Jezik, misao i stvarnost [PDF]

Zitiervorschau

BIBLIOTEКA VEK

Urednik IVAN COLOVIc

BendZamin Li Vorf

JEZIK, MISAO 1 STVARNOST

Izabrao i predgovor napisao dr RANKO BUGARSKI

Preveo sa engleskog SVETOZAR SINDELIC

BEOGRADSКI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

1979.

Naslov originala: Language, Thought and Rea1ity: Selected Writings of Benjamin Lee Whorf (Ed. Јоhn В. Carroll)

Cambridge, Massachusetts: Тће M.I.T. Press, 1956 © Massachusetts Insti.tute of TechnolOJW. 1956

Recenzent i redaktor prevoda

Dr RANKO BUGARSKl

Korice IVAN MESNER

Tehnicki urednik

MILAN SKRВIC

UVOD U CITANJE VORFA

Iте ВепdZaПlјпа Lija Vorfa, cinovnika

jedne firme

za protivpozamo osiguranje koji se u slobodnom vre­

тепи strastveno bavio desifrovanjem majanskih hije­ roglifa а potom dubinskom analizom jezika i kultura sevemoamerickih Indijanaca, da Ы posmrtno stekao svetsku slavu kao glavni savremeni zagovornik podsti. сајпе ali i spome hipoteze о jezickoj relativnosti, пјје sasvim nepoznato jugoslovenskoj Citalackoj рuЬИсi. То ime povremeno se рошiпје и lingvistickim i fi1ozof· skim raspravama па stran i cama strucnih publikacija, kao i casopisa sire kulturne паmепе; medutim, kod nas ima malo tekstova posvecenih specificno ovom coveku i njegovim idejama.l Ova knjiga predstavlja pokusaj

1) v. naroCito R. Bugarski: Jezik i lingvistika, NoIit, Beograd 1972. (pogl. III - »Jezicka relativnost«, i dalje па str. 129-132). Relevantnim aspektom ove knjige bavi se u svom pI1ikazu S. Knjazeva-Adamovic; v. Radio Beograd, Tre6i program, br. 16, 1973. Upor. i R. Bugarski: Lingvisti. ka о coveku, BIGZ, Beograd 1975. (pogl. IV - "Edvard Sa· рјг - istraZivac jezika i kиlture«), kao i predgovor istog autora и knjizi Е. Sapir: Ogledi iz kulturпe antropologije, BIGZ, Beograd 1974. У. ) OS S. Sindelic: »Sapir-Vorfova lingvi. sticko relativisticka hlpoteza«, Delo, god. ХIХ, Ьг. 8-9, 1973. (sa filozofskog stanoviSta). Sazet prikaz v. и М. Ivi6: Pravci и lingvistici, ЈП izd., Ljubljana 1975. Najnoviji оо. J avljen pregled istorijskog razvoja relativistickih shvatanja Jezika daje sada М. CuIjak: »Теопја jezitkog vic1enja �voo

Bendzamin Li Vorj

6

da se Vorfova misao, iskazana njegovim sopstvenim ге­ ота, prvi put potpunije iznese pred naseg citaoca. Prevedeni tekstovi koje donosi ovaj izbor zapravo mogu i bez posrednika da vode sadrzajan dijalog sa diskurzivno raspolozenim Citaocem. Ukoliko Ы ovaj pozeleo nesto sira obavestenja о istorijskom i misao­ пот kontekstu u kome Vorfove originalne i kontra­ verzne ideje nalaze svoje mesto, kao i о kritickom od­ zivu па koji su паШе i о uticaju koji su do danas јтаlе, takva obavestenja lako se mogu паСЈ и domacoj literaturi navedenoj и prethodnoj belesci. No kako Ы i ova knjiga Cinila samostalnu celinu, ovde сето ipak ukratko izloziti sustinu Vorfovih pogleda i njegovog do­ prinosa naukama о coveku, uz osnovne biobibliograf­ ske podatke i povremene upute za kriticko citanje uz ротос analogija sa citaocu blizim jezickim materijalom od onog kojim se pisac sluzi и svrhu ilustracije. *

*

*

Izuzev па intelektualnom рlanи, gde је Ыо ispu­ пјеп raznim uzbudenjima, Vorfov zivot protekao је do­ sta mirno i ugasio se relativno гапо. Roden 1897. go­ dine па istocnoj оЬаН SAD, и intelektualno i umetnicki obdarenoj staroj americkoj porodici engleskog porekla, Bendzamin Li Vorf је najveCi deo zivota proveo и No­ voj Engleskoj, toj kolevci americke ku1ture. Talentovan i mastovit, ali nemirna duha i nedovoljno motivisan za akademsku karijeru, и skolovanju nije mnogo ро­ stigao: sa zakasnjenjem, i sa prosecnim uspehom, za-

ta«, Suvremena lingvistika

br. 15-16, 1977; по cini se da је ovaj koristan i bibIiografski bogat rad napisan znatno ranije, jer upute па literaturu prestaju sa godinom 1970, ра tako пе obuhvataju ni upravo navedene domace priloge. - Vorfov ogled »Nauka i lingvistika« ranije је objavlj en u prevodu L. S. Radonj iea (Delo, god ХIХ, Ьг. 3, 1973).

Јгzlk, mlsao i stvarnosl

7

угАјо је s tud i j hemije па Masacusetskom institutu za tchnuJugiju. Ipak је tokom godina stekao siroko obra7.0vallje, i to kako и egzaktnim tako i и drustvenim naukama. 2:ivotni poziv и profesionalnom smislu vise ти se nametnuo sticajem ok01nosti по o5to ga је оп sam svesno izabrao. Naime, ubrzo ро diplomiranju do­ Ыо је posao и jednom osiguravajucem zavodu i tu se specijalizovao za sprecavanje pozara; poo5to se па tom poslu brzo istakao novim i dobro primljenim zamisli­ та, а атЫсјја da trazi drugo zaposlenje ionako пЈје lmao, ostao је do kraja zivota sluZbenik iste firme. Zapravo ти је odgovaralo 5to је ро prirodi posla dosta putovao, narocito ро egzoticnijim predelima Severne ј Srednje Amerike, и kojima

је

mogao da provodi i ро­

vremena dша odsustva. Qva putovanja davala su таЬа nekim njegovim latentnim interesovanjima sasvim пе­ profesionalne - а za njegovo vreme i prilicno neaka­ demske - prirode, kojima се ostvariti svoju pravu unutrasnju vokaciju i ро kojima се postepeno izlaziti па glas. Vorf Бе najpre zivo interesovao za pitanja kos­ mologije, evolucije i biblijske semantike, potom za ar­ heologiju Маја i Acteka (posebno za tumacenje i rekon­ stгukciju njihovih sistema pisanja), i najzad za prou­ cavanje i klasifikaciju indijanskih jezika severno od Meksika, pri сети је naroCitu paznju posvetio jeziku рlетепа НорЈ iz Arizone. Qva interesovanja, па prvi pogled veoma raznorodna, zapravo su bila povezana tananim nitima, i vremenom su se slozila и svojevrstan mozaik па temu odnosa izmed:u jezika, kulture i mis­ lјепја. No ovru svoju upecatljivu sliku, koja се kasnije dobiti zvucno i sugestivno јте hipoteze о jezickoj rela­ tivnosti, sam Vorf пјје stigao da doslika: izmucen Ьо­ lеБси, umro је jula 1941, и cetrdeset petoj godini fi­ vota, ostavljajuCi buduce komentatore svog nedovrse­

nog dela pred brojnim zagonetkama.

Bend1.amin Li Vort

8

Zahvaljujuci izuzetnoj radnoj energiji, koja ти је omogucila da naporedo vodi dva odvojena zivota, Vorf је и svom slobodnom vremenu ipak uradio vi8e nego mnogi koji su naucnom istrazivanju posvetili celu ka­ rijeru. Moze se 6lk reCi da је postigao vBe по 8to је i sam slutio и trenutku rastanka sa zivotom. U tom casu Ыо је vec dovoljno izronio iz opskurnosti svog profesionalnog opredeljenja da postane licnost nacio­ nalnih razmera, Щi се odlazak da zabeleze пе samo strucni Casopisi nego i Njujork tajms. Оп Ы se sam verovatno zacudio posmrtnom uticaju svojih ideja. *

*

*

Iako је iz navedenih podataka jasno da Vorf u formalnom smislu nije Ыо ni lingvist ni antropolog, treba паglаэiti da је оп и ovim oblastima Ыо veoma daleko od potpunog amaterstva koj e ти se ponekad pripisuje. Za lingvistiku se ozbiljnije zainteresovao tek kad se pribliZio tridesetoj godini zivota, ali ји је tada prihvatio sa odu8evljenjem. Brzo se upoznao sa do­ stignuCima i metodologijom vodecih americkih lingvi­ sta toga doba, а povremeno se i kretao и njihovim krugovima, citajuci sVOJt::: radove па naucnim skupo­ vima i objavljuju6i s vremena па vreme zapazene ras· prave и uglednim casopisima. Jedne godine pred kraj zivota cak је ро pozivu predavao antropologiju па uni­ verzitetu ЈеЈ. Ovo Vorfovo zakasnelo i delimicno uvo­ denje и akademske sfere и znacajnoj је meri proiste­ klo iz njegovog susreta sa Edvardom Sapirom, пајетј­ nentnijim antropolo8kim lingvistom te epohe, susreta koji је doprineo konacnom usmerenju Vorfovih dispa· ratnih interesovanja. Sa izuzetkom jednog odslU8anog kursa iz indijanske lingvistike, Vorf formalno пјје Ыо Sapirov ucenik, ali је ostao pod uticajem ovog coveka

lezik, misao i stvarnost

9

sa kojim ga је od pocetka vezivala izrazita duhovna srodnost. Ova dva јтепа najcesce se zajedno pominju u vezi sa vec pomenutom hipotezom jezicke relativnosti, koja se u literaturi naziva jos i Sapir-Vorfovom (ili samo Vorfovom) hipotezom. Najkrace receno, prema ovoj hipotezi - koja se ponekad, тапје oprezno, па­ ziva i teorijom - specificnosti strukture pojedinih је­ zika imaju uticaja па pogled па svet ljudi koji njima govore i па njihovo ponasanje u odnosu prema stvar­ nosti koja ih okruzuje. Ро tome Ы ljudi ziveli u do­ nekle razlicitim pojmovnim svetovima, а ove razlike - u sferi percepcije prostorno-vremenskih, uzrocno-posledicnih i drugih odnosa - bile Ы uslovljene posebnostima gramaticke strukture njihovih maternjih jezi­ ka, cije kategorije namecu osobene nacine segmentova­ пја i klasifikovanja iskustvenog sveta. Nije

tesko sagledati interdisciplinarnu relevant­

nost ovakve јеdnе zamasne naucne pretpostavke, ра је otuda sasvim razumljivo interesovanje па koje опа vec preko dve decenije nailazi u krugovima lingvista, ап­ tropologa, fi1ozofa, socijalnih psihologa i drugih struc­ njaka, i о kome ubedljivo svedoce, pored pojedinacnih rasprava, Citavi naucni skupovi posveceni ovoj proble­ matici.2 Bilo је i pokusaja da se hipoteza empirijski dokaie ili opovrgne, ali su i oni u ceHni ostali predmet sрога.З Posle svega 5to је па ovu temu autoritativno izreceno, opsti zakljucak Ы glasio da se pomenuta hipo-

2) Spisak vaznijih pojedinacnih rasprava о Vorfu, kao Ј 7bornika и сеliпј ili delimicno posvecenih njegovim ide­ јаmа, dat је па kraju ovog predgovora. З) Upor. naroCito radove pod br. 4, 5 i 12 и spisku litera­ ture. Kritickii osvrti па takve pokusaje mogu se пасј npr. u radovima pod br. 3, 7, 14 i 15.

10

Bendzamin Li Vorf

teza, koja је sporna vec u pitanju same svoje temeljne formulacije, verovatno ne moze ni dokazati ni opovrg­ nuti па neki realno izvodljiv i ubedljiv nacin. Рге sve­ ga, nju ni Sapir ni Vorf nisu sistematski formulisali. Prvi је ostavio pregr§t inspirativnih odlomaka о toj opstoj temi, koji se ро svom osnovnom misaonom toku zapravo nastavljaju па jednu tradiciju relativistickog misljenja о jeziku i kulturi koja tece Ьаг od nemac­ kog predromantizma, da Ы izrazitije konture stekla vec sa Humboltom. Drugi, pak, kome је ova tradicija ostala uglavnom nepoznata, па slicne је pomisli dosao vlasti­ tim razmisljanjem i istraZivanjem, ali takode Ьez neop­ hodne sistematizacije. Rezultat ovih okolnosti jeste сј­ njooica da se ne moze pouzdano znati koje Ы moguce implikacije hipoteze prihvatio jedan ili drugi, а koje оо odbacio, i sa kakvom argumentacijom u оЬа slucaja. Ovako је ostalo па drugima da raspetljavaju zamrseno klupko ovih implikacija, а tu se, s obzirom па veliku slozenost same materije, ni је ni mogla ocekivati neka veca тега saglasnosti. Brojna tumacenja pokazala su da se ovde zapravo krije nekoliko hipoteza, koje ne mогаји u svim slucajevima da PToisticu jedna iz druge. Da damo samo jedan РГЈтег: ocigledno је i svima poz­ nato (mozda ipak najbolje prevodiocima!) da se jezici donekle razlikuju u nacinu па koji »pokrivaju« роје­ dine delove ili vidove vanjezicke stvarnosti, ali је veliko pitanje da Ii se па osnovu ove empirijske Cinjooice mogu razlozno postulirati neke ozbiljnije percepcijske ili kognitivne posledice za predstavnike razliCitih jezika. Iz ovog i niza drugih razloga pokrenuta pitanja ostaju otvorena. No Vorfo\'a zasluga је neprolazna zato sto ih је - makar i u obliku nedovrsenog i nedovoljno cit­ ljivog testamenta - zavestao buducnosti; ova zasluga stoji bez obzira па konacno resenje cele dileme, ра eak

Jezik, misao i stvarnost

11

i па samu mogucnost takvog resenja, koja је pod­ lozna ozbiljnoj sumnji.4 Као autor, Vorf ocigledno nije Ыо okrenut prema vecnosti. Za zivota nije objavio nijedno celovito delo� vec samo niz rasprava, predavanja i prikaza rasutih р specijalistickim casopisima и nekoliko naucnih oblasti. Stoga nije nikakvo cudo 5to - iako је, kako smo vi­ deli, pred kraj zivota Ыо vec kao licnost iza5ao iz anо­ nimnosti - njegov uticaj pocinje da se sire oseca tek vise godina posle njegove smrti, а naroeito pocev od godine 1956, kada је ugledala sveta knjiga njegovih izabranih radova. Ovog nesumnjivo slozenog posla, koji се se и retrospekciji pokazati i уеоmа zahvalnim, pri­ hvatio se americki psiholog i lingvist Dzon Karol, koji је te godine, pod naslovom Jezik, misao i stvarnost: odabrani radovi Bendzamina Lija Vorfa, objavio knji­ gu koja је do danas ostala kao pravi i prakticno jedini dostupni originalni izvor za proucavanje Vorfove misli.'" Karolov izbor obuhvatio је osamnaest radova, od kojih su neki bili vec ranije pojedinacno stampani, dok su drugi, veCinom nedovrseni, uzeti iz pi5ceve оЫmпе zaostav5tine, ра ih је redaktor, uz роmос drugih struc­ nih konsultanata, priredio za stampu. Knjiga saddi ј bib1iografiju Vorfovih objavljenih radova, kao i delimi­ сап spisak njegovih neobjavljenih tekstova i rasprava drugih autora и vezi sa Vorfovom tematikom. Karol је­ ovu publikaciju snabdeo i veoma detaljnim uvodom, u kоще su prvi put izasle па videlo brojne biografske i 4) Detaljnije osvrte па ovaj krug pitanja sadrzi do­ таса literatнra navedena и beleSci br. 1. 5) Ovo standardno delo, vise puta prestampano, ozna­ teno је kao izvornik и knjizi koju citalac sada ddi и ru­ kama: Language, Thought and Reality: Selected Writings. 01 Benjamin Lee Whorl (Ed. Јоhn В. Carroll), Cambridge� Massachusetts: ТЬе М. 1. Т. Press, 1956.

Bendiamin Li Vorf

12

druge pojedinosti Vorfovog zivota i rada, а Stjuart Cejs (Stuart Chase), inace poznat kao sledbenik filozof­ ske 5kole tzv. Op5te semantike, doprineo је пјепој ире­ юkruglе« i »dugacke« navaho imenice nisu oznacene niti nekom oznakom koja Ы bila па njima samima, niti ротоеи bilo kakvih zamenica. Опе su oz­ пасепе jedino kada se upotrebljavaju izvesne veoma znacajne glagolske osnove, utoliko 5to se za >>okruglec i »dugacke« subjekte ili objekte zahtevaju raz1icite os­ nove. Mnoge druge glagolske osnove indiferentne su prema ovoj distinkciji. Neki novi predmet, za koji па­ vaho пета ime, Ысе stavljen u jednu ili drugu klasu putem analogije, аН пе analogije kako Ы опа паша izgldeala, vec kako је odrede sadrzaji ova dva navaho kompleksa. Neka prikrivena jezicka klasa пе mora da se od­ nosi па kakvu sveobuhvatnu dihotomiju predmeta; опа moze imati veoma suptilno znacenje, i пе mora da јmа nikakvu ispoljenu oznaku izuzev izvesnih karakteristic-

8) [Ustvaгi, glagolski sistem jezika navaho pokriva vise od dve klase nezivih tela, i ova Cinjenica Cini Vorfovo j;\lediste јо!! vrednijim - primedba Dzona В. Karola].

Jel.ik, misao i stvarnost

47

пlh »rcagovanja«*) sa nekim spolja oznacenim oblici­ ша. Таuа se radi о опоте sto ја nazivam KRIPTOТIP. То је jedno u dubini skriveno, suptilno i tesko uhvat­ ljivo znacenje, koje пе odgovara nikakvoj stvarnoj reci. ali koje se ipak u svetu lingvisticke analize pokazuje funkcionalno veoma vaZnim u gramatici. Na primer, engleska recca UP sa znacenjem »potpuno«, »do kraja«. kao u izrazima »break up« /razlomiti/, »cover up« /prekriti/, »eat up« /pojesti/, »twist up« /zavrteti!, "ореп up« /otvoriti/, moze se primeniti па bilo koji jednoslozni ili dvoslozni glagol sa akcentom па pocet­ ku, IZUZEV glagola koji ulaze u okvire cetiri posebna kriptotipa. Jedan od njih је kriptotip sirenja bez grani­ се; zato se пе moze reci »spread (siriti) up«, »waste /rasipati/ up«, »spend /trositi/ up«, »scatter /razbaci­ vati/ up«, »drain /crpsti/ up«, ili »filter /filtrirati/ Up«9). Drugi је kriptotip oscilacije bez pokretanja delova: пе mozemo reCi »rook« /ljuljati/ up а cradle /kolevka/«, »wave /vijoriti! up а f1ag /zastava//, »wiggle /micati, maknuti/ up а finger /prst/«, »nod /\klimati/ up one's head /glava/«, itd.10) Treci је kriptotip neke vrste su­ dara koji nije trajan i koji ukljucuje psiholosku reak­ ciju: »kiЉ, /ubiti/, »fight« /tuci se/, itd., tako ad пе

*) Vorf ovde upotrebljava rec reactance, koju је ро­ zajmio iz fizike, gde опа oznacava indukovani otpor. Ustva· ri, u njegovoj upotrebi, radi se о karakteristicnom reago­ vanju prikrivene kategorije u jezickim situacijama gde se опа otkriva. (Prim. prev.) 9) »Bиrst« /риа, prsnuti/ pripada ovom kriptotipu; kolokvijalno »bust« /razbiti/ пе pripada. 10) [U marginalnoj bele8ci Vorf citira »shake ир« /promuckati, razdrmati/, izgleda zato da Ы ukazao па to da ovaj glagol implicira pokretanje delova. Uzgred, Citalac Ы trebalo da zapazi da se celo ovo razmatranje baVli jedino prelaznim glagolima, 8to се biti eksplicirano па kraju paragrafa primedba Dzona В. Karola.] -

48

Bendzamin Li Vort

mozemo reCi »whack /izudarati/ ир«, »tap /lako dodir­ nuti/ uр«, »stab /ubosti/ ир«, »slam /tresnuti/ ир«, »wrestle /oboriti rvackim zahvatom) him /njega/ ир«, »hate /mrzeti/ Ыт /njega/ ир «.l1) Cetvrtom kriptotipu pripadaju gla goli usmerenog kretanja, »move« /роые­ tati', »lift« /podizati/, »pull« /vuCij, »push« /gura ti/, » put« /sta viti / , itd., uz koje UP im a smisao usmerenja, » navi5e, па gorc«, Ш neki izvedeni smisao, eak i pored toga 5to ov aj smisao moze biti u k ontra dikciji sa gla­ golom i tako proizvesti apsu rdan efekat, kao u »drip it ир« /сu г i ti , kapati l1avi5e)*). Izvan ovog skupa k ripto­ tipova, UP m olc slobodno da se upotrebljava sa рге­ laznim g lago lima u s mislu upotpunjavanja i pojacava­ пја гаdnје. Jedan drugi engleski kriptotip је опај prelaznih gla­ gola сјје se z nacenje odnosi па pokrivanje, omotavanje i povr5insko prevlacenje, i сјје reagovanje jeste u tome 5tO UN - moze biti stavlj eno kao prefiks da Ы se oznaCio suprotan ројат. Otuda kafemo »uncOver« /ot-

11) [U marginalnoj bele8ci Vorf aludira па takve izraze kao 8to su »strike ир (а band)« jidiom: bukvalno znaci »zasvirati orkestar«, odnosno u6initi da orkestar роспе da svira, zapoeeti sa sviranjem orkestra/, »blt it ир« /takode idiom: izvoditi, svirati/, ali navodi da оуо nisu pravi pre­ laznЈ glagoli i пе razmatra ih. Takode, оп па isti паБп uka­ zuje па glagole kao 8to su »sing« /pevati/, »shout« /vikati. klicati/, »cry« /vikati. plakati/ - primedba Dzona В. Karola.] *) Оуо nije potpuno tacan prevod. jer је u оуој иро­ trebl to drip prelazan glagol. Preciznija Ы bila па8а gra­ maticki nepraviJna recenica »curiti to пауј8е« (и smislu »curiti vodu navti8e). Treba zapaziti da su u (',"от prevodu originalne engleske recenice koje predstavljaju Vorfove primere davane samo onda kada па8а recenica пе Ы mogla da adekvatno prezentira autorovu misao zbog odredenih strukturalnih razlika izmedu engleskog i srpskohrvatskog. (Prim. prev.).

Jezik, misao i stvarnost

49 ------ ------

kriti/, »ипсоiI« lodmotati/, »undress« Isvuci/, »unfа­ stcn« lulabaviti/, »unfoldl /odviti/, »unlockc /otklju­ саН/, »ипгоlI« /odvitil, »untangle« /razmrsiti/, »untie« /udvczati/, »unwind« /razviti/ tnd., а пе mozemo da ka­ zcmu »unbreak«, »undry«, »unhang«, »unheat«, »un1ift«. »unmelt«, »ипореп«, »unpress«, »unspill«. Uz izuzetak nekoliko reci koje su uglavnom poluarhaicne, прг. »unsay« /рогеСј', »unthink« jodagnati iz misli, predv­ misliti se/, »unmake« /rasCiniti, unistiti/, upotreba UN - kao prefiksa koji оЬгсе znacenje kod ргаvШ glagola koincidira sa centripetalnim znacenjem omota­ vanja ili pripajanja.12) U nasem jeziku петато poseb­ пи гес koja Ы mogla da пат ргиы ispravan putokaz ka ovom znacenju, ili u koju bismo mogli da zbijemo ovo znacenje; otuda је опо suptilno, neuhvatljivo -- 8tO је tipicno za kriptotipska znacenja. Ipak, ova bezoblicna ideja ogranicava sasvim odredenu klasu reci i gramatickih oblika, i moze biti izvucena iz svog vla­ stitog plana misaonih formacija i shvacena па poluin­ tuitivan nacin. Da Ы se to uCinilo potrebno је jedino razmi81jati о znacenju ovog kriptotipa, npr. о tipicnim glagolima koji uzimaju prefiks UN -, ili upotrebiti metode slobodnog analogiziranja bliske Frojdovim i

12) [lz marginalne bele8ke oCigledno је da је Vorf па­ meravao da u fиsnoti razmatra геСј »unstart« /nezapoceti, ali veoma пеиоЫсајепо/, »ипЬаlanсе« /izbaciti liz ravnote­ zej i undo« /otvOI1iti, odvezati/. Vorf је takode mogao da upozori Citaoca da пе bude zaveden takvim participskim ili pridevskim oblicima kao 8tO su »unbroken« /neslomljen/. »unheated« /nezagrejan/, »unopened« /neotvorenl itd., u ko­ јЈта prefiks »un-« пе oznacava preokretanje radnje, ve� pridevski izrazenog stanja. Interesantno је razmi81jati о то­ gucnosti da је razlog 8tO su takve reCi kao »unsay«, »un­ think«, »tштаkе« sada zastarele mozda upravo u Cinjenici da su опе morale da uzmaknu pod pritiskom kriptotipa za· stupljenog u reCima kao 8tO su »uncover«, »uncoil«, »ип· dress« itd. primedba Dzona в-. Karola.] -

50

Bendzamin Li Vorf f

Jungovim metodama »slobodnih asocijacija«. Tako то­ gu da zamis1im novoskovan glagol flimmick. Ako flim­ mick znaci, recimo, »tie а tin сап to« /vezati limenu kantu za/, tada оп ulazi и pomenuti kriptotip i ја mogu da kazem npr. »he untlimmicked the dog« /оп је odve­ zao kantu sa repa tog i tog psa/. A1i ako оуај glagol znaCi »to take apart« /rastaviti/, onda niko песе imati sklonosti da napravi oblik unflimmick, koji Ы znacio »put together/ /sastaviti/; па primer, »he unflimmicked the set of radio parts« /00 је sastavio prijemnik od radio delova/. Takav oblik се svakom izgledati stran i neprihvatIjiv. Na sliСkirati nesto/, аН пе i »unwangle it«. Za razliku od kriptotipa, ime FENOТIP dajem lingvistickoj kategoriji sa jasno uocljivim znacenjem klase i formalnom oznakom i1i morfemom koji је prati; to jest, fenotip је »klasicna« morfoloska kategorija. Znacenja morfema »ир« i »ип-« su fenotipovi, а to su i razna gramaticka угетепа, vidovi, stanja, naCini i drugi obelezeni oblici koje sve gramatike proucavaju. Sve do danasnjih dana gramaticka istrazivanja uglav­ пот su se bavila proucavanjem fenotipova. Izvesni tipovi gramatike ponasaju se kao da se jezicko zna­ сепје nalazi samo и njima. Antropolog пе treba da se zadovolji takvom gramatikom, nista vise nego etnolo­ gijom koja Ы opisivala samo pozitivno ponasanje, а ignorisala sheme tabua i izbegavanja. Moze se doka­ zati da, bar и nekim jezicima, jezicko znacenje proiz­ lazi iz uzajamnog dejstva fenotipova i kriptotipova, а пе \ iz samih fenotipova.

Tako је и hopiju upotreba oblika za vid i vreme cesto odredena kriptotipovima. опј odreduju, па pri-

Jet.ik, misao i slvarnQst

51

mer, па�јп izrazavanja pocetka akcije ili stanja, �to u t:nglt:skum odgovara oblicima »begins to do« Ipocinje (Ја

tinil iIi

»begins to Ье« Iр06пје da biva/. Prvo,

urotrebljava se razliCit oblik (fenotip) u zavisnosti od tuga da li је glagol u aktivu ili neaktivu (pasivno ili �taticko stanje), а ovo је kriptotipska distinkcijа, zato sto formalni aparat gramatike hopija ne uspostavlja nikakav kontrast aktiva nasuprot neaktivu. Hopi, sta­ vi§e, klasifikuje опо 8to је »и«, »na«, »iznad« ili u nekoj drugoj prostornoj relaciji kao AKТIVNO, а ono sto је »crveno«, »dugacko«, »malo«, »zgodno«, prevrnu­ to«, »ranjeno«, kao NEAKTIVNO. Ovde је zaista bolje go­ voriti о kauzalnom i nekauzalnom nego о aktivnom i ра· sivnom. Zatim, alko је glagol u aktivu, fenotip za росе­ tak zavisi od toga koji је od tri aktivna kriptotipa uk­ lјиСеп. Sa vecinom glagola moze se upotrebiti ili ро­ cetni vid ili buduce vreme. Analiza izgleda da ukazuje da hopi gleda па subjekt ovih glagola kao па nesto 8to se ukljucuje и radnju i kroz пјu traje putem pro­ cesa dinamickog prilagodavanja. Subjekt se neprekid­ по »uhodava« и ovu radnju, i odrzava svoju prilagode­ nost пјој da Ы razvio i1i pak, stabilizovao i nastavio dato dejstvo. Ovde13) hopi ukljucuje spavanje, umivanje, smejanje, jedenje, kao i veCinu organskih funkcija, i veCinu operacija koje vode mепјапјu neceg, npr. sece­ nje, savijanje, pokrivanje, smestanje i hiljade drugih. Drugi kriptotip, da Ы izrazio pocetak radnje, upotreb­ ljava samo buduce vreme i obuhvata glagole pravoli­ nijskog uniformnog kretanja, trcanja, brzog prolazenja, idenja, dolazenja, bivanja па nekom mestu Ш и bilo kom prostornom odnosu, otvaranja, zatvaranja i neke druge. Analiza ukazuje па to da se ovde subjekt svrstava kao

13) [Na margini Vorf beleZi da је ovo »и pocetku primedba Dzona В. Karola.]

tudno, аН rasvetljujuce«

-

52

Bendzamin Li Vorf

ne5to 5to momentalno preuzima potpuno иоыien nov status, а пе kao nesto 5to se dinamicki ukljucuje и proces i deluje kroz njega. Treci kriptotip izraZava pocetak ротоси projektivnog vida, fenotipa koji иро­ trebljen па drugom mestu znaci »ciniti sa pokretom napred«. Ovaj kriptotip implicira da је subjekt uhva­ сеп i asimilovan od strane nekog роlја uticaja i, da tako kazemo, odnesen njime; оп obuhvata gravitacione i kineticke fenomene, kao »padanje«, »prevrtanje«, »pro­ sipanje«, »skakanje«, »okretanje«, i takode, mada to пата izgleda cudno, »ulazenje« i »izlaZenje«. Prema logici lingvistike hopija, osoba koja se sprema da ude u kucu i1i da izade iz пје otiskuje se i podreduje по­ vom uticaju, bas kao neko ko pada ili skace. Опо 5to treba da jasno uvide antropolozi, koji тоЫа uveliko gledaju па lingvistiku samo kao па vi­ soko specijalizovanu i dosadno strucnu mi5ju rupu и nekom zabacenom uglu antropoloske radionice, jeste to da је lingvistika u sU5tini potraga za ZNAcENJEM. Spoljnom posmatracu moze se uciniti da је опа odvec zaokupljena belezenjem cepidlackih razlika и glasovi­ та, izvodenjem fonetske gimnastike i pisanjem zapet­ ljanih gramatika koje citaju jedino gramaticari. Ali prosta istina је to da је пјеп pravi zadatak da osvetli gust mrak koji obavija jezik, а time i veliki deo mis­ ljепја, kulture i pogleda па svet date zajednice, svet­ lom ovog »zlatnog neceg«, kako sam сио da ga nazi­ vaju, ovog preobraZujuceg principa znаСепја. Kako sam poku5ao da pokazem, ovo daleko prevazilazi samo исепје da se neki jezik govori i razume, kako ove ci­ ljeve shvataju prakticni uCitelji jezika. Istrazivac kul­ ture treba da neguje idealnu sliku lingvistike kao heu­ Тlstickog pristupa problemima psihologije koje је dosad mozda izbegavao da razmatra - kao mikroskopa koji

53

Jczik, misao i stvarnost

се шu, kada se kako valja naostri, pokazati PRAVE U13LI КЕ sila koje su do tog momenta za njega ЬПе samo ncdokutiva praznina nevidljive i bestelesne misli.

п Svest о podpovr5inskim psihol05kim strujama jeste poslednja stvar do koje se dolazi u usvajanju lingvi­ stickog razumevanja, kako u individualnom tako i u istorijskom smislu. Pokusaj da se stranac uci nekom jeziku stvara izvesnu vrstu svesti о ISPOLJENIM for­ malnim obrascima: paradigmama i ргоmепаmа osno­ va. Najstarije poznate gramatike jesu liste гесј ovog tipa, ispisane klinastim pismom, koje daju ekvivalente izmedu sumerskog i semitskog akadijanskog jezika. Do daljeg koraka nije d0510 sve dok filozofija, i u Grckoj i u Indiji, nije otkrila odreden odnos izmedu rasudi­ vanja i jezickih оЬгзzаса; 8to se tice filozofije, iz ovoga је proizasla formalna logika, а 8to se tice gra­ matike, to је dovelo do otkri6a znacajnijih kategorija и klasicnim indoevropskim jezicima. U semitskom sve­ tu gramatika је ostala uglavnom formalna; klasitne jevrejske i arapske gramatike sastoje se poglavito od paradigmi, роzшаtih pod kоdэkim imenima koja nisu ро­ kusala ni da okarakterisu, а kamo li da prodube, znace­ пја оуљ lingvistickih klasa. Cak је i latinska gramatika, sa svojim terminima kao 5to su indikativ, konjиnktiv, pasiv itd., bila psiholoska и рогеаепјu sa njima. Otkri­ се anticke indijske gramatike, koje su zapadni паиС­ nici ucinili pocetkom devetnaestog veka, impresioni­ ralo је ove naucnike uglavnom formalnom perfekci­ јот. A1i опа је takode pokazala izvesne psiholo5ke рго­ nicljivosti, kao 5to su prepoznavanje razlicitih prikri­ уепјЬ ideja и okviru tehnika gradenja reci, klasifikacija

Bendzamin Li Vorf

54

slozenica kao tatpurusha, dvandva, bahuvrihi, i tako dalje.14) Cak ni najveci evropski gramaticari XIX veka nisu prodirali mnogo dalje od formalnih i ispoljenih struktura, izиzev koriscenja klasicnih gramatickih i п­ lozofskih pojmova do krajnjih granica njihovih moguc­ nosti и jezicima koje su опј izucavali. Ali postoji jedan ogroman izuzetak od ovog tvrdenja - jedan od onih cudesnih genija koji zbunjuju svoje savremenike i пе ostavljaju naslednike. Pravi kreator ideja kao 5to su sistemi odnosa, prikrivene klase, kriptotipovi, psiho­ lingvistiCka shematizacija, i shvatanja da је jezik bitan i nuzan faktor и ku1turi, Ыо је, koliko ј а mogu da vi­ dim, jedan francuski gramaticar sa potetka XIX veka, Antoan Fabr d'Olive /Antoine Fabre d'Olivet/ (1768-1825); оп је izucavao semitske jezike, а posebno he­ brejski, ali njegov rad, slicno Mendelovom radu u genetici, пјје ostavio nikakav utisak па misao njego­ vog vremena. Na nesrecu ро shvatanje i usvajanje ovog rada, kako tada tako i danas, njegov autor Ыо је reIigiozni i misticki metafizicar, koji је pomesao ovu stranu svoje prirode sa delovanjem jednog od пај-

14) [SIozenice tipa tatpurusha su опе u kojima jedan СЈan mocLifikuje drugi, kao u engleskim reCima kao 8to su »self-made« /bukvalno: »samoupravljen«, samonikao/, »foot­ soldier« /»nozni vojnik«, pe8ak/ itd.; dvandva slozenice su опе koje sadrze koordinirane CIanove, Сјјј Ы пајЬШi рп­ mer u engleskom bila neka fraza kao »bread and butter« /hleb i buter, u idiomatskoj upotrebl moze oznacavati nllZnO izdrzavanje,osnovnll hranll itd./, 8tO Ы u sanskritll bilo iska­ zano јеdnот sIozenom reCi; bahuvrihi slozenice jesu prl­ devske slozenice koje impliciraju znacenje posedovanja, i mogll biti ilustrovane sanskritskom reci koja znaCi »pose­ dujuCi sjaj sunca«. Vid. WiШаm Dwlight Whitney, Sanskrit grammar ISanskritska gramatika/, (Harvard University Press, 1931, Chapter ХVП!) primedba Dzona В. Karola.] -

letik, misao i slvarnost

55

шоспiјih lingvistickih umova svih vremena*.) Ovo ukr­ �tanjc рюizvеlо је jedno misticko i gnosticko »tuma­ (cnj c « Кпјigе postanja, ili bolje тесепо, parafraz,iranje u !\Iilu Llpalli!;ada koje је izgledalo kao neka sokantna

vizija kU1>щitkоg prostora punog zastrasujucih hijero­ gШа - !itu se ubrzo na510 па Indeksu. Ovo odbacivanje щl stl"опа«, а Dzon /John/ grupi >>оп«. Postoji mnostvo imena naizgled sliC-

76

Bendzamin Li Vorf

nih, ali razliCitog roda, па primer »Alice: El1is, Alison: Addison, Audrey, АиЬгеу, Winifred: Wilfred, Муга: Ira, Esther: Lester«.2) Niti Ы zшmје о bilo kojim »prirod­

nim« osobinama kazalo nasem posmatraeu da imena samih bioloskih klasa (npr. zivotinja, ptica, riba, itd.) jesu »onо«; da БU тапје zivotinje оЫепо >юпо«; da su vece zivotinje cesto »оп«; psi, orlovi, curke оЫспо >>оп«; macke i cariCi оЫепо »опа«; delovi tela i сео botaniCki svet »опо«; zemlje i drzave kao fiktivna lica (ali пе i kao lokaliteti) >>опа«; gradovi, drustva i korpo­ racije kao fiktivna lica >>опо«; ljudsko telo >юпо«; duh

ји smislu prikaze/ >юпо«; priroda >>опа«; da plovni ()bjekti па jedra i1i па vlastiti pogon kao i mali plovni objekti kojima је dato neko odrec1eno ime pripadaju grupi >>опа«; da camci па vesla, kanui i splavovi koji nisu krsteni jesu >>опо«, itd. Greslke u engleskom rodu koje cine oni koji иее ovaj jezik, ukljucujuCi i ljude

ciju vlastiti jezik пета rodova, vec Ы i same ро sebi pokazale da ovde imamo prikrivene gramaticke katego­ rije, а пе prirodne i nekulturoloske razlike odrazene u jeziku. Klase imenica koje su stvarno ili prividno zasno­

vane па fizickom obliku, u га2Шim americkim jezicima, mogu biti prikrivene ili ispoljene. U jeziku пауаЬо опе

predstavljaju prikrivenu kategoriju. Neki nazivi pripa­ daju klasi okruglog (Пi okruglastog), drugi klasi dugac­ kih predmeta, а treCi spadaju u klase koje Би nezavisne

()d oblika. Ne postoji spoljna oznaka koja Ы oznacavala

2) Ima veoma malo imena Ба neodredenim ili dvostru­ kim rodom: »Frances (Franois)«, »Jessie (Jesse)«, ili »Jess, Јеап (Gene), Jocelyn, Sidney, Wynne«, i mozda nekoliko -

Je'l.ik, misao i stvarnost

101

-------

seZnog uticaja veliki zu zbog njegove osoЫne da uvek ostane u pozadini*) misljenja, zbog te5koee da se stane izvan vlastitog jezika, koji predstavlja naviku i koji је neosporan u kulturnom pogledu, i da se sa te pozicije оуај uticaj detaljno i objektivno ispita. А ako poduz. тето ispitivanje nekog угl0 razliCitog jezika, оп роз. taje deo prirode, i mi cak cinimo sa пјјт опо 5to smo уес иСЈпili sa prirodom. Odnosno, skloni smo da тЈ­ slimo па nasem vlastitom jeziku kada ispitujemo taj egzoticni jezik. Ш nala�imo da је zadatak rasplitanja cisto morfoloskih zapletenosti tako gigantskih razmera da se ыпј da apsorbuje sve ostalo. Ipak, та koliko da је tezak, ovaj problem је resiv; i najbolje је пје­ govom resavanju priCi kroz neki egzotican jezik, zato sto smo kroz njegovo proucavanje najzad prisiljeni da, hteli to iIi пе, napustimo nase ustaljene koloseke. Таdз nalazimo da ovaj egzoticni jezik predstavlja ogledalo koje је pruzeno nasem vlastitom jeziku. U toku mog proucavanja jezika hopi, опо 8to sada vidim kao ргШku da se Ьаујт ovim pitanjem nametnulo mi se pre nego 5to sam Ыо potpuno svestan samog problema. Naizgled beskrajni zadatak opisivanja morfologije Ыо је konacno priveden kraju. Medutim, Ыl0 је ocigledno, posebno u svetlu Sapirovih predava­ пја о jeziku navaho, da је opis ovog JEZIKA Ьio daleko

*) Terminom pO'l.adina prevedena је engleska re� background, koja oznacava jos i osnovu, zalede, podlogu itd. Ovde је upotrebljena u tehnickom smislu da Ы ozna­ сНа sistem jezickih obrazaca koji igra ulogu organizatora naseg iskustva ,ј mШјепја, а nala:m se van nase kriticke svesti i deluje automatslci. Posto је dati prevod nepodesan (је!" пе implicira sve sto је receno), i posto izgleda da Ы alternamva da se rec ostavi и originalu bila jos nepodesnija ova rec се Ыјјј l'ec о tehilickom terminu. Njegovo znacenje Ысе detaljno objasnjeno и Clanku »Nauka i lingvistika« (Prim. prev.)

Bendtamin Li Vor!

102

od toga da bude potpun. Na primer, znao sam mor­ folosko formiranje mnoZine, аН nisam znaо da upo­ trebim mnozinu. ВПо је evidentno da kategorija mno­ zine u hopiju nije ista stvar sto i u engleskom, fran­ cuskom ili nemackom. Izvesne stvari koje su mnozina u ovim jezicima u hopiju su jednina. Da Ы se okon­ са1а faza istraZivanja koja је tada poeela Ьilо је ро­ trebno јо!; blizu dve godine. Rad је росео da dobiJa karakter uporedivanja . hopija sa zapadnoevropskim jezicima. Takode, postalo је oCigledno da i gramatika hopija stoji u odredenom odnosu prema kulturi Норјја, а i da је isti slueaj sa gramatikama evropskih jezika prema nasoj »zapad­ пој« ili »evropskoj« kulturi. 1 izgledalo је da se ovaj meduodnos iskazuje u опјm krupnim obuhvatima isku­ stva koje vrsi jezik, kao 8to su nasi termini »vreme«, »prostor«, »supstancija« i »materija«. Posto, s obzirom па uporedene crte, postoji mаlа razlika izmedu engle­ skog, nemackog, francuskog i drugih evropskih jezika. sa MOGUcIM (аН sumnjivim) izuzetkom balto-sloven­ skih i neindoevropskih, svrstao sam ove jezike u jedin­ stvenu grupu koju sam nazvao SAE (Standard Average standardIlli prosecni evropski jezik).

Еигореаn

-

Опај deo celokupnog istrazivanja koji се ovde biti izlozen moze se sabrati u dva pitanja: (1) Da li su nasi pojmovi »vremena«, »prostora« i »materije« dati svim ljudima putem sU8tinski istih formi iskustva, ili su deli­ mјспо uslovljeni strukturom posebnih jezika? (2) Da li se mogu utvrditi neke veze izmedu (а) kulturnih полni i погmј ропа8апја i (Ь) jezickih obrazaca sirokog polja vazenja? (Вјо bih poslednji koji Ы tvrdio da postoji nesto tako odredeno kao »korelacija« izmedu kulture i jezika, а posebno izmedu etnoloskih tipova kao stQ su »poljoprivredni«, »lovni« i tako dalje, i tipova је-

Jezik, misao i stvarnost

103

zika kao sto su »flektivni«, »sinteticki« ili »izolujuCi«.)l) Kada sam zapoeeo ovo istrazivanje, problem nip05to nije Ыо tako jasno formulisan, i nisam mogao naslu­ titi da се odgovori biti onakvi kakvi su ЬШ kada sam ih dobio.

MNOl:INA 1 NUMERACIJA U SAE 1 HOPIJU

U naSem, to jest u SAE jeziku, mnozina i glavni brojeviprimenjuju se па dva nacina: па realna mnо­ stva i па јmаюnаrnа mnostva. I1i tacnije, mada тanjе koncizno receno, primenjuju se па opafljive prostome skupove i па metaforicne skupove. Kazemo »deset lји ­ di«, а takode i )deseta dana«. Deset ljudi ili jesu, i1i mogu da budu objektivno opazeni kao deset, deset u jednoj grupnoj percepciji2) - па primer, deset ljudi па uglu neke ulјсе. АН »deset dana« пе moze biti objek­ tivno dozivljeno. Мј dozivljavamo samo jedan dan, da­ nas; ostalih devet (Ш cak svih deset) su nesto 5to је izvedeno iz memorije i imaginacije. Ako se »deset dana« smatra grupom, to mora biti »imaginama«, шеп­ talno konstruisana grupa. Postavlja se pitanje odakle dolazi ovaj mentalni obrazac? Bas kao i и slucaju gresaka koje izazivaju pozar, iz cinjenice da nas jezik 1) Iтато mnostvo svedocanstava da to nije slueaj. Posmatrajmo samo Hopije i Ute (Ute), sa jezicima koji su па manifestovanom morfoloskom i leksickom nivou isto tako s1icni kao, recimo, engleski i nemacki. Ideja »koreIa­ cije« izmeau jezika i kulture, u opste usvojenom smJislu korelacije, је izvesno pogresna. 2) Kako kazemo, »deset u ISTO VREME«, pokazujuCi da u nasem jeziku i misljenju preformulisemo Cinjenicu grupne pel'cepcije u terminima ројта »vreme«, Сјја се se velika lingw.sticka komponenta pOKazati tokom ovog iz­ laganja.

106

Bendzamin Li Vor/

cuskom dobijaju partitivne clanove du, de, la i des. Ova distinkcija је mnogo ra8irenija и јеши nego u opazljivom izgledu stvari. Prilicno malo prirodnih ро­ java пат se predstavlja kao ne5to 5to se neograniceno prostire; »vazduh« је svakako jedna od tih pojava, а to su cesto i »voda«, »kisa«, »sцеg«, »pesak«, »kamen«, »zemlja«, »trava« itd. No mi пе srecemo »buter«, »ше­ so«, »tkaninu«, »celik«, »staklo« i mnoge druge »mate­ rijale« и takvom vidu, vec kao тanја ili veca tela sa odredenim obrisima. Tako је pomenuta distinkcija u odredenoj meri nametnuta па5ет opisu dogadaja jed­ nim neizbeznim jezickim obrascem. Опа је и vecini slucajeva toliko nepodesna, da пат је potreban пею паСјп individualizacije zbirnih imenica putem dopun. skih jezickih sredstava. То se delimicno postize uvo­ denjem јтепа za tip tela: »lajsna drveta«, »рагсе tka· nine«, »ploca stakla«, »komad sapuna«, а takode, ра cak i vise, uvodenjem imena kontejnera, mada su ustvari njihovi sadrzaji опо sto nas interesuje: »са5а vode«, »solja kafe«, »tanjir hrane«, »vreca brasna«, »flasa piva«, i slicno. Qve vrlo rasprostranjene »kontejnerskec formиle, и kojima »of« ima jasno, vizuelno opazljivo znacenje (»sadrzaj«), uticu па па5 odnos prema тапје jasnim formulama tipa tela, kao 8to su: »komad dr· veta« (stick 01 wood), »gomila testa« (lump ot dough), i tako dalje. Qve formule su veoma slicne: individualna imenica plus odgovarajuCi relator (и engleskom »of«).*) U prvom, jasnom slueaju ovaj relator oznacava sadrZaje. U drugom, nejasnom slucaju оп »sugerira« sadrzaje. Qtuda izgleda kao da »blokovi«, »komadi« , »parcad«, »gomile«, itd., sadrze ne8to, neku »gradu«, »supstancu«, »materiju«, 5to Ы odgovaralo »vodi«, »kafi« ili »brasnu«

*) сНаоса пе treba da buni to 5to и srpskohrvat­ skom jeziku fиnkciju relatora >юf« preuzima padez Јт.:-' n1се. То пе тепја smisao opisane formule (РЛт. prev.)

Jezik, misao i stvarnost

101

u kontejnerskim formulama. Tako su kod predstavnika SAE filozofski pojmovi »supstance« i »materije« takotte i prirodne, nekriticke ideje; опе su neposredno prihvat­ ljive i ро sebi razumljive. А to је tako zbog jezickog. оЫСаја. Nasi jezicki obrasci cesto od nas zahtevaju da јтепијето neki fizicki objekt ротоси Ьinота koji raz­ Ыја znacenje па besformnu stvar plus formu. U hopiju је opet drukCije. Ovaj jezik poseduje­ formalno izdvojenu klasu imenica. АН ova klasa пе· sadrzi formalnu potklasu zbimih imenica. Sve imenice­ јтаји individualnd smisao i оЬе forme: ј еdп irю ј mnојinи. Imenice рот06и kojih Ы se najprjЪ1iz. пјје mogle prevesti nase zbirne imenice јо!; uvek oznacavaju neodredena tela ili nejasno ogranicene ор­ sege. Опе јтрНсјгаји neodredenost, аН пе i nedostatak oblika i velicine. U specificnim iskazima, »voda« ozna­ cava jednu odredenu masu ili koliCinu vode, а пе 0110sto тј nazivamo »voda kao supstanca«. Opstost iskaza se postiZe glagolom ili predikatorom, а пе imenicom. Posto su imenice уес individualne, опе se пе individua­ liziraju пј ротоси tipa tela, ni ротоси imena kontej­ nera, ako пе postoji neka posebna potrebna da se is· takne oblik i1i kontejner. Imenica sama ро sebi impli­ сјга prikladan tip tela Ш kontejner. Каје se, пе »casa vode« vec ka.yi »јеdnа voda«, пе »bazen vode« vec' pa.h;;,,4) пе »tanjil r пе »komad mesa« vec sikwi »jedno meso«. Оуај jezik

4) U hopiju postoje dve reCi koje oznacavaju vodene kvantitete; kd.yi i pa.hd. Razlika је slicna опој izmedu »ka­ тепа« i »stene« и engleskom. Pa.hd oznacava vece koliCine­ vode и »divljem« stanju. Tekuca voda, bilo da se nalazi u prirodi ili пе, је uvek pa.ha; isto vaii i za vlagu. АН za raz­ liku od »stene« i »kamena«, ovde је razlika sustinska i пе· spada и konotativnu marginu, ра ove dve reci tesko da. ikada mogu da budu zamenjene.

108

Bendzamin Li Vorf

пета ni potrebe za tim, niti poseduje takve analogije па kojima Ы gradio ројат egzistencije kao dualiteta besformne stvari i forme. Оп besformne stvari tretira ротоси drugacijih simbola nego 5to su to imenice.

FAZE CIKLUSA U SAE 1 HOPIJU Takvi termini kao 5to su »leto«, »zima«, »septem­ bar«, »jutro«, »podnc« , »suton« kod nas su јтепјсе, i u formalnoblngvistickom smislu ma:lo se razlikuju оо ostalih imenica. Опе mogu biti subjekti ili objekti, i тј kazemo »и suton«, ili »и zimu« kao 5to kafemo »и uglu« i1i »и vocnjaku«.S) Као 5to smo videli опе grade mnozinu i Ьгоје se kao i imenice koje oznacavajv fizicke objekte. Nase тШјепје о referentima takvih reCi se stoga objektivizira. Bez objektivizacije опо Ы predstavljalo subjektivno iskustvo stvarnog vremena, odnosno svesti о »nastajanju sve kasnijeg i kasni­ jeg« - prosto ciklicnu fazu s1icnu ranijoj fazi и ovom procesu trajanja koji se sastoji od vecitog nastajanja sve kasnijeg i kasnijeg. Takva ciklicna faza moze biti stavljena pored drugih faza u smislu prostorri.e (tj. vi­ zиelno opaZljive) konfiguracije jedino ротосu imagi­ nacije. А snaga lingvisticke analogije је takva da тј upravo tako objektiviziramo ciklicno тenјanје. мi 10 апато cak i kada kazemo »faza« ili »faze« ите· 5to, па primer, »faziranje«. Obrazac individualnih i zbirnih imenica, sa rezultirajucom Ыпотпот formu­ lom besformne stvari plus forme, јта toliko opsti ka­ rakter da 5е implicitno odnosi па sve imenice, ра оhз.dа 5) Ima, doduse, nekoliko mапјЉ razlika u odnosu па drllge јтеniсе; u engleskom se, па ргјmег, опе sastoje u upotrebi Clanа.

Јezik, misao i stvarnost

109

nastaju nase vrlo uopstene besformne stvari kao 5to su »materija« i »supstanca«, роmоси kojih prosirujemo ovaj binom па ogromno sirok krug imenica. Ali cak i ove besformne stvari nisu dovoljno opste da Ы оЬи­ hvatale nase imenice za faze. Tako smo za imenice koje јmепији faze izgradi1i besformnu stvar, »vreme«. То smo исinili upotrebljavajuCi »јеdnо vreme«, tj. jednu priliku ili fazu, u obrascu zbirnih imenica, Ьа5 kao 5to ротоси izraza »jedno leto« obrazujemo »leto« u obrascu zbirnih јmепјса. Tako putem nasih binomnih formula mozemo govoriti i1i misliti о »jednom momen­ tu vremena«, »jednom sekundu vremena«, »jednoj go­ dini vremena«. Ponovo ukazujem па to da је ovaj obra­ zac upravo isti онај koji karakterise izraze kao 5to su »fIasa mleka« ili »parce sira«. Uz ротос takvog obras­ са, тј zamiSljamo da se »јеdnО leto« stvarno sastoji od, ili sadrzi toliku i toliku koliCinu »vremena«. U hopiju, medutim, svi termini koji se odnose па faze, kao »leto«, »jutro« itd., nisu јmeniсе, veC vrsta pri1oga, da upotrebimo ovu najblizu SAE analogiju. Oni su sami ро sebi vrsta reci u formalnom smislu, raz­ liciti od imenica, glagola, ра cak i drugih »priloga« u Ьорјји. Takva rec nije neki padezni oblik niti lokativni obrazac kao »des Abends« i1i »ujutro«. Ona пе saddi ni neki od morfema kao izrш »и ku6i« i1i >>nа drv!> tU«.6) Опа znaCi »kada је jutro« ili »dok se faza jutra desava«. Ovi »temporali« ne upotrebljavaju se kao sub­ jekti ili objekti, niti uopste kao imenice. Ne moze se reCi »to је vrelo leto« i1i »leto је vrelo«; leto nije vrelo.

6) »Godina« i izvesne kombinacije »godine« sa im!> пјmа godiSnjih doba, а rede sama limena godisnjih doba, mogu se pojaviti sa lokativnim morfemom »и« Cat), ali to је izuzetno. Qva pojava је verovatno istorijski ostatak ra· пјјЉ drukCijih obrazaca, iLi rezultat analogije sa engleskiim. Ш i jedno i drugo.

110

Bendzamin Li Vorf

leto је jedino onda KADA su uslovi vre1i, КADA se to­ plota pojavljuje. Ne moze se kazati »QVQ leto«, vec "leto sada« ili »leto odskora«. Ne postoji objektivizacija .subjektivnog osecanja trajanja u vidu neke oblasti, ор­ sega ili ko1icine. Q vremenu se пе sugerise nista osim 5talnog »postajanja kasnijim«. 1 tako ovde пе postoji snova za hipostaziranje besformne stvari koja odgo­ vara nasem »vremenu«.

VREMENSKE FORME GLAGOLA U SAE I HOPIJU

Trovremenski sistem SAE glagola prozima celo­ kupno nase misljenje о vremenu. Qvaj sistem sjedinjen је sa опоm vecom shemom objektivizacije subjektivnog iskustva, koja је vec zapatena u drugim obrascima - u Ыпоmпој formuli koja је primenljiva па јmеniсе иор­ ste, u temporalnim imenicama, i kod mnozine i пите­ racije. Qva objektivizacija nas osposobljava da zamisli· то da se vremenske jedinice nalaze и izvesnom poret­ ku. Zamisljanje vremena kao neceg 5tO је slicno ро­ retku uskladeno је sa sistemom TRI glagolska vreme­ па; dok Ы sistem od DVА, ranijeg i kasnijeg, izgleda Ьоlје odgovarao osecanju trajanja kakvo је опо и isku­ stvu. Jer kada ispitujemo svest, пе nalazimo proslost, sadasnjost i buducnost, vec jedan jedinstveni kompleks. SVE је и svesti, i sve u svesti JESTE, i sve је to zajedno. U пјој postoje senzacije i ne-senzacije. Sen­ zacije - OiIlO sto vidimo, сијето, dodirujemo - то­ zemo zvati »sadasnjost«, dok је medu ne-senzacijama groman predstavni svet secanja oznacen kao »рro510st«, а јеdnа druga oblast verovaпja, intuicije i neiz­ vesnosti kao ,}biuducnost«; пја i predvidanja, jeste и svesti zajedno - niti се јеdnо tek ЫЫ, niti је drugo јednот bilo ра пеее

Jezik, misao i stvarnost

111

'VIi8e lI1ikada. Tacka u kojoj realno vreme ulazi u ovu sliku jeste u cinjenici da sve ovo u svesti ima smisao »nastajanja kasnijeg«, menjajuci izvesne rela­ cije па ireverzibilan паСin. U ovom »prolafenju« i1i »trajanju«, izgleda rni da је primami kontrast izmedu najnovijeg, 8to је u ovom najkasnijem momentu u сеn­ tru paznje, i ostatka - ranijeg. U tom pogledu mnogi jezici dobro izlaze па kraj sa dve vremenolike forme koje odgovaraju pomenutom primamom odnosu »kas­ nijeg« prema »ranijem«. Naravno, mi mozemo da KON­ STRUIsEMO 1 ZAMISLIMO sistem proslosti, sadas­ njosti i budu6nosti, u objektiviziranoj konfiguraciji tacaka па jednoj liniji. 1 to је опо cemu nas па8а opsta objektivizatorska tendencija vodi, i 8to па8 gra­ maticki sistem vremena potvrduje. Sadasnje vreme u engleskom izgleda da је vreme koje је u пајтапјет skladu sa primamom vremen­ skom relacijom. Опо kao da је naterano da vrsi razIi­ cite i nе sasvim podudame funkcije. Jedna njegova funkcija је da stoji kao objektivizirani srednji clan izmedu objektivizirane pro81osti Ii objektivizirnne bu­ ducnosti, ргi pI1ipovedanju, u diskusiji, u dokazivanju, filozofiji, logici, itd. Dгuga funkcija је da oznaci uklju­ Civanje u polje senzacija, u smislu »ја ga VIDIM«. Treca funkcija se odnosi па nomicke, to jest, uobica­ јепе i opstevaiece iskaze, kao па primer: »тј VIDIMO nasim ocima«. Qve razlicite upotrebe izazivaju konfu­ ziju u misljenju, konfuziju koje mi uglavnom nismo

biti

svesni.

Hopi је, kao 5to smo mog1i ocekivati, i ovde razli­ cit. Glagoli nemaju »vremena« kakva imaju naiH, voo imaju forme validnosti (»tvrdenja), vidove, i oblike spa­ јапја u recenicama (nacine) 5to cak daje govoru vecu preciznost. Forme validnosti oznaeavaju da govornik (пе subjekt) izve5tava о situaciji (5to odgovara nasoj,

112

Bendzamin Li Vorf

proslosti i sadasnjosti), i1i da је oeekuje (510 odgovara паБој buducnosti),1) i1i da izgovara nomicki iskaz (sto odgovara паБој nomickoj sadasnjosti). Vidovi oznaca­ vaju razlicite stepene trajanja i razlicite vrste tenden­ cija »и toku trajanja«. Dosad nismo zapazi1i nista sto Ы ukazivalo па to da 1i је jedan dogadaj skoriji i1i kasniji nego drugi ako su оЬа DATA IZVE�TAJIMA. Ali potreba za ovim se i пе pojavljuje sve dok пеmаmо dva glagola, to jest, dve recenice. U tom slucaju »па­ Cini« oznacavaju relacije izmedu ovih subordiniranih recenica, ukljucujuCi relacije kasnijeg prema ranijem i relacije simultanosti. Zatim, postoji mnogo posebnih reci koje izrazavaju slicne relacije, dopunjujuCi naciJlle i vidove. Funkcije naseg trovremenskog sistema i пје­ govog tripartitnog 1inearno objcktiviziranog »vremena« razdeljene su izmedu raznih glagolskih kategorija, koje se sve raz1ikuju od nasih glagolskih vremena. Glagoli hopija :ne рrШаји nista pogodniju osnovu za objektivi­ zaciju vremena nego drugi obrasci toga jezika. Ipak to ni пајтanје пе smeta ovim glagolskim ob1icima ј drugim obrascima da budu strogo prilagodeni relevant­ nim Cinjenicama stvamih situacija.

7) Ocekujuce i izvestavajuce tvrdnje razlikuju se u skladu sa ovom »vrhovnom геlасјј оm«. OcekujuCi iskazi iz­ razavaju anticipaciju koja egzistlra RANIJE nego objek­ tivne Бпјепјсе, i koja koincidira sa obj ektivnim Cinјеniса та КASNIJE nego status quo govomika, опај status quo koji u sebe ukljucuje sve supsumcije proslosti, i koji је zbog toga izrazen izvestavaju6im iskazima. Tako izgleda da паБ ројат »buducnost« predstavlja ијеdnо ranije (antici­ расјји) i kasnije (posle, опо sto се da bude), kako hopi pokazuje. Ovaj paradoks moze da nagovesti koliko је nedo­ kuCiva misterija stvamog vremena, i koliko је опо vestaCki izrazeno lineamim odnosno proslost-sadasnjost-buducnost.

.

Jezik, misao i stvarnost

113

TRAJANJE, INTENZIТET 1 TENDENCIJA U SAE 1 HOPIJU Da Ы prilagodiIi govor mnogim aktuelnim situa­ сјјата, svi jezici treba da izraZavaju trajanja, intenzi­ tete i tendencije. Karakteristika SAE i mozda mnogih drugih tipova jezika jeste da ih izrazavaju metaforicno. Oni to Cine pomocu metafora prostornog sirenja, to jest, veliCine, Ьroја (mnozine), polozaja, oblika i kreta­ nja. Mi izrazavamo trajanje pomocu reci »dugo«, »krat­ ko«, »veliko«, »mnogo« , »b,rzo«, »sporo«, itd.; intenzite,t pomocu »ogromno«, »veliko«, »mnogo«, »jako« , »slabo«, »visoko«, »nisko«, »ostro« , »priguseno« , itd.; tendenciju pomocu »viSe«, »rasti«, »povecavati se«, »postati« , »pri­ blizavati se« , "dolaziti«, »padati«, »zaustaviti se«, »Ыа­ go«, »ravnomerno«, "brzo«, »sporo«, i tako dalje kroz skoro neiscrpnu listu шеtаfога koje jedva da i raspo­ znajemo kao takve jer su nam one prakticno jedino raspolozive jezicko sredstvo. Nemetaforic1ci termini па ovom polju, kao »rano«, )}kasno«, »skoro«, »trajno«, in­ tenzivnO«, »veoma« sasviin su malobrojIlli i potpuno neadekvatni potrebama. Jasno је koliko ј е ovo stanje prilagodeno stvar­ nim situacijama. Ono ј е deo nase celokupne sheme OBJEKТIVIZlRANJA - imaginativnog postavljanja u prostor onih kvaliteta i potencijala koji su inace sa­ svim neprostorni (bar koliko nam to moze reCi bilo koje culo koje opaza prostor). Znacenje imenica (kod nas). Prelazi sa fizickih tela па referente sasvim druge vrste. Posto se fizicka tela i njihovi obrisi u PERCEP­ ТIVNOM PROSTORU oznacavaju pomocu izraza za ve­ licinu i oblik i broje pomocu glavnih brojeva ј mnozina, ovi obrasci o'7.nacavanja i brojanja prosiruju se па simbole sa neprostornim znacenjem, i tako sugerisu IMAGINARNI PROSTOR. Fizicki oblici se »kгeeu«.

114

Bendzamin Li Vorf

»stoje«, »uzdizu«, )>opadaju«, »priblizavaju« itd. и per­ ceptivnom prostoru; ра za�to onda to пе Ы mogli i ovi drugi referenti и njihovom imaginarnom prostoru? Ovo ide tako daleko da тј te8ko mozemo da oznacimo i najprostiju neprostornu situaciju bez stalnog pribe­ gavanja fizickim metaforama. Ја »hvatam« »nit« argu­ menata nekog drugog, аН ukoliko је njtihov »nivo« »iznad« тоје moci shvatanja тоја paznja moze da )юdlиtа« i »izgubi dodir« sa njihovim »pravcem«, tako da kada оп })doc1e« do svoje })poente тј se )}siroko raz1ikujemo, na8i })pogledi« su zaista toliko »udaljeni« da тј »stvari« koje оп kaze })izgledaju« и )}ve1ikoj meri« proizvoljnim, ili cak })skupom« besmislica! Odsustvo takvih metafora и govoru Hopija је im­ presivno. Upotreba prostornih termina tamo gde se пе radi о prostoru NE POSTOJI - kao da је па to stav­ ljen apsolutni tabu. Razlog је jasan kada :шато da hopi obiluje konjugacijskim i leksickim sredstvima koja izrazavaju trajanje, intenzitet i tendenciju direkt­ по kao takve, i da glavni gramaticki obrasci пе pru­ zaju, kao kod nas, analogije za imaginarni prostor. Mnogi glagolski »vidovi« izrazavaju trajanje i tenden­ ciju manifestacija, dok neka od »stanja« izrazavaju јп­ tenzitet, trajanje i tendenciju uzroka ili sila koje рro­ izvode manifestacije. Sem toga, postoji jedna posebna vrsta reCi, »tenzori«, koja se sastoji od ogromne klase reci koje oznacavaju jedino јасјпи, tendenciju, trajanje i sled. Funkcija tenzora jeste izrazavanje intenziteta, >,јacina«, i паСјпа па koji se опј odrzavaju ili variraju, kao i stepena njihove рготепе; i to tako da siroki ројат intenziteta, posmatran kao nesto 8to uvek nuzno vaгira ili se odrzava, ukljucuje takode tendenciju i tra­ јапје. Tenzori nose и svome znacenju razlike и stepe­ пи, razme�i, konstantnosti, ponavljanju, povecanju i smanjivanju intenziteta, neposrednom sledu, prekidu

Јezik, misao

i stvarnost

I1S

ili sledu posle odredenog intervala, itd., а takode i ta­ kve KVALIТETE jaCina kakve blsmo mi metaforicno, izrazili геСЈта »blag«, »ravnomeran«, »snazan«, »Ьurзп«, i slicno. UoCljiva osobina tenzora је odsustvo slicnosti sa terminima realnog prostora i kretanja, koji kod nas Јmаји »isto znacenje«. Postoje samo izvesni tragovi iizvodenja iz prostornih term1na, koje је тоМа i pri­ vidno.8) Tako, dok hopi u svojim imenicama izgleda vrlo konkretan, ovde u tenzorima оп postaje toliko apstraktan da skoro prevazilazi nase mogucnosti da ga pratimo. UOBIcAJENO MI5UENJE U SAE 1 HOPIJU

Uporedivanje izmedu uobicajenih misaonih sveto­ va govornika SAE i hopija, koje се sada biti izvrseno, daleko је, naravno, od toga da bude potpuno. Moguce ј(: sa mo ukratko ukazati па izvesne dominantne kon­ traste koji, kako izgleda, poticu od onih jezickih raz­ lika koje su vec pomenute. Pod »иоЫсајеniт mislje­ пјет« i »misaonim svetom« podrazumevam vise nego samo jezik, to jest, wse nego same jezicke obrasce. 8) Једап од takvih tragova је to да tenzor »dug u trajanju«, mada је sasViim razliCit od prideva »dug« u рго­ stornom smislu, izgleda da sadrzi isti koren kao i pridev »velik« u prostornom smislu. Drugi је to 8to »negde« u prostornom smislu, upotrebljeno sa izvesnim tenzoI1ima, znaci »и neko neodredeno vreme«. Ipak је moguce da ovo nije slucaj i da samo tenzor даје vremenski elemenat, tako da »negde« јО8 uvek oznacava prostor, а pored toga i da pod ovim uslovima neodreden prostor znaci prosto opstu primenljivost, bez obzira i па prostor i па vreme. SledeCi trag је u tome da је u temporalnoj (ciklicnoj) reOi »posle­ podne« element koji znaci »posle« izveden a.z glagola »odvo­ jiti«. Postoji јО8 takvih tragova, аН ОПЈ su malobrojni i izu· zetni, i jasno пе Нсе па nase prostorne metafore .

116

Bendzamin Li Vorf

Ја tu ukljucujem svu anal05ku i sugestivnu vrednost ovih obrazaca (па primer, па5 јmаginаrni prostor i sve njegove daleke implikacije) i sve meduuticaje izmedu jezika i kulture kao сеlinе, gde veoma mnogo toga nije jezi�kog karaktera ali ipak pokazuje da је oblikovano pod uticajem jezika. Ukratko, ovaj »misaoni svet« је mikrokosmos koji svaki covek nosi u sebi, i роmоеи koga, u granicama svojih mogucnosti, mеп ј razиme makrokosmos. Mikrokosmos SAE anablzira stvarnost uglavnom u terminima onoga 5to se u njegovim okvirima naziva »stvarima« (tela i kvazi-tela) zajedno sa пасјпјmа рго­ tezne аН besformne egzistencije koji se u пјеmи zovu »supstance« ili »matel1ija«. Оп ide za tim da egzisten­ сјји posmatra kroz Ыпоmпи formulu koja bilo 5ta ро­ stojece izrazava kao prostornu formu plus prostomi besformni kontinuum, koji se ргеmа formi odnosi kao 5to se sadrzaji odnose ргеmа konturama svoga kontej­ пега. Neprostomi postojeci entiteti su »uprostoreni« putem imanigacije i snabdeveni sli�nim impIikacijama forme i kontinuuma. Izgleda da mikrokosmos hopija analizira stvar­ nost uglavnom u terminima DOGADAJA (Ш bolje гесе­ по dogadanja), i to odnoseCi se ргеmа пјјmа па dva паСјпа, subjektivni,i objektivni. Na objektivan пабiп, i to samo ako se radi о opazljivom fizickom iskustvu, dogada­ јј se izrazavaju uglavnom putem obrisa, Ьоја, kretanja, i u smislu drugih perceptivnih izve5taja. Na subjekti­ v an naoin, i fizicki i nefizi�ki dogadaji se posmatraju kao izraz nevidljivih faktora intenziteta, od kojih za­ vise njihova stabilnost i trajnost, i1i prolaznost i sklo­ nosti. Iz toga sledi da svi postojeci entiteti пе »postaju sve kasniji i kasniji« па isti nacin; neki to Cinе rastuCi kao biljke, neki 5irenjem i iScezavanjem, neki krqz niz metamorfoza, dok se пем odnavaju u istom оь-

Jezik, misao i stvarnost

117

1iku sve dok пе Ьиди zahvaceni uticajem пеюЬ snaf.. sila. U prirodi svakog postojeceg entiteta sposobnog da se manifestuje kao odredena celina jeste snaga пје­ govog vlastitog пасјпа trajanja: njegov rast, njegovo о радапје, njegova stabilnost, ciklicnost i1i kreativnost. U tom smislu sve ј е vec и ranijim fazama »pripremlje­ по« za nacin па koji se sada manifestuje, а опо 8to се tek biti, деliтЈСПО је »pripremljeno«, а delimicno se nalazi u procesu takve »pripreme«. Ovom »pripremaju­ сет« ili »pripremljenom« aspektu sveta НОРЈ даји zna­ сај i naglasak koji bl. mogao да odgovara опот »kvali­ tetu stvarnosti« koji »materija« i1i »grada« јтаји za nas. пјЬ

KARAKTERISТIKE UOBICAJENOG ,PONASANJA U KULTURI НОРПА

Moze se videti да su i nase ponasanje, i ponasa­ koordinirani и mnogo tacaka sa jezicki uslovljenim mikrokosmosom. Као sto pokazuju i moji ргјтегј izbijanja pozara, ljudi se ропа5аји u одгеоепјт situacijama па пасјпе koji su slicni пасјпјта па koje govore о njima. Karakteristika ponasanja Hopija је isticanje ргјргете. Ovo obuhvata prethodnu najavu i razvijanje bIagovremene pripravnosti za dogadaje, raz­ radu тега predostroznosti да Ы se osigurala postoja­ nost zeljenih uslova, i naglasavanje dobre volje kao onoga 5tO ргiргеmэ. dobre rezu1tate. Posmatrajmo samo analogije obrazaca za Ьтојanје дапа. Vreme se uglav­ пот гасипа »danima« (talk, -tala) ili »посјта« (tok). Ove ге6Ј nisu јтепјсе vec tenzori. Prva је formirana iz korena »svetlo, дап«, а druga iz korena »spavati«. Втојј se ротоси REDNIH BROJEVА. То пјје obrazac Ьго­ јапја izvesnog Ьтоја ljudi i1i stvari, cak i ako se oni пје Н орјја,

118

Bendzamin Li Vor/

pojavljuju sukcesivno, jer Ы oni cak i tada MOGLI da se sakupe и neki skup. То је obrazac brojanja иza­ stopnog ponovnog pojavljivanja ISTOG coveka ibl stvari, 5to пе moze da formira skup. Ova analogija пета za ciIj da se ропа5а sa cikIicnosti dana kao sa nekoliko ljudi (»nekoIiko dana«), 5to је оnо 5to bismo МI Cinili, vee se prema пјој ponasa kao prema posetama jednog ISTOG (;ОУЕКА. Роnа5аnје nekoIiko ljudi пе moze se izmeniti delovanjem па samo jednog od njih, ali se karakter sledeeih poseta jednog istog coveka moze pripremiti i па taj nабп izmeniti putem uticanja па njega и toku posete koju оп Cini sada. То је nacin па koji Hopi postupaju sa buduenosti - putem delo­ vanja unutar sadasnje situacije, za koju ocekuju da prenese snazne uticaje, i oeigledne i okиltne, па Ьи­ duei dogadaj od interesa. Moze se reCi da njihovo dru5tvo razume nasu poslovicu »Dobar pocetak је pola posla«, ali пе i drugu па5и poslovicu »Sutra је drugi dan«. Ovo moze da objasni mnogo toga о karakteru Hopija. Ovakvo pripremno ponasanje Hopija moze biti grubo podeljeno па najavu, spoljnu pripremu, unutras­ пји pripremu, prikriveno ucesee i ирото ponavlja:nje pripremnih radnji. Najava, ili pripremni publicitet, је­ ste vazna funkcija и nadleznosti posebnog »slшЬепоg« lica, Vrhovnog najavljivaca (Crier СЫеf). Spoljno pri­ premanje predstavlja pripremu koja obиhvata mnoge vidljive aktivnosti, od kojili neke, ро nasem shvatanju, пе Ы bile od neposredne koristi za datu svrhu. Опо ukljucuje normalnu obuku, veZbanje, razvijanje goto­ vosti, uvodne formalnosti, pripremanje posebne hrane, itd. (sve to и stepenu koji пата more izgledati prete­ ran); dalje, intenzivno odrzavanje telesnih aktivnosti kao 5to su trcanje, trkanje i igranje, za koje se misli da povecava intenzitet razvijanja dogadaja (takvih kao

]ezik, тisao i stvarnost

119

8to је sazrevanje plodova); zatim, imitativnu magiju i magiju drugih vrsta, pripreme zasnovane па ezoteric­ koj teoriji koja se s1uzi instrumentima koji su vero­ vatno okultne prirode, kao sto su mоИtvепе palice, molitvena pera i molitveni obroci; i па koncu velike ciklicne ceremonije i igre, koje imaju znacenje pripre­ тапја kise i plodova. Iz jednog od glagola koji znaci »pI1iprema:ti« izvedena је imenica za »zetvu« iИ »plod«: na'twani »pripremljeno« i1i »и pripremi«.9) Unutrasnja priprema sastoji se u upotrebi molitve i meditacije, i u тапјој meri dobrih zelja i dobre volje, da Ы se postigli zeljeni rezultati. Stavovi Hopija naglasavaju snagu zelje i misli. S obzirom па njihov mikrokosmos, sasvim је prirodno da је tako. Zelja i misao su najraniji, i zato najvazniji, najkriticniji i najkrucijalniji stadijumi pripreme. �tavise, Норј sma­ traju da песјје zelje i misli uticu пе samo па njegove vlastite akcije, vec isto tako i na сеlи prirodu. Ovo је takode potpuno prirodno. Sama svest је svesna rada, osecanja napora i energije u zelji i mi8ljenju. Iskustvo пат govooi, па јо!; elementarniji пасјп nego jezik, da ukoliko se potrosi energija dola7Ji do porizvod­ пје efekata. МI smo skloni da verujemo da nasa tela mogu da zaustave ovu energiju, sprecavajuci је da de­ luје па druge stvari, dok пе naredimo nasim TELIMA konkretnu i vidljivu akciju. АН ovo moze ЫМ tako јешпо zato 8to nasa vlastita jezi6ka osnova stoji iza teorije da su besfornmi entiteti kao »mateГija« stvari za sebe, koje se mogu oblikovati samo ротоси пјјта slicnih stvari, ротоси druge materije, ра su otuda izo­ lovani od snage zivota i misli. Nije neprirodnije sma9) Glagoli hoplija koji se odпose па pripremanje па­ ravno пе odgovaraju u potpunosti nasem glagolu »pripre­ mati«; u tom smsilu na'twani moglo Ы takode izrazavati »uticanje па nesto«, »trud da se nesto postigne« i slicno.

120

Bendzamin Li Vorf

-------

trati da је misao и kontaktu sa svim stvarima i da prozima celi svemir, nego misliti, kao 5tO to svi mi Cinimo, da ovo бпј neki spoljni izvor svetlosti. 1 nije neprirodno pretpostaviti da misao, kao та koja druga si1a, ostavlja па svemu tragove svoga dejstva. Ipak, kada mislimo о izvesnom stvarnom bokoru ма, мi пе pretpostav1jamo da nasa тјsзо ide do njega Ii osvet· ljava ga kao reflektor koji bi bio uperen и njega. cime tada pretpostavljamo da se па5а svest bavi kada тј­ slimo о tom bokoru ма? Verovatno mislimo da se

bavi »mentalnom slikom« koja niје мап bokor vec mentalna zamena za njega. A1i za5to bi bi10 PRIRODNO misliti da se nasa misao bavi zamenom, а пе realnim bokorom? Sasvim је moguce da је razlog и tome 5tO

smo mi па jedan maglovit nacin svesni da sa sobom nosimo Oitav jedan imaginami prostor, рun menta1nih zamena. Nama su mentalne zamene odavno poznate 1 bliske stvari. Menta1nim slikama iz imaginarnog pr� stora, za koji mozda potajno znamo da је samo ima­ ginaran, mi prikljucujemo stvarno postojeCi bokor гша

па koji mislimo, - 5tO moze biti ne5to sasvim drugo - verovatno Ьа5 zbog toga 5tO taj prostor predstavlja vrlo zgodno »mesto« poseduje imaginarni izvest.i iz ovoga jeste prostorom пе moze

za njega. Misaoni svet Hopija ле prostor. Zakljucak koji se moZe da se пUsао koja se bavi realnim smestiti nigde sem и realni pr�

stor, ni11i se realni prostor moze izolovati od uticaja misli. Jedan Норј bi normalno pretpostavio da njegova misao (Ш оп sam) saobraea sa stvarnim bokorom ги· za ili verovatnije sa kukuruzom - kada mis1i о -

Misao Ы tada trebalo da ostavi nekog traga па usevu koji је и ро1јu. Ako је to dobra misao, о zdrav­ lju i napretku, to је dobro za usev; ako se radi о rda­ voj misli, onda to nije dobro za usev.

пјеmu.

Jezik, misao i stvarnost

121

Hopi isticu faktor intenziteta misli. Da Ы bila пајdelotvornijа, misao treba da bude jasna u svesti, odreaena, postojana, uporno odrzavana, prozeta snaf­ ПЈт osecajem dobrih namera. Smisao ove ideje mogao Ы u engleskom biti izrazen kao »concentrating« (kon­ centrisanje), »holding it in your heart« (nosenje neke misli u srcu), »putting your mind оп it« (usredsredi­ vanje paznje па nesto), »earnestly hoping« (iskreno па­ danje) i slicno. Snaga misli је опа snaga koja se nalazi u pozadini ceremonija, molitvenih раНса, ritualnog pu­ senja, itd. Smatra se da molitvena lula pruza ротос pri »koncentrisanju« (kako mi је rekao тој informator). Njeno ime, na'twanpi, znaci »instrument pripreme«. Skriveno ucesce predstavlja mentalnu saradnju ljudi koji пе шiтајu neposrednog ucesCa u aktuelnim poslovima, bilo da је to neki rad, 10v, trka, ceremo­ nija, - vec usmeravaju svoju misao i dobru volju prema uspehu posla. Pri objavljivanju cesto se regru­ tuje podrska takvih metalnih pomagaca, isto koliko i konkretnih ucesnika. U takvim objavama sadrzam su direktni apeli ljudima da pomazu svojom aktivnom dobrom voljom.lO) Slicnost takvog postupanja nasim pojmoViima naklonjene publike i1i navijackih sekcija па fudbalskim utakmicama пе Ы trebalo da sakrije cinje­ nicu da је опо sto se kod Hopija ocekuje od skrivenih ucesnika prvenstveno snaga upravljene misli, а пе samo simpatija ili hrabrenje. Ustvari, skriveni ucesnici ulazu svoj najzesCi rad pre, а пе za vreme date igre ili posla! 10) Vid. прг. Ernest Beaglehole, Notes

nomic life jBeleske

оп

Hopi

есо­

privrednom zivotu Hopijaj, (Yale University Publications im Anthropology, Ьг. 15, 1937), ро­ sebno podatak о objavljivanju lova па zeceve, i па strani 30, opis aktivnosti povezanih sa ciscenjem izvora Toreva - objavljivanje, razliCite pripremne aktvinosti, i па kraju, pripremanje kontinuiteta dobrih rezultata koji su vec ро­ stignuti i nastavlj anja isticanja iz izvora. о

Bendzamin Li Vorf

122

Posledica ројта snage mis1i је i to da rdava misao бni zlo. Otuda је jedan od ciljeva prikrivenog ucesca da se obezbedi udruzena sila onih koji zele dobro, da Ы se osujetila i nadmasila rc1ava misao onih koji fele zlo. TakvJ. stavovi u velikoj meri unapreduju saradnju i duh zajednistva. No to пе znaci da u zajednici Но­ рјја пета rivaIstva i oprecnih interesa. Nasuprot ten­ denciji ka socijalnoj dezintegraciji jedne takve таlе,. izolovane grupe, teorija »pripreme« putem snage misIi, koja IogJ.cki vodi snazi kombinovane ројасапе i urav­ notezene misli cele zajednice, sigurno da u ogromnoj meri ротзZе postizanju priIicno znacajnog stepena ko­ орегасјје u svim vainim kulturnim aspektima koji ро­ stoji u selu Hopija uprkos mnogih privatnih razmimo­ ilazenja. Jos jedna posledica jezicke pozadine u misljenju Hopija iskazuje se u naglasavanju upornosti i stalnog, istrajnog ponavIjanja koje pokazuju njihove »ргјргет­ пе« aktJivnosti. Objektivimrani i prostorno koncipiran pogled па vreme, kao sto је nas, zamagljuje sposobnost opazanja kumulativne vrednosti koju imaju пеЬгојеni kratkotrajni тотепМ, dok је nacin misljenja koji је povezan sa subjektivnom svesti о trajanju, о перге­ kidnom sledu dogadaja u smislu sve kasnijeg i kasni­ jeg, pojacava. Nama, koji па vreme gledamo kao па kretanje u prostoгu, monotono ponavljanje izgleda kao rasipanje njegove sile dui reda jedinica toga prostora, kao trosenje. Za HQEij�l_ k.2l! па vreme пе gledaju kao im« 'svega па kretanje ne.&Q kao IHl»р"оst зnје 1: sto је шd Ыl0 1Н')јпјеnо, jednQi&ю pona-tjалfе niје �rosenje vec ak.umulacija. Опо edstavlja sakupljanje ne�dI i"'ih рroтепа Щје �ойа::па daJe.lI_ Као sto smo _зI L ___to ka.9_ ka4 b!�т () . 11) Ovaj ројат nagomilavanja snage, koji izgleda da је impliciran u najveeem delu ponasanja Норјја, iша anа-

�

� �

, k.z: ��i:� � __

,

Jezik, misao i stvarnost

123

novi dan dozivljavali kao povratak iste osobe. шаl0 stanje aIГSa"svim otiscima оdјцСе. �ne kao.2&ru� dan, toI�s! kao potpuno·razllcitu. оsоЬц,....оvај princip, povezan sa snagom misli i opstim osobinama Pueblo kulture, izrazen је u teoriji ceremonija1ne igre Норјја kojom se тоН za kisu i plodove, kao i u пјепот krat­ kom, klipastom koraku koji se ponavlja hiljadama puta, iz sata u sat. NEKI OТISCI JEZIC:KIH OBIC:AJA U ZAPADNOJ CIVILIZACIJI

Teze је da se u nekoliko reCi donese ispravan sud о jezicki uslovljenim od1ikama nase kulture, nego о takvim od1ikama ku1ture Норјја; razlog је пјеп ogro­ тап domen i teskoca da se bude objektivan - zbog nase duboko ukorenjene bliskosti sa stavov,ima koje treba anal:izirati. Ovde zeblm samo da skiciram izvesne karakteristike nastale pod uticajem naseg jezickog ы­ пота forme plus besformne stvari i1i supstance, zatim nase metaforicnosti, naseg imaginarnog prostora i naseg logiju u fizici. То је akceleracija. Moze se reCi da jezicka pozadina Норјја daje njihovom miSljenju prirodno saznja­ пје da se sila ne manifestuje kao kretanje ili b runa, vec kao akumulacija ili akceleracija. Nasa lingvisticka pozadina usmerena је па to da nas omete u listom saznanju, jer posedujuCi legitimno shvatanje da је sila nesto 8to izaziva ргоmепе mi otuda mislimo о promeni ротоеи analogije koju пат daje nasa jezicka metaforika, tj. kretanja, иmе­ sto ротоси ројта kojli пе implicira kretanje i promenu, tj. akumulacije ili akceleracije. Otuda potice nase naivno osecanje soka kada putem fizickih eksperimenata otkrijemo da nije moguce definisati silu роmоси kretanja, da kreta­ пје i brzina, posto su takode »и miru«, jesu potpиno rela­ tivni, i da sila moze biti mегепа јешпо роmоеи akce­ leracije.

124

Bendzaтin Li Vorf

objektiviziranog vremena. Ovi faktori su, kao 5to smo videli, jezickog karaktera. Filozofski pogledi koji su u tradicionalnom smislu najkarakteristicniji za »zapadni svet« dobijaju od ф­ hotomije forme i supstance ogromnu podrsku. Ovde spadaju materijalizam, psihofizicki paralelizam, fizi­ ka - bar u njenoj tradicionalnoj njutnovskoj for­ mi - i dualisticki pogledi па svet uopste. Njima ustvari pripada skoro sve 5tO ulazi и »cvrsti, prak­ ticni zdravi razum«. Monisticki, hоИstiсki i relativi­ sticki pogledi па stvarnost privlace filozofe i neke naucnike, ali skoro uop5te пе mogu da privuku »zdravi razum« prosecnog coveka Zapada, пе zato sto ih sama priroda роЫја (da је tako, filozof� Ы bar to mog1i da otkriju) - vec zato sto se о njima mora govoriti песјт 5to se svodi па novi jezik. »Zdravi razum«, kao sto ти ime kaze, i »prakticnost«, kao 5to пјепо ime пе kaze, ticu se uglavnom lako i trenutno razumljivih predmeta razgovora. Ponekad se tvrdi da svako intui­ tivno oseca njutnovski prostor, vreme i materiju, dok se relativnost иzima kao primer da Ы se pokazalo kako matematicka ana1iza moze da dokaze da је intui­ сјја pogres.na. Qvo, pored toga 5to је nepravedno pre­ та intuiciji, predstavlja olak poku5aj da se odgovori па pitanje (1) postavljenQ па pocetku ovog clanka, zbog koga је ovo istraZivanje bilo i preduzeto. Izlaga­ пје otkrica do kojih se dQ510 sada је pri kraju, i mi­ slim da је odgovor па postavljeno pitanje jasan. Роте­ nuti olako dat odgovor, koji Ьаса krivicu па па5и sporost и otkrivanju misterija kosmosa, kakva је па primer relativnost, па intuiciju, jeste pogre5an odgo­ vor. Ispravan odgovor glasi: njutnovski prostor, vreme i materija nisu intuitivni. Oni predstavljaju ideje formi­ rane па osnovu impresija koje dolaze iz kulture i је­ zika. Otuda ih је i NjutD (Newton) preuzeo.

Jezik, misao i stvarnost

125

Na5 objektivizirani pogled па vreme је, sa druge strane, pogodan za istoricnost i sve 5to је povezano sa cuvanjem zapisa, dok је pogled Норјја nepogodan za tu svrhu. Naime, pogled па vreme Норјја је suviSe suptilan, kompleksan i stalno u razvoju, tako da пе pruza gotov odgovor па pitanje kada se »jedan« doga­ daj zavr5ava, а »drugi« pocinje. Kada se podrazumeva da sve 5to se ikad desilo ј05 jeste, ali nuzno u razli6itom obliku od onog koji daju secanja i zapisi, veoma је mala pobuda da se izucava pr05lost. 8to se sadas­ njosti tice, пе postoji pobuda da se опа belezi, vec da se tretira kao »priprema«. No NA8E objektivizirano vreme stavlja pred imaginaciju ne5to slicno rolni i1i tubi pergamenta ravnomerno izdeljenoj u prazne pro­ store, sugerirajuCi da u svaki treba upisati ро jednu stavku. Pisanje је bez sumnje pomoglo па5ет lingvi­ stickom tгеtiгапјu vremena, Ьа5 kao 5to је ovo sa svoje strane uticalo па upotrebu pisma. Kroz ovo »daj-i­ -uzmi« izmedu jezika i cele kulture dobijamo, па primer: 1. Zapise, dnevnike, knjigovodstvo, raeunovodstvo, matematiku podstaknutu racunovodstvom. 2. Interes za precizno odredene nizove, гасипanје datuma, kalendare, satove, hronologiju, vremenske nad­ nice, vremenske grafikone, vreme kako ga upotreblja­ va fizika. 3. Апаlе, istorije, istorijske stavove, interes za proslost, агhеоlоgiјu, stavove u2Jivljavanja u prosle ре­ riode, па primer, klasicizam, romantizam, itd. Ва5 kao 5to shvatamo па5е objektivi2Jirano vreme kao ne5to 5to se pruza u buducnost па isti nacin kako se pruza u pr0510st, isto tako opisujemo na5е ргосепе buducnosti u istom obliku koji јтаји па5ј zapisi рго­ slosti, 5tO vodi do koncipiranja programa, planova,

126

Bendzamin Li Vorf

budfeta, itd. Formalna jednakost »prostoro1ikih« jedi­ пјса ротоси kojih merimo i zamisljamo угете vodi nas tome da smatramo da је »besformna stvar« ili »supstanca« vremena homogena i da је u odredenoj srazmeri sa Ьгојет tih jedinica. Stoga nase proporcio­ nalno dodelJivanje vrednosti угетепи postaje osnova za izgradnju jedne komercijalne strukture koja se Ьа­ zira па vrednostima proporcionalnim vremenu: to su vremenske nadnice (rad па vreme stalno potiskuje rad ро delu) renta, kredit, kamata, troskovi amortizacije i premije osiguranja. Nema sumnje da Ы ovaj ogro­ тап sistem, jednom vec izgraden, nastavio da vafi pri bilo kojoj vrsti jezickog tretiranja vremena; аН to 8to је оп uopste Ыо izgraden, dostigavsi veliCinu i poseban oblik kakve јта u zapadnom svetu, jeste Cinjenica koja је neosporno u skladu sa obrascima SAE jezika. Da 11 Ы tak\'a ci\'ilizacija kao 5to је оуа nasa bila то­ guCna uz vrlo razlicito jezicko tretiranje vremena jeste veliko pitanje; u nasoj civi1izaciji, nasi jezicki obrasci i podesavanje naseg ponasanja prema vremenskom ге­ du jesu опо sto jesu - i u medusobnom su sk1adu. Mi smo naravno stimulisani da upotrebljavamo kalen­ dare i razne vrste casovnika, i da pokusavamo da те­ rimo vreme sve preciznije i preciznije. Оуо pomafe nauci, а nauka za uzvrat, sledeci ove dobro uhodane koloseke nase kulture, vraca kulturi stalno rastuCi skup primena, navika i vrednosti, ротоси kojih kultura ро­ поуо usmerava nauku. АН sta lezi уап оуе spirale? Nauka роСјпје da nalazi da ima necega u Kosmosu 5to nije u skladu sa pojmovima koje smo oblikovali gПI(\ссi ovu spiralu. Опа pokusava da oformi NOVI Ј EZ 1 К рот06и koga се se prilagoditi 8irem univer­ zumu. Jasno је kako naglasak па »stednji угетепа«, koji је razumljiv iz svega 5to је гесепо, i predstavlja jasnu

Jezik, misao i stvarnost

127

objektivizaciju vremena, vodi do visokog vrednovanja »brzine«, sto se uveliko pokazuje u nasem ponasanju. Jos jedan efekat па ponasanje ispoljava se u tome 8tO пат karakter jednolikosti i pravilnosti koji pose­ duje nasa slika vremena, kao bezgran,icne шегпе trake obelezene jednakim razmacima, sugerira da se ропа­ samo kao da је ova jednolikost mnogo saobraznija do­ gadajima nego 5tO stvarno jeste. То jest, опа vodi do toga da nase ponasanje postaje rutinsko. Mi smo usme­ reni da biramo i favorizujemo sve 5tO podrtava ovo glediste, da podilazimo sablonskim aspektima stvamo­ sti. Jedan vid ovoga jeste ропа5anје koje se ocituje u laznoj sigumosti iИ pretpostavci da се sve uvek ici glatko, i nedostatku predvidanja rizika i odbrane od njega. Nasa tehnika zauzdavanja energije dob,ro funk­ cioniSe u rutinskim radnjama, i шј uglavnom pokusa­ vamo da је poboljsamo па rutinski nacin - аН sa druge strane, relativno smo nezainteresovani da ucini­ то ne5to da ova energija prestane da bude uzrok пе­ sreca, pozara i eksplozija, 5to se de8ava stalno i u ve­ likoj meri. Takva nezainteresovanost za neocekivane dogadaje u zivotu bila Ы katastrofalna za drustvo koje је tako malo, izolovano i nesigurno kakvo је dru5tvo Норјја, ili tacnije receno, kakvo је bilo ranije. U tom smislu, nas jezicki odredeni misaoni svet ne samo da saraduje sa idolirna i idealima па8е kиl­ ture, vec cak putem svojih obrazaca angazuje па8е liene nesvesne reakcije i daje јт izvesne tipicne karak­ teristike. Jedna takva karakteristika, kao 8tO smo vi­ deli, jeste NEPAZLJIVOST, kao, па primer, pri neoprez­ пој voznji ili Ьасапји pikavaca u papirne otpatke. Druga takva karakteristika, koja se razlikuje ро tipu, jeste GESТIKULlRANJE ргј g ovoru. Velika vecina ge­ stova koje izvode Ьаг опј ljudi koji govore engleski, а verovatno i svi Оni koji govore SAE, slиzi da ilustrиje,

128

Bendzamin Li Vorf

ротоеи pokreta и prostoru, пе realnu prostornu re­ ferencu, vec јеdnи od neprostornih referenci који па§ jezik predstavlja ротоси metafora imaginarnog pro­ stora. То jest, mi smo pre spremni da ucinrimo gest hvatanja kada govorimo о hvatanju neke tesko dokuci­ ve ideje, nego kada gOVOI1imo о hvatanju kvake па vrati­ т а. *) Ovaj gest јта za сНј da исјni metaforicnu i stoga nekako пејаБпи referencu jasnijom. Ali ako пеи jezik oznacava neprostorno пе podrazumevajuci prostornu analogiju, onda referenca пе moze ротоеи gesta da bude иСјпјепа nimalo jasnijom. Порi gestikuliraju veo­ та malo, а тоЫа i пе gestiku1iraju uopste, и nasem smislu ovog ројта. зlеdа_d�Ј�iпеstеziј;;\, Ш culno ОБесanје miSicnih pokreta, iako nastaje рге jezika, postaje svesnije usled :j�mcke .J�.pot�. imaginarnog.. prostor� }. metaforicne:" zamisli kretanja. Кinestezija је izrazitau dva vid� ёvrорskе: ku!ture:1.lumetnosti i и sportu. Бvгорskа skulptura, umetnoSГii kojoj Бvгора prednjaci, jeste upadljivo kinesteticka, jer nosi sobom snazan osecaj za kretanje tela; isto vazi i za evropsko s1ikarstvo. Igra (ples) и nasoj kulturi izrazava иБЫсепје pokretom. pre nego simbolizam i ceremonijal, а nasa muzika је pod jakim uticajem formi nase igre. Nasi sportovi su snazno prozeti elementima ove »poezije pokreta«. Trke i igre Порiја izgleda da vise isticu vrIine izdrzljivosti i trajnog intenziteta. Njihove igre su u velikoj теп simbo1icke i izvode Бе Ба velikom snagom i ozbiljnoscu, аН se пе odlikuju vecom merom pokreta ili zamaha. Sinestezija, Ш utisak da jedno culo prima karak­ teristike svojstvene drugom culu, kao sugestije svet-

*) U engleskom su pojmovi ,'shvatJiti« i »uhvatitic oznaceni роmоеи jedne reCi, »to grasp«. OCigledno i и па­ sem jeziku »shvatiti« i »uhvatiti« Јmаји jedinstven koren (Prim. prev.).

Jezik, misao i stvarnost

129

Iosti i Ьоја date ротоси zvukova i suprotno, moraIa Ы ЫН jos vise dostupna svesti ротоси jezickog meta­ forickog sistema koji oznacava neprostoma iskustva terminima prostornih, mada nesumnjivo i опа potice iz dubljeg izvora. Verovatno se па prvoj instanci meta­ fora rada iz sinestezije, а пе suprotno; ipak duboka ukorenjenost metafore и jezicke obrasce пјје nuzna, kako пат pokazuje Ьорј. Neprostomo iskustvo јта а jedno dobro organizovano culo, CULO SLUHA сиlа za miris i ukus su vec slabije organ�zovana. Nepro­ storna svest је uglavnom oblast� misli, етосјја ј ZVU­ КА. Prostorna svest је oblast svetlosti, Ьоја i dodira, i pruza oblike i dimenzije. Nas metaforicki sistem, јте­ пијиСј neprostoma iskustva ро ugledu па prostorna, imputira zvucima, mirisima, ukusima, етосјјата i mi­ slima kvalitete kao sto su Ьоје, jasnoce, oblici, uglovi, strukture, i kretanja u prostornom iskustvu. А u izves­ пој merJ pojavljuje se i obmut prenos; jer posle тпо­ go govora о tonovima kao visokim, niskim, ostrim, tupim, teskim, svetlim i sporim, govornik nalazi da је lako zamisИti neke faktore prostomog iskustva kao faktore tona. Tako govorimo о »tonovima« Ьоје, о »monotonom« siwlu, о »dreCecoj« masni, о »ukusu« и oblacenju: sto su sve obmute prostome metafore. Zatim, evropska umetnost је karakteristicna ро паСјпи па koji патеmо stremi poigravanju sa sinestezijom. Muzika pokusava da sugerira scene, Ьоје, pokrete, geo­ metrijske slike; slikarstvo i skulptura su cesto svesno vodeni analogijama muzickog ritma; Ьоје se kombinuju uz osecaj za analogiju Ба skladom i neskladom. Evrop­ sko pozoriste i opera teze sintezi mnogih umetnosti. Mozda па ovaj nacin nas metaforicki jezik, kojodnos«, i tako dalje, ротосu pri­ rode, vec da njihovo definisanje uvek predstavlja zao­ bilazni povratak gramatickim kategorijama jezika ko­ јјт govori опај ko daje ovakve definicije. U jeziku Hopija, ),тunја«, »talas«, »plamen«, »те­ teor«, »kolut dima«, »kucaj«, jesu glagoli - jer doga­ аајј пшпо kratkog trajanja пе mogu biti nista drugo *) Da Ы јеdnа rec delovala u takvom sekundarnom smislu, опа u nasem jeziku trpi odredene рготепе /па primer, svetlost - svetleti/, по и engleskom se imenica i glagol cesto ne razlikuju u leksickom smislu /na primer,' »(а) light« postaje »(to) light«/ (Prim. prev.).

Jezik, misao i stvarnost

147

sem glagola. »Qblak« i »oluja« su Ыiш donje graniсе trajanja za imenice. Као Мо ујОјто, hopi t.1stvarj vrsi klasifikaciju dogadaja (Пi jezickih izolata) па osnovu tipa trajanja, sto је strano nasem nacinu mi51jenja... Sa druge strane, u jeziku nutka (Nootka), kojim se: govori па vankuverskom (Vancouver) ostrvu, sve Ы пат reci izgledale kao glagoli, ali ustvari tqmo пе ро-. stoje klasa 1 i klasa 2; radi se о monistickom pogledu па svet koji пат daje samo јеdnи klasu za оЬе vrste dogadaja. »Киса se pojavljuje« ili »kuCi se« jeste nacin da se kaze »kuca«, bas u istom smislu kao 8to se kafe »pojavljuje se plamen« ili »gori«. Nama оуј termini izgledaju kao glagoli zato 5to se тепјаји u sk1adu sa vremenskim razlikovanjem, ili razlikovanjimu koja se ti­ си trajanja, tako da odredeni sufiksi koji se dodaju reci za dogadaj kuce сјпе da опа znaci dugotrajnu kucu. privremenu kucu, buducu kucu, kucu koja је bila, kucu koja pocinje da bude kuca, i tako dalje. Норј јта jednu јтепјсu koja pokriva svaku stvar i1i Ысе koje leti, sa izuzetkom ptica, Сјја se klasa ozna cava drugom imenicom. Za prvu imenicu se moze reCi da oznacava klasu (KLQ Р) klasa letecih objekata minus ptice. Hopi zaista zovu insekte, avion i pilota istom reCi, i пе osecaju nikakvu te5kocu zbog toga. Naravno, tek predoeena konkretna situacija iskljucuje mogucu zbrku u vezi sa уеота disparatnim Clanovima s.iroke 1ingvisticke klase, kakva је klasa (KLQ - Р). Оуа klasa пата izgleda suvise velikom i obuhvatnom, ali i nasa klasa »sneg« Ы tako izgledala nekoJ.n Eskimu. Мј imamo samo jednu rec za sneg koji рада, sneg па tlu, sneg koji је cvrst kao led, sneg koji se topi, sneg koji veje - та kakva ЬИа situacija. Qva sveobuhvatna rec Ы za Eskima bila skoro nezamisliva. ОП Ы rekao da su sneg koji pada, sneg koji se topi, itd., i орaZзјпо i operacionalno razliciti, i da predstavljaju sasvim razli-

-

Bendzamin Li Vorf

148

o:ite stvari. Оп za пјЉ, kao i za dПlgе vrste snega, upo­ trebljava razlicite reci. Asteci su cak оtШi dalje nego mi, аН u suprotnom sтеПl; oni oznacavaju i »hladno« OBJEKTIVNO POUE SIТUACIJA

. GOVORNIK SLUSALAC (POSIUALдC) (i'RIMALдC)

1.

PRIКдZ ТЕМЕ, ТR!:АNЩ .ТА.ЕСЕ OSOВE

ENGLESКI: ·.он

ТАСI U ОУОМ MOMEHТU.

НОРI:

.WAA 1. (ТАСДНЈЕ. ISКдZ О CINJENIClj

OBJEKTIVNO POLJE PRAZNO NEMA TRCANJA SIТUACIJA 2

ENGLESKI: -он ТАСI U OVOМ MOMENTU· HOPI:

-WAAI. (YRCANJE, ISКдZ О CINJENICI)

· ENGLESКI: .ОН ЈЕ ТАСДО.

SITUACIJA 3

HOPI: OBJEKTIVNO POUE PAAZNO SITUACIJA 4

.WAAI. (ТАСДНЈЕ, О CINJENICI)

! ISKAZ

.

OBJEkrlVNO РОШ PAAZNO SIТUACIJA 5

OBJEКYIVNO POUE PRAZNO

-ЕАД WARI. (ТАСА· NJE, ISKAZ О CI· NJENICI, РО SECANJU)

ENGLESKI:

.он "ёЕ- tАсАfi�--"-

HOPI:

.WAAIKNI. (ТАСД· NJE. ISKдZ О ОСЕ· КlVANJUJ

ENGLESКI: .он TACI. (NPA ON ЈЕ ТАКдСI .WARIKNGWE. (ТА. CANJE. STAV О ZAКONIТOSTI)

Razlika izmedu »temporalnog« jezika (engleski) i »bezvremenog« (hopi), Опо 8to su za engleski razlike u vremnu, za Ьорј su razlike и vrsti validnosti.*

SLIKA 3.

-----

*) U situacijama 1 i 2 и engleskom se upotrebljava sadasnje trajno "reme, koje oznaca"a ga se radnja odi· gra"a и momentu и kome se о пјој govori. BuduCi da u srpskohrvatskom ovo vreme пе postoji, recenica »Не is running« prevedena је kao »Оп trci и ovom momentuc· (Prim. prev.).

Jezik, misao i stvarnost

149

i »sneg« i »led« ротоеи јеdnе reci koja ima razliCite zavrsetke; »led« је imenicki oblik; »bladno« је pridev­ skii oblik; а »sneg« је »ledena magla«. Опо 5to najvise iznenaduje jeste otkrice da оЬи· hvatne generalizacije zapadnog sveta, kakve su »vreme«. »brzina« i »materija«, nisu bitne za konstrukciju јеdnе dosledne s1ike univerzuma. Psihol05ka iskustva koja mi razvrstavamo pod ove stavke time nisu, naravno, razo­ rena. Pre Ы se moglo reci da kategorije izvedene iz drugih vrsta iskustava preиzimaju vladavinu пad kos­ mologijom, i izgleda funkcionis·u isto tako dobro. Hopi Ы se mogao nazvati bezvremenim jezikom. Оп poznaje psiholoSko vreme, koje је vrlo s1iCno Bergsonovom »trajanju«, аН је ovo »vreme sasv�m razliCito od mate­ matickog vremena, Т, koje upotrebljavaju па5Ј fizicari. Меаи karakteristicnim osobinama vremena kod hopija jesu i te da Опо varira sa svakim posmatracem, da пе dozvoljava simultanost, i da Јта nиlte dimenzije, to jest, da пе moze biti dato brojem koji је veCi od jedan. Hopi пе mogu da kazu >>ostao sam pet dana«, vec је­ dino »otisao sam petog dana«. Rec koja se odnosi па ovu vrstu vremena, kao 5to је гес »dan«, пе moze imati mnozinu. Zagonetna slika koja је data (s1ika 3.) pruziCe interesantnu intelektualnu vezbu svakome опот ko Ы zeleo da prouci пасin па koji glagol hopija funk­ cionisu bez glagolskih vremena. Ustvari, jedina praktic­ па upotreba nasih glagolskih vremena, u recenicama sa jednim glagolom, jeste da se razlikuje pet tipicnih si­ t.uacija koje su simbolicki predstavljene па slici. Bez­ vremeni glagol hopija пе razlikuje sadasnje, proslo ј buduce vreme samog dogadaja, a1i тога uvek da poka zuje koj;i od sledecih tipova validnosti GOVORNIK рп­ daje iskazu: (а) izvestaj о dogadaju (situacije 1, 2, i 3. па slici); (Ь) oeekivanje dogadaja (siatuacija (4); (с) ge­ neralizacija iIi zakonitost о odredenim dogadajima (si-

150

Bendzamin Li Vorf

tuacija 5). Situaciju 1 u kojoj su govornik i slusalac u kontaktu sa istim objektivnim роIјет, па!; jezik deli па dva stanja, lа i lb, koja se nazivaju sadasnjost od­ nosno buducnos.t. Ova podela је nepotrebna u jeziku koji jemci da је odredeni iskaz izvestaj.*) Gramatika hopija, ротоси svojih oblika koji se nazivaju vidovi i naCini, takode omogucuje da se lako razlikuju trenutne, produzene i ponovljene pojave, kao i da se oznaci stvarni sled dogadaja о kojima se izve­ stava. Na taj пасin univcrzum moze da se opise bez pribegavanja ројти dimenzionalnog vremena. Kako Ы funkcionisala fizika konstituisana па ovaj nacin, bez Т (vremena) u svojim jednacinama? Koliko ја mogu da vidim, savrseno, mada Ы naravno izislcivala drukciju ideologiju (metafiziku) i, mozda, drukCiju matematiku. Prirodno, V (brzina) Ы takode morala da bude пари­ stena. Hopi пета rec koja је u pravom smislu ekviva­ lentna nasim recima »brzina« Ш »hitar«. Ovi termini se оЫспо prevode ротоси reci koja oznaeava >�inten­ zivno« ili »jako« uz neki glagol kretanja. 1 upravo је ovde kljuc za razumevanje nase nove fizike. МоМа се­ то morati da uvedemo novi termin 1, intenzitet. Svaka stvar ili dogadaj се imati neko 1, bilo da se radi о do­ gadaju i1i stvari za koje smatramo da se krecu ili da samo postoje i traju. МоМа се ispasti da је l' elek­ trncnog паЬоја voltaZa iИ potencijal. Satove сето иро­ trebljavati da тегјто intenziteta, i1i bolje геСј, RELA­ ТIVNE intenzitete, jer Ы apsolutni intenzitet bilo cega Ыо besmislen. Nas stari prijatelj, ubrzanje, Ысе jos tamo, ali bez sumnje pod novim imenom. Mozda сето

*) Naime, posto gQi'юrnik i slusalac dele isto vizuel­ по polje, а slusalac zna da odredeni iskaz predstavlja izve­ staj, оп се, ukoliko пе vidi pojavu о kojoj se izvestava. automatski znati da se гащ о песет sto se dogodilo u ргоslosti (prim. prev.)

'

Jezik, misao i stvarnost

151

ga zvati V, пе podrazиmevaju6i brzinu, nego уаПгanје. Verovatno сето smatrati da svi porasti ili akumulacij o predstavljaju V. Ne bismo imali ројат tempa и уге­ menskom smislu, j er kao i b�jna, tempo uvodi mate­ maticko i 1ingvisticko vreme. Naravno, znamo da su sva merenja odnosi, ali merenje intenziteta putem рогеае­ пја sa standardnim intenzitetom sata, ili nekog planetar. nog fenomena, пе tretiramo kao odnos, nista vise nego 5to tako tretiramo daljinu dobijenu рогеоепјет sa те­ trom. Naucnik iz druge kulture, koja upotrebljava vre­ те i brzinu, уеота Ы пат tesko mogao оуе ројтоуе uciniti razumljivima. Mi bismo govorili о intenzitetu neke hemijske reakcije; оп Ы govorio о пјепој brzini iИ пјenоm tempu, za 5to bismo mi najpre misli1i da su samo reci za intenzitet и nj egovom jeziku. Na isti па­ cin, оп Ы. prvo mislio da је intenzitet samo nasa rec za brzinu. и pocetku bismo se slagali, kasnije bismo poceli da se raziIazimo, i па kraju Ы пат mozda sva­ nulo da ustvari upotrebljavamo razliCite sisteme racio­ nalizacije. Оп Ы uvideo da је veoma tesko posti6i da mi shvatimo sta оп stvarno podrazumeva pod brzinom hemijske reakcije. Mi пе bismo јтаli nikakvih odgova­ raj uCih reCi. МоЫа Ы оп pokU5ao da obj asni оуај ројаm dovodeci ga и vezu sa konjem и trku, i sa raz1i­ kom izmeau dobrog konj a i loojog konja. мi bismo, sa nadmenim smeskom, pokU5ali da ти obj asnimo da је оуа analogija takode stvar razlicitih intenziteta, van ko j ih пета mnogo slicnosti izmedu konja i hemijske re­ akcije и ерruуеМ. Ukazivali bismo па to da se konj u trku krece и relativnom smislu и odnosu па tlo, dok је mateI1ij a u epruveti nepokretna. Brzi razvoj naseg osecanja za perspektivu mogao Ы biti znacajan doprinos паисј sa lingvistickog stano­ vi5ta. Necemo уВе т06ј da gledamo па nekoliko sko-

152

Bendzaтin Li Vorf

rasnjih dijalekata indoevropske porodice, i па raciona­ lizatorsku tehniku razradenu ро njihovim obrascima, kao па vrhunac evo1ucije ljudskog uша, niti па nji· hovu sadasnju rasprostranjenost kao па rezultat vece sposobnosti и borbi za opstanak Ш bilo cega drugog izuzev izvesnog niza istorijskih dogadaja - dogadaja koj� se mogu nazvati srecnim jedino sa uskih paro­ hijskih pozicija favorizovanih ucesnika. Ovi dijalekti, i naSi misaoni procesi s njima, ne mogu vise biti ро­ smatrani kao ne5to 5to pokriva celokupnu lestvicu razuma i znanja, vec samo kao јеdnа od konstelacija u galaktickom prostranstvu. Stvarna predstava о neve­ rovatnom stepenu raz1ika и jezickim sistemima koji pokrivaju nas globus budi neizbezno osecanje da је ljudski duh neshvatljivo star; da nekoliko hiljada go­ d:inа istorije о kojoj govore pisani spomen.ici nije msta vece nego јеdnа tacka па ska1i koja mегј nase proteklo iskustvo па ovoj planeti; da dogadaj u ovim posled· пјim milenijumima пе znaee nista u evolucionom smi· slu, i da ljudska rasa tokom poslednjih milenijuma пјје uCini1a nag1i skok niti postigla neku impresivnu sintezu, vec se samo malo poigrala sa nekoliko lingvistickih formula i pogleda па ргiгоdu, nasledenih iz neizrecivo duze proslosti. Ipak, niti ovo osecanje ni oseeaj zavis­ nosti svega sto znamo od jezickih instrumenata koji su i sami u ve1ikoj meri nepoznati пе treba da obes­ hrabre nauku, vec рге treba da podstaknu skromnost koja karakterise pravi naucni duh, i tako stanu па put опој aroganciji umа koja ometa istinsku паиспи radoznalost i nepristrasnost.

VI

JEZICI 1 LOGIКA

U engleskom jeziku, recenice »1 pull the ЬгanсЬ aside« /»ја sklanjam granu u stranu«/ i »1 have an extra toe оп ту foot« /ја јтат jedan prst vise па nozi«/ imaju malo slicnosti. Ostavljajuci ро strani za­ menicu koja predstavlja podmet i oblik sadasnjeg vre­ mena, sto su zajednicke karakteristike koje proii.zlaze iz uslova engleske sintakse, mozemo da kazemo da ni­ kakva slicnost пе postoji. U svakodnevnom, ра eak i паиспот govoru, rekli bismo da su ove гееСniсе razli­ cite zato 5to govore о stvarima koje se sU5tinski razli· kuju. Tako Ы Ыо sklon da tvrdi gospodin Prosecni, zastupnik prirodne logike. Moguce је da Ы se i for­ malna logika starijeg tipa saglasila sa пјат. Stavise, ako se obratimo nekom nepristrasnom паиспот posmatracu sa engleskog govornog podrucja i zamolimo ga da izvrsi direktna posmatranja slucajeva ove dve pojave da Ы video петаји li опе тоЫа nekj elemenat slicnosti koji smo mi prevideli, оп се vise nego verovatno potvrditi izjave gospodina Prosecnog i formalnog logicara. Posmatrac kome smo se obratili da izvrsi ovaj test mozda пе gleda па stvari bas па isti nacin kao logicar stare skole, i mozda пе Ы Ыо razo­ сагап kada Ы utvrdio da ovaj пјје u pravu. Ipak оп је prisiljen da tuzno prizna svoj neuspeh u tome. »Ја ЬЉ voleo kada bih mogao da vam izadem u susret«,

154

Bendzamin

Li Vorf

reCi се оп, »ali та koIiko sam nastojao, nisam mogao da otkrijem bilo kakvu slicnost medu ovim pojavama«. Sada vec па�а tvrdoglava priroda РoCiпје da se budi. Pitamo se da li Ыса sa Marsa takode пе Ы videla nikakvu slicnost. No tada пат lingvist pokazuje da nije neophodno ici cak do Marsa. Nismo jos pregledali пј ovu planetu da bismo videli da li svi njeni mnogo­ brojni jezici klasifiktljtl pomenute pojave tako dispa­ ratno kao !\to to cini nas govor. Nalazimo da и jeziku �oni ovi iskazi glasc ni- Z'Bawa-'kо-n-а, odnosno ni-l'­ -Bawa-ko- Bite (В ovde oznacava th kao и »thin«, а аро­ strof pauzu za иzјтапје vazduha). Ove гесепјсе su veo­ та slicne; и stvari опе se razlikuju samo и poslednjem delu. �tavi�e, и �oniju је uglavnom pocetak konstrиk-

'PEGAV

1.

..

МАСКА. PEGAVA MД�КA

3 ...

А )�+U'И

2.

38.

?

+

1

•

11

SLlКA 4. Ovo 5to је sugerirano па slici predstavlja izvesne lingvisticke pojmove koje, kako је objasnjeno u tekstu" niје lako definisati.

Jezik,

misao i stvarnost

155

cije опај deo koji је vazan i nagla5en. ОЬе reeenice pocinju sa ni- ( »ја «), 5to је samo prefiks. Tada dolazi zaista vaZnа kJjucna rec, l' 8awa, uobicajeni soni termin koji oznacava racvast oblik, kao Ьг. 1 па slici 4. О sle­ decem elementu -'ko пе mozemo biti sigurni, аН оп se slaZe ро obliku sa jednom varijantom sufiksa -a'kw ili -a'ko, koji oznacava drvo, zbun, neki deo drveta, granu, Ш bilo sta tog opsteg ob1ika. U prvoj recenici. -n- znaCi »akcijom ruke«, i moze predstavljati ili rucno uzrokovanie osnovnog stanja (racvastog oblika), i1i пје­ govo pojacavanje, iIi i jedno i drugo. Poslednje -а zn aci da subjek t (»ја«) v rsi radnju па odgovarajucem objek­ tu. Otuda prva recenica znaci »ја uklanjam to (nesto

JEZJK ЭОNI

+ -t.Р''

+

-п·

+ .0

.. nl-kwalkwi·t.pi..,.·o

MESTO NA: AKCIJOМlUZROKOVATIIJA GLAVI

а•• I •• 1

(о,

STANJE SJLE

1

_ ••

GURAM NJEGOVU GLAVU NдZдD

Н)

ПЕАКСЈЈА,

���I��дZдD,

ODBIJA+

.. ...

I3�KI;. .>NAP'�UQQM

.

+

-"о·

МЕЗТО

NA

POVASINI

УООЕ

·to-

,.

n1-k .. alk·ho-IO

UZROKOVATI iA GA ISPUSTAM U Nд NEZIVOM VODU. А ONO РШТА (POJAVUUJE

POVRSINlj

SE

NA

SLlКA 5. Engleske гееешсе ,.ја guram njegovu glavu па·

zad« i ,.ја ga ispu8tam и vodu, а опо pluta« su razliCite. и soniju odgovarajuCi iskazi su veoma slicni, 8to istice cinjenicu da anaЫ.za prirode i klasifikacija do�adaja kao slicnih, ili kao neceg 8to pripada istoj kategonji (logika). jeste pod vlaiicu gramatike. Ali

BendZamin Li Vorf

156

kao grana nekog drveta) otvarajuci i razdvajajuCi ga jos vise tamo gde se ono racva«. U drugoj recenici sufiks е ite znaci >юdпоsеCi se па nozne prste«, а od­ sustvo drugih sufiksa znaci da subjekt ispoljava ovo stanje па svojoj vlastitoj Iicnosti. Prema tome, ova recenica moze da znaci samo »ја imam jedan noZni prst viSe koji se racva kao grana od jednog normalnog noznog prsta«. Logicari i posmatraCi iz plemena Эопi klasifiko­ vali Ы dve pomenute pojave kao sustinski slicne. Nal posmatrac, kome govoI1imo sve ovo, ponovo usredsre­ аије svoje instrumente па te dve pojave i па svoju radost odjednom uvida oCitu slicnost medu njima. Slika 5. blustruje jednu slicnu situaciju: reeenice »1 push his head back« /»ја guram njegovu glavu nazad«/ i »1 drop it in water and it floats« /»ја ga ispustam u vodu, а ono pluta«/, iako su vrlo razlicite u engleskom, u soniju su slicne. Qvo stanoviste lingvisticke relativ­ nosti menja izjavu naseg gospodina Prosecnog: umesto da kaie »recenice su raz!icite zato sto govore о razlici­ tim Oinjenicama«, оп sada rezonuje: »cinjenice su raz1icite govornicima kojima njihova jezicka pozadina pru­ za razliCitu formulaciju tih cinjenica«. Qbrnuto, engleske recenice »The boat is grounded оп the beach« /»Сатас је nasukan па obali«/ i »The boat is manned Ьу picked тen« Ibukvalno: »Сатас је, upravljan od odabranih ljudi«, ustvari: »Сатсет ир­ ravlja odabrana posada«/ izgledaju nam prilicno slicne. Svaka se odnosi па сатас; svaka govori о odnosu сат­ са prema grugim objektima - ili је to NАЭА prica. Lingvist Ы pokazao paralelizam u gramatickim obras­ cima па sledeci naCin: »The boat is xed preposition у« /»Сатас је xan predlog у«/. Logicar Ы mogao da svede analizu lingvista па »А је u stanju х u odnosu па у«, а potom тоЫа па fA = xRy. Takvi simbolicki metodi -

Jezik, misao i stvarnost

157

vode do plodnih tehnika racionalnog игес1еГја, !'itimu. ИSи па8е тј81јепје i pruzaju vredan uvjd u st vari . Ipak. trebalo Ы da shvatimo da slicnosti i razlike U original­ пјт гесепјсата, podvedenim pod pomenute fprmule, za­ vise od izbora maternjeg jezika, te da se ospbine toga. jezi:ka u krajnjem izvodu odrazavaju u vidu svojstava strukture u zgradi logike i matematike koju podizemo. U jeziku nutka sa ostrva Vankuver, ргуј iskaz о

сатси glasi tШl-is-mа, а drugi, lash-tskwig-ista-ma. Prvi se tako moze shematski pirkazati kao I-П-та, а drugi kao ПI-IV-V-та. опј su sasvim razliCiti, јег је ро­ slednje -та samo znak indikativa treceg lic>оп poziva ljude па gozbu«, :tazblja se па subjekt i predikat. Ali u originalnoj recenici nije tako. Опа poeinje dogada­ јет »kuvanje ili pripravljanje jela«, tl'imsh; tada dolazi -уа (rezultat) = »kuvano«; posle toga -'is »jedenje« = = »jedenje kuvane ћгапе«; zatim -ita (»oni koji ci­ пе«) = »oni koji jedu kuvanu hranu« /eaters of cooked food - bukvalno »jedaci« kuvane hrane/; zatim -'itl (»idenje ро«); i па kraju -та, znak indikativa treceg lica. Sve ovo skupa daje tl'imshya'isita'itlma, 5to odgo­ vara gruboj paraftazi »оп, ili neko, ide ро (poziva) 'је­ dace' kuvane hrane«. Engleska tehnika govora zasniva se па razlikova­ пји dve vestacke klase, klase supstantiva i klase gla­ gola, i па blpartitnoj ideologiji*) prirode, koja је vec razmatrana. Nasa normalna гесепјса, sa izuzetkom im­ perativa, тога sadrzati neki supstantiv ispred svoga glagola,**) 5to predstavlja zahtev koji odgovara {Но­ zofskom, а takode i naivnom ројти vrsioca koji vrsi radnju. Ovo poslednje mozda пе Ы bilo tako da је

*) Ovakva upotreba гесј »ideologija« prilicno је

uоЫсајепа

пе­

nasoj terminologiji. Мј bismo svakako pre rekli »metafizika« (РЛm. prev.). ** U srpskoh.t:vatskom jeziku supstantiv ispred gla· gola cesto se izostavlja аН se uvek podrazumeva. Njegovo prisustvo је ustvari oznaceno gramatickim nastavkom gla­ gola. (Prim. prev.). и

168

Bendzamin Li Vorf

engleski imao hiljade glagola kao 5to su »drzati«, koji Ы oznacava1i polozaje. Ali veCina nasih glagola sledi tip segmentacije koji iz prirode izdvaja опо 5to nazi­ vamo »radnje«, to jest, pokretne konture. SledeCi pravilo veCine, mi stoga патесето radnju svakoj recenici, cak i recenici »Ја drzim to«. Vec i пај­ krace razmatranje се pokazati da »ddati« nije radnja vec stanje relativniћ polozaja. Ipak mi о tome mislimo i cak ga vidimo kao radnju zato sto jezik formu1iSe ovaj izraz па isti nacin kao sto formu1iSe brojnije izraze, recimo »Ја udaram to«, koji se odnose па ро­ krete i promene. Mi stalno unosimo u prirodu fiktivne delujuce entitete, prosto zato sto nasi glagoli moraju imati sup­ stantive ispred sebe. Mi moramo da kazemo »to је blesnulo«, ili »svetlost је blesnuIa«, zasnivajuci vrsioca, »to« ili »svetlost«, da Ы obavio опо sto nazivamo rad­ пјот, »blesnuti«. Ipak, blestanje i svetlost su jedno te isto! Hopi izvestava о blesku ротоси prostog glagola, rephi: »blesak (se pojavio)«. Ne postoji podela па sub­ jekt i predikat, cak ni sufiks kao -t, u latinskom tona-t »grmk Hopi moze imati i ima glagole bez subjekata, i to је cinjenica koja ovom jeziku moze dati mogucno­ sti - koje verovatno nikada песе biti razvijene - 10gickog sistema za razumevanje nekih aspekata univer­ zuma. Nesumnjivo је da moderna nauka, snazno odra­ zavajuci zapadne indoevropske jezike, cesto cini опо sto Cinimo svi mi, to jest, vidi radnje i sile tamo gde Ы ponekad Ыl0 bolje videti stanja. S druge strane, »sta­ пје« је imenica, i kao takvo uiiva vec prestii koji se tradicionalno pridaje klasi subjekta ili stvari; zbog toga ј е nauka veoma spremna da govori о stanjima ako јој је dozvoljeno da manipulise tim ројтот kao ime­ nicom. МоЫа Ы bilo bolje kada bismo umesto »sta­ njima« nekog atoma Ш celije koja se deli mogli da

Jezik, misao i stvarnost

169

manipuliSemo, isto tako lako, nekim ројтот koji Ы vise licio па glagol, ali bez skrivenih premisa о vr5iocu i radnji. Ја mogu da saosecam sa onima koji govore »Kazi to obicnim, jednostavnim engleskim ј e1!ikom«, pogotovo kada to 6пе IZ protesta prema praznom formalizmu паЫјапја govora pseudonaucnim recima. АН ogra1lJiaiti тВlјепје jedino па obvasce engleskog, i to posebno па obrasce koji predstavljaju vrhu­ пас obicnostJi u engleskom, znaoi izgubiti snagu misljenja, koja kada se jednom izgubi пе moze vise nikada biti ponovo stecena. Upravo »najobicni­ jii« eng1eski sadrzi najveCi broj nesvesnih pretpo­ stavki о prirodi. U tome је i nezgoda sa shemama kao 5to је Bazicni engleski, gde osakaceni britanski engleski, sa svojim skrivenim premisama koje funkcio­ пј5и efektnije nego ikad, biva utrapljen svetu koji nista пе sumnja kao sustina samog Razuma. Mi rukujemo cak i nasim jednostavnim engleskim mnogo efektnije ako ga usmeravamo sa stajalista jedne visejezicne sve­ sti. 1z tog razloga verujem da vizionari buduceg sveta koji се govoriti samo jednim jezikom, bilo da је to engleski, nemacki, ruski ili та koji drugi, neguju pogre­ эап ideal, i da Ы иСјпili najvecu stetu evoluciji ljud­ skog ита. Zapadna kultura је kroz jezik паСјпНа pri­ vremenu analizu stvarnosti i, U odsustvu korektiva. odlucno smatra ovu analizu konacnom. Jedini korek­ tivi nalaze se u svim onim drugim jezicima koji su tokom еопа nezavisne evolucije doSli do razliCitih, аН jednako logicnih, pГivremenih analiza. U svom vrednom clanku »Moderna lo�ika i zada­ tak prirodnih nauka« Harold N. Li IHarold N. Leel kaze: »Опе nauke Сјјј se podaci mogu kvantitativno meriti raz�ijale su se najuspe5nije zato sto о struktu­ ralnim sistemima razlicitim od onih сјје primere ima-

170

Bendzamin Li Vorf

то u matematici znamo tako malo. Medutim, mozemo sa sigurnoscu reci da postoje i druge vrste takvih sis­ tema, jer је napredak logike u poslednjih роЈа veka jasno пkшао па to. Naprektu u mnogim pravcima u naukama koje su danas dobro zasnovane mozemo se nadati ukoliko napredak logike obezbedi adekvnato рао znavanje drugih tipova strukture. Takode mozemo осе­ kivati da се metodi и mnogim predmetima istrafivanja koji danas nisu strogo паuспј postati takvi kada поуј strukturalni sistemi budu па raspolaganju.« Оуоте se moze dodati da vazno polje za razvijanje оуљ поуљ sistema, blisko ali ipak пе i identiCno sadasnjoj mate­ matici, lezi u mnogo dubljim istrafivanjima jezika raz­ licitog tipa nego 5tO је па5 od опЉ koja su do sada vr5ena.

vп JEZIK, UM 1 STVARNOST

Danas nije potrebna neka narocita ostroumnost da Ы se иоСПо da је nauka, ovaj Ve1iki Otkrovitelj и modernoj zapadпoj ku1turi, sasvim пепаmето dosla do izvesne granice koju пе moze da prede. Stoga pred naukol11 stoje dve alternative. Ili mora da pokopa svoje mrtve, zbije redove i krene napred и sve cudnije pre­ dele, prepune stvari koje su zaprepascujuce za svest cije је razumevanje okovano obrascima i shemama jedne posebne kulture; ili се postati plagijator svoje vlastite proslosti, kako se jezgrovito izrazio Кlod Но­ ton /Claude Houghton/. Granica о kojoj је rec bila је и principu predvidena jos и davnoj proslosti, i dobila је ime koje se, zamagljeno mitom, prenelo sve do nasih dana. То ime је Vavilonska kula.*) Jer dugi i herojski napor nauke da bude strikno Cinjenicka па kraju ји је zapleo и zamku neocekivanih Cinjenica ling­ vistickog reda. Starija klasicna nauka nije nikada pri­ znavala ove cinjenice, niti se konfrontirala s njima, niti ih razumevala kao cinjenice. Ul11esto toga опе su bile primane па та1а vrata i smatrane sustinom samog Razuma. *) Prema biblijskoj legendi о zidanju Vavilonske kule, Bog је, da Ы osujetio оуај poduhvat ljudi, uCinio da gradi­ telji роспu da govore razliCite jezike, to jest da prestanu da razumeju jedan drиgoga (Postanje, XI, 1-9) (Prim. prev.). -

172

Bendzamin Li Vorf

Опо sto nazivamo »паuспа misao« jeste jedna spe­ юрСiпје· nost«, »dusa i srce«, ili »zvezdana prasina«. Verovatno ste culi za »zvezdanu prasinu« - sta је to? Da li је to mnostvo zvezda, vrsta dekorativnog svetlucajuceg pra· ska, tl0 planete Mars, Mlecni Put, stanje snivanja па javi, poetska ma5ta, novogodBnje prskalice, spiralna пеЬи1а, predgrade pjtsburga, i1i populaгni song? Ne znate, пШ iko to zna. Ova rec - jer опа predstavlj"a samo jednu LEKSACIJU, пе dve - пета svoju vla· stitu referenciju. Neke reci јтаји takv'u osobinu.3) Као 5to smo videli, referencija је manji deo znасепја, а shematizam veCi. Nauka, traganje za istinom, jeste vrsta bozanske ludosti, slicno ljubavi. А muzika - пе pri. pada li i опа istoj kategoriji? Muzika је kvazi-jezik u potpunosti zasпоvЗlIl па shematizmu, bez razvijanja leksacije. *) Ovde Vorf aludira па tekst Novog Zaveta: . . . пе ро slovu nego ро duhu, jer slovo иЫја, а duh oZivljava« (Korincanima poslanica druga, 3:6). (Ргјт. prev.). 3) Uporedite sa ovim reCi »kith« i ),throe« koje nemaju znacenja; i njihov zbunjujuci efekat vзп shema »kith and kin« /»prijateljli i sгodпici«, гес »kith« pojedinacno пе znaci nista i jedino u ovoj strukturi zajedno sa »kin« oznacava ovu frazu, аН пе i neki пјеп deo/ i »in throes of« /»и ти­ kama«, za »t!1roe« vazi isto 5to i za »kith«/. .

.

.

Bendtamin Li Vorf

194

Ponekad uticaj obrazaca па referenciju daje zabavne rezultate, kada obrasci zacinju znacenja sasvim tuda izvomoj leksickoj referenciji. Оуо potpuno zbuпј,uје niZi иm; оп пе moze da shvati da је podreden dejstvu prinudnih formula, ра hitro i sa radosnim olaksanjem pribegava svom omiljenom ociglednom tipu оЬ­ jasnjenja - Ьik i »vidi« i »сuје« s1vari koje podriavaju takvo objasnjenje. Ret »asparagus«, pod udarom 6sto fonetskih engleskih obrazaca tipa koji је ilustroуап formulom datom и ргуоm deIu, preureduje se u »sparagras«; i tada, buduci da је »sparrer« dijalektska forma гесј »sparrow« /угаЬас/, dolazimo do »sparrow grass{{ /vrapceva traval i tako do dogmatski usvojenog shvatanja u odnosu vrabaca i ove »trave«. »Cole slaw« dolazi od nemacke reci Koh1salat, »kupus salata«, ali pod pritiskom obrasca koji јmа tendenciju da је рге. tvori u »cold slaw{{ /hladna salata/ proizvodi и nekim podrucjima novu leksaciju »slaw«, i novo jelo »hot " slaw({ /vruca salata/! Deca, naravno, stalno reshematizuju, ali pritisak primera odraslih postepeno vraea njihov jezik ka погmј; опа исе da Misisipi /Mississippil пјје gospoda Sipi /Mrs. Sippy - misis Sipi/, i da ekvator пјје menanZerijski lav /menagerie lion/ vec imagi· паrnа linija /imaginary line/.*) Ponekad ni zajednica оdгаsИh пе poseduje posebno znanje koje је potrebno za korekcije. U nekim dеlоviпiа Nove Engleske, persijske macke odredene vrste nazivaju se »сооп cats«, i ovo ime dovelo је do shvatanja da su опе hibrid matke i rakuna (»сооп{(). Osobe koje пе poznaju biologiju cesto cvrsto veruju и ovo, јег pritisak lingvistickog obrasca (јmе zivotinje 1, koje modifikuje јmе fivotiпје 2) uzrokuje da опј »vide« (Пi, kako psiholozi kafu, *) Оуе sintagme se veoma slicno izgovaraju. (Рriш.'

prev.).

195

Jezik, rnisao i stvarnost

»projektuju« ) objektivne osobine rakuna kao da se па· laze па telu macke опе pokazuju пјеп rundav rep, dugacku dlaku i druge karakteristike. Meni је poznat jedan stvami slucaj zene koja је posedovala lepu per­ sijsku macku pomenute vrste, i koja је imala оЫеај da uvek protestuje zbog toga sto јој пјепа prijateljica nije verovala da se radi о potomku rakuna i macke: »Ali samo је POGLEDAJ - taj rep, te cudne oci - zar пе vidis to?« Njena obrazovana prijateljica Ы јој odgo­ vorila: »Ne budi luda, misli malo о bioloskim zakoni­ -

та;

rakuni пе тоgu da se раге sa mackama, опј ј

macke pripadaju razliCitim porodicama«. АН ova dama је bila toliko sigurna u svoje ubedenje da se obratila nekom eminentnom zoologu da јој to potvrdi. Kafu da је оп rekao па besprekorno diplomatski naCin: »Ako Vam se svida da tako mislite, samo nastavite«. Оп је Ыо cak svirepiji od tebe«, obrecnula se опа kasnije па svoju prijateljicu, i ostala uverena da је пјеп lјиЫmас nastac;> kao posledica susreta izmedu rakuna-zavodnika i neke nastrane macke! Na bas takav пасјп, ali па mnogo sirem фапи је satkan veo Маје /web of мауа/*), i1uzija stvorena u potpunoj usmerenosti па svoje vlastito ја. Сио sam da su pomenute macke do­ bile ime ро nekom kapetanu Кипи (Сооп), koji је па svome brodu doneo prve od ovih persijskih macaka u drzavu Мејп. U suptilnijim stvarima svi mi, i пе znajuCi to, pro­ jektujemo lingvisticke relacije nekog posebnog jezika па univerzum, i VIDIMO ih tamo, isto kao sto је nasa dobra dama VIDELA lingvisticku relaciju (Сoon rac­ сооп) kao sasvim uocljivu па svojoj macki. Kafemo »vidi опај talas« upotrebljavajuci isti obrazac kao kada =

*) Termin Маја /Мауа/ oznacava

и

kasnim ирani·

veo iluzije od koga је satkana nasa predstava stvar­ nosti (stvarnost onakva kakvom је vide ljudi). (Prim. prev.). sadama

196

Bendzamin Li Vorj

kazemo »vidi onu kucu«. Ali bez projekcije jezika niko nikada nije video pojedinacni talas. Mi v�dimo povrsinu koja је u stalno promenljivom talasnom kretanju. U пе­ kim jezicima пе moze se reci »jedan talas«; u tom smislu oni su blizi stvarnosti. Indijanci Hopi kazu wa­ lalata, »pojavljuje se mnostvo talasanja«, i mogu da skrenu paznju па јеЈпо mesto u ovom talasanju bas kao i mi. Ali zato 1;to talas u stvari sam ро sebi пе moze postojati, ublik kuji odgovara nasem singularu, wala, nije ekvivalcntan engleskoj reci »talas«, vec znaci »pojavljuje se uzburkanost«, kao kada sud sa tecno­ scu iznenada protresemu. Engleski obrazac tretira recenicu »ја drzim to« па sasvim isti паСјп kao »ја udaram to«, »ја серат to«, i hiljade drugih stavova koji se odnose па radnje koje izazivaju promene па materiji. Ipak, jasno је da »dr­ zati« nije radnja vec stanje иzajaтnЉ polozaja. ALi mi о tome tako, mislimo, cak to i vidimo kao radnju, zato 8tO jezik gradi ovu propoziciju па isti паСјп па koji gradi jednu mnogo siru klasu propozicija koje se ticu kretanja i promena. Мј PRIPISUJEMO radnju опоте sto zovemo »drzati« zato 8to formula »supstantiv + + glagol = vrsilac radnje + njegova radnja« jeste fun­ damentalna u nasim recenicama. Tako smo prisiljeni da u mnogim slucajevima u prirodi vidimo mnoge fiktivne aktivne entitete, prosto zato 8to obrasci па8е recenice zahtevaju da na8i glago1i, kada nisu u imperativu, imaju ispred sebe supstantJive. Mi smo obavezni da kazemo »to је blesnulo« i1i »svet1ost је blesnula«, uspostavlja­ juCi jednog vrsioca radnje, ТО ili SVETLOST, da Ы оуај izveo опо 8to nazivamo radnjom, BLESNUTI. АН ble8tanje i svet10st su isto; пе postoji tu nikakva stvar koja ne8to Cini, i nikakvo Сјпјепје. Hopi kazu samO' 1"ehpi. Hopi moze imati glagole bez subjekta, i оуо daj� tom jeziku snagu logickog sistema za razumevanje izve-

Jezik, misao i stvarnost

197

snih aspekata kosmosa. Naucni jezik, buduci da је za· snovan па zapadnom indoevropskom, а пе па hopiju, сјпј isto опо 5to i тј Сјпјто, vidi ponekad radnje i sile tamo gde mogu postojati jedino stanja. Zar пе uvi·