritis u zglobu kuka. Coxiella burneti (Rickettsia burneti), uzročnik Q-groznice. Po morfološkim, tinktorijalnim osobinama i izgledu kultura ne razlikuje se od rikecija. Serum ljudi i životinja inficiranim C. burneti ne zgomilava nijednu Proteus OX-lozu. C. burneti izaziva oboljenje bez kožne ospe. coxitis, koksitis, zapaljenje zgloba kuka. Praćeno je bolovima, temperaturom, hotimičnim hramanjem, ograničenim pokretima, eksudatom u zglobu i kontrakturom. Vrste c.: tuberkulozni (najčešći), sifilisni, gonoroički, serozni, gnojni, deformirajući, neuropatski (tabes i syringomyelia). Coxova vakcina, suspenzija ubijenih rikecija (Rickettsia prowazeki) kultivisanih u žumančanoj kesi pilećeg embriona. Vakcinacija se obavlja sa 2 do 3 doze po l ccm vakcine, koje se daju supkutano u razmaku od 2 do 4 sedmice. Revakcinacija se obavlja posle 4 do 5 godina. Imunitet koji se postiže posle vakcinacije vrlo je solidan. Cramerova udlaga, v. udlaga. cranialis, (1) koji pripada glavi (npr. nervi craniales), (2) koji je bliži glavi, gornji (npr. pars cranialis duodeni, gornji deo duodenuma). cranloclasio, kranioklazija, akušerska operacija za ekstrakciju perforisane glave ploda, a koja je izvršena zbog nesrazmere glave ploda i poroñajnog puta. Po izvršenoj perforaciji glave (perforatio capitis) posebnim instrumentima (kranioklast, kefalokranioklast), vrši se smanjivanje obima glave i ekstrakcije ploda. Za vršenje te operacije najpodesniji je Braunov kranioklast. craniopharyngioma, kraniofaringiom je neoplazma poreklom od epitela iz Rathkeovog špaga ili kraniofaringealnog kanala. Neoplazma je obično cistična, a epitel koji oblaže cistične šupljine je sličan ameloblastima pa je veoma blizak ameloblastomu (adamantinomu). Kongenitalnog je porekla i čini 3% svih intrakranijalnih tumora.
crepitatio craniotomla, kraniotomija, v. cephalotoYYliCL
craniotopographia, kraniotopografija, proučavanje odnosa površine svoda lubanje u odnosu na razne delove mozga u njoj. cranium, lubanja, lobanja. U njenoj duplji je smešten mozak. craurosis vulvae, krauroza vulve, sklerotična atrofija kože i sluznice vulve (stidnice). Nastaje iz leukoplakije gde posle hiperplastičnog stanja nastupa sklerotična atrofija, koja dovodi do iščezavanja malih stidnih usana, klitorisa i celog vestibula. Kasnije dolazi i do atrofije velikih stidnih usana što dovodi do stenoze vaginalnog ulaza (stenosis introitus vaginae). Javlja se u toku klimakterijuma i postklimakteričnom dobu i u žena s hipofunkcijom jajnika (bez obzira na doba starosti), a pojava atrofije dovodi se u vezu sa nedovoljnim lučenjem folikulinskog hormona. Credéov postupak, Kredeov zahvat, istiskivanje odlubljene posteljice kada to porodilja usled slabosti trbušne muskulature nije u stanju da izvrši. Poduhvat se izvodi na taj način što se materica obuhvata tako da dlan ruke bude na fundusu, palac na prednjem a ostali prsti na zadnjem zidu materice. Na matericu, koja je u kontrakciji, ruka vrši pritisak u pravcu karličnog izlaza i istiskuje odlubljenu posteljicu. Credéova mast, v. Unguentum Argenti colloidalis. Credéove kapi, mera za sprečavanje gonoroičke infekcije očiju novoroñenčeta. Sastoji se od ukapavanja 1-2%-tnog rastvora srebro-nitrata neposredno posle roñenja. V. Credéove kapljice. creeping disease, (engl.), v. larva migrans. crenotherapia, krenoterapija, banjsko Iečenje; zbir svih terapijskih mera (kupke, dijeta, fizikalna terapija) koje se sprovode u toku lecenja u banji. V. therapia (banjska terapija). crepitatio, krepitacija, (1) šum pri auskultaciji pluća, sličan onom koji se dobiva trljanjem kose izmeñu prstiju, najčešće se čuje iznad ognjišta zapaljenjskog oboljenja pluća; c. art. temporomandi163
Cresolum bularis, (stom.) pucketanje u donjoviličnom zglobu: inter medi jar ne k., javljaju se u početku otvaranja usta, posledica su zapaljenja; c. indux, čuju se u početku zapaljenja; c. redux, krepitacije koje se čuju pri kraju oboljenja; krepitacije se čuju i pri trenju neravnih površina fragmenata kostiju nastalih frakturom kosti; (2) (hir.) šum koji nastaje pri trenju neravnih hrapavih površina kao, npr., pri prelomu kostiju kada se neravne površine fragmenata taru jedna o drugu; (3) osećaj škripanja pri potkožnom emfizemu; terminale k., otkrivaju se pri kraju otvaranja ili u početku zatvaranja usta; znak subluksacije ovog zgloba. Cresolum, krezol, metil-fenol. Sirovi krezol (C. crudum) predstavlja mešavinu ortokrezola, metakrezola i parakrezola. Krezol deluje antiseptično i dezinficijentno. Sirovi krezol podesan je, zbog jeviinoće, za dezinfekciju mrtvih predmeta. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je Solutio Cresoli saponata (sapunski rastvor krezola) koja sadrži 50% trikrezola i 50% kalijumovog sapuna. Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. bolest. crevna duplja, sve veće savijanje stomatopleure odguruje pred sobom splahnopleuru i izaziva na endodermu, duž trbušne strane embriona, oluk (crevni oluk) ograničen bočno uzdužnim naborima splahnopleure. Ovim mehanizmom blastodermna duplja je podeljena u srednjem delu embriona na dva nejednaka dela: jedan manji (intraembrionalni) nazvan crevna duplja, drugi, znatno veći (vanembrionalni), nazvan viteUnska kesa, po čijoj se površini prostire sudovno polje u splanhnopleuri. crevna fistula, v. fistula. crevna grizlica, v. ulcus. crevna hipertenzija, v. hypertensio. crevna kolika, v. colica. crevna kost, v. ilia (os ilium). crevna vijuga, v. ansa intestinalis. crevne krize, v. crisis (crisis intestinalis). crevna tuberkuloza, v. tuberculosis. crevni čepići, v. suppositoria analia. crevni gasovi, mikroorganizmi u crevima izazivaju razgradnju nesvarenih ostata164
crisis ka hrane, posebno ugljenih hidrata i belančevina, pri čemu se stvaraju razni gasovi: ugljen-dioksid, vodonik, metan, sumpor-vodonik i dr. crevni grip, v. influenza intestinalis. crevni kamenac, v. coprolith, enterolith. crevni katar, v. enterocolitis. crevni oluk, v. crevna duplja. crevni sok, bezbojna, lako opalescentna tečnost, koju izlučuju žlezde sluznice tankog creva. Po osobinama odgovara ekstracelularnoj tečnosti. Neutralne je reakcije (pH 6,5-7,5), i ne pokazuje enzimsku aktivnost. U crevnom soku, koji ne sadrži raspadnute ćelije, nalaze se enterokinaza, ferment koji aktiviše tripsinogen, i male količine amilaze. crevno krvarenje, v. haemorrhagia. crevo, v. intestinum. cribrosus, kribrozan, sitast, rešetkast, npr. lamina cribrosa, sitasta pločica.
cricotomia, krikotomija, hirurško presecanje krikoidne hrskavice. Češće se misli na presecanje krikotireoidne opne kao zamene za traheotomiju, ako uslovi naročite hitnosti i nepripremljenosti ne dozvoljavaju njeno pravilno izvoñenje. U tom slučaju predstavlja privremenu meru do izvoñenja traheotomije. Crigler-Najjarov sindrom, v. syndroma. Crile-Matasova operacija, v. operacija. crisis, kriza, (1) preobražajna tačka jedne bolesti ka boljem, ili gorem. Naglo skretanje jedne bolesti obično ka boljem; (2) naglo pojačanje simptoma i znakova neke bolesti; adisonska k., simptomi i znaci koji prate naglo pogoršavanje Addisonove b., anafilaktoidna k., simptomi koji liče na anafilaksni šok; aplastička k., naglo iščezavanje eritroblasta u kostnoj srži, prolaznog karaktera, naročito u hemoliznim anemijama; astmatička k., status asthrnaticus; bronhna k., paroksizmi gušenja u tabesu dorzalisu; celijačna k., nagli napad povraćanja i proliva s velikom dehidracijom u dece s ćelijačnom bolešću: cerebralna k., jak i iznenadan napad hemiplegije, apopleksije ili drugih moždanih poremećaja; deglobulinizacije k., nagla pojava teškog stanja u naslednoj sferocito-
crisis
zi, praćenog prolaznom aplazijom kostne srži; Dietlova k., jak bol zbog obrtanja spuštenog bubrega oko svojih krvnih sudova; febrilna k., napad groznice, povišene temperature i znojenja; gastrička k., paroksizam teških bolova u tabesu dorzalisu; hemoklazna k., izraz za prolaznu neutropeniju, s relativnom limfocitozom, udruženu s padom krvnog pritiska i poremećajem koagulacije krvi zbog prisustva proizvoda razgradnje belančevina u krvi. Viña se u anafilaksnom šoku; hepatička k., vrlo jak bol u predelu jetre; intestinalna k., gastrička k.; hipertireozna k., ekstremno pogoršanje hipertireoidizma, posebno Bazedovvljeve bolesti (v. Basedowljeva bolest), najčešće izazvano stresom (v. tamo), npr. operacijom u nelečenih ili nedovoljno lečenih bolesnika (smrtnost je i danas još znatna, čak i onda kada se lečenje h.k. sprovodi po svim. principima savremene medicine); kardijalna k., vrlo izražene palpitacije srca u tabesu dorzalisu; larinksna k., paroksizmni grč larinksa u početnoj fazi tabesa dorzalisa; nefralgička k., paroksizmni bol duž uretera u tabesu dorzalisu; nitritoidna k., grupa simptoma koji se ponekad javljaju posle injekcije arsenamina, u vidu crvenila lica, dispneje, kašlja i prekordijalnog bola; okulska k., iznenadni bol u oku, praćen suzenjem, fotofobijom i dr. renalna k., napad bolova koji se javljaju u toku tabesa i koji potpuno liče na napad bolova pri postojanju bubrežnog kamena; tabesne k., nastupi hipersekrecije i hipermotiliteta, grčeva, kolika, spazama, glatke muskulature u raznim delovima aparata za disanje, varenja i urogenitalnih organa koji se javljaju u toku tabesa (laringealne, gastričke, crevne i klitorisne krize). V. tabes dor šališ; toraksna k., napad bolova koji liči na pektoralnu anginu s grčem mišića toraksa i ruku u tabesu dorzalisu; tireoidna ili tireotoksična k., naglo i ozbiljno pogoršanje simptoma tireotoksikoze; uncinatusna k., nastupi halucinacija mirisa i ukusa, samostalni ili kao aura ili posle velikog epileptič-
croup
kog napada. V. halucinacije ukusa. Syn. dreamy state; visceralna k., paroksizam teških bolova ma u kojem visceralnom organu u tabesu dorzalisu. crista, greben, oštro ispupčenje kosti; c. galli, petlova kresta, koštani nastavak sitaste kosti, na srednjoj liniji prednjeg dela poda lubanjske duplje; c. iliaca, bedreni greben, gornja ivica karlične kosti; c. intertrochanterica, meñutrohanterni greben na zadnjoj strani gornjeg okrajka butne kosti izmeñu velikog i malog trohantera; c. lacrimalis anterior, prednji suzni greben na spoljnoj strani čeonog nastavka gornje vilice; c. našališ, nosni greben koji čine spojene ivice nosnih kostiju; c. obturatoria, zaporni greben, deo preponske kosti koji gradi prednju usnu zapornog žleba. crnomokraćna groznica, v. febris. Crohnova bolest, v. bolest. Crookesova cev, Kruksova cev, preteča rendgenske cevi. Staklena cev s razreñenim vazduhom, čiji se pritisak može sniziti na 1/1.000 milimetra živinog stuba, tj. skoro na milioniti deo atmosferskog pritiska. Ima 2 elektrode; kruks je ugradio metalni krstić da bi dokazao proizvoñenje katodnih zrakova u cevi. croop, v. diphtheria.
crossing-over, (engl.), izmena genskog materijala izmeñu homolognih hromosoma u toku profaze prve mejotske deobe, posle koje se u svakom pojedinom hromosomu nalazi deo genskog sadržaja nasleñen od oba roditelja. V. recombinatio. cross-over, (engl.), hromospm odnosno gamet proistekao iz recipročne izmene genskog materijala izmeñu homolognih hromosoma. V. crossing-over. Crotonis oleum, v. oleum. croup, krup, pseudomembransko fibrinsko zapaljenje sluznice u disajnim putevima. Uz nekrozu pokrovnog epitela pojavljuje se na površini sluznice fibrin, koji s nekrotičkim slojem stvara za krup karakterističnu prljavo beličastu skramu (pseudomembranu). Kad se odstrani, ne ostaje veći defekt u podlozi. Ovo zapaljenje je karakteristično za difteriju grkljana i ždrela. 165
crurorrhaphia crurorrhaphia, krurorafija, suženje proširenog jednjačkog zeva šavovima krusa dijafragme koja učestvuju u stvaranju tog zeva. C. je obično dopunska operacija u osnovnoj intervenciji zbog kile zeva raznog tipa. V. hernia. crus, (1) krak (npr. c. cerebri, moždani krak); (2) potkolenica; c. varam, levčaste noge, izvijenost potkolenice u obliku slova O. V. gen u var um. crush-sindrom, v. syndroma. crusta, krasta, sekundarna promena na koži ili sluznici u vidu korice nastale sasušenjem sekreta. c. lactea, mlečna krasta na obrazima i temenu glave novoroñenčadi, koja se sastoji iz masnih naslaga (temenjača). Cruveilhier-Baumgartenov sindrom, v. syndroma. crvena krvna zrnca, v. eritrociti Crveni krst, meñunarodna organizacija, osnovana 1863. god. sa zadatkom da u ratu bude pomoćni organ sanitetu svoje zemlje, a u miru da vrši, osim za vojne zadatke, i niz drugih akcija na zdravstvenom i socijalnom polju. Danas Crveni krst Jugoslavije predstavlja masovnu, humanitarnu i samoupravnu društvenu, organizaciju koja deluje na zdravstvenom, socijalnom i vaspitnom polju i koja u svojim redovima ima oko pet miliona ljudi. crveni vetar, v. erysipelas. crvenilo kože, v. erythema. crvenka, v. rubeola. crvuljak, v. appendix. cryochirurgia, kriohirurgija, destrukcija tkiva primenom duboke hladnoće. Primenjuje se u nekim neurohirurškim i dermatološkim operacijama. cryocoagulatio, (oft.) primena niskih temperatura, pa i preko -70° C, u cilju lečenja oboljenja rožnjače, mrežnjače (naročito ablacije), tumora oka i njegovih pomoćnih delova. cryoextractio cataractae, uklanjanje zamućenog sočiva u toku operacije katarakte uz pomoć kriode koja usled niske temperature čvrsto prianja uz kataraktu. Primena zamrznute kriode je efikasnija i sigurnija od pinçete. Nezamenjiva je u lečenju komplikovane katarakte. 166
cubitus valgus cryoextractor, krioekstraktor, instrument koji služi za operaciju katarakte. V. cryoextractio cataractae. Sin. cryophak. cryofibrinogenaemia, kriofibrinogenemija, prisustvo kriofibrinogena, koji se taloži na 4° C, a rastvara na 370C, u plazmi. Česta pojava u diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji. cryoglobulinaemia, krioglobulinemija, prisustvo krioglobulina, koji se taloži na 40C a rastvara na telesnoj temperaturi, u krvi. Sin. cryogamaglobulinaemia. cryopathia, kriopatija, svako bolesno stanje izazvano hladnoćom. cryophak, v. cryoextractor. cryoscopia, krioskopija ili kriometrija, metoda odreñivanja snižavanja tačke mržnjenja rastvora. Metodom krioskopije se odreñuje osmotski pritisak rastvora i koncentracija tkivnih tečnosti, jer je snižavanje tačke mržnjenja direktno srazmerno koncentraciji rastvora (Raoultov zakon). cryostat, v. kriostat. cryptophthalmus, kriptoftalmus, veoma retka anomalija u razvitku kapaka. Označava potpuni nedostatak kapaka i njihovih nabora. Epitel, koji je trebalo da se uobliči u vežnjaču i rožnjaču, pretvoren je u kožu koja s čela prelazi na obraz. cryptococcosis, kriptokokoza oboljenje izazvano gljivicama (evropska blastomikoza), s najčešćom lokalizacijom na mekim moždanim opnama. Osim toga zahvata i pluća, dok kožu i druge organe i sluznice samo ponekad. cryptorchidismus, v. kriptorhidija. cubital is, lakatni. cubitus, lakat. cubitus rectus, odnos podlaktice opružene u supinaciji s osom gornjeg uda u muškarca, nasuprot odnosa podlaktice pod istim okolnostima u žene; v. cubitus valgus. cubitus valgus, »bežanje« lakta, seksualna odlika žene u koje podlaktica, opružena u supinaciji, čini s osom gornjeg uda ugao od 15°, 20°, pa čak i 30°, dok je u muškarca ovaj ugao veličine do 10°, v. cubitus rectus.
cubitus varus cubitus varus, deformacija lakta usled bočne angulacije zgloba skretanjem podlaktice unutra u odnosu na telo i to kada je lakat opružen. Culex, kuleks, jedan od rodova komaraca (Culicinae). Vrh trbuha u ženke je zarubljen. Postoji veliki broj vrsta, od kojih su najčešće C. pipiens u nas, i C. fatigans u tropskim i suptropskim krajevima.
Cullenov znak, v. znak. cuneus, oblast do koje se protežu vidna vlakna, kao neuroni II reda. cunnus, v. sudnica. Cupri sulfas, 'sulfat bakra, plavi kamen ili modra galica. Vodeni rastvor, ako se unosi oralno, prouzrokuje trovanje dejstvom na nervne završetke u želudačnoj sluznici. Upotrebljava se kao adstringentno sredstvo, za ispiranje očnih kapaka u lečenju trahoma; oficinalan je prema našoj farmakopeji. cupulometria, kupulometrija, metod za odmereno nadraživanje statokinetičkog čula u polukružnim kanalima labirinta u čoveka pomoću okretanja, čija je ugaona brzina blizu praga nadražaja. Na taj način mogu se meriti i mali otkloni kupule na ampulnom grebenu u polukružnom kanalu koji leži u ravni okretanja curare/kurara, otrov za strele domorodaca u Južnoj Americi. Dobiva se iz biljke Strychnos toxifera i sličnih vrsta. Sadrži aktivni sastojak kurarin i neke srodne alkaloide, čije se dejstvo sastoji u tome da parališu terminalne ploče motornih nerava („motorne pločice") u skeletnim mišićima, čineći ih neosetljivim prema acetil-holinu koji se stvara na završecima motornih živaca. curarin, kurarin, aktivni sastojak otrova kurare. curettage, kiretaža, postupak koji ima za cilj da se sastruže sluznica materice ili da se odstrani sadržaj materice metalnim instrumentom naročito podešenog oblika prozoraste kašike (curetta). Kiretaža se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe, a često istovremeno u obe. Indikacija za dijagnostičku kiretažu su i neuredna krvavljenja i sumnja na malig-
cyankalium nitet (eksplorativna kiretaža), u terapijske svrhe: prekid trudnoće i odstranjivanje zaostalih delova posteljice u slučaju nepotpunog pobačaja. curette, metalni instrument u obliku prozoraste kašike, oštrih ivica, kojom se odstranjuje sadržaj materice pri kir etaži. Curling ulcus, karling ulkus, akutna grizlica na sluznici duodenuma, rede želuca i tankog creva, koja se javlja pod dejstvom vrele hrane. Grizlice su male površine, zahvataju samo sluznicu i površni sloj submukoze; v. ulcus. Curschmannove spirale, vlakna sluzi koja se nekad nalaze u ispljuvku osoba obolelih od astme, naročito posle astmatičkog napada. curvatura, krivina; c. ventriculi major, velika krivina, leva ispupčena ivica želuca; c. ventruculi minor, mala krivina, desna udubljena ivica želuca.
Cushingov refleks, v. refleks. Cushingova bolest, v. bolest cuspis, šiljak, zubac, listić, zalistak u srcu. cutaneus, kutani, kožni. V. cutis. cuticula, kožica, diminutiv od cutis. cuticula dentis, v. Nasmythova membrana. cutis, koža, koja se sastoji od epitelnog dela, pokožice (epiderma) i vezivnog dela ili krzna (corium). Sin ñerma; c. anserina, guščija koža, naježena koža usled kontrakcije mišića isturača dlaka pri niskim temperaturama; c. hyperelastica (c. laxa) uroñena preterana rastegljivost kože, v. syndroma EHlers-Danlos; c. marmorata, v. livedo; c. rhomboidalis nuchae, romboidna reljefnost kože u potiljačnom predelu u osoba izloženih intenzivnim klimatskim uticajima (zemljoradnici, mornari); c. vagantium, koža skitnica, usled hronične vašIjivosti koža je difuzno hiperpigmentovana, s mnogim linearnim i tačkastim razgrebotinama usled češanja; c. verticis gyrata, uroñeno, nenormalno nabiranje kože vlasišta u vidu moždanih vijuga. cutis laxa, v. mlitava koža. cyan, cijan, jedinjenje ugljenika i azota (C2N2). Bezbojni gas, neobično otrovan. cyankalium, cijankalijum, v. Kalu -dum.
167
cyanocobalaminum cyanocobalaminum, v. vitamin £12. cyanopsia, cijanopsija, poremećaj u percepciji boja. Bolesnik vidi predmete obojene plavo. Može da se javi posle operacije katarakte. cyclectomia, ciklektomija, hirurško uklanjanje dela cilijarnog tela obolelog od tumora. cyclicus, cikličan, ciklusan, koji pripada krugu, koji ima oblik kruga ili ima kružni tok. Npr. ciklična jedinjenja, organska jefiinjenja oblika zatvorenog niza meñusobno vezanih atoma, tzv. jezgre ili prsteni (ciklusi); ciklična oboljenja koja se ponavljaju u odreñenim vremenskim razmacima, npr., malarija, povratna groznica itd. cyclitis, ciklitis, zapaljenje cilijarnog tela. Najčešće je udružen sa zapaljenjem dužice (iridocyclitis) ili sudovnjače (uveitis). cyclo-, V. ciklo-. cycloaneniisatio, cikloanemizacija, zatvaranje dugačkih cilijarnih arterija oka hirurškim putem u cilju snižavanja intraokularnog pritiska u glaukomu. cyclochorioiditis, ciklohorioiditis, zapaljenje cilijarnog tela sudovnjače. V. cyclitis, chorioiditis. cyclodialysis, ciklodijaliza, operativno odvajanje dužice od cilijarnog tela, pri čemu se stvara veza izmeñu prednje očne komore i prostora izmeñu beonjače i sudovnjače. Izvodi se u glaukomu s ciljem snižavanja povišenog intraokularnog pritiska. cyclodiathermia, ciklodijatermija, metoda lečenja glaukoma. Pomoću toplote, dozirane posebnim aparatom, vrši se razaranje cilijarnog mišića i na taj način smanjuje se produkcija komorne tečnosti. cyclophoria, cikloforija, vrsta latentne razrokosti. Vertikalna osovina očne jabučice pomera se upolje, odnosno očna jabučica se uvrće oko uzdužne osovine. Nema praktičnog značaja. cyclophosphamidum (ciklofosfamid), citostatičko sredstvo iz grupe azotnih plikavaca; pficinalan je prema našoj farmakopeji. 168
Cysticercus cycloplegia, cikloplegija, uzetost akomodacionog mišića oka, tj. cilijarnog mišića. Usled toga nastaje gubitak akomodacije. Uzroci: a) oboljenja: difterija, botulizam, sifilis, tabes, encefalitis itd; b) unutrašnja upotreba ili ukapavanje u oko raznih lekova (atropin, scopolamin, homatropin, belladonna). cycloplegica, cikloplegici, medikamenti koji izazivaju privremenu paralizu cilijarnog mišića, odnosno paralizu akomodacije. U isto vreme izazivaju i midrijazu. Najčešće su u upotrebi: atropin, homatropin, skopolamin. cyclosis, strujanje citoplazme. cyclothymia, ciklotimija, naizmenična stanja dobrog i lošeg raspoloženja koja se neprekidno u kratkim razmacima vremena menjaju u osoba sklonih manijačko-depresivnim psihozama. cyclus, (I) ciklus, niz dogañaja koji se periodično vraća, ponavlja u odreñenim vremenskim razmacima; (2) serija dogañaja (npr. predavanja) koji čine zaokruženu celinu; (3) ciklus u herniji je zatvoreni niz meñusobno vezanih atoma (npr. benzenov ciklus ili jezgra). Cyklon B, preparat u kome je cijanovodonična kiselina apsorpcijom vezana za infuzorijsku zemlju. Cijanovodonična \ kiselina se oslobaña pri običnoj temperaturi (16-180C) čim se otvori limena kutija u kojoj je hermetički zatvoren ovaj preparat. Upotrebljava se za uništavanje insekata, gamadi i raznih štetočina, naročito pacova i miševa. cylindruria, cilindrurija, prisustvo bubrežnih cilindara u mokraći. V. cilindri, bubrežni. cystathioninuria, cistationinurija, povećano izlučivanje cistationina mokraćom. Najčešće, nasledni poremećaj metabolizma aminökiselina. cysticercosis, cisticerkoza, infekcija larvama i cistama izvesnih pantljičara (naročito Taenia solium). Do ove infekcije može doći kada embrioni tenije prodru u krvotok. Najčešće lokalizacije cisticerkoze su potkožno tkivo, mišići, srce i mozak. Cysticercus, cisticerkus, larva pljosnatih crva pantljičara (Cestodes) u obliku me-
cystinosis hurića ispunjenog tečnošću sa samo jednom rilicom. Najpoznatiji su C. bovis, larva crva Taenia saginata, koja se nalazi u goveñem mesu; C. cellulosae, bobica, larva svinjske pantljičare (Taenia solium), u mišićima svinje, a nekad i čoveka u vidu malih cista veličine 0,5-1 cm. U cisti se nalazi rilica buduće pantljičare. cystinosis, cistinoza, redak uroñeni poremećaj metabolizma čistina, koji se ispoIjava taloženjem cistinskih kristala u raznim tkivima. cystinosis, cistinosis je relativno retko oboljenje odojčadi i dece koja se odlikuje prisustvom kristala u ćelijama retikuloendotelnog sistema, prisustvom rahitisa ili patuljastog rasta. Opisani su retki oblici cistinoze u odraslih, ali bez ostalih promena. cystinuria, cistinurija, izlučivanje velikih količina čistina mokraćom, nasledni poremećaj metabolizma aminokiselina. Nasleñuje se autosomno recesivno. cystis, cista, mehur, (1) (anat.) bešika, mehur, kesica, npr. c. fellea, žučni mehur; (2) (patol.) šupljina čija je unutrašnja površina zastrvena epitelom (c. vera, prava cista) ili šupljina čiji se zid sastoji od vezivnog tkiva, â koja je postala na mestu krvavljenja, eksudacije ili neurotičkog razmekšanja tkiva (c. spuria, lažna cista); c. apoplectica, čistiš apopleptika je mehur u tkivu mozga ispunjen žućkastim sadržajem. Nastaje posle infarkta mozga, i obimnijeg razmekšanja njegovog tkiva. Zid mehura, koji s unutrašnje strane nije obložen epitelom, čini tkivo glije; c. branchlalis, mehur porekla iz škržnih lukova, javlja se na vratu u predelu ugla vilice. Unutrašnja površina rnehura obložena je pločastim višeslojnim epitelom, ispod koga se nalazi obilno limfatično tkivo. Klinički se manifestuje potkožnim čvorom, koji raste sporo; c. colloidalis, čistiš koloidalis je mehur ispunjen koloidnim sadržajem. Nalazi se u trećoj moždanoj komori i može da predstavlja vrstu neoplazme poreklom iz ćelija koje oblažu moždane komore. Ciste su benigne, sporo rastu, ali svojom lokalizacijom ne stvaraju po-
cystis remećaje i ugrožavaju život bolesnika; c. dentogenes, dentogeni mehur benigne prirode u kosti vilice, obložen s unutrašnje strane epitelom, a sadrži jedan ili više nedovoljno razvijenih zuba; c. dermoidalis, dermoidni mehur ispunjen beličastožućkastim sirastim sadržajem, od orožalih otpalih ćelija s višeslojnog pločastog epitela, koji oblaže unutrašnju površinu zida ciste. U zidu mehura se, osim toga, mogu naći lojne žlezde i meškovi dlaka; c. duodeni, mehur od Brunnerovih žlezda u duodenumu. Veličine je do 4 cm, ispunjen sluzi; c. endometrii, čokoladoliki mehur jajnika, koji je dobio naziv zbog boje čokolade, koju ima njegov sadržaj. Nastaje u endometriozi i krvavljenju u vidu mehura obloženog epitelom i stromom materične sluznice, u toku menstruacionog ciklusa; c. epidermoidalis, mehur u potkožnom masnom tkivu, obložen višeslojnim pločastim epitelom (epidermom), ispunjen žućkastobeličastim sirastim sadržajem; erupciona c., cista koja se javlja na alveolarnom grebenu u toku nicanja zuba; c. follicularis, nastaje povećanjem Graafovog mehurića jajnika koji nije prsnuo. Ove cista su česte. Male su, ali u izvesnim slučajevima dostižu prečnik od nekoliko santimetara. Ispunjene su bistrim, vodnjikavim sadržajem, a obložene ćelijama granuloze ili kockastim ćelijama, ako je cista veća; c. haemorrhagica traumatica mandibulae, (stom.) hemoragična traumatska cista donje vilice s omotačem od finog končastog tkiva bez epitela. Nastaje u detinjstvu posle traume; c. hydatidosa, faza u razvoju parazita kad su jaja putem krvi dospela u neki organ (najčešće jetru) i stvorila cistu, na čijem se unutrašnjem sloju stvaraju nove ciste. Tečnost iz cista služi kao antigen za dijagnostički test; c. laryngealis, retka promena koja se javlja kongenitalnim ili stečenim mehanizmom. Stečene nastaju usled zadržavanja sadržaja u žlezdama grkljana, najčešće usled zapaljenja. Nalaze se na epiglotisu, glasnim žicama, ili na lateralnim strunama grkljana. Zid im je s unutrašnje strane obložen nis169
cystitis kim kockastim epitelom. Kongenitalne ciste javljaju se na epiglotisu. Epitel ovih cista može biti višeslojni cilindrični s trepljama ili višeslojni pločasti; c. lutealis, mehur žutog tela, nastaje proširenjem žutog tela u jajniku. U zidu ciste raspoznaju se ostaci luteinskih ćelija. Ciste ove vrste su rede, veličine do nekoliko santimetara, ispunjene bistrim žućkastim vodnjikavim sadržajem; c. lymphangiomatosa, uroñena cista na vratu, poreklom iz limfnih sudova. V. hygroma; c. mediastinalis, mehur sredogruña koji nastaje usled poremećaja razvoja pluća. Osim epitela, zid ovih cista može da sadrži hrskavicu, glatke mišiće i žlezde bronhijalne sluznice. Najčešće se nalaze u zadnjem gernjem delu dušnika, sredogruda; c. oesopha-gealis, mehur jednjaka, uroñena cista čiji zid sadrži delove primitivne cevi di-gestivnog trakta. Lokalizuje se obično u srednjoj i donjoj trećini jednjaka; c. ovarialis, tumor jajnika, najčešće be-nigne prirode. O.c. dele se na serozne, s glatkim i tankim zidom i seroznim sadržajem, mukoidne ili enteroidne, s debelim zidom i mukoidnim sadržajem, i, najzad, dermoidne, ispunjene žućkastom masom i dlakama; c. pancreatis, pan-kreasna cista, mehur u gušterači može biti uroñen (nastaje usled poremećenog razvoja pankreasa) i stečen (usled za-čepljenj^ izvodnog kanala). Zid ovih cista je s unutrašnje strane obložen niskim kockastim jednoslojnim epitelom, a sadržaj ciste je staklasta sluzava masa. Veličina ciste je od 0,5 do nekoliko santimetara u prečniku. Od njene veličine i anatomske lokalizacije zavise i simptomi; c. parodontalis, cista u potpornom aparatu zuba; c. popliteal is, najčešća cista poreklom iz sinovijalne ovojnice kolena (Bakerova cista), a može biti poreklom i iz burza ili usled hernijacije sinovije kolena. Unutrašnja površina zida ciste obložena je epitelom sinovije, ali može biti i bez epitela, tj. da ga čini samo fibrozno tkivo; c. suprasellaris, v. craniopharingioma. cystitis, cistitis, zapaljenje mokraćne beši-ke koje može biti akutno ili hronično.
170
cystopyelographia Sluznica je mnogokrvna, zadebljala, mokraća mutna i krvava. Mikroskopski nalazimo obilje leukocita, naročito u submukozi, dok je epitel mokraćne bešike mestimično ulcerisan. cystoenterocele, cistoenterokela, kila koja u svojoj kesi sadrži crevo i mokraćnu bešiku. cystographia, cistografija, rendgenografija mokraćne bešike ispunjene kontrastnom tečnošću (natrijum-jodid 12%). cystolithiasis, cistolitijaza, prisustvo kamenaca u mokraćnoj bešici s odgovarajućim kliničkim i patološkoanatomskim znacima. cystolithum, cistolit, kamen mokraćne bešike poreklom iz bubrežne karlice ili nastao u samoj bešici. Sastoji se od mokraćne kiseline i njenih soli (uratni cistolit), ili od kalcijum-oksalata (oksalni cistolit) ili od ksantina (ksantinski cistolit), fosfata (fosfatni cistolit) itd. cystometrogram, cistometrogram, krivulja koja predstavlja odnose izmeñu zapremina mokraće (u ml) u mokraćnoj bešici i pritiska (u cm HaO). cystoparalysis, cistoparaliza, paraliza mokraćne bešike.-Sin. cystoplegia. cystoplegia, cistoplegija, v. cystoparalysis. cystopyelitis, cistopijelitis, istovremeno zapaljenje mokraćne bešike i bubrežne karlice, koje nastaje bilo usled napredovanja zapaljenja od bešike ka karlici (ushodni put), bilo usled spuštanja infekcije iz karlice u bešiku (nishodni put). Prvim putem nastaje obično u žena i posledica je oboljenja ženskih poInih organa ili kateterizacije uz nedovoljnu asepsu. Drugim putem nastaje usled prodiranja klica u bubrežnu karlicu putem krvi (bacil tuberkuloze, koli-bacil itd.). Tačna dijagnoza utvrñuje se pregledom mokraće i cistoskopijom. Glavni simptomi: temperatura s treskavicom, bolovi u slabinama i mokraćnoj bešici, pečenje pri mokrenju i čest nagon na mokrenje. cystopyelographia, cistopijelografija, rendgensko snimanje bubrega i mokraćne bešike pomoću rastvora jodnih soli (organskih). V. urografija i pijelografija.
cystopyelonephritis cystopyelonephritis, cistopijelonefritis, istovremeno zapaljenje mokraćne bešike, bubrežne karlice i bubrega, najčešće infekcijom koli-bacilima, rede bacilom tuberkuloze. cystosarcoma phyllodes, neoplazma dojke koja se javlja na bazi fibroadenoma i to u relativno benignom i malignom obliku, koji se razlikuju po toku i po mikroskopskoj slici. Stroma je u malignih oblika manje ili više malignih morfoloških karakteristika. Inače oba oblika se javljaju u vidu većih čvorova, sočnih, sluzavih. U njima, pored maligne strome, koja se pretežno javlja i u metastazama, postoje i grupe epitelnih ćelija* cvstospasmus, cistospazam, grč mokraćne bešike prouzrokovan spazmom sfinktera potiskivača. Prvi tera na mokrenje, a drugi zadržava mokrenje.
Czernyjeva sutura cytodiagnosis, citodijagnoza, dijagnoza neke bolesti postavljena na osnovu pregleda ćelija; eksfolijativna c., pregled ćelija dobijenih deskvamacijom kože ili sluznica, radi utvrñivanja malignih bolesti. cytologia, citologija, nauka o ćeliji, grana opšte biologije, bavi se proučavanjem morfologije i fizičko-hemijskim pojavama u vezi sa funkcijom ćelije. cytophysiologia, citofiziologija, nauka o procesima koji se zbivaju u ćelijama. cytostatica, citostatici, sredstva koja oštećuju metabolizam ćelija, naročito za vreme mitoze i stoga se upotrebljavaju u lečenju tumora i leukemija (u kojima se ćelije razmnožavaju brže nego normalno). Najpoznatiji citostatici su mehlor-etamin, ciklofosfamid, hloram-bucil, trietilen-melamin, busulfan, metotreksat, fluorouracil, 6-merkaptopurin i dr. Czernyjeva sutura, v. sutura.
171
čahura, v. capsula. čaj, v. species. čašica, v. patella, zglobna čašica. čaura, v: čahura čekić, v. malleus, ossicula auditus. čelo, v. frons. čeljust, v. maxilla, mandibula. čeona kost, neparna kost lubanje, sadrži šupljinu (sinus frontalis). čeoni, v. frontalis. čepić, v. suppositorium. čepići, v. coni retinae. čestice energije, v. quantum. češa, v. scabies. češljasta pregrada, kolagena i elastična vlakna koja protiču sredinom levog i desnog šupljikavog tela penisa. četkica za zube, deo pribora za održavanje higijene usta i zuba. Služi za uklanjanje naslaga sa zuba, ostataka hrane, bakterija, a istovremeno i za masažu desni. Izrañuje se od prirodnih i veštačkih - sintetičkih vlakana. Dobrom četkicom se smatra ona čiji su vrhovi vlakana zaobljeni, snopići razmaknuti i poredani u tri do četiri reda. četkice za uklanjanje mekih naslaga sa zuba, tačkaste ili kupaste četkice od čvrste dlake ili čekinja, koje se montiraju na nasadnik ili kolenjak. S odgovarajućim pastama služe za uklanjanje mekih naslaga sa zuba u profilaktičke ili terapijske svrhe. četna ranjenička prihvatnica, pogodno, zaklonjeno mesto gde se zadržavaju povreñeni i oboleli kad je četa odsečena od ostalih jedinica ili kad je okružena i 172
uopšte kad ne postoji mogućnost evakuacije iz bilo kojih razloga; za to vreme im se pruža odgovarajuća (prva) pomoć i nega, a čim se ukaže prilika odmah se evakuišu u sanitetske ustanove. četni sanitet, snage i sredstva za pružanje pomoći (prve) i izvlačenje povreñenih i obolelih sa mesta povreñivanja ili obolevanja do zaklona, odnosno četne ranjeničke prihvatnice za kontrolu lične i kolektivne higijene u četi i za primarnu dekontaminaciju. četvorokvržična ploča (lamina quadrigemina), zadebljanje zidova 3. moždanog mehura u ventralnom predelu. četvrta venerička bolest, v. lymphogranuloma ingvinale. Sin. morbus NicolasFavre. četvrti srčani ton, v. srčani tonovi. čir, v. ulcus. čirakolike ćelije, v. ćelije. čist izvor jonizujućeg zračenja ili izotop bez nosača, radioaktivna supstancija čiji su svi atomi radioaktivni. čiste kulture, kultura koja sadrži samo jednu vrstu mikroorganizama. Čiste kulture potrebne su za ispitivanje morfologije i fiziologije mikroorganizama. Sva laboratorijska ispitivanja, sem nekih izuzetaka, zasnovana su na upotrebi čistih kultura, neophodnih za raspoznavanje i razlikovanje bakterija. članak, v. phalanx. čmar, v. anus. čmarna opna, deo jazvene (kloakne) opne, koja zatvara rektalni zjap. čmarne kvrge, v. analne kvrge.
čmarni predeo čmarni predeo, v. regio. Čmarno crevo, v. rectum. čmičak, v. chordeolum. čula, organi ili grupe organa podešenih za primanja odreñenih nadražaja iz spoIjašnje sredine ili unutrašnjosti tela. Mogu biti veoma proste grañe ili, pak, vrlo složene strukture. Čulni organi, koji primaju nadražaj iz spoljašnje sredine (mehaničke, toplotne, svetlosne, zvučne, hemijske), održavaju vezu s okolinom organizma, dok čulne ćelije (receptori), koje primaju nadražaj iz unutrašnjosti organizma, doprinose održavanju funkcionog jedinstva organizma kao celine. Svako čulo sadrži receptorni deo, sprovodni deo (senzitivni put) i centar u moždanoj kori, gde se nervni impulsi preobražavaju u osećaj. čulna telašca, čulni organi rasporeñeni u ćelom telu, naročito u koži. Posle delovanja odgovarajuće draži u njima nastaje receptorski potencijal koji prelazi u nervne impulse koji se senzitivnim putevima prenose u mozak, gde se obradom prispelih informacija stvara odgovarajući osećaj. Različitog su oblika, grañe i veličine (0,1-3 mm) i osposobljeni za primanje specijalnih (adekvatnih) draži. Sastoje se od zrnaste receptivne supstancije ili senzitivnih ćelija, živčanog vlakna koje se raspliće u ogranke i završava u receptivnoj supstanciji ili na senzitivnim ćelijama, i omotača koji obavija telašce; Golgi-Mazzonijevo t., telašce maljičastog oblika s veoma razvijenim omotačem od spljoštenih vezivnih ćelija izmeñu kojih je tečnost. U unutrašnjosti telašca završavaju se živčana vlakna u receptivnoj supstanciji. Nalazi se u dubljim slojevima kože i tetivama. Prijemnik su za draži koje izazivaju pritisak, a primećuju i stepen napetosti tetiva; Krauseova t., telašca maljičastog oblika s veoma razvijenim omotačem. U unutrašnjosti omotača je sitnozrnasta receptivna supstancija u kojoj se završavaju živčana vlakna. Nalaze se u koži, u bradavici dojke, u vrhu jezika, u sluznicama i u vežnjači. Imaju ulogu u opažanju dodira i pritiska; Ruffinijevo t., telašce sastavljeno od snopova
čvorna tačka vretenasto rasporeñenih vezivnih i elastičnih vlakana izmeñu kojih se završava živčano vlakno. Obavijeno je tankim vezivnim omotačem. Nalazi se u dubljim slojevima kože i dubljim tkivima tela, kao i u tetivama - mišićima i zglobnim kapsulama. Ruffinijeva t. ne adaptiraju se brzo i zato služe za obaveštavanje o trajnom dodiru i pritisku a oni u zglobnim kapsulama o stepenu rotacije zgloba; Vater-Pacinijevo t., telašce jajolikog oblika s veoma razvijenim omotačem od spljoštenih vezivnih ćelija u čijem se centru nalazi dugo nemijelinizovano nervno vlakno. Vrlo su rasprostranjena: u potkožnom vezivnom tkivu i nekim dubokim tkivima tela (trbušna maramica, pokosnice, pankreas, materica) i dr. Nadražuju se samo naglim pokretima tela jer se adaptiraju u delu sekunde; Wagner-Meissnerovo t.,telašce kupastog oblika s tankim omotačem. U unutrašnjosti su u spratovima rasporeñene spljoštene ćelije izmeñu kojih se nalaze zavijuci krajnjih živčanih vlakana koja nadražuju debelo mijelinizova-no nervno vlakno. Ovih receptora ima mnogo na vrhovima prstiju, usnama i onim delovima kože gde se osećaj dodira može prostorno precizno razlikovati. Adaptiraju se u toku jedne do dve sekunde, što znači da su osetljiva na gibanje lakih predmeta po površini kože. čunasta kost, v. os scaphoideum, os naviculare. čunasta uvala, predeo izmeñu uzice stidničkih usnica i ušća vagine. čunasto proširenje uretre (fossa navicularis), proširenje koje je snabdeveno u svom distalnom delu naročitim zaliskom (Guérinov zalistak). Čuparova metalna pločica, v. lamina metallica sec. Čupar. čuvanje bakterija, v. liojilizacija. čvor, v. ganglion, nodus. čvorna tačka, optički centar oka, nalazi se na granici izmeñu srednje i zadnje trećine sočiva, na oko 15 mm ispred mrežnjače. Ovo je tačka kroz koju prolaze neprelomljeni zraci koji dolaze od posmatranog predmeta. 173
ćelija, ćelijica, stanica, osnovna strukturna i funkciona jedinica životinjskog i biljnog organizma; auditivne ć., vlaknaste, dlakaste, senzitivne ćelije Cortijevog organa, koje primaju zvučne nadražaje..Naziv su dobile po tome što na vrhu imaju diferenciran niz trepalja u vidu dlačica; bazofilne ć., ćelije prijemIj ive za bazne boje, imaju bazofilnu citoplazmu ili granule u citoplazmi koje primaju baznu boju. U većini slučajeva ta se pojava zasniva na prisustvu ribonukleinske kiseline. Npr., nervne ćelije s tigroidnom supstancijom, ćelije s hromidijama, glavne ćelije želudačnih žlezda, plazmociti, limfociti i dr.; Bergerove ć., predstavljaju heterogonadno poreklo muškog polnog hormona u jajniku, u čijem se hilusu nalaze krupne sekretorne argentafine ćelije. Taj žlezdani kompleks, razvijeniji u menopauzi, predstavlja ishodište maskulinizujućih tumora; čirakolike ć., (fr. cellules en chandelier), elektronomikroskopski vid Sertolijevih ćelija u semenim kanalićima; decidualne ć., ćelije materičnog krzna u premenstruacionom periodu zaokrugljuju se, uzimajući vid kakav će imati ako se trudnoća razvije. To su decidualne ćelije, jer materična sluznica postaje decidua (padalica). Odgurujući pred sobom čahurni deo izmenjene materične sluznice (decidua capsularis), jaje se potpuno priljubljuje uz zidovni deo sluznice (decidua parietalis), što se, u stvari, svodi na to što je embrion smešten u jedinstvenu čahuru koju 174
čine, srasli meñu sobom, amnion, horion, čahurna decidua i materični zid; Deitersove ć., (1) potporne ćelije Cortijevog organa rasporeñene u 3-5 redova na kojima leže spoljašne (auditivne, dlakaste) ćelije; (2) neuroglijske ćelije zvezdastog oblika, astrociti; (3) tip živčanih ćelija s dugim neuritom; delomorfne ć., žlezdane ivične ćelije želudačnih žlezda koje su jasnih granica i jasno obojene; u vezi su s lučenjem sone kiseli* ne. Luče acidogen koji na površini želu» dačne sluznice oslobaña jone H* u , a koji se pod dejstvom acidaze površnih ćelija jedine u sonu kiselinu; džinovske ć., velike ć. oko stranog tela s mnogobrojnim jedrima koja se stvaraju oko stranog tela i učestvuju u njegovoj resorpciji; Ebnerove ć., drugi naziv za spermatocite II reda ili prespermatide u spermatogenetskom talasu semenog epitela; eozinofilna ć., ćelija prijemljiva za kisele boje, za eozin. Npr., eozinofilne ćelije prednjeg režnja hipofize ili eozinofilni leukocit; epiteloidne ć., ćelije slične epitelu, različitog oblika, postale običiio od vezivnih, retikularnih ćelija. Npr., epiteloidne ćelije u srži timusa, u intimi krvnih sudova (Langhansove ć.), Leydigove ili intersticijalne ć. u semeniku, decidualne ć. u sluznice gravidne materice i dr.; ganglijske ć., nervne ćelije, u užem značenju te reci nervne ćelije gangliona. Različitog su izgleda. Mogu biti s jednim produžetkom (unipolarne), s dva (bipolarne) i s više produžetaka (multipolarne); gustore-
ćelija ceptivne ć., ć. za ukus koje su čulne prirode i primaju nadražaje ukusa. Nalaze se u gustoreceptivnim kvržicama na papilama jezika i epiglotisu; HeLa-ćelije, ćelije izolovane iz karcinoma grlića materice, koje su osetljive na razmnožavanje velikog broja humanih virusa; hromafine ć., ćelije koje se hromnim solima boje svetložuto do tamnosivo. V. systema (hromafmi); hromofobne ć., ćelija čija citoplazma ne prima boju; Leydigove ć., inkretogene ćelije koje se nalaze u meñuprostorima semenotvornih cevčica. Sin. intersticijalne ćelije, dijastematske ćelije; meñuprostorna zlezda; kastracione ć., hipertrofisane (povećane) bazofilne gonadotropne ćelije prednjeg režnja hipofize nastale posle kastracije (škopljenja) jedinke; Kupfferove ć., ćelije endotelnog sincicijuma jetrinih kapilara koje imaju zvezdast oblik. Igraju ulogu u razgrañivanju hemoglobina, u stvaranju žučnih boja, u metabolizmu gvozda, holesterola i dr. Sem toga, imaju veoma izraženu fagocitnu sposobnost, kao i moć vezivanja bakterijskih toksina; Langerhansove ć., ćelije s granatim produžecima u dubljem sloju pokožice, naročito u predelu čmara i malih stidnih usana. Sadrže propigment. U izvesnim patološkim stanjima se znatno umnože; Langhansove ć., sloj ć. u placentalnoj resici ispod sincicijuma; Langhansove džinovske ć., velike ćelije koje sadrže mnogobrojna, većinom okrugla jedra koja su rasporeñena u perifernom delu citoplazme u vidu kruga ili potkovice. Nalaze se u tuberkuloznom granulacionom tkivu; masne ć., ć. masnog tkiva, koje su uglavnom okrugla oblika usled nagomilavanja masti u njihovoj citoplazmi; mezoglijalne ć., neuroglijske ć. mezodermnog porekla sa osobinama retikuloendotelnog sistema; mijeloidne ć., sve ćelije koštane srži; specijalne ć. granulocitne loze; Mikuliczeve ć., krupne ć. prozračne citoplazme, sastavni deo specifičnog granulacionog tkiva rinoskleroma koje sadrže veći broj prouzrokovača ovog oboljenja (Klebsiella rhinoscleromatis);
ćelija neuroglijske ć., c. koje se nalaze u centralnom nervnom sistemu izmeñu nervnih ć. u sivoj masi ili zastiru zidove komora ili kanala u centralnom nervnom sistemu, kao, npr., astrociti (dugokraki ili kratkokraki), oligodendroglijske ć., ependimne ć. itd. Ovim ć. se pripisuje potporna i trofička uloga u centralnom nervnom sistemu; Panethove ć., grupa žlezdanih ćelijica smeštenih pretežno u dnu zlezda tankog creva s oksifilnim granulacijama u citoplazmi. Pretpostavlja se da njihov sekret vezuje sonu kiselinu koja iz želuca prelazi u crevo; pigmentna ć., ć. s pigmentom u obliku zrnaca različitih oblika, crne, mrke, žute boje, rasporeñene u koži, u potkožnom tkivu, u dubokim telesnim slojevima (moždane i moždinske opne), u čulnim organima. Kod životinja s energičnom promenom boje tela ove ćelije su kontraktilne i od stupnja njihove kontrakcije zavisi boja, koja se kod mnogih vrlo brzo može da promeni; piramidne ć., nervne ć. kore velikog mozga piramidnog oblika. Različite su po veličini. Male piramidne ć. su rasporeñene u spoljašnjem zrnastom sloju kore, srednje piramidne ć. su u piramidnom sloju, a krupne ili džinovske u ganglijskom sloju. V. cerebrum; Rougetove ć., malo diferentovane (mlade) vezivne ć. koje obuhvataju krvne kapilare svojim produžecima. Poseduju kontraktilnost, a mogu daljom deobom da daju glatke mišićne ćelije; satelitne (trabantne) ć., neuroglijske ć. koje prate krvne sudove i nervne ćelije; Sertolijeve ć., ćelije od kojih stapanjem postaje sincicijum, tj. neizdeIjena protoplazmatična masa s većim brojem jedara. Npr., sincicijum na površini posteljičnih resica; srčane mane, ć., cellulae vitii cordis, sljuštene ćelije epitela plućnih mehurića koje su pune hemosiderina. Nalaze se u alveolama pluća i u ispljuvku bolesnika. Ove ćelije su fagocitovale eritrocite koji su dijapedezom dospeli iz krvnih kapilara u alveole. Ovo se dešava u venskoj hiperemiji pluća koja nastaje usled srčanih mana; trepljaste ć., epitelne ć. koje na 175
ćelijska imunost svojim vrhovima imaju treplje. Treplje mogu biti pokretne (kinocilije) ili nepokretne (stereocilije). Treplje imaju različitu namenu: za pokretanje, za izbacivanje pojedinih čestica, u sekreciji i dr.; ć. trudnoće, ćelije u prednjem režnju hipofize koje liče na eozinofilne, ali loše pritvrñuju boje. Njihov broj je velik u trudnoći (naročito u višerotkinja i na kraju trudnoće). Njima se pripisuju akromegaloidne promene u trudnica. ćelijska imunost jedan od dva osnovna vida imunološke reaktivnosti (drugi vid je humoralna imunost). U ćelijskoj imunosti glavnu ulogu imaju T-limfociti i mononuklearni fagociti. U poreñenju sa humoralnom imunosti, ćelijska imunost se vremenski javlja kasnije, pa se zato imune reakcije ove vrste nazivaju reakcije kasne hiperosetljivosti. U ćelijsku imunost spadaju: kožne reakcije na tuberkulin i razne proteine, odbacivanje kalema tkiva, autoalergijska oboljenja i dr. ćelijska membrana, tanka (oko 75-100 A) elastična opna koja ograničava ćeliju od
176
ćelijski metabolizam vanćelijske tečnosti. Sastoji se iz 62% belančevine, 32% lipida i 5% polisaharida. Od belančevina najvažniji je nerastvorljivi strukturni protein s elastičnim svojstvima nazvan stromatin a od lipida su najznačajniji fosfolipidi. Molekularna organizacija ćelijske membrane nije tačno utvrñena ali se smatra da centralni deo membrane čine dva molekularna sloja lipida čiji je polarni (jonizovani) deo molekule elektrohemijski vezan s proteinima koji oblažu spoljnu i unutrašnju stranu membrane. Smatra se da proteini čine i molekularne prekide u Hpidima membrane koji se nazivaju porama; izvesni od njih deluju kao enzimi, a izvesni kao nosači za transport materija kroz membranu. ćelijski metabolizam, hemijski procesi koji se odigravaju u ćeliji pri kojima iz prostih materija i uz vezivanje energije nastaju složena jedinjenja (anabolizam) ili se složene materije razgrañuju u prostija uz oslobañanje energije (katabolizam).
r D d., skrać. za dosis (doza); da (daj); detur, neka se da; dexter (desni); distalis (distalan); dorsalis (dorzalan). U organskoj herniji označava konfiguraciju. D, (1) u herniji je simbol teškog vodonika, čija je relativna atomska masa 2. Dobiva se elektrolizom teške vode. Jezgra teškog vodonika je deuteron; (2) D je oznaka za D-konfiguraciju ugljenih hidrata. V. D-i L-šećeri. Dct., skrać. za decoctum. DDT-prašak (diditi) ili Neocid-prašak, dihlor-difenil-trihlor-etan (hlorofenptap, parahlorocid). Spada meñu najefikasnija insekticidna sredstva. U vodi se ne rastvara, ali se dobro rastvara u mnogim organskim rastvaračima. DDT je kontaktni otrov koji deluje na nervni sistem, izaziva paralizu ekstremiteta, dezorijentaciju, grčeve i smrt. DDZ-prašak je mešavina 5-10%-tnog čistog DDT-a s talkom ili pirofilitom. U slabim koncentracijama, u kojima se upotrebljava, neškodljiv je za ljude i domaće životinje. DDT ne isparava i hemijski je postojano jedinjenje. dep., skrać. za depuratus, što znači prečišćen. dig., skrać. za digere ili digeratur, što u recepturi znači da neku drogu treba esktrahovati vodom zagrejanöm na približno 4O0C.
DIK, v. diseminovana intravaskulna koagulacija. dil., skrać. od dilutus, razblažen. Upotrebljava se prilikom pisanja recepata kada se želi da se od nekog leka, koji se u farmakopeji nalazi u dve različite koncen12 Medicinski leksikon
tracije, propiše slabija koncentracija. Na primer, Acidum hydrochloricum dilutum znači rastvor s 12,5% hlorovodonične kiseline (za razliku od Acidum hydrochloricum concentratum, koja, prema farmakopeji, sadrži 25% hlorovodonične kiseline). dim., skraćeno od dimidium, što znači polovina. Upotrebljava se pri pisanju recepata. D- i L-šećeri; D- i L- su oznake za konfiguraciju bez obzira na skretanje ravnine polarizovane svetlosti. Tako, npr., 'glikoza ima D-konfiguraciju i skreće udesno, a fruktoza ima D-konfiguraciju i skreće ulevo. Kao polazna tačka za procenu konfiguracije ugljenih hidrata uzet je pretposlednji C-atom u glikozi .(D-konfiguracija). Svi D-šećeri imaju na poslednjem asimetričnom C-atomu konfiguraciju D-glicerina-aldehida. div. in part, aequ., divide in partes äequales (podeli na jednake delove)'. Ovim se u receptu označuje da apotekar propisanu količinu leka podeli na odreñen broj jednakih delova. Dptr., skraćenica za dioptriju. D. t. d., skraćeno od Da (ili dentur) tales doses, što znači: daj (ili neka se da) takvu dozu! Oznaka da apotekar izda odreñen broj doza propisanih u receptu. dacryoadenitis, dakrioadenitis, zapâljenje suzne žlezde. Protiče akutno (infektivna oboljenja) ili hronično (tuberkuloza, leukemija, Mikuliczeva bolest). dacryocystitis, dakriocistitis, zapaljenje suzne kesice. Češće se javlja ü hronič-
177
dacryocystorhinostomia nom obliku (d. chronica), rede u akutnom (d. acuta phlegmonosa). dacryocystorhinostomia, dakriocistorinostomija, operativni poduhvat u cilju lečenja hroničnog zapaljenja suzne kesice. Njime se izvodi široka komunikacija suzne kesice s nosnom dupljom, pristupom ka suznoj kesici spolja (d. externa) ili pristupom iz nosne duplje (d. interna). dactylogriposis, daktilogripoza, stalna iskrivljenost prstiju. dacryostenosis, dakriostenoza, suženje u suzno-nosnom kanalu koje se može javiti u jednom od njegovih delova: suzne tačkice, suzni kanalići, suzna kesica ili mesto gde se suzna kesica uliva u nosnu šupljinu. Dahlgrenova klešta, v. klešta. Dakinov rastvor, v. rastvor. daktinomicin, v. aktinomicin D. Dalrympleov znak, v. znak. dalton, jedinica atomske mase, v. atomska masena jedinica. daltonizam, neraspoznavanje boja, poremećaj nazvan prema engleskom hemičaru Daltonu (1798), koji je imao anomaliju u raspoznavanju boja. Dambolt-Clossov sindrom, v. acrodermatitis enteropathica. Danlosov sindrom, v. syndroma Ehlers-Danlos. Daraprim, v. pirimetamin. Darierova bolest, v. dyskeratosis follicularis vegetans. Darrowljev rastvor, v. rastvor. dartos, v. tunica dartos. Daruvarska Banja, kupalište koje se nalazi pored grada Daruvara, u dolini reke Toplice, na 156 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Više izvora (temperature: 37°, 40°, 48°, 5O0C) slabo mineralisanc vode (0,5708 i 0,5438 g°/oo); sem ove akratoterme, ima i lekovito blato. Voda se koristi za piće, kupanje i ispiranje, takoñe i blato u ureñenom kupatilu. U ovoj banji se lece hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronične bolesti ženskih polnih organa, urička dijateza. Banja je i odmaralište, oporavilište i letovalište. 178
deblo, arterijske darvinizam, pravac biološkog evolucionizma koji se razvio iz originalne Darvinove teorije i koji je, u osnovi, selekcionizam. Po Darvinovoj teoriji, evolucija živog sveta se zasniva: (1) na tendenciji živih bića da se razmnožavaju u geometrijskoj progresiji; (2) na nemogućnosti da opstanu svi potomci, što se ogleda u održavanju broja individua svake organske vrste u izvesnim granicama; (3) na borbi za opstanak u okviru svake vrste usled prekomernog razmnožavanja, s tim što je ta borba metafora, retko krvav boj; (4) na variranju organizama svih vrsta u raznim pravcima; (5) na prirodnom odabiranju (u koje ulazi i polno odabiranje), koje se vrši u borbi za opstanak, u kojoj se održavaju one varijante koje slučajno odgovaraju uslovima života odnosno promenama uslova u spoIjašnjoj sredini, na čemu se zasniva prilagoñenost organizama. Datura stramonium, tatula; lišće ove biljke (Folia stramonii) sadrži alkaloide atropin i skopolamin. Upotrebljava se u obliku praška za kañenje ili u obliku cigareta protiv napada bronhijalne astme. Danas, praktično, napušten lek. davalac krvi, v. transfusio. Debarska Banja, banja koja se nalazi 5 km od Debra, u selu Banjištu, na padinama planine Dešat, na 650 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički. U ovoj banji postoje 5 izvora kalcijum-sulfatne, zemnoalkalne (hidrokarbonatne), murijatičke, sumpor-vodonične (25,5 mg°/oo) i ugljeno-kisele vode, temperature 4O0C; njena ukupna mineralizacija iznosi: 4,451 g°/oo. Ova voda se koristi za kupanje i za piće. U ovoj banji leće se: hronična oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronična oboljenja ženskih polnih organa, neke kožne bolesti, nespecifična zapaljenja puteva za disanje, trovanja teškim metalima. debelo crevo, v. intestinum crassum. debilitas, debilitet, slabost, oronulost, npr. debilitas mentis, maloumnost, slaboumnost; debilitas vitae, smanjena sposobnost novoroñenčeta za život. deblo, arterijsko, v. arterijsko deblo.
dćbridement dćbridement, (fr., hir.) debridman, uklanjanje stranog materijala i devitalizovanog ili inficiranog tkiva, koji su posledica traume ili infekcije. Odstranjuju se sve do zdravog tkiva; enzimski d., uklanjanje fibrinskog ili gnojnog eksudata primenom enzima koji ima osobinu da rastapa fibrin, denaturisani kolagen i elastin, a da ne oštećuje zdravo tkivo; d. postekstrakcione rane, postupak kojim se otklanja strano telo, granulaciono i devitalizirano tkivo iz rane posle vañenja zuba. decanulement, dekanulacija, postupak koji se sprovodi u toku od nekoliko dana da bi se nosilac trahejne kanule opet privikao da diše prirodnim putem na nos. To se radi kad je prestalo patološko stanje koje je dovelo do potrebe da se izvrši traheotomija. decapitatio, akušerska operacija odrubIjivanja glave ploda u zanemarenom poprVčnom položaju. Ova operacija spada u grupu embriotomija i izvodi se instrumentom u obliku kuke (Braunova kuka). Glava ploda se odrubljuje u predelu vrata rotirajućim pokretima kuke čime dolazi do prskanja vratnih pršljenova i mekog tkiva i tako se glava ploda odvaja od trupa. Operacija se vrši iz vitalnih indikacija po majku i pri mrtvom plodu, a samo izuzetno na živom plodu. decapsulatio, dekapsulacija, uklanjanje čahure nekog organa. Obično se pod d. podrazumeva d. bubrega u anuriji, npr. usled zapaljenja bubrega, a nekada u sublimatskom nefritisu posle trovanja sublimatom. decerebratio, derecerebracija, presecanjc moždanog stabla izmeñu gornjih i donjih brežuljaka, čime se izdužena moždina i deo moždanog mosta odvajaju od viših delova centralnog nervnog sistema. Presecanjem se prekida dolazak inhibicijskih signala koji inače idu i/, bazalnih ganglija i moždane kore prema retikularnom facilitacijskom području. Zbog toga bulboretikularno facilitacijsko područje postaje samo po sebi vrlo aktivno. Impulsi se iz njega odašilju 12*
decorticatio prema kičmenoj moždini i izazivaju mišićnu ukočenost koju nazivamo decerebraciona ukrućenost. U stanju jake toničke kontrakcije nalaze se naročito opružači, donekle i pregibači. Takva životinja može ponekad i stajati, odupirući se delovanju sile Zemljine teže. Ona može vršiti samo grube ispravke ravnoteže, a za puno uspostavljanje ravnoteže bila bi potrebna očuvanost meñumozga. U decerebracionoj rigidnosti najveći deo povećanog tonusa za stav tela nastaje zbog stimulacije gama-aktivacijskog sistema mišićnih vretena, a ne zbog direktne aktivacije alfa-motornih neurona. Dechampsova igla, v. igla. decibel (decibel), jedinica za merenje jačine zvuka. Jedan decibel je najslabija jačina zvuka koji se može još da čuje; konstruisana je skala od toliko decibela da se označi jačina svakog zvuka iste visine tona. Odgovara uglavnom fonu pri frekvenciji zvuka od 1.000 herca. Broj treptaja zvuka koji pogañaju naše uho u jednoj sekundi izražava se hercima. Zdravo uho čuje tonove zvuka do 120 db. Jači intenziteti se registruju kao bol. decidualne ćelije, v. ćelije. decoctum, dekokt, ukuvak, vodeni ekstrakt droge koji se spravlja na taj način što se droga kuva pola časa ili jedan čas. Posle toga tečnost se procedi i dopuni prokuvanom vrelom vodom. dćcollement, (fr.) odlubljivanje organa ili jednog njegovog sloja, npr. posteljice od unutrašnje površine materice, sluznice retine itd.; d. traumatique, traumatsko odlubljivanje. Ozleda kože i sluznice, pri čemu se njihov epitel odvoji tangencijalnim dinamičkim dejstvom mehaničkog oruña na površinu kože i sluznice, tako da se obnaži krzno. decompensatio, dekompenzacija, iščezavanje ravnoteže u funkciji nekog obolelog organa stvorene kompenzacijom; d. cordis, dekompenzacija srca, nesposobnost srčanog mišića da održava normalnu cirkulaciju krvi. Ona se ispoljava dispnejom, venskim zastojem i edemima. decorticatio, dekortikacija, sljuštenje kore nekog organa (bubrega, mozga, 179
decubitus pluća itd.); arterijska d., v. periarterijska simpatektomija, sympathectomia; d. bubrega, v. decapsulatio; enzimska d., hemijska d., uklanjanje kortikalne supstancije enzimima ili hemijskim sredstvima; d. pluća, v. dekortikacija pluća, Delormeova operacija. decubitus, dekubitus, (1) položaj tela za vreme odmaranja, opruženost u horizontalnoj ravni. Dekubitus može da bude leñni (dorzalan), bočni (lateralan), potrbuške (ventralan); (2) nekroza kože stvorena brzo na mestu koje je pritisnuto u postelji (obležina). Najčešće se javlja u dorzalnom, na sedalnom i krsnom predelu. decussatio, dekusacija, ukrštanje, npr. decussatio piramidum, ukrštanje kortikospinalnih puteva (piramidalnih) u nivou izdužene moždine i njihovo prelaženje na suprotnu stranu. dečja glista, v. Ascaris lumbricoides. dečja paraliza, v. poliomyelitis anterior acuta. dečja zaštita, deo društvene brige o deci. Obuhvata dnevno zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja i druge organizovane oblike okupljanja dece prvenstveno predškolskog uzrasta, novčana davanja i druge oblike društvene zaštite dece utvrñene samoupravnim sporazumima i dogovorima, kao i planovima razvoja dečje zaštite. dečje jasle, ustanova dečje zaštite namenjena boravku dece do tri godine života u periodu dana u kome su im majke na poslu. Imaju za cilj stvaranje povoljnih uslova za pravilan psihofizički razvoj dece u prvim godinama života, uz istovremeno pružanje mogućnosti roditeljima da nesmetano obavljaju radne dužnosti. defectus, defekt, nedostatak, odsustvo; aortni septumski d., uroñena nenormalnost u kojoj postoji komunikacija izmeñu ushodne aorte i plućne arterije; atrioseptumski d., uroñeni defekt u kome postoji komunikacija izmeñu pretkomora; kongenitalni d., defekt koji postoji već na roñenju u vidu defekta u grañi ili u biohemijskim pojavama; d. mandibulae, nedostatak dela koštanog
180
deficit tkiva donje vilice usled preloma, infekcije, operacije, tumora itd. V. fractura mandibulae comminutiva; d. nervnog kanala, razvojna nenormalnost koja dovodi do anencefalije ili spine bifide; ostium primum d., vrsta defekta septuma pretkomora; ostium secundum d., vrsta pretkomorskog defekta septuma; punjenja d., lokalizovani defekt na želucu ili crevu posle uzimanja barijumskog kontrasta, koji je posledica promena na zidu tih organa; septumski d., defekt na komorskoj pregradi koji dovodi do komunikacije izmeñu srčanih komora; stečeni d., svaka nenormalnost koja se stiče posle rañanja; ventrikulski septumski d., septumski defekt. defense musculaire, (fr.) odbrambena refleksna zgrčenost mišića u predelu nekog lokalizovanog zapaljenja trbušne maramice, npr. u akutnom apendicitisu. U opštem peritonitisu d.m. zahvata sve mišiće trbušnog zida. deferentectomia, deferentektomija, hirurško uklanjanje semevoda. deferentitis, zapaljenje semevoda. deferoksamin, sredstvo za lečenje akutnog trovanja gvožñem i različitih poremećaja deponovanja gvozda u organizmu. defervescentio, defervescencija, period bolesti u kojem povišena temperatura pada na normalne vrednosti. defibrilator, elektronski aparat koji služi za prekidaje pretkomorskih ili komorskih treperenja primenom kratkotrajnog elektrošoka na srce, najčešće pomoću elektroda stavljenih na zid grudnog koša. defibrillatio, defibrilacija, prekidanje srčanog treperenja ili lepršanja, najčešće pomoću elektrošoka. defibrinatio, defibrinacija, uklanjanje fibrinogena iz krvne plazme. V. defibrinationis syndroma.
defibrinationis syndroma, v. syndroma. deficientio, deficijencija, nedostatak dela hromosoma. V. deletio. deficit, nedostatak, manjak nečega; oksigenski d., v. anoksija, anoksemija, hipoksija; d. pulsa, razlika izmeñu broja sistola i broja pulsnih talasa na a. radi-
def Io racija jalis u treperenju pretkomora, zbog nesposobnosti nekih kontrakcija komora da izazovu periferni pulsni talas. defloracija, prva obljuba, praćena u devojke razdiranjem devičnjaka (himena), koji je zbog toga (bar s gledišta na telesni integritet) dobio značaj »pečata« devičanstva (sigillum virginitatis). Taj akt obično prati slabiji ili jači bol, uz manje ili veće krvarenje. defluvium capillorum, difuzno opadanje kose. deformatio, deformacija, izobličenje. Deformacija tela i organa nastaje kao posledica raznih oboljenja mekih delqva tela, a na udovima najčešće usled oboljenja kostiju i zglobova (npr. deformacija nogu, kičmenog stuba, karlice, grudnog koša itd. u rahitisu, deformacija noge ili ruke u tumoru koji se razvija u njima, deformacija jetre u sifilisnom oboljenju jetre itd.). defrostacija, odmrzavanje hrane konzervisane niskom temperaturom. Radi sprečavanja gubitka hranljivih materija namirnica odmrzavanje se vrši postepeno, prvo na O0C, zatim na +12. Pravilno odmrznute namirnice ne gube hranljivu vrednost, ukus i miris. degazacija, v. kemijska dekontaminacija. degeneratio,degeneracija, pogoršanje vrste roda, u fizičkom i psihičkom pogledu. U patološko-anatomskom smislu znači izmenu ćelija, tkiva, organa i struktura u vidu smanjenja njihovih funkcionih sposobnosti i izmene njihovog normalnog morfološkog izgleda. Ovaj proces može ići do potpunog propadanja i razgrañivanja. U osnovi, u pitanju su promene hemijskih, fizičkih i morfoloških svojstava pomenutih struktura usled dejstva najrazličitijih štetnih uzroka. Ćelije reaguju na te uzroke gomilanjem nevidljivih materija, odsutnih ili prisutnih u veoma malim količinama u protoplazmi pod normalnim uslovima. U zavisnosti od sastojaka koji se u protoplazmi pojavljuju i gomilaju postoje različite vrste degeneracija. Proces je preobratljiv; d. adiposa, masna degeneracija, pojava kapljica masti u protoplazmi ćelija. Nastaje pri smanje-
degeneratio nom prilivu kiseonika u tkivu, pri delovanju otrova i toksina, kao i u izvesnim poremećajima metabolizma. Ti su poremećaji naročito izraženi u masnoj degeneraciji jetre; d. albuminosa, prati većinu infektivnih toksičkih stanja. Najčešća je degeneracija preobratljiva. Javlja se najčešće na bubrezima, jetri, ponekad u srčanom mišiću. Napadnuti organi su otečeni, tkivo je na preseku zamućenog izgleda, bledo, sočno. Mikroskopom posmatrane ćelije su granulisane protoplazme, granule u protoplazmi su belančevinastog sastava, a nastale su zbog promena u mitohondrijama. Otok je nastao zbog veće količine vode u protoplazmi. Histohemijska ispitivanja ukazuju da je u pitanju smanjenje količine dezoksiribonukleinske kiseline, a ponekad i ribonukleinske kiseline u jedrima promenjenih ćelija. Najteže promene pokazuju parenhimske ćelije jetre i ćelije kanalića bubrega; d. amyIoidea, vrsta degeneracije koja se odlikuje gomilanjem amiloida u meñućelijskim prostorima. Zahvata slezinu, jetru, bubrege, nadbubrežne žlezde, ostrvca pankreasa, v. amyloid; d. genitosclerodermica, v. sklerodermija, difuzna; d. hyalinea, odlikuje se taloženjem hijaline materije, belančevinaste prirode. Javlja se u vezivnom tkivu ožiljaka, zatim u ožiljcima posle dugotrajnih zapaIjenja na pleuri, u čahuri slezine, u arte^ riosklerotičkim promenama krvnih sudova, u izvesnim neoplazmama (fibromiomi materice). Russell-Fuchsova telašca su hijaline prirode a nalazimo ih u protoplazmi plazmocita eksudata hroničnih zapaljenja; d. hydropica, odlikuje se prisustvom velike količine vode u protoplazmi ćelija, zbog čega su ćelije znatno uvećane, svetle i u mikroskopskim preparatima vodenastog izgleda; d. mucoides, pojava velike količine sluzave supstancije u ćelijama i tkivima koji ih u normalnim prilikama stvaraju u manjim količinama; d. parenchymatosa, v. d. albuminosa; d. Zenkeri, hijaline promene u poprečnoprugastoj muskulaturi koje je opisao Zenker u slučajevima trbušnog tifusa sa fatalnim završet181
degenerisani kodoni kom. Promene u vidu voštanih prostora najbolje se vide u mišićima trbuha. degenerisani kodoni, kodoni koji, iako različitog sastava i redosleda baza u tripletu, predstavljaju kod za odabiranje iste aminokiseline. deglutitio, degluticija, gutanje, složen refleksni čin kojim se sažvakana i skupljena gomilica hrane (bolus) prebacuje iz usta u žejudac. Kao sastavni deo refleksa zaustavi se disanje i zatvori ulaz u disajne puteve. Oralna faza gutanja, kao motorna funkcija, ima dva tipa: somatsko i visceralno gutanje; somatsko g.» donja vilica se fiksira uz gornju kontaktom zuba gornjeg i donjeg niza. Sin. gutanje odraslog; visceralno g., normalni način gutanja do nicanja mlečnih kutnjaka: donja vilica je fiksirana uz gornju preko jezika. Sin. infantilno gutanje. dehidracija, v. dehydratio. dehidroandrosteron, androgena supstancija dobivena iz mokraće muškarca. Tri puta je slabiji od testosterona. dehidrogenaze, enzimi koji dejstvuju na odreñene atome vodonika organskog jedinjenja i omogućavaju njihov prelaz na molekul drugog jedinjenja koje ihf prima. Otuda proizlazi da jedno jedinjenje otpušta vodonik (oksidacija), a drugo jedinjenje prima vodonik (redukcija). dehidroholatski test, v. test. dehidroholna kiselina, v. Acidum dehydrocholicum. dehidrol-askorbinska kiselina, jedinjenje koje nastaje prilikom oksidacije askorbinske kiseline. dehiscentia, dehiscencija, razdvajanje, zjapljenje, prskanje. Izraz koji se najčešće upotrebljava za spontano prskanje rane; Zuckerkandlova d., male pukotine na hartijastoj pločici sitaste kosti, koje se povremeno viñaju. dehydratio, dehidracija, gubljenje telesne vode praćeno gubljenjem elektrolita i promenom koncentracije jona vodonika; apsolutna d., dehidracija u koje stvarno postoji smanjenje količine telesne vode; hipernatriemijska d., dehidracija u koje stvarno postoji pretežno gubljenje vode. Sin. hipertonijska d.;
182
dekompresivna kraniektomija hiponatriemijska d., dehidracija u kojoj postoji pretežni gubitak natrijumhlorida. Sin. hipotonijska dehidracija; relativna d., prividna dehidracija zbog povećanja osmolarnosti telesnih tečnosti. Dehydrocholesterolum, 7-dehidroholesterol, životinjski sterol, iz koga, pod uticajem zračenja ultraljubičastim zracima, nastaje vitamin . Osim u drugim tkivima, nalazi se i u koži čoveka. V. ergosterol i calciferolum. dehydroepiandrosteron (DHA), dehidroepiandrosteron, hormon (v. tamo) nedovoljno poznate funkcije, iz kojeg, verovatno, nastaju androgeni (v. tamo). dehydrogenatio, hemijska reakcija kojom se nekom jedinjenju oduzima voda. déjâ veću, v. déjä vu. déjâ-vu, (fr.) poremećaj percepcije vremena nastao u trenutku naglog popuštanja psihičkog napona. Sastoji se od osećaja da se doživljuje nešto što se ranije apsolutno na isti način već doživelo. Javlja se u epileptičara, shizofreničara, ali i u duševno zdravih osoba. Sin déjä-vécu, fausse reconnaissance, identifikujuća paramnezija. dejstveni princip, dejstveni sastojak neke droge. dekadni skaleri, v. skaleri. dekapitacija, v. decapitatio. dekapsulacija, v. decapsulatio. dekarboksilaze, enzimi koji katalizuju reakciju dekarboksilacije, tj. ocepljenje ugljen-dioksida iz karboksilnih grupa (-COOH) niza organskih kiselina. Iz ketokiselina dekarboksilacijom nastaju aldehidi, a iz aminokiselina amini. Dekarboksilaze se sreću u životinjskim i biljnim organizmima i u mikroorganizmima. dekokt, v. decoctum. dekompresija faci jalnog živca, mikrohirurški zahvat kojim se taj živac oslobaña svoje ovojnice i eventualnih patoloških promena oko njega. Dolazi u obzir kod traumatskih, jatrogenih i Bellovih paraliza facijalnog živca. dekompresivna bolest, v. bolest. dekompresivna kraniektomija, v. trepanatio.
dekompresivna trepanacija dekompresivna trepanacija, v. trepana, e ekontaminacija, postupak kojim se uklanjaju bojni otrovi, radioaktivne materije i biološki agensi s ratne rane, kože, odeće itd.; može biti delimična, i izvodi se u trupnim sanitetskim etapama (u odeljenju za dekontaminaciju), ili potpuna, koju izvode specijalne jedinice; dekontaminacija može biti hemijska (razlaganje otrovnih materija), fizička (mehaničko odstranjivanje agensa) ili mešovita. Za ličnu hemijsku dekontaminaciju vojnik koristi lični dekontaminacioni pribor (v.), koji se nosi u torbi za gas-masku. dekortikacija pluća, odvajanje pluća od plućne maramice, obično zbog hroničnog empijema. V. decorticatio, Delormeova operacija. dekortikovana životinja, životinja kojoj je uklonjena kora velikog mozga, a očuvani su talamus i bazalne ganglije. Sposobnosti d.ž. zavise od razvijenosti mozga. Dekortikovana mačka je sposobna za svaki oblik kretanja, čak može zaobilaziti i prepreke na putu, ali joj u velikoj meri nedostaje svrsishodnost u kretanju, te često satima sedi mirno. U čoveka posle dekortikovanja gube se svrsishodne ili voljne motoričke funkcije. deksiotropni tip vretena, deobno vreteno blastomera, postavljenog koso u pravcu kretanja kazaljke na časovniku. dekstran, polisaharid sastavljen od velikog broja molekula glikoze. Nastaje iz saharoze uticajem mikroorganizma Leuconostoc mesenteroides. Nativni dekstran se hidrolizom može razložiti do dekstranskih lanaca, čije su molekulske težine od 50.000 do 75.000. Takav dekstran, rastvoren u fiziološkom rastvoru u koncentraciji oko 6%, naziva se klinički dekstran i upotrebljava se kao zamena za krvnu plazmu u šoku i opekotinama. dekstrin, v. dextrin. dekstrogiran, optički aktivno jedinjenje koje obrće ravan polarizovane svetlosti udesno.
delirium dekstrotorzija materice, skrenutost trupa materice bočno od svoje dužne ose, naročito udesno. dekubitus, v. decubitus. Delbetov znak, v. znak. Del Castillov sindrom, v. syndroma, deletio, delecija, gubitak genskog materijala iz hromosoma čija veličina može da se kreće od samo jednog nukleotida do mnoštva gena. delinkvencija, odreñeni vid ponašanja pojedinca (ili grupe osoba) koje izlazi van granica tolerantnosti odreñenih socijalnih grupa, koje u tom trenutku razvoja imaju utvrñene vrednosti i norme. U socijalnoj psihijatriji delikventno ponašanje je nasilje nad zakonima zajednice. Za pravnike je to ponašanje protiv zakona, a za lekare simptom poremećaja u adaptaciji. delirium, delirijum, bunilo, akutni psihički poremećaj obeležen promenjenom svesti, poremećajem čulnih opažanja (iluzije, halucinacije), dezorijentacijom, psihomotornim nemirom, ponekad strahom, pojačanim impulsom za govor, rede pojavom nesistematizovanih sumanutih ideja. Nastaje u toku akutnih infektivnih oboljenja' (tifus, pneumonija), intoksikacija (uremija, alkoholizam, trovanje velebiljem ili bunikom) ili kao stadijum u toku drugih duševnih bolesti (schizophrenia, P. P., dementia senilis, epilepsia); d. acutum, akutni delirijum, težak akutni duševni poremećaj, praćen visokom temperaturom, delirantno izmenjenom svešću, psihomotornim nemirom, poremećajem metabolizma belančevina (povišena ureja u krvi) i voda (teška dehidracija) nepoznate etiologije (virus?) i velike smrtnosti; d. tremens, delirijum tremens, akutna psihoza u alkoholičara posle višegodišnje preterane upotrebe alkohola. U početku se javljaju nesanica, noćna uznemirenost, jako znojenje, zatim optičke halucinacije (sitne životinje, miševi, pacovi, konci) i slušne (muzika, pesma), grub tremor, dezorijentisanost, kao i mešavina veselosti i straha ,(»humor pod vešalima«), sugestibilnost i polineuritis. Traje 3-7 183
Delpechov apsces dana i završava- se tzv. terminalnim snom. Delpechov apsces, v. abscessus. delta apical is, granjanje kanala korena zuba u blizini apeksâ. Sin. ramiftcatio apicalis. delta-talasemija, v. thalassaemia. delta-talasi, svi talasi u elektroencefalogramu čija je učestalost manja od l cikla// sec., ubrajajući tu i talase sa svega jednim ciklom svake 2 do 3 sec. Javljaju se u dubokom snu, u male dece i u slučajevima teški1 h organskih oboljenja mozga. demarcatio, demarkacija, reaktivni zapaIjenjski proces oko patološki izmenjenog tkiva (nekroze). Demarkaciona linija predstavlja graničnu liniju izmeñu patološki izmenjenog i zdravog tkiva; d. preparacije, (stom.) prelaz ili granica izmeñu brušenih i nebrušenih površina zuba. Može biti u vidu linije, polužleba ili stepenika. demarche a petits pas, (fr.) hod sitnim koracima (»sitno hodanje«) u arteriosklerozi mozga. demarkacioni potencijal, razlike u potencijalu izmeñu oštećenog mesta aksona, koje postaje negativno, i neoštećenog mesta, koje je pozitivno. Veličina ovog potencijala zavisi od toga koliki je deo opne oštećen. demekarijum-bromid, antiholinesterazno sredstvo; služi za lečenje nekih oblika glaukoma. demeklociklin (demetilhlortetraciklin), antibiotik dobiven oduzimanjem jedne metil-grupe od hlortetraciklina (dobiven i iz jednog soja Streptomyces aureofaciens). demekolcin (N-dezacetilkolhicin), alkaloid iz mrazovca (Colchicum autumnaIe); služi za lečenje gihta. dementia, demencija, slaboumnost stečena usled duševnih oboljenja za razliku od uroñene (v. oligophrenia). Sastoji se u gubitku moći s hvatanja rasuñivanja, uviñanja bitnog i odnosa meñu stvarima, ranije stečenih znanja i iskustava, asocijacija. Dolazi do propadanja inteligencije. Često je prate razdražljivost, 184
denaturisanje afektivna labilnost i gubitak inicijative. Po prirodi može biti organska i shizofrena (v. shizophrenia). Po obliku može biti potpuna, globalna i lakunarna, kada su izvesne funkcije oštećene i uništene, a druge očuvane. Javlja se u progresivnoj paralizi, arteriosklerozi, epilepsiji, starenju, alkoholizmu; d. arteriosclerotica, demencija koju prate fokalni znaci vaskulne lezije mozga; ekspanzivna d., ekspanzivno ludilo, duševna bolest sa sumanutim idejama veličine. Oboleli uobražava da je najzdraviji, najsposobniji, najlepši, najbogatiji, da je bog - svedržitelj, da je visokog porekla i da raspolaže natprirodnim moćima; d. prae« cocissima, zastareo naziv za dečiju shizofreniju. V. autizam, rani dečji; d. praeCOX, v. schizophrenia; d. senilis, senilna demencija, staračka ishlapelost, duševna bolest u dubokoj starosti u onih koji za to imaju familijarnu sklonost. Glavni znaci su: poremećaj pamćenja (naročito za skoru prošlost), gubitak interesa za sve drugo što nije zadovoljavanje čula i nagona, teškoća shvatanja, labilnost raspoloženja, pojačana povodljivost. demineralizacija, osiromašenje organizma u neorganskim solima, naročito u kostima; d. zuba, gubljenje mineralnih sastojaka, dekalcifikacija anorganskih delova zuba čije se posledice na gleñi vide kao bele mrlje. To je već početak karijesa. denaturisanje, (1) radnja kojom se menjaju osobine neke supstancije tako da ona gubi osobine koje ima u prirodnom stanju, npr. denaturisanje belančevine. Niz raznih faktora utiče na belančevine menjajući njihove fizičko-hemijske osobine. Pri tome belančevine gube sposobnost rastvaranja u vodi. Faktori koji izazivaju denaturisanje belančevina su: povišena temperatura, jake kiseline i baze, soli teških metala i tzv. alkaioidni reagensi. Denaturisani globularni proteini postaju jače viskozni, a fibrilarni proteini postaju manje viskozni; (2) radnja kojom se neka supstancija čini neupotrebljivom za hranu ili piće dodatkom nekih drugih supstancija, koje ne smetaju da se prvobitna supstancija
dentritska zona neurona može upotrebiti u odreñene svrhe u industriji. Npr. denaturisanje alkohola se vrši ako mu se dodaju neke supstancije koje su neugodnog mirisa i škodljive za organizam, pa se kao takav alkohol može upotrebiti u tehničke svrhe, a ne može se piti. dendritska zona neurona, receptorska membrana neurona. dendrituin, dendrit; dendriti, citoplazmatički produžeci živčanih ćelija koji se račvaju kao grane drveta i različite su debljine; v. neurit, cilindraks. denervacijska preosetljivost, povećana osetljivost na acetil-holin skeletnog mišića posle presecanja motornog živca koji ga inerviše; d.p. se konstatuje i u glatkim mišićima, koji, za razliku od skeletnih, ne atrofišu posle denervacije, ali postaju reaktivniji na medijator koji ih normalno aktiviše. denga, teško, prilepčivo oboljenje tropskih zemalja, koje izazivaju arbovirusi B-grupe, a prenose komarči iz roda Aedes. Karakterističan je brutalan 0početak sa skokom temperature do 41 C, jezom, glavoboljom i mialgijom, koja je naročito izražena u lumbalnom predelu. Česta je i ospa. Teško stanje traje 5-8 dana, pa nastane obilno preznojavanje, a zatim dugotrajna fizička i psihička iscrpenost. denitrifikacija, sposobnost bakterija da nitrate redukuju u nitrite, a neke meñu njima mogu dalje da redukuju nitrite u NHs, NO, sve do №. dens, zub, organ za žvakanje, koji učestvuje i pri pravilnoj fonaciji. Deo usañen u jamicu zubnog nastavka vilice zove se koren zuba (radix dentis), na čijem se vrhu nalazi otvor kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi u unutrašnjost korena i krunice zuba (foramen apicale dentis), slobodni deo zuba (corona dentis); centralna šupljina - zubna duplja (cavum dentis) ispunjena je zubnom pulpom ili srži. Najveći deo zuba gradi dentin (substantia eburnea), zatim zubna gleñ (substantia adamantina), koja pokriva krunicu zuba, i zubni cement (substantia ossea), koja pokriva koren zuba; d. angularis, očnjak. Sin. dens caninus; d. de-
dentes vitalisatus, devitalizovan zub, zub koji ne sadrži vitalnu pulpu; d. evaginatus, izbočina gleñi u vidu tuberkuluma na griznoj površini koja se nalazi najčešće u predkutnjacima. Posledica spoljašnjeg preklapanja epitela gleñnog organa. Sin. tuberculitm occlusale, v. dens invaginatus; d. in dente, v. dens invaginatus; d. invaginatus, zub u zubu, nastaje invaginacijom gleñrog organa u dentinski organ. Gleñ se nalazi centralno, a dentin periferno. Invaginacija gleñi može biti minimalna (formen coecum), do nivoa cementno gleñne granice ili čak do apikalnog otvora. Sin. dens in dente. dentalis, dentalni, zubni, nešto što se odnosi na zube. dentalna fluorosa, v. fluoroza zuba. dentes, zubi; d. accesoria, prekobrojni zubi koji se po morfološkim odlikama razlikuju od normalnih zuba. Prekobrojni zub izmeñu centralnih sekutića naziva se meziodens, a iza umnjaka distomolar. V. dentes supernumeraria, hyperodontia; d. caduci, v. dentes decidui; d. concreti, konkrescencija zuba, korenovi dva ili više zuba srasli su cementom. Javlja se u toku razvoja korenova - prva konkrescencija i posle potpuno izgrañenih korenova - stečena konkrescencija. Sin. concresentio deplium; d. connatales, v. dentes natales; d. decidui, privremeni, mlečni zubi. Od 20 mlečnih zuba 8 su sekutići, 4 očnjaci i 8 kutnjaci. Poredani su u dva niza, skoro polukružnog oblika; u gornjoj vilici polukrug je veći. Njihovo stvaranje počinje u 4. mesecu prenatalno, a pojavljuju se u ustima od 6. do 30. meseca života. Resorpcija korenova počinje u 4. godini, a na njihovom mestu niču stalni zubi izmeñu 7. i 12. godine. Sin. dentes caduci, dentes lactales. Negde ih u narodu nazivaju bacima ili vučićima; d. geminati, geminacija zuba, nepotpuna podela jedne zubne klice. Krunica ima bifidan izgled s jasno naznačenim usekom na vestibularnoj strani koji označava mesto podele zuba. Postoji zajednička pulpa. Broj zuba je normalan. Anomalija je češća u mlečnoj donticiji. Sin. geminatio dentium, \. fusio 185
denticija
dentoavelarni sklop
roksiapatit), 30% organksih mateija (kodentis; d. lactales, v. denies decidui; d. lagen i mukopolisaharidi) i vode. Kroz natales, predmlečni zubi prisutni prilidentin se zrakasto prostiru dentinski kom roñenja, obično u prednjoj regiji kanalići koji sadrže spoljašnje produdonje vilice. Sin. denies connatales; d. žetke odontoblasta (Tomesova vlakna). neonatales, predmlečni zubi koji izbiMezodermnog je porekla; d. interglojaju za vreme neonatalnog perioda, do bularis, interglobularni dentin, nedoprvih 30 dana života, v. denies natales; d. voljno mineralizovana mesta u dentinu, supernumeraria, prekobrojni zubi ponastala za vreme dentinogeneze, kada tpuno slični normalnim zubima. Nalaze ne dolazi do spajanja neorganskih krisse češće u stalnoj nego u mlečnoj dentitala, kalkosferitnih globula. V. denticiji. V. denies accesoria, hyperodontia. num, dentinogenesis; d. intertubularni, denticija; veštačka, veštački zubi, fabričslabije kalcifikovan, smešten izmeñu ki izrañeni zubi od plastike ili porculadentinskih kanalića; d. kariozni, dentin na koji se upotrebljavaju kao zamena za zahvaćen karioznim procesom; d. periprirodne zube. tubularni, jako kalcifikovan dentin koji denticulus, dentikulus, kalcifikovani magradi zid dentinskih kanalića; d. priterijal u zubnoj pulpi. Može biti slobomarni, dentin formiran od početka dan u pulpi, priljubljen uz dentin, ili ugstvaranja do zauzimanja funkcionog porañen u dentinu. Izgrañen je od ireguložaja zuba, odnosno do uspostavljanja larnog dentina (pravi dentikul), ili od kontakta zuba sa svojim antagonistima; koncentrično deponovanih krečnih soli d. sekundarni, dentin formiran od mooko nekrotičkog jezgra (lažni dentikul). menta funkcionalnog opterećenja zuba. Sin. pulpni kamen, pulpni modulus, enStvara se čitavog života; d. tercijarni dolit, pulpolit. (iregularni), dentin formiran pod uticadentin, materija koju stvaraju svojim vrjem egzogenih nadražaja (karijes, abrahovima odontoplasti i koja se slojevito zija, erozija, medikamenti); d. transpanaglavljuje na vrh zubne kapice kao rentni, sklerotičan dentin, jače kalcifidentinska kapa ili naglavak. S vrha od on-, kovan dentin. Formira se od vrha zuba toblasta počinje citoplazmni produžetak prema kruni. (Tomesovo vlakno) koji se uvlači u naročite kanaliće izlučenog g-dentina, dentitio, dentičija, skup svih pojava u toku razvitka zuba, od prve faze stvarastvaranog u njemu sve novim slaganjem nja zametka do završetka razvoja koredentinske materije oko tog vlakna koje na; d. difficilis, otežano nicanje zuba, postaje sve duže. Nagomilavanjem dennajčešće donjeg umnjaka, sin. pericorotina sve se više sužava osovinski meki nitis; d. praecox, prerano nicanje zuba deo, koji u odraslom zubu ostaje kao usled lokalnih faktora kao što je povrz.ubna pulpa. šinska lokalizacija zubne klice u alveodentinogenesis, dentinogeneza, formiralarnoj kosti ili opštih: hipersekrecija nje i razvoj dentina; d. imperfecta, nahormona rastenja i prerani pubertet. V. sledna strukturna anomalija zuba s podentitio tarda; d. tarda, zakasnelo nicaremećenim stvaranjem dentina; zahvanje zuba. Javlja se kod pojedinih zuba ćeni su svi zubi, mlečni i stalni. Krunice usled lokalnih faktora, kada postoji nesu opalescentnog izgleda, sive do plavinormalno velika krunica, pomerenost často mrke boje. Rano se javlja abrazija ili udaljenost zubne klice od površine krunica, korenovi su skraćeni i tupi, a alveolarnog nastavka i si. Može se naći komore pulpe sužene ili oblitcrisanc. i u bolestima nedovoljne ishrane, enSin. hereditarni opalescentni dentin. dokrinopatija i hromozomne anomalije. dentinum, dentin, zubna kost, kalcifikovano tkivo koje čini najveći deo zuba. Po- dentoalveolarni sklop, meñusobno povezan veći broj kostiju gornjeg dela lica kriven je gleñu u predelu krune zuba i koji se pri prelomu odvaja u jednom kocementom u korenskom dclu. Izgrañen madu od ostalih kostiju lica. Sin. sastav. je od 70% neorganskih materija (hid186
r
deplecija
denudatio Prema Rowe i Killeyju dentoalveolarni sklop obuhvata alveolarni nastavak i zube gornje vilice; nazoetmoidni s., nosne kosti, etmoidnu kost i deo sfenoidne kosti; nazomaksilarni s., nosni predeo s nosnim kostima, frontalni nastavak vilice i njen deo oko nosnog kanala; zigomatični s., istoimenu kost sa svim nastavcima, gornje delove maksile sa sinusom, delove čeone kosti i dr. denudatio, denudacija, Ijuštenje epitelnog pokrova s površine, koje nastaje hirurškim putem, traumom, ili usled patološkog procesa. deoba bakterija, razmnožavanje bakterija. Bakterije se obično razmnožavaju prostom deobom njihovih ćelija. Prvo dolazi do rastenja bakterije, ćelija se izduži i istovremeno dolazi do deobe jedra i, najzad, do poprečnog cepanja na dve bakterije. Iako u bakterija nema mitotičkog vretena, transferzalna membrana se formira razdvajanjem dva hromosoma blizanca, nastala hromosomskom replikacijom. deoksiribofosfat, v. deoxyribophosphat. deoksiribonukleinska kiselina (DNK), genska supstancija svih ćelija. DNK je polimer deoksiribonukleotida koji obrazuju dva paralelna, spiralno uvijena lanca. Molekul DNK u svakoj ćeliji organizma sadrži sve gene te jedinke od kojih su aktivni samo oni koji regulišu sintezu specifičnih proizvoda (belančevina) te ćelije. Svi ostali geni su u trajnoj represiji. DNK se u neizmenjenom sastavu i sa svim naslednim porukama (sem u mutacijama) prenosi na sve ćelijske generacije. deoksiribonukleotid. v. deoxyribonucleotid. deoksiriboza, V. dëöxyribosa. deorsum vergens, okrećući nadole, v. strabismus. deoksiribonukleozid, v. deoxyribonucleosid.
deoxyribonucleasae, deoksiribonukleaze, v. nucleasae, deoxyribonucleosid, deoksiribonukleozid, deo molekula DNK sastavljen od jedne purinske ili pirimidinske baze i jednog molekula pentoze, 2-deoksiriboze.
deoxyribonucleotid, deoksiribonukleotid, deo molekula DNK koga sačinjavaju jedna purinska ili pirimidinska baza, jedan molekul 2-deoksiriboze i fosfatna grupa. Postoji četiri vrste deoksiribonukleotida. Njihove meñusobne razlike uslovljene su vrstom purinske odnosno pirimidinske baze koje ulaze u njihov sastav. Deoksiribonukleotid čini deo tripleta u kodonima i antikodonima i predstavlja monomer u polimeru DNK. deoxyribophosphat, deoksiribofosfat, spoj deoksiriboze i fosfatne grupe, deo molekula deoksiribonukleotida, odnosno DNK. deoxyribosa, deoksiriboza, šećer sa 5 ugIjenikovih atoma (pentoza) koji čini deo molekula deoksiribonukleotida odnosno DNK. depedikulacija, uništavanje vašiju raznim metodama i sredstvima na telu, odelu, rublju i posteljini, fizičkim postupcima i hemijskim sredstvima. Od fizičkih postupaka upotrebljava se toplota u vidu suvog vrućeg vazduha (zagrejanog na 85-9O0C) u toku 60 min., ili pare (u parnim dezinfektorima, vakuum-formaldehidskom aparatu i u improvizovanim parnim aparatima, kao što su srpsko bure i partizansko bure) u toku 30-40 min. Masovna d. vrši se u stalnim ili improvizovanim dezinfekcionim stanicama. Od hemijskih insekticidnih sredstava danas se gotovo isključivo upotrebljava DDT-prašak (10%-tna mešavina DDT-a s talkom). Uspešno deluje impregniranje rublja 2,5-5%-tnom emulzijom DDT-a. depigmentatio, depigmentacija, iščezavanje ili odstranjivanje pigmenta. depilatio, depilacija, odstranjivanje dlaka s površine kože, bez korena (brijanje). V. epilatio. depilatorium, sredstvo za uklanjanje dlaka sa površine kože. deplecija, opuštanje, stanje koje nastaje odmah posle polnog odnosa i koje se sastoji od smirivanja krajnje napetosti. Ona može biti telesna i duševna (deple,tio somatica i depletio psychica). Najupadljivija je pojava: prestanak erekcije, polni organi omlitave.
187
depo
dermatitis
depo, (fr. depot) (1) skladište, mesto u ne- depressor, depresor, koji nešto snižava. kom organu ili tkivu na kome se nešto Na primer, depresornim živcima se nanagomilava, npr. glikogen u jetri, mast u zivaju živci koji vode impulse od receppotkožnom vezivnom tkivu i dr.; (2) natora koji se nalaze u krvnim sudovima gomilavanje materija na nekom mestu u čijim razdraživanjem nastaje inhibicija organizmu, npr. neki nerastvorljivi lek vazokonstriktornog centra i stimulacije koji je ubrizgan u mišićno tkivo ili krv parasimpatičkog jedra n.vagusa u izdukoja je nagomilana u nekom organu; d. ženoj moždini, zbog čega nastaje širenje insulin, teško rastvorljivo jedinjenje krvnih sudova i smanjivanje broja udakristalnog insulina, npr. sa protaminom ra srca, odnosno pad krvnog pritiska. ili protaminom i cinkom, koje se sporije deratizacija, mere za suzbijanje glodara, resorbuje od običnog insulina; d. krvi, pasivne, aktivne i hemijske metode. organi (jetra, slezina, koža, pluća) u koNajuspešnija je primena hemijskih otjima se skuplja izvesna količina krvi, rova: natrijum fluoroacetata, kumarinkoja u slučaju potrebe prelazi u veliki skih i drugih spojeva. krvotok. Dercumov sindrom, v. syndroma. depolarizacija, jedno od stanja u akcio- derivat, hemijsko jedinjenje izvedeno iz nom potencijalu (drugo je repolarizaciosnovnog jedinjenja zamenom jednog ja). U mirovanju ćelijska opna je spolja ili više atoma ili atomskih grupa nekim naelektrisana pozitivno, a iznutra negadrugim atomima i grupama. Npr. tivno zbog postojanja natrijumske i kaІ je monohlorni derivat metana lijumske crpke, veće propustljivosti jer je nastao zamenom H-atoma iz opne za kalijum u mirovanju i zbog inmetana CH4 s jednim atomom hlora tracelularnog postojanja mnogih anjoitd. na. Promena propustljivosti za hfe (izaz- ñerma, koža, sin. cutis. vana pragovnim razdraženjem ćelijske dermatitis, dermatitis, zapaljenje kože. opne različitim dražima) prouzrokuje Sin. dermitis; Berloqueov d., trakasto brzu difuziju Ni u ekstraćelijski prostor mrko obojenje kože na mestima koja su (zbog velikog elektrohemijskog gradipremazana eteričnim uljima (kolonjska jenta), pa dovodi do obrnutog potencivoda), a zatim izložena dejstvu sunčajala (s unutrašnje strane je pozitivna, a nog zračenja; d. exfoliativa neonatosa spoljašnje negativna). Tom nizu dorum, oboljenje novoroñenčadi izazvano gañaja sledi proces repolarizacije kojim stafilokokima i streptokokima, koje obse ponovo postiže mirovni membranski ično počinje crvenilom i otokom, a zapotencijal. Posledica depolarizacije i tim plikovima na licu, odakle se brzo njenog širenja je nastanak akcione struje širi po celoj koži, kpja se Ijušti u velikim (npr. u elektrokardiogramu P-talas listovima i postaje purpurnocrvena; obodgovara depolarizaciji pretkomora, a ično je temperatura povišena, a prognoQRS-kompleks odgovara depolarizaciji za ozbiljna; d. herpetiformis, nezarazkomora, i dr.)-. V. akcioni potencijal, reno oboljenje kože, koje se odlikuje mapolarizacija. lim plikovima, svrabom, žarenjem ili depo-terapija, v. therapia. bolovima, čestim recidivima do kraja židepresiona fraktura, v. impresiona frakvota i dobrim opštim stanjem obolelog. tura. Uzrok nije poznat. Sin. Duhringova b.; depressio, depresija, (psih.) stanje povišed. maculosquamosa, oboljenje kože nog afekta u smislu tuge, praćeno uspokoje se odlikuje pojavom makula i Ijuspi renošću mišljenja i pokreta s neodreñe(skvama); snežni d., dermatitis koji nanim strahom, opadanjem volje i raznim staje delovanjem jakog odbleska od pohipohondričnim senzacijama, naročito vršine snega, a prouzrokovan je isključiizraženim ujutru. Može biti endogena vo kratkim talasima; počinje kao eritem (melanholija) ili egzogena, kao reakcija praćen svrabom i žarenjem, a u izražena teške doživljaje. nijim slučajevima dolazi do krvavljenja, 188
dermatochalasis edema i plikova; posle nekoliko dana koža se deskvamira, a zatim pigmentuje. dermatochalasis, v. chaloderma. dermatoconiosis, dermatokonioza, svako kožno oboljenje prouzrokovano prašinom. dermatofibrosarcoma protuberans, maligna neoplazma veoma niskog stepena maligniteta s izuzetno retkim pojavama metastaza. Javlja se u vidu manjeg izraštaja u potkožnom masnom tkivu, mikroskopski sličnog fibrosarkomu njskog stepena maligniteta. Ima sklonost fca recidivima posle hirurškog odstranjenja. dermatograf, pisaljka kojom se može pisati po koži. Sin. dermograf. dermatolog, lekar specijalista za kožne bolesti. V. venerolog. dermatologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem bolesti kože. dermatolysis, dermatoliza, uroñeno, prostrano, mlitavo boranje kože. dermatoma, (1) dermatom, oblast kože na trupu i ekstremitetima koju inerviše jedan spinalni živac. Izmeñu susednih dermatoma ne postoji oštra granica jer su inervisani i spinalnim nervima susednih segmenata kičmene moždine; (2) instrument za isecanje tankih listića kože, koji služe za kalemljenje; Brownov d., električni d. za isecanje debljih komada kože; on omogućuje hirurgu brzo dobivanje kožnih kalemova; Pagettov d., instrument kojim se isecaju tanji ili deblji kalemovi kože različite veličine i razne debljine; Reeseov d., električni instrument kojim se dobivaju kožni kalemovi od 0,004 do 0,016 cm debljine; Strykerov d., veoma sličan Brownovom dermatomu. dermatomvasis, kožno oboljenje izazvano larvama, v. larva migrans. dermatomycosis, dermatomikoza, opšti naziv za oboljenja kože izazvana gljivicama, parazitima biljnog porekla. dermatomyositis, dermatomiozitis, retko oboljenje kože; ispoljava se sklerodermiformnim promenama, plavkastoljubičastim eritemom očnih kapaka, laktova i dorzalnih strana šaka. Postojeći miozitis se ispoljava malaksalošću i gubitkom motorne snage mišića. Češće se
desarticulatio istovremeno nalaze i maligni tumori utrobnih organa. dermatopathia photogenica, letnji prurigo, javlja se pod uticajem sunčeve svetlosti na nepokrivenim delovima kože u vidu primarnih osipa u obliku čvorića koji jako svrbe. dermatophytia, dermatofitija, parazitsko oboljenje kože (epiderma, dlaka, nokata) izazvano gljivicama dermatofitima. Sin. epidermomikoze. dermatoplastika, plastičko popravljanje ili popunjavanje defekata kože. dermatosis, dermatoza, opšti naziv za svako oboljenje kože. dermitis, v. dermatitis. dermne kosti, opnaste kosti koje postaju neposredno od opnaste lubanje, bez hrskavičnog stupnja: to su temene kosti, prvi deo potiljačne kosti, deo slepoočne kosti, čeone kosti, deo sfenoidne kosti, nepčana kost, ralo, prednje vilice. Opnaste kosti su u prvo vreme razdvojene opnastim prostorima: temenicima ili fontanelama. dermoepidermitis, v. dermatitis. dermograf, v. dermatograf. dermographismus, dermografizam, pojava jasno crvene, obično uzdignute pruge koja se javlja pri povlačenju preko kože nekim predmetom. Javlja se u osoba s labilnim vazomotornim aparatom (simpatikotoničari), u osoba obolelih od hipertireoze i u toku meningitisa. Katkada trag može biti beo. dermoid, kongenitalni cistički tumor čiji zidovi imaju strukturu kože, a sadrži tečnost ili lojnu materiju. Ponekad se u dermoidu nalaze i dlake ili zubi. V. teratom. dermoidna cista, v. dermoid. dermopathia, v. dermatosis. dermotrop, specifično dejstvo na kožu. desarticulatio, dezartikulacija, odstranjenje dela ili celog ekstremiteta amputacijom u zglobu. Sin. exarticulatio; d. art. temporomandibularis, rastavljanje donjoviličnog zgloba; Chopartova d., stopala u Chopartovom zglobu, koje sačinjavaju petna kost i skočna kost, a s druge strane, kockasta i čunasta kost. V. Chopartova egzartikulacija; d. dentis 189
Desaultov zavoj
desinsectio
(stomi.), dezartikulacija zuba, brušenje ko-oksid oleum kariofilorum paste, lokalnom anestezijom; d. ogolićenih vragriznih površina ili sečivnih ivica zuba tova zuba, u progresivnim parodontosa ciljem da se oni isključe iz kontakta s patijama postiže se premazivanjem njihovim antagonistima. rastvorom natrijum-fluorida ili impDesaultov zavoj, v. zavoj. regnacijom solima srebra; d. pulpae, descemetitis, pseudozapaljenje Descemepostupak kojim se omogućava bezbolno tove membrane rožnjače (loš termin). endodontsko lečenje pulpe. V. devitalidescemetocoela, descemetokela, izbočesatio. nje Descemetove membrane usled istanjenja ili nedostatka strome. Najčešće desinfectio, dezinfekcija, radnja koja ima za cilj da ubije ili ukloni zarazne klice usled duboke ulceracije rožnjače (loš primenom baktericidnih sredstava (determin). zinficijencija), primenom izvesnih fizičdescendens, descendentan, silazni niskih postupaka ili njihovom kombinacihodni (hpr. colon descendens, nishodjom; formal ins ka d., d. prostorija, kao no debelo crevo). što su bolesničke sobe, sobe u stanovidescensus testium, semenici se u muškog ma, učionice, transportna kola, železzačetka razvijaju u trbušnoj duplji u blinički vagoni itd., gasom formaldehidom zini bubrega, ali se spuštaju kroz narokoji se razvija zagrevanjem rastvora forčiti kanal u preponama i smeštaju u maldehida (formalina) u naročitim apamošnice još pre roñenja. ratima ili zagrevanjem pastila parafordesensibilisatio, desenzibilizacija, specimaldehida. D. formaldehidom uglavfična imunološka metoda koja ublažava nom je površinska i njom se ne mogu reakciju antigen-antitelo do te mere da ubiti bakterije koje se nalaze u dubini i osoba koja je već senzibilisana može u unutrašnjosti poroznih predmeta; d. primiti serum bez pojave anafilaktičkog ruku, uklanjanje patogenih klica prašoka. Ova reakcija se može očigledno njem vodom i dezinfekcionim sredstvipratiti pomoću kožnog testa. Zato se ma. U svakodnevnom životu dovoljno je prvo ubrizga u krzno 0,1 ccm razblažepranje ruku toplom vodom i sapunom. nog seruma. Ako se pri tom pojavi crve-" Pri radu sa zaraznim materijalom, poni infiltrat preko 1,5 cm u prečniku, znači red pranja, potrebno je ruke dezinfikoda je pacijent već senzibilisan, te se vati 1-3%-mm rastvorom krezolne sazato na mestu uboda odigrala reakcija punice, 70%-nim etilnim alkoholom antigen-antitelo, pri čemu se oslobodio (etanolom) 2-3 min. ili nekim drugim histamin. Prema tome, pozitivni kožni dezinfekcionim sredstvom; završna d., test je dokaz da u pacijenta postoji latemeljna d. sobe, posteljine i nameštaja tentna alergija, koja se ne može otkriti koja se vrši pošto bolesnik napusti proklinički. Zato se sukcesivno ubrizgava storiju. Ona se najčešće vrši formaliserum u razblaženjima (1:1.000, 1:100, nom. 1:10, 1:2, 1:1). Tako se u pacijenta poste- desinficientia, dezinficijentna sredstva; peno neutrališu antitela te se sprečava: ubijaju razne mikroorganizme i upotmasovna reakcija antigen-antitelo, osrebljavaju se za uništavanje klica prouzlobañanje velikih količina histamina i rokovača bolesti. pojava anafilaktičkog šoka; (stom.), de- desinsectio, dezinsekcija, uništavanje insenzibilizacija, metoda za smanjenje ili sekata; rezidualno prskanje, prskanje uklanjanje osetljivosti tkiva pri njihozidova zgrada za stanovanje, radionica, vom tretiranju u stomatologiji; d. dentistaja itd. nekim insekticidnim sredni, smanjenje osetljivosti dentina pri stvom, najčešće DDT-jem, i stvaranje preparaciji kaviteta. Postiže se primetanke naslage upotrebljenog sredstva nom ručnih ili oštrih rotacionih instruna zidu u cilju uništavanja insekata. Zimenata, radom bez pritiska i povećane dovi se obično prskaju 2,5-5%-nom temperature, radom u suvom polju, loemulzijom DDT-a. Pri upotrebi l g DDTkalnom aplikacijom anestetika, ili cin190
r
deskvamacija 2
a na Im insekticidno dejstvo traje 4-6 sedmica, a ako se upotrebi 2 g na l m 2 čak do 3 meseca. Osoba koja prska prostorije mora se zaštititi maskom, zaštitnim odelom, kao i rukavicama, da se spreči mogućno štetno dejstvo solvensa. deskvamacija, v. desquamatio. desmodont, v. periodoncijum. desmoid, v. fibroma durum. desmoplazija, stvaranje i bujanje vezivnog tkiva. desmurgia, desmurgija, nauka o zavojima. desni/ v. dexter. desni, v. gingiva. desodorantia, dezodorantna sredstva, sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. desoxycorticosteron-acetat (DOCA), dezoksikortikosteron-acetat, oblik dezoksikortikosterona (v. desoxycorticosteron) koji se koristi u lečenju Adisonove bolesti (v. morbus Addisoni). desoxycorticosteronum, dezoksikortikosteron, jedna od supstancija s dejstvom hormona kore nadbubrežnih žlezda (spada u grupu mineralokortikoida). d'Espineov znak, v. znak. desquamatio, perutanje, odvajanje površinskih slojeva epitela, u vidu prašine, mekinja ili Ijuspica. Perutanje kože je najčešće posledica poremećaja keratinizacije (parakeratoze). desquamativus, deskvamativan, oznaka za patološki proces pri kome se skida površinski sloj epitela. V. desquamatio. destilacija, zagrevanjem tečnost prelazi na tački ključanja u paru koja se, u specijalnim hladnjacima, pretvara u tečnost koja iz destilacionog aparata izlazi kao destilat; frakciona d., odvajaju se tečne supstancije različitim tačkama iz smeše; jednostavna d., tečnost se odvaja od čvrstih sastojaka smeše (iz svake vode iz prirode destilacijom se dobija destilovana voda); suva d., u odsustvu vazduha skupljaju se proizvodi razlaganja (iz kamenog uglja se dobiva gasoviti i tečni deo, katran). destillatio, v. libidinozna uretreja.
determinacija pola detektori radioaktivnog zračenja, ureñaji koji služe za otkrivanje zračenja. Rad ovih otkrivačkih ureñaja zasniva se na efektu koji zračenje proizvodi prolazeći kroz sredinu koja se otkriva, trošeći energiju na jonizaciju i ekscitaciju atoma i molekula. V. brojači, jonizacijska komora, nuklearne emulzije. deterdženti, dezinfekciona sredstva koja oštećuju bakterijsku membranu, njenu selektivnu propustljivost i njene druge funkcije. Meñu ovim površinskim aktivnim jedinjenjima mogu se izdvojiti dva glavna tipa: katjonski i anjonski deterdženti. determinacija pola, nastajanje pola može padati u tri različna vremena. (1) pre oploñenja (progama determinacija); (2) za vreme oploñenja (singama determinacija) i (3) posle oploñenja (epigama determinacija); (1) progama d. pola, moguñna je samo ako postoje dve vrste jaja (dvoobličje jaja), za svaki pol po jedna vrsta. Primeri za progamo postajanje pola retki su; (2) singama d. pola, ona kojoj pripada i determinacija pola u čoveka; postanak pola zavisi od hromosomne formule gametnih jedara odnosno naročitih seksualnih hromosoma (heterosoma ili gonosoma) koji imaju drukčiju prirodu od običnih hromosoma (autosomd). Svaki gamet ima u svome jedru odreñen broj hromosoma (hromosomna formula). Taj broj je za polovinu manji od broja hromosoma u telesnim ćelijama. Zato se prvi broj naziva haploidni, a drugi diploidni. Diploidni broj hromosoma u čoveka je 46 (22 para autosoma i 2 para heterosoma). Ali dok u ženskim (jajnim) ćelijama uvek ima 22 autosoma i l heterosom (formula 22+ x) i sve su oplodne ćelije istovetne (homogametija), dotle muških oplodnih ćelija (semeglavaca) ima dve vrste (heterogametija): jedne imaju 22+ x, a druge 22+ y, (y-heterohromosom je nešto manji od x-heterohromosoma). Jaja (22+ x) oploñena semeglavcem s formulom 22+ x daće uvek plod ženskog pola (44+ 2x), dok će ona oploñena semeglavcem s formulom 22+ y uvek dati plod muškog pola (44+ x+y). Iz toga izla191
determinantna grupa antigena zi, slobodnije rečeno, da postoje »muški« semeglavci (»androspermije«) i ženski semeglavci (»ginospermije«). Znači, u čoveka genotipski pol ploda zavisi od muških oplodnih ćelija. determinantna grupa antigena, deo molekula antigena kojim se antigen vezuje za antitelo. Odreñuje specifičnost antigena. Broj determinatnih grupa može biti različit i označava valenciju antigena. Prirodni antigeni imaju determinatne grupe različite specifičnosti (v. antigen; hapteri). detrusor (musc.) urina, istiskivač mokraće, mišićni sloj zida mokraćne bešike koji svojom kontrakcijom omogućava pražnjenje bešike. detumescentna težnja, težnja (potreba) za ispražnjavanjem onog što je nagomilano, prepunjeno, prenapeto semenom (semenika, pasemenika, semenih kesica, semenovodne ampule). Ta težnja uvek znači i povećanje polnog prohteva (erotski nagon). deturgescentna težnja, neodoljiva potreba za splašnjavanjem nabreklosti erektilnih, genitalnih organa i mišićnog sistema u koje ih dovodi čitav niz erektogenih činilaca. deuteranopia, deuteranopija, nemogućnost raspoznavanja zelene boje usled nedostatka čepića osetljivih na svetlost talasne dužine koja odgovara zelenoj boji. Osoba s poremećajem ima sasvim normalnu širinu vidnog spektra, jer odsutni »zeleni« čepići deluju u sredini spektra u kojoj deluju i »crveni« odnosno plavi čepići. deuterium, deuterijum, D, izotop teški vodonik, čija je atomska težina 2. Ulazi u sastav teške vode (deuterijum-oksida). V. voda (teška). deutoplazma, hranljiva citoplazma jajne ćelije (lecitoplazma ili viteloplazmd) sastavljena od vitelinskih tela koja sadrže belančaste i masne materije. Ima jaja koja sadrže vrlo malo tih tela. Takva se jaja zovu oligolecitna. Drugu grupu čine jaja, bogata u vitelusu: polilecitna jaja. Jajna ćelija čoveka pripada oligolecitnim jajima. U jajima s mnogo vitelusa, on se ne mesa s formativnom citoplaz192
devitalisatio pulpae mom (anizolecitna i amiktolecitna jaja). Raspored vitelusa u amiktolecitnim jajima može biti središni ili najednom kraju, u vidu kotura: klicina pljošta. deviatio, devijacija, izvijenost, skretanje s puta ili pomeranje položaja; d. conjuguée, (fr.) spada u horizontalne paralize pogleda koje su simptom prekida frontalnog i mostovnog puta pogleda od centra za voljne pokrete očiju do iznad mesta u mostu gde se spajaju vlakna ovog puta s jezgrama očnih mišića. Ako se prekid nalazi iznad mesta ukrštanja puteva, onda su, ako ognjište leži desno, nemogući pokreti pogleda ulevo. Preovlañuje antagonistička inervacija i 'oba oka skreću udesno. Ako lezija leži s desne strane, ali u mostu (znači ispod mesta ukrštanja puteva), onda ispada pogled udesno. Kako preovlañuju antagonisti koji nisu prekinuti, to oba oka skreću ulevo. Pri d.c. bolesnik okreće glavu prema strani prekinutog puta, prema mestu lezije. Ponekad je d.c. skopčana s prinudnim okretanjem glave na istu stranu (d.c. »des yeux et de Ia tete«). DiC. ima velik značaj za dijagnostiku lokalizacije akutnih intrakranijal-nih procesa (krvarenje, razmekšanje); d. mandibulae, nenormalno skretanje donje vilice od središne linije na stranu preloma; suprotno je od skretanja u subluksaciji, prednjoj luksaciji, tumoru kondila ovog zgloba itd.; d. pesnica, skretanje pesnice ka ulnarnoj ili radijalnoj ivici podlaktice kao znak poremećaja mišićne sinkinezije u larviranom encefalitisu. V. znak pesnice; d. septi naši, iskrivljenost nosne pregrade. Najčešći razlog za insuficijenciju nosnog disanja u odraslih osoba. Potrebno je hirurško lečenje. devičnjak, v. hymen. devirginizacija, v. dekoracija. devitalisatio pulpae, postupak umrtvljenja pulpe kojim se postiže bezbolno endodontsko lečenje. Vrši se pod lokalnom (terminalnom ili sprovodnom) anestezijom (d. vitalna) ili posle prethodne nekrotizacije pulpe preparatima arsena ili para formaldehida (d. mortalna). V. pulpotomia, pulpectomia.
Dexamethasonum
dezmogeni organi
Dexamethasonum, deksametazon, sintetizvori zračenja zbog utvrñene otpornosski glikokortikoid kore nadbubrežnih ti bakterija prema gama-zračenju. žlezda s najjačim protivzapaljenjskim, dezinfekciona stanica, ustanova koja hiperglikemizujućim (v. hyperglycaesluži za dezinfekciju raznovrsnog matemia) i ACTH- (v. tamo)-suzbijajućim rijala i za depedikulaciju. D. s. izgrañuju efektom od svih hormona kore nadbubse u većim mestima i gradovima, velirežnih žlezda. kim bolnicama, kasarnama, logorima i dexter, desni, npr. manus dextra, desna vašljivim predelima. Stanica se strogo šaka, deli na dva dela, čisti i nečisti. Veza izdextrin, dekstrin, polisaharid koji nastaje meñu jedne i druge strane može biti jeu toku hidrolize škroba pod uticajem dino preko kupatila ili odeljenja s tušeenzima. Obrće ravan polarizovane svetvima. Na nečistu stranu ulazi sav matelosti udesno, po čemu je dobio ovo ime. rijal koji treba dezinfikovati i sterilizoV. achrodextrin, erythrodextrin. vati, kao i osobe koje treba depedikulidextro-, dekstro-, prefiks koji označuje sati. Aparati koji služe za dezinfekciju i da neko jedinjenje skreće ravan polaristerilizaciju ugrañuju se u zid, tako da zovane svetlosti udesno, ili da se neki se jedna vrata dezinfekcionog aparata organ nalazi na desnoj strani, npr. dexotvaraju prema čistoj, a druga prema trocardia, srce položeno više u desnoj nečistoj strani. Inficirani ili insektima polovini grudnog koša. zagañeni predmeti stavljaju se na nečistoj strani u parni dezinfektor ili vadextrocardia, dekstrokardija, uroñena kuum-formaldehidski aparat, zavisno anomalija položaja srca, koje se, umesto od vrste materijala. Posle završene steda leži više ulevo, nalazi pretežno u desrilizacije materijal se vadi iz aparata na noj grudnoj duplji; obično je u zajednici čistoj strani. U sporednim prostorijama s opštim poremećajem u položaju organalaze se odeljenja za pranje, brzo sušena grudne i trbušne duplje. Ovaj naziv nje toplim vazduhom i za glačanje rubpogrešno se upotrebljava i za oznaku lja i odela. položaja srca koje je potisnuto udesno stranim sadržajem koji se nalazi u levoj dezinficijensi, hemijska jedinjenja koja se koriste za uništavanje vegetativnih grudnoj duplji ili je povučeno udesno priraslicama. Sin. dextropositio cordis. oblika patogenih bakterija, ali ne i spora, u spoljnoj sredini (vodi, zemlji, vazdextrosis, v. glukoza. duhu, prostorijama i na mnogim preddezaminacija, odvajanje amino-grupe iz metima). Postoji veliki broj različitih aminokiselina pri njihovoj razgradnji. hemijskih supstancija koje deluju bakMože se odigravati na dva načina: preteriostatički ili baktericidno, ali svako bacivanjem amino-grupe na neku drutakvo sredstvo ne mora biti dezinficigu supstanciju (transaminacija) ili oksijens. Delovanje dezinficijensa zavisi od dativnom dezaminacijom, pri čemu naniza činjenica vezanih za hemijski sastaje ketokiselina i amonijak. stav agensa, vrstu mikroorganizma i dezaminaze, dezamidaze, enzimi koji kafaktore spoljne sredine (temperatura i talizuju hidrolitička razlaganja aminoprisustvo organske materije). kiselina ili kiselinskih amida, pri čemu se obično izdvaja amonijak (npr. dezinsekcija, v. desinsectio. R - CONH2 + H2O -» R - COOH + NHs, dezmogeni organi, organi u čijem stvaranju uzima učešće samo vezivno tkivo. ili CHaCHNH2 - COOH + H2O -> Čitav niz organa (sem očnog sočiva i staklena) delovi su epitelogene, delovi - CHOH-COOH ..+ NHa). dezmogene prirode. Mezoderm, dakle, dezinfekcija gama-zracima, fizička meuzima učešće u stvaranju svih organa toda zasnovana na oštećenju hemijske bilo kao osnovni, bilo kao sporedni deo. strukture ćelija. Korisno se primenjuje Kao osnovni sastojak on se nalazi u za dezinfekciju knjiga, namirnica i medicinskih instrumenata. Potrebni jaki 13 Medicinski leksikon
193
dezmokranijum stvaranju kosti, mišića, limfnih žlezda, slezine, srca i krvnih sudova. dezmokranijum, opnasti stupanj razvoja lubanje u vezi s promenama protovertebralnih ploča, koje u lubanjskom predelu nisu pravilno segmentovane nego predstavljaju glavene ploče koje svojom unutrašnjom stranom daju opnaste izdanke, omotavajući gornji kraj svitnjaka, a pozadi oblažu površinu moždanih mehurova. Ovi izdanci odgovaraju sklerotomima prapršljenova. Oni se u celosti ne pretvaraju u kosti. To čini samo njihov opnasti sloj. Najznačajnija zona ovog mezodermnog omotača predstavlja mezencefalno jastuče, zadebljanje mezoderma u pregibu srednjeg mozga. dezmolaze, grupa enzima koji, za razliku od grupe hidrolaza (koje razgrañuju veće molekule na manje jednostavnom hidrolizom), raskidaju veze izmeñu ugIjenikovih atoma organskog jedinjenja pri čemu se vrši dublja degradacija supstrata na koji dezmolaze deluju. Npr., uticajem specijalne karboksilaze iz sirćetnoćilibarne kiseline, dobijaf se uz izdvajanje ugljen-dioksida, alfa-ketoglutarna kiselina. U dezmolaze spadaju dehidraze, karboksilaze, oksidaze, peroksidaze i katalaze. dezodorantna sredstva, v. desodorantia. dezoksikortikosteron, v. desoxycorticösteronum. dezoksiribonukleinska kiselina, DNK, visokomolekulsko jedinjenje u čiji sastav ulaze purinske i pirimidinske baze, fosforna kiselina i dezoksiriboza. Zajedno sa specifičnim proteinom čini gene koji posreduju u prenošenju naslednih osobina. V. nukleinska kiselina. D(-)-fruktoza, voćni šećer. Zove se i levuloza, jer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo (to se u formuli označava sa -). D(-)-fruktoza CeHi2Oe je monosaharid i to ketoheksoza. Nalazi se u voću u slobodnom stanju, u disaharidu saharozi je sjedinjena s glukozom. Inulin je polisaharid sastavljen isključivo od molekula fruktoze. U organizmima fruktoza se javlja fosforilizovana. 194
diabetes diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje izlučivanjem velikih količina mokraće. Ovaj naziv najčešće je upotrebljavan umesto d. mellitus; alimentarni d., dijabetes usled nedovoljnog metabolizma ugljenih hidrata unetih hranom; bronzani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. izazvan davanjem florizina, koji prouzrokuje poremećaj funkcije bubrega, usled čega nastaje izlučivanje šećera; d. innocens, glikozurija bez oboljenja pankreasa; d. insipidus, ogromno lučenje mokraće (do 15 lit.) u kojoj nema šećera. Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg režnja hipofize ili diencefalona. Simptomi su polidipsija i poliurija; jatrogeni d., vrlo česta pojava kao posledica velike upotrebe kortizona i njegovih derivata (kortizonski ili hormonski d.); d. mellitus, šećerna bolest. Poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, najčešće usled nedovoljnog lučenja insulina zbog oboljenja endokrinog pankreasa (pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore nadbubrežnih žlezda (nadbubrežni d.). Simptomi su: hiperglikemija, glikozurija, poliurija, polidipsija i polifagija. U težim slučajevima postoje i poremećaj metabolizma masti, povišenje nivoa holesterola u krvi, acidoza i dijabetesna koma; promene na drugim organima zavise od stepena poremećaja metabolizma, a javljaju se na bubrezima, sitnim krvnim sudovima, jetri, srčanom mišiću, nervnom sistemu i drugim organima i tkivima; neurogeni d., glikozurija nastala usled nekog oboljenja nervnog sistema; pankreasni d., v. d. mellitus; renalni d., glikozurija bez hiperglikemije usled poremećenog rada bubrega; d. spermaticus, žitka i tečna sperma. Sin. hidrospermija; (seksotropija), šećerna bolest važi kao izrazito androtropna bolest. Pre 20. god. dijabetes napada polove bez obzira na stepen vangenitalne uobličenosti, verovatno pod uticajem genetičkih faktora. Ali od tog uzrasta, još više od 30. god. a najviše posle 40. god., šećerna bolest napada hiperandroidne muškarce i androidne žene.
diacetil-morfin diacetil-morfin, v. heroin. diacetna ili acetosirćetna kiselina, v. Acidum diaceticum. diaethylaether, v. Aether aethylicus. diagnosis, dijagnoza, utvrñivanje vrste i karaktera nekog oboljenja. D. se obično utvrñuje na osnovu anamneze, sadašnjeg stanja (status praesens) i pomoćnih kliničkih i laboratorijskih ispitivanja, a rede tek na osnovu kasnijeg toka bolesti ili prema uspehu primenjenih lekova (d. ex juvantibus); diferencijalna d., odreñivanje od koje bolesti neko boluje sistematskim uporeñivanjem i suprotstavljanjem simptoma i znakova dveju ili više bolesti koje imaju izvesne sličnosti u pogledu simptoma i znakova; d. ex juvantibus, dijagnoza na osnovu dejstva leka ili metode lečenja, npr. dijagnoza malarije koja se postavlja prema uspehu lečenju kininom; laboratorijska d., pogrešan naziv za podatke utvrñene pomoću laboratorijskih ispitivanja; patološkoanatomska d., raspoznavanje pri obdukciji lesa patoloških procesa i promena na organima i tkivima, koje se svrstavaju izvesnim redom i na osnovu njihovog značaja za osnovno oboljenje; d. per exclusionem, d. koja se postavlja isključivanjem drugih oboljenja, vrsta diferencijalne dijagnoze; serološka d., d. koja se postavlja dokazivanjem specifičnih antitela u serumu ili drugim tečnostima inficiranog čoveka (pomoću reakcije aglutinacije, fiksacije komplementa, precipitacije i dr.). diakinesis, dijakineza, završni stadijum profaze prve mejotske deobe u kojoj hromosomi postaju gušći, tamnije obojeniji i uvijeniji. Dialister, u ovaj rod dolaze dve vrste bakterija: Dialister pneumosintes i Dialister granuliformis. One su toliko slične da ih većina smatra za varijetete iste vrste. Bakterije roda Dialister su vrlo sitni štapići, striktni anaerobi, nalaze se na! sluznici disajnog trakta u 75% zdravih ljudi. Većina smatra da su bakterije roda Dialister nepatogene, ali često puta su izolovane iz gnoja pleuralnih empijema na vratu, meningitisa i bronhitisa.
cliaphanoscopia diamini, jedinjenja koja sadrže dve amino-grupe na dva različita ugljenikova atoma. Tako, na primer, putrescin NH2-CH2CH2CH2CH2-NH2 ili tetrametilen-diamin nastaje dekarboksilacijom aminokiseline ornitina. Iz aminokiseline lizina nastaje kadaverin ili pentametilen-diamin NH2 - (CH2)s - NH2. diamin-oksidaza (DAO, histaminaza) katalizuje oksidaciju diamina, npr. histamina, dajući aminoaldehid, amonijak i vodonik-peroksid. diaminomonokarbonske kiseline, sadrže jednu karboksilnu grupu i dve amino-grupe. Imaju bazan karakter. Važnije su: arginin (a-ammo-6-gvanidinovalerijska kiselina), citrulin (a-amino-6-karbamido-valerijanska kiselina) i lizin (d2-diaminokarbonska kiselina) čija je formula NH2CH2CH2CH2CH2CHNH2COOH. diameter, dijametar, prečnik, prava koja spaja dve suprotne tačke; biparijetalni d., linija koja spaja obe parijetalne kvrge; bitemporalni d., linija koja spaja krajnje tačke koronarnog šava; frontookcipitalni d., spaja koren nosa s potiljačnom kvrgom; kokcigeopubični d., spaja vrh trtične kosti s donjom ivicom simfize; kosi d., spaja sakroilijačni zglob jedne strane s iliopektinalnim ispupčenjem na suprotnoj strani; pravi d. spaja najispupčeniju tačku zadnje strane simfize sa sakrovertebralnim uglom. Sin. conjugata vera: V. conjugata; unutrašnji d., spaja promontorij s gornjom ivicom simfize. Sin. conjugata interna. dianizil-heksadijen, veštačko estrogeno jedinjenje. dianizil-heksan, veštačko estrogeno jedinjenje. diapedesis, dijapedeza, prolaz leukocita ili eritrocita kroz pore na zidu kapilara. diaphanoscopia, dijafanoskopija, prosvetljavanje šupljih delova tela pomoću naročito podešenog osvetljenja u cilju utvñivanja njihove prozračnosti. Služi u dijagnostici oboljenja viličnih i čeonih sinusa nosa. Sin. transilluminatio; (oft.) služi za dijagnostiku intraokularnih stranih tela ili tumora, procenu stanja
195
diaphragma dužice i odreñivanje hirurškog limbusa rožnjače. diaphragma, dijafragma, prečaga, širok pljosnat mišić koji razdvaja grudnu od trbušne duplje i služi kao glavni mišić za disanje (inspirator); (rendg.) prećaga ili zastor na oklopu rendgenske cevi kojim se po volji reguliše širina snopa rendgenskih zrakova; d. oris, mišićno dno ili pod usne duplje na kome počiva jezik; d. pelvis, karlična prečaga, zatvara donji otvor karlice čineći njeno dno; d. urogenitale, predeo kojim protiče uretra i koji se nalazi izmeñu rukavaca penisnog kavernoznog sistema. diaphragmatocele, v. hernia diaphragma tica. diaphysis, dijaliza, srednji deo, trup il i telo duge kosti (corpus). diarrhoea, dijareja, proliv. Pojava čestih, više ili manje tečnih stolica. Simptom raznih oboljenja: dizenterička d., sluzavo-krvava stolica; gastrogena d. proliv koji nastaje usled poremećaja u želucu, najčešće pri ahlorhidriji; kolerička d., d. u vidu seroznih stolica pri koleri; letnja d., d. koja nastaje u dece leti usled toksične hrane; lijenterička d., nešvareni delovi hrane u tečnoj stolici; mehanička d., d. koja nastaje usled prepreka u oticanju krvi u crevima (ciroza jetre); sterkoralna d., proliv praćen kolikama koji nastaje posle opstipacije u trajanju dva do tri dana. diartroza, ako se u vezivnom tkivu izmeñu začetaka kostiju razviju šupljine postaju diartroze. Ako se to tkivo zadrži i posle stvaranja zgloba, nastaju sindesmoze. Ako se ono pretvori u hrskavicu, nastaju sinhondroze, a ako okošta - sinostoze. diaschisis, dijashiza, prestanak funkcionisanja zdravih delova nervnog sistema zbog naglo nastalog prestanka pristizanja normalnih signala iz anatomski oštećenih odgovarajućih delova nervnog sistema. diastema, razmak izmeñu dva susedna zuba. Dijastema mlečnih zuba: fiziološka d. izmeñu mlečnih sekutića počev od 4. god., usled razvitka vilica pred smenu zuba; dijastema stalnih zuba: d. media196
diathesis na, izmeñu stalnih centralnih sekutića, multiple etiologije (uroñena, nasleñena, posledica: anodoncije bočnih sekutića, fibroznog labijalnog frenuluma, impaktiranog prekobrojnog zuba, odontoma, ciste incizalnog kanala); d. predela sekutića, s protruzijom, posledica štetne navike sisanja prstiju, stranih predmeta ili jezika. Dijasteme u oba niza zuba javljaju se u relativnoj mikrodonciji i u nekim endokrinopatijama. Dijasteme u donjoj vilici javljaju se u pravoj progeniji i u akromegaliji; primatna d. gore ispred, a dole iza mlečnog očnjaka, smatra se atavizmom. diastola, dijastola, ritmičko opuštanjc (posle skupljanja) i širenje nekog organa (npr., komore ili pretkomore srca). Dijastola i sistola su faze srčanog ciklusa. diastosis, dijastoza (razmicanje u kome se razdvajaju dve kosti normalno spojene meñusobno bez prisustva pravog zgloba, kao, npr. stidnjačke simfize); d. recti abdominis, razmak izmeñu pravog trbušnog mišića i trbušne bele linije. diathermia, dijatermija, primena visokofrekventne struje u cilju dubinskog zagrevanja tela. Napon struje iznosi nekoliko stotina volti, jačina struje 500 do 3.000 mA, frekvencija oko 500.000 do 1,000.000 cikla (herca), talasne dužine 600 do 300 m. Zato se zove još i dugotalasna d. Primenjuje se u terapiji i u hirurškoj tehnici (kaustici). diathermocoagulatio, dijatermokoagulacija (oft.) primenjuje se u hirurškoj terapiji u cilju uništenja patološkog tkiva ili na skleri za izazivanje ograničenih, lokalizovanih zapaljenja (chorioretinitis). Tako nastali ožiljci spajaju mrežnjaču i sudovnjaču i time se omogućava zatvaranje ruptura mrežnjače u ablaciji. Danas je više u upotrebi kriokoagulacija. diathesis, dijateza, telesna konstitucija koja čini daje neka osoba naročito sklona odreñenim bolestima; astenička d., smanjena opšta vitalnost; bilijarna d., uslovljena poremećenim lučenjem žuči ili oboljenjima žučnih puteva; fibroplastna d., sklonost organizma da povećano stvara vezivno tkivo pri izlečenju
r
diazini povreda; gihtička d., dijateza urika; hemoragijska d., sklonost za nenormalnu hemostazu, krvarenja; oksalna d., sklonost za povećano izlučivanje oksalne kiseline mokraćom; spazmofilna d., povećana razdražljivost perifernih živaca, koja ima sklonost za obolevanje od tetanije i generalizovanih grčeva-, d. urica, sklonost za nagomilavanje mokraćne kiseline i urata u tkivima, koje dovodi do gihta. diazini, šestočlani nezasićeni heterociklusi s dva azota u ciklusu. Postoje tri medicinski važna diazina: piridazin 1,2diazin, pirimidin 1,3-diazin i pirazin 1,4diazin. diazo-jedinjenja, jedinjenja koja sadrže diazo-grupu, a nastaju sjedinjavanjem primarnih amina s azotastom kiselinom. Diazo-grupa -N = N- sadrži dva azota meñusobno dvostruko vezana. Diazo-jedinjenja su manje ili više postojana zavisno od prirode radikala. Diazo-jedinjenja s alkilima lako gube azot (npr. CH3-N = N-OH-^CH3OH+ N2T), a diazo-jedinjenja s arilima su postojanija pri nižoj temperaturi; meñutim, ukoliko se zagreju, gube azot dajući fenol (CeH5 - N = N - OH -> CeH5OH + N2T). diazo-reagens, v. reagens. diazo-reakcija, v. reakcija. diazo-test, v. van den Berghov test. diazoxid, dijazoksid, benzatijod-dijazinski derivat (tačnije 3-metil-7 hloro-1,2,4benzotijoddijazin-1,1 dioksid), hemijski sličan diuretiku hlorotijazidu, sintetizovan prilikom istraživanja novih antihipertenziva; izaziva stanje slično šećernoj bolesti (v. tamo): hiperglikemiju (v. hyper glycaemia), glikogenolizu i glukoneogenezu (v. tamo). dichromasia, dihromazija, uroñena anomalija u raspoznavanju boja: osoba od tri osnovne boje ne može da raspozna jednu. Dihromati se dele u protanope, deuteranope i tritanope. Die kov test, v. test. Dicrocoelium lanceolatum s. dentriticum, v. Fasciola lanceolata. dicrotia, dikrotija, pojava oscilacije zida arterijskog suda izazvana zatvaranjem
dienestror aortne valvule, a nalazi se na nishodnom delu pulsnog talasa neposredno posle usekline (incizure) i ispoljava se u vidu (dikrotnog) zupca. Ova pojava je vidljiva samo na krivoj registrovanog pulsa, tj. ne može se palpirati na arteriji, Dicumarolum, dikumarol, sredstvo koje smanjuje koagulacionu sposobnost krvi. Upotrebljava se za lečenje i sprečavanje nastajanja tromboza i embolijaDieffenbachova operacija, plastičko zatvaranje trougaonog defekta kože pomeranjem četvorouglog režnja kože prema jednoj strani trougla. diencefalna žlezda, skup hipotalamusnih neurona proizvoñača sopstvenih hormona. Sin. medumozdana žlezda. diencefalno-retinalna degeneracija, adipozohipogenitalna distrofija kojoj se pridružuju još i degenerativne pojave u mrežnjači (retinitis pigmentosa), umna zaostalost i polidaktilija. Gonadotropinija je svedena na najmanju meru, a afrakcija 17-ketosteroida isto tako. Svemu se pridružuju i drugi znaci: unutrašnja hidrocefalija, deformiteti lubanje, unutrašnja čeona hiperostoza, mikroglosija, atrezija čmara, anomalije bubrega i genitalija. Sin. Laurence--Moon-Bardet-Biedl-Ricaldoni. diencephalon, diencefalon, meñumozak, deo mozga u užem smislu reci (cerebrum). Nalazi se izmeñu srednjeg i velikog mozga. Glavni delovi meñumozga su: vidni brežuljak (thalamus), vidno podbrežje (hvpothalamus) i treća moždana komora. Strukture diencefalona sadrže centre vegetativnog sistema, utiču na regulaciju ishrane i metabolizma, na funkciju hipofize, na termoregulaciju, ponašanje, instinkte i emocione reakcije (hipotalamus), te predstavljaju mesto sinaptičkih prekida najvećeg broja dovodnih i odvodnih vlakana koja vezuju kaudalne delove (time i periferne delove organizma) s višim delovima centralnog nervnog sistema (thalamus i druge strukture), pa tako modifikuju i usklañuju jedinstvenu funkciju celog nervnog sistema. dienestrol, veštačko estrogeno jedinjenje. 197
dienmezencefalni luk dienmezencefalni luk, pozadi meñumozga, odmah iza sisaste kvrge, oluk koji kasnije izčezava. Pozadi rombencefalne prevlake leñni zid rombencefalona zadebljava u malomoždanu ploču. Osim toga, rombencefalon se znatno pregiba i na njegovoj prednjoj strani se javlja jasno izraženo mosino koleno. diestrus, stanje mirovanja vaginalne sluznice glodara. diestrusne životinje, životinje s dva perioda parenja u toku godine. dietil-amid D-lizergne kiseline (DSD), sintetska psihotomimetska supstancija (halucinogen). dietil-barbiturna kiselina, v. barbitonum. dietil-etar, v. Aether aethylicus. dietil-stilbestrol, veštačko estrogeno jedinjenje. difenil-hidantoin, v. Diphenvlhydantoinum. diferencijalna krvna slika, v. hemogram, leukocitna formula. diffusio, difuzija, kretanje čestica rastvora ili gasa, zasnovano na kinetičkoj energiji čestica, koje dovodi do izjednačavanja koncentracija ukoliko one u dve sredine, koje imaju direktan kontakt, nisu jednake. Brzina difuzije je direktno srazmerna razlici koncentracija, površini na kojoj se vrši i temperaturi, a obrnuto srazmerna molekulskoj težini čestica i udaljenosti sredine. U organizmu difuzija se odvija na nivou membrana (ćelijske, kapilarne, respiratorne i dr.), bilo kroz pore na membrani ili na ukupnoj površini membrane (čestice materija rastvorljivih u lipidima); neto•d., razlika u broju čestica koje difuzijom prolaze opnu u jednom i drugom smeru. Osim propustljivosti opne netodifuziju odreñuju razlika u koncentraciji, razlika u električnom potencijalu i razlike pritisaka na dve strane opne; olakšana d., difuzija potpomognuta nosačima koji sa materijom koja se prenosi stvara kompleks rastvorljiv u lipidima membrane. difiodontija, postojanje dve loze zuba. Covek je istovremeno difiodont (s obzirom na dve loze sekutića, očnjaka i pretkutnjaka) i dififiodont (s obzirom na 198
digestio jednu lozu kutnjaka). Izuzetno u čoveka može doći do 3, pa čak i 4 zubne smcne. Prekobrojnu denticiju treba razlikovati od retencije zuba (zakašnjenja). difterički antitoksini, imunizacijom i hiperimunizacijom životinja Ramonovim difteričkim anatoksinom dobija se imuriski serum, koji sadrži antitoksine, specifična antitela protiv difteričkog toksina, difterija (seksotropija). Od interesa je konstatovati daje 1946. god. u epidemiji u Lajpcigu broj obolelih od difterije bio dva puta veči meñu osobama ženskog pola, a da je u periodu od 1938-39 bio veći broj meñu muškim nego meñu ženskim osobama. difteroidi, saprofiti roda Corynebact«?rium, koji prilikom postavljanja dijagnoze difterije mogu da čine teškoće zbog sličnosti sa Corynebacterium diphtheriae. To su Corynebacterium Hoffmanni, najčešće se nalazi u nosu, Corynebacterium xerosis, na vežnjači, Corynebacterium cutis na koži. To su pseudodifterički bacili koji se razlikuju od Corynebacterium diphtheriae po biohemijskim osobinama, po Gramu se boje intezivno pozitivno; grupišu se u obliku palisada i nisu patogeni. difuzija, v. diffusio. difuzija u gelu, metoda za imunohemijsku analizu antigena. Osniva se na reakciji precipitacije (reakcija antigena i antitela) u gelu, najčešće agaru. difuzijski kapacitet (respiratorne membrane), zapremina gasa u mililitrim-a koji proñe kroz opnu u jednoj minuli pri razlici u pritisku od l mm Hg. U mladog odraslog muškarca pod uslovimn mirovanja d.k.r.m. za O2 prosečno iznosi 21 ml, a za ugljen-dioksid pod istim uslovima je 20 puta veći. U toku mišić nog rada povećava se za oko tri puta. DiGeorgeov sindrom, v. syndroma. digestio, digestija, proces varenja u kome hranljive materije prolaskom kroz digestivni trakt podležu nizu mehaniekilv fizičko-hemijskih i hemijskih promena u cilju prelaska u materije koje se mogu resorbovati u krvi i iskoristiti.
digitalis digitalis, () koji ima oblik prsta, ili koji pripada prstima; (2) biljka pustikara ili naprstak (zbog oblika cveta). Sadrži glikozide koji deluju kardiotonično, te se upotrebljava (u obliku lišća, tinkture, infuza, praška ili tableta) za lečenje dekompenzacije srca. Vrste su: D. purpura, koja raste u Srednjoj Evropi, oficinalna je prema našoj farmakopeji; D. Ianata, vunasta pustikara, raste na Balkanskom poluostrvu. V. Digitoxin(um), Gitoxin(um), Gitalin(um), Digoxin(um). digitalizam, trovanje digitalisom pri njegovoj prekomernoj terapijskoj upotrebi.
digitalni okret, v. versio. digitaloidi, glikozidi koji deluju slično kao i glikozidi digitalisa (strofantini, zatim glikozidi iz morskog luka - Scilla maritima i dr.). Digitoxinum, digitoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i Digitalis lanata. digitoxosum, digitoksoza, specifična pentoza koja se nalazi u molekulu glikozida digitalisa. digitus, prst, jedan od pet krajnjih delova ruku ili nogu. Prsti ruku služe, uglavnom, za pipanje i hvatanje, a prsti noge služe za odupiranje o tie. Kostur prsta sačinjavaju tri članka (falange). Samo palac ruke i veliki prst noge imaju po dva članka. Nazivi prstiju ruke su: palac (pollex), kažiprst (index), srednji prst (digitus medius), domali prst (digitus anularis) i mali prst (digitus minimus). Prvi (veliki) prst noge naziva se palac (hallux). Ostali prsti nazivaju se prema rednim brojevima. digliceridi, v. gliceridi. digoxinum, digoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljci Digitalis lanata. Di Guglielmova bolest (sindrom), v. erythroleucaemia. dihidrofolikulin, najjači prirodni estrogen (danas poznatiji pod imenom estradiol). dihidromorfinon, polisintetski derivat morfina, jači od morfina. dihidrooksistilben, veštačko estrogeno jedinjenje.
dijagnostikumi dihloramini, stvaraju se pri dezinfekciji vode uz prisustvo organskih materija i kod pH ispod 7. Imaju najbolje dezinficijentno dejstvo od svih hloramina. dihromazija, v. dichromasia. dihydrostreptomycin, dihidrostreptomicin, nastaje redukcijom streptomicina; manje toksičan za vestibularne reflekse od streptomicina, ali češće prouzrokuje oštećenje sluha. Po dejstvu na mikroorganizme sličan streptomicinu. Dihydrotachysterol, dihidrotahisterol (poznat i pod imenom - antitetanusni faktor 10), materija koja nastaje zračenjem ergosterola (v. tamo) i služi kao lek u lečenju tetanije (v. tetania) s obzirom da povećava nivo kalcijuma u plazmi. Sintetsko jedinjenje, po hemijskoj strukturi slično vitaminu D. Povi šava nivo kalcijuma u krvi. Koristi se u lečenju hipoparatireoidizma. Diiodothyronin, dijod-tironin, supstancija koja sadrži jod, a nastaje konjugacijom dve molekule monojod-tirozina. V. 3-monoiodtyroz.in. 3,5-diiodtyrozin, 3,5-dijod-tirozin, meduproizvod u sintezi hormona tireoideje (v. tamo).
dijabetesni ulkus, v. ulcus. dijabetičar, osoba koja ima šećernu bolest (v. tamo). dijafragmalno disanje, prečažno d., disanje koje se ostvaruje uglavnom kontrakcijom i opuštanjem dijafragme (prečage). dijagnostika, grana medicine koja se bavi postavljanjem dijagnoze bolesti; aglutinaciona d., postavljanje dijagnoze na osnovu prisustva specifičnih aglutinina u serumu bolesnika; funkciona d., utvrñivanje dijagnoze oboljenja pojedinih organa ispitivanjem njihovih funkcija naročitim metodama; rendgenska d., postavljanje dijagnoze pomoću rendgenskih znakova, radioskopijom ili radiografijom. Sin. rendgen-dijagnostika. dijagnostikumi, antigeni koji se danas najčešće nabavljaju gotovi, mada se mogu pripremati u laboratoriji. Oni se spravljaju na taj način što se odabrane vrste bakterija, u čistoj kulturi, i S-obli-
199
dijakondilni prelom ku, razmnože na podesnim hranljivim podlogama; kulture se spiraju fiz. rastvorom, ubijaju toplotom ili podesnim dezinfekcionim sredstvom. Dijagnostikumi sadrže odreñen broj bakterija. dijakondilni prelom, v. fractura. dijaliza, v. dyalisis. dijaliza t, v. dyalisatum. dijametri srca, dijametri srca se ucrtavaju na rendgenskoj projekciji srca u P-A položaju ili u D-S položaju. dijastaze, zbirni naziv za enzime koji razgrañuju škrob i glikogen preko dekstrina u maltozu. V. amilaza. dijastematska žlezda, v. meñuprostorna žlezda. dijastematske ćelije, meñuprostorne ćelije u semeniku koje imaju endokrinu prirodu. dijastolni krvni pritisak, v. pritisak. dijeta, specijalno odreñena ishrana radi postizavanja odreñenih terapijskih ili drugih ciljeva u neke osobe, u kojoj su isključeni ili dodati odreñeni sastojci hrane; apsolutna d., potpuni prekid uzimanja hrane; acidifikujuća d., kojom se postiže zakiseljavanje mokraće; adekvatna d., koja potpuno odgovarapotrebama jedne osobe, na osnovu njenog bazalnog metabolizma i veličine fizičkog rada; alkalinišuća d., koja povećava alkalnost telesnih tečnosti. Sastoji se skoro isključivo od voća, povrća i mleka; bazalna d., koja je dovoljna samo da zadovolji potrebe bazalnog metabolizma; bez glutena d., koja je siromašna u belančevina žitarica, glutenu; za obolele od celijačne bolesti (glutenske enteropatije); bez soli d., koja sadrži vrlo malo natrijum-hlorida; dijabetesna d., za razne oblike dijabetesa, ali uvek sa smanjenim unošenjem ugljenih hidrata; eliminacijska d., kojom se, postepenim uklanjanjem pojedinih sastojaka hrane, utvrñuje na šta je bolesnik preosetljiv.u alergijskim stanjima; gihtna d., za lečenje gihta; Giordano-Giovannettijeva d., u kojoj su količine belančevine vrlo male. Koristi se za obolele od hronične insuficijencije bubrega; Karellova d., kratkotrajna dijeta samo s 800 ml mleka, za nefritis i srčanu de-
200
dilatator kompenzaciju; Kempnerova d., koja se sastoji samo iz voća, pirinča i šećera za hipertenziju i insuficijenciju bubrega; ketogena d., koja se sastoji skoro isključivo od masti; laka d., sastavljena od Iakosvarljivih sastojaka hrane, podesna za rekonvalescente; Meulengrachtova d., za ulkusnu bolest; Moro-Heislerova d., koja se sastoji samo od jabuka (struganih) za lečenje dijareje u dece; s niskim brojem kalorija d., s manjim brojem kalorija nego što je potrebno za održavanje telesne težine (manje od 1.200 kalorija u odrasle osobe); s niskim sadržajem masti d., koja ima ograničenu količinu masti; purinska osloboñena d., koja ne sadrži purinske baze; Schemmova d., dijeta bez soli i dijeta koja zakiseljava mokraću za dekompenzovane srčane bolesnike; Sippyjeva d., za peptičku grizlicu koja sadrži samo mleko, slatku pavlaku, a potom biskvite i jaja; Wilderova d., koja sadrži vrlo malo kalijuma. Ranije se upotrebljavala u Addisonovoj bolesti. dijodopiridon, v. Jodopyracet. dijod-tirozin, jod-gorgonska kiselina. Organsko jedinjenje joda koje se nalazi u tireoideji i iz koga se stvara tiroksin. dikloksacilin, polusintetski penicilin, otporan i prema dejstvu kiseline i prema dejstvu penicilinaze. dikrotija, v. dicrotia. dikrotni talas, oscilacija zida arterijskog krvnog suda u dikrotiji. V. dicrotia. dilaceratio, dilaceracija, raskidanje, cepanje. dilatatio, dilatacija, (1) patološka proširenost nekog organa, npr. želuca, srca itd.; (2) veštačko proširivanje prirodnih otvora i kanala; akutna d. želuca, patološko uvećanje želuca, kome je najčešće uzrok njegova motorna manjkavost. dilatator, (I) raširač, mišić koji širi neki prirodni otvor; (2) instrument kojim se širi šupljina jednog kanala; Arnnettov d., rastegljivi cilindar od zamašćene svile koji služi za lečenje uretralnih struktura; Baileyev d., specijalni instrument za proširivanje aortnih zalistaka u kardiohirurgiji; Einhornov d., metalni dilatator koji služi za proširivanje kardio-
diloksanid-furoat jednjačke oblasti u kardiospazmu; Hegarov d., serija bužija razne debljine, služi za širenje materičnih usta; KoIImannov d., metalni uretralni dilatator, koji može da se širi; Starckov d., raširIjivi dilatator od gume s metalnim skeletom, koji služi za dilataciju kardiojednjačke oblasti. diloksanid-furoat, sintetsko sredstvo protiv amebijaze. dilucioni test, v. test. dilutus, razblažen. Dimercaprolum, dimerkaprol, dimerkaptopropanol (BAL), antidot u trovanju arsenom i nekim metalima (u prvom redu, živom i zlatom); oficinalan je prema našoj farmakopeji. dimethylacetonum, v. aceton. dimetoksifenil-penicilin, meticilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. dimorfizam, polni, v. polno dvoobličje. dinamornetar, aparat za merenje mišićne snage. Najčešće se upotrebljava dinamometar kojim se meri snaga mišića šake. diniti oceluloza, v. nitroceluloza. dinkrophenol, jedan od najpoznatijih haptena, diodrast, v. jodopymcet. dionin, v.Aethytmorphini cMoridum (oficinalan je prema našoj farmakopeji). dioptria, dioptrija, dptry jedinica mere koja označava moć prelamanja jednog sočiva. Npr., l dptr. oznaqava moć prelamanja sočiva čija je žižna daljina l m. dipeptid. peptid, nastao iz dve aminokiseline meñusobno vezane peptidnom grupom [opšta formula peptidne grupe (veze) je -CO - NH-]/ diphallus, v. dvogubi penis. diphenylhydantoinum, difenilhidantoin, sredstvo koje deluje izrazito depresivno na motorne 20ne moždane kore, a samo slabo hipnotički. Upotrebljava se, uglavnom, samo za lečenje napada velike i psihomotorne epilepsije. V. Phenobarbitonum, Trimethadionum, Hydantoinum. diphtheria, difterija, akutno zarazno oboljenje, izazvano bakterijom Corynebacterium diphtheriae. Bolest karakte-
diploid rišu bele fibrinske naslage na jednoj od spoljnih sluznica i znaci opšte intoksikacije organizma. Difterija počinje postepeno. Klinička slika i prognoza difterije zavise od ulaznih vrata bakterija; najčešće se javlja i najtoksičnija je zbog velike resorpcije toksina. Zato je čest akutni miokarditis, koji može biti i smrtonosan. Difteričke skrame na tonzilama su beličaste, glatke, sjajne i atherentne. Čest je otok podviličnih žlezda. U teške i maligne difterije ždrela skrame su masivne, vrat vidno otečen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka; d. larinksa (croop)4krup, razvija se samo u dece do 5 godina. Larinks je pokriven difteričkim skramama, te se javljaju znaci opstrukcije sledećim redom: promukao glas i kašalj; otežano disanje; asfiksija sa smrtnim ishodom; d. nosa, javlja se samo u male dece sa znacima rinitisa, a ponekad se obrazuju i skrame; d. oka, javlja se u odojčadi. U početku paučinasti eksudat, a kasnije nežna membrana; d. usne, u odojčadi s obrazovanjem beličaste skrame. U difteriji oka, nosa i usne nema znakova opšte intoksikacije. Potvrda dijagnoze je bakteriološka; d. ždrela, najčešće se javlja i najtoksičnija je zbog velike res.orpcije toksina. Zato je čest akutni miokarditis, koji može biti i smrtonosan. Difteričke skrame na tonzilama su beličaste, glatke, sjajne i atherentne. Čest je otok podviličnih žlezda. U teške i maligne difterije ždrela skrame su masivne, vrat vidno otečen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka. Diphyllobotrium, difilobotrijum, vrsta pantljičare od kojih d. latum, ili riblja pantljičara, može, dolaskom u crevo čoveka, izazvati megaloblastnu anemiju. diplegia spastica infantilis, v. Littleova bolest (pod bolest). diplocoria, diplokorija, udvostručena pupila u dužici. diplöe, (grč.) diploe, dvojina, glivanj, dipoa, sunñerasti sloj izmeñu koštanih pločica u kostima krova lubanje. diploid, ćelija, odnosno jedinka s dve kompletne garniture hromosoma. U čo201
diplopia veka diploidni broj (2n) hromosoma iznosi 46, svrstanih u 23 para. Svi hromosomi u ovim parovima, sem polnih hromosoma u muškarca, homologni su. diplopia, diplopija, udvojeno viñenje, opažanje dva lika jedne tačke; binokularna d., najčešće pri paralizi mišića koji pokreću očnu jabučicu. Obolelo oko nije u stanju da predmet koji posmatra fiksira centralnim delom mrežnjače već delom koji se nalazi van žute mrlje. Ovo mesto nadražene mrežnjače ne poklapa se s nadraženim mestom mrežnjače zdravog oka. Stoga se u mozgu dobijaju dve različite slike posmatranog predmeta. Usled toga slike se vide meñusobno razdvojene i bolesnik vidi posmatrani predmet kao dvostruk. Uzrok paralize mišića može biti periferna ili centralna lezija nerva; monokulama d., posmatrani predmet vidi se dvostruko pri gledanju samo jednim okom. Uzroci: zamućeno sočivo, poremećaj položaja sočiva, oboljenje makule i dr. diploten, stadijum u profazi prve mejotske deobe u kome se homologni hromosomi meñusobno ukrštaju (prave hijazmu) i izmenjuju genski materijal (crossing-over). V. chiasma. diploteno jedro, uzdužno podeljen hromatin u jedru jajne ćelije.
direktna perkusija, v. percussio. direktni vid, v. vis us. disaharidi, oligosaharidi sastavljeni od dva molekula monosaharida meñusobno vezana kiseonikom. Najvažniji disaharidi sastava CiaHaaOn su: maltoza, celobipza, saharoza i laktoza, v. ugljeni hidrati. disajni centar, skup neurona koji se nalaze bilateralno u retikularnoj supstanciji izdužene moždine i moždanog mosta koja se u funkcionom pogledu može podeliti u područje za ritmičnost (u izduženoj moždini), u apneustičko područje koje obuhvata donje delove mosta i u pneumotaksično područje u gornjim delovima mosta. Neuroni područja za ritmičnost, iako isprepletani, po ulogama se mogu podeliti na neurone za inspiraciju i neurone za ekspiraciju. Inspiracijski neuroni su sposobni da sponta202
disajni putevi no ritmički odašilju podsticaje kojiaktivišu inspiratorne mišiće i impulse koji sprečavaju neurone za izdisanje. Sve dok impuls kruži inspiracijskim oscilacijskim sklopom inspiracija se održava i ekspiratorni neuroni se ne stavljaju u dejstvo. Kad doñe do zamora ili inhibicije centra inspiracije, i. se zamenjuje ekspiracijom. Uloga apneustičkog centra je u tome da tonički deluje na inspiracijski centar, a pneumotaksičnog da pod dejstvom impulsa iz inspiracijskog centra sprečava odašiljanje iz apneustičkog centra. Na apneustički centar inhibitorno deluju impulsi koji dolaze putem vagusa iz receptora pluća. S povećanjem aktivnosti inspiracijskih neurona pojačaju se učestalost i dubina disanja. Dubina se povećava stoga što se pluća jače rastegnu pre nego što inhibicijsko dejstvo vagusa i pneumotaksičnog centra nadvlada pojačano odašiljanje iz inspiracijskih neurona, a frekvencija što se naknadno odašiljanje u aferentnim vlaknima vagusa i onima iz pneumotaksičnog centra brzo svlada. Povećanje koncentracije ugljen-dioksida ili jona vodonika i pad koncentracije kiseonika povećavaju aktivnost centra za disanje, a promene u suprotnom smislu ga u maloj meri koče. Disanje se menja i pod dejstvom stimulacijskih impulsa s hemoreceptora u krvnim sudovima, osetljivim na promene hemijskog sastava krvi. Većina faktora koji razdražuju vazomotorni centar i povišavaju krvni pritisak povećavaju i ventilaciju pluća, verovatno iz razloga što su neuroni ova dva centra isprepleteni u retikularnoj supstanciji moždanog stabla. disajni kapacitet, u žene iznosi prosečno 4/5 kapaciteta u muškog. Znatne polne razlike postoje i u vrednostima totalnog i vitalnog kapaciteta, kao i rezidualnog vazduha. disajni putevi, skup cevastih organa pomoću kojih se uspostavlja veza izmeñu atmosfere i plućnih alveola. DeIe se na gornje d.p. (nosna duplja, usna duplja i ždrelo) i donje d.p. (grkljan, dušnik, dušnice i njihove grane). Pored tran-
disajni tip
dislocatio
r sporta vazduha uloga im je da vlaže, zagreVaju i prečišćavaju udahnuti vazduh. disajni tip, v. disanje. disajni trakt, tractus respiratorius, sistem organa koji obezbeñuju funkciju disanja. V. respiraiio. disanje, v. respiraiio. discoloratio, (stom.) menjanje boje zuba, kože lica, sluznice usta usled opštih i lokalnih oboljenja, povrede mekih ili čvrstih tkiva. V. coloratio. discus, kolut, kotur; d. articularis, zglobni kolut, vezivno-hrskavična ploča koja se nalazi u šupljini zgloba i razdvaja zglobne površine; d. intervettebralis, meñupršljenski kolut od fibrozne hrskavice izmeñu tela dva susedna pršljena. diseminovana intravaskulna koagulacija, v. koagulacija. »dish face«, (engl.) tanjirasti izgled lica, karakteristična deformacija posle suprazigomatičkih preloma kostiju lica ili preloma po obliku Le Fort III. dlshondroplazlja, v. dyschondroplasia, sin. enchondromatosis, disjunctio, disjunkcija, meñusobno razdvajanje homolbgnih hromosoma u toku anafaze prve mejotske deobe, pri kojem ćeli hromosomi odlaze u ćelijekćerke. Pošto se ova pojava zbiva posle izmene genskog materijala izmeñu homolognih hroffiosoma, disjunkcija predstavlja osnovu segregacije, v. segregatio. disjunkcija, v. disjunctio, disk-metoda, odreñivanje osetljivosti, odnosno otpornosti utvrñenog uzročnika zarazne bolesti prema antibioticima i drugim hemiöterâpeuticima. Disk-metoda je difuziona metoda u kojoj bakterije dolaze u kontakt s antibiotikom difundiranim iz jadnog izvora (papirnog kotura ili pastile) koji sadrži antibiotik. Disk se postavlja na površinu podloge (Petrijeva kutija) žasejane kulturom uzročnika čija se osetljivost ispituje. Prema zoni inhibicije oko kotura odreñuje se stepen osetljivosti ili rezistencije. diskoblastula, blastula koja nastaje brazdanjem telolecitnih jaja. diskontinuirana sterilizacija, v. tindalizacija.
diskopatija, degeneracija fibroznog prstena i pulpozne jezgre meñupršljenskog kotura koji, spadajući u kučmeni kanal, vrše pritisak na korenove moždinskih živaca i izazivaju neuralgije i motorne smetne u odgovarajućem delu noge, slične ishijasu. V. ispadanje meñupršljenskog kotura i pulpozne jezgre. diskordantnost, postojanje razlike u pogledu odreñenog obeležja izmeñu članova blizanačkog para. Diskordantnost je mnogo češća u dvojajnih nego u jednojajnih blizanaca. Suprotno konkordantnost. diskriminacija, slušna, nesposobnost nekog lica s oslabljenim sluhom da pri ispitivanju sluha govornim testovima tačno ponavlja reci, iako čuje njihov zvuk. Pored slušne komponente može i cerebralna komponenta da igra ulogu (npr. u staračkoj nagluvosti). diskrinija, polna, duboki poremećaji u radu svih žlezda koje obezbeñuju ravnotežu seksualne funkcije, čija patologija daleko premaša područje gonadne patologije. diskus-hernija, hernija pulpoznog nukleusa. V. diskopatija. dislocatio, dislokacija, promena položaja, pomerenost; (hir.) promena položaja, pomerenost kostnih fragmenata pri prelomu ili zglobnih okrajaka pri iščašenju; Bell-Dallyjeva d., netraumatska dislokacija atlasa; divergentna d., dislokacija u kojoj su žbica i laktača odvojeno pomerene; habitualna d., dislokacija koja se i posle repozicije ponavlja; d. horizontalis mandibulae, pomeranje patrljaka donje vilice u odnosu na horizontalnu liniju; d. verticalis m., dislokacija patrljaka prelomljene dislokacije vertikalis u odnosu na vertikalnu liniju. Uzrok je trauma i naknadna vuča mišića. V. linije preloma na donjoj vilici. Kienböckova d., izolovana dislokacija polumesečaste kosti; kompletna d., dislokacija u kojoj su zglobne površine potpuno razdvojene; komplikovana d., dislokacija koja je udružena s drugim značajnim povredama; kongenitalna d., dislokacija koja postoji od pre ili neposredno posle poroñaja; Lisfrancova 203
dismetrija d., dislokacija donožja u tarzometatarznom zglobu; Momeggiaova d., dislokacija zgloba kuka u kojoj se glava butnjače nalazi u blizini prednjo-gornje bodlje karlične kosti; Nélatonova d., dislokacija skočnog zgloba, u kojoj je peta potisnuta naviše, izmeñu golenjače i žbice; patološka d., dislokacija kojoj je uzrok paraliza, sinovitis, infekcija ili drugo oboljenje; d. preloma, dislokacija fragmenata prelomljene kosti; d. sočiva, (oft.) pomerenost očnog sočiva; traumatska d., dislokacija izazvana povredom ili naglim pokretom; zastarela d., ranije nastala dislokacija na koju su se nadovezale zapaljenjske ili fibrozne promene; zatvorena d., prosta dislokacija bez povrede okolnog tkiva. dismetrija, v. dysmetria. dismorfije, seksualne, obuhvatni naziv za sve poremećaje organizma usled razdruživanja genetskog pola i njegovog fenotipskog ispoljavanja udružene dismorfije germinalnog i gonadnog pola: dismorfije gonofornog pola. dispanzer, zdravstvena organizacija u sklopu Doma zdravlja ili samostalna, koja, koristeći dispanzerski metod rada^ sprovodi niz mera zdravstvene zaštite: unapreñenje zdravlja/sprečavanje i suzbijanje oboljenja, rana dijagnoza bolesti, lečenje i rehabilitacija obolelih i povreñenih. Brine se o zdravlju pojedinih kategorija stanovništva (žene, deca, radnici) ili radi na suzbijanju pojedinih oboljenja (tuberkuloza, kožnoveneričke bolesti, alkoholizam i maligna oboljenja). dispanzerski metod rada, metod u radu zdravstvenih radnih organizacija koji podrazumeva praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja i uslova života i rada odreñenih grupa stanovništva, praćenje i proučavanje kretanja odreñenih bolesti, istraživanje uzroka i žarišta oboljenja, preduzimanje mera i organ izovanj e zdravstveno-vaspitnog rada, posmatranje individue u okviru njegove prirodne, životne i radne sredine. dispareunija, nedovoljno i odsutno doživljavanje sladostrašća u polnom odnosu. 204
dissector dispepsija, v. dyspepsia. disperzija, disperzni sistem, stanje u kome su čestice jedne supstancije sitno raspodeljene u nekoj drugoj supstanciji. Supstancija u kojoj su čestice druge supstancije sitno rasporeñene zove se disperzno sredstvo ili disperzna sredina, a sitno rasporeñene čestice druge supstancije su disperzna jaza, npr. rastvor šećera u vodi je disperzni sistem u kome je disperzno sredstvo voda, a disperzna faza molekuli šećera koji su raspodeljeni u vodi. Ako je disperzna faza u rastvaraču (disperzno sredstvo) isitnjena do molekula ili jona, takvi disperzni sistemi su pravi rastvori. Ako je disperzna faza isitnjena do vidljivih čestica, radi se o grubim disperznim sistemima koji se nazivaju suspenzije ili emulzije. Ako su disperzni sistemi s česticama koje su po veličini izmeñu čestica pravih rastvora i suspenzija ili emulzija, takvi rastvori su koloidni rastvori. disperzna faza, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzna r aplikacija, v. replicatio. disperzna sredina, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzni sistem, v. disperzija. disperzni stepen, veličina koja se meri recipročnom vrednošću veličine čestica disperzne faze; ukoliko su čestice sitnije, utoliko je stepen disperzije veći i obrnuto. disperzno sredstvo, v. disperzija. disperzoidi, mešavina čvrstih čestica i vazduha. Nastaju mehaničkim raspadanjem čvrstih tela, sagorevanjem fosilnih goriva u industrijskim procesima i sublimacijom. V. aerosoli. dissectio colli radicalis, radikalna disekcija na vratu. Kirurški zahvat koji se vrši u odstranjenju karcinoma larinksa, kad postoje metastaze na vratu. Zajedno s metastazama i limfnim žlezdama vrata odstranjuje se i lateralna muskulatura vrata kao i unutrašnja jugularna vena. dissector, disektor, (1) lice koje vrši disekciju; (2) instrument kojim se vrši disekcija; (3) priručnik koji služi za upućivanje u disekciju.
dissimulatio dissimulatio, disimulacija, prikrivanje neke bolesti ili njenih simptoma. V. 5/mulatio. dissociatio atrioventricularis, v. block. distalis, distalni, udaljen od središta, početka ili glave, suprotno proksimalnom, donji (npr. extremitas distalis, donji okrajak); (stom.) udaljeno od središne linije, za razliku od mezijalnog. distichiasis, distihijaza, uroñena anomalija trepavica. Trepavice su poredane u dva reda, pri čemu drugi red može biti okrenut unazad, tako da dovede do trihijaze. V. trichiasis.
Distoma haematobium, v. Schistosoma haematobiwn; D. hepaticum, v. Fasciola hepatica. Distomidae, staro ime za Trematoda, klasa pljosnatih crva (Plathelminthes) bez segmentacije, uglavnom hermafroditi. distomolar, prekobrojni zub koji se nalazi iza umnjaka. distopija muških gonada, svako razvijanje muške gonade na mestu na kome se ona inače ne razvija, praćeno velikim poremećajima razvoja. Otuda, kriptorhidija nije samo distopija, nego i displazija gonada. distorsio, distorzija, uganuće. !stezanje i kidanje ligamenata zgloba s izlivanjem krvi. Distorzija nastaje pri snažnim i prekomernim pokretima (sagibanje i opružanje) u zglobovima ruke i noge. distractio, distrakcija, razmicanje iščašenih zglobnih okrajaka ili fragmenata prelomljene kosti opružanjem i protivopružanjem, manuelno, zavojem ili distrakcionim aparatom da bi se opet uspostavio normalan položaj zglobnih okrajaka ili fragmenata kostiju. distrofička gojaznost, gojaznost združena s nekim neurokožnim i skleroznim oboljenjima. Di-Te-Per-vakcina, sadrži difterički anatoksin (Di), tetanusni anatoksin (Te) i ubijene uzročnike pertusisa (Per). Ova vakcinacija u našoj zemlji je obavezna. Ona se vrši s tri doze izmeñu kojih ne srne biti razmak manji od jednog meseca ni veći od tri meseca. Prva vakcinacija se vrši jednom dozom Di-Te-Per-vakcine, od l do 3 god. Druga revakcinacija
diverticulum se vrši Di-Te-vakcinom pre upisa u osnovnu školu: do navršene osme godine. Dalja revakcinacija se vrši samo s tetanusnim anatoksinom. Diterihsova udlaga, v. udlaga. ditiazanin, anthelmintičko sredstvo; zbog toksičnosti, u nekim zemljama povučen iz upotrebe. diuretica (remedia), diuretici, diuretička sredstva, lekovi koji povećavaju količinu izlučene mokraće. divergencija, razilaženje, (oft.) skretanje očne jabučice upolje. V. strabismus. divergens, divergentan, razlazni, koji ide ustranu, u raznim pravcima, npr. strabismus divergens. V. con verge ns. diverticulectomia, divertikulektomija, ekscizija pobočnih špagova. diverticulitis, divertikulitis, zapaljenje nekog divertikuluma, naročito divertikuluma kolona, koji mogu da perforišu i da stvore perikolonske apscese. diverticulopexia, divertikulopeksija, fiksiranje pobočnog špaga hirurškim putem u novi položaj, pošto se oslobodi sraslina ili okolnih struktura. diverticulosis, divertikuloza, stečeno sitno proširenje (tankog, debelog) creva. U zidu proširenja nema uvek mišićnog sloja zida creva na kome se promena pojavila. Na tankom crevu proširenja su obično lokalizovana na ivici pripoja mezenterijuma, dok se na debelom crevu javljaju na suprotnoj strani od mezokolona. Češće dolazi do zapaljenja proširenja, kada govorimo o divertikulitisu. diverticulum, posebno pobočno proširenje špaga nekog od šupljih organa. Ono može biti pravo ili lažno. Zid pravog divertikuluma sadrži sve slojeve zida šupIjeg organa na kome je nastao. Lažni divertikulum sadrži samo sluznicu i serozu organa. Nedostaje mišićni sloj; d. duodeni, v. ampula duodeni, Vaterov d.; Ganserovi d., mnogobrojni pulsioni divertikulumi u predelu sigmoidnog kolena kolona; Graserov d., lažni divertikul sigmoidnog kolona; d. intestini; divertikulum creva, proširenje creva. Može biti na tankom ili na oba istovremeno; laringealni d., divertikul sluznice grkljana; lažni d., prodor sluznice creva
205
divinil-etar kroz povreñeni mišićni sloj; d Meckeli, ostatak proksimalnog dela omfalomezenternog voda. Nalazi se u 1-2% svih osoba, dužina mu varira od l do 30 cm, sadrži sve slojeve zida tankog creva. Obično se nalazi na 100 cm proksimalno od ileocekalnog zaliska. Najčešća promena na njemu je zapaljenje; d. Nuckl, Nuckov divertikul, nastaje u slučaju kad nije došlo do zatvaranja Nuckovog kanala, pri čemu peritoneum oblaže s unutrašnje strane kanal i semenik koji leži na njegovom dnu. V. hernia inguinaUs congenita; pravi d., divertikul koji nastaje izbočenjem celog crevnog zida; pulsioni d., divertikul koji nastaje usled pritiska u šupljini ili kanalu; Rokitanskyjev d., v. trakcioni divertikul; stečeni d., divertikul nastao sekundarno, mehanički ili usled bolesti; trakcioni d., divertikul jednjaka izazvan priraslicama, koje vrše ograničeno povlačenje zida jednjaka upolje. Sin. Rokytanskyjev d.; Vaterov d., špag u zidu duodenuma "* gde se spajaju žučovod i izvodno kanal pankreasa; Zenkerov d., v. pulsioni divertikul; ždrelno-jednjački d., divertikul na mestu spajanja ždrela i jednjaka. divinil-etar (divinil-etar, etilen-oksid, divinil-oksid), isparljiva tečnost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opšte anestezije (narkoze). divizijska (prihvatna) bolnica, statutom sanitetske službe NOV i POJ pri svakoj diviziji predviñena pokretna bolnica u čijem sastavu je bilo hirurško, interno i zarazno odeljenje. divizijska sanitetska stanica (ranije divizijski medicinski.centar), ustanova koja se razvija na 10-15 km od borbene linije radi pružanja opštemedicinske i specijalističke pomoći povreñenim i obolelim; razvija se načelno pod šatorima (ili u kakvom pogodnom objektu) i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijažno (spojeno s evakuacionim), operacionoprevijališno, bolesničko, zatim izolator, odeljenje za dekontaminaciju i odeljenje za psihijatrijske slučajeve. V. sanitetska stanica. divizijski medicinski centar, v. divizijska sanitetska stanica. 206
dlakavost
divizijski sanitet, v. sanitetska služba divizije. divizijsko zavojište, v. zavojište. dizač čmara (m. levator ani), jedan od meñičnih mišića. Njegovo grčenje (kloničko u ejakulaciji muškarca) isturuje čmar unapred. U ženskog, bočno steže vaginu na kraju obljube. dizalična ektopija semenika, dizanje (uspinjanje) semenika pod uticajem ovlašnog draženja mošničke kože s unutrašnje strane buta. dizigotni blizanci, blizanci koji proističu iz oplodnje dve odvojene jajne ćelije s dva semeglavca.
dlaka, v. barba, capillus, pilus. dlakavost, sistem dlaka predstavlja jednu od najglavnijih polnih odlika. Dlake su rasporeñene u pojedinim predelima tela i to na naročiti način; d. glave (kosa) predstavlja izrazito polnu odliku. Kosa je u žene znatno duža (sve do pojasa, pa čak i niže). Granice njena rastenja na glavi su karakteristične: pozadi ona se u žene (i ginoidnog muškarca) prostire u vidu 3 jezička (jedan srednji i 2 bočna), dok u muškarca (i androidne žene) ima samo dva bočna jezička. Čeona granica vlasišta je u početku konkavna nadole. Od puberteta na njoj se u muškarca javljaju čeono-temene goleti, dok se na kraju ne pretvore u ćelavost. Suva supstancija dlaka žene posle 10. godine sadrže više sumpora nego u muškog; d. grudi, normalno se nikada ne javlja u žene, dok se u muških obilno razvija; d. leda, u žena ne postoji, dok se u muških javlja i ispod lopatica (nekad tek u kasno doba); d. lica, odlikuje se nizom polnih karaktera. Trepavice i obrve su razvijene u oba pola, s malim razlikama. Trepavice su u žene duže i obilnije nego u muškog, dok su u njega obrve punije, postajući još duže posle 50. godine. Brkovi i brada su izrazito muški polni karakter, jer u žene ne postoje, sem ako nisu androidnog tipa. U muškog, obrastanje obraza dlakama počinje oko 14. godine. Dlakavost lica u žene javlja se nekad u menopauzi. Dlake iz nozdrva, usnih otvora i na usnim školjkama ne postoje; d. pazuha, pojavljuje
dlan se u oba pola, ali je bujnija i grublja u muškarca; d. stidnjače, (»bruce«), ima sasvim poseban polni karakter: u žene zauzima trouglast prostor s osnovicom okrenutom nagore, ka pupku, po odsečnoj vodoravnoj liniji, ne prelazeći na unutrašnju stranu butina i ne zahvatajući čmarnu okolinu. Naprotiv, u muškarca stidnjačna dlakavost se gornjom granicom klinasto prostire po prednjoj strani trbuha ka pupku, a s donje strane zahvata meñicu i okoločmarnu oblast, kao i unutrašnju stranu butina. Bruce su u muškog duže nego u žene; dlakavost udova u žene, obično, ne postoji, dok je u muškog razvijena. dlan, v. palma manus, vola manus. DLM (dosis lethalis minima), najmanja količina toksina koja, ubrizgana supkutano, ubija u roku od 4 dana zamorče teško 250 g. DNK, v. deoksiribonukleinska kiselina. DNK-polimeraza I, enzim koji katalizuje stvaranje 3'-5' fosfodiestarskih veza u sintezi DNK; poseduje takoñe sposobnost proveravanja tačnosti redosleda prilikom 3'-5' povezivanja deoksinukleotida u toku formiranja lanca DNK; deluje i kao egzonukleaza koja prekida 5'-3' fosfodiestarske veze u dvolančanoj DNK što služi za ispravljanje (engl. repair) mogućih grešaka nastalih prilikom replikacije DNK njena egzonukleazna uloga je verovatno najznačajnija; DNK-III, enzim koji katalizuje veoma brzo formiranje 3'-5' fosfodiestarske veze u sintezi DNK; deluje takoñe i kao egzonukleaza koja, imajući sposobnost kontrole tačnosti procesa replikacije DNK, eliminiše pogrešno ugrañene deoksinukleotide iz lanca DNK prekidanjem 3'-5' fosfodiestarske veze; njena osnovna uloga je u replikaciji DNK. V. replikacija. DNK-RNK-hibrid, dvostruka spiralna struktura koja se sastoji od po jednog lanca DNK i RNK, čije su purinske i pirimidinske baze komplementarno sparene i meñusobno povezane hidrogenskim vezama. dno, v. fundus. doazinolna kiselina (estratrijen 3-01-17-
Döderlleinovi bacili -karboksiacid), Doisy ju je dobio polazeći od estrola. Njegov derivat disdedrodoazinolna kiselina (estropentan 3-0117-karboksiacid), polazeći od ekvivalina, najjači je do danas otkriven estrogen. dobit od bolesti, primarna, po psihoanalitičkom shvatanju olakšanje koje nastupa postoje libidinozna energija skrenula, konvertovala se i izazvala pojavu simptoma (histeričke, neurotičke) bolesti, a nije se upotrebila za (zabranjeno) zadovoljavanje nagonske potrebe; sekundarna d., sažaljenje okoline, oslobañanje od obaveza, naknada za bolovanje. doboš, kutija za zavojni materijal. Limene kutije s otvorima na zidovima koji se otvaraju i zatvaraju pokretljivim poklopcem ili širokim trakastim obručem. Za vreme sterilizacije otvori su slobodni da bi vodena para mogla da prodre u kutiju; posle sterilizacije oni se zatvaraju da bi sadržaj kutije ostao sterilan. Dobrna, banja koja leži pod Paškim Kozjakom, u Dobrnskoj dolini, 18 km od Celja, na 395 m. n.v. Ima klimat koji deluje sedativno i tonično. Voda sa »Termalnog Vrela« topla je 360C, slabo je mineralisana (0,4394 g °/oo), i ugljenokisela. Postoji i jedan izvor hladne gvožñevite vode. Voda služi za piće, kupanje i ispiranje. Ima ureñeno kupatilo sa kadama i basenima i odeljenja za ispiranje i fizikalnu terapiju. U ovoj banji lece se: oboljenja u kojima treba povećati diurezu (kardiorenalna skleroza, urička dijateza, posle hepatitisa, nefrolitijaza, katari mokraćnih puteva i razne intoksikacije), arterijska hipertenzija, neuroze, neuralgije, neurastenija, ginekološki funkcioni poremećaji, premorenost, lake anemije. Banja je i oporavilište, odmaralište i lečilište. Döderlleinovi bacili, laktobacili, grampozitivni, nepokretni. Nalaze se normalno u vaginalnoj flori pod čijim se uticajem glikogen iz vaginalnih ćelija pretvara u mlečnu kiselinu; ona u vagini obezbeñuje stalnu kiselu reakciju (pH oko 4,0) koja sprečava razmnožavanje patogenih bakterija. 207
Döhleova bolest Döhleova bolest, sifilisni aortitis. V. aortitib. Doizy-Curtisov test, v. test.
dojka, v. mamma. doksapram, analeptik za stimulisanje disanja. doksiciklin, polusintetski antibiotik iz grupe tetraciklina. dolabra, zavoj koji po izgledu podseća na ocepak koji se uvrće spiralno. Dolabra se stavlja na tri načina, obično na ekstremitete: (1) d. currens, u kojoj omoti jedan drugog ne pokrivaju; (2) d; reversa, u kojoj se svaki omot na odreñenom mestu uvrće za 180° da bi prilegap na ekstremitet s obzirom na razne debljine pojedinih segmenata ekstremiteta; (3) d. serpens, pojava u kojoj svaki kružni omot delimično prekriva prethodni, slično crepu na krovu. dolichocephalia, dolihocefalija, dugoglavost, frontookcipitalno izdužen oblik glave. dolichocephalus, dolihocefalus, dugačka ili uzana glava čija je dužina mnogo veća nego njena širina. dom zdravlja, zdravstvena organizacija koja, u okviru svoje delatnosti, obezbeñuje sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu stanovništva koje živi i radi na jednoj odreñenoj teritoriji (obično opštini). Dom zdravlja obezbeñuje neposrednu i specijalizovanu zdravstvenu zaštitu i to: opštu medicinu, zdravstvenu zaštitu žena i dece, školskog deteta, radnika i starih osoba, zubozdravstvenu zaštitu, higijensko-protivepidemijsku zaštitu, hitnu medicinsku pomoć i snabdevanje lekovima. domaćin, životinja ili biljka u kojima parazitski živi neki drugi organizam. dominantan, alel čije fenotipsko dejstvo postoji i u heterozigota, odnosno i onda kada se on nalazi samo najednom članu odgovarajućeg para homolognih hromosoma. Izraz dominantan koristi se i za obeležavanje svojstva normalnog gena, ali mnogo češće se njime označava mutantni gen. dominantnost, stanje obezbeñeno dejstvom dominantnog gena. Dominantnost može da bude potpuna ili nepotpu-
208
dorsalis na, zavisno od toga da Ii se efekat dominantnog gena fenotipski ispoljava u svakoj jedinki koja ga sadrži ili samo u jednom broju organizama. don, v. površinska nedeljna doza (pod dosis). Donnanova ravnoteža, ravnoteža koja se javlja u dva rastvora nejednakog osmotskog i koloidnoosmotskog pritiska kada su razdvojeni opnom koja propušta samo obične jone, a ne propušta jone koloidno rastvorenih supstancija (belančevine). Prema Donnanu ravnoteža jzmeñu dva rastvora (jedan sadrži+samo NaCl, a drugi elektrolitički koloid Na R) uspostavlja se u momentu kada proizvod koncentracija difuzibilnih katjona i difuzibilnih anjona s jedne strane polupropustljive opne postane jednak proizvodu koncentracija difuzibilnih katjona i anjona s druge strane opne. Postojanje većih količina belančevina u krvnoj plazmi (oko 73 g/lit.) nego u meñućelijskoj tečnosti (oko 18 g/lit.) s obzirom na to da se belančevine ponašaju kao nedifuzibiln^ahjoni, to će broj difuzibilnih katjona (Na) biti za oko 5% veći, a broj difuzibilnih anjona (Cl) za 5% manji u plazmi nego u meñućelijskoj tečnosti. Donovanijev korpuskulum, telašca u ćelijama zapaljenja u veneričkom oboljenju zvanom granuloma venereum. Izgleda da su prouzrokovači toga oboljenja. donja vilica, v. mandibula. doping, unošenje farmakoloških sredstava u organ izam radi veš tačkog podizanja radne sposobnosti. Teško je povući tačnu granicu izmeñu fiziološkog i veštačkog podizanja radne sposobnosti. Tri grupe sredstava: ona koja stimulišu kardiovaskularni i disajni sistem (kofein, kardiazol), ona koja, delujući preko CNS-a, uklanjaju zamor (pervitin, benzedrin) i ona koja se inače unose u organizam (vitamini, kiseonik), ali u mnogo većim količinama. Naročito su opasna sredstva iz druge grupe, jer potiskuju prirodni odbrambeni mehanizam organizma, zamor. dorsalis, dorzalan, leñni, zadnji.
ñorsoventralis ñorsoventralis, dorzoventralni, od nazad prema napred. dorsum, leña, zadnji deo trupa. doručje, v. metacarpus. dosage compensation, (engl.) v. X-hromosom. dosis, (radiol.) zračna doza, izlaganje rendgenskim zracima na vazduhu. Doza ništa ne govori o uzajamnom dejstvu zračne energije i materije, budući da nije isto što i apsorpcija rendgenskih zrakova. Izražava se brojem »rendgena« (R). Stepen ekspozicije obično se iskazuje u R/min. (brojem rendgena u minutu); apsorbovana d., ona količina energije, bilo koga jonizujućeg zračenja, koju jonizujuće čestice predaju materiji po jedinici mase ozračenog materijala (na mestu koje nas interesuje). Izražava se jedinicom »rad«; epilaciona d., količina rendgenskih zrakova koja dovodi do privremenog opadanja kose (dlaka) na ozračenoj površini vlasišta, bez pojave crvenila na koži; eritemna d. (E.D.), biološka doza. Odjednom data količina rendgenskih zrakova što na nedelju dana posle ozračenja izaziva crvenilo kože. Ovo u roku od 2 sedmice prelazi u mrku obojenost, a još 3 sedmice kasnije u bronzanu. Izražena u fizičkoj jedinici, ona varira od 270 do 1.450 rendgena, što zavisi od visine napona na rendgenskoj cevi (kVm). Sin. kožna jedinica, »unit skin dose« (U.S.D.); d. tolerancije (TD), bolje dopustiva doza je celokupna količina zračne energije koju čovečje telo može da prima neprekidno, bez ikakvog oštećenja krvotvornih organa ili polnih žlezda. Drugim recima organizam je u stanju da neutralise efekat zračne energije sve dok primljena doza ne preñe podnošljivu vrednost. Ona se izražava površinskom nedeljnom dozom. V. površinska nedeljna doza. Douglasov abscessus, v. abscessus. Douglasov špag, materica je spolja obložena trbušnom maramicom koja čini serozni sloj (perimetrium). Na prednjoj strani on doseže do istmusa, pa se prebacuje na dno mokraćne bešike čineći bešično-materičnu duplju. Pozadi se spušta mnogo niže, zastirući nadusmin14 Medicinski leksikon
drainage ski deo grlića i dopirući do zadnjeg usminskog špaga, pa se onda prebacuje na prednju stranu pravog creva, obrazujući mnogo dublju rektomateričnu duplju, čije dno čini Douglasov špag (cavum Douglasi). doušna žlezda, najveća parna pljuvačna žlezda smeštena u jami iza donje vilice, a ispod usne školjke. V. glandula parotis. Doverov prašak, v. Pulvis Ipecacuanhae opiatus. dovodni, v. afferens. doza, v. dosis. dozimetar, ureñaj za merenje jačine jonizujućih zračenja. Meri dozu, jačinu doze i pravac kretanja jonizujućih zračenja. Koristi se u ovozemaljskim uslovima, ali je našao primenu i u kosmičkoj medicini, gde meri veličinu zračenja kojima je izložen kosmonaut u toku leta. Po svojoj nameni on može biti ličan, kao i za merenje doze zračenja u kabini broda i na njegovoj spoljašnjoj strani. Zavisno od principa na kome dozimetar radi on može biti jonizujući, scintilacioni, fotografski, luminiscentni i hemijski. U uslovima kosmičkog leta dozimetrija obezbeñuje merenje raspodele doznih polja, kao i celokupnu dozu u brodu i van njega. Očitani podaci ukazuju na postojanje radijacione opasnosti, što je od posebne važnosti za posadu. doziranje, odreñivanje ili odmeravanje doze. Drägerov aparat, komplet sa kiseonikom i maskom za disanje odvojen i nezavisan od spoljnjeg vazduha. Koristi se za rad u zatrovanim prostorijama, pod vodom i u slučaju nesreća i požara. Dragstedtova operacija, v. operacija. drainage, drenaža, odvoñenje sekreta iz rana ili patoloških tečnih kolekcija, iz telesnih šupljina pomoću gumenih ili staklenih cevi s okcima sa strane; bazalna d., drenaža kičmeno-moždanih tečnosti iz bazalnog subarahnoidnog prostora u cilju smanjivanja lubanjskog pritiska; dugmasta d., drenaža peritonealnog transudata pomoću specijalnog dugmeta pričvršćenog za sve slojeve trbušnog zida; kapilarna d., drenaža snopom vlasi, ketguta, ili drugim materija-
209
drastica
lom malog dijametra koji vrši kapilarno privlačenje; Monaldijeva d., vrsta drenaže plućnih kaverni pomoću aspiracije; Perthesova d., vrsta stalne aspiracije pleuralne tećnosti pomoću gumenog creva u vezi sa staklenim sudom u kome je stvoren vakuum; položajna d., terapijska drenaža u bronhiektazijama i plućnog apscesa stavljanjem bolesnika u ležeći položaj potrbuške, kako bi mu glava visila naniže, tako da se dušnik nalazi niže nego obolele zone pluća; v. Quinckeov položaj; sukciona d., v. Wangensteenova drenaža; tidalna d., drenaža mokraćne bešike pomoću aparata koji naizmenično puni bešiku dâ bi se izazvalo njeno rastezanje, a zatim pražnjenje pomoću sifonskog dejstva i isticanje usled dejstva teže; zatvorena d., drenaža empijema pleure uz sprečavanje ulaženja spoljašnjeg vazduha u pleuralnu duplju; zatvorena pleuralna d., stalna aspiracija pleuralne duplje pomoću interkostalno stavljenog drena koji vodi u hermetički zatvoreni sud, pod dejstvom aspiracije; Wangensteenova d., stalna drenaža pomoću usisavanja želudačnom ili duodenalnom sondom u cilju lečenja začepljenja creva ili paralitičkog ileusa. drastica, drastični lekovi. Naziv koji se danas skoro isključivo upotrebljava kao grupno ime za laksantne lekove vrlo jakog dejstva, npr., za krotonovo ulje (Oleum Crotonis), koji se ne upotrebljavaju u humanoj medicini. drastični lekovi, v. drastica.
draž, u fiziologiji, uzrok koji izaziva funkcioni odgovor- nadražaj, impuls u tkivu odnosno organu. V. nadražaj, impuls. dražica, v. clitoris. dreamy state, (eng.) v. halucinacije ukusa i mirisa. drenaža, v. drainage. Dresslerov sindrom, v. postinfarktni sindrom. drhtanje, v. tremor. drhtavica, nevoljna kontrakcija skeletnih mišića kao reakcija na hladnoću. Nastaje aktivisanjem primarnog motornog centra za drhtanje u zadnjem delu hipotalamusa pod dejstvom signala iz kože i 210
Dubin-Johnsonov sindrom
kičmene moždine. Impulsi iz zadnjeg hipotalamusa prenose se niz moždano stablo i bočnim stubovima kičmene moždine do motoneurona, što je praćeno progresivnim povećanjem mišićnog tonusa, zbog čega se povećava metabolizam i proizvodnja toplote u mišićima (za 5040) i pre nego što počne drhtanje. Oscilacije u mehanizmu povratne sprege refleksa na istezanje dovode do drhtanja i stvaranja toplote u telu. droga, sirovi ili sasušeni delovi biljaka ili životinja koji služe za spravljanje lekova; d. u užem smislu, toksička supstancija koja izaziva prolaznu izmenu raspoloženja ili svesti s ciljem da se suzbije neprijatno stanje a eventualno postigne prijatno. dromotropan, koji ima osobinu da utiče na brzinu provoñenja impulsa u srcu. Može biti negativan (ako se daje acetil-holin) i pozitivan (ako se daju kateholamini - adrenalin). drumstick, (eng.) maljičasto zadebljanje na jedru neutrofilnih polimorfonuklearnih leukocita kao oznaka ženskog pola organizma. Sin. maljičasti nastavci. Društvo crvenog krsta, meñunarodna organizacija osnovana na inicijativu švajcarskog filantropa Henrija Dunanta. Prema Ženevskoj konvenciji (1864), stara se o neutralnosti i zaštiti ratnih ranjenika i bolesnika, zdravstvenog osoblja i sanitetskih ustanova država koje su potpisale konvenciju. U mirno doba organizuje pomoć civilnom stanovništvu pri elementarnim katastrofama i pomaže unapreñenje higijene, narodnog zdravlja i zbližavanje meñu narodima. V. Crveni krš t. drvenasta flegmona, v. phlegmona.
držač matrice, naprava za pričvršćivanje matrice za zub, v. matrice. Duane-Huntova jednačina, služi za izračunavanje talasne dužine najkraćeg rendgenskog zraka u zavisnosti od napona na krajevima rendgenske cevi: Ao= 12,40S4cV u angstremima (A). Dubin-Johnsonov sindrom, porodični oblik nehemolizne žutice, izazvan nesposobnošću hepatocita da izluče vezani bilirubin u žuč. Poremećeno je izlučiva-
dubliranje modela nje i nekih boja (BSP, npr.) i kontrastnih sredstava za rendgenski pregled žučne kesice i žučnih puteva. U hepatocitima postoji mrk pigment, karakterističan za ovaj sindrom. dubliranje modela, (stom.) izrada duplikata radnog modela od vatrostalnog materijala metodom otiska, u izradi skeletirane zubne proteze. Duboisov apsces, v. abscessus. duboka tamponada jodoformnom gazom, mehanička metoda lokalne hemostaze kojom se zaustavljaju kostna, periodontalna krvarenja, kao i ona iz većih krvnih sudova posle vañenja zuba. Dubreuilova tekalna žlezda, unutrašnji sloj jajnog meska u kome se stvara ženski polni hormon (folikulin ili estron). ductus, kanal, vod, cevast organ; ductus aberans, v. zastranjeni vod; d. arteriosus Botalli, Botalov kanal, spaja račvu plućnog stabla i luk aorte u fetusu; d. choledochus, v. choledochus; d. cochlearis, opnasti pužni kanal unutrašnjeg uva, v. auris; d. cysticus, izvodni kanal žučnog mehura; d. deferens, semenovod, neposredno se nastavlja na pasemenički kanal u repu pasemenika. Dug je 50—60 cm, smešten jednim delom u mošnicama, priljubljen uz telo pasemenika, a od gornjeg pola semenika ulazi u sastav spermatičke vrpce. U maloj karlici se priljubljuje uz bok mokraćne bešike, proširujući se u ampulu i probijajući se kroz prostatu kao brižnih. Oba briznika se otvaraju u mokraćnu cev na sisičastom uzvišenju poznatom kao semena humčica (colliculus seminalis, veru montanum); d. ejaculatorius, briznik; d. epididymidis, kanal pasemenika; d. hepaticus, jetreni kanal, desni i levi grade ductus hepaticus communis koji se spaja s kanalom žučnog mehura u žučovod (d. choledochus); d. lymphaticus dexter, desni limfni kanal, uliva se u desni venski ugao; d. pancreaticus major, v. canalis Wirsungi; d. parotideus, Stenonov parotidni kanal, izvodni kanal doušne pljuvačne žlezde; dd. semicirculares, polukružni opnasti kanali u unutrašnjem uvu, v. auris; d. sub-
Dupuytrenov fenomen lingualis, v. canalis Bartholini; d. submandibularis, v. canalis Whartoni; d. thoracicus, veliki grudni vod, najveći limfni sud, nastaje u trbušnoj duplji i uliva se u levi venski ugao. dug kiseonika, naziv za kiseonik koji se po završenom teškom mišićnom radu utroši u oksidacionim procesima koji daju energiju za nadoknañivanje razgrañenog adenozin-trifosfata i kreatin-fosfata i pretvaranje mlečne kiseline u glikozu. Duhamelova operacija, v. operacija. Duhringova bolest, v. dermatitis herpeti-f onu is. dumping sindrom, (engl.) kompleksna pojava, najverovatnije izazvana brzim prolazom hrane iz želuca u jejunum preko anastomoze posle gastrojejunostomije. Ispoljava se mukom, slabošću, znojenjem, lupanjem srca, sinkopom, a ponekad i dijarejom odmah po uzimanju hrane. duodenitis, zapaljenje duodenuma (dvanaestopalačnog creva). duodenostomia, duodenostomija, operativno načinjena duodenalna fistula. V. fistula. duodenum, v. intestinum. duodenumska tubaža (sondaža), (1) ispitivanje sadržaja duodenuma, dobijenog pomoću duodenumske sonde. Služi i za ispitivanje žuči iz žučne kesice (žuč B) i jetre (žuč C), kao i za ispitivanje funkcijskog stanja egzokrinog pankreasa; (2) terapijska mera za lečenje oboljenja žučne kesice i infektivnog hepatitisa, naročito njegovog holestaznog oblika. dupla trisomija, v. polisomia. Duplayeova bolest, v. bolest. duplex, dupleks, struktura koja se sastoji od dva lanca DNK ili RNK, ili, pak, od po jednog lanca DNK i RNK. duplicatio, duplikacija, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od udvajanja odreñenog segmenta hromosoma sa svim njegovim !okusima, odnosno genima. Sup. dejicientio. duplikacija, v. duplicatio. duplja, v. cavitas, cavum. Dupuytrenov fenomen, simptom karakterističan za dijagnozu cista u donjoj i 211
Dupuytrenova fraktura gornjoj vilici. Sin. simptom ping-pong loptice. Dupuytrenova fraktura, v. fractura. dura mater, tvrda moždanica, spoljašnja opna centralnog nervnog sistema, priljubljena uz koštane zidove lubanjske duplje i kičmenog kanala. dustaban, v. pes planus, pes planovalgus. duševna bolest, v. bolest, bolnica. duševna gluvoća, opšta senzorička afazija, nesposobnost razumevanja značenja reci koje služe izražavanju neke misli. Najčešće nastaje nakon oštećenja ili razaranja ugaone vijuge ili zadnjeg dela gornje slepoočne vijuge u dominantnoj hemisferi. Bolesnik ima očuvan sluh, ali ne može da raspozna šta koji zvuk znači. V. i surditas. duševna higijena, v. higijena. duševni bolesnik, v. bolesnik. duševno slepilo, nemogućnost razumevanja primljenih vidnih utisaka pri potpuno očuvanoj funkciji čula vida. Nastaje uglavnom pri oštećenju konveksnog dela okcipitalne kore u dominantnoj hemisferi. dušična kiselina, azotna kiselina, HNOa, v. Acidum nitricum. dušik, v. azot. dušnica, v. bronchus; karcinom dušnice je najčešća maligna neoplazma grudnih organa koja nastaje bujanjem ćelija epitela dušničke sluznice. Najčešći makroskopski oblici su hilusno pražnjenje, periferno ili nodularno i difuzno. Mikroskopski tip je u 46-60 procenata epidermoidno-ćelijski s orožavanjem, anaplastički s nediferentovanim ćelijama oko 30 procenata svih adenokarcinoma u 9-12 procenata i mešoviti tipovi. Bronhiolni karcinom čini 3 procenta svih karcinoma pluća i bronhija i smatra se da nastaje bujanjem epitela krajnjih bronhiola ili ćelija koje oblažu alveole; opstrukcija d., začepljenje zjapa dušnice. Ono može biti prouzrokovano udahnućem stranog tela, neoplazmom, pritiskom na dušnicu usled zapaljenja ili njegovih posledica, astme. Potpuno začepljenje dovodi do kolapsa pluća, atelektaze; papilom d., benigna neop212
dvoobličje, polno lazma nastala umnožavanjem epitela dušnice. dušnični, v. bronchialis. dušnik, (embr.) trachea, segment disajnog kanala, koji produžava grkljan, ima suženi zjap i obložen je višerednim cilindričnim epitelom. Krajem 1. meseca prednji vezivni zid zadebljava zbog pojave prehrskavičnih začetaka torakalnih prstenova, dok se u zadnjem javljaju začeci mišića. Žlezde se javljaju u 4. mesecu. Pretvaranje prethrskavičnih začetaka u hrskavične prstenove počinje krajem 2. meseca. V. trachea. dužica, v. iris. dvanaestopalačno crevo, (embr.) dok želudačno proširenje još nije izvršilo svo* je uvrtanje, crevna cev se od njega neposredno pravolinijski nastavlja. Zanoseći se udesno, želudačna kesa povlači za sobom crevo i ono pod želucem čini koleno: taj segment je dvanaestopalačno crevo, od čijeg se zida uvraćanjem stvaraju pupoljci za jetru i gušteraču. dvoglav, v. biceps (mišić). dvogubi penis, v. penis. dvojajni blizanci, v. dizigotni blizanci. dvolisni ili mitralni zalistak srca, v. valva bicuspidalis s. mitralis. dvoobličje, polno (dimorfizam, seksualni). Čovek pripada grupi gonohoričkih životinja, tj. onih u kojih su polovi razdvojeni, što samim tim dovodi do poInog dvoobličja. Polna uobličenost čoveka, pored sve svoje jasne ispoljenosti, pokazuje, u odnosu na uobličenost mnogih drugih gonohoričkih životinja i tu osobinu što je nejednako ispoljena, čak i u jedinici istog pola. Te manje-više individualne razlike meñu jedinkama istog pola čine da u polovima čoveka postoji čitav niz tipova koji se, u manjoj ili većoj meri, udaljuju od osnovnog, »pravog« ili »čistog« tipa, bilo da su »vladajućeg«, osnovnog pola prekomerno ili nedovoljno izražene, što se ispoljava manjim ili većim nagomilavanjem karaktera istog pola ili, umesto njegovih izostalih odlika, pojavom karaktera suprotnog pola. Za seksualnu fiziologiju i patologiju čoveka ta je činjenica od osobito velike važnosti, jer često poma-
dvopolni jon
dysbasia
že razumevanju normalnih i bolesnih dyalysis, dijaliza, postupak kojim se kopojava u toj oblasti čovekova života. loidno rastvorene supstancije (npr. be Uvek u granicama fiziološki dopuštelančevine, škrob) odvajaju od supstannog, postoje u svakom polu, polazeći od cija koje se u rastvoru nalaze u obliku »čistog« pola (euandroidnog i euginoidjona ili molekula. Ovo odvajanje molenog) dve velike grupe individualno uobkula ili jona vrši se kroz membrane čije ličenih jedinki: jedna podrazumeva jepore propuštaju samo molekule i jone, dinke s viškom izoseksualnih odlika, a a zadržavaju koloidne čestice. Molekuli druga, usled manjka izoseksualnih odlii joni prolaze kroz membranu u čist ka, otkriva supstituciju heteroseksualrastvarač koji se nalazi s druge strane nim odlikama. Polno odreñenje jedinke membrane; elektrodijaliza, odvajanje proizlazi iz odnosa muške i ženske faze, elektrolita od koloidnih čestica uticatačnije: iz prevage jedne faze nad drujem jednosmislene struje; haemodyaligom. U muških nagomilavanju izoseksis, hemodijaliza, otklanjanje azotnih sualnih odlika dovodi do stvaranja supstancija, poremećaja koncentracije hiperandroidnih tipova (suviše muških elektrolita i jona vodonika u krvi bolesmuškaraca), a u žena do stvaranja hipernika s bubrežnom insuficijencijom, proginoidnih tipova (suviše ženskih žena). voñenjem krvi kroz poseban aparat Od granice »čistih polova« do tavanice (»veštački bubreg«); peritonealna d., ove grupe protežu se neizbrojivi podtiotklanjanje azotnih supstancija iz krvi u povi sa sve snažnijim nagomilavanjem težoj manjkavosti bubrega dijalizom, izoseksualnih odlika, jer je potenciranje koja se postiže stalnim ispiranjem perigenitalnih odlika manje izraženo. Preko toneuma izotoničnim ili slabo hipertote granice ulazi se u oblast patologije. U ničnim rastvorom kuhinjske soli. Kroz muških izostajanja izoseksualnih odlika trokar, zaboden u desnu bedrenu jamu i supstitucija heteroseksualnim dovodi (fossa iliaca), ubrizgava se u toku 24 do formiranja ginoidnih muškaraca časa 20-25 litara ovog rastvora, dok se (ženskih muškaraca), odmah pod granikroz trokar zaboden u Ievu bedrenu com euandroidnih muškaraca. U ženjamu stalno ispušta ova tečnost. Sin. peskih, izostajanje izoseksualnih odlika i ritonealna irigacija. supstitucija heteroseksualnim dovodi dypsomania, dipsomanija, povremeni do stanja androidnjh žena (muških neodoljiv nagon za uzimanjem alkoholžena), sve više muški uobličenih, ukolinih pića. Javlja se jednom u nekoliko ko se približavamo krovu ovog diferensedmica ili meseci, obično u epileptičacijacionog tipa. Obilje podtipova nastara i psihopata. Traje 2-7 dana, za koje lih mehanizmima viška i manjka, odnosvreme bolesnik pije obično velike kolino supstitucijom, toliko je veliko da se čine pića, posle čega pada u san, a po može bez velikog ustezanja reći da buñenju ostaje delimična amnezija. V. nema dva muškarca u svemu ista, niti epileptički ekvivalenti. dve žene u svemu iste, naročito u vange- dysarthria, dizartrija, poremećaj govora s nitalnoj oblasti njihove seksualnosti, a otežanim izgovaranjem suglasnika u orta oblast od pola čini ličnost. ganskim i funkcionira poremećajima dvopolni jon, cviterjon, jon koji ima dva centralnog nervnog sistema. U progrepola s dva suprotna naelektrisanja. Npr. sivnoj paralizi prouzrokovano je kortiu aminokiselinama postoje dvopolni kalnim, ekstrapiramidnim, cerebelarjoni (aminosirćetna kiselina CH2NHznim i psihičkim uzrocima; d. spastica pOOH kao dvopolni jon izgleda ovako (d. sillabalris), mucanje. V. phoniatria. CH2NHsCOO). dysbasia, disbazija, otežano hodanje; d. dvorog, v. bicornis. arteriosclerotica, osoben hod sitnim dvostruk (udvojen), v. bigeminus. koracima u bolesnika od arterioskleroze mozga. V. demarche a petits pas. dvostruka šina, v. ferula duplex. 213
dyskeratosis
dysbetalipoproteinaemia dysbetalipoproteinaemia familialis, v. hyperlipoproteinaemia.
dyschezia, diskezija, teško ili bolno pražnjenje izmeta iz rektuma. dyschondroplasia, dishondroplazija, v. enchondromatosis. dyschromia, dishromija, poremećaj normalne pigmentacije kože. Može biti hyper-, hypo- ili achromia. dyscrasia, diskrazija, izraz za svaku bolest, a naročito za bolesti u kojima postoji poremećaj ćelijskih sastojaka nekog tkiva; krvna d., svako nenormalno stanje krvi; limfna d., limfatizam; retko upotrebljen izraz za Hodgkinovu bolest. dysenteria, dizenterija, srdobolja, crevno oboljenje koje izazivaju šigele i amebe. Izvor bolesti je samo čovek, a prenosi se fekalno-oralnim putem; amebna d., subakutno ili hronično recidivišuće oboljenje debelog creva koje izaziva Entamoeba histolytica. Bolest počinje postepeno bolom u trbuhu, i 5-6 stolica dnevno. One su tečne i sadrže sluz, a ponekad i krv. Bol i proliv obično proñu spontano posle 7-20 dana, pa nastane zatišje do sledećeg povrata; bacilarna d., izazivaju je više tipova šigela, od kojih su najčešće S. sonne i S. flexner. Zapaljenjske promene su uglavnom na završnom delu kolona, te bolesnik ima 5-20 krvavosluzavih stolica dnevno, koje su praćene tenezmima i lažnim pozivima. Bacilarna dizenterija traje 7-10 dana. dysfibrmogenaemia congenitalis, nasledna disfibrmogenemija, u kojoj postoje normalne količine fibrinogena u plazmi, koji ima nenormalnu grañu i koji se ne koaguliše u dovoljnoj količini. dysfunctio, disfunkcija. Poremećaj normalne funkcije nekog organa. Može se ispoljavati u smanjenoj (hipofunkcija) ili povećanoj funkciji (hiperfunkcija). dysgammaglobulinaemia, disgamaglobulinemija, poremećaj imuniteta s deficitom jednog ili više, ali ne svih imunoglobulina, kao i smanjena otpornost prema mnogim infektivnim bolestima. Disgamâglobulinemija je izazvana ili nemogućnošću sinteze ili sintezom nenor214
malnih imunoglobulina. V. agammaglobulinaemia. dysgenesis gonadalis, gonadna dizgenezija, izraz koji se upotrebljava za grupu, najčešće, genetskih anomalija u razvoju gonada; uobičajeno je da se razlikuju dva oblika: oni u užem - npr. syndroma Turner (v. tamo), syndroma Klinefelter (v. tamo) - i širem smislu, npr. syndroma Stein-Leventhal (v. tamo). dysgenesis mesodermalis corneae et iridis, kongenitalna anomalija oka pri kojoj postoji kombinacija malformacije rožnjače i dužice. Na rožnjači se javlja kao embrybtoxon corneae posterius, a na dužici se vide trake, membrane koje premošćuju komorni ugao i spajaju Schwalbeovu liniju s periferijom dužice. Udružena promena rožnjače i dužice čini Axenfeldov sindrom, koji pripada posebnom obliku glaukoma u dece. dysgerminoma, maligna neoplazma gonada za koju se veruje da se razvija iz nediferentovanih ćelija zaostalih iz perioda embrionalnog razvoja gonada. Javlja se u vidu izrastaj a sivkastocrvenkaste boje sa čahurom. Cesto se javlja na oba jajnika. dysgeusia, disgeuzija, poremećaj percepcije ukusa. dysglobulinaemia, disglobulinemija, svaki poremećaj globulina krvne plazme. dysgnaihia, v. malocclusio.
dyshaematopoiesis, dishematopoeza, poremećeno stvaranje krvnih ćelija. dysharmonia dentomax ill ariš, nesklad u veličini zuba i vilica, genetski zavisan. V. macrodontio i microdontio. dvshepatia, dishepatija, promenjeno funkciono stanje jetre; lipogena d., poremećen rad jetre u dece koja uzimaju velike količine masti hranom. dys(h)idrosis, dishidroza, oboljenje kože u vidu sitnih, čvrstih vezikula, sličnih sago-zrncima, lokalizovanih uglavnom na rukama (lateralnim stranama prstiju) i nogama. Oboljenje je praćeno svrabom i žarenjem. Često recidiviše u proleće i jesen. dyskeratosis follicularis vegetans (Morbus Darier), retko dominantno nasledno kožno oboljenje, koje se odlikuje fo-
dyslalia likularnim i perifolikularnim kupastim orožavanjem prljavomrke boje, lokalizovano na licu, vratu, leñima i grudima. U intertriginoznim predelima može se razviti papilomatozno bujanje. dyslalia, nepravilan govor, nepravilna artikulacija glasova. U dece s nepravilnostima vilica i zuba može da doprinosi razvitku nepravilnosti i da oteža ortodontsko lečenje. dyslipidosis, dislipidoza, opšte ime za sve lokalizovane i sistemske poremećaje metabolizma masti (lipida). dyslipoproteinaemia,dislipoproteinemija, zajedničko ime za sve poremećaje Iipoproteina u krvnoj plazmi. dysmenorrhoea, dismenoreja, menstruacije praćene jakim bolovima. Primarne dismenoreje se javljaju u pubertetu s prvim menstruacijama ili u toku prve godine po pojavi menarhe, prouzrokovane najčešće hipoplazijom materice i cervikalnog kanala, kao i kongenitalnim anomalijama materice. Sekundarne dismenoreje su češće izazvane hroničnim i subakutnim zapaljenjskim procesima genitalija, tumorima na materici (fibrom i polip) i tumorima jajnika (ciste). dysmetria, dismetrija, poremećaj u preciznosti voljnih pokreta, koji se sastoji u tome da bolesnik ne može pravilno da odmeri obim jednog pokreta, pa ili podbaci ili prebaci cilj. Promašaj pokreta pobuñuje korekcioni pokret koji prebacuje na drugu stranu. Sreće se u oboljenjima malog mozga ili njegovih puteva. dysosmia, v. parosmia. dvsostosis, uroñen ili nasleñen poremećaj razvitka, s deformacijom kostiju Iutyanje, lica i udova; d. Aperti, nasledni poremećaj s hipoplazijom čeonog dela lubanje, kraniostenozom, egzoftalmijom, rascepom nebaca i srašćenjima ili def or mit e tima prstiju. Sin. acrocep halo syndactilia, craniostenosis; d. cleidocranialis, nasledni poremećaj razvitka kostiju membranoznog porekla, najčešće ključne kosti i kostiju lubanje. Ključnjače nedostaju ili su rudimentarne, lubanja je široka, mlečni zubi kasno niču i perzistiraju, stalni zubi impaktirani, česta hiperodoncija; d. craniofacialis
dysphagiä Crouzon, nasledno oboljenje s poremećajem razvitka kraniofacijalne regije. Čelo ispupčeno, hipoplazija gornje vilice s gotskim nepcem, laka progenija, egzoftalmija' divergentni strabizam; d. mandibularis, uroñena hipoplazija donje vilice, s rascepom nepca, poremećajem postave zuba i patološkim razvojem organa sluha; d. mandibulofacialis, uroñeni poremećaj razvitka usled hromosomne aberacije. Nepravilan razvitak svih delova koji se formiraju iz prvog škržnog luka: antimongoloidne oči, sitno lice, makrostoma, uši nisko postavljene i često deformisane ili rudimentarne usne školjke, donja vilica mala i u distalnom položaju, česti rascepi lica ili nepca. Sin. syndroma Treacher-Collins, syndroma Franceschetti, trisomia 18. dyspepsia, dispepsija, poremećaj varenja izazvan raznim uzrocima; d. acida, oblik dispepsije izazvan povećanom kiselošću želudačnog soka; d. appendicularis, javlja se u bolesnika s hroničnim zapaljenjem crvuljka; d. cholelithiacus, u bolesnika s oboljenjima žučne kesice; d. colonis, izazvana oboljenjem debelog creva; d. functionis, javlja se zbog atonije zida digestivnih organa^ ili nervnih poremećaja; d. intestinalis, zbog oboljenja tankog creva; d* truljenja i d. vrenja, nastaju usled nepravilne ishrane i poremećaja crevne bakterijske flore; d. ventrfculi, usled poremećaja u želucu. dysphagia, disfagija, smetnje pri gutanju. Javlja se kao simptom raznih oboljenja, u prvom redu suženja jednjaka usled maligne (karcinom) ili benigne stenoze (korozivne strikture). I drugi procesi na vratu (divertikuli) i u medijastinumu (limfogranulomatoza) mogu da budu uzrok disfagije. Razne vrste bulbusne paralize (myasthenia gravis) imaju disfagiju kao početni simptom. Takozvane »male disfagije« su vrlo česte i svode se na egzostoze na kičmenom stubu vrata, na hroničan ezofagitis i na sindrom refluksa hrane u jednjaku; d. lusoria, smetnje u gutanju prouzrokovane pritiskom na jednjak koji vrši desna arteri215
dysphonia
dystrophia
ja supklavija, ako su joj položaj i pravac dystokia, distokija, otežani ili nepravilni tok poroñaja. nepravilni; sideropenijska d., poznata kao deo Plummer-Vinsonovog sindro- dystonia, distonija, poremećaj tonusa mišića ili vegetativnih nerava; d. musculoma, javlja se najčešće u žena u klimakterum deformans, torziona distonija; d. rijumu i posle njega; d. valsalvae, oteneurocirculatoria, neurocirkulatorna žano gutanje ako je odlomljeni veliki distonija, funkcioni poremećaj koji se rog podjezične kosti pomeren pod sluzsastoji od pojava od strane srca, udruženicu ždrela. nih s neurovegetativnim poremećajima dysphonia, disfonija, poremećaj u emisiji i opštom nervoznošću u manjem ili veglasa koji dobiva grub i neprirodan kvaćem stepenu; d. neurovegetativa, neulitet usled organskih promena u grkljarovegetativna distonija, funkcioni porenu, npr. tumora ili paralize glasnice (ormećaj koji se ispoljava poremećenim toganska d.) ili usled psihogenih poremenusom vegetativnog nervnog sistema ćaja (psihogena d.). (simpatičkih i parasimpatičkih nerava). dysplasia, displazija, nepravilan razvoj ili dystrophia, distrofija, poremećaj ishrane, stvaranje (tkiva ili organa); d. dentini, promene koje nastaju u ćelijama i u tki(stom.) retka strukturna anomalija denvima a stoje u vezi s poremećajem protina mlečnih i stalnih zuba. Veličina i meta materija. Pri tome se u ćelijama i boja zuba su normalni. Zbog defektne u tkivima pojavljuju zrnca belančevina izgradnje korenova (koji su kratki, suže(amiloid, hijalin), kapljice masti, zrnca ni i često nedostaju), rano dolazi do klaglikogena, zrnca raznih soli (kalcijuma, ćenja zuba. Umesto korenova nalaze se mokraćne kiseline) i pigmenata (melapatološke tvorevine slične cistama. Pulnina, lipofuscina, hemosiderina, hemopa zuba uopšte ne postoji već je ispunjemelanina itd.); d. adiposogenitalis, bona kalcificiranim tkivom. Sin. »Zubi bez lest koja se obično viña u dečaka i dekorenova«; d. dentis, (stom.) strukturna vojčica a odlikuje se nagomilavanjem anomalija koja nastaje za vreme stvara- , masnog tkiva na butinama, u glutealnim nja zuba pod uticajem raznih negativpredelima, na grudima i licu. Polni ornih faktora: infekcije i traume, preležagani su potpuno nerazvijeni, kao i senih trofičkih, bakterijskih i virusnih bokundarne polne odlike. Ovo je oboljenje lesti, endokrinopatija, naslednih faktoprouzrokovano smanjenom funkcijom ra, intoksikacije fluorom i lekovima i hipofize. Obično nastaje usled oštećezračenjem. Može se javiti na jednom nja hipofize ili meñumozga odnosno njizubu, na grupi zuba ili u svih zuba hove veze, najčešće pritiskom od strane (mlečnih i stalnih). Sin. hypoplasia dentumora - kraniofaringeoma; d. muscutis; d. fibrosa polyostotica, v. Albrighlorum progressive, progresivna mišićtov sindrom. na distrofija. Nastaje ili kao posledica dyspnoea, dispneja, otežano disanje; d. oštećenja kičmene moždine i nerava, cardialis, izazvana bolestima srca; -d. tzv. neurogena p.m.d., ili kao primarna, exercionis, izazvana fizičkim naporom; juvenilna p.m.d.; d.m.p. juvenilis seu priekspiratorna d., uslovljena otežanim maria, nasledna d. koja počinje u dečekspirijumom; funkciona d., bez orjem uzrastu. Zahvata više mišića nogu, ganskih promena, izazvana strahom ili leña i lopatica. Usled toga što se u mišidrugim uzbuñenjima; inspiratorna d., ćima zbog atrofije mišićnih vlakana na zbog otežanog udisaja; noćna d., koja se njihovom mestu razvija obilno masno isključivo javlja noću; naročito zbog slatkivo, mišići zadebljaju i dobijaju hibosti levog srca; ortostatska d., koja se pertrofičan izgled; d. musculorum javlja pri uspravnom položaju; parokpseudohypertrophica, v. d. musculosizmalna d., d. koja se javlja u vidu noćrum progressiva; d. myotonica, miotonih napada pri popuštanju Ieve komore; nička distrofija, nenasledno mišićno renalna d., d. u vezi s azotemijom. oboljenje koje se javlja u trećoj deceniji, 216
dystrophia_______________________________________________________ dysuria
nešto češće u muškaraca. Pored otežane dekontrakcije, dovodi do oduzetosti i atrofije mišića, ćelavosti, katarakte i atrofije testisa odnosno amenoreje.
dysuria, dizurija, bolno ili otežano mokrenje; psihička d., dizurija u prisestvu drugih lica; spastička d„ otežano mokrenje zbog spazme mokraćne bešike.
ð ðokovićev metod, v. repositio.
ñurñevak, v. Convallaria majalis.
DZ džep, gingivalni, (stom.) prostor ograničen s jedne strane površinom zuba, a s druge patološki izmenjenim tkivom desnijntraalveoalarni dž., (stom.), v. •džep gingivalni; kiretaža g. dž., metoda lečenja gingivalnih džepova. Iz njih se odstranjuju subgingivalni konkrementi, nekrotičan cement korena zuba, patološki promenjeno tkivo desni, epitelni pripoj, gnoj i ostaci hrane; Instrumenti za kiretažu gingivalnog džepa su: mali srpasti, grtala, turpije i kirete, a pri tome se koristi i brizgalica za ispiranje džepa kao i gumice za poliranje površine korena zuba. V. parodontitis progressiva, parodontopathia mixta, gingivitis hypertrophicanš inflamata et chronica; lažni dž., ograničava s jedne strane gleñ zuba a sa druge uvećano (edematozno ili hiperplastičko) tkivo desni, Dno džepa čini nepromenjeni epitelni pripoj koji se nalazi u svom fiziološkom položaju. Lažni džepovi su znak kod gingivitisa; pravi infrakoštani dž., ograničava koren zuba i alveolarna kost, a dno džepa je apikalnije od nivoa sačuvane kosti. Mogu biti s l, 2 ili 3 koštana zida. Pravi džepovi postoje u zapaljenskom i mešovitom obliku progresivnih paradontopatija; pravi suprakoštani dž., ograničen je sâ jedna strane korenom zuba, a sa druge tkivom desni- Dno džepa je
na nivou očuvanog koštanog tkiva; serpiginozni dž., pravi gingivalni džep, čiji je otvor prema usnoj duplji na jednoj površini zuba, a džep se prostire spiralno oko zuba tako da mu je dno na drugoj ili suprotnoj površini zuba. V. džep, gingivalni; supraalveolarni ñž., v. gingivalni džep. džul po kelvinu, oznaka J/K, izvedena jedinica SI za entropiju; J/K predstavlja povećanje entropije sistema koji prima količinu toplote od l džula pri stalnoj termodinamičkoj temperaturi l kelvin, ako ne nastane bilo kakva nepovratna promena u sistemu; l J/K = — IK džul po kilogram-kelvinu, oznaka J/(kg K), izvedena jedinica SI za masenu količinu toplote (specifičnu toplotu); J/(kg K) jeste količina toplote homogenog tela čija je masa l kilogram i u kome dovod količine toplote od l džula izaziva povećanje termodinamičke temperature za l kelvin. U/(kgK) lkgUIK.
219
e, oznaka za prefiks eksa u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 18l eksa označava veličinu koja je za IO odnosno za (l 000 000 000 000 000 000) puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine. E, (oft.) skraćenica za emetropiju. e~, simbol elektrona do sada poznate najmanje čestice negativne naelektrisanosti. Elektroni se nalaze po slojevima oko atomske jezgre. e"1", simbol za pozitron. Economova bolest, v. encephalitis lethar^ gica (epidemica). EDso, doza koja data životinjama iste vrste, u polovine tih životinja prouzrokuje izvestan odreñen efekat, srednja efikasna doza. EEG, elektroencefalogram. ejakulatorni kanali, v. briznicl EKG, v. elektrokardiogram.
empl., skraćenica na receptu za emplastrum. emuls., skrać. na receptu za emulsio. EOG, skraćenica za elektrookulogram. EPF (EPS), exophthalmos-producing factor (e. p. substance), egzoftalmus produkujući faktor (e. p. supstancija), hemijski ne sasvim identifikovana materija hormonskog (v. hormon) karaktera prednjeg režnja hipofize koja podstiče nastajanje egzoftalmusa (v. exophthalmoš). Er, v. erbium.
ERG, skraćenica za elektroretinogram. Eu, hemijski simbol za europijum koji spada u grupu lantanoida.
220
extr., v. extractum.
Eberth-Gaffkyjev bacil, Eberthella typhi, v. Salmonella. Ebnerova ćelija, v. ćelija.
Ebnerove linije, inkrementne linije koje označavaju sukcesivni razvoj i uvećanje debljine dentina. Stoje upravno na pravac dentinskih kanalića. V. dentinum. ébranlement, (fr.) uklanjanje polipa ili tumora uvrtanjem njihovih peteljki. eburnatio, eburnacija, preobražaj kosti u masu sličnu slonovači. eburneus, od slonove kosti, kao slonova kost; substantia eburnea, v. dentinum. écarteur, (fr.) ekarter, razmicač, instrument koji služi za proširivanje prirodnih otvora ili razmicanje presečenih tkiva pri operacijama. eccema, v. eczema. ecchymosis, ekhimoza, mali krvni podliv, veći od petehija, po koži i sluznicama, koji je u ravni kože, nepravilnog oblika, crvene ili modre boje; e. conjunctivaHs, ekhimoza, modrica, supkonjunktivalna hemoragija koja se često viña. Uzroci: povreda, oboljenje krvnih sudova, hemoragičke dijateze, sistemna oboljenja i dr. echinococcosis, ehinokokoza, oboljenje izazvano larvenim stanjem parazita taenia echinococcus, koji se razvija u prelaznih domaćina (sisara), najčešće u jetri, a ponekad i u plućima, mozgu i drugim organima. Može da dostigne veličinu glave fetusa. Njegovi sastavni delovi su: čvrst i beo spoljni sloj (cuticula); membrana germinativa s. proligera,
ectopia
Echinococcus koja pupljenjem daje vesiculae proligerae; skoleksi u vezikulama. Te vezikule plivaju u hidatičnoj tečnosti koja ispunjava cistu. Echinococcus, ehinokokus, vrsta parazita iz reda pantljičara. Odrastao oblik crva se nalazi u psa, a intermedijarni oblik larve se nalazi u ovaca, mačaka, čoveka i drugih sisara. Pas se zarazi kada jede meso crknutih ovaca i mačaka u endemskim krajevima. Odrastao crv je mali: dug 3-5 mm. Glava se razlikuje i na njoj se nalaze 4 sisaljke u vidu kružića i venac kukica. TeIo čine tri segmenta - članka. Jaja ovih crva preko nekuvanog povrća ili voća zagañenog izmetom psa dospevaju u digestivne organe čoveka. Kroz zid creva krvotokom dospevaju u jetru i druge organe, gde se smeštaju i izazivaju stvaranje cističkih formacija u kojima se stvaraju nove glave novih parazita. Echinococcus granulosus, v. і ec-hinococcus. echocardiographia, ehokardiografija, metoda grafičkog predstavljanja položaja i pokreta srčanih zidova, kao i unutrašnjih delova srca pomoću ehoa dobijenih zracima ultrazvučnih talasa, upravljenih kroz zid grudnog koša. Sin. ultrazvučna kardiografija. ECHO-virusi (Enteric, Cytopathogenic Human Orphan), enterovirusi koji pripadaju grupi RNK. Poznat je veliki broj različitih seroloških tipova ECHO-virusa, ali samo neki od njih izazivaju oboljenje ljudi. U najvažnije bolesti ubrajaju se aseptički meningitis, s egzantemom i febrilna oboljenja s ospom ili bez nje. Eckhardove erektilne kitice, pošto su snabdele pregrade hranidbenim ograncima, arterije kavernoznih tela daju 6-8 ogranaka koji se nazivaju Eckhardove erektilne kitice. Eckova fistula, v. fistula. eclampsia, eklampsija, jedan od najtežih i najopasnijih oblika toksikoze u trudnoći. Može da se javi u toku trudnoće (e. gravidarum) najčešće pri kraju trudnoće i za vreme poroñaja (e. parturien-tium), a rede prvih dana posle poroñaja
(e. puerperalis). Smrtnost za majku i decu je velika. Pojavi eklampsije obično prethodi period prodromnih simptoma (preeklampsija) koji prate subjektivni simptomi: glavobolja, zujanje u ušima, opšta slabost i objektivni nalazi: povišen pritisak, belančevine u mokraći, smanjena količina mokraće (neki put do anurije) i edemi, naročito u donjim ekstremitetima. Posle ovog prodromnog stadijuma, koji može proći i nezapažen, iznenada dolazi do pojave eklamptičkih napada u vidu kloničkih i toničkih grčeva u mišićima lica i naročito ekstremiteta, kao i do gubitka svesti. Napadi se posle kratkih pauza ponavljaju. eclampsismus, v. praeeclampsia.
Economova bolest, v. bolest écraseur, drobilica, instrument koji odstranjuje drobljenjem deo ili ceo organ, a najčešće patološko tkivo. ectasia, ektazija, proširenje, izbočenje zjapa šupljih organa. ecthyma, ektima, streptostafilokokno oboljenje kože koje počinje kao impetigo, čiju vezikopustulu brzo zamenjuje debela, slojevita krasta, ispod koje se nalazi jasno ograničena, gnojna ulceracija, koja se završava ožiljkom. ectodermosis erosiva pluriorificialis, bolest se manifestuje erozivnim promenama na sluznici usta, nosa, očiju, genitalnih organa, dakle u okolini prirodnih otvora. Oboljenje je praćeno opštim simptomima, s povišenom telesnom temperaturom, malaksalošću, bolovima u zglobovima. Oblik erythema exsudativum multiformis. Sin. Fiessinger-Rendyjeva bolest. ectomia, ektomija, vañenje organa ili samo njegovog dela isecanjem, npr. apendektomija, holecistektomija, lobektomija itd. ectoperitonitis, ektoperitonitis, zapaljenje spoljašnje ili abdominalne strane peritoneuma. ectopia, ektopija, prisustvo organa na mestu gde se inače normalno ne nalazi. Većinom je ova pojava uroñena; e. dentis, ektopija zuba, razvitak zuba na atipičnom mestu, bez obzira da Ii zub nikne ili ostane duboko u kosti; e. lentis, 221
ectrodactylia nenormalan položaj sočiva oka (»iščašeno sočivo«). Hereditarna anomalija koja se javlja većinom kao sistemno oboljenje. Uzrok je defekt u zonulama Zinnii. Sočivo menja ne samo položaj već i oblik. Marchesanijev sindrom. V. Marfanov sindrom; e. pupillae, nenormalan položaj ženice. Sin. corectopia, korektopija; e. renis, bubreg pomeren u pravcu karlice, karlični bubreg; e. testis, prisustvo semenika u preponskom kanalu (e.t. inguinalis), ispod kože buta (e.t. femoralis), ispod kože meñice (e.t. perinealis). ectrodactylia, ektrodaktilija, uroñeno odsustvo celog prsta ili samo njegovog dela (e. partialis). ectromelia, ektromelija, teška hipoplazija ili aplazija jedne ili više kostiju jednog ili više ekstremiteta. ectropium, (oft.) posuvraćenost očnih kapaka, češće donjeg. Kapci su izvrnuti upolje usled vučenja ožiljka na koži lica, gubitka elastičnosti kože kapaka, paralize ili grča mišića koji zatvara kapke. eczema, egzem ili ekcem, jedno od najčešćih oboljenja kože, koje se javlja u vidu nejasno ograničenih zapaljenjskih eritematoznih površina posutih sitnim mehurićima (e. vesiculosum) iz kojih dolazi do vlaženja (e. madidans), a zatim do inkrustacije (e. crustosum). U regresivnoj fazi razvoja, posle prestanka vlaženja, dolazi do perutanja (e. squamosum), a u slučaju hroniciteta javlja se lihenifikacija (e. chronicus lichenificatum). Bolest je redovno praćena svrabom, i često ima recidivantni karakter. Oboljenje je reakcija kože na veoma različite insulte (mehaničke, fizičke, hemijske, mikrobske i dr. Etiološkopatogenetski se razlikuje više vrsta egzema; alergijski e., posledica je specifične senzibilizacije na neki kontaktni uzrok. Najznačajniji su profesionalni egzemi (zidari, farbari, pekari i dr.) jer mogu da dovedu do invalidnosti; degenerativni e., nastaje posle dužeg kontakta kože sa štetnim noksama, koje deluju toksično; e. herpeticatum sive varioliforme (pustulosis acuta varioliformis), superinfekcija egzeriia ili nekog drugog težeg kožnog 222
efflorescentia oboljenja virusom herpesa simpleksa, kada se na već postojećoj dermatozi razvijaju umbilikovane (varioliformne) pustule, praćene opštim simptomima (najčešće u dece s eczema infantum); e. marginatum (Hebrae), v. epidermophytia inguinale; e. seborrhoicum, eritemoskvamozna dermatoza s lokalizacijom u seboroičkim predelima (vlasište, lice, mediotoraks, inguinumi). Sin. dermatitis seborrhoides; e. vaccinatum, auto- ili heteroinokulacija virusa vakcine u već postojećeg ili neke druge »otvorene« dermatoze, s erupcijom varioliformnih pustula. V. postvakcinijalne komplikacije. eczematisatio, egzematizacija, sekundarno stvaranje egzema na već postojećoj dermatozi izazvano češanjem ili nekim drugim mehaničkim ili mikrobskim uticajem. eczematoid, egzematoid, kožno oboljenje koje morfološki liči na egzem u njegovoj eritemodeskvamativnoj fazi. Rani eksudativni egzematoid, v. crusta lactea; pozni eksudativni egzematoid, v. neurodermitis constitutionalist seboroički egzematoid, v. eczema seborrhoicum. edem, v. oedema. Edipov kompleks, ljubomorni, pa čak i supranički stav muškog deteta prema roditelju suprotnog pola. efedrin, v. Ephedrinum. efekat, radni učinak; odgovara proizvodu energije i vremena utrošenog da se obavi neki rad, npr., l voltamper, l watt. efektor, organ koji na neki stimulus odgovara odreñenom reakcijom; deo refleksnog luka koji odgovara na razdraženje primljeno putem receptora. eferentan, izlazni, ishodni, efferens. eferentni putevi, odvodni ishodni putevi živca. efferens, eferentan, odvodni, npr. vas efferens, odvodni sud. efflorescentia, eflorescencija, osnovne promene kože u nekom kožnom oboljenju. Razlikuju se kako po svom izgledu i obliku, tako i po patološkom mehanizmu nastajanja i razvoja. Iz didaktičkih razloga dele se na primarne (makula,
effluvium capillorum
Ehrlichovi reagensi
papula ltd.) i sekundarne (krusta, eks- egzocelom, spoljašnji ćelom (coeloma externum). U prvo vreme u širokoj vezi s korijacija ltd). unutrašnjim (coeloma internum). effluvium capillorum, difuzno opadanje kose. egzocitoza, obrnuta pinocitoza, emejociegbolička sekrecija pankreasa, lučenje toza, proces prilikom koga se membramalih količina pankreasnog soka bogana oko neke vakuole ili sekrecijskog tog fermentima koje nastaje pod dejzrna stopi s ćelijskom opnom, a područje stvom hormonske materije pankreozigde je došlo do stapanja razgrañuje se pa mina koji proizvode ćelije sluznice duosadržaj vakuole ili sekrecijskog zrna denuma pod dejstvom peptona. dospe izvan ćelije, dok ćelijska memegg-water, morska voda u kojoj su prebibrana ostane intaktna. vala jaja morskog ježa podstiče pokret- egzogeni erogeni faktori, v. erogeni faktoljivost semeglavaca, privlači ih i zgomiri, egzogeni. lava. egzoglosija, v. exoglossia. egipatska očna bolest, v. trachoma. egzotoksini, toksini proteinske prirode, egocentričnost, prekomerno bavljenje oslobañaju se preko živih patogenih sopstvenom ličnošću, procenjivanje bakterija, gram-pozitivnih, raspolažu vistvari sa stanovišta sopstvene ličnosti sokom toksičnošću; svaki produkt ima odnosno ličnih interesa, iz čega proistispecifično dejstvo. Termolabilni su, če nesposobnost za objektivno procelako prelaze u anatoksine (supstancije, njivanje stvari. antigenske prirode, atoksične). Egzoegzaltiranost, razdraganost, uzbudenost, toksini su veoma moćni antigen i ^ izaziraspojasanost, stanje nedostatka tzv. vivaju formiranje antitela, antitoksina u ših psihičkih kočnica. visokom titru. Primeri: Corynebacteegzem, v. eczema. rium diphtheriae i Plec. tetani. egzereza, v. exaeresis; e. frenikusa, v. ehinohrom A, supstancija (pigment) jajphrenicus exeresis, vañenje prečažnog nih ćelija morskog ježa, koja obezbeñuživca. je privlačnost semeglavaca (u izvanredegzistencijalizam, filozofski pravac koji no razblaženom rastvoru 1:2,5 milijarističe razliku izmeñu čovekove egzistende). Ehinohrom sadrži 2 frakcije: jednu cije, neobaveznog postojanja u svetu i koja podstiče pokretljivost semeglavaca egzistencije, tj. postojanja prirode i sve(ginogamon I), drugu koja ih zgomilava ta, koje je trajno. (ginogamon II). egzobiologija, grana biologije koja se ehinokokoza, v. echinococcosis. bavi pronalaženjem dokaza o postojanju Ehlers-Danlosov sindrom, v. syndroma. života na drugim planetarna našeg sunčevog sistema i na nebeskim telima ehokardiogram, rezultat dobijen ehokarširom kosmosa, tj. o postojanju mogućih diografskim ispitivanjem. oblika vanzemaljskih živih organizama. Ehrlichova diazo-reakcija, v. reakcija. Osnovne metode rada egzobiologije su Ehrlichova teorija, v. teorija bočnih lanaspektralne analize, analize meteori ta, ca. izučavanje prirodnih uslova na drugim Ehrlichovi reagensi, (1) Ehrlichov aldenebeskim telima i pojave života u eksthidni reagens je rastvor p-aminobenzalremnim uslovima na zemlji u odnosu na dehidazakišeljen s HCl. Upotrebljava se temperaturu, vlažnost, barometarski za dokazivanje urobilinogena u mokrapritisak vazduha i prisustvo kiseonika. ći; (2) Ehrlichov diazo-reagens se načini Egzobiologija smatra da se vanzemaljski neposredno pre upotrebe mešanjem u život zasniva na ugljeniku i vodi kao bioodreñenom odnosu rastvora: a) koji saloškom rastvaraču ili na nekoj drugoj drži natrijum-nitrit i rastvora b) koji samaterijalnoj bazi, tj. na silicijumu i na drži sulfanilnu kiselinu i HCl. Diazo-reaamonijaku odnosno vodonik-sulfidu, gens služi za izvoñenje diazo-reakcije u hddrofluoridu kao rastvaraču. Sin. astmokraći. robiologija. 223
Einthovenov trougao Einthovenov trougao, osovine prva tri standardna odvoda (Di , D2 i Da), koji se koriste u registrovanju električnih osobina srca (EKG) i čine jednakostranični trougao. Einthovenov zakon, zakon po kome se iz potencijala bilo koja dva standardna odvoda može matematički odrediti veli čina potencijala u trećem odvodu. Nor malno, voltaža u drugom standardnom odvodu jednaka je zbiru voltaže prvog i trećeg standardnog odvoda ejakulacija, izbacivanje semene tečnosti kroz muški ud, najčešće za vreme poInog odnosa, iako je ona, izuzetno, mogućna i van toga akta: za vreme sna (polucija) ili u toku onanije. Ona predstavlja ritmično isturivanje sperme, najčešće u vaginu žene, zahvaljujući snažnom i postojanom grču bulbokavernoznog i ishiokavernoznog mišića u toku završnog sladostrašća (orgazma). Centri ejakulacije se nalaze u kičmenoj moždini. Ima ih dva: gornji, slabinski, nalazi se u gornjem i srednjem delu slabinske moždine, ispod erekcionog centra, dok se donji nalazi u gornjem delu sakralnog segmenta, iznad sakralnog erekcionog centra. Ejakulacija na kraju normalnog polnog odnosa (obljuhna e.), masturbacije (vanobljubna e.) ili u snu (polučija). Ejakulacija čini važan, završni deo seksualne fiziologije muškarca. Ono što se na kraju orgazma (»svršavanja«) dešava u žene ne može se smatrati ekvivalentnom pojavom s ejakulacijom u muškarca. Ejakulacija može biti prerana (pred ženskim polnim organima; ante portas), prevremena (odmah po uvlačenju muškog uda: intra portas), astenična (nedovoljno snažna, »kap po kap«), pozna itd. ejakulacioni centri, v. centar. ejakulacioni kanali, v. canalis. ejakulat, semeni, gusta tečnost izbačena iz muške mokraćne cevi pri kraju ejakulacije. Sadrži muške oplodne ćelije, semeglavce ili spermatozoide, ali, sem njih, i proizvode lučenja semenih kesica, prostate i drugih žlezda duž semenog izvodnog puta (Cowperove i Lit224
ekologija treove žlezde). Semeni ejakulat je složena tečnost, koja, sem tečnog dela (99%), sadrži i čvrste (uobličene) sastojke (1%). Prosečna količina semene tečnosti3 u jednom ejakulatu iznosi 2-5 cm (normospermija). Izbacivanje preobilne sperme čini polispermiju, dok izbacivanje nedovoljnih količina predstavlja oligospermiju. Količina sperme i broj semeglavaca mogu da idu uraskorak: u polispermiji može da postoji oligospermatozoidija, kao što u oligospermiji može da bude izražena polispermatozoidija. Postoji i mogućnost azoospermije u jednoj3 polispermiji. Broj semeglavaca u l cm iznosi 60-90 miliona. Oligospermatozoidija predstavlja smanjeni broj3 semeglavaca (ispod 30 miliona u l cm ). Broj semeglavaca se smanjuje ukoliko se polni odnos ponavlja u kratkom razmaku. Od posebnog značaja je prisustvo fruktoze u ejakulatu. Stanje fruktoze je glavni pokazatelj androgene aktivnosti semenika (fruktozni test). Vrednost fruktoze od 135 mg/1OO ml znači androgeni deficit. Donja granica fruktoze (fruktoliza) je 60 mg/100 ml. Enzimno razlaganje fruktoze (fruktoliza) dovodi do stvaranja mlečne kiseline, snižavajući vrednosti pH. Vremenski tok fruktolize u jednom ejakulatu izražava se fruktoliznom krivuljom, dok je fruktolizni indeks utrošak fruktoze (u mg) od strane l biliona (10 g) semeglavaca u toku l časa na 37° C. Važna je i količina limunske kiseline u ejakulatu. Ona se kreće izmeñu 400-1.400 mg/1OO ml. Njeno odreñivanje ima značaja za pročenu gonadotfopinske funkcije organizma. Od posebnog praktičkog značaja je prisustvo hijaluronidaze u ejakulatu. Njena količin? zavisi od prisustva i broja semeglavaca. ekarter, v. écarteur. ekhimoza, v. ecchymosis. eklampsija, v. eclampsia. ekologija (u kabini vasionskog broda), stvaranje takvih mikroklimatskih uslova u ograničenom i izolovanom od spoljne sredine prostoru, koji omogućava potpunu psihofizičku radnu sposob-
ekran
ekstenzor
nost astronauta. Pri obezbeñenju optise najčešće sreće u umobolnih osoba, malnih ekoloških uslova mora se voditi idiota, epileptičara, paranoičara, teških računa o metabolizmu posade, potrošneurastenika i alkoholičara, ali naročito nji kiseonika, produkciji CO2, potrebi za u starijih osoba koje više nisu sposobne vodom i hranom, o atmosferskom priza normalno polno zadovoljavanje. tisku u kabini, o temperaturi i vlažnosti. Krafft-Ebing svrstava ekshibicioniste u Sistem za održavanje i obezbeñenje žiove grupe: 1) one čija je mana posledica vota ima podsisteme za regulisanje atstečene slaboumnosti usled moždanih mosfere, vode, otpadaka i temperature. oboljenja; 2) ekshibicionisti epileptičari Za kraće kosmičke letove vodu, hranu i s poremećenom svešću; 3) ekshibiciokiseonik posada nosi sa zemlje, dok pri nisti sa sličnim naslednim poremećajidužim putovanjima to će se obezbediti ma i 4) periodični ekshibicionisti s tešpreko poluzatvorenog i zatvorenog siskim naslednim poremećajima. tema kruženja materije koristeći hemo- ekspanzivan, koji se širi, nadima, potiskui bioregenerativni sistem. Sunce će sluje sve oko sebe; npr. ekspanzivno rastežiti kao izvor energije. nje tumora. ekran, v. fluorescentni zaklon; e. za ren- ekspekloracija, v. expectoratio. gdenoskopiju, v. fluorescentni zaklon. eksplantacija, kultura tkiva. ekrine žlezde, v. glandula. eksplorativna laparotomija, v. laparotoeksartikulacija, v. desarticulatio. mia. ekscitaciona energija, sin. kritični poten- eksplorativna operacija, v. operacija. cijal. Energija potrebna da atom ili mo- eksplozivna dekompresija, fenomen lekul prede sa jednog energetskog nikoji nastaje usled naglog gubitka pritisvoa na neki viši nivo energije. Ona je upka vazduha u hermetičkoj kabini varavo jednaka razlici energija izmeñu tih sionskog broda ili vasionskog odela nivoa i obično predstavlja razliku u zbog razhermetizacije. U toku razherenergijama izmeñu osnovnog i specifičmetizacije dolazi do naglog širenja gasonog ekscitiranog stanja atoma ili moleva u organizmu u skladu s fizičkim zakokula. nom, a što može dovesti do mehaničkog ekscitirano stanje, stanje sistema, kao što oštećenja tkiva. Ukoliko je diferencijalje atom ili molekul, koji se nalazi na vini pritisak veći izmeñu pritiska u kabišem energetskom nivou nego što je njeni, odnosno u odelu, i pritiska okoline, govo stacionarno stanje. utoliko su opasnosti po organizam veće. ekshaustor (usisivač), sprava sa širokim Potencionalna opasnost od dekompreventilacionim cevima koje se otvaraju sije uvek postoji u toku kosmičkog leta neposredno iznad mesta na kome se zbog probijanja zida kabine velikim mestvaraju opasne i otrovne prašine, pare teoritom ili kvara u strukturi zida kabii gasovi, kojom se usisavaju pomenuti ne. Kao posledica nagle dekompresije štetni proizvodi i odstranjuju naročitim može doći i do akutne hipoksije i vrenja nepropustljivim cevima, ili se uništavakrvi. Na visinama preko 12.000 m deju, ili iskorišćavaju. Istovremeno se drukompresija dovodi do gubitka svesti u gim sistemom cevi dovodi u radne protoku 10 do 15 sekundi. storije svež i kvalitetno dobar vazduh. ekspresivnost u genetici, varijacija u steekshibicionizam, bolesna nagonska popenu ispoljenosti dejstva odreñenog treba da se pred seksualno privlačnim gena. osobama drugog pola ogolićuju polni ekstenzija, v. extensio. organi u cilju polnog uživanja i zadovoljavanja. Obično je u pitanju muškarac ekstenzija, preventivna, (stom.) princip preparacije kaviteta po Blacku po kome koji svoje polne organe ogolićuje pred sve ivice kaviteta moraju biti dovedene devojčicama. Samo se po sebi razume na karijes imune površine. da je za vršenje takve radnje potrebna etička utrnulost, odsustvo svakog obzira, te ekstenzor, v. extensor. 15 Medicinski leksikon
225
ekstraduralna anestezija ekstraduralna anestezija, epiduralna a; periduralna a., v. anaesthesia. ekstrafuzalna vlakna, kontraktilne jedinice mišića (mišićna vlakna), za razliku od intrafuzalnih vlakana, koji grade mišićna vretena i koja, za razliku od ekstrafuzalnih, u svom srednjem delu, nemaju poprečnu ispruganost niti sposobnost kontrakcije. V. mišićno vreteno. ekstragenitalna oblast seksualnosti, v. vangenitalna oblast. ekstrahromosomsko nasleñivanje, v. citoplazmatsko nasleñivanje. ekstrakcija mlečnih zuba, vañenje mlečnih zuba. Najčešće se koristi površinska anestezija sluznice. Odstranjuju se mlečni zubi s resorbovanim korenovima, ili s većim razaranjem krunice, zaostalo korenje, zubi s obolelom pulpom i parodoncijumom ukoliko se ne mogu lečiti. Ekstrakcija se obavlja kleštima, polugama i ponekada specijalnom pincetom. ekstrakorporalni krvotok, vantelesni krvotok, način kojim krvotok u telu obezbeñuje, umesto srca, naročiti konstruisani aparat iz dva dela: pumpe koja zamenjuje srce i eksigenatora, koji zame-x njuje pluća, snabdevajući vensku krv izvedenu iz tela kiseonikom. Izvoñenje ekstrakorporalnog krvotoka: iz obe šuplje vene izvodi se krv naročitim kateterima u aparat, gde se ona oksigenuje, a zatim upumpava preko katetera u bedrenu arteriju. U toku procedure sprečava se naročitim medikamentnim merama zgrušavanje krvi i promene acidob:.zne ravnoteže u njoj. Ekstrakorporalni krvotok omogućuje reparatorne operacije na »suvom srcu«; u Fallotovoj tetradi, defektu u pregradi pretkomore ili komore, stenozi plućne arterije, mitralnöj stenozi itd. ekstrakt, v. extractum. ekstramedularna hematopoeza, proizvodnja eritrocita u slezini i jetri. Sreće se u fetusa i odraslih ljudi u bolestima praćenim razaranjem ili fibroziranjem koštane srži.
ekstramukozna kardiomiotomija, v. cardiomyotomia, Hellerova operacija. ekstrapiramidni sindromi, v. syndroma. 226
ektopija gonada ekstrapiramidni sistem, skup sivih moždanih masa, jezgri i puteva koji nisu uključeni u piramidne puteve. U ekstrapiramidni sistem spadaju: corpus striaturn (nucleus caudatus i nucleus lentiformis), nucl. hypothalamicus, nucl. niger, nucl. ruber, kao i svi putevi koji polaze od tih jezgri i idu u talamus, srednji mozak, vestibularna jedra, mali mozak i u hipotalamus. Ovi* putevi ne polaze iz kore velikog mozga, već iz supkortikalnih sivih masa moždanog stabla i upravljaju svim automatskim pokretima tela. ekstrapleuralni pneumotoraks, v. pneu1 no thorax. ekstrasistola, prevremena srčana kontrakcija. Ima ih više tipova: pretkomorne (atrijalne), pretkomorno-komorne (atrioventrikularne) i komorne (ventrikularne). Komorne e. su obično praćene produženom dijastolom, tzv. kompezatornom pauzom, jer sledeća normalna kontrakcija izostaje. Izuzetak čine e. koje se javljaju pri jako izraženim bradikardijama (interpolirane); e. nastaju bilo usled različitih humoralnih ili nervnih poremećaja ili usled organskih promena na srčanom mišiću. ekstremitet, v. extremitas. eksudaciona kupa, oplodna kupa, sisoliki produžetak na mestu prodiranja semeglavca, koji treba razlikovati od privlačne (atrakcione) kupe. Oplodna kupa je kratkog veka. ektima, v. ecthyma. ektoderm, spoljašnji blastodermni list. ektopičan, koji se nalazi van svog standardnog mesta (položaja); ektopičan predvodnik rada srca, ako impulsi za kontrakciju srca nastaju ma na kojem delu srca izvan sinoatrijumskog čvora. ektopija gonada, prisustvo gonada van mesta na kojem se one normalno nalaze; (1) e. muških gonada, posledica je poremećaja u njihovom spuštanju s položaja, gde se u embrionalno doba nalaze, u mošnice. Na tom svome putu mogu da se zadrže u trbušnoj duplji, u preponskom kanalu, na ulazu u preponski prsten. Izuzetne su ektopije u korenu buta ili u meñici. Sve ove vrste ektopija imaju za posledicu odsustvo gonada u moš-
ektoplacentna duplja nicama (kriptorhizam), jednostrano ili obostrano. Seksualno uobličavanje u kriptorhizmu nikada nije normalno. Operativno spuštanje ne daje rezultate koji se očekuju. Opasnost od raka (12-14%) ostaje. Endokrino lečenje daje povoljnije rezultate, ali ga ne treba koristiti pre 11-12. godine; (2) e. ženskih gonada, najčešćfroblik je preponska ektopija jajnika i jajovoda. ektoplacentna duplja, poseban način blastogenetskog procesa (glodari) što se embriocist ne otvara u spoljašnjost, nego se neposredno preobraća u amnionsku duplju od koje se nabiranjem ektoblastnog lista odvaja još jedna duplja: ektoplacentna duplja. ektoplazma, spoljašnji sloj citoplaze s višim stepenom viskoznosti nego što ga ima endoplazma, od koje se razlikuje i time što ne sadrži granule; naročito opisan u protozoa (ameba, razne cilijate); postoji i u jajnim ćelijama raznih životinja (ktenofore i dr.). Sin. egzoplazme. ektropijum, v. ektropion. ektropion, (oft.) posuvraćenost očnih kapaka, najčešće donjih, usled ožiljaka, pareze ili toničkog grča palpebralnog dela kružnog mišića oka ili olabavljenosti tkiva. ekvilein, prirodni estrogen otkriven, pored ekvilina, u mokraći gravidne kobile. ekvilin, prirodni estrogen otkriven u mokraći kobile%
El Tor vibrio, v. vibrio. elastoma intrapapillare perforans verruciforme (keratosis follicularis serpiginosa) anularno ili serpiginozno rasporeñene verukozne papule na vratu i potiljku. elastomer, (stom.) mekan materijal sličan gumi. Spada u grupu sintetičkih guma. ekvivalent, (1) predmet koji ima istu vrednost, istovrednöstan; (2) (hem.) ekvivalent ili ekvivalentna težina, broj težinskih delova hemijskog elementa koji se sjedinjuju sa l težinskim delom vddonika ili 8 težinskih delova kiseonika, ili broj težinskih delova jedinjenja koji u odgovarajućim reakcijama odgovaraju l težinskom delu vodonika ili 8 težinskih delova kiseonika.
elektrooculographia Ekvivalentna težina baze
molekulska težina kiselost
Ekvivalentna težina kiseline
molekulska težina bazičnost
Ekvivalentna težina soli
molekulska težina broj pozitivnih ili negativnih valencija
Ekvivalentna težina oksidacionog sredstva
molekulska težina broj primljenih elektrona
Ekvivalentna molekulska težina težina reduk- = cionog sredstva broj otpuštenih elektrona (3) (med.) simptom koji se javlja umesto nekog drugog, tipičnog simptoma; epileptički e., v. epileptički; izodinamski e., odnos izmeñu masti i ugljenih hidrata, u energetskom pogledu. Izodinamski ekvivalent iznosi 9,3:4,1 ili 2,3:1, tj. l deo masti ekvivalentan je 2,3 dela šećera ili škroba; psihički e., iznenadan psihički poremećaj bez gubitka svesti i bez konvulzija koji se javlja u epileptičara umesto epileptičkog napada, obično praćen automatskim pokretima. Zbog izrazitih halucinacija i jakog straha ponekad navodi u dela života i imovine okoline. V. delirium, epilepsia. elastoidosis cutanea nodularis, komeñoni i žućkaste ciste grupisani u preorbitalnom slepoočnom predelu (Favre-Racouchot).
elektrocardiographia, v. cardiographia. electrocutio, elektrokucija, udar električne struje. Elektrokucija može izazvati povrede raznog stepena, pa i smrt. electrooculographia, elektrookulografija, služi za analizu aktivnosti očnih mišića. Počiva na razlici električnog napona izmeñu prednjeg i zadnjeg pola očne jabučice. Pokreti očne jabučice izazivaju promenu napona što se može utvrditi iz okoline očne jabučice pomoću elektroda postavljenih na kožu, tako da je iz-
227
electrophoresis begnuta krvava metoda. Registruje i veoma male pokrete očiju. Upotrebljava se i za ispitivanje funkcije mrežnjače. electrophoresis, elektroforeza, metoda lečenja u kojoj se različiti lekovi unose u obolela tkiva pomoću jednosmerne struje. Sin. iontophoresis. V. ionophoresis, aparat za elektroforezu. electroretinographia, elektroretinografija, metoda koja služi za ispitivanje funkcije mrežnjače. Zasniva se na principu daje prednji pol očne jabučice električno pozitivan u odnosu na zadnji. Draženjem oka svetlošču ti postojani potencijali se menjaju na tipičan način. Tako nastao akcibni potencijal se naziva elektroretinogram. Od koristi je za dijagnozu i diferencijalnu dijagnozu niza očnih oboljenja. electuarium, elektuarijum madžun, pekmez, oblik leka namenjen samo za unutrašnju upotrebu, a spravlja se od tečnih, žitkih ili čvrstih materija, u obliku homogene kaše ili testa. Obično se za spravljanje ovoga oblika leka upotrebljava Sirupus simplex. elefantijaza, v. elephantiasis; e. mesnica, hiperplastičko zadebljanje kože i potkožnog tkiva mošnica s poremećajima limfotoka i krvotoka. Retko oboljenje koje predstavlja prepreku za normalan polni život; e. penisa, zahvatanje mošničke elefantijaze i penisa, što pogoršava mogućnost polnih odnosa. Elekov test, v. test. električna sinapsa, v. synapsis. električni gradijent, razlika u električnom potencijalu dva područja. U ovim uslovima pozitivni joni difunduju prema području koje ima negativni naboj, a negativni u suprotnom smeru. električno kupanje, v. kupanje. Elektrin kompleks, ljubomorni, pa čak i suparnički stav ženskog deteta prema roditelju suprotnog pola. elektroda, (1) svaki završetak električnog izvora; (2) metalni ili ugljeni provodnik kroz koji struja ulazi u tečnost, gas ili živo tkivo, dakle provodnike druge vrste, ili izlazi iz njih; aktivna e., od dve elektrode ona manja i zato aktivna e.,
228
elektroencefalografija što je na njoj gustina struje velika. Npr., e. za galvanizaciju, faradizaciju, arsonvalizaciju, elektrokoagulaciju, itd.; indiferentna e., veća i zato indiferentna e., neaktivna, zato što je na njoj gustina struje mala; staklena e., (1) staklena cevćica donekle ispunjena tečnošću u kojoj je potopljena platinska elektroda. Upotrebljava se za odreñivanje koncentracije jona vodonika u tkivima ili u manjoj količini tečnosti; (2) vrsta elektrode koja se upotrebljava za kratkotalasnu terapiju. elektrodermatom, električni dermatom za isecanje ravnih komada kože sa širokih površina koji služe kao kalemovi kože. V. dermatom. elektrodesikacija, v. fulguracija. elektroencefalografija, (fiziol.) registrovanje bioelektrične aktivnosti moždane kore u celini ili izolovanih moždanih struktura. Intenzitet i oblik ove električne aktivnosti zavise u velikoj meri od celokupne ekscitacije mozga, posledice procesa u retikularnom aktivacijskom sistemu. Promene registrovanih električnih potencijala nazivaju se moždani talasi, a celokupni snimak elektroencefalogram. Jačina moždanih talasa registovanih na površini glave (mogu se registrovati i uvlačenjem odgovarajućih elektroda direktno u pojedine moždane strukture) kreće se od O do 300 mikrovolti, a frekvencija u rasponu od jednog talasa svakih nekoliko sekundi do 50 i više talasa u sekundi. Izgled ovih talasa u mnogom zavisi od stepena aktivnosti moždane kore. Talasi se izrazito menjaju u stanjima budnosti i spavanja. Najveći deo vremena moždani talasi su nepravilni pa se u EEG-u ne može razabrati neka opšta pravilnost. S vremena na vreme javljaju se karakteristični oblici. Neki od njih su karakteristični i za različite moždane nenormalnosti, kao stoje epilepsija. Drugi se javljaju i u normalih osoba, a mogu se klasifikovati u alfa-, beta-, teta- i delta-talase; (neurol.) EEG, dijagnostička metoda za dopunu dijagnoze epilepsije i lokalizacije tumora ili drugih lokalnih lezija u mozgu, kao
elektroforeza
i za otkrivanje nenormalnosti u funkcionisanju mozga u psihopata. Elektroencefalografija počiva na činjenici da se s površine lubanje normalno mogu registrovati talasaste promene u električnom potencijalu. Ti tzv. alfa-talasi (813/sek.) javljaju se naročito u potiIjačnoj oblasti pri potpunom telesnom i psihičkom mirovanju sa zatvorenim očima. Otvaranje očiju i psihički rad sprečavaju nastajanje alfa-talasa. Patološki procesi utiču na normalno stvaranje električnih potencijala pa prema tome i na elektroencefalogram, i to kako na specifičan način (kao kod »petit mala« i tzv. centrencefalne e.) tako i na nespecifičan način (u svim ostalim slučajevima). Umesto alfa- javlja se beta-ritam, talasi, 14-30 c/s, teta-ritam, talasi, 4-7c/s i patološki talasi trpljenja, delta-ritam, talasi 0,5-3 c/s i sporiji; šiIjak-talas kompleks, specifičan par talasa, znak tzv. centrencefalne epilepsije i petit mala. elektroforeza, kretanje koloidnih čestica u vodenom rastvoru pod uticajem električnog polja. Pozitivno naelektrisane koloidne čestice kreću se ka katodi (kataforeza), a negativno naelektrisane koloidne čestice ka anodi (anaforeza). Brzina putovanja neke koloidne čestice u električnom polju srazmerno je gradijentu potencijala polja, zbiru naelektrisanja čestice i dielektričnoj konstanti rastvarača, a obrnuto proporcionalna veličini čestice i viskozitetu rastvora. Sem toga, brzina zavisi od oblika koloidne čestice, pH-rastvora i prisutnih elektrolita. Kada je rastvor sastavljen od više komponenata, koje se makar i malo razlikuju po električnom naboju, obliku i veličini čestica, svaka će se komponenta pomerati različitom brzinom, pa se stoga elektroforeza može koristiti za razdvajanje pojedinih komponenata smeše koloidnih čestica. Elektroforeza je značajna u kliničkoj praksi i za analizu belančevinskih frakcija seruma ili plazme. Elektroforeza se primenjuje u preparativne svrhe, za dobivanje pojedinih frakcija, zatim za odre-
elektrokardiogram
ñivanje izoelektrične tačke proteina i za utvrñivanje homogenosti jednog proteina. Prema tehnici izvoñenja razlikuju se: slobodna i zönska elektroforeza. U slobodnoj elektroforezi čestice proteina slobodno putuju kroz rastvor, a u zonskoj elektroforezi se upotrebljava čvrst materijal kroz koji se kreću koloidne čestice (kao materijali služe filtar-papir, škrobni gel, poliakrilamidni gel i dr.). elektrogastroenterostomija, gastroenterostomija učinjena elektrohirurSkim načinom. elektrohirurgija, v. kirurgija.
elektrokardiograma, u toku srčane aktivnosti u srcu se javljaju akcione struje, tj. osobene promene električnog potencijala koje se pogodnim aparatom mogu uhvatiti i registrovati na površini tela, pa se i hvatanje i registrovanje ovih potencijala srca zove elektrokardiograma; e. (polne osobenosti), elektrokardiogram pokazuje ove polne karaktere: Rzubac je u ženskog šiljastiji nego u muškog, PQ-talas je iste vrednosti u oba pola QRS-vreme: srednja vrednost u muškog je veća (0,098 sek.: 0,092), STtalas je u zdravih žena manji nego u zdravih muškaraca, T-zubac je u žena niži, QT-vreme za mnoge autore je u žena duži. V. electrocardiographia. elektrokardiogram, EKG, kriva dobijena registrovanjem akcionih potencijala pomoću aparata elektrokardiografa. Normalni elektrokardiogram sastoji se od P-talasa, QRS-kompleksa i T-talasa. P-talas predstavlja depolarizaciju pretkomora, QRS-kompleks depolarizaciju komora i T-talas repolarizaciju komora. Registruje se na razne načine, i to: standardnim odvodima s ekstremiteta (Di, D2 i Da); pojačanim unipolarnim odvodima s ekstremiteta (aVR, aVL, i aVF) i prekordijalnim odvodima, kojih obično ima šest (Vi, Va, Ѵ .. .). Kod raznih srčanih oboljenja nastaju promene u EKG-u. Na osnovu promena u EKG-u mogu se doneti različiti prognostički i dijagnostički zaključi. 229
elektrokauter elektrokauter, instrument za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva od platinske žice u jednom držaču. Propuštanjem električne struje kroz ovu žicu ona se može dovesti do crvenog ili belog usijanja i ovako proizvedenom toplotom sagoreva neko tkivo. elektrokimo grafija, registrovanje pulsacija pojedinih tačaka srčanog ili aortnog ruba (eventualno i malog krvotoka) pomoću rendgenskih zrakova koji kroz vertikalnu pukotinu osvetljavaju pojačalo ekranskog sjaja ili fotoćeliju. Promene u intezitetu osvetljenja registruju se preko fotoćelije i fotomultiplikatora u vidu krive. Radi boljeg proučavanja istovremeno se registruje i EKG. Sin. radioelektrokimo graft ja, fluorokardio grafija; cinedenzigraftja (kada se registruju pulsacije plućne arterije i njenih ogranaka). elektrokoagulacija, izazivanje koagulacione nekroze u obolelim tkivima pomoću visokoučestale struje. elektrokortikogram, naziv koji se nekad upotrebljava za elektroencefalograme registrovane pomoću elektroda smeštenih na površinu moždane kore. elektrokucija, v. elektrocutio. elektrolit, elektrovalentno (jonsko) jedinjenje koje u vodenom rastvoru razdružuje na katjone i anjone. U elektrolite spadaju: kiseline, baze, amfoterni elektroliti i soli. elektrolitičko taloženje metala, (stom.) taloženje bakra ili srebra putem elektrolize na površine otiska da bi se dobili radni modeli ili radni patrljci s metalnim površinama. elektroliza, proces prolaza električne struje kroz rastvor elektrolita ili kroz istopljen elektrolit i hemijske promene koje prate ovaj prolaz struje. Hemijske promene pri elektrolizi su, u stvari, oksido-redukcije. elektromiografija (EMG), (1) registrovanje bioelektričnih potencijala (akcionih potencijala) stvorenih pri mišićnim kontrakcijama; (2) (stom.) metoda za registraciju bioelektričnih pojava koje su izraz mišićne aktivnosti. U stomatologiji se koristi za procenu neuromišićne ak230
elektronski nuklearni instrumenti tivnosti orofacijalnog sistema u normalnom i patološkom stanju i za procenu uspeha oralne rehabilitacije. elektromiogram, kriva dobijena registrovanjem električne aktivnosti (akcionih struja) mišića. Služi za izučavanje i utvrñivanje stanja mišića. Pomoću specijalnih aparata mogu se registrovati i najmanje promene električnih potencijala koji se javljaju u mišićima, bilo pri hotimičnim ili spontanim kontrakcijama motornih jedinica. Postavljanjem specijalnih igala (elektroda) u mišić registruje se sinhronizacija akcionih potencijala onih mišićnih vlakana koja čine motornu jedinicu. Ako je mišić zdrav i opušten, onda u njemu nema električne aktivnosti. Pri najmanjoj voljnoj kontrakciji nastaje pražnjenje akcionih potencijala, tako da se pri potpunoj kontrakciji akcioni potencijali iz svih vlakana motorne jedinice sumiraju u jedinstveni potencijal amplitude do 3 mV i trajanja od 2 do 10 msec. Oblik krivih varira, jer zavisi od mesta na koži gde se nalaze elektrode ili od mesta gde se nalazi vrh igle u mišiću, tako da je obično u vidu bifaznih ili trifaznih šiljatih talasa. elektron, sastavni deo atoma, koji po orbiti kruži oko svake atomske jezgre. Ime dolazi otud što ima negativnu naelektrizovanost, kao i ćilibar (grč. elektron) kad se protrlja. Elektron je do sada poznata najmanja čestica negativne naelektrizovanosti (e =1,6021 X IO-19 C). Periferni elektroni učestvuju u grañenju hemijske veze. Svaki atom ima isti broj elektrona i protona. Protok elektrona kroz metalne provodnike je električna struja. Katodni ili elektronski zraci dobijaju se s usijane katode. elektronistagmografija, registracija nistagmusnih kretnji očnih jabučica pomoću aparata elektronistagmografa. On beleži svaku kretnju očne jabučice, jer je ona, po svojoj prirodi, električki polarizovana. Elektronistagmografija omogućuje tačniju analizu nistagmusa negoli samo vizuelno posmatranje. . elektronski nuklearni instrumenti, ureñaji koji služe za ostvarivanje potrebnih uslova za rad detektora zračenja (v. de-
elektron-volt tektori zračenja), obradu podataka i automatizaciju merenja. Primenjuju se u nuklearnoj medincini. elektron-volt, oznaka eV, vansistemska jedinica za energiju čija je upotreba dozvoljena u nuklearnoj fizici, radiologiji, nuklearnoj medicini i elektrohemiji. Elektron-volt je kinetička energija koju dobija elektron prelazeći potencijalsku razliku od l volta u vakuumu.leV=l,602xlO-19 J (džula). elektropireksija, podizanje telesne temperature ili zagrevanje pojedinih delova tela pomoću dijatermije ili kratkih talasa. Sin. pyrothermia. elektropoliranje, (stom.) uklanjanje tankog sloja metala s metalnog skeleta parcijalne proteze putem elektrolize da bi se dobila glatka ispolirana površina.
elektroresectio prostate, v. forage. elektrosan, električna anestezija, besvesno stanje koje nastaje u ljudi na čiju se glavu primenjuju male količine struje u vidu pulsova učestalosti od 20 do 40 herca. elektrošok, niz telesnih i psihičkih pojava, izazvanih kratkotrajnim provoñenjem električne struje kroz lubanju, koje umnogom podsećaju na veliki epileptički napad. Primenjuju se kao sredstvo za lečenje nekih duševnih bolesti kao što su melanholija, katatonija i manija. elektrotaložnik, veoma efikasan ureñaj za uklanjanje čestica iz izlazećih dimova i gasova zasnovani na uticaju visokonaponskog 150.000 do 200.000 V elektrostatičnog polja u kome se čestice naelektrišu jednom, a zatim budu privučene drugom vrstom električnog polja i istaložene. Uklanja i čestice minimalnih dimenzija. Moguća efikasnost 99,9%. Sin. elektroprecipitator, elektrofiltar. eiektrotomija, sečenje tkiva električnom strujom pomoću elektroda oblika noža, omče, igle itd. element, (1) osnovni sastavni deo neke celine; (2) hemijski element je sastavljen samo od jedne vrste atoma koji se hemijskim načinima ne mogu deliti u prostije supstancije. Element je skup atoma s istim rednim brojem. Dosada je objav-
elleptocytosis ljeno da postoje 104 hemijska elementa. Svi se elementi dele na metale kojih ima oko 2/3 od svih elemenata, nemetale kojih ima oko l /3 i metaloide koji'se nalaze izmeñu metala i nemetala u MendeIjevljevom periodnom sistemu. Elementi koji se nalaze u živim organizmima nazivaju se biogeni elementi.
elementarna telašća, v. Mycoplasma i L-oblici bakterija. elephantiasis, elefantijaza, trajno uvećanje nekog uda ili dela tela usled stvaranja čvrstog i hroničnog edema tkiva. Simptom nekih oboljenja, v. pachydermia; e. cutis, v. pachydermia; e. chirurgica, hirurška elefantijaza, veliki edem ruke posle mastektomije; e. filariensis, prava elefantijaza izazvana filarijazom, infekcijom limfnih sudova nematodom Wuchereria bancrofti, koja izaziva zapaIjenje i začepljenje limfnih sudova s hipertrofijom kože i potkožnog tkiva, prvenstveno nogu i mošnica. Oboljenje se javlja u tropskim predelima; e. graecorum, v. lepra; kongenitalna e., uroñeni limfedem nogu usled hronične opstrukcije limfnih sudova; e. leishmaniana, edem i hipertrofija tkiva prouzrokovana Leshmania donovani, v. leishmaniosis; e. lymphangiectatica, elefantijaza dela tela na kome se nalazi limfangiektazija; e. nostras, elefantijaza izazvana hroničnim povratnim streptokoknim erizipelom ili hroničnim recidivirajućim celulitisom; e. scroti, elefantijaza mošnice, ogromno zadebljanje kože i potkožnog tkiva mošnica, koje može da bude prepreka za polni život naročito kad je praćena velikim edemom. elevator, (hir.) instrument za izdizanje tkiva, naročito kostnih fragmenata po-principu poluge ili za odizanje, odlubljjvanje pokosnice. elixir, eliksir, ranije su ovim nazivom obeležavane naročito dragocene tinkture i miksture. Danas se ovaj izraz malo upotrebljava. elliptocytosis (hereñitaria), eliptocitoza (nasledna), nasledni poremećaj u kojeg veći broj eritrocita ima eliptički oblik i u kojeg postoji manje ili više izražena hemolizna anemija. 231
Ellis-Damoiseauova linija
embryotoxon
Ellis-Damoiseauova linija, parabolna li- embrionalna interseksualnost, začetak nija s ispupčenjem okrenutim nagore, gonada je do kraja 2. meseca intrauterikoja čini granicu perkutorne tuposti u nog života polno neodreñen. Genetska pleuralnom eksudatu. odreñenost presuñuje koga će pola biti elongatio dentis elongacija zuba, v. extruzačetak. Ako se ne stvara androgeni sio dentis. hormon, uobličavanje uzima pravac Elschnigove bule, Elšnigove bule, okrugženske polarizacije (Turnerov sinlaste ili ovalne tvorevine od epitelijaldrom). Ako je izlučivanje tog hormona nih ćelija ostataka čahure kristalnog sozakasnelo ili nedovoljno, nastaju u emčiva, zaostale iza ekstrakapsularne ekstbrionu interseksualne pojave; e. polje, rakcije, ili povrede. zadebljanje blastoderma, dok Rauberov emanacija, v. emmanatio. sloj, još nije zamenjen providi se kao emaskulacija, odstranjivanje ne samo gotamna okrugla mrlja: embrionalno polje. nada (kastracija) s proksimalnim delom Ono meri oko 650 u prečniku. Na plogametonosnih puteva, nego i snošajnog du od 150 časova ono se izdužuje i ima organa (penisa) s mošnicama. kruškoliki oblik dužine l mm, dok u Embden-Meyerhofov put, način razgrad160. času dostiže 1,5 mm. U početku 7. nje glikoze kojim se glikoza cepajući se dana na repnom kraju embrionog polja na trioze razgrañuje do pirogožñane kijavlja se, po srednjoj liniji, tamna putaseline. nja: primitivna traka, koja na glavenom embolectomia, embolektomija, uklanjakraju zadebljava (Hensenov čvor), dok nje čepa usirene krvi (embolusa) operase na zadnjem kraju vidi zadebljanje: zativnim putem. dnji čvor. Pojava primitivne trake u priembolije pluća, ispitivanja su potvrdila snoj je vezi sa stvaranjem trećeg lista da se embolije pluća sreću češće u žena blastoderma; e. pupoljak, embriogeni (72%). elementi (embrioblast) skupljeni u goembolijska pneumonija, v. pneumonia. milicu, pribijeni uz trofoblast. Deo trofoblasta koji pokriva embrioblast nosi embolismus, začepljenje krvnog suda' naziv Rauberovog pokrovnog sloja. prouzrokovano stranim telom dospelim krvnom strujom do mesta gde je izazvao embriotrof, hrana embriona, dospela iz materinske krvi (hemotrof) ili iz matezačepljenje. rinskog tkiva (histiotrof). embolus, naziv za strana tela koja su dospela krvnom strujom na mesto gde su embryotomia, embriotomija, zajednički pojam za sve akušerske operacije komaizazvala njegovo potpuno ili delimično danja i smanjivanja tela ploda u cilju zazačepljenje. Embolus može biti deo vršavanja poroñaja. Operacija se vrši u trombusa, ćelije neoplazme, mast, vazinteresu majke kod mrtvog ploda, a duh, mase bakterija, paraziti. Mesto gde samo izuzetno na živom plodu. U te akuće se zaustaviti embolus zavisi od njegošerske operacije se ubrajaju: bušenje i ve veličine, zjapa krvnog suda i krvne smanjivanje glave ploda (perforatio castruje koja ga nosi. pitis), odvajanje glave ploda od tela (deembrioblast, embrionalna gomila ćelija. capitatio), ispražnjavanje sadržaja grudembriologija, nauka o razviću živih bića. nog koša i trbušne duplje (evisceratio), Prva embrionalna ćelija, zigot, u sebi sapresecanje ključne kosti (cleidotomia), drži sve morfološke odlike i sve funkcije presecanje kičmenog stuba (spondylobudućeg organizma. Kojim mehaniztomia) i pravo komadanje ploda (dissecmom i pod 'kakvim okolnostima se iz tio fetus). Poboljšanjem antenatalne zatako elementarne strukture razvijaju štite i operativne tehnike u rešavanju složeni i najsloženiji oblici i funkcije, zanemarenih poroñaja sve te akušerske proučava uzročna (kauzalna) embriologioperacije se danas vrlo retko vrše. ja. embryotoxon, v. arcus juvenilis; e. corembrion, naziv za plod do 2. meseca. neae posterius, kongenitalna malfor232
emejocitoza macija u razvitku periferije rožnjače. Zahvata Schwalbeovu liniju i čini formaciju koja prominira u prednju komoru. Embriotöksin korneje posterius udružen s kongenitalnom anomalijom periferije dužice čini Axenfeldov sindrom. V. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis. emejocitoza, v. egzocitoza. ernesis gravidarum, trudničko povraćanje. Prema intenzitetu povraćanja se razlikuju: obično, umereno povraćanje (emesis gravidarum) i uporno teško povraćanje (hyperemesis gravidarum). Trudnice vrlo često umereno povraćaju u prvim mesecima trudnoće, a to stanje obično prestaje posle trećeg meseca trudnoće. Skoro polovina trudnih žena povraća, u početku trudnoće, ujutro našte, prilikom obroka ili odmah po uzimanju obroka, povraćanje je bez napora i bez teškoća. Uporno teže povraćanje (hyperemesis gravidarum) može se javiti od samog početka trudnoće, počinje kao umereno koje se sve više pogoršava. Pored upornog povraćanja dolazi do pogoršanja opšteg stanja: dezhidratacije, oligurije, gubitka apetita, mršavljenja i subikterusa. U završnom stadijumu vidi se slika potpune inanicije i anurije. Ako se hiperemeza ne leci, može imati fatalan ishod. emetica, emetici, sredstva za izazivanje povraćanja. Danas se retko upotrebljavaju, i to uglavnom samo bakar-sulfat (u dece) i Apomorphini chloridum. Sin. vomitiva. emetin, alkaloid iz biljke Dragoga Ipecacuanha, koji, unesen per os, izaziva povraćanje (otuda ime). U obliku injekcija služi za lečenje amebne dizenterije. emetropija, v. emmetropia. eminentia, eminencija, ispupčenje, uzvišica (npr. eminentia arcuata na piramidi siepoočne kosti). emisija, istiskivanje sperme u uretru koje nastaje pri kontrakciji glatkih mišića semenovoda i semenih kesica pod uticajem impulsa koji, putem hipogastričnih živaca, pristiže iz gornjih slabinskih segmenata kičmene moždine.
emphysema emmenagoga, emenagogi, sredstva koja izazivaju menstruaciju ili regulišu njeno nastupanje. Emmetova operacija, v. operacija. emmetropia, emetropija, stanje refrakcije normalnog oka. Paralelni svetlosni zraci, koji padaju na rožnjaču, sjedinjuju se na mrežnjači u jednu oštru sliku, tj. pri pogledu u daljinu dobija se oštar lik predmeta koji se posmatra bez upotrebe akomodacije. emocija, v. emotio. emollientia, emolijencija, sredstva za razmekšavanje površinskog dela kože, npr., sapuni, masti, glicerol itd. emotio, emocija, snažno osećanje praćeno telesnim manifestacijama, kao što su promene izraza lica, bledilo, crvenilo, znojenje, pojačan rad creva, ubrzanje frekvencije srčanih otkucaja itd. V. afekt. emotivan, koji se odnosi na emociju. emphysema, emfizem, promena plućnog tkiva praćena povećanom količinom vazduha u njemu. Emfizematozno pluće je uvećano u celosti ili delimično, zavisno od rasprostranjenosti emfizema; e. bronchiolare, odlikuje se velikom proširenošću bronhiola. Postoji izražena hipertrofija mišića u njima, plućne alveole su smanjene - često nalazimo delove plućnog tkiva s ožiljcima; e. cutaneum, vazduh ili gas u rastresitom veznom tkivu, pod kožom; e. gangrenošum, maligni emfizem u gasnoj gangreni, izazvan anaerobnim klicama; e. intestinale, stanje nagomilavanja gasa pod serozom creva; e. mediastinale, nastaje prodorom vazduha u masno tkivo sredogruña meçiijastinuma; e. obstructionis, povećani sadržaj vazduha u plućima prouzrokovan delimičnim začepljenjem bronhiola. Pluća su uvećana, bleda, suva, bez elasticiteta. Emfizem dovodi do hipertrofije desne komore srca zbog povećanog otpora u plućnom krvotoku; e. pulmonum, emfizem pluća. V. emfizem; e. senile, emfizem pluća vezan za ukočenost na grudnom delu kičmenog stuba vezanog za degenerativnu promenu na meñupršljenskim koturima; e. subcutaneum, pri233
emplastra sustvo vazduha u potkožnom masnom tkivu, najčešće posledica povreda grudnih organa, pluća; e. subcutaneum faciei, potkožni emfizem lica, prisustvo vazduha ispod kože lica posle povrede nosne ili sinusne šupljine, ispiranja rana pod pritiskom i hirurških intervencija na vilicama. emplastra, melemi, lekoviti preparati za spoljašnju upotrebu. Osnovni sastojci su im olovne soli masnih i ovima srodnih kiselina, vosak, masti, ulja itd. Pri običnoj temperaturi, melemi su čvrsti, a na telesnoj temperaturi omekšaju, postaju plastični i lepljivi, a daljim zagrevanjem se tope. Daju im se šipkasti, pločasti ili slični oblici, ili se prevlače na tkaninu. Osim E. adhaesivum (lepljiv melem), danas su ovi oblici lekova napušteni. empyema, empijem nakupljanje gnoja u šupljini čovečijeg tela (pleura, perikard, žučna kesica i si.). emulgendum, v. emulsio. emulgens, v. emulsio. emulsio, emulzija, disperzni sistem u kome su čestice disperzne faze kapljice neke tečnosti čija je dimenzija veća od.x 199 mikrona; e. bakterija, često upotrebljavan, nepravilan je izraz za suspenziju bakterija. emulsiones, emulzije, mlečne, tečni oblici lekova, mlečna izgleda, koji sadržavaju ulja, masti, vorvanj, vosak, smole, balzam ili druge, u vodi nerastvorljive materije, emulgovane u propisanoj tečnosti. Za spravljanje emulzija potrebna su tri sastojka: emulgendum (materija koju treba amulgovati), emulgens (materija koja vrši emulgovanje) i vehiculum (konstituens) odnosno sredina u kojoj se vrši emulgovanje. enamelum (od stare francuske reci amel, caklina, gleñ), v. adamantinum, substantia adamantina. enantat testosterone, jedinjenje testosterona koje se koristi zbog produženog terapijskog dejstva (»depo-terapija«). enanthema, enantem, ospa na sluznicama. Odgovara egzantemu na koži. encefaližacija, proces koji dovodi do povećanja uloge kore velikog mozga u
234
encephalitis kontroli različitih funkcija. Encelalizacija potiskuje mnoge funkcije nižih centara, a te funkcije preuzimaju viši centri i obavljaju ih obično na složeniji način. Zbog toga su i efekti uklanjanja kore u primata, kao najsavršenijih živih bića, uopšte uzev mnogo teži, a ponekad i sasvim drugojačiji nego u pasa, ^rnačaka i drugih životinja. encefaloarteriografija, rendgensko snimanje moždanih arterija posle ubrizgavanja jodnog kontrastnog sredstva u jednu od unutrašnjih karotidnih arterija. Encefaloarteriografija je metoda Џ\ omogućuje dijagnozu raznih intrakranijalnih7 procesa: tumora itd. encefalografija, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje subarahnoidnog prostora lubanje i moždanih komora, posle intralumbalnog (ili subokcipitalnog) ubrizgavanja sterilnog vazduha (rede kiseonika). encefalogram, rendgenski snimak izvršen pošto je komorni i subarahnoidni prostor učinjen vidljivim. V. encefalografija. encephalitis, encefalitis, zapaljenje mozga; e. epidemica, epidemički encefalitis, akutno zapaljenje mozga prouzrokovano nepoznatim filtrantnim virusom. Epidemija je besnela u svetu, a naročito u srednjoj Evropi od 1917. do 1924. Odonda se javlja sporadično ili u vidu lokalnih malih epidemija, pri čemu nije sigurno da Ii su raniji klasični i savremeni slučajevi epidemičkog encefalitisa identični. Akutni epidemički encefalitis može imati više kliničkih oblika: (1) somnolentno-oftalmoplegički, (2) algomiokonusni (horeatični), (3) hipertonusno-hipokinetički (parkinsonoidni) i (4) pseudoneurastenički. Posle akutnog stadijuma koji se može završiti smrću u komi, dolazi do izlečenja bez posledica. U izvesnom broju slučajeva na akutni stadijum se naporedno ili posle kraćeg ili dužeg intervala nadovezuje hronični stadijum (v. parkin son i smus). Sin. e. Iethargica, e. typus A Economova bolest; e. larvata (Vujić), prikriveno zapaljenje mozga, oblik u kome se encefalitis danas vrlo često javlja. Eneefalitis larva-
encephalitis ta obično ima bqgatu subjektivnu simptomatologiju, koja se može uvrstiti bilo u neurasteniju (pseudoneuroze), psihoneuroze ili u vegetativne neuroze odnosno-distonije. Objektivno, taJtvi bolesnici pokazuju karakteristične znake oštećenja ekstrapiramidnog sistema, često vrlo suptefee-po izraženosti t tešfce za otkrivanje !interpretacije: znak rimae sužava^^nj^^n^pttkotrne, pri pogledu u stranu;-zttttk obrve, podizanje obrve pri pogledu u stranu i naniže; znak devijacije pesnice u polje IH unutra. Osim tog3 vide se promene u krvi i likvoru koje govore za organsko poreklo navedenih oboljenja. Priroda organskih osteéeßja kod encefalitisa larvate nije uvek poznata; moguće je da su lezije vaskularne, traumatske ili uroñene; e* letharglca, letargički encefalitis, v. e. epidemica; e, netn purulenta (na koji se obično misfi pri .upotrebi termina encefalitisa), može se podeliti u 3 grupe: I) primarni encefalitis, e, lethargica (tip A), japanski encefalitis (tip B), e. Samt-Louis, prolećno-letnji encefalitis (krpel|ski encefalitis); II) sekundarni^., encefalitis koji se javljaju u toku akutnih infektivnih bolesti: (1) eruptivnih (e. väccinalis, e. varicellosa, e. morbillosa, e. rubeolica, e. scarlatinosa), i (2) neeruptivnih (encefalitis u toku trbušnog tifusa), erizipela, difterije gripa, zauški (parotitis epidemica); III) encefalitis neodreñenog oblika: encephalomyelitis disseminata acuta, e. rheumatica (chorea minor), leucoencephalitis subacuta scleroticans, e. psychotica azotaemica acuta itd.; e. purulenta (abscessus cerebri), gnojavi encefalitis; specifični e. (e. luetica, e. tuberculosa). encephalitis et encephalomyelitis, teška, akutna virusna oboljenja mozga, i moždine. U kliničkoj slici su izraženi simptomi i znaci akutne neuroinfekcije s temperaturom, poremećajem svesti, meningealnim sindromom i neurološkim ispadima. U likvoru je povećan broj ćelija i nivo albumina. Bolest traje više sedmica i rneseci. Smrtnost * iznosi 1030°o. Ceste su sekvele: primarni e.,
encephalopathia izaziva ih veliki broj neurotropnih virusa; sekundarni e., nastaju kao komplikacija posle preležanih osipnih groznica i pertusisa, ili posle vakcinacije protiv velikih boginja i besnila. encephalomalacia, encefalomalacija, razmekšanje mozga. Nastaje usled izumiranja dela mozga čija je arterija začepljena (trombozom, embolijom, zapaIjenjem itd.). Nekrotičko tkivo se razmekšava usled autolize, a docnije se produkti autolize resorbuju i na mestu neJuroze stvaraše šupljina, tzv. encefalomalacična cista. Encefalomalacija je najčešće uzrok moždane kapi (apoplexia cerebri). Posledica encefalomalacije je oduzimanje polovine tela na suprotnoj strani koje obično ne nastupa naglo i nije praćeno dužim gubitkom svesti. U početku su smetnje znatno veće nego kad proñe otok okolnog zdravog tkiva. V. іі cerebri. encephalomeningocele intranasalis, unutrašnja nosna encefalomeningokela nastaje usled greške u embrionskom razvoju lubanje. U takvom slučaju ostaje izmeñu etmoidne i ncsne kosti defekt u osifikaciji kroz koji se u nos izbočuje izdanak dure (meningokela) ili vrećica koja sadrži i moždano tkivo (encefalomeningokela). Rinoskopski Vialaz podseća na nosni polip, ali prisustvo u malog deteta i polazište s krova nosa upućuju na pravu dijagnozu. Nekad se unutrašnja nosna encefalomeningokela izbočuje pod kožom nosa ispod donjeg ruba nosne kosti. encephalomyelitis, encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kičmene moždine, obično u vidu većeg broja rasutih žarišta. Klinički predstavlja tzv. akutnu multipIu sklerozu. encephalon, (grč.) encefalon, mozak u širem smislu, deo centralnog nervnog sistema smešten u lubanjskoj duplji. Sastoji se od rombastog mozga (rhombencephalon) i mozga u užem smislu (cerebrum). encephalopathia, encefalopatija, svako degenerativno oboljenje mozga.
235
enclave enclave, (fr.) supstancija odvojena iz svoje normalne sredine i mesta i uglavljena u neki drugi organ ili tkivo. endangitis, zapaljenje endagijuma. endarterectomia, endarterektomija, ekscizija zadebljane ateromatozne intime arterije; gasna e., endarterektomija proizvedena primenom ugljen-dioksida pod velikim pritiskom, koji odlubljuje pločaste naslage iz venačnih arterija srca, kao način lečenja ateroskleroze. endarteritis, zapaljenje intime, unutrašnjeg sloja arteije; e. deformans, deformirajući endarteritis, hronični enteritis koji se odlikuje masnom degeneracijom tkiva arterije i taloženjem krečnih soli; e. obliterans, zapaljenje intime manjih arterija, zbog čega nastaje začepljenje zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans: e. proliferans obliterans (Heubneri), luetičko produktivno zapaljenje intime koje dovodi do suženja zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans. endemska gušavost, v. gušavost. endemska hematurija, v. haematuria. endemski sifilis, v. syphilis. endo-agar, diferencijalna, čvrsta hranljiva podloga (obično se razliva u Petrijevusolju) na kojoj se kolonije jedne bakterijske vrste razlikuju po obojenosti od kolonija druge bakterijske vrste, što je omogućeno prisustvom ugljenih hidrata (laktoza), indikatora i raznih soli. endoaneurysmorrhaphia, endoaneurizmorafija, operacija u lečenju u aneurizme. Sastoji se od otvaranja aneurizmne kese i zatvaranja njenog lumena unutrašnjim, nabirajućim šavovima. Sin. Matasova operacija. V. operatio. endocarditis, endokarditis, zapaljenje opne koja iznutra oblaže zidove srčanih šupljina - endokardijuma; e. acuta, akutno zapaljenje srčanih zalistaka, koje može biti prouzrokovano hemolitičkim streptokokom i drugim vrstama streptokoka, gonokokom, a rede drugim vrstama bakterija. Najčešće su zahvaćeni mitralni i aortni zalisci, dok gonokok napada češće zaliske desnog srca. Javljaju se vegetacije na ivicama zahvaćenih zalistaka s ulceracijama. Na površini promena je fibrin ispod koga 236
endocarditis se nalazi masa bakterija. U dubljim zonama se nalaze leukociti i fibrozno vezivo; e. atypica verrucosa, javlja se u vidu bradavica na zaliscima i endokardu. Promene nisu niti po tipu onih koje nalazimo u bakterijskog, niti reumatskog endokarditisa. Opisan je u bolesnika s lupus eritematodesom. Glavna promena je u hijalinom bubrenju subendotelnog kolagena, praćen infiltratima plazmocita, proliferacijom kapilara, kasnije pojavom ožiljaka; e. foetalis, zadebljanje endokarda i subendokarda nastalo usled proliferacije elemenata kolagenog i elastičnog tkiva. Javlja se u obe polovine srca, ali pretežno u levom, a ponekad zahvata i zaliske. Najčešće se javlja u dece. Srce je znatno uvećano, javljaju se i simptomi slabosti srca. Etiologija je nejasna. Slučajevi u dečjem uzrastu su kongenitalnog porekla, verovatno usled poremećaja razvoja; e. gonococcica, destruktivni endokarditis s veoma rasprostranjenim trošnim vegetacijama na zaliscima. Nastaje hematogenom diseminacijom u toku infekcije gonokokima. Lokalizacija endokarditisa na zaliscima desnog srca češća je nego u drugim endokarditisima; e. lenta, subakutni bakterijski endokarditis prouzrokovan sojem streptokokus viridans u 95% slučajeva. Ostatak od nekoliko procenata prouzrokovan je bacilom influence. Obično nisu jasna ulazna vrata prouzrokovača - fokus iz koga bakterije dospevaju do srca. Veruje se da bakteriemija nastaje iz ognjišta kao što su zubi i tonzile. Meñutim, potrebni su i drugi činioci za lokalizaciju procesa na endokardu. Ranija oštećenja zalistaka, izvesne kongenitalne nenormalnosti, kao i prisustvo trombocitnih tromba na zaliscima, značajni su predisponirajući činioci. Subakutni bakterijski endokarditis veoma često se razvija na ranije oštećenim zaliscima reumatičnim procesima. Mitralni, aortni su najčešće zahvaćeni, dok trikuspidni i pulmonalm mnogo rede. Vegetacije koje se stvaraju na zaliscima trošne su, te se delići s njih lako otkidaju ulazeći u krvotok. Isto tako vegetacije se šire na strume papi-
endocardium larnih mišića kao i na endokard zida komora. Zalečenje nastaje prodorom fibroblasta i kapilara iz baze zaliska u vegetacije na površini. Dugo vreme se mogu zadržati bakterije u sredini zalečenih zalistaka. Embolusi s vegetacija, dospeli u krvotok, izazivaju infarkte u bubrezima, slezini i mnogim drugim organima i tkivima kao što su retina, koža, mozak, pa i u samim krvnim sudovima, izazivajući mikotičku aneurizmu. Niska viru^lencija mikroorganizama ne izaziva gnojnu reakciju na mestu embolije; e. Libman-Sacks, to je atipični verukozni endokarditis koji se odlikuje vegatacijama na zaliscima i zidu komore. Njegova glavna odlika je hijalino bubrenje subendokardnog kolagena kome sledi zapaljenjska reakcija u kojoj postoji veliki broj makrofaga, plazmocita, proliferacija kapilara, a u poznijem stadijumu fibroza; e. rheumatica, odlikuje se zahvaćenošću mitralnih zalistaka u svim slučajevima. Aortni su u 50% slučajeva zahvaćeni, dok su trikuspidni u jednoj trećini. U početku postoji degeneracija subendokardnog sloja veziva s proliferacijom. Zapaljenje se širi kroz tkivo celog zaliska uz pojavu edema, mikrofaga, plazmocita, limfocita i mladih kapilara. Endotel je razoren, a vegetacije se stvaraju na liniji dodira ivica zalistaka. Vegetacije su multiple, čvrste, sitne, glatke, a sastoje se uglavnom od krvnih pločica i fibrina. Zalečenje se završava stvaranjem debelih, skvrčenih, delom razorenih nedovoljnih zalistaka. Stenoza mitralnih zalistaka praktično je najčešća posledica; e. staphylococcica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog stafilokokima. V. e. acuta; e. streptoeoccica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog streptokokima. V. e. subacuta; e. subacuta bacterialis, v. e. lenta; e. ulcerosa, v. endocarditis acuta. endocardium, endokard, tanka unutrašnja opna koja iznutra oblaže zidove srčanih šupljina, a na otvorima gradi zaliske. endocitoza, opšti naziv za pinocitozu i fagocitozu.
endokrina pluriglandularna edenomatoza endocrinium, endokrinijum, naziv za skup svih endokrinih žlezda u organizmu kao jedan pojmovni sistem s obzirom na vrlo prisnu meñusobnu korelaciju žlezda. endoderm, unutrašnji list blastoderma. V. blastodermni listovi (prospektivni značaj). endodontia, (stom.) stomatološka disciplina koja se bavi proučavanjem patologije i terapije zubnih tkiva. endogamija, sklapanje braka izmeñu pripadnika ograničenih, malobrojnih, grupa stanovništva, tako da je oplodnja izmeñu osoba sličnog genotipa češća nego u opštoj populaciji, pa, prema tome, i rizik pojave homozigota za odreñene mutantne recesivne gene. endogeni erogeni faktori, v. erogeni faktori, endogeni. endogenus, endogeni, koji potiče iz samog organizma, prouzrokovan unutrašnjim faktorima, suprotno od egzogen. endognathio, uskost vilice; e. bimaxillaris, uskost obeju vilica, uroñena nepravilnost. U slučajevima e. maxillaris ili e. mandibularis postoji gnatično ili dentoalveolarno ukršten zagrizaj. tancije zbog čega se upotrebljava za podsticanje želudačne sekrecije. hereditaran, koji je nastao dobijanjem mutantnog gena od roditelja. Sin. nasledan. hereditarna displazija gleñi, v. amelogenesis imperfecta. hereditarne bolesti, poremećaji izazvani mutacijom gena u germinativnim ćelijama, koji se prenose s jedne generacije na drugu. Sin. nasledne bolesti. hereditarni opalescentni dentin, v. dentinogenesis imperfecta; hereditarni sifilis, pogrešno, staro shvatanje o naslednosti sifilisa. Bolest može biti uroñena - syphilis congenita ili connata. hereditarnost, proporcija fenotipske varijacije odreñenog obeležja izazvanog samo genskim činiocem, u odnosu na udeo spoljašnjih činilaca u nastanku tog obeležja. hermaphroditismus, prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U 330
hernia prirodi je on u nižih životinja česta pojava, bilo da se u jednom organizmu oba pola nalaze istovremeno (istovremeni h.), bilo uzastopno (uzastopni h. ili proterogonija). U poslednjem slučaju takva jedinka jedan deo života doživljava kao jedan pol, a drugi kao suprotni pol: ona je prvo mužjak, pa ženka (proterandri-ja) ili prvo ženka pa mužjak (proterogi-nija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam, stanje razdvojenih polova, tj. postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca samo jednog pola. Čovek je go-nohorično biće jer su u njega polovi razdvojeni na dve vrste jedinki. Meñutim, danas je jasno da razlikovanje hermaf-roditizma na pravi (verus) i lažni (spu-rius s. falsus) nema više opravdanja. Svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti, ma gde se on javio. Prema tome, što se on javlja, umesto na gona-dama, na vangonadnim genitalnim organima, nije razlog da se oglasi za lažan ili prividan, jer to, zaista, nije. U cilju razlikovanja od onog koji se javlja na go-nadama treba mu dodati pridev koji se odnosi na organe zahvaćene anomali'-jom. Izgleda nam daje pre svega neophodno obuhvatiti hermafroditizam pojmom patološke inter seksualnosti koja se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti), nego i od pojave vangenitalne, široko obuhvat-ne somatske interseksualnosti. Uže shvaćen, hermafroditizam bi bio genitalna interseksualnost i kao takav može se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe. Nazvati hermafroditismus verus samo gonadnim, bilo bi nedovoljno. Zato je precizniji pridev ambiogonadni, kao što za pseudohermafroditismus treba usvojiti naziv vangonadni hermafroditizam koji može zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutrašnji i spoljaš-nji vangonadni hermafroditizam). hernia, hernija, kila, ukvara. U širem smislu, promene anatomskog položaja unutrašnjih organa, kada dospeju pod površinu tela ili u susedne telesne šupljine. U užem smislu, pored ovih karakteristika, dislokovani organi potiskuju pred
hernia sobom trbušnu maramicu (peritoneum itd.) koja ih omotava stvarajući kilnu kesu. Ovo je obeležje prave kile za razliku od prolapsa ili lažne kile. Najčešće su kile trbušnih organa koje prodiru pod površinu tela kroz trbušni zid. Sastavni delovi kile su: kilni prsten, otvor u trbušnom zidu kroz koji izlazi hernija; kilna kesar, zidovni peritoneum, koji omotava ispale trbušne organe. Po svojoj etiologiji su uroñene (kongenitalne) ili stečene (akvirirane). Opšta karakteristika kila je da su reponibilne, ako se mogu vratiti (reponovati) kroz kilni otvor, ireponibilne, ako se ne mogu vratiti i ukleštene (h. incarcerata), koje se javljaju kao veoma opasna komplikacija svih vrsta kila: h. abdominalis, ispadanje abdominalnih organa kroz trbušni zid; h. acquisita, hernija koja nastaje usled naprezanja ili nekog zadesa; Bečlardova h., hernija femoralis koja se probija kroz safenski otvor; h. cerebri, v. encephalocele; h. congenitalis, uroñena kila koja postoji već pri poroñaju u mošnici ili pupku; h. diaphragmatica, prečažna kila. Nastaje prodiranjem trbušnih organa u grudnu šupljinu kroz otvore u prečazi; h. d. spuria, lažna prečažna kila koja je redovno traumatskog porekla i nema kilnu kesu; h. d. vera, prava kila, jer ima kilnu kesu; h. diskusa, v. diskopatija, hernija meñupršljenskog kotura, hernija pulpozne jezgre; h. diskusa intervertebralisa, v. diskopatija, hernija pulpozne jezgre, hernija diskusa; h. duodenojejunalis, v. h. Treitzi; h. femoralis, kila na prednjoj strani korena buta čiji se kilni kanal nalazi u sudovnim rojtama. Sin. h. cruralis interna. Retka varijanta je h. femoralis (cruralis ili Hesselbachova kila), koja se pojavljuje na korenu buta i koja koristi za svoj kanal lacuna musculorum; h. gangliodes, cista stvorena na mišićnim tkivima i koja sadrži sluzni sadržaj. Naziva se i ganglionom; Grynfeltova h., kongenitalna hernija koja prolazi kroz gornji slabinski prostor; Hesselbachova h., sin. h. femoralis (cruralis) externa; hiatusna hernia, protruzija nekih abdominalnih organa kroz jednjački procep
hernia prečage, ali je to obično klizajuća ili paraezofagusna dijafragmatska hernija; h. inguinalis, preponska kila; h. i. externa, to je spoljašnja, bočna, indirektna ili kosa preponska kila koja ispada prodirući kroz preponski kanal (u muških uz spermatičku vrpcu, a žena uz okruglu materičnu vezu u ovom kanalu). Sin. h. indirecta, h. lateralis, h. obliqua; h. i. interna, unutrašnja ili direktna preponska kila koja se ispupčuje kroz manje otporni trbušni zid medijalno od epigastričkih krvnih sudova. Sin. h. directa, h. medialis; h. i. interna parietalis, preponska kila u kojoj se kilna kesa nalazi delimično ili potpuno izmeñu mišića trbušnog zida; h. i. interstitialis, u kojoj se kilna kesa nalazi izmeñu poprečne fascije i aponevroze kosog mišića; h. i. properitonealis, hernija u kojoj se kilna kesa nalazi izmeñu poprečne fascije i zidovnog peritoneuma; h. intersigmoidea, hernija u kojoj su organi prodrli u intersigmoidnu jamu; h. irreductibilis, hernija koja potiskivanjem rukom, taxisom, ne može da se »namesti«; h. ischiadica, nalazi se u sedalnom predelu; njen kanal prolazi kroz foramen suprapiriforme; Littréova h., kila u kojoj se kroz kilni prsten ispupčuje samo do crevnog zida ili se u kilnoj kesi nalazi kao sadržina samo Meckelov divertikul; Morgagnijeva prečažna h., kila čiji se otvor u prečazi nalazi u fibroznom grudnorebarnom trouglu (Morgagni); h. pulpoznog nukleusa, v. diskopatija, diskus-hernija, kila meñupršljenskog kotura; h. oburatoria, zaporna kila, nalazi se na unutrašnjoj strani korena buta, koristeći za svoj kanal zatisni otvor; ožiljačna h., trbušna kila koja može nastati posle operacije ili povrede trbušnog zida. Ona je posledica ožiljka koji je zamenio normalne sastojke trbušnog zida, a na prvom mestu mišićno tkivo; okolojednjačka prečažna h., kila u koju, pored normalno položenog jednjaka i kardije, ulazi dno želuca kroz jednjački procep, dok tanko i poprečno debelo crevo nekad ulaze u grudnu duplju; h. perinealis, meñična kila, koristi za svoje formiranje pukotinu u pre331
Herniariae herba čazi karlice. Sin. h. ischiorectalis. Oblici ove hernije su: (a) h. pudendalis, koja se javlja u predelu zadnjeg dela velike usmine; (b) h. rectalis, koja nastaje uvaljivanjem kile, kroz mišićni sloj rektuma u sam rektum. Isti naziv nosi i ispupčavanje rektuma na meñici u spadu usmine. Sin. proctocele, rectocele; (c) h. vaginalis, pojavljuje se u usmini ispupčavajući njen prednji ili zadnji zid: sklizna (»sliding«) dijafragmatska h.r kila koja nastaje pomeranjem kard i jalnog dela želuca u torakalnu duplju; mošnička skrotalna h., preponska kila koja se spustila u mošnicu; Treitzova h., retroperitonealna hernija, koja prolazi kroz gornji dvanaestopalačni špag. Naziva se i h. duodenojejunalis; h. umbilicalis, pupčana kila (koja je, u stvari, ektopija) nastaje zbog izostalog zatvaranja trbušne šupljine u predelu pupka; h. ventralis, trbušna kila, koje ima nekoliko vrsta: (a) h. lineae albae, kila na beloj liniji. Ako se ova nalazi iznad pupka, naziva se h. epigastrica, a pored pupka h. paraumbilicalis; (b) h. postopera-tiva, hernija koja nastaje posle operacije na trbušnom zidu; (c) h. traumatica, hernija koja nastaje posle povrede; (d) h. ventralis, bočna trbušna kila; von Bergnannova h., oblik male intermitentne hijatusne hernije. Herniariae herba, v. herba. heroin, diacetil-morfin, alkaloid koji ima jače analgetičko dejstvo od morfina, ali i jače deluje depresivno na centar za disanje. Deluje jako euforično, tako da prilikom njegove upotrebe postoji velika opasnost od nastajanja toksikomani-je (heroinomanija). Ne upotrebljava se kao lek. herpes, akutno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s pojavom mehurića na sluznici usta; h. akcesorni, propratni herpes u toku nekih opštih oboljenja (gripa, bakterijske pneumonije, paratifusa B i dr.). V. herpes simplex; h. cornea, oboljenje rožnjače koje se ispoljava u vidu menurića i ulceracija; h. povratni, v. herpes simplex; h. propratni, v. herpes akcesorni; h. simpex, virusno oboljenje s pojavom mehurića na
332
herpes koži, rumenom delu usana ili sluznici usta. Prouzrokuje ga virus herpes simplex, koji se nalazi intracelularno i koji izaziva patološke promene kad god je došlo do smanjenja odbrambenih snaga organizma. Bolest počinje peckanjem i crvenilom, a zatim se na obolelom mestu javlja veći broj malih mehurića koji brzo prskaju i pretvaraju se u kruste. U oralnom herpesu na mestu mehurića stvaraju se erozije i ulceracije. Prema lokalizaciji postoji npr.: h. mentalis, h. facialis, h. labialis itd. Lečenje je simptomatsko i vakcinacijom. Sin. povratni herpes; herpesni virusi, pripadaju grupi DNK-virusa. U ovoj grupi ima više virusa, najvažniji je virus h. simplex, koji u čoveka na koži i sluznici izaziva herpes labiaiis (groznica, jaglina, jarić, pljugavica). Računa se da 70-90 % osoba ima ovaj virus i ko jednom doñe u dodir s njim, nosiće ga celog života, jer ovaj virus živi u ravnoteži s domaćinom; h. zoster ili samo zoster, virusno oboljenje moždanih ili kičmenih ganglija koje se ispoljava grupisanim mehurićima na eritematoznoj osnovi, obično jednostrano duž inervacionog područja odgovarajućeg nerva (z. intercostalis, z. facialis, z. ophtalmicus itd.). Veoma se retko javlja obostrano (z. duplex) ili generalisano (z. generalisatus s. varicellosus). Katkad je sadržaj vezikula hemoragičan (z. haemorrhagicus) ili čak dolazi do gangrene (z. gangraenosus). Oboljenje traje dve do tri sedmice, praćeno često jakim, neuralgičkim bolovima, a zatim se povlači ostavljajući za sobom trajan imunitet. Sin zona; h. zoster ophthalmicus, herpetičko oboljenje u području prve grane trigeminusa. Izazivač je virus. Pored promena na koži, na oku se, kao komplikacija, javljaju mehurići na vežnjači i rožnjači, koji prskaju i stvaraju ulceracije. Može doći do keratitisa, iritisa, u redim slučajevima i do neuritisa vidnog živca; h. zoster oticus, usni herpes zoster, kožne manifestacije herpesa zauzimaju usnu školjku i njenu okolinu. Oboljenje je praćeno bolovima (otalgia) i afekcijom živaca, oštećenjem sluha po perceptivnom tipu (a. coc-
Herter-Heubnerova bolest
heterotrofan
ostaje zgusnut tokom interfaze. V. hrohleae), vrtoglavicom (n. vestibuli), češće matin. i perifernom paralizom facijalisa. Poreheterohromatinizacija, v. lajonizacija, X-mećaji su prolazne prirode. inaktivacija. Herter-Heubnerova bolest, v. coeliakia. Herxheimerova bolest, v. acrodermatitis heterologo, označava antigenske razlike izmeñu raznih životinjskih vrsta. chronica atrophicans. heterometrijska autoregulacija srca, Herxheimerova reakcija, v. reakcija. sposobnost srca da se jače kontrahuje Hesselbachova hernia, v. hernia. kada je srčani mišić istegnut u fiziološhetacilin, polusintetski penicilin sa širokim granicama. Ova osobina je svojstvo kim antibakterijskim spektrom (iz njesvih poprečnoprugastih mišića i objašga se, razgrañivanjem, oslobaña ampicinjava se povoljnijim odnosom aktinskih lin). i miozinskih niti u mišićnim vlaknima. heterochromatin, heterohromatin, deo Pri istezanju zida desne pretkomore pohromosomske supstancije s gustim spivećava se i srčana frekvencija za 10 do ralnim zavojima DNK koja je, zbog toga, 15 °/o. Povećanje snage kontrakcije srca neaktivna u transkripciji u području heoko 30 sec. posle prethodnog istezanja terohromatina. Heterohromatin ima (kada se dužina mišićnih vlakana usled kompaktan izgled i intenzivno se boji. snažnije kontrakcije vratila na početnu) V. euchromatin. naziva se homeometrijskom autoreguheterochromia iridis, različita jačina piglacijom i objašnjava se povećanjem mementovanosti dužice jednog i drugog taboličkih procesa u mišiću koji je bio oka. Javlja se uroñeno, češće stečeno. istegnut. heterocikličan, naziv za organska cikličheteroosteoplastika, presañivanje kosti na jedinjenja koja u svom prstenu (cikuzete s individue druge vrste. lusu), pored ugljenikovih atoma, sadrže heterophoria, heteroforija, latentni strai atome drugih elemenata, npr. pirol, pibizam koji u odreñenim okolnostima ridin i dr. postaje manifestan. Heteroforiju mogu heterociklične aminokiseline, v. aminoizazvati svi uticaji koji dovode do porekiseline. mećaja ili prestanka fuzije. Fuziju otežaheteroduplex, heterodupleks, dvolančavaju telesna naprezanja, dugo čitanje ili na DNK u kojoj izmeñu dva lanca ne poalkohol. Sin. strabismus latens. stoji potpuna komplementarnost redos- heteroplastica, heteroplastika, transleda baza; može nastati kao rezultat muplantacija kalema s jedinke druge vrste. tacije, rekombinacije, ili se može dobiti heteroseksualni aloerotizam, v. autoeroin vitro kaljenjem jednolančanih DNJC. tizam. V. hibridizacija nukleinskih kiselina. heterosis, heteroza, superiornost hibrida heterofilna aglutinacija, v. Paul-Bunnelu prvoj generaciji u odnosu na neposlova reakcija. redne pretke u pogledu mnogih biološheterofilni antigen, v. Forssmanov antikih vrednosti: dužine života, plodnosti, gen. fizičke snage i dr. heterogametija, v. androspermijum. heterosugestija, v. sugestija. heterogametski pol, jedinka koja stvara heterotransplantacija, presañivanje u gamete ili s dva različita hromosoma kome se uzima presad (transplantat) s pola (XY na primer) ili samo s jednim jedinke druge vrste. V. heteroplastica. hromosomom pola i bez njega (XO). U heterotrofan, sposoban da organska jediljudi muškarac pripada heterogametnjenja, specifična za njega, sintetizuje skom polu jer proizvodi dve vrste sperjedino od drugih organskih supstancija matozoida (X i Y ). (odnosi se na sve životinje, saprofitske i heterogeno, v. ksenogeno, heterologo. parazitske bakterije i gljive, ali i na neke heterohromatin, zgusnuti hromatin, meñu najvišim biljkama koje ne sadrže neaktivan u procesu transkripcije RNK; hlorofil). V. autotrojan, saprojit. 333
heterotrofne bakterije
heterotrofne bakterije, bakterije koje za svoju ishranu koriste organske materije. heterovakcina, vakcina spravljena od heterolognih bakterija, tj. od druge vrste, nego što su one koje su izazvale oboljenje, protiv kojeg se ona primenjuje. Heterovakcina se upotrebljava za nespecifičnu terapiju. heterozygot, heterozigot, jedinka u čijim ćelijama se nalaze različiti alelski geni na jednom ili više lokusa homolognog para hromosoma. Hexamethylentetraminum, heksametil-entetramin, sredstvo za dezinfekciju mokraćnih puteva, jer se u kiseloj sredini iz njega oslobaña formaldehid. U alkalnoj sredini je bez dejstva. Hexobarbitonum (heksobarbiton), barbiturat s kratkotrajnim dejstvom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. hidrazid izonikotinske kiseline, v. izoniazid. hiatus, zjap, zev, otvor nepravilnog oblika, obično u vidu pukotine, npr., h. oesophageus (seu foramen oesophagicum), zjap na prečazi kroz koji ulazi jednjak^u trbušnu duplju. Ovaj ulazak može da bude praćen srčanim tegobama ili znacima neurocirkulatorne distonije; h. hernia, prolazak jednog dela želuca kroz hiatus oesophagi na prečazi iz trbušne u grudnu duplju. Može biti praćena srčanim tegobama ili neurocirkulatornom distonijom. hibernacija, stanje uspavanosti u kome izvesne životinjske vrste provedu zimu, zimski san nekih životinja; veštačka h., snižavanje bazalnog metabolizma, opuštanje mišića, san koji liči na narkozu, pomoću farmakodinamskih sredstava koji utiču depresivno l inhibitorno na simpatikusni nervni sistem i redukuju nivo homeostatske reakcije organiz^ ma. U tom stanju, koje se može održavati nekoliko časova, krvni pritisak se kreće oko 100 mm Hg, a telesna temperatura izmeñu 33° i 350C. U stanju veštačke hibernacije organizam može da savlada teške agresije: traumatske, hirurške, infektivne, toksičke. Veštačka hibernacija 334
hi d roge!
se u suštini razlikuje od zimskog sna nekih sisara. hibrid, jedinka nastala ukrštanjem pripadnika različitih vrsta. hibridizacija nukleinskih kiselina, postupak kojim se, putem stvaranja veštačkih hibrida dva lanca nukleinskih kiselina, ispituje postojanje komplementarnih regiona u njima; u postupku se primenjuje grejanje i hlañenje, tzv. kaljenje jednolančanih nukleinskih kiselina; stvaranje dvolančanih regiona ukazuje na komplementarnost redosleda nukleotida. hidatide, mali mehuri, mehuri-kćeri ehinokokusa. V. echinococcosis. hidatidna cista, v. cystis. hidatidno zujanje, zujanje koje se ponekad može čuti auskultacijom kada se udari šakom u predelu mehura koji stvara pasja glista. V. Taenia echinococcus. hidr-, v. hydr-. hidradenitis, v. hidrosadenitis. hidradenoma, hidradenom, papule veličine čiodine glave, boje kože, lokalizovane na doljim očnim kapcima. U eruptivnom obliku (h. eruptivum) promene mogu biti rasute po vratu i trupu. hidralazin, dihidralazin, antihipertenzivna sredstva; direktno opuštaju glatke mišiće krvnih sudova. hidratacija, reakcija u kojoj jedinjenje vezuje vodu [npr. hloral CCbCHO vezuje vodu i daje hlor-alhidrat CChCH(OH)2]. hidroa aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. vacciniformia, porphyria erythropoetica. hidrobenzotiazid, diuretičko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrodinamika, deo mehanike koji proučava kretanje tečnosti. hidrofilan, onaj koji privlači vodu. Ovaj pridev upotrebljava se za tela koja upijaju vodu, npr. hidrofilna gaza, a u koloidnoj herniji za one koloidne čestice čija stabilnost potiče od hidratacije koloidnih čestica. hidroflumetiazid, diuretičko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrogel, gel koji je postao od hidrosola.
hidrogenacija hidrogenacija, uvoñenje vodonika u nezasićena jedinjenja X (jedinjenja s dvostrukom ili trostrukom ѵ). Npr. očvršćavanje ulja. hidrokortizon, jedan od hormona kore nadbubrežnih žlezda iz grupe glikokortikoida, ima dejstva slična dejstvima kbrtizona. hidroksiamfetamin, simpatomimetik. hidroksiapatit, (4)2 '-Ca(OH)Z, kristalna so koja je najvažnija neorganska supstancija kostiju. hidroksid, jedinjenje koje, pored bilo kog katjona, sadrži hidroksilni jon (OH), a ne sadrži nikakav drugi anjon [npr. NaOH, CA(OH)2 itd.]. hidroksil-apatit, ()2()2, kristali koji grade neorganski deo gleñi, dentina i cementa zuba. V. fluorapatit. hidroksilna grupa, jednovalentna atomska grupa. hidroksiprolinemija, v. hydroxyprolinaernia. hidroksiureja, sredstvo za lečenje nekih oblika neoplastičkih oboljenja. hidrolaze, enzimi koji katalizuju hidrolitičko razlaganje odreñenih organskih jedinjenja (npr. saharaza je hidrolaza koja omogućuje hidrolitičko razlaganje molekula saharoze u molekul glikoze i molekul fruktoze). hidrolitički enzim, v. enzim. hidroliza, razlaganje jedinjenja pod uticajem vode, pri čemu ona stupa u reakciju s jedinjenjem koje se razlaže. U organizmu se tako razlazu složena organska jedinjenja pod uticajem vode, a u prisustvu enzima, na prostija jedinjenja, npr. masti i ulja se razlazu na glicerin i više masne kiseline, složeni ugljeni hidrati (polisaharidi) se razlazu na oligosaharide i monosaharide, belančevine se razlazu u aminokiseline itd. hidrops labirinta, gomilanje endolimfe u unutrašnjosti opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Nastaje usled nesklada izmeñu lučenja i upijanja endolimfe. Očituje se progresivnom nagluvošću i napadima vrtoglavice (Méniereova bolest). V. bolest. hidrosadenitis, hidrozadenitis, zapaljenje znojnih žlezda, obično apokrinog
higijena tipa: h. axillae, gnojavi hidrosadenitis podpazušne jame; h. suppurativa, oboljenje apokrinih znojnih žlezda odlikuje se pojavom jednog ili više čvorića sličnih sačmi u koži, koji se postupno povećavaju do zrna graška, zatim razmekšavaju i zagnojavaju. V. hidradenitis. hidrosis, hidroza, znojenje. hidrosol, koloidni rastvor u kome je voda disperziono sredstvo. hidrostatski pritisak, pritisak koji je posledica težine vode; za svakih 13,6 mm stuba vode ispod njene površine povećava se za l mm Hg. Hidrostatski pritisak utiče i na pritisak krvi u krvnim sudovima. Kada čovek mirno stoji, pritisak u desnoj pretkomori je O mm Hg, a u venama stopala 90 mm Hg; na mestima tela venski pritisci su od O do 90 mm Hg. Hidrostatski pritisak utiče i na pritiske u arterijama i kapilarima. Pri srednjem arterijskom pritisku u sudovima na nivou srca, od 100 mm Hg pri stajanju, pritisak u arterijama stopala je oko 190 mm Hg. hidroterapija, v. therapia. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao čaj. Highmorovo telo, u sredini medijalne strane embrionalnog semenika zadebljano vezivno tkivo (mediastinum testis) u koje se smešta Hallerova semenička mreža (rete testis Halleri). Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela ključnjače u kongenitalnom sifilisu. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao čaj. Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela ključnjače u kongenitalnom sifilisu. higijena, grana medicine koja ispituje sve štetne uticaje u čovekovoj okolini i ustanovljava kako oni deluju ne samo na organizam pojedinca nego i na pojedine grupe ljudi, veće zajednice i ćelo društvo, i proučava sve potrebne mere u cilju zaštite ljudskog zdravlja i stvaranja optimalnih uslova za život; duševna h., grana medicine koja se bavi proučava-
335
higijena njem i primenjivanjem mera potrebnih za čuvanje duševnog zdravlja. Sin. psihohigijena; h. grañevinska, deo opšte higijene koji ispituje, proučava i obezbeñuje higijensku izgradnju i higijensko ureñenje prostorija, stambenih i javnih zgrada, radionica, fabrika itd., jednom rečju, svih grañevina uopšte; industrijska h., deo higijene rada kojim se naročito bavi higijena rada u raznim industrijama; industrijska higijena, grana medicine koja ispituje ne samo štetne uticaje koji se javljaju na radnim mestima već i one koji deluju van uslova rada, a mogu se odraziti na ponašanje radnika za vreme rada, na njegovo zdravlje i radnu sposobnost. Ona izučava, pored ovih, i sve druge faktore koji mogu pozitivno delovati na zdravlje radnika, favorizovati bolju motivaciju i veću produktivnost rada bez negativnih posledica po zdravlje radnika. Higijena rada uključuje više medicinskih disciplina a u prvom redu: kliniku profesionalnih oboljenja (otkrivanje raznih znakova profesionalnih oboljenja i trovanja), toksikologiju, industrijsku psihologiju, zaštitnu tehniku i zdravstveno prosveći^ vanje. Na tom poslu ona pored medicinskih lica okuplja i psihologe, socijalne radnike i inženjersko-tehički personal. Njena delatnost se sprovodi kroz biroe za higijensko-tehničku zaštitu i kroz ambulantno-poliklinički odnosno dispanzerski rad lekara privrednih organizacija. Ovaj radi na planu integralne preventivne i kurativne medicine, ali glavnu pažnju obraća na preventivne mere; mentalna h. grana medicine koja se bavi razvitkom mentalnog zdravlja i emotivnim reakcijama i navikama; h. naselja, deo higijene koji proučava probleme higijenskog ureñenja naselja i stara se da se pri njihovoj izgradnji u celosti vodi računa o zahtevima higijene u cilju obezbeñenja i unapreñivanja zdravlja i radne sposobnosti stanovnika nekog naseljenog mesta, grada ili industrijskog centra. Sin. higijena naselja, komunalna higijena; h. rada, deo higijene koji ispituje dejstvo rada na zdravlje radnika i proučava raznovrsne meha336
higijena ničke, hemijske i fizičke uticaje koji mogu štetno dejstvovati na organizam radnika, na radnu sposobnost i na efekt proizvodnje. H. r. je pretežno preventivna medicinska disciplina. Njen je zadatak da izučava optimalne uslove rada, mere, higijenske i tehničke, za otklanjanje štetnih uticaja iz radne sredine i sprečavanje pojave i razvijanja profesionalnih oboljenja, kao i nesrećnih slučajeva pri radu. Sin. profesionalna higijena; sanacija radnih prostorija, brižljivo odstranjivanje industrijske prašine, otrovnih gasova i para s radnih mesta da bi se sprečilo da radnici udišu ove štetne produkte proizvodnog procesa. To se postiže raznim metodima: ovlaženjem predmeta ili zgodnim dodavanjem ulja koja vežu prašinu; zamenom ručnog rada mašinskim; upotrebom naročitih aparata za mlevenje materijala; dovoñenjem i odvoñenjem materijala mehaničkim putem ili pneumatičkim transportom u zatvorenim i nepropustljivim cevima i mehanizovanim pakovanjem; odvajanjem aparature i mašinerije koja zagañuje vazduh od ostalih radnih prostorija; racionalizacijom rada i promenom postupka proizvodnje; mehanizacijom i hermetizacijom proizvodnog procesa uz istovremeno odstranjivanje stvorenih štetnih proizvoda usisivačima (ekshaustorima); veštačkom ventilacijom i klimatizacijom radnih prostorija; seksualna h., deo higijene koji se bavi seksualnim vaspitanjem, unapreñivanjem seksualnog zdravlja, individualnom polnom higijenom i poInim odnosima kad su ovi u vezi s individualnim zdravljem i zdravljem zajednice; h. sporta, oblast higijene koja se odnosi na ličnu higijenu i higijenu ishrane sportista, higijenu sportskih objekata, sprava i higijenu sportske odeće i obuće. Za sva ta područja važe principi opšte higijene, jedino higijena ishrane sportista ima svoje specifičnosti; h. stana, deo higijene koji ispituje uticaj stanovanja na čovečje zdravlje i mere koje obezbeñuju izgrañivanje zdravih, prostranih, svetlih, suvih i estetskih stanova, sanitaciju nezdravih i nehigijenskih
higijeničar
Hiltonov postupak
stanova i potpuno i najbrže odstranjiva- higroskopija, grubo procenjivanje vlažnje svih mogućih zagañenja i štetnih nosti vazduha; h. tkanina, osobina tkadejstava iz stanova i njihove okoline; h. nina da vezuju izvësnu količinu vlage iz usta, niz mera koje se sprovode radi odvazduha, a da se pri tom primetno ne ržavanja stanja zdravlja zuba i usne ovlaže. Većina materijala koji se upotduplje u celini. Predstavlja sastavni i rebljavaju za izradu odela higroskopne neophodni deo lečenja oboljenja usne su, ali u različitoj meri, što zavisi od kvaduplje. Sprovodi se pravilnom i dovoljliteta same tkanine. Pri relativnoj vlazi no čestom primenom četkice za zube i vazduha 100%, tj. kad je vazduh zasićen interdentalnih stimulatora, ispiranjem vodenom parom, 100 g vune vezuje 28 g usta i dr. Sin. higijena oralna. vodene pare, 100 g platna 25 g, 100 g svihigijeničar, industrijski, (1) higijeničar le 17 g i 100 g pamuka 12 do 23 g. koji se specijalno bavi pitanjima zaštite hijaloidna duplja, sve se više sužava prizdravlja u industriji i rudarstvu; (2) niži bližavanjem unutrašnjeg lista očne čašizdravstveni radnik, obično iz redova ce spoljašnjem. Duplja koja, na kraju, radnika neke fabrike, koji je kursom ospotpuno iščezava, dok unutrašnji list, u posobljen da vodi brigu o osnovnim hizamenu za to, ograničava novu, hijaloidgijenskim merama (lična čistoća, ventinu duplju. U prvo vreme plitka, ispunjelacija, individualna zaštita, dopunska na je očnim sočivom. ishrana i si.) u svom preduzeću. hijaluronidaza (spreading-factor ili fakhigijensko-epidemiološka služba, grana tor prodornosti), enzimi koje produkusanitetske službe oružanih snaga čiji je ju izvesne patogene bakterije, a nañene zadatak: očuvanje zdravlja i sprečavanje su skori u svih životinjskih tkiva. Tkivo pojava oboljenja i povreda (higijenskonajbogatije ovim enzimom je semenik, profilaktičke mere), suzbijanje postojenaročito u sisara. Hijaluronidaze hidroćih oboljenja i njihova širenja (protivelizuju hijaluronsku kiselinu i na taj napidemijske mere) i mere medicinske račin smanjuju viskozitet mukopolisahadiološke, biološke i hemijske zaštite. rida. Pretpostavlja se da promene, koje nastaju pod dejstvom ovih enzima, dohigijensko-epidemiološki odred, sprecivode do oštećenja vezivnog tkiva i širejalizovana sanitetska jedinica za prenja infekcija. ventivno-medicinsko zbrinjavanje pripadnika oružanih snaga, stanovništva i hijaluronska kiselina, kiseli mukopolisaharid. Sastavljen od ekvimolekulskih teritorije na kojoj se vodi borba ili uopškoličina glukozamina, glukuronske i sirte gde se nalaze jedinice. V. higijensko-ćetne kiseline. Nalazi se u staklastom epidemiološka služba. telu oka, u sinovijalnoj tečnosti i dr. higijensko-profilaktičke mere, v. higiRastvorena u vodi ostvaruje visok stejensko-epidennološka služba. pen viskoznosti (gel). U organizmu igra higrometar, sprava za merenje vlage u važnu ulogu, jer štiti ćelije sprečavajući vazduhu koja se osniva na tome što se mikrobe da u njih ulaze i dr. životinjske dlake s kojih je odstranjena v. chiasma. mast skupljaju u suvom, a rastežu u hijazma, hilomikroni, najveće čestice lipoproteina vlažnom vazduhu. Za svežnjić dlaka vekoje služe za prenošenje u organizam zana je skazaljka koja na skali pokazuje unetih masti, pretežno triglicerida (v. relativnu vlagu u procentima. Higrometamo), iz creva u druge organe, naročito tar daje približno tačne rezultate. u jetru. Veličina im je 0,5-1,5 mikrona. higroskop, sprava za odreñivanje količine hilotoraks, v. chylothorax. vlažnosti u vazduhu. Hiltonov postupak, otvaranje i drenaža higroskopan, koji privlači i upija vlagu iz sporednih šupljina apscesa mekog tkiva vazduha, npr. kalcijum-hlorid, koncenuvedenim peanom koji se, posle uvoñetrovana sumporna kiselina, fosfor-pennja u apscesnu šupljinu, otvara u više toksid i dr. unakrsnih pravaca. 22 Medicinski leksikon
337
hilurija hilurija, v. chyluria. hilus, vrata, udubljenje na nekom organu kroz koje prolaze njegovi krvni sudovi, živci i kanali; h. pulmonis, plućni hilus, plućna vrata, udubljenje na unutrašnjoj strani pluća kroz koje prolaze glavna dušnica, krvni i limfni sudovi i živci pluća. Svi ovi organi sačinjavaju koren pluća (radix pulmonis). hilusna igra, pojačane pulsacije hilusa (grana plućnih arterija) pri rendgenoskopiji u slučaju defekta meñupretkomorske pregrade; rede otvorenog ductus Botalli. hilusna šara, normalna šara na fluorescentnom zaklonu (ili na redgen-snimku pluća) s obe strane srčane siluete u vidu leptirovih krila. Ona potiče od grana plućne arterije. U izlečenom limfadenitisu hilusa ova šara je izraženija od normalne. hilusne limfne žlezde (pluća), v. nodilymphatici bronchopulmonales. himera, v. chimera. himotripsin, proteolitički ferment koji pod dejstvom tripsina nastaje u tankom crevu iz neaktivnog himotripsinogena koji luči pankreas. Izlučuje se u neaktiv-^ nom obliku kao himotripsinogen, a aktiviše se pod dejstvom tripsina. Ne koaguliše krv, ali pretvara kazein u parakazein, te sasiruje mleko, nasuprot tripsinu, koji koaguliše krv, ali ne može da usiri mleko. himozin, lab-terment, enzim sirišta. Dobija se iz sluznice želuca, obično teladi. On izaziva zgrušavanje mleka. Himozin pretvara u vodi (mleku) rastvorljivi kazeinogen u nerastvorljivi kazein. Pri dejstvu himozina iz kalcijumove soli kazeinogena rastvorljive u vodi nastaje kalcijumova so kazeina, nerastvorljiva u vodi. Zgrušavanje mleka himozinom i pepsinom ima veliku primenu u proizvodnji sira. hinidin, v. chinidinum. hinin, v. chininum. hioidni luk, drugi škržni (branhijalni) luk. On izgrañuje vrat s 3. i 4. lukom. Sem toga, od njega se stvara uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome prethodi hrskavična traka poznata pod 338
hiperandroidni muškarac imenom Reichertove hrskavice. U daljoj evoluciji srednji deo ove hrskavice iščezava, ostavljajući za sobom fibriodnu vrpcu: stilohiodnu vezu. U prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Svojim unutrašnjim rubom zadnjeg dela ovaj luk stvara prednje lukove mekih nebaca. hioscin, v. Scopolaminum. hiotireoidna traka, prethrskavična traka, koja predstavlja vezu s jezičnom kosti. hiotireoidni luk, 3. škržni luk iz koga se grade meki delovi vrata. Osim toga, od toga luka se stvaraju veliki rogovi jezične (hioidne) kosti. hipadenija, \.mlecne žlezde. hiperandrogenija, postojanje prekomerne količine muškog hormona u muškog (muška hiperandrogenija) ili u ženskog (ženska hiperandrogenija); h. žena, stvaranje prekomerne količine muškog hormona (androgena) u žene, posledica je prekomernog lučenja tog hormona u jajnicima (Bergerove ćelije) u tekalnim ćelijama jajonosnih meškova, kao i u kori nadbubrežnih žlezda. hiperandroidan, kaže se za muškarca suviše muški uobličenog. hiperandroidni muškarac, preterano muški uobličen muškarac koji ispoljava ove osobine: prevagu masnih naslaga u gornjim delovima tela, snažnu muskulaturu, povećanu vrednost rameno-karličnih odnosa, razvijenu dlakavost, intenzivan metabolizam, težnju ka gojaznosti. Ove ga opasnosti vrebaju: arteriopatija i šećerna bolest. Elementarna poIna aktivnost je obično iznad prosečne vrednosti. Muškarac ovog tipa obično želi decu, mada je često loš otac. Očinstvo je opterećeno željom za posedom, z., dokazivanjem svojih sposobnosti. To onemogućuje njegovo uspešno vaspitanje dece, naročito kad ona ispoljavaju individualne sklonosti. Hiperandroidni muškarac želi da se sve dešava onako kako on shvata. Njegovo ponašanje u društvu može da bude pozitivno, jer je vrlo energičan, preduzimljiv i istrajan. Ali, pored nespretnosti, on ispoljava
hiperbarička oksigenacija neprilagodljivost, netrpeljivost, sklonost za naturanjem svoje volje. hiperbarička oksigenacija, izlaganje čoveka povišenim pritiscima kiseonika u cilju povećavanja količine rastvorenog kiseonika u krvi. Koristi se u hirurgiji pri operacijama na srcu, u lečenju gasne gangrene, u trovanja ugljen-monoksidom i cijanidom. Zbog toksičnosti kiseonika vreme izlaganja ne srne da preñe 5 časova, a pritisak kiseonika 3 atmosfere. hiperbarički kiseonik, kiseonik pod povišenim pritiskom, većim od atmosferskog. hiperfenil-alaninemija, v. hyperphenylalaninaemia. hiperginogenija, postojanje prekomerne količine ženskog hormona u žene (ženska hiperginogenija) ili u muškog (muška hiperginogenija); h. muškaraca, prekomerno izlučivanje folikuloida u muškaraca dolazi od poremećenog stanja Sertolijevih i Leydigovih ćelija semenika; hiperginoidna žena, osnovna odlika ovoga tipa, nastalog »viškom« ženskih osobina, jeste povećana prevaga u nagomilavanju masti u donjim delovima tela, s velikom vrednošću adipomuskularnog odnosa. Čak i kad je gojazna, njena je muskulatura slaba. Lako se zamara i ne podnosi naporan rad. Krvni kapilari lako prskaju i modrice se lako stvaraju. Krvni pritisak je ispod prosečnosti, digestivni kapacitet ograničen. Hiperplazija limfoidnog tkiva česta. Zbog preterane istegljivosti zglobnih veza lako dolazi do deformacije kostiju i dustabana. Polni život je normalan, ali preterano pasivnog karaktera i bez topline: polne odnose pre podnosi nego što ih traži i u njima uživa. Njena ljubav prema deci je šlepa, što umanjuje njenu stvarnu materinsku vrednost, ona stvara krajnje razmaženu decu čijim željama, često bez granice i smisla, bez rezerve izlazi u susret, nemoćna da odoli njihovom navaljivanju, naročito ako su androidne konstitucije. Njeno ponašanje, zbog preterane pasivnosti, traži zaštitu i obezbeñenje. Hiperginoidnoj ženi je potreban oslonac i rukovoñenje: bez njih 22*
hipertoničan se oseća izgubljenom. Ostavljena sama sebi, ona kopni u samoći. Ako se nameri na «pravog» muškarca, njen život dobiva smisao i lepotu. Ona na takvog muškarca prenosi svu bezgraničnu šlepu ljubav. hipergonadotropinija, povećano izlučivanje gonadotropina hipofize. hiperhistidinemija, v. hyperhistidinaemia. hiperhromna anemija, v. a. megaloblastica. hiperksifoidija, preterano razvijen ksifoidni nastavak grudne kosti. hipermastija, v. mlečne žlezde. hipermetropan, dalekovid, v. hypermetropia. hipernefroid, tumor nastao od zalutalih suprarenalnih ćelija, benigne je prirode i proizvodi maskulinizaciju. hiperoksalurija, v. hyperoxaluria. hiperorhidija, stanje preterane seksualne funkcije u muškog. hiperosmolalnost, povećana osmolalnost, hiperosmolalnost tubularne tećnosti u dijabetičara u kojih je tubularno opterećenje glikozom iznad kapaciteta tubulusa za reapsorpciju glikoze. Razlog su za povećano izlučivanje mokraće (osmotska diureza), što dovodi do pojave žeñi i povećanog unošenja tečnosti (polidipsija). V. osmolalnost. hiperparatireoidizam, hipefunkcija paratireoidnih žlezda. hiperpneja, v. hyperpnoea. hiperprolinemija, v. hyperprolinaemia. hipersekrecija, v. hypersecretio. hipertelija, v. mlečne žlezde, hipertenzije, endokrine, v. endokrine hipertenzije. hipertiofilija, povećane količine sumpora u tkivima ženskog organizma. Žena, npr., ima u svom mozgu veću količinu sumpora nego što ga muškarac ima u svome.
hipertireozna kriza, v. crisis. hipertoničan, (1) koji pokazuje nenormalno veliki napon, npr. h. mišić; (2) koji pokazuje veći osmotski pritisak, npr. hipertoničan rastvor, rastvor većeg osmotskog pritiska nego neki rastvor koji služi za poreñenje (po pravilu se poredi
339
m
hipertonija pri^sak s onim koji postoji u normalnim ćelijama). V. hipotoničan, izotoničan, hypertensio. hipertonija, v. hypertonia. hipertrihoza, v. hypertrichosis. hipertrofička ciroza, v. cirrhosis hepatis.
hipertrofija, v. enlargement, hypertrophia. hipervarijabilni deo imunoglubulina, mesto na varijabilnom delu polipeptidnih lanaca (H i L), koje je raznovrsnijeg sastava nego ostali delovi varijabilnog regiona. Učestvuje u formiranju aktivnog mesta na molekulu antitela s kojim se antitelo vezuje za antigen. hiperventilacijski sindrom, v. syndroma. hipervitaminoza, v. hypervitaminosis. hipo-, v. hypo-. hipoandroizam, evnuhoidna pojava omanjeg stepena. hipochondria, hipohondrija, strah i bolesna briga za stanje ličnog zdravlja i rad sopstvenih organa. Javlja se u psi» honeurozi, melanholiji ili početnoj shizofreniji. hipofizna drška (peteljka), v. neurohypophysis. hipof izni portni sistem, v. neurohypophysis. hipogenitalizam, stanje nedovoljno razvijenih genitalnih odlika organizma. hipoginogenija, nedovoljno lučenje ženskog seksualnog hormona. hipoglikemija, v. hypoglycaemia. hipoglikemik, v. antidijabetik. hipogonadizam, sindrom nedovoljnog razvoja oblika i funkcija polnih žlezda (gonada); h. usled oboljenja vanselarne hipofize, tumori vanselarnog dela hipofize često proizvode poremećaje u gonadnoj aktivnosti, ali se ne može isključiti i mogućnost da od toga t¥pi i intraselarni deo hipofize; h. usled organskih oboljenja hipotalamusa, u ovu grupu oboljenja pripadaju tumori vegetativnog hipotalamusa (nadselarni kraniofaringeom), lipoidni granulomi, letargički encefalitis, pritisak mozga u hidrocefaliji, staračka atrofija hipotalamusa i duševni potresi. hipogonadotropinija, nedovoljno lučenje gonadotropina prednjeg režnja hipofize. 340
hipostazna pneumonija hipogonadotropinska amenoreja s galaktorejom, (seks.) postojanje ovog poremećaja, bez znakova megaloakrije, u žena s izolovanom povećanom proizvodnjom prolaktina od strane eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize, a na račun proizvodnje gonadotropina. hipogonadotropinski hipogonadizam odraslih, hipogonadotropinija nepoznatog uzroka. U muškarca se ispoljava gašenjem polne moći s poremećajem tipa muške dlakavosti. hipohlorinator, ureñaj za dezinfekciju vode manjih vodovoda, podešen za korišćenje preparata hlora. Obično se koriste 0,5 do 2%-tni rastvori. Postoje različiti tipovi od jednostavnih do automatskih. hipohondrijačni predeo, v. regio. hipohromna anemija, v. anaemia. hipoksantin, purinska baza, 6-oksipurin, nalazi se u mnogim biljnim i životinjskim tkivima i u mokraći. Pod uticajem enzima hipoksantin-oksidaze oksidiše se u ksantin, a ovaj se može dalje oksidisati u mokraćnu kiselinu. hipoksemičan, koji sadrži manju količinu kiseonika. hipoerekcija, umanjena erekcija muškog polnog uda. Može da nastane posle prethodne snažne erekcije (odmah po uvlačenju uda ili u toku odnosa). Ona popušta, nikad do te mere daje dalji odnos onemogućen. Popuštanje i iščezavanje erekcije je posledica neke duševne inhibicije. hipofizektomija, hirurški postupak kojim se odstranjuje hipofiza (u slučajevima bolesti te žlezde). hipoksemija, v. hypoxaemia. hipoksija, v. hypoxia. hiponatriemija, v. hyponatriaemia. hiponihijum, v. nokti. hipofiza, v. hypophysis. hipoparatireoidizam, hipofunkcija paratireoidnih žlezda, tetanija. hipopion, v. hypopyon.
hipoplastička anemija, v. aplastička anemija u anaemia. hipospadija, v. hypospadia. hipostazna pneumonija, v. pneumonia.
hipotalamohipofizni trakt hipotalamohipofizni trakt, v. neurihypophysis. hipotalamusna jedra, v. neurohypophysis.
hipotalamusni infantilizam, v. adipozogenitalna distrofija. hipotalamusni oluk, iz zadebljanja zidova 2. moždanog mehura, diencefalona, stvaraju se talamusi koji, u prvo vreme, široku duplju mehura svode na III moždanu komoru. Sredinom medularne strane talamusa proteže se hipotalamusni oluk, ispod koga se nalazi hipotalamus (podbrežje). hipotalamusno-hipofizni trakt, skup nervnih vlakana koji iz supraoptičkih i paraventrikularnih jedara hipotalamusa vode impulse u zadnji režanj hipofize. Značajan je u regulaciji izlučivanja hormona neurohipofize. hipotermija, stanje temperature tela ispod normalne vrednosti. Može nastati izlaganjem tela hladnoći ili pod dejstvom medikamenata, kao što su analgetici i antipiretici. Osoba koja u ledenoj vodi provodi 20 do 30 min. umire usled poremećaja u radu srca ukoliko se ne preduzmu odreñene mere zagrevanja. Pri tome se0 unutrašnja temperatura tela snizi na0 25 C, a pri padu temperature ispod 29 C centar za termoregulaciju u hipotalamusu potpuno gubi sposobnost regulacije temperature, dok je pri temperaturi od 340C ta sposobnost izrazito oslabljena.0 Veštački izazvana hipotermija do 32 C primenjuje se u hirurgiji pri operacijama na srcu; pri ovoj temperaturi, telo se može održavati više dana, a da ne doñe do težih fizioloških promena. Hipotermija inhibiše razmnožavanje bakterija, te se primenjuje u teškim infekcijama; h. kontrolisana, niska temperatura tela izazvana u cilju smanjenja metabolizma tkiva, a time i potrebe za kiseonikom; koristi se u različitim hirurškim intervencijama na srcu ili organima koji se pripremaju za transplantaciju. hipotoničan, (1) koji se odlikuje nenormalno niskim naponom; (2) koji je manji od izotoničnog, npr. hipotoničan rastvor, rastvor čija je koncentracija
hirurg manja od koncentracije izotoničnog rastvora. V. izotoničan, hipertoničan. hipotrofne bakterije, bakterije koje su potpuno ili sasvim izgubile sposobnost biosinteze. One imaju vrlo slabo razvijen ili slaboaktivan enzimski sistem. Takvi mikroorganizmi moraju energiju, ili sve što im je potrebno, dobivati gotovo od živog bića (domaćina) na kome parazitišu. hipovitaminoza, v. hypovitaminosis. Hippell-Lindauova bolest, v. bolest. hippocampus (cornu Ammonis), hipokampus, srpasto ispupčenje na zidu donjeg roga bočne moždane komore (ventriculus lateralis), pripada limbičkom sistemu. hippuria, hipurija, izlučivanje većih količina hipurne kiseline mokraćom. hippus, veće ritmičke promene širine ženice. Uzrok i značaj hipusa je nepoznat. Može se javiti pri multiploj sklerozi, pri cerebrospinalnom sifilisu i meningitisu. hipurna kiselina, v. Acidum hippuncum. hiroteka, v. chirotheca. Hirschprungova bolest, v. megacolon. Hirstov fenomen, mogućnost da virusi mogu izazvati aglutinaciju eritrocita, zapazio je Hirst (1941), pa je ta pojava nazvana Hirstov fenomen. To je zapaženo u virusu influence koji je aglutinisao eritrocite petla. Taj je fenomen najviše proučen upravo kod tog virusa, iako je kasnije utvrñen i kod drugih virusa. V. reakcija hemaglutinacije. hirsutismus, hirzutizam, izuzetno obilata dlakavost u žena kao posledica prekomerne tvorbe steroidnih hormona u kori nadbubrežnih žlezda (može n da bude znak vrlo ozbiljnih bolesti). hirudin, antikoagulantna supstancija u usnim žlezdama pijavice i ima karakter albumoze. Sprečava koagulaciju delujući kao antitrombin. Upotrebljava se za sprečavanje koagulacije in vitro. Hirudo medicinalis, medicinska pijavica, ranije često upotrebljavana u terapijske svrhe. hirurg, lekar specijalista za hirurške bolesti koji je kvalifikovan za vršenje hirurških intervencija. V. kirurgija. 341
hirurgija hirurgija, chirurgia, grana medicine koja se od ostalih medicinskih disciplina razlikuje po terapiji, koja se sastoji od manualnih ili operativnih postupaka. Iz hirurgije su se izdvojili ogranci kao uže specijalnosti i načini shvatanja u hirurgiji: abdominalna h., h. čiji je predmet terapije oboljenja i povrede abdominalnih organa; antiseptička hirurgija, Mrurške radnje koje primenjuju antiseptičke načine lečenja; aseptička hirurgija, hirurgija koja se sporovodi po svim kautelama asepse, u sredini i instrumentima bez mikroorganizama, tako da se izbegava bilo kakva infekcija, a na prvom mestu gnojna; čeljusna h., v. maksilofacijalna hirurgija; dečja h., specijalna grana hirurgije koja se bavi hirurškim i ortopedskim lečenjem bolesti dečjeg doba; elektrohirurgija, elektrokaustika, naziv koji se odnosi na hirurške intervencije u kojima se primenjuje struja visoke frekvencije. V. diathermia, elektrokoagulacija, elektrodesikacija, elektromija; fiziološka h., indirektno Iečenje nekih poremećaja menjanjem normalnih ili nenormalnih fizioloških funkcija hirurškim putem; kardiohirurgija, savremena grana hirurgije se bavi operativnim lečenjem uroñenih i stečenih mana srca i velikih krvnih sudova; klinička h., hirurgija koja proučava hirurške bolesti po njihovim simptomima, ispitivanjima i posmatranjem; konzervativna h., hirurgija kojoj je cilj da sačuva oboleli organ, tkivo ili ekstremitet uz mali rizik; maksilofacijalna h., način lečenja hirurškim i pomoćnim metodima oboljenja, povrede i defekta na licu i čeljustima; mala h., hirurgija koja zbrinjava mala hirurška oboljenja i male povrede; neurohirurgija, grana hirurgije koja obrañuje hirurška oboljenja nervnog sistema. Izdvojila se iz opšte hirurgije zbog svoje specijalne dijagnostike, razloga za intervencije, operativne tehnike i postoperativnog lečenja; operativna h., naziv koji ukazuje na operativno-tehnički aspekt hirurgije i njene manualne i manipulativne postupke ili metode u lečenju hirurških bolesti ili povreda; opšta h., bavi 342
Hisov snop se svim problemima hirurgije; ortopedska h., grana koja se bavi lečenjem ortopedskih deformiteta; plastička h., deo hirurgije koji se bavi uspostavljanjem normalnih oblika i funkcija operacijom u deformacijama, defektima i vršenju pokreta. Njen ogranak je kozmetička hirurgija, koja služi u estetske svrhe, v. transplantacija; radikalna h., hirurgija kojoj je cilj da ukloni sve zone lokalne ekstenzivne bolesti i sve okoline i, po mogućstvu, sve regionalne limfne žlezde: rekonstruktivna h., v. plastička hirurgija; velika h., hirurgija koja obavlja važne, teške i hazardne intervencije; veterinarska h., hirurgija čiji je predmet lečenje domaćih životinja; visceralna h., grana hirurgije, koja se bavi hirurškim lečenjem organa smeštenih u telesnim dupljama, obloženim seroznim opnama. hirurška ekipa, grupa lekara specijalista i drugog osoblja s odgovarajućim sanitetskim materijalnim sredstvima i opremom, stalna ili privremeno organizovana za pružanje hirurške pomoći u ustanovama oružanih snaga. Hirurška ekipa može biti opšta (za opštehiruršku pomoć) ili specijalistička (za specijalističku pomoć po užim granama hirurgije). U NOR-u su hirurške ekipe osnovane aprila 1942. god. pod nazivom mobilne hirurške ekipe u I i II proleterskoj brigadi, a kasnije je svaka divizija obavezno formirala hirurške ekipe koje bi radile u divizijskoj bolnici ili se upućivale u brigadu (u kojoj bi bili najveći gubici za vreme borbe). hirurška intervencija, v. intervencija. hirurška poljska bolnica, pokretna sanitetska ustanova čija je namena pružanje hirurške pomoći i priprema (težih) povreñenih i obolelih (p/o) za evakuaciju; zadržava p/o koji će se izlečiti za kraće vreme, odnosno dok se ne osposobe za evakuaciju; pored opšte u njoj se pruža i uža specijalistička pomoć ako joj se dodele ekipe iz odreda lekara specijalista (v, tamo). hirurške pincete, v. pincete. Hisov snop, v. fasciculus atrioventricula-ris.
histamin
hitna pomoć
histamin, amin koji nastaje dekarboksila- histiocytom, tvrd, žućkast ili mrk, hemicijom aminokiseline histidina. Direktno sferan kožni tumorčić (fibrom) do velistimuliše glatke mišiće materice, brončine graška, benigne prirode. hiola, arteriola i creva, prouzrokuje histohydria, histohidrija, prisustvo poveproširenje kapilara (pad krvnog pritisćanih količina vode u telesnim tkivima. ka) i povećanje propustljivosti endotela Sin. oedema kapilara (izlazak plazme iz kapilara i histohypoxia, histohipoksija, nenormalstvaranje lokalnog edema). Oslobañano smanjenje kiseonika u tkivima. Sin. njem većih količina histamina objašnjahypoxia. va se i nastajanje anafilaktičkog šoka. histokompatibilni sistem, genski regioni Upotrebljava se kao dijagnostičko sredkoji imaju najveći uticaj na preživljavastvo za ispitivanje funkcije želuca (jako nje (odbacivanje) kalema tkiva su H-2podstiče lučenje želudačne hlorovodosistem u miša i sistem HLA-sistem u ljunične kiseline) i za lečenje hroničnog di. H2- sistem čini kompleks blisko poreumatizma mišića (jontoforezom). vezanih gena koji su odgovorni za brzo odbacivanje kalema, za reakciju kahistaminaza, enzim koji razgrañuje histalem-protiv- domaćina i još neke imune min. Histaminaza je diaminooksidaza pojave. U miša, pored H2-gena postoji koja se nalazi u mnogim tkivima, ali nabar još 26 gena koji su uključeni u hisročito u bubrezima, crevima i jetri. tokompatibilni sistem. Glavni histohistaminska glavobolja, v. Hortonova kompatibilni kompleks H2 se sastoji iz glavobolja «cluster headeache». više regiona (K, D, I, Ss i TLA). HL Ahisterički napadi, v. hysteria. geni u ljudi se nalaze na šestom hromohisterija, v. hysteria. sornu. HL A-sistem je veoma polimorhistidin, heterociklična aminokiselina, izfan. Njegova tri glavna regiona su SDl, vadak alanina u kome je jedan vodonik SD2 i SD3. zamenjen imidazolovim ostatkom. Prehistokompatibilnost, podnošljivost tkiva ma histidinu je a-amino-ß-imidazolilu transplantaciji. propionska kiselina. Nalazi se u mnogim belančevinama (protamini, histoni, histoni, proteini bogati baznim aminokiselinama; nañeni su u hromosomima globini). Dekarboksilacijom histidina svih ispitivanih ćelija eukariota izuzev nastaje histamin, biogeni amin koji ima semeglavca riba. svojstva hormona. Histidin je bitna aminokiselina, a njen hemijski simbol je histotoksična hipoksija, h. u kojoj je količina kiseonika dopremljena u tkiva His. dovoljna, ali se zbog nekog toksičkog histiocitoblast, nediferentovana, rezervagensa u ćelijama koji deluju na ferna ćelija velikih razvojnih sposobnosti mentne sisteme ćelija dopremljeni ki(potencija), koja može da se diferentuje seonik ne može koristiti. u ostale ćelije organizma. One su izvorhitin, beo, u vodi nerastvorljiv polisahane ćelije u obrazovanju blastema i grarid. Glavni je sastojak ljuštura rakova i nulacionog tkiva u regenerativnom proopni insekata, a nalazi se i u nekim gljicesu i zarašćivanju rana. vicama. Otporan je prema baznoj hidrohistiocytomatosis, histiocitomatoza, zalizi, a u prisustvu jakih kiselina se razlajedničko ime za svako sistemsko obolježe u glukozamin i sirćetnu kiselinu. Monje retikuloendotelskog tkiva. lekul hitina je sastavljen od ostataka N-histiocytosis, histiocitoza, bolesti u kojih acetil-D-glukozamina meñusobno popostoje nenormalni histiociti u organivezanih 1,4-glikozidnom vezom. ma, koji mogu preći i u krv; lipidna h., hitna intervencija, v. intervencija. Niemann-Pickova bolest; h.X, zajednič- hitna pomoć, pomoć koja se ukazuje licu ko ime za trojstvo: eozinofilni granupovreñenom ili naglo obolelom, te mu lom, Lettere-Sivveova bolest i Hand-Scpreti opasnost po život. Ona se ukazuje huller-Christijanova bolest. u povredama (mehaničkim, termičkim, 343
HLA i oboljenja
hod
električkim i hemijskim), krvarenjima, hlor-guanid, antimalarijsko sredstvo; deluje na aseksualne eritrocitne oblike i zagušenju, akutnim intoksikacijama itd. na primarne egzoeritrocitne oblike agaV. prva pomoć. metociza M. tropicae ali ih čini neinfekHLA i oboljenja, v. oboljenja HL A-sistetivnim za komarce. ma. Veruje se da geni vezani za HL A-sistem odreñuju osetljivost prema nekom hlor-heksidin, sin. hibitan, visokoaktivno antiseptičko sredstvo, deluje na sve vroboljenju (npr. Hodgkinova bolest, ste bakterija, hemijski je 1,6 N-p-hlor-feakutna limfocitna leukemija, ankilozni nil-digvanido-heksan, stabilna bezbojna spondilitis, psorijaza, mijastenija gravis, kristalasta supstancija. Mala toksičnost hronični aktivni hepatitis, sistemski eriza laboratorijske životinje i čoveka. temski lupus, multipla skleroza, paraliUpotrebljava se u koncentraciji 0,01 do tički poliomijelitis i dr.). Mehanizam po0,5. vezanosti HLA-tipova i oboljenja nije hlorinator, aparat za pročišćavanje i depoznat. zinfekciju vode za piče hlornim gasom. hladna aglutinacija, v. aglutinacija. To su obično pokretni aparati koji funkhladni apsces, v. abscessus frigidus. cionišu na principu brze filtracije kroz HLA-sistem, v. systema. filtre od finog peska sa sekundarnom hloazma, v. chloasma. hlorinizacijom. Vodi se dodaje oko l mg H2-locus, v. histokompatibilni sistem. hlora Ch na jedan litar bilo u obliku hlor, v. chlorum. hlor, gas, halogen element, atomske teži- gasa hlora ili hipohlorita. hlorni kreč, v. ne 35,46, specifične težine 2,45. Jedan Ii- Calsii hypochloridum erudum. tar hlora teži 3,208 g. Na kritičnoj temperaturi 144 prelazi u tečno stanje pod hlorofii, v. chlorophyllum. hloroform, v. 0 pritiskom od 4 atmosfere na O C, a od 6 chloroformium. hlorotiazid, diuretičko na 2O0C. Otrovan 1:1.000, izaziva kašalj sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. 3-5 zapreminskih delova na 1.000. Upotrebljava se za dezinfekciju vode za piće^ hlorovodonična kiselina, v. Acidum hydrochloricum. otpadnih voda i vode bazena za kupanje hlor-pikrin, trihlor-nitrometan, bezbojna i rehabilitaciju. tečnost, nerastvorljiva u vodi, a rastvara hlor-acetofenon, otrovni dim, jedan od se dobro u organskim rastvaračima. Ne najjačih suzavaca (v. tamo); draži i sluzgori i nije eksplozivan. Tečnost je isparnicu disajnih puteva, a u jačim koncenIjiva, a njene pare intenzivno nadražuju tracijama izaziva crvenilo i svrab kože. sluznice, naročito oka i organa za disaDekontaminira se alkoholnim rastvorinje. Podnošljiva koncentracija u vazduma alkalija, a za zaštitu je dovoljna gashu je oko 60 mg na l m 3 vazduha. Hlor-maska. pikrin ne oštećuje odela i krzna, ne razhloral-hidrat, v. Chloralhydratum. ara boje i ne oštećuje metale, te se stoga Mor-amin, v. chloraminum. uspešno upotrebljava za suzbijanje i hlor-cijan, jedan od najjačih kratkotrajuništavanje raznih biljnih štetočina. U nih krvnih bojnih otrova, koji ima i nadprvom svetskom ratu upotrebljavao se i ražujuće dejstvo; bezbojna je tečnost, a kao bojni otrov. para mu ima oštar miris. Zatrovane prostorije se dekontaminiraju parom, amo- hlor-propamid, derivat sulfonil-ureje, nijakom ili provetravanjem. Za zaštitu sredstvo za oralno lečenje dijabetičara. hoana, v. choana. je dovoljna gas-maska. Hocheneggova operacija, v. operacija. hlor-cikliziri, antihistaminsko sredstvo. hlor-dinil-dihlor-arsin (Lewisite), bojni hod, niz ravnomernih i naizmeničnih koordinovanih pokreta udova i trupa s otrov. ciljem premeštanja s jednog mesta na hloretil, v. Aether chloratus. hlor-fenoksamin, sredstvo za lečenje par- drugo u pravcu kretanja. Četvoronožni hod: niz pokreta koji se vrše na sva čekinsonizma. 344
homeopathia
Hodgkinova bolest tiri ekstremiteta oslonjena na podlogu. Uspravni hod: karakterističan za čoveka i neke više životinje. Hodom upravljaju viši živčani centri u malom i velikom mozgu. Njihovo oštećenje dovodi do karakterističnih poremećaja hoda; hemiplegički h., hod u kojem usled kontrakture u ekstenziji noge hemiplegičara (Wernicke-Mannov predilekcioni tip kontrakture) noga postaje duža (pesequinus), te je bolesnik, pošto ne može daje savije u kolenu, pri hodu baca ustranu i unapred (v. circumJuctio); petlovski h., hod bolesnika s oduzetim peronealnim mišićima. Usled nemogućnosti podizanja vrha stopala, ono bi pri hodu zapinjalo o pod, da bolesnik ne podiže nogu više nego obično. Pri tom oboleli trzajem odbacuje oduzeto stopalo uvis. Pri spuštanju noge oduzeto stopalo udara o pod. Sin. stepovanje,
Hodgkinova bolest, v. bolest. Hoffa-Lorenzova operacija, v. operacija. Hoffmannove kapljice, v. Spiritus aetheris. holandrički geni, geni smešteni samo na Y-hromosomu u ljudi koje otac prenosi na sve svoje sinove, ali ih ne predaje ni jednoj svojoj kćerci. holangiografija, rendgensko snimanje velikih žučnih vodova na 15 min. do 45 min. posle ubrizgavanja u venu (Biligrafina 50% ili Jodipamida 50% ili si.); peroperativna h., rendgensko snimanje žučnih vodova posle neposrednog ubrizgavanja kontrasta u iste za vreme operacije. holangioholecistografija, rendgensko snimanje velikih žučnih vodova i žučne kesice, na 25 min., 45 min. i 2 h posle ubrizgavanja kontrasta u venu (Biligrafin 50% ili Jodipamid 50% i si.). holecista, v. cholecystis. holecistografija, rendgensko snimanje žučne kesice posle peroralnog davanja kontrastnih sredstava što se izlučuju sa žuči, kao npr. Biliselectan, Jodobil i si. Sem toga postoje i trojodni molekuli (Cistobil, Jopan odnosno Holevid). Ako peroralna primena ne uspe, u venu se daje rastvor Biligrafina, Jodipamida i si. koji omogućavaju i holangiografiju bu-
dući da u molekuli sadrže 6 jodnih atoma, zbog čega žuč daje vrlo jaku senku i »obojadiše« žučne vodove. holecistokinin, hormon sluznice gornjih delova tankog creva koji se luči u prisustvu hrane u ovim delovima creva. To je polipeptid od 33 aminokiseline. DeIuje na gusto lučenje pankreasa i na isticanje žuči iz žučnog mehura u dvanaestopalačno crevo. V. holecistokinin-pankreozimin. holecistokinin-pankreozimin (CCKPZ), hormon koji proizvode ćelije sluznice gornjih delova tankog creva pod dejstvom proizvoda nastalih razgradnjom masti i belančevina; ima ulogu u povećanju lučenja pankreasnog soka i stimulaciji kontrakcija žučne bešike, odnosno isticanje žuči u crevo. Ranije se smatralo da su ovo dva hormona. holedohoskop, instrument za direktan pregled unutrašnjosti glavnog žučnog voda.
holekalciferol, vitamin Da holesteatom, v. cholesteatoma. holestiramin, sredstvo protiv hiperholesterolemije. holinergička nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. holinesteraza, enzim koji katalizuje hidrolizu acetil-holina u sirćetnu kiselinu i holin.
holoblastna jaja, v. brazdanje. holoferment, apoferment + koferment.
holokrine žlezde, v. glandula. Holzknechtov prostor, v. retrokardijalni prostor. Holzknechtova jedinica, nekadašnja mera rendgenskog zračenja; obeležavaIa se sa H. Iznosi otprilike 1/5 kožne jedinice ili oko 100 R. homatropini bromidum, bromid sintetskog alkaloida homatropina, koji ima slično dejstvo kao i atropin, samo deluje slabije i kratkotrajnije. Oficinalan je prema našoj farmakopeji.
homeometrijska autoregulacija srca, v. heterometrifska autoregulacija. homeopathia, homeopatija, sistem lečenja u kome je osnovno učenje bilo da se dejstva lekova pojačavaju razblaženjem. 345
homeoplastica homeoplastica, homeoplastika, (1) operativno nadoknañivanje izgubljenog tkiva sličnim tkivom od druge individue iste vrste. V. homoplastika. homocitinurija, v. homocystinuria. homocystinuria, homocistinurija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline metionina; bolest se nasleñuje autosomnim recesivnim genom, ispoljava se izlučivanjem velikih količina metabolita homocistima mokraćom, promenama u kostima, psihičkim poremećajima, učestalim arterijskim i venskim trombozama. homogametija, v. ginospermijum. homogametski pol, jedinka koja stvara samo jednu vrstu gameta. U ljudi odnosno žena je homogametski pol jer proizvodi gamete samo sa X-hromosomom. Sup. heterogametski pol homogenizacija, procedura koja se koristi u dijagnozi Myc. tuberculosis. U matetijalu koji se ispituje, bacili tuberkuloze se moraju koncentrovati da bi se mogli naći pod mikroskopom, taj postupak naziva se homogenizacija. Ona se sastoji u delovanju NaOH ili H2SO4 na materijal koji se ispituje da bi se bacili tuberkuloze . oslobodili sluzavih materija, propratne flore, lakše obojili. Meñutim, ovako pripremljeni bacili služe za kultivisanje i inokulaciju. homogenize v ano mleko, standardizovano sa odreñenom količinom masti, obično s 3,2% u obliku stabilne emulzije, prijatnog ukusa. homogentizinska kiselina, v. kiselina. homologija, (1) morfološka istovetnost odgovarajućih delova; (2) sličnost u strukturi organa postalih od istog embrionalnog tkiva, što je znak bližeg ili daljeg srodstva organizma; (3) istovetnost hromosoma jednakih po vrsti gena koje sadrže; hereñitarna displazija gleñi, v. amelogenesis imperfecta. Niz organskih jedinjenja u kome se svako jedinjenje razlikuje od preñašnjeg ili sledećeg za grupu =CH2, naziva se homologni niz; pojedini članovi homolognog niza nazivaju se homolozi; činjenica postojanja homolognog niza naziva se homologija. 346
hondriom Homolozi imaju slične osobine koje se dosta pravilno menjaju u nizu. homologni hromosomi, hromosomi koji se sparuju u toku mejoze, a identični su u pogledu veličine, oblika i genske funkcije. U svakom paru homolognih hromosoma jedan njegov član potiče od oca a drugi od majke. homologo, označava razlike izmeñu životinja iste vrste, ali različitog genskog sastava. V. alogeno. homoplastika, v. homoeoplastica. homopolimeri, polimeri koji su sastavljeni od identičnih monomera. homoseksualnost, uroñena seksualna anomalija muške ili ženske osobe čiji je polni nagon upravljen ka osobi sopstvenog pola. Po tome, homoseksualnost pripada grupi perverzija u izboru erotskog objekta (perversio in objectu) i predstavlja seksualnu inverziju. Nalazeći se pod vlašću tako invertovanog poInog nagona, homoseksualna osoba oseća istodobno i odvratnost prema suprotnom polu (horror feminae s. viri). Za muške homoseksualne osobe predložen je naziv uranizam: za muškarca UYning, a za ženu urninda. Za žensku homoseksualnost se upotrebljava i naziv sapfizam i tribadizam. Nomenklatura u vezi s homoseksualnom inverzijom obogaćuje se i nazivima koji se odnose na uzrast erotskog objekta. U muškoj homoseksualnosti razlikuju se: pedofilna h., čiji su objekti nezrela muška deca, androfilna h., koja ima za cilj odraslog muškarca (do 50 godina); gerontofilna h., prema starcima. U ženskoj homoseksualnosti se razlikuju: korofilna h., upravljena prema nedozrelim devojčicama; partenofilna h., koja ima za cilj dozrele, nevine devojke; ginekofilna h., prema zrelim ženama; graofilna h., prema starim ženama. homotransplantacija, presañivanje komada tkiva ili celog organa s jedne na drugu jedinku iste vrste. homozygot, homozigot, jedinka koja ima dva identična alela na odgovarajućem lokusu homolognih hromosoma. Sup. heterozygot. hondriom, zbir hondriosoma u ćeliji.
horda horda, v. chorda. hordalni kanali, v. canalis. hordeolum, čmičak, ječmičak; akutno, gnojno zapaljenje žlezde ivice kapaka. horioiditis, v. chorioiditis. horioidni splet, v. Reilovo ostrvo. horionske resice, uvećanje površine horiona postiže se njegovim nabiranjem u vidu izvrata, koje čine horionske resice. U osovini tih tvorevina nalaze se krvni sudovi. U jajonosnih sisara horion ne pokazuje »čupav« izgled nego ostaje gladak: glatki horion (chorion laeve). U ostalih sisara horion se pokriva resicama: chorion villosum s. frondosum. horiostimulini, jedan naziv za gonadotropine. horizontalis (od grč. horizon, ograničeno, vidik), horizontalan, vodoravan, npr. lamina horizontalis, vodoravni list. hormon, inkret, proizvod lučenja posebnih žlezda koji se ne izlučuje odvodnim kanalom već prelazi u krv ili u limfu, a ima specifično fiziološko dejsto. V. secretum; adrenokortikotropni h., h. prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje hormona nadbubrežnih žlezda. Sin. ASTH; gonadotropni h., hormoni koji podstiču polne žlezde (gonade). Hipofiza luči dva gonadotropna hormona: jedan koji stimuliše razvijanje folikula u jajniku i spermatogenezu, a drugi koji izaziva ovulaciju i luteinizaciju zrelih folikula i stimulaciju intersticijumskih ćelija u jajniku i u semeniku. Osim iz hipofize, dobijeni su preparati s gonadotropnim dejstvom i iz drugih izvora, od kojih su praktički najvažniji mokraća trudnih žena i serum gravidnih kobila; seksualni h., hormoni koji luče seksualne žlezde (gonade). Muška seksualna žlezda (semenik) luči jedan hormon (testosteron), dok ženska seksualna žlezda (jajnik) luči dva hormona: folukularni (estradiol) i h. žutog tela (progesteron); somatotropni h., krescin, hormon koji utiče na rastenje organizma; tireotropni h., h. prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje tireoidne žlezde; tkivni h., supstancija koja se stvara u tkivima i iz njih prelazi u krvotok. Za razliku od h. u užem smislu, tj. od proizvoda en-
Houstonovi mišići dokrinih žlezda, tkivni hormoni nemaju specifično dejstvo (hormonoidi). V. prolaktin, insulin, adrenalin, noradrenalin (levarterenol), kortizon, hidrokortizon, dezoksikortikosteron, aldosteron; X-hormon, pretpostavlja se da se stvara u semenicima pored testosterona i da delu je inhibitorno na sekreciju folikulosti rnulantnog hormona adenohipofize. hormonski prag, minimalni prag uspešnog dejstva, koji na osnovu zakona «sve ili ništa» pokazuje da punu seksualnu funkciju može da obezbedi i sasvim mala količina gonade (ogledno je dokazano da svega 4 cg semenika mogu biti dovoljni da održe punu polnu funkciju). hormon-senzitivna lipaza, lipaza koja u ćelijama masnog tkiva pod dejstvom adenil-ciklaze, stimulisane adrenalinom i noradrenalinom, dovodi do hidrolize triglicerida, usled čega raste koncentracija masnih kiselina u krvi koja protiče.
Horner-Claude Bernardov sindrom, v. syndroma. Homerov mišić, v. musculus Horneri. Homerov sindrom, v. syndroma. horofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. Hortenova bolest, v. arteritis temporalis. Hortonova glavobolja, v. cluster headeache, histaminska glavobolja. Nastupi glavobolje koji se javljaju u dužim razmacima, ali u skupovima [otuda cluster, (e.) skup, hrpa] s crvenilom lica i jednog oka, suzenjem i curenjem iz nosa. Okrivljuje se lokalna preosetljivost na histamin. hospitalizacija, boravak bolesnika u bolnici. hospitalizam, morbidni uslovi, kojima je uzrok skupina bolesnika u bolnici. hotentotske kecelje, posledica veslačkog istezanja malih usana stidnice, van stidničkog procepa (makronimfija), postajući mrke boje i orožane. Sin. stidnički zastor. Houstonovi mišići, vlakna ishiokavernoznog mišića meñice koji se stiču na leñnoj strani muškog uda. 347
Howard-Müllerova zona Howard-Müllerova zona, najdublji pojas retikularne zone nadbubrežnih žlezda, luči muške polne hormone. Howardov način veslačkog disanja, ritmičko pritiskivanje grudnog koša bolesnika, koji leži na leñima. Howell-Jollyjeva telašca, mala okruglasta telašca, crvene boje, u eritrocitima nekih anemija i leukemija, kao i posle splenektomije. Najverovatnije predstavljaju ostatke jedra. Howshipsove lakune, veća udubljenja na korenovima mlečnih zuba nastala delovanjem odontoklasta za vreme resorpcije ovih zuba. V. resorpcija mlečnih zuba. hramanje, v. claudicatio. hranljive podloge, veštačka hranilišta, mešavina raznih supstancija na kojima se bakterije mogu razmnožavati u veštačkim uslovima. One mogu biti prirodne (krv, krvni serum i dr.) i veštačke, od sintetičkih jedinjenja i prerañevina prirodnih proizvoda. Po svojoj konstituciji mogu biti tečne (bujon), polučvrste i čvrste (agar). Jednostavne podloge sadrže samo jednu supstanciju. One se često nazivaju i osnovne ili bazne podloge,, jer služe kao osnova za spravljanje raznih složenih podloga koje mogu biti diferencijalne i selektivne. Da bi se mogle uočiti razne, naročito biohemijske osobine mikroorganizama, mnogim podlogama dodaju se indikatori i druge supstancije koje omogućavaju da se te osobine što jasnije manifestuju; diferencijalne podloge, pored osnovnih podloga sadrže i razne supstancije: endo-agar i druge koje omogućavaju da se kolonije jedne vrste bakterija razlikuju od drugih; selektivne podloge, podloge kojima se dodaju supstancije koje podstiču razmnožavanje jedne vrste i sprečavaju razmnožavanje druge vrste bakterija: SS-agar, Wilson-Blair, Löwenstein-Jensonova podloga, Claubergova i dr. Virusi, rikecije i neke bakterije kao i protozoe mogu živeti i razmnožavati se samo u živim ćelijama, oni se kultivišu u kulturi tkiva, u embrionisanim kokošijim jajima. hrapav, v. asper. 348
hromatska aberacija H2-region, v. histokompatibilni sistem. Genski predeo u miša vezan za histokompatibilnost. H-pruga, svetla pruga koja se ultramikroskopski vidi u anizotropnoj zoni (tamnoj pruzi) skeletnog mišića. Odgovara onim delovima u kojima izmeñu miozinskih niti nema aktinskih niti. Pri kontrakciji mišića uvlačenje aktinskih niti izmeñu miozina dovodi do iščezavanja H-pruge. Hr-faktori, tip aglutinogena u krvi izvesnih ljudi za koje ne postoje u krvi odgovarajući aglutinini već se oni stvaraju posle kontakta organizma sa Hr-f., kao što je to slučaj i u Rh-faktoru. Pretpostavlja se da Hr-aglutinogeni stoje u recipročnom odnosu s Rh aglutininima, tj. krv jedne osobe sadrži jedan ili drugi tip aglutinogena. Hr-faktori (hr, hr', hr") rede prouzrokuju transfuzijske reakcije od Rh-faktora.
hrisoterapija, v. terapija. hrizofanska kiselina, antrahinonski derivat, jedan od aktivnih sastojaka antrahinonskih droga (Senna, Prangula, Cascara sagrada, Rheum, Aloe). hrom, v. chromum. hromatin, složena materija u fiziološki ak tivnom jedru (u «miru», pre deobe) i u hromosomima, sastavljena uglavnom od nukleinskih kiselina, dezoksiribonukleinske (DNK) i ribonukleinske (RNK); euhromatin sadrži timonukleinsku kiselinu, u hromomerama, u kojima su geni, i koje su u obliku čvorića i koturića uzdužno rasporeñene u hromonemi; otuda pri uzdužnoj deobi gena oba ova hromosoma, postala od jednog, sadrže iste gene; heterohromatin je više kondenzovan i jače se boji, sadrži obe nukleinske kiseline, i nalazi se i u delovima hromosoma. V. gen, mejoza, mitoza, kromosomi; h. pola, v. Barrovo telašce. hromatska aberacija, pojava da sočivo oka čoveka različito prelama svetlosne talase različite talasne dužine, tj. talase koji odgovaraju različitim bojama, zbog čega se svetlosni talasi za razne boje sabiraju na raznim udaljenostima iza sočiva.
hromatinsko telašce hromatinsko telašce, v. Barrovo telašce. hromatinsko telašce leukocita, sitni privesak uz jedro polimorfonuklearnih leukocita vidljiv je samo u malom procentu ovih ćelija u žene, a predstavlja polni hromatin ekvivalentan Barrovom telašcu u drugim ćelijama. Sin. »drumstick« (engL). hromna kiselina, Acidum chromicum. hromogena funkcija (pigment), mnoge bakterije sintetišu obojene materije koje su smeštene u citoplazmi ili dospevaju u sredinu u kojoj bakterije žive. Pigment igra značajnu ulogu u oksidoredukcionim i drugim procesima metabolizma bakterija. Značajan je i za odreñivanje bakterijskih vrsta. hromoproteini (hromoproteidi), vrsta složenih belančevina čija je prostetična grupa neka boja. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima (hemoglobin) i u nekim enzimima. hromopsija, v. chromopsia. hrornosomi, stalni ćelijski organi koji se u izmenjenom obliku nalaze u jedru i van deobe ćelije (u fiziološki aktivnom jedru, u «interfazi»), u čiji sastav ulaze posle telofaze, zadržavši samo hromonemu, vrlo tanku, spiralnu traku, jedini deo koji održava kontinuitet hromosoma kroz ćelijske generacije, i koji sadrži gene, linearno rasporeñene po uzdužnoj osnovi. U toku mitoze oko hromoneme razvija se kalima, osnovni broj, najmanji (bazalni) broj h. sadržan u gametu pretpostavljenog zajedničkog pretka jedne grupe organizama (roda, porodice, reda, klase), odnosno u gametu diploidnog pretka jednog polipoida. Obeležava se sa b ili češće, sa x. Na primer, u placentarnih sisara x - 23, a diploidan broj - 46, održan je u čoveka i drugih vrsta. Kad se ističe daje, u ovom slučaju, 23 osnovni broj hromosoma, onda se i diploidni broj označava sa x, tj. sa 2x, kao što se x upotrebljava za o. b. h. kod poliploida. V. diploid, poliploid, haploid; hromosomi, polni, hrornosomi koji su oznaka polnih odlika. U ljudi i drugih sisara hromosom za ženski pol označava se sa X, a za muški pol sa Y.
Huntingtonova bolest hronotropan, koji je u vezi s vremenom. Može biti pozitivan, ako ubrzava, i negativan, ako usporava. Pozitivan hronotropan efekat na srce imaju faktori koji povećavaju frekvenciju srca, a negativan koji je usporavaju. hrptenica, v. columna vertebralis. hrskavica, v. cartilago. hrskavice dušnika, v. cartilagines tracheales.
hrskavice nosa, v. cartilagines naši. ' Hugginsova operacija, v. operacija. Hullihenov splint i Hayesova modifikacija, v. šine, livene. humanus, (1) čovečji, ljudski; corpus humanum, čovečije telo, v. corpus (humanum); (2) plemenit, čovekoljubiv. humčica, jajonosna, naročita gomilica ćelija u mesku jajnika u kojoj se nalazi jajna ćelija. hum e rus, ramenica, ramenjača, mišićna kost, kost nadlaktice. humor, tečnost, voda; h. aqueus, očna vodica, intraokularna tečnost, koja ispunjava prednju i zadnju komoru oka. Stvara se sekrecijom koju vrše nastavci trepavičastog tela (corpus ciliare), odakle ona kroz ženicu prelazi u prednju očnu komoru, sliva se u ugao izmeñu rožnjače i dužice i preko otvora na tra-bekulama ulazi u Schlemmov kanal, koji je vena koja zbog toga što u nju utiče velika količina h. aq. ne sadrži krv. Prosečno se za jedan min. stvara 2-5 ml h.aq., a ravnoteža sekrecije i oticanja odreñuje njenu zapreminu i pritisak u oku, koji je normalno 10-30 m ml Hg. humoralis, humoralan, koji pripada sokovima tela. humoralna antitela, antitela koja slobodno cirkulišu u krvi i drugim tkivnim tečnostima organizma. humoralna imunost, imuni procesi veza ni za stvaranje antitela. Ćelije koje stvaraju antitela su B-limfociti (v. B-limfoci-ti) koji nastaju nezavisno od timusa, a u perifernim limfoidnim organima se nalaze u timus-nezavisnim zonama. V. limfno tkivo, centralni lirnfocitni organi i periferni limfocitni organi. Hunterov glositis, v. glossitis. Huntingtonova bolest, v. chorea.
hromosomski satelit, v. satelit. 349
Huntingtonova horeja
Hydrastis canadensis
životinja. U pitanju je mrko masno tkivo koje se javlja kao tkivo neoplazme. hydantoinum, hidantoin, jezgra nekih antiepileptičkih sredstava. V. DiphenylhyHutchinsonovi zubi, anomalija strukture dantoinum. zuba, jedna od odlika Hutchinsonovog hydatidostomia, hidatidostomija, prosetrojstva u kongenitalnom sifilisu. Stalni canje i drenaža hidatidne ciste. centralni sekutići su uži u predelu sečivnih ivica i s polumesečastim urezom. hydradenoma, hidradenom, mali žućkast ili beličasti čvorić, koji se razvija iz ćeliZatisne površine prvih stalnih molara ja izvodnih kanala znojnih žlezda, a saimaju dudinjast izgled jer su umesto kvstoji se od sitnih cista i epitelnih ćelija. ržica stvoreni slabo razvijeni čvorići Sin. syringoadenoma, syringocystadenogleñi. Krunica zuba je sužena u zatisma. nom delu. V. Hutchinsonovo trojstvo. hydraemia, hidremija, povećane količine Hutschinsonovo trojstvo, patognomovode u krvi. nično trojstvo simptoma kasnog uroñenog sifilisa: bačvasti razreñeni sekutići, Hydrargyri aminochloridi unguentum, mast sa merkuriaminohloridom, sadrži parenhimni keratitis, (profunda), surdi10% merkuriaminohlorida; antiseptičtas. ko, odnosno dezinficijentno sredstvo; Hurthleov tumor, v. tumor. oficinalna je prema našoj farmakopeji. hyalinosis cutis et mucosae (lipoidoHydrargyri chloridum, živin hlorid, bezproteinosis) nasledno taloženje hijalibojni providni kristali ili kristalna masa na u vidu čvorića na licu, vratu, potiljku, ili beo težak prašak, bez mirisa. Zagreusnoj sluznici i ždrelu (promuklost od vanjem se topi i oplemenjuje. Dosta se detinjstva). teško rastvara u vodi i u etru, a lako u hyalinum, hijalin, naziv za prozračnu hovreloj vodi i u etanolu. Ima moćno demogenu bestrukturnu materiju koja se zinficijentno dejstvo ali mu je upotreba u histološkim preparatima boji eoziu medicini ograničena. Upotrebljava se, nom. Iako postoji više vrsta hijalina, $vi uglavnom, za dezinfekciju ruku (u oblisu oni belančevinaste prirode i javljaju ku vodenih rastvora 1:1.000-1:4.000). se u vezivnom tkivu ožiljka, vezivu naSin. Hydrargyri chloridum corrosivum, stalom posle hroničnih zapaljenja, u zimerkuri-hlorid, sublimat. dovima arteriosklerotičkih krvnih suHydrargyri oxydi flavi oculentum, mast dova i u drugim promenama. Hijalini ciza oči žutog živinog oksida, sadrži 2% lindri u kanalićima bubrega belančevižutog merkuri-oksida, antiseptičko, odnaste su prirode i dokaz povećane pronosno dezinficijentno sredstvo; oficipustljivosti glomerula za belančevine. nalna je prema našoj farmakopeji. hyalitis, hijalitis, zapaljenje staklastog tela. Sekundarne promene usled obolje- Hydrargyri oxydi flavi trituratio, triturat žutog živinog oksida, sadrži 20% žunja okolnih struktura oka koje dovode tog merkurioksida, antiseptičko, odnosdo prožimanja u staklasto telo. no dezinficijentno sredstvo; oficinalan hyaluronidasa, enzim koji depolimerizuje prema našoj farmakopeji. je i hidrolizuje hijaluronsku kiselinu, što dovodi do povećane propustljivosti Hydrargyri oxydum fiavum, žuti merkuri-oksid, antiseptičko i dezinficijentno za velike molekule. Naziva se još i »faksredstvo; oficinalan je prema našoj fartorom širenja« i »Duran-Reyjalsov fakmakopeji. tor širenja«. Ovu vrstu faktora stvaraju pneumokoki Clostridium Welchii bak- hydrarthrosis, hidrartroza, nagomilavanje tečnosti u šupljini zgloba; h. interterije, a nalaze se i u tkivu malignih mittens, povremeni tečni izliv u zglobu. neoplazmi i semenika. hybernoma, hibernom, redak oblik be- Hydrastis canadensis, severnoamerička biljka čiji rizom sadrži nekoliko alkaloinigne neoplazme koja potiče od strukda, od kojih je najvažniji hidrastin. Ranitura homologih tzv. hibernalnim žlezda
Huntingtonpva horeja, v. chorea. Huschkeova hrskavica, v. Jakobsonov organ.
350
hydriatria je upotrebljavan u obliku Extractum Hydrastis fluidum. hydriatria, v. hydrotherapia (pod therapia). hydroa, stari naziv za sve pojave na koži praćene mehurićima; h. aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. bullosa, sin. dermatitis herpetiformis Duhring; h. febrilis, herpes; h. gravidarum, sin. herpes gestationis; h. vacciniformia, izbijanje vezikopustuloznih promena na koži izloženoj svetlosti (lice, gornji ekstremiteti) iza kojih ostaju varioliformni ožiljci. hydrocele, hidrokela, vodena kila, skupljanje serozne tečnosti u seroznoj opni. Najčešći varijeteti hidrokela su: h. bilocularis, dvokomorna hidrokela, koja se sastoji od dve kese koje saobraćaju meñu sobom; h. communicans, hidrokela koja je u vezi s peritoneamom dupljom preko špaga trbušne maramice (processus vaginalis peritonei) koji je ostao otvoren; h. testis, odnosno funiculi, skupljanje tečnosti izmeñu oba lista seroznog omotača semenika i semene vrpce. hydrocelectomia, hidrokelektomija, isecanje opne hidrokele. hydrocephalus, hidrocefalus, nagomilavanje cerebrospinalnog likvora u moždanim komorama (h. internus) ili nagomilavanje tečnosti u subarahnoidnim prostorima mekih moždanica (h. externus) u raznim poremećajima u lučenju, proticanjü i resorpciji likvora; h. ex vacuo, propratna pojava atrofije mozga u arteriosklerozi, epilepsiji i paralizi; normotenzivni h., sindrom demencije i poremećaja hoda uz znatno proširenje moždanih komora i normalni pritisak likvora u presenilnom i senilnom uzrastu. Posle uspelog odvoñenja likvora u srčanu pretkomoru (v. Pudenzova operacija) demencija se znatno popravlja. hydrochinon, hidrohinon, p-l,4-dioksibenzen, spada u dvohidroksilne fenole. Hidrohinon je snažno reduktivno sredstvo mnogo upotrebljavano u fotografiji kao razvijač, pretvarajući latentnu sliku u fotoemulziji u vidljivu. Hydrochlorothiazidum, hidrohlorotiazid, diuretičko sredstvo iz grupe deriva-
hydroperitoneum ta benzotiadiazina. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. hydrogenium, H, hidrogen, vodonik, hemijski element. Bezbojan, vrlo lak gas, bez ukusa i bez mirisa, zapaljiv. U prirodi se nalazi u slobodnom stanju samo izuzetno i to u malim količinama. Ulazi u sastav ogromnog broja jedinjenja (naročito organskih); h. peroxydatum concentratum, v. Solutio hydro genii peroxydi concentrata; H. peroxydatum dilutum, v. Solutio hydrogeni peroxydi diluta. hydrohepatosis, hidrohepatoza, cističko proširenje žučnih puteva nastalo zbog začepljenosti, nastaje naročito u slučajevima kada je začepljenje povremeno i nepotpuno, ali sporog nastanka. Jetra je na preseku posuta mnogobrojnim okruglastim šupljinicama prečnika od l do 10 mm, glatkih površina ispunjenih bistrim svetložućkastim sadržajem. hydrologia, hidrologija; medicinska h., grana medicine koja ima za zadatak da proučava i ispituje poreklo, sastav, dejstvo i terapijsku upotrebu lekovitih mineralnih i termalnih voda (do sada uobičajeni naziv »balneologija« ne označava potpuno ovu granu medicine). hydronephros, v. hydronephrosis. hydronephrosis, hidronefroza, rastegnutost bubrežne karlice i njenih čašica usled prepunjenosti mokraćom, kao posledicom začepljenosti uretera, što je praćeno atrofijom parenhima bubrega. Prepreku, odnosno začepljenje stvaraju: zapušenje uretera kamenom, ožiljna striktura uretera, tumori mokraćne bešike itd.; otvorena h., intermitentno stanje, kao posledica povremene i nepotpune opstrukcije uretera; zatvorena h., stalno stanje izazvano potpunom opstrukcijom uretera. hydropenia, hidropenija, manjak vode u organizmu. hydropericardium, hidroperikardijum je prisustvo više od 100 mililitara tečnosti u perikardu. Količina tečnosti može da dostigne i 1.000-2.000 mililitara. Obično se javlja u nefritisu ili u slabosti srca. hydroperitoneum, v. ascites.
351
hydrophthalmus
hymen
hydrophthalmus, hidroftalmus, dečji 17-hydroxycorticosteroidi, 17-hidroksikortikosteroidi, metaboliti kortizola (v. glaukom. Zastoj tečnosti s nenormalcortisol) koji se mogu odrediti u plazmi nim povećanjem oka usled neke smetili mokraći (kao tzv. Porter-Silverovi nje u odvoñenju očne vodice; h. congehromogeni). nitus, javlja se već pri roñenju ili u prvoj godini života usled anomalije od- hydroxyprolinaemia, hidroksiprolinemivodnih kanalića. Sin. glaucoma infantile, ja, nasledni poremećaj metabolizma g. congenitum. aminokiseline prolina. Nasleñuje se auhydropneumothorax, hidropneumototosomno-recesivno, ispoljava se povećaraks, nakupljanje tečnosti i gasova u njem metabolita hidroksiprolina u krvi pleuralnoj šupljini. i njegovim izlučivanjem mokraćom, zaostajanjem u fizičkom i psihičkom razhydrops, hidrops, »vodena bolest«, nagovoju. milavanje tečnosti u telesnim šupljinaHydroxyzini chloridum (hidroksizinma, nekim šupljim organima i tkivima; hlorid), sredstvo za umirenje. h. abdominalis, trbušni h., nagomilavanje tečnosti u trbušnoj duplji pri opš- hygroma, higrom, otok tetivnih kesica i tem poremećaju krvotoka usled oboljeovojaka i sluznih (sinovijalnih) kesa nja srca, u cirozi jetre i trombozi portne zgloba usled skupljanja serozne tečnosti vene. Sin. ascites; h. articularis, zglobni u hroničnom zapaljenju. V. ganglio-ma, hidrops, nakupljanje tečnosti u zglobsynovitis. Specijalne lokalizacije i vidovi nom prostoru (posledica traume ili zahigroma: h. colli, serozni tumor na paljenja); h. ex vacuo, nagomilavanje vratu; h. cysticum, cistički limfangiom; tečnosti na onim mestima gde je tkivo Fleischmannov h., povećana burza na uništeno ili gde ono nedostaje; h. gravipodu usne duplje, na spoljašnjoj strani ciarum, hidrops trudnica usled porem. genioglosusa; h. praepatellare, higmećaja funkcije obolelog bubrega; h. rom ispred čašice kolena, najčešće u pericardii, hidroperikard, prisustvo osoba koje kleče (parketari, monasi i tečnosti u srčanoj kesi usled staze u sr^ monahinje, asfalteri itd.); h. subdurale, čanim oboljenjima. Sin. hydrothorax; h. skupljena tečnost u subduralnom prorenalis, bubrežni hidrops, h. organizma storu kao posledica likvefakcije hemakoji je nastao usled poremećaja funkcije toma. V. haematoma. bubrega; h. vesice felleae, hidrops hymen, himen, devojački zalistak ili devičžučne bešike, posledica hroničnog zanjak, zadnji deo vaginalnog trema, pre paljenja žučne bešike ili zapušenja izdefloracije zatvoren prema vagmalnom vodnih žučnih puteva. ušću, ograničava otvor koji vodi u vagihydropyonephrosis, hidropionefroza, nu. Taj otvor je propustljiv za mali prst nagomilavanje mokraće i gnoja u bubi može da bude različnog oblika: okrugrežnoj kartici kao posledica gnojnog zalastog (h. anularis), polumesečastog (h. paljenja hidronefroznog bubrega. semilunaris), srpastog (h. falciformis) i nepravilnih rubova (h. rojtast, h. fimhydrothorax, hidrotoraks, sakupljanje briatus), režnjevit (h. hobatus), dvoedemske tečnosti ili transudata u pleuspratni i dr. Katkad otvor može da bude ralnoj duplji. Najčešće se javlja zbog srod prirode širok (propustljiv za dva prčane slabosti, nefritisa, rede zbog lokalsta), a katkad odsutan (h. imperporanih promena kao što su neoplazma ili tus). Pri prvoj obljubi himen se po praaneurizma. Specifična težina tečnosti vilu lako rascepa (defloratio) uz manje koja se sakuplja u pleuralnoj duplji je isili veće krvarenje. Himen izuzetno može pod 1.015. Ona je bistra, svetložućkasta da bude debeo i da daje otpora svakom i sadrži malu količinu belančevina. U naporu (h. carnosus). U mnogih zapadretkim slučajevima je mlečnog izgleda nih naroda značaj himena se mnogo zbog sadržaja masti i tada se naziva hiceni kao dokaz nevinosti, iako u poslcd lozni hidrotoraks. 352
hymenalis
nje vreme taj telesni detalj gubi od svoje vrednosti u korist duševne nevinosti. hymenalis, himenalan, himenski, koji pripada himenu; carunculae h., himenske bradavice, ostaci rasprslog himena. hyoideus, hioidan (kao slovo Y); os hyoideum, hioidna ili podjezična kost. hyoscyamin, hiosciamin, alkaloid u nekim biljkama iz porodice Solanaceae (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium). Ima slična dejstva kao i njegov stereoizomer atropin. Hyoscyamus niger, bunika, biljka iz porodice Solanaceae. Sadrži alkaloide hiosciamin i skopolamin. Optički izomer hiosciamina je atropin. hypaciditas, v. hypoaciditas ventriculi. hypaesthesia, hipestezija, snižena osetljivost, npr. taktilna h., snižena osetljivost za dodir. hypalgesia, hipalgezija, snižena osteljivost za bol. hyperaciditas (ventriculi), hiperaciditet (želuca), povećano lučenje sone kiseline u želudačni sok. Sin. hyperchlorhydria, hyperadrenocorticismus, hiperadrenokorticizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno pojačane aktivnosti kore nadbubrežnih žlezda, npr. syndroma Conn (v. tamo), syndroma Gushing (v. tamo), syndroma adrenogenitale (v. tamo). hyperaemia, hiperemija, prisustvo veće količine krvi u ograničenom delu tela. Aktivna hiperemija ili arterijska nastaje usled povećanog priliva arterijske krvi. Pasivna hiperemija nastaje usled otežanog oticanja i zbog toga se naziva i venska hiperemija. V. stasis, hyperaesthesia, hiperestezija, pojačana percepcija raznih kvaliteta površne osetljivosti (dodir, bol, itd.), npr. taktilna h., preosetljivost za dodir; h. sexuaHs, v. satyriasis, nymphomania. hyperalbuminaemia, hiperalbuminemiJa1 povećanje albumina u plazmi. hyperaldosteronismus, hiperaldosteronizam. V. aldosteronismus. hyperalgesia, hiperalgezija, pojačana osetljivost za bol. 2? Medicinski leksikon
hyperchylomikronaemia
hyperaminoacidaemia, hiperaminoacidemija, povećana količina aminokiselina u krvi. hyperaminoaciduria, hiperaminoacidurija, povećane količine aminokiselina u mokraći. hyperammoniaemia, hiperamoniemija, povećane količine amonijaka u krvi. hyperamylasaemia, hiperamil-azemija, povećanje amilaze (dijastaze) u krvi. hyperbetalipoproteinaemia, hiperbetalipoproteinemija, povećanje betalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproleinaemia. hyperbilirubinaemia, hiperbilirubinemija, povećanje bilirubina u krvi; h. congenitalis, Crigler-Najjarov sindrom; h. constitutionalis, Gilbertova bolest. hypercalciuria, hiperkalciurija, povećane količine kalcijuma u mokraći. hypercapnia, hiperkapnija, povećanje količine ugljen-dioksida u krvi i ostalim telesnim tečnostima. hypercarotinaemia, hiperkarotinemija, povećane količine karotina u krvi. hypercementosis, hipercementoza, uvećanje cementa korena jednog ili više zuba. Najčešće je posledica infekcije. Javlja se na donjim premolarima, ali i na korenovima bilo kog zuba ili grupe zuba. Koren zuba može da zadeblja u celini ili samo na vrhu, u vidu maljice. hyperchloraemia, hiperhloremija, povećane količine hlorida u krvi. hyperchlorhydria, hiperhlorhidrija, v. hyperaciditas (ventriculi). hyperchloruria, hiperhlorurija, povećane količine hlorida u mokraći. hypercholesterolaemia, hiperholesterolemija, povećanje holesterola u krvi. Sin. hypercholesterinaemia. V. cholesterolaemia. hypercholia, hiperholija, povećano lučenje žuči u dvanaestopalačno crevo. hyperchylia, hiperhilija, povećano lučenje želudačnog soka. hyperchylomikronaemia, hiperhilomikronemija, (1) povećane količine hilomikrona u krvi posle uzimanja obroka vrlo bogatih u mastima; (2) tip hiperlipoproteinemije (tip I) u kojeg se hilomikroni nalaze u krvi neprekidno, ako
353
hypercoagulabilitas se u hrani nalaze masti, zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze. V. hyperlipoproteinaemia. hypercoagulabilitas, hiperkoagulabilnost, povećana sklonost krvi za zgrušavanje (koagulaciju). hypercreatinaemia, hiperkreatinemija, povećanje kreatina u krvi zbog njegovog poremećenog metabolizma u mišićima, kao što je slučaj u hipertireozi. hypercuprinaemia, hiperkuprinemija, povećanje bakra ü krvi. hyperdactylia, hiperdaktilija, prisustvo više prstiju nego normalno na šaci i stopalu. hyperdiuresis, hiperdiureza, povećano lučenje mokraće. hyperemia pulpae, početna faza zapaljenja pulpe zuba, preobratljivog toka. Odlikuje se kratkotrajnim bolovima na termičke, osmotske i mehaničke nadražaJe-hyperextensio, v. superextensio. hyperfibrinogenaemia, hiperfibrinogenemija, povećanje fibrinogena u krvi. hyperflexio, hiperfleksija, preterano pregib anje. hypergammaglobulinaemia, hiperga-" maglobulinemija, povećanje gamaglobulina u krvi. Viña se naročito često u hroničnim infektivnim bolestima. hypergeusia, hipergeuzija, povećana osetljivost čula ukusa na različite kvalitete ukusa. Sin. hypergeusaesthesia. hypergeusaesthesia, hipergeuzestezija, v. hypergeusia. hyperglobulia, hiperglobulija, v. polycythaemia. hyperglobulinaemia, hiperglobulinemija, povećanje globulina u krvi. hyperglycaemia, hiperglikemija, patološko stanje visoke koncentracije glikoze u krvi, npr. u toku šećerne bolesti (v. tamo). Sin. hyperglukaemia. hyperglyceridaemia (hypeihriglyceridaemia), hipergliceridemija (hipertrigliceridemija), povećanje glicerida, skoro uvek triglicerida u krvi. V. hyperlipoproteinaemia. hyperglycorrhachia, hiperglikorahija, veće količine glikoze nego što je normalno u cerebrospinalnoj tečnosti. 354
hyperlipoproteinaemia hyperhidrosis, hiperhidroza, pojačano znojenje, češće ograničeno na pojedina područja (šake, stopala, pazuho). hyperhistidinaemia, hiperhistidinemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline histidina, nasleñuje se autosomnim dominantnim genom, ispoljava se izlučivanjem velikih količina histidina i metabolita mokraćom, poremećajima centralnog nervnog sistema i slepi-lom. hyperhydratatio, hiperhidratacija, povećane količine vode u organizmu. hyperinsulinaemia, hiperinsulinemija, povećane količine insulina u krvi. hyperinsulinismus, hiperinsulinizam, patološko stanje u vidu visokih vred-nosti insulina (v. tamo) u krvi bilo usled preteranog lučenja u beta-ćelijama Langerhansovih ostrvaca pankreasa, bilo usled neprikladnog ubrizgavanja insulina u cilju lečenja. hyperkaliaemia, hiperkaliemija, povećanje kalijuma u krvi, najčešće zbog smanjenog izlučivanja kalijuma bubrezima. Karakteristične promene u EKG-u, a u težem stepenu hiperkaliemija mlitave mišićne paralize. hyperkeratosis, hiperkeratoza, hiperplazija rožastog sloja. hyperlactacidaemia, hiperlaktacidemija, povećanje mlečne kiseline u krvi. hyperleukocytosis, hiperleukocitoza, naročito izraženo povećanje broja leukocita u perifernoj krvi. hyperlipaemia, hiperlipemija, povećanje lipida, naročito triglicerida, u krvi. Sin. hype rlipida em ia. hyperlipidaemia, hiperlipidemija, povećanje lipida u krvi; mastima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa I; ugljenim hidratima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa IV. hyperlipoproteinaemia, hiperlipoproteinemija, povećanje lipoproteina u krvi. Može biti nasledna (porodična), ili stečena u toku odreñenih bolesti. Postoje 5 tipova hiperlipoproteinemija ; h., tip I, hyperchylomicromicronaemia, postoji stalno prisustvo hilomikrona u krvi zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze, koja razgrañuje hilomikrone; h.,
hypermagnesiaemia tip II, hiperholesterolaemia, postoji vrlo velika sklonost za aterosklerozu i za stvaranje tetivnih ksantoma; h., tip III, s povećanjem i holesterola i triglicerida u krvi zbog loše razgradnje lipoproteina vrlo niske gustine; h., tip IV, ugljenim hidratima izazvana hipertrigliceridemija (endogena hipetrigliceridemija), u koje postoji velika sklonost za dobijanje šećerne bolesti i ateroskleroze; h., tip V, u kojem postoje i hiperhilomikronemija i endogena hipertrigliceridemiJa. hypermagnesiaemia, hipermagneziemija, povećanje magnezijuma u krvi. hypermetropia, hipermetropija, dalekovidost, refrakciona anomalija pri kojoj se, bez učešća akomodacije, paralelni zraci seku u tački koja se nalazi iza mrežnjače. Dužina oka suviše je mala u odnosu na njegovu prelomnu moć. U mlañih osoba moguća je samokorekcija. Koriguje se konveksnim sfernim staklima. hypernatriaemia, hipernatriemija, povećanje natrijuma u krvi. hypernephroma, hipernefrom (Grawitztumor), adenokarcinom bubrega odraslih osoba. Dobio je taj naziv jer se pretpostavljalo da potiče od ostataka .nadbubrežnih ćelija u kori bubrega. Neoplazma se javlja u kori bubrega i može da dostigne velike srazmere deformišući bubreg. Na preseku je obično žute boje', režnjevit, s mnogobrojnim ognjištima krvavljenja. Daje metastaze u pluća, jetru, kosti i ostale organe kao i neposredno u donju šuplju venu. hyperodontio, hiperodonticija, povećan broj zuba; prava h., usled hiperprodukcije zubne gredice izgradi se veći broj zametaka, prekobrojni zubi, tipičnog ili atipičnog oblika. V. mesiodens; prividna h., stanje kada pre ispadanja mlečnog zuba nikne njegov stalni zamenik. V. denies accessoria, denies supernumeraria. Sin. polyodontia. hyperopia, v. hypermetropia. hyperorchidismus, hiperorhidizam, nenormalno povećana funkciona aktivnost semenika. 23*
hyperplasminaemia hyperostosis, hiperostoza, hipertrofija kosti; h. cranii, hiperostoza koja se javlja na kostima lubanje; h. frontalis interna, neoformacija koštanog tkiva koja se ispupčava na unutrašnjoj strani kosti u čeonom predelu. V. Morgagni-Henschenov sindrom (pod sindrom); h. infantilis corticalis, bolest dece koja se ispoljuje otokom mekog tkiva iznad o.bolele kosti. Bolest je praćena temperaturom i razdražljivošću, povratima i pogoršanjima. hyperoxaluria, hiperoksalurija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline glicina, bolest se nasleñuje autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se izlučivanjem velikih količina oksalata mokraćom, kalkulozom mokraćnih puteva. hyperparathyreosis, hiperparatireoizam, patološko stanje s kliničkom slikom nastalom kao posledica visokih vrednosti parathormona (v. tamo) u krvi usled ekscesivnog lučenja ovog hormona iz paratireoidnih žlezda. hyperpepsia, hiperpepsija, poremećaji varenja zbog hiperaciditeta. hyperperistaltismus, hiperperistaltika, suviše izražena peristaltika creva. hyperphagia, hiperfagija, unošenje veće količine hrane nego što je potrebno. hyperphenylalaninaemia, hiperfenil-alaninemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiselina fenil-alanina ispoIjava se povećanjem koncentracije te aminokiseline u plazmi bolesnika. hyperphoria, hiperforija, vrsta heteroforije. Očna jabučica je latentno pomerena nagore. hyperphosphataemia, hiperfosfatemija, povećanje količine fosfata u krvi. hyperphosphatasaemia, hiperfosfatazemija, povećanje fosfataza u krvi. hyperphosphaturia, hiperfosfaturija, povećano izlučivanje fosfata mokraćom. hyperpigmentatio, hiperpigmentacija, v. pigmentano. hyperplasia, hiperplazija, razvijanje jednog tkiva ili organa preko normalnih granica zbog povećanja broja ćelija. hyperplasminaemia, hiperplazminemija, povećanje plazmina (fibrinolizina) u krvi. 355
hyperpnoea
hyperpnoea, hiperpnoja, povećana plućna ventilacija. Nastaje pod uslovima dubokog i ubrzanog disanja. Može dovesti do stanja alkaloze i do kolapsa. hiperpolarizacija, povećanje negativnosti potencijala ćelijske membrane. V. mirovni membranski potencijal. hyperpotassaemia, hiperpotasemija, povećanje kalijuma u krvi. Sin. hyperkaliaemia. hvperprebetalipoproteinaemia, hiperpreb'etalipoproteinemija, povećanje prebetalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproteinaemia. hvperprolinaemia, hiperprolinemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline prolina, nasleñuje se autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se povećanjem koncentracije te aminokiseline u krvi, povećanim izlučivanjem mokraćom, poremećajima nervnog sistema i bubrežnom insuficijencijom. hyperproteinaemia, hiperproteinemija, povećanje belančevina u krvi. hyperpyrexia, hiperpireksija, povišenje telesne temperature; h. maligna, sindrom koji se dešava u nekih osoba za vreme anestezije s naglim povišenjerrt telesne temperature, znacima povećanja mišićnog metabolizma, kao što su tahikardija, tahipneja, znojenje i obično rigidnost mišića. hypersalivatio, hipersalivacija, v. ptyalismus; h. posttraumatica, prekomerno lučenje pljuvačke usled otežanih pokreta prelomljene vilice, otežanog gutanja, bolova, razvoja infekcije itd. Sin. ptyalismus, sialorrhoea, ptyalorrhoea. hypersegmentatio, hipersegmentacija, povećana segmentacija jedra u granulocita periferne krvi. Može biti uroñena ili stečena, kao u oštećenju kostne srži. hypersecretio, hipersekrecija, pojačano lučenje, npr., želudačnog soka, pankreasnog soka i dr. hypersiderosis, hipersideroza, povećanje količine gvozda u krvi. hyperspermia, hiperspermija, patološko povećanje količine semene tečnosti (iznad 6 ml). hypersplenia, v. hypersplenismus, 356
hyperthyreosis
hypersplenismus, hipersplenizam, povećan rad slezine u vidu povećane inhibicije stvaranja, ili povećane razgradnje krvnih ćelija, praćenih smanjenjem ćelija svih krvnih loza u perifernoj krvi (pancitopenija), ili samo dveju loza (bicitopenija), hipercelularnošću kostne srži i, ne uvek, splenomegalijom. hypersthenuria, hiperstenurija, povećan^ osmolalnost mokraće s visokom specifičnom težinom mokraće. hypertensio, hipertenzija, stalno povišenje arterijskog krvnog pritiska. Može biti nepoznatog porekla: h. essentialis ili idiopathica, ili posledica neke primarne bolesti: h. secundaria; h. adrenalis, izazvana tumorima nadbubrežnih žlezda koji luče aldosteron; h. benigna, hronična hipertenzija blagog toka, koja se može razviti u malignu hipertenziju; h. essentialis, čiji uzrok nije otkriven; h. idiopathica, h. essentialis; h. intracranialis, sindrom povećanja intrakranijskog pritiska i edema papile, a bez fokusnih neuroloških znakova; h. maligna, teška hipertenzija, koja se brzo razvija i koja ima lošu prognozu; njene karakteristike: edem papile, s vaskulnim i edemskim promenama fundusa oka, zadebljanje medije malih arterija i arteriola, proširenje leve komore srca; h. portalis, povećanje pritiska u portnom venskom sistemu; česta komplikacija ciroze jetre; h. primaria, h. essentialis; h. pulmonalis, plućna hipertenzija, povećan pritisak u plućnom krvotoku; h. renalis, bubrežna hipertenzija, uslovljena ili praćena promenama parenhima bubrega; h. renovascularis, izazvana okluzivnim promenama u bubrežnih arterija; h. rubra, crvena hipertenzija, h. benigna; h. secundaria, izazvana nekom primarnom bolešću (bubrega, endokrinih žlezda i dr.); h. splenoportalis, hipertenzija portnog sistema zbog opstrukcije vene slezine; h. vascularis, arterijska hipertenzija. hyperthyreosis, hipertireoidizam, patološko stanje nastalo kao posledica visokih količina hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled prekomernog lučenja ovih hormona iz štitaste žlezde; na-
hypertonia
jčešće hipertireoze su Bazedovljeva bolest (v. morbus Basedowi), toksički adenom (v. adenoma toxicum glandulae thyreoideae) i, najverovdtnije, atipični oblici hipertireoidizma. hypertonia, hipertonija, povišen tonus; mišićna h., povišen tonus mišića, najčešće usled lezije piramidnog sistema; h. ophthalmica, pojačana napetost oka, npr. u glaukomu; h. polycythaemica, povećan krvni pritisak u policitemiji; vegetativna h., povišen tonus vegetativnog nervnog sistema (češće simpatikusa). hypertrichosis, hipertrihoza, prekomerna dlakavost. Sin. trihauxis, hirsutismus, virilismus pilaris. hypertriglyceridaemia, hipertrigliceridemija, patološko stanje koje karakteriše visoka koncentracija triglicerida (v. tamo) u krvi (v. i hyperlipidaemia). hypertrophia, hipertrofija, povećanje organa ili ćelije. Hipertrofija nastaje kao posledica različitih fizioloških i patoloških uzroka. Primer fiziološke hipertrofije je uvećanje materice za vreme trudnoće. Kompenzatorna hipertrofija je izražena naročito u parnih organa kada jedan bude izbačen iz funkcije. hyperventilatio, hiperventilacija, (1) stanje u kojem postoji povećano ulaženje vazduha u plućne alveole i koje dovodi do smanjenja delimičnog pritiska ugIjen-dioksida u krvi i do alkaloze; (2) nenormalno produženo, ubrzano i duboko disanje. V. polypnoea. hypervitaminosis, hipervitaminoza, nepravilna ishrana uslovljena unošenjem prekomernih, suvišnih količina vitamina rastvorljivih u mastima. hypervolaemia, hipervolemija, povećanje cirkulišuće krvi, najčešće zbog povećanja zapremine plazme. hyphaema, hifema, prisustvo krvi u prednjoj komori oka. hypnagoga, hipnagogi, sredstva za izazivanje sna. hypnosis, hipnoza, sugestija, izazvano stanje sužene svesti slično spavanju, od koga se razlikuje vezom koju hipnotisani ima s hipnotizerom (»rapport«), a preko njega s ostalim svetom.
hypocholesterinaemia
hypnotica, hipnotici, sredstva za izazivanje sna. hypo-, prefiks koji u složenicama označava da je nešto ispod, dole, manje, nedovoljno. Npr. hipovitaminoza, oboljenje usled nedovoljnog uzimanja nekog vitamina hranom. U herniji označava da se element u nekom jedinjenju jedini svojom najnižom valencijom. hypoaccelerinaemia, hipoakcelerinemija, smanjenje V činioca koagulacije (akcelerina) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno. hypoaciditas (ventriculi), smanjeno lučenje sone kiseline želudačnog soka. Sin. hypaciditas, hypochlorhydria. hypoadrenocorticismus, hipoadrenokorticizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno snižene aktivnosti kore nadbubrežnih žlezda, npr. u Adisonovoj bolesti (v. morbus Addisoni). hypoalbuminaemia, hipoalbuminemija, smanjenje albumina u krvi. hypoaldosteronismus, hipoaldosteronizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno niske koncentracije aldosterona (v. tamo) u krvi. . hypoalfalipoproteinaemia, v. hypolipoproteinaemia. hypoaminoacidaemia, hipoaminoacidemija, smanjenje aminokiselina u krvi. hypobetalipoproteinaemia, hipbbetalipoproteinemija, v. hypolipoproteinaemia. hypocalcaemia, hipokalcicmija, patološko stanje koje karakteriše niska koncentracija kalcijuma u krvi, npr, u toku tetanije. V. tetania. hypocalciurija, hipokalciurija, smanjeno izlučivanje kalcijuma mokraćom. hypocapnia, hipokapnija, deficit ugljendioksida u krvi, zbog hiperventilacije, koji vodi alkalozi. hvpocjiloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u krvi. V. chloraemia. hypochlorhydria, hipohlorhidrija, smanjenje sone kiseline u želudačnom soku. V. hypoaciditas (ventriculi). hypochloruria, hipohlorurija, smanjeno izlučivanje hlorida mokraćom. hypocholesterinaemia, v. hypocholesterolaemia. 357
hypocholesterolaemia hypocholesterolaemia, hipoholesterolemija, smanjenje holesterola u krvi. Sin. hiperholešterinaemia. hypochondria mercurialis, psihička depresija koja se javlja kao jedan od simptoma prilikom hroničnog trovanja živom. hypochromia, hipohromija, smanjena količina hemoglobina u krvi. hypocoagulabilitas sanguinis, hipokoagulabilnöst krvi, smanjena sposobnost krvi za zgrušavanje, zbog smanjenog stvaranja pojedinih činilaca koagulacije, ili zbog prisustva antikoagulacijskih činilaca u krvi. hypoconvertinaemia, hipokonvertinemija, smanjenje VII činioca koagulacije (konvertina) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno. hypocupraemia, hipokupremija, smanjenje bakra u krvi. hypocythaemia, hipocitemija, v. hypocytosis. hypocytosis, hipocitoza, smanjenje broja eritrocita u krvi. Sin. hypocythaemia. hvpodontio, hipodoncija, manji broj zuba. Uroñena ili nasleñena nepravilnost; prava h., posledica je defektne funkcije zubne gredice. Sin. anodontio; prividna h., neki zub u nizu zuba nedostaje, ali se rendgenskim snimkom otkrije da je uklešten. hvpoeosinophilia, hipoeozinofilija, smanjenje eozinofilnih granulocita u krvi. Sin. eosinopenia. hypofibrinogenaemia, hipofibrinogenemija, smanjenje fibrinogena u krvi zbog: (1) smanjene sinteze u jetri; (2) povećane potrošnje u toku rasejane intravaskulne koagulacije i (3) povećane fibrinolize. V. DIK, fibrinolysis. hypofolikulinurija, količina ginogena ispod 200 ml u mokraći žene. hypogalactia, hipogalaktija, umanjeno lučenje mleka u dojilje, koje može biti primarno usled nedovoljne razvijenosti mlečnih žlezda ili usled njihove nedovoljne funkcije u slučajevima otežanog pražnjenja dojki, nepravilnih bradavica, ragada, bolova pri dojenju koji sprečavaju laktaciju. U primarnoj hipogalaktiji važnu ulogu imaju psihički i socijalni 358
hypoglycorrhachia faktori. Sekundarna se smatra fiziološkom i prolaznom. hypogammaglobulinaemia, hipogamaglobulinemija, smanjenje gama-globulina u krvi, deficit imuniteta u kojeg najčešće postoji smanjenje svih vrsta (klasa) imunoglobulina (gama-globulina); h. acquisita, stečena hipogamaglobulinemija izazvana nekom primarnom bolešću, naročito malignim hemopatijama; h. congenitalis, nasledna hipogamaglobulinemija nastala zbog poremećaja u ð-limfocitima; h. physiologica, prolazna hipogamaglobulinemija u novoroñenčeta i odojčeta; h. transitoria, h. physiologica. hypogastrium, hipogastrijum, podrebarje, mali trbuh, donji sprat trbuha, sastoji se od tri predela: preponskog (regio inguinalis dextra et sinistra) i stidnjačnog (regio pubica). hypogenitalan, kaže se za nedovoljno izraženu genitalnu odliku. hypogenitalismus, hipogenitalizam, nedovoljna razvijenost polnih organa i ostalih polnih odlika. hypogeusaesthesia, hipogeuzestezija, v. hypogeusia. hypogeusia, hipogeuzija, smanjena sposobnost percepcije ukusa. Sin. hypogeusaesthesia. hypoglobulia, hipoglobulija, smanjenje broja eritrocita u krvi. V. anaemia. hypoglycaemia, hipoglikemija, smanjenje glikoze u krvi, koje može izazvati hipoglikemijski šok; leucinom izazvana h., porodična hipoglikemija, u detinjstvu izazvana unošenjem leucina hranom, koje izaziva pojačano lučenje insulina; h. naštinu, javlja se kada se ne uzima hrana u insulinomu, gladovanju, sindromu loše apsorpcije, glikogenozama, hipopituitarizmu i insuficijenciji kore nadbubrežnih žlezda; reaktivna h., hipoglikemija posle unošenja ugljenih hidrata, koja dovodi do povećanog lučenja insulina. Sin. hypoglykaemia. hypoglycaemosis, hipoglikemoza, smanjenje glikoze u krvi i tkivima. hypoglycorrhachia, hipoglikorahija, smanjenje glikoze u cerebrospinalnoj
hypogonadismus
hypophysis
tečnosti; obično je znak meningitisa, na- hyponatriaemia, hiponatriemija, smanjenje natrijuma u krvi zbog: (l) gubljenja ročito tuberkulozne prirode. natrijuma iz organa za varenje (povrahypogonadismus* hipogonadizam, patoćanje, prolivi), znojem i bubrezima (Adloško stanje koje karakteriše nenormaldisonova b., diuretici, nefritis s gubljeno smanjenje aktivnosti polnih žlezda njem soli). Znaci: trovanje vodom, hipo(gonada) sa, manje-više, izraženim zanatriemijska (vanbubrežna azotemija). stojem u seksualnom razvoju. hypogranulocytosis, hipogranulocitoza, hyponatriuria, hiponatriurija, smanjeno izlučivanje natrijuma mokraćom. smanjenje broja granulocita u periferhyponychium, hiponihijum, tanak sloj noj krvi. V. agranulocytosis. pokožice ispod nokatnog polja u IV fehvpohaemia, hipohemija, anemija. V. talnom mesecu. Od njegovog prednjeg anaemia. dela docnije postaje ležište nokta (lectuhypohepatia, hipohepatija, smanjenje lus unguis), a od njegovog zadnjeg dela uloga jetre. matični deo nokta ili matrica (matrix hypohydratio, hipohidracija, smanjenje unguis). vode i obično elektrolita u organizmu. hypoparathyreosis, hipoparatireoidiSin. dehydratio. zam, klinička slika nastala kao posledihv pokaliaemia, hipokaliemija, smanjenje ca niskih vrednosti parathormona (v. kalijuma u krvi, zbog: (1) povećanog iztamo) u krvi usled smanjene aktivnosti lučivanja bubrezima; (2) gubljenja iz organa za varenje (povraćanje, prolivi) i paratireoidnih žlezda. hipoperistaltika, (3) povećanog prelaženja u ćelije. Neu- hvpoperistaltismus, smanjeni peristaltički pokreti creva. romišićni poremećaji koji mogu ići do paralize, paralizni ileus, bubrežni dija- hypopharynx, hipofarinks (pars laryngea betes insipidus i karakteristične promepharyngis s. laryngopharynx), donji ne EKG-a glavni su znaci hipokaliemije. sprat ždrela na čijem se prednjem zidu Sin. hypopotassaemia. nalazi otvor grkljana. hypophoria, hipoforija, vrsta heteroforihypoleukocytosis, hipoleukocitoza, smaje. Očna jabučica je latentno pomerena njenje leukocita u perifernoj krvi. nadole. hypolipoproteinaemia, hipolipoprotei- hypophosphataemia, hipofosfatemija, nemija, smanjenje lipoproteina u krvi. smanjenje fosfata u krvi, u toku hiperMože biti posledica naslednih poremeparatireoidizma, rahitisa, osteomalacije ćaja (h. familialis), ili stečena u drugim i u nekih bolesti bubrega; h. familialis, bolestima, kao što su pothranjivanje, cinasledna bolest, često udružena s rahiroza jetre i dr. hypoalfalipoproteinaetisom otpornim na D-vitamin. mia, veliko smanjenje alfalipoproteina hvpophosphatasia, hipofosfatazija, nau krvi, zbog naslednog deficita u sintezi sledna bolest u vidu manjka fosfataze u A-apoproteina. Sin. Tangierska bolest; serumu, zbog smanjenja alkalne fosfatahypobetalipoproteinaemia, veliko ze u ćelijama, koje dovodi do poremećasmanjenje beta-lipoproteina u krvi usja stvaranja i mineralizacije kostiju. led naslednog poremećaja u stvaranju hypophosphaturia, hipofosfaturija, smaB-apolipoproteina, ili zbog pothranjinjeno izlučivanje fosfata mokraćom. vanja, ili sindroma loše apsorpcije. hypophysis, hipofiza, žlezda sa višestrukom endokrinom ulogom, nalazi se u hypomagnesiaemia, hipomagneziemija, udubljenju koštanog dela u osnovi lubasmanjenje magnezijuma u krvi; nastaje nje u tzv. turskom sedlu (sella turcica), u toku sindroma loše apsorpcije, dehida obavijena je vezivnim omotačem, izracije, u alkoholizmu i bolestima bubredankom tvrde moždanice. Na* njoj se ga. Znaci: neuromišićria prerazdražljirazlikuju 4 dela: prednji režanj (pars anvost. terior), srednji režanj (p. intermedia), tuhypomochlion, hipomoklion, tačka osberalni režanj (p. tuberalis) i zadnji relonca, uporište, tačka obrtanja.
359
hypopinealismus žanj (p. posterior ili p. neurosa) koji je peteljkom ili infundibulumom pripet za hipotalamus. Prva tri postaju od epitela ždrela embriona (adenohypophysis) i rasporeñeni su oko zadnjeg režnja, koji je nervnog porekla (neurohypophysis); (embr.). Obavijena je vezivnim omotačem, izdankom tvrde opne. Sastoji se od 3 režnja: prednjeg (pars anterior), srednjeg (p. intermedia) i zadnjeg (p. posterior ili neurohipofiza). Prednji se sastoji od ćelija grupisanih oko proširenih kapilara. Od ovih ćelija neke se boje kiselim bojama (acetofilne ć.) a neke slabo primaju boje (hromofobne ć.). Lučenje inkreta vrše uglavnom acidofilne i bazofilne ćelije. Tim inkretima hipofiza utiče na rastenje, na insularni aparat pankreasa, na timus, na mlečne žlezde, na polne žlezde (gonadotropni hormoni), na tireoideju (tireotropni hormon), na paratireoideju, na koru i srž nadbubrežnih žlezda. Srednji režanj se sastoji uglavnom od slabo bazofilnih ćelija. One luče intermedin koji deluje na širenje hromatofora. Zadnji režanj, iako nervnog porekla, nema nervnih ćelija već ependimskih i neuroglijskih ćelija i tzf. pituicita. Luči inkrete koji dospevaju u nervni sistem (neurokrina žlezda) ili u krv (hemokrina žlezda), a koji deluje na grčenje mišića materice (oksitocin) i na promet soli i vode (adiuretin); h. ćelije trudnoće; (seks.) pojava u hipofizi trudnih žena ćelija koje liče na eozinofilne, ali loše pritvrduju fuhsin ili gvožñeviti hematoksilin. Procenat tih ćelija je velik, naročito u višerotkinja i u posled-njim mesecima trudnoće. Neki misle da su ćelije trudnoće eozinofilne ćelije u hipersekreciji. hypopinealismus, hipopinealizam, bolesno stanje usled umanjene funkcije epifize. hvpopituitarismus, hipopituitarizam, patološko stanje organizma nastalo zbog smanjenog rada hipofize izazvanog najčešće tumorima bazofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. Simptomi su preterana gojaznost i zadržavanje infantilnih odlika. hypoplasia dentis, v. dysplasia dentis. 360
hyposplenismus hypoproteinaemia, hipoproteinemija, smanjenje belančevina u plazmi, koje može dovesti do edema, kada je hipoproteinemija uglavnom posledica hipoalbuminemije; hepatička h., zbog smanjenog stvaranja belančevina u jetri; prehepatička h., zbog deficita belančevina u ishrani; renalna h., zbog gubljenja belančevina mokraćom. hypoprothrombinaemia, hipoprotrombinemija, smanjenje protrombina (II činioca koagulacije) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno, naročito u bolestima jetre, ili pri davanju antikoagulacionih sredstava. hypopyon, hipopion, prisustvo gnoja u prednjoj komori oka. hyposalivatio, hiposalivacija, smanjeno lučenje pljuvačke, privremeno ili trajno; najizraženije je posle zapaljenja, povrede ili tumora parotidne pljuvačne žlezde. Glavni je znak suvoća usta (xerostomia). Javlja se i posle menopauze u starih osoba, Mikuliczeve bolesti i Sjogrenovog sindroma. V. aptyalismus, oligosialia. hyposideraemia, (grč.) hiposideremija, smanjenje gvozda u plazmi. hypospadia, hipospadija, uroñena mana mokraćnog kanala, čiji se spoljašnji otvor nalazi na donjoj strani penisa ili ceo donji zid ovog kanala ne postoji. A u žena je uroñeni nedostatak mokraćne cevi, tako da se mokraća iz bešike uliva direktno u vaginu; h. balanicum, najčešći vid hipospadije gde se uretra otvara na glaviću blizu udne uzdice, v. h. glandis; h. femininum, hipospadija u kojoj se uretra otvara u vagini; h. glandis, v. h. balanicum; h. penis, hipospadija gde se uretra otvara na prostoru izmeñu žlezba glavica i granice izmeñu penisa i mošnica; h. penoscrotale, hipospadija u kojoj se uretra otvara na spoju penisa s mošnicom; h. perineale, hipospadija praćena anomalijom poInih organa, zakržljalim penisom, obuhvaćenim i pokrivenim dvostrukom mošnicom. hyposplenismus, hiposplenizam, smanjeno funkcionisanje slezine, naročito u
hyposthenuria toku tuberkuloze slezine, u kome postoji leukemoidna krvna slika. hyposthenuria, hipostenurija, nesposobnost da se stvori hiperosmolska mokraća s visokom specifičnom težinom; h. tubularis, posledica oštećenja epitela bubrežnih kanalića. hypotensio, hipotenzija, sniženje krvnog pritiska; h. arterialis, arterijska hipotenzija, smanjenje krvnog pritiska; h., kontrolisana, kontrolisano doziranje medikamenata (ganglioblokatora ili anestetika), kojima se u toku hirurške intervencije snižava sistemski krvni pritisak i time smanjuje ukupna količina izgubljene krvi; koristi se u toku neurohirurških ili drugih hirurških intervencija praćenih obilnim krvarenjem. Na kraju hirurške intervencije krvni pritisak se vraća na normalu; h. orthostatica, ortostatska hipotenzija, koja nastaje samo u uspravnom ppložaju tela; h. posturalis, h. orthostatica; h. vascularis, teška hipotenzija zbog proširenja arteriola i kapilara. hypothalamotomia, hipotalamotomija, zasecanje zadnje-bočnog dela hipotalamusa u cilju lečenja nekih psihičkih poremećaja. hypothalamus, hipotalamus, podbrežje, oblast diencefalona (meñumozga), koja leži pod talamusom (ventralno od hipotalamusnog žleba). Ova se oblast smatra važnom regulatornom vegetativnom oblašću, izmeñu ostalog, i za seksualnu funkciju (Spatzov seksualni centar). U njoj se nalaze supraoptička i paraventrikularna jezgra neurokrine prirode (diencefalna Žlezda), u prisnoj vezi s hipofizom. V. hipotalamus. hypothenar, hipotenar, uzvišenje dlana prema malom prstu. hypothyreosis, hipotireoza, patološko stanje nastalo kao posledica niskih vrednosti hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled njihovog prestanka stvaranja ili smanjenog lučenja; najčešća hipotireoza je, verovatno, miksedem (v. myxoedema) i hipotireoza nastala usled operativnog odstranjenja ili oštećenja usled terapijske primene radioaktivnog
hypsarrhythmia joda radi njihovog lečenja. V. hyperthyreosis. hypotonia, hipotonija, sniženje pritiska krvi ili smanjenje tonusa normalnog napona mišića ili drugih organa (želuca itd.); h. bulbi, snižen pritisak u oku. Uzroci: miopija, ablacija retine, povrede očne jabučice, dugotrajna zapaljenja cilijarnog tela i dijabetička koma. hypotrichosis, hipotrihoza, delimično ili potpuno odsustvo dlaka usled poremećaja u njihovom razvitku. hypoventilatio, hipoventilacija, smanjen protok vazduha u plućne alveole. hypovitaminosis, hipovitaminoza, bolest nepravilne ishrane usled nedovoljnog unošenja vitamina. Sin. avitaminosis. hypoxaemia, hipoksemija, smanjena oksigenacija krvi. hypoxia, hipoksija, stanje kada ćelije i tkiva ne dobijaju potrebnu količinu kiseonika, što ima za posledicu poremećaje u funkciji organa i sistema. Hipoksija nastupa usled smanjenog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu (hipoksična hipoksija), usled nesposobnosti krvi da prenosi kiseonik od pluća do ćelija, usled usporene cirkulacije krvi i zato ćelije ne mogu da koriste raspoloživi kiseonik. Za vazduhoplovnu i kosmičku medicinu od interesa je pre svega hipoksična hipoksija. Ova nastaje kada se pritisak kiseonika u udisaju spusti ispod 100 mm Hg, što dovodi do psiholoških i fizioloških poremećaja, od blage glavobolje do nesvestice i smrti. Ukoliko je visina veća, hipoksija je brutalnija jer je delimičan pritisak kiseonika u udisaju manji; anemijska h., hipoksija izazvana nedovoljnim prenošenjem kiseonika iz pluća u tkiva, zbog smanjenja ili kvalitativne izmenjenosti hemoglobina u krvi; tkivna h., smanjenje kiseonika u tkivima. hypsarrhythmia, hipsaritmija, sin. propulzivni »petit mol«. Westov sindrom, munjeviti napadi, napadi klanjanja, selam-grčevi, vrsta epilepsije u odojčadi i male dece koja ide s »visokom« (hipsos, gr. visok), velike amplitude aritmijom u EEG-u. 361
hysteria hysteria, histerija, vrsta psihoneuroze, reakcija organizma na tzv. psihički konflikt, tj. potiskivanje instinktivnih težnji u nesvesno. Ta se reakcija sastoji od niza poremećaja funkcija motornog, senzitivnog, vegetativnog i psihičkog aparata. Potisnute želje i težnje svoju »energiju«, kojom bi se inače ostvarile, pretvaraju u histeričke simptome (konverzija)..Ovaj tzv. psihogeni mehanizam nastajanja histerije, kako izgleda, sam po sebi nije dovoljan da dovede do oboljenja; pbtrebno je istovremeno i neko organsko oštećenje izvesnih delova mozga (diencefalon); napadi h., jedan od načina manifestacije histerije. Mogu biti različitog oblika i tokom istorije pretrpeli su karakteristične izmene. U srednjem veku javljaju se u vidu čitavih psihičkih epidemija uvezi s religijskim praznovericama. Krajem XIX veka u pariškoj bolnici »Salpetrijer«, pod uticajem nesvesne lekarske sugestije, dostigli su neviñenu komplikovanost u vidu tzv. velikih napada histerije: na dan-dva ranije promena raspoloženja, preosetljivost, povraćanje, grčevi, hipersalivacija, kašalj, štucanje, lupanje srca, opšta slabost. Posle minimalnog povoda tonusna faza s opistotonusom, kongestijom, grimasiranjem, »prevrtanjem« očiju. Bolesnik kida sa sebe odelo, najzad zauzima položaj duge (are de cercle) s oslanjanjem na potiljku i petama. Sledećeg trenutka počinje klonusna faza s divljim bacanjem i otimanjem od onih koji pokušavaju da ga zadrže. Pri tome bolesnik ječi, odaje razne glasove ili izgovara reci ili čitave rečenice. Pokreti trupa ponekad imaju sličnosti s pokretima pri koitusu. Naizmenično s položajem tela u obliku duge, ovi vrlo šaroliki, tzv. »klovnovski« pokreti, isprekidani pauzama potpunog mira, mogu trajati po više desetina minuta. Namesto tako dugačke serije burnih pokreta mogu doći tzv. »strasne« poze, dolazi do »ekstaze« ili delirijuma. Posle svega ponekad dolazi do sna. Napad histerije nije praćen gubitkom svesti, koja je u najtežem slučaju samo vrlo sužena. Bolesnik obično zna šta se oko njega de362
hystoplasma capsulaturn šavalo, ali ne zna šta je sam radio, ne seća se staje u napadu govorio itd. Ceo napad histerije ima jasno izraženu teatralnu crtu i po pravilu se ne dogaña ako bolesnik ne računa s gledaocima, odnosno slušaocima. On traje znatno duže od najtežeg epileptičkog napada i nikada ne pokazuje one vegetativne promene koje se vide u ovoga (promena ritina sr ča i disanja, bledilo, cijanoza, ispuštanje izmeta i mokraće). Ne dolazi, po pravilu, do povreñivanja i pored sve neobuzdanosti »klovnovskih« pokreta. Nema ujeda za jezik. Mali histerički napadi su po intenzitetu i ekstenzitetu slabiji. Histerički napad se može izazvati ili, pak, preseći ako je već izbio, pritiskom na tzv. histerogene, odnosno histerofrene tačke (zone). V. chorea major. hysterosalpingographia, histerosalpingografija, rendgensko snimanje materične duplje i jajovoda, posle unošenja jodnog kontrastnog sredstva u materičnu duplju. hystiocit, histiocit, velika ćelija sa izraženom sposobnošću za fagocitozu. Ima veoma različite nazive kao što su: poliblast, endotelne ćelije, klazmatociti, monociti, velika mononuklearna ćelija. Stvaraju se od monocita, a možda i od limfocita koji su iz krvotoka prešli u tkivo. Većina, meñutim, nastaje iz rçtikuloendotelnih ćelija na mestu gde se odigrava proces reakcije. Makrofagi su krupni, ovalni ili okruglasti s ovalnim, nazubljenim jedrom, gustom citoplazmom koja ne sadrži granule. Makrofage igraju veoma značajnu ulogu u akutnim i hroničnim procesima inflamacije, pokretne su i sadrže fermente nukleazu, proteinazu, lipazu i karbohidrazu. U tu-, berkuloznom procesu se pretvaraju u »epiteloidne« ćelije. hystoplasma capsulatum, mikoza koja se nalazi u velikom broju u ćelijama retikuloendotelnog sistema obolelih. Ulazno mesto prodora u čovečiji organizam nije poznato. Klinički, oboljenje može da se manifestuje primarnom diskrazijom krvi, kao dizenterija ili infekcija disajnih puteva. Oboljenje prati teška
hystoplasma capsulatum anemija i leukopenija s relativnom limfocitozom, kao i uvećana slezina, jetra i limfne žlezde. Nalaz histoplazme u protoplazmi mononuklearnih ćelija razmaza krvi pouzdana je metoda za dokaziva-
hystrix nje bolesti. Najčešće su zahvaćeni jetra, slezina, limfne žlezde, pluća i srž kostiJu, kao i sluznica usta, creva i nadbubrezi. hystrix, v. ichthyosis hystrix.
I, simbol za intenzitet zračne energije; sim- Ichthyol, ihtiol, v. Ammonii sulfogyrodalas. bol za intenzitet električne struje. Ia-antigeni, produkti I regiona (I-A, I-B i I- ichthyosis, ihtioza, dominantno nasledno oboljenje kože koje se ispoljava suvo-C) u miša, u sastavu H-2 regiona. Nañećom i perutanjem sa smanjenom sekreni su na B-i T-limfocitima, kao i drugim ćelijama (makrofazi, epidermne ćelije, cijom loja i znoja. Oblici: i. congenita, spermatozoidi). Nisu prisutni na eritro(hyperkeratosis ichthyosiformis), rececitima. sivno nasledno ihtioziformno stanje ICSH (»interstitial cell stimulating horkože s pretežnom lokalizacijom na premone«), v. LH, adenohypophysis. vojima, licu i šakama, dakle inverzno od Id, simbol za oslabljeni, dakle preostali ini. vulgaris; i. hystrix, stvaranje rožastih tenzitet upadnog zračenja pošto je ono bodlji naročito u prevojima; i. nigriprošlo kroz upijač čija debljina iznosi d cans, tamne, skoro crne skvame; i. niticm. da, nešto veće svetlucave skvame; i. saIJ, skrać. (na našem jeziku) za oznaku in-x uriasis, jako izražena hiperkeratoza ternacionalne jedinice. U ovakvim jedikože, koja morfološki podseća na kronicama često se izražava količina nekih kodilsku; i. serpentina, deskvamacija hormona ili vitamina u pojedinim prekoja podseća na zmijsku kožu; i. simparatima. plex, suvoća kože i jedva primetno pei.m., skrać. za intramuskularno, u mišić. rutanje (xeroderma). In113m, radioaktivni izotop indijuma, do- icterus, ikterus, žutica; i. catarrhalis, kabija se iz generatora. Primenjuje se, vetaralna žutica, raniji izraz za infektivni zan za EDTA (etilen-diaminotetracetat), hepatitis; i. ex obstructione, opstruktivza ispitivanje bubrega i placente, u obna žutica, usled intrahepatičkih i ekstliku koloidnih čestica za scintigrafiju rahepatičkih prepreka u oticanju žuči; jetre, a u obliku mikrosfera za scintigrai. gravis, akutna žuta atrofija jetre; i. fiju pluća. U jonskom obliku - vezan za gravis neonatorum, teška žutica novotransferin - In113m primenjuje se za anroñenčeta zbog Rh-izoimunizacije; i. gioscintigrafiju, scintigrafiju placente i haemolyticus, hemolizna žutica, zbog odreñivanje zapremine krvi. povećane razgradnje eritrocita; i. hepainf., (farm.) skrać. za infunde i infusum; tocellularis, žutica zbog hepatitisa; (anat.) skrać. za inferior, donji. hronični porodični i., nasledna sferolo, simbol za intenzitet upadnog zračenja, citoza; i. infectiosus, izazvan leptospitj. za intenzitet zračenja na površini rama; i. intermittens juvenilis, Gilberkože. tova bolest; i. melas, stari izraz za vrlo i.v., skrać. za intravenski, u venu. izraženu žuticu u toku opstrukcije žučianthinopsia, jantinopsija, poremećaj u nih puteva, naročito u karcinomu panpercepciji boja. Takve osobe vide predkreasne glave; i. neonatorum, koji se mete ljubičasto obojene. 364
ictus
IgA
javlja ponekad odmah po roñenju; i. šenje telesne temperature, poremećaji nuclearis, najteži oblik icterusa gravisa krvotoka). Može biti uroñena, ali je u veneonatoruma s psihičkim i nervnim poćine osoba stečena. remećajima. Sin. kernicterus; i. simplex idiotia, idiotija, najteži oblik uroñene mainfektivni hepatitis; i. spirochetosus, loumnosti. Idioti nikad ne nauče govor, izazvan leptospirama; i. typhoides, nečisti su (incontinentia urinae et alvi). akutna žuta atrofija jetre. Vrše razne automatske pokrete. Jedni ictus, iktus, udar, iznenadan napad; i. su stalno u pokretu (eretički idioti), apoplecticus, apoplektički iktus, udar, drugi potpuno mirni, tupi (torpidni moždana kap, više ili manje nagao preidioti), poneki podložni afektu i nagonistanak funkcije mozga ili delova mozga ma, opasni po okolinu zbog sklonosti ka usled poremećaja krvotoka. V. apopleseksualnim deliktima, impulsivnim radxia; i. cordis, udar srčanog vrha za vrenjama, paljevinama itd.; drugi su mirni me sistole komore o prednji zid grudi poslušni i mogu naučiti da obavljaju nog koša. I. c. se može opipati ili (u asprimitivne poslove upornim i stručnim teničnih osoba i ljudi s hipertrofijom školovanjem; i. amaurotica (Tay-Saleve komore) videti. Normalno se nalazi cks), nasledno slepilo s idiotijom i opšu V levom meñurebarnom prostoru, l tom uzetošću; posledica je degeneracije cm unutra od mesta gde ga preseca meganglijskih ćelija mrežnjače i mozga. dioklavikularna.linija; i. epilepticus, v. idiotip, antigenski obeleživač za reagujući epileptički napad; L Solaris, sunčanica, deo molekula antitela. Antitela različite v. insolacio. specifičnosti imaju različite idiotipove. idejni masohizam, v. masochismus. V. idiotipska specifičnost imunoglobuliidejni sadizam, v. sadizam. na. identični blizanci, v. monozigotni blizanci idiotipska specifičnost imunoglobuliidentifikacija, (1) utvrñivanje ličnosti; (2) na, individualne antigenske razlike duševna radnja podsvesti kojom naše imunoglobulina. Idiotipska specifič»ja« prisvaja ili prenosi na sebe osobine nost antitela je prouzrokovana struktuili svojstva neke druge ličnosti ili predralnim razlikama na mestu kojim se anmeta, ili prenosi na neku osobu predtitelo vezuje za antigen. Antitela specistavu koju ima o nekoj drugoj osobi. fična za idiotipski obeleživač mogu se identifikacija bakterija, vrši se na osnodobiti imunizacijom životinja anti-genvu mnogobrojnih i raznovrsnih metoda, antitelo kompleksima pod uslo-vom koje otkrivaju najvažnije osobine bakteda su životinja koja se imunizuje i rija, koje omogućavaju njihovo odreñiživotinja čije se antitelo koristi za imuvanje i razlikovanje. Time se omogućuje nizaciju iste alotipske specifičnosti. V. i etiološka dijagnoza zaraznih bolesti. alotipska specifičnost imunoglobulina. ideokinetičan, onaj koji se odnosi na plan idoksuridin, antivirusno sredstvo (prouzza izvoñenje neke naučene, uvežbane, rokovači oboljenja herpesa simplexa i tzv. praktične radnje. vaccinia). ideokinetička apraksija, v. apraxia. IgA, imunoglobulini A, čine 20% svih imuideomotoran, isto što i psihomotoran. V. noglobulina čoveka. To su sekretorni apraxia. imunoglobulini. Nalaze se u serumu i ideomotorna apraksija, v. apraxia. svim tečnostima organizma: kolostruidiogram, dijagramsko prikazivanje hromu, pljuvački, bronhijalnom sekretu, mosomskog sadržaja ćelije. sluzi creva itd. Molekulska težina je oko idiohromosomi, v. kromosomi pola. 150.000 a sedimentaciona konstanta 7 S idiosyncrasia, idiosinkrazija, osobina da (Swedbergove jedinice). Sekretorni IgA osoba, posle uzimanja izvesnog leka, je vezan za tzv. »sekretornu« komporeaguje izvesnim alergijskim pojavama nentu i J-lanac. Sekretorna komponen(koprivnjača, razne ospe na koži, povita je beta-globulin i ima ulogu prenosača a J-lanac je protein male molekulske 365
IgG težine koji stabilizuje dimerni oblik; IgD, imunoglobulini D, po svojim fizikohemijskim osobinama se ne razlikuje od IgG (v. IgG). Nije još sa sigurnošću utvrñeno da Ii IgD ima osobine aktivnih antitela; IgE, imunoglobulini E, čine mali deo imunoglobulina čoveka. Molekulska težina je 180.000 a sedimentacijska konstanta oko 8 S (Swedbergove jedinice). IgE-antitela su citofilna antitela (reagini) izazivači anafilaktičkih reakcija (v. anafilaksa). U organizmu IgE-antitela se vezuju za površinu mastocita i bazofilnih granulocita i tako senzibilišu organizam. Antitela vezana za ćelije reaguju s antigenom pri čemu dolazi do oslobañanja biološki aktivnih amina (histamin, spororeagujuća supstancija i dr.) koji izazivaju manifestacije alergije anafilaktičkog tipa (v. anafilaksa^ Antitela slična reaginima (IgE) nalaze se i u nekih životinjskih vrsta (v. homocitotropna antitela). IgG, imunoglobulini G, čini 75% humanih imunoglobulina u serumu. Molekulska težina je oko 150.000, a sedimentaciona konstanta 7 S (Swedbergove jedinice). U serumu i tkivnim tečnostima javljaju se u obliku dimera. Najviše se stvaraju u toku sekundarnog imunog odgovora (v. imunološka memorija). Prolazi kroz epitelne membrane (placenta, krvni sudovi i dr.) više od drugih imunoglobulina. Postoje četiri potklase: IgGi do IgG4. Antitela IgG neutrališu bakterije, viruse, bakterijske toksine i enzime, pomažu fagocitozu stranih čestica (bakterija), aktivišu komplement (v. komplement). IgM, imunoglobulini M, čine 5% svih imunoglobulina čoveka. Molekulska težina je 900,000, a sedimentaciona konstanta 19 S (Swedbergove jedinice). U serumu se nalaze u obliku molekula koje su pentameri, pa im je valenca 5 ili 10. Ne prolaze kroz epitelne opne, ali su vrlo efikasni u aktivisanju komplementa (v. komplement). Većina prirodnih antitela su IgM. IgM antitela se prva pojavljuju u toku imunog odgovora, a Biogenetski i ontogenetski prethode pojavi IgG. Igalo banja, jedina banja u Crnoj Gori, nalazi se u severozapadnom delu Herceg366
iglodržač -Novog u mestu Igalo, na obali mora. Duž obale Igala nalaze se taloži plastičnog blata, zagasite boje koji pokriva dno mora. To morsko blato je vrlo lekovito. Ono se iskorišćava, prethodno zagrejano, u ureñenim prostorijama za primenu blata. Blato se primenjuje za lečenje hroničnih reumatičkih oboljenja zglobova i mišića, neuralgija i bolesti ženskih polnih organa. Sem blata u banji postoji hladan izvor slabo slane i radioaktivne vode (2 milimikrokirija). Pijenjem ove vode lece se: hipoacidni gastritis, opstipacija, limfatička konstitucija i premorenost. igla, često primenjivan instrument za šivenje raznih tkiva i punkcije; Abramova i. igla za biopsiju, koja ima osobinu da sprečava prodor vazduha u tkiva, npr. pri pleuralnoj punkciji; aspiraciona i., duga šuplja igla koja služi za pražnjenje tečnosti iz neke duplje; Babcockova i., šira hipodermna igla snabdevena stiletom i služi za subduralnu punkciju; Deschampsova i., igla s ušicom na dugoj držaljci koja služi za obuhvatanje dubokih krvnih sudova radi njihovog podvezivanja i za duboke šavove; Franckeova i., specijalan instrument koji služi za ubadanje jagodice prsta ili uva u cilju dobivanja krvi, obično za odreñivanje broja eritrocita, leukocita, trombocita itd.; Hagedornova i., hirurška igla spljoštena, koja ima oštricu blizu vrha i široku ušicu; hipodermna i., kratka, vitka, šuplja igla koja služi za potkožnu injekciju; i. za kataraktu, igla koja služi za vañenje katarakte; lučna i., služi za širenje creva, kože i nekih mekih tkiva; prava i., istovetna je s domaćom iglom za udevanje ili s patentnom uskom; Reverdinova i., hirurška igla s uskom koja može da se otvara i zatvara pomoću klizne pomicaljke; stop-i., igla koja ima na sebi prepreku za sprečavanje neograničenog prodiranja: Vim-Silvermanova i., igla koja se koristi za biopsiju jetre. iglodržač (Langenbeckov), klešta podešena za čvrsto držanje krivih igala pri šivenju.
ignipunctura ignipunctura, ignipunktura, zabadanje usijane igle u ognjište oboljenja da bi se postiglo skleroziranje ili atrofija. ignipunkcija, (stom.) terapijska metoda u kojoj se vrši površinsko paljenje desni termokauterom u cilju smanjivanja dubine ili odstranjenja gingivalnih džepova. ihtioza, v. ichthyosis. iktus, v. ictus. ileitis, zapaljenje ileuma; distalni i., ileitis regionalis; i. regionalis (terminalis), hronična granulomska bolest nepoznate, najverovatnije autoimune etiologije, koja najčešće pogaña terminalni ileum, stvarajući ožiljke i zadebljanje sa stenozom zida ileuma. Komplikacije: stenoze, fistule i apscesi u tom predelu ileuma. Sin. enteritis regionalis, Crohnova bolest. ileo-, odrednica u složenicama koja označuje da nešto pripada usukanom crevu (ileum). ileocecalis (ileocaecalis), ileocekalni, koji pripada ileumu i cekumu (npr. valva ileocaecalis, ileocekalni zalistak). ileocekalna valvula, zalistak koji se nalazi na prelazu tankog u debelo crevo, čiji su nabori okrenuti ka debelom crevu; uloga joj je da spreči vraćanje fekalnog sadržaja iz debelog u tanko crevo; može izdržati pritisak u suprotnom smeru od 50 do 60 cm stuba vode. ileocolitis, ileokolitis, zapaljenje ileuma i kolona; i. tuberculosa, tuberkulozni ileokolitis; i. ulcerosa chronica, hronični oblik ileokolitisa u kojeg postoje visoka temperatura, anemija, dijareja i bolovi u ileocekalnom predelu. ileocolostomia, ileokolostomija, hirurški napravljen otvor izmeñu ileuma i kolona. ileoileostomia, ileoileostomija, uspostavljanje komunikacije izmeñu dva segmenta ileuma hirurškim putem. ileojejunitis, zapaljenje ileuma i jejunuma. ileoproctostomia, ileoproktostomija, v. ileorectostomia. ileorectostomia, ileorektostomija, stvaranje kominikacije izmeñu ileuma i rektuma hirurškim putem, najčešće posle totalne kolektomije. V. ileoproctostomia.
ilia ileosigmoidestomia, ileosigmoidestomija, stvaranje komunikacije izmeñu ileuma i sigmoidnog (srpastog) creva operativnim putem. ileostomia, ileostomija, hirurški učinjen otvor na ileumu koji se fiksira uz otvor na trbušnom zidu. ileotransversostomia, ileotransverzostomija, hirurški stvoren otvor izmeñu ileuma i poprečnog dela kolona. ileum, v. intestinum. ileus, neprolaznost creva. Crevni sadržaj zbog nemogućnosti prolaza kroz lumen creva nagomilava se ispred prepreke, raspada se, stvaraju se gasovi koji naduju creva. Dolazi do povraćanja crevnog sadržaja (miserere) i kolapsa; arterio-mezenterijalni i., prepreka u pražnjenju želuca i dvanaestopalačnog creva prouzrokovana pritiskom korena mezenterijuma, a naročito mezenternih krvnih sudova, na završni deo dvanaestopalačnog creva; bilijarni i., zapušenje zjapa creva žučnim kamenom većih razmera, koji dospeva u crevo provaljivanjem žučne kese u želudac, dvanaestopalačno ili tanko crevo; dinamički i., koji nastaje usled poremećaja pokretljivosti creva: (a) paralitički l, koji je posledica paralize creva u peritonitisu, u emboliji i trombozi krvnih sudova mezenterijuma itd; (b) spastički f., koji nastaje u spazmu creva (u dorzalnom tabesu, trovanju olovnim solima); mehanički i., koji nastaje usled mehaničkog zapušenja creva; (a) inkarceracija, ukleštenje creva u otvore unutrašnjih ili spoljašnjih kila (hernija); (b) invaginacija, uvlačenje jednog dela creva u drugi; (c) opturacioni \\iokluzioni i., koji nastaje usled suže nj a lumena creva u raznim zapaljenjima creya, tumora creva, zatim u zapušenjima žučnim kamenom, stranim telom itd.; (d) strangulacioni f., koji nastaje usled ukleštenja, pritiska na crevo i obično ide sa zapušenjem krvnih sudova (pritisak tumora spolja na creva, uvlačenje creva izmeñu sraslina koje ih stežu); (e) volvulus, uvrtanje creva, zapletaj creva. ilia, (plur.) slabine, utroba, želudac, creva; os ilium, crevna ili bedrena kost, bed367
iliacus renjača, gornji deo karlične kosti (os coxae), sastoji se od krilastog dela s grebenom i četiri bodlje i od tela koje srašćuje s telima sednjače (os ischii) i stidnjače (os pubis), gradeći zglobnu čašicu kuka (acetabulum). iliacus, ilijačni, koji pripada bedrenjači (npr. a. iliaca communis, zajednička bedrena arterija). Ilidža kod Sarajeva, (ilidža na turskom znači topla banja)» banja koja zauzima prostor ispod Igman-planine prema reci Železnici na 12 km od Sarajeva, na 499 m nadmorske visine. Ima klimat koji deluje tonično. Voda ove banje je topla (57,6*0), sumporna, zemnoalkalna, sulfatna i murijatična (ukupno sadrži: 3,1745 g %). Voda se koristi za piće i kupanje. Postoji kupatilo s kadama, bazenima i odeljenjima za primenu blata. Sem ove vode postoje još dva izvora zemnoalkalne ugljenokisele vode, temperature 29° i 340C. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, hronična oboljenja ženskih polnih organa, neke kožne bolesti, oboljenja želuca, creva, žuči i jetre, arterijska hipertenzija, premorenost i iscrpe-x nost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. ІІІ-, odrednica u složenicama koja odreñuje pripadnost bedrenjači (npr. n. ilioinguinalis, bedrenopreponski živac). iliofemoroplastica, iliofemoroplastika, operativna fuzija tuberkuloznog zgloba kuka nastala odvajanjem velikog trohantera od butnjače, a u nastali rascep se umeće koštani režanj uzet iz bočne strane bedrene kosti. illusio, iluzija, poremećaj opažanja pri kome elementi opažanja bivaju izobličeni te daju pogrešnu sliku predmeta bilo usled nepažnje ili usled dejstva afekta (straha) ili'iz nepoznatih razloga. imaginaran, nešto što postoji samo u uobrazilji. imaginatio, imaginacija, v. fantazija. imbecilan, koji pati od maloumnosti. V. oligophrenia. imbecilitas, imbecilnost, uroñena ili u najranijem detinjstvu stečena duševna zaostalost u koje inteligencija odgovara 368
immobilisatio detetu izmeñu šeste i petnaeste godine. V. oligophrenia. imerzija, potapanje, (1) davljenje, utopijenje; (2) zagnjurivanje frontalnog sočiva objektiva u kapljicu kedrovog ulja, vode i dr. koja se nalazi na pokrovnoj Ijuspi mikroskopskog preparata; uljana i., i. u kapljicu kedrovog ulja, čime se postiže posmatranje kroz optički homogenu sredinu. Imhoffov tank, sin. Emšerov bunar, dvospratna taložnica u obliku obrnute zarubljenje kupe, podešena da otpadna voda od ulaska do izlaska provede 2 časa za koje se vreme istalože suspendovane materije. Konstrukcioni oblik isključuje ometanje taloženja od strane stvorenih gasova iz istaloženih organskih materija. imidazolski derivati, antitireoidne materije (v. tamo) koje deluju sprečavajući jodizaciju (v. tamo), potiču od tiourejeSC (NH2)2. U nas je poznat l-metil-6merkapto-imidazol, pod fabričkim nazivom »Favistan«. imido-grupa, dvovalentna grupa =NH. Sin. tmino-grupa. immigratio, imigracija, aktivno kretanje i prodiranje neke ćelije u izvestan prostor, npr. leukocita u krvne sudove. immobilisatio, !mobilizacija, učvršćiva nje, dovoñenje u nepokretno stanje po moću zavoja, udlaga ili šina, zglobova, pojedinih delova i celog ekstremiteta i trupa; i. circumferencialis sec. Black, (stom.) ðlackova kružna !mobilizacija preloma bezubih i krezubih vilica: nemetalna udlaga se pritvrñuje žicanim pod vezama oko kosti. Sin. i. circumossealis, i t circummandibularis; i. sa cirkumzigomatičnom poveskom, (stom.) postupak u !mobilizaciji podzigomatičkih preloma po obliku Le Fort I, Le Fort II, jednostranih ili obostranih i prilikom produbljivanja gornjeg špaga posle tiršovanja; i. extraoralis, ekstraoralna ili spoljna imobilizacija preloma vilica, kada ne postoji dovoljan broj zuba za usnu imobilizaciju. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson; i. Federspielovim metodom, (stom.) način lečenja svih Le Fortovih oblika preloma
immobilisatio tela gornje vilice, zigomatične kosti; jedna od kraniomaksilarnih i kraniomandibularnih imobilizacija; i. intraoralis, intraoralna imobilizacija sredstvima individualne ili serijske izrade: nemetalna sredstva: akrilati, autopolimerizati; metalna sredstva: žice, šine sa prstenovima i livene udlage (splintovi). V. udlage imobilizacijske, immobilisatio sec. Sauer; i. intra-extraorails sec. Fry, šina za ekstenziju i imobilizaciju bezubog patrljka prelomljene donje vilice: intraoralna udlaga spojena s još jednom šinom izvedenom preko ugla usta i spojena gumicom za žičanu podvezu izvedenu iz ugla s povreñene strane; i. metallica, (stom.) žičana imobilizacija, privremena ili stalna, služi i za istezanje: Gilmero-va i., meñuzubne ligature s više parova zuba u obe vilice završavaju se u ustima te se uspostavlja čvrsta imobilizacija; Ivyjeva L, slična je prethodnoj, ali ligature izmeñu dva zuba imaju petlje koje se meñusobno vezuju žicom spojnicom; Risdonova L, obuhvaćen je veći broj zuba u neprekidnom zidu: obostrano udvostručene žice uvrću se ispred prednjih zuba i piričvršćuju se dodatnim dentalnim ligaturama; Stoutova L, povezivanje većeg broja zuba odjednom radi ravnomernijeg opterećenja prisutnih zuba. Žičana ligatura ima veći broj alkica koje se opterećuju gumenim prstenovima - elastična meñuvilična vuča. V. Kgatura dentis metallica, ligatura interdentalis metallica; i. preloma gornje vilice: Adamsova i,, suspenzija preloma tela gornje vilice, zigomatične kosti i preloma kostiju gornjeg dela lica. V. šinaKingsleyjev splint; i. sceletalis sec. Roger Anderson, ekstraoralna imobilizacija preloma kostiju lica, sastoji se od posebne vrste klinova s navojem, spojnica, ekstraoralne šine i većeg broja univerzalnih zglobova. V. zglob, univerzalni; i. sec. Kazanjian, v. šina s prstenovima, metalna; i. Kingovom gipsa* nom kapom i njoj sličnim napravama za kraniomaksilarnu i kraniomandibularnu fiksaciju preloma s osloncem preko temena glave. Svonm donjim rubom obuhvata okcipitaj ^, mastoidni i fron24 Medicinski leksikon
impetigo talni predeo; i. sec. Sauer, lučna šina, fiksira se za zube pojedinačnim žicanim ligaturama; Jelenkova je serijske izrade sa bodljama; slične su Vinterova šina, Hauptmajerov luk itd. immobilis, imobilan, nepokretljiv, nepokretan. immunis, imun, kaže se za organizam koji je zaštićen, otporan (potpuno ili delimično) protiv jednog zaraznog oboljenja ili više njih. V. imunitet immunochirurgia, imunohirurgija, primena specifične imunoterapije u hirurgijiimobilizacijske šine, v. šine, imobilizacijske. !mobilizing specifična antitreponemna antitela, koja imobilišu pokretljivost treponema. V. Nelsonov test. impactio dentis, neiznikli ili delimično nikli zubi. Oni su ili potpuno prekriveni koštanim i mekim tkivom (potpuna impakcija) ili delimično komuniciraju s usnom šupljinom (poluimpakcija); horizontalna i., odigrava se pod dejstvom muskulature jezika, usana i obraza; i. hrane, (stom.) zabijanje i utiskivanje hrane u tkiva okolozublja, pod uticajem pritiska žvakanja (vertikalna i.). Najčešće je meñuzubna, ako ne postoji dobar kontakt izmeñu susednih zuba. Dovodi do oštećenja i zapaljenja okolozublja. impalpabilis, impalpabilan, neopipljiv ono što se ne može utvrditi palpacijom. impaludacija, veslačko zaražavanje malarijom u cilju lečenja progresivne paralize. impetiginisatio, impetiginizacija, razvijanje impetiga na mestima zahvaćenim nekim drugim kožnim oboljenjem; sekundarna infekcija. impetiginosus, impetiginozan, impetiginoznog izgleda, koji je u vezi sa impetigom ili je sličan njemu.
impetigo, gnojni ekcem, oboljenje kože izazvano piogenim mikrobima: streptokokima (i. Tilbury-Fox), stafilokokima (i. Bockhart), strepto- i stafilkokima (i% vulgaris s. contagiosa). Manifestuje se pustulama i purulentnim bulama koje se brzo sasuše i stvaraju karakteristič
369
implantati
imuni kompleksi
ne, mednožute kruste (narodni naziv improvizacije u sanitetskoj službi, umešno izvršavanje nekih radnji pri »medene kraste«); i. herpetiformis, v. pružanju pomoći povreñenom, zaustavpsoriasis pustulosa. ljanju krvarenja, imobilizaciji, transporimplantati, (stom.) konstrukcije različitog tovanju itd. kad nema uslova i mogućoblika i veličine od metala (titan, tannosti za plansku i sistematsku pripre* tal), metalnih legura (hrom-kobalt) ili mu. Kao improvizovana sredstva koriskeramičkog materijala. Usañuju se u vite se pre svega predmeti koji se nañu ličnu kost radi prihvatanja stomatološkod povreñenog ili u njegovoj blizini: kih nadoknada. Mogu biti suberiostni, oružje, šatorsko krilo, opasač, nož, dasdentoosealni i endoosealni. ke itd. Improvizacije ima i u preventivimpotencija, seksualna, seksualna nenomedicinskoj zaštiti, a posebno u moć, koja može biti nemoć za pravilno snabdevanju sanitetskim materijalnim izvršenje polnog čina (i. coëundi) i nesredstvima (izrada zavoja, gaze, operamoć za oploñenje, odn. začeće (i. genecionog rublja, instrumenata itd. Vredrandi). Kopulaciona nemoć muškarca nost improvizacije pokazala se u našem može da se odnosi na poremećaje poNOR-u. lnog prohteva (i. concupiscientiae), impuls, podsticaj, fizičko-hemijska proerekcije (i. erectionis), ejakulacije (L mena koja nastaje usled nadražaja na ejaculationis), sladostrašća i orgazma membrani, a normalno se provodi duž (i. satisfactionis). Nemoć se može odmišića ili aksona do njegovih završetanositi na sve komponente pri svakom ka. Provoñenje je aktivan proces, a imodnosu (obligatorna i.) ili pokatkad puls, koji se rasprostire, ima odreñenu (fakultativna i.). Nemoć može biti poamplitudu i brzinu. V. akcioni potencitpuna (apsolutna i.) ili samo umanjena ji (relativna L)- Impotencija u pogledu impulsivna radnja, (psih.) radnja koja se patogeneze može se podeliti na: 1) L us- obavlja bez ikakvog kočenja ili kontrole. led nedostatka podsticanja (organs- Predstavlja čisti poremećaj volje bez kog ili psihičkog porekla); 2) i. usled učešća mišljenja. Javlja se u mladih popsihičke inhibicije; 3) i. usled ošteće- stencefalitičara, u raznim psihozama, a i u nja nervnih centara; 4) i. usled mal- psihopata. V. poriomania, kleptomania, formacija i mehaničkih uzroka. Ge- pyromania, encephalitis. imuni neraciona nemoć muškarca obuhvata kompleksi, rastvorljivi anti-gen-antitelo sve okolnosti koje onemogućavaju oplo- kompleksi koji cirkulišu. Posle ñenje. Kopulaeiona nemoć žene je rela- deponovanja u zidovima krvnih sudova tivan pojam: žena može učestvovati u vezuju komplement i tako dovode do polnom odnosu i bez polnog prohteva, zapaljenjske reakcije (v. komplement). čak i uz osećanje odvratnosti. Zato fri- Najčešće oštećuju organe bogate u krvnim gidnost predstavlja najvažniji problem sudovima. Rastvorljivi kompleksi njenih kopulacionih poremećaja, pored antigen-antitelo stvaraju se u organizmu mehaničkih (somatogenih) smetnji. Ge- kada antigena ili antitela ima u suvišku. V. neraciona nemoć žene obuhvata: 1) nes- Arthusova reakcija; L odgovor, reakcija posobnost začeća (L concipiendi); 2) organizma, odnosno imunog aparata, na nesposobnost nošenja ploda (i. gestan- imunogen (antigen), npr. stvaranje di) i 3) nesposobnost donošenja ploda antitela. Odgovor se odvija u tri faze: (a) na svet (i. gignendi s. parturiendi). inicijalna faza: kontakt antigena sa impregnatio, impregnacija, (embr.) pro- specifičnim receptorom na membrani limfocita. Učestvuju i makro-fazi koji diranje semeglavca u jajnu ćeliju. impressio, impresija, utisak, otisak (npr. limfocitu »prezentiraju« antigen; (b) impressio cardiaca, otisak srca na unut- centralna faza: kompleksna je i uključuje antigen, T- i B-limfocite, mak-rofage, rašnjoj strani levog pluća). specifične rastvorljive faktore i 370
imuni odgovor
imunodeficitni sindrom
ako u organizam dospe uzročnik koji ga dr., pri čemu dolazi do proliferacije limnadraži na aktivnu proizvodnju antitefocita i pojave ćelija memorije i »efekla. On može biti prirodno stečen, aktivan tornih« ćelija; (c) efektorna faza: obuhimunitet» koji se ostvaruje posle prirodvata diferencijaciju T-limfocita u smislu nih infekcija i veslački stečen aktivan stvaranja biološki aktivnih supstancija imunitet, koji nastaje posle veštaČkog (limfokini) neophodnih za ispoljavanje unošenja antigena (vakcine); infektivni imunog odgovora; i. serumi ili antisei., ili preimunicija, vrsta imuniteta prerumi, serumi koji sadrže antitela prema ma superinfekciji, koji traje dok se uznekom odreñenom antigenu. Kako ti seročnici nalaze u organizmu (tuberkulorumi služe za imunoterapiju, odnosno za i sifilis); pasivni i., može biti prirodseroterapiju, često se nazivaju i terapijno stečen, koji se stiče za vreme intrauski serumi. terinog života (fetus preko majčine krvi imuni odgovor, potencijacija, pojačanje dobija i antitela), i veštački stečen, koji se imunskog odgovora, humoralnog, celustiče posle veštačkog unošenja imunlarnog, ili i jednog i drugog. Može da skih seruma (gotovih antitela). bude specifična (na odreñen antigen) i nespecifična (stimulacija funkcije imunizacija, unošenje antigena u organiimunskog aparata uopšte). Nespecifičzam u cilju izazivanja imunog odgovora na imunopotencijacija se postiže raz(v. imuni odgovor). U zavisnosti da Ii se nim sredstvima biljnog i životinjskog želi stimulacija humoralnog ili celularporekla ili sintetskim proizvodima koji nog imunog sistema, primenjuju se razse obično daju zajedno s antigenom (v. ni načini imunizacije. adjuvansi). Primenjuje se u profilaksi infektivnih oboljenja i u terapiji. V. imu- imunoadsorbens, koristi se za prečišćavanje antiseruma putem adsorpcije noterapija, imunoterapija tumora. kako bi se ovaj učinio što specifičnijim. imunitet, sposobnost organizma da se Antigen koji se koristi za adsorpciju brani od drugih organizama (mikroormože se učiniti nerastvorljivim (pomoganizama) ili od njihovih toksina. Postoje ću glutar-aldehida, etilhloroformata i dva tipa imuniteta: tip nastao kao podr.) čime se olakšava imunoadsorpcija. sledica nespecifičnih procesa (uroñeni) i tip koji potiče od posebnog imunog imunoadsorpcija, v. imunoadsorbens. sistema koji stvara antitela i senzibilisa- imunobiologija, oblast biologije koja se ne limfocite koji zatim napadaju i razbavi izučavanjem onih supstancija i araju organizme ili njihove toksine za reakcija koje igraju ulogu u stvaranju koje su specifični (stečeni i.). U telu imuniteta. mogu nastati dve vrste stečenog imuni- imunodeficitni sindrom, poremećaji za teta. U jednoj telo stvara cirkulišuća ankoje se zna da nastaju usled imunološtitela (globulini) koja napadaju za njih kih oštećenja su: opšta hematopoezna specifične antigene; druga vrsta stečedeficijencija (retikularna disgeneza), nog imuniteta postiže se stvaranjem vehronično granulomatozno oboljenje, likog broja limfocita koji su specifično Chediak-Higashijevo oboljenje, deficisenzibilisani na strani agens. Ovi limfojencija mijeloperoksidaze polimorfociti imaju sposobnost da se vežu za stranuklearnih leukocita i monoćita (kod ni agens i da ga unište - tip stečenog sistemske kandidijaze), nasledne neutimuniteta koji se zove tkivni ili celularni ropenije, kombinovana deficijencija T- i ili limfocitni imunitet. U organizmu B-limfocita (sklonost ka gljivičnim intkivni i humoralni imunitet čine jednu fekcijama), Brutonovo oboljenje, Dijedinstvenu celinu, jer se i antitela i limGeorgeov sindrom (poremećaj u razvofočiti stvaraju u limfnim čvorovima, odju timusa), Nezelofov sindrom, ataksija nosno limfociti (koji se dele na B i T) telangiektazija, nedostatak limfokina svojom sposobnošću recirkulacije obez(poremećaj u sazrevanju T-limfocita) i beñuju ovo jedinstvo; aktivni i., nastaje dr. 24*
371
imunodeficitno stanje
imunosupresija
imunodeficitno stanje, imunodeficitva imunitet i biološke pojave u vezi s nost. Deficit imunosti koji dovodi do njim. Metode klasične imunologije su veće osetljivosti prema infekcijama eksperimentalnobiološke, serološke, nego što je to normalno za odreñenu žihemijske i dr. V. imunitet, imunohemija. votinjsku vrstu. Može biti nasledna i imunološka memorija, raspoznavanje stečena. Najčešće se javlja po roñenju. antigena s kojim je imunski sistem raniimunodeficitnost, v. imunodeficitno staje dolazio u dodir. Ispoljava se kao senje. kundarni imunski odgovor ili anamnesimunodijagnostika, dijagnostičke metotički odgovor koji se kvantitativno i kvade koje koriste razne imunoreakcije u litativno razlikuje od primarnog imusvrhu postavljanja dijagnoze oboljenja nog odgovora. (većinom zaraznih). Imunodijagnostika se služi reakcijama in vivo (npr. kožne imunološka podnošljivost (tolerancija), stanje specifične nesposobnosti reakcije u tuberkulozi, u raznim alergijimunskog aparata da reaguje na antiskim oboljenjima i dr.) i reakcijama in gen. Nastaje usled toga što u organizmu vitro (Widalova, Wassermannova, Weilnema limfocita koji su u stanju da odgo-Felixova i dr.). vore na antigensku stimulaciju, ili su imunoelektroforeza, kombinacija eiekiimfociti prethodno specifično inaktivitroforeze i imunodifuzije (v. imunodifusani, ili deluju tzv. supresorne ćelije (v. zija). Doprinosi razlikovanju proteina supresorne ćelije) koje sprečavaju ispokoji imaju istu elektroforeznu pokretljiIjavanje imunološke aktivnosti drugih vost, a različite antigenske osobine. ćelija. U stvari, mehanizam imunološke imunofluorescencija, metoda koja služi podnošljivosti je još nepoznat. Imunoza otkrivanje specifičnih antigen-antiloška podnošljivost ima veliki značaj za tela i široko se primenjuje u svim dometransplantaciju tkiva. Može se izazvati riima imunologije. Osniva se na mogućraznim postupcima i postoje razni faknostima da se globulinska antitela tori, ćelijske ili humoralne prirode, koji »markiraju« fluor-hromima zadržavajyutiču na stepen ove imunološke nereakći svoja imunogena svojstva. tivnosti. imunogen, sposoban da izazove imunitet, npr., za antigene i vakcine koji, kada se imunološki nadzor, mišljenje da u orgaprimene pravilno, stvaraju imunitet nizmu imunski sistem sprečava ćelije kaže se da su imunogeni. da maligno proliferišu, tj. da postanu imunoglobulini (Ig), antitela koja se dele neoplazične. u pet glavnih vrsta: IgM, IgG, IgA, IgD i IgE. Najznačajniji su IgG koji čine 75% imunoneurologija, oblast koja proučava imunološke procese u neurologiji. antitela normalne osobe, i IgE, čiji je postotak mali ali imaju posebnu ulogu u irnunoopsonini, v. bakteriotropini. alergiji. veštačko stvaranje pairnunohematologija, oblast koja obuhva- imunoprofilaksa, sivnog ili aktivnog imuniteta u cilju zata imunološke procese u hematologiji. štite od zaraznih bolesti. imunohemija, nauka koja, pomoću moderne biohemije, izučava pojave i pro- imunosupresija, obustava imunskog odgovora. Može da bude specifična, samo bleme imuniteta, npr. hemijske osnove za jedan odreñen antigen (v. imunološka serološke specifičnosti, kvantitativne tolerancija), ili nespecifično što se postiodnose reakcije antigen-antitelo itd. že raznim sredstvima koja smanjuju imunohemolizini, v. hemolizini. broj limfocita (antilimfocitni serum, Xiiriunokonglutinini, antitela za kompoozračivanje, citostatici, vañenje limfoidnente komplementa (javljaju se najčešnih organa i si). Primenjuje se u presaće kao autoantitela). ñivanju tkiva i organa i u lečenju oboljeimunologija, nauka o anatomohistološnja izazvanih imunskim procesima. koj grañi imunskog aparata, koja izuča372
imuno terapija imunoterapija, primena imunoloških metoda i proizvoda u terapijske svrhe. V. imunosupresija, imuni odgovor, potencijacija); i. tumora, imunološki postupci za sprečavanje rastenja tumora. Može biti pasivna (unošenje antitela ili senzibilisanih limfocita), ili aktivna (ubrizgavanje antigena tumora, nespecifičnih proizvoda bakterija ili samih bakterija kao što su BCG i Corynebacterium parvum i izazivanje zapaljenjske reakcije kojom se aktivišu makrofazi). U imunoterapiji tumora koriste se i supstancije dobijene iz gljiva. in-, predmetak koji označava (1) daje nešto u nečemu ili nešto ulazi u nešto; (2) negacija, nepostojanost ili nedostatak. in extremis, (lat.) u krajnosti, pri kraju, u poslednjim časovima pred smrt. in situ, na mestu, tj. u normalnom položaju u organizmu. in substantia, v. substantia. in suspenso, u neizvesnosti, neodlučan. in vitro, v. vitrum. in vivo, u živom organizmu. inaktivan, neaktivan, koji nedejstvuje, nedejstven. inaktivisani serum, v. serum. inaktivitetna atrofija, v. atrophia. inanicija, v. inanitio. inanitio, inanicija, bolesno stanje, izraženo u vidu slabosti, izrazitog smanjenja telesne težine, smanjenja metabolizma u organizmu, uslovljeno dugotrajnim pothranjivanjem. inapetentia, inapetencija,neješljivost, nedostatak želje za unošenjem hrane, gubitak osećaja gladi i apetita. Sin. anorexia. incarceratio, inkarceracija, ukleštenje. V. hernia incarcerata. incest, rodoskvrnuće, urod, polno opštenje meñu krvnim srodnicima, srodnička bračna zajednica. Najuže, znači samo polni odnos meñu najbližim krvnim srodnicima (otac i kćerka, majka i sin, brat i sestra), voljno ili nevoljno (zavoñenjem ili silovanjem), za kraće ili duže vreme. S obzirom na posledice, pojam se proširio na razmnožavanje, srodnički brak, prema odredbama postojećih zakona. U svojoj istinskoj evoluciji incest
incisio i u čoveka predstavlja praiskonski oblik njegove polne zajednice. I meñu današnjim kulturnim narodima postoje oni koji dopuštaju srodničku bračnu vezu. U primitivnih naroda sadašnjice još postoji, kao faktička ustanova ili u vidu tragova, običaj da otac defloriše kćerku pred njenu udadbu. Kako se prema krivično-pravnoj terminologiji suština incesta sastoji od izvršene obljube meñu krvnim srodnicima, to se javlja potreba za uvoñenjem i pojma incestoidnog, kojim se obuhvataju i sve tešnje i postupci samo manje-više ispoljenog, pretežno vangenitalnog karaktera prema ličnosti krvnog srodnika, bez obzira što nisu kažnjivi. Incestoidne radnje ne moraju da dovedu do ostvarenja incesta, ali u seksopsihologiji one igraju veću ulogu nego što to izgleda, incestoidne pojave su mnogo češće nego incestne. Potisnute u podsvest, one odatle mnogostruko utiču na ponašanje jedinke u toku celog života. Incestoidni trag odnosa može se otkriti i u brakovima vrlo mladih devojaka sa starim muškarcima. V. rodoskvrnuće. incestoidan, naziv kojim se obuhvataju težnje i postupci manje-više ispoljenog karaktera prema ličnosti krvnog srodnika, bez privoñenja u delo same obIjubne radnje. incisio, incizija, rez, zarez, otvaranje rezom; i. apscesa ekstraoralnim pristupom, (stom.) prosecanje kože u akutnim i hroničnim apscesima dentogenog porekla radi uspostavljanja drenaže; i. apscesa intraoralnim pristupom, prosecanje sluznice u akutnim dentoalveolarnim apscesima radi uspostavljanja drenaže; Auvreyova i., rez za splenektomiju, koji se pruža duž bočne ivice Ievog pravog mišića trbuha naviše do rebarnih hrskavica, zatim se pruža naviše i unazad preko donjih rebarnih hrskavica do visine osmog meñurebarnog prostora; Battle- Jalaguier-Kammererova i., sastoji se od upravnog trbušnog reza, otvaranja prednjeg lista usmine trbušnog mišića, povlačenja ovog mišića lateralno i otvaranja trbušne duplje kroz rez zadnje usmine istog mišića; Ber373
incisio gmannova i., incizija za otkrivanje bubrega. Rez se pruža počev od spoljašnje ivice mišića uzdizača na visini dvanaestog rebra do spoljašnje i srednje trećine Poupartovog ligamenta; coeliotomia, celiotomija, incizija kojom se otvara peritonealna duplja; Fergussonova i., incizija kojom se odstranjuje gornja vilica. On se pruža od spoja nosa s licem, zatim oko nosnog krila prema medijalnoj liniji, a spušta se naniže preko gornje usne; Kehrova i., abdominalna incizija, koja počinje od mačolikog nastavka, pruža se naniže, okružuje pupak i nastavlja se naniže do pubisa, otkrivajući široko abdominalnu duplju; Kocherova i., rez dug 10 cm i pruža se paralelno i 4 cm udaljeno od rebarnog luka: služi za pristup žučnoj bešici; Langenbeckova i., abdominalni rez, koji se pruža duž leve polumesečaste linije, paralelno s vlaknima pravog trbušnog mišića, primenjuje se za splenektomiju, resekciju repa pankreasa i, ponekad, za nefrektomiju; Mc Burneyova i., abdominalni rez, koji se pruža koso u pravcu vlakana fascije spoljašnjeg kosog trbušnog mišića preko tačke koja spaja spoljašnju sa sred^ njom trećinom linije, koja spaja pupak s gornjom prednjom bedrenom bodljom. Posle prosecanja te fascije vlakna unutrašnjeg kosog mišića trbuha i poprečnog mišića trbuha razdvajaju se, peritoneum se proseca i pristupa se crvuljku radi njegovog odstranjivanja; medijalna i., incizija koja se pruža po sredini ma kog dela tela; Nagamatsuova i., retroperitonealni i retropleuralni pristup bubregu, kojim se stvara osteoplastički režanj donjeg dela toraksa; i. po Partschu, polukružna incizija na gornjoj i donjoj vilici s vestibularne strane u resekciji korena zuba; i. po Peteru, rez po epitelnim insercijama zuba u obliku trapeza kod resekcije korena zuba gornje i donje vilice; Perthesova i., incizija koja se pruža od mačolikog nastavka do pupka i odatle skreće prema desnom rebarnom luku: služi za pristup žučnoj bešici; Pfannenstielova i., lučni rez s konkavitetom okrenutim naviše i leži iznad pubisa. Kroz dublje slojeve se prolazi pu374
incontinentio tem medijalne linije razdvajanjem piramidalnih mišića i pravog mišića trbuha, zatim se otvara peritonealna duplja. Pfannenstielova incizija se koristi najčešće za operacije intraabdominalnih ženskih genitalnih organa; i. po Reinmileni, rez pod uglom za resekciju korena centralnih gornjih sekutića; i. po Wassmundu, rez sa nepčane strane koji ima različite namene (resekcija korena zuba, vañenje uglavljenih zuba i dr.). incisivus, u vezi sa sečenjem, rezanjem; dentes incisivi, zubi sekutići. incisura, usek, urez; i. na krivoj registrovanog pritiska u arterijama odgovara trenutku zatvaranja aortnih zalistaka. Na osnovu njene veličine, odnosno položaja na krivoj pritiska može se procenjivati funkciono stanje aortnih zalistaka (insuficijencija), inclinatio dentis, naginjanje zuba oko horizontalne osovine; labijalna i. sekutića, naziva se protruzija; oralna i. sekutića, naziva se retruzija. incoherentia, inkoherencija, nepovezanost, inkoherentno mišljenje, u organskim duševnim oboljenjima, u amenciji i shizofreniji. Tok misli je raspadnut na pojedine delove koji svaki za sebe mogu imati smisla, ali u celini ne pripadaju jedan drugome. V. poremećaj mišljenja. incompatibilia (inkompatibilna sredstva),dva ili više lekova propisanih u istom receptu, a koji se, uzajamno, ne podnose; inkompatibilnost može biti fizička, hemijska, farmakološka i farmaceutska. incontinentio, inkontinencija, nemogućnost da se zadrži stolica ili mokraća; i. alvi ili faecalis, nevoljna defekacija, kojoj je najčešće uzrok pareza sfinktera, izvesna nervna ili psihička oboljenja; i. pigmenti (Bloch-Sulzberger), retko kožno oboljenje, koje se javlja ubrzo posle roñenja u vidu zapaljenjskih promena, naročito mehurova, grupisanih ili u linearnom rasporedu. Nekoliko meseci kasnije razvija se prostrana sivomrka retikularna pigmentacija; i. urinae, nevoljno mokrenje. Pri aktivnoj inkontinenciji urina evakuacija je refleksna pošto se do izvesnog stepena bešika napu-
r
incoordinatio ni i u mlazu prazni. Pri pasivnoj ili stalnoj inkontinenciji urina pražnjenje bešike je stalno, u obliku kapanja, pošto su sfinkter i izgonilac oduzeti. incoordinatio, inkoordinacija, nesklad u pokretima skeletnih mišića ili u funkciji pojedinih organa. V. ataxia. incubatio, inkubacija, vremenski period od momenta ulaska patogenog agensa u organizam pa do pojave prvih simptoma bolesti. Inkubacija je klinička odlika isključivo infektivnih oboljenja. Inkubacioni period je ustaljen za svaku bolest, pa je važan za kliničku dijagnozu: za sve crevne bolesti do 5 dana sem trbušnog tifusa; za sve disajne bolesti do 5 dana, sem pertusisa; za sve osipne groznice 10-18 dana, sem šarlaha; za sva generalizovana oboljenja preko 10 dana, sem denge; za sva protozoalna oboljenja više sedmica. incus, nakovani; jedna od tri slušne koščice (ossicula auditus) u bubanjskoj duplji.
indeks slobodnog tiroksina, (eng.) free thyroxine index, FTI, indeks koji se dobija množenjem koncentracije ukupnog tiroksina u serumu i kapaciteta vezivanja trijodotironina in vitro, ili direktnim odreñivanjem tzv. »normalizovanog« tiroksina u serumu (N!4). Ovaj analitički pristup se primenjuje za dijagnostiku poremećaja funkcije štitaste žlezde. indeksi u parodontopatiji, (stom.) metode iz sistema evidentiranja i bodovanja stanja okolozublja kao i težine patoloških promena u njemu. Izrañeni su s ciljem da se primenom jedinstvenih meriIa omogući sagledavanje rasprostranjenosti ovih oboljenja, uporeñivanje dobivenih rezultata u različitim istraživanjima i procena vrednosti primene različitih preventivnih i terapijskih mera. Najčešće se primenjuju: PMA-index (Schour i Massler), periodontalni indeks (Russell) i indeks parodontalnih oboljenja (Ramfjord). index, indeks, (1) (anat.) kažiprst ili drugi prst šake; (2) studentska knjižica; endemski i., broj koji pokazuje procent zaraženosti nekoga kraja nekom endemičnom bolešću, npr. malarijom. V. ma-
indican larički L; i. fizičkog razvitka dece. Za ocenjivanje stanja razvitka dece pokušalo se da se postave norme u obliku i. koji pokazuju fizički razvitak dece. Ovi i. pokazuju formulom razne odnose, npr. izmeñu težine tela i visine tela ili obima grudnog koša. Prema ovim i. zaključuje se kakvi su stanje zdravlja i stepen ishranjenosti dece. Pošto se i. ne menjaju paralelno s godinama starosti, treba ih tumačiti oprezno i samo u sklopu s ostalim rezultatima lekarskog pregleda. Pravilnije je da se fizički razvitak ocenjuje uporeñivanjem podataka dobivenih pri pregledu pojedinog deteta s prosečnim i za tu grupu dece. Pri tom je merodavan i celokupan utisak koji lekar stiče pri pregledu; malarijski i., broj koji pokazuje koliko je osoba od celokupnog stanovništva nekoga kraja zaraženo malarijom. Odreñuje se sistematskim pregledom krvi celokupnog stanovništva tog kraja, i to pregledom guste kapi i razmaza krvi. Pošto je to teško sprovesti, kao merilo zaraženosti uzima se pregled krvi školske dece; i. obojenosti eritrocita, relativna količina hemoglobina u eritrocitu. Dobiva se deobom procenta hemoglobina udvojenom vrednošću prve dve cifre u broju eritrocita u l cmm. Normalno, i. iznosi 1. Vrednosti ispod l odgovaraju hipohromnim, a iznad l hiperhromnim anemijama. Sin. hernoglobinski L; splenički i., broj koji pokazuje procent osoba s povećanom slezinom u stanovništva zaraženog malarijom, a utvrñuje se palpacijom slezine u ležećem stavu. Za simbole povećanja slezine upotrebljavaju se ove internacionalne oznake: P- opipljiva, ali ne dopire do rebarnog luka ili se pipa samo pri udisanju; I pipa se ispod rebarnog luka do polovine linije koja spaja rebarni luk s pupkom; II pipa se u visini pupka; III pipa se ispod pupka i IV pipa se u predelu simfize. V. malarički indikan. indican, indikan, (1) glikozid koji se nalazi u biljci Indigafera tinctoria. Pod dejstvom enzima indemulsina indikan se razlaže na glikozu i indoksil, koji se u alkalnom rastvoru na vazduhu oksiduje u 375
indicanaemia indigo; (2) kalium-indoxyl-sulfat, koji se stvara raspadanjem triptofana u crevima i nalazi se u mokraći. V. indicanuria. indicanaemia, indikanemija, prisustvo indikana u krvi. indicanuria, indikanurija prisustvo u mokraći povećanih količina indikana. indicatio, indikacija, potreba primene odreñenog načina lečenja; i. causalis, uzročna indikacija, potreba primene lečenja koje otklanja uzrok bolesti; i. curativa, i. morbi, potreba primene odreñenog načina lečenja uslovljenog prirodnim tokom bolesti; i. symptomatica, primena lečenja, koje otklanja simptome i znakove bolesti; i. vitalis, vitalna indikacija, životna indikacija, potreba primene odreñenog načina lečenja u cilju sprečavanja smrti bolesnika. indigestio, indigestija, poremećaj varenja, otežano varenje. Izraz koji se upotrebljava za neodreñene tegobe u organima za varenje odmah posle uzimanja hrane; i. acida, hiperhlorhidrija; i. nervosa, nervozna indigestija; ugljenohidratska i., tegobe, praćene dijarejom zbog vrenja, posle uzimanja ugljenih hidrata. Sin. dyspepsia. indigo-plavo, oksidacioni proizvod indoksila, plava boja. Nekad se dobijala isključivo iz indikana, koji se nalazi u biljci Indigofera tinctoria, a danas se isključivo dobija sintetskim putem. indijanski »duvan«, naziv za biljku Lobelia inflata koja sadrži, kao glavni sastojak, alkaloid lobelin. indikacija, v. indicatio. indikatori, obeleživači, supstancije koje se koriste za dokazivanje raznih supstancija. Služe u volumetrijskoj analizi da pokažu kraj reakcije, tj. kad je postignuta tačka ekvivalencije, odnosno kada je reakcija kvantitativno završena. Najčešće se upotrebljavaju alkaliacidimetrijski indikatori. Oni imaju različitu boju pri različitim koncentracijama hidronijumovih (vodonikovih) jona i primenjuju se za odreñivanje pH rastvora i za dokazivanje tačke ekvivalencije reakcije u acidoalkalimetrijskim volumetrijskim analizama. Škrob je indikator u jodometriji, jer škrob s molekul-
376
inductio skim jodom daje plavoljubičastu boju, a s anjonom jodom je bezbojan. Kalijum-hromat u precipitacijama hlorida sreb ro-nitratom itd. indirektna fraktura, v. fractura. individualna kašika, (stom.) kašika urañena od brzovezujućeg akrilata na anatomskom modelu krezube ili bezube vilice. Služi za uzimanje funkcionog otiska; adaptacija i. k., doterivanje rubova prema neutralnoj zoni sluznice u usnom predvorju, pripojima mišića, mekom nepcu i jeziku, pre formiranja ventilnog ruba proteze. indoksil, oksidacioni proizvod indola, može se smatrati da je indoksil ß-oksiindol. Indoksil oksidacijom na vazduhu prelazi u plavu boju indigotin. U estarskom obliku, vezan za sumpornu i glikuronsku kiselinu, nalazi se u mokraći. indol, heterociklično jedinjenje u kome je kondenzovano benzenovo i pirolovo jezgro. Nastaje pri razlaganju belančevina, npr. u crevima. Delimično doprinosi svojstvenom mirisu fekalija. Nagomilava se u crevima i prelazi u mokraću u slučajevima okluzije creva. indolaceturia, indolaceturija, prisustvo u mokraći indol-sirćetne kiseline, metabolita serotonina, kad u organizmu postoji karcinoidni tumor. indometacin, indolski derivat, služi za Iečenje reumatoidnih i nekih drugih zapaljenjskih oboljenja inducibilni enzim, enzim čija se brzina sinteze, a shodno tome i količina, može povećati prisustvom induktora u ćeliji. V. induktor. inductio, indukcija, (1) izvoñenje opštih zakona iz pojedinih empirijskih utvrñenih činjenica; (2) uticanje, akt ili proces indukovanja, pröuzrokovanje neke pojave; (3) (fiz.) stvaranje električne (indukovane) struje u nekom provodniku usled uticaja neke druge susedne struje ili magneta; (4) (psih.) izazivanje, prouzrokovanje duševnog poremećaja u zdravih osoba življenjem ili druženjem s duševnim bolesnicima. Taj duševni bolesnik (induktor) obično je intelektualno razvijeniji. Novooboleli (indukovani) pokazuje iste poremećaje kao i induk-
induktor tor, koji brzo prolaze kad se odvoji od njega. Sin. folie a deux; (5) u genetici i teoriji evolucije, uticanje spoljašnjih činilaca: a) somatska L, bez uticaja na poIne ćelije; b) somatska L, s uticajem na polne ćelije preko some (kako se zamišlja mehanizam nasleña osobina stečenih u »individualnom životu«); c) germinalna L, indukcija koja utiče neposredno na polne ćelije; d) paralelna L, indukcija jednovremeno somatska i germinalna; (6) u fiziologiji ili mehanici razvića, uticanje jednog dela embrionalnog tela ili grupe ćelija (induktor) na drugi deo, odnosno drugu grupu ćelija (npr. očni pehar na ektoderm, od koga postaje očno sočivo). Induktor je »akcioni sistem«, deo na koji induktor utiče je »reakcioni sistem«, oba čine »indukcioni sistem«. V. genetika, evolucija, soma, razviće. induktor, molekul koji izaziva (indukuje) styaranje veće količine enzima uključenog u njegov metabolizam, od količine istog enzima koja se stvara u odsustvu induktora. induratio, induracija, očvrsnuće izvesnog tkiva ili organa usled prorastanja vezivnim tkivom; i. plastica penis, plastičko otvrdnuće penisa (muškog uda), posledično zakrečavanju arterija toga uda, čak i u mladih osoba. Učvršćenje se pipa pod kožom na leñnoj strani organa kao čvrsta traka. Pri erekciji dolazi zbog toga do iskrivljenja uda na jednu stranu; i. syphilitica, sifilisni primarni afekt - ulcus durum. industrijska higijena, v. higijena. industrijska medicina, v. medicina. industrijske ozlede, zavise od čitavog niza faktora koji mogu delovati za vreme rada ili poticati iz uslova života uopšte. Faktori koji najčešće deluju u toku rada mogu se grupisati na sledeci način: a) oni koji potiču od organizatora posla; b) koji proizlaze iz psihičkih i fizičkih osobina ličnosti koja se povreñuje (inteligencija, motivacija, stanje čula, neurotičke i psihopatske crte, epilepsija, sinkopalna stanja i dr.); c) mikroklimatski faktori (temperatura, vlaga, strujanje vazduha i si.); d) buka, potresanje,
infantilismus prašina, toksični gasovi, isparenja i si.; e) neslaganje u samoj zadnjoj grupi (timu u kome se radi bilo zbog insuficijencije pojedinih radnika ili neposrednih rukovodilaca); f) umor i premor su česti uzroci povreñivanja, ali ovi mogu poticati ne samo zbog uslova rada u preduzeću već i zbog faktora koji deluju van ov0ga. U ovu drugu grupu faktora spadaju: a) nepovoljni uslovi stanovanja; b) insuficijentna ishrana, bilo da utiče na umor i premor, bilo da favorizuje oboljenja koja oslabljuju organizam i potpomažu povreñivanje; c) nepovoljni meñusobni odnosi u porodici i društvu uopšte; d) prekovremeni rad (rad u poljoprivredi, kod privatnika, premaranje pri putovanju i si.); e) zloupotreba vremena odreñenog za odmor (alkoholizam i dr.). Najčešće je u pitanju kombinacija nekoliko naznačenih faktora koji nisu vidni na prvi pogled i koje treba strpljivo istraživati. Prevencija traumatizma zasniva se prvenstveno u suzbijanju tih faktora, na zdravstvenom prosvećivanju, u obučavanju neposrednih rukovodilaca i saradnji fabričkih Iekara s radnicima, poslovoñama, inženjerima i tehničarima, porodicama radnika i društvenim organizacijama u preduzeću i van ovoga. industrijski higijeničar, v. higijeničar. industrijski traumatizam, v. traumatiinercioni separator, ureñaj za uklanjanje čestica i/ dimova i gasova. Promenom pravca kretanja dima ostvaruje se njihovo sudaranje i aglomerisanje. Povećane čestice se pod sopstvenom težinom talože. Efikasnost 45 do 50°o. Jednostavna konstrukcija, laka za održavanje temperature dima, ne utiče na ureñaj. Nedovoljno efikasan prema česticama ispod 5 mikrona. inervacija, (1) oživčavanje, snabdevenost nekog dela tela perifernim živcima; (2) prenos impulsa iz centralnog nervnog sistema putem nerava na pojedine organe. intantilismus, infant ilizarn, patološko stanje koje se odlikuje perzistiranjem odlika detinjstva i tokom kasnijeg života
377
infarctus (obično praćeno mentalnom zaostalošću, nedovoljnim razvojem polnih organa uz, dosta često, nizak, pa čak i patuljast rast); i. alimentarni, v. alimentarni infantilizam. int'arctus, infarkt, ognjište koagulacijske nekroze nekog tkiva zbog lokalne ishemije izazvane prekidom cirkulacije krvi, uglavnom zbog tromboze ili embolije odgovarajuće arterije; anemijski i., nekroza izazvana naglim prekidom cirkulacije u nekoj arteriji; embolijski i., izazvan embolijom u nekoj arteriji; hemoragijski i., u kojem dolazi do izlaska eritrocita u nekrozno tkivo; intestinalni i., crevni infarkt koji nastaje usled začepljenja neke arterije u zidu creva; i. myocardii, infarkt miokarda, ognjišna nekroza srčanog mišića zbog prekida cirkulacije u tom delu miokarda izazvan najčešće zbog koronarne tromboze; i. pulmonum, plućni infarkt, lokalizovana nekroza plućnog tkiva nastala najčešće zbog embolije u nekoj od grana plućne arterije, češći je u žena nego u muškaraca (od 200 slučajeva: 119 u žena, a 81 u muškaraca); septički i., u kojeg je došlo do infekcije u nekroznom tkivu; trombozni i., nastao zbog tromboze u nekoj arteriji. Infaustan, v. infaustus. infaustus, infaustan, nepovoljan ishod, primer: prognosis infausta, predviñanje da će bolest imati nepovoljan tok i ishod. infekcija, infectio, prodiranje patogenih klica u tkivo organizma, usled čega nastaje oštećenje tkiva, obično praćeno reaktivnim pojavama; aerogene i., i. nastale usled prodiranja klica udisanjem; ascendentna i., ushodna infekcija, nastaje u cevastim i kanalikularnim organima kad prouzrokovač prodire suprotnim pravcem od pravca proticanja sekreta; basenska i., nastaje prenošenjem vodom u basenima prouzrokovača raznovrsnih infektivnih oboljenja, kao što su trbušni tifus, paratifus, Weilova bolest, muljna groznica, polne bolesti i inkluzioni konjunktivitis, a verovatno i nekih drugih infektivnih bolesti; dentalna i., opšte oboljenje, pri kome je do378
infekcija kazano ili se s izvesnom sigurnošću pretpostavlja da uzrok leži u infektivnim ognjištima zubnog sistema, kao što su, npr., apikalni granulomi, paradentozni apscesi itd.; descendentna i., nishodna infekcija, nastaje prenosom prouzrokovača u pravcu kretanja sekreta kroz kanale i cevaste organe; direktna i., infekcija nastala usled neposrednog dodira s obolelom osobom; egzogena i., infekcija dobijena iz okoline; endogena i., infekcija koja se razvija usled dejstva bakterija koje se nalaze u samom organizmu kad ove postanu patogene; fokusna i., postojanje infektivnog žarišta u raznim tkivima i organima. Infekcija nastaje usled prisustva mikroorganizama u njima ili biva izazvana toksinom koji ti mikroorganizmi luče. F. i. često nastaje od obolelog zuba, tj. iz dentogenog žarišta (granulomi, paradentoze). Kao posledica f. i. mogu nastati oboljenja oka, srca, pribora za varenje, bubrega, nerava itd.; indirektna i., i. preneta vodom, hranom ili drugim životnim namirnicama; kapljična i., infekcija zaraženim kapljicama izbačenim u vazduh za vreme govora, kašljanja ili kijanja, koje ostaju neko vreme suspendovane u vazduhu; kontaktna i., zaražavanje nastalo direktnim dodirom s nekim izvorom bolesti odnosno izazivačima bolesti; kriptogena i., i. pri kojoj nije moguće, ustanoviti ulazna vrata; laboratorijska i., i. osoblja u laboratorijama pri radu s patogenim mikroorganizmima i inficiranim oglednim životinjama. Do infekcije dolazi putem vazduha, per os ili dodirom. L. i. najčešće izazivaju brucele, bacil tuberkuloze, bacil tularemije, salmonele, streptokoki, bacili dizenterije, bacil antraksa, virus infektivnog hepatitisa, virus psitakoze, prouzrokovač Qgroznice, prouzrokovač pegavca i Entamoeba hystolitica; latentna i., stanje pri kome se bakterije, iako se više ne razmnožavaju, nalaze skrivene u organizmu; lokalne i., i. pri kojima uzročnik posle ulaska ostaje u organizmu domaćina lokalizovan na jednom mestu; masovna i., i. prouzrokovana prodiranjem velikog broja bakterija u organizam;
infektivna bolest mešovita i., i. koju prouzrokuju dve vrste mikroorganizama ili više njih, stvarajući jedna drugoj povoljne uslove za razvoj, npr. bacil tuberkuloze i streptokoka u hladnom apscesu; i. prašinom, infekcija mikroorganizmima koji su vezani za čestice prašine; sekundarna i., i. koja nastaje dejstvom nekog mikroba u toku infekcije koju je izazvao neki drugi mikrob. V. superinfectio, infestatio, reinfectio; transplacentna i., infekcija fetusa kroz placentu; unakrsna i., »cross infection«, i. koja se prenosi meñu bolesnicima inficiranim raznim patogenim mikroorganizmima. U cilju suzbijanja unakrsne infekcije upotrebljava se raspršavanje dezinficijentnih aerosola i sredstava za fiksiranje prašine i mikroorganizama, koji se zatim povremeno odstranjuju. infektivna bolest, morbidno stanje, uvek izazvano prodorom odreñenog patogenog agensa, pri čemu se javljaju odgovarajuće kliničke, patološkofiziološke i patološkoanatomske promene. Infektivna bolest je kompleksan i dinamičan biološki fenomen, koji se može proučavati sa gledišta mikrobiologije, imunologije, klinike, patološke fiziologije, anatomopatologije i epidemiologije; (seks.) utvrñeno je da postoje polne razlike u obolevanju od infektivnih bolesti. Od lepre odrasli muški obolevaju češće nego žene, dok pre puberteta češće obolevaju žene. U žena se češće sreće tubekulozni (maligni) oblik. Od poliomijelitisa više obolevaju muški nego žene (1:1,3). infektivna mononukleoza, v. mononucleosis infectiva. infektivna multipla rezistencija, utvrñena je prvo u Shigella (1955), a kasnije i u drugih enterobakterija. U toku konjugacije dveju bakterija iz jedne se bakterije može preneti tzv. R-factor (kasnije utvrñen kao episom) u drugu i ona tada postaje multiplo-rezistentna, npr., prema sulfonamidima, streptomicinu, hloramfenikolu i tetraciklinima. infektivni hepatitis, v. hepatitis.
inflammatio infektivni proces, obuhvata sve zaštitne reakcije i patološkofiziološke promene, koje nastaju u makroorganizmu kao odgovor na prodor i dejstvo patogenog agensa. Ovaj proces je veoma dinamičan, ali se klinički ne manifestuje. To je tip »neispoljene infekcije«, koja je prošla neprimetno, ali se napadnuti organizam aktivno branio, što dokazuje prisustvo stvorenih antitela. inferior, donji, npr. margo inferior, donja ivica. inferiornost, manja vrednost, npr. osećanje inferiornosti, osećanje koje neko ima da sam manje vredi. infestatio, infestacija, zaražavanje životinjskim parazitima, naročito mikroparazitima. infiltraciona anestezija, v. anaesthesia. infiltratio, infiltracija, prožimanje, smeštanje i nagomilavanje stranih ćelija, tkiva ili uopšte stranih materija u normalna tkiva i ćelije organizma, npr. serozna, gnojna, karcinomatozna itd,; i. adiposa, masna i., nagomilavanje neutralne masti i drugih lipida, obično u epitelnim ćelijama, pri čemu ćelije nisu bitno oštećene. Najčešće se i. a. pojavljuje u jetri, nadbubrežnim žlezdama i bubregu. Uzroci i. a.: uzimanje veće količine masti hranom, nedovoljno oksidisanje masti u alkoholičara, u tuberkuloznih osoba, pri poremećajima krvotoka u organima itd.; i. glikogenom, taloženje glikogena u ćelijama i drugim elementima tkiva u vidu zrnaca i grudvica. I. glikogenom nalazi se u ćelijama malignih tumora, u leukocitima i vezivnim ćelijama pri zapaljenju, u ćelijama tuberkuloznog granuloma, u epitelnim ćelijama bubrežnih kanalića pri dijabetesu itd.; i. urinae, prožimanje tkiva u okolinu mokraćnih puteva mokraćom. Nastaje pri oštećenju zida mokraćnih puteva, naročito uretre. inflammatio, inflamacija, zapaljenje. Lokalna, reaktivna, promena u tkivu nastala pod uticajem nadražaja ili povrede. Agensi koji izazivaju zapaljenje mogu biti bakterijske, fizičke, hemijske ili traumatske prirode. Agensi izazivaju direktno oštećenje ćelija, a materije na379
inflammatio
stale usled poremećenog metabolizma ćelija izazivaju početak procesa zapaIjenja. Inflamacija je osnovni i najčešći patološki proces pri kome se lokalno javljaju promene na krvnim sudovima, poremećaji u razmeni tečnosti i izlazak belih krvnih ćelija iz krvi. Ćelije tkiva u kome se odigrava proces inflamacije pokazuju promene od lakih degenerativnih do izumiranja. Ove promene su bitne za početak vaskularnih, eksudativnih i reparativnih procesa koji slede. Podela inflamacija može da se izvrši na osnovu: (1) trajanja i intenziteta - na akutne, subakutne i hronične; (2) vrste eksudata koji dominira na: serozne, fibrinozne, hemoragičke, gnojne i kataralne i (3) uzročnika na: tuberkulozne, sifilisne, stafilokokne, reakcija na strano telo i alergijskfe. Ova klasifikacija veoma često može da se ukršta; i. fibrinosa, zapaljenje u kome, pored svih promena koje odlikuju akutno zapaljenje, dominira pojava fibrina u procesu. Pojava velike količine fibrina u eksudatu često se viña pri zapaljenju seroznih opni pluća - pleure i trbušne duplje (peritoneuma). Fibrinozno zapaljenje se javlja kao reakcija na bacil difterije - kada naslage fibrina na zapaljenim tonzilama stvaraju tzv. pseudomembrane; i. granulomatosa, zapaljenje prouzrokovano izvesnim infektivnim agensima pri kome se stvara reakcija s prevagom retikuloendotelijalnih ćelija mononuklearnog tipa, granulacionog i fibroznog tkiva, kao i s mnogojedarnim džinovskim ćelijama. Ovakvo granulomatozno zapaljenje karakteristično je za tuberkulozu, lepru, sifilis, razne gljivične infekcije i infekcije izazvane protozoama kao i reakcije na strano telo; i. heamorrhagica, zapaljenje u kome pored svih elemenata zapaIjenja dominira pojava velikog broja eritrocita zbog kojih nastaje izražena crvena boja ove vrste zapaljenja. Obično su ova zapaljenja prouzrokovana veoma virulentnim bakterijama koje svojim toksinima izazivaju znatna oštećenja zidova krvnih sudova. Antraks, meningokok i hemolitički streptokok česti su prouzrokovači ove vrste zapaljenja; i. 380
iiiHuenza
phlegmonosa, zapaljenje koje se odlikuje rasprostiranjem kroz tkivne prostore. Zbog ovakvog širenja zahvaćeno tkivo je tvrdo i rigidno. Ako je flegmo-nozno zapaljenje prouzrokovano bakterijama visokog stepena toksičnosti, ne dolazi do likvefakcije i stvaranja gnoja. Većina akutnih zapaljenja, s prevagom polimorfonuklearnih leukocita u eksudatu gnojna su; i. pseudomembrano-sa, zapaljenje površina obloženih sluznicom prouzrokovano bakterijama čiji toksini imaju veliku toksičnu moć i de-luju nekrozom tkiva. Tako, bacil difterije i neki gasovi iz grupe sa nadražajnim dejstvom odlikuju se stvaranjem lažnih membrana ( pseudomembrane) na površinama sluznica. U sastav lažnih membrana ulazi epitel, koagulisana plazma i fibrin; i. purulenta, zapaljenje sa stvaranjem gnoja, koji sadrži nekrotički materijal (ćelije gnoja), polimorfonuklear-ne leukocite očuvane i razorene. Gnojna inflamacija je obično prouzrokovana bakterijama, ali i drugim supstancijama kao što je terpentinsko ulje. Najčešće bakterije koje prouzrokuju gnojnu inflamaciju su stafilokoki, streptokoki, gonokoki i bacil piocianeus. Purulentna inflamacija može biti na površinama u tkivu kada govorimo o apscesu, a difuz-no u tkivu, kada je u pitanju celulitis ili flegmona; i. serosa, zapaljenje s pojavom seroznog eksudata u vidu velike količine tečnosti. Ovaj oblik zapaljenja je najčešći na seroznim površinama grudne i trbušne duplje. Serozni eksu-dat sadrži veću količinu belančevina zbog čega ima i veću specifičnu težinu od transudata. Osim toga sadrži i veći broj ćelijskih elemenata; i. subacuta, zapaljenje koje predstavlja prelaznu fazu od akutnog ka hroničnom. Postoje sve odlike akutnog zapaljenja, ali su već počele i promene proliferacije. influenza, influenca, grip, akutno zarazno oboljenje, prouzrokovano virusima gripa. Znaci su: visoka temperatura, zapaljenje disajnih organa ili organa za varenje, nervni poremećaji (glavobolje, nesanica itd.). Ponekad dolazi i do promena na srcu. Javlja se u vidu epidemija,
informacija koje mogu biti i vrlo teške. Izmeñu epidemija javlja se u vidu endemij-a, obično u proleće i ujesen; i. intestinalis, crevni grip, izražava se naročito crevnim simptomima koji liče na trbušni tifus. Virus pripada grupi Myxovirusa, sadrži RNK. U antigenom pogledu nije homogen, javlja se u vidu tipova A, B i C. informacija, poruka, opšti pojam za sve stvari značajne za čovekov organizam ili njegovu najbližu okolinu, npr. ubod iglom, savijanje zgloba, delovanje svetlosti, njen intenzitet, kao i u mozgu zadržano pamćenje. Funkcija nervnog sistema je da prenosi poruku s jednog mesta na drugo i da je obradi tako da bi se korisno mogla upotrebiti ili da njeno značenje postane jasno. Prenos poruke vrši se u obliku nervnih signala, tj. obrazaca impulsa koji se prenose većim brojem uporednih nervnih vlakana; moždana kora na osnovu karakteristika obrasca koji je primila stvara zaključke, formira misli. Specifična područja mozga mogu apstraktne misli, s druge strane, pretvarati u nervne impulse i signale koji se prenose na neko drugo područje u mozgu ili, pak, do efektora tela, koji daju karakteristične odgovore.* informativna RNK (mRNK), ribonukleinska kiselina koja predstavlja prepis odreñenog segmenta DNK (gena), s koga ona prenosi gensku poruku za sintezu polipeptidnog lanca na ribosomirna, a sama služi kao kalup u toj sintezi. Sin. messenger RNK (eng.). informosom, mRNK koja se u spoju sa proteinom, koji sprečava njenu razgradnju, nalazi u citoplazmi jedarnih ćelija. Ona se, pre translacije, može zadržati u citoplazmi danima i sedmicama. infra-, odrednica koja u složenicama označava daje nešto ispod, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na lopatici. infracrveni zraci, v. zraci. infractio, infrakcija, nepotpun prelom kosti, nalom, v. fissura. infraspinatus, podgrebeni, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na zadnjoj strani lopatice. infundibilia (rastvori za infuzije), rastvori za infuzije su bistri, sterilni, apirogeni i
inhalationes izotonički vodeni rastvori jedne ili više supstancija, najčešće sadrže elektrolite koji su sastavni deo krvne plazme, zatim ugljene hidrate i njihove polimere; prema našoj farmakopeji oficinalni su: GIucosi infundibile 5% (izotonički rastvor glukoze), Kalii chloridi infundibile cum glucoso (izotonički rastvor kalijum-hlorida sa glukozom), Kalii et Natru chloridi infundibile (izotoničan rastvor kalijum- i natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile (izotoničan rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile compositum (složeni izotonički rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile cum Glucoso (izotoničan rastvor natrijum-hlorida sa glukozom), Natru hydrogen carbonatis infundibile (izotoničan rastvor natrijum-hidrogen-karbonata). infundibuloma, infundibulom, naziv za retku neoplazmu koja, izgleda, potiče od neurohipofize i ima grañu veoma sličnu infundibulumu hipofize, ćelije su slične pituitocitima. infundibulum, levak, levkasto udubljenje ili proširenje (npr. infundibulum tubae uterinae, levkasto proširenje jajovoda). infusodecoctum, infuzodekokt, tečni oblik leka, spravljen u apoteci ekstrahovanjem droga, najpre prelivanjem ovih ključalom vodom, a zatim njihovim kuvanjem. infusum, infuz, oparak, vodeni ekstrakt droge, koji se spravlja na taj način što se isitnjena droga rastrlja s malo vode, pa se zatim, sa proključalom vodom, stavi pet minuta na vodenu paru i potom ostavi da stoji pola časa, posle čega se tečnost procedi i dopuni vodom do propisane količine. infuzija, v. infusum. infuzorijska zemlja, v. Terra silicea. inguen, slabine, prepone izmeñu trbuha i noge. inguinalis, ingvinalan, preponski (npr. canalis inguinalis, preponski kanal). ingvinalni predeo, v. regio. inhalacijska anestezija, v. anaesthesia. inhalationes (inhalacije), preparati koji se u obliku pare, ili vrlo sitnih kapljica odnosno čestica, na podesan način unose 381
inhibic ija u disajne puteve. To su lako isparljive tečnosti, rastvori lekovitih supstancija u vodi ili u nekom drugom podesnom rastvaraču, odnosno lekovite supstancije u obliku vrlo finog praška. Izdaju se sa podesnim raspršivačem. inhibicija, sprečavanje, zaustavljanje, kočenje neke radnje, pojave, refleksa ili procesa razdraženja u nervnom sistemu; direktna i.» smanjena razdražlji-vost postsinaptičkog neurona u toku postsinaptičkog inhibicijskog potencijala izazvanog dejstvom inhibicijskog prenosioca izlučenog na sinaptičkim čvorovima aksona presinaptičkog neurona. Smanjena razdražljivost, kao posledica prethodnih pražnjenja u samom postsinaptičkom neuronu, naziva se indirektnom inhibicijom. Npr. refraktarni period, ili vreme naknadne hiperpolarizacije; I. u nervnom sistemu koja nastaje usled delovanja specifičnih inhibicijs-kih posrednika (medijatora) koji se oslobañaju na završecima inhibicijskih in-terneurona i dovode u postsinaptičkim neuronima do hiperpolarizacije, usled čega se smanjuje razdražljivost ovih neurona, naziva se direktnom; a ona koja je posledica efekta prethodnih razdraženja neurona koja dovodi do njegove refraktarnosti ili smanjenja količine medijatora koji se oslobaña na njegovim završecima naziva se indirektna i.; izvesni neuroni koji se završavaju na završecima ekscitacijskog presinaptičkog neurona mogu smanjivanjem veličine akcionog potencijala na tim završecima smanjiti količinu osloboñenog ekscitacijskog posrednika, zbog čega izostaje prenošenje impulsa na postsinaptički neuron (okidanja impulsa u postsinaptičkom neuronu je tzv. presinaptička inhibicija). Postoje i drugi tipovi inhibicije. U psihijatriji inhibicija označuje pojavu usporenosti govora, mišljenja i radnji koji se sreću u melanholiji. Treba je razlikovati od tzv. zatvaranja u shizofreniji u kojem govor i radnje ne teku sporo, nego za izvesno vreme uopšte prestaju, sve dok se bolesnik opet za kratko vreme ne »otvori«; i. hemaglutinacije, vi-rusni hemaglutinini u organizmu dovo382
inhibitor! enzima de do stvaranja specifičnih antitela koja se mogu dokazati reakcijom sprečavanja, inhibicije hemaglutinacije. Reakcijom inhibicije hemaglutinacije može se odrediti titar antitela u serumu bolesnika i na taj način postaviti dijagnoza oboljenja. Fenomen virusne hemaglutinacije ne srne se zameniti s drugim tipovima hemaglutinacije, kao što su imunska hemaglutinacija, pasivna hemaglutinacija i neke druge; lateralna i., aferentna inhibicija, vrsta inhibicije pri kojoj aktivaciju neke nervne jedinice prati inhibicija aktivnosti u okolnim jedinicama. Opšta je pojava u čulnim organima sisara i pomaže da se izoštre rubovi delovanja nadražaja i pojača diskriminacija. inhibin, hormonska materija koja se luči u semenicima, a utiče na smanjenje lučenja hormona adenohipofize. inhibitori enzima, pojedina hemijska jedinjenja koja usporavaju ili potpuno sprečavaju katalizu enzima. Aktivatori su jedinjenja koja mogu da ubrzavaju katalitičko dejstvo enzima. Aktivatori i inhibitori enzima nazivaju se efektori. Poznata su tri tipa inhibicije enzima: kompetitivna, nekompetitivna i akompetitivna inhibicija; i. holinesteraze (antiholinesterazna sredstva), mogu da preobratljivo koče holinesterazu (fizostigmin, neostigmin i dr.) ili da koče nepreobratljivo (diizopropil-fluorofosfat i njegovi homologi), svi spadaju u grupu lekova koji stimulišu organe (efektore) inervisane postganglijskim holinergičkim nervima (holinergički lekovi, parasimpatomimetička sredstva); i. monoaminooksidaze, sredstva koja inhibiraju enzim monoaminooksidazu, koji katalizuje oksidisanje nekih amina u organizmu (5-hidroksitriptamin, dopamin, noradrenalin) u neaktivna jedinjenja; upotrebljavaju se u lečenju depresivnih stanja kod čoveka (nialamid, fenelzin, tranil cipromin, pargilin i dr.); i. transporta, organskih jedinjenja kroz bubrežne kanaliće, sredstva koja se izlučuju bubrežnim kanalićima i, tom prilikom, blokiraju izlučivanje neke druge supstancije koja se izlučuje istim putem; npr., probenecid blokira tubularnu sek-
inhibomorfoni reciju (transport) penicilina, sulfinpirazon inhibira reapsorpciju mokraćne kiseline u bubrežnim kanalićima; i. ugljene anhidraze, sredstva koja inhibiraju ugljenu anhidrazu, enzim koji katalizuje hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline; služe kao diuretička sredstva, npr., acetazolamid. inhibomorfoni, seksomorfoni s posrednim kočećim dejstvom (regulatori uobličavanja). injectiones (rastvori za injekcije), sterilni vodeni rastvori lekova koji se ubrizgavaju. injekcija, cilijarna i., zapaljenjska hiperemija prednjih cilijarnih krvnih sudova oko limbusa rožnjače u vidu difuznog prstena ljubičaste boje, čiji intenzitet opada idući prema špagu. U njoj se pojedinačni krvni sudovi ne raspoznaju niti se pomeraju s vežnjačom. Javlja se u zapaljenju rožnjače, dužice i cilijarnog tela. Otuda se naziva i duboka injekcija. Zbog lokalizacije se naziva i perikornealna injekcija; konjunktivalna i., zapaljenjska hiperemija krvnih sudova vežnjače. Boja je otvorenocrvena a pojedinačni krvni sudovi se raspoznaju i pomeraju s vežnjačom. Najjače je izražena na vežnjači tarzusa, opada idući ka vežnjači bulbusa. Javlja se u zapaljenju vežnjače i konjunktivitisu. Naziva se i površna injekcija.; mešovita i., kombinacija konjunktivalne i cilijarne injekcije. V. injekcija; perikornealna i., v. injekcija, cilijarna; supkonjunktivalna i., ubrizgavanje pod vežnjaču. inkludiran zub, v. impactio dentis. inkluzije (inkluziona telašca), morfološki elementi koji se nalaze u unutrašnjosti ćelija u kojima se razmnožio virus. Vidljive su običnim mikroskopom i predstavljaju kolonije virusnih čestica praćene reakcijom ćelije. Inkluziona telašca mogu biti smeštena u citoplazmi - citoplazmatske inkluzije (u variole i besnila) i nuklearne inkluzije (u herpesu i žutoj groznici). Inkluzije se u nekih virusnih bolesti nazivaju prema autoru koji ih je opisao, kao što su: Negrijeva telašca (besnilo) i Guarnijerijeva telašca (u velikim boginjama). Inkluzije se
inkubacija dokazuju posebnim metodama bojenja. Njihovo prisustvo može biti od znatne dijagnostičke pomoći.
inkluziona blenoreja, v. blenorrhoea. inkluziona telašca, specifične tvorevine u ćelijama zaraženim izvesnim virusima. I. t. su vidljiva običnim mikroskopom i predstavljaju ili kolonije virusnih čestica protoplazme, ili jezgri zaraženih ćelija, ili reakcione produkte ćelije zaražene virusom, ili kolonije virusa opkoljene reakcionim produktima zaražene ćelije. I. t. zbog specifičnog izgleda mogu da posluže u diferencijalnoj dijagnostici virusnih oboljenja (npr. Negrijeva telašca pri besnilu, Guarnierijeva telašca pri varioli, Prowazek-Halberstädterova telašca pri trahomu itd.); Guarnierijeva i. t., inkluziona telašca specifičnog izgleda koja se nalaze u citoplazmi virusom inficiranih ćelija (većinom kože i sluznica) u velikim boginjama (variola) i u kravljim boginjama ( vaccinia). Patognomonična su za ova oboljenja i predstavljaju verovatno kolonije elementarnih telašaca ovih virusa u protoplazmi obolele ćelije; Negrijeva i. t., ovalne ili okrugle inkluzije, koje se vide u nervnim ćelijama i njihovim izdancima u životinja uginulih od besnila. Njihov nalaz smatra se kao pozitivan dokaz besnila; trahomna i. t., inkluziona tela, karakteristična izgleda, koja se javljaju pri trahomu u protoplazmi oštećenih ćelija. Predstavljaju intracelularne kolonije elementarnih telašaca, tj. rikecija koje izazivaju trahom. Sin. Prowazek-Halberstädterova telašca. inkompatibilan, koji se ne podnosi, nepodnošljiv. U recepturi, lek koji se ne podnosi s nekim drugim lekom ili nekim drugim lekovima. Lekovi koji su meñusobno inkompatibilni ne smeju se propisivati zajedno (u istom receptu). inkompletna dominantnost, v. nepotpuna dominantnost. inkubacija, a) period koji protekne od trenutka prodiranja patogenih klica u organizam do pojave kliničkih znakova odgovarajućeg oboljenja; b) držanje bakterijskih kultura u inkubatoru (ter383
inlay mostatu) da bi se bakterije razmnožile. V. incubatio. inlay, (eng.) inlej, (stom.) liveni ispun od zlata, paladora ili pečenog porculana. Fiksira se na zub fosfatnim cementom; bukalni i., (eng.) buccal inlay, (stom.) umetak za održavanje normalnog prostora mekog tkiva obraza; čuvanje forniksa u ustima posle kominutivnih preloma vilica ili operacije produbljivanja forniksa tiršovanjem. innervatio, inervacija; (1) snabdevenost nekog dela tela perifernim živcima; (2) prenos impulsa iz centralnog živčanog sistema preko živaca u pojedine organe. inoculum, inokulum, skup mikroorganizama koji se stavlja na hranljivu podlogu za obradu. inokulacija, unošenje mikroorganizama, seruma i drugih supstancija u tkiva ljudi, životinja ili u hranljive podloge. Veštački inficirane životinje mogu biti inokulisane pomoću: perkutane, intrakutane, supkutane, intramuskularne, intraperitoneame, intravenske, intrakardijalne i druge inokulacije. inokulacijski hepatitis, v. hepatitis. inotropan, koji se odnosi na snagu kontrakcije. Različite materije, naročito na srce, mogu delovati pozitivno ili negativno inotropno. inozit, v. inozitol. inozitol, jedinjenje heksaoksicikloheksan, (), jedinjenje iz ciklohek-sana kada se 6 vodonikovih atoma za-mene hidroksilnim grupama. U prirodi se nalazi estarski vezan za fosfornu kiselinu. Nalazi se u mišićima i biljkama. Nestašica inozitola u životinja usporava rastenje, izaziva gubljenje dlaka i dovodi do razvitka masne jetre. Ovo je privuklo pažnju kliničara. Upotrebljava se za lečenje masne jetre, iako nije dokazano da je to efikasna mera. insanitas, nezdravost, bolest; retko upotrebljavan izraz koji označuje duševno oboljenje u najširem smislu reci. inscriptio, inskripcija, prvi deo lekarskog recepta, u kome su naznačeni ime i prezime lekara odnosno naziv ustanove, adresa (eventulano i broj telefona), 384
inspectio mesto i datum. Recepti socijalnog osiguranja sadrže i neke druge podatke. insekticidi, insekticidna sredstva, sredstva koja ubijaju insekte, npr. DDT, Pyrethrum. insem i nacija, veštačka, v. osemenjavanje, veslačko. insertio, insercija, (1) umetanje, stavljanje u nešto, pričvršćivanje, pripajanje, završni ili donji pripoj mišića; (2) mogući način nastajanja mutacija ugrañivanjem jedne ili više azotnih baza u ranije postojeći lanac nukleinske kiseline. insolatio, insolacija, sunčanica, (1) poremećaj praćen visokom temperaturom zbog suvišnog izlaganja sunčevim zracima. Nastaje u slobodnoj prirodi neposrednim delovanjem sunčanih zrakova na glavu i potiljak, naročito za vreme vrelih letnjih dana. Insolacija lakše nastupa kad je vazduh miran, bez vetra, pri visokoj relativnoj vlazi, visokoj temperaturi vazduha i pri teškom fizičkom naporu. U našim krajevima ona «e najviše pojavljuje u kamenitim predelima Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotorske. Insolacija se obično pojavljuje iznenada, i to svom jačinom. Ona nastaje pod dejstvom toplotnih zrakova, naročito infracrvenih. Sunčanica je uvek ozbiljno oboljenje. Prognoza je u lakšim slučajevima sumnjiva, usled mogućih komplikacija; (2) lečenje izlaganjem sunčevim zracima, sunčanje. insomnia, insomnija, besanica, nesanica, stanje nemogućnosti spavanja iz razloga nastalih u samom organizmu. Pod insomnijom se podrazumeva pored potpunog odsustva spavanja i stanje sporog i teškog uspavljivanja ili vrlo ranog buñenja. Ponekad bolesnici kao insomniju smatraju i vrlo površno spavanje praćeno živim snovima o dnevnom zanimanju ili uopšte snovima neprijatne sadržine. Insomniju prati premorenost, a može biti znak organskih oboljenja mozga ili neke duševne bolesti. Sin. agrypnia. inspekcija, v. inspectio. inspectio, inspekcija, posmatranje, način, metoda fizičkog pregleda bolesnika; nadzor, kontrola.
inspiracijski rezervni vazduh
instrumentarka
inspiracijski rezervni vazduh, v. plućni mer: Institut za tuberkulozu SR Srbije); volumeni vazñuhoplovnomedicinski i., v. vazinspiratiof inspiracija, udisanje, udisaj, duhoplovnomedicinski institut; i. vojnoulaženje važduha iz spoljašnje atmosfepomorske medicine, specijalizovana re u pluća. Nastaje kada pritisak važdusanitetska ustanova ratne mornarice ha u plućima, usled širenja grudnog (RM) čija je namena: medicinski preglekoša i pluća, postane niži od atmosferdi pripadnika RM, psihička i medicinskog. Širenje grudnog koša nastaje usska selekcija pri izboru zvanja za delatled kontrakcije inspiracijskih mišića: nosti u RM, naučno istraživanje probleprečage i spoljašnjih medurebarnih mimatike podvodne medicine, briga o hišića pri mirnom udisanju, a i mišića koji gijensko-zaštitnim merama u RM, protipodižu grudnu kost i rameni pojas pri vepidemijske mere itd.; i. za tehničkonapregnutom udisanju. medicinsku zaštitu, naučna ustanova instillator, kapljomer, služi za odbrojavakoja proučava tehnička i medicinska nje kapi lekova koji se primenjuju u tečsredstva i metode za zaštitu ljudstva nom obliku. oružanih snaga kao i tehnike drugih instinkt, nagon, podrazumeva, obično, sredstava sa štetnim dejstvom radiološbiološki obrazac ponašanja, životinje ili kih, hemijskih i bioloških činilaca; i. za čoveka, vitalnog karaktera s odreñenim vojnomedicinsku dokumentaciju, saciljem, korisnim za dotični organizam. nitetska ustanova čija je namena: klasiIzgleda da se pojam instinkta ne može fikacija i obrada strane medicinske (i odeliti od pojma nagona s tim što se naposebno vojnomedicinske) literature i gonima pridaje vrednost instinkta praraznih dokumenata radi olakšanja praćenog i možda nesvesno vodenog afektćenja naučnih dostignuća u medicini u nim procesom. Izgleda da nagon u svosvetu i izdavanje publikacija (Vojnosajoj fiziološkoj osnovi nosi kombinaciju nitetski pregled, Informativni i Referalneuslovljenih refleksa lančanog karakni bilten itd.). tera gde afektivna komponenta treba da instrument, u medicini, sprava koja služi se objasni uslovljenim refleksima. Poreu dijagnostičke svrhe (stetoskop, endosmećaji nagonskog života se ispoljavaju kop, oftalmoskop, itd.) ili terapijske svu kvantitativnom pojačanju ili slabljerhe (skalpel, pinceta, bužija itd.); operanju nagona koji, dostižući odreñen stecioni i., instrumenti koji služe za vršepen, doživljavaju i kvalitativnu izmenu. nje hirurških intervencija. Pored opera-. Takvi poremećaji nagona za ishranu su: cionih instrumenata koji se upotrebljabolesna proždrljivost, koprofagija, antvaju pri svakoj operaciji (nož, ma kaže, ropofagija i nekrofagija, a polnog nagorazmicač itd.), postoje i specijalni instna: masturbacija, ekshibicionizam, fetirumenti namenjeni odreñenoj vrsti šizam, pedofilija, narcisizam, sadizam, operacija (trepan, testera, Graefeov nož mazohizam, sodomija, homoseksualiitd.). zam i sapfizam. instrumentalna perkusija, v. percussio. institut, specijalizovana zdravstena orga- instrumentarka, medicinska sestra na hinizacija koja obavlja delatnost iz jedne rurškom odeljenju, čije su osnovne dužili više grana medicine, odnosno oblasti nosti: (1) da se stara o najstrožoj asepsi zdravstvene zaštite. Sistematsko praćeu operacionom bloku; (2) da sprema i nje stanja iz oblasti zdravstvene zaštite sterilise zavojni materijal, rublje i instza koju je osnovan, ispitivanje, primenjirumente za operacije; da budno pazi na vanje i usavršavanje dijagnostike, lečeispravnost aparata za sterilizaciju (aunja i rehabilitacije, predlaganje i sprotoklav, kazani za kuvanje instrumenata voñenje mera zdravstvene zaštite u ovoj itd.) kao i ostalih instalacija i aparata u oblasti, stučnometodološka pomoć, naoperacionom bloku; da se stara da opeučnoistraživački i edukativni rad - osraciona sala uvek bude spremna za vrnovni su zadaci ovakve ustanove (prišenje operacije; da »instrumenira«, tj. 25 Medicinski leksikon
385
instrumenti
insulin
ralis, i. mitralnih zalistaka srca; i. myoda uslužuje hirurga i njegove asistente cardii, i. cordis; i. pulmonalis, i. zalisinstrumentima i drugim materijalom u taka plućne arterije; i. renalis, bubrežtoku operacije. na i.; i. thyreoideae, hipotireodizam; i. instrumenti za finiranje i poliranje istricuspidalis, insuficijencija trikuspidpuna, garnitura svrdala i traka za finiranih zalistaka; i. valvularis, insuficijennje i poliranje ispuna (karborund kamecija srčanih zalistaka i zalistaka aorte i nčići raznog oblika i veličine, finireri, plućne arterije. V. vitium cordis. polireri, gumice, metalne i platnene abinsufflatio, insuflacija, metoda uduvavarazivne trake i papirni kolutovi; i. za nja vazduha, tečnosti, nekog gasa u teobradu gingivalnog stepenika, različite lesnu šupljinu; i. cranialis, kranijalna vrste dleta od nerñajućeg čelika, za insuflacija, ubrizgavanje vazduha u proobradu stepenika kod preparacija sa stor ispod tvrde moždanice ili u moždademarkacijom u vidu stepenika prema ne komore u cilju utvrñivanja bolesti; i. nebrušenim površinama zuoa; i* za obendotrachealis, insuflacija vazduha, radu i punjenje kanala korena zuba, gasa u dušnik, najčešće pri hirurškim garnitura igala za ručnu i mašinsku obintervencijama; i. perirenalis, perireradu kanala korena zuba. Ručni: nerv nalna insuflacija, ubrizgavanje vazduha ekstraktor, Müller-igla, bipolarna sonda u okolinu bubrega, u cilju radiografije za odreñivanje dužine kanala korena. nadbubrežnih žlezda; plućna i., uduvaIgle za ručno širenje kanala korena u vanje vazduha u pluća u toku primene obliku turpije (Kerr-igla, Hoendstram veštačkog disanja; i. presacralis, presaproširivač i misiji rep). Mašinski: Beukralna insuflacija, ubrizgavanje gasa, telrock i Giromatic. Lentulo spirale za najčešće ugljendioksida u predeo bubpunjenje kanala korena zuba; i. za obrega pomoću igle koja je uvučena u radu kariozne lezije i kaviteta, garnipredeo iza čmara, sa ciljem da se ratura ručnih i mašinskih instrumenata diografski utvrde položaj i veličina bubza uklanjanje karijesa i karioznih tkiva rega i nadbubrežnih žlezda; i. tubalis, zuba i za obradu kaviteta. Ručni: ekskaubrizgavanje gasa, najčešće ugljen-diokvator, kosi strugači po Blacku. Mašinski: sida kroz uterus u jajovode, u cilju utvrdijamantska svrdla, karborund kamenñivanja njihove prolaznosti. Sin. Rubičići, čelična svrdla različitog oblika i venov test. ličine (okrugla, fisurna, konična i obrnuto konična); i. za pripremu, unoše- insuflacija, v. insufflatio. nje i obradu plastičnih materijala u insula, ostrvo, ostrvce (npr. Reilovo ostrvce hemisfere velikog mozga). kavitet zuba, garnitura se sastoji od špatule, »plastičkog instrumenta«, no- insulin, hormon pankreasa, polipeptid koji se sastoji od tri monomere. Molesača i nabijača amalgama; i. za stomakulska težina jedne monomere iznosi tološki pregled, garnitura instrumenata oko 6000. Jedna monomera sastoji se od za pregled zubaci usta. Sastoji se od 51 aminokiseline (odnosno od njihovih ravnog, ili konkavnog ogledalca sa drostataka). Osnovna uloga insulina u orškom, prave i aproksimalne sonde, pinganizmu jeste regulisanje metabolizma cete i brizgalice za vodu i duvaljke za ugljenih hidrata. Pod dejstvom insulina vazduh. Po potrebi se koristi i aparat za stvara se iz glikoze glikogen u jetri i u ispitivanje vitaliteta pulpe, v. vitalitet mišićima i reguliše se sagorevanje glikopulpae. ze u tkivima. Insulin pojačava pretvarainsufficientia, insuficijencija, nesposobnje glikoze u mast, odnosno u masne kinost da se obavlja odreñena radnja ili seline i glicerol. U normalnom organizuloga; i. adrenalis, insuficijencija kore mu ubrizgani insulin prouzrokuje hinadbubrežnih žlezda; i. aorta e, i. zalispoglikemiju. Služi za lečenje srednje taka aorte; i. capsularis, i. adrenalis, i. teških oblika dijabetesa. Nedostatak cordis, i. srčanog mišića. Sin. l myocarovog hormona prouzrokuje oboljenje dii; i. hepatica (he patiš), i. jetre; i. mit-
386
insulinaza diabetes millitus (šećerna bolest); zamene za i., preparati koji imaju dejstvo slično dejstvu insulina a efikasni su i kada se daju oralno. U grupu ovih preparata spadaju tolbutamid, hlor-propamid, fenformin i dr. Služe za lečenje lakih oblika dijabetesa. insulinaza, izraz koji se koristio za sve enzime koji su inaktivirali insulin. insulin-cink suspenzije, preparati insulina čije dejstvo sporije nastupa, ali duže traje od dejstva običnog insulina. insulinom, patološko stanje izazvano tumorom, najčešće adenomske prirode, beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, koje luče preterane količine insulina (v. tamo). insulinski šok, stanje koje nastaje kada, zbog velikih količina insulina u krvi, koncentracija glikoze u krvi padne ispod 70-50 mg°/o. U ovim uslovima javljaju se razni oblici halucinacija. Osoba je nervozna i drhti. Ako nivo glikoze padne ispod 50 mg°/o javljaju se klonični grčevi i dolazi do gubitka svesti. Ispod 20 mg°/o glikoze, grčevi prestaju i nastaje koma sa svojstvenim brzim i dubokim disanjem. insult, napad, telesna ili psihička povreda, ili ozleda, npr. i. apoplektički, apoplektički napad. integracija zdravstva, odreñeni oblici organizacije i povezivanja zdravstvene i sanitetske službe i sanitetskih elemenata drugih društvenih struktura (civilne zaštite, Crvenog krsta) u sprovoñenju zdravstvene zaštite u ratu; radi boljeg funkcionisanja službi formira se koordinacione telo koje reguliše njihove meñusobne odnose i obaveze u toku obavljanja njihovih zadataka. integumentum, pokrivač, prekrivač, zastor; integumentum commune, kožni omotač tela, koža. inteligencija, sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuñivanja, rešavanja novih problema i prilagoñavanja situaciji. Psiholozi izražavaju stepen i. količnikom IK. intercostalis, interkostalan, meñurebarni (npr. spatium intercostale, meñurebarni prostor). 25*
interlokusno rastojanje intercurrens, interkurentan, koji se uključuje u tok neke bolesti i menja njen tok i ishod. interdentalis, meñuzubni, nalazi se izmeñu zuba. interferencija virusa, prisutnost jednog virusa ometa ili onemogućuje razvoj drugog virusa. Ova inhibicija nije specifična. Virus koji ometa razvoj drugog virusa naziva se interferirajući, a onaj drugi, u koga je razvoj potisnut, blokirani virus; vrlo raznoliki parovi virusa daju fenomen interferencije. interferon, nedavno otkrivena materija koja se stvara u ćelijama napadnutim virusima i ima osobinu da specifično inaktiviše virus koji je izazvao njeno stvaranje. Interferon iz ćelija napadnutih virusom prenosi se putem cirkulacije i ulazi u ćelije koje nisu napadnute i onemogućava delovanje virusa. JoS nije utvrñeno da stvaranje i. predstavlja mehanizam stečenog imuniteta, ali se u prečišćenom stanju upotrebljava u zaštiti životinja od izvesnih virusnih oboljenja. Otkrićem interferona (Isaacs i sar.t 1957.) nañeno je objašnjenje za fenomen virusne interferencije. Aktivnost interferona nije specifična (i ako ih indukuje jedan virus, mogu da deluju na čitav niz srodnih i drugih virusa); osim virusa, interferoni mogu da inhibiraju i plazmodije, toksoplazme i hlamidije. intergenska supresija, suzbijanje ekspresije neke mutacije nastale u jednom genu kao posledice nove mutacije u drugom genu; nova mutacija dovodi do uspostavljanja izgubljene funkcije; sin. supresijska mutacija. interkardinalna spojnica, izmeñu prednjih kardinalnih vena u 2. mesecu se uspostavlja kosa spojnica: prednja interkardinalna spojnica, koja se ubrzo proširuje u levu bezimenu venu. interkurentan, v. intercurrens. interkuspidacija, odnos kvržica i fisura gonjih i donjih bočnih zuba u mirovanju vilica. interlokusno rastojanje, u genetici, razmak izmeñu dva lokusa na istom hromosomu koji se utvrñuje pomoću pro387
intermaxillaris centa, odnosno učestalosti, rekombinacija (crossing-over) izmeñu njih. Ukoliko su dva gena na istom hromosomu meñusobno bliži, utoliko je učestalost crossing-overa manja i obrnuto. Sin. map unit (eng.) intermaxillaris, meñuviličan. intermedius, intermedijalan, srednji, izmeñu spoljašnjeg i unutrašnjeg. intermitentna akutna porfirija, v. porphyria. intermitentna temperatura, v. febris. interna medicina, praktična medicinska disciplina, koja proučava bolesti unutrašnjih organa. interna poljska bolnica, specijalizovana sanitetska ustanova čija je namena: dijagnoza, trijaža i lečenje bolesnika od unutrašnjih bolesti i za to ima prijemno-trijažno, bolničko i evakuaciono odeljenje, rendgenološki kabinet itd.; lakše bolesnike vraća u jedinice ili upućuje u bolnicu za lakše ranjenike (v. tamo), a teže u ustanove zdravstvene službe; zadržavanje bolesnika u internoj poljskoj bolnici traje obično 15-20 dana. V. poljske bolnice. internacionalna jedinica, odreñena vrednost nekog leka dobivena biološkim standardizovanjem, uporeñivanjem dejstva ispitivanog leka s dejstvom meñunarodnog (internacionalnog) standarda. internacionalni standard, preparat nekog leka odreñene i stalne vrednosti, prema kome se odreñuju vrednosti istorodnih preparata čija je vrednost nepoznata. interneuroni, meñuneuroni, mali, kratki, često samopodražljivi neuroni, koji u kičmenoj moždini posreduju izmeñu aksona senzitivnog i dendrita i tela motoneurona ili izmeñu završetka nervnih vlakana nishodnih puteva kičmene moždine i motoneurona. interokluzijski prostor, rastojanje izmeñu griznih površina zuba donje i gornje vilice kada se donja vilica nalazi u položaju fiziološkog mirovanja. Izračunava se iznalaženjem razlike vertikalnog rastojanja vilica u položaju fiziološkog 388
interseksualnost mirovanja i njihovog rastojanja u centralnoj okluziji. interprizmatična supstancija, sloj izmeñu gleñnih prizama od kojih je slabije mineralizovan, širine oko l mikron. interradicularis, interradikularan, koji se nalazi izmeñu korenova zuba. interrenalna tela, u kolousta i riba dva začetka nadbubrežnih žlezda potpuno odvojena i, kao takva, uobličavaju se konačno u interrenalna i suprarenalna tela. interseksualnost, fiziološka, prisustvo u osobi odreñenog, genitalno i gonadno ostvarenog pola, heteroseksualnih osobina koje ne prelaze granicu seksobiotipoloških varijacija. Ona se može odnositi na telesne osobine (somatska interseksualnost) koje su praćene funkcionira i duševnim (psihička interseksualnost). U somatskoj interseksualnosti treba razlikovati genitalne i vangenitalne osobine. Fiziološka genitalna interseksualnost se otkriva u gonadama i vangonadnim genitalnim organima. U muškim gonadama se ispoljava proizvodnjom estrogenih supstancija (u Sertolijevim ćelijama semenotvornih cevčica i u dijastematskoj žlezdi). U ženskim gonadama Bergerove ćelije u hilusu jajnika stvaraju androgene supstancije, kao i tekalne ćelije jajpnosnih mehurića. U vangonadnim organima fiziološka interseksualnost se ispoljava obiljem interseksualnih odlika suprotne polarizacije (kostura, mišića, masnog tkiva., grkljana, dlakavosti itd.); patološka i., postoji opasnost da se za patološku interseksualnost oglase samo promene genitalnih organa koji dovode do hermafroditizma. Meñutim, patološka interseksualnost nije sva u hermafroditizmu. Ima čitav niz poremećaja u vangenitalnoj sferi seksualnosti koje predstavljaju znake patološke interseksualnosti. Hermafroditizam je prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U prirodi je hermafroditizam u nižih organizama dosta česta pojava, bilo da-se u jednom organizmu istovremeno nalaze organi oba pola (istovremeni), bilo uzastopno (proterogonija), takva jedin-
intersex ka jedan deo svoga života doživljaje kao jedan pol, a drugi deo kao suprotan pol: prvo je mužjak, pa ženka (proteroandrija) ili prvo ženka pa mužjak (proteroginija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam; stanje razdvojenih polova, postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca odlika samo jednog pola. Ćovek je gonohoričko biće: polovi su razdvojeni na muškarca i ženu. U njega je hermafroditizam naročito pravi. Nigde se nomenklatura nije toliko kolebala koliko u nazivanju stanja koja pripadaju ovom, najvišem stupnju interseksualnosti. Dosadašnji nazivi su neprikladni. Danas je svakome jasno da razlikovanje hermafroditizma na pravi (verus) i lažni (spurius s. falsus) nema više opravdanja: svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti. Što se javlja, umesto na gonadama, na vangonadnim genitalnim organima nije nikakav razlog da se nazove »lažan« ili »prividan« (pseudohermafroditizam). Pre svega, patološka interseksualnost se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti) nego i od pojave vangenitalne, široko obuhvatne somatske interseksualnosti. Uže shvaćen hermafroditizam bi bio genitalna inter seksualnost i kao takav, može se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe (kao gametoforne puteve). Nazvati hermahroditismus verus samo gonadnim hermafroditizmom nedovoljno je; zato, predlažemo tačniji pridev ambigonadni, kao što za pseudohermafroditizam predlažemo vangonadni hermafroditizam koji može zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutrašnji i spoljašnji vangonadni hermafroditizam). Vangenitalna somatska interseksualnost (muška: androginoidi i ženska: ginandroidi) zahvata kostur, mišiće, masno tkivo, grkljan, dlakavost i dojke. intersex, interseks, jedinke sa sekundarnim seksualnim odlikama oba pola ili njihovim intermedijarnim svojstvima. interspinalis, interspinalan, izmeñu rtnih nastavaka dva susedna pršljena. interspinalna linija, v. linea.
intestinum intersticijumska pneumonija, v. pneumonia. intersticijumska tečnost, v. meñućelijska tečnost. interstitial cell stimulating hormone (ICSH), naziv za hormon iz prednjeg režnja hipofize koji podstiče intersticijalne ćelije u jajniku i u semeniku i izaziva ovulaciju i luteinizaciju u jajniku. interstitialis, intersticijalan, meñuprostorni. interstitium, intersticijum, meñuprostor, razmak, interval. intertrigo, zapaljenje kožnih površina koje se dodiruju i taru (intertriginozni predeli: preponski, podsisni, okoločmarni i pazušni), u još većoj meri znojenjem i nečistoćom. intervalla lucida, »svetli trenuci«, slobodni periodi u toku nekog duševnog oboljenja za vreme kojih bolesnik ne pokazuje znake svog oboljenja. S poboljšanjem dijagnostike, sve je manji broj lucidnih intervala, jer se znaci bolesti bolje otkrivaju. V. remissio. intervencija (med.) poduhvat, zahvat u cilju lečenja, najčešće tiirurškog; hirur^ška i., lečenje pomoću hirurških postupaka operacija, repozicija i dr. V. operacija; hitna i., intervencija koja se preduzima u cilju lečenja stanja; povreda i oboljenja koji ugrožavaju život bolesnika, ili sprečavanja evolucije i komplikacija akutnih oboljenja ili povreda. intestinalis, intestinalni, crevni, npr. tractus i., crevni trakt (tanko i debelo crevo). intestinalni divertikul, v. diverticulum. intestinum (creva, utroba), crevo, cevasti organ za varenje, pruža se od želuca do čmara. Zid creva, idući od površine, ima pet slojeva, a to su: serozni omotač od trbušne maramice (tunica serosa), supserozan sloj (tela subserosa), mišićni sloj (tunica muscularis) sastavljen od glatkih mišićnih ćelija rasporeñenih uzdužno i poprečno, podsluznički sloj (tela submucosa) u kome se nalaze usamljeni ili udruženi limfni čvorići i sluznica (tunica mucosa). Sluznica tankog creva je nabrana u poprečne kruž389
intoksikacija ne nabore s mnogobrojnim resičastim nastavcima, tzv. crevnim resicama (villi intestinales) koje povećavaju resorptivnu površinu sluznice. Sluznica je obložena epitelom i sadrži mnogobrojne žlezde. Crevo se deli na tanko i debelo crevo; i. crassum, debelo crevo, pruža se od usukanog creva (ileum) do čmara (anus) i dugo je 1,5-2 metra. Razlikuje se od tankog creva u tome što sluznica nema poprečne nabore i resice. Delovi debelog creva su: caecum, colon i rectum. Slepo crevo (caecum) smešteno je u desnoj bedrenoj jami, i o njemu visi crvuljak (appendix vermiformis): kolon se pruža od slepog do čmarnog creva (colon ascendens, c. transversum, c. descendens, c. sigmoideum), čmarno crevo (rectum) nastavlja sigmoidni kolon i završava se otvorom (anus); i. diverticulosis, intestinum divertikulozis su mnogobrojna kongenitalna džepasta proširenja creva na mestu pripoja za mezenterijum. Zid džepova sadrži samo sluznicu i serozni sloj; i. tenue, tanko crevo, pruža se od želuca do slepog creva i dugo je oko šest metara; delovi tankog creva su: duodenum, jejunum i ileum; ^ dvanaestopalačno crevo (duodenum) potkovičastog je oblika i obuhvata gušteraču, a pruža se od pilorusnog otvora želuca do krivine taštog creva. U nishodni deo duodenuma ulivaju se glavni žučni kanal i izvodni kanal gušterače; tašto crevo (jejunum) nastavlja duodenum i obuhvata približno polovinu slobodnog pokretnog dela tankog creva; usukano crevo (ileum) nastavlja tašto crevo i uliva se u slepo crevo. Od ostalog dela tankog creva razlikuje se time što ima ispod sluznice udružene limfne čvoriće u tzv. Peyerove ploče. intoksikacija, v. trovanje. intoxicatio aiimentaris, alimentarna intoksikacija, često, akutno trovanje hranom u kojoj se nalazio stafilokok koji luči enterotoksin. Bolest nastaje burno 1-3 časa posle obroka s bolom u trbuhu, povraćanjem i velikim brojem stolica. Često nastaje brutalna dehidratacija i teško kolapsno stanje, pa su mogući smrtni ishodi, naročito u male dece i 390
intraduralan starih osoba. Zato je neophodna brza nadoknada izgubljene vode i minerala, te se alimentarna intoksikacija ubraja u urgentna stanja u medicini. Bolest traje 1-2 dana. intraarterijska injekcija, v. injekcija. intraarterijski, koji se nalazi u arteriji ili koji se daje u arteriju. intraartikularna injekcija, v. injekcija. intrabubrežni pritisak, pritisak u tkivu bubrega koji teži da kolabira krvne sudove i tubule. Iznosi u prošeku oko 12 mm Hg, dok je pritisak u meñućelijskim prostorima u bubregu oko 6 mm Hg. intrabulbaran, v. intraokularan. intracelularna tečnost, tečnost koja se nalazi u ćelijama, a čini dve trećine ukupne telesne tečnosti, odnosno u osobe od 70 kg, zapremina joj je oko 25 lit. Predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreñene fizikohemijske odlike koje normalno variraju u odreñenim granicama. Od ekstracelularne tečnosti razlikuje se uglavnom po tome što sadrži znatno veće količine jona kalijuma i fosfata i nešto više magnezijuma i sulfata. Količina belančevina je oko četiri puta veća nego u krvnoj plazmi. intracelularne membrane, opne koje se nalaze oko jedra i drugih organela u ćeliji; po grañi odgovaraju uglavnom membrani koja ograničava ćeliju koja se naziva plazma-membranom i sastoji se od dva sloja lipida u sredini i dva sloja proteina s obe strane, što se naziva membranskom jedinicom. Membrana oko jedra sastoji se od dve membranske jedinice i znatno je propustljivija, tako da kroz nju prolaze i veliki molekuli ribonukleinskih kiselina; membrana oko mitohondrija ima dve membranske jedinice, od kojih je unutrašnja izuvijana i na njenim naborima se nalaze oksidativni fermenti. intracerebralan, koji se nalazi u velikom mozgu. intracranialis, koji se nalazi u lubanji. intraduktalan, ono što se nalazi ili se dešava u kanalu (ductusu) žlezde. intraduralan, koji se nalazi u tvrdoj moždanici ili se dešava u njoj.
intragenska supresija intragenska supresija, poništavanje fenotipskog efekta mutacije na odreñenom genu pojavom nove mutacije na istom genu, koja je dovela do ponovnog uspostavljanja normalne genske funkcije. Sin. reverzna mutacija. intrakranijalno krvavljenje, krvavljenje u mozgu novoroñenčeta usled prskanja kapilara, najčešće prilikom teškog poroñaja. intramolekulski, ono što se nalazi u molekulu, što pripada njegovoj unutrašnjosti. intramuralis, intramuralan, koji se nalazi u zidu nekog organa, npr., intramuralni tromb, krvni ugrušak koji se nalazi u srčanom mišiću. intramuscularis, intramuskularan, (1) koji se nalazi u mišiću, (2) koji se daje u mišić. intraokularan, koji se nalazi u oku. Sin. intrabulbaran. intraokularna tečnost, v. očna vodica. intraokularni pritisak, v. pritisak. intraoperativan, koji se dešava u toku hirurške intervencije. intraoralis, što se nalazi u usnoj duplji. intraoralni pristup, v. per vias intraoralis. intrapleuralna tečnost, tečnost koja se u tankom sloju nalazi izmeñu parijetalnog i visceralnog lista pleure, od kojih je visceralni list srastao s površinom pluća, a parijetalni s unutrašnjom površinom grudnog koša. Stvara se filtracijom kroz parijetalne kapilare, a neprekidno resorbuje u kapilare visceralne pleure, u kojima je pritisak svega 5 do 10 mm Hg. Kako je koloidno-osmotski pritisak krvne plazme 28 mm Hg, apsorpciona sila je oko 20 mm Hg. Pritisak i. p. tečnosti je stoga uvek negativan i prosečno iznosi -8 do -10 mm Hg. Pošto je veći od elastične sile pluća, koja teži da pluća skupi, pluća su uvek nešto rastegnuta. Negativnost pritiska intrapleuralne tečnosti, kao i adhezivné sile izmeñu kapljica tečnosti koja privlači dva lista pleure, ne dozvoljavaju da se one odlepe jedna od druge, što čini daje intrapleuralni prostor virtualna supHina i da pluća prate pokrete grudrug koša.
intuicija intraradikularna fiksacija, (stom.) korišćenje kanala korena za trajno vezivanje zubne nadoknade. intravaskulna koagulacija, v. coagulatio intravascularis disseminata, DIC. intravenski narkotici (intravenski opšti anestetici), čvrste supstancije (uglavnom neki barbiturati) koje se, u obliku vodenih rastvora, daju intravenski u svrhu izazivanja opšte anestezije. intrinsic faktor, (eng.) unutrašnji faktor, mukopolisaharid ili mukopolipeptid, molekulske težine oko 50.000, koji stvaraju obložne ćelije sluznice želuca. Vezivanjem za vitamin І2 i. f. omogućuje njegovu apsorpciju iz tankog creva. Ako njega nema, І2 se ne može apsorbovati i nastaje tzv. perniciozna anemija, koja se odlikuje prisustvom u krvi velikih ćelija megaloblasta, čijom diferencijacijom nastaju eritrociti. introitus, ulaz, ušće, opšti naziv za ulaz u neku šupljinu; i. oesophagi, ulaz u jednjak; i. pelvis (apertura pelvis superior), gornji ulaz karlice. introvertovan, naziv za tip ličnosti, osobu čije se interesovanje upravlja iz spoljnjeg sveta na sopstveno doživljavanje i koja je sklona maštanju i sanjarenju. U patološkim slučajevima introvertovana osoba oboleva od shizofrenije i tada pokazuje simptome autizma, tj. bolesne povučenosti u sebe. V. autizam. intrusio dentis, intruzija zuba, delimično ili potpuno utiskivanje zuba u alveolarnu čašicu usled traume. Često postoji i fraktura alveolarne kosti. V. extrusio dentis. intubatio, intubacija, uvlačenje čvrste cevi u grkljan da bi se sprečilo ugušenje usled stenoze grkljana. Terapijska intubacija s dužim ostavljanjem tubusa u grkljanu danas se više ne vrši. Zamenila ju je traheotomija. U hitnim i dramatičnim slučajevima gušenja usled stenoze grkljana može se i danas uvući čvrst tubus za endotrahejnu anesteziju ili bronhoskopski tubus, ali samo u cilju da se olakša izvoñenje traheotomije. intuicija, naročita sposobnost neposrednog saznavanja bez učešća iskustva i razuma, ili saznanje do kog se došlo ži391
intumescentia vim razmišljanjem koje se odigralo na nižem stupnju svesnosti u podsvesnom. V. sfera svesti intumescentia, intumescencija, (1) stanje prepunjenosti, nabreklosti (naročito u muških) nekih polnih organa (semenik, semene kesice, semenovodna ampula), što zahteva njihovo pražnjenje (v. detumescencija); (2) intumescencija, zadebljanje, npr. i. lumbalis, s labinsko zadebljanje kičmene moždine; i. cervicaHs, vratno zadebljanje kičmene moždine. intussusceptio, intususcepcija, prihvatanje, usvajanje nečega; posebno: (1) prolaps jednog dela creva u neposredno susedni deo. Četiri varijeteta intususcepcije postoje: agonalna i., intususcepcija koja se deševa za vreme smrtne agonije; enterička i., odnosi se na intususcepciju segmenta tankog u tanko crevo; ileocekalna i., u kojoj ileocekalna valvula ispada u cekum; ileokolična i., u kojoj ileum ispada kroz ileocekalnu valvulu u kolon; (2) u fiziologiji, primanje hrane od organizma i njeno pretvaranje u novu protoplazmu; kolonska i., u kojoj se uvlači susedni deo debelog creva; retrogradna i., intususcepcija distalnog u proksimalni deo creva. intussusceptum, deo creva koji se uvaljuje u drugi deo creva. intussuscipiens, deo creva u koji se uvaljuje drugi deo. inulin, polisaharid čiji se molekuli sastoje od mnogo ostataka fruktoze. Inulin je rezervni ugljeni hidrat sličan škrobu; nalazi se u korenima i krtolama nekih biljaka (npr. Dahlia). U medicini služi za izvoñenje tzv. clearence-testa u ispitivanju bubrežne funkcije. V. clearence-test (pod test). inunkciona kura, v. kura. invaginatio, invaginacija, uvraćaj, uvrat, V. itussus ceptum, ileus. invaginatum, invaginat, ono što (jedan) deo strukture obuhvati, omota i uvrati. inversio, inverzija, u genetici, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od uništavanja odreñenog segmenta hromosoma, njegovog okretanja za 180° i ponovnog ugrañivanja na istom mestu;
392
iperit paracentrična i., inverzija u kojoj izvrnuti segment hromosoma ne sadrži centromeru; pericentrična i., inverzija u kojoj je obuhvaćena i centromera. inversus, invertni, okrenut, obrnut, suprotan normalnom; situs viscerum i., obrnut položaj organa u organizmu. invertaza, enzim koji katalizuje razlaganje saharoze na glikozu i fruktozu. Nalazi se u kvascu, u ćelijama viših biljaka, u crevnom soku. inverzija, v. inversio. involucioni period, vreme u kojem dolazi do retrogradnih promena; (1) smanjenje uterusa posle poroñaja; (2) klimakterijum. involutio, involucija, regresija, smanjenje, unazañivanje, kako u anatomskom tako i u funkcionom smislu, pojedinih organa ili celog organizma, npr. i. materice posle poroñaja, i. timusa, i. tumora itd. involutivni oblici, u starim kulturama pojedinih bakterijskih vrsta često se mogu naći razni oblici pojedinih bakterija, koji manje ili više odstupaju od oblika karakterističnih za tu vrstu bakterija i od oblika koji se nalaze u mladim kulturama; takvi oblici se nazivaju involutivni ili degenerativni oblici. lodoformium, v. jodoform. ionophoresis, jonoforeza, metoda lečenja u kojoj se terapijski efekat postiže kretanjem jona iz tkivnih tečnosti, pod dejstvom jednosmerne struje. V. electrophoresis. iontophoresis, jontoforeza, unošenje u organizam raznih lekova (anjona ili katjona) pomoću galvanske struje. Zove se još i galvano-jonoterapija. iperit, bojni otrov plikavac (v. tamo), postojan, ima miris slačice; dejstvo mu je dvostruko: lokalno, koje se ispoljava 4-6 ; asova (latentni period) posle kontakta s kožom ili sluznicom i opšte, koje nastaje apsorpcijom kroz kožu i pluća na kojima se gotovo uvek javljaju komplikacije. Dekontaminacija kože vrši se rastvorom hloramina T ili vodom i sapunom itd., očiju, oblogama razreñenog rastvora natrijum-bikarbonata; zaštita: gasmaska, gumene rukavice i zaštitno odeIo (v. tamo.).
ipsacija ipsacija, v. onanija. Ir-geni, (v. geni Ir). Geni koji kontrolišu imunski odgovor na specifične antigene. Povezani su glavnim histokompatibilnim !okusom (npr. u miša sa H-2 lokusom). iradijacija, v. irradiatio. ireduktibilan, (hem.), koji se ne može redukovati; (hir.) koji se ne može vratiti na svoje mesto, reponovati. ireponibilan, koji se ne može vratiti na svoje normalno mesto ili položaj (npr. kila, ireponibilno iščašenje ili prelom). ireverzibilni hidrokoloidi (stom.) nepreobratljive soli alginske kiseline (alginati). Hidrokoloid čije se fizičko stanje menja hemijskom reakcijom koja nije preobratljiva. Koriste se za uzimanje otisaka za delimične zubne proteze, modele za studije, ortodontske aparate i antagoniste; preobratljivi h., hidrokoloid čije se fizičko stanje menja temperaturom. Materijal postaje fluidan zagrevanjem, a po hlañenju prelazi u elastično - čvrsto stanje. Koriste se za uzimanje otisaka za fiksne i pokretne zubne proteze. iridectomia, iridektomija, operativno isecanje dela dužice u različite svrhe; i. antiglaucomatosa, pri kongestivnom glaukomu radi snižavanja intraokularnog pritiska; i. basalis, isecanje dela dužice na njenu korenu; i. optica, pri zamućenju rožnjače i sočiva vrši se na mestu na kome postoje manja zamućenja da bi svetlosni zraci prodrli do očnog dna; i. praeparatoria, prethodna operacija posle koje se nastavlja druga, npr. ekstrakcija katarakte; i. totalis, isecanje dužice u celoj njenoj širini. iridencleisis, iridenkleiza, operativni zahvat koji se primenjuje u glaukomu u cilju sniženja intraokularnog pritiska. Princip je stvaranje fistule izmeñu prednje komore i episklere kroz koju se intraokularna tečnost odvodi. Da se fistula ne bi zatvorila, u nju se uklešti dužica. irideremia, irideremija, odvajanje korèna dužice u celini od njegovog pripoja za trepavično telo (kompletna iridodijaliza). Viña se samo posle veoma teških
iris povreda očne jabučice. Sin. aniridia traumatica. iridium, Ir, hemijski element, platinski metal. iridochorioiditis, iridohorioiditis, istovremeno zapaljenje dužice i sudovnjače. iridocyclitis, iridociklitis, zapaljenje dužice (iritis) i cilijarnog tela (cyclitis). iridodialysis, iridodijaliza, odvajanje korena dužice od njenog pripoja za trepavično telo. Najčešće nastaje u tupim povredama oka. iridodonesis, iridodeneza, podrhtavanje dužice. Javlja se kada dižica nema čvrst oslonac: subluksacija sočiva ili afakija. iridoplegia, iridoplegija, potpuna paraliza pupile, koja se nalazi u stanju paralitičke midrijaze. Refleks zeničnog stezača je ugašen. Može biti posledica lezije centra za ženicu ili njegovog dovodnog puta; i. traumatica, posledica tupe povrede očne jabučice. iridorhexis, iridoreksija, pukotine na zeničnoj ivici dužice nastale tupom povredom. iridoschisis, iridoshiza, pukotina u prednjem listu dužice. Nastaje posle teže povrede. Češće je posledica degenerativnih promena u dužici u starosti ili u dugotrajnom glaukomu. iridotomia, iridotomija, zrakasto rasecanje dužice u cilju stvaranja otvora na njoj. irigator, sprava za ispiranje (npr. vagine). Sastoji se od suda, iz koga ističe tečnost za ispiranje kroz gumeno crevo. Pritisak isticanja tečnosti zavisi od visine na koju se sud podigne. irigoskopija, v. irrigoscopia. iris, dužica, prednji deo sudovne opne u obliku kružne ploče s otvorom na sredini, ženicom (pupilla). U dužici se nalaze dva glatka mišića koji šire (m. dilatator pupillae) ili sužavaju ženicu (m. sphincter pupillae). Boja dužice zavisi od količine pigmenta u njoj; (embr.) nastaje kao krupni produžetak horioidne opne koji se uvlači u očnu komoru, prianjajući uz sudovnu čahuru sočiva. Ovaj produžetak povlaci za sobom i deo slepe mrežnjače, od testeraste meñe do ruba, zeničnog otvora. V. iris.
393
iritabilni kolon iritabilni kolon, v. colon irritabile. iritabilnost, razdražljivost. iritis, zapaljenje dužice, akutno ili hronično. Često je udružen sa zapaljenjem trepavičnog tela. V. iridocyclitis.. Uzrok može biti egzogen ili endogen. Prema vrsti eksudata u prednjoj komori postoje: i. serosa, i. fibrinosa, i. purulenta, i. haemorrhagica. irradiatio, iradijacija, zračenje, ozračenje: (1) lečenje rendgenskim zracima ili drugim oblicima radioaktivnosti; (2) širenje nervnog podsticaja preko granice njegovog normalnog rasprostiranja; (3) primena ultraljubičastih zrakova na ergosterol i dehidroholesterol, pri čemu od njih nastaje vitamin Da odnosno Dsirregularis, nepravilan; pulsus i., nepravilni puls, v. pulsus. irrigatio, irigacija, ispiranje vodom ili drugom tečnošću; neprekidna i., stalan tok vode preko zapaljene površine; posredna i., proticanje hladne ili tople vode kroz savitljivu cev koja je omotana oko dela tela. irrigator, aparat za irigaciju. irrigoscopia, irigoskopija, rendgenski pregled debelog creva kada se kontrasfna suspenzija putem klizme unosi kroz rektum neposredno u debelo crevo. Sin. irigoskopija. irritantia, iritancije, sredstva za draženje kože. iscedak, v. extractum. ischaemia, ishemija, smanjena količina krvi u jednom organu, koja može biti posledica zapušenja arterija ili pritiska na arteriju putem koje krv pristiže u tkivo. Usled duže ishemije može se razviti nekroza (infarkt) tog organa. ischiadicus, ishijadičan, sednjačni, sedalni, koji pripada sednjači (npr. n. ischiadicus, ishijadički, sednjačni ili sedalni živac). ischialgia, ishialgija, v. ischias. ischias, ishijas, išijas, neuralgija, n. ischiadici. V. neuralgia. ischium, (grč. ischion) kuk, bok, bedro, karlična kost; os i., sedalna kost, sednjača, zadnji donji deo karlične kosti. Ima veliku kvrgu (tuber ischiadicum) i telo koje se spaja s telima bedrenjače 394
ishrana (os ilium) i stidnjače (os pubis) gradeći zglobnu čašicu kuka (acetabulum). Sa stidnjačom ograničava zaporni otvor (foramen obturatum). ischuria, ishurija, prekid mokrenja ili zadržavanje mokraće, najčešće u oboljenju nervnog sistema (tabes i dr.); i. paradoxa, stanje u kome je mokraćna bešika ogromno rastegnuta, iako bolesnik mokri malu količinu mokraće; i. spastiča, nemokrenje usled grča sfinktera mokraćne bešike. iseiconia, izeikonija, podjednaka veličina i oblik slika koje se stvaraju na mrežnjači oba oka. ishemijska bolest srca, v. angina pectoris, infarctus myocardii. ishemijska reakcija centralnog nervnog sistema, izrazito povišenje krvnog pritiska koje nastaje pri smanjenju protoka krvi kroz mozak (ishemija) usled toga što nagomilani ugljen-dioksid, mlečna kiselina i drugi metaboliti povećavaju u najvećoj meri aktivnost vazomotornog centra, što dovodi do vazokonstrikcije, a u nekim oblastima tela i do potpunog zatvaranja sudova (bubreg). Ishiharine tablice, tablice za ispitivanje sposobnosti viñenja boja. Sastoje se od raznobojnih tačaka, od kojih izvesne stvaraju odreñene brojeve. Prema greškama pacijenta pri posmatranju ovih tablica zaključuje se kakav poremećaj za viñenje boja je u pitanju. ishrana, složen proces koji se stalno odigrava izmeñu našeg tela i unesene hrane. Tok ovog procesa, pored dejstva mnogih egzogenih faktora, odreñuje uglavnom sam organizam, koji prema potrebi iskorišćava i asimiluje pojedine sastavne delove hrane. Ishrana održava normalno funkcionisanje svih organa našega tela u potrebnoj optimalnoj meri i istovremeno obezbeñuje organizmu potreban materijal za grañenje tela koje raste, razvija se i troši. Stoga ishranjivanje treba da bude tako sastavljeno i regulisano da naše telo snabdeva potrebnom količinom hrane, one potrebne količine i kakvoće, na osnovu fiziološke potrebe organizma i po higijenskim pri-
ishrana
isthmus
mički stabilisana. Snabdevanje vodom ncipima. Pored toga, pravilna ishrana obavlja se preko posebnog pištolja iz treba da je i uravnotežena. To znači da koga se pod pritiskom voda uštrcava u treba da postoji odreñen odnos meñu usta. Svaki kosmonaut još pre leta obezpojedinim hranljivim energetskim i grabeñuje svoj jelovnik prema želji i navidivnim supstancijama, meñu pojedinim kama. zaštitnim materijama i meñu zaštitnim i hranljivim supstancijama; dopunska i., isoandrosteron, izoandrosteron, androgen iz kore nadbubrežnih žlezda, koji s ishrana odojčeta koje iz bilo kojih razlodehidroandrosteronom čini 10% (dga nema dovoljno majčinog mleka (usfrakcija) 17-ketosteroida u mokraći. led uposlenosti majke ili usled hipogalaktije). Sastoji se u davanju neke druge isochromosom, izohromosom, strukturna nenormalnost hromosoma izazvana, hrane, kao što su mešavine mleka s razumesto uzdužnog, poprečnim cepanim dodacima; društvena i., zajedničko njem centromere, pri čemu nastaju dva ishranjivanje većih skupina ljudi koji identična kraka hromosoma, s istim žive u podjednakim socijalnim prilikagenskim sadržajem u njima. ma i uslovima rada i zaposlenja. Kvalitet i kvantitet hrane podešava se prema isocoria, izokorija, jednakost ženica. fiziološkim i higijenskim faktorima. isoloci, izolokusi, dva ili više odvojenih lokusa s genima koji regulišu sintezu izoDnevna količina hrane odreñuje se na enzima, V. izoenzim. osnovu kalorične vrednosti hrane uz puno osiguranje potrebne količine be- isometria, izometrija, ista dužina. Izometrijska kontrakcija mišića je kontrakcija lančevina i zaštitnih supstancija, tj. vitapri kojoj se dužina mišića ne menja, a mina i mineralnih soli. D. i. jeste zajednapon u mišiću se povećava. ničko ishranjivanje u javnim kuhinjama, menzama, restoranima u fabrikama izometropia, izometropija, jednakost refrakcije oba oka. i preduzećima, u restoranima sa samousluživanjem, školskim trpezama, u isoniazidum, izoniazid, antituberkulozno sredstvo; oficinalan je prema našoj farvojsci, bolnicama itd.; i. bakterija, bakmakopeji. terije zahtevaju mnogo veću količinu hranljivih materija od one koja je po- isosthenuria, izostenurija, stanje pri kome izlučena mokraća ima stalnu spetrebna višim bićima. U odnosu na čovecifičnu težinu, koja odgovara specifička koji utroši oko 1/100 od svoje težine noj težini krvne plazme osloboñene behranljivih materija, jedna bakterija utlančevina. Nastaje zbog teških poremeroši vrednost svoje sopstvene težine. ćaja bubrega, usled kojih oni izgube Ova činjenica ie posledica veoma brzog sposobnost za koncentrisanje mokraće. razmnožavanju bakterija, koje se dele svakih 20-30 riiinuta (u većine bakterija ispiranje creva, (1) ispiranje debelog creva u svrhu otklanjanja zatvora i ispirapod optimalnim uslovima); i. kosmonja sluznice. Vrši se u bolesnika koji nauta je, pored kiseonika, bitan faktor sedi u kadi, pomoću dvokrake gumene u održavanju psihofizičke kondicije cevi (enterocleaner). Ova je metoda kosmonauta u toku leta. Pri odreñivaskoro potpuno napuštena; Janetovo nju dnevnog obroka hrane vodi se račui.e. ispiranje ćele uretre razblaženim na o mnogobrojnim faktorima kojima je antiseptičkim sredstvom (kalijum-perizložen kosmonaut u toku kosmičkog manganat) koje se iz irigatora ubrizgava leta. KaloriČnost dnevnog obroka iznosi putem staklenog naglavka u uretru. oko 2.700 kalorija. Hrana je lako svarIjiva, ima prirodan ukus, miris i boju i ispljuvak, v. sputum. isthmus, suženje, suženi deo organa, mora biti stabilna pri temperaturama užina; i. aortae, suženje aorte; i. fauod -5 do 6O0C i pri pritisku od 1,4 atm. ciurn, ždrelno suženje na zadnjem zidu do vakuuma. Hrana se priprema kao deusne duplje, ograničeno mekim nephidrisana, koju kosmonaut hiclrira dodavanjem tople vode i vlažne koja je tercem, korenom jezika i nepčanim luci395
istmusna trudnoća ma; i. uteri, užina materice, izmeñu njenog tela i vrata; (stom.) suženje gde se spajaju dva kaviteta zuba. istmusna trudnoća, trudnoća u suženom delu jajovoda.
istojajni blizanci, pravilan izraz za pogrešan naziv jednojajni blizanci. istorija bolovanja, napisani podaci o bolesti nekog bolesnika; sadrži podatke o sadašnjoj bolesti, o preležanim bolestima, bolestima u užoj porodici, socijalno-ekonomskim prilikama, navikama, utvrñenim znacima bolesti, rezultatima ispitivanja, o lečenju i zaključak o ishodu bolesti. iščaaenje, v. luxatio. -itis, na kraju reci označava da je nešto u vezi sa zapaljenjem ili izazvano zapaijenjem. Npr., retinitis, zapaljenje mrežnjače. ivica, v. limbus, margo.
ivična gingiva, v. gingiva. Ivyjev test, v. test Ixodidae, jedan od 9 podredova roda Acarina (pauci). Privremeni ili polustalni paraziti mno'gih kičmenjaka čijom se krvlju hrane. U običnom životu poznati pod imenom krpelji ili krlja. v. Acarina. izbijanje zuba, (erribr.) izduživanjem korena zub se sve više potiskuje nagore. Njegova krunica probija ostatak gleñT nog organa, zubnu kesicu i desni, te, najzad, izbija iznad površine viličkog ruba. Vreme izbijanja je podložno velikim individualnim razlikama i zavisno je od mnogih i raznovrsnih faktora. Prosečna vremenska granica za izbijanje srednjih sekutuća nalazi se izmeñu 6. i 9. meseca, za bočne sekutiće izmeñu 8. i l i . meseca, za očnjake izmeñu 16. i 20. meseca, prednje kutnjake 12. i 16, a za zadnje izmeñu 20. i 26. meseca. Izbijanje zuba u donjoj vilici je nešto ranije nego u gornjoj. izbijuvak, v. vomitus. izbor zuba, (stom.) odreñivanje oblika, veličine i boje gotovih akrilatnlh ili porculanskih zuba za delimičnu ili totalnu zubnu protezu prema fabričkom ključu. izmena materija, promet materija u organizmu, V. metabolizam. izmena tvari, .v. metabolizam.
396
izofan-insulin izmet, v. faeces. izo-, u složenicama označava da je nešto istovetno ili jednako, npr. isochoria, jednakost pupila; izotoničan rastvor čiji je osmotski pritisak ravan osmotskom pritisku u organizmu; u herniji izo- označava račvast niz (skraćeno se piše i-, npr. i-butan). izoaglutinin, izoantitelo koji može da aglutiniše eritrocite drugih osoba iste vrste, sem sopstvene eritrocite. I. se mogu razviti prirodno (normizoaglutinini) ili putem veštačke imunizacije (imunoizoaglutinini). Npr., krvni serum osoba koje pripadaju krvnoj grupi A sadrži normizoaglutinin, koji aglutiniše eritrocite osoba koje pripadaju krvnoj grupi B. izoantigeni, antigeni koji izazivaju stvaranje (izo-) antitela u životinji iste vrste, ali genetski različitog sastava. izoantitela, antitel