Jezik i društvene klase [PDF]

Zitiervorschau

Bazi1 Bernstajn

BIBLIOTEKA :хх VEK

36

JEZIK 1 DRUSTVENE KLASE Izabrala, prevela i predgovor napisala DUBRA VKA MICUNOVIC

Urednik IVAN COLOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD 1979·,

Naslov originala

11 Bcrnstein: CLASS, CODES AND CONTROL V lит

PREDGOVOR

1, Theoretical Studies towards а Sociology of

Lanouage, Routledge and Kegan Paul, London,

©

1974.

Basil Bernstein

Radovi Bazila Bernstajna, jednog od

шiТzпасајпiјih

predstavnika sociolingvistike danas1, izazva1i su пеосе­

kivano veliko interesovanje i kontroverzne reakcije. То iпtегеsоv:шје moze se objasniti sticajem dvaju mоmе­ nata:

s

jedne

strane

pedagoskih

nastojanja

da

razume i eventualno spreci pojava slabijeg uspeha

se и

skoli dece iz nizih drustvenih slojeva i, s druge strane, plodnog razvoja lingvistickih i sociolingvistickih teorija, koje sve vise zadiru и oblast drustvenih fenomena. Zapravo, problemi obrazovanja dali su prve podsti­ саје i samom Bernstajnu da se posveti istrazivanjima drustvene uslovljenosti govornog razvoja. Shvativsi da је analiza odnosa izmedu jezika i drustvenih klasa ele­ mentarni preduslov za resavanje ovih problema, оп se

Recenzent i redaktor

podllhvatio toga da ispita ulogu jezika u procesu socija­

ат MILORAD RADOV ANOVIC

lizacije ucenika, veze jezickog razvoja sa kognitivnim

Korice IVAN MESNER Tehnicki urednik AVRAM JOCOVIC

Iazvojem, kao i oblike drustvene kontrole i njihovog prenosioca. 1 В. Bernstajn је zapravo jedan od zacetnika ove rela­ tiyno mlade naucne discip1ine i dolazi iz redova sociologa koji su se zainteresova1i za istrazivanje odnosa drustvenih i jezickih struktura. Profesor sociologije оЬгаzоvапја, В. Веrn­ stajn је i direktor odeljenja za socioloska istrazivanja, Insti­ tuta za obrazovanje па Londonskom urЫverzitetu.

Bazit Bernstajn r ј m pedesetih i pocetkom sezdesetih godina rnst јп razvija teoriju о dva razlicita lingvisticka оЬ­ rrt t

•

istrazivanja, koje је nazvao »zajednickim« i »for­ lnim« jezikom, а kasnije »ogranicenim« i »razrade­

јт« kodom. Оп tu pokusava da pokaze kako deca iz , dnje klase koriste оЬа ova koda, dok izvestan broj с

iz radnicke klase koristi samo jedan - »ograniceni«

бd, i da se deca iz razlicitih drustvenih slojeva razli­ kuju ро relativnoj upotrebi izvesnih sintaksickih i lekickih izbora, sto пе znaci da jedna grupa koristi izbore koje nikad пе koristi druga grupa. Ova razlika izmedu ovora dece iz radnicke klase i dece iz srednje klase, tvrdi Bernstajn, nije pitanje gramatickog sistema, dija­ l(:!kta ili zargona, vec pitanje razlicite upotrebe grama­ tickih struktura i recnika. Опа se javlja usled razlicitih odnosa prema drustvenoj strukturi, tako da razlike u r�lativnoj ucestalosti upotrebe nekih jezickih sгеdstаvэ pr'oizvode opstu razliku u strukturisanju govora i sta� tlsticki se pokazuju kao znacajno povezane sa drustve­ nim strukturama. Tako,

па

primer,

postoji

razlicita

frekvencija u upotrebi nekih licnih zamenica, predloga, kao i nekih fraza. Pored toga, »razradeni« kбd sadrzi v

ci broj prideva i priloga, pasivnih konstrukcija, vez­ Bernstajn је u svojim radovima kombinovao ling:" 1. ticke, socioloske i psiholoske cinioce, sto neki kriti­

, ri smаtгајu snagom njegove teorije, dok drugi nedo­ 'ljn

Dirkem, Marks i G. Н. Mid, Fert, Del Hajmz

Ha1idej

i drugi.

Bernstajnove ideje se stalno razvIJaJu. Оп sam is­ tice da је prinuden da svoje teze cesto> preraduje, iznova definise i eksplicira, аН njegove vodece ideje ipak su dovoljno konstantne da bi se mogle priblizno opisati па sledeci nacin:

- Ograniceni kбd је predvidljiviji od razra­ denog koda. - Govornik ogranicenog koda је zavisan od neposredne situacije, dok је govornik razradenog koda relativno nezavisan od situacionog konteksta. - Ograniceni kбd daje pristup partikularis­ tickim znacenjima, koja пе ekspliciraju principe, dok razradeni kбd orijentise govornike prema uni­ verzalistickim znacenjima, koja ekspliciraju prin­ cipe. - Ograniceni kбd se odlikuje

metaforom

i

kondenzovanim simbolom i poseduje veliki poten­ cijal znacenja, dok se razradeni kбd odlikuje ra­ cionalnoscu. - Drustvena

nika i zavisnih recenica nego. »ograniceni« kбd.

7

Jezik i drustvene ktase

pretpostavka

koja

uslovljava

ograniceni kбd jeste intimnost, dok se drudstvena pretpostavka koja uslovljava razradeni kбd izra­ zava u razlicitim formalnim okvirima.

jasan odnos izmedu ovih cinilaca upravo shvataju

Upotreba ogranicenog koda locirana је u gгuраmэ

1

'zvor mnogih пеsрогаzumа i pogresnih tumacenja.

koje se dobro pozl'laju, u kojima se niz stvari podrazu­

�a'

lil

t izvora i uticaja koje sam Bernstajn navodi па izuzetnu

kompleksnost

i

samih

njegovih

in piracija: tu su Sapir i Vorf, Vigotski i Luria,

meva i пе eksplicira, u kojima је razvijeno osecanje zajednistva i solidarnosti, dok se razradeni kбd javlja pretezno u formalnim situacijama, u kojima se malo sta

8

Bazil BeTnstajn

podrazumeva, i и kojima umesto zajednistva susrecemo isticanje govornikove individualnosti. GгuЬu korelaciju izmedu obrazaca jezicke upotrebe i drustvene klase Bernstajn је ucinio osetljivijom pove­ zujuci koncepte kodova sa tipologijom porodica, zatvo­ renim i otvorenim sistemima uloga, razlicitim oblicima kontrole i transmisije, te је dopunio pojmovni aparat svoje teorije i pojmovima koji omogucuju razlikovanje tri osnovna oblika kontrole:

imperativne, pozicione

i

licne kопtгоlе. Na taj nacin оп zeli da pokaze kako se sociolingvisticki kodovi generisu, reprodukuju i mепјајu kao rezultat makro

osobina

(institucionalnih osobina)

drustva i kako se sve to moze pratiti i па mikro nivou odnosa и porodici i и skoli. Cela ova ml'eza dгustvепih odnosa и koje је роје­ dinac ukljucen, sa zadacima komunikacije koje ti odnosi podrazumevaju, utice па razliCite obrasce izrazavanja, koji uslovljavaju опо sto dete uci i kako uci. Neki pedagozi su prihvatili Bernstajnove teze kao геБепје problema neuspeha и sko1i dece iz nizih drus­ tvenih slojeva. Posto је obrazovna situacija zahtevala Ја deca upotrebljavaju razradeni kбd, а neka deca iz radnicke klase ga nisu uроtгеblјаvаlа, izgledalo је jasno zasto su njihove mogucnosti и skoli bile mапје. Тоmе је doprinela i tvrdnja da su deca koja upotrebljavaju ograniceni kбd mапје sposobna da uopstavaju i da su sklona da naglasavaju konkretno па гасuп apstraktnog. Izgledalo је da је геБепје и tome da se deca iz radnicke klase uvezbaju da koriste razradeni kбd. То је prouzro­ kov 10 vrednovanje kodova i odredene ideoloske impli­ kacij , kojih sam Bernstajn и pocetku nije bio svestan. Ove ideoloske implikacije osvetli1i su kriticari Вегп­ stajnovih gledista, medu пјјmа i poznati americki socio-

9

Ј ezik i dTU!tVene ktase

lingvist v. Labov.2 Glavna meta njegove ostre kritike је sporna teza о »verbalnom hendikepu« dece iz nizih drustvenih slojeva, teza pripisana Bernstajnu,

izmedu

ostalog i zato sto је оп neoprezno upotrebljavao reci kao sto su:

»manjkav«

»ogranicen«,

»siromaSan«, »krut« и

jednom od svojih ranih radova. Iako је

и

kasnijim rado­

vjma Bernstajn eksplicitno tvrdio da deca iz radnicke klase nisu verbalno hendikepirana, bilo је kasno da se zaustave stetne posledice ranije nepreciznosti,

koja је

kumovala tezi о jezickom hendikepu. Та teza је bila uveliko prihvacena и SAD; tvrdilo se da је jezik dece iz nizih drustvenih slojeva, neade­ kvatan, da su опа prema tome jezicki hendikepirana i аа zbog toga trpe i »kognitivni deficit«. Dalji korak је bila hipoteza da jezik dece iz tih slojeva nije podesan Z.a neke vrste miШјепја te da slozenije

logicke operacije,

опа nisu и stanju da vrse odnosno

nisu

sposobna za

apstraktno miSljenje. Medutim, Labov је парао ovakve psiholosko-pedagoske interpretacije jezickog hendikepa kao ocigledno pogresne sa stanovista lingvista, koji su svi jednodusni и tome da је verbalni hendikep naprosto mit, i to opasan mit. Polazeci od tvrdnje da su svi је­ zicki

sistemi

jednako

vredni,

I

оп

uverljivo

poka­

zuje kako jezik crnacke dece, iako razlicit od standard­ nog engleskog,

nikako

nije

neka

deficitarna

verzija

jezika visih drustvenih slojeva. Pored mnogih osobina zajednickih ovom i standardnom jeziku,

оп

ima i svoje

sopstvene karakteristike i sopstvenu logiku. Posto је shvatio negativne implikacije koje је mо­ guce izvuci iz njegovog dela, Bernstajn se odlucio dis2 w. Longuage

Labov:

logic о! non-standard English«, F. Williams (ed.), Markham Press Language аnа social сэntехt, Р. Giglioli

»The

аnа Poverty,

197(); prestampano и (ed.), Pengudn, 1972.

Bazit Bernstajn

10

tancirao od пјЉ. »Od samog pocetka bio sam svestan opasnosti prevremenog i pis

pogresnog

zakljucivanja,

-

В rnstajn - mada nisam slutio kakvo се prolazno

uzn mirenje ove ideje izazvati па ideoloskoj obrazovnoj с ni«3 Оп se ostro suprotstavio stvaranju raznih pro­

11

Ј ezik i drustvene klase

drugi relevantni cinioci. О jednom od njih govori sam Bernstajn: »Моја је gre8ka 8to nisam obratio paznju па materijalno siromastvo и kojem mnoge opstine moraju da zive i sto sam propustio da obratim paznju па uslove koji su dove1i do neuspeha и obrazovanju.«6 Jedan od ozbiljnijih prigovora istrazivanjima Bern­

rama za »kompenzaciono obrazovanje«, koji imaju za сНј da »poprave« jezik »lingvisticki hendikepirane dece«,

stajna i

i upozorio da је to saтo nacin da se skrene paznja sa

valjane

njegovih saradnika odnosi empirijske

verifikacije.

se

Naime,

па nedostatak materijal

do­

о

bijen ispitivanjem ne pruza primere koji bi dovoljno

transmisiji и porodici i skoli, оп napominje da је uza­

i1ustrova1i teze, ili pak omoguci1i jasan uvid и metodo­

stvarnih

nedostataka

obrazovnog

sistema.

Govoreci

јатпа legitimacija deteta i skole manje verovatna ako

losku solidarnost istrazivanja.

пе postoji veza izmeau ovih dveju transmisija.. »U tak­

\'ackom metodu najcesce se zamera da decu stavlja и

voj sitl1aciji, skola се verovatno odbaciti iskl1stvo de­

yestacke situacije testiranja, а takve situacije manje su

teta, odakle skole.«4

neobicne

се

slediti

da

i

dete

odbacuje

iskustvo

Bernstajnovom

deci iz ,srednje klase

nego deci

istrazi­

iz гadnicke

klase. Decu iz srednje klase roditelji navikavaju па si­

Tek kada se sagleda Bernstajnovo

delo

и

celini,

tuacije и kojima im se postavljaju pitanja i ocekuju vec

.moze se izvl1ci implikacija koja је, ро recima britanskog

pretpostavljeni odgovori па njih. Pored toga i ispitivaci

lingviste Р. Tradzi1a, »dijametralno sl1protna implikaciji

pripadaju srednjoj klasi. Bernstajn се и kasnijim rado­

koju Sl1 mnogi pedagozi hteli da izvuku iz ranijih Bern­

vima ukazati па efekat situacije, isticuci da је eksperi­

о

kodu.

mentalna situacija и mnogo сети tipicna za skolu i dr:t

Nova implikacija је и tome da skola (i1i bar neke skole)

је, prema tome, ро detetovom ponasanju и eksperimentu

пе prl1zaju takvu vrstu drustvenog konteksta и kome su

moguce zakljuciti kakve се опо uspehe postizati и skoli.

stajnovih

radova

ogranicenom

i

razraaenom

deca iz radnicke klase kadra, i1i voljna, da koriste jezik па najefikasniji nacin. Drugim recima, problem se sada tl-azi и skoli, а пе и detetu i1i njegovom jeziku.«5 Pored toga, odnos izmeau jezika i uspeha

u

obra­

zovanju, bilo kako da se shvati i tumaci, samo је jedan d о slike kompleksnih odnosa и kojima postoje i mnogi 3 В. Bernstajn: Class, Codes and Control, Volume 1, р. 1. Р. R. Hawkins: Social Class, the Noтinal атоuр аnд \/етЬаl Strategies, Rout1edge and Kegan Раul, Lond on, 1977ј F'or word Ьу Professor В. Bernstein, р. ХII.